едаред ће „друмови пожелити Срба...{S}" А историја ће да пева ил кука над њима као над старим Р |
ешно! (Осети попа, да се то њега тиче.) А шта онда, ако те кости, што их у Бечком гробљу ископа |
ас мода, што бојаги „не раде за народ“, а школовали се о „народном“ новцу, јер исти тај грех но |
ад нам се „тело тек под земљицу вргне“, а некмо ли да траје, „док се поје, док се винце пије, и |
Катица за госпођу Јецу. – Медом залива, а да лизнеш, очемерила би се.</p> <p>– Шта ће сирота уд |
у корист преноса и споменика Бранкова, а више тога ради, да упознамо наш свет боље са песником |
<p>– Сви!{S} Сви! – чу се више гласова, а највише писарев.</p> <p>Учитељ и сувише добро познаје |
када је Милош на другом крају српства, а у суседству изнурену и понижену Србију на ново дигао |
дним језиком, каквим нико још пре њега, а попут једре и здраве народне поезије, песмом, као нај |
Даринка мало поцрвене.{S} Гледа у њега, а не зна, шта да му каже.</p> <p>– У Карловце</p> <p>– |
ете она и Даринка са Стајићем, не мога, а да не подсети своју сеју, како су се обадве препале, |
је помислила у тај пар:{S} Тек не мога, а да је не пољуби. </p> <p>А Даринка прислонила главу н |
ој, наш учитељ уме толико да приповеда, а није прошао толико света као ви!{S} Па говорите макар |
будемо из школа изалазили као господа, а не као радници, увек ће нам кола ићи на еро.{S} То је |
...{S} Трива јој је брат.{S} Он кирија, а она ево је код ње већ четири године.{S} Па има послуг |
</p> <p>То је поп-Стевина и библиотека, а радионица, и читаоница и пушионица. </p> <p>Господин |
то рекла, да није ту – „дете“, Даринка, а деца, дакако, не морају, свашта чути.</p> <p>У то дођ |
</p> <p>– То је лепо! - кличе Даринка, а лице јој плану од одушевљења.</p> <p>– Него морате на |
, молим, господине, – одговори Даринка, а застиди се, – Не стоји вам лепо, кад ласкате,... ни м |
ти има почетка, нити ће имати свршетка, а то је мати и материнска љубав:{S} Сад му тек изађе пр |
м на образима!</p> <p>Понда неје могла, а да не ошине и Даринку, како је ћуталица, али подла и |
ио у свет!</p> <p>Исто тако неје могла, а да не ухвати прилику, па каже, како јој је мило, о, Б |
даље.{S} У углу поред пећи пар ципела, а о зиду висе о клинцима једне чакшире, стари шешир и з |
је нашао свој цвет.“...</p> <p>Из села, а беше све ближе селу, допираше до њега необичан лавеж |
етио ни осетио, све док се није јавила, а занет са својим мислима, чисто се збунио, кад је погл |
што га је омладина у то доба спремила, а цео народ прихватио свом вољом својом и српским одуше |
кола. </p> <p>Даринка се већ наместила, а надурила се, бојаги, па јој одговара:</p> <p>– Све је |
прозор, у тај мах прозврјаше онуд кола, а на колима се залепршаше два женска вела.</p> <p>– Пис |
више од по века проводиш за скамијама, а над књигом?</p> <pb n="24" /> <p>– Да се што боље уде |
добије у тако званим вечерњим школама, а чистећи преко дан пијацу испред дућана свога шефа или |
ланина са својим брежуљцима и доловима, а по овима виногради, вотњаци, беркови, шуме.{S} Ту ти |
вског друштва окићена грањем и венцима, а на мосту, што води слађе на сухо, подигнут славолук и |
огњишту се пуши и ври у пуним лонцима, а цврче батаци на угрејаној масти.</p> <p>У дворишту је |
мама, овакво цвеће не негује у лонцима, а негују којекакве кактусе и белагоније и друго још кој |
– рече госпођа Јеца.{S} Другим речима, а то бар мисли: „Путуј, игумане..."</p> <pb n="69" /> < |
од. </p> <p>Отпоја се и последња песма, а многи и многи још се не разилазе.</p> <p>Стајић са св |
>Понда и поред Зорке неје могла Јелена, а да се не похвали, како јој ипак мио Брајковац, јер је |
и ђачић, више пута доносио у ћупи вина, а код њега се пило и ликовало по често.{S} Но да је био |
ирао за јавне ствари.{S} Него омладина, а ту се у нас рачунамо ми ђаци, трговачки момци, и тако |
> <pb n="26" /> <p>Пре неколико година, а то памте још многи и многи Брајковчани, неје Брајкова |
кола ићи на еро.{S} То је само истина, а не црне наочари, упамти.{S} Нова омладина је ухватила |
, те идући кроз двориште, не може попа, а да као добар домаћин, овде онде не завири, ма само по |
ик и један одборник играју баш жандара, а остали како који.{S} Писар се наслонио на лактове, па |
<p>– Ја сам, – вели, – за то већ стара, а ти си ми, кћери моја, још млада. </p> <p>То је већ су |
м, да одудари преко коња, па да потера, а госпођа Ната повика:</p> <p>– Кристо!{S} Кристо!</p> |
је као онај прах на крилима у лептира, а образ ти је крило лептирово.{S} Отареш ли прах, упрља |
ти сад поскидај ствари, па дај унутра, а коње испрегни, па одведи у шталу...{S} Има места је л |
штогод заборавиле? – пита госпођа Ната, а крсти се и стала на потегу, па се ухватила за лотру, |
ило!</p> <p>Наравно, да и госпођа Ната, а особито госпођа Катица, – та, она бар добро познаје Ј |
моћи све издржати, – вели госпођа Ната, а запурила се сирота од врућине и гурања кроз свет.</p> |
а издржимо конкуренцију странога света, а овај употребио наше незнање и неумење, па нас експлоа |
– Ја мислим, само у вароши има свашта, а гле, и на селу чуда! </p> <p>– Није тога било, слатка |
> <p>– Милане!</p> <p>– Виче Кнежевића, а глас јој прекиде јецање.</p> <p>– Учитељ се не осврће |
се она нађе између Јована и Кнежевића, а ова између Зорке и Бранка.{S} Зорка пресавила своју к |
ти, док је унучади чика-Пере Гојковића, а прославиће се име Игњата Јаковљевића, док је његове д |
ав.</p> <p> Најпосле оде бележниковица, а отпрати је Јован ++ писар.</p> <p> Таман они пошли, а |
погача, нарастао као мобарска гибаница, а пун заливен као божићна чесница.{S} Неје чудо, ако би |
ће из врта и затвара за собом вратаоца, а кола у двориште.</p> <p>Загледала се домаћица, ко је. |
кроз прође, па му пројури кроз сву крв, а коса му се диже.{S} Скинуо шешир, одахнуо, па брише р |
а, и тако даље.{S} Почела је од ономад, а, да је све ређала, свршила би с оним пре три године.< |
ку за народ, дизати позориште за народ, а нити они познају народ, нити народ разуме њих.{S} Ужа |
/p> <p>Тинка оћута.{S} Не подиже главе, а уздахну. </p> <p>Поред тога дете може добити и благод |
скиње.{S} Прођоше један пут дуж зграде, а он не уме да почне разговор.</p> <p>Хоће и наше село |
уредно, као што само може бити.{S} Иде, а спушта рукаве на голе пунане, снажне руке, да и њих з |
ће.{S} Не би било лепо, опет, и да оде, а да се не јави њему и његовој матери. </p> <p>У тај ма |
а, да је мој Јован за њу кисело грожђе, а она окренула опаклију...{S} И сада, дакако, није имал |
вако се то одмори, бар кад недеља дође, а мени ти се не зна ни благдан и свагдан.{S} Ни на кога |
је није ни бриге.{S} А чим кола ближе, а она даље.{S} Ускубури, устумара се, као незван у небр |
Кад стресао с ње прашину и отворио је, а то „<title>Живот и прикљученија Димитрија Обрадовића |
раш, ако ми мушки морамо.</p> <p>– Гле, а ко вас тера, да морате</p> <p>– Један другом за љубав |
.{S} Неје право, да сам тако дуго доле, а несам код матере.</p> <p>– О, о, вајка се госпођа Јел |
, дакле, шта је то Српство и родољубље, а од како се зна, исповеда се <pb n="62" /> за члана ср |
охран. „Тама за мном, тама преда мноме, а највећа у срдашцу моме“, завапио је негда његов велик |
веле јој се мисли, Боже, на све стране, а све за њеном децом и својом невољом.</p> <p>Госпођа К |
и се трже, кад јој витице тек сплетене, а не придевене спадоше на пунахна бела плећа.</p> <p>И |
је онако срдит отишао прексиноћ од ње, а од то доба није нашао за вредно, да јој и речи рекне, |
ада је госпођа Ната била најпре код ње, а противних разлога је, по њену, од неко доба, тајному |
каквом савуљагом, па се витлају око ње, а она их заварава...{S} Над стрништем или над ливадама |
годила.{S} Али које Јованово разлагање, а највише канда Бранкова реч - израдише своје.{S} И поп |
..{S} На бресту се гдегде закрши грање, а одонуд излети орао, замахне крилима, па заплови велич |
не сиротиње, даде све до последње крпе, а не задовољи неситог мамона, нити зајази продеранога г |
ђина да набављамо за своје рођене паре, а пара мало, док потребе све веће расту.{S} Ми ћемо пор |
и поп Стеван.{S} Не ћеш тек отићи горе, а да и нама не кажеш с Богом? </p> <p>Беше то за Бранка |
рну на оно: „Устај, Србине!“ – трже се, а кроз храпаво грло, загушено пивушином, једва му проби |
а, знам све до краја! – правда се дете, а застидела се. – *Цело ја знам; само још који пут да п |
узе саме полетеше на очи.{S} Сузе лете, а на уснама јој лебди осмејак сретан, блажен.{S} С осме |
а Криста трчи то у собу то на двориште, а никад празних руку.{S} Мајсторица трчка за њом, да и |
лине, нема странке: ради, како ко хоће, а живи још од свог старог народњачког сала, преживајући |
S} Сваки то може, што хоће и како хоће, а он мора на своју катедру, или умрети!...{S} Него једв |
амтило.{S} Шта ће удовица с троје деце, а у толиком добру?{S} Остао, до душе, леп иметак после |
из школе. </p> <p>Прижегло летње сунце, а они ходају под штитовима.</p> <p>Даринка и Јелена се |
ек у срећним часовима сијала као сунце, а у овакима му свакад била звезда, која му је јасно пок |
е и премишља о ономе, што се њега тиче, а мало разабира за оно, што је било и шта ће <pb n="32" |
ђи, па ћеш вечерати, – опет Ната Триви, а то исто или можда мало друкчије рећи ће му бар још ко |
дају неје ни помишљала већ и деце ради, а дакако, још је била држећа и млада доста.{S} Не би ни |
ета поглади једном руком попу по бради, а другом му насу у чашу хладног теочинца и насмеши се н |
лагано окрену главу к њој, па је гледи, а, бајаги, ни на крај памети му, шта она пита.</p> <p>В |
то, да по упутству наших пчелара води, а то му се признати мора, најсавршеније свој пчеларски |
откиде један и задеде га себи на груди, а други пружи Стајићу.</p> <p>– Хоћете ли га умети сачу |
мога бележник да се том приликом одржи, а да не примети, било што не трпи толико разметање свог |
ече јој тихо, па тако искрено, својски, а тако покајнички, да она подиже опет к њему своје миле |
ашима старима, да су и толико прибрали, а без рационалног газдовања.{S} Данас... данас се и за |
д неко доба не може ни о чему да мисли, а да у једно не помишља и на то девојче.{S} Па кад неје |
едно да иду. <pb n="61" /> Понда мисли, а што и да дође он амо?{S} Ваљда га се тиче когод овде? |
ован ++ писар.</p> <p> Таман они пошли, а учитељ на прате.</p> <pb n="79" /> <p>Дочека га граја |
о лепо певате, – примети учитељ Јелени, а до ње се нашао.</p> <p>– Морам најпре питати матер и |
ело.{S} То је оно, што треба да измири, а у идеји Бранковој, све без разлике и политичне и друш |
чно и као да некога љуто хоће да укори, а опет да изгледа и као очински савет...</p> <p>После в |
мукну учитељев глас.{S} Свећа се угаси, а иза она два прозора завлада мртви мрак.{S} Девојче се |
да их метне на груди, где да их скрсти, а где гласом да јачим говори, где опет тише, и тако даљ |
госпођа Рашићка неје могла да пропусти, а да не спомене, како неки виче на њу, да је божем она |
} Господа свештеници се чине и невешти, а ти, учо, издири за народност, па кад ти треба дати хл |
а, да су гости дошли, те потрчала кући, а сва се запурила и задухала што од радости што од умор |
о дивно, милостива, вели бележниковици, а дошао, да каже: „Добројтро!“</p> <p>Бележниковица га |
е“ вели, „жив човек, не цигља ни набој, а жива је кућа најтрајнија и најславнија.{S} Живи Бога |
седнем, – одговори Јован, отирући зној, а зној му цури с чела. – Љуто сам се уморио пешачећи на |
о је писар (кад се први пут опио у њој, а то је било прво вече, како се скрасио у Брајковцу) де |
рећи, већ на прагу, да буде свој човек, а за толико година до сад не запита ни самога себе, как |
мо, да не може бити интелигентан човек, а да није – „господин“, док овамо имадемо доста „господ |
>– А, не, не! – опре се чича, начеоник, а он је та намишљена старина; па сам устаде и диже чашу |
о је кратко време.{S} Данас је уторник, а ето за час недеља.{S} Што то нисте пре почели?</p> <p |
ству народном.{S} Ко је свестан учитељ, а ја бих рекао, да су народни учитељи већином такви, то |
а сви да га учимо!{S} Ја то увек кажем, а то ћу и сам урадити: треба више учених људи да се пом |
вачкога друштва са друштвеном заставом, а острагу, на другом крају, застава Новосадске занатлиј |
јер сад ево и бележника са благајником, а са бележниковицом иде општински писар.</p> <p>С друге |
пребацује јој учитељ; – у вече са мном, а дању с господином Бранком.</p> <p>Девојче бризну у пл |
не ће више називати Јована и доктором, а Јован ће њему, на прилику, смети од сад говорити:{S} |
обрати Игњата, па га увек звала братом, а он њу сејом.{S} То задржала и Катица, па њена деца и |
оследња добра мисао, што му паде на ум, а нуз то и мирисни фрушкогорски ваздух красне летње ноћ |
е зграде Даринка, Јелка, Бранко, Јован, а уз њих трчка и мала Зорка.{S} И њено срдашце куца нео |
с осталим друштвом.{S} Учитељ и Јован, а и Бранко пристао уз њих... унели се, па доказују Јеле |
окопсати, или и прескочивши тај степен, а они одмах хајд у господство, те или постадоше општинс |
S} Те склопи и књигу, што лежаше уза њ, а само што је завирио у њу, од како се повукао у попин |
п је вели поп Стева, поп: а придиковао, а не; те гласао за овог посланика, те за оног; то било |
а не зна, шта ће; па кад Бранко отишао, а она ми меће моју руку на своје груди, да видим, како |
ати је мати...</p> <p>Бранко већ пошао, а неје се још решио, дал да иде Јовану.{S} Дошао је и с |
е мрзовољан.{S} Кадгод пије младо пиво, а њему се нешто стужи.{S} Онда му је његов виши позив н |
пате, пренесете с помпом на Стражилово, а нису Бранкове него...</p> <p>– То је најжалоснија пес |
p>Спусти се на место, где је седео био, а ништа не вели.</p> <p>- Е, сад иди никад, поп-Стеване |
кује око румених усана увек подједнако, а срдила се а радовала се, или плакала, или се сетила С |
на друго место, – одговори јој Бранко, а као да плива у задовољству.</p> <p>– Госпођа ваша мат |
/> му се теоретски о томе предиковало, а да не види то од нас својим очима.{S} Престанимо ми р |
као обично недељом, коло.{S} Село мало, а тако отмени гости!{S} Па као да су целом селу дошли!< |
p>Рашићка осети, колико га је заболело, а познаје га скроз и скроз.</p> <p>Да говорим толико... |
годину..{S} Понда шта ћу?{S} С њом зло, а без ње и горе.</p> <pb n="21" /> <p>Ната опет узе да |
се пута захука, дошао је већ под грло, а то се отео тек само дубок уздисај.{S} Срце би на том |
е се! – уплете се бележник хладнокрвно, а завија смотку.</p> <p>– Но!{S} Натарошу! – укори га њ |
ко опасан атентат, да не могоше на ино, а да се једногласно не подигну против таких новотарија. |
у, ја мислим и држим, нити могу на ино, а да не</p> <p>– Сад ће бити по сахата, – примети му же |
шла честито у двориште госпођа– Катино, а већ је готово цело село знало, да је сека Ката добила |
и друго још којешта, што није ни лепо, а камо ли му мирис?</p> <p>– Свет мало пита, шта што вр |
се дигне и да види иза џбуна, ко је то, а пред њ испаде мала Зорка, Јованова сестрица, и Даринк |
за хладовине, кад хоћеш, пут је добар, а сад ти иде под ногу.{S} Доћи ћеш само пре, него што п |
ичан ма и мали Лоренцо Штајн или Некер, а оно ипак бар ваљан економ пре него какав префриган па |
прам ње, да, бојати, огледа и њен глас, а озбиљан, ни да брком мигне.</p> <p>Јелена се стисла, |
оришта већ постављен сто.{S} Орах густ, а по земљи очишћено, па поливено, те хладовина као у пл |
, изнад свију висе према лазурном небу, а овде онде одбиће се још последњи зрак о позлаћену јаб |
ду млађаних душа и приличи њихову добу, а и не слуте, колико ће се весала поломити на узбуркани |
но.</p> <p>Бранко метну шешир на главу, а беше му спао у траву.{S} Узе свој штит од сунца, па г |
го времена, док неје дао начинити нову, а натуцао би је на главу преко ушију, кад је ветар или |
њи шешир.{S} У руци држи некакву књигу, а на бео се штит од сунца наслонио.</p> <p>– А,... ти с |
никада могао бити.{S}Па кад то не могу, а видим шта други раде, не могу ни ја бити бољи... </p> |
две ћуте.{S} Јелена мисли о свом јаду, а Даринка – ко да је зна?{S} Још да се није Зорка рашће |
љу у школу, за раднике него за господу, а и не разабирају, је ли им син способан за какву душев |
омен великог песника, седне он на лађу, а с њим и Јован Јаковљевић, па дођу доле, да баш на изв |
ислиш, камен се усијао.{S} Коњи касају, а не могу да се обране од силних мушица, што их спопале |
.{S} Погледа то у Јелену, то у Даринку, а поглед му несигуран склизну на страну, као да не сме |
а вриснула, па испустила канту из руку, а баш је беше узела, да долије у лонац у крај ватре.</p |
па, ако је нешто свршио, све на страну, а корист преда се, ако није ништа свршио, што бива по < |
ошле беху, да увеличају ову светковину, а иза леђа му кроз жагор светине, која се устумарала го |
<p>Јеси ли разговарао што? – пита попу, а више тумачи, шта мисли, погледом него речима.</p> <p> |
нио се тамо.{S} Таман да поживи у миру, а капља га обори под земљу...{S} Па кад госпођи Нати до |
/title>“, у кому је позив на претплату, а нерасечен.</p> <p>То је поп-Стевина и библиотека, а р |
вру у нашем јавном и друштвеном животу, а поштено мисле.</p> <p>Јелена је слушала све то пажљив |
твих и живих, и када се збије у самоћу, а камо не ће, кад их овако више, па једна другу подсећа |
ез тога лепо и красно живети, где хоћу, а овако...{S} Ух, ух, ух!{S} Поп-Стеви се пође кожа јеж |
ако се отац побринуо за своју породицу, а како би овака два самохрана женска грла, мати и кћи, |
обично <pb n="63" /> држи леву певницу, а учитељ десну.{S} Она води опет све певачице у Брајков |
ој се кад тад поткрасти из груди уздах, а нит зна за што, нит зна камо.{S} Као да је нека слутњ |
о се поред Јована.</p> <p>Колико он,... а и мати му као пустила у уши. </p> <p>Иди, синко, – ве |
Е, па видиш, омладина ти је као поток: а ово, што су сад наумили, као бујица.{S} После бујице |
постићи... „Поп је вели поп Стева, поп: а придиковао, а не; те гласао за овог посланика, те за |
јуристерај, да „бранимо народна права“; а ја, бога ми, видим, да се и наши народни браничи, „по |
не ће народ имати у кога да се угледа; а почнимо и ми паметније са собом, да видиш, не ће ли и |
к му је била жива његова покојна Стаза; а поред Јеце нема никаквога.{S} Но да потраје овако даљ |
ово да је био већ и заборавио на ујака; а кад га се и сетио, неје имао повода, да се загрева љу |
ижди“ сека Ната сека–Кати, кад је чула; а чула је, Бранко с Јованом неје био, ваљда, ни изван Б |
/p> <p>Данас отишла Тинка из Брајковца; а сутра дан се уселила у поп-Стевину кућу госпођа Рашић |
рече за госпођу Нату, врло ваљана душа; а о њеној кћери, о госпођици Даринци толико јој је прип |
, своју кћер, – још је невина, дете је; а он препреден као враг. (Понда окрену други ветар).{S} |
{S} Ти ни данас не знаш, где ти је муж; а Бог зна, кад и какав ти може од куд искрснути на једа |
це, што се зблизниле у учитељевој соби; а од њих неки поседали на одар, други стоје.</p> <p>– Т |
комшилук, само не зна поп Стеван и ви; а и пошиница је већ омирисала. –</p> <p>– Неће госпођа. |
у раду, јер су међу собом сви једнаки; а чим дође јачи од њега, он подлегне, и то... не, што о |
овати ону чика-Јовину о Бранковој жељи; а једног од мојих ђачића почео сам да учим <title>Ајдук |
b n="56" /> <p>Нема снаге да проговори; а не осећа се моћна ни толико, да узме своју руку на тр |
ерејској служби придику какву исплести; а неје ни у Брајковцу, од како је дошао ту за свећеника |
рад детета да јој – рече, очитам у очи; а ја бих знала, шта бих јој рекла.{S} Мени то не може д |
ти узором омладини, која има да се учи; а дела њихова биће вазда на углед, како ваља љубити сво |
елепуш са стола, па га ћуши на потиљак; а лаком кабаницом покри колена, да баш не види, ако је |
Осети, како јој у очи сухну неки плам; а на зеници јој затрепта дуга, те их одмах обори.</p> < |
а ради за народ, мора живети с народом; а не башкарити се по варошима, па писати књиге за народ |
вин лист, што јој поклонио браца Јован; а зна много и на изуст.{S} Па библиотека њена броји већ |
Осећа, да не би могао бити равнодушан; а боји се, да се не би показао сметен.{S} Готово би се |
.{S} Боли га, да Богме, што је понижен; а понижен је, страшно понижен.{S} Човек рођен за виши п |
ћи по нашем писару, имаће право Дарвин; а ону другу теорију лако је доказати по Брајковачком бл |
p> <p>Пред очима му лебди лик Даринчин; а у свим жилама осећа све то јаче, што више о њој мисли |
лиле за омлатином!- вели попа смешљиво; а госпођа Јеца га види, да је сад већ мекши од памука.< |
не ће ни слушати, те ипак викати живео; а нити ће га хтети нити умети довољно разумети.{S} Дође |
сле, и то неје немогуће, неје ни ружно; а за истинитост јамчи сваки за себе.{S} Али хтети на та |
нити рећи мање ни више, већ сензацију; а у кући пречаснога пароха Брајковачкога поп-Стевана Ра |
>Не знам.{S} Ја сам пошао био к Јовану; а госпођа ме замоли, да вас к њој пошаљем, – одговори Б |
и поутеши, али... тек... тек...</p> <p> А Јелена се сада збиља почела надати, е ће, по речима п |
ажеле то његови гости и рачуни.</p> <p> А ту су сви, ту је Брајковачко цело певачко друштво, ос |
.{S} Покварили му најслађи сан.</p> <p> А по Брајковцу Бруји, како су господа ноћас правила „ба |
га пита, срди ли се још на њу.</p> <p> А зашто се срди, то као да сад тек почиње да нагађа.{S} |
се заман викало:{S} Хлеба!{S} Хлеба!{S} А тек сад?{S} Зар ти не видиш, шта се кува?..{S} И сам |
бележнику. – Бога ми, паметна идеја!{S} А и јест, брате, – окрену се Јовану, – баш смо ти ми на |
га отуд ја поцрпала!{S} Чувај образ!{S} А сачуваћеш га, ако сачуваш душу и срце чисто и не окаљ |
поред Јелениних прозора.{S} Прошао!{S} А да је био искрен, и да јој је хтео све признати, мора |
ам се жури? </p> <p>Е, како ти само!{S} А не знаш, да нема још много до недеље?</p> <p>Ви сте м |
ако, од како се знам, па хвала Богу!{S} А видим, како пролазе ти, који вичу:{S} Слобода,... нар |
аест година, па још млада за беседу!{S} А била већ и пре тога као ученица више девојачке школе |
мој господине докторе!{S} Жалост!...{S} А знате ли, шта раде наша браћа Срби?{S} Сви листом паз |
ан.{S} Брате, ништа лепше од тога...{S} А да се лепо радити!{S} Па што зарадиш, знаш, да ти ник |
ажу, да се да бирати чак у Загреб...{S} А игуман, док је Игњат узимао манастирске воћњаке под з |
.{S} Па тако сад и немамо никакве...{S} А кад човек и оде у Карловце, ако и посети своју сестру |
мо...{S} Пази, дете моје, на кућу...{S} А и ви, слатка, молим вас, немојте смести с ума, што са |
а ти наш планинац, шта је то служба.{S} А свако је одевено, враг их и с девојкама, по најновије |
ан се тужи матери, да је боли глава.{S} А кад пошла на певање, па је мати хтеде да задржи због |
пева.{S} Друштво треба само да пева.{S} А он погибе за младим друштвом.{S} Него да не увреди ко |
а му се јави, е је Марко донео пива.{S} А писар опет нашао је за вредно, да сам своје ножно тај |
о од куће: и деца и девојка и слуга.{S} А већи краве ће доћи скоро из поља, па и по дворишту тр |
ву, крајњој мети свечанога спровода.{S} А спровод се пружио, колико је од вароши до самога Стра |
се после картања развезе и пијанка.{S} А он мора ту бити, да декламује.{S} Ко би иначе био у ч |
и мами читала о Бранку и из Бранка.{S} А и покојни тата, каже, тако је све нешто спомињао и Бо |
о хоћу, то мора бити из ока из бока.{S} А ти ниси човек, да укротиш свог сестрића.{S} Ти си гос |
ом Бранкову руку, за коју се држала.{S} А по речима и нагласку за цело јој жао на њега.</p> <pb |
цело мисли, да би је тако усрећила.{S} А оно девојче, збиља, и треба да се усрећи.{S} Душа је |
а на лотру, па хоће да скочи с кола.{S} А Катица претрчала, па је прихваћа.</p> <p>Госпођа Ната |
с учитељем.{S} Биће и ту њена масла.{S} А момак ваљани вредан, како само може бити.{S} Рекла би |
ва пред искупљеним својим вршњацима.{S} А ови завидљиво гледају, гледају и диве се... </p> <mil |
одговара се, као да има још времена.{S} А Даринка опет нема каде.{S} Него је ипак по неки пут и |
и, Бога ми, спремити коју боцу вина.{S} А?{S} Шта велиш, Јоване? </p> <p>Није ружно, – одговори |
ли, како си ту.</p> <p>То је истина.{S} А ко је томе крив?{S} Као да и један и други избегаваше |
ио домаћин и на гласу био чика Пера.{S} А Славнић официр у граници. („Немачко рухо на њему, ал |
метнула у постељу малога Владимира.{S} А она и госпођа Ната седе још, па разговарају о којечем |
ворити, да уђе чиста ваздуха унутра.{S} А можемо тамо баш и учити.{S} Пријатније је ходати на ч |
свечаности на разна одређена места.{S} А вуче га опет и тамо на овај пут, што води из Брајковц |
а је споменила то име на своја уста.{S} А осети, да јој је ипак криво, што неје и он дошао, што |
есном мору, да му они не могу ништа.{S} А месецу ни бригеша.{S} Чисто не да гледати у себе, как |
Њих две не занима разговор удовица.{S} А имају и оне, да претресу малу своју књижицу из свог ђ |
на нагваждања, дангуба и беспослица.{S} А сума сумарум: завађај брата с братом, сина с оцем, и |
иже то доба, њој срце све јаче куца.{S} А кад већ дође, и да седне на свој прозор, несташни ђав |
и ради у поп-Стевиној кући као црв.{S} А уме, да удеси, да то, што ради, она и ужива; па што р |
би морао јавно и повући реч на траг.{S} А повукао би је за цело, као што се већи у себи повукао |
лој глави...</p> <p>Страх пређе све.{S} А радости и изненађењу, мислиш, не ће бити краја целу н |
, код своје је, па је није ни бриге.{S} А чим кола ближе, а она даље.{S} Ускубури, устумара се, |
ту око кокошака, мисли, ко је он је.{S} А жустра младица поред њега тако се препанула, да се не |
енергију Брајковачке интелигенције.{S} А Бог ме неје баш ни обична ствар за Брајковчане пиво, |
имандрит беше отишао некуда у купке.{S} А млади отац Варнава, манастирски намесник, добио мало |
г да, даће и најмлађег сина у школе.{S} А није рада, ни кћер да уда у село.{S} Вели: „Село ти ј |
итровачкој штедионици на детиње име.{S} А отуђити она рођену сестру од рођенога брата!{S} Сад с |
еје говорио с нећаком својим о томе.{S} А он опет зазире и од „омладинца“, као да <pb n="71" /> |
, како да то више власти не забране.{S} А као да се тврдо узда, да ће, ма у последњем тренутку, |
ртвовали за њихову љубав какво тане.{S} А овако избацили неколико метака у лист хартије, што је |
свитку нове нам књижевности народне.{S} А то је оно, што је и најозбиљније <pb n="50" /> српске |
о летње сунце, па глава да му пукне.{S} А дошао је до искуства, да је хладан сир с црним луком |
а и више свести него у сваке обичне.{S} А, да одушевљење њено неје изнуђено ни чим до правим за |
ојни госпођа-Натин неје купио од ње.{S} А то, што јој сад госпођа Ната и опет меће на душу, јес |
не узнемири то дивно мало створење.{S} А лептир шири своја шарена крила, час их скупи и дигне |
шићка свиснути од једа и од срамоте.{S} А она се чинила свему – и невешта пред светом.{S} Само |
а видим, како јој страшно лупа срце.{S} А срце јој лупа, Боже, лупа.</p> <p>Јелена се на то одс |
руку, па је притиште на своје срце.{S} А срце јој лупа, да пробије груди.</p> <p>– Јух!{S} Као |
, адвоката и онако има већ и сувише.{S} А у државној служби, опет, не да се пропевати, чим осет |
еда у њега.{S} Очи јој се насмешише.{S} А из грла се оте неки клик - ни налик на онај глас, што |
а је у колу, па нек је тамо потражи.{S} А Зорка упртила неки гостински пртљаг, пошла с њим у ку |
поп-Стеве ни најубедљивији разлози.{S} А Кнежевић и опет не пропусти, да не примети, како би м |
а да одговори, или не ће, што мисли.{S} А мисли: „Што се овај свет толико на силу Бога грађа са |
рубина раздробио се у чаши, па гори.{S} А попа гледи у њих као стари зналац, па се смеје.{S} Ви |
пружа прилика у убавој Фрушкој Гори.{S} А учитељ се „једва дочепао честита друштва“, па се не р |
код куће.{S} Треба народ поучавати.{S} А ко ће то, ако не ће учени људи?{S} И онако није за ње |
сли, то је наше, па не мора плаћати.{S} А туђинац то не може рећи.{S} Дакле, општина му је дала |
} Мати му никад не хтео оцу причати.{S} А што је кадгод научио <pb n="90" /> из разговора њена |
ту песму Мите Поповића о браца-Анти.{S} А благајник и бележник од то доба, чим се мало ђорну, о |
кажем ујаку, да ћемо код ње одсести.{S} А Јелена се радује, да је позна. </p> <p>Бранка већ поч |
у појести не ће, док је не почивути.{S} А наше жене,... и људи, и сви, чак и поп Стева, српски |
а са својом кћерком, да полазе кући.{S} А отпратиће их Јован, Даринка, учитељ, Зорка, па, нарав |
ско дете у седмој осмој ли годиници.{S} А најмлађе, син, јој, тек се родило, није оца ни запамт |
препоручује госпођа Ната мајсторици.{S} А још од зимус говори Даринци, како морају, Бог да, на |
рена.{S} Ја и не могу друкче ниским.{S} А он и заслужује, да је човек с њим искрен.{S} Па ја га |
пред тетком из вароши и пред сејом.{S} А њих две се нагле радознале.{S} Мали Владимир развашар |
ајслободнији човек на свету: економ.{S} А толико имадемо примера, да су, на прилику, пропали тр |
е, све има нешто да разговара с њом.{S} А кад је у друштву, заборави, шта је хтео, али осећа, д |
{S} Говорило се, да се негде удавио.{S} А говорило се, да је заблудео у свет.{S} Тек Тинка дахн |
/p> <p>–Ти ћути.{S} Ми ћемо на село.{S} А путу се рока не зна.{S} Може нас тамо затећи и берба. |
тетка Ната одобравају и хвале смер.{S} А највећа је њена радост, што ће у тој великој свечанос |
а је то баш њен син.{S} Каже Стајић.{S} А мени и не пада на ум који Стајић.{S} А и он је био с |
А мени и не пада на ум који Стајић.{S} А и он је био с Јованом ономад код мене.{S} Фини младић |
спође, која је ружа у нашем друштву.{S} А то није нико други,... мислим, да сте сви погодили, д |
Том приликом се и деца боље срађају.{S} А мајке се теше и челике надом, да ће им деца бити боље |
ју књигу, па чита своју декламацију.{S} А Даринка ће запитати Бранка: „Хоће ли ко говорити штог |
сец дана на једном штампаном табаку.{S} А од оних опет већина их почне још у ђачким скамијама, |
скупио се народ у чистом свом оделу.{S} А у народу, видиш, око свирца час се таласа, час везе с |
е, до душе, и жељан друштва на селу.{S} А време му је, да помишља и на то, како би добро било, |
и по неколико ђака држати на стану.{S} А Тинка спремала и себе и дете. </p> <p>Данас отишла Ти |
је тргоше како попина Јелена врисну.{S} А коларевој сестри оте се, Бог ме, у шаку и једно: „Хи! |
премудра Рашићка преварила у рачуну.{S} А треба ли госпођи Кати много, да на први поглед од мах |
ан народ по чистом јутарњем ваздуху.{S} А зује и брује данас нешто крупније и мисли у глави пре |
ас често више вреди, потпише меницу.{S} А што овај или онај овому или оному кадгод учини какву |
ва је дивно пристала Даринчину срцу.{S} А преко њега није прешла још никаква бура, ни најмањи о |
а ће бити од Брајковачке светковине?{S} А?... стара српска невоља!{S} Плани, па издахни!{S} Так |
ша.{S} Гле, мај, зар то није могуће?{S} А по Дарвиновој теорији потомци наслеђују особине своји |
ем.</p> <p>– Шта?{S} Како могу рећи?{S} А заборавила си... </p> <p>Јелена се убезекну.{S} Хтеде |
му књига, чему просвета, чему живот?{S} А ми смо се свим радом својим далеко удалили од пута, к |
ам видео, ја јоште добра нисам видео! – а у исти мах падоше му на ум њене, материне речи: „Цео |
<p>– Като злато, – опет ће Ната Кати, – а ти мени и не кажеш, где су ти деца?</p> <p>– Јован је |
p> Мој синко, – уплете се поп Стеван, – а да што сам ја ту већ двадесет и толико година?!{S} Уч |
се ја онда поплашила! – вели Зорчица. – А Даринка стала, па не зна, шта ће; па кад Бранко отиша |
ега бар у цркви, – рече попа. </p> <p>– А Јелена не сме ништа да каже, већ саже главу, па стаде |
гу божје, цару царево, па мир!</p> <p>– А нама?</p> <p>– Принесенија јадите, повељенија творите |
е дечица?</p> <p>– Хвала Богу!</p> <p>– А да шта ћеш!{S} Јавља л ти се госпођа Ната из вароши?< |
<p>– Збиља?</p> <p>– Ни беле,</p> <p>– А лепу је буквицу очитао и уји и својој несуђеној пуниц |
средини седи старина, који...</p> <p>– А, не, не! – опре се чича, начеоник, а он је та намишље |
<p>Јелена се на то одсмејала.</p> <p>– А Даринка је поцрвенела до иза ушију.{S} Заборавила, и |
пет правите да ништа не знате.</p> <p>– А ти опет све знаш, – уплете се опет нежни супруг. </p> |
пут код госпође бележниковице.</p> <p>– А, вас треба посути ситном прохом! – поздрави га бележн |
ви пут ове године добро понео.</p> <p>– А знаш ли, колико је година том ораху?</p> <p>– Колико |
бео се штит од сунца наслонио.</p> <p>– А,... ти си, Александре!- примети попа, па се осети сло |
једва да је било кадгод у нас.</p> <p>– А, знате ли, ко је на то наговорио вашег ујака?</p> <p> |
ћете тек рећи то за омладину.</p> <p>– А да шта је друго та ваша дерна политика него туђа бриг |
бити сад као пред какву буну.</p> <p>– А с ким ћемо ми у недељу?{S} Уплете се Зорка.</p> <p>– |
p>Види она то, па му напомиње:</p> <p>– А да за то сам га тамо и послала</p> <p>– Александра?</ |
а га Даринка прва не поздрави:</p> <p>– А!{S} Јесте ли и ви ноћашњи?{S} Браца баш сад устао.</p |
виси на прозору попине Јелене?</p> <p>– А-а!... </p> <p>У том ево Дабижића с пуном чашом пред Ј |
– Хоћете ли га умети сачувати?</p> <p>– А ви?{S} Нема сумње, чуваће га она заједно с мајкином д |
можемо даље!{S} Прво женскиње!</p> <p>— А ми? – повика писар и бележник.</p> <p>Благајник погле |
ичемо: „Учимо народ!{S} Поучавајмо га!“ А све то, што ми учимо, врло мало користи баш народу, м |
она не сме, ни да спомене: „Отишао је!“ А ова, бог ме, ни онда, када би Јелена то и споменула, |
олика хука и бука дигла за тог ђачића;“ а на некаквог Мушицког и Рајића, не знам, нико не осврћ |
вици, у гостионици „код зеленог дрвета“ А и деца се виђала тамо на официрским забавама.{S} Па с |
вратима портир у самурини и у гајтанима а с неким скиптром у руци, или се врата затварају прост |
аље...{S} У једном углу стоји наслоњена а на вршак изврнута стара плетена а неолепљена кошница |
оњена а на вршак изврнута стара плетена а неолепљена кошница и у њој паламара, чивија, жица, че |
една другој правиле „физите“ несу могле а да се не дотакну Брајковачкога певачкога друштва. </p |
ених усана увек подједнако, а срдила се а радовала се, или плакала, или се сетила Светозара и Д |
а да му каже, како мати хоће, мати хоће а не она, да се иде у Карловце.</p> <p>Сачувај Боже, ка |
ма.{S} Како сте дошли, чика... ваш ујак а и мати не могу доста да вас се нахвале.{S} Ал, ја ипа |
ђице Јелена, – проговори усиљеном шалом а учтиво Бранко, дошавши до ње.</p> <p>– Ја нисам вама |
а поспремати.</p> <p>Сутра је радни дан а чека сто послова.{S} Па је већ ето, време, да се на с |
знам већ коме, послушао би ме и учинио А ти...</p> <p>Види Поп Стева, да је тренутак озбиљан.{ |
по пута.</p> <p>– Од кад ми овде ходамо а вас нема!</p> <p>Јован, Бранко и учитељ се упутили де |
ве, па полети, да ухвати што боље место а што ближе Дунавској обали.</p> <p>Лађица, на којој бе |
ових претпостављених у општинском уреду а у званичним пословима, госпођа бележниковица зна увек |
ј канти на велико уживање бележниково, (а чак је и благајник дигао мало обрве и удостојио декла |
си на прозору попине Јелене?</p> <p>– А-а!... </p> <p>У том ево Дабижића с пуном чашом пред Јов |
жниковица.{S} Живила!</p> <p>– Живила-а-а!</p> <p>– Стари курјак! – пришану Јеша Јовану. </p> < |
> <p>Дочека га граја:{S} О-о! </p> <p>А-а!... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још неје |
ати и завијати: </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим, шта је! |
стропошта. </p> <p>И опет:{S} Мно-о– га-а-ја... </p> <p>А Јеша још не беше довршио, таман најле |
лежниковица.{S} Живила!</p> <p>– Живила-а-а!</p> <p>– Стари курјак! – пришану Јеша Јовану. </p> |
су обе поцрвенеле.</p> <pb n="46" /> <p>А мали Владимир натукао калпак на главу, припасао ђорду |
/> <p>Дочека га граја:{S} О-о! </p> <p>А-а!... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још неј |
<p>И опет:{S} Мно-о– га-а-ја... </p> <p>А Јеша још не беше довршио, таман најлепше полетео!{S} |
на: „Први санак мира вечитога.. </p> <p>А Зорка нестрпљива, па заврши последњим стихом: „Србади |
Тек не мога, а да је не пољуби. </p> <p>А Даринка прислонила главу на материне груди...</p> <p> |
екао, да их се што пре опрости. </p> <p>А они су сви били тако љубазни према њему, сви тако љуб |
куће, маше на њих белим рупцем. </p> <p>А Кнежевић је отпоздравља шеширом, па се распевао, па о |
по кући, је ли све у свом реду. </p> <p>А Ната ушла у Даринчину собу.{S} Надвирила се над Дарин |
.</p> <p>– Ту ми седни, синовче!</p> <p>А Кнежевић пушта глас где силније, где тише, да се као |
вио, кад, ето, хоће да се шали.)</p> <p>А благајнику се разведри мало оно мрко лице, зарасло у |
его, сачувај Боже, на онај свет,</p> <p>А ето ти и опет, већ по толики пут, госпођице Даринке, |
ан упро поглед у бележниковицу..</p> <p>А бележниковица приметила то, па намешта, као бајаги, ш |
леђима и по ребрима и по ногама.</p> <p>А на Натине речи одазва се.</p> <p>– Разумем. </p> <p>– |
госпођу Нату, како је поуздана.</p> <p>А та слатка госпођа Натина јесте мајсторица Јула, њена |
то га Даринка држи против сунца.</p> <p>А Даринка би се и смејала и заплакала.</p> <p>Једва се |
оге.</p> <p>Зорка потрча натраг.</p> <p>А Даринка стаде као укопана.{S} На њој лака плава хаљин |
иљан.{S} Но не зна, шта да каже.</p> <p>А Рашићка се, што би рекао Брајковачки писар, „дочепала |
вана. </p> <p>Чак и Јован умуче.</p> <p>А Јеша кад немаде с ким да политизира, и сам паре, да ј |
а и њену пажњу на штогот обрати.</p> <p>А кад хладовина разгалила и госпођи Нати тромост с веђа |
Куд сви Турци, – одговори овај.</p> <p>А она повика: </p> <p>– Јеси чуо, натарошу:{S} Или сви |
о скупо стати, што му квари сан.</p> <p>А госпођица Јелена... ох!{S} Она чује Миланов глас и то |
p>Бележник се смеје лудом послу.</p> <p>А Бечлија Јован га уверава, како је то хец. „<foreign x |
е, – рече и потајно се насмехну.</p> <p>А Јелени одлану.{S} Но је поли румен до иза ушију, кад |
да се он још једнако срди на њу.</p> <p>А какве ужасне муке трпљаше у тај мах бедни њен Милан!{ |
јдаша, нит је Србин за бирташа!“</p> <p>А и Марко загрлио њега, па пева с њим заједно... </p> < |
а мислим, да ће наш коровођа...“</p> <p>А коровођи, Брајковачком учитељу, Милану Кнежевићу вече |
ђерзонака кошница – тек „да покуша“.{S}А наопако се једио, што српски пчелари сваки час препор |
ди колар стао до одра, па се не миче.{S}А уза њ његова сестра, па се као снебива у тако господс |
: </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим, шта је!“ мисли благај |
ти: </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим, шта је!“ мисли благ |
е извијати и завијати: </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим, |
ијати и завијати: </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим, шта ј |
Србаља у крајеве, што стоје под окриљем Австроугарског орла, Карловци су место, које је бивало |
за овог посланика, те за оног; то било автономије, то не било је; па казао: да, па казао: не.{ |
иви и он, народ, него од најсавршенијег агитатора, адвоката и ма ког иначе „господина“.{S} Дале |
} Тек не може, ето, ни он, да пропусти, ада се и сам не умеша у струју, што се заошинула оне го |
е замишља увек самога себе, Праотац наш Адам имао је у рају свега, па опет му било дуго време, |
div type="titlepage"> <p>Павле Марковић Адамов</p> <p>ДУХ ВРЕМЕНА САД ЈЕ ТАКИ!</p> <p>НЕГДИНСКА |
ђе, па ти је слађе...{S} Не ћу да будем адвокат или чиновник...{S} Ти видиш зар, да се ја не од |
арод, него од најсавршенијег агитатора, адвоката и ма ког иначе „господина“.{S} Далеко је, дака |
окација.{S} Неје му нарав за то.{S} Та, адвоката и онако има већ и сувише.{S} А у државној служ |
се мој позив не допада.{S} Ја нисам за адвоката.</p> <p>Положи све испите најпре; понда ће мо |
ће учени људи?{S} И онако није за њега адвокација.{S} Неје му нарав за то.{S} Та, адвоката и о |
д мојих ђачића почео сам да учим <title>Ајдукову песму</title>, – допуни учитељ. – Је л, Зорчиц |
ог концерта, што га је приредило српско академиско друштво „Зора“ у Бечу у спомен великог песни |
ала!{S} Чувај образ!{S} А сачуваћеш га, ако сачуваш душу и срце чисто и не окаљано.{S} Твоја ду |
им друштвом.{S} Него да не увреди кога, ако би другог замолио, да запева, први сам почиње.{S} О |
попа, да се то њега тиче.) А шта онда, ако те кости, што их у Бечком гробљу ископате, пренесет |
но највише тек за то, да бабица и кума, ако би се десило тог дана какво крштење, знају, кад им |
р види, да се ради око начела, што она, ако и не може да схвати, ипак осећа, да је лепо и добро |
оп Стеван је осетио поглед Бранков, па, ако му је образ иначе и могао доста да поднесе, сад се |
до коња“, он забоде копље у ледине, па, ако је нешто свршио, све на страну, а корист преда се, |
не би и он:{S} Нек сврши гимназију, па, ако Бог и срећа дадне, таман ће ти у добри час доспети |
најбољем месту у селу.{S} Данас сутра, ако не оде у варош, да тамо отвори већу радњу, ево мог |
а тамо отвори већу радњу, ево мог носа, ако не назида у сред Брајковца најлепшу кућу с магазини |
Брајковца писмо с пет печата, да дође, ако хоће, у Брајковац, да проведе које време!{S} Добро |
м супругом.</p> <p>– Ниси поп, Стефане, ако овог учу не избациш из општине, – рећи ће вечерас г |
рајковцу звони радним даном на вечерње, ако у опште и звони, но највише тек за то, да бабица и |
ршио, све на страну, а корист преда се, ако није ништа свршио, што бива по <pb n="88" /> најчеш |
сар, дочекао га је оберучке. (Да ко ће, ако он не би!{S} Рају је само за време судбина ћушила у |
на друго:</p> <p>Хајд заједно до куће, ако хоћеш к Јаковљевићима.{S} Сад не ћу тамо.{S} Идем у |
кве...{S} А кад човек и оде у Карловце, ако и посети своју сестру, мислиш, да сме то њој казати |
кабаницом покри колена, да баш не види, ако је непозван ко, попу у чакширама.{S} Очи упро на вр |
ривац према ономе, чијега се суда боји, ако је и уверен)да му „кругове његове“ не може побркати |
је дошла, да врати „физиту“ Славнићки, ако је опет ваздан разлога имала, да наведе против тога |
после мене дође, може лако дозиђивати, ако му буде уско...{S} Ето видиш; шта би ти било, да си |
а се тек са печењем почиње наздрављати, ако ни вечера наша није још ни на столу, ја мислим и др |
ад сте са мном.{S} Ја умем разговарати, ако не уме Даринка...{S} Ваљда вам је жао Беча?</p> <p> |
чини, да би се од мене могао истесати, ако и не какав практичан ма и мали Лоренцо Штајн или Не |
се сад, и чешће могао и требао мислити, ако ничега другога ради, бар да сад не мора лупати глав |
кино наваљивање, да доведе Бранка кући, ако је то сматрао и као неки начин, да би свој стари гр |
н између две ватре.{S} Ако у гору вуци, ако у село Турци.{S} Ако ће натраг, ту је Скила, мати, |
отребни ваљани учитељи, као и у вароши, ако не још и потребнији.{S} Ето, он је кратко време ту, |
о, али осећа, да је питомији према њој, ако и не примећава, како је то необично брзо дошло.</p> |
о потребно, да се састане с Кнежевићем, ако ничега другога ради, то бар да му каже, шта мати же |
т кући или у виноград за својим послом, ако не оде у поп-Стевину сеницу, где овај чека, да му с |
тине папуче на поп Стевин жуљ, излишан, ако <pb n="41" /> је мислила, да ће последње речи девој |
Беча.{S} Та, знаћеш га.{S} Тинкин син, ако се сећаш!</p> <p>– Што јој је муж она лола и бекриј |
Бранко, – рече Даринка, као да јој жао, ако је збиља тако, па га чисто теши. – Ја сам уверена, |
ивен као божићна чесница.{S} Неје чудо, ако би гладни Брајковачки пси да га загризу.</p> <pb n= |
а је његова жена!</p> <p>Па је ли чудо, ако се Тинка осетила, као да се други пут родила, па до |
авнима... </p> <p>Вараш се, мој Бранко, ако мислиш, да код мене није то озбиљна намера, – надов |
} Треба народ поучавати.{S} А ко ће то, ако не ће учени људи?{S} И онако није за њега адвокациј |
стала.{S} Али све нек је Богом просто, ако ти примиш наук, што сам га отуд ја поцрпала!{S} Чув |
каквом према њему.{S} Поп Стеван, опет, ако се и приволео на Рашићкино наваљивање, да доведе Бр |
м ја, шта је дечија радост.{S} Коме ћу, ако њима нећу?{S} Да је њихов отац жив!</p> <p>И твоја |
ти. „То је дечја радост!{S} Да коме ћу, ако њима нећу!?{S} Да је њихов отац жив!“ – „И твоја је |
ни идилисање, што ме амо вуче, већ баш, ако ћеш право, практичност,... сушта практичност.{S} Но |
ој разнежени супруг. – Ти бар не мораш, ако ми мушки морамо.</p> <p>– Гле, а ко вас тера, да мо |
да удоми своје дете, његова Јелисавета; ако ће напред, наићи ће на Харивду, на омладинца, који |
неје ни мислио о њему, бар не озбиљно; ако га се, може бити, кадгод случајно и сетио био!</p> |
chiekt sich nicht</foreign>, Јелена!{S} Ако им је стало, нека изволе они најпре к нама доћи.{S} |
че „нити писну, нити зубма шкрипну“.{S} Ако га тек чича опомене, да пева, да помаже, он запара |
ор, као да некога од некуда изгледа.{S} Ако случајно прође туда какав гимназијалац, па је поздр |
ра, нигде знака каква немирна санка.{S} Ако снива, снива за цело о својој декламацији, о „Бранк |
одржа све, што остало после Игњата.{S} Ако Бог да, даће и најмлађег сина у школе.{S} А није ра |
г патријарха Стефана Стратимировића.{S} Ако се Александар добро узучи ја ћу сам молити његову с |
диш, не ће ли и он окренути на боље.{S} Ако ми не верујеш, иди ма у које село, где су Срби поме |
боји, поквариће јој се кћи поред ње.{S} Ако и зна, да све, што се догодило у кући поп-Стевиној, |
>Изгори поп Стеван између две ватре.{S} Ако у гору вуци, ако у село Турци.{S} Ако ће натраг, ту |
} Седе у вече обично код топле пећи.{S} Ако Даринка не везе или не плете што себи или обично бр |
} Ако у гору вуци, ако у село Турци.{S} Ако ће натраг, ту је Скила, мати, која би да удоми свој |
и, мало јео, па опет отрчао с децом.{S} Ако није и он код кола.{S} Знаш, да стрепим, кад се игр |
аред загрлила и ижљубила своју маму.{S} Ако није код ње, отрчала би у врт, да мирише цвеће да г |
ви милостиви заштитници у Брајковцу.{S} Ако би се то уздање кадкод и уздрмало сувишним каквим з |
/p> <p>– Господо, – диже се бележник, – ако и јесте лепи српски обичај, да се тек са печењем по |
д, – проговори једва жедни благајник. – Ако је дошао, за цело је донео и коју боцу из Варадина. |
учитеља, где „луфтира главу“.</p> <p>– Ако Бог да? пита Кнежевић Јована и Бранка...{S} Шта?{S} |
ну „досетку“: „сестру по Еви!“</p> <p>– Ако нам је Ева прабаба, нисмо све једнаке, – не да се б |
разнео још, тако рећи, пре зоре.{S} Па ако и неје могао никога разуверити, сам је себе тешио.. |
оздравиће се као добри пријатељи.{S} Па ако не узмогну опет напоредо, знаће обићи матицу, која |
у очи.{S} Али тек опет дода: </p> <p>Па ако онда то учиниш, скинућу ти шешир до земље.{S} Немој |
а.{S} Вели:{S} И пилићи су готови.{S}Па ако је по вољи, господо, да донесем сада радованца.</p> |
>Љубомиру у Елисиуму</title>"...{S} Тек ако ће јој се кад тад поткрасти из груди уздах, а нит з |
– то су његове најмилије мисли.{S} Тек ако ће га кадгод завести мисао за којом новином у пчела |
ан!{S} Истина Бог, није Бог зна шта, ал ако не цури, оно капље.{S} Па не може се, сачувај Боже |
и имати прилике, на кога да се угледају ако хоће.{S} Тако продире у народ оно из књижевности.{S |
арод.{S} Наша је интелигенција, или баш ако хоћеш госпоштина, збиља, свезана с народом као мало |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ако је госпођа Рашићка и мислила, па, можда, и уверена |
ним валима, што их тамо чекају. </p> <p>Ако им се назори о свом бићу, о позиву својем у животу |
јега уљишта; можда, али – тешко!</p> <p>Ако је кадгод каквих виших жељан имао, заситио се црвен |
<p>И остали сви погледаше онамо.</p> <p>Ако крик Јеленин и неје био по оној ноти, коју је млади |
а на Брајковачком селу у недељу.</p> <p>Ако госпођа Јеца што не изради, мисли у себи Јован, не |
, док јој не напреде дремеж на очи...{S}Ако Даринка баш не чита, разговарају, ово било оно се с |
се брзо отрца, кад пре времена ступи у акцију.{S} Ко пише у нас дописе по политичним листовима |
је ли им син способан за какву душевну акцију.</p> <p>– Цео свет иде за тим, да има што више и |
амо на пример „вечитих правника“ доста, ал и ти хоће да играју само господина.{S} Или се и не м |
обори.</p> <p>– Опростите! - прошапута, ал не подиже очију...</p> <pb n="49" /> <p>Добро те се |
ха вода брег рони!</p> <p>Бранко ућута, ал му криво још?</p> <p>– Махни се, Стефане, тога.{S} Д |
дућан!{S} Истина Бог, није Бог зна шта, ал ако не цури, оно капље.{S} Па не може се, сачувај Бо |
иде.</p> <p>Госпођа Рашићка с поља мед, ал изнутра јед, сам јед, као да не слути на добро.</p> |
, зачкиљио очима и развукли му се брци, ал не даје гласа од себе... </p> <milestone unit="subSe |
е ниси оженио.</p> <p>Даринка се смеши, ал готово и не разуме, шта ови говоре.{S} Њој је и то д |
к њој...{S} То неје било ништа страшно, ал су обе поцрвенеле.</p> <pb n="46" /> <p>А мали Влади |
ицир у граници. („Немачко рухо на њему, ал под рухом српско срце!“ говорило се о њему).{S} Заво |
а... виши позив, – пребаци Јеша писару, ал не знаш, говори ли збиља или из шале.</p> <p>Ожениће |
ника, било у Карловце било у Загреб,... ал хоћу да сам независан.{S} Брате, ништа лепше од тога |
имала куд, него ти је вратила „физиту“; ал... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ако је го |
Ната за Јелену Рашићку.</p> <p>– Није; ал она ће начинити од ње којешта.{S} Кад је јесенас дош |
S} Неје јој Бранко мрзак, Боже сачувај; ал јој нешто тесно било поред њега.{S} Чисто би га загр |
превари, да дође, те јој се поклони!{S} Ал биће и то.{S} Све је удешено,... по њену рачуну, све |
но, све, што не носи име човечје....{S} Ал јест! „Мислиш, све је зло само међу људима, међу бли |
слушна, па радилица, па верна, па...{S} Ал само...{S} И сад језа цело хтела да се потужи, како |
Довео га, да ту проведе вакацију...{S} Ал не знам, што их већ нема из винограда! ...{S} Владим |
к мисли: „Ништа лепше од добра пива.{S} Ал куд сви Турци.{S} Мисли, но га мрзи, да и толико гов |
ела кроз прозор, кад су прошла кола.{S} Ал како неје познала никога на колима, послала Ђуку пан |
ама доћи.{S} Знамо и ми варошки ред.{S} Ал по мени могу и изостати, – рекла јој је са свим озби |
ати не могу доста да вас се нахвале.{S} Ал, ја ипак држим, да то мора бити мучно и досадно непр |
н постане тек, кад се од њега поучи.{S} Ал који Србин остане, тај издржи конкуренцију његову и |
су.{S} Ви имате иначе потпуно право.{S} Ал...</p> <p>Јован је сад још већма дошао до тога увере |
ру.</p> <p>– Шала на страну, Бранко.{S} Ал мени се чини, да би се од мене могао истесати, ако и |
ке, – не да се бележниковица збунити. – Ал тако јој треба!{S} Тај господин Бранко добро јој је |
нагледавши се Бранкове слике, па мисли, ала је научно нешто казао.{S} Нико не одговори ништа..< |
<p>– Гле, гле, како лепо мирише!{S}Јух, ала лепо мирише!{S} Па зашто се, мама, овакво цвеће не |
ари, па да чују,...{S} Боже!..</p> <p>– Ала ти је то наопако време изашло, јух, јух, јух! – узд |
е истрчати и отићи по девојку.</p> <p>– Ала је то прашина, слатка, па врућина данас, да Бог сач |
отоичашњу реч, примети благо:</p> <p>– Ала си жесток!{S} Прави омладинац!{S} Море, <foreign xm |
па окрену ону Змајеву: </p> <quote> <l>„Ала ј леп</l> <l>овај свет“</l> </quote> <milestone uni |
г те пита од куд морамо да набавимо.{S} Алати наши за најобичније наше потребе носе на себи туђ |
од памука.</p> <p>– Омлатина омладина, алезајнц (све једно), Стефане; Јелена ће певати на селу |
јарха Стефана Стратимировића.{S} Ако се Александар добро узучи ја ћу сам молити његову свјатост |
онако нежан брат.</p> <p>У том и Тинкин Александар израстао дечко из основних школа.{S} Мати се |
слала</p> <p>– Александра?</p> <p>– Да, Александра. </p> <p>– Да,... да! – пуче попи пред очима |
да за то сам га тамо и послала</p> <p>– Александра?</p> <p>– Да, Александра. </p> <p>– Да,... д |
азала поп-Стеви, како не треба да вређа Александра због његових омладинских назора. „Сад је омл |
алуђере!..{S} Шта мислиш, Тинка; да даш Александра у Карловце у гимназију? проговориће поп Стев |
д сунца наслонио.</p> <p>– А,... ти си, Александре!- примети попа, па се осети слободан; него с |
ме, као и удовица, кад немаш мужа...{S} Александре, хоћеш ли се добро учити?</p> <p>Хоћу, ујо, |
е?{S} Кода вам ради?...{S} Ради се, да, али свако за себе.{S} Огрезли смо у гнилости.{S} Нема н |
аквим дописом из својега уљишта; можда, али – тешко!</p> <p>Ако је кадгод каквих виших жељан им |
ветковину?</p> <p>– Ја бих тако волела, али не знам,... по свој прилици...</p> <p>– Кад ја већ |
памети! </p> <p>- Боже мој, – опет она, али сад мало и с прекором, – тако ти лежи на срцу!</p> |
а задата за вечерас.{S} Вук длаку мења, али ћуд никада.</p> <p>Никада свог века неје поп Стеван |
а не ошине и Даринку, како је ћуталица, али подла и подмукла. „Испод мире сто ђавола вире!“</p> |
ена почела била, да га поверљиво слуша, али се сад окрену и предаде преда се.</p> <p>–Ја ћу да |
у Брајковцу.{S} Стало га је доста муке, али је успео.{S} Раја Јовановић, општински писар, дочек |
својим заставама певаху на крову песме, али не изађоше на сухо, него се одвезоше истом лађом у |
ите није могућег Ви, можда, и не знате, али у старо време одселило се одавде неколико хиљада ср |
колико пута дизао, да опет он наздрави, али га увек задржаше остали са:{S} Чујмо!{S} Чујмо!{S} |
рате, ја се мало разабирам у економији, али толико <pb n="89" /> могу да знам, да, пре него што |
e qui...</foreign></p> <p>– Опрости ми, али ја не замишљаху тебе појма о идилизму.</p> <p>– Буд |
руку.</p> <p>Јелена хтеде да проговори, али јој заста нешто у грлу, па гледи само учитеља упитљ |
рка, и Владимир, и браца ће се вратити, али опет... опет..</p> <p>Зорка, опет, нема друга посла |
а, већ не у првом цвету своје младости, али ипак још доста свежа и унегована, изађе преда њ до |
ед вече, кад се стиша прашина по улици, али ни по што немој да остави отворено преко ноћи...{S} |
о, клима главом, и развукли му се брци, али не даје, гласа од себе.</p> <p>– Да Бог ме, да је г |
{S} Госпођа Јеца се као мало и поутеши, али... тек... тек...</p> <p> А Јелена се сада збиља поч |
{S} После бујице биће поток опет поток, али мирнији него у бујици; само ће ипак овде онде прокр |
хове имају, до душе, своју извесну цел, али су још увек без одређене сталности.{S} Прелеће се т |
пет катихета и месни школски управитељ, али тек да у недељи дана један пут или ни један пут оде |
и у вароши може бити опет само учитељ, али друкчије се цени тамо такав човек.</p> <p>Нека не м |
е познанике.</p> <p> Књига је пред њим, али мисли несу све код њега.{S} Од синоћ се нешто сневе |
а.{S} И досад је била мед пред Бранком, али сад као да ће да се сва разлиже.{S} Чак му је одуше |
о, не бих наишла“, говорише она једном, али само једном приликом брату свом, „на гору несрећу, |
се опет извињава, да још неје доспевао, али не ће више пропустити.</p> <p>Писар мотри свакога, |
ад је у друштву, заборави, шта је хтео, али осећа, да је питомији према њој, ако и не примећава |
оца.{S} Једва га је, до душе, упамтио, али и оно мало успомене не беше врсно, да и у њему изаз |
кравар данас боље пожурио него обично, али су се збиља физите код госпође Нате и Катице мало д |
итати матер и чику. „Ја не знам за што, али чики није нешто право.{S} Све вели, кад чита новине |
уче у певачкој школи пробао и њен глас, али са свим онако хладно и озбиљно као и осталих?{S} Си |
а дана.{S} Надала се гостима још синоћ, али не дођоше.</p> <p>Бранко нема мира још од јучер.{S} |
ших људи, треба да знамо, камо смерају, али...</p> <p>– Али да ћутимо, ваљда, па да им климамо |
асла на селу, па најволи, да и умре ту, али никад неје марила, да јој се и једно дете мора веза |
ина ћушила у Брајковац, „Богу за леђа“; али у његову рожданику пише, да је он рођен за „виши по |
мназији, два три разреда млађи од њега; али у комшилуку његову у стану, – примети између остало |
едно, како још никад неје осетила била; али тако пријатно, тако слатко, да јој се прели туга по |
би до сад у то доба већ био код Јована; али га јутрос нешто одговори, те не оде.{S} Како је чуо |
а, да долазим на певање, – вели Јелена; али ми је жестоко заповедила, да избегавам с тобом разг |
можда ће се многоме пре допасти Јелена; али Даринка је врсна усрећити тек, као жена, као мати.{ |
{S} Јест да Србин устукне испред Немца; али то је само у први мах, јер је Немац већ дошао онака |
цело лакше поднети, да је син оца лоле; али да бацим на њега и ту љагу, да му је мати распуштен |
по је дати дете и у лер и на васпитање; али треба, Бог ме, женском детету још много више кућевн |
ћ... и толики други славни и преславни; али се и данас славе!{S} Тек...{S} Тек...{S} Доста је т |
ини.{S} Радо, до душе, пешачим по гори; али у јулију месецу, на овакој прижези, џаба.{S} Боље б |
ђе Јован да нешто говори кроз мамурлук; али га речита бележниковица пресече: </p> <p>– Но, да Б |
едаред зачује тихе кораке под прозором; али, рекао би, још већма чује, како јој јако и нагло би |
о је да наведе разговор на нешто друго; али оштро омладинац одговара, па не знаде, шта сад да м |
век забуним.</p> <p>– Прелетео бих био; али нисам могао пре.</p> <p>– Ја бих те чекала целу ноћ |
вор њих две неје задро у озбиљан живот; али је искрен и прост.{S} Обадве још у оном добу девоја |
сама да се сагне, па да дохвати књигу; али је Бранко преухитри. </p> <p>– Јесте ли чули, шта с |
ја делио, ваљда, с народом своју муку; али да бих му био учитељем у његовој најпречој потреби, |
.{S} Ни дај боже штогод против тога!{S} Али ни најобичније најпотребније оруђе, рано, нашем нај |
оштар језик!{S} Право материно дете!{S} Али сестрића увек одржи у милости ујковој ипак то, што |
а и упамтила, то је – у божјој руци!{S} Али је бар тврду веру дала, да ће све и сва порадити и |
полетела би Јелена и душом и телом!{S} Али мора да га притискује рукама.{S} Понда скочи са сто |
и покој свачијим костима под земљом!{S} Али када се тим пљује на свету успомену, коју народ с н |
иди Бог и њега и Тинку и синчића му!{S} Али Арсенију се други занат боље свидео.{S} Карту и чаш |
/p> <p>Хтеде рећи; ...мислио о њему!{S} Али га ипак памћење не изневери, кад се опомену, да до |
“ рече за њу учитељ Милан Кнежевић).{S} Али те две „звезде“ треба тек задобити.</p> <p>Бранко С |
кар о ономе, што сте отоич почели...{S} Али, хвала вам сад.{S} Други пут!{S} Упамтите, други пу |
лана.</p> <p>Јест, и ја то мислим...{S} Али... не разумеш ме...{S} Нећеш да чујеш, како ја суди |
о што о њему суђаше „материјалиста“.{S} Али га изненади његов пијетет према оцу.{S} Бранко се с |
већ прочитала.{S} Скупо ме је стала.{S} Али све нек је Богом просто, ако ти примиш наук, што са |
лико јој годило, ипак се намргодила.{S} Али које Јованово разлагање, а највише канда Бранкова р |
ве у овима <pb n="100" /> крајевима.{S} Али баш стога чак и Новом Саду, где је толико времена в |
ствених манастира ни иних задужбина.{S} Али као ђе није народа свога сазидао му је храм у груди |
књигу узео Бранко и вечерас да чита.{S} Али, као обично, кадгод је, било телесно било душевно, |
је поштен човек.{S} Стекао је доста.{S} Али да је умео, могао је и више.{S} Човек се мора збиља |
а за истинитост јамчи сваки за себе.{S} Али хтети на тај рачун прославити се и постати популарн |
{S} Прекрсти се после топле молитве.{S} Али се трже, кад јој витице тек сплетене, а не придевен |
ивини и тако што, чему је кад време.{S} Али госпођа Јелисавете нема од неко доба, па, ево, ни д |
нам.{S} Ја не разумем њено понашање.{S} Али је страшно љута на тебе. </p> <p>– Је си л јој се и |
Лептир је, кажу, нестално створење.{S} Али научи се од њега, да само по цвећу идеш и да и са н |
– треба пазити на тако женско дете.{S} Али та, чини ми се, више пази на свог поп-Стеву.{S} Маћ |
о доба, па је спавала као мало дете.{S} Али кад се пробудила, па се сетила синоћњег разговора с |
а за кога.{S} Има она каде и чекати.{S} Али као велим, он је твој, па биће и теби право. </p> < |
онда видим, да уме и више коју рећи.{S} Али увек Бранко има право.</p> <p>– Да, да, Бранко има |
аред био с њима, баш у њиховој кући.{S} Али се увек неугодно осећао у друштву, у које би тек по |
ао, па не ће ни да му погледи у очи.{S} Али тек опет дода: </p> <p>Па ако онда то учиниш, скину |
међу трговачком омладином у вароши.{S} Али прошао вашар!{S} Дошао кући, да прихвати очеву радњ |
уши сиром и залива грло белим вином.{S} Али и он наравно мисли, да мора нешто рећи, бар у корис |
поводећи се за учитељевом виолином.{S} Али кад бележниковица закрешта, не мога да одушевљено н |
“ доћи, па је устао већ био и пошао.{S} Али је баш дошла у разговор најзанимљивија тема при чаш |
p>Бранко једва пред зору заспао био.{S} Али чим устао и обукао се, опростио се са свима.{S} Убе |
актер не би тако што никад допустио.{S} Али сад опет баш та сталност, та строгост и озбиљност у |
у Јелисавету говоре не знам ово оно.{S} Али девојка неје лоша прилика за сеоскога трговца.</p> |
абавио, уоквирио и украсио њим собу.{S} Али то је и једина слика у целој соби.{S} Уза зид је по |
добро пролазе, који што више знају.{S} Али пази, да се што више користиш туђим искуством.{S} Т |
аде.{S} О раме пребацио сваки пушку.{S} Али им се види, да несу ловци од заната, него баш од ду |
рајковац, до душе, своју госпоштину.{S} Али осим господе из среза и суда којима се и тако мало |
под туђим кровом и на туђем огњишту.{S} Али колико је и то лакше, него трпети пијаницу и убојиц |
јатније је ходати на чистом ваздуху.{S} Али женске гони нека радозналост, да завире у собу мушк |
да се кајем, или да се тужим на Беч.{S} Али ипак ме срце вуче нашем крају, па госпођице... </p> |
до душе, вешт момак за таку прилику:{S} Али и она не зна, шта да каже. </p> <p>Неколико обичних |
ће, за Бога, већ једаред то почети?{S} Али Јован се одсмеје и одговара се, као да има још врем |
убезекну.{S} Хтеде да пита: на што?{S} Али госпођа Рашићка помрче оштро на њу очима; па само д |
да знамо, камо смерају, али...</p> <p>– Али да ћутимо, ваљда, па да им климамо главом, као оне |
е очице и милокрвнога погледа.</p> <p>– Али не мога одолети његову погледу.{S} Осети, како јој |
ебало би, можда, што да рекне.</p> <p>– Али збиља се не срдим, – уверава га она.{S} Хтеде он да |
ривљеним плетеним димњацима.{S} Скромна али, као снег, бела црквица лебди, као преставник добро |
> <p>– Сирота Јелена!{S} Ваљано девојче али несретно!</p> <p>– Мала Зорка дотрча к њима:</p> <p |
пси да га загризу.</p> <pb n="82" /> <p>Али овај пут им неје жао на месец.{S} Друго се нешто зб |
о је отишао – рекла би Даринка. </p> <p>Али као да она не сме, ни да спомене: „Отишао је!“ А ов |
ак.</p> <p>Сам коровођа почиње. </p> <p>Али писар се замислио у улози каквог Дона Цезара од Баз |
вати се оному, што мати нареди. </p> <p>Али јој сину у главу мисао, да би било врло потребно, д |
курјак! – пришану Јеша Јовану. </p> <p>Али Јован као да не слуша, јер се нагао већ преко стола |
би се слатко, слатко исплакала.</p> <p>Али јој криво, што вечерас тога нема.{S} Осећа ужасну п |
пре не? после, – одговори Јован.</p> <p>Али се овај привуче уза женскиње.{S} Прођоше један пут |
<p>Учитељ се на њу тек осврнуо.</p> <p>Али нико не примети њену неприлику, јер сад ево и бележ |
а Зорком да потрчи пред Даринку.</p> <p>Али је задржала мати.</p> <p> <foreign xml:lang="de">Sc |
и то у род, као у своју рођену кућу.{S}Али на село!{S} Па остати на селу неколико недеља, као |
:</p> <p>Диван алт, милостива!{S} Диван алт!</p> <p>Са женскињама је ликовођа имао највише посл |
да одушевљено не примети:</p> <p>Диван алт, милостива!{S} Диван алт!</p> <p>Са женскињама је л |
У</p> <p>Приредила Даница Вујков</p> <p>АЛФАграф</p> <p>Нови Сад - Петроварадин</p> <p>2007.</p |
Мучна улога!{S} Неблагодаран занат!{S} Ама зло је почети, још горе не започети.{S} Госпођа Раш |
начелима напреднога духа времена...{S} Ама молим те, зар ти не видиш, да у нас нема никакве ди |
и омладина све изумевате неке идеје.{S} Ама, кажи ми, молим те...{S} Е, знам, да Бог ме!{S} И т |
/p> <p>Прас!</p> <p>Пуче пушка.{S} Пуче ама баш пред кућом у дворишту.</p> <p>– Јух!- зачу се и |
и позив омладине своје као сам песников аманет.</p> <p>Већ на неколико дана пред заказани свеча |
ранка к нама, и да му пошаље новаца, да амо дође, те да се момак мало одмори, па и своју матер |
на боку, да не рекнеш.{S} Пусти човека амо...{S} Докторе, седи овде.</p> <p>И гостољубиви беле |
ди уверен, није то ни идилисање, што ме амо вуче, већ баш, ако ћеш право, практичност,... сушта |
једна кућа.{S} Него од како се уселише амо неке стране особе, хоће да и Брајковац изађе на гла |
су и господа из жупаније пут, који води амо.{S} Сам пресветли господин жупан, кад је требало би |
"61" /> Понда мисли, а што и да дође он амо?{S} Ваљда га се тиче когод овде?</p> <p>Па јој опет |
p> <p>– Шта мислиш?{S} Ваљда ниси дошао амо, да мислиш!{S} Приповедај штогод, – вели му девојче |
>Госпођа Ната дрема, па клања главом то амо то тамо, те час по па гурне Даринку или се удари о |
.{S} Па кад му умре његова мила супруга Анастасија, кажу, да је поп Стева говорио, како никад н |
мена понела за покојном Стазом, његовом Анастасијом...</p> <p>Кад би отишао овда онда послом у |
у Зорци.{S} Дете спава мирно и тихо као анђелак.{S} Румен је прелила по обрашчићима.{S} Нигде н |
и. (Понда се затрча, те додаде:) Ви сте анђео храбрилац!</p> <p>– Молим, молим, господине, – од |
народ, нити народ разуме њих.{S} Ужасна аномалија код нас, какве, ваљда, нигде више у свету нем |
зива онога, да декламује песму о браца– Анти и разбијеној канти.{S} Дакле жива скаче изнад нуле |
ону познату песму Мите Поповића о браца-Анти.{S} А благајник и бележник од то доба, чим се мало |
е знам који пут, декламовао ону о браца-Анти и разбијеној канти на велико уживање бележниково, |
пред куће се зачу громки глас.</p> <p>– Ао, лопове један!{S} То ти је последњи злочин!</p> <p>– |
Запева познати усклик: </p> <quote> <l>„Ао свете мио и премио,</l> <l>красно ли те вишњи удесио |
кајмаком, на који му се сад тек и већи апетит отворио, што зар хоће на њему да излије сав свој |
у у народа Ког Синови Талије, – глумци, апостоли народни!{S} Па како <pb n="74" /> стојимо у то |
је, за бога?</p> <p>– Од кад ја вребам арамију!{S} И једва ми се подеси згодна прилика, кад са |
вароши сталан члан певачкога друштва и аранжер толиких села и беседа.{S} Зна он, дакле, шта је |
у, тихо, по свом начину, тек само да да арију: </p> <quote> <l>Дух времена сад је таки,</l> <l> |
свом, „на гору несрећу, него што је мој Арсеније.“</p> <p>Арсеније њен треба да је по занату ћу |
рећу, него што је мој Арсеније.“</p> <p>Арсеније њен треба да је по занату ћурчија.{S} Леп зана |
Бог и њега и Тинку и синчића му!{S} Али Арсенију се други занат боље свидео.{S} Карту и чашу за |
еч.{S} Лакше би му било, чини му се, на архијерејској служби придику какву исплести; а неје ни |
не свога доба, Лукијан Мушицки, и учени архимандрит Јован Рајић, кому, кажу, петнаест пута нуди |
p>Као што рече Јован, пречасни господин архимандрит беше отишао некуда у купке.{S} А млади отац |
било, да сам остао у манастиру.{S} Нема архимандрита, па ме задржавао Варнава...{S} Него Бранко |
обичаје и моралу Брајковцу тако опасан атентат, да не могоше на ино, а да се једногласно не по |
ест идолопоклонство према, тако званим, аукторитетима.</p> <p>– Па може ли ту бити дисциплине? |
у вурштлпратеру?!{S} И ти се заводиш за аукторитетима!{S} Е, па да Бог ме: <foreign xml:lang="d |
вичу:{S} Слобода,... народно право,... аутономија,... избор,... сабор!{S} Треба вама Стратимир |
foreign xml:lang="de">Freund</foreign>, ах то је хец!“ </p> <pb n="83" /> <p>Госпођа Рашићка се |
е воли на свету, како га је изневерила, ах! – и она... она, за коју би...</p> <p>Невера!{S} Ње |
ло на мене, – одговори Бранко.</p> <p>– Аха!{S} Држите се!- рече му Даринка, те му, бојаги, поп |
ица, нож за подрезивање кошница, будак, ашов, мотика и тако даље...{S} У једном углу стоји насл |
тако, што кажу, искрен кући, као што је баба Давина Јаковљевићима, од како је...</p> <p>Па и го |
опште и звони, но највише тек за то, да бабица и кума, ако би се десило тог дана какво крштење, |
ему.</p> <p>– Па сте се непрестано опет бавили о књигама.{S} Како сте дошли, чика... ваш ујак а |
а времена скрила, већ и пун сен округле багреме, једне од оних, што су засађене у реду пред поп |
би приповедати, како је наслоњен на ону багрему пред њеним прозором пиљио као маче у жижак, да |
} Најбоље ће бити, да си ти уз њега.{S} Бадава!{S} Мати је мати.{S} Дете не треба никад да је н |
е већма претеже на Даринчину страну.{S} Бадава, срце само тоне на ту страну, па му вуче и душу |
...{S} Е, па идем ја њој.</p> <p>И тако бадава Даринка моли и преклиње, плаче и дури се, да мат |
га, мама...</p> <pb n="12" /> <p>И опет бадава!{S} И по толики пут бадава!{S} Мати навалила, те |
/> <p>И опет бадава!{S} И по толики пут бадава!{S} Мати навалила, те навалила.</p> <p>– Хајдемо |
у сред Брајковца серенада!</p> <p>Е, то бадрим чуварима ноћне безбедности у скровитом Брајковцу |
а очепи попу испод стола.</p> <p>Јелена базазлено слуша и попу и Бранка.{S} Са свим је излишан |
замислио у улози каквог Дона Цезара од Базана, каквог шпањолског гранда у сред Севиље, па зави |
ано окрену главу к њој, па је гледи, а, бајаги, ни на крај памети му, шта она пита.</p> <p>Види |
а се иначе кроје панталоне, да изгледа, бајаги, као канабе, и да пречасни не би дерао чакшире о |
жниковица приметила то, па намешта, као бајаги, шишке на челу, те испод руке погледа у њега.</p |
у Бруји, како су господа ноћас правила „бал“ по селу.</p> <pb n="84" /> <p>Бранко једва пред зо |
у јесен нагрну раденици из целе Бачке и Баната у виноградарску радњу, или кад се у октобру иску |
у манастиру, како би било да пред вече банемо тамо?</p> <p>Како се дознало за узрок Бранкова и |
вему, што је напредно, морати као народ банкротирати, т. ј. на једаред ће „друмови пожелити Срб |
.</p> <p>У кратко – ту је буна, сабори, Банство, војвода,... </p> <p>Па када и тога нестане, ка |
сам рећи.</p> <p>– Не ни по што.{S} Не, бар док је ту Бранко.{S} Учитељ се замисли.</p> <p>– Шт |
ребао мислити, ако ничега другога ради, бар да сад не мора лупати главу, као да му је све ново. |
па је још нема.{S} Свако се то одмори, бар кад недеља дође, а мени ти се не зна ни благдан и с |
и он наравно мисли, да мора нешто рећи, бар у корист свога „вишег позива“, па вели:{S} Штета за |
омену, да до сад неје ни мислио о њему, бар не озбиљно; ако га се, може бити, кадгод случајно и |
уго чекала на прозору, и он не дође.{S} Бар да је после серенаде и прошао онуда, кад је изгледа |
а и тамо није свештеник старији од њега бар у цркви, – рече попа. </p> <p>– А Јелена не сме ниш |
та, а особито госпођа Катица, – та, она бар добро познаје Јецу Рашићку, – наравно, да су и оне |
главом:</p> <p>– То је за мене, за сад бар још, тек само празан разговор!</p> <p>Сад већ не мо |
рао из друштва, док неје признао, да је бар прошао поред њених, поред Јелениних прозора.{S} Про |
мтила, то је – у божјој руци!{S} Али је бар тврду веру дала, да ће све и сва порадити и код чик |
ити на Брајковачкој светковини, немојте бар ви Карловачку да пропустите.</p> <p>– Па: сад, ваљд |
гњата Јаковљевића.{S} Но треба радити и бар одржати.{S} Да извади Јована из школе?{S} Да га с п |
4" /> <p>Што не дате мало проширити или бар повисити, ујо ту сеницу, кад сте тако радо у њој?</ |
оји су тек из туђих уста чули и научили бар „Коло Бранково“, па до првих књижевних умова, који |
ш ту! – вели јој разнежени супруг. – Ти бар не мораш, ако ми мушки морамо.</p> <p>– Гле, а ко в |
</p> <p>– Што зна цело село, мора знати бар и натарошевица, – обрецну се она.</p> <p>– Ја ништа |
на право је и поштено, да јој то врати бар за један или ма и за два дана.{S} Надала се гостима |
али Лоренцо Штајн или Некер, а оно ипак бар ваљан економ пре него какав префриган параграфлија. |
и протест једва даваше на који тренутак бар маха, да се разаберу гласови одабраних чланова пева |
какав цигару за два новчића, да недељом бар господски пуши у колу пред девојкама или у крчми..{ |
Ух!{S} Па би добре маме, да прозру мало бар и у будућност, макар да отшкрину крајичак непрозрив |
Кнежевићем, ако ничега другога ради, то бар да му каже, шта мати жели, и да она то чини само по |
че госпођа Јеца.{S} Другим речима, а то бар мисли: „Путуј, игумане..."</p> <pb n="69" /> <p>На |
евану ипак доста до тога, да му сестрић бар лепо мисли о њему, као да се осећа нешто крив, што |
p> <p>– Е, добро кад је устао.{S} Да му бар кажем с Богом!</p> <p>– Ви одлазите?</p> <p>– Овај |
исто или можда мало друкчије рећи ће му бар још који пут...{S} Сутра се можеш вратити за хладов |
{S} Наука је једина врсна, да и небраћу бар до сношљивости зближи.{S} Она не пита, јесам ли ја |
</p> <p>Ох, како је дивно, слушајући их бар по издаље, пристао тај збор са својим <foreign xml: |
лиње, плаче и дури се, да мати одгоди, „бар док прође беседа“!{S} Шта је госпођи Нати до беседе |
ко да мислите.{S} Разговарајте, штогод, барем кад сте са мном.{S} Ја умем разговарати, ако не у |
некој брескви, тек да зар омиришу мало барута.</p> <pb n="22" /> <p>Иначе прелешкали, разговар |
ијана.{S} Срби су за средње гласове.{S} Бас – ту је, мој брајко, баћушка Рус...{S} Баћушка Рус |
„<title>Мезимца</title>" или из „<title>Басана</title>" тога неумрлога мудраца српскога.</p> <p |
ка Рус...{S} Баћушка Рус је сваки рођен басиста.{S} Зарастао у лицу, здепаст, вратат, прсат, пл |
а, да помаже, он запара својим храпавим басом, па је учинио своје.</p> <p>Бележник се дочепао л |
и, како ну не прија.{S} Да му је хладан батак с киселим краставцем.</p> <p>– Шта?{S} Зар идеш?{ |
се пуши и ври у пуним лонцима, а цврче батаци на угрејаној масти.</p> <p>У дворишту је све мир |
ње гласове.{S} Бас – ту је, мој брајко, баћушка Рус...{S} Баћушка Рус је сваки рођен басиста.{S |
– ту је, мој брајко, баћушка Рус...{S} Баћушка Рус је сваки рођен басиста.{S} Зарастао у лицу, |
.. сабор!{S} Треба вама Стратимировић и Бах.{S} Каква слободна штампа?{S} Грдити своје старешин |
.{S} Можда је мислио, да се и он кадгод баци у који српски пчеларски лист каквим дописом из сво |
кше поднети, да је син оца лоле; али да бацим на њега и ту љагу, да му је мати распуштеница, не |
абижић као у шали. – Ја бих вам се радо бацио под окриље.</p> <p>– Гле, гле грчета! – нашали се |
ака и Србијанца и Херцеговца и Сремца и Бачванина и Дубровчанина и ове и оне; па је увек, каже, |
своје назоре брани најодушевљеније.{S} Бачка слобода, неограничена у идејама, <pb n="92" /> ка |
ећа или у јесен нагрну раденици из целе Бачке и Баната у виноградарску радњу, или кад се у окто |
<p>Таман Трива притегао узде и замахнуо Бачком ђиватком, да одудари преко коња, па да потера, а |
па издахни!{S} Таки смо ти ми свуда. , баш сам радознао, како ће и то у Карловцима испасти.{S} |
мрзи на цео свет тако, да га мржња, да, баш та мржња, нагнала, да утопи цео свет у манастирски |
аната, него баш од дуга времена, можда, баш и од жеље, да увеличају само једном згодицом више с |
знам, да Бог ме!{S} И то је омладинска, баш са свим омладинска идеја за жедне ђакеле, што је Бр |
аринком, јер је већ једаред био с њима, баш у њиховој кући.{S} Али се увек неугодно осећао у др |
што га је он себи изабрао, не пријања, баш Бог зна како, маџун и скоруп!...{S} Па... најпосле, |
ла на тебе...{S} Сироче моје!</p> <p>Е, баш неје то више ово ни оно.{S} Ево, и сузе пођоше врца |
Више њега се залепрша лептир, па стаде, баш близу на неки цвет.</p> <pb n="37" /> <p>Он ни да д |
ко мало кад који Брајковчанин обрадује, баш кад дођу, иначе из бољег света слабо ко усрећи Брај |
о што су неки ради можда, или шта више, баш тога ради омаловажавати ђенија његова, то је смешно |
војкама не паде ни једне речи, која би, баш и по госпођа-Катину мишљењу, на Даринку утицала раз |
ако љубазни.</p> <p>Јелени, неје крити, баш и одлану чисто нешто са срца.{S} Неје јој Бранко мр |
</p> <p>– Баш ништа.</p> <p>– Ни да он, баш у овај пар, када ми о њему говоримо, виси на прозор |
се госпођи Нати, да види своју сестру, баш као да јој је, не дај Боже, према глави.</p> <p>Сад |
да ступи на даске, што свет значе“.{S} Баш тада је он први пут у друштву залагао сву снагу сво |
ра мати, верна супруга, и тако даље.{S} Баш тада је он тим начином одао своју „тајну“, поричући |
анастирску. ~</p> <p>– Боже сачувај.{S} Баш сам задовољан, што идем, – одговори онај. – Него ис |
ач“, то чупа с ногу велики завежљај.{S} Баш читав посао!</p> <pb n="19" /> <p>У том дотрча и Зо |
на улицу, па да дозна, ко је дошао.{S} Баш му то добро и дошло.{S} Нема ти, вели, несноснијег |
увај.{S} Мени је овде врло пријатно.{S} Баш се, на против, са свим добро осећам.{S} И не могу д |
А и јест, брате, – окрену се Јовану, – баш смо ти ми на селу затуцани,... их!{S} Никакве друшт |
!{S} Како ћеш?</p> <p>– Пешке.</p> <p>– Баш добро.{S} Отпратићу те донекле.</p> <p>– Немој доне |
ода у решето, – одговори онај.</p> <p>– Баш имам важна разговора с тобом.</p> <p>Бранко се изне |
тво.</p> <p>Јеша Дабижић вели:</p> <p>– Баш се добро осећам!{S} Тако мора бити ономе, коме пуст |
– И ви, збиља, не знате ништа?</p> <p>– Баш ништа.</p> <p>– Ни да он, баш у овај пар, када ми о |
вриснула, па испустила канту из руку, а баш је беше узела, да долије у лонац у крај ватре.</p> |
љак; а лаком кабаницом покри колена, да баш не види, ако је непозван ко, попу у чакширама.{S} О |
им и Јован Јаковљевић, па дођу доле, да баш на извору буду сведоци, колико се у истини прави на |
пуши и замаглио у уској сеници свој да баш видиш, како куља плав дим на врата. </p> <p>Намешта |
Фрушку Гору.{S} Ставимо ипотезу – можда баш ваша.{S} Гле, мај, зар то није могуће?{S} А по Дарв |
мислимо, да код матере одседнемо.{S} Ја баш кажем ујаку, да ћемо код ње одсести.{S} А Јелена се |
напреде дремеж на очи...{S}Ако Даринка баш не чита, разговарају, ово било оно се снило...{S} П |
<p>Прас!</p> <p>Пуче пушка.{S} Пуче ама баш пред кућом у дворишту.</p> <p>– Јух!- зачу се из ку |
поп-Стеву.{S} Маћи му се не да.{S} Она баш истера одавде учитељицу.{S} Мал не свиште девојка о |
као да сад тек почиње да нагађа.{S} Па баш за то треба да му каже, како мати хоће, мати хоће а |
нако срдито и опет по толики пут:{S} Па баш сад?!</p> <p>Та, за који дан ће да буде велика бесе |
у неколико разних гласова.</p> <p>Ката баш била вадила неке ствари, што их је Зорка радила, па |
– А!{S} Јесте ли и ви ноћашњи?{S} Браца баш сад устао.</p> <p>– Е, добро кад је устао.{S} Да му |
екле.</p> <p>– Немој донекле, већ хајде баш у Карловце.</p> <p>– Не реци два пут.{S} Тамо мора |
тола, као да се, збиља, осведочи, да је баш она та „ружа“.</p> <p>– ... једна ружа, – наставља |
па је устао већ био и пошао.{S} Али је баш дошла у разговор најзанимљивија тема при чаши пива, |
д још таким показао.{S} Више пута му је баш био и одвратан, што је „таки“, као што о њему суђаш |
ковачке интелигенције.{S} А Бог ме неје баш ни обична ствар за Брајковчане пиво, па још у боцам |
b n="96" /> <p>– Мени.{S} Стефане, није баш наврило, да Јелену по што по то удам ма за кога.{S} |
а он показује на жици.</p> <p>Бранко се баш разговарао с Даринком.</p> <p>Јован прешао бележник |
мчи, да му наши поштени општинари не ће баш и продати ту своју кућу,... разумете ли ме: кућу ср |
а спомињати толике народне саборе, који баш у Карловцима саборисаху о цркви, о школи, па и о по |
овима <pb n="100" /> крајевима.{S} Али баш стога чак и Новом Саду, где је толико времена већ с |
за народ.{S} Наша је интелигенција, или баш ако хоћеш госпоштина, збиља, свезана с народом као |
све то, што ми учимо, врло мало користи баш народу, маси народа.{S} Ми учимо медицину, па тражи |
љем у његовој најпречој потреби, радећи баш свој посао, то сам сигуран...{S} Мој стари био је п |
т, нема друга посла, него дошла, па јој баш жалостиво вели:{S} Не волим нешто, што је отишао Бр |
нутра? </p> <p>Бранко уђе.</p> <p>Јован баш пије каву, па се тужи, како ну не прија.{S} Да му ј |
огледом него речима.</p> <p>Попа застао баш пред великим орахом, па гледи већ по толики и толик |
се види, да несу ловци од заната, него баш од дуга времена, можда, баш и од жеље, да увеличају |
а проведе које време!{S} Добро му дошло баш с тога што је у то време овде доле највише у народу |
чиста ваздуха унутра.{S} А можемо тамо баш и учити.{S} Пријатније је ходати на чистом ваздуху. |
ати над књигом.</p> <p>– То ме је једно баш и припитомило, те сам се и тамо осећао, колико толи |
војим, његовим ујаком, поп-Стеваном, то баш не могаше у њему изазвати безусловну послушност пре |
, да.</p> <p>– Нисам ни знала, да је то баш њен син.{S} Каже Стајић.{S} А мени и не пада на ум |
вом.</p> <p>– Мој синко, не треба ни то баш тако далеко одлагати.{S} Ко је рано легао и рано се |
ако што никад допустио.{S} Али сад опет баш та сталност, та строгост и озбиљност у карактеру Бр |
е то ни идилисање, што ме амо вуче, већ баш, ако ћеш право, практичност,... сушта практичност.{ |
/> <p>Бележник и један одборник играју баш жандара, а остали како који.{S} Писар се наслонио н |
ву собу</p> <p>Највише се обрадова тому баш Јован. </p> <p>У прочељу између оба прозора виси у |
штује и мртве поборнике, (на ту је реч баш особито узахао,) поборнике своје идеје.{S} Дух врем |
богом пошла, сека „имја рек“!...</p> <p>Баш Ката ушла у двориште, па истерала ћуриће из врта и |
и за народ, мора живети с народом; а не башкарити се по варошима, па писати књиге за народ, поу |
сви Турци“... па савесно врши своје као бегеш. </p> <p>Јеша Дабижић се сетио свога калфовања у |
етка и сеја из вароши; па узјахао танку бедевију, што му извукао из трске браца Рада слуга, па |
p>А какве ужасне муке трпљаше у тај мах бедни њен Милан!{S} Да зна само, колико је грких пилула |
тукао калпак на главу, припасао ђорду о бедро, што му донела тетка и сеја из вароши; па узјахао |
с ким од њих!{S} Па у јутру, чим сване, бежи из тога понора, где све заудара подлошћу и нитковс |
се у кућу. </p> <p>- Госпођице Јелена, без сумње и ви ћете нам помоћи.{S} Ви тако лепо певате, |
жи у милости ујковој ипак то, што се... без ичије – помоћи сам у туђем свету... гура, те редовн |
е, што је при себи.{S} Жилава нарав!{S} Без ичије припомоћи... сам... у туђем свету...{S} Хм!{S |
тлија, то више слободе и благостања.{S} Без материјална напретка и добростања, чему књига, чему |
дин“, док овамо имадемо доста „господе“ без интелигенције...{S} Узми само то на ум, да се ни је |
има старима, да су и толико прибрали, а без рационалног газдовања.{S} Данас... данас се и за то |
дину..{S} Понда шта ћу?{S} С њом зло, а без ње и горе.</p> <pb n="21" /> <p>Ната опет узе да се |
јом невољом.</p> <p>Госпођа Ката остала без мужа пре пет шест година.{S} Најстарији син јој, Јо |
еба да измири, а у идеји Бранковој, све без разлике и политичне и друштвене странке, које вру у |
де онде прокрчити себи, лакше пута, где без бујице није могао.{S} Биће и међу вама после бујице |
руке, да и њих заштити, те да не поцрне без невоље.</p> <p>Јеси ли разговарао што? – пита попу, |
ађује.{S} Коме за љубав; Могла сам ја и без тога лепо и красно живети, где хоћу, а овако...{S} |
</p> <p>–- Куд насрне, или с главом или без главе.</p> <pb n="96" /> <p>– Мени.{S} Стефане, ниј |
. (Осмелио се тако поп-Стева, па говори без запете.) Ја сам већ замесио попару учитељу.{S} Не в |
ни, нема опасности, да ће морати певати без госпођице Јелене. </p> <p>Сутра после подне одмах ј |
уше, своју извесну цел, али су још увек без одређене сталности.{S} Прелеће се ту с једног предм |
е, као да су пука проза и крпарија, тек без њега ко зна би ли од мах добили песнике као што су |
е иде тако.{S} Ја се не ћу нити се смем без вас вратити, – рече она слободно.</p> <p>Бранко мет |
вани на то, могли бисмо ми бити са свим без икаква листа, или би такви лист могао изалазити јед |
, па онда и о којечему другоме – готово без праве свезе тих разних предмета.</p> <pb n="97" /> |
тако му је потребан у збору, да готово без ње не ће моћи бити ништа.</p> <p>**...*Ударише и кр |
Јаковљевић) и госпођица Јелена попина („Без њене можемо ни маћи!“ рече за њу учитељ Милан Кнеже |
крена и страсна; Даринка тиха, озбиљна, безазлена и разборита.{S} Као девојка можда ће се много |
еко прага који води из блаженог царства безазлене идеалности у суморно царство безобзирне збиљн |
ли, увлачи се тако нешто по неки пут у безазлено јој срце, које зна да куца још увек само за м |
ада!</p> <p>Е, то бадрим чуварима ноћне безбедности у скровитом Брајковцу беше по вајкадашњи ми |
дамнаест година, ватрених очију, весела безбрижна изгледа.{S} Како је Бранко неје приметио ни о |
/p> <p>– Блажени ништи духом! – примети безбрижно Јован.</p> <p>– Па да за што више од по века |
та, издиже чашу спрам свеће.{S} Мислиш, безброј рубина раздробио се у чаши, па гори.{S} А попа |
љанога поштења, непомућенога родољубља, безлобне младости. ·</p> <p>Њему за уздарје подиже наро |
безазлене идеалности у суморно царство безобзирне збиљности,...још на њему лептирски прах слат |
ваном, то баш не могаше у њему изазвати безусловну послушност према петој божјој заповести: „Шт |
је тај умео ринтати и радити.{S} Кадгод бејах код куће, водио би ме собом на сваки посао и гово |
ћаш!</p> <p>– Што јој је муж она лола и бекрија? – спомиње Ната.</p> <p>– Да, да.</p> <p>– Ниса |
им димњацима.{S} Скромна али, као снег, бела црквица лебди, као преставник доброга духа, над се |
диже.{S} Испод њега провири најпре мала бела ручица; па се од мах за њом указа мила главица са |
/l> <l>Мојих песмарица,</l> <l>Тамо има бела вила</l> <l>Раширила крила, –еј!</l> </quote> <pb |
тене, а не придевене спадоше на пунахна бела плећа.</p> <p>И нехотице се окрену Зорци.{S} Дете |
</l> <l>За слободу с диже сваки.</l> <l>Бела вила ори глас:</l> <l>Устај, Србине!</l> <l>И у бо |
у лонцима, а негују којекакве кактусе и белагоније и друго још којешта, што није ни лепо, а кам |
између густиша дивљих ружа, јагодњака, беле лозе, бршљана...</p> <p>Разговор њихов врзао се на |
ечи о томе!</p> <p>– Збиља?</p> <p>– Ни беле,</p> <p>– А лепу је буквицу очитао и уји и својој |
ноћашњој серенади не спомену ниједна ни беле.</p> <p>Само Зорка када дођоше до онога џбуна иза |
S} Душа је њена чист још неисписан лист беле хартије.{S} Ваљан, поштен човек може по том листу |
брзо дошло.</p> <p>Док је учитељ дошао, бележник, благајник, писар и други певачи већ су се дог |
} Дакле жива скаче изнад нуле, то јест, бележник је „ухватио шпиц“.</p> <p>Писар као да се нешт |
ковачки ће, јер је таки дух времена.{S} Бележник вели: „Нека буде и у паклу вашара!“ Благајник |
јковцу као ишчитана глава, ипак не мога бележник да се том приликом одржи, а да не примети, бил |
нцепта.</p> <p>– И ја бих рекао, – дода бележник. – Него кад велиш, да је сам Варнава у манасти |
е занесеш!</p> <p>– Жено, мир! – повика бележник својој супрузи, скруни последњи остатак у свој |
ла кошар,... ето, то ти је! – затрча се бележник, као да реши ствар што пре. </p> <p>Јован сад |
у у чело...</p> <p>– Господо, – диже се бележник, – ако и јесте лепи српски обичај, да се тек с |
енићете се и покајаћете се! – уплете се бележник хладнокрвно, а завија смотку.</p> <p>– Но!{S} |
p> <p>– ... која има бодље, – уплете се бележник.</p> <p>– <foreign xml:lang="de">Keine Rose oh |
ом декламацијом „о разбијеној канти“, и бележник га протежира за писара.{S} До сада је увек опр |
ер!</p> <p>Јован прсну у смех.{S} Чак и бележник мало се не угуши, како се засмејао.</p> <p>– С |
Поповића о браца-Анти.{S} А благајник и бележник од то доба, чим се мало ђорну, одмах терају пи |
нскиње!</p> <p>— А ми? – повика писар и бележник.</p> <p>Благајник погледа учитеља, што значи, |
окторе, седи овде.</p> <p>И гостољубиви бележник пође да прави места Јовану уза сто, не бил заб |
ћемо после певања код Марка, – пресуди бележник, – да му сефтеишемо нов еспап.{S} Бранко се и |
p>– Хајдмо ми дотле на пиво! – предложи бележник.</p> <p>– Благајник одмах устаде. </p> <p>– Пи |
> <p>– Ех, ти већ све знаш, – проговори бележник, напунивши пуна уста сира и загризавши зелену |
ајмуна.{S} Тако приповедаше доцније сам бележник у Руми „код орла“. „У мало“, каже, „не угњави |
нзионирац...{S} И опису ту.{S} Господин бележник је нашао, да је вредно, да му се јави, е је Ма |
аспита, ко је то дошао.</p> <p>Господин бележник, господар начелник, благајник, писар, неколико |
есноснијег посла, него гледати како наш бележник игра жандара!{S} Па ипак увек седи и зева код |
нио на лактове, па кибицује одборнику. (Бележник, мимогред буди речено, не трпи то ни за живу г |
пива пред сваким.</p> <pb n="27" /> <p>Бележник и један одборник играју баш жандара, а остали |
, да прежива о ноћашњој пијанци,</p> <p>Бележник послао пандура, да му тражи по селу гдегод овч |
им осете, да љубиш свој народ...</p> <p>Бележник засветлио очима, па намигује на писара, — знак |
е сумња, да ће идеја погинути...</p> <p>Бележник се већ неколико пута дизао, да опет он наздрав |
у, те испод руке погледа у њега.</p> <p>Бележник остао дужан одговор својој жени, па <foreign x |
ећ по одавно, помешао с гостима.</p> <p>Бележник хоће да га бојаги, боцка, па га загрлио.{S} И |
ом душом хвата за њихне трагове.</p> <p>Бележник се смеје лудом послу.</p> <p>А Бечлија Јован г |
павим басом, па је учинио своје.</p> <p>Бележник се дочепао ледине, па наздравља по милој вољи, |
се што боље представи варошкињи.</p> <p>Бележник се не да извести из свога кола, већ вели:</p> |
/p> <p>Бележниковица одавно наваљује на бележника, да се иде кући.</p> <p>– Ти иди, голубице мо |
вога општинскога начеоника,) намигну на бележника, па запева звонким извеџбаним гласом: „Јечам |
на њега.{S} И да не беше ту начелника и бележника, би медвед угњавио мајмуна.{S} Тако приповеда |
е примети њену неприлику, јер сад ево и бележника са благајником, а са бележниковицом иде општи |
на, шта да мисли, већ се забленуо час у бележника, час у бележниковицу.</p> <p>Писар се гуши си |
– ни оштро супрушко објашњивање између бележника и бележниковице, која тако узела бранити писа |
S} И госпођа Ката одби толике општинске бележнике и сеоске трговце, па одржа све, што остало по |
ишта не знате? </p> <p>– Шта? </p> <p>– Бележниковица га погледа, као да му не верује.{S} Вели: |
упро поглед у бележниковицу..</p> <p>А бележниковица приметила то, па намешта, као бајаги, шиш |
еба посути ситном прохом! – поздрави га бележниковица, идући му на сусрет с умиљатим осмехом.–" |
уреду а у званичним пословима, госпођа бележниковица зна увек да га одржи у статус кво.{S} Но |
а српску позоришну уметност!{S} Госпођа бележниковица ће за љубав господину Јаковљевићу.{S} Мла |
и сад опет, нотарошу? – пита га госпођа бележниковица.</p> <p>– Пусти момка!{S} Није човек увек |
ога друштва и ове општине, наша госпођа бележниковица.{S} Живила!</p> <p>– Живила-а-а!</p> <p>– |
узе да припали смотку.</p> <p>И госпођа бележниковица се намести у пола окренута Јовану.</p> <p |
овога нашега учитеља!-- примети госпођа бележниковица, или што је наишла на таки неред, или што |
да хоће да га прочачка. </p> <p>Госпођа бележниковица нежно продрмуса руком, као и нехотице, св |
се Брајковачка узбунила.</p> <p>Госпођа бележниковица, на прилику, видела кроз прозор, кад су п |
што говори кроз мамурлук; али га речита бележниковица пресече: </p> <p>– Но, да Богме,... до са |
и се за учитељевом виолином.{S} Али кад бележниковица закрешта, не мога да одушевљено не примет |
н другом за љубав.</p> <p> Најпосле оде бележниковица, а отпрати је Јован ++ писар.</p> <p> Там |
прабаба, нисмо све једнаке, – не да се бележниковица збунити. – Ал тако јој треба!{S} Тај госп |
буде видио своју ујну, – опет се уплете бележниковица.</p> <p>– Жено, не дирај у своју сестру п |
обро она изиграва своју ролу, – опет ће бележниковица. – Питајте учитеља.{S} Тај ће вам умети н |
тнији ни за длаку...{S} Но, но,... поче бележниковица. </p> <p>У том јој писар у крај стола сти |
им као и његова назови– ујна, – примети бележниковица са значајним смешењем.</p> <p>– Ех, ти ве |
е нам је господин учитељ? – пита лагано бележниковица Јована. </p> <p>– Збиља, њега нема! – при |
шешир.</p> <p>– Хоћете ли и ви?—– шану бележниковица Јовану.</p> <p>– Куд сви Турци, – одговор |
ван. </p> <p>– Слатки сте ви, – намигну бележниковица. </p> <pb n="94" /> <p> <foreign xml:lang |
њега, па пева с њим заједно... </p> <p>Бележниковица одавно наваљује на бележника, да се иде к |
, а дошао, да каже: „Добројтро!“</p> <p>Бележниковица га задржала на сир с црним луком, да прав |
стира, у село, сврну уз пут код госпође бележниковице.</p> <p>– А, вас треба посути ситном прох |
супрушко објашњивање између бележника и бележниковице, која тако узела бранити писара, да се ов |
н! – пришапута писар милостивој госпођи бележниковици. (И за писара, дакле, хвала Богу, добар з |
p> <p>То је било дивно, милостива, вели бележниковици, а дошао, да каже: „Добројтро!“</p> <p>Бе |
говарао с Даринком.</p> <p>Јован прешао бележниковици, па се упустио у разговор.{S} Она га кори |
ад ево и бележника са благајником, а са бележниковицом иде општински писар.</p> <p>С друге стра |
еко стола с чашом у руци, да се куцне с бележниковицом“.</p> <pb n="77" /> <p>Писар сад већ нем |
у прочељу. </p> <p>Јован упро поглед у бележниковицу..</p> <p>А бележниковица приметила то, па |
већ се забленуо час у бележника, час у бележниковицу.</p> <p>Писар се гуши сиром и залива грло |
је грких пилула прогутао већ и данас од бележниковичина пецкања!{S} Дотле га је пањкала и запит |
мети, како се сви окренули њози.</p> <p>Бележниковичину оку неје се отела та њена забуна ни учи |
ти и разбијеној канти на велико уживање бележниково, (а чак је и благајник дигао мало обрве и у |
– примети после Дабижић, по толики пут, бележнику. – Бога ми, паметна идеја!{S} А и јест, брате |
задржала на сир с црним луком, да прави бележнику друштво.</p> <p>Јеша Дабижић вели:</p> <p>– Б |
е требало два пута рећи, да се придружи бележнику, Јовану, писару и благајнику.</p> <p>Ох Боже! |
кову крчму у Брајковац; ту се препоручи бележнику својом вештом декламацијом „о разбијеној кант |
или:{S} Швићо!</p> <p>– Паметна идеја, бележниче, да се овде мало позабавимо, – примети после |
</p> <p>– Дивна идеја од вас, господине бележниче, да овде вечерамо! – кличе Дабижић, кад Кнеже |
ом још не позвани на то.{S} Ко нам пуни белетристичне листове песмама и приповеткама?{S} По они |
ароши од станице беху местимице ударени бели коци с малим таблицама на врху, од којих свака нос |
и на паропловску станицу, где се згрнуо бели свет, да дочека лађу из Новог Сада, и у собу повер |
Карловачкога.</p> <p>Одатле кроз „убаво Белило“ к Стражилову, крајњој мети свечанога спровода.{ |
ом се раширило село Брајковац са својим белим кућерцима и неправилним улицама, тршчаним кровови |
p> <p>Писар се гуши сиром и залива грло белим вином.{S} Али и он наравно мисли, да мора нешто р |
елена од оздо, испред куће, маше на њих белим рупцем. </p> <p>А Кнежевић је отпоздравља шеширом |
о неје пропустио већ толико силно пиво, бело и црно вино и све, што рекао онај, осим петролеума |
перући туђе рубље, ни бости очи, шијући белом свету, па хранити и себе и дете под туђим кровом |
се стискао уза зид под сен.{S} Дохватио белу пружену ручицу, па је притискује на жедне своје ус |
Брајковачки учитељ.</p> <p>Посркале су белу каву, покусале су неколико пољупчића, преломиле не |
се увери, да ли се овај шали ил’ озбиља бенета.</p> <pb n="66" /> <p>Окром шале!{S} Шта?{S} Мис |
шир.{S} У руци држи некакву књигу, а на бео се штит од сунца наслонио.</p> <p>– А,... ти си, Ал |
Само да му се дочепати Новога Сада или Београда, да се препоручи управи народнога позоришта, п |
ше искупио на станицу, да их дочека.{S} Београдска лађа беше дупком пуна.{S} Певачка друштва са |
а Карловачке „<title>Привреде</title>“, Београдске „<title>Пчеле</title>“,и број „<title>Хришћа |
чкој станици.{S} На кљуну јој заставник Београдскога певачкога друштва са друштвеном заставом, |
ицу, или да у берби стражари, како беру берачице.{S} Ту је мала тестера за навртање и скрњивање |
рока не зна.{S} Може нас тамо затећи и берба...{S} Јеси ли навукла рукавице: ...{S} Добро је.{ |
лаш поверити, како је испала на прилику берба, како пазар, колико је шљива за ракију натресла, |
да сахрањује, да свети водицу, или да у берби стражари, како беру берачице.{S} Ту је мала тесте |
естре на очеву дому које летње доба или бербу у Фрушкој Гори, те се опомене детињства и старога |
оловима, а по овима виногради, вотњаци, беркови, шуме.{S} Ту ти се измешала румена боја лишћа р |
Зорком по планини и по виноградима, да беру цвеће по ливадама, да пију воде на извору...</p> < |
и водицу, или да у берби стражари, како беру берачице.{S} Ту је мала тестера за навртање и скрњ |
ижић све живље, – данас сутра пренећемо бесамртне земне остатке покојнога песника српске идеје, |
така, па је не занимаше ни каква велика беседа у вароши, радовала се Даринка као мала, што ће д |
p> <p>Та, за који дан ће да буде велика беседа у корист преноса последњих земних остатака Бранк |
/p> <p>Даринка, кад је у вароши „велика беседа“ рад преноса костију Бранка Радичевића, „толико |
дури се, да мати одгоди, „бар док прође беседа“!{S} Шта је госпођи Нати до беседе!</p> <p>– Ја |
ачкога друштва и аранжер толиких села и беседа.{S} Зна он, дакле, шта је то Српство и родољубље |
их две приповедају о школи, о игрању, о беседама, о променадама...{S} И њу ће мати дада на јесе |
немило било, што су пошли из вароши пре беседе.{S} Радовала се и селу.{S} Радовала се, да види |
рође беседа“!{S} Шта је госпођи Нати до беседе!</p> <p>– Ја сам, – вели, – за то већ стара, а т |
ога као ученица више девојачке школе на беседи сваке године по један пут!</p> <p>Прохтело се го |
истом лађом у Нови Сад, да тамо буду на беседи и Бранкову дочеку и не знајући, да железни воз и |
ше!{S} Шеснаест година, па још млада за беседу!{S} А била већ и пре тога као ученица више девој |
p>– Водите туђу бригу.</p> <p>– То раде беспослене жене.{S} Не ћете тек рећи то за омладину.</p |
у тек само празна нагваждања, дангуба и беспослица.{S} А сума сумарум: завађај брата с братом, |
ру Даничића, као научног обрађивача тог бесцен—блага, удари први у струне народних гусала, па ч |
беху гости из Панчева и Земуна.{S} Обе беху истакле многе заставе, што пријатно оживљаваше мон |
у варош до свечанога одра на тргу, где беху свечани говори једнога од Бечкога одбора и једнога |
пробу свију певачких дружина, што дошле беху, да увеличају ову светковину, а иза леђа му кроз ж |
вачке станице.{S} Пут вароши од станице беху местимице ударени бели коци с малим таблицама на в |
стић и други.{S} Језик народни презрели беху у оно доба сви и мањи и већи књижевници, па и сам |
станице стоје две лађе, на којима дошли беху гости из Панчева и Земуна.{S} Обе беху истакле мно |
/> <p>Приметиће Јован **Бранку кад већ беху на путу кроз шуму манастирску. ~</p> <p>– Боже сач |
и из српског света.</p> <p>И томе чину беху Карловци позорницом.</p> <p>Дивно се беше заталаса |
памети, да се кајем, или да се тужим на Беч.{S} Али ипак ме срце вуче нашем крају, па госпођице |
е Бечки одбор, који је пратио Бранка од Беча, као и целу светковину у забуну.{S} Тако Бранко пр |
аковљевић, Бранко Стајић његов „друг из Беча“, и Брајковачки учитељ Кнежевић напоредо кроз план |
оп-Стеве неки гост, Јованов пријатељ из Беча.{S} Та, знаћеш га.{S} Тинкин син, ако се сећаш!</p |
о не уме Даринка...{S} Ваљда вам је жао Беча?</p> <p>– Боже сачувај.{S} Мени је овде врло прија |
{S} Некоме се ваљда прохтело, да доведе Бечки одбор, који је пратио Бранка од Беча, као и целу |
у Карловцима, камо лађом имају приспети Бечки одборници са последњим земним остацима песниковим |
p> <p>– Изашао је проглас Карловачког и Бечког одбора:{S} У другује недељу пренос костију Бранк |
ргу, где беху свечани говори једнога од Бечкога одбора и једнога од Карловачкога.</p> <p>Одатле |
че.) А шта онда, ако те кости, што их у Бечком гробљу ископате, пренесете с помпом на Стражилов |
Бележник се смеје лудом послу.</p> <p>А Бечлија Јован га уверава, како је то хец. „<foreign xml |
ли које у Карловцима које у Темишвару и Бечу.{S} Најпосле, и то неје немогуће, неје ни ружно; а |
вима, непрестано сам се тепао по охолом Бечу...{S} Мени је, да Бог ме, охол, кад ми је све туђе |
дило српско академиско друштво „Зора“ у Бечу у спомен великог песника, седне он на лађу, а с њи |
о био Бранко, када је пре недељу дана у Бечу на једаред добио од свог ујака поп-Стеве из Брајко |
у санку.{S} Даринка се дала у мисли.{S} Беше то чудно осећање, што је обузимаше тог вечера, осе |
> <p>Хоће и наше село да се прослави, – беше му прва реч.{S} Од њих две не зна, која да прихват |
нашао свој цвет.“...</p> <p>Из села, а беше све ближе селу, допираше до њега необичан лавеж па |
.</p> <p>Бранко метну шешир на главу, а беше му спао у траву.{S} Узе свој штит од сунца, па га |
ек у срцу према свакоме, с којим свагда беше готов да обгрли цео свет.</p> <p>Него у тој тами с |
аницу, да их дочека.{S} Београдска лађа беше дупком пуна.{S} Певачка друштва са својим заставам |
јим гласом пева:{S} Многаја.{S} Учитеља беше нестало, па га нема натраг, ево већ јаче него по с |
„За што је отишао?“</p> <p>Тек обадвема беше у тај мах Бранко и његов нагли одлазак у мислима. |
е могао ко да верује, да кола, у којима беше Бранко, не ће стићи са својим првим возом...</p> < |
кривицом несу привезала кола, у којима беше његов лес, за воз, који требаше доћи у Нови Сад јо |
вари!“</p> <p>Но претерана бојазан њена беше са свим неоснована.{S} Међу девојкама не паде ни ј |
јавила Кати по њену Јовану, кад ономад беше у вароши код ње, јавила јој, да јој се ово дана на |
а и којој њеној речи; па наравно, и сад беше вољна повиновати се оному, што мати нареди. </p> < |
а, па испустила канту из руку, а баш је беше узела, да долије у лонац у крај ватре.</p> <p>– Ју |
вијенца</title>, владика Раде Његуш, не беше по све тога слободан, – та већ загрози опасност, е |
алу с њим, те скочи на њега.{S} И да не беше ту начелника и бележника, би медвед угњавио мајмун |
ше, упамтио, али и оно мало успомене не беше врсно, да и у њему изазове такав пијетет према сво |
> <p>Брајковац.</p> <p>Како онда још не беше ни спомена о преносу Бранкових последњих земних ос |
Мно-о– га-а-ја... </p> <p>А Јеша још не беше довршио, таман најлепше полетео!{S} Но речи му се |
сад тек седе на своје место, одакле се беше пре једнога сахата кренуо, да иде у дућан на позив |
ху Карловци позорницом.</p> <p>Дивно се беше заталасало одушевљење у српском народу у намену Бр |
му, туђ, јер и оне сродничке пажљивости беше већ нестало у себичному његову срцу, туђ, јер пред |
унавској обали.</p> <p>Лађица, на којој беше лес песников, дупком пуна пратилаца, примакла се К |
прво у памет Јовану Јаковљевићу.{S} Он беше предложио, да се „тако врсној певачици, као што је |
му, за ђаковања још у Карловцима, тако беше омилело.{S} То је оно, што треба да измири, а у ид |
га двора и улице, што воде тргу, све то беше народ прекрилио.</p> <p>У саборној цркви служи се |
а свечано дочекају госта, коме место то беше тако омилело, да је зажелео у њему боравити вечни |
несе за Даринком.{S} Усамљеном, као што беше, даде му се широко поље, да их обадве, Јелену и Да |
аницу гости из Србије.{S} Многи се свет беше искупио на станицу, да их дочека.{S} Београдска ла |
че Јован, пречасни господин архимандрит беше отишао некуда у купке.{S} А млади отац Варнава, ма |
но о разбијеној канти“.</p> <p>Кнежевић беше озбиљно схватио своју дужност као учитељ певања и |
</p> <pb n="101" /> <p>Бранко Радичевић беше, наравно, само сиромашан српски ђак.{S} Као такав, |
ноћне безбедности у скровитом Брајковцу беше по вајкадашњи мири поредак ноћни тако дисармоничан |
дајте!</p> <p>– Је л ту муф?</p> <p>Муф беше запао под ноге, док се Ната намештала у колима.</p |
, а да и нама не кажеш с Богом? </p> <p>Беше то за Бранка растанак, да је једва чекао, да их се |
И да не беше ту начелника и бележника, би медвед угњавио мајмуна.{S} Тако приповедаше доцније |
вета слабо ко усрећи Брајковац, на кога би се осврнули сви, из свију сталежа поштованога Брајко |
у варош.{S} Неје што се Марко боји, да би му, сачувај Боже, ускисло, кад би га и чешће доносио |
воју кћер за њега.{S} За цело мисли, да би је тако усрећила.{S} А оно девојче, збиља, и треба д |
страну, Бранко.{S} Ал мени се чини, да би се од мене могао истесати, ако и не какав практичан |
од оно из књижевности.{S} Мислиш ти, да би му ишта помогло, кад бих, ваљда, удесио јавна предав |
арод лако прима моду, немој мислити, да би он то примио, кад би <pb n="91" /> му се теоретски о |
ако је то сматрао и као неки начин, да би свој стари грех према сестри и сестрићу загладио, ос |
</p> <p>Али јој сину у главу мисао, да би било врло потребно, да се састане с Кнежевићем, ако |
да је Ната сад и то хтела да каже и да би то рекла, да није ту – „дете“, Даринка, а деца, дака |
већма стискује уз Јеленино раме, као да би да се скрије.</p> <p>– Несмо ми забадава изостали то |
еван на мах разгали, па примети, као да би да заглади своју отоичашњу реч, примети благо:</p> < |
кивајућ књиге своје под пазухом, као да би их скрио, она седне за гласовир, те му мами сад нујн |
тишао је!“ А ова, бог ме, ни онда, када би Јелена то и споменула, не би смела запитати: „За што |
е у Карловце.</p> <p>Сачувај Боже, када би Милан опет сада помислио, да је она, Јелена, нагла у |
па мисли, узео би ко за наметање, када би чешће одлазио мећу нове познанике.</p> <p> Књига је |
јесте, да му не би било први пут, када би се сада састао с госпођом Катом и с госпођицом Дарин |
лижега којега сродника по крви!{S} Тада би на једаред загрлила и ижљубила своју маму.{S} Ако ни |
зека, или лис, или јазавац какав, можда би и жртвовали за њихову љубав какво тане.{S} А овако и |
у срце куцало толико за свој род, можда би пришио био и златну јаку“, казало се у неком листу, |
и к Јовану, па да је поздрави.{S} Можда би и отишао био, да га госпођа Рашићка не посла поп-Сте |
Ако ће натраг, ту је Скила, мати, која би да удоми своје дете, његова Јелисавета; ако ће напре |
у девојкама не паде ни једне речи, која би, баш и по госпођа-Катину мишљењу, на Даринку утицала |
опет напоредо, знаће обићи матицу, која би их увукла у вртлог, где би могли замутити своје идеј |
нка држи против сунца.</p> <p>А Даринка би се и смејала и заплакала.</p> <p>Једва се око малих |
ачкога друштва.{S} Па већ и онако имала би да га пита много, много, да га пита, срди ли се још |
своју маму.{S} Ако није код ње, отрчала би у врт, да мирише цвеће да га можда узабере, па га бр |
има.{S} Нешто је вукло ма куд, полетела би.{S} По најпре и једино, до душе, полетела би била та |
} По најпре и једино, до душе, полетела би била тамо преко потока оној кући, одакле јој у вече |
исају тешком да полети.{S} Ох, полетела би Јелена и душом и телом!{S} Али мора да га притискује |
опе поп-Стевине.</p> <p>Чујем... видила би јој кћи вароши и лера, да није поп-Стевина џепа!</p> |
сам.{S} Не смем.{S} Бојим се, забранила би ми са свим, да се и састанем с тобом...· Да јој каже |
– Медом залива, а да лизнеш, очемерила би се.</p> <p>– Шта ће сирота удовица!{S} Нашла себи си |
од ономад, а, да је све ређала, свршила би с оним пре три године.</p> <p>– Него шта знам?{S} Ко |
е и здраве.</p> <p>– Отишао је, – рекла би Јелена.</p> <p>– За што је отишао – рекла би Даринка |
лена.</p> <p>– За што је отишао – рекла би Даринка. </p> <p>Али као да она не сме, ни да спомен |
ра и загризавши зелену паприку, – Пукла би на боку, да не рекнеш.{S} Пусти човека амо...{S} Док |
дио из ње какве мелодије.</p> <p>Јелена би се занела за њима, те би час удесила, па тихо певуши |
а проза и крпарија, тек без њега ко зна би ли од мах добили песнике као што су Змај, Ђура Јакши |
атер му тако одбио као блато с ногу, па би зар колико толико то да заглади.{S} Неје имао свога |
звуке, час би пустила срцу на вољу, па би се слатко, слатко исплакала.</p> <p>Али јој криво, ш |
ла децу, што су били код ње у стану, па би поред народних песама и других ствари читали по нешт |
одсећа.{S} Тек удовице!{S} Ух-Ух!{S} Па би добре маме, да прозру мало бар и у будућност, макар |
прекором: – шта теби фали Не знам, шта би и с тобом било, да се ниси оженио.</p> <p>Даринка се |
, ако му буде уско...{S} Ето видиш; шта би ти било, да си за годину две дана мој капелан, па вр |
се образи зажарили, да креснеш, варница би излетела из њих.{S} По челу јој пао прам косе, па се |
као да је себи по смрт отишла.{S} Враг би је знао, шта ради.{S} Данас је налога, ... јуче је б |
неста и њега.{S} Куд је, где ли је, Бог би га знао!{S} Говорило се, да се негде удавио.{S} А го |
д у варош, или проучити из листова, кад би му који пао у руке.{S} Највећи просветни напредак у |
колико је он могао о њима дознати, кад би отишао куд у варош, или проучити из листова, кад би |
немој мислити, да би он то примио, кад би <pb n="91" /> му се теоретски о томе предиковало, а |
и, да би му, сачувај Боже, ускисло, кад би га и чешће доносио; него што редовно по један од Бра |
азом, његовом Анастасијом...</p> <p>Кад би отишао овда онда послом у Карловце, или би походио с |
те умели наћи праву идеју Бранкову, сад би још мање.{S} Немојте га ни читати.</p> <p>– И не ћу. |
сад конзисторијални присједатељ.{S} Сад би лакше ишло него икад.{S} Ти ни данас не знаш, где ти |
, румен до иза ушију.</p> <p>На једаред би Бранку све јасно, пуче му пред очима као – понор... |
о кабанус–цигара, – које ће он, кад год би пушио, пресећи на полак.{S} Половину ће оставити, др |
ак у мислима. </p> <p>Као да осећају, е би им неугодно било, да остану у друштву с госпођом Нат |
д се ја окљувам, па...</p> <p>– За тебе би штета било.{S} Ти ниси рођен само за себе, већ за... |
а то девојче.{S} Па кад неје уз њу, све би да јој је што ближе, све има нешто да разговара с њо |
матицу, која би их увукла у вртлог, где би могли замутити своје идејале... </p> <milestone unit |
<p>– Јован је тако.</p> <p>– Па да где би на друго место, – одговори јој Бранко, а као да плив |
увек неугодно осећао у друштву, у које би тек почео долазити.{S} Од увек научио, да се повлачи |
се није Зорка рашћеретала око њих, ишле би као осуђене.</p> <p>Јутрос сам, – говори Јован Бранк |
есецу, на овакој прижези, џаба.{S} Боље би било, да сам остао у манастиру.{S} Нема архимандрита |
онда, када би Јелена то и споменула, не би смела запитати: „За што је отишао?“</p> <p>Тек обадв |
још је била држећа и млада доста.{S} Не би ништа.{S} Засуци рукаве, па, што кажу, у се и...{S} |
пусте у невољи крв, па му одлане.{S} Не би било с горег и чешће.</p> <p>Учитељ, Милан Кнежевић, |
а у Брајковцима, кад ви одлазите.{S} Не би је било, уверен сам, ни да ја останем.</p> <p>– Најп |
м куће његове, па не зна, шта ће.{S} Не би било лепо, опет, и да оде, а да се не јави њему и ње |
кама види се, да је вредан човек.{S} Не би нико рекао, да је Јеша био некад први момак међу трг |
ко да се с њом опрости.{S} Осећа, да не би могао бити равнодушан; а боји се, да се не би показа |
дан; него се ипак не показа тако, да не би сестрић његов могао приметити, како се он спремао ко |
загрози опасност, е дуго прост народ не би имао никакве користи од штампане и писане књиге свој |
ао бити равнодушан; а боји се, да се не би показао сметен.{S} Готово би се и смео био, ето, на |
ошла у братовљеву кућу.{S} Како се и не би, јадница, осетила сретном, кад се напатила код свог |
и зева код играча.{S} Него за што и не би?!{S} Често се после картања развезе и пијанка.{S} А |
, па још интелигентнога човека, који не би разабирао за јавне ствари.{S} Него омладина, а ту се |
а, бајаги, као канабе, и да пречасни не би дерао чакшире о голу даску.{S} Пред канабетом на сре |
, као да се закопала.{S} Само да јој не би ко рекао, да ту нема за њу места!</p> <p>Млади тргов |
} Но ни целим данашњим својим трудом не би стекли ни колајнице зеленога Нимрода, како се слабо |
ао га је оберучке. (Да ко ће, ако он не би!{S} Рају је само за време судбина ћушила у Брајковац |
!{S} Гле Даре!{S} Добро дошли!{S} Ко не би био рад тако добрим и милим гостима!{S} Добро нам до |
а места је ли, Катице?</p> <p>– Како не би било?{S} Гле секе! – одвикује она из кухиње.</p> <p> |
ора и боља од мог сина.{S} Па за што не би и он:{S} Нек сврши гимназију, па, ако Бог и срећа да |
и, кад то гледи својим очима?{S} Зар не би боље било, да је увела у кујну, па нек учи Лепо је д |
о да је омирисао, да Бранку карактер не би тако што никад допустио.{S} Али сад опет баш та стал |
нова познанства.{S} Оно јесте, да му не би било први пут, када би се сада састао с госпођом Кат |
реба и пре да хвата повратак.</p> <p>Не би сирота имала цело после подне, с киме речи да прогов |
на се стисла, па не пушта гласа.{S} Пре би у овај пар бризнула у плач. </p> <p>Госпођице, молим |
</p> <p>Јелена би се занела за њима, те би час удесила, па тихо певушила уз уздрхтале звуке, ча |
се отео тек само дубок уздисај.{S} Срце би на том уздисају тешком да полети.{S} Ох, полетела би |
исмејати за „најмудрију“ реч.{S} Лакше би му било, чини му се, на архијерејској служби придику |
загрљају, па да обадве плачу.</p> <p>И би тако, можда, било, да не наиђе госпођа Ната, те Јеле |
.{S} Па да сте пречекали до недеље, сви би заједно на светковину.{S} Ми и онако мислимо, да код |
обито добро познаје писарев тенор, који би диван био, да кроз грло неје пропустио већ толико си |
о ми бити са свим без икаква листа, или би такви лист могао изалазити једва један пут у месец д |
отишао овда онда послом у Карловце, или би походио своју сестру или не.</p> <p>Једаред, – био к |
брзо за тим забаци или и изгуби.{S} Или би провирила кроз прозор, као да некога од некуда изгле |
као филоксера винову лозу.</p> <p>– Ти би канда још могао бити ваљан економ, примети Бранко ви |
е ишао у прве гимназијске разреде, мати би, кад сврше своје школске задаће, искупила децу, што |
т, па већ, ето, у туђој руци маљ, којим би себичност да кује своје планове!{S} Играчка туђег ће |
а неје сретан, или да се подао Јеци, он би му одговорио, као што толико пута вели; </p> <p>– Ја |
воде и замочи руке, да их пере, – могао би ти Трива штогод помоћи.{S} Нек ти донесе воде, <pb n |
ла, већ вели:</p> <p>Овај наш уча могао би, Бога ми, спремити коју боцу вина.{S} А?{S} Шта вели |
екне за њега пред кћерком.</p> <p>Могао би и у вароши где бити славан човек, – рече госпођа Јец |
је тихе кораке под прозором; али, рекао би, још већма чује, како јој јако и нагло бије рођено с |
е ће ни на што ни да се осврну, – рекао би, уморили се, ваљда, лов ловећи ваздан гором и планин |
само међу људима, међу ближњима!“ рекао би и опет покојни Ђура, као што је један пут и рекао од |
јер „треба народ увући унутра!“ Повукао би је тим пре, што се уверио, да се и сама гошћа одушев |
авно и повући реч на траг.{S} А повукао би је за цело, као што се већи у себи повукао, кад се с |
е.</p> <p>Учитељ, Милан Кнежевић, тукао би се сад са целом општином.{S} Већма осећа морални мам |
н, и да јој је хтео све признати, морао би приповедати, како је наслоњен на ону багрему пред ње |
му је све седморо деце заживело; хватао би се крај с крајем, како се отац побринуо за своју пор |
, док неје дао начинити нову, а натуцао би је на главу преко ушију, кад је ветар или зима, па м |
им толико... не знам већ коме, послушао би ме и учинио А ти...</p> <p>Види Поп Стева, да је тре |
, наравно, по свом рачуну.</p> <p>Право би и имао, – примети Рашићка. – штета је за њега, да се |
, да се не би показао сметен.{S} Готово би се и смео био, ето, на први мах, да га Даринка прва |
к научио, да се повлачи, па мисли, узео би ко за наметање, када би чешће одлазио мећу нове позн |
део, још већи немир уђе у њега.{S} Хтео би да доспе и у читаоницу, где одбор издаваше још после |
радити.{S} Кадгод бејах код куће, водио би ме собом на сваки посао и говорио би ми, како се шта |
ио би ме собом на сваки посао и говорио би ми, како се шта ради.{S} Па сад се дивим мојој матер |
.{S} Но да потраје овако даље, ишчаурио би се из њега под старост, Боже опрости, „омладинац нај |
А он мора ту бити, да декламује.{S} Ко би иначе био у чорби мирођија!...</p> <p>Млади Брајкова |
руштвом.{S} Него да не увреди кога, ако би другог замолио, да запева, први сам почиње.{S} Обадв |
ајвише тек за то, да бабица и кума, ако би се десило тог дана какво крштење, знају, кад им треб |
као божићна чесница.{S} Неје чудо, ако би гладни Брајковачки пси да га загризу.</p> <pb n="82" |
илостиви заштитници у Брајковцу.{S} Ако би се то уздање кадкод и уздрмало сувишним каквим захте |
спремају.</p> <pb n="55" /> <p>До јако би учитељ обично узео своју виолину, те до неко доба из |
а!</p> <p>Млади трговац се окљува, како би и он прешао у разговор с Бранком и Даринком, да се и |
ве, и код матере, госпође Рашићке, како би јој допустили, да и она пева на Брајковачком селу у |
ори Јован Бранку, – зуцнуо матери, како би било, да останем код куће, па да прихватим економију |
и опет не пропусти, да не примети, како би му врло жао било, да Јелена не запева с њима, јер – |
А време му је, да помишља и на то, како би добро било, да доведе домаћицу у своју кућу.{S} Па т |
иш, да је сам Варнава у манастиру, како би било да пред вече банемо тамо?</p> <p>Како се дознал |
отац побринуо за своју породицу, а како би овака два самохрана женска грла, мати и кћи, госпођа |
пресуђује, пред самим собом.{S} Колико би да је непристран, некако му вага судилачка и нехотиц |
збегаваше интимнији разговор.{S} Бранко би тешко и дошао у Брајковац, на ујаков позив, ујаку за |
Не зна, шта ће сад; тек мисли, требало би, можда, што да рекне.</p> <p>– Али збиља се не срдим |
.</p> <p>– Глете!{S} Глете! – засмејало би се девојче, да и њену пажњу на штогот обрати.</p> <p |
а пљусне, – примећује онај.</p> <p>Било би штета, – опет ће Даринка.</p> <p>Опет иду, па ћуте.< |
а траву у хладовину, да чита.{S} Обично би до сад у то доба већ био код Јована; али га јутрос н |
>„Гле мене!{S} Како не бих јако!“ на то би мајсторица... </p> <milestone unit="subSection" /> < |
Није ружно, – одговори Јован. – Него то би он добро прошао с нама.{S} Хајде, да ми дамо донети, |
а орлом, то за шевом или грлицом, често би гурнула матер и тргла је иза сна, да је ова преплаше |
ј нешто тесно било поред њега.{S} Чисто би га загрлила, што иде.</p> <p>Госпођа Рашићка с поља |
сама гошћа одушевила за „ту идеју“, што би рекао Раја Јовановић, па макар поп Стева дигао „и ку |
, шта да каже.</p> <p>А Рашићка се, што би рекао Брајковачки писар, „дочепала ледине“, па тера |
ао змија ноге, тако неумољиво таји, што би сваки тако радо хтео да зна. </p> <p>Да Бог ме, да с |
као да највише стрепи.{S} Не за то, што би се бојао, да она више зна, него он; него што се, не |
учитеља.{S} Хм, хм,!{S} Не знам, за што би Тинкина сина трпила Јеца у поп-Стевиној кући?{S} Вид |
ујака.</p> <p>Та „дивна идеја“, као што би казао Јеша Дабижић, пала је прво у памет Јовану Јако |
его добро, те то неје никоме казао, јер би морао јавно и повући реч на траг.{S} А повукао би је |
а тихо певушила уз уздрхтале звуке, час би пустила срцу на вољу, па би се слатко, слатко исплак |
!{S} Гледај овај призор!{S} Ђура Јакшић би кликнуо.,„И бог му се диви!“ -- рече Јован, па стаде |
изневерила, ах! – и она... она, за коју би...</p> <p>Невера!{S} Ње ради подноси он те муке.{S} |
ушу његову или за жену му и сина, и њих би метнуо на кеца или продао за вино ил ракију.{S} Него |
ца Јован; а зна много и на изуст.{S} Па библиотека њена броји већ и десетак које „<title>Дарова |
а нерасечен.</p> <p>То је поп-Стевина и библиотека, а радионица, и читаоница и пушионица. </p> |
вцу зову, сама.{S} Седи, па, као што то бива, кад је човек сам, развеле јој се мисли, Боже, на |
ст преда се, ако није ништа свршио, што бива по <pb n="88" /> најчешће, постаје моралним пролет |
арског орла, Карловци су место, које је бивало позорницом највише догађаја, што засецају у жива |
ном добу девојачком, у ком последњи бој бије између себе нарав и васпитање.</p> <p>И Зорка се о |
, још већма чује, како јој јако и нагло бије рођено срце.{S} Но ипак осети, да неко близу заста |
ти је то зверка.{S} Ко је не зна, скупо бије платио, – вели Катица за госпођу Јецу. – Медом зал |
пође да прави места Јовану уза сто, не бил забашурио, што његова лепша половина наговештава.</ |
У том дотрча и Зорка, Катина кћерка.{S} Била код попине Јелене, па видела, да су гости дошли, т |
ст година, па још млада за беседу!{S} А била већ и пре тога као ученица више девојачке школе на |
домаћица?{S} Колико му је покојна Стаза била нежна и верна супруга, колико чуварна и вредна дом |
Брајковцу, како је госпођа Јеца довела била поп-Стевина сестрића у кућу, да му наметне своју к |
, па госпођице... </p> <p>Јелена почела била, да га поверљиво слуша, али се сад окрену и предад |
ва у једно, како још никад неје осетила била; али тако пријатно, тако слатко, да јој се прели т |
Јелици било четири годинице, тек пошла била по петој.</p> <p>– Бубица једна!{S} Мала је била.. |
латити од поп-Стеве, кад је њена Јелена била тамо у вароши код ње у стану и ишла у „лер“; како |
Рашићка и мислила, па, можда, и уверена била, да је у тај пар предметом разговора она, неје то |
ни Игњат некакав лек из вароши, кад она била нешто љуто оболела.{S} Лек јој тај помогао.{S} И Д |
а, како, што је њена Јелена тако сретна била, па била у стану у тако доброј кући, као што је го |
што је њена Јелена тако сретна била, па била у стану у тако доброј кући, као што је госпођа– На |
аведе против тога, када је госпођа Ната била најпре код ње, а противних разлога је, по њену, од |
а девојка, која је тако добра другарица била Даринци.</p> <p>– Сирота Јелена!{S} Ваљано девојче |
сијала као сунце, а у овакима му свакад била звезда, која му је јасно показивала пут и светлила |
етој.</p> <p>– Бубица једна!{S} Мала је била... – разнежи се попа, па вели за Јелицу.</p> <p>– |
је нешто необично слатка.{S} И досад је била мед пред Бранком, али сад као да ће да се сва разл |
а ради.{S} Данас је налога, ... јуче је била замућена вода... не знам, шта ће опет сутра бити.. |
ашићка.{S} Удовица попадија, као што је била, шта је знала паметније, него што је урадила, те с |
уних шеснаест, <pb n="52" /> као што је била,... па да јој се момак веша на прозор?{S} Каква је |
ао свога сталнога уверења, ни док му је била жива његова покојна Стаза; а поред Јеце нема никак |
шљала већ и деце ради, а дакако, још је била држећа и млада доста.{S} Не би ништа.{S} Засуци ру |
пству иоле знатније личности, која неје била питомцем српске Карловачке гимназије или богослови |
.{S} Синоћ је већ доучила све, што неје била потпуно знала.{S} Само ће је донде још Јован и Дар |
сад сва деца на окупу, па јој још неје била...</p> <p>Ту је и кочијаш Трива с колима. </p> <p> |
о најпре и једино, до душе, полетела би била тамо преко потока оној кући, одакле јој у вече дол |
о нагло и срдит с њена прозора, неје ни била с њиме, осим јуче на првом покушају певачкога друш |
какав Рајић, као што је Јелена мало час била рекла, него људи, којих ће заслуге по српску књиже |
еколико разних гласова.</p> <p>Ката баш била вадила неке ствари, што их је Зорка радила, па да |
еде реч на Јаковљевићкине гошће.</p> <p>Била ту Јаковљевићкиња девојка, па вели, доћи ће ми у в |
неколико сеоских момака и девојака.{S} Биле код крста на игранци.{S} Па се враћају кући и пева |
је Јецу Рашићку, – наравно, да су и оне биле исто тако искрене и исто тако слатке према њој; па |
<p>За Брајковачки певачки збор, дакле, били су сви уверени, нема опасности, да ће морати певат |
– Гле, гле грчета! – нашали се писар. – Били?{S} Од кад се ја окљувам, па...</p> <p>– За тебе б |
“.{S} Свештеници, које му драго партаје били, траже што бољу парохију.{S} Ти и твоје колеге дал |
е што пре опрости. </p> <p>А они су сви били тако љубазни према њему, сви тако љубазни.</p> <p> |
ишли к учитељу.{S} Неко су време ходали били ван села.{S} И сад, ето, седе и разговарају се, ка |
ина...</p> <p>– Никад; никад.{S} Ми смо били у своје време јуност или младеж, па добро било.{S} |
ли Бранка лично, па чак и консхолари му били које у Карловцима које у Темишвару и Бечу.{S} Најп |
е школске задаће, искупила децу, што су били код ње у стану, па би поред народних песама и друг |
рпи толико разметање свога потчињенога, било да тек, што у Брајковцу кажу, „избаци“:</p> <p>Кад |
обадве плачу.</p> <p>И би тако, можда, било, да не наиђе госпођа Ната, те Јелена дође к себи, |
уде време, даћу се бирати за посланика, било у Карловце било у Загреб,... ал хоћу да сам незави |
у Игњатовој кући било каква већа посла, било да му дођу гости, било да се кољу свињи, или тако |
да чита.{S} Али, као обично, кадгод је, било телесно било душевно, уморан, вечерас тек више из |
се том приликом одржи, а да не примети, било што не трпи толико разметање свога потчињенога, би |
аква већа посла, било да му дођу гости, било да се кољу свињи, или тако што, Давина је увек ту, |
како да схвате.{S} Било да им је криво, било да им се допада, тек не могу срцу да одоле, те и о |
о, што они не могу никако да схвате.{S} Било да им је криво, било да им се допада, тек не могу |
слатка, од пре, – рећи ће сека Ката. – Било ти је Брајковачко друштво, и сама добро знаш, као |
ле, и на селу чуда! </p> <p>– Није тога било, слатка, од пре, – рећи ће сека Ката. – Било ти је |
кљувам, па...</p> <p>– За тебе би штета било.{S} Ти ниси рођен само за себе, већ за... виши поз |
е свечаности, какве до сада једва да је било кадгод у нас.</p> <p>– А, знате ли, ко је на то на |
ајковцима, кад ви одлазите.{S} Не би је било, уверен сам, ни да ја останем.</p> <p>– Најпосле о |
а, па мати гине за њом.</p> <p>Давно је било, кад „се одбила“ из куће својега оца, покојнога Пе |
ар (кад се први пут опио у њој, а то је било прво вече, како се скрасио у Брајковцу) декламовао |
сар се осећа необично жив.</p> <p>То је било дивно, милостива, вели бележниковици, а дошао, да |
га тиче, а мало разабира за оно, што је било и шта ће <pb n="32" /> бити у свету.{S} Он и његов |
евић, често долазио к њој...{S} То неје било ништа страшно, ал су обе поцрвенеле.</p> <pb n="46 |
енас дошао Кнежевић за учитеља, то није било дана, да тај није био ма на прозору с девојком.{S} |
о гледи својим очима?{S} Зар не би боље било, да је увела у кујну, па нек учи Лепо је дати дете |
а заврши последњим стихом: „Србадијо не било ти просто!“</p> <p>Сви пренули у смех.</p> <p>– Зн |
, те за оног; то било автономије, то не било је; па казао: да, па казао: не.{S} Само чино, само |
певачко друштво и на сврху, рад које се било то друштво састало, као и на то, даа је у кући већ |
се бирати за посланика, било у Карловце било у Загреб,... ал хоћу да сам независан.{S} Брате, н |
као један.{S} То је наше зло од увек и било, што смо пуштали једном све, па, ето, чим га неста |
p> <p>Али јој сину у главу мисао, да би било врло потребно, да се састане с Кнежевићем, ако нич |
цу, на овакој прижези, џаба.{S} Боље би било, да сам остао у манастиру.{S} Нема архимандрита, п |
те у невољи крв, па му одлане.{S} Не би било с горег и чешће.</p> <p>Учитељ, Милан Кнежевић, ту |
уће његове, па не зна, шта ће.{S} Не би било лепо, опет, и да оде, а да се не јави њему и његов |
еста је ли, Катице?</p> <p>– Како не би било?{S} Гле секе! – одвикује она из кухиње.</p> <p>– Р |
а познанства.{S} Оно јесте, да му не би било први пут, када би се сада састао с госпођом Катом |
Јован Бранку, – зуцнуо матери, како би било, да останем код куће, па да прихватим економију.</ |
да је сам Варнава у манастиру, како би било да пред вече банемо тамо?</p> <p>Како се дознало з |
а полегати, у кући сека-Катиној неје ви било о другом чему речи већ о прослави Бранка Радичевић |
гословене крајеве, па му није никада ни било до невоље, да та својства своја изоштрава.{S} Ми с |
да се учини и више, него што је уистини било.{S} Хоће да се све то танко зна и прича, како је, |
му буде уско...{S} Ето видиш; шта би ти било, да си за годину две дана мој капелан, па временом |
и млађи.{S} Кадгод је у Игњатовој кући било каква већа посла, било да му дођу гости, било да с |
ја дошла у ову кућу.{S} Онда је Јелици било четири годинице, тек пошла била по петој.</p> <p>– |
сач замахује.{S} Међу нама није ни речи било о нашој Јелени.{S} Даклем, видиш да ствар није свр |
шта теби фали Не знам, шта би и с тобом било, да се ниси оженио.</p> <p>Даринка се смеши, ал го |
сти, да не примети, како би му врло жао било, да Јелена не запева с њима, јер – њен глас тако м |
о Даринка баш не чита, разговарају, ово било оно се снило...{S} Па том приликом приметиће госпо |
дахну душом.{S}Неје јој, до душе, лако било ломити руке, перући туђе рубље, ни бости очи, шију |
а добила гошће, јер је готово цело село било на раскршћу, где се играло, као обично недељом, ко |
ајало, па и заборавила, како јој немило било, што су пошли из вароши пре беседе.{S} Радовала се |
Радованца.</p> <p>Кнежевићу добро дошло било, да се прође у чистом планинском ваздуху, да истер |
дића увеличала симпатије народне.{S} Но било како му драго, Бранко Радичевић сјаће за вечита вр |
/p> <p>Као да осећају, е би им неугодно било, да остану у друштву с госпођом Натом и с госпођом |
ли, као обично, кадгод је, било телесно било душевно, уморан, вечерас тек више из навике, да не |
мрзак, Боже сачувај; ал јој нешто тесно било поред њега.{S} Чисто би га загрлила, што иде.</p> |
своје време јуност или младеж, па добро било.{S} Од кад дође та омладина, не знаш, каква је вер |
у је, да помишља и на то, како би добро било, да доведе домаћицу у своју кућу.{S} Па то је прил |
ласао за овог посланика, те за оног; то било автономије, то не било је; па казао: да, па казао: |
p>– Па добила кошар.</p> <p>– Кад је то било?</p> <p>– Синоћ.{S} За то је гост брже и погодио, |
да у једаред тешко, колико јој мало час било криво...</p> <p>Најпосле се нашли сви пред школско |
састало, као и на то, даа је у кући већ било речи и о томе, да ће се ићи у Карловце.</p> <pb n= |
ати за „најмудрију“ реч.{S} Лакше би му било, чини му се, на архијерејској служби придику какву |
ш Адам имао је у рају свега, па опет му било дуго време, чамио је, док није добио своју половин |
ла, ујо, што се не сетисте, кад је тому било време; сад је касно, – одговори му сестрић с неким |
с киша пљусне, – примећује онај.</p> <p>Било би штета, – опет ће Даринка.</p> <p>Опет иду, па ћ |
лоатише и уништава као зубача племениту биљку, као филоксера винову лозу.</p> <p>– Ти би канда |
адинско време!“</p> <p>– И ти, Стефане, био си некад омладина...</p> <p>– Никад; никад.{S} Ми с |
т година.{S} Најстарији син јој, Јован, био већ у по гимназије.{S} Женско дете у седмој осмој л |
жене.{S} Па се у жалости својој, кажу, био и заверио, да не ће никад довести у своју кућу стра |
се заошинула оне године по Српству.{S} Био је он некада у вароши сталан члан певачкога друштва |
своју сестру или не.</p> <p>Једаред, – био код ње, па дошли нешто у разговор.{S} Тинка, рећи ћ |
нија газдарица.{S} Колико је попа Стева био задовољан и сретан, како му сестра привређује, толи |
{S} Ја тако хоћу! – да, још док је чича био у снази, и држао узде, и знало се, бојаги, нешто и |
човек.{S} Не би нико рекао, да је Јеша био некад први момак међу трговачком омладином у вароши |
ор.{S} Она га кори, што је само једаред био код ње, од како је дошао од горе.{S} Он се опет изв |
госпођицом Даринком, јер је већ једаред био с њима, баш у њиховој кући.{S} Али се увек неугодно |
елениних прозора.{S} Прошао!{S} А да је био искрен, и да јој је хтео све признати, морао би при |
потребу, да се одмори.{S} Готово да је био већ и заборавио на ујака; а кад га се и сетио, неје |
е пило и ликовало по често.{S} Но да је био таки гениј, као што га ви сад величате, то није ник |
ема из винограда! ...{S} Владимир ми је био ту пре, него што ћете ви доћи, мало јео, па опет от |
ни крупној ни ситној господи.{S} Док је био покојни Игњат Јаковљевић жив, знала су и господа из |
не отрцанога либерализма.{S} Још док је био међу њима онај душе чисте као крин који им је свима |
/p> <p>– Но, да Богме,... до сад вам је био ту друг,... хајде-де, прашта вам се...{S} Сиромах, |
p>– Слатки уја, добри поп Стева, сам је био проводаџија.</p> <p>Опет смех.</p> <p>– Пак?</p> <p |
не пада на ум који Стајић.{S} А и он је био с Јованом ономад код мене.{S} Фини младић!</p> <p>– |
рост народ.{S} Хоће – да му каже, ко је био Бранко Радичевић, шта он вреди за наш народ и шта з |
цу Јелену и...{S} Онај господин, што је био ономад с Јованом код њих, кад су путовали од озгоре |
кламатора својим погледом), резултат је био, да су Јован и Јеша на једаред укрстили своје десни |
<p>После по сахата, ваљда, резултат је био те на широко и на дугачко развезене орације, којој |
рихвати млади трговац. </p> <p>Синоћ је био отишао Марко у Нови Сад, – проговори једва жедни бл |
е онамо.</p> <p>Ако крик Јеленин и неје био по оној ноти, коју је млади учитељ навио на својој |
чула; а чула је, Бранко с Јованом неје био, ваљда, ни изван Брајковца, кад су оно јутрос отишл |
ишао Бранко. (За њих у кући Бранко неје био „господин Бранко“ или „господин Стајић“, него само |
учитеља, то није било дана, да тај није био ма на прозору с девојком.{S} Молим ја тебе само, је |
о са својим ујаком, поп-Стевом, тако се био расрдио, да је у један мах хтео да оде из Брајковца |
а ту бити, да декламује.{S} Ко би иначе био у чорби мирођија!...</p> <p>Млади Брајковачки тржа |
ге трагичних јунака, нежних љубавника и био први певач.{S} Када је на уметничком мору, вели он, |
сестра привређује, толико је уздисао и био несретан за својом покојном...</p> <p>Дође у Брајко |
} Гле Даре!{S} Добро дошли!{S} Ко не би био рад тако добрим и милим гостима!{S} Добро нам дошли |
ј посао, то сам сигуран...{S} Мој стари био је поштен човек.{S} Стекао је доста.{S} Али да је у |
ни читати.</p> <p>– И не ћу.{S} Ја сам био с њим заједно у Карловачкој гимназији, два три разр |
о искрено да ти кажем, волим, и што сам био ту.</p> <p>– Жао ми је, да ниси остао дуже, па да п |
био. – Три године је скоро, како несам био у нашим крајевима, непрестано сам се тепао по охоло |
арем, који је у сред друштва и пред њим био толико дрзак, да каже, како је „вечита штета за уме |
ро познаје писарев тенор, који би диван био, да кроз грло неје пропустио већ толико силно пиво, |
и попу и Бранка.{S} Са свим је излишан био притисак госпођа-Саветине папуче на поп Стевин жуљ, |
о галантно, колико је знао и расположен био. – Три године је скоро, како несам био у нашим крај |
м одушевљењем.</p> <p>Како се обрадовао био Бранко, када је пре недељу дана у Бечу на једаред д |
84" /> <p>Бранко једва пред зору заспао био.{S} Али чим устао и обукао се, опростио се са свима |
па да је поздрави.{S} Можда би и отишао био, да га госпођа Рашићка не посла поп-Стевану у врт, |
тражи? </p> <p>Не знам.{S} Ја сам пошао био к Јовану; а госпођа ме замоли, да вас к њој пошаљем |
/p> <p>Спусти се на место, где је седео био, а ништа не вели.</p> <p>- Е, сад иди никад, поп-Ст |
показао сметен.{S} Готово би се и смео био, ето, на први мах, да га Даринка прва не поздрави:< |
p> <p>У том је и Бранко легао.{S} Почео био да чита.{S} Нашао негде на орману пре неколико дана |
се, може бити, кадгод случајно и сетио био!</p> <p>Мора бити кадгод нешто од њега...{S} Допада |
ало толико за свој род, можда би пришио био и златну јаку“, казало се у неком листу, оглашујући |
је пањкала и запиткивала, где је ноћас био, кад се украо из друштва, док неје признао, да је б |
а војна, Данила Славнића.</p> <p>Честит био домаћин и на гласу био чика Пера.{S} А Славнић офиц |
чита.{S} Обично би до сад у то доба већ био код Јована; али га јутрос нешто одговори, те не оде |
да ће „сад одмах“ доћи, па је устао већ био и пошао.{S} Али је баш дошла у разговор најзанимљив |
да, с народом своју муку; али да бих му био учитељем у његовој најпречој потреби, радећи баш св |
а.</p> <p>Честит био домаћин и на гласу био чика Пера.{S} А Славнић официр у граници. („Немачко |
и и други и трећи.{S} Кад кажем, да бих био на селу учитељ народу, то стоји: јер ја, као интели |
се увек забуним.</p> <p>– Прелетео бих био; али нисам могао пре.</p> <p>– Ја бих те чекала цел |
оги и многи Брајковчани, неје Брајковац био тако с неруке ни крупној ни ситној господи.{S} Док |
ш таким показао.{S} Више пута му је баш био и одвратан, што је „таки“, као што о њему суђаше „м |
ако ући у Карловце, као да ће доћи, „да бирају војводу“. </p> <p>Матер је спремио, да дочека и |
е време гонио је Игњата, кажу, да се да бирати чак у Загреб...{S} А игуман, док је Игњат узимао |
о независан.{S} Кад буде време, даћу се бирати за посланика, било у Карловце било у Загреб,... |
ресветли господин жупан, кад је требало бирати жупанијске преставнике, изволели су толико пута |
овек није понизио, да буде, на прилику, бирташ, или трговац или... најслободнији човек на свету |
ит је Шваба за гајдаша, нит је Србин за бирташа!“</p> <p>А и Марко загрлио њега, па пева с њим |
, на прилику, пропали трговци „пали“ на бирташе, па кад ни ту нису могли прокопсати, или и прес |
јега оца, покојнога Пере Гојковића као „бисер-грана“ те се привила уза својега војна, Данила Сл |
над њим нејачким пред Богом исплакала, бисером благодарности исплаћује. </p> <p>И у том богода |
По онима, који су позвани на то, могли бисмо ми бити са свим без икаква листа, или би такви ли |
еља, који издиремо за вас све, слободно бисмо могли рећи, да је народ сам себи напуштен, – дода |
и искреност на њену лицу, то му сведочи бистар јој поглед и неусиљено понашање, у том га утврђа |
оно, што је било и шта ће <pb n="32" /> бити у свету.{S} Он и његова најближа околина с најближ |
, а видим шта други раде, не могу ни ја бити бољи... </p> <p>По толики пут заподео се међу друг |
сам... у туђем свету...{S} Хм!{S} Мора бити од њега кадгод нешто!{S} Две јаке, до душе, за вра |
ћутао. </p> <p>– Да Бог ме, да вам мора бити смешно, кад ви не налазите у Бранку друге идеје не |
<p>– Баш се добро осећам!{S} Тако мора бити ономе, коме пусте у невољи крв, па му одлане.{S} Н |
</p> <p>– Не реци два пут.{S} Тамо мора бити сад као пред какву буну.</p> <p>– А с ким ћемо ми |
иста га врага, кад ја што хоћу, то мора бити из ока из бока.{S} А ти ниси човек, да укротиш сво |
хвале.{S} Ал, ја ипак држим, да то мора бити мучно и досадно непрестано капати над књигом.</p> |
као и до сад, Ката Нати, – зар то мора бити?</p> <p>– Немој ти ту мени! – одговориће опет, као |
адгод случајно и сетио био!</p> <p>Мора бити кадгод нешто од њега...{S} Допада ми се, што је пр |
ћена вода... не знам, шта ће опет сутра бити...{S} Нема сумње, да је Ната сад и то хтела да каж |
ке преставнике, изволели су толико пута бити гост за Јаковљевића столом.{S} У последње време го |
е се теше и челике надом, да ће им деца бити боље среће од њих... </p> <p>Ката Јаковљевићка сел |
кћерком.</p> <p>Могао би и у вароши где бити славан човек, – рече госпођа Јеца.{S} Другим речим |
о њему, бар не озбиљно; ако га се, може бити, кадгод случајно и сетио био!</p> <p>Мора бити кад |
погрешка то, што ми држимо, да не може бити интелигентан човек, а да није – „господин“, док ов |
т кажем.{S} Оно јест да и у вароши може бити опет само учитељ, али друкчије се цени тамо такав |
} А момак ваљани вредан, како само може бити.{S} Рекла бих, не мирише више ни учитеља.{S} Хм, х |
исто на њој и уредно, као што само може бити.{S} Иде, а спушта рукаве на голе пунане, снажне ру |
</p> <p>– Није далеко.</p> <p>– То може бити. ·</p> <p>– И ви, збиља, не знате ништа?</p> <p>– |
мњу.{S} Кнежевић му доказује да то може бити.</p> <p>– Шта?{S} Научићемо Бранково коло, коју де |
ог века неје поп Стеван помишљао, да ће бити кадгод и проводаџија, па, ето, под старост дотерао |
а!{S} Да, ја сам господар у кући, па ће бити онако, како ја хоћу.{S} Да, ја сам господар у општ |
ти, него о Божићу прасе...{S} Па шта ће бити од Брајковачке светковине?{S} А?... стара српска н |
ти могу на ино, а да не</p> <p>– Сад ће бити по сахата, – примети му жена знајући за његов лепи |
а судим...{S} Знаш, ја...{S} Најбоље ће бити, да си ти уз њега.{S} Бадава!{S} Мати је мати.{S} |
на ту параду у Карловце; па најбоље ће бити, говори ти сама с његовом матером...{S} Но, не мис |
} А радости и изненађењу, мислиш, не ће бити краја целу ноћ. </p> <milestone unit="subSection" |
се, молим те, тога грчета.{S} Тај не ће бити паметнији ни за длаку...{S} Но, но,... поче бележн |
х, па намигну на Јована.</p> <p>– Ту ће бити сватова! – пришану му с пуним уверењем, кад уграби |
} Живи Бога хвале!“ Најпосле, узмора ли бити, остаће или мезимац на дедину темељу, или ће пусти |
, који су позвани на то, могли бисмо ми бити са свим без икаква листа, или би такви лист могао |
тите.</p> <p>– Па: сад, ваљда: не ће ни бити ништа у Брајковцима, кад ви одлазите.{S} Не би је |
ан у збору, да готово без ње не ће моћи бити ништа.</p> <p>**...*Ударише и краве из поља.{S} Ил |
к.{S} Ја, видиш, не бих то никада могао бити.{S}Па кад то не могу, а видим шта други раде, не м |
с њом опрости.{S} Осећа, да не би могао бити равнодушан; а боји се, да се не би показао сметен. |
ву лозу.</p> <p>– Ти би канда још могао бити ваљан економ, примети Бранко више у шали, – кад ве |
ла сиграчке из торбе, „зар је то морало бити?“ – „Немој ти ту мени!“ рекла је, наравно, Ната Ка |
свим добро осећам.{S} И не могу довољно бити благодаран ујаку, што ме је дозвао, да проведем ов |
шафт, то јест, потписали пасош, да могу бити један према другом неучтивији, те не само да не ће |
тања развезе и пијанка.{S} А он мора ту бити, да декламује.{S} Ко би иначе био у чорби мирођија |
, аукторитетима.</p> <p>– Па може ли ту бити дисциплине? </p> <p>– Још те какве!{S} Сви знамо, |
хоћу да идем у латинску школу.{S} Ја ћу бити, мати, као год и уја.</p> <p>Тинка се заплака, па |
ој прилици...</p> <p>– Кад ја већ не ћу бити на Брајковачкој светковини, немојте бар ви Карлова |
rofessor</foreign>!{S} Јеси чуо, ти ћеш бити таки консервативац, као што га је Бог створио... к |
/p> <p>– Но, па видиш, да ће то све још бити као што треба.{S} Госпођа Јеца се као мало и поуте |
ће, по речима поп-Стевиним, „то све још бити као што треба“,то јест, као што она, по свом рачун |
о јој је сад одлануло, како ће „све још бити као што треба“.{S} Но или што јој се чинило, да не |
поп Стеван и њу и себе. – Све ће то још бити, како треба да буде.{S} Нисам тек могао момку одма |
треба да иде по девојку.{S} Мати каже, биће да је у колу, па нек је тамо потражи.{S} А Зорка у |
а у поп-Стевиној кући?{S} Видићеш само, биће ту...!{S} Учитељ је сад мали за њену ћер.{S} Побри |
ога Брајковачкога друштва“, рече писар, биће гошћа госпођица Даринка („Изврсна певачица!“ рече |
одина?{S} Чекај, молим те...{S} Биће... биће... неких једанаест...{S} Јест, дванаест! </p> <p>– |
} Има и у Брајковцу још неко честит!{S} Биће још ипак и од</p> <p>Брајковца нешто! </p> <p>Ето, |
Колико година?{S} Чекај, молим те...{S} Биће... биће... неких једанаест...{S} Јест, дванаест! < |
ад се попа нешто кошка и с учитељем.{S} Биће и ту њена масла.{S} А момак ваљани вредан, како са |
кше пута, где без бујице није могао.{S} Биће и међу вама после бујице омладинске вас <pb n="54" |
дини, која има да се учи; а дела њихова биће вазда на углед, како ваља љубити свој род и своју |
еспап...{S} Нова организована омладина биће један као сви, сви као један.{S} То је наше зло од |
екати.{S} Али као велим, он је твој, па биће и теби право. </p> <p>– Са свим ми је право, са св |
.</p> <p>– Пак?{S} Шта сад?</p> <p>– Па биће добро.{S} Госпођа Рашићка зна сваку воду окренути |
ад наумили, као бујица.{S} После бујице биће поток опет поток, али мирнији него у бујици; само |
вари, да дође, те јој се поклони!{S} Ал биће и то.{S} Све је удешено,... по њену рачуну, све.</ |
томе помишљао?</p> <p>– Моја будућност биће ми само наставак прошлости моје.{S} Рад, то ме чек |
чекају. </p> <p>Ако им се назори о свом бићу, о позиву својем у животу и не подударају, ипак им |
ди ти и други и трећи.{S} Кад кажем, да бих био на селу учитељ народу, то стоји: јер ја, као ин |
алеко је, дакако, од мене и помисао, да бих ја делио, ваљда, с народом своју муку; али да бих м |
ио, ваљда, с народом своју муку; али да бих му био учитељем у његовој најпречој потреби, радећи |
реба нам команде.</p> <p>- Чујеш.{S} Ја бих ни пода шта држао свакога младога, па још интелиген |
оспо, – ухвати Дабижић као у шали. – Ја бих вам се радо бацио под окриље.</p> <p>– Гле, гле грч |
х био; али нисам могао пре.</p> <p>– Ја бих те чекала целу ноћ.</p> <p>– Верујеш, да ћу доћи; ј |
ћете ли доћи на светковину?</p> <p>– Ја бих тако волела, али не знам,... по свој прилици...</p> |
народном.{S} Ко је свестан учитељ, а ја бих рекао, да су народни учитељи већином такви, то је п |
етета да јој – рече, очитам у очи; а ја бих знала, шта бих јој рекла.{S} Мени то не може да под |
е та извести из концепта.</p> <p>– И ја бих рекао, – дода бележник. – Него кад велиш, да је сам |
оп-Стеви се пође кожа јежити.</p> <p>Ја бих моје дете знала и сама усрећити.{S} Овако сам се ос |
и вредан, како само може бити.{S} Рекла бих, не мирише више ни учитеља.{S} Хм, хм,!{S} Не знам, |
рече, очитам у очи; а ја бих знала, шта бих јој рекла.{S} Мени то не може да поднесе.{S} Богме, |
} Мислиш ти, да би му ишта помогло, кад бих, ваљда, удесио јавна предавања, па им поповао, како |
ва патница. „Да ме је цео Срем клео, не бих наишла“, говорише она једном, али само једном прили |
нији, то већи мученик.{S} Ја, видиш, не бих то никада могао бити.{S}Па кад то не могу, а видим |
Мени се допада овај наш крај.{S} Ја не бих никад одлазио одавде.{S} И веруј ми, моја је најозб |
е поп-Стевина џепа!</p> <p>– Него ја не бих рекла, да је то дете рђаво, вели Ната за Јелену Раш |
а пазити.“</p> <p>„Гле мене!{S} Како не бих јако!“ на то би мајсторица... </p> <milestone unit= |
пешке тако.{S} Ух, благо вама!{S} Волео бих ти се сада по гори проходати, него о Божићу прасе.. |
} Ја се увек забуним.</p> <p>– Прелетео бих био; али нисам могао пре.</p> <p>– Ја бих те чекала |
један глас.</p> <p>– Гле мене!{S} Како бих смела?– дода још ова друга, што нађе за вредно, да |
сто.{S} Из његова данас разговора чисто бих то морао помислити.</p> <p>И попа, и Рашићка, и Јел |
м планином расплашени то чегртаљкама то бичевима и пиштољима пудара на опрезу, што сад не ће ни |
продеранога грла својега.{S} Кад неста блага, неста пријатеља, па неста и њега.{S} Куд је, где |
чића, као научног обрађивача тог бесцен—блага, удари први у струне народних гусала, па чистим с |
.</p> <p>Док је учитељ дошао, бележник, благајник, писар и други певачи већ су се договорили, к |
p>Господин бележник, господар начелник, благајник, писар, неколико одборника, дакле све, што се |
на пиво! – предложи бележник.</p> <p>– Благајник одмах устаде. </p> <p>– Писар већ дохватио ше |
ник вели: „Нека буде и у паклу вашара!“ Благајник мисли:{S} Куд сви Турци... „Наћи ће се и још |
песму Мите Поповића о браца-Анти.{S} А благајник и бележник од то доба, чим се мало ђорну, одм |
данас не пада на умни да се смеје, када благајник поче урлати разне гласове, поводећи се за учи |
една ружа...</p> <p>– Хм, Хм! – продера благајник кроз грло, као да хоће да га прочачка. </p> < |
велико уживање бележниково, (а чак је и благајник дигао мало обрве и удостојио декламатора свој |
о талас час дигне, час спусти.</p> <p>И благајник.</p> <p>~ Ено га, стриже ушима!{S} Кренуо и о |
мало не пуче од смеха.</p> <p>Општински благајник помислио на то, да и писар збија само шалу с |
p> <p>„Е, сад већ видим, шта је!“ мисли благајник, кад за вечером и после вечере заређале здрав |
рко у Нови Сад, – проговори једва жедни благајник. – Ако је дошао, за цело је донео и коју боцу |
су и грла,... мој брајко!</p> <p>За то благајник ужива, што може да мечи као „Прави Рус вели з |
, Србине!</l> </quote> <pb n="75" /> <p>Благајник као да се замислио за својом чашом, па гасе н |
га најбољи лек против мамурлука.</p> <p>Благајник вели:{S} Клин с клином, па ено га код разбије |
и мора да су пореклом из Русије.</p> <p>Благајник укрљешти очима у њега, као да се увери, да ли |
ам својој Дулчинеји слади санак.</p> <p>Благајник као вели: „Куд сви Турци“... па савесно врши |
А ми? – повика писар и бележник.</p> <p>Благајник погледа учитеља, што значи, да и он то пита.< |
дованца!- пристадоше сви у глас.</p> <p>Благајник мисли: „Ништа лепше од добра пива.{S} Ал куд |
разумева; па је мотрио и Јелену.</p> <p>Благајник седи, па посматра све око себе.</p> <p>Мала З |
се и он придржи „начела“ Брајковачкога благајника: „Куд сви Турци,..." </p> <p>Тако се свршила |
у неприлику, јер сад ево и бележника са благајником, а са бележниковицом иде општински писар.</ |
о, кад, ето, хоће да се шали.)</p> <p>А благајнику се разведри мало оно мрко лице, зарасло у цр |
се придружи бележнику, Јовану, писару и благајнику.</p> <p>Ох Боже! – заплакала се Јелена, када |
еорију лако је доказати по Брајковачком благајнику.</p> <p>Начелник, стари пензионирац, који се |
кад недеља дође, а мени ти се не зна ни благдан и свагдан.{S} Ни на кога се, слатка, ослонити, |
Шта?{S} Кући?{S} Па пешке тако.{S} Ух, благо вама!{S} Волео бих ти се сада по гори проходати, |
да заглади своју отоичашњу реч, примети благо:</p> <p>– Ала си жесток!{S} Прави омладинац!{S} М |
а, ни најмањи облачак, у њему сија увек благо пролећно сунце, па одсјајује непомућено и у весел |
е, сиромашан и онако, троши своје силно благо.{S} Можда је и трагична судбина, прерана смрт тог |
еличају само једном згодицом више своје благовање на селу.{S} Она двојица ђаци, па хоће да пров |
одрешене језике предмет је то, наравно, благодаран, да се учини и више, него што је уистини бил |
добро осећам.{S} И не могу довољно бити благодаран ујаку, што ме је дозвао, да проведем овде шк |
>Њему за уздарје подиже народ српски из благодарности само гроб.{S} Као свећеника велике идеје |
нејачким пред Богом исплакала, бисером благодарности исплаћује. </p> <p>И у том богоданом изоб |
. </p> <p>Поред тога дете може добити и благодјејаније у конвикту блаженопочившег патријарха Ст |
рече, – не могу дати ништа више до свог благослова; не знам ништа друго, до да се молим Богу за |
да не буде површан, него што је запао у благословене крајеве, па му није никада ни било до нево |
милова се Данило и Ната.{S} И чика Пера благослови брачну свезу њихову...{S} Данило Славнић умр |
трговаца, занатлија, то више слободе и благостања.{S} Без материјална напретка и добростања, ч |
о се занео, помишљајући на Даринку, да, блажен, у мало гласно не кличе: „Мати, твој лептир је н |
, а на уснама јој лебди осмејак сретан, блажен.{S} С осмејком тим загрли је и сан...</p> <p>Гос |
инце пије, и док срце уздише“?</p> <p>– Блажени ништи духом! – примети безбрижно Јован.</p> <p> |
у, на оном прозору, на ком је он толико блажених тренутака с њом проснивао, пиљио, док се туга |
су те варошкиње дошле! </p> <p>Како је блажено трла руке, кад јој пало на памет, да доведе поп |
неје ни крочио преко прага који води из блаженог царства безазлене идеалности у суморно царство |
може добити и благодјејаније у конвикту блаженопочившег патријарха Стефана Стратимировића.{S} А |
што је и њега и матер му тако одбио као блато с ногу, па би зар колико толико то да заглади.{S} |
а с братом мрази?!{S} Ко зна, каквим је блатом каљала име његово и његове матере, да замаже очи |
узрујана, ипак примети, како је Јелена бледа па уздрхтала.</p> <p>– Шта је теби – пита друга д |
лишћем од фење и другим то модријим то блеђим зеленилом, те се све прелива према ведром плавом |
је, па је није ни бриге.{S} А чим кола ближе, а она даље.{S} Ускубури, устумара се, као незван |
одна, па којим кораком она тројица њима ближе, то се Даринка већма стискује уз Јеленино раме, к |
ој цвет.“...</p> <p>Из села, а беше све ближе селу, допираше до њега необичан лавеж паса.{S} Ка |
{S} Села се мање или више губе што које ближе или даље, па изгледају из далека са својим кућерц |
је Даринка целим путом.{S} Па што сунце ближе у заставу, те што живља планина с поветарцем и он |
часима радује се Јелена цео дан.{S} Што ближе то доба, њој срце све јаче куца.{S} А кад већ дођ |
полети, да ухвати што боље место а што ближе Дунавској обали.</p> <p>Лађица, на којој беше лес |
Па кад неје уз њу, све би да јој је што ближе, све има нешто да разговара с њом.{S} А кад је у |
е зна да куца још увек само за маму или ближега којега сродника по крви!{S} Тада би на једаред |
слиш, све је зло само међу људима, међу ближњима!“ рекао би и опет покојни Ђура, као што је јед |
гнут славолук искићен разним цвећем.{S} Близо станице стоје две лађе, на којима дошли беху гост |
ј даде два лиска бршљана, што их откиде близо гроба.</p> <p>– Даринка узе лиске, погледа милокр |
Бранкових ушију.{S} Бранко се трже.{S} Близу њега стоји на уској путањи девојче од својих седа |
ли резом.{S} Ја се не кајем, неје ме ни близу памети, да се кајем, или да се тужим на Беч.{S} А |
рођено срце.{S} Но ипак осети, да неко близу застаде и куцну у капак.</p> <p>Капак се диже.{S} |
њега се залепрша лептир, па стаде, баш близу на неки цвет.</p> <pb n="37" /> <p>Он ни да дахне |
азлозима поретка, сад, опет, да замедља бљутавост свога лицемерства, тепа час о пријатељству, о |
дете и у лер и на васпитање; али треба, Бог ме, женском детету још много више кућевна васпитања |
сме, ни да спомене: „Отишао је!“ А ова, бог ме, ни онда, када би Јелена то и споменула, не би с |
што, – вели сека Ката. – Сад је наишла, Бог да прости!</p> <p>– Да Бог ме да се то све онда рас |
о их је попа по кадгод од дуга времена, бог ме, и читао.{S} По канабету у истом нереду неколико |
ући, као што је госпођа– Натина.{S} Па, Бог зна, како јој је, мило што је у Даринци стекла тако |
па неста и њега.{S} Куд је, где ли је, Бог би га знао!{S} Говорило се, да се негде удавио.{S} |
е дај Боже, према глави.</p> <p>Сад се, Бог ме, „не да већ никако ни преиначити“, јер је и јави |
а врисну.{S} А коларевој сестри оте се, Бог ме, у шаку и једно: „Хи!“</p> <p>И остали сви погле |
ексекуторима, или полицајцима, неки се, Бог ме, протекцијом или умешношћу и даље докотурали.{S} |
дугим сухим прстима браду, по којој се, бог ме, ухватило по прилично већ иње; гладни гледа, как |
прими као истину.</p> <p>- Поп Стеван, Бог ме, не показује ни мало воље за шалу.{S} Тако сухоп |
прилику, па каже, како јој је мило, о, Бог зна, како, што је њена Јелена тако сретна била, па |
о ваљану, тако искрену другарицу,... о, Бог зна, како јој је мило!</p> <p>Наравно, да и госпођа |
ш од зимус говори Даринци, како морају, Бог да, на лето ићи теци у</p> <p>Брајковац.</p> <p>Как |
мах девојче.</p> <p>– Што ћутите?...{S} Бог ме, није лако, ја мислим, говорити пред простим све |
чивија, жица, чекића, длета, кљешта, и– Бог те пита шта све још!{S} У зазиданом прозору поразба |
} Ти ни данас не знаш, где ти је муж; а Бог зна, кад и какав ти може од куд искрснути на једаре |
нергију Брајковачке интелигенције.{S} А Бог ме неје баш ни обична ствар за Брајковчане пиво, па |
етиће госпођа Ната. </p> <p>– И чува га бог ме; па има и за што.{S} Нек љуби и стопе поп-Стевин |
, па сам је се зажелила.</p> <p>Она, да Бог ме, не може никуд.{S} Знам, како је.{S} Не да се ку |
да девојка, реци још дериште,... та, да бог ме, шта је шеснаест, ваљда, ни пуних шеснаест, <pb |
сиромашан српски ђак.{S} Као такав, да Бог ме, неје могао оставити након себе величанствених м |
и сеја. (... „Боже мој, " рекла је, да Бог ме, Ката Нати, кад ова извадила сиграчке из торбе, |
тепао по охолом Бечу...{S} Мени је, да Бог ме, охол, кад ми је све туђе у њему.</p> <p>– Па ст |
својски.</p> <p>Њихов жагор само је, да Бог ме, увећао и онако велики жагор, што се разлегао по |
а, кад се захука.</p> <p>– Да Богме, да бог ме, кад сте се и ви женске успалиле за омлатином!- |
пских породица у Русију.{S} Побегли, да Бог ме.{S} Додијало им овде гоњење за веру као и у Турс |
на сироче сироте удовице.{S} Ти си, да Бог ме, као и удовица, кад немаш мужа...{S} Александре, |
ма, кажи ми, молим те...{S} Е, знам, да Бог ме!{S} И то је омладинска, баш са свим омладинска и |
.</p> <p>– Да, да, Бранко има право, да Бог ме, – рече Кнежевић и трже руку.</p> <p>– Шта је те |
о прашина, слатка, па врућина данас, да Бог сачува! – уздахну госпођа Ната, кад добила времена, |
: </p> <p>– Ти си невина, срце моје; да Бог ме, па не познајеш, камо што смера. </p> <p>Девојка |
{S} Ја кажем, Стефане родитељи...{S} Да Бог ме, ти си јој, рећи, као и отац, како си је примио |
<p>–Да, да!{S} И ја тако мислим.{S} Да Бог ме!{S} Положићу докторат, свршићу и ту формалност; |
ти, (да је варошкиња не надмудри): – Да Бог ме, младеж треба да пева!</p> <p>То је госпођа Раши |
>Тек попа је ипак заћутао. </p> <p>– Да Бог ме, да вам мора бити смешно, кад ви не налазите у Б |
д је наишла, Бог да прости!</p> <p>– Да Бог ме да се то све онда расправљало, кад деца несу ту. |
али не даје, гласа од себе.</p> <p>– Да Бог ме, да је госпођа Рашићка узела сад згодну прилику, |
е заводиш за аукторитетима!{S} Е, па да Бог ме: <foreign xml:lang="de">angehender Professor</fo |
сваки тако радо хтео да зна. </p> <p>Да Бог ме, да су прорешетале и на ситно и на крупно решето |
мо да нас послужи лепо време!</p> <p>Да Бог ме! – одговори Даринка, тек да из учтивости рекне ш |
екаква посла.{S} Понда дућан!{S} Истина Бог, није Бог зна шта, ал ако не цури, оно капље.{S} Па |
о уважавали кућу Јаковљевића, – онда, е Бог ме, још и данас.{S} Старији свет се особито разабир |
, тим револуционарним именом, кад га је Бог и Христос примио у своју општину од крштенога кума |
бити таки консервативац, као што га је Бог створио... као да те гледам.{S} Твоји ђаци не ће см |
да, доброј срећи и само себи, кад му је Бог дао матер, најбољу срећу. </p> <p>Па ти мислиш, Сте |
ла.{S} Понда дућан!{S} Истина Бог, није Бог зна шта, ал ако не цури, оно капље.{S} Па не може с |
остане од срамоте у свом јату, тумарне бог те пита куд, па се изгуби.{S} Наш је сељак, где су |
> <p>Састале се и поздравиле, као да се бог зна колико дуго несу виделе, или као да су претурил |
„госпођице“!{S} Срдим се! – обрецну се Бог ме, Јелена, па истрже своју руку. </p> <p>– За што, |
ност, па кад ти треба дати хлеба, „даће бог!“</p> <p>Јеша зинуо у Јована, па само клима главом |
је, на прилику, запита.</p> <p>– Помоз Бог!{S} Како си, сека Като?</p> <p>– Хвала Богу!{S} Как |
ј призор!{S} Ђура Јакшић би кликнуо.,„И бог му се диви!“ -- рече Јован, па стаде.</p> <p>Стали |
живе, дакако, за своју децу, па – види Бог!..</p> <p>Даринка се и Јелена ухватиле испод руке, |
ело!{S} Да се држао тога, па да га види Бог и њега и Тинку и синчића му!{S} Али Арсенију се дру |
ок Бранкова изненаднога одласка, то сам Бог зна, тек док се Јован вратио у село, брујало је по |
м раднику: ратару не правимо сами, него бог те пита од куд морамо да набавимо.{S} Алати наши за |
и и он:{S} Нек сврши гимназију, па, ако Бог и срећа дадне, таман ће ти у добри час доспети за к |
жа све, што остало после Игњата.{S} Ако Бог да, даће и најмлађег сина у школе.{S} А није рада, |
теља, где „луфтира главу“.</p> <p>– Ако Бог да? пита Кнежевић Јована и Бранка...{S} Шта?{S} Кућ |
ти зета у кућу, као и њен отац, па како Бог да.{S} Тек док је ње живе, не пушта узда из руку.{S |
га је он себи изабрао, не пријања, баш Бог зна како, маџун и скоруп!...{S} Па... најпосле, шта |
прилике да ступи на позорницу! </p> <p>Бог ме, добро она изиграва своју ролу, – опет ће бележн |
неје придесило, – поцрвене, е, поли га, Бога ми, румен до иза ушију.</p> <p>На једаред би Бранк |
ерај, да „бранимо народна права“; а ја, бога ми, видим, да се и наши народни браничи, „поборниц |
– Та стани да дођем к себи!</p> <p>– Е, Бога ми је госпођа Рашићка већ дошла к себи.{S} Већ се |
већ вели:</p> <p>Овај наш уча могао би, Бога ми, спремити коју боцу вина.{S} А?{S} Шта велиш, Ј |
ле Дабижић, по толики пут, бележнику. – Бога ми, паметна идеја!{S} А и јест, брате, – окрену се |
и путна трошка, само да дође.</p> <p>– Бога ти, прекинућу ти реч, зна л се што, где му је отац |
/p> <p>- Интелигенција и госпоштина, за бога, још није све једно, то ћеш тек допустити.{S} У на |
> <p>– Шта је?{S} Шта је?{S} Шта је, за бога?</p> <p>– Од кад ја вребам арамију!{S} И једва ми |
е и девојче само поквареније. „Дете, за Бога, не треба ни да зна, да и тако што има на свету.{S |
пута питала и брацу и сеју, кад ће, за Бога, већ једаред то почети?{S} Али Јован се одсмеје и |
оста колача намесити...{S} Цео свет, за Бога зна, за што је Тинкин муж пропао и заблудио у свет |
емних остатака Бранка Радичевића!{S} За Бога, мама...</p> <pb n="12" /> <p>И опет бадава!{S} И |
враг. (Понда окрену други ветар).{S} За Бога, Стефане, – удари госпођа Јеца кроз плач, – ништа |
ала у колима.</p> <pb n="13" /> <p>– За Бога, мама, шта ће ти опет муф у сред лета? – љути се о |
ме зовеш. - </p> <pb n="35" /> <p>– За бога, – поче она већ мало нестрпљиво, – та, за то сам т |
страшну опасност преко главе, па хвале бога, што су остале живе и здраве.</p> <p>– Отишао је, |
кућа најтрајнија и најславнија.{S} Живи Бога хвале!“ Најпосле, узмора ли бити, остаће или мезим |
мисли: „Што се овај свет толико на силу Бога грађа са мном и присваја?“</p> <p>– Шта сте се зам |
да закинуо од својих уста, па до првога богаташа, – од људи неписмених, који су тек из туђих ус |
равница испрекрштана друмовима, ишарана богатим усевима, окићена убавим селима.{S} Села се мање |
да је на уметничком мору, вели он, лађа богиње Талије, на којој је он у својој дружини бродио, |
екла.{S} Мени то не може да поднесе.{S} Богме, ето, други боље пролазе с дебелом кожом на образ |
но!{S} Да се заплачеш!..{S} Боли га, да Богме, што је понижен; а понижен је, страшно понижен.{S |
бележниковица пресече: </p> <p>– Но, да Богме,... до сад вам је био ту друг,... хајде-де, прашт |
.{S} Знам, да те мати једва чека.{S} Да Богме, мати је мати...</p> <p>Бранко већ пошао, а неје |
ама изгледа, кад се захука.</p> <p>– Да Богме, да бог ме, кад сте се и ви женске успалиле за ом |
а да се потужи, како Криста скоро свако боговетно вече изађе пред кућу, па се ту нађе с неким к |
лагодарности исплаћује. </p> <p>И у том богоданом изобиљу, што га је иначе напајало новим живот |
узу, што је негда над њим нејачким пред Богом исплакала, бисером благодарности исплаћује. </p> |
S} Скупо ме је стала.{S} Али све нек је Богом просто, ако ти примиш наук, што сам га отуд ја по |
је, као ревностан пастир душепопечитељ Богом повереног му стада одликован и постао конзисториј |
па је равна само оној, што је постала с Богом и нестаће је с њим, што, дакле, нити има почетка, |
обро кад је устао.{S} Да му бар кажем с Богом!</p> <p>– Ви одлазите?</p> <p>– Овај час.{S} Дари |
тек отићи горе, а да и нама не кажеш с Богом? </p> <p>Беше то за Бранка растанак, да је једва |
итомцем српске Карловачке гимназије или богословије, та два најстарија просветна завода у српст |
ем скровитом Ковиљском манастиру писати богословске књиге и историју Срба, Бугара и Хрвата,... |
е.{S} Ко седи с миром, том је добро.{S} Богу божје, цару царево, па мир!</p> <p>– А нама?</p> < |
лежниковици. (И за писара, дакле, хвала Богу, добар знак, да се раскравио, кад, ето, хоће да се |
.{S} Шта ти раде дечица?</p> <p>– Хвала Богу!</p> <p>– А да шта ћеш!{S} Јавља л ти се госпођа Н |
!{S} Како си, сека Като?</p> <p>– Хвала Богу!{S} Како ти?</p> <p>– Да рекнем, здрава сам до бож |
<p>– Ја тако, од како се знам, па хвала Богу!{S} А видим, како пролазе ти, који вичу:{S} Слобод |
ва; не знам ништа друго, до да се молим Богу за тебе.{S} Шта ти ваља радити, то ти треба већ са |
о за време судбина ћушила у Брајковац, „Богу за леђа“; али у његову рожданику пише, да је он ро |
аставља начеоник.</p> <p>– ... која има бодље, – уплете се бележник.</p> <p>– <foreign xml:lang |
страшно лупа срце.{S} А срце јој лупа, Боже, лупа.</p> <p>Јелена се на то одсмејала.</p> <p>– |
зе пођоше врцати госпођа-Рашићки, сузе, Боже, тешке, несретне... </p> <p>Поп Стева се растопи, |
кад је човек сам, развеле јој се мисли, Боже, на све стране, а све за њеном децом и својом нево |
ну се, бојаги, попа.</p> <p>– Хвала ти, боже!{S} Канда нема више дана него кобасица! . „Видиш, |
ешто са срца.{S} Неје јој Бранко мрзак, Боже сачувај; ал јој нешто тесно било поред њега.{S} Чи |
ље, ишчаурио би се из њега под старост, Боже опрости, „омладинац најчистије крви“.{S} Сад се чи |
у дебелој књизи своје прошлости.{S} Ох, Боже мој!{S} Та свака има доста штошта да преврне, дост |
p>– Ви ћете певати с нама.</p> <p>– Ох, Боже!{S} Та, то је кратко време.{S} Данас је уторник, а |
мео...!{S} Ни на крај памети! </p> <p>- Боже мој, – опет она, али сад мало и с прекором, – тако |
суђивати.{S} Понда госпођа Рашићка?!{S} Боже мој, и она је мати.{S} Само у доброј намери могла |
оже, да устану стари, па да чују,...{S} Боже!..</p> <p>– Ала ти је то наопако време изашло, јух |
ће вам умети најбоље посведочити...{S} Боже мој, ви гледате опет ту као неки преблаги Јеврем.. |
видиш зар, да се ја не одричем рада.{S} Боже сачувај!{S} Само... ко хоће да ради за народ, мора |
{S} Памтиш, како се то некад живило.{S} Боже, да устану стари, па да чују,...{S} Боже!..</p> <p |
волим као брата.{S} Ти си друго што.{S} Боже мој, за што си на један пут таки?</p> <p>– Иза рог |
естру, мислиш, да сме то њој казати?{S} Боже сачувај!..{S} Сад се попа нешто кошка и с учитељем |
тетка из вароши разда поклоне!</p> <p>– Боже мој, секо. – рећи ће, до душе, као и до сад, Ката |
ћутим...{S} Не знам о чему...</p> <p>– Боже мој, наш учитељ уме толико да приповеда, а није пр |
узурпатором твога наследства.</p> <p>– Боже ме сачувај.</p> <pb n="105" /> <p>– Немој да споми |
одговара:</p> <p>– Све је ту.</p> <p>– Боже, помози! – прекрсти се и помоли се; Ната, па се ус |
а...{S} Ваљда вам је жао Беча?</p> <p>– Боже сачувај.{S} Мени је овде врло пријатно.{S} Баш се, |
путу кроз шуму манастирску. ~</p> <p>– Боже сачувај.{S} Баш сам задовољан, што идем, – одговор |
и, оно капље.{S} Па не може се, сачувај Боже невоље, затворити...{S} Е, па идем ја њој.</p> <p> |
д шта, као да неће на пут него, сачувај Боже, на онај свет,</p> <p>А ето ти и опет, већ по толи |
је што се Марко боји, да би му, сачувај Боже, ускисло, кад би га и чешће доносио; него што редо |
а, да се иде у Карловце.</p> <p>Сачувај Боже, када би Милан опет сада помислио, да је она, Јеле |
своју сестру, баш као да јој је, не дај Боже, према глави.</p> <p>Сад се, Бог ме, „не да већ ни |
наученика јевропскога гласа.{S} Ни дај боже штогод против тога!{S} Али ни најобичније најпотре |
Јовану, писару и благајнику.</p> <p>Ох Боже! – заплакала се Јелена, када је чула, како хладнок |
е, што му их донела тетка и сеја. (... „Боже мој, " рекла је, да Бог ме, Ката Нати, кад ова изв |
не спомене, како неки виче на њу, да је божем она отуђила поп-Стеву од његове сестре, да је она |
о, све је то слободно и, што она каже, „божије па наше“.</p> <p>– Па шта тебе гони, да, можда, |
ао мобарска гибаница, а пун заливен као божићна чесница.{S} Неје чудо, ако би гладни Брајковачк |
сви купују код њега, код Јуде, и мед за божићну чесницу и зејтин за кандило, што ће да припали |
их ти се сада по гори проходати, него о Божићу прасе...{S} Па шта ће бити од Брајковачке светко |
едамнаест јој годиница; скоро ће, у име божје, ићи у осамнаесту.{S} Родитељи, у тим годинама св |
о ти?</p> <p>– Да рекнем, здрава сам до божје воље.{S} Шта ти раде дечица?</p> <p>– Хвала Богу! |
Ко седи с миром, том је добро.{S} Богу божје, цару царево, па мир!</p> <p>– А нама?</p> <p>– П |
звати безусловну послушност према петој божјој заповести: „Штити оца твојего...“ Он зна само за |
е ли што схватила и упамтила, то је – у божјој руци!{S} Али је бар тврду веру дала, да ће све и |
нам ја, брате, шта ти мислиш.{S} Но, не бој се.„Нису то руске нихилисте ни немачке социјалисте. |
у оном добу девојачком, у ком последњи бој бије између себе нарав и васпитање.</p> <p>И Зорка |
кови, шуме.{S} Ту ти се измешала румена боја лишћа рујева с плавичасто-зеленим лишћем од фење и |
а, час их скупи и дигне у вис, да му се боја и на горњем и на доњем делу танких крилаца прелива |
ко жали, што је дотле дошло.{S} Та она, бојаги, није друкче ни мислила.{S} Кнежевић је, вели, д |
вама „госпођица“ Јелена, – примети она, бојаги, срдито, па га својски узеде под руку.{S} Готово |
имер свенародног признања.</p> <p>Попа, бојаги, удари у смех.{S} Бранка то још већма увреди, те |
дирај у своју сестру по Еви, – опет је, бојаги, утишава супруг, избацив и опет једну „досетку“: |
е „господине“ – рече Бранко, тек да се, бојаги, извини. </p> <p>- Ви сте ипак старији, - одгово |
аринка се већ наместила, а надурила се, бојаги, па јој одговара:</p> <p>– Све је ту.</p> <p>– Б |
био у снази, и држао узде, и знало се, бојаги, нешто и видило се, тобож, некога рада, макар да |
!</p> <p>– Ето ти је, на! – обрецну се, бојаги, попа.</p> <p>– Хвала ти, боже!{S} Канда нема ви |
>Госпођа Рашићка се устумарала по соби, бојаги, хоће да изађе из коже од једа, што јој „срамоте |
{S} Држите се!- рече му Даринка, те му, бојаги, попрети својим прстићем.{S} Бранка прође нешто |
Тако се дочекују гости?! – пребаци му, бојаги, Јован.</p> <p>– Поздравише се својски.</p> <p>Њ |
S} Тако у Брајковцу зову Маркову крчму, бојаги, из шале.{S} То је име добила отуд, што је писар |
кад опет чу последњу му реч; па дрмну, бојаги, срдито својом руком Бранкову руку, за коју се д |
о с гостима.</p> <p>Бележник хоће да га бојаги, боцка, па га загрлио.{S} И пева му: „Нит је Шва |
астане над каквом рупом, учлови се, као бојаги, код своје је, па је није ни бриге.{S} А чим кол |
="38" /> <p>Бранко проговори нешто, као бојаги, да се поздрави с њом.{S} И он, до душе, вешт мо |
гова лепша и милостивија половина. (Као бојаги, ту је варошкиња.) Понда дода опет с прекором: – |
ндистима, као што је то у нас мода, што бојаги „не раде за народ“, а школовали се о „народном“ |
тева? – рече она, па се насмеши.</p> <p>Бојаги! – помислише сви мушки у један мах као по догово |
у још таке ствари!“</p> <p>Но претерана бојазан њена беше са свим неоснована.{S} Међу девојкама |
највише стрепи.{S} Не за то, што би се бојао, да она више зна, него он; него што се, не зна ни |
леном.</p> <p>Стао учитељ спрам ње, да, бојати, огледа и њен глас, а озбиљан, ни да брком мигне |
сећа, да не би могао бити равнодушан; а боји се, да се не би показао сметен.{S} Готово би се и |
сећа кривац према ономе, чијега се суда боји, ако је и уверен)да му „кругове његове“ не може по |
да јој је сад крива нешто и она, па се боји, поквариће јој се кћи поред ње.{S} Ако и зна, да с |
даље куд у варош.{S} Неје што се Марко боји, да би му, сачувај Боже, ускисло, кад би га и чешћ |
учитељ.</p> <p>– Нисам.{S} Не смем.{S} Бојим се, забранила би ми са свим, да се и састанем с т |
ојака, провлачи се кроз коло, па се све бојим, удариће га какав напит.{S} Казала сам му, до душ |
} Сви путови воде у Рим.</p> <p>– Ја се бојим те нове омладине.</p> <p>– Знам ја, брате, шта ти |
н љуби и милује по милој вољи.</p> <p>– Бојиш ли се можда кога?— опет учитељ.</p> <p>Јелена јед |
е у памет.</p> <p>Ти не треба да се што бојиш, – узе поп да кује, док је врело. – Узећеш добар |
кад ја што хоћу, то мора бити из ока из бока.{S} А ти ниси човек, да укротиш свог сестрића.{S} |
агризавши зелену паприку, – Пукла би на боку, да не рекнеш.{S} Пусти човека амо...{S} Докторе, |
ане, где смо, шта смо?{S} Наша је стара болест идолопоклонство према, тако званим, аукторитетим |
ме?{S} Жалосно!{S} Да се заплачеш!..{S} Боли га, да Богме, што је понижен; а понижен је, страшн |
терет.{S} Цео дан се тужи матери, да је боли глава.{S} А кад пошла на певање, па је мати хтеде |
мо писар, од кудгод ко иде.{S} Е, па то боли!{S} Он, који је научио да с позорнице, занесен неб |
те не може друкче да тузи угове, већ се болном душом хвата за њихне трагове.</p> <p>Бележник се |
ђена љубав и преварена вера у поштење с болом врисне: „Од кад те, мајко, нисам видео, ја јоште |
ка.{S} Талијани имају своју стародревну Болоњу, Немци Јену, једни ово други оно, Срби имају сво |
а шефа или прскајући лети патосу својој болти.{S} Занатлија не ће да зна више од свог мајстора, |
спитавају тамо, и буду људи... и гора и боља од мог сина.{S} Па за што не би и он:{S} Нек сврши |
ију месецу, на овакој прижези, џаба.{S} Боље би било, да сам остао у манастиру.{S} Нема архиман |
м гостима!{S} Добро нам дошли!</p> <p>– Боље нашли! отпоздрави и Ната и Даринка у један мах.</p |
ом, да видиш, не ће ли и он окренути на боље.{S} Ако ми не верујеш, иди ма у које село, где су |
мо се раније, него што треба.</p> <p>Па боље пре не? после, – одговори Јован.</p> <p>Али се ова |
чика-Перина.{S} Том приликом се и деца боље срађају.{S} А мајке се теше и челике надом, да ће |
да замаже очи слабом човеку, па да себе боље угнезди?..;.{S} Гадни створе!</p> <p>Је ли могуће, |
.{S} Па то је прилика, као и мало да се боље позна. </p> <p>Попина Јелена...{S} До душе, за гос |
кад то гледи својим очима?{S} Зар не би боље било, да је увела у кујну, па нек учи Лепо је дати |
е може да поднесе.{S} Богме, ето, други боље пролазе с дебелом кожом на образима!</p> <p>Понда |
теше и челике надом, да ће им деца бити боље среће од њих... </p> <p>Ката Јаковљевићка села, ка |
је поли пламен по лапитима.</p> <p>Тим боље!{S} Зорчица ће декламовати ону чика-Јовину о Бранк |
и Даринка, па се свако труди, да се што боље представи варошкињи.</p> <p>Бележник се не да изве |
њигом?</p> <pb n="24" /> <p>– Да се што боље удесим с овим, што постоји, и да живим, – одговори |
ето, седе и разговарају се, како ће што боље да удесе село, што га спремају.</p> <pb n="55" /> |
ускомеша све, па полети, да ухвати што боље место а што ближе Дунавској обали.</p> <p>Лађица, |
и краве из поља.{S} Или се кравар данас боље пожурио него обично, али су се збиља физите код го |
чића му!{S} Али Арсенију се други занат боље свидео.{S} Карту и чашу заволи већма него спас душ |
а више тога ради, да упознамо наш свет боље са песником српског народног јединства. </p> <p>– |
, као интелигентан човек, знаћу и умећу боље удесити свој рад, те ће моји сељани имати прилике, |
ас састати с њим, и уверивши се зар још боље, да се он још једнако срди на њу.</p> <p>А какве у |
у је често и мајсторица, па и Криста. („Боље да ми је ту, него да се витла којекуда“, мисли гос |
вчанин обрадује, баш кад дођу, иначе из бољег света слабо ко усрећи Брајковац, на кога би се ос |
више ништа ни учинити.{S} Нечему много бољем нада се он од самог народа.{S} Па хоће да и свој |
као да се други пут родила, па дошла на бољи свет, кад је брат поп Стева позва, да му буде у ку |
, тај издржи конкуренцију његову и буде бољи од учитеља свога.{S} Па ко се опет смотава и сели |
идим шта други раде, не могу ни ја бити бољи... </p> <p>По толики пут заподео се међу друговима |
а и срџбу у пијанству излива на својој „бољој половини“ само за то, што је тако несретна, да је |
, које му драго партаје били, траже што бољу парохију.{S} Ти и твоје колеге дали сте се на проф |
беше тако омилело, да је зажелео у њему боравити вечни сан.</p> <p>Два дана напред почели се ск |
су се још навезли на отворено море, где борба за живот као вихор диже и ваља вале то себичних с |
м снивању о породичној срећи, о раду, о борби и заборавио, што рекао ујаку: „Поштен човек треба |
се подухвати.{S} Одушевљеније прихваћа борбу у друштву за срећу другога, снажније се одупире р |
глас:</l> <l>Устај, Србине!</l> <l>И у борбу зове нас:</l> <l>Устај, Србине!</l> </quote> <pb |
било ломити руке, перући туђе рубље, ни бости очи, шијући белом свету, па хранити и себе и дете |
шта им даје за то Јуда?{S} Шта мислите Бофл, сам бофл, господине мој,... ђубре!...{S} Он вам н |
је за то Јуда?{S} Шта мислите Бофл, сам бофл, господине мој,... ђубре!...{S} Он вам ни гуску на |
чна ствар за Брајковчане пиво, па још у боцама.{S} Господа га иначе пију тек кад оду у Руму, у |
има.</p> <p>Бележник хоће да га бојаги, боцка, па га загрлио.{S} И пева му: „Нит је Шваба за га |
– Ако је дошао, за цело је донео и коју боцу из Варадина.</p> <p>Ја сам му рекао, до душе, да с |
аш уча могао би, Бога ми, спремити коју боцу вина.{S} А?{S} Шта велиш, Јоване? </p> <p>Није руж |
чвор на цепаници, с којом се већ толико бочи и која га стаде толико зноја, те у мало не удари п |
ата, каже, тако је све нешто спомињао и Бошњака и Србијанца и Херцеговца и Сремца и Бачванина и |
о оно мрко лице, зарасло у црној густој бради.</p> <p>Марко дотрчао, па стао код врата, па слуш |
Јелисавета поглади једном руком попу по бради, а другом му насу у чашу хладног теочинца и насме |
ечене бркове; глади дугим сухим прстима браду, по којој се, бог ме, ухватило по прилично већ ињ |
а се поред стола, проглади прстима кроз браду и лако се накашља.{S} Узе округли ћелепуш са стол |
кад се заталаса гдегод у шушњарку или у бразди, нити да вијају над собом облаке, већ пуштају, д |
да је заорао дубоко опет на своју стару бразду. </p> <p>Изгори поп Стеван између две ватре.{S} |
за средње гласове.{S} Бас – ту је, мој брајко, баћушка Рус...{S} Баћушка Рус је сваки рођен ба |
рсат, плећат, – па то су и грла,... мој брајко!</p> <p>За то благајник ужива, што може да мечи |
долазак сека–Катиних гостију догађај за Брајковац.{S} Па сад још тим више, што се слегло на јед |
лом селу дошли!</p> <p>Догађај је то за Брајковац...{S} Има Брајковац, до душе, своју госпоштин |
<p>Догађај је то за Брајковац...{S} Има Брајковац, до душе, своју госпоштину.{S} Али осим госпо |
мте још многи и многи Брајковчани, неје Брајковац био тако с неруке ни крупној ни ситној господ |
еоцем на полеђини једног брдашца тик уз Брајковац. </p> <p>На сред села око крста искупио се на |
селише амо неке стране особе, хоће да и Брајковац изађе на глас, како не треба.{S} Памтиш, како |
еља највише светују о том, како да се и Брајковац и Брајковчани покажу том приликом. „Треба <hi |
ном.{S} Од мах осети, како јој се учини Брајковац нешто празан.{S} Сви су, до душе, ту, и мама, |
у, иначе из бољег света слабо ко усрећи Брајковац, на кога би се осврнули сви, из свију сталежа |
, а да се не похвали, како јој ипак мио Брајковац, јер је до пре млади учитељ, господин Кнежеви |
. </p> <p>Под планином се раширило село Брајковац са својим белим кућерцима и неправилним улица |
исмо с пет печата, да дође, ако хоће, у Брајковац, да проведе које време!{S} Добро му дошло баш |
Рају је само за време судбина ћушила у Брајковац, „Богу за леђа“; али у његову рожданику пише, |
за учитељицу, па као учитељица дошла у Брајковац.</p> <p>Нов ред, нов надзор над српским народ |
тан за својом покојном...</p> <p>Дође у Брајковац госпођа Јеца Рашићка.{S} Удовица попадија, ка |
ом код њих, кад су путовали од озгоре у Брајковац, уме тако да приповеда, па ја тако мио!{S} Са |
ополчила.{S} Не ће се више ни враћати у Брајковац, него иде одмах одавде кући.{S} Неугодно јој |
вршићу и ту формалност; понда ћу доћи у Брајковац.{S} Радићу, економисаћу и поучаваћу овај свет |
а, кад је оно путовала с мамом својом у Брајковац.</p> </body> </text> </TEI> |
разговор.{S} Бранко би тешко и дошао у Брајковац, на ујаков позив, ујаку за љубав, да неје ту |
погодио, куд се иде из Брајковца него у Брајковац.</p> <p>– Да он мени не рече ни речи о томе!< |
а времена сврну к њој, путујући ујаку у Брајковац; сад тек разумеде њену притајану тугу, што не |
и гладног у заветрину у Маркову крчму у Брајковац; ту се препоручи бележнику својом вештом декл |
ти на своју воденицу.{S} Довешће децу у Брајковац, венчаће их, и ти ћеш, можда, имати да тераш |
рају, Бог да, на лето ићи теци у</p> <p>Брајковац.</p> <p>Како онда још не беше ни спомена о пр |
бито овај последњи одушевљено ради, да „Брајковац пропева у Бранковој свечаности“ јер „треба на |
од како је...</p> <p>Па и госпоштина се Брајковачка узбунила.</p> <p>Госпођа бележниковица, на |
о Божићу прасе...{S} Па шта ће бити од Брајковачке светковине?{S} А?... стара српска невоља!{S |
е доносио; него што редовно по један од Брајковачке господе части осталу, па тако један по једа |
о обесвећење старих златних успомена из Брајковачке прошлости.</p> <p>– За то ли се продобрила |
>Учитељ и сувише добро познаје енергију Брајковачке интелигенције.{S} А Бог ме неје баш ни обич |
један мах као по договору... </p> <p>За Брајковачки певачки збор, дакле, били су сви уверени, н |
ајному мишљењу, доста, када што покреће Брајковачки учитељ.</p> <p>Посркале су белу каву, покус |
, Бранко Стајић његов „друг из Беча“, и Брајковачки учитељ Кнежевић напоредо кроз планинске вин |
p>Опет иду, па ћуте.</p> <p>То је млади Брајковачки трговчић, Јеша Дабижић.{S} По опаљеном лицу |
е био у чорби мирођија!...</p> <p>Млади Брајковачки тржа мало се неје сломио преко тезге, како |
на чесница.{S} Неје чудо, ако би гладни Брајковачки пси да га загризу.</p> <pb n="82" /> <p>Али |
бав господину Јаковљевићу.{S} Млади грк Брајковачки ће, јер је таки дух времена.{S} Бележник ве |
каже.</p> <p>А Рашићка се, што би рекао Брајковачки писар, „дочепала ледине“, па тера даље и иг |
bSection" /> <p>Пречасни господин парох Брајковачки, поп Стеван Радојчић седи под сеницом у сво |
ену.{S} Као да је данас заборавила и на Брајковачко певачко друштво и на сврху, рад које се бил |
пре, – рећи ће сека Ката. – Било ти је Брајковачко друштво, и сама добро знаш, као једна кућа. |
ти и рачуни.</p> <p> А ту су сви, ту је Брајковачко цело певачко друштво, осим Бранка, Даринке, |
аменима, па да се и он придржи „начела“ Брајковачкога благајника: „Куд сви Турци,..." </p> <p>Т |
ови одабраних чланова певачкога друштва Брајковачкога под прозорима попине Јелене и да допру до |
још когод.{S} Звезде на небу певачкога Брајковачкога друштва“, рече писар, биће гошћа госпођиц |
рнули сви, из свију сталежа поштованога Брајковачкога грађанства.</p> <pb n="26" /> <p>Пре неко |
> <p>Тако се свршила прва певачка поука Брајковачкога збора. </p> <milestone unit="subSection" |
ајковца изазвао је у познатим круговима Брајковачкога друштва, нити рећи мање ни више, већ сенз |
ћ сензацију; а у кући пречаснога пароха Брајковачкога поп-Стевана Радојчића загрмело је, као да |
„физите“ несу могле а да се не дотакну Брајковачкога певачкога друштва. </p> <p>– Нашем учитељ |
ци...</p> <p>– Кад ја већ не ћу бити на Брајковачкој светковини, немојте бар ви Карловачку да п |
p>Освану дан, када је ваљало отпочети и Брајковачкој омладини, да се спрема, како ће у свом скр |
ће наш коровођа...“</p> <p>А коровођи, Брајковачком учитељу, Милану Кнежевићу вечерас срце нео |
како би јој допустили, да и она пева на Брајковачком селу у недељу.</p> <p>Ако госпођа Јеца што |
да и свој говор, што има да га држи на Брајковачком селу, удеси за прост народ.{S} Хоће – да м |
а ону другу теорију лако је доказати по Брајковачком благајнику.</p> <p>Начелник, стари пензион |
о одборника, дакле све, што се рачуна у Брајковачку високу власт, седели су у засебној соби „Ко |
Ната.</p> <p>– И староседелице славнога Брајковца нађоше се увређене до дна дубљине своје домољ |
ма попине Јелене!“</p> <p>Дакле, у сред Брајковца серенада!</p> <p>Е, то бадрим чуварима ноћне |
дњу, ево мог носа, ако не назида у сред Брајковца најлепшу кућу с магазинима.{S} Ко јамчи, да м |
{S} Учим ја то и говорим.{S} Од како је Брајковца и *Брајковчана, нису имали таке школе, као са |
инка Стајићка, мати нашега познаника из Брајковца, Бранка Стајића, спремила се да дочека госпођ |
е и дете. </p> <p>Данас отишла Тинка из Брајковца; а сутра дан се уселила у поп-Стевину кућу го |
азе.</p> <p>Стајић са својим гостима из Брајковца нашао се одмах до гроба. </p> <p>Даринка с по |
on" /> <p>Изненадни одлазак Стајићев из Брајковца изазвао је у познатим круговима Брајковачкога |
едаред добио од свог ујака поп-Стеве из Брајковца писмо с пет печата, да дође, ако хоће, у Брај |
о је гост брже и погодио, куд се иде из Брајковца него у Брајковац.</p> <p>– Да он мени не рече |
срдио, да је у један мах хтео да оде из Брајковца.{S} Него добро, те то неје никоме казао, јер |
изван Карловаца оним путом, што води из Брајковца у Карловце.{S} Јутрос је поранио.{S} И кад је |
га опет и тамо на овај пут, што води из Брајковца у Карловце.{S} Замишља себи, како ће на том п |
о га!</p> <p>Окрену се.</p> <p>Гости из Брајковца.{S} Ту тетка Ната, ту Даринка, Јован, мала Зо |
оно узрок Стајићеву наглому одласку из Брајковца, што га свет по Брајковцу разнео још, тако ре |
да дочека госпођу Јелисавету Рашићку из Брајковца <pb n="103" /> и њену кћер.{S} Као вели, она |
јем...</p> <p> „— Ти, канда, не идеш из Брајковца задовољан?</p> <pb n="86" /> <p>Приметиће Јов |
нко с Јованом неје био, ваљда, ни изван Брајковца, кад су оно јутрос отишли. – Ја мислим, само |
ко честит!{S} Биће још ипак и од</p> <p>Брајковца нешто! </p> <p>Ето, зашто је долазак сека–Кат |
– Па: сад, ваљда: не ће ни бити ништа у Брајковцима, кад ви одлазите.{S} Не би је било, уверен |
чуварима ноћне безбедности у скровитом Брајковцу беше по вајкадашњи мири поредак ноћни тако ди |
ана прошетају деца, Бранко и Јелена, по Брајковцу испод руке Поред оне премудре Кате Јаковљевић |
д неје међу њима пало опоре речи.{S} По Брајковцу се каже: „Куд госпођа Јеца оком, поп Стева ск |
Покварили му најслађи сан.</p> <p> А по Брајковцу Бруји, како су господа ноћас правила „бал“ по |
к се Јован вратио у село, брујало је по Брајковцу, како је госпођа Јеца довела била поп-Стевина |
а гласно громовито, да се чуло широм по Брајковцу, па се и они око кола осврнуше и погледаше на |
му одласку из Брајковца, што га свет по Брајковцу разнео још, тако рећи, пре зоре.{S} Па ако и |
жао на месец.{S} Друго се нешто збива у Брајковцу, нешто, што они не могу никако да схвате.{S} |
звоно у цркву; неје ни приметила, да у Брајковцу звони радним даном на вечерње, ако у опште и |
, два можда, по најбоља певачка члана у Брајковцу.{S} Он обично <pb n="63" /> држи леву певницу |
остати у најлепшем спомену из живота у Брајковцу... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ка |
речи већ о прослави Бранка Радичевића у Брајковцу.</p> <p>Зорка неје дала ни о чему другом да с |
тако седи сека Ката, као што је друге у Брајковцу зову, сама.{S} Седи, па, као што то бива, кад |
је сина дочекала и гостила неко време у Брајковцу, на право је и поштено, да јој то врати бар з |
православне црквено– школске општине у Брајковцу.{S} Но од то доба никада га неје успомена пон |
десну.{S} Она води опет све певачице у Брајковцу, па зна и црквене скоро као и брат јој. </p> |
па се поносе.{S} Наша деца!{S} Има и у Брајковцу још неко честит!{S} Биће још ипак и од</p> <p |
едака.</p> <p>Ма колико да писар важи у Брајковцу као ишчитана глава, ипак не мога бележник да |
заборавља свој „виши позив“ па стоји у Брајковцу још увек само као оно птица на грани, те чека |
жби придику какву исплести; а неје ни у Брајковцу, од како је дошао ту за свећеника.</p> <p>Бра |
ичан лавеж паса.{S} Као да се сви пси у Брајковцу побунили противу месеца, па из свега гласа пр |
шег места своје претпостављене власти у Брајковцу.</p> <p>Е, па и господар начеоник, човек инач |
ли у њега његови милостиви заштитници у Брајковцу.{S} Ако би се то уздање кадкод и уздрмало сув |
око тога, да састави певачко друштво у Брајковцу.{S} Стало га је доста муке, али је успео.{S} |
то је било прво вече, како се скрасио у Брајковцу) декламовао ону познату песму Мите Поповића о |
а пиво „Код разбијене канте“.{S} Тако у Брајковцу зову Маркову крчму, бојаги, из шале.{S} То је |
е свога потчињенога, било да тек, што у Брајковцу кажу, „избаци“:</p> <p>Кад је тај Дарвин изми |
t="subSection" /> <p>Сутра дан освану у Брајковцу дан мамурлука.{S} Чича, господар начеоник, по |
дине, што само изумева идеје.“</p> <p>У Брајковцу је то сад на дневном реду. </p> <p>Па и госпо |
тародавне домаће добре обичаје и моралу Брајковцу тако опасан атентат, да не могоше на ино, а д |
о и говорим.{S} Од како је Брајковца и *Брајковчана, нису имали таке школе, као сад.{S} Треба д |
S} А Бог ме неје баш ни обична ствар за Брајковчане пиво, па још у боцама.{S} Господа га иначе |
оком, поп Стева скоком“</p> <p>Не таје Брајковчани, да је поп Стева и са својом првом женом жи |
светују о том, како да се и Брајковац и Брајковчани покажу том приликом. „Треба <hi>народ</hi> |
ко година, а то памте још многи и многи Брајковчани, неје Брајковац био тако с неруке ни крупно |
мних питања, па стаде код „чиче“, (тако Брајковчани зову свога општинскога начеоника,) намигну |
којему на крштење.</p> <p>Па с тога су Брајковчани јако уважавали кућу Јаковљевића, – онда, е |
из далека читав караван кола, начичкана Брајковчанима.{S} Јован Јаковљевић му је обрекао, да ће |
мало одушке, да се провесели с веселим Брајковчанима у хладу манастирскога воћнака уз искрен р |
а и суда којима се и тако мало кад који Брајковчанин обрадује, баш кад дођу, иначе из бољег све |
још све зову) живот, кад се тако склапа брак, тај темељ свему животу и поретку у друштву! </p> |
та не смета, да опет сваки своје назоре брани најодушевљеније.{S} Бачка слобода, неограничена у |
уши и остали.) Ми учимо јуристерај, да „бранимо народна права“; а ја, бога ми, видим, да се и н |
ежника и бележниковице, која тако узела бранити писара, да се овај сам од туге неке у мало не з |
а, бога ми, видим, да се и наши народни браничи, „поборници“, наплаћају од народа исто толико п |
ка, мати нашега познаника из Брајковца, Бранка Стајића, спремила се да дочека госпођу Јелисавет |
<p>Не води ти бриге за господина...{S} Бранка.{S} Он ће већ доћи, – рече Даринка, па се као тр |
му, бојаги, попрети својим прстићем.{S} Бранка прође нешто скроз, како му се допаде у тај мах д |
.</p> <p>Попа, бојаги, удари у смех.{S} Бранка то још већма увреди, те се оштро осече на ујака: |
ам, шта је: госпођа Јеца просила вашега Бранка за своју кћер!</p> <p>Јован прсну у смех.{S} Чак |
схваћао, умеће поштовати заслуге свога Бранка Радичевића. („Слава!{S} Слава!“ заори се на ту р |
х збиља не потамњује ни слава млађанога Бранка Радичевића.{S} Необични дар, неуморни труд и сув |
само му мило, што види, да народ зна за Бранка, да је и народ осетио жељу Бранкову.{S} То вече |
ма не кажеш с Богом? </p> <p>Беше то за Бранка растанак, да је једва чекао, да их се што пре оп |
орист преноса последњих земних остатака Бранка Радичевића!{S} За Бога, мама...</p> <pb n="12" / |
епале, када су из ненада ту натрчале на Бранка.</p> <p>Јух, како сам се ја онда поплашила! – ве |
ски ваздух красне летње ноћи учинише на Бранка таки <pb n="81" /> утицај, да се осети лаган, ка |
ри парох; понда се непосредно обрати на Бранка:– Јеси ли ти кад о томе помишљао?</p> <p>– Моја |
стало, док сам га наговорила, да позове Бранка к нама, и да му пошаље новаца, да амо дође, те д |
олео на Рашићкино наваљивање, да доведе Бранка кући, ако је то сматрао и као неки начин, да би |
p>–Ја ћу да се срдим на вас, –прекинуће Бранка, кад опет чу последњу му реч; па дрмну, бојаги, |
ост, па сам и мами читала о Бранку и из Бранка.{S} А и покојни тата, каже, тако је све нешто сп |
<p>– Ако Бог да? пита Кнежевић Јована и Бранка...{S} Шта?{S} Кући?{S} Па пешке тако.{S} Ух, бла |
ована и Кнежевића, а ова између Зорке и Бранка.{S} Зорка пресавила своју књигу, па чита своју д |
</p> <p>Јелена базазлено слуша и попу и Бранка.{S} Са свим је излишан био притисак госпођа-Саве |
било о другом чему речи већ о прослави Бранка Радичевића у Брајковцу.</p> <p>Зорка неје дала н |
ју, – одговори Бранко, –да су познавали Бранка лично, па чак и консхолари му били које у Карлов |
у декламацију.{S} А Даринка ће запитати Бранка: „Хоће ли ко говорити штогод том приликом?“ </p> |
оба прозора виси у учитељевој соби лик Бранка Радичевића.{S} Учитељ га већ набавио, уоквирио и |
Брајковачко цело певачко друштво, осим Бранка, Даринке, Јелене, колара и његове сестре. </p> < |
, да доведе Бечки одбор, који је пратио Бранка од Беча, као и целу светковину у забуну.{S} Тако |
.{S} Чим су вечерали, дошао је Јован по Бранка, па су отишли к учитељу.{S} Неко су време ходали |
нашла у чуду.</p> <p>Јелена упрла очи у Бранка.</p> <p>– Мир и покој свачијим костима под земљо |
оши „велика беседа“ рад преноса костију Бранка Радичевића, „толико гладних Мисирских година“.</ |
ора:{S} У другује недељу пренос костију Бранка Радичевића! – дода Јован. – Решено је, да се пре |
Јелена се радује, да је позна. </p> <p>Бранка већ поче завијати у стомаку од толике љубазности |
увек Бранко има право.</p> <p>– Да, да, Бранко има право, да Бог ме, – рече Кнежевић и трже рук |
у испред школске зграде Даринка, Јелка, Бранко, Јован, а уз њих трчка и мала Зорка.{S} И њено с |
амо толико радује том Јелена и Даринка, Бранко и Јован, него им и мати и тетка Ната одобравају |
о да се већ једног дана прошетају деца, Бранко и Јелена, по Брајковцу испод руке Поред оне прем |
Ната сека–Кати, кад је чула; а чула је, Бранко с Јованом неје био, ваљда, ни изван Брајковца, к |
и овде ходамо а вас нема!</p> <p>Јован, Бранко и учитељ се упутили девојкама.</p> <p>Колико Јел |
тије народне.{S} Но било како му драго, Бранко Радичевић сјаће за вечита времена као трећа звез |
/> <p>У исто доба иду Јован Јаковљевић, Бранко Стајић његов „друг из Беча“, и Брајковачки учите |
за филоксеру.</p> <p>– Шала на страну, Бранко.{S} Ал мени се чини, да би се од мене могао исте |
Па сад се дивим мојој матери.{S} Видиш, Бранко, моја ти је мати чудна жена.{S} Права Српкиња ма |
ежник, – да му сефтеишемо нов еспап.{S} Бранко се и не обазире много на њих.{S} Неје му ни стал |
други избегаваше интимнији разговор.{S} Бранко би тешко и дошао у Брајковац, на ујаков позив, у |
звонки глас неки до Бранкових ушију.{S} Бранко се трже.{S} Близу њега стоји на уској путањи дев |
о.</p> <p>– Онда ви терате политику.{S} Бранко прсну у смех.</p> <p>– Ја то увек кажем: ви тера |
га изненади његов пијетет према оцу.{S} Бранко се сећа свога оца.{S} Једва га је, до душе, упам |
{S} Једва добише места унутри.</p> <p>– Бранко се не одваја од Даринке.</p> <p>- Ми смо одсели |
гледа у њу зачуђеним погледом.</p> <p>– Бранко?!</p> <p>– Ви се и опет правите да ништа не знат |
ћку за руку, па пођоше у кућу.</p> <p>– Бранко је фини младић! – приметиће госпођа Рашићка. – П |
оба врло заћутао.</p> <p>– Ко?</p> <p>– Бранко.</p> <p>– Па, он највише ћути.{S} Само кад се пр |
едељу...</p> <p>– Свима упало у очи, да Бранко тако из ненада одлази, да ником о томе пре не ре |
е напајало новим животом, осећа се сада Бранко ташт.{S} У тој дивној Фрушкој Гори, за којом је |
ећ ми бучи глава од неко доба.{S} Свуда Бранко и само Бранко!{S} Успалили сте се као...</p> <p> |
За што, молим...{S} Жао ми је... замуца Бранко, застао, па гледи у њу.</p> <p>– Не, не! – кличе |
аринка стала, па не зна, шта ће; па кад Бранко отишао, а она ми меће моју руку на своје груди, |
а странпутицу.</p> <p>Тако скупља и сад Бранко речи материне по памети.{S} У мислима тима неје |
она – он је тако добар!{S} Је ли да је Бранко добар?</p> <p>– Врло добар.</p> <p>– И мати га в |
оп Стева говорио, како се ломио, шта је Бранко одговорио, како је у очи исмејао и ујака и Рашић |
ћи и певају: </p> <quote> <p>„<l>Кад је Бранко умир’о</l></p> <l>Србадију заклињ’о:</l> <l>Прен |
а! – нашали се и Јелена. </p> <p>Где је Бранко? – пита Јован, па тек сад пребаци ногу, да устан |
а се сагне, па да дохвати књигу; али је Бранко преухитри. </p> <p>– Јесте ли чули, шта сам вам |
оду и књижевни препорођај овековечио је Бранко Радичевић, опет Карловачки ђак, у својим песмама |
у, весела безбрижна изгледа.{S} Како је Бранко неје приметио ни осетио, све док се није јавила, |
младинска идеја за жедне ђакеле, што је Бранко певао: вино, гајде, тамбуре, младе моме, голе но |
</p> <p>– Немојте се плашити, господине Бранко, – рече Даринка, као да јој жао, ако је збиља та |
one unit="subSection" /> <p>– Господине Бранко! – зазвони звонки глас неки до Бранкових ушију.{ |
> <p>На вратима у сред лозинка указа се Бранко Стајић.{S} На њему лако летње одело и сламњи шеш |
уну?</p> <p>Даринци чисто криво, кад се Бранко опрости те оде с Јованом.{S} Од мах осети, како |
ажњу на њу, када дође...</p> <p>Пење се Бранко на степенице у саборницу, на заједничку пробу св |
Него морате нам и ви помоћи! – рећи ће Бранко, па употреби ту прилику, да стане поред Даринке. |
ицом.</p> <p>– Него још нешто! – додаће Бранко. – У ову недељу ћемо и ми овде да држимо своје с |
добра.{S} Знаћу и њој захвалити, – рече Бранко галантно, колико је знао и расположен био. – Три |
– И ви мене називате „господине“ – рече Бранко, тек да се, бојаги, извини. </p> <p>- Ви сте ипа |
ао ко да верује, да кола, у којима беше Бранко, не ће стићи са својим првим возом...</p> <p>Осв |
Даринка, учитељ, Зорка, па, наравно, и Бранко. </p> <p>Салетели сви, што год их је, госпођу Ра |
сталим друштвом.{S} Учитељ и Јован, а и Бранко пристао уз њих... унели се, па доказују Јелени, |
има изишла из собе...</p> <p>У том је и Бранко легао.{S} Почео био да чита.{S} Нашао негде на о |
, која их привлачи.</p> <p>Тако Јован и Бранко гледају у отворено море, у јаван живот свој као |
пут.</p> <p>– Лаку ноћ!</p> <p>Јован и Бранко се одвојише.{S} И оде сваки својим путом.</p> <p |
а доведе поп-Стевина сестрића кући!{S}И Бранко, ето, дошао. „Красан младић“,.. „паметан младић“ |
сваки час добија некакве налоге, – вели Бранко. – Чини ми се, да је већ тражио друго место.{S} |
> <p>– Одмах... одмах ћу доћи, одговори Бранко.</p> <p>– Не иде тако.{S} Ја се не ћу нити се см |
>– То је бреме пало на мене, – одговори Бранко.</p> <p>– Аха!{S} Држите се!- рече му Даринка, т |
амоли, да вас к њој пошаљем, – одговори Бранко.</p> <p>Попа се дигао, па пажљиво растире и онак |
ми забадава изостали толико, – одговори Бранко.</p> <p>Кад приступио девојкама, лице му се зажа |
их тек у новије доба сећају, – одговори Бранко, –да су познавали Бранка лично, па чак и консхол |
да још могао бити ваљан економ, примети Бранко више у шали, – кад већ знаш и за зубачу и за фил |
ај.</p> <p>Мислим и сам тако, – примети Бранко.</p> <p>У том ето још једнога младога човека, па |
у Бранку друге идеје него то, – примети Бранко.</p> <p>– Онда ви терате политику.{S} Бранко прс |
о, што је отишао Бранко. (За њих у кући Бранко неје био „господин Бранко“ или „господин Стајић“ |
одлану чисто нешто са срца.{S} Неје јој Бранко мрзак, Боже сачувај; ал јој нешто тесно било пор |
а где би на друго место, – одговори јој Бранко, а као да плива у задовољству.</p> <p>– Госпођа |
а себи равнима... </p> <p>Вараш се, мој Бранко, ако мислиш, да код мене није то озбиљна намера, |
м, да уме и више коју рећи.{S} Али увек Бранко има право.</p> <p>– Да, да, Бранко има право, да |
и. – Ал тако јој треба!{S} Тај господин Бранко добро јој је напаприо у нос, може га сад песница |
За њих у кући Бранко неје био „господин Бранко“ или „господин Стајић“, него само Бранко: толико |
milestone unit="subSection" /> <p>Легао Бранко на траву у хладовину, да чита.{S} Обично би до с |
p>– Хоћемо ли се ми моћи поутешити, као Бранко, при помисли на смрт?{S} Шта ће „након нас остан |
вели:{S} Не волим нешто, што је отишао Бранко. (За њих у кући Бранко неје био „господин Бранко |
на, – проговори усиљеном шалом а учтиво Бранко, дошавши до ње.</p> <p>– Ја нисам вама „госпођиц |
ита, па ме задржавао Варнава...{S} Него Бранко ће отићи у Карловце сав обарен.</p> <p>– Одахнућ |
бити свој род и своју веру.</p> <p>Него Бранко Радичевић дубоко је заталасао најврелије осећаје |
мудраца српскога.</p> <p>Ту књигу узео Бранко и вечерас да чита.{S} Али, као обично, кадгод је |
народ.{S} Хоће – да му каже, ко је био Бранко Радичевић, шта он вреди за наш народ и шта значи |
ушевљењем.</p> <p>Како се обрадовао био Бранко, када је пре недељу дана у Бечу на једаред добио |
као и целу светковину у забуну.{S} Тако Бранко преноћи на Пештанској станици, место да преноћи, |
ва од неко доба.{S} Свуда Бранко и само Бранко!{S} Успалили сте се као...</p> <p>Рашићка се нас |
ранко“ или „господин Стајић“, него само Бранко: толико се и тако се радо о њему разговарало.).. |
добром је месту, – одговори опет на то Бранко. – У селу су нам исто тако потребни ваљани учите |
своју левицу око Бранкове деснице, јер Бранко притискао њом под пазухо своју књигу, те му књиг |
лепој тамо кући.</p> <p>Тамо је вечерас Бранко и Јован.{S} Чим су вечерали, дошао је Јован по Б |
нда ће мо се разговарати, – одговори му Бранко.</p> <p>Јован мало поцрвени, па затрепта очима. |
<p>– Не ни по што.{S} Не, бар док је ту Бранко.{S} Учитељ се замисли.</p> <p>– Шта мислиш?{S} В |
ао?“</p> <p>Тек обадвема беше у тај мах Бранко и његов нагли одлазак у мислима. </p> <p>Као да |
Јесте ли добили приступнице? – пита их Бранко.</p> <p>– Јесмо.{S} Добили смо место међу изасла |
, час о побожности, и тако даље,... још Бранко Стајић, тек да наврши свој <foreign xml:lang="la |
, док се о нас не очеше.{S} И тај наш **Бранко је грдио калуђере.{S} За то је он наш идеал.</p> |
ловину, своју Еву.</p> <pb n="70" /> <p>Бранко се насмехну:</p> <p>– Док ја дођем до своје Еве, |
елелепне храмове.</p> <pb n="101" /> <p>Бранко Радичевић беше, наравно, само сиромашан српски ђ |
ила „бал“ по селу.</p> <pb n="84" /> <p>Бранко једва пред зору заспао био.{S} Али чим устао и о |
етрић, кад потрчи.</p> <pb n="38" /> <p>Бранко проговори нешто, као бојаги, да се поздрави с њо |
треба да почнете.</p> <pb n="39" /> <p>Бранко ћути; или не зна, шта да одговори, или не ће, шт |
ло поцрвени, па затрепта очима. </p> <p>Бранко и сам осети, како је оштро то рекао, па не ће ни |
небива у тако господском кругу. </p> <p>Бранко узео виолину, па превлачи гудалом по њој.</p> <p |
</p> <p>– Је ли по вољи унутра? </p> <p>Бранко уђе.</p> <p>Јован баш пије каву, па се тужи, как |
довешћемо гајдаша.{S} Ето села!</p> <p>Бранко Стајић примио ствар за готову.</p> <p>Пред сутон |
а га опет ухвати. – Не срдим се!</p> <p>Бранко ћути.{S} Не зна, шта ће сад; тек мисли, требало |
oreign>!{S} Тиха вода брег рони!</p> <p>Бранко ућута, ал му криво још?</p> <p>– Махни се, Стефа |
ка.{S} Да Богме, мати је мати...</p> <p>Бранко већ пошао, а неје се још решио, дал да иде Јован |
то смера. </p> <p>Девојка ућута.</p> <p>Бранко као да неје ни слушао ништа после својих речи са |
лена, па му завири смело у лице.</p> <p>Бранко се силом насмеши. </p> <p>– Немојте толико да ми |
остима још синоћ, али не дођоше.</p> <p>Бранко нема мира још од јучер.{S} Јучер је још пешачио |
пио цео прозор као по поруџбини.</p> <p>Бранко прође поред прозора, уђе у двориште и оде у свој |
две „звезде“ треба тек задобити.</p> <p>Бранко Стајић после оних речи, што их је имао са својим |
што јој га он показује на жици.</p> <p>Бранко се баш разговарао с Даринком.</p> <p>Јован преша |
ване!</p> <p>– Хоћу да те женим.</p> <p>Бранко избечи очи у њега.{S} Гледа га, па не зна, да ли |
аш имам важна разговора с тобом.</p> <p>Бранко се изненади.</p> <p>Спусти се на место, где је с |
ас вратити, – рече она слободно.</p> <p>Бранко метну шешир на главу, а беше му спао у траву.{S} |
куће, па да прихватим економију.</p> <p>Бранко га радознало погледа.</p> <p>Као да није узела о |
као да јој нешто засело у грлу.</p> <p>Бранко као да не ће више о томе да говори.</p> <p> И св |
="40" /> <p>- За што, госпођице?</p> <p>Бранко се не довија ни из далека.</p> <p>– И опет „госп |
, ваљда, да ћеш вечито ђаковати?</p> <p>Бранко одмахну главом:</p> <p>– То је за мене, за сад б |
нка.{S} Вијају лептирове по пољу</p> <p>Бранко скочи на ноге.</p> <p>Зорка потрча натраг.</p> < |
је шала.{S} Поп Стеван је осетио поглед Бранков, па, ако му је образ иначе и могао доста да под |
оје Јованово разлагање, а највише канда Бранкова реч - израдише своје.{S} И поп-Стевина Јелисав |
своје село у корист преноса и споменика Бранкова, а више тога ради, да упознамо наш свет боље с |
о тамо?</p> <p>Како се дознало за узрок Бранкова изненаднога одласка, то сам Бог зна, тек док с |
ло одушевљење у српском народу у намену Бранкова спомена.{S} Онако се народ уме одушевити само |
.</p> <p>У једаред стиже муњом глас, да Бранкове кости не могу стићи у заказани час у Карловце, |
е песник!- примети писар, нагледавши се Бранкове слике, па мисли, ала је научно нешто казао.{S} |
Рашићка, и Јелена забезекнуше се на те Бранкове речи.{S} Попа и Рашићка се и нехотице погледаш |
да је силом прогурала своју левицу око Бранкове деснице, јер Бранко притискао њом под пазухо с |
ренесете с помпом на Стражилово, а нису Бранкове него...</p> <p>– То је најжалоснија песма, што |
књигом у руци, па говори речи познате „Бранкове жеље“: </p> <quote> <l>Ја знадох, што нисам по |
е Бранко! – зазвони звонки глас неки до Бранкових ушију.{S} Бранко се трже.{S} Близу њега стоји |
о онда још не беше ни спомена о преносу Бранкових последњих земних остатака, па је не занимаше |
упљених на обали „<title>Имну о преносу Бранкових костију</title>“.</p> <p>Величанствен тренута |
азва се Даринка. – Њој се здраво допада Бранково коло.{S} Ја сам учила у нашој вишој школи нашу |
чини.{S} Господин учитељ ће нас научити Бранково коло...</p> <p>– То већ знам! – кличе и опет Д |
из туђих уста чули и научили бар „Коло Бранково“, па до првих књижевних умова, који стварају м |
о може бити.</p> <p>– Шта?{S} Научићемо Бранково коло, коју декламацију, један говор, довешћемо |
је оно, што треба да измири, а у идеји Бранковој, све без разлике и политичне и друштвене стра |
орчица ће декламовати ону чика-Јовину о Бранковој жељи; а једног од мојих ђачића почео сам да у |
душевљено ради, да „Брајковац пропева у Бранковој свечаности“ јер „треба народ увући унутра!“ П |
снива за цело о својој декламацији, о „Бранковој жељи“.</p> <p>Даринка се наже над њом.{S} При |
и.{S} Још да јој испадне за руком, да и Бранкову матер превари, да дође, те јој се поклони!{S} |
ом у Нови Сад, да тамо буду на беседи и Бранкову дочеку и не знајући, да железни воз из Пеште н |
; па дрмну, бојаги, срдито својом руком Бранкову руку, за коју се држала.{S} А по речима и нагл |
познаје тај глас.</p> <p>Учитељ запевао Бранкову песму: „Гусле моје, овамо– те мало!“</p> <p>Де |
ори девојче очи, као увређена.</p> <p>У Бранкову срцу узавре.{S} Поцрвени, па му и самом криво, |
а кад онда несте умели наћи праву идеју Бранкову, сад би још мање.{S} Немојте га ни читати.</p> |
на за Бранка, да је и народ осетио жељу Бранкову.{S} То вече ће му остати у најлепшем спомену и |
ст, та строгост и озбиљност у карактеру Бранкову улеваше му то јачи зазор, зазор, што га осећа |
нак“, ма да си ти данас тако занесен за Бранком.</p> <p>– Омладина се брзо отрца, кад пре време |
чно слатка.{S} И досад је била мед пред Бранком, али сад као да ће да се сва разлиже.{S} Чак му |
; – у вече са мном, а дању с господином Бранком.</p> <p>Девојче бризну у плач.</p> <p>– Мати ми |
ра, – надовеза Јован на разговор свој с Бранком, кад их остави млади тржа. – Просто, мени се мо |
ватиле под руку.{S} За њима иде Јован с Бранком. </p> <p>Њих две ћуте.{S} Јелена мисли о свом ј |
кљува, како би и он прешао у разговор с Бранком и Даринком, да се и он „помеша међу свет“, док |
је опростио, јер као да је омирисао, да Бранку карактер не би тако што никад допустио.{S} Али с |
обркати.</p> <p>– Седи! –вели опет попа Бранку,</p> <pb n="72" /> <p>– Не да се насути вода у р |
умен до иза ушију.</p> <p>На једаред би Бранку све јасно, пуче му пред очима као – понор... </p |
иташ, где ти је ујна, – приметиће Јован Бранку, кад се једном у гунгули одвојише од осталих.</p |
ђене.</p> <p>Јутрос сам, – говори Јован Бранку, – зуцнуо матери, како би било, да останем код к |
нашу књижевност, па сам и мами читала о Бранку и из Бранка.{S} А и покојни тата, каже, тако је |
реме овде доле највише у народу врило о Бранку Радичевићу и његовој прослави.{S} Одмах сутра да |
Е И УСПОМЕНЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>О БРАНКУ РАДИЧЕВИЋУ</p> <p>Приредила Даница Вујков</p> <p |
мора бити смешно, кад ви не налазите у Бранку друге идеје него то, – примети Бранко.</p> <p>– |
</p> <pb n="86" /> <p>Приметиће Јован **Бранку кад већ беху на путу кроз шуму манастирску. ~</p |
н човек, човек... не „господин“!</p> <p>Бранку се побра није никад још таким показао.{S} Више п |
д како је дошао ту за свећеника.</p> <p>Бранку дуго време поред таквога разговора са својим уја |
руку из захвалности, што га тако мушки брањаше.</p> <p>– Ох!{S} То је дивно! – прошапута милос |
т родила, па дошла на бољи свет, кад је брат поп Стева позва, да му буде у кући домаћица?{S} Ко |
се на добру девојку...{S} Трива јој је брат.{S} Он кирија, а она ево је код ње већ четири годи |
</p> <p> Даринка, до душе, мисли, ту је брат, Јован, па, како он хоће.{S} Не ће се, ваљда, пока |
Брајковцу, па зна и црквене скоро као и брат јој. </p> <p>И тако се искупило прилично друштванц |
онако уздисајан супруг, ни онако нежан брат.</p> <p>У том и Тинкин Александар израстао дечко и |
А отуђити она рођену сестру од рођенога брата!{S} Сад се нешто продобрила.{S} Па како је дошао |
та ће, куд ће с дететом.{S} Пита сестра брата за савет. </p> <p>Да га да, вели поп Стева, у Јаз |
да је мати његова морала изаћи из куће брата свога као пребита сирота, да је и после тога с бр |
беспослица.{S} А сума сумарум: завађај брата с братом, сина с оцем, и тако даље.{S} Ко седи с |
к с њим искрен.{S} Па ја га и волим као брата.{S} Ти си друго што.{S} Боже мој, за што си на је |
јим те нове омладине.</p> <p>– Знам ја, брате, шта ти мислиш.{S} Но, не бој се.„Нису то руске н |
овори Јаковљевић као у шали. – Таки је, брате, данас дух времена.</p> <p>Стајић уздахну и не од |
– Бога ми, паметна идеја!{S} А и јест, брате, – окрену се Јовану, – баш смо ти ми на селу зату |
Загреб,... ал хоћу да сам независан.{S} Брате, ништа лепше од тога...{S} А да се лепо радити!{S |
то, што се видиш сада у овом обиму?{S} Брате, ја се мало разабирам у економији, али толико <pb |
орицу,... знаш!{S} Него обиђи и ти, мој брате, по каткад.{S} Опет је, знаш, друкче, кад се мушк |
ћи.{S} Ја сам сретнији, него многи моје братије са првом својом супругом.</p> <p>– Ниси поп, Ст |
ао да се на ново родила, кад је дошла у братовљеву кућу.{S} Како се и не би, јадница, осетила с |
Давина побрати Игњата, па га увек звала братом, а он њу сејом.{S} То задржала и Катица, па њена |
учио <pb n="90" /> из разговора њена са братом својим, његовим ујаком, поп-Стеваном, то баш не |
ао пребита сирота, да је и после тога с братом мрази?!{S} Ко зна, каквим је блатом каљала име њ |
ица.{S} А сума сумарум: завађај брата с братом, сина с оцем, и тако даље.{S} Ко седи с миром, т |
ће више говорити између себе „ви“, већ „братски српски“ „ти“, него Дабижић, на пример, не ће ви |
ик и заштитник удовој Матери сестрама И брату, док ови сами не стану на своје ноге.</p> <pb n=" |
ше она једном, али само једном приликом брату свом, „на гору несрећу, него што је мој Арсеније. |
Жалост!...{S} А знате ли, шта раде наша браћа Срби?{S} Сви листом пазаре код Јуде.{S} Жене крад |
е везе или не плете што себи или обично браћи, тетка-Катиној деци, узме, на прилику, штогод, па |
и селу.{S} Радовала се, да види тетку, браћу, сестру, другарицу Јелену и...{S} Онај господин, |
лаженика и Споменика од браца–Радована, браца–Јове, и других „чика“ и „браца“.</p> <p>Понда и п |
ала на врата, па виче Јована:{S} Хајде, браца.{S} Време је!</p> <p>Јован се протегли на канабет |
p> <p>– А!{S} Јесте ли и ви ноћашњи?{S} Браца баш сад устао.</p> <p>– Е, добро кад је устао.{S} |
, које разних Полаженика и Споменика од браца–Радована, браца–Јове, и других „чика“ и „браца“.< |
танку бедевију, што му извукао из трске браца Рада слуга, па је љуто зауздао и подланчио, те је |
а, и тетка Ката, и Зорка, и Владимир, и браца ће се вратити, али опет... опет..</p> <p>Зорка, о |
амо још који пут да прочитам...{S} Је л браца, – окрену се, као чигра, у заштиту Јовану, – још |
мовао ону познату песму Мите Поповића о браца-Анти.{S} А благајник и бележник од то доба, чим с |
, да позива онога, да декламује песму о браца– Анти и разбијеној канти.{S} Дакле жива скаче изн |
ћ по не знам који пут, декламовао ону о браца-Анти и разбијеној канти на велико уживање бележни |
чита чика– Јовин лист, што јој поклонио браца Јован; а зна много и на изуст.{S} Па библиотека њ |
адована, браца–Јове, и других „чика“ и „браца“.</p> <p>Понда и поред Зорке неје могла Јелена, а |
То ти је последњи злочин!</p> <p>– Ето браце из винограда!{S} То је његов глас! – викну прва З |
аље.{S} Данас је неколико пута питала и брацу и сеју, кад ће, за Бога, већ једаред то почети?{S |
тра се за мртва.{S} И ти си решена онда брачних обавеза према њему.{S} Можеш се и преудати.</p> |
анило и Ната.{S} И чика Пера благослови брачну свезу њихову...{S} Данило Славнић умре као капет |
ога духа, над сеоцем на полеђини једног брдашца тик уз Брајковац. </p> <p>На сред села око крст |
.</p> <p>Стали сви.{S} Нашли се на врху брдашца.{S} Испод њих се таласа китњаста побрдица, да и |
е му је „црква под небесје, олтар часни брдо и долина, тамјан мирис, што се к небу диже из цвет |
a cavat lapidem</foreign>!{S} Тиха вода брег рони!</p> <p>Бранко ућута, ал му криво још?</p> <p |
и они око кола осврнуше и погледаше на брежуљак.{S} Запева познати усклик: </p> <quote> <l>„Ао |
паду. </p> <p>Око њих планина са својим брежуљцима и доловима, а по овима виногради, вотњаци, б |
и штогод том приликом?“ </p> <p>– То је бреме пало на мене, – одговори Бранко.</p> <p>– Аха!{S} |
ад тек долази пред очи све већа тешкоћа бремена, што сам га се подухватио у најбољој вољи.</p> |
е, што је задели на суху грану на некој брескви, тек да зар омиришу мало барута.</p> <pb n="22" |
око тамо кличе танко гласовито...{S} На бресту се гдегде закрши грање, а одонуд излети орао, за |
, како крикне од врућине орао на какову бресту у крај друма, само што по каткад зафрчу коњи, да |
де-де, прашта вам се...{S} Сиромах, тај брже оде одавде, него што је овамо дошао.</p> <p>– Па т |
било?</p> <p>– Синоћ.{S} За то је гост брже и погодио, куд се иде из Брајковца него у Брајкова |
Катице мало дуже позабавиле, тек, ето, брзо прође време, кад се обично и госпође сеоске враћај |
мирише цвеће да га можда узабере, па га брзо за тим забаци или и изгуби.{S} Или би провирила кр |
анесен за Бранком.</p> <p>– Омладина се брзо отрца, кад пре времена ступи у акцију.{S} Ко пише |
ако и не примећава, како је то необично брзо дошло.</p> <p>Док је учитељ дошао, бележник, блага |
а да умемо и слутити, како се води туђа брига, једва да и назиремо, шта је то јаван живот,... о |
друго та ваша дерна политика него туђа брига?</p> <p>– Општа ствар неје туђа ствар, него свију |
</p> <p>– Јелена... наша Јелица је моја брига! - рече поп Стева одлучно.</p> <p>Попа узеде свој |
што сам вам казала.</p> <p>– Не водите бриге! – удари и Криста и слатка у један глас.</p> <p>– |
као бојаги, код своје је, па је није ни бриге.{S} А чим кола ближе, а она даље.{S} Ускубури, ус |
ћ замесио попару учитељу.{S} Не води ти бриге, Јелисавето.</p> <p>Јелисавета се мало раскрави, |
, – одговори Јелена. </p> <p>Не води ти бриге за господина...{S} Бранка.{S} Он ће већ доћи, – р |
да му они не могу ништа.{S} А месецу ни бригеша.{S} Чисто не да гледати у себе, како је сјајан. |
ко из основних школа.{S} Мати се дала у бригу, шта ће, куд ће с дететом.{S} Пита сестра брата з |
/p> <p>– Како кад.</p> <p>– Водите туђу бригу.</p> <p>– То раде беспослене жене.{S} Не ћете тек |
дашце спокојних голубова.{S} На очиглед брижних родитеља шчепао им још једини залог узајмне им |
њу с господином Бранком.</p> <p>Девојче бризну у плач.</p> <p>– Мати ми увек говори, како треба |
па не пушта гласа.{S} Пре би у овај пар бризнула у плач. </p> <p>Госпођице, молим вас, мало јач |
и госпођа Јеца кроз плач, – ништа се не бринеш за дете.{S} Још му ниси ништа говорио.{S} Та, за |
у се диже.{S} Скинуо шешир, одахнуо, па брише рупцем зној с чела.{S} И нехотице дода уз учитеље |
чисте као крин који им је свима смео у брк рећи:{S} Ја тако хоћу! – да, још док је чича био у |
сушта практичност.{S} Но немој опет да бркаш практичност с егоизмом.{S}Ја, до душе, немам толи |
пет грло с неколико: „Хм—хм!“ – поглади брке, продрма своју столицу, зар да се увери, је ли на |
м, па пушта густе димове кроз подсечене бркове; глади дугим сухим прстима браду, по којој се, б |
ти, огледа и њен глас, а озбиљан, ни да брком мигне.</p> <p>Јелена се стисла, па не пушта гласа |
мају, да сваки својим путом отисне свој брод на то море.{S} Па руку на срце, обојица савесно кр |
Талије, на којој је он у својој дружини бродио, насела на стену народног немара, те претрпила к |
живота.{S} И нанесе ли им кадгод струја бродове на супротивне стране, па им се тако и путови ук |
ти удешавати свој рад и своју снагу.{S} Бродови живота њихова несу се још навезли на отворено м |
војем у животу и не подударају, ипак им бродови стоје још мирно један поред другога у тихој луц |
>“, Београдске „<title>Пчеле</title>“,и број „<title>Хришћанског весника</title>“, у кому је по |
цама на врху, од којих свака носи други број и казује место, где треба да се окупе чланови ове |
поразбацано неколико старијих и новијих бројева од разних година политичких новина, што их је п |
много и на изуст.{S} Па библиотека њена броји већ и десетак које „<title>Дарова доброј деци</ti |
и се и два и три пута – и, дакле попили брудершафт, то јест, потписали пасош, да могу бити једа |
ог зна, тек док се Јован вратио у село, брујало је по Брајковцу, како је госпођа Јеца довела би |
торијалног присједатеља.{S} Право рећи, брује му и зује у глави још од синоћ, како му је „његов |
ма годе онако и онакве, какви јој ваљда брује и у души... </p> <p>Пред цветном неком ливадом не |
по чистом јутарњем ваздуху.{S} А зује и брује данас нешто крупније и мисли у глави пречасног ко |
м на врата.{S} Око сенице, чује, зуји и бруји вредан народ по чистом јутарњем ваздуху.{S} А зуј |
му најслађи сан.</p> <p> А по Брајковцу Бруји, како су господа ноћас правила „бал“ по селу.</p> |
те му мами сад нујне сад <pb n="16" /> брујне звуке, што јој највећма годе онако и онакве, как |
га само, клима главом, и развукли му се брци, али не даје, гласа од себе.</p> <p>– Да Бог ме, д |
ојазан, зачкиљио очима и развукли му се брци, ал не даје гласа од себе... </p> <milestone unit= |
тиша дивљих ружа, јагодњака, беле лозе, бршљана...</p> <p>Разговор њихов врзао се највише око д |
рече јој Стајић, па јој даде два лиска бршљана, што их откиде близо гроба.</p> <p>– Даринка уз |
нице, тек пошла била по петој.</p> <p>– Бубица једна!{S} Мала је била... – разнежи се попа, па |
сати богословске књиге и историју Срба, Бугара и Хрвата,... како та два књижевна великана стари |
а храну, па џаковима вуку Јуди, те дају буд за што, као да има слепога миша под прагом, или их |
е гусеница, нож за подрезивање кошница, будак, ашов, мотика и тако даље...{S} У једном углу сто |
о је она способна, да усрећи човека, да буде вредна домаћица, добра мати, верна супруга, и тако |
подиже, јер, канда, и не мисли више, да буде економно слободан; те, пошто не може да остане од |
дан интелигентан човек није понизио, да буде, на прилику, бирташ, или трговац или... најслободн |
а, када је, тако рећи, већ на прагу, да буде свој човек, а за толико година до сад не запита ни |
аже, говорио, да је то једно и треба да буде једно.</p> <p>Зорка већ опет дотрчала с књигом у р |
бе. – Све ће то још бити, како треба да буде.{S} Нисам тек могао момку одмах с неба па у ребра: |
баш сад?!</p> <p>Та, за који дан ће да буде велика беседа у корист преноса последњих земних ос |
несе штогод сестриној деци.{S} То ће да буде радост од деце, кад им тетка из вароши разда покло |
ки дух времена.{S} Бележник вели: „Нека буде и у паклу вашара!“ Благајник мисли:{S} Куд сви Тур |
ена сад је таки.{S} И догод дух времена буде народ схваћао, умеће поштовати заслуге свога Бранк |
ам независан, потпуно независан.{S} Кад буде време, даћу се бирати за посланика, било у Карловц |
и то... не, што он нема својства, да не буде површан, него што је запао у благословене крајеве, |
је човек уме замислити.{S} За што да не буде срећна? </p> <p>Понда му се мисао понесе за Даринк |
е сав обарен.</p> <p>– Одахнуће, кад не буде видио своју ујну, – опет се уплете бележниковица.< |
стане, тај издржи конкуренцију његову и буде бољи од учитеља свога.{S} Па ко се опет смотава и |
ку.{S} Јован нек иде својим путом. „Нек буде господин, да се не пати!{S} Шат буде помоћник и за |
ек буде господин, да се не пати!{S} Шат буде помоћник и заштитник удовој Матери сестрама И брат |
вет, кад је брат поп Стева позва, да му буде у кући домаћица?{S} Колико му је покојна Стаза бил |
мене дође, може лако дозиђивати, ако му буде уско...{S} Ето видиш; шта би ти било, да си за год |
одмор, тим више, што ћу том приликом да будем сведоком једне опште народне свечаности, какве до |
ти не ђе, па ти је слађе...{S} Не ћу да будем адвокат или чиновник...{S} Ти видиш зар, да се ја |
">ceterum centeo</foreign>.{S} Догод ми будемо из школа изалазили као господа, а не као радници |
мишљаху тебе појма о идилизму.</p> <p>– Буди уверен, није то ни идилисање, што ме амо вуче, већ |
кибицује одборнику. (Бележник, мимогред буди речено, не трпи то ни за живу главу.{S} Као да ми |
ш само оно, што је најлепше.{S} Него не буди лептир, што по тами лута, па чим спази гдегод свет |
е из света уче се и васпитавају тамо, и буду људи... и гора и боља од мог сина.{S} Па за што не |
двезоше истом лађом у Нови Сад, да тамо буду на беседи и Бранкову дочеку и не знајући, да желез |
овљевић, па дођу доле, да баш на извору буду сведоци, колико се у истини прави народ забавља о |
д да их овде или онде заквачи на пучини будућега живота.{S} И нанесе ли им кадгод струја бродов |
и ти кад о томе помишљао?</p> <p>– Моја будућност биће ми само наставак прошлости моје.{S} Рад, |
човеку не да се прилика, да створи себи будућност.{S} Особито је уметност у нас Срба право сиро |
а би добре маме, да прозру мало бар и у будућност, макар да отшкрину крајичак непрозриве копрен |
радимо.{S} Човек, кад помишља на своју будућност, – вели опет парох, – не замишља увек самога |
> <p>– Да, да, треба помишљати на своју будућност, – проговори парох; понда се непосредно обрат |
вечита времена слава прошлости, и идеја будућности, вера, љубави нада неокаљанога поштења, непо |
о поток: а ово, што су сад наумили, као бујица.{S} После бујице биће поток опет поток, али мирн |
то су сад наумили, као бујица.{S} После бујице биће поток опет поток, али мирнији него у бујици |
е није могао.{S} Биће и међу вама после бујице омладинске вас <pb n="54" /> више, који ћете при |
нде прокрчити себи, лакше пута, где без бујице није могао.{S} Биће и међу вама после бујице омл |
ће поток опет поток, али мирнији него у бујици; само ће ипак овде онде прокрчити себи, лакше пу |
е буке него Дунав.{S} Па тек кад полети бујицом!{S} Е, па видиш, омладина ти је као поток: а ов |
све то јаче, што више о њој мисли, неку бујност, па му се час разлива као милота, час га диже, |
вине: „Ја не знам, што се толика хука и бука дигла за тог ђачића;“ а на некаквог Мушицког и Рај |
а?</p> <p>– Ни беле,</p> <p>– А лепу је буквицу очитао и уји и својој несуђеној пуници!</p> <p> |
на њу.{S} Поток хучи и бучи, прави више буке него Дунав.{S} Па тек кад полети бујицом!{S} Е, па |
z</foreign>“-у.</p> <p>У кратко – ту је буна, сабори, Банство, војвода,... </p> <p>Па када и то |
о рекао оно Јован Јаковљевић, „као пред буну“.</p> <p>Одборници лете на све стране и наређују, |
т.{S} Тамо мора бити сад као пред какву буну.</p> <p>– А с ким ћемо ми у недељу?{S} Уплете се З |
ноћ, док у јутро галан не кукурекне на буњишту...</p> <p>Испред куће се зачу громки глас.</p> |
том, што се преко дана шета и ракољи по буњишту око кокошака, мисли, ко је он је.{S} А жустра м |
S} А преко њега није прешла још никаква бура, ни најмањи облачак, у њему сија увек благо пролећ |
видити и роптати на њу.{S} Поток хучи и бучи, прави више буке него Дунав.{S} Па тек кад полети |
од просветитеља хришћанских!{S} Већ ми бучи глава од неко доба.{S} Свуда Бранко и само Бранко! |
} Колико би да је непристран, некако му вага судилачка и нехотице све већма претеже на Даринчин |
та мислиш, Стефане, кад нам дођу деца о вагацији кући?..{S} Катица Јаковљевићка мора пући од је |
ко разних гласова.</p> <p>Ката баш била вадила неке ствари, што их је Зорка радила, па да је по |
таки је он, кад што науми.{S} Код њега важи само „или–или“ вели Јован:</p> <p>– Са свим као и |
ојих предака.</p> <p>Ма колико да писар важи у Брајковцу као ишчитана глава, ипак не мога бележ |
ето, – одговори онај.</p> <p>– Баш имам важна разговора с тобом.</p> <p>Бранко се изненади.</p> |
која има да се учи; а дела њихова биће вазда на углед, како ваља љубити свој род и своју веру. |
тера за навртање и скрњивање воћака; ту вазда још друга што вртарскога што пчеларскога оруђа, к |
S} Ту краве дочекати, па помусти!{S} Па ваздан другога којекаква посла.{S} Понда дућан!{S} Исти |
рекао би, уморили се, ваљда, лов ловећи ваздан гором и планином.{S} Но ни целим данашњим својим |
а врати „физиту“ Славнићки, ако је опет ваздан разлога имала, да наведе против тога, када је го |
ош тим више, што се слегло на један пут ваздан гостију у село.{S} Ту је Јаковљевићкин Јован.{S} |
на ум, а нуз то и мирисни фрушкогорски ваздух красне летње ноћи учинише на Бранка таки <pb n=" |
е мијазме почињу да трују наш политички ваздух.{S} Не, овде сад више не треба тиха рада, овде т |
а руку, па мирише мирисни вечерњи чисти ваздух.{S} Поглед јој се отме на осветљена два прозора |
па пућпуриче...{S} Шева се завитлава у ваздух, па високо тамо кличе танко гласовито...{S} На б |
рам мало и школу отворити, да уђе чиста ваздуха унутра.{S} А можемо тамо баш и учити.{S} Пријат |
и бруји вредан народ по чистом јутарњем ваздуху.{S} А зује и брује данас нешто крупније и мисли |
о било, да се прође у чистом планинском ваздуху, да истера шетњом мамурлук, па му неје требало |
чити.{S} Пријатније је ходати на чистом ваздуху.{S} Али женске гони нека радозналост, да завире |
не крилима, па заплови величанствено по ваздушном мору...{S} Или дивљи голубови и грлице јатоми |
оле, а несам код матере.</p> <p>– О, о, вајка се госпођа Јелисавета.{S} Не свиди јој се.{S} Па |
збедности у скровитом Брајковцу беше по вајкадашњи мири поредак ноћни тако дисармоничан дар мар |
Стеве.</p> <p>– Довео га, да ту проведе вакацију...{S} Ал не знам, што их већ нема из винограда |
де борба за живот као вихор диже и ваља вале то себичних страсти то племенитих смерова.{S} Инте |
ико ће се весала поломити на узбурканим валима, што их тамо чекају. </p> <p>Ако им се назори о |
очима.{S} Престанимо ми радити, што не ваља, па не ће народ имати у кога да се угледа; а почни |
ре, где борба за живот као вихор диже и ваља вале то себичних страсти то племенитих смерова.{S} |
до да се молим Богу за тебе.{S} Шта ти ваља радити, то ти треба већ сам да знаш после осам год |
p>– Још те какве!{S} Сви знамо, шта нам ваља чинити и како се владати, не треба нам команде.</p |
а дела њихова биће вазда на углед, како ваља љубити свој род и своју веру.</p> <p>Него Бранко Р |
="subSection" /> <p>Освану дан, када је ваљало отпочети и Брајковачкој омладини, да се спрема, |
ист још неисписан лист беле хартије.{S} Ваљан, поштен човек може по том листу исписати најлепшу |
мислила.{S} Кнежевић је, вели, добар и ваљан млад човек, прилика таман као наручена за њену Је |
зу.</p> <p>– Ти би канда још могао бити ваљан економ, примети Бранко више у шали, – кад већ зна |
Лоренцо Штајн или Некер, а оно ипак бар ваљан економ пре него какав префриган параграфлија. </p |
е: одобрила и то, да је учитељ Кнежевић ваљан учитељ, ма колико да је избегавала, да лепу реч р |
ароду користи, кад у својој средини има ваљана интелигентна човека, који ради онаки исти посао, |
Тетка му је, рече за госпођу Нату, врло ваљана душа; а о њеној кћери, о госпођици Даринци толик |
нко. – У селу су нам исто тако потребни ваљани учитељи, као и у вароши, ако не још и потребнији |
ем.{S} Биће и ту њена масла.{S} А момак ваљани вредан, како само може бити.{S} Рекла бих, не ми |
ила Даринци.</p> <p>– Сирота Јелена!{S} Ваљано девојче али несретно!</p> <p>– Мала Зорка дотрча |
је то госпођа супруга нашега вреднога и ваљанога члана овога друштва и ове општине, наша госпођ |
ј је, мило што је у Даринци стекла тако ваљану, тако искрену другарицу,... о, Бог зна, како јој |
човека, који...</p> <p>После по сахата, ваљда, резултат је био те на широко и на дугачко развез |
овачку да пропустите.</p> <p>– Па: сад, ваљда: не ће ни бити ништа у Брајковцима, кад ви одлази |
их.{S} Ужасна аномалија код нас, какве, ваљда, нигде више у свету нема.{S} Наша интелигенција п |
, Јован, па, како он хоће.{S} Не ће се, ваљда, показати не знам каква.</p> <p>Јелена претрну. < |
и да се осврну, – рекао би, уморили се, ваљда, лов ловећи ваздан гором и планином.{S} Но ни цел |
си већ навалио...{S} Хајд, видећемо се, ваљда, још, вели поп Стеван.{S} Не ћеш тек отићи горе, |
оженио, није се покајао.{S} Не ћеш се, ваљда, угледати на те наше учене и неучене докторе, што |
о који дан, да је нема к мени.{S} Него, ваљда, кад је видила, да је мој Јован за њу кисело грож |
; а чула је, Бранко с Јованом неје био, ваљда, ни изван Брајковца, кад су оно јутрос отишли. – |
ко, од мене и помисао, да бих ја делио, ваљда, с народом своју муку; али да бих му био учитељем |
смерају, али...</p> <p>– Али да ћутимо, ваљда, па да им климамо главом, као оне лутке на гајтан |
на други разговор...</p> <p>Тако нешто, ваљда, замишља у себи госпођа Ната и сад, па купи све г |
ште,... та, да бог ме, шта је шеснаест, ваљда, ни пуних шеснаест, <pb n="52" /> као што је била |
вој кив, што је Јован, назирући у њему, ваљда, опасног конкурента, ступио преко прага, где се о |
лиш ти, да би му ишта помогло, кад бих, ваљда, удесио јавна предавања, па им поповао, како ради |
ати породицу своју.</p> <p>– Не мислиш, ваљда, да ћеш вечито ђаковати?</p> <p>Бранко одмахну гл |
м разговарати, ако не уме Даринка...{S} Ваљда вам је жао Беча?</p> <p>– Боже сачувај.{S} Мени ј |
Понда мисли, а што и да дође он амо?{S} Ваљда га се тиче когод овде?</p> <p>Па јој опет сада у |
тељ се замисли.</p> <p>– Шта мислиш?{S} Ваљда ниси дошао амо, да мислиш!{S} Приповедај штогод, |
пчеларска капа; стара нека реверенда, – ваљда, прва поп-Стеви, како се запопио; стара свештенич |
к се винце пије... „— догод је и једног ваљда српскога ђака.{S} Талијани имају своју стародревн |
ћи у Нови Сад још у јутро.{S} Некоме се ваљда прохтело, да доведе Бечки одбор, који је пратио Б |
највећма годе онако и онакве, какви јој ваљда брује и у души... </p> <p>Пред цветном неком лива |
</p> <p>– Падају л ти те мисли на памет ваљда за то, што се видиш сада у овом обиму?{S} Брате, |
ти.{S} Дође му и ујакова реч на памет; „Ваљда не мислиш, да ћеш вечито ђаковати.“ Да!{S} Понда |
е ипак заћутао. </p> <p>– Да Бог ме, да вам мора бити смешно, кад ви не налазите у Бранку друге |
оварати, ако не уме Даринка...{S} Ваљда вам је жао Беча?</p> <p>– Боже сачувај.{S} Мени је овде |
н с Дабижићем. – Па ради ли се?{S} Кода вам ради?...{S} Ради се, да, али свако за себе.{S} Огре |
, што сте отоич почели...{S} Али, хвала вам сад.{S} Други пут!{S} Упамтите, други пут!{S} Ево н |
„Па добро!“ Но се трже.</p> <p>– Хвала вам.</p> <p>– Па, опет сте заћутали.</p> <p>– Ја обично |
да се не ћете постидети.</p> <p>– Хвала вам!{S} Ви тако умете и да храбрите, да сам сад опет сл |
вам је био ту друг,... хајде-де, прашта вам се...{S} Сиромах, тај брже оде одавде, него што је |
сече: </p> <p>– Но, да Богме,... до сад вам је био ту друг,... хајде-де, прашта вам се...{S} Си |
ахат. </p> <p>Имамо још времена!{S} Куд вам се жури? </p> <p>Е, како ти само!{S} А не знаш, да |
жниковица. – Питајте учитеља.{S} Тај ће вам умети најбоље посведочити...{S} Боже мој, ви гледат |
овори Даринка, а застиди се, – Не стоји вам лепо, кад ласкате,... ни мало лепо.{S} Криво ми чин |
хитри. </p> <p>– Јесте ли чули, шта сам вам казала?{S} Ја нисам за вас „госпођица“ Јелена, – по |
олим вас, немојте смести с ума, што сам вам казала.</p> <p>– Не водите бриге! – удари и Криста |
бофл, господине мој,... ђубре!...{S} Он вам ни гуску нашу појести не ће, док је не почивути.{S} |
аринке. </p> <pb n="47" /> <p>– Па како вам ми знамо помоћи? – пита Даринка, па искрено окренул |
т ту као неки преблаги Јеврем...{S} Ето вам, шта је: госпођа Јеца просила вашега Бранка за свој |
Србију.{S} Зар ви то не знате?{S} Могу вам дати, па да читате.{S} Па ја мислим, можда се која |
, – ухвати Дабижић као у шали. – Ја бих вам се радо бацио под окриље.</p> <p>– Гле, гле грчета! |
утономија,... избор,... сабор!{S} Треба вама Стратимировић и Бах.{S} Каква слободна штампа?{S} |
ранко, дошавши до ње.</p> <p>– Ја нисам вама „госпођица“ Јелена, – примети она, бојаги, срдито, |
S} Кући?{S} Па пешке тако.{S} Ух, благо вама!{S} Волео бих ти се сада по гори проходати, него о |
уверите, да није онако страшна, као што вама изгледа, кад се захука.</p> <p>– Да Богме, да бог |
а:</p> <p>– Господине докторе, ја сам у вама познао човека, који...</p> <p>После по сахата, ваљ |
е без бујице није могао.{S} Биће и међу вама после бујице омладинске вас <pb n="54" /> више, ко |
к учитељу.{S} Неко су време ходали били ван села.{S} И сад, ето, седе и разговарају се, како ће |
дошао, за цело је донео и коју боцу из Варадина.</p> <p>Ја сам му рекао, до душе, да се спреми |
аш кад посла са себи равнима... </p> <p>Вараш се, мој Бранко, ако мислиш, да код мене није то о |
а бележник. – Него кад велиш, да је сам Варнава у манастиру, како би било да пред вече банемо т |
.{S} Нема архимандрита, па ме задржавао Варнава...{S} Него Бранко ће отићи у Карловце сав обаре |
отишао некуда у купке.{S} А млади отац Варнава, манастирски намесник, добио мало одушке, да се |
па јој се образи зажарили, да креснеш, варница би излетела из њих.{S} По челу јој пао прам кос |
вет.</p> <p>Него у тој тами сукну једна варница, која му је увек у срећним часовима сијала као |
ацима млађанога песника и понесоше га у варош до свечанога одра на тргу, где беху свечани говор |
рица воћа, метне на обраницу, па хајд у варош, па се одене за целу годину..{S} Понда шта ћу?{S} |
, у Ириг, у Митровицу, или и даље куд у варош.{S} Неје што се Марко боји, да би му, сачувај Бож |
гао о њима дознати, кад би отишао куд у варош, или проучити из листова, кад би му који пао у ру |
ту у селу.{S} Данас сутра, ако не оде у варош, да тамо отвори већу радњу, ево мог носа, ако не |
ће мати дада на јесен код тетка–Нате у варош, па да и она иде у вишу девојачку школу.{S} Те ра |
n" /> <p>Већ далеко измакли путници иза вароши, те језде пољем широким. </p> <p>Сунце прижегло, |
а.{S} А спровод се пружио, колико је од вароши до самога Стражилова, као да нико не хаје за жар |
о бедро, што му донела тетка и сеја из вароши; па узјахао танку бедевију, што му извукао из тр |
да буде радост од деце, кад им тетка из вароши разда поклоне!</p> <p>– Боже мој, секо. – рећи ћ |
subSection" /> <p>Још кола с гошћама из вароши нису ни ушла честито у двориште госпођа– Катино, |
а ћеш!{S} Јавља л ти се госпођа Ната из вароши?</p> <p>– Јавља ми, да ће доћи скоро.</p> <p>– Н |
, како јој немило било, што су пошли из вароши пре беседе.{S} Радовала се и селу.{S} Радовала с |
јој донео покојни Игњат некакав лек из вароши, кад она била нешто љуто оболела.{S} Лек јој тај |
радила, па да је похвали пред тетком из вароши и пред сејом.{S} А њих две се нагле радознале.{S |
вине.</p> <p>Чујем... видила би јој кћи вароши и лера, да није поп-Стевина џепа!</p> <p>– Него |
арода.{S} Ми учимо медицину, па тражимо вароши, не ће нико на село. (Ја не ћу да пребацујем шти |
нију околине Карловачке станице.{S} Пут вароши од станице беху местимице ударени бели коци с ма |
одине по Српству.{S} Био је он некада у вароши сталан члан певачкога друштва и аранжер толиких |
је не занимаше ни каква велика беседа у вароши, радовала се Даринка као мала, што ће да се вија |
рка, госпођица</p> <p>Даринка, кад је у вароши „велика беседа“ рад преноса костију Бранка Радич |
Кати по њену Јовану, кад ономад беше у вароши код ње, јавила јој, да јој се ово дана нада.{S} |
Ја то и опет кажем.{S} Оно јест да и у вароши може бити опет само учитељ, али друкчије се цени |
њега пред кћерком.</p> <p>Могао би и у вароши где бити славан човек, – рече госпођа Јеца.{S} Д |
о тако потребни ваљани учитељи, као и у вароши, ако не још и потребнији.{S} Ето, он је кратко в |
први момак међу трговачком омладином у вароши.{S} Али прошао вашар!{S} Дошао кући, да прихвати |
оно јутрос отишли. – Ја мислим, само у вароши има свашта, а гле, и на селу чуда! </p> <p>– Ниј |
п-Стеве, кад је њена Јелена била тамо у вароши код ње у стану и ишла у „лер“; како је не знам к |
Даринка!{S} Још за живота купио кућу у вароши и настанио се тамо.{S} Таман да поживи у миру, а |
живети с народом; а не башкарити се по варошима, па писати књиге за народ, поучавати народ, во |
{S} Још сад се оневидила!{S} Па тек она варошка успијуша!</p> <p>Попа се све тресе гојазан,:как |
е они најпре к нама доћи.{S} Знамо и ми варошки ред.{S} Ал по мени могу и изостати, – рекла јој |
сеоскога трговца.</p> <p>Ту је сад и та варошкиња, Даринка.{S} Познао се с њом у недељу, кад су |
пођа Јелисавета морала одобрити, (да је варошкиња не надмудри): – Да Бог ме, младеж треба да пе |
илостивија половина. (Као бојаги, ту је варошкиња.) Понда дода опет с прекором: – шта теби фали |
, те да не кажу сељани. „Каква ми је то варошкиња?{S} Знаш, тамо је Јелена...{S} Триво, терај!< |
еви, да му се потужи:</p> <p>– Дошле те варошкиње!</p> <p>Колико се Јелена обрадовала својој др |
госпођи Јелисавети, Рашићки, што су те варошкиње дошле! </p> <p>Како је блажено трла руке, кад |
е свако труди, да се што боље представи варошкињи.</p> <p>Бележник се не да извести из свога ко |
код госпође бележниковице.</p> <p>– А, вас треба посути ситном прохом! – поздрави га бележнико |
пута.</p> <p>– Од кад ми овде ходамо а вас нема!</p> <p>Јован, Бранко и учитељ се упутили дево |
о био к Јовану; а госпођа ме замоли, да вас к њој пошаљем, – одговори Бранко.</p> <p>Попа се ди |
а... ваш ујак а и мати не могу доста да вас се нахвале.{S} Ал, ја ипак држим, да то мора бити м |
ули, шта сам вам казала?{S} Ја нисам за вас „госпођица“ Јелена, – понови девојче.</p> <p>– Мати |
није још нас учитеља, који издиремо за вас све, слободно бисмо могли рећи, да је народ сам себ |
преда се.</p> <p>–Ја ћу да се срдим на вас, –прекинуће Бранка, кад опет чу последњу му реч; па |
елена једва промуцава: </p> <p>– Од кад вас чекам.</p> <p>– Душо, зар још „ви?</p> <p>Јелена се |
рата, па слуша.</p> <p>– Дивна идеја од вас, господине бележниче, да овде вечерамо! – кличе Даб |
ро осече на ујака:</p> <p>– Гадно је од вас, што то и++ спомињете!</p> <p>Поп-Стеви се смрче. < |
/> <p>– О-о, лепо, господо!{S} Лепо од вас! – повика на једаред Јелена тројици младића још на |
од Даринке.</p> <p>- Ми смо одсели код вас, – вели му она. –</p> <p>– Јован је тако.</p> <p>– |
иће и међу вама после бујице омладинске вас <pb n="54" /> више, који ћете признати, да омладина |
е тако.{S} Ја се не ћу нити се смем без вас вратити, – рече она слободно.</p> <p>Бранко метну ш |
ни од шале подсмехнути.</p> <p>– Тражи вас, ујо, госпођа Рашићка! – одговори онај.</p> <p>Госп |
се збунио, кад је погледао.</p> <p>– Ми вас чекамо на ручак, – вели она.</p> <p>– Одмах... одма |
је, на кућу...{S} А и ви, слатка, молим вас, немојте смести с ума, што сам вам казала.</p> <p>– |
изнула у плач. </p> <p>Госпођице, молим вас, мало јаче...· слободније, – храбри је Кнежевић.</p |
ако ми мушки морамо.</p> <p>– Гле, а ко вас тера, да морате</p> <p>– Један другом за љубав.</p> |
ча к њима:</p> <p>– Хајдете.{S} Тражимо вас.{S} Треба да се журимо на Дунав.{S} Сад треба скоро |
/p> <p>Стотинама деце из света уче се и васпитавају тамо, и буду људи... и гора и боља од мог с |
, женском детету још много више кућевна васпитања.{S} Какво је то васпитање, кад мати сама, так |
нек учи Лепо је дати дете и у лер и на васпитање; али треба, Бог ме, женском детету још много |
м последњи бој бије између себе нарав и васпитање.</p> <p>И Зорка се обесила Даринци о руку, па |
понашање, у том га утврђава њено српско васпитање кућевно и школско.{S} Но, што код свега тога |
више кућевна васпитања.{S} Какво је то васпитање, кад мати сама, тако рећи, довлачи кћери курм |
у. </p> <p>Изгори поп Стеван између две ватре.{S} Ако у гору вуци, ако у село Турци.{S} Ако ће |
је беше узела, да долије у лонац у крај ватре.</p> <p>– Јух! – зачу се у исти мах и из собе у н |
њи девојче од својих седамнаест година, ватрених очију, весела безбрижна изгледа.{S} Како је Бр |
астирскога воћнака уз искрен разговор и ватреног Радованца.</p> <p>Кнежевићу добро дошло било, |
и о књигама.{S} Како сте дошли, чика... ваш ујак а и мати не могу доста да вас се нахвале.{S} А |
да мислим.</p> <p>– Моја мати.</p> <p>– Ваша је мати врло добра.{S} Знаћу и њој захвалити, – ре |
а плива у задовољству.</p> <p>– Госпођа ваша мати није нам се изненадила.</p> <p>– Ја сам тако |
омладину.</p> <p>– А да шта је друго та ваша дерна политика него туђа брига?</p> <p>– Општа ств |
ку Гору.{S} Ставимо ипотезу – можда баш ваша.{S} Гле, мај, зар то није могуће?{S} А по Дарвинов |
ачком омладином у вароши.{S} Али прошао вашар!{S} Дошао кући, да прихвати очеву радњу, па се уп |
{S} Бележник вели: „Нека буде и у паклу вашара!“ Благајник мисли:{S} Куд сви Турци... „Наћи ће |
<p>– А, знате ли, ко је на то наговорио вашег ујака?</p> <p>– Не могу да мислим.</p> <p>– Моја |
} Ето вам, шта је: госпођа Јеца просила вашега Бранка за своју кћер!</p> <p>Јован прсну у смех. |
сар.</p> <p>Једаред му примети: </p> <p>Ваши стари мора да су пореклом из Русије.</p> <p>Благај |
загрмело је, као да је пао у њу гром с ведра неба.</p> <p>Кад се Јован вратио, отпративши свог |
лим очицама и са ведрог чела, па јој се ведрина осмејкује око румених усана увек подједнако, а |
ује непомућено и у веселим очицама и са ведрог чела, па јој се ведрина осмејкује око румених ус |
еђим зеленилом, те се све прелива према ведром плавом небу у сутону у најпријатнијим видовима.{ |
вина разгалила и госпођи Нати тромост с веђа и дремеж с очију, живнула и она, па се радује Дари |
еје марила, да јој се и једно дете мора везати за село.{S} Не ће се кућа Гојковића ископати, до |
бично код топле пећи.{S} Ако Даринка не везе или не плете што себи или обично браћи, тетка-Кати |
у, видиш, око свирца час се таласа, час везе ситно коло сремачко, плаховито оно планинско. </p> |
започети.{S} Госпођа Рашићка хоће да му век поједе, што до сад већ неје говорио с нећаком своји |
ења, али ћуд никада.</p> <p>Никада свог века неје поп Стеван помишљао, да ће бити кадгод и пров |
Јован.</p> <p>– Па да за што више од по века проводиш за скамијама, а над књигом?</p> <pb n="24 |
а, а на колима се залепршаше два женска вела.</p> <p>– Писар мало поскочи са столице. </p> <p>– |
животне у сребрним и златним кивотима у велелепне храмове.</p> <pb n="101" /> <p>Бранко Радичев |
ив.</p> <p>То је било дивно, милостива, вели бележниковици, а дошао, да каже: „Добројтро!“</p> |
естра брата за савет. </p> <p>Да га да, вели поп Стева, у Јазак за манастирског ђака...{S} Наоп |
није друкче ни мислила.{S} Кнежевић је, вели, добар и ваљан млад човек, прилика таман као наруч |
је мати хтеде да задржи због главобоље, вели, да је сад са свим прошла. </p> <p>Колико је и Дар |
S} Баш му то добро и дошло.{S} Нема ти, вели, несноснијег посла, него гледати како наш бележник |
жедну преко воде, ма да се колико пући, вели Рашићка за Стајићку.{S} Само да се већ једног дана |
о ја не бих рекла, да је то дете рђаво, вели Ната за Јелену Рашићку.</p> <p>– Није; ал она ће н |
и певач.{S} Када је на уметничком мору, вели он, лађа богиње Талије, на којој је он у својој др |
ио...{S} Хајд, видећемо се, ваљда, још, вели поп Стеван.{S} Не ћеш тек отићи горе, а да и нама |
се и ви женске успалиле за омлатином!- вели попа смешљиво; а госпођа Јеца га види, да је сад в |
валила, те навалила.</p> <p>– Хајдемо!- вели, па, – Хајдемо!.... идем, – каже, – да видим моју |
за живу главу.{S} Као да ми ту седи!{S} Вели увек па се удари иза потиљка.)</p> <p>У који мах п |
– Марко!{S} Чашу пива!{S} Ево Марка.{S} Вели:{S} И пилићи су готови.{S}Па ако је по вољи, госпо |
ица га погледа, као да му не верује.{S} Вели:{S} Зна део комшилук, само не зна поп Стеван и ви; |
А није рада, ни кћер да уда у село.{S} Вели: „Село ти је тек село.“ Ето, она се родила и одрас |
дога човека, па се прикључи друштву.{S} Вели, кад се поздрави с мушкима и женскима:</p> <p>Чини |
.{S} Јуф, јуф, свиснуће.{S} Хоће, да! – вели Јован. – Не да се та извести из концепта.</p> <p>– |
p>Јух, како сам се ја онда поплашила! – вели Зорчица. – А Даринка стала, па не зна, шта ће; па |
добрила Јеца на поп-Стевина сестрића! – вели сека Ната.</p> <p>– Ја сам одмах рекла, има нешто, |
е моја!{S} Иди, немој да се крхаш ту! – вели јој разнежени супруг. – Ти бар не мораш, ако ми му |
просвета!</p> <p>Не помаже ту књига, – вели му Јован. – Нема просвете, где народ не стоји екон |
амо, да мислиш!{S} Приповедај штогод, – вели му девојче љупко, па му привуче себи руку. – Кажи |
, па сваки час добија некакве налоге, – вели Бранко. – Чини ми се, да је већ тражио друго место |
и је допустила, да долазим на певање, – вели Јелена; али ми је жестоко заповедила, да избегавам |
Децо, ја то не ћу моћи све издржати, – вели госпођа Ната, а запурила се сирота од врућине и гу |
дао.</p> <p>– Ми вас чекамо на ручак, – вели она.</p> <p>– Одмах... одмах ћу доћи, одговори Бра |
ну се она.</p> <p>– Ја ништа не знам, – вели Јован. </p> <p>– Слатки сте ви, – намигну бележник |
пођи Нати до беседе!</p> <p>– Ја сам, – вели, – за то већ стара, а ти си ми, кћери моја, још мл |
кује она из кухиње.</p> <p>– Разумем, – вели Трива.</p> <p>– Дођи, па ћеш вечерати, – опет Ната |
.{S} Ко је не зна, скупо бије платио, – вели Катица за госпођу Јецу. – Медом залива, а да лизне |
ао пустила у уши. </p> <p>Иди, синко, – вели. – помешај се и ти мало међу свет.{S} И онако слаб |
> <p>– Ја сам одмах рекла, има нешто, – вели сека Ката. – Сад је наишла, Бог да прости!</p> <p> |
инке.</p> <p>- Ми смо одсели код вас, – вели му она. –</p> <p>– Јован је тако.</p> <p>– Па да г |
овек, кад помишља на своју будућност, – вели опет парох, – не замишља увек самога себе, Праотац |
/p> <pb n="45" /> <p>Та, колико ме је – вели, – речи само стало, док сам га наговорила, да позо |
Стражилово ви и не морате, мама, ићи,– вели јој Даринка...</p> <p>Пуче топ.</p> <p>– Ево, лађа |
ај ми се увукао већ у нос:{S} Ова наша– вели Рашићка за Јелену, своју кћер, – још је невина, де |
овљевића, док је његове деце. „Кућа је“ вели, „жив човек, не цигља ни набој, а жива је кућа нај |
науми.{S} Код њега важи само „или–или“ вели Јован:</p> <p>– Са свим као и његова назови– ујна, |
, бар у корист свога „вишег позива“, па вели:{S} Штета за госпођицу Јелку, што нема прилике да |
> <p>Била ту Јаковљевићкиња девојка, па вели, доћи ће ми у визиту.</p> <p>И сад узеде да оговар |
} Мала је била... – разнежи се попа, па вели за Јелицу.</p> <p>– Да, да!{S} Сећам се...{S} Трчк |
он би му одговорио, као што толико пута вели; </p> <p>– Ја сам господар у мојој кући.{S} Ја сам |
што, али чики није нешто право.{S} Све вели, кад чита новине: „Ја не знам, што се толика хука |
а, мисли, не може ни постићи... „Поп је вели поп Стева, поп: а придиковао, а не; те гласао за о |
на место, где је седео био, а ништа не вели.</p> <p>- Е, сад иди никад, поп-Стеване!</p> <p>– |
озору с Јеленом, па да је пита, шта јој вели мати?</p> <p>(Таман га је лепо поздравила!)</p> <p |
е, јер је таки дух времена.{S} Бележник вели: „Нека буде и у паклу вашара!“ Благајник мисли:{S} |
лек против мамурлука.</p> <p>Благајник вели:{S} Клин с клином, па ено га код разбијене канте, |
м, шта; Нисам... нисам ни речи...{S} Он вели, ти ме зовеш. - </p> <pb n="35" /> <p>– За бога, – |
овца <pb n="103" /> и њену кћер.{S} Као вели, она јој је сина дочекала и гостила неко време у Б |
инеји слади санак.</p> <p>Благајник као вели: „Куд сви Турци“... па савесно врши своје као беге |
посла, него дошла, па јој баш жалостиво вели:{S} Не волим нешто, што је отишао Бранко. (За њих |
ужива, што може да мечи као „Прави Рус вели за њега увек писар.</p> <p>Једаред му примети: </p |
ник се не да извести из свога кола, већ вели:</p> <p>Овај наш уча могао би, Бога ми, спремити к |
бележнику друштво.</p> <p>Јеша Дабижић вели:</p> <p>– Баш се добро осећам!{S} Тако мора бити о |
гове“ не може побркати.</p> <p>– Седи! –вели опет попа Бранку,</p> <pb n="72" /> <p>– Не да се |
За што?{S} Мој господине, ето, за што! –вели Јеша. – Мој конкурент, онај Јуда код цркве, дошао |
их остатака, па је не занимаше ни каква велика беседа у вароши, радовала се Даринка као мала, ш |
сад?!</p> <p>Та, за који дан ће да буде велика беседа у корист преноса последњих земних остатак |
то ћеш тек допустити.{S} У нас је врло велика погрешка то, што ми држимо, да не може бити инте |
пођица</p> <p>Даринка, кад је у вароши „велика беседа“ рад преноса костију Бранка Радичевића, „ |
угара и Хрвата,... како та два књижевна великана старије наше књижевности несу некакав Мушицки |
S} Онако се народ уме одушевити само за велике идеје.{S} Од надничара, који је можда закинуо од |
агодарности само гроб.{S} Као свећеника велике идеје пренесе га у храм, где му је „црква под не |
у срдашцу моме“, завапио је негда његов велики имењак.{S} Туга се нека стисла у његовим грудима |
ђак још, упозорен од Мушицкога на онај велики посао, кога се он доцније тек онако свесно и сав |
час по па гурне Даринку или се удари о велики штит, што га Даринка држи против сунца.</p> <p>А |
агор само је, да Бог ме, увећао и онако велики жагор, што се разлегао по пространим ходницима и |
а то раскопчава огртач“, то чупа с ногу велики завежљај.{S} Баш читав посао!</p> <pb n="19" /> |
его речима.</p> <p>Попа застао баш пред великим орахом, па гледи већ по толики и толики пут, ка |
не цркве стоји одар окружен са шеснаест великих свећњака и обасут цвећем.{S} Станица паропловск |
ону о браца-Анти и разбијеној канти на велико уживање бележниково, (а чак је и благајник дигао |
ај пар предметом разговора она, неје то велико зарезивала.{S} Госпођа Јеца се не осврће на то, |
прослави.{S} Одмах сутра дан после оног великог концерта, што га је приредило српско академиско |
адемиско друштво „Зора“ у Бечу у спомен великог песника, седне он на лађу, а с њим и Јован Јако |
у свом скромном селу прославити спомен великога песника. ·</p> <pb n="59" /> <p>Још пре него ш |
А највећа је њена радост, што ће у тој великој свечаности и она да суделује.</p> <p>Пре него ш |
и могао доста да поднесе, сад се нађе у великој неприлици.{S} Чисто не сме да му гледа постојан |
У сека– Катину децу већ сад гледе као у велику господу, па се поносе.{S} Наша деца!{S} Има и у |
не клоне у тешкој ноћи искушења,... да, велим, у тешкој ноћи искушења, која га је стисла, да је |
, за то сам ти га и послала.{S} Да сте, велим, на само.</p> <p>– Нисам те разумео...!{S} Ни на |
а то ће Рашићка.</p> <p>– Но, но,... не велим ја тако...{S} Не мораш ти одмах... не знам шта... |
а.{S} Има она каде и чекати.{S} Али као велим, он је твој, па биће и теби право. </p> <p>– Са с |
ни за какво добро. </p> <p>– Да, и опет велим, – узе опет Јован – што више свесних економа, зем |
носу Бранкових костију</title>“.</p> <p>Величанствен тренутак.</p> <p>Изнесоше и мртвачки санду |
Бог ме, неје могао оставити након себе величанствених манастира ни иних задужбина.{S} Али као |
злети орао, замахне крилима, па заплови величанствено по ваздушном мору...{S} Или дивљи голубов |
а он вреди за наш народ и шта значи ово величање његова спомена.{S} Око тога му се мисли највиш |
да је био таки гениј, као што га ви сад величате, то није никад показао.</p> <p>– Чудновато, да |
, спремити коју боцу вина.{S} А?{S} Шта велиш, Јоване? </p> <p>Није ружно, – одговори Јован. – |
бих рекао, – дода бележник. – Него кад велиш, да је сам Варнава у манастиру, како би било да п |
а паропловског друштва окићена грањем и венцима, а на мосту, што води слађе на сухо, подигнут с |
ам устаде и диже чашу:</p> <p>– У нашем венцу има једна ружа...</p> <p>– Хм, Хм! – продера благ |
воденицу.{S} Довешће децу у Брајковац, венчаће их, и ти ћеш, можда, имати да тераш још парницу |
лов сад него да сам данас уловио дивљег вепра у спахинском забрану.</p> <p> Мачак се стропоштао |
на слава прошлости, и идеја будућности, вера, љубави нада неокаљанога поштења, непомућенога род |
S} Већ да му увређена љубав и преварена вера у поштење с болом врисне: „Од кад те, мајко, нисам |
кад дође та омладина, не знаш, каква је вера.</p> <p>– То ти је једно и исто.{S} Кажи младости |
ака плава хаљина, да се може слободније верати по гори, – последња кратка хаљина, што је као шв |
а, да буде вредна домаћица, добра мати, верна супруга, и тако даље.{S} Баш тада је он тим начин |
Криста јој је послушна, па радилица, па верна, па...{S} Ал само...{S} И сад језа цело хтела да |
Колико му је покојна Стаза била нежна и верна супруга, колико чуварна и вредна домаћица, Тинка |
у чашу у здравље једне вредне домаћице, верне супруге, једне госпође, која је ружа у нашем друш |
а Бог ме.{S} Додијало им овде гоњење за веру као и у Турској, па се просто одселили у Русију, п |
је – у божјој руци!{S} Али је бар тврду веру дала, да ће све и сва порадити и код чике, поп-Сте |
глед, како ваља љубити свој род и своју веру.</p> <p>Него Бранко Радичевић дубоко је заталасао |
S} Ја не бих никад одлазио одавде.{S} И веруј ми, моја је најозбиљнија намера, да дођем кући, п |
д до Карловаца.{S} Једва је могао ко да верује, да кола, у којима беше Бранко, не ће стићи са с |
Бележниковица га погледа, као да му не верује.{S} Вели:{S} Зна део комшилук, само не зна поп С |
Карловцима испасти.{S} Чисто не могу да верујем...</p> <p> „— Ти, канда, не идеш из Брајковца з |
њем, кад уграбила прилику. </p> <p>– Не верујем, – одговори Јован.</p> <p>– Зар ви ништа не зна |
p>– Ја бих те чекала целу ноћ.</p> <p>– Верујеш, да ћу доћи; је л?</p> <p>– Ниси никад слагао.< |
ли и он окренути на боље.{S} Ако ми не верујеш, иди ма у које село, где су Срби помешани с Нем |
њихову добу, а и не слуте, колико ће се весала поломити на узбурканим валима, што их тамо чекај |
ојих седамнаест година, ватрених очију, весела безбрижна изгледа.{S} Како је Бранко неје примет |
к, добио мало одушке, да се провесели с веселим Брајковчанима у хладу манастирскога воћнака уз |
ећно сунце, па одсјајује непомућено и у веселим очицама и са ведрог чела, па јој се ведрина осм |
/p> <p>– Не, не! – кличе девојче и опет весело, као обично, па га опет ухвати. – Не срдим се!</ |
Гори, те се опомене детињства и старога весеља чика-Перина.{S} Том приликом се и деца боље срађ |
вој прави цвет.</p> <p>Из мисли га трже весео кикот и клицање.{S} Таман да се дигне и да види и |
еле</title>“,и број „<title>Хришћанског весника</title>“, у кому је позив на претплату, а нерас |
уцао би је на главу преко ушију, кад је ветар или зима, па мора гологлав да сахрањује, да свети |
препреден као враг. (Понда окрену други ветар).{S} За Бога, Стефане, – удари госпођа Јеца кроз |
ро је.{S} Чувај се, да ти их не препали ветар и сунце преко поља, те да не кажу сељани. „Каква |
челу јој пао прам косе, па се њим игра ветрић, кад потрчи.</p> <pb n="38" /> <p>Бранко прогово |
p>Једва се око малих заранака раскалаши ветрић с Фрушке Горе.{S} Заћарлијао, па гони несносну з |
а не ће више говорити између себе „ви“, већ „братски српски“ „ти“, него Дабижић, на пример, не |
питала и брацу и сеју, кад ће, за Бога, већ једаред то почети?{S} Али Јован се одсмеје и одгова |
ови укрсте, не ће зар један на другога, већ један поред другога.{S} Запитаће се за јуначко здра |
а само по старој навици.</p> <p>Женска, већ не у првом цвету своје младости, али ипак још доста |
е само што се и сама за времена скрила, већ и пун сен округле багреме, једне од оних, што су за |
ележник се не да извести из свога кола, већ вели:</p> <p>Овај наш уча могао би, Бога ми, спреми |
та било.{S} Ти ниси рођен само за себе, већ за... виши позив, – пребаци Јеша писару, ал не знаш |
штва“, те не може друкче да тузи угове, већ се болном душом хвата за њихне трагове.</p> <p>Беле |
/p> <p>– А Јелена не сме ништа да каже, већ саже главу, па стаде гутати, као да јој нешто засел |
овара, па не знаде, шта сад да му каже, већ окрену на друго:</p> <p>Хајд заједно до куће, ако х |
разди, нити да вијају над собом облаке, већ пуштају, да поред њих пролећу чворци, што се надлећ |
угледа Јелену, како жури њој.{S} Дакле, већ је ту време, да се иде на певање!{S} Па колико Јеле |
ићу те донекле.</p> <p>– Немој донекле, већ хајде баш у Карловце.</p> <p>– Не реци два пут.{S} |
ју руку на траг, нити да његову стисне, већ му је подала, па је он љуби и милује по милој вољи. |
алне наше прилике...</p> <p>И Марко се, већ по одавно, помешао с гостима.</p> <p>Бележник хоће |
ати гости са стране.{S} Е, неје друкче, већ изгледаше тамо, што рекао оно Јован Јаковљевић, „ка |
није то ни идилисање, што ме амо вуче, већ баш, ако ћеш право, практичност,... сушта практично |
ачкога друштва, нити рећи мање ни више, већ сензацију; а у кући пречаснога пароха Брајковачкога |
<p>Јован сад тек не зна, шта да мисли, већ се забленуо час у бележника, час у бележниковицу.</ |
е препанула, да се неје могла уздржати, већ се у највећој дреци смота негде у коров, да тамо у |
да доврши, што је у радости хтела рећи, већ најпре поскакута с ноге на ногу па, кад јој се и та |
ризвао га тек сада, када је, тако рећи, већ на прагу, да буде свој човек, а за толико година до |
а испржи које пиле.{S} И Марко се, ено, већ вија са живином по широком дворишту.{S} Марко је ју |
којој неје ништа сметало, што је писар, већ по не знам који пут, декламовао ону о браца-Анти и |
, на онај свет,</p> <p>А ето ти и опет, већ по толики пут, госпођице Даринке, јединице јој кћер |
једнога од просветитеља хришћанских!{S} Већ ми бучи глава од неко доба.{S} Свуда Бранко и само |
ала пут и светлила му, да не залута.{S} Већ да му увређена љубав и преварена вера у поштење с б |
је госпођа Рашићка већ дошла к себи.{S} Већ се говори по селу, како жали, што је дотле дошло.{S |
а честито у двориште госпођа– Катино, а већ је готово цело село знало, да је сека Ката добила г |
ин да нешто изуме, кад је паметни Шваба већ све изумео!“ Једва се одважио још и на то, да по уп |
ебе.{S} Шта ти ваља радити, то ти треба већ сам да знаш после осам година, што си их провео у г |
да чита.{S} Обично би до сад у то доба већ био код Јована; али га јутрос нешто одговори, те не |
ата и Даринка у један мах.</p> <p>Трива већ сишао с кола па одапиње коњима конопце са ждрепчани |
да се развенчаш.{S} Петнаест година га већ нема.{S} Расписаћемо по новинама, да се до извесног |
оби лик Бранка Радичевића.{S} Учитељ га већ набавио, уоквирио и украсио њим собу.{S} Али то је |
ди, из тих се, по његову уверењу, не да већ више ништа ни учинити.{S} Нечему много бољем нада с |
ма глави.</p> <p>Сад се, Бог ме, „не да већ никако ни преиначити“, јер је и јавила Кати по њену |
ах... не знам шта... </p> <p>– Доста ја већ гутам од неко доба, – загрми Рашићка.</p> <pb n="36 |
,... по свој прилици...</p> <p>– Кад ја већ не ћу бити на Брајковачкој светковини, немојте бар |
а.{S} По дебела је књига, што сам је ја већ прочитала.{S} Скупо ме је стала.{S} Али све нек је |
се радује, да је позна. </p> <p>Бранка већ поче завијати у стомаку од толике љубазности.</p> < |
ти, тог подскакивања од ње!...{S} Зорка већ чита чика– Јовин лист, што јој поклонио браца Јован |
дно и треба да буде једно.</p> <p>Зорка већ опет дотрчала с књигом у руци, па говори речи позна |
</p> <p>– Е, Бога ми је госпођа Рашићка већ дошла к себи.{S} Већ се говори по селу, како жали, |
из главе“ На преудају неје ни помишљала већ и деце ради, а дакако, још је била држећа и млада д |
толики и толики пут.</p> <p>Него почела већ да се једи.{S} Све се разишло од куће: и деца и дев |
дина, па још млада за беседу!{S} А била већ и пре тога као ученица више девојачке школе на бесе |
арав за то.{S} Та, адвоката и онако има већ и сувише.{S} А у државној служби, опет, не да се пр |
чак и Новом Саду, где је толико времена већ средиште свему кретању српскога народа у јужној Уга |
<pb n="35" /> <p>– За бога, – поче она већ мало нестрпљиво, – та, за то сам ти га и послала.{S |
reign> неје ни ступио у јавни живот, па већ, ето, у туђој руци маљ, којим би себичност да кује |
првом покушају певачкога друштва.{S} Па већ и онако имала би да га пита много, много, да га пит |
гуш, не беше по све тога слободан, – та већ загрози опасност, е дуго прост народ не би имао ник |
ших.</p> <p>Под орахом на сред дворишта већ постављен сто.{S} Орах густ, а по земљи очишћено, п |
нка, тек да из учтивости рекне што, кад већ Јелена не прихваћа.</p> <p>У планини, знате, може л |
оном, примети Бранко више у шали, – кад већ знаш и за зубачу и за филоксеру.</p> <p>– Шала на с |
доба, њој срце све јаче куца.{S} А кад већ дође, и да седне на свој прозор, несташни ђаволак с |
"86" /> <p>Приметиће Јован **Бранку кад већ беху на путу кроз шуму манастирску. ~</p> <p>– Боже |
–а-а, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим, шта је!“ мисли благајник, кад за вечером и п |
љиво; а госпођа Јеца га види, да је сад већ мекши од памука.</p> <p>– Омлатина омладина, алезај |
шићка хоће да му век поједе, што до сад већ неје говорио с нећаком својим о томе.{S} А он опет |
овицом“.</p> <pb n="77" /> <p>Писар сад већ нема куд ни камо.{S} Те док се други збунили, кличу |
ш, тек само празан разговор!</p> <p>Сад већ не може поп Стеван, да омладинску ћурдију не одгрне |
е оно, што сам ја хтео, видим, да народ већ зна.</p> <p>– Је ли по вољи унутра? </p> <p>Бранко |
оге, – вели Бранко. – Чини ми се, да је већ тражио друго место.{S} Из његова данас разговора чи |
>– Па видиш, Стефане,... видиш, сада је већ девојче.{S} Седамнаест јој годиница; скоро ће, у им |
радни дан а чека сто послова.{S} Па је већ ето, време, да се на селу и госпође враћају са села |
не зна поп Стеван и ви; а и пошиница је већ омирисала. –</p> <p>– Неће госпођа.{S} Јоца то· доп |
ла.{S} Навалио се леђима на зид, где је већ отрљо креч и углачао га од тешког наваљивања; преба |
а „виши позив“.{S} Тај виши позив он је већ и вршио као члан неке путничке глумачке дружине, гд |
искочи; толико се пута захука, дошао је већ под грло, а то се отео тек само дубок уздисај.{S} С |
и, кћери моја, још млада. </p> <p>То је већ сувише!{S} Шеснаест година, па још млада за беседу! |
м Катом и с госпођицом Даринком, јер је већ једаред био с њима, баш у њиховој кући.{S} Али се у |
да се говори, него о томе.{S} Синоћ је већ доучила све, што неје била потпуно знала.{S} Само ћ |
брат.{S} Он кирија, а она ево је код ње већ четири године.{S} Па има послугу и од Триве.{S} Кри |
вели Рашићка за Стајићку.{S} Само да се већ једног дана прошетају деца, Бранко и Јелена, по Бра |
foreign>.</p> <p>– Јоване, – насмеја се већ Стајић,– мени се чини, ти у мамурлуку свом обично г |
да се попне на кола. </p> <p>Даринка се већ наместила, а надурила се, бојаги, па јој одговара:< |
пријатнијим видовима.{S} По доловима се већ спушта мрак. </p> <p>Под планином се раширило село |
ће идеја погинути...</p> <p>Бележник се већ неколико пута дизао, да опет он наздрави, али га ув |
да прецепи чвор на цепаници, с којом се већ толико бочи и која га стаде толико зноја, те у мало |
{S} Нова се омладина креће, њен глас се већ по мало чује.{S} Кад не иде више с омладинским скуп |
иге за господина...{S} Бранка.{S} Он ће већ доћи, – рече Даринка, па се као трже и поцрвени, ка |
та ћеш му и поверовати, да му срце хоће већ да пукне од среће.</p> <p>Јелена задрхта.{S} Провир |
уђ, јер и оне сродничке пажљивости беше већ нестало у себичному његову срцу, туђ, јер предвиђаш |
астао баш пред великим орахом, па гледи већ по толики и толики пут, како је воћка понела.{S} На |
и на изуст.{S} Па библиотека њена броји већ и десетак које „<title>Дарова доброј деци</title>“ |
још дуго трајати.</p> <p>– Имали смо ми већ једном и организовану омладину. —</p> <p>– Са стара |
абранити.</p> <p>– О, моја ће мама мени већ дозволити, – одазва се Даринка. – Њој се здраво доп |
олике љубазности.</p> <p>– Е, па кад си већ навалио...{S} Хајд, видећемо се, ваљда, још, вели п |
>, – допуни учитељ. – Је л, Зорчице, ти већ знаш твоју песму?</p> <p>– Знам, знам, господине! – |
са значајним смешењем.</p> <p>– Ех, ти већ све знаш, – проговори бележник, напунивши пуна уста |
а душу, јесте ништа и нико мањи ни већи већ главом њезин мацан.{S} Ено га, и он лично изашао, д |
тво састало, као и на то, даа је у кући већ било речи и о томе, да ће се ићи у Карловце.</p> <p |
лежник, благајник, писар и други певачи већ су се договорили, како ће после певања на пиво „Код |
Катиној неје ви било о другом чему речи већ о прослави Бранка Радичевића у Брајковцу.</p> <p>Зо |
опине Јелене и да допру до Стајића, док већ и он не дође у двориште свога ујака.</p> <p>Та „див |
оз.</p> <p>Да говорим толико... не знам већ коме, послушао би ме и учинио А ти...</p> <p>Види П |
оп-Стева, па говори без запете.) Ја сам већ замесио попару учитељу.{S} Не води ти бриге, Јелиса |
исам познав’о,</l> <l>Први санак ја сам већ одспав’о...</l>“ </quote> <pb n="48" /> <p>Даринка |
добричина, па доста и у годинама, и он већ ратоборнији.{S} Нешто га подиже са столице, па се у |
Али Јован као да не слуша, јер се нагао већ преко стола с чашом у руци, да се куцне с бележнико |
неког згодног увода. – Тај ми се увукао већ у нос:{S} Ова наша– вели Рашићка за Јелену, своју к |
је, да ће „сад одмах“ доћи, па је устао већ био и пошао.{S} Али је баш дошла у разговор најзани |
а само, колико је грких пилула прогутао већ и данас од бележниковичина пецкања!{S} Дотле га је |
ља беше нестало, па га нема натраг, ево већ јаче него по сахата. </p> <p>– Шта мислите, где нам |
дина.{S} Најстарији син јој, Јован, био већ у по гимназије.{S} Женско дете у седмој осмој ли го |
ребу, да се одмори.{S} Готово да је био већ и заборавио на ујака; а кад га се и сетио, неје има |
диван био, да кроз грло неје пропустио већ толико силно пиво, бело и црно вино и све, што река |
па се дигао, па пажљиво растире и онако већ до најситнијег патрићка догорелу полушку своје цига |
} Време је.{S} Није лепо, што ме толико већ, како смо заједно, ниси водио к њој.</p> <p>Поп-Сте |
Да Богме, мати је мати...</p> <p>Бранко већ пошао, а неје се још решио, дал да иде Јовану.{S} Д |
којој се, бог ме, ухватило по прилично већ иње; гладни гледа, како куља дим на врата.{S} Око с |
ас научити Бранково коло...</p> <p>– То већ знам! – кличе и опет Даринка, и још већма је поли п |
еседе!</p> <p>– Ја сам, – вели, – за то већ стара, а ти си ми, кћери моја, још млада. </p> <p>Т |
Благајник одмах устаде. </p> <p>– Писар већ дохватио шешир.</p> <p>– Хоћете ли и ви?—– шану бел |
пут!{S} Упамтите, други пут!{S} Ево нас већ и код наших.</p> <p>Под орахом на сред дворишта већ |
попом...</p> <pb n="43" /> <p>Кнежевић већ неколико дана ради око тога, да састави певачко дру |
љи, у тим годинама својих кћери, морају већ да помишљају и на зетове.{S} Ја кажем, Стефане роди |
ете се поп Стеван, – а да што сам ја ту већ двадесет и толико година?!{S} Учим ја то и говорим. |
разабирао за њу.{S} У сека– Катину децу већ сад гледе као у велику господу, па се поносе.{S} На |
оведе вакацију...{S} Ал не знам, што их већ нема из винограда! ...{S} Владимир ми је био ту пре |
али то је само у први мах, јер је Немац већ дошао онакав, какав Србин постане тек, кад се од ње |
“, да почне и сама мислити о њој, и још већ мада јој обрати пажњу на њу, када дође...</p> <p>Пе |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Већ далеко измакли путници иза вароши, те језде пољем ш |
е своје као сам песников аманет.</p> <p>Већ на неколико дана пред заказани свечани дан у Карлов |
} Кадгод је у Игњатовој кући било каква већа посла, било да му дођу гости, било да се кољу свињ |
шите, те ми сад тек долази пред очи све већа тешкоћа бремена, што сам га се подухватио у најбољ |
ђене паре, а пара мало, док потребе све веће расту.{S} Ми ћемо поред све примљивости према свем |
од куће: и деца и девојка и слуга.{S} А већи краве ће доћи скоро из поља, па и по дворишту треб |
{S} А повукао би је за цело, као што се већи у себи повукао, кад се састао с Јованом и учитељем |
и презрели беху у оно доба сви и мањи и већи књижевници, па и сам Рајић и Мушицки, чак и неумрл |
ним с кајмаком, на који му се сад тек и већи апетит отворио, што зар хоће на њему да излије сав |
еће на душу, јесте ништа и нико мањи ни већи већ главом њезин мацан.{S} Ено га, и он лично изаш |
ви мученик народни.{S} Што свеснији, то већи мученик.{S} Ја, видиш, не бих то никада могао бити |
ју страна ђаци, – када је то видео, још већи немир уђе у њега.{S} Хтео би да доспе и у читаониц |
ном штампаном табаку.{S} А од оних опет већина их почне још у ђачким скамијама, па таман кад је |
ко хоће да ствара јавно мњење?{S} Људи већином још не позвани на то.{S} Ко нам пуни белетристи |
, а ја бих рекао, да су народни учитељи већином такви, то је прави мученик народни.{S} Што свес |
, тукао би се сад са целом општином.{S} Већма осећа морални мамурлук, него онај од пробанчене н |
м она тројица њима ближе, то се Даринка већма стискује уз Јеленино раме, као да би да се скрије |
некако му вага судилачка и нехотице све већма претеже на Даринчину страну.{S} Бадава, срце само |
нат боље свидео.{S} Карту и чашу заволи већма него спас душе своје, него кућу и породицу.{S} Да |
вце за њим, за Стајићем!</p> <p>Што јој већма долази у главу, да је потребно да се са учитељем |
кораке под прозором; али, рекао би, још већма чује, како јој јако и нагло бије рођено срце.{S} |
официрским забавама.{S} Па се деца још већма заволеше, замилова се Данило и Ната.{S} И чика Пе |
право.{S} Ал...</p> <p>Јован је сад још већма дошао до тога уверења, да треба да остане код кућ |
ред простим светом! </p> <p>– Ви ме још већма плашите, те ми сад тек долази пред очи све већа т |
већ знам! – кличе и опет Даринка, и још већма је поли пламен по лапитима.</p> <p>Тим боље!{S} З |
бојаги, удари у смех.{S} Бранка то још већма увреди, те се оштро осече на ујака:</p> <p>– Гадн |
тра, ако не оде у варош, да тамо отвори већу радњу, ево мог носа, ако не назида у сред Брајковц |
едру, или умрети!...{S} Него једва чека вече, да се састане на прозору с Јеленом, па да је пита |
рнава у манастиру, како би било да пред вече банемо тамо?</p> <p>Како се дознало за узрок Бранк |
ој, нека отвори почешће собе онако пред вече, кад се стиша прашина по улици, али ни по што немо |
тако у стакленом ходнику уживају летње вече у разговору и теочинцу, Јелена је у својој соби.{S |
први пут опио у њој, а то је било прво вече, како се скрасио у Брајковцу) декламовао ону позна |
брим ногама, па – на здравље!{S} И цело вече „нити писну, нити зубма шкрипну“.{S} Ако га тек чи |
тужи, како Криста скоро свако боговетно вече изађе пред кућу, па се ту нађе с неким ковачким ка |
је и народ осетио жељу Бранкову.{S} То вече ће му остати у најлепшем спомену из живота у Брајк |
it="subSection" /> <p>Кад је Даринка то вече села у одар, да легне поред Зорке, дуго јој се пог |
забављате, – пребацује јој учитељ; – у вече са мном, а дању с господином Бранком.</p> <p>Девој |
p>Прилике је тому зими често.{S} Седе у вече обично код топле пећи.{S} Ако Даринка не везе или |
мо преко потока оној кући, одакле јој у вече долазе они звуци са ситних гусала, тамо,... ох, та |
амо по материној жељи. </p> <p>Од онога вечера, како је оно учитељ отишао онако нагло и срдит с |
то чудно осећање, што је обузимаше тог вечера, осећање према нечему неизвесному, где се радост |
к са печењем почиње наздрављати, ако ни вечера наша није још ни на столу, ја мислим и држим, ни |
мо је вечерас Бранко и Јован.{S} Чим су вечерали, дошао је Јован по Бранка, па су отишли к учит |
ја од вас, господине бележниче, да овде вечерамо! – кличе Дабижић, кад Кнежевић испева песму. – |
је, било телесно било душевно, уморан, вечерас тек више из навике, да нешто прочита, пре него |
заборавио, каква му је задаћа задата за вечерас.{S} Вук длаку мења, али ћуд никада.</p> <p>Ника |
отока у лепој тамо кући.</p> <p>Тамо је вечерас Бранко и Јован.{S} Чим су вечерали, дошао је Јо |
ог учу не избациш из општине, – рећи ће вечерас госпођа Рашићка поп-Стеви, наравно, после неког |
pb n="99" /> изгубивши наду, да ће се и вечерас састати с њим, и уверивши се зар још боље, да с |
српскога.</p> <p>Ту књигу узео Бранко и вечерас да чита.{S} Али, као обично, кадгод је, било те |
/p> <p>Па збиља!{S} Кнежевић не дође ни вечерас.</p> <p>Касно у ноћ тек чула је, да се отворила |
Како да се састане с њим?{S} Хоће ли он вечерас доћи под њен прозор, као обично, кад је онако с |
рочита, пре него што заспи.</p> <p>Него вечерас му се не да да чита ни колико иначе у овакој пр |
.</p> <p>Писар као да се нешто очемерио вечерас, па је мрзовољан.{S} Кадгод пије младо пиво, а |
ко исплакала.</p> <p>Али јој криво, што вечерас тога нема.{S} Осећа ужасну празнину, па јој кри |
Брајковачком учитељу, Милану Кнежевићу вечерас срце необично ускипило „љубве жаром“, па не дад |
ем, – вели Трива.</p> <p>– Дођи, па ћеш вечерати, – опет Ната Триви, а то исто или можда мало д |
l:lang="it">pianissimo</foreign> што га вечерашњи гости из Маркове крчме „Код разбијене канте“ |
мисли благајник, кад за вечером и после вечере заређале здравице, као да му је до сад све тек к |
еда и као очински савет...</p> <p>После вечере оде госпођа Рашићка с Јеленом „за послом“.{S} Ос |
кад ће поп Стеван проћи и вратити се на вечерње.{S} Но колико јој збиља стало до поп-Стевана, е |
Једва дочекала, да црквењак зазвони на вечерње.{S} Понда је изашла на улицу, да види, – кад ће |
а, да у Брајковцу звони радним даном на вечерње, ако у опште и звони, но највише тек за то, да |
нила главицу на руку, па мирише мирисни вечерњи чисти ваздух.{S} Поглед јој се отме на осветљен |
рговачкога, што га добије у тако званим вечерњим школама, а чистећи преко дан пијацу испред дућ |
> <p>– Миле! – задрхта опет њен глас по вечерњој тишини.{S} Нема одзива.{S} Само види, како учи |
видим, шта је!“ мисли благајник, кад за вечером и после вечере заређале здравице, као да му је |
> <milestone unit="subSection" /> <p>За вечером поп Стеван крупно мисли.{S} Нико речи да прогов |
то стужи човека.</p> <p>– Да, да!{S} За вечеру радованца!- пристадоше сви у глас.</p> <p>Благај |
рудима народнима, где је нашла места за вечита времена слава прошлости, и идеја будућности, вер |
ако му драго, Бранко Радичевић сјаће за вечита времена као трећа звезда уз Вука и Даничића на о |
њим био толико дрзак, да каже, како је „вечита штета за уметност, што госпођица Јелена нема при |
и копати винограде.{S} Имамо на пример „вечитих правника“ доста, ал и ти хоће да играју само го |
имени оно:{S} Кога мрзи да ради, тај је вечито незадовољан са својим позивом, и зна увек милион |
воју.</p> <p>– Не мислиш, ваљда, да ћеш вечито ђаковати?</p> <p>Бранко одмахну главом:</p> <p>– |
реч на памет; „Ваљда не мислиш, да ћеш вечито ђаковати.“ Да!{S} Понда треба помишљати и на сво |
а се.{S} Уплете и она: „Први санак мира вечитога.. </p> <p>А Зорка нестрпљива, па заврши послед |
омилело, да је зажелео у њему боравити вечни сан.</p> <p>Два дана напред почели се скупљати го |
</p> <p>Сутра после подне одмах је прва веџба певачка. </p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
као што је била,... па да јој се момак веша на прозор?{S} Каква је она мати, кад то гледи свој |
да се поздрави с њом.{S} И он, до душе, вешт момак за таку прилику:{S} Али и она не зна, шта да |
ковац; ту се препоручи бележнику својом вештом декламацијом „о разбијеној канти“, и бележник га |
ободнији. (Понда се затрча, те додаде:) Ви сте анђео храбрилац!</p> <p>– Молим, молим, господин |
и нашег Марка?...{S}Јел те, мајсторице, ви ћете нам га пазити.“</p> <p>„Гле мене!{S} Како не би |
ети најбоље посведочити...{S} Боже мој, ви гледате опет ту као неки преблаги Јеврем...{S} Ето в |
о, тек да се, бојаги, извини. </p> <p>- Ви сте ипак старији, - одговори Јелена ђаволасто; – па |
рсну у смех.</p> <p>– Ја то увек кажем: ви терате политику.{S} То је наперено против нас попова |
one unit="subSection" /> <p>– Идеја!{S} Ви омладина све изумевате неке идеје.{S} Ама, кажи ми, |
ћете постидети.</p> <p>– Хвала вам!{S} Ви тако умете и да храбрите, да сам сад опет слободнији |
<p>– Са свим ми је право, са свим...{S} Ви ћете, дакле, ићи у недељу...</p> <p>– Морамо још у с |
ена, без сумње и ви ћете нам помоћи.{S} Ви тако лепо певате, – примети учитељ Јелени, а до ње с |
људи да се помешају у народ, у масу.{S} Ви имате иначе потпуно право.{S} Ал...</p> <p>Јован је |
говорити пред простим светом! </p> <p>– Ви ме још већма плашите, те ми сад тек долази пред очи |
им погледом.</p> <p>– Бранко?!</p> <p>– Ви се и опет правите да ништа не знате.</p> <p>– А ти о |
о.{S} Да му бар кажем с Богом!</p> <p>– Ви одлазите?</p> <p>– Овај час.{S} Даринка мало поцрвен |
а, што значи, да и он то пита.</p> <p>– Ви ћете после њих доћи на ред, – одговор и онај.</p> <p |
је ту Јелена, па да је пецне.</p> <p>– Ви сте сретне руке, госпо, – ухвати Дабижић као у шали. |
мо учитеља упитљивим погледом.</p> <p>– Ви се заиста, госпођице, врло добро забављате, – пребац |
па искрено окренула лице њему.</p> <p>– Ви ћете певати с нама.</p> <p>– Ох, Боже!{S} Та, то је |
Хоћете ли га умети сачувати?</p> <p>– А ви?{S} Нема сумње, чуваће га она заједно с мајкином душ |
{S} Но да је био таки гениј, као што га ви сад величате, то није никад показао.</p> <p>– Чуднов |
его то, – примети Бранко.</p> <p>– Онда ви терате политику.{S} Бранко прсну у смех.</p> <p>– Ја |
рији, - одговори Јелена ђаволасто; – па ви треба да почнете.</p> <pb n="39" /> <p>Бранко ћути; |
м шале!{S} Шта?{S} Мислите није могућег Ви, можда, и не знате, али у старо време одселило се од |
не ће ни бити ништа у Брајковцима, кад ви одлазите.{S} Не би је било, уверен сам, ни да ја ост |
Да Бог ме, да вам мора бити смешно, кад ви не налазите у Бранку друге идеје него то, – примети |
деца полегати, у кући сека-Катиној неје ви било о другом чему речи већ о прослави Бранка Радиче |
ладимир ми је био ту пре, него што ћете ви доћи, мало јео, па опет отрчао с децом.{S} Ако није |
нам, – вели Јован. </p> <p>– Слатки сте ви, – намигну бележниковица. </p> <pb n="94" /> <p> <fo |
д не стоји економно добро.{S} За то сте ви ту, па учите народ,... да, учите га!{S} Треба сви да |
а воли.</p> <p>– Наравно, наравно.{S} И ви, дакако, госпођице, примети Кнежевић и истрже своју |
по имену, па и ја тако хоћу.</p> <p>– И ви мене називате „господине“ – рече Бранко, тек да се, |
ко.</p> <p>– То може бити. ·</p> <p>– И ви, збиља, не знате ништа?</p> <p>– Баш ништа.</p> <p>– |
.{S} Пази, дете моје, на кућу...{S} А и ви, слатка, молим вас, немојте смести с ума, што сам ва |
</p> <p>- Госпођице Јелена, без сумње и ви ћете нам помоћи.{S} Ви тако лепо певате, – примети у |
<p>– Да Богме, да бог ме, кад сте се и ви женске успалиле за омлатином!- вели попа смешљиво; а |
ге дали сте се на професуру, па ће те и ви лепо тако да спремате омладину на госпоство.{S} Једи |
ећ дохватио шешир.</p> <p>– Хоћете ли и ви?—– шану бележниковица Јовану.</p> <p>– Куд сви Турци |
не поздрави:</p> <p>– А!{S} Јесте ли и ви ноћашњи?{S} Браца баш сад устао.</p> <p>– Е, добро к |
одушевљења.</p> <p>– Него морате нам и ви помоћи! – рећи ће Бранко, па употреби ту прилику, да |
део комшилук, само не зна поп Стеван и ви; а и пошиница је већ омирисала. –</p> <p>– Неће госп |
а то је он наш идеал.</p> <p>– Јесте ли ви читали његове песме? </p> <p>– Још пре него што си с |
– Јеси чуо, натарошу:{S} Или сви ил’ ни ви!</p> <p>– Сви!{S} Сви! – чу се више гласова, а најви |
иповеда, а није прошао толико света као ви!{S} Па говорите макар о ономе, што сте отоич почели. |
ицу хајдете с нама, понда на Стражилово ви и не морате, мама, ићи,– вели јој Даринка...</p> <p> |
на Брајковачкој светковини, немојте бар ви Карловачку да пропустите.</p> <p>– Па: сад, ваљда: н |
, па тамо населили *Нову Србију.{S} Зар ви то не знате?{S} Могу вам дати, па да читате.{S} Па ј |
верујем, – одговори Јован.</p> <p>– Зар ви ништа не знате? </p> <p>– Шта? </p> <p>– Бележникови |
е своју стару ћуд.</p> <p> Па да о чему ви омладина разговарате, кад се састанете?</p> <p>– Как |
аш, да нема још много до недеље?</p> <p>Ви сте мушки увек тако комотни!{S} Тако и чика!{S} Само |
амо да не ће више говорити између себе „ви“, већ „братски српски“ „ти“, него Дабижић, на пример |
кад вас чекам.</p> <p>– Душо, зар још „ви?</p> <p>Јелена се застиди,</p> <p>– Не срди се; немо |
огуће, да и кћи њена зна за те материне вигове, кад се свагда онако наметљиво понашаше према ње |
ћ, па мудри Доситије и преблаги Милован Видаковић... и толики други славни и преславни; али се |
бомира у Елисијуму</title>“ од Милована Видаковића и „<title>Крв за род</title>“ од Милованова |
и наше деце! – повика госпођа Јеца, кад виде своју кћер с попиним сестрићем испод руке; те оде |
истије крви“.{S} Сад се чисто трже, кад виде, да је заорао дубоко опет на своју стару бразду. < |
проговориће поп Стева један пут сестри, видевши да ће јој тиме погодити најватренију жељу.</p> |
> <p>Госпођа бележниковица, на прилику, видела кроз прозор, кад су прошла кола.{S} Ал како неје |
а кћерка.{S} Била код попине Јелене, па видела, да су гости дошли, те потрчала кући, а сва се з |
моју Кату.{S} Давно је – каже, – нисам видела, па сам је се зажелила.</p> <p>Она, да Бог ме, н |
иле, као да се бог зна колико дуго несу виделе, или као да су претуриле некакву страшну опаснос |
овце.{S} Јутрос је поранио.{S} И кад је видео жагор и необичан живот по Карловачким улицама, ко |
кад се састао с Јованом и учитељем, те видео, како, <pb n="44" /> особито овај последњи одушев |
болом врисне: „Од кад те, мајко, нисам видео, ја јоште добра нисам видео! – а у исти мах падош |
ајко, нисам видео, ја јоште добра нисам видео! – а у исти мах падоше му на ум њене, материне ре |
ају ода свију страна ђаци, – када је то видео, још већи немир уђе у њега.{S} Хтео би да доспе и |
>– Е, па кад си већ навалио...{S} Хајд, видећемо се, ваљда, још, вели поп Стеван.{S} Не ћеш тек |
; оне живе, дакако, за своју децу, па – види Бог!..</p> <p>Даринка се и Јелена ухватиле испод р |
за село!{S} Да се држао тога, па да га види Бог и њега и Тинку и синчића му!{S} Али Арсенију с |
- вели попа смешљиво; а госпођа Јеца га види, да је сад већ мекши од памука.</p> <p>– Омлатина |
Радовала се и селу.{S} Радовала се, да види тетку, браћу, сестру, другарицу Јелену и...{S} Она |
ут!</p> <p>Прохтело се госпођи Нати, да види своју сестру, баш као да јој је, не дај Боже, прем |
народ да држи новине, па да се учи, да види, да зна, да чује...{S} Просвета, просвета!</p> <p> |
сломио преко тезге, како је појурио, да види, какве су то даме, што им се шлајери тако лепршају |
ечерње.{S} Понда је изашла на улицу, да види, – кад ће поп Стеван проћи и вратити се на вечерње |
от и клицање.{S} Таман да се дигне и да види иза џбуна, ко је то, а пред њ испаде мала Зорка, Ј |
{S} По опаљеном лицу и испуцаним рукама види се, да је вредан човек.{S} Не би нико рекао, да је |
е теоретски о томе предиковало, а да не види то од нас својим очима.{S} Престанимо ми радити, ш |
лаком кабаницом покри колена, да баш не види, ако је непозван ко, попу у чакширама.{S} Очи упро |
раме пребацио сваки пушку.{S} Али им се види, да несу ловци од заната, него баш од дуга времена |
ечерњој тишини.{S} Нема одзива.{S} Само види, како учитељ одмиче, и чује, како оштро корача... |
ично казане ту мисли; само му мило, што види, да народ зна за Бранка, да је и народ осетио жељу |
И њено срдашце куца необично живо, јер види, да се ради око начела, што она, ако и не може да |
ђи Кати много, да на први поглед од мах види, да се госпођа Јелисавета преварила у рачуну?</p> |
послушао би ме и учинио А ти...</p> <p>Види Поп Стева, да је тренутак озбиљан.{S} Но не зна, ш |
на крај памети му, шта она пита.</p> <p>Види она то, па му напомиње:</p> <p>– А да за то сам га |
би и стопе поп-Стевине.</p> <p>Чујем... видила би јој кћи вароши и лера, да није поп-Стевина џе |
је нема к мени.{S} Него, ваљда, кад је видила, да је мој Јован за њу кисело грожђе, а она окре |
држао узде, и знало се, бојаги, нешто и видило се, тобож, некога рада, макар да се заман викало |
„бранимо народна права“; а ја, бога ми, видим, да се и наши народни браничи, „поборници“, напла |
/p> <p>– Најпосле оно, што сам ја хтео, видим, да народ већ зна.</p> <p>– Је ли по вољи унутра? |
када могао бити.{S}Па кад то не могу, а видим шта други раде, не могу ни ја бити бољи... </p> < |
о, од како се знам, па хвала Богу!{S} А видим, како пролазе ти, који вичу:{S} Слобода,... народ |
ам.{S} Имала сам прилике две године, да видим, каква је.{S} Отворена ми се свиди.{S} Шта нас је |
на ми меће моју руку на своје груди, да видим, како јој страшно лупа срце.{S} А срце јој лупа, |
, па, – Хајдемо!.... идем, – каже, – да видим моју Кату.{S} Давно је – каже, – нисам видела, па |
амо кад се препире о чему с чиком, онда видим, да уме и више коју рећи.{S} Али увек Бранко има |
нији.{S} Ето, он је кратко време ту, па видим, да га и сељани јако уважавају, јер слушају његов |
S} Ја не могу рећи: „моје“ дете!{S} Јер видим, и ти је волиш, као да си је ти родио.</p> <p>– Ј |
, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим, шта је!“ мисли благајник, кад за вечером и после |
обарен.</p> <p>– Одахнуће, кад не буде видио своју ујну, – опет се уплете бележниковица.</p> < |
, знаш, друкче, кад се мушка глава даде видити.{S} Па јави се тек кад год мајсторици, да се зна |
и још пре него што ће доћи, не можеш је видити.{S} Од пре то мало који дан, да је нема к мени.{ |
су певачке дружине.{S} Ту ћете најбоље видити спровод и чути песме. </p> <p>– Одоше у саборниц |
уће, да ће заложити своју реч.</p> <p>– Видићемо још, шта ће рећи поп Стева? – рече она, па се |
ина трпила Јеца у поп-Стевиној кући?{S} Видићеш само, биће ту...!{S} Учитељ је сад мали за њену |
} Што свеснији, то већи мученик.{S} Ја, видиш, не бих то никада могао бити.{S}Па кад то не могу |
Хајде, Триво дете моје, помози госпођи, видиш, сама је.</p> <p>– Разумем! – одговори Трива и од |
ни речи било о нашој Јелени.{S} Даклем, видиш да ствар није свршена.</p> <p>– Па за што само да |
род у чистом свом оделу.{S} А у народу, видиш, око свирца час се таласа, час везе ситно коло ср |
копавао.</p> <p>– Па видиш, Стефане,... видиш, сада је већ девојче.{S} Седамнаест јој годиница; |
у њих као стари зналац, па се смеје.{S} Видиш га само, тресе се гојазан, зачкиљио очима и разву |
се све тресе гојазан,:како се смеје.{S} Видиш га само, клима главом, и развукли му се брци, али |
ди.{S} Па сад се дивим мојој матери.{S} Видиш, Бранко, моја ти је мати чудна жена.{S} Права Срп |
; а почнимо и ми паметније са собом, да видиш, не ће ли и он окренути на боље.{S} Ако ми не вер |
бро.</p> <p>– Да, да, треба да идеш, да видиш матер,... треба, да! – говори поп Стева све на ра |
једва промуца.{S} Понда дода живље:– Да видиш само!</p> <p>И узе Даринчину руку, па је притиште |
{S} Па тек кад полети бујицом!{S} Е, па видиш, омладина ти је као поток: а ово, што су сад наум |
, који десетак јаја и..</p> <p>– Но, па видиш, да ће то све још бити као што треба.{S} Госпођа |
мене, кад сам га укопавао.</p> <p>– Па видиш, Стефане,... видиш, сада је већ девојче.{S} Седам |
аца земље и према томе и опрему.{S} Кад видиш, како народ лако прима моду, немој мислити, да би |
сама.{S} И ни паре дуга нема.{S} Штогод видиш да је њено, све је то слободно и, што она каже, „ |
а времена...{S} Ама молим те, зар ти не видиш, да у нас нема никакве дисциплине, нема странке: |
а!{S} Хлеба!{S} А тек сад?{S} Зар ти не видиш, шта се кува?..{S} И сам си пре неки дан рекао, с |
и те мисли на памет ваљда за то, што се видиш сада у овом обиму?{S} Брате, ја се мало разабирам |
да будем адвокат или чиновник...{S} Ти видиш зар, да се ја не одричем рада.{S} Боже сачувај!{S |
S} Уплете се Зорка.</p> <p>– Да!{S} Ето видиш.{S} Па што му драго!{S} Ја ћу доћи у недељу...</p |
дозиђивати, ако му буде уско...{S} Ето видиш; шта би ти било, да си за годину две дана мој кап |
и и замаглио у уској сеници свој да баш видиш, како куља плав дим на врата. </p> <p>Намештај у |
Канда нема више дана него кобасица! . „Видиш, овај орах је, чини ми се, први пут ове године до |
м плавом небу у сутону у најпријатнијим видовима.{S} По доловима се већ спушта мрак. </p> <p>По |
ионици „код зеленог дрвета“ А и деца се виђала тамо на официрским забавама.{S} Па се деца још в |
евићкиња девојка, па вели, доћи ће ми у визиту.</p> <p>И сад узеде да оговара госпођу Нату, как |
овала се Даринка као мала, што ће да се вија са Зорком по планини и по виноградима, да беру цве |
пржи које пиле.{S} И Марко се, ено, већ вија са живином по широком дворишту.{S} Марко је јунак, |
Зорка, Јованова сестрица, и Даринка.{S} Вијају лептирове по пољу</p> <p>Бранко скочи на ноге.</ |
гдегод у шушњарку или у бразди, нити да вијају над собом облаке, већ пуштају, да поред њих прол |
неумрли песник неувелог <title>Горског вијенца</title>, владика Раде Његуш, не беше по све тог |
, тобож, некога рада, макар да се заман викало:{S} Хлеба!{S} Хлеба!{S} А тек сад?{S} Зар ти не |
запити, па га не ће ни слушати, те ипак викати живео; а нити ће га хтети нити умети довољно раз |
це из винограда!{S} То је његов глас! – викну прва Зорка.{S} Све поврви на поље.</p> <p>– Шта ј |
l>Мојих песмарица,</l> <l>Тамо има бела вила</l> <l>Раширила крила, –еј!</l> </quote> <pb n="58 |
<l>За слободу с диже сваки.</l> <l>Бела вила ори глас:</l> <l>Устај, Србине!</l> <l>И у борбу з |
пиљио као маче у жижак, да ли ће каква вилинска рука отворити капак на прозору, на оном прозор |
уго недељно време.{S} На столу, дакако, вина ил пива пред сваким.</p> <pb n="27" /> <p>Бележник |
скога воћњака, посрћући „од љубави и од вина“.</p> <p>Као што рече Јован, пречасни господин арх |
о млађи ђачић, више пута доносио у ћупи вина, а код њега се пило и ликовало по често.{S} Но да |
а могао би, Бога ми, спремити коју боцу вина.{S} А?{S} Шта велиш, Јоване? </p> <p>Није ружно, – |
а за жедне ђакеле, што је Бранко певао: вино, гајде, тамбуре, младе моме, голе ноне.. </p> <p>Г |
, и њих би метнуо на кеца или продао за вино ил ракију.{S} Него док трајало и његове и женине с |
стио већ толико силно пиво, бело и црно вино и све, што рекао онај, осим петролеума.{S} Но он с |
о зубача племениту биљку, као филоксера винову лозу.</p> <p>– Ти би канда још могао бити ваљан |
квењак одзвони, па хајд опет кући или у виноград за својим послом, ако не оде у поп-Стевину сен |
су ти деца?</p> <p>– Јован је отишао у виноград.{S} Има у поп-Стеве неки гост, Јованов пријате |
ју...{S} Ал не знам, што их већ нема из винограда! ...{S} Владимир ми је био ту пре, него што ћ |
последњи злочин!</p> <p>– Ето браце из винограда!{S} То је његов глас! – викну прва Зорка.{S} |
агрну раденици из целе Бачке и Баната у виноградарску радњу, или кад се у октобру искупљају ода |
учитељ Кнежевић напоредо кроз планинске винограде.{S} О раме пребацио сваки пушку.{S} Али им се |
ао оца свога, па орати земљу или копати винограде.{S} Имамо на пример „вечитих правника“ доста, |
војим брежуљцима и доловима, а по овима виногради, вотњаци, беркови, шуме.{S} Ту ти се измешала |
ће да се вија са Зорком по планини и по виноградима, да беру цвеће по ливадама, да пију воде на |
и висока разграната ораха у Јаковљевића винограду цело скоро после подне на мекој трави у крај |
него што поцури шира, мора да поцури по винограду скоро исто толико зноја.</p> <p>– Знам ја то |
снивао, пиљио, док се туга неје прелила вином, те из дубљине наквашенога срца свога стао пролив |
Писар се гуши сиром и залива грло белим вином.{S} Али и он наравно мисли, да мора нешто рећи, б |
некмо ли да траје, „док се поје, док се винце пије, и док срце уздише“?</p> <p>– Блажени ништи |
остати у спомену, „док се поје, док се винце пије... „— догод је и једног ваљда српскога ђака. |
ој соби.{S} Уза зид је постеља и на њој виолина.{S} Насред собе сто, и по њему разбацано то књи |
и, коју је млади учитељ навио на својој виолини, познао је ипак, да је одјекнуо с оне жице, кој |
азне гласове, поводећи се за учитељевом виолином.{S} Али кад бележниковица закрешта, не мога да |
поздрави са певачима, те одмах дохвати виолину, па пође од једнога до другога, да им огледа гл |
о господском кругу. </p> <p>Бранко узео виолину, па превлачи гудалом по њој.</p> <pb n="64" /> |
<p>До јако би учитељ обично узео своју виолину, те до неко доба изводио из ње какве мелодије.< |
одла и подмукла. „Испод мире сто ђавола вире!“</p> <p>– Јух, мати, како можеш тако што рећи, – |
да му пренесу последње земне остатке на вис убавога Стражилова, које му, за ђаковања још у Карл |
шено је, да се пренесе на Стражиловачки вис.{S} Па смо закључили с овим побром... (Господин Мил |
ја шарена крила, час их скупи и дигне у вис, да му се боја и на горњем и на доњем делу танких к |
</p> <p>У долини испод Стражиловачкога виса, опет на свечаном одру, положи се лес, да и заступ |
bSection" /> <p>На врху Стражиловачкога виса завршен је спровод. </p> <p>Отпоја се и последња п |
У углу поред пећи пар ципела, а о зиду висе о клинцима једне чакшире, стари шешир и зимски кап |
изван села где у сред села, изнад свију висе према лазурном небу, а овде онде одбиће се још пос |
аш у овај пар, када ми о њему говоримо, виси на прозору попине Јелене?</p> <p>– А-а!... </p> <p |
н. </p> <p>У прочељу између оба прозора виси у учитељевој соби лик Бранка Радичевића.{S} Учитељ |
д приковао на икону светога Николе, што виси у прочељу.</p> <pb n="51" /> <p>Усне јој шапутаху |
="64" /> <p>Писар се загледао у лик што виси у прочељу. </p> <p>Јован упро поглед у бележникови |
то гвоздених то дрвених клинаца.{S} Ту виси пчеларска капа; стара нека реверенда, – ваљда, прв |
овом, то о оном, у хладу између четири висока разграната ораха у Јаковљевића винограду цело ск |
че...{S} Шева се завитлава у ваздух, па високо тамо кличе танко гласовито...{S} На бресту се гд |
дакле све, што се рачуна у Брајковачку високу власт, седели су у засебној соби „Код разбијене |
ући му разумљиво и са жарким родољубљем витешка дела наших предака, стару славу и нове невоље о |
топле молитве.{S} Али се трже, кад јој витице тек сплетене, а не придевене спадоше на пунахна |
Криста. („Боље да ми је ту, него да се витла којекуда“, мисли госпођа Ната).{S} Мајсторица што |
пећу крилима за каквом савуљагом, па се витлају око ње, а она их заварава...{S} Над стрништем и |
а отворено море, где борба за живот као вихор диже и ваља вале то себичних страсти то племенити |
е да је чује.</p> <p>– Милане!</p> <p>– Виче Кнежевића, а глас јој прекиде јецање.</p> <p>– Учи |
а на другој соби.{S} Стала на врата, па виче Јована:{S} Хајде, браца.{S} Време је!</p> <p>Јован |
да пропусти, а да не спомене, како неки виче на њу, да је божем она отуђила поп-Стеву од његове |
та својства своја изоштрава.{S} Ми све вичемо: „Учимо народ!{S} Поучавајмо га!“ А све то, што |
Богу!{S} А видим, како пролазе ти, који вичу:{S} Слобода,... народно право,... аутономија,... и |
ако женско дете.{S} Али та, чини ми се, више пази на свог поп-Стеву.{S} Маћи му се не да.{S} Он |
ва. – Знам, да сам му, као млађи ђачић, више пута доносио у ћупи вина, а код њега се пило и лик |
сле бујице омладинске вас <pb n="54" /> више, који ћете признати, да омладина има право, кад се |
евану у врт, те се предомислио.</p> <p> Више њега се залепрша лептир, па стаде, баш близу на не |
дити треба, радити!{S} Па... чуј ме!{S} Више народу користи, кад у својој средини има ваљана ин |
стао конзисторијалним присједатељем.{S} Више шта, мисли, не може ни постићи... „Поп је вели поп |
побра није никад још таким показао.{S} Више пута му је баш био и одвратан, што је „таки“, као |
корист преноса и споменика Бранкова, а више тога ради, да упознамо наш свет боље са песником с |
>Јеси ли разговарао што? – пита попу, а више тумачи, шта мисли, погледом него речима.</p> <p>По |
век кажем, а то ћу и сам урадити: треба више учених људи да се помешају у народ, у масу.{S} Ви |
и се и не мисли на то, да трговцу треба више од нешто капитала, што га је обично наследио или, |
ерио, кад је лептир одлетео.{S} Неје га више ни тражио.{S} Он зна за цело, где ће опет наћи сво |
а више знаш него ја.{S} Није истина, да више пати, који више зна.{S} Данас само они добро прола |
у гимназиским скамијама.{S} Ја хоћу да више знаш него ја.{S} Није истина, да више пати, који в |
на њега као озебао сунце, те неје могла више ни заспати после тога!{S} Да зна само, како јој је |
ти пажње оному говору, што претпоставља више и ума и срца у <pb n="65" /> женскиње, која може д |
</p> <p>– Хвала ти, боже!{S} Канда нема више дана него кобасица! . „Видиш, овај орах је, чини м |
својој болти.{S} Занатлија не ће да зна више од свог мајстора, где је изучио занат, економ више |
и.{S} Не за то, што би се бојао, да она више зна, него он; него што се, не зна ни сам за што, н |
им, као што су неки ради можда, или шта више, баш тога ради омаловажавати ђенија његова, то је |
. – Ја ти, – рече, – не могу дати ништа више до свог благослова; не знам ништа друго, до да се |
у!{S} А била већ и пре тога као ученица више девојачке школе на беседи сваке године по један пу |
у наш политички ваздух.{S} Не, овде сад више не треба тиха рада, овде треба олујине: загушљивос |
ао.</p> <p>– Чудновато, да се, ево, све више њих тек у новије доба сећају, – одговори Бранко, – |
аномалија код нас, какве, ваљда, нигде више у свету нема.{S} Наша интелигенција постала је, та |
глас се већ по мало чује.{S} Кад не иде више с омладинским скупштинама, добро; наћи ћемо други |
S} Па га – ревност тако занела, да неје више ни онако уздисајан супруг, ни онако нежан брат.</p |
за рад.{S} Кад год сам код куће, све ме више жеља вуче мирном сеоском животу.{S} Из читавог Хор |
ру,... ма куд,... само да се не састане више ни с ким од њих!{S} Па у јутру, чим сване, бежи из |
S} Она се страшно ополчила.{S} Не ће се више ни враћати у Брајковац, него иде одмах одавде кући |
л’ ни ви!</p> <p>– Сви!{S} Сви! – чу се више гласова, а највише писарев.</p> <p>Учитељ и сувише |
и“ „ти“, него Дабижић, на пример, не ће више називати Јована и доктором, а Јован ће њему, на пр |
село у грлу.</p> <p>Бранко као да не ће више о томе да говори.</p> <p> И сви заћуташе.</p> <p>– |
другом неучтивији, те не само да не ће више говорити између себе „ви“, већ „братски српски“ „т |
вињава, да још неје доспевао, али не ће више пропустити.</p> <p>Писар мотри свакога, како пева, |
само може бити.{S} Рекла бих, не мирише више ни учитеља.{S} Хм, хм,!{S} Не знам, за што би Тинк |
му говори, да то девојче има осећаја и више свести него у сваке обичне.{S} А, да одушевљење ње |
је доста.{S} Али да је умео, могао је и више.{S} Човек се мора збиља дивити нашима старима, да |
ре о чему с чиком, онда видим, да уме и више коју рећи.{S} Али увек Бранко има право.</p> <p>– |
то, наравно, благодаран, да се учини и више, него што је уистини било.{S} Хоће да се све то та |
а обрадовала својој другарици, толико и више криво њеној матери, госпођи Јелисавети, Рашићки, ш |
војего...“ Он зна само за матер своју и више ни за какво добро. </p> <p>– Да, и опет велим, – у |
тати на њу.{S} Поток хучи и бучи, прави више буке него Дунав.{S} Па тек кад полети бујицом!{S} |
ја.{S} Није истина, да више пати, који више зна.{S} Данас само они добро пролазе, који што виш |
ћена убавим селима.{S} Села се мање или више губе што које ближе или даље, па изгледају из дале |
е, тешко подиже, јер, канда, и не мисли више, да буде економно слободан; те, пошто не може да о |
рајковачкога друштва, нити рећи мање ни више, већ сензацију; а у кући пречаснога пароха Брајков |
Стева говорио, како никад не ће ни наћи више таке жене.{S} Па се у жалости својој, кажу, био и |
лесно било душевно, уморан, вечерас тек више из навике, да нешто прочита, пре него што заспи.</ |
ао, да проведем овде школски одмор, тим више, што ћу том приликом да будем сведоком једне опште |
Шта нас је пута насмејала!</p> <p>– Тим више, – суди Катица, – треба пазити на тако женско дете |
догађај за Брајковац.{S} Па сад још тим више, што се слегло на један пут ваздан гостију у село. |
г мајстора, где је изучио занат, економ више од свога оца.{S} Тако ни у чему не можемо да издрж |
жеље, да увеличају само једном згодицом више своје благовање на селу.{S} Она двојица ђаци, па х |
Онда, када је она мислила, да је се он више и не сећа, он се ње ради свађао с писарем, који је |
треба, Бог ме, женском детету још много више кућевна васпитања.{S} Какво је то васпитање, кад м |
је у самоћу, а камо не ће, кад их овако више, па једна другу подсећа.{S} Тек удовице!{S} Ух-Ух! |
могао бити ваљан економ, примети Бранко више у шали, – кад већ знаш и за зубачу и за филоксеру. |
ј је приповедао, да матери неје требало више, па да јој упадне у очи толико интересовање о тој |
, земљорадника, трговаца, занатлија, то више слободе и благостања.{S} Без материјална напретка |
рће ни главе!{S} Он се чуди, како да то више власти не забране.{S} А као да се тврдо узда, да ћ |
.{S} Сироче моје!</p> <p>Е, баш неје то више ово ни оно.{S} Ево, и сузе пођоше врцати госпођа-Р |
жда, спасава живот или, што данас често више вреди, потпише меницу.{S} А што овај или онај овом |
а у свим жилама осећа све то јаче, што више о њој мисли, неку бујност, па му се час разлива ка |
а, и опет велим, – узе опет Јован – што више свесних економа, земљорадника, трговаца, занатлија |
безбрижно Јован.</p> <p>– Па да за што више од по века проводиш за скамијама, а над књигом?</p |
p> <p>– Цео свет иде за тим, да има што више интелигентних људи.</p> <p>- Интелигенција и госпо |
аринци.)...{S} Закључили смо, да са што више народа и ми одемо одавде у Карловце на дочек.</p> |
што више знају.{S} Али пази, да се што више користиш туђим искуством.{S} Тешко оном, који мора |
Данас само они добро пролазе, који што више знају.{S} Али пази, да се што више користиш туђим |
из тих се, по његову уверењу, не да већ више ништа ни учинити.{S} Нечему много бољем нада се он |
љено говорила о преносу песникову и још више: одобрила и то, да је учитељ Кнежевић ваљан учитељ |
да мора нешто рећи, бар у корист свога „вишег позива“, па вели:{S} Штета за госпођицу Јелку, шт |
евиље, па завија по свом срцу, по свом „вишем позиву“, као да је он сам ту, па сам својој Дулчи |
} Ти ниси рођен само за себе, већ за... виши позив, – пребаци Јеша писару, ал не знаш, говори л |
је, страшно понижен.{S} Човек рођен за виши позив нема готово ни свога имена данас.{S} Писар, |
ему се нешто стужи.{S} Онда му је његов виши позив на срцу и на језику.{S} Тужи се на цео свет. |
да је он рођен за „виши позив“.{S} Тај виши позив он је већ и вршио као члан неке путничке глу |
дан тренутак, да прне опет у свет,... у виши свет.{S} Само да му се дочепати Новога Сада или Бе |
гову рожданику пише, да је он рођен за „виши позив“.{S} Тај виши позив он је већ и вршио као чл |
} Но он сам још увек не заборавља свој „виши позив“ па стоји у Брајковцу још увек само као оно |
ли – тешко!</p> <p>Ако је кадгод каквих виших жељан имао, заситио се црвеним појасом, којим је, |
свете мио и премио,</l> <l>красно ли те вишњи удесио!“</l> </quote> <p>Стајић застаде.{S} Осети |
Бранково коло.{S} Ја сам учила у нашој вишој школи нашу књижевност, па сам и мами читала о Бра |
д тетка–Нате у варош, па да и она иде у вишу девојачку школу.{S} Те радости, тог подскакивања о |
ви знамо, шта нам ваља чинити и како се владати, не треба нам команде.</p> <p>- Чујеш.{S} Ја би |
еувелог <title>Горског вијенца</title>, владика Раде Његуш, не беше по све тога слободан, – та |
м, што их већ нема из винограда! ...{S} Владимир ми је био ту пре, него што ћете ви доћи, мало |
е, ту, и мама, и тетка Ката, и Зорка, и Владимир, и браца ће се вратити, али опет... опет..</p> |
} А њих две се нагле радознале.{S} Мали Владимир развашарио своје сиграчке, што му их донела те |
поцрвенеле.</p> <pb n="46" /> <p>А мали Владимир натукао калпак на главу, припасао ђорду о бедр |
у другој соби метнула у постељу малога Владимира.{S} А она и госпођа Ната седе још, па разгова |
и песнике као што су Змај, Ђура Јакшић, Владислав, Шапчанин, Лаза Костић и други.{S} Језик наро |
Рајић, кому, кажу, петнаест пута нудише владичанску митру и он је петнаест пута одби, да може м |
све, што се рачуна у Брајковачку високу власт, седели су у засебној соби „Код разбијене канте“ |
сиромах, само, да га неко опањкава код власти, па сваки час добија некакве налоге, – вели Бран |
до највишег места своје претпостављене власти у Брајковцу.</p> <p>Е, па и господар начеоник, ч |
и главе!{S} Он се чуди, како да то више власти не забране.{S} А као да се тврдо узда, да ће, ма |
ас је налога, ... јуче је била замућена вода... не знам, шта ће опет сутра бити...{S} Нема сумњ |
>gutta cavat lapidem</foreign>!{S} Тиха вода брег рони!</p> <p>Бранко ућута, ал му криво још?</ |
</p> <pb n="72" /> <p>– Не да се насути вода у решето, – одговори онај.</p> <p>– Баш имам важна |
љина.</p> <p>Ката отрчи у кућу и спрема воде, да се гости умију.</p> <p>– Триво, – кренула се Н |
и Трива штогод помоћи.{S} Нек ти донесе воде, <pb n="20" /> ил нек нацепа дрва....{S} Хајде, Тр |
о; наћи ћемо други начин.{S} Сви путови воде у Рим.</p> <p>– Ја се бојим те нове омладине.</p> |
Като,— примети Ната сестри, кад дође до воде и замочи руке, да их пере, – могао би ти Трива што |
p> <p>Та превешће и њу Јеца жедну преко воде, ма да се колико пући, вели Рашићка за Стајићку.{S |
ориште патријаршкога двора и улице, што воде тргу, све то беше народ прекрилио.</p> <p>У саборн |
има, да беру цвеће по ливадама, да пију воде на извору...</p> <p>Прилике је тому зими често.{S} |
ашићка зна сваку воду окренути на своју воденицу.{S} Довешће децу у Брајковац, венчаће их, и ти |
.. омладина неје, мислим ја, позвана да води коло, она не може давати правац, одређивати ток на |
жи леву певницу, а учитељ десну.{S} Она води опет све певачице у Брајковцу, па зна и црквене ск |
ш и на то, да по упутству наших пчелара води, а то му се признати мора, најсавршеније свој пчел |
а сам већ замесио попару учитељу.{S} Не води ти бриге, Јелисавето.</p> <p>Јелисавета се мало ра |
јој соби, – одговори Јелена. </p> <p>Не води ти бриге за господина...{S} Бранка.{S} Он ће већ д |
који једва да умемо и слутити, како се води туђа брига, једва да и назиремо, шта је то јаван ж |
нала су и господа из жупаније пут, који води амо.{S} Сам пресветли господин жупан, кад је треба |
<p>Још неје ни крочио преко прага који води из блаженог царства безазлене идеалности у суморно |
ојим далеко удалили од пута, који овамо води.{S} Ми имамо књижевника, уметника, наученика јевро |
далеко изван Карловаца оним путом, што води из Брајковца у Карловце.{S} Јутрос је поранио.{S} |
>– Добро је.{S} То је прво уз мост, што води с лађе на обалу.{S} Одмах до њих су певачке дружин |
А вуче га опет и тамо на овај пут, што води из Брајковца у Карловце.{S} Замишља себи, како ће |
ићена грањем и венцима, а на мосту, што води слађе на сухо, подигнут славолук искићен разним цв |
ивати ток народној судбини.{S} Треба да водимо рачуна о раду наших људи, треба да знамо, камо с |
ати и радити.{S} Кадгод бејах код куће, водио би ме собом на сваки посао и говорио би ми, како |
о ме толико већ, како смо заједно, ниси водио к њој.</p> <p>Поп-Стевина Јелисавета поглади једн |
састанете?</p> <p>– Како кад.</p> <p>– Водите туђу бригу.</p> <p>– То раде беспослене жене.{S} |
с ума, што сам вам казала.</p> <p>– Не водите бриге! – удари и Криста и слатка у један глас.</ |
писати књиге за народ, поучавати народ, водити политику за народ, дизати позориште за народ, а |
па мора гологлав да сахрањује, да свети водицу, или да у берби стражари, како беру берачице.{S} |
а дрвета, те шуми и жубори као на некој водојажи, да се мало даље изгуби роморећи између густиш |
еш довикати с улице.{S} Кад опет оде по воду, као да је себи по смрт отишла.{S} Враг би је знао |
иће добро.{S} Госпођа Рашићка зна сваку воду окренути на своју воденицу.{S} Довешће децу у Брај |
езала кола, у којима беше његов лес, за воз, који требаше доћи у Нови Сад још у јутро.{S} Неком |
ранкову дочеку и не знајући, да железни воз из Пеште не ће доћи тога дана.</p> <p> У Нови Сад с |
еше Бранко, не ће стићи са својим првим возом...</p> <p>Освану и тај дан.</p> <p>Још у јутро ра |
У кратко – ту је буна, сабори, Банство, војвода,... </p> <p>Па када и тога нестане, када утрну |
ахрањен последњи сан овостраних Срба, – војводина српска?</p> <p>Тражи ли се још славе, наћи ће |
у Карловце, као да ће доћи, „да бирају војводу“. </p> <p>Матер је спремио, да дочека и његова |
„бисер-грана“ те се привила уза својега војна, Данила Славнића.</p> <p>Честит био домаћин и на |
о упада у очи празноћа и неред, каквога воле млади нежењени. </p> <p>Мушкарци понудише женскима |
оћи на светковину?</p> <p>– Ја бих тако волела, али не знам,... по свој прилици...</p> <p>– Кад |
S} Па пешке тако.{S} Ух, благо вама!{S} Волео бих ти се сада по гори проходати, него о Божићу п |
} Толико се прилика да је човеку, да га воли.{S} И људи... па ни они несу тако рђави, као што с |
/p> <p>– Врло добар.</p> <p>– И мати га воли.</p> <p>– Наравно, наравно.{S} И ви, дакако, госпо |
, како и за што наш народ пропада; Јеша воли да „политизира“, особито још кад наиђе на паметна |
у, како је он несрећан, како га нико не воли на свету, како га је изневерила, ах! – и она... он |
овори онај. – Него искрено да ти кажем, волим, и што сам био ту.</p> <p>– Жао ми је, да ниси ос |
овори Јован те наслони пушку уза зид. – Волим овај лов сад него да сам данас уловио дивљег вепр |
одсмех у учитељевим речима.</p> <p>– Ја волим, кад се он с чиком пусти у разговор, – опет ће он |
дошла, па јој баш жалостиво вели:{S} Не волим нешто, што је отишао Бранко. (За њих у кући Бранк |
да је човек с њим искрен.{S} Па ја га и волим као брата.{S} Ти си друго што.{S} Боже мој, за шт |
ећи: „моје“ дете!{S} Јер видим, и ти је волиш, као да си је ти родио.</p> <p>– Јелена... наша Ј |
можда, ти прихвати њен посао?</p> <p>– Воља и осећање да сам способан за рад.{S} Кад год сам к |
/p> <p>– Да рекнем, здрава сам до божје воље.{S} Шта ти раде дечица?</p> <p>– Хвала Богу!</p> < |
Поп Стеван, Бог ме, не показује ни мало воље за шалу.{S} Тако сухопаран човек и не зна, шта је |
им економију.{S} Ја осећам у себи за то воље, па мир!</p> <p>– Казао сам ти, што ја о томе мисл |
е дочепао ледине, па наздравља по милој вољи, ређајући серију за серијом.</p> <p>Једва око поно |
подала, па је он љуби и милује по милој вољи.</p> <p>– Бојиш ли се можда кога?— опет учитељ.</p |
на, што сам га се подухватио у најбољој вољи.</p> <p>– Немојте се плашити, господине Бранко, – |
:{S} И пилићи су готови.{S}Па ако је по вољи, господо, да донесем сада радованца.</p> <p>– Врло |
им, да народ већ зна.</p> <p>– Је ли по вољи унутра? </p> <p>Бранко уђе.</p> <p>Јован баш пије |
ојој њеној речи; па наравно, и сад беше вољна повиновати се оному, што мати нареди. </p> <p>Али |
ивља планина с поветарцем и она живља и вољнија.</p> <p>Није дуго тако потрајало, па и заборави |
ба спремила, а цео народ прихватио свом вољом својом и српским одушевљењем.</p> <p>Како се обра |
уздрхтале звуке, час би пустила срцу на вољу, па би се слатко, слатко исплакала.</p> <p>Али јој |
свршава своје течајеве.{S} Изашавши из вотњака и из врта, те идући кроз двориште, не може попа |
еван Радојчић седи под сеницом у својем вотњаку.{S} Разузурио се, па је на њему место мантије с |
љцима и доловима, а по овима виногради, вотњаци, беркови, шуме.{S} Ту ти се измешала румена бој |
Она ти напуни својих неколико котарица воћа, метне на обраницу, па хајд у варош, па се одене з |
је мала тестера за навртање и скрњивање воћака; ту вазда још друга што вртарскога што пчеларско |
учио неке савршеније ножеве за навртање воћака и неколико ђерзонака кошница – тек „да покуша“.{ |
и мисао за којом новином у пчеларству и воћарству, колико је он могао о њима дознати, кад би от |
вљевићима.{S} Сад не ћу тамо.{S} Идем у воће.</p> <p>Поп Стева устаде и изађе, па забрави за со |
еди већ по толики и толики пут, како је воћка понела.{S} На њено питање, лагано окрену главу к |
лим Брајковчанима у хладу манастирскога воћнака уз искрен разговор и ватреног Радованца.</p> <p |
p> <pb n="80" /> <p>Хајде на поље,... у воћњак.... у гору,... ма куд,... само да се не састане |
тек вратио се Кнежевић из манастирскога воћњака, посрћући „од љубави и од вина“.</p> <p>Као што |
игуман, док је Игњат узимао манастирске воћњаке под закуп, живео је с том кућом као род.{S} Гос |
та је то служба.{S} А свако је одевено, враг их и с девојкама, по најновијем журналу, не стиди |
воду, као да је себи по смрт отишла.{S} Враг би је знао, шта ради.{S} Данас је налога, ... јуче |
је невина, дете је; а он препреден као враг. (Понда окрену други ветар).{S} За Бога, Стефане, |
(Утре сузе, па промену глас:) Триста га врага, кад ја што хоћу, то мора бити из ока из бока.{S} |
> <p>Неје друкче, мора се сад радити на врат на нос.{S} Поп Стева мора помоћи. </p> <p>Опасан ј |
p>У тај мах провири Даринка на дућанска врата.</p> <p> Таман!{S} Та, ње ради највише се и предо |
Касно у ноћ тек чула је, да се отворила врата на школском здању.{S} Касно у ноћ тек вратио се К |
твори врата на другој соби.{S} Стала на врата, па виче Јована:{S} Хајде, браца.{S} Време је!</p |
већ иње; гладни гледа, како куља дим на врата.{S} Око сенице, чује, зуји и бруји вредан народ п |
вој да баш видиш, како куља плав дим на врата. </p> <p>Намештај у тој собици је једна по широка |
ан ко, попу у чакширама.{S} Очи упро на врата.</p> <p>На вратима у сред лозинка указа се Бранко |
ради.</p> <p>Марко дотрчао, па стао код врата, па слуша.</p> <p>– Дивна идеја од вас, господине |
Стева приденуо и ручник за рупицу испод врата у своју хаљину.{S} Госпођа Рашићка присела поред |
анима а с неким скиптром у руци, или се врата затварају простом скакавицом или резом.{S} Ја се |
хопарне ствари. </p> <p> Даринка отвори врата на другој соби.{S} Стала на врата, па виче Јована |
као да осети, да су му сад у оној кући врата затворена.{S} Не мари за нова познанства.{S} Оно |
ако хладнокрвно затвара учитељ за собом врата на школском здању; заплакала се, <pb n="99" /> из |
ева све на развлак, док га испраћаше до врата на улицу.{S} Знам, да те мати једва чека.{S} Да Б |
} Неко време држаху је Зорчине руке око врата, док не клонуше и опет у санку.{S} Даринка се дал |
еши се на њега.</p> <p>Он је загрли око врата, издиже чашу спрам свеће.{S} Мислиш, безброј руби |
ерала ћуриће из врта и затвара за собом вратаоца, а кола у двориште.</p> <p>Загледала се домаћи |
н басиста.{S} Зарастао у лицу, здепаст, вратат, прсат, плећат, – па то су и грла,... мој брајко |
за добро, да извије, када је дошла, да врати „физиту“ Славнићки, ако је опет ваздан разлога им |
ати, кад јој сутра оде.</p> <p>У том се врати натраг у село. </p> <p>Та последња добра мисао, ш |
ковцу, на право је и поштено, да јој то врати бар за један или ма и за два дана.{S} Надала се г |
а земљу, полети на улицу, понда се опет врати, загрли Даринку.{S} И једва једаред ће истрчати и |
e unit="subSection" /> <p>Кад се Јелена вратила од Даринке кући, дочекала је мати с наредбом, д |
S} Па ја мислим, можда се која породица вратила опет из Русије у Фрушку Гору.{S} Ставимо ипотез |
ада, дакако, није имала куд, него ти је вратила „физиту“; ал... </p> <milestone unit="subSectio |
ској.</p> <p> На Карловачком тргу према вратима саборне цркве стоји одар окружен са шеснаест ве |
ширама.{S} Очи упро на врата.</p> <p>На вратима у сред лозинка указа се Бранко Стајић.{S} На ње |
ародној кухињи; не гледи, стоји ли пред вратима портир у самурини и у гајтанима а с неким скипт |
станем с тобом...· Да јој кажем, кад се вратимо из Карловаца са свечаности!</p> <p>– Ја ћу јој |
а на школском здању.{S} Касно у ноћ тек вратио се Кнежевић из манастирскога воћњака, посрћући „ |
гром с ведра неба.</p> <p>Кад се Јован вратио, отпративши свога друга до првога манастира, у с |
ласка, то сам Бог зна, тек док се Јован вратио у село, брујало је по Брајковцу, како је госпођа |
да се један свршен универзитетлија може вратити у свој дом, те наставити посао оца свога, па ор |
ата, и Зорка, и Владимир, и браца ће се вратити, али опет... опет..</p> <p>Зорка, опет, нема др |
у, да види, – кад ће поп Стеван проћи и вратити се на вечерње.{S} Но колико јој збиља стало до |
ко.{S} Ја се не ћу нити се смем без вас вратити, – рече она слободно.</p> <p>Бранко метну шешир |
у бар још који пут...{S} Сутра се можеш вратити за хладовине, кад хоћеш, пут је добар, а сад ти |
кадгод нешто!{S} Две јаке, до душе, за вратом не ће имати никад, јер... за тај хлебац, што га |
већ ето, време, да се на селу и госпође враћају са села, кад се и коло око крста разилази, те м |
е време, кад се обично и госпође сеоске враћају кући из посете.{S} Па сад се тек диже госпођа Ј |
{S} Биле код крста на игранци.{S} Па се враћају кући и певају: </p> <quote> <p>„<l>Кад је Бранк |
е страшно ополчила.{S} Не ће се више ни враћати у Брајковац, него иде одмах одавде кући.{S} Неу |
ти“, и кад нам се „тело тек под земљицу вргне“, а некмо ли да траје, „док се поје, док се винце |
ела, те ухвати можда какав плен, што га вреба...{S} Преко пута претрчи тркуница, уплашена коњск |
{S} Шта је, за бога?</p> <p>– Од кад ја вребам арамију!{S} И једва ми се подеси згодна прилика, |
лицу и испуцаним рукама види се, да је вредан човек.{S} Не би нико рекао, да је Јеша био некад |
рата.{S} Око сенице, чује, зуји и бруји вредан народ по чистом јутарњем ваздуху.{S} А зује и бр |
Биће и ту њена масла.{S} А момак ваљани вредан, како само може бити.{S} Рекла бих, не мирише ви |
спасава живот или, што данас често више вреди, потпише меницу.{S} А што овај или онај овому или |
аже, ко је био Бранко Радичевић, шта он вреди за наш народ и шта значи ово величање његова спом |
мирис?</p> <p>– Свет мало пита, шта што вреди, него шта кошта, па по томе и цени.{S} Тако ти је |
се Јован.</p> <p>– Неколико њих што је вредило нешто, остали тек лак еспап...{S} Нова организо |
она способна, да усрећи човека, да буде вредна домаћица, добра мати, верна супруга, и тако даље |
нежна и верна супруга, колико чуварна и вредна домаћица, Тинка то двојином нежнија <pb n="29" / |
а!{S} Ја дижем ову чашу у здравље једне вредне домаћице, верне супруге, једне госпође, која је |
n="29" /> сестра, двојином чуварнија и вреднија газдарица.{S} Колико је попа Стева био задовољ |
смела?– дода још ова друга, што нађе за вредно, да и себице увери госпођу Нату, како је поуздан |
донео пива.{S} А писар опет нашао је за вредно, да сам своје ножно тај глас однесе до највишег |
што неје и он дошао, што неје нашао за вредно, да дође најпре овамо, па сви заједно да иду. <p |
синоћ од ње, а од то доба није нашао за вредно, да јој и речи рекне, осим што је јуче у певачко |
у.{S} Господин бележник је нашао, да је вредно, да му се јави, е је Марко донео пива.{S} А писа |
годили, да је то госпођа супруга нашега вреднога и ваљанога члана овога друштва и ове општине, |
те доказала поп-Стеви, како не треба да вређа Александра због његових омладинских назора. „Сад |
же над њом.{S} Притиште врео пољубац на вреле јој уснице.{S} Дете отвори очи, насмеши се, па ра |
аље и игра увређену љубав, кује, док је врело.</p> <p>Ја радим и ринтам у овој кући...{S} Па, е |
се што бојиш, – узе поп да кује, док је врело. – Узећеш добар стан, па ћеш држати ђаке са стран |
н а чека сто послова.{S} Па је већ ето, време, да се на селу и госпође враћају са села, кад се |
та, па виче Јована:{S} Хајде, браца.{S} Време је!</p> <p>Јован се протегли на канабету.{S} Оста |
је право?{S} У госте ћемо код Тинке.{S} Време је.{S} Није лепо, што ме толико већ, како смо зај |
до душе, и жељан друштва на селу.{S} А време му је, да помишља и на то, како би добро било, да |
ко ће, ако он не би!{S} Рају је само за време судбина ћушила у Брајковац, „Богу за леђа“; али у |
ња и громова на Мацу, што неје дошла на време, кад зна, да треба ово оно... </p> <milestone uni |
врту, о живини и тако што, чему је кад време.{S} Али госпођа Јелисавете нема од неко доба, па, |
е потока.{S} То јој је најмилије за све време, како устане, па док не легне.{S} Овим часима рад |
зависан, потпуно независан.{S} Кад буде време, даћу се бирати за посланика, било у Карловце бил |
о дуже позабавиле, тек, ето, брзо прође време, кад се обично и госпође сеоске враћају кући из п |
>– Никад; никад.{S} Ми смо били у своје време јуност или младеж, па добро било.{S} Од кад дође |
ако хоће, у Брајковац, да проведе које време!{S} Добро му дошло баш с тога што је у то време о |
ст за Јаковљевића столом.{S} У последње време гонио је Игњата, кажу, да се да бирати чак у Загр |
о је у рају свега, па опет му било дуго време, чамио је, док није добио своју половину, своју Е |
шао ту за свећеника.</p> <p>Бранку дуго време поред таквога разговора са својим ујаком, па се д |
ни се, Стефане, тога.{S} Данас је друго време.</p> <p>Поутиша мало Рашићка поп-Стеву, па наведе |
} Боже!..</p> <p>– Ала ти је то наопако време изашло, јух, јух, јух! – уздахну опет госпођа Нат |
ну у свећу.{S} Угаси је и леже.{S} Неко време држаху је Зорчине руке око врата, док не клонуше |
она јој је сина дочекала и гостила неко време у Брајковцу, на право је и поштено, да јој то вра |
омладинских назора. „Сад је омладинско време!“</p> <p>– И ти, Стефане, био си некад омладина.. |
још и потребнији.{S} Ето, он је кратко време ту, па видим, да га и сељани јако уважавају, јер |
</p> <p>– Ох, Боже!{S} Та, то је кратко време.{S} Данас је уторник, а ето за час недеља.{S} Што |
јо, што се не сетисте, кад је тому било време; сад је касно, – одговори му сестрић с неким прек |
Дунав, – навија попа. – Данас је чудно време!</p> <p>Стотинама деце из света уче се и васпитав |
е докторе, што траћкају своје драгоцено време у левентовању.{S} Поштен човек треба да помишља н |
ковој крчми и прекраћивали дуго недељно време.{S} На столу, дакако, вина ил пива пред сваким.</ |
Опет ће он:{S} Само да нас послужи лепо време!</p> <p>Да Бог ме! – одговори Даринка, тек да из |
ућег Ви, можда, и не знате, али у старо време одселило се одавде неколико хиљада српских породи |
} Добро му дошло баш с тога што је у то време овде доле највише у народу врило о Бранку Радичев |
па по томе и цени.{S} Тако ти је данас време, кћерко.</p> <p>— Ја ћу да сачувам, мама, мајчину |
нка, па су отишли к учитељу.{S} Неко су време ходали били ван села.{S} И сад, ето, седе и разго |
ену, како жури њој.{S} Дакле, већ је ту време, да се иде на певање!{S} Па колико Јелену угледал |
пред очи њен лик, кад оно пре краткога времена сврну к њој, путујући ујаку у Брајковац; сад те |
овина, што их је попа по кадгод од дуга времена, бог ме, и читао.{S} По канабету у истом нереду |
несу ловци од заната, него баш од дуга времена, можда, баш и од жеље, да увеличају само једном |
неје приметио, не само што се и сама за времена скрила, већ и пун сен округле багреме, једне од |
ува! – уздахну госпођа Ната, кад добила времена, да стресе прашину с хаљина.</p> <p>Ката отрчи |
народнима, где је нашла места за вечита времена слава прошлости, и идеја будућности, вера, љуба |
драго, Бранко Радичевић сјаће за вечита времена као трећа звезда уз Вука и Даничића на освитку |
људи прекаљени начелима напреднога духа времена...{S} Ама молим те, зар ти не видиш, да у нас н |
p> <p>– Омладина се брзо отрца, кад пре времена ступи у акцију.{S} Ко пише у нас дописе по поли |
S} Чича, господар начеоник, поранио пре времена, па дошао у општинску писарну, да прежива о ноћ |
p>– И ти се под старост повела за духом времена!</p> <p>– Стефане! – на то ће Рашићка.</p> <p>– |
капа, коју је попа носио пре дуго, дуго времена, док неје дао начинити нову, а натуцао би је на |
ш стога чак и Новом Саду, где је толико времена већ средиште свему кретању српскога народа у ју |
узахао,) поборнике своје идеје.{S} Дух времена сад је таки.{S} И догод дух времена буде народ |
/p> <p>Рашићка се насмеши:</p> <p>– Дух времена сад је таки!</p> <p>– И ти се под старост повел |
Дух времена сад је таки.{S} И догод дух времена буде народ схваћао, умеће поштовати заслуге сво |
ади грк Брајковачки ће, јер је таки дух времена.{S} Бележник вели: „Нека буде и у паклу вашара! |
као у шали. – Таки је, брате, данас дух времена.</p> <p>Стајић уздахну и не одговори ништа. </p |
к само да да арију: </p> <quote> <l>Дух времена сад је таки,</l> <l>За слободу с диже сваки.</l |
n="9" /> <div type="titlepage"> <p>ДУХ ВРЕМЕНА САД ЈЕ ТАКИ!</p> </div> </front> <pb n="10" /> |
e"> <p>Павле Марковић Адамов</p> <p>ДУХ ВРЕМЕНА САД ЈЕ ТАКИ!</p> <p>НЕГДИНСКА ХРОНИКА</p> <p>СЛ |
е одсмеје и одговара се, као да има још времена.{S} А Даринка опет нема каде.{S} Него је ипак п |
погледа у свој сахат. </p> <p>Имамо још времена!{S} Куд вам се жури? </p> <p>Е, како ти само!{S |
а си за годину две дана мој капелан, па временом мој наследник и у парохији и у кући? – рече по |
<p>Даринка се наже над њом.{S} Притиште врео пољубац на вреле јој уснице.{S} Дете отвори очи, н |
лозе, бршљана...</p> <p>Разговор њихов врзао се највише око догађаја, што га је омладина у то |
остали иначе обични и свакидашњи; па се врзе око њих двоје и кечи им сваку реч. </p> <p>Колар с |
је мисли госпођа-Катине, па око тога се врзу, ето, и сад по толики и толики пут.</p> <p>Него по |
мена.{S} Око тога му се мисли највише и врзу.{S} Да се обазре на оваке слушаоце, ови ће или пље |
дим на димњак.{S} На огњишту се пуши и ври у пуним лонцима, а цврче батаци на угрејаној масти. |
е у то време овде доле највише у народу врило о Бранку Радичевићу и његовој прослави.{S} Одмах |
убав и преварена вера у поштење с болом врисне: „Од кад те, мајко, нисам видео, ја јоште добра |
е и њих двоје тргоше како попина Јелена врисну.{S} А коларевој сестри оте се, Бог ме, у шаку и |
> <p>– Јух!- зачу се из кухиње.{S} Маца вриснула, па испустила канту из руку, а баш је беше узе |
едом.</p> <p>– Ви се заиста, госпођице, врло добро забављате, – пребацује јој учитељ; – у вече |
Поучавајмо га!“ А све то, што ми учимо, врло мало користи баш народу, маси народа.{S} Ми учимо |
.{S} Тетка му је, рече за госпођу Нату, врло ваљана душа; а о њеној кћери, о госпођици Даринци |
до, да донесем сада радованца.</p> <p>– Врло добро! – проговори писар. – Пиво чисто стужи човек |
!{S} Је ли да је Бранко добар?</p> <p>– Врло добар.</p> <p>– И мати га воли.</p> <p>– Наравно, |
то ти умеш.</p> <p>– Он је од неко доба врло заћутао.</p> <p>– Ко?</p> <p>– Бранко.</p> <p>– Па |
</p> <p>– Боже сачувај.{S} Мени је овде врло пријатно.{S} Баш се, на против, са свим добро осећ |
едно, то ћеш тек допустити.{S} У нас је врло велика погрешка то, што ми држимо, да не може бити |
> <p>– Моја мати.</p> <p>– Ваша је мати врло добра.{S} Знаћу и њој захвалити, – рече Бранко гал |
>Али јој сину у главу мисао, да би било врло потребно, да се састане с Кнежевићем, ако ничега д |
исто толико зноја.</p> <p>– Знам ја то врло добро.{S} Сећам се добро покојнога оца свога, како |
не пропусти, да не примети, како би му врло жао било, да Јелена не запева с њима, јер – њен гл |
своју цицу и клима главом.{S} Марко се врпољи <pb n="14" /> и увија око ње, или јој се скупи у |
колико толико, свој.{S} Наука је једина врсна, да и небраћу бар до сношљивости зближи.{S} Она н |
гоме пре допасти Јелена; али Даринка је врсна усрећити тек, као жена, као мати.{S} Дође му и уј |
памтио, али и оно мало успомене не беше врсно, да и у њему изазове такав пијетет према свом род |
вићу.{S} Он беше предложио, да се „тако врсној певачици, као што је Јелена, поздрави ова красна |
ного на њих.{S} Неје му ни стало до ове врсте људи, из тих се, по његову уверењу, не да већ виш |
авирио у њу, од како се повукао у попин врт.</p> <p>– Стојим на расположењу, госпођице Јелена, |
ом и с госпођом Катом, па се отискоше у врт.</p> <p>Јелена је непрестано ћеретала.{S} Разговор |
маму.{S} Ако није код ње, отрчала би у врт, да мирише цвеће да га можда узабере, па га брзо за |
госпођа Рашићка не посла поп-Стевану у врт, те се предомислио.</p> <p> Више њега се залепрша л |
мо Зорка када дођоше до онога џбуна иза врта, где се оно први пут сусрете она и Даринка са Стај |
ушла у двориште, па истерала ћуриће из врта и затвара за собом вратаоца, а кола у двориште.</p |
е течајеве.{S} Изашавши из вотњака и из врта, те идући кроз двориште, не може попа, а да као до |
крњивање воћака; ту вазда још друга што вртарскога што пчеларскога оруђа, као ножице за скидање |
знаће обићи матицу, која би их увукла у вртлог, где би могли замутити своје идејале... </p> <mi |
Рашићка, те разговарају, на прилику, о врту, о живини и тако што, чему је кад време.{S} Али го |
е и политичне и друштвене странке, које вру у нашем јавном и друштвеном животу, а поштено мисле |
</p> <p>– Ала је то прашина, слатка, па врућина данас, да Бог сачува! – уздахну госпођа Ната, к |
и госпођа Ната, а запурила се сирота од врућине и гурања кроз свет.</p> <p>– Још на станицу хај |
што се овда онда зачује, како крикне од врућине орао на какову бресту у крај друма, само што по |
. – Љуто сам се уморио пешачећи на овој врућини.{S} Радо, до душе, пешачим по гори; али у јулиј |
ударени бели коци с малим таблицама на врху, од којих свака носи други број и казује место, гд |
стаде.</p> <p>Стали сви.{S} Нашли се на врху брдашца.{S} Испод њих се таласа китњаста побрдица, |
> <milestone unit="subSection" /> <p>На врху Стражиловачкога виса завршен је спровод. </p> <p>О |
више ово ни оно.{S} Ево, и сузе пођоше врцати госпођа-Рашићки, сузе, Боже, тешке, несретне... |
.{S} У једном углу стоји наслоњена а на вршак изврнута стара плетена а неолепљена кошница и у њ |
као вели: „Куд сви Турци“... па савесно врши своје као бегеш. </p> <p>Јеша Дабижић се сетио сво |
и позив“.{S} Тај виши позив он је већ и вршио као члан неке путничке глумачке дружине, где је и |
џијом и заиграва пред искупљеним својим вршњацима.{S} А ови завидљиво гледају, гледају и диве с |
АНКУ РАДИЧЕВИЋУ</p> <p>Приредила Даница Вујков</p> <p>АЛФАграф</p> <p>Нови Сад - Петроварадин</ |
аква му је задаћа задата за вечерас.{S} Вук длаку мења, али ћуд никада.</p> <p>Никада свог века |
ту је и отац српске књижевности, ту је Вук Караџић први пут, као ђак још, упозорен од Мушицког |
е за вечита времена као трећа звезда уз Вука и Даничића на освитку нове нам књижевности народне |
одну; та што је најглавније, уз старину Вука, као ђенијалног скупљача народних умотворина, и уч |
Отрчала је к Јаковљевићима.{S} Нешто је вукло ма куд, полетела би.{S} По најпре и једино, до ду |
ача народних умотворина, и ученога ђака Вукова, уз Ђуру Даничића, као научног обрађивача тог бе |
не од силних мушица, што их спопале.{S} Вуку троми на омари ноге по прашини.{S} Прашина завејав |
раду од својих газда храну, па џаковима вуку Јуди, те дају буд за што, као да има слепога миша |
мамо главом, као оне лутке на гајтану у вурштлпратеру?!{S} И ти се заводиш за аукторитетима!{S} |
Стеван између две ватре.{S} Ако у гору вуци, ако у село Турци.{S} Ако ће натраг, ту је Скила, |
вечаности на разна одређена места.{S} А вуче га опет и тамо на овај пут, што води из Брајковца |
Кад год сам код куће, све ме више жеља вуче мирном сеоском животу.{S} Из читавог Хорација најп |
ву заштитницу.{S} Заковратио реп, па се вуче и чеше око мајсторице Јуле као да се и сам препору |
да се тужим на Беч.{S} Али ипак ме срце вуче нашем крају, па госпођице... </p> <p>Јелена почела |
верен, није то ни идилисање, што ме амо вуче, већ баш, ако ћеш право, практичност,... сушта пра |
ава, срце само тоне на ту страну, па му вуче и душу и мисао за Даринком.{S} Јелена живахна, раз |
и стропошта. </p> <p>И опет:{S} Мно-о– га-а-ја... </p> <p>А Јеша још не беше довршио, таман на |
иш?{S} Седи, да разговарамо, – задржава га попа. – Нисмо се честито ни поразговарали, како си т |
> <p>– Али збиља се не срдим, – уверава га она.{S} Хтеде он да рекне, као тек да одмахне: „Па д |
.{S} Бранко се сећа свога оца.{S} Једва га је, до душе, упамтио, али и оно мало успомене не беш |
риметиће госпођа Ната. </p> <p>– И чува га бог ме; па има и за што.{S} Нек љуби и стопе поп-Сте |
ођице... </p> <p>Јелена почела била, да га поверљиво слуша, али се сад окрену и предаде преда с |
г цвећа.{S} Узе га са собом на кола, да га разабира и сабира.</p> <p>Неколико ситних стручака ј |
ачко је, да га даш тек тако од себе, да га одбијемо као лику низ Дунав, – навија попа. – Данас |
знаш, дете.{S} Неуко је, нејачко је, да га даш тек тако од себе, да га одбијемо као лику низ Ду |
ње, знају, кад им треба донети дете, да га поп Стева уведе у свето православље и у књигу крешта |
то, он је кратко време ту, па видим, да га и сељани јако уважавају, јер слушају његову реч.</p> |
ко имала би да га пита много, много, да га пита, срди ли се још на њу.</p> <p> А зашто се срди, |
поздрави.{S} Можда би и отишао био, да га госпођа Рашићка не посла поп-Стевану у врт, те се пр |
луку почео да мрзи на цео свет тако, да га мржња, да, баш та мржња, нагнала, да утопи цео свет |
љ.</p> <p>Тужи ми се, сиромах, само, да га неко опањкава код власти, па сваки час добија некакв |
!{S} Толико се прилика да је човеку, да га воли.{S} И људи... па ни они несу тако рђави, као шт |
би се и смео био, ето, на први мах, да га Даринка прва не поздрави:</p> <p>– А!{S} Јесте ли и |
сад не зна, шта ће и кут ће пре.{S} Да га остави, па потрчи по Мацу, или ће најпре да га унесе |
ти.{S} Да извади Јована из школе?{S} Да га с по пута скрене, па „да извади можда свом рођеном д |
{S} Па хоће да и свој говор, што има да га држи на Брајковачком селу, удеси за прост народ.{S} |
ман за село!{S} Да се држао тога, па да га види Бог и њега и Тинку и синчића му!{S} Али Арсениј |
тражи по селу гдегод овчија сира, па да га с црним луком и хладним меканим хлебом једе на мамур |
Јелена и душом и телом!{S} Али мора да га притискује рукама.{S} Понда скочи са столице, прође |
ви, па потрчи по Мацу, или ће најпре да га унесе?{S} Најпосле га спусти на земљу, полети на ули |
е, отрчала би у врт, да мирише цвеће да га можда узабере, па га брзо за тим забаци или и изгуби |
ера благајник кроз грло, као да хоће да га прочачка. </p> <p>Госпођа бележниковица нежно продрм |
ешао с гостима.</p> <p>Бележник хоће да га бојаги, боцка, па га загрлио.{S} И пева му: „Нит је |
друштва.{S} Па већ и онако имала би да га пита много, много, да га пита, срди ли се још на њу. |
народ,... да, учите га!{S} Треба сви да га учимо!{S} Ја то увек кажем, а то ћу и сам урадити: т |
чудо, ако би гладни Брајковачки пси да га загризу.</p> <pb n="82" /> <p>Али овај пут им неје ж |
вима, госпођа бележниковица зна увек да га одржи у статус кво.{S} Но он сам још увек не заборав |
ће пред поп-Стевом и својом кћерком да га се нахвали.{S} Још да јој испадне за руком, да и Бра |
ако комотни!{S} Тако и чика!{S} Само да га нико не дира! – нашали се и Јелена. </p> <p>Где је Б |
манастирског ђака...{S} Наопако, зар да га мати жива сахрани?{S} Не да се Тинка ни опепелити.{S |
Пита сестра брата за савет. </p> <p>Да га да, вели поп Стева, у Јазак за манастирског ђака...{ |
ери још пре једнога сахата и јаче, када га је по једном дечку звала нешто у дућан, јер чека муш |
телом лептир, – рекла му је мати, када га испраћала у туђ свет, у даљину, да у највишим школам |
ка. – ни песма начеоникова.{S} Тек када га начеоник гурну на оно: „Устај, Србине!“ – трже се, а |
не у Брајковцу.{S} Но од то доба никада га неје успомена понела за покојном Стазом, његовом Ана |
> <p>Бранко избечи очи у њега.{S} Гледа га, па не зна, да ли да се одсмеје као на шалу или да п |
мисли, а што и да дође он амо?{S} Ваљда га се тиче когод овде?</p> <p>Па јој опет сада у једаре |
вчане пиво, па још у боцама.{S} Господа га иначе пију тек кад оду у Руму, у Ириг, у Митровицу, |
ује, да је човек с њим искрен.{S} Па ја га и волим као брата.{S} Ти си друго што.{S} Боже мој, |
да, велим, у тешкој ноћи искушења, која га је стисла, да једва може да дахне.{S} Та идеја, госп |
ници, с којом се већ толико бочи и која га стаде толико зноја, те у мало не удари по својој ноз |
љ на прате.</p> <pb n="79" /> <p>Дочека га граја:{S} О-о! </p> <p>А-а!... </p> <milestone unit= |
с му је опет споменула о њој.{S} Питала га, хоће ли ићи к Јовану, па да је поздрави.{S} Можда б |
амо.{S} Таман да поживи у миру, а капља га обори под земљу...{S} Па кад госпођи Нати дође срцу |
бу, да се развенчаш.{S} Петнаест година га већ нема.{S} Расписаћемо по новинама, да се до извес |
овици, па се упустио у разговор.{S} Она га кори, што је само једаред био код ње, од како је дош |
p>Бележник хоће да га бојаги, боцка, па га загрлио.{S} И пева му: „Нит је Шваба за гајдаша, нит |
ља.{S} Узе округли ћелепуш са стола, па га ћуши на потиљак; а лаком кабаницом покри колена, да |
помогао.{S} И Давина побрати Игњата, па га увек звала братом, а он њу сејом.{S} То задржала и К |
у траву.{S} Узе свој штит од сунца, па га затвори.{S} Те склопи и књигу, што лежаше уза њ, а с |
удовица!{S} Нашла себи сигуран кров, па га чува као свој рођени, – приметиће госпођа Ната. </p> |
да мирише цвеће да га можда узабере, па га брзо за тим забаци или и изгуби.{S} Или би провирила |
ви ће или пљескати или ће се запити, па га не ће ни слушати, те ипак викати живео; а нити ће га |
, као да јој жао, ако је збиља тако, па га чисто теши. – Ја сам уверена, да се не ћете постидет |
S} Многаја.{S} Учитеља беше нестало, па га нема натраг, ево већ јаче него по сахата. </p> <p>– |
е девојче и опет весело, као обично, па га опет ухвати. – Не срдим се!</p> <p>Бранко ћути.{S} Н |
лена, – примети она, бојаги, срдито, па га својски узеде под руку.{S} Готово да је силом прогур |
а он не ће посетити женску школу.{S} Па га – ревност тако занела, да неје више ни онако уздисај |
>Шта је теби сад опет, нотарошу? – пита га госпођа бележниковица.</p> <p>– Пусти момка!{S} Није |
.. (Утре сузе, па промену глас:) Триста га врага, кад ја што хоћу, то мора бити из ока из бока. |
ом!- вели попа смешљиво; а госпођа Јеца га види, да је сад већ мекши од памука.</p> <p>– Омлати |
</p> <p>– Шта? </p> <p>– Бележниковица га погледа, као да му не верује.{S} Вели:{S} Зна део ко |
каже: „Добројтро!“</p> <p>Бележниковица га задржала на сир с црним луком, да прави бележнику др |
жачким, тим револуционарним именом, кад га је Бог и Христос примио у своју општину од крштенога |
је био већ и заборавио на ујака; а кад га се и сетио, неје имао повода, да се загрева љубављу |
милокрвно у њега, откиде један и задеде га себи на груди, а други пружи Стајићу.</p> <p>– Хоћет |
ранко добро јој је напаприо у нос, може га сад песницама трти,</p> <p>Јован се загледа у њу зач |
пуну руку разнога пољског цвећа.{S} Узе га са собом на кола, да га разабира и сабира.</p> <p>Не |
осети, колико га је заболело, а познаје га скроз и скроз.</p> <p>Да говорим толико... не знам в |
римерио, кад је лептир одлетео.{S} Неје га више ни тражио.{S} Он зна за цело, где ће опет наћи |
или ће најпре да га унесе?{S} Најпосле га спусти на земљу, полети на улицу, понда се опет врат |
ас од бележниковичина пецкања!{S} Дотле га је пањкала и запиткивала, где је ноћас био, кад се у |
теван!{S} Неје ни то рђав човек!{S} Пре га треба жалити него осуђивати.{S} Понда госпођа Рашићк |
.{S} Као свећеника велике идеје пренесе га у храм, где му је „црква под небесје, олтар часни бр |
ако смиловао сада на свога сестрића, те га призвао к себи!{S} Призвао га тек сада, када је, так |
преухитри зловољнога Триву кочијаша, те га овај не опомене камџијом, да гледа пут преда се.</p> |
је тек онако свесно и савесно латио, те га и онако сјајно извршио, да је одржао дух народа српс |
ече чича учитељу и привуче му главу, те га цмокну у чело...</p> <p>– Господо, – диже се бележни |
сте ви ту, па учите народ,... да, учите га!{S} Треба сви да га учимо!{S} Ја то увек кажем, а то |
у Бранкову, сад би још мање.{S} Немојте га ни читати.</p> <p>– И не ћу.{S} Ја сам био с њим зај |
лушати, те ипак викати живео; а нити ће га хтети нити умети довољно разумети.{S} Дође му на пам |
у његове најмилије мисли.{S} Тек ако ће га кадгод завести мисао за којом новином у пчеларству и |
тељи, па гунђа и прети учитељу, како ће га то скупо стати, што му квари сан.</p> <p>А госпођица |
и?</p> <p>– А ви?{S} Нема сумње, чуваће га она заједно с мајкином душицом, што је узбрала крај |
се кроз коло, па се све бојим, удариће га какав напит.{S} Казала сам му, до душе, и сама, да п |
ости на разна одређена места.{S} А вуче га опет и тамо на овај пут, што води из Брајковца у Кар |
м остацима млађанога песника и понесоше га у варош до свечанога одра на тргу, где беху свечани |
та и њега.{S} Куд је, где ли је, Бог би га знао!{S} Говорило се, да се негде удавио.{S} А говор |
да би му, сачувај Боже, ускисло, кад би га и чешће доносио; него што редовно по један од Брајко |
ешто тесно било поред њега.{S} Чисто би га загрлила, што иде.</p> <p>Госпођа Рашићка с поља мед |
треба посути ситном прохом! – поздрави га бележниковица, идући му на сусрет с умиљатим осмехом |
нути на једаред из ненада.{S} Него тужи га конзисторији.{S} Ја ћу ти написати, тужбу, да се раз |
наићи ће на Харивду, на омладинца, који га може исмејати за „најмудрију“ реч.{S} Лакше би му би |
, у коме се никад преварити не ће, који га сваком речју својом учи, да у свету има љубави, него |
други пружи Стајићу.</p> <p>– Хоћете ли га умети сачувати?</p> <p>– А ви?{S} Нема сумње, чуваће |
да“.{S} Кукавни човече!</p> <p>За то ли га, дакле, обасипа толиком нежношћу и пажњом на, која ј |
ко пута дизао, да опет он наздрави, али га увек задржаше остали са:{S} Чујмо!{S} Чујмо!{S} Јеша |
о сад у то доба већ био код Јована; али га јутрос нешто одговори, те не оде.{S} Како је чуо још |
ован да нешто говори кроз мамурлук; али га речита бележниковица пресече: </p> <p>– Но, да Богме |
<p>Хтеде рећи; ...мислио о њему!{S} Али га ипак памћење не изневери, кад се опомену, да до сад |
о о њему суђаше „материјалиста“.{S} Али га изненади његов пијетет према оцу.{S} Бранко се сећа |
} Жалосно!{S} Да се заплачеш!..{S} Боли га, да Богме, што је понижен; а понижен је, страшно пон |
о срце!“ говорило се о њему).{S} Заволи га чика Пера.{S} Толико се пута састајао с њим у Митров |
вно неје придесило, – поцрвене, е, поли га, Бога ми, румен до иза ушију.</p> <p>На једаред би Б |
т наћи свој прави цвет.</p> <p>Из мисли га трже весео кикот и клицање.{S} Таман да се дигне и д |
отку.</p> <p>– Но!{S} Натарошу! – укори га његова лепша и милостивија половина. (Као бојаги, ту |
/p> <p>– Дванаест, управо!{S} Усадио си га, кад сам ја дошла у ову кућу.{S} Онда је Јелици било |
већ мало нестрпљиво, – та, за то сам ти га и послала.{S} Да сте, велим, на само.</p> <p>– Нисам |
р?</p> <p>– Врло добар.</p> <p>– И мати га воли.</p> <p>– Наравно, наравно.{S} И ви, дакако, го |
} Натукла лаку повезачу на лице, да јој га зар не препали сунце.{S} Познаћеш је добру домаћицу. |
и клик - ни налик на онај глас, што јој га он показује на жици.</p> <p>Бранко се баш разговарао |
ацијом „о разбијеној канти“, и бележник га протежира за писара.{S} До сада је увек оправдао оно |
– говори поп Стева све на развлак, док га испраћаше до врата на улицу.{S} Знам, да те мати јед |
ј соби лик Бранка Радичевића.{S} Учитељ га већ набавио, уоквирио и украсио њим собу.{S} Али то |
а?...{S}Јел те, мајсторице, ви ћете нам га пазити.“</p> <p>„Гле мене!{S} Како не бих јако!“ на |
{S} Трчкарала је туда око мене, кад сам га укопавао.</p> <p>– Па видиш, Стефане,... видиш, сада |
е је – вели, – речи само стало, док сам га наговорила, да позове Бранка к нама, и да му пошаље |
па му напомиње:</p> <p>– А да за то сам га тамо и послала</p> <p>– Александра?</p> <p>– Да, Але |
д очи све већа тешкоћа бремена, што сам га се подухватио у најбољој вољи.</p> <p>– Немојте се п |
гом просто, ако ти примиш наук, што сам га отуд ја поцрпала!{S} Чувај образ!{S} А сачуваћеш га, |
пеленом загрчава сваку кап млека, којим га је одојила, као и под онога, који јој сваку сузу, шт |
то смо пуштали једном све, па, ето, чим га нестане, где смо, шта смо?{S} Наша је стара болест и |
јој поглед и неусиљено понашање, у том га утврђава њено српско васпитање кућевно и школско.{S} |
еје лудом послу.</p> <p>А Бечлија Јован га уверава, како је то хец. „<foreign xml:lang="de">Fre |
пита, шта јој вели мати?</p> <p>(Таман га је лепо поздравила!)</p> <p>И поп Стева мрзовољан.{S |
трића, те га призвао к себи!{S} Призвао га тек сада, када је, тако рећи, већ на прагу, да буде |
аја Јовановић, општински писар, дочекао га је оберучке. (Да ко ће, ако он не би!{S} Рају је сам |
на зид, где је већ отрљо креч и углачао га од тешког наваљивања; пребацио ногу преко колена, па |
глас с радосним ускликом:</p> <p>– Ево га!</p> <p>Окрену се.</p> <p>Гости из Брајковца.{S} Ту |
то је лепо од поп-Стеве.</p> <p>– Довео га, да ту проведе вакацију...{S} Ал не знам, што их већ |
е ни мислио о њему, бар не озбиљно; ако га се, може бити, кадгод случајно и сетио био!</p> <p>М |
нити писну, нити зубма шкрипну“.{S} Ако га тек чича опомене, да пева, да помаже, он запара свој |
uote> <p>Стајић застаде.{S} Осети, како га нешто чисто скроз прође, па му пројури кроз сву крв, |
воју судбину, како је он несрећан, како га нико не воли на свету, како га је изневерила, ах! – |
ан, како га нико не воли на свету, како га је изневерила, ах! – и она... она, за коју би...</p> |
претрну. </p> <p>Рашићка осети, колико га је заболело, а познаје га скроз и скроз.</p> <p>Да г |
а да прихватим економију.</p> <p>Бранко га радознало погледа.</p> <p>Као да није узела озбиљно, |
и певачко друштво у Брајковцу.{S} Стало га је доста муке, али је успео.{S} Раја Јовановић, општ |
све вичемо: „Учимо народ!{S} Поучавајмо га!“ А све то, што ми учимо, врло мало користи баш наро |
пива.{S} Ал куд сви Турци.{S} Мисли, но га мрзи, да и толико говори.</p> <p>– Синовче, да те по |
им љубави.{S} Заман им писка!...{S} Ено га, стао испред гнезда на пречагу...{S} Нагао се...{S} |
ни већи већ главом њезин мацан.{S} Ено га, и он лично изашао, да испрати своју милостиву зашти |
пусти.</p> <p>И благајник.</p> <p>~ Ено га, стриже ушима!{S} Кренуо и он! – пришапута писар мил |
лагајник вели:{S} Клин с клином, па ено га код разбијене канте, где пресмаче ракију с хлебом.</ |
аз, и оно мало „знања“ трговачкога, што га добије у тако званим вечерњим школама, а чистећи пре |
ихов врзао се највише око догађаја, што га је омладина у то доба спремила, а цео народ прихвати |
тави неки тумач казненога поступка, што га читао, на страну, па погледа у свој сахат. </p> <p>И |
говцу треба више од нешто капитала, што га је обично наследио или, можда, добио у мираз, и оно |
дужан и сваки одбије тек од рачуна, што га он по каткад с ким има.</p> <p>Шта, дакле, остаде уч |
ра дан после оног великог концерта, што га је приредило српско академиско друштво „Зора“ у Бечу |
ићеву наглому одласку из Брајковца, што га свет по Брајковцу разнео још, тако рећи, пре зоре.{S |
ад јој је што требало за ручни рад, што га је Јелена радила у „леру“.</p> <p>– Нисам могла, тек |
ј стола стиште руку из захвалности, што га тако мушки брањаше.</p> <p>– Ох!{S} То је дивно! – п |
стрела, те ухвати можда какав плен, што га вреба...{S} Преко пута претрчи тркуница, уплашена ко |
се, како ће што боље да удесе село, што га спремају.</p> <pb n="55" /> <p>До јако би учитељ оби |
ву улеваше му то јачи зазор, зазор, што га осећа слабији према моћнијему, што га осећа кривац п |
Даринку или се удари о велики штит, што га Даринка држи против сунца.</p> <p>А Даринка би се и |
</p> <p>И у том богоданом изобиљу, што га је иначе напајало новим животом, осећа се сада Бранк |
о га осећа слабији према моћнијему, што га осећа кривац према ономе, чијега се суда боји, ако ј |
имати никад, јер... за тај хлебац, што га је он себи изабрао, не пријања, баш Бог зна како, ма |
xml:lang="it">pianissimo</foreign> што га вечерашњи гости из Маркове крчме „Код разбијене кант |
то.{S} Но да је био таки гениј, као што га ви сад величате, то није никад показао.</p> <p>– Чуд |
ти ћеш бити таки консервативац, као што га је Бог створио... као да те гледам.{S} Твоји ђаци не |
одинама, и он већ ратоборнији.{S} Нешто га подиже са столице, па се узврпољио.{S} Хоће да се пе |
т, па му се час разлива као милота, час га диже, да некуд зар полети...</p> <p>Мало за тим, па |
ладно и озбиљно као и осталих?{S} Синоћ га је дуго и дуго чекала на прозору, и он не дође.{S} Б |
ему и прежваћу данашњи разговор, што су га имале с госпођом Рашићком.</p> <p>– Мудра ти је то з |
оцрпала!{S} Чувај образ!{S} А сачуваћеш га, ако сачуваш душу и срце чисто и не окаљано.{S} Твој |
Јованов пријатељ из Беча.{S} Та, знаћеш га.{S} Тинкин син, ако се сећаш!</p> <p>– Што јој је му |
као стари зналац, па се смеје.{S} Видиш га само, тресе се гојазан, зачкиљио очима и развукли му |
тресе гојазан,:како се смеје.{S} Видиш га само, клима главом, и развукли му се брци, али не да |
ручи особитој њеној милошти.</p> <p>Још га од зимус препоручује госпођа Ната мајсторици.{S} А ј |
ијати: </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим, шта је!“ мисли б |
узе извијати и завијати: </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ види |
Играчка туђег ћефа!</p> <p>Зар је тако гадан тај јавни, тај практични (и какога још све зову) |
.{S} Ујков кућа поста му тесна, мрачна, гадна.{S} Нема му у њој станка.</p> <pb n="80" /> <p>Ха |
човеку, па да себе боље угнезди?..;.{S} Гадни створе!</p> <p>Је ли могуће, да и кћи њена зна за |
и, те се оштро осече на ујака:</p> <p>– Гадно је од вас, што то и++ спомињете!</p> <p>Поп-Стеви |
езазленији осећај народни исмева, то је гадно, то је... </p> <p>За јамачно је и опет Рашићкина |
азаре код Јуде.{S} Жене краду од својих газда храну, па џаковима вуку Јуди, те дају буд за што, |
> сестра, двојином чуварнија и вреднија газдарица.{S} Колико је попа Стева био задовољан и срет |
су и толико прибрали, а без рационалног газдовања.{S} Данас... данас се и за то тражи интелиген |
загрлио.{S} И пева му: „Нит је Шваба за гајдаша, нит је Србин за бирташа!“</p> <p>А и Марко заг |
оју декламацију, један говор, довешћемо гајдаша.{S} Ето села!</p> <p>Бранко Стајић примио ствар |
едне ђакеле, што је Бранко певао: вино, гајде, тамбуре, младе моме, голе ноне.. </p> <p>Госпођа |
и ли пред вратима портир у самурини и у гајтанима а с неким скиптром у руци, или се врата затва |
да им климамо главом, као оне лутке на гајтану у вурштлпратеру?!{S} И ти се заводиш за ауктори |
ајвећем страху проведе ноћ, док у јутро галан не кукурекне на буњишту...</p> <p>Испред куће се |
S} Знаћу и њој захвалити, – рече Бранко галантно, колико је знао и расположен био. – Три године |
вица са црном пуном косом и у глави два гарава ока.</p> <p>Учитељ се стискао уза зид под сен.{S |
као да се замислио за својом чашом, па гасе не тиче ни живи разговор између Јована и Дабижића, |
етима иза кокошинца закокота онај кицош гаћан са свиленим перјем и китњастом крестом, што се пр |
има на све стране поударано неколико то гвоздених то дрвених клинаца.{S} Ту виси пчеларска капа |
опасног конкурента, ступио преко прага, где се он тако добро осећао.</p> <p>– И хоћу мало да пр |
!{S} Дотле га је пањкала и запиткивала, где је ноћас био, кад се украо из друштва, док неје при |
>Уз пут наиђоше пред школом на учитеља, где „луфтира главу“.</p> <p>– Ако Бог да? пита Кнежевић |
сазидао му је храм у грудима народнима, где је нашла места за вечита времена слава прошлости, и |
јутру, чим сване, бежи из тога понора, где све заудара подлошћу и нитковством!..</p> <p>Дивна |
ија не ће да зна више од свог мајстора, где је изучио занат, економ више од свога оца.{S} Тако |
ка када дођоше до онога џбуна иза врта, где се оно први пут сусрете она и Даринка са Стајићем, |
к овде онде прокрчити себи, лакше пута, где без бујице није могао.{S} Биће и међу вама после бу |
ићи матицу, која би их увукла у вртлог, где би могли замутити своје идејале... </p> <milestone |
подбунила.{S} Навалио се леђима на зид, где је већ отрљо креч и углачао га од тешког наваљивања |
пријатеља, па неста и њега.{S} Куд је, где ли је, Бог би га знао!{S} Говорило се, да се негде |
> <p>А Кнежевић пушта глас где силније, где тише, да се као талас час дигне, час спусти.</p> <p |
инка поучити, где треба да рашири руке, где да их метне на груди, где да их скрсти, а где гласо |
аглу завијена.{S} Само са црквене куле, где <pb n="23" /> изван села где у сред села, изнад сви |
ли једном све, па, ето, чим га нестане, где смо, шта смо?{S} Наша је стара болест идолопоклонст |
је ипак по неки пут исправи и опомене, где како треба.{S} Но за то Зорка мора да трчка за њом |
ао члан неке путничке глумачке дружине, где је играо улоге трагичних јунака, нежних љубавника и |
а несу се још навезли на отворено море, где борба за живот као вихор диже и ваља вале то себичн |
</p> <pb n="78" /> <p>– Не довијате се, где је? – опет она.</p> <p>– Не могу да мислим.</p> <p> |
њига, – вели му Јован. – Нема просвете, где народ не стоји економно добро.{S} За то сте ви ту, |
него по сахата. </p> <p>– Шта мислите, где нам је господин учитељ? – пита лагано бележниковица |
клином, па ено га код разбијене канте, где пресмаче ракију с хлебом.</p> <p>Писар се осећа нео |
рашири руке, где да их метне на груди, где да их скрсти, а где гласом да јачим говори, где опе |
а поливено, те хладовина као у планини, где не прижиже сунце.</p> <p>Поп Стева приденуо и ручни |
х скрсти, а где гласом да јачим говори, где опет тише, и тако даље.{S} Данас је неколико пута п |
сам ја и без тога лепо и красно живети, где хоћу, а овако...{S} Ух, ух, ух!{S} Поп-Стеви се пођ |
е је донде још Јован и Даринка поучити, где треба да рашири руке, где да их метне на груди, где |
Сада, и у собу поверенства сигурности, где одборници даваху приступнице учесницима и гледаоцим |
ита куд, па се изгуби.{S} Наш је сељак, где су Срби неизмешани с туђим елементом, комотан: ради |
ећеника велике идеје пренесе га у храм, где му је „црква под небесје, олтар часни брдо и долина |
Ако ми не верујеш, иди ма у које село, где су Срби помешани с Немцима.{S} Јест да Србин устукн |
е га више ни тражио.{S} Он зна за цело, где ће опет наћи свој прави цвет.</p> <p>Из мисли га тр |
се изненади.</p> <p>Спусти се на место, где је седео био, а ништа не вели.</p> <p>- Е, сад иди |
х свака носи други број и казује место, где треба да се окупе чланови ове или оне депутације, п |
ога ти, прекинућу ти реч, зна л се што, где му је отац?</p> <p>– Никад ништа.</p> <p>– Е, то је |
е га у варош до свечанога одра на тргу, где беху свечани говори једнога од Бечкога одбора и јед |
има.{S} Али баш стога чак и Новом Саду, где је толико времена већ средиште свему кретању српско |
чера, осећање према нечему неизвесному, где се радост и слутња слива у једно, како још никад не |
р је готово цело село било на раскршћу, где се играло, као обично недељом, коло.{S} Село мало, |
дничку пробу, и на паропловску станицу, где се згрнуо бели свет, да дочека лађу из Новог Сада, |
ослом, ако не оде у поп-Стевину сеницу, где овај чека, да му се јави, има ли тај дан какве дужн |
ега.{S} Хтео би да доспе и у читаоницу, где одбор издаваше још последње налоге, и у саборницу, |
аше још последње налоге, и у саборницу, где певачка друштва држаху своју заједничку пробу, и на |
ишло него икад.{S} Ти ни данас не знаш, где ти је муж; а Бог зна, кад и какав ти може од куд ис |
говорио с Јованом.</p> <p>– И не питаш, где ти је ујна, – приметиће Јован Бранку, кад се једном |
т ће Ната Кати, – а ти мени и не кажеш, где су ти деца?</p> <p>– Јован је отишао у виноград.{S} |
политичкој судбини овостраних Срба?{S} Где је ускрсао и где је сахрањен последњи сан овострани |
их метне на груди, где да их скрсти, а где гласом да јачим говори, где опет тише, и тако даље. |
</p> <p>– Јован је тако.</p> <p>– Па да где би на друго место, – одговори јој Бранко, а као да |
вене куле, где <pb n="23" /> изван села где у сред села, изнад свију висе према лазурном небу, |
ни овостраних Срба?{S} Где је ускрсао и где је сахрањен последњи сан овостраних Срба, – војводи |
ред кћерком.</p> <p>Могао би и у вароши где бити славан човек, – рече госпођа Јеца.{S} Другим р |
тина, збиља, свезана с народом као мало где, па... </p> <p>– Фраза!..{S} Ја што учим, учим себе |
, синовче!</p> <p>А Кнежевић пушта глас где силније, где тише, да се као талас час дигне, час с |
не дира! – нашали се и Јелена. </p> <p>Где је Бранко? – пита Јован, па тек сад пребаци ногу, д |
личе танко гласовито...{S} На бресту се гдегде закрши грање, а одонуд излети орао, замахне крил |
им улицама, тршчаним крововима и ниским гдегде искривљеним плетеним димњацима.{S} Скромна али, |
е...{S} Сад ће да скочи на земљу, па да гдегод у окриљу тамне ноћи у самоћи прождере жртву свој |
таки разговор нешто ново.</p> <p>Јелена гдегод стане, осећа, да стаје на жеравицу; па час на је |
рислушкују сваки шушањ, кад се заталаса гдегод у шушњарку или у бразди, нити да вијају над собо |
у себи госпођа Ната и сад, па купи све гдегод шта, као да неће на пут него, сачувај Боже, на о |
лептир, што по тами лута, па чим спази гдегод светлост, он налети, па спржи своја крила.{S} Ид |
око лова.{S} Да им се уз пркос учловио гдегод зека, или лис, или јазавац какав, можда би и жрт |
ник послао пандура, да му тражи по селу гдегод овчија сира, па да га с црним луком и хладним ме |
стаје свака субординација према својој „генералној команди“. – Докторе, – окрене се Јовану – ок |
ликовало по често.{S} Но да је био таки гениј, као што га ви сад величате, то није никад показа |
охођанска погача, нарастао као мобарска гибаница, а пун заливен као божићна чесница.{S} Неје чу |
гледа.{S} Ако случајно прође туда какав гимназијалац, па је поздрави, стискивајућ књиге своје п |
ја неје била питомцем српске Карловачке гимназије или богословије, та два најстарија просветна |
Најстарији син јој, Јован, био већ у по гимназије.{S} Женско дете у седмој осмој ли годиници.{S |
Ја сам био с њим заједно у Карловачкој гимназији, два три разреда млађи од њега; али у комшилу |
ао тој књизи!{S} Још кад је ишао у прве гимназијске разреде, мати би, кад сврше своје школске з |
.{S} Па за што не би и он:{S} Нек сврши гимназију, па, ако Бог и срећа дадне, таман ће ти у доб |
, Тинка; да даш Александра у Карловце у гимназију? проговориће поп Стева један пут сестри, виде |
ш после осам година, што си их провео у гимназиским скамијама.{S} Ја хоћу да више знаш него ја. |
еце заживела јединица мезимица, па мати гине за њом.</p> <p>Давно је било, кад „се одбила“ из к |
{S} Опет је, знаш, друкче, кад се мушка глава даде видити.{S} Па јави се тек кад год мајсторици |
да писар важи у Брајковцу као ишчитана глава, ипак не мога бележник да се том приликом одржи, |
а мамурлук.{S} Прижегло летње сунце, па глава да му пукне.{S} А дошао је до искуства, да је хла |
.{S} Цео дан се тужи матери, да је боли глава.{S} А кад пошла на певање, па је мати хтеде да за |
росветитеља хришћанских!{S} Већ ми бучи глава од неко доба.{S} Свуда Бранко и само Бранко!{S} У |
у заман ти хвала, када теби Карловци су глава!“</p> <p>Треба ли ређати све прилике, које истако |
то· допустити, по што јој је на рамених глава. </p> <p>– Предомислиће се.</p> <pb n="68" /> <p> |
и Зорком.{S} Прекрстила их обоје изнад главе.{S} И за тим опет на прстима изишла из собе...</p |
мажу. </p> <p>Тинка оћута.{S} Не подиже главе, а уздахну. </p> <p>Поред тога дете може добити и |
е прошлости удостојивати само крунисане главе своје, полажући им трошне остатке животне у сребр |
<p>–- Куд насрне, или с главом или без главе.</p> <pb n="96" /> <p>– Мени.{S} Стефане, није ба |
извади можда свом рођеном детету очи из главе“ На преудају неје ни помишљала већ и деце ради, а |
ог и Рајића, не знам, нико не осврће ни главе!{S} Он се чуди, како да то више власти не забране |
ена очи махраму, што је пребацила преко главе, да скрије своју неприлику.</p> <p>Срећом ни Зорц |
ретуриле некакву страшну опасност преко главе, па хвале бога, што су остале живе и здраве.</p> |
, баш као да јој је, не дај Боже, према глави.</p> <p>Сад се, Бог ме, „не да већ никако ни преи |
добрано прорешетала самурину на дебелој глави...</p> <p>Страх пређе све.{S} А радости и изненађ |
атеља.{S} Право рећи, брује му и зује у глави још од синоћ, како му је „његова“ напунила некакв |
а мила главица са црном пуном косом и у глави два гарава ока.</p> <p>Учитељ се стискао уза зид |
и брује данас нешто крупније и мисли у глави пречасног конзисторијалног присједатеља.{S} Право |
ручица; па се од мах за њом указа мила главица са црном пуном косом и у глави два гарава ока.< |
ре, па села поред прозора.{S} Наслонила главицу на руку, па мирише мирисни вечерњи чисти ваздух |
с правца, којим је у тој распри пратила главни смисао његов.</p> <p>Тек попа је ипак заћутао. < |
певање, па је мати хтеде да задржи због главобоље, вели, да је сад са свим прошла. </p> <p>Коли |
:како се смеје.{S} Видиш га само, клима главом, и развукли му се брци, али не даје, гласа од се |
пећци леђа, наглади своју цицу и клима главом.{S} Марко се врпољи <pb n="14" /> и увија око ње |
> <p>Јеша зинуо у Јована, па само клима главом у знак, да све одобрава. </p> <p>У том начеоник, |
се.</p> <p>Госпођа Ната дрема, па клања главом то амо то тамо, те час по па гурне Даринку или с |
Али да ћутимо, ваљда, па да им климамо главом, као оне лутке на гајтану у вурштлпратеру?!{S} И |
с омладина.</p> <p>–- Куд насрне, или с главом или без главе.</p> <pb n="96" /> <p>– Мени.{S} С |
шу, јесте ништа и нико мањи ни већи већ главом њезин мацан.{S} Ено га, и он лично изашао, да ис |
вечито ђаковати?</p> <p>Бранко одмахну главом:</p> <p>– То је за мене, за сад бар још, тек сам |
не пољуби. </p> <p>А Даринка прислонила главу на материне груди...</p> <p>Госпођи Нати од седмо |
е дао начинити нову, а натуцао би је на главу преко ушију, кад је ветар или зима, па мора голог |
/> <p>А мали Владимир натукао калпак на главу, припасао ђорду о бедро, што му донела тетка и се |
цигаре, те је утрну.{S} Метну шешир на главу, па закопчава и око себе намешта кабаницу.</p> <p |
слободно.</p> <p>Бранко метну шешир на главу, а беше му спао у траву.{S} Узе свој штит од сунц |
ше пред школом на учитеља, где „луфтира главу“.</p> <p>– Ако Бог да? пита Кнежевић Јована и Бра |
А Јелена не сме ништа да каже, већ саже главу, па стаде гутати, као да јој нешто засело у грлу. |
слушати песму.</p> <p>Добри чича подиже главу к певачу, па му показа место уза се.</p> <p>– Ту |
>– Да, ја то мислим.</p> <p>Тинка обори главу, па се даде у памет.</p> <p>Ти не треба да се што |
другога ради, бар да сад не мора лупати главу, као да му је све ново.</p> <pb n="33" /> <p>Како |
Стајићем!</p> <p>Што јој већма долази у главу, да је потребно да се са учитељем састане, то Јел |
што мати нареди. </p> <p>Али јој сину у главу мисао, да би било врло потребно, да се састане с |
гред буди речено, не трпи то ни за живу главу.{S} Као да ми ту седи!{S} Вели увек па се удари и |
љубим, – рече чича учитељу и привуче му главу, те га цмокну у чело...</p> <p>– Господо, – диже |
онела.{S} На њено питање, лагано окрену главу к њој, па је гледи, а, бајаги, ни на крај памети |
па какав ти је то, сестрић“...{S} Дошао гладан, да се исхрани... „Па не знам ово, па не знам он |
Па том приликом приметиће госпођа Ната, гладећи свог мацана: </p> <p>„Кад ми одемо у планину, н |
шта густе димове кроз подсечене бркове; глади дугим сухим прстима браду, по којој се, бог ме, у |
, бог ме, ухватило по прилично већ иње; гладни гледа, како куља дим на врата.{S} Око сенице, чу |
о божићна чесница.{S} Неје чудо, ако би гладни Брајковачки пси да га загризу.</p> <pb n="82" /> |
носа костију Бранка Радичевића, „толико гладних Мисирских година“.</p> <p>Па онда не може госпо |
, њега завеја мећава једне зиме голог и гладног у заветрину у Маркову крчму у Брајковац; ту се |
<p>– Милане!</p> <p>– Виче Кнежевића, а глас јој прекиде јецање.</p> <p>– Учитељ се не осврће. |
ане особе, хоће да и Брајковац изађе на глас, како не треба.{S} Памтиш, како се то некад живило |
седни, синовче!</p> <p>А Кнежевић пушта глас где силније, где тише, да се као талас час дигне, |
прозору.</p> <p>У томе умукну учитељев глас.{S} Свећа се угаси, а иза она два прозора завлада |
Ето браце из винограда!{S} То је његов глас! – викну прва Зорка.{S} Све поврви на поље.</p> <p |
ођица Јелена... ох!{S} Она чује Миланов глас и топи се од милине као масло на топлој прженици.. |
ушено пивушином, једва му проби медвеђи глас, ухвативши тек последње: „Устај, Србине!“</p> <p>У |
ту...</p> <p>Испред куће се зачу громки глас.</p> <p>– Ао, лопове један!{S} То ти је последњи з |
<p>– Господине Бранко! – зазвони звонки глас неки до Бранкових ушију.{S} Бранко се трже.{S} Бли |
оре и доле, дође до ушију познат женски глас с радосним ускликом:</p> <p>– Ево га!</p> <p>Окрен |
боду с диже сваки.</l> <l>Бела вила ори глас:</l> <l>Устај, Србине!</l> <l>И у борбу зове нас:< |
рла се оте неки клик - ни налик на онај глас, што јој га он показује на жици.</p> <p>Бранко се |
мушки тенор.</p> <p>Јелена познаје тај глас.</p> <p>Учитељ запевао Бранкову песму: „Гусле моје |
ао је за вредно, да сам своје ножно тај глас однесе до највишег места своје претпостављене влас |
ке посла..</p> <p>У једаред стиже муњом глас, да Бранкове кости не могу стићи у заказани час у |
риге! – удари и Криста и слатка у један глас.</p> <p>– Гле мене!{S} Како бих смела?– дода још о |
ао наша.{S} Нова се омладина креће, њен глас се већ по мало чује.{S} Кад не иде више с омладинс |
, да Јелена не запева с њима, јер – њен глас тако му је потребан у збору, да готово без ње не ћ |
итељ спрам ње, да, бојати, огледа и њен глас, а озбиљан, ни да брком мигне.</p> <p>Јелена се ст |
о је јуче у певачкој школи пробао и њен глас, али са свим онако хладно и озбиљно као и осталих? |
рће. </p> <p>– Миле! – задрхта опет њен глас по вечерњој тишини.{S} Нема одзива.{S} Само види, |
За вечеру радованца!- пристадоше сви у глас.</p> <p>Благајник мисли: „Ништа лепше од добра пив |
те послушати... (Утре сузе, па промену глас:) Триста га врага, кад ја што хоћу, то мора бити и |
ом, и развукли му се брци, али не даје, гласа од себе.</p> <p>– Да Бог ме, да је госпођа Рашићк |
цу побунили противу месеца, па из свега гласа протестују, што он тако на тенане плови по небесн |
евника, уметника, наученика јевропскога гласа.{S} Ни дај боже штогод против тога!{S} Али ни нај |
е.</p> <p>Јелена се стисла, па не пушта гласа.{S} Пре би у овај пар бризнула у плач. </p> <p>Го |
очима и развукли му се брци, ал не даје гласа од себе... </p> <milestone unit="subSection" /> < |
поп Стева, поп: а придиковао, а не; те гласао за овог посланика, те за оног; то било автономиј |
то оно планинско. </p> <p>Учитељ запева гласно громовито, да се чуло широм по Брајковцу, па се |
ишљајући на Даринку, да, блажен, у мало гласно не кличе: „Мати, твој лептир је нашао свој цвет. |
ви!</p> <p>– Сви!{S} Сви! – чу се више гласова, а највише писарев.</p> <p>Учитељ и сувише добр |
у исти мах и из собе у неколико разних гласова.</p> <p>Ката баш била вадила неке ствари, што и |
итељ:{S} Дакле, да пређемо на учење.{S} Гласове смо распоредили, можемо даље!{S} Прво женскиње! |
ође од једнога до другога, да им огледа гласове.{S} Мушкарце зна и од пре, шта који певати може |
смеје, када благајник поче урлати разне гласове, поводећи се за учитељевом виолином.{S} Али кад |
екселанс Талијана.{S} Срби су за средње гласове.{S} Бас – ту је, мој брајко, баћушка Рус...{S} |
Јесте л ради гостима? – повикаше женски гласови с кола.</p> <p>– Јух! цикну госпођа Ката, тек ш |
који тренутак бар маха, да се разаберу гласови одабраних чланова певачкога друштва Брајковачко |
зухом, као да би их скрио, она седне за гласовир, те му мами сад нујне сад <pb n="16" /> брујне |
ва у ваздух, па високо тамо кличе танко гласовито...{S} На бресту се гдегде закрши грање, а одо |
метне на груди, где да их скрсти, а где гласом да јачим говори, где опет тише, и тако даље.{S} |
е изгубише у метежу, у ком сваки својим гласом пева:{S} Многаја.{S} Учитеља беше нестало, па га |
бележника, па запева звонким извеџбаним гласом: „Јечам жела Гружанка девојка...{S}" Збиља, да с |
лавнића.</p> <p>Честит био домаћин и на гласу био чика Пера.{S} А Славнић официр у граници. („Н |
се радо бацио под окриље.</p> <p>– Гле, гле грчета! – нашали се писар. – Били?{S} Од кад се ја |
p>– Мајчина душица, рано.</p> <p>– Гле, гле, како лепо мирише!{S}Јух, ала лепо мирише!{S} Па за |
остинским колима.</p> <p>– Гле секе!{S} Гле Даре!{S} Добро дошли!{S} Ко не би био рад тако добр |
потражи Мацу, па да је пошље кући...{S} Гле, молим те, које је то доба, па је још нема.{S} Свак |
S} Ставимо ипотезу – можда баш ваша.{S} Гле, мај, зар то није могуће?{S} А по Дарвиновој теориј |
и, Катице?</p> <p>– Како не би било?{S} Гле секе! – одвикује она из кухиње.</p> <p>– Разумем, – |
да притрчи гостинским колима.</p> <p>– Гле секе!{S} Гле Даре!{S} Добро дошли!{S} Ко не би био |
вам се радо бацио под окриље.</p> <p>– Гле, гле грчета! – нашали се писар. – Били?{S} Од кад с |
не мораш, ако ми мушки морамо.</p> <p>– Гле, а ко вас тера, да морате</p> <p>– Један другом за |
/p> <p>– Мајчина душица, рано.</p> <p>– Гле, гле, како лепо мирише!{S}Јух, ала лепо мирише!{S} |
Криста и слатка у један глас.</p> <p>– Гле мене!{S} Како бих смела?– дода још ова друга, што н |
Ја мислим, само у вароши има свашта, а гле, и на селу чуда! </p> <p>– Није тога било, слатка, |
торице, ви ћете нам га пазити.“</p> <p>„Гле мене!{S} Како не бих јако!“ на то би мајсторица... |
им.</p> <p>Бранко избечи очи у њега.{S} Гледа га, па не зна, да ли да се одсмеје као на шалу ил |
Овај час.{S} Даринка мало поцрвене.{S} Гледа у њега, а не зна, шта да му каже.</p> <p>– У Карл |
па час на један прозор час на други.{S} Гледа преко тамо насвој прозор.</p> <p>Млади колар стао |
аша, те га овај не опомене камџијом, да гледа пут преда се.</p> <p>Госпођа Ната дрема, па клања |
<p>Даринка с побожним заносом стала, па гледа у отворену још гробницу.{S} Зорка се приљубила уз |
, пред свој дућан..{S} Скрстила руке па гледа, ко пролази улицом.</p> <p>Дође јој од пре редовн |
е, ухватило по прилично већ иње; гладни гледа, како куља дим на врата.{S} Око сенице, чује, зуј |
еликој неприлици.{S} Чисто не сме да му гледа постојано у очи, и, што му се давно и давно неје |
д сутон кренули кући.</p> <p>– Стој!{S} Гледај овај призор!{S} Ђура Јакшић би кликнуо.,„И бог м |
вршњацима.{S} А ови завидљиво гледају, гледају и диве се... </p> <milestone unit="subSection" |
им својим вршњацима.{S} А ови завидљиво гледају, гледају и диве се... </p> <milestone unit="sub |
их привлачи.</p> <p>Тако Јован и Бранко гледају у отворено море, у јаван живот свој као ђаци са |
као што га је Бог створио... као да те гледам.{S} Твоји ђаци не ће смети пред тобом читати ни |
борници даваху приступнице учесницима и гледаоцима свечаности на разна одређена места.{S} А вуч |
најбоље посведочити...{S} Боже мој, ви гледате опет ту као неки преблаги Јеврем...{S} Ето вам, |
{S} А месецу ни бригеша.{S} Чисто не да гледати у себе, како је сјајан.{S} Округао као похођанс |
Нема ти, вели, несноснијег посла, него гледати како наш бележник игра жандара!{S} Па ипак увек |
ени се чини, ти у мамурлуку свом обично гледаш све на црне наочаре.</p> <p>— Увек, – одговори о |
о за њу.{S} У сека– Катину децу већ сад гледе као у велику господу, па се поносе.{S} Наша деца! |
Попа застао баш пред великим орахом, па гледи већ по толики и толики пут, како је воћка понела. |
Жао ми је... замуца Бранко, застао, па гледи у њу.</p> <p>– Не, не! – кличе девојче и опет вес |
оговори, али јој заста нешто у грлу, па гледи само учитеља упитљивим погледом.</p> <p>– Ви се з |
раздробио се у чаши, па гори.{S} А попа гледи у њих као стари зналац, па се смеје.{S} Видиш га |
итање, лагано окрену главу к њој, па је гледи, а, бајаги, ни на крај памети му, шта она пита.</ |
ј ресторацији или у народној кухињи; не гледи, стоји ли пред вратима портир у самурини и у гајт |
на прозор?{S} Каква је она мати, кад то гледи својим очима?{S} Зар не би боље било, да је увела |
о упита, шта јој је.</p> <p>– Глете!{S} Глете! – засмејало би се девојче, да и њену пажњу на шт |
преплашено упита, шта јој је.</p> <p>– Глете!{S} Глете! – засмејало би се девојче, да и њену п |
н је већ и вршио као члан неке путничке глумачке дружине, где је играо улоге трагичних јунака, |
просвету у народа Ког Синови Талије, – глумци, апостоли народни!{S} Па како <pb n="74" /> стој |
ман им писка!...{S} Ено га, стао испред гнезда на пречагу...{S} Нагао се...{S} Сад ће да скочи |
<p>Ено, матори се мачак ушуњао у мирно гнездашце спокојних голубова.{S} На очиглед брижних род |
одупире разним неудаћама, кад има своје гнездо, кад има макар само један кутак свој, за који см |
да, али свако за себе.{S} Огрезли смо у гнилости.{S} Нема ни родољубља, ни самопрегоревања.{S} |
најпре само добро мислио, пређе сада у гнушање.{S} Ујков кућа поста му тесна, мрачна, гадна.{S |
н од самог народа.{S} Па хоће да и свој говор, што има да га држи на Брајковачком селу, удеси з |
Бранково коло, коју декламацију, један говор, довешћемо гајдаша.{S} Ето села!</p> <p>Бранко Ст |
е смеши, ал готово и не разуме, шта ови говоре.{S} Њој је и то друштво и таки разговор нешто но |
на...{S} До душе, за госпођу Јелисавету говоре не знам ово оно.{S} Али девојка неје лоша прилик |
параду у Карловце; па најбоље ће бити, говори ти сама с његовом матером...{S} Но, не мислим ни |
зив, – пребаци Јеша писару, ал не знаш, говори ли збиља или из шале.</p> <p>Оженићете се и пока |
а идеш, да видиш матер,... треба, да! – говори поп Стева све на развлак, док га испраћаше до вр |
ле би као осуђене.</p> <p>Јутрос сам, – говори Јован Бранку, – зуцнуо матери, како би било, да |
а обрлатила поп-Стеву, <pb n="95" /> да говори сестрићу за Јелку, шта је све поп Стева говорио, |
> <p>Бранко као да не ће више о томе да говори.</p> <p> И сви заћуташе.</p> <p>– И опет свако м |
и, па... (Осмелио се тако поп-Стева, па говори без запете.) Ја сам већ замесио попару учитељу.{ |
а већ опет дотрчала с књигом у руци, па говори речи познате „Бранкове жеље“: </p> <quote> <l>Ја |
ћ нестаде и ње и Кнежевића.</p> <p>– Не говори!</p> <p>– Нема ту шале.</p> <p>– Та стани да дођ |
>Зорка неје дала ни о чему другом да се говори, него о томе.{S} Синоћ је већ доучила све, што н |
ођа Рашићка већ дошла к себи.{S} Већ се говори по селу, како жали, што је дотле дошло.{S} Та он |
вечанога одра на тргу, где беху свечани говори једнога од Бечкога одбора и једнога од Карловачк |
че бризну у плач.</p> <p>– Мати ми увек говори, како треба да сам пријатна с њим и искрена.{S} |
где да их скрсти, а где гласом да јачим говори, где опет тише, и тако даље.{S} Данас је неколик |
урци.{S} Мисли, но га мрзи, да и толико говори.</p> <p>– Синовче, да те пољубим, – рече чича уч |
p> <pb n="93" /> <p>Пође Јован да нешто говори кроз мамурлук; али га речита бележниковица пресе |
пођа Ната мајсторици.{S} А још од зимус говори Даринци, како морају, Бог да, на лето ићи теци у |
рисати, како се и њих не тиче, шта свет говори; оне живе, дакако, за своју децу, па – види Бог! |
риво, – кренула се Ната кочијашу, па му говори: – ти сад поскидај ствари, па дај унутра, а коње |
правом српском љубављу за своје, то му говори искреност на њену лицу, то му сведочи бистар јој |
истински одушеви за нешто.{S} Нешто му говори, да то девојче има осећаја и више свести него у |
се сва разлиже.{S} Чак му је одушевљено говорила о преносу песникову и још више: одобрила и то, |
} Куд је, где ли је, Бог би га знао!{S} Говорило се, да се негде удавио.{S} А говорило се, да ј |
ухо на њему, ал под рухом српско срце!“ говорило се о њему).{S} Заволи га чика Пера.{S} Толико |
} Говорило се, да се негде удавио.{S} А говорило се, да је заблудео у свет.{S} Тек Тинка дахну |
, а познаје га скроз и скроз.</p> <p>Да говорим толико... не знам већ коме, послушао би ме и уч |
десет и толико година?!{S} Учим ја то и говорим.{S} Од како је Брајковца и *Брајковчана, нису и |
и да он, баш у овај пар, када ми о њему говоримо, виси на прозору попине Јелене?</p> <p>– А-а!. |
овчанина и ове и оне; па је увек, каже, говорио, да је то једно и треба да буде једно.</p> <p>З |
сестрићу за Јелку, шта је све поп Стева говорио, како се ломио, шта је Бранко одговорио, како ј |
пруга Анастасија, кажу, да је поп Стева говорио, како никад не ће ни наћи више таке жене.{S} Па |
не бринеш за дете.{S} Још му ниси ништа говорио.{S} Та, за име света, ујак си му, мора те послу |
е да му век поједе, што до сад већ неје говорио с нећаком својим о томе.{S} А он опет зазире и |
уће, водио би ме собом на сваки посао и говорио би ми, како се шта ради.{S} Па сад се дивим мој |
није прошао толико света као ви!{S} Па говорите макар о ономе, што сте отоич почели...{S} Али, |
те?...{S} Бог ме, није лако, ја мислим, говорити пред простим светом! </p> <p>– Ви ме још већма |
Јован ће њему, на прилику, смети од сад говорити:{S} Грцо, или:{S} Рифлијо, или:{S} Швићо!</p> |
јер добро зна, шта о њој тај свет може говорити.{S} Она, што каже и сама, ринта и ради у поп-С |
ом неучтивији, те не само да не ће више говорити између себе „ви“, већ „братски српски“ „ти“, н |
Даринка ће запитати Бранка: „Хоће ли ко говорити штогод том приликом?“ </p> <p>– То је бреме па |
спођица Јелена је одбегла.</p> <p>– Шта говориш</p> <p>– Одбегла.{S} Јуче на ноћ нестаде и ње и |
Да ме је цео Срем клео, не бих наишла“, говорише она једном, али само једном приликом брату сво |
ће она највише и поклонити пажње оному говору, што претпоставља више и ума и срца у <pb n="65" |
олико кабанус–цигара, – које ће он, кад год би пушио, пресећи на полак.{S} Половину ће оставити |
осећање да сам способан за рад.{S} Кад год сам код куће, све ме више жеља вуче мирном сеоском |
лава даде видити.{S} Па јави се тек кад год мајсторици, да се знате.{S} Кажи јој, нека отвори п |
атинску школу.{S} Ја ћу бити, мати, као год и уја.</p> <p>Тинка се заплака, па стиште сина на с |
но, и Бранко. </p> <p>Салетели сви, што год их је, госпођу Рашићку, да допусти Јелени, да пева |
="16" /> брујне звуке, што јој највећма годе онако и онакве, какви јој ваљда брује и у души... |
!..{S} Ја што учим, учим себе ради, као годи ти и други и трећи.{S} Кад кажем, да бих био на се |
> <p>На учитељево милостива, колико јој годило, ипак се намргодила.{S} Али које Јованово разлаг |
ро понео.</p> <p>– А знаш ли, колико је година том ораху?</p> <p>– Колико година?{S} Чекај, мол |
то ти треба већ сам да знаш после осам година, што си их провео у гимназиским скамијама.{S} Ја |
ко је година том ораху?</p> <p>– Колико година?{S} Чекај, молим те...{S} Биће... биће... неких |
а Јула, њена укућанка, још пре неколико година господар кућни, док покојни госпођа-Натин неје к |
ства.</p> <pb n="26" /> <p>Пре неколико година, а то памте још многи и многи Брајковчани, неје |
прагу, да буде свој човек, а за толико година до сад не запита ни самога себе, како је том деч |
да што сам ја ту већ двадесет и толико година?!{S} Учим ја то и говорим.{S} Од како је Брајков |
унио.{S} Признати се мора: ево дванаест година, како се њих двоје састало, па никад неје међу њ |
кој путањи девојче од својих седамнаест година, ватрених очију, весела безбрижна изгледа.{S} Ка |
. </p> <p>То је већ сувише!{S} Шеснаест година, па још млада за беседу!{S} А била већ и пре тог |
ти, тужбу, да се развенчаш.{S} Петнаест година га већ нема.{S} Расписаћемо по новинама, да се д |
спођа Ката остала без мужа пре пет шест година.{S} Најстарији син јој, Јован, био већ у по гимн |
а Радичевића, „толико гладних Мисирских година“.</p> <p>Па онда не може госпођа Ната, да не пон |
ко старијих и новијих бројева од разних година политичких новина, што их је попа по кадгод од д |
е, ићи у осамнаесту.{S} Родитељи, у тим годинама својих кћери, морају већ да помишљају и на зет |
аче мирољубив и добричина, па доста и у годинама, и он већ ратоборнији.{S} Нешто га подиже са с |
вања и друговања.</p> <p>Деца расла две године напоредо у добу, када душа највећма пријања; па |
S} Ја је знам.{S} Имала сам прилике две године, да видим, каква је.{S} Отворена ми се свиди.{S} |
овај орах је, чини ми се, први пут ове године добро понео.</p> <p>– А знаш ли, колико је годин |
ца више девојачке школе на беседи сваке године по један пут!</p> <p>Прохтело се госпођи Нати, д |
не умеша у струју, што се заошинула оне године по Српству.{S} Био је он некада у вароши сталан |
Јуда код цркве, дошао је пре три четири године.{S} Наша славна црквена општина дала му је своју |
кирија, а она ево је код ње већ четири године.{S} Па има послугу и од Триве.{S} Криста јој је |
колико је знао и расположен био. – Три године је скоро, како несам био у нашим крајевима, непр |
е све ређала, свршила би с оним пре три године.</p> <p>– Него шта знам?{S} Код нас ти је на сел |
то неје она та, којој њен син након три године жури у походе, него јој тек уз пут сврће као поз |
сада је већ девојче.{S} Седамнаест јој годиница; скоро ће, у име божје, ићи у осамнаесту.{S} Р |
ову кућу.{S} Онда је Јелици било четири годинице, тек пошла била по петој.</p> <p>– Бубица једн |
азије.{S} Женско дете у седмој осмој ли годиници.{S} А најмлађе, син, јој, тек се родило, није |
{S} Ето видиш; шта би ти било, да си за годину две дана мој капелан, па временом мој наследник |
у, па хајд у варош, па се одене за целу годину..{S} Понда шта ћу?{S} С њом зло, а без ње и горе |
па се смеје.{S} Видиш га само, тресе се гојазан, зачкиљио очима и развукли му се брци, ал не да |
ошка успијуша!</p> <p>Попа се све тресе гојазан,:како се смеје.{S} Видиш га само, клима главом, |
е мора везати за село.{S} Не ће се кућа Гојковића ископати, док је унучади чика-Пере Гојковића, |
ла“ из куће својега оца, покојнога Пере Гојковића као „бисер-грана“ те се привила уза својега в |
вића ископати, док је унучади чика-Пере Гојковића, а прославиће се име Игњата Јаковљевића, док |
евао: вино, гајде, тамбуре, младе моме, голе ноне.. </p> <p>Госпођа Савета очепи попу испод сто |
о може бити.{S} Иде, а спушта рукаве на голе пунане, снажне руке, да и њих заштити, те да не по |
отвори очи, насмеши се, па рашири своје голе ручице, те је загрли.</p> <p>– Зар ти још не спава |
којекуда, њега завеја мећава једне зиме голог и гладног у заветрину у Маркову крчму у Брајковац |
о ушију, кад је ветар или зима, па мора гологлав да сахрањује, да свети водицу, или да у берби |
бе, и да пречасни не би дерао чакшире о голу даску.{S} Пред канабетом на сред собице омањи сто. |
забрану.</p> <p> Мачак се стропоштао с голубињака и треснуо о земљу, па се купа и тресе у свој |
жника, да се иде кући.</p> <p>– Ти иди, голубице моја!{S} Иди, немој да се крхаш ту! – вели јој |
ачак ушуњао у мирно гнездашце спокојних голубова.{S} На очиглед брижних родитеља шчепао им још |
твено по ваздушном мору...{S} Или дивљи голубови и грлице јатомице залепећу крилима за каквом с |
ветрић с Фрушке Горе.{S} Заћарлијао, па гони несносну запару, те се залеће с травке травци, као |
„божије па наше“.</p> <p>– Па шта тебе гони, да, можда, ти прихвати њен посао?</p> <p>– Воља и |
ходати на чистом ваздуху.{S} Али женске гони нека радозналост, да завире у собу мушкарца неожењ |
Јаковљевића столом.{S} У последње време гонио је Игњата, кажу, да се да бирати чак у Загреб...{ |
Побегли, да Бог ме.{S} Додијало им овде гоњење за веру као и у Турској, па се просто одселили у |
се и васпитавају тамо, и буду људи... и гора и боља од мог сина.{S} Па за што не би и он:{S} Не |
кроз жагор светине, која се устумарала горе и доле, дође до ушију познат женски глас с радосни |
једаред био код ње, од како је дошао од горе.{S} Он се опет извињава, да још неје доспевао, али |
алих заранака раскалаши ветрић с Фрушке Горе.{S} Заћарлијао, па гони несносну запару, те се зал |
Понда шта ћу?{S} С њом зло, а без ње и горе.</p> <pb n="21" /> <p>Ната опет узе да се хвали са |
ца, не могу.{S} Преудавати се у ма се и горе патила.</p> <p>На том и остало.</p> <pb n="31" /> |
ш, вели поп Стеван.{S} Не ћеш тек отићи горе, а да и нама не кажеш с Богом? </p> <p>Беше то за |
одаран занат!{S} Ама зло је почети, још горе не започети.{S} Госпођа Рашићка хоће да му век пој |
вољи крв, па му одлане.{S} Не би било с горег и чешће.</p> <p>Учитељ, Милан Кнежевић, тукао би |
безброј рубина раздробио се у чаши, па гори.{S} А попа гледи у њих као стари зналац, па се сме |
му им се пружа прилика у убавој Фрушкој Гори.{S} А учитељ се „једва дочепао честита друштва“, п |
да Бранко ташт.{S} У тој дивној Фрушкој Гори, за којом је толико чезнуо, као за својом колевком |
ому које летње доба или бербу у Фрушкој Гори, те се опомене детињства и старога весеља чика-Пер |
благо вама!{S} Волео бих ти се сада по гори проходати, него о Божићу прасе...{S} Па шта ће бит |
хаљина, да се може слободније верати по гори, – последња кратка хаљина, што је као швигарица но |
ј врућини.{S} Радо, до душе, пешачим по гори; али у јулију месецу, на овакој прижези, џаба.{S} |
о има право.</p> <p>Јелена не примећује горки подсмех у учитељевим речима.</p> <p>– Ја волим, к |
скупи и дигне у вис, да му се боја и на горњем и на доњем делу танких крилаца прелива сад као с |
што јој „срамоте кћер“, па тражи негде горњу хаљину, да им изађе, па да им очита. „То је опет |
и, уморили се, ваљда, лов ловећи ваздан гором и планином.{S} Но ни целим данашњим својим трудом |
и, чак и неумрли песник неувелог <title>Горског вијенца</title>, владика Раде Његуш, не беше по |
ли само једном приликом брату свом, „на гору несрећу, него што је мој Арсеније.“</p> <p>Арсениј |
/> <p>Хајде на поље,... у воћњак.... у гору,... ма куд,... само да се не састане више ни с ким |
и поп Стеван између две ватре.{S} Ако у гору вуци, ако у село Турци.{S} Ако ће натраг, ту је Ск |
ородица вратила опет из Русије у Фрушку Гору.{S} Ставимо ипотезу – можда баш ваша.{S} Гле, мај, |
је пецне.</p> <p>– Ви сте сретне руке, госпо, – ухвати Дабижић као у шали. – Ја бих вам се рад |
оспођа Рашићка! – одговори онај.</p> <p>Госпо...?! – замисли се чисто поп Стева, као да му је с |
овори, зине на учитеља и свештеника.{S} Господа свештеници се чине и невешти, а ти, учо, издири |
а Брајковчане пиво, па још у боцама.{S} Господа га иначе пију тек кад оду у Руму, у Ириг, у Мит |
нада Јелена, па не пушта руке.</p> <p>– Господа универзитетлије увек имају право, дакако!{S} У |
окојни Игњат Јаковљевић жив, знала су и господа из жупаније пут, који води амо.{S} Сам пресветл |
Догод ми будемо из школа изалазили као господа, а не као радници, увек ће нам кола ићи на еро. |
.</p> <p> А по Брајковцу Бруји, како су господа ноћас правила „бал“ по селу.</p> <pb n="84" /> |
ану у Брајковцу дан мамурлука.{S} Чича, господар начеоник, поранио пре времена, па дошао у општ |
је то дошао.</p> <p>Господин бележник, господар начелник, благајник, писар, неколико одборника |
њена укућанка, још пре неколико година господар кућни, док покојни госпођа-Натин неје купио од |
љене власти у Брајковцу.</p> <p>Е, па и господар начеоник, човек иначе мирољубив и добричина, п |
век, да укротиш свог сестрића.{S} Ти си господар у кући, ти дрмаш општином, па..</p> <p>– Сто м |
а..</p> <p>– Сто му мука!{S} Да, ја сам господар у кући, па ће бити онако, како ја хоћу.{S} Да, |
бити онако, како ја хоћу.{S} Да, ја сам господар у општини, па... (Осмелио се тако поп-Стева, п |
што толико пута вели; </p> <p>– Ја сам господар у мојој кући.{S} Ја сам сретнији, него многи м |
расположен, да другога забавља.</p> <p>Господар начеоник, стари пензионирац...{S} И опису ту.{ |
S} Највећи просветни напредак у својему господарству припустио је тек у толико, што је наручио |
его што редовно по један од Брајковачке господе части осталу, па тако један по један остане ред |
до душе, своју госпоштину.{S} Али осим господе из среза и суда којима се и тако мало кад који |
– „господин“, док овамо имадемо доста „господе“ без интелигенције...{S} Узми само то на ум, да |
био тако с неруке ни крупној ни ситној господи.{S} Док је био покојни Игњат Јаковљевић жив, зн |
Брајковац, јер је до пре млади учитељ, господин Кнежевић, често долазио к њој...{S} То неје би |
пре почели?</p> <p>– Ништа не чини.{S} Господин учитељ ће нас научити Бранково коло...</p> <p> |
стари пензионирац...{S} И опису ту.{S} Господин бележник је нашао, да је вредно, да му се јави |
} Јован нек иде својим путом. „Нек буде господин, да се не пати!{S} Шат буде помоћник и заштитн |
хата. </p> <p>– Шта мислите, где нам је господин учитељ? – пита лагано бележниковица Јована. </ |
је пут, који води амо.{S} Сам пресветли господин жупан, кад је требало бирати жупанијске преста |
а“.</p> <p>Као што рече Јован, пречасни господин архимандрит беше отишао некуда у купке.{S} А м |
estone unit="subSection" /> <p>Пречасни господин парох Брајковачки, поп Стеван Радојчић седи по |
, сестру, другарицу Јелену и...{S} Онај господин, што је био ономад с Јованом код њих, кад су п |
ца збунити. – Ал тако јој треба!{S} Тај господин Бранко добро јој је напаприо у нос, може га са |
.{S} Па смо закључили с овим побром... (Господин Милан Кнежевић, наш учитељ! – приказа Јован уч |
оница, и читаоница и пушионица. </p> <p>Господин парох има у сеници тој сву удобност; и, збиља; |
дура да распита, ко је то дошао.</p> <p>Господин бележник, господар начелник, благајник, писар, |
е бити интелигентан човек, а да није – „господин“, док овамо имадемо доста „господе“ без интели |
тражи интелигентан човек, човек... не „господин“!</p> <p>Бранку се побра није никад још таким |
Бранко неје био „господин Бранко“ или „господин Стајић“, него само Бранко: толико се и тако се |
Бранко. (За њих у кући Бранко неје био „господин Бранко“ или „господин Стајић“, него само Бранк |
ори Јелена. </p> <p>Не води ти бриге за господина...{S} Бранка.{S} Он ће већ доћи, – рече Дарин |
.{S} Мисли, ко је као она, што има сина господина!{S} Још сад се оневидила!{S} Па тек она варош |
ика“ доста, ал и ти хоће да играју само господина.{S} Или се и не мисли на то, да трговцу треба |
јег агитатора, адвоката и ма ког иначе „господина“.{S} Далеко је, дакако, од мене и помисао, да |
ољој вољи.</p> <p>– Немојте се плашити, господине Бранко, – рече Даринка, као да јој жао, ако ј |
то Јуда?{S} Шта мислите Бофл, сам бофл, господине мој,... ђубре!...{S} Он вам ни гуску нашу пој |
знаш твоју песму?</p> <p>– Знам, знам, господине! – зарадова се дете.</p> <p>– Идем,... сад ћу |
анђео храбрилац!</p> <p>– Молим, молим, господине, – одговори Даринка, а застиди се, – Не стоји |
али пред свог свеца...{S} То је грозно, господине мој.{S} То треба да знаду наши учењаци, па о |
па слуша.</p> <p>– Дивна идеја од вас, господине бележниче, да овде вечерамо! – кличе Дабижић, |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>– Господине Бранко! – зазвони звонки глас неки до Бранков |
ића с пуном чашом пред Јована:</p> <p>– Господине докторе, ја сам у вама познао човека, који... |
ској православној цркви!{S} Жалост, мој господине докторе!{S} Жалост!...{S} А знате ли, шта рад |
паметна човека. </p> <p>За што?{S} Мој господине, ето, за што! –вели Јеша. – Мој конкурент, он |
тако хоћу.</p> <p>– И ви мене називате „господине“ – рече Бранко, тек да се, бојаги, извини. </ |
јој учитељ; – у вече са мном, а дању с господином Бранком.</p> <p>Девојче бризну у плач.</p> < |
т!{S} Госпођа бележниковица ће за љубав господину Јаковљевићу.{S} Млади грк Брајковачки ће, јер |
аори се на ту реч око стола.)...{S} Да, господо моја, – залеће се Дабижић све живље, – данас су |
S} Чујмо!{S} Јеша има реч!</p> <p>– Да, господо моја, – опет ће Јеша. – Не ће српски народ клон |
а, да једва може да дахне.{S} Та идеја, господо моја, има своје живе поборнике... поборнике, у |
ећемо на убаво Стражилово.{S} У то име, господо моја,..</p> <p>– Живио!{S} Живио! – заори се оп |
пилићи су готови.{S}Па ако је по вољи, господо, да донесем сада радованца.</p> <p>– Врло добро |
ne unit="subSection" /> <p>– О-о, лепо, господо!{S} Лепо од вас! – повика на једаред Јелена тро |
foreign>! - додаде стари пензионирац. – Господо моја!{S} Ја дижем ову чашу у здравље једне вред |
главу, те га цмокну у чело...</p> <p>– Господо, – диже се бележник, – ако и јесте лепи српски |
в цигару за два новчића, да недељом бар господски пуши у колу пред девојкама или у крчми..{S} П |
их таких посластица, што се, по сеоском господском обичају, износе пред „физите“.{S} Нахвалиле |
његова сестра, па се као снебива у тако господском кругу. </p> <p>Бранко узео виолину, па превл |
скочивши тај степен, а они одмах хајд у господство, те или постадоше општинским начелницима, ил |
кад их шаљу у школу, за раднике него за господу, а и не разабирају, је ли им син способан за ка |
Катину децу већ сад гледе као у велику господу, па се поносе.{S} Наша деца!{S} Има и у Брајков |
штинском уреду а у званичним пословима, госпођа бележниковица зна увек да га одржи у статус кво |
па слуша и по каткад шмркне од жалости, Госпођа Ната окрене пећци леђа, наглади своју цицу и кл |
два самохрана женска грла, мати и кћи, госпођа Ната и госпођица Даринка!{S} Још за живота купи |
е подсмехнути.</p> <p>– Тражи вас, ујо, госпођа Рашићка! – одговори онај.</p> <p>Госпо...?! – з |
, да је пољуби у руку.</p> <p> Наравно, госпођа Ната пита, шта јој ради мати.{S} И тако пређе р |
танко зна и прича, како је, на прилику, госпођа Рашићка обрлатила поп-Стеву, <pb n="95" /> да г |
преблаги Јеврем...{S} Ето вам, шта је: госпођа Јеца просила вашега Бранка за своју кћер!</p> < |
њега и за српску позоришну уметност!{S} Госпођа бележниковица ће за љубав господину Јаковљевићу |
а!“ помисли у себи. „Никад друкче!..{S} Госпођа Рашићка!{S} Као да пркоси!“</p> <p>У исти мах м |
да ће то све још бити као што треба.{S} Госпођа Јеца се као мало и поутеши, али... тек... тек.. |
вора она, неје то велико зарезивала.{S} Госпођа Јеца се не осврће на то, што ће рећи свет; јер |
закуп, живео је с том кућом као род.{S} Госпођа Ката и данас чува крунаше и сребрњаче, све нове |
зло је почети, још горе не започети.{S} Госпођа Рашићка хоће да му век поједе, што до сад већ н |
{S} Шта сад?</p> <p>– Па биће добро.{S} Госпођа Рашићка зна сваку воду окренути на своју водени |
а рупицу испод врата у своју хаљину.{S} Госпођа Рашићка присела поред њега на столицу.{S} Рећи |
а као да плива у задовољству.</p> <p>– Госпођа ваша мати није нам се изненадила.</p> <p>– Ја с |
да одудари преко коња, па да потера, а госпођа Ната повика:</p> <p>– Кристо!{S} Кристо!</p> <p |
ле за омлатином!- вели попа смешљиво; а госпођа Јеца га види, да је сад већ мекши од памука.</p |
е знам.{S} Ја сам пошао био к Јовану; а госпођа ме замоли, да вас к њој пошаљем, – одговори Бра |
селу неколико недеља, као што намерава госпођа Ната, то је, као што опет ропта њена кћерка, го |
здрави.{S} Можда би и отишао био, да га госпођа Рашићка не посла поп-Стевану у врт, те се предо |
а је теби сад опет, нотарошу? – пита га госпођа бележниковица.</p> <p>– Пусти момка!{S} Није чо |
а треба жалити него осуђивати.{S} Понда госпођа Рашићка?!{S} Боже мој, и она је мати.{S} Само у |
дођу.</p> <p>Ево и наше деце! – повика госпођа Јеца, кад виде своју кћер с попиним сестрићем и |
у, како је поуздана.</p> <p>А та слатка госпођа Натина јесте мајсторица Јула, њена укућанка, јо |
ној, носи на души и на образу свом сама госпођа Јелисавета Рашићка, ипак јој дође и девојче сам |
талих.</p> <p>– Каква ујна?</p> <p>– Па госпођа Рашићка.</p> <p>– Збиља!{S} Па ту је за цело и |
<p>– Да нисмо штогод заборавиле? – пита госпођа Ната, а крсти се и стала на потегу, па се ухват |
члана овога друштва и ове општине, наша госпођа бележниковица.{S} Живила!</p> <p>– Живила-а-а!< |
неје купио од ње.{S} А то, што јој сад госпођа Ната и опет меће на душу, јесте ништа и нико ма |
а ухватиле испод руке, па ходају испред госпођа-Катичина дућана на улици.{S} Њих две не занима |
оре речи.{S} По Брајковцу се каже: „Куд госпођа Јеца оком, поп Стева скоком“</p> <p>Не таје Бра |
поп-Стевину кућу госпођа Рашићка, донде госпођа Јеца учитељица, од јако поп-Стевина Јелисавета, |
чински савет...</p> <p>После вечере оде госпођа Рашићка с Јеленом „за послом“.{S} Оста сам ујак |
<p>И би тако, можда, било, да не наиђе госпођа Ната, те Јелена дође к себи, да је пољуби у рук |
у кући из посете.{S} Па сад се тек диже госпођа Јеца са својом кћерком, да полазе кући.{S} А от |
сирских година“.</p> <p>Па онда не може госпођа Ната, да не понесе штогод сестриној деци.{S} То |
ласа од себе.</p> <p>– Да Бог ме, да је госпођа Рашићка узела сад згодну прилику, те доказала п |
а имала, да наведе против тога, када је госпођа Ната била најпре код ње, а противних разлога је |
ма штогод падне на памет! приметила је госпођа Јелисавета.</p> <p>– Па то је лепо! – рекла је |
ета.</p> <p>– Па то је лепо! – рекла је госпођа Ната. – Нека се младеж провесели!</p> <p>То је |
да дођем к себи!</p> <p>– Е, Бога ми је госпођа Рашићка већ дошла к себи.{S} Већ се говори по с |
ilestone unit="subSection" /> <p>Ако је госпођа Рашићка и мислила, па, можда, и уверена била, д |
село, брујало је по Брајковцу, како је госпођа Јеца довела била поп-Стевина сестрића у кућу, д |
ме, младеж треба да пева!</p> <p>То је госпођа Рашићка нашла за добро, да извије, када је дошл |
у стану у тако доброј кући, као што је госпођа– Натина.{S} Па, Бог зна, како јој је, мило што |
шти.</p> <p>Још га од зимус препоручује госпођа Ната мајсторици.{S} А још од зимус говори Дарин |
о, да на први поглед од мах види, да се госпођа Јелисавета преварила у рачуну?</p> <p>Даринци ч |
сам код матере.</p> <p>– О, о, вајка се госпођа Јелисавета.{S} Не свиди јој се.{S} Па да сте пр |
/p> <p>– А да шта ћеш!{S} Јавља л ти се госпођа Ната из вароши?</p> <p>– Јавља ми, да ће доћи с |
вароши нису ни ушла честито у двориште госпођа– Катино, а већ је готово цело село знало, да је |
а чути...</p> <p>Сви су мислили, сад ће госпођа Рашићка свиснути од једа и од срамоте.{S} А она |
иница је већ омирисала. –</p> <p>– Неће госпођа.{S} Јоца то· допустити, по што јој је на рамени |
<p>– Бранко је фини младић! – приметиће госпођа Рашићка. – Па..</p> <p>– Ух, ух!{S} Немој, моли |
па га чува као свој рођени, – приметиће госпођа Ната. </p> <p>– И чува га бог ме; па има и за ш |
е снило...{S} Па том приликом приметиће госпођа Ната, гладећи свог мацана: </p> <p>„Кад ми одем |
у вароши где бити славан човек, – рече госпођа Јеца.{S} Другим речима, а то бар мисли: „Путуј, |
ци рукаве, па, што кажу, у се и...{S} И госпођа Ката одби толике општинске бележнике и сеоске т |
како јој је мило!</p> <p>Наравно, да и госпођа Ната, а особито госпођа Катица, – та, она бар д |
у постељу малога Владимира.{S} А она и госпођа Ната седе још, па разговарају о којечему и преж |
је то сад на дневном реду. </p> <p>Па и госпођа Ната и госпођа Рашићка, када су једна другој пр |
евном реду. </p> <p>Па и госпођа Ната и госпођа Рашићка, када су једна другој правиле „физите“ |
адеж провесели!</p> <p>То је најпосле и госпођа Јелисавета морала одобрити, (да је варошкиња не |
са свима.{S} Убезекну се и поп Стеван и госпођа Рашићка.</p> <p>– Па што тако нагло?</p> <p>– И |
лицом.</p> <p>Дође јој од пре редовно и госпођа Рашићка, те разговарају, на прилику, о врту, о |
ирисао, узе да припали смотку.</p> <p>И госпођа бележниковица се намести у пола окренута Јовану |
p> <p>Тако нешто, ваљда, замишља у себи госпођа Ната и сад, па купи све гдегод шта, као да неће |
и и тако што, чему је кад време.{S} Али госпођа Јелисавете нема од неко доба, па, ево, ни данас |
зекну.{S} Хтеде да пита: на што?{S} Али госпођа Рашићка помрче оштро на њу очима; па само дода: |
, ја то не ћу моћи све издржати, – вели госпођа Ната, а запурила се сирота од врућине и гурања |
у...</p> <p>Нема те жеље, што је зажели госпођа Јеца Рашићка, па да јој поп Стева Радојчић неје |
е ту, него да се витла којекуда“, мисли госпођа Ната).{S} Мајсторица штогод шије, или потплеће |
<pb n="18" /> <p>То су најмилије мисли госпођа-Катине, па око тога се врзу, ето, и сад по толи |
лико година господар кућни, док покојни госпођа-Натин неје купио од ње.{S} А то, што јој сад го |
ги ветар).{S} За Бога, Стефане, – удари госпођа Јеца кроз плач, – ништа се не бринеш за дете.{S |
во ни оно.{S} Ево, и сузе пођоше врцати госпођа-Рашићки, сузе, Боже, тешке, несретне... </p> <p |
оженимо овога нашега учитеља!-- примети госпођа бележниковица, или што је наишла на таки неред, |
нка.{S} Са свим је излишан био притисак госпођа-Саветине папуче на поп Стевин жуљ, излишан, ако |
Брајковачком селу у недељу.</p> <p>Ако госпођа Јеца што не изради, мисли у себи Јован, не помо |
и на крупно решето и садашњост.{S} Тако госпођа Рашићка неје могла да пропусти, а да не спомене |
сли.{S} Нико речи да проговори.{S} Само госпођа Рашићка хоће да је нешто необично слатка.{S} И |
зостати, – рекла јој је са свим озбиљно госпођа Рашићка, па је одмах отишла свом поп-Стеви, да |
е паде ни једне речи, која би, баш и по госпођа-Катину мишљењу, на Даринку утицала развратно.{S |
. мислим, да сте сви погодили, да је то госпођа супруга нашега вреднога и ваљанога члана овога |
p>Наравно, да и госпођа Ната, а особито госпођа Катица, – та, она бар добро познаје Јецу Рашићк |
Живковићка прва дошла, да се поздрави с госпођа–Натом.{S} Давина се одавно нешто и својака с Ја |
е избациш из општине, – рећи ће вечерас госпођа Рашићка поп-Стеви, наравно, после неког згодног |
е изашло, јух, јух, јух! – уздахну опет госпођа Ната.</p> <p>– И староседелице славнога Брајков |
ски гласови с кола.</p> <p>– Јух! цикну госпођа Ката, тек што познаде госте.</p> <p>Кад је дошл |
врућина данас, да Бог сачува! – уздахну госпођа Ната, кад добила времена, да стресе прашину с х |
сутра дан се уселила у поп-Стевину кућу госпођа Рашићка, донде госпођа Јеца учитељица, од јако |
јом покојном...</p> <p>Дође у Брајковац госпођа Јеца Рашићка.{S} Удовица попадија, као што је б |
>, ах то је хец!“ </p> <pb n="83" /> <p>Госпођа Рашићка се устумарала по соби, бојаги, хоће да |
амбуре, младе моме, голе ноне.. </p> <p>Госпођа Савета очепи попу испод стола.</p> <p>Јелена ба |
ло, као да хоће да га прочачка. </p> <p>Госпођа бележниковица нежно продрмуса руком, као и нехо |
и уји и својој несуђеној пуници!</p> <p>Госпођа Јеца све овако одскаче од земље, како се једи.{ |
осмејком тим загрли је и сан...</p> <p>Госпођа Катица у другој соби метнула у постељу малога В |
поштина се Брајковачка узбунила.</p> <p>Госпођа бележниковица, на прилику, видела кроз прозор, |
атица претрчала, па је прихваћа.</p> <p>Госпођа Ната се мигољи у тешком пртљагу, хоће да се изв |
} Чисто би га загрлила, што иде.</p> <p>Госпођа Рашићка с поља мед, ал изнутра јед, сам јед, ка |
камџијом, да гледа пут преда се.</p> <p>Госпођа Ната дрема, па клања главом то амо то тамо, те |
иком о томе пре не рече ни речи.</p> <p>Госпођа Ката да пукне у себи од смеха, како се премудра |
за њеном децом и својом невољом.</p> <p>Госпођа Ката остала без мужа пре пет шест година.{S} На |
а сачувам, мама, мајчину душицу.</p> <p>Госпођа Ната се милокрвно загледа у своју кћер.{S} Шта |
ти и код чике, поп-Стеве, и код матере, госпође Рашићке, како би јој допустили, да и она пева н |
него обично, али су се збиља физите код госпође Нате и Катице мало дуже позабавиле, тек, ето, б |
ога манастира, у село, сврну уз пут код госпође бележниковице.</p> <p>– А, вас треба посути сит |
е вредне домаћице, верне супруге, једне госпође, која је ружа у нашем друштву.{S} А то није ник |
ето, брзо прође време, кад се обично и госпође сеоске враћају кући из посете.{S} Па сад се тек |
} Па је већ ето, време, да се на селу и госпође враћају са села, кад се и коло око крста разила |
рици, толико и више криво њеној матери, госпођи Јелисавети, Рашићки, што су те варошкиње дошле! |
а капља га обори под земљу...{S} Па кад госпођи Нати дође срцу <pb n="17" /> тешко, не жали пут |
годи, „бар док прође беседа“!{S} Шта је госпођи Нати до беседе!</p> <p>– Ја сам, – вели, – за т |
године по један пут!</p> <p>Прохтело се госпођи Нати, да види своју сестру, баш као да јој је, |
ати.</p> <p>А кад хладовина разгалила и госпођи Нати тромост с веђа и дремеж с очију, живнула и |
а....{S} Хајде, Триво дете моје, помози госпођи, видиш, сама је.</p> <p>– Разумем! – одговори Т |
шићка преварила у рачуну.{S} А треба ли госпођи Кати много, да на први поглед од мах види, да с |
енуо и он! – пришапута писар милостивој госпођи бележниковици. (И за писара, дакле, хвала Богу, |
х разних предмета.</p> <pb n="97" /> <p>Госпођи Нати чисто неје право, што Даринка оде с Јелено |
онила главу на материне груди...</p> <p>Госпођи Нати од седморо деце заживела јединица мезимица |
то је, као што опет ропта њена кћерка, госпођица</p> <p>Даринка, кад је у вароши „велика бесед |
ш ништа?</p> <p>– Шта да знам?</p> <p>– Госпођица Јелена је одбегла.</p> <p>– Шта говориш</p> < |
скупо стати, што му квари сан.</p> <p>А госпођица Јелена... ох!{S} Она чује Миланов глас и топи |
ачкога друштва“, рече писар, биће гошћа госпођица Даринка („Изврсна певачица!“ рече за њу Јован |
вачица!“ рече за њу Јован Јаковљевић) и госпођица Јелена попина („Без њене можемо ни маћи!“ реч |
женска грла, мати и кћи, госпођа Ната и госпођица Даринка!{S} Још за живота купио кућу у вароши |
како је „вечита штета за уметност, што госпођица Јелена нема прилике, да ступи на даске, што с |
дошавши до ње.</p> <p>– Ја нисам вама „госпођица“ Јелена, – примети она, бојаги, срдито, па га |
шта сам вам казала?{S} Ја нисам за вас „госпођица“ Јелена, – понови девојче.</p> <p>– Мати сама |
тљивим погледом.</p> <p>– Ви се заиста, госпођице, врло добро забављате, – пребацује јој учитељ |
<p>– Наравно, наравно.{S} И ви, дакако, госпођице, примети Кнежевић и истрже своју руку.</p> <p |
на њега.</p> <pb n="40" /> <p>- За што, госпођице?</p> <p>Бранко се не довија ни из далека.</p> |
<p>А ето ти и опет, већ по толики пут, госпођице Даринке, јединице јој кћерке, па ће онако срд |
ин врт.</p> <p>– Стојим на расположењу, госпођице Јелена, – проговори усиљеном шалом а учтиво Б |
ро учинило, залети се у кућу. </p> <p>- Госпођице Јелена, без сумње и ви ћете нам помоћи.{S} Ви |
идео се...{S} Једва се прибра.</p> <p>– Госпођице Даро, – рече јој тихо, па тако искрено, својс |
} Али ипак ме срце вуче нашем крају, па госпођице... </p> <p>Јелена почела била, да га поверљив |
по најновијем журналу, не стиди се прве госпођице.{S} Она ти напуни својих неколико котарица во |
нема опасности, да ће морати певати без госпођице Јелене. </p> <p>Сутра после подне одмах је пр |
би у овај пар бризнула у плач. </p> <p>Госпођице, молим вас, мало јаче...· слободније, – храбр |
е довија ни из далека.</p> <p>– И опет „госпођице“!{S} Срдим се! – обрецну се Бог ме, Јелена, п |
у, врло ваљана душа; а о њеној кћери, о госпођици Даринци толико јој је приповедао, да матери н |
би се сада састао с госпођом Катом и с госпођицом Даринком, јер је већ једаред био с њима, баш |
га „вишег позива“, па вели:{S} Штета за госпођицу Јелку, што нема прилике да ступи на позорницу |
кадгод не пребаци, па још, можда, пред госпођом Рашићком, што је небрат према сестри.{S} Тога |
аћу данашњи разговор, што су га имале с госпођом Рашићком.</p> <p>– Мудра ти је то зверка.{S} К |
а остану у друштву с госпођом Натом и с госпођом Катом, па се отискоше у врт.</p> <p>Јелена је |
било први пут, када би се сада састао с госпођом Катом и с госпођицом Даринком, јер је већ једа |
им неугодно било, да остану у друштву с госпођом Натом и с госпођом Катом, па се отискоше у врт |
о. </p> <p>Салетели сви, што год их је, госпођу Рашићку, да допусти Јелени, да пева на селу.</p |
</p> <p>Попина Јелена...{S} До душе, за госпођу Јелисавету говоре не знам ово оно.{S} Али девој |
на, скупо бије платио, – вели Катица за госпођу Јецу. – Медом залива, а да лизнеш, очемерила би |
ана с његовима.{S} Тетка му је, рече за госпођу Нату, врло ваљана душа; а о њеној кћери, о госп |
, Бранка Стајића, спремила се да дочека госпођу Јелисавету Рашићку из Брајковца <pb n="103" /> |
у визиту.</p> <p>И сад узеде да оговара госпођу Нату, како се дала наплатити од поп-Стеве, кад |
> <p>Попа узеде своју Јелисавету, иначе госпођу Јецу Рашићку за руку, па пођоше у кућу.</p> <p> |
, што нађе за вредно, да и себице увери госпођу Нату, како је поуздана.</p> <p>А та слатка госп |
и ви лепо тако да спремате омладину на госпоство.{S} Једино се клањам учитељству народном.{S} |
игентних људи.</p> <p>- Интелигенција и госпоштина, за бога, још није све једно, то ћеш тек доп |
аковљевићима, од како је...</p> <p>Па и госпоштина се Брајковачка узбунила.</p> <p>Госпођа беле |
аша је интелигенција, или баш ако хоћеш госпоштина, збиља, свезана с народом као мало где, па.. |
вац...{S} Има Брајковац, до душе, своју госпоштину.{S} Али осим господе из среза и суда којима |
је то било?</p> <p>– Синоћ.{S} За то је гост брже и погодио, куд се иде из Брајковца него у Бра |
шао у виноград.{S} Има у поп-Стеве неки гост, Јованов пријатељ из Беча.{S} Та, знаћеш га.{S} Ти |
еставнике, изволели су толико пута бити гост за Јаковљевића столом.{S} У последње време гонио ј |
овчани спремали се, да свечано дочекају госта, коме место то беше тако омилело, да је зажелео у |
ух! цикну госпођа Ката, тек што познаде госте.</p> <p>Кад је дошла к себи, сети се, да притрчи |
свечаност.{S} Је л да ти је право?{S} У госте ћемо код Тинке.{S} Време је.{S} Није лепо, што ме |
>Ката отрчи у кућу и спрема воде, да се гости умију.</p> <p>– Триво, – кренула се Ната кочијашу |
ми „код разбијене канте“ рашћеретали се гости, па и не мисле кући; него де једну, де још једну |
о, ни крв пролити, кад зажеле то његови гости и рачуни.</p> <p> А ту су сви, ту је Брајковачко |
ељом, коло.{S} Село мало, а тако отмени гости!{S} Па као да су целом селу дошли!</p> <p>Догађај |
">pianissimo</foreign> што га вечерашњи гости из Маркове крчме „Код разбијене канте“ извијају п |
> <p>Два дана напред почели се скупљати гости са стране.{S} Е, неје друкче, већ изгледаше тамо, |
било каква већа посла, било да му дођу гости, било да се кољу свињи, или тако што, Давина је у |
ом познанику.</p> <p>– Тако се дочекују гости?! – пребаци му, бојаги, Јован.</p> <p>– Поздравиш |
ила код попине Јелене, па видела, да су гости дошли, те потрчала кући, а сва се запурила и заду |
це стоје две лађе, на којима дошли беху гости из Панчева и Земуна.{S} Обе беху истакле многе за |
анога дана дођоше на Карловачку станицу гости из Србије.{S} Многи се свет беше искупио на стани |
њим земним остацима песниковим. </p> <p>Гости из разних крајева заузимаху своја одређена места. |
> <p>– Ево га!</p> <p>Окрену се.</p> <p>Гости из Брајковца.{S} Ту тетка Ната, ту Даринка, Јован |
обито српске, која тога дана неје имала гостију. </p> <p>И Тинка Стајићка, мати нашега познаник |
олице. </p> <p>– Добили смо канда негде гостију!</p> <p>Понда се узврпољи, док не нађе некакав |
више, што се слегло на један пут ваздан гостију у село.{S} Ту је Јаковљевићкин Јован.{S} Ту и п |
а.</p> <p> У Нови Сад се слегло такођер гостију са свију страна, да оданде још допрате спровод |
> <p>Ето, зашто је долазак сека–Катиних гостију догађај за Брајковац.{S} Па сад још тим више, ш |
S} Као вели, она јој је сина дочекала и гостила неко време у Брајковцу, на право је и поштено, |
едан или ма и за два дана.{S} Надала се гостима још синоћ, али не дођоше.</p> <p>Бранко нема ми |
дала се домаћица, ко је. – Јесте л ради гостима? – повикаше женски гласови с кола.</p> <p>– Јух |
се не разилазе.</p> <p>Стајић са својим гостима из Брајковца нашао се одмах до гроба. </p> <p>Д |
S} Ко не би био рад тако добрим и милим гостима!{S} Добро нам дошли!</p> <p>– Боље нашли! отпоз |
<p>И Марко се, већ по одавно, помешао с гостима.</p> <p>Бележник хоће да га бојаги, боцка, па г |
е тамо потражи.{S} А Зорка упртила неки гостински пртљаг, пошла с њим у кућу, па сад не зна, шт |
ад је дошла к себи, сети се, да притрчи гостинским колима.</p> <p>– Гле секе!{S} Гле Даре!{S} Д |
у оној некада граничарској Митровици, у гостионици „код зеленог дрвета“ А и деца се виђала тамо |
амо...{S} Докторе, седи овде.</p> <p>И гостољубиви бележник пође да прави места Јовану уза сто |
срцу према свакоме, с којим свагда беше готов да обгрли цео свет.</p> <p>Него у тој тами сукну |
уми ме, што ти кажем.{S} Ствар још није готова, – теши поп Стеван и њу и себе. – Све ће то још |
!{S} Ево Марка.{S} Вели:{S} И пилићи су готови.{S}Па ако је по вољи, господо, да донесем сада р |
осећаше збиља потребу, да се одмори.{S} Готово да је био већ и заборавио на ујака; а кад га се |
боји се, да се не би показао сметен.{S} Готово би се и смео био, ето, на први мах, да га Даринк |
рдито, па га својски узеде под руку.{S} Готово да је силом прогурала своју левицу око Бранкове |
добила, па онда и о којечему другоме – готово без праве свезе тих разних предмета.</p> <pb n=" |
ен глас тако му је потребан у збору, да готово без ње не ће моћи бити ништа.</p> <p>**...*Удари |
ижен.{S} Човек рођен за виши позив нема готово ни свога имена данас.{S} Писар, писар и само пис |
у добу, када душа највећма пријања; па готово прирасле једна за другу.{S} Па имају, о чему да |
о, да је сека Ката добила гошће, јер је готово цело село било на раскршћу, где се играло, као о |
то у двориште госпођа– Катино, а већ је готово цело село знало, да је сека Ката добила гошће, ј |
иси оженио.</p> <p>Даринка се смеши, ал готово и не разуме, шта ови говоре.{S} Њој је и то друш |
а!</p> <p>Бранко Стајић примио ствар за готову.</p> <p>Пред сутон кренули кући.</p> <p>– Стој!{ |
је тим пре, што се уверио, да се и сама гошћа одушевила за „ту идеју“, што би рекао Раја Јовано |
рајковачкога друштва“, рече писар, биће гошћа госпођица Даринка („Изврсна певачица!“ рече за њу |
tone unit="subSection" /> <p>Још кола с гошћама из вароши нису ни ушла честито у двориште госпо |
цело село знало, да је сека Ката добила гошће, јер је готово цело село било на раскршћу, где се |
-Стеву, па наведе реч на Јаковљевићкине гошће.</p> <p>Била ту Јаковљевићкиња девојка, па вели, |
е чуо још синоћ од Јелене, како су тамо гошће дошле, као да осети, да су му сад у оној кући вра |
: „Што се овај свет толико на силу Бога грађа са мном и присваја?“</p> <p>– Шта сте се замислил |
свију сталежа поштованога Брајковачкога грађанства.</p> <pb n="26" /> <p>Пре неколико година, а |
а прате.</p> <pb n="79" /> <p>Дочека га граја:{S} О-о! </p> <p>А-а!... </p> <milestone unit="su |
као познанику каквом.</p> <p>И срце му гракну од неке милине, кад помисли, како ће му се добра |
ца, покојнога Пере Гојковића као „бисер-грана“ те се привила уза својега војна, Данила Славнића |
она Цезара од Базана, каквог шпањолског гранда у сред Севиље, па завија по свом срцу, по свом „ |
рајковцу још увек само као оно птица на грани, те чека згодан тренутак, да прне опет у свет,... |
су био чика Пера.{S} А Славнић официр у граници. („Немачко рухо на њему, ал под рухом српско ср |
стајао с њим у Митровици, у оној некада граничарској Митровици, у гостионици „код зеленог дрвет |
а у лист хартије, што је задели на суху грану на некој брескви, тек да зар омиришу мало барута. |
совито...{S} На бресту се гдегде закрши грање, а одонуд излети орао, замахне крилима, па заплов |
S} Станица паропловског друштва окићена грањем и венцима, а на мосту, што води слађе на сухо, п |
нас не очеше.{S} И тај наш **Бранко је грдио калуђере.{S} За то је он наш идеал.</p> <p>– Јест |
вић и Бах.{S} Каква слободна штампа?{S} Грдити своје старешине, исмевати своју светињу.{S} То ј |
трао и као неки начин, да би свој стари грех према сестри и сестрићу загладио, осећао се туђ пр |
али се о „народном“ новцу, јер исти тај грех носе на души и остали.) Ми учимо јуристерај, да „б |
колара и његове сестре. </p> <p> Млади грк, Јеша Дабижић, отпоручио је матери још пре једнога |
а љубав господину Јаковљевићу.{S} Млади грк Брајковачки ће, јер је таки дух времена.{S} Бележни |
е наквашенога срца свога стао проливати грке сузе, раптајући на своју судбину, како је он несре |
ни њен Милан!{S} Да зна само, колико је грких пилула прогутао већ и данас од бележниковичина пе |
о је поп Стева имао да прогута неколико грких залогаја, неколико прекора и пребацивања. „Какав |
неситог мамона, нити зајази продеранога грла својега.{S} Кад неста блага, неста пријатеља, па н |
у, а како би овака два самохрана женска грла, мати и кћи, госпођа Ната и госпођица Даринка!{S} |
да на обали, као да занемеше оне тисуће грла искупљенога народа.</p> <p>На једаред запева стоти |
њега.{S} Очи јој се насмешише.{S} А из грла се оте неки клик - ни налик на онај глас, што јој |
ст, вратат, прсат, плећат, – па то су и грла,... мој брајко!</p> <p>За то благајник ужива, што |
здушном мору...{S} Или дивљи голубови и грлице јатомице залепећу крилима за каквом савуљагом, п |
сврћући се то за орлом, то за шевом или грлицом, често би гурнула матер и тргла је иза сна, да |
ш?</p> <p>Јелена не уме да одговори.{S} Грло јој је стегло.</p> <pb n="56" /> <p>Нема снаге да |
цу.</p> <p>Писар се гуши сиром и залива грло белим вином.{S} Али и он наравно мисли, да мора не |
толико се пута захука, дошао је већ под грло, а то се отео тек само дубок уздисај.{S} Срце би н |
сарев тенор, који би диван био, да кроз грло неје пропустио већ толико силно пиво, бело и црно |
> <p>– Хм, Хм! – продера благајник кроз грло, као да хоће да га прочачка. </p> <p>Госпођа бележ |
тај, Србине!“ – трже се, а кроз храпаво грло, загушено пивушином, једва му проби медвеђи глас, |
ек као шала изгледало.{S} Прочачка опет грло с неколико: „Хм—хм!“ – поглади брке, продрма своју |
стаде гутати, као да јој нешто засело у грлу.</p> <p>Бранко као да не ће више о томе да говори. |
еде да проговори, али јој заста нешто у грлу, па гледи само учитеља упитљивим погледом.</p> <p> |
од радости што од умора. </p> <p>Е,сад грљењу и љубљењу нема, мислиш, краја.{S} Цмок један пут |
диже народ српски из благодарности само гроб.{S} Као свећеника велике идеје пренесе га у храм, |
>– Ово понесите као спомен са песникова гроба, – рече јој Стајић, па јој даде два лиска бршљана |
гостима из Брајковца нашао се одмах до гроба. </p> <p>Даринка с побожним заносом стала, па гле |
два лиска бршљана, што их откиде близо гроба.</p> <p>– Даринка узе лиске, погледа милокрвно у |
шта онда, ако те кости, што их у Бечком гробљу ископате, пренесете с помпом на Стражилово, а ни |
заносом стала, па гледа у отворену још гробницу.{S} Зорка се приљубила уз њу, па ћути, као да |
је видила, да је мој Јован за њу кисело грожђе, а она окренула опаклију...{S} И сада, дакако, н |
бури, устумара се, као незван у небрану грожђу, док збиља не нађе и своју кућицу, те стрмоглавц |
да припали пред свог свеца...{S} То је грозно, господине мој.{S} То треба да знаду наши учењац |
у чворци, што се надлећу као облаци над грозном планином расплашени то чегртаљкама то бичевима |
загрми Рашићка.</p> <pb n="36" /> <p>– Гром и пакао!</p> <p>Поп Стева претрну. </p> <p>Рашићка |
дојчића загрмело је, као да је пао у њу гром с ведра неба.</p> <p>Кад се Јован вратио, отпратив |
а буњишту...</p> <p>Испред куће се зачу громки глас.</p> <p>– Ао, лопове један!{S} То ти је пос |
е пропустила, да избаци неколико муња и громова на Мацу, што неје дошла на време, кад зна, да т |
планинско. </p> <p>Учитељ запева гласно громовито, да се чуло широм по Брајковцу, па се и они о |
елена јој у један мах у мало не паде на груди, да јој све исприча, да јој се изјада, да се запл |
реба да рашири руке, где да их метне на груди, где да их скрсти, а где гласом да јачим говори, |
њега, откиде један и задеде га себи на груди, а други пружи Стајићу.</p> <p>– Хоћете ли га уме |
је срце.{S} А срце јој лупа, да пробије груди.</p> <p>– Јух!{S} Као да си се уплашила? – примет |
тишао, а она ми меће моју руку на своје груди, да видим, како јој страшно лупа срце.{S} А срце |
>А Даринка прислонила главу на материне груди...</p> <p>Госпођи Нати од седморо деце заживела ј |
о усана.{S} Дубок уздисај јој се оте из груди.{S} Прекрсти се после топле молитве.{S} Али се тр |
Тек ако ће јој се кад тад поткрасти из груди уздах, а нит зна за што, нит зна камо.{S} Као да |
мењак.{S} Туга се нека стисла у његовим грудима.{S} Тама нека као да хоће да му помрча светлост |
р, несташни ђаволак с леве јој стране у грудима хоће зар да искочи; толико се пута захука, доша |
није народа свога сазидао му је храм у грудима народнима, где је нашла места за вечита времена |
звонким извеџбаним гласом: „Јечам жела Гружанка девојка...{S}" Збиља, да се занесеш!</p> <p>– |
, на прилику, смети од сад говорити:{S} Грцо, или:{S} Рифлијо, или:{S} Швићо!</p> <p>– Паметна |
ене се Јовану – окај се, молим те, тога грчета.{S} Тај не ће бити паметнији ни за длаку...{S} Н |
адо бацио под окриље.</p> <p>– Гле, гле грчета! – нашали се писар. – Били?{S} Од кад се ја окљу |
убавим селима.{S} Села се мање или више губе што које ближе или даље, па изгледају из далека са |
/p> <p>Бранко узео виолину, па превлачи гудалом по њој.</p> <pb n="64" /> <p>Писар се загледао |
приметиће Јован Бранку, кад се једном у гунгули одвојише од осталих.</p> <p>– Каква ујна?</p> < |
теван се узврпољио у својој постељи, па гунђа и прети учитељу, како ће га то скупо стати, што м |
без ичије – помоћи сам у туђем свету... гура, те редовно свршава своје течајеве.{S} Изашавши из |
Ната, а запурила се сирота од врућине и гурања кроз свет.</p> <p>– Још на станицу хајдете с нам |
ања главом то амо то тамо, те час по па гурне Даринку или се удари о велики штит, што га Даринк |
ма начеоникова.{S} Тек када га начеоник гурну на оно: „Устај, Србине!“ – трже се, а кроз храпав |
рлом, то за шевом или грлицом, често би гурнула матер и тргла је иза сна, да је ова преплашено |
> <p>– Ха, то је добро.{S} Понећемо пар гусака и који пар пилића, који десетак јаја и..</p> <p> |
цен—блага, удари први у струне народних гусала, па чистим српским народним језиком, каквим нико |
е јој у вече долазе они звуци са ситних гусала, тамо,... ох, тамо, да њему каже, како јој је са |
рбин је одмах створен као лептир, никад гусеница.{S} Несрећа је по Србина сељака то, што се он, |
челарскога оруђа, као ножице за скидање гусеница, нож за подрезивање кошница, будак, ашов, моти |
ава и сели него Немац, те хајд даље као гусеница.{S} Србин је одмах створен као лептир, никад г |
осподине мој,... ђубре!...{S} Он вам ни гуску нашу појести не ће, док је не почивути.{S} А наше |
</p> <p>Учитељ запевао Бранкову песму: „Гусле моје, овамо– те мало!“</p> <p>Девојче од мах стад |
ред дворишта већ постављен сто.{S} Орах густ, а по земљи очишћено, па поливено, те хладовина ка |
поп Стева под својом сеницом, па пушта густе димове кроз подсечене бркове; глади дугим сухим п |
да се мало даље изгуби роморећи између густиша дивљих ружа, јагодњака, беле лозе, бршљана...</ |
дри мало оно мрко лице, зарасло у црној густој бради.</p> <p>Марко дотрчао, па стао код врата, |
. не знам шта... </p> <p>– Доста ја већ гутам од неко доба, – загрми Рашићка.</p> <pb n="36" /> |
ништа да каже, већ саже главу, па стаде гутати, као да јој нешто засело у грлу.</p> <p>Бранко к |
а, час у бележниковицу.</p> <p>Писар се гуши сиром и залива грло белим вином.{S} Али и он нарав |
мало даље, – рече писару, који се немо гушио овчијим сиром поливеним с кајмаком, на који му се |
у очи исмејао и ујака и Рашићку, и. т. д. </p> <p>–Јух, јух, јух! –- цикнула је „трижди“ сека |
совање о тој „красној Српкињи девојци“, да почне и сама мислити о њој, и још већ мада јој обрат |
и тако даље.{S} Почела је од ономад, а, да је све ређала, свршила би с оним пре три године.</p> |
више свести него у сваке обичне.{S} А, да одушевљење њено неје изнуђено ни чим до правим занос |
реба да идеш, да видиш матер,... треба, да! – говори поп Стева све на развлак, док га испраћаше |
дошао од горе.{S} Он се опет извињава, да још неје доспевао, али не ће више пропустити.</p> <p |
“.{S} Ако га тек чича опомене, да пева, да помаже, он запара својим храпавим басом, па је учини |
и учинио А ти...</p> <p>Види Поп Стева, да је тренутак озбиљан.{S} Но не зна, шта да каже.</p> |
ода Кнежевић.– И још се од нас захтева, да потпомажемо и књижевност, да купујемо и растурујемо |
бољи свет, кад је брат поп Стева позва, да му буде у кући домаћица?{S} Колико му је покојна Ста |
ошао.{S} Изађе учитељ, па их све позва, да оду у његову собу.</p> <p>Сад ћу ја децу пустити.{S} |
егне, и то... не, што он нема својства, да не буде површан, него што је запао у благословене кр |
да му пукне.{S} А дошао је до искуства, да је хладан сир с црним луком за њега најбољи лек прот |
лосно!{S} Да се заплачеш!..{S} Боли га, да Богме, што је понижен; а понижен је, страшно понижен |
е лепо од поп-Стеве.</p> <p>– Довео га, да ту проведе вакацију...{S} Ал не знам, што их већ нем |
– примети Рашићка. – штета је за њега, да се потуца и пребија по селима.{S} Ја то и опет кажем |
ално створење.{S} Али научи се од њега, да само по цвећу идеш и да и са најружнијег цвета скупљ |
овалијом.{S} Нуз то и зазираше од њега, да му кадгод не пребаци, па још, можда, пред госпођом Р |
виолину, па пође од једнога до другога, да им огледа гласове.{S} Мушкарце зна и од пре, шта кој |
ује на писара, — знак, да позива онога, да декламује песму о браца– Анти и разбијеној канти.{S} |
} Стало поп-Стевану ипак доста до тога, да му сестрић бар лепо мисли о њему, као да се осећа не |
ежевић већ неколико дана ради око тога, да састави певачко друштво у Брајковцу.{S} Стало га је |
– Пиво чисто стужи човека.</p> <p>– Да, да!{S} За вечеру радованца!- пристадоше сви у глас.</p> |
и бекрија? – спомиње Ната.</p> <p>– Да, да.</p> <p>– Нисам ни знала, да је то баш њен син.{S} К |
} Оста сам ујак с нећаком.</p> <p>– Да, да, треба помишљати на своју будућност, – проговори пар |
Али увек Бранко има право.</p> <p>– Да, да, Бранко има право, да Бог ме, – рече Кнежевић и трже |
као да не слути на добро.</p> <p>– Да, да, треба да идеш, да видиш матер,... треба, да! – гово |
е попа, па вели за Јелицу.</p> <p>– Да, да!{S} Сећам се...{S} Трчкарала је туда око мене, кад с |
ама, <pb n="92" /> као да им још не да, да им се кристалишу појмови.{S} Ослободи и друштвеном п |
пит, понда ради што хоћеш. </p> <p>–Да, да!{S} И ја тако мислим.{S} Да Бог ме!{S} Положићу докт |
, да јој све исприча, да јој се изјада, да се заплаче у њену загрљају, па да обадве плачу.</p> |
его што се, не зна ни сам за што, нада, да ће она највише и поклонити пажње оному говору, што п |
у се дочепати Новога Сада или Београда, да се препоручи управи народнога позоришта, па онда – е |
не забране.{S} А као да се тврдо узда, да ће, ма у последњем тренутку, и забранити.</p> <p>– О |
одицу своју.</p> <p>– Не мислиш, ваљда, да ћеш вечито ђаковати?</p> <p>Бранко одмахну главом:</ |
а кад га се и сетио, неје имао повода, да се загрева љубављу каквом према њему.{S} Поп Стеван, |
како је она способна, да усрећи човека, да буде вредна домаћица, добра мати, верна супруга, и т |
де у поп-Стевину сеницу, где овај чека, да му се јави, има ли тај дан какве дужности, то јест, |
или што јој се чинило, да неје прилика, да она, девојка, иде сама њему, момку, у кућу, или што |
свет.{S} Младу човеку не да се прилика, да створи себи будућност.{S} Особито је уметност у нас |
Неје се још ни једном дала ни прилика, да један другому, можда, спасава живот или, што данас ч |
жниковица одавно наваљује на бележника, да се иде кући.</p> <p>– Ти иди, голубице моја!{S} Иди, |
мило, што види, да народ зна за Бранка, да је и народ осетио жељу Бранкову.{S} То вече ће му ос |
="17" /> тешко, не жали пута ни трошка, да проведе код сестре на очеву дому које летње доба или |
љан учитељ, ма колико да је избегавала, да лепу реч рекне за њега пред кћерком.</p> <p>Могао би |
ој руци!{S} Али је бар тврду веру дала, да ће све и сва порадити и код чике, поп-Стеве, и код м |
отегло као цео дан.{S} Једва дочекала, да црквењак зазвони на вечерње.{S} Понда је изашла на у |
ићки, ако је опет ваздан разлога имала, да наведе против тога, када је госпођа Ната била најпре |
да га мржња, да, баш та мржња, нагнала, да утопи цео свет у манастирски Радованац, да искали св |
> <p>– Да, да.</p> <p>– Нисам ни знала, да је то баш њен син.{S} Каже Стајић.{S} А мени и не па |
.{S} Била код попине Јелене, па видела, да су гости дошли, те потрчала кући, а сва се запурила |
ила канту из руку, а баш је беше узела, да долије у лонац у крај ватре.</p> <p>– Јух! – зачу се |
школу.{S} Па га – ревност тако занела, да неје више ни онако уздисајан супруг, ни онако нежан |
оспођице... </p> <p>Јелена почела била, да га поверљиво слуша, али се сад окрену и предаде пред |
а и мислила, па, можда, и уверена била, да је у тај пар предметом разговора она, неје то велико |
и Јелена; али ми је жестоко заповедила, да избегавам с тобом разговор.</p> <p>– За што, душо</p |
к мени.{S} Него, ваљда, кад је видила, да је мој Јован за њу кисело грожђе, а она окренула опа |
чеву радњу, па се упео из петиних жила, да поради, те подигне сермију.{S} Тек не може, ето, ни |
рно срце.{S} Онда, када је она мислила, да је се он више и не сећа, он се ње ради свађао с писа |
излишан, ако <pb n="41" /> је мислила, да ће последње речи девојче примити у онаком смислу, ко |
и, да и умре ту, али никад неје марила, да јој се и једно дете мора везати за село.{S} Не ће се |
речи само стало, док сам га наговорила, да позове Бранка к нама, и да му пошаље новаца, да амо |
до поп-Стевана, ето, неје ни приметила, да он и не оде на звоно у цркву; неје ни приметила, да |
де на звоно у цркву; неје ни приметила, да у Брајковцу звони радним даном на вечерње, ако у опш |
пољупцима.</p> <p>– Мати је допустила, да долазим на певање, – вели Јелена; али ми је жестоко |
ме прекиде.{S} Но Ката неје пропустила, да избаци неколико муња и громова на Мацу, што неје дош |
/p> <pb n="98" /> <p>Него неје научила, да приговара што материним жељама, ма и којој њеној реч |
ад и то хтела да каже и да би то рекла, да није ту – „дете“, Даринка, а деца, дакако, не морају |
на џепа!</p> <p>– Него ја не бих рекла, да је то дете рђаво, вели Ната за Јелену Рашићку.</p> < |
ског цвећа.{S} Узе га са собом на кола, да га разабира и сабира.</p> <p>Неколико ситних стручак |
ешкој ноћи искушења, која га је стисла, да једва може да дахне.{S} Та идеја, господо моја, има |
а младица поред њега тако се препанула, да се неје могла уздржати, већ се у највећој дреци смот |
<p>Тејка Давина Живковићка прва дошла, да се поздрави с госпођа–Натом.{S} Давина се одавно неш |
шла за добро, да извије, када је дошла, да врати „физиту“ Славнићки, ако је опет ваздан разлога |
чам жела Гружанка девојка...{S}" Збиља, да се занесеш!</p> <p>– Жено, мир! – повика бележник св |
виноградима, да беру цвеће по ливадама, да пију воде на извору...</p> <p>Прилике је тому зими ч |
а већ нема.{S} Расписаћемо по новинама, да се до извесног рока има пријавити; не пријави л се, |
пит.{S} Казала сам му, до душе, и сама, да потражи Мацу, па да је пошље кући...{S} Гле, молим т |
са Зорком по планини и по виноградима, да беру цвеће по ливадама, да пију воде на извору...</p |
ек се мора збиља дивити нашима старима, да су и толико прибрали, а без рационалног газдовања.{S |
Кнежевић за учитеља, то није било дана, да тај није био ма на прозору с девојком.{S} Молим ја т |
слегло такођер гостију са свију страна, да оданде још допрате спровод до Карловаца.{S} Једва је |
ости, доказујући, како је она способна, да усрећи човека, да буде вредна домаћица, добра мати, |
отиљак; а лаком кабаницом покри колена, да баш не види, ако је непозван ко, попу у чакширама.{S |
дахну госпођа Ната, кад добила времена, да стресе прашину с хаљина.</p> <p>Ката отрчи у кућу и |
ко, па га чисто теши. – Ја сам уверена, да се не ћете постидети.</p> <p>– Хвала вам!{S} Ви тако |
то ради, она и ужива; па што ради, зна, да за себе ради.</p> <pb n="53" /> <p>И да је когод рек |
новине, па да се учи, да види, да зна, да чује...{S} Просвета, просвета!</p> <p>Не помаже ту к |
је. „Дете, за Бога, не треба ни да зна, да и тако што има на свету.{S} За њу нису још таке ства |
Мацу, што неје дошла на време, кад зна, да треба ово оно... </p> <milestone unit="subSection" / |
ечи очи у њега.{S} Гледа га, па не зна, да ли да се одсмеје као на шалу или да прими као истину |
це, за „српски Сион“?</p> <p>Ко не зна, да је ту српска патријаршија“.{S} Тешко да има у српств |
риће јој се кћи поред ње.{S} Ако и зна, да све, што се догодило у кући поп-Стевиној, носи на ду |
о укопана.{S} На њој лака плава хаљина, да се може слободније верати по гори, – последња кратка |
у да више знаш него ја.{S} Није истина, да више пати, који више зна.{S} Данас само они добро пр |
же, како мати хоће, мати хоће а не она, да се иде у Карловце.</p> <p>Сачувај Боже, када би Мила |
ела, па сам је се зажелила.</p> <p>Она, да Бог ме, не може никуд.{S} Знам, како је.{S} Не да се |
то би гурнула матер и тргла је иза сна, да је ова преплашено упита, шта јој је.</p> <p>– Глете! |
толико, свој.{S} Наука је једина врсна, да и небраћу бар до сношљивости зближи.{S} Она не пита, |
вини“ само за то, што је тако несретна, да је његова жена!</p> <p>Па је ли чудо, ако се Тинка о |
гњави руски медвед талијанског мајмуна, да се не нађе нас неколико људи.“</p> <p>Од то доба паз |
је сад још већма дошао до тога уверења, да треба да остане код куће.{S} Треба народ поучавати.{ |
да мрзи на цео свет тако, да га мржња, да, баш та мржња, нагнала, да утопи цео свет у манастир |
е она оличена.{S} И нека нико не сумња, да ће идеја погинути...</p> <p>Бележник се већ неколико |
о. </p> <p>– То је смешно! (Осети попа, да се то њега тиче.) А шта онда, ако те кости, што их у |
иште на своје срце.{S} А срце јој лупа, да пробије груди.</p> <p>– Јух!{S} Као да си се уплашил |
ковице, која тако узела бранити писара, да се овај сам од туге неке у мало не заплака. – ни пес |
чим се мало ђорну, одмах терају писара, да им декламује „оно о разбијеној канти“.</p> <p>Кнежев |
јем... видила би јој кћи вароши и лера, да није поп-Стевина џепа!</p> <p>– Него ја не бих рекла |
веруј ми, моја је најозбиљнија намера, да дођем кући, па да прихватим економију.{S} Ја осећам |
у: економ.{S} А толико имадемо примера, да су, на прилику, пропали трговци „пали“ на бирташе, п |
ки морамо.</p> <p>– Гле, а ко вас тера, да морате</p> <p>– Један другом за љубав.</p> <p> Најпо |
ијанци,</p> <p>Бележник послао пандура, да му тражи по селу гдегод овчија сира, па да га с црни |
о, да девојка, реци још дериште,... та, да бог ме, шта је шеснаест, ваљда, ни пуних шеснаест, < |
“.</p> <p>Па онда не може госпођа Ната, да не понесе штогод сестриној деци.{S} То ће да буде ра |
у пропустиле, да како, ни Ката ни Ната, да пусте <pb n="25" /> коју сузу у спомен својих покојн |
-Стеве из Брајковца писмо с пет печата, да дође, ако хоће, у Брајковац, да проведе које време!{ |
об сами са собом.{S} То ништа не смета, да опет сваки своје назоре брани најодушевљеније.{S} Ба |
из куће брата свога као пребита сирота, да је и после тога с братом мрази?!{S} Ко зна, каквим ј |
ово.</p> <p>Јелена гдегод стане, осећа, да стаје на жеравицу; па час на један прозор час на дру |
ао, како да се с њом опрости.{S} Осећа, да не би могао бити равнодушан; а боји се, да се не би |
штву, заборави, шта је хтео, али осећа, да је питомији према њој, ако и не примећава, како је т |
а, ако и не може да схвати, ипак осећа, да је лепо и добро, кад сене само толико радује том Јел |
ећера, или какав цигару за два новчића, да недељом бар господски пуши у колу пред девојкама или |
једва даваше на који тренутак бар маха, да се разаберу гласови одабраних чланова певачкога друш |
е Бранка к нама, и да му пошаље новаца, да амо дође, те да се момак мало одмори, па и своју мат |
расправљало, кад деца несу ту.{S} Деца, да како, не морају свашта чути...</p> <p>Сви су мислили |
Испод њих се таласа китњаста побрдица, да им мало даље пукне на догледу сремска равница испрек |
Јован дошао кући, пође и Ната и Катица, да спавају.</p> <p>Катица оде најпре, да још једаред ра |
о не паде на груди, да јој све исприча, да јој се изјада, да се заплаче у њену загрљају, па да |
ародњачке новине.</p> <p>Него зна Јеша, да споји и практично са лепим.{S} Млад човек је, до душ |
ковац, на ујаков позив, ујаку за љубав, да неје ту и Јован и да не осећаше збиља потребу, да се |
амо сиромашан српски ђак.{S} Као такав, да Бог ме, неје могао оставити након себе величанствени |
е у највећој дреци смота негде у коров, да тамо у највећем страху проведе ноћ, док у јутро гала |
его се одвезоше истом лађом у Нови Сад, да тамо буду на беседи и Бранкову дочеку и не знајући, |
ом нежношћу и пажњом на, која је повод, да је мати његова морала изаћи из куће брата свога као |
нејачко је, да га даш тек тако од себе, да га одбијемо као лику низ Дунав, – навија попа. – Дан |
махраму, што је пребацила преко главе, да скрије своју неприлику.</p> <p>Срећом ни Зорци ни Је |
и ти, да ће она израдити код поп-Стеве, да све припадне њој и њеној кћери?{S} Две хиљаде јој је |
вност, да купујемо и растурујемо књиге, да...{S} Како ко проговори, зине на учитеља и свештеник |
крви“.{S} Сад се чисто трже, кад виде, да је заорао дубоко опет на своју стару бразду. </p> <p |
то би он добро прошао с нама.{S} Хајде, да ми дамо донети, па да ми њега почастимо!</p> <p>Ја с |
/p> <p>Ката отрчи у кућу и спрема воде, да се гости умију.</p> <p>– Триво, – кренула се Ната ко |
се час разлива као милота, час га диже, да некуд зар полети...</p> <p>Мало за тим, па је цело с |
разговора са својим ујаком, па се диже, да иде.</p> <p>Куда журиш?{S} Седи, да разговарамо, – з |
мтиш, како се то некад живило.{S} Боже, да устану стари, па да чују,...{S} Боже!..</p> <p>– Ала |
тка и сеја. (... „Боже мој, " рекла је, да Бог ме, Ката Нати, кад ова извадила сиграчке из торб |
ечерас.</p> <p>Касно у ноћ тек чула је, да се отворила врата на школском здању.{S} Касно у ноћ |
, и што сам био ту.</p> <p>– Жао ми је, да ниси остао дуже, па да прошврљамо мало у наоколо по |
се тепао по охолом Бечу...{S} Мени је, да Бог ме, охол, кад ми је све туђе у њему.</p> <p>– Па |
дућан, јер чека муштерија– поручио је, да ће „сад одмах“ доћи, па је устао већ био и пошао.{S} |
е, знаш, дете.{S} Неуко је, нејачко је, да га даш тек тако од себе, да га одбијемо као лику низ |
се својски.</p> <p>Њихов жагор само је, да Бог ме, увећао и онако велики жагор, што се разлегао |
Радичевића! – дода Јован. – Решено је, да се пренесе на Стражиловачки вис.{S} Па смо закључили |
ељан друштва на селу.{S} А време му је, да помишља и на то, како би добро било, да доведе домаћ |
одмор што слободније, што разноврсније, да се издовоље у свачему, чему им се пружа прилика у уб |
код ње одсести.{S} А Јелена се радује, да је позна. </p> <p>Бранка већ поче завијати у стомаку |
огу друкче ниским.{S} А он и заслужује, да је човек с њим искрен.{S} Па ја га и волим као брата |
ити, који сваким чином својим доказује, да ипак има и једна љубав, која не тражи заслуга, па је |
ли зима, па мора гологлав да сахрањује, да свети водицу, или да у берби стражари, како беру бер |
ловаца.{S} Једва је могао ко да верује, да кола, у којима беше Бранко, не ће стићи са својим пр |
но, уморан, вечерас тек више из навике, да нешто прочита, пре него што заспи.</p> <p>Него вечер |
ост, што госпођица Јелена нема прилике, да ступи на даске, што свет значе“.{S} Баш тада је он п |
шта рукаве на голе пунане, снажне руке, да и њих заштити, те да не поцрне без невоље.</p> <p>Је |
сестри, кад дође до воде и замочи руке, да их пере, – могао би ти Трива штогод помоћи.{S} Нек т |
анастирски намесник, добио мало одушке, да се провесели с веселим Брајковчанима у хладу манасти |
еправично, као и они, који се не хвале, да „раде за народ“.{S} Свештеници, које му драго партај |
ца нема оца!“ – И опет несу пропустиле, да како, ни Ката ни Ната, да пусте <pb n="25" /> коју с |
8" /> <p>У том повика учитељ:{S} Дакле, да пређемо на учење.{S} Гласове смо распоредили, можемо |
с њим и Јован Јаковљевић, па дођу доле, да баш на извору буду сведоци, колико се у истини прави |
лена и Даринка, нестрпељиве, па отишле, да се забављају на свој рачун.</p> <p>Старије остале за |
од дуга времена, можда, баш и од жеље, да увеличају само једном згодицом више своје благовање |
тати с њим, и уверивши се зар још боље, да се он још једнако срди на њу.</p> <p>А какве ужасне |
е, па му није никада ни било до невоље, да та својства своја изоштрава.{S} Ми све вичемо: „Учим |
, као што беше, даде му се широко поље, да их обадве, Јелену и Даринку, испоређује и пресуђује, |
а је ипак заћутао. </p> <p>– Да Бог ме, да вам мора бити смешно, кад ви не налазите у Бранку др |
аје, гласа од себе.</p> <p>– Да Бог ме, да је госпођа Рашићка узела сад згодну прилику, те дока |
ко радо хтео да зна. </p> <p>Да Бог ме, да су прорешетале и на ситно и на крупно решето и садаш |
удовице!{S} Ух-Ух!{S} Па би добре маме, да прозру мало бар и у будућност, макар да отшкрину кра |
леда, кад се захука.</p> <p>– Да Богме, да бог ме, кад сте се и ви женске успалиле за омлатином |
а сто послова.{S} Па је већ ето, време, да се на селу и госпође враћају са села, кад се и коло |
ко жури њој.{S} Дакле, већ је ту време, да се иде на певање!{S} Па колико Јелену угледала, толи |
, даа је у кући већ било речи и о томе, да ће се ићи у Карловце.</p> <pb n="98" /> <p>Него неје |
у поп-Стевиној кући као црв.{S} А уме, да удеси, да то, што ради, она и ужива; па што ради, зн |
рљаку, кад се коњ који мухне, па тргне, да преухитри зловољнога Триву кочијаша, те га овај не о |
а шкрипну“.{S} Ако га тек чича опомене, да пева, да помаже, он запара својим храпавим басом, па |
знам.{S} Имала сам прилике две године, да видим, каква је.{S} Отворена ми се свиди.{S} Шта нас |
уге по српску књижевност остати трајне, да их збиља не потамњује ни слава млађанога Бранка Ради |
има разговор удовица.{S} А имају и оне, да претресу малу своју књижицу из свог ђаковања и друго |
тном, од кога се иначе кроје панталоне, да изгледа, бајаги, као канабе, и да пречасни не би дер |
а Јеленом.</p> <p>Стао учитељ спрам ње, да, бојати, огледа и њен глас, а озбиљан, ни да брком м |
се и приволео на Рашићкино наваљивање, да доведе Бранка кући, ако је то сматрао и као неки нач |
та ће опет сутра бити...{S} Нема сумње, да је Ната сад и то хтела да каже и да би то рекла, да |
немаде с ким да политизира, и сам паре, да је најпаметније слушати песму.</p> <p>Добри чича под |
атом каљала име његово и његове матере, да замаже очи слабом човеку, па да себе боље угнезди?.. |
, да спавају.</p> <p>Катица оде најпре, да још једаред разгледа по кући, је ли све у свом реду. |
она отуђила поп-Стеву од његове сестре, да је она истерала Тинку из поп-Стевине куће.</p> <pb n |
{S} Радовала се и селу.{S} Радовала се, да види тетку, браћу, сестру, другарицу Јелену и...{S} |
ли се?{S} Кода вам ради?...{S} Ради се, да, али свако за себе.{S} Огрезли смо у гнилости.{S} Не |
аљеном лицу и испуцаним рукама види се, да је вредан човек.{S} Не би нико рекао, да је Јеша био |
не би могао бити равнодушан; а боји се, да се не би показао сметен.{S} Готово би се и смео био, |
.{S} Карловци и Карловчани спремали се, да свечано дочекају госта, коме место то беше тако омил |
ве налоге, – вели Бранко. – Чини ми се, да је већ тражио друго место.{S} Из његова данас разгов |
ринка моли и преклиње, плаче и дури се, да мати одгоди, „бар док прође беседа“!{S} Шта је госпо |
е.</p> <p>Кад је дошла к себи, сети се, да притрчи гостинским колима.</p> <p>– Гле секе!{S} Гле |
рукавице: ...{S} Добро је.{S} Чувај се, да ти их не препали ветар и сунце преко поља, те да не |
ли је, Бог би га знао!{S} Говорило се, да се негде удавио.{S} А говорило се, да је заблудео у |
, да се негде удавио.{S} А говорило се, да је заблудео у свет.{S} Тек Тинка дахну душом.{S}Неје |
штење, знају, кад им треба донети дете, да га поп Стева уведе у свето православље и у књигу кре |
и, опет, не да се пропевати, чим осете, да љубиш свој народ...</p> <p>Бележник засветлио очима, |
ла вам!{S} Ви тако умете и да храбрите, да сам сад опет слободнији. (Понда се затрча, те додаде |
да омладина има право, кад се уверите, да није онако страшна, као што вама изгледа, кад се зах |
ају, о чему да и разговарају.{S} Јесте, да разговор њих две неје задро у озбиљан живот; али је |
мари за нова познанства.{S} Оно јесте, да му не би било први пут, када би се сада састао с гос |
е једи.{S} Јуф, јуф, свиснуће.{S} Хоће, да! – вели Јован. – Не да се та извести из концепта.</p |
алеће с травке травци, као да им шапће, да не клону. </p> <p>Негде се скрила препелица, па пућп |
.{S} Гадни створе!</p> <p>Је ли могуће, да и кћи њена зна за те материне вигове, кад се свагда |
лисавета даде се обрлатити још до куће, да ће заложити своју реч.</p> <p>– Видићемо још, шта ће |
ишта.{S} Натукла лаку повезачу на лице, да јој га зар не препали сунце.{S} Познаћеш је добру до |
, да и толико говори.</p> <p>– Синовче, да те пољубим, – рече чича учитељу и привуче му главу, |
или умрети!...{S} Него једва чека вече, да се састане на прозору с Јеленом, па да је пита, шта |
ићо!</p> <p>– Паметна идеја, бележниче, да се овде мало позабавимо, – примети после Дабижић, по |
ивна идеја од вас, господине бележниче, да овде вечерамо! – кличе Дабижић, кад Кнежевић испева |
е!{S} Глете! – засмејало би се девојче, да и њену пажњу на штогот обрати.</p> <p>А кад хладовин |
чному његову срцу, туђ, јер предвиђаше, да их и мишљење и назори деле ужасном провалијом.{S} Ну |
ко подиже, јер, канда, и не мисли више, да буде економно слободан; те, пошто не може да остане |
за леђа“; али у његову рожданику пише, да је он рођен за „виши позив“.{S} Тај виши позив он је |
жевић пушта глас где силније, где тише, да се као талас час дигне, час спусти.</p> <p>И благајн |
атише кући и „чичу“, начеоника, нађоше, да је сад најзгоднији тренутак.</p> <p>Сам коровођа поч |
адина.</p> <p>Ја сам му рекао, до душе, да се спреми за село, – дочека исто тако и жедни писар. |
анску митру и он је петнаест пута одби, да може мирно у својем скровитом Ковиљском манастиру пи |
ђе госпођа Ната, те Јелена дође к себи, да је пољуби у руку.</p> <p> Наравно, госпођа Ната пита |
ћка, па је одмах отишла свом поп-Стеви, да му се потужи:</p> <p>– Дошле те варошкиње!</p> <p>Ко |
3" /> <p>И да је когод рекао поп-Стеви, да неје сретан, или да се подао Јеци, он би му одговори |
<p>Бранко проговори нешто, као бојаги, да се поздрави с њом.{S} И он, до душе, вешт момак за т |
и споменика Бранкова, а више тога ради, да упознамо наш свет боље са песником српског народног |
особито овај последњи одушевљено ради, да „Брајковац пропева у Бранковој свечаности“ јер „треб |
же, да иде.</p> <p>Куда журиш?{S} Седи, да разговарамо, – задржава га попа. – Нисмо се честито |
попа смешљиво; а госпођа Јеца га види, да је сад већ мекши од памука.</p> <p>– Омлатина омлади |
да држи новине, па да се учи, да види, да зна, да чује...{S} Просвета, просвета!</p> <p>Не пом |
ребацио сваки пушку.{S} Али им се види, да несу ловци од заната, него баш од дуга времена, можд |
азане ту мисли; само му мило, што види, да народ зна за Бранка, да је и народ осетио жељу Бранк |
о срдашце куца необично живо, јер види, да се ради око начела, што она, ако и не може да схвати |
и много, да на први поглед од мах види, да се госпођа Јелисавета преварила у рачуну?</p> <p>Дар |
ој у један мах у мало не паде на груди, да јој све исприча, да јој се изјада, да се заплаче у њ |
а она ми меће моју руку на своје груди, да видим, како јој страшно лупа срце.{S} А срце јој луп |
нас је ту и Даринка, па се свако труди, да се што боље представи варошкињи.</p> <p>Бележник се |
те шуми и жубори као на некој водојажи, да се мало даље изгуби роморећи између густиша дивљих р |
у очи, да Бранко тако из ненада одлази, да ником о томе пре не рече ни речи.</p> <p>Госпођа Кат |
лазе, који што више знају.{S} Али пази, да се што више користиш туђим искуством.{S} Тешко оном, |
Ал куд сви Турци.{S} Мисли, но га мрзи, да и толико говори.</p> <p>– Синовче, да те пољубим, – |
куд у варош.{S} Неје што се Марко боји, да би му, сачувај Боже, ускисло, кад би га и чешће доно |
ко искрено, својски, а тако покајнички, да она подиже опет к њему своје миле очице и милокрвног |
српских породица у Русију.{S} Побегли, да Бог ме.{S} Додијало им овде гоњење за веру као и у Т |
и хтеде да задржи због главобоље, вели, да је сад са свим прошла. </p> <p>Колико је и Даринка у |
онови девојче.</p> <p>– Мати сама жели, да ме зовете по имену, па и ја тако хоћу.</p> <p>– И ви |
други,... мислим, да сте сви погодили, да је то госпођа супруга нашега вреднога и ваљанога чла |
а се у лицу, па јој се образи зажарили, да креснеш, варница би излетела из њих.{S} По челу јој |
госпође Рашићке, како би јој допустили, да и она пева на Брајковачком селу у недељу.</p> <p>Ако |
дну, де још једну и таман сад наручили, да им Маркова домаћица испржи које пиле.{S} И Марко се, |
е родила и одрасла на селу, па најволи, да и умре ту, али никад неје марила, да јој се и једно |
ошао био к Јовану; а госпођа ме замоли, да вас к њој пошаљем, – одговори Бранко.</p> <p>Попа се |
а своју кћер за њега.{S} За цело мисли, да би је тако усрећила.{S} А оно девојче, збиља, и треб |
белим вином.{S} Али и он наравно мисли, да мора нешто рећи, бар у корист свога „вишег позива“, |
пођа Ната из вароши?</p> <p>– Јавља ми, да ће доћи скоро.</p> <p>– Нека, нека!...{S} Збогом, се |
ева скоком“</p> <p>Не таје Брајковчани, да је поп Стева и са својом првом женом живео у љубави. |
је, госпођу Рашићку, да допусти Јелени, да пева на селу.</p> <p>На учитељево милостива, колико |
аљало отпочети и Брајковачкој омладини, да се спрема, како ће у свом скромном селу прославити с |
на страну, Бранко.{S} Ал мени се чини, да би се од мене могао истесати, ако и не какав практич |
је па наше“.</p> <p>– Па шта тебе гони, да, можда, ти прихвати њен посао?</p> <p>– Воља и осећа |
друма, само што по каткад зафрчу коњи, да можда истерају насртљиву мушицу, што им се и у нос у |
за руком, да и Бранкову матер превари, да дође, те јој се поклони!{S} Ал биће и то.{S} Све је |
укрљешти очима у њега, као да се увери, да ли се овај шали ил’ озбиља бенета.</p> <pb n="66" /> |
сињи терет.{S} Цео дан се тужи матери, да је боли глава.{S} А кад пошла на певање, па је мати |
и одушеви за нешто.{S} Нешто му говори, да то девојче има осећаја и више свести него у сваке об |
после подне, с киме речи да проговори, да не дође какво дете, те не купи за новчић свирајку од |
ује на сироче сироте удовице.{S} Ти си, да Бог ме, као и удовица, кад немаш мужа...{S} Александ |
виној кући као црв.{S} А уме, да удеси, да то, што ради, она и ужива; па што ради, зна, да за с |
добро и за себе и за њу.{S} Знаш ли ти, да ће она израдити код поп-Стеве, да све припадне њој и |
народ оно из књижевности.{S} Мислиш ти, да би му ишта помогло, кад бих, ваљда, удесио јавна пре |
ег срца, е, заиста ћеш му и поверовати, да му срце хоће већ да пукне од среће.</p> <p>Јелена за |
ре, него што пођеш, како, ћу ти казати, да поздравиш Кристу, нека што чешће посети кућу.{S} Па |
н пут!</p> <p>Прохтело се госпођи Нати, да види своју сестру, баш као да јој је, не дај Боже, п |
<pb n="54" /> више, који ћете признати, да омладина има право, кад се уверите, да није онако ст |
<p>Сад се тек ускомеша све, па полети, да ухвати што боље место а што ближе Дунавској обали.</ |
а се не кајем, неје ме ни близу памети, да се кајем, или да се тужим на Беч.{S} Али ипак ме срц |
па се као трже и поцрвени, кад примети, да је споменила то име на своја уста.{S} А осети, да јо |
одговори она, – за цело лакше поднети, да је син оца лоле; али да бацим на њега и ту љагу, да |
енила то име на своја уста.{S} А осети, да јој је ипак криво, што неје и он дошао, што неје наш |
како су тамо гошће дошле, као да осети, да су му сад у оној кући врата затворена.{S} Не мари за |
гло бије рођено срце.{S} Но ипак осети, да неко близу застаде и куцну у капак.</p> <p>Капак се |
м...{S} Знаш, ја...{S} Најбоље ће бити, да си ти уз њега.{S} Бадава!{S} Мати је мати.{S} Дете н |
азвезе и пијанка.{S} А он мора ту бити, да декламује.{S} Ко би иначе био у чорби мирођија!...</ |
о народ лако прима моду, немој мислити, да би он то примио, кад би <pb n="91" /> му се теоретск |
д мајмуна, може ко исто тако измислити, да је постао од медведа.{S} Судећи по нашем писару, има |
и.{S} Него морам мало и школу отворити, да уђе чиста ваздуха унутра.{S} А можемо тамо баш и учи |
ати!{S} Никада та мени не ће допустити, да ја завирим у њену економију, од како је пало слеме н |
уства за општу ствар, немам наклоности, да исправим свет раменом, „да плачем за туђим насилима“ |
е, били су сви уверени, нема опасности, да ће морати певати без госпођице Јелене. </p> <p>Сутра |
лози.{S} А Кнежевић и опет не пропусти, да не примети, како би му врло жао било, да Јелена не з |
рлук, па му неје требало два пута рећи, да се придружи бележнику, Јовану, писару и благајнику.< |
за вас све, слободно бисмо могли рећи, да је народ сам себи напуштен, – дода Кнежевић.– И још |
е ревностан.{S} Мало који дан ће проћи, да он не ће посетити женску школу.{S} Па га – ревност т |
беседи и Бранкову дочеку и не знајући, да железни воз из Пеште не ће доћи тога дана.</p> <p> У |
ши.{S} Али прошао вашар!{S} Дошао кући, да прихвати очеву радњу, па се упео из петиних жила, да |
у својој чаши, па се извали у столици, да слуша.{S} Сад престаје свака субординација према сво |
.{S} Па јави се тек кад год мајсторици, да се знате.{S} Кажи јој, нека отвори почешће собе онак |
е нагао већ преко стола с чашом у руци, да се куцне с бележниковицом“.</p> <pb n="77" /> <p>Пис |
p>Благајник погледа учитеља, што значи, да и он то пита.</p> <p>– Ви ћете после њих доћи на ред |
два око поноћи дошао и Дабижић до речи, да наздрави оној идеји која живи у српском народу и одр |
ајлепшу кућу с магазинима.{S} Ко јамчи, да му наши поштени општинари не ће баш и продати ту сво |
у недељу...</p> <p>– Свима упало у очи, да Бранко тако из ненада одлази, да ником о томе пре не |
око стола, као да се, збиља, осведочи, да је баш она та „ружа“.</p> <p>– ... једна ружа, – нас |
ити народ да држи новине, па да се учи, да види, да зна, да чује...{S} Просвета, просвета!</p> |
не ће, који га сваком речју својом учи, да у свету има љубави, него је треба заслужити, који св |
на души и остали.) Ми учимо јуристерај, да „бранимо народна права“; а ја, бога ми, видим, да се |
ше на Бранка таки <pb n="81" /> утицај, да се осети лаган, као да се на ново родио.{S} Опет му |
жник, – ако и јесте лепи српски обичај, да се тек са печењем почиње наздрављати, ако ни вечера |
номад беше у вароши код ње, јавила јој, да јој се ово дана нада.{S} Тако су јој сад сва деца на |
њеним прозором пиљио као маче у жижак, да ли ће каква вилинска рука отворити капак на прозору, |
ед друштва и пред њим био толико дрзак, да каже, како је „вечита штета за уметност, што госпођи |
ом? </p> <p>Беше то за Бранка растанак, да је једва чекао, да их се што пре опрости. </p> <p>А |
о очима, па намигује на писара, — знак, да позива онога, да декламује песму о браца– Анти и раз |
писара, дакле, хвала Богу, добар знак, да се раскравио, кад, ето, хоће да се шали.)</p> <p>А б |
у Јована, па само клима главом у знак, да све одобрава. </p> <p>У том начеоник, као да њих тро |
авио на својој виолини, познао је ипак, да је одјекнуо с оне жице, коју је навио синоћ у Јелени |
тица на грани, те чека згодан тренутак, да прне опет у свет,... у виши свет.{S} Само да му се д |
ити из ока из бока.{S} А ти ниси човек, да укротиш свог сестрића.{S} Ти си господар у кући, ти |
тити, како се он спремао кому на дочек, да му се „омладинац“ не може ни од шале подсмехнути.</p |
руштву! </p> <p>То ли је, дакле, узрок, да се ујак тако смиловао сада на свога сестрића, те га |
} Ама, кажи ми, молим те...{S} Е, знам, да Бог ме!{S} И то је омладинска, баш са свим омладинск |
а испраћаше до врата на улицу.{S} Знам, да те мати једва чека.{S} Да Богме, мати је мати...</p> |
мети између осталога поп Стева. – Знам, да сам му, као млађи ђачић, више пута доносио у ћупи ви |
али толико <pb n="89" /> могу да знам, да, пре него што поцури шира, мора да поцури по виногра |
годи ти и други и трећи.{S} Кад кажем, да бих био на селу учитељ народу, то стоји: јер ја, као |
сла, и тако штогод.{S} Ја јој се дивим, да она све то смаже сама.{S} И ни паре дуга нема.{S} Шт |
.{S} Бојим се, забранила би ми са свим, да се и састанем с тобом...· Да јој кажем, кад се врати |
о народна права“; а ја, бога ми, видим, да се и наши народни браничи, „поборници“, наплаћају од |
– Најпосле оно, што сам ја хтео, видим, да народ већ зна.</p> <p>– Је ли по вољи унутра? </p> < |
се препире о чему с чиком, онда видим, да уме и више коју рећи.{S} Али увек Бранко има право.< |
} Ето, он је кратко време ту, па видим, да га и сељани јако уважавају, јер слушају његову реч.< |
а вас се нахвале.{S} Ал, ја ипак држим, да то мора бити мучно и досадно непрестано капати над к |
у страст у наздрављању.</p> <p>– Молим, да ми се не упада у реч...{S} У нашој средини седи стар |
ву.{S} А то није нико други,... мислим, да сте сви погодили, да је то госпођа супруга нашега вр |
красна и тиха ноћ песмом.{S} Ја мислим, да ће наш коровођа...“</p> <p>А коровођи, Брајковачком |
у акцију.</p> <p>– Цео свет иде за тим, да има што више интелигентних људи.</p> <p>- Интелигенц |
инке кући, дочекала је мати с наредбом, да је обрадује:</p> <p>Спремај се!{S} У суботу ћемо у К |
еда; а почнимо и ми паметније са собом, да видиш, не ће ли и он окренути на боље.{S} Ако ми не |
ају.{S} А мајке се теше и челике надом, да ће им деца бити боље среће од њих... </p> <p>Ката Ја |
чијаша, те га овај не опомене камџијом, да гледа пут преда се.</p> <p>Госпођа Ната дрема, па кл |
прешао у разговор с Бранком и Даринком, да се и он „помеша међу свет“, док су му сви остали ина |
ек диже госпођа Јеца са својом кћерком, да полазе кући.{S} А отпратиће их Јован, Даринка, учите |
итегао узде и замахнуо Бачком ђиватком, да одудари преко коња, па да потера, а госпођа Ната пов |
овица га задржала на сир с црним луком, да прави бележнику друштво.</p> <p>Јеша Дабижић вели:</ |
ахвали.{S} Још да јој испадне за руком, да и Бранкову матер превари, да дође, те јој се поклони |
азних руку.{S} Мајсторица трчка за њом, да и она што прихвати.</p> <p>– Да нисмо штогод заборав |
.)</p> <p>Трива таман замахнуо секиром, да прецепи чвор на цепаници, с којом се већ толико бочи |
<p>Што сад иду, па им се не пада на ум, да прислушкују сваки шушањ, кад се заталаса гдегод у шу |
ни Зорци ни Јелени не падоше ни на ум, да пазе на њу, шта ће изазвати у њој Зорчине речи!.. </ |
о код свега тога не пада њему ни на ум, да примети, то је, како од неко доба не може ни о чему |
интелигенције...{S} Узми само то на ум, да се ни један интелигентан човек није понизио, да буде |
вор!</p> <p>Сад већ не може поп Стеван, да омладинску ћурдију не одгрне, те не покаже своју ста |
право сироче.{S} Ко је највише позван, да шири просвету у народа Ког Синови Талије, – глумци, |
је видити.{S} Од пре то мало који дан, да је нема к мени.{S} Него, ваљда, кад је видила, да је |
ти је то, сестрић“...{S} Дошао гладан, да се исхрани... „Па не знам ово, па не знам оно.</p> < |
ике предмет је то, наравно, благодаран, да се учини и више, него што је уистини било.{S} Хоће д |
и момка!{S} Није човек увек расположен, да другога забавља.</p> <p>Господар начеоник, стари пен |
S} Но он сам, то јест, писар је уверен, да Србин није за тенористу.{S} Јер тенор не спада у осо |
к иде својим путом. „Нек буде господин, да се не пати!{S} Шат буде помоћник и заштитник удовој |
ћи, ако је то сматрао и као неки начин, да би свој стари грех према сестри и сестрићу загладио, |
не сермију.{S} Тек не може, ето, ни он, да пропусти, ада се и сам не умеша у струју, што се зао |
ити благодаран ујаку, што ме је дозвао, да проведем овде школски одмор, тим више, што ћу том пр |
ођици Даринци толико јој је приповедао, да матери неје требало више, па да јој упадне у очи тол |
<p>Бележник се већ неколико пута дизао, да опет он наздрави, али га увек задржаше остали са:{S} |
е стрепи.{S} Не за то, што би се бојао, да она више зна, него он; него што се, не зна ни сам за |
акопала.{S} Само да јој не би ко рекао, да ту нема за њу места!</p> <p>Млади трговац се окљува, |
а је вредан човек.{S} Не би нико рекао, да је Јеша био некад први момак међу трговачком омладин |
} Ко је свестан учитељ, а ја бих рекао, да су народни учитељи већином такви, то је прави мучени |
има.{S} Јован Јаковљевић му је обрекао, да ће тако ући у Карловце, као да ће доћи, „да бирају в |
за Бранка растанак, да је једва чекао, да их се што пре опрости. </p> <p>А они су сви били так |
} Та, ње ради највише се и предомишљао, да л да сврне к свом другу.{S} Сам неје знао, како да с |
ада свог века неје поп Стеван помишљао, да ће бити кадгод и проводаџија, па, ето, под старост д |
се украо из друштва, док неје признао, да је бар прошао поред њених, поред Јелениних прозора.{ |
ди. </p> <p>Али јој сину у главу мисао, да би било врло потребно, да се састане с Кнежевићем, а |
} Далеко је, дакако, од мене и помисао, да бих ја делио, ваљда, с народом своју муку; али да би |
цније опростио, јер као да је омирисао, да Бранку карактер не би тако што никад допустио.{S} Ал |
ин мацан.{S} Ено га, и он лично изашао, да испрати своју милостиву заштитницу.{S} Заковратио ре |
пису ту.{S} Господин бележник је нашао, да је вредно, да му се јави, е је Марко донео пива.{S} |
милостива, вели бележниковици, а дошао, да каже: „Добројтро!“</p> <p>Бележниковица га задржала |
аво.</p> <p>– Да, да, Бранко има право, да Бог ме, – рече Кнежевић и трже руку.</p> <p>– Шта је |
ко нагло?</p> <p>– Идем.{S} Неје право, да сам тако дуго доле, а несам код матере.</p> <p>– О, |
ољу срећу. </p> <p>Па ти мислиш, Стево, да и ја идем с њиме у Карловце!</p> <p>– Да, ја то мисл |
онако имала би да га пита много, много, да га пита, срди ли се још на њу.</p> <p> А зашто се ср |
чуну.{S} А треба ли госпођи Кати много, да на први поглед од мах види, да се госпођа Јелисавета |
у готови.{S}Па ако је по вољи, господо, да донесем сада радованца.</p> <p>– Врло добро! – прого |
тора својим погледом), резултат је био, да су Јован и Јеша на једаред укрстили своје деснице, д |
знаје писарев тенор, који би диван био, да кроз грло неје пропустио већ толико силно пиво, бело |
је поздрави.{S} Можда би и отишао био, да га госпођа Рашићка не посла поп-Стевану у врт, те се |
јаком, поп-Стевом, тако се био расрдио, да је у један мах хтео да оде из Брајковца.{S} Него доб |
вану Јаковљевићу.{S} Он беше предложио, да се „тако врсној певачици, као што је Јелена, поздрав |
један интелигентан човек није понизио, да буде, на прилику, бирташ, или трговац или... најслоб |
не увреди кога, ако би другог замолио, да запева, први сам почиње.{S} Обадве руке пружио преко |
пчеларски дневник.{S} Можда је мислио, да се и он кадгод баци у који српски пчеларски лист как |
Боже, када би Милан опет сада помислио, да је она, Јелена, нагла у Карловце за њим, за Стајићем |
ају војводу“. </p> <p>Матер је спремио, да дочека и његова друга Јована с његовима.{S} Тетка му |
у жалости својој, кажу, био и заверио, да не ће никад довести у своју кућу страну женскињу, „д |
“ Повукао би је тим пре, што се уверио, да се и сама гошћа одушевила за „ту идеју“, што би река |
и ове и оне; па је увек, каже, говорио, да је то једно и треба да буде једно.</p> <p>Зорка већ |
> <p>Све то учитељ покупио и наговорио, да се здруже.</p> <p>Одоше у учитељеву собу</p> <p>Најв |
је сломио преко тезге, како је појурио, да види, какве су то даме, што им се шлајери тако лепрш |
тек почео долазити.{S} Од увек научио, да се повлачи, па мисли, узео би ко за наметање, када б |
но латио, те га и онако сјајно извршио, да је одржао дух народа српскога, ударивши јак темељ ср |
слободан; него се ипак не показа тако, да не би сестрић његов могао приметити, како се он спре |
мурлуку почео да мрзи на цео свет тако, да га мржња, да, баш та мржња, нагнала, да утопи цео св |
оговори; а не осећа се моћна ни толико, да узме своју руку на траг, нити да његову стисне, већ |
а била; али тако пријатно, тако слатко, да јој се прели туга по срцу, срце јој оте мах, сузе са |
атино, а већ је готово цело село знало, да је сека Ката добила гошће, јер је готово цело село б |
у науци, – све је на свој начин хитало, да се одужи спомену песника српскога јединства, прихват |
госта, коме место то беше тако омилело, да је зажелео у њему боравити вечни сан.</p> <p>Два дан |
ш у јутро.{S} Некоме се ваљда прохтело, да доведе Бечки одбор, који је пратио Бранка од Беча, к |
е плачу.</p> <p>И би тако, можда, било, да не наиђе госпођа Ната, те Јелена дође к себи, да је |
и својим очима?{S} Зар не би боље било, да је увела у кујну, па нек учи Лепо је дати дете и у л |
овакој прижези, џаба.{S} Боље би било, да сам остао у манастиру.{S} Нема архимандрита, па ме з |
Бранку, – зуцнуо матери, како би било, да останем код куће, па да прихватим економију.</p> <p> |
е уско...{S} Ето видиш; шта би ти било, да си за годину две дана мој капелан, па временом мој н |
би фали Не знам, шта би и с тобом било, да се ниси оженио.</p> <p>Даринка се смеши, ал готово и |
а не примети, како би му врло жао било, да Јелена не запева с њима, јер – њен глас тако му је п |
нца.</p> <p>Кнежевићу добро дошло било, да се прође у чистом планинском ваздуху, да истера шетњ |
>Као да осећају, е би им неугодно било, да остану у друштву с госпођом Натом и с госпођом Катом |
да помишља и на то, како би добро било, да доведе домаћицу у своју кућу.{S} Па то је прилика, к |
то треба“.{S} Но или што јој се чинило, да неје прилика, да она, девојка, иде сама њему, момку, |
p>– Мени.{S} Стефане, није баш наврило, да Јелену по што по то удам ма за кога.{S} Има она каде |
pb n="50" /> српске научнике покренуло, да с омладином заједно испуне скромну жељу песникову, д |
>– Шта мислиш?{S} Ваљда ниси дошао амо, да мислиш!{S} Приповедај штогод, – вели му девојче љупк |
атељ.</p> <p>Тужи ми се, сиромах, само, да га неко опањкава код власти, па сваки час добија нек |
такав човек.</p> <p>Нека не мисли само, да и тамо није свештеник старији од њега бар у цркви, – |
ци са ситних гусала, тамо,... ох, тамо, да њему каже, како јој је сад одлануло, како ће „све јо |
врло велика погрешка то, што ми држимо, да не може бити интелигентан човек, а да није – „господ |
о на светковину.{S} Ми и онако мислимо, да код матере одседнемо.{S} Ја баш кажем ујаку, да ћемо |
учитеља Даринци.)...{S} Закључили смо, да са што више народа и ми одемо одавде у Карловце на д |
та бележниковица пресече: </p> <p>– Но, да Богме,... до сад вам је био ту друг,... хајде-де, пр |
главу мисао, да би било врло потребно, да се састане с Кнежевићем, ако ничега другога ради, то |
добро познаје Јецу Рашићку, – наравно, да су и оне биле исто тако искрене и исто тако слатке п |
зна, како јој је мило!</p> <p>Наравно, да и госпођа Ната, а особито госпођа Катица, – та, она |
дода још ова друга, што нађе за вредно, да и себице увери госпођу Нату, како је поуздана.</p> < |
ва.{S} А писар опет нашао је за вредно, да сам своје ножно тај глас однесе до највишег места св |
е и он дошао, што неје нашао за вредно, да дође најпре овамо, па сви заједно да иду. <pb n="61" |
ње, а од то доба није нашао за вредно, да јој и речи рекне, осим што је јуче у певачкој школи |
сподин бележник је нашао, да је вредно, да му се јави, е је Марко донео пива.{S} А писар опет н |
еме у Брајковцу, на право је и поштено, да јој то врати бар за један или ма и за два дана.{S} Н |
вот школа.{S} И срце му заигра утешено, да још има неко, у коме се никад преварити не ће, који |
али и оно мало успомене не беше врсно, да и у њему изазове такав пијетет према свом родитељу.{ |
.{S} Молим ја тебе само, је ли то лепо, да девојка, реци још дериште,... та, да бог ме, шта је |
p>То је госпођа Рашићка нашла за добро, да извије, када је дошла, да врати „физиту“ Славнићки, |
у опште и звони, но највише тек за то, да бабица и кума, ако би се десило тог дана какво крште |
изумео!“ Једва се одважио још и на то, да по упутству наших пчелара води, а то му се признати |
господина.{S} Или се и не мисли на то, да трговцу треба више од нешто капитала, што га је обич |
<p>Општински благајник помислио на то, да и писар збија само шалу с њим, те скочи на њега.{S} |
су песникову и још више: одобрила и то, да је учитељ Кнежевић ваљан учитељ, ма колико да је изб |
није никад показао.</p> <p>– Чудновато, да се, ево, све више њих тек у новије доба сећају, – од |
</p> <p>Учитељ запева гласно громовито, да се чуло широм по Брајковцу, па се и они око кола осв |
акле се беше пре једнога сахата кренуо, да иде у дућан на позив материн. </p> <p>– Марко!{S} Ча |
<p>Кад је Даринка то вече села у одар, да легне поред Зорке, дуго јој се поглед приковао на ик |
двокат или чиновник...{S} Ти видиш зар, да се ја не одричем рада.{S} Боже сачувај!{S} Само... к |
узврпољи, док не нађе некакав изговор, да изађе из друштва и оде на улицу, па да дозна, ко је |
ла..</p> <p>У једаред стиже муњом глас, да Бранкове кости не могу стићи у заказани час у Карлов |
е то прашина, слатка, па врућина данас, да Бог сачува! – уздахну госпођа Ната, кад добила време |
, опет на свечаном одру, положи се лес, да и заступник „Матице Српске“ проговори коју у славу п |
рена крила, час их скупи и дигне у вис, да му се боја и на горњем и на доњем делу танких крилац |
и моралу Брајковцу тако опасан атентат, да не могоше на ино, а да се једногласно не подигну про |
овску станицу, где се згрнуо бели свет, да дочека лађу из Новог Сада, и у собу поверенства сигу |
ажено трла руке, кад јој пало на памет, да доведе поп-Стевина сестрића кући!{S}И Бранко, ето, д |
апретка и разлозима поретка, сад, опет, да замедља бљутавост свога лицемерства, тепа час о приј |
.{S} Ако није код ње, отрчала би у врт, да мирише цвеће да га можда узабере, па га брзо за тим |
српском народу и одржава у њему свест, да не клоне у тешкој ноћи искушења,... да, велим, у теш |
има ли тај дан какве дужности, то јест, да ли је та донела дете те и те младе или жене на крште |
у.{S} Али женске гони нека радозналост, да завире у собу мушкарца неожењена.</p> <p> Даринка, д |
с захтева, да потпомажемо и књижевност, да купујемо и растурујемо књиге, да...{S} Како ко прого |
узучи ја ћу сам молити његову свјатост, да се смилује на сироче сироте удовице.{S} Ти си, да Бо |
и Јован и да не осећаше збиља потребу, да се одмори.{S} Готово да је био већ и заборавио на уј |
зисторији.{S} Ја ћу ти написати, тужбу, да се развенчаш.{S} Петнаест година га већ нема.{S} Рас |
м!</p> <p>Што јој већма долази у главу, да је потребно да се са учитељем састане, то Јелена све |
заједно испуне скромну жељу песникову, да му пренесу последње земне остатке на вис убавога Стр |
а лоле; али да бацим на њега и ту љагу, да му је мати распуштеница, не могу.{S} Преудавати се у |
сада, када је, тако рећи, већ на прагу, да буде свој човек, а за толико година до сад не запита |
– пита Јован, па тек сад пребаци ногу, да устане.{S} Чини ми се, пише нешто.{S} Остао је у сво |
акала се, <pb n="99" /> изгубивши наду, да ће се и вечерас састати с њим, и уверивши се зар још |
е његова мила супруга Анастасија, кажу, да је поп Стева говорио, како никад не ће ни наћи више |
У последње време гонио је Игњата, кажу, да се да бирати чак у Загреб...{S} А игуман, док је Игњ |
шли сви пред школском зградом и чекају, да учитељ распусти децу из школе. </p> <p>Прижегло летњ |
ој се и један и други озбиљно спремају, да сваки својим путом отисне свој брод на то море.{S} П |
а вијају над собом облаке, већ пуштају, да поред њих пролећу чворци, што се надлећу као облаци |
атере одседнемо.{S} Ја баш кажем ујаку, да ћемо код ње одсести.{S} А Јелена се радује, да је по |
дак!{S} Толико се прилика да је човеку, да га воли.{S} И људи... па ни они несу тако рђави, као |
рећи ће Бранко, па употреби ту прилику, да стане поред Даринке. </p> <pb n="47" /> <p>– Па како |
олико се занео, помишљајући на Даринку, да, блажен, у мало гласно не кличе: „Мати, твој лептир |
вши зелену паприку, – Пукла би на боку, да не рекнеш.{S} Пусти човека амо...{S} Докторе, седи о |
ли сви, што год их је, госпођу Рашићку, да допусти Јелени, да пева на селу.</p> <p>На учитељево |
срцем, свом душом, па и самом помишљу, да је оно узрок Стајићеву наглому одласку из Брајковца, |
је јасно показивала пут и светлила му, да не залута.{S} Већ да му увређена љубав и преварена в |
коле, као сад.{S} Треба да имаш на уму, да сам ја месни школски надзиратељ.</p> <p>Тужи ми се, |
којних.{S} Понда је Ката прешла орману, да покаже Нати ствари, што је Даринка све порадила...)< |
ак памћење не изневери, кад се опомену, да до сад неје ни мислио о њему, бар не озбиљно; ако га |
> <p>Легао Бранко на траву у хладовину, да чита.{S} Обично би до сад у то доба већ био код Јова |
када га испраћала у туђ свет, у даљину, да у највишим школама тамо збира себи плодове човечјег |
оте кћер“, па тражи негде горњу хаљину, да им изађе, па да им очита. „То је опет масло тога Кне |
времена, па дошао у општинску писарну, да прежива о ноћашњој пијанци,</p> <p>Бележник послао п |
а да не спомене, како неки виче на њу, да је божем она отуђила поп-Стеву од његове сестре, да |
сестрићем испод руке; те оде у кухињу, да изнесе јело на сто. </p> <milestone unit="subSection |
– њен глас тако му је потребан у збору, да готово без ње не ће моћи бити ништа.</p> <p>**...*Уд |
тако на тенане плови по небесном мору, да му они не могу ништа.{S} А месецу ни бригеша.{S} Чис |
ала на потегу, па се ухватила за лотру, да се попне на кола. </p> <p>Даринка се већ наместила, |
свињи, или тако што, Давина је увек ту, да свесрдно послужи.{S} Она је, тако рећи, Игњату и све |
појма о томе или се сматра за срамоту, да се један свршен универзитетлија може вратити у свој |
овела била поп-Стевина сестрића у кућу, да му наметне своју кћер, и како је сам поп Стева прово |
свију певачких дружина, што дошле беху, да увеличају ову светковину, а иза леђа му кроз жагор с |
а се прође у чистом планинском ваздуху, да истера шетњом мамурлук, па му неје требало два пута |
а вечерње.{S} Понда је изашла на улицу, да види, – кад ће поп Стеван проћи и вратити се на вече |
Многи се свет беше искупио на станицу, да их дочека.{S} Београдска лађа беше дупком пуна.{S} П |
ово би се и смео био, ето, на први мах, да га Даринка прва не поздрави:</p> <p>– А!{S} Јесте ли |
печата, да дође, ако хоће, у Брајковац, да проведе које време!{S} Добро му дошло баш с тога што |
утопи цео свет у манастирски Радованац, да искали своје увређено љубоморно срце.{S} Онда, када |
е лепо радити!{S} Па што зарадиш, знаш, да ти нико за тим заплакати не ђе, па ти је слађе...{S} |
ом.{S} Ако није и он код кола.{S} Знаш, да стрепим, кад се игра то коло!{S} Дете, као дете, мот |
</p> <p>Е, како ти само!{S} А не знаш, да нема још много до недеље?</p> <p>Ви сте мушки увек т |
добро.</p> <p>– Да, да, треба да идеш, да видиш матер,... треба, да! – говори поп Стева све на |
х те чекала целу ноћ.</p> <p>– Верујеш, да ћу доћи; је л?</p> <p>– Ниси никад слагао.</p> <p>Кн |
десетак јаја и..</p> <p>– Но, па видиш, да ће то све још бити као што треба.{S} Госпођа Јеца се |
на...{S} Ама молим те, зар ти не видиш, да у нас нема никакве дисциплине, нема странке: ради, к |
као, – дода бележник. – Него кад велиш, да је сам Варнава у манастиру, како би било да пред веч |
вце, ако и посети своју сестру, мислиш, да сме то њој казати?{S} Боже сачувај!..{S} Сад се попа |
ујакова реч на памет; „Ваљда не мислиш, да ћеш вечито ђаковати.“ Да!{S} Понда треба помишљати и |
p> <p>Вараш се, мој Бранко, ако мислиш, да код мене није то озбиљна намера, – надовеза Јован на |
лу.{S} Данас сутра, ако не оде у варош, да тамо отвори већу радњу, ево мог носа, ако не назида |
и брудершафт, то јест, потписали пасош, да могу бити један према другом неучтивији, те не само |
> <p>– Да, Александра. </p> <p>– Да,... да! – пуче попи пред очима. – Знам, шта; Нисам... нисам |
да не клоне у тешкој ноћи искушења,... да, велим, у тешкој ноћи искушења, која га је стисла, д |
{S} За то сте ви ту, па учите народ,... да, учите га!{S} Треба сви да га учимо!{S} Ја то увек к |
ло автономије, то не било је; па казао: да, па казао: не.{S} Само чино, само по чину!{S} Па пак |
не у калуђере!..{S} Шта мислиш, Тинка; да даш Александра у Карловце у гимназију? проговориће п |
ода: </p> <p>– Ти си невина, срце моје; да Бог ме, па не познајеш, камо што смера. </p> <p>Дево |
ићка обрлатила поп-Стеву, <pb n="95" /> да говори сестрићу за Јелку, шта је све поп Стева говор |
ни опепелити.{S} Њега једног, па...!{S} Да их има на одмет, па ни једнога,... само не у калуђер |
је могла више ни заспати после тога!{S} Да зна само, како јој је синоћно певање његово прионило |
општином, па..</p> <p>– Сто му мука!{S} Да, ја сам господар у кући, па ће бити онако, како ја х |
е трпљаше у тај мах бедни њен Милан!{S} Да зна само, колико је грких пилула прогутао већ и дана |
урчија.{S} Леп занат, таман за село!{S} Да се држао тога, па да га види Бог и њега и Тинку и си |
="74" /> стојимо у томе?{S} Жалосно!{S} Да се заплачеш!..{S} Боли га, да Богме, што је понижен; |
вно, Ната Кати. „То је дечја радост!{S} Да коме ћу, ако њима нећу!?{S} Да је њихов отац жив!“ – |
!“ заори се на ту реч око стола.)...{S} Да, господо моја, – залеће се Дабижић све живље, – дана |
ве.{S} Ја кажем, Стефане родитељи...{S} Да Бог ме, ти си јој, рећи, као и отац, како си је прим |
о се слабо трзали и утргли око лова.{S} Да им се уз пркос учловио гдегод зека, или лис, или јаз |
каву, па се тужи, како ну не прија.{S} Да му је хладан батак с киселим краставцем.</p> <p>– Шт |
ицу.{S} Знам, да те мати једва чека.{S} Да Богме, мати је мати...</p> <p>Бранко већ пошао, а не |
во, – та, за то сам ти га и послала.{S} Да сте, велим, на само.</p> <p>– Нисам те разумео...!{S |
па сад не зна, шта ће и кут ће пре.{S} Да га остави, па потрчи по Мацу, или ће најпре да га ун |
а.{S} Но треба радити и бар одржати.{S} Да извади Јована из школе?{S} Да га с по пута скрене, п |
/p> <p>–Да, да!{S} И ја тако мислим.{S} Да Бог ме!{S} Положићу докторат, свршићу и ту формалнос |
намери могла је доћи на таку мисао.{S} Да уда своју кћер за њега.{S} За цело мисли, да би је т |
тао.</p> <p>– Е, добро кад је устао.{S} Да му бар кажем с Богом!</p> <p>– Ви одлазите?</p> <p>– |
Око тога му се мисли највише и врзу.{S} Да се обазре на оваке слушаоце, ови ће или пљескати или |
ући, па ће бити онако, како ја хоћу.{S} Да, ја сам господар у општини, па... (Осмелио се тако п |
ас душе своје, него кућу и породицу.{S} Да је когод дао што за душу његову или за жену му и син |
аду наши учењаци, па о томе да пишу.{S} Да, о томе!{S} Треба писати књиге за народ, треба учити |
дост!{S} Да коме ћу, ако њима нећу!?{S} Да је њихов отац жив!“ – „И твоја јединица нема оца!“ – |
ржати.{S} Да извади Јована из школе?{S} Да га с по пута скрене, па „да извади можда свом рођено |
а радост.{S} Коме ћу, ако њима нећу?{S} Да је њихов отац жив!</p> <p>И твоја јединица, – сад ће |
и са свим, да се и састанем с тобом...· Да јој кажем, кад се вратимо из Карловаца са свечаности |
има смео у брк рећи:{S} Ја тако хоћу! – да, још док је чича био у снази, и држао узде, и знало |
ели, па, – Хајдемо!.... идем, – каже, – да видим моју Кату.{S} Давно је – каже, – нисам видела, |
певања код Марка, – пресуди бележник, – да му сефтеишемо нов еспап.{S} Бранко се и не обазире м |
брити, (да је варошкиња не надмудри): – Да Бог ме, младеж треба да пева!</p> <p>То је госпођа Р |
м селу, удеси за прост народ.{S} Хоће – да му каже, ко је био Бранко Радичевић, шта он вреди за |
– једва промуца.{S} Понда дода живље:– Да видиш само!</p> <p>И узе Даринчину руку, па је прити |
а, а над књигом?</p> <pb n="24" /> <p>– Да се што боље удесим с овим, што постоји, и да живим, |
дра?</p> <p>– Да, Александра. </p> <p>– Да,... да! – пуче попи пред очима. – Знам, шта; Нисам.. |
<p>Тек попа је ипак заћутао. </p> <p>– Да Бог ме, да вам мора бити смешно, кад ви не налазите |
оју и више ни за какво добро. </p> <p>– Да, и опет велим, – узе опет Јован – што више свесних е |
а и ја идем с њиме у Карловце!</p> <p>– Да, ја то мислим.</p> <p>Тинка обори главу, па се даде |
Сад је наишла, Бог да прости!</p> <p>– Да Бог ме да се то све онда расправљало, кад деца несу |
мо!{S} Чујмо!{S} Јеша има реч!</p> <p>– Да, господо моја, – опет ће Јеша. – Не ће српски народ |
ар. – Пиво чисто стужи човека.</p> <p>– Да, да!{S} За вечеру радованца!- пристадоше сви у глас. |
у недељу?{S} Уплете се Зорка.</p> <p>– Да!{S} Ето видиш.{S} Па што му драго!{S} Ја ћу доћи у н |
о вама изгледа, кад се захука.</p> <p>– Да Богме, да бог ме, кад сте се и ви женске успалиле за |
ола и бекрија? – спомиње Ната.</p> <p>– Да, да.</p> <p>– Нисам ни знала, да је то баш њен син.{ |
и, али не даје, гласа од себе.</p> <p>– Да Бог ме, да је госпођа Рашићка узела сад згодну прили |
за њом, да и она што прихвати.</p> <p>– Да нисмо штогод заборавиле? – пита госпођа Ната, а крст |
“.{S} Оста сам ујак с нећаком.</p> <p>– Да, да, треба помишљати на своју будућност, – проговори |
{S} Али увек Бранко има право.</p> <p>– Да, да, Бранко има право, да Бог ме, – рече Кнежевић и |
јед, као да не слути на добро.</p> <p>– Да, да, треба да идеш, да видиш матер,... треба, да! – |
жи се попа, па вели за Јелицу.</p> <p>– Да, да!{S} Сећам се...{S} Трчкарала је туда око мене, к |
из Брајковца него у Брајковац.</p> <p>– Да он мени не рече ни речи о томе!</p> <p>– Збиља?</p> |
и послала</p> <p>– Александра?</p> <p>– Да, Александра. </p> <p>– Да,... да! – пуче попи пред о |
> <p>– Хвала Богу!{S} Како ти?</p> <p>– Да рекнем, здрава сам до божје воље.{S} Шта ти раде деч |
<hi>народ</hi> увести унутра!“</p> <p>– Да приредимо и ми овде какво село у ту цел!{S} Предложи |
а му каже.</p> <p>– У Карловце</p> <p>– Да, к матери. </p> <p>– Карловци су данас, у овај пар, |
љда не мислиш, да ћеш вечито ђаковати.“ Да!{S} Понда треба помишљати и на своју кућу, на своје |
тица за госпођу Јецу. – Медом залива, а да лизнеш, очемерила би се.</p> <p>– Шта ће сирота удов |
е она и Даринка са Стајићем, не мога, а да не подсети своју сеју, како су се обадве препале, ка |
помислила у тај пар:{S} Тек не мога, а да је не пољуби. </p> <p>А Даринка прислонила главу на |
на образима!</p> <p>Понда неје могла, а да не ошине и Даринку, како је ћуталица, али подла и по |
у свет!</p> <p>Исто тако неје могла, а да не ухвати прилику, па каже, како јој је мило, о, Бог |
онда и поред Зорке неје могла Јелена, а да се не похвали, како јој ипак мио Брајковац, јер је д |
те идући кроз двориште, не може попа, а да као добар домаћин, овде онде не завири, ма само по с |
.{S} Не би било лепо, опет, и да оде, а да се не јави њему и његовој матери. </p> <p>У тај мах |
поп Стеван.{S} Не ћеш тек отићи горе, а да и нама не кажеш с Богом? </p> <p>Беше то за Бранка р |
га бележник да се том приликом одржи, а да не примети, било што не трпи толико разметање свога |
неко доба не може ни о чему да мисли, а да у једно не помишља и на то девојче.{S} Па кад неје у |
спођа Рашићка неје могла да пропусти, а да не спомене, како неки виче на њу, да је божем она от |
, да не може бити интелигентан човек, а да није – „господин“, док овамо имадемо доста „господе“ |
> му се теоретски о томе предиковало, а да не види то од нас својим очима.{S} Престанимо ми рад |
опасан атентат, да не могоше на ино, а да се једногласно не подигну против таких новотарија.{S |
ја мислим и држим, нити могу на ино, а да не</p> <p>– Сад ће бити по сахата, – примети му жена |
оред Јелениних прозора.{S} Прошао!{S} А да је био искрен, и да јој је хтео све признати, морао |
.{S} Брате, ништа лепше од тога...{S} А да се лепо радити!{S} Па што зарадиш, знаш, да ти нико |
Мој синко, – уплете се поп Стеван, – а да што сам ја ту већ двадесет и толико година?!{S} Учим |
дечица?</p> <p>– Хвала Богу!</p> <p>– А да шта ћеш!{S} Јавља л ти се госпођа Ната из вароши?</p |
ете тек рећи то за омладину.</p> <p>– А да шта је друго та ваша дерна политика него туђа брига? |
Види она то, па му напомиње:</p> <p>– А да за то сам га тамо и послала</p> <p>– Александра?</p> |
на другој правиле „физите“ несу могле а да се не дотакну Брајковачкога певачкога друштва. </p> |
слути на добро.</p> <p>– Да, да, треба да идеш, да видиш матер,... треба, да! – говори поп Сте |
водимо рачуна о раду наших људи, треба да знамо, камо смерају, али...</p> <p>– Али да ћутимо, |
ису имали таке школе, као сад.{S} Треба да имаш на уму, да сам ја месни школски надзиратељ.</p> |
ређивати ток народној судбини.{S} Треба да водимо рачуна о раду наших људи, треба да знамо, кам |
ика често.{S} Чика је одобрио.{S} Треба да одемо и код тетка-Тинке.</p> <p>Нова неприлика за Је |
<p>– Хајдете.{S} Тражимо вас.{S} Треба да се журимо на Дунав.{S} Сад треба скоро и топ да пукн |
ли на одар, други стоје.</p> <p>– Треба да оженимо овога нашега учитеља!-- примети госпођа беле |
ш већма дошао до тога уверења, да треба да остане код куће.{S} Треба народ поучавати.{S} А ко ћ |
мислиш сватови су! </p> <p>Зорка треба да иде по девојку.{S} Мати каже, биће да је у колу, па |
још Јован и Даринка поучити, где треба да рашири руке, где да их метне на груди, где да их скр |
си други број и казује место, где треба да се окупе чланови ове или оне депутације, пре него шт |
па се даде у памет.</p> <p>Ти не треба да се што бојиш, – узе поп да кује, док је врело. – Узе |
у, те доказала поп-Стеви, како не треба да вређа Александра због његових омладинских назора. „С |
не надмудри): – Да Бог ме, младеж треба да пева!</p> <p>То је госпођа Рашићка нашла за добро, д |
ећила.{S} А оно девојче, збиља, и треба да се усрећи.{S} Душа је њена чист још неисписан лист б |
, каже, говорио, да је то једно и треба да буде једно.</p> <p>Зорка већ опет дотрчала с књигом |
дговори Јелена ђаволасто; – па ви треба да почнете.</p> <pb n="39" /> <p>Бранко ћути; или не зн |
ме у левентовању.{S} Поштен човек треба да помишља на породицу.</p> <p>– Поштен човек треба нај |
ој Арсеније.“</p> <p>Арсеније њен треба да је по занату ћурчија.{S} Леп занат, таман за село!{S |
p> <p>– Мати ми увек говори, како треба да сам пријатна с њим и искрена.{S} Ја и не могу друкче |
себе. – Све ће то још бити, како треба да буде.{S} Нисам тек могао момку одмах с неба па у реб |
о је грозно, господине мој.{S} То треба да знаду наши учењаци, па о томе да пишу.{S} Да, о томе |
почиње да нагађа.{S} Па баш за то треба да му каже, како мати хоће, мати хоће а не она, да се и |
о беше омилело.{S} То је оно, што треба да измири, а у идеји Бранковој, све без разлике и полит |
рлук.{S} Прижегло летње сунце, па глава да му пукне.{S} А дошао је до искуства, да је хладан си |
слутити, како се води туђа брига, једва да и назиремо, шта је то јаван живот,... омладина неје, |
народне свечаности, какве до сада једва да је било кадгод у нас.</p> <p>– А, знате ли, ко је на |
оји још нисмо ништа свршили, који једва да умемо и слутити, како се води туђа брига, једва да и |
та сестра брата за савет. </p> <p>Да га да, вели поп Стева, у Јазак за манастирског ђака...{S} |
е ће моји сељани имати прилике, на кога да се угледају ако хоће.{S} Тако продире у народ оно из |
то не ваља, па не ће народ имати у кога да се угледа; а почнимо и ми паметније са собом, да вид |
ојим позивом, и зна увек милион разлога да наброји против правца, којим је пошао.{S} Изађе учит |
Али кад бележниковица закрешта, не мога да одушевљено не примети:</p> <p>Диван алт, милостива!{ |
лог.</p> <p>Јован се насмехну и не мога да не покаже своју сумњу.{S} Кнежевић му доказује да то |
заспи.</p> <p>Него вечерас му се не да да чита ни колико иначе у овакој прилици.</p> <p>Пред о |
лију, тихо, по свом начину, тек само да да арију: </p> <quote> <l>Дух времена сад је таки,</l> |
му прва реч.{S} Од њих две не зна, која да прихвати реч.{S} Опет ће он:{S} Само да нас послужи |
овај тако сладак!{S} Толико се прилика да је човеку, да га воли.{S} И људи... па ни они несу т |
ост.{S} Тако госпођа Рашићка неје могла да пропусти, а да не спомене, како неки виче на њу, да |
{S} Ал само...{S} И сад језа цело хтела да се потужи, како Криста скоро свако боговетно вече из |
} Нема сумње, да је Ната сад и то хтела да каже и да би то рекла, да није ту – „дете“, Даринка, |
ед тобом читати ни „ђачки растанак“, ма да си ти данас тако занесен за Бранком.</p> <p>– Омлади |
превешће и њу Јеца жедну преко воде, ма да се колико пући, вели Рашићка за Стајићку.{S} Само да |
> <p>– Пардон!</p> <p>Јелена хтеде сама да се сагне, па да дохвати књигу; али је Бранко преухит |
уго ће остати узором омладини, која има да се учи; а дела њихова биће вазда на углед, како ваља |
да.{S} Па хоће да и свој говор, што има да га држи на Брајковачком селу, удеси за прост народ.{ |
т,... омладина неје, мислим ја, позвана да води коло, она не може давати правац, одређивати ток |
неки пут у безазлено јој срце, које зна да куца још увек само за маму или ближега којега сродни |
ински печат.{S} Ми све морамо од туђина да набављамо за своје рођене паре, а пара мало, док пот |
, што ће у тој великој свечаности и она да суделује.</p> <p>Пре него што ће синоћ деца полегати |
таман за село!{S} Да се држао тога, па да га види Бог и њега и Тинку и синчића му!{S} Али Арсе |
ли...</p> <p>– Али да ћутимо, ваљда, па да им климамо главом, као оне лутке на гајтану у вурштл |
што је зажели госпођа Јеца Рашићка, па да јој поп Стева Радојчић неје испунио.{S} Признати се |
неке ствари, што их је Зорка радила, па да је похвали пред тетком из вароши и пред сејом.{S} А |
паметније, него да слегне раменима, па да се и он придржи „начела“ Брајковачкога благајника: „ |
на таки неред, или што је ту Јелена, па да је пецне.</p> <p>– Ви сте сретне руке, госпо, – ухва |
ком ђиватком, да одудари преко коња, па да потера, а госпођа Ната повика:</p> <p>– Кристо!{S} К |
му тражи по селу гдегод овчија сира, па да га с црним луком и хладним меканим хлебом једе на ма |
и се заводиш за аукторитетима!{S} Е, па да Бог ме: <foreign xml:lang="de">angehender Professor< |
ажи негде горњу хаљину, да им изађе, па да им очита. „То је опет масло тога Кнежевића!“</p> <p> |
<p>– Жао ми је, да ниси остао дуже, па да прошврљамо мало у наоколо по селима и по манастирима |
p> <p>Јелена хтеде сама да се сагне, па да дохвати књигу; али је Бранко преухитри. </p> <p>– Је |
д, треба учити народ да држи новине, па да се учи, да види, да зна, да чује...{S} Просвета, про |
, како би било, да останем код куће, па да прихватим економију.</p> <p>Бранко га радознало погл |
оведао, да матери неје требало више, па да јој упадне у очи толико интересовање о тој „красној |
ад живило.{S} Боже, да устану стари, па да чују,...{S} Боже!..</p> <p>– Ала ти је то наопако вр |
ар ви то не знате?{S} Могу вам дати, па да читате.{S} Па ја мислим, можда се која породица врат |
с нама.{S} Хајде, да ми дамо донети, па да ми њега почастимо!</p> <p>Ја сам за то!- прихвати мл |
најозбиљнија намера, да дођем кући, па да прихватим економију.{S} Ја осећам у себи за то воље, |
да се састане на прозору с Јеленом, па да је пита, шта јој вели мати?</p> <p>(Таман га је лепо |
сваки час препоручују по нешто ново, па да је чак и некаки Орлић и Коњовић и не знам ко пронаша |
ји иоле разабира за наш јавни живот, па да не зна за Карловце, за „српски Сион“?</p> <p>Ко не з |
јада, да се заплаче у њену загрљају, па да обадве плачу.</p> <p>И би тако, можда, било, да не н |
матере, да замаже очи слабом човеку, па да себе боље угнезди?..;.{S} Гадни створе!</p> <p>Је ли |
о се...{S} Сад ће да скочи на земљу, па да гдегод у окриљу тамне ноћи у самоћи прождере жртву с |
{S} Питала га, хоће ли ићи к Јовану, па да је поздрави.{S} Можда би и отишао био, да га госпођа |
у, до душе, и сама, да потражи Мацу, па да је пошље кући...{S} Гле, молим те, које је то доба, |
да изађе из друштва и оде на улицу, па да дозна, ко је дошао.{S} Баш му то добро и дошло.{S} Н |
ада на јесен код тетка–Нате у варош, па да и она иде у вишу девојачку школу.{S} Те радости, тог |
т, <pb n="52" /> као што је била,... па да јој се момак веша на прозор?{S} Каква је она мати, к |
е не покаже своју стару ћуд.</p> <p> Па да о чему ви омладина разговарате, кад се састанете?</p |
а Јелисавета.{S} Не свиди јој се.{S} Па да сте пречекали до недеље, сви би заједно на светковин |
– примети безбрижно Јован.</p> <p>– Па да за што више од по века проводиш за скамијама, а над |
. –</p> <p>– Јован је тако.</p> <p>– Па да где би на друго место, – одговори јој Бранко, а као |
нам, да, пре него што поцури шира, мора да поцури по винограду скоро исто толико зноја.</p> <p> |
где како треба.{S} Но за то Зорка мора да трчка за њом из собе у собу.</p> <p>У Даринку ушао ц |
би Јелена и душом и телом!{S} Али мора да га притискује рукама.{S} Понда скочи са столице, про |
ред му примети: </p> <p>Ваши стари мора да су пореклом из Русије.</p> <p>Благајник укрљешти очи |
никога на колима, послала Ђуку пандура да распита, ко је то дошао.</p> <p>Господин бележник, г |
ре не рече ни речи.</p> <p>Госпођа Ката да пукне у себи од смеха, како се премудра Рашићка прев |
Ономад...</p> <p>И сад удари сека Ката да описује, шта јој је „та девојчура“ кад рекла, како п |
</p> <p>– Нисам могла, тек зарад детета да јој – рече, очитам у очи; а ја бих знала, шта бих јо |
вака има доста штошта да преврне, доста да спомене и мртвих и живих, и када се збије у самоћу, |
па, ако му је образ иначе и могао доста да поднесе, сад се нађе у великој неприлици.{S} Чисто н |
чика... ваш ујак а и мати не могу доста да вас се нахвале.{S} Ал, ја ипак држим, да то мора бит |
оцрвене.{S} Гледа у њега, а не зна, шта да му каже.</p> <p>– У Карловце</p> <p>– Да, к матери. |
е и пољубиле.</p> <p>Јелена не зна, шта да одговори.{S} Стале јој очи, па упрла поглед у Даринк |
таку прилику:{S} Али и она не зна, шта да каже. </p> <p>Неколико обичних речи, и растадоше се. |
"39" /> <p>Бранко ћути; или не зна, шта да одговори, или не ће, што мисли.{S} А мисли: „Што се |
пре. </p> <p>Јован сад тек не зна, шта да мисли, већ се забленуо час у бележника, час у бележн |
је тренутак озбиљан.{S} Но не зна, шта да каже.</p> <p>А Рашићка се, што би рекао Брајковачки |
а.</p> <p>– Не знаш ништа?</p> <p>– Шта да знам?</p> <p>– Госпођица Јелена је одбегла.</p> <p>– |
е попа. </p> <p>– А Јелена не сме ништа да каже, већ саже главу, па стаде гутати, као да јој не |
Боже мој!{S} Та свака има доста штошта да преврне, доста да спомене и мртвих и живих, и када с |
кад је ветар или зима, па мора гологлав да сахрањује, да свети водицу, или да у берби стражари, |
рема свакоме, с којим свагда беше готов да обгрли цео свет.</p> <p>Него у тој тами сукну једна |
– вели сека Ката. – Сад је наишла, Бог да прости!</p> <p>– Да Бог ме да се то све онда расправ |
зимус говори Даринци, како морају, Бог да, на лето ићи теци у</p> <p>Брајковац.</p> <p>Како он |
ве, што остало после Игњата.{S} Ако Бог да, даће и најмлађег сина у школе.{S} А није рада, ни к |
, где „луфтира главу“.</p> <p>– Ако Бог да? пита Кнежевић Јована и Бранка...{S} Шта?{S} Кући?{S |
ета у кућу, као и њен отац, па како Бог да.{S} Тек док је ње живе, не пушта узда из руку.{S} Јо |
S} Мати је мати.{S} Дете не треба никад да је напуштено и остављено, можда, доброј срећи и само |
младинац одговара, па не знаде, шта сад да му каже, већ окрену на друго:</p> <p>Хајд заједно до |
пловидбу и кују котву, која има кад тад да их овде или онде заквачи на пучини будућега живота.{ |
исати књиге за народ, треба учити народ да држи новине, па да се учи, да види, да зна, да чује. |
га, како пева, као човек, који хоће све да разумева; па је мотрио и Јелену.</p> <p>Благајник се |
стегло.</p> <pb n="56" /> <p>Нема снаге да проговори; а не осећа се моћна ни толико, да узме св |
е Бранко. – У ову недељу ћемо и ми овде да држимо своје село у корист преноса и споменика Бранк |
поучити, где треба да рашири руке, где да их метне на груди, где да их скрсти, а где гласом да |
ири руке, где да их метне на груди, где да их скрсти, а где гласом да јачим говори, где опет ти |
доћи ће ми у визиту.</p> <p>И сад узеде да оговара госпођу Нату, како се дала наплатити од поп- |
.. </p> <p>Јелена се убезекну.{S} Хтеде да пита: на што?{S} Али госпођа Рашићка помрче оштро на |
истрже своју руку.</p> <p>Јелена хтеде да проговори, али јој заста нешто у грлу, па гледи само |
А кад пошла на певање, па је мати хтеде да задржи због главобоље, вели, да је сад са свим прошл |
вде.</p> <p>И гостољубиви бележник пође да прави места Јовану уза сто, не бил забашурио, што ње |
ушења, која га је стисла, да једва може да дахне.{S} Та идеја, господо моја, има своје живе поб |
рца у <pb n="65" /> женскиње, која може да се истински одушеви за нешто.{S} Нешто му говори, да |
ради око начела, што она, ако и не може да схвати, ипак осећа, да је лепо и добро, кад сене сам |
, шта бих јој рекла.{S} Мени то не може да поднесе.{S} Богме, ето, други боље пролазе с дебелом |
де економно слободан; те, пошто не може да остане од срамоте у свом јату, тумарне бог те пита к |
</p> <p>За то благајник ужива, што може да мечи као „Прави Рус вели за њега увек писар.</p> <p> |
ign>, ни лук јео ни на лук мирисао, узе да припали смотку.</p> <p>И госпођа бележниковица се на |
оре.</p> <pb n="21" /> <p>Ната опет узе да се хвали са својом Кристом.{S} Намерила се на добру |
се уједе мало за доњу усну.{S} Хтео је да наведе разговор на нешто друго; али оштро омладинац |
же своју сумњу.{S} Кнежевић му доказује да то може бити.</p> <p>– Шта?{S} Научићемо Бранково ко |
та за госпођицу Јелку, што нема прилике да ступи на позорницу! </p> <p>Бог ме, добро она изигра |
м, па, кад ушле у прави разговор, узеле да преврћу листове у дебелој књизи своје прошлости.{S} |
седе и разговарају се, како ће што боље да удесе село, што га спремају.</p> <pb n="55" /> <p>До |
често и мајсторица, па и Криста. („Боље да ми је ту, него да се витла којекуда“, мисли госпођа |
ишла, Бог да прости!</p> <p>– Да Бог ме да се то све онда расправљало, кад деца несу ту.{S} Дец |
треба да знаду наши учењаци, па о томе да пишу.{S} Да, о томе!{S} Треба писати књиге за народ, |
</p> <p>Бранко као да не ће више о томе да говори.</p> <p> И сви заћуташе.</p> <p>– И опет свак |
приљубила уз њу, па ћути, као да не сме да проговори.</p> <p>– Ово понесите као спомен са песни |
игуран склизну на страну, као да не сме да се задржи ни на једној ни на другој.</p> <p>– Изашао |
ђе у великој неприлици.{S} Чисто не сме да му гледа постојано у очи, и, што му се давно и давно |
– Не ће српски народ клонути, догод уме да штује и мртве поборнике, (на ту је реч баш особито у |
тељ, – што дрхћеш?</p> <p>Јелена не уме да одговори.{S} Грло јој је стегло.</p> <pb n="56" /> < |
ођоше један пут дуж зграде, а он не уме да почне разговор.</p> <p>Хоће и наше село да се просла |
увише.{S} А у државној служби, опет, не да се пропевати, чим осете, да љубиш свој народ...</p> |
људи, из тих се, по његову уверењу, не да већ више ништа ни учинити.{S} Нечему много бољем над |
не може никуд.{S} Знам, како је.{S} Не да се кућа оставити ма на ким.{S}Ту је живина, па треба |
ако, зар да га мати жива сахрани?{S} Не да се Тинка ни опепелити.{S} Њега једног, па...!{S} Да |
је Ева прабаба, нисмо све једнаке, – не да се бележниковица збунити. – Ал тако јој треба!{S} Та |
иснуће.{S} Хоће, да! – вели Јован. – Не да се та извести из концепта.</p> <p>– И ја бих рекао, |
попа Бранку,</p> <pb n="72" /> <p>– Не да се насути вода у решето, – одговори онај.</p> <p>– Б |
дстави варошкињи.</p> <p>Бележник се не да извести из свога кола, већ вели:</p> <p>Овај наш уча |
ази на свог поп-Стеву.{S} Маћи му се не да.{S} Она баш истера одавде учитељицу.{S} Мал не свишт |
што заспи.</p> <p>Него вечерас му се не да да чита ни колико иначе у овакој прилици.</p> <p>Пре |
тер посети!...{S} Најпосле, свету се не да ни уста запушити, ни доста колача намесити...{S} Цео |
ине: загушљивост је ужасна, притисак не да дахнути.{S} Нова се омладина организује.{S} И кад се |
та.{S} А месецу ни бригеша.{S} Чисто не да гледати у себе, како је сјајан.{S} Округао као похођ |
Тужи се на цео свет.{S} Младу човеку не да се прилика, да створи себи будућност.{S} Особито је |
идејама, <pb n="92" /> као да им још не да, да им се кристалишу појмови.{S} Ослободи и друштвен |
према глави.</p> <p>Сад се, Бог ме, „не да већ никако ни преиначити“, јер је и јавила Кати по њ |
вати њен посао?</p> <p>– Воља и осећање да сам способан за рад.{S} Кад год сам код куће, све ме |
зашто се срди, то као да сад тек почиње да нагађа.{S} Па баш за то треба да му каже, како мати |
рста разилази, те млађешина треба и пре да хвата повратак.</p> <p>Не би сирота имала цело после |
ицу.</p> <p>– Поштен човек треба најпре да се побрине, како ће издржавати породицу своју.</p> < |
рекао ујаку: „Поштен човек треба најпре да се побрине, како ће издржавати своју породицу.“ И то |
стави, па потрчи по Мацу, или ће најпре да га унесе?{S} Најпосле га спусти на земљу, полети на |
дугим проседим обрвама.{S} Хоће најпре да оживи у успомени неке особе и прилике, о којима је, |
едње време гонио је Игњата, кажу, да се да бирати чак у Загреб...{S} А игуман, док је Игњат узи |
Брајковца, Бранка Стајића, спремила се да дочека госпођу Јелисавету Рашићку из Брајковца <pb n |
не препали ветар и сунце преко поља, те да не кажу сељани. „Каква ми је то варошкиња?{S} Знаш, |
и да му пошаље новаца, да амо дође, те да се момак мало одмори, па и своју матер посети!...{S} |
нане, снажне руке, да и њих заштити, те да не поцрне без невоље.</p> <p>Јеси ли разговарао што? |
Бранко?!</p> <p>– Ви се и опет правите да ништа не знате.</p> <p>– А ти опет све знаш, – уплет |
ила мед пред Бранком, али сад као да ће да се сва разлиже.{S} Чак му је одушевљено говорила о п |
мови пожелити Срба...{S}" А историја ће да пева ил кука над њима као над старим Римљанима и дру |
на пречагу...{S} Нагао се...{S} Сад ће да скочи на земљу, па да гдегод у окриљу тамне ноћи у с |
патосу својој болти.{S} Занатлија не ће да зна више од свог мајстора, где је изучио занат, екон |
/p> <p>– Јелена не чује песме или не ће да је чује.</p> <p>– Милане!</p> <p>– Виче Кнежевића, а |
што се силом уплеће у ове дане, који ће да засветле потомству као пример свенародног признања.< |
Па баш сад?!</p> <p>Та, за који дан ће да буде велика беседа у корист преноса последњих земних |
понесе штогод сестриној деци.{S} То ће да буде радост од деце, кад им тетка из вароши разда по |
и, радовала се Даринка као мала, што ће да се вија са Зорком по планини и по виноградима, да бе |
ћну чесницу и зејтин за кандило, што ће да припали пред свог свеца...{S} То је грозно, господин |
д ње, отрчала би у врт, да мирише цвеће да га можда узабере, па га брзо за тим забаци или и изг |
а да иде по девојку.{S} Мати каже, биће да је у колу, па нек је тамо потражи.{S} А Зорка упртил |
се уселише амо неке стране особе, хоће да и Брајковац изађе на глас, како не треба.{S} Памтиш, |
ћка се устумарала по соби, бојаги, хоће да изађе из коже од једа, што јој „срамоте кћер“, па тр |
р знак, да се раскравио, кад, ето, хоће да се шали.)</p> <p>А благајнику се разведри мало оно м |
а Ната се мигољи у тешком пртљагу, хоће да се извуче, па то раскопчава огртач“, то чупа с ногу |
же са столице, па се узврпољио.{S} Хоће да се пева.{S} Друштво треба само да пева.{S} А он поги |
више, него што је уистини било.{S} Хоће да се све то танко зна и прича, како је, на прилику, го |
родера благајник кроз грло, као да хоће да га прочачка. </p> <p>Госпођа бележниковица нежно про |
говим грудима.{S} Тама нека као да хоће да му помрча светлост необичне љубави, што је носаше ув |
</quote> <pb n="48" /> <p>Даринка хоће да јој помогне, па се.{S} Уплете и она: „Први санак мир |
ре не започети.{S} Госпођа Рашићка хоће да му век поједе, што до сад већ неје говорио с нећаком |
проговори.{S} Само госпођа Рашићка хоће да је нешто необично слатка.{S} И досад је била мед пре |
е на селу.{S} Она двојица ђаци, па хоће да проведу свој школски одмор што слободније, што разно |
</p> <p>Даринка стала на лотру, па хоће да скочи с кола.{S} А Катица претрчала, па је прихваћа. |
нада се он од самог народа.{S} Па хоће да и свој говор, што има да га држи на Брајковачком сел |
„вечитих правника“ доста, ал и ти хоће да играју само господина.{S} Или се и не мисли на то, д |
помешао с гостима.</p> <p>Бележник хоће да га бојаги, боцка, па га загрлио.{S} И пева му: „Нит |
вима, ко често и уводне чланке, ко хоће да ствара јавно мњење?{S} Људи већином још не позвани н |
да.{S} Боже сачувај!{S} Само... ко хоће да ради за народ, мора живети с народом; а не башкарити |
теван одлучно и као да некога љуто хоће да укори, а опет да изгледа и као очински савет...</p> |
о наћи слушкињу, па не знам, које новце да јој даш.{S} Нема у нашег света сиротиње, не зна ти н |
очепао лепа друштва“, те не може друкче да тузи угове, већ се болном душом хвата за њихне траго |
црвенела до иза ушију.{S} Заборавила, и да навуче дубљена очи махраму, што је пребацила преко г |
наговорила, да позове Бранка к нама, и да му пошаље новаца, да амо дође, те да се момак мало о |
лоне, да изгледа, бајаги, као канабе, и да пречасни не би дерао чакшире о голу даску.{S} Пред к |
рце све јаче куца.{S} А кад већ дође, и да седне на свој прозор, несташни ђаволак с леве јој ст |
што боље удесим с овим, што постоји, и да живим, – одговори Јаковљевић као у шали. – Таки је, |
ди, то бар да му каже, шта мати жели, и да она то чини само по материној жељи. </p> <p>Од онога |
ра.{S} Прошао!{S} А да је био искрен, и да јој је хтео све признати, морао би приповедати, како |
“:</p> <p>Кад је тај Дарвин измислио, и да је човек постао од мајмуна, може ко исто тако измисл |
на, шта ће.{S} Не би било лепо, опет, и да оде, а да се не јави њему и његовој матери. </p> <p> |
само шалу с њим, те скочи на њега.{S} И да не беше ту начелника и бележника, би медвед угњавио |
ње, да је Ната сад и то хтела да каже и да би то рекла, да није ту – „дете“, Даринка, а деца, д |
кикот и клицање.{S} Таман да се дигне и да види иза џбуна, ко је то, а пред њ испаде мала Зорка |
ковачкога под прозорима попине Јелене и да допру до Стајића, док већ и он не дође у двориште св |
</p> <p>– Хвала вам!{S} Ви тако умете и да храбрите, да сам сад опет слободнији. (Понда се затр |
в, ујаку за љубав, да неје ту и Јован и да не осећаше збиља потребу, да се одмори.{S} Готово да |
глашујући његову смрт изненада.{S} Но и да му је све седморо деце заживело; хватао би се крај с |
иду. <pb n="61" /> Понда мисли, а што и да дође он амо?{S} Ваљда га се тиче когод овде?</p> <p> |
или ни један пут оде на катихизацију и да задржи достојанство над учитељима у школама у месту |
учи се од њега, да само по цвећу идеш и да и са најружнијег цвета скупљаш само оно, што је најл |
да за себе ради.</p> <pb n="53" /> <p>И да је когод рекао поп-Стеви, да неје сретан, или да се |
ма стискује уз Јеленино раме, као да би да се скрије.</p> <p>– Несмо ми забадава изостали толик |
н на мах разгали, па примети, као да би да заглади своју отоичашњу реч, примети благо:</p> <p>– |
о ће натраг, ту је Скила, мати, која би да удоми своје дете, његова Јелисавета; ако ће напред, |
ога друштва.{S} Па већ и онако имала би да га пита много, много, да га пита, срди ли се још на |
о девојче.{S} Па кад неје уз њу, све би да јој је што ближе, све има нешто да разговара с њом.{ |
, још већи немир уђе у њега.{S} Хтео би да доспе и у читаоницу, где одбор издаваше још последње |
есуђује, пред самим собом.{S} Колико би да је непристран, некако му вага судилачка и нехотице с |
м.{S} Тешко оном, који мора све на себи да искуси!{S} Ја сам прошла добру школу: цео је живот ш |
те народ,... да, учите га!{S} Треба сви да га учимо!{S} Ја то увек кажем, а то ћу и сам урадити |
у и сам урадити: треба више учених људи да се помешају у народ, у масу.{S} Ви имате иначе потпу |
се и на тебе примени оно:{S} Кога мрзи да ради, тај је вечито незадовољан са својим позивом, и |
и у њега.{S} Гледа га, па не зна, да ли да се одсмеје као на шалу или да прими као истину.</p> |
пет ће она – он је тако добар!{S} Је ли да је Бранко добар?</p> <p>– Врло добар.</p> <p>– И мат |
тело тек под земљицу вргне“, а некмо ли да траје, „док се поје, док се винце пије, и док срце у |
лакше поднети, да је син оца лоле; али да бацим на њега и ту љагу, да му је мати распуштеница, |
делио, ваљда, с народом своју муку; али да бих му био учитељем у његовој најпречој потреби, рад |
оштен човек.{S} Стекао је доста.{S} Али да је умео, могао је и више.{S} Човек се мора збиља див |
намо, камо смерају, али...</p> <p>– Али да ћутимо, ваљда, па да им климамо главом, као оне лутк |
је ме ни близу памети, да се кајем, или да се тужим на Беч.{S} Али ипак ме срце вуче нашем крај |
од рекао поп-Стеви, да неје сретан, или да се подао Јеци, он би му одговорио, као што толико пу |
глав да сахрањује, да свети водицу, или да у берби стражари, како беру берачице.{S} Ту је мала |
на, да ли да се одсмеје као на шалу или да прими као истину.</p> <p>- Поп Стеван, Бог ме, не по |
о и за што наш народ пропада; Јеша воли да „политизира“, особито још кад наиђе на паметна човек |
инка. </p> <p>Али као да она не сме, ни да спомене: „Отишао је!“ А ова, бог ме, ни онда, када б |
азите.{S} Не би је било, уверен сам, ни да ја останем.</p> <p>– Најпосле оно, што сам ја хтео, |
ојати, огледа и њен глас, а озбиљан, ни да брком мигне.</p> <p>Јелена се стисла, па не пушта гл |
ништа?</p> <p>– Баш ништа.</p> <p>– Ни да он, баш у овај пар, када ми о њему говоримо, виси на |
оквареније. „Дете, за Бога, не треба ни да зна, да и тако што има на свету.{S} За њу нису још т |
у ја одмах...</p> <p>Неје имала када ни да доврши, што је у радости хтела рећи, већ најпре поск |
ти, како је оштро то рекао, па не ће ни да му погледи у очи.{S} Али тек опет дода: </p> <p>Па а |
а неки цвет.</p> <pb n="37" /> <p>Он ни да дахне јаче, па се не миче, само да не узнемири то ди |
а на опрезу, што сад не ће ни на што ни да се осврну, – рекао би, уморили се, ваљда, лов ловећи |
p> <p>– Нема ту шале.</p> <p>– Та стани да дођем к себи!</p> <p>– Е, Бога ми је госпођа Рашићка |
зе. </p> <p>Па му данас не пада на умни да се смеје, када благајник поче урлати разне гласове, |
еје чудо, ако би гладни Брајковачки пси да га загризу.</p> <pb n="82" /> <p>Али овај пут им неј |
вац, венчаће их, и ти ћеш, можда, имати да тераш још парницу с узурпатором твога наследства.</p |
олико, да узме своју руку на траг, нити да његову стисне, већ му је подала, па је он љуби и мил |
са гдегод у шушњарку или у бразди, нити да вијају над собом облаке, већ пуштају, да поред њих п |
ота имала цело после подне, с киме речи да проговори, да не дође какво дете, те не купи за новч |
м поп Стеван крупно мисли.{S} Нико речи да проговори.{S} Само госпођа Рашићка хоће да је нешто |
иће поп Стева један пут сестри, видевши да ће јој тиме погодити најватренију жељу.</p> <p>Тинци |
ад, пуши и замаглио у уској сеници свој да баш видиш, како куља плав дим на врата. </p> <p>Наме |
>– Ти иди, голубице моја!{S} Иди, немој да се крхаш ту! – вели јој разнежени супруг. – Ти бар н |
се застиди,</p> <p>– Не срди се; немој да се срдиш.{S} Ја се увек забуним.</p> <p>– Прелетео б |
иш, скинућу ти шешир до земље.{S} Немој да се и на тебе примени оно:{S} Кога мрзи да ради, тај |
сачувај.</p> <pb n="105" /> <p>– Немој да спомињеш штогод о томе пред тетком.{S} Она се страшн |
а прашина по улици, али ни по што немој да остави отворено преко ноћи...{S} И тако даље...</p> |
словима, госпођа бележниковица зна увек да га одржи у статус кво.{S} Но он сам још увек не забо |
> <p>Да Бог ме! – одговори Даринка, тек да из учтивости рекне што, кад већ Јелена не прихваћа.< |
ели на суху грану на некој брескви, тек да зар омиришу мало барута.</p> <pb n="22" /> <p>Иначе |
називате „господине“ – рече Бранко, тек да се, бојаги, извини. </p> <p>- Ви сте ипак старији, - |
и тако даље,... још Бранко Стајић, тек да наврши свој <foreign xml:lang="la">triennium philoso |
хета и месни школски управитељ, али тек да у недељи дана један пут или ни један пут оде на кати |
а га она.{S} Хтеде он да рекне, као тек да одмахне: „Па добро!“ Но се трже.</p> <p>– Хвала вам. |
о ишчитана глава, ипак не мога бележник да се том приликом одржи, а да не примети, било што не |
ње ради највише се и предомишљао, да л да сврне к свом другу.{S} Сам неје знао, како да се с њ |
а мном у Карловце на свечаност.{S} Је л да ти је право?{S} У госте ћемо код Тинке.{S} Време је. |
нко већ пошао, а неје се још решио, дал да иде Јовану.{S} Дошао је и спрам куће његове, па не з |
ељи; а једног од мојих ђачића почео сам да учим <title>Ајдукову песму</title>, – допуни учитељ. |
Шта ти ваља радити, то ти треба већ сам да знаш после осам година, што си их провео у гимназиск |
н умуче.</p> <p>А Јеша кад немаде с ким да политизира, и сам паре, да је најпаметније слушати п |
/p> <p>Зорка неје дала ни о чему другом да се говори, него о томе.{S} Синоћ је већ доучила све, |
ки одмор, тим више, што ћу том приликом да будем сведоком једне опште народне свечаности, какве |
ако ће пред поп-Стевом и својом кћерком да га се нахвали.{S} Још да јој испадне за руком, да и |
<p>Попина Јелена хтела одмах за Зорком да потрчи пред Даринку.</p> <p>Али је задржала мати.</p |
исај.{S} Срце би на том уздисају тешком да полети.{S} Ох, полетела би Јелена и душом и телом!{S |
а груди, где да их скрсти, а где гласом да јачим говори, где опет тише, и тако даље.{S} Данас ј |
ите... </p> <pb n="93" /> <p>Пође Јован да нешто говори кроз мамурлук; али га речита бележников |
га трже весео кикот и клицање.{S} Таман да се дигне и да види иза џбуна, ко је то, а пред њ исп |
у у вароши и настанио се тамо.{S} Таман да поживи у миру, а капља га обори под земљу...{S} Па к |
нашао новију и згоднију кошницу. „Србин да нешто изуме, кад је паметни Шваба већ све изумео!“ Ј |
не срдим, – уверава га она.{S} Хтеде он да рекне, као тек да одмахне: „Па добро!“ Но се трже.</ |
А он опет зазире и од „омладинца“, као да <pb n="71" /> меће на коцку не знам шта.{S} Стало по |
свом срцу, по свом „вишем позиву“, као да је он сам ту, па сам својој Дулчинеји слади санак.</ |
...?! – замисли се чисто поп Стева, као да му је страно то име; понда се сети. „Јогуница!“ поми |
је од вароши до самога Стражилова, као да нико не хаје за жарко јулијско сунце, што је прижегл |
<p>Благајник укрљешти очима у њега, као да се увери, да ли се овај шали ил’ озбиља бенета.</p> |
</p> <p>– Бележниковица га погледа, као да му не верује.{S} Вели:{S} Зна део комшилук, само не |
, господине Бранко, – рече Даринка, као да јој жао, ако је збиља тако, па га чисто теши. – Ја с |
е усне.</p> <p>Дрхће Јеленина рука, као да је тресе тролетница.</p> <p>– Јелице, – шапће учитељ |
аљина, што је као швигарица носила, као да се упила у обле јој удове.{S} Запурила се у лицу, па |
а је ли чудо, ако се Тинка осетила, као да се други пут родила, па дошла на бољи свет, кад је б |
ледом пролете по друштву око стола, као да се, збиља, осведочи, да је баш она та „ружа“.</p> <p |
Ната и сад, па купи све гдегод шта, као да неће на пут него, сачувај Боже, на онај свет,</p> <p |
поља мед, ал изнутра јед, сам јед, као да не слути на добро.</p> <p>– Да, да, треба да идеш, д |
чари и осуђују неке његове стихове, као да су пука проза и крпарија, тек без њега ко зна би ли |
поп-Стевана Радојчића загрмело је, као да је пао у њу гром с ведра неба.</p> <p>Кад се Јован в |
ке.</p> <p>Састале се и поздравиле, као да се бог зна колико дуго несу виделе, или као да су пр |
д Јелене, како су тамо гошће дошле, као да осети, да су му сад у оној кући врата затворена.{S} |
ка већма стискује уз Јеленино раме, као да би да се скрије.</p> <p>– Несмо ми забадава изостали |
Али Јован се одсмеје и одговара се, као да има још времена.{S} А Даринка опет нема каде.{S} Нег |
наше и сребрњаче, све нове новцате, као да су онај час испод чекића, којима је пречешњејши дари |
обрекао, да ће тако ући у Карловце, као да ће доћи, „да бирају војводу“. </p> <p>Матер је спрем |
м и после вечере заређале здравице, као да му је до сад све тек као шала изгледало.{S} Прочачка |
<p>Свечана тишина завлада на обали, као да занемеше оне тисуће грла искупљенога народа.</p> <p> |
е, већ саже главу, па стаде гутати, као да јој нешто засело у грлу.</p> <p>Бранко као да не ће |
Стеван на мах разгали, па примети, као да би да заглади своју отоичашњу реч, примети благо:</p |
Зорка се приљубила уз њу, па ћути, као да не сме да проговори.</p> <p>– Ово понесите као споме |
цео дан неки немир, па иде по кући, као да нешто тражи.{S} До подне је још како тако и прошло; |
пару, те се залеће с травке травци, као да им шапће, да не клону. </p> <p>Негде се скрила препе |
> <p>Поред сенице се „нешто закрши, као да неко склања себи с пута ону лозу, што се обично онак |
то, то ти је! – затрча се бележник, као да реши ствар што пре. </p> <p>Јован сад тек не зна, шт |
е одобрава. </p> <p>У том начеоник, као да њих тројице тамо и нема, запева своју најмилију, тих |
, - поче поп Стева с киселим лицем, као да му је ко на жуљ стао, – немој и ти тим незнабожачким |
тискивајућ књиге своје под пазухом, као да би их скрио, она седне за гласовир, те му мами сад н |
="81" /> утицај, да се осети лаган, као да се на ново родио.{S} Опет му мио цео свет.{S} Та, жи |
ала Зорка, како стала у један угао, као да се закопала.{S} Само да јој не би ко рекао, да ту не |
Хм! – продера благајник кроз грло, као да хоће да га прочачка. </p> <p>Госпођа бележниковица н |
вима вуку Јуди, те дају буд за што, као да има слепога миша под прагом, или их медом залаже.{S} |
и.{S} Или би провирила кроз прозор, као да некога од некуда изгледа.{S} Ако случајно прође туда |
и, бар да сад не мора лупати главу, као да му је све ново.</p> <pb n="33" /> <p>Како сам нисам |
и с улице.{S} Кад опет оде по воду, као да је себи по смрт отишла.{S} Враг би је знао, шта ради |
а му сестрић бар лепо мисли о њему, као да се осећа нешто крив, што је и њега и матер му тако о |
лед му несигуран склизну на страну, као да не сме да се задржи ни на једној ни на другој.</p> < |
азговора свог с Миланом на прозору, као да је нож прободе кроза сред срца, па јој се стиште тер |
дете!{S} Јер видим, и ти је волиш, као да си је ти родио.</p> <p>– Јелена... наша Јелица је мо |
тивац, као што га је Бог створио... као да те гледам.{S} Твоји ђаци не ће смети пред тобом чита |
ограничена у идејама, <pb n="92" /> као да им још не да, да им се кристалишу појмови.{S} Ослобо |
ад друкче!..{S} Госпођа Рашићка!{S} Као да пркоси!“</p> <p>У исти мах му сину друга мисао, па м |
да пробије груди.</p> <p>– Јух!{S} Као да си се уплашила? – примети Даринка.</p> <p>Јелена јој |
аше до њега необичан лавеж паса.{S} Као да се сви пси у Брајковцу побунили противу месеца, па и |
ветрину.</p> <p>Нигде живе душе.{S} Као да се све, штогод дише, под камен завукло или се у земљ |
раво, што Даринка оде с Јеленом.{S} Као да јој је сад крива нешто и она, па се боји, поквариће |
а нит зна за што, нит зна камо.{S} Као да је нека слутња или жеља,... шта ли, увлачи се тако н |
но, не трпи то ни за живу главу.{S} Као да ми ту седи!{S} Вели увек па се удари иза потиљка.)</ |
/p> <p>Нова неприлика за Јелену.{S} Као да је данас заборавила и на Брајковачко певачко друштво |
је истина.{S} А ко је томе крив?{S} Као да и један и други избегаваше интимнији разговор.{S} Бр |
уго место, – одговори јој Бранко, а као да плива у задовољству.</p> <p>– Госпођа ваша мати није |
да то више власти не забране.{S} А као да се тврдо узда, да ће, ма у последњем тренутку, и заб |
инка.{S} Чудновато!{S} Од њена суда као да највише стрепи.{S} Не за то, што би се бојао, да она |
сла у његовим грудима.{S} Тама нека као да хоће да му помрча светлост необичне љубави, што је н |
невољи своје сестре Тинке.{S} Тинка као да се на ново родила, кад је дошла у братовљеву кућу.{S |
ло мало, а тако отмени гости!{S} Па као да су целом селу дошли!</p> <p>Догађај је то за Брајков |
д је била мед пред Бранком, али сад као да ће да се сва разлиже.{S} Чак му је одушевљено говори |
се вуче и чеше око мајсторице Јуле као да се и сам препоручи особитој њеној милошти.</p> <p>Јо |
а, – проговори поп Стеван одлучно и као да некога љуто хоће да укори, а опет да изгледа и као о |
шао – рекла би Даринка. </p> <p>Али као да она не сме, ни да спомене: „Отишао је!“ А ова, бог м |
ог зна колико дуго несу виделе, или као да су претуриле некакву страшну опасност преко главе, п |
</quote> <pb n="75" /> <p>Благајник као да се замислио за својом чашом, па гасе не тиче ни живи |
шану Јеша Јовану. </p> <p>Али Јован као да не слуша, јер се нагао већ преко стола с чашом у руц |
/p> <p>Девојка ућута.</p> <p>Бранко као да неје ни слушао ништа после својих речи са попом...</ |
нешто засело у грлу.</p> <p>Бранко као да не ће више о томе да говори.</p> <p> И сви заћуташе. |
на њу.</p> <p> А зашто се срди, то као да сад тек почиње да нагађа.{S} Па баш за то треба да м |
ник је „ухватио шпиц“.</p> <p>Писар као да се нешто очемерио вечерас, па је мрзовољан.{S} Кадго |
се, до душе, доцније опростио, јер као да је омирисао, да Бранку карактер не би тако што никад |
ођи Нати, да види своју сестру, баш као да јој је, не дај Боже, према глави.</p> <p>Сад се, Бог |
ов нагли одлазак у мислима. </p> <p>Као да осећају, е би им неугодно било, да остану у друштву |
Бранко га радознало погледа.</p> <p>Као да није узела озбиљно,– дода онај.</p> <p>Мислим и сам |
е младе или жене на крштење.</p> <p>Као да сунце Даринци сину, кад угледа Јелену, како жури њој |
пред светом.{S} Само је поп Стева имао да прогута неколико грких залогаја, неколико прекора и |
збиља потребу, да се одмори.{S} Готово да је био већ и заборавио на ујака; а кад га се и сетио |
па га својски узеде под руку.{S} Готово да је силом прогурала своју левицу око Бранкове деснице |
, дакле, остаде учитељу паметније, него да слегне раменима, па да се и он придржи „начела“ Брај |
, па и Криста. („Боље да ми је ту, него да се витла којекуда“, мисли госпођа Ната).{S} Мајстори |
А он погибе за младим друштвом.{S} Него да не увреди кога, ако би другог замолио, да запева, пр |
ушку уза зид. – Волим овај лов сад него да сам данас уловио дивљег вепра у спахинском забрану.< |
вог благослова; не знам ништа друго, до да се молим Богу за тебе.{S} Шта ти ваља радити, то ти |
ољиво таји, што би сваки тако радо хтео да зна. </p> <p>Да Бог ме, да су прорешетале и на ситно |
се био расрдио, да је у један мах хтео да оде из Брајковца.{S} Него добро, те то неје никоме к |
рала дерт, па је у свом мамурлуку почео да мрзи на цео свет тако, да га мржња, да, баш та мржња |
p>У том је и Бранко легао.{S} Почео био да чита.{S} Нашао негде на орману пре неколико дана још |
S} Е, па то боли!{S} Он, који је научио да с позорнице, занесен небесним задахом, презире цео с |
елена мисли о свом јаду, а Даринка – ко да је зна?{S} Још да се није Зорка рашћеретала око њих, |
овод до Карловаца.{S} Једва је могао ко да верује, да кола, у којима беше Бранко, не ће стићи с |
не осврће ни главе!{S} Он се чуди, како да то више власти не забране.{S} А као да се тврдо узда |
а пријатеља највише светују о том, како да се и Брајковац и Брајковчани покажу том приликом. „Т |
не к свом другу.{S} Сам неје знао, како да се с њом опрости.{S} Осећа, да не би могао бити равн |
стрпељивија, то одлучнија. </p> <p>Како да се састане с њим?{S} Хоће ли он вечерас доћи под њен |
рнога живота овостраних Срба.{S} Дакако да Карловци имају да захвале на том значајном положају |
рајковцу, нешто, што они не могу никако да схвате.{S} Било да им је криво, било да им се допада |
аћа.</p> <p>У планини, знате, може лако да се промени За час киша пљусне, – примећује онај.</p> |
утовали од озгоре у Брајковац, уме тако да приповеда, па ја тако мио!{S} Сама мама рекла је пос |
е на професуру, па ће те и ви лепо тако да спремате омладину на госпоство.{S} Једино се клањам |
учитељ Кнежевић ваљан учитељ, ма колико да је избегавала, да лепу реч рекне за њега пред кћерко |
собине својих предака.</p> <p>Ма колико да писар важи у Брајковцу као ишчитана глава, ипак не м |
p> <p>– Боже мој, наш учитељ уме толико да приповеда, а није прошао толико света као ви!{S} Па |
силом насмеши. </p> <p>– Немојте толико да мислите.{S} Разговарајте, штогод, барем кад сте са м |
да је ту српска патријаршија“.{S} Тешко да има у српству иоле знатније личности, која неје била |
тала је, тако рећи, из народа, па тешко да се игде интелигенција тако удаљи од народа као наша. |
у кућу.{S} Па то је прилика, као и мало да се боље позна. </p> <p>Попина Јелена...{S} До душе, |
тако добро осећао.</p> <p>– И хоћу мало да приседнем, – одговори Јован, отирући зној, а зној му |
почне разговор.</p> <p>Хоће и наше село да се прослави, – беше му прва реч.{S} Од њих две не зн |
олико разметање свога потчињенога, било да тек, што у Брајковцу кажу, „избаци“:</p> <p>Кад је т |
атовој кући било каква већа посла, било да му дођу гости, било да се кољу свињи, или тако што, |
већа посла, било да му дођу гости, било да се кољу свињи, или тако што, Давина је увек ту, да с |
да схвате.{S} Било да им је криво, било да им се допада, тек не могу срцу да одоле, те и они уд |
о они не могу никако да схвате.{S} Било да им је криво, било да им се допада, тек не могу срцу |
е сам Варнава у манастиру, како би било да пред вече банемо тамо?</p> <p>Како се дознало за узр |
мо сами, него бог те пита од куд морамо да набавимо.{S} Алати наши за најобичније наше потребе |
исао, па му послао и путна трошка, само да дође.</p> <p>– Бога ти, прекинућу ти реч, зна л се ш |
н ни да дахне јаче, па се не миче, само да не узнемири то дивно мало створење.{S} А лептир шири |
у воћњак.... у гору,... ма куд,... само да се не састане више ни с ким од њих!{S} Па у јутру, ч |
к тако комотни!{S} Тако и чика!{S} Само да га нико не дира! – нашали се и Јелена. </p> <p>Где ј |
један угао, као да се закопала.{S} Само да јој не би ко рекао, да ту нема за њу места!</p> <p>М |
лонити, ни колико отлен дотлен.{S} Само да ти приповедам, шта ми је нарадила.{S} Ономад...</p> |
не опет у свет,... у виши свет.{S} Само да му се дочепати Новога Сада или Београда, да се препо |
пући, вели Рашићка за Стајићку.{S} Само да се већ једног дана прошетају деца, Бранко и Јелена, |
да прихвати реч.{S} Опет ће он:{S} Само да нас послужи лепо време!</p> <p>Да Бог ме! – одговори |
Хоће да се пева.{S} Друштво треба само да пева.{S} А он погибе за младим друштвом.{S} Него да |
дан према другом неучтивији, те не само да не ће више говорити између себе „ви“, већ „братски с |
ју народ с највећим пијатетом хоће само да оживи свечаним начином, када се тим најбезазленији о |
јмилију, тихо, по свом начину, тек само да да арију: </p> <quote> <l>Дух времена сад је таки,</ |
ељев усклик: </p> <quote> <l>„Само само да још мрети није“</l> </quote> <p>Понда се трже. </p> |
р није свршена.</p> <p>– Па за што само да оде тако из ненада?</p> <p>– За што?{S} Така ти је д |
свога оца.{S} Тако ни у чему не можемо да издржимо конкуренцију странога света, а овај употреб |
аза; а поред Јеце нема никаквога.{S} Но да потраје овако даље, ишчаурио би се из њега под старо |
њега се пило и ликовало по често.{S} Но да је био таки гениј, као што га ви сад величате, то ни |
ој већма долази у главу, да је потребно да се са учитељем састане, то Јелена све нестрпељивија; |
о, да дође најпре овамо, па сви заједно да иду. <pb n="61" /> Понда мисли, а што и да дође он а |
о идем, – одговори онај. – Него искрено да ти кажем, волим, и што сам био ту.</p> <p>– Жао ми ј |
лато с ногу, па би зар колико толико то да заглади.{S} Неје имао свога сталнога уверења, ни док |
ко преноћи на Пештанској станици, место да преноћи, као што требаше, у Новосадској саборној црк |
сад; тек мисли, требало би, можда, што да рекне.</p> <p>– Али збиља се не срдим, – уверава га |
, што је човек уме замислити.{S} За што да не буде срећна? </p> <p>Понда му се мисао понесе за |
е би да јој је што ближе, све има нешто да разговара с њом.{S} А кад је у друштву, заборави, шт |
>Ти не треба да се што бојиш, – узе поп да кује, док је врело. – Узећеш добар стан, па ћеш држа |
римо на Дунав.{S} Сад треба скоро и топ да пукне.</p> <p>– Децо, ја то не ћу моћи све издржати, |
о мислити, ако ничега другога ради, бар да сад не мора лупати главу, као да му је све ново.</p> |
чекала на прозору, и он не дође.{S} Бар да је после серенаде и прошао онуда, кад је изгледала н |
евићем, ако ничега другога ради, то бар да му каже, шта мати жели, и да она то чини само по мат |
за манастирског ђака...{S} Наопако, зар да га мати жива сахрани?{S} Не да се Тинка ни опепелити |
оглади брке, продрма своју столицу, зар да се увери, је ли на добрим ногама, па – на здравље!{S |
ак с леве јој стране у грудима хоће зар да искочи; толико се пута захука, дошао је већ под грло |
н завукло или се у земљу урило, тек зар да нађе хлада.{S} Једва што се овда онда зачује, како к |
и видило се, тобож, некога рада, макар да се заман викало:{S} Хлеба!{S} Хлеба!{S} А тек сад?{S |
да прозру мало бар и у будућност, макар да отшкрину крајичак непрозриве копрене, која тако јогу |
г сина у школе.{S} А није рада, ни кћер да уда у село.{S} Вели: „Село ти је тек село.“ Ето, она |
.</p> <p>Ту књигу узео Бранко и вечерас да чита.{S} Али, као обично, кадгод је, било телесно би |
ао да некога љуто хоће да укори, а опет да изгледа и као очински савет...</p> <p>После вечере о |
... сушта практичност.{S} Но немој опет да бркаш практичност с егоизмом.{S}Ја, до душе, немам т |
где су Срби помешани с Немцима.{S} Јест да Србин устукне испред Немца; али то је само у први ма |
има.{S} Ја то и опет кажем.{S} Оно јест да и у вароши може бити опет само учитељ, али друкчије |
о, у туђој руци маљ, којим би себичност да кује своје планове!{S} Играчка туђег ћефа!</p> <p>За |
се. – *Цело ја знам; само још који пут да прочитам...{S} Је л браца, – окрену се, као чигра, у |
пут и светлила му, да не залута.{S} Већ да му увређена љубав и преварена вера у поштење с болом |
ки и толики пут.</p> <p>Него почела већ да се једи.{S} Све се разишло од куће: и деца и девојка |
еш му и поверовати, да му срце хоће већ да пукне од среће.</p> <p>Јелена задрхта.{S} Провирује |
у тим годинама својих кћери, морају већ да помишљају и на зетове.{S} Ја кажем, Стефане родитељи |
кономији, али толико <pb n="89" /> могу да знам, да, пре него што поцури шира, мора да поцури п |
е, где је? – опет она.</p> <p>– Не могу да мислим.</p> <p>– Није далеко.</p> <p>– То може бити. |
наговорио вашег ујака?</p> <p>– Не могу да мислим.</p> <p>– Моја мати.</p> <p>– Ваша је мати вр |
ен се усијао.{S} Коњи касају, а не могу да се обране од силних мушица, што их спопале.{S} Вуку |
у Карловцима испасти.{S} Чисто не могу да верујем...</p> <p> „— Ти, канда, не идеш из Брајковц |
раних Срба.{S} Дакако да Карловци имају да захвале на том значајном положају у историји српског |
ј светковини, немојте бар ви Карловачку да пропустите.</p> <p>– Па: сад, ваљда: не ће ни бити н |
ћи апетит отворио, што зар хоће на њему да излије сав свој кив, што је Јован, назирући у њему, |
сле једна за другу.{S} Па имају, о чему да и разговарају.{S} Јесте, да разговор њих две неје за |
је, како од неко доба не може ни о чему да мисли, а да у једно не помишља и на то девојче.{S} П |
"87" /> се, како отровне мијазме почињу да трују наш политички ваздух.{S} Не, овде сад више не |
је данас време, кћерко.</p> <p>— Ја ћу да сачувам, мама, мајчину душицу.</p> <p>Госпођа Ната с |
крену и предаде преда се.</p> <p>–Ја ћу да се срдим на вас, –прекинуће Бранка, кад опет чу посл |
акати не ђе, па ти је слађе...{S} Не ћу да будем адвокат или чиновник...{S} Ти видиш зар, да се |
о вароши, не ће нико на село. (Ја не ћу да пребацујем штипендистима, као што је то у нас мода, |
ј свет у рационалној економији.{S} Хоћу да сам независан, потпуно независан.{S} Кад буде време, |
д иди никад, поп-Стеване!</p> <p>– Хоћу да те женим.</p> <p>Бранко избечи очи у њега.{S} Гледа |
е радосних очију. </p> <p>Мати, ја хоћу да идем у латинску школу.{S} Ја ћу бити, мати, као год |
вео у гимназиским скамијама.{S} Ја хоћу да више знаш него ја.{S} Није истина, да више пати, кој |
ло у Карловце било у Загреб,... ал хоћу да сам независан.{S} Брате, ништа лепше од тога...{S} А |
штина; ово је моја срећа!{S} Овако хоћу да је цео свет.{S} Па у том снивању о породичној срећи, |
било да им се допада, тек не могу срцу да одоле, те и они удесили збор.</p> <p>Ох, како је див |
...{S} Али... не разумеш ме...{S} Нећеш да чујеш, како ја судим...{S} Знаш, ја...{S} Најбоље ће |
и било о нашој Јелени.{S} Даклем, видиш да ствар није свршена.</p> <p>– Па за што само да оде т |
S} И ни паре дуга нема.{S} Штогод видиш да је њено, све је то слободно и, што она каже, „божије |
својом кћерком да га се нахвали.{S} Још да јој испадне за руком, да и Бранкову матер превари, д |
јаду, а Даринка – ко да је зна?{S} Још да се није Зорка рашћеретала око њих, ишле би као осуђе |
и госпођа Јелисавета морала одобрити, (да је варошкиња не надмудри): – Да Бог ме, младеж треба |
штински писар, дочекао га је оберучке. (Да ко ће, ако он не би!{S} Рају је само за време судбин |
е, чијега се суда боји, ако је и уверен)да му „кругове његове“ не може побркати.</p> <p>– Седи! |
би сваки тако радо хтео да зна. </p> <p>Да Бог ме, да су прорешетале и на ситно и на крупно реш |
{S} Пита сестра брата за савет. </p> <p>Да га да, вели поп Стева, у Јазак за манастирског ђака. |
Само да нас послужи лепо време!</p> <p>Да Бог ме! – одговори Даринка, тек да из учтивости рекн |
ша се интелигенција покварила...</p> <p>Да није још нас учитеља, који издиремо за вас све, слоб |
Карловце!</p> <p>Јелена застаде.</p> <p>Да, душо.{S} Ићи ћемо на свечаност, – опет ће мати. – Н |
е задовољније мало разгали лице.</p> <p>Да ме ко не тражи? </p> <p>Не знам.{S} Ја сам пошао био |
ело, а познаје га скроз и скроз.</p> <p>Да говорим толико... не знам већ коме, послушао би ме и |
новије доба сећају, – одговори Бранко, –да су познавали Бранка лично, па чак и консхолари му би |
} Испит, понда ради што хоћеш. </p> <p>–Да, да!{S} И ја тако мислим.{S} Да Бог ме!{S} Положићу |
е тако ући у Карловце, као да ће доћи, „да бирају војводу“. </p> <p>Матер је спремио, да дочека |
наклоности, да исправим свет раменом, „да плачем за туђим насилима“, и тако даље.{S} То су све |
вог несретника мужа као права патница. „Да ме је цео Срем клео, не бих наишла“, говорише она је |
анило Славнић умре као капетан у миру. „Да не је у њему срце куцало толико за свој род, можда б |
з школе?{S} Да га с по пута скрене, па „да извади можда свом рођеном детету очи из главе“ На пр |
ака и неколико ђерзонака кошница – тек „да покуша“.{S}А наопако се једио, што српски пчелари св |
е било то друштво састало, као и на то, даа је у кући већ било речи и о томе, да ће се ићи у Ка |
његове сестре. </p> <p> Млади грк, Јеша Дабижић, отпоручио је матери још пре једнога сахата и ј |
>То је млади Брајковачки трговчић, Јеша Дабижић.{S} По опаљеном лицу и испуцаним рукама види се |
Та „дивна идеја“, као што би казао Јеша Дабижић, пала је прво у памет Јовану Јаковљевићу.{S} Он |
есно врши своје као бегеш. </p> <p>Јеша Дабижић се сетио свога калфовања у Новом Саду и својих |
да прави бележнику друштво.</p> <p>Јеша Дабижић вели:</p> <p>– Баш се добро осећам!{S} Тако мор |
е овде мало позабавимо, – примети после Дабижић, по толики пут, бележнику. – Бога ми, паметна и |
а.)...{S} Да, господо моја, – залеће се Дабижић све живље, – данас сутра пренећемо бесамртне зе |
не бележниче, да овде вечерамо! – кличе Дабижић, кад Кнежевић испева песму. – Дивна идеја! ·</p |
еријом.</p> <p>Једва око поноћи дошао и Дабижић до речи, да наздрави оној идеји која живи у срп |
p>– Ви сте сретне руке, госпо, – ухвати Дабижић као у шали. – Ја бих вам се радо бацио под окри |
е „ви“, већ „братски српски“ „ти“, него Дабижић, на пример, не ће више називати Јована и доктор |
е тиче ни живи разговор између Јована и Дабижића, којима оде и учитељ у помоћ, – ни оштро супру |
ене?</p> <p>– А-а!... </p> <p>У том ево Дабижића с пуном чашом пред Јована:</p> <p>– Господине |
да, општега рада! – развикао се Јован с Дабижићем. – Па ради ли се?{S} Кода вам ради?...{S} Рад |
м ја, позвана да води коло, она не може давати правац, одређивати ток народној судбини.{S} Треб |
у поверенства сигурности, где одборници даваху приступнице учесницима и гледаоцима свечаности н |
а.{S} Тај тако једнодушни протест једва даваше на који тренутак бар маха, да се разаберу гласов |
и, било да се кољу свињи, или тако што, Давина је увек ту, да свесрдно послужи.{S} Она је, тако |
шла, да се поздрави с госпођа–Натом.{S} Давина се одавно нешто и својака с Јаковљевићима.{S} Је |
што кажу, искрен кући, као што је баба Давина Јаковљевићима, од како је...</p> <p>Па и госпошт |
рић.{S} Понда, ево, и ове!</p> <p>Тејка Давина Живковићка прва дошла, да се поздрави с госпођа– |
о оболела.{S} Лек јој тај помогао.{S} И Давина побрати Игњата, па га увек звала братом, а он њу |
ала и Катица, па њена деца и данас зову Давину тејком.{S} Па тако и сви у селу, и старији и мла |
идем, – каже, – да видим моју Кату.{S} Давно је – каже, – нисам видела, па сам је се зажелила. |
му гледа постојано у очи, и, што му се давно и давно неје придесило, – поцрвене, е, поли га, Б |
а постојано у очи, и, што му се давно и давно неје придесило, – поцрвене, е, поли га, Бога ми, |
а мезимица, па мати гине за њом.</p> <p>Давно је било, кад „се одбила“ из куће својега оца, пок |
едама, о променадама...{S} И њу ће мати дада на јесен код тетка–Нате у варош, па да и она иде у |
док трајало и његове и женине сиротиње, даде све до последње крпе, а не задовољи неситог мамона |
а Даринком.{S} Усамљеном, као што беше, даде му се широко поље, да их обадве, Јелену и Даринку, |
ет је, знаш, друкче, кад се мушка глава даде видити.{S} Па јави се тек кад год мајсторици, да с |
дише своје.{S} И поп-Стевина Јелисавета даде се обрлатити још до куће, да ће заложити своју реч |
необично ускипило „љубве жаром“, па не даде два пут рећи.{S} Те кад отпратише кући и „чичу“, н |
мислим.</p> <p>Тинка обори главу, па се даде у памет.</p> <p>Ти не треба да се што бојиш, – узе |
никова гроба, – рече јој Стајић, па јој даде два лиска бршљана, што их откиде близо гроба.</p> |
ек сврши гимназију, па, ако Бог и срећа дадне, таман ће ти у добри час доспети за капелана.</p> |
му говори: – ти сад поскидај ствари, па дај унутра, а коње испрегни, па одведи у шталу...{S} Им |
иди своју сестру, баш као да јој је, не дај Боже, према глави.</p> <p>Сад се, Бог ме, „не да ве |
ика, наученика јевропскога гласа.{S} Ни дај боже штогод против тога!{S} Али ни најобичније најп |
мити у онаком смислу, који им поп Стева даје.{S} Оне несу ни мало извеле мисли Јеленине с правц |
руке пружио преко стола, па изнад чаша даје такат. </p> <p>Данас је доба рада, општега рада! – |
а главом, и развукли му се брци, али не даје, гласа од себе.</p> <p>– Да Бог ме, да је госпођа |
иљио очима и развукли му се брци, ал не даје гласа од себе... </p> <milestone unit="subSection" |
агом, или их медом залаже.{S} Па шта им даје за то Јуда?{S} Шта мислите Бофл, сам бофл, господи |
кашиком сву мудрост.</p> <p>– И мати му даје за право. </p> <pb n="57" /> <p>– Е, онда за цело |
газда храну, па џаковима вуку Јуди, те дају буд за што, као да има слепога миша под прагом, ил |
, а она окренула опаклију...{S} И сада, дакако, није имала куд, него ти је вратила „физиту“; ал |
, да није ту – „дете“, Даринка, а деца, дакако, не морају, свашта чути.</p> <p>У то дође и Маца |
њих не тиче, шта свет говори; оне живе, дакако, за своју децу, па – види Бог!..</p> <p>Даринка |
ма ког иначе „господина“.{S} Далеко је, дакако, од мене и помисао, да бих ја делио, ваљда, с на |
ће се ту с једног предмета на други, и, дакако, често долазе у сукоб сами са собом.{S} То ништа |
ли.</p> <p>– Наравно, наравно.{S} И ви, дакако, госпођице, примети Кнежевић и истрже своју руку |
спода универзитетлије увек имају право, дакако!{S} У тринаест школа поцрпу они кашиком сву мудр |
ћивали дуго недељно време.{S} На столу, дакако, вина ил пива пред сваким.</p> <pb n="27" /> <p> |
и културнога живота овостраних Срба.{S} Дакако да Карловци имају да захвале на том значајном по |
ју неје ни помишљала већ и деце ради, а дакако, још је била држећа и млада доста.{S} Не би ништ |
{S} Кукавни човече!</p> <p>За то ли га, дакле, обасипа толиком нежношћу и пажњом на, која је по |
, благајник, писар, неколико одборника, дакле све, што се рачуна у Брајковачку високу власт, се |
ој госпођи бележниковици. (И за писара, дакле, хвала Богу, добар знак, да се раскравио, кад, ет |
га он по каткад с ким има.</p> <p>Шта, дакле, остаде учитељу паметније, него да слегне раменим |
и поретку у друштву! </p> <p>То ли је, дакле, узрок, да се ујак тако смиловао сада на свога се |
вим ми је право, са свим...{S} Ви ћете, дакле, ићи у недељу...</p> <p>– Морамо још у суботу...< |
чаше, цмокнули се и два и три пута – и, дакле попили брудершафт, то јест, потписали пасош, да м |
анжер толиких села и беседа.{S} Зна он, дакле, шта је то Српство и родољубље, а од како се зна, |
остала с Богом и нестаће је с њим, што, дакле, нити има почетка, нити ће имати свршетка, а то ј |
.. </p> <p>За Брајковачки певачки збор, дакле, били су сви уверени, нема опасности, да ће морат |
му о браца– Анти и разбијеној канти.{S} Дакле жива скаче изнад нуле, то јест, бележник је „ухва |
аћати.{S} А туђинац то не може рећи.{S} Дакле, општина му је дала своју кућу, на најбољем месту |
у, кад угледа Јелену, како жури њој.{S} Дакле, већ је ту време, да се иде на певање!{S} Па коли |
pb n="68" /> <p>У том повика учитељ:{S} Дакле, да пређемо на учење.{S} Гласове смо распоредили, |
ју под прозорима попине Јелене!“</p> <p>Дакле, у сред Брајковца серенада!</p> <p>Е, то бадрим ч |
Морамо још у суботу...</p> <p>– Добро, даклем, још у суботу отићи ћете на ту параду у Карловце |
ма није ни речи било о нашој Јелени.{S} Даклем, видиш да ствар није свршена.</p> <p>– Па за што |
>Бранко већ пошао, а неје се још решио, дал да иде Јовану.{S} Дошао је и спрам куће његове, па |
године.{S} Наша славна црквена општина дала му је своју кућу под кирију.{S} Сигуран платиша! < |
о не може рећи.{S} Дакле, општина му је дала своју кућу, на најбољем месту у селу.{S} Данас сут |
дичевића у Брајковцу.</p> <p>Зорка неје дала ни о чему другом да се говори, него о томе.{S} Син |
е клонуше и опет у санку.{S} Даринка се дала у мисли.{S} Беше то чудно осећање, што је обузимаш |
тао дечко из основних школа.{S} Мати се дала у бригу, шта ће, куд ће с дететом.{S} Пита сестра |
узеде да оговара госпођу Нату, како се дала наплатити од поп-Стеве, кад је њена Јелена била та |
игде сукобили.{S} Неје се још ни једном дала ни прилика, да један другому, можда, спасава живот |
у божјој руци!{S} Али је бар тврду веру дала, да ће све и сва порадити и код чике, поп-Стеве, и |
не и исто тако слатке према њој; па јој дале омирисати, како се и њих не тиче, шта свет говори; |
ах с неба па у ребра: то и то је.{S} Из далека добар косач замахује.{S} Међу нама није ни речи |
ођице?</p> <p>Бранко се не довија ни из далека.</p> <p>– И опет „госпођице“!{S} Срдим се! – обр |
а себи, како ће на том путу угледати из далека читав караван кола, начичкана Брајковчанима.{S} |
то које ближе или даље, па изгледају из далека са својим кућерцима сакривена у зелена дрвета ка |
адвоката и ма ког иначе „господина“.{S} Далеко је, дакако, од мене и помисао, да бих ја делио, |
> <p>– Не могу да мислим.</p> <p>– Није далеко.</p> <p>– То може бити. ·</p> <p>– И ви, збиља, |
живот?{S} А ми смо се свим радом својим далеко удалили од пута, који овамо води.{S} Ми имамо књ |
а још од јучер.{S} Јучер је још пешачио далеко изван Карловаца оним путом, што води из Брајковц |
<p>– Мој синко, не треба ни то баш тако далеко одлагати.{S} Ко је рано легао и рано се оженио, |
<milestone unit="subSection" /> <p>Већ далеко измакли путници иза вароши, те језде пољем широк |
што бољу парохију.{S} Ти и твоје колеге дали сте се на професуру, па ће те и ви лепо тако да сп |
влада мртви мрак.{S} Девојче се са свим дало на прозор, мислиш, полетеће.</p> <p>На једаред зач |
је ни бриге.{S} А чим кола ближе, а она даље.{S} Ускубури, устумара се, као незван у небрану гр |
вачки писар, „дочепала ледине“, па тера даље и игра увређену љубав, кује, док је врело.</p> <p> |
опет смотава и сели него Немац, те хајд даље као гусеница.{S} Србин је одмах створен као лептир |
оду у Руму, у Ириг, у Митровицу, или и даље куд у варош.{S} Неје што се Марко боји, да би му, |
се, Бог ме, протекцијом или умешношћу и даље докотурали.{S} У нас немају ни појма о томе или се |
е мање или више губе што које ближе или даље, па изгледају из далека са својим кућерцима сакрив |
на свој рачун...</p> <p>– Треба мислити даље од носа, – проговори поп Стеван одлучно и као да н |
нема никаквога.{S} Но да потраје овако даље, ишчаурио би се из њега под старост, Боже опрости, |
, „да плачем за туђим насилима“, и тако даље.{S} То су све формалности, шупље љуске.{S} Радити |
ћица, добра мати, верна супруга, и тако даље.{S} Баш тада је он тим начином одао своју „тајну“, |
ере судове, шта је кад полупала, и тако даље.{S} Почела је од ономад, а, да је све ређала, сврш |
да јачим говори, где опет тише, и тако даље.{S} Данас је неколико пута питала и брацу и сеју, |
у, о услугама, час о побожности, и тако даље,... још Бранко Стајић, тек да наврши свој <foreign |
чунамо ми ђаци, трговачки момци, и тако даље, све људи млади, који још нисмо ништа свршили, кој |
ђај брата с братом, сина с оцем, и тако даље.{S} Ко седи с миром, том је добро.{S} Богу божје, |
остави отворено преко ноћи...{S} И тако даље...</p> <p>Дотле је Трива извукао, као добар кочија |
ање кошница, будак, ашов, мотика и тако даље...{S} У једном углу стоји наслоњена а на вршак изв |
ера, истрињена дувана, палидрвца и тако даље.{S} У углу поред пећи пар ципела, а о зиду висе о |
убори као на некој водојажи, да се мало даље изгуби роморећи између густиша дивљих ружа, јагодњ |
наговештава.</p> <p>– Помакните се мало даље, – рече писару, који се немо гушио овчијим сиром п |
се таласа китњаста побрдица, да им мало даље пукне на догледу сремска равница испрекрштана друм |
ење.{S} Гласове смо распоредили, можемо даље!{S} Прво женскиње!</p> <p>— А ми? – повика писар и |
е мати, када га испраћала у туђ свет, у даљину, да у највишим школама тамо збира себи плодове ч |
, како је појурио, да види, какве су то даме, што им се шлајери тако лепршају за њима..</p> <p> |
он добро прошао с нама.{S} Хајде, да ми дамо донети, па да ми њега почастимо!</p> <p>Ја сам за |
анас отишла Тинка из Брајковца; а сутра дан се уселила у поп-Стевину кућу госпођа Рашићка, донд |
вићу и његовој прослави.{S} Одмах сутра дан после оног великог концерта, што га је приредило ср |
milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан освану у Брајковцу дан мамурлука.{S} Чича, господар |
га ђенија посветио је цели српски народ дан 10. јулија 1883., приредивши му светковину, каквом |
пут:{S} Па баш сад?!</p> <p>Та, за који дан ће да буде велика беседа у корист преноса последњих |
одмах с кола.{S} Останите макар и који дан дуже...</p> <p>– Ха, то је добро.{S} Понећемо пар г |
авитељ – сувише ревностан.{S} Мало који дан ће проћи, да он не ће посетити женску школу.{S} Па |
можеш је видити.{S} Од пре то мало који дан, да је нема к мени.{S} Него, ваљда, кад је видила, |
иш, шта се кува?..{S} И сам си пре неки дан рекао, сећаш ли <pb n="87" /> се, како отровне мија |
тиште сина на своја недра. </p> <p>Неки дан после тога отишао је сам попа у Карловце и нашао ст |
на неколико дана пред заказани свечани дан у Карловцима се опажало живо кретање.{S} Карловци и |
јешта поспремати.</p> <p>Сутра је радни дан а чека сто послова.{S} Па је већ ето, време, да се |
ојим првим возом...</p> <p>Освану и тај дан.</p> <p>Још у јутро рано поврве народ у свечаном ру |
де овај чека, да му се јави, има ли тај дан какве дужности, то јест, да ли је та донела дете те |
прекосутра, па наткосутра, па још један дан, па недеља?{S} Је л? </p> <p>У томе се отпустила Је |
јој се стиште терет, сињи терет.{S} Цео дан се тужи матери, да је боли глава.{S} А кад пошла на |
не.{S} Овим часима радује се Јелена цео дан.{S} Што ближе то доба, њој срце све јаче куца.{S} А |
шло; него после подне се отегло као цео дан.{S} Једва дочекала, да црквењак зазвони на вечерње. |
собе у собу.</p> <p>У Даринку ушао цео дан неки немир, па иде по кући, као да нешто тражи.{S} |
ваним вечерњим школама, а чистећи преко дан пијацу испред дућана свога шефа или прскајући лети |
ilestone unit="subSection" /> <p>Освану дан, када је ваљало отпочети и Брајковачкој омладини, д |
ion" /> <p>Сутра дан освану у Брајковцу дан мамурлука.{S} Чича, господар начеоник, поранио пре |
ј то врати бар за један или ма и за два дана.{S} Надала се гостима још синоћ, али не дођоше.</p |
о у њему боравити вечни сан.</p> <p>Два дана напред почели се скупљати гости са стране.{S} Е, н |
.</p> <pb n="102" /> <p>У очи свечанога дана дођоше на Карловачку станицу гости из Србије.{S} М |
<p>Нема куће особито српске, која тога дана неје имала гостију. </p> <p>И Тинка Стајићка, мати |
да железни воз из Пеште не ће доћи тога дана.</p> <p> У Нови Сад се слегло такођер гостију са с |
е невоље од Немање и Косова до данашњег дана; па је пошалицама и младачким несташицама дирнуо у |
заказани час у Карловце, у очи свечаног дана, јер се у Пешти намерном или ненамерном чијом крив |
а за Стајићку.{S} Само да се већ једног дана прошетају деца, Бранко и Јелена, по Брајковцу испо |
да бабица и кума, ако би се десило тог дана какво крштење, знају, кад им треба донети дете, да |
иш; шта би ти било, да си за годину две дана мој капелан, па временом мој наследник и у парохиј |
<p>– Хвала ти, боже!{S} Канда нема више дана него кобасица! . „Видиш, овај орах је, чини ми се, |
школски управитељ, али тек да у недељи дана један пут или ни један пут оде на катихизацију и д |
ароши код ње, јавила јој, да јој се ово дана нада.{S} Тако су јој сад сва деца на окупу, па јој |
ерјем и китњастом крестом, што се преко дана шета и ракољи по буњишту око кокошака, мисли, ко ј |
песников аманет.</p> <p>Већ на неколико дана пред заказани свечани дан у Карловцима се опажало |
.{S} Нашао негде на орману пре неколико дана још неку стару књигу.{S} Кад стресао с ње прашину |
<pb n="43" /> <p>Кнежевић већ неколико дана ради око тога, да састави певачко друштво у Брајко |
дошао Кнежевић за учитеља, то није било дана, да тај није био ма на прозору с девојком.{S} Моли |
брадовао био Бранко, када је пре недељу дана у Бечу на једаред добио од свог ујака поп-Стеве из |
могао изалазити једва један пут у месец дана на једном штампаном табаку.{S} А од оних опет већи |
аковљевић као у шали. – Таки је, брате, данас дух времена.</p> <p>Стајић уздахну и не одговори |
без рационалног газдовања.{S} Данас... данас се и за то тражи интелигентан човек, човек... не |
ш?</p> <p>– Махни се, Стефане, тога.{S} Данас је друго време.</p> <p>Поутиша мало Рашићка поп-С |
истина, да више пати, који више зна.{S} Данас само они добро пролазе, који што више знају.{S} А |
ибрали, а без рационалног газдовања.{S} Данас... данас се и за то тражи интелигентан човек, чов |
говори, где опет тише, и тако даље.{S} Данас је неколико пута питала и брацу и сеју, кад ће, з |
Ох, Боже!{S} Та, то је кратко време.{S} Данас је уторник, а ето за час недеља.{S} Што то нисте |
тишла.{S} Враг би је знао, шта ради.{S} Данас је налога, ... јуче је била замућена вода... не з |
воју кућу, на најбољем месту у селу.{S} Данас сутра, ако не оде у варош, да тамо отвори већу ра |
моја, – залеће се Дабижић све живље, – данас сутра пренећемо бесамртне земне остатке покојнога |
мо као лику низ Дунав, – навија попа. – Данас је чудно време!</p> <p>Стотинама деце из света уч |
је већ тражио друго место.{S} Из његова данас разговора чисто бих то морао помислити.</p> <p>И |
стом лепом нам народном језику.{S} Нека данас строги критичари и естетичари и осуђују неке њего |
а виши позив нема готово ни свога имена данас.{S} Писар, писар и само писар, од кудгод ко иде.{ |
– Ала је то прашина, слатка, па врућина данас, да Бог сачува! – уздахну госпођа Ната, кад добил |
>Нова неприлика за Јелену.{S} Као да је данас заборавила и на Брајковачко певачко друштво и на |
ненада?</p> <p>– За што?{S} Така ти је данас омладина.</p> <p>–- Куд насрне, или с главом или |
кошта, па по томе и цени.{S} Тако ти је данас време, кћерко.</p> <p>— Ја ћу да сачувам, мама, м |
том јутарњем ваздуху.{S} А зује и брује данас нешто крупније и мисли у глави пречасног конзисто |
с том кућом као род.{S} Госпођа Ката и данас чува крунаше и сребрњаче, све нове новцате, као д |
S} То задржала и Катица, па њена деца и данас зову Давину тејком.{S} Па тако и сви у селу, и ст |
лики други славни и преславни; али се и данас славе!{S} Тек...{S} Тек...{S} Доста је то од њега |
, колико је грких пилула прогутао већ и данас од бележниковичина пецкања!{S} Дотле га је пањкал |
ћу Јаковљевића, – онда, е Бог ме, још и данас.{S} Старији свет се особито разабирао за њу.{S} У |
лисавете нема од неко доба, па, ево, ни данас. </p> <p>Е, па тако седи сека Ката, као што је др |
} Сад би лакше ишло него икад.{S} Ти ни данас не знаш, где ти је муж; а Бог зна, кад и какав ти |
читати ни „ђачки растанак“, ма да си ти данас тако занесен за Бранком.</p> <p>– Омладина се брз |
а зид. – Волим овај лов сад него да сам данас уловио дивљег вепра у спахинском забрану.</p> <p> |
неје никад тако црно јутро освануло као данас.{S} Заспала ноћас у плачу тек око неко доба, па ј |
другому, можда, спасава живот или, што данас често више вреди, потпише меницу.{S} А што овај и |
арише и краве из поља.{S} Или се кравар данас боље пожурио него обично, али су се збиља физите |
орије и стављати ипотезе. </p> <p>Па му данас не пада на умни да се смеје, када благајник поче |
p>– Да, к матери. </p> <p>– Карловци су данас, у овај пар, најславније место у Српству.</p> <pb |
А Тинка спремала и себе и дете. </p> <p>Данас отишла Тинка из Брајковца; а сутра дан се уселила |
тола, па изнад чаша даје такат. </p> <p>Данас је доба рада, општега рада! – развикао се Јован с |
зао.{S} Нико не одговори ништа..</p> <p>Данас је ту и Даринка, па се свако труди, да се што бољ |
аву и нове невоље од Немање и Косова до данашњег дана; па је пошалицама и младачким несташицама |
ш, па разговарају о којечему и прежваћу данашњи разговор, што су га имале с госпођом Рашићком.< |
ваздан гором и планином.{S} Но ни целим данашњим својим трудом не би стекли ни колајнице зелено |
инко, то су тек само празна нагваждања, дангуба и беспослица.{S} А сума сумарум: завађај брата |
оснија песма, што се силом уплеће у ове дане, који ће да засветле потомству као пример свенарод |
грана“ те се привила уза својега војна, Данила Славнића.</p> <p>Честит био домаћин и на гласу б |
ра благослови брачну свезу њихову...{S} Данило Славнић умре као капетан у миру. „Да не је у њем |
се деца још већма заволеше, замилова се Данило и Ната.{S} И чика Пера благослови брачну свезу њ |
етковину, каквом знађаше у најсветлијим данима своје прошлости удостојивати само крунисане глав |
<p>О БРАНКУ РАДИЧЕВИЋУ</p> <p>Приредила Даница Вујков</p> <p>АЛФАграф</p> <p>Нови Сад - Петрова |
чита времена као трећа звезда уз Вука и Даничића на освитку нове нам књижевности народне.{S} А |
творина, и ученога ђака Вукова, уз Ђуру Даничића, као научног обрађивача тог бесцен—блага, удар |
приметила, да у Брајковцу звони радним даном на вечерње, ако у опште и звони, но највише тек з |
ебацује јој учитељ; – у вече са мном, а дању с господином Бранком.</p> <p>Девојче бризну у плач |
доброј срећи и само себи, кад му је Бог дао матер, најбољу срећу. </p> <p>Па ти мислиш, Стево, |
е, него кућу и породицу.{S} Да је когод дао што за душу његову или за жену му и сина, и њих би |
носио пре дуго, дуго времена, док неје дао начинити нову, а натуцао би је на главу преко ушију |
лађанога Бранка Радичевића.{S} Необични дар, неуморни труд и сувремена ученост и Рајића и Мушиц |
њи мири поредак ноћни тако дисармоничан дар мар, на стародавне домаће добре обичаје и моралу Бр |
ковцу кажу, „избаци“:</p> <p>Кад је тај Дарвин измислио, и да је човек постао од мајмуна, може |
{S} Судећи по нашем писару, имаће право Дарвин; а ону другу теорију лако је доказати по Брајков |
} Гле, мај, зар то није могуће?{S} А по Дарвиновој теорији потомци наслеђују особине својих пре |
нским колима.</p> <p>– Гле секе!{S} Гле Даре!{S} Добро дошли!{S} Ко не би био рад тако добрим и |
час испод чекића, којима је пречешњејши даривао њену децу, кад је долазио којему на крштење.</p |
и да би то рекла, да није ту – „дете“, Даринка, а деца, дакако, не морају, свашта чути.</p> <p |
говца.</p> <p>Ту је сад и та варошкиња, Даринка.{S} Познао се с њом у недељу, кад су изашли из |
а полазе кући.{S} А отпратиће их Јован, Даринка, учитељ, Зорка, па, наравно, и Бранко. </p> <p> |
живахна, разговорна, искрена и страсна; Даринка тиха, озбиљна, безазлена и разборита.{S} Као де |
ч на са свим сухопарне ствари. </p> <p> Даринка отвори врата на другој соби.{S} Стала на врата, |
вире у собу мушкарца неожењена.</p> <p> Даринка, до душе, мисли, ту је брат, Јован, па, како он |
<p>– Ви одлазите?</p> <p>– Овај час.{S} Даринка мало поцрвене.{S} Гледа у њега, а не зна, шта д |
рата, док не клонуше и опет у санку.{S} Даринка се дала у мисли.{S} Беше то чудно осећање, што |
на, што их откиде близо гроба.</p> <p>– Даринка узе лиске, погледа милокрвно у њега, откиде јед |
ве ћуте.{S} Јелена мисли о свом јаду, а Даринка – ко да је зна?{S} Још да се није Зорка рашћере |
говара се, као да има још времена.{S} А Даринка опет нема каде.{S} Него је ипак по неки пут исп |
књигу, па чита своју декламацију.{S} А Даринка ће запитати Бранка: „Хоће ли ко говорити штогод |
ја онда поплашила! – вели Зорчица. – А Даринка стала, па не зна, шта ће; па кад Бранко отишао, |
p>Јелена се на то одсмејала.</p> <p>– А Даринка је поцрвенела до иза ушију.{S} Заборавила, и да |
к не мога, а да је не пољуби. </p> <p>А Даринка прислонила главу на материне груди...</p> <p>Го |
га Даринка држи против сунца.</p> <p>А Даринка би се и смејала и заплакала.</p> <p>Једва се ок |
е.</p> <p>Зорка потрча натраг.</p> <p>А Даринка стаде као укопана.{S} На њој лака плава хаљина, |
Е, па идем ја њој.</p> <p>И тако бадава Даринка моли и преклиње, плаче и дури се, да мати одгод |
се и смео био, ето, на први мах, да га Даринка прва не поздрави:</p> <p>– А!{S} Јесте ли и ви |
инку или се удари о велики штит, што га Даринка држи против сунца.</p> <p>А Даринка би се и сме |
p>– Па како вам ми знамо помоћи? – пита Даринка, па искрено окренула лице њему.</p> <p>– Ви ћет |
штва“, рече писар, биће гошћа госпођица Даринка („Изврсна певачица!“ рече за њу Јован Јаковљеви |
а, мати и кћи, госпођа Ната и госпођица Даринка!{S} Још за живота купио кућу у вароши и настани |
из школе, ходају испред школске зграде Даринка, Јелка, Бранко, Јован, а уз њих трчка и мала Зо |
лавце у њу!</p> <p>Таке забаве имала је Даринка целим путом.{S} Па што сунце ближе у заставу, т |
ilestone unit="subSection" /> <p>Кад је Даринка то вече села у одар, да легне поред Зорке, дуго |
а орману, да покаже Нати ствари, што је Даринка све порадила...)</p> <p>Трива таман замахнуо се |
ном.{S} Ја умем разговарати, ако не уме Даринка...{S} Ваљда вам је жао Беча?</p> <p>– Боже сачу |
ће мама мени већ дозволити, – одазва се Даринка. – Њој се здраво допада Бранково коло.{S} Ја са |
ква велика беседа у вароши, радовала се Даринка као мала, што ће да се вија са Зорком по планин |
м кораком она тројица њима ближе, то се Даринка већма стискује уз Јеленино раме, као да би да с |
е онај.</p> <p>Било би штета, – опет ће Даринка.</p> <p>Опет иду, па ћуте.</p> <p>То је млади Б |
..{S} Бранка.{S} Он ће већ доћи, – рече Даринка, па се као трже и поцрвени, кад примети, да је |
те се плашити, господине Бранко, – рече Даринка, као да јој жао, ако је збиља тако, па га чисто |
единства. </p> <p>– То је лепо! - кличе Даринка, а лице јој плану од одушевљења.</p> <p>– Него |
испаде мала Зорка, Јованова сестрица, и Даринка.{S} Вијају лептирове по пољу</p> <p>Бранко скоч |
накоштале свега.</p> <p>Деца, Јелена и Даринка, нестрпељиве, па отишле, да се забављају на сво |
л? </p> <p>У томе се отпустила Јелена и Даринка; па се она нађе између Јована и Кнежевића, а ов |
ад сене само толико радује том Јелена и Даринка, Бранко и Јован, него им и мати и тетка Ната од |
врта, где се оно први пут сусрете она и Даринка са Стајићем, не мога, а да не подсети своју сеј |
p> <p>– Боље нашли! отпоздрави и Ната и Даринка у један мах.</p> <p>Трива већ сишао с кола па о |
сад са свим прошла. </p> <p>Колико је и Даринка узрујана, ипак примети, како је Јелена бледа па |
знала.{S} Само ће је донде још Јован и Даринка поучити, где треба да рашири руке, где да их ме |
довољно разумети.{S} Дође му на памет и Даринка.{S} Чудновато!{S} Од њена суда као да највише с |
е одговори ништа..</p> <p>Данас је ту и Даринка, па се свако труди, да се што боље представи ва |
а.</p> <p>– За што је отишао – рекла би Даринка. </p> <p>Али као да она не сме, ни да спомене: |
а ће се многоме пре допасти Јелена; али Даринка је врсна усрећити тек, као жена, као мати.{S} Д |
говој матери. </p> <p>У тај мах провири Даринка на дућанска врата.</p> <p> Таман!{S} Та, ње рад |
дочек.</p> <p>– Мило ми је! – одговори Даринка на приказ Јованов, па пружи руку Кнежевићу и не |
епо време!</p> <p>Да Бог ме! – одговори Даринка, тек да из учтивости рекне што, кад већ Јелена |
p>– Молим, молим, господине, – одговори Даринка, а застиди се, – Не стоји вам лепо, кад ласкате |
ух!{S} Као да си се уплашила? – примети Даринка.</p> <p>Јелена јој у један мах у мало не паде н |
во ви и не морате, мама, ићи,– вели јој Даринка...</p> <p>Пуче топ.</p> <p>– Ево, лађа иде!</p> |
де у вече обично код топле пећи.{S} Ако Даринка не везе или не плете што себи или обично браћи, |
к јој не напреде дремеж на очи...{S}Ако Даринка баш не чита, разговарају, ово било оно се снило |
> <p>Госпођи Нати чисто неје право, што Даринка оде с Јеленом.{S} Као да јој је сад крива нешто |
..</p> <p>– То већ знам! – кличе и опет Даринка, и још већма је поли пламен по лапитима.</p> <p |
о.</p> <p>– Аха!{S} Држите се!- рече му Даринка, те му, бојаги, попрети својим прстићем.{S} Бра |
ости из Брајковца.{S} Ту тетка Ната, ту Даринка, Јован, мала Зорка, – сви полетеше њему као доб |
пав’о...</l>“ </quote> <pb n="48" /> <p>Даринка хоће да јој помогне, па се.{S} Уплете и она: „П |
јковца нашао се одмах до гроба. </p> <p>Даринка с побожним заносом стала, па гледа у отворену ј |
ејо?</p> <p>– Ево, сад ћу и ја. </p> <p>Даринка духну у свећу.{S} Угаси је и леже.{S} Неко врем |
за лотру, да се попне на кола. </p> <p>Даринка се већ наместила, а надурила се, бојаги, па јој |
за своју децу, па – види Бог!..</p> <p>Даринка се и Јелена ухватиле испод руке, па ходају испр |
декламацији, о „Бранковој жељи“.</p> <p>Даринка се наже над њом.{S} Притиште врео пољубац на вр |
е коњима конопце са ждрепчаника.</p> <p>Даринка стала на лотру, па хоће да скочи с кола.{S} А К |
нце, а они ходају под штитовима.</p> <p>Даринка и Јелена се ухватиле под руку.{S} За њима иде Ј |
с тобом било, да се ниси оженио.</p> <p>Даринка се смеши, ал готово и не разуме, шта ови говоре |
пет ропта њена кћерка, госпођица</p> <p>Даринка, кад је у вароши „велика беседа“ рад преноса ко |
муф у сред лета? – љути се опет</p> <p>Даринка.</p> <p>–Ти ћути.{S} Ми ћемо на село.{S} А путу |
ачко цело певачко друштво, осим Бранка, Даринке, Јелене, колара и његове сестре. </p> <p> Млади |
па употреби ту прилику, да стане поред Даринке. </p> <pb n="47" /> <p>– Па како вам ми знамо п |
унутри.</p> <p>– Бранко се не одваја од Даринке.</p> <p>- Ми смо одсели код вас, – вели му она. |
Section" /> <p>Кад се Јелена вратила од Даринке кући, дочекала је мати с наредбом, да је обраду |
ојих премиса увек доследна, нађе се код Даринке.</p> <p>Састале се и поздравиле, као да се бог |
ти и опет, већ по толики пут, госпођице Даринке, јединице јој кћерке, па ће онако срдито и опет |
на? </p> <p>Понда му се мисао понесе за Даринком.{S} Усамљеном, као што беше, даде му се широко |
ту страну, па му вуче и душу и мисао за Даринком.{S} Јелена живахна, разговорна, искрена и стра |
а у Даринчину собу.{S} Надвирила се над Даринком и Зорком.{S} Прекрстила их обоје изнад главе.{ |
о би и он прешао у разговор с Бранком и Даринком, да се и он „помеша међу свет“, док су му сви |
састао с госпођом Катом и с госпођицом Даринком, јер је већ једаред био с њима, баш у њиховој |
жици.</p> <p>Бранко се баш разговарао с Даринком.</p> <p>Јован прешао бележниковици, па се упус |
би, баш и по госпођа-Катину мишљењу, на Даринку утицала развратно.{S} Чак ни о ноћашњој серенад |
ицу.“ И толико се занео, помишљајући на Даринку, да, блажен, у мало гласно не кличе: „Мати, тво |
на хтела одмах за Зорком да потрчи пред Даринку.</p> <p>Али је задржала мати.</p> <p> <foreign |
авом то амо то тамо, те час по па гурне Даринку или се удари о велики штит, што га Даринка држи |
p> <p>Понда неје могла, а да не ошине и Даринку, како је ћуталица, али подла и подмукла. „Испод |
се широко поље, да их обадве, Јелену и Даринку, испоређује и пресуђује, пред самим собом.{S} К |
и на улицу, понда се опет врати, загрли Даринку.{S} И једва једаред ће истрчати и отићи по дево |
ри.{S} Стале јој очи, па упрла поглед у Даринку.</p> <p>– Не знам, – једва промуца.{S} Понда до |
се зажари.{S} Погледа то у Јелену, то у Даринку, а поглед му несигуран склизну на страну, као д |
а трчка за њом из собе у собу.</p> <p>У Даринку ушао цео дан неки немир, па иде по кући, као да |
ојка, која је тако добра другарица била Даринци.</p> <p>– Сирота Јелена!{S} Ваљано девојче али |
и васпитање.</p> <p>И Зорка се обесила Даринци о руку, па скакуће поред њих.{S} Па слуша као ж |
ић, наш учитељ! – приказа Јован учитеља Даринци.)...{S} Закључили смо, да са што више народа и |
ли жене на крштење.</p> <p>Као да сунце Даринци сину, кад угледа Јелену, како жури њој.{S} Дакл |
та мајсторици.{S} А још од зимус говори Даринци, како морају, Бог да, на лето ићи теци у</p> <p |
љана душа; а о њеној кћери, о госпођици Даринци толико јој је приповедао, да матери неје требал |
ио.{S} Јелена му је много приповедала о Даринци.{S} Јутрос му је опет споменула о њој.{S} Питал |
Па, Бог зна, како јој је, мило што је у Даринци стекла тако ваљану, тако искрену другарицу,... |
а Јелисавета преварила у рачуну?</p> <p>Даринци чисто криво, кад се Бранко опрости те оде с Јов |
прилици.</p> <p>Пред очима му лебди лик Даринчин; а у свим жилама осећа све то јаче, што више о |
е.</p> <p>Така забава је дивно пристала Даринчину срцу.{S} А преко њега није прешла још никаква |
дилачка и нехотице све већма претеже на Даринчину страну.{S} Бадава, срце само тоне на ту стран |
ода живље:– Да видиш само!</p> <p>И узе Даринчину руку, па је притиште на своје срце.{S} А срце |
еж с очију, живнула и она, па се радује Даринчину радовању, те се смеје с њом и тражи, на прили |
све у свом реду. </p> <p>А Ната ушла у Даринчину собу.{S} Надвирила се над Даринком и Зорком.{ |
{S} Разговор јој се заплеће час о цвету Даринчину, час о хаљини, што ју је сама још о Духовима |
{S} Једва се прибра.</p> <p>– Госпођице Даро, – рече јој тихо, па тако искрено, својски, а тако |
а њена броји већ и десетак које „<title>Дарова доброј деци</title>“ од чика Стеве, које разних |
пођица Јелена нема прилике, да ступи на даске, што свет значе“.{S} Баш тада је он први пут у др |
да пречасни не би дерао чакшире о голу даску.{S} Пред канабетом на сред собице омањи сто.{S} У |
а кабаницу.</p> <pb n="34" /> <p>Што не дате мало проширити или бар повисити, ујо ту сеницу, ка |
о, издири за народност, па кад ти треба дати хлеба, „даће бог!“</p> <p>Јеша зинуо у Јована, па |
да је увела у кујну, па нек учи Лепо је дати дете и у лер и на васпитање; али треба, Бог ме, же |
ију.{S} Зар ви то не знате?{S} Могу вам дати, па да читате.{S} Па ја мислим, можда се која поро |
овечјег ума. – Ја ти, – рече, – не могу дати ништа више до свог благослова; не знам ништа друго |
што остало после Игњата.{S} Ако Бог да, даће и најмлађег сина у школе.{S} А није рада, ни кћер |
народност, па кад ти треба дати хлеба, „даће бог!“</p> <p>Јеша зинуо у Јована, па само клима гл |
, потпуно независан.{S} Кад буде време, даћу се бирати за посланика, било у Карловце било у Заг |
ња, која га је стисла, да једва може да дахне.{S} Та идеја, господо моја, има своје живе поборн |
еки цвет.</p> <pb n="37" /> <p>Он ни да дахне јаче, па се не миче, само да не узнемири то дивно |
се, да је заблудео у свет.{S} Тек Тинка дахну душом.{S}Неје јој, до душе, лако било ломити руке |
: загушљивост је ужасна, притисак не да дахнути.{S} Нова се омладина организује.{S} И кад се по |
ш, дете.{S} Неуко је, нејачко је, да га даш тек тако од себе, да га одбијемо као лику низ Дунав |
у калуђере!..{S} Шта мислиш, Тинка; да даш Александра у Карловце у гимназију? проговориће поп |
слушкињу, па не знам, које новце да јој даш.{S} Нема у нашег света сиротиње, не зна ти наш план |
с њим заједно у Карловачкој гимназији, два три разреда млађи од њега; али у комшилуку његову у |
в син, колар у селу, са својом сестром, два можда, по најбоља певачка члана у Брајковцу.{S} Он |
а јој то врати бар за један или ма и за два дана.{S} Надала се гостима још синоћ, али не дођоше |
свирајку од шећера, или какав цигару за два новчића, да недељом бар господски пуши у колу пред |
инуо за своју породицу, а како би овака два самохрана женска грла, мати и кћи, госпођа Ната и г |
дух.{S} Поглед јој се отме на осветљена два прозора у оној лепој кући с оне стране потока.{S} Т |
ељев глас.{S} Свећа се угаси, а иза она два прозора завлада мртви мрак.{S} Девојче се са свим д |
одмах упре поглед опет на осветљена она два прозора с оне стране потока у лепој тамо кући.</p> |
арловачке гимназије или богословије, та два најстарија просветна завода у српству и с ове и с о |
орију Срба, Бугара и Хрвата,... како та два књижевна великана старије наше књижевности несу нек |
ично ускипило „љубве жаром“, па не даде два пут рећи.{S} Те кад отпратише кући и „чичу“, начеон |
а гроба, – рече јој Стајић, па јој даде два лиска бршљана, што их откиде близо гроба.</p> <p>– |
укама.{S} Понда скочи са столице, прође два трипут по соби.{S} И опет долети на прозор, па одма |
ше онуд кола, а на колима се залепршаше два женска вела.</p> <p>– Писар мало поскочи са столице |
и пуне чаше, испили чаше, цмокнули се и два и три пута – и, дакле попили брудершафт, то јест, п |
главица са црном пуном косом и у глави два гарава ока.</p> <p>Учитељ се стискао уза зид под се |
хајде баш у Карловце.</p> <p>– Не реци два пут.{S} Тамо мора бити сад као пред какву буну.</p> |
ера шетњом мамурлук, па му неје требало два пута рећи, да се придружи бележнику, Јовану, писару |
желео у њему боравити вечни сан.</p> <p>Два дана напред почели се скупљати гости са стране.{S} |
се поп Стеван, – а да што сам ја ту већ двадесет и толико година?!{S} Учим ја то и говорим.{S} |
... биће... неких једанаест...{S} Јест, дванаест! </p> <p>– Дванаест, управо!{S} Усадио си га, |
данаест...{S} Јест, дванаест! </p> <p>– Дванаест, управо!{S} Усадио си га, кад сам ја дошла у о |
неје испунио.{S} Признати се мора: ево дванаест година, како се њих двоје састало, па никад не |
!{S} Мора бити од њега кадгод нешто!{S} Две јаке, до душе, за вратом не ће имати никад, јер... |
је писао, чим је ушла у његову кућу.{S} Две хиљаде је уложио у Румској или Митровачкој штедиони |
, да све припадне њој и њеној кћери?{S} Две хиљаде јој је писао, чим је ушла у његову кућу.{S} |
ђаковања и друговања.</p> <p>Деца расла две године напоредо у добу, када душа највећма пријања; |
н разним цвећем.{S} Близо станице стоје две лађе, на којима дошли беху гости из Панчева и Земун |
ца.{S} Ја је знам.{S} Имала сам прилике две године, да видим, каква је.{S} Отворена ми се свиди |
</p> <p>Мушкарци понудише женскима оне две столице, што се зблизниле у учитељевој соби; а од њ |
за њу учитељ Милан Кнежевић).{S} Али те две „звезде“ треба тек задобити.</p> <p>Бранко Стајић п |
њега на столицу.{S} Рећи ће тако с њим две три (опет у миру и љубави!), док „деца“ не дођу.</p |
разду. </p> <p>Изгори поп Стеван између две ватре.{S} Ако у гору вуци, ако у село Турци.{S} Ако |
видиш; шта би ти било, да си за годину две дана мој капелан, па временом мој наследник и у пар |
оспођа-Катичина дућана на улици.{S} Њих две не занима разговор удовица.{S} А имају и оне, да пр |
тетком из вароши и пред сејом.{S} А њих две се нагле радознале.{S} Мали Владимир развашарио сво |
прослави, – беше му прва реч.{S} Од њих две не зна, која да прихвати реч.{S} Опет ће он:{S} Сам |
ед њих.{S} Па слуша као жедна, како њих две приповедају о школи, о игрању, о беседама, о промен |
разговарају.{S} Јесте, да разговор њих две неје задро у озбиљан живот; али је искрен и прост.{ |
а њима иде Јован с Бранком. </p> <p>Њих две ћуте.{S} Јелена мисли о свом јаду, а Даринка – ко д |
мора: ево дванаест година, како се њих двоје састало, па никад неје међу њима пало опоре речи. |
стром стоји до зида.{S} Па чак се и њих двоје тргоше како попина Јелена врисну.{S} А коларевој |
lestone unit="subSection" /> <p>Док њих двоје тако у стакленом ходнику уживају летње вече у раз |
обични и свакидашњи; па се врзе око њих двоје и кечи им сваку реч. </p> <p>Колар са својом сест |
двојином нежнија <pb n="29" /> сестра, двојином чуварнија и вреднија газдарица.{S} Колико је п |
ико чуварна и вредна домаћица, Тинка то двојином нежнија <pb n="29" /> сестра, двојином чуварни |
ом више своје благовање на селу.{S} Она двојица ђаци, па хоће да проведу свој школски одмор што |
а саборне цркве, двориште патријаршкога двора и улице, што воде тргу, све то беше народ прекрил |
и код наших.</p> <p>Под орахом на сред дворишта већ постављен сто.{S} Орах густ, а по земљи оч |
свежа и унегована, изађе преда њ до по дворишта.{S} Натукла лаку повезачу на лице, да јој га з |
<p>Карловачки трг, порта саборне цркве, двориште патријаршкога двора и улице, што воде тргу, св |
>Послужавка Криста трчи то у собу то на двориште, а никад празних руку.{S} Мајсторица трчка за |
вши из вотњака и из врта, те идући кроз двориште, не може попа, а да као добар домаћин, овде он |
а и затвара за собом вратаоца, а кола у двориште.</p> <p>Загледала се домаћица, ко је. – Јесте |
а „имја рек“!...</p> <p>Баш Ката ушла у двориште, па истерала ћуриће из врта и затвара за собом |
опру до Стајића, док већ и он не дође у двориште свога ујака.</p> <p>Та „дивна идеја“, као што |
p> <p>Бранко прође поред прозора, уђе у двориште и оде у своју собу. </p> <p>Из оне лепе куће с |
ошћама из вароши нису ни ушла честито у двориште госпођа– Катино, а већ је готово цело село зна |
се, ено, већ вија са живином по широком дворишту.{S} Марко је јунак, који зна и рећи и утећи, к |
ћи краве ће доћи скоро из поља, па и по дворишту треба којешта поспремати.</p> <p>Сутра је радн |
уче пушка.{S} Пуче ама баш пред кућом у дворишту.</p> <p>– Јух!- зачу се из кухиње.{S} Маца ври |
рче батаци на угрејаној масти.</p> <p>У дворишту је све мирно, све, што не носи име човечје.... |
сти, па и не мисле кући; него де једну, де још једну и таман сад наручили, да им Маркова домаћи |
тали се гости, па и не мисле кући; него де једну, де још једну и таман сад наручили, да им Марк |
... до сад вам је био ту друг,... хајде-де, прашта вам се...{S} Сиромах, тај брже оде одавде, н |
крај поточића, што се слива преко луба дебела орахова дрвета, те шуми и жубори као на некој во |
добру школу: цео је живот школа.{S} По дебела је књига, што сам је ја већ прочитала.{S} Скупо |
крупна добрано прорешетала самурину на дебелој глави...</p> <p>Страх пређе све.{S} А радости и |
ви разговор, узеле да преврћу листове у дебелој књизи своје прошлости.{S} Ох, Боже мој!{S} Та с |
се.{S} Богме, ето, други боље пролазе с дебелом кожом на образима!</p> <p>Понда неје могла, а д |
те, мота се с другом децом око момака и девојака, провлачи се кроз коло, па се све бојим, удари |
гља се помоли неколико сеоских момака и девојака.{S} Биле код крста на игранци.{S} Па се враћај |
А била већ и пре тога као ученица више девојачке школе на беседи сваке године по један пут!</p |
крен и прост.{S} Обадве још у оном добу девојачком, у ком последњи бој бије између себе нарав и |
ка–Нате у варош, па да и она иде у вишу девојачку школу.{S} Те радости, тог подскакивања од ње! |
јој се чинило, да неје прилика, да она, девојка, иде сама њему, момку, у кућу, или што је и она |
} Молим ја тебе само, је ли то лепо, да девојка, реци још дериште,... та, да бог ме, шта је шес |
извеџбаним гласом: „Јечам жела Гружанка девојка...{S}" Збиља, да се занесеш!</p> <p>– Жено, мир |
Неугодно јој здраво, што је то урадила девојка, која је тако добра другарица била Даринци.</p> |
не гошће.</p> <p>Била ту Јаковљевићкиња девојка, па вели, доћи ће ми у визиту.</p> <p>И сад узе |
тера одавде учитељицу.{S} Мал не свиште девојка од њена заједања.{S} Па тако сад и немамо никак |
ди.{S} Све се разишло од куће: и деца и девојка и слуга.{S} А већи краве ће доћи скоро из поља, |
лисавету говоре не знам ово оно.{S} Али девојка неје лоша прилика за сеоскога трговца.</p> <p>Т |
озбиљна, безазлена и разборита.{S} Као девојка можда ће се многоме пре допасти Јелена; али Дар |
па не познајеш, камо што смера. </p> <p>Девојка ућута.</p> <p>Бранко као да неје ни слушао ништ |
недељом бар господски пуши у колу пред девојкама или у крчми..{S} Прође и каква друга Катина и |
p> <p>Јован, Бранко и учитељ се упутили девојкама.</p> <p>Колико Јелена слободна, па којим кора |
– одговори Бранко.</p> <p>Кад приступио девојкама, лице му се зажари.{S} Погледа то у Јелену, т |
жба.{S} А свако је одевено, враг их и с девојкама, по најновијем журналу, не стиди се прве госп |
н њена беше са свим неоснована.{S} Међу девојкама не паде ни једне речи, која би, баш и по госп |
о дана, да тај није био ма на прозору с девојком.{S} Молим ја тебе само, је ли то лепо, да дево |
атови су! </p> <p>Зорка треба да иде по девојку.{S} Мати каже, биће да је у колу, па нек је там |
И једва једаред ће истрчати и отићи по девојку.</p> <p>– Ала је то прашина, слатка, па врућина |
својом Кристом.{S} Намерила се на добру девојку...{S} Трива јој је брат.{S} Он кирија, а она ев |
ико интересовање о тој „красној Српкињи девојци“, да почне и сама мислити о њој, и још већ мада |
она два прозора завлада мртви мрак.{S} Девојче се са свим дало на прозор, мислиш, полетеће.</p |
<p>– Глете!{S} Глете! – засмејало би се девојче, да и њену пажњу на штогот обрати.</p> <p>А кад |
па гледи у њу.</p> <p>– Не, не! – кличе девојче и опет весело, као обично, па га опет ухвати. – |
ођа Јелисавета Рашићка, ипак јој дође и девојче само поквареније. „Дете, за Бога, не треба ни д |
сам за вас „госпођица“ Јелена, – понови девојче.</p> <p>– Мати сама жели, да ме зовете по имену |
же.{S} Близу њега стоји на уској путањи девојче од својих седамнаест година, ватрених очију, ве |
а о себи улевате.</p> <p>– Збиља, обори девојче очи, као увређена.</p> <p>У Бранкову срцу узавр |
"41" /> је мислила, да ће последње речи девојче примити у онаком смислу, који им поп Стева даје |
инци.</p> <p>– Сирота Јелена!{S} Ваљано девојче али несретно!</p> <p>– Мала Зорка дотрча к њима |
мисли, да би је тако усрећила.{S} А оно девојче, збиља, и треба да се усрећи.{S} Душа је њена ч |
еви за нешто.{S} Нешто му говори, да то девојче има осећаја и више свести него у сваке обичне.{ |
мисли, а да у једно не помишља и на то девојче.{S} Па кад неје уз њу, све би да јој је што бли |
а видиш, Стефане,... видиш, сада је већ девојче.{S} Седамнаест јој годиница; скоро ће, у име бо |
мислиш!{S} Приповедај штогод, – вели му девојче љупко, па му привуче себи руку. – Кажи ми штого |
ешто скроз, како му се допаде у тај мах девојче.</p> <p>– Што ћутите?...{S} Бог ме, није лако, |
ом, а дању с господином Бранком.</p> <p>Девојче бризну у плач.</p> <p>– Мати ми увек говори, ка |
у: „Гусле моје, овамо– те мало!“</p> <p>Девојче од мах стаде опет на прозор. „Ој, пуно је и пре |
ри сека Ката да описује, шта јој је „та девојчура“ кад рекла, како пере судове, шта је кад полу |
, узмора ли бити, остаће или мезимац на дедину темељу, или ће пустити зета у кућу, као и њен от |
благајник дигао мало обрве и удостојио декламатора својим погледом), резултат је био, да су Јо |
а.{S} Ако снива, снива за цело о својој декламацији, о „Бранковој жељи“.</p> <p>Даринка се наже |
ту се препоручи бележнику својом вештом декламацијом „о разбијеној канти“, и бележник га протеж |
ка пресавила своју књигу, па чита своју декламацију.{S} А Даринка ће запитати Бранка: „Хоће ли |
– Шта?{S} Научићемо Бранково коло, коју декламацију, један говор, довешћемо гајдаша.{S} Ето сел |
прво вече, како се скрасио у Брајковцу) декламовао ону познату песму Мите Поповића о браца-Анти |
што је писар, већ по не знам који пут, декламовао ону о браца-Анти и разбијеној канти на велик |
апитима.</p> <p>Тим боље!{S} Зорчица ће декламовати ону чика-Јовину о Бранковој жељи; а једног |
на писара, — знак, да позива онога, да декламује песму о браца– Анти и разбијеној канти.{S} Да |
езе и пијанка.{S} А он мора ту бити, да декламује.{S} Ко би иначе био у чорби мирођија!...</p> |
мало ђорну, одмах терају писара, да им декламује „оно о разбијеној канти“.</p> <p>Кнежевић беш |
узором омладини, која има да се учи; а дела њихова биће вазда на углед, како ваља љубити свој |
азумљиво и са жарким родољубљем витешка дела наших предака, стару славу и нове невоље од Немање |
ер предвиђаше, да их и мишљење и назори деле ужасном провалијом.{S} Нуз то и зазираше од њега, |
е, дакако, од мене и помисао, да бих ја делио, ваљда, с народом своју муку; али да бих му био у |
с, да му се боја и на горњем и на доњем делу танких крилаца прелива сад као седеф сад као плави |
етером, из кога се рекрутују шарлатани, денунцијанти...</p> <p>– То је за то, што наши родитељи |
а, као да му не верује.{S} Вели:{S} Зна део комшилук, само не зна поп Стеван и ви; а и пошиница |
е треба да се окупе чланови ове или оне депутације, пре него што лађа пристане.</p> <p>Карловач |
е!</p> <p>Поп-Стеви се смрче. </p> <p>– Деране:</p> <pb n="42" /> <p>Рашићка се узврпољи на сто |
бајаги, као канабе, и да пречасни не би дерао чакшире о голу даску.{S} Пред канабетом на сред с |
мо, је ли то лепо, да девојка, реци још дериште,... та, да бог ме, шта је шеснаест, ваљда, ни п |
ину.</p> <p>– А да шта је друго та ваша дерна политика него туђа брига?</p> <p>– Општа ствар не |
дноси он те муке.{S} Она му је натерала дерт, па је у свом мамурлуку почео да мрзи на цео свет |
зуст.{S} Па библиотека њена броји већ и десетак које „<title>Дарова доброј деци</title>“ од чик |
ћемо пар гусака и који пар пилића, који десетак јаја и..</p> <p>– Но, па видиш, да ће то све јо |
тек за то, да бабица и кума, ако би се десило тог дана какво крштење, знају, кад им треба доне |
<p>Начелник, стари пензионирац, који се десио том приликом у друштву код разбијене канте, мало |
лом прогурала своју левицу око Бранкове деснице, јер Бранко притискао њом под пазухо своју књиг |
Јован и Јеша на једаред укрстили своје деснице, држећи пуне чаше, испили чаше, цмокнули се и д |
b n="63" /> држи леву певницу, а учитељ десну.{S} Она води опет све певачице у Брајковцу, па зн |
за Јелену, своју кћер, – још је невина, дете је; а он препреден као враг. (Понда окрену други в |
ој!...{S} Кристо, оди овамо...{S} Пази, дете моје, на кућу...{S} А и ви, слатка, молим вас, нем |
инци сину.</p> <p>– Него дете је, знаш, дете.{S} Неуко је, нејачко је, да га даш тек тако од се |
аш, да стрепим, кад се игра то коло!{S} Дете, као дете, мота се с другом децом око момака и дев |
те врео пољубац на вреле јој уснице.{S} Дете отвори очи, насмеши се, па рашири своје голе ручиц |
уз њега.{S} Бадава!{S} Мати је мати.{S} Дете не треба никад да је напуштено и остављено, можда, |
.</p> <p>И нехотице се окрену Зорци.{S} Дете спава мирно и тихо као анђелак.{S} Румен је прелил |
то њена оца.{S} Ја не могу рећи: „моје“ дете!{S} Јер видим, и ти је волиш, као да си је ти роди |
же главе, а уздахну. </p> <p>Поред тога дете може добити и благодјејаније у конвикту блаженопоч |
махере?{S} Треба јој!</p> <p>– Штета за дете.{S} Добра је срца.{S} Ја је знам.{S} Имала сам при |
Јеца кроз плач, – ништа се не бринеш за дете.{S} Још му ниси ништа говорио.{S} Та, за име света |
е дужности, то јест, да ли је та донела дете те и те младе или жене на крштење.</p> <p>Као да с |
је Скила, мати, која би да удоми своје дете, његова Јелисавета; ако ће напред, наићи ће на Хар |
оја једнаком љубављу милује свако своје дете, простирући меке рубине исто тако и под онога, кој |
се пође кожа јежити.</p> <p>Ја бих моје дете знала и сама усрећити.{S} Овако сам се ослонила на |
>– Знам, знам, господине! – зарадова се дете.</p> <p>– Идем,... сад ћу ја одмах...</p> <p>Неје |
Знам ја, знам све до краја! – правда се дете, а застидела се. – *Цело ја знам; само још који пу |
на стану.{S} А Тинка спремала и себе и дете. </p> <p>Данас отишла Тинка из Брајковца; а сутра |
шијући белом свету, па хранити и себе и дете под туђим кровом и на туђем огњишту.{S} Али колико |
бро учити?</p> <p>Хоћу, ујо, – одговори дете радосних очију. </p> <p>Мати, ја хоћу да идем у ла |
увела у кујну, па нек учи Лепо је дати дете и у лер и на васпитање; али треба, Бог ме, женском |
кво крштење, знају, кад им треба донети дете, да га поп Стева уведе у свето православље и у књи |
епим, кад се игра то коло!{S} Дете, као дете, мота се с другом децом око момака и девојака, про |
ил нек нацепа дрва....{S} Хајде, Триво дете моје, помози госпођи, видиш, сама је.</p> <p>– Раз |
име речи да проговори, да не дође какво дете, те не купи за новчић свирајку од шећера, или кака |
жељу.</p> <p>Тинци сину.</p> <p>– Него дете је, знаш, дете.{S} Неуко је, нејачко је, да га даш |
ован, био већ у по гимназије.{S} Женско дете у седмој осмој ли годиници.{S} А најмлађе, син, јо |
и Катица, – треба пазити на тако женско дете.{S} Али та, чини ми се, више пази на свог поп-Стев |
к око неко доба, па је спавала као мало дете.{S} Али кад се пробудила, па се сетила синоћњег ра |
ли никад неје марила, да јој се и једно дете мора везати за село.{S} Не ће се кућа Гојковића ис |
<p>– Има оштар језик!{S} Право материно дете!{S} Али сестрића увек одржи у милости ујковој ипак |
/p> <p>– Него ја не бих рекла, да је то дете рђаво, вели Ната за Јелену Рашићку.</p> <p>– Није; |
к јој дође и девојче само поквареније. „Дете, за Бога, не треба ни да зна, да и тако што има на |
да каже и да би то рекла, да није ту – „дете“, Даринка, а деца, дакако, не морају, свашта чути. |
„леру“.</p> <p>– Нисам могла, тек зарад детета да јој – рече, очитам у очи; а ја бих знала, шта |
Мати се дала у бригу, шта ће, куд ће с дететом.{S} Пита сестра брата за савет. </p> <p>Да га д |
ав рачун направила, што је позајмљивала детету, кад јој је што требало за ручни рад, што га је |
а васпитање; али треба, Бог ме, женском детету још много више кућевна васпитања.{S} Какво је то |
крене, па „да извади можда свом рођеном детету очи из главе“ На преудају неје ни помишљала већ |
у Румској или Митровачкој штедионици на детиње име.{S} А отуђити она рођену сестру од рођенога |
или бербу у Фрушкој Гори, те се опомене детињства и старога весеља чика-Перина.{S} Том приликом |
рчми..{S} Прође и каква друга Катина из детињства, прија-ова или сека-она, па је, на прилику, з |
онда расправљало, кад деца несу ту.{S} Деца, да како, не морају свашта чути...</p> <p>Сви су м |
рекла, да није ту – „дете“, Даринка, а деца, дакако, не морају, свашта чути.</p> <p>У то дође |
е ово дана нада.{S} Тако су јој сад сва деца на окупу, па јој још неје била...</p> <p>Ту је и к |
сејом.{S} То задржала и Катица, па њена деца и данас зову Давину тејком.{S} Па тако и сви у сел |
у велику господу, па се поносе.{S} Наша деца!{S} Има и у Брајковцу још неко честит!{S} Биће још |
г ме да се то све онда расправљало, кад деца несу ту.{S} Деца, да како, не морају свашта чути.. |
а тамо на официрским забавама.{S} Па се деца још већма заволеше, замилова се Данило и Ната.{S} |
а се једи.{S} Све се разишло од куће: и деца и девојка и слуга.{S} А већи краве ће доћи скоро и |
, у гостионици „код зеленог дрвета“ А и деца се виђала тамо на официрским забавама.{S} Па се де |
есеља чика-Перина.{S} Том приликом се и деца боље срађају.{S} А мајке се теше и челике надом, д |
Кати, – а ти мени и не кажеш, где су ти деца?</p> <p>– Јован је отишао у виноград.{S} Има у поп |
мајке се теше и челике надом, да ће им деца бити боље среће од њих... </p> <p>Ката Јаковљевићк |
суделује.</p> <p>Пре него што ће синоћ деца полегати, у кући сека-Катиној неје ви било о друго |
<p>– Шта мислиш, Стефане, кад нам дођу деца о вагацији кући?..{S} Катица Јаковљевићка мора пућ |
S} Само да се већ једног дана прошетају деца, Бранко и Јелена, по Брајковцу испод руке Поред он |
Нахвалиле се и накоштале свега.</p> <p>Деца, Јелена и Даринка, нестрпељиве, па отишле, да се з |
цу из свог ђаковања и друговања.</p> <p>Деца расла две године напоредо у добу, када душа највећ |
м две три (опет у миру и љубави!), док „деца“ не дођу.</p> <p>Ево и наше деце! – повика госпођа |
Данас је чудно време!</p> <p>Стотинама деце из света уче се и васпитавају тамо, и буду људи... |
триној деци.{S} То ће да буде радост од деце, кад им тетка из вароши разда поклоне!</p> <p>– Бо |
е име Игњата Јаковљевића, док је његове деце. „Кућа је“ вели, „жив човек, не цигља ни набој, а |
ни запамтило.{S} Шта ће удовица с троје деце, а у толиком добру?{S} Остао, до душе, леп иметак |
, док „деца“ не дођу.</p> <p>Ево и наше деце! – повика госпођа Јеца, кад виде своју кћер с попи |
ве“ На преудају неје ни помишљала већ и деце ради, а дакако, још је била држећа и млада доста.{ |
груди...</p> <p>Госпођи Нати од седморо деце заживела јединица мезимица, па мати гине за њом.</ |
изненада.{S} Но и да му је све седморо деце заживело; хватао би се крај с крајем, како се отац |
ођа Ната, да не понесе штогод сестриној деци.{S} То ће да буде радост од деце, кад им тетка из |
то себи или обично браћи, тетка-Катиној деци, узме, на прилику, штогод, па им чита.{S} Прочитал |
ећ и десетак које „<title>Дарова доброј деци</title>“ од чика Стеве, које разних Полаженика и С |
ад треба скоро и топ да пукне.</p> <p>– Децо, ја то не ћу моћи све издржати, – вели госпођа Нат |
ло!{S} Дете, као дете, мота се с другом децом око момака и девојака, провлачи се кроз коло, па |
ли, Боже, на све стране, а све за њеном децом и својом невољом.</p> <p>Госпођа Ката остала без |
ете ви доћи, мало јео, па опет отрчао с децом.{S} Ако није и он код кола.{S} Знаш, да стрепим, |
да оду у његову собу.</p> <p>Сад ћу ја децу пустити.{S} Него морам мало и школу отворити, да у |
ад сврше своје школске задаће, искупила децу, што су били код ње у стану, па би поред народних |
окренути на своју воденицу.{S} Довешће децу у Брајковац, венчаће их, и ти ћеш, можда, имати да |
него што ће учитељ Кнежевић распустити децу из школе, ходају испред школске зграде Даринка, Је |
ом зградом и чекају, да учитељ распусти децу из школе. </p> <p>Прижегло летње сунце, а они хода |
је за то, што наши родитељи не спремају децу, кад их шаљу у школу, за раднике него за господу, |
свет говори; оне живе, дакако, за своју децу, па – види Бог!..</p> <p>Даринка се и Јелена ухват |
ића, којима је пречешњејши даривао њену децу, кад је долазио којему на крштење.</p> <p>Па с тог |
бито разабирао за њу.{S} У сека– Катину децу већ сад гледе као у велику господу, па се поносе.{ |
о и до сад, Ната Кати.– Знам ја, шта је дечија радост.{S} Коме ћу, ако њима нећу?{S} Да је њихо |
драва сам до божје воље.{S} Шта ти раде дечица?</p> <p>– Хвала Богу!</p> <p>– А да шта ћеш!{S} |
!“ рекла је, наравно, Ната Кати. „То је дечја радост!{S} Да коме ћу, ако њима нећу!?{S} Да је њ |
> <p>У том и Тинкин Александар израстао дечко из основних школа.{S} Мати се дала у бригу, шта ћ |
ога сахата и јаче, када га је по једном дечку звала нешто у дућан, јер чека муштерија– поручио |
д не запита ни самога себе, како је том дечку?{S} Па за чију љубави сада“.{S} Кукавни човече!</ |
римети:</p> <p>Диван алт, милостива!{S} Диван алт!</p> <p>Са женскињама је ликовођа имао највиш |
е лепе куће с оне стране потока зачу се диван мушки тенор.</p> <p>Јелена познаје тај глас.</p> |
то добро познаје писарев тенор, који би диван био, да кроз грло неје пропустио већ толико силно |
е мога да одушевљено не примети:</p> <p>Диван алт, милостива!{S} Диван алт!</p> <p>Са женскињам |
.{S} А ови завидљиво гледају, гледају и диве се... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>– О- |
S} Ђура Јакшић би кликнуо.,„И бог му се диви!“ -- рече Јован, па стаде.</p> <p>Стали сви.{S} На |
о би ми, како се шта ради.{S} Па сад се дивим мојој матери.{S} Видиш, Бранко, моја ти је мати ч |
у натресла, и тако штогод.{S} Ја јој се дивим, да она све то смаже сама.{S} И ни паре дуга нема |
могао је и више.{S} Човек се мора збиља дивити нашима старима, да су и толико прибрали, а без р |
м овај лов сад него да сам данас уловио дивљег вепра у спахинском забрану.</p> <p> Мачак се стр |
личанствено по ваздушном мору...{S} Или дивљи голубови и грлице јатомице залепећу крилима за ка |
ало даље изгуби роморећи између густиша дивљих ружа, јагодњака, беле лозе, бршљана...</p> <p>Ра |
е Дабижић, кад Кнежевић испева песму. – Дивна идеја! ·</p> <pb n="76" /> <p>И сад тек седе на с |
, па стао код врата, па слуша.</p> <p>– Дивна идеја од вас, господине бележниче, да овде вечера |
аудара подлошћу и нитковством!..</p> <p>Дивна летња ноћ с месечином повила земљу као мати чедо |
дође у двориште свога ујака.</p> <p>Та „дивна идеја“, као што би казао Јеша Дабижић, пала је пр |
пелица пућпуриче.</p> <p>Така забава је дивно пристала Даринчину срцу.{S} А преко њега није пре |
и они удесили збор.</p> <p>Ох, како је дивно, слушајући их бар по издаље, пристао тај збор са |
ко мушки брањаше.</p> <p>– Ох!{S} То је дивно! – прошапута милостива његова заштитница, па одго |
е осећа необично жив.</p> <p>То је било дивно, милостива, вели бележниковици, а дошао, да каже: |
, па се не миче, само да не узнемири то дивно мало створење.{S} А лептир шири своја шарена крил |
е чину беху Карловци позорницом.</p> <p>Дивно се беше заталасало одушевљење у српском народу у |
ом, осећа се сада Бранко ташт.{S} У тој дивној Фрушкој Гори, за којом је толико чезнуо, као за |
екао Раја Јовановић, па макар поп Стева дигао „и кундаке и кондаке“ против „омладине, што само |
аљем, – одговори Бранко.</p> <p>Попа се дигао, па пажљиво растире и онако већ до најситнијег па |
вање бележниково, (а чак је и благајник дигао мало обрве и удостојио декламатора својим погледо |
ству изнурену и понижену Србију на ново дигао и ударио темељ политичкој и државној слободи донд |
„Ја не знам, што се толика хука и бука дигла за тог ђачића;“ а на некаквог Мушицког и Рајића, |
е весео кикот и клицање.{S} Таман да се дигне и да види иза џбуна, ко је то, а пред њ испаде ма |
шири своја шарена крила, час их скупи и дигне у вис, да му се боја и на горњем и на доњем делу |
силније, где тише, да се као талас час дигне, час спусти.</p> <p>И благајник.</p> <p>~ Ено га, |
га цмокну у чело...</p> <p>– Господо, – диже се бележник, – ако и јесте лепи српски обичај, да |
па му се час разлива као милота, час га диже, да некуд зар полети...</p> <p>Мало за тим, па је |
квога разговора са својим ујаком, па се диже, да иде.</p> <p>Куда журиш?{S} Седи, да разговарам |
астаде и куцну у капак.</p> <p>Капак се диже.{S} Испод њега провири најпре мала бела ручица; па |
а му пројури кроз сву крв, а коса му се диже.{S} Скинуо шешир, одахнуо, па брише рупцем зној с |
е та намишљена старина; па сам устаде и диже чашу:</p> <p>– У нашем венцу има једна ружа...</p> |
раћају кући из посете.{S} Па сад се тек диже госпођа Јеца са својом кћерком, да полазе кући.{S} |
рено море, где борба за живот као вихор диже и ваља вале то себичних страсти то племенитих смер |
ремена сад је таки,</l> <l>За слободу с диже сваки.</l> <l>Бела вила ори глас:</l> <l>Устај, Ср |
о и долина, тамјан мирис, што се к небу диже из цвета“ и из српског света.</p> <p>И томе чину б |
тари пензионирац. – Господо моја!{S} Ја дижем ову чашу у здравље једне вредне домаћице, верне с |
..</p> <p>Бележник се већ неколико пута дизао, да опет он наздрави, али га увек задржаше остали |
чавати народ, водити политику за народ, дизати позориште за народ, а нити они познају народ, ни |
Section" /> <p>Из куће Јаковљевића куља дим на димњак.{S} На огњишту се пуши и ври у пуним лонц |
илично већ иње; гладни гледа, како куља дим на врата.{S} Око сенице, чује, зуји и бруји вредан |
еници свој да баш видиш, како куља плав дим на врата. </p> <p>Намештај у тој собици је једна по |
о је, а то „<title>Живот и прикљученија Димитрија Обрадовића нареченога у калуђерству Доситеја: |
" /> <p>Из куће Јаковљевића куља дим на димњак.{S} На огњишту се пуши и ври у пуним лонцима, а |
ма и ниским гдегде искривљеним плетеним димњацима.{S} Скромна али, као снег, бела црквица лебди |
тева под својом сеницом, па пушта густе димове кроз подсечене бркове; глади дугим сухим прстима |
!{S} Тако и чика!{S} Само да га нико не дира! – нашали се и Јелена. </p> <p>Где је Бранко? – пи |
уплете бележниковица.</p> <p>– Жено, не дирај у своју сестру по Еви, – опет је, бојаги, утишава |
а је пошалицама и младачким несташицама дирнуо у живац и мушку и женску омладину народну; та шт |
е по вајкадашњи мири поредак ноћни тако дисармоничан дар мар, на стародавне домаће добре обичај |
зар ти не видиш, да у нас нема никакве дисциплине, нема странке: ради, како ко хоће, а живи јо |
торитетима.</p> <p>– Па може ли ту бити дисциплине? </p> <p>– Још те какве!{S} Сви знамо, шта н |
где живе душе.{S} Као да се све, штогод дише, под камен завукло или се у земљу урило, тек зар д |
чета.{S} Тај не ће бити паметнији ни за длаку...{S} Но, но,... поче бележниковица. </p> <p>У то |
му је задаћа задата за вечерас.{S} Вук длаку мења, али ћуд никада.</p> <p>Никада свог века неј |
и у њој паламара, чивија, жица, чекића, длета, кљешта, и– Бог те пита шта све још!{S} У зазидан |
лавнога Брајковца нађоше се увређене до дна дубљине своје домољубиве душе на тако обесвећење ст |
нати мора, најсавршеније свој пчеларски дневник.{S} Можда је мислио, да се и он кадгод баци у к |
идеје.“</p> <p>У Брајковцу је то сад на дневном реду. </p> <p>Па и госпођа Ната и госпођа Рашић |
да бркаш практичност с егоизмом.{S}Ја, до душе, немам толико чуства за општу ствар, немам накл |
бу мушкарца неожењена.</p> <p> Даринка, до душе, мисли, ту је брат, Јован, па, како он хоће.{S} |
анко се сећа свога оца.{S} Једва га је, до душе, упамтио, али и оно мало успомене не беше врсно |
и практично са лепим.{S} Млад човек је, до душе, и жељан друштва на селу.{S} А време му је, да |
бити од њега кадгод нешто!{S} Две јаке, до душе, за вратом не ће имати никад, јер... за тај хле |
небрат према сестри.{S} Тога страха се, до душе, доцније опростио, јер као да је омирисао, да Б |
не!</p> <p>– Боже мој, секо. – рећи ће, до душе, као и до сад, Ката Нати, – зар то мора бити?</ |
.{S} Тек Тинка дахну душом.{S}Неје јој, до душе, лако било ломити руке, перући туђе рубље, ни б |
бојаги, да се поздрави с њом.{S} И он, до душе, вешт момак за таку прилику:{S} Али и она не зн |
цу из Варадина.</p> <p>Ја сам му рекао, до душе, да се спреми за село, – дочека исто тако и жед |
роје деце, а у толиком добру?{S} Остао, до душе, леп иметак после Игњата Јаковљевића.{S} Но тре |
о свог благослова; не знам ништа друго, до да се молим Богу за тебе.{S} Шта ти ваља радити, то |
орио пешачећи на овој врућини.{S} Радо, до душе, пешачим по гори; али у јулију месецу, на овако |
уд, полетела би.{S} По најпре и једино, до душе, полетела би била тамо преко потока оној кући, |
<p>Ужурбала се цела кућа.</p> <p>Јест, до душе, у род ће се, и то у род, као у своју рођену ку |
такав разговор.{S} Мисли њихове имају, до душе, своју извесну цел, али су још увек без одређен |
ариће га какав напит.{S} Казала сам му, до душе, и сама, да потражи Мацу, па да је пошље кући.. |
чини Брајковац нешто празан.{S} Сви су, до душе, ту, и мама, и тетка Ката, и Зорка, и Владимир, |
је то за Брајковац...{S} Има Брајковац, до душе, своју госпоштину.{S} Али осим господе из среза |
ица пресече: </p> <p>– Но, да Богме,... до сад вам је био ту друг,... хајде-де, прашта вам се.. |
боље позна. </p> <p>Попина Јелена...{S} До душе, за госпођу Јелисавету говоре не знам ово оно.{ |
, и бележник га протежира за писара.{S} До сада је увек оправдао оно уздање, које су имали у ње |
па иде по кући, као да нешто тражи.{S} До подне је још како тако и прошло; него после подне се |
лепо певате, – примети учитељ Јелени, а до ње се нашао.</p> <p>– Морам најпре питати матер и чи |
славу и нове невоље од Немање и Косова до данашњег дана; па је пошалицама и младачким несташиц |
мах дохвати виолину, па пође од једнога до другога, да им огледа гласове.{S} Мушкарце зна и од |
се Јован вратио, отпративши свога друга до првога манастира, у село, сврну уз пут код госпође б |
памћење не изневери, кад се опомену, да до сад неје ни мислио о њему, бар не озбиљно; ако га се |
ејала.</p> <p>– А Даринка је поцрвенела до иза ушију.{S} Заборавила, и да навуче дубљена очи ма |
да буде свој човек, а за толико година до сад не запита ни самога себе, како је том дечку?{S} |
чули и научили бар „Коло Бранково“, па до првих књижевних умова, који стварају мишљења у књиже |
оји је можда закинуо од својих уста, па до првога богаташа, – од људи неписмених, који су тек и |
ам шта.{S} Стало поп-Стевану ипак доста до тога, да му сестрић бар лепо мисли о њему, као да се |
у страна, да оданде још допрате спровод до Карловаца.{S} Једва је могао ко да верује, да кола, |
м једне опште народне свечаности, какве до сада једва да је било кадгод у нас.</p> <p>– А, знат |
ло и његове и женине сиротиње, даде све до последње крпе, а не задовољи неситог мамона, нити за |
нули у смех.</p> <p>– Знам ја, знам све до краја! – правда се дете, а застидела се. – *Цело ја |
е, која се устумарала горе и доле, дође до ушију познат женски глас с радосним ускликом:</p> <p |
>– Като,— примети Ната сестри, кад дође до воде и замочи руке, да их пере, – могао би ти Трива |
це, па глава да му пукне.{S} А дошао је до искуства, да је хладан сир с црним луком за њега нај |
ли, како јој ипак мио Брајковац, јер је до пре млади учитељ, господин Кнежевић, често долазио к |
вечере заређале здравице, као да му је до сад све тек као шала изгледало.{S} Прочачка опет грл |
па и према самоме ујаку, с којим их је до сада Стајић све предусретао, он, који је иначе о сва |
е славнога Брајковца нађоше се увређене до дна дубљине своје домољубиве душе на тако обесвећење |
нема.{S} Расписаћемо по новинама, да се до извесног рока има пријавити; не пријави л се, сматра |
дно, да сам своје ножно тај глас однесе до највишег места своје претпостављене власти у Брајков |
би учитељ обично узео своју виолину, те до неко доба изводио из ње какве мелодије.</p> <p>Јелен |
није извести.{S} Од паропловске станице до Стражилова пуне су руке посла..</p> <p>У једаред сти |
з села, а беше све ближе селу, допираше до њега необичан лавеж паса.{S} Као да се сви пси у Бра |
Стева све на развлак, док га испраћаше до врата на улицу.{S} Знам, да те мати једва чека.{S} Д |
а ти, – рече, – не могу дати ништа више до свог благослова; не знам ништа друго, до да се молим |
ни беле.</p> <p>Само Зорка када дођоше до онога џбуна иза врта, где се оно први пут сусрете он |
а, па таман кад је „дорастао до копља и до коња“, он забоде копље у ледине, па, ако је нешто св |
же мој, секо. – рећи ће, до душе, као и до сад, Ката Нати, – зар то мора бити?</p> <p>– Немој т |
ој ти ту мени! – одговориће опет, као и до сад, Ната Кати.– Знам ја, шта је дечија радост.{S} К |
раву у хладовину, да чита.{S} Обично би до сад у то доба већ био код Јована; али га јутрос нешт |
. </p> <p>Колар са својом сестром стоји до зида.{S} Па чак се и њих двоје тргоше како попина Је |
дине Бранко! – зазвони звонки глас неки до Бранкових ушију.{S} Бранко се трже.{S} Близу њега ст |
Не свиди јој се.{S} Па да сте пречекали до недеље, сви би заједно на светковину.{S} Ми и онако |
к прође беседа“!{S} Шта је госпођи Нати до беседе!</p> <p>– Ја сам, – вели, – за то већ стара, |
усиљеном шалом а учтиво Бранко, дошавши до ње.</p> <p>– Ја нисам вама „госпођица“ Јелена, – при |
спровод се пружио, колико је од вароши до самога Стражилова, као да нико не хаје за жарко јули |
Како ти?</p> <p>– Да рекнем, здрава сам до божје воље.{S} Шта ти раде дечица?</p> <p>– Хвала Бо |
анко се насмехну:</p> <p>– Док ја дођем до своје Еве, протећи ће доста Дунавом.</p> <p>– Мој си |
да одушевљење њено неје изнуђено ни чим до правим заносом за идејама, и правом српском љубављу |
– поцрвене, е, поли га, Бога ми, румен до иза ушију.</p> <p>На једаред би Бранку све јасно, пу |
<p>А Јелени одлану.{S} Но је поли румен до иза ушију, кад примети, како се сви окренули њози.</ |
доста свежа и унегована, изађе преда њ до по дворишта.{S} Натукла лаку повезачу на лице, да јо |
насвој прозор.</p> <p>Млади колар стао до одра, па се не миче.{S}А уза њ његова сестра, па се |
им скамијама, па таман кад је „дорастао до копља и до коња“, он забоде копље у ледине, па, ако |
...</p> <p>Јован је сад још већма дошао до тога уверења, да треба да остане код куће.{S} Треба |
и само!{S} А не знаш, да нема још много до недеље?</p> <p>Ви сте мушки увек тако комотни!{S} Та |
а вечерње.{S} Но колико јој збиља стало до поп-Стевана, ето, неје ни приметила, да он и не оде |
азире много на њих.{S} Неје му ни стало до ове врсте људи, из тих се, по његову уверењу, не да |
вене крајеве, па му није никада ни било до невоље, да та својства своја изоштрава.{S} Ми све ви |
ећ окрену на друго:</p> <p>Хајд заједно до куће, ако хоћеш к Јаковљевићима.{S} Сад не ћу тамо.{ |
пођа Рашићка хоће да му век поједе, што до сад већ неје говорио с нећаком својим о томе.{S} А о |
Наука је једина врсна, да и небраћу бар до сношљивости зближи.{S} Она не пита, јесам ли ја руча |
Па ако онда то учиниш, скинућу ти шешир до земље.{S} Немој да се и на тебе примени оно:{S} Кога |
е дигао, па пажљиво растире и онако већ до најситнијег патрићка догорелу полушку своје цигаре, |
/p> <p>Једва око поноћи дошао и Дабижић до речи, да наздрави оној идеји која живи у српском нар |
под прозорима попине Јелене и да допру до Стајића, док већ и он не дође у двориште свога ујака |
ост, што води с лађе на обалу.{S} Одмах до њих су певачке дружине.{S} Ту ћете најбоље видити сп |
јим гостима из Брајковца нашао се одмах до гроба. </p> <p>Даринка с побожним заносом стала, па |
тевина Јелисавета даде се обрлатити још до куће, да ће заложити своју реч.</p> <p>– Видићемо јо |
млађанога песника и понесоше га у варош до свечанога одра на тргу, где беху свечани говори једн |
, што га спремају.</p> <pb n="55" /> <p>До јако би учитељ обично узео своју виолину, те до неко |
, како митроносни песник омладине свога доба, Лукијан Мушицки, и учени архимандрит Јован Рајић, |
својом кћерком Јеленом. </p> <p>Од тог доба остао је поп Стева и опет катихета и месни школски |
изнад чаша даје такат. </p> <p>Данас је доба рада, општега рада! – развикао се Јован с Дабижиће |
, да се, ево, све више њих тек у новије доба сећају, – одговори Бранко, –да су познавали Бранка |
еде код сестре на очеву дому које летње доба или бербу у Фрушкој Гори, те се опомене детињства |
противних разлога је, по њену, од неко доба, тајному мишљењу, доста, када што покреће Брајкова |
ишћанских!{S} Већ ми бучи глава од неко доба.{S} Свуда Бранко и само Бранко!{S} Успалили сте се |
{S} Али госпођа Јелисавете нема од неко доба, па, ево, ни данас. </p> <p>Е, па тако седи сека К |
као што ти умеш.</p> <p>– Он је од неко доба врло заћутао.</p> <p>– Ко?</p> <p>– Бранко.</p> <p |
.. </p> <p>– Доста ја већ гутам од неко доба, – загрми Рашићка.</p> <pb n="36" /> <p>– Гром и п |
на ум, да примети, то је, како од неко доба не може ни о чему да мисли, а да у једно не помишљ |
љ обично узео своју виолину, те до неко доба изводио из ње какве мелодије.</p> <p>Јелена би се |
.{S} Заспала ноћас у плачу тек око неко доба, па је спавала као мало дете.{S} Али кад се пробуд |
и.{S} Језик народни презрели беху у оно доба сви и мањи и већи књижевници, па и сам Рајић и Муш |
о срдит отишао прексиноћ од ње, а од то доба није нашао за вредно, да јој и речи рекне, осим шт |
а-Анти.{S} А благајник и бележник од то доба, чим се мало ђорну, одмах терају писара, да им дек |
колске општине у Брајковцу.{S} Но од то доба никада га неје успомена понела за покојном Стазом, |
е нађе нас неколико људи.“</p> <p>Од то доба пази писар добро, како ће изводити своје теорије и |
дује се Јелена цео дан.{S} Што ближе то доба, њој срце све јаче куца.{S} А кад већ дође, и да с |
ље кући...{S} Гле, молим те, које је то доба, па је још нема.{S} Свако се то одмори, бар кад не |
е око догађаја, што га је омладина у то доба спремила, а цео народ прихватио свом вољом својом |
вину, да чита.{S} Обично би до сад у то доба већ био код Јована; али га јутрос нешто одговори, |
ilestone unit="subSection" /> <p>У исто доба иду Јован Јаковљевић, Бранко Стајић његов „друг из |
рукче ни мислила.{S} Кнежевић је, вели, добар и ваљан млад човек, прилика таман као наручена за |
овици. (И за писара, дакле, хвала Богу, добар знак, да се раскравио, кад, ето, хоће да се шали. |
ба па у ребра: то и то је.{S} Из далека добар косач замахује.{S} Међу нама није ни речи било о |
вратити за хладовине, кад хоћеш, пут је добар, а сад ти иде под ногу.{S} Доћи ћеш само пре, нег |
е...</p> <p>Дотле је Трива извукао, као добар кочијаш, коњима уши, па их омутком сена из кола и |
и кроз двориште, не може попа, а да као добар домаћин, овде онде не завири, ма само по старој н |
у разговор, – опет ће она – он је тако добар!{S} Је ли да је Бранко добар?</p> <p>– Врло добар |
он је тако добар!{S} Је ли да је Бранко добар?</p> <p>– Врло добар.</p> <p>– И мати га воли.</p |
Је ли да је Бранко добар?</p> <p>– Врло добар.</p> <p>– И мати га воли.</p> <p>– Наравно, нарав |
узе поп да кује, док је врело. – Узећеш добар стан, па ћеш држати ђаке са стране у стану.{S} Им |
неко опањкава код власти, па сваки час добија некакве налоге, – вели Бранко. – Чини ми се, да |
и оно мало „знања“ трговачкога, што га добије у тако званим вечерњим школама, а чистећи преко |
reign>, ништа не знам.</p> <p>– Рашићка добила кошар,... ето, то ти је! – затрча се бележник, к |
о хаљини, што ју је сама још о Духовима добила, па онда и о којечему другоме – готово без праве |
<p>Опет смех.</p> <p>– Пак?</p> <p>– Па добила кошар.</p> <p>– Кад је то било?</p> <p>– Синоћ.{ |
готово цело село знало, да је сека Ката добила гошће, јер је готово цело село било на раскршћу, |
Бог сачува! – уздахну госпођа Ната, кад добила времена, да стресе прашину с хаљина.</p> <p>Ката |
ву крчму, бојаги, из шале.{S} То је име добила отуд, што је писар (кад се први пут опио у њој, |
е? – пита их Бранко.</p> <p>– Јесмо.{S} Добили смо место међу изасланицима учених друштава. </p |
исар мало поскочи са столице. </p> <p>– Добили смо канда негде гостију!</p> <p>Понда се узврпољ |
здања.</p> <pb n="104" /> <p>- Јесте ли добили приступнице? – пита их Бранко.</p> <p>– Јесмо.{S |
арија, тек без њега ко зна би ли од мах добили песнике као што су Змај, Ђура Јакшић, Владислав, |
, што га је обично наследио или, можда, добио у мираз, и оно мало „знања“ трговачкога, што га д |
ади отац Варнава, манастирски намесник, добио мало одушке, да се провесели с веселим Брајковчан |
да је пре недељу дана у Бечу на једаред добио од свог ујака поп-Стеве из Брајковца писмо с пет |
му било дуго време, чамио је, док није добио своју половину, своју Еву.</p> <pb n="70" /> <p>Б |
а уздахну. </p> <p>Поред тога дете може добити и благодјејаније у конвикту блаженопочившег патр |
. </p> <p>– Одоше у саборницу.{S} Једва добише места унутри.</p> <p>– Бранко се не одваја од Да |
усрећи човека, да буде вредна домаћица, добра мати, верна супруга, и тако даље.{S} Баш тада је |
о радо у њој?</p> <p>За мене је, синко, добра и овако.{S} Ја сам је из темеља зидао.{S} Ко посл |
} Треба јој!</p> <p>– Штета за дете.{S} Добра је срца.{S} Ја је знам.{S} Имала сам прилике две |
рати натраг у село. </p> <p>Та последња добра мисао, што му паде на ум, а нуз то и мирисни фруш |
/p> <p>Благајник мисли: „Ништа лепше од добра пива.{S} Ал куд сви Турци.{S} Мисли, но га мрзи, |
неке милине, кад помисли, како ће му се добра душа опет обрадовати, кад јој сутра оде.</p> <p>У |
Од кад те, мајко, нисам видео, ја јоште добра нисам видео! – а у исти мах падоше му на ум њене, |
што је то урадила девојка, која је тако добра другарица била Даринци.</p> <p>– Сирота Јелена!{S |
– Моја мати.</p> <p>– Ваша је мати врло добра.{S} Знаћу и њој захвалити, – рече Бранко галантно |
јој рођеној крви.{S} Сачма му је крупна добрано прорешетала самурину на дебелој глави...</p> <p |
армоничан дар мар, на стародавне домаће добре обичаје и моралу Брајковцу тако опасан атентат, д |
ећа.{S} Тек удовице!{S} Ух-Ух!{S} Па би добре маме, да прозру мало бар и у будућност, макар да |
како се засмејао.</p> <p>– Слатки уја, добри поп Стева, сам је био проводаџија.</p> <p>Опет см |
е за јуначко здравље, поздравиће се као добри пријатељи.{S} Па ако не узмогну опет напоредо, зн |
а, ако Бог и срећа дадне, таман ће ти у добри час доспети за капелана.</p> <p>Јест, и ја то мис |
а је најпаметније слушати песму.</p> <p>Добри чича подиже главу к певачу, па му показа место уз |
воју столицу, зар да се увери, је ли на добрим ногама, па – на здравље!{S} И цело вече „нити пи |
} Добро дошли!{S} Ко не би био рад тако добрим и милим гостима!{S} Добро нам дошли!</p> <p>– Бо |
подар начеоник, човек иначе мирољубив и добричина, па доста и у годинама, и он већ ратоборнији. |
не иде више с омладинским скупштинама, добро; наћи ћемо други начин.{S} Сви путови воде у Рим. |
њи?{S} Браца баш сад устао.</p> <p>– Е, добро кад је устао.{S} Да му бар кажем с Богом!</p> <p> |
да ступи на позорницу! </p> <p>Бог ме, добро она изиграва своју ролу, – опет ће бележниковица. |
био рад тако добрим и милим гостима!{S} Добро нам дошли!</p> <p>– Боље нашли! отпоздрави и Ната |
у Брајковац, да проведе које време!{S} Добро му дошло баш с тога што је у то време овде доле н |
има.</p> <p>– Гле секе!{S} Гле Даре!{S} Добро дошли!{S} Ко не би био рад тако добрим и милим го |
...{S} Јеси ли навукла рукавице: ...{S} Добро је.{S} Чувај се, да ти их не препали ветар и сунц |
изасланицима учених друштава. </p> <p>– Добро је.{S} То је прво уз мост, што води с лађе на оба |
p> <p>– Морамо још у суботу...</p> <p>– Добро, даклем, још у суботу отићи ћете на ту параду у К |
ну срцу оним својим понашањем.</p> <p>– Добро је, – рече и потајно се насмехну.</p> <p>А Јелени |
!</p> <p>То је госпођа Рашићка нашла за добро, да извије, када је дошла, да врати „физиту“ Слав |
Било ти је Брајковачко друштво, и сама добро знаш, као једна кућа.{S} Него од како се уселише |
знутра јед, сам јед, као да не слути на добро.</p> <p>– Да, да, треба да идеш, да видиш матер,. |
или у своје време јуност или младеж, па добро било.{S} Од кад дође та омладина, не знаш, каква |
де он да рекне, као тек да одмахне: „Па добро!“ Но се трже.</p> <p>– Хвала вам.</p> <p>– Па, оп |
ад мали за њену ћер.{S} Побринула се та добро и за себе и за њу.{S} Знаш ли ти, да ће она израд |
и тако даље.{S} Ко седи с миром, том је добро.{S} Богу божје, цару царево, па мир!</p> <p>– А н |
р и који дан дуже...</p> <p>– Ха, то је добро.{S} Понећемо пар гусака и који пар пилића, који д |
рах је, чини ми се, први пут ове године добро понео.</p> <p>– А знаш ли, колико је година том о |
емаш мужа...{S} Александре, хоћеш ли се добро учити?</p> <p>Хоћу, ујо, – одговори дете радосних |
<p>– Знам ја то врло добро.{S} Сећам се добро покојнога оца свога, како је тај умео ринтати и р |
> <p>Јеша Дабижић вели:</p> <p>– Баш се добро осећам!{S} Тако мора бити ономе, коме пусте у нев |
<p>– Пак?{S} Шта сад?</p> <p>– Па биће добро.{S} Госпођа Рашићка зна сваку воду окренути на св |
највише писарев.</p> <p>Учитељ и сувише добро познаје енергију Брајковачке интелигенције.{S} А |
оже да схвати, ипак осећа, да је лепо и добро, кад сене само толико радује том Јелена и Даринка |
реме му је, да помишља и на то, како би добро било, да доведе домаћицу у своју кућу.{S} Па то ј |
пати, који више зна.{S} Данас само они добро пролазе, који што више знају.{S} Али пази, да се |
пријатно.{S} Баш се, на против, са свим добро осећам.{S} И не могу довољно бити благодаран ујак |
ужно, – одговори Јован. – Него то би он добро прошао с нама.{S} Хајде, да ми дамо донети, па да |
само за матер своју и више ни за какво добро. </p> <p>– Да, и опет велим, – узе опет Јован – ш |
н мах хтео да оде из Брајковца.{S} Него добро, те то неје никоме казао, јер би морао јавно и по |
нта, ступио преко прага, где се он тако добро осећао.</p> <p>– И хоћу мало да приседнем, – одго |
тако јој треба!{S} Тај господин Бранко добро јој је напаприо у нос, може га сад песницама трти |
</p> <p>– Ви се заиста, госпођице, врло добро забављате, – пребацује јој учитељ; – у вече са мн |
а донесем сада радованца.</p> <p>– Врло добро! – проговори писар. – Пиво чисто стужи човека.</p |
толико зноја.</p> <p>– Знам ја то врло добро.{S} Сећам се добро покојнога оца свога, како је т |
који је иначе о сваком увек најпре само добро мислио, пређе сада у гнушање.{S} Ујков кућа поста |
а просвете, где народ не стоји економно добро.{S} За то сте ви ту, па учите народ,... да, учите |
па да дозна, ко је дошао.{S} Баш му то добро и дошло.{S} Нема ти, вели, несноснијег посла, нег |
е, шта који певати може.</p> <p>Особито добро познаје писарев тенор, који би диван био, да кроз |
а особито госпођа Катица, – та, она бар добро познаје Јецу Рашићку, – наравно, да су и оне биле |
на Стратимировића.{S} Ако се Александар добро узучи ја ћу сам молити његову свјатост, да се сми |
ико људи.“</p> <p>Од то доба пази писар добро, како ће изводити своје теорије и стављати ипотез |
не осврће на то, што ће рећи свет; јер добро зна, шта о њој тај свет може говорити.{S} Она, шт |
и ватреног Радованца.</p> <p>Кнежевићу добро дошло било, да се прође у чистом планинском вазду |
Како ћеш?</p> <p>– Пешке.</p> <p>– Баш добро.{S} Отпратићу те донекле.</p> <p>– Немој донекле, |
не подиже очију...</p> <pb n="49" /> <p>Добро те се у томе помешали с осталим друштвом.{S} Учит |
нег, бела црквица лебди, као преставник доброга духа, над сеоцем на полеђини једног брдашца тик |
кад да је напуштено и остављено, можда, доброј срећи и само себи, кад му је Бог дао матер, најб |
броји већ и десетак које „<title>Дарова доброј деци</title>“ од чика Стеве, које разних Полажен |
ако сретна била, па била у стану у тако доброј кући, као што је госпођа– Натина.{S} Па, Бог зна |
!{S} Боже мој, и она је мати.{S} Само у доброј намери могла је доћи на таку мисао.{S} Да уда св |
вели бележниковици, а дошао, да каже: „Добројтро!“</p> <p>Бележниковица га задржала на сир с ц |
уј, игумане..."</p> <pb n="69" /> <p>На добром је месту, – одговори опет на то Бранко. – У селу |
ан, мала Зорка, – сви полетеше њему као добром старом познанику.</p> <p>– Тако се дочекују гост |
агостања.{S} Без материјална напретка и добростања, чему књига, чему просвета, чему живот?{S} А |
све на себи да искуси!{S} Ја сам прошла добру школу: цео је живот школа.{S} По дебела је књига, |
ли са својом Кристом.{S} Намерила се на добру девојку...{S} Трива јој је брат.{S} Он кирија, а |
га зар не препали сунце.{S} Познаћеш је добру домаћицу.{S} Засукала рукаве, па чисто на њој и у |
та ће удовица с троје деце, а у толиком добру?{S} Остао, до душе, леп иметак после Игњата Јаков |
је искрен и прост.{S} Обадве још у оном добу девојачком, у ком последњи бој бије између себе на |
/p> <p>Деца расла две године напоредо у добу, када душа највећма пријања; па готово прирасле је |
у и наду млађаних душа и приличи њихову добу, а и не слуте, колико ће се весала поломити на узб |
и приволео на Рашићкино наваљивање, да доведе Бранка кући, ако је то сматрао и као неки начин, |
јутро.{S} Некоме се ваљда прохтело, да доведе Бечки одбор, који је пратио Бранка од Беча, као |
помишља и на то, како би добро било, да доведе домаћицу у своју кућу.{S} Па то је прилика, као |
но трла руке, кад јој пало на памет, да доведе поп-Стевина сестрића кући!{S}И Бранко, ето, доша |
о је по Брајковцу, како је госпођа Јеца довела била поп-Стевина сестрића у кућу, да му наметне |
>– Е, то је лепо од поп-Стеве.</p> <p>– Довео га, да ту проведе вакацију...{S} Ал не знам, што |
ој, кажу, био и заверио, да не ће никад довести у своју кућу страну женскињу, „домостројитељку“ |
аку воду окренути на своју воденицу.{S} Довешће децу у Брајковац, венчаће их, и ти ћеш, можда, |
во коло, коју декламацију, један говор, довешћемо гајдаша.{S} Ето села!</p> <p>Бранко Стајић пр |
За што, госпођице?</p> <p>Бранко се не довија ни из далека.</p> <p>– И опет „госпођице“!{S} Ср |
примети овај.</p> <pb n="78" /> <p>– Не довијате се, где је? – опет она.</p> <p>– Не могу да ми |
с неким ковачким калфом, па је не можеш довикати с улице.{S} Кад опет оде по воду, као да је се |
тској и Славонији, могу смело и поносно довикнути: „Нови Саде у заман ти хвала, када теби Карло |
то васпитање, кад мати сама, тако рећи, довлачи кћери курмахере?{S} Треба јој!</p> <p>– Штета з |
ти живео; а нити ће га хтети нити умети довољно разумети.{S} Дође му на памет и Даринка.{S} Чуд |
тив, са свим добро осећам.{S} И не могу довољно бити благодаран ујаку, што ме је дозвао, да про |
а одмах...</p> <p>Неје имала када ни да доврши, што је у радости хтела рећи, већ најпре поскаку |
– га-а-ја... </p> <p>А Јеша још не беше довршио, таман најлепше полетео!{S} Но речи му се изгуб |
, зашто је долазак сека–Катиних гостију догађај за Брајковац.{S} Па сад још тим више, што се сл |
} Па као да су целом селу дошли!</p> <p>Догађај је то за Брајковац...{S} Има Брајковац, до душе |
есто, које је бивало позорницом највише догађаја, што засецају у живац политичкога и културнога |
<p>Разговор њихов врзао се највише око догађаја, што га је омладина у то доба спремила, а цео |
о се у истини прави народ забавља о том догађају...</p> <p>Сад се три млада пријатеља највише с |
аста побрдица, да им мало даље пукне на догледу сремска равница испрекрштана друмовима, ишарана |
агајник, писар и други певачи већ су се договорили, како ће после певања на пиво „Код разбијене |
помислише сви мушки у један мах као по договору... </p> <p>За Брајковачки певачки збор, дакле, |
ће Јеша. – Не ће српски народ клонути, догод уме да штује и мртве поборнике, (на ту је реч баш |
:lang="la">ceterum centeo</foreign>.{S} Догод ми будемо из школа изалазили као господа, а не ка |
, „док се поје, док се винце пије... „— догод је и једног ваљда српскога ђака.{S} Талијани имај |
идеје.{S} Дух времена сад је таки.{S} И догод дух времена буде народ схваћао, умеће поштовати з |
поред ње.{S} Ако и зна, да све, што се догодило у кући поп-Стевиној, носи на души и на образу |
ире и онако већ до најситнијег патрићка догорелу полушку своје цигаре, те је утрну.{S} Метну ше |
ељу пренос костију Бранка Радичевића! – дода Јован. – Решено је, да се пренесе на Стражиловачки |
рећи, да је народ сам себи напуштен, – дода Кнежевић.– И још се од нас захтева, да потпомажемо |
из концепта.</p> <p>– И ја бих рекао, – дода бележник. – Него кад велиш, да је сам Варнава у ма |
еда.</p> <p>Као да није узела озбиљно,– дода онај.</p> <p>Мислим и сам тако, – примети Бранко.< |
</p> <p>– Гле мене!{S} Како бих смела?– дода још ова друга, што нађе за вредно, да и себице уве |
а. (Као бојаги, ту је варошкиња.) Понда дода опет с прекором: – шта теби фали Не знам, шта би и |
<p>– Не знам, – једва промуца.{S} Понда дода живље:– Да видиш само!</p> <p>И узе Даринчину руку |
брише рупцем зној с чела.{S} И нехотице дода уз учитељев усклик: </p> <quote> <l>„Само само да |
шићка помрче оштро на њу очима; па само дода: </p> <p>– Ти си невина, срце моје; да Бог ме, па |
ни да му погледи у очи.{S} Али тек опет дода: </p> <p>Па ако онда то учиниш, скинућу ти шешир д |
de">Keine Rose ohne Dorner</foreign>! - додаде стари пензионирац. – Господо моја!{S} Ја дижем о |
д опет слободнији. (Понда се затрча, те додаде:) Ви сте анђео храбрилац!</p> <p>– Молим, молим, |
познаницом.</p> <p>– Него још нешто! – додаће Бранко. – У ову недељу ћемо и ми овде да држимо |
ица у Русију.{S} Побегли, да Бог ме.{S} Додијало им овде гоњење за веру као и у Турској, па се |
ему лептирски прах слатког ђаковања, не додирнут незграпном руком оне немани, која сад дрско те |
и.{S} Она је, тако рећи, Игњату и свећу додржала.{S} Има род рођени, па неје тако, што кажу, ис |
ветине, која се устумарала горе и доле, дође до ушију познат женски глас с радосним ускликом:</ |
на усрећити тек, као жена, као мати.{S} Дође му и ујакова реч на памет; „Ваљда не мислиш, да ће |
а хтети нити умети довољно разумети.{S} Дође му на памет и Даринка.{S} Чудновато!{S} Од њена су |
еве из Брајковца писмо с пет печата, да дође, ако хоће, у Брајковац, да проведе које време!{S} |
руком, да и Бранкову матер превари, да дође, те јој се поклони!{S} Ал биће и то.{S} Све је уде |
он дошао, што неје нашао за вредно, да дође најпре овамо, па сви заједно да иду. <pb n="61" /> |
. <pb n="61" /> Понда мисли, а што и да дође он амо?{S} Ваљда га се тиче когод овде?</p> <p>Па |
о, па му послао и путна трошка, само да дође.</p> <p>– Бога ти, прекинућу ти реч, зна л се што, |
ш већ мада јој обрати пажњу на њу, када дође...</p> <p>Пење се Бранко на степенице у саборницу, |
.{S} Свако се то одмори, бар кад недеља дође, а мени ти се не зна ни благдан и свагдан.{S} Ни н |
ло, да не наиђе госпођа Ната, те Јелена дође к себи, да је пољуби у руку.</p> <p> Наравно, госп |
p> <p>– Като,— примети Ната сестри, кад дође до воде и замочи руке, да их пере, – могао би ти Т |
ст или младеж, па добро било.{S} Од кад дође та омладина, не знаш, каква је вера.</p> <p>– То т |
подне, с киме речи да проговори, да не дође какво дете, те не купи за новчић свирајку од шећер |
дуго и дуго чекала на прозору, и он не дође.{S} Бар да је после серенаде и прошао онуда, кад ј |
и да допру до Стајића, док већ и он не дође у двориште свога ујака.</p> <p>Та „дивна идеја“, к |
а душу!</p> <p>Па збиља!{S} Кнежевић не дође ни вечерас.</p> <p>Касно у ноћ тек чула је, да се |
општински писар.</p> <p>С друге стране дође црквењаков син, колар у селу, са својом сестром, д |
ам је из темеља зидао.{S} Ко после мене дође, може лако дозиђивати, ако му буде уско...{S} Ето |
ори под земљу...{S} Па кад госпођи Нати дође срцу <pb n="17" /> тешко, не жали пута ни трошка, |
ма госпођа Јелисавета Рашићка, ипак јој дође и девојче само поквареније. „Дете, за Бога, не тре |
у, јер су међу собом сви једнаки; а чим дође јачи од њега, он подлегне, и то... не, што он нема |
а к нама, и да му пошаље новаца, да амо дође, те да се момак мало одмори, па и своју матер посе |
ко, не морају, свашта чути.</p> <p>У то дође и Маца, те се разговор и због тога о томе прекиде. |
а, њој срце све јаче куца.{S} А кад већ дође, и да седне на свој прозор, несташни ђаволак с лев |
о несретан за својом покојном...</p> <p>Дође у Брајковац госпођа Јеца Рашићка.{S} Удовица попад |
уке па гледа, ко пролази улицом.</p> <p>Дође јој од пре редовно и госпођа Рашићка, те разговара |
руј ми, моја је најозбиљнија намера, да дођем кући, па да прихватим економију.{S} Ја осећам у с |
<p>– Нема ту шале.</p> <p>– Та стани да дођем к себи!</p> <p>– Е, Бога ми је госпођа Рашићка ве |
<p>Бранко се насмехну:</p> <p>– Док ја дођем до своје Еве, протећи ће доста Дунавом.</p> <p>– |
p> <p>– Разумем, – вели Трива.</p> <p>– Дођи, па ћеш вечерати, – опет Ната Триви, а то исто или |
ниједна ни беле.</p> <p>Само Зорка када дођоше до онога џбуна иза врта, где се оно први пут сус |
<pb n="102" /> <p>У очи свечанога дана дођоше на Карловачку станицу гости из Србије.{S} Многи |
{S} Надала се гостима још синоћ, али не дођоше.</p> <p>Бранко нема мира још од јучер.{S} Јучер |
на лађу, а с њим и Јован Јаковљевић, па дођу доле, да баш на извору буду сведоци, колико се у и |
кад који Брајковчанин обрадује, баш кад дођу, иначе из бољег света слабо ко усрећи Брајковац, н |
(опет у миру и љубави!), док „деца“ не дођу.</p> <p>Ево и наше деце! – повика госпођа Јеца, ка |
:</p> <p>– Шта мислиш, Стефане, кад нам дођу деца о вагацији кући?..{S} Катица Јаковљевићка мор |
кући било каква већа посла, било да му дођу гости, било да се кољу свињи, или тако што, Давина |
овољно бити благодаран ујаку, што ме је дозвао, да проведем овде школски одмор, тим више, што ћ |
нити.</p> <p>– О, моја ће мама мени већ дозволити, – одазва се Даринка. – Њој се здраво допада |
зидао.{S} Ко после мене дође, може лако дозиђивати, ако му буде уско...{S} Ето видиш; шта би ти |
изађе из друштва и оде на улицу, па да дозна, ко је дошао.{S} Баш му то добро и дошло.{S} Нема |
а пред вече банемо тамо?</p> <p>Како се дознало за узрок Бранкова изненаднога одласка, то сам Б |
и воћарству, колико је он могао о њима дознати, кад би отишао куд у варош, или проучити из лис |
с њим две три (опет у миру и љубави!), док „деца“ не дођу.</p> <p>Ево и наше деце! – повика го |
лигентан човек, а да није – „господин“, док овамо имадемо доста „господе“ без интелигенције...{ |
аринком, да се и он „помеша међу свет“, док су му сви остали иначе обични и свакидашњи; па се в |
је ноћас био, кад се украо из друштва, док неје признао, да је бар прошао поред њених, поред Ј |
у је попа носио пре дуго, дуго времена, док неје дао начинити нову, а натуцао би је на главу пр |
време држаху је Зорчине руке око врата, док не клонуше и опет у санку.{S} Даринка се дала у мис |
а прославиће се име Игњата Јаковљевића, док је његове деце. „Кућа је“ вели, „жив човек, не цигљ |
ма попине Јелене и да допру до Стајића, док већ и он не дође у двориште свога ујака.</p> <p>Та |
ту муф?</p> <p>Муф беше запао под ноге, док се Ната намештала у колима.</p> <pb n="13" /> <p>– |
у крило, па жмирка у жижак, или преде, док јој не напреде дремеж на очи...{S}Ако Даринка баш н |
, па опет му било дуго време, чамио је, док није добио своју половину, своју Еву.</p> <pb n="70 |
не“, а некмо ли да траје, „док се поје, док се винце пије, и док срце уздише“?</p> <p>– Блажени |
арловци остати у спомену, „док се поје, док се винце пије... „— догод је и једног ваљда српског |
тера даље и игра увређену љубав, кује, док је врело.</p> <p>Ја радим и ринтам у овој кући...{S |
еба да се што бојиш, – узе поп да кује, док је врело. – Узећеш добар стан, па ћеш држати ђаке с |
{S} Он вам ни гуску нашу појести не ће, док је не почивути.{S} А наше жене,... и људи, и сви, ч |
егде гостију!</p> <p>Понда се узврпољи, док не нађе некакав изговор, да изађе из друштва и оде |
још пре неколико година господар кућни, док покојни госпођа-Натин неје купио од ње.{S} А то, шт |
о.{S} Не ће се кућа Гојковића ископати, док је унучади чика-Пере Гојковића, а прославиће се име |
ђера.{S} Е, не уме ти се омладина маћи, док се о нас не очеше.{S} И тај наш **Бранко је грдио к |
да! – говори поп Стева све на развлак, док га испраћаше до врата на улицу.{S} Знам, да те мати |
да бирати чак у Загреб...{S} А игуман, док је Игњат узимао манастирске воћњаке под закуп, живе |
жених тренутака с њом проснивао, пиљио, док се туга неје прелила вином, те из дубљине наквашено |
љамо за своје рођене паре, а пара мало, док потребе све веће расту.{S} Ми ћемо поред све примљи |
колико ме је – вели, – речи само стало, док сам га наговорила, да позове Бранка к нама, и да му |
да тамо у највећем страху проведе ноћ, док у јутро галан не кукурекне на буњишту...</p> <p>Исп |
тумара се, као незван у небрану грожђу, док збиља не нађе и своју кућицу, те стрмоглавце у њу!< |
штитник удовој Матери сестрама И брату, док ови сами не стану на своје ноге.</p> <pb n="18" /> |
неруке ни крупној ни ситној господи.{S} Док је био покојни Игњат Јаковљевић жив, знала су и гос |
"70" /> <p>Бранко се насмехну:</p> <p>– Док ја дођем до своје Еве, протећи ће доста Дунавом.</p |
најмилије за све време, како устане, па док не легне.{S} Овим часима радује се Јелена цео дан.{ |
је Бранко неје приметио ни осетио, све док се није јавила, а занет са својим мислима, чисто се |
p>Писар сад већ нема куд ни камо.{S} Те док се други збунили, кличући још: „Живила!“ – он се по |
аје, „док се поје, док се винце пије, и док срце уздише“?</p> <p>– Блажени ништи духом! – приме |
S} Неје имао свога сталнога уверења, ни док му је била жива његова покојна Стаза; а поред Јеце |
зненаднога одласка, то сам Бог зна, тек док се Јован вратио у село, брујало је по Брајковцу, ка |
као и њен отац, па како Бог да.{S} Тек док је ње живе, не пушта узда из руку.{S} Јован нек иде |
а или продао за вино ил ракију.{S} Него док трајало и његове и женине сиротиње, даде све до пос |
рећи.</p> <p>– Не ни по што.{S} Не, бар док је ту Бранко.{S} Учитељ се замисли.</p> <p>– Шта ми |
, плаче и дури се, да мати одгоди, „бар док прође беседа“!{S} Шта је госпођи Нати до беседе!</p |
у брк рећи:{S} Ја тако хоћу! – да, још док је чича био у снази, и држао узде, и знало се, боја |
огризине отрцанога либерализма.{S} Још док је био међу њима онај душе чисте као крин који им ј |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Док њих двоје тако у стакленом ходнику уживају летње ве |
како је то необично брзо дошло.</p> <p>Док је учитељ дошао, бележник, благајник, писар и други |
д земљицу вргне“, а некмо ли да траје, „док се поје, док се винце пије, и док срце уздише“?</p> |
бог чега ће Карловци остати у спомену, „док се поје, док се винце пије... „— догод је и једног |
ђа Рашићка узела сад згодну прилику, те доказала поп-Стеви, како не треба да вређа Александра з |
аво Дарвин; а ону другу теорију лако је доказати по Брајковачком благајнику.</p> <p>Начелник, с |
еба заслужити, који сваким чином својим доказује, да ипак има и једна љубав, која не тражи засл |
а не покаже своју сумњу.{S} Кнежевић му доказује да то може бити.</p> <p>– Шта?{S} Научићемо Бр |
и Бранко пристао уз њих... унели се, па доказују Јелени, како митроносни песник омладине свога |
штву залагао сву снагу своје речитости, доказујући, како је она способна, да усрећи човека, да |
ог ме, протекцијом или умешношћу и даље докотурали.{S} У нас немају ни појма о томе или се смат |
тако мислим.{S} Да Бог ме!{S} Положићу докторат, свршићу и ту формалност; понда ћу доћи у Брај |
да не рекнеш.{S} Пусти човека амо...{S} Докторе, седи овде.</p> <p>И гостољубиви бележник пође |
ја према својој „генералној команди“. – Докторе, – окрене се Јовану – окај се, молим те, тога г |
да, угледати на те наше учене и неучене докторе, што траћкају своје драгоцено време у левентова |
м чашом пред Јована:</p> <p>– Господине докторе, ја сам у вама познао човека, који...</p> <p>По |
славној цркви!{S} Жалост, мој господине докторе!{S} Жалост!...{S} А знате ли, шта раде наша бра |
на пример, не ће више називати Јована и доктором, а Јован ће њему, на прилику, смети од сад гов |
>Брајковца нешто! </p> <p>Ето, зашто је долазак сека–Катиних гостију догађај за Брајковац.{S} П |
еко потока оној кући, одакле јој у вече долазе они звуци са ситних гусала, тамо,... ох, тамо, д |
ног предмета на други, и, дакако, често долазе у сукоб сами са собом.{S} То ништа не смета, да |
њим, за Стајићем!</p> <p>Што јој већма долази у главу, да је потребно да се са учитељем састан |
Ви ме још већма плашите, те ми сад тек долази пред очи све већа тешкоћа бремена, што сам га се |
.</p> <p>Дуго и дуго му нису таке мисли долазиле на памет, па се упео свом снагом, те набрао че |
љупцима.</p> <p>– Мати је допустила, да долазим на певање, – вели Јелена; али ми је жестоко зап |
е пречешњејши даривао њену децу, кад је долазио којему на крштење.</p> <p>Па с тога су Брајковч |
млади учитељ, господин Кнежевић, често долазио к њој...{S} То неје било ништа страшно, ал су о |
о осећао у друштву, у које би тек почео долазити.{S} Од увек научио, да се повлачи, па мисли, у |
дошло баш с тога што је у то време овде доле највише у народу врило о Бранку Радичевићу и његов |
агор светине, која се устумарала горе и доле, дође до ушију познат женски глас с радосним ускли |
– Идем.{S} Неје право, да сам тако дуго доле, а несам код матере.</p> <p>– О, о, вајка се госпо |
ђу, а с њим и Јован Јаковљевић, па дођу доле, да баш на извору буду сведоци, колико се у истини |
це, прође два трипут по соби.{S} И опет долети на прозор, па одмах упре поглед опет на осветљен |
канту из руку, а баш је беше узела, да долије у лонац у крај ватре.</p> <p>– Јух! – зачу се у |
„црква под небесје, олтар часни брдо и долина, тамјан мирис, што се к небу диже из цвета“ и из |
што је прижегло свом снагом. </p> <p>У долини испод Стражиловачкога виса, опет на свечаном одр |
>Око њих планина са својим брежуљцима и доловима, а по овима виногради, вотњаци, беркови, шуме. |
сутону у најпријатнијим видовима.{S} По доловима се већ спушта мрак. </p> <p>Под планином се ра |
шен универзитетлија може вратити у свој дом, те наставити посао оца свога, па орати земљу или к |
ако дисармоничан дар мар, на стародавне домаће добре обичаје и моралу Брајковцу тако опасан ате |
јна, Данила Славнића.</p> <p>Честит био домаћин и на гласу био чика Пера.{S} А Славнић официр у |
двориште, не може попа, а да као добар домаћин, овде онде не завири, ма само по старој навици. |
дну и таман сад наручили, да им Маркова домаћица испржи које пиле.{S} И Марко се, ено, већ вија |
собна, да усрећи човека, да буде вредна домаћица, добра мати, верна супруга, и тако даље.{S} Ба |
верна супруга, колико чуварна и вредна домаћица, Тинка то двојином нежнија <pb n="29" /> сестр |
а кола у двориште.</p> <p>Загледала се домаћица, ко је. – Јесте л ради гостима? – повикаше жен |
брат поп Стева позва, да му буде у кући домаћица?{S} Колико му је покојна Стаза била нежна и ве |
а дижем ову чашу у здравље једне вредне домаћице, верне супруге, једне госпође, која је ружа у |
и на то, како би добро било, да доведе домаћицу у своју кућу.{S} Па то је прилика, као и мало |
не препали сунце.{S} Познаћеш је добру домаћицу.{S} Засукала рукаве, па чисто на њој и уредно, |
нађоше се увређене до дна дубљине своје домољубиве душе на тако обесвећење старих златних успом |
довести у своју кућу страну женскињу, „домостројитељку“.</p> <p>И збиља, поп Стева се сети у т |
трошка, да проведе код сестре на очеву дому које летње доба или бербу у Фрушкој Гори, те се оп |
<p>Али писар се замислио у улози каквог Дона Цезара од Базана, каквог шпањолског гранда у сред |
ила у поп-Стевину кућу госпођа Рашићка, донде госпођа Јеца учитељица, од јако поп-Стевина Јелис |
неје била потпуно знала.{S} Само ће је донде још Јован и Даринка поучити, где треба да рашири |
рио темељ политичкој и државној слободи донде заборављенога српства.</p> <p>И политичку слободу |
ке.</p> <p>– Баш добро.{S} Отпратићу те донекле.</p> <p>– Немој донекле, већ хајде баш у Карлов |
S} Отпратићу те донекле.</p> <p>– Немој донекле, већ хајде баш у Карловце.</p> <p>– Не реци два |
ан какве дужности, то јест, да ли је та донела дете те и те младе или жене на крштење.</p> <p>К |
а главу, припасао ђорду о бедро, што му донела тетка и сеја из вароши; па узјахао танку бедевиј |
ир развашарио своје сиграчке, што му их донела тетка и сеја. (... „Боже мој, " рекла је, да Бог |
и благајник. – Ако је дошао, за цело је донео и коју боцу из Варадина.</p> <p>Ја сам му рекао, |
својака с Јаковљевићима.{S} Једаред јој донео покојни Игњат некакав лек из вароши, кад она била |
да је вредно, да му се јави, е је Марко донео пива.{S} А писар опет нашао је за вредно, да сам |
ао би ти Трива штогод помоћи.{S} Нек ти донесе воде, <pb n="20" /> ил нек нацепа дрва....{S} Ха |
отови.{S}Па ако је по вољи, господо, да донесем сада радованца.</p> <p>– Врло добро! – проговор |
дана какво крштење, знају, кад им треба донети дете, да га поп Стева уведе у свето православље |
бро прошао с нама.{S} Хајде, да ми дамо донети, па да ми њега почастимо!</p> <p>Ја сам за то!- |
, да сам му, као млађи ђачић, више пута доносио у ћупи вина, а код њега се пило и ликовало по ч |
ачувај Боже, ускисло, кад би га и чешће доносио; него што редовно по један од Брајковачке госпо |
е у вис, да му се боја и на горњем и на доњем делу танких крилаца прелива сад као седеф сад као |
ором.</p> <p>Поп Стева се уједе мало за доњу усну.{S} Хтео је да наведе разговор на нешто друго |
<p>Мора бити кадгод нешто од њега...{S} Допада ми се, што је при себи.{S} Жилава нарав!{S} Без |
ди тржа. – Просто, мени се мој позив не допада.{S} Ја нисам за адвоката.</p> <p>Положи све испи |
по селима и по манастирима.{S} Мени се допада овај наш крај.{S} Ја не бих никад одлазио одавде |
.{S} Било да им је криво, било да им се допада, тек не могу срцу да одоле, те и они удесили збо |
и, – одазва се Даринка. – Њој се здраво допада Бранково коло.{S} Ја сам учила у нашој вишој шко |
S} Бранка прође нешто скроз, како му се допаде у тај мах девојче.</p> <p>– Што ћутите?...{S} Бо |
{S} Као девојка можда ће се многоме пре допасти Јелена; али Даринка је врсна усрећити тек, као |
</p> <p>Из села, а беше све ближе селу, допираше до њега необичан лавеж паса.{S} Као да се сви |
ремена ступи у акцију.{S} Ко пише у нас дописе по политичним листовима, ко често и уводне чланк |
аци у који српски пчеларски лист каквим дописом из својега уљишта; можда, али – тешко!</p> <p>А |
гостију са свију страна, да оданде још допрате спровод до Карловаца.{S} Једва је могао ко да в |
ачкога под прозорима попине Јелене и да допру до Стајића, док већ и он не дође у двориште свога |
а учим <title>Ајдукову песму</title>, – допуни учитељ. – Је л, Зорчице, ти већ знаш твоју песму |
сви, што год их је, госпођу Рашићку, да допусти Јелени, да пева на селу.</p> <p>На учитељево ми |
пати ручицу пољупцима.</p> <p>– Мати је допустила, да долазим на певање, – вели Јелена; али ми |
од матере, госпође Рашићке, како би јој допустили, да и она пева на Брајковачком селу у недељу. |
да Бранку карактер не би тако што никад допустио.{S} Али сад опет баш та сталност, та строгост |
а. –</p> <p>– Неће госпођа.{S} Јоца то· допустити, по што јој је на рамених глава. </p> <p>– Пр |
а Српкиња мати!{S} Никада та мени не ће допустити, да ја завирим у њену економију, од како је п |
за бога, још није све једно, то ћеш тек допустити.{S} У нас је врло велика погрешка то, што ми |
ош у ђачким скамијама, па таман кад је „дорастао до копља и до коња“, он забоде копље у ледине, |
хоће да је нешто необично слатка.{S} И досад је била мед пред Бранком, али сад као да ће да се |
ја ипак држим, да то мора бити мучно и досадно непрестано капати над књигом.</p> <p>– То ме је |
, утишава супруг, избацив и опет једну „досетку“: „сестру по Еви!“</p> <p>– Ако нам је Ева праб |
ија Обрадовића нареченога у калуђерству Доситеја: њим и с тим списат и издат</title>."</p> <p>К |
убиви Орфелин и учени Соларић, па мудри Доситије и преблаги Милован Видаковић... и толики други |
, у конзаквенцијама својих премиса увек доследна, нађе се код Даринке.</p> <p>Састале се и позд |
ош већи немир уђе у њега.{S} Хтео би да доспе и у читаоницу, где одбор издаваше још последње на |
ре.{S} Он се опет извињава, да још неје доспевао, али не ће више пропустити.</p> <p>Писар мотри |
и срећа дадне, таман ће ти у добри час доспети за капелана.</p> <p>Јест, и ја то мислим...{S} |
} Та свака има доста штошта да преврне, доста да спомене и мртвих и живих, и када се збије у са |
по њену, од неко доба, тајному мишљењу, доста, када што покреће Брајковачки учитељ.</p> <p>Поср |
ране у стану.{S} Има тамо <pb n="30" /> доста чесних удовица сиротица, и свештеничких, па се та |
е и данас славе!{S} Тек...{S} Тек...{S} Доста је то од њега,... за сад доста.</p> <p>Поред сени |
аш ти одмах... не знам шта... </p> <p>– Доста ја већ гутам од неко доба, – загрми Рашићка.</p> |
.{S} Имамо на пример „вечитих правника“ доста, ал и ти хоће да играју само господина.{S} Или се |
и, а дакако, још је била држећа и млада доста.{S} Не би ништа.{S} Засуци рукаве, па, што кажу, |
лости.{S} Ох, Боже мој!{S} Та свака има доста штошта да преврне, доста да спомене и мртвих и жи |
, човек иначе мирољубив и добричина, па доста и у годинама, и он већ ратоборнији.{S} Нешто га п |
ек...{S} Доста је то од њега,... за сад доста.</p> <p>Поред сенице се „нешто закрши, као да нек |
чко друштво у Брајковцу.{S} Стало га је доста муке, али је успео.{S} Раја Јовановић, општински |
стари био је поштен човек.{S} Стекао је доста.{S} Али да је умео, могао је и више.{S} Човек се |
– Док ја дођем до своје Еве, протећи ће доста Дунавом.</p> <p>– Мој синко, не треба ни то баш т |
ле, свету се не да ни уста запушити, ни доста колача намесити...{S} Цео свет, за Бога зна, за ш |
не знам шта.{S} Стало поп-Стевану ипак доста до тога, да му сестрић бар лепо мисли о њему, као |
нков, па, ако му је образ иначе и могао доста да поднесе, сад се нађе у великој неприлици.{S} Ч |
да није – „господин“, док овамо имадемо доста „господе“ без интелигенције...{S} Узми само то на |
ошли, чика... ваш ујак а и мати не могу доста да вас се нахвале.{S} Ал, ја ипак држим, да то мо |
рвом цвету своје младости, али ипак још доста свежа и унегована, изађе преда њ до по дворишта.{ |
дан пут оде на катихизацију и да задржи достојанство над учитељима у школама у месту као свеште |
правиле „физите“ несу могле а да се не дотакну Брајковачкога певачкога друштва. </p> <p>– Наше |
год и проводаџија, па, ето, под старост дотерао и дотле.{S} Мучна улога!{S} Неблагодаран занат! |
и данас од бележниковичина пецкања!{S} Дотле га је пањкала и запиткивала, где је ноћас био, ка |
ећ се говори по селу, како жали, што је дотле дошло.{S} Та она, бојаги, није друкче ни мислила. |
одаџија, па, ето, под старост дотерао и дотле.{S} Мучна улога!{S} Неблагодаран занат!{S} Ама зл |
д, – одговор и онај.</p> <p>– Хајдмо ми дотле на пиво! – предложи бележник.</p> <p>– Благајник |
преко ноћи...{S} И тако даље...</p> <p>Дотле је Трива извукао, као добар кочијаш, коњима уши, |
а се, слатка, ослонити, ни колико отлен дотлен.{S} Само да ти приповедам, шта ми је нарадила.{S |
војче али несретно!</p> <p>– Мала Зорка дотрча к њима:</p> <p>– Хајдете.{S} Тражимо вас.{S} Тре |
читав посао!</p> <pb n="19" /> <p>У том дотрча и Зорка, Катина кћерка.{S} Била код попине Јелен |
ба да буде једно.</p> <p>Зорка већ опет дотрчала с књигом у руци, па говори речи познате „Бранк |
асло у црној густој бради.</p> <p>Марко дотрчао, па стао код врата, па слуша.</p> <p>– Дивна ид |
ила ту Јаковљевићкиња девојка, па вели, доћи ће ми у визиту.</p> <p>И сад узеде да оговара госп |
пут је добар, а сад ти иде под ногу.{S} Доћи ћеш само пре, него што пођеш, како, ћу ти казати, |
уштерија– поручио је, да ће „сад одмах“ доћи, па је устао већ био и пошао.{S} Али је баш дошла |
је стало, нека изволе они најпре к нама доћи.{S} Знамо и ми варошки ред.{S} Ал по мени могу и и |
мати.{S} Само у доброј намери могла је доћи на таку мисао.{S} Да уда своју кћер за њега.{S} За |
ата из вароши?</p> <p>– Јавља ми, да ће доћи скоро.</p> <p>– Нека, нека!...{S} Збогом, сека Кат |
о, да ће тако ући у Карловце, као да ће доћи, „да бирају војводу“. </p> <p>Матер је спремио, да |
а и девојка и слуга.{S} А већи краве ће доћи скоро из поља, па и по дворишту треба којешта посп |
знајући, да железни воз из Пеште не ће доћи тога дана.</p> <p> У Нови Сад се слегло такођер го |
дошао Тинкин син, и још пре него што ће доћи, не можеш је видити.{S} Од пре то мало који дан, д |
ма беше његов лес, за воз, који требаше доћи у Нови Сад још у јутро.{S} Некоме се ваљда прохтел |
имир ми је био ту пре, него што ћете ви доћи, мало јео, па опет отрчао с децом.{S} Ако није и о |
Српству.</p> <pb n="85" /> <p>Хоћете ли доћи на светковину?</p> <p>– Ја бих тако волела, али не |
се састане с њим?{S} Хоће ли он вечерас доћи под њен прозор, као обично, кад је онако срдит оти |
за господина...{S} Бранка.{S} Он ће већ доћи, – рече Даринка, па се као трже и поцрвени, кад пр |
екала целу ноћ.</p> <p>– Верујеш, да ћу доћи; је л?</p> <p>– Ниси никад слагао.</p> <p>Кнежевић |
орат, свршићу и ту формалност; понда ћу доћи у Брајковац.{S} Радићу, економисаћу и поучаваћу ов |
Ето видиш.{S} Па што му драго!{S} Ја ћу доћи у недељу...</p> <p>– Свима упало у очи, да Бранко |
– вели она.</p> <p>– Одмах... одмах ћу доћи, одговори Бранко.</p> <p>– Не иде тако.{S} Ја се н |
он то пита.</p> <p>– Ви ћете после њих доћи на ред, – одговор и онај.</p> <p>– Хајдмо ми дотле |
се говори, него о томе.{S} Синоћ је већ доучила све, што неје била потпуно знала.{S} Само ће је |
<p>Јелена хтеде сама да се сагне, па да дохвати књигу; али је Бранко преухитри. </p> <p>– Јесте |
Само се поздрави са певачима, те одмах дохвати виолину, па пође од једнога до другога, да им о |
p>Учитељ се стискао уза зид под сен.{S} Дохватио белу пружену ручицу, па је притискује на жедне |
ајник одмах устаде. </p> <p>– Писар већ дохватио шешир.</p> <p>– Хоћете ли и ви?—– шану бележни |
ема сестри.{S} Тога страха се, до душе, доцније опростио, јер као да је омирисао, да Бранку кар |
ед угњавио мајмуна.{S} Тако приповедаше доцније сам бележник у Руми „код орла“. „У мало“, каже, |
ицкога на онај велики посао, кога се он доцније тек онако свесно и савесно латио, те га и онако |
народа и ми одемо одавде у Карловце на дочек.</p> <p>– Мило ми је! – одговори Даринка на прика |
о приметити, како се он спремао кому на дочек, да му се „омладинац“ не може ни од шале подсмехн |
рекао, до душе, да се спреми за село, – дочека исто тако и жедни писар.{S} Онда ћемо после пева |
војводу“. </p> <p>Матер је спремио, да дочека и његова друга Јована с његовима.{S} Тетка му је |
ку станицу, где се згрнуо бели свет, да дочека лађу из Новог Сада, и у собу поверенства сигурно |
ајковца, Бранка Стајића, спремила се да дочека госпођу Јелисавету Рашићку из Брајковца <pb n="1 |
се свет беше искупио на станицу, да их дочека.{S} Београдска лађа беше дупком пуна.{S} Певачка |
а учитељ на прате.</p> <pb n="79" /> <p>Дочека га граја:{S} О-о! </p> <p>А-а!... </p> <mileston |
ци и Карловчани спремали се, да свечано дочекају госта, коме место то беше тако омилело, да је |
>Кад се Јелена вратила од Даринке кући, дочекала је мати с наредбом, да је обрадује:</p> <p>Спр |
е подне се отегло као цео дан.{S} Једва дочекала, да црквењак зазвони на вечерње.{S} Понда је и |
њену кћер.{S} Као вели, она јој је сина дочекала и гостила неко време у Брајковцу, на право је |
ео.{S} Раја Јовановић, општински писар, дочекао га је оберучке. (Да ко ће, ако он не би!{S} Рај |
треба нахранити и скоткати!{S} Ту краве дочекати, па помусти!{S} Па ваздан другога којекаква по |
Сад, да тамо буду на беседи и Бранкову дочеку и не знајући, да железни воз из Пеште не ће доћи |
ије лепше пожелео.{S} Под њом он чека и дочекује ројеве; под њом после ручка прилегне и дремуцк |
бром старом познанику.</p> <p>– Тако се дочекују гости?! – пребаци му, бојаги, Јован.</p> <p>– |
ка се, што би рекао Брајковачки писар, „дочепала ледине“, па тера даље и игра увређену љубав, к |
вој Фрушкој Гори.{S} А учитељ се „једва дочепао честита друштва“, па се не растаје од њих. </p> |
па је учинио своје.</p> <p>Бележник се дочепао ледине, па наздравља по милој вољи, ређајући се |
руму и Казанџијској улици, па се човек „дочепао лепа друштва“, те не може друкче да тузи угове, |
свет,... у виши свет.{S} Само да му се дочепати Новога Сада или Београда, да се препоручи упра |
оговори усиљеном шалом а учтиво Бранко, дошавши до ње.</p> <p>– Ја нисам вама „госпођица“ Јелен |
е зар да искочи; толико се пута захука, дошао је већ под грло, а то се отео тек само дубок узди |
. – Мој конкурент, онај Јуда код цркве, дошао је пре три четири године.{S} Наша славна црквена |
рас Бранко и Јован.{S} Чим су вечерали, дошао је Јован по Бранка, па су отишли к учитељу.{S} Не |
Стевина сестрића кући!{S}И Бранко, ето, дошао. „Красан младић“,.. „паметан младић“... озбиљан,. |
дином у вароши.{S} Али прошао вашар!{S} Дошао кући, да прихвати очеву радњу, па се упео из пети |
јак“, па какав ти је то, сестрић“...{S} Дошао гладан, да се исхрани... „Па не знам ово, па не з |
еје се још решио, дал да иде Јовану.{S} Дошао је и спрам куће његове, па не зна, шта ће.{S} Не |
дивно, милостива, вели бележниковици, а дошао, да каже: „Добројтро!“</p> <p>Бележниковица га за |
летње сунце, па глава да му пукне.{S} А дошао је до искуства, да је хладан сир с црним луком за |
{S} Ал...</p> <p>Јован је сад још већма дошао до тога уверења, да треба да остане код куће.{S} |
подар начеоник, поранио пре времена, па дошао у општинску писарну, да прежива о ноћашњој пијанц |
штва и оде на улицу, па да дозна, ко је дошао.{S} Баш му то добро и дошло.{S} Нема ти, вели, не |
оговори једва жедни благајник. – Ако је дошао, за цело је донео и коју боцу из Варадина.</p> <p |
Сад се нешто продобрила.{S} Па како је дошао Тинкин син, и још пре него што ће доћи, не можеш |
је само једаред био код ње, од како је дошао од горе.{S} Он се опет извињава, да још неје досп |
ести; а неје ни у Брајковцу, од како је дошао ту за свећеника.</p> <p>Бранку дуго време поред т |
нтимнији разговор.{S} Бранко би тешко и дошао у Брајковац, на ујаков позив, ујаку за љубав, да |
сли.</p> <p>– Шта мислиш?{S} Ваљда ниси дошао амо, да мислиш!{S} Приповедај штогод, – вели му д |
ију за серијом.</p> <p>Једва око поноћи дошао и Дабижић до речи, да наздрави оној идеји која жи |
обично брзо дошло.</p> <p>Док је учитељ дошао, бележник, благајник, писар и други певачи већ су |
во.</p> <pb n="33" /> <p>Како сам нисам дошао на ту мисао?... </p> <p>Овај момак није таки, као |
ne unit="subSection" /> <p>Кад је Јован дошао кући, пође и Ната и Катица, да спавају.</p> <p>Ка |
ти, да јој је ипак криво, што неје и он дошао, што неје нашао за вредно, да дође најпре овамо, |
тај брже оде одавде, него што је овамо дошао.</p> <p>– Па таки је он, кад што науми.{S} Код ње |
слала Ђуку пандура да распита, ко је то дошао.</p> <p>Господин бележник, господар начелник, бла |
чинити од ње којешта.{S} Кад је јесенас дошао Кнежевић за учитеља, то није било дана, да тај ни |
то је само у први мах, јер је Немац већ дошао онакав, какав Србин постане тек, кад се од њега п |
ве!</p> <p>Тејка Давина Живковићка прва дошла, да се поздрави с госпођа–Натом.{S} Давина се ода |
ст, управо!{S} Усадио си га, кад сам ја дошла у ову кућу.{S} Онда је Јелици било четири годиниц |
осетила, као да се други пут родила, па дошла на бољи свет, кад је брат поп Стева позва, да му |
ла школу за учитељицу, па као учитељица дошла у Брајковац.</p> <p>Нов ред, нов надзор над српск |
ићка нашла за добро, да извије, када је дошла, да врати „физиту“ Славнићки, ако је опет ваздан |
Тинка као да се на ново родила, кад је дошла у братовљеву кућу.{S} Како се и не би, јадница, о |
а, тек што познаде госте.</p> <p>Кад је дошла к себи, сети се, да притрчи гостинским колима.</p |
колико муња и громова на Мацу, што неје дошла на време, кад зна, да треба ово оно... </p> <mile |
<p>Зорка, опет, нема друга посла, него дошла, па јој баш жалостиво вели:{S} Не волим нешто, шт |
<p>– Е, Бога ми је госпођа Рашићка већ дошла к себи.{S} Већ се говори по селу, како жали, што |
је устао већ био и пошао.{S} Али је баш дошла у разговор најзанимљивија тема при чаши пива, њег |
ом поп-Стеви, да му се потужи:</p> <p>– Дошле те варошкиње!</p> <p>Колико се Јелена обрадовала |
елисавети, Рашићки, што су те варошкиње дошле! </p> <p>Како је блажено трла руке, кад јој пало |
још синоћ од Јелене, како су тамо гошће дошле, као да осети, да су му сад у оној кући врата зат |
ничку пробу свију певачких дружина, што дошле беху, да увеличају ову светковину, а иза леђа му |
Близо станице стоје две лађе, на којима дошли беху гости из Панчева и Земуна.{S} Обе беху истак |
ли не.</p> <p>Једаред, – био код ње, па дошли нешто у разговор.{S} Тинка, рећи ће поп Стева сво |
тано опет бавили о књигама.{S} Како сте дошли, чика... ваш ујак а и мати не могу доста да вас с |
д попине Јелене, па видела, да су гости дошли, те потрчала кући, а сва се запурила и задухала ш |
ко добрим и милим гостима!{S} Добро нам дошли!</p> <p>– Боље нашли! отпоздрави и Ната и Даринка |
p> <p>– Гле секе!{S} Гле Даре!{S} Добро дошли!{S} Ко не би био рад тако добрим и милим гостима! |
тмени гости!{S} Па као да су целом селу дошли!</p> <p>Догађај је то за Брајковац...{S} Има Брај |
говори по селу, како жали, што је дотле дошло.{S} Та она, бојаги, није друкче ни мислила.{S} Кн |
озна, ко је дошао.{S} Баш му то добро и дошло.{S} Нема ти, вели, несноснијег посла, него гледат |
не примећава, како је то необично брзо дошло.</p> <p>Док је учитељ дошао, бележник, благајник, |
реног Радованца.</p> <p>Кнежевићу добро дошло било, да се прође у чистом планинском ваздуху, да |
вац, да проведе које време!{S} Добро му дошло баш с тога што је у то време овде доле највише у |
или плакала, или се сетила Светозара и Драгиње, о којима је тек зимус читала у „<title>Љубомир |
„раде за народ“.{S} Свештеници, које му драго партаје били, траже што бољу парохију.{S} Ти и тв |
а симпатије народне.{S} Но било како му драго, Бранко Радичевић сјаће за вечита времена као тре |
/p> <p>– Да!{S} Ето видиш.{S} Па што му драго!{S} Ја ћу доћи у недељу...</p> <p>– Свима упало у |
е и неучене докторе, што траћкају своје драгоцено време у левентовању.{S} Поштен човек треба да |
онесе воде, <pb n="20" /> ил нек нацепа дрва....{S} Хајде, Триво дете моје, помози госпођи, вид |
ране поударано неколико то гвоздених то дрвених клинаца.{S} Ту виси пчеларска капа; стара нека |
што се слива преко луба дебела орахова дрвета, те шуми и жубори као на некој водојажи, да се м |
са својим кућерцима сакривена у зелена дрвета као у сиву маглу завијена.{S} Само са црквене ку |
ој Митровици, у гостионици „код зеленог дрвета“ А и деца се виђала тамо на официрским забавама. |
е удари по својој нози. </p> <p>Тамо на дрветима иза кокошинца закокота онај кицош гаћан са сви |
гледа пут преда се.</p> <p>Госпођа Ната дрема, па клања главом то амо то тамо, те час по па гур |
у жижак, или преде, док јој не напреде дремеж на очи...{S}Ако Даринка баш не чита, разговарају |
згалила и госпођи Нати тромост с веђа и дремеж с очију, живнула и она, па се радује Даринчину р |
ројеве; под њом после ручка прилегне и дремуцка: под њом чита новине и премишља о ономе, што с |
неје могла уздржати, већ се у највећој дреци смота негде у коров, да тамо у највећем страху пр |
ново дигао и ударио темељ политичкој и државној слободи донде заборављенога српства.</p> <p>И |
воката и онако има већ и сувише.{S} А у државној служби, опет, не да се пропевати, чим осете, д |
својом руком Бранкову руку, за коју се држала.{S} А по речима и нагласку за цело јој жао на ње |
.</p> <p>- Чујеш.{S} Ја бих ни пода шта држао свакога младога, па још интелигентнога човека, ко |
.{S} Леп занат, таман за село!{S} Да се држао тога, па да га види Бог и њега и Тинку и синчића |
у! – да, још док је чича био у снази, и држао узде, и знало се, бојаги, нешто и видило се, тобо |
згодан, како ће моћи и по неколико ђака држати на стану.{S} А Тинка спремала и себе и дете. </p |
к је врело. – Узећеш добар стан, па ћеш држати ђаке са стране у стану.{S} Има тамо <pb n="30" / |
оге, и у саборницу, где певачка друштва држаху своју заједничку пробу, и на паропловску станицу |
већу.{S} Угаси је и леже.{S} Неко време држаху је Зорчине руке око врата, док не клонуше и опет |
већ и деце ради, а дакако, још је била држећа и млада доста.{S} Не би ништа.{S} Засуци рукаве, |
Јеша на једаред укрстили своје деснице, држећи пуне чаше, испили чаше, цмокнули се и два и три |
у Брајковцу.{S} Он обично <pb n="63" /> држи леву певницу, а учитељ десну.{S} Она води опет све |
Па хоће да и свој говор, што има да га држи на Брајковачком селу, удеси за прост народ.{S} Хоћ |
ти књиге за народ, треба учити народ да држи новине, па да се учи, да види, да зна, да чује...{ |
се удари о велики штит, што га Даринка држи против сунца.</p> <p>А Даринка би се и смејала и з |
рпске омладине и народњачке странке, те држи редовно и народњачке новине.</p> <p>Него зна Јеша, |
о летње одело и сламњи шешир.{S} У руци држи некакву књигу, а на бео се штит од сунца наслонио. |
наша није још ни на столу, ја мислим и држим, нити могу на ино, а да не</p> <p>– Сад ће бити п |
доста да вас се нахвале.{S} Ал, ја ипак држим, да то мора бити мучно и досадно непрестано капат |
ранко. – У ову недељу ћемо и ми овде да држимо своје село у корист преноса и споменика Бранкова |
нас је врло велика погрешка то, што ми држимо, да не може бити интелигентан човек, а да није – |
не, – одговори Бранко.</p> <p>– Аха!{S} Држите се!- рече му Даринка, те му, бојаги, попрети сво |
је у сред друштва и пред њим био толико дрзак, да каже, како је „вечита штета за уметност, што |
сестрића.{S} Ти си господар у кући, ти дрмаш општином, па..</p> <p>– Сто му мука!{S} Да, ја са |
Бранка, кад опет чу последњу му реч; па дрмну, бојаги, срдито својом руком Бранкову руку, за ко |
т незграпном руком оне немани, која сад дрско телејише упљувке своје подлости и себичности разн |
– Но, да Богме,... до сад вам је био ту друг,... хајде-де, прашта вам се...{S} Сиромах, тај брж |
Јован Јаковљевић, Бранко Стајић његов „друг из Беча“, и Брајковачки учитељ Кнежевић напоредо к |
евојкама или у крчми..{S} Прође и каква друга Катина из детињства, прија-ова или сека-она, па ј |
мене!{S} Како бих смела?– дода још ова друга, што нађе за вредно, да и себице увери госпођу На |
<p>Матер је спремио, да дочека и његова друга Јована с његовима.{S} Тетка му је, рече за госпођ |
p>Кад се Јован вратио, отпративши свога друга до првога манастира, у село, сврну уз пут код гос |
опет... опет..</p> <p>Зорка, опет, нема друга посла, него дошла, па јој баш жалостиво вели:{S} |
уздрхтала.</p> <p>– Шта је теби – пита друга другу, кад се поздравиле и пољубиле.</p> <p>Јелен |
о да пркоси!“</p> <p>У исти мах му сину друга мисао, па му се задовољније мало разгали лице.</p |
вртање и скрњивање воћака; ту вазда још друга што вртарскога што пчеларскога оруђа, као ножице |
то урадила девојка, која је тако добра другарица била Даринци.</p> <p>– Сирота Јелена!{S} Ваља |
> <p>Колико се Јелена обрадовала својој другарици, толико и више криво њеној матери, госпођи Је |
овала се, да види тетку, браћу, сестру, другарицу Јелену и...{S} Онај господин, што је био оном |
аринци стекла тако ваљану, тако искрену другарицу,... о, Бог зна, како јој је мило!</p> <p>Нара |
p>Е, па тако седи сека Ката, као што је друге у Брајковцу зову, сама.{S} Седи, па, као што то б |
никовицом иде општински писар.</p> <p>С друге стране дође црквењаков син, колар у селу, са свој |
ити смешно, кад ви не налазите у Бранку друге идеје него то, – примети Бранко.</p> <p>– Онда ви |
ала вам сад.{S} Други пут!{S} Упамтите, други пут!{S} Ево нас већ и код наших.</p> <p>Под орахо |
и то не може да поднесе.{S} Богме, ето, други боље пролазе с дебелом кожом на образима!</p> <p> |
ј соби; а од њих неки поседали на одар, други стоје.</p> <p>– Треба да оженимо овога нашега учи |
оич почели...{S} Али, хвала вам сад.{S} Други пут!{S} Упамтите, други пут!{S} Ево нас већ и код |
киде један и задеде га себи на груди, а други пружи Стајићу.</p> <p>– Хоћете ли га умети сачува |
.{S} Прелеће се ту с једног предмета на други, и, дакако, често долазе у сукоб сами са собом.{S |
спомен својих покојних, па ће прећи на други разговор...</p> <p>Тако нешто, ваљда, замишља у с |
жеравицу; па час на један прозор час на други.{S} Гледа преко тамо насвој прозор.</p> <p>Млади |
бити.{S}Па кад то не могу, а видим шта други раде, не могу ни ја бити бољи... </p> <p>По толик |
и чудо, ако се Тинка осетила, као да се други пут родила, па дошла на бољи свет, кад је брат по |
сад већ нема куд ни камо.{S} Те док се други збунили, кличући још: „Живила!“ – он се пожури, п |
Тинку и синчића му!{S} Али Арсенију се други занат боље свидео.{S} Карту и чашу заволи већма н |
што учим, учим себе ради, као годи ти и други и трећи.{S} Кад кажем, да бих био на селу учитељ |
А ко је томе крив?{S} Као да и један и други избегаваше интимнији разговор.{S} Бранко би тешко |
гога у тихој луци, у којој се и један и други озбиљно спремају, да сваки својим путом отисне св |
тељ дошао, бележник, благајник, писар и други певачи већ су се договорили, како ће после певања |
шић, Владислав, Шапчанин, Лаза Костић и други.{S} Језик народни презрели беху у оно доба сви и |
преблаги Милован Видаковић... и толики други славни и преславни; али се и данас славе!{S} Тек. |
таблицама на врху, од којих свака носи други број и казује место, где треба да се окупе чланов |
ародревну Болоњу, Немци Јену, једни ово други оно, Срби имају своје Карловце.{S} Осим толико и |
ружа у нашем друштву.{S} А то није нико други,... мислим, да сте сви погодили, да је то госпођа |
ладинским скупштинама, добро; наћи ћемо други начин.{S} Сви путови воде у Рим.</p> <p>– Ја се б |
а он препреден као враг. (Понда окрену други ветар).{S} За Бога, Стефане, – удари госпођа Јеца |
мислиш, краја.{S} Цмок један пут!...{S}Други пут!...{S} Цмок и трећи пут! ...{S}И опет!...{S} |
и славан човек, – рече госпођа Јеца.{S} Другим речима, а то бар мисли: „Путуј, игумане..."</p> |
ука над њима као над старим Римљанима и другим пропалим народима, поред свег нашег толико хваље |
а с плавичасто-зеленим лишћем од фење и другим то модријим то блеђим зеленилом, те се све прели |
меника од браца–Радована, браца–Јове, и других „чика“ и „браца“.</p> <p>Понда и поред Зорке неј |
у стану, па би поред народних песама и других ствари читали по нешто и из „<title>Мезимца</tit |
љупчића, преломиле неколико мушкацона и других таких посластица, што се, по сеоском господском |
p>Али овај пут им неје жао на месец.{S} Друго се нешто збива у Брајковцу, нешто, што они не мог |
Јован је тако.</p> <p>– Па да где би на друго место, – одговори јој Бранко, а као да плива у за |
наде, шта сад да му каже, већ окрену на друго:</p> <p>Хајд заједно до куће, ако хоћеш к Јаковље |
више до свог благослова; не знам ништа друго, до да се молим Богу за тебе.{S} Шта ти ваља ради |
ћи то за омладину.</p> <p>– А да шта је друго та ваша дерна политика него туђа брига?</p> <p>– |
>– Махни се, Стефане, тога.{S} Данас је друго време.</p> <p>Поутиша мало Рашићка поп-Стеву, па |
негују којекакве кактусе и белагоније и друго још којешта, што није ни лепо, а камо ли му мирис |
S} Па ја га и волим као брата.{S} Ти си друго што.{S} Боже мој, за што си на један пут таки?</p |
Бранко. – Чини ми се, да је већ тражио друго место.{S} Из његова данас разговора чисто бих то |
{S} Хтео је да наведе разговор на нешто друго; али оштро омладинац одговара, па не знаде, шта с |
у малу своју књижицу из свог ђаковања и друговања.</p> <p>Деца расла две године напоредо у добу |
. </p> <p>По толики пут заподео се међу друговима такав разговор.{S} Мисли њихове имају, до душ |
твом.{S} Него да не увреди кога, ако би другог замолио, да запева, први сам почиње.{S} Обадве р |
ешће могао и требао мислити, ако ничега другога ради, бар да сад не мора лупати главу, као да м |
да се састане с Кнежевићем, ако ничега другога ради, то бар да му каже, шта мати жели, и да он |
е, које истакоше Карловце изнад свакога другога српскога места у тим крајевима?</p> <p>Има ли и |
омка!{S} Није човек увек расположен, да другога забавља.</p> <p>Господар начеоник, стари пензио |
ако и путови укрсте, не ће зар један на другога, већ један поред другога.{S} Запитаће се за јун |
им бродови стоје још мирно један поред другога у тихој луци, у којој се и један и други озбиљн |
е зар један на другога, већ један поред другога.{S} Запитаће се за јуначко здравље, поздравиће |
раве дочекати, па помусти!{S} Па ваздан другога којекаква посла.{S} Понда дућан!{S} Истина Бог, |
дохвати виолину, па пође од једнога до другога, да им огледа гласове.{S} Мушкарце зна и од пре |
еније прихваћа борбу у друштву за срећу другога, снажније се одупире разним неудаћама, кад има |
твари. </p> <p> Даринка отвори врата на другој соби.{S} Стала на врата, па виче Јована:{S} Хајд |
не сме да се задржи ни на једној ни на другој.</p> <p>– Изашао је проглас Карловачког и Бечког |
а Ната и госпођа Рашићка, када су једна другој правиле „физите“ несу могле а да се не дотакну Б |
рли је и сан...</p> <p>Госпођа Катица у другој соби метнула у постељу малога Владимира.{S} А он |
а поглади једном руком попу по бради, а другом му насу у чашу хладног теочинца и насмеши се на |
тписали пасош, да могу бити један према другом неучтивији, те не само да не ће више говорити из |
а са друштвеном заставом, а острагу, на другом крају, застава Новосадске занатлијске задруге.</ |
њижевности у исти мах, када је Милош на другом крају српства, а у суседству изнурену и понижену |
а ко вас тера, да морате</p> <p>– Један другом за љубав.</p> <p> Најпосле оде бележниковица, а |
за собом сеницу.</p> <p>Окренуше један другом леђа, па одоше својим путем.</p> <p>„Јогунаст“! |
ати, у кући сека-Катиној неје ви било о другом чему речи већ о прослави Бранка Радичевића у Бра |
а то коло!{S} Дете, као дете, мота се с другом децом око момака и девојака, провлачи се кроз ко |
ковцу.</p> <p>Зорка неје дала ни о чему другом да се говори, него о томе.{S} Синоћ је већ доучи |
о Духовима добила, па онда и о којечему другоме – готово без праве свезе тих разних предмета.</ |
још ни једном дала ни прилика, да један другому, можда, спасава живот или, што данас често више |
сећи на полак.{S} Половину ће оставити, другу пак опљувати, па заденути у малу своју турску лул |
тала.</p> <p>– Шта је теби – пита друга другу, кад се поздравиле и пољубиле.</p> <p>Јелена не з |
ма пријања; па готово прирасле једна за другу.{S} Па имају, о чему да и разговарају.{S} Јесте, |
камо не ће, кад их овако више, па једна другу подсећа.{S} Тек удовице!{S} Ух-Ух!{S} Па би добре |
се и предомишљао, да л да сврне к свом другу.{S} Сам неје знао, како да се с њом опрости.{S} О |
нашем писару, имаће право Дарвин; а ону другу теорију лако је доказати по Брајковачком благајни |
оглас Карловачког и Бечког одбора:{S} У другује недељу пренос костију Бранка Радичевића! – дода |
ицу, на заједничку пробу свију певачких дружина, што дошле беху, да увеличају ову светковину, а |
ђе на обалу.{S} Одмах до њих су певачке дружине.{S} Ту ћете најбоље видити спровод и чути песме |
и вршио као члан неке путничке глумачке дружине, где је играо улоге трагичних јунака, нежних љу |
богиње Талије, на којој је он у својој дружини бродио, насела на стену народног немара, те пре |
мој брате, по каткад.{S} Опет је, знаш, друкче, кад се мушка глава даде видити.{S} Па јави се т |
ети. „Јогуница!“ помисли у себи. „Никад друкче!..{S} Госпођа Рашићка!{S} Као да пркоси!“</p> <p |
овек „дочепао лепа друштва“, те не може друкче да тузи угове, већ се болном душом хвата за њихн |
се скупљати гости са стране.{S} Е, неје друкче, већ изгледаше тамо, што рекао оно Јован Јаковље |
Јаковљевићке.</p> <pb n="28" /> <p>Неје друкче, мора се сад радити на врат на нос.{S} Поп Стева |
је дотле дошло.{S} Та она, бојаги, није друкче ни мислила.{S} Кнежевић је, вели, добар и ваљан |
ијатна с њим и искрена.{S} Ја и не могу друкче ниским.{S} А он и заслужује, да је човек с њим и |
вароши може бити опет само учитељ, али друкчије се цени тамо такав човек.</p> <p>Нека не мисли |
ет Ната Триви, а то исто или можда мало друкчије рећи ће му бар још који пут...{S} Сутра се мож |
с мајкином душицом, што је узбрала крај друма, кад је оно путовала с мамом својом у Брајковац.< |
од врућине орао на какову бресту у крај друма, само што по каткад зафрчу коњи, да можда истерај |
арод банкротирати, т. ј. на једаред ће „друмови пожелити Срба...{S}" А историја ће да пева ил к |
на догледу сремска равница испрекрштана друмовима, ишарана богатим усевима, окићена убавим сели |
јих љубавних пустоловина по Темеринском друму и Казанџијској улици, па се човек „дочепао лепа д |
били смо место међу изасланицима учених друштава. </p> <p>– Добро је.{S} То је прво уз мост, шт |
ја одређена места.{S} Изасланици разних друштава хватаху се свога кола.{S} Певачка друштва зауз |
нашега вреднога и ваљанога члана овога друштва и ове општине, наша госпођа бележниковица.{S} Ж |
еру гласови одабраних чланова певачкога друштва Брајковачкога под прозорима попине Јелене и да |
ну јој заставник Београдскога певачкога друштва са друштвеном заставом, а острагу, на другом кр |
а се не дотакну Брајковачкога певачкога друштва. </p> <p>– Нашем учитељу ма штогод падне на пам |
н некада у вароши сталан члан певачкога друштва и аранжер толиких села и беседа.{S} Зна он, дак |
, осим јуче на првом покушају певачкога друштва.{S} Па већ и онако имала би да га пита много, м |
Звезде на небу певачкога Брајковачкога друштва“, рече писар, биће гошћа госпођица Даринка („Из |
о је у познатим круговима Брајковачкога друштва, нити рећи мање ни више, већ сензацију; а у кућ |
штава хватаху се свога кола.{S} Певачка друштва заузеше своје место на обали Дунавској.</p> <p> |
адска лађа беше дупком пуна.{S} Певачка друштва са својим заставама певаху на крову песме, али |
едње налоге, и у саборницу, где певачка друштва држаху своју заједничку пробу, и на паропловску |
ијској улици, па се човек „дочепао лепа друштва“, те не може друкче да тузи угове, већ се болно |
.{S} А учитељ се „једва дочепао честита друштва“, па се не растаје од њих. </p> <p>Што сад иду, |
обасут цвећем.{S} Станица паропловског друштва окићена грањем и венцима, а на мосту, што води |
е ради свађао с писарем, који је у сред друштва и пред њим био толико дрзак, да каже, како је „ |
ок не нађе некакав изговор, да изађе из друштва и оде на улицу, па да дозна, ко је дошао.{S} Ба |
вала, где је ноћас био, кад се украо из друштва, док неје признао, да је бар прошао поред њених |
пим.{S} Млад човек је, до душе, и жељан друштва на селу.{S} А време му је, да помишља и на то, |
ој. </p> <p>И тако се искупило прилично друштванце за певачки збор.</p> <p>Све то учитељ покупи |
ранковој, све без разлике и политичне и друштвене странке, које вру у нашем јавном и друштвеном |
авник Београдскога певачкога друштва са друштвеном заставом, а острагу, на другом крају, застав |
им се кристалишу појмови.{S} Ослободи и друштвеном поретку, о приликама, у које могу запасти и |
вене странке, које вру у нашем јавном и друштвеном животу, а поштено мисле.</p> <p>Јелена је сл |
ми на селу затуцани,... их!{S} Никакве друштвености!{S} Социјалне наше прилике...</p> <p>И Мар |
па се узврпољио.{S} Хоће да се пева.{S} Друштво треба само да пева.{S} А он погибе за младим др |
, што га је приредило српско академиско друштво „Зора“ у Бечу у спомен великог песника, седне о |
дана ради око тога, да састави певачко друштво у Брајковцу.{S} Стало га је доста муке, али је |
ке задруге.</p> <p>На лађи поји певачко друштво самртницу.</p> <p>Свечана тишина завлада на оба |
нас заборавила и на Брајковачко певачко друштво и на сврху, рад које се било то друштво састало |
су сви, ту је Брајковачко цело певачко друштво, осим Бранка, Даринке, Јелене, колара и његове |
ће сека Ката. – Било ти је Брајковачко друштво, и сама добро знаш, као једна кућа.{S} Него од |
разуме, шта ови говоре.{S} Њој је и то друштво и таки разговор нешто ново.</p> <p>Јелена гдего |
друштво и на сврху, рад које се било то друштво састало, као и на то, даа је у кући већ било ре |
а сир с црним луком, да прави бележнику друштво.</p> <p>Јеша Дабижић вели:</p> <p>– Баш се добр |
само да пева.{S} А он погибе за младим друштвом.{S} Него да не увреди кога, ако би другог замо |
p>Добро те се у томе помешали с осталим друштвом.{S} Учитељ и Јован, а и Бранко пристао уз њих. |
једнога младога човека, па се прикључи друштву.{S} Вели, кад се поздрави с мушкима и женскима: |
ге, једне госпође, која је ружа у нашем друштву.{S} А то није нико други,... мислим, да сте сви |
е на челу, па лаким погледом пролете по друштву око стола, као да се, збиља, осведочи, да је ба |
нешто да разговара с њом.{S} А кад је у друштву, заборави, шта је хтео, али осећа, да је питоми |
нзионирац, који се десио том приликом у друштву код разбијене канте, мало не пуче од смеха.</p> |
кући.{S} Али се увек неугодно осећао у друштву, у које би тек почео долазити.{S} Од увек научи |
ет значе“.{S} Баш тада је он први пут у друштву залагао сву снагу своје речитости, доказујући, |
хвати.{S} Одушевљеније прихваћа борбу у друштву за срећу другога, снажније се одупире разним не |
рак, тај темељ свему животу и поретку у друштву! </p> <p>То ли је, дакле, узрок, да се ујак так |
ају, е би им неугодно било, да остану у друштву с госпођом Натом и с госпођом Катом, па се отис |
притискује на жедне своје усне.</p> <p>Дрхће Јеленина рука, као да је тресе тролетница.</p> <p |
</p> <p>– Јелице, – шапће учитељ, – што дрхћеш?</p> <p>Јелена не уме да одговори.{S} Грло јој ј |
о иза ушију.{S} Заборавила, и да навуче дубљена очи махраму, што је пребацила преко главе, да с |
ога Брајковца нађоше се увређене до дна дубљине своје домољубиве душе на тако обесвећење старих |
, док се туга неје прелила вином, те из дубљине наквашенога срца свога стао проливати грке сузе |
ка, или јој задрхта нешто око усана.{S} Дубок уздисај јој се оте из груди.{S} Прекрсти се после |
је већ под грло, а то се отео тек само дубок уздисај.{S} Срце би на том уздисају тешком да пол |
д се чисто трже, кад виде, да је заорао дубоко опет на своју стару бразду. </p> <p>Изгори поп С |
воју веру.</p> <p>Него Бранко Радичевић дубоко је заталасао најврелије осећаје срца и душе српс |
нца и Херцеговца и Сремца и Бачванина и Дубровчанина и ове и оне; па је увек, каже, говорио, да |
то хартија, мастионица, пера, истрињена дувана, палидрвца и тако даље.{S} У углу поред пећи пар |
хну неки плам; а на зеници јој затрепта дуга, те их одмах обори.</p> <p>– Опростите! - прошапут |
ких новина, што их је попа по кадгод од дуга времена, бог ме, и читао.{S} По канабету у истом н |
и, да несу ловци од заната, него баш од дуга времена, можда, баш и од жеље, да увеличају само ј |
да она све то смаже сама.{S} И ни паре дуга нема.{S} Штогод видиш да је њено, све је то слобод |
аљда, резултат је био те на широко и на дугачко развезене орације, којој неје ништа сметало, шт |
те набрао чело, па му се натуштило над дугим проседим обрвама.{S} Хоће најпре да оживи у успом |
сте димове кроз подсечене бркове; глади дугим сухим прстима браду, по којој се, бог ме, ухватил |
вече села у одар, да легне поред Зорке, дуго јој се поглед приковао на икону светога Николе, шт |
ичка капа, коју је попа носио пре дуго, дуго времена, док неје дао начинити нову, а натуцао би |
и сувремена ученост и Рајића и Мушицког дуго ће остати узором омладини, која има да се учи; а д |
слободан, – та већ загрози опасност, е дуго прост народ не би имао никакве користи од штампане |
и озбиљно као и осталих?{S} Синоћ га је дуго и дуго чекала на прозору, и он не дође.{S} Бар да |
рцем и она живља и вољнија.</p> <p>Није дуго тако потрајало, па и заборавила, како јој немило б |
вештеничка капа, коју је попа носио пре дуго, дуго времена, док неје дао начинити нову, а натуц |
но као и осталих?{S} Синоћ га је дуго и дуго чекала на прозору, и он не дође.{S} Бар да је посл |
у преко колена, па мисли.</p> <p>Дуго и дуго му нису таке мисли долазиле на памет, па се упео с |
канте“ у Марковој крчми и прекраћивали дуго недељно време.{S} На столу, дакако, вина ил пива п |
> <p>– Идем.{S} Неје право, да сам тако дуго доле, а несам код матере.</p> <p>– О, о, вајка се |
и поздравиле, као да се бог зна колико дуго несу виделе, или као да су претуриле некакву страш |
м имао је у рају свега, па опет му било дуго време, чамио је, док није добио своју половину, св |
је дошао ту за свећеника.</p> <p>Бранку дуго време поред таквога разговора са својим ујаком, па |
се од мах организована.{S} То не ће још дуго трајати.</p> <p>– Имали смо ми већ једном и органи |
цио ногу преко колена, па мисли.</p> <p>Дуго и дуго му нису таке мисли долазиле на памет, па се |
вуче уза женскиње.{S} Прођоше један пут дуж зграде, а он не уме да почне разговор.</p> <p>Хоће |
е погледа у њега.</p> <p>Бележник остао дужан одговор својој жени, па <foreign xml:lang="de">mi |
ако један по један остане редовно Марку дужан и сваки одбије тек од рачуна, што га он по каткад |
ах с кола.{S} Останите макар и који дан дуже...</p> <p>– Ха, то је добро.{S} Понећемо пар гусак |
о ту.</p> <p>– Жао ми је, да ниси остао дуже, па да прошврљамо мало у наоколо по селима и по ма |
а физите код госпође Нате и Катице мало дуже позабавиле, тек, ето, брзо прође време, кад се оби |
<p>Кнежевић беше озбиљно схватио своју дужност као учитељ певања и ликовођа певачкога збора.{S |
ка, да му се јави, има ли тај дан какве дужности, то јест, да ли је та донела дете те и те млад |
ву“, као да је он сам ту, па сам својој Дулчинеји слади санак.</p> <p>Благајник као вели: „Куд |
} Тражимо вас.{S} Треба да се журимо на Дунав.{S} Сад треба скоро и топ да пукне.</p> <p>– Децо |
ко од себе, да га одбијемо као лику низ Дунав, – навија попа. – Данас је чудно време!</p> <p>Ст |
Поток хучи и бучи, прави више буке него Дунав.{S} Па тек кад полети бујицом!{S} Е, па видиш, ом |
у српству и с ове и с оне стране Саве и Дунава?{S} Је ли треба спомињати толике народне саборе, |
ја дођем до своје Еве, протећи ће доста Дунавом.</p> <p>– Мој синко, не треба ни то баш тако да |
и, да ухвати што боље место а што ближе Дунавској обали.</p> <p>Лађица, на којој беше лес песни |
ка друштва заузеше своје место на обали Дунавској.</p> <p> На Карловачком тргу према вратима са |
у и са свечаним расположењем на станицу Дунавску у Карловцима, камо лађом имају приспети Бечки |
<p>Лађица, на којој беше лес песников, дупком пуна пратилаца, примакла се Карловачкој станици. |
, да их дочека.{S} Београдска лађа беше дупком пуна.{S} Певачка друштва са својим заставама пев |
бадава Даринка моли и преклиње, плаче и дури се, да мати одгоди, „бар док прође беседа“!{S} Шта |
аздан другога којекаква посла.{S} Понда дућан!{S} Истина Бог, није Бог зна шта, ал ако не цури, |
ад посвршава послове по кући, пред свој дућан..{S} Скрстила руке па гледа, ко пролази улицом.</ |
еше пре једнога сахата кренуо, да иде у дућан на позив материн. </p> <p>– Марко!{S} Чашу пива!{ |
ада га је по једном дечку звала нешто у дућан, јер чека муштерија– поручио је, да ће „сад одмах |
руке, па ходају испред госпођа-Катичина дућана на улици.{S} Њих две не занима разговор удовица. |
лама, а чистећи преко дан пијацу испред дућана свога шефа или прскајући лети патосу својој болт |
и. </p> <p>У тај мах провири Даринка на дућанска врата.</p> <p> Таман!{S} Та, ње ради највише с |
бито узахао,) поборнике своје идеје.{S} Дух времена сад је таки.{S} И догод дух времена буде на |
...</p> <p>Рашићка се насмеши:</p> <p>– Дух времена сад је таки!</p> <p>– И ти се под старост п |
{S} Дух времена сад је таки.{S} И догод дух времена буде народ схваћао, умеће поштовати заслуге |
} Млади грк Брајковачки ће, јер је таки дух времена.{S} Бележник вели: „Нека буде и у паклу ваш |
га и онако сјајно извршио, да је одржао дух народа српскога, ударивши јак темељ српској књижевн |
вић као у шали. – Таки је, брате, данас дух времена.</p> <p>Стајић уздахну и не одговори ништа. |
, тек само да да арију: </p> <quote> <l>Дух времена сад је таки,</l> <l>За слободу с диже сваки |
<pb n="9" /> <div type="titlepage"> <p>ДУХ ВРЕМЕНА САД ЈЕ ТАКИ!</p> </div> </front> <pb n="10" |
epage"> <p>Павле Марковић Адамов</p> <p>ДУХ ВРЕМЕНА САД ЈЕ ТАКИ!</p> <p>НЕГДИНСКА ХРОНИКА</p> < |
о су људи прекаљени начелима напреднога духа времена...{S} Ама молим те, зар ти не видиш, да у |
а црквица лебди, као преставник доброга духа, над сеоцем на полеђини једног брдашца тик уз Брај |
<p>– Ево, сад ћу и ја. </p> <p>Даринка духну у свећу.{S} Угаси је и леже.{S} Неко време држаху |
ину, час о хаљини, што ју је сама још о Духовима добила, па онда и о којечему другоме – готово |
</p> <p>– И ти се под старост повела за духом времена!</p> <p>– Стефане! – на то ће Рашићка.</p |
ок срце уздише“?</p> <p>– Блажени ништи духом! – примети безбрижно Јован.</p> <p>– Па да за што |
евојче, збиља, и треба да се усрећи.{S} Душа је њена чист још неисписан лист беле хартије.{S} В |
расла две године напоредо у добу, када душа највећма пријања; па готово прирасле једна за друг |
ушу и срце чисто и не окаљано.{S} Твоја душа и срце сад је као онај прах на крилима у лептира, |
у је, рече за госпођу Нату, врло ваљана душа; а о њеној кћери, о госпођици Даринци толико јој ј |
илине, кад помисли, како ће му се добра душа опет обрадовати, кад јој сутра оде.</p> <p>У том с |
оје појачава само снагу и наду млађаних душа и приличи њихову добу, а и не слуте, колико ће се |
вређене до дна дубљине своје домољубиве душе на тако обесвећење старих златних успомена из Брај |
као смет у заветрину.</p> <p>Нигде живе душе.{S} Као да се све, штогод дише, под камен завукло |
је заталасао најврелије осећаје срца и душе српског народа својим лаким песмама, опевајући му |
лизма.{S} Још док је био међу њима онај душе чисте као крин који им је свима смео у брк рећи:{S |
бркаш практичност с егоизмом.{S}Ја, до душе, немам толико чуства за општу ствар, немам наклоно |
мушкарца неожењена.</p> <p> Даринка, до душе, мисли, ту је брат, Јован, па, како он хоће.{S} Не |
о се сећа свога оца.{S} Једва га је, до душе, упамтио, али и оно мало успомене не беше врсно, д |
рактично са лепим.{S} Млад човек је, до душе, и жељан друштва на селу.{S} А време му је, да пом |
и од њега кадгод нешто!{S} Две јаке, до душе, за вратом не ће имати никад, јер... за тај хлебац |
рат према сестри.{S} Тога страха се, до душе, доцније опростио, јер као да је омирисао, да Бран |
</p> <p>– Боже мој, секо. – рећи ће, до душе, као и до сад, Ката Нати, – зар то мора бити?</p> |
} Тек Тинка дахну душом.{S}Неје јој, до душе, лако било ломити руке, перући туђе рубље, ни бост |
јаги, да се поздрави с њом.{S} И он, до душе, вешт момак за таку прилику:{S} Али и она не зна, |
из Варадина.</p> <p>Ја сам му рекао, до душе, да се спреми за село, – дочека исто тако и жедни |
е деце, а у толиком добру?{S} Остао, до душе, леп иметак после Игњата Јаковљевића.{S} Но треба |
о пешачећи на овој врућини.{S} Радо, до душе, пешачим по гори; али у јулију месецу, на овакој п |
полетела би.{S} По најпре и једино, до душе, полетела би била тамо преко потока оној кући, ода |
>Ужурбала се цела кућа.</p> <p>Јест, до душе, у род ће се, и то у род, као у своју рођену кућу. |
кав разговор.{S} Мисли њихове имају, до душе, своју извесну цел, али су још увек без одређене с |
ће га какав напит.{S} Казала сам му, до душе, и сама, да потражи Мацу, па да је пошље кући...{S |
и Брајковац нешто празан.{S} Сви су, до душе, ту, и мама, и тетка Ката, и Зорка, и Владимир, и |
то за Брајковац...{S} Има Брајковац, до душе, своју госпоштину.{S} Али осим господе из среза и |
е позна. </p> <p>Попина Јелена...{S} До душе, за госпођу Јелисавету говоре не знам ово оно.{S} |
{S} Карту и чашу заволи већма него спас душе своје, него кућу и породицу.{S} Да је когод дао шт |
ао обично, кадгод је, било телесно било душевно, уморан, вечерас тек више из навике, да нешто п |
абирају, је ли им син способан за какву душевну акцију.</p> <p>– Цео свет иде за тим, да има шт |
појасом, којим је, као ревностан пастир душепопечитељ Богом повереног му стада одликован и пост |
одном“ новцу, јер исти тај грех носе на души и остали.) Ми учимо јуристерај, да „бранимо народн |
е догодило у кући поп-Стевиној, носи на души и на образу свом сама госпођа Јелисавета Рашићка, |
ако и онакве, какви јој ваљда брује и у души... </p> <p>Пред цветном неком ливадом не мога одол |
ма, какав је ово цвет?</p> <p>– Мајчина душица, рано.</p> <p>– Гле, гле, како лепо мирише!{S}Ју |
сумње, чуваће га она заједно с мајкином душицом, што је узбрала крај друма, кад је оно путовала |
p> <p>— Ја ћу да сачувам, мама, мајчину душицу.</p> <p>Госпођа Ната се милокрвно загледа у свој |
овце!</p> <p>Јелена застаде.</p> <p>Да, душо.{S} Ићи ћемо на свечаност, – опет ће мати. – Нема |
авам с тобом разговор.</p> <p>– За што, душо</p> <p> Не знам.{S} Ја не разумем њено понашање.{S |
а: </p> <p>– Од кад вас чекам.</p> <p>– Душо, зар још „ви?</p> <p>Јелена се застиди,</p> <p>– Н |
покварена, тако ниско пала!..{S} Јадна душо!</p> <p>Оно инстиктивно неповерење према свима у п |
да полети.{S} Ох, полетела би Јелена и душом и телом!{S} Али мора да га притискује рукама.{S} |
плавичаст пламичак.</p> <p>Ти си сад и душом и телом лептир, – рекла му је мати, када га испра |
воју „тајну“, поричући свим срцем, свом душом, па и самом помишљу, да је оно узрок Стајићеву на |
оже друкче да тузи угове, већ се болном душом хвата за њихне трагове.</p> <p>Бележник се смеје |
је заблудео у свет.{S} Тек Тинка дахну душом.{S}Неје јој, до душе, лако било ломити руке, перу |
ој је синоћно певање његово прионило за душу!</p> <p>Па збиља!{S} Кнежевић не дође ни вечерас.< |
у и породицу.{S} Да је когод дао што за душу његову или за жену му и сина, и њих би метнуо на к |
што јој сад госпођа Ната и опет меће на душу, јесте ништа и нико мањи ни већи већ главом њезин |
це само тоне на ту страну, па му вуче и душу и мисао за Даринком.{S} Јелена живахна, разговорна |
ј образ!{S} А сачуваћеш га, ако сачуваш душу и срце чисто и не окаљано.{S} Твоја душа и срце са |
, али подла и подмукла. „Испод мире сто ђавола вире!“</p> <p>– Јух, мати, како можеш тако што р |
ђе, и да седне на свој прозор, несташни ђаволак с леве јој стране у грудима хоће зар да искочи; |
Ви сте ипак старији, - одговори Јелена ђаволасто; – па ви треба да почнете.</p> <pb n="39" /> |
ић беше, наравно, само сиромашан српски ђак.{S} Као такав, да Бог ме, неје могао оставити након |
ио је Бранко Радичевић, опет Карловачки ђак, у својим песмама као нико ни пре ни после њега.</p |
вности, ту је Вук Караџић први пут, као ђак још, упозорен од Мушицкога на онај велики посао, ко |
... „— догод је и једног ваљда српскога ђака.{S} Талијани имају своју стародревну Болоњу, Немци |
скупљача народних умотворина, и ученога ђака Вукова, уз Ђуру Даничића, као научног обрађивача т |
вели поп Стева, у Јазак за манастирског ђака...{S} Наопако, зар да га мати жива сахрани?{S} Не |
инку згодан, како ће моћи и по неколико ђака држати на стану.{S} А Тинка спремала и себе и дете |
ело. – Узећеш добар стан, па ћеш држати ђаке са стране у стану.{S} Има тамо <pb n="30" /> доста |
, баш са свим омладинска идеја за жедне ђакеле, што је Бранко певао: вино, гајде, тамбуре, млад |
на вис убавога Стражилова, које му, за ђаковања још у Карловцима, тако беше омилело.{S} То је |
да претресу малу своју књижицу из свог ђаковања и друговања.</p> <p>Деца расла две године напо |
и,...још на њему лептирски прах слатког ђаковања, не додирнут незграпном руком оне немани, која |
p> <p>– Не мислиш, ваљда, да ћеш вечито ђаковати?</p> <p>Бранко одмахну главом:</p> <p>– То је |
памет; „Ваљда не мислиш, да ћеш вечито ђаковати.“ Да!{S} Понда треба помишљати и на своју кућу |
се у октобру искупљају ода свију страна ђаци, – када је то видео, још већи немир уђе у њега.{S} |
своје благовање на селу.{S} Она двојица ђаци, па хоће да проведу свој школски одмор што слободн |
г створио... као да те гледам.{S} Твоји ђаци не ће смети пред тобом читати ни „ђачки растанак“, |
его омладина, а ту се у нас рачунамо ми ђаци, трговачки момци, и тако даље, све људи млади, кој |
у отворено море, у јаван живот свој као ђаци са самопоуздањем, које појачава само снагу и наду |
поп Стева. – Знам, да сам му, као млађи ђачић, више пута доносио у ћупи вина, а код њега се пил |
што се толика хука и бука дигла за тог ђачића;“ а на некаквог Мушицког и Рајића, не знам, нико |
ину о Бранковој жељи; а једног од мојих ђачића почео сам да учим <title>Ајдукову песму</title>, |
ош увек она идеална несебична младићка, ђачка љубав, која их привлачи.</p> <p>Тако Јован и Бран |
ђаци не ће смети пред тобом читати ни „ђачки растанак“, ма да си ти данас тако занесен за Бран |
S} А од оних опет већина их почне још у ђачким скамијама, па таман кад је „дорастао до копља и |
ш, знаш, да ти нико за тим заплакати не ђе, па ти је слађе...{S} Не ћу да будем адвокат или чин |
манастира ни иних задужбина.{S} Али као ђе није народа свога сазидао му је храм у грудима народ |
и после њега.</p> <p>Е, па спомену тога ђенија посветио је цели српски народ дан 10. јулија 188 |
и шта више, баш тога ради омаловажавати ђенија његова, то је смешно. </p> <p>– То је смешно! (О |
намести у пола окренута Јовану.</p> <p>Ђенијалан лик!{S} Свака црта на њему ђенијална,... прав |
<p>Ђенијалан лик!{S} Свака црта на њему ђенијална,... прави песник!{S} То је песник!- примети п |
е и трагична судбина, прерана смрт тога ђенијалног младића увеличала симпатије народне.{S} Но б |
то је најглавније, уз старину Вука, као ђенијалног скупљача народних умотворина, и ученога ђака |
је ножеве за навртање воћака и неколико ђерзонака кошница – тек „да покуша“.{S}А наопако се јед |
је Јелена...{S} Триво, терај!</p> <p>– Ђи! </p> <p>Коњи кренуше.</p> <p>– Стој!...{S} Кристо, |
н Трива притегао узде и замахнуо Бачком ђиватком, да одудари преко коња, па да потера, а госпођ |
димир натукао калпак на главу, припасао ђорду о бедро, што му донела тетка и сеја из вароши; па |
јник и бележник од то доба, чим се мало ђорну, одмах терају писара, да им декламује „оно о разб |
слите Бофл, сам бофл, господине мој,... ђубре!...{S} Он вам ни гуску нашу појести не ће, док је |
неје познала никога на колима, послала Ђуку пандура да распита, ко је то дошао.</p> <p>Господи |
од мах добили песнике као што су Змај, Ђура Јакшић, Владислав, Шапчанин, Лаза Костић и други.{ |
p> <p>– Стој!{S} Гледај овај призор!{S} Ђура Јакшић би кликнуо.,„И бог му се диви!“ -- рече Јов |
међу ближњима!“ рекао би и опет покојни Ђура, као што је један пут и рекао од прилике тако нешт |
х умотворина, и ученога ђака Вукова, уз Ђуру Даничића, као научног обрађивача тог бесцен—блага, |
ако уважавали кућу Јаковљевића, – онда, е Бог ме, још и данас.{S} Старији свет се особито разаб |
о среће!“ подвикну учитељ из свег срца, е, заиста ћеш му и поверовати, да му срце хоће већ да п |
вно и давно неје придесило, – поцрвене, е, поли га, Бога ми, румен до иза ушију.</p> <p>На једа |
је нашао, да је вредно, да му се јави, е је Марко донео пива.{S} А писар опет нашао је за вред |
> А Јелена се сада збиља почела надати, е ће, по речима поп-Стевиним, „то све још бити као што |
га слободан, – та већ загрози опасност, е дуго прост народ не би имао никакве користи од штампа |
азак у мислима. </p> <p>Као да осећају, е би им неугодно било, да остану у друштву с госпођом Н |
је седео био, а ништа не вели.</p> <p>- Е, сад иди никад, поп-Стеване!</p> <p>– Хоћу да те жени |
S} И ти се заводиш за аукторитетима!{S} Е, па да Бог ме: <foreign xml:lang="de">angehender Prof |
Дунав.{S} Па тек кад полети бујицом!{S} Е, па видиш, омладина ти је као поток: а ово, што су са |
идеје.{S} Ама, кажи ми, молим те...{S} Е, знам, да Бог ме!{S} И то је омладинска, баш са свим |
е, сачувај Боже невоље, затворити...{S} Е, па идем ја њој.</p> <p>И тако бадава Даринка моли и |
перено против нас попова и калуђера.{S} Е, не уме ти се омладина маћи, док се о нас не очеше.{S |
исар и само писар, од кудгод ко иде.{S} Е, па то боли!{S} Он, који је научио да с позорнице, за |
почели се скупљати гости са стране.{S} Е, неје друкче, већ изгледаше тамо, што рекао оно Јован |
даје за право. </p> <pb n="57" /> <p>– Е, онда за цело има право.</p> <p>Јелена не примећује г |
<p>– Та стани да дођем к себи!</p> <p>– Е, Бога ми је госпођа Рашићка већ дошла к себи.{S} Већ |
је отац?</p> <p>– Никад ништа.</p> <p>– Е, то је лепо од поп-Стеве.</p> <p>– Довео га, да ту пр |
стомаку од толике љубазности.</p> <p>– Е, па кад си већ навалио...{S} Хајд, видећемо се, ваљда |
ћашњи?{S} Браца баш сад устао.</p> <p>– Е, добро кад је устао.{S} Да му бар кажем с Богом!</p> |
ш пре него што си се ти родио.</p> <p>– Е, па кад онда несте умели наћи праву идеју Бранкову, с |
ла што од радости што од умора. </p> <p>Е,сад грљењу и љубљењу нема, мислиш, краја.{S} Цмок јед |
д неко доба, па, ево, ни данас. </p> <p>Е, па тако седи сека Ката, као што је друге у Брајковцу |
ош времена!{S} Куд вам се жури? </p> <p>Е, како ти само!{S} А не знаш, да нема још много до нед |
акле, у сред Брајковца серенада!</p> <p>Е, то бадрим чуварима ноћне безбедности у скровитом Бра |
онила на тебе...{S} Сироче моје!</p> <p>Е, баш неје то више ово ни оно.{S} Ево, и сузе пођоше в |
о чину!{S} Па паки и паки-поп!..</p> <p>Е, па тако седи јутрос, ето, поп Стева под својом сениц |
а као нико ни пре ни после њега.</p> <p>Е, па спомену тога ђенија посветио је цели српски народ |
етпостављене власти у Брајковцу.</p> <p>Е, па и господар начеоник, човек иначе мирољубив и добр |
га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим, шта је!“ мисли благајник, кад за вече |
“: „сестру по Еви!“</p> <p>– Ако нам је Ева прабаба, нисмо све једнаке, – не да се бележниковиц |
асмехну:</p> <p>– Док ја дођем до своје Еве, протећи ће доста Дунавом.</p> <p>– Мој синко, не т |
> <p>– Жено, не дирај у своју сестру по Еви, – опет је, бојаги, утишава супруг, избацив и опет |
ацив и опет једну „досетку“: „сестру по Еви!“</p> <p>– Ако нам је Ева прабаба, нисмо све једнак |
Јован.{S} Ту и попин сестрић.{S} Понда, ево, и ове!</p> <p>Тејка Давина Живковићка прва дошла, |
спођа Јелисавете нема од неко доба, па, ево, ни данас. </p> <p>Е, па тако седи сека Ката, као ш |
читеља беше нестало, па га нема натраг, ево већ јаче него по сахата. </p> <p>– Шта мислите, где |
кад показао.</p> <p>– Чудновато, да се, ево, све више њих тек у новије доба сећају, – одговори |
оде у варош, да тамо отвори већу радњу, ево мог носа, ако не назида у сред Брајковца најлепшу к |
јчић неје испунио.{S} Признати се мора: ево дванаест година, како се њих двоје састало, па ника |
ерин. </p> <p>– Марко!{S} Чашу пива!{S} Ево Марка.{S} Вели:{S} И пилићи су готови.{S}Па ако је |
} Други пут!{S} Упамтите, други пут!{S} Ево нас већ и код наших.</p> <p>Под орахом на сред двор |
> <p>Е, баш неје то више ово ни оно.{S} Ево, и сузе пођоше врцати госпођа-Рашићки, сузе, Боже, |
нка, рећи ће поп Стева својој сестри, – ево, ја сам сад конзисторијални присједатељ.{S} Сад би |
и управи народнога позоришта, па онда – ево среће и за њега и за српску позоришну уметност!{S} |
ој Даринка...</p> <p>Пуче топ.</p> <p>– Ево, лађа иде!</p> <p>Сад се тек ускомеша све, па полет |
нски глас с радосним ускликом:</p> <p>– Ево га!</p> <p>Окрену се.</p> <p>Гости из Брајковца.{S} |
>– Зар ти још не спаваш, сејо?</p> <p>– Ево, сад ћу и ја. </p> <p>Даринка духну у свећу.{S} Уга |
Трива јој је брат.{S} Он кирија, а она ево је код ње већ четири године.{S} Па има послугу и од |
нико не примети њену неприлику, јер сад ево и бележника са благајником, а са бележниковицом иде |
Јелене?</p> <p>– А-а!... </p> <p>У том ево Дабижића с пуном чашом пред Јована:</p> <p>– Господ |
и љубави!), док „деца“ не дођу.</p> <p>Ево и наше деце! – повика госпођа Јеца, кад виде своју |
е, док није добио своју половину, своју Еву.</p> <pb n="70" /> <p>Бранко се насмехну:</p> <p>– |
S} Но немој опет да бркаш практичност с егоизмом.{S}Ја, до душе, немам толико чуства за општу с |
ми кости моје</l> <l>Стражилову моме, – еј!</l> <l>Тамо имам ного птица,</l> <l>Мојих песмарица |
о има бела вила</l> <l>Раширила крила, –еј!</l> </quote> <pb n="58" /> <p>Стајић стао на прозор |
од свог мајстора, где је изучио занат, економ више од свога оца.{S} Тако ни у чему не можемо д |
ац или... најслободнији човек на свету: економ.{S} А толико имадемо примера, да су, на прилику, |
> <p>– Ти би канда још могао бити ваљан економ, примети Бранко више у шали, – кад већ знаш и за |
о Штајн или Некер, а оно ипак бар ваљан економ пре него какав префриган параграфлија. </p> <p>– |
им, – узе опет Јован – што више свесних економа, земљорадника, трговаца, занатлија, то више сло |
аћу и поучаваћу овај свет у рационалној економији.{S} Хоћу да сам независан, потпуно независан. |
обиму?{S} Брате, ја се мало разабирам у економији, али толико <pb n="89" /> могу да знам, да, п |
о, да останем код куће, па да прихватим економију.</p> <p>Бранко га радознало погледа.</p> <p>К |
намера, да дођем кући, па да прихватим економију.{S} Ја осећам у себи за то воље, па мир!</p> |
и не ће допустити, да ја завирим у њену економију, од како је пало слеме на њено теме.{S} Једва |
; понда ћу доћи у Брајковац.{S} Радићу, економисаћу и поучаваћу овај свет у рационалној економи |
p>Учитељ одустаде на то од политичких и економних питања, па стаде код „чиче“, (тако Брајковчан |
е, јер, канда, и не мисли више, да буде економно слободан; те, пошто не може да остане од срамо |
ан. – Нема просвете, где народ не стоји економно добро.{S} За то сте ви ту, па учите народ,... |
и постадоше општинским начелницима, или ексекуторима, или полицајцима, неки се, Бог ме, протекц |
а, него је то особина јужњака, и то пар екселанс Талијана.{S} Срби су за средње гласове.{S} Бас |
потребио наше незнање и неумење, па нас експлоатише и уништава као зубача племениту биљку, као |
е сељак, где су Срби неизмешани с туђим елементом, комотан: ради једва, колико му треба, па је |
али су све три чести „<title>Љубомира у Елисијуму</title>“ од Милована Видаковића и „<title>Крв |
е тек зимус читала у „<title>Љубомиру у Елисиуму</title>"...{S} Тек ако ће јој се кад тад поткр |
а, па им поповао, како ради немачки или енглески сељак или овај или онај спахија, који има хиља |
в.</p> <p>Учитељ и сувише добро познаје енергију Брајковачке интелигенције.{S} А Бог ме неје ба |
маћица испржи које пиле.{S} И Марко се, ено, већ вија са живином по широком дворишту.{S} Марко |
мне им љубави.{S} Заман им писка!...{S} Ено га, стао испред гнезда на пречагу...{S} Нагао се... |
мањи ни већи већ главом њезин мацан.{S} Ено га, и он лично изашао, да испрати своју милостиву з |
ас спусти.</p> <p>И благајник.</p> <p>~ Ено га, стриже ушима!{S} Кренуо и он! – пришапута писар |
<p>Благајник вели:{S} Клин с клином, па ено га код разбијене канте, где пресмаче ракију с хлебо |
и рекао од прилике тако нешто. </p> <p>Ено, матори се мачак ушуњао у мирно гнездашце спокојних |
не као радници, увек ће нам кола ићи на еро.{S} То је само истина, а не црне наочари, упамти.{S |
ресуди бележник, – да му сефтеишемо нов еспап.{S} Бранко се и не обазире много на њих.{S} Неје |
их што је вредило нешто, остали тек лак еспап...{S} Нова организована омладина биће један као с |
езику.{S} Нека данас строги критичари и естетичари и осуђују неке његове стихове, као да су пук |
колико јој збиља стало до поп-Стевана, ето, неје ни приметила, да он и не оде на звоно у цркву |
о, да ће бити кадгод и проводаџија, па, ето, под старост дотерао и дотле.{S} Мучна улога!{S} Не |
и било, што смо пуштали једном све, па, ето, чим га нестане, где смо, шта смо?{S} Наша је стара |
Ја радим и ринтам у овој кући...{S} Па, ето, како ми се мука моја награђује.{S} Коме за љубав; |
Богу, добар знак, да се раскравио, кад, ето, хоће да се шали.)</p> <p>А благајнику се разведри |
у време ходали били ван села.{S} И сад, ето, седе и разговарају се, како ће што боље да удесе с |
ди, те подигне сермију.{S} Тек не може, ето, ни он, да пропусти, ада се и сам не умеша у струју |
} Мени то не може да поднесе.{S} Богме, ето, други боље пролазе с дебелом кожом на образима!</p |
века. </p> <p>За што?{S} Мој господине, ето, за што! –вели Јеша. – Мој конкурент, онај Јуда код |
на страшну месту постојати, па не жали, ето, ни крв пролити, кад зажеле то његови гости и рачун |
ате и Катице мало дуже позабавиле, тек, ето, брзо прође време, кад се обично и госпође сеоске в |
зао сметен.{S} Готово би се и смео био, ето, на први мах, да га Даринка прва не поздрави:</p> < |
поп-Стевина сестрића кући!{S}И Бранко, ето, дошао. „Красан младић“,.. „паметан младић“... озби |
{S} Поцрвени, па му и самом криво, што, ето, избаци нешто налик на „курисање“.{S} Застидео се.. |
и-поп!..</p> <p>Е, па тако седи јутрос, ето, поп Стева под својом сеницом, па пушта густе димов |
> неје ни ступио у јавни живот, па већ, ето, у туђој руци маљ, којим би себичност да кује своје |
ли госпођа-Катине, па око тога се врзу, ето, и сад по толики и толики пут.</p> <p>Него почела в |
знам.</p> <p>– Рашићка добила кошар,... ето, то ти је! – затрча се бележник, као да реши ствар |
љу?{S} Уплете се Зорка.</p> <p>– Да!{S} Ето видиш.{S} Па што му драго!{S} Ја ћу доћи у недељу.. |
опет ту као неки преблаги Јеврем...{S} Ето вам, шта је: госпођа Јеца просила вашега Бранка за |
лако дозиђивати, ако му буде уско...{S} Ето видиш; шта би ти било, да си за годину две дана мој |
ију, један говор, довешћемо гајдаша.{S} Ето села!</p> <p>Бранко Стајић примио ствар за готову.< |
и у вароши, ако не још и потребнији.{S} Ето, он је кратко време ту, па видим, да га и сељани ја |
!{S} То ти је последњи злочин!</p> <p>– Ето браце из винограда!{S} То је његов глас! – викну пр |
кором, – тако ти лежи на срцу!</p> <p>– Ето ти је, на! – обрецну се, бојаги, попа.</p> <p>– Хва |
у село.{S} Вели: „Село ти је тек село.“ Ето, она се родила и одрасла на селу, па најволи, да и |
је кратко време.{S} Данас је уторник, а ето за час недеља.{S} Што то нисте пре почели?</p> <p>– |
о, сачувај Боже, на онај свет,</p> <p>А ето ти и опет, већ по толики пут, госпођице Даринке, је |
ам тако, – примети Бранко.</p> <p>У том ето још једнога младога човека, па се прикључи друштву. |
ни дан а чека сто послова.{S} Па је већ ето, време, да се на селу и госпође враћају са села, ка |
ак и од</p> <p>Брајковца нешто! </p> <p>Ето, зашто је долазак сека–Катиних гостију догађај за Б |
иковица са значајним смешењем.</p> <p>– Ех, ти већ све знаш, – проговори бележник, напунивши пу |
p>– Поздравише се својски.</p> <p>Њихов жагор само је, да Бог ме, увећао и онако велики жагор, |
чају ову светковину, а иза леђа му кроз жагор светине, која се устумарала горе и доле, дође до |
мо је, да Бог ме, увећао и онако велики жагор, што се разлегао по пространим ходницима и степен |
S} Јутрос је поранио.{S} И кад је видео жагор и необичан живот по Карловачким улицама, које нес |
Нати дође срцу <pb n="17" /> тешко, не жали пута ни трошка, да проведе код сестре на очеву дом |
као и на страшну месту постојати, па не жали, ето, ни крв пролити, кад зажеле то његови гости и |
к себи.{S} Већ се говори по селу, како жали, што је дотле дошло.{S} Та она, бојаги, није друкч |
Неје ни то рђав човек!{S} Пре га треба жалити него осуђивати.{S} Понда госпођа Рашићка?!{S} Бо |
родну песму.{S} Не узима на ум, како су жалосни ти стихови, како су непоетично казане ту мисли; |
а како <pb n="74" /> стојимо у томе?{S} Жалосно!{S} Да се заплачеш!..{S} Боли га, да Богме, што |
и!{S} Жалост, мој господине докторе!{S} Жалост!...{S} А знате ли, шта раде наша браћа Срби?{S} |
уз ребро српској православној цркви!{S} Жалост, мој господине докторе!{S} Жалост!...{S} А знате |
лостиво, па слуша и по каткад шмркне од жалости, Госпођа Ната окрене пећци леђа, наглади своју |
е ће ни наћи више таке жене.{S} Па се у жалости својој, кажу, био и заверио, да не ће никад дов |
, или скрсти руке, кад је штогод здраво жалостиво, па слуша и по каткад шмркне од жалости, Госп |
ема друга посла, него дошла, па јој баш жалостиво вели:{S} Не волим нешто, што је отишао Бранко |
ла, него гледати како наш бележник игра жандара!{S} Па ипак увек седи и зева код играча.{S} Нег |
<p>Бележник и један одборник играју баш жандара, а остали како који.{S} Писар се наслонио на ла |
оју руку. </p> <p>– За што, молим...{S} Жао ми је... замуца Бранко, застао, па гледи у њу.</p> |
ажем, волим, и што сам био ту.</p> <p>– Жао ми је, да ниси остао дуже, па да прошврљамо мало у |
, ако не уме Даринка...{S} Ваљда вам је жао Беча?</p> <p>– Боже сачувај.{S} Мени је овде врло п |
> <pb n="82" /> <p>Али овај пут им неје жао на месец.{S} Друго се нешто збива у Брајковцу, нешт |
дине Бранко, – рече Даринка, као да јој жао, ако је збиља тако, па га чисто теши. – Ја сам увер |
.{S} А по речима и нагласку за цело јој жао на њега.</p> <pb n="40" /> <p>- За што, госпођице?< |
ропусти, да не примети, како би му врло жао било, да Јелена не запева с њима, јер – њен глас та |
им песмама, опевајући му разумљиво и са жарким родољубљем витешка дела наших предака, стару сла |
мога Стражилова, као да нико не хаје за жарко јулијско сунце, што је прижегло свом снагом. </p> |
у вечерас срце необично ускипило „љубве жаром“, па не даде два пут рећи.{S} Те кад отпратише ку |
шао с кола па одапиње коњима конопце са ждрепчаника.</p> <p>Даринка стала на лотру, па хоће да |
, па скакуће поред њих.{S} Па слуша као жедна, како њих две приповедају о школи, о игрању, о бе |
динска, баш са свим омладинска идеја за жедне ђакеле, што је Бранко певао: вино, гајде, тамбуре |
елу пружену ручицу, па је притискује на жедне своје усне.</p> <p>Дрхће Јеленина рука, као да је |
шао Марко у Нови Сад, – проговори једва жедни благајник. – Ако је дошао, за цело је донео и кој |
се спреми за село, – дочека исто тако и жедни писар.{S} Онда ћемо после певања код Марка, – пре |
чуну, све.</p> <p>Та превешће и њу Јеца жедну преко воде, ма да се колико пући, вели Рашићка за |
апева звонким извеџбаним гласом: „Јечам жела Гружанка девојка...{S}" Збиља, да се занесеш!</p> |
седи и Бранкову дочеку и не знајући, да железни воз из Пеште не ће доћи тога дана.</p> <p> У Но |
“,то јест, као што она, по свом рачуну, жели.{S} Отрчала је к Јаковљевићима.{S} Нешто је вукло |
а, – понови девојче.</p> <p>– Мати сама жели, да ме зовете по имену, па и ја тако хоћу.</p> <p> |
угога ради, то бар да му каже, шта мати жели, и да она то чини само по материној жељи. </p> <p> |
д.{S} Кад год сам код куће, све ме више жеља вуче мирном сеоском животу.{S} Из читавог Хорација |
зна камо.{S} Као да је нека слутња или жеља,... шта ли, увлачи се тако нешто по неки пут у без |
еје научила, да приговара што материним жељама, ма и којој њеној речи; па наравно, и сад беше в |
са лепим.{S} Млад човек је, до душе, и жељан друштва на селу.{S} А време му је, да помишља и н |
ешко!</p> <p>Ако је кадгод каквих виших жељан имао, заситио се црвеним појасом, којим је, као р |
го баш од дуга времена, можда, баш и од жеље, да увеличају само једном згодицом више своје благ |
руци, па говори речи познате „Бранкове жеље“: </p> <quote> <l>Ја знадох, што нисам познав’о,</ |
ој се, такмац сада ту...</p> <p>Нема те жеље, што је зажели госпођа Јеца Рашићка, па да јој поп |
декламовати ону чика-Јовину о Бранковој жељи; а једног од мојих ђачића почео сам да учим <title |
цело о својој декламацији, о „Бранковој жељи“.</p> <p>Даринка се наже над њом.{S} Притиште врео |
ели, и да она то чини само по материној жељи. </p> <p>Од онога вечера, како је оно учитељ отиша |
род зна за Бранка, да је и народ осетио жељу Бранкову.{S} То вече ће му остати у најлепшем спом |
ши да ће јој тиме погодити најватренију жељу.</p> <p>Тинци сину.</p> <p>– Него дете је, знаш, д |
, да с омладином заједно испуне скромну жељу песникову, да му пренесу последње земне остатке на |
то, што је тако несретна, да је његова жена!</p> <p>Па је ли чудо, ако се Тинка осетила, као д |
S} Видиш, Бранко, моја ти је мати чудна жена.{S} Права Српкиња мати!{S} Никада та мени не ће до |
али Даринка је врсна усрећити тек, као жена, као мати.{S} Дође му и ујакова реч на памет; „Ваљ |
p>– Сад ће бити по сахата, – примети му жена знајући за његов лепи српски обичај, за његову стр |
Срби?{S} Сви листом пазаре код Јуде.{S} Жене краду од својих газда храну, па џаковима вуку Јуди |
рио, како никад не ће ни наћи више таке жене.{S} Па се у жалости својој, кажу, био и заверио, д |
туђу бригу.</p> <p>– То раде беспослене жене.{S} Не ћете тек рећи то за омладину.</p> <p>– А да |
ти не ће, док је не почивути.{S} А наше жене,... и људи, и сви, чак и поп Стева, српски правосл |
ли је та донела дете те и те младе или жене на крштење.</p> <p>Као да сунце Даринци сину, кад |
<p>Бележник остао дужан одговор својој жени, па <foreign xml:lang="de">mir nichts , dir nichts |
никад, поп-Стеване!</p> <p>– Хоћу да те женим.</p> <p>Бранко избечи очи у њега.{S} Гледа га, па |
ракију.{S} Него док трајало и његове и женине сиротиње, даде све до последње крпе, а не задово |
а...{S}" Збиља, да се занесеш!</p> <p>– Жено, мир! – повика бележник својој супрузи, скруни пос |
опет се уплете бележниковица.</p> <p>– Жено, не дирај у своју сестру по Еви, – опет је, бојаги |
чани, да је поп Стева и са својом првом женом живео у љубави.{S} Па кад му умре његова мила суп |
нуд кола, а на колима се залепршаше два женска вела.</p> <p>– Писар мало поскочи са столице. </ |
породицу, а како би овака два самохрана женска грла, мати и кћи, госпођа Ната и госпођица Дарин |
авири, ма само по старој навици.</p> <p>Женска, већ не у првом цвету своје младости, али ипак ј |
>– Да Богме, да бог ме, кад сте се и ви женске успалиле за омлатином!- вели попа смешљиво; а го |
ије је ходати на чистом ваздуху.{S} Али женске гони нека радозналост, да завире у собу мушкарца |
је. – Јесте л ради гостима? – повикаше женски гласови с кола.</p> <p>– Јух! цикну госпођа Ката |
арала горе и доле, дође до ушију познат женски глас с радосним ускликом:</p> <p>– Ево га!</p> < |
ади нежењени. </p> <p>Мушкарци понудише женскима оне две столице, што се зблизниле у учитељевој |
у.{S} Вели, кад се поздрави с мушкима и женскима:</p> <p>Чини ми се, пожурили смо се раније, не |
алт, милостива!{S} Диван алт!</p> <p>Са женскињама је ликовођа имао највише посла, особито са Ј |
тавља више и ума и срца у <pb n="65" /> женскиње, која може да се истински одушеви за нешто.{S} |
или што је и она као у опће што кажу за женскиње, у конзаквенцијама својих премиса увек доследн |
и Јован.</p> <p>Али се овај привуче уза женскиње.{S} Прођоше један пут дуж зграде, а он не уме |
е смо распоредили, можемо даље!{S} Прво женскиње!</p> <p>— А ми? – повика писар и бележник.</p> |
не ће никад довести у своју кућу страну женскињу, „домостројитељку“.</p> <p>И збиља, поп Стева |
јој, Јован, био већ у по гимназије.{S} Женско дете у седмој осмој ли годиници.{S} А најмлађе, |
, – суди Катица, – треба пазити на тако женско дете.{S} Али та, чини ми се, више пази на свог п |
лер и на васпитање; али треба, Бог ме, женском детету још много више кућевна васпитања.{S} Как |
им несташицама дирнуо у живац и мушку и женску омладину народну; та што је најглавније, уз стар |
који дан ће проћи, да он не ће посетити женску школу.{S} Па га – ревност тако занела, да неје в |
је когод дао што за душу његову или за жену му и сина, и њих би метнуо на кеца или продао за в |
Јелена гдегод стане, осећа, да стаје на жеравицу; па час на један прозор час на други.{S} Гледа |
шњу реч, примети благо:</p> <p>– Ала си жесток!{S} Прави омладинац!{S} Море, <foreign xml:lang= |
зим на певање, – вели Јелена; али ми је жестоко заповедила, да избегавам с тобом разговор.</p> |
хлебом.</p> <p>Писар се осећа необично жив.</p> <p>То је било дивно, милостива, вели бележнико |
{S} Док је био покојни Игњат Јаковљевић жив, знала су и господа из жупаније пут, који води амо. |
ћу, ако њима нећу!?{S} Да је њихов отац жив!“ – „И твоја јединица нема оца!“ – И опет несу проп |
ћу, ако њима нећу?{S} Да је њихов отац жив!</p> <p>И твоја јединица, – сад ће опет Ката Нати, |
а, док је његове деце. „Кућа је“ вели, „жив човек, не цигља ни набој, а жива је кућа најтрајниј |
вели, „жив човек, не цигља ни набој, а жива је кућа најтрајнија и најславнија.{S} Живи Бога хв |
ога сталнога уверења, ни док му је била жива његова покојна Стаза; а поред Јеце нема никаквога. |
раца– Анти и разбијеној канти.{S} Дакле жива скаче изнад нуле, то јест, бележник је „ухватио шп |
ског ђака...{S} Наопако, зар да га мати жива сахрани?{S} Не да се Тинка ни опепелити.{S} Њега ј |
е и душу и мисао за Даринком.{S} Јелена живахна, разговорна, искрена и страсна; Даринка тиха, о |
лицама и младачким несташицама дирнуо у живац и мушку и женску омладину народну; та што је најг |
рницом највише догађаја, што засецају у живац политичкога и културнога живота овостраних Срба.{ |
пита као смет у заветрину.</p> <p>Нигде живе душе.{S} Као да се све, штогод дише, под камен зав |
е.{S} Та идеја, господо моја, има своје живе поборнике... поборнике, у којима је она оличена.{S |
еко главе, па хвале бога, што су остале живе и здраве.</p> <p>– Отишао је, – рекла би Јелена.</ |
се и њих не тиче, шта свет говори; оне живе, дакако, за своју децу, па – види Бог!..</p> <p>Да |
отац, па како Бог да.{S} Тек док је ње живе, не пушта узда из руку.{S} Јован нек иде својим пу |
по Карловачким улицама, које несу тако живе, ни кад с пролећа или у јесен нагрну раденици из ц |
т узимао манастирске воћњаке под закуп, живео је с том кућом као род.{S} Госпођа Ката и данас ч |
па га не ће ни слушати, те ипак викати живео; а нити ће га хтети нити умети довољно разумети.{ |
да је поп Стева и са својом првом женом живео у љубави.{S} Па кад му умре његова мила супруга А |
Само... ко хоће да ради за народ, мора живети с народом; а не башкарити се по варошима, па пис |
; Могла сам ја и без тога лепо и красно живети, где хоћу, а овако...{S} Ух, ух, ух!{S} Поп-Стев |
а је кућа најтрајнија и најславнија.{S} Живи Бога хвале!“ Најпосле, узмора ли бити, остаће или |
не, нема странке: ради, како ко хоће, а живи још од свог старог народњачког сала, преживајући о |
ка, који ради онаки исти посао, од кога живи и он, народ, него од најсавршенијег агитатора, адв |
ић до речи, да наздрави оној идеји која живи у српском народу и одржава у њему свест, да не кло |
лио за својом чашом, па гасе не тиче ни живи разговор између Јована и Дабижића, којима оде и уч |
општине, наша госпођа бележниковица.{S} Живила!</p> <p>– Живила-а-а!</p> <p>– Стари курјак! – п |
пођа бележниковица.{S} Живила!</p> <p>– Живила-а-а!</p> <p>– Стари курјак! – пришану Јеша Јован |
Те док се други збунили, кличући још: „Живила!“ – он се пожури, па узе извијати и завијати: </ |
о не треба.{S} Памтиш, како се то некад живило.{S} Боже, да устану стари, па да чују,...{S} Бож |
о боље удесим с овим, што постоји, и да живим, – одговори Јаковљевић као у шали. – Таки је, бра |
да се кућа оставити ма на ким.{S}Ту је живина, па треба нахранити и скоткати!{S} Ту краве доче |
, те разговарају, на прилику, о врту, о живини и тако што, чему је кад време.{S} Али госпођа Је |
е пиле.{S} И Марко се, ено, већ вија са живином по широком дворишту.{S} Марко је јунак, који зн |
име, господо моја,..</p> <p>– Живио!{S} Живио! – заори се опет око стола.{S} Руке се укрстише и |
.{S} У то име, господо моја,..</p> <p>– Живио!{S} Живио! – заори се опет око стола.{S} Руке се |
да преврне, доста да спомене и мртвих и живих, и када се збије у самоћу, а камо не ће, кад их о |
Понда, ево, и ове!</p> <p>Тејка Давина Живковићка прва дошла, да се поздрави с госпођа–Натом.{ |
те што живља планина с поветарцем и она живља и вољнија.</p> <p>Није дуго тако потрајало, па и |
S} Па што сунце ближе у заставу, те што живља планина с поветарцем и она живља и вољнија.</p> < |
Не знам, – једва промуца.{S} Понда дода живље:– Да видиш само!</p> <p>И узе Даринчину руку, па |
, господо моја, – залеће се Дабижић све живље, – данас сутра пренећемо бесамртне земне остатке |
наочаре.</p> <p>— Увек, – одговори онај живље, – упамти, увек тако!{S} То је моје <foreign xml: |
и Нати тромост с веђа и дремеж с очију, живнула и она, па се радује Даринчину радовању, те се с |
ани свечани дан у Карловцима се опажало живо кретање.{S} Карловци и Карловчани спремали се, да |
Зорка.{S} И њено срдашце куца необично живо, јер види, да се ради око начела, што она, ако и н |
, тај практични (и какога још све зову) живот, кад се тако склапа брак, тај темељ свему животу |
родио.{S} Опет му мио цео свет.{S} Та, живот је овај тако сладак!{S} Толико се прилика да је ч |
илика, да један другому, можда, спасава живот или, што данас често више вреди, потпише меницу.{ |
навезли на отворено море, где борба за живот као вихор диже и ваља вале то себичних страсти то |
и!{S} Ја сам прошла добру школу: цео је живот школа.{S} По дебела је књига, што сам је ја већ п |
е му на ум њене, материне речи: „Цео је живот школа.{S} И срце му заигра утешено, да још има не |
phicum</foreign> неје ни ступио у јавни живот, па већ, ето, у туђој руци маљ, којим би себичнос |
Србина, који иоле разабира за наш јавни живот, па да не зна за Карловце, за „српски Сион“?</p> |
а, једва да и назиремо, шта је то јаван живот,... омладина неје, мислим ја, позвана да води кол |
Бранко гледају у отворено море, у јаван живот свој као ђаци са самопоуздањем, које појачава сам |
а разговор њих две неје задро у озбиљан живот; али је искрен и прост.{S} Обадве још у оном добу |
нио.{S} И кад је видео жагор и необичан живот по Карловачким улицама, које несу тако живе, ни к |
остања, чему књига, чему просвета, чему живот?{S} А ми смо се свим радом својим далеко удалили |
с ње прашину и отворио је, а то „<title>Живот и прикљученија Димитрија Обрадовића нареченога у |
вде или онде заквачи на пучини будућега живота.{S} И нанесе ли им кадгод струја бродове на супр |
сецају у живац политичкога и културнога живота овостраних Срба.{S} Дакако да Карловци имају да |
ођа Ната и госпођица Даринка!{S} Још за живота купио кућу у вароши и настанио се тамо.{S} Таман |
ече ће му остати у најлепшем спомену из живота у Брајковцу... </p> <milestone unit="subSection" |
вати свој рад и своју снагу.{S} Бродови живота њихова несу се још навезли на отворено море, где |
главе своје, полажући им трошне остатке животне у сребрним и златним кивотима у велелепне храмо |
изобиљу, што га је иначе напајало новим животом, осећа се сада Бранко ташт.{S} У тој дивној Фру |
е, све ме више жеља вуче мирном сеоском животу.{S} Из читавог Хорација најпаметније ми се свиди |
е, које вру у нашем јавном и друштвеном животу, а поштено мисле.</p> <p>Јелена је слушала све т |
е назори о свом бићу, о позиву својем у животу и не подударају, ипак им бродови стоје још мирно |
ад се тако склапа брак, тај темељ свему животу и поретку у друштву! </p> <p>То ли је, дакле, уз |
мимогред буди речено, не трпи то ни за живу главу.{S} Као да ми ту седи!{S} Вели увек па се уд |
, или јој се скупи у крило, па жмирка у жижак, или преде, док јој не напреде дремеж на очи...{S |
му пред њеним прозором пиљио као маче у жижак, да ли ће каква вилинска рука отворити капак на п |
вати очеву радњу, па се упео из петиних жила, да поради, те подигне сермију.{S} Тек не може, ет |
..{S} Допада ми се, што је при себи.{S} Жилава нарав!{S} Без ичије припомоћи... сам... у туђем |
д очима му лебди лик Даринчин; а у свим жилама осећа све то јаче, што више о њој мисли, неку бу |
пљена кошница и у њој паламара, чивија, жица, чекића, длета, кљешта, и– Бог те пита шта све још |
и, познао је ипак, да је одјекнуо с оне жице, коју је навио синоћ у Јеленину срцу оним својим п |
на онај глас, што јој га он показује на жици.</p> <p>Бранко се баш разговарао с Даринком.</p> < |
ја око ње, или јој се скупи у крило, па жмирка у жижак, или преде, док јој не напреде дремеж на |
или лис, или јазавац какав, можда би и жртвовали за њихову љубав какво тане.{S} А овако избаци |
д у окриљу тамне ноћи у самоћи прождере жртву своје мачје неситости...{S} На једаред...</p> <p> |
о луба дебела орахова дрвета, те шуми и жубори као на некој водојажи, да се мало даље изгуби ро |
ева с киселим лицем, као да му је ко на жуљ стао, – немој и ти тим незнабожачким, тим револуцио |
к госпођа-Саветине папуче на поп Стевин жуљ, излишан, ако <pb n="41" /> је мислила, да ће после |
шићкина папуча потапкала по поп-Стевину жуљу, јер се поп Стеван на мах разгали, па примети, као |
оји води амо.{S} Сам пресветли господин жупан, кад је требало бирати жупанијске преставнике, из |
т Јаковљевић жив, знала су и господа из жупаније пут, који води амо.{S} Сам пресветли господин |
и господин жупан, кад је требало бирати жупанијске преставнике, изволели су толико пута бити го |
она та, којој њен син након три године жури у походе, него јој тек уз пут сврће као познанику |
/p> <p>Имамо још времена!{S} Куд вам се жури? </p> <p>Е, како ти само!{S} А не знаш, да нема јо |
е Даринци сину, кад угледа Јелену, како жури њој.{S} Дакле, већ је ту време, да се иде на певањ |
Хајдете.{S} Тражимо вас.{S} Треба да се журимо на Дунав.{S} Сад треба скоро и топ да пукне.</p> |
ујаком, па се диже, да иде.</p> <p>Куда журиш?{S} Седи, да разговарамо, – задржава га попа. – Н |
о, враг их и с девојкама, по најновијем журналу, не стиди се прве госпођице.{S} Она ти напуни с |
око кокошака, мисли, ко је он је.{S} А жустра младица поред њега тако се препанула, да се неје |
а намесити...{S} Цео свет, за Бога зна, за што је Тинкин муж пропао и заблудио у свет!</p> <p>И |
и.</p> <p>- Интелигенција и госпоштина, за бога, још није све једно, то ћеш тек допустити.{S} У |
о га је изневерила, ах! – и она... она, за коју би...</p> <p>Невера!{S} Ње ради подноси он те м |
е.{S} Још му ниси ништа говорио.{S} Та, за име света, ујак си му, мора те послушати... (Утре су |
, – поче она већ мало нестрпљиво, – та, за то сам ти га и послала.{S} Да сте, велим, на само.</ |
толики пут:{S} Па баш сад?!</p> <p>Та, за који дан ће да буде велика беседа у корист преноса п |
</p> <p>– Шта је?{S} Шта је?{S} Шта је, за бога?</p> <p>– Од кад ја вребам арамију!{S} И једва |
одмахну главом:</p> <p>– То је за мене, за сад бар још, тек само празан разговор!</p> <p>Сад ве |
дође и девојче само поквареније. „Дете, за Бога, не треба ни да зна, да и тако што има на свету |
ико пута питала и брацу и сеју, кад ће, за Бога, већ једаред то почети?{S} Али Јован се одсмеје |
јавни живот, па да не зна за Карловце, за „српски Сион“?</p> <p>Ко не зна, да је ту српска пат |
ега кадгод нешто!{S} Две јаке, до душе, за вратом не ће имати никад, јер... за тај хлебац, што |
а. </p> <p>Попина Јелена...{S} До душе, за госпођу Јелисавету говоре не знам ово оно.{S} Али де |
нко ташт.{S} У тој дивној Фрушкој Гори, за којом је толико чезнуо, као за својом колевком, осет |
на знајући за његов лепи српски обичај, за његову страст у наздрављању.</p> <p>– Молим, да ми с |
о, кад има макар само један кутак свој, за који сме рећи: „Ово је моја слобоштина; ово је моја |
брата.{S} Ти си друго што.{S} Боже мој, за што си на један пут таки?</p> <p>– Иза рогља се зачу |
ише ни учитеља.{S} Хм, хм,!{S} Не знам, за што би Тинкина сина трпила Јеца у поп-Стевиној кући? |
е она, Јелена, нагла у Карловце за њим, за Стајићем!</p> <p>Што јој већма долази у главу, да је |
једва жедни благајник. – Ако је дошао, за цело је донео и коју боцу из Варадина.</p> <p>Ја сам |
иче, шта свет говори; оне живе, дакако, за своју децу, па – види Бог!..</p> <p>Даринка се и Јел |
</p> <p>За што?{S} Мој господине, ето, за што! –вели Јеша. – Мој конкурент, онај Јуда код цркв |
ривезала кола, у којима беше његов лес, за воз, који требаше доћи у Нови Сад још у јутро.{S} Не |
и доста колача намесити...{S} Цео свет, за Бога зна, за што је Тинкин муж пропао и заблудио у с |
аги, срдито својом руком Бранкову руку, за коју се држала.{S} А по речима и нагласку за цело јо |
не спремају децу, кад их шаљу у школу, за раднике него за господу, а и не разабирају, је ли им |
тке на вис убавога Стражилова, које му, за ђаковања још у Карловцима, тако беше омилело.{S} То |
јој жао на њега.</p> <pb n="40" /> <p>- За што, госпођице?</p> <p>Бранко се не довија ни из дал |
..{S} Тек...{S} Доста је то од њега,... за сад доста.</p> <p>Поред сенице се „нешто закрши, као |
ше, за вратом не ће имати никад, јер... за тај хлебац, што га је он себи изабрао, не пријања, б |
како се зна, исповеда се <pb n="62" /> за члана српске омладине и народњачке странке, те држи |
чисто стужи човека.</p> <p>– Да, да!{S} За вечеру радованца!- пристадоше сви у глас.</p> <p>Бла |
х земних остатака Бранка Радичевића!{S} За Бога, мама...</p> <pb n="12" /> <p>И опет бадава!{S} |
ао враг. (Понда окрену други ветар).{S} За Бога, Стефане, – удари госпођа Јеца кроз плач, – ниш |
мисао.{S} Да уда своју кћер за њега.{S} За цело мисли, да би је тако усрећила.{S} А оно девојче |
тај наш **Бранко је грдио калуђере.{S} За то је он наш идеал.</p> <p>– Јесте ли ви читали њего |
у песму, што је човек уме замислити.{S} За што да не буде срећна? </p> <p>Понда му се мисао пон |
, где народ не стоји економно добро.{S} За то сте ви ту, па учите народ,... да, учите га!{S} Тр |
<p>– Кад је то било?</p> <p>– Синоћ.{S} За то је гост брже и погодио, куд се иде из Брајковца н |
ринка и Јелена се ухватиле под руку.{S} За њима иде Јован с Бранком. </p> <p>Њих две ћуте.{S} Ј |
да зна, да и тако што има на свету.{S} За њу нису још таке ствари!“</p> <p>Но претерана бојаза |
и.</p> <p>Мој син ће, – одговори она, – за цело лакше поднети, да је син оца лоле; али да бацим |
и до беседе!</p> <p>– Ја сам, – вели, – за то већ стара, а ти си ми, кћери моја, још млада. </p |
нику опет притиском руке, и занесе се – за песмом, па паде у неку сентиметалност и кокетно погл |
ештала у колима.</p> <pb n="13" /> <p>– За Бога, мама, шта ће ти опет муф у сред лета? – љути с |
ти ме зовеш. - </p> <pb n="35" /> <p>– За бога, – поче она већ мало нестрпљиво, – та, за то са |
Јелена, па истрже своју руку. </p> <p>– За што, молим...{S} Жао ми је... замуца Бранко, застао, |
S} Од кад се ја окљувам, па...</p> <p>– За тебе би штета било.{S} Ти ниси рођен само за себе, в |
Отишао је, – рекла би Јелена.</p> <p>– За што је отишао – рекла би Даринка. </p> <p>Али као да |
мена из Брајковачке прошлости.</p> <p>– За то ли се продобрила Јеца на поп-Стевина сестрића! – |
да избегавам с тобом разговор.</p> <p>– За што, душо</p> <p> Не знам.{S} Ја не разумем њено пон |
то само да оде тако из ненада?</p> <p>– За што?{S} Така ти је данас омладина.</p> <p>–- Куд нас |
ћи, већ на прагу, да буде свој човек, а за толико година до сад не запита ни самога себе, како |
е, и то неје немогуће, неје ни ружно; а за истинитост јамчи сваки за себе.{S} Али хтети на тај |
га загрлио.{S} И пева му: „Нит је Шваба за гајдаша, нит је Србин за бирташа!“</p> <p>А и Марко |
још навезли на отворено море, где борба за живот као вихор диже и ваља вале то себичних страсти |
лику берба, како пазар, колико је шљива за ракију натресла, и тако штогод.{S} Ја јој се дивим, |
аква немирна санка.{S} Ако снива, снива за цело о својој декламацији, о „Бранковој жељи“.</p> < |
мом.{S}Ја, до душе, немам толико чуства за општу ствар, немам наклоности, да исправим свет раме |
ради, она и ужива; па што ради, зна, да за себе ради.</p> <pb n="53" /> <p>И да је когод рекао |
и она то, па му напомиње:</p> <p>– А да за то сам га тамо и послала</p> <p>– Александра?</p> <p |
примети безбрижно Јован.</p> <p>– Па да за што више од по века проводиш за скамијама, а над књи |
увише!{S} Шеснаест година, па још млада за беседу!{S} А била већ и пре тога као ученица више де |
p>– Падају л ти те мисли на памет ваљда за то, што се видиш сада у овом обиму?{S} Брате, ја се |
право. </p> <pb n="57" /> <p>– Е, онда за цело има право.</p> <p>Јелена не примећује горки под |
младинска, баш са свим омладинска идеја за жедне ђакеле, што је Бранко певао: вино, гајде, тамб |
о оно.{S} Али девојка неје лоша прилика за сеоскога трговца.</p> <p>Ту је сад и та варошкиња, Д |
код тетка-Тинке.</p> <p>Нова неприлика за Јелену.{S} Као да је данас заборавила и на Брајковач |
је: госпођа Јеца просила вашега Бранка за своју кћер!</p> <p>Јован прсну у смех.{S} Чак и беле |
оде, ма да се колико пући, вели Рашићка за Стајићку.{S} Само да се већ једног дана прошетају де |
ао већ у нос:{S} Ова наша– вели Рашићка за Јелену, своју кћер, – још је невина, дете је; а он п |
треба.{S} Но за то Зорка мора да трчка за њом из собе у собу.</p> <p>У Даринку ушао цео дан не |
никад празних руку.{S} Мајсторица трчка за њом, да и она што прихвати.</p> <p>– Да нисмо штогод |
е знам, што се толика хука и бука дигла за тог ђачића;“ а на некаквог Мушицког и Рајића, не зна |
ки!</p> <p>– И ти се под старост повела за духом времена!</p> <p>– Стефане! – на то ће Рашићка. |
ве мелодије.</p> <p>Јелена би се занела за њима, те би час удесила, па тихо певушила уз уздрхта |
то доба никада га неје успомена понела за покојном Стазом, његовом Анастасијом...</p> <p>Кад б |
се уверио, да се и сама гошћа одушевила за „ту идеју“, што би рекао Раја Јовановић, па макар по |
на срце, обојица савесно кроје једрила за пловидбу и кују котву, која има кад тад да их овде и |
ти се и стала на потегу, па се ухватила за лотру, да се попне на кола. </p> <p>Даринка се већ н |
ева!</p> <p>То је госпођа Рашићка нашла за добро, да извије, када је дошла, да врати „физиту“ С |
наврило, да Јелену по што по то удам ма за кога.{S} Има она каде и чекати.{S} Али као велим, он |
је неје приметио, не само што се и сама за времена скрила, већ и пун сен округле багреме, једне |
олевком, осетио се туђ, самохран. „Тама за мном, тама преда мноме, а највећа у срдашцу моме“, з |
Само да јој не би ко рекао, да ту нема за њу места!</p> <p>Млади трговац се окљува, како би и |
бови и грлице јатомице залепећу крилима за каквом савуљагом, па се витлају око ње, а она их зав |
већма пријања; па готово прирасле једна за другу.{S} Па имају, о чему да и разговарају.{S} Јест |
млад човек, прилика таман као наручена за њену Јелену.</p> <p>– Пак?{S} Шта сад?</p> <p>– Па б |
</p> <p>Је ли могуће, да и кћи њена зна за те материне вигове, кад се свагда онако наметљиво по |
и; само му мило, што види, да народ зна за Бранка, да је и народ осетио жељу Бранкову.{S} То ве |
забира за наш јавни живот, па да не зна за Карловце, за „српски Сион“?</p> <p>Ко не зна, да је |
о.{S} Неје га више ни тражио.{S} Он зна за цело, где ће опет наћи свој прави цвет.</p> <p>Из ми |
тад поткрасти из груди уздах, а нит зна за што, нит зна камо.{S} Као да је нека слутња или жеља |
уди... и гора и боља од мог сина.{S} Па за што не би и он:{S} Нек сврши гимназију, па, ако Бог |
и самога себе, како је том дечку?{S} Па за чију љубави сада“.{S} Кукавни човече!</p> <p>За то л |
идиш да ствар није свршена.</p> <p>– Па за што само да оде тако из ненада?</p> <p>– За што?{S} |
е, па истерала ћуриће из врта и затвара за собом вратаоца, а кола у двориште.</p> <p>Загледала |
ко беру берачице.{S} Ту је мала тестера за навртање и скрњивање воћака; ту вазда још друга што |
ли и једнога Србина, који иоле разабира за наш јавни живот, па да не зна за Карловце, за „српск |
номе, што се њега тиче, а мало разабира за оно, што је било и шта ће <pb n="32" /> бити у свету |
бијеној канти“, и бележник га протежира за писара.{S} До сада је увек оправдао оно уздање, које |
ас немају ни појма о томе или се сматра за срамоту, да се један свршен универзитетлија може вра |
а тузи угове, већ се болном душом хвата за њихне трагове.</p> <p>Бележник се смеје лудом послу. |
па заборавио, каква му је задаћа задата за вечерас.{S} Вук длаку мења, али ћуд никада.</p> <p>Н |
х рекла, да је то дете рђаво, вели Ната за Јелену Рашићку.</p> <p>– Није; ал она ће начинити од |
куд ће с дететом.{S} Пита сестра брата за савет. </p> <p>Да га да, вели поп Стева, у Јазак за |
свога „вишег позива“, па вели:{S} Штета за госпођицу Јелку, што нема прилике да ступи на позорн |
курмахере?{S} Треба јој!</p> <p>– Штета за дете.{S} Добра је срца.{S} Ја је знам.{S} Имала сам |
о дрзак, да каже, како је „вечита штета за уметност, што госпођица Јелена нема прилике, да ступ |
у грудима народнима, где је нашла места за вечита времена слава прошлости, и идеја будућности, |
е зна, скупо бије платио, – вели Катица за госпођу Јецу. – Медом залива, а да лизнеш, очемерила |
је за њега адвокација.{S} Неје му нарав за то.{S} Та, адвоката и онако има већ и сувише.{S} А у |
>“ од Милована Видаковића и „<title>Крв за род</title>“ од Милованова „посинка“ Јакова Игњатови |
ећ видим, шта је!“ мисли благајник, кад за вечером и после вечере заређале здравице, као да му |
звони, па хајд опет кући или у виноград за својим послом, ако не оде у поп-Стевину сеницу, где |
.. сви купују код њега, код Јуде, и мед за божићну чесницу и зејтин за кандило, што ће да припа |
ану, па џаковима вуку Јуди, те дају буд за што, као да има слепога миша под прагом, или их медо |
штво треба само да пева.{S} А он погибе за младим друштвом.{S} Него да не увреди кога, ако би д |
, што је наручио неке савршеније ножеве за навртање воћака и неколико ђерзонака кошница – тек „ |
ој се мисли, Боже, на све стране, а све за њеном децом и својом невољом.</p> <p>Госпођа Ката ос |
у.{S} Да, о томе!{S} Треба писати књиге за народ, треба учити народ да држи новине, па да се уч |
шкарити се по варошима, па писати књиге за народ, поучавати народ, водити политику за народ, ди |
говори Јелена. </p> <p>Не води ти бриге за господина...{S} Бранка.{S} Он ће већ доћи, – рече Да |
о је то у нас мода, што бојаги „не раде за народ“, а школовали се о „народном“ новцу, јер исти |
, као и они, који се не хвале, да „раде за народ“.{S} Свештеници, које му драго партаје били, т |
у душевну акцију.</p> <p>– Цео свет иде за тим, да има што више интелигентних људи.</p> <p>- Ин |
p> <p>– Разумем! – одговори Трива и оде за својим послом.</p> <p>– Като злато, – опет ће Ната К |
их смела?– дода још ова друга, што нађе за вредно, да и себице увери госпођу Нату, како је поуз |
и и имао, – примети Рашићка. – штета је за њега, да се потуца и пребија по селима.{S} Ја то и о |
повући реч на траг.{S} А повукао би је за цело, као што се већи у себи повукао, кад се састао |
ко донео пива.{S} А писар опет нашао је за вредно, да сам своје ножно тај глас однесе до највиш |
рлатани, денунцијанти...</p> <p>– То је за то, што наши родитељи не спремају децу, кад их шаљу |
p>Бранко одмахну главом:</p> <p>– То је за мене, за сад бар још, тек само празан разговор!</p> |
ђа Рашићка.</p> <p>– Збиља!{S} Па ту је за цело и она.</p> <p>– Не знаш ништа?</p> <p>– Шта да |
или их медом залаже.{S} Па шта им даје за то Јуда?{S} Шта мислите Бофл, сам бофл, господине мо |
ом сву мудрост.</p> <p>– И мати му даје за право. </p> <pb n="57" /> <p>– Е, онда за цело има п |
самога Стражилова, као да нико не хаје за жарко јулијско сунце, што је прижегло свом снагом. < |
е стране потока.{S} То јој је најмилије за све време, како устане, па док не легне.{S} Овим час |
то јест, писар је уверен, да Србин није за тенористу.{S} Јер тенор не спада у особине српскога |
, ако не ће учени људи?{S} И онако није за њега адвокација.{S} Неје му нарав за то.{S} Та, адво |
ју на свој рачун.</p> <p>Старије остале за столом, па, кад ушле у прави разговор, узеле да прев |
бог ме, кад сте се и ви женске успалиле за омлатином!- вели попа смешљиво; а госпођа Јеца га ви |
а тако мио!{S} Сама мама рекла је после за њега „фини младић!“</p> <p>Осврћући се то за орлом, |
теван, Бог ме, не показује ни мало воље за шалу.{S} Тако сухопаран човек и не зна, шта је шала. |
како ми се мука моја награђује.{S} Коме за љубав; Могла сам ја и без тога лепо и красно живети, |
њена суда као да највише стрепи.{S} Не за то, што би се бојао, да она више зна, него он; него |
да га се нахвали.{S} Још да јој испадне за руком, да и Бранкову матер превари, да дође, те јој |
пазухом, као да би их скрио, она седне за гласовир, те му мами сад нујне сад <pb n="16" /> бру |
обраницу, па хајд у варош, па се одене за целу годину..{S} Понда шта ћу?{S} С њом зло, а без њ |
аживела јединица мезимица, па мати гине за њом.</p> <p>Давно је било, кад „се одбила“ из куће с |
ико да је избегавала, да лепу реч рекне за њега пред кћерком.</p> <p>Могао би и у вароши где би |
, да Бог ме.{S} Додијало им овде гоњење за веру као и у Турској, па се просто одселили у Русију |
а пријавити; не пријави л се, сматра се за мртва.{S} И ти си решена онда брачних обавеза према |
већ један поред другога.{S} Запитаће се за јуначко здравље, поздравиће се као добри пријатељи.{ |
поче урлати разне гласове, поводећи се за учитељевом виолином.{S} Али кад бележниковица закреш |
рећна? </p> <p>Понда му се мисао понесе за Даринком.{S} Усамљеном, као што беше, даде му се шир |
, а не; те гласао за овог посланика, те за оног; то било автономије, то не било је; па казао: д |
ити политику за народ, дизати позориште за народ, а нити они познају народ, нити народ разуме њ |
у уметност!{S} Госпођа бележниковица ће за љубав господину Јаковљевићу.{S} Млади грк Брајковачк |
о како му драго, Бранко Радичевић сјаће за вечита времена као трећа звезда уз Вука и Даничића н |
ио, да је она, Јелена, нагла у Карловце за њим, за Стајићем!</p> <p>Што јој већма долази у глав |
скога што пчеларскога оруђа, као ножице за скидање гусеница, нож за подрезивање кошница, будак, |
>И тако се искупило прилично друштванце за певачки збор.</p> <p>Све то учитељ покупио и наговор |
Јована с његовима.{S} Тетка му је, рече за госпођу Нату, врло ваљана душа; а о њеној кћери, о г |
својим путем.</p> <p>„Јогунаст“! – рече за њега поп Стева, кад се разиђоше из сенице.</p> <p>– |
ођица Даринка („Изврсна певачица!“ рече за њу Јован Јаковљевић) и госпођица Јелена попина („Без |
попина („Без њене можемо ни маћи!“ рече за њу учитељ Милан Кнежевић).{S} Али те две „звезде“ тр |
ђа, као ножице за скидање гусеница, нож за подрезивање кошница, будак, ашов, мотика и тако даље |
} Прекрстила их обоје изнад главе.{S} И за тим опет на прстима изишла из собе...</p> <p>У том ј |
оришта, па онда – ево среће и за њега и за српску позоришну уметност!{S} Госпођа бележниковица |
, да јој то врати бар за један или ма и за два дана.{S} Надала се гостима још синоћ, али не дођ |
а. </p> <p>– И чува га бог ме; па има и за што.{S} Нек љуби и стопе поп-Стевине.</p> <p>Чујем.. |
р.{S} Побринула се та добро и за себе и за њу.{S} Знаш ли ти, да ће она израдити код поп-Стеве, |
алног газдовања.{S} Данас... данас се и за то тражи интелигентан човек, човек... не „господин“! |
однога позоришта, па онда – ево среће и за њега и за српску позоришну уметност!{S} Госпођа беле |
, његова најмилија тема, о томе, како и за што наш народ пропада; Јеша воли да „политизира“, ос |
за њену ћер.{S} Побринула се та добро и за себе и за њу.{S} Знаш ли ти, да ће она израдити код |
ше у шали, – кад већ знаш и за зубачу и за филоксеру.</p> <p>– Шала на страну, Бранко.{S} Ал ме |
ти Бранко више у шали, – кад већ знаш и за зубачу и за филоксеру.</p> <p>– Шала на страну, Бран |
ар милостивој госпођи бележниковици. (И за писара, дакле, хвала Богу, добар знак, да се раскрав |
рихватим економију.{S} Ја осећам у себи за то воље, па мир!</p> <p>– Казао сам ти, што ја о том |
<p>Поп Стева устаде и изађе, па забрави за собом сеницу.</p> <p>Окренуше један другом леђа, па |
скиње, која може да се истински одушеви за нешто.{S} Нешто му говори, да то девојче има осећаја |
оже сачувај!{S} Само... ко хоће да ради за народ, мора живети с народом; а не башкарити се по в |
о је био Бранко Радичевић, шта он вреди за наш народ и шта значи ово величање његова спомена.{S |
е ни ружно; а за истинитост јамчи сваки за себе.{S} Али хтети на тај рачун прославити се и пост |
или јазавац какав, можда би и жртвовали за њихову љубав какво тане.{S} А овако избацили неколик |
само, биће ту...!{S} Учитељ је сад мали за њену ћер.{S} Побринула се та добро и за себе и за њу |
а је била... – разнежи се попа, па вели за Јелицу.</p> <p>– Да, да!{S} Сећам се...{S} Трчкарала |
а, што може да мечи као „Прави Рус вели за њега увек писар.</p> <p>Једаред му примети: </p> <p> |
Да је когод дао што за душу његову или за жену му и сина, и њих би метнуо на кеца или продао з |
>Ја сам му рекао, до душе, да се спреми за село, – дочека исто тако и жедни писар.{S} Онда ћемо |
.“ Он зна само за матер своју и више ни за какво добро. </p> <p>– Да, и опет велим, – узе опет |
грчета.{S} Тај не ће бити паметнији ни за длаку...{S} Но, но,... поче бележниковица. </p> <p>У |
ик, мимогред буди речено, не трпи то ни за живу главу.{S} Као да ми ту седи!{S} Вели увек па се |
планини, знате, може лако да се промени За час киша пљусне, – примећује онај.</p> <p>Било би шт |
вори, да не дође какво дете, те не купи за новчић свирајку од шећера, или какав цигару за два н |
у оној кући врата затворена.{S} Не мари за нова познанства.{S} Оно јесте, да му не би било први |
ци се чине и невешти, а ти, учо, издири за народност, па кад ти треба дати хлеба, „даће бог!“</ |
...{S} Ето видиш; шта би ти било, да си за годину две дана мој капелан, па временом мој наследн |
да га држи на Брајковачком селу, удеси за прост народ.{S} Хоће – да му каже, ко је био Бранко |
ила, да јој се и једно дете мора везати за село.{S} Не ће се кућа Гојковића ископати, док је ун |
ду, на омладинца, који га може исмејати за „најмудрију“ реч.{S} Лакше би му било, чини му се, н |
исан.{S} Кад буде време, даћу се бирати за посланика, било у Карловце било у Загреб,... ал хоћу |
дадне, таман ће ти у добри час доспети за капелана.</p> <p>Јест, и ја то мислим...{S} Али... н |
ш који пут...{S} Сутра се можеш вратити за хладовине, кад хоћеш, пут је добар, а сад ти иде под |
ти по сахата, – примети му жена знајући за његов лепи српски обичај, за његову страст у наздрав |
д куд морамо да набавимо.{S} Алати наши за најобичније наше потребе носе на себи туђински печат |
је долазак сека–Катиних гостију догађај за Брајковац.{S} Па сад још тим више, што се слегло на |
p> <p>Да га да, вели поп Стева, у Јазак за манастирског ђака...{S} Наопако, зар да га мати жива |
ави с њом.{S} И он, до душе, вешт момак за таку прилику:{S} Али и она не зна, шта да каже. </p> |
ње, ако у опште и звони, но највише тек за то, да бабица и кума, ако би се десило тог дана какв |
нце.</p> <p>Поп Стева приденуо и ручник за рупицу испод врата у своју хаљину.{S} Госпођа Рашићк |
е чула, како хладнокрвно затвара учитељ за собом врата на школском здању; заплакала се, <pb n=" |
најпре питати матер и чику. „Ја не знам за што, али чики није нешто право.{S} Све вели, кад чит |
па да ми њега почастимо!</p> <p>Ја сам за то!- прихвати млади трговац. </p> <p>Синоћ је био от |
на, него он; него што се, не зна ни сам за што, нада, да ће она највише и поклонити пажње оному |
ени се мој позив не допада.{S} Ја нисам за адвоката.</p> <p>Положи све испите најпре; понда ће |
и чули, шта сам вам казала?{S} Ја нисам за вас „госпођица“ Јелена, – понови девојче.</p> <p>– М |
и, да исправим свет раменом, „да плачем за туђим насилима“, и тако даље.{S} То су све формалнос |
с тера, да морате</p> <p>– Један другом за љубав.</p> <p> Најпосле оде бележниковица, а отпрати |
скуства, да је хладан сир с црним луком за њега најбољи лек против мамурлука.</p> <p>Благајник |
неје изнуђено ни чим до правим заносом за идејама, и правом српском љубављу за своје, то му го |
/p> <p>– Воља и осећање да сам способан за рад.{S} Кад год сам код куће, све ме више жеља вуче |
и не разабирају, је ли им син способан за какву душевну акцију.</p> <p>– Цео свет иде за тим, |
, ваљда, кад је видила, да је мој Јован за њу кисело грожђе, а она окренула опаклију...{S} И са |
по занату ћурчија.{S} Леп занат, таман за село!{S} Да се држао тога, па да га види Бог и њега |
еђује, толико је уздисао и био несретан за својом покојном...</p> <p>Дође у Брајковац госпођа Ј |
шао је сам попа у Карловце и нашао стан за Тинку згодан, како ће моћи и по неколико ђака држати |
жен је, страшно понижен.{S} Човек рођен за виши позив нема готово ни свога имена данас.{S} Писа |
у његову рожданику пише, да је он рођен за „виши позив“.{S} Тај виши позив он је већ и вршио ка |
станак“, ма да си ти данас тако занесен за Бранком.</p> <p>– Омладина се брзо отрца, кад пре вр |
„Нит је Шваба за гајдаша, нит је Србин за бирташа!“</p> <p>А и Марко загрлио њега, па пева с њ |
Јуде, и мед за божићну чесницу и зејтин за кандило, што ће да припали пред свог свеца...{S} То |
ина, и њих би метнуо на кеца или продао за вино ил ракију.{S} Него док трајало и његове и женин |
ој Гори, за којом је толико чезнуо, као за својом колевком, осетио се туђ, самохран. „Тама за м |
лигентнога човека, који не би разабирао за јавне ствари.{S} Него омладина, а ту се у нас рачуна |
с.{S} Старији свет се особито разабирао за њу.{S} У сека– Катину децу већ сад гледе као у велик |
ева, поп: а придиковао, а не; те гласао за овог посланика, те за оног; то било автономије, то н |
на ту страну, па му вуче и душу и мисао за Даринком.{S} Јелена живахна, разговорна, искрена и с |
.{S} Тек ако ће га кадгод завести мисао за којом новином у пчеларству и воћарству, колико је он |
во, што неје и он дошао, што неје нашао за вредно, да дође најпре овамо, па сви заједно да иду. |
рексиноћ од ње, а од то доба није нашао за вредно, да јој и речи рекне, осим што је јуче у пева |
ак увек седи и зева код играча.{S} Него за што и не би?!{S} Често се после картања развезе и пи |
у, кад их шаљу у школу, за раднике него за господу, а и не разабирају, је ли им син способан за |
е цвеће да га можда узабере, па га брзо за тим забаци или и изгуби.{S} Или би провирила кроз пр |
"75" /> <p>Благајник као да се замислио за својом чашом, па гасе не тиче ни живи разговор измеђ |
ио, да се повлачи, па мисли, узео би ко за наметање, када би чешће одлазио мећу нове познанике. |
вам ради?...{S} Ради се, да, али свако за себе.{S} Огрезли смо у гнилости.{S} Нема ни родољубљ |
ру. „Да не је у њему срце куцало толико за свој род, можда би пришио био и златну јаку“, казало |
ти!{S} Па што зарадиш, знаш, да ти нико за тим заплакати не ђе, па ти је слађе...{S} Не ћу да б |
јмљивала детету, кад јој је што требало за ручни рад, што га је Јелена радила у „леру“.</p> <p> |
рекором.</p> <p>Поп Стева се уједе мало за доњу усну.{S} Хтео је да наведе разговор на нешто др |
иже, да некуд зар полети...</p> <p>Мало за тим, па је цело село у сну. </p> <milestone unit="su |
ече банемо тамо?</p> <p>Како се дознало за узрок Бранкова изненаднога одласка, то сам Бог зна, |
о јој је синоћно певање његово прионило за душу!</p> <p>Па збиља!{S} Кнежевић не дође ни вечера |
S} Ми све морамо од туђина да набављамо за своје рођене паре, а пара мало, док потребе све веће |
излива на својој „бољој половини“ само за то, што је тако несретна, да је његова жена!</p> <p> |
сти: „Штити оца твојего...“ Он зна само за матер своју и више ни за какво добро. </p> <p>– Да, |
Да ко ће, ако он не би!{S} Рају је само за време судбина ћушила у Брајковац, „Богу за леђа“; ал |
а.{S} Онако се народ уме одушевити само за велике идеје.{S} Од надничара, који је можда закинуо |
ој срце, које зна да куца још увек само за маму или ближега којега сродника по крви!{S} Тада би |
бе би штета било.{S} Ти ниси рођен само за себе, већ за... виши позив, – пребаци Јеша писару, а |
>Да није још нас учитеља, који издиремо за вас све, слободно бисмо могли рећи, да је народ сам |
..</p> <p>– Сви ми, штогод учимо, учимо за народ.{S} Наша је интелигенција, или баш ако хоћеш г |
справи и опомене, где како треба.{S} Но за то Зорка мора да трчка за њом из собе у собу.</p> <p |
ић!“</p> <p>Осврћући се то за орлом, то за шевом или грлицом, често би гурнула матер и тргла је |
целом селу дошли!</p> <p>Догађај је то за Брајковац...{S} Има Брајковац, до душе, своју госпош |
га „фини младић!“</p> <p>Осврћући се то за орлом, то за шевом или грлицом, често би гурнула мат |
нама не кажеш с Богом? </p> <p>Беше то за Бранка растанак, да је једва чекао, да их се што пре |
беспослене жене.{S} Не ћете тек рећи то за омладину.</p> <p>– А да шта је друго та ваша дерна п |
ратко време.{S} Данас је уторник, а ето за час недеља.{S} Што то нисте пре почели?</p> <p>– Ниш |
кућу и породицу.{S} Да је когод дао што за душу његову или за жену му и сина, и њих би метнуо н |
се крај с крајем, како се отац побринуо за своју породицу, а како би овака два самохрана женска |
право је и поштено, да јој то врати бар за један или ма и за два дана.{S} Надала се гостима још |
е.{S} А Бог ме неје баш ни обична ствар за Брајковчане пиво, па још у боцама.{S} Господа га ина |
села!</p> <p>Бранко Стајић примио ствар за готову.</p> <p>Пред сутон кренули кући.</p> <p>– Сто |
оћи на таку мисао.{S} Да уда своју кћер за њега.{S} За цело мисли, да би је тако усрећила.{S} А |
нике, изволели су толико пута бити гост за Јаковљевића столом.{S} У последње време гонио је Игњ |
ило.{S} Ти ниси рођен само за себе, већ за... виши позив, – пребаци Јеша писару, ал не знаш, го |
јешта.{S} Кад је јесенас дошао Кнежевић за учитеља, то није било дана, да тај није био ма на пр |
} Одушевљеније прихваћа борбу у друштву за срећу другога, снажније се одупире разним неудаћама, |
е знам ништа друго, до да се молим Богу за тебе.{S} Шта ти ваља радити, то ти треба већ сам да |
време судбина ћушила у Брајковац, „Богу за леђа“; али у његову рожданику пише, да је он рођен з |
у, или што је и она као у опће што кажу за женскиње, у конзаквенцијама својих премиса увек досл |
о даме, што им се шлајери тако лепршају за њима..</p> <p>Попина Јелена хтела одмах за Зорком да |
аздравља по милој вољи, ређајући серију за серијом.</p> <p>Једва око поноћи дошао и Дабижић до |
шао у Брајковац, на ујаков позив, ујаку за љубав, да неје ту и Јован и да не осећаше збиља потр |
народ, поучавати народ, водити политику за народ, дизати позориште за народ, а нити они познају |
ју се држала.{S} А по речима и нагласку за цело јој жао на њега.</p> <pb n="40" /> <p>- За што, |
Јелисавету, иначе госпођу Јецу Рашићку за руку, па пођоше у кућу.</p> <p>– Бранко је фини млад |
, него што је урадила, те свршила школу за учитељицу, па као учитељица дошла у Брајковац.</p> < |
ом за идејама, и правом српском љубављу за своје, то му говори искреност на њену лицу, то му св |
љубља, безлобне младости. ·</p> <p>Њему за уздарје подиже народ српски из благодарности само гр |
ић свирајку од шећера, или какав цигару за два новчића, да недељом бар господски пуши у колу пр |
и то пар екселанс Талијана.{S} Срби су за средње гласове.{S} Бас – ту је, мој брајко, баћушка |
еје ни у Брајковцу, од како је дошао ту за свећеника.</p> <p>Бранку дуго време поред таквога ра |
Стеву, <pb n="95" /> да говори сестрићу за Јелку, шта је све поп Стева говорио, како се ломио, |
и најпре мала бела ручица; па се од мах за њом указа мила главица са црном пуном косом и у глав |
њима..</p> <p>Попина Јелена хтела одмах за Зорком да потрчи пред Даринку.</p> <p>Али је задржал |
да сад тек почиње да нагађа.{S} Па баш за то треба да му каже, како мати хоће, мати хоће а не |
ђа Јеца кроз плач, – ништа се не бринеш за дете.{S} Још му ниси ништа говорио.{S} Та, за име св |
ну у вурштлпратеру?!{S} И ти се заводиш за аукторитетима!{S} Е, па да Бог ме: <foreign xml:lang |
– Па да за што више од по века проводиш за скамијама, а над књигом?</p> <pb n="24" /> <p>– Да с |
оспођа Ната и госпођица Даринка!{S} Још за живота купио кућу у вароши и настанио се тамо.{S} Та |
Не волим нешто, што је отишао Бранко. (За њих у кући Бранко неје био „господин Бранко“ или „го |
ote> <l>Дух времена сад је таки,</l> <l>За слободу с диже сваки.</l> <l>Бела вила ори глас:</l> |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>За вечером поп Стеван крупно мисли.{S} Нико речи да про |
и исмева, то је гадно, то је... </p> <p>За јамачно је и опет Рашићкина папуча потапкала по поп- |
у један мах као по договору... </p> <p>За Брајковачки певачки збор, дакле, били су сви уверени |
ош кад наиђе на паметна човека. </p> <p>За што?{S} Мој господине, ето, за што! –вели Јеша. – Мо |
љубави сада“.{S} Кукавни човече!</p> <p>За то ли га, дакле, обасипа толиком нежношћу и пажњом н |
па то су и грла,... мој брајко!</p> <p>За то благајник ужива, што може да мечи као „Прави Рус |
тева проводаџисао свом сестрићу.</p> <p>За одрешене језике предмет је то, наравно, благодаран, |
сеницу, кад сте тако радо у њој?</p> <p>За мене је, синко, добра и овако.{S} Ја сам је из темељ |
то и споменула, не би смела запитати: „За што је отишао?“</p> <p>Тек обадвема беше у тај мах Б |
е вечере оде госпођа Рашићка с Јеленом „за послом“.{S} Оста сам ујак с нећаком.</p> <p>– Да, да |
стране препелица пућпуриче.</p> <p>Така забава је дивно пристала Даринчину срцу.{S} А преко њег |
“ А и деца се виђала тамо на официрским забавама.{S} Па се деца још већма заволеше, замилова се |
ућицу, те стрмоглавце у њу!</p> <p>Таке забаве имала је Даринка целим путом.{S} Па што сунце бл |
Није човек увек расположен, да другога забавља.</p> <p>Господар начеоник, стари пензионирац... |
сведоци, колико се у истини прави народ забавља о том догађају...</p> <p>Сад се три млада прија |
Даринка, нестрпељиве, па отишле, да се забављају на свој рачун.</p> <p>Старије остале за столо |
p>– Ви се заиста, госпођице, врло добро забављате, – пребацује јој учитељ; – у вече са мном, а |
о да би да се скрије.</p> <p>– Несмо ми забадава изостали толико, – одговори Бранко.</p> <p>Кад |
да га можда узабере, па га брзо за тим забаци или и изгуби.{S} Или би провирила кроз прозор, к |
е да прави места Јовану уза сто, не бил забашурио, што његова лепша половина наговештава.</p> < |
ити.</p> <p>И попа, и Рашићка, и Јелена забезекнуше се на те Бранкове речи.{S} Попа и Рашићка с |
ан сад тек не зна, шта да мисли, већ се забленуо час у бележника, час у бележниковицу.</p> <p>П |
е негде удавио.{S} А говорило се, да је заблудео у свет.{S} Тек Тинка дахну душом.{S}Неје јој, |
Бога зна, за што је Тинкин муж пропао и заблудио у свет!</p> <p>Исто тако неје могла, а да не у |
ад је „дорастао до копља и до коња“, он забоде копље у ледине, па, ако је нешто свршио, све на |
ну. </p> <p>Рашићка осети, колико га је заболело, а познаје га скроз и скроз.</p> <p>Да говорим |
разговара с њом.{S} А кад је у друштву, заборави, шта је хтео, али осећа, да је питомији према |
Даринка је поцрвенела до иза ушију.{S} Заборавила, и да навуче дубљена очи махраму, што је пре |
.</p> <p>– Шта?{S} Како могу рећи?{S} А заборавила си... </p> <p>Јелена се убезекну.{S} Хтеде д |
.</p> <p>Није дуго тако потрајало, па и заборавила, како јој немило било, што су пошли из варош |
неприлика за Јелену.{S} Као да је данас заборавила и на Брајковачко певачко друштво и на сврху, |
што прихвати.</p> <p>– Да нисмо штогод заборавиле? – пита госпођа Ната, а крсти се и стала на |
мпа!</p> <p>Размахнуо се поп Стеван, па заборавио, каква му је задаћа задата за вечерас.{S} Вук |
у о породичној срећи, о раду, о борби и заборавио, што рекао ујаку: „Поштен човек треба најпре |
да се одмори.{S} Готово да је био већ и заборавио на ујака; а кад га се и сетио, неје имао пово |
у статус кво.{S} Но он сам још увек не заборавља свој „виши позив“ па стоји у Брајковцу још ув |
мељ политичкој и државној слободи донде заборављенога српства.</p> <p>И политичку слободу и књи |
ће.</p> <p>Поп Стева устаде и изађе, па забрави за собом сеницу.</p> <p>Окренуше један другом л |
} Он се чуди, како да то више власти не забране.{S} А као да се тврдо узда, да ће, ма у последњ |
p> <p>– Нисам.{S} Не смем.{S} Бојим се, забранила би ми са свим, да се и састанем с тобом...· Д |
узда, да ће, ма у последњем тренутку, и забранити.</p> <p>– О, моја ће мама мени већ дозволити, |
данас уловио дивљег вепра у спахинском забрану.</p> <p> Мачак се стропоштао с голубињака и тре |
лежниковичину оку неје се отела та њена забуна ни учитељев осмех, па намигну на Јована.</p> <p> |
ди се; немој да се срдиш.{S} Ја се увек забуним.</p> <p>– Прелетео бих био; али нисам могао пре |
Бранка од Беча, као и целу светковину у забуну.{S} Тако Бранко преноћи на Пештанској станици, м |
ангуба и беспослица.{S} А сума сумарум: завађај брата с братом, сина с оцем, и тако даље.{S} Ко |
преда мноме, а највећа у срдашцу моме“, завапио је негда његов велики имењак.{S} Туга се нека с |
вуљагом, па се витлају око ње, а она их заварава...{S} Над стрништем или над ливадама надлеће с |
скопчава огртач“, то чупа с ногу велики завежљај.{S} Баш читав посао!</p> <pb n="19" /> <p>У то |
имци Талијини распрштали којекуда, њега завеја мећава једне зиме голог и гладног у заветрину у |
ми на омари ноге по прашини.{S} Прашина завејава у кола, па се мота испод коњских копита као см |
{S} Па се у жалости својој, кажу, био и заверио, да не ће никад довести у своју кућу страну жен |
ајмилије мисли.{S} Тек ако ће га кадгод завести мисао за којом новином у пчеларству и воћарству |
еја мећава једне зиме голог и гладног у заветрину у Маркову крчму у Брајковац; ту се препоручи |
се мота испод коњских копита као смет у заветрину.</p> <p>Нигде живе душе.{S} Као да се све, шт |
сад још у школу,... ух!{S} Целом свету завиди.{S} Сваки то може, што хоће и како хоће, а он мо |
младост је младост; старост ће јој увек завидити и роптати на њу.{S} Поток хучи и бучи, прави в |
д искупљеним својим вршњацима.{S} А ови завидљиво гледају, гледају и диве се... </p> <milestone |
се! – уплете се бележник хладнокрвно, а завија смотку.</p> <p>– Но!{S} Натарошу! – укори га њег |
вог шпањолског гранда у сред Севиље, па завија по свом срцу, по свом „вишем позиву“, као да је |
е, да је позна. </p> <p>Бранка већ поче завијати у стомаку од толике љубазности.</p> <p>– Е, па |
ила!“ – он се пожури, па узе извијати и завијати: </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја... |
ривена у зелена дрвета као у сиву маглу завијена.{S} Само са црквене куле, где <pb n="23" /> из |
S} Али женске гони нека радозналост, да завире у собу мушкарца неожењена.</p> <p> Даринка, до д |
а, а да као добар домаћин, овде онде не завири, ма само по старој навици.</p> <p>Женска, већ не |
амислили опет саду – пита Јелена, па му завири смело у лице.</p> <p>Бранко се силом насмеши. </ |
} Никада та мени не ће допустити, да ја завирим у њену економију, од како је пало слеме на њено |
књигу, што лежаше уза њ, а само што је завирио у њу, од како се повукао у попин врт.</p> <p>– |
а препелица, па пућпуриче...{S} Шева се завитлава у ваздух, па високо тамо кличе танко гласовит |
руштво самртницу.</p> <p>Свечана тишина завлада на обали, као да занемеше оне тисуће грла искуп |
} Свећа се угаси, а иза она два прозора завлада мртви мрак.{S} Девојче се са свим дало на прозо |
огословије, та два најстарија просветна завода у српству и с ове и с оне стране Саве и Дунава?{ |
на гајтану у вурштлпратеру?!{S} И ти се заводиш за аукторитетима!{S} Е, па да Бог ме: <foreign |
рским забавама.{S} Па се деца још већма заволеше, замилова се Данило и Ната.{S} И чика Пера бла |
м српско срце!“ говорило се о њему).{S} Заволи га чика Пера.{S} Толико се пута састајао с њим у |
руги занат боље свидео.{S} Карту и чашу заволи већма него спас душе своје, него кућу и породицу |
ion" /> <p>На врху Стражиловачкога виса завршен је спровод. </p> <p>Отпоја се и последња песма, |
читога.. </p> <p>А Зорка нестрпљива, па заврши последњим стихом: „Србадијо не било ти просто!“< |
} Као да се све, штогод дише, под камен завукло или се у земљу урило, тек зар да нађе хлада.{S} |
а мах разгали, па примети, као да би да заглади своју отоичашњу реч, примети благо:</p> <p>– Ал |
о с ногу, па би зар колико толико то да заглади.{S} Неје имао свога сталнога уверења, ни док му |
свој стари грех према сестри и сестрићу загладио, осећао се туђ према њему, туђ, јер и оне срод |
га сад песницама трти,</p> <p>Јован се загледа у њу зачуђеним погледом.</p> <p>– Бранко?!</p> |
ушицу.</p> <p>Госпођа Ната се милокрвно загледа у своју кћер.{S} Шта ли јој је помислила у тај |
бом вратаоца, а кола у двориште.</p> <p>Загледала се домаћица, ко је. – Јесте л ради гостима? – |
м по њој.</p> <pb n="64" /> <p>Писар се загледао у лик што виси у прочељу. </p> <p>Јован упро п |
је Игњата, кажу, да се да бирати чак у Загреб...{S} А игуман, док је Игњат узимао манастирске |
ти за посланика, било у Карловце било у Загреб,... ал хоћу да сам независан.{S} Брате, ништа ле |
га се и сетио, неје имао повода, да се загрева љубављу каквом према њему.{S} Поп Стеван, опет, |
ри бележник, напунивши пуна уста сира и загризавши зелену паприку, – Пукла би на боку, да не ре |
до, ако би гладни Брајковачки пси да га загризу.</p> <pb n="82" /> <p>Али овај пут им неје жао |
, полети на улицу, понда се опет врати, загрли Даринку.{S} И једва једаред ће истрчати и отићи |
се, па рашири своје голе ручице, те је загрли.</p> <p>– Зар ти још не спаваш, сејо?</p> <p>– Е |
инца и насмеши се на њега.</p> <p>Он је загрли око врата, издиже чашу спрам свеће.{S} Мислиш, б |
мејак сретан, блажен.{S} С осмејком тим загрли је и сан...</p> <p>Госпођа Катица у другој соби |
о тесно било поред њега.{S} Чисто би га загрлила, што иде.</p> <p>Госпођа Рашићка с поља мед, а |
сродника по крви!{S} Тада би на једаред загрлила и ижљубила своју маму.{S} Ако није код ње, отр |
ележник хоће да га бојаги, боцка, па га загрлио.{S} И пева му: „Нит је Шваба за гајдаша, нит је |
је Србин за бирташа!“</p> <p>А и Марко загрлио њега, па пева с њим заједно... </p> <p>Бележник |
да јој се изјада, да се заплаче у њену загрљају, па да обадве плачу.</p> <p>И би тако, можда, |
оха Брајковачкога поп-Стевана Радојчића загрмело је, као да је пао у њу гром с ведра неба.</p> |
<p>– Доста ја већ гутам од неко доба, – загрми Рашићка.</p> <pb n="36" /> <p>– Гром и пакао!</p |
не беше по све тога слободан, – та већ загрози опасност, е дуго прост народ не би имао никакве |
исто тако и под онога, који јој пеленом загрчава сваку кап млека, којим га је одојила, као и по |
рбине!“ – трже се, а кроз храпаво грло, загушено пивушином, једва му проби медвеђи глас, ухвати |
не треба тиха рада, овде треба олујине: загушљивост је ужасна, притисак не да дахнути.{S} Нова |
теван, па заборавио, каква му је задаћа задата за вечерас.{S} Вук длаку мења, али ћуд никада.</ |
е поп Стеван, па заборавио, каква му је задаћа задата за вечерас.{S} Вук длаку мења, али ћуд ни |
зреде, мати би, кад сврше своје школске задаће, искупила децу, што су били код ње у стану, па б |
научио да с позорнице, занесен небесним задахом, презире цео свет.{S} Ох, позорница!</p> <p>Шта |
огледа милокрвно у њега, откиде један и задеде га себи на груди, а други пружи Стајићу.</p> <p> |
неколико метака у лист хартије, што је задели на суху грану на некој брескви, тек да зар омири |
ину ће оставити, другу пак опљувати, па заденути у малу своју турску лулицу на подугачком чибук |
евић).{S} Али те две „звезде“ треба тек задобити.</p> <p>Бранко Стајић после оних речи, што их |
<p> „— Ти, канда, не идеш из Брајковца задовољан?</p> <pb n="86" /> <p>Приметиће Јован **Бранк |
ку. ~</p> <p>– Боже сачувај.{S} Баш сам задовољан, што идем, – одговори онај. – Него искрено да |
газдарица.{S} Колико је попа Стева био задовољан и сретан, како му сестра привређује, толико ј |
ротиње, даде све до последње крпе, а не задовољи неситог мамона, нити зајази продеранога грла с |
исти мах му сину друга мисао, па му се задовољније мало разгали лице.</p> <p>Да ме ко не тражи |
– одговори јој Бранко, а као да плива у задовољству.</p> <p>– Госпођа ваша мати није нам се изн |
>Куда журиш?{S} Седи, да разговарамо, – задржава га попа. – Нисмо се честито ни поразговарали, |
манастиру.{S} Нема архимандрита, па ме задржавао Варнава...{S} Него Бранко ће отићи у Карловце |
е: „Добројтро!“</p> <p>Бележниковица га задржала на сир с црним луком, да прави бележнику друшт |
м да потрчи пред Даринку.</p> <p>Али је задржала мати.</p> <p> <foreign xml:lang="de">Schiekt s |
увек звала братом, а он њу сејом.{S} То задржала и Катица, па њена деца и данас зову Давину теј |
дизао, да опет он наздрави, али га увек задржаше остали са:{S} Чујмо!{S} Чујмо!{S} Јеша има реч |
ад пошла на певање, па је мати хтеде да задржи због главобоље, вели, да је сад са свим прошла. |
и ни један пут оде на катихизацију и да задржи достојанство над учитељима у школама у месту као |
склизну на страну, као да не сме да се задржи ни на једној ни на другој.</p> <p>– Изашао је пр |
ају.{S} Јесте, да разговор њих две неје задро у озбиљан живот; али је искрен и прост.{S} Обадве |
м крају, застава Новосадске занатлијске задруге.</p> <p>На лађи поји певачко друштво самртницу. |
Учитељ се не осврће. </p> <p>– Миле! – задрхта опет њен глас по вечерњој тишини.{S} Нема одзив |
ће већ да пукне од среће.</p> <p>Јелена задрхта.{S} Провирује нестрпљиво иза капака на прозору. |
Стењак у свећи на сточићу поред постеље задрхта.{S} На лице јој или збиља паде сенка нека, или |
јој или збиља паде сенка нека, или јој задрхта нешто око усана.{S} Дубок уздисај јој се оте из |
н себе величанствених манастира ни иних задужбина.{S} Али као ђе није народа свога сазидао му ј |
, те потрчала кући, а сва се запурила и задухала што од радости што од умора. </p> <p>Е,сад грљ |
<p>Кад приступио девојкама, лице му се зажари.{S} Погледа то у Јелену, то у Даринку, а поглед |
S} Запурила се у лицу, па јој се образи зажарили, да креснеш, варница би излетела из њих.{S} По |
и, па не жали, ето, ни крв пролити, кад зажеле то његови гости и рачуни.</p> <p> А ту су сви, т |
коме место то беше тако омилело, да је зажелео у њему боравити вечни сан.</p> <p>Два дана напр |
сада ту...</p> <p>Нема те жеље, што је зажели госпођа Јеца Рашићка, па да јој поп Стева Радојч |
је – каже, – нисам видела, па сам је се зажелила.</p> <p>Она, да Бог ме, не може никуд.{S} Знам |
...</p> <p>Госпођи Нати од седморо деце заживела јединица мезимица, па мати гине за њом.</p> <p |
нада.{S} Но и да му је све седморо деце заживело; хватао би се крај с крајем, како се отац побр |
тише изнад исполиванога постоњака, чаше зазвечаше.{S} Некоме се и столица измаче и стропошта. < |
ицу, што им се и у нос увлачи; само што зазвечи ланац на огрљаку, кад се коњ који мухне, па трг |
subSection" /> <p>– Господине Бранко! – зазвони звонки глас неки до Бранкових ушију.{S} Бранко |
цео дан.{S} Једва дочекала, да црквењак зазвони на вечерње.{S} Понда је изашла на улицу, да вид |
љешта, и– Бог те пита шта све још!{S} У зазиданом прозору поразбацано неколико старијих и новиј |
ри деле ужасном провалијом.{S} Нуз то и зазираше од њега, да му кадгод не пребаци, па још, можд |
о с нећаком својим о томе.{S} А он опет зазире и од „омладинца“, као да <pb n="71" /> меће на к |
теру Бранкову улеваше му то јачи зазор, зазор, што га осећа слабији према моћнијему, што га осе |
у карактеру Бранкову улеваше му то јачи зазор, зазор, што га осећа слабији према моћнијему, што |
речи: „Цео је живот школа.{S} И срце му заигра утешено, да још има неко, у коме се никад превар |
анчио, те је шиба троструком камџијом и заиграва пред искупљеним својим вршњацима.{S} А ови зав |
реће!“ подвикну учитељ из свег срца, е, заиста ћеш му и поверовати, да му срце хоће већ да пукн |
теља упитљивим погледом.</p> <p>– Ви се заиста, госпођице, врло добро забављате, – пребацује јо |
рпе, а не задовољи неситог мамона, нити зајази продеранога грла својега.{S} Кад неста блага, не |
ељицу.{S} Мал не свиште девојка од њена заједања.{S} Па тако сад и немамо никакве...{S} А кад ч |
се Бранко на степенице у саборницу, на заједничку пробу свију певачких дружина, што дошле беху |
рницу, где певачка друштва држаху своју заједничку пробу, и на паропловску станицу, где се згрн |
<p>– А ви?{S} Нема сумње, чуваће га она заједно с мајкином душицом, што је узбрала крај друма, |
каже, већ окрену на друго:</p> <p>Хајд заједно до куће, ако хоћеш к Јаковљевићима.{S} Сад не ћ |
} Па да сте пречекали до недеље, сви би заједно на светковину.{S} Ми и онако мислимо, да код ма |
за вредно, да дође најпре овамо, па сви заједно да иду. <pb n="61" /> Понда мисли, а што и да д |
p>А и Марко загрлио њега, па пева с њим заједно... </p> <p>Бележниковица одавно наваљује на бел |
.</p> <p>– И не ћу.{S} Ја сам био с њим заједно у Карловачкој гимназији, два три разреда млађи |
пске научнике покренуло, да с омладином заједно испуне скромну жељу песникову, да му пренесу по |
Није лепо, што ме толико већ, како смо заједно, ниси водио к њој.</p> <p>Поп-Стевина Јелисавет |
манет.</p> <p>Већ на неколико дана пред заказани свечани дан у Карловцима се опажало живо крета |
глас, да Бранкове кости не могу стићи у заказани час у Карловце, у очи свечаног дана, јер се у |
у, која има кад тад да их овде или онде заквачи на пучини будућега живота.{S} И нанесе ли им ка |
е идеје.{S} Од надничара, који је можда закинуо од својих уста, па до првога богаташа, – од људ |
ад је Бранко умир’о</l></p> <l>Србадију заклињ’о:</l> <l>Пренес’те ми кости моје</l> <l>Стражил |
– приказа Јован учитеља Даринци.)...{S} Закључили смо, да са што више народа и ми одемо одавде |
пренесе на Стражиловачки вис.{S} Па смо закључили с овим побром... (Господин Милан Кнежевић, на |
испрати своју милостиву заштитницу.{S} Заковратио реп, па се вуче и чеше око мајсторице Јуле к |
</p> <p>Тамо на дрветима иза кокошинца закокота онај кицош гаћан са свиленим перјем и китњасто |
рка, како стала у један угао, као да се закопала.{S} Само да јој не би ко рекао, да ту нема за |
е је утрну.{S} Метну шешир на главу, па закопчава и око себе намешта кабаницу.</p> <pb n="34" / |
евом виолином.{S} Али кад бележниковица закрешта, не мога да одушевљено не примети:</p> <p>Дива |
нко гласовито...{S} На бресту се гдегде закрши грање, а одонуд излети орао, замахне крилима, па |
ад доста.</p> <p>Поред сенице се „нешто закрши, као да неко склања себи с пута ону лозу, што се |
је Игњат узимао манастирске воћњаке под закуп, живео је с том кућом као род.{S} Госпођа Ката и |
“.{S} Баш тада је он први пут у друштву залагао сву снагу своје речитости, доказујући, како је |
а слепога миша под прагом, или их медом залаже.{S} Па шта им даје за то Јуда?{S} Шта мислите Бо |
S} Или дивљи голубови и грлице јатомице залепећу крилима за каквом савуљагом, па се витлају око |
те се предомислио.</p> <p> Више њега се залепрша лептир, па стаде, баш близу на неки цвет.</p> |
ах прозврјаше онуд кола, а на колима се залепршаше два женска вела.</p> <p>– Писар мало поскочи |
гу па, кад јој се и тако споро учинило, залети се у кућу. </p> <p>- Госпођице Јелена, без сумње |
ч око стола.)...{S} Да, господо моја, – залеће се Дабижић све живље, – данас сутра пренећемо бе |
арлијао, па гони несносну запару, те се залеће с травке травци, као да им шапће, да не клону. < |
жниковицу.</p> <p>Писар се гуши сиром и залива грло белим вином.{S} Али и он наравно мисли, да |
– вели Катица за госпођу Јецу. – Медом залива, а да лизнеш, очемерила би се.</p> <p>– Шта ће с |
, нарастао као мобарска гибаница, а пун заливен као божићна чесница.{S} Неје чудо, ако би гладн |
д брижних родитеља шчепао им још једини залог узајмне им љубави.{S} Заман им писка!...{S} Ено г |
оп Стева имао да прогута неколико грких залогаја, неколико прекора и пребацивања. „Какав си ти |
та даде се обрлатити још до куће, да ће заложити своју реч.</p> <p>– Видићемо још, шта ће рећи |
сно показивала пут и светлила му, да не залута.{S} Већ да му увређена љубав и преварена вера у |
, запалити и пушити...{S} И сад, пуши и замаглио у уској сеници свој да баш видиш, како куља пл |
м каљала име његово и његове матере, да замаже очи слабом човеку, па да себе боље угнезди?..;.{ |
још једини залог узајмне им љубави.{S} Заман им писка!...{S} Ено га, стао испред гнезда на пре |
ило се, тобож, некога рада, макар да се заман викало:{S} Хлеба!{S} Хлеба!{S} А тек сад?{S} Зар |
смело и поносно довикнути: „Нови Саде у заман ти хвала, када теби Карловци су глава!“</p> <p>Тр |
где закрши грање, а одонуд излети орао, замахне крилима, па заплови величанствено по ваздушном |
јаш.</p> <p>Таман Трива притегао узде и замахнуо Бачком ђиватком, да одудари преко коња, па да |
нка све порадила...)</p> <p>Трива таман замахнуо секиром, да прецепи чвор на цепаници, с којом |
а: то и то је.{S} Из далека добар косач замахује.{S} Међу нама није ни речи било о нашој Јелени |
етка и разлозима поретка, сад, опет, да замедља бљутавост свога лицемерства, тепа час о пријате |
тева, па говори без запете.) Ја сам већ замесио попару учитељу.{S} Не води ти бриге, Јелисавето |
вама.{S} Па се деца још већма заволеше, замилова се Данило и Ната.{S} И чика Пера благослови бр |
p>Неколико ситних стручака јој необично замириса.</p> <p>– Мама, какав је ово цвет?</p> <p>– Ма |
а! – одговори онај.</p> <p>Госпо...?! – замисли се чисто поп Стева, као да му је страно то име; |
Не, бар док је ту Бранко.{S} Учитељ се замисли.</p> <p>– Шта мислиш?{S} Ваљда ниси дошао амо, |
а мном и присваја?“</p> <p>– Шта сте се замислили опет саду – пита Јелена, па му завири смело у |
e> <pb n="75" /> <p>Благајник као да се замислио за својом чашом, па гасе не тиче ни живи разго |
м коровођа почиње. </p> <p>Али писар се замислио у улози каквог Дона Цезара од Базана, каквог ш |
писати најлепшу песму, што је човек уме замислити.{S} За што да не буде срећна? </p> <p>Понда м |
и разговор...</p> <p>Тако нешто, ваљда, замишља у себи госпођа Ната и сад, па купи све гдегод ш |
т, што води из Брајковца у Карловце.{S} Замишља себи, како ће на том путу угледати из далека чи |
воју будућност, – вели опет парох, – не замишља увек самога себе, Праотац наш Адам имао је у ра |
foreign></p> <p>– Опрости ми, али ја не замишљаху тебе појма о идилизму.</p> <p>– Буди уверен, |
Ја сам пошао био к Јовану; а госпођа ме замоли, да вас к њој пошаљем, – одговори Бранко.</p> <p |
} Него да не увреди кога, ако би другог замолио, да запева, први сам почиње.{S} Обадве руке пру |
примети Ната сестри, кад дође до воде и замочи руке, да их пере, – могао би ти Трива штогод пом |
оја би их увукла у вртлог, где би могли замутити своје идејале... </p> <milestone unit="subSect |
и.{S} Данас је налога, ... јуче је била замућена вода... не знам, шта ће опет сутра бити...{S} |
> <p>– За што, молим...{S} Жао ми је... замуца Бранко, застао, па гледи у њу.</p> <p>– Не, не! |
и синчића му!{S} Али Арсенију се други занат боље свидео.{S} Карту и чашу заволи већма него сп |
дотле.{S} Мучна улога!{S} Неблагодаран занат!{S} Ама зло је почети, још горе не започети.{S} Г |
на више од свог мајстора, где је изучио занат, економ више од свога оца.{S} Тако ни у чему не м |
н треба да је по занату ћурчија.{S} Леп занат, таман за село!{S} Да се држао тога, па да га вид |
ку.{S} Али им се види, да несу ловци од заната, него баш од дуга времена, можда, баш и од жеље, |
весних економа, земљорадника, трговаца, занатлија, то више слободе и благостања.{S} Без материј |
прскајући лети патосу својој болти.{S} Занатлија не ће да зна више од свог мајстора, где је из |
гу, на другом крају, застава Новосадске занатлијске задруге.</p> <p>На лађи поји певачко друштв |
је.“</p> <p>Арсеније њен треба да је по занату ћурчија.{S} Леп занат, таман за село!{S} Да се д |
ње какве мелодије.</p> <p>Јелена би се занела за њима, те би час удесила, па тихо певушила уз |
и женску школу.{S} Па га – ревност тако занела, да неје више ни онако уздисајан супруг, ни онак |
Свечана тишина завлада на обали, као да занемеше оне тисуће грла искупљенога народа.</p> <p>На |
издржавати своју породицу.“ И толико се занео, помишљајући на Даринку, да, блажен, у мало гласн |
своме штићенику опет притиском руке, и занесе се – за песмом, па паде у неку сентиметалност и |
!{S} Он, који је научио да с позорнице, занесен небесним задахом, презире цео свет.{S} Ох, позо |
ђачки растанак“, ма да си ти данас тако занесен за Бранком.</p> <p>– Омладина се брзо отрца, ка |
ла Гружанка девојка...{S}" Збиља, да се занесеш!</p> <p>– Жено, мир! – повика бележник својој с |
ио ни осетио, све док се није јавила, а занет са својим мислима, чисто се збунио, кад је поглед |
Катичина дућана на улици.{S} Њих две не занима разговор удовица.{S} А имају и оне, да претресу |
вих последњих земних остатака, па је не занимаше ни каква велика беседа у вароши, радовала се Д |
ење њено неје изнуђено ни чим до правим заносом за идејама, и правом српском љубављу за своје, |
ах до гроба. </p> <p>Даринка с побожним заносом стала, па гледа у отворену још гробницу.{S} Зор |
.{S} Сад се чисто трже, кад виде, да је заорао дубоко опет на своју стару бразду. </p> <p>Изгор |
одо моја,..</p> <p>– Живио!{S} Живио! – заори се опет око стола.{S} Руке се укрстише изнад испо |
Бранка Радичевића. („Слава!{S} Слава!“ заори се на ту реч око стола.)...{S} Да, господо моја, |
ада се и сам не умеша у струју, што се заошинула оне године по Српству.{S} Био је он некада у |
ћену јабуку, зрак сунца, што се клонило западу. </p> <p>Око њих планина са својим брежуљцима и |
оју турску лулицу на подугачком чибуку, запалити и пушити...{S} И сад, пуши и замаглио у уској |
е, син, јој, тек се родило, није оца ни запамтило.{S} Шта ће удовица с троје деце, а у толиком |
ојства, да не буде површан, него што је запао у благословене крајеве, па му није никада ни било |
!</p> <p>– Је л ту муф?</p> <p>Муф беше запао под ноге, док се Ната намештала у колима.</p> <pb |
ек чича опомене, да пева, да помаже, он запара својим храпавим басом, па је учинио своје.</p> < |
е Горе.{S} Заћарлијао, па гони несносну запару, те се залеће с травке травци, као да им шапће, |
веном поретку, о приликама, у које могу запасти и према којима ће морати удешавати свој рад и с |
чеоник, као да њих тројице тамо и нема, запева своју најмилију, тихо, по свом начину, тек само |
ла осврнуше и погледаше на брежуљак.{S} Запева познати усклик: </p> <quote> <l>„Ао свете мио и |
увреди кога, ако би другог замолио, да запева, први сам почиње.{S} Обадве руке пружио преко ст |
га начеоника,) намигну на бележника, па запева звонким извеџбаним гласом: „Јечам жела Гружанка |
а искупљенога народа.</p> <p>На једаред запева стотина певача, искупљених на обали „<title>Имну |
како би му врло жао било, да Јелена не запева с њима, јер – њен глас тако му је потребан у збо |
плаховито оно планинско. </p> <p>Учитељ запева гласно громовито, да се чуло широм по Брајковцу, |
>Јелена познаје тај глас.</p> <p>Учитељ запевао Бранкову песму: „Гусле моје, овамо– те мало!“</ |
смелио се тако поп-Стева, па говори без запете.) Ја сам већ замесио попару учитељу.{S} Не води |
ја-ова или сека-она, па је, на прилику, запита.</p> <p>– Помоз Бог!{S} Како си, сека Като?</p> |
вој човек, а за толико година до сад не запита ни самога себе, како је том дечку?{S} Па за чију |
а би Јелена то и споменула, не би смела запитати: „За што је отишао?“</p> <p>Тек обадвема беше |
чита своју декламацију.{S} А Даринка ће запитати Бранка: „Хоће ли ко говорити штогод том прилик |
на другога, већ један поред другога.{S} Запитаће се за јуначко здравље, поздравиће се као добри |
слушаоце, ови ће или пљескати или ће се запити, па га не ће ни слушати, те ипак викати живео; а |
ичина пецкања!{S} Дотле га је пањкала и запиткивала, где је ноћас био, кад се украо из друштва, |
, да се овај сам од туге неке у мало не заплака. – ни песма начеоникова.{S} Тек када га начеони |
и, мати, као год и уја.</p> <p>Тинка се заплака, па стиште сина на своја недра. </p> <p>Неки да |
читељ за собом врата на школском здању; заплакала се, <pb n="99" /> изгубивши наду, да ће се и |
писару и благајнику.</p> <p>Ох Боже! – заплакала се Јелена, када је чула, како хладнокрвно зат |
нца.</p> <p>А Даринка би се и смејала и заплакала.</p> <p>Једва се око малих заранака раскалаши |
Па што зарадиш, знаш, да ти нико за тим заплакати не ђе, па ти је слађе...{S} Не ћу да будем ад |
ој све исприча, да јој се изјада, да се заплаче у њену загрљају, па да обадве плачу.</p> <p>И б |
/> стојимо у томе?{S} Жалосно!{S} Да се заплачеш!..{S} Боли га, да Богме, што је понижен; а пон |
непрестано ћеретала.{S} Разговор јој се заплеће час о цвету Даринчину, час о хаљини, што ју је |
одонуд излети орао, замахне крилима, па заплови величанствено по ваздушном мору...{S} Или дивљи |
а:</p> <p>– Кристо!{S} Кристо!</p> <p>– Заповедајте!</p> <p>– Је л ту муф?</p> <p>Муф беше запа |
евање, – вели Јелена; али ми је жестоко заповедила, да избегавам с тобом разговор.</p> <p>– За |
езусловну послушност према петој божјој заповести: „Штити оца твојего...“ Он зна само за матер |
и ја бити бољи... </p> <p>По толики пут заподео се међу друговима такав разговор.{S} Мисли њихо |
ренда, – ваљда, прва поп-Стеви, како се запопио; стара свештеничка капа, коју је попа носио пре |
анат!{S} Ама зло је почети, још горе не започети.{S} Госпођа Рашићка хоће да му век поједе, што |
а, као да се упила у обле јој удове.{S} Запурила се у лицу, па јој се образи зажарили, да кресн |
ћи све издржати, – вели госпођа Ната, а запурила се сирота од врућине и гурања кроз свет.</p> < |
гости дошли, те потрчала кући, а сва се запурила и задухала што од радости што од умора. </p> < |
...{S} Најпосле, свету се не да ни уста запушити, ни доста колача намесити...{S} Цео свет, за Б |
еднога духа времена...{S} Ама молим те, зар ти не видиш, да у нас нема никакве дисциплине, нема |
ипотезу – можда баш ваша.{S} Гле, мај, зар то није могуће?{S} А по Дарвиновој теорији потомци |
зак за манастирског ђака...{S} Наопако, зар да га мати жива сахрани?{S} Не да се Тинка ни опепе |
> <p>– Од кад вас чекам.</p> <p>– Душо, зар још „ви?</p> <p>Јелена се застиди,</p> <p>– Не срди |
– поглади брке, продрма своју столицу, зар да се увери, је ли на добрим ногама, па – на здрављ |
сију, па тамо населили *Нову Србију.{S} Зар ви то не знате?{S} Могу вам дати, па да читате.{S} |
она мати, кад то гледи својим очима?{S} Зар не би боље било, да је увела у кујну, па нек учи Ле |
с киселим краставцем.</p> <p>– Шта?{S} Зар идеш?{S} Па тако из ненада!{S} Како ћеш?</p> <p>– П |
о:{S} Хлеба!{S} Хлеба!{S} А тек сад?{S} Зар ти не видиш, шта се кува?..{S} И сам си пре неки да |
ће, до душе, као и до сад, Ката Нати, – зар то мора бити?</p> <p>– Немој ти ту мени! – одговори |
оје голе ручице, те је загрли.</p> <p>– Зар ти још не спаваш, сејо?</p> <p>– Ево, сад ћу и ја. |
Не верујем, – одговори Јован.</p> <p>– Зар ви ништа не знате? </p> <p>– Шта? </p> <p>– Бележни |
атукла лаку повезачу на лице, да јој га зар не препали сунце.{S} Познаћеш је добру домаћицу.{S} |
на суху грану на некој брескви, тек да зар омиришу мало барута.</p> <pb n="22" /> <p>Иначе пре |
злива као милота, час га диже, да некуд зар полети...</p> <p>Мало за тим, па је цело село у сну |
ешине, исмевати своју светињу.{S} То је зар слободна штампа!</p> <p>Размахнуо се поп Стеван, па |
и вечерас састати с њим, и уверивши се зар још боље, да се он још једнако срди на њу.</p> <p>А |
е, па им се тако и путови укрсте, не ће зар један на другога, већ један поред другога.{S} Запит |
аволак с леве јој стране у грудима хоће зар да искочи; толико се пута захука, дошао је већ под |
р му тако одбио као блато с ногу, па би зар колико толико то да заглади.{S} Неје имао свога ста |
камен завукло или се у земљу урило, тек зар да нађе хлада.{S} Једва што се овда онда зачује, ка |
у се сад тек и већи апетит отворио, што зар хоће на њему да излије сав свој кив, што је Јован, |
дем адвокат или чиновник...{S} Ти видиш зар, да се ја не одричем рада.{S} Боже сачувај!{S} Само |
планове!{S} Играчка туђег ћефа!</p> <p>Зар је тако гадан тај јавни, тај практични (и какога јо |
и, кад ова извадила сиграчке из торбе, „зар је то морало бити?“ – „Немој ти ту мени!“ рекла је, |
ила у „леру“.</p> <p>– Нисам могла, тек зарад детета да јој – рече, очитам у очи; а ја бих знал |
га...{S} А да се лепо радити!{S} Па што зарадиш, знаш, да ти нико за тим заплакати не ђе, па ти |
есму?</p> <p>– Знам, знам, господине! – зарадова се дете.</p> <p>– Идем,... сад ћу ја одмах...< |
и заплакала.</p> <p>Једва се око малих заранака раскалаши ветрић с Фрушке Горе.{S} Заћарлијао, |
гајнику се разведри мало оно мрко лице, зарасло у црној густој бради.</p> <p>Марко дотрчао, па |
Баћушка Рус је сваки рођен басиста.{S} Зарастао у лицу, здепаст, вратат, прсат, плећат, – па т |
лагајник, кад за вечером и после вечере заређале здравице, као да му је до сад све тек као шала |
предметом разговора она, неје то велико зарезивала.{S} Госпођа Јеца се не осврће на то, што ће |
округле багреме, једне од оних, што су засађене у реду пред поп-Стевином кућом, са свим сакрио |
се силом уплеће у ове дане, који ће да засветле потомству као пример свенародног признања.</p> |
да љубиш свој народ...</p> <p>Бележник засветлио очима, па намигује на писара, — знак, да пози |
у Брајковачку високу власт, седели су у засебној соби „Код разбијене канте“ у Марковој крчми и |
лаву, па стаде гутати, као да јој нешто засело у грлу.</p> <p>Бранко као да не ће више о томе д |
бивало позорницом највише догађаја, што засецају у живац политичкога и културнога живота овостр |
>Ако је кадгод каквих виших жељан имао, заситио се црвеним појасом, којим је, као ревностан пас |
а ипак има и једна љубав, која не тражи заслуга, па је равна само оној, што је постала с Богом |
ало час била рекла, него људи, којих ће заслуге по српску књижевност остати трајне, да их збиља |
ена буде народ схваћао, умеће поштовати заслуге свога Бранка Радичевића. („Слава!{S} Слава!“ за |
и, да у свету има љубави, него је треба заслужити, који сваким чином својим доказује, да ипак и |
} Ја и не могу друкче ниским.{S} А он и заслужује, да је човек с њим искрен.{S} Па ја га и воли |
шта јој је.</p> <p>– Глете!{S} Глете! – засмејало би се девојче, да и њену пажњу на штогот обра |
ак и бележник мало се не угуши, како се засмејао.</p> <p>– Слатки уја, добри поп Стева, сам је |
тако црно јутро освануло као данас.{S} Заспала ноћас у плачу тек око неко доба, па је спавала |
<pb n="84" /> <p>Бранко једва пред зору заспао био.{S} Али чим устао и обукао се, опростио се с |
као озебао сунце, те неје могла више ни заспати после тога!{S} Да зна само, како јој је синоћно |
навике, да нешто прочита, пре него што заспи.</p> <p>Него вечерас му се не да да чита ни колик |
> <p>Јелена хтеде да проговори, али јој заста нешто у грлу, па гледи само учитеља упитљивим пог |
м заставом, а острагу, на другом крају, застава Новосадске занатлијске задруге.</p> <p>На лађи |
пком пуна.{S} Певачка друштва са својим заставама певаху на крову песме, али не изађоше на сухо |
ева и Земуна.{S} Обе беху истакле многе заставе, што пријатно оживљаваше монотонију околине Кар |
се Карловачкој станици.{S} На кљуну јој заставник Београдскога певачкога друштва са друштвеном |
адскога певачкога друштва са друштвеном заставом, а острагу, на другом крају, застава Новосадск |
ка целим путом.{S} Па што сунце ближе у заставу, те што живља планина с поветарцем и она живља |
У суботу ћемо у Карловце!</p> <p>Јелена застаде.</p> <p>Да, душо.{S} Ићи ћемо на свечаност, – о |
е вишњи удесио!“</l> </quote> <p>Стајић застаде.{S} Осети, како га нешто чисто скроз прође, па |
о срце.{S} Но ипак осети, да неко близу застаде и куцну у капак.</p> <p>Капак се диже.{S} Испод |
на коњским топотом и зврком од кола.{S} Застане над каквом рупом, учлови се, као бојаги, код св |
молим...{S} Жао ми је... замуца Бранко, застао, па гледи у њу.</p> <p>– Не, не! – кличе девојче |
исли, погледом него речима.</p> <p>Попа застао баш пред великим орахом, па гледи већ по толики |
знам све до краја! – правда се дете, а застидела се. – *Цело ја знам; само још који пут да про |
о, избаци нешто налик на „курисање“.{S} Застидео се...{S} Једва се прибра.</p> <p>– Госпођице Д |
молим, господине, – одговори Даринка, а застиди се, – Не стоји вам лепо, кад ласкате,... ни мал |
p>– Душо, зар још „ви?</p> <p>Јелена се застиди,</p> <p>– Не срди се; немој да се срдиш.{S} Ја |
обици је једна по широка клупа уза зид, застрта неким платном, од кога се иначе кроје панталоне |
т на свечаном одру, положи се лес, да и заступник „Матице Српске“ проговори коју у славу песник |
унце.{S} Познаћеш је добру домаћицу.{S} Засукала рукаве, па чисто на њој и уредно, као што само |
ржећа и млада доста.{S} Не би ништа.{S} Засуци рукаве, па, што кажу, у се и...{S} И госпођа Кат |
ум, да прислушкују сваки шушањ, кад се заталаса гдегод у шушњарку или у бразди, нити да вијају |
рловци позорницом.</p> <p>Дивно се беше заталасало одушевљење у српском народу у намену Бранков |
</p> <p>Него Бранко Радичевић дубоко је заталасао најврелије осећаје срца и душе српског народа |
двориште, па истерала ћуриће из врта и затвара за собом вратаоца, а кола у двориште.</p> <p>За |
Јелена, када је чула, како хладнокрвно затвара учитељ за собом врата на школском здању; заплак |
а с неким скиптром у руци, или се врата затварају простом скакавицом или резом.{S} Ја се не кај |
а осети, да су му сад у оној кући врата затворена.{S} Не мари за нова познанства.{S} Оно јесте, |
траву.{S} Узе свој штит од сунца, па га затвори.{S} Те склопи и књигу, што лежаше уза њ, а само |
{S} Па не може се, сачувај Боже невоље, затворити...{S} Е, па идем ја њој.</p> <p>И тако бадава |
А путу се рока не зна.{S} Може нас тамо затећи и берба...{S} Јеси ли навукла рукавице: ...{S} Д |
Бранко.</p> <p>Јован мало поцрвени, па затрепта очима. </p> <p>Бранко и сам осети, како је ошт |
у очи сухну неки плам; а на зеници јој затрепта дуга, те их одмах обори.</p> <p>– Опростите! - |
шићка добила кошар,... ето, то ти је! – затрча се бележник, као да реши ствар што пре. </p> <p> |
, да сам сад опет слободнији. (Понда се затрча, те додаде:) Ви сте анђео храбрилац!</p> <p>– Мо |
рену се Јовану, – баш смо ти ми на селу затуцани,... их!{S} Никакве друштвености!{S} Социјалне |
нака раскалаши ветрић с Фрушке Горе.{S} Заћарлијао, па гони несносну запару, те се залеће с тра |
> <p>– Хвала вам.</p> <p>– Па, опет сте заћутали.</p> <p>– Ја обично ћутим...{S} Не знам о чему |
и смисао његов.</p> <p>Тек попа је ипак заћутао. </p> <p>– Да Бог ме, да вам мора бити смешно, |
умеш.</p> <p>– Он је од неко доба врло заћутао.</p> <p>– Ко?</p> <p>– Бранко.</p> <p>– Па, он |
ће више о томе да говори.</p> <p> И сви заћуташе.</p> <p>– И опет свако мисли на свој рачун...< |
чим сване, бежи из тога понора, где све заудара подлошћу и нитковством!..</p> <p>Дивна летња но |
о из трске браца Рада слуга, па је љуто зауздао и подланчио, те је шиба троструком камџијом и з |
атаху се свога кола.{S} Певачка друштва заузеше своје место на обали Дунавској.</p> <p> На Карл |
иковим. </p> <p>Гости из разних крајева заузимаху своја одређена места.{S} Изасланици разних др |
над ливадама надлеће се коба.{S} Час се заустави на једној ташци, па лебди и не миче се; час су |
бресту у крај друма, само што по каткад зафрчу коњи, да можда истерају насртљиву мушицу, што им |
их Срба.{S} Дакако да Карловци имају да захвале на том значајном положају у историји српскога н |
Ваша је мати врло добра.{S} Знаћу и њој захвалити, – рече Бранко галантно, колико је знао и рас |
м јој писар у крај стола стиште руку из захвалности, што га тако мушки брањаше.</p> <p>– Ох!{S} |
штен, – дода Кнежевић.– И још се од нас захтева, да потпомажемо и књижевност, да купујемо и рас |
здање кадкод и уздрмало сувишним каквим захтевањем од стране његових претпостављених у општинск |
дима хоће зар да искочи; толико се пута захука, дошао је већ под грло, а то се отео тек само ду |
о страшна, као што вама изгледа, кад се захука.</p> <p>– Да Богме, да бог ме, кад сте се и ви ж |
је.{S} Видиш га само, тресе се гојазан, зачкиљио очима и развукли му се брци, ал не даје гласа |
ш пред кућом у дворишту.</p> <p>– Јух!- зачу се из кухиње.{S} Маца вриснула, па испустила канту |
е у лонац у крај ватре.</p> <p>– Јух! – зачу се у исти мах и из собе у неколико разних гласова. |
<p>Из оне лепе куће с оне стране потока зачу се диван мушки тенор.</p> <p>Јелена познаје тај гл |
ељи разиђоше.{S} Испред учитељева стана зачу се у три пут.</p> <p>– Лаку ноћ!</p> <p>Јован и Бр |
а један пут таки?</p> <p>– Иза рогља се зачу певање.{S} Учитељ се трже.</p> <p>– Збогом!{S} Раз |
кне на буњишту...</p> <p>Испред куће се зачу громки глас.</p> <p>– Ао, лопове један!{S} То ти ј |
цама трти,</p> <p>Јован се загледа у њу зачуђеним погледом.</p> <p>– Бранко?!</p> <p>– Ви се и |
а нађе хлада.{S} Једва што се овда онда зачује, како крикне од врућине орао на какову бресту у |
ор, мислиш, полетеће.</p> <p>На једаред зачује тихе кораке под прозором; али, рекао би, још већ |
е на голе пунане, снажне руке, да и њих заштити, те да не поцрне без невоље.</p> <p>Јеси ли раз |
, да се не пати!{S} Шат буде помоћник и заштитник удовој Матери сестрама И брату, док ови сами |
је дивно! – прошапута милостива његова заштитница, па одговори своме штићенику опет притиском |
, које су имали у њега његови милостиви заштитници у Брајковцу.{S} Ако би се то уздање кадкод и |
ично изашао, да испрати своју милостиву заштитницу.{S} Заковратио реп, па се вуче и чеше око ма |
} Је л браца, – окрену се, као чигра, у заштиту Јовану, – још имам сутра, па прекосутра, па нат |
од</p> <p>Брајковца нешто! </p> <p>Ето, зашто је долазак сека–Катиних гостију догађај за Брајко |
а пита, срди ли се још на њу.</p> <p> А зашто се срди, то као да сад тек почиње да нагађа.{S} П |
о мирише!{S}Јух, ала лепо мирише!{S} Па зашто се, мама, овакво цвеће не негује у лонцима, а нег |
им неје жао на месец.{S} Друго се нешто збива у Брајковцу, нешто, што они не могу никако да схв |
ки благајник помислио на то, да и писар збија само шалу с њим, те скочи на њега.{S} И да не беш |
да спомене и мртвих и живих, и када се збије у самоћу, а камо не ће, кад их овако више, па јед |
ом: „Јечам жела Гружанка девојка...{S}" Збиља, да се занесеш!</p> <p>– Жено, мир! – повика беле |
игенција, или баш ако хоћеш госпоштина, збиља, свезана с народом као мало где, па... </p> <p>– |
ролете по друштву око стола, као да се, збиља, осведочи, да је баш она та „ружа“.</p> <p>– ... |
би је тако усрећила.{S} А оно девојче, збиља, и треба да се усрећи.{S} Душа је њена чист још н |
парох има у сеници тој сву удобност; и, збиља; никад није лепше пожелео.{S} Под њом он чека и д |
/p> <p>– То може бити. ·</p> <p>– И ви, збиља, не знате ништа?</p> <p>– Баш ништа.</p> <p>– Ни |
ркос испружи преко стазе са лозинка.{S} Збиља, чу се ход.</p> <p>Поп Стева склони чибук уза се |
лагано бележниковица Јована. </p> <p>– Збиља, њега нема! – примети овај.</p> <pb n="78" /> <p> |
н мени не рече ни речи о томе!</p> <p>– Збиља?</p> <p>– Ни беле,</p> <p>– А лепу је буквицу очи |
?</p> <p>– Па госпођа Рашићка.</p> <p>– Збиља!{S} Па ту је за цело и она.</p> <p>– Не знаш ништ |
ми таква појма о себи улевате.</p> <p>– Збиља, обори девојче очи, као увређена.</p> <p>У Бранко |
тек... тек...</p> <p> А Јелена се сада збиља почела надати, е ће, по речима поп-Стевиним, „то |
вање његово прионило за душу!</p> <p>Па збиља!{S} Кнежевић не дође ни вечерас.</p> <p>Касно у н |
умео, могао је и више.{S} Човек се мора збиља дивити нашима старима, да су и толико прибрали, а |
– рече Даринка, као да јој жао, ако је збиља тако, па га чисто теши. – Ја сам уверена, да се н |
нас боље пожурио него обично, али су се збиља физите код госпође Нате и Катице мало дуже позаба |
бав, да неје ту и Јован и да не осећаше збиља потребу, да се одмори.{S} Готово да је био већ и |
у женскињу, „домостројитељку“.</p> <p>И збиља, поп Стева се сети у тој невољи своје сестре Тинк |
баци Јеша писару, ал не знаш, говори ли збиља или из шале.</p> <p>Оженићете се и покајаћете се! |
о би, можда, што да рекне.</p> <p>– Али збиља се не срдим, – уверава га она.{S} Хтеде он да рек |
ред постеље задрхта.{S} На лице јој или збиља паде сенка нека, или јој задрхта нешто око усана. |
вратити се на вечерње.{S} Но колико јој збиља стало до поп-Стевана, ето, неје ни приметила, да |
ра се, као незван у небрану грожђу, док збиља не нађе и своју кућицу, те стрмоглавце у њу!</p> |
српску књижевност остати трајне, да их збиља не потамњује ни слава млађанога Бранка Радичевића |
идеалности у суморно царство безобзирне збиљности,...још на њему лептирски прах слатког ђаковањ |
т, у даљину, да у највишим школама тамо збира себи плодове човечјег ума. – Ја ти, – рече, – не |
врсна, да и небраћу бар до сношљивости зближи.{S} Она не пита, јесам ли ја ручао код Сахера, у |
нудише женскима оне две столице, што се зблизниле у учитељевој соби; а од њих неки поседали на |
да утрну спомени и на то, остаће нешто, због чега ће Карловци остати у спомену, „док се поје, д |
теви, како не треба да вређа Александра због његових омладинских назора. „Сад је омладинско вре |
> <p>У то дође и Маца, те се разговор и због тога о томе прекиде.{S} Но Ката неје пропустила, д |
а на певање, па је мати хтеде да задржи због главобоље, вели, да је сад са свим прошла. </p> <p |
доћи скоро.</p> <p>– Нека, нека!...{S} Збогом, сека Като!</p> <p>– Збогом пошла, сека „имја ре |
нека!...{S} Збогом, сека Като!</p> <p>– Збогом пошла, сека „имја рек“!...</p> <p>Баш Ката ушла |
ачу певање.{S} Учитељ се трже.</p> <p>– Збогом!{S} Разговараћемо се.</p> <p>– Пође.</p> <p>– Је |
искупило прилично друштванце за певачки збор.</p> <p>Све то учитељ покупио и наговорио, да се з |
овору... </p> <p>За Брајковачки певачки збор, дакле, били су сви уверени, нема опасности, да ће |
не могу срцу да одоле, те и они удесили збор.</p> <p>Ох, како је дивно, слушајући их бар по изд |
слушајући их бар по издаље, пристао тај збор са својим <foreign xml:lang="it">forte</foreign> и |
као учитељ певања и ликовођа певачкога збора.{S} Само се поздрави са певачима, те одмах дохват |
вршила прва певачка поука Брајковачкога збора. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>За вечер |
а, јер – њен глас тако му је потребан у збору, да готово без ње не ће моћи бити ништа.</p> <p>* |
ећ нема куд ни камо.{S} Те док се други збунили, кличући још: „Живила!“ – он се пожури, па узе |
ла, а занет са својим мислима, чисто се збунио, кад је погледао.</p> <p>– Ми вас чекамо на руча |
о све једнаке, – не да се бележниковица збунити. – Ал тако јој треба!{S} Тај господин Бранко до |
{S} И Давина побрати Игњата, па га увек звала братом, а он њу сејом.{S} То задржала и Катица, п |
хата и јаче, када га је по једном дечку звала нешто у дућан, јер чека муштерија– поручио је, да |
тара болест идолопоклонство према, тако званим, аукторитетима.</p> <p>– Па може ли ту бити дисц |
нања“ трговачкога, што га добије у тако званим вечерњим школама, а чистећи преко дан пијацу исп |
претпостављених у општинском уреду а у званичним пословима, госпођа бележниковица зна увек да |
а као сунце, а у овакима му свакад била звезда, која му је јасно показивала пут и светлила му, |
чевић сјаће за вечита времена као трећа звезда уз Вука и Даничића на освитку нове нам књижевнос |
ви Турци... „Наћи ће се и још когод.{S} Звезде на небу певачкога Брајковачкога друштва“, рече п |
учитељ Милан Кнежевић).{S} Али те две „звезде“ треба тек задобити.</p> <p>Бранко Стајић после |
пођом Рашићком.</p> <p>– Мудра ти је то зверка.{S} Ко је не зна, скупо бије платио, – вели Кати |
радним даном на вечерње, ако у опште и звони, но највише тек за то, да бабица и кума, ако би с |
ркву; неје ни приметила, да у Брајковцу звони радним даном на вечерње, ако у опште и звони, но |
on" /> <p>– Господине Бранко! – зазвони звонки глас неки до Бранкових ушију.{S} Бранко се трже. |
оника,) намигну на бележника, па запева звонким извеџбаним гласом: „Јечам жела Гружанка девојка |
о, неје ни приметила, да он и не оде на звоно у цркву; неје ни приметила, да у Брајковцу звони |
чи тркуница, уплашена коњским топотом и зврком од кола.{S} Застане над каквом рупом, учлови се, |
удесила, па тихо певушила уз уздрхтале звуке, час би пустила срцу на вољу, па би се слатко, сл |
мами сад нујне сад <pb n="16" /> брујне звуке, што јој највећма годе онако и онакве, какви јој |
оној кући, одакле јој у вече долазе они звуци са ситних гусала, тамо,... ох, тамо, да њему каже |
ек само као оно птица на грани, те чека згодан тренутак, да прне опет у свет,... у виши свет.{S |
м попа у Карловце и нашао стан за Тинку згодан, како ће моћи и по неколико ђака држати на стану |
баш и од жеље, да увеличају само једном згодицом више своје благовање на селу.{S} Она двојица ђ |
вребам арамију!{S} И једва ми се подеси згодна прилика, кад сам се мало и надао! - одговори Јов |
Коњовић и не знам ко пронашао новију и згоднију кошницу. „Србин да нешто изуме, кад је паметни |
Рашићка поп-Стеви, наравно, после неког згодног увода. – Тај ми се увукао већ у нос:{S} Ова наш |
Бог ме, да је госпођа Рашићка узела сад згодну прилику, те доказала поп-Стеви, како не треба да |
ти децу из школе, ходају испред школске зграде Даринка, Јелка, Бранко, Јован, а уз њих трчка и |
уза женскиње.{S} Прођоше један пут дуж зграде, а он не уме да почне разговор.</p> <p>Хоће и на |
<p>Најпосле се нашли сви пред школском зградом и чекају, да учитељ распусти децу из школе. </p |
пробу, и на паропловску станицу, где се згрнуо бели свет, да дочека лађу из Новог Сада, и у соб |
степеницама Карловачкога магистратскога здања.</p> <pb n="104" /> <p>- Јесте ли добили приступн |
ла је, да се отворила врата на школском здању.{S} Касно у ноћ тек вратио се Кнежевић из манасти |
твара учитељ за собом врата на школском здању; заплакала се, <pb n="99" /> изгубивши наду, да ћ |
ваки рођен басиста.{S} Зарастао у лицу, здепаст, вратат, прсат, плећат, – па то су и грла,... м |
а Богу!{S} Како ти?</p> <p>– Да рекнем, здрава сам до божје воље.{S} Шта ти раде дечица?</p> <p |
ве, па хвале бога, што су остале живе и здраве.</p> <p>– Отишао је, – рекла би Јелена.</p> <p>– |
квим нико још пре њега, а попут једре и здраве народне поезије, песмом, као најзгоднијим оруђем |
кад за вечером и после вечере заређале здравице, као да му је до сад све тек као шала изгледал |
увери, је ли на добрим ногама, па – на здравље!{S} И цело вече „нити писну, нити зубма шкрипну |
оред другога.{S} Запитаће се за јуначко здравље, поздравиће се као добри пријатељи.{S} Па ако н |
– Господо моја!{S} Ја дижем ову чашу у здравље једне вредне домаћице, верне супруге, једне гос |
чарапе, или скрсти руке, кад је штогод здраво жалостиво, па слуша и по каткад шмркне од жалост |
озволити, – одазва се Даринка. – Њој се здраво допада Бранково коло.{S} Ја сам учила у нашој ви |
иде одмах одавде кући.{S} Неугодно јој здраво, што је то урадила девојка, која је тако добра д |
ве то учитељ покупио и наговорио, да се здруже.</p> <p>Одоше у учитељеву собу</p> <p>Највише се |
ик игра жандара!{S} Па ипак увек седи и зева код играча.{S} Него за што и не би?!{S} Често се п |
а, код Јуде, и мед за божићну чесницу и зејтин за кандило, што ће да припали пред свог свеца... |
ва.{S} Да им се уз пркос учловио гдегод зека, или лис, или јазавац какав, можда би и жртвовали |
далека са својим кућерцима сакривена у зелена дрвета као у сиву маглу завијена.{S} Само са црк |
од фење и другим то модријим то блеђим зеленилом, те се све прелива према ведром плавом небу у |
а румена боја лишћа рујева с плавичасто-зеленим лишћем од фење и другим то модријим то блеђим з |
аничарској Митровици, у гостионици „код зеленог дрвета“ А и деца се виђала тамо на официрским з |
својим трудом не би стекли ни колајнице зеленога Нимрода, како се слабо трзали и утргли око лов |
, напунивши пуна уста сира и загризавши зелену паприку, – Пукла би на боку, да не рекнеш.{S} Пу |
онај спахија, који има хиљадама ланаца земље и према томе и опрему.{S} Кад видиш, како народ л |
p> <p>Госпођа Јеца све овако одскаче од земље, како се једи.{S} Јуф, јуф, свиснуће.{S} Хоће, да |
ако онда то учиниш, скинућу ти шешир до земље.{S} Немој да се и на тебе примени оно:{S} Кога мр |
а већ постављен сто.{S} Орах густ, а по земљи очишћено, па поливено, те хладовина као у планини |
с останути“, и кад нам се „тело тек под земљицу вргне“, а некмо ли да траје, „док се поје, док |
> <p>– Мир и покој свачијим костима под земљом!{S} Али када се тим пљује на свету успомену, кој |
опет Јован – што више свесних економа, земљорадника, трговаца, занатлија, то више слободе и бл |
> <p>Дивна летња ноћ с месечином повила земљу као мати чедо своје у меке чисте повоје, као мати |
и не миче се; час суне <pb n="15" /> на земљу као стрела, те ухвати можда какав плен, што га вр |
е да га унесе?{S} Најпосле га спусти на земљу, полети на улицу, понда се опет врати, загрли Дар |
..{S} Нагао се...{S} Сад ће да скочи на земљу, па да гдегод у окриљу тамне ноћи у самоћи прожде |
да поживи у миру, а капља га обори под земљу...{S} Па кад госпођи Нати дође срцу <pb n="17" /> |
те наставити посао оца свога, па орати земљу или копати винограде.{S} Имамо на пример „вечитих |
се стропоштао с голубињака и треснуо о земљу, па се купа и тресе у својој рођеној крви.{S} Сач |
штогод дише, под камен завукло или се у земљу урило, тек зар да нађе хлада.{S} Једва што се овд |
ивље, – данас сутра пренећемо бесамртне земне остатке покојнога песника српске идеје, пренећемо |
жељу песникову, да му пренесу последње земне остатке на вис убавога Стражилова, које му, за ђа |
у приспети Бечки одборници са последњим земним остацима песниковим. </p> <p>Гости из разних кра |
>Изнесоше и мртвачки сандук с последњим земним остацима млађанога песника и понесоше га у варош |
елика беседа у корист преноса последњих земних остатака Бранка Радичевића!{S} За Бога, мама...< |
и спомена о преносу Бранкових последњих земних остатака, па је не занимаше ни каква велика бесе |
на којима дошли беху гости из Панчева и Земуна.{S} Обе беху истакле многе заставе, што пријатно |
и, како јој у очи сухну неки плам; а на зеници јој затрепта дуга, те их одмах обори.</p> <p>– О |
езимац на дедину темељу, или ће пустити зета у кућу, као и њен отац, па како Бог да.{S} Тек док |
јих кћери, морају већ да помишљају и на зетове.{S} Ја кажем, Стефане родитељи...{S} Да Бог ме, |
је и једина слика у целој соби.{S} Уза зид је постеља и на њој виолина.{S} Насред собе сто, и |
тој собици је једна по широка клупа уза зид, застрта неким платном, од кога се иначе кроје пант |
арава ока.</p> <p>Учитељ се стискао уза зид под сен.{S} Дохватио белу пружену ручицу, па је при |
! - одговори Јован те наслони пушку уза зид. – Волим овај лов сад него да сам данас уловио дивљ |
јаче подбунила.{S} Навалио се леђима на зид, где је већ отрљо креч и углачао га од тешког наваљ |
/p> <p>Колар са својом сестром стоји до зида.{S} Па чак се и њих двоје тргоше како попина Јелен |
, добра и овако.{S} Ја сам је из темеља зидао.{S} Ко после мене дође, може лако дозиђивати, ако |
анабетом на сред собице омањи сто.{S} У зидовима на све стране поударано неколико то гвоздених |
е.{S} У углу поред пећи пар ципела, а о зиду висе о клинцима једне чакшире, стари шешир и зимск |
на главу преко ушију, кад је ветар или зима, па мора гологлав да сахрањује, да свети водицу, и |
тали којекуда, њега завеја мећава једне зиме голог и гладног у заветрину у Маркову крчму у Брај |
оде на извору...</p> <p>Прилике је тому зими често.{S} Седе у вече обично код топле пећи.{S} Ак |
о клинцима једне чакшире, стари шешир и зимски капут.{S} Иначе јако упада у очи празноћа и нере |
собитој њеној милошти.</p> <p>Још га од зимус препоручује госпођа Ната мајсторици.{S} А још од |
је госпођа Ната мајсторици.{S} А још од зимус говори Даринци, како морају, Бог да, на лето ићи |
ла Светозара и Драгиње, о којима је тек зимус читала у „<title>Љубомиру у Елисиуму</title>"...{ |
јемо књиге, да...{S} Како ко проговори, зине на учитеља и свештеника.{S} Господа свештеници се |
еба дати хлеба, „даће бог!“</p> <p>Јеша зинуо у Јована, па само клима главом у знак, да све одо |
им трошне остатке животне у сребрним и златним кивотима у велелепне храмове.</p> <pb n="101" / |
мољубиве душе на тако обесвећење старих златних успомена из Брајковачке прошлости.</p> <p>– За |
лико за свој род, можда би пришио био и златну јаку“, казало се у неком листу, оглашујући његов |
а и оде за својим послом.</p> <p>– Като злато, – опет ће Ната Кати, – а ти мени и не кажеш, где |
на улога!{S} Неблагодаран занат!{S} Ама зло је почети, још горе не започети.{S} Госпођа Рашићка |
човечје....{S} Ал јест! „Мислиш, све је зло само међу људима, међу ближњима!“ рекао би и опет п |
н као сви, сви као један.{S} То је наше зло од увек и било, што смо пуштали једном све, па, ето |
целу годину..{S} Понда шта ћу?{S} С њом зло, а без ње и горе.</p> <pb n="21" /> <p>Ната опет уз |
коњ који мухне, па тргне, да преухитри зловољнога Триву кочијаша, те га овај не опомене камџиј |
Ао, лопове један!{S} То ти је последњи злочин!</p> <p>– Ето браце из винограда!{S} То је његов |
би ли од мах добили песнике као што су Змај, Ђура Јакшић, Владислав, Шапчанин, Лаза Костић и д |
шеширом, па се распевао, па окрену ону Змајеву: </p> <quote> <l>„Ала ј леп</l> <l>овај свет“</ |
опрене, која тако јогунасто скрива, као змија ноге, тако неумољиво таји, што би сваки тако радо |
то, што ради, она и ужива; па што ради, зна, да за себе ради.</p> <pb n="53" /> <p>И да је кого |
ђе.</p> <p>– Бога ти, прекинућу ти реч, зна л се што, где му је отац?</p> <p>– Никад ништа.</p> |
тва и аранжер толиких села и беседа.{S} Зна он, дакле, шта је то Српство и родољубље, а од како |
гледа, као да му не верује.{S} Вели:{S} Зна део комшилук, само не зна поп Стеван и ви; а и поши |
н лист, што јој поклонио браца Јован; а зна много и на изуст.{S} Па библиотека њена броји већ и |
колача намесити...{S} Цео свет, за Бога зна, за што је Тинкин муж пропао и заблудио у свет!</p> |
држи новине, па да се учи, да види, да зна, да чује...{S} Просвета, просвета!</p> <p>Не помаже |
могла више ни заспати после тога!{S} Да зна само, како јој је синоћно певање његово прионило за |
рпљаше у тај мах бедни њен Милан!{S} Да зна само, колико је грких пилула прогутао већ и данас о |
осу својој болти.{S} Занатлија не ће да зна више од свог мајстора, где је изучио занат, економ |
ареније. „Дете, за Бога, не треба ни да зна, да и тако што има на свету.{S} За њу нису још таке |
во таји, што би сваки тако радо хтео да зна. </p> <p>Да Бог ме, да су прорешетале и на ситно и |
<p>– Па биће добро.{S} Госпођа Рашићка зна сваку воду окренути на своју воденицу.{S} Довешће д |
оре!</p> <p>Је ли могуће, да и кћи њена зна за те материне вигове, кад се свагда онако наметљив |
води опет све певачице у Брајковцу, па зна и црквене скоро као и брат јој. </p> <p>И тако се и |
ничним пословима, госпођа бележниковица зна увек да га одржи у статус кво.{S} Но он сам још уве |
као што је госпођа– Натина.{S} Па, Бог зна, како јој је, мило што је у Даринци стекла тако ваљ |
лику, па каже, како јој је мило, о, Бог зна, како, што је њена Јелена тако сретна била, па била |
љану, тако искрену другарицу,... о, Бог зна, како јој је мило!</p> <p>Наравно, да и госпођа Нат |
ни данас не знаш, где ти је муж; а Бог зна, кад и какав ти може од куд искрснути на једаред из |
S} Понда дућан!{S} Истина Бог, није Бог зна шта, ал ако не цури, оно капље.{S} Па не може се, с |
>Састале се и поздравиле, као да се бог зна колико дуго несу виделе, или као да су претуриле не |
ранкова изненаднога одласка, то сам Бог зна, тек док се Јован вратио у село, брујало је по Брај |
је он себи изабрао, не пријања, баш Бог зна како, маџун и скоруп!...{S} Па... најпосле, шта су |
а на Мацу, што неје дошла на време, кад зна, да треба ово оно... </p> <milestone unit="subSecti |
мисли; само му мило, што види, да народ зна за Бранка, да је и народ осетио жељу Бранкову.{S} Т |
мисли о свом јаду, а Даринка – ко да је зна?{S} Још да се није Зорка рашћеретала око њих, ишле |
по неки пут у безазлено јој срце, које зна да куца још увек само за маму или ближега којега ср |
даш.{S} Нема у нашег света сиротиње, не зна ти наш планинац, шта је то служба.{S} А свако је од |
она више зна, него он; него што се, не зна ни сам за што, нада, да ће она највише и поклонити |
“... озбиљан,... „фини младић“...{S} Не зна, како ће пред поп-Стевом и својом кћерком да га се |
Не срдим се!</p> <p>Бранко ћути.{S} Не зна, шта ће сад; тек мисли, требало би, можда, што да р |
ка мало поцрвене.{S} Гледа у њега, а не зна, шта да му каже.</p> <p>– У Карловце</p> <p>– Да, к |
е разабира за наш јавни живот, па да не зна за Карловце, за „српски Сион“?</p> <p>Ко не зна, да |
} Ми ћемо на село.{S} А путу се рока не зна.{S} Може нас тамо затећи и берба...{S} Јеси ли наву |
поздравиле и пољубиле.</p> <p>Јелена не зна, шта да одговори.{S} Стале јој очи, па упрла поглед |
момак за таку прилику:{S} Али и она не зна, шта да каже. </p> <p>Неколико обичних речи, и раст |
о избечи очи у њега.{S} Гледа га, па не зна, да ли да се одсмеје као на шалу или да прими као и |
вели Зорчица. – А Даринка стала, па не зна, шта ће; па кад Бранко отишао, а она ми меће моју р |
{S} Дошао је и спрам куће његове, па не зна, шта ће.{S} Не би било лепо, опет, и да оде, а да с |
и пртљаг, пошла с њим у кућу, па сад не зна, шта ће и кут ће пре.{S} Да га остави, па потрчи по |
и, – беше му прва реч.{S} Од њих две не зна, која да прихвати реч.{S} Опет ће он:{S} Само да на |
<p>– Мудра ти је то зверка.{S} Ко је не зна, скупо бије платио, – вели Катица за госпођу Јецу. |
и, бар кад недеља дође, а мени ти се не зна ни благдан и свагдан.{S} Ни на кога се, слатка, осл |
е за шалу.{S} Тако сухопаран човек и не зна, шта је шала.{S} Поп Стеван је осетио поглед Бранко |
p> <pb n="39" /> <p>Бранко ћути; или не зна, шта да одговори, или не ће, што мисли.{S} А мисли: |
ствар што пре. </p> <p>Јован сад тек не зна, шта да мисли, већ се забленуо час у бележника, час |
арловце, за „српски Сион“?</p> <p>Ко не зна, да је ту српска патријаршија“.{S} Тешко да има у с |
.{S} Вели:{S} Зна део комшилук, само не зна поп Стеван и ви; а и пошиница је већ омирисала. –</ |
Стева, да је тренутак озбиљан.{S} Но не зна, шта да каже.</p> <p>А Рашићка се, што би рекао Бра |
је то Српство и родољубље, а од како се зна, исповеда се <pb n="62" /> за члана српске омладине |
гога, да им огледа гласове.{S} Мушкарце зна и од пре, шта који певати може.</p> <p>Особито добр |
Не за то, што би се бојао, да она више зна, него он; него што се, не зна ни сам за што, нада, |
S} Није истина, да више пати, који више зна.{S} Данас само они добро пролазе, који што више зна |
вечито незадовољан са својим позивом, и зна увек милион разлога да наброји против правца, којим |
поквариће јој се кћи поред ње.{S} Ако и зна, да све, што се догодило у кући поп-Стевиној, носи |
роком дворишту.{S} Марко је јунак, који зна и рећи и утећи, као и на страшну месту постојати, п |
летео.{S} Неје га више ни тражио.{S} Он зна за цело, где ће опет наћи свој прави цвет.</p> <p>И |
ој заповести: „Штити оца твојего...“ Он зна само за матер своју и више ни за какво добро. </p> |
едовно и народњачке новине.</p> <p>Него зна Јеша, да споји и практично са лепим.{S} Млад човек |
је и после тога с братом мрази?!{S} Ко зна, каквим је блатом каљала име његово и његове матере |
пука проза и крпарија, тек без њега ко зна би ли од мах добили песнике као што су Змај, Ђура Ј |
истини било.{S} Хоће да се све то танко зна и прича, како је, на прилику, госпођа Рашићка обрла |
врће на то, што ће рећи свет; јер добро зна, шта о њој тај свет може говорити.{S} Она, што каже |
ете се опет нежни супруг. </p> <p>– Што зна цело село, мора знати бар и натарошевица, – обрецну |
и из груди уздах, а нит зна за што, нит зна камо.{S} Као да је нека слутња или жеља,... шта ли, |
кад тад поткрасти из груди уздах, а нит зна за што, нит зна камо.{S} Као да је нека слутња или |
о, што сам ја хтео, видим, да народ већ зна.</p> <p>– Је ли по вољи унутра? </p> <p>Бранко уђе. |
го; али оштро омладинац одговара, па не знаде, шта сад да му каже, већ окрену на друго:</p> <p> |
ате „Бранкове жеље“: </p> <quote> <l>Ја знадох, што нисам познав’о,</l> <l>Први санак ја сам ве |
е грозно, господине мој.{S} То треба да знаду наши учењаци, па о томе да пишу.{S} Да, о томе!{S |
1883., приредивши му светковину, каквом знађаше у најсветлијим данима своје прошлости удостојив |
ко би се десило тог дана какво крштење, знају, кад им треба донети дете, да га поп Стева уведе |
с само они добро пролазе, који што више знају.{S} Али пази, да се што више користиш туђим искус |
ад ће бити по сахата, – примети му жена знајући за његов лепи српски обичај, за његову страст у |
о буду на беседи и Бранкову дочеку и не знајући, да железни воз из Пеште не ће доћи тога дана.< |
светлио очима, па намигује на писара, — знак, да позива онога, да декламује песму о браца– Анти |
(И за писара, дакле, хвала Богу, добар знак, да се раскравио, кад, ето, хоће да се шали.)</p> |
зинуо у Јована, па само клима главом у знак, да све одобрава. </p> <p>У том начеоник, као да њ |
а.{S} Нигде на лицу трага сумора, нигде знака каква немирна санка.{S} Ако снива, снива за цело |
ок је био покојни Игњат Јаковљевић жив, знала су и господа из жупаније пут, који води амо.{S} С |
овица попадија, као што је била, шта је знала паметније, него што је урадила, те свршила школу |
ђе кожа јежити.</p> <p>Ја бих моје дете знала и сама усрећити.{S} Овако сам се ослонила на тебе |
ата.</p> <p>– Да, да.</p> <p>– Нисам ни знала, да је то баш њен син.{S} Каже Стајић.{S} А мени |
већ доучила све, што неје била потпуно знала.{S} Само ће је донде још Јован и Даринка поучити, |
а да јој – рече, очитам у очи; а ја бих знала, шта бих јој рекла.{S} Мени то не може да поднесе |
а гори.{S} А попа гледи у њих као стари зналац, па се смеје.{S} Видиш га само, тресе се гојазан |
ок је чича био у снази, и држао узде, и знало се, бојаги, нешто и видило се, тобож, некога рада |
пођа– Катино, а већ је готово цело село знало, да је сека Ката добила гошће, јер је готово цело |
p>Сви пренули у смех.</p> <p>– Знам ја, знам све до краја! – правда се дете, а застидела се. – |
еје.{S} Ама, кажи ми, молим те...{S} Е, знам, да Бог ме!{S} И то је омладинска, баш са свим омл |
ти већ знаш твоју песму?</p> <p>– Знам, знам, господине! – зарадова се дете.</p> <p>– Идем,... |
p> <p>Она, да Бог ме, не може никуд.{S} Знам, како је.{S} Не да се кућа оставити ма на ким.{S}Т |
док га испраћаше до врата на улицу.{S} Знам, да те мати једва чека.{S} Да Богме, мати је мати. |
– примети између осталога поп Стева. – Знам, да сам му, као млађи ђачић, више пута доносио у ћ |
>– Да,... да! – пуче попи пред очима. – Знам, шта; Нисам... нисам ни речи...{S} Он вели, ти ме |
овориће опет, као и до сад, Ната Кати.– Знам ја, шта је дечија радост.{S} Коме ћу, ако њима нећ |
граду скоро исто толико зноја.</p> <p>– Знам ја то врло добро.{S} Сећам се добро покојнога оца |
Ја се бојим те нове омладине.</p> <p>– Знам ја, брате, шта ти мислиш.{S} Но, не бој се.„Нису т |
о!“</p> <p>Сви пренули у смех.</p> <p>– Знам ја, знам све до краја! – правда се дете, а застиде |
чице, ти већ знаш твоју песму?</p> <p>– Знам, знам, господине! – зарадова се дете.</p> <p>– Иде |
/p> <p>– Не знаш ништа?</p> <p>– Шта да знам?</p> <p>– Госпођица Јелена је одбегла.</p> <p>– Шт |
омији, али толико <pb n="89" /> могу да знам, да, пре него што поцури шира, мора да поцури по в |
вда се дете, а застидела се. – *Цело ја знам; само још који пут да прочитам...{S} Је л браца, – |
оним пре три године.</p> <p>– Него шта знам?{S} Код нас ти је на селу тешко наћи слушкињу, па |
ета за дете.{S} Добра је срца.{S} Ја је знам.{S} Имала сам прилике две године, да видим, каква |
а;“ а на некаквог Мушицког и Рајића, не знам, нико не осврће ни главе!{S} Он се чуди, како да т |
а, ... јуче је била замућена вода... не знам, шта ће опет сутра бити...{S} Нема сумње, да је На |
и скроз.</p> <p>Да говорим толико... не знам већ коме, послушао би ме и учинио А ти...</p> <p>В |
м ја тако...{S} Не мораш ти одмах... не знам шта... </p> <p>– Доста ја већ гутам од неко доба, |
дати ништа више до свог благослова; не знам ништа друго, до да се молим Богу за тебе.{S} Шта т |
говор.</p> <p>– За што, душо</p> <p> Не знам.{S} Ја не разумем њено понашање.{S} Али је страшно |
рише више ни учитеља.{S} Хм, хм,!{S} Не знам, за што би Тинкина сина трпила Јеца у поп-Стевиној |
тали.</p> <p>– Ја обично ћутим...{S} Не знам о чему...</p> <p>– Боже мој, наш учитељ уме толико |
па упрла поглед у Даринку.</p> <p>– Не знам, – једва промуца.{S} Понда дода живље:– Да видиш с |
орам најпре питати матер и чику. „Ја не знам за што, али чики није нешто право.{S} Све вели, ка |
о.{S} Све вели, кад чита новине: „Ја не знам, што се толика хука и бука дигла за тог ђачића;“ а |
да се исхрани... „Па не знам ово, па не знам оно.</p> <p>- Разуми ме, што ти кажем.{S} Ствар јо |
и је на селу тешко наћи слушкињу, па не знам, које новце да јој даш.{S} Нема у нашег света сиро |
} Дошао гладан, да се исхрани... „Па не знам ово, па не знам оно.</p> <p>- Разуми ме, што ти ка |
:lang="de">Auf Ehre</foreign>, ништа не знам.</p> <p>– Рашићка добила кошар,... ето, то ти је! |
– обрецну се она.</p> <p>– Ја ништа не знам, – вели Јован. </p> <p>– Слатки сте ви, – намигну |
д ње у стану и ишла у „лер“; како је не знам какав рачун направила, што је позајмљивала детету, |
о душе, за госпођу Јелисавету говоре не знам ово оно.{S} Али девојка неје лоша прилика за сеоск |
да је чак и некаки Орлић и Коњовић и не знам ко пронашао новију и згоднију кошницу. „Србин да н |
ну?</p> <p>– Ја бих тако волела, али не знам,... по свој прилици...</p> <p>– Кад ја већ не ћу б |
ода опет с прекором: – шта теби фали Не знам, шта би и с тобом било, да се ниси оженио.</p> <p> |
н хоће.{S} Не ће се, ваљда, показати не знам каква.</p> <p>Јелена претрну. </p> <p>Учитељ се на |
га, да ту проведе вакацију...{S} Ал не знам, што их већ нема из винограда! ...{S} Владимир ми |
ништа сметало, што је писар, већ по не знам који пут, декламовао ону о браца-Анти и разбијеној |
, као да <pb n="71" /> меће на коцку не знам шта.{S} Стало поп-Стевану ипак доста до тога, да м |
е.</p> <p>Да ме ко не тражи? </p> <p>Не знам.{S} Ја сам пошао био к Јовану; а госпођа ме замоли |
p>– Понда?</p> <p>– Ја тако, од како се знам, па хвала Богу!{S} А видим, како пролазе ти, који |
аучити Бранково коло...</p> <p>– То већ знам! – кличе и опет Даринка, и још већма је поли пламе |
своје Карловце.{S} Осим толико и толико знаменитих Срба, који у Карловцима или поникоше или се |
нека изволе они најпре к нама доћи.{S} Знамо и ми варошки ред.{S} Ал по мени могу и изостати, |
димо рачуна о раду наших људи, треба да знамо, камо смерају, али...</p> <p>– Али да ћутимо, ваљ |
циплине? </p> <p>– Још те какве!{S} Сви знамо, шта нам ваља чинити и како се владати, не треба |
</p> <pb n="47" /> <p>– Па како вам ми знамо помоћи? – пита Даринка, па искрено окренула лице |
или, можда, добио у мираз, и оно мало „знања“ трговачкога, што га добије у тако званим вечерњи |
и њега.{S} Куд је, где ли је, Бог би га знао!{S} Говорило се, да се негде удавио.{S} А говорило |
а је себи по смрт отишла.{S} Враг би је знао, шта ради.{S} Данас је налога, ... јуче је била за |
лити, – рече Бранко галантно, колико је знао и расположен био. – Три године је скоро, како неса |
да л да сврне к свом другу.{S} Сам неје знао, како да се с њом опрости.{S} Осећа, да не би мога |
ва да је било кадгод у нас.</p> <p>– А, знате ли, ко је на то наговорио вашег ујака?</p> <p>– Н |
ћ Јелена не прихваћа.</p> <p>У планини, знате, може лако да се промени За час киша пљусне, – пр |
ј господине докторе!{S} Жалост!...{S} А знате ли, шта раде наша браћа Срби?{S} Сви листом пазар |
о може бити. ·</p> <p>– И ви, збиља, не знате ништа?</p> <p>– Баш ништа.</p> <p>– Ни да он, баш |
> <p>– Ви се и опет правите да ништа не знате.</p> <p>– А ти опет све знаш, – уплете се опет не |
дговори Јован.</p> <p>– Зар ви ништа не знате? </p> <p>– Шта? </p> <p>– Бележниковица га поглед |
S} Мислите није могућег Ви, можда, и не знате, али у старо време одселило се одавде неколико хи |
населили *Нову Србију.{S} Зар ви то не знате?{S} Могу вам дати, па да читате.{S} Па ја мислим, |
а јави се тек кад год мајсторици, да се знате.{S} Кажи јој, нека отвори почешће собе онако пред |
пруг. </p> <p>– Што зна цело село, мора знати бар и натарошевица, – обрецну се она.</p> <p>– Ја |
аршија“.{S} Тешко да има у српству иоле знатније личности, која неје била питомцем српске Карло |
љи.{S} Па ако не узмогну опет напоредо, знаће обићи матицу, која би их увукла у вртлог, где би |
гост, Јованов пријатељ из Беча.{S} Та, знаћеш га.{S} Тинкин син, ако се сећаш!</p> <p>– Што јо |
стоји: јер ја, као интелигентан човек, знаћу и умећу боље удесити свој рад, те ће моји сељани |
и.</p> <p>– Ваша је мати врло добра.{S} Знаћу и њој захвалити, – рече Бранко галантно, колико ј |
азови– ујна, – примети бележниковица са значајним смешењем.</p> <p>– Ех, ти већ све знаш, – про |
ако да Карловци имају да захвале на том значајном положају у историји српскога народа томе, што |
ма прилике, да ступи на даске, што свет значе“.{S} Баш тада је он први пут у друштву залагао св |
ичевић, шта он вреди за наш народ и шта значи ово величање његова спомена.{S} Око тога му се ми |
.</p> <p>Благајник погледа учитеља, што значи, да и он то пита.</p> <p>– Ви ћете после њих доћи |
> <p>Тинци сину.</p> <p>– Него дете је, знаш, дете.{S} Неуко је, нејачко је, да га даш тек тако |
и ти, мој брате, по каткад.{S} Опет је, знаш, друкче, кад се мушка глава даде видити.{S} Па јав |
А да се лепо радити!{S} Па што зарадиш, знаш, да ти нико за тим заплакати не ђе, па ти је слађе |
ућу.{S} Па поздравићеш и мајсторицу,... знаш!{S} Него обиђи и ти, мој брате, по каткад.{S} Опет |
{S} Нећеш да чујеш, како ја судим...{S} Знаш, ја...{S} Најбоље ће бити, да си ти уз њега.{S} Ба |
с децом.{S} Ако није и он код кола.{S} Знаш, да стрепим, кад се игра то коло!{S} Дете, као дет |
инула се та добро и за себе и за њу.{S} Знаш ли ти, да ће она израдити код поп-Стеве, да све пр |
у сељани. „Каква ми је то варошкиња?{S} Знаш, тамо је Јелена...{S} Триво, терај!</p> <p>– Ђи! < |
пут ове године добро понео.</p> <p>– А знаш ли, колико је година том ораху?</p> <p>– Колико го |
ти ваља радити, то ти треба већ сам да знаш после осам година, што си их провео у гимназиским |
ништа не знате.</p> <p>– А ти опет све знаш, – уплете се опет нежни супруг. </p> <p>– Што зна |
ајним смешењем.</p> <p>– Ех, ти већ све знаш, – проговори бележник, напунивши пуна уста сира и |
ро било.{S} Од кад дође та омладина, не знаш, каква је вера.</p> <p>– То ти је једно и исто.{S} |
{S} Па ту је за цело и она.</p> <p>– Не знаш ништа?</p> <p>– Шта да знам?</p> <p>– Госпођица Је |
жури? </p> <p>Е, како ти само!{S} А не знаш, да нема још много до недеље?</p> <p>Ви сте мушки |
иши позив, – пребаци Јеша писару, ал не знаш, говори ли збиља или из шале.</p> <p>Оженићете се |
лакше ишло него икад.{S} Ти ни данас не знаш, где ти је муж; а Бог зна, кад и какав ти може од |
мназиским скамијама.{S} Ја хоћу да више знаш него ја.{S} Није истина, да више пати, који више з |
ти је Брајковачко друштво, и сама добро знаш, као једна кућа.{S} Него од како се уселише амо не |
, примети Бранко више у шали, – кад већ знаш и за зубачу и за филоксеру.</p> <p>– Шала на стран |
допуни учитељ. – Је л, Зорчице, ти већ знаш твоју песму?</p> <p>– Знам, знам, господине! – зар |
днем, – одговори Јован, отирући зној, а зној му цури с чела. – Љуто сам се уморио пешачећи на о |
да приседнем, – одговори Јован, отирући зној, а зној му цури с чела. – Љуто сам се уморио пешач |
Скинуо шешир, одахнуо, па брише рупцем зној с чела.{S} И нехотице дода уз учитељев усклик: </p |
већ толико бочи и која га стаде толико зноја, те у мало не удари по својој нози. </p> <p>Тамо |
а поцури по винограду скоро исто толико зноја.</p> <p>– Знам ја то врло добро.{S} Сећам се добр |
</l> <l>Устај, Србине!</l> <l>И у борбу зове нас:</l> <l>Устај, Србине!</l> </quote> <pb n="75" |
девојче.</p> <p>– Мати сама жели, да ме зовете по имену, па и ја тако хоћу.</p> <p>– И ви мене |
м... нисам ни речи...{S} Он вели, ти ме зовеш. - </p> <pb n="35" /> <p>– За бога, – поче она ве |
јавни, тај практични (и какога још све зову) живот, кад се тако склапа брак, тај темељ свему ж |
па стаде код „чиче“, (тако Брајковчани зову свога општинскога начеоника,) намигну на бележника |
задржала и Катица, па њена деца и данас зову Давину тејком.{S} Па тако и сви у селу, и старији |
сека Ката, као што је друге у Брајковцу зову, сама.{S} Седи, па, као што то бива, кад је човек |
д разбијене канте“.{S} Тако у Брајковцу зову Маркову крчму, бојаги, из шале.{S} То је име добил |
је приредило српско академиско друштво „Зора“ у Бечу у спомен великог песника, седне он на лађу |
по Брајковцу разнео још, тако рећи, пре зоре.{S} Па ако и неје могао никога разуверити, сам је |
А отпратиће их Јован, Даринка, учитељ, Зорка, па, наравно, и Бранко. </p> <p>Салетели сви, што |
радости, тог подскакивања од ње!...{S} Зорка већ чита чика– Јовин лист, што јој поклонио браца |
жевића, а ова између Зорке и Бранка.{S} Зорка пресавила своју књигу, па чита своју декламацију. |
а, па гледа у отворену још гробницу.{S} Зорка се приљубила уз њу, па ћути, као да не сме да про |
је у колу, па нек је тамо потражи.{S} А Зорка упртила неки гостински пртљаг, пошла с њим у кућу |
: „Први санак мира вечитога.. </p> <p>А Зорка нестрпљива, па заврши последњим стихом: „Србадијо |
рада!{S} То је његов глас! – викну прва Зорка.{S} Све поврви на поље.</p> <p>– Шта је?{S} Шта ј |
Ту тетка Ната, ту Даринка, Јован, мала Зорка, – сви полетеше њему као добром старом познанику. |
ано девојче али несретно!</p> <p>– Мала Зорка дотрча к њима:</p> <p>– Хајдете.{S} Тражимо вас.{ |
а џбуна, ко је то, а пред њ испаде мала Зорка, Јованова сестрица, и Даринка.{S} Вијају лептиров |
а, Бранко, Јован, а уз њих трчка и мала Зорка.{S} И њено срдашце куца необично живо, јер види, |
, па посматра све око себе.</p> <p>Мала Зорка, како стала у један угао, као да се закопала.{S} |
баш била вадила неке ствари, што их је Зорка радила, па да је похвали пред тетком из вароши и |
ринка – ко да је зна?{S} Још да се није Зорка рашћеретала око њих, ишле би као осуђене.</p> <p> |
А с ким ћемо ми у недељу?{S} Уплете се Зорка.</p> <p>– Да!{S} Ето видиш.{S} Па што му драго!{S |
у, до душе, ту, и мама, и тетка Ката, и Зорка, и Владимир, и браца ће се вратити, али опет... о |
ао!</p> <pb n="19" /> <p>У том дотрча и Зорка, Катина кћерка.{S} Била код попине Јелене, па вид |
између себе нарав и васпитање.</p> <p>И Зорка се обесила Даринци о руку, па скакуће поред њих.{ |
не спомену ниједна ни беле.</p> <p>Само Зорка када дођоше до онога џбуна иза врта, где се оно п |
и опомене, где како треба.{S} Но за то Зорка мора да трчка за њом из собе у собу.</p> <p>У Дар |
т!{S} Цикот, мислиш сватови су! </p> <p>Зорка треба да иде по девојку.{S} Мати каже, биће да је |
е се вратити, али опет... опет..</p> <p>Зорка, опет, нема друга посла, него дошла, па јој баш ж |
ољу</p> <p>Бранко скочи на ноге.</p> <p>Зорка потрча натраг.</p> <p>А Даринка стаде као укопана |
то једно и треба да буде једно.</p> <p>Зорка већ опет дотрчала с књигом у руци, па говори речи |
и Бранка Радичевића у Брајковцу.</p> <p>Зорка неје дала ни о чему другом да се говори, него о т |
нка то вече села у одар, да легне поред Зорке, дуго јој се поглед приковао на икону светога Ник |
„чика“ и „браца“.</p> <p>Понда и поред Зорке неје могла Јелена, а да се не похвали, како јој и |
између Јована и Кнежевића, а ова између Зорке и Бранка.{S} Зорка пресавила своју књигу, па чита |
а..</p> <p>Попина Јелена хтела одмах за Зорком да потрчи пред Даринку.</p> <p>Али је задржала м |
Даринка као мала, што ће да се вија са Зорком по планини и по виноградима, да беру цвеће по ли |
ну собу.{S} Надвирила се над Даринком и Зорком.{S} Прекрстила их обоје изнад главе.{S} И за тим |
</p> <pb n="84" /> <p>Бранко једва пред зору заспао био.{S} Али чим устао и обукао се, опростио |
крије своју неприлику.</p> <p>Срећом ни Зорци ни Јелени не падоше ни на ум, да пазе на њу, шта |
бела плећа.</p> <p>И нехотице се окрену Зорци.{S} Дете спава мирно и тихо као анђелак.{S} Румен |
гаси је и леже.{S} Неко време држаху је Зорчине руке око врата, док не клонуше и опет у санку.{ |
м, да пазе на њу, шта ће изазвати у њој Зорчине речи!.. </p> <milestone unit="subSection" /> <p |
пламен по лапитима.</p> <p>Тим боље!{S} Зорчица ће декламовати ону чика-Јовину о Бранковој жељи |
, како сам се ја онда поплашила! – вели Зорчица. – А Даринка стала, па не зна, шта ће; па кад Б |
песму</title>, – допуни учитељ. – Је л, Зорчице, ти већ знаш твоју песму?</p> <p>– Знам, знам, |
е још последњи зрак о позлаћену јабуку, зрак сунца, што се клонило западу. </p> <p>Око њих план |
ебу, а овде онде одбиће се још последњи зрак о позлаћену јабуку, зрак сунца, што се клонило зап |
мење, па нас експлоатише и уништава као зубача племениту биљку, као филоксера винову лозу.</p> |
Бранко више у шали, – кад већ знаш и за зубачу и за филоксеру.</p> <p>– Шала на страну, Бранко. |
равље!{S} И цело вече „нити писну, нити зубма шкрипну“.{S} Ако га тек чича опомене, да пева, да |
народ по чистом јутарњем ваздуху.{S} А зује и брује данас нешто крупније и мисли у глави преча |
присједатеља.{S} Право рећи, брује му и зује у глави још од синоћ, како му је „његова“ напунила |
куља дим на врата.{S} Око сенице, чује, зуји и бруји вредан народ по чистом јутарњем ваздуху.{S |
<p>Јутрос сам, – говори Јован Бранку, – зуцнуо матери, како би било, да останем код куће, па да |
певачица!“ рече за њу Јован Јаковљевић) и госпођица Јелена попина („Без њене можемо ни маћи!“ р |
раменом, „да плачем за туђим насилима“, и тако даље.{S} То су све формалности, шупље љуске.{S} |
ић, Бранко Стајић његов „друг из Беча“, и Брајковачки учитељ Кнежевић напоредо кроз планинске в |
штом декламацијом „о разбијеној канти“, и бележник га протежира за писара.{S} До сада је увек о |
а смрт?{S} Шта ће „након нас останути“, и кад нам се „тело тек под земљицу вргне“, а некмо ли д |
већи већ главом њезин мацан.{S} Ено га, и он лично изашао, да испрати своју милостиву заштитниц |
на домаћица, добра мати, верна супруга, и тако даље.{S} Баш тада је он тим начином одао своју „ |
и више ни за какво добро. </p> <p>– Да, и опет велим, – узе опет Јован – што више свесних еконо |
ели свет, да дочека лађу из Новог Сада, и у собу поверенства сигурности, где одборници даваху п |
е госпођа Рашићка и мислила, па, можда, и уверена била, да је у тај пар предметом разговора она |
Шта?{S} Мислите није могућег Ви, можда, и не знате, али у старо време одселило се одавде неколи |
ном пропадне, тешко подиже, јер, канда, и не мисли више, да буде економно слободан; те, пошто н |
<p>У саборној цркви служи се летурђија, и у њој се спомен чини слављеном песнику... </p> <miles |
ога народа, него је то особина јужњака, и то пар екселанс Талијана.{S} Срби су за средње гласов |
>– То већ знам! – кличе и опет Даринка, и још већма је поли пламен по лапитима.</p> <p>Тим боље |
уше, ту, и мама, и тетка Ката, и Зорка, и Владимир, и браца ће се вратити, али опет... опет..</ |
ао помислити.</p> <p>И попа, и Рашићка, и Јелена забезекнуше се на те Бранкове речи.{S} Попа и |
како пере судове, шта је кад полупала, и тако даље.{S} Почела је од ономад, а, да је све ређал |
поцрвенела до иза ушију.{S} Заборавила, и да навуче дубљена очи махраму, што је пребацила преко |
м не мога одолети, него ће сићи с кола, и набрати пуну руку разнога пољског цвећа.{S} Узе га са |
ар, колико је шљива за ракију натресла, и тако штогод.{S} Ја јој се дивим, да она све то смаже |
тако усрећила.{S} А оно девојче, збиља, и треба да се усрећи.{S} Душа је њена чист још неисписа |
но ни чим до правим заносом за идејама, и правом српском љубављу за своје, то му говори искрено |
празан.{S} Сви су, до душе, ту, и мама, и тетка Ката, и Зорка, и Владимир, и браца ће се вратит |
га наговорила, да позове Бранка к нама, и да му пошаље новаца, да амо дође, те да се момак мало |
бив и добричина, па доста и у годинама, и он већ ратоборнији.{S} Нешто га подиже са столице, па |
енијалног скупљача народних умотворина, и ученога ђака Вукова, уз Ђуру Даничића, као научног об |
о за душу његову или за жену му и сина, и њих би метнуо на кеца или продао за вино ил ракију.{S |
бих то морао помислити.</p> <p>И попа, и Рашићка, и Јелена забезекнуше се на те Бранкове речи. |
>А Јеша кад немаде с ким да политизира, и сам паре, да је најпаметније слушати песму.</p> <p>До |
су, до душе, ту, и мама, и тетка Ката, и Зорка, и Владимир, и браца ће се вратити, али опет... |
а, чивија, жица, чекића, длета, кљешта, и– Бог те пита шта све још!{S} У зазиданом прозору пора |
поп-Стевина и библиотека, а радионица, и читаоница и пушионица. </p> <p>Господин парох има у с |
њ испаде мала Зорка, Јованова сестрица, и Даринка.{S} Вијају лептирове по пољу</p> <p>Бранко ск |
="30" /> доста чесних удовица сиротица, и свештеничких, па се тако испомажу. </p> <p>Тинка оћут |
и прилике, о којима је, чини му се сад, и чешће могао и требао мислити, ако ничега другога ради |
талоне, да изгледа, бајаги, као канабе, и да пречасни не би дерао чакшире о голу даску.{S} Пред |
е и сва порадити и код чике, поп-Стеве, и код матере, госпође Рашићке, како би јој допустили, д |
поменика од браца–Радована, браца–Јове, и других „чика“ и „браца“.</p> <p>Понда и поред Зорке н |
где одбор издаваше још последње налоге, и у саборницу, где певачка друштва држаху своју заједни |
док је чича био у снази, и држао узде, и знало се, бојаги, нешто и видило се, тобож, некога ра |
еник,... сви купују код њега, код Јуде, и мед за божићну чесницу и зејтин за кандило, што ће да |
срце све јаче куца.{S} А кад већ дође, и да седне на свој прозор, несташни ђаволак с леве јој |
траје, „док се поје, док се винце пије, и док срце уздише“?</p> <p>– Блажени ништи духом! – при |
ри своме штићенику опет притиском руке, и занесе се – за песмом, па паде у неку сентиметалност |
ислим, само у вароши има свашта, а гле, и на селу чуда! </p> <p>– Није тога било, слатка, од пр |
а које у Темишвару и Бечу.{S} Најпосле, и то неје немогуће, неје ни ружно; а за истинитост јамч |
попа по кадгод од дуга времена, бог ме, и читао.{S} По канабету у истом нереду неколико непотпу |
; а чим дође јачи од њега, он подлегне, и то... не, што он нема својства, да не буде површан, н |
ућа.</p> <p>Јест, до душе, у род ће се, и то у род, као у своју рођену кућу.{S}Али на село!{S} |
зива.{S} Само види, како учитељ одмиче, и чује, како оштро корача... </p> <p>Иза рогља се помол |
вцима или поникоше или се – однеговаше, и научише се србовати, ту је и отац српске књижевности, |
гласом да јачим говори, где опет тише, и тако даље.{S} Данас је неколико пута питала и брацу и |
но са лепим.{S} Млад човек је, до душе, и жељан друштва на селу.{S} А време му је, да помишља и |
какав напит.{S} Казала сам му, до душе, и сама, да потражи Мацу, па да је пошље кући...{S} Гле, |
чно наследио или, можда, добио у мираз, и оно мало „знања“ трговачкога, што га добије у тако зв |
елеће се ту с једног предмета на други, и, дакако, често долазе у сукоб сами са собом.{S} То ни |
не почивути.{S} А наше жене,... и људи, и сви, чак и поп Стева, српски православни свештеник,.. |
оћу! – да, још док је чича био у снази, и држао узде, и знало се, бојаги, нешто и видило се, то |
се што боље удесим с овим, што постоји, и да живим, – одговори Јаковљевић као у шали. – Таки је |
к омладине свога доба, Лукијан Мушицки, и учени архимандрит Јован Рајић, кому, кажу, петнаест п |
ради, то бар да му каже, шта мати жели, и да она то чини само по материној жељи. </p> <p>Од оно |
еста за вечита времена слава прошлости, и идеја будућности, вера, љубави нада неокаљанога поште |
атимству, о услугама, час о побожности, и тако даље,... још Бранко Стајић, тек да наврши свој < |
нас рачунамо ми ђаци, трговачки момци, и тако даље, све људи млади, који још нисмо ништа сврши |
да каже. </p> <p>Неколико обичних речи, и растадоше се... </p> <milestone unit="subSection" /> |
сто не сме да му гледа постојано у очи, и, што му се давно и давно неје придесило, – поцрвене, |
S} Понда госпођа Рашићка?!{S} Боже мој, и она је мати.{S} Само у доброј намери могла је доћи на |
евојци“, да почне и сама мислити о њој, и још већ мада јој обрати пажњу на њу, када дође...</p> |
м: завађај брата с братом, сина с оцем, и тако даље.{S} Ко седи с миром, том је добро.{S} Богу |
е могу рећи: „моје“ дете!{S} Јер видим, и ти је волиш, као да си је ти родио.</p> <p>– Јелена.. |
нај. – Него искрено да ти кажем, волим, и што сам био ту.</p> <p>– Жао ми је, да ниси остао дуж |
наду, да ће се и вечерас састати с њим, и уверивши се зар још боље, да се он још једнако срди н |
смеје.{S} Видиш га само, клима главом, и развукли му се брци, али не даје, гласа од себе.</p> |
е вечито незадовољан са својим позивом, и зна увек милион разлога да наброји против правца, кој |
зора.{S} Прошао!{S} А да је био искрен, и да јој је хтео све признати, морао би приповедати, ка |
обрила.{S} Па како је дошао Тинкин син, и још пре него што ће доћи, не можеш је видити.{S} Од п |
.{S} Ту и попин сестрић.{S} Понда, ево, и ове!</p> <p>Тејка Давина Живковићка прва дошла, да се |
Е, баш неје то више ово ни оно.{S} Ево, и сузе пођоше врцати госпођа-Рашићки, сузе, Боже, тешке |
Ката. – Било ти је Брајковачко друштво, и сама добро знаш, као једна кућа.{S} Него од како се у |
ци“:</p> <p>Кад је тај Дарвин измислио, и да је човек постао од мајмуна, може ко исто тако изми |
еце из света уче се и васпитавају тамо, и буду људи... и гора и боља од мог сина.{S} Па за што |
н, Даринка, учитељ, Зорка, па, наравно, и Бранко. </p> <p>Салетели сви, што год их је, госпођу |
ама, ма и којој њеној речи; па наравно, и сад беше вољна повиновати се оному, што мати нареди. |
спођа-Катине, па око тога се врзу, ето, и сад по толики и толики пут.</p> <p>Него почела већ да |
а и на њој виолина.{S} Насред собе сто, и по њему разбацано то књига, то хартија, мастионица, п |
трића у кућу, да му наметне своју кћер, и како је сам поп Стева проводаџисао свом сестрићу.</p> |
ама, и тетка Ката, и Зорка, и Владимир, и браца ће се вратити, али опет... опет..</p> <p>Зорка, |
зна, шта ће.{S} Не би било лепо, опет, и да оде, а да се не јави њему и његовој матери. </p> < |
и час доспети за капелана.</p> <p>Јест, и ја то мислим...{S} Али... не разумеш ме...{S} Нећеш д |
друштва држаху своју заједничку пробу, и на паропловску станицу, где се згрнуо бели свет, да д |
о узда, да ће, ма у последњем тренутку, и забранити.</p> <p>– О, моја ће мама мени већ дозволит |
ако је у очи исмејао и ујака и Рашићку, и. т. д. </p> <p>–Јух, јух, јух! –- цикнула је „трижди“ |
Давину тејком.{S} Па тако и сви у селу, и старији и млађи.{S} Кадгод је у Игњатовој кући било к |
оћ га је дуго и дуго чекала на прозору, и он не дође.{S} Бар да је после серенаде и прошао онуд |
ц нешто празан.{S} Сви су, до душе, ту, и мама, и тетка Ката, и Зорка, и Владимир, и браца ће с |
} Довешће децу у Брајковац, венчаће их, и ти ћеш, можда, имати да тераш још парницу с узурпатор |
рне, доста да спомене и мртвих и живих, и када се збије у самоћу, а камо не ће, кад их овако ви |
док је не почивути.{S} А наше жене,... и људи, и сви, чак и поп Стева, српски православни свеш |
е се и васпитавају тамо, и буду људи... и гора и боља од мог сина.{S} Па за што не би и он:{S} |
оситије и преблаги Милован Видаковић... и толики други славни и преславни; али се и данас славе |
да се једи.{S} Све се разишло од куће: и деца и девојка и слуга.{S} А већи краве ће доћи скоро |
ин парох има у сеници тој сву удобност; и, збиља; никад није лепше пожелео.{S} Под њом он чека |
ету Рашићку из Брајковца <pb n="103" /> и њену кћер.{S} Као вели, она јој је сина дочекала и го |
лавом.{S} Марко се врпољи <pb n="14" /> и увија око ње, или јој се скупи у крило, па жмирка у ж |
<foreign xml:lang="it">forte</foreign> и <foreign xml:lang="it">crescendo</foreign> уз онај <f |
да не ће више о томе да говори.</p> <p> И сви заћуташе.</p> <p>– И опет свако мисли на свој рач |
е лутке на гајтану у вурштлпратеру?!{S} И ти се заводиш за аукторитетима!{S} Е, па да Бог ме: < |
</p> <pb n="12" /> <p>И опет бадава!{S} И по толики пут бадава!{S} Мати навалила, те навалила.< |
нда ради што хоћеш. </p> <p>–Да, да!{S} И ја тако мислим.{S} Да Бог ме!{S} Положићу докторат, с |
и на добрим ногама, па – на здравље!{S} И цело вече „нити писну, нити зубма шкрипну“.{S} Ако га |
, молим те...{S} Е, знам, да Бог ме!{S} И то је омладинска, баш са свим омладинска идеја за жед |
?</p> <p>– Од кад ја вребам арамију!{S} И једва ми се подеси згодна прилика, кад сам се мало и |
игрању, о беседама, о променадама...{S} И њу ће мати дада на јесен код тетка–Нате у варош, па д |
суци рукаве, па, што кажу, у се и...{S} И госпођа Ката одби толике општинске бележнике и сеоске |
угачком чибуку, запалити и пушити...{S} И сад, пуши и замаглио у уској сеници свој да баш видиш |
мој да остави отворено преко ноћи...{S} И тако даље...</p> <p>Дотле је Трива извукао, као добар |
илица, па верна, па...{S} Ал само...{S} И сад језа цело хтела да се потужи, како Криста скоро с |
о грожђе, а она окренула опаклију...{S} И сада, дакако, није имала куд, него ти је вратила „физ |
подар начеоник, стари пензионирац...{S} И опису ту.{S} Господин бележник је нашао, да је вредно |
?{S} Зар ти не видиш, шта се кува?..{S} И сам си пре неки дан рекао, сећаш ли <pb n="87" /> се, |
не пријави л се, сматра се за мртва.{S} И ти си решена онда брачних обавеза према њему.{S} Може |
а само шалу с њим, те скочи на њега.{S} И да не беше ту начелника и бележника, би медвед угњави |
Јован, а уз њих трчка и мала Зорка.{S} И њено срдашце куца необично живо, јер види, да се ради |
ка хоће да је нешто необично слатка.{S} И досад је била мед пред Бранком, али сад као да ће да |
Неко су време ходали били ван села.{S} И сад, ето, седе и разговарају се, како ће што боље да |
дахнуо, па брише рупцем зној с чела.{S} И нехотице дода уз учитељев усклик: </p> <quote> <l>„Са |
материне речи: „Цео је живот школа.{S} И срце му заигра утешено, да још има неко, у коме се ни |
се дивим, да она све то смаже сама.{S} И ни паре дуга нема.{S} Штогод видиш да је њено, све је |
поборнике, у којима је она оличена.{S} И нека нико не сумња, да ће идеја погинути...</p> <p>Бе |
заволеше, замилова се Данило и Ната.{S} И чика Пера благослови брачну свезу њихову...{S} Данило |
е заквачи на пучини будућега живота.{S} И нанесе ли им кадгод струја бродове на супротивне стра |
{S} Прекрстила их обоје изнад главе.{S} И за тим опет на прстима изишла из собе...</p> <p>У том |
.{S} Ја не бих никад одлазио одавде.{S} И веруј ми, моја је најозбиљнија намера, да дођем кући, |
канда Бранкова реч - израдише своје.{S} И поп-Стевина Јелисавета даде се обрлатити још до куће, |
ути.{S} Нова се омладина организује.{S} И кад се појави, појавиће се од мах организована.{S} То |
м Маркова домаћица испржи које пиле.{S} И Марко се, ено, већ вија са живином по широком дворишт |
младина маћи, док се о нас не очеше.{S} И тај наш **Бранко је грдио калуђере.{S} За то је он на |
!</p> <p>Јован и Бранко се одвојише.{S} И оде сваки својим путом.</p> <p>Јелена притвори капке |
а столице, прође два трипут по соби.{S} И опет долети на прозор, па одмах упре поглед опет на о |
е идеје.{S} Дух времена сад је таки.{S} И догод дух времена буде народ схваћао, умеће поштовати |
се прилика да је човеку, да га воли.{S} И људи... па ни они несу тако рђави, као што се чини!{S |
оспођа Ната пита, шта јој ради мати.{S} И тако пређе реч на са свим сухопарне ствари. </p> <p> |
се, на против, са свим добро осећам.{S} И не могу довољно бити благодаран ујаку, што ме је дозв |
о, као бојаги, да се поздрави с њом.{S} И он, до душе, вешт момак за таку прилику:{S} Али и она |
уто оболела.{S} Лек јој тај помогао.{S} И Давина побрати Игњата, па га увек звала братом, а он |
да га бојаги, боцка, па га загрлио.{S} И пева му: „Нит је Шваба за гајдаша, нит је Србин за би |
ца у Карловце.{S} Јутрос је поранио.{S} И кад је видео жагор и необичан живот по Карловачким ул |
га воли.</p> <p>– Наравно, наравно.{S} И ви, дакако, госпођице, примети Кнежевић и истрже свој |
и. – помешај се и ти мало међу свет.{S} И онако слабо имаш кад посла са себи равнима... </p> <p |
понда се опет врати, загрли Даринку.{S} И једва једаред ће истрчати и отићи по девојку.</p> <p> |
S} Чашу пива!{S} Ево Марка.{S} Вели:{S} И пилићи су готови.{S}Па ако је по вољи, господо, да до |
S} А ко ће то, ако не ће учени људи?{S} И онако није за њега адвокација.{S} Неје му нарав за то |
на свету, како га је изневерила, ах! – и она... она, за коју би...</p> <p>Невера!{S} Ње ради п |
жив!“ – „И твоја јединица нема оца!“ – И опет несу пропустиле, да како, ни Ката ни Ната, да пу |
ли чаше, цмокнули се и два и три пута – и, дакле попили брудершафт, то јест, потписали пасош, д |
од срамоте.{S} А она се чинила свему – и невешта пред светом.{S} Само је поп Стева имао да про |
од сам себи напуштен, – дода Кнежевић.– И још се од нас захтева, да потпомажемо и књижевност, д |
ни, – приметиће госпођа Ната. </p> <p>– И чува га бог ме; па има и за што.{S} Нек љуби и стопе |
<p>– Дух времена сад је таки!</p> <p>– И ти се под старост повела за духом времена!</p> <p>– С |
нко се не довија ни из далека.</p> <p>– И опет „госпођице“!{S} Срдим се! – обрецну се Бог ме, Ј |
! – уздахну опет госпођа Ната.</p> <p>– И староседелице славнога Брајковца нађоше се увређене д |
да се та извести из концепта.</p> <p>– И ја бих рекао, – дода бележник. – Него кад велиш, да ј |
овори.</p> <p> И сви заћуташе.</p> <p>– И опет свако мисли на свој рачун...</p> <p>– Треба мисл |
мање.{S} Немојте га ни читати.</p> <p>– И не ћу.{S} Ја сам био с њим заједно у Карловачкој гимн |
сам тако и уговорио с Јованом.</p> <p>– И не питаш, где ти је ујна, – приметиће Јован Бранку, к |
, где се он тако добро осећао.</p> <p>– И хоћу мало да приседнем, – одговори Јован, отирући зно |
ко добар?</p> <p>– Врло добар.</p> <p>– И мати га воли.</p> <p>– Наравно, наравно.{S} И ви, дак |
оцрпу они кашиком сву мудрост.</p> <p>– И мати му даје за право. </p> <pb n="57" /> <p>– Е, онд |
е по имену, па и ја тако хоћу.</p> <p>– И ви мене називате „господине“ – рече Бранко, тек да се |
леко.</p> <p>– То може бити. ·</p> <p>– И ви, збиља, не знате ништа?</p> <p>– Баш ништа.</p> <p |
ра. „Сад је омладинско време!“</p> <p>– И ти, Стефане, био си некад омладина...</p> <p>– Никад; |
не, како ће издржавати своју породицу.“ И толико се занео, помишљајући на Даринку, да, блажен, |
а–Радована, браца–Јове, и других „чика“ и „браца“.</p> <p>Понда и поред Зорке неје могла Јелена |
јан мирис, што се к небу диже из цвета“ и из српског света.</p> <p>И томе чину беху Карловци по |
осталим друштвом.{S} Учитељ и Јован, а и Бранко пристао уз њих... унели се, па доказују Јелени |
млађаних душа и приличи њихову добу, а и не слуте, колико ће се весала поломити на узбурканим |
у школу, за раднике него за господу, а и не разабирају, је ли им син способан за какву душевну |
се поред Јована.</p> <p>Колико он,... а и мати му као пустила у уши. </p> <p>Иди, синко, – вели |
омшилук, само не зна поп Стеван и ви; а и пошиница је већ омирисала. –</p> <p>– Неће госпођа.{S |
лежнику. – Бога ми, паметна идеја!{S} А и јест, брате, – окрену се Јовану, – баш смо ти ми на с |
...{S} Пази, дете моје, на кућу...{S} А и ви, слатка, молим вас, немојте смести с ума, што сам |
мами читала о Бранку и из Бранка.{S} А и покојни тата, каже, тако је све нешто спомињао и Бошњ |
мени и не пада на ум који Стајић.{S} А и он је био с Јованом ономад код мене.{S} Фини младић!< |
ци, у гостионици „код зеленог дрвета“ А и деца се виђала тамо на официрским забавама.{S} Па се |
.{S} Како сте дошли, чика... ваш ујак а и мати не могу доста да вас се нахвале.{S} Ал, ја ипак |
аша, нит је Србин за бирташа!“</p> <p>А и Марко загрлио њега, па пева с њим заједно... </p> <p> |
око крста разилази, те млађешина треба и пре да хвата повратак.</p> <p>Не би сирота имала цело |
су тек само празна нагваждања, дангуба и беспослица.{S} А сума сумарум: завађај брата с братом |
учитеља свога.{S} Па ко се опет смотава и сели него Немац, те хајд даље као гусеница.{S} Србин |
.{S} Метну шешир на главу, па закопчава и око себе намешта кабаницу.</p> <pb n="34" /> <p>Што н |
не чаше, испили чаше, цмокнули се и два и три пута – и, дакле попили брудершафт, то јест, потпи |
<p>Не таје Брајковчани, да је поп Стева и са својом првом женом живео у љубави.{S} Па кад му ум |
</p> <p>Од тог доба остао је поп Стева и опет катихета и месни школски управитељ, али тек да у |
, на којима дошли беху гости из Панчева и Земуна.{S} Обе беху истакле многе заставе, што пријат |
је.</p> <p>– Разумем! – одговори Трива и оде за својим послом.</p> <p>– Като злато, – опет ће |
кова с њим. ·</p> <p>Кнежевић се рукова и са Јеленом, као са старом познаницом.</p> <p>– Него ј |
ку.{S} То је наперено против нас попова и калуђера.{S} Е, не уме ти се омладина маћи, док се о |
у Фрушкој Гори, те се опомене детињства и старога весеља чика-Перина.{S} Том приликом се и деца |
вреднога и ваљанога члана овога друштва и ове општине, наша госпођа бележниковица.{S} Живила!</ |
у вароши сталан члан певачкога друштва и аранжер толиких села и беседа.{S} Зна он, дакле, шта |
вађао с писарем, који је у сред друштва и пред њим био толико дрзак, да каже, како је „вечита ш |
ђе некакав изговор, да изађе из друштва и оде на улицу, па да дозна, ко је дошао.{S} Баш му то |
он је кратко време ту, па видим, да га и сељани јако уважавају, јер слушају његову реч.</p> <p |
, да је човек с њим искрен.{S} Па ја га и волим као брата.{S} Ти си друго што.{S} Боже мој, за |
тек онако свесно и савесно латио, те га и онако сјајно извршио, да је одржао дух народа српског |
би му, сачувај Боже, ускисло, кад би га и чешће доносио; него што редовно по један од Брајковач |
мало нестрпљиво, – та, за то сам ти га и послала.{S} Да сте, велим, на само.</p> <p>– Нисам те |
озоришта, па онда – ево среће и за њега и за српску позоришну уметност!{S} Госпођа бележниковиц |
а је син оца лоле; али да бацим на њега и ту љагу, да му је мати распуштеница, не могу.{S} Преу |
се држао тога, па да га види Бог и њега и Тинку и синчића му!{S} Али Арсенију се други занат бо |
о да се осећа нешто крив, што је и њега и матер му тако одбио као блато с ногу, па би зар колик |
ађаја, што засецају у живац политичкога и културнога живота овостраних Срба.{S} Дакако да Карло |
а је то госпођа супруга нашега вреднога и ваљанога члана овога друштва и ове општине, наша госп |
„Дете, за Бога, не треба ни да зна, да и тако што има на свету.{S} За њу нису још таке ствари! |
ико, свој.{S} Наука је једина врсна, да и небраћу бар до сношљивости зближи.{S} Она не пита, је |
рукаве на голе пунане, снажне руке, да и њих заштити, те да не поцрне без невоље.</p> <p>Јеси |
} Гадни створе!</p> <p>Је ли могуће, да и кћи њена зна за те материне вигове, кад се свагда она |
S} Глете! – засмејало би се девојче, да и њену пажњу на штогот обрати.</p> <p>А кад хладовина р |
куд сви Турци.{S} Мисли, но га мрзи, да и толико говори.</p> <p>– Синовче, да те пољубим, – реч |
пође Рашићке, како би јој допустили, да и она пева на Брајковачком селу у недељу.</p> <p>Ако го |
одила и одрасла на селу, па најволи, да и умре ту, али никад неје марила, да јој се и једно дет |
лагајник погледа учитеља, што значи, да и он то пита.</p> <p>– Ви ћете после њих доћи на ред, – |
али.{S} Још да јој испадне за руком, да и Бранкову матер превари, да дође, те јој се поклони!{S |
их руку.{S} Мајсторица трчка за њом, да и она што прихвати.</p> <p>– Да нисмо штогод заборавиле |
срећу. </p> <p>Па ти мислиш, Стево, да и ја идем с њиме у Карловце!</p> <p>– Да, ја то мислим. |
ав човек.</p> <p>Нека не мисли само, да и тамо није свештеник старији од њега бар у цркви, – ре |
а, како јој је мило!</p> <p>Наравно, да и госпођа Ната, а особито госпођа Катица, – та, она бар |
а још ова друга, што нађе за вредно, да и себице увери госпођу Нату, како је поуздана.</p> <p>А |
и и оно мало успомене не беше врсно, да и у њему изазове такав пијетет према свом родитељу.{S} |
>Општински благајник помислио на то, да и писар збија само шалу с њим, те скочи на њега.{S} И д |
пет на свечаном одру, положи се лес, да и заступник „Матице Српске“ проговори коју у славу песн |
Стеван.{S} Не ћеш тек отићи горе, а да и нама не кажеш с Богом? </p> <p>Беше то за Бранка раст |
тити, како се води туђа брига, једва да и назиремо, шта је то јаван живот,... омладина неје, ми |
на јесен код тетка–Нате у варош, па да и она иде у вишу девојачку школу.{S} Те радости, тог по |
уселише амо неке стране особе, хоће да и Брајковац изађе на глас, како не треба.{S} Памтиш, ка |
да се он од самог народа.{S} Па хоће да и свој говор, што има да га држи на Брајковачком селу, |
се од њега, да само по цвећу идеш и да и са најружнијег цвета скупљаш само оно, што је најлепш |
истина.{S} А ко је томе крив?{S} Као да и један и други избегаваше интимнији разговор.{S} Бранк |
.{S} Ја то и опет кажем.{S} Оно јест да и у вароши може бити опет само учитељ, али друкчије се |
једна за другу.{S} Па имају, о чему да и разговарају.{S} Јесте, да разговор њих две неје задро |
и, Банство, војвода,... </p> <p>Па када и тога нестане, када утрну спомени и на то, остаће нешт |
сад ће госпођа Рашићка свиснути од једа и од срамоте.{S} А она се чинила свему – и невешта пред |
а љуто хоће да укори, а опет да изгледа и као очински савет...</p> <p>После вечере оде госпођа |
тао учитељ спрам ње, да, бојати, огледа и њен глас, а озбиљан, ни да брком мигне.</p> <p>Јелена |
је сама још о Духовима добила, па онда и о којечему другоме – готово без праве свезе тих разни |
и других „чика“ и „браца“.</p> <p>Понда и поред Зорке неје могла Јелена, а да се не похвали, ка |
S} Закључили смо, да са што више народа и ми одемо одавде у Карловце на дочек.</p> <p>– Мило ми |
разгалила и госпођи Нати тромост с веђа и дремеж с очију, живнула и она, па се радује Даринчину |
се узврпољио у својој постељи, па гунђа и прети учитељу, како ће га то скупо стати, што му квар |
воје младости, али ипак још доста свежа и унегована, изађе преда њ до по дворишта.{S} Натукла л |
оспоштину.{S} Али осим господе из среза и суда којима се и тако мало кад који Брајковчанин обра |
ке његове стихове, као да су пука проза и крпарија, тек без њега ко зна би ли од мах добили пес |
да сам пријатна с њим и искрена.{S} Ја и не могу друкче ниским.{S} А он и заслужује, да је чов |
грађује.{S} Коме за љубав; Могла сам ја и без тога лепо и красно живети, где хоћу, а овако...{S |
ка и који пар пилића, који десетак јаја и..</p> <p>– Но, па видиш, да ће то све још бити као шт |
то му говори, да то девојче има осећаја и више свести него у сваке обичне.{S} А, да одушевљење |
ља ни набој, а жива је кућа најтрајнија и најславнија.{S} Живи Бога хвале!“ Најпосле, узмора ли |
pb n="29" /> сестра, двојином чуварнија и вреднија газдарица.{S} Колико је попа Стева био задов |
елигентних људи.</p> <p>- Интелигенција и госпоштина, за бога, још није све једно, то ћеш тек д |
с их скупи и дигне у вис, да му се боја и на горњем и на доњем делу танких крилаца прелива сад |
дговорио, како је у очи исмејао и ујака и Рашићку, и. т. д. </p> <p>–Јух, јух, јух! –- цикнула |
дете, мота се с другом децом око момака и девојака, провлачи се кроз коло, па се све бојим, уда |
рогља се помоли неколико сеоских момака и девојака.{S} Биле код крста на игранци.{S} Па се враћ |
p> <p> Мачак се стропоштао с голубињака и треснуо о земљу, па се купа и тресе у својој рођеној |
своје течајеве.{S} Изашавши из вотњака и из врта, те идући кроз двориште, не може попа, а да к |
ар окружен са шеснаест великих свећњака и обасут цвећем.{S} Станица паропловског друштва окићен |
е, тако је све нешто спомињао и Бошњака и Србијанца и Херцеговца и Сремца и Бачванина и Дубровч |
Ха, то је добро.{S} Понећемо пар гусака и који пар пилића, који десетак јаја и..</p> <p>– Но, п |
ке савршеније ножеве за навртање воћака и неколико ђерзонака кошница – тек „да покуша“.{S}А нао |
није лепше пожелео.{S} Под њом он чека и дочекује ројеве; под њом после ручка прилегне и дрему |
у“. </p> <p>Матер је спремио, да дочека и његова друга Јована с његовима.{S} Тетка му је, рече |
логе трагичних јунака, нежних љубавника и био први певач.{S} Када је на уметничком мору, вели о |
“ од чика Стеве, које разних Полаженика и Споменика од браца–Радована, браца–Јове, и других „чи |
о супрушко објашњивање између бележника и бележниковице, која тако узела бранити писара, да се |
и на њега.{S} И да не беше ту начелника и бележника, би медвед угњавио мајмуна.{S} Тако припове |
едњим земним остацима млађанога песника и понесоше га у варош до свечанога одра на тргу, где бе |
одрезивање кошница, будак, ашов, мотика и тако даље...{S} У једном углу стоји наслоњена а на вр |
ве се разишло од куће: и деца и девојка и слуга.{S} А већи краве ће доћи скоро из поља, па и по |
ни ходају под штитовима.</p> <p>Даринка и Јелена се ухватиле под руку.{S} За њима иде Јован с Б |
и себичности разним интересима напретка и разлозима поретка, сад, опет, да замедља бљутавост св |
благостања.{S} Без материјална напретка и добростања, чему књига, чему просвета, чему живот?{S} |
асао ђорду о бедро, што му донела тетка и сеја из вароши; па узјахао танку бедевију, што му изв |
своје сиграчке, што му их донела тетка и сеја. (... „Боже мој, " рекла је, да Бог ме, Ката Нат |
ubSection" /> <p>Ако је госпођа Рашићка и мислила, па, можда, и уверена била, да је у тај пар п |
вечита времена као трећа звезда уз Вука и Даничића на освитку нове нам књижевности народне.{S} |
новине: „Ја не знам, што се толика хука и бука дигла за тог ђачића;“ а на некаквог Мушицког и Р |
је непристран, некако му вага судилачка и нехотице све већма претеже на Даринчину страну.{S} Ба |
а, Јелка, Бранко, Јован, а уз њих трчка и мала Зорка.{S} И њено срдашце куца необично живо, јер |
е сачувај!..{S} Сад се попа нешто кошка и с учитељем.{S} Биће и ту њена масла.{S} А момак ваљан |
а братом, а он њу сејом.{S} То задржала и Катица, па њена деца и данас зову Давину тејком.{S} П |
сунца.</p> <p>А Даринка би се и смејала и заплакала.</p> <p>Једва се око малих заранака раскала |
.{S} Као вели, она јој је сина дочекала и гостила неко време у Брајковцу, на право је и поштено |
овичина пецкања!{S} Дотле га је пањкала и запиткивала, где је ноћас био, кад се украо из друштв |
ка држати на стану.{S} А Тинка спремала и себе и дете. </p> <p>Данас отишла Тинка из Брајковца; |
а јежити.</p> <p>Ја бих моје дете знала и сама усрећити.{S} Овако сам се ослонила на тебе...{S} |
даље.{S} Данас је неколико пута питала и брацу и сеју, кад ће, за Бога, већ једаред то почети? |
и Даринку, како је ћуталица, али подла и подмукла. „Испод мире сто ђавола вире!“</p> <p>– Јух, |
евачкога друштва и аранжер толиких села и беседа.{S} Зна он, дакле, шта је то Српство и родољуб |
а Јелену.{S} Као да је данас заборавила и на Брајковачко певачко друштво и на сврху, рад које с |
ело ти је тек село.“ Ето, она се родила и одрасла на селу, па најволи, да и умре ту, али никад |
брати.</p> <p>А кад хладовина разгалила и госпођи Нати тромост с веђа и дремеж с очију, живнула |
по крви!{S} Тада би на једаред загрлила и ижљубила своју маму.{S} Ако није код ње, отрчала би у |
преносу песникову и још више: одобрила и то, да је учитељ Кнежевић ваљан учитељ, ма колико да |
ли, те потрчала кући, а сва се запурила и задухала што од радости што од умора. </p> <p>Е,сад г |
а све то пажљиво.{S} Је ли што схватила и упамтила, то је – у божјој руци!{S} Али је бар тврду |
е и помоли се; Ната, па се успе на кола и ували у седиште.</p> <p> Сео и кочијаш.</p> <p>Таман |
сећаш!</p> <p>– Што јој је муж она лола и бекрија? – спомиње Ната.</p> <p>– Да, да.</p> <p>– Ни |
ромост с веђа и дремеж с очију, живнула и она, па се радује Даринчину радовању, те се смеје с њ |
живља планина с поветарцем и она живља и вољнија.</p> <p>Није дуго тако потрајало, па и забора |
.{S} Како ко проговори, зине на учитеља и свештеника.{S} Господа свештеници се чине и невешти, |
ика у целој соби.{S} Уза зид је постеља и на њој виолина.{S} Насред собе сто, и по њему разбаца |
а, ти прихвати њен посао?</p> <p>– Воља и осећање да сам способан за рад.{S} Кад год сам код ку |
ама, па таман кад је „дорастао до копља и до коња“, он забоде копље у ледине, па, ако је нешто |
нути на странпутицу.</p> <p>Тако скупља и сад Бранко речи материне по памети.{S} У мислима тима |
а на селу.{S} А време му је, да помишља и на то, како би добро било, да доведе домаћицу у своју |
чему да мисли, а да у једно не помишља и на то девојче.{S} Па кад неје уз њу, све би да јој је |
, да приговара што материним жељама, ма и којој њеној речи; па наравно, и сад беше вољна повино |
но, да јој то врати бар за један или ма и за два дана.{S} Надала се гостима још синоћ, али не д |
о истесати, ако и не какав практичан ма и мали Лоренцо Штајн или Некер, а оно ипак бар ваљан ек |
нам пуни белетристичне листове песмама и приповеткама?{S} По онима, који су позвани на то, мог |
ћник и заштитник удовој Матери сестрама И брату, док ови сами не стану на своје ноге.</p> <pb n |
ње у стану, па би поред народних песама и других ствари читали по нешто и из „<title>Мезимца</t |
в свој кив, сву своју несрећу у картама и срџбу у пијанству излива на својој „бољој половини“ с |
сова до данашњег дана; па је пошалицама и младачким несташицама дирнуо у живац и мушку и женску |
дсјајује непомућено и у веселим очицама и са ведрог чела, па јој се ведрина осмејкује око румен |
оду, па се поносе.{S} Наша деца!{S} Има и у Брајковцу још неко честит!{S} Биће још ипак и од</p |
ата. </p> <p>– И чува га бог ме; па има и за што.{S} Нек љуби и стопе поп-Стевине.</p> <p>Чујем |
аким чином својим доказује, да ипак има и једна љубав, која не тражи заслуга, па је равна само |
м расплашени то чегртаљкама то бичевима и пиштољима пудара на опрезу, што сад не ће ни на што н |
неправилним улицама, тршчаним крововима и ниским гдегде искривљеним плетеним димњацима.{S} Скро |
омутком сена из кола истрљо и по леђима и по ребрима и по ногама.</p> <p>А на Натине речи одазв |
тву.{S} Вели, кад се поздрави с мушкима и женскима:</p> <p>Чини ми се, пожурили смо се раније, |
да прошврљамо мало у наоколо по селима и по манастирима.{S} Мени се допада овај наш крај.{S} Ј |
кука над њима као над старим Римљанима и другим пропалим народима, поред свег нашег толико хва |
из кола истрљо и по леђима и по ребрима и по ногама.</p> <p>А на Натине речи одазва се.</p> <p> |
> <p>Јелена притвори капке на прозорима и увуче се унутра.</p> <p>Нико је неје приметио, не сам |
што се разлегао по пространим ходницима и степеницама Карловачкога магистратскога здања.</p> <p |
одборници даваху приступнице учесницима и гледаоцима свечаности на разна одређена места.{S} А в |
<p>Око њих планина са својим брежуљцима и доловима, а по овима виногради, вотњаци, беркови, шум |
ело Брајковац са својим белим кућерцима и неправилним улицама, тршчаним крововима и ниским гдег |
руку, за коју се држала.{S} А по речима и нагласку за цело јој жао на њега.</p> <pb n="40" /> < |
само, тресе се гојазан, зачкиљио очима и развукли му се брци, ал не даје гласа од себе... </p> |
ому говору, што претпоставља више и ума и срца у <pb n="65" /> женскиње, која може да се истинс |
, на пример, не ће више називати Јована и доктором, а Јован ће њему, на прилику, смети од сад г |
> <p>– Ако Бог да? пита Кнежевић Јована и Бранка...{S} Шта?{S} Кући?{S} Па пешке тако.{S} Ух, б |
и Даринка; па се она нађе између Јована и Кнежевића, а ова између Зорке и Бранка.{S} Зорка прес |
не тиче ни живи разговор између Јована и Дабижића, којима оде и учитељ у помоћ, – ни оштро суп |
и накоштале свега.</p> <p>Деца, Јелена и Даринка, нестрпељиве, па отишле, да се забављају на с |
е л? </p> <p>У томе се отпустила Јелена и Даринка; па се она нађе између Јована и Кнежевића, а |
ом да полети.{S} Ох, полетела би Јелена и душом и телом!{S} Али мора да га притискује рукама.{S |
кад сене само толико радује том Јелена и Даринка, Бранко и Јован, него им и мати и тетка Ната |
расна; Даринка тиха, озбиљна, безазлена и разборита.{S} Као девојка можда ће се многоме пре доп |
{S} Јелена живахна, разговорна, искрена и страсна; Даринка тиха, озбиљна, безазлена и разборита |
} Колико му је покојна Стаза била нежна и верна супруга, колико чуварна и вредна домаћица, Тинк |
и опет све певачице у Брајковцу, па зна и црквене скоро као и брат јој. </p> <p>И тако се искуп |
, да им огледа гласове.{S} Мушкарце зна и од пре, шта који певати може.</p> <p>Особито добро по |
м дворишту.{S} Марко је јунак, који зна и рећи и утећи, као и на страшну месту постојати, па не |
ни било.{S} Хоће да се све то танко зна и прича, како је, на прилику, госпођа Рашићка обрлатила |
, а нерасечен.</p> <p>То је поп-Стевина и библиотека, а радионица, и читаоница и пушионица. </p |
јанца и Херцеговца и Сремца и Бачванина и Дубровчанина и ове и оне; па је увек, каже, говорио, |
вца и Сремца и Бачванина и Дубровчанина и ове и оне; па је увек, каже, говорио, да је то једно |
} А уме, да удеси, да то, што ради, она и ужива; па што ради, зна, да за себе ради.</p> <pb n=" |
ла у постељу малога Владимира.{S} А она и госпођа Ната седе још, па разговарају о којечему и пр |
а врта, где се оно први пут сусрете она и Даринка са Стајићем, не мога, а да не подсети своју с |
пољупчића, преломиле неколико мушкацона и других таких посластица, што се, по сеоском господско |
а нежна и верна супруга, колико чуварна и вредна домаћица, Тинка то двојином нежнија <pb n="29" |
као што је Јелена, поздрави ова красна и тиха ноћ песмом.{S} Ја мислим, да ће наш коровођа...“ |
схватио своју дужност као учитељ певања и ликовођа певачкога збора.{S} Само се поздрави са пева |
есу малу своју књижицу из свог ђаковања и друговања.</p> <p>Деца расла две године напоредо у до |
еје пропустила, да избаци неколико муња и громова на Мацу, што неје дошла на време, кад зна, да |
А већи краве ће доћи скоро из поља, па и по дворишту треба којешта поспремати.</p> <p>Сутра је |
вића...{S} Ту је често и мајсторица, па и Криста. („Боље да ми је ту, него да се витла којекуда |
ављене власти у Брајковцу.</p> <p>Е, па и господар начеоник, човек иначе мирољубив и добричина, |
ловцима саборисаху о цркви, о школи, па и о политичкој судбини овостраних Срба?{S} Где је ускрс |
мо дође, те да се момак мало одмори, па и своју матер посети!...{S} Најпосле, свету се не да ни |
збијене канте“ рашћеретали се гости, па и не мисле кући; него де једну, де још једну и таман са |
е према свима у поп-Стевановој кући, па и према самоме ујаку, с којим их је до сада Стајић све |
о доба сви и мањи и већи књижевници, па и сам Рајић и Мушицки, чак и неумрли песник неувелог <t |
ближа околина с најближим посредним, па и непосредним интересима, што су ту скопчани, – то су њ |
у“, поричући свим срцем, свом душом, па и самом помишљу, да је оно узрок Стајићеву наглому одла |
ја.</p> <p>Није дуго тако потрајало, па и заборавила, како јој немило било, што су пошли из вар |
ти сама жели, да ме зовете по имену, па и ја тако хоћу.</p> <p>– И ви мене називате „господине“ |
надзор над српским народним школама; па и поп Стева постао ревностан катихета и месни школски у |
у је то сад на дневном реду. </p> <p>Па и госпођа Ната и госпођа Рашићка, када су једна другој |
Јаковљевићима, од како је...</p> <p>Па и госпоштина се Брајковачка узбунила.</p> <p>Госпођа бе |
зекнуше се на те Бранкове речи.{S} Попа и Рашићка се и нехотице погледаше.{S} Свако, наравно, п |
олубињака и треснуо о земљу, па се купа и тресе у својој рођеној крви.{S} Сачма му је крупна до |
гословске књиге и историју Срба, Бугара и Хрвата,... како та два књижевна великана старије наше |
е, или плакала, или се сетила Светозара и Драгиње, о којима је тек зимус читала у „<title>Љубом |
о, осим Бранка, Даринке, Јелене, колара и његове сестре. </p> <p> Млади грк, Јеша Дабижић, отпо |
у њој?</p> <p>За мене је, синко, добра и овако.{S} Ја сам је из темеља зидао.{S} Ко после мене |
Узе га са собом на кола, да га разабира и сабира.</p> <p>Неколико ситних стручака јој необично |
вори бележник, напунивши пуна уста сира и загризавши зелену паприку, – Пукла би на боку, да не |
вечани говори једнога од Бечкога одбора и једнога од Карловачкога.</p> <p>Одатле кроз „убаво Бе |
рне цркве, двориште патријаршкога двора и улице, што воде тргу, све то беше народ прекрилио.</p |
васпитавају тамо, и буду људи... и гора и боља од мог сина.{S} Па за што не би и он:{S} Нек свр |
колико грких залогаја, неколико прекора и пребацивања. „Какав си ти човек“, па „какав си ти то |
е да држимо своје село у корист преноса и споменика Бранкова, а више тога ради, да упознамо наш |
је с том кућом као род.{S} Госпођа Ката и данас чува крунаше и сребрњаче, све нове новцате, као |
о од најсавршенијег агитатора, адвоката и ма ког иначе „господина“.{S} Далеко је, дакако, од ме |
S} Неје му нарав за то.{S} Та, адвоката и онако има већ и сувише.{S} А у државној служби, опет, |
а женска грла, мати и кћи, госпођа Ната и госпођица Даринка!{S} Још за живота купио кућу у варо |
д ње.{S} А то, што јој сад госпођа Ната и опет меће на душу, јесте ништа и нико мањи ни већи ве |
дневном реду. </p> <p>Па и госпођа Ната и госпођа Рашићка, када су једна другој правиле „физите |
што, ваљда, замишља у себи госпођа Ната и сад, па купи све гдегод шта, као да неће на пут него, |
<p>Кад је Јован дошао кући, пође и Ната и Катица, да спавају.</p> <p>Катица оде најпре, да још |
</p> <p>– Боље нашли! отпоздрави и Ната и Даринка у један мах.</p> <p>Трива већ сишао с кола па |
<p>На то ће најредовније пустити и Ната и Ката који уздисај и сузу у спомен својих покојних, па |
оручио је матери још пре једнога сахата и јаче, када га је по једном дечку звала нешто у дућан, |
а и поп Стева постао ревностан катихета и месни школски управитељ – сувише ревностан.{S} Мало к |
доба остао је поп Стева и опет катихета и месни школски управитељ, али тек да у недељи дана јед |
тњастом крестом, што се преко дана шета и ракољи по буњишту око кокошака, мисли, ко је он је.{S |
оворити.{S} Она, што каже и сама, ринта и ради у поп-Стевиној кући као црв.{S} А уме, да удеси, |
у двориште, па истерала ћуриће из врта и затвара за собом вратаоца, а кола у двориште.</p> <p> |
неста блага, неста пријатеља, па неста и њега.{S} Куд је, где ли је, Бог би га знао!{S} Говори |
<p>– Не водите бриге! – удари и Криста и слатка у један глас.</p> <p>– Гле мене!{S} Како бих с |
к иначе мирољубив и добричина, па доста и у годинама, и он већ ратоборнији.{S} Нешто га подиже |
а Ната и опет меће на душу, јесте ништа и нико мањи ни већи већ главом њезин мацан.{S} Ено га, |
деце ради, а дакако, још је била држећа и млада доста.{S} Не би ништа.{S} Засуци рукаве, па, шт |
исијуму</title>“ од Милована Видаковића и „<title>Крв за род</title>“ од Милованова „посинка“ Ј |
морни труд и сувремена ученост и Рајића и Мушицког дуго ће остати узором омладини, која има да |
пут.{S} Иначе јако упада у очи празноћа и неред, каквога воле млади нежењени. </p> <p>Мушкарци |
ињао и Бошњака и Србијанца и Херцеговца и Сремца и Бачванина и Дубровчанина и ове и оне; па је |
а то и говорим.{S} Од како је Брајковца и *Брајковчана, нису имали таке школе, као сад.{S} Треб |
ница, пера, истрињена дувана, палидрвца и тако даље.{S} У углу поред пећи пар ципела, а о зиду |
.{S} То задржала и Катица, па њена деца и данас зову Давину тејком.{S} Па тако и сви у селу, и |
једи.{S} Све се разишло од куће: и деца и девојка и слуга.{S} А већи краве ће доћи скоро из пољ |
звони, но највише тек за то, да бабица и кума, ако би се десило тог дана какво крштење, знају, |
и библиотека, а радионица, и читаоница и пушионица. </p> <p>Господин парох има у сеници тој св |
нута стара плетена а неолепљена кошница и у њој паламара, чивија, жица, чекића, длета, кљешта, |
шњака и Србијанца и Херцеговца и Сремца и Бачванина и Дубровчанина и ове и оне; па је увек, каж |
ве нешто спомињао и Бошњака и Србијанца и Херцеговца и Сремца и Бачванина и Дубровчанина и ове |
другом му насу у чашу хладног теочинца и насмеши се на њега.</p> <p>Он је загрли око врата, из |
ко је заталасао најврелије осећаје срца и душе српског народа својим лаким песмама, опевајући м |
шићка. – штета је за њега, да се потуца и пребија по селима.{S} Ја то и опет кажем.{S} Оно јест |
осао!</p> <pb n="19" /> <p>У том дотрча и Зорка, Катина кћерка.{S} Била код попине Јелене, па в |
о!{S} Натарошу! – укори га његова лепша и милостивија половина. (Као бојаги, ту је варошкиња.) |
срце чисто и не окаљано.{S} Твоја душа и срце сад је као онај прах на крилима у лептира, а обр |
ојачава само снагу и наду млађаних душа и приличи њихову добу, а и не слуте, колико ће се весал |
ад је штогод здраво жалостиво, па слуша и по каткад шмркне од жалости, Госпођа Ната окрене пећц |
од стола.</p> <p>Јелена базазлено слуша и попу и Бранка.{S} Са свим је излишан био притисак гос |
не залута.{S} Већ да му увређена љубав и преварена вера у поштење с болом врисне: „Од кад те, |
ком последњи бој бије између себе нарав и васпитање.</p> <p>И Зорка се обесила Даринци о руку, |
осподар начеоник, човек иначе мирољубив и добричина, па доста и у годинама, и он већ ратоборниј |
пет је, бојаги, утишава супруг, избацив и опет једну „досетку“: „сестру по Еви!“</p> <p>– Ако н |
рв, па му одлане.{S} Не би било с горег и чешће.</p> <p>Учитељ, Милан Кнежевић, тукао би се сад |
м револуционарним именом, кад га је Бог и Христос примио у своју општину од крштенога кума под |
{S} Да се држао тога, па да га види Бог и њега и Тинку и синчића му!{S} Али Арсенију се други з |
он:{S} Нек сврши гимназију, па, ако Бог и срећа дадне, таман ће ти у добри час доспети за капел |
за тог ђачића;“ а на некаквог Мушицког и Рајића, не знам, нико не осврће ни главе!{S} Он се чу |
</p> <p>– Изашао је проглас Карловачког и Бечког одбора:{S} У другује недељу пренос костију Бра |
да, њега завеја мећава једне зиме голог и гладног у заветрину у Маркову крчму у Брајковац; ту с |
не знаш, где ти је муж; а Бог зна, кад и какав ти може од куд искрснути на једаред из ненада.{ |
ема којима ће морати удешавати свој рад и своју снагу.{S} Бродови живота њихова несу се још нав |
а бити...{S} Нема сумње, да је Ната сад и то хтела да каже и да би то рекла, да није ту – „дете |
а за сеоскога трговца.</p> <p>Ту је сад и та варошкиња, Даринка.{S} Познао се с њом у недељу, к |
ао плавичаст пламичак.</p> <p>Ти си сад и душом и телом лептир, – рекла му је мати, када га исп |
евојка од њена заједања.{S} Па тако сад и немамо никакве...{S} А кад човек и оде у Карловце, ак |
у лицу, то му сведочи бистар јој поглед и неусиљено понашање, у том га утврђава њено српско вас |
жине.{S} Ту ћете најбоље видити спровод и чути песме. </p> <p>– Одоше у саборницу.{S} Једва доб |
ску школу.{S} Ја ћу бити, мати, као год и уја.</p> <p>Тинка се заплака, па стиште сина на своја |
поп Стеван помишљао, да ће бити кадгод и проводаџија, па, ето, под старост дотерао и дотле.{S} |
рајковцу.{S} Ако би се то уздање кадкод и уздрмало сувишним каквим захтевањем од стране његових |
зда на углед, како ваља љубити свој род и своју веру.</p> <p>Него Бранко Радичевић дубоко је за |
ко Радичевић, шта он вреди за наш народ и шта значи ово величање његова спомена.{S} Око тога му |
ичевића.{S} Необични дар, неуморни труд и сувремена ученост и Рајића и Мушицког дуго ће остати |
ћер.{S} Побринула се та добро и за себе и за њу.{S} Знаш ли ти, да ће она израдити код поп-Стев |
ти на стану.{S} А Тинка спремала и себе и дете. </p> <p>Данас отишла Тинка из Брајковца; а сутр |
, шијући белом свету, па хранити и себе и дете под туђим кровом и на туђем огњишту.{S} Али коли |
е најпре да оживи у успомени неке особе и прилике, о којима је, чини му се сад, и чешће могао и |
а у српству и с ове и с оне стране Саве и Дунава?{S} Је ли треба спомињати толике народне сабор |
лаве, па хвале бога, што су остале живе и здраве.</p> <p>– Отишао је, – рекла би Јелена.</p> <p |
Сремца и Бачванина и Дубровчанина и ове и оне; па је увек, каже, говорио, да је то једно и треб |
рија просветна завода у српству и с ове и с оне стране Саве и Дунава?{S} Је ли треба спомињати |
ил ракију.{S} Него док трајало и његове и женине сиротиње, даде све до последње крпе, а не задо |
(а чак је и благајник дигао мало обрве и удостојио декламатора својим погледом), резултат је б |
} Али је бар тврду веру дала, да ће све и сва порадити и код чике, поп-Стеве, и код матере, гос |
ском манастиру писати богословске књиге и историју Срба, Бугара и Хрвата,... како та два књижев |
по то удам ма за кога.{S} Има она каде и чекати.{S} Али као велим, он је твој, па биће и теби |
он не дође.{S} Бар да је после серенаде и прошао онуда, кад је изгледала на њега као озебао сун |
S} Но ипак осети, да неко близу застаде и куцну у капак.</p> <p>Капак се диже.{S} Испод њега пр |
p> <p>– Одбегла.{S} Јуче на ноћ нестаде и ње и Кнежевића.</p> <p>– Не говори!</p> <p>– Нема ту |
S} Идем у воће.</p> <p>Поп Стева устаде и изађе, па забрави за собом сеницу.</p> <p>Окренуше је |
је та намишљена старина; па сам устаде и диже чашу:</p> <p>– У нашем венцу има једна ружа...</ |
дали били ван села.{S} И сад, ето, седе и разговарају се, како ће што боље да удесе село, што г |
чијаш.</p> <p>Таман Трива притегао узде и замахнуо Бачком ђиватком, да одудари преко коња, па д |
ор између Јована и Дабижића, којима оде и учитељ у помоћ, – ни оштро супрушко објашњивање измеђ |
а, трговаца, занатлија, то више слободе и благостања.{S} Без материјална напретка и добростања, |
— примети Ната сестри, кад дође до воде и замочи руке, да их пере, – могао би ти Трива штогод п |
х времена.{S} Бележник вели: „Нека буде и у паклу вашара!“ Благајник мисли:{S} Куд сви Турци... |
ван у небрану грожђу, док збиља не нађе и своју кућицу, те стрмоглавце у њу!</p> <p>Таке забаве |
спођа Јелисавета Рашићка, ипак јој дође и девојче само поквареније. „Дете, за Бога, не треба ни |
е морају, свашта чути.</p> <p>У то дође и Маца, те се разговор и због тога о томе прекиде.{S} Н |
on" /> <p>Кад је Јован дошао кући, пође и Ната и Катица, да спавају.</p> <p>Катица оде најпре, |
у пред девојкама или у крчми..{S} Прође и каква друга Катина из детињства, прија-ова или сека-о |
умње, да је Ната сад и то хтела да каже и да би то рекла, да није ту – „дете“, Даринка, а деца, |
ај свет може говорити.{S} Она, што каже и сама, ринта и ради у поп-Стевиној кући као црв.{S} А |
море, где борба за живот као вихор диже и ваља вале то себичних страсти то племенитих смерова.{ |
?</p> <p>– Синоћ.{S} За то је гост брже и погодио, куд се иде из Брајковца него у Брајковац.</p |
ећ доћи, – рече Даринка, па се као трже и поцрвени, кад примети, да је споменила то име на свој |
би?!{S} Често се после картања развезе и пијанка.{S} А он мора ту бити, да декламује.{S} Ко би |
што види, да народ зна за Бранка, да је и народ осетио жељу Бранкову.{S} То вече ће му остати у |
е брата свога као пребита сирота, да је и после тога с братом мрази?!{S} Ко зна, каквим је блат |
о, троши своје силно благо.{S} Можда је и трагична судбина, прерана смрт тога ђенијалног младић |
поје, док се винце пије... „— догод је и једног ваљда српскога ђака.{S} Талијани имају своју с |
ан, блажен.{S} С осмејком тим загрли је и сан...</p> <p>Госпођа Катица у другој соби метнула у |
> <p>Даринка духну у свећу.{S} Угаси је и леже.{S} Неко време држаху је Зорчине руке око врата, |
и не разуме, шта ови говоре.{S} Њој је и то друштво и таки разговор нешто ново.</p> <p>Јелена |
а велико уживање бележниково, (а чак је и благајник дигао мало обрве и удостојио декламатора св |
стима изишла из собе...</p> <p>У том је и Бранко легао.{S} Почео био да чита.{S} Нашао негде на |
о је доста.{S} Али да је умео, могао је и више.{S} Човек се мора збиља дивити нашима старима, д |
ш решио, дал да иде Јовану.{S} Дошао је и спрам куће његове, па не зна, шта ће.{S} Не би било л |
ила неко време у Брајковцу, на право је и поштено, да јој то врати бар за један или ма и за два |
рема ономе, чијега се суда боји, ако је и уверен)да му „кругове његове“ не може побркати.</p> < |
ом и на туђем огњишту.{S} Али колико је и то лакше, него трпети пијаницу и убојицу мужа, који с |
е сад са свим прошла. </p> <p>Колико је и Даринка узрујана, ипак примети, како је Јелена бледа |
мах стаде опет на прозор. „Ој, пуно је и препуно среће!“ подвикну учитељ из свег срца, е, заис |
е гадно, то је... </p> <p>За јамачно је и опет Рашићкина папуча потапкала по поп-Стевину жуљу, |
квирио и украсио њим собу.{S} Али то је и једина слика у целој соби.{S} Уза зид је постеља и на |
ему, као да се осећа нешто крив, што је и њега и матер му тако одбио као блато с ногу, па би за |
евности народне.{S} А то је оно, што је и најозбиљније <pb n="50" /> српске научнике покренуло, |
де сама њему, момку, у кућу, или што је и она као у опће што кажу за женскиње, у конзаквенцијам |
не да већ никако ни преиначити“, јер је и јавила Кати по њену Јовану, кад ономад беше у вароши |
днеговаше, и научише се србовати, ту је и отац српске књижевности, ту је Вук Караџић први пут, |
у, па јој још неје била...</p> <p>Ту је и кочијаш Трива с колима. </p> <p>Послужавка Криста трч |
мар, на стародавне домаће добре обичаје и моралу Брајковцу тако опасан атентат, да не могоше на |
аред то почети?{S} Али Јован се одсмеје и одговара се, као да има још времена.{S} А Даринка опе |
А осети, да јој је ипак криво, што неје и он дошао, што неје нашао за вредно, да дође најпре ов |
ео, па опет отрчао с децом.{S} Ако није и он код кола.{S} Знаш, да стрепим, кад се игра то коло |
а негују којекакве кактусе и белагоније и друго још којешта, што није ни лепо, а камо ли му мир |
{S} А зује и брује данас нешто крупније и мисли у глави пречасног конзисторијалног присједатеља |
р добро, како ће изводити своје теорије и стављати ипотезе. </p> <p>Па му данас не пада на умни |
елин и учени Соларић, па мудри Доситије и преблаги Милован Видаковић... и толики други славни и |
и свакидашњи; па се врзе око њих двоје и кечи им сваку реч. </p> <p>Колар са својом сестром ст |
их обадве, Јелену и Даринку, испоређује и пресуђује, пред самим собом.{S} Колико би да је непри |
д по чистом јутарњем ваздуху.{S} А зује и брује данас нешто крупније и мисли у глави пречасног |
е онако и онакве, какви јој ваљда брује и у души... </p> <p>Пред цветном неком ливадом не мога |
рпски народ клонути, догод уме да штује и мртве поборнике, (на ту је реч баш особито узахао,) п |
ић, па макар поп Стева дигао „и кундаке и кондаке“ против „омладине, што само изумева идеје.“</ |
и, а у идеји Бранковој, све без разлике и политичне и друштвене странке, које вру у нашем јавно |
!</p> <p>НЕГДИНСКА ХРОНИКА</p> <p>СЛИКЕ И УСПОМЕНЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>О БРАНКУ РАДИЧЕВИЋУ |
ђа Ката одби толике општинске бележнике и сеоске трговце, па одржа све, што остало после Игњата |
Јована и Кнежевића, а ова између Зорке и Бранка.{S} Зорка пресавила своју књигу, па чита своју |
и у јесен нагрну раденици из целе Бачке и Баната у виноградарску радњу, или кад се у октобру ис |
а. </p> <p>Да Бог ме, да су прорешетале и на ситно и на крупно решето и садашњост.{S} Тако госп |
и – пита друга другу, кад се поздравиле и пољубиле.</p> <p>Јелена не зна, шта да одговори.{S} С |
младеж провесели!</p> <p>То је најпосле и госпођа Јелисавета морала одобрити, (да је варошкиња |
писар, „дочепала ледине“, па тера даље и игра увређену љубав, кује, док је врело.</p> <p>Ја ра |
га поп Стева уведе у свето православље и у књигу крештајемих.{S} Иначе црквењак одзвони, па ха |
спахија, који има хиљадама ланаца земље и према томе и опрему.{S} Кад видиш, како народ лако пр |
ико... не знам већ коме, послушао би ме и учинио А ти...</p> <p>Види Поп Стева, да је тренутак |
има хиљадама ланаца земље и према томе и опрему.{S} Кад видиш, како народ лако прима моду, нем |
а што вреди, него шта кошта, па по томе и цени.{S} Тако ти је данас време, кћерко.</p> <p>— Ја |
пире о чему с чиком, онда видим, да уме и више коју рећи.{S} Али увек Бранко има право.</p> <p> |
не би имао никакве користи од штампане и писане књиге својих учених синова, на које, сиромашан |
у“.</p> <p>Одборници лете на све стране и наређују, како ће се програм што свечаније извести.{S |
је ројеве; под њом после ручка прилегне и дремуцка: под њом чита новине и премишља о ономе, што |
о кикот и клицање.{S} Таман да се дигне и да види иза џбуна, ко је то, а пред њ испаде мала Зор |
ајковачкога под прозорима попине Јелене и да допру до Стајића, док већ и он не дође у двориште |
сподина“.{S} Далеко је, дакако, од мене и помисао, да бих ја делио, ваљда, с народом своју муку |
ста штошта да преврне, доста да спомене и мртвих и живих, и када се збије у самоћу, а камо не ћ |
вно, да су и оне биле исто тако искрене и исто тако слатке према њој; па јој дале омирисати, ка |
еш се, ваљда, угледати на те наше учене и неучене докторе, што траћкају своје драгоцено време у |
рилегне и дремуцка: под њом чита новине и премишља о ономе, што се њега тиче, а мало разабира з |
<pb n="62" /> за члана српске омладине и народњачке странке, те држи редовно и народњачке нови |
а Ната, а запурила се сирота од врућине и гурања кроз свет.</p> <p>– Још на станицу хајдете с н |
ештеника.{S} Господа свештеници се чине и невешти, а ти, учо, издири за народност, па кад ти тр |
</p> <p>Понда неје могла, а да не ошине и Даринку, како је ћуталица, али подла и подмукла. „Исп |
Бранковој, све без разлике и политичне и друштвене странке, које вру у нашем јавном и друштвен |
тој „красној Српкињи девојци“, да почне и сама мислити о њој, и још већ мада јој обрати пажњу н |
S} Понда шта ћу?{S} С њом зло, а без ње и горе.</p> <pb n="21" /> <p>Ната опет узе да се хвали |
>– Одбегла.{S} Јуче на ноћ нестаде и ње и Кнежевића.</p> <p>– Не говори!</p> <p>– Нема ту шале. |
ка, стару славу и нове невоље од Немање и Косова до данашњег дана; па је пошалицама и младачким |
га света, а овај употребио наше незнање и неумење, па нас експлоатише и уништава као зубача пле |
чице.{S} Ту је мала тестера за навртање и скрњивање воћака; ту вазда још друга што вртарскога ш |
у, туђ, јер предвиђаше, да их и мишљење и назори деле ужасном провалијом.{S} Нуз то и зазираше |
ева с плавичасто-зеленим лишћем од фење и другим то модријим то блеђим зеленилом, те се све пре |
. </p> <p>- Госпођице Јелена, без сумње и ви ћете нам помоћи.{S} Ви тако лепо певате, – примети |
и немир уђе у њега.{S} Хтео би да доспе и у читаоницу, где одбор издаваше још последње налоге, |
каквим нико још пре њега, а попут једре и здраве народне поезије, песмом, као најзгоднијим оруђ |
аком својим о томе.{S} А он опет зазире и од „омладинца“, као да <pb n="71" /> меће на коцку не |
p> <p>Попа се дигао, па пажљиво растире и онако већ до најситнијег патрићка догорелу полушку св |
жагор светине, која се устумарала горе и доле, дође до ушију познат женски глас с радосним уск |
вукло ма куд, полетела би.{S} По најпре и једино, до душе, полетела би била тамо преко потока о |
о већ и заборавио на ујака; а кад га се и сетио, неје имао повода, да се загрева љубављу каквом |
ојим се, забранила би ми са свим, да се и састанем с тобом...· Да јој кажем, кад се вратимо из |
дна права“; а ја, бога ми, видим, да се и наши народни браничи, „поборници“, наплаћају од народ |
у разговор с Бранком и Даринком, да се и он „помеша међу свет“, док су му сви остали иначе оби |
рски дневник.{S} Можда је мислио, да се и он кадгод баци у који српски пчеларски лист каквим до |
као би је тим пре, што се уверио, да се и сама гошћа одушевила за „ту идеју“, што би рекао Раја |
није, него да слегне раменима, па да се и он придржи „начела“ Брајковачкога благајника: „Куд св |
инућу ти шешир до земље.{S} Немој да се и на тебе примени оно:{S} Кога мрзи да ради, тај је веч |
че и чеше око мајсторице Јуле као да се и сам препоручи особитој њеној милошти.</p> <p>Још га о |
атеља највише светују о том, како да се и Брајковац и Брајковчани покажу том приликом. „Треба < |
е може, ето, ни он, да пропусти, ада се и сам не умеша у струју, што се заошинула оне године по |
а завршен је спровод. </p> <p>Отпоја се и последња песма, а многи и многи још се не разилазе.</ |
ецу, па – види Бог!..</p> <p>Даринка се и Јелена ухватиле испод руке, па ходају испред госпођа- |
те Бранкове речи.{S} Попа и Рашићка се и нехотице погледаше.{S} Свако, наравно, по свом рачуну |
ли из вароши пре беседе.{S} Радовала се и селу.{S} Радовала се, да види тетку, браћу, сестру, д |
ница, не могу.{S} Преудавати се у ма се и горе патила.</p> <p>На том и остало.</p> <pb n="31" / |
осим господе из среза и суда којима се и тако мало кад који Брајковчанин обрадује, баш кад дођ |
о, да се чуло широм по Брајковцу, па се и они око кола осврнуше и погледаше на брежуљак.{S} Зап |
селу и госпође враћају са села, кад се и коло око крста разилази, те млађешина треба и пре да |
нађе се код Даринке.</p> <p>Састале се и поздравиле, као да се бог зна колико дуго несу виделе |
, износе пред „физите“.{S} Нахвалиле се и накоштале свега.</p> <p>Деца, Јелена и Даринка, нестр |
постоњака, чаше зазвечаше.{S} Некоме се и столица измаче и стропошта. </p> <p>И опет:{S} Мно-о– |
збиља или из шале.</p> <p>Оженићете се и покајаћете се! – уплете се бележник хладнокрвно, а за |
p> <p>– Да Богме, да бог ме, кад сте се и ви женске успалиле за омлатином!- вели попа смешљиво; |
<pb n="99" /> изгубивши наду, да ће се и вечерас састати с њим, и уверивши се зар још боље, да |
мисли:{S} Куд сви Турци... „Наћи ће се и још когод.{S} Звезде на небу певачкога Брајковачкога |
!</p> <p>Стотинама деце из света уче се и васпитавају тамо, и буду људи... и гора и боља од мог |
p> <p> Таман!{S} Та, ње ради највише се и предомишљао, да л да сврне к свом другу.{S} Сам неје |
жи против сунца.</p> <p>А Даринка би се и смејала и заплакала.</p> <p>Једва се око малих зарана |
е не би показао сметен.{S} Готово би се и смео био, ето, на први мах, да га Даринка прва не поз |
ледом.</p> <p>– Бранко?!</p> <p>– Ви се и опет правите да ништа не знате.</p> <p>– А ти опет св |
толики други славни и преславни; али се и данас славе!{S} Тек...{S} Тек...{S} Доста је то од ње |
S} Само да га нико не дира! – нашали се и Јелена. </p> <p>Где је Бранко? – пита Јован, па тек с |
оће да играју само господина.{S} Или се и не мисли на то, да трговцу треба више од нешто капита |
ећи пуне чаше, испили чаше, цмокнули се и два и три пута – и, дакле попили брудершафт, то јест, |
S} Али хтети на тај рачун прославити се и постати популарнијим, као што су неки ради можда, или |
равиле? – пита госпођа Ната, а крсти се и стала на потегу, па се ухватила за лотру, да се попне |
у.</p> <p>– Боже, помози! – прекрсти се и помоли се; Ната, па се успе на кола и ували у седиште |
/p> <p>Иди, синко, – вели. – помешај се и ти мало међу свет.{S} И онако слабо имаш кад посла са |
ре ту, али никад неје марила, да јој се и једно дете мора везати за село.{S} Не ће се кућа Гојк |
поскакута с ноге на ногу па, кад јој се и тако споро учинило, залети се у кућу. </p> <p>- Госпо |
поред другога у тихој луци, у којој се и један и други озбиљно спремају, да сваки својим путом |
јом сестром стоји до зида.{S} Па чак се и њих двоје тргоше како попина Јелена врисну.{S} А кола |
е је једно баш и припитомило, те сам се и тамо осећао, колико толико, свој.{S} Наука је једина |
да истерају насртљиву мушицу, што им се и у нос увлачи; само што зазвечи ланац на огрљаку, кад |
весеља чика-Перина.{S} Том приликом се и деца боље срађају.{S} А мајке се теше и челике надом, |
према њему.{S} Поп Стеван, опет, ако се и приволео на Рашићкино наваљивање, да доведе Бранка ку |
ема њој; па јој дале омирисати, како се и њих не тиче, шта свет говори; оне живе, дакако, за св |
је дошла у братовљеву кућу.{S} Како се и не би, јадница, осетила сретном, кад се напатила код |
ин Стајић“, него само Бранко: толико се и тако се радо о њему разговарало.)...</p> <p>Уз пут на |
а му сефтеишемо нов еспап.{S} Бранко се и не обазире много на њих.{S} Неје му ни стало до ове в |
p>Нико је неје приметио, не само што се и сама за времена скрила, већ и пун сен округле багреме |
оналног газдовања.{S} Данас... данас се и за то тражи интелигентан човек, човек... не „господин |
а.{S} Засуци рукаве, па, што кажу, у се и...{S} И госпођа Ката одби толике општинске бележнике |
е, опростио се са свима.{S} Убезекну се и поп Стеван и госпођа Рашићка.</p> <p>– Па што тако на |
брачних обавеза према њему.{S} Можеш се и преудати.</p> <p>Мој син ће, – одговори она, – за цел |
е у лонцима, а негују којекакве кактусе и белагоније и друго још којешта, што није ни лепо, а к |
е допада, тек не могу срцу да одоле, те и они удесили збор.</p> <p>Ох, како је дивно, слушајући |
ти, то јест, да ли је та донела дете те и те младе или жене на крштење.</p> <p>Као да сунце Дар |
леге дали сте се на професуру, па ће те и ви лепо тако да спремате омладину на госпоство.{S} Је |
али су се збиља физите код госпође Нате и Катице мало дуже позабавиле, тек, ето, брзо прође вре |
а у кујну, па нек учи Лепо је дати дете и у лер и на васпитање; али треба, Бог ме, женском дете |
а хоће да јој помогне, па се.{S} Уплете и она: „Први санак мира вечитога.. </p> <p>А Зорка нест |
и.</p> <p>– Хвала вам!{S} Ви тако умете и да храбрите, да сам сад опет слободнији. (Понда се за |
нко прође поред прозора, уђе у двориште и оде у своју собу. </p> <p>Из оне лепе куће с оне стра |
ни радним даном на вечерње, ако у опште и звони, но највише тек за то, да бабица и кума, ако би |
шла с њим у кућу, па сад не зна, шта ће и кут ће пре.{S} Да га остави, па потрчи по Мацу, или ћ |
и ми свуда. , баш сам радознао, како ће и то у Карловцима испасти.{S} Чисто не могу да верујем. |
стало после Игњата.{S} Ако Бог да, даће и најмлађег сина у школе.{S} А није рада, ни кћер да уд |
ароднога позоришта, па онда – ево среће и за њега и за српску позоришну уметност!{S} Госпођа бе |
попа нешто кошка и с учитељем.{S} Биће и ту њена масла.{S} А момак ваљани вредан, како само мо |
ута, где без бујице није могао.{S} Биће и међу вама после бујице омладинске вас <pb n="54" /> в |
.{S} Али као велим, он је твој, па биће и теби право. </p> <p>– Са свим ми је право, са свим... |
да дође, те јој се поклони!{S} Ал биће и то.{S} Све је удешено,... по њену рачуну, све.</p> <p |
вету завиди.{S} Сваки то може, што хоће и како хоће, а он мора на своју катедру, или умрети!... |
н не уме да почне разговор.</p> <p>Хоће и наше село да се прослави, – беше му прва реч.{S} Од њ |
по њену рачуну, све.</p> <p>Та превешће и њу Јеца жедну преко воде, ма да се колико пући, вели |
осле тога отишао је сам попа у Карловце и нашао стан за Тинку згодан, како ће моћи и по неколик |
она подиже опет к њему своје миле очице и милокрвнога погледа.</p> <p>– Али не мога одолети њег |
о бадава Даринка моли и преклиње, плаче и дури се, да мати одгоди, „бар док прође беседа“!{S} Ш |
азвечаше.{S} Некоме се и столица измаче и стропошта. </p> <p>И опет:{S} Мно-о– га-а-ја... </p> |
глед Бранков, па, ако му је образ иначе и могао доста да поднесе, сад се нађе у великој неприли |
им понашањем.</p> <p>– Добро је, – рече и потајно се насмехну.</p> <p>А Јелени одлану.{S} Но је |
о коло...</p> <p>– То већ знам! – кличе и опет Даринка, и још већма је поли пламен по лапитима. |
у њу.</p> <p>– Не, не! – кличе девојче и опет весело, као обично, па га опет ухвати. – Не срди |
штитницу.{S} Заковратио реп, па се вуче и чеше око мајсторице Јуле као да се и сам препоручи ос |
срце само тоне на ту страну, па му вуче и душу и мисао за Даринком.{S} Јелена живахна, разговор |
д.{S} Госпођа Ката и данас чува крунаше и сребрњаче, све нове новцате, као да су онај час испод |
и деца боље срађају.{S} А мајке се теше и челике надом, да ће им деца бити боље среће од њих... |
жње оному говору, што претпоставља више и ума и срца у <pb n="65" /> женскиње, која може да се |
, када је она мислила, да је се он више и не сећа, он се ње ради свађао с писарем, који је у ср |
ни сам за што, нада, да ће она највише и поклонити пажње оному говору, што претпоставља више и |
помена.{S} Око тога му се мисли највише и врзу.{S} Да се обазре на оваке слушаоце, ови ће или п |
е моћи бити ништа.</p> <p>**...*Ударише и краве из поља.{S} Или се кравар данас боље пожурио не |
е незнање и неумење, па нас експлоатише и уништава као зубача племениту биљку, као филоксера ви |
>Величанствен тренутак.</p> <p>Изнесоше и мртвачки сандук с последњим земним остацима млађанога |
Зорчине руке око врата, док не клонуше и опет у санку.{S} Даринка се дала у мисли.{S} Беше то |
рајковцу, па се и они око кола осврнуше и погледаше на брежуљак.{S} Запева познати усклик: </p> |
лико га је заболело, а познаје га скроз и скроз.</p> <p>Да говорим толико... не знам већ коме, |
а, или лис, или јазавац какав, можда би и жртвовали за њихову љубав какво тане.{S} А овако изба |
Јовану, па да је поздрави.{S} Можда би и отишао био, да га госпођа Рашићка не посла поп-Стеван |
екором: – шта теби фали Не знам, шта би и с тобом било, да се ниси оженио.</p> <p>Даринка се см |
и боља од мог сина.{S} Па за што не би и он:{S} Нек сврши гимназију, па, ако Бог и срећа дадне |
е за њега пред кћерком.</p> <p>Могао би и у вароши где бити славан човек, – рече госпођа Јеца.{ |
о међу људима, међу ближњима!“ рекао би и опет покојни Ђура, као што је један пут и рекао од пр |
аравно, по свом рачуну.</p> <p>Право би и имао, – примети Рашићка. – штета је за њега, да се по |
/p> <p>Млади трговац се окљува, како би и он прешао у разговор с Бранком и Даринком, да се и он |
ању о породичној срећи, о раду, о борби и заборавио, што рекао ујаку: „Поштен човек треба најпр |
га бог ме; па има и за што.{S} Нек љуби и стопе поп-Стевине.</p> <p>Чујем... видила би јој кћи |
стисне, већ му је подала, па је он љуби и милује по милој вољи.</p> <p>– Бојиш ли се можда кога |
хајдете с нама, понда на Стражилово ви и не морате, мама, ићи,– вели јој Даринка...</p> <p>Пуч |
астирскога воћњака, посрћући „од љубави и од вина“.</p> <p>Као што рече Јован, пречасни господи |
дошли!</p> <p>– Боље нашли! отпоздрави и Ната и Даринка у један мах.</p> <p>Трива већ сишао с |
де.{S} Него је ипак по неки пут исправи и опомене, где како треба.{S} Но за то Зорка мора да тр |
оји ради онаки исти посао, од кога живи и он, народ, него од најсавршенијег агитатора, адвоката |
ваздушном мору...{S} Или дивљи голубови и грлице јатомице залепећу крилима за каквом савуљагом, |
ик народни презрели беху у оно доба сви и мањи и већи књижевници, па и сам Рајић и Мушицки, чак |
<p>Отпоја се и последња песма, а многи и многи још се не разилазе.</p> <p>Стајић са својим гос |
е неколико година, а то памте још многи и многи Брајковчани, неје Брајковац био тако с неруке н |
им, учим себе ради, као годи ти и други и трећи.{S} Кад кажем, да бих био на селу учитељ народу |
с се заустави на једној ташци, па лебди и не миче се; час суне <pb n="15" /> на земљу као стрел |
жник игра жандара!{S} Па ипак увек седи и зева код играча.{S} Него за што и не би?!{S} Често се |
ађом у Нови Сад, да тамо буду на беседи и Бранкову дочеку и не знајући, да железни воз из Пеште |
а им се кристалишу појмови.{S} Ослободи и друштвеном поретку, о приликама, у које могу запасти |
еш и мајсторицу,... знаш!{S} Него обиђи и ти, мој брате, по каткад.{S} Опет је, знаш, друкче, к |
ком.{S} Па тако и сви у селу, и старији и млађи.{S} Кадгод је у Игњатовој кући било каква већа |
па временом мој наследник и у парохији и у кући? – рече поп Стева поверљивије.</p> <p>Хвала, у |
новине.</p> <p>Него зна Јеша, да споји и практично са лепим.{S} Млад човек је, до душе, и жеља |
/p> <p>– А лепу је буквицу очитао и уји и својој несуђеној пуници!</p> <p>Госпођа Јеца све овак |
дим на врата.{S} Око сенице, чује, зуји и бруји вредан народ по чистом јутарњем ваздуху.{S} А з |
{S} Само чино, само по чину!{S} Па паки и паки-поп!..</p> <p>Е, па тако седи јутрос, ето, поп С |
око тога се врзу, ето, и сад по толики и толики пут.</p> <p>Него почела већ да се једи.{S} Све |
великим орахом, па гледи већ по толики и толики пут, како је воћка понела.{S} На њено питање, |
е наше књижевности несу некакав Мушицки и некакав Рајић, као што је Јелена мало час била рекла, |
га места у тим крајевима?</p> <p>Има ли и једнога Србина, који иоле разабира за наш јавни живот |
већ дохватио шешир.</p> <p>– Хоћете ли и ви?—– шану бележниковица Јовану.</p> <p>– Куд сви Тур |
ва не поздрави:</p> <p>– А!{S} Јесте ли и ви ноћашњи?{S} Браца баш сад устао.</p> <p>– Е, добро |
паметније са собом, да видиш, не ће ли и он окренути на боље.{S} Ако ми не верујеш, иди ма у к |
.{S} Једва га је, до душе, упамтио, али и оно мало успомене не беше врсно, да и у њему изазове |
сиром и залива грло белим вином.{S} Али и он наравно мисли, да мора нешто рећи, бар у корист св |
уше, вешт момак за таку прилику:{S} Али и она не зна, шта да каже. </p> <p>Неколико обичних реч |
зеленога Нимрода, како се слабо трзали и утргли око лова.{S} Да им се уз пркос учловио гдегод |
па кад ни ту нису могли прокопсати, или и прескочивши тај степен, а они одмах хајд у господство |
ад оду у Руму, у Ириг, у Митровицу, или и даље куд у варош.{S} Неје што се Марко боји, да би му |
а узабере, па га брзо за тим забаци или и изгуби.{S} Или би провирила кроз прозор, као да неког |
уп!...{S} Па... најпосле, шта су стекли и трудољубиви Орфелин и учени Соларић, па мудри Доситиј |
њој.</p> <p>И тако бадава Даринка моли и преклиње, плаче и дури се, да мати одгоди, „бар док п |
исмених, који су тек из туђих уста чули и научили бар „Коло Бранково“, па до првих књижевних ум |
ље, сви би заједно на светковину.{S} Ми и онако мислимо, да код матере одседнемо.{S} Ја баш каж |
еко луба дебела орахова дрвета, те шуми и жубори као на некој водојажи, да се мало даље изгуби |
„Код разбијене канте“ у Марковој крчми и прекраћивали дуго недељно време.{S} На столу, дакако, |
ован Видаковић... и толики други славни и преславни; али се и данас славе!{S} Тек...{S} Тек...{ |
баш њен син.{S} Каже Стајић.{S} А мени и не пада на ум који Стајић.{S} А и он је био с Јованом |
злато, – опет ће Ната Кати, – а ти мени и не кажеш, где су ти деца?</p> <p>– Јован је отишао у |
када и тога нестане, када утрну спомени и на то, остаће нешто, због чега ће Карловци остати у с |
зговарају, на прилику, о врту, о живини и тако што, чему је кад време.{S} Али госпођа Јелисавет |
што ће да се вија са Зорком по планини и по виноградима, да беру цвеће по ливадама, да пију во |
стоји ли пред вратима портир у самурини и у гајтанима а с неким скиптром у руци, или се врата з |
је то, наравно, благодаран, да се учини и више, него што је уистини било.{S} Хоће да се све то |
вет“, док су му сви остали иначе обични и свакидашњи; па се врзе око њих двоје и кечи им сваку |
дни презрели беху у оно доба сви и мањи и већи књижевници, па и сам Рајић и Мушицки, чак и неум |
т од сунца, па га затвори.{S} Те склопи и књигу, што лежаше уза њ, а само што је завирио у њу, |
р шири своја шарена крила, час их скупи и дигне у вис, да му се боја и на горњем и на доњем дел |
зала.</p> <p>– Не водите бриге! – удари и Криста и слатка у један глас.</p> <p>– Гле мене!{S} К |
ека данас строги критичари и естетичари и осуђују неке његове стихове, као да су пука проза и к |
језику.{S} Нека данас строги критичари и естетичари и осуђују неке његове стихове, као да су п |
чин, да би свој стари грех према сестри и сестрићу загладио, осећао се туђ према њему, туђ, јер |
је били, траже што бољу парохију.{S} Ти и твоје колеге дали сте се на професуру, па ће те и ви |
а што учим, учим себе ради, као годи ти и други и трећи.{S} Кад кажем, да бих био на селу учите |
вај Боже, на онај свет,</p> <p>А ето ти и опет, већ по толики пут, госпођице Даринке, јединице |
ивила!“ – он се пожури, па узе извијати и завијати: </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја. |
ђаковати.“ Да!{S} Понда треба помишљати и на своју кућу, на своје огњиште, на своју породичну с |
и овака два самохрана женска грла, мати и кћи, госпођа Ната и госпођица Даринка!{S} Још за живо |
а, нити ће имати свршетка, а то је мати и материнска љубав:{S} Сад му тек изађе пред очи њен ли |
Даринка, Бранко и Јован, него им и мати и тетка Ната одобравају и хвале смер.{S} А највећа је њ |
ога оца свога, како је тај умео ринтати и радити.{S} Кадгод бејах код куће, водио би ме собом н |
Даринку.{S} И једва једаред ће истрчати и отићи по девојку.</p> <p>– Ала је то прашина, слатка, |
<p>Освану дан, када је ваљало отпочети и Брајковачкој омладини, да се спрема, како ће у свом с |
ну. </p> <p>Поред тога дете може добити и благодјејаније у конвикту блаженопочившег патријарха |
Игњата Јаковљевића.{S} Но треба радити и бар одржати.{S} Да извади Јована из школе?{S} Да га с |
рду веру дала, да ће све и сва порадити и код чике, поп-Стеве, и код матере, госпође Рашићке, к |
е младост; старост ће јој увек завидити и роптати на њу.{S} Поток хучи и бучи, прави више буке |
у лулицу на подугачком чибуку, запалити и пушити...{S} И сад, пуши и замаглио у уској сеници св |
сти очи, шијући белом свету, па хранити и себе и дете под туђим кровом и на туђем огњишту.{S} А |
ким.{S}Ту је живина, па треба нахранити и скоткати!{S} Ту краве дочекати, па помусти!{S} Па ваз |
акве!{S} Сви знамо, шта нам ваља чинити и како се владати, не треба нам команде.</p> <p>- Чујеш |
е.</p> <p>На то ће најредовније пустити и Ната и Ката који уздисај и сузу у спомен својих покој |
онога, да декламује песму о браца– Анти и разбијеној канти.{S} Дакле жива скаче изнад нуле, то |
м који пут, декламовао ону о браца-Анти и разбијеној канти на велико уживање бележниково, (а ча |
ретку, о приликама, у које могу запасти и према којима ће морати удешавати свој рад и своју сна |
крв пролити, кад зажеле то његови гости и рачуни.</p> <p> А ту су сви, ту је Брајковачко цело п |
..</p> <p>Страх пређе све.{S} А радости и изненађењу, мислиш, не ће бити краја целу ноћ. </p> < |
д дрско телејише упљувке своје подлости и себичности разним интересима напретка и разлозима пор |
радост, што ће у тој великој свечаности и она да суделује.</p> <p>Пре него што ће синоћ деца по |
шту.{S} Марко је јунак, који зна и рећи и утећи, као и на страшну месту постојати, па не жали, |
уштено и остављено, можда, доброј срећи и само себи, кад му је Бог дао матер, најбољу срећу. </ |
се рока не зна.{S} Може нас тамо затећи и берба...{S} Јеси ли навукла рукавице: ...{S} Добро је |
ашао стан за Тинку згодан, како ће моћи и по неколико ђака држати на стану.{S} А Тинка спремала |
ицу, да види, – кад ће поп Стеван проћи и вратити се на вечерње.{S} Но колико јој збиља стало д |
два пут рећи.{S} Те кад отпратише кући и „чичу“, начеоника, нађоше, да је сад најзгоднији трен |
крста на игранци.{S} Па се враћају кући и певају: </p> <quote> <p>„<l>Кад је Бранко умир’о</l>< |
ма се опажало живо кретање.{S} Карловци и Карловчани спремали се, да свечано дочекају госта, ко |
ао и на то, даа је у кући већ било речи и о томе, да ће се ићи у Карловце.</p> <pb n="98" /> <p |
м, па јутрос са неколико убедљивих речи и јаче подбунила.{S} Навалио се леђима на зид, где је в |
на цепаници, с којом се већ толико бочи и која га стаде толико зноја, те у мало не удари по сво |
завидити и роптати на њу.{S} Поток хучи и бучи, прави више буке него Дунав.{S} Па тек кад полет |
па да је похвали пред тетком из вароши и пред сејом.{S} А њих две се нагле радознале.{S} Мали |
p> <p>Чујем... видила би јој кћи вароши и лера, да није поп-Стевина џепа!</p> <p>– Него ја не б |
а!{S} Још за живота купио кућу у вароши и настанио се тамо.{S} Таман да поживи у миру, а капља |
“ новцу, јер исти тај грех носе на души и остали.) Ми учимо јуристерај, да „бранимо народна пра |
одило у кући поп-Стевиној, носи на души и на образу свом сама госпођа Јелисавета Рашићка, ипак |
ку, запалити и пушити...{S} И сад, пуши и замаглио у уској сеници свој да баш видиш, како куља |
ља дим на димњак.{S} На огњишту се пуши и ври у пуним лонцима, а цврче батаци на угрејаној маст |
није пустити и Ната и Ката који уздисај и сузу у спомен својих покојних, па ће прећи на други р |
од то доба није нашао за вредно, да јој и речи рекне, осим што је јуче у певачкој школи пробао |
Ниси никад слагао.</p> <p>Кнежевић јој и опет узе обасипати ручицу пољупцима.</p> <p>– Мати је |
а народа у јужној Угарској, у Хрватској и Славонији, могу смело и поносно довикнути: „Нови Саде |
на ново дигао и ударио темељ политичкој и државној слободи донде заборављенога српства.</p> <p> |
м, као да му је ко на жуљ стао, – немој и ти тим незнабожачким, тим револуционарним именом, кад |
цу.{S} Засукала рукаве, па чисто на њој и уредно, као што само може бити.{S} Иде, а спушта рука |
дити код поп-Стеве, да све припадне њој и њеној кћери?{S} Две хиљаде јој је писао, чим је ушла |
на врху, од којих свака носи други број и казује место, где треба да се окупе чланови ове или о |
ковцу још неко честит!{S} Биће још ипак и од</p> <p>Брајковца нешто! </p> <p>Ето, зашто је дола |
.{S} А наше жене,... и људи, и сви, чак и поп Стева, српски православни свештеник,... сви купуј |
ижевници, па и сам Рајић и Мушицки, чак и неумрли песник неувелог <title>Горског вијенца</title |
кћер!</p> <p>Јован прсну у смех.{S} Чак и бележник мало се не угуши, како се засмејао.</p> <p>– |
100" /> крајевима.{S} Али баш стога чак и Новом Саду, где је толико времена већ средиште свему |
, –да су познавали Бранка лично, па чак и консхолари му били које у Карловцима које у Темишвару |
препоручују по нешто ново, па да је чак и некаки Орлић и Коњовић и не знам ко пронашао новију и |
и кокетно погледа у Јована. </p> <p>Чак и Јован умуче.</p> <p>А Јеша кад немаде с ким да полити |
сад и немамо никакве...{S} А кад човек и оде у Карловце, ако и посети своју сестру, мислиш, да |
о воље за шалу.{S} Тако сухопаран човек и не зна, шта је шала.{S} Поп Стеван је осетио поглед Б |
ви као један.{S} То је наше зло од увек и било, што смо пуштали једном све, па, ето, чим га нес |
веним с кајмаком, на који му се сад тек и већи апетит отворио, што зар хоће на њему да излије с |
мој капелан, па временом мој наследник и у парохији и у кући? – рече поп Стева поверљивије.</p |
итељима у школама у месту као свештеник и као природан старешина српске православне црквено– шк |
д сваким.</p> <pb n="27" /> <p>Бележник и један одборник играју баш жандара, а остали како који |
е Поповића о браца-Анти.{S} А благајник и бележник од то доба, чим се мало ђорну, одмах терају |
ин, да се не пати!{S} Шат буде помоћник и заштитник удовој Матери сестрама И брату, док ови сам |
к један пут!...{S}Други пут!...{S} Цмок и трећи пут! ...{S}И опет!...{S} Све пуца!{S} То је рад |
на пример „вечитих правника“ доста, ал и ти хоће да играју само господина.{S} Или се и не мисл |
помешали с осталим друштвом.{S} Учитељ и Јован, а и Бранко пристао уз њих... унели се, па дока |
асова, а највише писарев.</p> <p>Учитељ и сувише добро познаје енергију Брајковачке интелигенци |
од одушевљења.</p> <p>– Него морате нам и ви помоћи! – рећи ће Бранко, па употреби ту прилику, |
шој вишој школи нашу књижевност, па сам и мами читала о Бранку и из Бранка.{S} А и покојни тата |
ота онај кицош гаћан са свиленим перјем и китњастом крестом, што се преко дана шета и ракољи по |
ица паропловског друштва окићена грањем и венцима, а на мосту, што води слађе на сухо, подигнут |
дигне у вис, да му се боја и на горњем и на доњем делу танких крилаца прелива сад као седеф са |
таву, те што живља планина с поветарцем и она живља и вољнија.</p> <p>Није дуго тако потрајало, |
лена и Даринка, Бранко и Јован, него им и мати и тетка Ната одобравају и хвале смер.{S} А најве |
ав, кује, док је врело.</p> <p>Ја радим и ринтам у овој кући...{S} Па, ето, како ми се мука мој |
ра наша није још ни на столу, ја мислим и држим, нити могу на ино, а да не</p> <p>– Сад ће бити |
зела озбиљно,– дода онај.</p> <p>Мислим и сам тако, – примети Бранко.</p> <p>У том ето још једн |
ћи им трошне остатке животне у сребрним и златним кивотима у велелепне храмове.</p> <pb n="101" |
нареченога у калуђерству Доситеја: њим и с тим списат и издат</title>."</p> <p>Како се обрадов |
иког песника, седне он на лађу, а с њим и Јован Јаковљевић, па дођу доле, да баш на извору буду |
овори, како треба да сам пријатна с њим и искрена.{S} Ја и не могу друкче ниским.{S} А он и зас |
дошли!{S} Ко не би био рад тако добрим и милим гостима!{S} Добро нам дошли!</p> <p>– Боље нашл |
“...{S} Не зна, како ће пред поп-Стевом и својом кћерком да га се нахвали.{S} Још да јој испадн |
хранити и себе и дете под туђим кровом и на туђем огњишту.{S} Али колико је и то лакше, него т |
равна само оној, што је постала с Богом и нестаће је с њим, што, дакле, нити има почетка, нити |
осле се нашли сви пред школском зградом и чекају, да учитељ распусти децу из школе. </p> <p>При |
дланчио, те је шиба троструком камџијом и заиграва пред искупљеним својим вршњацима.{S} А ови з |
а цео народ прихватио свом вољом својом и српским одушевљењем.</p> <p>Како се обрадовао био Бра |
ако би и он прешао у разговор с Бранком и Даринком, да се и он „помеша међу свет“, док су му св |
чину собу.{S} Надвирила се над Даринком и Зорком.{S} Прекрстила их обоје изнад главе.{S} И за т |
год овчија сира, па да га с црним луком и хладним меканим хлебом једе на мамурлук.{S} Прижегло |
а Јаковљевићка села, као обично недељом и свецем после подне, кад посвршава послове по кући, пр |
у себи повукао, кад се састао с Јованом и учитељем, те видео, како, <pb n="44" /> особито овај |
штвене странке, које вру у нашем јавном и друштвеном животу, а поштено мисле.</p> <p>Јелена је |
ајати.</p> <p>– Имали смо ми већ једном и организовану омладину. —</p> <p>– Са старачким идејам |
свет толико на силу Бога грађа са мном и присваја?“</p> <p>– Шта сте се замислили опет саду – |
е Даринчину радовању, те се смеје с њом и тражи, на прилику, с које стране препелица пућпуриче. |
ми Рашићка.</p> <pb n="36" /> <p>– Гром и пакао!</p> <p>Поп Стева претрну. </p> <p>Рашићка осет |
та је!“ мисли благајник, кад за вечером и после вечере заређале здравице, као да му је до сад с |
лежниковицу.</p> <p>Писар се гуши сиром и залива грло белим вином.{S} Али и он наравно мисли, д |
рили се, ваљда, лов ловећи ваздан гором и планином.{S} Но ни целим данашњим својим трудом не би |
указа мила главица са црном пуном косом и у глави два гарава ока.</p> <p>Учитељ се стискао уза |
се у ма се и горе патила.</p> <p>На том и остало.</p> <pb n="31" /> <milestone unit="subSection |
пруг, ни онако нежан брат.</p> <p>У том и Тинкин Александар израстао дечко из основних школа.{S |
када би се сада састао с госпођом Катом и с госпођицом Даринком, јер је већ једаред био с њима, |
о, да остану у друштву с госпођом Натом и с госпођом Катом, па се отискоше у врт.</p> <p>Јелена |
трчи тркуница, уплашена коњским топотом и зврком од кола.{S} Застане над каквом рупом, учлови с |
Иди по светлости, ићи ћеш правим путом и не ћеш склизнути на странпутицу.</p> <p>Тако скупља и |
же, на све стране, а све за њеном децом и својом невољом.</p> <p>Госпођа Ката остала без мужа п |
лети.{S} Ох, полетела би Јелена и душом и телом!{S} Али мора да га притискује рукама.{S} Понда |
част пламичак.</p> <p>Ти си сад и душом и телом лептир, – рекла му је мати, када га испраћала у |
на део комшилук, само не зна поп Стеван и ви; а и пошиница је већ омирисала. –</p> <p>– Неће го |
е са свима.{S} Убезекну се и поп Стеван и госпођа Рашићка.</p> <p>– Па што тако нагло?</p> <p>– |
твар још није готова, – теши поп Стеван и њу и себе. – Све ће то још бити, како треба да буде.{ |
зив, ујаку за љубав, да неје ту и Јован и да не осећаше збиља потребу, да се одмори.{S} Готово |
ав, која их привлачи.</p> <p>Тако Јован и Бранко гледају у отворено море, у јаван живот свој ка |
погледом), резултат је био, да су Јован и Јеша на једаред укрстили своје деснице, држећи пуне ч |
но знала.{S} Само ће је донде још Јован и Даринка поучити, где треба да рашири руке, где да их |
ри пут.</p> <p>– Лаку ноћ!</p> <p>Јован и Бранко се одвојише.{S} И оде сваки својим путом.</p> |
итељ Богом повереног му стада одликован и постао конзисторијалним присједатељем.{S} Више шта, м |
ља дође, а мени ти се не зна ни благдан и свагдан.{S} Ни на кога се, слатка, ослонити, ни колик |
погледа милокрвно у њега, откиде један и задеде га себи на груди, а други пружи Стајићу.</p> < |
S} А ко је томе крив?{S} Као да и један и други избегаваше интимнији разговор.{S} Бранко би теш |
ругога у тихој луци, у којој се и један и други озбиљно спремају, да сваки својим путом отисне |
дан по један остане редовно Марку дужан и сваки одбије тек од рачуна, што га он по каткад с ким |
.{S} Колико је попа Стева био задовољан и сретан, како му сестра привређује, толико је уздисао |
војих учених синова, на које, сиромашан и онако, троши своје силно благо.{S} Можда је и трагичн |
је задро у озбиљан живот; али је искрен и прост.{S} Обадве још у оном добу девојачком, у ком по |
ле, шта су стекли и трудољубиви Орфелин и учени Соларић, па мудри Доситије и преблаги Милован В |
огледаше онамо.</p> <p>Ако крик Јеленин и неје био по оној ноти, коју је млади учитељ навио на |
ила Славнића.</p> <p>Честит био домаћин и на гласу био чика Пера.{S} А Славнић официр у граници |
та ће <pb n="32" /> бити у свету.{S} Он и његова најближа околина с најближим посредним, па и н |
{S} Ја и не могу друкче ниским.{S} А он и заслужује, да је човек с њим искрен.{S} Па ја га и во |
-Стевана, ето, неје ни приметила, да он и не оде на звоно у цркву; неје ни приметила, да у Брај |
ао, не пријања, баш Бог зна како, маџун и скоруп!...{S} Па... најпосле, шта су стекли и трудољу |
сим што је јуче у певачкој школи пробао и њен глас, али са свим онако хладно и озбиљно као и ос |
ко далеко одлагати.{S} Ко је рано легао и рано се оженио, није се покајао.{S} Не ћеш се, ваљда, |
знурену и понижену Србију на ново дигао и ударио темељ политичкој и државној слободи донде забо |
ојима је, чини му се сад, и чешће могао и требао мислити, ако ничега другога ради, бар да сад н |
ке браца Рада слуга, па је љуто зауздао и подланчио, те је шиба троструком камџијом и заиграва |
Бранко одговорио, како је у очи исмејао и ујака и Рашићку, и. т. д. </p> <p>–Јух, јух, јух! –- |
у своју кућу.{S} Па то је прилика, као и мало да се боље позна. </p> <p>Попина Јелена...{S} До |
аку кап млека, којим га је одојила, као и под онога, који јој сваку сузу, што је негда над њим |
бор, који је пратио Бранка од Беча, као и целу светковину у забуну.{S} Тако Бранко преноћи на П |
ироте удовице.{S} Ти си, да Бог ме, као и удовица, кад немаш мужа...{S} Александре, хоћеш ли се |
Боже мој, секо. – рећи ће, до душе, као и до сад, Ката Нати, – зар то мора бити?</p> <p>– Немој |
исто тако потребни ваљани учитељи, као и у вароши, ако не још и потребнији.{S} Ето, он је крат |
и...{S} Да Бог ме, ти си јој, рећи, као и отац, како си је примио од мене место њена оца.{S} Ја |
је јунак, који зна и рећи и утећи, као и на страшну месту постојати, па не жали, ето, ни крв п |
ележниковица нежно продрмуса руком, као и нехотице, своје шишке на челу, па лаким погледом прол |
ад које се било то друштво састало, као и на то, даа је у кући већ било речи и о томе, да ће се |
сто толико правично или неправично, као и они, који се не хвале, да „раде за народ“.{S} Свештен |
емој ти ту мени! – одговориће опет, као и до сад, Ната Кати.– Знам ја, шта је дечија радост.{S} |
темељу, или ће пустити зета у кућу, као и њен отац, па како Бог да.{S} Тек док је ње живе, не п |
и–или“ вели Јован:</p> <p>– Са свим као и његова назови– ујна, – примети бележниковица са знача |
али са свим онако хладно и озбиљно као и осталих?{S} Синоћ га је дуго и дуго чекала на прозору |
у Брајковцу, па зна и црквене скоро као и брат јој. </p> <p>И тако се искупило прилично друштва |
{S} Додијало им овде гоњење за веру као и у Турској, па се просто одселили у Русију, па тамо на |
а мислиш?{S} Сам му писао, па му послао и путна трошка, само да дође.</p> <p>– Бога ти, прекину |
– рече Бранко галантно, колико је знао и расположен био. – Три године је скоро, како несам био |
тата, каже, тако је све нешто спомињао и Бошњака и Србијанца и Херцеговца и Сремца и Бачванина |
а Бога зна, за што је Тинкин муж пропао и заблудио у свет!</p> <p>Исто тако неје могла, а да не |
оводаџија, па, ето, под старост дотерао и дотле.{S} Мучна улога!{S} Неблагодаран занат!{S} Ама |
а доведе Бранка кући, ако је то сматрао и као неки начин, да би свој стари грех према сестри и |
му сестра привређује, толико је уздисао и био несретан за својом покојном...</p> <p>Дође у Брај |
куће, водио би ме собом на сваки посао и говорио би ми, како се шта ради.{S} Па сад се дивим м |
бини овостраних Срба?{S} Где је ускрсао и где је сахрањен последњи сан овостраних Срба, – војво |
беле,</p> <p>– А лепу је буквицу очитао и уји и својој несуђеној пуници!</p> <p>Госпођа Јеца св |
пред зору заспао био.{S} Али чим устао и обукао се, опростио се са свима.{S} Убезекну се и поп |
>Њихов жагор само је, да Бог ме, увећао и онако велики жагор, што се разлегао по пространим ход |
серијом.</p> <p>Једва око поноћи дошао и Дабижић до речи, да наздрави оној идеји која живи у с |
не примети њену неприлику, јер сад ево и бележника са благајником, а са бележниковицом иде опш |
убави!), док „деца“ не дођу.</p> <p>Ево и наше деце! – повика госпођа Јеца, кад виде своју кћер |
м лаким песмама, опевајући му разумљиво и са жарким родољубљем витешка дела наших предака, стар |
зна, каквим је блатом каљала име његово и његове матере, да замаже очи слабом човеку, па да себ |
нио.</p> <p>Даринка се смеши, ал готово и не разуме, шта ови говоре.{S} Њој је и то друштво и т |
да.{S} Зна он, дакле, шта је то Српство и родољубље, а од како се зна, исповеда се <pb n="62" / |
равила и на Брајковачко певачко друштво и на сврху, рад које се било то друштво састало, као и |
шта ови говоре.{S} Њој је и то друштво и таки разговор нешто ново.</p> <p>Јелена гдегод стане, |
о јој поклонио браца Јован; а зна много и на изуст.{S} Па библиотека њена броји већ и десетак к |
иљно као и осталих?{S} Синоћ га је дуго и дуго чекала на прозору, и он не дође.{S} Бар да је по |
огу преко колена, па мисли.</p> <p>Дуго и дуго му нису таке мисли долазиле на памет, па се упео |
је „црква под небесје, олтар часни брдо и долина, тамјан мирис, што се к небу диже из цвета“ и |
ајник. – Ако је дошао, за цело је донео и коју боцу из Варадина.</p> <p>Ја сам му рекао, до душ |
на кола и ували у седиште.</p> <p> Сео и кочијаш.</p> <p>Таман Трива притегао узде и замахнуо |
е.{S} Па се у жалости својој, кажу, био и заверио, да не ће никад довести у своју кућу страну ж |
толико за свој род, можда би пришио био и златну јаку“, казало се у неком листу, оглашујући њег |
е „сад одмах“ доћи, па је устао већ био и пошао.{S} Али је баш дошла у разговор најзанимљивија |
ким показао.{S} Више пута му је баш био и одвратан, што је „таки“, као што о њему суђаше „матер |
и усклик: </p> <quote> <l>„Ао свете мио и премио,</l> <l>красно ли те вишњи удесио!“</l> </quot |
ачки збор.</p> <p>Све то учитељ покупио и наговорио, да се здруже.</p> <p>Одоше у учитељеву соб |
ића.{S} Учитељ га већ набавио, уоквирио и украсио њим собу.{S} Али то је и једина слика у целој |
који хоће све да разумева; па је мотрио и Јелену.</p> <p>Благајник седи, па посматра све око се |
ди, да се ради око начела, што она, ако и не може да схвати, ипак осећа, да је лепо и добро, ка |
..{S} А кад човек и оде у Карловце, ако и посети своју сестру, мислиш, да сме то њој казати?{S} |
и, да би се од мене могао истесати, ако и не какав практичан ма и мали Лоренцо Штајн или Некер, |
ли осећа, да је питомији према њој, ако и не примећава, како је то необично брзо дошло.</p> <p> |
, поквариће јој се кћи поред ње.{S} Ако и зна, да све, што се догодило у кући поп-Стевиној, нос |
<p>– Господо, – диже се бележник, – ако и јесте лепи српски обичај, да се тек са печењем почиње |
нео још, тако рећи, пре зоре.{S} Па ако и неје могао никога разуверити, сам је себе тешио... </ |
рекао би, још већма чује, како јој јако и нагло бије рођено срце.{S} Но ипак осети, да неко бли |
ва, његова најмилија тема, о томе, како и за што наш народ пропада; Јеша воли да „политизира“, |
ујне звуке, што јој највећма годе онако и онакве, какви јој ваљда брује и у души... </p> <p>Пре |
Ви сте мушки увек тако комотни!{S} Тако и чика!{S} Само да га нико не дира! – нашали се и Јелен |
и данас зову Давину тејком.{S} Па тако и сви у селу, и старији и млађи.{S} Кадгод је у Игњатов |
ове на супротивне стране, па им се тако и путови укрсте, не ће зар један на другога, већ један |
нам се изненадила.</p> <p>– Ја сам тако и уговорио с Јованом.</p> <p>– И не питаш, где ти је уј |
што тражи.{S} До подне је још како тако и прошло; него после подне се отегло као цео дан.{S} Је |
а се спреми за село, – дочека исто тако и жедни писар.{S} Онда ћемо после певања код Марка, – п |
дете, простирући меке рубине исто тако и под онога, који јој пеленом загрчава сваку кап млека, |
ена обрадовала својој другарици, толико и више криво њеној матери, госпођи Јелисавети, Рашићки, |
би имају своје Карловце.{S} Осим толико и толико знаменитих Срба, који у Карловцима или поникош |
ико радује том Јелена и Даринка, Бранко и Јован, него им и мати и тетка Ната одобравају и хвале |
већ једног дана прошетају деца, Бранко и Јелена, по Брајковцу испод руке Поред оне премудре Ка |
ходамо а вас нема!</p> <p>Јован, Бранко и учитељ се упутили девојкама.</p> <p>Колико Јелена сло |
учи глава од неко доба.{S} Свуда Бранко и само Бранко!{S} Успалили сте се као...</p> <p>Рашићка |
а српскога.</p> <p>Ту књигу узео Бранко и вечерас да чита.{S} Али, као обично, кадгод је, било |
амо кући.</p> <p>Тамо је вечерас Бранко и Јован.{S} Чим су вечерали, дошао је Јован по Бранка, |
> <p>Тек обадвема беше у тај мах Бранко и његов нагли одлазак у мислима. </p> <p>Као да осећају |
вени, па затрепта очима. </p> <p>Бранко и сам осети, како је оштро то рекао, па не ће ни да му |
та, ваљда, резултат је био те на широко и на дугачко развезене орације, којој неје ништа сметал |
интимнији разговор.{S} Бранко би тешко и дошао у Брајковац, на ујаков позив, ујаку за љубав, д |
за вино ил ракију.{S} Него док трајало и његове и женине сиротиње, даде све до последње крпе, |
<p>- Боже мој, – опет она, али сад мало и с прекором, – тако ти лежи на срцу!</p> <p>– Ето ти ј |
подеси згодна прилика, кад сам се мало и надао! - одговори Јован те наслони пушку уза зид. – В |
ћу ја децу пустити.{S} Него морам мало и школу отворити, да уђе чиста ваздуха унутра.{S} А мож |
што треба.{S} Госпођа Јеца се као мало и поутеши, али... тек... тек...</p> <p> А Јелена се сад |
, како је оно учитељ отишао онако нагло и срдит с њена прозора, неје ни била с њиме, осим јуче |
е пропустио већ толико силно пиво, бело и црно вино и све, што рекао онај, осим петролеума.{S} |
нко Стајић.{S} На њему лако летње одело и сламњи шешир.{S} У руци држи некакву књигу, а на бео |
ој, у Хрватској и Славонији, могу смело и поносно довикнути: „Нови Саде у заман ти хвала, када |
ка.</p> <p>– Збиља!{S} Па ту је за цело и она.</p> <p>– Не знаш ништа?</p> <p>– Шта да знам?</p |
че, а мало разабира за оно, што је било и шта ће <pb n="32" /> бити у свету.{S} Он и његова нај |
још већма заволеше, замилова се Данило и Ната.{S} И чика Пера благослови брачну свезу њихову.. |
доносио у ћупи вина, а код њега се пило и ликовало по често.{S} Но да је био таки гениј, као шт |
уши, па их омутком сена из кола истрљо и по леђима и по ребрима и по ногама.</p> <p>А на Натин |
изволе они најпре к нама доћи.{S} Знамо и ми варошки ред.{S} Ал по мени могу и изостати, – рекл |
помиње:</p> <p>– А да за то сам га тамо и послала</p> <p>– Александра?</p> <p>– Да, Александра. |
У том начеоник, као да њих тројице тамо и нема, запева своју најмилију, тихо, по свом начину, т |
.{S} Чика је одобрио.{S} Треба да одемо и код тетка-Тинке.</p> <p>Нова неприлика за Јелену.{S} |
И још се од нас захтева, да потпомажемо и књижевност, да купујемо и растурујемо књиге, да...{S} |
а потпомажемо и књижевност, да купујемо и растурујемо књиге, да...{S} Како ко проговори, зине н |
исмо ништа свршили, који једва да умемо и слутити, како се води туђа брига, једва да и назиремо |
о! – додаће Бранко. – У ову недељу ћемо и ми овде да држимо своје село у корист преноса и споме |
> увести унутра!“</p> <p>– Да приредимо и ми овде какво село у ту цел!{S} Предложи учитељ.{S} С |
од имати у кога да се угледа; а почнимо и ми паметније са собом, да видиш, не ће ли и он окрену |
оглашујући његову смрт изненада.{S} Но и да му је све седморо деце заживело; хватао би се крај |
еда постојано у очи, и, што му се давно и давно неје придесило, – поцрвене, е, поли га, Бога ми |
о неје никоме казао, јер би морао јавно и повући реч на траг.{S} А повукао би је за цело, као ш |
утврђава њено српско васпитање кућевно и школско.{S} Но, што код свега тога не пада њему ни на |
улицом.</p> <p>Дође јој од пре редовно и госпођа Рашићка, те разговарају, на прилику, о врту, |
е и народњачке странке, те држи редовно и народњачке новине.</p> <p>Него зна Јеша, да споји и п |
ао и њен глас, али са свим онако хладно и озбиљно као и осталих?{S} Синоћ га је дуго и дуго чек |
каква је вера.</p> <p>– То ти је једно и исто.{S} Кажи младости јуност или омладина, младост ј |
је увек, каже, говорио, да је то једно и треба да буде једно.</p> <p>Зорка већ опет дотрчала с |
од видиш да је њено, све је то слободно и, што она каже, „божије па наше“.</p> <p>– Па шта тебе |
ложи учитељ.{S} Стајић скочи одушевљено и још одушевљеније прихвати учитељев предлог.</p> <p>Јо |
{S} Дете не треба никад да је напуштено и остављено, можда, доброј срећи и само себи, кад му је |
пролећно сунце, па одсјајује непомућено и у веселим очицама и са ведрог чела, па јој се ведрина |
већ толико силно пиво, бело и црно вино и све, што рекао онај, осим петролеума.{S} Но он сам, т |
; ако га се, може бити, кадгод случајно и сетио био!</p> <p>Мора бити кадгод нешто од њега...{S |
це се окрену Зорци.{S} Дете спава мирно и тихо као анђелак.{S} Румен је прелила по обрашчићима. |
ао, кога се он доцније тек онако свесно и савесно латио, те га и онако сјајно извршио, да је од |
Да Бог ме, да су прорешетале и на ситно и на крупно решето и садашњост.{S} Тако госпођа Рашићка |
к, ето, брзо прође време, кад се обично и госпође сеоске враћају кући из посете.{S} Па сад се т |
од носа, – проговори поп Стеван одлучно и као да некога љуто хоће да укори, а опет да изгледа и |
л, ја ипак држим, да то мора бити мучно и досадно непрестано капати над књигом.</p> <p>– То ме |
за љубав; Могла сам ја и без тога лепо и красно живети, где хоћу, а овако...{S} Ух, ух, ух!{S} |
може да схвати, ипак осећа, да је лепо и добро, кад сене само толико радује том Јелена и Дарин |
и за њену ћер.{S} Побринула се та добро и за себе и за њу.{S} Знаш ли ти, да ће она израдити ко |
дозна, ко је дошао.{S} Баш му то добро и дошло.{S} Нема ти, вели, несноснијег посла, него глед |
се журимо на Дунав.{S} Сад треба скоро и топ да пукне.</p> <p>– Децо, ја то не ћу моћи све изд |
могао момку одмах с неба па у ребра: то и то је.{S} Из далека добар косач замахује.{S} Међу нам |
се потуца и пребија по селима.{S} Ја то и опет кажем.{S} Оно јест да и у вароши може бити опет |
вадесет и толико година?!{S} Учим ја то и говорим.{S} Од како је Брајковца и *Брајковчана, нису |
ова, бог ме, ни онда, када би Јелена то и споменула, не би смела запитати: „За што је отишао?“< |
зори деле ужасном провалијом.{S} Нуз то и зазираше од њега, да му кадгод не пребаци, па још, мо |
обра мисао, што му паде на ум, а нуз то и мирисни фрушкогорски ваздух красне летње ноћи учинише |
ујака:</p> <p>– Гадно је од вас, што то и++ спомињете!</p> <p>Поп-Стеви се смрче. </p> <p>– Дер |
орешетале и на ситно и на крупно решето и садашњост.{S} Тако госпођа Рашићка неје могла да проп |
јединице јој кћерке, па ће онако срдито и опет по толики пут:{S} Па баш сад?!</p> <p>Та, за кој |
ка“ Јакова Игњатовића...{S} Ту је често и мајсторица, па и Криста. („Боље да ми је ту, него да |
описе по политичним листовима, ко често и уводне чланке, ко хоће да ствара јавно мњење?{S} Људи |
ваћеш га, ако сачуваш душу и срце чисто и не окаљано.{S} Твоја душа и срце сад је као онај прах |
а иду. <pb n="61" /> Понда мисли, а што и да дође он амо?{S} Ваљда га се тиче когод овде?</p> < |
седи и зева код играча.{S} Него за што и не би?!{S} Често се после картања развезе и пијанка.{ |
и држао узде, и знало се, бојаги, нешто и видило се, тобож, некога рада, макар да се заман вика |
леном.{S} Као да јој је сад крива нешто и она, па се боји, поквариће јој се кћи поред ње.{S} Ак |
оспођа–Натом.{S} Давина се одавно нешто и својака с Јаковљевићима.{S} Једаред јој донео покојни |
песама и других ствари читали по нешто и из „<title>Мезимца</title>" или из „<title>Басана</ti |
рижиже сунце.</p> <p>Поп Стева приденуо и ручник за рупицу испод врата у своју хаљину.{S} Госпо |
p> <p>~ Ено га, стриже ушима!{S} Кренуо и он! – пришапута писар милостивој госпођи бележниковиц |
<p>– Што зна цело село, мора знати бар и натарошевица, – обрецну се она.</p> <p>– Ја ништа не |
S} Па би добре маме, да прозру мало бар и у будућност, макар да отшкрину крајичак непрозриве ко |
ни мислила.{S} Кнежевић је, вели, добар и ваљан млад човек, прилика таман као наручена за њену |
ни ја, одмах с кола.{S} Останите макар и који дан дуже...</p> <p>– Ха, то је добро.{S} Понећем |
читељ дошао, бележник, благајник, писар и други певачи већ су се договорили, како ће после пева |
о ни свога имена данас.{S} Писар, писар и само писар, од кудгод ко иде.{S} Е, па то боли!{S} Он |
женскиње!</p> <p>— А ми? – повика писар и бележник.</p> <p>Благајник погледа учитеља, што значи |
{S} Чувај се, да ти их не препали ветар и сунце преко поља, те да не кажу сељани. „Каква ми је |
дио, осећао се туђ према њему, туђ, јер и оне сродничке пажљивости беше већ нестало у себичному |
у, па нек учи Лепо је дати дете и у лер и на васпитање; али треба, Бог ме, женском детету још м |
вом или грлицом, често би гурнула матер и тргла је иза сна, да је ова преплашено упита, шта јој |
шао.</p> <p>– Морам најпре питати матер и чику. „Ја не знам за што, али чики није нешто право.{ |
Јелена упрла очи у Бранка.</p> <p>– Мир и покој свачијим костима под земљом!{S} Али када се тим |
е о клинцима једне чакшире, стари шешир и зимски капут.{S} Иначе јако упада у очи празноћа и не |
и ћете после њих доћи на ред, – одговор и онај.</p> <p>– Хајдмо ми дотле на пиво! – предложи бе |
/p> <p>У то дође и Маца, те се разговор и због тога о томе прекиде.{S} Но Ката неје пропустила, |
анастирскога воћнака уз искрен разговор и ватреног Радованца.</p> <p>Кнежевићу добро дошло било |
рос је поранио.{S} И кад је видео жагор и необичан живот по Карловачким улицама, које несу тако |
Јелена... ох!{S} Она чује Миланов глас и топи се од милине као масло на топлој прженици... </p |
а ствар неје туђа ствар, него свију нас и свакога појединца подједнако.</p> <p>– Синко, то су т |
алуђерству Доситеја: њим и с тим списат и издат</title>."</p> <p>Како се обрадовао тој књизи!{S |
и довољно разумети.{S} Дође му на памет и Даринка.{S} Чудновато!{S} Од њена суда као да највише |
разна одређена места.{S} А вуче га опет и тамо на овај пут, што води из Брајковца у Карловце.{S |
еван, – а да што сам ја ту већ двадесет и толико година?!{S} Учим ја то и говорим.{S} Од како ј |
рашину и отворио је, а то „<title>Живот и прикљученија Димитрија Обрадовића нареченога у калуђе |
ет.</p> <p>Из мисли га трже весео кикот и клицање.{S} Таман да се дигне и да види иза џбуна, ко |
и сад опет баш та сталност, та строгост и озбиљност у карактеру Бранкову улеваше му то јачи заз |
према нечему неизвесному, где се радост и слутња слива у једно, како још никад неје осетила бил |
дар, неуморни труд и сувремена ученост и Рајића и Мушицког дуго ће остати узором омладини, кој |
а песмом, па паде у неку сентиметалност и кокетно погледа у Јована. </p> <p>Чак и Јован умуче.< |
звезда, која му је јасно показивала пут и светлила му, да не залута.{S} Већ да му увређена љуба |
опет покојни Ђура, као што је један пут и рекао од прилике тако нешто. </p> <p>Ено, матори се м |
мо што се и сама за времена скрила, већ и пун сен округле багреме, једне од оних, што су засађе |
лаве“ На преудају неје ни помишљала већ и деце ради, а дакако, још је била држећа и млада доста |
, па још млада за беседу!{S} А била већ и пре тога као ученица више девојачке школе на беседи с |
за то.{S} Та, адвоката и онако има већ и сувише.{S} А у државној служби, опет, не да се пропев |
м покушају певачкога друштва.{S} Па већ и онако имала би да га пита много, много, да га пита, с |
иши позив“.{S} Тај виши позив он је већ и вршио као члан неке путничке глумачке дружине, где је |
изуст.{S} Па библиотека њена броји већ и десетак које „<title>Дарова доброј деци</title>“ од ч |
е Јелене и да допру до Стајића, док већ и он не дође у двориште свога ујака.</p> <p>Та „дивна и |
мо, колико је грких пилула прогутао већ и данас од бележниковичина пецкања!{S} Дотле га је пањк |
, да се одмори.{S} Готово да је био већ и заборавио на ујака; а кад га се и сетио, неје имао по |
{S} Упамтите, други пут!{S} Ево нас већ и код наших.</p> <p>Под орахом на сред дворишта већ пос |
ни најубедљивији разлози.{S} А Кнежевић и опет не пропусти, да не примети, како би му врло жао |
о има право, да Бог ме, – рече Кнежевић и трже руку.</p> <p>– Шта је теби? – пита изненада Јеле |
ви, дакако, госпођице, примети Кнежевић и истрже своју руку.</p> <p>Јелена хтеде да проговори, |
, па да је чак и некаки Орлић и Коњовић и не знам ко пронашао новију и згоднију кошницу. „Србин |
,... сабор!{S} Треба вама Стратимировић и Бах.{S} Каква слободна штампа?{S} Грдити своје стареш |
мањи и већи књижевници, па и сам Рајић и Мушицки, чак и неумрли песник неувелог <title>Горског |
нешто ново, па да је чак и некаки Орлић и Коњовић и не знам ко пронашао новију и згоднију кошни |
акшић, Владислав, Шапчанин, Лаза Костић и други.{S} Језик народни презрели беху у оно доба сви |
ојица савесно кроје једрила за пловидбу и кују котву, која има кад тад да их овде или онде закв |
витешка дела наших предака, стару славу и нове невоље од Немање и Косова до данашњег дана; па ј |
остане, тај издржи конкуренцију његову и буде бољи од учитеља свога.{S} Па ко се опет смотава |
одушевљено говорила о преносу песникову и још више: одобрила и то, да је учитељ Кнежевић ваљан |
а најстарија просветна завода у српству и с ове и с оне стране Саве и Дунава?{S} Је ли треба сп |
сти мисао за којом новином у пчеларству и воћарству, колико је он могао о њима дознати, кад би |
самопоуздањем, које појачава само снагу и наду млађаних душа и приличи њихову добу, а и не слут |
мо и ми варошки ред.{S} Ал по мени могу и изостати, – рекла јој је са свим озбиљно госпођа Раши |
ње већ четири године.{S} Па има послугу и од Триве.{S} Криста јој је послушна, па радилица, па |
оред стола, проглади прстима кроз браду и лако се накашља.{S} Узе округли ћелепуш са стола, па |
ћ се сетио свога калфовања у Новом Саду и својих љубавних пустоловина по Темеринском друму и Ка |
ога српства.</p> <p>И политичку слободу и књижевни препорођај овековечио је Бранко Радичевић, о |
и оној идеји која живи у српском народу и одржава у њему свест, да не клоне у тешкој ноћи искуш |
него им и мати и тетка Ната одобравају и хвале смер.{S} А највећа је њена радост, што ће у тој |
ма.{S} А ови завидљиво гледају, гледају и диве се... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>– |
а својих кћери, морају већ да помишљају и на зетове.{S} Ја кажем, Стефане родитељи...{S} Да Бог |
не занима разговор удовица.{S} А имају и оне, да претресу малу своју књижицу из свог ђаковања |
и Коњовић и не знам ко пронашао новију и згоднију кошницу. „Србин да нешто изуме, кад је памет |
ут или ни један пут оде на катихизацију и да задржи достојанство над учитељима у школама у мест |
твојего...“ Он зна само за матер своју и више ни за какво добро. </p> <p>– Да, и опет велим, – |
коларевој сестри оте се, Бог ме, у шаку и једно: „Хи!“</p> <p>И остали сви погледаше онамо.</p> |
а тамо буду на беседи и Бранкову дочеку и не знајући, да железни воз из Пеште не ће доћи тога д |
ижевност, па сам и мами читала о Бранку и из Бранка.{S} А и покојни тата, каже, тако је све неш |
тога, па да га види Бог и њега и Тинку и синчића му!{S} Али Арсенију се други занат боље свиде |
чким несташицама дирнуо у живац и мушку и женску омладину народну; та што је најглавније, уз ст |
{S} Па је већ ето, време, да се на селу и госпође враћају са села, кад се и коло око крста рази |
дно), Стефане; Јелена ће певати на селу и ићи ће са мном у Карловце на свечаност.{S} Је л да ти |
вче, да те пољубим, – рече чича учитељу и привуче му главу, те га цмокну у чело...</p> <p>– Гос |
ранкову срцу узавре.{S} Поцрвени, па му и самом криво, што, ето, избаци нешто налик на „курисањ |
ити тек, као жена, као мати.{S} Дође му и ујакова реч на памет; „Ваљда не мислиш, да ћеш вечито |
г присједатеља.{S} Право рећи, брује му и зује у глави још од синоћ, како му је „његова“ напуни |
д дао што за душу његову или за жену му и сина, и њих би метнуо на кеца или продао за вино ил р |
у учитељ из свег срца, е, заиста ћеш му и поверовати, да му срце хоће већ да пукне од среће.</p |
о, опет, и да оде, а да се не јави њему и његовој матери. </p> <p>У тај мах провири Даринка на |
ата седе још, па разговарају о којечему и прежваћу данашњи разговор, што су га имале с госпођом |
бавних пустоловина по Темеринском друму и Казанџијској улици, па се човек „дочепао лепа друштва |
са својим првим возом...</p> <p>Освану и тај дан.</p> <p>Још у јутро рано поврве народ у свеча |
елена била тамо у вароши код ње у стану и ишла у „лер“; како је не знам какав рачун направила, |
мисле кући; него де једну, де још једну и таман сад наручили, да им Маркова домаћица испржи кој |
му се широко поље, да их обадве, Јелену и Даринку, испоређује и пресуђује, пред самим собом.{S} |
тетку, браћу, сестру, другарицу Јелену и...{S} Онај господин, што је био ономад с Јованом код |
а га поверљиво слуша, али се сад окрену и предаде преда се.</p> <p>–Ја ћу да се срдим на вас, – |
м крају српства, а у суседству изнурену и понижену Србију на ново дигао и ударио темељ политичк |
тару књигу.{S} Кад стресао с ње прашину и отворио је, а то „<title>Живот и прикљученија Димитри |
анас дух времена.</p> <p>Стајић уздахну и не одговори ништа. </p> <p>Попина Јелена од оздо, исп |
тељев предлог.</p> <p>Јован се насмехну и не мога да не покаже своју сумњу.{S} Кнежевић му дока |
још није готова, – теши поп Стеван и њу и себе. – Све ће то још бити, како треба да буде.{S} Ни |
ости што од умора. </p> <p>Е,сад грљењу и љубљењу нема, мислиш, краја.{S} Цмок један пут!...{S} |
а.</p> <p>Јелена базазлено слуша и попу и Бранка.{S} Са свим је излишан био притисак госпођа-Са |
били које у Карловцима које у Темишвару и Бечу.{S} Најпосле, и то неје немогуће, неје ни ружно; |
а се придружи бележнику, Јовану, писару и благајнику.</p> <p>Ох Боже! – заплакала се Јелена, ка |
вној“, у разглашеном Карловачком шилеру и „<foreign xml:lang="de">Slibovitz</foreign>“-у.</p> < |
Рећи ће тако с њим две три (опет у миру и љубави!), док „деца“ не дођу.</p> <p>Ево и наше деце! |
ходнику уживају летње вече у разговору и теочинцу, Јелена је у својој соби.{S} Неје палила све |
петнаест пута нудише владичанску митру и он је петнаест пута одби, да може мирно у својем скро |
мора збиља дивити нашима старима, да су и толико прибрали, а без рационалног газдовања.{S} Дана |
познаје Јецу Рашићку, – наравно, да су и оне биле исто тако искрене и исто тако слатке према њ |
покојни Игњат Јаковљевић жив, знала су и господа из жупаније пут, који води амо.{S} Сам пресве |
паст, вратат, прсат, плећат, – па то су и грла,... мој брајко!</p> <p>За то благајник ужива, шт |
ло.{S} Ту је Јаковљевићкин Јован.{S} Ту и попин сестрић.{S} Понда, ево, и ове!</p> <p>Тејка Дав |
не одговори ништа..</p> <p>Данас је ту и Даринка, па се свако труди, да се што боље представи |
јаков позив, ујаку за љубав, да неје ту и Јован и да не осећаше збиља потребу, да се одмори.{S} |
о послужи.{S} Она је, тако рећи, Игњату и свећу додржала.{S} Има род рођени, па неје тако, што |
и о свом бићу, о позиву својем у животу и не подударају, ипак им бродови стоје још мирно један |
ако склапа брак, тај темељ свему животу и поретку у друштву! </p> <p>То ли је, дакле, узрок, да |
ју се други занат боље свидео.{S} Карту и чашу заволи већма него спас душе своје, него кућу и п |
ш не спаваш, сејо?</p> <p>– Ево, сад ћу и ја. </p> <p>Даринка духну у свећу.{S} Угаси је и леже |
га учимо!{S} Ја то увек кажем, а то ћу и сам урадити: треба више учених људи да се помешају у |
: јер ја, као интелигентан човек, знаћу и умећу боље удесити свој рад, те ће моји сељани имати |
<p>– Ваша је мати врло добра.{S} Знаћу и њој захвалити, – рече Бранко галантно, колико је знао |
оћи у Брајковац.{S} Радићу, економисаћу и поучаваћу овај свет у рационалној економији.{S} Хоћу |
приказ Јованов, па пружи руку Кнежевићу и неусиљено се рукова с њим. ·</p> <p>Кнежевић се руков |
више у народу врило о Бранку Радичевићу и његовој прослави.{S} Одмах сутра дан после оног велик |
а Бог ме!{S} Положићу докторат, свршићу и ту формалност; понда ћу доћи у Брајковац.{S} Радићу, |
и већма него спас душе своје, него кућу и породицу.{S} Да је когод дао што за душу његову или з |
шину с хаљина.</p> <p>Ката отрчи у кућу и спрема воде, да се гости умију.</p> <p>– Триво, – кре |
з тога понора, где све заудара подлошћу и нитковством!..</p> <p>Дивна летња ноћ с месечином пов |
ли га, дакле, обасипа толиком нежношћу и пажњом на, која је повод, да је мати његова морала из |
и се, Бог ме, протекцијом или умешношћу и даље докотурали.{S} У нас немају ни појма о томе или |
јутро рано поврве народ у свечаном руху и са свечаним расположењем на станицу Дунавску у Карлов |
} Данас је неколико пута питала и брацу и сеју, кад ће, за Бога, већ једаред то почети?{S} Али |
вчић, Јеша Дабижић.{S} По опаљеном лицу и испуцаним рукама види се, да је вредан човек.{S} Не б |
ико је и то лакше, него трпети пијаницу и убојицу мужа, који сав свој кив, сву своју несрећу у |
ега, код Јуде, и мед за божићну чесницу и зејтин за кандило, што ће да припали пред свог свеца. |
а окрене пећци леђа, наглади своју цицу и клима главом.{S} Марко се врпољи <pb n="14" /> и увиј |
{S} Онда му је његов виши позив на срцу и на језику.{S} Тужи се на цео свет.{S} Младу човеку не |
више у шали, – кад већ знаш и за зубачу и за филоксеру.</p> <p>– Шала на страну, Бранко.{S} Ал |
мо тоне на ту страну, па му вуче и душу и мисао за Даринком.{S} Јелена живахна, разговорна, иск |
аз!{S} А сачуваћеш га, ако сачуваш душу и срце чисто и не окаљано.{S} Твоја душа и срце сад је |
тре.</p> <p>– Јух! – зачу се у исти мах и из собе у неколико разних гласова.</p> <p>Ката баш би |
његову срцу, туђ, јер предвиђаше, да их и мишљење и назори деле ужасном провалијом.{S} Нуз то и |
служба.{S} А свако је одевено, враг их и с девојкама, по најновијем журналу, не стиди се прве |
а да преврне, доста да спомене и мртвих и живих, и када се збије у самоћу, а камо не ће, кад их |
м прозору поразбацано неколико старијих и новијих бројева од разних година политичких новина, ш |
<p>Учитељ одустаде на то од политичких и економних питања, па стаде код „чиче“, (тако Брајковч |
и младачким несташицама дирнуо у живац и мушку и женску омладину народну; та што је најглавниј |
е светују о том, како да се и Брајковац и Брајковчани покажу том приликом. „Треба <hi>народ</hi |
се леђима на зид, где је већ отрљо креч и углачао га од тешког наваљивања; пребацио ногу преко |
а, него баш од дуга времена, можда, баш и од жеље, да увеличају само једном згодицом више своје |
ама не паде ни једне речи, која би, баш и по госпођа-Катину мишљењу, на Даринку утицала разврат |
љубазни.</p> <p>Јелени, неје крити, баш и одлану чисто нешто са срца.{S} Неје јој Бранко мрзак, |
да му наши поштени општинари не ће баш и продати ту своју кућу,... разумете ли ме: кућу српске |
та ваздуха унутра.{S} А можемо тамо баш и учити.{S} Пријатније је ходати на чистом ваздуху.{S} |
над књигом.</p> <p>– То ме је једно баш и припитомило, те сам се и тамо осећао, колико толико, |
мети Бранко више у шали, – кад већ знаш и за зубачу и за филоксеру.</p> <p>– Шала на страну, Бр |
научи се од њега, да само по цвећу идеш и да и са најружнијег цвета скупљаш само оно, што је на |
то чешће посети кућу.{S} Па поздравићеш и мајсторицу,... знаш!{S} Него обиђи и ти, мој брате, п |
кућу Јаковљевића, – онда, е Бог ме, још и данас.{S} Старији свет се особито разабирао за њу.{S} |
ани учитељи, као и у вароши, ако не још и потребнији.{S} Ето, он је кратко време ту, па видим, |
а већ све изумео!“ Једва се одважио још и на то, да по упутству наших пчелара води, а то му се |
исар милостивој госпођи бележниковици. (И за писара, дакле, хвала Богу, добар знак, да се раскр |
је тако гадан тај јавни, тај практични (и какога још све зову) живот, кад се тако склапа брак, |
le>“, Београдске „<title>Пчеле</title>“,и број „<title>Хришћанског весника</title>“, у кому је |
ори глас:</l> <l>Устај, Србине!</l> <l>И у борбу зове нас:</l> <l>Устај, Србине!</l> </quote> |
} За Бога, мама...</p> <pb n="12" /> <p>И опет бадава!{S} И по толики пут бадава!{S} Мати навал |
, да за себе ради.</p> <pb n="53" /> <p>И да је когод рекао поп-Стеви, да неје сретан, или да с |
. – Дивна идеја! ·</p> <pb n="76" /> <p>И сад тек седе на своје место, одакле се беше пре једно |
е и столица измаче и стропошта. </p> <p>И опет:{S} Мно-о– га-а-ја... </p> <p>А Јеша још не беше |
исером благодарности исплаћује. </p> <p>И у том богоданом изобиљу, што га је иначе напајало нов |
и црквене скоро као и брат јој. </p> <p>И тако се искупило прилично друштванце за певачки збор. |
а тога дана неје имала гостију. </p> <p>И Тинка Стајићка, мати нашега познаника из Брајковца, Б |
а нећу?{S} Да је њихов отац жив!</p> <p>И твоја јединица, – сад ће опет Ката Нати, – нема никог |
онда дода живље:– Да видиш само!</p> <p>И узе Даринчину руку, па је притиште на своје срце.{S} |
p>(Таман га је лепо поздравила!)</p> <p>И поп Стева мрзовољан.{S} Покварили му најслађи сан.</p |
шта ми је нарадила.{S} Ономад...</p> <p>И сад удари сека Ката да описује, шта јој је „та девојч |
ти!{S} Социјалне наше прилике...</p> <p>И Марко се, већ по одавно, помешао с гостима.</p> <p>Бе |
ану женскињу, „домостројитељку“.</p> <p>И збиља, поп Стева се сети у тој невољи своје сестре Ти |
оди донде заборављенога српства.</p> <p>И политичку слободу и књижевни препорођај овековечио је |
же из цвета“ и из српског света.</p> <p>И томе чину беху Карловци позорницом.</p> <p>Дивно се б |
е спадоше на пунахна бела плећа.</p> <p>И нехотице се окрену Зорци.{S} Дете спава мирно и тихо |
ка амо...{S} Докторе, седи овде.</p> <p>И гостољубиви бележник пође да прави места Јовану уза с |
е између себе нарав и васпитање.</p> <p>И Зорка се обесила Даринци о руку, па скакуће поред њих |
ра чисто бих то морао помислити.</p> <p>И попа, и Рашићка, и Јелена забезекнуше се на те Бранко |
као талас час дигне, час спусти.</p> <p>И благајник.</p> <p>~ Ено га, стриже ушима!{S} Кренуо и |
творити...{S} Е, па идем ја њој.</p> <p>И тако бадава Даринка моли и преклиње, плаче и дури се, |
пут сврће као познанику каквом.</p> <p>И срце му гракну од неке милине, кад помисли, како ће м |
мирисао, узе да припали смотку.</p> <p>И госпођа бележниковица се намести у пола окренута Јова |
а, па вели, доћи ће ми у визиту.</p> <p>И сад узеде да оговара госпођу Нату, како се дала напла |
ну загрљају, па да обадве плачу.</p> <p>И би тако, можда, било, да не наиђе госпођа Ната, те Је |
е, Бог ме, у шаку и једно: „Хи!“</p> <p>И остали сви погледаше онамо.</p> <p>Ако крик Јеленин и |
да доведе поп-Стевина сестрића кући!{S}И Бранко, ето, дошао. „Красан младић“,.. „паметан млади |
руги пут!...{S} Цмок и трећи пут! ...{S}И опет!...{S} Све пуца!{S} То је радост!{S} Цикот, мисл |
има нећу!?{S} Да је њихов отац жив!“ – „И твоја јединица нема оца!“ – И опет несу пропустиле, д |
ја Јовановић, па макар поп Стева дигао „и кундаке и кондаке“ против „омладине, што само изумева |
вај призор!{S} Ђура Јакшић би кликнуо.,„И бог му се диви!“ -- рече Јован, па стаде.</p> <p>Стал |
е, тако рећи, из народа, па тешко да се игде интелигенција тако удаљи од народа као наша.{S} Но |
ати чак у Загреб...{S} А игуман, док је Игњат узимао манастирске воћњаке под закуп, живео је с |
вљевићима.{S} Једаред јој донео покојни Игњат некакав лек из вароши, кад она била нешто љуто об |
и ситној господи.{S} Док је био покојни Игњат Јаковљевић жив, знала су и господа из жупаније пу |
ћа столом.{S} У последње време гонио је Игњата, кажу, да се да бирати чак у Загреб...{S} А игум |
ру?{S} Остао, до душе, леп иметак после Игњата Јаковљевића.{S} Но треба радити и бар одржати.{S |
трговце, па одржа све, што остало после Игњата.{S} Ако Бог да, даће и најмлађег сина у школе.{S |
ика-Пере Гојковића, а прославиће се име Игњата Јаковљевића, док је његове деце. „Кућа је“ вели, |
ек јој тај помогао.{S} И Давина побрати Игњата, па га увек звала братом, а он њу сејом.{S} То з |
/title>“ од Милованова „посинка“ Јакова Игњатовића...{S} Ту је често и мајсторица, па и Криста. |
селу, и старији и млађи.{S} Кадгод је у Игњатовој кући било каква већа посла, било да му дођу г |
свесрдно послужи.{S} Она је, тако рећи, Игњату и свећу додржала.{S} Има род рођени, па неје так |
н код кола.{S} Знаш, да стрепим, кад се игра то коло!{S} Дете, као дете, мота се с другом децом |
исар, „дочепала ледине“, па тера даље и игра увређену љубав, кује, док је врело.</p> <p>Ја ради |
г посла, него гледати како наш бележник игра жандара!{S} Па ипак увек седи и зева код играча.{S |
S} По челу јој пао прам косе, па се њим игра ветрић, кад потрчи.</p> <pb n="38" /> <p>Бранко пр |
ечитих правника“ доста, ал и ти хоће да играју само господина.{S} Или се и не мисли на то, да т |
n="27" /> <p>Бележник и један одборник играју баш жандара, а остали како који.{S} Писар се нас |
тово цело село било на раскршћу, где се играло, као обично недељом, коло.{S} Село мало, а тако |
момака и девојака.{S} Биле код крста на игранци.{S} Па се враћају кући и певају: </p> <quote> < |
на, како њих две приповедају о школи, о игрању, о беседама, о променадама...{S} И њу ће мати да |
неке путничке глумачке дружине, где је играо улоге трагичних јунака, нежних љубавника и био пр |
андара!{S} Па ипак увек седи и зева код играча.{S} Него за што и не би?!{S} Често се после карт |
би себичност да кује своје планове!{S} Играчка туђег ћефа!</p> <p>Зар је тако гадан тај јавни, |
у, да се да бирати чак у Загреб...{S} А игуман, док је Игњат узимао манастирске воћњаке под зак |
Другим речима, а то бар мисли: „Путуј, игумане..."</p> <pb n="69" /> <p>На добром је месту, – |
нило, да неје прилика, да она, девојка, иде сама њему, момку, у кућу, или што је и она као у оп |
ој и уредно, као што само може бити.{S} Иде, а спушта рукаве на голе пунане, снажне руке, да и |
говора са својим ујаком, па се диже, да иде.</p> <p>Куда журиш?{S} Седи, да разговарамо, – задр |
е се беше пре једнога сахата кренуо, да иде у дућан на позив материн. </p> <p>– Марко!{S} Чашу |
слиш сватови су! </p> <p>Зорка треба да иде по девојку.{S} Мати каже, биће да је у колу, па нек |
већ пошао, а неје се још решио, дал да иде Јовану.{S} Дошао је и спрам куће његове, па не зна, |
...</p> <p>Пуче топ.</p> <p>– Ево, лађа иде!</p> <p>Сад се тек ускомеша све, па полети, да ухва |
Јелена се ухватиле под руку.{S} За њима иде Јован с Бранком. </p> <p>Њих две ћуте.{S} Јелена ми |
сен код тетка–Нате у варош, па да и она иде у вишу девојачку школу.{S} Те радости, тог подскаки |
p>У Даринку ушао цео дан неки немир, па иде по кући, као да нешто тражи.{S} До подне је још как |
х ћу доћи, одговори Бранко.</p> <p>– Не иде тако.{S} Ја се не ћу нити се смем без вас вратити, |
њен глас се већ по мало чује.{S} Кад не иде више с омладинским скупштинама, добро; наћи ћемо др |
ица одавно наваљује на бележника, да се иде кући.</p> <p>– Ти иди, голубице моја!{S} Иди, немој |
ко мати хоће, мати хоће а не она, да се иде у Карловце.</p> <p>Сачувај Боже, када би Милан опет |
и њој.{S} Дакле, већ је ту време, да се иде на певање!{S} Па колико Јелену угледала, толико пре |
S} За то је гост брже и погодио, куд се иде из Брајковца него у Брајковац.</p> <p>– Да он мени |
вине, кад хоћеш, пут је добар, а сад ти иде под ногу.{S} Доћи ћеш само пре, него што пођеш, как |
ве, не пушта узда из руку.{S} Јован нек иде својим путом. „Нек буде господин, да се не пати!{S} |
ика са благајником, а са бележниковицом иде општински писар.</p> <p>С друге стране дође црквења |
ће се више ни враћати у Брајковац, него иде одмах одавде кући.{S} Неугодно јој здраво, што је т |
Писар, писар и само писар, од кудгод ко иде.{S} Е, па то боли!{S} Он, који је научио да с позор |
оред њега.{S} Чисто би га загрлила, што иде.</p> <p>Госпођа Рашићка с поља мед, ал изнутра јед, |
какву душевну акцију.</p> <p>– Цео свет иде за тим, да има што више интелигентних људи.</p> <p> |
о је грдио калуђере.{S} За то је он наш идеал.</p> <p>– Јесте ли ви читали његове песме? </p> < |
учини какву услугу, то је још увек она идеална несебична младићка, ђачка љубав, која их привла |
који води из блаженог царства безазлене идеалности у суморно царство безобзирне збиљности,...јо |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>– Идеја!{S} Ви омладина све изумевате неке идеје.{S} Ама, |
о је омладинска, баш са свим омладинска идеја за жедне ђакеле, што је Бранко певао: вино, гајде |
жић, кад Кнежевић испева песму. – Дивна идеја! ·</p> <pb n="76" /> <p>И сад тек седе на своје м |
тао код врата, па слуша.</p> <p>– Дивна идеја од вас, господине бележниче, да овде вечерамо! – |
двориште свога ујака.</p> <p>Та „дивна идеја“, као што би казао Јеша Дабижић, пала је прво у п |
лики пут, бележнику. – Бога ми, паметна идеја!{S} А и јест, брате, – окрену се Јовану, – баш см |
ифлијо, или:{S} Швићо!</p> <p>– Паметна идеја, бележниче, да се овде мало позабавимо, – примети |
е стисла, да једва може да дахне.{S} Та идеја, господо моја, има своје живе поборнике... поборн |
оличена.{S} И нека нико не сумња, да ће идеја погинути...</p> <p>Бележник се већ неколико пута |
та за вечита времена слава прошлости, и идеја будућности, вера, љубави нада неокаљанога поштења |
а у вртлог, где би могли замутити своје идејале... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Изне |
је изнуђено ни чим до правим заносом за идејама, и правом српском љубављу за своје, то му говор |
овану омладину. —</p> <p>– Са старачким идејама!– подсмехну се Јован.</p> <p>– Неколико њих што |
еније.{S} Бачка слобода, неограничена у идејама, <pb n="92" /> као да им још не да, да им се кр |
аке“ против „омладине, што само изумева идеје.“</p> <p>У Брајковцу је то сад на дневном реду. < |
ешно, кад ви не налазите у Бранку друге идеје него то, – примети Бранко.</p> <p>– Онда ви терат |
еч баш особито узахао,) поборнике своје идеје.{S} Дух времена сад је таки.{S} И догод дух време |
деја!{S} Ви омладина све изумевате неке идеје.{S} Ама, кажи ми, молим те...{S} Е, знам, да Бог |
о се народ уме одушевити само за велике идеје.{S} Од надничара, који је можда закинуо од својих |
ости само гроб.{S} Као свећеника велике идеје пренесе га у храм, где му је „црква под небесје, |
земне остатке покојнога песника српске идеје, пренећемо на убаво Стражилово.{S} У то име, госп |
шао и Дабижић до речи, да наздрави оној идеји која живи у српском народу и одржава у њему свест |
{S} То је оно, што треба да измири, а у идеји Бранковој, све без разлике и политичне и друштвен |
– Е, па кад онда несте умели наћи праву идеју Бранкову, сад би још мање.{S} Немојте га ни читат |
ио, да се и сама гошћа одушевила за „ту идеју“, што би рекао Раја Јовановић, па макар поп Стева |
<p>– Хајдемо!- вели, па, – Хајдемо!.... идем, – каже, – да видим моју Кату.{S} Давно је – каже, |
к Јаковљевићима.{S} Сад не ћу тамо.{S} Идем у воће.</p> <p>Поп Стева устаде и изађе, па забрав |
господине! – зарадова се дете.</p> <p>– Идем,... сад ћу ја одмах...</p> <p>Неје имала када ни д |
а.</p> <p>– Па што тако нагло?</p> <p>– Идем.{S} Неје право, да сам тако дуго доле, а несам код |
адосних очију. </p> <p>Мати, ја хоћу да идем у латинску школу.{S} Ја ћу бити, мати, као год и у |
у. </p> <p>Па ти мислиш, Стево, да и ја идем с њиме у Карловце!</p> <p>– Да, ја то мислим.</p> |
увај Боже невоље, затворити...{S} Е, па идем ја њој.</p> <p>И тако бадава Даринка моли и прекли |
Боже сачувај.{S} Баш сам задовољан, што идем, – одговори онај. – Него искрено да ти кажем, воли |
ути на добро.</p> <p>– Да, да, треба да идеш, да видиш матер,... треба, да! – говори поп Стева |
да верујем...</p> <p> „— Ти, канда, не идеш из Брајковца задовољан?</p> <pb n="86" /> <p>Приме |
иселим краставцем.</p> <p>– Шта?{S} Зар идеш?{S} Па тако из ненада!{S} Како ћеш?</p> <p>– Пешке |
Али научи се од њега, да само по цвећу идеш и да и са најружнијег цвета скупљаш само оно, што |
окренути на боље.{S} Ако ми не верујеш, иди ма у које село, где су Срби помешани с Немцима.{S} |
ући.</p> <p>– Ти иди, голубице моја!{S} Иди, немој да се крхаш ту! – вели јој разнежени супруг. |
ст, он налети, па спржи своја крила.{S} Иди по светлости, ићи ћеш правим путом и не ћеш склизну |
о био, а ништа не вели.</p> <p>- Е, сад иди никад, поп-Стеване!</p> <p>– Хоћу да те женим.</p> |
бележника, да се иде кући.</p> <p>– Ти иди, голубице моја!{S} Иди, немој да се крхаш ту! – вел |
а и мати му као пустила у уши. </p> <p>Иди, синко, – вели. – помешај се и ти мало међу свет.{S |
ти ми, али ја не замишљаху тебе појма о идилизму.</p> <p>– Буди уверен, није то ни идилисање, ш |
лизму.</p> <p>– Буди уверен, није то ни идилисање, што ме амо вуче, већ баш, ако ћеш право, пра |
е смо, шта смо?{S} Наша је стара болест идолопоклонство према, тако званим, аукторитетима.</p> |
one unit="subSection" /> <p>У исто доба иду Јован Јаковљевић, Бранко Стајић његов „друг из Беча |
да дође најпре овамо, па сви заједно да иду. <pb n="61" /> Понда мисли, а што и да дође он амо? |
а се не растаје од њих. </p> <p>Што сад иду, па им се не пада на ум, да прислушкују сваки шушањ |
и штета, – опет ће Даринка.</p> <p>Опет иду, па ћуте.</p> <p>То је млади Брајковачки трговчић, |
ом прохом! – поздрави га бележниковица, идући му на сусрет с умиљатим осмехом.–" Једва један пу |
е.{S} Изашавши из вотњака и из врта, те идући кроз двориште, не може попа, а да као добар домаћ |
крви!{S} Тада би на једаред загрлила и ижљубила своју маму.{S} Ако није код ње, отрчала би у в |
Брајковац, на кога би се осврнули сви, из свију сталежа поштованога Брајковачкога грађанства.< |
у Брајковцу зову Маркову крчму, бојаги, из шале.{S} То је име добила отуд, што је писар (кад се |
{S} Неје му ни стало до ове врсте људи, из тих се, по његову уверењу, не да већ више ништа ни у |
ша интелигенција постала је, тако рећи, из народа, па тешко да се игде интелигенција тако удаљи |
најчешће, постаје моралним пролетером, из кога се рекрутују шарлатани, денунцијанти...</p> <p> |
S} А што је кадгод научио <pb n="90" /> из разговора њена са братом својим, његовим ујаком, поп |
одмах с неба па у ребра: то и то је.{S} Из далека добар косач замахује.{S} Међу нама није ни ре |
ми се, да је већ тражио друго место.{S} Из његова данас разговора чисто бих то морао помислити. |
ише жеља вуче мирном сеоском животу.{S} Из читавог Хорација најпаметније ми се свиди оно његово |
.</p> <p>Давно је било, кад „се одбила“ из куће својега оца, покојнога Пере Гојковића као „бисе |
а у њега.{S} Очи јој се насмешише.{S} А из грла се оте неки клик - ни налик на онај глас, што ј |
p>Да Бог ме! – одговори Даринка, тек да из учтивости рекне што, кад већ Јелена не прихваћа.</p> |
а.{S} Тек док је ње живе, не пушта узда из руку.{S} Јован нек иде својим путом. „Нек буде госпо |
гњат Јаковљевић жив, знала су и господа из жупаније пут, који води амо.{S} Сам пресветли господ |
рду о бедро, што му донела тетка и сеја из вароши; па узјахао танку бедевију, што му извукао из |
И Тинка Стајићка, мати нашега познаника из Брајковца, Бранка Стајића, спремила се да дочека гос |
себе и дете. </p> <p>Данас отишла Тинка из Брајковца; а сутра дан се уселила у поп-Стевину кућу |
а, кад ја што хоћу, то мора бити из ока из бока.{S} А ти ниси човек, да укротиш свог сестрића.{ |
ће да буде радост од деце, кад им тетка из вароши разда поклоне!</p> <p>– Боже мој, секо. – рећ |
жарили, да креснеш, варница би излетела из њих.{S} По челу јој пао прам косе, па се њим игра ве |
аве.{S} И за тим опет на прстима изишла из собе...</p> <p>У том је и Бранко легао.{S} Почео био |
t="subSection" /> <p>Још кола с гошћама из вароши нису ни ушла честито у двориште госпођа– Кати |
ацију...{S} Ал не знам, што их већ нема из винограда! ...{S} Владимир ми је био ту пре, него шт |
зилазе.</p> <p>Стајић са својим гостима из Брајковца нашао се одмах до гроба. </p> <p>Даринка с |
дити и бар одржати.{S} Да извади Јована из школе?{S} Да га с по пута скрене, па „да извади можд |
тако обесвећење старих златних успомена из Брајковачке прошлости.</p> <p>– За то ли се продобри |
кочијаш, коњима уши, па их омутком сена из кола истрљо и по леђима и по ребрима и по ногама.</p |
у крчми..{S} Прође и каква друга Катина из детињства, прија-ова или сека-она, па је, на прилику |
не би било?{S} Гле секе! – одвикује она из кухиње.</p> <p>– Разумем, – вели Трива.</p> <p>– Дођ |
у Брајковцу побунили противу месеца, па из свега гласа протестују, што он тако на тенане плови |
шта ћеш!{S} Јавља л ти се госпођа Ната из вароши?</p> <p>– Јавља ми, да ће доћи скоро.</p> <p> |
ction" /> <p>Изненадни одлазак Стајићев из Брајковца изазвао је у познатим круговима Брајковачк |
н Јаковљевић, Бранко Стајић његов „друг из Беча“, и Брајковачки учитељ Кнежевић напоредо кроз п |
кав ти може од куд искрснути на једаред из ненада.{S} Него тужи га конзисторији.{S} Ја ћу ти на |
ити ништа.</p> <p>**...*Ударише и краве из поља.{S} Или се кравар данас боље пожурио него обичн |
а једаред добио од свог ујака поп-Стеве из Брајковца писмо с пет печата, да дође, ако хоће, у Б |
а то је гост брже и погодио, куд се иде из Брајковца него у Брајковац.</p> <p>– Да он мени не р |
расрдио, да је у један мах хтео да оде из Брајковца.{S} Него добро, те то неје никоме казао, ј |
, своју госпоштину.{S} Али осим господе из среза и суда којима се и тако мало кад који Брајковч |
, док не нађе некакав изговор, да изађе из друштва и оде на улицу, па да дозна, ко је дошао.{S} |
тумарала по соби, бојаги, хоће да изађе из коже од једа, што јој „срамоте кћер“, па тражи негде |
олина, тамјан мирис, што се к небу диже из цвета“ и из српског света.</p> <p>И томе чину беху К |
је, синко, добра и овако.{S} Ја сам је из темеља зидао.{S} Ко после мене дође, може лако дозиђ |
е, Ката Нати, кад ова извадила сиграчке из торбе, „зар је то морало бити?“ – „Немој ти ту мени! |
о да потраје овако даље, ишчаурио би се из њега под старост, Боже опрости, „омладинац најчистиј |
ућом у дворишту.</p> <p>– Јух!- зачу се из кухиње.{S} Маца вриснула, па испустила канту из руку |
љио, док се туга неје прелила вином, те из дубљине наквашенога срца свога стао проливати грке с |
око усана.{S} Дубок уздисај јој се оте из груди.{S} Прекрсти се после топле молитве.{S} Али се |
ата ушла у двориште, па истерала ћуриће из врта и затвара за собом вратаоца, а кола у двориште. |
је последњи злочин!</p> <p>– Ето браце из винограда!{S} То је његов глас! – викну прва Зорка.{ |
с је чудно време!</p> <p>Стотинама деце из света уче се и васпитавају тамо, и буду људи... и го |
јковчанин обрадује, баш кад дођу, иначе из бољег света слабо ко усрећи Брајковац, на кога би се |
било душевно, уморан, вечерас тек више из навике, да нешто прочита, пре него што заспи.</p> <p |
рече за њега поп Стева, кад се разиђоше из сенице.</p> <p>– Има оштар језик!{S} Право материно |
ову дочеку и не знајући, да железни воз из Пеште не ће доћи тога дана.</p> <p> У Нови Сад се сл |
н мирис, што се к небу диже из цвета“ и из српског света.</p> <p>И томе чину беху Карловци позо |
воје течајеве.{S} Изашавши из вотњака и из врта, те идући кроз двориште, не може попа, а да као |
есама и других ствари читали по нешто и из „<title>Мезимца</title>" или из „<title>Басана</titl |
евност, па сам и мами читала о Бранку и из Бранка.{S} А и покојни тата, каже, тако је све нешто |
е.</p> <p>– Јух! – зачу се у исти мах и из собе у неколико разних гласова.</p> <p>Ката баш била |
ош неје ни крочио преко прага који води из блаженог царства безазлене идеалности у суморно царс |
ко изван Карловаца оним путом, што води из Брајковца у Карловце.{S} Јутрос је поранио.{S} И кад |
че га опет и тамо на овај пут, што води из Брајковца у Карловце.{S} Замишља себи, како ће на то |
од њих!{S} Па у јутру, чим сване, бежи из тога понора, где све заудара подлошћу и нитковством! |
<p>Њему за уздарје подиже народ српски из благодарности само гроб.{S} Као свећеника велике иде |
нешто и из „<title>Мезимца</title>" или из „<title>Басана</title>" тога неумрлога мудраца српск |
писару, ал не знаш, говори ли збиља или из шале.</p> <p>Оженићете се и покајаћете се! – уплете |
Познао се с њом у недељу, кад су изашли из цркве:{S} Познао се поред Јована.</p> <p>Колико он,. |
ила, како јој немило било, што су пошли из вароши пре беседе.{S} Радовала се и селу.{S} Радовал |
оспођице?</p> <p>Бранко се не довија ни из далека.</p> <p>– И опет „госпођице“!{S} Срдим се! – |
ишља себи, како ће на том путу угледати из далека читав караван кола, начичкана Брајковчанима.{ |
га врага, кад ја што хоћу, то мора бити из ока из бока.{S} А ти ниси човек, да укротиш свог сес |
кад би отишао куд у варош, или проучити из листова, кад би му који пао у руке.{S} Највећи просв |
{S} Тек ако ће јој се кад тад поткрасти из груди уздах, а нит зна за што, нит зна камо.{S} Као |
шкињи.</p> <p>Бележник се не да извести из свога кола, већ вели:</p> <p>Овај наш уча могао би, |
да! – вели Јован. – Не да се та извести из концепта.</p> <p>– И ја бих рекао, – дода бележник. |
issimo</foreign> што га вечерашњи гости из Маркове крчме „Код разбијене канте“ извијају под про |
је две лађе, на којима дошли беху гости из Панчева и Земуна.{S} Обе беху истакле многе заставе, |
дана дођоше на Карловачку станицу гости из Србије.{S} Многи се свет беше искупио на станицу, да |
мним остацима песниковим. </p> <p>Гости из разних крајева заузимаху своја одређена места.{S} Из |
Ево га!</p> <p>Окрену се.</p> <p>Гости из Брајковца.{S} Ту тетка Ната, ту Даринка, Јован, мала |
е повод, да је мати његова морала изаћи из куће брата свога као пребита сирота, да је и после т |
се обично и госпође сеоске враћају кући из посете.{S} Па сад се тек диже госпођа Јеца са својом |
д с пролећа или у јесен нагрну раденици из целе Бачке и Баната у виноградарску радњу, или кад с |
да извади можда свом рођеном детету очи из главе“ На преудају неје ни помишљала већ и деце ради |
вно свршава своје течајеве.{S} Изашавши из вотњака и из врта, те идући кроз двориште, не може п |
ред јој донео покојни Игњат некакав лек из вароши, кад она била нешто љуто оболела.{S} Лек јој |
таша, – од људи неписмених, који су тек из туђих уста чули и научили бар „Коло Бранково“, па до |
у поп-Стеве неки гост, Јованов пријатељ из Беча.{S} Та, знаћеш га.{S} Тинкин син, ако се сећаш! |
но је и препуно среће!“ подвикну учитељ из свег срца, е, заиста ћеш му и поверовати, да му срце |
ка радила, па да је похвали пред тетком из вароши и пред сејом.{S} А њих две се нагле радознале |
</p> <p>Ваши стари мора да су пореклом из Русије.</p> <p>Благајник укрљешти очима у њега, као |
{S} Но за то Зорка мора да трчка за њом из собе у собу.</p> <p>У Даринку ушао цео дан неки неми |
ји српски пчеларски лист каквим дописом из својега уљишта; можда, али – тешко!</p> <p>Ако је ка |
узјахао танку бедевију, што му извукао из трске браца Рада слуга, па је љуто зауздао и подланч |
ткивала, где је ноћас био, кад се украо из друштва, док неје признао, да је бар прошао поред ње |
ћи, да прихвати очеву радњу, па се упео из петиних жила, да поради, те подигне сермију.{S} Тек |
своју виолину, те до неко доба изводио из ње какве мелодије.</p> <p>Јелена би се занела за њим |
.</p> <p>– Шта?{S} Зар идеш?{S} Па тако из ненада!{S} Како ћеш?</p> <p>– Пешке.</p> <p>– Баш до |
на.</p> <p>– Па за што само да оде тако из ненада?</p> <p>– За што?{S} Така ти је данас омладин |
<p>– Свима упало у очи, да Бранко тако из ненада одлази, да ником о томе пре не рече ни речи.< |
том и Тинкин Александар израстао дечко из основних школа.{S} Мати се дала у бригу, шта ће, куд |
um centeo</foreign>.{S} Догод ми будемо из школа изалазили као господа, а не као радници, увек |
тобом...· Да јој кажем, кад се вратимо из Карловаца са свечаности!</p> <p>– Ја ћу јој сам рећи |
у ако хоће.{S} Тако продире у народ оно из књижевности.{S} Мислиш ти, да би му ишта помогло, ка |
и слуга.{S} А већи краве ће доћи скоро из поља, па и по дворишту треба којешта поспремати.</p> |
им, можда се која породица вратила опет из Русије у Фрушку Гору.{S} Ставимо ипотезу – можда баш |
.{S} Касно у ноћ тек вратио се Кнежевић из манастирскога воћњака, посрћући „од љубави и од вина |
где се згрнуо бели свет, да дочека лађу из Новог Сада, и у собу поверенства сигурности, где одб |
е што које ближе или даље, па изгледају из далека са својим кућерцима сакривена у зелена дрвета |
његове сестре, да је она истерала Тинку из поп-Стевине куће.</p> <pb n="45" /> <p>Та, колико ме |
је оно узрок Стајићеву наглому одласку из Брајковца, што га свет по Брајковцу разнео још, тако |
се да дочека госпођу Јелисавету Рашићку из Брајковца <pb n="103" /> и њену кћер.{S} Као вели, о |
том јој писар у крај стола стиште руку из захвалности, што га тако мушки брањаше.</p> <p>– Ох! |
о вече ће му остати у најлепшем спомену из живота у Брајковцу... </p> <milestone unit="subSecti |
еју, како су се обадве препале, када су из ненада ту натрчале на Бранка.</p> <p>Јух, како сам с |
е.{S} Маца вриснула, па испустила канту из руку, а баш је беше узела, да долије у лонац у крај |
што ће учитељ Кнежевић распустити децу из школе, ходају испред школске зграде Даринка, Јелка, |
радом и чекају, да учитељ распусти децу из школе. </p> <p>Прижегло летње сунце, а они ходају по |
у и оне, да претресу малу своју књижицу из свог ђаковања и друговања.</p> <p>Деца расла две год |
је дошао, за цело је донео и коју боцу из Варадина.</p> <p>Ја сам му рекао, до душе, да се спр |
ерујем...</p> <p> „— Ти, канда, не идеш из Брајковца задовољан?</p> <pb n="86" /> <p>Приметиће |
и поп, Стефане, ако овог учу не избациш из општине, – рећи ће вечерас госпођа Рашићка поп-Стеви |
ote> <milestone unit="subSection" /> <p>Из куће Јаковљевића куља дим на димњак.{S} На огњишту с |
у двориште и оде у своју собу. </p> <p>Из оне лепе куће с оне стране потока зачу се диван мушк |
ј лептир је нашао свој цвет.“...</p> <p>Из села, а беше све ближе селу, допираше до њега необич |
де ће опет наћи свој прави цвет.</p> <p>Из мисли га трже весео кикот и клицање.{S} Таман да се |
, за што си на један пут таки?</p> <p>– Иза рогља се зачу певање.{S} Учитељ се трже.</p> <p>– З |
кну учитељев глас.{S} Свећа се угаси, а иза она два прозора завлада мртви мрак.{S} Девојче се с |
ле беху, да увеличају ову светковину, а иза леђа му кроз жагор светине, која се устумарала горе |
о својој нози. </p> <p>Тамо на дрветима иза кокошинца закокота онај кицош гаћан са свиленим пер |
p>Само Зорка када дођоше до онога џбуна иза врта, где се оно први пут сусрете она и Даринка са |
ицом, често би гурнула матер и тргла је иза сна, да је ова преплашено упита, шта јој је.</p> <p |
клицање.{S} Таман да се дигне и да види иза џбуна, ко је то, а пред њ испаде мала Зорка, Јовано |
да ми ту седи!{S} Вели увек па се удари иза потиљка.)</p> <p>У који мах писар трже очи на прозо |
ction" /> <p>Већ далеко измакли путници иза вароши, те језде пољем широким. </p> <p>Сунце приже |
Јелена задрхта.{S} Провирује нестрпљиво иза капака на прозору.</p> <p>У томе умукну учитељев гл |
ла.</p> <p>– А Даринка је поцрвенела до иза ушију.{S} Заборавила, и да навуче дубљена очи махра |
поцрвене, е, поли га, Бога ми, румен до иза ушију.</p> <p>На једаред би Бранку све јасно, пуче |
А Јелени одлану.{S} Но је поли румен до иза ушију, кад примети, како се сви окренули њози.</p> |
е, и чује, како оштро корача... </p> <p>Иза рогља се помоли неколико сеоских момака и девојака. |
јер... за тај хлебац, што га је он себи изабрао, не пријања, баш Бог зна како, маџун и скоруп!. |
, али ипак још доста свежа и унегована, изађе преда њ до по дворишта.{S} Натукла лаку повезачу |
броји против правца, којим је пошао.{S} Изађе учитељ, па их све позва, да оду у његову собу.</p |
врпољи, док не нађе некакав изговор, да изађе из друштва и оде на улицу, па да дозна, ко је дош |
се устумарала по соби, бојаги, хоће да изађе из коже од једа, што јој „срамоте кћер“, па тражи |
како Криста скоро свако боговетно вече изађе пред кућу, па се ту нађе с неким ковачким калфом, |
Идем у воће.</p> <p>Поп Стева устаде и изађе, па забрави за собом сеницу.</p> <p>Окренуше једа |
мати и материнска љубав:{S} Сад му тек изађе пред очи њен лик, кад оно пре краткога времена св |
ер“, па тражи негде горњу хаљину, да им изађе, па да им очита. „То је опет масло тога Кнежевића |
неке стране особе, хоће да и Брајковац изађе на глас, како не треба.{S} Памтиш, како се то нек |
заставама певаху на крову песме, али не изађоше на сухо, него се одвезоше истом лађом у Нови Са |
Изненадни одлазак Стајићев из Брајковца изазвао је у познатим круговима Брајковачкога друштва, |
падоше ни на ум, да пазе на њу, шта ће изазвати у њој Зорчине речи!.. </p> <milestone unit="su |
, поп-Стеваном, то баш не могаше у њему изазвати безусловну послушност према петој божјој запов |
ало успомене не беше врсно, да и у њему изазове такав пијетет према свом родитељу.{S} Мати му н |
</foreign>.{S} Догод ми будемо из школа изалазили као господа, а не као радници, увек ће нам ко |
з икаква листа, или би такви лист могао изалазити једва један пут у месец дана на једном штампа |
јева заузимаху своја одређена места.{S} Изасланици разних друштава хватаху се свога кола.{S} Пе |
p> <p>– Јесмо.{S} Добили смо место међу изасланицима учених друштава. </p> <p>– Добро је.{S} То |
која је повод, да је мати његова морала изаћи из куће брата свога као пребита сирота, да је и п |
, те редовно свршава своје течајеве.{S} Изашавши из вотњака и из врта, те идући кроз двориште, |
ржи ни на једној ни на другој.</p> <p>– Изашао је проглас Карловачког и Бечког одбора:{S} У дру |
авом њезин мацан.{S} Ено га, и он лично изашао, да испрати своју милостиву заштитницу.{S} Заков |
рквењак зазвони на вечерње.{S} Понда је изашла на улицу, да види, – кад ће поп Стеван проћи и в |
ка.{S} Познао се с њом у недељу, кад су изашли из цркве:{S} Познао се поред Јована.</p> <p>Коли |
!..</p> <p>– Ала ти је то наопако време изашло, јух, јух, јух! – уздахну опет госпођа Ната.</p> |
оцрвени, па му и самом криво, што, ето, избаци нешто налик на „курисање“.{S} Застидео се...{S} |
прекиде.{S} Но Ката неје пропустила, да избаци неколико муња и громова на Мацу, што неје дошла |
га, било да тек, што у Брајковцу кажу, „избаци“:</p> <p>Кад је тај Дарвин измислио, и да је чов |
Еви, – опет је, бојаги, утишава супруг, избацив и опет једну „досетку“: „сестру по Еви!“</p> <p |
за њихову љубав какво тане.{S} А овако избацили неколико метака у лист хартије, што је задели |
<p>– Ниси поп, Стефане, ако овог учу не избациш из општине, – рећи ће вечерас госпођа Рашићка п |
Кнежевић ваљан учитељ, ма колико да је избегавала, да лепу реч рекне за њега пред кћерком.</p> |
елена; али ми је жестоко заповедила, да избегавам с тобом разговор.</p> <p>– За што, душо</p> < |
је томе крив?{S} Као да и један и други избегаваше интимнији разговор.{S} Бранко би тешко и дош |
p> <p>– Хоћу да те женим.</p> <p>Бранко избечи очи у њега.{S} Гледа га, па не зна, да ли да се |
да,... народно право,... аутономија,... избор,... сабор!{S} Треба вама Стратимировић и Бах.{S} |
S} Но треба радити и бар одржати.{S} Да извади Јована из школе?{S} Да га с по пута скрене, па „ |
коле?{S} Да га с по пута скрене, па „да извади можда свом рођеном детету очи из главе“ На преуд |
рекла је, да Бог ме, Ката Нати, кад ова извадила сиграчке из торбе, „зар је то морало бити?“ – |
и последњи остатак у својој чаши, па се извали у столици, да слуша.{S} Сад престаје свака субор |
Само са црквене куле, где <pb n="23" /> изван села где у сред села, изнад свију висе према лазу |
е, Бранко с Јованом неје био, ваљда, ни изван Брајковца, кад су оно јутрос отишли. – Ја мислим, |
д јучер.{S} Јучер је још пешачио далеко изван Карловаца оним путом, што води из Брајковца у Кар |
им поп Стева даје.{S} Оне несу ни мало извеле мисли Јеленине с правца, којим је у тој распри п |
а.{S} Расписаћемо по новинама, да се до извесног рока има пријавити; не пријави л се, сматра се |
.{S} Мисли њихове имају, до душе, своју извесну цел, али су још увек без одређене сталности.{S} |
ави варошкињи.</p> <p>Бележник се не да извести из свога кола, већ вели:</p> <p>Овај наш уча мо |
} Хоће, да! – вели Јован. – Не да се та извести из концепта.</p> <p>– И ја бих рекао, – дода бе |
еђују, како ће се програм што свечаније извести.{S} Од паропловске станице до Стражилова пуне с |
намигну на бележника, па запева звонким извеџбаним гласом: „Јечам жела Гружанка девојка...{S}" |
из Маркове крчме „Код разбијене канте“ извијају под прозорима попине Јелене!“</p> <p>Дакле, у |
и још: „Живила!“ – он се пожури, па узе извијати и завијати: </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–г |
о је госпођа Рашићка нашла за добро, да извије, када је дошла, да врати „физиту“ Славнићки, ако |
дине“ – рече Бранко, тек да се, бојаги, извини. </p> <p>- Ви сте ипак старији, - одговори Јелен |
им осмехом.–" Једва један пут!</p> <p>– Извините... </p> <pb n="93" /> <p>Пође Јован да нешто г |
од како је дошао од горе.{S} Он се опет извињава, да још неје доспевао, али не ће више пропусти |
чно узео своју виолину, те до неко доба изводио из ње какве мелодије.</p> <p>Јелена би се занел |
<p>Од то доба пази писар добро, како ће изводити своје теорије и стављати ипотезе. </p> <p>Па м |
eign>, Јелена!{S} Ако им је стало, нека изволе они најпре к нама доћи.{S} Знамо и ми варошки ре |
требало бирати жупанијске преставнике, изволели су толико пута бити гост за Јаковљевића столом |
беру цвеће по ливадама, да пију воде на извору...</p> <p>Прилике је тому зими често.{S} Седе у |
ван Јаковљевић, па дођу доле, да баш на извору буду сведоци, колико се у истини прави народ заб |
једном углу стоји наслоњена а на вршак изврнута стара плетена а неолепљена кошница и у њој пал |
е писар, биће гошћа госпођица Даринка („Изврсна певачица!“ рече за њу Јован Јаковљевић) и госпо |
о и савесно латио, те га и онако сјајно извршио, да је одржао дух народа српскога, ударивши јак |
S} И тако даље...</p> <p>Дотле је Трива извукао, као добар кочијаш, коњима уши, па их омутком с |
роши; па узјахао танку бедевију, што му извукао из трске браца Рада слуга, па је љуто зауздао и |
се мигољи у тешком пртљагу, хоће да се извуче, па то раскопчава огртач“, то чупа с ногу велики |
м, од кога се иначе кроје панталоне, да изгледа, бајаги, као канабе, и да пречасни не би дерао |
да некога љуто хоће да укори, а опет да изгледа и као очински савет...</p> <p>После вечере оде |
ла кроз прозор, као да некога од некуда изгледа.{S} Ако случајно прође туда какав гимназијалац, |
те, да није онако страшна, као што вама изгледа, кад се захука.</p> <p>– Да Богме, да бог ме, к |
одина, ватрених очију, весела безбрижна изгледа.{S} Како је Бранко неје приметио ни осетио, све |
и више губе што које ближе или даље, па изгледају из далека са својим кућерцима сакривена у зел |
е после серенаде и прошао онуда, кад је изгледала на њега као озебао сунце, те неје могла више |
е, као да му је до сад све тек као шала изгледало.{S} Прочачка опет грло с неколико: „Хм—хм!“ – |
гости са стране.{S} Е, неје друкче, већ изгледаше тамо, што рекао оно Јован Јаковљевић, „као пр |
>Понда се узврпољи, док не нађе некакав изговор, да изађе из друштва и оде на улицу, па да дозн |
око опет на своју стару бразду. </p> <p>Изгори поп Стеван између две ватре.{S} Ако у гору вуци, |
као на некој водојажи, да се мало даље изгуби роморећи између густиша дивљих ружа, јагодњака, |
ом јату, тумарне бог те пита куд, па се изгуби.{S} Наш је сељак, где су Срби неизмешани с туђим |
узабере, па га брзо за тим забаци или и изгуби.{S} Или би провирила кроз прозор, као да некога |
ском здању; заплакала се, <pb n="99" /> изгубивши наду, да ће се и вечерас састати с њим, и уве |
аман најлепше полетео!{S} Но речи му се изгубише у метежу, у ком сваки својим гласом пева:{S} М |
ео би да доспе и у читаоницу, где одбор издаваше још последње налоге, и у саборницу, где певачк |
>Ох, како је дивно, слушајући их бар по издаље, пристао тај збор са својим <foreign xml:lang="i |
уђерству Доситеја: њим и с тим списат и издат</title>."</p> <p>Како се обрадовао тој књизи!{S} |
А?... стара српска невоља!{S} Плани, па издахни!{S} Таки смо ти ми свуда. , баш сам радознао, к |
на њега.</p> <p>Он је загрли око врата, издиже чашу спрам свеће.{S} Мислиш, безброј рубина разд |
..</p> <p>Да није још нас учитеља, који издиремо за вас све, слободно бисмо могли рећи, да је н |
вештеници се чине и невешти, а ти, учо, издири за народност, па кад ти треба дати хлеба, „даће |
што слободније, што разноврсније, да се издовоље у свачему, чему им се пружа прилика у убавој Ф |
век треба најпре да се побрине, како ће издржавати породицу своју.</p> <p>– Не мислиш, ваљда, д |
век треба најпре да се побрине, како ће издржавати своју породицу.“ И толико се занео, помишљај |
не.</p> <p>– Децо, ја то не ћу моћи све издржати, – вели госпођа Ната, а запурила се сирота од |
ега поучи.{S} Ал који Србин остане, тај издржи конкуренцију његову и буде бољи од учитеља свога |
ога оца.{S} Тако ни у чему не можемо да издржимо конкуренцију странога света, а овај употребио |
на позорницу! </p> <p>Бог ме, добро она изиграва своју ролу, – опет ће бележниковица. – Питајте |
знад главе.{S} И за тим опет на прстима изишла из собе...</p> <p>У том је и Бранко легао.{S} По |
на груди, да јој све исприча, да јој се изјада, да се заплаче у њену загрљају, па да обадве пла |
образи зажарили, да креснеш, варница би излетела из њих.{S} По челу јој пао прам косе, па се њи |
бресту се гдегде закрши грање, а одонуд излети орао, замахне крилима, па заплови величанствено |
у несрећу у картама и срџбу у пијанству излива на својој „бољој половини“ само за то, што је та |
апетит отворио, што зар хоће на њему да излије сав свој кив, што је Јован, назирући у њему, ваљ |
пођа-Саветине папуче на поп Стевин жуљ, излишан, ако <pb n="41" /> је мислила, да ће последње р |
но слуша и попу и Бранка.{S} Са свим је излишан био притисак госпођа-Саветине папуче на поп Сте |
tone unit="subSection" /> <p>Већ далеко измакли путници иза вароши, те језде пољем широким. </p |
чаше зазвечаше.{S} Некоме се и столица измаче и стропошта. </p> <p>И опет:{S} Мно-о– га-а-ја.. |
а нађе између Јована и Кнежевића, а ова између Зорке и Бранка.{S} Зорка пресавила своју књигу, |
устила Јелена и Даринка; па се она нађе између Јована и Кнежевића, а ова између Зорке и Бранка. |
обу девојачком, у ком последњи бој бије између себе нарав и васпитање.</p> <p>И Зорка се обесил |
помоћ, – ни оштро супрушко објашњивање између бележника и бележниковице, која тако узела брани |
и у комшилуку његову у стану, – примети између осталога поп Стева. – Знам, да сам му, као млађи |
вији, те не само да не ће више говорити између себе „ви“, већ „братски српски“ „ти“, него Дабиж |
дојажи, да се мало даље изгуби роморећи између густиша дивљих ружа, јагодњака, беле лозе, бршља |
стару бразду. </p> <p>Изгори поп Стеван између две ватре.{S} Ако у гору вуци, ако у село Турци. |
чашом, па гасе не тиче ни живи разговор између Јована и Дабижића, којима оде и учитељ у помоћ, |
рајући се то о овом, то о оном, у хладу између четири висока разграната ораха у Јаковљевића вин |
адова тому баш Јован. </p> <p>У прочељу између оба прозора виси у учитељевој соби лик Бранка Ра |
ди, вотњаци, беркови, шуме.{S} Ту ти се измешала румена боја лишћа рујева с плавичасто-зеленим |
еше омилело.{S} То је оно, што треба да измири, а у идеји Бранковој, све без разлике и политичн |
ажу, „избаци“:</p> <p>Кад је тај Дарвин измислио, и да је човек постао од мајмуна, може ко исто |
ек постао од мајмуна, може ко исто тако измислити, да је постао од медведа.{S} Судећи по нашем |
b n="23" /> изван села где у сред села, изнад свију висе према лазурном небу, а овде онде одбић |
.{S} Обадве руке пружио преко стола, па изнад чаша даје такат. </p> <p>Данас је доба рада, општ |
ринком и Зорком.{S} Прекрстила их обоје изнад главе.{S} И за тим опет на прстима изишла из собе |
ати све прилике, које истакоше Карловце изнад свакога другога српскога места у тим крајевима?</ |
и разбијеној канти.{S} Дакле жива скаче изнад нуле, то јест, бележник је „ухватио шпиц“.</p> <p |
се опет око стола.{S} Руке се укрстише изнад исполиванога постоњака, чаше зазвечаше.{S} Некоме |
ислио о њему!{S} Али га ипак памћење не изневери, кад се опомену, да до сад неје ни мислио о ње |
ко га нико не воли на свету, како га је изневерила, ах! – и она... она, за коју би...</p> <p>Не |
трже руку.</p> <p>– Шта је теби? – пита изненада Јелена, па не пушта руке.</p> <p>– Господа уни |
е у неком листу, оглашујући његову смрт изненада.{S} Но и да му је све седморо деце заживело; х |
њему суђаше „материјалиста“.{S} Али га изненади његов пијетет према оцу.{S} Бранко се сећа сво |
жна разговора с тобом.</p> <p>Бранко се изненади.</p> <p>Спусти се на место, где је седео био, |
</p> <p>– Госпођа ваша мати није нам се изненадила.</p> <p>– Ја сам тако и уговорио с Јованом.< |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Изненадни одлазак Стајићев из Брајковца изазвао је у по |
p> <p>Како се дознало за узрок Бранкова изненаднога одласка, то сам Бог зна, тек док се Јован в |
</p> <p>Страх пређе све.{S} А радости и изненађењу, мислиш, не ће бити краја целу ноћ. </p> <mi |
стрићем испод руке; те оде у кухињу, да изнесе јело на сто. </p> <milestone unit="subSection" / |
“.</p> <p>Величанствен тренутак.</p> <p>Изнесоше и мртвачки сандук с последњим земним остацима |
што се, по сеоском господском обичају, износе пред „физите“.{S} Нахвалиле се и накоштале свега |
е обичне.{S} А, да одушевљење њено неје изнуђено ни чим до правим заносом за идејама, и правом |
на другом крају српства, а у суседству изнурену и понижену Србију на ново дигао и ударио темељ |
.</p> <p>Госпођа Рашићка с поља мед, ал изнутра јед, сам јед, као да не слути на добро.</p> <p> |
ти исплаћује. </p> <p>И у том богоданом изобиљу, што га је иначе напајало новим животом, осећа |
а се скрије.</p> <p>– Несмо ми забадава изостали толико, – одговори Бранко.</p> <p>Кад приступи |
и ми варошки ред.{S} Ал по мени могу и изостати, – рекла јој је са свим озбиљно госпођа Рашићк |
ни било до невоље, да та својства своја изоштрава.{S} Ми све вичемо: „Учимо народ!{S} Поучавајм |
недељу.</p> <p>Ако госпођа Јеца што не изради, мисли у себи Јован, не помогоше код поп-Стеве н |
себе и за њу.{S} Знаш ли ти, да ће она израдити код поп-Стеве, да све припадне њој и њеној кће |
злагање, а највише канда Бранкова реч - израдише своје.{S} И поп-Стевина Јелисавета даде се обр |
брат.</p> <p>У том и Тинкин Александар израстао дечко из основних школа.{S} Мати се дала у бри |
ију и згоднију кошницу. „Србин да нешто изуме, кад је паметни Шваба већ све изумео!“ Једва се о |
е и кондаке“ против „омладине, што само изумева идеје.“</p> <p>У Брајковцу је то сад на дневном |
tion" /> <p>– Идеја!{S} Ви омладина све изумевате неке идеје.{S} Ама, кажи ми, молим те...{S} Е |
што изуме, кад је паметни Шваба већ све изумео!“ Једва се одважио још и на то, да по упутству н |
поклонио браца Јован; а зна много и на изуст.{S} Па библиотека њена броји већ и десетак које „ |
ће да зна више од свог мајстора, где је изучио занат, економ више од свога оца.{S} Тако ни у че |
присједатељ.{S} Сад би лакше ишло него икад.{S} Ти ни данас не знаш, где ти је муж; а Бог зна, |
на то, могли бисмо ми бити са свим без икаква листа, или би такви лист могао изалазити једва ј |
д Зорке, дуго јој се поглед приковао на икону светога Николе, што виси у прочељу.</p> <pb n="51 |
и.{S} Нек ти донесе воде, <pb n="20" /> ил нек нацепа дрва....{S} Хајде, Триво дете моје, помоз |
елити Срба...{S}" А историја ће да пева ил кука над њима као над старим Римљанима и другим проп |
едељно време.{S} На столу, дакако, вина ил пива пред сваким.</p> <pb n="27" /> <p>Бележник и је |
/p> <p>– Јеси чуо, натарошу:{S} Или сви ил’ ни ви!</p> <p>– Сви!{S} Сви! – чу се више гласова, |
га, као да се увери, да ли се овај шали ил’ озбиља бенета.</p> <pb n="66" /> <p>Окром шале!{S} |
их би метнуо на кеца или продао за вино ил ракију.{S} Него док трајало и његове и женине сироти |
по нешто и из „<title>Мезимца</title>" или из „<title>Басана</title>" тога неумрлога мудраца с |
пуларнијим, као што су неки ради можда, или шта више, баш тога ради омаловажавати ђенија његова |
имо за народ.{S} Наша је интелигенција, или баш ако хоћеш госпоштина, збиља, свезана с народом |
Да им се уз пркос учловио гдегод зека, или лис, или јазавац какав, можда би и жртвовали за њих |
На лице јој или збиља паде сенка нека, или јој задрхта нешто око усана.{S} Дубок уздисај јој с |
а срдила се а радовала се, или плакала, или се сетила Светозара и Драгиње, о којима је тек зиму |
штинским начелницима, или ексекуторима, или полицајцима, неки се, Бог ме, протекцијом или умешн |
е или постадоше општинским начелницима, или ексекуторима, или полицајцима, неки се, Бог ме, про |
е не купи за новчић свирајку од шећера, или какав цигару за два новчића, да недељом бар господс |
бисмо ми бити са свим без икаква листа, или би такви лист могао изалазити једва један пут у мес |
итеља!-- примети госпођа бележниковица, или што је наишла на таки неред, или што је ту Јелена, |
овица, или што је наишла на таки неред, или што је ту Јелена, па да је пецне.</p> <p>– Ви сте с |
спођа Ната).{S} Мајсторица штогод шије, или потплеће чарапе, или скрсти руке, кад је штогод здр |
да се бог зна колико дуго несу виделе, или као да су претуриле некакву страшну опасност преко |
е данас омладина.</p> <p>–- Куд насрне, или с главом или без главе.</p> <pb n="96" /> <p>– Мени |
се врпољи <pb n="14" /> и увија око ње, или јој се скупи у крило, па жмирка у жижак, или преде, |
орица штогод шије, или потплеће чарапе, или скрсти руке, кад је штогод здраво жалостиво, па слу |
подједнако, а срдила се а радовала се, или плакала, или се сетила Светозара и Драгиње, о којим |
би отишао овда онда послом у Карловце, или би походио своју сестру или не.</p> <p>Једаред, – б |
а му дођу гости, било да се кољу свињи, или тако што, Давина је увек ту, да свесрдно послужи.{S |
анко ћути; или не зна, шта да одговори, или не ће, што мисли.{S} А мисли: „Што се овај свет тол |
ше, па кад ни ту нису могли прокопсати, или и прескочивши тај степен, а они одмах хајд у господ |
у гајтанима а с неким скиптром у руци, или се врата затварају простом скакавицом или резом.{S} |
ој се скупи у крило, па жмирка у жижак, или преде, док јој не напреде дремеж на очи...{S}Ако Да |
, неје ме ни близу памети, да се кајем, или да се тужим на Беч.{S} Али ипак ме срце вуче нашем |
то, као да има слепога миша под прагом, или их медом залаже.{S} Па шта им даје за то Јуда?{S} Ш |
когод рекао поп-Стеви, да неје сретан, или да се подао Јеци, он би му одговорио, као што толик |
сад говорити:{S} Грцо, или:{S} Рифлијо, или:{S} Швићо!</p> <p>– Паметна идеја, бележниче, да се |
рилику, смети од сад говорити:{S} Грцо, или:{S} Рифлијо, или:{S} Швићо!</p> <p>– Паметна идеја, |
уз пркос учловио гдегод зека, или лис, или јазавац какав, можда би и жртвовали за њихову љубав |
и, остаће или мезимац на дедину темељу, или ће пустити зета у кућу, као и њен отац, па како Бог |
е Бачке и Баната у виноградарску радњу, или кад се у октобру искупљају ода свију страна ђаци, – |
како хоће, а он мора на своју катедру, или умрети!...{S} Него једва чека вече, да се састане н |
девојка, иде сама њему, момку, у кућу, или што је и она као у опће што кажу за женскиње, у кон |
ре.{S} Да га остави, па потрчи по Мацу, или ће најпре да га унесе?{S} Најпосле га спусти на зем |
ек кад оду у Руму, у Ириг, у Митровицу, или и даље куд у варош.{S} Неје што се Марко боји, да б |
гологлав да сахрањује, да свети водицу, или да у берби стражари, како беру берачице.{S} Ту је м |
е понизио, да буде, на прилику, бирташ, или трговац или... најслободнији човек на свету: економ |
има дознати, кад би отишао куд у варош, или проучити из листова, кад би му који пао у руке.{S} |
нете.</p> <pb n="39" /> <p>Бранко ћути; или не зна, шта да одговори, или не ће, што мисли.{S} А |
и величанствено по ваздушном мору...{S} Или дивљи голубови и грлице јатомице залепећу крилима з |
p> <p>**...*Ударише и краве из поља.{S} Или се кравар данас боље пожурио него обично, али су се |
и ти хоће да играју само господина.{S} Или се и не мисли на то, да трговцу треба више од нешто |
га брзо за тим забаци или и изгуби.{S} Или би провирила кроз прозор, као да некога од некуда и |
овика: </p> <p>– Јеси чуо, натарошу:{S} Или сви ил’ ни ви!</p> <p>– Сви!{S} Сви! – чу се више г |
кући Бранко неје био „господин Бранко“ или „господин Стајић“, него само Бранко: толико се и та |
од сестре на очеву дому које летње доба или бербу у Фрушкој Гори, те се опомене детињства и ста |
ва друга Катина из детињства, прија-ова или сека-она, па је, на прилику, запита.</p> <p>– Помоз |
.{S} Само да му се дочепати Новога Сада или Београда, да се препоручи управи народнога позоришт |
еша писару, ал не знаш, говори ли збиља или из шале.</p> <p>Оженићете се и покајаћете се! – упл |
ар господски пуши у колу пред девојкама или у крчми..{S} Прође и каква друга Катина из детињств |
лико знаменитих Срба, који у Карловцима или поникоше или се – однеговаше, и научише се србовати |
нит зна камо.{S} Као да је нека слутња или жеља,... шта ли, увлачи се тако нешто по неки пут у |
, које несу тако живе, ни кад с пролећа или у јесен нагрну раденици из целе Бачке и Баната у ви |
еко дан пијацу испред дућана свога шефа или прскајући лети патосу својој болти.{S} Занатлија не |
жену му и сина, и њих би метнуо на кеца или продао за вино ил ракију.{S} Него док трајало и њег |
есто, где треба да се окупе чланови ове или оне депутације, пре него што лађа пристане.</p> <p> |
, да ли је та донела дете те и те младе или жене на крштење.</p> <p>Као да сунце Даринци сину, |
кују котву, која има кад тад да их овде или онде заквачи на пучини будућега живота.{S} И нанесе |
ла се мање или више губе што које ближе или даље, па изгледају из далека са својим кућерцима са |
код топле пећи.{S} Ако Даринка не везе или не плете што себи или обично браћи, тетка-Катиној д |
ла питомцем српске Карловачке гимназије или богословије, та два најстарија просветна завода у с |
турали.{S} У нас немају ни појма о томе или се сматра за срамоту, да се један свршен универзите |
p>– Пође.</p> <p>– Јелена не чује песме или не ће да је чује.</p> <p>– Милане!</p> <p>– Виче Кн |
окићена убавим селима.{S} Села се мање или више губе што које ближе или даље, па изгледају из |
епен, а они одмах хајд у господство, те или постадоше општинским начелницима, или ексекуторима, |
Да се обазре на оваке слушаоце, ови ће или пљескати или ће се запити, па га не ће ни слушати, |
вале!“ Најпосле, узмора ли бити, остаће или мезимац на дедину темељу, или ће пустити зета у кућ |
их Срба, који у Карловцима или поникоше или се – однеговаше, и научише се србовати, ту је и ота |
о Даринка не везе или не плете што себи или обично браћи, тетка-Катиној деци, узме, на прилику, |
ао код Сахера, у Хамбуршкој ресторацији или у народној кухињи; не гледи, стоји ли пред вратима |
авања, па им поповао, како ради немачки или енглески сељак или овај или онај спахија, који има |
на оваке слушаоце, ови ће или пљескати или ће се запити, па га не ће ни слушати, те ипак викат |
n="34" /> <p>Што не дате мало проширити или бар повисити, ујо ту сеницу, кад сте тако радо у њо |
аче црквењак одзвони, па хајд опет кући или у виноград за својим послом, ако не оде у поп-Стеви |
можда узабере, па га брзо за тим забаци или и изгуби.{S} Или би провирила кроз прозор, као да н |
ади немачки или енглески сељак или овај или онај спахија, који има хиљадама ланаца земље и прем |
ше вреди, потпише меницу.{S} А што овај или онај овому или оному кадгод учини какву услугу, то |
у поред постеље задрхта.{S} На лице јој или збиља паде сенка нека, или јој задрхта нешто око ус |
кућу.{S} Две хиљаде је уложио у Румској или Митровачкој штедионици на детиње име.{S} А отуђити |
о, како ради немачки или енглески сељак или овај или онај спахија, који има хиљадама ланаца зем |
, а она их заварава...{S} Над стрништем или над ливадама надлеће се коба.{S} Час се заустави на |
ина.</p> <p>–- Куд насрне, или с главом или без главе.</p> <pb n="96" /> <p>– Мени.{S} Стефане, |
<p>Осврћући се то за орлом, то за шевом или грлицом, често би гурнула матер и тргла је иза сна, |
лицајцима, неки се, Бог ме, протекцијом или умешношћу и даље докотурали.{S} У нас немају ни пој |
свечаног дана, јер се у Пешти намерном или ненамерном чијом кривицом несу привезала кола, у ко |
и се врата затварају простом скакавицом или резом.{S} Ја се не кајем, неје ме ни близу памети, |
и поштено, да јој то врати бар за један или ма и за два дана.{S} Надала се гостима још синоћ, а |
какав практичан ма и мали Лоренцо Штајн или Некер, а оно ипак бар ваљан економ пре него какав п |
што капитала, што га је обично наследио или, можда, добио у мираз, и оно мало „знања“ трговачко |
се све, штогод дише, под камен завукло или се у земљу урило, тек зар да нађе хлада.{S} Једва ш |
ће „све још бити као што треба“.{S} Но или што јој се чинило, да неје прилика, да она, девојка |
аплаћају од народа исто толико правично или неправично, као и они, који се не хвале, да „раде з |
вечерати, – опет Ната Триви, а то исто или можда мало друкчије рећи ће му бар још који пут...{ |
и је на главу преко ушију, кад је ветар или зима, па мора гологлав да сахрањује, да свети водиц |
и је слађе...{S} Не ћу да будем адвокат или чиновник...{S} Ти видиш зар, да се ја не одричем ра |
да један другому, можда, спасава живот или, што данас често више вреди, потпише меницу.{S} А ш |
ад.{S} Ми смо били у своје време јуност или младеж, па добро било.{S} Од кад дође та омладина, |
е једно и исто.{S} Кажи младости јуност или омладина, младост је младост; старост ће јој увек з |
тељ, али тек да у недељи дана један пут или ни један пут оде на катихизацију и да задржи достој |
.{S} Да је когод дао што за душу његову или за жену му и сина, и њих би метнуо на кеца или прод |
амо то тамо, те час по па гурне Даринку или се удари о велики штит, што га Даринка држи против |
ушањ, кад се заталаса гдегод у шушњарку или у бразди, нити да вијају над собом облаке, већ пушт |
не зна, да ли да се одсмеје као на шалу или да прими као истину.</p> <p>- Поп Стеван, Бог ме, н |
ставити посао оца свога, па орати земљу или копати винограде.{S} Имамо на пример „вечитих правн |
које зна да куца још увек само за маму или ближега којега сродника по крви!{S} Тада би на једа |
ше меницу.{S} А што овај или онај овому или оному кадгод учини какву услугу, то је још увек она |
у Карловце, или би походио своју сестру или не.</p> <p>Једаред, – био код ње, па дошли нешто у |
а буде, на прилику, бирташ, или трговац или... најслободнији човек на свету: економ.{S} А толик |
д што науми.{S} Код њега важи само „или–или“ вели Јован:</p> <p>– Са свим као и његова назови– |
, кад што науми.{S} Код њега важи само „или–или“ вели Јован:</p> <p>– Са свим као и његова назо |
лину, па пође од једнога до другога, да им огледа гласове.{S} Мушкарце зна и од пре, шта који п |
, <pb n="92" /> као да им још не да, да им се кристалишу појмови.{S} Ослободи и друштвеном поре |
се мало ђорну, одмах терају писара, да им декламује „оно о разбијеној канти“.</p> <p>Кнежевић |
под њих се таласа китњаста побрдица, да им мало даље пукне на догледу сремска равница испрекршт |
, де још једну и таман сад наручили, да им Маркова домаћица испржи које пиле.{S} И Марко се, ен |
кћер“, па тражи негде горњу хаљину, да им изађе, па да им очита. „То је опет масло тога Кнежев |
е слабо трзали и утргли око лова.{S} Да им се уз пркос учловио гдегод зека, или лис, или јазава |
..</p> <p>– Али да ћутимо, ваљда, па да им климамо главом, као оне лутке на гајтану у вурштлпра |
негде горњу хаљину, да им изађе, па да им очита. „То је опет масло тога Кнежевића!“</p> <p>Поп |
у, те се залеће с травке травци, као да им шапће, да не клону. </p> <p>Негде се скрила препелиц |
аничена у идејама, <pb n="92" /> као да им још не да, да им се кристалишу појмови.{S} Ослободи |
схвате.{S} Било да им је криво, било да им се допада, тек не могу срцу да одоле, те и они удеси |
ни не могу никако да схвате.{S} Било да им је криво, било да им се допада, тек не могу срцу да |
бих, ваљда, удесио јавна предавања, па им поповао, како ради немачки или енглески сељак или ов |
иној деци, узме, на прилику, штогод, па им чита.{S} Прочитали су све три чести „<title>Љубомира |
струја бродове на супротивне стране, па им се тако и путови укрсте, не ће зар један на другога, |
растаје од њих. </p> <p>Што сад иду, па им се не пада на ум, да прислушкују сваки шушањ, кад се |
прагом, или их медом залаже.{S} Па шта им даје за то Јуда?{S} Шта мислите Бофл, сам бофл, госп |
и.{S} То ће да буде радост од деце, кад им тетка из вароши разда поклоне!</p> <p>– Боже мој, се |
сило тог дана какво крштење, знају, кад им треба донети дете, да га поп Стева уведе у свето пра |
теља шчепао им још једини залог узајмне им љубави.{S} Заман им писка!...{S} Ено га, стао испред |
} А мајке се теше и челике надом, да ће им деца бити боље среће од њих... </p> <p>Ката Јаковљев |
у мислима. </p> <p>Као да осећају, е би им неугодно било, да остану у друштву с госпођом Натом |
и девојче примити у онаком смислу, који им поп Стева даје.{S} Оне несу ни мало извеле мисли Јел |
међу њима онај душе чисте као крин који им је свима смео у брк рећи:{S} Ја тако хоћу! – да, још |
го за господу, а и не разабирају, је ли им син способан за какву душевну акцију.</p> <p>– Цео с |
пучини будућега живота.{S} И нанесе ли им кадгод струја бродове на супротивне стране, па им се |
{S} О раме пребацио сваки пушку.{S} Али им се види, да несу ловци од заната, него баш од дуга в |
ти само крунисане главе своје, полажући им трошне остатке животне у сребрним и златним кивотима |
идашњи; па се врзе око њих двоје и кечи им сваку реч. </p> <p>Колар са својом сестром стоји до |
у својем у животу и не подударају, ипак им бродови стоје још мирно један поред другога у тихој |
едини залог узајмне им љубави.{S} Заман им писка!...{S} Ено га, стао испред гнезда на пречагу.. |
.{S} На очиглед брижних родитеља шчепао им још једини залог узајмне им љубави.{S} Заман им писк |
Јелена и Даринка, Бранко и Јован, него им и мати и тетка Ната одобравају и хвале смер.{S} А на |
kt sich nicht</foreign>, Јелена!{S} Ако им је стало, нека изволе они најпре к нама доћи.{S} Зна |
валима, што их тамо чекају. </p> <p>Ако им се назори о свом бићу, о позиву својем у животу и не |
ију.{S} Побегли, да Бог ме.{S} Додијало им овде гоњење за веру као и у Турској, па се просто од |
појурио, да види, какве су то даме, што им се шлајери тако лепршају за њима..</p> <p>Попина Јел |
да можда истерају насртљиву мушицу, што им се и у нос увлачи; само што зазвечи ланац на огрљаку |
ризу.</p> <pb n="82" /> <p>Али овај пут им неје жао на месец.{S} Друго се нешто збива у Брајков |
врсније, да се издовоље у свачему, чему им се пружа прилика у убавој Фрушкој Гори.{S} А учитељ |
же да дахне.{S} Та идеја, господо моја, има своје живе поборнике... поборнике, у којима је она |
сека Ната.</p> <p>– Ја сам одмах рекла, има нешто, – вели сека Ката. – Сад је наишла, Бог да пр |
у сеницу, где овај чека, да му се јави, има ли тај дан какве дужности, то јест, да ли је та дон |
господу, па се поносе.{S} Наша деца!{S} Има и у Брајковцу још неко честит!{S} Биће још ипак и о |
коње испрегни, па одведи у шталу...{S} Има места је ли, Катице?</p> <p>– Како не би било?{S} Г |
/p> <p>Догађај је то за Брајковац...{S} Има Брајковац, до душе, своју госпоштину.{S} Али осим г |
Јелену по што по то удам ма за кога.{S} Има она каде и чекати.{S} Али као велим, он је твој, па |
тако рећи, Игњату и свећу додржала.{S} Има род рођени, па неје тако, што кажу, искрен кући, ка |
/p> <p>– Јован је отишао у виноград.{S} Има у поп-Стеве неки гост, Јованов пријатељ из Беча.{S} |
а ћеш држати ђаке са стране у стану.{S} Има тамо <pb n="30" /> доста чесних удовица сиротица, и |
ва, кад се разиђоше из сенице.</p> <p>– Има оштар језик!{S} Право материно дете!{S} Али сестрић |
кцију.</p> <p>– Цео свет иде за тим, да има што више интелигентних људи.</p> <p>- Интелигенција |
Јован се одсмеје и одговара се, као да има још времена.{S} А Даринка опет нема каде.{S} Него ј |
а вуку Јуди, те дају буд за што, као да има слепога миша под прагом, или их медом залаже.{S} Па |
је ту српска патријаршија“.{S} Тешко да има у српству иоле знатније личности, која неје била пи |
ог дуго ће остати узором омладини, која има да се учи; а дела њихова биће вазда на углед, како |
једрила за пловидбу и кују котву, која има кад тад да их овде или онде заквачи на пучини будућ |
– наставља начеоник.</p> <p>– ... која има бодље, – уплете се бележник.</p> <p>– <foreign xml: |
прошлости.{S} Ох, Боже мој!{S} Та свака има доста штошта да преврне, доста да спомене и мртвих |
емо по новинама, да се до извесног рока има пријавити; не пријави л се, сматра се за мртва.{S} |
> више, који ћете признати, да омладина има право, кад се уверите, да није онако страшна, као ш |
ђа Ната. </p> <p>– И чува га бог ме; па има и за што.{S} Нек љуби и стопе поп-Стевине.</p> <p>Ч |
ево је код ње већ четири године.{S} Па има послугу и од Триве.{S} Криста јој је послушна, па р |
остали са:{S} Чујмо!{S} Чујмо!{S} Јеша има реч!</p> <p>– Да, господо моја, – опет ће Јеша. – Н |
ажније се одупире разним неудаћама, кад има своје гнездо, кад има макар само један кутак свој, |
им неудаћама, кад има своје гнездо, кад има макар само један кутак свој, за који сме рећи: „Ово |
уз њу, све би да јој је што ближе, све има нешто да разговара с њом.{S} А кад је у друштву, за |
ешто.{S} Нешто му говори, да то девојче има осећаја и више свести него у сваке обичне.{S} А, да |
и сељак или овај или онај спахија, који има хиљадама ланаца земље и према томе и опрему.{S} Кад |
ше народу користи, кад у својој средини има ваљана интелигентна човека, који ради онаки исти по |
ом и нестаће је с њим, што, дакле, нити има почетка, нити ће имати свршетка, а то је мати и мат |
трос отишли. – Ја мислим, само у вароши има свашта, а гле, и на селу чуда! </p> <p>– Није тога |
и сваким чином својим доказује, да ипак има и једна љубав, која не тражи заслуга, па је равна с |
ек од рачуна, што га он по каткад с ким има.</p> <p>Шта, дакле, остаде учитељу паметније, него |
му нарав за то.{S} Та, адвоката и онако има већ и сувише.{S} А у државној служби, опет, не да с |
анко има право.</p> <p>– Да, да, Бранко има право, да Бог ме, – рече Кнежевић и трже руку.</p> |
ме и више коју рећи.{S} Али увек Бранко има право.</p> <p>– Да, да, Бранко има право, да Бог ме |
</p> <pb n="57" /> <p>– Е, онда за цело има право.</p> <p>Јелена не примећује горки подсмех у у |
ца,</l> <l>Мојих песмарица,</l> <l>Тамо има бела вила</l> <l>Раширила крила, –еј!</l> </quote> |
и од једа.{S} Мисли, ко је као она, што има сина господина!{S} Још сад се оневидила!{S} Па тек |
народа.{S} Па хоће да и свој говор, што има да га држи на Брајковачком селу, удеси за прост нар |
Бога, не треба ни да зна, да и тако што има на свету.{S} За њу нису још таке ствари!“</p> <p>Но |
га сваком речју својом учи, да у свету има љубави, него је треба заслужити, који сваким чином |
аде и диже чашу:</p> <p>– У нашем венцу има једна ружа...</p> <p>– Хм, Хм! – продера благајник |
пелити.{S} Њега једног, па...!{S} Да их има на одмет, па ни једнога,... само не у калуђере!..{S |
ица и пушионица. </p> <p>Господин парох има у сеници тој сву удобност; и, збиља; никад није леп |
ла.{S} И срце му заигра утешено, да још има неко, у коме се никад преварити не ће, који га свак |
српскога места у тим крајевима?</p> <p>Има ли и једнога Србина, који иоле разабира за наш јавн |
ији човек на свету: економ.{S} А толико имадемо примера, да су, на прилику, пропали трговци „па |
овек, а да није – „господин“, док овамо имадемо доста „господе“ без интелигенције...{S} Узми са |
их две не занима разговор удовица.{S} А имају и оне, да претресу малу своју књижицу из свог ђак |
а готово прирасле једна за другу.{S} Па имају, о чему да и разговарају.{S} Јесте, да разговор њ |
уговима такав разговор.{S} Мисли њихове имају, до душе, своју извесну цел, али су још увек без |
, Немци Јену, једни ово други оно, Срби имају своје Карловце.{S} Осим толико и толико знаменити |
једног ваљда српскога ђака.{S} Талијани имају своју стародревну Болоњу, Немци Јену, једни ово д |
овостраних Срба.{S} Дакако да Карловци имају да захвале на том значајном положају у историји с |
.</p> <p>– Господа универзитетлије увек имају право, дакако!{S} У тринаест школа поцрпу они каш |
аницу Дунавску у Карловцима, камо лађом имају приспети Бечки одборници са последњим земним оста |
те.{S} Добра је срца.{S} Ја је знам.{S} Имала сам прилике две године, да видим, каква је.{S} От |
“ Славнићки, ако је опет ваздан разлога имала, да наведе против тога, када је госпођа Ната била |
да хвата повратак.</p> <p>Не би сирота имала цело после подне, с киме речи да проговори, да не |
те стрмоглавце у њу!</p> <p>Таке забаве имала је Даринка целим путом.{S} Па што сунце ближе у з |
уће особито српске, која тога дана неје имала гостију. </p> <p>И Тинка Стајићка, мати нашега по |
Идем,... сад ћу ја одмах...</p> <p>Неје имала када ни да доврши, што је у радости хтела рећи, в |
ула опаклију...{S} И сада, дакако, није имала куд, него ти је вратила „физиту“; ал... </p> <mil |
ју певачкога друштва.{S} Па већ и онако имала би да га пита много, много, да га пита, срди ли с |
и прежваћу данашњи разговор, што су га имале с госпођом Рашићком.</p> <p>– Мудра ти је то звер |
{S} То не ће још дуго трајати.</p> <p>– Имали смо ми већ једном и организовану омладину. —</p> |
да је увек оправдао оно уздање, које су имали у њега његови милостиви заштитници у Брајковцу.{S |
како је Брајковца и *Брајковчана, нису имали таке школе, као сад.{S} Треба да имаш на уму, да |
> <l>Стражилову моме, – еј!</l> <l>Тамо имам ного птица,</l> <l>Мојих песмарица,</l> <l>Тамо им |
у решето, – одговори онај.</p> <p>– Баш имам важна разговора с тобом.</p> <p>Бранко се изненади |
се, као чигра, у заштиту Јовану, – још имам сутра, па прекосутра, па наткосутра, па још један |
па орати земљу или копати винограде.{S} Имамо на пример „вечитих правника“ доста, ал и ти хоће |
удалили од пута, који овамо води.{S} Ми имамо књижевника, уметника, наученика јевропскога гласа |
трану, па погледа у свој сахат. </p> <p>Имамо још времена!{S} Куд вам се жури? </p> <p>Е, како |
вешта пред светом.{S} Само је поп Стева имао да прогута неколико грких залогаја, неколико преко |
н алт!</p> <p>Са женскињама је ликовођа имао највише посла, особито са Јеленом.</p> <p>Стао учи |
ранко Стајић после оних речи, што их је имао са својим ујаком, поп-Стевом, тако се био расрдио, |
вио на ујака; а кад га се и сетио, неје имао повода, да се загрева љубављу каквом према њему.{S |
ар колико толико то да заглади.{S} Неје имао свога сталнога уверења, ни док му је била жива њег |
авно, по свом рачуну.</p> <p>Право би и имао, – примети Рашићка. – штета је за њега, да се поту |
рози опасност, е дуго прост народ не би имао никакве користи од штампане и писане књиге својих |
ишља увек самога себе, Праотац наш Адам имао је у рају свега, па опет му било дуго време, чамио |
/p> <p>Ако је кадгод каквих виших жељан имао, заситио се црвеним појасом, којим је, као ревност |
и да се помешају у народ, у масу.{S} Ви имате иначе потпуно право.{S} Ал...</p> <p>Јован је сад |
Брајковац, венчаће их, и ти ћеш, можда, имати да тераш још парницу с узурпатором твога наследст |
ми радити, што не ваља, па не ће народ имати у кога да се угледа; а почнимо и ми паметније са |
!{S} Две јаке, до душе, за вратом не ће имати никад, јер... за тај хлебац, што га је он себи из |
, што, дакле, нити има почетка, нити ће имати свршетка, а то је мати и материнска љубав:{S} Сад |
оље удесити свој рад, те ће моји сељани имати прилике, на кога да се угледају ако хоће.{S} Тако |
од медведа.{S} Судећи по нашем писару, имаће право Дарвин; а ону другу теорију лако је доказат |
имали таке школе, као сад.{S} Треба да имаш на уму, да сам ја месни школски надзиратељ.</p> <p |
е и ти мало међу свет.{S} И онако слабо имаш кад посла са себи равнима... </p> <p>Вараш се, мој |
S} Још му ниси ништа говорио.{S} Та, за име света, ујак си му, мора те послушати... (Утре сузе, |
зи?!{S} Ко зна, каквим је блатом каљала име његово и његове матере, да замаже очи слабом човеку |
аркову крчму, бојаги, из шале.{S} То је име добила отуд, што је писар (кад се први пут опио у њ |
ој или Митровачкој штедионици на детиње име.{S} А отуђити она рођену сестру од рођенога брата!{ |
ди чика-Пере Гојковића, а прославиће се име Игњата Јаковљевића, док је његове деце. „Кућа је“ в |
дворишту је све мирно, све, што не носи име човечје....{S} Ал јест! „Мислиш, све је зло само ме |
црвени, кад примети, да је споменила то име на своја уста.{S} А осети, да јој је ипак криво, шт |
чисто поп Стева, као да му је страно то име; понда се сети. „Јогуница!“ помисли у себи. „Никад |
пренећемо на убаво Стражилово.{S} У то име, господо моја,..</p> <p>– Живио!{S} Живио! – заори |
S} Седамнаест јој годиница; скоро ће, у име божје, ићи у осамнаесту.{S} Родитељи, у тим годинам |
ођен за виши позив нема готово ни свога имена данас.{S} Писар, писар и само писар, од кудгод ко |
тим незнабожачким, тим револуционарним именом, кад га је Бог и Христос примио у своју општину |
пштину од крштенога кума под тако лепим именом једнога од просветитеља хришћанских!{S} Већ ми б |
p> <p>– Мати сама жели, да ме зовете по имену, па и ја тако хоћу.</p> <p>– И ви мене називате „ |
цу моме“, завапио је негда његов велики имењак.{S} Туга се нека стисла у његовим грудима.{S} Та |
у толиком добру?{S} Остао, до душе, леп иметак после Игњата Јаковљевића.{S} Но треба радити и б |
сека Като!</p> <p>– Збогом пошла, сека „имја рек“!...</p> <p>Баш Ката ушла у двориште, па истер |
ина певача, искупљених на обали „<title>Имну о преносу Бранкових костију</title>“.</p> <p>Велич |
ји Брајковчанин обрадује, баш кад дођу, иначе из бољег света слабо ко усрећи Брајковац, на кога |
но.</p> <p>Попа узеде своју Јелисавету, иначе госпођу Јецу Рашићку за руку, па пођоше у кућу.</ |
чакшире, стари шешир и зимски капут.{S} Иначе јако упада у очи празноћа и неред, каквога воле м |
о православље и у књигу крештајемих.{S} Иначе црквењак одзвони, па хајд опет кући или у виногра |
не пиво, па још у боцама.{S} Господа га иначе пију тек кад оду у Руму, у Ириг, у Митровицу, или |
авршенијег агитатора, адвоката и ма ког иначе „господина“.{S} Далеко је, дакако, од мене и поми |
<p>И у том богоданом изобиљу, што га је иначе напајало новим животом, осећа се сада Бранко ташт |
ада Стајић све предусретао, он, који је иначе о сваком увек најпре само добро мислио, пређе сад |
мантије само лака сива кабаница, што је иначе облачи преко мантије, кад путује кудгод колима.{S |
зид, застрта неким платном, од кога се иначе кроје панталоне, да изгледа, бајаги, као канабе, |
е помешају у народ, у масу.{S} Ви имате иначе потпуно право.{S} Ал...</p> <p>Јован је сад још в |
тио поглед Бранков, па, ако му је образ иначе и могао доста да поднесе, сад се нађе у великој н |
он мора ту бити, да декламује.{S} Ко би иначе био у чорби мирођија!...</p> <p>Млади Брајковачки |
помеша међу свет“, док су му сви остали иначе обични и свакидашњи; па се врзе око њих двоје и к |
/p> <p>Е, па и господар начеоник, човек иначе мирољубив и добричина, па доста и у годинама, и о |
о вечерас му се не да да чита ни колико иначе у овакој прилици.</p> <p>Пред очима му лебди лик |
иришу мало барута.</p> <pb n="22" /> <p>Иначе прелешкали, разговарајући се то о овом, то о оном |
након себе величанствених манастира ни иних задужбина.{S} Али као ђе није народа свога сазидао |
цу тако опасан атентат, да не могоше на ино, а да се једногласно не подигну против таких новота |
столу, ја мислим и држим, нити могу на ино, а да не</p> <p>– Сад ће бити по сахата, – примети |
ниско пала!..{S} Јадна душо!</p> <p>Оно инстиктивно неповерење према свима у поп-Стевановој кућ |
ања.{S} Данас... данас се и за то тражи интелигентан човек, човек... не „господин“!</p> <p>Бран |
ешка то, што ми држимо, да не може бити интелигентан човек, а да није – „господин“, док овамо и |
.{S} Узми само то на ум, да се ни један интелигентан човек није понизио, да буде, на прилику, б |
лу учитељ народу, то стоји: јер ја, као интелигентан човек, знаћу и умећу боље удесити свој рад |
ористи, кад у својој средини има ваљана интелигентна човека, који ради онаки исти посао, од ког |
>– Цео свет иде за тим, да има што више интелигентних људи.</p> <p>- Интелигенција и госпоштина |
пода шта држао свакога младога, па још интелигентнога човека, који не би разабирао за јавне ст |
а што више интелигентних људи.</p> <p>- Интелигенција и госпоштина, за бога, још није све једно |
ваљда, нигде више у свету нема.{S} Наша интелигенција постала је, тако рећи, из народа, па тешк |
ко рећи, из народа, па тешко да се игде интелигенција тако удаљи од народа као наша.{S} Нова се |
тогод учимо, учимо за народ.{S} Наша је интелигенција, или баш ако хоћеш госпоштина, збиља, све |
дољубља, ни самопрегоревања.{S} Наша се интелигенција покварила...</p> <p>Да није још нас учите |
више добро познаје енергију Брајковачке интелигенције.{S} А Бог ме неје баш ни обична ствар за |
, док овамо имадемо доста „господе“ без интелигенције...{S} Узми само то на ум, да се ни један |
ичних страсти то племенитих смерова.{S} Интереси њихови несу се још нигде сукобили.{S} Неје се |
с најближим посредним, па и непосредним интересима, што су ту скопчани, – то су његове најмилиј |
увке своје подлости и себичности разним интересима напретка и разлозима поретка, сад, опет, да |
ало више, па да јој упадне у очи толико интересовање о тој „красној Српкињи девојци“, да почне |
в?{S} Као да и један и други избегаваше интимнији разговор.{S} Бранко би тешко и дошао у Брајко |
ој се, бог ме, ухватило по прилично већ иње; гладни гледа, како куља дим на врата.{S} Око сениц |
а?</p> <p>Има ли и једнога Србина, који иоле разабира за наш јавни живот, па да не зна за Карло |
атријаршија“.{S} Тешко да има у српству иоле знатније личности, која неје била питомцем српске |
ар важи у Брајковцу као ишчитана глава, ипак не мога бележник да се том приликом одржи, а да не |
у свом сама госпођа Јелисавета Рашићка, ипак јој дође и девојче само поквареније. „Дете, за Бог |
. </p> <p>Колико је и Даринка узрујана, ипак примети, како је Јелена бледа па уздрхтала.</p> <p |
чела, што она, ако и не може да схвати, ипак осећа, да је лепо и добро, кад сене само толико ра |
учитељево милостива, колико јој годило, ипак се намргодила.{S} Али које Јованово разлагање, а н |
позиву својем у животу и не подударају, ипак им бродови стоје још мирно један поред другога у т |
Хтеде рећи; ...мислио о њему!{S} Али га ипак памћење не изневери, кад се опомену, да до сад неј |
, који сваким чином својим доказује, да ипак има и једна љубав, која не тражи заслуга, па је ра |
могу доста да вас се нахвале.{S} Ал, ја ипак држим, да то мора бити мучно и досадно непрестано |
и како наш бележник игра жандара!{S} Па ипак увек седи и зева код играча.{S} Него за што и не б |
главни смисао његов.</p> <p>Тек попа је ипак заћутао. </p> <p>– Да Бог ме, да вам мора бити сме |
ме на своја уста.{S} А осети, да јој је ипак криво, што неје и он дошао, што неје нашао за вред |
итељ навио на својој виолини, познао је ипак, да је одјекнуо с оне жице, коју је навио синоћ у |
S} А Даринка опет нема каде.{S} Него је ипак по неки пут исправи и опомене, где како треба.{S} |
ети попа, па се осети слободан; него се ипак не показа тако, да не би сестрић његов могао приме |
е се запити, па га не ће ни слушати, те ипак викати живео; а нити ће га хтети нити умети довољн |
да се, бојаги, извини. </p> <p>- Ви сте ипак старији, - одговори Јелена ђаволасто; – па ви треб |
ток, али мирнији него у бујици; само ће ипак овде онде прокрчити себи, лакше пута, где без буји |
ећ не у првом цвету своје младости, али ипак још доста свежа и унегована, изађе преда њ до по д |
е кајем, или да се тужим на Беч.{S} Али ипак ме срце вуче нашем крају, па госпођице... </p> <p> |
и сестрића увек одржи у милости ујковој ипак то, што се... без ичије – помоћи сам у туђем свету |
ла Јелена, а да се не похвали, како јој ипак мио Брајковац, јер је до пре млади учитељ, господи |
ој јако и нагло бије рођено срце.{S} Но ипак осети, да неко близу застаде и куцну у капак.</p> |
а и мали Лоренцо Штајн или Некер, а оно ипак бар ваљан економ пре него какав префриган параграф |
коцку не знам шта.{S} Стало поп-Стевану ипак доста до тога, да му сестрић бар лепо мисли о њему |
Брајковцу још неко честит!{S} Биће још ипак и од</p> <p>Брајковца нешто! </p> <p>Ето, зашто је |
ко ће изводити своје теорије и стављати ипотезе. </p> <p>Па му данас не пада на умни да се смеј |
пет из Русије у Фрушку Гору.{S} Ставимо ипотезу – можда баш ваша.{S} Гле, мај, зар то није могу |
ода га иначе пију тек кад оду у Руму, у Ириг, у Митровицу, или и даље куд у варош.{S} Неје што |
пи цео свет у манастирски Радованац, да искали своје увређено љубоморно срце.{S} Онда, када је |
о води слађе на сухо, подигнут славолук искићен разним цвећем.{S} Близо станице стоје две лађе, |
а, ако те кости, што их у Бечком гробљу ископате, пренесете с помпом на Стражилово, а нису Бран |
ати за село.{S} Не ће се кућа Гојковића ископати, док је унучади чика-Пере Гојковића, а прослав |
с леве јој стране у грудима хоће зар да искочи; толико се пута захука, дошао је већ под грло, а |
Има род рођени, па неје тако, што кажу, искрен кући, као што је баба Давина Јаковљевићима, од к |
две неје задро у озбиљан живот; али је искрен и прост.{S} Обадве још у оном добу девојачком, у |
чанима у хладу манастирскога воћнака уз искрен разговор и ватреног Радованца.</p> <p>Кнежевићу |
{S} А он и заслужује, да је човек с њим искрен.{S} Па ја га и волим као брата.{S} Ти си друго ш |
иних прозора.{S} Прошао!{S} А да је био искрен, и да јој је хтео све признати, морао би припове |
аринком.{S} Јелена живахна, разговорна, искрена и страсна; Даринка тиха, озбиљна, безазлена и р |
ори, како треба да сам пријатна с њим и искрена.{S} Ја и не могу друкче ниским.{S} А он и заслу |
, – наравно, да су и оне биле исто тако искрене и исто тако слатке према њој; па јој дале омири |
</p> <pb n="51" /> <p>Усне јој шапутаху искрене молитве.{S} Стењак у свећи на сточићу поред пос |
вам ми знамо помоћи? – пита Даринка, па искрено окренула лице њему.</p> <p>– Ви ћете певати с н |
ољан, што идем, – одговори онај. – Него искрено да ти кажем, волим, и што сам био ту.</p> <p>– |
оспођице Даро, – рече јој тихо, па тако искрено, својски, а тако покајнички, да она подиже опет |
српском љубављу за своје, то му говори искреност на њену лицу, то му сведочи бистар јој поглед |
о је у Даринци стекла тако ваљану, тако искрену другарицу,... о, Бог зна, како јој је мило!</p> |
ама, тршчаним крововима и ниским гдегде искривљеним плетеним димњацима.{S} Скромна али, као сне |
; а Бог зна, кад и какав ти може од куд искрснути на једаред из ненада.{S} Него тужи га конзист |
ати би, кад сврше своје школске задаће, искупила децу, што су били код ње у стану, па би поред |
скоро као и брат јој. </p> <p>И тако се искупило прилично друштванце за певачки збор.</p> <p>Св |
ајковац. </p> <p>На сред села око крста искупио се народ у чистом свом оделу.{S} А у народу, ви |
гости из Србије.{S} Многи се свет беше искупио на станицу, да их дочека.{S} Београдска лађа бе |
ноградарску радњу, или кад се у октобру искупљају ода свију страна ђаци, – када је то видео, јо |
иба троструком камџијом и заиграва пред искупљеним својим вршњацима.{S} А ови завидљиво гледају |
p> <p>На једаред запева стотина певача, искупљених на обали „<title>Имну о преносу Бранкових ко |
обали, као да занемеше оне тисуће грла искупљенога народа.</p> <p>На једаред запева стотина пе |
S} Тешко оном, који мора све на себи да искуси!{S} Ја сам прошла добру школу: цео је живот школ |
па глава да му пукне.{S} А дошао је до искуства, да је хладан сир с црним луком за њега најбољ |
Али пази, да се што више користиш туђим искуством.{S} Тешко оном, који мора све на себи да иску |
и искушења,... да, велим, у тешкој ноћи искушења, која га је стисла, да једва може да дахне.{S} |
у њему свест, да не клоне у тешкој ноћи искушења,... да, велим, у тешкој ноћи искушења, која га |
да се тим најбезазленији осећај народни исмева, то је гадно, то је... </p> <p>За јамачно је и о |
одна штампа?{S} Грдити своје старешине, исмевати своју светињу.{S} То је зар слободна штампа!</ |
шта је Бранко одговорио, како је у очи исмејао и ујака и Рашићку, и. т. д. </p> <p>–Јух, јух, |
на Харивду, на омладинца, који га може исмејати за „најмудрију“ реч.{S} Лакше би му било, чини |
под пазухо своју књигу, те му књига сад испаде у траву.</p> <p>– Пардон!</p> <p>Јелена хтеде са |
и да види иза џбуна, ко је то, а пред њ испаде мала Зорка, Јованова сестрица, и Даринка.{S} Виј |
кћерком да га се нахвали.{S} Још да јој испадне за руком, да и Бранкову матер превари, да дође, |
питања моја тек овлаш поверити, како је испала на прилику берба, како пазар, колико је шљива за |
сам радознао, како ће и то у Карловцима испасти.{S} Чисто не могу да верујем...</p> <p> „— Ти, |
вечерамо! – кличе Дабижић, кад Кнежевић испева песму. – Дивна идеја! ·</p> <pb n="76" /> <p>И с |
рстили своје деснице, држећи пуне чаше, испили чаше, цмокнули се и два и три пута – и, дакле по |
} Ваљан, поштен човек може по том листу исписати најлепшу песму, што је човек уме замислити.{S} |
Казао сам ти, што ја о томе мислим.{S} Испит, понда ради што хоћеш. </p> <p>–Да, да!{S} И ја т |
Ја нисам за адвоката.</p> <p>Положи све испите најпре; понда ће мо се разговарати, – одговори м |
то је негда над њим нејачким пред Богом исплакала, бисером благодарности исплаћује. </p> <p>И у |
а срцу на вољу, па би се слатко, слатко исплакала.</p> <p>Али јој криво, што вечерас тога нема. |
Богом исплакала, бисером благодарности исплаћује. </p> <p>И у том богоданом изобиљу, што га је |
, на архијерејској служби придику какву исплести; а неје ни у Брајковцу, од како је дошао ту за |
Српство и родољубље, а од како се зна, исповеда се <pb n="62" /> за члана српске омладине и на |
љута на тебе. </p> <p>– Је си л јој се исповедила— пита је учитељ.</p> <p>– Нисам.{S} Не смем. |
ли сви.{S} Нашли се на врху брдашца.{S} Испод њих се таласа китњаста побрдица, да им мало даље |
куцну у капак.</p> <p>Капак се диже.{S} Испод њега провири најпре мала бела ручица; па се од ма |
{S} Прашина завејава у кола, па се мота испод коњских копита као смет у заветрину.</p> <p>Нигде |
!..</p> <p>Даринка се и Јелена ухватиле испод руке, па ходају испред госпођа-Катичина дућана на |
намешта, као бајаги, шишке на челу, те испод руке погледа у њега.</p> <p>Бележник остао дужан |
прижегло свом снагом. </p> <p>У долини испод Стражиловачкога виса, опет на свечаном одру, поло |
кад виде своју кћер с попиним сестрићем испод руке; те оде у кухињу, да изнесе јело на сто. </p |
е, све нове новцате, као да су онај час испод чекића, којима је пречешњејши даривао њену децу, |
оне.. </p> <p>Госпођа Савета очепи попу испод стола.</p> <p>Јелена базазлено слуша и попу и Бра |
ају деца, Бранко и Јелена, по Брајковцу испод руке Поред оне премудре Кате Јаковљевићке.</p> <p |
p>Поп Стева приденуо и ручник за рупицу испод врата у своју хаљину.{S} Госпођа Рашићка присела |
ако је ћуталица, али подла и подмукла. „Испод мире сто ђавола вире!“</p> <p>– Јух, мати, како м |
ет око стола.{S} Руке се укрстише изнад исполиванога постоњака, чаше зазвечаше.{S} Некоме се и |
ца сиротица, и свештеничких, па се тако испомажу. </p> <p>Тинка оћута.{S} Не подиже главе, а уз |
о поље, да их обадве, Јелену и Даринку, испоређује и пресуђује, пред самим собом.{S} Колико би |
нема каде.{S} Него је ипак по неки пут исправи и опомене, где како треба.{S} Но за то Зорка мо |
ва за општу ствар, немам наклоности, да исправим свет раменом, „да плачем за туђим насилима“, и |
мацан.{S} Ено га, и он лично изашао, да испрати своју милостиву заштитницу.{S} Заковратио реп, |
лом лептир, – рекла му је мати, када га испраћала у туђ свет, у даљину, да у највишим школама т |
говори поп Стева све на развлак, док га испраћаше до врата на улицу.{S} Знам, да те мати једва |
поскидај ствари, па дај унутра, а коње испрегни, па одведи у шталу...{S} Има места је ли, Кати |
и ништа. </p> <p>Попина Јелена од оздо, испред куће, маше на њих белим рупцем. </p> <p>А Кнежев |
ш потраја, па се пријатељи разиђоше.{S} Испред учитељева стана зачу се у три пут.</p> <p>– Лаку |
ани с Немцима.{S} Јест да Србин устукне испред Немца; али то је само у први мах, јер је Немац в |
.{S} Заман им писка!...{S} Ено га, стао испред гнезда на пречагу...{S} Нагао се...{S} Сад ће да |
ежевић распустити децу из школе, ходају испред школске зграде Даринка, Јелка, Бранко, Јован, а |
и Јелена ухватиле испод руке, па ходају испред госпођа-Катичина дућана на улици.{S} Њих две не |
њим школама, а чистећи преко дан пијацу испред дућана свога шефа или прскајући лети патосу свој |
галан не кукурекне на буњишту...</p> <p>Испред куће се зачу громки глас.</p> <p>– Ао, лопове је |
о даље пукне на догледу сремска равница испрекрштана друмовима, ишарана богатим усевима, окићен |
ан сад наручили, да им Маркова домаћица испржи које пиле.{S} И Марко се, ено, већ вија са живин |
мах у мало не паде на груди, да јој све исприча, да јој се изјада, да се заплаче у њену загрљај |
ону лозу, што се обично онако уз пркос испружи преко стазе са лозинка.{S} Збиља, чу се ход.</p |
чнике покренуло, да с омладином заједно испуне скромну жељу песникову, да му пренесу последње з |
ићка, па да јој поп Стева Радојчић неје испунио.{S} Признати се мора: ево дванаест година, како |
зачу се из кухиње.{S} Маца вриснула, па испустила канту из руку, а баш је беше узела, да долије |
ић, Јеша Дабижић.{S} По опаљеном лицу и испуцаним рукама види се, да је вредан човек.{S} Не би |
гости из Панчева и Земуна.{S} Обе беху истакле многе заставе, што пријатно оживљаваше монотони |
p> <p>Треба ли ређати све прилике, које истакоше Карловце изнад свакога другога српскога места |
е прође у чистом планинском ваздуху, да истера шетњом мамурлук, па му неје требало два пута рећ |
-Стеву.{S} Маћи му се не да.{S} Она баш истера одавде учитељицу.{S} Мал не свиште девојка од ње |
амо што по каткад зафрчу коњи, да можда истерају насртљиву мушицу, што им се и у нос увлачи; са |
а поп-Стеву од његове сестре, да је она истерала Тинку из поп-Стевине куће.</p> <pb n="45" /> < |
...</p> <p>Баш Ката ушла у двориште, па истерала ћуриће из врта и затвара за собом вратаоца, а |
Ал мени се чини, да би се од мене могао истесати, ако и не какав практичан ма и мали Лоренцо Шт |
на интелигентна човека, који ради онаки исти посао, од кога живи и он, народ, него од најсаврше |
а школовали се о „народном“ новцу, јер исти тај грех носе на души и остали.) Ми учимо јуристер |
идео, ја јоште добра нисам видео! – а у исти мах падоше му на ум њене, материне речи: „Цео је ж |
у крај ватре.</p> <p>– Јух! – зачу се у исти мах и из собе у неколико разних гласова.</p> <p>Ка |
даривши јак темељ српској књижевности у исти мах, када је Милош на другом крају српства, а у су |
ђа Рашићка!{S} Као да пркоси!“</p> <p>У исти мах му сину друга мисао, па му се задовољније мало |
ога којекаква посла.{S} Понда дућан!{S} Истина Бог, није Бог зна шта, ал ако не цури, оно капље |
поразговарали, како си ту.</p> <p>То је истина.{S} А ко је томе крив?{S} Као да и један и други |
} Ја хоћу да више знаш него ја.{S} Није истина, да више пати, који више зна.{S} Данас само они |
к ће нам кола ићи на еро.{S} То је само истина, а не црне наочари, упамти.{S} Нова омладина је |
баш на извору буду сведоци, колико се у истини прави народ забавља о том догађају...</p> <p>Сад |
и то неје немогуће, неје ни ружно; а за истинитост јамчи сваки за себе.{S} Али хтети на тај рач |
<pb n="65" /> женскиње, која може да се истински одушеви за нешто.{S} Нешто му говори, да то де |
се одсмеје као на шалу или да прими као истину.</p> <p>- Поп Стеван, Бог ме, не показује ни мал |
упамти.{S} Нова омладина је ухватила ту истину...</p> <p>– Сви ми, штогод учимо, учимо за народ |
аничи, „поборници“, наплаћају од народа исто толико правично или неправично, као и они, који се |
до душе, да се спреми за село, – дочека исто тако и жедни писар.{S} Онда ћемо после певања код |
цу Рашићку, – наравно, да су и оне биле исто тако искрене и исто тако слатке према њој; па јој |
вако своје дете, простирући меке рубине исто тако и под онога, који јој пеленом загрчава сваку |
о, да су и оне биле исто тако искрене и исто тако слатке према њој; па јој дале омирисати, како |
аква је вера.</p> <p>– То ти је једно и исто.{S} Кажи младости јуност или омладина, младост је |
вори опет на то Бранко. – У селу су нам исто тако потребни ваљани учитељи, као и у вароши, ако |
да је човек постао од мајмуна, може ко исто тако измислити, да је постао од медведа.{S} Судећи |
шира, мора да поцури по винограду скоро исто толико зноја.</p> <p>– Знам ја то врло добро.{S} С |
а ћеш вечерати, – опет Ната Триви, а то исто или можда мало друкчије рећи ће му бар још који пу |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У исто доба иду Јован Јаковљевић, Бранко Стајић његов „др |
ин муж пропао и заблудио у свет!</p> <p>Исто тако неје могла, а да не ухвати прилику, па каже, |
ли не изађоше на сухо, него се одвезоше истом лађом у Нови Сад, да тамо буду на беседи и Бранко |
мена, бог ме, и читао.{S} По канабету у истом нереду неколико непотпуних примерака Карловачке „ |
аред ће „друмови пожелити Срба...{S}" А историја ће да пева ил кука над њима као над старим Рим |
да захвале на том значајном положају у историји српскога народа томе, што је тамо столица прво |
ом манастиру писати богословске књиге и историју Срба, Бугара и Хрвата,... како та два књижевна |
дим се! – обрецну се Бог ме, Јелена, па истрже своју руку. </p> <p>– За што, молим...{S} Жао ми |
, дакако, госпођице, примети Кнежевић и истрже своју руку.</p> <p>Јелена хтеде да проговори, ал |
то књига, то хартија, мастионица, пера, истрињена дувана, палидрвца и тако даље.{S} У углу поре |
коњима уши, па их омутком сена из кола истрљо и по леђима и по ребрима и по ногама.</p> <p>А н |
колико Јелену угледала, толико пред њу истрчала.</p> <pb n="60" /> <p>Јелени још неје никад та |
, загрли Даринку.{S} И једва једаред ће истрчати и отићи по девојку.</p> <p>– Ала је то прашина |
то, сестрић“...{S} Дошао гладан, да се исхрани... „Па не знам ово, па не знам оно.</p> <p>- Ра |
нда на Стражилово ви и не морате, мама, ићи,– вели јој Даринка...</p> <p>Пуче топ.</p> <p>– Ево |
ст јој годиница; скоро ће, у име божје, ићи у осамнаесту.{S} Родитељи, у тим годинама својих кћ |
је право, са свим...{S} Ви ћете, дакле, ићи у недељу...</p> <p>– Морамо још у суботу...</p> <p> |
спржи своја крила.{S} Иди по светлости, ићи ћеш правим путом и не ћеш склизнути на странпутицу. |
<p>Јелена застаде.</p> <p>Да, душо.{S} Ићи ћемо на свечаност, – опет ће мати. – Нема таквих пр |
ода, а не као радници, увек ће нам кола ићи на еро.{S} То је само истина, а не црне наочари, уп |
у кући већ било речи и о томе, да ће се ићи у Карловце.</p> <pb n="98" /> <p>Него неје научила, |
о), Стефане; Јелена ће певати на селу и ићи ће са мном у Карловце на свечаност.{S} Је л да ти ј |
споменула о њој.{S} Питала га, хоће ли ићи к Јовану, па да је поздрави.{S} Можда би и отишао б |
и Даринци, како морају, Бог да, на лето ићи теци у</p> <p>Брајковац.</p> <p>Како онда још не бе |
у, – баш смо ти ми на селу затуцани,... их!{S} Никакве друштвености!{S} Социјалне наше прилике. |
три, кад дође до воде и замочи руке, да их пере, – могао би ти Трива штогод помоћи.{S} Нек ти д |
ао што беше, даде му се широко поље, да их обадве, Јелену и Даринку, испоређује и пресуђује, пр |
по српску књижевност остати трајне, да их збиља не потамњује ни слава млађанога Бранка Радичев |
му његову срцу, туђ, јер предвиђаше, да их и мишљење и назори деле ужасном провалијом.{S} Нуз т |
Бранка растанак, да је једва чекао, да их се што пре опрости. </p> <p>А они су сви били тако љ |
оги се свет беше искупио на станицу, да их дочека.{S} Београдска лађа беше дупком пуна.{S} Пева |
опепелити.{S} Њега једног, па...!{S} Да их има на одмет, па ни једнога,... само не у калуђере!. |
видбу и кују котву, која има кад тад да их овде или онде заквачи на пучини будућега живота.{S} |
учити, где треба да рашири руке, где да их метне на груди, где да их скрсти, а где гласом да ја |
руке, где да их метне на груди, где да их скрсти, а где гласом да јачим говори, где опет тише, |
а несебична младићка, ђачка љубав, која их привлачи.</p> <p>Тако Јован и Бранко гледају у отвор |
се над Даринком и Зорком.{S} Прекрстила их обоје изнад главе.{S} И за тим опет на прстима изишл |
мпаном табаку.{S} А од оних опет већина их почне још у ђачким скамијама, па таман кад је „дорас |
савуљагом, па се витлају око ње, а она их заварава...{S} Над стрништем или над ливадама надлећ |
укао, као добар кочијаш, коњима уши, па их омутком сена из кола истрљо и по леђима и по ребрима |
ца, којим је пошао.{S} Изађе учитељ, па их све позва, да оду у његову собу.</p> <p>Сад ћу ја де |
p>- Јесте ли добили приступнице? – пита их Бранко.</p> <p>– Јесмо.{S} Добили смо место међу иза |
то служба.{S} А свако је одевено, враг их и с девојкама, по најновијем журналу, не стиди се пр |
да се збије у самоћу, а камо не ће, кад их овако више, па једна другу подсећа.{S} Тек удовице!{ |
а Јован на разговор свој с Бранком, кад их остави млади тржа. – Просто, мени се мој позив не до |
што наши родитељи не спремају децу, кад их шаљу у школу, за раднике него за господу, а и не раз |
и Бранко. </p> <p>Салетели сви, што год их је, госпођу Рашићку, да допусти Јелени, да пева на с |
плам; а на зеници јој затрепта дуга, те их одмах обори.</p> <p>– Опростите! - прошапута, ал не |
у.{S} Довешће децу у Брајковац, венчаће их, и ти ћеш, можда, имати да тераш још парницу с узурп |
кћерком, да полазе кући.{S} А отпратиће их Јован, Даринка, учитељ, Зорка, па, наравно, и Бранко |
ајућ књиге своје под пазухом, као да би их скрио, она седне за гласовир, те му мами сад нујне с |
т напоредо, знаће обићи матицу, која би их увукла у вртлог, где би могли замутити своје идејале |
као да има слепога миша под прагом, или их медом залаже.{S} Па шта им даје за то Јуда?{S} Шта м |
ћ сам да знаш после осам година, што си их провео у гимназиским скамијама.{S} Ја хоћу да више з |
це: ...{S} Добро је.{S} Чувај се, да ти их не препали ветар и сунце преко поља, те да не кажу с |
ор.</p> <p>Ох, како је дивно, слушајући их бар по издаље, пристао тај збор са својим <foreign x |
кући, па и према самоме ујаку, с којим их је до сада Стајић све предусретао, он, који је иначе |
сала поломити на узбурканим валима, што их тамо чекају. </p> <p>Ако им се назори о свом бићу, о |
јић, па јој даде два лиска бршљана, што их откиде близо гроба.</p> <p>– Даринка узе лиске, погл |
од разних година политичких новина, што их је попа по кадгод од дуга времена, бог ме, и читао.{ |
могу да се обране од силних мушица, што их спопале.{S} Вуку троми на омари ноге по прашини.{S} |
p>Ката баш била вадила неке ствари, што их је Зорка радила, па да је похвали пред тетком из вар |
га тиче.) А шта онда, ако те кости, што их у Бечком гробљу ископате, пренесете с помпом на Стра |
> <p>Бранко Стајић после оних речи, што их је имао са својим ујаком, поп-Стевом, тако се био ра |
проведе вакацију...{S} Ал не знам, што их већ нема из винограда! ...{S} Владимир ми је био ту |
} А лептир шири своја шарена крила, час их скупи и дигне у вис, да му се боја и на горњем и на |
димир развашарио своје сиграчке, што му их донела тетка и сеја. (... „Боже мој, " рекла је, да |
милости ујковој ипак то, што се... без ичије – помоћи сам у туђем свету... гура, те редовно св |
то је при себи.{S} Жилава нарав!{S} Без ичије припомоћи... сам... у туђем свету...{S} Хм!{S} Мо |
о се обрадовао тој књизи!{S} Још кад је ишао у прве гимназијске разреде, мати би, кад сврше сво |
сремска равница испрекрштана друмовима, ишарана богатим усевима, окићена убавим селима.{S} Села |
ена била тамо у вароши код ње у стану и ишла у „лер“; како је не знам какав рачун направила, шт |
ш да се није Зорка рашћеретала око њих, ишле би као осуђене.</p> <p>Јутрос сам, – говори Јован |
сторијални присједатељ.{S} Сад би лакше ишло него икад.{S} Ти ни данас не знаш, где ти је муж; |
из књижевности.{S} Мислиш ти, да би му ишта помогло, кад бих, ваљда, удесио јавна предавања, п |
никаквога.{S} Но да потраје овако даље, ишчаурио би се из њега под старост, Боже опрости, „омла |
Ма колико да писар важи у Брајковцу као ишчитана глава, ипак не мога бележник да се том прилико |
едно, морати као народ банкротирати, т. ј. на једаред ће „друмови пожелити Срба...{S}" А истори |
крену ону Змајеву: </p> <quote> <l>„Ала ј леп</l> <l>овај свет“</l> </quote> <milestone unit="s |
тако поп-Стева, па говори без запете.) Ја сам већ замесио попару учитељу.{S} Не води ти бриге, |
ином, па..</p> <p>– Сто му мука!{S} Да, ја сам господар у кући, па ће бити онако, како ја хоћу. |
па ће бити онако, како ја хоћу.{S} Да, ја сам господар у општини, па... (Осмелио се тако поп-С |
ја идем с њиме у Карловце!</p> <p>– Да, ја то мислим.</p> <p>Тинка обори главу, па се даде у па |
ред Јована:</p> <p>– Господине докторе, ја сам у вама познао човека, који...</p> <p>После по са |
о се видиш сада у овом обиму?{S} Брате, ја се мало разабирам у економији, али толико <pb n="89" |
вори дете радосних очију. </p> <p>Мати, ја хоћу да идем у латинску школу.{S} Ја ћу бити, мати, |
не могу доста да вас се нахвале.{S} Ал, ја ипак држим, да то мора бити мучно и досадно непреста |
рећи ће поп Стева својој сестри, – ево, ја сам сад конзисторијални присједатељ.{S} Сад би лакше |
врисне: „Од кад те, мајко, нисам видео, ја јоште добра нисам видео! – а у исти мах падоше му на |
>– Што ћутите?...{S} Бог ме, није лако, ја мислим, говорити пред простим светом! </p> <p>– Ви м |
ба скоро и топ да пукне.</p> <p>– Децо, ја то не ћу моћи све издржати, – вели госпођа Ната, а з |
ко ни вечера наша није још ни на столу, ја мислим и држим, нити могу на ино, а да не</p> <p>– С |
ћеш да чујеш, како ја судим...{S} Знаш, ја...{S} Најбоље ће бити, да си ти уз њега.{S} Бадава!{ |
е стари пензионирац. – Господо моја!{S} Ја дижем ову чашу у здравље једне вредне домаћице, верн |
ом, који мора све на себи да искуси!{S} Ја сам прошла добру школу: цео је живот школа.{S} По де |
а!{S} Ето видиш.{S} Па што му драго!{S} Ја ћу доћи у недељу...</p> <p>– Свима упало у очи, да Б |
учите га!{S} Треба сви да га учимо!{S} Ја то увек кажем, а то ћу и сам урадити: треба више уче |
о мало где, па... </p> <p>– Фраза!..{S} Ја што учим, учим себе ради, као годи ти и други и трећ |
Просто, мени се мој позив не допада.{S} Ја нисам за адвоката.</p> <p>Положи све испите најпре; |
и их провео у гимназиским скамијама.{S} Ја хоћу да више знаш него ја.{S} Није истина, да више п |
а, да се потуца и пребија по селима.{S} Ја то и опет кажем.{S} Оно јест да и у вароши може бити |
еба да сам пријатна с њим и искрена.{S} Ја и не могу друкче ниским.{S} А он и заслужује, да је |
си је примио од мене место њена оца.{S} Ја не могу рећи: „моје“ дете!{S} Јер видим, и ти је вол |
p>– Штета за дете.{S} Добра је срца.{S} Ја је знам.{S} Имала сам прилике две године, да видим, |
а за ракију натресла, и тако штогод.{S} Ја јој се дивим, да она све то смаже сама.{S} И ни паре |
морају већ да помишљају и на зетове.{S} Ја кажем, Стефане родитељи...{S} Да Бог ме, ти си јој, |
енада.{S} Него тужи га конзисторији.{S} Ја ћу ти написати, тужбу, да се развенчаш.{S} Петнаест |
> <p>– Ја сам господар у мојој кући.{S} Ја сам сретнији, него многи моје братије са првом својо |
ма.{S} Мени се допада овај наш крај.{S} Ја не бих никад одлазио одавде.{S} И веруј ми, моја је |
и.{S} Што свеснији, то већи мученик.{S} Ја, видиш, не бих то никада могао бити.{S}Па кад то не |
> <p>– За што, душо</p> <p> Не знам.{S} Ја не разумем њено понашање.{S} Али је страшно љута на |
>Да ме ко не тражи? </p> <p>Не знам.{S} Ја сам пошао био к Јовану; а госпођа ме замоли, да вас |
варају простом скакавицом или резом.{S} Ја се не кајем, неје ме ни близу памети, да се кајем, и |
здрави ова красна и тиха ноћ песмом.{S} Ја мислим, да ће наш коровођа...“</p> <p>А коровођи, Бр |
ајте, штогод, барем кад сте са мном.{S} Ја умем разговарати, ако не уме Даринка...{S} Ваљда вам |
<p>За мене је, синко, добра и овако.{S} Ја сам је из темеља зидао.{S} Ко после мене дође, може |
говори Бранко.</p> <p>– Не иде тако.{S} Ја се не ћу нити се смем без вас вратити, – рече она сл |
Њој се здраво допада Бранково коло.{S} Ја сам учила у нашој вишој школи нашу књижевност, па са |
ко мислимо, да код матере одседнемо.{S} Ја баш кажем ујаку, да ћемо код ње одсести.{S} А Јелена |
ђем кући, па да прихватим економију.{S} Ја осећам у себи за то воље, па мир!</p> <p>– Казао сам |
и, ја хоћу да идем у латинску школу.{S} Ја ћу бити, мати, као год и уја.</p> <p>Тинка се заплак |
ојте га ни читати.</p> <p>– И не ћу.{S} Ја сам био с њим заједно у Карловачкој гимназији, два т |
е треба нам команде.</p> <p>- Чујеш.{S} Ја бих ни пода шта држао свакога младога, па још интели |
<p>– Не срди се; немој да се срдиш.{S} Ја се увек забуним.</p> <p>– Прелетео бих био; али ниса |
ин који им је свима смео у брк рећи:{S} Ја тако хоћу! – да, још док је чича био у снази, и држа |
– Јесте ли чули, шта сам вам казала?{S} Ја нисам за вас „госпођица“ Јелена, – понови девојче.</ |
тамо збира себи плодове човечјег ума. – Ја ти, – рече, – не могу дати ништа више до свог благос |
, госпо, – ухвати Дабижић као у шали. – Ја бих вам се радо бацио под окриље.</p> <p>– Гле, гле |
Брајковца, кад су оно јутрос отишли. – Ја мислим, само у вароши има свашта, а гле, и на селу ч |
ако је збиља тако, па га чисто теши. – Ја сам уверена, да се не ћете постидети.</p> <p>– Хвала |
ио, као што толико пута вели; </p> <p>– Ја сам господар у мојој кући.{S} Ја сам сретнији, него |
Шта је госпођи Нати до беседе!</p> <p>– Ја сам, – вели, – за то већ стара, а ти си ми, кћери мо |
мо из Карловаца са свечаности!</p> <p>– Ја ћу јој сам рећи.</p> <p>– Не ни по што.{S} Не, бар д |
а мати није нам се изненадила.</p> <p>– Ја сам тако и уговорио с Јованом.</p> <p>– И не питаш, |
и подсмех у учитељевим речима.</p> <p>– Ја волим, кад се он с чиком пусти у разговор, – опет ће |
атарошевица, – обрецну се она.</p> <p>– Ја ништа не знам, – вели Јован. </p> <p>– Слатки сте ви |
на сестрића! – вели сека Ната.</p> <p>– Ја сам одмах рекла, има нешто, – вели сека Ката. – Сад |
учтиво Бранко, дошавши до ње.</p> <p>– Ја нисам вама „госпођица“ Јелена, – примети она, бојаги |
бих био; али нисам могао пре.</p> <p>– Ја бих те чекала целу ноћ.</p> <p>– Верујеш, да ћу доћи |
p> <p>– Па, опет сте заћутали.</p> <p>– Ја обично ћутим...{S} Не знам о чему...</p> <p>– Боже м |
чин.{S} Сви путови воде у Рим.</p> <p>– Ја се бојим те нове омладине.</p> <p>– Знам ја, брате, |
итику.{S} Бранко прсну у смех.</p> <p>– Ја то увек кажем: ви терате политику.{S} То је наперено |
енија творите.</p> <p>– Понда?</p> <p>– Ја тако, од како се знам, па хвала Богу!{S} А видим, ка |
>Хоћете ли доћи на светковину?</p> <p>– Ја бих тако волела, али не знам,... по свој прилици...< |
ако ти је данас време, кћерко.</p> <p>— Ја ћу да сачувам, мама, мајчину душицу.</p> <p>Госпођа |
ву народном.{S} Ко је свестан учитељ, а ја бих рекао, да су народни учитељи већином такви, то ј |
ристерај, да „бранимо народна права“; а ја, бога ми, видим, да се и наши народни браничи, „побо |
д детета да јој – рече, очитам у очи; а ја бих знала, шта бих јој рекла.{S} Мени то не може да |
!{S} Никада та мени не ће допустити, да ја завирим у њену економију, од како је пало слеме на њ |
те.{S} Не би је било, уверен сам, ни да ја останем.</p> <p>– Најпосле оно, што сам ја хтео, вид |
у Брајковац, уме тако да приповеда, па ја тако мио!{S} Сама мама рекла је после за њега „фини |
?{S} Могу вам дати, па да читате.{S} Па ја мислим, можда се која породица вратила опет из Русиј |
лужује, да је човек с њим искрен.{S} Па ја га и волим као брата.{S} Ти си друго што.{S} Боже мо |
одмах... не знам шта... </p> <p>– Доста ја већ гутам од неко доба, – загрми Рашићка.</p> <pb n= |
па промену глас:) Триста га врага, кад ја што хоћу, то мора бити из ока из бока.{S} А ти ниси |
нам,... по свој прилици...</p> <p>– Кад ја већ не ћу бити на Брајковачкој светковини, немојте б |
је?{S} Шта је, за бога?</p> <p>– Од кад ја вребам арамију!{S} И једва ми се подеси згодна прили |
то, ако ти примиш наук, што сам га отуд ја поцрпала!{S} Чувај образ!{S} А сачуваћеш га, ако сач |
кола.{S} По дебела је књига, што сам је ја већ прочитала.{S} Скупо ме је стала.{S} Али све нек |
или чиновник...{S} Ти видиш зар, да се ја не одричем рада.{S} Боже сачувај!{S} Само... ко хоће |
– нашали се писар. – Били?{S} Од кад се ја окљувам, па...</p> <p>– За тебе би штета било.{S} Ти |
чале на Бранка.</p> <p>Јух, како сам се ја онда поплашила! – вели Зорчица. – А Даринка стала, п |
час доспети за капелана.</p> <p>Јест, и ја то мислим...{S} Али... не разумеш ме...{S} Нећеш да |
а ради што хоћеш. </p> <p>–Да, да!{S} И ја тако мислим.{S} Да Бог ме!{S} Положићу докторат, свр |
а се та извести из концепта.</p> <p>– И ја бих рекао, – дода бележник. – Него кад велиш, да је |
рећу. </p> <p>Па ти мислиш, Стево, да и ја идем с њиме у Карловце!</p> <p>– Да, ја то мислим.</ |
сама жели, да ме зовете по имену, па и ја тако хоћу.</p> <p>– И ви мене називате „господине“ – |
не спаваш, сејо?</p> <p>– Ево, сад ћу и ја. </p> <p>Даринка духну у свећу.{S} Угаси је и леже.{ |
ивости зближи.{S} Она не пита, јесам ли ја ручао код Сахера, у Хамбуршкој ресторацији или у нар |
i...</foreign></p> <p>– Опрости ми, али ја не замишљаху тебе појма о идилизму.</p> <p>– Буди ув |
његовом матером...{S} Но, не мислим ни ја, одмах с кола.{S} Останите макар и који дан дуже...< |
огу, а видим шта други раде, не могу ни ја бити бољи... </p> <p>По толики пут заподео се међу д |
овића.{S} Ако се Александар добро узучи ја ћу сам молити његову свјатост, да се смилује на сиро |
, што нисам познав’о,</l> <l>Први санак ја сам већ одспав’о...</l>“ </quote> <pb n="48" /> <p>Д |
/> <p>Бранко се насмехну:</p> <p>– Док ја дођем до своје Еве, протећи ће доста Дунавом.</p> <p |
ће опет, као и до сад, Ната Кати.– Знам ја, шта је дечија радост.{S} Коме ћу, ако њима нећу?{S} |
скоро исто толико зноја.</p> <p>– Знам ја то врло добро.{S} Сећам се добро покојнога оца свога |
е бојим те нове омладине.</p> <p>– Знам ја, брате, шта ти мислиш.{S} Но, не бој се.„Нису то рус |
p> <p>Сви пренули у смех.</p> <p>– Знам ја, знам све до краја! – правда се дете, а застидела се |
ао сад.{S} Треба да имаш на уму, да сам ја месни школски надзиратељ.</p> <p>Тужи ми се, сиромах |
награђује.{S} Коме за љубав; Могла сам ја и без тога лепо и красно живети, где хоћу, а овако.. |
наест, управо!{S} Усадио си га, кад сам ја дошла у ову кућу.{S} Онда је Јелици било четири годи |
останем.</p> <p>– Најпосле оно, што сам ја хтео, видим, да народ већ зна.</p> <p>– Је ли по вољ |
– уплете се поп Стеван, – а да што сам ја ту већ двадесет и толико година?!{S} Учим ја то и го |
p> <p>Овај момак није таки, као што сам ја... </p> <p>Хтеде рећи; ...мислио о њему!{S} Али га и |
Боже невоље, затворити...{S} Е, па идем ја њој.</p> <p>И тако бадава Даринка моли и преклиње, п |
е Рашићка.</p> <p>– Но, но,... не велим ја тако...{S} Не мораш ти одмах... не знам шта... </p> |
био ма на прозору с девојком.{S} Молим ја тебе само, је ли то лепо, да девојка, реци још дериш |
о јаван живот,... омладина неје, мислим ја, позвана да води коло, она не може давати правац, од |
већ двадесет и толико година?!{S} Учим ја то и говорим.{S} Од како је Брајковца и *Брајковчана |
да није поп-Стевина џепа!</p> <p>– Него ја не бих рекла, да је то дете рђаво, вели Ната за Јеле |
скамијама.{S} Ја хоћу да више знаш него ја.{S} Није истина, да више пати, који више зна.{S} Дан |
господар у кући, па ће бити онако, како ја хоћу.{S} Да, ја сам господар у општини, па... (Осмел |
е разумеш ме...{S} Нећеш да чујеш, како ја судим...{S} Знаш, ја...{S} Најбоље ће бити, да си ти |
правда се дете, а застидела се. – *Цело ја знам; само још који пут да прочитам...{S} Је л браца |
оље, па мир!</p> <p>– Казао сам ти, што ја о томе мислим.{S} Испит, понда ради што хоћеш. </p> |
ио на селу учитељ народу, то стоји: јер ја, као интелигентан човек, знаћу и умећу боље удесити |
адова се дете.</p> <p>– Идем,... сад ћу ја одмах...</p> <p>Неје имала када ни да доврши, што је |
ва, да оду у његову собу.</p> <p>Сад ћу ја децу пустити.{S} Него морам мало и школу отворити, д |
о је, дакако, од мене и помисао, да бих ја делио, ваљда, с народом своју муку; али да бих му би |
па тражимо вароши, не ће нико на село. (Ја не ћу да пребацујем штипендистима, као што је то у н |
ропошта. </p> <p>И опет:{S} Мно-о– га-а-ја... </p> <p>А Јеша још не беше довршио, таман најлепш |
ознате „Бранкове жеље“: </p> <quote> <l>Ја знадох, што нисам познав’о,</l> <l>Први санак ја сам |
донети, па да ми њега почастимо!</p> <p>Ја сам за то!- прихвати млади трговац. </p> <p>Синоћ је |
е донео и коју боцу из Варадина.</p> <p>Ја сам му рекао, до душе, да се спреми за село, – дочек |
} Поп-Стеви се пође кожа јежити.</p> <p>Ја бих моје дете знала и сама усрећити.{S} Овако сам се |
еђену љубав, кује, док је врело.</p> <p>Ја радим и ринтам у овој кући...{S} Па, ето, како ми се |
опет да бркаш практичност с егоизмом.{S}Ја, до душе, немам толико чуства за општу ствар, немам |
сад окрену и предаде преда се.</p> <p>–Ја ћу да се срдим на вас, –прекинуће Бранка, кад опет ч |
</p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим, шта је!“ мисли благајни |
извијати и завијати: </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим, шт |
<p>– Морам најпре питати матер и чику. „Ја не знам за што, али чики није нешто право.{S} Све ве |
о право.{S} Све вели, кад чита новине: „Ја не знам, што се толика хука и бука дигла за тог ђачи |
одбиће се још последњи зрак о позлаћену јабуку, зрак сунца, што се клонило западу. </p> <p>Око |
а брига, једва да и назиремо, шта је то јаван живот,... омладина неје, мислим ја, позвана да во |
ван и Бранко гледају у отворено море, у јаван живот свој као ђаци са самопоуздањем, које појача |
, кад се мушка глава даде видити.{S} Па јави се тек кад год мајсторици, да се знате.{S} Кажи јо |
и било лепо, опет, и да оде, а да се не јави њему и његовој матери. </p> <p>У тај мах провири Д |
Стевину сеницу, где овај чека, да му се јави, има ли тај дан какве дужности, то јест, да ли је |
лежник је нашао, да је вредно, да му се јави, е је Марко донео пива.{S} А писар опет нашао је з |
овану, кад ономад беше у вароши код ње, јавила јој, да јој се ово дана нада.{S} Тако су јој сад |
еје приметио ни осетио, све док се није јавила, а занет са својим мислима, чисто се збунио, кад |
да већ никако ни преиначити“, јер је и јавила Кати по њену Јовану, кад ономад беше у вароши ко |
– Хвала Богу!</p> <p>– А да шта ћеш!{S} Јавља л ти се госпођа Ната из вароши?</p> <p>– Јавља ми |
ти се госпођа Ната из вароши?</p> <p>– Јавља ми, да ће доћи скоро.</p> <p>– Нека, нека!...{S} |
му ишта помогло, кад бих, ваљда, удесио јавна предавања, па им поповао, како ради немачки или е |
ентнога човека, који не би разабирао за јавне ствари.{S} Него омладина, а ту се у нас рачунамо |
уђег ћефа!</p> <p>Зар је тако гадан тај јавни, тај практични (и какога још све зову) живот, кад |
hilosophicum</foreign> неје ни ступио у јавни живот, па већ, ето, у туђој руци маљ, којим би се |
днога Србина, који иоле разабира за наш јавни живот, па да не зна за Карловце, за „српски Сион“ |
есто и уводне чланке, ко хоће да ствара јавно мњење?{S} Људи већином још не позвани на то.{S} К |
, те то неје никоме казао, јер би морао јавно и повући реч на траг.{S} А повукао би је за цело, |
е и друштвене странке, које вру у нашем јавном и друштвеном животу, а поштено мисле.</p> <p>Јел |
би роморећи између густиша дивљих ружа, јагодњака, беле лозе, бршљана...</p> <p>Разговор њихов |
!</p> <p>– А нама?</p> <p>– Принесенија јадите, повељенија творите.</p> <p>– Понда?</p> <p>– Ја |
а тако покварена, тако ниско пала!..{S} Јадна душо!</p> <p>Оно инстиктивно неповерење према сви |
у братовљеву кућу.{S} Како се и не би, јадница, осетила сретном, кад се напатила код свог неср |
<p>Њих две ћуте.{S} Јелена мисли о свом јаду, а Даринка – ко да је зна?{S} Још да се није Зорка |
пркос учловио гдегод зека, или лис, или јазавац какав, можда би и жртвовали за њихову љубав как |
ет. </p> <p>Да га да, вели поп Стева, у Јазак за манастирског ђака...{S} Наопако, зар да га мат |
гусака и који пар пилића, који десетак јаја и..</p> <p>– Но, па видиш, да ће то све још бити к |
је одржао дух народа српскога, ударивши јак темељ српској књижевности у исти мах, када је Милош |
Мора бити од њега кадгод нешто!{S} Две јаке, до душе, за вратом не ће имати никад, јер... за т |
шићка, донде госпођа Јеца учитељица, од јако поп-Стевина Јелисавета, са својом кћерком Јеленом. |
е, стари шешир и зимски капут.{S} Иначе јако упада у очи празноћа и неред, каквога воле млади н |
атко време ту, па видим, да га и сељани јако уважавају, јер слушају његову реч.</p> <p> Мој син |
рштење.</p> <p>Па с тога су Брајковчани јако уважавали кућу Јаковљевића, – онда, е Бог ме, још |
али, рекао би, још већма чује, како јој јако и нагло бије рођено срце.{S} Но ипак осети, да нек |
то га спремају.</p> <pb n="55" /> <p>До јако би учитељ обично узео своју виолину, те до неко до |
зити.“</p> <p>„Гле мене!{S} Како не бих јако!“ на то би мајсторица... </p> <milestone unit="sub |
за род</title>“ од Милованова „посинка“ Јакова Игњатовића...{S} Ту је често и мајсторица, па и |
им, што постоји, и да живим, – одговори Јаковљевић као у шали. – Таки је, брате, данас дух врем |
кола, начичкана Брајковчанима.{S} Јован Јаковљевић му је обрекао, да ће тако ући у Карловце, ка |
ника, седне он на лађу, а с њим и Јован Јаковљевић, па дођу доле, да баш на извору буду сведоци |
већ изгледаше тамо, што рекао оно Јован Јаковљевић, „као пред буну“.</p> <p>Одборници лете на с |
subSection" /> <p>У исто доба иду Јован Јаковљевић, Бранко Стајић његов „друг из Беча“, и Брајк |
а („Изврсна певачица!“ рече за њу Јован Јаковљевић) и госпођица Јелена попина („Без њене можемо |
ој господи.{S} Док је био покојни Игњат Јаковљевић жив, знала су и господа из жупаније пут, кој |
е, изволели су толико пута бити гост за Јаковљевића столом.{S} У последње време гонио је Игњата |
Остао, до душе, леп иметак после Игњата Јаковљевића.{S} Но треба радити и бар одржати.{S} Да из |
е Гојковића, а прославиће се име Игњата Јаковљевића, док је његове деце. „Кућа је“ вели, „жив ч |
lestone unit="subSection" /> <p>Из куће Јаковљевића куља дим на димњак.{S} На огњишту се пуши и |
између четири висока разграната ораха у Јаковљевића винограду цело скоро после подне на мекој т |
тога су Брајковчани јако уважавали кућу Јаковљевића, – онда, е Бог ме, још и данас.{S} Старији |
жу, искрен кући, као што је баба Давина Јаковљевићима, од како је...</p> <p>Па и госпоштина се |
, по свом рачуну, жели.{S} Отрчала је к Јаковљевићима.{S} Нешто је вукло ма куд, полетела би.{S |
p> <p>Хајд заједно до куће, ако хоћеш к Јаковљевићима.{S} Сад не ћу тамо.{S} Идем у воће.</p> < |
.{S} Давина се одавно нешто и својака с Јаковљевићима.{S} Једаред јој донео покојни Игњат некак |
бити боље среће од њих... </p> <p>Ката Јаковљевићка села, као обично недељом и свецем после по |
дођу деца о вагацији кући?..{S} Катица Јаковљевићка мора пући од једа.{S} Мисли, ко је као она |
овцу испод руке Поред оне премудре Кате Јаковљевићке.</p> <pb n="28" /> <p>Неје друкче, мора се |
дан пут ваздан гостију у село.{S} Ту је Јаковљевићкин Јован.{S} Ту и попин сестрић.{S} Понда, е |
ало Рашићка поп-Стеву, па наведе реч на Јаковљевићкине гошће.</p> <p>Била ту Јаковљевићкиња дев |
на Јаковљевићкине гошће.</p> <p>Била ту Јаковљевићкиња девојка, па вели, доћи ће ми у визиту.</ |
ша Дабижић, пала је прво у памет Јовану Јаковљевићу.{S} Он беше предложио, да се „тако врсној п |
ођа бележниковица ће за љубав господину Јаковљевићу.{S} Млади грк Брајковачки ће, јер је таки д |
свој род, можда би пришио био и златну јаку“, казало се у неком листу, оглашујући његову смрт |
ах добили песнике као што су Змај, Ђура Јакшић, Владислав, Шапчанин, Лаза Костић и други.{S} Је |
>– Стој!{S} Гледај овај призор!{S} Ђура Јакшић би кликнуо.,„И бог му се диви!“ -- рече Јован, п |
смева, то је гадно, то је... </p> <p>За јамачно је и опет Рашићкина папуча потапкала по поп-Сте |
ковца најлепшу кућу с магазинима.{S} Ко јамчи, да му наши поштени општинари не ће баш и продати |
емогуће, неје ни ружно; а за истинитост јамчи сваки за себе.{S} Али хтети на тај рачун прослави |
ушију.</p> <p>На једаред би Бранку све јасно, пуче му пред очима као – понор... </p> <mileston |
акима му свакад била звезда, која му је јасно показивала пут и светлила му, да не залута.{S} Ве |
мору...{S} Или дивљи голубови и грлице јатомице залепећу крилима за каквом савуљагом, па се ви |
што не може да остане од срамоте у свом јату, тумарне бог те пита куд, па се изгуби.{S} Наш је |
дан.{S} Што ближе то доба, њој срце све јаче куца.{S} А кад већ дође, и да седне на свој прозор |
ет.</p> <pb n="37" /> <p>Он ни да дахне јаче, па се не миче, само да не узнемири то дивно мало |
учио је матери још пре једнога сахата и јаче, када га је по једном дечку звала нешто у дућан, ј |
па јутрос са неколико убедљивих речи и јаче подбунила.{S} Навалио се леђима на зид, где је већ |
лач. </p> <p>Госпођице, молим вас, мало јаче...· слободније, – храбри је Кнежевић.</p> <pb n="6 |
Даринчин; а у свим жилама осећа све то јаче, што више о њој мисли, неку бујност, па му се час |
еше нестало, па га нема натраг, ево већ јаче него по сахата. </p> <p>– Шта мислите, где нам је |
р су међу собом сви једнаки; а чим дође јачи од њега, он подлегне, и то... не, што он нема свој |
ност у карактеру Бранкову улеваше му то јачи зазор, зазор, што га осећа слабији према моћнијему |
руди, где да их скрсти, а где гласом да јачим говори, где опет тише, и тако даље.{S} Данас је н |
продрма своју столицу, зар да се увери, је ли на добрим ногама, па – на здравље!{S} И цело вече |
ајпре, да још једаред разгледа по кући, је ли све у свом реду. </p> <p>А Ната ушла у Даринчину |
зору с девојком.{S} Молим ја тебе само, је ли то лепо, да девојка, реци још дериште,... та, да |
ике него за господу, а и не разабирају, је ли им син способан за какву душевну акцију.</p> <p>– |
целу ноћ.</p> <p>– Верујеш, да ћу доћи; је л?</p> <p>– Ниси никад слагао.</p> <p>Кнежевић јој и |
Стевин жуљ, излишан, ако <pb n="41" /> је мислила, да ће последње речи девојче примити у онако |
р, – опет ће она – он је тако добар!{S} Је ли да је Бранко добар?</p> <p>– Врло добар.</p> <p>– |
ам; само још који пут да прочитам...{S} Је л браца, – окрену се, као чигра, у заштиту Јовану, – |
<p>Јелена је слушала све то пажљиво.{S} Је ли што схватила и упамтила, то је – у божјој руци!{S |
ће са мном у Карловце на свечаност.{S} Је л да ти је право?{S} У госте ћемо код Тинке.{S} Врем |
с ове и с оне стране Саве и Дунава?{S} Је ли треба спомињати толике народне саборе, који баш у |
осутра, па још један дан, па недеља?{S} Је л? </p> <p>У томе се отпустила Јелена и Даринка; па |
онако наметљиво понашаше према њему?{S} Је ли могуће,... тако млада, па тако покварена, тако ни |
укову песму</title>, – допуни учитељ. – Је л, Зорчице, ти већ знаш твоју песму?</p> <p>– Знам, |
Али је страшно љута на тебе. </p> <p>– Је си л јој се исповедила— пита је учитељ.</p> <p>– Нис |
Кристо!</p> <p>– Заповедајте!</p> <p>– Је л ту муф?</p> <p>Муф беше запао под ноге, док се Нат |
хтео, видим, да народ већ зна.</p> <p>– Је ли по вољи унутра? </p> <p>Бранко уђе.</p> <p>Јован |
ло то друштво састало, као и на то, даа је у кући већ било речи и о томе, да ће се ићи у Карлов |
препелица пућпуриче.</p> <p>Така забава је дивно пристала Даринчину срцу.{S} А преко њега није |
допрате спровод до Карловаца.{S} Једва је могао ко да верује, да кола, у којима беше Бранко, н |
, „жив човек, не цигља ни набој, а жива је кућа најтрајнија и најславнија.{S} Живи Бога хвале!“ |
сам прилике две године, да видим, каква је.{S} Отворена ми се свиди.{S} Шта нас је пута насмеја |
Од кад дође та омладина, не знаш, каква је вера.</p> <p>– То ти је једно и исто.{S} Кажи младос |
а јој се момак веша на прозор?{S} Каква је она мати, кад то гледи својим очима?{S} Зар не би бо |
} Бранко се сећа свога оца.{S} Једва га је, до душе, упамтио, али и оно мало успомене не беше в |
још пре једнога сахата и јаче, када га је по једном дечку звала нешто у дућан, јер чека муштер |
велим, у тешкој ноћи искушења, која га је стисла, да једва може да дахне.{S} Та идеја, господо |
ким, тим револуционарним именом, кад га је Бог и Христос примио у своју општину од крштенога ку |
од бележниковичина пецкања!{S} Дотле га је пањкала и запиткивала, где је ноћас био, кад се укра |
еном загрчава сваку кап млека, којим га је одојила, као и под онога, који јој сваку сузу, што ј |
та, шта јој вели мати?</p> <p>(Таман га је лепо поздравила!)</p> <p>И поп Стева мрзовољан.{S} П |
Јовановић, општински писар, дочекао га је оберучке. (Да ко ће, ако он не би!{S} Рају је само з |
како га нико не воли на свету, како га је изневерила, ах! – и она... она, за коју би...</p> <p |
етрну. </p> <p>Рашићка осети, колико га је заболело, а познаје га скроз и скроз.</p> <p>Да гово |
евачко друштво у Брајковцу.{S} Стало га је доста муке, али је успео.{S} Раја Јовановић, општинс |
в врзао се највише око догађаја, што га је омладина у то доба спремила, а цео народ прихватио с |
цу треба више од нешто капитала, што га је обично наследио или, можда, добио у мираз, и оно мал |
дан после оног великог концерта, што га је приредило српско академиско друштво „Зора“ у Бечу у |
јој је што требало за ручни рад, што га је Јелена радила у „леру“.</p> <p>– Нисам могла, тек за |
p> <p>И у том богоданом изобиљу, што га је иначе напајало новим животом, осећа се сада Бранко т |
ати никад, јер... за тај хлебац, што га је он себи изабрао, не пријања, баш Бог зна како, маџун |
ћеш бити таки консервативац, као што га је Бог створио... као да те гледам.{S} Твоји ђаци не ће |
но и озбиљно као и осталих?{S} Синоћ га је дуго и дуго чекала на прозору, и он не дође.{S} Бар |
азио мећу нове познанике.</p> <p> Књига је пред њим, али мисли несу све код њега.{S} Од синоћ с |
била најпре код ње, а противних разлога је, по њену, од неко доба, тајному мишљењу, доста, када |
ако даље.{S} Почела је од ономад, а, да је све ређала, свршила би с оним пре три године.</p> <p |
чинио А ти...</p> <p>Види Поп Стева, да је тренутак озбиљан.{S} Но не зна, шта да каже.</p> <p> |
му пукне.{S} А дошао је до искуства, да је хладан сир с црним луком за њега најбољи лек против |
о, што види, да народ зна за Бранка, да је и народ осетио жељу Бранкову.{S} То вече ће му остат |
p>– Да, да.</p> <p>– Нисам ни знала, да је то баш њен син.{S} Каже Стајић.{S} А мени и не пада |
мислила, па, можда, и уверена била, да је у тај пар предметом разговора она, неје то велико за |
мени.{S} Него, ваљда, кад је видила, да је мој Јован за њу кисело грожђе, а она окренула опакли |
срце.{S} Онда, када је она мислила, да је се он више и не сећа, он се ње ради свађао с писарем |
џепа!</p> <p>– Него ја не бих рекла, да је то дете рђаво, вели Ната за Јелену Рашићку.</p> <p>– |
за „српски Сион“?</p> <p>Ко не зна, да је ту српска патријаршија“.{S} Тешко да има у српству и |
би гурнула матер и тргла је иза сна, да је ова преплашено упита, шта јој је.</p> <p>– Глете!{S} |
и“ само за то, што је тако несретна, да је његова жена!</p> <p>Па је ли чудо, ако се Тинка осет |
куће брата свога као пребита сирота, да је и после тога с братом мрази?!{S} Ко зна, каквим је б |
у, заборави, шта је хтео, али осећа, да је питомији према њој, ако и не примећава, како је то н |
ако и не може да схвати, ипак осећа, да је лепо и добро, кад сене само толико радује том Јелена |
нежношћу и пажњом на, која је повод, да је мати његова морала изаћи из куће брата свога као пре |
ви“.{S} Сад се чисто трже, кад виде, да је заорао дубоко опет на своју стару бразду. </p> <p>Из |
д ње одсести.{S} А Јелена се радује, да је позна. </p> <p>Бранка већ поче завијати у стомаку од |
друкче ниским.{S} А он и заслужује, да је човек с њим искрен.{S} Па ја га и волим као брата.{S |
, гласа од себе.</p> <p>– Да Бог ме, да је госпођа Рашићка узела сад згодну прилику, те доказал |
ће опет сутра бити...{S} Нема сумње, да је Ната сад и то хтела да каже и да би то рекла, да ниј |
аде с ким да политизира, и сам паре, да је најпаметније слушати песму.</p> <p>Добри чича подиже |
отуђила поп-Стеву од његове сестре, да је она истерала Тинку из поп-Стевине куће.</p> <pb n="4 |
ном лицу и испуцаним рукама види се, да је вредан човек.{S} Не би нико рекао, да је Јеша био не |
налоге, – вели Бранко. – Чини ми се, да је већ тражио друго место.{S} Из његова данас разговора |
а се негде удавио.{S} А говорило се, да је заблудео у свет.{S} Тек Тинка дахну душом.{S}Неје јо |
леђа“; али у његову рожданику пише, да је он рођен за „виши позив“.{S} Тај виши позив он је ве |
ше кући и „чичу“, начеоника, нађоше, да је сад најзгоднији тренутак.</p> <p>Сам коровођа почиње |
госпођа Ната, те Јелена дође к себи, да је пољуби у руку.</p> <p> Наравно, госпођа Ната пита, ш |
па смешљиво; а госпођа Јеца га види, да је сад већ мекши од памука.</p> <p>– Омлатина омладина, |
теде да задржи због главобоље, вели, да је сад са свим прошла. </p> <p>Колико је и Даринка узру |
уги,... мислим, да сте сви погодили, да је то госпођа супруга нашега вреднога и ваљанога члана |
скоком“</p> <p>Не таје Брајковчани, да је поп Стева и са својом првом женом живео у љубави.{S} |
њи терет.{S} Цео дан се тужи матери, да је боли глава.{S} А кад пошла на певање, па је мати хте |
се као трже и поцрвени, кад примети, да је споменила то име на своја уста.{S} А осети, да јој ј |
говори она, – за цело лакше поднети, да је син оца лоле; али да бацим на њега и ту љагу, да му |
ајмуна, може ко исто тако измислити, да је постао од медведа.{S} Судећи по нашем писару, имаће |
вас све, слободно бисмо могли рећи, да је народ сам себи напуштен, – дода Кнежевић.– И још се |
о стола, као да се, збиља, осведочи, да је баш она та „ружа“.</p> <p>– ... једна ружа, – настав |
</p> <p>Беше то за Бранка растанак, да је једва чекао, да их се што пре опрости. </p> <p>А они |
о на својој виолини, познао је ипак, да је одјекнуо с оне жице, коју је навио синоћ у Јеленину |
е кући, дочекала је мати с наредбом, да је обрадује:</p> <p>Спремај се!{S} У суботу ћемо у Карл |
видити.{S} Од пре то мало који дан, да је нема к мени.{S} Него, ваљда, кад је видила, да је мо |
е вредан човек.{S} Не би нико рекао, да је Јеша био некад први момак међу трговачком омладином |
украо из друштва, док неје признао, да је бар прошао поред њених, поред Јелениних прозора.{S} |
у ту.{S} Господин бележник је нашао, да је вредно, да му се јави, е је Марко донео пива.{S} А п |
ом, поп-Стевом, тако се био расрдио, да је у један мах хтео да оде из Брајковца.{S} Него добро, |
е, када би Милан опет сада помислио, да је она, Јелена, нагла у Карловце за њим, за Стајићем!</ |
ве и оне; па је увек, каже, говорио, да је то једно и треба да буде једно.</p> <p>Зорка већ опе |
латио, те га и онако сјајно извршио, да је одржао дух народа српскога, ударивши јак темељ српск |
но, а већ је готово цело село знало, да је сека Ката добила гошће, јер је готово цело село било |
та, коме место то беше тако омилело, да је зажелео у њему боравити вечни сан.</p> <p>Два дана н |
војим очима?{S} Зар не би боље било, да је увела у кујну, па нек учи Лепо је дати дете и у лер |
песникову и још више: одобрила и то, да је учитељ Кнежевић ваљан учитељ, ма колико да је избега |
/p> <p>Што јој већма долази у главу, да је потребно да се са учитељем састане, то Јелена све не |
егова мила супруга Анастасија, кажу, да је поп Стева говорио, како никад не ће ни наћи више так |
цем, свом душом, па и самом помишљу, да је оно узрок Стајићеву наглому одласку из Брајковца, шт |
да не спомене, како неки виче на њу, да је божем она отуђила поп-Стеву од његове сестре, да је |
, – дода бележник. – Него кад велиш, да је сам Варнава у манастиру, како би било да пред вече б |
душе своје, него кућу и породицу.{S} Да је когод дао што за душу његову или за жену му и сина, |
т!{S} Да коме ћу, ако њима нећу!?{S} Да је њихов отац жив!“ – „И твоја јединица нема оца!“ – И |
адост.{S} Коме ћу, ако њима нећу?{S} Да је њихов отац жив!</p> <p>И твоја јединица, – сад ће оп |
мислила у тај пар:{S} Тек не мога, а да је не пољуби. </p> <p>А Даринка прислонила главу на мат |
д Јелениних прозора.{S} Прошао!{S} А да је био искрен, и да јој је хтео све признати, морао би |
Арсеније.“</p> <p>Арсеније њен треба да је по занату ћурчија.{S} Леп занат, таман за село!{S} Д |
одне свечаности, какве до сада једва да је било кадгод у нас.</p> <p>– А, знате ли, ко је на то |
ај тако сладак!{S} Толико се прилика да је човеку, да га воли.{S} И људи... па ни они несу тако |
е ствари, што их је Зорка радила, па да је похвали пред тетком из вароши и пред сејом.{S} А њих |
таки неред, или што је ту Јелена, па да је пецне.</p> <p>– Ви сте сретне руке, госпо, – ухвати |
се састане на прозору с Јеленом, па да је пита, шта јој вели мати?</p> <p>(Таман га је лепо по |
ки час препоручују по нешто ново, па да је чак и некаки Орлић и Коњовић и не знам ко пронашао н |
Питала га, хоће ли ићи к Јовану, па да је поздрави.{S} Можда би и отишао био, да га госпођа Ра |
до душе, и сама, да потражи Мацу, па да је пошље кући...{S} Гле, молим те, које је то доба, па |
Мати је мати.{S} Дете не треба никад да је напуштено и остављено, можда, доброј срећи и само се |
<p>– Јелена не чује песме или не ће да је чује.</p> <p>– Милане!</p> <p>– Виче Кнежевића, а гл |
а иде по девојку.{S} Мати каже, биће да је у колу, па нек је тамо потражи.{S} А Зорка упртила н |
говори.{S} Само госпођа Рашићка хоће да је нешто необично слатка.{S} И досад је била мед пред Б |
/p> <p>Кад је тај Дарвин измислио, и да је човек постао од мајмуна, може ко исто тако измислити |
за себе ради.</p> <pb n="53" /> <p>И да је когод рекао поп-Стеви, да неје сретан, или да се под |
ђује, пред самим собом.{S} Колико би да је непристран, некако му вага судилачка и нехотице све |
ће она – он је тако добар!{S} Је ли да је Бранко добар?</p> <p>– Врло добар.</p> <p>– И мати г |
ен човек.{S} Стекао је доста.{S} Али да је умео, могао је и више.{S} Човек се мора збиља дивити |
ом срцу, по свом „вишем позиву“, као да је он сам ту, па сам својој Дулчинеји слади санак.</p> |
сне.</p> <p>Дрхће Јеленина рука, као да је тресе тролетница.</p> <p>– Јелице, – шапће учитељ, – |
п-Стевана Радојчића загрмело је, као да је пао у њу гром с ведра неба.</p> <p>Кад се Јован врат |
улице.{S} Кад опет оде по воду, као да је себи по смрт отишла.{S} Враг би је знао, шта ради.{S |
овора свог с Миланом на прозору, као да је нож прободе кроза сред срца, па јој се стиште терет, |
нит зна за што, нит зна камо.{S} Као да је нека слутња или жеља,... шта ли, увлачи се тако нешт |
<p>Нова неприлика за Јелену.{S} Као да је данас заборавила и на Брајковачко певачко друштво и |
, до душе, доцније опростио, јер као да је омирисао, да Бранку карактер не би тако што никад до |
иља потребу, да се одмори.{S} Готово да је био већ и заборавио на ујака; а кад га се и сетио, н |
га својски узеде под руку.{S} Готово да је силом прогурала своју левицу око Бранкове деснице, ј |
на мисли о свом јаду, а Даринка – ко да је зна?{S} Још да се није Зорка рашћеретала око њих, иш |
тељ Кнежевић ваљан учитељ, ма колико да је избегавала, да лепу реч рекне за њега пред кћерком.< |
а се пило и ликовало по често.{S} Но да је био таки гениј, као што га ви сад величате, то није |
ала на прозору, и он не дође.{S} Бар да је после серенаде и прошао онуда, кад је изгледала на њ |
на; ово је моја срећа!{S} Овако хоћу да је цео свет.{S} Па у том снивању о породичној срећи, о |
И ни паре дуга нема.{S} Штогод видиш да је њено, све је то слободно и, што она каже, „божије па |
госпођа Јелисавета морала одобрити, (да је варошкиња не надмудри): – Да Бог ме, младеж треба да |
лога имала, да наведе против тога, када је госпођа Ната била најпре код ње, а противних разлога |
ао к себи!{S} Призвао га тек сада, када је, тако рећи, већ на прагу, да буде свој човек, а за т |
увређено љубоморно срце.{S} Онда, када је она мислила, да је се он више и не сећа, он се ње ра |
<p>Ох Боже! – заплакала се Јелена, када је чула, како хладнокрвно затвара учитељ за собом врата |
Рашићка нашла за добро, да извије, када је дошла, да врати „физиту“ Славнићки, ако је опет вазд |
nit="subSection" /> <p>Освану дан, када је ваљало отпочети и Брајковачкој омладини, да се спрем |
> <p>Како се обрадовао био Бранко, када је пре недељу дана у Бечу на једаред добио од свог ујак |
ељ српској књижевности у исти мах, када је Милош на другом крају српства, а у суседству изнурен |
них љубавника и био први певач.{S} Када је на уметничком мору, вели он, лађа богиње Талије, на |
искупљају ода свију страна ђаци, – када је то видео, још већи немир уђе у њега.{S} Хтео би да д |
<p>– Па видиш, Стефане,... видиш, сада је већ девојче.{S} Седамнаест јој годиница; скоро ће, у |
жник га протежира за писара.{S} До сада је увек оправдао оно уздање, које су имали у њега његов |
на даске, што свет значе“.{S} Баш тада је он први пут у друштву залагао сву снагу своје речито |
верна супруга, и тако даље.{S} Баш тада је он тим начином одао своју „тајну“, поричући свим срц |
шеније свој пчеларски дневник.{S} Можда је мислио, да се и он кадгод баци у који српски пчеларс |
нако, троши своје силно благо.{S} Можда је и трагична судбина, прерана смрт тога ђенијалног мла |
а, кад сам ја дошла у ову кућу.{S} Онда је Јелици било четири годинице, тек пошла била по петој |
а црквењак зазвони на вечерње.{S} Понда је изашла на улицу, да види, – кад ће поп Стеван проћи |
сузу у спомен својих покојних.{S} Понда је Ката прешла орману, да покаже Нати ствари, што је Да |
Штета за дете.{S} Добра је срца.{S} Ја је знам.{S} Имала сам прилике две године, да видим, как |
здраво, што је то урадила девојка, која је тако добра другарица била Даринци.</p> <p>– Сирота Ј |
сипа толиком нежношћу и пажњом на, која је повод, да је мати његова морала изаћи из куће брата |
ице, верне супруге, једне госпође, која је ружа у нашем друштву.{S} А то није нико други,... ми |
кад одлазио одавде.{S} И веруј ми, моја је најозбиљнија намера, да дођем кући, па да прихватим |
и. – Нема таквих прилика често.{S} Чика је одобрио.{S} Треба да одемо и код тетка-Тинке.</p> <p |
се на то одсмејала.</p> <p>– А Даринка је поцрвенела до иза ушију.{S} Заборавила, и да навуче |
многоме пре допасти Јелена; али Даринка је врсна усрећити тек, као жена, као мати.{S} Дође му и |
о осећао, колико толико, свој.{S} Наука је једина врсна, да и небраћу бар до сношљивости зближи |
едавши се Бранкове слике, па мисли, ала је научно нешто казао.{S} Нико не одговори ништа..</p> |
трчати и отићи по девојку.</p> <p>– Ала је то прашина, слатка, па врућина данас, да Бог сачува! |
елена вратила од Даринке кући, дочекала је мати с наредбом, да је обрадује:</p> <p>Спремај се!{ |
о петој.</p> <p>– Бубица једна!{S} Мала је била... – разнежи се попа, па вели за Јелицу.</p> <p |
моглавце у њу!</p> <p>Таке забаве имала је Даринка целим путом.{S} Па што сунце ближе у заставу |
а“, као што би казао Јеша Дабижић, пала је прво у памет Јовану Јаковљевићу.{S} Он беше предложи |
p>– Да, да!{S} Сећам се...{S} Трчкарала је туда око мене, кад сам га укопавао.</p> <p>– Па види |
ету нема.{S} Наша интелигенција постала је, тако рећи, из народа, па тешко да се игде интелиген |
о она, по свом рачуну, жели.{S} Отрчала је к Јаковљевићима.{S} Нешто је вукло ма куд, полетела |
је мати.{S} Само у доброј намери могла је доћи на таку мисао.{S} Да уда своју кћер за њега.{S} |
грлицом, често би гурнула матер и тргла је иза сна, да је ова преплашено упита, шта јој је.</p> |
школу: цео је живот школа.{S} По дебела је књига, што сам је ја већ прочитала.{S} Скупо ме је с |
је кад полупала, и тако даље.{S} Почела је од ономад, а, да је све ређала, свршила би с оним пр |
ељу ма штогод падне на памет! приметила је госпођа Јелисавета.</p> <p>– Па то је лепо! – рекла |
а тетка и сеја. (... „Боже мој, " рекла је, да Бог ме, Ката Нати, кад ова извадила сиграчке из |
савета.</p> <p>– Па то је лепо! – рекла је госпођа Ната. – Нека се младеж провесели!</p> <p>То |
рало бити?“ – „Немој ти ту мени!“ рекла је, наравно, Ната Кати. „То је дечја радост!{S} Да коме |
еда, па ја тако мио!{S} Сама мама рекла је после за њега „фини младић!“</p> <p>Осврћући се то з |
. д. </p> <p>–Јух, јух, јух! –- цикнула је „трижди“ сека Ната сека–Кати, кад је чула; а чула је |
ека Ната сека–Кати, кад је чула; а чула је, Бранко с Јованом неје био, ваљда, ни изван Брајковц |
ни вечерас.</p> <p>Касно у ноћ тек чула је, да се отворила врата на школском здању.{S} Касно у |
ива!{S} Диван алт!</p> <p>Са женскињама је ликовођа имао највише посла, особито са Јеленом.</p> |
дете моје, помози госпођи, видиш, сама је.</p> <p>– Разумем! – одговори Трива и оде за својим |
као да су онај час испод чекића, којима је пречешњејши даривао њену децу, кад је долазио којему |
успомени неке особе и прилике, о којима је, чини му се сад, и чешће могао и требао мислити, ако |
се сетила Светозара и Драгиње, о којима је тек зимус читала у „<title>Љубомиру у Елисиуму</titl |
е живе поборнике... поборнике, у којима је она оличена.{S} И нека нико не сумња, да ће идеја по |
ам! – кличе и опет Даринка, и још већма је поли пламен по лапитима.</p> <p>Тим боље!{S} Зорчица |
тње вече у разговору и теочинцу, Јелена је у својој соби.{S} Неје палила свеће.{S} Отворила шир |
Шта да знам?</p> <p>– Госпођица Јелена је одбегла.</p> <p>– Шта говориш</p> <p>– Одбегла.{S} Ј |
животу, а поштено мисле.</p> <p>Јелена је слушала све то пажљиво.{S} Је ли што схватила и упам |
ом, па се отискоше у врт.</p> <p>Јелена је непрестано ћеретала.{S} Разговор јој се заплеће час |
да се кољу свињи, или тако што, Давина је увек ту, да свесрдно послужи.{S} Она је, тако рећи, |
црне наочари, упамти.{S} Нова омладина је ухватила ту истину...</p> <p>– Сви ми, штогод учимо, |
је увек ту, да свесрдно послужи.{S} Она је, тако рећи, Игњату и свећу додржала.{S} Има род рође |
да госпођа Рашићка?!{S} Боже мој, и она је мати.{S} Само у доброј намери могла је доћи на таку |
омотан: ради једва, колико му треба, па је површан, те, канда не схваћа озбиљно конкуренцију у |
ала ноћас у плачу тек око неко доба, па је спавала као мало дете.{S} Али кад се пробудила, па с |
.{S} Гле, молим те, које је то доба, па је још нема.{S} Свако се то одмори, бар кад недеља дође |
у извукао из трске браца Рада слуга, па је љуто зауздао и подланчио, те је шиба троструком камџ |
једна љубав, која не тражи заслуга, па је равна само оној, што је постала с Богом и нестаће је |
Бранкових последњих земних остатака, па је не занимаше ни каква велика беседа у вароши, радовал |
је са свим озбиљно госпођа Рашићка, па је одмах отишла свом поп-Стеви, да му се потужи:</p> <p |
да његову стисне, већ му је подала, па је он љуби и милује по милој вољи.</p> <p>– Бојиш ли се |
скочи с кола.{S} А Катица претрчала, па је прихваћа.</p> <p>Госпођа Ната се мигољи у тешком прт |
з детињства, прија-ова или сека-она, па је, на прилику, запита.</p> <p>– Помоз Бог!{S} Како си, |
учлови се, као бојаги, код своје је, па је није ни бриге.{S} А чим кола ближе, а она даље.{S} У |
оли глава.{S} А кад пошла на певање, па је мати хтеде да задржи због главобоље, вели, да је сад |
м у својем вотњаку.{S} Разузурио се, па је на њему место мантије само лака сива кабаница, што ј |
поручио је, да ће „сад одмах“ доћи, па је устао већ био и пошао.{S} Али је баш дошла у разгово |
о питање, лагано окрену главу к њој, па је гледи, а, бајаги, ни на крај памети му, шта она пита |
уд зар полети...</p> <p>Мало за тим, па је цело село у сну. </p> <milestone unit="subSection" / |
же, он запара својим храпавим басом, па је учинио своје.</p> <p>Бележник се дочепао ледине, па |
се ту нађе с неким ковачким калфом, па је не можеш довикати с улице.{S} Кад опет оде по воду, |
ар као да се нешто очемерио вечерас, па је мрзовољан.{S} Кадгод пије младо пиво, а њему се нешт |
те муке.{S} Она му је натерала дерт, па је у свом мамурлуку почео да мрзи на цео свет тако, да |
ш само!</p> <p>И узе Даринчину руку, па је притиште на своје срце.{S} А срце јој лупа, да проби |
ен.{S} Дохватио белу пружену ручицу, па је притискује на жедне своје усне.</p> <p>Дрхће Јеленин |
чајно прође туда какав гимназијалац, па је поздрави, стискивајућ књиге своје под пазухом, као д |
ао човек, који хоће све да разумева; па је мотрио и Јелену.</p> <p>Благајник седи, па посматра |
од Немање и Косова до данашњег дана; па је пошалицама и младачким несташицама дирнуо у живац и |
ачванина и Дубровчанина и ове и оне; па је увек, каже, говорио, да је то једно и треба да буде |
је радни дан а чека сто послова.{S} Па је већ ето, време, да се на селу и госпође враћају са с |
несретна, да је његова жена!</p> <p>Па је ли чудо, ако се Тинка осетила, као да се други пут р |
ла главни смисао његов.</p> <p>Тек попа је ипак заћутао. </p> <p>– Да Бог ме, да вам мора бити |
а јој!</p> <p>– Штета за дете.{S} Добра је срца.{S} Ја је знам.{S} Имала сам прилике две године |
треба којешта поспремати.</p> <p>Сутра је радни дан а чека сто послова.{S} Па је већ ето, врем |
о би и имао, – примети Рашићка. – штета је за њега, да се потуца и пребија по селима.{S} Ја то |
p> <p>– Је си л јој се исповедила— пита је учитељ.</p> <p>– Нисам.{S} Не смем.{S} Бојим се, заб |
егни, па одведи у шталу...{S} Има места је ли, Катице?</p> <p>– Како не би било?{S} Гле секе! – |
нас славе!{S} Тек...{S} Тек...{S} Доста је то од њега,... за сад доста.</p> <p>Поред сенице се |
као и до сад, Ната Кати.– Знам ја, шта је дечија радост.{S} Коме ћу, ако њима нећу?{S} Да је њ |
Удовица попадија, као што је била, шта је знала паметније, него што је урадила, те свршила шко |
.{S} Тако сухопаран човек и не зна, шта је шала.{S} Поп Стеван је осетио поглед Бранков, па, ак |
јчура“ кад рекла, како пере судове, шта је кад полупала, и тако даље.{S} Почела је од ономад, а |
их села и беседа.{S} Зна он, дакле, шта је то Српство и родољубље, а од како се зна, исповеда с |
реци још дериште,... та, да бог ме, шта је шеснаест, ваљда, ни пуних шеснаест, <pb n="52" /> ка |
м.{S} А кад је у друштву, заборави, шта је хтео, али осећа, да је питомији према њој, ако и не |
неки преблаги Јеврем...{S} Ето вам, шта је: госпођа Јеца просила вашега Бранка за своју кћер!</ |
а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим, шта је!“ мисли благајник, кад за вечером и после вечере зар |
е поп Стева говорио, како се ломио, шта је Бранко одговорио, како је у очи исмејао и ујака и Ра |
ди туђа брига, једва да и назиремо, шта је то јаван живот,... омладина неје, мислим ја, позвана |
95" /> да говори сестрићу за Јелку, шта је све поп Стева говорио, како се ломио, шта је Бранко |
а сиротиње, не зна ти наш планинац, шта је то служба.{S} А свако је одевено, враг их и с девојк |
одгоди, „бар док прође беседа“!{S} Шта је госпођи Нати до беседе!</p> <p>– Ја сам, – вели, – з |
оље.</p> <p>– Шта је?{S} Шта је?{S} Шта је, за бога?</p> <p>– Од кад ја вребам арамију!{S} И је |
поврви на поље.</p> <p>– Шта је?{S} Шта је?{S} Шта је, за бога?</p> <p>– Од кад ја вребам арами |
Јелена бледа па уздрхтала.</p> <p>– Шта је теби – пита друга другу, кад се поздравиле и пољубил |
ка.{S} Све поврви на поље.</p> <p>– Шта је?{S} Шта је?{S} Шта је, за бога?</p> <p>– Од кад ја в |
рече Кнежевић и трже руку.</p> <p>– Шта је теби? – пита изненада Јелена, па не пушта руке.</p> |
рећи то за омладину.</p> <p>– А да шта је друго та ваша дерна политика него туђа брига?</p> <p |
цео свет.{S} Ох, позорница!</p> <p>Шта је теби сад опет, нотарошу? – пита га госпођа бележнико |
а одобравају и хвале смер.{S} А највећа је њена радост, што ће у тој великој свечаности и она д |
као лептир, никад гусеница.{S} Несрећа је по Србина сељака то, што се он, кад једном пропадне, |
Јаковљевића, док је његове деце. „Кућа је“ вели, „жив човек, не цигља ни набој, а жива је кућа |
и родио.</p> <p>– Јелена... наша Јелица је моја брига! - рече поп Стева одлучно.</p> <p>Попа уз |
мо не зна поп Стеван и ви; а и пошиница је већ омирисала. –</p> <p>– Неће госпођа.{S} Јоца то· |
слим.</p> <p>– Моја мати.</p> <p>– Ваша је мати врло добра.{S} Знаћу и њој захвалити, – рече Бр |
, штогод учимо, учимо за народ.{S} Наша је интелигенција, или баш ако хоћеш госпоштина, збиља, |
м га нестане, где смо, шта смо?{S} Наша је стара болест идолопоклонство према, тако званим, аук |
е, збиља, и треба да се усрећи.{S} Душа је њена чист још неисписан лист беле хартије.{S} Ваљан, |
необично замириса.</p> <p>– Мама, какав је ово цвет?</p> <p>– Мајчина душица, рано.</p> <p>– Гл |
сама.{S} Седи, па, као што то бива, кад је човек сам, развеле јој се мисли, Боже, на све стране |
да је нема к мени.{S} Него, ваљда, кад је видила, да је мој Јован за њу кисело грожђе, а она о |
а је после серенаде и прошао онуда, кад је изгледала на њега као озебао сунце, те неје могла ви |
а кћерка, госпођица</p> <p>Даринка, кад је у вароши „велика беседа“ рад преноса костију Бранка |
{S} Тинка као да се на ново родила, кад је дошла у братовљеву кућу.{S} Како се и не би, јадница |
душицом, што је узбрала крај друма, кад је оно путовала с мамом својом у Брајковац.</p> </body> |
ако се дала наплатити од поп-Стеве, кад је њена Јелена била тамо у вароши код ње у стану и ишла |
и потплеће чарапе, или скрсти руке, кад је штогод здраво жалостиво, па слуша и по каткад шмркне |
ију кошницу. „Србин да нешто изуме, кад је паметни Шваба већ све изумео!“ Једва се одважио још |
> <p>Хвала, ујо, што се не сетисте, кад је тому било време; сад је касно, – одговори му сестрић |
ла је „трижди“ сека Ната сека–Кати, кад је чула; а чула је, Бранко с Јованом неје био, ваљда, н |
о.{S} Сам пресветли господин жупан, кад је требало бирати жупанијске преставнике, изволели су т |
са својим мислима, чисто се збунио, кад је погледао.</p> <p>– Ми вас чекамо на ручак, – вели он |
S} У мислима тима неје ни примерио, кад је лептир одлетео.{S} Неје га више ни тражио.{S} Он зна |
ас доћи под њен прозор, као обично, кад је онако срдит отишао прексиноћ од ње, а од то доба ниј |
пут родила, па дошла на бољи свет, кад је брат поп Стева позва, да му буде у кући домаћица?{S} |
натуцао би је на главу преко ушију, кад је ветар или зима, па мора гологлав да сахрањује, да св |
а је пречешњејши даривао њену децу, кад је долазио којему на крштење.</p> <p>Па с тога су Брајк |
л она ће начинити од ње којешта.{S} Кад је јесенас дошао Кнежевић за учитеља, то није било дана |
њиште, на своју породичну срећу.{S} Кад је човек срећан, мили му се посао, којега се подухвати. |
</p> <p>– Па добила кошар.</p> <p>– Кад је то било?</p> <p>– Синоћ.{S} За то је гост брже и пог |
има нешто да разговара с њом.{S} А кад је у друштву, заборави, шта је хтео, али осећа, да је п |
арловце.{S} Јутрос је поранио.{S} И кад је видео жагор и необичан живот по Карловачким улицама, |
не још у ђачким скамијама, па таман кад је „дорастао до копља и до коња“, он забоде копље у лед |
ца баш сад устао.</p> <p>– Е, добро кад је устао.{S} Да му бар кажем с Богом!</p> <p>– Ви одлаз |
Како се обрадовао тој књизи!{S} Још кад је ишао у прве гимназијске разреде, мати би, кад сврше |
кући и певају: </p> <quote> <p>„<l>Кад је Бранко умир’о</l></p> <l>Србадију заклињ’о:</l> <l>П |
<milestone unit="subSection" /> <p>Кад је Даринка то вече села у одар, да легне поред Зорке, д |
<milestone unit="subSection" /> <p>Кад је Јован дошао кући, пође и Ната и Катица, да спавају.< |
Ката, тек што познаде госте.</p> <p>Кад је дошла к себи, сети се, да притрчи гостинским колима. |
у Брајковцу кажу, „избаци“:</p> <p>Кад је тај Дарвин измислио, и да је човек постао од мајмуна |
не сетисте, кад је тому било време; сад је касно, – одговори му сестрић с неким прекором.</p> < |
кла, има нешто, – вели сека Ката. – Сад је наишла, Бог да прости!</p> <p>– Да Бог ме да се то с |
борнике своје идеје.{S} Дух времена сад је таки.{S} И догод дух времена буде народ схваћао, уме |
ка се насмеши:</p> <p>– Дух времена сад је таки!</p> <p>– И ти се под старост повела за духом в |
арију: </p> <quote> <l>Дух времена сад је таки,</l> <l>За слободу с диже сваки.</l> <l>Бела ви |
iv type="titlepage"> <p>ДУХ ВРЕМЕНА САД ЈЕ ТАКИ!</p> </div> </front> <pb n="10" /> <body> <pb n |
Марковић Адамов</p> <p>ДУХ ВРЕМЕНА САД ЈЕ ТАКИ!</p> <p>НЕГДИНСКА ХРОНИКА</p> <p>СЛИКЕ И УСПОМЕ |
и не окаљано.{S} Твоја душа и срце сад је као онај прах на крилима у лептира, а образ ти је кр |
а због његових омладинских назора. „Сад је омладинско време!“</p> <p>– И ти, Стефане, био си не |
да је нешто необично слатка.{S} И досад је била мед пред Бранком, али сад као да ће да се сва р |
и једина слика у целој соби.{S} Уза зид је постеља и на њој виолина.{S} Насред собе сто, и по њ |
рас да чита.{S} Али, као обично, кадгод је, било телесно било душевно, уморан, вечерас тек више |
ви у селу, и старији и млађи.{S} Кадгод је у Игњатовој кући било каква већа посла, било да му д |
се поје, док се винце пије... „— догод је и једног ваљда српскога ђака.{S} Талијани имају свој |
еста пријатеља, па неста и њега.{S} Куд је, где ли је, Бог би га знао!{S} Говорило се, да се не |
е нашао, да је вредно, да му се јави, е је Марко донео пива.{S} А писар опет нашао је за вредно |
а нема.{S} Штогод видиш да је њено, све је то слободно и, што она каже, „божије па наше“.</p> < |
ме човечје....{S} Ал јест! „Мислиш, све је зло само међу људима, међу ближњима!“ рекао би и опе |
јој се поклони!{S} Ал биће и то.{S} Све је удешено,... по њену рачуну, све.</p> <p>Та превешће |
у мишљења у књижевности, у науци, – све је на свој начин хитало, да се одужи спомену песника ср |
, бојаги, па јој одговара:</p> <p>– Све је ту.</p> <p>– Боже, помози! – прекрсти се и помоли се |
им је ушла у његову кућу.{S} Две хиљаде је уложио у Румској или Митровачкој штедионици на детињ |
Дотле га је пањкала и запиткивала, где је ноћас био, кад се украо из друштва, док неје признао |
дао му је храм у грудима народнима, где је нашла места за вечита времена слава прошлости, и иде |
не ће да зна више од свог мајстора, где је изучио занат, економ више од свога оца.{S} Тако ни у |
унила.{S} Навалио се леђима на зид, где је већ отрљо креч и углачао га од тешког наваљивања; пр |
лан неке путничке глумачке дружине, где је играо улоге трагичних јунака, нежних љубавника и био |
<pb n="78" /> <p>– Не довијате се, где је? – опет она.</p> <p>– Не могу да мислим.</p> <p>– Ни |
зненади.</p> <p>Спусти се на место, где је седео био, а ништа не вели.</p> <p>- Е, сад иди ника |
{S} Али баш стога чак и Новом Саду, где је толико времена већ средиште свему кретању српскога н |
итичкој судбини овостраних Срба?{S} Где је ускрсао и где је сахрањен последњи сан овостраних Ср |
востраних Срба?{S} Где је ускрсао и где је сахрањен последњи сан овостраних Срба, – војводина с |
дира! – нашали се и Јелена. </p> <p>Где је Бранко? – пита Јован, па тек сад пребаци ногу, да ус |
можемо тамо баш и учити.{S} Пријатније је ходати на чистом ваздуху.{S} Али женске гони нека ра |
рупом, учлови се, као бојаги, код своје је, па је није ни бриге.{S} А чим кола ближе, а она даљ |
је пошље кући...{S} Гле, молим те, које је то доба, па је још нема.{S} Свако се то одмори, бар |
оугарског орла, Карловци су место, које је бивало позорницом највише догађаја, што засецају у ж |
а пију воде на извору...</p> <p>Прилике је тому зими често.{S} Седе у вече обично код топле пећ |
ноћи...{S} И тако даље...</p> <p>Дотле је Трива извукао, као добар кочијаш, коњима уши, па их |
сретника мужа као права патница. „Да ме је цео Срем клео, не бих наишла“, говорише она једном, |
уће.</p> <pb n="45" /> <p>Та, колико ме је – вели, – речи само стало, док сам га наговорила, да |
то сам је ја већ прочитала.{S} Скупо ме је стала.{S} Али све нек је Богом просто, ако ти примиш |
стано капати над књигом.</p> <p>– То ме је једно баш и припитомило, те сам се и тамо осећао, ко |
у довољно бити благодаран ујаку, што ме је дозвао, да проведем овде школски одмор, тим више, шт |
виче Јована:{S} Хајде, браца.{S} Време је!</p> <p>Јован се протегли на канабету.{S} Остави нек |
во?{S} У госте ћемо код Тинке.{S} Време је.{S} Није лепо, што ме толико већ, како смо заједно, |
Славнић умре као капетан у миру. „Да не је у њему срце куцало толико за свој род, можда би приш |
о кући, као да нешто тражи.{S} До подне је још како тако и прошло; него после подне се отегло к |
кад сте тако радо у њој?</p> <p>За мене је, синко, добра и овако.{S} Ја сам је из темеља зидао. |
је знао и расположен био. – Три године је скоро, како несам био у нашим крајевима, непрестано |
рићка догорелу полушку своје цигаре, те је утрну.{S} Метну шешир на главу, па закопчава и око с |
еши се, па рашири своје голе ручице, те је загрли.</p> <p>– Зар ти још не спаваш, сејо?</p> <p> |
уга, па је љуто зауздао и подланчио, те је шиба троструком камџијом и заиграва пред искупљеним |
лену, своју кћер, – још је невина, дете је; а он препреден као враг. (Понда окрену други ветар) |
.</p> <p>Тинци сину.</p> <p>– Него дете је, знаш, дете.{S} Неуко је, нејачко је, да га даш тек |
што неје била потпуно знала.{S} Само ће је донде још Јован и Даринка поучити, где треба да раши |
оној, што је постала с Богом и нестаће је с њим, што, дакле, нити има почетка, нити ће имати с |
шта ради.{S} Данас је налога, ... јуче је била замућена вода... не знам, шта ће опет сутра бит |
у кћер за њега.{S} За цело мисли, да би је тако усрећила.{S} А оно девојче, збиља, и треба да с |
о да је себи по смрт отишла.{S} Враг би је знао, шта ради.{S} Данас је налога, ... јуче је била |
Брајковцима, кад ви одлазите.{S} Не би је било, уверен сам, ни да ја останем.</p> <p>– Најпосл |
„треба народ увући унутра!“ Повукао би је тим пре, што се уверио, да се и сама гошћа одушевила |
о и повући реч на траг.{S} А повукао би је за цело, као што се већи у себи повукао, кад се саст |
ок неје дао начинити нову, а натуцао би је на главу преко ушију, кад је ветар или зима, па мора |
за велике идеје.{S} Од надничара, који је можда закинуо од својих уста, па до првога богаташа, |
а, он се ње ради свађао с писарем, који је у сред друштва и пред њим био толико дрзак, да каже, |
о сада Стајић све предусретао, он, који је иначе о сваком увек најпре само добро мислио, пређе |
д ко иде.{S} Е, па то боли!{S} Он, који је научио да с позорнице, занесен небесним задахом, пре |
а прохтело, да доведе Бечки одбор, који је пратио Бранка од Беча, као и целу светковину у забун |
одговори Јаковљевић као у шали. – Таки је, брате, данас дух времена.</p> <p>Стајић уздахну и н |
го што је овамо дошао.</p> <p>– Па таки је он, кад што науми.{S} Код њега важи само „или–или“ в |
тај дан какве дужности, то јест, да ли је та донела дете те и те младе или жене на крштење.</p |
еља, па неста и њега.{S} Куд је, где ли је, Бог би га знао!{S} Говорило се, да се негде удавио. |
воту и поретку у друштву! </p> <p>То ли је, дакле, узрок, да се ујак тако смиловао сада на свог |
ајковцу.{S} Стало га је доста муке, али је успео.{S} Раја Јовановић, општински писар, дочекао г |
њих две неје задро у озбиљан живот; али је искрен и прост.{S} Обадве још у оном добу девојачком |
а да се сагне, па да дохвати књигу; али је Бранко преухитри. </p> <p>– Јесте ли чули, шта сам в |
упамтила, то је – у божјој руци!{S} Али је бар тврду веру дала, да ће све и сва порадити и код |
{S} Ја не разумем њено понашање.{S} Али је страшно љута на тебе. </p> <p>– Је си л јој се испов |
ћи, па је устао већ био и пошао.{S} Али је баш дошла у разговор најзанимљивија тема при чаши пи |
рком да потрчи пред Даринку.</p> <p>Али је задржала мати.</p> <p> <foreign xml:lang="de">Schiek |
ретан, блажен.{S} С осмејком тим загрли је и сан...</p> <p>Госпођа Катица у другој соби метнула |
о поља, те да не кажу сељани. „Каква ми је то варошкиња?{S} Знаш, тамо је Јелена...{S} Триво, т |
ни да дођем к себи!</p> <p>– Е, Бога ми је госпођа Рашићка већ дошла к себи.{S} Већ се говори п |
и мајсторица, па и Криста. („Боље да ми је ту, него да се витла којекуда“, мисли госпођа Ната). |
отлен.{S} Само да ти приповедам, шта ми је нарадила.{S} Ономад...</p> <p>И сад удари сека Ката |
...{S} Мени је, да Бог ме, охол, кад ми је све туђе у њему.</p> <p>– Па сте се непрестано опет |
олазим на певање, – вели Јелена; али ми је жестоко заповедила, да избегавам с тобом разговор.</ |
биће и теби право. </p> <p>– Са свим ми је право, са свим...{S} Ви ћете, дакле, ићи у недељу... |
у. </p> <p>– За што, молим...{S} Жао ми је... замуца Бранко, застао, па гледи у њу.</p> <p>– Не |
олим, и што сам био ту.</p> <p>– Жао ми је, да ниси остао дуже, па да прошврљамо мало у наоколо |
е у Карловце на дочек.</p> <p>– Мило ми је! – одговори Даринка на приказ Јованов, па пружи руку |
ћ нема из винограда! ...{S} Владимир ми је био ту пре, него што ћете ви доћи, мало јео, па опет |
сам се тепао по охолом Бечу...{S} Мени је, да Бог ме, охол, кад ми је све туђе у њему.</p> <p> |
ао Беча?</p> <p>– Боже сачувај.{S} Мени је овде врло пријатно.{S} Баш се, на против, са свим до |
вас, мало јаче...· слободније, – храбри је Кнежевић.</p> <pb n="67" /> <p>Она погледа у њега.{S |
{S} Јер видим, и ти је волиш, као да си је ти родио.</p> <p>– Јелена... наша Јелица је моја бри |
е, ти си јој, рећи, као и отац, како си је примио од мене место њена оца.{S} Ја не могу рећи: „ |
</p> <p>Даринка духну у свећу.{S} Угаси је и леже.{S} Неко време држаху је Зорчине руке око вра |
у Карловце на свечаност.{S} Је л да ти је право?{S} У госте ћемо код Тинке.{S} Време је.{S} Ни |
мојој матери.{S} Видиш, Бранко, моја ти је мати чудна жена.{S} Права Српкиња мати!{S} Никада та |
из ненада?</p> <p>– За што?{S} Така ти је данас омладина.</p> <p>–- Куд насрне, или с главом и |
да чују,...{S} Боже!..</p> <p>– Ала ти је то наопако време изашло, јух, јух, јух! – уздахну оп |
ти бујицом!{S} Е, па видиш, омладина ти је као поток: а ово, што су сад наумили, као бујица.{S} |
а ти нико за тим заплакати не ђе, па ти је слађе...{S} Не ћу да будем адвокат или чиновник...{S |
с госпођом Рашићком.</p> <p>– Мудра ти је то зверка.{S} Ко је не зна, скупо бије платио, – вел |
, па „какав си ти то ујак“, па какав ти је то, сестрић“...{S} Дошао гладан, да се исхрани... „П |
го икад.{S} Ти ни данас не знаш, где ти је муж; а Бог зна, кад и какав ти може од куд искрснути |
с Јованом.</p> <p>– И не питаш, где ти је ујна, – приметиће Јован Бранку, кад се једном у гунг |
ј прах на крилима у лептира, а образ ти је крило лептирово.{S} Отареш ли прах, упрљао си образ |
у рећи: „моје“ дете!{S} Јер видим, и ти је волиш, као да си је ти родио.</p> <p>– Јелена... наш |
И сада, дакако, није имала куд, него ти је вратила „физиту“; ал... </p> <milestone unit="subSec |
та кошта, па по томе и цени.{S} Тако ти је данас време, кћерко.</p> <p>— Ја ћу да сачувам, мама |
и кћер да уда у село.{S} Вели: „Село ти је тек село.“ Ето, она се родила и одрасла на селу, па |
од пре, – рећи ће сека Ката. – Било ти је Брајковачко друштво, и сама добро знаш, као једна ку |
p>– Рашићка добила кошар,... ето, то ти је! – затрча се бележник, као да реши ствар што пре. </ |
ас.</p> <p>– Ао, лопове један!{S} То ти је последњи злочин!</p> <p>– Ето браце из винограда!{S} |
не знаш, каква је вера.</p> <p>– То ти је једно и исто.{S} Кажи младости јуност или омладина, |
– тако ти лежи на срцу!</p> <p>– Ето ти је, на! – обрецну се, бојаги, попа.</p> <p>– Хвала ти, |
.</p> <p>– Него шта знам?{S} Код нас ти је на селу тешко наћи слушкињу, па не знам, које новце |
а те мати једва чека.{S} Да Богме, мати је мати...</p> <p>Бранко већ пошао, а неје се још решио |
и, да си ти уз њега.{S} Бадава!{S} Мати је мати.{S} Дете не треба никад да је напуштено и остав |
асипати ручицу пољупцима.</p> <p>– Мати је допустила, да долазим на певање, – вели Јелена; али |
> Најпосле оде бележниковица, а отпрати је Јован ++ писар.</p> <p> Таман они пошли, а учитељ на |
на врата. </p> <p>Намештај у тој собици је једна по широка клупа уза зид, застрта неким платном |
да су целом селу дошли!</p> <p>Догађај је то за Брајковац...{S} Има Брајковац, до душе, своју |
примени оно:{S} Кога мрзи да ради, тај је вечито незадовољан са својим позивом, и зна увек мил |
ила се на добру девојку...{S} Трива јој је брат.{S} Он кирија, а она ево је код ње већ четири г |
о име на своја уста.{S} А осети, да јој је ипак криво, што неје и он дошао, што неје нашао за в |
Прошао!{S} А да је био искрен, и да јој је хтео све признати, морао би приповедати, како је нас |
че.{S} Па кад неје уз њу, све би да јој је што ближе, све има нешто да разговара с њом.{S} А ка |
то Даринка оде с Јеленом.{S} Као да јој је сад крива нешто и она, па се боји, поквариће јој се |
и, да види своју сестру, баш као да јој је, не дај Боже, према глави.</p> <p>Сад се, Бог ме, „н |
Ал по мени могу и изостати, – рекла јој је са свим озбиљно госпођа Рашићка, па је одмах отишла |
3" /> и њену кћер.{S} Као вели, она јој је сина дочекала и гостила неко време у Брајковцу, на п |
а има послугу и од Триве.{S} Криста јој је послушна, па радилица, па верна, па...{S} Ал само... |
на, да је ова преплашено упита, шта јој је.</p> <p>– Глете!{S} Глете! – засмејало би се девојче |
сад удари сека Ката да описује, шта јој је „та девојчура“ кад рекла, како пере судове, шта је к |
ла, што је позајмљивала детету, кад јој је што требало за ручни рад, што га је Јелена радила у |
не њој и њеној кћери?{S} Две хиљаде јој је писао, чим је ушла у његову кућу.{S} Две хиљаде је у |
вно загледа у своју кћер.{S} Шта ли јој је помислила у тај пар:{S} Тек не мога, а да је не пољу |
спођа– Натина.{S} Па, Бог зна, како јој је, мило што је у Даринци стекла тако ваљану, тако искр |
рену другарицу,... о, Бог зна, како јој је мило!</p> <p>Наравно, да и госпођа Ната, а особито г |
да не ухвати прилику, па каже, како јој је мило, о, Бог зна, како, што је њена Јелена тако срет |
мо,... ох, тамо, да њему каже, како јој је сад одлануло, како ће „све још бити као што треба“.{ |
ти после тога!{S} Да зна само, како јој је синоћно певање његово прионило за душу!</p> <p>Па зб |
ј кћери, о госпођици Даринци толико јој је приповедао, да матери неје требало више, па да јој у |
>Јелена не уме да одговори.{S} Грло јој је стегло.</p> <pb n="56" /> <p>Нема снаге да проговори |
треба!{S} Тај господин Бранко добро јој је напаприо у нос, може га сад песницама трти,</p> <p>Ј |
пој кући с оне стране потока.{S} То јој је најмилије за све време, како устане, па док не легне |
кин син, ако се сећаш!</p> <p>– Што јој је муж она лола и бекрија? – спомиње Ната.</p> <p>– Да, |
пођа.{S} Јоца то· допустити, по што јој је на рамених глава. </p> <p>– Предомислиће се.</p> <pb |
, вели он, лађа богиње Талије, на којој је он у својој дружини бродио, насела на стену народног |
ово и не разуме, шта ови говоре.{S} Њој је и то друштво и таки разговор нешто ново.</p> <p>Јеле |
и на велико уживање бележниково, (а чак је и благајник дигао мало обрве и удостојио декламатора |
оји и практично са лепим.{S} Млад човек је, до душе, и жељан друштва на селу.{S} А време му је, |
S} Мати каже, биће да је у колу, па нек је тамо потражи.{S} А Зорка упртила неки гостински пртљ |
а.{S} Скупо ме је стала.{S} Али све нек је Богом просто, ако ти примиш наук, што сам га отуд ја |
ива скаче изнад нуле, то јест, бележник је „ухватио шпиц“.</p> <p>Писар као да се нешто очемери |
...{S} И опису ту.{S} Господин бележник је нашао, да је вредно, да му се јави, е је Марко донео |
ославиће се име Игњата Јаковљевића, док је његове деце. „Кућа је“ вели, „жив човек, не цигља ни |
а даље и игра увређену љубав, кује, док је врело.</p> <p>Ја радим и ринтам у овој кући...{S} Па |
да се што бојиш, – узе поп да кује, док је врело. – Узећеш добар стан, па ћеш држати ђаке са ст |
Он вам ни гуску нашу појести не ће, док је не почивути.{S} А наше жене,... и људи, и сви, чак и |
} Не ће се кућа Гојковића ископати, док је унучади чика-Пере Гојковића, а прославиће се име Игњ |
бирати чак у Загреб...{S} А игуман, док је Игњат узимао манастирске воћњаке под закуп, живео је |
ке ни крупној ни ситној господи.{S} Док је био покојни Игњат Јаковљевић жив, знала су и господа |
и њен отац, па како Бог да.{S} Тек док је ње живе, не пушта узда из руку.{S} Јован нек иде сво |
.</p> <p>– Не ни по што.{S} Не, бар док је ту Бранко.{S} Учитељ се замисли.</p> <p>– Шта мислиш |
рк рећи:{S} Ја тако хоћу! – да, још док је чича био у снази, и држао узде, и знало се, бојаги, |
изине отрцанога либерализма.{S} Још док је био међу њима онај душе чисте као крин који им је св |
о је то необично брзо дошло.</p> <p>Док је учитељ дошао, бележник, благајник, писар и други пев |
{S} Видићеш само, биће ту...!{S} Учитељ је сад мали за њену ћер.{S} Побринула се та добро и за |
ати, ако не уме Даринка...{S} Ваљда вам је жао Беча?</p> <p>– Боже сачувај.{S} Мени је овде врл |
: </p> <p>– Но, да Богме,... до сад вам је био ту друг,... хајде-де, прашта вам се...{S} Сирома |
сахата. </p> <p>– Шта мислите, где нам је господин учитељ? – пита лагано бележниковица Јована. |
тку“: „сестру по Еви!“</p> <p>– Ако нам је Ева прабаба, нисмо све једнаке, – не да се бележнико |
> <p>– Слатки уја, добри поп Стева, сам је био проводаџија.</p> <p>Опет смех.</p> <p>– Пак?</p> |
ако и неје могао никога разуверити, сам је себе тешио... </p> <milestone unit="subSection" /> < |
ене је, синко, добра и овако.{S} Ја сам је из темеља зидао.{S} Ко после мене дође, може лако до |
Давно је – каже, – нисам видела, па сам је се зажелила.</p> <p>Она, да Бог ме, не може никуд.{S |
т школа.{S} По дебела је књига, што сам је ја већ прочитала.{S} Скупо ме је стала.{S} Али све н |
не могу никако да схвате.{S} Било да им је криво, било да им се допада, тек не могу срцу да одо |
у њима онај душе чисте као крин који им је свима смео у брк рећи:{S} Ја тако хоћу! – да, још до |
sich nicht</foreign>, Јелена!{S} Ако им је стало, нека изволе они најпре к нама доћи.{S} Знамо |
тога с братом мрази?!{S} Ко зна, каквим је блатом каљала име његово и његове матере, да замаже |
злено слуша и попу и Бранка.{S} Са свим је излишан био притисак госпођа-Саветине папуче на поп |
разлога да наброји против правца, којим је пошао.{S} Изађе учитељ, па их све позва, да оду у ње |
о извеле мисли Јеленине с правца, којим је у тој распри пратила главни смисао његов.</p> <p>Тек |
имао, заситио се црвеним појасом, којим је, као ревностан пастир душепопечитељ Богом повереног |
кћери?{S} Две хиљаде јој је писао, чим је ушла у његову кућу.{S} Две хиљаде је уложио у Румско |
{S} У тој дивној Фрушкој Гори, за којом је толико чезнуо, као за својом колевком, осетио се туђ |
пак на прозору, на оном прозору, на ком је он толико блажених тренутака с њом проснивао, пиљио, |
мане..."</p> <pb n="69" /> <p>На добром је месту, – одговори опет на то Бранко. – У селу су нам |
м, и тако даље.{S} Ко седи с миром, том је добро.{S} Богу божје, цару царево, па мир!</p> <p>– |
прстима изишла из собе...</p> <p>У том је и Бранко легао.{S} Почео био да чита.{S} Нашао негде |
ек и не зна, шта је шала.{S} Поп Стеван је осетио поглед Бранков, па, ако му је образ иначе и м |
е кажеш, где су ти деца?</p> <p>– Јован је отишао у виноград.{S} Има у поп-Стеве неки гост, Јов |
од вас, – вели му она. –</p> <p>– Јован је тако.</p> <p>– Па да где би на друго место, – одгово |
че потпуно право.{S} Ал...</p> <p>Јован је сад још већма дошао до тога уверења, да треба да ост |
} Поп Стева мора помоћи. </p> <p>Опасан је, чини јој се, такмац сада ту...</p> <p>Нема те жеље, |
га, да Богме, што је понижен; а понижен је, страшно понижен.{S} Човек рођен за виши позив нема |
пава мирно и тихо као анђелак.{S} Румен је прелила по обрашчићима.{S} Нигде на лицу трага сумор |
<p>На врху Стражиловачкога виса завршен је спровод. </p> <p>Отпоја се и последња песма, а многи |
ац, те хајд даље као гусеница.{S} Србин је одмах створен као лептир, никад гусеница.{S} Несрећа |
она каде и чекати.{S} Али као велим, он је твој, па биће и теби право. </p> <p>– Са свим ми је |
ши, ако не још и потребнији.{S} Ето, он је кратко време ту, па видим, да га и сељани јако уважа |
ом пусти у разговор, – опет ће она – он је тако добар!{S} Је ли да је Бранко добар?</p> <p>– Вр |
огод лепо, као што ти умеш.</p> <p>– Он је од неко доба врло заћутао.</p> <p>– Ко?</p> <p>– Бра |
не, не! – опре се чича, начеоник, а он је та намишљена старина; па сам устаде и диже чашу:</p> |
н за „виши позив“.{S} Тај виши позив он је већ и вршио као члан неке путничке глумачке дружине, |
о буњишту око кокошака, мисли, ко је он је.{S} А жустра младица поред њега тако се препанула, д |
и не пада на ум који Стајић.{S} А и он је био с Јованом ономад код мене.{S} Фини младић!</p> < |
аест пута нудише владичанску митру и он је петнаест пута одби, да може мирно у својем скровитом |
еочинца и насмеши се на њега.</p> <p>Он је загрли око врата, издиже чашу спрам свеће.{S} Мислиш |
и одлазак Стајићев из Брајковца изазвао је у познатим круговима Брајковачкога друштва, нити рећ |
екао је доста.{S} Али да је умео, могао је и више.{S} Човек се мора збиља дивити нашима старима |
ој стари био је поштен човек.{S} Стекао је доста.{S} Али да је умео, могао је и више.{S} Човек |
увек самога себе, Праотац наш Адам имао је у рају свега, па опет му било дуго време, чамио је, |
учитељ навио на својој виолини, познао је ипак, да је одјекнуо с оне жице, коју је навио синоћ |
не.{S} Чини ми се, пише нешто.{S} Остао је у својој соби, – одговори Јелена. </p> <p>Не води ти |
рком Јеленом. </p> <p>Од тог доба остао је поп Стева и опет катихета и месни школски управитељ, |
на једној ни на другој.</p> <p>– Изашао је проглас Карловачког и Бечког одбора:{S} У другује не |
Марко донео пива.{S} А писар опет нашао је за вредно, да сам своје ножно тај глас однесе до нај |
у остале живе и здраве.</p> <p>– Отишао је, – рекла би Јелена.</p> <p>– За што је отишао – рекл |
дра. </p> <p>Неки дан после тога отишао је сам попа у Карловце и нашао стан за Тинку згодан, ка |
о да она не сме, ни да спомене: „Отишао је!“ А ова, бог ме, ни онда, када би Јелена то и спомен |
да искочи; толико се пута захука, дошао је већ под грло, а то се отео тек само дубок уздисај.{S |
ј конкурент, онај Јуда код цркве, дошао је пре три четири године.{S} Наша славна црквена општин |
анко и Јован.{S} Чим су вечерали, дошао је Јован по Бранка, па су отишли к учитељу.{S} Неко су |
још решио, дал да иде Јовану.{S} Дошао је и спрам куће његове, па не зна, шта ће.{S} Не би бил |
сунце, па глава да му пукне.{S} А дошао је до искуства, да је хладан сир с црним луком за њега |
остила неко време у Брајковцу, на право је и поштено, да јој то врати бар за један или ма и за |
ва јој је брат.{S} Он кирија, а она ево је код ње већ четири године.{S} Па има послугу и од Три |
много више кућевна васпитања.{S} Какво је то васпитање, кад мати сама, тако рећи, довлачи кћер |
сме рећи: „Ово је моја слобоштина; ово је моја срећа!{S} Овако хоћу да је цео свет.{S} Па у то |
едан кутак свој, за који сме рећи: „Ово је моја слобоштина; ово је моја срећа!{S} Овако хоћу да |
е спада у особине српскога народа, него је то особина јужњака, и то пар екселанс Талијана.{S} С |
својом учи, да у свету има љубави, него је треба заслужити, који сваким чином својим доказује, |
а.{S} А Даринка опет нема каде.{S} Него је ипак по неки пут исправи и опомене, где како треба.{ |
ао манастирске воћњаке под закуп, живео је с том кућом као род.{S} Госпођа Ката и данас чува кр |
ева се уједе мало за доњу усну.{S} Хтео је да наведе разговор на нешто друго; али оштро омладин |
куси!{S} Ја сам прошла добру школу: цео је живот школа.{S} По дебела је књига, што сам је ја ве |
доше му на ум њене, материне речи: „Цео је живот школа.{S} И срце му заигра утешено, да још има |
заошинула оне године по Српству.{S} Био је он некада у вароши сталан члан певачкога друштва и а |
сао, то сам сигуран...{S} Мој стари био је поштен човек.{S} Стекао је доста.{S} Али да је умео, |
вега, па опет му било дуго време, чамио је, док није добио своју половину, своју Еву.</p> <pb n |
евића столом.{S} У последње време гонио је Игњата, кажу, да се да бирати чак у Загреб...{S} А и |
оме, а највећа у срдашцу моме“, завапио је негда његов велики имењак.{S} Туга се нека стисла у |
.{S} Кад стресао с ње прашину и отворио је, а то „<title>Живот и прикљученија Димитрија Обрадов |
> <p>Е, па спомену тога ђенија посветио је цели српски народ дан 10. јулија 1883., приредивши м |
предак у својему господарству припустио је тек у толико, што је наручио неке савршеније ножеве |
лободу и књижевни препорођај овековечио је Бранко Радичевић, опет Карловачки ђак, у својим песм |
то у дућан, јер чека муштерија– поручио је, да ће „сад одмах“ доћи, па је устао већ био и пошао |
<p> Млади грк, Јеша Дабижић, отпоручио је матери још пре једнога сахата и јаче, када га је по |
друштва и оде на улицу, па да дозна, ко је дошао.{S} Баш му то добро и дошло.{S} Нема ти, вели, |
ман да се дигне и да види иза џбуна, ко је то, а пред њ испаде мала Зорка, Јованова сестрица, и |
ма, послала Ђуку пандура да распита, ко је то дошао.</p> <p>Господин бележник, господар начелни |
риште.</p> <p>Загледала се домаћица, ко је. – Јесте л ради гостима? – повикаше женски гласови с |
а прост народ.{S} Хоће – да му каже, ко је био Бранко Радичевић, шта он вреди за наш народ и шт |
кадгод у нас.</p> <p>– А, знате ли, ко је на то наговорио вашег ујака?</p> <p>– Не могу да мис |
кољи по буњишту око кокошака, мисли, ко је он је.{S} А жустра младица поред њега тако се препан |
љевићка мора пући од једа.{S} Мисли, ко је као она, што има сина господина!{S} Још сад се оневи |
.</p> <p>– Мудра ти је то зверка.{S} Ко је не зна, скупо бије платио, – вели Катица за госпођу |
уметност у нас Срба право сироче.{S} Ко је највише позван, да шири просвету у народа Ког Синови |
а ни то баш тако далеко одлагати.{S} Ко је рано легао и рано се оженио, није се покајао.{S} Не |
но се клањам учитељству народном.{S} Ко је свестан учитељ, а ја бих рекао, да су народни учитељ |
ако си ту.</p> <p>То је истина.{S} А ко је томе крив?{S} Као да и један и други избегаваше инти |
оња“, он забоде копље у ледине, па, ако је нешто свршио, све на страну, а корист преда се, ако |
ницом покри колена, да баш не види, ако је непозван ко, попу у чакширама.{S} Очи упро на врата. |
ц према ономе, чијега се суда боји, ако је и уверен)да му „кругове његове“ не може побркати.</p |
дошла, да врати „физиту“ Славнићки, ако је опет ваздан разлога имала, да наведе против тога, ка |
наваљивање, да доведе Бранка кући, ако је то сматрао и као неки начин, да би свој стари грех п |
ко, – рече Даринка, као да јој жао, ако је збиља тако, па га чисто теши. – Ја сам уверена, да с |
проговори једва жедни благајник. – Ако је дошао, за цело је донео и коју боцу из Варадина.</p> |
} Вели:{S} И пилићи су готови.{S}Па ако је по вољи, господо, да донесем сада радованца.</p> <p> |
<milestone unit="subSection" /> <p>Ако је госпођа Рашићка и мислила, па, можда, и уверена била |
уљишта; можда, али – тешко!</p> <p>Ако је кадгод каквих виших жељан имао, заситио се црвеним п |
планинац, шта је то служба.{S} А свако је одевено, враг их и с девојкама, по најновијем журнал |
/p> <p>А Бечлија Јован га уверава, како је то хец. „<foreign xml:lang="de">Freund</foreign>, ах |
ији према њој, ако и не примећава, како је то необично брзо дошло.</p> <p>Док је учитељ дошао, |
ећам се добро покојнога оца свога, како је тај умео ринтати и радити.{S} Кадгод бејах код куће, |
ној жељи. </p> <p>Од онога вечера, како је оно учитељ отишао онако нагло и срдит с њена прозора |
ће да се све то танко зна и прича, како је, на прилику, госпођа Рашићка обрлатила поп-Стеву, <p |
а до сад не запита ни самога себе, како је том дечку?{S} Па за чију љубави сада“.{S} Кукавни чо |
ша.{S} Чисто не да гледати у себе, како је сјајан.{S} Округао као похођанска погача, нарастао к |
а мало се неје сломио преко тезге, како је појурио, да види, какве су то даме, што им се шлајер |
ред њим био толико дрзак, да каже, како је „вечита штета за уметност, што госпођица Јелена нема |
ве признати, морао би приповедати, како је наслоњен на ону багрему пред њеним прозором пиљио ка |
и Даринка узрујана, ипак примети, како је Јелена бледа па уздрхтала.</p> <p>– Шта је теби – пи |
очима. </p> <p>Бранко и сам осети, како је оштро то рекао, па не ће ни да му погледи у очи.{S} |
на питања моја тек овлаш поверити, како је испала на прилику берба, како пазар, колико је шљива |
снагу своје речитости, доказујући, како је она способна, да усрећи човека, да буде вредна домаћ |
да Бог ме, не може никуд.{S} Знам, како је.{S} Не да се кућа оставити ма на ким.{S}Ту је живина |
се ломио, шта је Бранко одговорио, како је у очи исмејао и ујака и Рашићку, и. т. д. </p> <p>–Ј |
гледи већ по толики и толики пут, како је воћка понела.{S} На њено питање, лагано окрену главу |
је могла, а да не ошине и Даринку, како је ћуталица, али подла и подмукла. „Испод мире сто ђаво |
сузе, раптајући на своју судбину, како је он несрећан, како га нико не воли на свету, како га |
о, да и себице увери госпођу Нату, како је поуздана.</p> <p>А та слатка госпођа Натина јесте ма |
о у село, брујало је по Брајковцу, како је госпођа Јеца довела била поп-Стевина сестрића у кућу |
те и они удесили збор.</p> <p>Ох, како је дивно, слушајући их бар по издаље, пристао тај збор |
оши код ње у стану и ишла у „лер“; како је не знам какав рачун направила, што је позајмљивала д |
чију, весела безбрижна изгледа.{S} Како је Бранко неје приметио ни осетио, све док се није јави |
трос нешто одговори, те не оде.{S} Како је чуо још синоћ од Јелене, како су тамо гошће дошле, к |
{S} Сад се нешто продобрила.{S} Па како је дошао Тинкин син, и још пре него што ће доћи, не мож |
о је баба Давина Јаковљевићима, од како је...</p> <p>Па и госпоштина се Брајковачка узбунила.</ |
што је само једаред био код ње, од како је дошао од горе.{S} Он се опет извињава, да још неје д |
да ја завирим у њену економију, од како је пало слеме на њено теме.{S} Једва ће ми на питања мо |
сплести; а неје ни у Брајковцу, од како је дошао ту за свећеника.</p> <p>Бранку дуго време поре |
а?!{S} Учим ја то и говорим.{S} Од како је Брајковца и *Брајковчана, нису имали таке школе, као |
кућу, да му наметне своју кћер, и како је сам поп Стева проводаџисао свом сестрићу.</p> <p>За |
што су те варошкиње дошле! </p> <p>Како је блажено трла руке, кад јој пало на памет, да доведе |
право Дарвин; а ону другу теорију лако је доказати по Брајковачком благајнику.</p> <p>Начелник |
Бранка.{S} А и покојни тата, каже, тако је све нешто спомињао и Бошњака и Србијанца и Херцеговц |
а и ма ког иначе „господина“.{S} Далеко је, дакако, од мене и помисао, да бих ја делио, ваљда, |
добро понео.</p> <p>– А знаш ли, колико је година том ораху?</p> <p>– Колико година?{S} Чекај, |
провода.{S} А спровод се пружио, колико је од вароши до самога Стражилова, као да нико не хаје |
бедни њен Милан!{S} Да зна само, колико је грких пилула прогутао већ и данас од бележниковичина |
хвалити, – рече Бранко галантно, колико је знао и расположен био. – Три године је скоро, како н |
ла на прилику берба, како пазар, колико је шљива за ракију натресла, и тако штогод.{S} Ја јој с |
овином у пчеларству и воћарству, колико је он могао о њима дознати, кад би отишао куд у варош, |
варнија и вреднија газдарица.{S} Колико је попа Стева био задовољан и сретан, како му сестра пр |
ровом и на туђем огњишту.{S} Али колико је и то лакше, него трпети пијаницу и убојицу мужа, кој |
а је сад са свим прошла. </p> <p>Колико је и Даринка узрујана, ипак примети, како је Јелена бле |
етан, како му сестра привређује, толико је уздисао и био несретан за својом покојном...</p> <p> |
розорима и увуче се унутра.</p> <p>Нико је неје приметио, не само што се и сама за времена скри |
руку, па пођоше у кућу.</p> <p>– Бранко је фини младић! – приметиће госпођа Рашићка. – Па..</p> |
е о нас не очеше.{S} И тај наш **Бранко је грдио калуђере.{S} За то је он наш идеал.</p> <p>– Ј |
ру.</p> <p>Него Бранко Радичевић дубоко је заталасао најврелије осећаје срца и душе српског нар |
а живином по широком дворишту.{S} Марко је јунак, који зна и рећи и утећи, као и на страшну мес |
<p>– Него дете је, знаш, дете.{S} Неуко је, нејачко је, да га даш тек тако од себе, да га одбиј |
те је, знаш, дете.{S} Неуко је, нејачко је, да га даш тек тако од себе, да га одбијемо као лику |
тек док се Јован вратио у село, брујало је по Брајковцу, како је госпођа Јеца довела била поп-С |
овачкога поп-Стевана Радојчића загрмело је, као да је пао у њу гром с ведра неба.</p> <p>Кад се |
едни благајник. – Ако је дошао, за цело је донео и коју боцу из Варадина.</p> <p>Ја сам му река |
лога!{S} Неблагодаран занат!{S} Ама зло је почети, још горе не започети.{S} Госпођа Рашићка хоћ |
за оног; то било автономије, то не било је; па казао: да, па казао: не.{S} Само чино, само по ч |
свему – и невешта пред светом.{S} Само је поп Стева имао да прогута неколико грких залогаја, н |
ише се својски.</p> <p>Њихов жагор само је, да Бог ме, увећао и онако велики жагор, што се разл |
Каква ми је то варошкиња?{S} Знаш, тамо је Јелена...{S} Триво, терај!</p> <p>– Ђи! </p> <p>Коњи |
е потока у лепој тамо кући.</p> <p>Тамо је вечерас Бранко и Јован.{S} Чим су вечерали, дошао је |
насмехну.</p> <p>А Јелени одлану.{S} Но је поли румен до иза ушију, кад примети, како се сви ок |
– каже, – да видим моју Кату.{S} Давно је – каже, – нисам видела, па сам је се зажелила.</p> < |
мица, па мати гине за њом.</p> <p>Давно је било, кад „се одбила“ из куће својега оца, покојнога |
се оштро осече на ујака:</p> <p>– Гадно је од вас, што то и++ спомињете!</p> <p>Поп-Стеви се см |
анка Радичевића! – дода Јован. – Решено је, да се пренесе на Стражиловачки вис.{S} Па смо закљу |
од мах стаде опет на прозор. „Ој, пуно је и препуно среће!“ подвикну учитељ из свег срца, е, з |
о је гадно, то је... </p> <p>За јамачно је и опет Рашићкина папуча потапкала по поп-Стевину жуљ |
о, да је увела у кујну, па нек учи Лепо је дати дете и у лер и на васпитање; али треба, Бог ме, |
Јеси ли навукла рукавице: ...{S} Добро је.{S} Чувај се, да ти их не препали ветар и сунце прек |
ницима учених друштава. </p> <p>– Добро је.{S} То је прво уз мост, што води с лађе на обалу.{S} |
у оним својим понашањем.</p> <p>– Добро је, – рече и потајно се насмехну.</p> <p>А Јелени одлан |
ајбезазленији осећај народни исмева, то је гадно, то је... </p> <p>За јамачно је и опет Рашићки |
га ради омаловажавати ђенија његова, то је смешно. </p> <p>– То је смешно! (Осети попа, да се т |
о.{S} Је ли што схватила и упамтила, то је – у божјој руци!{S} Али је бар тврду веру дала, да ћ |
ти с нама.</p> <p>– Ох, Боже!{S} Та, то је кратко време.{S} Данас је уторник, а ето за час неде |
деља, као што намерава госпођа Ната, то је, као што опет ропта њена кћерка, госпођица</p> <p>Да |
акар и који дан дуже...</p> <p>– Ха, то је добро.{S} Понећемо пар гусака и који пар пилића, кој |
ц?</p> <p>– Никад ништа.</p> <p>– Е, то је лепо од поп-Стеве.</p> <p>– Довео га, да ту проведе |
да су народни учитељи већином такви, то је прави мученик народни.{S} Што свеснији, то већи муче |
тиша! <pb n="73" /> Наш Србин мисли, то је наше, па не мора плаћати.{S} А туђинац то не може ре |
а не пада њему ни на ум, да примети, то је, како од неко доба не може ни о чему да мисли, а да |
осећај народни исмева, то је гадно, то је... </p> <p>За јамачно је и опет Рашићкина папуча пот |
или оному кадгод учини какву услугу, то је још увек она идеална несебична младићка, ђачка љубав |
</p> <p>– Ето браце из винограда!{S} То је његов глас! – викну прва Зорка.{S} Све поврви на пољ |
ут! ...{S}И опет!...{S} Све пуца!{S} То је радост!{S} Цикот, мислиш сватови су! </p> <p>Зорка т |
њему ђенијална,... прави песник!{S} То је песник!- примети писар, нагледавши се Бранкове слике |
онај живље, – упамти, увек тако!{S} То је моје <foreign xml:lang="la">ceterum centeo</foreign> |
тако мушки брањаше.</p> <p>– Ох!{S} То је дивно! – прошапута милостива његова заштитница, па о |
ће да припали пред свог свеца...{S} То је грозно, господине мој.{S} То треба да знаду наши уче |
них друштава. </p> <p>– Добро је.{S} То је прво уз мост, што води с лађе на обалу.{S} Одмах до |
у Маркову крчму, бојаги, из шале.{S} То је име добила отуд, што је писар (кад се први пут опио |
иће један као сви, сви као један.{S} То је наше зло од увек и било, што смо пуштали једном све, |
у Карловцима, тако беше омилело.{S} То је оно, што треба да измири, а у идеји Бранковој, све б |
ици, увек ће нам кола ићи на еро.{S} То је само истина, а не црне наочари, упамти.{S} Нова омла |
о увек кажем: ви терате политику.{S} То је наперено против нас попова и калуђера.{S} Е, не уме |
тарешине, исмевати своју светињу.{S} То је зар слободна штампа!</p> <p>Размахнуо се поп Стеван, |
рпског народног јединства. </p> <p>– То је лепо! - кличе Даринка, а лице јој плану од одушевљењ |
нија његова, то је смешно. </p> <p>– То је смешно! (Осети попа, да се то њега тиче.) А шта онда |
рити штогод том приликом?“ </p> <p>– То је бреме пало на мене, – одговори Бранко.</p> <p>– Аха! |
шарлатани, денунцијанти...</p> <p>– То је за то, што наши родитељи не спремају децу, кад их ша |
во, а нису Бранкове него...</p> <p>– То је најжалоснија песма, што се силом уплеће у ове дане, |
> <p>Бранко одмахну главом:</p> <p>– То је за мене, за сад бар још, тек само празан разговор!</ |
а почетка, нити ће имати свршетка, а то је мати и материнска љубав:{S} Сад му тек изађе пред оч |
писар (кад се први пут опио у њој, а то је било прво вече, како се скрасио у Брајковцу) декламо |
у нове нам књижевности народне.{S} А то је оно, што је и најозбиљније <pb n="50" /> српске науч |
аш **Бранко је грдио калуђере.{S} За то је он наш идеал.</p> <p>– Јесте ли ви читали његове пес |
ад је то било?</p> <p>– Синоћ.{S} За то је гост брже и погодио, куд се иде из Брајковца него у |
доведе домаћицу у своју кућу.{S} Па то је прилика, као и мало да се боље позна. </p> <p>Попина |
а је госпођа Јелисавета.</p> <p>– Па то је лепо! – рекла је госпођа Ната. – Нека се младеж пров |
им те...{S} Е, знам, да Бог ме!{S} И то је омладинска, баш са свим омладинска идеја за жедне ђа |
момку одмах с неба па у ребра: то и то је.{S} Из далека добар косач замахује.{S} Међу нама ниј |
т да Србин устукне испред Немца; али то је само у први мах, јер је Немац већ дошао онакав, кака |
уоквирио и украсио њим собу.{S} Али то је и једина слика у целој соби.{S} Уза зид је постеља и |
n xml:lang="de">Freund</foreign>, ах то је хец!“ </p> <pb n="83" /> <p>Госпођа Рашићка се устум |
и ми, кћери моја, још млада. </p> <p>То је већ сувише!{S} Шеснаест година, па још млада за бесе |
Бог ме, младеж треба да пева!</p> <p>То је госпођа Рашићка нашла за добро, да извије, када је д |
. – Нека се младеж провесели!</p> <p>То је најпосле и госпођа Јелисавета морала одобрити, (да ј |
>Писар се осећа необично жив.</p> <p>То је било дивно, милостива, вели бележниковици, а дошао, |
ка.</p> <p>Опет иду, па ћуте.</p> <p>То је млади Брајковачки трговчић, Јеша Дабижић.{S} По опаљ |
ив на претплату, а нерасечен.</p> <p>То је поп-Стевина и библиотека, а радионица, и читаоница и |
ни поразговарали, како си ту.</p> <p>То је истина.{S} А ко је томе крив?{S} Као да и један и др |
аљину, да им изађе, па да им очита. „То је опет масло тога Кнежевића!“</p> <p>Поп Стеван се узв |
ени!“ рекла је, наравно, Ната Кати. „То је дечја радост!{S} Да коме ћу, ако њима нећу!?{S} Да ј |
а, да створи себи будућност.{S} Особито је уметност у нас Срба право сироче.{S} Ко је највише п |
о је не знам какав рачун направила, што је позајмљивала детету, кад јој је што требало за ручни |
по гори, – последња кратка хаљина, што је као швигарица носила, као да се упила у обле јој удо |
то мантије само лака сива кабаница, што је иначе облачи преко мантије, кад путује кудгод колима |
оће на њему да излије сав свој кив, што је Јован, назирући у њему, ваљда, опасног конкурента, с |
о њему, као да се осећа нешто крив, што је и њега и матер му тако одбио као блато с ногу, па би |
из шале.{S} То је име добила отуд, што је писар (кад се први пут опио у њој, а то је било прво |
или неколико метака у лист хартије, што је задели на суху грану на некој брескви, тек да зар ом |
м омладинска идеја за жедне ђакеле, што је Бранко певао: вино, гајде, тамбуре, младе моме, голе |
мац сада ту...</p> <p>Нема те жеље, што је зажели госпођа Јеца Рашићка, па да јој поп Стева Рад |
е заплачеш!..{S} Боли га, да Богме, што је понижен; а понижен је, страшно понижен.{S} Човек рођ |
ју у историји српскога народа томе, што је тамо столица првосвећеника српске православне цркве |
у мисли.{S} Беше то чудно осећање, што је обузимаше тог вечера, осећање према нечему неизвесно |
д нешто од њега...{S} Допада ми се, што је при себи.{S} Жилава нарав!{S} Без ичије припомоћи... |
ко не хаје за жарко јулијско сунце, што је прижегло свом снагом. </p> <p>У долини испод Стражил |
му помрча светлост необичне љубави, што је носаше увек у срцу према свакоме, с којим свагда беш |
} Већ се говори по селу, како жали, што је дотле дошло.{S} Та она, бојаги, није друкче ни мисли |
ешла орману, да покаже Нати ствари, што је Даринка све порадила...)</p> <p>Трива таман замахнуо |
упустио у разговор.{S} Она га кори, што је само једаред био код ње, од како је дошао од горе.{S |
p> <p>Неје имала када ни да доврши, што је у радости хтела рећи, већ најпре поскакута с ноге на |
ажи заслуга, па је равна само оној, што је постала с Богом и нестаће је с њим, што, дакле, нити |
још, можда, пред госпођом Рашићком, што је небрат према сестри.{S} Тога страха се, до душе, доц |
га она заједно с мајкином душицом, што је узбрала крај друма, кад је оно путовала с мамом свој |
Више пута му је баш био и одвратан, што је „таки“, као што о њему суђаше „материјалиста“.{S} Ал |
арицу Јелену и...{S} Онај господин, што је био ономад с Јованом код њих, кад су путовали од озг |
давде кући.{S} Неугодно јој здраво, што је то урадила девојка, која је тако добра другарица бил |
како јој је мило, о, Бог зна, како, што је њена Јелена тако сретна била, па била у стану у тако |
одарству припустио је тек у толико, што је наручио неке савршеније ножеве за навртање воћака и |
орације, којој неје ништа сметало, што је писар, већ по не знам који пут, декламовао ону о бра |
њега тиче, а мало разабира за оно, што је било и шта ће <pb n="32" /> бити у свету.{S} Он и ње |
њижевности народне.{S} А то је оно, што је и најозбиљније <pb n="50" /> српске научнике покрену |
најружнијег цвета скупљаш само оно, што је најлепше.{S} Него не буди лептир, што по тами лута, |
својој „бољој половини“ само за то, што је тако несретна, да је његова жена!</p> <p>Па је ли чу |
жалостиво вели:{S} Не волим нешто, што је отишао Бранко. (За њих у кући Бранко неје био „госпо |
о и под онога, који јој сваку сузу, што је негда над њим нејачким пред Богом исплакала, бисером |
а, и да навуче дубљена очи махраму, што је пребацила преко главе, да скрије своју неприлику.</p |
поред све примљивости према свему, што је напредно, морати као народ банкротирати, т. ј. на је |
том листу исписати најлепшу песму, што је човек уме замислити.{S} За што да не буде срећна? </ |
му никад не хтео оцу причати.{S} А што је кадгод научио <pb n="90" /> из разговора њена са бра |
време!{S} Добро му дошло баш с тога што је у то време овде доле највише у народу врило о Бранку |
ити...{S} Цео свет, за Бога зна, за што је Тинкин муж пропао и заблудио у свет!</p> <p>Исто так |
је, – рекла би Јелена.</p> <p>– За што је отишао – рекла би Даринка. </p> <p>Али као да она не |
поменула, не би смела запитати: „За што је отишао?“</p> <p>Тек обадвема беше у тај мах Бранко и |
мушку и женску омладину народну; та што је најглавније, уз старину Вука, као ђенијалног скупљач |
примети госпођа бележниковица, или што је наишла на таки неред, или што је ту Јелена, па да је |
ли што је наишла на таки неред, или што је ту Јелена, па да је пецне.</p> <p>– Ви сте сретне ру |
, иде сама њему, момку, у кућу, или што је и она као у опће што кажу за женскиње, у конзаквенци |
а вредно, да јој и речи рекне, осим што је јуче у певачкој школи пробао и њен глас, али са свим |
а Рашићка.{S} Удовица попадија, као што је била, шта је знала паметније, него што је урадила, т |
ћу да пребацујем штипендистима, као што је то у нас мода, што бојаги „не раде за народ“, а школ |
“ рекао би и опет покојни Ђура, као што је један пут и рекао од прилике тако нешто. </p> <p>Ено |
> <p>Е, па тако седи сека Ката, као што је друге у Брајковцу зову, сама.{S} Седи, па, као што т |
ила у стану у тако доброј кући, као што је госпођа– Натина.{S} Па, Бог зна, како јој је, мило ш |
је тако, што кажу, искрен кући, као што је баба Давина Јаковљевићима, од како је...</p> <p>Па и |
о, да се „тако врсној певачици, као што је Јелена, поздрави ова красна и тиха ноћ песмом.{S} Ја |
екакав Мушицки и некакав Рајић, као што је Јелена мало час била рекла, него људи, којих ће засл |
и пуних шеснаест, <pb n="52" /> као што је била,... па да јој се момак веша на прозор?{S} Каква |
Сиромах, тај брже оде одавде, него што је овамо дошао.</p> <p>– Па таки је он, кад што науми.{ |
била, шта је знала паметније, него што је урадила, те свршила школу за учитељицу, па као учите |
лагодаран, да се учини и више, него што је уистини било.{S} Хоће да се све то танко зна и прича |
својства, да не буде површан, него што је запао у благословене крајеве, па му није никада ни б |
брату свом, „на гору несрећу, него што је мој Арсеније.“</p> <p>Арсеније њен треба да је по за |
.{S} Па, Бог зна, како јој је, мило што је у Даринци стекла тако ваљану, тако искрену другарицу |
и и књигу, што лежаше уза њ, а само што је завирио у њу, од како се повукао у попин врт.</p> <p |
хну се Јован.</p> <p>– Неколико њих што је вредило нешто, остали тек лак еспап...{S} Нова орган |
<p>Брајковца нешто! </p> <p>Ето, зашто је долазак сека–Катиних гостију догађај за Брајковац.{S |
S} Отрчала је к Јаковљевићима.{S} Нешто је вукло ма куд, полетела би.{S} По најпре и једино, до |
шта, мисли, не може ни постићи... „Поп је вели поп Стева, поп: а придиковао, а не; те гласао з |
нове!{S} Играчка туђег ћефа!</p> <p>Зар је тако гадан тај јавни, тај практични (и какога још св |
ад ова извадила сиграчке из торбе, „зар је то морало бити?“ – „Немој ти ту мени!“ рекла је, нар |
етролеума.{S} Но он сам, то јест, писар је уверен, да Србин није за тенористу.{S} Јер тенор не |
, „не да већ никако ни преиначити“, јер је и јавила Кати по њену Јовану, кад ономад беше у варо |
евићу.{S} Млади грк Брајковачки ће, јер је таки дух времена.{S} Бележник вели: „Нека буде и у п |
нало, да је сека Ката добила гошће, јер је готово цело село било на раскршћу, где се играло, ка |
ођом Катом и с госпођицом Даринком, јер је већ једаред био с њима, баш у њиховој кући.{S} Али с |
д Немца; али то је само у први мах, јер је Немац већ дошао онакав, какав Србин постане тек, кад |
хвали, како јој ипак мио Брајковац, јер је до пре млади учитељ, господин Кнежевић, често долази |
оћи, „да бирају војводу“. </p> <p>Матер је спремио, да дочека и његова друга Јована с његовима. |
Бранко нема мира још од јучер.{S} Јучер је још пешачио далеко изван Карловаца оним путом, што в |
и прах, упрљао си образ свој.{S} Лептир је, кажу, нестално створење.{S} Али научи се од њега, д |
ало гласно не кличе: „Мати, твој лептир је нашао свој цвет.“...</p> <p>Из села, а беше све ближ |
је.{S} Отворена ми се свиди.{S} Шта нас је пута насмејала!</p> <p>– Тим више, – суди Катица, – |
е једно, то ћеш тек допустити.{S} У нас је врло велика погрешка то, што ми држимо, да не може б |
<p>– Махни се, Стефане, тога.{S} Данас је друго време.</p> <p>Поутиша мало Рашићка поп-Стеву, |
и, где опет тише, и тако даље.{S} Данас је неколико пута питала и брацу и сеју, кад ће, за Бога |
же!{S} Та, то је кратко време.{S} Данас је уторник, а ето за час недеља.{S} Што то нисте пре по |
{S} Враг би је знао, шта ради.{S} Данас је налога, ... јуче је била замућена вода... не знам, ш |
лику низ Дунав, – навија попа. – Данас је чудно време!</p> <p>Стотинама деце из света уче се и |
па изнад чаша даје такат. </p> <p>Данас је доба рада, општега рада! – развикао се Јован с Дабиж |
} Нико не одговори ништа..</p> <p>Данас је ту и Даринка, па се свако труди, да се што боље пред |
води из Брајковца у Карловце.{S} Јутрос је поранио.{S} И кад је видео жагор и необичан живот по |
ј брајко, баћушка Рус...{S} Баћушка Рус је сваки рођен басиста.{S} Зарастао у лицу, здепаст, вр |
декламатора својим погледом), резултат је био, да су Јован и Јеша на једаред укрстили своје де |
/p> <p>После по сахата, ваљда, резултат је био те на широко и на дугачко развезене орације, кој |
рићу.</p> <p>За одрешене језике предмет је то, наравно, благодаран, да се учини и више, него шт |
иђи и ти, мој брате, по каткад.{S} Опет је, знаш, друкче, кад се мушка глава даде видити.{S} Па |
не дирај у своју сестру по Еви, – опет је, бојаги, утишава супруг, избацив и опет једну „досет |
пева му: „Нит је Шваба за гајдаша, нит је Србин за бирташа!“</p> <p>А и Марко загрлио њега, па |
оцка, па га загрлио.{S} И пева му: „Нит је Шваба за гајдаша, нит је Србин за бирташа!“</p> <p>А |
.{S} Опет му мио цео свет.{S} Та, живот је овај тако сладак!{S} Толико се прилика да је човеку, |
а рада, овде треба олујине: загушљивост је ужасна, притисак не да дахнути.{S} Нова се омладина |
и младости јуност или омладина, младост је младост; старост ће јој увек завидити и роптати на њ |
еш вратити за хладовине, кад хоћеш, пут је добар, а сад ти иде под ногу.{S} Доћи ћеш само пре, |
да Јелену, како жури њој.{S} Дакле, већ је ту време, да се иде на певање!{S} Па колико Јелену у |
стито у двориште госпођа– Катино, а већ је готово цело село знало, да је сека Ката добила гошће |
ги, није друкче ни мислила.{S} Кнежевић је, вели, добар и ваљан млад човек, прилика таман као н |
на њих белим рупцем. </p> <p>А Кнежевић је отпоздравља шеширом, па се распевао, па окрену ону З |
гом да се говори, него о томе.{S} Синоћ је већ доучила све, што неје била потпуно знала.{S} Сам |
- прихвати млади трговац. </p> <p>Синоћ је био отишао Марко у Нови Сад, – проговори једва жедни |
о цвету Даринчину, час о хаљини, што ју је сама још о Духовима добила, па онда и о којечему дру |
ручке. (Да ко ће, ако он не би!{S} Рају је само за време судбина ћушила у Брајковац, „Богу за л |
е запопио; стара свештеничка капа, коју је попа носио пре дуго, дуго времена, док неје дао начи |
е ипак, да је одјекнуо с оне жице, коју је навио синоћ у Јеленину срцу оним својим понашањем.</ |
к Јеленин и неје био по оној ноти, коју је млади учитељ навио на својој виолини, познао је ипак |
, кад путује кудгод колима.{S} На столу је неколико кабанус–цигара, – које ће он, кад год би пу |
о се поп Стеван, па заборавио, каква му је задаћа задата за вечерас.{S} Вук длаку мења, али ћуд |
; али да бацим на њега и ту љагу, да му је мати распуштеница, не могу.{S} Преудавати се у ма се |
па се тужи, како ну не прија.{S} Да му је хладан батак с киселим краставцем.</p> <p>– Шта?{S} |
ући његову смрт изненада.{S} Но и да му је све седморо деце заживело; хватао би се крај с краје |
– замисли се чисто поп Стева, као да му је страно то име; понда се сети. „Јогуница!“ помисли у |
сле вечере заређале здравице, као да му је до сад све тек као шала изгледало.{S} Прочачка опет |
че поп Стева с киселим лицем, као да му је ко на жуљ стао, – немој и ти тим незнабожачким, тим |
да сад не мора лупати главу, као да му је све ново.</p> <pb n="33" /> <p>Како сам нисам дошао |
пиво, а њему се нешто стужи.{S} Онда му је његов виши позив на срцу и на језику.{S} Тужи се на |
овакима му свакад била звезда, која му је јасно показивала пут и светлила му, да не залута.{S} |
у тој тами сукну једна варница, која му је увек у срећним часовима сијала као сунце, а у оваким |
ва друга Јована с његовима.{S} Тетка му је, рече за госпођу Нату, врло ваљана душа; а о њеној к |
{S} Наша славна црквена општина дала му је своју кућу под кирију.{S} Сигуран платиша! <pb n="73 |
сад и душом и телом лептир, – рекла му је мати, када га испраћала у туђ свет, у даљину, да у н |
ресе у својој рођеној крви.{S} Сачма му је крупна добрано прорешетала самурину на дебелој глави |
синоћ се нешто сневеселио.{S} Јелена му је много приповедала о Даринци.{S} Јутрос му је опет сп |
ц то не може рећи.{S} Дакле, општина му је дала своју кућу, на најбољем месту у селу.{S} Данас |
} Ње ради подноси он те муке.{S} Она му је натерала дерт, па је у свом мамурлуку почео да мрзи |
икад још таким показао.{S} Више пута му је баш био и одвратан, што је „таки“, као што о њему су |
можда, доброј срећи и само себи, кад му је Бог дао матер, најбољу срећу. </p> <p>Па ти мислиш, |
велике идеје пренесе га у храм, где му је „црква под небесје, олтар часни брдо и долина, тамја |
прекинућу ти реч, зна л се што, где му је отац?</p> <p>– Никад ништа.</p> <p>– Е, то је лепо о |
и жељан друштва на селу.{S} А време му је, да помишља и на то, како би добро било, да доведе д |
као да ће да се сва разлиже.{S} Чак му је одушевљено говорила о преносу песникову и још више: |
имао свога сталнога уверења, ни док му је била жива његова покојна Стаза; а поред Јеце нема ни |
Али као ђе није народа свога сазидао му је храм у грудима народнима, где је нашла места за вечи |
ан је осетио поглед Бранков, па, ако му је образ иначе и могао доста да поднесе, сад се нађе у |
му и зује у глави још од синоћ, како му је „његова“ напунила некаквим разговором, па јутрос са |
е запева с њима, јер – њен глас тако му је потребан у збору, да готово без ње не ће моћи бити н |
а му буде у кући домаћица?{S} Колико му је покојна Стаза била нежна и верна супруга, колико чув |
ого приповедала о Даринци.{S} Јутрос му је опет споменула о њој.{S} Питала га, хоће ли ићи к Јо |
на траг, нити да његову стисне, већ му је подала, па је он љуби и милује по милој вољи.</p> <p |
а Брајковчанима.{S} Јован Јаковљевић му је обрекао, да ће тако ући у Карловце, као да ће доћи, |
лику, о врту, о живини и тако што, чему је кад време.{S} Али госпођа Јелисавете нема од неко до |
le>Хришћанског весника</title>“, у кому је позив на претплату, а нерасечен.</p> <p>То је поп-Ст |
биља?</p> <p>– Ни беле,</p> <p>– А лепу је буквицу очитао и уји и својој несуђеној пуници!</p> |
ако у село Турци.{S} Ако ће натраг, ту је Скила, мати, која би да удоми своје дете, његова Јел |
гости и рачуни.</p> <p> А ту су сви, ту је Брајковачко цело певачко друштво, осим Бранка, Дарин |
и милостивија половина. (Као бојаги, ту је варошкиња.) Понда дода опет с прекором: – шта теби ф |
на.</p> <p> Даринка, до душе, мисли, ту је брат, Јован, па, како он хоће.{S} Не ће се, ваљда, п |
– однеговаше, и научише се србовати, ту је и отац српске књижевности, ту је Вук Караџић први пу |
ти, ту је и отац српске књижевности, ту је Вук Караџић први пут, као ђак још, упозорен од Мушиц |
ва „посинка“ Јакова Игњатовића...{S} Ту је често и мајсторица, па и Криста. („Боље да ми је ту, |
рби стражари, како беру берачице.{S} Ту је мала тестера за навртање и скрњивање воћака; ту вазд |
један пут ваздан гостију у село.{S} Ту је Јаковљевићкин Јован.{S} Ту и попин сестрић.{S} Понда |
vitz</foreign>“-у.</p> <p>У кратко – ту је буна, сабори, Банство, војвода,... </p> <p>Па када и |
Срби су за средње гласове.{S} Бас – ту је, мој брајко, баћушка Рус...{S} Баћушка Рус је сваки |
уме да штује и мртве поборнике, (на ту је реч баш особито узахао,) поборнике своје идеје.{S} Д |
спођа Рашићка.</p> <p>– Збиља!{S} Па ту је за цело и она.</p> <p>– Не знаш ништа?</p> <p>– Шта |
купу, па јој још неје била...</p> <p>Ту је и кочијаш Трива с колима. </p> <p>Послужавка Криста |
прилика за сеоскога трговца.</p> <p>Ту је сад и та варошкиња, Даринка.{S} Познао се с њом у не |
Не да се кућа оставити ма на ким.{S}Ту је живина, па треба нахранити и скоткати!{S} Ту краве д |
и на угрејаној масти.</p> <p>У дворишту је све мирно, све, што не носи име човечје....{S} Ал је |
} Угаси је и леже.{S} Неко време држаху је Зорчине руке око врата, док не клонуше и опет у санк |
само изумева идеје.“</p> <p>У Брајковцу је то сад на дневном реду. </p> <p>Па и госпођа Ната и |
Јелене. </p> <p>Сутра после подне одмах је прва веџба певачка. </p> <milestone unit="subSection |
дана него кобасица! . „Видиш, овај орах је, чини ми се, први пут ове године добро понео.</p> <p |
ранко. </p> <p>Салетели сви, што год их је, госпођу Рашићку, да допусти Јелени, да пева на селу |
ћи, па и према самоме ујаку, с којим их је до сада Стајић све предусретао, он, који је иначе о |
разних година политичких новина, што их је попа по кадгод од дуга времена, бог ме, и читао.{S} |
ата баш била вадила неке ствари, што их је Зорка радила, па да је похвали пред тетком из вароши |
p>Бранко Стајић после оних речи, што их је имао са својим ујаком, поп-Стевом, тако се био расрд |
нула, па испустила канту из руку, а баш је беше узела, да долије у лонац у крај ватре.</p> <p>– |
е бог те пита куд, па се изгуби.{S} Наш је сељак, где су Срби неизмешани с туђим елементом, ком |
н, и још пре него што ће доћи, не можеш је видити.{S} Од пре то мало који дан, да је нема к мен |
ој га зар не препали сунце.{S} Познаћеш је добру домаћицу.{S} Засукала рукаве, па чисто на њој |
омишљала већ и деце ради, а дакако, још је била држећа и млада доста.{S} Не би ништа.{S} Засуци |
ли Рашићка за Јелену, своју кћер, – још је невина, дете је; а он препреден као враг. (Понда окр |
ље угнезди?..;.{S} Гадни створе!</p> <p>Је ли могуће, да и кћи њена зна за те материне вигове, |
ј, ви гледате опет ту као неки преблаги Јеврем...{S} Ето вам, шта је: госпођа Јеца просила ваше |
и имамо књижевника, уметника, наученика јевропскога гласа.{S} Ни дај боже штогод против тога!{S |
>Госпођа Рашићка с поља мед, ал изнутра јед, сам јед, као да не слути на добро.</p> <p>– Да, да |
Рашићка с поља мед, ал изнутра јед, сам јед, као да не слути на добро.</p> <p>– Да, да, треба д |
соби, бојаги, хоће да изађе из коже од једа, што јој „срамоте кћер“, па тражи негде горњу хаљи |
или, сад ће госпођа Рашићка свиснути од једа и од срамоте.{S} А она се чинила свему – и невешта |
?..{S} Катица Јаковљевићка мора пући од једа.{S} Мисли, ко је као она, што има сина господина!{ |
чићемо Бранково коло, коју декламацију, један говор, довешћемо гајдаша.{S} Ето села!</p> <p>Бра |
Гле, а ко вас тера, да морате</p> <p>– Један другом за љубав.</p> <p> Најпосле оде бележникови |
у на сусрет с умиљатим осмехом.–" Једва један пут!</p> <p>– Извините... </p> <pb n="93" /> <p>П |
или би такви лист могао изалазити једва један пут у месец дана на једном штампаном табаку.{S} А |
овце у гимназију? проговориће поп Стева један пут сестри, видевши да ће јој тиме погодити најва |
је се још ни једном дала ни прилика, да један другому, можда, спасава живот или, што данас чест |
во је и поштено, да јој то врати бар за један или ма и за два дана.{S} Надала се гостима још си |
си друго што.{S} Боже мој, за што си на један пут таки?</p> <p>– Иза рогља се зачу певање.{S} У |
} Па сад још тим више, што се слегло на један пут ваздан гостију у село.{S} Ту је Јаковљевићкин |
осећа, да стаје на жеравицу; па час на један прозор час на други.{S} Гледа преко тамо насвој п |
ски управитељ, али тек да у недељи дана један пут или ни један пут оде на катихизацију и да зад |
е зачу громки глас.</p> <p>– Ао, лопове један!{S} То ти је последњи злочин!</p> <p>– Ето браце |
лиске, погледа милокрвно у њега, откиде један и задеде га себи на груди, а други пружи Стајићу. |
екао би и опет покојни Ђура, као што је један пут и рекао од прилике тако нешто. </p> <p>Ено, м |
о томе или се сматра за срамоту, да се један свршен универзитетлија може вратити у свој дом, т |
п...{S} Нова организована омладина биће један као сви, сви као један.{S} То је наше зло од увек |
е овај привуче уза женскиње.{S} Прођоше један пут дуж зграде, а он не уме да почне разговор.</p |
абрави за собом сеницу.</p> <p>Окренуше један другом леђа, па одоше својим путем.</p> <p>„Јогун |
тина.{S} А ко је томе крив?{S} Као да и један и други избегаваше интимнији разговор.{S} Бранко |
оред другога у тихој луци, у којој се и један и други озбиљно спремају, да сваки својим путом о |
сваким.</p> <pb n="27" /> <p>Бележник и један одборник играју баш жандара, а остали како који.{ |
ције...{S} Узми само то на ум, да се ни један интелигентан човек није понизио, да буде, на прил |
и тек да у недељи дана један пут или ни један пут оде на катихизацију и да задржи достојанство |
то јест, потписали пасош, да могу бити један према другом неучтивији, те не само да не ће више |
и љубљењу нема, мислиш, краја.{S} Цмок један пут!...{S}Други пут!...{S} Цмок и трећи пут! ...{ |
на омладина биће један као сви, сви као један.{S} То је наше зло од увек и било, што смо пуштал |
ајковачке господе части осталу, па тако један по један остане редовно Марку дужан и сваки одбиј |
ад има своје гнездо, кад има макар само један кутак свој, за који сме рећи: „Ово је моја слобош |
дарају, ипак им бродови стоје још мирно један поред другога у тихој луци, у којој се и један и |
војачке школе на беседи сваке године по један пут!</p> <p>Прохтело се госпођи Нати, да види сво |
господе части осталу, па тако један по један остане редовно Марку дужан и сваки одбије тек од |
га и чешће доносио; него што редовно по један од Брајковачке господе части осталу, па тако једа |
а им се тако и путови укрсте, не ће зар један на другога, већ један поред другога.{S} Запитаће |
укрсте, не ће зар један на другога, већ један поред другога.{S} Запитаће се за јуначко здравље, |
ље нашли! отпоздрави и Ната и Даринка у један мах.</p> <p>Трива већ сишао с кола па одапиње коњ |
дите бриге! – удари и Криста и слатка у један глас.</p> <p>– Гле мене!{S} Како бих смела?– дода |
о себе.</p> <p>Мала Зорка, како стала у један угао, као да се закопала.{S} Само да јој не би ко |
оп-Стевом, тако се био расрдио, да је у један мах хтео да оде из Брајковца.{S} Него добро, те т |
</p> <p>Бојаги! – помислише сви мушки у један мах као по договору... </p> <p>За Брајковачки пев |
– примети Даринка.</p> <p>Јелена јој у један мах у мало не паде на груди, да јој све исприча, |
а, па прекосутра, па наткосутра, па још један дан, па недеља?{S} Је л? </p> <p>У томе се отпуст |
ј, молим те...{S} Биће... биће... неких једанаест...{S} Јест, дванаест! </p> <p>– Дванаест, упр |
вно нешто и својака с Јаковљевићима.{S} Једаред јој донео покојни Игњат некакав лек из вароши, |
опет врати, загрли Даринку.{S} И једва једаред ће истрчати и отићи по девојку.</p> <p>– Ала је |
морати као народ банкротирати, т. ј. на једаред ће „друмови пожелити Срба...{S}" А историја ће |
ре жртву своје мачје неситости...{S} На једаред...</p> <p>Прас!</p> <p>Пуче пушка.{S} Пуче ама |
о, господо!{S} Лепо од вас! – повика на једаред Јелена тројици младића још на по пута.</p> <p>– |
резултат је био, да су Јован и Јеша на једаред укрстили своје деснице, држећи пуне чаше, испил |
којега сродника по крви!{S} Тада би на једаред загрлила и ижљубила своју маму.{S} Ако није код |
кад и какав ти може од куд искрснути на једаред из ненада.{S} Него тужи га конзисторији.{S} Ја |
анко, када је пре недељу дана у Бечу на једаред добио од свог ујака поп-Стеве из Брајковца писм |
суће грла искупљенога народа.</p> <p>На једаред запева стотина певача, искупљених на обали „<ti |
на прозор, мислиш, полетеће.</p> <p>На једаред зачује тихе кораке под прозором; али, рекао би, |
Бога ми, румен до иза ушију.</p> <p>На једаред би Бранку све јасно, пуче му пред очима као – п |
у разговор.{S} Она га кори, што је само једаред био код ње, од како је дошао од горе.{S} Он се |
ла и брацу и сеју, кад ће, за Бога, већ једаред то почети?{S} Али Јован се одсмеје и одговара с |
том и с госпођицом Даринком, јер је већ једаред био с њима, баш у њиховој кући.{S} Али се увек |
е когод овде?</p> <p>Па јој опет сада у једаред тешко, колико јој мало час било криво...</p> <p |
тражилова пуне су руке посла..</p> <p>У једаред стиже муњом глас, да Бранкове кости не могу сти |
авају.</p> <p>Катица оде најпре, да још једаред разгледа по кући, је ли све у свом реду. </p> < |
би походио своју сестру или не.</p> <p>Једаред, – био код ње, па дошли нешто у разговор.{S} Ти |
ави Рус вели за њега увек писар.</p> <p>Једаред му примети: </p> <p>Ваши стари мора да су порек |
дући му на сусрет с умиљатим осмехом.–" Једва један пут!</p> <p>– Извините... </p> <pb n="93" / |
емо и слутити, како се води туђа брига, једва да и назиремо, шта је то јаван живот,... омладина |
кроз храпаво грло, загушено пивушином, једва му проби медвеђи глас, ухвативши тек последње: „У |
лик на „курисање“.{S} Застидео се...{S} Једва се прибра.</p> <p>– Госпођице Даро, – рече јој ти |
земљу урило, тек зар да нађе хлада.{S} Једва што се овда онда зачује, како крикне од врућине о |
де још допрате спровод до Карловаца.{S} Једва је могао ко да верује, да кола, у којима беше Бра |
ма оцу.{S} Бранко се сећа свога оца.{S} Једва га је, до душе, упамтио, али и оно мало успомене |
од како је пало слеме на њено теме.{S} Једва ће ми на питања моја тек овлаш поверити, како је |
о после подне се отегло као цео дан.{S} Једва дочекала, да црквењак зазвони на вечерње.{S} Понд |
песме. </p> <p>– Одоше у саборницу.{S} Једва добише места унутри.</p> <p>– Бранко се не одваја |
а поглед у Даринку.</p> <p>– Не знам, – једва промуца.{S} Понда дода живље:– Да видиш само!</p> |
, кад је паметни Шваба већ све изумео!“ Једва се одважио још и на то, да по упутству наших пчел |
ој ноћи искушења, која га је стисла, да једва може да дахне.{S} Та идеја, господо моја, има сво |
опште народне свечаности, какве до сада једва да је било кадгод у нас.</p> <p>– А, знате ли, ко |
можда кога?— опет учитељ.</p> <p>Јелена једва промуцава: </p> <p>– Од кад вас чекам.</p> <p>– Д |
p> <p>Беше то за Бранка растанак, да је једва чекао, да их се што пре опрости. </p> <p>А они су |
/p> <p>– Од кад ја вребам арамију!{S} И једва ми се подеси згодна прилика, кад сам се мало и на |
нда се опет врати, загрли Даринку.{S} И једва једаред ће истрчати и отићи по девојку.</p> <p>– |
мешани с туђим елементом, комотан: ради једва, колико му треба, па је површан, те, канда не схв |
ади, који још нисмо ништа свршили, који једва да умемо и слутити, како се води туђа брига, једв |
ио отишао Марко у Нови Сад, – проговори једва жедни благајник. – Ако је дошао, за цело је донео |
до врата на улицу.{S} Знам, да те мати једва чека.{S} Да Богме, мати је мати...</p> <p>Бранко |
иста, или би такви лист могао изалазити једва један пут у месец дана на једном штампаном табаку |
а своју катедру, или умрети!...{S} Него једва чека вече, да се састане на прозору с Јеленом, па |
л“ по селу.</p> <pb n="84" /> <p>Бранко једва пред зору заспао био.{S} Али чим устао и обукао с |
отарија.{S} Тај тако једнодушни протест једва даваше на који тренутак бар маха, да се разаберу |
нка би се и смејала и заплакала.</p> <p>Једва се око малих заранака раскалаши ветрић с Фрушке Г |
ољи, ређајући серију за серијом.</p> <p>Једва око поноћи дошао и Дабижић до речи, да наздрави о |
у убавој Фрушкој Гори.{S} А учитељ се „једва дочепао честита друштва“, па се не растаје од њих |
с црним луком и хладним меканим хлебом једе на мамурлук.{S} Прижегло летње сунце, па глава да |
олики пут.</p> <p>Него почела већ да се једи.{S} Све се разишло од куће: и деца и девојка и слу |
еца све овако одскаче од земље, како се једи.{S} Јуф, јуф, свиснуће.{S} Хоће, да! – вели Јован. |
сећао, колико толико, свој.{S} Наука је једина врсна, да и небраћу бар до сношљивости зближи.{S |
ирио и украсио њим собу.{S} Али то је и једина слика у целој соби.{S} Уза зид је постеља и на њ |
очиглед брижних родитеља шчепао им још једини залог узајмне им љубави.{S} Заман им писка!...{S |
S} Да је њихов отац жив!</p> <p>И твоја јединица, – сад ће опет Ката Нати, – нема никога осим т |
!?{S} Да је њихов отац жив!“ – „И твоја јединица нема оца!“ – И опет несу пропустиле, да како, |
p>Госпођи Нати од седморо деце заживела јединица мезимица, па мати гине за њом.</p> <p>Давно је |
, већ по толики пут, госпођице Даринке, јединице јој кћерке, па ће онако срдито и опет по толик |
о да спремате омладину на госпоство.{S} Једино се клањам учитељству народном.{S} Ко је свестан |
кло ма куд, полетела би.{S} По најпре и једино, до душе, полетела би била тамо преко потока оно |
о, да се одужи спомену песника српскога јединства, прихвативши позив омладине своје као сам пес |
свет боље са песником српског народног јединства. </p> <p>– То је лепо! - кличе Даринка, а лиц |
шница – тек „да покуша“.{S}А наопако се једио, што српски пчелари сваки час препоручују по нешт |
, да је баш она та „ружа“.</p> <p>– ... једна ружа, – наставља начеоник.</p> <p>– ... која има |
и диже чашу:</p> <p>– У нашем венцу има једна ружа...</p> <p>– Хм, Хм! – продера благајник кроз |
ћу, а камо не ће, кад их овако више, па једна другу подсећа.{S} Тек удовице!{S} Ух-Ух!{S} Па би |
ек пошла била по петој.</p> <p>– Бубица једна!{S} Мала је била... – разнежи се попа, па вели за |
врата. </p> <p>Намештај у тој собици је једна по широка клупа уза зид, застрта неким платном, о |
ша највећма пријања; па готово прирасле једна за другу.{S} Па имају, о чему да и разговарају.{S |
им чином својим доказује, да ипак има и једна љубав, која не тражи заслуга, па је равна само он |
ковачко друштво, и сама добро знаш, као једна кућа.{S} Него од како се уселише амо неке стране |
цео свет.</p> <p>Него у тој тами сукну једна варница, која му је увек у срећним часовима сијал |
госпођа Ната и госпођа Рашићка, када су једна другој правиле „физите“ несу могле а да се не дот |
<p>– Ако нам је Ева прабаба, нисмо све једнаке, – не да се бележниковица збунити. – Ал тако јо |
куренцију у раду, јер су међу собом сви једнаки; а чим дође јачи од њега, он подлегне, и то... |
уверивши се зар још боље, да се он још једнако срди на њу.</p> <p>А какве ужасне муке трпљаше |
воје у меке чисте повоје, као мати која једнаком љубављу милује свако своје дете, простирући ме |
е једне вредне домаћице, верне супруге, једне госпође, која је ружа у нашем друштву.{S} А то ни |
скрила, већ и пун сен округле багреме, једне од оних, што су засађене у реду пред поп-Стевином |
распрштали којекуда, њега завеја мећава једне зиме голог и гладног у заветрину у Маркову крчму |
ћи пар ципела, а о зиду висе о клинцима једне чакшире, стари шешир и зимски капут.{S} Иначе јак |
до моја!{S} Ја дижем ову чашу у здравље једне вредне домаћице, верне супруге, једне госпође, ко |
еоснована.{S} Међу девојкама не паде ни једне речи, која би, баш и по госпођа-Катину мишљењу, н |
, што ћу том приликом да будем сведоком једне опште народне свечаности, какве до сада једва да |
у своју стародревну Болоњу, Немци Јену, једни ово други оно, Срби имају своје Карловце.{S} Осим |
ија и госпоштина, за бога, још није све једно, то ћеш тек допустити.{S} У нас је врло велика по |
> <p>– Омлатина омладина, алезајнц (све једно), Стефане; Јелена ће певати на селу и ићи ће са м |
говорио, да је то једно и треба да буде једно.</p> <p>Зорка већ опет дотрчала с књигом у руци, |
но капати над књигом.</p> <p>– То ме је једно баш и припитомило, те сам се и тамо осећао, колик |
знаш, каква је вера.</p> <p>– То ти је једно и исто.{S} Кажи младости јуност или омладина, мла |
ту, али никад неје марила, да јој се и једно дете мора везати за село.{S} Не ће се кућа Гојков |
ларевој сестри оте се, Бог ме, у шаку и једно: „Хи!“</p> <p>И остали сви погледаше онамо.</p> < |
не; па је увек, каже, говорио, да је то једно и треба да буде једно.</p> <p>Зорка већ опет дотр |
весному, где се радост и слутња слива у једно, како још никад неје осетила била; али тако прија |
доба не може ни о чему да мисли, а да у једно не помишља и на то девојче.{S} Па кад неје уз њу, |
ати ону чика-Јовину о Бранковој жељи; а једног од мојих ђачића почео сам да учим <title>Ајдуков |
S} Не да се Тинка ни опепелити.{S} Њега једног, па...!{S} Да их има на одмет, па ни једнога,... |
оје, док се винце пије... „— догод је и једног ваљда српскога ђака.{S} Талијани имају своју ста |
ик доброга духа, над сеоцем на полеђини једног брдашца тик уз Брајковац. </p> <p>На сред села о |
одређене сталности.{S} Прелеће се ту с једног предмета на други, и, дакако, често долазе у сук |
Рашићка за Стајићку.{S} Само да се већ једног дана прошетају деца, Бранко и Јелена, по Брајков |
а, те одмах дохвати виолину, па пође од једнога до другога, да им огледа гласове.{S} Мушкарце з |
седе на своје место, одакле се беше пре једнога сахата кренуо, да иде у дућан на позив материн. |
ша Дабижић, отпоручио је матери још пре једнога сахата и јаче, када га је по једном дечку звала |
чани говори једнога од Бечкога одбора и једнога од Карловачкога.</p> <p>Одатле кроз „убаво Бели |
места у тим крајевима?</p> <p>Има ли и једнога Србина, који иоле разабира за наш јавни живот, |
ог, па...!{S} Да их има на одмет, па ни једнога,... само не у калуђере!..{S} Шта мислиш, Тинка; |
а одра на тргу, где беху свечани говори једнога од Бечкога одбора и једнога од Карловачкога.</p |
од крштенога кума под тако лепим именом једнога од просветитеља хришћанских!{S} Већ ми бучи гла |
– примети Бранко.</p> <p>У том ето још једнога младога човека, па се прикључи друштву.{S} Вели |
н атентат, да не могоше на ино, а да се једногласно не подигну против таких новотарија.{S} Тај |
ну против таких новотарија.{S} Тај тако једнодушни протест једва даваше на који тренутак бар ма |
надлеће се коба.{S} Час се заустави на једној ташци, па лебди и не миче се; час суне <pb n="15 |
трану, као да не сме да се задржи ни на једној ни на другој.</p> <p>– Изашао је проглас Карлова |
алазити једва један пут у месец дана на једном штампаном табаку.{S} А од оних опет већина их по |
Срем клео, не бих наишла“, говорише она једном, али само једном приликом брату свом, „на гору н |
је по Србина сељака то, што се он, кад једном пропадне, тешко подиже, јер, канда, и не мисли в |
ујна, – приметиће Јован Бранку, кад се једном у гунгули одвојише од осталих.</p> <p>– Каква уј |
.</p> <p>Поп-Стевина Јелисавета поглади једном руком попу по бради, а другом му насу у чашу хла |
аше зло од увек и било, што смо пуштали једном све, па, ето, чим га нестане, где смо, шта смо?{ |
е још нигде сукобили.{S} Неје се још ни једном дала ни прилика, да један другому, можда, спасав |
наишла“, говорише она једном, али само једном приликом брату свом, „на гору несрећу, него што |
можда, баш и од жеље, да увеличају само једном згодицом више своје благовање на селу.{S} Она дв |
ре једнога сахата и јаче, када га је по једном дечку звала нешто у дућан, јер чека муштерија– п |
дуго трајати.</p> <p>– Имали смо ми већ једном и организовану омладину. —</p> <p>– Са старачким |
будак, ашов, мотика и тако даље...{S} У једном углу стоји наслоњена а на вршак изврнута стара п |
и се гости, па и не мисле кући; него де једну, де још једну и таман сад наручили, да им Маркова |
бојаги, утишава супруг, избацив и опет једну „досетку“: „сестру по Еви!“</p> <p>– Ако нам је Е |
и не мисле кући; него де једну, де још једну и таман сад наручили, да им Маркова домаћица испр |
иком, каквим нико још пре њега, а попут једре и здраве народне поезије, песмом, као најзгоднији |
Па руку на срце, обојица савесно кроје једрила за пловидбу и кују котву, која има кад тад да и |
} Ух, ух, ух!{S} Поп-Стеви се пође кожа јежити.</p> <p>Ја бих моје дете знала и сама усрећити.{ |
па верна, па...{S} Ал само...{S} И сад језа цело хтела да се потужи, како Криста скоро свако б |
ћ далеко измакли путници иза вароши, те језде пољем широким. </p> <p>Сунце прижегло, мислиш, ка |
слав, Шапчанин, Лаза Костић и други.{S} Језик народни презрели беху у оно доба сви и мањи и већ |
разиђоше из сенице.</p> <p>– Има оштар језик!{S} Право материно дете!{S} Али сестрића увек одр |
џисао свом сестрићу.</p> <p>За одрешене језике предмет је то, наравно, благодаран, да се учини |
дних гусала, па чистим српским народним језиком, каквим нико још пре њега, а попут једре и здра |
нда му је његов виши позив на срцу и на језику.{S} Тужи се на цео свет.{S} Младу човеку не да с |
вности нашој простом лепом нам народном језику.{S} Нека данас строги критичари и естетичари и о |
на ком ћемо оставити нашег Марка?...{S}Јел те, мајсторице, ви ћете нам га пазити.“</p> <p>„Гле |
lang="de">Schiekt sich nicht</foreign>, Јелена!{S} Ако им је стало, нека изволе они најпре к на |
би Милан опет сада помислио, да је она, Јелена, нагла у Карловце за њим, за Стајићем!</p> <p>Шт |
лиле се и накоштале свега.</p> <p>Деца, Јелена и Даринка, нестрпељиве, па отишле, да се забавља |
ице“!{S} Срдим се! – обрецну се Бог ме, Јелена, па истрже своју руку. </p> <p>– За што, молим.. |
вају летње вече у разговору и теочинцу, Јелена је у својој соби.{S} Неје палила свеће.{S} Отвор |
младина, алезајнц (све једно), Стефане; Јелена ће певати на селу и ићи ће са мном у Карловце на |
ван с Бранком. </p> <p>Њих две ћуте.{S} Јелена мисли о свом јаду, а Даринка – ко да је зна?{S} |
му вуче и душу и мисао за Даринком.{S} Јелена живахна, разговорна, искрена и страсна; Даринка |
га.{S} Од синоћ се нешто сневеселио.{S} Јелена му је много приповедала о Даринци.{S} Јутрос му |
зговараћемо се.</p> <p>– Пође.</p> <p>– Јелена не чује песме или не ће да је чује.</p> <p>– Мил |
волиш, као да си је ти родио.</p> <p>– Јелена... наша Јелица је моја брига! - рече поп Стева о |
ње.</p> <p>– Ја нисам вама „госпођица“ Јелена, – примети она, бојаги, срдито, па га својски уз |
казала?{S} Ја нисам за вас „госпођица“ Јелена, – понови девојче.</p> <p>– Мати сама жели, да м |
поутеши, али... тек... тек...</p> <p> А Јелена се сада збиља почела надати, е ће, по речима поп |
жем ујаку, да ћемо код ње одсести.{S} А Јелена се радује, да је позна. </p> <p>Бранка већ поче |
а бар у цркви, – рече попа. </p> <p>– А Јелена не сме ништа да каже, већ саже главу, па стаде г |
е примети, како би му врло жао било, да Јелена не запева с њима, јер – њен глас тако му је потр |
.</p> <p>– Шта је теби? – пита изненада Јелена, па не пушта руке.</p> <p>– Господа универзитетл |
.</p> <p>Понда и поред Зорке неје могла Јелена, а да се не похвали, како јој ипак мио Брајковац |
а?{S} Је л? </p> <p>У томе се отпустила Јелена и Даринка; па се она нађе између Јована и Кнежев |
ала наплатити од поп-Стеве, кад је њена Јелена била тамо у вароши код ње у стану и ишла у „лер“ |
је мило, о, Бог зна, како, што је њена Јелена тако сретна била, па била у стану у тако доброј |
а чак се и њих двоје тргоше како попина Јелена врисну.{S} А коларевој сестри оте се, Бог ме, у |
и мало да се боље позна. </p> <p>Попина Јелена...{S} До душе, за госпођу Јелисавету говоре не з |
хну и не одговори ништа. </p> <p>Попина Јелена од оздо, испред куће, маше на њих белим рупцем. |
и тако лепршају за њима..</p> <p>Попина Јелена хтела одмах за Зорком да потрчи пред Даринку.</p |
– Шта сте се замислили опет саду – пита Јелена, па му завири смело у лице.</p> <p>Бранко се сил |
другарица била Даринци.</p> <p>– Сирота Јелена!{S} Ваљано девојче али несретно!</p> <p>– Мала З |
p> <p>– Шта да знам?</p> <p>– Госпођица Јелена је одбегла.</p> <p>– Шта говориш</p> <p>– Одбегл |
и, што му квари сан.</p> <p>А госпођица Јелена... ох!{S} Она чује Миланов глас и топи се од мил |
ече за њу Јован Јаковљевић) и госпођица Јелена попина („Без њене можемо ни маћи!“ рече за њу уч |
вечита штета за уметност, што госпођица Јелена нема прилике, да ступи на даске, што свет значе“ |
до!{S} Лепо од вас! – повика на једаред Јелена тројици младића још на по пута.</p> <p>– Од кад |
је што требало за ручни рад, што га је Јелена радила у „леру“.</p> <p>– Нисам могла, тек зарад |
Даринка узрујана, ипак примети, како је Јелена бледа па уздрхтала.</p> <p>– Шта је теби – пита |
ва ми је то варошкиња?{S} Знаш, тамо је Јелена...{S} Триво, терај!</p> <p>– Ђи! </p> <p>Коњи кр |
да се „тако врсној певачици, као што је Јелена, поздрави ова красна и тиха ноћ песмом.{S} Ја ми |
кав Мушицки и некакав Рајић, као што је Јелена мало час била рекла, него људи, којих ће заслуге |
гајнику.</p> <p>Ох Боже! – заплакала се Јелена, када је чула, како хладнокрвно затвара учитељ з |
ilestone unit="subSection" /> <p>Кад се Јелена вратила од Даринке кући, дочекала је мати с наре |
док не легне.{S} Овим часима радује се Јелена цео дан.{S} Што ближе то доба, њој срце све јаче |
>– Дошле те варошкиње!</p> <p>Колико се Јелена обрадовала својој другарици, толико и више криво |
жда, било, да не наиђе госпођа Ната, те Јелена дође к себи, да је пољуби у руку.</p> <p> Наравн |
> <p>– Стојим на расположењу, госпођице Јелена, – проговори усиљеном шалом а учтиво Бранко, дош |
, залети се у кућу. </p> <p>- Госпођице Јелена, без сумње и ви ћете нам помоћи.{S} Ви тако лепо |
помислити.</p> <p>И попа, и Рашићка, и Јелена забезекнуше се на те Бранкове речи.{S} Попа и Ра |
ходају под штитовима.</p> <p>Даринка и Јелена се ухватиле под руку.{S} За њима иде Јован с Бра |
у, па – види Бог!..</p> <p>Даринка се и Јелена ухватиле испод руке, па ходају испред госпођа-Ка |
Само да га нико не дира! – нашали се и Јелена. </p> <p>Где је Бранко? – пита Јован, па тек сад |
ећ једног дана прошетају деца, Бранко и Јелена, по Брајковцу испод руке Поред оне премудре Кате |
ао је!“ А ова, бог ме, ни онда, када би Јелена то и споменула, не би смела запитати: „За што је |
ју тешком да полети.{S} Ох, полетела би Јелена и душом и телом!{S} Али мора да га притискује ру |
здраве.</p> <p>– Отишао је, – рекла би Јелена.</p> <p>– За што је отишао – рекла би Даринка. < |
допустила, да долазим на певање, – вели Јелена; али ми је жестоко заповедила, да избегавам с то |
p> <p>- Ви сте ипак старији, - одговори Јелена ђаволасто; – па ви треба да почнете.</p> <pb n=" |
.{S} Остао је у својој соби, – одговори Јелена. </p> <p>Не води ти бриге за господина...{S} Бра |
ти, како можеш тако што рећи, – примети Јелена с негодовањем.</p> <p>– Шта?{S} Како могу рећи?{ |
девојка можда ће се многоме пре допасти Јелена; али Даринка је врсна усрећити тек, као жена, ка |
добро, кад сене само толико радује том Јелена и Даринка, Бранко и Јован, него им и мати и тетк |
тељ се упутили девојкама.</p> <p>Колико Јелена слободна, па којим кораком она тројица њима ближ |
потребно да се са учитељем састане, то Јелена све нестрпељивија; што нестрпељивија, то одлучни |
тек да из учтивости рекне што, кад већ Јелена не прихваћа.</p> <p>У планини, знате, може лако |
је наишла на таки неред, или што је ту Јелена, па да је пецне.</p> <p>– Ви сте сретне руке, го |
че нашем крају, па госпођице... </p> <p>Јелена почела била, да га поверљиво слуша, али се сад о |
огу рећи?{S} А заборавила си... </p> <p>Јелена се убезекну.{S} Хтеде да пита: на што?{S} Али го |
се!{S} У суботу ћемо у Карловце!</p> <p>Јелена застаде.</p> <p>Да, душо.{S} Ићи ћемо на свечано |
испаде у траву.</p> <p>– Пардон!</p> <p>Јелена хтеде сама да се сагне, па да дохвати књигу; али |
, ваљда, показати не знам каква.</p> <p>Јелена претрну. </p> <p>Учитељ се на њу тек осврнуо.</p |
се уплашила? – примети Даринка.</p> <p>Јелена јој у један мах у мало не паде на груди, да јој |
а Савета очепи попу испод стола.</p> <p>Јелена базазлено слуша и попу и Бранка.{S} Са свим је и |
{S} А срце јој лупа, Боже, лупа.</p> <p>Јелена се на то одсмејала.</p> <p>– А Даринка је поцрве |
ба изводио из ње какве мелодије.</p> <p>Јелена би се занела за њима, те би час удесила, па тихо |
у, кад се поздравиле и пољубиле.</p> <p>Јелена не зна, шта да одговори.{S} Стале јој очи, па уп |
штвеном животу, а поштено мисле.</p> <p>Јелена је слушала све то пажљиво.{S} Је ли што схватила |
с, а озбиљан, ни да брком мигне.</p> <p>Јелена се стисла, па не пушта гласа.{S} Пре би у овај п |
срце хоће већ да пукне од среће.</p> <p>Јелена задрхта.{S} Провирује нестрпљиво иза капака на п |
ли се можда кога?— опет учитељ.</p> <p>Јелена једва промуцава: </p> <p>– Од кад вас чекам.</p> |
ше.{S} И оде сваки својим путом.</p> <p>Јелена притвори капке на прозорима и увуче се унутра.</ |
<p>– Е, онда за цело има право.</p> <p>Јелена не примећује горки подсмех у учитељевим речима.< |
штво и таки разговор нешто ново.</p> <p>Јелена гдегод стане, осећа, да стаје на жеравицу; па ча |
отока зачу се диван мушки тенор.</p> <p>Јелена познаје тај глас.</p> <p>Учитељ запевао Бранкову |
ђом Катом, па се отискоше у врт.</p> <p>Јелена је непрестано ћеретала.{S} Разговор јој се запле |
на столици, па се нашла у чуду.</p> <p>Јелена упрла очи у Бранка.</p> <p>– Мир и покој свачији |
ти Кнежевић и истрже своју руку.</p> <p>Јелена хтеде да проговори, али јој заста нешто у грлу, |
кам.</p> <p>– Душо, зар још „ви?</p> <p>Јелена се застиди,</p> <p>– Не срди се; немој да се срд |
е, – шапће учитељ, – што дрхћеш?</p> <p>Јелена не уме да одговори.{S} Грло јој је стегло.</p> < |
певачко друштво, осим Бранка, Даринке, Јелене, колара и његове сестре. </p> <p> Млади грк, Јеш |
те не оде.{S} Како је чуо још синоћ од Јелене, како су тамо гошће дошле, као да осети, да су м |
штва Брајковачкога под прозорима попине Јелене и да допру до Стајића, док већ и он не дође у дв |
не канте“ извијају под прозорима попине Јелене!“</p> <p>Дакле, у сред Брајковца серенада!</p> < |
орка, Катина кћерка.{S} Била код попине Јелене, па видела, да су гости дошли, те потрчала кући, |
о њему говоримо, виси на прозору попине Јелене?</p> <p>– А-а!... </p> <p>У том ево Дабижића с п |
ости, да ће морати певати без госпођице Јелене. </p> <p>Сутра после подне одмах је прва веџба п |
– рече и потајно се насмехну.</p> <p>А Јелени одлану.{S} Но је поли румен до иза ушију, кад пр |
ју неприлику.</p> <p>Срећом ни Зорци ни Јелени не падоше ни на ум, да пазе на њу, шта ће изазва |
год их је, госпођу Рашићку, да допусти Јелени, да пева на селу.</p> <p>На учитељево милостива, |
{S} Међу нама није ни речи било о нашој Јелени.{S} Даклем, видиш да ствар није свршена.</p> <p> |
} Ви тако лепо певате, – примети учитељ Јелени, а до ње се нашао.</p> <p>– Морам најпре питати |
пристао уз њих... унели се, па доказују Јелени, како митроносни песник омладине свога доба, Лук |
пред њу истрчала.</p> <pb n="60" /> <p>Јелени још неје никад тако црно јутро освануло као дана |
ни према њему, сви тако љубазни.</p> <p>Јелени, неје крити, баш и одлану чисто нешто са срца.{S |
ли сви погледаше онамо.</p> <p>Ако крик Јеленин и неје био по оној ноти, коју је млади учитељ н |
скује на жедне своје усне.</p> <p>Дрхће Јеленина рука, као да је тресе тролетница.</p> <p>– Јел |
даје.{S} Оне несу ни мало извеле мисли Јеленине с правца, којим је у тој распри пратила главни |
ао, да је бар прошао поред њених, поред Јелениних прозора.{S} Прошао!{S} А да је био искрен, и |
ближе, то се Даринка већма стискује уз Јеленино раме, као да би да се скрије.</p> <p>– Несмо м |
екнуо с оне жице, коју је навио синоћ у Јеленину срцу оним својим понашањем.</p> <p>– Добро је, |
с њим. ·</p> <p>Кнежевић се рукова и са Јеленом, као са старом познаницом.</p> <p>– Него још не |
ликовођа имао највише посла, особито са Јеленом.</p> <p>Стао учитељ спрам ње, да, бојати, оглед |
п-Стевина Јелисавета, са својом кћерком Јеленом. </p> <p>Од тог доба остао је поп Стева и опет |
> <p>После вечере оде госпођа Рашићка с Јеленом „за послом“.{S} Оста сам ујак с нећаком.</p> <p |
ати чисто неје право, што Даринка оде с Јеленом.{S} Као да јој је сад крива нешто и она, па се |
а чека вече, да се састане на прозору с Јеленом, па да је пита, шта јој вели мати?</p> <p>(Тама |
, даде му се широко поље, да их обадве, Јелену и Даринку, испоређује и пресуђује, пред самим со |
Мени.{S} Стефане, није баш наврило, да Јелену по што по то удам ма за кога.{S} Има она каде и |
p>Као да сунце Даринци сину, кад угледа Јелену, како жури њој.{S} Дакле, већ је ту време, да се |
д тетка-Тинке.</p> <p>Нова неприлика за Јелену.{S} Као да је данас заборавила и на Брајковачко |
већ у нос:{S} Ова наша– вели Рашићка за Јелену, своју кћер, – још је невина, дете је; а он преп |
екла, да је то дете рђаво, вели Ната за Јелену Рашићку.</p> <p>– Није; ал она ће начинити од ње |
ји хоће све да разумева; па је мотрио и Јелену.</p> <p>Благајник седи, па посматра све око себе |
реме, да се иде на певање!{S} Па колико Јелену угледала, толико пред њу истрчала.</p> <pb n="60 |
ама, лице му се зажари.{S} Погледа то у Јелену, то у Даринку, а поглед му несигуран склизну на |
век, прилика таман као наручена за њену Јелену.</p> <p>– Пак?{S} Шта сад?</p> <p>– Па биће добр |
да види тетку, браћу, сестру, другарицу Јелену и...{S} Онај господин, што је био ономад с Јован |
ти, која би да удоми своје дете, његова Јелисавета; ако ће напред, наићи ће на Харивду, на омла |
и на души и на образу свом сама госпођа Јелисавета Рашићка, ипак јој дође и девојче само поквар |
од падне на памет! приметила је госпођа Јелисавета.</p> <p>– Па то је лепо! – рекла је госпођа |
први поглед од мах види, да се госпођа Јелисавета преварила у рачуну?</p> <p>Даринци чисто кри |
матере.</p> <p>– О, о, вајка се госпођа Јелисавета.{S} Не свиди јој се.{S} Па да сте пречекали |
весели!</p> <p>То је најпосле и госпођа Јелисавета морала одобрити, (да је варошкиња не надмудр |
реч - израдише своје.{S} И поп-Стевина Јелисавета даде се обрлатити још до куће, да ће заложит |
ођа Јеца учитељица, од јако поп-Стевина Јелисавета, са својом кћерком Јеленом. </p> <p>Од тог д |
о, ниси водио к њој.</p> <p>Поп-Стевина Јелисавета поглади једном руком попу по бради, а другом |
S} Не води ти бриге, Јелисавето.</p> <p>Јелисавета се мало раскрави, па се чисто ракољи око поп |
што, чему је кад време.{S} Али госпођа Јелисавете нема од неко доба, па, ево, ни данас. </p> < |
лико и више криво њеној матери, госпођи Јелисавети, Рашићки, што су те варошкиње дошле! </p> <p |
ио попару учитељу.{S} Не води ти бриге, Јелисавето.</p> <p>Јелисавета се мало раскрави, па се ч |
Попина Јелена...{S} До душе, за госпођу Јелисавету говоре не знам ово оно.{S} Али девојка неје |
Стајића, спремила се да дочека госпођу Јелисавету Рашићку из Брајковца <pb n="103" /> и њену к |
Стева одлучно.</p> <p>Попа узеде своју Јелисавету, иначе госпођу Јецу Рашићку за руку, па пођо |
си је ти родио.</p> <p>– Јелена... наша Јелица је моја брига! - рече поп Стева одлучно.</p> <p> |
а, као да је тресе тролетница.</p> <p>– Јелице, – шапће учитељ, – што дрхћеш?</p> <p>Јелена не |
кад сам ја дошла у ову кућу.{S} Онда је Јелици било четири годинице, тек пошла била по петој.</ |
е била... – разнежи се попа, па вели за Јелицу.</p> <p>– Да, да!{S} Сећам се...{S} Трчкарала је |
, ходају испред школске зграде Даринка, Јелка, Бранко, Јован, а уз њих трчка и мала Зорка.{S} И |
ву, <pb n="95" /> да говори сестрићу за Јелку, шта је све поп Стева говорио, како се ломио, шта |
позива“, па вели:{S} Штета за госпођицу Јелку, што нема прилике да ступи на позорницу! </p> <p> |
испод руке; те оде у кухињу, да изнесе јело на сто. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>– |
и имају своју стародревну Болоњу, Немци Јену, једни ово други оно, Срби имају своје Карловце.{S |
r nichts , dir nichts</foreign>, ни лук јео ни на лук мирисао, узе да припали смотку.</p> <p>И |
био ту пре, него што ћете ви доћи, мало јео, па опет отрчао с децом.{S} Ако није и он код кола. |
г ме, „не да већ никако ни преиначити“, јер је и јавила Кати по њену Јовану, кад ономад беше у |
о жао било, да Јелена не запева с њима, јер – њен глас тако му је потребан у збору, да готово б |
ни час у Карловце, у очи свечаног дана, јер се у Пешти намерном или ненамерном чијом кривицом н |
ану. </p> <p>Али Јован као да не слуша, јер се нагао већ преко стола с чашом у руци, да се куцн |
, до душе, за вратом не ће имати никад, јер... за тај хлебац, што га је он себи изабрао, не при |
агладио, осећао се туђ према њему, туђ, јер и оне сродничке пажљивости беше већ нестало у себич |
ћ нестало у себичному његову срцу, туђ, јер предвиђаше, да их и мишљење и назори деле ужасном п |
он, кад једном пропадне, тешко подиже, јер, канда, и не мисли више, да буде економно слободан; |
ковљевићу.{S} Млади грк Брајковачки ће, јер је таки дух времена.{S} Бележник вели: „Нека буде и |
ло знало, да је сека Ката добила гошће, јер је готово цело село било на раскршћу, где се играло |
рала своју левицу око Бранкове деснице, јер Бранко притискао њом под пазухо своју књигу, те му |
госпођом Катом и с госпођицом Даринком, јер је већ једаред био с њима, баш у њиховој кући.{S} А |
је по једном дечку звала нешто у дућан, јер чека муштерија– поручио је, да ће „сад одмах“ доћи, |
S} Него добро, те то неје никоме казао, јер би морао јавно и повући реч на траг.{S} А повукао б |
.{S} И њено срдашце куца необично живо, јер види, да се ради око начела, што она, ако и не може |
а страха се, до душе, доцније опростио, јер као да је омирисао, да Бранку карактер не би тако ш |
не схваћа озбиљно конкуренцију у раду, јер су међу собом сви једнаки; а чим дође јачи од њега, |
а видим, да га и сељани јако уважавају, јер слушају његову реч.</p> <p> Мој синко, – уплете се |
<p>Али нико не примети њену неприлику, јер сад ево и бележника са благајником, а са бележников |
а папуча потапкала по поп-Стевину жуљу, јер се поп Стеван на мах разгали, па примети, као да би |
од“, а школовали се о „народном“ новцу, јер исти тај грех носе на души и остали.) Ми учимо јури |
спред Немца; али то је само у први мах, јер је Немац већ дошао онакав, какав Србин постане тек, |
е похвали, како јој ипак мио Брајковац, јер је до пре млади учитељ, господин Кнежевић, често до |
их био на селу учитељ народу, то стоји: јер ја, као интелигентан човек, знаћу и умећу боље удес |
а се не осврће на то, што ће рећи свет; јер добро зна, шта о њој тај свет може говорити.{S} Она |
ца.{S} Ја не могу рећи: „моје“ дете!{S} Јер видим, и ти је волиш, као да си је ти родио.</p> <p |
уверен, да Србин није за тенористу.{S} Јер тенор не спада у особине српскога народа, него је т |
ајковац пропева у Бранковој свечаности“ јер „треба народ увући унутра!“ Повукао би је тим пре, |
до сношљивости зближи.{S} Она не пита, јесам ли ја ручао код Сахера, у Хамбуршкој ресторацији |
променадама...{S} И њу ће мати дада на јесен код тетка–Нате у варош, па да и она иде у вишу де |
несу тако живе, ни кад с пролећа или у јесен нагрну раденици из целе Бачке и Баната у виноград |
на ће начинити од ње којешта.{S} Кад је јесенас дошао Кнежевић за учитеља, то није било дана, д |
"de">angehender Professor</foreign>!{S} Јеси чуо, ти ћеш бити таки консервативац, као што га је |
.{S} Може нас тамо затећи и берба...{S} Јеси ли навукла рукавице: ...{S} Добро је.{S} Чувај се, |
понда се непосредно обрати на Бранка:– Јеси ли ти кад о томе помишљао?</p> <p>– Моја будућност |
ри овај.</p> <p>А она повика: </p> <p>– Јеси чуо, натарошу:{S} Или сви ил’ ни ви!</p> <p>– Сви! |
ити, те да не поцрне без невоље.</p> <p>Јеси ли разговарао што? – пита попу, а више тумачи, шта |
приступнице? – пита их Бранко.</p> <p>– Јесмо.{S} Добили смо место међу изасланицима учених дру |
} Биће... биће... неких једанаест...{S} Јест, дванаест! </p> <p>– Дванаест, управо!{S} Усадио с |
ело, где су Срби помешани с Немцима.{S} Јест да Србин устукне испред Немца; али то је само у пр |
жнику. – Бога ми, паметна идеја!{S} А и јест, брате, – окрену се Јовану, – баш смо ти ми на сел |
све, што не носи име човечје....{S} Ал јест! „Мислиш, све је зло само међу људима, међу ближњи |
о селима.{S} Ја то и опет кажем.{S} Оно јест да и у вароши може бити опет само учитељ, али друк |
нти.{S} Дакле жива скаче изнад нуле, то јест, бележник је „ухватио шпиц“.</p> <p>Писар као да с |
јави, има ли тај дан какве дужности, то јест, да ли је та донела дете те и те младе или жене на |
онај, осим петролеума.{S} Но он сам, то јест, писар је уверен, да Србин није за тенористу.{S} Ј |
и пута – и, дакле попили брудершафт, то јест, потписали пасош, да могу бити један према другом |
ним, „то све још бити као што треба“,то јест, као што она, по свом рачуну, жели.{S} Отрчала је |
у добри час доспети за капелана.</p> <p>Јест, и ја то мислим...{S} Али... не разумеш ме...{S} Н |
11" /> <p>Ужурбала се цела кућа.</p> <p>Јест, до душе, у род ће се, и то у род, као у своју рођ |
ј сад госпођа Ната и опет меће на душу, јесте ништа и нико мањи ни већи већ главом њезин мацан. |
ратскога здања.</p> <pb n="104" /> <p>- Јесте ли добили приступнице? – пита их Бранко.</p> <p>– |
аринка прва не поздрави:</p> <p>– А!{S} Јесте ли и ви ноћашњи?{S} Браца баш сад устао.</p> <p>– |
} Па имају, о чему да и разговарају.{S} Јесте, да разговор њих две неје задро у озбиљан живот; |
</p> <p>Загледала се домаћица, ко је. – Јесте л ради гостима? – повикаше женски гласови с кола. |
игу; али је Бранко преухитри. </p> <p>– Јесте ли чули, шта сам вам казала?{S} Ја нисам за вас „ |
ере.{S} За то је он наш идеал.</p> <p>– Јесте ли ви читали његове песме? </p> <p>– Још пре него |
дана.</p> <p>А та слатка госпођа Натина јесте мајсторица Јула, њена укућанка, још пре неколико |
>– Господо, – диже се бележник, – ако и јесте лепи српски обичај, да се тек са печењем почиње н |
.{S} Не мари за нова познанства.{S} Оно јесте, да му не би било први пут, када би се сада саста |
и Јеврем...{S} Ето вам, шта је: госпођа Јеца просила вашега Бранка за своју кћер!</p> <p>Јован |
све још бити као што треба.{S} Госпођа Јеца се као мало и поутеши, али... тек... тек...</p> <p |
, неје то велико зарезивала.{S} Госпођа Јеца се не осврће на то, што ће рећи свет; јер добро зн |
латином!- вели попа смешљиво; а госпођа Јеца га види, да је сад већ мекши од памука.</p> <p>– О |
p> <p>Ево и наше деце! – повика госпођа Јеца, кад виде своју кћер с попиним сестрићем испод рук |
.{S} По Брајковцу се каже: „Куд госпођа Јеца оком, поп Стева скоком“</p> <p>Не таје Брајковчани |
ину кућу госпођа Рашићка, донде госпођа Јеца учитељица, од јако поп-Стевина Јелисавета, са свој |
з посете.{S} Па сад се тек диже госпођа Јеца са својом кћерком, да полазе кући.{S} А отпратиће |
рујало је по Брајковцу, како је госпођа Јеца довела била поп-Стевина сестрића у кућу, да му нам |
и где бити славан човек, – рече госпођа Јеца.{S} Другим речима, а то бар мисли: „Путуј, игумане |
<p>Нема те жеље, што је зажели госпођа Јеца Рашићка, па да јој поп Стева Радојчић неје испунио |
).{S} За Бога, Стефане, – удари госпођа Јеца кроз плач, – ништа се не бринеш за дете.{S} Још му |
ачком селу у недељу.</p> <p>Ако госпођа Јеца што не изради, мисли у себи Јован, не помогоше код |
јном...</p> <p>Дође у Брајковац госпођа Јеца Рашићка.{S} Удовица попадија, као што је била, шта |
својој несуђеној пуници!</p> <p>Госпођа Јеца све овако одскаче од земље, како се једи.{S} Јуф, |
Не знам, за што би Тинкина сина трпила Јеца у поп-Стевиној кући?{S} Видићеш само, биће ту...!{ |
шлости.</p> <p>– За то ли се продобрила Јеца на поп-Стевина сестрића! – вели сека Ната.</p> <p> |
ну рачуну, све.</p> <p>Та превешће и њу Јеца жедну преко воде, ма да се колико пући, вели Рашић |
<p>– Виче Кнежевића, а глас јој прекиде јецање.</p> <p>– Учитељ се не осврће. </p> <p>– Миле! – |
била жива његова покојна Стаза; а поред Јеце нема никаквога.{S} Но да потраје овако даље, ишчау |
-Стеви, да неје сретан, или да се подао Јеци, он би му одговорио, као што толико пута вели; </p |
ођа Катица, – та, она бар добро познаје Јецу Рашићку, – наравно, да су и оне биле исто тако иск |
о бије платио, – вели Катица за госпођу Јецу. – Медом залива, а да лизнеш, очемерила би се.</p> |
а узеде своју Јелисавету, иначе госпођу Јецу Рашићку за руку, па пођоше у кућу.</p> <p>– Бранко |
, па запева звонким извеџбаним гласом: „Јечам жела Гружанка девојка...{S}" Збиља, да се занесеш |
ра и његове сестре. </p> <p> Млади грк, Јеша Дабижић, отпоручио је матери још пре једнога сахат |
p> <p>То је млади Брајковачки трговчић, Јеша Дабижић.{S} По опаљеном лицу и испуцаним рукама ви |
томе, како и за што наш народ пропада; Јеша воли да „политизира“, особито још кад наиђе на пам |
ржаше остали са:{S} Чујмо!{S} Чујмо!{S} Јеша има реч!</p> <p>– Да, господо моја, – опет ће Јеша |
>И опет:{S} Мно-о– га-а-ја... </p> <p>А Јеша још не беше довршио, таман најлепше полетео!{S} Но |
на. </p> <p>Чак и Јован умуче.</p> <p>А Јеша кад немаде с ким да политизира, и сам паре, да је |
но и народњачке новине.</p> <p>Него зна Јеша, да споји и практично са лепим.{S} Млад човек је, |
редан човек.{S} Не би нико рекао, да је Јеша био некад први момак међу трговачком омладином у в |
ч!</p> <p>– Да, господо моја, – опет ће Јеша. – Не ће српски народ клонути, догод уме да штује |
гледом), резултат је био, да су Јован и Јеша на једаред укрстили своје деснице, држећи пуне чаш |
о?{S} Мој господине, ето, за што! –вели Јеша. – Мој конкурент, онај Јуда код цркве, дошао је пр |
а себе, већ за... виши позив, – пребаци Јеша писару, ал не знаш, говори ли збиља или из шале.</ |
> <p>Та „дивна идеја“, као што би казао Јеша Дабижић, пала је прво у памет Јовану Јаковљевићу.{ |
а-а-а!</p> <p>– Стари курјак! – пришану Јеша Јовану. </p> <p>Али Јован као да не слуша, јер се |
а савесно врши своје као бегеш. </p> <p>Јеша Дабижић се сетио свога калфовања у Новом Саду и св |
ком, да прави бележнику друштво.</p> <p>Јеша Дабижић вели:</p> <p>– Баш се добро осећам!{S} Так |
ти треба дати хлеба, „даће бог!“</p> <p>Јеша зинуо у Јована, па само клима главом у знак, да св |
рајковца.{S} Ту тетка Ната, ту Даринка, Јован, мала Зорка, – сви полетеше њему као добром старо |
дочекују гости?! – пребаци му, бојаги, Јован.</p> <p>– Поздравише се својски.</p> <p>Њихов жаг |
пет шест година.{S} Најстарији син јој, Јован, био већ у по гимназије.{S} Женско дете у седмој |
школске зграде Даринка, Јелка, Бранко, Јован, а уз њих трчка и мала Зорка.{S} И њено срдашце к |
p> Даринка, до душе, мисли, ту је брат, Јован, па, како он хоће.{S} Не ће се, ваљда, показати н |
раван кола, начичкана Брајковчанима.{S} Јован Јаковљевић му је обрекао, да ће тако ући у Карлов |
к је ње живе, не пушта узда из руку.{S} Јован нек иде својим путом. „Нек буде господин, да се н |
ни и не кажеш, где су ти деца?</p> <p>– Јован је отишао у виноград.{S} Има у поп-Стеве неки гос |
сели код вас, – вели му она. –</p> <p>– Јован је тако.</p> <p>– Па да где би на друго место, – |
е ће више називати Јована и доктором, а Јован ће њему, на прилику, смети од сад говорити:{S} Гр |
ренос костију Бранка Радичевића! – дода Јован. – Решено је, да се пренесе на Стражиловачки вис. |
н Милан Кнежевић, наш учитељ! – приказа Јован учитеља Даринци.)...{S} Закључили смо, да са што |
мене није то озбиљна намера, – надовеза Јован на разговор свој с Бранком, кад их остави млади т |
се смеје лудом послу.</p> <p>А Бечлија Јован га уверава, како је то хец. „<foreign xml:lang="d |
и Јелена. </p> <p>Где је Бранко? – пита Јован, па тек сад пребаци ногу, да устане.{S} Чини ми с |
ика– Јовин лист, што јој поклонио браца Јован; а зна много и на изуст.{S} Па библиотека њена бр |
на се ухватиле под руку.{S} За њима иде Јован с Бранком. </p> <p>Њих две ћуте.{S} Јелена мисли |
Извините... </p> <pb n="93" /> <p>Пође Јован да нешто говори кроз мамурлук; али га речита беле |
ilestone unit="subSection" /> <p>Кад је Јован дошао кући, пође и Ната и Катица, да спавају.</p> |
ајпосле оде бележниковица, а отпрати је Јован ++ писар.</p> <p> Таман они пошли, а учитељ на пр |
о и Јован.{S} Чим су вечерали, дошао је Јован по Бранка, па су отишли к учитељу.{S} Неко су вре |
на њему да излије сав свој кив, што је Јован, назирући у њему, ваљда, опасног конкурента, ступ |
о у њу гром с ведра неба.</p> <p>Кад се Јован вратио, отпративши свога друга до првога манастир |
ога одласка, то сам Бог зна, тек док се Јован вратио у село, брујало је по Брајковцу, како је г |
доба рада, општега рада! – развикао се Јован с Дабижићем. – Па ради ли се?{S} Кода вам ради?.. |
p>– Са старачким идејама!– подсмехну се Јован.</p> <p>– Неколико њих што је вредило нешто, оста |
И не питаш, где ти је ујна, – приметиће Јован Бранку, кад се једном у гунгули одвојише од остал |
довољан?</p> <pb n="86" /> <p>Приметиће Јован **Бранку кад већ беху на путу кроз шуму манастирс |
би кликнуо.,„И бог му се диви!“ -- рече Јован, па стаде.</p> <p>Стали сви.{S} Нашли се на врху |
љубави и од вина“.</p> <p>Као што рече Јован, пречасни господин архимандрит беше отишао некуда |
кокетно погледа у Јована. </p> <p>Чак и Јован умуче.</p> <p>А Јеша кад немаде с ким да политизи |
омешали с осталим друштвом.{S} Учитељ и Јован, а и Бранко пристао уз њих... унели се, па доказу |
ог песника, седне он на лађу, а с њим и Јован Јаковљевић, па дођу доле, да баш на извору буду с |
о радује том Јелена и Даринка, Бранко и Јован, него им и мати и тетка Ната одобравају и хвале с |
о кући.</p> <p>Тамо је вечерас Бранко и Јован.{S} Чим су вечерали, дошао је Јован по Бранка, па |
ков позив, ујаку за љубав, да неје ту и Јован и да не осећаше збиља потребу, да се одмори.{S} Г |
оспођа Јеца што не изради, мисли у себи Јован, не помогоше код поп-Стеве ни најубедљивији разло |
за Бога, већ једаред то почети?{S} Али Јован се одсмеје и одговара се, као да има још времена. |
јак! – пришану Јеша Јовану. </p> <p>Али Јован као да не слуша, јер се нагао већ преко стола с ч |
Јуф, јуф, свиснуће.{S} Хоће, да! – вели Јован. – Не да се та извести из концепта.</p> <p>– И ја |
она.</p> <p>– Ја ништа не знам, – вели Јован. </p> <p>– Слатки сте ви, – намигну бележниковица |
и.{S} Код њега важи само „или–или“ вели Јован:</p> <p>– Са свим као и његова назови– ујна, – пр |
ао осуђене.</p> <p>Јутрос сам, – говори Јован Бранку, – зуцнуо матери, како би било, да останем |
ка, кад сам се мало и надао! - одговори Јован те наслони пушку уза зид. – Волим овај лов сад не |
p> <p>Па боље пре не? после, – одговори Јован.</p> <p>Али се овај привуче уза женскиње.{S} Прођ |
илику. </p> <p>– Не верујем, – одговори Јован.</p> <p>– Зар ви ништа не знате? </p> <p>– Шта? < |
>– И хоћу мало да приседнем, – одговори Јован, отирући зној, а зној му цури с чела. – Љуто сам |
Јоване? </p> <p>Није ружно, – одговори Јован. – Него то би он добро прошао с нама.{S} Хајде, д |
} Него, ваљда, кад је видила, да је мој Јован за њу кисело грожђе, а она окренула опаклију...{S |
гостију у село.{S} Ту је Јаковљевићкин Јован.{S} Ту и попин сестрић.{S} Понда, ево, и ове!</p> |
ка љубав, која их привлачи.</p> <p>Тако Јован и Бранко гледају у отворено море, у јаван живот с |
лажени ништи духом! – примети безбрижно Јован.</p> <p>– Па да за што више од по века проводиш з |
укче, већ изгледаше тамо, што рекао оно Јован Јаковљевић, „као пред буну“.</p> <p>Одборници лет |
</p> <p>– Да, и опет велим, – узе опет Јован – што више свесних економа, земљорадника, трговац |
а, Лукијан Мушицки, и учени архимандрит Јован Рајић, кому, кажу, петнаест пута нудише владичанс |
unit="subSection" /> <p>У исто доба иду Јован Јаковљевић, Бранко Стајић његов „друг из Беча“, и |
а!</p> <p>Не помаже ту књига, – вели му Јован. – Нема просвете, где народ не стоји економно доб |
Даринка („Изврсна певачица!“ рече за њу Јован Јаковљевић) и госпођица Јелена попина („Без њене |
војим погледом), резултат је био, да су Јован и Јеша на једаред укрстили своје деснице, држећи |
рком, да полазе кући.{S} А отпратиће их Јован, Даринка, учитељ, Зорка, па, наравно, и Бранко. < |
обу</p> <p>Највише се обрадова тому баш Јован. </p> <p>У прочељу између оба прозора виси у учит |
потпуно знала.{S} Само ће је донде још Јован и Даринка поучити, где треба да рашири руке, где |
ник, као да реши ствар што пре. </p> <p>Јован сад тек не зна, шта да мисли, већ се забленуо час |
ледао у лик што виси у прочељу. </p> <p>Јован упро поглед у бележниковицу..</p> <p>А бележников |
д кад ми овде ходамо а вас нема!</p> <p>Јован, Бранко и учитељ се упутили девојкама.</p> <p>Кол |
а:{S} Хајде, браца.{S} Време је!</p> <p>Јован се протегли на канабету.{S} Остави неки тумач каз |
ила вашега Бранка за своју кћер!</p> <p>Јован прсну у смех.{S} Чак и бележник мало се не угуши, |
се у три пут.</p> <p>– Лаку ноћ!</p> <p>Јован и Бранко се одвојише.{S} И оде сваки својим путом |
нос, може га сад песницама трти,</p> <p>Јован се загледа у њу зачуђеним погледом.</p> <p>– Бран |
те иначе потпуно право.{S} Ал...</p> <p>Јован је сад још већма дошао до тога уверења, да треба |
еније прихвати учитељев предлог.</p> <p>Јован се насмехну и не мога да не покаже своју сумњу.{S |
вољи унутра? </p> <p>Бранко уђе.</p> <p>Јован баш пије каву, па се тужи, како ну не прија.{S} Д |
ко се баш разговарао с Даринком.</p> <p>Јован прешао бележниковици, па се упустио у разговор.{S |
зговарати, – одговори му Бранко.</p> <p>Јован мало поцрвени, па затрепта очима. </p> <p>Бранко |
ер је спремио, да дочека и његова друга Јована с његовима.{S} Тетка му је, рече за госпођу Нату |
забуна ни учитељев осмех, па намигну на Јована.</p> <p>– Ту ће бити сватова! – пришану му с пун |
дин учитељ? – пита лагано бележниковица Јована. </p> <p>– Збиља, њега нема! – примети овај.</p> |
су изашли из цркве:{S} Познао се поред Јована.</p> <p>Колико он,... а и мати му као пустила у |
p>У том ево Дабижића с пуном чашом пред Јована:</p> <p>– Господине докторе, ја сам у вама позна |
Обично би до сад у то доба већ био код Јована; али га јутрос нешто одговори, те не оде.{S} Как |
другој соби.{S} Стала на врата, па виче Јована:{S} Хајде, браца.{S} Време је!</p> <p>Јован се п |
реба радити и бар одржати.{S} Да извади Јована из школе?{S} Да га с по пута скрене, па „да изва |
Дабижић, на пример, не ће више називати Јована и доктором, а Јован ће њему, на прилику, смети о |
ву“.</p> <p>– Ако Бог да? пита Кнежевић Јована и Бранка...{S} Шта?{S} Кући?{S} Па пешке тако.{S |
неку сентиметалност и кокетно погледа у Јована. </p> <p>Чак и Јован умуче.</p> <p>А Јеша кад не |
хлеба, „даће бог!“</p> <p>Јеша зинуо у Јована, па само клима главом у знак, да све одобрава. < |
Јелена и Даринка; па се она нађе између Јована и Кнежевића, а ова између Зорке и Бранка.{S} Зор |
па гасе не тиче ни живи разговор између Јована и Дабижића, којима оде и учитељ у помоћ, – ни ош |
ити коју боцу вина.{S} А?{S} Шта велиш, Јоване? </p> <p>Није ружно, – одговори Јован. – Него то |
g="la">corpus juris</foreign>.</p> <p>– Јоване, – насмеја се већ Стајић,– мени се чини, ти у ма |
виноград.{S} Има у поп-Стеве неки гост, Јованов пријатељ из Беча.{S} Та, знаћеш га.{S} Тинкин с |
ило ми је! – одговори Даринка на приказ Јованов, па пружи руку Кнежевићу и неусиљено се рукова |
, ко је то, а пред њ испаде мала Зорка, Јованова сестрица, и Даринка.{S} Вијају лептирове по по |
га је доста муке, али је успео.{S} Раја Јовановић, општински писар, дочекао га је оберучке. (Да |
шевила за „ту идеју“, што би рекао Раја Јовановић, па макар поп Стева дигао „и кундаке и кондак |
годило, ипак се намргодила.{S} Али које Јованово разлагање, а највише канда Бранкова реч - изра |
.{S} Онај господин, што је био ономад с Јованом код њих, кад су путовали од озгоре у Брајковац, |
о криво, кад се Бранко опрости те оде с Јованом.{S} Од мах осети, како јој се учини Брајковац н |
се већи у себи повукао, кад се састао с Јованом и учитељем, те видео, како, <pb n="44" /> особи |
а на ум који Стајић.{S} А и он је био с Јованом ономад код мене.{S} Фини младић!</p> <p>– Па, к |
дила.</p> <p>– Ја сам тако и уговорио с Јованом.</p> <p>– И не питаш, где ти је ујна, – примети |
–Кати, кад је чула; а чула је, Бранко с Јованом неје био, ваљда, ни изван Брајковца, кад су оно |
ва пута рећи, да се придружи бележнику, Јовану, писару и благајнику.</p> <p>Ох Боже! – заплакал |
остољубиви бележник пође да прави места Јовану уза сто, не бил забашурио, што његова лепша поло |
ележниковица се намести у пола окренута Јовану.</p> <p>Ђенијалан лик!{S} Свака црта на њему ђен |
>– Хоћете ли и ви?—– шану бележниковица Јовану.</p> <p>– Куд сви Турци, – одговори овај.</p> <p |
!</p> <p>– Стари курјак! – пришану Јеша Јовану. </p> <p>Али Јован као да не слуша, јер се нагао |
пошао, а неје се још решио, дал да иде Јовану.{S} Дошао је и спрам куће његове, па не зна, шта |
ралној команди“. – Докторе, – окрене се Јовану – окај се, молим те, тога грчета.{S} Тај не ће б |
идеја!{S} А и јест, брате, – окрену се Јовану, – баш смо ти ми на селу затуцани,... их!{S} Ник |
нула о њој.{S} Питала га, хоће ли ићи к Јовану, па да је поздрави.{S} Можда би и отишао био, да |
</p> <p>Не знам.{S} Ја сам пошао био к Јовану; а госпођа ме замоли, да вас к њој пошаљем, – од |
азао Јеша Дабижић, пала је прво у памет Јовану Јаковљевићу.{S} Он беше предложио, да се „тако в |
еиначити“, јер је и јавила Кати по њену Јовану, кад ономад беше у вароши код ње, јавила јој, да |
раца, – окрену се, као чигра, у заштиту Јовану, – још имам сутра, па прекосутра, па наткосутра, |
ка и Споменика од браца–Радована, браца–Јове, и других „чика“ и „браца“.</p> <p>Понда и поред З |
ивања од ње!...{S} Зорка већ чита чика– Јовин лист, што јој поклонио браца Јован; а зна много и |
оље!{S} Зорчица ће декламовати ону чика-Јовину о Бранковој жељи; а једног од мојих ђачића почео |
ом леђа, па одоше својим путем.</p> <p>„Јогунаст“! – рече за њега поп Стева, кад се разиђоше из |
крајичак непрозриве копрене, која тако јогунасто скрива, као змија ноге, тако неумољиво таји, |
да му је страно то име; понда се сети. „Јогуница!“ помисли у себи. „Никад друкче!..{S} Госпођа |
осмој ли годиници.{S} А најмлађе, син, јој, тек се родило, није оца ни запамтило.{S} Шта ће уд |
рећи, довлачи кћери курмахере?{S} Треба јој!</p> <p>– Штета за дете.{S} Добра је срца.{S} Ја је |
америла се на добру девојку...{S} Трива јој је брат.{S} Он кирија, а она ево је код ње већ чети |
да и умре ту, али никад неје марила, да јој се и једно дете мора везати за село.{S} Не ће се ку |
е паде на груди, да јој све исприча, да јој се изјада, да се заплаче у њену загрљају, па да оба |
а.{S} Натукла лаку повезачу на лице, да јој га зар не препали сунце.{S} Познаћеш је добру домаћ |
у један мах у мало не паде на груди, да јој све исприча, да јој се изјада, да се заплаче у њену |
ла то име на своја уста.{S} А осети, да јој је ипак криво, што неје и он дошао, што неје нашао |
ад беше у вароши код ње, јавила јој, да јој се ово дана нада.{S} Тако су јој сад сва деца на ок |
ила; али тако пријатно, тако слатко, да јој се прели туга по срцу, срце јој оте мах, сузе саме |
, а од то доба није нашао за вредно, да јој и речи рекне, осим што је јуче у певачкој школи про |
у Брајковцу, на право је и поштено, да јој то врати бар за један или ма и за два дана.{S} Нада |
а свим, да се и састанем с тобом...· Да јој кажем, кад се вратимо из Карловаца са свечаности!</ |
о је зажели госпођа Јеца Рашићка, па да јој поп Стева Радојчић неје испунио.{S} Признати се мор |
дао, да матери неје требало више, па да јој упадне у очи толико интересовање о тој „красној Срп |
<pb n="52" /> као што је била,... па да јој се момак веша на прозор?{S} Каква је она мати, кад |
> <p>– Нисам могла, тек зарад детета да јој – рече, очитам у очи; а ја бих знала, шта бих јој р |
quote> <pb n="48" /> <p>Даринка хоће да јој помогне, па се.{S} Уплете и она: „Први санак мира в |
аћи слушкињу, па не знам, које новце да јој даш.{S} Нема у нашег света сиротиње, не зна ти наш |
{S} Прошао!{S} А да је био искрен, и да јој је хтео све признати, морао би приповедати, како је |
евојче.{S} Па кад неје уз њу, све би да јој је што ближе, све има нешто да разговара с њом.{S} |
осподине Бранко, – рече Даринка, као да јој жао, ако је збиља тако, па га чисто теши. – Ја сам |
већ саже главу, па стаде гутати, као да јој нешто засело у грлу.</p> <p>Бранко као да не ће виш |
о, што Даринка оде с Јеленом.{S} Као да јој је сад крива нешто и она, па се боји, поквариће јој |
Нати, да види своју сестру, баш као да јој је, не дај Боже, према глави.</p> <p>Сад се, Бог ме |
ан угао, као да се закопала.{S} Само да јој не би ко рекао, да ту нема за њу места!</p> <p>Млад |
јом кћерком да га се нахвали.{S} Још да јој испадне за руком, да и Бранкову матер превари, да д |
не и сама мислити о њој, и још већ мада јој обрати пажњу на њу, када дође...</p> <p>Пење се Бра |
а ракију натресла, и тако штогод.{S} Ја јој се дивим, да она све то смаже сама.{S} И ни паре ду |
сабира.</p> <p>Неколико ситних стручака јој необично замириса.</p> <p>– Мама, какав је ово цвет |
кад ономад беше у вароши код ње, јавила јој, да јој се ово дана нада.{S} Тако су јој сад сва де |
{S} Ал по мени могу и изостати, – рекла јој је са свим озбиљно госпођа Рашићка, па је одмах оти |
етеше на очи.{S} Сузе лете, а на уснама јој лебди осмејак сретан, блажен.{S} С осмејком тим заг |
ашила? – примети Даринка.</p> <p>Јелена јој у један мах у мало не паде на груди, да јој све исп |
="103" /> и њену кћер.{S} Као вели, она јој је сина дочекала и гостила неко време у Брајковцу, |
у веселим очицама и са ведрог чела, па јој се ведрина осмејкује око румених усана увек подједн |
опет, нема друга посла, него дошла, па јој баш жалостиво вели:{S} Не волим нешто, што је отиша |
о да је нож прободе кроза сред срца, па јој се стиште терет, сињи терет.{S} Цео дан се тужи мат |
ећ наместила, а надурила се, бојаги, па јој одговара:</p> <p>– Све је ту.</p> <p>– Боже, помози |
песникова гроба, – рече јој Стајић, па јој даде два лиска бршљана, што их откиде близо гроба.< |
тога нема.{S} Осећа ужасну празнину, па јој криво на цео свет.</p> <p>Мало још потраја, па се п |
} Тако су јој сад сва деца на окупу, па јој још неје била...</p> <p>Ту је и кочијаш Трива с кол |
ле јој удове.{S} Запурила се у лицу, па јој се образи зажарили, да креснеш, варница би излетела |
скрене и исто тако слатке према њој; па јој дале омирисати, како се и њих не тиче, шта свет гов |
Ваљда га се тиче когод овде?</p> <p>Па јој опет сада у једаред тешко, колико јој мало час било |
S} Па има послугу и од Триве.{S} Криста јој је послушна, па радилица, па верна, па...{S} Ал сам |
/p> <p> Наравно, госпођа Ната пита, шта јој ради мати.{S} И тако пређе реч на са свим сухопарне |
а прозору с Јеленом, па да је пита, шта јој вели мати?</p> <p>(Таман га је лепо поздравила!)</p |
за сна, да је ова преплашено упита, шта јој је.</p> <p>– Глете!{S} Глете! – засмејало би се дев |
p>И сад удари сека Ката да описује, шта јој је „та девојчура“ кад рекла, како пере судове, шта |
најпре поскакута с ноге на ногу па, кад јој се и тако споро учинило, залети се у кућу. </p> <p> |
осле топле молитве.{S} Али се трже, кад јој витице тек сплетене, а не придевене спадоше на пуна |
</p> <p>Како је блажено трла руке, кад јој пало на памет, да доведе поп-Стевина сестрића кући! |
е му се добра душа опет обрадовати, кад јој сутра оде.</p> <p>У том се врати натраг у село. </p |
равила, што је позајмљивала детету, кад јој је што требало за ручни рад, што га је Јелена радил |
мирисни вечерњи чисти ваздух.{S} Поглед јој се отме на осветљена два прозора у оној лепој кући |
о и својака с Јаковљевићима.{S} Једаред јој донео покојни Игњат некакав лек из вароши, кад она |
на свој прозор, несташни ђаволак с леве јој стране у грудима хоће зар да искочи; толико се пута |
ипадне њој и њеној кћери?{S} Две хиљаде јој је писао, чим је ушла у његову кућу.{S} Две хиљаде |
а гледа, ко пролази улицом.</p> <p>Дође јој од пре редовно и госпођа Рашићка, те разговарају, н |
ш и одлану чисто нешто са срца.{S} Неје јој Бранко мрзак, Боже сачувај; ал јој нешто тесно било |
свет.{S} Тек Тинка дахну душом.{S}Неје јој, до душе, лако било ломити руке, перући туђе рубље, |
ђице, врло добро забављате, – пребацује јој учитељ; – у вече са мном, а дању с господином Бранк |
елена не зна, шта да одговори.{S} Стале јој очи, па упрла поглед у Даринку.</p> <p>– Не знам, – |
вигарица носила, као да се упила у обле јој удове.{S} Запурила се у лицу, па јој се образи зажа |
што то бива, кад је човек сам, развеле јој се мисли, Боже, на све стране, а све за њеном децом |
њом.{S} Притиште врео пољубац на вреле јој уснице.{S} Дете отвори очи, насмеши се, па рашири с |
ила тамо преко потока оној кући, одакле јој у вече долазе они звуци са ситних гусала, тамо,... |
си у прочељу.</p> <pb n="51" /> <p>Усне јој шапутаху искрене молитве.{S} Стењак у свећи на сточ |
а и Бранкову матер превари, да дође, те јој се поклони!{S} Ал биће и то.{S} Све је удешено,... |
п Стева један пут сестри, видевши да ће јој тиме погодити најватренију жељу.</p> <p>Тинци сину. |
ру у Елисиуму</title>"...{S} Тек ако ће јој се кад тад поткрасти из груди уздах, а нит зна за ш |
младина, младост је младост; старост ће јој увек завидити и роптати на њу.{S} Поток хучи и бучи |
рива нешто и она, па се боји, поквариће јој се кћи поред ње.{S} Ако и зна, да све, што се догод |
p>– То је лепо! - кличе Даринка, а лице јој плану од одушевљења.</p> <p>– Него морате нам и ви |
очићу поред постеље задрхта.{S} На лице јој или збиља паде сенка нека, или јој задрхта нешто ок |
толики пут, госпођице Даринке, јединице јој кћерке, па ће онако срдито и опет по толики пут:{S} |
тко, да јој се прели туга по срцу, срце јој оте мах, сузе саме полетеше на очи.{S} Сузе лете, а |
, како јој страшно лупа срце.{S} А срце јој лупа, Боже, лупа.</p> <p>Јелена се на то одсмејала. |
па је притиште на своје срце.{S} А срце јој лупа, да пробије груди.</p> <p>– Јух!{S} Као да си |
е као спомен са песникова гроба, – рече јој Стајић, па јој даде два лиска бршљана, што их откид |
прибра.</p> <p>– Госпођице Даро, – рече јој тихо, па тако искрено, својски, а тако покајнички, |
поп-Стевине.</p> <p>Чујем... видила би јој кћи вароши и лера, да није поп-Стевина џепа!</p> <p |
и код матере, госпође Рашићке, како би јој допустили, да и она пева на Брајковачком селу у нед |
јој највећма годе онако и онакве, какви јој ваљда брује и у души... </p> <p>Пред цветном неком |
ајка се госпођа Јелисавета.{S} Не свиди јој се.{S} Па да сте пречекали до недеље, сви би заједн |
ад год мајсторици, да се знате.{S} Кажи јој, нека отвори почешће собе онако пред вече, кад се с |
им га је одојила, као и под онога, који јој сваку сузу, што је негда над њим нејачким пред Бого |
меке рубине исто тако и под онога, који јој пеленом загрчава сваку кап млека, којим га је одоји |
локрвно загледа у своју кћер.{S} Шта ли јој је помислила у тај пар:{S} Тек не мога, а да је не |
.</p> <p>Јелена хтеде да проговори, али јој заста нешто у грлу, па гледи само учитеља упитљивим |
се оному, што мати нареди. </p> <p>Али јој сину у главу мисао, да би било врло потребно, да се |
се слатко, слатко исплакала.</p> <p>Али јој криво, што вечерас тога нема.{S} Осећа ужасну празн |
а!{S} Иди, немој да се крхаш ту! – вели јој разнежени супруг. – Ти бар не мораш, ако ми мушки м |
жилово ви и не морате, мама, ићи,– вели јој Даринка...</p> <p>Пуче топ.</p> <p>– Ево, лађа иде! |
лице јој или збиља паде сенка нека, или јој задрхта нешто око усана.{S} Дубок уздисај јој се от |
рпољи <pb n="14" /> и увија око ње, или јој се скупи у крило, па жмирка у жижак, или преде, док |
ва мора помоћи. </p> <p>Опасан је, чини јој се, такмац сада ту...</p> <p>Нема те жеље, што је з |
Па да где би на друго место, – одговори јој Бранко, а као да плива у задовољству.</p> <p>– Госп |
Стефане родитељи...{S} Да Бог ме, ти си јој, рећи, као и отац, како си је примио од мене место |
јој у очи сухну неки плам; а на зеници јој затрепта дуга, те их одмах обори.</p> <p>– Опростит |
n="67" /> <p>Она погледа у њега.{S} Очи јој се насмешише.{S} А из грла се оте неки клик - ни на |
дрхта нешто око усана.{S} Дубок уздисај јој се оте из груди.{S} Прекрсти се после топле молитве |
м сама госпођа Јелисавета Рашићка, ипак јој дође и девојче само поквареније. „Дете, за Бога, не |
кад она била нешто љуто оболела.{S} Лек јој тај помогао.{S} И Давина побрати Игњата, па га увек |
рило, па жмирка у жижак, или преде, док јој не напреде дремеж на очи...{S}Ако Даринка баш не чи |
страшно љута на тебе. </p> <p>– Је си л јој се исповедила— пита је учитељ.</p> <p>– Нисам.{S} Н |
Неје јој Бранко мрзак, Боже сачувај; ал јој нешто тесно било поред њега.{S} Чисто би га загрлил |
о,... поче бележниковица. </p> <p>У том јој писар у крај стола стиште руку из захвалности, што |
пре пет шест година.{S} Најстарији син јој, Јован, био већ у по гимназије.{S} Женско дете у се |
ин након три године жури у походе, него јој тек уз пут сврће као познанику каквом.</p> <p>И срц |
села у одар, да легне поред Зорке, дуго јој се поглед приковао на икону светога Николе, што вис |
о тако потрајало, па и заборавила, како јој немило било, што су пошли из вароши пре беседе.{S} |
е госпођа– Натина.{S} Па, Бог зна, како јој је, мило што је у Даринци стекла тако ваљану, тако |
искрену другарицу,... о, Бог зна, како јој је мило!</p> <p>Наравно, да и госпођа Ната, а особи |
, а да не ухвати прилику, па каже, како јој је мило, о, Бог зна, како, што је њена Јелена тако |
, тамо,... ох, тамо, да њему каже, како јој је сад одлануло, како ће „све још бити као што треб |
ом; али, рекао би, још већма чује, како јој јако и нагло бије рођено срце.{S} Но ипак осети, да |
могла Јелена, а да се не похвали, како јој ипак мио Брајковац, јер је до пре млади учитељ, гос |
одолети његову погледу.{S} Осети, како јој у очи сухну неки плам; а на зеници јој затрепта дуг |
те оде с Јованом.{S} Од мах осети, како јој се учини Брајковац нешто празан.{S} Сви су, до душе |
оју руку на своје груди, да видим, како јој страшно лупа срце.{S} А срце јој лупа, Боже, лупа.< |
аспати после тога!{S} Да зна само, како јој је синоћно певање његово прионило за душу!</p> <p>П |
да се бележниковица збунити. – Ал тако јој треба!{S} Тај господин Бранко добро јој је напаприо |
.</p> <p>На учитељево милостива, колико јој годило, ипак се намргодила.{S} Али које Јованово ра |
а јој опет сада у једаред тешко, колико јој мало час било криво...</p> <p>Најпосле се нашли сви |
и и вратити се на вечерње.{S} Но колико јој збиља стало до поп-Стевана, ето, неје ни приметила, |
њеној кћери, о госпођици Даринци толико јој је приповедао, да матери неје требало више, па да ј |
жала.{S} А по речима и нагласку за цело јој жао на њега.</p> <pb n="40" /> <p>- За што, госпођи |
> <p>Јелена не уме да одговори.{S} Грло јој је стегло.</p> <pb n="56" /> <p>Нема снаге да прого |
него иде одмах одавде кући.{S} Неугодно јој здраво, што је то урадила девојка, која је тако доб |
и се тако нешто по неки пут у безазлено јој срце, које зна да куца још увек само за маму или бл |
јој треба!{S} Тај господин Бранко добро јој је напаприо у нос, може га сад песницама трти,</p> |
ј лепој кући с оне стране потока.{S} То јој је најмилије за све време, како устане, па док не л |
аги, хоће да изађе из коже од једа, што јој „срамоте кћер“, па тражи негде горњу хаљину, да им |
јне сад <pb n="16" /> брујне звуке, што јој највећма годе онако и онакве, какви јој ваљда брује |
ђа-Натин неје купио од ње.{S} А то, што јој сад госпођа Ната и опет меће на душу, јесте ништа и |
неки клик - ни налик на онај глас, што јој га он показује на жици.</p> <p>Бранко се баш разгов |
S} Зорка већ чита чика– Јовин лист, што јој поклонио браца Јован; а зна много и на изуст.{S} Па |
Тинкин син, ако се сећаш!</p> <p>– Што јој је муж она лола и бекрија? – спомиње Ната.</p> <p>– |
још бити као што треба“.{S} Но или што јој се чинило, да неје прилика, да она, девојка, иде са |
госпођа.{S} Јоца то· допустити, по што јој је на рамених глава. </p> <p>– Предомислиће се.</p> |
арловце за њим, за Стајићем!</p> <p>Што јој већма долази у главу, да је потребно да се са учите |
ност на њену лицу, то му сведочи бистар јој поглед и неусиљено понашање, у том га утврђава њено |
ена је непрестано ћеретала.{S} Разговор јој се заплеће час о цвету Даринчину, час о хаљини, што |
Милане!</p> <p>– Виче Кнежевића, а глас јој прекиде јецање.</p> <p>– Учитељ се не осврће. </p> |
овцу, па зна и црквене скоро као и брат јој. </p> <p>И тако се искупило прилично друштванце за |
диш, сада је већ девојче.{S} Седамнаест јој годиница; скоро ће, у име божје, ићи у осамнаесту.{ |
<p>– Ниси никад слагао.</p> <p>Кнежевић јој и опет узе обасипати ручицу пољупцима.</p> <p>– Мат |
варница би излетела из њих.{S} По челу јој пао прам косе, па се њим игра ветрић, кад потрчи.</ |
кла се Карловачкој станици.{S} На кљуну јој заставник Београдскога певачкога друштва са друштве |
ој, да јој се ово дана нада.{S} Тако су јој сад сва деца на окупу, па јој још неје била...</p> |
Карловаца са свечаности!</p> <p>– Ја ћу јој сам рећи.</p> <p>– Не ни по што.{S} Не, бар док је |
, очитам у очи; а ја бих знала, шта бих јој рекла.{S} Мени то не може да поднесе.{S} Богме, ето |
омирисала. –</p> <p>– Неће госпођа.{S} Јоца то· допустити, по што јој је на рамених глава. </p |
>- Интелигенција и госпоштина, за бога, још није све једно, то ћеш тек допустити.{S} У нас је в |
смео у брк рећи:{S} Ја тако хоћу! – да, још док је чича био у снази, и држао узде, и знало се, |
навалио...{S} Хајд, видећемо се, ваљда, још, вели поп Стеван.{S} Не ћеш тек отићи горе, а да и |
а то већ стара, а ти си ми, кћери моја, још млада. </p> <p>То је већ сувише!{S} Шеснаест година |
а јесте мајсторица Јула, њена укућанка, још пре неколико година господар кућни, док покојни гос |
али кућу Јаковљевића, – онда, е Бог ме, још и данас.{S} Старији свет се особито разабирао за њу |
ихе кораке под прозором; али, рекао би, још већма чује, како јој јако и нагло бије рођено срце. |
благодаран занат!{S} Ама зло је почети, још горе не започети.{S} Госпођа Рашићка хоће да му век |
још у суботу...</p> <p>– Добро, даклем, још у суботу отићи ћете на ту параду у Карловце; па нај |
свију страна ђаци, – када је то видео, још већи немир уђе у њега.{S} Хтео би да доспе и у чита |
ни помишљала већ и деце ради, а дакако, још је била држећа и млада доста.{S} Не би ништа.{S} За |
гама, час о побожности, и тако даље,... још Бранко Стајић, тек да наврши свој <foreign xml:lang |
и, госпођа Ната и госпођица Даринка!{S} Још за живота купио кућу у вароши и настанио се тамо.{S |
је као она, што има сина господина!{S} Још сад се оневидила!{S} Па тек она варошка успијуша!</ |
</p> <p>Како се обрадовао тој књизи!{S} Још кад је ишао у прве гимназијске разреде, мати би, ка |
јући огризине отрцанога либерализма.{S} Још док је био међу њима онај душе чисте као крин који |
плач, – ништа се не бринеш за дете.{S} Још му ниси ништа говорио.{S} Та, за име света, ујак си |
м и својом кћерком да га се нахвали.{S} Још да јој испадне за руком, да и Бранкову матер превар |
свом јаду, а Даринка – ко да је зна?{S} Још да се није Зорка рашћеретала око њих, ишле би као о |
– вели Рашићка за Јелену, своју кћер, – још је невина, дете је; а он препреден као враг. (Понда |
рену се, као чигра, у заштиту Јовану, – још имам сутра, па прекосутра, па наткосутра, па још је |
те ли ви читали његове песме? </p> <p>– Још пре него што си се ти родио.</p> <p>– Е, па кад онд |
а може ли ту бити дисциплине? </p> <p>– Још те какве!{S} Сви знамо, шта нам ваља чинити и како |
од врућине и гурања кроз свет.</p> <p>– Још на станицу хајдете с нама, понда на Стражилово ви и |
епоручује госпођа Ната мајсторици.{S} А још од зимус говори Даринци, како морају, Бог да, на ле |
адан тај јавни, тај практични (и какога још све зову) живот, кад се тако склапа брак, тај темељ |
шао од горе.{S} Он се опет извињава, да још неје доспевао, али не ће више пропустити.</p> <p>Пи |
а спавају.</p> <p>Катица оде најпре, да још једаред разгледа по кући, је ли све у свом реду. </ |
школа.{S} И срце му заигра утешено, да још има неко, у коме се никад преварити не ће, који га |
в усклик: </p> <quote> <l>„Само само да још мрети није“</l> </quote> <p>Понда се трже. </p> <p> |
а навртање и скрњивање воћака; ту вазда још друга што вртарскога што пчеларскога оруђа, као нож |
ксера винову лозу.</p> <p>– Ти би канда још могао бити ваљан економ, примети Бранко више у шали |
ци у</p> <p>Брајковац.</p> <p>Како онда још не беше ни спомена о преносу Бранкових последњих зе |
<p>– Гле мене!{S} Како бих смела?– дода још ова друга, што нађе за вредно, да и себице увери го |
нчину срцу.{S} А преко њега није прешла још никаква бура, ни најмањи облачак, у њему сија увек |
Даринчину, час о хаљини, што ју је сама још о Духовима добила, па онда и о којечему другоме – г |
>Е, како ти само!{S} А не знаш, да нема још много до недеље?</p> <p>Ви сте мушки увек тако комо |
ан се одсмеје и одговара се, као да има још времена.{S} А Даринка опет нема каде.{S} Него је ип |
ма и за два дана.{S} Надала се гостима још синоћ, али не дођоше.</p> <p>Бранко нема мира још о |
Нашао негде на орману пре неколико дана још неку стару књигу.{S} Кад стресао с ње прашину и отв |
бавога Стражилова, које му, за ђаковања још у Карловцима, тако беше омилело.{S} То је оно, што |
х ни пода шта држао свакога младога, па још интелигентнога човека, који не би разабирао за јавн |
о је већ сувише!{S} Шеснаест година, па још млада за беседу!{S} А била већ и пре тога као учени |
сутра, па прекосутра, па наткосутра, па још један дан, па недеља?{S} Је л? </p> <p>У томе се от |
ше од њега, да му кадгод не пребаци, па још, можда, пред госпођом Рашићком, што је небрат према |
ни обична ствар за Брајковчане пиво, па још у боцама.{S} Господа га иначе пију тек кад оду у Ру |
али не дођоше.</p> <p>Бранко нема мира још од јучер.{S} Јучер је још пешачио далеко изван Карл |
овика на једаред Јелена тројици младића још на по пута.</p> <p>– Од кад ми овде ходамо а вас не |
о на официрским забавама.{S} Па се деца још већма заволеше, замилова се Данило и Ната.{S} И чик |
у безазлено јој срце, које зна да куца још увек само за маму или ближега којега сродника по кр |
ет:{S} Мно-о– га-а-ја... </p> <p>А Јеша још не беше довршио, таман најлепше полетео!{S} Но речи |
дин“!</p> <p>Бранку се побра није никад још таким показао.{S} Више пута му је баш био и одврата |
него онај од пробанчене ноћи.{S} Па сад још у школу,... ух!{S} Целом свету завиди.{S} Сваки то |
гостију догађај за Брајковац.{S} Па сад још тим више, што се слегло на један пут ваздан гостију |
уно право.{S} Ал...</p> <p>Јован је сад још већма дошао до тога уверења, да треба да остане код |
с, за воз, који требаше доћи у Нови Сад још у јутро.{S} Некоме се ваљда прохтело, да доведе Беч |
живот; али је искрен и прост.{S} Обадве још у оном добу девојачком, у ком последњи бој бије изм |
, длета, кљешта, и– Бог те пита шта све још!{S} У зазиданом прозору поразбацано неколико стариј |
и..</p> <p>– Но, па видиш, да ће то све још бити као што треба.{S} Госпођа Јеца се као мало и п |
, е ће, по речима поп-Стевиним, „то све још бити као што треба“,то јест, као што она, по свом р |
како јој је сад одлануло, како ће „све још бити као што треба“.{S} Но или што јој се чинило, д |
, па и не мисле кући; него де једну, де још једну и таман сад наручили, да им Маркова домаћица |
Владимира.{S} А она и госпођа Ната седе још, па разговарају о којечему и прежваћу данашњи разго |
ођер гостију са свију страна, да оданде још допрате спровод до Карловаца.{S} Једва је могао ко |
била потпуно знала.{S} Само ће је донде још Јован и Даринка поучити, где треба да рашири руке, |
} Гле, молим те, које је то доба, па је још нема.{S} Свако се то одмори, бар кад недеља дође, а |
ући, као да нешто тражи.{S} До подне је још како тако и прошло; него после подне се отегло као |
оному кадгод учини какву услугу, то је још увек она идеална несебична младићка, ђачка љубав, к |
нко нема мира још од јучер.{S} Јучер је још пешачио далеко изван Карловаца оним путом, што води |
телигенција покварила...</p> <p>Да није још нас учитеља, који издиремо за вас све, слободно бис |
ње наздрављати, ако ни вечера наша није још ни на столу, ја мислим и држим, нити могу на ино, а |
и не подударају, ипак им бродови стоје још мирно један поред другога у тихој луци, у којој се |
ти пред простим светом! </p> <p>– Ви ме још већма плашите, те ми сад тек долази пред очи све ве |
ваљани учитељи, као и у вароши, ако не још и потребнији.{S} Ето, он је кратко време ту, па вид |
баку.{S} А од оних опет већина их почне још у ђачким скамијама, па таман кад је „дорастао до ко |
несу се још нигде сукобили.{S} Неје се још ни једном дала ни прилика, да један другому, можда, |
и...</p> <p>Бранко већ пошао, а неје се још решио, дал да иде Јовану.{S} Дошао је и спрам куће |
ма лазурном небу, а овде онде одбиће се још последњи зрак о позлаћену јабуку, зрак сунца, што с |
та много, много, да га пита, срди ли се још на њу.</p> <p> А зашто се срди, то као да сад тек п |
– војводина српска?</p> <p>Тражи ли се још славе, наћи ће се у „Карловачкој калдрми равној“, у |
снагу.{S} Бродови живота њихова несу се још навезли на отворено море, где борба за живот као ви |
тих смерова.{S} Интереси њихови несу се још нигде сукобили.{S} Неје се још ни једном дала ни пр |
" /> <p>Пре неколико година, а то памте још многи и многи Брајковчани, неје Брајковац био тако |
иће се од мах организована.{S} То не ће још дуго трајати.</p> <p>– Имали смо ми већ једном и ор |
и у Брајковцу још неко честит!{S} Биће још ипак и од</p> <p>Брајковца нешто! </p> <p>Ето, зашт |
доспе и у читаоницу, где одбор издаваше још последње налоге, и у саборницу, где певачка друштва |
То већ знам! – кличе и опет Даринка, и још већма је поли пламен по лапитима.</p> <p>Тим боље!{ |
ојци“, да почне и сама мислити о њој, и још већ мада јој обрати пажњу на њу, када дође...</p> < |
рила.{S} Па како је дошао Тинкин син, и још пре него што ће доћи, не можеш је видити.{S} Од пре |
сам себи напуштен, – дода Кнежевић.– И још се од нас захтева, да потпомажемо и књижевност, да |
исли:{S} Куд сви Турци... „Наћи ће се и још когод.{S} Звезде на небу певачкога Брајковачкога др |
жи учитељ.{S} Стајић скочи одушевљено и још одушевљеније прихвати учитељев предлог.</p> <p>Јова |
ушевљено говорила о преносу песникову и још више: одобрила и то, да је учитељ Кнежевић ваљан уч |
умели наћи праву идеју Бранкову, сад би још мање.{S} Немојте га ни читати.</p> <p>– И не ћу.{S} |
{S} Право рећи, брује му и зује у глави још од синоћ, како му је „његова“ напунила некаквим раз |
ема странке: ради, како ко хоће, а живи још од свог старог народњачког сала, преживајући огризи |
ја се и последња песма, а многи и многи још се не разилазе.</p> <p>Стајић са својим гостима из |
омци, и тако даље, све људи млади, који још нисмо ништа свршили, који једва да умемо и слутити, |
у истрчала.</p> <pb n="60" /> <p>Јелени још неје никад тако црно јутро освануло као данас.{S} З |
грк, Јеша Дабижић, отпоручио је матери још пре једнога сахата и јаче, када га је по једном деч |
е ручице, те је загрли.</p> <p>– Зар ти још не спаваш, сејо?</p> <p>– Ево, сад ћу и ја. </p> <p |
оп-Стевина Јелисавета даде се обрлатити још до куће, да ће заложити своју реч.</p> <p>– Видићем |
мо.{S} Те док се други збунили, кличући још: „Живила!“ – он се пожури, па узе извијати и завија |
е само, је ли то лепо, да девојка, реци још дериште,... та, да бог ме, шта је шеснаест, ваљда, |
ко су јој сад сва деца на окупу, па јој још неје била...</p> <p>Ту је и кочијаш Трива с колима. |
ти, ту је Вук Караџић први пут, као ђак још, упозорен од Мушицкога на онај велики посао, кога с |
у првом цвету своје младости, али ипак још доста свежа и унегована, изађе преда њ до по двориш |
да га одржи у статус кво.{S} Но он сам још увек не заборавља свој „виши позив“ па стоји у Брај |
чена у идејама, <pb n="92" /> као да им још не да, да им се кристалишу појмови.{S} Ослободи и д |
} На очиглед брижних родитеља шчепао им још једини залог узајмне им љубави.{S} Заман им писка!. |
да ствара јавно мњење?{S} Људи већином још не позвани на то.{S} Ко нам пуни белетристичне лист |
м, и уверивши се зар још боље, да се он још једнако срди на њу.</p> <p>А какве ужасне муке трпљ |
рони!</p> <p>Бранко ућута, ал му криво још?</p> <p>– Махни се, Стефане, тога.{S} Данас је друг |
као са старом познаницом.</p> <p>– Него још нешто! – додаће Бранко. – У ову недељу ћемо и ми ов |
којекакве кактусе и белагоније и друго још којешта, што није ни лепо, а камо ли му мирис?</p> |
јковца, што га свет по Брајковцу разнео још, тако рећи, пре зоре.{S} Па ако и неје могао никога |
Шваба већ све изумео!“ Једва се одважио још и на то, да по упутству наших пчелара води, а то му |
се радост и слутња слива у једно, како још никад неје осетила била; али тако пријатно, тако сл |
м српским народним језиком, каквим нико још пре њега, а попут једре и здраве народне поезије, п |
, па јој криво на цео свет.</p> <p>Мало још потраја, па се пријатељи разиђоше.{S} Испред учитељ |
па погледа у свој сахат. </p> <p>Имамо још времена!{S} Куд вам се жури? </p> <p>Е, како ти сам |
дакле, ићи у недељу...</p> <p>– Морамо још у суботу...</p> <p>– Добро, даклем, још у суботу от |
, а застидела се. – *Цело ја знам; само још који пут да прочитам...{S} Је л браца, – окрену се, |
е заложити своју реч.</p> <p>– Видићемо још, шта ће рећи поп Стева? – рече она, па се насмеши.< |
опа, бојаги, удари у смех.{S} Бранка то још већма увреди, те се оштро осече на ујака:</p> <p>– |
еши поп Стеван и њу и себе. – Све ће то још бити, како треба да буде.{S} Нисам тек могао момку |
ако, – примети Бранко.</p> <p>У том ето још једнога младога човека, па се прикључи друштву.{S} |
ада; Јеша воли да „политизира“, особито још кад наиђе на паметна човека. </p> <p>За што?{S} Мој |
што одговори, те не оде.{S} Како је чуо још синоћ од Јелене, како су тамо гошће дошле, као да о |
вом:</p> <p>– То је за мене, за сад бар још, тек само празан разговор!</p> <p>Сад већ не може п |
или можда мало друкчије рећи ће му бар још који пут...{S} Сутра се можеш вратити за хладовине, |
<p>- Разуми ме, што ти кажем.{S} Ствар још није готова, – теши поп Стеван и њу и себе. – Све ћ |
>– Од кад вас чекам.</p> <p>– Душо, зар још „ви?</p> <p>Јелена се застиди,</p> <p>– Не срди се; |
ечерас састати с њим, и уверивши се зар још боље, да се он још једнако срди на њу.</p> <p>А как |
реба да се усрећи.{S} Душа је њена чист још неисписан лист беле хартије.{S} Ваљан, поштен човек |
жним заносом стала, па гледа у отворену још гробницу.{S} Зорка се приљубила уз њу, па ћути, као |
ају, до душе, своју извесну цел, али су још увек без одређене сталности.{S} Прелеће се ту с јед |
и тако што има на свету.{S} За њу нису још таке ствари!“</p> <p>Но претерана бојазан њена беше |
тање; али треба, Бог ме, женском детету још много више кућевна васпитања.{S} Какво је то васпит |
осе.{S} Наша деца!{S} Има и у Брајковцу још неко честит!{S} Биће још ипак и од</p> <p>Брајковца |
свој „виши позив“ па стоји у Брајковцу још увек само као оно птица на грани, те чека згодан тр |
аће их, и ти ћеш, можда, имати да тераш још парницу с узурпатором твога наследства.</p> <p>– Бо |
суморно царство безобзирне збиљности,...још на њему лептирски прах слатког ђаковања, не додирну |
еликога песника. ·</p> <pb n="59" /> <p>Још пре него што ће учитељ Кнежевић распустити децу из |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још кола с гошћама из вароши нису ни ушла честито у дво |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још неје ни крочио преко прага који води из блаженог ца |
репоручи особитој њеној милошти.</p> <p>Још га од зимус препоручује госпођа Ната мајсторици.{S} |
озом...</p> <p>Освану и тај дан.</p> <p>Још у јутро рано поврве народ у свечаном руху и са свеч |
сне: „Од кад те, мајко, нисам видео, ја јоште добра нисам видео! – а у исти мах падоше му на ум |
ас о цвету Даринчину, час о хаљини, што ју је сама још о Духовима добила, па онда и о којечему |
што! –вели Јеша. – Мој конкурент, онај Јуда код цркве, дошао је пре три четири године.{S} Наша |
х медом залаже.{S} Па шта им даје за то Јуда?{S} Шта мислите Бофл, сам бофл, господине мој,... |
свештеник,... сви купују код њега, код Јуде, и мед за божићну чесницу и зејтин за кандило, што |
ша браћа Срби?{S} Сви листом пазаре код Јуде.{S} Жене краду од својих газда храну, па џаковима |
од својих газда храну, па џаковима вуку Јуди, те дају буд за што, као да има слепога миша под п |
редиште свему кретању српскога народа у јужној Угарској, у Хрватској и Славонији, могу смело и |
ине српскога народа, него је то особина јужњака, и то пар екселанс Талијана.{S} Срби су за сред |
слатка госпођа Натина јесте мајсторица Јула, њена укућанка, још пре неколико година господар к |
о реп, па се вуче и чеше око мајсторице Јуле као да се и сам препоручи особитој њеној милошти.< |
а посветио је цели српски народ дан 10. јулија 1883., приредивши му светковину, каквом знађаше |
тражилова, као да нико не хаје за жарко јулијско сунце, што је прижегло свом снагом. </p> <p>У |
} Радо, до душе, пешачим по гори; али у јулију месецу, на овакој прижези, џаба.{S} Боље би било |
ивином по широком дворишту.{S} Марко је јунак, који зна и рећи и утећи, као и на страшну месту |
е дружине, где је играо улоге трагичних јунака, нежних љубавника и био први певач.{S} Када је н |
један поред другога.{S} Запитаће се за јуначко здравље, поздравиће се као добри пријатељи.{S} |
ад; никад.{S} Ми смо били у своје време јуност или младеж, па добро било.{S} Од кад дође та омл |
То ти је једно и исто.{S} Кажи младости јуност или омладина, младост је младост; старост ће јој |
ј грех носе на души и остали.) Ми учимо јуристерај, да „бранимо народна права“; а ја, бога ми, |
што ни Ромуловим потомцима не поможе ни Јустинијанов **<foreign xml:lang="la">corpus juris</for |
је, зуји и бруји вредан народ по чистом јутарњем ваздуху.{S} А зује и брује данас нешто крупниј |
" /> <p>Јелени још неје никад тако црно јутро освануло као данас.{S} Заспала ноћас у плачу тек |
мо у највећем страху проведе ноћ, док у јутро галан не кукурекне на буњишту...</p> <p>Испред ку |
воз, који требаше доћи у Нови Сад још у јутро.{S} Некоме се ваљда прохтело, да доведе Бечки одб |
.</p> <p>Освану и тај дан.</p> <p>Још у јутро рано поврве народ у свечаном руху и са свечаним р |
м, што води из Брајковца у Карловце.{S} Јутрос је поранио.{S} И кад је видео жагор и необичан ж |
а му је много приповедала о Даринци.{S} Јутрос му је опет споменула о њој.{S} Питала га, хоће л |
ад у то доба већ био код Јована; али га јутрос нешто одговори, те не оде.{S} Како је чуо још си |
егова“ напунила некаквим разговором, па јутрос са неколико убедљивих речи и јаче подбунила.{S} |
ки и паки-поп!..</p> <p>Е, па тако седи јутрос, ето, поп Стева под својом сеницом, па пушта гус |
, ваљда, ни изван Брајковца, кад су оно јутрос отишли. – Ја мислим, само у вароши има свашта, а |
ла око њих, ишле би као осуђене.</p> <p>Јутрос сам, – говори Јован Бранку, – зуцнуо матери, как |
е састане више ни с ким од њих!{S} Па у јутру, чим сване, бежи из тога понора, где све заудара |
одскаче од земље, како се једи.{S} Јуф, јуф, свиснуће.{S} Хоће, да! – вели Јован. – Не да се та |
вако одскаче од земље, како се једи.{S} Јуф, јуф, свиснуће.{S} Хоће, да! – вели Јован. – Не да |
<p>– Ала ти је то наопако време изашло, јух, јух, јух! – уздахну опет госпођа Ната.</p> <p>– И |
Ала ти је то наопако време изашло, јух, јух, јух! – уздахну опет госпођа Ната.</p> <p>– И старо |
и је то наопако време изашло, јух, јух, јух! – уздахну опет госпођа Ната.</p> <p>– И староседел |
и Рашићку, и. т. д. </p> <p>–Јух, јух, јух! –- цикнула је „трижди“ сека Ната сека–Кати, кад је |
ујака и Рашићку, и. т. д. </p> <p>–Јух, јух, јух! –- цикнула је „трижди“ сека Ната сека–Кати, к |
овикаше женски гласови с кола.</p> <p>– Јух! цикну госпођа Ката, тек што познаде госте.</p> <p> |
а долије у лонац у крај ватре.</p> <p>– Јух! – зачу се у исти мах и из собе у неколико разних г |
це јој лупа, да пробије груди.</p> <p>– Јух!{S} Као да си се уплашила? – примети Даринка.</p> < |
ама баш пред кућом у дворишту.</p> <p>– Јух!- зачу се из кухиње.{S} Маца вриснула, па испустила |
„Испод мире сто ђавола вире!“</p> <p>– Јух, мати, како можеш тако што рећи, – примети Јелена с |
из ненада ту натрчале на Бранка.</p> <p>Јух, како сам се ја онда поплашила! – вели Зорчица. – А |
</p> <p>– Гле, гле, како лепо мирише!{S}Јух, ала лепо мирише!{S} Па зашто се, мама, овакво цвећ |
ао и ујака и Рашићку, и. т. д. </p> <p>–Јух, јух, јух! –- цикнула је „трижди“ сека Ната сека–Ка |
знао, шта ради.{S} Данас је налога, ... јуче је била замућена вода... не знам, шта ће опет сутр |
> <p>– Шта говориш</p> <p>– Одбегла.{S} Јуче на ноћ нестаде и ње и Кнежевића.</p> <p>– Не говор |
редно, да јој и речи рекне, осим што је јуче у певачкој школи пробао и њен глас, али са свим он |
њена прозора, неје ни била с њиме, осим јуче на првом покушају певачкога друштва.{S} Па већ и о |
p> <p>Бранко нема мира још од јучер.{S} Јучер је још пешачио далеко изван Карловаца оним путом, |
дођоше.</p> <p>Бранко нема мира још од јучер.{S} Јучер је још пешачио далеко изван Карловаца о |
каже.</p> <p>– У Карловце</p> <p>– Да, к матери. </p> <p>– Карловци су данас, у овај пар, најс |
кога.</p> <p>Одатле кроз „убаво Белило“ к Стражилову, крајњој мети свечанога спровода.{S} А спр |
док сам га наговорила, да позове Бранка к нама, и да му пошаље новаца, да амо дође, те да се мо |
што познаде госте.</p> <p>Кад је дошла к себи, сети се, да притрчи гостинским колима.</p> <p>– |
Е, Бога ми је госпођа Рашићка већ дошла к себи.{S} Већ се говори по селу, како жали, што је дот |
{S} Од пре то мало који дан, да је нема к мени.{S} Него, ваљда, кад је видила, да је мој Јован |
ли несретно!</p> <p>– Мала Зорка дотрча к њима:</p> <p>– Хајдете.{S} Тражимо вас.{S} Треба да с |
а не наиђе госпођа Ната, те Јелена дође к себи, да је пољуби у руку.</p> <p> Наравно, госпођа Н |
на, по свом рачуну, жели.{S} Отрчала је к Јаковљевићима.{S} Нешто је вукло ма куд, полетела би. |
највише се и предомишљао, да л да сврне к свом другу.{S} Сам неје знао, како да се с њом опрост |
Ако им је стало, нека изволе они најпре к нама доћи.{S} Знамо и ми варошки ред.{S} Ал по мени м |
сни брдо и долина, тамјан мирис, што се к небу диже из цвета“ и из српског света.</p> <p>И томе |
дошао је Јован по Бранка, па су отишли к учитељу.{S} Неко су време ходали били ван села.{S} И |
менула о њој.{S} Питала га, хоће ли ићи к Јовану, па да је поздрави.{S} Можда би и отишао био, |
ема ту шале.</p> <p>– Та стани да дођем к себи!</p> <p>– Е, Бога ми је госпођа Рашићка већ дошл |
о сада на свога сестрића, те га призвао к себи!{S} Призвао га тек сада, када је, тако рећи, већ |
и? </p> <p>Не знам.{S} Ја сам пошао био к Јовану; а госпођа ме замоли, да вас к њој пошаљем, – |
олико већ, како смо заједно, ниси водио к њој.</p> <p>Поп-Стевина Јелисавета поглади једном рук |
читељ, господин Кнежевић, често долазио к њој...{S} То неје било ништа страшно, ал су обе поцрв |
о к Јовану; а госпођа ме замоли, да вас к њој пошаљем, – одговори Бранко.</p> <p>Попа се дигао, |
, а тако покајнички, да она подиже опет к њему своје миле очице и милокрвнога погледа.</p> <p>– |
и песму.</p> <p>Добри чича подиже главу к певачу, па му показа место уза се.</p> <p>– Ту ми сед |
{S} На њено питање, лагано окрену главу к њој, па је гледи, а, бајаги, ни на крај памети му, шт |
лик, кад оно пре краткога времена сврну к њој, путујући ујаку у Брајковац; сад тек разумеде њен |
</p> <p>Хајд заједно до куће, ако хоћеш к Јаковљевићима.{S} Сад не ћу тамо.{S} Идем у воће.</p> |
је на њему место мантије само лака сива кабаница, што је иначе облачи преко мантије, кад путује |
а стола, па га ћуши на потиљак; а лаком кабаницом покри колена, да баш не види, ако је непозван |
главу, па закопчава и око себе намешта кабаницу.</p> <pb n="34" /> <p>Што не дате мало прошири |
кудгод колима.{S} На столу је неколико кабанус–цигара, – које ће он, кад год би пушио, пресећи |
p> <p>Бранко уђе.</p> <p>Јован баш пије каву, па се тужи, како ну не прија.{S} Да му је хладан |
ковачки учитељ.</p> <p>Посркале су белу каву, покусале су неколико пољупчића, преломиле неколик |
p>„Јогунаст“! – рече за њега поп Стева, кад се разиђоше из сенице.</p> <p>– Има оштар језик!{S} |
ву, сама.{S} Седи, па, као што то бива, кад је човек сам, развеле јој се мисли, Боже, на све ст |
о куд у варош, или проучити из листова, кад би му који пао у руке.{S} Највећи просветни напреда |
<p>– Дванаест, управо!{S} Усадио си га, кад сам ја дошла у ову кућу.{S} Онда је Јелици било чет |
узе, па промену глас:) Триста га врага, кад ја што хоћу, то мора бити из ока из бока.{S} А ти н |
је онако страшна, као што вама изгледа, кад се захука.</p> <p>– Да Богме, да бог ме, кад сте се |
дан, да је нема к мени.{S} Него, ваљда, кад је видила, да је мој Јован за њу кисело грожђе, а о |
ар да је после серенаде и прошао онуда, кад је изгледала на њега као озебао сунце, те неје могл |
S} И једва ми се подеси згодна прилика, кад сам се мало и надао! - одговори Јован те наслони пу |
да се срдим на вас, –прекинуће Бранка, кад опет чу последњу му реч; па дрмну, бојаги, срдито с |
њена кћерка, госпођица</p> <p>Даринка, кад је у вароши „велика беседа“ рад преноса костију Бра |
а се на селу и госпође враћају са села, кад се и коло око крста разилази, те млађешина треба и |
нке.{S} Тинка као да се на ново родила, кад је дошла у братовљеву кућу.{S} Како се и не би, јад |
, снажније се одупире разним неудаћама, кад има своје гнездо, кад има макар само један кутак св |
љда: не ће ни бити ништа у Брајковцима, кад ви одлазите.{S} Не би је било, уверен сам, ни да ја |
ном душицом, што је узбрала крај друма, кад је оно путовала с мамом својом у Брајковац.</p> </b |
анас не знаш, где ти је муж; а Бог зна, кад и какав ти може од куд искрснути на једаред из нена |
н.</p> <p>Старије остале за столом, па, кад ушле у прави разговор, узеле да преврћу листове у д |
већ најпре поскакута с ноге на ногу па, кад јој се и тако споро учинило, залети се у кућу. </p> |
да Бог сачува! – уздахну госпођа Ната, кад добила времена, да стресе прашину с хаљина.</p> <p> |
ом неје био, ваљда, ни изван Брајковца, кад су оно јутрос отишли. – Ја мислим, само у вароши им |
Ево и наше деце! – повика госпођа Јеца, кад виде своју кћер с попиним сестрићем испод руке; те |
це.{S} Ти си, да Бог ме, као и удовица, кад немаш мужа...{S} Александре, хоћеш ли се добро учит |
анком.</p> <p>– Омладина се брзо отрца, кад пре времена ступи у акцију.{S} Ко пише у нас дописе |
у, како се дала наплатити од поп-Стеве, кад је њена Јелена била тамо у вароши код ње у стану и |
а и кћи њена зна за те материне вигове, кад се свагда онако наметљиво понашаше према њему?{S} Ј |
се после топле молитве.{S} Али се трже, кад јој витице тек сплетене, а не придевене спадоше на |
најчистије крви“.{S} Сад се чисто трже, кад виде, да је заорао дубоко опет на своју стару бразд |
ица, што је иначе облачи преко мантије, кад путује кудгод колима.{S} На столу је неколико кабан |
шле! </p> <p>Како је блажено трла руке, кад јој пало на памет, да доведе поп-Стевина сестрића к |
, или потплеће чарапе, или скрсти руке, кад је штогод здраво жалостиво, па слуша и по каткад шм |
е захука.</p> <p>– Да Богме, да бог ме, кад сте се и ви женске успалиле за омлатином!- вели поп |
омова на Мацу, што неје дошла на време, кад зна, да треба ово оно... </p> <milestone unit="subS |
позабавиле, тек, ето, брзо прође време, кад се обично и госпође сеоске враћају кући из посете.{ |
годнију кошницу. „Србин да нешто изуме, кад је паметни Шваба већ све изумео!“ Једва се одважио |
оп-Стеве:</p> <p>– Шта мислиш, Стефане, кад нам дођу деца о вагацији кући?..{S} Катица Јаковљев |
ао обично недељом и свецем после подне, кад посвршава послове по кући, пред свој дућан..{S} Скр |
ам се...{S} Трчкарала је туда око мене, кад сам га укопавао.</p> <p>– Па видиш, Стефане,... вид |
S} Сутра се можеш вратити за хладовине, кад хоћеш, пут је добар, а сад ти иде под ногу.{S} Доћи |
/p> <p>И срце му гракну од неке милине, кад помисли, како ће му се добра душа опет обрадовати, |
на васпитања.{S} Какво је то васпитање, кад мати сама, тако рећи, довлачи кћери курмахере?{S} Т |
> Па да о чему ви омладина разговарате, кад се састанете?</p> <p>– Како кад.</p> <p>– Водите ту |
е,... ни мало лепо.{S} Криво ми чините, кад ми таква појма о себи улевате.</p> <p>– Збиља, обор |
.</p> <p>Хвала, ујо, што се не сетисте, кад је тому било време; сад је касно, – одговори му сес |
и када се збије у самоћу, а камо не ће, кад их овако више, па једна другу подсећа.{S} Тек удови |
Карловце сав обарен.</p> <p>– Одахнуће, кад не буде видио своју ујну, – опет се уплете бележник |
деци.{S} То ће да буде радост од деце, кад им тетка из вароши разда поклоне!</p> <p>– Боже мој |
ка отвори почешће собе онако пред вече, кад се стиша прашина по улици, али ни по што немој да о |
е, по каткад.{S} Опет је, знаш, друкче, кад се мушка глава даде видити.{S} Па јави се тек кад г |
ао у прве гимназијске разреде, мати би, кад сврше своје школске задаће, искупила децу, што су б |
вљено, можда, доброј срећи и само себи, кад му је Бог дао матер, најбољу срећу. </p> <p>Па ти м |
овека, па се прикључи друштву.{S} Вели, кад се поздрави с мушкима и женскима:</p> <p>Чини ми се |
али чики није нешто право.{S} Све вели, кад чита новине: „Ја не знам, што се толика хука и бука |
ече Даринка, па се као трже и поцрвени, кад примети, да је споменила то име на своја уста.{S} А |
му!{S} Али га ипак памћење не изневери, кад се опомену, да до сад неје ни мислио о њему, бар не |
. </p> <p>– Като,— примети Ната сестри, кад дође до воде и замочи руке, да их пере, – могао би |
ко ће му се добра душа опет обрадовати, кад јој сутра оде.</p> <p>У том се врати натраг у село. |
икнула је „трижди“ сека Ната сека–Кати, кад је чула; а чула је, Бранко с Јованом неје био, ваљд |
к веша на прозор?{S} Каква је она мати, кад то гледи својим очима?{S} Зар не би боље било, да ј |
мој, " рекла је, да Бог ме, Ката Нати, кад ова извадила сиграчке из торбе, „зар је то морало б |
тву, колико је он могао о њима дознати, кад би отишао куд у варош, или проучити из листова, кад |
ојати, па не жали, ето, ни крв пролити, кад зажеле то његови гости и рачуни.</p> <p> А ту су св |
} Па... чуј ме!{S} Више народу користи, кад у својој средини има ваљана интелигентна човека, ко |
ео покојни Игњат некакав лек из вароши, кад она била нешто љуто оболела.{S} Лек јој тај помогао |
– Рад, рад!{S} Сви ми радимо.{S} Човек, кад помишља на своју будућност, – вели опет парох, – не |
дошао онакав, какав Србин постане тек, кад се од њега поучи.{S} Ал који Србин остане, тај издр |
:{S} Сад му тек изађе пред очи њен лик, кад оно пре краткога времена сврну к њој, путујући ујак |
ад већ видим, шта је!“ мисли благајник, кад за вечером и после вечере заређале здравице, као да |
ом Бечу...{S} Мени је, да Бог ме, охол, кад ми је све туђе у њему.</p> <p>– Па сте се непрестан |
се и састанем с тобом...· Да јој кажем, кад се вратимо из Карловаца са свечаности!</p> <p>– Ја |
сватова! – пришану му с пуним уверењем, кад уграбила прилику. </p> <p>– Не верујем, – одговори |
у учитељевим речима.</p> <p>– Ја волим, кад се он с чиком пусти у разговор, – опет ће она – он |
ије и он код кола.{S} Знаш, да стрепим, кад се игра то коло!{S} Дете, као дете, мота се с друго |
овеза Јован на разговор свој с Бранком, кад их остави млади тржа. – Просто, мени се мој позив н |
набожачким, тим револуционарним именом, кад га је Бог и Христос примио у своју општину од крште |
о се и не би, јадница, осетила сретном, кад се напатила код свог несретника мужа као права патн |
и амо.{S} Сам пресветли господин жупан, кад је требало бирати жупанијске преставнике, изволели |
је овамо дошао.</p> <p>– Па таки је он, кад што науми.{S} Код њега важи само „или–или“ вели Јов |
рећа је по Србина сељака то, што се он, кад једном пропадне, тешко подиже, јер, канда, и не мис |
неколико кабанус–цигара, – које ће он, кад год би пушио, пресећи на полак.{S} Половину ће оста |
пада на ум, да прислушкују сваки шушањ, кад се заталаса гдегод у шушњарку или у бразди, нити да |
а цело, као што се већи у себи повукао, кад се састао с Јованом и учитељем, те видео, како, <pb |
и ћете признати, да омладина има право, кад се уверите, да није онако страшна, као што вама изг |
а у рачуну?</p> <p>Даринци чисто криво, кад се Бранко опрости те оде с Јованом.{S} Од мах осети |
разним неудаћама, кад има своје гнездо, кад има макар само један кутак свој, за који сме рећи: |
ањкала и запиткивала, где је ноћас био, кад се украо из друштва, док неје признао, да је бар пр |
вала Богу, добар знак, да се раскравио, кад, ето, хоће да се шали.)</p> <p>А благајнику се разв |
оду, немој мислити, да би он то примио, кад би <pb n="91" /> му се теоретски о томе предиковало |
нет са својим мислима, чисто се збунио, кад је погледао.</p> <p>– Ми вас чекамо на ручак, – вел |
ти.{S} У мислима тима неје ни примерио, кад је лептир одлетео.{S} Неје га више ни тражио.{S} Он |
а Бог ме да се то све онда расправљало, кад деца несу ту.{S} Деца, да како, не морају свашта чу |
и.{S} Мислиш ти, да би му ишта помогло, кад бих, ваљда, удесио јавна предавања, па им поповао, |
мати гине за њом.</p> <p>Давно је било, кад „се одбила“ из куће својега оца, покојнога Пере Гој |
боји, да би му, сачувај Боже, ускисло, кад би га и чешће доносио; него што редовно по један од |
ечерас доћи под њен прозор, као обично, кад је онако срдит отишао прексиноћ од ње, а од то доба |
p>– Да Бог ме, да вам мора бити смешно, кад ви не налазите у Бранку друге идеје него то, – прим |
нка, а застиди се, – Не стоји вам лепо, кад ласкате,... ни мало лепо.{S} Криво ми чините, кад м |
схвати, ипак осећа, да је лепо и добро, кад сене само толико радује том Јелена и Даринка, Бранк |
Даринка, тек да из учтивости рекне што, кад већ Јелена не прихваћа.</p> <p>У планини, знате, мо |
ковица, на прилику, видела кроз прозор, кад су прошла кола.{S} Ал како неје познала никога на к |
руги пут родила, па дошла на бољи свет, кад је брат поп Стева позва, да му буде у кући домаћица |
рактични (и какога још све зову) живот, кад се тако склапа брак, тај темељ свему животу и порет |
иче, да овде вечерамо! – кличе Дабижић, кад Кнежевић испева песму. – Дивна идеја! ·</p> <pb n=" |
ј пао прам косе, па се њим игра ветрић, кад потрчи.</p> <pb n="38" /> <p>Бранко проговори нешто |
p> <p>– Шта је теби – пита друга другу, кад се поздравиле и пољубиле.</p> <p>Јелена не зна, шта |
е десило тог дана какво крштење, знају, кад им треба донети дете, да га поп Стева уведе у свето |
је неколико пута питала и брацу и сеју, кад ће, за Бога, већ једаред то почети?{S} Али Јован се |
лану.{S} Но је поли румен до иза ушију, кад примети, како се сви окренули њози.</p> <p>Бележник |
, а натуцао би је на главу преко ушију, кад је ветар или зима, па мора гологлав да сахрањује, д |
ачи; само што зазвечи ланац на огрљаку, кад се коњ који мухне, па тргне, да преухитри зловољног |
е ти је ујна, – приметиће Јован Бранку, кад се једном у гунгули одвојише од осталих.</p> <p>– К |
, Даринка.{S} Познао се с њом у недељу, кад су изашли из цркве:{S} Познао се поред Јована.</p> |
“, јер је и јавила Кати по њену Јовану, кад ономад беше у вароши код ње, јавила јој, да јој се |
тење.</p> <p>Као да сунце Даринци сину, кад угледа Јелену, како жури њој.{S} Дакле, већ је ту в |
направила, што је позајмљивала детету, кад јој је што требало за ручни рад, што га је Јелена р |
то, што наши родитељи не спремају децу, кад их шаљу у школу, за раднике него за господу, а и не |
ојима је пречешњејши даривао њену децу, кад је долазио којему на крштење.</p> <p>Па с тога су Б |
ширити или бар повисити, ујо ту сеницу, кад сте тако радо у њој?</p> <p>За мене је, синко, добр |
н, што је био ономад с Јованом код њих, кад су путовали од озгоре у Брајковац, уме тако да прип |
ити зајази продеранога грла својега.{S} Кад неста блага, неста пријатеља, па неста и њега.{S} К |
е; ал она ће начинити од ње којешта.{S} Кад је јесенас дошао Кнежевић за учитеља, то није било |
ља и осећање да сам способан за рад.{S} Кад год сам код куће, све ме више жеља вуче мирном сеос |
креће, њен глас се већ по мало чује.{S} Кад не иде више с омладинским скупштинама, добро; наћи |
ом, па је не можеш довикати с улице.{S} Кад опет оде по воду, као да је себи по смрт отишла.{S} |
е ради, као годи ти и други и трећи.{S} Кад кажем, да бих био на селу учитељ народу, то стоји: |
да сам независан, потпуно независан.{S} Кад буде време, даћу се бирати за посланика, било у Кар |
неколико дана још неку стару књигу.{S} Кад стресао с ње прашину и отворио је, а то „<title>Жив |
ланаца земље и према томе и опрему.{S} Кад видиш, како народ лако прима моду, немој мислити, д |
е огњиште, на своју породичну срећу.{S} Кад је човек срећан, мили му се посао, којега се подухв |
S} Понда је изашла на улицу, да види, – кад ће поп Стеван проћи и вратити се на вечерње.{S} Но |
н економ, примети Бранко више у шали, – кад већ знаш и за зубачу и за филоксеру.</p> <p>– Шала |
не знам,... по свој прилици...</p> <p>– Кад ја већ не ћу бити на Брајковачкој светковини, немој |
Пак?</p> <p>– Па добила кошар.</p> <p>– Кад је то било?</p> <p>– Синоћ.{S} За то је гост брже и |
а да описује, шта јој је „та девојчура“ кад рекла, како пере судове, шта је кад полупала, и так |
о да је био већ и заборавио на ујака; а кад га се и сетио, неје имао повода, да се загрева љуба |
S} Па тако сад и немамо никакве...{S} А кад човек и оде у Карловце, ако и посети своју сестру, |
се тужи матери, да је боли глава.{S} А кад пошла на певање, па је мати хтеде да задржи због гл |
е то доба, њој срце све јаче куца.{S} А кад већ дође, и да седне на свој прозор, несташни ђавол |
све има нешто да разговара с њом.{S} А кад је у друштву, заборави, шта је хтео, али осећа, да |
и њену пажњу на штогот обрати.</p> <p>А кад хладовина разгалила и госпођи Нати тромост с веђа и |
рила за пловидбу и кују котву, која има кад тад да их овде или онде заквачи на пучини будућега |
ку од толике љубазности.</p> <p>– Е, па кад си већ навалио...{S} Хајд, видећемо се, ваљда, још, |
него што си се ти родио.</p> <p>– Е, па кад онда несте умели наћи праву идеју Бранкову, сад би |
, пропали трговци „пали“ на бирташе, па кад ни ту нису могли прокопсати, или и прескочивши тај |
шти, а ти, учо, издири за народност, па кад ти треба дати хлеба, „даће бог!“</p> <p>Јеша зинуо |
А Даринка стала, па не зна, шта ће; па кад Бранко отишао, а она ми меће моју руку на своје гру |
ру, а капља га обори под земљу...{S} Па кад госпођи Нати дође срцу <pb n="17" /> тешко, не жали |
једно не помишља и на то девојче.{S} Па кад неје уз њу, све би да јој је што ближе, све има неш |
војом првом женом живео у љубави.{S} Па кад му умре његова мила супруга Анастасија, кажу, да је |
идиш, не бих то никада могао бити.{S}Па кад то не могу, а видим шта други раде, не могу ни ја б |
/p> <p>Чак и Јован умуче.</p> <p>А Јеша кад немаде с ким да политизира, и сам паре, да је најпа |
јуност или младеж, па добро било.{S} Од кад дође та омладина, не знаш, каква је вера.</p> <p>– |
рчета! – нашали се писар. – Били?{S} Од кад се ја окљувам, па...</p> <p>– За тебе би штета било |
<p>Јелена једва промуцава: </p> <p>– Од кад вас чекам.</p> <p>– Душо, зар још „ви?</p> <p>Јелен |
ици младића још на по пута.</p> <p>– Од кад ми овде ходамо а вас нема!</p> <p>Јован, Бранко и у |
Шта је?{S} Шта је, за бога?</p> <p>– Од кад ја вребам арамију!{S} И једва ми се подеси згодна п |
рена вера у поштење с болом врисне: „Од кад те, мајко, нисам видео, ја јоште добра нисам видео! |
ра“ кад рекла, како пере судове, шта је кад полупала, и тако даље.{S} Почела је од ономад, а, д |
у, о врту, о живини и тако што, чему је кад време.{S} Али госпођа Јелисавете нема од неко доба, |
исиуму</title>"...{S} Тек ако ће јој се кад тад поткрасти из груди уздах, а нит зна за што, нит |
жаром“, па не даде два пут рећи.{S} Те кад отпратише кући и „чичу“, начеоника, нађоше, да је с |
смрт?{S} Шта ће „након нас останути“, и кад нам се „тело тек под земљицу вргне“, а некмо ли да |
и.{S} Нова се омладина организује.{S} И кад се појави, појавиће се од мах организована.{S} То н |
у Карловце.{S} Јутрос је поранио.{S} И кад је видео жагор и необичан живот по Карловачким улиц |
ба, па је спавала као мало дете.{S} Али кад се пробудила, па се сетила синоћњег разговора свог |
одећи се за учитељевом виолином.{S} Али кад бележниковица закрешта, не мога да одушевљено не пр |
чке и Баната у виноградарску радњу, или кад се у октобру искупљају ода свију страна ђаци, – кад |
вачким улицама, које несу тако живе, ни кад с пролећа или у јесен нагрну раденици из целе Бачке |
епосредно обрати на Бранка:– Јеси ли ти кад о томе помишљао?</p> <p>– Моја будућност биће ми са |
, прави више буке него Дунав.{S} Па тек кад полети бујицом!{S} Е, па видиш, омладина ти је као |
ка глава даде видити.{S} Па јави се тек кад год мајсторици, да се знате.{S} Кажи јој, нека отво |
у боцама.{S} Господа га иначе пију тек кад оду у Руму, у Ириг, у Митровицу, или и даље куд у в |
мислите.{S} Разговарајте, штогод, барем кад сте са мном.{S} Ја умем разговарати, ако не уме Дар |
почне још у ђачким скамијама, па таман кад је „дорастао до копља и до коња“, он забоде копље у |
И ја бих рекао, – дода бележник. – Него кад велиш, да је сам Варнава у манастиру, како би било |
варате, кад се састанете?</p> <p>– Како кад.</p> <p>– Водите туђу бригу.</p> <p>– То раде беспо |
е из среза и суда којима се и тако мало кад који Брајковчанин обрадује, баш кад дођу, иначе из |
.</p> <p>– Па, он највише ћути.{S} Само кад се препире о чему с чиком, онда видим, да уме и виш |
Браца баш сад устао.</p> <p>– Е, добро кад је устао.{S} Да му бар кажем с Богом!</p> <p>– Ви о |
је још нема.{S} Свако се то одмори, бар кад недеља дође, а мени ти се не зна ни благдан и свагд |
b n="86" /> <p>Приметиће Јован **Бранку кад већ беху на путу кроз шуму манастирску. ~</p> <p>– |
ало кад који Брајковчанин обрадује, баш кад дођу, иначе из бољег света слабо ко усрећи Брајкова |
и мало међу свет.{S} И онако слабо имаш кад посла са себи равнима... </p> <p>Вараш се, мој Бран |
<p>Како се обрадовао тој књизи!{S} Још кад је ишао у прве гимназијске разреде, мати би, кад св |
Јеша воли да „политизира“, особито још кад наиђе на паметна човека. </p> <p>За што?{S} Мој гос |
S} То је име добила отуд, што је писар (кад се први пут опио у њој, а то је било прво вече, как |
ћају кући и певају: </p> <quote> <p>„<l>Кад је Бранко умир’о</l></p> <l>Србадију заклињ’о:</l> |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад је Даринка то вече села у одар, да легне поред Зорк |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад је Јован дошао кући, пође и Ната и Катица, да спава |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад се Јелена вратила од Даринке кући, дочекала је мати |
м Стазом, његовом Анастасијом...</p> <p>Кад би отишао овда онда послом у Карловце, или би поход |
а је пао у њу гром с ведра неба.</p> <p>Кад се Јован вратио, отпративши свога друга до првога м |
ођа Ката, тек што познаде госте.</p> <p>Кад је дошла к себи, сети се, да притрчи гостинским кол |
стали толико, – одговори Бранко.</p> <p>Кад приступио девојкама, лице му се зажари.{S} Погледа |
што у Брајковцу кажу, „избаци“:</p> <p>Кад је тај Дарвин измислио, и да је човек постао од мај |
ођа Ната, гладећи свог мацана: </p> <p>„Кад ми одемо у планину, на ком ћемо оставити нашег Марк |
н разлога имала, да наведе против тога, када је госпођа Ната била најпре код ње, а противних ра |
призвао к себи!{S} Призвао га тек сада, када је, тако рећи, већ на прагу, да буде свој човек, а |
своје увређено љубоморно срце.{S} Онда, када је она мислила, да је се он више и не сећа, он се |
е: „Отишао је!“ А ова, бог ме, ни онда, када би Јелена то и споменула, не би смела запитати: „З |
<p>Па и госпођа Ната и госпођа Рашићка, када су једна другој правиле „физите“ несу могле а да с |
довикнути: „Нови Саде у заман ти хвала, када теби Карловци су глава!“</p> <p>Треба ли ређати св |
</p> <p>Ох Боже! – заплакала се Јелена, када је чула, како хладнокрвно затвара учитељ за собом |
, од неко доба, тајному мишљењу, доста, када што покреће Брајковачки учитељ.</p> <p>Посркале су |
се иде у Карловце.</p> <p>Сачувај Боже, када би Милан опет сада помислио, да је она, Јелена, на |
а му данас не пада на умни да се смеје, када благајник поче урлати разне гласове, поводећи се з |
пођа Рашићка нашла за добро, да извије, када је дошла, да врати „физиту“ Славнићки, ако је опет |
своју сеју, како су се обадве препале, када су из ненада ту натрчале на Бранка.</p> <p>Јух, ка |
ода,... </p> <p>Па када и тога нестане, када утрну спомени и на то, остаће нешто, због чега ће |
лачи, па мисли, узео би ко за наметање, када би чешће одлазио мећу нове познанике.</p> <p> Књиг |
е матери још пре једнога сахата и јаче, када га је по једном дечку звала нешто у дућан, јер чек |
шом и телом лептир, – рекла му је мати, када га испраћала у туђ свет, у даљину, да у највишим ш |
ом хоће само да оживи свечаним начином, када се тим најбезазленији осећај народни исмева, то је |
one unit="subSection" /> <p>Освану дан, када је ваљало отпочети и Брајковачкој омладини, да се |
м.</p> <p>Како се обрадовао био Бранко, када је пре недељу дана у Бечу на једаред добио од свог |
шта.</p> <p>– Ни да он, баш у овај пар, када ми о њему говоримо, виси на прозору попине Јелене? |
} Оно јесте, да му не би било први пут, када би се сада састао с госпођом Катом и с госпођицом |
>Деца расла две године напоредо у добу, када душа највећма пријања; па готово прирасле једна за |
и још већ мада јој обрати пажњу на њу, када дође...</p> <p>Пење се Бранко на степенице у сабор |
к темељ српској књижевности у исти мах, када је Милош на другом крају српства, а у суседству из |
, нежних љубавника и био први певач.{S} Када је на уметничком мору, вели он, лађа богиње Талије |
обру искупљају ода свију страна ђаци, – када је то видео, још већи немир уђе у њега.{S} Хтео би |
мену ниједна ни беле.</p> <p>Само Зорка када дођоше до онога џбуна иза врта, где се оно први пу |
.. сад ћу ја одмах...</p> <p>Неје имала када ни да доврши, што је у радости хтела рећи, већ нај |
сабори, Банство, војвода,... </p> <p>Па када и тога нестане, када утрну спомени и на то, остаће |
е, доста да спомене и мртвих и живих, и када се збије у самоћу, а камо не ће, кад их овако више |
кој свачијим костима под земљом!{S} Али када се тим пљује на свету успомену, коју народ с најве |
заплака. – ни песма начеоникова.{S} Тек када га начеоник гурну на оно: „Устај, Србине!“ – трже |
, бар не озбиљно; ако га се, може бити, кадгод случајно и сетио био!</p> <p>Мора бити кадгод не |
и вечерас да чита.{S} Али, као обично, кадгод је, било телесно било душевно, уморан, вечерас т |
ако и сви у селу, и старији и млађи.{S} Кадгод је у Игњатовој кући било каква већа посла, било |
, како је тај умео ринтати и радити.{S} Кадгод бејах код куће, водио би ме собом на сваки посао |
о очемерио вечерас, па је мрзовољан.{S} Кадгод пије младо пиво, а њему се нешто стужи.{S} Онда |
егове најмилије мисли.{S} Тек ако ће га кадгод завести мисао за којом новином у пчеларству и во |
ем свету...{S} Хм!{S} Мора бити од њега кадгод нешто!{S} Две јаке, до душе, за вратом не ће има |
ишта; можда, али – тешко!</p> <p>Ако је кадгод каквих виших жељан имао, заситио се црвеним поја |
никад не хтео оцу причати.{S} А што је кадгод научио <pb n="90" /> из разговора њена са братом |
случајно и сетио био!</p> <p>Мора бити кадгод нешто од њега...{S} Допада ми се, што је при себ |
ка неје поп Стеван помишљао, да ће бити кадгод и проводаџија, па, ето, под старост дотерао и до |
чини будућега живота.{S} И нанесе ли им кадгод струја бродове на супротивне стране, па им се та |
дневник.{S} Можда је мислио, да се и он кадгод баци у који српски пчеларски лист каквим дописом |
чаности, какве до сада једва да је било кадгод у нас.</p> <p>– А, знате ли, ко је на то наговор |
на политичких новина, што их је попа по кадгод од дуга времена, бог ме, и читао.{S} По канабету |
ом.{S} Нуз то и зазираше од њега, да му кадгод не пребаци, па још, можда, пред госпођом Рашићко |
{S} А што овај или онај овому или оному кадгод учини какву услугу, то је још увек она идеална н |
има још времена.{S} А Даринка опет нема каде.{S} Него је ипак по неки пут исправи и опомене, гд |
о што по то удам ма за кога.{S} Има она каде и чекати.{S} Али као велим, он је твој, па биће и |
ици у Брајковцу.{S} Ако би се то уздање кадкод и уздрмало сувишним каквим захтевањем од стране |
м бележник у Руми „код орла“. „У мало“, каже, „не угњави руски медвед талијанског мајмуна, да с |
ранку и из Бранка.{S} А и покојни тата, каже, тако је све нешто спомињао и Бошњака и Србијанца |
и Дубровчанина и ове и оне; па је увек, каже, говорио, да је то једно и треба да буде једно.</p |
исам ни знала, да је то баш њен син.{S} Каже Стајић.{S} А мени и не пада на ум који Стајић.{S} |
демо!- вели, па, – Хајдемо!.... идем, – каже, – да видим моју Кату.{S} Давно је – каже, – нисам |
же, – да видим моју Кату.{S} Давно је – каже, – нисам видела, па сам је се зажелила.</p> <p>Она |
друштва и пред њим био толико дрзак, да каже, како је „вечита штета за уметност, што госпођица |
остива, вели бележниковици, а дошао, да каже: „Добројтро!“</p> <p>Бележниковица га задржала на |
ема сумње, да је Ната сад и то хтела да каже и да би то рекла, да није ту – „дете“, Даринка, а |
ку прилику:{S} Али и она не зна, шта да каже. </p> <p>Неколико обичних речи, и растадоше се... |
тренутак озбиљан.{S} Но не зна, шта да каже.</p> <p>А Рашићка се, што би рекао Брајковачки пис |
опа. </p> <p>– А Јелена не сме ништа да каже, већ саже главу, па стаде гутати, као да јој нешто |
је њено, све је то слободно и, што она каже, „божије па наше“.</p> <p>– Па шта тебе гони, да, |
неје могла, а да не ухвати прилику, па каже, како јој је мило, о, Бог зна, како, што је њена Ј |
има пало опоре речи.{S} По Брајковцу се каже: „Куд госпођа Јеца оком, поп Стева скоком“</p> <p> |
>Зорка треба да иде по девојку.{S} Мати каже, биће да је у колу, па нек је тамо потражи.{S} А З |
њој тај свет може говорити.{S} Она, што каже и сама, ринта и ради у поп-Стевиној кући као црв.{ |
, удеси за прост народ.{S} Хоће – да му каже, ко је био Бранко Радичевић, шта он вреди за наш н |
да нагађа.{S} Па баш за то треба да му каже, како мати хоће, мати хоће а не она, да се иде у К |
е.{S} Гледа у њега, а не зна, шта да му каже.</p> <p>– У Карловце</p> <p>– Да, к матери. </p> < |
ац одговара, па не знаде, шта сад да му каже, већ окрену на друго:</p> <p>Хајд заједно до куће, |
, ако ничега другога ради, то бар да му каже, шта мати жели, и да она то чини само по материној |
тних гусала, тамо,... ох, тамо, да њему каже, како јој је сад одлануло, како ће „све још бити к |
ају већ да помишљају и на зетове.{S} Ја кажем, Стефане родитељи...{S} Да Бог ме, ти си јој, рећ |
ди, као годи ти и други и трећи.{S} Кад кажем, да бих био на селу учитељ народу, то стоји: јер |
, – одговори онај. – Него искрено да ти кажем, волим, и што сам био ту.</p> <p>– Жао ми је, да |
не знам оно.</p> <p>- Разуми ме, што ти кажем.{S} Ствар још није готова, – теши поп Стеван и њу |
им, да се и састанем с тобом...· Да јој кажем, кад се вратимо из Карловаца са свечаности!</p> < |
S} Треба сви да га учимо!{S} Ја то увек кажем, а то ћу и сам урадити: треба више учених људи да |
ранко прсну у смех.</p> <p>– Ја то увек кажем: ви терате политику.{S} То је наперено против нас |
p>– Е, добро кад је устао.{S} Да му бар кажем с Богом!</p> <p>– Ви одлазите?</p> <p>– Овај час. |
ца и пребија по селима.{S} Ја то и опет кажем.{S} Оно јест да и у вароши може бити опет само уч |
имо, да код матере одседнемо.{S} Ја баш кажем ујаку, да ћемо код ње одсести.{S} А Јелена се рад |
} Не ћеш тек отићи горе, а да и нама не кажеш с Богом? </p> <p>Беше то за Бранка растанак, да ј |
, – опет ће Ната Кати, – а ти мени и не кажеш, где су ти деца?</p> <p>– Јован је отишао у виног |
адина све изумевате неке идеје.{S} Ама, кажи ми, молим те...{S} Е, знам, да Бог ме!{S} И то је |
тек кад год мајсторици, да се знате.{S} Кажи јој, нека отвори почешће собе онако пред вече, кад |
ера.</p> <p>– То ти је једно и исто.{S} Кажи младости јуност или омладина, младост је младост; |
војче љупко, па му привуче себи руку. – Кажи ми штогод лепо, као што ти умеш.</p> <p>– Он је од |
му умре његова мила супруга Анастасија, кажу, да је поп Стева говорио, како никад не ће ни наћи |
м.{S} У последње време гонио је Игњата, кажу, да се да бирати чак у Загреб...{S} А игуман, док |
ах, упрљао си образ свој.{S} Лептир је, кажу, нестално створење.{S} Али научи се од њега, да са |
е таке жене.{S} Па се у жалости својој, кажу, био и заверио, да не ће никад довести у своју кућ |
и учени архимандрит Јован Рајић, кому, кажу, петнаест пута нудише владичанску митру и он је пе |
пали ветар и сунце преко поља, те да не кажу сељани. „Каква ми је то варошкиња?{S} Знаш, тамо ј |
Не би ништа.{S} Засуци рукаве, па, што кажу, у се и...{S} И госпођа Ката одби толике општинске |
а.{S} Има род рођени, па неје тако, што кажу, искрен кући, као што је баба Давина Јаковљевићима |
у кућу, или што је и она као у опће што кажу за женскиње, у конзаквенцијама својих премиса увек |
тчињенога, било да тек, што у Брајковцу кажу, „избаци“:</p> <p>Кад је тај Дарвин измислио, и да |
е све бојим, удариће га какав напит.{S} Казала сам му, до душе, и сама, да потражи Мацу, па да |
и. </p> <p>– Јесте ли чули, шта сам вам казала?{S} Ја нисам за вас „госпођица“ Јелена, – понови |
вас, немојте смести с ума, што сам вам казала.</p> <p>– Не водите бриге! – удари и Криста и сл |
од, можда би пришио био и златну јаку“, казало се у неком листу, оглашујући његову смрт изненад |
жалосни ти стихови, како су непоетично казане ту мисли; само му мило, што види, да народ зна з |
вних пустоловина по Темеринском друму и Казанџијској улици, па се човек „дочепао лепа друштва“, |
ћам у себи за то воље, па мир!</p> <p>– Казао сам ти, што ја о томе мислим.{S} Испит, понда рад |
номије, то не било је; па казао: да, па казао: не.{S} Само чино, само по чину!{S} Па паки и пак |
; то било автономије, то не било је; па казао: да, па казао: не.{S} Само чино, само по чину!{S} |
ковца.{S} Него добро, те то неје никоме казао, јер би морао јавно и повући реч на траг.{S} А по |
ка.</p> <p>Та „дивна идеја“, као што би казао Јеша Дабижић, пала је прво у памет Јовану Јаковље |
ве слике, па мисли, ала је научно нешто казао.{S} Нико не одговори ништа..</p> <p>Данас је ту и |
ш само пре, него што пођеш, како, ћу ти казати, да поздравиш Кристу, нека што чешће посети кућу |
ети своју сестру, мислиш, да сме то њој казати?{S} Боже сачувај!..{S} Сад се попа нешто кошка и |
тегли на канабету.{S} Остави неки тумач казненога поступка, што га читао, на страну, па погледа |
врху, од којих свака носи други број и казује место, где треба да се окупе чланови ове или оне |
остом скакавицом или резом.{S} Ја се не кајем, неје ме ни близу памети, да се кајем, или да се |
е кајем, неје ме ни близу памети, да се кајем, или да се тужим на Беч.{S} Али ипак ме срце вуче |
се немо гушио овчијим сиром поливеним с кајмаком, на који му се сад тек и већи апетит отворио, |
а јој необично замириса.</p> <p>– Мама, какав је ово цвет?</p> <p>– Мајчина душица, рано.</p> < |
рви мах, јер је Немац већ дошао онакав, какав Србин постане тек, кад се од њега поучи.{S} Ал ко |
ни несу тако рђави, као што се чини!{S} Какав си ти, онаки ти се чини цео свет...{S} Сиромах по |
кроз коло, па се све бојим, удариће га какав напит.{S} Казала сам му, до душе, и сама, да потр |
/> на земљу као стрела, те ухвати можда какав плен, што га вреба...{S} Преко пута претрчи тркун |
уда изгледа.{S} Ако случајно прође туда какав гимназијалац, па је поздрави, стискивајућ књиге с |
ти човек“, па „какав си ти то ујак“, па какав ти је то, сестрић“...{S} Дошао гладан, да се исхр |
би се од мене могао истесати, ако и не какав практичан ма и мали Лоренцо Штајн или Некер, а он |
е знаш, где ти је муж; а Бог зна, кад и какав ти може од куд искрснути на једаред из ненада.{S} |
купи за новчић свирајку од шећера, или какав цигару за два новчића, да недељом бар господски п |
у стану и ишла у „лер“; како је не знам какав рачун направила, што је позајмљивала детету, кад |
р, а оно ипак бар ваљан економ пре него какав префриган параграфлија. </p> <p>– Падају л ти те |
ловио гдегод зека, или лис, или јазавац какав, можда би и жртвовали за њихову љубав какво тане. |
огаја, неколико прекора и пребацивања. „Какав си ти човек“, па „какав си ти то ујак“, па какав |
и пребацивања. „Какав си ти човек“, па „какав си ти то ујак“, па какав ти је то, сестрић“...{S} |
Имала сам прилике две године, да видим, каква је.{S} Отворена ми се свиди.{S} Шта нас је пута н |
>Размахнуо се поп Стеван, па заборавио, каква му је задаћа задата за вечерас.{S} Вук длаку мења |
о.{S} Од кад дође та омладина, не знаш, каква је вера.</p> <p>– То ти је једно и исто.{S} Кажи |
!{S} Треба вама Стратимировић и Бах.{S} Каква слободна штампа?{S} Грдити своје старешине, исмев |
. па да јој се момак веша на прозор?{S} Каква је она мати, кад то гледи својим очима?{S} Зар не |
у гунгули одвојише од осталих.</p> <p>– Каква ујна?</p> <p>– Па госпођа Рашићка.</p> <p>– Збиља |
Нигде на лицу трага сумора, нигде знака каква немирна санка.{S} Ако снива, снива за цело о свој |
озором пиљио као маче у жижак, да ли ће каква вилинска рука отворити капак на прозору, на оном |
пред девојкама или у крчми..{S} Прође и каква друга Катина из детињства, прија-ова или сека-она |
х земних остатака, па је не занимаше ни каква велика беседа у вароши, радовала се Даринка као м |
е.{S} Не ће се, ваљда, показати не знам каква.</p> <p>Јелена претрну. </p> <p>Учитељ се на њу т |
ађи.{S} Кадгод је у Игњатовој кући било каква већа посла, било да му дођу гости, било да се кољ |
унце преко поља, те да не кажу сељани. „Каква ми је то варошкиња?{S} Знаш, тамо је Јелена...{S} |
преко тезге, како је појурио, да види, какве су то даме, што им се шлајери тако лепршају за њи |
ведоком једне опште народне свечаности, какве до сада једва да је било кадгод у нас.</p> <p>– А |
азуме њих.{S} Ужасна аномалија код нас, какве, ваљда, нигде више у свету нема.{S} Наша интелиге |
се он још једнако срди на њу.</p> <p>А какве ужасне муке трпљаше у тај мах бедни њен Милан!{S} |
виолину, те до неко доба изводио из ње какве мелодије.</p> <p>Јелена би се занела за њима, те |
ли ту бити дисциплине? </p> <p>– Још те какве!{S} Сви знамо, шта нам ваља чинити и како се влад |
вај чека, да му се јави, има ли тај дан какве дужности, то јест, да ли је та донела дете те и т |
, што јој највећма годе онако и онакве, какви јој ваљда брује и у души... </p> <p>Пред цветном |
после тога с братом мрази?!{S} Ко зна, каквим је блатом каљала име његово и његове матере, да |
ла, па чистим српским народним језиком, каквим нико још пре њега, а попут једре и здраве народн |
се то уздање кадкод и уздрмало сувишним каквим захтевањем од стране његових претпостављених у о |
адгод баци у који српски пчеларски лист каквим дописом из својега уљишта; можда, али – тешко!</ |
ожда, али – тешко!</p> <p>Ако је кадгод каквих виших жељан имао, заситио се црвеним појасом, ко |
ту још много више кућевна васпитања.{S} Какво је то васпитање, кад мати сама, тако рећи, довлач |
Он зна само за матер своју и више ни за какво добро. </p> <p>– Да, и опет велим, – узе опет Јов |
абица и кума, ако би се десило тог дана какво крштење, знају, кад им треба донети дете, да га п |
в, можда би и жртвовали за њихову љубав какво тане.{S} А овако избацили неколико метака у лист |
нутра!“</p> <p>– Да приредимо и ми овде какво село у ту цел!{S} Предложи учитељ.{S} Стајић скоч |
е, с киме речи да проговори, да не дође какво дете, те не купи за новчић свирајку од шећера, ил |
о у улози каквог Дона Цезара од Базана, каквог шпањолског гранда у сред Севиље, па завија по св |
. </p> <p>Али писар се замислио у улози каквог Дона Цезара од Базана, каквог шпањолског гранда |
наче јако упада у очи празноћа и неред, каквога воле млади нежењени. </p> <p>Мушкарци понудише |
јулија 1883., приредивши му светковину, каквом знађаше у најсветлијим данима своје прошлости уд |
и и грлице јатомице залепећу крилима за каквом савуљагом, па се витлају око ње, а она их завара |
опотом и зврком од кола.{S} Застане над каквом рупом, учлови се, као бојаги, код своје је, па ј |
него јој тек уз пут сврће као познанику каквом.</p> <p>И срце му гракну од неке милине, кад пом |
неје имао повода, да се загрева љубављу каквом према њему.{S} Поп Стеван, опет, ако се и привол |
не разабирају, је ли им син способан за какву душевну акцију.</p> <p>– Цео свет иде за тим, да |
два пут.{S} Тамо мора бити сад као пред какву буну.</p> <p>– А с ким ћемо ми у недељу?{S} Уплет |
ј или онај овому или оному кадгод учини какву услугу, то је још увек она идеална несебична млад |
му се, на архијерејској служби придику какву исплести; а неје ни у Брајковцу, од како је дошао |
ерити, како је испала на прилику берба, како пазар, колико је шљива за ракију натресла, и тако |
слу.</p> <p>А Бечлија Јован га уверава, како је то хец. „<foreign xml:lang="de">Freund</foreign |
питомији према њој, ако и не примећава, како је то необично брзо дошло.</p> <p>Док је учитељ до |
места!</p> <p>Млади трговац се окљува, како би и он прешао у разговор с Бранком и Даринком, да |
{S} Сећам се добро покојнога оца свога, како је тај умео ринтати и радити.{S} Кадгод бејах код |
пропустити.</p> <p>Писар мотри свакога, како пева, као човек, који хоће све да разумева; па је |
тило по прилично већ иње; гладни гледа, како куља дим на врата.{S} Око сенице, чује, зуји и бру |
и стекли ни колајнице зеленога Нимрода, како се слабо трзали и утргли око лова.{S} Да им се уз |
сматра све око себе.</p> <p>Мала Зорка, како стала у један угао, као да се закопала.{S} Само да |
е дуго тако потрајало, па и заборавила, како јој немило било, што су пошли из вароши пре беседе |
е, шта јој је „та девојчура“ кад рекла, како пере судове, шта је кад полупала, и тако даље.{S} |
е! – заплакала се Јелена, када је чула, како хладнокрвно затвара учитељ за собом врата на школс |
и Брајковачкој омладини, да се спрема, како ће у свом скромном селу прославити спомен великога |
акуће поред њих.{S} Па слуша као жедна, како њих две приповедају о школи, о игрању, о беседама, |
што је госпођа– Натина.{S} Па, Бог зна, како јој је, мило што је у Даринци стекла тако ваљану, |
па каже, како јој је мило, о, Бог зна, како, што је њена Јелена тако сретна била, па била у ст |
тако искрену другарицу,... о, Бог зна, како јој је мило!</p> <p>Наравно, да и госпођа Ната, а |
озбиљан,... „фини младић“...{S} Не зна, како ће пред поп-Стевом и својом кћерком да га се нахва |
Признати се мора: ево дванаест година, како се њих двоје састало, па никад неје међу њима пало |
до душе, мисли, ту је брат, Јован, па, како он хоће.{S} Не ће се, ваљда, показати не знам какв |
код мене.{S} Фини младић!</p> <p>– Па, како се то ујак сад продобрио?</p> <p>– Шта мислиш?{S} |
атериној жељи. </p> <p>Од онога вечера, како је оно учитељ отишао онако нагло и срдит с њена пр |
>Госпођа Ката да пукне у себи од смеха, како се премудра Рашићка преварила у рачуну.{S} А треба |
S} Хоће да се све то танко зна и прича, како је, на прилику, госпођа Рашићка обрлатила поп-Стев |
учи; а дела њихова биће вазда на углед, како ваља љубити свој род и своју веру.</p> <p>Него Бра |
времена!{S} Куд вам се жури? </p> <p>Е, како ти само!{S} А не знаш, да нема још много до недеље |
година до сад не запита ни самога себе, како је том дечку?{S} Па за чију љубави сада“.{S} Кукав |
бригеша.{S} Чисто не да гледати у себе, како је сјајан.{S} Округао као похођанска погача, нарас |
и тржа мало се неје сломио преко тезге, како је појурио, да види, какве су то даме, што им се ш |
а и пред њим био толико дрзак, да каже, како је „вечита штета за уметност, што госпођица Јелена |
могла, а да не ухвати прилику, па каже, како јој је мило, о, Бог зна, како, што је њена Јелена |
гађа.{S} Па баш за то треба да му каже, како мати хоће, мати хоће а не она, да се иде у Карловц |
усала, тамо,... ох, тамо, да њему каже, како јој је сад одлануло, како ће „све још бити као што |
пада њему ни на ум, да примети, то је, како од неко доба не може ни о чему да мисли, а да у је |
розором; али, рекао би, још већма чује, како јој јако и нагло бије рођено срце.{S} Но ипак осет |
Само види, како учитељ одмиче, и чује, како оштро корача... </p> <p>Иза рогља се помоли неколи |
лада.{S} Једва што се овда онда зачује, како крикне од врућине орао на какову бресту у крај дру |
п-Стеве, и код матере, госпође Рашићке, како би јој допустили, да и она пева на Брајковачком се |
ајчина душица, рано.</p> <p>– Гле, гле, како лепо мирише!{S}Јух, ала лепо мирише!{S} Па зашто с |
оспођа Јеца све овако одскаче од земље, како се једи.{S} Јуф, јуф, свиснуће.{S} Хоће, да! – вел |
а.{S} То јој је најмилије за све време, како устане, па док не легне.{S} Овим часима радује се |
ши пива, његова најмилија тема, о томе, како и за што наш народ пропада; Јеша воли да „политизи |
де.{S} Како је чуо још синоћ од Јелене, како су тамо гошће дошле, као да осети, да су му сад у |
еје могла да пропусти, а да не спомене, како неки виче на њу, да је божем она отуђила поп-Стеву |
оштен човек треба најпре да се побрине, како ће издржавати породицу своју.</p> <p>– Не мислиш, |
оштен човек треба најпре да се побрине, како ће издржавати своју породицу.“ И толико се занео, |
и дан рекао, сећаш ли <pb n="87" /> се, како отровне мијазме почињу да трују наш политички вазд |
.{S} И сад, ето, седе и разговарају се, како ће што боље да удесе село, што га спремају.</p> <p |
пут опио у њој, а то је било прво вече, како се скрасио у Брајковцу) декламовао ону познату пес |
прстићем.{S} Бранка прође нешто скроз, како му се допаде у тај мах девојче.</p> <p>– Што ћутит |
Брајковца у Карловце.{S} Замишља себи, како ће на том путу угледати из далека читав караван ко |
ека реверенда, – ваљда, прва поп-Стеви, како се запопио; стара свештеничка капа, коју је попа н |
згодну прилику, те доказала поп-Стеви, како не треба да вређа Александра због његових омладинс |
зима на ум, како су жалосни ти стихови, како су непоетично казане ту мисли; само му мило, што в |
никакве дисциплине, нема странке: ради, како ко хоће, а живи још од свог старог народњачког сал |
ј тишини.{S} Нема одзива.{S} Само види, како учитељ одмиче, и чује, како оштро корача... </p> < |
нико не осврће ни главе!{S} Он се чуди, како да то више власти не забране.{S} А као да се тврдо |
/p> <p>Јован баш пије каву, па се тужи, како ну не прија.{S} Да му је хладан батак с киселим кр |
{S} И сад језа цело хтела да се потужи, како Криста скоро свако боговетно вече изађе пред кућу, |
лађи сан.</p> <p> А по Брајковцу Бруји, како су господа ноћас правила „бал“ по селу.</p> <pb n= |
неје могла Јелена, а да се не похвали, како јој ипак мио Брајковац, јер је до пре млади учитељ |
а. – Нисмо се честито ни поразговарали, како си ту.</p> <p>То је истина.{S} А ко је томе крив?{ |
ар и други певачи већ су се договорили, како ће после певања на пиво „Код разбијене канте“.{S} |
му гракну од неке милине, кад помисли, како ће му се добра душа опет обрадовати, кад јој сутра |
е собом на сваки посао и говорио би ми, како се шта ради.{S} Па сад се дивим мојој матери.{S} В |
уз њих... унели се, па доказују Јелени, како митроносни песник омладине свога доба, Лукијан Муш |
свети водицу, или да у берби стражари, како беру берачице.{S} Ту је мала тестера за навртање и |
– говори Јован Бранку, – зуцнуо матери, како би било, да останем код куће, па да прихватим екон |
у у плач.</p> <p>– Мати ми увек говори, како треба да сам пријатна с њим и искрена.{S} Ја и не |
тео све признати, морао би приповедати, како је наслоњен на ону багрему пред њеним прозором пиљ |
е сто ђавола вире!“</p> <p>– Јух, мати, како можеш тако што рећи, – примети Јелена с негодовање |
латке према њој; па јој дале омирисати, како се и њих не тиче, шта свет говори; оне живе, дакак |
е поли румен до иза ушију, кад примети, како се сви окренули њози.</p> <p>Бележниковичину оку н |
евић и опет не пропусти, да не примети, како би му врло жао било, да Јелена не запева с њима, ј |
ко је и Даринка узрујана, ипак примети, како је Јелена бледа па уздрхтала.</p> <p>– Шта је теби |
> </quote> <p>Стајић застаде.{S} Осети, како га нешто чисто скроз прође, па му пројури кроз сву |
мога одолети његову погледу.{S} Осети, како јој у очи сухну неки плам; а на зеници јој затрепт |
епта очима. </p> <p>Бранко и сам осети, како је оштро то рекао, па не ће ни да му погледи у очи |
ости те оде с Јованом.{S} Од мах осети, како јој се учини Брајковац нешто празан.{S} Сви су, до |
еван и њу и себе. – Све ће то још бити, како треба да буде.{S} Нисам тек могао момку одмах с не |
е ми на питања моја тек овлаш поверити, како је испала на прилику берба, како пазар, колико је |
да не би сестрић његов могао приметити, како се он спремао кому на дочек, да му се „омладинац“ |
свршили, који једва да умемо и слутити, како се води туђа брига, једва да и назиремо, шта је то |
сву снагу своје речитости, доказујући, како је она способна, да усрећи човека, да буде вредна |
рици.{S} А још од зимус говори Даринци, како морају, Бог да, на лето ићи теци у</p> <p>Брајкова |
ех.{S} Чак и бележник мало се не угуши, како се засмејао.</p> <p>– Слатки уја, добри поп Стева, |
Она, да Бог ме, не може никуд.{S} Знам, како је.{S} Не да се кућа оставити ма на ким.{S}Ту је ж |
е заживело; хватао би се крај с крајем, како се отац побринуо за своју породицу, а како би овак |
ако се знам, па хвала Богу!{S} А видим, како пролазе ти, који вичу:{S} Слобода,... народно прав |
еће моју руку на своје груди, да видим, како јој страшно лупа срце.{S} А срце јој лупа, Боже, л |
млада пријатеља највише светују о том, како да се и Брајковац и Брајковчани покажу том прилико |
ша ту народну песму.{S} Не узима на ум, како су жалосни ти стихови, како су непоетично казане т |
у њена масла.{S} А момак ваљани вредан, како само може бити.{S} Рекла бих, не мирише више ни уч |
Карловце и нашао стан за Тинку згодан, како ће моћи и по неколико ђака држати на стану.{S} А Т |
о је попа Стева био задовољан и сретан, како му сестра привређује, толико је уздисао и био неср |
на своју судбину, како је он несрећан, како га нико не воли на свету, како га је изневерила, а |
удесио јавна предавања, па им поповао, како ради немачки или енглески сељак или овај или онај |
а сврне к свом другу.{S} Сам неје знао, како да се с њом опрости.{S} Осећа, да не би могао бити |
ки смо ти ми свуда. , баш сам радознао, како ће и то у Карловцима испасти.{S} Чисто не могу да |
састао с Јованом и учитељем, те видео, како, <pb n="44" /> особито овај последњи одушевљено ра |
за Јелку, шта је све поп Стева говорио, како се ломио, шта је Бранко одговорио, како је у очи и |
стасија, кажу, да је поп Стева говорио, како никад не ће ни наћи више таке жене.{S} Па се у жал |
како се ломио, шта је Бранко одговорио, како је у очи исмејао и ујака и Рашићку, и. т. д. </p> |
сам господар у кући, па ће бити онако, како ја хоћу.{S} Да, ја сам господар у општини, па... ( |
да њему каже, како јој је сад одлануло, како ће „све још бити као што треба“.{S} Но или што јој |
ни заспати после тога!{S} Да зна само, како јој је синоћно певање његово прионило за душу!</p> |
, где се радост и слутња слива у једно, како још никад неје осетила била; али тако пријатно, та |
и.“</p> <p>Од то доба пази писар добро, како ће изводити своје теорије и стављати ипотезе. </p> |
расположен био. – Три године је скоро, како несам био у нашим крајевима, непрестано сам се теп |
.{S} А време му је, да помишља и на то, како би добро било, да доведе домаћицу у своју кућу.{S} |
дим и ринтам у овој кући...{S} Па, ето, како ми се мука моја награђује.{S} Коме за љубав; Могла |
обе, хоће да и Брајковац изађе на глас, како не треба.{S} Памтиш, како се то некад живило.{S} Б |
м, па гледи већ по толики и толики пут, како је воћка понела.{S} На њено питање, лагано окрену |
ме је.{S} Није лепо, што ме толико већ, како смо заједно, ниси водио к њој.</p> <p>Поп-Стевина |
, брује му и зује у глави још од синоћ, како му је „његова“ напунила некаквим разговором, па ју |
м, не мога, а да не подсети своју сеју, како су се обадве препале, када су из ненада ту натрчал |
дборници лете на све стране и наређују, како ће се програм што свечаније извести.{S} Од паропло |
да неје могла, а да не ошине и Даринку, како је ћуталица, али подла и подмукла. „Испод мире сто |
дошла к себи.{S} Већ се говори по селу, како жали, што је дотле дошло.{S} Та она, бојаги, није |
ојој постељи, па гунђа и прети учитељу, како ће га то скупо стати, што му квари сан.</p> <p>А г |
сунце Даринци сину, кад угледа Јелену, како жури њој.{S} Дакле, већ је ту време, да се иде на |
грке сузе, раптајући на своју судбину, како је он несрећан, како га нико не воли на свету, как |
д велиш, да је сам Варнава у манастиру, како би било да пред вече банемо тамо?</p> <p>Како се д |
<p>И сад узеде да оговара госпођу Нату, како се дала наплатити од поп-Стеве, кад је њена Јелена |
вредно, да и себице увери госпођу Нату, како је поуздана.</p> <p>А та слатка госпођа Натина јес |
есрећан, како га нико не воли на свету, како га је изневерила, ах! – и она... она, за коју би.. |
вратио у село, брујало је по Брајковцу, како је госпођа Јеца довела била поп-Стевина сестрића у |
доле, те и они удесили збор.</p> <p>Ох, како је дивно, слушајући их бар по издаље, пристао тај |
нада ту натрчале на Бранка.</p> <p>Јух, како сам се ја онда поплашила! – вели Зорчица. – А Дари |
Да Бог ме, ти си јој, рећи, као и отац, како си је примио од мене место њена оца.{S} Ја не могу |
.{S} Доћи ћеш само пре, него што пођеш, како, ћу ти казати, да поздравиш Кристу, нека што чешће |
... не разумеш ме...{S} Нећеш да чујеш, како ја судим...{S} Знаш, ја...{S} Најбоље ће бити, да |
ље и према томе и опрему.{S} Кад видиш, како народ лако прима моду, немој мислити, да би он то |
аглио у уској сеници свој да баш видиш, како куља плав дим на врата. </p> <p>Намештај у тој соб |
зађе на глас, како не треба.{S} Памтиш, како се то некад живило.{S} Боже, да устану стари, па д |
ге и историју Срба, Бугара и Хрвата,... како та два књижевна великана старије наше књижевности |
у вароши код ње у стану и ишла у „лер“; како је не знам какав рачун направила, што је позајмљив |
?{S} Зар идеш?{S} Па тако из ненада!{S} Како ћеш?</p> <p>– Пешке.</p> <p>– Баш добро.{S} Отпрат |
прилику, запита.</p> <p>– Помоз Бог!{S} Како си, сека Като?</p> <p>– Хвала Богу!{S} Како ти?</p |
тка у један глас.</p> <p>– Гле мене!{S} Како бих смела?– дода још ова друга, што нађе за вредно |
те нам га пазити.“</p> <p>„Гле мене!{S} Како не бих јако!“ на то би мајсторица... </p> <milesto |
си, сека Като?</p> <p>– Хвала Богу!{S} Како ти?</p> <p>– Да рекнем, здрава сам до божје воље.{ |
купујемо и растурујемо књиге, да...{S} Како ко проговори, зине на учитеља и свештеника.{S} Гос |
них очију, весела безбрижна изгледа.{S} Како је Бранко неје приметио ни осетио, све док се није |
се непрестано опет бавили о књигама.{S} Како сте дошли, чика... ваш ујак а и мати не могу доста |
га јутрос нешто одговори, те не оде.{S} Како је чуо још синоћ од Јелене, како су тамо гошће дош |
ила, кад је дошла у братовљеву кућу.{S} Како се и не би, јадница, осетила сретном, кад се напат |
Јелена с негодовањем.</p> <p>– Шта?{S} Како могу рећи?{S} А заборавила си... </p> <p>Јелена се |
разговарате, кад се састанете?</p> <p>– Како кад.</p> <p>– Водите туђу бригу.</p> <p>– То раде |
..{S} Има места је ли, Катице?</p> <p>– Како не би било?{S} Гле секе! – одвикује она из кухиње. |
о се отац побринуо за своју породицу, а како би овака два самохрана женска грла, мати и кћи, го |
прављало, кад деца несу ту.{S} Деца, да како, не морају свашта чути...</p> <p>Сви су мислили, с |
нема оца!“ – И опет несу пропустиле, да како, ни Ката ни Ната, да пусте <pb n="25" /> коју сузу |
н себи изабрао, не пријања, баш Бог зна како, маџун и скоруп!...{S} Па... најпосле, шта су стек |
пустити зета у кућу, као и њен отац, па како Бог да.{S} Тек док је ње живе, не пушта узда из ру |
лије, – глумци, апостоли народни!{S} Па како <pb n="74" /> стојимо у томе?{S} Жалосно!{S} Да се |
рата!{S} Сад се нешто продобрила.{S} Па како је дошао Тинкин син, и још пре него што ће доћи, н |
ред Даринке. </p> <pb n="47" /> <p>– Па како вам ми знамо помоћи? – пита Даринка, па искрено ок |
ао што је баба Давина Јаковљевићима, од како је...</p> <p>Па и госпоштина се Брајковачка узбуни |
ори, што је само једаред био код ње, од како је дошао од горе.{S} Он се опет извињава, да још н |
е.</p> <p>– Понда?</p> <p>– Ја тако, од како се знам, па хвала Богу!{S} А видим, како пролазе т |
ити, да ја завирим у њену економију, од како је пало слеме на њено теме.{S} Једва ће ми на пита |
е уза њ, а само што је завирио у њу, од како се повукао у попин врт.</p> <p>– Стојим на располо |
кву исплести; а неје ни у Брајковцу, од како је дошао ту за свећеника.</p> <p>Бранку дуго време |
година?!{S} Учим ја то и говорим.{S} Од како је Брајковца и *Брајковчана, нису имали таке школе |
ле, шта је то Српство и родољубље, а од како се зна, исповеда се <pb n="62" /> за члана српске |
добро знаш, као једна кућа.{S} Него од како се уселише амо неке стране особе, хоће да и Брајко |
ипак по неки пут исправи и опомене, где како треба.{S} Но за то Зорка мора да трчка за њом из с |
о зида.{S} Па чак се и њих двоје тргоше како попина Јелена врисну.{S} А коларевој сестри оте се |
ића у кућу, да му наметне своју кћер, и како је сам поп Стева проводаџисао свом сестрићу.</p> < |
ту завиди.{S} Сваки то може, што хоће и како хоће, а он мора на своју катедру, или умрети!...{S |
ве!{S} Сви знамо, шта нам ваља чинити и како се владати, не треба нам команде.</p> <p>- Чујеш.{ |
н одборник играју баш жандара, а остали како који.{S} Писар се наслонио на лактове, па кибицује |
, вели, несноснијег посла, него гледати како наш бележник игра жандара!{S} Па ипак увек седи и |
кроз прозор, кад су прошла кола.{S} Ал како неје познала никога на колима, послала Ђуку пандур |
увеличала симпатије народне.{S} Но било како му драго, Бранко Радичевић сјаће за вечита времена |
као да нешто тражи.{S} До подне је још како тако и прошло; него после подне се отегло као цео |
јуша!</p> <p>Попа се све тресе гојазан,:како се смеје.{S} Видиш га само, клима главом, и развук |
да му је све ново.</p> <pb n="33" /> <p>Како сам нисам дошао на ту мисао?... </p> <p>Овај момак |
ћки, што су те варошкиње дошле! </p> <p>Како је блажено трла руке, кад јој пало на памет, да до |
то нестрпељивија, то одлучнија. </p> <p>Како да се састане с њим?{S} Хоће ли он вечерас доћи по |
и с тим списат и издат</title>."</p> <p>Како се обрадовао тој књизи!{S} Још кад је ишао у прве |
ом својом и српским одушевљењем.</p> <p>Како се обрадовао био Бранко, када је пре недељу дана у |
ето ићи теци у</p> <p>Брајковац.</p> <p>Како онда још не беше ни спомена о преносу Бранкових по |
и било да пред вече банемо тамо?</p> <p>Како се дознало за узрок Бранкова изненаднога одласка, |
зачује, како крикне од врућине орао на какову бресту у крај друма, само што по каткад зафрчу к |
тако гадан тај јавни, тај практични (и какога још све зову) живот, кад се тако склапа брак, та |
не негује у лонцима, а негују којекакве кактусе и белагоније и друго још којешта, што није ни л |
се још славе, наћи ће се у „Карловачкој калдрми равној“, у разглашеном Карловачком шилеру и „<f |
pb n="46" /> <p>А мали Владимир натукао калпак на главу, припасао ђорду о бедро, што му донела |
.{S} То је наперено против нас попова и калуђера.{S} Е, не уме ти се омладина маћи, док се о на |
е очеше.{S} И тај наш **Бранко је грдио калуђере.{S} За то је он наш идеал.</p> <p>– Јесте ли в |
а на одмет, па ни једнога,... само не у калуђере!..{S} Шта мислиш, Тинка; да даш Александра у К |
енија Димитрија Обрадовића нареченога у калуђерству Доситеја: њим и с тим списат и издат</title |
еш. </p> <p>Јеша Дабижић се сетио свога калфовања у Новом Саду и својих љубавних пустоловина по |
ед кућу, па се ту нађе с неким ковачким калфом, па је не можеш довикати с улице.{S} Кад опет од |
том мрази?!{S} Ко зна, каквим је блатом каљала име његово и његове матере, да замаже очи слабом |
ироким. </p> <p>Сунце прижегло, мислиш, камен се усијао.{S} Коњи касају, а не могу да се обране |
уше.{S} Као да се све, штогод дише, под камен завукло или се у земљу урило, тек зар да нађе хла |
жењем на станицу Дунавску у Карловцима, камо лађом имају приспети Бечки одборници са последњим |
чуна о раду наших људи, треба да знамо, камо смерају, али...</p> <p>– Али да ћутимо, ваљда, па |
, срце моје; да Бог ме, па не познајеш, камо што смера. </p> <p>Девојка ућута.</p> <p>Бранко ка |
друго још којешта, што није ни лепо, а камо ли му мирис?</p> <p>– Свет мало пита, шта што вред |
их и живих, и када се збије у самоћу, а камо не ће, кад их овако више, па једна другу подсећа.{ |
груди уздах, а нит зна за што, нит зна камо.{S} Као да је нека слутња или жеља,... шта ли, увл |
n="77" /> <p>Писар сад већ нема куд ни камо.{S} Те док се други збунили, кличући још: „Живила! |
а Триву кочијаша, те га овај не опомене камџијом, да гледа пут преда се.</p> <p>Госпођа Ната др |
здао и подланчио, те је шиба троструком камџијом и заиграва пред искупљеним својим вршњацима.{S |
роје панталоне, да изгледа, бајаги, као канабе, и да пречасни не би дерао чакшире о голу даску. |
би дерао чакшире о голу даску.{S} Пред канабетом на сред собице омањи сто.{S} У зидовима на св |
} Време је!</p> <p>Јован се протегли на канабету.{S} Остави неки тумач казненога поступка, што |
од дуга времена, бог ме, и читао.{S} По канабету у истом нереду неколико непотпуних примерака К |
ва, колико му треба, па је површан, те, канда не схваћа озбиљно конкуренцију у раду, јер су међ |
то не могу да верујем...</p> <p> „— Ти, канда, не идеш из Брајковца задовољан?</p> <pb n="86" / |
кад једном пропадне, тешко подиже, јер, канда, и не мисли више, да буде економно слободан; те, |
јаги, попа.</p> <p>– Хвала ти, боже!{S} Канда нема више дана него кобасица! . „Видиш, овај орах |
Али које Јованово разлагање, а највише канда Бранкова реч - израдише своје.{S} И поп-Стевина Ј |
о филоксера винову лозу.</p> <p>– Ти би канда још могао бити ваљан економ, примети Бранко више |
оскочи са столице. </p> <p>– Добили смо канда негде гостију!</p> <p>Понда се узврпољи, док не н |
е, и мед за божићну чесницу и зејтин за кандило, што ће да припали пред свог свеца...{S} То је |
Клин с клином, па ено га код разбијене канте, где пресмаче ракију с хлебом.</p> <p>Писар се ос |
ио том приликом у друштву код разбијене канте, мало не пуче од смеха.</p> <p>Општински благајни |
и гости из Маркове крчме „Код разбијене канте“ извијају под прозорима попине Јелене!“</p> <p>Да |
едели су у засебној соби „Код разбијене канте“ у Марковој крчми и прекраћивали дуго недељно вре |
" /> <p>У Марковој крчми „код разбијене канте“ рашћеретали се гости, па и не мисле кући; него д |
ће после певања на пиво „Код разбијене канте“.{S} Тако у Брајковцу зову Маркову крчму, бојаги, |
ламује песму о браца– Анти и разбијеној канти.{S} Дакле жива скаче изнад нуле, то јест, бележни |
екламовао ону о браца-Анти и разбијеној канти на велико уживање бележниково, (а чак је и благај |
сара, да им декламује „оно о разбијеној канти“.</p> <p>Кнежевић беше озбиљно схватио своју дужн |
војом вештом декламацијом „о разбијеној канти“, и бележник га протежира за писара.{S} До сада ј |
кухиње.{S} Маца вриснула, па испустила канту из руку, а баш је беше узела, да долије у лонац у |
е свога ујака.</p> <p>Та „дивна идеја“, као што би казао Јеша Дабижић, пала је прво у памет Јов |
.{S} А он опет зазире и од „омладинца“, као да <pb n="71" /> меће на коцку не знам шта.{S} Стал |
у је баш био и одвратан, што је „таки“, као што о њему суђаше „материјалиста“.{S} Али га изнена |
а по свом срцу, по свом „вишем позиву“, као да је он сам ту, па сам својој Дулчинеји слади сана |
</p> <p>Писар мотри свакога, како пева, као човек, који хоће све да разумева; па је мотрио и Је |
оспо...?! – замисли се чисто поп Стева, као да му је страно то име; понда се сети. „Јогуница!“ |
ве копрене, која тако јогунасто скрива, као змија ноге, тако неумољиво таји, што би сваки тако |
лико је од вароши до самога Стражилова, као да нико не хаје за жарко јулијско сунце, што је при |
/p> <p>Благајник укрљешти очима у њега, као да се увери, да ли се овај шали ил’ озбиља бенета.< |
та? </p> <p>– Бележниковица га погледа, као да му не верује.{S} Вели:{S} Зна део комшилук, само |
а што вртарскога што пчеларскога оруђа, као ножице за скидање гусеница, нож за подрезивање кошн |
а селу учитељ народу, то стоји: јер ја, као интелигентан човек, знаћу и умећу боље удесити свој |
пођа Јеца Рашићка.{S} Удовица попадија, као што је била, шта је знала паметније, него што је ур |
ћицу у своју кућу.{S} Па то је прилика, као и мало да се боље позна. </p> <p>Попина Јелена...{S |
шити, господине Бранко, – рече Даринка, као да јој жао, ако је збиља тако, па га чисто теши. – |
та што је најглавније, уз старину Вука, као ђенијалног скупљача народних умотворина, и ученога |
своје усне.</p> <p>Дрхће Јеленина рука, као да је тресе тролетница.</p> <p>– Јелице, – шапће уч |
њих... </p> <p>Ката Јаковљевићка села, као обично недељом и свецем после подне, кад посвршава |
а сваку кап млека, којим га је одојила, као и под онога, који јој сваку сузу, што је негда над |
ка хаљина, што је као швигарица носила, као да се упила у обле јој удове.{S} Запурила се у лицу |
<p>Па је ли чудо, ако се Тинка осетила, као да се други пут родила, па дошла на бољи свет, кад |
погледом пролете по друштву око стола, као да се, збиља, осведочи, да је баш она та „ружа“.</p |
д свег нашег толико хваљеног родољубља, као што ни Ромуловим потомцима не поможе ни Јустинијано |
!{S} Па остати на селу неколико недеља, као што намерава госпођа Ната, то је, као што опет ропт |
(Ја не ћу да пребацујем штипендистима, као што је то у нас мода, што бојаги „не раде за народ“ |
аринка је врсна усрећити тек, као жена, као мати.{S} Дође му и ујакова реч на памет; „Ваљда не |
кад се уверите, да није онако страшна, као што вама изгледа, кад се захука.</p> <p>– Да Богме, |
ге у Брајковцу зову, сама.{S} Седи, па, као што то бива, кад је човек сам, развеле јој се мисли |
лижњима!“ рекао би и опет покојни Ђура, као што је један пут и рекао од прилике тако нешто. </p |
нас. </p> <p>Е, па тако седи сека Ката, као што је друге у Брајковцу зову, сама.{S} Седи, па, к |
ођа Ната и сад, па купи све гдегод шта, као да неће на пут него, сачувај Боже, на онај свет,</p |
бележниковица приметила то, па намешта, као бајаги, шишке на челу, те испод руке погледа у њега |
ученога ђака Вукова, уз Ђуру Даничића, као научног обрађивача тог бесцен—блага, удари први у с |
и одбор, који је пратио Бранка од Беча, као и целу светковину у забуну.{S} Тако Бранко преноћи |
ка с поља мед, ал изнутра јед, сам јед, као да не слути на добро.</p> <p>– Да, да, треба да иде |
Јест, до душе, у род ће се, и то у род, као у своју рођену кућу.{S}Али на село!{S} Па остати на |
тетичари и осуђују неке његове стихове, као да су пука проза и крпарија, тек без њега ко зна би |
, заситио се црвеним појасом, којим је, као ревностан пастир душепопечитељ Богом повереног му с |
кога поп-Стевана Радојчића загрмело је, као да је пао у њу гром с ведра неба.</p> <p>Кад се Јов |
, као што намерава госпођа Ната, то је, као што опет ропта њена кћерка, госпођица</p> <p>Даринк |
ао мати чедо своје у меке чисте повоје, као мати која једнаком љубављу милује свако своје дете, |
аринке.</p> <p>Састале се и поздравиле, као да се бог зна колико дуго несу виделе, или као да с |
и *Брајковчана, нису имали таке школе, као сад.{S} Треба да имаш на уму, да сам ја месни школс |
оћ од Јелене, како су тамо гошће дошле, као да осети, да су му сад у оној кући врата затворена. |
че сироте удовице.{S} Ти си, да Бог ме, као и удовица, кад немаш мужа...{S} Александре, хоћеш л |
аринка већма стискује уз Јеленино раме, као да би да се скрије.</p> <p>– Несмо ми забадава изос |
– уверава га она.{S} Хтеде он да рекне, као тек да одмахне: „Па добро!“ Но се трже.</p> <p>– Хв |
{S} Али Јован се одсмеје и одговара се, као да има још времена.{S} А Даринка опет нема каде.{S} |
, а она даље.{S} Ускубури, устумара се, као незван у небрану грожђу, док збиља не нађе и своју |
S} Застане над каквом рупом, учлови се, као бојаги, код своје је, па је није ни бриге.{S} А чим |
прочитам...{S} Је л браца, – окрену се, као чигра, у заштиту Јовану, – још имам сутра, па преко |
крунаше и сребрњаче, све нове новцате, као да су онај час испод чекића, којима је пречешњејши |
стрепим, кад се игра то коло!{S} Дете, као дете, мота се с другом децом око момака и девојака, |
је обрекао, да ће тако ући у Карловце, као да ће доћи, „да бирају војводу“. </p> <p>Матер је с |
чером и после вечере заређале здравице, као да му је до сад све тек као шала изгледало.{S} Проч |
p>– Боже мој, секо. – рећи ће, до душе, као и до сад, Ката Нати, – зар то мора бити?</p> <p>– Н |
S} И људи... па ни они несу тако рђави, као што се чини!{S} Какав си ти, онаки ти се чини цео с |
че кроје панталоне, да изгледа, бајаги, као канабе, и да пречасни не би дерао чакшире о голу да |
раза!..{S} Ја што учим, учим себе ради, као годи ти и други и трећи.{S} Кад кажем, да бих био н |
омна али, као снег, бела црквица лебди, као преставник доброга духа, над сеоцем на полеђини јед |
мисао?... </p> <p>Овај момак није таки, као што сам ја... </p> <p>Хтеде рећи; ...мислио о њему! |
узео Бранко и вечерас да чита.{S} Али, као обично, кадгод је, било телесно било душевно, умора |
ним плетеним димњацима.{S} Скромна али, као снег, бела црквица лебди, као преставник доброга ду |
/p> <p>Свечана тишина завлада на обали, као да занемеше оне тисуће грла искупљенога народа.</p> |
е као поток: а ово, што су сад наумили, као бујица.{S} После бујице биће поток опет поток, али |
нам исто тако потребни ваљани учитељи, као и у вароши, ако не још и потребнији.{S} Ето, он је |
у латинску школу.{S} Ја ћу бити, мати, као год и уја.</p> <p>Тинка се заплака, па стиште сина |
каже, већ саже главу, па стаде гутати, као да јој нешто засело у грлу.</p> <p>Бранко као да не |
поп Стеван на мах разгали, па примети, као да би да заглади своју отоичашњу реч, примети благо |
p> <p>– Хоћемо ли се ми моћи поутешити, као Бранко, при помисли на смрт?{S} Шта ће „након нас о |
.{S} Зорка се приљубила уз њу, па ћути, као да не сме да проговори.</p> <p>– Ово понесите као с |
итељи...{S} Да Бог ме, ти си јој, рећи, као и отац, како си је примио од мене место њена оца.{S |
арко је јунак, који зна и рећи и утећи, као и на страшну месту постојати, па не жали, ето, ни к |
а Пештанској станици, место да преноћи, као што требаше, у Новосадској саборној цркви.</p> <pb |
ла, па била у стану у тако доброј кући, као што је госпођа– Натина.{S} Па, Бог зна, како јој је |
и, па неје тако, што кажу, искрен кући, као што је баба Давина Јаковљевићима, од како је...</p> |
шао цео дан неки немир, па иде по кући, као да нешто тражи.{S} До подне је још како тако и прош |
у запару, те се залеће с травке травци, као да им шапће, да не клону. </p> <p>Негде се скрила п |
предложио, да се „тако врсној певачици, као што је Јелена, поздрави ова красна и тиха ноћ песмо |
ате.</p> <p>– Збиља, обори девојче очи, као увређена.</p> <p>У Бранкову срцу узавре.{S} Поцрвен |
.</p> <p>Поред сенице се „нешто закрши, као да неко склања себи с пута ону лозу, што се обично |
о по често.{S} Но да је био таки гениј, као што га ви сад величате, то није никад показао.</p> |
ена; али Даринка је врсна усрећити тек, као жена, као мати.{S} Дође му и ујакова реч на памет; |
.. ето, то ти је! – затрча се бележник, као да реши ствар што пре. </p> <p>Јован сад тек не зна |
а све одобрава. </p> <p>У том начеоник, као да њих тројице тамо и нема, запева своју најмилију, |
м те, - поче поп Стева с киселим лицем, као да му је ко на жуљ стао, – немој и ти тим незнабожа |
н прославити се и постати популарнијим, као што су неки ради можда, или шта више, баш тога ради |
ћутимо, ваљда, па да им климамо главом, као оне лутке на гајтану у вурштлпратеру?!{S} И ти се з |
ђа бележниковица нежно продрмуса руком, као и нехотице, своје шишке на челу, па лаким погледом |
једре и здраве народне поезије, песмом, као најзгоднијим оруђем, прокрчи пута у књижевности наш |
/p> <p>Кнежевић се рукова и са Јеленом, као са старом познаницом.</p> <p>– Него још нешто! – до |
мисао понесе за Даринком.{S} Усамљеном, као што беше, даде му се широко поље, да их обадве, Јел |
и, стискивајућ књиге своје под пазухом, као да би их скрио, она седне за гласовир, те му мами с |
pb n="81" /> утицај, да се осети лаган, као да се на ново родио.{S} Опет му мио цео свет.{S} Та |
<p>Мала Зорка, како стала у један угао, као да се закопала.{S} Само да јој не би ко рекао, да т |
даље...</p> <p>Дотле је Трива извукао, као добар кочијаш, коњима уши, па их омутком сена из ко |
и да се подао Јеци, он би му одговорио, као што толико пута вели; </p> <p>– Ја сам господар у м |
о село било на раскршћу, где се играло, као обично недељом, коло.{S} Село мало, а тако отмени г |
у, рад које се било то друштво састало, као и на то, даа је у кући већ било речи и о томе, да ћ |
Не, не! – кличе девојче и опет весело, као обично, па га опет ухвати. – Не срдим се!</p> <p>Бр |
еч на траг.{S} А повукао би је за цело, као што се већи у себи повукао, кад се састао с Јованом |
Хм, Хм! – продера благајник кроз грло, као да хоће да га прочачка. </p> <p>Госпођа бележникови |
укала рукаве, па чисто на њој и уредно, као што само може бити.{S} Иде, а спушта рукаве на голе |
да исто толико правично или неправично, као и они, који се не хвале, да „раде за народ“.{S} Све |
ивуче себи руку. – Кажи ми штогод лепо, као што ти умеш.</p> <p>– Он је од неко доба врло заћут |
џаковима вуку Јуди, те дају буд за што, као да има слепога миша под прагом, или их медом залаже |
pb n="38" /> <p>Бранко проговори нешто, као бојаги, да се поздрави с њом.{S} И он, до душе, веш |
рушкој Гори, за којом је толико чезнуо, као за својом колевком, осетио се туђ, самохран. „Тама |
згуби.{S} Или би провирила кроз прозор, као да некога од некуда изгледа.{S} Ако случајно прође |
Хоће ли он вечерас доћи под њен прозор, као обично, кад је онако срдит отишао прексиноћ од ње, |
>– Немој ти ту мени! – одговориће опет, као и до сад, Ната Кати.– Знам ја, шта је дечија радост |
то све још бити као што треба“,то јест, као што она, по свом рачуну, жели.{S} Отрчала је к Јако |
њижевности, ту је Вук Караџић први пут, као ђак још, упозорен од Мушицкога на онај велики посао |
и несу некакав Мушицки и некакав Рајић, као што је Јелена мало час била рекла, него људи, којих |
ради, бар да сад не мора лупати главу, као да му је све ново.</p> <pb n="33" /> <p>Како сам ни |
икати с улице.{S} Кад опет оде по воду, као да је себи по смрт отишла.{S} Враг би је знао, шта |
и уништава као зубача племениту биљку, као филоксера винову лозу.</p> <p>– Ти би канда још мог |
осталога поп Стева. – Знам, да сам му, као млађи ђачић, више пута доносио у ћупи вина, а код њ |
а, да му сестрић бар лепо мисли о њему, као да се осећа нешто крив, што је и њега и матер му та |
поглед му несигуран склизну на страну, као да не сме да се задржи ни на једној ни на другој.</ |
ег разговора свог с Миланом на прозору, као да је нож прободе кроза сред срца, па јој се стиште |
ину темељу, или ће пустити зета у кућу, као и њен отац, па како Бог да.{S} Тек док је ње живе, |
си чуо, ти ћеш бити таки консервативац, као што га је Бог створио... као да те гледам.{S} Твоји |
Брајковачко друштво, и сама добро знаш, као једна кућа.{S} Него од како се уселише амо неке стр |
оје“ дете!{S} Јер видим, и ти је волиш, као да си је ти родио.</p> <p>– Јелена... наша Јелица ј |
ервативац, као што га је Бог створио... као да те гледам.{S} Твоји ђаци не ће смети пред тобом |
ваљда, ни пуних шеснаест, <pb n="52" /> као што је била,... па да јој се момак веша на прозор?{ |
, неограничена у идејама, <pb n="92" /> као да им још не да, да им се кристалишу појмови.{S} Ос |
„Никад друкче!..{S} Госпођа Рашићка!{S} Као да пркоси!“</p> <p>У исти мах му сину друга мисао, |
упа, да пробије груди.</p> <p>– Јух!{S} Као да си се уплашила? – примети Даринка.</p> <p>Јелена |
опираше до њега необичан лавеж паса.{S} Као да се сви пси у Брајковцу побунили противу месеца, |
иха, озбиљна, безазлена и разборита.{S} Као девојка можда ће се многоме пре допасти Јелена; али |
д српски из благодарности само гроб.{S} Као свећеника велике идеје пренесе га у храм, где му је |
у заветрину.</p> <p>Нигде живе душе.{S} Као да се све, штогод дише, под камен завукло или се у |
наравно, само сиромашан српски ђак.{S} Као такав, да Бог ме, неје могао оставити након себе ве |
је право, што Даринка оде с Јеленом.{S} Као да јој је сад крива нешто и она, па се боји, поквар |
дах, а нит зна за што, нит зна камо.{S} Као да је нека слутња или жеља,... шта ли, увлачи се та |
рајковца <pb n="103" /> и њену кћер.{S} Као вели, она јој је сина дочекала и гостила неко време |
речено, не трпи то ни за живу главу.{S} Као да ми ту седи!{S} Вели увек па се удари иза потиљка |
ке.</p> <p>Нова неприлика за Јелену.{S} Као да је данас заборавила и на Брајковачко певачко дру |
>То је истина.{S} А ко је томе крив?{S} Као да и један и други избегаваше интимнији разговор.{S |
а друго место, – одговори јој Бранко, а као да плива у задовољству.</p> <p>– Госпођа ваша мати |
како да то више власти не забране.{S} А као да се тврдо узда, да ће, ма у последњем тренутку, и |
неумење, па нас експлоатише и уништава као зубача племениту биљку, као филоксера винову лозу.< |
сли, неку бујност, па му се час разлива као милота, час га диже, да некуд зар полети...</p> <p> |
{S} Нашла себи сигуран кров, па га чува као свој рођени, – приметиће госпођа Ната. </p> <p>– И |
прошао онуда, кад је изгледала на њега као озебао сунце, те неје могла више ни заспати после т |
његова морала изаћи из куће брата свога као пребита сирота, да је и после тога с братом мрази?! |
ада за беседу!{S} А била већ и пре тога као ученица више девојачке школе на беседи сваке године |
идући кроз двориште, не може попа, а да као добар домаћин, овде онде не завири, ма само по стар |
игде интелигенција тако удаљи од народа као наша.{S} Нова се омладина креће, њен глас се већ по |
Даринка.{S} Чудновато!{S} Од њена суда као да највише стрепи.{S} Не за то, што би се бојао, да |
ад се напатила код свог несретника мужа као права патница. „Да ме је цео Срем клео, не бих наиш |
стисла у његовим грудима.{S} Тама нека као да хоће да му помрча светлост необичне љубави, што |
ка беседа у вароши, радовала се Даринка као мала, што ће да се вија са Зорком по планини и по в |
тој невољи своје сестре Тинке.{S} Тинка као да се на ново родила, кад је дошла у братовљеву кућ |
плачу тек око неко доба, па је спавала као мало дете.{S} Али кад се пробудила, па се сетила си |
ја му је увек у срећним часовима сијала као сунце, а у овакима му свакад била звезда, која му ј |
, опет Карловачки ђак, у својим песмама као нико ни пре ни после њега.</p> <p>Е, па спомену тог |
А историја ће да пева ил кука над њима као над старим Римљанима и другим пропалим народима, по |
би Бранку све јасно, пуче му пред очима као – понор... </p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
ранко Радичевић сјаће за вечита времена као трећа звезда уз Вука и Даничића на освитку нове нам |
мљи очишћено, па поливено, те хладовина као у планини, где не прижиже сунце.</p> <p>Поп Стева п |
а њему, момку, у кућу, или што је и она као у опће што кажу за женскиње, у конзаквенцијама свој |
дила, те свршила школу за учитељицу, па као учитељица дошла у Брајковац.</p> <p>Нов ред, нов на |
} Село мало, а тако отмени гости!{S} Па као да су целом селу дошли!</p> <p>Догађај је то за Бра |
јим кућерцима сакривена у зелена дрвета као у сиву маглу завијена.{S} Само са црквене куле, где |
а приповеда, а није прошао толико света као ви!{S} Па говорите макар о ономе, што сте отоич поч |
у кола, па се мота испод коњских копита као смет у заветрину.</p> <p>Нигде живе душе.{S} Као да |
е својега оца, покојнога Пере Гојковића као „бисер-грана“ те се привила уза својега војна, Дани |
руку, па скакуће поред њих.{S} Па слуша као жедна, како њих две приповедају о школи, о игрању, |
а доњем делу танких крилаца прелива сад као седеф сад као плавичаст пламичак.</p> <p>Ти си сад |
досад је била мед пред Бранком, али сад као да ће да се сва разлиже.{S} Чак му је одушевљено го |
Не реци два пут.{S} Тамо мора бити сад као пред какву буну.</p> <p>– А с ким ћемо ми у недељу? |
анких крилаца прелива сад као седеф сад као плавичаст пламичак.</p> <p>Ти си сад и душом и тело |
а потрча натраг.</p> <p>А Даринка стаде као укопана.{S} На њој лака плава хаљина, да се може сл |
у.{S} У сека– Катину децу већ сад гледе као у велику господу, па се поносе.{S} Наша деца!{S} Им |
не окаљано.{S} Твоја душа и срце сад је као онај прах на крилима у лептира, а образ ти је крило |
бујицом!{S} Е, па видиш, омладина ти је као поток: а ово, што су сад наумили, као бујица.{S} По |
ићка мора пући од једа.{S} Мисли, ко је као она, што има сина господина!{S} Још сад се оневидил |
гори, – последња кратка хаљина, што је као швигарица носила, као да се упила у обле јој удове. |
леда га, па не зна, да ли да се одсмеје као на шалу или да прими као истину.</p> <p>- Поп Стева |
нства, прихвативши позив омладине своје као сам песников аманет.</p> <p>Већ на неколико дана пр |
Куд сви Турци“... па савесно врши своје као бегеш. </p> <p>Јеша Дабижић се сетио свога калфовањ |
њега ко зна би ли од мах добили песнике као што су Змај, Ђура Јакшић, Владислав, Шапчанин, Лаза |
, па се вуче и чеше око мајсторице Јуле као да се и сам препоручи особитој њеној милошти.</p> < |
смотава и сели него Немац, те хајд даље као гусеница.{S} Србин је одмах створен као лептир, ник |
мо из школа изалазили као господа, а не као радници, увек ће нам кола ићи на еро.{S} То је само |
а чује Миланов глас и топи се од милине као масло на топлој прженици... </p> <milestone unit="s |
свезу њихову...{S} Данило Славнић умре као капетан у миру. „Да не је у њему срце куцало толико |
пушта глас где силније, где тише, да се као талас час дигне, час спусти.</p> <p>И благајник.</p |
} Он ће већ доћи, – рече Даринка, па се као трже и поцрвени, кад примети, да је споменила то им |
не миче.{S}А уза њ његова сестра, па се као снебива у тако господском кругу. </p> <p>Бранко узе |
бити као што треба.{S} Госпођа Јеца се као мало и поутеши, али... тек... тек...</p> <p> А Јеле |
ранко и само Бранко!{S} Успалили сте се као...</p> <p>Рашићка се насмеши:</p> <p>– Дух времена |
ће се за јуначко здравље, поздравиће се као добри пријатељи.{S} Па ако не узмогну опет напоредо |
сме да проговори.</p> <p>– Ово понесите као спомен са песникова гроба, – рече јој Стајић, па јо |
ош док је био међу њима онај душе чисте као крин који им је свима смео у брк рећи:{S} Ја тако х |
ури у походе, него јој тек уз пут сврће као познанику каквом.</p> <p>И срце му гракну од неке м |
љуто хоће да укори, а опет да изгледа и као очински савет...</p> <p>После вечере оде госпођа Ра |
ељима у школама у месту као свештеник и као природан старешина српске православне црквено– школ |
доведе Бранка кући, ако је то сматрао и као неки начин, да би свој стари грех према сестри и се |
носа, – проговори поп Стеван одлучно и као да некога љуто хоће да укори, а опет да изгледа и к |
није Зорка рашћеретала око њих, ишле би као осуђене.</p> <p>Јутрос сам, – говори Јован Бранку, |
зована омладина биће један као сви, сви као један.{S} То је наше зло од увек и било, што смо пу |
них манастира ни иних задужбина.{S} Али као ђе није народа свога сазидао му је храм у грудима н |
кога.{S} Има она каде и чекати.{S} Али као велим, он је твој, па биће и теби право. </p> <p>– |
отишао – рекла би Даринка. </p> <p>Али као да она не сме, ни да спомене: „Отишао је!“ А ова, б |
се бог зна колико дуго несу виделе, или као да су претуриле некакву страшну опасност преко глав |
.{S} Догод ми будемо из школа изалазили као господа, а не као радници, увек ће нам кола ићи на |
да се одсмеје као на шалу или да прими као истину.</p> <p>- Поп Стеван, Бог ме, не показује ни |
дебела орахова дрвета, те шуми и жубори као на некој водојажи, да се мало даље изгуби роморећи |
ти према свему, што је напредно, морати као народ банкротирати, т. ј. на једаред ће „друмови по |
p>– Но, па видиш, да ће то све још бити као што треба.{S} Госпођа Јеца се као мало и поутеши, а |
о речима поп-Стевиним, „то све још бити као што треба“,то јест, као што она, по свом рачуну, же |
је сад одлануло, како ће „све још бити као што треба“.{S} Но или што јој се чинило, да неје пр |
сама, ринта и ради у поп-Стевиној кући као црв.{S} А уме, да удеси, да то, што ради, она и ужи |
За то благајник ужива, што може да мечи као „Прави Рус вели за њега увек писар.</p> <p>Једаред |
ају у отворено море, у јаван живот свој као ђаци са самопоуздањем, које појачава само снагу и н |
е здравице, као да му је до сад све тек као шала изгледало.{S} Прочачка опет грло с неколико: „ |
/l> </quote> <pb n="75" /> <p>Благајник као да се замислио за својом чашом, па гасе не тиче ни |
Дулчинеји слади санак.</p> <p>Благајник као вели: „Куд сви Турци“... па савесно врши своје као |
„или–или“ вели Јован:</p> <p>– Са свим као и његова назови– ујна, – примети бележниковица са з |
човек с њим искрен.{S} Па ја га и волим као брата.{S} Ти си друго што.{S} Боже мој, за што си н |
еш госпоштина, збиља, свезана с народом као мало где, па... </p> <p>– Фраза!..{S} Ја што учим, |
воћњаке под закуп, живео је с том кућом као род.{S} Госпођа Ката и данас чува крунаше и сребрња |
пришану Јеша Јовану. </p> <p>Али Јован као да не слуша, јер се нагао већ преко стола с чашом у |
} Нова организована омладина биће један као сви, сви као један.{S} То је наше зло од увек и бил |
добар и ваљан млад човек, прилика таман као наручена за њену Јелену.</p> <p>– Пак?{S} Шта сад?< |
ао као мобарска гибаница, а пун заливен као божићна чесница.{S} Неје чудо, ако би гладни Брајко |
још је невина, дете је; а он препреден као враг. (Понда окрену други ветар).{S} За Бога, Стефа |
као гусеница.{S} Србин је одмах створен као лептир, никад гусеница.{S} Несрећа је по Србина сељ |
дати у себе, како је сјајан.{S} Округао као похођанска погача, нарастао као мобарска гибаница, |
Округао као похођанска погача, нарастао као мобарска гибаница, а пун заливен као божићна чесниц |
ив, што је и њега и матер му тако одбио као блато с ногу, па би зар колико толико то да заглади |
а ону багрему пред њеним прозором пиљио као маче у жижак, да ли ће каква вилинска рука отворити |
в“.{S} Тај виши позив он је већ и вршио као члан неке путничке глумачке дружине, где је играо у |
а. </p> <p>Девојка ућута.</p> <p>Бранко као да неје ни слушао ништа после својих речи са попом. |
јој нешто засело у грлу.</p> <p>Бранко као да не ће више о томе да говори.</p> <p> И сви заћут |
ко и прошло; него после подне се отегло као цео дан.{S} Једва дочекала, да црквењак зазвони на |
још неје никад тако црно јутро освануло као данас.{S} Заспала ноћас у плачу тек око неко доба, |
зив“ па стоји у Брајковцу још увек само као оно птица на грани, те чека згодан тренутак, да прн |
га даш тек тако од себе, да га одбијемо као лику низ Дунав, – навија попа. – Данас је чудно вре |
лас, али са свим онако хладно и озбиљно као и осталих?{S} Синоћ га је дуго и дуго чекала на про |
ице у Брајковцу, па зна и црквене скоро као и брат јој. </p> <p>И тако се искупило прилично дру |
још на њу.</p> <p> А зашто се срди, то као да сад тек почиње да нагађа.{S} Па баш за то треба |
крену Зорци.{S} Дете спава мирно и тихо као анђелак.{S} Румен је прелила по обрашчићима.{S} Ниг |
ележник је „ухватио шпиц“.</p> <p>Писар као да се нешто очемерио вечерас, па је мрзовољан.{S} К |
раха се, до душе, доцније опростио, јер као да је омирисао, да Бранку карактер не би тако што н |
рио од месечине, па поклопио цео прозор као по поруџбини.</p> <p>Бранко прође поред прозора, уђ |
ли на отворено море, где борба за живот као вихор диже и ваља вале то себичних страсти то племе |
евић беше озбиљно схватио своју дужност као учитељ певања и ликовођа певачкога збора.{S} Само с |
тоји, и да живим, – одговори Јаковљевић као у шали. – Таки је, брате, данас дух времена.</p> <p |
те сретне руке, госпо, – ухвати Дабижић као у шали. – Ја бих вам се радо бацио под окриље.</p> |
ове дане, који ће да засветле потомству као пример свенародног признања.</p> <p>Попа, бојаги, у |
ивна летња ноћ с месечином повила земљу као мати чедо своје у меке чисте повоје, као мати која |
иче се; час суне <pb n="15" /> на земљу као стрела, те ухвати можда какав плен, што га вреба... |
ована.</p> <p>Колико он,... а и мати му као пустила у уши. </p> <p>Иди, синко, – вели. – помеша |
Јован, мала Зорка, – сви полетеше њему као добром старом познанику.</p> <p>– Тако се дочекују |
ме.{S} Додијало им овде гоњење за веру као и у Турској, па се просто одселили у Русију, па там |
чити...{S} Боже мој, ви гледате опет ту као неки преблаги Јеврем...{S} Ето вам, шта је: госпођа |
јанство над учитељима у школама у месту као свештеник и као природан старешина српске православ |
оред њих пролећу чворци, што се надлећу као облаци над грозном планином расплашени то чегртаљка |
<p>Ма колико да писар важи у Брајковцу као ишчитана глава, ипак не мога бележник да се том при |
јаги! – помислише сви мушки у један мах као по договору... </p> <p>За Брајковачки певачки збор, |
у чаши, па гори.{S} А попа гледи у њих као стари зналац, па се смеје.{S} Видиш га само, тресе |
госпођи Нати, да види своју сестру, баш као да јој је, не дај Боже, према глави.</p> <p>Сад се, |
а његова лепша и милостивија половина. (Као бојаги, ту је варошкиња.) Понда дода опет с прекоро |
његов нагли одлазак у мислима. </p> <p>Као да осећају, е би им неугодно било, да остану у друш |
посрћући „од љубави и од вина“.</p> <p>Као што рече Јован, пречасни господин архимандрит беше |
<p>Бранко га радознало погледа.</p> <p>Као да није узела озбиљно,– дода онај.</p> <p>Мислим и |
и те младе или жене на крштење.</p> <p>Као да сунце Даринци сину, кад угледа Јелену, како жури |
тамо, што рекао оно Јован Јаковљевић, „као пред буну“.</p> <p>Одборници лете на све стране и н |
онога, који јој пеленом загрчава сваку кап млека, којим га је одојила, као и под онога, који ј |
о дрвених клинаца.{S} Ту виси пчеларска капа; стара нека реверенда, – ваљда, прва поп-Стеви, ка |
еви, како се запопио; стара свештеничка капа, коју је попа носио пре дуго, дуго времена, док не |
, да ли ће каква вилинска рука отворити капак на прозору, на оном прозору, на ком је он толико |
осети, да неко близу застаде и куцну у капак.</p> <p>Капак се диже.{S} Испод њега провири најп |
о близу застаде и куцну у капак.</p> <p>Капак се диже.{S} Испод њега провири најпре мала бела р |
на задрхта.{S} Провирује нестрпљиво иза капака на прозору.</p> <p>У томе умукну учитељев глас.{ |
то мора бити мучно и досадно непрестано капати над књигом.</p> <p>– То ме је једно баш и припит |
и ти било, да си за годину две дана мој капелан, па временом мој наследник и у парохији и у кућ |
дне, таман ће ти у добри час доспети за капелана.</p> <p>Јест, и ја то мислим...{S} Али... не р |
зу њихову...{S} Данило Славнић умре као капетан у миру. „Да не је у њему срце куцало толико за |
и на то, да трговцу треба више од нешто капитала, што га је обично наследио или, можда, добио у |
ки својим путом.</p> <p>Јелена притвори капке на прозорима и увуче се унутра.</p> <p>Нико је не |
о се тамо.{S} Таман да поживи у миру, а капља га обори под земљу...{S} Па кад госпођи Нати дође |
, није Бог зна шта, ал ако не цури, оно капље.{S} Па не може се, сачувај Боже невоље, затворити |
има једне чакшире, стари шешир и зимски капут.{S} Иначе јако упада у очи празноћа и неред, какв |
ће на том путу угледати из далека читав караван кола, начичкана Брајковчанима.{S} Јован Јаковље |
стио, јер као да је омирисао, да Бранку карактер не би тако што никад допустио.{S} Али сад опет |
та сталност, та строгост и озбиљност у карактеру Бранкову улеваше му то јачи зазор, зазор, што |
је и отац српске књижевности, ту је Вук Караџић први пут, као ђак још, упозорен од Мушицкога на |
бом...· Да јој кажем, кад се вратимо из Карловаца са свечаности!</p> <p>– Ја ћу јој сам рећи.</ |
р.{S} Јучер је још пешачио далеко изван Карловаца оним путом, што води из Брајковца у Карловце. |
трана, да оданде још допрате спровод до Карловаца.{S} Једва је могао ко да верује, да кола, у к |
ом нереду неколико непотпуних примерака Карловачке „<title>Привреде</title>“, Београдске „<titl |
ичности, која неје била питомцем српске Карловачке гимназије или богословије, та два најстарија |
пријатно оживљаваше монотонију околине Карловачке станице.{S} Пут вароши од станице беху мести |
ај овековечио је Бранко Радичевић, опет Карловачки ђак, у својим песмама као нико ни пре ни пос |
ије, пре него што лађа пристане.</p> <p>Карловачки трг, порта саборне цркве, двориште патријарш |
кад је видео жагор и необичан живот по Карловачким улицама, које несу тако живе, ни кад с прол |
и на другој.</p> <p>– Изашао је проглас Карловачког и Бечког одбора:{S} У другује недељу пренос |
о по пространим ходницима и степеницама Карловачкога магистратскога здања.</p> <pb n="104" /> < |
једнога од Бечкога одбора и једнога од Карловачкога.</p> <p>Одатле кроз „убаво Белило“ к Страж |
ков, дупком пуна пратилаца, примакла се Карловачкој станици.{S} На кљуну јој заставник Београдс |
И не ћу.{S} Ја сам био с њим заједно у Карловачкој гимназији, два три разреда млађи од њега; а |
<p>Тражи ли се још славе, наћи ће се у „Карловачкој калдрми равној“, у разглашеном Карловачком |
је место на обали Дунавској.</p> <p> На Карловачком тргу према вратима саборне цркве стоји одар |
ловачкој калдрми равној“, у разглашеном Карловачком шилеру и „<foreign xml:lang="de">Slibovitz< |
2" /> <p>У очи свечанога дана дођоше на Карловачку станицу гости из Србије.{S} Многи се свет бе |
Брајковачкој светковини, немојте бар ви Карловачку да пропустите.</p> <p>– Па: сад, ваљда: не ћ |
ира за наш јавни живот, па да не зна за Карловце, за „српски Сион“?</p> <p>Ко не зна, да је ту |
, једни ово други оно, Срби имају своје Карловце.{S} Осим толико и толико знаменитих Срба, који |
ба ли ређати све прилике, које истакоше Карловце изнад свакога другога српскога места у тим кра |
а, а не зна, шта да му каже.</p> <p>– У Карловце</p> <p>– Да, к матери. </p> <p>– Карловци су д |
да помислио, да је она, Јелена, нагла у Карловце за њим, за Стајићем!</p> <p>Што јој већма дола |
еки дан после тога отишао је сам попа у Карловце и нашао стан за Тинку згодан, како ће моћи и п |
Шта мислиш, Тинка; да даш Александра у Карловце у гимназију? проговориће поп Стева један пут с |
аца оним путом, што води из Брајковца у Карловце.{S} Јутрос је поранио.{S} И кад је видео жагор |
мо на овај пут, што води из Брајковца у Карловце.{S} Замишља себи, како ће на том путу угледати |
са што више народа и ми одемо одавде у Карловце на дочек.</p> <p>– Мило ми је! – одговори Дари |
и хоће, мати хоће а не она, да се иде у Карловце.</p> <p>Сачувај Боже, када би Милан опет сада |
емамо никакве...{S} А кад човек и оде у Карловце, ако и посети своју сестру, мислиш, да сме то |
ти мислиш, Стево, да и ја идем с њиме у Карловце!</p> <p>– Да, ја то мислим.</p> <p>Тинка обори |
већ било речи и о томе, да ће се ићи у Карловце.</p> <pb n="98" /> <p>Него неје научила, да пр |
ао Варнава...{S} Него Бранко ће отићи у Карловце сав обарен.</p> <p>– Одахнуће, кад не буде вид |
овљевић му је обрекао, да ће тако ући у Карловце, као да ће доћи, „да бирају војводу“. </p> <p> |
/p> <p>Кад би отишао овда онда послом у Карловце, или би походио своју сестру или не.</p> <p>Је |
на ће певати на селу и ићи ће са мном у Карловце на свечаност.{S} Је л да ти је право?{S} У гос |
ме, даћу се бирати за посланика, било у Карловце било у Загреб,... ал хоћу да сам независан.{S} |
:</p> <p>Спремај се!{S} У суботу ћемо у Карловце!</p> <p>Јелена застаде.</p> <p>Да, душо.{S} Ић |
ве кости не могу стићи у заказани час у Карловце, у очи свечаног дана, јер се у Пешти намерном |
још у суботу отићи ћете на ту параду у Карловце; па најбоље ће бити, говори ти сама с његовом |
/p> <p>– Немој донекле, већ хајде баш у Карловце.</p> <p>– Не реци два пут.{S} Тамо мора бити с |
стоје под окриљем Австроугарског орла, Карловци су место, које је бивало позорницом највише до |
Карловцима се опажало живо кретање.{S} Карловци и Карловчани спремали се, да свечано дочекају |
рловце</p> <p>– Да, к матери. </p> <p>– Карловци су данас, у овај пар, најславније место у Српс |
га живота овостраних Срба.{S} Дакако да Карловци имају да захвале на том значајном положају у и |
ени и на то, остаће нешто, због чега ће Карловци остати у спомену, „док се поје, док се винце п |
„Нови Саде у заман ти хвала, када теби Карловци су глава!“</p> <p>Треба ли ређати све прилике, |
српског света.</p> <p>И томе чину беху Карловци позорницом.</p> <p>Дивно се беше заталасало од |
чно, па чак и консхолари му били које у Карловцима које у Темишвару и Бечу.{S} Најпосле, и то н |
толико и толико знаменитих Срба, који у Карловцима или поникоше или се – однеговаше, и научише |
колико дана пред заказани свечани дан у Карловцима се опажало живо кретање.{S} Карловци и Карло |
уда. , баш сам радознао, како ће и то у Карловцима испасти.{S} Чисто не могу да верујем...</p> |
аним расположењем на станицу Дунавску у Карловцима, камо лађом имају приспети Бечки одборници с |
ињати толике народне саборе, који баш у Карловцима саборисаху о цркви, о школи, па и о политичк |
Стражилова, које му, за ђаковања још у Карловцима, тако беше омилело.{S} То је оно, што треба |
се опажало живо кретање.{S} Карловци и Карловчани спремали се, да свечано дочекају госта, коме |
који сав свој кив, сву своју несрећу у картама и срџбу у пијанству излива на својој „бољој пол |
Него за што и не би?!{S} Често се после картања развезе и пијанка.{S} А он мора ту бити, да дек |
Арсенију се други занат боље свидео.{S} Карту и чашу заволи већма него спас душе своје, него ку |
жегло, мислиш, камен се усијао.{S} Коњи касају, а не могу да се обране од силних мушица, што их |
се отворила врата на школском здању.{S} Касно у ноћ тек вратио се Кнежевић из манастирскога воћ |
сетисте, кад је тому било време; сад је касно, – одговори му сестрић с неким прекором.</p> <p>П |
{S} Кнежевић не дође ни вечерас.</p> <p>Касно у ноћ тек чула је, да се отворила врата на школск |
секо. – рећи ће, до душе, као и до сад, Ката Нати, – зар то мора бити?</p> <p>– Немој ти ту мен |
(... „Боже мој, " рекла је, да Бог ме, Ката Нати, кад ова извадила сиграчке из торбе, „зар је |
ивео је с том кућом као род.{S} Госпођа Ката и данас чува крунаше и сребрњаче, све нове новцате |
е, па, што кажу, у се и...{S} И госпођа Ката одби толике општинске бележнике и сеоске трговце, |
ови с кола.</p> <p>– Јух! цикну госпођа Ката, тек што познаде госте.</p> <p>Кад је дошла к себи |
оме пре не рече ни речи.</p> <p>Госпођа Ката да пукне у себи од смеха, како се премудра Рашићка |
децом и својом невољом.</p> <p>Госпођа Ката остала без мужа пре пет шест година.{S} Најстарији |
ћ је готово цело село знало, да је сека Ката добила гошће, јер је готово цело село било на раск |
га било, слатка, од пре, – рећи ће сека Ката. – Било ти је Брајковачко друштво, и сама добро зн |
ни данас. </p> <p>Е, па тако седи сека Ката, као што је друге у Брајковцу зову, сама.{S} Седи, |
сам одмах рекла, има нешто, – вели сека Ката. – Сад је наишла, Бог да прости!</p> <p>– Да Бог м |
а.{S} Ономад...</p> <p>И сад удари сека Ката да описује, шта јој је „та девојчура“ кад рекла, к |
S} Сви су, до душе, ту, и мама, и тетка Ката, и Зорка, и Владимир, и браца ће се вратити, али о |
у у спомен својих покојних.{S} Понда је Ката прешла орману, да покаже Нати ствари, што је Дарин |
>На то ће најредовније пустити и Ната и Ката који уздисај и сузу у спомен својих покојних, па ћ |
“ – И опет несу пропустиле, да како, ни Ката ни Ната, да пусте <pb n="25" /> коју сузу у спомен |
говор и због тога о томе прекиде.{S} Но Ката неје пропустила, да избаци неколико муња и громова |
</p> <p>И твоја јединица, – сад ће опет Ката Нати, – нема никога осим тебе.</p> <p>На то ће нај |
м пошла, сека „имја рек“!...</p> <p>Баш Ката ушла у двориште, па истерала ћуриће из врта и затв |
деца бити боље среће од њих... </p> <p>Ката Јаковљевићка села, као обично недељом и свецем пос |
собе у неколико разних гласова.</p> <p>Ката баш била вадила неке ствари, што их је Зорка радил |
ена, да стресе прашину с хаљина.</p> <p>Ката отрчи у кућу и спрема воде, да се гости умију.</p> |
Брајковцу испод руке Поред оне премудре Кате Јаковљевићке.</p> <pb n="28" /> <p>Неје друкче, мо |
то хоће и како хоће, а он мора на своју катедру, или умрети!...{S} Него једва чека вече, да се |
никако ни преиначити“, јер је и јавила Кати по њену Јовану, кад ономад беше у вароши код ње, ј |
! – одговориће опет, као и до сад, Ната Кати.– Знам ја, шта је дечија радост.{S} Коме ћу, ако њ |
ој ти ту мени!“ рекла је, наравно, Ната Кати. „То је дечја радост!{S} Да коме ћу, ако њима нећу |
ом.</p> <p>– Като злато, – опет ће Ната Кати, – а ти мени и не кажеш, где су ти деца?</p> <p>– |
еварила у рачуну.{S} А треба ли госпођи Кати много, да на први поглед од мах види, да се госпођ |
! –- цикнула је „трижди“ сека Ната сека–Кати, кад је чула; а чула је, Бранко с Јованом неје био |
<pb n="19" /> <p>У том дотрча и Зорка, Катина кћерка.{S} Била код попине Јелене, па видела, да |
ма или у крчми..{S} Прође и каква друга Катина из детињства, прија-ова или сека-она, па је, на |
18" /> <p>То су најмилије мисли госпођа-Катине, па око тога се врзу, ето, и сад по толики и тол |
што! </p> <p>Ето, зашто је долазак сека–Катиних гостију догађај за Брајковац.{S} Па сад још тим |
ису ни ушла честито у двориште госпођа– Катино, а већ је готово цело село знало, да је сека Кат |
што ће синоћ деца полегати, у кући сека-Катиној неје ви било о другом чему речи већ о прослави |
плете што себи или обично браћи, тетка-Катиној деци, узме, на прилику, штогод, па им чита.{S} |
се особито разабирао за њу.{S} У сека– Катину децу већ сад гледе као у велику господу, па се п |
и једне речи, која би, баш и по госпођа-Катину мишљењу, на Даринку утицала развратно.{S} Чак ни |
колама; па и поп Стева постао ревностан катихета и месни школски управитељ – сувише ревностан.{ |
p>Од тог доба остао је поп Стева и опет катихета и месни школски управитељ, али тек да у недељи |
дана један пут или ни један пут оде на катихизацију и да задржи достојанство над учитељима у ш |
кад нам дођу деца о вагацији кући?..{S} Катица Јаковљевићка мора пући од једа.{S} Мисли, ко је |
на лотру, па хоће да скочи с кола.{S} А Катица претрчала, па је прихваћа.</p> <p>Госпођа Ната с |
о, да и госпођа Ната, а особито госпођа Катица, – та, она бар добро познаје Јецу Рашићку, – нар |
м тим загрли је и сан...</p> <p>Госпођа Катица у другој соби метнула у постељу малога Владимира |
братом, а он њу сејом.{S} То задржала и Катица, па њена деца и данас зову Давину тејком.{S} Па |
>Кад је Јован дошао кући, пође и Ната и Катица, да спавају.</p> <p>Катица оде најпре, да још је |
та насмејала!</p> <p>– Тим више, – суди Катица, – треба пазити на тако женско дете.{S} Али та, |
Ко је не зна, скупо бије платио, – вели Катица за госпођу Јецу. – Медом залива, а да лизнеш, оч |
ође и Ната и Катица, да спавају.</p> <p>Катица оде најпре, да још једаред разгледа по кући, је |
а одведи у шталу...{S} Има места је ли, Катице?</p> <p>– Како не би било?{S} Гле секе! – одвику |
и су се збиља физите код госпође Нате и Катице мало дуже позабавиле, тек, ето, брзо прође време |
ле испод руке, па ходају испред госпођа-Катичина дућана на улици.{S} Њих две не занима разговор |
знаш!{S} Него обиђи и ти, мој брате, по каткад.{S} Опет је, знаш, друкче, кад се мушка глава да |
штогод здраво жалостиво, па слуша и по каткад шмркне од жалости, Госпођа Ната окрене пећци леђ |
ваки одбије тек од рачуна, што га он по каткад с ким има.</p> <p>Шта, дакле, остаде учитељу пам |
какову бресту у крај друма, само што по каткад зафрчу коњи, да можда истерају насртљиву мушицу, |
одазва се.</p> <p>– Разумем. </p> <p>– Като,— примети Ната сестри, кад дође до воде и замочи р |
Трива и оде за својим послом.</p> <p>– Като злато, – опет ће Ната Кати, – а ти мени и не кажеш |
а.</p> <p>– Помоз Бог!{S} Како си, сека Като?</p> <p>– Хвала Богу!{S} Како ти?</p> <p>– Да рекн |
/p> <p>– Нека, нека!...{S} Збогом, сека Като!</p> <p>– Збогом пошла, сека „имја рек“!...</p> <p |
у друштву с госпођом Натом и с госпођом Катом, па се отискоше у врт.</p> <p>Јелена је непрестан |
пут, када би се сада састао с госпођом Катом и с госпођицом Даринком, јер је већ једаред био с |
демо!.... идем, – каже, – да видим моју Кату.{S} Давно је – каже, – нисам видела, па сам је се |
дакако!{S} У тринаест школа поцрпу они кашиком сву мудрост.</p> <p>– И мати му даје за право. |
тељу, како ће га то скупо стати, што му квари сан.</p> <p>А госпођица Јелена... ох!{S} Она чује |
жниковица зна увек да га одржи у статус кво.{S} Но он сам још увек не заборавља свој „виши пози |
и за жену му и сина, и њих би метнуо на кеца или продао за вино ил ракију.{S} Него док трајало |
свакидашњи; па се врзе око њих двоје и кечи им сваку реч. </p> <p>Колар са својом сестром стој |
ји.{S} Писар се наслонио на лактове, па кибицује одборнику. (Бележник, мимогред буди речено, не |
што зар хоће на њему да излије сав свој кив, што је Јован, назирући у њему, ваљда, опасног конк |
пијаницу и убојицу мужа, који сав свој кив, сву своју несрећу у картама и срџбу у пијанству из |
не остатке животне у сребрним и златним кивотима у велелепне храмове.</p> <pb n="101" /> <p>Бра |
ави цвет.</p> <p>Из мисли га трже весео кикот и клицање.{S} Таман да се дигне и да види иза џбу |
ако је.{S} Не да се кућа оставити ма на ким.{S}Ту је живина, па треба нахранити и скоткати!{S} |
и сад као пред какву буну.</p> <p>– А с ким ћемо ми у недељу?{S} Уплете се Зорка.</p> <p>– Да!{ |
је тек од рачуна, што га он по каткад с ким има.</p> <p>Шта, дакле, остаде учитељу паметније, н |
Јован умуче.</p> <p>А Јеша кад немаде с ким да политизира, и сам паре, да је најпаметније слуша |
куд,... само да се не састане више ни с ким од њих!{S} Па у јутру, чим сване, бежи из тога поно |
>Не би сирота имала цело после подне, с киме речи да проговори, да не дође какво дете, те не ку |
девојку...{S} Трива јој је брат.{S} Он кирија, а она ево је код ње већ четири године.{S} Па им |
квена општина дала му је своју кућу под кирију.{S} Сигуран платиша! <pb n="73" /> Наш Србин мис |
{S} Немој, молим те, - поче поп Стева с киселим лицем, као да му је ко на жуљ стао, – немој и т |
ну не прија.{S} Да му је хладан батак с киселим краставцем.</p> <p>– Шта?{S} Зар идеш?{S} Па та |
а, кад је видила, да је мој Јован за њу кисело грожђе, а она окренула опаклију...{S} И сада, да |
на врху брдашца.{S} Испод њих се таласа китњаста побрдица, да им мало даље пукне на догледу сре |
а онај кицош гаћан са свиленим перјем и китњастом крестом, што се преко дана шета и ракољи по б |
на дрветима иза кокошинца закокота онај кицош гаћан са свиленим перјем и китњастом крестом, што |
, знате, може лако да се промени За час киша пљусне, – примећује онај.</p> <p>Било би штета, – |
преда се.</p> <p>Госпођа Ната дрема, па клања главом то амо то тамо, те час по па гурне Даринку |
ате омладину на госпоство.{S} Једино се клањам учитељству народном.{S} Ко је свестан учитељ, а |
а као права патница. „Да ме је цео Срем клео, не бих наишла“, говорише она једном, али само јед |
се насмешише.{S} А из грла се оте неки клик - ни налик на онај глас, што јој га он показује на |
} Гледај овај призор!{S} Ђура Јакшић би кликнуо.,„И бог му се диви!“ -- рече Јован, па стаде.</ |
јазан,:како се смеје.{S} Видиш га само, клима главом, и развукли му се брци, али не даје, гласа |
окрене пећци леђа, наглади своју цицу и клима главом.{S} Марко се врпољи <pb n="14" /> и увија |
г!“</p> <p>Јеша зинуо у Јована, па само клима главом у знак, да све одобрава. </p> <p>У том нач |
/p> <p>– Али да ћутимо, ваљда, па да им климамо главом, као оне лутке на гајтану у вурштлпратер |
ив мамурлука.</p> <p>Благајник вели:{S} Клин с клином, па ено га код разбијене канте, где пресм |
дарано неколико то гвоздених то дрвених клинаца.{S} Ту виси пчеларска капа; стара нека реверенд |
рлука.</p> <p>Благајник вели:{S} Клин с клином, па ено га код разбијене канте, где пресмаче рак |
поред пећи пар ципела, а о зиду висе о клинцима једне чакшире, стари шешир и зимски капут.{S} |
.</p> <p>Из мисли га трже весео кикот и клицање.{S} Таман да се дигне и да види иза џбуна, ко ј |
дног јединства. </p> <p>– То је лепо! - кличе Даринка, а лице јој плану од одушевљења.</p> <p>– |
стао, па гледи у њу.</p> <p>– Не, не! – кличе девојче и опет весело, као обично, па га опет ухв |
ранково коло...</p> <p>– То већ знам! – кличе и опет Даринка, и још већма је поли пламен по лап |
осподине бележниче, да овде вечерамо! – кличе Дабижић, кад Кнежевић испева песму. – Дивна идеја |
а Даринку, да, блажен, у мало гласно не кличе: „Мати, твој лептир је нашао свој цвет.“...</p> < |
а се завитлава у ваздух, па високо тамо кличе танко гласовито...{S} На бресту се гдегде закрши |
уд ни камо.{S} Те док се други збунили, кличући још: „Живила!“ – он се пожури, па узе извијати |
ом народу и одржава у њему свест, да не клоне у тешкој ноћи искушења,... да, велим, у тешкој но |
о позлаћену јабуку, зрак сунца, што се клонило западу. </p> <p>Око њих планина са својим брежу |
с травке травци, као да им шапће, да не клону. </p> <p>Негде се скрила препелица, па пућпуриче. |
а, – опет ће Јеша. – Не ће српски народ клонути, догод уме да штује и мртве поборнике, (на ту ј |
ржаху је Зорчине руке око врата, док не клонуше и опет у санку.{S} Даринка се дала у мисли.{S} |
амештај у тој собици је једна по широка клупа уза зид, застрта неким платном, од кога се иначе |
паламара, чивија, жица, чекића, длета, кљешта, и– Бог те пита шта све још!{S} У зазиданом проз |
примакла се Карловачкој станици.{S} На кљуну јој заставник Београдскога певачкога друштва са д |
о прионило за душу!</p> <p>Па збиља!{S} Кнежевић не дође ни вечерас.</p> <p>Касно у ноћ тек чул |
она, бојаги, није друкче ни мислила.{S} Кнежевић је, вели, добар и ваљан млад човек, прилика та |
и не мога да не покаже своју сумњу.{S} Кнежевић му доказује да то може бити.</p> <p>– Шта?{S} |
оп-Стеве ни најубедљивији разлози.{S} А Кнежевић и опет не пропусти, да не примети, како би му |
ће, маше на њих белим рупцем. </p> <p>А Кнежевић је отпоздравља шеширом, па се распевао, па окр |
/p> <p>– Ту ми седни, синовче!</p> <p>А Кнежевић пушта глас где силније, где тише, да се као та |
, да је народ сам себи напуштен, – дода Кнежевић.– И још се од нас захтева, да потпомажемо и књ |
фтира главу“.</p> <p>– Ако Бог да? пита Кнежевић Јована и Бранка...{S} Шта?{S} Кући?{S} Па пешк |
да овде вечерамо! – кличе Дабижић, кад Кнежевић испева песму. – Дивна идеја! ·</p> <pb n="76" |
, мало јаче...· слободније, – храбри је Кнежевић.</p> <pb n="67" /> <p>Она погледа у њега.{S} О |
ком здању.{S} Касно у ноћ тек вратио се Кнежевић из манастирскога воћњака, посрћући „од љубави |
да, Бранко има право, да Бог ме, – рече Кнежевић и трже руку.</p> <p>– Шта је теби? – пита изне |
но.{S} И ви, дакако, госпођице, примети Кнежевић и истрже своју руку.</p> <p>Јелена хтеде да пр |
и још више: одобрила и то, да је учитељ Кнежевић ваљан учитељ, ма колико да је избегавала, да л |
n="59" /> <p>Још пре него што ће учитељ Кнежевић распустити децу из школе, ходају испред школск |
ов „друг из Беча“, и Брајковачки учитељ Кнежевић напоредо кроз планинске винограде.{S} О раме п |
о с горег и чешће.</p> <p>Учитељ, Милан Кнежевић, тукао би се сад са целом општином.{S} Већма о |
ожемо ни маћи!“ рече за њу учитељ Милан Кнежевић).{S} Али те две „звезде“ треба тек задобити.</ |
ључили с овим побром... (Господин Милан Кнежевић, наш учитељ! – приказа Јован учитеља Даринци.) |
ц, јер је до пре млади учитељ, господин Кнежевић, често долазио к њој...{S} То неје било ништа |
од ње којешта.{S} Кад је јесенас дошао Кнежевић за учитеља, то није било дана, да тај није био |
х речи са попом...</p> <pb n="43" /> <p>Кнежевић већ неколико дана ради око тога, да састави пе |
ламује „оно о разбијеној канти“.</p> <p>Кнежевић беше озбиљно схватио своју дужност као учитељ |
е л?</p> <p>– Ниси никад слагао.</p> <p>Кнежевић јој и опет узе обасипати ручицу пољупцима.</p> |
у и неусиљено се рукова с њим. ·</p> <p>Кнежевић се рукова и са Јеленом, као са старом познаниц |
па да им очита. „То је опет масло тога Кнежевића!“</p> <p>Поп Стеван се узврпољио у својој пос |
је чује.</p> <p>– Милане!</p> <p>– Виче Кнежевића, а глас јој прекиде јецање.</p> <p>– Учитељ с |
Даринка; па се она нађе између Јована и Кнежевића, а ова између Зорке и Бранка.{S} Зорка пресав |
Одбегла.{S} Јуче на ноћ нестаде и ње и Кнежевића.</p> <p>– Не говори!</p> <p>– Нема ту шале.</ |
би било врло потребно, да се састане с Кнежевићем, ако ничега другога ради, то бар да му каже, |
аринка на приказ Јованов, па пружи руку Кнежевићу и неусиљено се рукова с њим. ·</p> <p>Кнежеви |
коровођи, Брајковачком учитељу, Милану Кнежевићу вечерас срце необично ускипило „љубве жаром“, |
н разговор и ватреног Радованца.</p> <p>Кнежевићу добро дошло било, да се прође у чистом планин |
ће одлазио мећу нове познанике.</p> <p> Књига је пред њим, али мисли несу све код њега.{S} Од с |
лу: цео је живот школа.{S} По дебела је књига, што сам је ја већ прочитала.{S} Скупо ме је стал |
Насред собе сто, и по њему разбацано то књига, то хартија, мастионица, пера, истрињена дувана, |
искао њом под пазухо своју књигу, те му књига сад испаде у траву.</p> <p>– Пардон!</p> <p>Јелен |
материјална напретка и добростања, чему књига, чему просвета, чему живот?{S} А ми смо се свим р |
Просвета, просвета!</p> <p>Не помаже ту књига, – вели му Јован. – Нема просвете, где народ не с |
<p>– Па сте се непрестано опет бавили о књигама.{S} Како сте дошли, чика... ваш ујак а и мати н |
Ковиљском манастиру писати богословске књиге и историју Срба, Бугара и Хрвата,... како та два |
ао никакве користи од штампане и писане књиге својих учених синова, на које, сиромашан и онако, |
да пишу.{S} Да, о томе!{S} Треба писати књиге за народ, треба учити народ да држи новине, па да |
не башкарити се по варошима, па писати књиге за народ, поучавати народ, водити политику за нар |
и књижевност, да купујемо и растурујемо књиге, да...{S} Како ко проговори, зине на учитеља и св |
мназијалац, па је поздрави, стискивајућ књиге своје под пазухом, као да би их скрио, она седне |
од по века проводиш за скамијама, а над књигом?</p> <pb n="24" /> <p>– Да се што боље удесим с |
и мучно и досадно непрестано капати над књигом.</p> <p>– То ме је једно баш и припитомило, те с |
једно.</p> <p>Зорка већ опет дотрчала с књигом у руци, па говори речи познате „Бранкове жеље“: |
од сунца, па га затвори.{S} Те склопи и књигу, што лежаше уза њ, а само што је завирио у њу, од |
а хтеде сама да се сагне, па да дохвати књигу; али је Бранко преухитри. </p> <p>– Јесте ли чули |
поп Стева уведе у свето православље и у књигу крештајемих.{S} Иначе црквењак одзвони, па хајд о |
и сламњи шешир.{S} У руци држи некакву књигу, а на бео се штит од сунца наслонио.</p> <p>– А,. |
орке и Бранка.{S} Зорка пресавила своју књигу, па чита своју декламацију.{S} А Даринка ће запит |
р Бранко притискао њом под пазухо своју књигу, те му књига сад испаде у траву.</p> <p>– Пардон! |
орману пре неколико дана још неку стару књигу.{S} Кад стресао с ње прашину и отворио је, а то „ |
а неумрлога мудраца српскога.</p> <p>Ту књигу узео Бранко и вечерас да чита.{S} Али, као обично |
у Срба, Бугара и Хрвата,... како та два књижевна великана старије наше књижевности несу некакав |
а српства.</p> <p>И политичку слободу и књижевни препорођај овековечио је Бранко Радичевић, опе |
и од пута, који овамо води.{S} Ми имамо књижевника, уметника, наученика јевропскога гласа.{S} Н |
аучили бар „Коло Бранково“, па до првих књижевних умова, који стварају мишљења у књижевности, у |
зрели беху у оно доба сви и мањи и већи књижевници, па и сам Рајић и Мушицки, чак и неумрли пес |
још се од нас захтева, да потпомажемо и књижевност, да купујемо и растурујемо књиге, да...{S} К |
, него људи, којих ће заслуге по српску књижевност остати трајне, да их збиља не потамњује ни с |
} Ја сам учила у нашој вишој школи нашу књижевност, па сам и мами читала о Бранку и из Бранка.{ |
аучише се србовати, ту је и отац српске књижевности, ту је Вук Караџић први пут, као ђак још, у |
о та два књижевна великана старије наше књижевности несу некакав Мушицки и некакав Рајић, као ш |
ко хоће.{S} Тако продире у народ оно из књижевности.{S} Мислиш ти, да би му ишта помогло, кад б |
да српскога, ударивши јак темељ српској књижевности у исти мах, када је Милош на другом крају с |
уз Вука и Даничића на освитку нове нам књижевности народне.{S} А то је оно, што је и најозбиљн |
њижевних умова, који стварају мишљења у књижевности, у науци, – све је на свој начин хитало, да |
као најзгоднијим оруђем, прокрчи пута у књижевности нашој простом лепом нам народном језику.{S} |
} А имају и оне, да претресу малу своју књижицу из свог ђаковања и друговања.</p> <p>Деца расла |
вор, узеле да преврћу листове у дебелој књизи своје прошлости.{S} Ох, Боже мој!{S} Та свака има |
</title>."</p> <p>Како се обрадовао тој књизи!{S} Још кад је ишао у прве гимназијске разреде, м |
свој дућан..{S} Скрстила руке па гледа, ко пролази улицом.</p> <p>Дође јој од пре редовно и гос |
е у нас дописе по политичним листовима, ко често и уводне чланке, ко хоће да ствара јавно мњење |
из друштва и оде на улицу, па да дозна, ко је дошао.{S} Баш му то добро и дошло.{S} Нема ти, ве |
Таман да се дигне и да види иза џбуна, ко је то, а пред њ испаде мала Зорка, Јованова сестрица |
олима, послала Ђуку пандура да распита, ко је то дошао.</p> <p>Господин бележник, господар наче |
двориште.</p> <p>Загледала се домаћица, ко је. – Јесте л ради гостима? – повикаше женски гласов |
и за прост народ.{S} Хоће – да му каже, ко је био Бранко Радичевић, шта он вреди за наш народ и |
им листовима, ко често и уводне чланке, ко хоће да ствара јавно мњење?{S} Људи већином још не п |
ило кадгод у нас.</p> <p>– А, знате ли, ко је на то наговорио вашег ујака?</p> <p>– Не могу да |
ракољи по буњишту око кокошака, мисли, ко је он је.{S} А жустра младица поред њега тако се пре |
ковљевићка мора пући од једа.{S} Мисли, ко је као она, што има сина господина!{S} Још сад се он |
ричем рада.{S} Боже сачувај!{S} Само... ко хоће да ради за народ, мора живети с народом; а не б |
да је и после тога с братом мрази?!{S} Ко зна, каквим је блатом каљала име његово и његове мат |
е секе!{S} Гле Даре!{S} Добро дошли!{S} Ко не би био рад тако добрим и милим гостима!{S} Добро |
ком.</p> <p>– Мудра ти је то зверка.{S} Ко је не зна, скупо бије платио, – вели Катица за госпо |
рајковца најлепшу кућу с магазинима.{S} Ко јамчи, да му наши поштени општинари не ће баш и прод |
{S} А он мора ту бити, да декламује.{S} Ко би иначе био у чорби мирођија!...</p> <p>Млади Брајк |
с братом, сина с оцем, и тако даље.{S} Ко седи с миром, том је добро.{S} Богу божје, цару царе |
је уметност у нас Срба право сироче.{S} Ко је највише позван, да шири просвету у народа Ког Син |
реба ни то баш тако далеко одлагати.{S} Ко је рано легао и рано се оженио, није се покајао.{S} |
едино се клањам учитељству народном.{S} Ко је свестан учитељ, а ја бих рекао, да су народни учи |
овако.{S} Ја сам је из темеља зидао.{S} Ко после мене дође, може лако дозиђивати, ако му буде у |
} Људи већином још не позвани на то.{S} Ко нам пуни белетристичне листове песмама и приповеткам |
рца, кад пре времена ступи у акцију.{S} Ко пише у нас дописе по политичним листовима, ко често |
} Јелена мисли о свом јаду, а Даринка – ко да је зна?{S} Још да се није Зорка рашћеретала око њ |
је од неко доба врло заћутао.</p> <p>– Ко?</p> <p>– Бранко.</p> <p>– Па, он највише ћути.{S} С |
ш, ако ми мушки морамо.</p> <p>– Гле, а ко вас тера, да морате</p> <p>– Један другом за љубав.< |
, како си ту.</p> <p>То је истина.{S} А ко је томе крив?{S} Као да и један и други избегаваше и |
од куће.{S} Треба народ поучавати.{S} А ко ће то, ако не ће учени људи?{S} И онако није за њега |
су пука проза и крпарија, тек без њега ко зна би ли од мах добили песнике као што су Змај, Ђур |
нски писар, дочекао га је оберучке. (Да ко ће, ако он не би!{S} Рају је само за време судбина ћ |
ову и буде бољи од учитеља свога.{S} Па ко се опет смотава и сели него Немац, те хајд даље као |
S} Писар, писар и само писар, од кудгод ко иде.{S} Е, па то боли!{S} Он, који је научио да с по |
, и да је човек постао од мајмуна, може ко исто тако измислити, да је постао од медведа.{S} Суд |
поп Стева с киселим лицем, као да му је ко на жуљ стао, – немој и ти тим незнабожачким, тим рев |
вољније мало разгали лице.</p> <p>Да ме ко не тражи? </p> <p>Не знам.{S} Ја сам пошао био к Јов |
ао да се закопала.{S} Само да јој не би ко рекао, да ту нема за њу места!</p> <p>Млади трговац |
аучио, да се повлачи, па мисли, узео би ко за наметање, када би чешће одлазио мећу нове познани |
А Даринка ће запитати Бранка: „Хоће ли ко говорити штогод том приликом?“ </p> <p>– То је бреме |
чак и некаки Орлић и Коњовић и не знам ко пронашао новију и згоднију кошницу. „Србин да нешто |
колена, да баш не види, ако је непозван ко, попу у чакширама.{S} Очи упро на врата.</p> <p>На в |
спровод до Карловаца.{S} Једва је могао ко да верује, да кола, у којима беше Бранко, не ће стић |
аш кад дођу, иначе из бољег света слабо ко усрећи Брајковац, на кога би се осврнули сви, из сви |
ве дисциплине, нема странке: ради, како ко хоће, а живи још од свог старог народњачког сала, пр |
јемо и растурујемо књиге, да...{S} Како ко проговори, зине на учитеља и свештеника.{S} Господа |
а за Карловце, за „српски Сион“?</p> <p>Ко не зна, да је ту српска патријаршија“.{S} Тешко да и |
д стрништем или над ливадама надлеће се коба.{S} Час се заустави на једној ташци, па лебди и не |
ти, боже!{S} Канда нема више дана него кобасица! . „Видиш, овај орах је, чини ми се, први пут |
изађе пред кућу, па се ту нађе с неким ковачким калфом, па је не можеш довикати с улице.{S} Ка |
одби, да може мирно у својем скровитом Ковиљском манастиру писати богословске књиге и историју |
јвише позван, да шири просвету у народа Ког Синови Талије, – глумци, апостоли народни!{S} Па ка |
најсавршенијег агитатора, адвоката и ма ког иначе „господина“.{S} Далеко је, дакако, од мене и |
орен од Мушицкога на онај велики посао, кога се он доцније тек онако свесно и савесно латио, те |
} Немој да се и на тебе примени оно:{S} Кога мрзи да ради, тај је вечито незадовољан са својим |
милој вољи.</p> <p>– Бојиш ли се можда кога?— опет учитељ.</p> <p>Јелена једва промуцава: </p> |
рило, да Јелену по што по то удам ма за кога.{S} Има она каде и чекати.{S} Али као велим, он је |
ад, те ће моји сељани имати прилике, на кога да се угледају ако хоће.{S} Тако продире у народ о |
љег света слабо ко усрећи Брајковац, на кога би се осврнули сви, из свију сталежа поштованога Б |
е не зна ни благдан и свагдан.{S} Ни на кога се, слатка, ослонити, ни колико отлен дотлен.{S} С |
лупа уза зид, застрта неким платном, од кога се иначе кроје панталоне, да изгледа, бајаги, као |
човека, који ради онаки исти посао, од кога живи и он, народ, него од најсавршенијег агитатора |
јчешће, постаје моралним пролетером, из кога се рекрутују шарлатани, денунцијанти...</p> <p>– Т |
а младим друштвом.{S} Него да не увреди кога, ако би другог замолио, да запева, први сам почиње |
ти, што не ваља, па не ће народ имати у кога да се угледа; а почнимо и ми паметније са собом, д |
е своје, него кућу и породицу.{S} Да је когод дао што за душу његову или за жену му и сина, и њ |
себе ради.</p> <pb n="53" /> <p>И да је когод рекао поп-Стеви, да неје сретан, или да се подао |
о и да дође он амо?{S} Ваљда га се тиче когод овде?</p> <p>Па јој опет сада у једаред тешко, ко |
:{S} Куд сви Турци... „Наћи ће се и још когод.{S} Звезде на небу певачкога Брајковачкога друштв |
авни свештеник,... сви купују код њега, код Јуде, и мед за божићну чесницу и зејтин за кандило, |
ад каквом рупом, учлови се, као бојаги, код своје је, па је није ни бриге.{S} А чим кола ближе, |
> <p>– Па таки је он, кад што науми.{S} Код њега важи само „или–или“ вели Јован:</p> <p>– Са св |
три године.</p> <p>– Него шта знам?{S} Код нас ти је на селу тешко наћи слушкињу, па не знам, |
ђачић, више пута доносио у ћупи вина, а код њега се пило и ликовало по често.{S} Но да је био т |
се, сиромах, само, да га неко опањкава код власти, па сваки час добија некакве налоге, – вели |
ра жандара!{S} Па ипак увек седи и зева код играча.{S} Него за што и не би?!{S} Често се после |
ајник вели:{S} Клин с клином, па ено га код разбијене канте, где пресмаче ракију с хлебом.</p> |
а светковину.{S} Ми и онако мислимо, да код матере одседнемо.{S} Ја баш кажем ујаку, да ћемо ко |
<p>Вараш се, мој Бранко, ако мислиш, да код мене није то озбиљна намера, – надовеза Јован на ра |
–вели Јеша. – Мој конкурент, онај Јуда код цркве, дошао је пре три четири године.{S} Наша слав |
и народ разуме њих.{S} Ужасна аномалија код нас, какве, ваљда, нигде више у свету нема.{S} Наша |
дотрча и Зорка, Катина кћерка.{S} Била код попине Јелене, па видела, да су гости дошли, те пот |
дница, осетила сретном, кад се напатила код свог несретника мужа као права патница. „Да ме је ц |
жедни писар.{S} Онда ћемо после певања код Марка, – пресуди бележник, – да му сефтеишемо нов е |
ајић.{S} А и он је био с Јованом ономад код мене.{S} Фини младић!</p> <p>– Па, како се то ујак |
> Књига је пред њим, али мисли несу све код њега.{S} Од синоћ се нешто сневеселио.{S} Јелена му |
политичких и економних питања, па стаде код „чиче“, (тако Брајковчани зову свога општинскога на |
шко, не жали пута ни трошка, да проведе код сестре на очеву дому које летње доба или бербу у Фр |
јој је брат.{S} Он кирија, а она ево је код ње већ четири године.{S} Па има послугу и од Триве. |
лила и ижљубила своју маму.{S} Ако није код ње, отрчала би у врт, да мирише цвеће да га можда у |
лико сеоских момака и девојака.{S} Биле код крста на игранци.{S} Па се враћају кући и певају: < |
шао до тога уверења, да треба да остане код куће.{S} Треба народ поучавати.{S} А ко ће то, ако |
е наша браћа Срби?{S} Сви листом пазаре код Јуде.{S} Жене краду од својих газда храну, па џаков |
тога, када је госпођа Ната била најпре код ње, а противних разлога је, по њену, од неко доба, |
а својих премиса увек доследна, нађе се код Даринке.</p> <p>Састале се и поздравиле, као да се |
рио него обично, али су се збиља физите код госпође Нате и Катице мало дуже позабавиле, тек, ет |
изради, мисли у себи Јован, не помогоше код поп-Стеве ни најубедљивији разлози.{S} А Кнежевић и |
и сва порадити и код чике, поп-Стеве, и код матере, госпође Рашићке, како би јој допустили, да |
у веру дала, да ће све и сва порадити и код чике, поп-Стеве, и код матере, госпође Рашићке, как |
S} Чика је одобрио.{S} Треба да одемо и код тетка-Тинке.</p> <p>Нова неприлика за Јелену.{S} Ка |
} Упамтите, други пут!{S} Ево нас већ и код наших.</p> <p>Под орахом на сред дворишта већ поста |
ваја од Даринке.</p> <p>- Ми смо одсели код вас, – вели му она. –</p> <p>– Јован је тако.</p> < |
лске задаће, искупила децу, што су били код ње у стану, па би поред народних песама и других ст |
а њу.{S} Знаш ли ти, да ће она израдити код поп-Стеве, да све припадне њој и њеној кћери?{S} Дв |
о њену Јовану, кад ономад беше у вароши код ње, јавила јој, да јој се ово дана нада.{S} Тако су |
, кад је њена Јелена била тамо у вароши код ње у стану и ишла у „лер“; како је не знам какав ра |
да сам способан за рад.{S} Кад год сам код куће, све ме више жеља вуче мирном сеоском животу.{ |
е право, да сам тако дуго доле, а несам код матере.</p> <p>– О, о, вајка се госпођа Јелисавета. |
зуцнуо матери, како би било, да останем код куће, па да прихватим економију.</p> <p>Бранко га р |
ј господин, што је био ономад с Јованом код њих, кад су путовали од озгоре у Брајковац, уме так |
надама...{S} И њу ће мати дада на јесен код тетка–Нате у варош, па да и она иде у вишу девојачк |
а опет отрчао с децом.{S} Ако није и он код кола.{S} Знаш, да стрепим, кад се игра то коло!{S} |
ој бради.</p> <p>Марко дотрчао, па стао код врата, па слуша.</p> <p>– Дивна идеја од вас, госпо |
лижи.{S} Она не пита, јесам ли ја ручао код Сахера, у Хамбуршкој ресторацији или у народној кух |
ју сестру или не.</p> <p>Једаред, – био код ње, па дошли нешто у разговор.{S} Тинка, рећи ће по |
S} Она га кори, што је само једаред био код ње, од како је дошао од горе.{S} Он се опет извињав |
.{S} Обично би до сад у то доба већ био код Јована; али га јутрос нешто одговори, те не оде.{S} |
седнемо.{S} Ја баш кажем ујаку, да ћемо код ње одсести.{S} А Јелена се радује, да је позна. </p |
S} Је л да ти је право?{S} У госте ћемо код Тинке.{S} Време је.{S} Није лепо, што ме толико већ |
тому зими често.{S} Седе у вече обично код топле пећи.{S} Ако Даринка не везе или не плете што |
васпитање кућевно и школско.{S} Но, што код свега тога не пада њему ни на ум, да примети, то је |
првога манастира, у село, сврну уз пут код госпође бележниковице.</p> <p>– А, вас треба посути |
ц, који се десио том приликом у друштву код разбијене канте, мало не пуче од смеха.</p> <p>Општ |
ки православни свештеник,... сви купују код њега, код Јуде, и мед за божићну чесницу и зејтин з |
умео ринтати и радити.{S} Кадгод бејах код куће, водио би ме собом на сваки посао и говорио би |
то га вечерашњи гости из Маркове крчме „Код разбијене канте“ извијају под прозорима попине Јеле |
исоку власт, седели су у засебној соби „Код разбијене канте“ у Марковој крчми и прекраћивали ду |
риповедаше доцније сам бележник у Руми „код орла“. „У мало“, каже, „не угњави руски медвед тали |
it="subSection" /> <p>У Марковој крчми „код разбијене канте“ рашћеретали се гости, па и не мисл |
а граничарској Митровици, у гостионици „код зеленог дрвета“ А и деца се виђала тамо на официрск |
говорили, како ће после певања на пиво „Код разбијене канте“.{S} Тако у Брајковцу зову Маркову |
Јован с Дабижићем. – Па ради ли се?{S} Кода вам ради?...{S} Ради се, да, али свако за себе.{S} |
...{S} Ух, ух, ух!{S} Поп-Стеви се пође кожа јежити.</p> <p>Ја бих моје дете знала и сама усрећ |
арала по соби, бојаги, хоће да изађе из коже од једа, што јој „срамоте кћер“, па тражи негде го |
огме, ето, други боље пролазе с дебелом кожом на образима!</p> <p>Понда неје могла, а да не оши |
нце, а у овакима му свакад била звезда, која му је јасно показивала пут и светлила му, да не за |
јој здраво, што је то урадила девојка, која је тако добра другарица била Даринци.</p> <p>– Сир |
, обасипа толиком нежношћу и пажњом на, која је повод, да је мати његова морала изаћи из куће б |
беше му прва реч.{S} Од њих две не зна, која да прихвати реч.{S} Опет ће он:{S} Само да нас пос |
,... да, велим, у тешкој ноћи искушења, која га је стисла, да једва може да дахне.{S} Та идеја, |
<p>Него у тој тами сукну једна варница, која му је увек у срећним часовима сијала као сунце, а |
деална несебична младићка, ђачка љубав, која их привлачи.</p> <p>Тако Јован и Бранко гледају у |
им доказује, да ипак има и једна љубав, која не тражи заслуга, па је равна само оној, што је по |
домаћице, верне супруге, једне госпође, која је ружа у нашем друштву.{S} А то није нико други,. |
ection" /> <p>Нема куће особито српске, која тога дана неје имала гостију. </p> <p>И Тинка Стај |
а отшкрину крајичак непрозриве копрене, која тако јогунасто скрива, као змија ноге, тако неумољ |
вину, а иза леђа му кроз жагор светине, која се устумарала горе и доле, дође до ушију познат же |
и ума и срца у <pb n="65" /> женскиње, која може да се истински одушеви за нешто.{S} Нешто му |
ивање између бележника и бележниковице, која тако узела бранити писара, да се овај сам од туге |
е додирнут незграпном руком оне немани, која сад дрско телејише упљувке своје подлости и себичн |
ушицког дуго ће остати узором омладини, која има да се учи; а дела њихова биће вазда на углед, |
и.{S} Ако ће натраг, ту је Скила, мати, која би да удоми своје дете, његова Јелисавета; ако ће |
а има у српству иоле знатније личности, која неје била питомцем српске Карловачке гимназије или |
} Међу девојкама не паде ни једне речи, која би, баш и по госпођа-Катину мишљењу, на Даринку ут |
кроје једрила за пловидбу и кују котву, која има кад тад да их овде или онде заквачи на пучини |
огну опет напоредо, знаће обићи матицу, која би их увукла у вртлог, где би могли замутити своје |
ружа, – наставља начеоник.</p> <p>– ... која има бодље, – уплете се бележник.</p> <p>– <foreign |
па да читате.{S} Па ја мислим, можда се која породица вратила опет из Русије у Фрушку Гору.{S} |
цепаници, с којом се већ толико бочи и која га стаде толико зноја, те у мало не удари по својо |
Дабижић до речи, да наздрави оној идеји која живи у српском народу и одржава у њему свест, да н |
едо своје у меке чисте повоје, као мати која једнаком љубављу милује свако своје дете, простиру |
емне остатке на вис убавога Стражилова, које му, за ђаковања још у Карловцима, тако беше омилел |
необичан живот по Карловачким улицама, које несу тако живе, ни кад с пролећа или у јесен нагрн |
ова доброј деци</title>“ од чика Стеве, које разних Полаженика и Споменика од браца–Радована, б |
а!“</p> <p>Треба ли ређати све прилике, које истакоше Карловце изнад свакога другога српскога м |
азлике и политичне и друштвене странке, које вру у нашем јавном и друштвеном животу, а поштено |
S} До сада је увек оправдао оно уздање, које су имали у њега његови милостиви заштитници у Брај |
а да је пошље кући...{S} Гле, молим те, које је то доба, па је још нема.{S} Свако се то одмори, |
нешто по неки пут у безазлено јој срце, које зна да куца још увек само за маму или ближега које |
але, да „раде за народ“.{S} Свештеници, које му драго партаје били, траже што бољу парохију.{S} |
а селу тешко наћи слушкињу, па не знам, које новце да јој даш.{S} Нема у нашег света сиротиње, |
н живот свој као ђаци са самопоуздањем, које појачава само снагу и наду млађаних душа и приличи |
Австроугарског орла, Карловци су место, које је бивало позорницом највише догађаја, што засецај |
На столу је неколико кабанус–цигара, – које ће он, кад год би пушио, пресећи на полак.{S} Поло |
и консхолари му били које у Карловцима које у Темишвару и Бечу.{S} Најпосле, и то неје немогућ |
и писане књиге својих учених синова, на које, сиромашан и онако, троши своје силно благо.{S} Мо |
ковачко певачко друштво и на сврху, рад које се било то друштво састало, као и на то, даа је у |
дође, ако хоће, у Брајковац, да проведе које време!{S} Добро му дошло баш с тога што је у то вр |
наручили, да им Маркова домаћица испржи које пиле.{S} И Марко се, ено, већ вија са живином по ш |
јој годило, ипак се намргодила.{S} Али које Јованово разлагање, а највише канда Бранкова реч - |
анка лично, па чак и консхолари му били које у Карловцима које у Темишвару и Бечу.{S} Најпосле, |
Па библиотека њена броји већ и десетак које „<title>Дарова доброј деци</title>“ од чика Стеве, |
лима.{S} Села се мање или више губе што које ближе или даље, па изгледају из далека са својим к |
е се смеје с њом и тражи, на прилику, с које стране препелица пућпуриче.</p> <p>Така забава је |
ди и друштвеном поретку, о приликама, у које могу запасти и према којима ће морати удешавати св |
ли се увек неугодно осећао у друштву, у које би тек почео долазити.{S} Од увек научио, да се по |
на боље.{S} Ако ми не верујеш, иди ма у које село, где су Срби помешани с Немцима.{S} Јест да С |
ка, да проведе код сестре на очеву дому које летње доба или бербу у Фрушкој Гори, те се опомене |
Кад је човек срећан, мили му се посао, којега се подухвати.{S} Одушевљеније прихваћа борбу у д |
куца још увек само за маму или ближега којега сродника по крви!{S} Тада би на једаред загрлила |
екати, па помусти!{S} Па ваздан другога којекаква посла.{S} Понда дућан!{S} Истина Бог, није Бо |
кво цвеће не негује у лонцима, а негују којекакве кактусе и белагоније и друго још којешта, што |
а. („Боље да ми је ту, него да се витла којекуда“, мисли госпођа Ната).{S} Мајсторица штогод ши |
није, па се љубимци Талијини распрштали којекуда, њега завеја мећава једне зиме голог и гладног |
њејши даривао њену децу, кад је долазио којему на крштење.</p> <p>Па с тога су Брајковчани јако |
сама још о Духовима добила, па онда и о којечему другоме – готово без праве свезе тих разних пр |
госпођа Ната седе још, па разговарају о којечему и прежваћу данашњи разговор, што су га имале с |
и скоро из поља, па и по дворишту треба којешта поспремати.</p> <p>Сутра је радни дан а чека ст |
/p> <p>– Није; ал она ће начинити од ње којешта.{S} Кад је јесенас дошао Кнежевић за учитеља, т |
екакве кактусе и белагоније и друго још којешта, што није ни лепо, а камо ли му мирис?</p> <p>– |
} Осим толико и толико знаменитих Срба, који у Карловцима или поникоше или се – однеговаше, и н |
Бранково“, па до првих књижевних умова, који стварају мишљења у књижевности, у науци, – све је |
, којим га је одојила, као и под онога, који јој сваку сузу, што је негда над њим нејачким пред |
рући меке рубине исто тако и под онога, који јој пеленом загрчава сваку кап млека, којим га је |
е, него трпети пијаницу и убојицу мужа, који сав свој кив, сву своју несрећу у картама и срџбу |
глески сељак или овај или онај спахија, који има хиљадама ланаца земље и према томе и опрему.{S |
младога, па још интелигентнога човека, који не би разабирао за јавне ствари.{S} Него омладина, |
средини има ваљана интелигентна човека, који ради онаки исти посао, од кога живи и он, народ, н |
е докторе, ја сам у вама познао човека, који...</p> <p>После по сахата, ваљда, резултат је био |
рила...</p> <p>Да није још нас учитеља, који издиремо за вас све, слободно бисмо могли рећи, да |
ве песмама и приповеткама?{S} По онима, који су позвани на то, могли бисмо ми бити са свим без |
јевима?</p> <p>Има ли и једнога Србина, који иоле разабира за наш јавни живот, па да не зна за |
реч...{S} У нашој средини седи старина, који...</p> <p>– А, не, не! – опре се чича, начеоник, а |
само за велике идеје.{S} Од надничара, који је можда закинуо од својих уста, па до првога бога |
им радом својим далеко удалили од пута, који овамо води.{S} Ми имамо књижевника, уметника, науч |
Понећемо пар гусака и који пар пилића, који десетак јаја и..</p> <p>– Но, па видиш, да ће то с |
ред, наићи ће на Харивду, на омладинца, који га може исмејати за „најмудрију“ реч.{S} Лакше би |
е зна.{S} Данас само они добро пролазе, који што више знају.{S} Али пази, да се што више корист |
песма, што се силом уплеће у ове дане, који ће да засветле потомству као пример свенародног пр |
треба спомињати толике народне саборе, који баш у Карловцима саборисаху о цркви, о школи, па и |
неко, у коме се никад преварити не ће, који га сваком речју својом учи, да у свету има љубави, |
јице омладинске вас <pb n="54" /> више, који ћете признати, да омладина има право, кад се увери |
кола, у којима беше његов лес, за воз, који требаше доћи у Нови Сад још у јутро.{S} Некоме се |
чки момци, и тако даље, све људи млади, који још нисмо ништа свршили, који једва да умемо и слу |
ди млади, који још нисмо ништа свршили, који једва да умемо и слутити, како се води туђа брига, |
ико правично или неправично, као и они, који се не хвале, да „раде за народ“.{S} Свештеници, ко |
вала Богу!{S} А видим, како пролазе ти, који вичу:{S} Слобода,... народно право,... аутономија, |
него ја.{S} Није истина, да више пати, који више зна.{S} Данас само они добро пролазе, који шт |
ту има љубави, него је треба заслужити, који сваким чином својим доказује, да ипак има и једна |
по широком дворишту.{S} Марко је јунак, који зна и рећи и утећи, као и на страшну месту постоја |
ар мотри свакога, како пева, као човек, који хоће све да разумева; па је мотрио и Јелену.</p> < |
е сећа, он се ње ради свађао с писарем, који је у сред друштва и пред њим био толико дрзак, да |
ористиш туђим искуством.{S} Тешко оном, који мора све на себи да искуси!{S} Ја сам прошла добру |
је до сада Стајић све предусретао, он, који је иначе о сваком увек најпре само добро мислио, п |
кудгод ко иде.{S} Е, па то боли!{S} Он, који је научио да с позорнице, занесен небесним задахом |
ваљда прохтело, да доведе Бечки одбор, који је пратио Бранка од Беча, као и целу светковину у |
<p>Особито добро познаје писарев тенор, који би диван био, да кроз грло неје пропустио већ толи |
ив, знала су и господа из жупаније пут, који води амо.{S} Сам пресветли господин жупан, кад је |
е речи девојче примити у онаком смислу, који им поп Стева даје.{S} Оне несу ни мало извеле мисл |
Помакните се мало даље, – рече писару, који се немо гушио овчијим сиром поливеним с кајмаком, |
првога богаташа, – од људи неписмених, који су тек из туђих уста чули и научили бар „Коло Бран |
ку.</p> <p>Начелник, стари пензионирац, који се десио том приликом у друштву код разбијене кант |
n" /> <p>Још неје ни крочио преко прага који води из блаженог царства безазлене идеалности у су |
лики пут:{S} Па баш сад?!</p> <p>Та, за који дан ће да буде велика беседа у корист преноса посл |
кад има макар само један кутак свој, за који сме рећи: „Ово је моја слобоштина; ово је моја сре |
овчијим сиром поливеним с кајмаком, на који му се сад тек и већи апетит отворио, што зар хоће |
тако једнодушни протест једва даваше на који тренутак бар маха, да се разаберу гласови одабрани |
о ће најредовније пустити и Ната и Ката који уздисај и сузу у спомен својих покојних, па ће пре |
гласове.{S} Мушкарце зна и од пре, шта који певати може.</p> <p>Особито добро познаје писарев |
среза и суда којима се и тако мало кад који Брајковчанин обрадује, баш кад дођу, иначе из боље |
, то је добро.{S} Понећемо пар гусака и који пар пилића, који десетак јаја и..</p> <p>– Но, па |
и ја, одмах с кола.{S} Останите макар и који дан дуже...</p> <p>– Ха, то је добро.{S} Понећемо |
остане тек, кад се од њега поучи.{S} Ал који Србин остане, тај издржи конкуренцију његову и буд |
а сметало, што је писар, већ по не знам који пут, декламовао ону о браца-Анти и разбијеној кант |
Каже Стајић.{S} А мени и не пада на ум који Стајић.{S} А и он је био с Јованом ономад код мене |
био међу њима онај душе чисте као крин који им је свима смео у брк рећи:{S} Ја тако хоћу! – да |
то зазвечи ланац на огрљаку, кад се коњ који мухне, па тргне, да преухитри зловољнога Триву коч |
орник играју баш жандара, а остали како који.{S} Писар се наслонио на лактове, па кибицује одбо |
и управитељ – сувише ревностан.{S} Мало који дан ће проћи, да он не ће посетити женску школу.{S |
, не можеш је видити.{S} Од пре то мало који дан, да је нема к мени.{S} Него, ваљда, кад је вид |
жда је мислио, да се и он кадгод баци у који српски пчеларски лист каквим дописом из својега уљ |
увек па се удари иза потиљка.)</p> <p>У који мах писар трже очи на прозор, у тај мах прозврјаше |
рош, или проучити из листова, кад би му који пао у руке.{S} Највећи просветни напредак у својем |
застидела се. – *Цело ја знам; само још који пут да прочитам...{S} Је л браца, – окрену се, као |
можда мало друкчије рећи ће му бар још који пут...{S} Сутра се можеш вратити за хладовине, кад |
и јој пеленом загрчава сваку кап млека, којим га је одојила, као и под онога, који јој сваку су |
илион разлога да наброји против правца, којим је пошао.{S} Изађе учитељ, па их све позва, да од |
ни мало извеле мисли Јеленине с правца, којим је у тој распри пратила главни смисао његов.</p> |
и живот, па већ, ето, у туђој руци маљ, којим би себичност да кује своје планове!{S} Играчка ту |
жељан имао, заситио се црвеним појасом, којим је, као ревностан пастир душепопечитељ Богом пове |
кама.</p> <p>Колико Јелена слободна, па којим кораком она тројица њима ближе, то се Даринка већ |
је носаше увек у срцу према свакоме, с којим свагда беше готов да обгрли цео свет.</p> <p>Него |
ановој кући, па и према самоме ујаку, с којим их је до сада Стајић све предусретао, он, који је |
живи разговор између Јована и Дабижића, којима оде и учитељ у помоћ, – ни оштро супрушко објашњ |
вцате, као да су онај час испод чекића, којима је пречешњејши даривао њену децу, кад је долазио |
ну.{S} Али осим господе из среза и суда којима се и тако мало кад који Брајковчанин обрадује, б |
приликама, у које могу запасти и према којима ће морати удешавати свој рад и своју снагу.{S} Б |
ем.{S} Близо станице стоје две лађе, на којима дошли беху гости из Панчева и Земуна.{S} Обе бех |
живи у успомени неке особе и прилике, о којима је, чини му се сад, и чешће могао и требао мисли |
а, или се сетила Светозара и Драгиње, о којима је тек зимус читала у „<title>Љубомиру у Елисиум |
Једва је могао ко да верује, да кола, у којима беше Бранко, не ће стићи са својим првим возом.. |
м чијом кривицом несу привезала кола, у којима беше његов лес, за воз, који требаше доћи у Нови |
ма своје живе поборнике... поборнике, у којима је она оличена.{S} И нека нико не сумња, да ће и |
Јелена мало час била рекла, него људи, којих ће заслуге по српску књижевност остати трајне, да |
бели коци с малим таблицама на врху, од којих свака носи други број и казује место, где треба д |
е њену притајану тугу, што неје она та, којој њен син након три године жури у походе, него јој |
широко и на дугачко развезене орације, којој неје ништа сметало, што је писар, већ по не знам |
лиже Дунавској обали.</p> <p>Лађица, на којој беше лес песников, дупком пуна пратилаца, примакл |
м мору, вели он, лађа богиње Талије, на којој је он у својој дружини бродио, насела на стену на |
да приговара што материним жељама, ма и којој њеној речи; па наравно, и сад беше вољна повинова |
ве; глади дугим сухим прстима браду, по којој се, бог ме, ухватило по прилично већ иње; гладни |
рно један поред другога у тихој луци, у којој се и један и други озбиљно спремају, да сваки сво |
ташт.{S} У тој дивној Фрушкој Гори, за којом је толико чезнуо, као за својом колевком, осетио |
} Тек ако ће га кадгод завести мисао за којом новином у пчеларству и воћарству, колико је он мо |
секиром, да прецепи чвор на цепаници, с којом се већ толико бочи и која га стаде толико зноја, |
ако се запопио; стара свештеничка капа, коју је попа носио пре дуго, дуго времена, док неје дао |
нао је ипак, да је одјекнуо с оне жице, коју је навио синоћ у Јеленину срцу оним својим понашањ |
о крик Јеленин и неје био по оној ноти, коју је млади учитељ навио на својој виолини, познао је |
> <p>– Шта?{S} Научићемо Бранково коло, коју декламацију, један говор, довешћемо гајдаша.{S} Ет |
ли када се тим пљује на свету успомену, коју народ с највећим пијатетом хоће само да оживи свеч |
ни Ката ни Ната, да пусте <pb n="25" /> коју сузу у спомен својих покојних.{S} Понда је Ката пр |
а је изневерила, ах! – и она... она, за коју би...</p> <p>Невера!{S} Ње ради подноси он те муке |
, срдито својом руком Бранкову руку, за коју се држала.{S} А по речима и нагласку за цело јој ж |
чему с чиком, онда видим, да уме и више коју рећи.{S} Али увек Бранко има право.</p> <p>– Да, д |
ник. – Ако је дошао, за цело је донео и коју боцу из Варадина.</p> <p>Ја сам му рекао, до душе, |
а и заступник „Матице Српске“ проговори коју у славу песникову.</p> <pb n="106" /> <milestone u |
вај наш уча могао би, Бога ми, спремити коју боцу вина.{S} А?{S} Шта велиш, Јоване? </p> <p>Ниј |
песмом, па паде у неку сентиметалност и кокетно погледа у Јована. </p> <p>Чак и Јован умуче.</p |
преко дана шета и ракољи по буњишту око кокошака, мисли, ко је он је.{S} А жустра младица поред |
ојој нози. </p> <p>Тамо на дрветима иза кокошинца закокота онај кицош гаћан са свиленим перјем |
из врта и затвара за собом вратаоца, а кола у двориште.</p> <p>Загледала се домаћица, ко је. – |
ланици разних друштава хватаху се свога кола.{S} Певачка друштва заузеше своје место на обали Д |
> <p>Бележник се не да извести из свога кола, већ вели:</p> <p>Овај наш уча могао би, Бога ми, |
аца.{S} Једва је могао ко да верује, да кола, у којима беше Бранко, не ће стићи са својим првим |
енамерном чијом кривицом несу привезала кола, у којима беше његов лес, за воз, који требаше доћ |
лику, видела кроз прозор, кад су прошла кола.{S} Ал како неје познала никога на колима, послала |
па се ухватила за лотру, да се попне на кола. </p> <p>Даринка се већ наместила, а надурила се, |
сти се и помоли се; Ната, па се успе на кола и ували у седиште.</p> <p> Сео и кочијаш.</p> <p>Т |
га пољског цвећа.{S} Узе га са собом на кола, да га разабира и сабира.</p> <p>Неколико ситних с |
а, уплашена коњским топотом и зврком од кола.{S} Застане над каквом рупом, учлови се, као бојаг |
ет отрчао с децом.{S} Ако није и он код кола.{S} Знаш, да стрепим, кад се игра то коло!{S} Дете |
чи на прозор, у тај мах прозврјаше онуд кола, а на колима се залепршаше два женска вела.</p> <p |
ијаш, коњима уши, па их омутком сена из кола истрљо и по леђима и по ребрима и по ногама.</p> < |
господа, а не као радници, увек ће нам кола ићи на еро.{S} То је само истина, а не црне наочар |
своје је, па је није ни бриге.{S} А чим кола ближе, а она даље.{S} Ускубури, устумара се, као н |
м путу угледати из далека читав караван кола, начичкана Брајковчанима.{S} Јован Јаковљевић му ј |
уло широм по Брајковцу, па се и они око кола осврнуше и погледаше на брежуљак.{S} Запева познат |
ди гостима? – повикаше женски гласови с кола.</p> <p>– Јух! цикну госпођа Ката, тек што познаде |
ливадом не мога одолети, него ће сићи с кола, и набрати пуну руку разнога пољског цвећа.{S} Узе |
инка стала на лотру, па хоће да скочи с кола.{S} А Катица претрчала, па је прихваћа.</p> <p>Гос |
а у један мах.</p> <p>Трива већ сишао с кола па одапиње коњима конопце са ждрепчаника.</p> <p>Д |
ером...{S} Но, не мислим ни ја, одмах с кола.{S} Останите макар и који дан дуже...</p> <p>– Ха, |
ноге по прашини.{S} Прашина завејава у кола, па се мота испод коњских копита као смет у заветр |
<milestone unit="subSection" /> <p>Још кола с гошћама из вароши нису ни ушла честито у дворишт |
данашњим својим трудом не би стекли ни колајнице зеленога Нимрода, како се слабо трзали и утрг |
<p>С друге стране дође црквењаков син, колар у селу, са својом сестром, два можда, по најбоља |
преко тамо насвој прозор.</p> <p>Млади колар стао до одра, па се не миче.{S}А уза њ његова сес |
њих двоје и кечи им сваку реч. </p> <p>Колар са својом сестром стоји до зида.{S} Па чак се и њ |
друштво, осим Бранка, Даринке, Јелене, колара и његове сестре. </p> <p> Млади грк, Јеша Дабижи |
тргоше како попина Јелена врисну.{S} А коларевој сестри оте се, Бог ме, у шаку и једно: „Хи!“< |
ету се не да ни уста запушити, ни доста колача намесити...{S} Цео свет, за Бога зна, за што је |
а којом је толико чезнуо, као за својом колевком, осетио се туђ, самохран. „Тама за мном, тама |
траже што бољу парохију.{S} Ти и твоје колеге дали сте се на професуру, па ће те и ви лепо так |
уши на потиљак; а лаком кабаницом покри колена, да баш не види, ако је непозван ко, попу у чакш |
тешког наваљивања; пребацио ногу преко колена, па мисли.</p> <p>Дуго и дуго му нису таке мисли |
с туђим елементом, комотан: ради једва, колико му треба, па је површан, те, канда не схваћа озб |
на селу.</p> <p>На учитељево милостива, колико јој годило, ипак се намргодила.{S} Али које Јова |
којна Стаза била нежна и верна супруга, колико чуварна и вредна домаћица, Тинка то двојином неж |
-Стевине куће.</p> <pb n="45" /> <p>Та, колико ме је – вели, – речи само стало, док сам га наго |
ша и приличи њихову добу, а и не слуте, колико ће се весала поломити на узбурканим валима, што |
године добро понео.</p> <p>– А знаш ли, колико је година том ораху?</p> <p>– Колико година?{S} |
п Стева претрну. </p> <p>Рашићка осети, колико га је заболело, а познаје га скроз и скроз.</p> |
ђу доле, да баш на извору буду сведоци, колико се у истини прави народ забавља о том догађају.. |
и припитомило, те сам се и тамо осећао, колико толико, свој.{S} Наука је једина врсна, да и неб |
анога спровода.{S} А спровод се пружио, колико је од вароши до самога Стражилова, као да нико н |
p> <p>Па јој опет сада у једаред тешко, колико јој мало час било криво...</p> <p>Најпосле се на |
ај мах бедни њен Милан!{S} Да зна само, колико је грких пилула прогутао већ и данас од бележник |
њој захвалити, – рече Бранко галантно, колико је знао и расположен био. – Три године је скоро, |
је испала на прилику берба, како пазар, колико је шљива за ракију натресла, и тако штогод.{S} Ј |
којом новином у пчеларству и воћарству, колико је он могао о њима дознати, кад би отишао куд у |
ином чуварнија и вреднија газдарица.{S} Колико је попа Стева био задовољан и сретан, како му се |
еђује и пресуђује, пред самим собом.{S} Колико би да је непристран, некако му вага судилачка и |
а позва, да му буде у кући домаћица?{S} Колико му је покојна Стаза била нежна и верна супруга, |
и, колико је година том ораху?</p> <p>– Колико година?{S} Чекај, молим те...{S} Биће... биће... |
да је учитељ Кнежевић ваљан учитељ, ма колико да је избегавала, да лепу реч рекне за њега пред |
еђују особине својих предака.</p> <p>Ма колико да писар важи у Брајковцу као ишчитана глава, ип |
тале се и поздравиле, као да се бог зна колико дуго несу виделе, или као да су претуриле некакв |
је ту време, да се иде на певање!{S} Па колико Јелену угледала, толико пред њу истрчала.</p> <p |
ће и њу Јеца жедну преко воде, ма да се колико пући, вели Рашићка за Стајићку.{S} Само да се ве |
туђим кровом и на туђем огњишту.{S} Али колико је и то лакше, него трпети пијаницу и убојицу му |
{S} Ни на кога се, слатка, ослонити, ни колико отлен дотлен.{S} Само да ти приповедам, шта ми ј |
<p>Него вечерас му се не да да чита ни колико иначе у овакој прилици.</p> <p>Пред очима му леб |
ан проћи и вратити се на вечерње.{S} Но колико јој збиља стало до поп-Стевана, ето, неје ни при |
тако одбио као блато с ногу, па би зар колико толико то да заглади.{S} Неје имао свога сталног |
вели, да је сад са свим прошла. </p> <p>Колико је и Даринка узрујана, ипак примети, како је Јел |
жи:</p> <p>– Дошле те варошкиње!</p> <p>Колико се Јелена обрадовала својој другарици, толико и |
о и учитељ се упутили девојкама.</p> <p>Колико Јелена слободна, па којим кораком она тројица њи |
ркве:{S} Познао се поред Јована.</p> <p>Колико он,... а и мати му као пустила у уши. </p> <p>Ид |
р, у тај мах прозврјаше онуд кола, а на колима се залепршаше два женска вела.</p> <p>– Писар ма |
кола.{S} Ал како неје познала никога на колима, послала Ђуку пандура да распита, ко је то дошао |
облачи преко мантије, кад путује кудгод колима.{S} На столу је неколико кабанус–цигара, – које |
к себи, сети се, да притрчи гостинским колима.</p> <p>– Гле секе!{S} Гле Даре!{S} Добро дошли! |
била...</p> <p>Ту је и кочијаш Трива с колима. </p> <p>Послужавка Криста трчи то у собу то на |
запао под ноге, док се Ната намештала у колима.</p> <pb n="13" /> <p>– За Бога, мама, шта ће ти |
шћу, где се играло, као обично недељом, коло.{S} Село мало, а тако отмени гости!{S} Па као да с |
око момака и девојака, провлачи се кроз коло, па се све бојим, удариће га какав напит.{S} Казал |
елу и госпође враћају са села, кад се и коло око крста разилази, те млађешина треба и пре да хв |
ладина неје, мислим ја, позвана да води коло, она не може давати правац, одређивати ток народно |
аринка. – Њој се здраво допада Бранково коло.{S} Ја сам учила у нашој вишој школи нашу књижевно |
Господин учитељ ће нас научити Бранково коло...</p> <p>– То већ знам! – кличе и опет Даринка, и |
ти.</p> <p>– Шта?{S} Научићемо Бранково коло, коју декламацију, један говор, довешћемо гајдаша. |
ко свирца час се таласа, час везе ситно коло сремачко, плаховито оно планинско. </p> <p>Учитељ |
ла.{S} Знаш, да стрепим, кад се игра то коло!{S} Дете, као дете, мота се с другом децом око мом |
у тек из туђих уста чули и научили бар „Коло Бранково“, па до првих књижевних умова, који ствар |
по девојку.{S} Мати каже, биће да је у колу, па нек је тамо потражи.{S} А Зорка упртила неки г |
овчића, да недељом бар господски пуши у колу пред девојкама или у крчми..{S} Прође и каква друг |
осла, било да му дођу гости, било да се кољу свињи, или тако што, Давина је увек ту, да свесрдн |
на: </p> <p>„Кад ми одемо у планину, на ком ћемо оставити нашег Марка?...{S}Јел те, мајсторице, |
и капак на прозору, на оном прозору, на ком је он толико блажених тренутака с њом проснивао, пи |
S} Обадве још у оном добу девојачком, у ком последњи бој бије између себе нарав и васпитање.</p |
!{S} Но речи му се изгубише у метежу, у ком сваки својим гласом пева:{S} Многаја.{S} Учитеља бе |
чинити и како се владати, не треба нам команде.</p> <p>- Чујеш.{S} Ја бих ни пода шта држао св |
субординација према својој „генералној команди“. – Докторе, – окрене се Јовану – окај се, моли |
спремали се, да свечано дочекају госта, коме место то беше тако омилело, да је зажелео у њему б |
добро осећам!{S} Тако мора бити ономе, коме пусте у невољи крв, па му одлане.{S} Не би било с |
ето, како ми се мука моја награђује.{S} Коме за љубав; Могла сам ја и без тога лепо и красно жи |
ати.– Знам ја, шта је дечија радост.{S} Коме ћу, ако њима нећу?{S} Да је њихов отац жив!</p> <p |
, Ната Кати. „То је дечја радост!{S} Да коме ћу, ако њима нећу!?{S} Да је њихов отац жив!“ – „И |
/p> <p>Да говорим толико... не знам већ коме, послушао би ме и учинио А ти...</p> <p>Види Поп С |
е му заигра утешено, да још има неко, у коме се никад преварити не ће, који га сваком речју сво |
е су Срби неизмешани с туђим елементом, комотан: ради једва, колико му треба, па је површан, те |
о недеље?</p> <p>Ви сте мушки увек тако комотни!{S} Тако и чика!{S} Само да га нико не дира! – |
шицки, и учени архимандрит Јован Рајић, кому, кажу, петнаест пута нудише владичанску митру и он |
гов могао приметити, како се он спремао кому на дочек, да му се „омладинац“ не може ни од шале |
„<title>Хришћанског весника</title>“, у кому је позив на претплату, а нерасечен.</p> <p>То је п |
ао да му не верује.{S} Вели:{S} Зна део комшилук, само не зна поп Стеван и ви; а и пошиница је |
и, два три разреда млађи од њега; али у комшилуку његову у стану, – примети између осталога поп |
ога дете може добити и благодјејаније у конвикту блаженопочившег патријарха Стефана Стратимиров |
, па макар поп Стева дигао „и кундаке и кондаке“ против „омладине, што само изумева идеје.“</p> |
она као у опће што кажу за женскиње, у конзаквенцијама својих премиса увек доследна, нађе се к |
Стева својој сестри, – ево, ја сам сад конзисторијални присједатељ.{S} Сад би лакше ишло него |
м повереног му стада одликован и постао конзисторијалним присједатељем.{S} Више шта, мисли, не |
ешто крупније и мисли у глави пречасног конзисторијалног присједатеља.{S} Право рећи, брује му |
и на једаред из ненада.{S} Него тужи га конзисторији.{S} Ја ћу ти написати, тужбу, да се развен |
сподине, ето, за што! –вели Јеша. – Мој конкурент, онај Јуда код цркве, дошао је пре три четири |
Јован, назирући у њему, ваљда, опасног конкурента, ступио преко прага, где се он тако добро ос |
чи.{S} Ал који Србин остане, тај издржи конкуренцију његову и буде бољи од учитеља свога.{S} Па |
S} Тако ни у чему не можемо да издржимо конкуренцију странога света, а овај употребио наше незн |
је површан, те, канда не схваћа озбиљно конкуренцију у раду, јер су међу собом сви једнаки; а ч |
рива већ сишао с кола па одапиње коњима конопце са ждрепчаника.</p> <p>Даринка стала на лотру, |
foreign>!{S} Јеси чуо, ти ћеш бити таки консервативац, као што га је Бог створио... као да те г |
–да су познавали Бранка лично, па чак и консхолари му били које у Карловцима које у Темишвару и |
– вели Јован. – Не да се та извести из концепта.</p> <p>– И ја бих рекао, – дода бележник. – Н |
.{S} Одмах сутра дан после оног великог концерта, што га је приредило српско академиско друштво |
мо што зазвечи ланац на огрљаку, кад се коњ који мухне, па тргне, да преухитри зловољнога Триву |
па таман кад је „дорастао до копља и до коња“, он забоде копље у ледине, па, ако је нешто сврши |
ахнуо Бачком ђиватком, да одудари преко коња, па да потера, а госпођа Ната повика:</p> <p>– Кри |
и сад поскидај ствари, па дај унутра, а коње испрегни, па одведи у шталу...{S} Има места је ли, |
е прижегло, мислиш, камен се усијао.{S} Коњи касају, а не могу да се обране од силних мушица, ш |
у крај друма, само што по каткад зафрчу коњи, да можда истерају насртљиву мушицу, што им се и у |
.{S} Триво, терај!</p> <p>– Ђи! </p> <p>Коњи кренуше.</p> <p>– Стој!...{S} Кристо, оди овамо... |
ле је Трива извукао, као добар кочијаш, коњима уши, па их омутком сена из кола истрљо и по леђи |
p> <p>Трива већ сишао с кола па одапиње коњима конопце са ждрепчаника.</p> <p>Даринка стала на |
што ново, па да је чак и некаки Орлић и Коњовић и не знам ко пронашао новију и згоднију кошницу |
} Преко пута претрчи тркуница, уплашена коњским топотом и зврком од кола.{S} Застане над каквом |
ашина завејава у кола, па се мота испод коњских копита као смет у заветрину.</p> <p>Нигде живе |
ити посао оца свога, па орати земљу или копати винограде.{S} Имамо на пример „вечитих правника“ |
вејава у кола, па се мота испод коњских копита као смет у заветрину.</p> <p>Нигде живе душе.{S} |
скамијама, па таман кад је „дорастао до копља и до коња“, он забоде копље у ледине, па, ако је |
дорастао до копља и до коња“, он забоде копље у ледине, па, ако је нешто свршио, све на страну, |
, макар да отшкрину крајичак непрозриве копрене, која тако јогунасто скрива, као змија ноге, та |
на стену народног немара, те претрпила кораблекрушеније, па се љубимци Талијини распрштали кој |
полетеће.</p> <p>На једаред зачује тихе кораке под прозором; али, рекао би, још већма чује, как |
/p> <p>Колико Јелена слободна, па којим кораком она тројица њима ближе, то се Даринка већма сти |
како учитељ одмиче, и чује, како оштро корача... </p> <p>Иза рогља се помоли неколико сеоских |
ци, па се упустио у разговор.{S} Она га кори, што је само једаред био код ње, од како је дошао |
, ако је нешто свршио, све на страну, а корист преда се, ако није ништа свршио, што бива по <pb |
за који дан ће да буде велика беседа у корист преноса последњих земних остатака Бранка Радичев |
у ћемо и ми овде да држимо своје село у корист преноса и споменика Бранкова, а више тога ради, |
аравно мисли, да мора нешто рећи, бар у корист свога „вишег позива“, па вели:{S} Штета за госпо |
, е дуго прост народ не би имао никакве користи од штампане и писане књиге својих учених синова |
га!“ А све то, што ми учимо, врло мало користи баш народу, маси народа.{S} Ми учимо медицину, |
радити!{S} Па... чуј ме!{S} Више народу користи, кад у својој средини има ваљана интелигентна ч |
више знају.{S} Али пази, да се што више користиш туђим искуством.{S} Тешко оном, који мора све |
, већ се у највећој дреци смота негде у коров, да тамо у највећем страху проведе ноћ, док у јут |
је сад најзгоднији тренутак.</p> <p>Сам коровођа почиње. </p> <p>Али писар се замислио у улози |
иха ноћ песмом.{S} Ја мислим, да ће наш коровођа...“</p> <p>А коровођи, Брајковачком учитељу, М |
мислим, да ће наш коровођа...“</p> <p>А коровођи, Брајковачком учитељу, Милану Кнежевићу вечера |
оз прође, па му пројури кроз сву крв, а коса му се диже.{S} Скинуо шешир, одахнуо, па брише руп |
у ребра: то и то је.{S} Из далека добар косач замахује.{S} Међу нама није ни речи било о нашој |
злетела из њих.{S} По челу јој пао прам косе, па се њим игра ветрић, кад потрчи.</p> <pb n="38" |
, стару славу и нове невоље од Немање и Косова до данашњег дана; па је пошалицама и младачким н |
а њом указа мила главица са црном пуном косом и у глави два гарава ока.</p> <p>Учитељ се стиска |
У једаред стиже муњом глас, да Бранкове кости не могу стићи у заказани час у Карловце, у очи св |
да се то њега тиче.) А шта онда, ако те кости, што их у Бечком гробљу ископате, пренесете с пом |
>Србадију заклињ’о:</l> <l>Пренес’те ми кости моје</l> <l>Стражилову моме, – еј!</l> <l>Тамо им |
је у вароши „велика беседа“ рад преноса костију Бранка Радичевића, „толико гладних Мисирских го |
чког одбора:{S} У другује недељу пренос костију Бранка Радичевића! – дода Јован. – Решено је, д |
обали „<title>Имну о преносу Бранкових костију</title>“.</p> <p>Величанствен тренутак.</p> <p> |
у Бранка.</p> <p>– Мир и покој свачијим костима под земљом!{S} Али када се тим пљује на свету у |
Ђура Јакшић, Владислав, Шапчанин, Лаза Костић и други.{S} Језик народни презрели беху у оно до |
ођице.{S} Она ти напуни својих неколико котарица воћа, метне на обраницу, па хајд у варош, па с |
авесно кроје једрила за пловидбу и кују котву, која има кад тад да их овде или онде заквачи на |
од станице беху местимице ударени бели коци с малим таблицама на врху, од којих свака носи дру |
младинца“, као да <pb n="71" /> меће на коцку не знам шта.{S} Стало поп-Стевану ипак доста до т |
па јој још неје била...</p> <p>Ту је и кочијаш Трива с колима. </p> <p>Послужавка Криста трчи |
а кола и ували у седиште.</p> <p> Сео и кочијаш.</p> <p>Таман Трива притегао узде и замахнуо Ба |
p> <p>Дотле је Трива извукао, као добар кочијаш, коњима уши, па их омутком сена из кола истрљо |
па тргне, да преухитри зловољнога Триву кочијаша, те га овај не опомене камџијом, да гледа пут |
мију.</p> <p>– Триво, – кренула се Ната кочијашу, па му говори: – ти сад поскидај ствари, па да |
ништа не знам.</p> <p>– Рашићка добила кошар,... ето, то ти је! – затрча се бележник, као да р |
смех.</p> <p>– Пак?</p> <p>– Па добила кошар.</p> <p>– Кад је то било?</p> <p>– Синоћ.{S} За т |
S} Боже сачувај!..{S} Сад се попа нешто кошка и с учитељем.{S} Биће и ту њена масла.{S} А момак |
за навртање воћака и неколико ђерзонака кошница – тек „да покуша“.{S}А наопако се једио, што ср |
шак изврнута стара плетена а неолепљена кошница и у њој паламара, чивија, жица, чекића, длета, |
за скидање гусеница, нож за подрезивање кошница, будак, ашов, мотика и тако даље...{S} У једном |
и не знам ко пронашао новију и згоднију кошницу. „Србин да нешто изуме, кад је паметни Шваба ве |
Свет мало пита, шта што вреди, него шта кошта, па по томе и цени.{S} Тако ти је данас време, кћ |
*...*Ударише и краве из поља.{S} Или се кравар данас боље пожурио него обично, али су се збиља |
моћи бити ништа.</p> <p>**...*Ударише и краве из поља.{S} Или се кравар данас боље пожурио него |
ће: и деца и девојка и слуга.{S} А већи краве ће доћи скоро из поља, па и по дворишту треба кој |
а, па треба нахранити и скоткати!{S} Ту краве дочекати, па помусти!{S} Па ваздан другога којека |
{S} Сви листом пазаре код Јуде.{S} Жене краду од својих газда храну, па џаковима вуку Јуди, те |
едно с мајкином душицом, што је узбрала крај друма, кад је оно путовала с мамом својом у Брајко |
ву к њој, па је гледи, а, бајаги, ни на крај памети му, шта она пита.</p> <p>Види она то, па му |
</p> <p>– Нисам те разумео...!{S} Ни на крај памети! </p> <p>- Боже мој, – опет она, али сад ма |
све седморо деце заживело; хватао би се крај с крајем, како се отац побринуо за своју породицу, |
цело скоро после подне на мекој трави у крај поточића, што се слива преко луба дебела орахова д |
ележниковица. </p> <p>У том јој писар у крај стола стиште руку из захвалности, што га тако мушк |
икне од врућине орао на какову бресту у крај друма, само што по каткад зафрчу коњи, да можда ис |
баш је беше узела, да долије у лонац у крај ватре.</p> <p>– Јух! – зачу се у исти мах и из соб |
манастирима.{S} Мени се допада овај наш крај.{S} Ја не бих никад одлазио одавде.{S} И веруј ми, |
<p>Е,сад грљењу и љубљењу нема, мислиш, краја.{S} Цмок један пут!...{S}Други пут!...{S} Цмок и |
адости и изненађењу, мислиш, не ће бити краја целу ноћ. </p> <milestone unit="subSection" /> <p |
и у смех.</p> <p>– Знам ја, знам све до краја! – правда се дете, а застидела се. – *Цело ја зна |
има песниковим. </p> <p>Гости из разних крајева заузимаху своја одређена места.{S} Изасланици р |
вршан, него што је запао у благословене крајеве, па му није никада ни било до невоље, да та сво |
it="subSection" /> <p>Од сеобе Србаља у крајеве, што стоје под окриљем Австроугарског орла, Кар |
равославне цркве у овима <pb n="100" /> крајевима.{S} Али баш стога чак и Новом Саду, где је то |
ад свакога другога српскога места у тим крајевима?</p> <p>Има ли и једнога Србина, који иоле ра |
године је скоро, како несам био у нашим крајевима, непрестано сам се тепао по охолом Бечу...{S} |
моро деце заживело; хватао би се крај с крајем, како се отац побринуо за своју породицу, а како |
ло бар и у будућност, макар да отшкрину крајичак непрозриве копрене, која тако јогунасто скрива |
датле кроз „убаво Белило“ к Стражилову, крајњој мети свечанога спровода.{S} А спровод се пружио |
на Беч.{S} Али ипак ме срце вуче нашем крају, па госпођице... </p> <p>Јелена почела била, да г |
уштвеном заставом, а острагу, на другом крају, застава Новосадске занатлијске задруге.</p> <p>Н |
сти у исти мах, када је Милош на другом крају српства, а у суседству изнурену и понижену Србију |
сестрића кући!{S}И Бранко, ето, дошао. „Красан младић“,.. „паметан младић“... озбиљан,... „фини |
вачици, као што је Јелена, поздрави ова красна и тиха ноћ песмом.{S} Ја мислим, да ће наш коров |
а нуз то и мирисни фрушкогорски ваздух красне летње ноћи учинише на Бранка таки <pb n="81" /> |
а љубав; Могла сам ја и без тога лепо и красно живети, где хоћу, а овако...{S} Ух, ух, ух!{S} П |
uote> <l>„Ао свете мио и премио,</l> <l>красно ли те вишњи удесио!“</l> </quote> <p>Стајић заст |
упадне у очи толико интересовање о тој „красној Српкињи девојци“, да почне и сама мислити о њој |
ија.{S} Да му је хладан батак с киселим краставцем.</p> <p>– Шта?{S} Зар идеш?{S} Па тако из не |
е слободније верати по гори, – последња кратка хаљина, што је као швигарица носила, као да се у |
ако не још и потребнији.{S} Ето, он је кратко време ту, па видим, да га и сељани јако уважавај |
с нама.</p> <p>– Ох, Боже!{S} Та, то је кратко време.{S} Данас је уторник, а ето за час недеља. |
g="de">Slibovitz</foreign>“-у.</p> <p>У кратко – ту је буна, сабори, Банство, војвода,... </p> |
тек изађе пред очи њен лик, кад оно пре краткога времена сврну к њој, путујући ујаку у Брајкова |
ко мора бити ономе, коме пусте у невољи крв, па му одлане.{S} Не би било с горег и чешће.</p> < |
ну месту постојати, па не жали, ето, ни крв пролити, кад зажеле то његови гости и рачуни.</p> < |
сто скроз прође, па му пројури кроз сву крв, а коса му се диже.{S} Скинуо шешир, одахнуо, па бр |
itle>“ од Милована Видаковића и „<title>Крв за род</title>“ од Милованова „посинка“ Јакова Игња |
ст, Боже опрости, „омладинац најчистије крви“.{S} Сад се чисто трже, кад виде, да је заорао дуб |
љу, па се купа и тресе у својој рођеној крви.{S} Сачма му је крупна добрано прорешетала самурин |
за маму или ближега којега сродника по крви!{S} Тада би на једаред загрлила и ижљубила своју м |
е, да се гости умију.</p> <p>– Триво, – кренула се Ната кочијашу, па му говори: – ти сад поскид |
имио ствар за готову.</p> <p>Пред сутон кренули кући.</p> <p>– Стој!{S} Гледај овај призор!{S} |
јник.</p> <p>~ Ено га, стриже ушима!{S} Кренуо и он! – пришапута писар милостивој госпођи бележ |
есто, одакле се беше пре једнога сахата кренуо, да иде у дућан на позив материн. </p> <p>– Марк |
Триво, терај!</p> <p>– Ђи! </p> <p>Коњи кренуше.</p> <p>– Стој!...{S} Кристо, оди овамо...{S} П |
е у лицу, па јој се образи зажарили, да креснеш, варница би излетела из њих.{S} По челу јој пао |
ош гаћан са свиленим перјем и китњастом крестом, што се преко дана шета и ракољи по буњишту око |
вечани дан у Карловцима се опажало живо кретање.{S} Карловци и Карловчани спремали се, да свеча |
де је толико времена већ средиште свему кретању српскога народа у јужној Угарској, у Хрватској |
од народа као наша.{S} Нова се омладина креће, њен глас се већ по мало чује.{S} Кад не иде више |
алио се леђима на зид, где је већ отрљо креч и углачао га од тешког наваљивања; пребацио ногу п |
ева уведе у свето православље и у књигу крештајемих.{S} Иначе црквењак одзвони, па хајд опет ку |
у.</p> <p>То је истина.{S} А ко је томе крив?{S} Као да и један и други избегаваше интимнији ра |
епо мисли о њему, као да се осећа нешто крив, што је и њега и матер му тако одбио као блато с н |
нка оде с Јеленом.{S} Као да јој је сад крива нешто и она, па се боји, поквариће јој се кћи пор |
а слабији према моћнијему, што га осећа кривац према ономе, чијега се суда боји, ако је и увере |
е у Пешти намерном или ненамерном чијом кривицом несу привезала кола, у којима беше његов лес, |
лепо, кад ласкате,... ни мало лепо.{S} Криво ми чините, кад ми таква појма о себи улевате.</p> |
могу никако да схвате.{S} Било да им је криво, било да им се допада, тек не могу срцу да одоле, |
адовала својој другарици, толико и више криво њеној матери, госпођи Јелисавети, Рашићки, што су |
нема.{S} Осећа ужасну празнину, па јој криво на цео свет.</p> <p>Мало још потраја, па се прија |
латко, слатко исплакала.</p> <p>Али јој криво, што вечерас тога нема.{S} Осећа ужасну празнину, |
своја уста.{S} А осети, да јој је ипак криво, што неје и он дошао, што неје нашао за вредно, д |
срцу узавре.{S} Поцрвени, па му и самом криво, што, ето, избаци нешто налик на „курисање“.{S} З |
једаред тешко, колико јој мало час било криво...</p> <p>Најпосле се нашли сви пред школском згр |
реварила у рачуну?</p> <p>Даринци чисто криво, кад се Бранко опрости те оде с Јованом.{S} Од ма |
а брег рони!</p> <p>Бранко ућута, ал му криво још?</p> <p>– Махни се, Стефане, тога.{S} Данас ј |
остали сви погледаше онамо.</p> <p>Ако крик Јеленин и неје био по оној ноти, коју је млади учи |
{S} Једва што се овда онда зачује, како крикне од врућине орао на какову бресту у крај друма, с |
год светлост, он налети, па спржи своја крила.{S} Иди по светлости, ићи ћеш правим путом и не ћ |
> <l>Тамо има бела вила</l> <l>Раширила крила, –еј!</l> </quote> <pb n="58" /> <p>Стајић стао н |
створење.{S} А лептир шири своја шарена крила, час их скупи и дигне у вис, да му се боја и на г |
боја и на горњем и на доњем делу танких крилаца прелива сад као седеф сад као плавичаст пламича |
оја душа и срце сад је као онај прах на крилима у лептира, а образ ти је крило лептирово.{S} От |
ши грање, а одонуд излети орао, замахне крилима, па заплови величанствено по ваздушном мору...{ |
вљи голубови и грлице јатомице залепећу крилима за каквом савуљагом, па се витлају око ње, а он |
рах на крилима у лептира, а образ ти је крило лептирово.{S} Отареш ли прах, упрљао си образ сво |
" /> и увија око ње, или јој се скупи у крило, па жмирка у жижак, или преде, док јој не напреде |
ок је био међу њима онај душе чисте као крин који им је свима смео у брк рећи:{S} Ја тако хоћу! |
одине.{S} Па има послугу и од Триве.{S} Криста јој је послушна, па радилица, па верна, па...{S} |
ијаш Трива с колима. </p> <p>Послужавка Криста трчи то у собу то на двориште, а никад празних р |
ћа...{S} Ту је често и мајсторица, па и Криста. („Боље да ми је ту, него да се витла којекуда“, |
ла.</p> <p>– Не водите бриге! – удари и Криста и слатка у један глас.</p> <p>– Гле мене!{S} Как |
сад језа цело хтела да се потужи, како Криста скоро свако боговетно вече изађе пред кућу, па с |
n="92" /> као да им још не да, да им се кристалишу појмови.{S} Ослободи и друштвеном поретку, о |
оспођа Ната повика:</p> <p>– Кристо!{S} Кристо!</p> <p>– Заповедајте!</p> <p>– Је л ту муф?</p> |
> <p>Коњи кренуше.</p> <p>– Стој!...{S} Кристо, оди овамо...{S} Пази, дете моје, на кућу...{S} |
потера, а госпођа Ната повика:</p> <p>– Кристо!{S} Кристо!</p> <p>– Заповедајте!</p> <p>– Је л |
<p>Ната опет узе да се хвали са својом Кристом.{S} Намерила се на добру девојку...{S} Трива јо |
пођеш, како, ћу ти казати, да поздравиш Кристу, нека што чешће посети кућу.{S} Па поздравићеш и |
, сви тако љубазни.</p> <p>Јелени, неје крити, баш и одлану чисто нешто са срца.{S} Неје јој Бр |
м народном језику.{S} Нека данас строги критичари и естетичари и осуђују неке његове стихове, к |
е сирота удовица!{S} Нашла себи сигуран кров, па га чува као свој рођени, – приметиће госпођа Н |
ћерцима и неправилним улицама, тршчаним крововима и ниским гдегде искривљеним плетеним димњацим |
ету, па хранити и себе и дете под туђим кровом и на туђем огњишту.{S} Али колико је и то лакше, |
а друштва са својим заставама певаху на крову песме, али не изађоше на сухо, него се одвезоше и |
у на оно: „Устај, Србине!“ – трже се, а кроз храпаво грло, загушено пивушином, једва му проби м |
је писарев тенор, који би диван био, да кроз грло неје пропустио већ толико силно пиво, бело и |
спођа бележниковица, на прилику, видела кроз прозор, кад су прошла кола.{S} Ал како неје познал |
абаци или и изгуби.{S} Или би провирила кроз прозор, као да некога од некуда изгледа.{S} Ако сл |
ук уза се поред стола, проглади прстима кроз браду и лако се накашља.{S} Узе округли ћелепуш са |
запурила се сирота од врућине и гурања кроз свет.</p> <p>– Још на станицу хајдете с нама, понд |
За Бога, Стефане, – удари госпођа Јеца кроз плач, – ништа се не бринеш за дете.{S} Још му ниси |
д својом сеницом, па пушта густе димове кроз подсечене бркове; глади дугим сухим прстима браду, |
једнога од Карловачкога.</p> <p>Одатле кроз „убаво Белило“ к Стражилову, крајњој мети свечаног |
ецом око момака и девојака, провлачи се кроз коло, па се све бојим, удариће га какав напит.{S} |
n="93" /> <p>Пође Јован да нешто говори кроз мамурлук; али га речита бележниковица пресече: </p |
нешто чисто скроз прође, па му пројури кроз сву крв, а коса му се диже.{S} Скинуо шешир, одахн |
Изашавши из вотњака и из врта, те идући кроз двориште, не може попа, а да као добар домаћин, ов |
..</p> <p>– Хм, Хм! – продера благајник кроз грло, као да хоће да га прочачка. </p> <p>Госпођа |
и Брајковачки учитељ Кнежевић напоредо кроз планинске винограде.{S} О раме пребацио сваки пушк |
увеличају ову светковину, а иза леђа му кроз жагор светине, која се устумарала горе и доле, дођ |
иће Јован **Бранку кад већ беху на путу кроз шуму манастирску. ~</p> <p>– Боже сачувај.{S} Баш |
ланом на прозору, као да је нож прободе кроза сред срца, па јој се стиште терет, сињи терет.{S} |
застрта неким платном, од кога се иначе кроје панталоне, да изгледа, бајаги, као канабе, и да п |
ре.{S} Па руку на срце, обојица савесно кроје једрила за пловидбу и кују котву, која има кад та |
one unit="subSection" /> <p>Још неје ни крочио преко прага који води из блаженог царства безазл |
његове стихове, као да су пука проза и крпарија, тек без њега ко зна би ли од мах добили песни |
и женине сиротиње, даде све до последње крпе, а не задовољи неситог мамона, нити зајази продера |
сеоских момака и девојака.{S} Биле код крста на игранци.{S} Па се враћају кући и певају: </p> |
уз Брајковац. </p> <p>На сред села око крста искупио се народ у чистом свом оделу.{S} А у наро |
пође враћају са села, кад се и коло око крста разилази, те млађешина треба и пре да хвата повра |
огод заборавиле? – пита госпођа Ната, а крсти се и стала на потегу, па се ухватила за лотру, да |
га се суда боји, ако је и уверен)да му „кругове његове“ не може побркати.</p> <p>– Седи! –вели |
ићев из Брајковца изазвао је у познатим круговима Брајковачкога друштва, нити рећи мање ни више |
ра, па се као снебива у тако господском кругу. </p> <p>Бранко узео виолину, па превлачи гудалом |
м као род.{S} Госпођа Ката и данас чува крунаше и сребрњаче, све нове новцате, као да су онај ч |
анима своје прошлости удостојивати само крунисане главе своје, полажући им трошне остатке живот |
е у својој рођеној крви.{S} Сачма му је крупна добрано прорешетала самурину на дебелој глави... |
ваздуху.{S} А зује и брује данас нешто крупније и мисли у глави пречасног конзисторијалног при |
г ме, да су прорешетале и на ситно и на крупно решето и садашњост.{S} Тако госпођа Рашићка неје |
subSection" /> <p>За вечером поп Стеван крупно мисли.{S} Нико речи да проговори.{S} Само госпођ |
ни, неје Брајковац био тако с неруке ни крупној ни ситној господи.{S} Док је био покојни Игњат |
иди, голубице моја!{S} Иди, немој да се крхаш ту! – вели јој разнежени супруг. – Ти бар не мора |
eign> што га вечерашњи гости из Маркове крчме „Код разбијене канте“ извијају под прозорима попи |
ј соби „Код разбијене канте“ у Марковој крчми и прекраћивали дуго недељно време.{S} На столу, д |
tone unit="subSection" /> <p>У Марковој крчми „код разбијене канте“ рашћеретали се гости, па и |
подски пуши у колу пред девојкама или у крчми..{S} Прође и каква друга Катина из детињства, при |
е голог и гладног у заветрину у Маркову крчму у Брајковац; ту се препоручи бележнику својом веш |
анте“.{S} Тако у Брајковцу зову Маркову крчму, бојаги, из шале.{S} То је име добила отуд, што ј |
Бог и Христос примио у своју општину од крштенога кума под тако лепим именом једнога од просвет |
а донела дете те и те младе или жене на крштење.</p> <p>Као да сунце Даринци сину, кад угледа Ј |
вао њену децу, кад је долазио којему на крштење.</p> <p>Па с тога су Брајковчани јако уважавали |
и кума, ако би се десило тог дана какво крштење, знају, кад им треба донети дете, да га поп Сте |
изађе из коже од једа, што јој „срамоте кћер“, па тражи негде горњу хаљину, да им изађе, па да |
млађег сина у школе.{S} А није рада, ни кћер да уда у село.{S} Вели: „Село ти је тек село.“ Ето |
Ова наша– вели Рашићка за Јелену, своју кћер, – још је невина, дете је; а он препреден као враг |
је доћи на таку мисао.{S} Да уда своју кћер за њега.{S} За цело мисли, да би је тако усрећила. |
ођа Јеца просила вашега Бранка за своју кћер!</p> <p>Јован прсну у смех.{S} Чак и бележник мало |
! – повика госпођа Јеца, кад виде своју кћер с попиним сестрићем испод руке; те оде у кухињу, д |
на сестрића у кућу, да му наметне своју кћер, и како је сам поп Стева проводаџисао свом сестрић |
спођа Ната се милокрвно загледа у своју кћер.{S} Шта ли јој је помислила у тај пар:{S} Тек не м |
ићку из Брајковца <pb n="103" /> и њену кћер.{S} Као вели, она јој је сина дочекала и гостила н |
– вели, – за то већ стара, а ти си ми, кћери моја, још млада. </p> <p>То је већ сувише!{S} Шес |
тање, кад мати сама, тако рећи, довлачи кћери курмахере?{S} Треба јој!</p> <p>– Штета за дете.{ |
поп-Стеве, да све припадне њој и њеној кћери?{S} Две хиљаде јој је писао, чим је ушла у његову |
спођу Нату, врло ваљана душа; а о њеној кћери, о госпођици Даринци толико јој је приповедао, да |
сту.{S} Родитељи, у тим годинама својих кћери, морају већ да помишљају и на зетове.{S} Ја кажем |
ђа Ната, то је, као што опет ропта њена кћерка, госпођица</p> <p>Даринка, кад је у вароши „вели |
"19" /> <p>У том дотрча и Зорка, Катина кћерка.{S} Била код попине Јелене, па видела, да су гос |
ки пут, госпођице Даринке, јединице јој кћерке, па ће онако срдито и опет по толики пут:{S} Па |
томе и цени.{S} Тако ти је данас време, кћерко.</p> <p>— Ја ћу да сачувам, мама, мајчину душицу |
егавала, да лепу реч рекне за њега пред кћерком.</p> <p>Могао би и у вароши где бити славан чов |
јако поп-Стевина Јелисавета, са својом кћерком Јеленом. </p> <p>Од тог доба остао је поп Стева |
сад се тек диже госпођа Јеца са својом кћерком, да полазе кући.{S} А отпратиће их Јован, Дарин |
е зна, како ће пред поп-Стевом и својом кћерком да га се нахвали.{S} Још да јој испадне за руко |
што и она, па се боји, поквариће јој се кћи поред ње.{S} Ако и зна, да све, што се догодило у к |
Гадни створе!</p> <p>Је ли могуће, да и кћи њена зна за те материне вигове, кад се свагда онако |
овака два самохрана женска грла, мати и кћи, госпођа Ната и госпођица Даринка!{S} Још за живота |
-Стевине.</p> <p>Чујем... видила би јој кћи вароши и лера, да није поп-Стевина џепа!</p> <p>– Н |
} А тек сад?{S} Зар ти не видиш, шта се кува?..{S} И сам си пре неки дан рекао, сећаш ли <pb n= |
школа.{S} Мати се дала у бригу, шта ће, куд ће с дететом.{S} Пита сестра брата за савет. </p> < |
Синоћ.{S} За то је гост брже и погодио, куд се иде из Брајковца него у Брајковац.</p> <p>– Да о |
S} Така ти је данас омладина.</p> <p>–- Куд насрне, или с главом или без главе.</p> <pb n="96" |
ој сахат. </p> <p>Имамо још времена!{S} Куд вам се жури? </p> <p>Е, како ти само!{S} А не знаш, |
а, неста пријатеља, па неста и њега.{S} Куд је, где ли је, Бог би га знао!{S} Говорило се, да с |
и у паклу вашара!“ Благајник мисли:{S} Куд сви Турци... „Наћи ће се и још когод.{S} Звезде на |
?—– шану бележниковица Јовану.</p> <p>– Куд сви Турци, – одговори овај.</p> <p>А она повика: </ |
аклију...{S} И сада, дакако, није имала куд, него ти је вратила „физиту“; ал... </p> <milestone |
на поље,... у воћњак.... у гору,... ма куд,... само да се не састане више ни с ким од њих!{S} |
е к Јаковљевићима.{S} Нешто је вукло ма куд, полетела би.{S} По најпре и једино, до душе, полет |
/p> <pb n="77" /> <p>Писар сад већ нема куд ни камо.{S} Те док се други збунили, кличући још: „ |
рамоте у свом јату, тумарне бог те пита куд, па се изгуби.{S} Наш је сељак, где су Срби неизмеш |
ру не правимо сами, него бог те пита од куд морамо да набавимо.{S} Алати наши за најобичније на |
муж; а Бог зна, кад и какав ти може од куд искрснути на једаред из ненада.{S} Него тужи га кон |
у Руму, у Ириг, у Митровицу, или и даље куд у варош.{S} Неје што се Марко боји, да би му, сачув |
исли: „Ништа лепше од добра пива.{S} Ал куд сви Турци.{S} Мисли, но га мрзи, да и толико говори |
он могао о њима дознати, кад би отишао куд у варош, или проучити из листова, кад би му који па |
ржи „начела“ Брајковачкога благајника: „Куд сви Турци,..." </p> <p>Тако се свршила прва певачка |
о опоре речи.{S} По Брајковцу се каже: „Куд госпођа Јеца оком, поп Стева скоком“</p> <p>Не таје |
лади санак.</p> <p>Благајник као вели: „Куд сви Турци“... па савесно врши своје као бегеш. </p> |
ојим ујаком, па се диже, да иде.</p> <p>Куда журиш?{S} Седи, да разговарамо, – задржава га попа |
данас.{S} Писар, писар и само писар, од кудгод ко иде.{S} Е, па то боли!{S} Он, који је научио |
иначе облачи преко мантије, кад путује кудгод колима.{S} На столу је неколико кабанус–цигара, |
е“, па тера даље и игра увређену љубав, кује, док је врело.</p> <p>Ја радим и ринтам у овој кућ |
не треба да се што бојиш, – узе поп да кује, док је врело. – Узећеш добар стан, па ћеш држати |
у туђој руци маљ, којим би себичност да кује своје планове!{S} Играчка туђег ћефа!</p> <p>Зар ј |
?{S} Зар не би боље било, да је увела у кујну, па нек учи Лепо је дати дете и у лер и на васпит |
ица савесно кроје једрила за пловидбу и кују котву, која има кад тад да их овде или онде заквач |
ти Срба...{S}" А историја ће да пева ил кука над њима као над старим Римљанима и другим пропали |
м дечку?{S} Па за чију љубави сада“.{S} Кукавни човече!</p> <p>За то ли га, дакле, обасипа толи |
траху проведе ноћ, док у јутро галан не кукурекне на буњишту...</p> <p>Испред куће се зачу гром |
сиву маглу завијена.{S} Само са црквене куле, где <pb n="23" /> изван села где у сред села, изн |
аја, што засецају у живац политичкога и културнога живота овостраних Срба.{S} Дакако да Карловц |
="subSection" /> <p>Из куће Јаковљевића куља дим на димњак.{S} На огњишту се пуши и ври у пуним |
по прилично већ иње; гладни гледа, како куља дим на врата.{S} Око сенице, чује, зуји и бруји вр |
у уској сеници свој да баш видиш, како куља плав дим на врата. </p> <p>Намештај у тој собици ј |
тос примио у своју општину од крштенога кума под тако лепим именом једнога од просветитеља хриш |
вони, но највише тек за то, да бабица и кума, ако би се десило тог дана какво крштење, знају, к |
Јовановић, па макар поп Стева дигао „и кундаке и кондаке“ против „омладине, што само изумева и |
о с голубињака и треснуо о земљу, па се купа и тресе у својој рођеној крви.{S} Сачма му је круп |
, замишља у себи госпођа Ната и сад, па купи све гдегод шта, као да неће на пут него, сачувај Б |
проговори, да не дође какво дете, те не купи за новчић свирајку од шећера, или какав цигару за |
а и госпођица Даринка!{S} Још за живота купио кућу у вароши и настанио се тамо.{S} Таман да пож |
р кућни, док покојни госпођа-Натин неје купио од ње.{S} А то, што јој сад госпођа Ната и опет м |
сподин архимандрит беше отишао некуда у купке.{S} А млади отац Варнава, манастирски намесник, д |
ахтева, да потпомажемо и књижевност, да купујемо и растурујемо књиге, да...{S} Како ко проговор |
а, српски православни свештеник,... сви купују код њега, код Јуде, и мед за божићну чесницу и з |
криво, што, ето, избаци нешто налик на „курисање“.{S} Застидео се...{S} Једва се прибра.</p> <p |
ла!</p> <p>– Живила-а-а!</p> <p>– Стари курјак! – пришану Јеша Јовану. </p> <p>Али Јован као да |
кад мати сама, тако рећи, довлачи кћери курмахере?{S} Треба јој!</p> <p>– Штета за дете.{S} Доб |
а с њим у кућу, па сад не зна, шта ће и кут ће пре.{S} Да га остави, па потрчи по Мацу, или ће |
своје гнездо, кад има макар само један кутак свој, за који сме рећи: „Ово је моја слобоштина; |
body> <pb n="11" /> <p>Ужурбала се цела кућа.</p> <p>Јест, до душе, у род ће се, и то у род, ка |
о друштво, и сама добро знаш, као једна кућа.{S} Него од како се уселише амо неке стране особе, |
мислио, пређе сада у гнушање.{S} Ујков кућа поста му тесна, мрачна, гадна.{S} Нема му у њој ст |
жив човек, не цигља ни набој, а жива је кућа најтрајнија и најславнија.{S} Живи Бога хвале!“ На |
же никуд.{S} Знам, како је.{S} Не да се кућа оставити ма на ким.{S}Ту је живина, па треба нахра |
о дете мора везати за село.{S} Не ће се кућа Гојковића ископати, док је унучади чика-Пере Гојко |
гњата Јаковљевића, док је његове деце. „Кућа је“ вели, „жив човек, не цигља ни набој, а жива је |
<milestone unit="subSection" /> <p>Нема куће особито српске, која тога дана неје имала гостију. |
. </p> <p>Попина Јелена од оздо, испред куће, маше на њих белим рупцем. </p> <p>А Кнежевић је о |
е кукурекне на буњишту...</p> <p>Испред куће се зачу громки глас.</p> <p>– Ао, лопове један!{S} |
ла већ да се једи.{S} Све се разишло од куће: и деца и девојка и слуга.{S} А већи краве ће доћи |
до тога уверења, да треба да остане код куће.{S} Треба народ поучавати.{S} А ко ће то, ако не ћ |
сам способан за рад.{S} Кад год сам код куће, све ме више жеља вуче мирном сеоском животу.{S} И |
уо матери, како би било, да останем код куће, па да прихватим економију.</p> <p>Бранко га радоз |
о ринтати и радити.{S} Кадгод бејах код куће, водио би ме собом на сваки посао и говорио би ми, |
да је она истерала Тинку из поп-Стевине куће.</p> <pb n="45" /> <p>Та, колико ме је – вели, – р |
и оде у своју собу. </p> <p>Из оне лепе куће с оне стране потока зачу се диван мушки тенор.</p> |
p> <p>Давно је било, кад „се одбила“ из куће својега оца, покојнога Пере Гојковића као „бисер-г |
овод, да је мати његова морала изаћи из куће брата свога као пребита сирота, да је и после тога |
> <milestone unit="subSection" /> <p>Из куће Јаковљевића куља дим на димњак.{S} На огњишту се п |
дал да иде Јовану.{S} Дошао је и спрам куће његове, па не зна, шта ће.{S} Не би било лепо, опе |
окрену на друго:</p> <p>Хајд заједно до куће, ако хоћеш к Јаковљевићима.{S} Сад не ћу тамо.{S} |
ина Јелисавета даде се обрлатити још до куће, да ће заложити своју реч.</p> <p>– Видићемо још, |
, Бог ме, женском детету још много више кућевна васпитања.{S} Какво је то васпитање, кад мати с |
у том га утврђава њено српско васпитање кућевно и школско.{S} Но, што код свега тога не пада ње |
даље, па изгледају из далека са својим кућерцима сакривена у зелена дрвета као у сиву маглу за |
раширило село Брајковац са својим белим кућерцима и неправилним улицама, тршчаним крововима и н |
Кнежевић Јована и Бранка...{S} Шта?{S} Кући?{S} Па пешке тако.{S} Ух, благо вама!{S} Волео бих |
Рашићкино наваљивање, да доведе Бранка кући, ако је то сматрао и као неки начин, да би свој ст |
видела, да су гости дошли, те потрчала кући, а сва се запурила и задухала што од радости што о |
а памет, да доведе поп-Стевина сестрића кући!{S}И Бранко, ето, дошао. „Красан младић“,.. „памет |
ћати у Брајковац, него иде одмах одавде кући.{S} Неугодно јој здраво, што је то урадила девојка |
одавно наваљује на бележника, да се иде кући.</p> <p>– Ти иди, голубице моја!{S} Иди, немој да |
спођа Јеца са својом кћерком, да полазе кући.{S} А отпратиће их Јован, Даринка, учитељ, Зорка, |
/> <p>Кад се Јелена вратила од Даринке кући, дочекала је мати с наредбом, да је обрадује:</p> |
те“ рашћеретали се гости, па и не мисле кући; него де једну, де још једну и таман сад наручили, |
и сама, да потражи Мацу, па да је пошље кући...{S} Гле, молим те, које је то доба, па је још не |
даде два пут рећи.{S} Те кад отпратише кући и „чичу“, начеоника, нађоше, да је сад најзгоднији |
, Стефане, кад нам дођу деца о вагацији кући?..{S} Катица Јаковљевићка мора пући од једа.{S} Ми |
ар за готову.</p> <p>Пред сутон кренули кући.</p> <p>– Стој!{S} Гледај овај призор!{S} Ђура Јак |
врело.</p> <p>Ја радим и ринтам у овој кући...{S} Па, ето, како ми се мука моја награђује.{S} |
неповерење према свима у поп-Стевановој кући, па и према самоме ујаку, с којим их је до сада Ст |
арији и млађи.{S} Кадгод је у Игњатовој кући било каква већа посла, било да му дођу гости, било |
е већ једаред био с њима, баш у њиховој кући.{S} Али се увек неугодно осећао у друштву, у које |
вели; </p> <p>– Ја сам господар у мојој кући.{S} Ја сам сретнији, него многи моје братије са пр |
Тинкина сина трпила Јеца у поп-Стевиној кући?{S} Видићеш само, биће ту...!{S} Учитељ је сад мал |
аже и сама, ринта и ради у поп-Стевиној кући као црв.{S} А уме, да удеси, да то, што ради, она |
полетела би била тамо преко потока оној кући, одакле јој у вече долазе они звуци са ситних гуса |
ошле, као да осети, да су му сад у оној кући врата затворена.{S} Не мари за нова познанства.{S} |
е на осветљена два прозора у оној лепој кући с оне стране потока.{S} То јој је најмилије за све |
тна била, па била у стану у тако доброј кући, као што је госпођа– Натина.{S} Па, Бог зна, како |
, моја је најозбиљнија намера, да дођем кући, па да прихватим економију.{S} Ја осећам у себи за |
рођени, па неје тако, што кажу, искрен кући, као што је баба Давина Јаковљевићима, од како је. |
у вароши.{S} Али прошао вашар!{S} Дошао кући, да прихвати очеву радњу, па се упео из петиних жи |
t="subSection" /> <p>Кад је Јован дошао кући, пође и Ната и Катица, да спавају.</p> <p>Катица о |
розора с оне стране потока у лепој тамо кући.</p> <p>Тамо је вечерас Бранко и Јован.{S} Чим су |
оде најпре, да још једаред разгледа по кући, је ли све у свом реду. </p> <p>А Ната ушла у Дари |
м после подне, кад посвршава послове по кући, пред свој дућан..{S} Скрстила руке па гледа, ко п |
инку ушао цео дан неки немир, па иде по кући, као да нешто тражи.{S} До подне је још како тако |
S} Иначе црквењак одзвони, па хајд опет кући или у виноград за својим послом, ако не оде у поп- |
>Пре него што ће синоћ деца полегати, у кући сека-Катиној неје ви било о другом чему речи већ о |
и рећи мање ни више, већ сензацију; а у кући пречаснога пароха Брајковачкога поп-Стевана Радојч |
д је брат поп Стева позва, да му буде у кући домаћица?{S} Колико му је покојна Стаза била нежна |
друштво састало, као и на то, даа је у кући већ било речи и о томе, да ће се ићи у Карловце.</ |
временом мој наследник и у парохији и у кући? – рече поп Стева поверљивије.</p> <p>Хвала, ујо, |
S} Ако и зна, да све, што се догодило у кући поп-Стевиној, носи на души и на образу свом сама г |
отиш свог сестрића.{S} Ти си господар у кући, ти дрмаш општином, па..</p> <p>– Сто му мука!{S} |
– Сто му мука!{S} Да, ја сам господар у кући, па ће бити онако, како ја хоћу.{S} Да, ја сам гос |
нешто, што је отишао Бранко. (За њих у кући Бранко неје био „господин Бранко“ или „господин Ст |
кад се обично и госпође сеоске враћају кући из посете.{S} Па сад се тек диже госпођа Јеца са с |
код крста на игранци.{S} Па се враћају кући и певају: </p> <quote> <p>„<l>Кад је Бранко умир’о |
брану грожђу, док збиља не нађе и своју кућицу, те стрмоглавце у њу!</p> <p>Таке забаве имала ј |
ћанка, још пре неколико година господар кућни, док покојни госпођа-Натин неје купио од ње.{S} А |
/p> <p>Пуче пушка.{S} Пуче ама баш пред кућом у дворишту.</p> <p>– Јух!- зачу се из кухиње.{S} |
то су засађене у реду пред поп-Стевином кућом, са свим сакрио од месечине, па поклопио цео проз |
ирске воћњаке под закуп, живео је с том кућом као род.{S} Госпођа Ката и данас чува крунаше и с |
одати ту своју кућу,... разумете ли ме: кућу српске црквене православне општине одмах уз ребро |
то, оди овамо...{S} Пази, дете моје, на кућу...{S} А и ви, слатка, молим вас, немојте смести с |
а скоро свако боговетно вече изађе пред кућу, па се ту нађе с неким ковачким калфом, па је не м |
Па с тога су Брајковчани јако уважавали кућу Јаковљевића, – онда, е Бог ме, још и данас.{S} Ста |
поздравиш Кристу, нека што чешће посети кућу.{S} Па поздравићеш и мајсторицу,... знаш!{S} Него |
заволи већма него спас душе своје, него кућу и породицу.{S} Да је когод дао што за душу његову |
спођица Даринка!{S} Још за живота купио кућу у вароши и настанио се тамо.{S} Таман да поживи у |
а она, девојка, иде сама њему, момку, у кућу, или што је и она као у опће што кажу за женскиње, |
на дедину темељу, или ће пустити зета у кућу, као и њен отац, па како Бог да.{S} Тек док је ње |
Јеца довела била поп-Стевина сестрића у кућу, да му наметне своју кћер, и како је сам поп Стева |
ој се и тако споро учинило, залети се у кућу. </p> <p>- Госпођице Јелена, без сумње и ви ћете н |
спођу Јецу Рашићку за руку, па пођоше у кућу.</p> <p>– Бранко је фини младић! – приметиће госпо |
е прашину с хаљина.</p> <p>Ката отрчи у кућу и спрема воде, да се гости умију.</p> <p>– Триво, |
ла неки гостински пртљаг, пошла с њим у кућу, па сад не зна, шта ће и кут ће пре.{S} Да га оста |
ново родила, кад је дошла у братовљеву кућу.{S} Како се и не би, јадница, осетила сретном, кад |
S} Усадио си га, кад сам ја дошла у ову кућу.{S} Онда је Јелици било четири годинице, тек пошла |
љаде јој је писао, чим је ушла у његову кућу.{S} Две хиљаде је уложио у Румској или Митровачкој |
ећи.{S} Дакле, општина му је дала своју кућу, на најбољем месту у селу.{S} Данас сутра, ако не |
Да!{S} Понда треба помишљати и на своју кућу, на своје огњиште, на своју породичну срећу.{S} Ка |
славна црквена општина дала му је своју кућу под кирију.{S} Сигуран платиша! <pb n="73" /> Наш |
заверио, да не ће никад довести у своју кућу страну женскињу, „домостројитељку“.</p> <p>И збиља |
добро било, да доведе домаћицу у своју кућу.{S} Па то је прилика, као и мало да се боље позна. |
општинари не ће баш и продати ту своју кућу,... разумете ли ме: кућу српске црквене православн |
д ће се, и то у род, као у своју рођену кућу.{S}Али на село!{S} Па остати на селу неколико неде |
а; а сутра дан се уселила у поп-Стевину кућу госпођа Рашићка, донде госпођа Јеца учитељица, од |
ако не назида у сред Брајковца најлепшу кућу с магазинима.{S} Ко јамчи, да му наши поштени општ |
би било?{S} Гле секе! – одвикује она из кухиње.</p> <p>– Разумем, – вели Трива.</p> <p>– Дођи, |
м у дворишту.</p> <p>– Јух!- зачу се из кухиње.{S} Маца вриснула, па испустила канту из руку, а |
у Хамбуршкој ресторацији или у народној кухињи; не гледи, стоји ли пред вратима портир у самури |
попиним сестрићем испод руке; те оде у кухињу, да изнесе јело на сто. </p> <milestone unit="su |
и пут у безазлено јој срце, које зна да куца још увек само за маму или ближега којега сродника |
х трчка и мала Зорка.{S} И њено срдашце куца необично живо, јер види, да се ради око начела, шт |
S} Што ближе то доба, њој срце све јаче куца.{S} А кад већ дође, и да седне на свој прозор, нес |
о капетан у миру. „Да не је у њему срце куцало толико за свој род, можда би пришио био и златну |
о већ преко стола с чашом у руци, да се куцне с бележниковицом“.</p> <pb n="77" /> <p>Писар сад |
Но ипак осети, да неко близу застаде и куцну у капак.</p> <p>Капак се диже.{S} Испод њега пров |
а, ње ради највише се и предомишљао, да л да сврне к свом другу.{S} Сам неје знао, како да се с |
а Богу!</p> <p>– А да шта ћеш!{S} Јавља л ти се госпођа Ната из вароши?</p> <p>– Јавља ми, да ћ |
/p> <p>– Бога ти, прекинућу ти реч, зна л се што, где му је отац?</p> <p>– Никад ништа.</p> <p> |
у ноћ.</p> <p>– Верујеш, да ћу доћи; је л?</p> <p>– Ниси никад слагао.</p> <p>Кнежевић јој и оп |
само још који пут да прочитам...{S} Је л браца, – окрену се, као чигра, у заштиту Јовану, – јо |
са мном у Карловце на свечаност.{S} Је л да ти је право?{S} У госте ћемо код Тинке.{S} Време ј |
тра, па још један дан, па недеља?{S} Је л? </p> <p>У томе се отпустила Јелена и Даринка; па се |
ву песму</title>, – допуни учитељ. – Је л, Зорчице, ти већ знаш твоју песму?</p> <p>– Знам, зна |
исто!</p> <p>– Заповедајте!</p> <p>– Је л ту муф?</p> <p>Муф беше запао под ноге, док се Ната н |
p>Загледала се домаћица, ко је. – Јесте л ради гостима? – повикаше женски гласови с кола.</p> < |
извесног рока има пријавити; не пријави л се, сматра се за мртва.{S} И ти си решена онда брачни |
е страшно љута на тебе. </p> <p>– Је си л јој се исповедила— пита је учитељ.</p> <p>– Нисам.{S} |
рефриган параграфлија. </p> <p>– Падају л ти те мисли на памет ваљда за то, што се видиш сада у |
е ближе селу, допираше до њега необичан лавеж паса.{S} Као да се сви пси у Брајковцу побунили п |
таки <pb n="81" /> утицај, да се осети лаган, као да се на ново родио.{S} Опет му мио цео свет |
ако је воћка понела.{S} На њено питање, лагано окрену главу к њој, па је гледи, а, бајаги, ни н |
ите, где нам је господин учитељ? – пита лагано бележниковица Јована. </p> <p>– Збиља, њега нема |
S} Када је на уметничком мору, вели он, лађа богиње Талије, на којој је он у својој дружини бро |
ринка...</p> <p>Пуче топ.</p> <p>– Ево, лађа иде!</p> <p>Сад се тек ускомеша све, па полети, да |
на станицу, да их дочека.{S} Београдска лађа беше дупком пуна.{S} Певачка друштва са својим зас |
ви ове или оне депутације, пре него што лађа пристане.</p> <p>Карловачки трг, порта саборне црк |
зним цвећем.{S} Близо станице стоје две лађе, на којима дошли беху гости из Панчева и Земуна.{S |
о је.{S} То је прво уз мост, што води с лађе на обалу.{S} Одмах до њих су певачке дружине.{S} Т |
восадске занатлијске задруге.</p> <p>На лађи поји певачко друштво самртницу.</p> <p>Свечана тиш |
сто а што ближе Дунавској обали.</p> <p>Лађица, на којој беше лес песников, дупком пуна пратила |
изађоше на сухо, него се одвезоше истом лађом у Нови Сад, да тамо буду на беседи и Бранкову доч |
на станицу Дунавску у Карловцима, камо лађом имају приспети Бечки одборници са последњим земни |
ицу, где се згрнуо бели свет, да дочека лађу из Новог Сада, и у собу поверенства сигурности, гд |
у у спомен великог песника, седне он на лађу, а с њим и Јован Јаковљевић, па дођу доле, да баш |
Змај, Ђура Јакшић, Владислав, Шапчанин, Лаза Костић и други.{S} Језик народни презрели беху у о |
где у сред села, изнад свију висе према лазурном небу, а овде онде одбиће се још последњи зрак |
ко њих што је вредило нешто, остали тек лак еспап...{S} Нова организована омладина биће један к |
>А Даринка стаде као укопана.{S} На њој лака плава хаљина, да се може слободније верати по гори |
ио се, па је на њему место мантије само лака сива кабаница, што је иначе облачи преко мантије, |
као и нехотице, своје шишке на челу, па лаким погледом пролете по друштву око стола, као да се, |
ећаје срца и душе српског народа својим лаким песмама, опевајући му разумљиво и са жарким родољ |
Тинка дахну душом.{S}Неје јој, до душе, лако било ломити руке, перући туђе рубље, ни бости очи, |
томе и опрему.{S} Кад видиш, како народ лако прима моду, немој мислити, да би он то примио, кад |
меља зидао.{S} Ко после мене дође, може лако дозиђивати, ако му буде уско...{S} Ето видиш; шта |
прихваћа.</p> <p>У планини, знате, може лако да се промени За час киша пљусне, – примећује онај |
/p> <p>– Што ћутите?...{S} Бог ме, није лако, ја мислим, говорити пред простим светом! </p> <p> |
ед стола, проглади прстима кроз браду и лако се накашља.{S} Узе округли ћелепуш са стола, па га |
имаће право Дарвин; а ону другу теорију лако је доказати по Брајковачком благајнику.</p> <p>Нач |
инка указа се Бранко Стајић.{S} На њему лако летње одело и сламњи шешир.{S} У руци држи некакву |
епуш са стола, па га ћуши на потиљак; а лаком кабаницом покри колена, да баш не види, ако је не |
тали како који.{S} Писар се наслонио на лактове, па кибицује одборнику. (Бележник, мимогред буд |
ељева стана зачу се у три пут.</p> <p>– Лаку ноћ!</p> <p>Јован и Бранко се одвојише.{S} И оде с |
зађе преда њ до по дворишта.{S} Натукла лаку повезачу на лице, да јој га зар не препали сунце.{ |
само ће ипак овде онде прокрчити себи, лакше пута, где без бујице није могао.{S} Биће и међу в |
а може исмејати за „најмудрију“ реч.{S} Лакше би му било, чини му се, на архијерејској служби п |
конзисторијални присједатељ.{S} Сад би лакше ишло него икад.{S} Ти ни данас не знаш, где ти је |
p>Мој син ће, – одговори она, – за цело лакше поднети, да је син оца лоле; али да бацим на њега |
на туђем огњишту.{S} Али колико је и то лакше, него трпети пијаницу и убојицу мужа, који сав св |
им се и у нос увлачи; само што зазвечи ланац на огрљаку, кад се коњ који мухне, па тргне, да п |
вај или онај спахија, који има хиљадама ланаца земље и према томе и опрему.{S} Кад видиш, како |
Даринка, и још већма је поли пламен по лапитима.</p> <p>Тим боље!{S} Зорчица ће декламовати он |
а застиди се, – Не стоји вам лепо, кад ласкате,... ни мало лепо.{S} Криво ми чините, кад ми та |
очију. </p> <p>Мати, ја хоћу да идем у латинску школу.{S} Ја ћу бити, мати, као год и уја.</p> |
е он доцније тек онако свесно и савесно латио, те га и онако сјајно извршио, да је одржао дух н |
{S} Час се заустави на једној ташци, па лебди и не миче се; час суне <pb n="15" /> на земљу као |
{S} Скромна али, као снег, бела црквица лебди, као преставник доброга духа, над сеоцем на полеђ |
е на очи.{S} Сузе лете, а на уснама јој лебди осмејак сретан, блажен.{S} С осмејком тим загрли |
у овакој прилици.</p> <p>Пред очима му лебди лик Даринчин; а у свим жилама осећа све то јаче, |
едне на свој прозор, несташни ђаволак с леве јој стране у грудима хоће зар да искочи; толико се |
е, што траћкају своје драгоцено време у левентовању.{S} Поштен човек треба да помишља на породи |
.{S} Готово да је силом прогурала своју левицу око Бранкове деснице, јер Бранко притискао њом п |
јковцу.{S} Он обично <pb n="63" /> држи леву певницу, а учитељ десну.{S} Она води опет све пева |
шла из собе...</p> <p>У том је и Бранко легао.{S} Почео био да чита.{S} Нашао негде на орману п |
баш тако далеко одлагати.{S} Ко је рано легао и рано се оженио, није се покајао.{S} Не ћеш се, |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Легао Бранко на траву у хладовину, да чита.{S} Обично б |
>Кад је Даринка то вече села у одар, да легне поред Зорке, дуго јој се поглед приковао на икону |
је за све време, како устане, па док не легне.{S} Овим часима радује се Јелена цео дан.{S} Што |
о би рекао Брајковачки писар, „дочепала ледине“, па тера даље и игра увређену љубав, кује, док |
чинио своје.</p> <p>Бележник се дочепао ледине, па наздравља по милој вољи, ређајући серију за |
до копља и до коња“, он забоде копље у ледине, па, ако је нешто свршио, све на страну, а корис |
ме судбина ћушила у Брајковац, „Богу за леђа“; али у његову рожданику пише, да је он рођен за „ |
еху, да увеличају ову светковину, а иза леђа му кроз жагор светине, која се устумарала горе и д |
е од жалости, Госпођа Ната окрене пећци леђа, наглади своју цицу и клима главом.{S} Марко се вр |
ом сеницу.</p> <p>Окренуше један другом леђа, па одоше својим путем.</p> <p>„Јогунаст“! – рече |
их речи и јаче подбунила.{S} Навалио се леђима на зид, где је већ отрљо креч и углачао га од те |
па их омутком сена из кола истрљо и по леђима и по ребрима и по ногама.</p> <p>А на Натине реч |
а га затвори.{S} Те склопи и књигу, што лежаше уза њ, а само што је завирио у њу, од како се по |
<p>Даринка духну у свећу.{S} Угаси је и леже.{S} Неко време држаху је Зорчине руке око врата, д |
а, али сад мало и с прекором, – тако ти лежи на срцу!</p> <p>– Ето ти је, на! – обрецну се, бој |
ши, кад она била нешто љуто оболела.{S} Лек јој тај помогао.{S} И Давина побрати Игњата, па га |
Једаред јој донео покојни Игњат некакав лек из вароши, кад она била нешто љуто оболела.{S} Лек |
ладан сир с црним луком за њега најбољи лек против мамурлука.</p> <p>Благајник вели:{S} Клин с |
, а у толиком добру?{S} Остао, до душе, леп иметак после Игњата Јаковљевића.{S} Но треба радити |
е њен треба да је по занату ћурчија.{S} Леп занат, таман за село!{S} Да се држао тога, па да га |
ену ону Змајеву: </p> <quote> <l>„Ала ј леп</l> <l>овај свет“</l> </quote> <milestone unit="sub |
азанџијској улици, па се човек „дочепао лепа друштва“, те не може друкче да тузи угове, већ се |
иште и оде у своју собу. </p> <p>Из оне лепе куће с оне стране потока зачу се диван мушки тенор |
ата, – примети му жена знајући за његов лепи српски обичај, за његову страст у наздрављању.</p> |
подо, – диже се бележник, – ако и јесте лепи српски обичај, да се тек са печењем почиње наздрав |
>Него зна Јеша, да споји и практично са лепим.{S} Млад човек је, до душе, и жељан друштва на се |
воју општину од крштенога кума под тако лепим именом једнога од просветитеља хришћанских!{S} Ве |
ilestone unit="subSection" /> <p>– О-о, лепо, господо!{S} Лепо од вас! – повика на једаред Јеле |
Section" /> <p>– О-о, лепо, господо!{S} Лепо од вас! – повика на једаред Јелена тројици младића |
Коме за љубав; Могла сам ја и без тога лепо и красно живети, где хоћу, а овако...{S} Ух, ух, у |
Гле, гле, како лепо мирише!{S}Јух, ала лепо мирише!{S} Па зашто се, мама, овакво цвеће не негу |
му привуче себи руку. – Кажи ми штогод лепо, као што ти умеш.</p> <p>– Он је од неко доба врло |
шта јој вели мати?</p> <p>(Таман га је лепо поздравила!)</p> <p>И поп Стева мрзовољан.{S} Покв |
и не може да схвати, ипак осећа, да је лепо и добро, кад сене само толико радује том Јелена и |
/p> <p>– Никад ништа.</p> <p>– Е, то је лепо од поп-Стеве.</p> <p>– Довео га, да ту проведе вак |
ког народног јединства. </p> <p>– То је лепо! - кличе Даринка, а лице јој плану од одушевљења.< |
е госпођа Јелисавета.</p> <p>– Па то је лепо! – рекла је госпођа Ната. – Нека се младеж провесе |
те ћемо код Тинке.{S} Време је.{S} Није лепо, што ме толико већ, како смо заједно, ниси водио к |
рате, ништа лепше од тога...{S} А да се лепо радити!{S} Па што зарадиш, знаш, да ти нико за тим |
дали сте се на професуру, па ће те и ви лепо тако да спремате омладину на госпоство.{S} Једино |
.{S} Опет ће он:{S} Само да нас послужи лепо време!</p> <p>Да Бог ме! – одговори Даринка, тек д |
гоније и друго још којешта, што није ни лепо, а камо ли му мирис?</p> <p>– Свет мало пита, шта |
е било, да је увела у кујну, па нек учи Лепо је дати дете и у лер и на васпитање; али треба, Бо |
и Даринка, а застиди се, – Не стоји вам лепо, кад ласкате,... ни мало лепо.{S} Криво ми чините, |
а душица, рано.</p> <p>– Гле, гле, како лепо мирише!{S}Јух, ала лепо мирише!{S} Па зашто се, ма |
сумње и ви ћете нам помоћи.{S} Ви тако лепо певате, – примети учитељ Јелени, а до ње се нашао. |
стоји вам лепо, кад ласкате,... ни мало лепо.{S} Криво ми чините, кад ми таква појма о себи уле |
егове, па не зна, шта ће.{S} Не би било лепо, опет, и да оде, а да се не јави њему и његовој ма |
војком.{S} Молим ја тебе само, је ли то лепо, да девојка, реци још дериште,... та, да бог ме, ш |
у ипак доста до тога, да му сестрић бар лепо мисли о њему, као да се осећа нешто крив, што је и |
се отме на осветљена два прозора у оној лепој кући с оне стране потока.{S} То јој је најмилије |
а она два прозора с оне стране потока у лепој тамо кући.</p> <p>Тамо је вечерас Бранко и Јован. |
рокрчи пута у књижевности нашој простом лепом нам народном језику.{S} Нека данас строги критича |
акве су то даме, што им се шлајери тако лепршају за њима..</p> <p>Попина Јелена хтела одмах за |
тареш ли прах, упрљао си образ свој.{S} Лептир је, кажу, нестално створење.{S} Али научи се од |
е узнемири то дивно мало створење.{S} А лептир шири своја шарена крила, час их скупи и дигне у |
домислио.</p> <p> Више њега се залепрша лептир, па стаде, баш близу на неки цвет.</p> <pb n="37 |
У мислима тима неје ни примерио, кад је лептир одлетео.{S} Неје га више ни тражио.{S} Он зна за |
о оно, што је најлепше.{S} Него не буди лептир, што по тами лута, па чим спази гдегод светлост, |
ен, у мало гласно не кличе: „Мати, твој лептир је нашао свој цвет.“...</p> <p>Из села, а беше с |
мичак.</p> <p>Ти си сад и душом и телом лептир, – рекла му је мати, када га испраћала у туђ све |
гусеница.{S} Србин је одмах створен као лептир, никад гусеница.{S} Несрећа је по Србина сељака |
срце сад је као онај прах на крилима у лептира, а образ ти је крило лептирово.{S} Отареш ли пр |
Јованова сестрица, и Даринка.{S} Вијају лептирове по пољу</p> <p>Бранко скочи на ноге.</p> <p>З |
крилима у лептира, а образ ти је крило лептирово.{S} Отареш ли прах, упрљао си образ свој.{S} |
тво безобзирне збиљности,...још на њему лептирски прах слатког ђаковања, не додирнут незграпном |
p>– Збиља?</p> <p>– Ни беле,</p> <p>– А лепу је буквицу очитао и уји и својој несуђеној пуници! |
учитељ, ма колико да је избегавала, да лепу реч рекне за њега пред кћерком.</p> <p>Могао би и |
<p>– Но!{S} Натарошу! – укори га његова лепша и милостивија половина. (Као бојаги, ту је варошк |
у уза сто, не бил забашурио, што његова лепша половина наговештава.</p> <p>– Помакните се мало |
хоћу да сам независан.{S} Брате, ништа лепше од тога...{S} А да се лепо радити!{S} Па што зара |
у глас.</p> <p>Благајник мисли: „Ништа лепше од добра пива.{S} Ал куд сви Турци.{S} Мисли, но |
тој сву удобност; и, збиља; никад није лепше пожелео.{S} Под њом он чека и дочекује ројеве; по |
кујну, па нек учи Лепо је дати дете и у лер и на васпитање; али треба, Бог ме, женском детету ј |
тамо у вароши код ње у стану и ишла у „лер“; како је не знам какав рачун направила, што је поз |
<p>Чујем... видила би јој кћи вароши и лера, да није поп-Стевина џепа!</p> <p>– Него ја не бих |
а ручни рад, што га је Јелена радила у „леру“.</p> <p>– Нисам могла, тек зарад детета да јој – |
есу привезала кола, у којима беше његов лес, за воз, који требаше доћи у Нови Сад још у јутро.{ |
виса, опет на свечаном одру, положи се лес, да и заступник „Матице Српске“ проговори коју у сл |
кој обали.</p> <p>Лађица, на којој беше лес песников, дупком пуна пратилаца, примакла се Карлов |
а Бога, мама, шта ће ти опет муф у сред лета? – љути се опет</p> <p>Даринка.</p> <p>–Ти ћути.{S |
мах, сузе саме полетеше на очи.{S} Сузе лете, а на уснама јој лебди осмејак сретан, блажен.{S} |
евић, „као пред буну“.</p> <p>Одборници лете на све стране и наређују, како ће се програм што с |
испред дућана свога шефа или прскајући лети патосу својој болти.{S} Занатлија не ће да зна виш |
подлошћу и нитковством!..</p> <p>Дивна летња ноћ с месечином повила земљу као мати чедо своје |
а проведе код сестре на очеву дому које летње доба или бербу у Фрушкој Гори, те се опомене дети |
то и мирисни фрушкогорски ваздух красне летње ноћи учинише на Бранка таки <pb n="81" /> утицај, |
указа се Бранко Стајић.{S} На њему лако летње одело и сламњи шешир.{S} У руци држи некакву књиг |
им хлебом једе на мамурлук.{S} Прижегло летње сунце, па глава да му пукне.{S} А дошао је до иск |
аспусти децу из школе. </p> <p>Прижегло летње сунце, а они ходају под штитовима.</p> <p>Даринка |
двоје тако у стакленом ходнику уживају летње вече у разговору и теочинцу, Јелена је у својој с |
говори Даринци, како морају, Бог да, на лето ићи теци у</p> <p>Брајковац.</p> <p>Како онда још |
рилио.</p> <p>У саборној цркви служи се летурђија, и у њој се спомен чини слављеном песнику... |
Рашићка преварила у рачуну.{S} А треба ли госпођи Кати много, да на први поглед од мах види, д |
а теби Карловци су глава!“</p> <p>Треба ли ређати све прилике, које истакоше Карловце изнад сва |
очи у њега.{S} Гледа га, па не зна, да ли да се одсмеје као на шалу или да прими као истину.</ |
љешти очима у њега, као да се увери, да ли се овај шали ил’ озбиља бенета.</p> <pb n="66" /> <p |
ним прозором пиљио као маче у жижак, да ли ће каква вилинска рука отворити капак на прозору, на |
ли тај дан какве дужности, то јест, да ли је та донела дете те и те младе или жене на крштење. |
ницу, где овај чека, да му се јави, има ли тај дан какве дужности, то јест, да ли је та донела |
скога места у тим крајевима?</p> <p>Има ли и једнога Србина, који иоле разабира за наш јавни жи |
.{S} Живи Бога хвале!“ Најпосле, узмора ли бити, остаће или мезимац на дедину темељу, или ће пу |
Као да је нека слутња или жеља,... шта ли, увлачи се тако нешто по неки пут у безазлено јој ср |
милокрвно загледа у своју кћер.{S} Шта ли јој је помислила у тај пар:{S} Тек не мога, а да је |
јатеља, па неста и њега.{S} Куд је, где ли је, Бог би га знао!{S} Говорило се, да се негде удав |
званим, аукторитетима.</p> <p>– Па може ли ту бити дисциплине? </p> <p>– Још те какве!{S} Сви з |
дрма своју столицу, зар да се увери, је ли на добрим ногама, па – на здравље!{S} И цело вече „н |
ре, да још једаред разгледа по кући, је ли све у свом реду. </p> <p>А Ната ушла у Даринчину соб |
у с девојком.{S} Молим ја тебе само, је ли то лепо, да девојка, реци још дериште,... та, да бог |
него за господу, а и не разабирају, је ли им син способан за какву душевну акцију.</p> <p>– Це |
– опет ће она – он је тако добар!{S} Је ли да је Бранко добар?</p> <p>– Врло добар.</p> <p>– И |
Јелена је слушала све то пажљиво.{S} Је ли што схватила и упамтила, то је – у божјој руци!{S} А |
ове и с оне стране Саве и Дунава?{S} Је ли треба спомињати толике народне саборе, који баш у Ка |
ко наметљиво понашаше према њему?{S} Је ли могуће,... тако млада, па тако покварена, тако ниско |
о, видим, да народ већ зна.</p> <p>– Је ли по вољи унутра? </p> <p>Бранко уђе.</p> <p>Јован баш |
сретна, да је његова жена!</p> <p>Па је ли чудо, ако се Тинка осетила, као да се други пут роди |
и, па одведи у шталу...{S} Има места је ли, Катице?</p> <p>– Како не би било?{S} Гле секе! – од |
угнезди?..;.{S} Гадни створе!</p> <p>Је ли могуће, да и кћи њена зна за те материне вигове, кад |
на пучини будућега живота.{S} И нанесе ли им кадгод струја бродове на супротивне стране, па им |
је било кадгод у нас.</p> <p>– А, знате ли, ко је на то наговорио вашег ујака?</p> <p>– Не могу |
одине докторе!{S} Жалост!...{S} А знате ли, шта раде наша браћа Срби?{S} Сви листом пазаре код |
аш и продати ту своју кућу,... разумете ли ме: кућу српске црквене православне општине одмах уз |
сар већ дохватио шешир.</p> <p>– Хоћете ли и ви?—– шану бележниковица Јовану.</p> <p>– Куд сви |
а други пружи Стајићу.</p> <p>– Хоћете ли га умети сачувати?</p> <p>– А ви?{S} Нема сумње, чув |
у Српству.</p> <pb n="85" /> <p>Хоћете ли доћи на светковину?</p> <p>– Ја бих тако волела, али |
га здања.</p> <pb n="104" /> <p>- Јесте ли добили приступнице? – пита их Бранко.</p> <p>– Јесмо |
прва не поздрави:</p> <p>– А!{S} Јесте ли и ви ноћашњи?{S} Браца баш сад устао.</p> <p>– Е, до |
ли је Бранко преухитри. </p> <p>– Јесте ли чули, шта сам вам казала?{S} Ја нисам за вас „госпођ |
} За то је он наш идеал.</p> <p>– Јесте ли ви читали његове песме? </p> <p>– Још пре него што с |
ми паметније са собом, да видиш, не ће ли и он окренути на боље.{S} Ако ми не верујеш, иди ма |
пет споменула о њој.{S} Питала га, хоће ли ићи к Јовану, па да је поздрави.{S} Можда би и отиша |
p> <p>Како да се састане с њим?{S} Хоће ли он вечерас доћи под њен прозор, као обично, кад је о |
{S} А Даринка ће запитати Бранка: „Хоће ли ко говорити штогод том приликом?“ </p> <p>– То је бр |
роза и крпарија, тек без њега ко зна би ли од мах добили песнике као што су Змај, Ђура Јакшић, |
азвикао се Јован с Дабижићем. – Па ради ли се?{S} Кода вам ради?...{S} Ради се, да, али свако з |
га пита много, много, да га пита, срди ли се још на њу.</p> <p> А зашто се срди, то као да сад |
Срба, – војводина српска?</p> <p>Тражи ли се још славе, наћи ће се у „Карловачкој калдрми равн |
или у народној кухињи; не гледи, стоји ли пред вратима портир у самурини и у гајтанима а с нек |
пребаци Јеша писару, ал не знаш, говори ли збиља или из шале.</p> <p>Оженићете се и покајаћете |
Може нас тамо затећи и берба...{S} Јеси ли навукла рукавице: ...{S} Добро је.{S} Чувај се, да т |
а се непосредно обрати на Бранка:– Јеси ли ти кад о томе помишљао?</p> <p>– Моја будућност биће |
те да не поцрне без невоље.</p> <p>Јеси ли разговарао што? – пита попу, а више тумачи, шта мисл |
имназије.{S} Женско дете у седмој осмој ли годиници.{S} А најмлађе, син, јој, тек се родило, ни |
ошљивости зближи.{S} Она не пита, јесам ли ја ручао код Сахера, у Хамбуршкој ресторацији или у |
о још којешта, што није ни лепо, а камо ли му мирис?</p> <p>– Свет мало пита, шта што вреди, не |
ote> <p>Понда се трже. </p> <p>– Хоћемо ли се ми моћи поутешити, као Бранко, при помисли на смр |
е „тело тек под земљицу вргне“, а некмо ли да траје, „док се поје, док се винце пије, и док срц |
l>„Ао свете мио и премио,</l> <l>красно ли те вишњи удесио!“</l> </quote> <p>Стајић застаде.{S} |
з Брајковачке прошлости.</p> <p>– За то ли се продобрила Јеца на поп-Стевина сестрића! – вели с |
сада“.{S} Кукавни човече!</p> <p>За то ли га, дакле, обасипа толиком нежношћу и пажњом на, кој |
животу и поретку у друштву! </p> <p>То ли је, дакле, узрок, да се ујак тако смиловао сада на с |
се та добро и за себе и за њу.{S} Знаш ли ти, да ће она израдити код поп-Стеве, да све припадн |
ове године добро понео.</p> <p>– А знаш ли, колико је година том ораху?</p> <p>– Колико година? |
.{S} И сам си пре неки дан рекао, сећаш ли <pb n="87" /> се, како отровне мијазме почињу да тру |
образ ти је крило лептирово.{S} Отареш ли прах, упрљао си образ свој.{S} Лептир је, кажу, нест |
кад немаш мужа...{S} Александре, хоћеш ли се добро учити?</p> <p>Хоћу, ујо, – одговори дете ра |
и милује по милој вољи.</p> <p>– Бојиш ли се можда кога?— опет учитељ.</p> <p>Јелена једва про |
ог сала, преживајући огризине отрцанога либерализма.{S} Још док је био међу њима онај душе чист |
их заварава...{S} Над стрништем или над ливадама надлеће се коба.{S} Час се заустави на једној |
нини и по виноградима, да беру цвеће по ливадама, да пију воде на извору...</p> <p>Прилике је т |
и у души... </p> <p>Пред цветном неком ливадом не мога одолети, него ће сићи с кола, и набрати |
а за госпођу Јецу. – Медом залива, а да лизнеш, очемерила би се.</p> <p>– Шта ће сирота удовица |
међу оба прозора виси у учитељевој соби лик Бранка Радичевића.{S} Учитељ га већ набавио, уоквир |
кој прилици.</p> <p>Пред очима му лебди лик Даринчин; а у свим жилама осећа све то јаче, што ви |
пола окренута Јовану.</p> <p>Ђенијалан лик!{S} Свака црта на њему ђенијална,... прави песник!{ |
љубав:{S} Сад му тек изађе пред очи њен лик, кад оно пре краткога времена сврну к њој, путујући |
p> <pb n="64" /> <p>Писар се загледао у лик што виси у прочељу. </p> <p>Јован упро поглед у бел |
носио у ћупи вина, а код њега се пило и ликовало по често.{S} Но да је био таки гениј, као што |
!{S} Диван алт!</p> <p>Са женскињама је ликовођа имао највише посла, особито са Јеленом.</p> <p |
ватио своју дужност као учитељ певања и ликовођа певачкога збора.{S} Само се поздрави са певачи |
аш тек тако од себе, да га одбијемо као лику низ Дунав, – навија попа. – Данас је чудно време!< |
им се уз пркос учловио гдегод зека, или лис, или јазавац какав, можда би и жртвовали за њихову |
оба, – рече јој Стајић, па јој даде два лиска бршљана, што их откиде близо гроба.</p> <p>– Дари |
ткиде близо гроба.</p> <p>– Даринка узе лиске, погледа милокрвно у њега, откиде један и задеде |
са свим без икаква листа, или би такви лист могао изалазити једва један пут у месец дана на је |
он кадгод баци у који српски пчеларски лист каквим дописом из својега уљишта; можда, али – теш |
ећи.{S} Душа је њена чист још неисписан лист беле хартије.{S} Ваљан, поштен човек може по том л |
од ње!...{S} Зорка већ чита чика– Јовин лист, што јој поклонио браца Јован; а зна много и на из |
.{S} А овако избацили неколико метака у лист хартије, што је задели на суху грану на некој брес |
могли бисмо ми бити са свим без икаква листа, или би такви лист могао изалазити једва један пу |
би отишао куд у варош, или проучити из листова, кад би му који пао у руке.{S} Највећи просветн |
ани на то.{S} Ко нам пуни белетристичне листове песмама и приповеткама?{S} По онима, који су по |
ушле у прави разговор, узеле да преврћу листове у дебелој књизи своје прошлости.{S} Ох, Боже мо |
.{S} Ко пише у нас дописе по политичним листовима, ко често и уводне чланке, ко хоће да ствара |
те ли, шта раде наша браћа Срби?{S} Сви листом пазаре код Јуде.{S} Жене краду од својих газда х |
о био и златну јаку“, казало се у неком листу, оглашујући његову смрт изненада.{S} Но и да му ј |
ије.{S} Ваљан, поштен човек може по том листу исписати најлепшу песму, што је човек уме замисли |
Бранко.</p> <p>Кад приступио девојкама, лице му се зажари.{S} Погледа то у Јелену, то у Даринку |
/p> <p>– То је лепо! - кличе Даринка, а лице јој плану од одушевљења.</p> <p>– Него морате нам |
ћи? – пита Даринка, па искрено окренула лице њему.</p> <p>– Ви ћете певати с нама.</p> <p>– Ох, |
на сточићу поред постеље задрхта.{S} На лице јој или збиља паде сенка нека, или јој задрхта неш |
о дворишта.{S} Натукла лаку повезачу на лице, да јој га зар не препали сунце.{S} Познаћеш је до |
исао, па му се задовољније мало разгали лице.</p> <p>Да ме ко не тражи? </p> <p>Не знам.{S} Ја |
>А благајнику се разведри мало оно мрко лице, зарасло у црној густој бради.</p> <p>Марко дотрча |
аду – пита Јелена, па му завири смело у лице.</p> <p>Бранко се силом насмеши. </p> <p>– Немојте |
ј, молим те, - поче поп Стева с киселим лицем, као да му је ко на жуљ стао, – немој и ти тим не |
, сад, опет, да замедља бљутавост свога лицемерства, тепа час о пријатељству, о побратимству, о |
је прелила по обрашчићима.{S} Нигде на лицу трага сумора, нигде знака каква немирна санка.{S} |
трговчић, Јеша Дабижић.{S} По опаљеном лицу и испуцаним рукама види се, да је вредан човек.{S} |
пила у обле јој удове.{S} Запурила се у лицу, па јој се образи зажарили, да креснеш, варница би |
с је сваки рођен басиста.{S} Зарастао у лицу, здепаст, вратат, прсат, плећат, – па то су и грла |
а своје, то му говори искреност на њену лицу, то му сведочи бистар јој поглед и неусиљено понаш |
дговори Бранко, –да су познавали Бранка лично, па чак и консхолари му били које у Карловцима ко |
већ главом њезин мацан.{S} Ено га, и он лично изашао, да испрати своју милостиву заштитницу.{S} |
S} Тешко да има у српству иоле знатније личности, која неје била питомцем српске Карловачке гим |
шуме.{S} Ту ти се измешала румена боја лишћа рујева с плавичасто-зеленим лишћем од фење и друг |
боја лишћа рујева с плавичасто-зеленим лишћем од фење и другим то модријим то блеђим зеленилом |
осврну, – рекао би, уморили се, ваљда, лов ловећи ваздан гором и планином.{S} Но ни целим дана |
те наслони пушку уза зид. – Волим овај лов сад него да сам данас уловио дивљег вепра у спахинс |
рода, како се слабо трзали и утргли око лова.{S} Да им се уз пркос учловио гдегод зека, или лис |
рну, – рекао би, уморили се, ваљда, лов ловећи ваздан гором и планином.{S} Но ни целим данашњим |
сваки пушку.{S} Али им се види, да несу ловци од заната, него баш од дуга времена, можда, баш и |
ђу густиша дивљих ружа, јагодњака, беле лозе, бршљана...</p> <p>Разговор њихов врзао се највише |
о онако уз пркос испружи преко стазе са лозинка.{S} Збиља, чу се ход.</p> <p>Поп Стева склони ч |
упро на врата.</p> <p>На вратима у сред лозинка указа се Бранко Стајић.{S} На њему лако летње о |
а племениту биљку, као филоксера винову лозу.</p> <p>– Ти би канда још могао бити ваљан економ, |
рши, као да неко склања себи с пута ону лозу, што се обично онако уз пркос испружи преко стазе |
о се сећаш!</p> <p>– Што јој је муж она лола и бекрија? – спомиње Ната.</p> <p>– Да, да.</p> <p |
– за цело лакше поднети, да је син оца лоле; али да бацим на њега и ту љагу, да му је мати рас |
, шта је све поп Стева говорио, како се ломио, шта је Бранко одговорио, како је у очи исмејао и |
у душом.{S}Неје јој, до душе, лако било ломити руке, перући туђе рубље, ни бости очи, шијући бе |
руку, а баш је беше узела, да долије у лонац у крај ватре.</p> <p>– Јух! – зачу се у исти мах |
ак.{S} На огњишту се пуши и ври у пуним лонцима, а цврче батаци на угрејаној масти.</p> <p>У дв |
ашто се, мама, овакво цвеће не негује у лонцима, а негују којекакве кактусе и белагоније и друг |
куће се зачу громки глас.</p> <p>– Ао, лопове један!{S} То ти је последњи злочин!</p> <p>– Ето |
ати, ако и не какав практичан ма и мали Лоренцо Штајн или Некер, а оно ипак бар ваљан економ пр |
се и стала на потегу, па се ухватила за лотру, да се попне на кола. </p> <p>Даринка се већ наме |
са ждрепчаника.</p> <p>Даринка стала на лотру, па хоће да скочи с кола.{S} А Катица претрчала, |
ре не знам ово оно.{S} Али девојка неје лоша прилика за сеоскога трговца.</p> <p>Ту је сад и та |
ави у крај поточића, што се слива преко луба дебела орахова дрвета, те шуми и жубори као на нек |
њихне трагове.</p> <p>Бележник се смеје лудом послу.</p> <p>А Бечлија Јован га уверава, како је |
dir nichts</foreign>, ни лук јео ни на лук мирисао, узе да припали смотку.</p> <p>И госпођа бе |
">mir nichts , dir nichts</foreign>, ни лук јео ни на лук мирисао, узе да припали смотку.</p> < |
митроносни песник омладине свога доба, Лукијан Мушицки, и учени архимандрит Јован Рајић, кому, |
лу гдегод овчија сира, па да га с црним луком и хладним меканим хлебом једе на мамурлук.{S} При |
ележниковица га задржала на сир с црним луком, да прави бележнику друштво.</p> <p>Јеша Дабижић |
е до искуства, да је хладан сир с црним луком за њега најбољи лек против мамурлука.</p> <p>Благ |
љувати, па заденути у малу своју турску лулицу на подугачком чибуку, запалити и пушити...{S} И |
но лупа срце.{S} А срце јој лупа, Боже, лупа.</p> <p>Јелена се на то одсмејала.</p> <p>– А Дари |
ко јој страшно лупа срце.{S} А срце јој лупа, Боже, лупа.</p> <p>Јелена се на то одсмејала.</p> |
е притиште на своје срце.{S} А срце јој лупа, да пробије груди.</p> <p>– Јух!{S} Као да си се у |
своје груди, да видим, како јој страшно лупа срце.{S} А срце јој лупа, Боже, лупа.</p> <p>Јелен |
ничега другога ради, бар да сад не мора лупати главу, као да му је све ново.</p> <pb n="33" /> |
ше.{S} Него не буди лептир, што по тами лута, па чим спази гдегод светлост, он налети, па спржи |
ваљда, па да им климамо главом, као оне лутке на гајтану у вурштлпратеру?!{S} И ти се заводиш з |
ут наиђоше пред школом на учитеља, где „луфтира главу“.</p> <p>– Ако Бог да? пита Кнежевић Јова |
е још мирно један поред другога у тихој луци, у којој се и један и други озбиљно спремају, да с |
син оца лоле; али да бацим на њега и ту љагу, да му је мати распуштеница, не могу.{S} Преудават |
о ми се мука моја награђује.{S} Коме за љубав; Могла сам ја и без тога лепо и красно живети, гд |
метност!{S} Госпођа бележниковица ће за љубав господину Јаковљевићу.{S} Млади грк Брајковачки ћ |
ера, да морате</p> <p>– Један другом за љубав.</p> <p> Најпосле оде бележниковица, а отпрати је |
у Брајковац, на ујаков позив, ујаку за љубав, да неје ту и Јован и да не осећаше збиља потребу |
ати свршетка, а то је мати и материнска љубав:{S} Сад му тек изађе пред очи њен лик, кад оно пр |
к она идеална несебична младићка, ђачка љубав, која их привлачи.</p> <p>Тако Јован и Бранко гле |
ом својим доказује, да ипак има и једна љубав, која не тражи заслуга, па је равна само оној, шт |
му, да не залута.{S} Већ да му увређена љубав и преварена вера у поштење с болом врисне: „Од ка |
ц какав, можда би и жртвовали за њихову љубав какво тане.{S} А овако избацили неколико метака у |
а ледине“, па тера даље и игра увређену љубав, кује, док је врело.</p> <p>Ја радим и ринтам у о |
ва прошлости, и идеја будућности, вера, љубави нада неокаљанога поштења, непомућенога родољубља |
сваком речју својом учи, да у свету има љубави, него је треба заслужити, који сваким чином свој |
из манастирскога воћњака, посрћући „од љубави и од вина“.</p> <p>Као што рече Јован, пречасни |
да хоће да му помрча светлост необичне љубави, што је носаше увек у срцу према свакоме, с који |
ћи ће тако с њим две три (опет у миру и љубави!), док „деца“ не дођу.</p> <p>Ево и наше деце! – |
а шчепао им још једини залог узајмне им љубави.{S} Заман им писка!...{S} Ено га, стао испред гн |
п Стева и са својом првом женом живео у љубави.{S} Па кад му умре његова мила супруга Анастасиј |
себе, како је том дечку?{S} Па за чију љубави сада“.{S} Кукавни човече!</p> <p>За то ли га, да |
сетио, неје имао повода, да се загрева љубављу каквом према њему.{S} Поп Стеван, опет, ако се |
ке чисте повоје, као мати која једнаком љубављу милује свако своје дете, простирући меке рубине |
им заносом за идејама, и правом српском љубављу за своје, то му говори искреност на њену лицу, |
је играо улоге трагичних јунака, нежних љубавника и био први певач.{S} Када је на уметничком мо |
о свога калфовања у Новом Саду и својих љубавних пустоловина по Темеринском друму и Казанџијско |
били тако љубазни према њему, сви тако љубазни.</p> <p>Јелени, неје крити, баш и одлану чисто |
опрости. </p> <p>А они су сви били тако љубазни према њему, сви тако љубазни.</p> <p>Јелени, не |
а већ поче завијати у стомаку од толике љубазности.</p> <p>– Е, па кад си већ навалио...{S} Хај |
ежевићу вечерас срце необично ускипило „љубве жаром“, па не даде два пут рећи.{S} Те кад отпрат |
чува га бог ме; па има и за што.{S} Нек љуби и стопе поп-Стевине.</p> <p>Чујем... видила би јој |
гову стисне, већ му је подала, па је он љуби и милује по милој вољи.</p> <p>– Бојиш ли се можда |
а, те претрпила кораблекрушеније, па се љубимци Талијини распрштали којекуда, њега завеја мећав |
а њихова биће вазда на углед, како ваља љубити свој род и своју веру.</p> <p>Него Бранко Радиче |
опет, не да се пропевати, чим осете, да љубиш свој народ...</p> <p>Бележник засветлио очима, па |
ти што од умора. </p> <p>Е,сад грљењу и љубљењу нема, мислиш, краја.{S} Цмок један пут!...{S}Др |
.{S} Прочитали су све три чести „<title>Љубомира у Елисијуму</title>“ од Милована Видаковића и |
о којима је тек зимус читала у „<title>Љубомиру у Елисиуму</title>"...{S} Тек ако ће јој се ка |
ски Радованац, да искали своје увређено љубоморно срце.{S} Онда, када је она мислила, да је се |
анке, ко хоће да ствара јавно мњење?{S} Људи већином још не позвани на то.{S} Ко нам пуни белет |
војих уста, па до првога богаташа, – од људи неписмених, који су тек из туђих уста чули и научи |
ђаци, трговачки момци, и тако даље, све људи млади, који још нисмо ништа свршили, који једва да |
а њих.{S} Неје му ни стало до ове врсте људи, из тих се, по његову уверењу, не да већ више ништ |
ок је не почивути.{S} А наше жене,... и људи, и сви, чак и поп Стева, српски православни свеште |
прилика да је човеку, да га воли.{S} И људи... па ни они несу тако рђави, као што се чини!{S} |
учавати.{S} А ко ће то, ако не ће учени људи?{S} И онако није за њега адвокација.{S} Неје му на |
што је Јелена мало час била рекла, него људи, којих ће заслуге по српску књижевност остати трај |
ког мајмуна, да се не нађе нас неколико људи.“</p> <p>Од то доба пази писар добро, како ће изво |
света уче се и васпитавају тамо, и буду људи... и гора и боља од мог сина.{S} Па за што не би и |
илисте ни немачке социјалисте.{S} То су људи прекаљени начелима напреднога духа времена...{S} А |
то ћу и сам урадити: треба више учених људи да се помешају у народ, у масу.{S} Ви имате иначе |
е за тим, да има што више интелигентних људи.</p> <p>- Интелигенција и госпоштина, за бога, још |
{S} Треба да водимо рачуна о раду наших људи, треба да знамо, камо смерају, али...</p> <p>– Али |
Ал јест! „Мислиш, све је зло само међу људима, међу ближњима!“ рекао би и опет покојни Ђура, к |
S} Приповедај штогод, – вели му девојче љупко, па му привуче себи руку. – Кажи ми штогод лепо, |
о даље.{S} То су све формалности, шупље љуске.{S} Радити треба, радити!{S} Па... чуј ме!{S} Виш |
азумем њено понашање.{S} Али је страшно љута на тебе. </p> <p>– Је си л јој се исповедила— пита |
мама, шта ће ти опет муф у сред лета? – љути се опет</p> <p>Даринка.</p> <p>–Ти ћути.{S} Ми ћем |
отирући зној, а зној му цури с чела. – Љуто сам се уморио пешачећи на овој врућини.{S} Радо, д |
вори поп Стеван одлучно и као да некога љуто хоће да укори, а опет да изгледа и као очински сав |
звукао из трске браца Рада слуга, па је љуто зауздао и подланчио, те је шиба троструком камџијо |
какав лек из вароши, кад она била нешто љуто оболела.{S} Лек јој тај помогао.{S} И Давина побра |
пред тобом читати ни „ђачки растанак“, ма да си ти данас тако занесен за Бранком.</p> <p>– Омл |
ила, да приговара што материним жељама, ма и којој њеној речи; па наравно, и сад беше вољна пов |
Та превешће и њу Јеца жедну преко воде, ма да се колико пући, вели Рашићка за Стајићку.{S} Само |
ране.{S} А као да се тврдо узда, да ће, ма у последњем тренутку, и забранити.</p> <p>– О, моја |
као добар домаћин, овде онде не завири, ма само по старој навици.</p> <p>Женска, већ не у првом |
то, да је учитељ Кнежевић ваљан учитељ, ма колико да је избегавала, да лепу реч рекне за њега п |
јде на поље,... у воћњак.... у гору,... ма куд,... само да се не састане више ни с ким од њих!{ |
од најсавршенијег агитатора, адвоката и ма ког иначе „господина“.{S} Далеко је, дакако, од мене |
нути на боље.{S} Ако ми не верујеш, иди ма у које село, где су Срби помешани с Немцима.{S} Јест |
штено, да јој то врати бар за један или ма и за два дана.{S} Надала се гостима још синоћ, али н |
нам, како је.{S} Не да се кућа оставити ма на ким.{S}Ту је живина, па треба нахранити и скоткат |
аш наврило, да Јелену по што по то удам ма за кога.{S} Има она каде и чекати.{S} Али као велим, |
огао истесати, ако и не какав практичан ма и мали Лоренцо Штајн или Некер, а оно ипак бар ваљан |
еља, то није било дана, да тај није био ма на прозору с девојком.{S} Молим ја тебе само, је ли |
а је к Јаковљевићима.{S} Нешто је вукло ма куд, полетела би.{S} По најпре и једино, до душе, по |
спуштеница, не могу.{S} Преудавати се у ма се и горе патила.</p> <p>На том и остало.</p> <pb n= |
ачкога друштва. </p> <p>– Нашем учитељу ма штогод падне на памет! приметила је госпођа Јелисаве |
аслеђују особине својих предака.</p> <p>Ма колико да писар важи у Брајковцу као ишчитана глава, |
назида у сред Брајковца најлепшу кућу с магазинима.{S} Ко јамчи, да му наши поштени општинари н |
им ходницима и степеницама Карловачкога магистратскога здања.</p> <pb n="104" /> <p>- Јесте ли |
ма сакривена у зелена дрвета као у сиву маглу завијена.{S} Само са црквене куле, где <pb n="23" |
а почне и сама мислити о њој, и још већ мада јој обрати пажњу на њу, када дође...</p> <p>Пење с |
авимо ипотезу – можда баш ваша.{S} Гле, мај, зар то није могуће?{S} А по Дарвиновој теорији пот |
м приликом се и деца боље срађају.{S} А мајке се теше и челике надом, да ће им деца бити боље с |
{S} Нема сумње, чуваће га она заједно с мајкином душицом, што је узбрала крај друма, кад је оно |
а у поштење с болом врисне: „Од кад те, мајко, нисам видео, ја јоште добра нисам видео! – а у и |
же, „не угњави руски медвед талијанског мајмуна, да се не нађе нас неколико људи.“</p> <p>Од то |
арвин измислио, и да је човек постао од мајмуна, може ко исто тако измислити, да је постао од м |
ачелника и бележника, би медвед угњавио мајмуна.{S} Тако приповедаше доцније сам бележник у Рум |
{S} Занатлија не ће да зна више од свог мајстора, где је изучио занат, економ више од свога оца |
итла којекуда“, мисли госпођа Ната).{S} Мајсторица штогод шије, или потплеће чарапе, или скрсти |
о на двориште, а никад празних руку.{S} Мајсторица трчка за њом, да и она што прихвати.</p> <p> |
/p> <p>А та слатка госпођа Натина јесте мајсторица Јула, њена укућанка, још пре неколико година |
“ Јакова Игњатовића...{S} Ту је често и мајсторица, па и Криста. („Боље да ми је ту, него да се |
ле мене!{S} Како не бих јако!“ на то би мајсторица... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>В |
ћемо оставити нашег Марка?...{S}Јел те, мајсторице, ви ћете нам га пазити.“</p> <p>„Гле мене!{S |
} Заковратио реп, па се вуче и чеше око мајсторице Јуле као да се и сам препоручи особитој њено |
ош га од зимус препоручује госпођа Ната мајсторици.{S} А још од зимус говори Даринци, како мора |
даде видити.{S} Па јави се тек кад год мајсторици, да се знате.{S} Кажи јој, нека отвори почеш |
чешће посети кућу.{S} Па поздравићеш и мајсторицу,... знаш!{S} Него обиђи и ти, мој брате, по |
<p>– Мама, какав је ово цвет?</p> <p>– Мајчина душица, рано.</p> <p>– Гле, гле, како лепо мири |
ћерко.</p> <p>— Ја ћу да сачувам, мама, мајчину душицу.</p> <p>Госпођа Ната се милокрвно заглед |
нешто и видило се, тобож, некога рада, макар да се заман викало:{S} Хлеба!{S} Хлеба!{S} А тек |
маме, да прозру мало бар и у будућност, макар да отшкрину крајичак непрозриве копрене, која так |
еудаћама, кад има своје гнездо, кад има макар само један кутак свој, за који сме рећи: „Ово је |
идеју“, што би рекао Раја Јовановић, па макар поп Стева дигао „и кундаке и кондаке“ против „омл |
мислим ни ја, одмах с кола.{S} Останите макар и који дан дуже...</p> <p>– Ха, то је добро.{S} П |
шао толико света као ви!{S} Па говорите макар о ономе, што сте отоич почели...{S} Али, хвала ва |
{S} Она баш истера одавде учитељицу.{S} Мал не свиште девојка од њена заједања.{S} Па тако сад |
а.{S} Ту тетка Ната, ту Даринка, Јован, мала Зорка, – сви полетеше њему као добром старом позна |
ила по петој.</p> <p>– Бубица једна!{S} Мала је била... – разнежи се попа, па вели за Јелицу.</ |
} Ваљано девојче али несретно!</p> <p>– Мала Зорка дотрча к њима:</p> <p>– Хајдете.{S} Тражимо |
ди иза џбуна, ко је то, а пред њ испаде мала Зорка, Јованова сестрица, и Даринка.{S} Вијају леп |
стражари, како беру берачице.{S} Ту је мала тестера за навртање и скрњивање воћака; ту вазда ј |
к се диже.{S} Испод њега провири најпре мала бела ручица; па се од мах за њом указа мила главиц |
Јелка, Бранко, Јован, а уз њих трчка и мала Зорка.{S} И њено срдашце куца необично живо, јер в |
еседа у вароши, радовала се Даринка као мала, што ће да се вија са Зорком по планини и по виног |
седи, па посматра све око себе.</p> <p>Мала Зорка, како стала у један угао, као да се закопала |
ом.{S} А њих две се нагле радознале.{S} Мали Владимир развашарио своје сиграчке, што му их доне |
обе поцрвенеле.</p> <pb n="46" /> <p>А мали Владимир натукао калпак на главу, припасао ђорду о |
ићеш само, биће ту...!{S} Учитељ је сад мали за њену ћер.{S} Побринула се та добро и за себе и |
истесати, ако и не какав практичан ма и мали Лоренцо Штајн или Некер, а оно ипак бар ваљан екон |
нице беху местимице ударени бели коци с малим таблицама на врху, од којих свака носи други број |
мејала и заплакала.</p> <p>Једва се око малих заранака раскалаши ветрић с Фрушке Горе.{S} Заћар |
приликом у друштву код разбијене канте, мало не пуче од смеха.</p> <p>Општински благајник помис |
и је био ту пре, него што ћете ви доћи, мало јео, па опет отрчао с децом.{S} Ако није и он код |
а у плач. </p> <p>Госпођице, молим вас, мало јаче...· слободније, – храбри је Кнежевић.</p> <pb |
колски управитељ – сувише ревностан.{S} Мало који дан ће проћи, да он не ће посетити женску шко |
и премишља о ономе, што се њега тиче, а мало разабира за оно, што је било и шта ће <pb n="32" / |
– опет Ната Триви, а то исто или можда мало друкчије рећи ће му бар још који пут...{S} Сутра с |
ођија!...</p> <p>Млади Брајковачки тржа мало се неје сломио преко тезге, како је појурио, да ви |
одлазите?</p> <p>– Овај час.{S} Даринка мало поцрвене.{S} Гледа у њега, а не зна, шта да му каж |
ицки и некакав Рајић, као што је Јелена мало час била рекла, него људи, којих ће заслуге по срп |
набављамо за своје рођене паре, а пара мало, док потребе све веће расту.{S} Ми ћемо поред све |
S} Данас је друго време.</p> <p>Поутиша мало Рашићка поп-Стеву, па наведе реч на Јаковљевићкине |
</p> <p>- Боже мој, – опет она, али сад мало и с прекором, – тако ти лежи на срцу!</p> <p>– Ето |
>– Паметна идеја, бележниче, да се овде мало позабавимо, – примети после Дабижић, по толики пут |
ким прекором.</p> <p>Поп Стева се уједе мало за доњу усну.{S} Хтео је да наведе разговор на неш |
сину друга мисао, па му се задовољније мало разгали лице.</p> <p>Да ме ко не тражи? </p> <p>Не |
и и жубори као на некој водојажи, да се мало даље изгуби роморећи између густиша дивљих ружа, ј |
идиш сада у овом обиму?{S} Брате, ја се мало разабирам у економији, али толико <pb n="89" /> мо |
бриге, Јелисавето.</p> <p>Јелисавета се мало раскрави, па се чисто ракољи око поп-Стеве:</p> <p |
вина наговештава.</p> <p>– Помакните се мало даље, – рече писару, који се немо гушио овчијим си |
ми се подеси згодна прилика, кад сам се мало и надао! - одговори Јован те наслони пушку уза зид |
благајник и бележник од то доба, чим се мало ђорну, одмах терају писара, да им декламује „оно о |
Бранкову песму: „Гусле моје, овамо– те мало!“</p> <p>Девојче од мах стаде опет на прозор. „Ој, |
аницу.</p> <pb n="34" /> <p>Што не дате мало проширити или бар повисити, ујо ту сеницу, кад сте |
збиља физите код госпође Нате и Катице мало дуже позабавиле, тек, ето, брзо прође време, кад с |
своју кућу.{S} Па то је прилика, као и мало да се боље позна. </p> <p>Попина Јелена...{S} До д |
– Не стоји вам лепо, кад ласкате,... ни мало лепо.{S} Криво ми чините, кад ми таква појма о себ |
<p>- Поп Стеван, Бог ме, не показује ни мало воље за шалу.{S} Тако сухопаран човек и не зна, шт |
који им поп Стева даје.{S} Оне несу ни мало извеле мисли Јеленине с правца, којим је у тој рас |
шали.)</p> <p>А благајнику се разведри мало оно мрко лице, зарасло у црној густој бради.</p> < |
p>Иди, синко, – вели. – помешај се и ти мало међу свет.{S} И онако слабо имаш кад посла са себи |
ј опет сада у једаред тешко, колико јој мало час било криво...</p> <p>Најпосле се нашли сви пре |
аље новаца, да амо дође, те да се момак мало одмори, па и своју матер посети!...{S} Најпосле, с |
p>Јован прсну у смех.{S} Чак и бележник мало се не угуши, како се засмејао.</p> <p>– Слатки уја |
p>Сад ћу ја децу пустити.{S} Него морам мало и школу отворити, да уђе чиста ваздуха унутра.{S} |
њих се таласа китњаста побрдица, да им мало даље пукне на догледу сремска равница испрекрштана |
ати, – одговори му Бранко.</p> <p>Јован мало поцрвени, па затрепта очима. </p> <p>Бранко и сам |
ележниково, (а чак је и благајник дигао мало обрве и удостојио декламатора својим погледом), ре |
чу тек око неко доба, па је спавала као мало дете.{S} Али кад се пробудила, па се сетила синоћњ |
и као што треба.{S} Госпођа Јеца се као мало и поутеши, али... тек... тек...</p> <p> А Јелена с |
оспоштина, збиља, свезана с народом као мало где, па... </p> <p>– Фраза!..{S} Ја што учим, учим |
ац Варнава, манастирски намесник, добио мало одушке, да се провесели с веселим Брајковчанима у |
осподе из среза и суда којима се и тако мало кад који Брајковчанин обрадује, баш кад дођу, инач |
рало, као обично недељом, коло.{S} Село мало, а тако отмени гости!{S} Па као да су целом селу д |
вајмо га!“ А све то, што ми учимо, врло мало користи баш народу, маси народа.{S} Ми учимо медиц |
е, да ниси остао дуже, па да прошврљамо мало у наоколо по селима и по манастирима.{S} Мени се д |
е не миче, само да не узнемири то дивно мало створење.{S} А лептир шири своја шарена крила, час |
следио или, можда, добио у мираз, и оно мало „знања“ трговачкога, што га добије у тако званим в |
едва га је, до душе, упамтио, али и оно мало успомене не беше врсно, да и у њему изазове такав |
а се омладина креће, њен глас се већ по мало чује.{S} Кад не иде више с омладинским скупштинама |
доћи, не можеш је видити.{S} Од пре то мало који дан, да је нема к мени.{S} Него, ваљда, кад ј |
епршаше два женска вела.</p> <p>– Писар мало поскочи са столице. </p> <p>– Добили смо канда нег |
лепо, а камо ли му мирис?</p> <p>– Свет мало пита, шта што вреди, него шта кошта, па по томе и |
n="35" /> <p>– За бога, – поче она већ мало нестрпљиво, – та, за то сам ти га и послала.{S} Да |
, помишљајући на Даринку, да, блажен, у мало гласно не кличе: „Мати, твој лептир је нашао свој |
и писара, да се овај сам од туге неке у мало не заплака. – ни песма начеоникова.{S} Тек када га |
бочи и која га стаде толико зноја, те у мало не удари по својој нози. </p> <p>Тамо на дрветима |
аринка.</p> <p>Јелена јој у један мах у мало не паде на груди, да јој све исприча, да јој се из |
није сам бележник у Руми „код орла“. „У мало“, каже, „не угњави руски медвед талијанског мајмун |
} Ух-Ух!{S} Па би добре маме, да прозру мало бар и у будућност, макар да отшкрину крајичак непр |
е он тако добро осећао.</p> <p>– И хоћу мало да приседнем, – одговори Јован, отирући зној, а зн |
ну на некој брескви, тек да зар омиришу мало барута.</p> <pb n="22" /> <p>Иначе прелешкали, раз |
га диже, да некуд зар полети...</p> <p>Мало за тим, па је цело село у сну. </p> <milestone uni |
знину, па јој криво на цео свет.</p> <p>Мало још потраја, па се пријатељи разиђоше.{S} Испред у |
Катица у другој соби метнула у постељу малога Владимира.{S} А она и госпођа Ната седе још, па |
вити, другу пак опљувати, па заденути у малу своју турску лулицу на подугачком чибуку, запалити |
удовица.{S} А имају и оне, да претресу малу своју књижицу из свог ђаковања и друговања.</p> <p |
јавни живот, па већ, ето, у туђој руци маљ, којим би себичност да кује своје планове!{S} Играч |
остатака Бранка Радичевића!{S} За Бога, мама...</p> <pb n="12" /> <p>И опет бадава!{S} И по тол |
колима.</p> <pb n="13" /> <p>– За Бога, мама, шта ће ти опет муф у сред лета? – љути се опет</p |
S}Јух, ала лепо мирише!{S} Па зашто се, мама, овакво цвеће не негује у лонцима, а негују којека |
ма, понда на Стражилово ви и не морате, мама, ићи,– вели јој Даринка...</p> <p>Пуче топ.</p> <p |
еме, кћерко.</p> <p>— Ја ћу да сачувам, мама, мајчину душицу.</p> <p>Госпођа Ната се милокрвно |
тручака јој необично замириса.</p> <p>– Мама, какав је ово цвет?</p> <p>– Мајчина душица, рано. |
о да приповеда, па ја тако мио!{S} Сама мама рекла је после за њега „фини младић!“</p> <p>Осврћ |
нутку, и забранити.</p> <p>– О, моја ће мама мени већ дозволити, – одазва се Даринка. – Њој се |
нешто празан.{S} Сви су, до душе, ту, и мама, и тетка Ката, и Зорка, и Владимир, и браца ће се |
} Тек удовице!{S} Ух-Ух!{S} Па би добре маме, да прозру мало бар и у будућност, макар да отшкри |
ј вишој школи нашу књижевност, па сам и мами читала о Бранку и из Бранка.{S} А и покојни тата, |
их скрио, она седне за гласовир, те му мами сад нујне сад <pb n="16" /> брујне звуке, што јој |
брала крај друма, кад је оно путовала с мамом својом у Брајковац.</p> </body> </text> </TEI> |
до последње крпе, а не задовољи неситог мамона, нити зајази продеранога грла својега.{S} Кад не |
срце, које зна да куца још увек само за маму или ближега којега сродника по крви!{S} Тада би на |
би на једаред загрлила и ижљубила своју маму.{S} Ако није код ње, отрчала би у врт, да мирише ц |
луком и хладним меканим хлебом једе на мамурлук.{S} Прижегло летње сунце, па глава да му пукне |
" /> <p>Пође Јован да нешто говори кроз мамурлук; али га речита бележниковица пресече: </p> <p> |
целом општином.{S} Већма осећа морални мамурлук, него онај од пробанчене ноћи.{S} Па сад још у |
ом планинском ваздуху, да истера шетњом мамурлук, па му неје требало два пута рећи, да се придр |
црним луком за њега најбољи лек против мамурлука.</p> <p>Благајник вели:{S} Клин с клином, па |
/> <p>Сутра дан освану у Брајковцу дан мамурлука.{S} Чича, господар начеоник, поранио пре врем |
} Она му је натерала дерт, па је у свом мамурлуку почео да мрзи на цео свет тако, да га мржња, |
меја се већ Стајић,– мени се чини, ти у мамурлуку свом обично гледаш све на црне наочаре.</p> < |
ратио, отпративши свога друга до првога манастира, у село, сврну уз пут код госпође бележникови |
огао оставити након себе величанствених манастира ни иних задужбина.{S} Али као ђе није народа |
рошврљамо мало у наоколо по селима и по манастирима.{S} Мени се допада овај наш крај.{S} Ја не |
реб...{S} А игуман, док је Игњат узимао манастирске воћњаке под закуп, живео је с том кућом као |
екуда у купке.{S} А млади отац Варнава, манастирски намесник, добио мало одушке, да се провесел |
та мржња, нагнала, да утопи цео свет у манастирски Радованац, да искали своје увређено љубомор |
<p>Да га да, вели поп Стева, у Јазак за манастирског ђака...{S} Наопако, зар да га мати жива са |
} Касно у ноћ тек вратио се Кнежевић из манастирскога воћњака, посрћући „од љубави и од вина“.< |
овесели с веселим Брајковчанима у хладу манастирскога воћнака уз искрен разговор и ватреног Рад |
**Бранку кад већ беху на путу кроз шуму манастирску. ~</p> <p>– Боже сачувај.{S} Баш сам задово |
може мирно у својем скровитом Ковиљском манастиру писати богословске књиге и историју Срба, Буг |
. – Него кад велиш, да је сам Варнава у манастиру, како би било да пред вече банемо тамо?</p> < |
, џаба.{S} Боље би било, да сам остао у манастиру.{S} Нема архимандрита, па ме задржавао Варнав |
ива кабаница, што је иначе облачи преко мантије, кад путује кудгод колима.{S} На столу је некол |
у.{S} Разузурио се, па је на њему место мантије само лака сива кабаница, што је иначе облачи пр |
вима, окићена убавим селима.{S} Села се мање или више губе што које ближе или даље, па изгледај |
говима Брајковачкога друштва, нити рећи мање ни више, већ сензацију; а у кући пречаснога пароха |
и наћи праву идеју Бранкову, сад би још мање.{S} Немојте га ни читати.</p> <p>– И не ћу.{S} Ја |
народни презрели беху у оно доба сви и мањи и већи књижевници, па и сам Рајић и Мушицки, чак и |
и опет меће на душу, јесте ништа и нико мањи ни већи већ главом њезин мацан.{S} Ено га, и он ли |
ири поредак ноћни тако дисармоничан дар мар, на стародавне домаће добре обичаје и моралу Брајко |
сад у оној кући врата затворена.{S} Не мари за нова познанства.{S} Оно јесте, да му не би било |
а најволи, да и умре ту, али никад неје марила, да јој се и једно дете мора везати за село.{S} |
о у планину, на ком ћемо оставити нашег Марка?...{S}Јел те, мајсторице, ви ћете нам га пазити.“ |
ни писар.{S} Онда ћемо после певања код Марка, – пресуди бележник, – да му сефтеишемо нов еспап |
. </p> <p>– Марко!{S} Чашу пива!{S} Ево Марка.{S} Вели:{S} И пилићи су готови.{S}Па ако је по в |
, наглади своју цицу и клима главом.{S} Марко се врпољи <pb n="14" /> и увија око ње, или јој с |
вија са живином по широком дворишту.{S} Марко је јунак, који зна и рећи и утећи, као и на страш |
иде у дућан на позив материн. </p> <p>– Марко!{S} Чашу пива!{S} Ево Марка.{S} Вели:{S} И пилићи |
ашао, да је вредно, да му се јави, е је Марко донео пива.{S} А писар опет нашао је за вредно, д |
или и даље куд у варош.{S} Неје што се Марко боји, да би му, сачувај Боже, ускисло, кад би га |
Маркова домаћица испржи које пиле.{S} И Марко се, ено, већ вија са живином по широком дворишту. |
а, нит је Србин за бирташа!“</p> <p>А и Марко загрлио њега, па пева с њим заједно... </p> <p>Бе |
!{S} Социјалне наше прилике...</p> <p>И Марко се, већ по одавно, помешао с гостима.</p> <p>Беле |
ди трговац. </p> <p>Синоћ је био отишао Марко у Нови Сад, – проговори једва жедни благајник. – |
е, зарасло у црној густој бради.</p> <p>Марко дотрчао, па стао код врата, па слуша.</p> <p>– Ди |
е још једну и таман сад наручили, да им Маркова домаћица испржи које пиле.{S} И Марко се, ено, |
imo</foreign> што га вечерашњи гости из Маркове крчме „Код разбијене канте“ извијају под прозор |
<front> <div type="titlepage"> <p>Павле Марковић Адамов</p> <p>ДУХ ВРЕМЕНА САД ЈЕ ТАКИ!</p> <p> |
у засебној соби „Код разбијене канте“ у Марковој крчми и прекраћивали дуго недељно време.{S} На |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Марковој крчми „код разбијене канте“ рашћеретали се гос |
едне зиме голог и гладног у заветрину у Маркову крчму у Брајковац; ту се препоручи бележнику св |
бијене канте“.{S} Тако у Брајковцу зову Маркову крчму, бојаги, из шале.{S} То је име добила оту |
, па тако један по један остане редовно Марку дужан и сваки одбије тек од рачуна, што га он по |
ми учимо, врло мало користи баш народу, маси народа.{S} Ми учимо медицину, па тражимо вароши, н |
о кошка и с учитељем.{S} Биће и ту њена масла.{S} А момак ваљани вредан, како само може бити.{S |
је Миланов глас и топи се од милине као масло на топлој прженици... </p> <milestone unit="subSe |
а им изађе, па да им очита. „То је опет масло тога Кнежевића!“</p> <p>Поп Стеван се узврпољио у |
им лонцима, а цврче батаци на угрејаној масти.</p> <p>У дворишту је све мирно, све, што не носи |
по њему разбацано то књига, то хартија, мастионица, пера, истрињена дувана, палидрвца и тако да |
е учених људи да се помешају у народ, у масу.{S} Ви имате иначе потпуно право.{S} Ал...</p> <p> |
: „Штити оца твојего...“ Он зна само за матер своју и више ни за какво добро. </p> <p>– Да, и о |
за шевом или грлицом, често би гурнула матер и тргла је иза сна, да је ова преплашено упита, ш |
да се осећа нешто крив, што је и њега и матер му тако одбио као блато с ногу, па би зар колико |
се нашао.</p> <p>– Морам најпре питати матер и чику. „Ја не знам за што, али чики није нешто п |
ој срећи и само себи, кад му је Бог дао матер, најбољу срећу. </p> <p>Па ти мислиш, Стево, да и |
да јој испадне за руком, да и Бранкову матер превари, да дође, те јој се поклони!{S} Ал биће и |
те да се момак мало одмори, па и своју матер посети!...{S} Најпосле, свету се не да ни уста за |
p> <p>– Да, да, треба да идеш, да видиш матер,... треба, да! – говори поп Стева све на развлак, |
а ће доћи, „да бирају војводу“. </p> <p>Матер је спремио, да дочека и његова друга Јована с њег |
етковину.{S} Ми и онако мислимо, да код матере одседнемо.{S} Ја баш кажем ујаку, да ћемо код ње |
а порадити и код чике, поп-Стеве, и код матере, госпође Рашићке, како би јој допустили, да и он |
аво, да сам тако дуго доле, а несам код матере.</p> <p>– О, о, вајка се госпођа Јелисавета.{S} |
им је блатом каљала име његово и његове матере, да замаже очи слабом човеку, па да себе боље уг |
ци Даринци толико јој је приповедао, да матери неје требало више, па да јој упадне у очи толико |
> Млади грк, Јеша Дабижић, отпоручио је матери још пре једнога сахата и јаче, када га је по јед |
е терет, сињи терет.{S} Цео дан се тужи матери, да је боли глава.{S} А кад пошла на певање, па |
да оде, а да се не јави њему и његовој матери. </p> <p>У тај мах провири Даринка на дућанска в |
S} Шат буде помоћник и заштитник удовој Матери сестрама И брату, док ови сами не стану на своје |
о се шта ради.{S} Па сад се дивим мојој матери.{S} Видиш, Бранко, моја ти је мати чудна жена.{S |
ој другарици, толико и више криво њеној матери, госпођи Јелисавети, Рашићки, што су те варошкињ |
аже.</p> <p>– У Карловце</p> <p>– Да, к матери. </p> <p>– Карловци су данас, у овај пар, најсла |
ос сам, – говори Јован Бранку, – зуцнуо матери, како би било, да останем код куће, па да прихва |
, што је „таки“, као што о њему суђаше „материјалиста“.{S} Али га изненади његов пијетет према |
а, то више слободе и благостања.{S} Без материјална напретка и добростања, чему књига, чему про |
сахата кренуо, да иде у дућан на позив материн. </p> <p>– Марко!{S} Чашу пива!{S} Ево Марка.{S |
о! – а у исти мах падоше му на ум њене, материне речи: „Цео је живот школа.{S} И срце му заигра |
. </p> <p>А Даринка прислонила главу на материне груди...</p> <p>Госпођи Нати од седморо деце з |
p>Је ли могуће, да и кћи њена зна за те материне вигове, кад се свагда онако наметљиво понашаше |
у.</p> <p>Тако скупља и сад Бранко речи материне по памети.{S} У мислима тима неје ни примерио, |
<p>Него неје научила, да приговара што материним жељама, ма и којој њеној речи; па наравно, и |
ице.</p> <p>– Има оштар језик!{S} Право материно дете!{S} Али сестрића увек одржи у милости ујк |
шта мати жели, и да она то чини само по материној жељи. </p> <p>Од онога вечера, како је оно уч |
нити ће имати свршетка, а то је мати и материнска љубав:{S} Сад му тек изађе пред очи њен лик, |
јбоље ће бити, говори ти сама с његовом матером...{S} Но, не мислим ни ја, одмах с кола.{S} Ост |
мала гостију. </p> <p>И Тинка Стајићка, мати нашега познаника из Брајковца, Бранка Стајића, спр |
о Турци.{S} Ако ће натраг, ту је Скила, мати, која би да удоми своје дете, његова Јелисавета; а |
ако би овака два самохрана женска грла, мати и кћи, госпођа Ната и госпођица Даринка!{S} Још за |
кад је ишао у прве гимназијске разреде, мати би, кад сврше своје школске задаће, искупила децу, |
ам, да те мати једва чека.{S} Да Богме, мати је мати...</p> <p>Бранко већ пошао, а неје се још |
за то треба да му каже, како мати хоће, мати хоће а не она, да се иде у Карловце.</p> <p>Сачува |
а идем у латинску школу.{S} Ја ћу бити, мати, као год и уја.</p> <p>Тинка се заплака, па стиште |
од мире сто ђавола вире!“</p> <p>– Јух, мати, како можеш тако што рећи, – примети Јелена с него |
е бити, да си ти уз њега.{S} Бадава!{S} Мати је мати.{S} Дете не треба никад да је напуштено и |
т бадава!{S} И по толики пут бадава!{S} Мати навалила, те навалила.</p> <p>– Хајдемо!- вели, па |
ар израстао дечко из основних школа.{S} Мати се дала у бригу, шта ће, куд ће с дететом.{S} Пита |
p> <p>Зорка треба да иде по девојку.{S} Мати каже, биће да је у колу, па нек је тамо потражи.{S |
е такав пијетет према свом родитељу.{S} Мати му никад не хтео оцу причати.{S} А што је кадгод н |
зе обасипати ручицу пољупцима.</p> <p>– Мати је допустила, да долазим на певање, – вели Јелена; |
ица“ Јелена, – понови девојче.</p> <p>– Мати сама жели, да ме зовете по имену, па и ја тако хоћ |
</p> <p>Девојче бризну у плач.</p> <p>– Мати ми увек говори, како треба да сам пријатна с њим и |
астирског ђака...{S} Наопако, зар да га мати жива сахрани?{S} Не да се Тинка ни опепелити.{S} Њ |
ка моли и преклиње, плаче и дури се, да мати одгоди, „бар док прође беседа“!{S} Шта је госпођи |
> <p>– Не могу да мислим.</p> <p>– Моја мати.</p> <p>– Ваша је мати врло добра.{S} Знаћу и њој |
чи пред Даринку.</p> <p>Али је задржала мати.</p> <p> <foreign xml:lang="de">Schiekt sich nicht |
е момак веша на прозор?{S} Каква је она мати, кад то гледи својим очима?{S} Зар не би боље било |
ти је мати чудна жена.{S} Права Српкиња мати!{S} Никада та мени не ће допустити, да ја завирим |
оро деце заживела јединица мезимица, па мати гине за њом.</p> <p>Давно је било, кад „се одбила“ |
човека, да буде вредна домаћица, добра мати, верна супруга, и тако даље.{S} Баш тада је он тим |
га другога ради, то бар да му каже, шта мати жели, и да она то чини само по материној жељи. </p |
ва у задовољству.</p> <p>– Госпођа ваша мати није нам се изненадила.</p> <p>– Ја сам тако и уго |
аспитања.{S} Какво је то васпитање, кад мати сама, тако рећи, довлачи кћери курмахере?{S} Треба |
ношћу и пажњом на, која је повод, да је мати његова морала изаћи из куће брата свога као пребит |
на вратила од Даринке кући, дочекала је мати с наредбом, да је обрадује:</p> <p>Спремај се!{S} |
госпођа Рашићка?!{S} Боже мој, и она је мати.{S} Само у доброј намери могла је доћи на таку мис |
глава.{S} А кад пошла на певање, па је мати хтеде да задржи због главобоље, вели, да је сад са |
м.</p> <p>– Моја мати.</p> <p>– Ваша је мати врло добра.{S} Знаћу и њој захвалити, – рече Бранк |
ој матери.{S} Видиш, Бранко, моја ти је мати чудна жена.{S} Права Српкиња мати!{S} Никада та ме |
е мати једва чека.{S} Да Богме, мати је мати...</p> <p>Бранко већ пошао, а неје се још решио, д |
да си ти уз њега.{S} Бадава!{S} Мати је мати.{S} Дете не треба никад да је напуштено и остављен |
очетка, нити ће имати свршетка, а то је мати и материнска љубав:{S} Сад му тек изађе пред очи њ |
ли да бацим на њега и ту љагу, да му је мати распуштеница, не могу.{S} Преудавати се у ма се и |
д и душом и телом лептир, – рекла му је мати, када га испраћала у туђ свет, у даљину, да у најв |
аћаше до врата на улицу.{S} Знам, да те мати једва чека.{S} Да Богме, мати је мати...</p> <p>Бр |
шо.{S} Ићи ћемо на свечаност, – опет ће мати. – Нема таквих прилика често.{S} Чика је одобрио.{ |
о беседама, о променадама...{S} И њу ће мати дада на јесен код тетка–Нате у варош, па да и она |
добар?</p> <p>– Врло добар.</p> <p>– И мати га воли.</p> <p>– Наравно, наравно.{S} И ви, дакак |
рпу они кашиком сву мудрост.</p> <p>– И мати му даје за право. </p> <pb n="57" /> <p>– Е, онда |
поред Јована.</p> <p>Колико он,... а и мати му као пустила у уши. </p> <p>Иди, синко, – вели. |
S} Како сте дошли, чика... ваш ујак а и мати не могу доста да вас се нахвале.{S} Ал, ја ипак др |
на и Даринка, Бранко и Јован, него им и мати и тетка Ната одобравају и хвале смер.{S} А највећа |
аравно, госпођа Ната пита, шта јој ради мати.{S} И тако пређе реч на са свим сухопарне ствари. |
с Јеленом, па да је пита, шта јој вели мати?</p> <p>(Таман га је лепо поздравила!)</p> <p>И по |
ка је врсна усрећити тек, као жена, као мати.{S} Дође му и ујакова реч на памет; „Ваљда не мисл |
ати чедо своје у меке чисте повоје, као мати која једнаком љубављу милује свако своје дете, про |
летња ноћ с месечином повила земљу као мати чедо своје у меке чисте повоје, као мати која једн |
{S} Па баш за то треба да му каже, како мати хоће, мати хоће а не она, да се иде у Карловце.</p |
сад беше вољна повиновати се оному, што мати нареди. </p> <p>Али јој сину у главу мисао, да би |
– одговори дете радосних очију. </p> <p>Мати, ја хоћу да идем у латинску школу.{S} Ја ћу бити, |
у, да, блажен, у мало гласно не кличе: „Мати, твој лептир је нашао свој цвет.“...</p> <p>Из сел |
ом одру, положи се лес, да и заступник „Матице Српске“ проговори коју у славу песникову.</p> <p |
о не узмогну опет напоредо, знаће обићи матицу, која би их увукла у вртлог, где би могли замути |
као од прилике тако нешто. </p> <p>Ено, матори се мачак ушуњао у мирно гнездашце спокојних голу |
ми се, више пази на свог поп-Стеву.{S} Маћи му се не да.{S} Она баш истера одавде учитељицу.{S |
и калуђера.{S} Е, не уме ти се омладина маћи, док се о нас не очеше.{S} И тај наш **Бранко је г |
ђица Јелена попина („Без њене можемо ни маћи!“ рече за њу учитељ Милан Кнежевић).{S} Али те две |
поп-Стевину жуљу, јер се поп Стеван на мах разгали, па примети, као да би да заглади своју ото |
Бранко опрости те оде с Јованом.{S} Од мах осети, како јој се учини Брајковац нешто празан.{S} |
оспођи Кати много, да на први поглед од мах види, да се госпођа Јелисавета преварила у рачуну?< |
овири најпре мала бела ручица; па се од мах за њом указа мила главица са црном пуном косом и у |
ује.{S} И кад се појави, појавиће се од мах организована.{S} То не ће још дуго трајати.</p> <p> |
оје, овамо– те мало!“</p> <p>Девојче од мах стаде опет на прозор. „Ој, пуно је и препуно среће! |
крпарија, тек без њега ко зна би ли од мах добили песнике као што су Змај, Ђура Јакшић, Владис |
јој се прели туга по срцу, срце јој оте мах, сузе саме полетеше на очи.{S} Сузе лете, а на усна |
} Готово би се и смео био, ето, на први мах, да га Даринка прва не поздрави:</p> <p>– А!{S} Јес |
кне испред Немца; али то је само у први мах, јер је Немац већ дошао онакав, какав Србин постане |
па се удари иза потиљка.)</p> <p>У који мах писар трже очи на прозор, у тај мах прозврјаше онуд |
ја јоште добра нисам видео! – а у исти мах падоше му на ум њене, материне речи: „Цео је живот |
ј ватре.</p> <p>– Јух! – зачу се у исти мах и из собе у неколико разних гласова.</p> <p>Ката ба |
ши јак темељ српској књижевности у исти мах, када је Милош на другом крају српства, а у суседст |
шићка!{S} Као да пркоси!“</p> <p>У исти мах му сину друга мисао, па му се задовољније мало разг |
оји мах писар трже очи на прозор, у тај мах прозврјаше онуд кола, а на колима се залепршаше два |
ђе нешто скроз, како му се допаде у тај мах девојче.</p> <p>– Што ћутите?...{S} Бог ме, није ла |
p> <p>А какве ужасне муке трпљаше у тај мах бедни њен Милан!{S} Да зна само, колико је грких пи |
отишао?“</p> <p>Тек обадвема беше у тај мах Бранко и његов нагли одлазак у мислима. </p> <p>Као |
ви њему и његовој матери. </p> <p>У тај мах провири Даринка на дућанска врата.</p> <p> Таман!{S |
ли! отпоздрави и Ната и Даринка у један мах.</p> <p>Трива већ сишао с кола па одапиње коњима ко |
вом, тако се био расрдио, да је у један мах хтео да оде из Брајковца.{S} Него добро, те то неје |
p>Бојаги! – помислише сви мушки у један мах као по договору... </p> <p>За Брајковачки певачки з |
мети Даринка.</p> <p>Јелена јој у један мах у мало не паде на груди, да јој све исприча, да јој |
отест једва даваше на који тренутак бар маха, да се разаберу гласови одабраних чланова певачког |
Бранко ућута, ал му криво још?</p> <p>– Махни се, Стефане, тога.{S} Данас је друго време.</p> < |
{S} Заборавила, и да навуче дубљена очи махраму, што је пребацила преко главе, да скрије своју |
у.</p> <p>– Јух!- зачу се из кухиње.{S} Маца вриснула, па испустила канту из руку, а баш је беш |
морају, свашта чути.</p> <p>У то дође и Маца, те се разговор и због тога о томе прекиде.{S} Но |
та и нико мањи ни већи већ главом њезин мацан.{S} Ено га, и он лично изашао, да испрати своју м |
ом приметиће госпођа Ната, гладећи свог мацана: </p> <p>„Кад ми одемо у планину, на ком ћемо ос |
а, да избаци неколико муња и громова на Мацу, што неје дошла на време, кад зна, да треба ово он |
ала сам му, до душе, и сама, да потражи Мацу, па да је пошље кући...{S} Гле, молим те, које је |
т ће пре.{S} Да га остави, па потрчи по Мацу, или ће најпре да га унесе?{S} Најпосле га спусти |
љег вепра у спахинском забрану.</p> <p> Мачак се стропоштао с голубињака и треснуо о земљу, па |
лике тако нешто. </p> <p>Ено, матори се мачак ушуњао у мирно гнездашце спокојних голубова.{S} Н |
у багрему пред њеним прозором пиљио као маче у жижак, да ли ће каква вилинска рука отворити кап |
амне ноћи у самоћи прождере жртву своје мачје неситости...{S} На једаред...</p> <p>Прас!</p> <p |
изабрао, не пријања, баш Бог зна како, маџун и скоруп!...{S} Па... најпосле, шта су стекли и т |
<p>Попина Јелена од оздо, испред куће, маше на њих белим рупцем. </p> <p>А Кнежевић је отпоздр |
ви девојче.</p> <p>– Мати сама жели, да ме зовете по имену, па и ја тако хоћу.</p> <p>– И ви ме |
адовољније мало разгали лице.</p> <p>Да ме ко не тражи? </p> <p>Не знам.{S} Ја сам пошао био к |
несретника мужа као права патница. „Да ме је цео Срем клео, не бих наишла“, говорише она једно |
S} Ја сам пошао био к Јовану; а госпођа ме замоли, да вас к њој пошаљем, – одговори Бранко.</p> |
о у манастиру.{S} Нема архимандрита, па ме задржавао Варнава...{S} Него Бранко ће отићи у Карло |
и у лер и на васпитање; али треба, Бог ме, женском детету још много више кућевна васпитања.{S} |
ни да спомене: „Отишао је!“ А ова, бог ме, ни онда, када би Јелена то и споменула, не би смела |
је попа по кадгод од дуга времена, бог ме, и читао.{S} По канабету у истом нереду неколико неп |
ј Боже, према глави.</p> <p>Сад се, Бог ме, „не да већ никако ни преиначити“, јер је и јавила К |
исну.{S} А коларевој сестри оте се, Бог ме, у шаку и једно: „Хи!“</p> <p>И остали сви погледаше |
куторима, или полицајцима, неки се, Бог ме, протекцијом или умешношћу и даље докотурали.{S} У н |
м сухим прстима браду, по којој се, бог ме, ухватило по прилично већ иње; гладни гледа, како ку |
ми као истину.</p> <p>- Поп Стеван, Бог ме, не показује ни мало воље за шалу.{S} Тако сухопаран |
девојче.</p> <p>– Што ћутите?...{S} Бог ме, није лако, ја мислим, говорити пред простим светом! |
ију Брајковачке интелигенције.{S} А Бог ме неје баш ни обична ствар за Брајковчане пиво, па још |
е госпођа Ната. </p> <p>– И чува га бог ме; па има и за што.{S} Нек љуби и стопе поп-Стевине.</ |
сам је се зажелила.</p> <p>Она, да Бог ме, не може никуд.{S} Знам, како је.{S} Не да се кућа о |
евојка, реци још дериште,... та, да бог ме, шта је шеснаест, ваљда, ни пуних шеснаест, <pb n="5 |
омашан српски ђак.{S} Као такав, да Бог ме, неје могао оставити након себе величанствених манас |
еја. (... „Боже мој, " рекла је, да Бог ме, Ката Нати, кад ова извадила сиграчке из торбе, „зар |
ао по охолом Бечу...{S} Мени је, да Бог ме, охол, кад ми је све туђе у њему.</p> <p>– Па сте се |
ски.</p> <p>Њихов жагор само је, да Бог ме, увећао и онако велики жагор, што се разлегао по про |
ад се захука.</p> <p>– Да Богме, да бог ме, кад сте се и ви женске успалиле за омлатином!- вели |
х породица у Русију.{S} Побегли, да Бог ме.{S} Додијало им овде гоњење за веру као и у Турској, |
сироче сироте удовице.{S} Ти си, да Бог ме, као и удовица, кад немаш мужа...{S} Александре, хоћ |
кажи ми, молим те...{S} Е, знам, да Бог ме!{S} И то је омладинска, баш са свим омладинска идеја |
> <p>– Да, да, Бранко има право, да Бог ме, – рече Кнежевић и трже руку.</p> <p>– Шта је теби? |
p> <p>– Ти си невина, срце моје; да Бог ме, па не познајеш, камо што смера. </p> <p>Девојка ућу |
Ја кажем, Стефане родитељи...{S} Да Бог ме, ти си јој, рећи, као и отац, како си је примио од м |
–Да, да!{S} И ја тако мислим.{S} Да Бог ме!{S} Положићу докторат, свршићу и ту формалност; понд |
(да је варошкиња не надмудри): – Да Бог ме, младеж треба да пева!</p> <p>То је госпођа Рашићка |
попа је ипак заћутао. </p> <p>– Да Бог ме, да вам мора бити смешно, кад ви не налазите у Бранк |
наишла, Бог да прости!</p> <p>– Да Бог ме да се то све онда расправљало, кад деца несу ту.{S} |
не даје, гласа од себе.</p> <p>– Да Бог ме, да је госпођа Рашићка узела сад згодну прилику, те |
водиш за аукторитетима!{S} Е, па да Бог ме: <foreign xml:lang="de">angehender Professor</foreig |
и тако радо хтео да зна. </p> <p>Да Бог ме, да су прорешетале и на ситно и на крупно решето и с |
а нас послужи лепо време!</p> <p>Да Бог ме! – одговори Даринка, тек да из учтивости рекне што, |
ажавали кућу Јаковљевића, – онда, е Бог ме, још и данас.{S} Старији свет се особито разабирао з |
спођице“!{S} Срдим се! – обрецну се Бог ме, Јелена, па истрже своју руку. </p> <p>– За што, мол |
лике да ступи на позорницу! </p> <p>Бог ме, добро она изиграва своју ролу, – опет ће бележников |
ан за рад.{S} Кад год сам код куће, све ме више жеља вуче мирном сеоском животу.{S} Из читавог |
патором твога наследства.</p> <p>– Боже ме сачувај.</p> <pb n="105" /> <p>– Немој да спомињеш ш |
ицом или резом.{S} Ја се не кајем, неје ме ни близу памети, да се кајем, или да се тужим на Беч |
толико... не знам већ коме, послушао би ме и учинио А ти...</p> <p>Види Поп Стева, да је тренут |
ити.{S} Кадгод бејах код куће, водио би ме собом на сваки посао и говорио би ми, како се шта ра |
орити пред простим светом! </p> <p>– Ви ме још већма плашите, те ми сад тек долази пред очи све |
и продати ту своју кућу,... разумете ли ме: кућу српске црквене православне општине одмах уз ре |
ам ово, па не знам оно.</p> <p>- Разуми ме, што ти кажем.{S} Ствар још није готова, – теши поп |
исам... нисам ни речи...{S} Он вели, ти ме зовеш. - </p> <pb n="35" /> <p>– За бога, – поче она |
.{S} Радити треба, радити!{S} Па... чуј ме!{S} Више народу користи, кад у својој средини има ва |
ем, или да се тужим на Беч.{S} Али ипак ме срце вуче нашем крају, па госпођице... </p> <p>Јелен |
е куће.</p> <pb n="45" /> <p>Та, колико ме је – вели, – речи само стало, док сам га наговорила, |
, што сам је ја већ прочитала.{S} Скупо ме је стала.{S} Али све нек је Богом просто, ако ти при |
амо наставак прошлости моје.{S} Рад, то ме чека.</p> <p>– Рад, рад!{S} Сви ми радимо.{S} Човек, |
престано капати над књигом.</p> <p>– То ме је једно баш и припитомило, те сам се и тамо осећао, |
Буди уверен, није то ни идилисање, што ме амо вуче, већ баш, ако ћеш право, практичност,... су |
д Тинке.{S} Време је.{S} Није лепо, што ме толико већ, како смо заједно, ниси водио к њој.</p> |
могу довољно бити благодаран ујаку, што ме је дозвао, да проведем овде школски одмор, тим више, |
и ја то мислим...{S} Али... не разумеш ме...{S} Нећеш да чујеш, како ја судим...{S} Знаш, ја.. |
што необично слатка.{S} И досад је била мед пред Бранком, али сад као да ће да се сва разлиже.{ |
што иде.</p> <p>Госпођа Рашићка с поља мед, ал изнутра јед, сам јед, као да не слути на добро. |
ик,... сви купују код њега, код Јуде, и мед за божићну чесницу и зејтин за кандило, што ће да п |
да не беше ту начелника и бележника, би медвед угњавио мајмуна.{S} Тако приповедаше доцније сам |
орла“. „У мало“, каже, „не угњави руски медвед талијанског мајмуна, да се не нађе нас неколико |
ко исто тако измислити, да је постао од медведа.{S} Судећи по нашем писару, имаће право Дарвин; |
рло, загушено пивушином, једва му проби медвеђи глас, ухвативши тек последње: „Устај, Србине!“< |
ти баш народу, маси народа.{S} Ми учимо медицину, па тражимо вароши, не ће нико на село. (Ја не |
латио, – вели Катица за госпођу Јецу. – Медом залива, а да лизнеш, очемерила би се.</p> <p>– Шт |
да има слепога миша под прагом, или их медом залаже.{S} Па шта им даје за то Јуда?{S} Шта мисл |
! „Мислиш, све је зло само међу људима, међу ближњима!“ рекао би и опет покојни Ђура, као што ј |
ојазан њена беше са свим неоснована.{S} Међу девојкама не паде ни једне речи, која би, баш и по |
.{S} Из далека добар косач замахује.{S} Међу нама није ни речи било о нашој Јелени.{S} Даклем, |
Бранком и Даринком, да се и он „помеша међу свет“, док су му сви остали иначе обични и свакида |
ако се њих двоје састало, па никад неје међу њима пало опоре речи.{S} По Брајковцу се каже: „Ку |
ољи... </p> <p>По толики пут заподео се међу друговима такав разговор.{S} Мисли њихове имају, д |
а, где без бујице није могао.{S} Биће и међу вама после бујице омладинске вас <pb n="54" /> виш |
рекао, да је Јеша био некад први момак међу трговачком омладином у вароши.{S} Али прошао вашар |
трцанога либерализма.{S} Још док је био међу њима онај душе чисте као крин који им је свима сме |
, синко, – вели. – помешај се и ти мало међу свет.{S} И онако слабо имаш кад посла са себи равн |
..{S} Ал јест! „Мислиш, све је зло само међу људима, међу ближњима!“ рекао би и опет покојни Ђу |
ко.</p> <p>– Јесмо.{S} Добили смо место међу изасланицима учених друштава. </p> <p>– Добро је.{ |
аћа озбиљно конкуренцију у раду, јер су међу собом сви једнаки; а чим дође јачи од њега, он под |
!“ Најпосле, узмора ли бити, остаће или мезимац на дедину темељу, или ће пустити зета у кућу, к |
Нати од седморо деце заживела јединица мезимица, па мати гине за њом.</p> <p>Давно је било, ка |
гих ствари читали по нешто и из „<title>Мезимца</title>" или из „<title>Басана</title>" тога не |
сира, па да га с црним луком и хладним меканим хлебом једе на мамурлук.{S} Прижегло летње сунц |
вљу милује свако своје дете, простирући меке рубине исто тако и под онога, који јој пеленом заг |
ином повила земљу као мати чедо своје у меке чисте повоје, као мати која једнаком љубављу милуј |
ића винограду цело скоро после подне на мекој трави у крај поточића, што се слива преко луба де |
; а госпођа Јеца га види, да је сад већ мекши од памука.</p> <p>– Омлатина омладина, алезајнц ( |
ну, те до неко доба изводио из ње какве мелодије.</p> <p>Јелена би се занела за њима, те би час |
ранко одмахну главом:</p> <p>– То је за мене, за сад бар још, тек само празан разговор!</p> <p> |
ицу, кад сте тако радо у њој?</p> <p>За мене је, синко, добра и овако.{S} Ја сам је из темеља з |
риликом?“ </p> <p>– То је бреме пало на мене, – одговори Бранко.</p> <p>– Аха!{S} Држите се!- р |
е „господина“.{S} Далеко је, дакако, од мене и помисао, да бих ја делио, ваљда, с народом своју |
Бранко.{S} Ал мени се чини, да би се од мене могао истесати, ако и не какав практичан ма и мали |
рећи, као и отац, како си је примио од мене место њена оца.{S} Ја не могу рећи: „моје“ дете!{S |
араш се, мој Бранко, ако мислиш, да код мене није то озбиљна намера, – надовеза Јован на разгов |
.{S} А и он је био с Јованом ономад код мене.{S} Фини младић!</p> <p>– Па, како се то ујак сад |
ста и слатка у један глас.</p> <p>– Гле мене!{S} Како бих смела?– дода још ова друга, што нађе |
це, ви ћете нам га пазити.“</p> <p>„Гле мене!{S} Како не бих јако!“ на то би мајсторица... </p> |
Ја сам је из темеља зидао.{S} Ко после мене дође, може лако дозиђивати, ако му буде уско...{S} |
имену, па и ја тако хоћу.</p> <p>– И ви мене називате „господине“ – рече Бранко, тек да се, бој |
S} Сећам се...{S} Трчкарала је туда око мене, кад сам га укопавао.</p> <p>– Па видиш, Стефане,. |
ом, кад их остави млади тржа. – Просто, мени се мој позив не допада.{S} Ја нисам за адвоката.</ |
стано сам се тепао по охолом Бечу...{S} Мени је, да Бог ме, охол, кад ми је све туђе у њему.</p |
; а ја бих знала, шта бих јој рекла.{S} Мени то не може да поднесе.{S} Богме, ето, други боље п |
наоколо по селима и по манастирима.{S} Мени се допада овај наш крај.{S} Ја не бих никад одлази |
је жао Беча?</p> <p>– Боже сачувај.{S} Мени је овде врло пријатно.{S} Баш се, на против, са св |
<p>– Јоване, – насмеја се већ Стајић,– мени се чини, ти у мамурлуку свом обично гледаш све на |
м или без главе.</p> <pb n="96" /> <p>– Мени.{S} Стефане, није баш наврило, да Јелену по што по |
ко се то одмори, бар кад недеља дође, а мени ти се не зна ни благдан и свагдан.{S} Ни на кога с |
је то баш њен син.{S} Каже Стајић.{S} А мени и не пада на ум који Стајић.{S} А и он је био с Јо |
, и забранити.</p> <p>– О, моја ће мама мени већ дозволити, – одазва се Даринка. – Њој се здрав |
на.{S} Права Српкиња мати!{S} Никада та мени не ће допустити, да ја завирим у њену економију, о |
Като злато, – опет ће Ната Кати, – а ти мени и не кажеш, где су ти деца?</p> <p>– Јован је отиш |
} Од пре то мало који дан, да је нема к мени.{S} Него, ваљда, кад је видила, да је мој Јован за |
</p> <p>– Шала на страну, Бранко.{S} Ал мени се чини, да би се од мене могао истесати, ако и не |
јковца него у Брајковац.</p> <p>– Да он мени не рече ни речи о томе!</p> <p>– Збиља?</p> <p>– Н |
ћи.{S} Знамо и ми варошки ред.{S} Ал по мени могу и изостати, – рекла јој је са свим озбиљно го |
зар то мора бити?</p> <p>– Немој ти ту мени! – одговориће опет, као и до сад, Ната Кати.– Знам |
„зар је то морало бити?“ – „Немој ти ту мени!“ рекла је, наравно, Ната Кати. „То је дечја радос |
ли, што данас често више вреди, потпише меницу.{S} А што овај или онај овому или оному кадгод у |
задаћа задата за вечерас.{S} Вук длаку мења, али ћуд никада.</p> <p>Никада свог века неје поп |
="82" /> <p>Али овај пут им неје жао на месец.{S} Друго се нешто збива у Брајковцу, нешто, што |
лист могао изалазити једва један пут у месец дана на једном штампаном табаку.{S} А од оних опе |
се сви пси у Брајковцу побунили противу месеца, па из свега гласа протестују, што он тако на те |
ном мору, да му они не могу ништа.{S} А месецу ни бригеша.{S} Чисто не да гледати у себе, како |
до душе, пешачим по гори; али у јулију месецу, на овакој прижези, џаба.{S} Боље би било, да са |
д поп-Стевином кућом, са свим сакрио од месечине, па поклопио цео прозор као по поруџбини.</p> |
нитковством!..</p> <p>Дивна летња ноћ с месечином повила земљу као мати чедо своје у меке чисте |
сад.{S} Треба да имаш на уму, да сам ја месни школски надзиратељ.</p> <p>Тужи ми се, сиромах, с |
и поп Стева постао ревностан катихета и месни школски управитељ – сувише ревностан.{S} Мало кој |
ба остао је поп Стева и опет катихета и месни школски управитељ, али тек да у недељи дана један |
Карловце изнад свакога другога српскога места у тим крајевима?</p> <p>Има ли и једнога Србина, |
храм у грудима народнима, где је нашла места за вечита времена слава прошлости, и идеја будућн |
е испрегни, па одведи у шталу...{S} Има места је ли, Катице?</p> <p>– Како не би било?{S} Гле с |
разних крајева заузимаху своја одређена места.{S} Изасланици разних друштава хватаху се свога к |
гледаоцима свечаности на разна одређена места.{S} А вуче га опет и тамо на овај пут, што води и |
своје ножно тај глас однесе до највишег места своје претпостављене власти у Брајковцу.</p> <p>Е |
<p>– Одоше у саборницу.{S} Једва добише места унутри.</p> <p>– Бранко се не одваја од Даринке.< |
<p>И гостољубиви бележник пође да прави места Јовану уза сто, не бил забашурио, што његова лепш |
да јој не би ко рекао, да ту нема за њу места!</p> <p>Млади трговац се окљува, како би и он пре |
станице.{S} Пут вароши од станице беху местимице ударени бели коци с малим таблицама на врху, |
о Бранко преноћи на Пештанској станици, место да преноћи, као што требаше, у Новосадској саборн |
ича подиже главу к певачу, па му показа место уза се.</p> <p>– Ту ми седни, синовче!</p> <p>А К |
Бранко се изненади.</p> <p>Спусти се на место, где је седео био, а ништа не вели.</p> <p>- Е, с |
ловци су данас, у овај пар, најславније место у Српству.</p> <pb n="85" /> <p>Хоћете ли доћи на |
pb n="76" /> <p>И сад тек седе на своје место, одакле се беше пре једнога сахата кренуо, да иде |
кола.{S} Певачка друштва заузеше своје место на обали Дунавској.</p> <p> На Карловачком тргу п |
од којих свака носи други број и казује место, где треба да се окупе чланови ове или оне депута |
меша све, па полети, да ухвати што боље место а што ближе Дунавској обали.</p> <p>Лађица, на ко |
али се, да свечано дочекају госта, коме место то беше тако омилело, да је зажелео у њему борави |
, као и отац, како си је примио од мене место њена оца.{S} Ја не могу рећи: „моје“ дете!{S} Јер |
је тако.</p> <p>– Па да где би на друго место, – одговори јој Бранко, а као да плива у задовољс |
о. – Чини ми се, да је већ тражио друго место.{S} Из његова данас разговора чисто бих то морао |
х Бранко.</p> <p>– Јесмо.{S} Добили смо место међу изасланицима учених друштава. </p> <p>– Добр |
вотњаку.{S} Разузурио се, па је на њему место мантије само лака сива кабаница, што је иначе обл |
криљем Австроугарског орла, Карловци су место, које је бивало позорницом највише догађаја, што |
е..."</p> <pb n="69" /> <p>На добром је месту, – одговори опет на то Бранко. – У селу су нам ис |
тина му је дала своју кућу, на најбољем месту у селу.{S} Данас сутра, ако не оде у варош, да та |
достојанство над учитељима у школама у месту као свештеник и као природан старешина српске пра |
ји зна и рећи и утећи, као и на страшну месту постојати, па не жали, ето, ни крв пролити, кад з |
акво тане.{S} А овако избацили неколико метака у лист хартије, што је задели на суху грану на н |
ше полетео!{S} Но речи му се изгубише у метежу, у ком сваки својим гласом пева:{S} Многаја.{S} |
оз „убаво Белило“ к Стражилову, крајњој мети свечанога спровода.{S} А спровод се пружио, колико |
и напуни својих неколико котарица воћа, метне на обраницу, па хајд у варош, па се одене за целу |
ти, где треба да рашири руке, где да их метне на груди, где да их скрсти, а где гласом да јачим |
у полушку своје цигаре, те је утрну.{S} Метну шешир на главу, па закопчава и око себе намешта к |
ити, – рече она слободно.</p> <p>Бранко метну шешир на главу, а беше му спао у траву.{S} Узе св |
...</p> <p>Госпођа Катица у другој соби метнула у постељу малога Владимира.{S} А она и госпођа |
његову или за жену му и сина, и њих би метнуо на кеца или продао за вино ил ракију.{S} Него до |
лијини распрштали којекуда, њега завеја мећава једне зиме голог и гладног у заветрину у Маркову |
и од „омладинца“, као да <pb n="71" /> меће на коцку не знам шта.{S} Стало поп-Стевану ипак до |
шта ће; па кад Бранко отишао, а она ми меће моју руку на своје груди, да видим, како јој страш |
} А то, што јој сад госпођа Ната и опет меће на душу, јесте ништа и нико мањи ни већи већ главо |
и ко за наметање, када би чешће одлазио мећу нове познанике.</p> <p> Књига је пред њим, али мис |
> <p>За то благајник ужива, што може да мечи као „Прави Рус вели за њега увек писар.</p> <p>Јед |
р исти тај грех носе на души и остали.) Ми учимо јуристерај, да „бранимо народна права“; а ја, |
ранко се не одваја од Даринке.</p> <p>- Ми смо одсели код вас, – вели му она. –</p> <p>– Јован |
оље, да та својства своја изоштрава.{S} Ми све вичемо: „Учимо народ!{S} Поучавајмо га!“ А све т |
ало користи баш народу, маси народа.{S} Ми учимо медицину, па тражимо вароши, не ће нико на сел |
д омладина...</p> <p>– Никад; никад.{S} Ми смо били у своје време јуност или младеж, па добро б |
ко удалили од пута, који овамо води.{S} Ми имамо књижевника, уметника, наученика јевропскога гл |
пет</p> <p>Даринка.</p> <p>–Ти ћути.{S} Ми ћемо на село.{S} А путу се рока не зна.{S} Може нас |
потребе носе на себи туђински печат.{S} Ми све морамо од туђина да набављамо за своје рођене па |
едеље, сви би заједно на светковину.{S} Ми и онако мислимо, да код матере одседнемо.{S} Ја баш |
ра мало, док потребе све веће расту.{S} Ми ћемо поред све примљивости према свему, што је напре |
то се збунио, кад је погледао.</p> <p>– Ми вас чекамо на ручак, – вели она.</p> <p>– Одмах... о |
књига, чему просвета, чему живот?{S} А ми смо се свим радом својим далеко удалили од пута, кој |
жемо даље!{S} Прво женскиње!</p> <p>— А ми? – повика писар и бележник.</p> <p>Благајник погледа |
>– Од кад ја вребам арамију!{S} И једва ми се подеси згодна прилика, кад сам се мало и надао! - |
реко поља, те да не кажу сељани. „Каква ми је то варошкиња?{S} Знаш, тамо је Јелена...{S} Триво |
придесило, – поцрвене, е, поли га, Бога ми, румен до иза ушију.</p> <p>На једаред би Бранку све |
да „бранимо народна права“; а ја, бога ми, видим, да се и наши народни браничи, „поборници“, н |
стани да дођем к себи!</p> <p>– Е, Бога ми је госпођа Рашићка већ дошла к себи.{S} Већ се говор |
ели:</p> <p>Овај наш уча могао би, Бога ми, спремити коју боцу вина.{S} А?{S} Шта велиш, Јоване |
бижић, по толики пут, бележнику. – Бога ми, паметна идеја!{S} А и јест, брате, – окрену се Јова |
би он добро прошао с нама.{S} Хајде, да ми дамо донети, па да ми њега почастимо!</p> <p>Ја сам |
траст у наздрављању.</p> <p>– Молим, да ми се не упада у реч...{S} У нашој средини седи старина |
ама.{S} Хајде, да ми дамо донети, па да ми њега почастимо!</p> <p>Ја сам за то!- прихвати млади |
то и мајсторица, па и Криста. („Боље да ми је ту, него да се витла којекуда“, мисли госпођа Нат |
не трпи то ни за живу главу.{S} Као да ми ту седи!{S} Вели увек па се удари иза потиљка.)</p> |
/p> <p>– Ни да он, баш у овај пар, када ми о њему говоримо, виси на прозору попине Јелене?</p> |
бити кадгод нешто од њега...{S} Допада ми се, што је при себи.{S} Жилава нарав!{S} Без ичије п |
госпођа Ната из вароши?</p> <p>– Јавља ми, да ће доћи скоро.</p> <p>– Нека, нека!...{S} Збогом |
године, да видим, каква је.{S} Отворена ми се свиди.{S} Шта нас је пута насмејала!</p> <p>– Тим |
на, шта ће; па кад Бранко отишао, а она ми меће моју руку на своје груди, да видим, како јој ст |
н дотлен.{S} Само да ти приповедам, шта ми је нарадила.{S} Ономад...</p> <p>И сад удари сека Ка |
. ни мало лепо.{S} Криво ми чините, кад ми таква појма о себи улевате.</p> <p>– Збиља, обори де |
ечу...{S} Мени је, да Бог ме, охол, кад ми је све туђе у њему.</p> <p>– Па сте се непрестано оп |
младића још на по пута.</p> <p>– Од кад ми овде ходамо а вас нема!</p> <p>Јован, Бранко и учите |
Ната, гладећи свог мацана: </p> <p>„Кад ми одемо у планину, на ком ћемо оставити нашег Марка?.. |
"la">ceterum centeo</foreign>.{S} Догод ми будемо из школа изалазили као господа, а не као радн |
ту.{S} Из читавог Хорација најпаметније ми се свиди оно његово: **<foreign xml:lang="la">Beatus |
p>Понда се трже. </p> <p>– Хоћемо ли се ми моћи поутешити, као Бранко, при помисли на смрт?{S} |
! </p> <p>– Ви ме још већма плашите, те ми сад тек долази пред очи све већа тешкоћа бремена, шт |
<l>Србадију заклињ’о:</l> <l>Пренес’те ми кости моје</l> <l>Стражилову моме, – еј!</l> <l>Тамо |
је пало слеме на њено теме.{S} Једва ће ми на питања моја тек овлаш поверити, како је испала на |
аковљевићкиња девојка, па вели, доћи ће ми у визиту.</p> <p>И сад узеде да оговара госпођу Нату |
помишљао?</p> <p>– Моја будућност биће ми само наставак прошлости моје.{S} Рад, то ме чека.</p |
Закључили смо, да са што више народа и ми одемо одавде у Карловце на дочек.</p> <p>– Мило ми ј |
воле они најпре к нама доћи.{S} Знамо и ми варошки ред.{S} Ал по мени могу и изостати, – рекла |
– додаће Бранко. – У ову недељу ћемо и ми овде да држимо своје село у корист преноса и спомени |
увести унутра!“</p> <p>– Да приредимо и ми овде какво село у ту цел!{S} Предложи учитељ.{S} Ста |
имати у кога да се угледа; а почнимо и ми паметније са собом, да видиш, не ће ли и он окренути |
.{S} Не смем.{S} Бојим се, забранила би ми са свим, да се и састанем с тобом...· Да јој кажем, |
би ме собом на сваки посао и говорио би ми, како се шта ради.{S} Па сад се дивим мојој матери.{ |
, то ме чека.</p> <p>– Рад, рад!{S} Сви ми радимо.{S} Човек, кад помишља на своју будућност, – |
а је ухватила ту истину...</p> <p>– Сви ми, штогод учимо, учимо за народ.{S} Наша је интелигенц |
све изумевате неке идеје.{S} Ама, кажи ми, молим те...{S} Е, знам, да Бог ме!{S} И то је омлад |
љупко, па му привуче себи руку. – Кажи ми штогод лепо, као што ти умеш.</p> <p>– Он је од неко |
а месни школски надзиратељ.</p> <p>Тужи ми се, сиромах, само, да га неко опањкава код власти, п |
а долазим на певање, – вели Јелена; али ми је жестоко заповедила, да избегавам с тобом разговор |
ти на тако женско дете.{S} Али та, чини ми се, више пази на свог поп-Стеву.{S} Маћи му се не да |
кобасица! . „Видиш, овај орах је, чини ми се, први пут ове године добро понео.</p> <p>– А знаш |
ек сад пребаци ногу, да устане.{S} Чини ми се, пише нешто.{S} Остао је у својој соби, – одговор |
а некакве налоге, – вели Бранко. – Чини ми се, да је већ тражио друго место.{S} Из његова данас |
драви с мушкима и женскима:</p> <p>Чини ми се, пожурили смо се раније, него што треба.</p> <p>П |
сам, – вели, – за то већ стара, а ти си ми, кћери моја, још млада. </p> <p>То је већ сувише!{S} |
а!{S} Плани, па издахни!{S} Таки смо ти ми свуда. , баш сам радознао, како ће и то у Карловцима |
брате, – окрену се Јовану, – баш смо ти ми на селу затуцани,... их!{S} Никакве друштвености!{S} |
<p>Девојче бризну у плач.</p> <p>– Мати ми увек говори, како треба да сам пријатна с њим и искр |
ille qui...</foreign></p> <p>– Опрости ми, али ја не замишљаху тебе појма о идилизму.</p> <p>– |
равно, после неког згодног увода. – Тај ми се увукао већ у нос:{S} Ова наша– вели Рашићка за Је |
не бих никад одлазио одавде.{S} И веруј ми, моја је најозбиљнија намера, да дођем кући, па да п |
ке. </p> <pb n="47" /> <p>– Па како вам ми знамо помоћи? – пита Даринка, па искрено окренула ли |
па биће и теби право. </p> <p>– Са свим ми је право, са свим...{S} Ви ћете, дакле, ићи у недељу |
руку. </p> <p>– За што, молим...{S} Жао ми је... замуца Бранко, застао, па гледи у њу.</p> <p>– |
, волим, и што сам био ту.</p> <p>– Жао ми је, да ниси остао дуже, па да прошврљамо мало у наок |
кад ласкате,... ни мало лепо.{S} Криво ми чините, кад ми таква појма о себи улевате.</p> <p>– |
азнежени супруг. – Ти бар не мораш, ако ми мушки морамо.</p> <p>– Гле, а ко вас тера, да морате |
не ће ли и он окренути на боље.{S} Ако ми не верујеш, иди ма у које село, где су Срби помешани |
ринтам у овој кући...{S} Па, ето, како ми се мука моја награђује.{S} Коме за љубав; Могла сам |
авде у Карловце на дочек.</p> <p>– Мило ми је! – одговори Даринка на приказ Јованов, па пружи р |
} Него омладина, а ту се у нас рачунамо ми ђаци, трговачки момци, и тако даље, све људи млади, |
ред, – одговор и онај.</p> <p>– Хајдмо ми дотле на пиво! – предложи бележник.</p> <p>– Благајн |
пред какву буну.</p> <p>– А с ким ћемо ми у недељу?{S} Уплете се Зорка.</p> <p>– Да!{S} Ето ви |
и то од нас својим очима.{S} Престанимо ми радити, што не ваља, па не ће народ имати у кога да |
ће још дуго трајати.</p> <p>– Имали смо ми већ једном и организовану омладину. —</p> <p>– Са ст |
као да би да се скрије.</p> <p>– Несмо ми забадава изостали толико, – одговори Бранко.</p> <p> |
има, који су позвани на то, могли бисмо ми бити са свим без икаква листа, или би такви лист мог |
} У нас је врло велика погрешка то, што ми држимо, да не може бити интелигентан човек, а да ниј |
народ!{S} Поучавајмо га!“ А све то, што ми учимо, врло мало користи баш народу, маси народа.{S} |
већ нема из винограда! ...{S} Владимир ми је био ту пре, него што ћете ви доћи, мало јео, па о |
ога од просветитеља хришћанских!{S} Већ ми бучи глава од неко доба.{S} Свуда Бранко и само Бран |
па му показа место уза се.</p> <p>– Ту ми седни, синовче!</p> <p>А Кнежевић пушта глас где сил |
леда и њен глас, а озбиљан, ни да брком мигне.</p> <p>Јелена се стисла, па не пушта гласа.{S} П |
па је прихваћа.</p> <p>Госпођа Ната се мигољи у тешком пртљагу, хоће да се извуче, па то раско |
сећаш ли <pb n="87" /> се, како отровне мијазме почињу да трују наш политички ваздух.{S} Не, ов |
ивео у љубави.{S} Па кад му умре његова мила супруга Анастасија, кажу, да је поп Стева говорио, |
бела ручица; па се од мах за њом указа мила главица са црном пуном косом и у глави два гарава |
би било с горег и чешће.</p> <p>Учитељ, Милан Кнежевић, тукао би се сад са целом општином.{S} В |
Карловце.</p> <p>Сачувај Боже, када би Милан опет сада помислио, да је она, Јелена, нагла у Ка |
њене можемо ни маћи!“ рече за њу учитељ Милан Кнежевић).{S} Али те две „звезде“ треба тек задоб |
ужасне муке трпљаше у тај мах бедни њен Милан!{S} Да зна само, колико је грких пилула прогутао |
мо закључили с овим побром... (Господин Милан Кнежевић, наш учитељ! – приказа Јован учитеља Дар |
је песме или не ће да је чује.</p> <p>– Милане!</p> <p>– Виче Кнежевића, а глас јој прекиде јец |
p>А госпођица Јелена... ох!{S} Она чује Миланов глас и топи се од милине као масло на топлој пр |
па се сетила синоћњег разговора свог с Миланом на прозору, као да је нож прободе кроза сред ср |
p> <p>А коровођи, Брајковачком учитељу, Милану Кнежевићу вечерас срце необично ускипило „љубве |
/p> <p>– Учитељ се не осврће. </p> <p>– Миле! – задрхта опет њен глас по вечерњој тишини.{S} Не |
јнички, да она подиже опет к њему своје миле очице и милокрвнога погледа.</p> <p>– Али не мога |
ородичну срећу.{S} Кад је човек срећан, мили му се посао, којега се подухвати.{S} Одушевљеније |
ошли!{S} Ко не би био рад тако добрим и милим гостима!{S} Добро нам дошли!</p> <p>– Боље нашли! |
!{S} Она чује Миланов глас и топи се од милине као масло на топлој прженици... </p> <milestone |
каквом.</p> <p>И срце му гракну од неке милине, кад помисли, како ће му се добра душа опет обра |
задовољан са својим позивом, и зна увек милион разлога да наброји против правца, којим је пошао |
а– Натина.{S} Па, Бог зна, како јој је, мило што је у Даринци стекла тако ваљану, тако искрену |
мо одавде у Карловце на дочек.</p> <p>– Мило ми је! – одговори Даринка на приказ Јованов, па пр |
у другарицу,... о, Бог зна, како јој је мило!</p> <p>Наравно, да и госпођа Ната, а особито госп |
не ухвати прилику, па каже, како јој је мило, о, Бог зна, како, што је њена Јелена тако сретна |
су непоетично казане ту мисли; само му мило, што види, да народ зна за Бранка, да је и народ о |
и Соларић, па мудри Доситије и преблаги Милован Видаковић... и толики други славни и преславни; |
<title>Љубомира у Елисијуму</title>“ од Милована Видаковића и „<title>Крв за род</title>“ од Ми |
ковића и „<title>Крв за род</title>“ од Милованова „посинка“ Јакова Игњатовића...{S} Ту је чест |
жник се дочепао ледине, па наздравља по милој вољи, ређајући серију за серијом.</p> <p>Једва ок |
му је подала, па је он љуби и милује по милој вољи.</p> <p>– Бојиш ли се можда кога?— опет учит |
ба.</p> <p>– Даринка узе лиске, погледа милокрвно у њега, откиде један и задеде га себи на груд |
мајчину душицу.</p> <p>Госпођа Ната се милокрвно загледа у своју кћер.{S} Шта ли јој је помисл |
а подиже опет к њему своје миле очице и милокрвнога погледа.</p> <p>– Али не мога одолети његов |
рино дете!{S} Али сестрића увек одржи у милости ујковој ипак то, што се... без ичије – помоћи с |
необично жив.</p> <p>То је било дивно, милостива, вели бележниковици, а дошао, да каже: „Добро |
душевљено не примети:</p> <p>Диван алт, милостива!{S} Диван алт!</p> <p>Са женскињама је ликово |
p> <p>– Ох!{S} То је дивно! – прошапута милостива његова заштитница, па одговори своме штићеник |
и, да пева на селу.</p> <p>На учитељево милостива, колико јој годило, ипак се намргодила.{S} Ал |
оно уздање, које су имали у њега његови милостиви заштитници у Брајковцу.{S} Ако би се то уздањ |
{S} Натарошу! – укори га његова лепша и милостивија половина. (Као бојаги, ту је варошкиња.) По |
шима!{S} Кренуо и он! – пришапута писар милостивој госпођи бележниковици. (И за писара, дакле, |
га, и он лично изашао, да испрати своју милостиву заштитницу.{S} Заковратио реп, па се вуче и ч |
неку бујност, па му се час разлива као милота, час га диже, да некуд зар полети...</p> <p>Мало |
српској књижевности у исти мах, када је Милош на другом крају српства, а у суседству изнурену и |
ао да се и сам препоручи особитој њеној милошти.</p> <p>Још га од зимус препоручује госпођа Нат |
исне, већ му је подала, па је он љуби и милује по милој вољи.</p> <p>– Бојиш ли се можда кога?— |
повоје, као мати која једнаком љубављу милује свако своје дете, простирући меке рубине исто та |
тове, па кибицује одборнику. (Бележник, мимогред буди речено, не трпи то ни за живу главу.{S} К |
знати усклик: </p> <quote> <l>„Ао свете мио и премио,</l> <l>красно ли те вишњи удесио!“</l> </ |
лена, а да се не похвали, како јој ипак мио Брајковац, јер је до пре млади учитељ, господин Кне |
овац, уме тако да приповеда, па ја тако мио!{S} Сама мама рекла је после за њега „фини младић!“ |
ан, као да се на ново родио.{S} Опет му мио цео свет.{S} Та, живот је овај тако сладак!{S} Толи |
}" Збиља, да се занесеш!</p> <p>– Жено, мир! – повика бележник својој супрузи, скруни последњи |
<p>Јелена упрла очи у Бранка.</p> <p>– Мир и покој свачијим костима под земљом!{S} Али када се |
ију.{S} Ја осећам у себи за то воље, па мир!</p> <p>– Казао сам ти, што ја о томе мислим.{S} Ис |
е добро.{S} Богу божје, цару царево, па мир!</p> <p>– А нама?</p> <p>– Принесенија јадите, пове |
иноћ, али не дођоше.</p> <p>Бранко нема мира још од јучер.{S} Јучер је још пешачио далеко изван |
не, па се.{S} Уплете и она: „Први санак мира вечитога.. </p> <p>А Зорка нестрпљива, па заврши п |
је обично наследио или, можда, добио у мираз, и оно мало „знања“ трговачкога, што га добије у |
ћуталица, али подла и подмукла. „Испод мире сто ђавола вире!“</p> <p>– Јух, мати, како можеш т |
скровитом Брајковцу беше по вајкадашњи мири поредак ноћни тако дисармоничан дар мар, на старод |
есје, олтар часни брдо и долина, тамјан мирис, што се к небу диже из цвета“ и из српског света. |
којешта, што није ни лепо, а камо ли му мирис?</p> <p>– Свет мало пита, шта што вреди, него шта |
nichts</foreign>, ни лук јео ни на лук мирисао, узе да припали смотку.</p> <p>И госпођа бележн |
S} Наслонила главицу на руку, па мирише мирисни вечерњи чисти ваздух.{S} Поглед јој се отме на |
ра мисао, што му паде на ум, а нуз то и мирисни фрушкогорски ваздух красне летње ноћи учинише н |
} Ако није код ње, отрчала би у врт, да мирише цвеће да га можда узабере, па га брзо за тим заб |
озора.{S} Наслонила главицу на руку, па мирише мирисни вечерњи чисти ваздух.{S} Поглед јој се о |
, како само може бити.{S} Рекла бих, не мирише више ни учитеља.{S} Хм, хм,!{S} Не знам, за што |
гле, како лепо мирише!{S}Јух, ала лепо мирише!{S} Па зашто се, мама, овакво цвеће не негује у |
ица, рано.</p> <p>– Гле, гле, како лепо мирише!{S}Јух, ала лепо мирише!{S} Па зашто се, мама, о |
После бујице биће поток опет поток, али мирнији него у бујици; само ће ипак овде онде прокрчити |
нехотице се окрену Зорци.{S} Дете спава мирно и тихо као анђелак.{S} Румен је прелила по обрашч |
рејаној масти.</p> <p>У дворишту је све мирно, све, што не носи име човечје....{S} Ал јест! „Ми |
тру и он је петнаест пута одби, да може мирно у својем скровитом Ковиљском манастиру писати бог |
. </p> <p>Ено, матори се мачак ушуњао у мирно гнездашце спокојних голубова.{S} На очиглед брижн |
е подударају, ипак им бродови стоје још мирно један поред другога у тихој луци, у којој се и је |
год сам код куће, све ме више жеља вуче мирном сеоском животу.{S} Из читавог Хорација најпаметн |
а декламује.{S} Ко би иначе био у чорби мирођија!...</p> <p>Млади Брајковачки тржа мало се неје |
>Е, па и господар начеоник, човек иначе мирољубив и добричина, па доста и у годинама, и он већ |
сина с оцем, и тако даље.{S} Ко седи с миром, том је добро.{S} Богу божје, цару царево, па мир |
настанио се тамо.{S} Таман да поживи у миру, а капља га обори под земљу...{S} Па кад госпођи Н |
..{S} Данило Славнић умре као капетан у миру. „Да не је у њему срце куцало толико за свој род, |
.{S} Рећи ће тако с њим две три (опет у миру и љубави!), док „деца“ не дођу.</p> <p>Ево и наше |
ркоси!“</p> <p>У исти мах му сину друга мисао, па му се задовољније мало разгали лице.</p> <p>Д |
атраг у село. </p> <p>Та последња добра мисао, што му паде на ум, а нуз то и мирисни фрушкогорс |
да не буде срећна? </p> <p>Понда му се мисао понесе за Даринком.{S} Усамљеном, као што беше, д |
тоне на ту страну, па му вуче и душу и мисао за Даринком.{S} Јелена живахна, разговорна, искре |
мисли.{S} Тек ако ће га кадгод завести мисао за којом новином у пчеларству и воћарству, колико |
ти нареди. </p> <p>Али јој сину у главу мисао, да би било врло потребно, да се састане с Кнежев |
о у доброј намери могла је доћи на таку мисао.{S} Да уда своју кћер за њега.{S} За цело мисли, |
n="33" /> <p>Како сам нисам дошао на ту мисао?... </p> <p>Овај момак није таки, као што сам ја. |
тију Бранка Радичевића, „толико гладних Мисирских година“.</p> <p>Па онда не може госпођа Ната, |
не канте“ рашћеретали се гости, па и не мисле кући; него де једну, де још једну и таман сад нар |
м јавном и друштвеном животу, а поштено мисле.</p> <p>Јелена је слушала све то пажљиво.{S} Је л |
а ми је ту, него да се витла којекуда“, мисли госпођа Ната).{S} Мајсторица штогод шије, или пот |
шета и ракољи по буњишту око кокошака, мисли, ко је он је.{S} А жустра младица поред њега тако |
сторијалним присједатељем.{S} Више шта, мисли, не може ни постићи... „Поп је вели поп Стева, по |
ца неожењена.</p> <p> Даринка, до душе, мисли, ту је брат, Јован, па, како он хоће.{S} Не ће се |
</p> <p>Ако госпођа Јеца што не изради, мисли у себи Јован, не помогоше код поп-Стеве ни најубе |
тица Јаковљевићка мора пући од једа.{S} Мисли, ко је као она, што има сина господина!{S} Још са |
од добра пива.{S} Ал куд сви Турци.{S} Мисли, но га мрзи, да и толико говори.</p> <p>– Синовче |
ео се међу друговима такав разговор.{S} Мисли њихове имају, до душе, своју извесну цел, али су |
а...</p> <p>„Е, сад већ видим, шта је!“ мисли благајник, кад за вечером и после вечере заређале |
да одговори, или не ће, што мисли.{S} А мисли: „Што се овај свет толико на силу Бога грађа са м |
е. </p> <p>Јован сад тек не зна, шта да мисли, већ се забленуо час у бележника, час у бележнико |
како од неко доба не може ни о чему да мисли, а да у једно не помишља и на то девојче.{S} Па к |
сви заједно да иду. <pb n="61" /> Понда мисли, а што и да дође он амо?{S} Ваљда га се тиче кого |
ранком. </p> <p>Њих две ћуте.{S} Јелена мисли о свом јаду, а Даринка – ко да је зна?{S} Још да |
аљивања; пребацио ногу преко колена, па мисли.</p> <p>Дуго и дуго му нису таке мисли долазиле н |
писар, нагледавши се Бранкове слике, па мисли, ала је научно нешто казао.{S} Нико не одговори н |
и.{S} Од увек научио, да се повлачи, па мисли, узео би ко за наметање, када би чешће одлазио ме |
ао што? – пита попу, а више тумачи, шта мисли, погледом него речима.</p> <p>Попа застао баш пре |
у ту скопчани, – то су његове најмилије мисли.{S} Тек ако ће га кадгод завести мисао за којом н |
е.</p> <pb n="18" /> <p>То су најмилије мисли госпођа-Катине, па око тога се врзу, ето, и сад п |
мисли.</p> <p>Дуго и дуго му нису таке мисли долазиле на памет, па се упео свом снагом, те наб |
Стева даје.{S} Оне несу ни мало извеле мисли Јеленине с правца, којим је у тој распри пратила |
е цени тамо такав човек.</p> <p>Нека не мисли само, да и тамо није свештеник старији од њега ба |
ропадне, тешко подиже, јер, канда, и не мисли више, да буде економно слободан; те, пошто не мож |
а играју само господина.{S} Или се и не мисли на то, да трговцу треба више од нешто капитала, ш |
бива, кад је човек сам, развеле јој се мисли, Боже, на све стране, а све за њеном децом и свој |
ичање његова спомена.{S} Око тога му се мисли највише и врзу.{S} Да се обазре на оваке слушаоце |
параграфлија. </p> <p>– Падају л ти те мисли на памет ваљда за то, што се видиш сада у овом об |
ће опет наћи свој прави цвет.</p> <p>Из мисли га трже весео кикот и клицање.{S} Таман да се диг |
} А зује и брује данас нешто крупније и мисли у глави пречасног конзисторијалног присједатеља.{ |
знанике.</p> <p> Књига је пред њим, али мисли несу све код њега.{S} Од синоћ се нешто сневесели |
илама осећа све то јаче, што више о њој мисли, неку бујност, па му се час разлива као милота, ч |
Бранко ћути.{S} Не зна, шта ће сад; тек мисли, требало би, можда, што да рекне.</p> <p>– Али зб |
„Нека буде и у паклу вашара!“ Благајник мисли:{S} Куд сви Турци... „Наћи ће се и још когод.{S} |
пристадоше сви у глас.</p> <p>Благајник мисли: „Ништа лепше од добра пива.{S} Ал куд сви Турци. |
игуран платиша! <pb n="73" /> Наш Србин мисли, то је наше, па не мора плаћати.{S} А туђинац то |
> И сви заћуташе.</p> <p>– И опет свако мисли на свој рачун...</p> <p>– Треба мислити даље од н |
} Да уда своју кћер за њега.{S} За цело мисли, да би је тако усрећила.{S} А оно девојче, збиља, |
а грло белим вином.{S} Али и он наравно мисли, да мора нешто рећи, бар у корист свога „вишег по |
ion" /> <p>За вечером поп Стеван крупно мисли.{S} Нико речи да проговори.{S} Само госпођа Рашић |
к доста до тога, да му сестрић бар лепо мисли о њему, као да се осећа нешто крив, што је и њега |
не зна, шта да одговори, или не ће, што мисли.{S} А мисли: „Што се овај свет толико на силу Бог |
оспођа Јеца.{S} Другим речима, а то бар мисли: „Путуј, игумане..."</p> <pb n="69" /> <p>На добр |
ше и опет у санку.{S} Даринка се дала у мисли.{S} Беше то чудно осећање, што је обузимаше тог в |
и стихови, како су непоетично казане ту мисли; само му мило, што види, да народ зна за Бранка, |
но љубоморно срце.{S} Онда, када је она мислила, да је се он више и не сећа, он се ње ради свађ |
евин жуљ, излишан, ако <pb n="41" /> је мислила, да ће последње речи девојче примити у онаком с |
Section" /> <p>Ако је госпођа Рашићка и мислила, па, можда, и уверена била, да је у тај пар пре |
ошло.{S} Та она, бојаги, није друкче ни мислила.{S} Кнежевић је, вели, добар и ваљан млад човек |
не морају свашта чути...</p> <p>Сви су мислили, сад ће госпођа Рашићка свиснути од једа и од с |
та је то јаван живот,... омладина неје, мислим ја, позвана да води коло, она не може давати пра |
ем друштву.{S} А то није нико други,... мислим, да сте сви погодили, да је то госпођа супруга н |
где је? – опет она.</p> <p>– Не могу да мислим.</p> <p>– Није далеко.</p> <p>– То може бити. ·< |
оворио вашег ујака?</p> <p>– Не могу да мислим.</p> <p>– Моја мати.</p> <p>– Ваша је мати врло |
Што ћутите?...{S} Бог ме, није лако, ја мислим, говорити пред простим светом! </p> <p>– Ви ме ј |
ни вечера наша није још ни на столу, ја мислим и држим, нити могу на ино, а да не</p> <p>– Сад |
ави ова красна и тиха ноћ песмом.{S} Ја мислим, да ће наш коровођа...“</p> <p>А коровођи, Брајк |
ајковца, кад су оно јутрос отишли. – Ја мислим, само у вароши има свашта, а гле, и на селу чуда |
} Могу вам дати, па да читате.{S} Па ја мислим, можда се која породица вратила опет из Русије у |
р!</p> <p>– Казао сам ти, што ја о томе мислим.{S} Испит, понда ради што хоћеш. </p> <p>–Да, да |
ти сама с његовом матером...{S} Но, не мислим ни ја, одмах с кола.{S} Останите макар и који да |
то хоћеш. </p> <p>–Да, да!{S} И ја тако мислим.{S} Да Бог ме!{S} Положићу докторат, свршићу и т |
м с њиме у Карловце!</p> <p>– Да, ја то мислим.</p> <p>Тинка обори главу, па се даде у памет.</ |
спети за капелана.</p> <p>Јест, и ја то мислим...{S} Али... не разумеш ме...{S} Нећеш да чујеш, |
није узела озбиљно,– дода онај.</p> <p>Мислим и сам тако, – примети Бранко.</p> <p>У том ето ј |
е док се није јавила, а занет са својим мислима, чисто се збунио, кад је погледао.</p> <p>– Ми |
ад Бранко речи материне по памети.{S} У мислима тима неје ни примерио, кад је лептир одлетео.{S |
тај мах Бранко и његов нагли одлазак у мислима. </p> <p>Као да осећају, е би им неугодно било, |
би заједно на светковину.{S} Ми и онако мислимо, да код матере одседнемо.{S} Ја баш кажем ујаку |
ије свој пчеларски дневник.{S} Можда је мислио, да се и он кадгод баци у који српски пчеларски |
вери, кад се опомену, да до сад неје ни мислио о њему, бар не озбиљно; ако га се, може бити, ка |
е иначе о сваком увек најпре само добро мислио, пређе сада у гнушање.{S} Ујков кућа поста му те |
ао што сам ја... </p> <p>Хтеде рећи; ...мислио о њему!{S} Али га ипак памћење не изневери, кад |
<pb n="66" /> <p>Окром шале!{S} Шта?{S} Мислите није могућег Ви, можда, и не знате, али у старо |
ом насмеши. </p> <p>– Немојте толико да мислите.{S} Разговарајте, штогод, барем кад сте са мном |
е.{S} Па шта им даје за то Јуда?{S} Шта мислите Бофл, сам бофл, господине мој,... ђубре!...{S} |
већ јаче него по сахата. </p> <p>– Шта мислите, где нам је господин учитељ? – пита лагано беле |
о мисли на свој рачун...</p> <p>– Треба мислити даље од носа, – проговори поп Стеван одлучно и |
асној Српкињи девојци“, да почне и сама мислити о њој, и још већ мада јој обрати пажњу на њу, к |
идиш, како народ лако прима моду, немој мислити, да би он то примио, кад би <pb n="91" /> му се |
чини му се сад, и чешће могао и требао мислити, ако ничега другога ради, бар да сад не мора лу |
а. </p> <p>Е,сад грљењу и љубљењу нема, мислиш, краја.{S} Цмок један пут!...{S}Други пут!...{S} |
пољем широким. </p> <p>Сунце прижегло, мислиш, камен се усијао.{S} Коњи касају, а не могу да с |
.{S} Девојче се са свим дало на прозор, мислиш, полетеће.</p> <p>На једаред зачује тихе кораке |
S} Све пуца!{S} То је радост!{S} Цикот, мислиш сватови су! </p> <p>Зорка треба да иде по девојк |
х пређе све.{S} А радости и изненађењу, мислиш, не ће бити краја целу ноћ. </p> <milestone unit |
у Карловце, ако и посети своју сестру, мислиш, да сме то њој казати?{S} Боже сачувај!..{S} Сад |
око врата, издиже чашу спрам свеће.{S} Мислиш, безброј рубина раздробио се у чаши, па гори.{S} |
продире у народ оно из књижевности.{S} Мислиш ти, да би му ишта помогло, кад бих, ваљда, удеси |
Шта мислиш?{S} Ваљда ниси дошао амо, да мислиш!{S} Приповедај штогод, – вели му девојче љупко, |
еднога,... само не у калуђере!..{S} Шта мислиш, Тинка; да даш Александра у Карловце у гимназију |
нко.{S} Учитељ се замисли.</p> <p>– Шта мислиш?{S} Ваљда ниси дошао амо, да мислиш!{S} Приповед |
исто ракољи око поп-Стеве:</p> <p>– Шта мислиш, Стефане, кад нам дођу деца о вагацији кући?..{S |
се то ујак сад продобрио?</p> <p>– Шта мислиш?{S} Сам му писао, па му послао и путна трошка, с |
издржавати породицу своју.</p> <p>– Не мислиш, ваљда, да ћеш вечито ђаковати?</p> <p>Бранко од |
ђе му и ујакова реч на памет; „Ваљда не мислиш, да ћеш вечито ђаковати.“ Да!{S} Понда треба пом |
дао матер, најбољу срећу. </p> <p>Па ти мислиш, Стево, да и ја идем с њиме у Карловце!</p> <p>– |
ладине.</p> <p>– Знам ја, брате, шта ти мислиш.{S} Но, не бој се.„Нису то руске нихилисте ни не |
ма... </p> <p>Вараш се, мој Бранко, ако мислиш, да код мене није то озбиљна намера, – надовеза |
то не носи име човечје....{S} Ал јест! „Мислиш, све је зло само међу људима, међу ближњима!“ ре |
Брајковцу) декламовао ону познату песму Мите Поповића о браца-Анти.{S} А благајник и бележник о |
.{S} Две хиљаде је уложио у Румској или Митровачкој штедионици на детиње име.{S} А отуђити она |
у Митровици, у оној некада граничарској Митровици, у гостионици „код зеленог дрвета“ А и деца с |
ера.{S} Толико се пута састајао с њим у Митровици, у оној некада граничарској Митровици, у гост |
наче пију тек кад оду у Руму, у Ириг, у Митровицу, или и даље куд у варош.{S} Неје што се Марко |
х... унели се, па доказују Јелени, како митроносни песник омладине свога доба, Лукијан Мушицки, |
кажу, петнаест пута нудише владичанску митру и он је петнаест пута одби, да може мирно у своје |
> <p>Млади колар стао до одра, па се не миче.{S}А уза њ његова сестра, па се као снебива у тако |
37" /> <p>Он ни да дахне јаче, па се не миче, само да не узнемири то дивно мало створење.{S} А |
заустави на једној ташци, па лебди и не миче се; час суне <pb n="15" /> на земљу као стрела, те |
те дају буд за што, као да има слепога миша под прагом, или их медом залаже.{S} Па шта им даје |
до првих књижевних умова, који стварају мишљења у књижевности, у науци, – све је на свој начин |
гову срцу, туђ, јер предвиђаше, да их и мишљење и назори деле ужасном провалијом.{S} Нуз то и з |
лога је, по њену, од неко доба, тајному мишљењу, доста, када што покреће Брајковачки учитељ.</p |
речи, која би, баш и по госпођа-Катину мишљењу, на Даринку утицала развратно.{S} Чак ни о ноћа |
Јеша, да споји и практично са лепим.{S} Млад човек је, до душе, и жељан друштва на селу.{S} А в |
ла.{S} Кнежевић је, вели, добар и ваљан млад човек, прилика таман као наручена за њену Јелену.< |
це ради, а дакако, још је била држећа и млада доста.{S} Не би ништа.{S} Засуци рукаве, па, што |
вља о том догађају...</p> <p>Сад се три млада пријатеља највише светују о том, како да се и Бра |
ше према њему?{S} Је ли могуће,... тако млада, па тако покварена, тако ниско пала!..{S} Јадна д |
већ стара, а ти си ми, кћери моја, још млада. </p> <p>То је већ сувише!{S} Шеснаест година, па |
већ сувише!{S} Шеснаест година, па још млада за беседу!{S} А била већ и пре тога као ученица в |
ва до данашњег дана; па је пошалицама и младачким несташицама дирнуо у живац и мушку и женску о |
је Бранко певао: вино, гајде, тамбуре, младе моме, голе ноне.. </p> <p>Госпођа Савета очепи по |
о јест, да ли је та донела дете те и те младе или жене на крштење.</p> <p>Као да сунце Даринци |
је варошкиња не надмудри): – Да Бог ме, младеж треба да пева!</p> <p>То је госпођа Рашићка нашл |
епо! – рекла је госпођа Ната. – Нека се младеж провесели!</p> <p>То је најпосле и госпођа Јелис |
S} Ми смо били у своје време јуност или младеж, па добро било.{S} Од кад дође та омладина, не з |
елене, колара и његове сестре. </p> <p> Млади грк, Јеша Дабижић, отпоручио је матери још пре је |
а ће за љубав господину Јаковљевићу.{S} Млади грк Брајковачки ће, јер је таки дух времена.{S} Б |
андрит беше отишао некуда у купке.{S} А млади отац Варнава, манастирски намесник, добио мало од |
</p> <p>Опет иду, па ћуте.</p> <p>То је млади Брајковачки трговчић, Јеша Дабижић.{S} По опаљено |
еленин и неје био по оној ноти, коју је млади учитељ навио на својој виолини, познао је ипак, д |
да у очи празноћа и неред, каквога воле млади нежењени. </p> <p>Мушкарци понудише женскима оне |
о јој ипак мио Брајковац, јер је до пре млади учитељ, господин Кнежевић, често долазио к њој... |
разговор свој с Бранком, кад их остави млади тржа. – Просто, мени се мој позив не допада.{S} Ј |
трговачки момци, и тако даље, све људи млади, који још нисмо ништа свршили, који једва да умем |
частимо!</p> <p>Ја сам за то!- прихвати млади трговац. </p> <p>Синоћ је био отишао Марко у Нови |
о рекао, да ту нема за њу места!</p> <p>Млади трговац се окљува, како би и он прешао у разговор |
и иначе био у чорби мирођија!...</p> <p>Млади Брајковачки тржа мало се неје сломио преко тезге, |
Гледа преко тамо насвој прозор.</p> <p>Млади колар стао до одра, па се не миче.{S}А уза њ њего |
о треба само да пева.{S} А он погибе за младим друштвом.{S} Него да не увреди кога, ако би друг |
био с Јованом ономад код мене.{S} Фини младић!</p> <p>– Па, како се то ујак сад продобрио?</p> |
пођоше у кућу.</p> <p>– Бранко је фини младић! – приметиће госпођа Рашићка. – Па..</p> <p>– Ух |
. „паметан младић“... озбиљан,... „фини младић“...{S} Не зна, како ће пред поп-Стевом и својом |
Сама мама рекла је после за њега „фини младић!“</p> <p>Осврћући се то за орлом, то за шевом ил |
а кући!{S}И Бранко, ето, дошао. „Красан младић“,.. „паметан младић“... озбиљан,... „фини младић |
ето, дошао. „Красан младић“,.. „паметан младић“... озбиљан,... „фини младић“...{S} Не зна, како |
а судбина, прерана смрт тога ђенијалног младића увеличала симпатије народне.{S} Но било како му |
вас! – повика на једаред Јелена тројици младића још на по пута.</p> <p>– Од кад ми овде ходамо |
у, то је још увек она идеална несебична младићка, ђачка љубав, која их привлачи.</p> <p>Тако Јо |
кошака, мисли, ко је он је.{S} А жустра младица поред њега тако се препанула, да се неје могла |
ечерас, па је мрзовољан.{S} Кадгод пије младо пиво, а њему се нешто стужи.{S} Онда му је његов |
еш.{S} Ја бих ни пода шта држао свакога младога, па још интелигентнога човека, који не би разаб |
ти Бранко.</p> <p>У том ето још једнога младога човека, па се прикључи друштву.{S} Вели, кад се |
.{S} Кажи младости јуност или омладина, младост је младост; старост ће јој увек завидити и ропт |
ладости јуност или омладина, младост је младост; старост ће јој увек завидити и роптати на њу.{ |
> <p>Женска, већ не у првом цвету своје младости, али ипак још доста свежа и унегована, изађе п |
штења, непомућенога родољубља, безлобне младости. ·</p> <p>Њему за уздарје подиже народ српски |
/p> <p>– То ти је једно и исто.{S} Кажи младости јуност или омладина, младост је младост; старо |
и на језику.{S} Тужи се на цео свет.{S} Младу човеку не да се прилика, да створи себи будућност |
здањем, које појачава само снагу и наду млађаних душа и приличи њихову добу, а и не слуте, коли |
ајне, да их збиља не потамњује ни слава млађанога Бранка Радичевића.{S} Необични дар, неуморни |
ачки сандук с последњим земним остацима млађанога песника и понесоше га у варош до свечанога од |
а, кад се и коло око крста разилази, те млађешина треба и пре да хвата повратак.</p> <p>Не би с |
Карловачкој гимназији, два три разреда млађи од њега; али у комшилуку његову у стану, – примет |
м.{S} Па тако и сви у селу, и старији и млађи.{S} Кадгод је у Игњатовој кући било каква већа по |
алога поп Стева. – Знам, да сам му, као млађи ђачић, више пута доносио у ћупи вина, а код њега |
га, који јој пеленом загрчава сваку кап млека, којим га је одојила, као и под онога, који јој с |
и завијати: </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим, шта је!“ м |
измаче и стропошта. </p> <p>И опет:{S} Мно-о– га-а-ја... </p> <p>А Јеша још не беше довршио, т |
ри, па узе извијати и завијати: </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад ве |
ежу, у ком сваки својим гласом пева:{S} Многаја.{S} Учитеља беше нестало, па га нема натраг, ев |
з Панчева и Земуна.{S} Обе беху истакле многе заставе, што пријатно оживљаваше монотонију околи |
Карловачку станицу гости из Србије.{S} Многи се свет беше искупио на станицу, да их дочека.{S} |
. </p> <p>Отпоја се и последња песма, а многи и многи још се не разилазе.</p> <p>Стајић са свој |
p>Отпоја се и последња песма, а многи и многи још се не разилазе.</p> <p>Стајић са својим гости |
неколико година, а то памте још многи и многи Брајковчани, неје Брајковац био тако с неруке ни |
у мојој кући.{S} Ја сам сретнији, него многи моје братије са првом својом супругом.</p> <p>– Н |
<p>Пре неколико година, а то памте још многи и многи Брајковчани, неје Брајковац био тако с не |
већ и онако имала би да га пита много, много, да га пита, срди ли се још на њу.</p> <p> А зашт |
ст, што јој поклонио браца Јован; а зна много и на изуст.{S} Па библиотека њена броји већ и дес |
.{S} Па већ и онако имала би да га пита много, много, да га пита, срди ли се још на њу.</p> <p> |
оћ се нешто сневеселио.{S} Јелена му је много приповедала о Даринци.{S} Јутрос му је опет споме |
мо нов еспап.{S} Бранко се и не обазире много на њих.{S} Неје му ни стало до ове врсте људи, из |
ла у рачуну.{S} А треба ли госпођи Кати много, да на први поглед од мах види, да се госпођа Јел |
да већ више ништа ни учинити.{S} Нечему много бољем нада се он од самог народа.{S} Па хоће да и |
како ти само!{S} А не знаш, да нема још много до недеље?</p> <p>Ви сте мушки увек тако комотни! |
; али треба, Бог ме, женском детету још много више кућевна васпитања.{S} Какво је то васпитање, |
и разборита.{S} Као девојка можда ће се многоме пре допасти Јелена; али Даринка је врсна усрећи |
вком, осетио се туђ, самохран. „Тама за мном, тама преда мноме, а највећа у срдашцу моме“, зава |
овај свет толико на силу Бога грађа са мном и присваја?“</p> <p>– Шта сте се замислили опет са |
Разговарајте, штогод, барем кад сте са мном.{S} Ја умем разговарати, ако не уме Даринка...{S} |
е; Јелена ће певати на селу и ићи ће са мном у Карловце на свечаност.{S} Је л да ти је право?{S |
те, – пребацује јој учитељ; – у вече са мном, а дању с господином Бранком.</p> <p>Девојче бризн |
уђ, самохран. „Тама за мном, тама преда мноме, а највећа у срдашцу моме“, завапио је негда њего |
уводне чланке, ко хоће да ствара јавно мњење?{S} Људи већином још не позвани на то.{S} Ко нам |
> <p>Положи све испите најпре; понда ће мо се разговарати, – одговори му Бранко.</p> <p>Јован м |
гао као похођанска погача, нарастао као мобарска гибаница, а пун заливен као божићна чесница.{S |
у тамо, и буду људи... и гора и боља од мог сина.{S} Па за што не би и он:{S} Нек сврши гимнази |
у варош, да тамо отвори већу радњу, ево мог носа, ако не назида у сред Брајковца најлепшу кућу |
.{S} Али кад бележниковица закрешта, не мога да одушевљено не примети:</p> <p>Диван алт, милост |
т сусрете она и Даринка са Стајићем, не мога, а да не подсети своју сеју, како су се обадве пре |
предлог.</p> <p>Јован се насмехну и не мога да не покаже своју сумњу.{S} Кнежевић му доказује |
и милокрвнога погледа.</p> <p>– Али не мога одолети његову погледу.{S} Осети, како јој у очи с |
у Брајковцу као ишчитана глава, ипак не мога бележник да се том приликом одржи, а да не примети |
и јој је помислила у тај пар:{S} Тек не мога, а да је не пољуби. </p> <p>А Даринка прислонила г |
. </p> <p>Пред цветном неком ливадом не мога одолети, него ће сићи с кола, и набрати пуну руку |
{S} Стекао је доста.{S} Али да је умео, могао је и више.{S} Човек се мора збиља дивити нашима с |
ђе до воде и замочи руке, да их пере, – могао би ти Трива штогод помоћи.{S} Нек ти донесе воде, |
мученик.{S} Ја, видиш, не бих то никада могао бити.{S}Па кад то не могу, а видим шта други раде |
ога кола, већ вели:</p> <p>Овај наш уча могао би, Бога ми, спремити коју боцу вина.{S} А?{S} Шт |
не показа тако, да не би сестрић његов могао приметити, како се он спремао кому на дочек, да м |
прате спровод до Карловаца.{S} Једва је могао ко да верује, да кола, у којима беше Бранко, не ћ |
пски ђак.{S} Као такав, да Бог ме, неје могао оставити након себе величанствених манастира ни и |
, тако рећи, пре зоре.{S} Па ако и неје могао никога разуверити, сам је себе тешио... </p> <mil |
и себи, лакше пута, где без бујице није могао.{S} Биће и међу вама после бујице омладинске вас |
о.{S} Ал мени се чини, да би се од мене могао истесати, ако и не какав практичан ма и мали Лоре |
е, о којима је, чини му се сад, и чешће могао и требао мислити, ако ничега другога ради, бар да |
ед Бранков, па, ако му је образ иначе и могао доста да поднесе, сад се нађе у великој неприлици |
да се с њом опрости.{S} Осећа, да не би могао бити равнодушан; а боји се, да се не би показао с |
бити, како треба да буде.{S} Нисам тек могао момку одмах с неба па у ребра: то и то је.{S} Из |
м.</p> <p>– Прелетео бих био; али нисам могао пре.</p> <p>– Ја бих те чекала целу ноћ.</p> <p>– |
у пчеларству и воћарству, колико је он могао о њима дознати, кад би отишао куд у варош, или пр |
вим без икаква листа, или би такви лист могао изалазити једва један пут у месец дана на једном |
а винову лозу.</p> <p>– Ти би канда још могао бити ваљан економ, примети Бранко више у шали, – |
реч рекне за њега пред кћерком.</p> <p>Могао би и у вароши где бити славан човек, – рече госпо |
његовим ујаком, поп-Стеваном, то баш не могаше у њему изазвати безусловну послушност према пето |
мука моја награђује.{S} Коме за љубав; Могла сам ја и без тога лепо и красно живети, где хоћу, |
ом кожом на образима!</p> <p>Понда неје могла, а да не ошине и Даринку, како је ћуталица, али п |
садашњост.{S} Тако госпођа Рашићка неје могла да пропусти, а да не спомене, како неки виче на њ |
браца“.</p> <p>Понда и поред Зорке неје могла Јелена, а да се не похвали, како јој ипак мио Бра |
оред њега тако се препанула, да се неје могла уздржати, већ се у највећој дреци смота негде у к |
едала на њега као озебао сунце, те неје могла више ни заспати после тога!{S} Да зна само, како |
заблудио у свет!</p> <p>Исто тако неје могла, а да не ухвати прилику, па каже, како јој је мил |
и она је мати.{S} Само у доброј намери могла је доћи на таку мисао.{S} Да уда своју кћер за ње |
Јелена радила у „леру“.</p> <p>– Нисам могла, тек зарад детета да јој – рече, очитам у очи; а |
а су једна другој правиле „физите“ несу могле а да се не дотакну Брајковачкога певачкога друштв |
ма?{S} По онима, који су позвани на то, могли бисмо ми бити са свим без икаква листа, или би та |
ицу, која би их увукла у вртлог, где би могли замутити своје идејале... </p> <milestone unit="s |
оји издиремо за вас све, слободно бисмо могли рећи, да је народ сам себи напуштен, – дода Кнеже |
ци „пали“ на бирташе, па кад ни ту нису могли прокопсати, или и прескочивши тај степен, а они о |
лу Брајковцу тако опасан атентат, да не могоше на ино, а да се једногласно не подигну против та |
жној Угарској, у Хрватској и Славонији, могу смело и поносно довикнути: „Нови Саде у заман ти х |
м у економији, али толико <pb n="89" /> могу да знам, да, пре него што поцури шира, мора да поц |
*Нову Србију.{S} Зар ви то не знате?{S} Могу вам дати, па да читате.{S} Па ја мислим, можда се |
рудершафт, то јест, потписали пасош, да могу бити један према другом неучтивији, те не само да |
друштвеном поретку, о приликама, у које могу запасти и према којима ће морати удешавати свој ра |
ту љагу, да му је мати распуштеница, не могу.{S} Преудавати се у ма се и горе патила.</p> <p>На |
то не могу, а видим шта други раде, не могу ни ја бити бољи... </p> <p>По толики пут заподео с |
ове човечјег ума. – Ја ти, – рече, – не могу дати ништа више до свог благослова; не знам ништа |
ате се, где је? – опет она.</p> <p>– Не могу да мислим.</p> <p>– Није далеко.</p> <p>– То може |
а то наговорио вашег ујака?</p> <p>– Не могу да мислим.</p> <p>– Моја мати.</p> <p>– Ваша је ма |
, камен се усијао.{S} Коњи касају, а не могу да се обране од силних мушица, што их спопале.{S} |
примио од мене место њена оца.{S} Ја не могу рећи: „моје“ дете!{S} Јер видим, и ти је волиш, ка |
а против, са свим добро осећам.{S} И не могу довољно бити благодаран ујаку, што ме је дозвао, д |
ам пријатна с њим и искрена.{S} Ја и не могу друкче ниским.{S} А он и заслужује, да је човек с |
то збива у Брајковцу, нешто, што они не могу никако да схвате.{S} Било да им је криво, било да |
не плови по небесном мору, да му они не могу ништа.{S} А месецу ни бригеша.{S} Чисто не да глед |
сте дошли, чика... ваш ујак а и мати не могу доста да вас се нахвале.{S} Ал, ја ипак држим, да |
стиже муњом глас, да Бранкове кости не могу стићи у заказани час у Карловце, у очи свечаног да |
је криво, било да им се допада, тек не могу срцу да одоле, те и они удесили збор.</p> <p>Ох, к |
их то никада могао бити.{S}Па кад то не могу, а видим шта други раде, не могу ни ја бити бољи.. |
и то у Карловцима испасти.{S} Чисто не могу да верујем...</p> <p> „— Ти, канда, не идеш из Бра |
} Знамо и ми варошки ред.{S} Ал по мени могу и изостати, – рекла јој је са свим озбиљно госпођа |
ош ни на столу, ја мислим и држим, нити могу на ино, а да не</p> <p>– Сад ће бити по сахата, – |
на с негодовањем.</p> <p>– Шта?{S} Како могу рећи?{S} А заборавила си... </p> <p>Јелена се убез |
ожда баш ваша.{S} Гле, мај, зар то није могуће?{S} А по Дарвиновој теорији потомци наслеђују ос |
наметљиво понашаше према њему?{S} Је ли могуће,... тако млада, па тако покварена, тако ниско па |
езди?..;.{S} Гадни створе!</p> <p>Је ли могуће, да и кћи њена зна за те материне вигове, кад се |
<p>Окром шале!{S} Шта?{S} Мислите није могућег Ви, можда, и не знате, али у старо време одсели |
ујем штипендистима, као што је то у нас мода, што бојаги „не раде за народ“, а школовали се о „ |
асто-зеленим лишћем од фење и другим то модријим то блеђим зеленилом, те се све прелива према в |
му.{S} Кад видиш, како народ лако прима моду, немој мислити, да би он то примио, кад би <pb n=" |
а наше“.</p> <p>– Па шта тебе гони, да, можда, ти прихвати њен посао?</p> <p>– Воља и осећање д |
ци од заната, него баш од дуга времена, можда, баш и од жеље, да увеличају само једном згодицом |
p>Ако је госпођа Рашићка и мислила, па, можда, и уверена била, да је у тај пар предметом разгов |
дегод зека, или лис, или јазавац какав, можда би и жртвовали за њихову љубав какво тане.{S} А о |
у њему срце куцало толико за свој род, можда би пришио био и златну јаку“, казало се у неком л |
зна, шта ће сад; тек мисли, требало би, можда, што да рекне.</p> <p>– Али збиља се не срдим, – |
ле!{S} Шта?{S} Мислите није могућег Ви, можда, и не знате, али у старо време одселило се одавде |
апитала, што га је обично наследио или, можда, добио у мираз, и оно мало „знања“ трговачкога, ш |
ам дати, па да читате.{S} Па ја мислим, можда се која породица вратила опет из Русије у Фрушку |
, па да обадве плачу.</p> <p>И би тако, можда, било, да не наиђе госпођа Ната, те Јелена дође к |
реба никад да је напуштено и остављено, можда, доброј срећи и само себи, кад му је Бог дао мате |
дном дала ни прилика, да један другому, можда, спасава живот или, што данас често више вреди, п |
децу у Брајковац, венчаће их, и ти ћеш, можда, имати да тераш још парницу с узурпатором твога н |
њега, да му кадгод не пребаци, па још, можда, пред госпођом Рашићком, што је небрат према сест |
лист каквим дописом из својега уљишта; можда, али – тешко!</p> <p>Ако је кадгод каквих виших ж |
ли ићи к Јовану, па да је поздрави.{S} Можда би и отишао био, да га госпођа Рашићка не посла п |
ајсавршеније свој пчеларски дневник.{S} Можда је мислио, да се и он кадгод баци у који српски п |
ан и онако, троши своје силно благо.{S} Можда је и трагична судбина, прерана смрт тога ђенијалн |
ије у Фрушку Гору.{S} Ставимо ипотезу – можда баш ваша.{S} Гле, мај, зар то није могуће?{S} А п |
н, колар у селу, са својом сестром, два можда, по најбоља певачка члана у Брајковцу.{S} Он обич |
отрчала би у врт, да мирише цвеће да га можда узабере, па га брзо за тим забаци или и изгуби.{S |
ума, само што по каткад зафрчу коњи, да можда истерају насртљиву мушицу, што им се и у нос увла |
, безазлена и разборита.{S} Као девојка можда ће се многоме пре допасти Јелена; али Даринка је |
велике идеје.{S} Од надничара, који је можда закинуо од својих уста, па до првога богаташа, – |
ује по милој вољи.</p> <p>– Бојиш ли се можда кога?— опет учитељ.</p> <p>Јелена једва промуцава |
} Да га с по пута скрене, па „да извади можда свом рођеном детету очи из главе“ На преудају неј |
тати популарнијим, као што су неки ради можда, или шта више, баш тога ради омаловажавати ђенија |
ерати, – опет Ната Триви, а то исто или можда мало друкчије рећи ће му бар још који пут...{S} С |
="15" /> на земљу као стрела, те ухвати можда какав плен, што га вреба...{S} Преко пута претрчи |
ислио, и да је човек постао од мајмуна, може ко исто тако измислити, да је постао од медведа.{S |
из темеља зидао.{S} Ко после мене дође, може лако дозиђивати, ако му буде уско...{S} Ето видиш; |
слио о њему, бар не озбиљно; ако га се, може бити, кадгод случајно и сетио био!</p> <p>Мора бит |
а не прихваћа.</p> <p>У планини, знате, може лако да се промени За час киша пљусне, – примећује |
дин Бранко добро јој је напаприо у нос, може га сад песницама трти,</p> <p>Јован се загледа у њ |
о на село.{S} А путу се рока не зна.{S} Може нас тамо затећи и берба...{S} Јеси ли навукла рука |
и искушења, која га је стисла, да једва може да дахне.{S} Та идеја, господо моја, има своје жив |
ћи ће на Харивду, на омладинца, који га може исмејати за „најмудрију“ реч.{S} Лакше би му било, |
ку митру и он је петнаест пута одби, да може мирно у својем скровитом Ковиљском манастиру писат |
оту, да се један свршен универзитетлија може вратити у свој дом, те наставити посао оца свога, |
а и срца у <pb n="65" /> женскиње, која може да се истински одушеви за нешто.{S} Нешто му говор |
тако званим, аукторитетима.</p> <p>– Па може ли ту бити дисциплине? </p> <p>– Још те какве!{S} |
се зажелила.</p> <p>Она, да Бог ме, не може никуд.{S} Знам, како је.{S} Не да се кућа оставити |
а и из врта, те идући кроз двориште, не може попа, а да као добар домаћин, овде онде не завири, |
м присједатељем.{S} Више шта, мисли, не може ни постићи... „Поп је вели поп Стева, поп: а приди |
о је и уверен)да му „кругове његове“ не може побркати.</p> <p>– Седи! –вели опет попа Бранку,</ |
кому на дочек, да му се „омладинац“ не може ни од шале подсмехнути.</p> <p>– Тражи вас, ујо, г |
да примети, то је, како од неко доба не може ни о чему да мисли, а да у једно не помишља и на т |
елика погрешка то, што ми држимо, да не може бити интелигентан човек, а да није – „господин“, д |
их Мисирских година“.</p> <p>Па онда не може госпођа Ната, да не понесе штогод сестриној деци.{ |
мислим ја, позвана да води коло, она не може давати правац, одређивати ток народној судбини.{S} |
та, ал ако не цури, оно капље.{S} Па не може се, сачувај Боже невоље, затворити...{S} Е, па иде |
се човек „дочепао лепа друштва“, те не може друкче да тузи угове, већ се болном душом хвата за |
а се ради око начела, што она, ако и не може да схвати, ипак осећа, да је лепо и добро, кад сен |
а поради, те подигне сермију.{S} Тек не може, ето, ни он, да пропусти, ада се и сам не умеша у |
знала, шта бих јој рекла.{S} Мени то не може да поднесе.{S} Богме, ето, други боље пролазе с де |
па не мора плаћати.{S} А туђинац то не може рећи.{S} Дакле, општина му је дала своју кућу, на |
да буде економно слободан; те, пошто не може да остане од срамоте у свом јату, тумарне бог те п |
само празан разговор!</p> <p>Сад већ не може поп Стеван, да омладинску ћурдију не одгрне, те не |
ана.{S} На њој лака плава хаљина, да се може слободније верати по гори, – последња кратка хаљин |
аве, а уздахну. </p> <p>Поред тога дете може добити и благодјејаније у конвикту блаженопочившег |
де ти је муж; а Бог зна, кад и какав ти може од куд искрснути на једаред из ненада.{S} Него туж |
Мушкарце зна и од пре, шта који певати може.</p> <p>Особито добро познаје писарев тенор, који |
и опет кажем.{S} Оно јест да и у вароши може бити опет само учитељ, али друкчије се цени тамо т |
ст беле хартије.{S} Ваљан, поштен човек може по том листу исписати најлепшу песму, што је човек |
ла.{S} А момак ваљани вредан, како само може бити.{S} Рекла бих, не мирише више ни учитеља.{S} |
па чисто на њој и уредно, као што само може бити.{S} Иде, а спушта рукаве на голе пунане, снаж |
слим.</p> <p>– Није далеко.</p> <p>– То може бити. ·</p> <p>– И ви, збиља, не знате ништа?</p> |
ју сумњу.{S} Кнежевић му доказује да то може бити.</p> <p>– Шта?{S} Научићемо Бранково коло, ко |
ух!{S} Целом свету завиди.{S} Сваки то може, што хоће и како хоће, а он мора на своју катедру, |
ајко!</p> <p>За то благајник ужива, што може да мечи као „Прави Рус вели за њега увек писар.</p |
свет; јер добро зна, шта о њој тај свет може говорити.{S} Она, што каже и сама, ринта и ради у |
о на учење.{S} Гласове смо распоредили, можемо даље!{S} Прво женскиње!</p> <p>— А ми? – повика |
рити, да уђе чиста ваздуха унутра.{S} А можемо тамо баш и учити.{S} Пријатније је ходати на чис |
више од свога оца.{S} Тако ни у чему не можемо да издржимо конкуренцију странога света, а овај |
ћ) и госпођица Јелена попина („Без њене можемо ни маћи!“ рече за њу учитељ Милан Кнежевић).{S} |
ена онда брачних обавеза према њему.{S} Можеш се и преудати.</p> <p>Мој син ће, – одговори она, |
кин син, и још пре него што ће доћи, не можеш је видити.{S} Од пре то мало који дан, да је нема |
нађе с неким ковачким калфом, па је не можеш довикати с улице.{S} Кад опет оде по воду, као да |
и ће му бар још који пут...{S} Сутра се можеш вратити за хладовине, кад хоћеш, пут је добар, а |
ђавола вире!“</p> <p>– Јух, мати, како можеш тако што рећи, – примети Јелена с негодовањем.</p |
и су за средње гласове.{S} Бас – ту је, мој брајко, баћушка Рус...{S} Баћушка Рус је сваки рође |
ла са себи равнима... </p> <p>Вараш се, мој Бранко, ако мислиш, да код мене није то озбиљна нам |
ајсторицу,... знаш!{S} Него обиђи и ти, мој брате, по каткад.{S} Опет је, знаш, друкче, кад се |
српској православној цркви!{S} Жалост, мој господине докторе!{S} Жалост!...{S} А знате ли, шта |
т, прсат, плећат, – па то су и грла,... мој брајко!</p> <p>За то благајник ужива, што може да м |
жавају, јер слушају његову реч.</p> <p> Мој синко, – уплете се поп Стеван, – а да што сам ја ту |
ћи баш свој посао, то сам сигуран...{S} Мој стари био је поштен човек.{S} Стекао је доста.{S} А |
е на паметна човека. </p> <p>За што?{S} Мој господине, ето, за што! –вели Јеша. – Мој конкурент |
ј господине, ето, за што! –вели Јеша. – Мој конкурент, онај Јуда код цркве, дошао је пре три че |
Еве, протећи ће доста Дунавом.</p> <p>– Мој синко, не треба ни то баш тако далеко одлагати.{S} |
та би ти било, да си за годину две дана мој капелан, па временом мој наследник и у парохији и у |
елој књизи своје прошлости.{S} Ох, Боже мој!{S} Та свака има доста штошта да преврне, доста да |
.!{S} Ни на крај памети! </p> <p>- Боже мој, – опет она, али сад мало и с прекором, – тако ти л |
ати.{S} Понда госпођа Рашићка?!{S} Боже мој, и она је мати.{S} Само у доброј намери могла је до |
ам умети најбоље посведочити...{S} Боже мој, ви гледате опет ту као неки преблаги Јеврем...{S} |
као брата.{S} Ти си друго што.{S} Боже мој, за што си на један пут таки?</p> <p>– Иза рогља се |
из вароши разда поклоне!</p> <p>– Боже мој, секо. – рећи ће, до душе, као и до сад, Ката Нати, |
м...{S} Не знам о чему...</p> <p>– Боже мој, наш учитељ уме толико да приповеда, а није прошао |
о му их донела тетка и сеја. (... „Боже мој, " рекла је, да Бог ме, Ката Нати, кад ова извадила |
и.{S} Него, ваљда, кад је видила, да је мој Јован за њу кисело грожђе, а она окренула опаклију. |
ату свом, „на гору несрећу, него што је мој Арсеније.“</p> <p>Арсеније њен треба да је по занат |
} Шта мислите Бофл, сам бофл, господине мој,... ђубре!...{S} Он вам ни гуску нашу појести не ће |
вог свеца...{S} То је грозно, господине мој.{S} То треба да знаду наши учењаци, па о томе да пи |
их остави млади тржа. – Просто, мени се мој позив не допада.{S} Ја нисам за адвоката.</p> <p>По |
одину две дана мој капелан, па временом мој наследник и у парохији и у кући? – рече поп Стева п |
ма њему.{S} Можеш се и преудати.</p> <p>Мој син ће, – одговори она, – за цело лакше поднети, да |
их никад одлазио одавде.{S} И веруј ми, моја је најозбиљнија намера, да дођем кући, па да прихв |
дњем тренутку, и забранити.</p> <p>– О, моја ће мама мени већ дозволити, – одазва се Даринка. – |
е дивим мојој матери.{S} Видиш, Бранко, моја ти је мати чудна жена.{S} Права Српкиња мати!{S} Н |
а?</p> <p>– Не могу да мислим.</p> <p>– Моја мати.</p> <p>– Ваша је мати врло добра.{S} Знаћу и |
еси ли ти кад о томе помишљао?</p> <p>– Моја будућност биће ми само наставак прошлости моје.{S} |
вој кући...{S} Па, ето, како ми се мука моја награђује.{S} Коме за љубав; Могла сам ја и без то |
на њено теме.{S} Једва ће ми на питања моја тек овлаш поверити, како је испала на прилику берб |
одио.</p> <p>– Јелена... наша Јелица је моја брига! - рече поп Стева одлучно.</p> <p>Попа узеде |
е рећи: „Ово је моја слобоштина; ово је моја срећа!{S} Овако хоћу да је цео свет.{S} Па у том с |
н кутак свој, за који сме рећи: „Ово је моја слобоштина; ово је моја срећа!{S} Овако хоћу да је |
се иде кући.</p> <p>– Ти иди, голубице моја!{S} Иди, немој да се крхаш ту! – вели јој разнежен |
и, – за то већ стара, а ти си ми, кћери моја, још млада. </p> <p>То је већ сувише!{S} Шеснаест |
на ту реч око стола.)...{S} Да, господо моја, – залеће се Дабижић све живље, – данас сутра прен |
!{S} Јеша има реч!</p> <p>– Да, господо моја, – опет ће Јеша. – Не ће српски народ клонути, дог |
два може да дахне.{S} Та идеја, господо моја, има своје живе поборнике... поборнике, у којима ј |
убаво Стражилово.{S} У то име, господо моја,..</p> <p>– Живио!{S} Живио! – заори се опет око с |
! - додаде стари пензионирац. – Господо моја!{S} Ја дижем ову чашу у здравље једне вредне домаћ |
ај живље, – упамти, увек тако!{S} То је моје <foreign xml:lang="la">ceterum centeo</foreign>.{S |
p>Учитељ запевао Бранкову песму: „Гусле моје, овамо– те мало!“</p> <p>Девојче од мах стаде опет |
.{S} Кристо, оди овамо...{S} Пази, дете моје, на кућу...{S} А и ви, слатка, молим вас, немојте |
ек нацепа дрва....{S} Хајде, Триво дете моје, помози госпођи, видиш, сама је.</p> <p>– Разумем! |
само дода: </p> <p>– Ти си невина, срце моје; да Бог ме, па не познајеш, камо што смера. </p> < |
ко сам се ослонила на тебе...{S} Сироче моје!</p> <p>Е, баш неје то више ово ни оно.{S} Ево, и |
ој кући.{S} Ја сам сретнији, него многи моје братије са првом својом супругом.</p> <p>– Ниси по |
ију заклињ’о:</l> <l>Пренес’те ми кости моје</l> <l>Стражилову моме, – еј!</l> <l>Тамо имам ног |
дућност биће ми само наставак прошлости моје.{S} Рад, то ме чека.</p> <p>– Рад, рад!{S} Сви ми |
теви се пође кожа јежити.</p> <p>Ја бих моје дете знала и сама усрећити.{S} Овако сам се ослони |
не место њена оца.{S} Ја не могу рећи: „моје“ дете!{S} Јер видим, и ти је волиш, као да си је т |
ћу и умећу боље удесити свој рад, те ће моји сељани имати прилике, на кога да се угледају ако х |
ка-Јовину о Бранковој жељи; а једног од мојих ђачића почео сам да учим <title>Ајдукову песму</t |
еј!</l> <l>Тамо имам ного птица,</l> <l>Мојих песмарица,</l> <l>Тамо има бела вила</l> <l>Рашир |
и, како се шта ради.{S} Па сад се дивим мојој матери.{S} Видиш, Бранко, моја ти је мати чудна ж |
пута вели; </p> <p>– Ја сам господар у мојој кући.{S} Ја сам сретнији, него многи моје братије |
ће; па кад Бранко отишао, а она ми меће моју руку на своје груди, да видим, како јој страшно лу |
– Хајдемо!.... идем, – каже, – да видим моју Кату.{S} Давно је – каже, – нисам видела, па сам ј |
ем ја њој.</p> <p>И тако бадава Даринка моли и преклиње, плаче и дури се, да мати одгоди, „бар |
ете моје, на кућу...{S} А и ви, слатка, молим вас, немојте смести с ума, што сам вам казала.</p |
жи Мацу, па да је пошље кући...{S} Гле, молим те, које је то доба, па је још нема.{S} Свако се |
Докторе, – окрене се Јовану – окај се, молим те, тога грчета.{S} Тај не ће бити паметнији ни з |
пар бризнула у плач. </p> <p>Госпођице, молим вас, мало јаче...· слободније, – храбри је Кнежев |
изумевате неке идеје.{S} Ама, кажи ми, молим те...{S} Е, знам, да Бог ме!{S} И то је омладинск |
раху?</p> <p>– Колико година?{S} Чекај, молим те...{S} Биће... биће... неких једанаест...{S} Је |
ићка. – Па..</p> <p>– Ух, ух!{S} Немој, молим те, - поче поп Стева с киселим лицем, као да му ј |
Ви сте анђео храбрилац!</p> <p>– Молим, молим, господине, – одговори Даринка, а застиди се, – Н |
па истрже своју руку. </p> <p>– За што, молим...{S} Жао ми је... замуца Бранко, застао, па глед |
ј није био ма на прозору с девојком.{S} Молим ја тебе само, је ли то лепо, да девојка, реци још |
даде:) Ви сте анђео храбрилац!</p> <p>– Молим, молим, господине, – одговори Даринка, а застиди |
а његову страст у наздрављању.</p> <p>– Молим, да ми се не упада у реч...{S} У нашој средини се |
елима напреднога духа времена...{S} Ама молим те, зар ти не видиш, да у нас нема никакве дисцип |
агослова; не знам ништа друго, до да се молим Богу за тебе.{S} Шта ти ваља радити, то ти треба |
те из груди.{S} Прекрсти се после топле молитве.{S} Али се трже, кад јој витице тек сплетене, а |
n="51" /> <p>Усне јој шапутаху искрене молитве.{S} Стењак у свећи на сточићу поред постеље зад |
Ако се Александар добро узучи ја ћу сам молити његову свјатост, да се смилује на сироче сироте |
учитељем.{S} Биће и ту њена масла.{S} А момак ваљани вредан, како само може бити.{S} Рекла бих, |
му пошаље новаца, да амо дође, те да се момак мало одмори, па и своју матер посети!...{S} Најпо |
52" /> као што је била,... па да јој се момак веша на прозор?{S} Каква је она мати, кад то глед |
и нико рекао, да је Јеша био некад први момак међу трговачком омладином у вароши.{S} Али прошао |
исам дошао на ту мисао?... </p> <p>Овај момак није таки, као што сам ја... </p> <p>Хтеде рећи; |
поздрави с њом.{S} И он, до душе, вешт момак за таку прилику:{S} Али и она не зна, шта да каже |
е, као дете, мота се с другом децом око момака и девојака, провлачи се кроз коло, па се све бој |
<p>Иза рогља се помоли неколико сеоских момака и девојака.{S} Биле код крста на игранци.{S} Па |
анко певао: вино, гајде, тамбуре, младе моме, голе ноне.. </p> <p>Госпођа Савета очепи попу исп |
енес’те ми кости моје</l> <l>Стражилову моме, – еј!</l> <l>Тамо имам ного птица,</l> <l>Мојих п |
, тама преда мноме, а највећа у срдашцу моме“, завапио је негда његов велики имењак.{S} Туга се |
а госпођа бележниковица.</p> <p>– Пусти момка!{S} Није човек увек расположен, да другога забављ |
рилика, да она, девојка, иде сама њему, момку, у кућу, или што је и она као у опће што кажу за |
како треба да буде.{S} Нисам тек могао момку одмах с неба па у ребра: то и то је.{S} Из далека |
ту се у нас рачунамо ми ђаци, трговачки момци, и тако даље, све људи млади, који још нисмо ништ |
многе заставе, што пријатно оживљаваше монотонију околине Карловачке станице.{S} Пут вароши од |
да знам, да, пре него што поцури шира, мора да поцури по винограду скоро исто толико зноја.</p |
ј!{S} Само... ко хоће да ради за народ, мора живети с народом; а не башкарити се по варошима, п |
ићке.</p> <pb n="28" /> <p>Неје друкче, мора се сад радити на врат на нос.{S} Поп Стева мора по |
ни супруг. </p> <p>– Што зна цело село, мора знати бар и натарошевица, – обрецну се она.</p> <p |
ворио.{S} Та, за име света, ујак си му, мора те послушати... (Утре сузе, па промену глас:) Трис |
ћи... сам... у туђем свету...{S} Хм!{S} Мора бити од њега кадгод нешто!{S} Две јаке, до душе, з |
сад радити на врат на нос.{S} Поп Стева мора помоћи. </p> <p>Опасан је, чини јој се, такмац сад |
им вином.{S} Али и он наравно мисли, да мора нешто рећи, бар у корист свога „вишег позива“, па |
мене, где како треба.{S} Но за то Зорка мора да трчка за њом из собе у собу.</p> <p>У Даринку у |
вагацији кући?..{S} Катица Јаковљевићка мора пући од једа.{S} Мисли, ко је као она, што има син |
преко ушију, кад је ветар или зима, па мора гологлав да сахрањује, да свети водицу, или да у б |
" /> Наш Србин мисли, то је наше, па не мора плаћати.{S} А туђинац то не може рећи.{S} Дакле, о |
ако ничега другога ради, бар да сад не мора лупати главу, као да му је све ново.</p> <pb n="33 |
а Радојчић неје испунио.{S} Признати се мора: ево дванаест година, како се њих двоје састало, п |
а је умео, могао је и више.{S} Човек се мора збиља дивити нашима старима, да су и толико прибра |
кад неје марила, да јој се и једно дете мора везати за село.{S} Не ће се кућа Гојковића ископат |
иш туђим искуством.{S} Тешко оном, који мора све на себи да искуси!{S} Ја сам прошла добру школ |
етела би Јелена и душом и телом!{S} Али мора да га притискује рукама.{S} Понда скочи са столице |
>Једаред му примети: </p> <p>Ваши стари мора да су пореклом из Русије.</p> <p>Благајник укрљешт |
наших пчелара води, а то му се признати мора, најсавршеније свој пчеларски дневник.{S} Можда је |
ак заћутао. </p> <p>– Да Бог ме, да вам мора бити смешно, кад ви не налазите у Бранку друге иде |
аки то може, што хоће и како хоће, а он мора на своју катедру, или умрети!...{S} Него једва чек |
осле картања развезе и пијанка.{S} А он мора ту бити, да декламује.{S} Ко би иначе био у чорби |
:</p> <p>– Баш се добро осећам!{S} Тако мора бити ономе, коме пусте у невољи крв, па му одлане. |
овце.</p> <p>– Не реци два пут.{S} Тамо мора бити сад као пред какву буну.</p> <p>– А с ким ћем |
:) Триста га врага, кад ја што хоћу, то мора бити из ока из бока.{S} А ти ниси човек, да укроти |
се нахвале.{S} Ал, ја ипак држим, да то мора бити мучно и досадно непрестано капати над књигом. |
душе, као и до сад, Ката Нати, – зар то мора бити?</p> <p>– Немој ти ту мени! – одговориће опет |
ти, кадгод случајно и сетио био!</p> <p>Мора бити кадгод нешто од њега...{S} Допада ми се, што |
Родитељи, у тим годинама својих кћери, морају већ да помишљају и на зетове.{S} Ја кажем, Стефа |
кад деца несу ту.{S} Деца, да како, не морају свашта чути...</p> <p>Сви су мислили, сад ће гос |
у – „дете“, Даринка, а деца, дакако, не морају, свашта чути.</p> <p>У то дође и Маца, те се раз |
{S} А још од зимус говори Даринци, како морају, Бог да, на лето ићи теци у</p> <p>Брајковац.</p |
ом на, која је повод, да је мати његова морала изаћи из куће брата свога као пребита сирота, да |
<p>То је најпосле и госпођа Јелисавета морала одобрити, (да је варошкиња не надмудри): – Да Бо |
е сад са целом општином.{S} Већма осећа морални мамурлук, него онај од пробанчене ноћи.{S} Па с |
бива по <pb n="88" /> најчешће, постаје моралним пролетером, из кога се рекрутују шарлатани, де |
извадила сиграчке из торбе, „зар је то морало бити?“ – „Немој ти ту мени!“ рекла је, наравно, |
р, на стародавне домаће добре обичаје и моралу Брајковцу тако опасан атентат, да не могоше на и |
итељ Јелени, а до ње се нашао.</p> <p>– Морам најпре питати матер и чику. „Ја не знам за што, а |
</p> <p>Сад ћу ја децу пустити.{S} Него морам мало и школу отворити, да уђе чиста ваздуха унутр |
и ћете, дакле, ићи у недељу...</p> <p>– Морамо још у суботу...</p> <p>– Добро, даклем, још у су |
е правимо сами, него бог те пита од куд морамо да набавимо.{S} Алати наши за најобичније наше п |
носе на себи туђински печат.{S} Ми све морамо од туђина да набављамо за своје рођене паре, а п |
супруг. – Ти бар не мораш, ако ми мушки морамо.</p> <p>– Гле, а ко вас тера, да морате</p> <p>– |
искрен, и да јој је хтео све признати, морао би приповедати, како је наслоњен на ону багрему п |
добро, те то неје никоме казао, јер би морао јавно и повући реч на траг.{S} А повукао би је за |
Из његова данас разговора чисто бих то морао помислити.</p> <p>И попа, и Рашићка, и Јелена заб |
морамо.</p> <p>– Гле, а ко вас тера, да морате</p> <p>– Један другом за љубав.</p> <p> Најпосле |
ете с нама, понда на Стражилово ви и не морате, мама, ићи,– вели јој Даринка...</p> <p>Пуче топ |
јој плану од одушевљења.</p> <p>– Него морате нам и ви помоћи! – рећи ће Бранко, па употреби т |
имљивости према свему, што је напредно, морати као народ банкротирати, т. ј. на једаред ће „дру |
и су сви уверени, нема опасности, да ће морати певати без госпођице Јелене. </p> <p>Сутра после |
, у које могу запасти и према којима ће морати удешавати свој рад и своју снагу.{S} Бродови жив |
>– Но, но,... не велим ја тако...{S} Не мораш ти одмах... не знам шта... </p> <p>– Доста ја већ |
вели јој разнежени супруг. – Ти бар не мораш, ако ми мушки морамо.</p> <p>– Гле, а ко вас тера |
– Ала си жесток!{S} Прави омладинац!{S} Море, <foreign xml:lang="la">gutta cavat lapidem</forei |
њихова несу се још навезли на отворено море, где борба за живот као вихор диже и ваља вале то |
>Тако Јован и Бранко гледају у отворено море, у јаван живот свој као ђаци са самопоуздањем, кој |
аки својим путом отисне свој брод на то море.{S} Па руку на срце, обојица савесно кроје једрила |
ио први певач.{S} Када је на уметничком мору, вели он, лађа богиње Талије, на којој је он у сво |
што он тако на тенане плови по небесном мору, да му они не могу ништа.{S} А месецу ни бригеша.{ |
, па заплови величанствено по ваздушном мору...{S} Или дивљи голубови и грлице јатомице залепећ |
а. </p> <p>– Добро је.{S} То је прво уз мост, што води с лађе на обалу.{S} Одмах до њих су пева |
друштва окићена грањем и венцима, а на мосту, што води слађе на сухо, подигнут славолук искиће |
кад се игра то коло!{S} Дете, као дете, мота се с другом децом око момака и девојака, провлачи |
шини.{S} Прашина завејава у кола, па се мота испод коњских копита као смет у заветрину.</p> <p> |
ож за подрезивање кошница, будак, ашов, мотика и тако даље...{S} У једном углу стоји наслоњена |
али не ће више пропустити.</p> <p>Писар мотри свакога, како пева, као човек, који хоће све да р |
човек, који хоће све да разумева; па је мотрио и Јелену.</p> <p>Благајник седи, па посматра све |
отребан у збору, да готово без ње не ће моћи бити ништа.</p> <p>**...*Ударише и краве из поља.{ |
е и нашао стан за Тинку згодан, како ће моћи и по неколико ђака држати на стану.{S} А Тинка спр |
онда се трже. </p> <p>– Хоћемо ли се ми моћи поутешити, као Бранко, при помисли на смрт?{S} Шта |
оп да пукне.</p> <p>– Децо, ја то не ћу моћи све издржати, – вели госпођа Ната, а запурила се с |
>Нема снаге да проговори; а не осећа се моћна ни толико, да узме своју руку на траг, нити да ње |
азор, зазор, што га осећа слабији према моћнијему, што га осећа кривац према ономе, чијега се с |
ита сирота, да је и после тога с братом мрази?!{S} Ко зна, каквим је блатом каљала име његово и |
видовима.{S} По доловима се већ спушта мрак. </p> <p>Под планином се раширило село Брајковац с |
си, а иза она два прозора завлада мртви мрак.{S} Девојче се са свим дало на прозор, мислиш, пол |
гнушање.{S} Ујков кућа поста му тесна, мрачна, гадна.{S} Нема му у њој станка.</p> <pb n="80" |
клик: </p> <quote> <l>„Само само да још мрети није“</l> </quote> <p>Понда се трже. </p> <p>– Хо |
у почео да мрзи на цео свет тако, да га мржња, да, баш та мржња, нагнала, да утопи цео свет у м |
цео свет тако, да га мржња, да, баш та мржња, нагнала, да утопи цео свет у манастирски Радован |
чисто нешто са срца.{S} Неје јој Бранко мрзак, Боже сачувај; ал јој нешто тесно било поред њега |
а.{S} Ал куд сви Турци.{S} Мисли, но га мрзи, да и толико говори.</p> <p>– Синовче, да те пољуб |
ој да се и на тебе примени оно:{S} Кога мрзи да ради, тај је вечито незадовољан са својим позив |
а дерт, па је у свом мамурлуку почео да мрзи на цео свет тако, да га мржња, да, баш та мржња, н |
је лепо поздравила!)</p> <p>И поп Стева мрзовољан.{S} Покварили му најслађи сан.</p> <p> А по Б |
као да се нешто очемерио вечерас, па је мрзовољан.{S} Кадгод пије младо пиво, а њему се нешто с |
p> <p>А благајнику се разведри мало оно мрко лице, зарасло у црној густој бради.</p> <p>Марко д |
ријавити; не пријави л се, сматра се за мртва.{S} И ти си решена онда брачних обавеза према њем |
еличанствен тренутак.</p> <p>Изнесоше и мртвачки сандук с последњим земним остацима млађанога п |
ски народ клонути, догод уме да штује и мртве поборнике, (на ту је реч баш особито узахао,) поб |
се угаси, а иза она два прозора завлада мртви мрак.{S} Девојче се са свим дало на прозор, мисли |
а штошта да преврне, доста да спомене и мртвих и живих, и када се збије у самоћу, а камо не ће, |
а би он то примио, кад би <pb n="91" /> му се теоретски о томе предиковало, а да не види то од |
храпаво грло, загушено пивушином, једва му проби медвеђи глас, ухвативши тек последње: „Устај, |
бојаги, боцка, па га загрлио.{S} И пева му: „Нит је Шваба за гајдаша, нит је Србин за бирташа!“ |
хнуо се поп Стеван, па заборавио, каква му је задаћа задата за вечерас.{S} Вук длаку мења, али |
во величање његова спомена.{S} Око тога му се мисли највише и врзу.{S} Да се обазре на оваке сл |
и свет, кад је брат поп Стева позва, да му буде у кући домаћица?{S} Колико му је покојна Стаза |
лијом.{S} Нуз то и зазираше од њега, да му кадгод не пребаци, па још, можда, пред госпођом Раши |
тало поп-Стевану ипак доста до тога, да му сестрић бар лепо мисли о њему, као да се осећа нешто |
у поп-Стевину сеницу, где овај чека, да му се јави, има ли тај дан какве дужности, то јест, да |
нци,</p> <p>Бележник послао пандура, да му тражи по селу гдегод овчија сира, па да га с црним л |
ри за нова познанства.{S} Оно јесте, да му не би било први пут, када би се сада састао с госпођ |
, па је одмах отишла свом поп-Стеви, да му се потужи:</p> <p>– Дошле те варошкиње!</p> <p>Колик |
срца, е, заиста ћеш му и поверовати, да му срце хоће већ да пукне од среће.</p> <p>Јелена задрх |
епшу кућу с магазинима.{S} Ко јамчи, да му наши поштени општинари не ће баш и продати ту своју |
и, како се он спремао кому на дочек, да му се „омладинац“ не може ни од шале подсмехнути.</p> < |
дин бележник је нашао, да је вредно, да му се јави, е је Марко донео пива.{S} А писар опет наша |
а крила, час их скупи и дигне у вис, да му се боја и на горњем и на доњем делу танких крилаца п |
једно испуне скромну жељу песникову, да му пренесу последње земне остатке на вис убавога Стражи |
оле; али да бацим на њега и ту љагу, да му је мати распуштеница, не могу.{S} Преудавати се у ма |
ко на тенане плови по небесном мору, да му они не могу ништа.{S} А месецу ни бригеша.{S} Чисто |
ла била поп-Стевина сестрића у кућу, да му наметне своју кћер, и како је сам поп Стева проводаџ |
ву, па се тужи, како ну не прија.{S} Да му је хладан батак с киселим краставцем.</p> <p>– Шта?{ |
.</p> <p>– Е, добро кад је устао.{S} Да му бар кажем с Богом!</p> <p>– Ви одлазите?</p> <p>– Ов |
ања код Марка, – пресуди бележник, – да му сефтеишемо нов еспап.{S} Бранко се и не обазире мног |
елу, удеси за прост народ.{S} Хоће – да му каже, ко је био Бранко Радичевић, шта он вреди за на |
иње да нагађа.{S} Па баш за то треба да му каже, како мати хоће, мати хоће а не она, да се иде |
к.{S} Прижегло летње сунце, па глава да му пукне.{S} А дошао је до искуства, да је хладан сир с |
вене.{S} Гледа у њега, а не зна, шта да му каже.</p> <p>– У Карловце</p> <p>– Да, к матери. </p |
динац одговара, па не знаде, шта сад да му каже, већ окрену на друго:</p> <p>Хајд заједно до ку |
у великој неприлици.{S} Чисто не сме да му гледа постојано у очи, и, што му се давно и давно не |
им грудима.{S} Тама нека као да хоће да му помрча светлост необичне љубави, што је носаше увек |
не започети.{S} Госпођа Рашићка хоће да му век поједе, што до сад већ неје говорио с нећаком св |
говорила, да позове Бранка к нама, и да му пошаље новаца, да амо дође, те да се момак мало одмо |
шујући његову смрт изненада.{S} Но и да му је све седморо деце заживело; хватао би се крај с кр |
како је оштро то рекао, па не ће ни да му погледи у очи.{S} Али тек опет дода: </p> <p>Па ако |
?! – замисли се чисто поп Стева, као да му је страно то име; понда се сети. „Јогуница!“ помисли |
> <p>– Бележниковица га погледа, као да му не верује.{S} Вели:{S} Зна део комшилук, само не зна |
после вечере заређале здравице, као да му је до сад све тек као шала изгледало.{S} Прочачка оп |
поче поп Стева с киселим лицем, као да му је ко на жуљ стао, – немој и ти тим незнабожачким, т |
бар да сад не мора лупати главу, као да му је све ново.</p> <pb n="33" /> <p>Како сам нисам дош |
вој кући било каква већа посла, било да му дођу гости, било да се кољу свињи, или тако што, Дав |
опет у свет,... у виши свет.{S} Само да му се дочепати Новога Сада или Београда, да се препоруч |
ћем, ако ничега другога ради, то бар да му каже, шта мати жели, и да она то чини само по матери |
и светлила му, да не залута.{S} Већ да му увређена љубав и преварена вера у поштење с болом вр |
чијега се суда боји, ако је и уверен)да му „кругове његове“ не може побркати.</p> <p>– Седи! –в |
до пиво, а њему се нешто стужи.{S} Онда му је његов виши позив на срцу и на језику.{S} Тужи се |
За што да не буде срећна? </p> <p>Понда му се мисао понесе за Даринком.{S} Усамљеном, као што б |
да увеличају ову светковину, а иза леђа му кроз жагор светине, која се устумарала горе и доле, |
а у овакима му свакад била звезда, која му је јасно показивала пут и светлила му, да не залута. |
го у тој тами сукну једна варница, која му је увек у срећним часовима сијала као сунце, а у ова |
егова друга Јована с његовима.{S} Тетка му је, рече за госпођу Нату, врло ваљана душа; а о њено |
не.{S} Наша славна црквена општина дала му је своју кућу под кирију.{S} Сигуран платиша! <pb n= |
а му је јасно показивала пут и светлила му, да не залута.{S} Већ да му увређена љубав и преваре |
си сад и душом и телом лептир, – рекла му је мати, када га испраћала у туђ свет, у даљину, да |
поста му тесна, мрачна, гадна.{S} Нема му у њој станка.</p> <pb n="80" /> <p>Хајде на поље,... |
часовима сијала као сунце, а у овакима му свакад била звезда, која му је јасно показивала пут |
аче у овакој прилици.</p> <p>Пред очима му лебди лик Даринчин; а у свим жилама осећа све то јач |
и тресе у својој рођеној крви.{S} Сачма му је крупна добрано прорешетала самурину на дебелој гл |
Од синоћ се нешто сневеселио.{S} Јелена му је много приповедала о Даринци.{S} Јутрос му је опет |
инац то не може рећи.{S} Дакле, општина му је дала своју кућу, на најбољем месту у селу.{S} Дан |
!{S} Ње ради подноси он те муке.{S} Она му је натерала дерт, па је у свом мамурлуку почео да мр |
е замислили опет саду – пита Јелена, па му завири смело у лице.</p> <p>Бранко се силом насмеши. |
бити ономе, коме пусте у невољи крв, па му одлане.{S} Не би било с горег и чешће.</p> <p>Учитељ |
што је запао у благословене крајеве, па му није никада ни било до невоље, да та својства своја |
ти, како га нешто чисто скроз прође, па му пројури кроз сву крв, а коса му се диже.{S} Скинуо ш |
У Бранкову срцу узавре.{S} Поцрвени, па му и самом криво, што, ето, избаци нешто налик на „кури |
ваздуху, да истера шетњом мамурлук, па му неје требало два пута рећи, да се придружи бележнику |
> <p>У исти мах му сину друга мисао, па му се задовољније мало разгали лице.</p> <p>Да ме ко не |
p> <p>– Шта мислиш?{S} Сам му писао, па му послао и путна трошка, само да дође.</p> <p>– Бога т |
дај штогод, – вели му девојче љупко, па му привуче себи руку. – Кажи ми штогод лепо, као што ти |
се упео свом снагом, те набрао чело, па му се натуштило над дугим проседим обрвама.{S} Хоће нај |
у, шта она пита.</p> <p>Види она то, па му напомиње:</p> <p>– А да за то сам га тамо и послала< |
што више о њој мисли, неку бујност, па му се час разлива као милота, час га диже, да некуд зар |
Бадава, срце само тоне на ту страну, па му вуче и душу и мисао за Даринком.{S} Јелена живахна, |
<p>Добри чича подиже главу к певачу, па му показа место уза се.</p> <p>– Ту ми седни, синовче!< |
– Триво, – кренула се Ната кочијашу, па му говори: – ти сад поскидај ствари, па дај унутра, а к |
теорије и стављати ипотезе. </p> <p>Па му данас не пада на умни да се смеје, када благајник по |
ође, па му пројури кроз сву крв, а коса му се диже.{S} Скинуо шешир, одахнуо, па брише рупцем з |
еђе сада у гнушање.{S} Ујков кућа поста му тесна, мрачна, гадна.{S} Нема му у њој станка.</p> < |
е никад још таким показао.{S} Више пута му је баш био и одвратан, што је „таки“, као што о њему |
да га види Бог и њега и Тинку и синчића му!{S} Али Арсенију се други занат боље свидео.{S} Карт |
изор!{S} Ђура Јакшић би кликнуо.,„И бог му се диви!“ -- рече Јован, па стаде.</p> <p>Стали сви. |
ан пастир душепопечитељ Богом повереног му стада одликован и постао конзисторијалним присједате |
о, можда, доброј срећи и само себи, кад му је Бог дао матер, најбољу срећу. </p> <p>Па ти мисли |
м првом женом живео у љубави.{S} Па кад му умре његова мила супруга Анастасија, кажу, да је поп |
а то је мати и материнска љубав:{S} Сад му тек изађе пред очи њен лик, кад оно пре краткога вре |
еда то у Јелену, то у Даринку, а поглед му несигуран склизну на страну, као да не сме да се зад |
вели за њега увек писар.</p> <p>Једаред му примети: </p> <p>Ваши стари мора да су пореклом из Р |
инком.{S} Усамљеном, као што беше, даде му се широко поље, да их обадве, Јелену и Даринку, испо |
ика велике идеје пренесе га у храм, где му је „црква под небесје, олтар часни брдо и долина, та |
ти, прекинућу ти реч, зна л се што, где му је отац?</p> <p>– Никад ништа.</p> <p>– Е, то је леп |
рећити тек, као жена, као мати.{S} Дође му и ујакова реч на памет; „Ваљда не мислиш, да ћеш веч |
ти нити умети довољно разумети.{S} Дође му на памет и Даринка.{S} Чудновато!{S} Од њена суда ка |
онако није за њега адвокација.{S} Неје му нарав за то.{S} Та, адвоката и онако има већ и сувиш |
о се и не обазире много на њих.{S} Неје му ни стало до ове врсте људи, из тих се, по његову уве |
остатке на вис убавога Стражилова, које му, за ђаковања још у Карловцима, тако беше омилело.{S} |
да „раде за народ“.{S} Свештеници, које му драго партаје били, траже што бољу парохију.{S} Ти и |
лног присједатеља.{S} Право рећи, брује му и зује у глави још од синоћ, како му је „његова“ нап |
ше, и жељан друштва на селу.{S} А време му је, да помишља и на то, како би добро било, да довед |
Аха!{S} Држите се!- рече му Даринка, те му, бојаги, попрети својим прстићем.{S} Бранка прође не |
би их скрио, она седне за гласовир, те му мами сад нујне сад <pb n="16" /> брујне звуке, што ј |
ритискао њом под пазухо своју књигу, те му књига сад испаде у траву.</p> <p>– Пардон!</p> <p>Је |
род осетио жељу Бранкову.{S} То вече ће му остати у најлепшем спомену из живота у Брајковцу... |
то исто или можда мало друкчије рећи ће му бар још који пут...{S} Сутра се можеш вратити за хла |
ну од неке милине, кад помисли, како ће му се добра душа опет обрадовати, кад јој сутра оде.</p |
о.</p> <p>Кад приступио девојкама, лице му се зажари.{S} Погледа то у Јелену, то у Даринку, а п |
не речи: „Цео је живот школа.{S} И срце му заигра утешено, да још има неко, у коме се никад пре |
рће као познанику каквом.</p> <p>И срце му гракну од неке милине, кад помисли, како ће му се до |
анко.</p> <p>– Аха!{S} Држите се!- рече му Даринка, те му, бојаги, попрети својим прстићем.{S} |
пољубим, – рече чича учитељу и привуче му главу, те га цмокну у чело...</p> <p>– Господо, – ди |
<p>На једаред би Бранку све јасно, пуче му пред очима као – понор... </p> <milestone unit="subS |
озбиљност у карактеру Бранкову улеваше му то јачи зазор, зазор, што га осећа слабији према моћ |
Хоће и наше село да се прослави, – беше му прва реч.{S} Од њих две не зна, која да прихвати реч |
<p>Бранко метну шешир на главу, а беше му спао у траву.{S} Узе свој штит од сунца, па га затво |
обра нисам видео! – а у исти мах падоше му на ум њене, материне речи: „Цео је живот школа.{S} И |
варош.{S} Неје што се Марко боји, да би му, сачувај Боже, ускисло, кад би га и чешће доносио; н |
оно из књижевности.{S} Мислиш ти, да би му ишта помогло, кад бих, ваљда, удесио јавна предавања |
варош, или проучити из листова, кад би му који пао у руке.{S} Највећи просветни напредак у сво |
мејати за „најмудрију“ реч.{S} Лакше би му било, чини му се, на архијерејској служби придику ка |
еје сретан, или да се подао Јеци, он би му одговорио, као што толико пута вели; </p> <p>– Ја са |
пет не пропусти, да не примети, како би му врло жао било, да Јелена не запева с њима, јер – њен |
јим сиром поливеним с кајмаком, на који му се сад тек и већи апетит отворио, што зар хоће на ње |
ош којешта, што није ни лепо, а камо ли му мирис?</p> <p>– Свет мало пита, шта што вреди, него |
вета!</p> <p>Не помаже ту књига, – вели му Јован. – Нема просвете, где народ не стоји економно |
да мислиш!{S} Приповедај штогод, – вели му девојче љупко, па му привуче себи руку. – Кажи ми шт |
</p> <p>- Ми смо одсели код вас, – вели му она. –</p> <p>– Јован је тако.</p> <p>– Па да где би |
чну срећу.{S} Кад је човек срећан, мили му се посао, којега се подухвати.{S} Одушевљеније прихв |
<p>И поп Стева мрзовољан.{S} Покварили му најслађи сан.</p> <p> А по Брајковцу Бруји, како су |
Видиш га само, клима главом, и развукли му се брци, али не даје, гласа од себе.</p> <p>– Да Бог |
е се гојазан, зачкиљио очима и развукли му се брци, ал не даје гласа од себе... </p> <milestone |
неке особе и прилике, о којима је, чини му се сад, и чешће могао и требао мислити, ако ничега д |
мудрију“ реч.{S} Лакше би му било, чини му се, на архијерејској служби придику какву исплести; |
авали Бранка лично, па чак и консхолари му били које у Карловцима које у Темишвару и Бечу.{S} Н |
понда ће мо се разговарати, – одговори му Бранко.</p> <p>Јован мало поцрвени, па затрепта очим |
му било време; сад је касно, – одговори му сестрић с неким прекором.</p> <p>Поп Стева се уједе |
а говорио.{S} Та, за име света, ујак си му, мора те послушати... (Утре сузе, па промену глас:) |
ав пијетет према свом родитељу.{S} Мати му никад не хтео оцу причати.{S} А што је кадгод научио |
ни кашиком сву мудрост.</p> <p>– И мати му даје за право. </p> <pb n="57" /> <p>– Е, онда за це |
д Јована.</p> <p>Колико он,... а и мати му као пустила у уши. </p> <p>Иди, синко, – вели. – пом |
је гледи, а, бајаги, ни на крај памети му, шта она пита.</p> <p>Види она то, па му напомиње:</ |
> <p>– Сад ће бити по сахата, – примети му жена знајући за његов лепи српски обичај, за његову |
е, више пази на свог поп-Стеву.{S} Маћи му се не да.{S} Она баш истера одавде учитељицу.{S} Мал |
хом! – поздрави га бележниковица, идући му на сусрет с умиљатим осмехом.–" Једва један пут!</p> |
народа својим лаким песмама, опевајући му разумљиво и са жарким родољубљем витешка дела наших |
<p>– Тако се дочекују гости?! – пребаци му, бојаги, Јован.</p> <p>– Поздравише се својски.</p> |
шио, таман најлепше полетео!{S} Но речи му се изгубише у метежу, у ком сваки својим гласом пева |
народ дан 10. јулија 1883., приредивши му светковину, каквом знађаше у најсветлијим данима сво |
– одговори Јован, отирући зној, а зној му цури с чела. – Љуто сам се уморио пешачећи на овој в |
сад као да ће да се сва разлиже.{S} Чак му је одушевљено говорила о преносу песникову и још виш |
еје имао свога сталнога уверења, ни док му је била жива његова покојна Стаза; а поред Јеце нема |
вода брег рони!</p> <p>Бранко ућута, ал му криво још?</p> <p>– Махни се, Стефане, тога.{S} Дана |
продобрио?</p> <p>– Шта мислиш?{S} Сам му писао, па му послао и путна трошка, само да дође.</p |
међу осталога поп Стева. – Знам, да сам му, као млађи ђачић, више пута доносио у ћупи вина, а к |
и коју боцу из Варадина.</p> <p>Ја сам му рекао, до душе, да се спреми за село, – дочека исто |
, удариће га какав напит.{S} Казала сам му, до душе, и сама, да потражи Мацу, па да је пошље ку |
ди једном руком попу по бради, а другом му насу у чашу хладног теочинца и насмеши се на њега.</ |
S} Али као ђе није народа свога сазидао му је храм у грудима народнима, где је нашла места за в |
ко колена, па мисли.</p> <p>Дуго и дуго му нису таке мисли долазиле на памет, па се упео свом с |
теван је осетио поглед Бранков, па, ако му је образ иначе и могао доста да поднесе, сад се нађе |
ле мене дође, може лако дозиђивати, ако му буде уско...{S} Ето видиш; шта би ти било, да си за |
ићем.{S} Бранка прође нешто скроз, како му се допаде у тај мах девојче.</p> <p>– Што ћутите?... |
попа Стева био задовољан и сретан, како му сестра привређује, толико је уздисао и био несретан |
је му и зује у глави још од синоћ, како му је „његова“ напунила некаквим разговором, па јутрос |
чала симпатије народне.{S} Но било како му драго, Бранко Радичевић сјаће за вечита времена као |
.{S} Колико би да је непристран, некако му вага судилачка и нехотице све већма претеже на Дарин |
а не запева с њима, јер – њен глас тако му је потребан у збору, да готово без ње не ће моћи бит |
елементом, комотан: ради једва, колико му треба, па је површан, те, канда не схваћа озбиљно ко |
, да му буде у кући домаћица?{S} Колико му је покојна Стаза била нежна и верна супруга, колико |
ако су непоетично казане ту мисли; само му мило, што види, да народ зна за Бранка, да је и наро |
јковац, да проведе које време!{S} Добро му дошло баш с тога што је у то време овде доле највише |
, и правом српском љубављу за своје, то му говори искреност на њену лицу, то му сведочи бистар |
то му говори искреност на њену лицу, то му сведочи бистар јој поглед и неусиљено понашање, у то |
да по упутству наших пчелара води, а то му се признати мора, најсавршеније свој пчеларски дневн |
и, ти дрмаш општином, па..</p> <p>– Сто му мука!{S} Да, ја сам господар у кући, па ће бити онак |
Владимир развашарио своје сиграчке, што му их донела тетка и сеја. (... „Боже мој, " рекла је, |
сме да му гледа постојано у очи, и, што му се давно и давно неје придесило, – поцрвене, е, поли |
учитељу, како ће га то скупо стати, што му квари сан.</p> <p>А госпођица Јелена... ох!{S} Она ч |
о. </p> <p>Та последња добра мисао, што му паде на ум, а нуз то и мирисни фрушкогорски ваздух к |
к на главу, припасао ђорду о бедро, што му донела тетка и сеја из вароши; па узјахао танку беде |
вароши; па узјахао танку бедевију, што му извукао из трске браца Рада слуга, па је љуто заузда |
а.</p> <p>– Да!{S} Ето видиш.{S} Па што му драго!{S} Ја ћу доћи у недељу...</p> <p>– Свима упал |
се истински одушеви за нешто.{S} Нешто му говори, да то девојче има осећаја и више свести него |
осећа нешто крив, што је и њега и матер му тако одбио као блато с ногу, па би зар колико толико |
пре него што заспи.</p> <p>Него вечерас му се не да да чита ни колико иначе у овакој прилици.</ |
много приповедала о Даринци.{S} Јутрос му је опет споменула о њој.{S} Питала га, хоће ли ићи к |
лаган, као да се на ново родио.{S} Опет му мио цео свет.{S} Та, живот је овај тако сладак!{S} Т |
наш Адам имао је у рају свега, па опет му било дуго време, чамио је, док није добио своју поло |
уку на траг, нити да његову стисне, већ му је подала, па је он љуби и милује по милој вољи.</p> |
а да не покаже своју сумњу.{S} Кнежевић му доказује да то може бити.</p> <p>– Шта?{S} Научићемо |
кана Брајковчанима.{S} Јован Јаковљевић му је обрекао, да ће тако ући у Карловце, као да ће доћ |
</p> <p>– Ту ће бити сватова! – пришану му с пуним уверењем, кад уграбила прилику. </p> <p>– Не |
огод дао што за душу његову или за жену му и сина, и њих би метнуо на кеца или продао за вино и |
–прекинуће Бранка, кад опет чу последњу му реч; па дрмну, бојаги, срдито својом руком Бранкову |
у тамо гошће дошле, као да осети, да су му сад у оној кући врата затворена.{S} Не мари за нова |
, да се и он „помеша међу свет“, док су му сви остали иначе обични и свакидашњи; па се врзе око |
а!{S} Као да пркоси!“</p> <p>У исти мах му сину друга мисао, па му се задовољније мало разгали |
ваљда, с народом своју муку; али да бих му био учитељем у његовој најпречој потреби, радећи баш |
улицу, па да дозна, ко је дошао.{S} Баш му то добро и дошло.{S} Нема ти, вели, несноснијег посл |
икну учитељ из свег срца, е, заиста ћеш му и поверовати, да му срце хоће већ да пукне од среће. |
ч, – ништа се не бринеш за дете.{S} Још му ниси ништа говорио.{S} Та, за име света, ујак си му, |
га имале с госпођом Рашићком.</p> <p>– Мудра ти је то зверка.{S} Ко је не зна, скупо бије плат |
„<title>Басана</title>" тога неумрлога мудраца српскога.</p> <p>Ту књигу узео Бранко и вечерас |
трудољубиви Орфелин и учени Соларић, па мудри Доситије и преблаги Милован Видаковић... и толики |
У тринаест школа поцрпу они кашиком сву мудрост.</p> <p>– И мати му даје за право. </p> <pb n=" |
икад.{S} Ти ни данас не знаш, где ти је муж; а Бог зна, кад и какав ти може од куд искрснути на |
син, ако се сећаш!</p> <p>– Што јој је муж она лола и бекрија? – спомиње Ната.</p> <p>– Да, да |
Цео свет, за Бога зна, за што је Тинкин муж пропао и заблудио у свет!</p> <p>Исто тако неје мог |
ом, кад се напатила код свог несретника мужа као права патница. „Да ме је цео Срем клео, не бих |
невољом.</p> <p>Госпођа Ката остала без мужа пре пет шест година.{S} Најстарији син јој, Јован, |
о лакше, него трпети пијаницу и убојицу мужа, који сав свој кив, сву своју несрећу у картама и |
си, да Бог ме, као и удовица, кад немаш мужа...{S} Александре, хоћеш ли се добро учити?</p> <p> |
м у овој кући...{S} Па, ето, како ми се мука моја награђује.{S} Коме за љубав; Могла сам ја и б |
ти дрмаш општином, па..</p> <p>– Сто му мука!{S} Да, ја сам господар у кући, па ће бити онако, |
уштво у Брајковцу.{S} Стало га је доста муке, али је успео.{S} Раја Јовановић, општински писар, |
днако срди на њу.</p> <p>А какве ужасне муке трпљаше у тај мах бедни њен Милан!{S} Да зна само, |
/p> <p>Невера!{S} Ње ради подноси он те муке.{S} Она му је натерала дерт, па је у свом мамурлук |
да бих ја делио, ваљда, с народом своју муку; али да бих му био учитељем у његовој најпречој по |
ата неје пропустила, да избаци неколико муња и громова на Мацу, што неје дошла на време, кад зн |
су руке посла..</p> <p>У једаред стиже муњом глас, да Бранкове кости не могу стићи у заказани |
" /> <p>– За Бога, мама, шта ће ти опет муф у сред лета? – љути се опет</p> <p>Даринка.</p> <p> |
</p> <p>– Заповедајте!</p> <p>– Је л ту муф?</p> <p>Муф беше запао под ноге, док се Ната намешт |
поведајте!</p> <p>– Је л ту муф?</p> <p>Муф беше запао под ноге, док се Ната намештала у колима |
звечи ланац на огрљаку, кад се коњ који мухне, па тргне, да преухитри зловољнога Триву кочијаша |
одни учитељи већином такви, то је прави мученик народни.{S} Што свеснији, то већи мученик.{S} Ј |
ченик народни.{S} Што свеснији, то већи мученик.{S} Ја, видиш, не бих то никада могао бити.{S}П |
а, ето, под старост дотерао и дотле.{S} Мучна улога!{S} Неблагодаран занат!{S} Ама зло је почет |
.{S} Ал, ја ипак држим, да то мора бити мучно и досадно непрестано капати над књигом.</p> <p>– |
асају, а не могу да се обране од силних мушица, што их спопале.{S} Вуку троми на омари ноге по |
а старије наше књижевности несу некакав Мушицки и некакав Рајић, као што је Јелена мало час бил |
ањи и већи књижевници, па и сам Рајић и Мушицки, чак и неумрли песник неувелог <title>Горског в |
сни песник омладине свога доба, Лукијан Мушицки, и учени архимандрит Јован Рајић, кому, кажу, п |
ука дигла за тог ђачића;“ а на некаквог Мушицког и Рајића, не знам, нико не осврће ни главе!{S} |
рни труд и сувремена ученост и Рајића и Мушицког дуго ће остати узором омладини, која има да се |
аџић први пут, као ђак још, упозорен од Мушицкога на онај велики посао, кога се он доцније тек |
афрчу коњи, да можда истерају насртљиву мушицу, што им се и у нос увлачи; само што зазвечи лана |
аткад.{S} Опет је, знаш, друкче, кад се мушка глава даде видити.{S} Па јави се тек кад год мајс |
гони нека радозналост, да завире у собу мушкарца неожењена.</p> <p> Даринка, до душе, мисли, ту |
га до другога, да им огледа гласове.{S} Мушкарце зна и од пре, шта који певати може.</p> <p>Осо |
д, каквога воле млади нежењени. </p> <p>Мушкарци понудише женскима оне две столице, што се збли |
неколико пољупчића, преломиле неколико мушкацона и других таких посластица, што се, по сеоском |
нема још много до недеље?</p> <p>Ви сте мушки увек тако комотни!{S} Тако и чика!{S} Само да га |
насмеши.</p> <p>Бојаги! – помислише сви мушки у један мах као по договору... </p> <p>За Брајков |
ежени супруг. – Ти бар не мораш, ако ми мушки морамо.</p> <p>– Гле, а ко вас тера, да морате</p |
куће с оне стране потока зачу се диван мушки тенор.</p> <p>Јелена познаје тај глас.</p> <p>Учи |
стиште руку из захвалности, што га тако мушки брањаше.</p> <p>– Ох!{S} То је дивно! – прошапута |
учи друштву.{S} Вели, кад се поздрави с мушкима и женскима:</p> <p>Чини ми се, пожурили смо се |
младачким несташицама дирнуо у живац и мушку и женску омладину народну; та што је најглавније, |
ном дечку звала нешто у дућан, јер чека муштерија– поручио је, да ће „сад одмах“ доћи, па је ус |
не и писане књиге својих учених синова, на које, сиромашан и онако, троши своје силно благо.{S} |
ус говори Даринци, како морају, Бог да, на лето ићи теци у</p> <p>Брајковац.</p> <p>Како онда ј |
узбунила.</p> <p>Госпођа бележниковица, на прилику, видела кроз прозор, кад су прошла кола.{S} |
о ближе Дунавској обали.</p> <p>Лађица, на којој беше лес песников, дупком пуна пратилаца, прим |
телигентан човек није понизио, да буде, на прилику, бирташ, или трговац или... најслободнији чо |
већем.{S} Близо станице стоје две лађе, на којима дошли беху гости из Панчева и Земуна.{S} Обе |
човек сам, развеле јој се мисли, Боже, на све стране, а све за њеном децом и својом невољом.</ |
као да неће на пут него, сачувај Боже, на онај свет,</p> <p>А ето ти и опет, већ по толики пут |
тињства, прија-ова или сека-она, па је, на прилику, запита.</p> <p>– Помоз Бог!{S} Како си, сек |
ко ти лежи на срцу!</p> <p>– Ето ти је, на! – обрецну се, бојаги, попа.</p> <p>– Хвала ти, боже |
а се све то танко зна и прича, како је, на прилику, госпођа Рашићка обрлатила поп-Стеву, <pb n= |
чком мору, вели он, лађа богиње Талије, на којој је он у својој дружини бродио, насела на стену |
ристо, оди овамо...{S} Пази, дете моје, на кућу...{S} А и ви, слатка, молим вас, немојте смести |
ј рад, те ће моји сељани имати прилике, на кога да се угледају ако хоће.{S} Тако продире у наро |
обично браћи, тетка-Катиној деци, узме, на прилику, штогод, па им чита.{S} Прочитали су све три |
“ реч.{S} Лакше би му било, чини му се, на архијерејској служби придику какву исплести; а неје |
Мени је овде врло пријатно.{S} Баш се, на против, са свим добро осећам.{S} И не могу довољно б |
љати и на своју кућу, на своје огњиште, на своју породичну срећу.{S} Кад је човек срећан, мили |
ну радовању, те се смеје с њом и тражи, на прилику, с које стране препелица пућпуриче.</p> <p>Т |
сам ти га и послала.{S} Да сте, велим, на само.</p> <p>– Нисам те разумео...!{S} Ни на крај па |
шио овчијим сиром поливеним с кајмаком, на који му се сад тек и већи апетит отворио, што зар хо |
тумач казненога поступка, што га читао, на страну, па погледа у свој сахат. </p> <p>Имамо још в |
метен.{S} Готово би се и смео био, ето, на први мах, да га Даринка прва не поздрави:</p> <p>– А |
оредак ноћни тако дисармоничан дар мар, на стародавне домаће добре обичаје и моралу Брајковцу т |
ећ „братски српски“ „ти“, него Дабижић, на пример, не ће више називати Јована и доктором, а Јов |
штва са друштвеном заставом, а острагу, на другом крају, застава Новосадске занатлијске задруге |
та; ако ће напред, наићи ће на Харивду, на омладинца, који га може исмејати за „најмудрију“ реч |
овно и госпођа Рашићка, те разговарају, на прилику, о врту, о живини и тако што, чему је кад вр |
ати Јована и доктором, а Јован ће њему, на прилику, смети од сад говорити:{S} Грцо, или:{S} Риф |
ацана: </p> <p>„Кад ми одемо у планину, на ком ћемо оставити нашег Марка?...{S}Јел те, мајстори |
ја би, баш и по госпођа-Катину мишљењу, на Даринку утицала развратно.{S} Чак ни о ноћашњој сере |
илинска рука отворити капак на прозору, на оном прозору, на ком је он толико блажених тренутака |
рити капак на прозору, на оном прозору, на ком је он толико блажених тренутака с њом проснивао, |
ом.{S} А толико имадемо примера, да су, на прилику, пропали трговци „пали“ на бирташе, па кад н |
} Дакле, општина му је дала своју кућу, на најбољем месту у селу.{S} Данас сутра, ако не оде у |
Понда треба помишљати и на своју кућу, на своје огњиште, на своју породичну срећу.{S} Кад је ч |
екала и гостила неко време у Брајковцу, на право је и поштено, да јој то врати бар за један или |
, пешачим по гори; али у јулију месецу, на овакој прижези, џаба.{S} Боље би било, да сам остао |
ење се Бранко на степенице у саборницу, на заједничку пробу свију певачких дружина, што дошле б |
бољег света слабо ко усрећи Брајковац, на кога би се осврнули сви, из свију сталежа поштованог |
S} Бранко би тешко и дошао у Брајковац, на ујаков позив, ујаку за љубав, да неје ту и Јован и д |
о, морати као народ банкротирати, т. ј. на једаред ће „друмови пожелити Срба...{S}" А историја |
p>Јелена се убезекну.{S} Хтеде да пита: на што?{S} Али госпођа Рашићка помрче оштро на њу очима |
ди и не миче се; час суне <pb n="15" /> на земљу као стрела, те ухвати можда какав плен, што га |
своје место на обали Дунавској.</p> <p> На Карловачком тргу према вратима саборне цркве стоји о |
ждере жртву своје мачје неситости...{S} На једаред...</p> <p>Прас!</p> <p>Пуче пушка.{S} Пуче а |
високо тамо кличе танко гласовито...{S} На бресту се гдегде закрши грање, а одонуд излети орао, |
мирно гнездашце спокојних голубова.{S} На очиглед брижних родитеља шчепао им још једини залог |
и толики пут, како је воћка понела.{S} На њено питање, лагано окрену главу к њој, па је гледи, |
о мантије, кад путује кудгод колима.{S} На столу је неколико кабанус–цигара, – које ће он, кад |
</p> <p>А Даринка стаде као укопана.{S} На њој лака плава хаљина, да се може слободније верати |
ћи на сточићу поред постеље задрхта.{S} На лице јој или збиља паде сенка нека, или јој задрхта |
и и прекраћивали дуго недељно време.{S} На столу, дакако, вина ил пива пред сваким.</p> <pb n=" |
ца, примакла се Карловачкој станици.{S} На кљуну јој заставник Београдскога певачкога друштва с |
куће Јаковљевића куља дим на димњак.{S} На огњишту се пуши и ври у пуним лонцима, а цврче батац |
сред лозинка указа се Бранко Стајић.{S} На њему лако летње одело и сламњи шешир.{S} У руци држи |
а за духом времена!</p> <p>– Стефане! – на то ће Рашићка.</p> <p>– Но, но,... не велим ја тако. |
се увери, је ли на добрим ногама, па – на здравље!{S} И цело вече „нити писну, нити зубма шкри |
/p> <p>„Гле мене!{S} Како не бих јако!“ на то би мајсторица... </p> <milestone unit="subSection |
можда свом рођеном детету очи из главе“ На преудају неје ни помишљала већ и деце ради, а дакако |
су, на прилику, пропали трговци „пали“ на бирташе, па кад ни ту нису могли прокопсати, или и п |
озор, у тај мах прозврјаше онуд кола, а на колима се залепршаше два женска вела.</p> <p>– Писар |
ког друштва окићена грањем и венцима, а на мосту, што води слађе на сухо, подигнут славолук иск |
е саме полетеше на очи.{S} Сузе лете, а на уснама јој лебди осмејак сретан, блажен.{S} С осмејк |
шешир.{S} У руци држи некакву књигу, а на бео се штит од сунца наслонио.</p> <p>– А,... ти си, |
сети, како јој у очи сухну неки плам; а на зеници јој затрепта дуга, те их одмах обори.</p> <p> |
ика хука и бука дигла за тог ђачића;“ а на некаквог Мушицког и Рајића, не знам, нико не осврће |
е...{S} У једном углу стоји наслоњена а на вршак изврнута стара плетена а неолепљена кошница и |
ђима и по ребрима и по ногама.</p> <p>А на Натине речи одазва се.</p> <p>– Разумем. </p> <p>– К |
ођу Рашићку, да допусти Јелени, да пева на селу.</p> <p>На учитељево милостива, колико јој годи |
е, како би јој допустили, да и она пева на Брајковачком селу у недељу.</p> <p>Ако госпођа Јеца |
ћу у картама и срџбу у пијанству излива на својој „бољој половини“ само за то, што је тако неср |
тила, да избаци неколико муња и громова на Мацу, што неје дошла на време, кад зна, да треба ово |
Млад човек је, до душе, и жељан друштва на селу.{S} А време му је, да помишља и на то, како би |
.{S} Госпођа Рашићка присела поред њега на столицу.{S} Рећи ће тако с њим две три (опет у миру |
ла кола.{S} Ал како неје познала никога на колима, послала Ђуку пандура да распита, ко је то до |
пут, као ђак још, упозорен од Мушицкога на онај велики посао, кога се он доцније тек онако свес |
у.{S} А треба ли госпођи Кати много, да на први поглед од мах види, да се госпођа Јелисавета пр |
, о променадама...{S} И њу ће мати дада на јесен код тетка–Нате у варош, па да и она иде у вишу |
амртницу.</p> <p>Свечана тишина завлада на обали, као да занемеше оне тисуће грла искупљенога н |
. </p> <p>Што сад иду, па им се не пада на ум, да прислушкују сваки шушањ, кад се заталаса гдег |
ин.{S} Каже Стајић.{S} А мени и не пада на ум који Стајић.{S} А и он је био с Јованом ономад ко |
ти ипотезе. </p> <p>Па му данас не пада на умни да се смеје, када благајник поче урлати разне г |
е, узрок, да се ујак тако смиловао сада на свога сестрића, те га призвао к себи!{S} Призвао га |
има да се учи; а дела њихова биће вазда на углед, како ваља љубити свој род и своју веру.</p> < |
писка!...{S} Ено га, стао испред гнезда на пречагу...{S} Нагао се...{S} Сад ће да скочи на земљ |
>– Још на станицу хајдете с нама, понда на Стражилово ви и не морате, мама, ићи,– вели јој Дари |
хта.{S} Провирује нестрпљиво иза капака на прозору.</p> <p>У томе умукну учитељев глас.{S} Свећ |
лепо, господо!{S} Лепо од вас! – повика на једаред Јелена тројици младића још на по пута.</p> < |
тери. </p> <p>У тај мах провири Даринка на дућанска врата.</p> <p> Таман!{S} Та, ње ради највиш |
/p> <p>– Мило ми је! – одговори Даринка на приказ Јованов, па пружи руку Кнежевићу и неусиљено |
ренаде и прошао онуда, кад је изгледала на њега као озебао сунце, те неје могла више ни заспати |
јтро!“</p> <p>Бележниковица га задржала на сир с црним луком, да прави бележнику друштво.</p> < |
алих?{S} Синоћ га је дуго и дуго чекала на прозору, и он не дође.{S} Бар да је после серенаде и |
моја тек овлаш поверити, како је испала на прилику берба, како пазар, колико је шљива за ракију |
а отвори врата на другој соби.{S} Стала на врата, па виче Јована:{S} Хајде, браца.{S} Време је! |
це са ждрепчаника.</p> <p>Даринка стала на лотру, па хоће да скочи с кола.{S} А Катица претрчал |
– пита госпођа Ната, а крсти се и стала на потегу, па се ухватила за лотру, да се попне на кола |
за зубачу и за филоксеру.</p> <p>– Шала на страну, Бранко.{S} Ал мени се чини, да би се од мене |
ј је он у својој дружини бродио, насела на стену народног немара, те претрпила кораблекрушеније |
сама усрећити.{S} Овако сам се ослонила на тебе...{S} Сироче моје!</p> <p>Е, баш неје то више о |
тек село.“ Ето, она се родила и одрасла на селу, па најволи, да и умре ту, али никад неје марил |
зазвони на вечерње.{S} Понда је изашла на улицу, да види, – кад ће поп Стеван проћи и вратити |
оспођа бележниковица, или што је наишла на таки неред, или што је ту Јелена, па да је пецне.</p |
а, као да се други пут родила, па дошла на бољи свет, кад је брат поп Стева позва, да му буде у |
муња и громова на Мацу, што неје дошла на време, кад зна, да треба ово оно... </p> <milestone |
атери, да је боли глава.{S} А кад пошла на певање, па је мати хтеде да задржи због главобоље, в |
овању.{S} Поштен човек треба да помишља на породицу.</p> <p>– Поштен човек треба најпре да се п |
S} Сви ми радимо.{S} Човек, кад помишља на своју будућност, – вели опет парох, – не замишља уве |
, како је.{S} Не да се кућа оставити ма на ким.{S}Ту је живина, па треба нахранити и скоткати!{ |
, то није било дана, да тај није био ма на прозору с девојком.{S} Молим ја тебе само, је ли то |
ице ударени бели коци с малим таблицама на врху, од којих свака носи други број и казује место, |
, не треба ни да зна, да и тако што има на свету.{S} За њу нису још таке ствари!“</p> <p>Но пре |
ти.{S} Њега једног, па...!{S} Да их има на одмет, па ни једнога,... само не у калуђере!..{S} Шт |
на сред собице омањи сто.{S} У зидовима на све стране поударано неколико то гвоздених то дрвени |
и јаче подбунила.{S} Навалио се леђима на зид, где је већ отрљо креч и углачао га од тешког на |
ице слуша ту народну песму.{S} Не узима на ум, како су жалосни ти стихови, како су непоетично к |
изалазити једва један пут у месец дана на једном штампаном табаку.{S} А од оних опет већина их |
а ходају испред госпођа-Катичина дућана на улици.{S} Њих две не занима разговор удовица.{S} А и |
/p> <p>Тинка се заплака, па стиште сина на своја недра. </p> <p>Неки дан после тога отишао је с |
су се договорили, како ће после певања на пиво „Код разбијене канте“.{S} Тако у Брајковцу зову |
ртаљкама то бичевима и пиштољима пудара на опрезу, што сад не ће ни на што ни да се осврну, – р |
и понесоше га у варош до свечанога одра на тргу, где беху свечани говори једнога од Бечкога одб |
о може, што хоће и како хоће, а он мора на своју катедру, или умрети!...{S} Него једва чека веч |
у ноћ тек чула је, да се отворила врата на школском здању.{S} Касно у ноћ тек вратио се Кнежеви |
е ствари. </p> <p> Даринка отвори врата на другој соби.{S} Стала на врата, па виче Јована:{S} Х |
аднокрвно затвара учитељ за собом врата на школском здању; заплакала се, <pb n="99" /> изгубивш |
е на развлак, док га испраћаше до врата на улицу.{S} Знам, да те мати једва чека.{S} Да Богме, |
сти.{S} Прелеће се ту с једног предмета на други, и, дакако, често долазе у сукоб сами са собом |
ну.</p> <p>Ђенијалан лик!{S} Свака црта на њему ђенијална,... прави песник!{S} То је песник!- п |
их момака и девојака.{S} Биле код крста на игранци.{S} Па се враћају кући и певају: </p> <quote |
м њено понашање.{S} Али је страшно љута на тебе. </p> <p>– Је си л јој се исповедила— пита је у |
ена као трећа звезда уз Вука и Даничића на освитку нове нам књижевности народне.{S} А то је оно |
дана нада.{S} Тако су јој сад сва деца на окупу, па јој још неје била...</p> <p>Ту је и кочија |
и.</p> <p>– За то ли се продобрила Јеца на поп-Стевина сестрића! – вели сека Ната.</p> <p>– Ја |
у Брајковцу још увек само као оно птица на грани, те чека згодан тренутак, да прне опет у свет, |
што је била,... па да јој се момак веша на прозор?{S} Каква је она мати, кад то гледи својим оч |
м), резултат је био, да су Јован и Јеша на једаред укрстили своје деснице, држећи пуне чаше, ис |
нског весника</title>“, у кому је позив на претплату, а нерасечен.</p> <p>То је поп-Стевина и б |
о стужи.{S} Онда му је његов виши позив на срцу и на језику.{S} Тужи се на цео свет.{S} Младу ч |
ва идеје.“</p> <p>У Брајковцу је то сад на дневном реду. </p> <p>Па и госпођа Ната и госпођа Ра |
да сваки својим путом отисне свој брод на то море.{S} Па руку на срце, обојица савесно кроје ј |
само може бити.{S} Иде, а спушта рукаве на голе пунане, снажне руке, да и њих заштити, те да не |
S} И нанесе ли им кадгод струја бродове на супротивне стране, па им се тако и путови укрсте, не |
у ледине, па, ако је нешто свршио, све на страну, а корист преда се, ако није ништа свршио, шт |
р,... треба, да! – говори поп Стева све на развлак, док га испраћаше до врата на улицу.{S} Знам |
искуством.{S} Тешко оном, који мора све на себи да искуси!{S} Ја сам прошла добру школу: цео је |
, ти у мамурлуку свом обично гледаш све на црне наочаре.</p> <p>— Увек, – одговори онај живље, |
хтела рећи, већ најпре поскакута с ноге на ногу па, кад јој се и тако споро учинило, залети се |
p>Јелена јој у један мах у мало не паде на груди, да јој све исприча, да јој се изјада, да се з |
<p>Та последња добра мисао, што му паде на ум, а нуз то и мирисни фрушкогорски ваздух красне ле |
„Устај, Србине!“</p> <p>Учитељ одустаде на то од политичких и економних питања, па стаде код „ч |
о.{S} Почео био да чита.{S} Нашао негде на орману пре неколико дана још неку стару књигу.{S} Ка |
мен је прелила по обрашчићима.{S} Нигде на лицу трага сумора, нигде знака каква немирна санка.{ |
ним луком и хладним меканим хлебом једе на мамурлук.{S} Прижегло летње сунце, па глава да му пу |
! ·</p> <pb n="76" /> <p>И сад тек седе на своје место, одакле се беше пре једнога сахата крену |
и... „Наћи ће се и још когод.{S} Звезде на небу певачкога Брајковачкога друштва“, рече писар, б |
ј.{S} Дакле, већ је ту време, да се иде на певање!{S} Па колико Јелену угледала, толико пред њу |
њој станка.</p> <pb n="80" /> <p>Хајде на поље,... у воћњак.... у гору,... ма куд,... само да |
ето, неје ни приметила, да он и не оде на звоно у цркву; неје ни приметила, да у Брајковцу зво |
акав изговор, да изађе из друштва и оде на улицу, па да дозна, ко је дошао.{S} Баш му то добро |
ељи дана један пут или ни један пут оде на катихизацију и да задржи достојанство над учитељима |
да беру цвеће по ливадама, да пију воде на извору...</p> <p>Прилике је тому зими често.{S} Седе |
стране особе, хоће да и Брајковац изађе на глас, како не треба.{S} Памтиш, како се то некад жив |
{S} То је прво уз мост, што води с лађе на обалу.{S} Одмах до њих су певачке дружине.{S} Ту ћет |
м и венцима, а на мосту, што води слађе на сухо, подигнут славолук искићен разним цвећем.{S} Бл |
да „политизира“, особито још кад наиђе на паметна човека. </p> <p>За што?{S} Мој господине, ет |
судилачка и нехотице све већма претеже на Даринчину страну.{S} Бадава, срце само тоне на ту ст |
и ни Јелени не падоше ни на ум, да пазе на њу, шта ће изазвати у њој Зорчине речи!.. </p> <mile |
љубавника и био први певач.{S} Када је на уметничком мору, вели он, лађа богиње Талије, на кој |
својем вотњаку.{S} Разузурио се, па је на њему место мантије само лака сива кабаница, што је и |
ишљења у књижевности, у науци, – све је на свој начин хитало, да се одужи спомену песника српск |
неје дао начинити нову, а натуцао би је на главу преко ушију, кад је ветар или зима, па мора го |
p> <p>– Него шта знам?{S} Код нас ти је на селу тешко наћи слушкињу, па не знам, које новце да |
а.{S} Јоца то· допустити, по што јој је на рамених глава. </p> <p>– Предомислиће се.</p> <pb n= |
дгод у нас.</p> <p>– А, знате ли, ко је на то наговорио вашег ујака?</p> <p>– Не могу да мислим |
<p>Јелена гдегод стане, осећа, да стаје на жеравицу; па час на један прозор час на други.{S} Гл |
p>Бележник засветлио очима, па намигује на писара, — знак, да позива онога, да декламује песму |
ик на онај глас, што јој га он показује на жици.</p> <p>Бранко се баш разговарао с Даринком.</p |
о белу пружену ручицу, па је притискује на жедне своје усне.</p> <p>Дрхће Јеленина рука, као да |
м молити његову свјатост, да се смилује на сироче сироте удовице.{S} Ти си, да Бог ме, као и уд |
. </p> <p>Бележниковица одавно наваљује на бележника, да се иде кући.</p> <p>– Ти иди, голубице |
ма под земљом!{S} Али када се тим пљује на свету успомену, коју народ с највећим пијатетом хоће |
јим путом.</p> <p>Јелена притвори капке на прозорима и увуче се унутра.</p> <p>Нико је неје при |
у, да му пренесу последње земне остатке на вис убавога Стражилова, које му, за ђаковања још у К |
па да им климамо главом, као оне лутке на гајтану у вурштлпратеру?!{S} И ти се заводиш за аукт |
етила то, па намешта, као бајаги, шишке на челу, те испод руке погледа у њега.</p> <p>Бележник |
муса руком, као и нехотице, своје шишке на челу, па лаким погледом пролете по друштву око стола |
{S} Дакако да Карловци имају да захвале на том значајном положају у историји српскога народа то |
препале, када су из ненада ту натрчале на Бранка.</p> <p>Јух, како сам се ја онда поплашила! – |
Дуго и дуго му нису таке мисли долазиле на памет, па се упео свом снагом, те набрао чело, па му |
е тога као ученица више девојачке школе на беседи сваке године по један пут!</p> <p>Прохтело се |
дговор и онај.</p> <p>– Хајдмо ми дотле на пиво! – предложи бележник.</p> <p>– Благајник одмах |
у њену економију, од како је пало слеме на њено теме.{S} Једва ће ми на питања моја тек овлаш п |
ни, кад примети, да је споменила то име на своја уста.{S} А осети, да јој је ипак криво, што не |
рњи чисти ваздух.{S} Поглед јој се отме на осветљена два прозора у оној лепој кући с оне стране |
{S} Него једва чека вече, да се састане на прозору с Јеленом, па да је пита, шта јој вели мати? |
</p> <p>– Нашем учитељу ма штогод падне на памет! приметила је госпођа Јелисавета.</p> <p>– Па |
аче куца.{S} А кад већ дође, и да седне на свој прозор, несташни ђаволак с леве јој стране у гр |
љевића винограду цело скоро после подне на мекој трави у крај поточића, што се слива преко луба |
е та донела дете те и те младе или жене на крштење.</p> <p>Као да сунце Даринци сину, кад углед |
књиге, да...{S} Како ко проговори, зине на учитеља и свештеника.{S} Господа свештеници се чине |
еде ноћ, док у јутро галан не кукурекне на буњишту...</p> <p>Испред куће се зачу громки глас.</ |
итњаста побрдица, да им мало даље пукне на догледу сремска равница испрекрштана друмовима, ишар |
нчину страну.{S} Бадава, срце само тоне на ту страну, па му вуче и душу и мисао за Даринком.{S} |
у, па се ухватила за лотру, да се попне на кола. </p> <p>Даринка се већ наместила, а надурила с |
ни својих неколико котарица воћа, метне на обраницу, па хајд у варош, па се одене за целу годин |
е треба да рашири руке, где да их метне на груди, где да их скрсти, а где гласом да јачим говор |
мо једном згодицом више своје благовање на селу.{S} Она двојица ђаци, па хоће да проведу свој ш |
екрсти се и помоли се; Ната, па се успе на кола и ували у седиште.</p> <p> Сео и кочијаш.</p> < |
е мисли највише и врзу.{S} Да се обазре на оваке слушаоце, ови ће или пљескати или ће се запити |
и пута ни трошка, да проведе код сестре на очеву дому које летње доба или бербу у Фрушкој Гори, |
послова.{S} Па је већ ето, време, да се на селу и госпође враћају са села, кад се и коло око кр |
/> утицај, да се осети лаган, као да се на ново родио.{S} Опет му мио цео свет.{S} Та, живот је |
своје сестре Тинке.{S} Тинка као да се на ново родила, кад је дошла у братовљеву кућу.{S} Како |
хвали са својом Кристом.{S} Намерила се на добру девојку...{S} Трива јој је брат.{S} Он кирија, |
јој лупа, Боже, лупа.</p> <p>Јелена се на то одсмејала.</p> <p>– А Даринка је поцрвенела до из |
охију.{S} Ти и твоје колеге дали сте се на професуру, па ће те и ви лепо тако да спремате омлад |
опа, и Рашићка, и Јелена забезекнуше се на те Бранкове речи.{S} Попа и Рашићка се и нехотице по |
и позив на срцу и на језику.{S} Тужи се на цео свет.{S} Младу човеку не да се прилика, да створ |
па стаде.</p> <p>Стали сви.{S} Нашли се на врху брдашца.{S} Испод њих се таласа китњаста побрди |
адичевића. („Слава!{S} Слава!“ заори се на ту реч око стола.)...{S} Да, господо моја, – залеће |
– кад ће поп Стеван проћи и вратити се на вечерње.{S} Но колико јој збиља стало до поп-Стевана |
<p>Бранко се изненади.</p> <p>Спусти се на место, где је седео био, а ништа не вели.</p> <p>- Е |
су у чашу хладног теочинца и насмеши се на њега.</p> <p>Он је загрли око врата, издиже чашу спр |
p> <p>Јелена претрну. </p> <p>Учитељ се на њу тек осврнуо.</p> <p>Али нико не примети њену непр |
дода Јован. – Решено је, да се пренесе на Стражиловачки вис.{S} Па смо закључили с овим побром |
и наши за најобичније наше потребе носе на себи туђински печат.{S} Ми све морамо од туђина да н |
народном“ новцу, јер исти тај грех носе на души и остали.) Ми учимо јуристерај, да „бранимо нар |
ле по сахата, ваљда, резултат је био те на широко и на дугачко развезене орације, којој неје ни |
„као пред буну“.</p> <p>Одборници лете на све стране и наређују, како ће се програм што свечан |
Добро, даклем, још у суботу отићи ћете на ту параду у Карловце; па најбоље ће бити, говори ти |
<p>И узе Даринчину руку, па је притиште на своје срце.{S} А срце јој лупа, да пробије груди.</p |
ова Јелисавета; ако ће напред, наићи ће на Харивду, на омладинца, који га може исмејати за „нај |
ца у Карловце.{S} Замишља себи, како ће на том путу угледати из далека читав караван кола, начи |
„омладинца“, као да <pb n="71" /> меће на коцку не знам шта.{S} Стало поп-Стевану ипак доста д |
о, што јој сад госпођа Ната и опет меће на душу, јесте ништа и нико мањи ни већи већ главом њез |
ад, па купи све гдегод шта, као да неће на пут него, сачувај Боже, на онај свет,</p> <p>А ето т |
тек и већи апетит отворио, што зар хоће на њему да излије сав свој кив, што је Јован, назирући |
арезивала.{S} Госпођа Јеца се не осврће на то, што ће рећи свет; јер добро зна, шта о њој тај с |
ише народа и ми одемо одавде у Карловце на дочек.</p> <p>– Мило ми је! – одговори Даринка на пр |
ати на селу и ићи ће са мном у Карловце на свечаност.{S} Је л да ти је право?{S} У госте ћемо к |
то још већма увреди, те се оштро осече на ујака:</p> <p>– Гадно је од вас, што то и++ спомињет |
опусти, а да не спомене, како неки виче на њу, да је божем она отуђила поп-Стеву од његове сест |
– Шта говориш</p> <p>– Одбегла.{S} Јуче на ноћ нестаде и ње и Кнежевића.</p> <p>– Не говори!</p |
прозора, неје ни била с њиме, осим јуче на првом покушају певачкога друштва.{S} Па већ и онако |
ан био притисак госпођа-Саветине папуче на поп Стевин жуљ, излишан, ако <pb n="41" /> је мислил |
ај тако једнодушни протест једва даваше на који тренутак бар маха, да се разаберу гласови одабр |
се и они око кола осврнуше и погледаше на брежуљак.{S} Запева познати усклик: </p> <quote> <l> |
опина Јелена од оздо, испред куће, маше на њих белим рупцем. </p> <p>А Кнежевић је отпоздравља |
у, срце јој оте мах, сузе саме полетеше на очи.{S} Сузе лете, а на уснама јој лебди осмејак сре |
горски ваздух красне летње ноћи учинише на Бранка таки <pb n="81" /> утицај, да се осети лаган, |
ковцу тако опасан атентат, да не могоше на ино, а да се једногласно не подигну против таких нов |
це тек сплетене, а не придевене спадоше на пунахна бела плећа.</p> <p>И нехотице се окрену Зорц |
а певаху на крову песме, али не изађоше на сухо, него се одвезоше истом лађом у Нови Сад, да та |
"102" /> <p>У очи свечанога дана дођоше на Карловачку станицу гости из Србије.{S} Многи се свет |
не до дна дубљине своје домољубиве душе на тако обесвећење старих златних успомена из Брајковач |
к, или преде, док јој не напреде дремеж на очи...{S}Ако Даринка баш не чита, разговарају, ово б |
лим, само у вароши има свашта, а гле, и на селу чуда! </p> <p>– Није тога било, слатка, од пре, |
руштва држаху своју заједничку пробу, и на паропловску станицу, где се згрнуо бели свет, да доч |
их скупи и дигне у вис, да му се боја и на горњем и на доњем делу танких крилаца прелива сад ка |
Јелену.{S} Као да је данас заборавила и на Брајковачко певачко друштво и на сврху, рад које се |
а у целој соби.{S} Уза зид је постеља и на њој виолина.{S} Насред собе сто, и по њему разбацано |
на селу.{S} А време му је, да помишља и на то, како би добро било, да доведе домаћицу у своју к |
ему да мисли, а да у једно не помишља и на то девојче.{S} Па кад неје уз њу, све би да јој је ш |
</p> <p>Да Бог ме, да су прорешетале и на ситно и на крупно решето и садашњост.{S} Тако госпођ |
ућу ти шешир до земље.{S} Немој да се и на тебе примени оно:{S} Кога мрзи да ради, тај је вечит |
да и тога нестане, када утрну спомени и на то, остаће нешто, због чега ће Карловци остати у спо |
ковати.“ Да!{S} Понда треба помишљати и на своју кућу, на своје огњиште, на своју породичну сре |
ило у кући поп-Стевиној, носи на души и на образу свом сама госпођа Јелисавета Рашићка, ипак јо |
игне у вис, да му се боја и на горњем и на доњем делу танких крилаца прелива сад као седеф сад |
ранити и себе и дете под туђим кровом и на туђем огњишту.{S} Али колико је и то лакше, него трп |
а Славнића.</p> <p>Честит био домаћин и на гласу био чика Пера.{S} А Славнић официр у граници. |
е јунак, који зна и рећи и утећи, као и на страшну месту постојати, па не жали, ето, ни крв про |
које се било то друштво састало, као и на то, даа је у кући већ било речи и о томе, да ће се и |
вила и на Брајковачко певачко друштво и на сврху, рад које се било то друштво састало, као и на |
јој поклонио браца Јован; а зна много и на изуст.{S} Па библиотека њена броји већ и десетак кој |
, ваљда, резултат је био те на широко и на дугачко развезене орације, којој неје ништа сметало, |
Бог ме, да су прорешетале и на ситно и на крупно решето и садашњост.{S} Тако госпођа Рашићка н |
па нек учи Лепо је дати дете и у лер и на васпитање; али треба, Бог ме, женском детету још мно |
својих кћери, морају већ да помишљају и на зетове.{S} Ја кажем, Стефане родитељи...{S} Да Бог м |
} Онда му је његов виши позив на срцу и на језику.{S} Тужи се на цео свет.{S} Младу човеку не д |
већ све изумео!“ Једва се одважио још и на то, да по упутству наших пчелара води, а то му се пр |
ега којега сродника по крви!{S} Тада би на једаред загрлила и ижљубила своју маму.{S} Ако није |
и загризавши зелену паприку, – Пукла би на боку, да не рекнеш.{S} Пусти човека амо...{S} Доктор |
>– Јован је тако.</p> <p>– Па да где би на друго место, – одговори јој Бранко, а као да плива у |
отео тек само дубок уздисај.{S} Срце би на том уздисају тешком да полети.{S} Ох, полетела би Је |
о у њега, откиде један и задеде га себи на груди, а други пружи Стајићу.</p> <p>– Хоћете ли га |
ама надлеће се коба.{S} Час се заустави на једној ташци, па лебди и не миче се; час суне <pb n= |
глас! – викну прва Зорка.{S} Све поврви на поље.</p> <p>– Шта је?{S} Шта је?{S} Шта је, за бога |
зар још боље, да се он још једнако срди на њу.</p> <p>А какве ужасне муке трпљаше у тај мах бед |
и сад мало и с прекором, – тако ти лежи на срцу!</p> <p>– Ето ти је, на! – обрецну се, бојаги, |
оће да и свој говор, што има да га држи на Брајковачком селу, удеси за прост народ.{S} Хоће – д |
дете.{S} Али та, чини ми се, више пази на свог поп-Стеву.{S} Маћи му се не да.{S} Она баш исте |
т, па је у свом мамурлуку почео да мрзи на цео свет тако, да га мржња, да, баш та мржња, нагнал |
{S} Бранко се трже.{S} Близу њега стоји на уској путањи девојче од својих седамнаест година, ва |
а своју столицу, зар да се увери, је ли на добрим ногама, па – на здравље!{S} И цело вече „нити |
о у род, као у своју рођену кућу.{S}Али на село!{S} Па остати на селу неколико недеља, као што |
учитељевој соби; а од њих неки поседали на одар, други стоје.</p> <p>– Треба да оженимо овога н |
.{S} Време је!</p> <p>Јован се протегли на канабету.{S} Остави неки тумач казненога поступка, ш |
ко метака у лист хартије, што је задели на суху грану на некој брескви, тек да зар омиришу мало |
одови живота њихова несу се још навезли на отворено море, где борба за живот као вихор диже и в |
ко је он несрећан, како га нико не воли на свету, како га је изневерила, ах! – и она... она, за |
ју само господина.{S} Или се и не мисли на то, да трговцу треба више од нешто капитала, што га |
рафлија. </p> <p>– Падају л ти те мисли на памет ваљда за то, што се видиш сада у овом обиму?{S |
и заћуташе.</p> <p>– И опет свако мисли на свој рачун...</p> <p>– Треба мислити даље од носа, – |
моћи поутешити, као Бранко, при помисли на смрт?{S} Шта ће „након нас останути“, и кад нам се „ |
p> <pb n="42" /> <p>Рашићка се узврпољи на столици, па се нашла у чуду.</p> <p>Јелена упрла очи |
пало слеме на њено теме.{S} Једва ће ми на питања моја тек овлаш поверити, како је испала на пр |
те, – окрену се Јовану, – баш смо ти ми на селу затуцани,... их!{S} Никакве друштвености!{S} Со |
х мушица, што их спопале.{S} Вуку троми на омари ноге по прашини.{S} Прашина завејава у кола, п |
главу к њој, па је гледи, а, бајаги, ни на крај памети му, шта она пита.</p> <p>Види она то, па |
мо.</p> <p>– Нисам те разумео...!{S} Ни на крај памети! </p> <p>- Боже мој, – опет она, али сад |
и се не зна ни благдан и свагдан.{S} Ни на кога се, слатка, ослонити, ни колико отлен дотлен.{S |
љима пудара на опрезу, што сад не ће ни на што ни да се осврну, – рекао би, уморили се, ваљда, |
>Срећом ни Зорци ни Јелени не падоше ни на ум, да пазе на њу, шта ће изазвати у њој Зорчине реч |
а страну, као да не сме да се задржи ни на једној ни на другој.</p> <p>– Изашао је проглас Карл |
да не сме да се задржи ни на једној ни на другој.</p> <p>– Изашао је проглас Карловачког и Беч |
s , dir nichts</foreign>, ни лук јео ни на лук мирисао, узе да припали смотку.</p> <p>И госпођа |
Но, што код свега тога не пада њему ни на ум, да примети, то је, како од неко доба не може ни |
рављати, ако ни вечера наша није још ни на столу, ја мислим и држим, нити могу на ино, а да не< |
о мњење?{S} Људи већином још не позвани на то.{S} Ко нам пуни белетристичне листове песмама и п |
поветкама?{S} По онима, који су позвани на то, могли бисмо ми бити са свим без икаква листа, ил |
{S} Једва дочекала, да црквењак зазвони на вечерње.{S} Понда је изашла на улицу, да види, – кад |
госпођица Јелена нема прилике, да ступи на даске, што свет значе“.{S} Баш тада је он први пут у |
пођицу Јелку, што нема прилике да ступи на позорницу! </p> <p>Бог ме, добро она изиграва своју |
Ти си друго што.{S} Боже мој, за што си на један пут таки?</p> <p>– Иза рогља се зачу певање.{S |
овај пар, када ми о њему говоримо, виси на прозору попине Јелене?</p> <p>– А-а!... </p> <p>У то |
о се догодило у кући поп-Стевиној, носи на души и на образу свом сама госпођа Јелисавета Рашићк |
(све једно), Стефане; Јелена ће певати на селу и ићи ће са мном у Карловце на свечаност.{S} Је |
покајао.{S} Не ћеш се, ваљда, угледати на те наше учене и неучене докторе, што траћкају своје |
мо баш и учити.{S} Пријатније је ходати на чистом ваздуху.{S} Али женске гони нека радозналост, |
како ће моћи и по неколико ђака држати на стану.{S} А Тинка спремала и себе и дете. </p> <p>Да |
ћаком.</p> <p>– Да, да, треба помишљати на своју будућност, – проговори парох; понда се непосре |
овори парох; понда се непосредно обрати на Бранка:– Јеси ли ти кад о томе помишљао?</p> <p>– Мо |
старост ће јој увек завидити и роптати на њу.{S} Поток хучи и бучи, прави више буке него Дунав |
ођену кућу.{S}Али на село!{S} Па остати на селу неколико недеља, као што намерава госпођа Ната, |
ђе два трипут по соби.{S} И опет долети на прозор, па одмах упре поглед опет на осветљена она д |
{S} Најпосле га спусти на земљу, полети на улицу, понда се опет врати, загрли Даринку.{S} И јед |
итост јамчи сваки за себе.{S} Али хтети на тај рачун прославити се и постати популарнијим, као |
илици...</p> <p>– Кад ја већ не ћу бити на Брајковачкој светковини, немојте бар ви Карловачку д |
" /> <p>Неје друкче, мора се сад радити на врат на нос.{S} Поп Стева мора помоћи. </p> <p>Опаса |
Тим више, – суди Катица, – треба пазити на тако женско дете.{S} Али та, чини ми се, више пази н |
не слуте, колико ће се весала поломити на узбурканим валима, што их тамо чекају. </p> <p>Ако и |
вао ону о браца-Анти и разбијеној канти на велико уживање бележниково, (а чак је и благајник ди |
нице учесницима и гледаоцима свечаности на разна одређена места.{S} А вуче га опет и тамо на ов |
јпре да га унесе?{S} Најпосле га спусти на земљу, полети на улицу, понда се опет врати, загрли |
л изнутра јед, сам јед, као да не слути на добро.</p> <p>– Да, да, треба да идеш, да видиш мате |
собом, да видиш, не ће ли и он окренути на боље.{S} Ако ми не верујеш, иди ма у које село, где |
Госпођа Рашићка зна сваку воду окренути на своју воденицу.{S} Довешће децу у Брајковац, венчаће |
ићи ћеш правим путом и не ћеш склизнути на странпутицу.</p> <p>Тако скупља и сад Бранко речи ма |
а, кад и какав ти може од куд искрснути на једаред из ненада.{S} Него тужи га конзисторији.{S} |
таху искрене молитве.{S} Стењак у свећи на сточићу поред постеље задрхта.{S} На лице јој или зб |
у у спомен својих покојних, па ће прећи на други разговор...</p> <p>Тако нешто, ваљда, замишља |
– које ће он, кад год би пушио, пресећи на полак.{S} Половину ће оставити, другу пак опљувати, |
и с чела. – Љуто сам се уморио пешачећи на овој врућини.{S} Радо, до душе, пешачим по гори; али |
а не као радници, увек ће нам кола ићи на еро.{S} То је само истина, а не црне наочари, упамти |
.{S} Само у доброј намери могла је доћи на таку мисао.{S} Да уда своју кћер за њега.{S} За цело |
ву.</p> <pb n="85" /> <p>Хоћете ли доћи на светковину?</p> <p>– Ја бих тако волела, али не знам |
о пита.</p> <p>– Ви ћете после њих доћи на ред, – одговор и онај.</p> <p>– Хајдмо ми дотле на п |
ковину у забуну.{S} Тако Бранко преноћи на Пештанској станици, место да преноћи, као што требаш |
родицу.“ И толико се занео, помишљајући на Даринку, да, блажен, у мало гласно не кличе: „Мати, |
ога стао проливати грке сузе, раптајући на своју судбину, како је он несрећан, како га нико не |
и и ври у пуним лонцима, а цврче батаци на угрејаној масти.</p> <p>У дворишту је све мирно, све |
ио у Румској или Митровачкој штедионици на детиње име.{S} А отуђити она рођену сестру од рођено |
има кад тад да их овде или онде заквачи на пучини будућега живота.{S} И нанесе ли им кадгод стр |
иљка.)</p> <p>У који мах писар трже очи на прозор, у тај мах прозврјаше онуд кола, а на колима |
гу...{S} Нагао се...{S} Сад ће да скочи на земљу, па да гдегод у окриљу тамне ноћи у самоћи про |
и писар збија само шалу с њим, те скочи на њега.{S} И да не беше ту начелника и бележника, би м |
у лептирове по пољу</p> <p>Бранко скочи на ноге.</p> <p>Зорка потрча натраг.</p> <p>А Даринка с |
зе округли ћелепуш са стола, па га ћуши на потиљак; а лаком кабаницом покри колена, да баш не в |
и ће каква вилинска рука отворити капак на прозору, на оном прозору, на ком је он толико блажен |
6" /> <p>А мали Владимир натукао калпак на главу, припасао ђорду о бедро, што му донела тетка и |
или трговац или... најслободнији човек на свету: економ.{S} А толико имадемо примера, да су, н |
} А из грла се оте неки клик - ни налик на онај глас, што јој га он показује на жици.</p> <p>Бр |
мом криво, што, ето, избаци нешто налик на „курисање“.{S} Застидео се...{S} Једва се прибра.</p |
исар.</p> <p> Таман они пошли, а учитељ на прате.</p> <pb n="79" /> <p>Дочека га граја:{S} О-о! |
вечаном руху и са свечаним расположењем на станицу Дунавску у Карловцима, камо лађом имају прис |
као преставник доброга духа, над сеоцем на полеђини једног брдашца тик уз Брајковац. </p> <p>На |
ion" /> <p>Из куће Јаковљевића куља дим на димњак.{S} На огњишту се пуши и ври у пуним лонцима, |
но већ иње; гладни гледа, како куља дим на врата.{S} Око сенице, чује, зуји и бруји вредан наро |
и свој да баш видиш, како куља плав дим на врата. </p> <p>Намештај у тој собици је једна по шир |
аде преда се.</p> <p>–Ја ћу да се срдим на вас, –прекинуће Бранка, кад опет чу последњу му реч; |
зу памети, да се кајем, или да се тужим на Беч.{S} Али ипак ме срце вуче нашем крају, па госпођ |
</p> <p>– Мати је допустила, да долазим на певање, – вели Јелена; али ми је жестоко заповедила, |
се повукао у попин врт.</p> <p>– Стојим на расположењу, госпођице Јелена, – проговори усиљеном |
днети, да је син оца лоле; али да бацим на њега и ту љагу, да му је мати распуштеница, не могу. |
знога пољског цвећа.{S} Узе га са собом на кола, да га разабира и сабира.</p> <p>Неколико ситни |
адгод бејах код куће, водио би ме собом на сваки посао и говорио би ми, како се шта ради.{S} Па |
ето, други боље пролазе с дебелом кожом на образима!</p> <p>Понда неје могла, а да не ошине и Д |
.)...</p> <p>Уз пут наиђоше пред школом на учитеља, где „луфтира главу“.</p> <p>– Ако Бог да? п |
тила, да у Брајковцу звони радним даном на вечерње, ако у опште и звони, но највише тек за то, |
етила синоћњег разговора свог с Миланом на прозору, као да је нож прободе кроза сред срца, па ј |
акле, обасипа толиком нежношћу и пажњом на, која је повод, да је мати његова морала изаћи из ку |
ком гробљу ископате, пренесете с помпом на Стражилово, а нису Бранкове него...</p> <p>– То је н |
чакшире о голу даску.{S} Пред канабетом на сред собице омањи сто.{S} У зидовима на све стране п |
нас већ и код наших.</p> <p>Под орахом на сред дворишта већ постављен сто.{S} Орах густ, а по |
по поп-Стевину жуљу, јер се поп Стеван на мах разгали, па примети, као да би да заглади своју |
ије то озбиљна намера, – надовеза Јован на разговор свој с Бранком, кад их остави млади тржа. – |
е тако и путови укрсте, не ће зар један на другога, већ један поред другога.{S} Запитаће се за |
е једнога сахата кренуо, да иде у дућан на позив материн. </p> <p>– Марко!{S} Чашу пива!{S} Ево |
морао би приповедати, како је наслоњен на ону багрему пред њеним прозором пиљио као маче у жиж |
Бечу у спомен великог песника, седне он на лађу, а с њим и Јован Јаковљевић, па дођу доле, да б |
оред Зорке, дуго јој се поглед приковао на икону светога Николе, што виси у прочељу.</p> <pb n= |
b n="82" /> <p>Али овај пут им неје жао на месец.{S} Друго се нешто збива у Брајковцу, нешто, ш |
А по речима и нагласку за цело јој жао на њега.</p> <pb n="40" /> <p>- За што, госпођице?</p> |
га, па не зна, да ли да се одсмеје као на шалу или да прими као истину.</p> <p>- Поп Стеван, Б |
ла орахова дрвета, те шуми и жубори као на некој водојажи, да се мало даље изгуби роморећи изме |
нда зачује, како крикне од врућине орао на какову бресту у крај друма, само што по каткад зафрч |
> </quote> <pb n="58" /> <p>Стајић стао на прозор, па недахнимице слуша ту народну песму.{S} Не |
> <pb n="33" /> <p>Како сам нисам дошао на ту мисао?... </p> <p>Овај момак није таки, као што с |
{S} Осећа ужасну празнину, па јој криво на цео свет.</p> <p>Мало још потраја, па се пријатељи р |
еспап.{S} Бранко се и не обазире много на њих.{S} Неје му ни стало до ове врсте људи, из тих с |
{S} Поп Стеван, опет, ако се и приволео на Рашићкино наваљивање, да доведе Бранка кући, ако је |
други и трећи.{S} Кад кажем, да бих био на селу учитељ народу, то стоји: јер ја, као интелигент |
о оној ноти, коју је млади учитељ навио на својој виолини, познао је ипак, да је одјекнуо с оне |
ри.{S} Готово да је био већ и заборавио на ујака; а кад га се и сетио, неје имао повода, да се |
ха.</p> <p>Општински благајник помислио на то, да и писар збија само шалу с њим, те скочи на ње |
остали како који.{S} Писар се наслонио на лактове, па кибицује одборнику. (Бележник, мимогред |
з Србије.{S} Многи се свет беше искупио на станицу, да их дочека.{S} Београдска лађа беше дупко |
Стева с киселим лицем, као да му је ко на жуљ стао, – немој и ти тим незнабожачким, тим револу |
из свега гласа протестују, што он тако на тенане плови по небесном мору, да му они не могу ниш |
и.{S} А мисли: „Што се овај свет толико на силу Бога грађа са мном и присваја?“</p> <p>– Шта ст |
медицину, па тражимо вароши, не ће нико на село. (Ја не ћу да пребацујем штипендистима, као што |
њу, када дође...</p> <p>Пење се Бранко на степенице у саборницу, на заједничку пробу свију пев |
ne unit="subSection" /> <p>Легао Бранко на траву у хладовину, да чита.{S} Обично би до сад у то |
мртви мрак.{S} Девојче се са свим дало на прозор, мислиш, полетеће.</p> <p>На једаред зачује т |
м приликом?“ </p> <p>– То је бреме пало на мене, – одговори Бранко.</p> <p>– Аха!{S} Држите се! |
Како је блажено трла руке, кад јој пало на памет, да доведе поп-Стевина сестрића кући!{S}И Бран |
.{S} Па сад још тим више, што се слегло на један пут ваздан гостију у село.{S} Ту је Јаковљевић |
д руке; те оде у кухињу, да изнесе јело на сто. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>– Идеја |
ила гошће, јер је готово цело село било на раскршћу, где се играло, као обично недељом, коло.{S |
анов глас и топи се од милине као масло на топлој прженици... </p> <milestone unit="subSection" |
кад је погледао.</p> <p>– Ми вас чекамо на ручак, – вели она.</p> <p>– Одмах... одмах ћу доћи, |
ти земљу или копати винограде.{S} Имамо на пример „вечитих правника“ доста, ал и ти хоће да игр |
зеленог дрвета“ А и деца се виђала тамо на официрским забавама.{S} Па се деца још већма заволеш |
дређена места.{S} А вуче га опет и тамо на овај пут, што води из Брајковца у Карловце.{S} Замиш |
о не удари по својој нози. </p> <p>Тамо на дрветима иза кокошинца закокота онај кицош гаћан са |
том повика учитељ:{S} Дакле, да пређемо на учење.{S} Гласове смо распоредили, можемо даље!{S} П |
<p>Даринка.</p> <p>–Ти ћути.{S} Ми ћемо на село.{S} А путу се рока не зна.{S} Може нас тамо зат |
а застаде.</p> <p>Да, душо.{S} Ићи ћемо на свечаност, – опет ће мати. – Нема таквих прилика чес |
којнога песника српске идеје, пренећемо на убаво Стражилово.{S} У то име, господо моја,..</p> < |
.{S} Тражимо вас.{S} Треба да се журимо на Дунав.{S} Сад треба скоро и топ да пукне.</p> <p>– Д |
сте пречекали до недеље, сви би заједно на светковину.{S} Ми и онако мислимо, да код матере одс |
озван ко, попу у чакширама.{S} Очи упро на врата.</p> <p>На вратима у сред лозинка указа се Бра |
то?{S} Али госпођа Рашићка помрче оштро на њу очима; па само дода: </p> <p>– Ти си невина, срце |
е“ без интелигенције...{S} Узми само то на ум, да се ни један интелигентан човек није понизио, |
<p>Послужавка Криста трчи то у собу то на двориште, а никад празних руку.{S} Мајсторица трчка |
{S} Певачка друштва заузеше своје место на обали Дунавској.</p> <p> На Карловачком тргу према в |
домаћицу.{S} Засукала рукаве, па чисто на њој и уредно, као што само може бити.{S} Иде, а спуш |
или за жену му и сина, и њих би метнуо на кеца или продао за вино ил ракију.{S} Него док траја |
лавнић официр у граници. („Немачко рухо на њему, ал под рухом српско срце!“ говорило се о њему) |
оје цигаре, те је утрну.{S} Метну шешир на главу, па закопчава и око себе намешта кабаницу.</p> |
она слободно.</p> <p>Бранко метну шешир на главу, а беше му спао у траву.{S} Узе свој штит од с |
оњу усну.{S} Хтео је да наведе разговор на нешто друго; али оштро омладинац одговара, па не зна |
таман замахнуо секиром, да прецепи чвор на цепаници, с којом се већ толико бочи и која га стаде |
не, осећа, да стаје на жеравицу; па час на један прозор час на други.{S} Гледа преко тамо насво |
на жеравицу; па час на један прозор час на други.{S} Гледа преко тамо насвој прозор.</p> <p>Мла |
Неје друкче, мора се сад радити на врат на нос.{S} Поп Стева мора помоћи. </p> <p>Опасан је, чи |
долини испод Стражиловачкога виса, опет на свечаном одру, положи се лес, да и заступник „Матице |
ти на прозор, па одмах упре поглед опет на осветљена она два прозора с оне стране потока у лепо |
мало!“</p> <p>Девојче од мах стаде опет на прозор. „Ој, пуно је и препуно среће!“ подвикну учит |
<p>На добром је месту, – одговори опет на то Бранко. – У селу су нам исто тако потребни ваљани |
их обоје изнад главе.{S} И за тим опет на прстима изишла из собе...</p> <p>У том је и Бранко л |
рже, кад виде, да је заорао дубоко опет на своју стару бразду. </p> <p>Изгори поп Стеван између |
убављу за своје, то му говори искреност на њену лицу, то му сведочи бистар јој поглед и неусиље |
ао га тек сада, када је, тако рећи, већ на прагу, да буде свој човек, а за толико година до сад |
оје као сам песников аманет.</p> <p>Већ на неколико дана пред заказани свечани дан у Карловцима |
уби. </p> <p>А Даринка прислонила главу на материне груди...</p> <p>Госпођи Нати од седморо дец |
на столу, ја мислим и држим, нити могу на ино, а да не</p> <p>– Сад ће бити по сахата, – приме |
ше истом лађом у Нови Сад, да тамо буду на беседи и Бранкову дочеку и не знајући, да железни во |
се залепрша лептир, па стаде, баш близу на неки цвет.</p> <pb n="37" /> <p>Он ни да дахне јаче, |
нестрпељиве, па отишле, да се забављају на свој рачун.</p> <p>Старије остале за столом, па, кад |
у суседству изнурену и понижену Србију на ново дигао и ударио темељ политичкој и државној слоб |
отисне свој брод на то море.{S} Па руку на срце, обојица савесно кроје једрила за пловидбу и ку |
се моћна ни толико, да узме своју руку на траг, нити да његову стисне, већ му је подала, па је |
Бранко отишао, а она ми меће моју руку на своје груди, да видим, како јој страшно лупа срце.{S |
нити умети довољно разумети.{S} Дође му на памет и Даринка.{S} Чудновато!{S} Од њена суда као д |
а нисам видео! – а у исти мах падоше му на ум њене, материне речи: „Цео је живот школа.{S} И ср |
! – поздрави га бележниковица, идући му на сусрет с умиљатим осмехом.–" Једва један пут!</p> <p |
аривао њену децу, кад је долазио којему на крштење.</p> <p>Па с тога су Брајковчани јако уважав |
огао приметити, како се он спремао кому на дочек, да му се „омладинац“ не може ни од шале подсм |
ст хартије, што је задели на суху грану на некој брескви, тек да зар омиришу мало барута.</p> < |
сестрама И брату, док ови сами не стану на своје ноге.</p> <pb n="18" /> <p>То су најмилије мис |
у свога општинскога начеоника,) намигну на бележника, па запева звонким извеџбаним гласом: „Јеч |
на забуна ни учитељев осмех, па намигну на Јована.</p> <p>– Ту ће бити сватова! – пришану му с |
е знаде, шта сад да му каже, већ окрену на друго:</p> <p>Хајд заједно до куће, ако хоћеш к Јако |
Даринку, а поглед му несигуран склизну на страну, као да не сме да се задржи ни на једној ни н |
те и ви лепо тако да спремате омладину на госпоство.{S} Једино се клањам учитељству народном.{ |
је крупна добрано прорешетала самурину на дебелој глави...</p> <p>Страх пређе све.{S} А радост |
еоникова.{S} Тек када га начеоник гурну на оно: „Устај, Србине!“ – трже се, а кроз храпаво грло |
о њој, и још већ мада јој обрати пажњу на њу, када дође...</p> <p>Пење се Бранко на степенице |
асмејало би се девојче, да и њену пажњу на штогот обрати.</p> <p>А кад хладовина разгалила и го |
ачка друштва са својим заставама певаху на крову песме, али не изађоше на сухо, него се одвезош |
p>Приметиће Јован **Бранку кад већ беху на путу кроз шуму манастирску. ~</p> <p>– Боже сачувај. |
ела поред прозора.{S} Наслонила главицу на руку, па мирише мирисни вечерњи чисти ваздух.{S} Пог |
па заденути у малу своју турску лулицу на подугачком чибуку, запалити и пушити...{S} И сад, пу |
уз уздрхтале звуке, час би пустила срцу на вољу, па би се слатко, слатко исплакала.</p> <p>Али |
о по дворишта.{S} Натукла лаку повезачу на лице, да јој га зар не препали сунце.{S} Познаћеш је |
Бранко, када је пре недељу дана у Бечу на једаред добио од свог ујака поп-Стеве из Брајковца п |
Твоја душа и срце сад је као онај прах на крилима у лептира, а образ ти је крило лептирово.{S} |
даред запева стотина певача, искупљених на обали „<title>Имну о преносу Бранкових костију</titl |
наже над њом.{S} Притиште врео пољубац на вреле јој уснице.{S} Дете отвори очи, насмеши се, па |
сле, узмора ли бити, остаће или мезимац на дедину темељу, или ће пустити зета у кућу, као и њен |
и у нос увлачи; само што зазвечи ланац на огрљаку, кад се коњ који мухне, па тргне, да преухит |
ена, као мати.{S} Дође му и ујакова реч на памет; „Ваљда не мислиш, да ћеш вечито ђаковати.“ Да |
а мало Рашићка поп-Стеву, па наведе реч на Јаковљевићкине гошће.</p> <p>Била ту Јаковљевићкиња |
шта јој ради мати.{S} И тако пређе реч на са свим сухопарне ствари. </p> <p> Даринка отвори вр |
казао, јер би морао јавно и повући реч на траг.{S} А повукао би је за цело, као што се већи у |
Јован Јаковљевић, па дођу доле, да баш на извору буду сведоци, колико се у истини прави народ |
и таке школе, као сад.{S} Треба да имаш на уму, да сам ја месни школски надзиратељ.</p> <p>Тужи |
рућине и гурања кроз свет.</p> <p>– Још на станицу хајдете с нама, понда на Стражилово ви и не |
а на једаред Јелена тројици младића још на по пута.</p> <p>– Од кад ми овде ходамо а вас нема!< |
ного, много, да га пита, срди ли се још на њу.</p> <p> А зашто се срди, то као да сад тек почињ |
рно царство безобзирне збиљности,...још на њему лептирски прах слатког ђаковања, не додирнут не |
ј књижевности у исти мах, када је Милош на другом крају српства, а у суседству изнурену и пониж |
догод уме да штује и мртве поборнике, (на ту је реч баш особито узахао,) поборнике своје идеје |
Путуј, игумане..."</p> <pb n="69" /> <p>На добром је месту, – одговори опет на то Бранко. – У с |
" /> <milestone unit="subSection" /> <p>На врху Стражиловачкога виса завршен је спровод. </p> < |
едног брдашца тик уз Брајковац. </p> <p>На сред села око крста искупио се народ у чистом свом о |
тисуће грла искупљенога народа.</p> <p>На једаред запева стотина певача, искупљених на обали „ |
давати се у ма се и горе патила.</p> <p>На том и остало.</p> <pb n="31" /> <milestone unit="sub |
чакширама.{S} Очи упро на врата.</p> <p>На вратима у сред лозинка указа се Бранко Стајић.{S} На |
а Нати, – нема никога осим тебе.</p> <p>На то ће најредовније пустити и Ната и Ката који уздиса |
Новосадске занатлијске задруге.</p> <p>На лађи поји певачко друштво самртницу.</p> <p>Свечана |
ало на прозор, мислиш, полетеће.</p> <p>На једаред зачује тихе кораке под прозором; али, рекао |
га, Бога ми, румен до иза ушију.</p> <p>На једаред би Бранку све јасно, пуче му пред очима као |
допусти Јелени, да пева на селу.</p> <p>На учитељево милостива, колико јој годило, ипак се намр |
, али само једном приликом брату свом, „на гору несрећу, него што је мој Арсеније.“</p> <p>Арсе |
сами, него бог те пита од куд морамо да набавимо.{S} Алати наши за најобичније наше потребе нос |
лик Бранка Радичевића.{S} Учитељ га већ набавио, уоквирио и украсио њим собу.{S} Али то је и је |
ки печат.{S} Ми све морамо од туђина да набављамо за своје рођене паре, а пара мало, док потреб |
„Кућа је“ вели, „жив човек, не цигља ни набој, а жива је кућа најтрајнија и најславнија.{S} Жив |
ле на памет, па се упео свом снагом, те набрао чело, па му се натуштило над дугим проседим обрв |
не мога одолети, него ће сићи с кола, и набрати пуну руку разнога пољског цвећа.{S} Узе га са с |
м позивом, и зна увек милион разлога да наброји против правца, којим је пошао.{S} Изађе учитељ, |
толики пут бадава!{S} Мати навалила, те навалила.</p> <p>– Хајдемо!- вели, па, – Хајдемо!.... и |
ава!{S} И по толики пут бадава!{S} Мати навалила, те навалила.</p> <p>– Хајдемо!- вели, па, – Х |
ико убедљивих речи и јаче подбунила.{S} Навалио се леђима на зид, где је већ отрљо креч и углач |
е љубазности.</p> <p>– Е, па кад си већ навалио...{S} Хајд, видећемо се, ваљда, још, вели поп С |
е већ отрљо креч и углачао га од тешког наваљивања; пребацио ногу преко колена, па мисли.</p> < |
н, опет, ако се и приволео на Рашићкино наваљивање, да доведе Бранка кући, ако је то сматрао и |
заједно... </p> <p>Бележниковица одавно наваљује на бележника, да се иде кући.</p> <p>– Ти иди, |
и, ако је опет ваздан разлога имала, да наведе против тога, када је госпођа Ната била најпре ко |
уједе мало за доњу усну.{S} Хтео је да наведе разговор на нешто друго; али оштро омладинац одг |
> <p>Поутиша мало Рашићка поп-Стеву, па наведе реч на Јаковљевићкине гошће.</p> <p>Била ту Јако |
у.{S} Бродови живота њихова несу се још навезли на отворено море, где борба за живот као вихор |
е, да га одбијемо као лику низ Дунав, – навија попа. – Данас је чудно време!</p> <p>Стотинама д |
ло душевно, уморан, вечерас тек више из навике, да нешто прочита, пре него што заспи.</p> <p>Не |
пак, да је одјекнуо с оне жице, коју је навио синоћ у Јеленину срцу оним својим понашањем.</p> |
био по оној ноти, коју је млади учитељ навио на својој виолини, познао је ипак, да је одјекнуо |
овде онде не завири, ма само по старој навици.</p> <p>Женска, већ не у првом цвету своје младо |
"96" /> <p>– Мени.{S} Стефане, није баш наврило, да Јелену по што по то удам ма за кога.{S} Има |
беру берачице.{S} Ту је мала тестера за навртање и скрњивање воћака; ту вазда још друга што врт |
то је наручио неке савршеније ножеве за навртање воћака и неколико ђерзонака кошница – тек „да |
тако даље,... још Бранко Стајић, тек да наврши свој <foreign xml:lang="la">triennium philosophi |
е нас тамо затећи и берба...{S} Јеси ли навукла рукавице: ...{S} Добро је.{S} Чувај се, да ти и |
енела до иза ушију.{S} Заборавила, и да навуче дубљена очи махраму, што је пребацила преко глав |
то се срди, то као да сад тек почиње да нагађа.{S} Па баш за то треба да му каже, како мати хоћ |
га, стао испред гнезда на пречагу...{S} Нагао се...{S} Сад ће да скочи на земљу, па да гдегод у |
p> <p>Али Јован као да не слуша, јер се нагао већ преко стола с чашом у руци, да се куцне с бел |
.</p> <p>– Синко, то су тек само празна нагваждања, дангуба и беспослица.{S} А сума сумарум: за |
опет сада помислио, да је она, Јелена, нагла у Карловце за њим, за Стајићем!</p> <p>Што јој ве |
алости, Госпођа Ната окрене пећци леђа, наглади своју цицу и клима главом.{S} Марко се врпољи < |
ку, за коју се држала.{S} А по речима и нагласку за цело јој жао на њега.</p> <pb n="40" /> <p> |
из вароши и пред сејом.{S} А њих две се нагле радознале.{S} Мали Владимир развашарио своје сигр |
есник!{S} То је песник!- примети писар, нагледавши се Бранкове слике, па мисли, ала је научно н |
обадвема беше у тај мах Бранко и његов нагли одлазак у мислима. </p> <p>Као да осећају, е би и |
као би, још већма чује, како јој јако и нагло бије рођено срце.{S} Но ипак осети, да неко близу |
вечера, како је оно учитељ отишао онако нагло и срдит с њена прозора, неје ни била с њиме, осим |
и госпођа Рашићка.</p> <p>– Па што тако нагло?</p> <p>– Идем.{S} Неје право, да сам тако дуго д |
амом помишљу, да је оно узрок Стајићеву наглому одласку из Брајковца, што га свет по Брајковцу |
ет тако, да га мржња, да, баш та мржња, нагнала, да утопи цео свет у манастирски Радованац, да |
ил забашурио, што његова лепша половина наговештава.</p> <p>– Помакните се мало даље, – рече пи |
е – вели, – речи само стало, док сам га наговорила, да позове Бранка к нама, и да му пошаље нов |
ки збор.</p> <p>Све то учитељ покупио и наговорио, да се здруже.</p> <p>Одоше у учитељеву собу< |
нас.</p> <p>– А, знате ли, ко је на то наговорио вашег ујака?</p> <p>– Не могу да мислим.</p> |
ући...{S} Па, ето, како ми се мука моја награђује.{S} Коме за љубав; Могла сам ја и без тога ле |
тако живе, ни кад с пролећа или у јесен нагрну раденици из целе Бачке и Баната у виноградарску |
ица лебди, као преставник доброга духа, над сеоцем на полеђини једног брдашца тик уз Брајковац. |
витлају око ње, а она их заварава...{S} Над стрништем или над ливадама надлеће се коба.{S} Час |
ише од по века проводиш за скамијама, а над књигом?</p> <pb n="24" /> <p>– Да се што боље удеси |
нога, који јој сваку сузу, што је негда над њим нејачким пред Богом исплакала, бисером благодар |
ба...{S}" А историја ће да пева ил кука над њима као над старим Римљанима и другим пропалим нар |
Бранковој жељи“.</p> <p>Даринка се наже над њом.{S} Притиште врео пољубац на вреле јој уснице.{ |
им топотом и зврком од кола.{S} Застане над каквом рупом, учлови се, као бојаги, код своје је, |
ушла у Даринчину собу.{S} Надвирила се над Даринком и Зорком.{S} Прекрстила их обоје изнад гла |
она их заварава...{S} Над стрништем или над ливадама надлеће се коба.{S} Час се заустави на јед |
бити мучно и досадно непрестано капати над књигом.</p> <p>– То ме је једно баш и припитомило, |
олећу чворци, што се надлећу као облаци над грозном планином расплашени то чегртаљкама то бичев |
сторија ће да пева ил кука над њима као над старим Римљанима и другим пропалим народима, поред |
а катихизацију и да задржи достојанство над учитељима у школама у месту као свештеник и као при |
гом, те набрао чело, па му се натуштило над дугим проседим обрвама.{S} Хоће најпре да оживи у у |
у Брајковац.</p> <p>Нов ред, нов надзор над српским народним школама; па и поп Стева постао рев |
у шушњарку или у бразди, нити да вијају над собом облаке, већ пуштају, да поред њих пролећу чво |
он; него што се, не зна ни сам за што, нада, да ће она највише и поклонити пажње оному говору, |
код ње, јавила јој, да јој се ово дана нада.{S} Тако су јој сад сва деца на окупу, па јој још |
лости, и идеја будућности, вера, љубави нада неокаљанога поштења, непомућенога родољубља, безло |
ништа ни учинити.{S} Нечему много бољем нада се он од самог народа.{S} Па хоће да и свој говор, |
и бар за један или ма и за два дана.{S} Надала се гостима још синоћ, али не дођоше.</p> <p>Бран |
одеси згодна прилика, кад сам се мало и надао! - одговори Јован те наслони пушку уза зид. – Вол |
.</p> <p> А Јелена се сада збиља почела надати, е ће, по речима поп-Стевиним, „то све још бити |
/p> <p>А Ната ушла у Даринчину собу.{S} Надвирила се над Даринком и Зорком.{S} Прекрстила их об |
да имаш на уму, да сам ја месни школски надзиратељ.</p> <p>Тужи ми се, сиромах, само, да га нек |
дошла у Брајковац.</p> <p>Нов ред, нов надзор над српским народним школама; па и поп Стева пос |
ва...{S} Над стрништем или над ливадама надлеће се коба.{S} Час се заустави на једној ташци, па |
ју, да поред њих пролећу чворци, што се надлећу као облаци над грозном планином расплашени то ч |
та морала одобрити, (да је варошкиња не надмудри): – Да Бог ме, младеж треба да пева!</p> <p>То |
е одушевити само за велике идеје.{S} Од надничара, који је можда закинуо од својих уста, па до |
, да код мене није то озбиљна намера, – надовеза Јован на разговор свој с Бранком, кад их остав |
ље срађају.{S} А мајке се теше и челике надом, да ће им деца бити боље среће од њих... </p> <p> |
мопоуздањем, које појачава само снагу и наду млађаних душа и приличи њихову добу, а и не слуте, |
; заплакала се, <pb n="99" /> изгубивши наду, да ће се и вечерас састати с њим, и уверивши се з |
ла. </p> <p>Даринка се већ наместила, а надурила се, бојаги, па јој одговара:</p> <p>– Све је т |
венцијама својих премиса увек доследна, нађе се код Даринке.</p> <p>Састале се и поздравиле, ка |
авукло или се у земљу урило, тек зар да нађе хлада.{S} Једва што се овда онда зачује, како крик |
е отпустила Јелена и Даринка; па се она нађе између Јована и Кнежевића, а ова између Зорке и Бр |
о незван у небрану грожђу, док збиља не нађе и своју кућицу, те стрмоглавце у њу!</p> <p>Таке з |
ки медвед талијанског мајмуна, да се не нађе нас неколико људи.“</p> <p>Од то доба пази писар д |
стију!</p> <p>Понда се узврпољи, док не нађе некакав изговор, да изађе из друштва и оде на улиц |
иначе и могао доста да поднесе, сад се нађе у великој неприлици.{S} Чисто не сме да му гледа п |
ако бих смела?– дода још ова друга, што нађе за вредно, да и себице увери госпођу Нату, како је |
оговетно вече изађе пред кућу, па се ту нађе с неким ковачким калфом, па је не можеш довикати с |
кад отпратише кући и „чичу“, начеоника, нађоше, да је сад најзгоднији тренутак.</p> <p>Сам коро |
<p>– И староседелице славнога Брајковца нађоше се увређене до дна дубљине своје домољубиве душе |
, о „Бранковој жељи“.</p> <p>Даринка се наже над њом.{S} Притиште врео пољубац на вреле јој усн |
око поноћи дошао и Дабижић до речи, да наздрави оној идеји која живи у српском народу и одржав |
се већ неколико пута дизао, да опет он наздрави, али га увек задржаше остали са:{S} Чујмо!{S} |
.</p> <p>Бележник се дочепао ледине, па наздравља по милој вољи, ређајући серију за серијом.</p |
лепи српски обичај, за његову страст у наздрављању.</p> <p>– Молим, да ми се не упада у реч... |
ски обичај, да се тек са печењем почиње наздрављати, ако ни вечера наша није још ни на столу, ј |
, па и ја тако хоћу.</p> <p>– И ви мене називате „господине“ – рече Бранко, тек да се, бојаги, |
и“, него Дабижић, на пример, не ће више називати Јована и доктором, а Јован ће њему, на прилику |
отвори већу радњу, ево мог носа, ако не назида у сред Брајковца најлепшу кућу с магазинима.{S} |
ти, како се води туђа брига, једва да и назиремо, шта је то јаван живот,... омладина неје, мисл |
у да излије сав свој кив, што је Јован, назирући у њему, ваљда, опасног конкурента, ступио прек |
ли Јован:</p> <p>– Са свим као и његова назови– ујна, – примети бележниковица са значајним смеш |
еђа Александра због његових омладинских назора. „Сад је омладинско време!“</p> <p>– И ти, Стефа |
То ништа не смета, да опет сваки своје назоре брани најодушевљеније.{S} Бачка слобода, неогран |
, што их тамо чекају. </p> <p>Ако им се назори о свом бићу, о позиву својем у животу и не подуд |
туђ, јер предвиђаше, да их и мишљење и назори деле ужасном провалијом.{S} Нуз то и зазираше од |
а воли да „политизира“, особито још кад наиђе на паметна човека. </p> <p>За што?{S} Мој господи |
у.</p> <p>И би тако, можда, било, да не наиђе госпођа Ната, те Јелена дође к себи, да је пољуби |
о о њему разговарало.)...</p> <p>Уз пут наиђоше пред школом на учитеља, где „луфтира главу“.</p |
дете, његова Јелисавета; ако ће напред, наићи ће на Харивду, на омладинца, који га може исмејат |
, има нешто, – вели сека Ката. – Сад је наишла, Бог да прости!</p> <p>– Да Бог ме да се то све |
имети госпођа бележниковица, или што је наишла на таки неред, или што је ту Јелена, па да је пе |
атница. „Да ме је цео Срем клео, не бих наишла“, говорише она једном, али само једном приликом |
да оживи свечаним начином, када се тим најбезазленији осећај народни исмева, то је гадно, то ј |
n="32" /> бити у свету.{S} Он и његова најближа околина с најближим посредним, па и непосредни |
вету.{S} Он и његова најближа околина с најближим посредним, па и непосредним интересима, што с |
селу, са својом сестром, два можда, по најбоља певачка члана у Брајковцу.{S} Он обично <pb n=" |
јеш, како ја судим...{S} Знаш, ја...{S} Најбоље ће бити, да си ти уз њега.{S} Бадава!{S} Мати ј |
отићи ћете на ту параду у Карловце; па најбоље ће бити, говори ти сама с његовом матером...{S} |
х до њих су певачке дружине.{S} Ту ћете најбоље видити спровод и чути песме. </p> <p>– Одоше у |
– Питајте учитеља.{S} Тај ће вам умети најбоље посведочити...{S} Боже мој, ви гледате опет ту |
акле, општина му је дала своју кућу, на најбољем месту у селу.{S} Данас сутра, ако не оде у вар |
да је хладан сир с црним луком за њега најбољи лек против мамурлука.</p> <p>Благајник вели:{S} |
оћа бремена, што сам га се подухватио у најбољој вољи.</p> <p>– Немојте се плашити, господине Б |
и и само себи, кад му је Бог дао матер, најбољу срећу. </p> <p>Па ти мислиш, Стево, да и ја иде |
сестри, видевши да ће јој тиме погодити најватренију жељу.</p> <p>Тинци сину.</p> <p>– Него дет |
ран. „Тама за мном, тама преда мноме, а највећа у срдашцу моме“, завапио је негда његов велики |
етка Ната одобравају и хвале смер.{S} А највећа је њена радост, што ће у тој великој свечаности |
ој дреци смота негде у коров, да тамо у највећем страху проведе ноћ, док у јутро галан не кукур |
листова, кад би му који пао у руке.{S} Највећи просветни напредак у својему господарству припу |
м пљује на свету успомену, коју народ с највећим пијатетом хоће само да оживи свечаним начином, |
а две године напоредо у добу, када душа највећма пријања; па готово прирасле једна за другу.{S} |
сад <pb n="16" /> брујне звуке, што јој највећма годе онако и онакве, какви јој ваљда брује и у |
ла, да се неје могла уздржати, већ се у највећој дреци смота негде у коров, да тамо у највећем |
>– Сви!{S} Сви! – чу се више гласова, а највише писарев.</p> <p>Учитељ и сувише добро познаје е |
дила.{S} Али које Јованово разлагање, а највише канда Бранкова реч - израдише своје.{S} И поп-С |
а.{S} Чудновато!{S} Од њена суда као да највише стрепи.{S} Не за то, што би се бојао, да она ви |
ју...</p> <p>Сад се три млада пријатеља највише светују о том, како да се и Брајковац и Брајков |
, не зна ни сам за што, нада, да ће она највише и поклонити пажње оному говору, што претпостављ |
тност у нас Срба право сироче.{S} Ко је највише позван, да шири просвету у народа Ког Синови Та |
баш с тога што је у то време овде доле највише у народу врило о Бранку Радичевићу и његовој пр |
шљана...</p> <p>Разговор њихов врзао се највише око догађаја, што га је омладина у то доба спре |
ка врата.</p> <p> Таман!{S} Та, ње ради највише се и предомишљао, да л да сврне к свом другу.{S |
његова спомена.{S} Око тога му се мисли највише и врзу.{S} Да се обазре на оваке слушаоце, ови |
вци су место, које је бивало позорницом највише догађаја, што засецају у живац политичкога и ку |
>– Ко?</p> <p>– Бранко.</p> <p>– Па, он највише ћути.{S} Само кад се препире о чему с чиком, он |
!</p> <p>Са женскињама је ликовођа имао највише посла, особито са Јеленом.</p> <p>Стао учитељ с |
ном на вечерње, ако у опште и звони, но највише тек за то, да бабица и кума, ако би се десило т |
е.</p> <p>Одоше у учитељеву собу</p> <p>Највише се обрадова тому баш Јован. </p> <p>У прочељу и |
, да сам своје ножно тај глас однесе до највишег места своје претпостављене власти у Брајковцу. |
га испраћала у туђ свет, у даљину, да у највишим школама тамо збира себи плодове човечјег ума. |
то, она се родила и одрасла на селу, па најволи, да и умре ту, али никад неје марила, да јој се |
го Бранко Радичевић дубоко је заталасао најврелије осећаје срца и душе српског народа својим ла |
ку и женску омладину народну; та што је најглавније, уз старину Вука, као ђенијалног скупљача н |
а нису Бранкове него...</p> <p>– То је најжалоснија песма, што се силом уплеће у ове дане, кој |
и пошао.{S} Али је баш дошла у разговор најзанимљивија тема при чаши пива, његова најмилија тем |
и „чичу“, начеоника, нађоше, да је сад најзгоднији тренутак.</p> <p>Сам коровођа почиње. </p> |
е и здраве народне поезије, песмом, као најзгоднијим оруђем, прокрчи пута у књижевности нашој п |
ружнијег цвета скупљаш само оно, што је најлепше.{S} Него не буди лептир, што по тами лута, па |
p> <p>А Јеша још не беше довршио, таман најлепше полетео!{S} Но речи му се изгубише у метежу, у |
ељу Бранкову.{S} То вече ће му остати у најлепшем спомену из живота у Брајковцу... </p> <milest |
ог носа, ако не назида у сред Брајковца најлепшу кућу с магазинима.{S} Ко јамчи, да му наши пош |
поштен човек може по том листу исписати најлепшу песму, што је човек уме замислити.{S} За што д |
о њега није прешла још никаква бура, ни најмањи облачак, у њему сија увек благо пролећно сунце, |
јзанимљивија тема при чаши пива, његова најмилија тема, о томе, како и за што наш народ пропада |
има, што су ту скопчани, – то су његове најмилије мисли.{S} Тек ако ће га кадгод завести мисао |
кући с оне стране потока.{S} То јој је најмилије за све време, како устане, па док не легне.{S |
своје ноге.</p> <pb n="18" /> <p>То су најмилије мисли госпођа-Катине, па око тога се врзу, ет |
а њих тројице тамо и нема, запева своју најмилију, тихо, по свом начину, тек само да да арију: |
о дете у седмој осмој ли годиници.{S} А најмлађе, син, јој, тек се родило, није оца ни запамтил |
ало после Игњата.{S} Ако Бог да, даће и најмлађег сина у школе.{S} А није рада, ни кћер да уда |
ичније најпотребније оруђе, рано, нашем најмногобројнијем раднику: ратару не правимо сами, него |
на омладинца, који га може исмејати за „најмудрију“ реч.{S} Лакше би му било, чини му се, на ар |
о је одевено, враг их и с девојкама, по најновијем журналу, не стиди се прве госпођице.{S} Она |
уд морамо да набавимо.{S} Алати наши за најобичније наше потребе носе на себи туђински печат.{S |
дај боже штогод против тога!{S} Али ни најобичније најпотребније оруђе, рано, нашем најмногобр |
смета, да опет сваки своје назоре брани најодушевљеније.{S} Бачка слобода, неограничена у идеја |
одлазио одавде.{S} И веруј ми, моја је најозбиљнија намера, да дођем кући, па да прихватим еко |
ности народне.{S} А то је оно, што је и најозбиљније <pb n="50" /> српске научнике покренуло, д |
сеоском животу.{S} Из читавог Хорација најпаметније ми се свиди оно његово: **<foreign xml:lan |
с ким да политизира, и сам паре, да је најпаметније слушати песму.</p> <p>Добри чича подиже гл |
г зна како, маџун и скоруп!...{S} Па... најпосле, шта су стекли и трудољубиви Орфелин и учени С |
/p> <p>– Један другом за љубав.</p> <p> Најпосле оде бележниковица, а отпрати је Јован ++ писар |
одмори, па и своју матер посети!...{S} Најпосле, свету се не да ни уста запушити, ни доста кол |
Карловцима које у Темишвару и Бечу.{S} Најпосле, и то неје немогуће, неје ни ружно; а за истин |
по Мацу, или ће најпре да га унесе?{S} Најпосле га спусти на земљу, полети на улицу, понда се |
уверен сам, ни да ја останем.</p> <p>– Најпосле оно, што сам ја хтео, видим, да народ већ зна. |
ија и најславнија.{S} Живи Бога хвале!“ Најпосле, узмора ли бити, остаће или мезимац на дедину |
Нека се младеж провесели!</p> <p>То је најпосле и госпођа Јелисавета морала одобрити, (да је в |
олико јој мало час било криво...</p> <p>Најпосле се нашли сви пред школском зградом и чекају, д |
огод против тога!{S} Али ни најобичније најпотребније оруђе, рано, нашем најмногобројнијем радн |
а породицу.</p> <p>– Поштен човек треба најпре да се побрине, како ће издржавати породицу своју |
о, што рекао ујаку: „Поштен човек треба најпре да се побрине, како ће издржавати своју породицу |
против тога, када је госпођа Ната била најпре код ње, а противних разлога је, по њену, од неко |
и Катица, да спавају.</p> <p>Катица оде најпре, да још једаред разгледа по кући, је ли све у св |
ошао, што неје нашао за вредно, да дође најпре овамо, па сви заједно да иду. <pb n="61" /> Понд |
м за адвоката.</p> <p>Положи све испите најпре; понда ће мо се разговарати, – одговори му Бранк |
Да га остави, па потрчи по Мацу, или ће најпре да га унесе?{S} Најпосле га спусти на земљу, пол |
ило над дугим проседим обрвама.{S} Хоће најпре да оживи у успомени неке особе и прилике, о који |
на!{S} Ако им је стало, нека изволе они најпре к нама доћи.{S} Знамо и ми варошки ред.{S} Ал по |
<p>Капак се диже.{S} Испод њега провири најпре мала бела ручица; па се од мах за њом указа мила |
сретао, он, који је иначе о сваком увек најпре само добро мислио, пређе сада у гнушање.{S} Ујко |
елени, а до ње се нашао.</p> <p>– Морам најпре питати матер и чику. „Ја не знам за што, али чик |
што је вукло ма куд, полетела би.{S} По најпре и једино, до душе, полетела би била тамо преко п |
оврши, што је у радости хтела рећи, већ најпре поскакута с ноге на ногу па, кад јој се и тако с |
у; али да бих му био учитељем у његовој најпречој потреби, радећи баш свој посао, то сам сигура |
ива према ведром плавом небу у сутону у најпријатнијим видовима.{S} По доловима се већ спушта м |
нема никога осим тебе.</p> <p>На то ће најредовније пустити и Ната и Ката који уздисај и сузу |
д њега, да само по цвећу идеш и да и са најружнијег цвета скупљаш само оно, што је најлепше.{S} |
пчелара води, а то му се признати мора, најсавршеније свој пчеларски дневник.{S} Можда је мисли |
осао, од кога живи и он, народ, него од најсавршенијег агитатора, адвоката и ма ког иначе „госп |
редивши му светковину, каквом знађаше у најсветлијим данима своје прошлости удостојивати само к |
игао, па пажљиво растире и онако већ до најситнијег патрићка догорелу полушку своје цигаре, те |
ни набој, а жива је кућа најтрајнија и најславнија.{S} Живи Бога хвале!“ Најпосле, узмора ли б |
/p> <p>– Карловци су данас, у овај пар, најславније место у Српству.</p> <pb n="85" /> <p>Хоћет |
>И поп Стева мрзовољан.{S} Покварили му најслађи сан.</p> <p> А по Брајковцу Бруји, како су гос |
на прилику, бирташ, или трговац или... најслободнији човек на свету: економ.{S} А толико имаде |
вачке гимназије или богословије, та два најстарија просветна завода у српству и с ове и с оне с |
остала без мужа пре пет шест година.{S} Најстарији син јој, Јован, био већ у по гимназије.{S} Ж |
овек, не цигља ни набој, а жива је кућа најтрајнија и најславнија.{S} Живи Бога хвале!“ Најпосл |
еби Јован, не помогоше код поп-Стеве ни најубедљивији разлози.{S} А Кнежевић и опет не пропусти |
ништа свршио, што бива по <pb n="88" /> најчешће, постаје моралним пролетером, из кога се рекру |
а под старост, Боже опрости, „омладинац најчистије крви“.{S} Сад се чисто трже, кад виде, да је |
, проглади прстима кроз браду и лако се накашља.{S} Узе округли ћелепуш са стола, па га ћуши на |
туга неје прелила вином, те из дубљине наквашенога срца свога стао проливати грке сузе, раптај |
мам толико чуства за општу ствар, немам наклоности, да исправим свет раменом, „да плачем за туђ |
о такав, да Бог ме, неје могао оставити након себе величанствених манастира ни иних задужбина.{ |
ну тугу, што неје она та, којој њен син након три године жури у походе, него јој тек уз пут свр |
Бранко, при помисли на смрт?{S} Шта ће „након нас останути“, и кад нам се „тело тек под земљицу |
износе пред „физите“.{S} Нахвалиле се и накоштале свега.</p> <p>Деца, Јелена и Даринка, нестрпе |
ме, да вам мора бити смешно, кад ви не налазите у Бранку друге идеје него то, – примети Бранко |
лута, па чим спази гдегод светлост, он налети, па спржи своја крила.{S} Иди по светлости, ићи |
ише.{S} А из грла се оте неки клик - ни налик на онај глас, што јој га он показује на жици.</p> |
у и самом криво, што, ето, избаци нешто налик на „курисање“.{S} Застидео се...{S} Једва се приб |
Враг би је знао, шта ради.{S} Данас је налога, ... јуче је била замућена вода... не знам, шта |
код власти, па сваки час добија некакве налоге, – вели Бранко. – Чини ми се, да је већ тражио д |
аоницу, где одбор издаваше још последње налоге, и у саборницу, где певачка друштва држаху своју |
ваља чинити и како се владати, не треба нам команде.</p> <p>- Чујеш.{S} Ја бих ни пода шта држа |
p> <p>– Још те какве!{S} Сви знамо, шта нам ваља чинити и како се владати, не треба нам команде |
теве:</p> <p>– Шта мислиш, Стефане, кад нам дођу деца о вагацији кући?..{S} Катица Јаковљевићка |
?{S} Шта ће „након нас останути“, и кад нам се „тело тек под земљицу вргне“, а некмо ли да трај |
езда уз Вука и Даничића на освитку нове нам књижевности народне.{S} А то је оно, што је и најоз |
о по сахата. </p> <p>– Шта мислите, где нам је господин учитељ? – пита лагано бележниковица Јов |
ољству.</p> <p>– Госпођа ваша мати није нам се изненадила.</p> <p>– Ја сам тако и уговорио с Јо |
ану од одушевљења.</p> <p>– Него морате нам и ви помоћи! – рећи ће Бранко, па употреби ту прили |
Марка?...{S}Јел те, мајсторице, ви ћете нам га пазити.“</p> <p>„Гле мене!{S} Како не бих јако!“ |
- Госпођице Јелена, без сумње и ви ћете нам помоћи.{S} Ви тако лепо певате, – примети учитељ Је |
као господа, а не као радници, увек ће нам кола ићи на еро.{S} То је само истина, а не црне на |
пута у књижевности нашој простом лепом нам народном језику.{S} Нека данас строги критичари и е |
уди већином још не позвани на то.{S} Ко нам пуни белетристичне листове песмама и приповеткама?{ |
досетку“: „сестру по Еви!“</p> <p>– Ако нам је Ева прабаба, нисмо све једнаке, – не да се бележ |
д тако добрим и милим гостима!{S} Добро нам дошли!</p> <p>– Боље нашли! отпоздрави и Ната и Дар |
одговори опет на то Бранко. – У селу су нам исто тако потребни ваљани учитељи, као и у вароши, |
божје, цару царево, па мир!</p> <p>– А нама?</p> <p>– Принесенија јадите, повељенија творите.< |
теван.{S} Не ћеш тек отићи горе, а да и нама не кажеш с Богом? </p> <p>Беше то за Бранка растан |
к сам га наговорила, да позове Бранка к нама, и да му пошаље новаца, да амо дође, те да се мома |
о им је стало, нека изволе они најпре к нама доћи.{S} Знамо и ми варошки ред.{S} Ал по мени мог |
свет.</p> <p>– Још на станицу хајдете с нама, понда на Стражилово ви и не морате, мама, ићи,– в |
ла лице њему.</p> <p>– Ви ћете певати с нама.</p> <p>– Ох, Боже!{S} Та, то је кратко време.{S} |
и Јован. – Него то би он добро прошао с нама.{S} Хајде, да ми дамо донети, па да ми њега почаст |
Из далека добар косач замахује.{S} Међу нама није ни речи било о нашој Јелени.{S} Даклем, видиш |
аталасало одушевљење у српском народу у намену Бранкова спомена.{S} Онако се народ уме одушевит |
де.{S} И веруј ми, моја је најозбиљнија намера, да дођем кући, па да прихватим економију.{S} Ја |
ако мислиш, да код мене није то озбиљна намера, – надовеза Јован на разговор свој с Бранком, ка |
остати на селу неколико недеља, као што намерава госпођа Ната, то је, као што опет ропта њена к |
же мој, и она је мати.{S} Само у доброј намери могла је доћи на таку мисао.{S} Да уда своју кће |
т узе да се хвали са својом Кристом.{S} Намерила се на добру девојку...{S} Трива јој је брат.{S |
це, у очи свечаног дана, јер се у Пешти намерном или ненамерном чијом кривицом несу привезала к |
не да ни уста запушити, ни доста колача намесити...{S} Цео свет, за Бога зна, за што је Тинкин |
е.{S} А млади отац Варнава, манастирски намесник, добио мало одушке, да се провесели с веселим |
отку.</p> <p>И госпођа бележниковица се намести у пола окренута Јовану.</p> <p>Ђенијалан лик!{S |
е попне на кола. </p> <p>Даринка се већ наместила, а надурила се, бојаги, па јој одговара:</p> |
да се повлачи, па мисли, узео би ко за наметање, када би чешће одлазио мећу нове познанике.</p |
те материне вигове, кад се свагда онако наметљиво понашаше према њему?{S} Је ли могуће,... тако |
била поп-Стевина сестрића у кућу, да му наметне своју кћер, и како је сам поп Стева проводаџиса |
/p> <p>А бележниковица приметила то, па намешта, као бајаги, шишке на челу, те испод руке погле |
шешир на главу, па закопчава и око себе намешта кабаницу.</p> <pb n="34" /> <p>Што не дате мало |
ш, како куља плав дим на врата. </p> <p>Намештај у тој собици је једна по широка клупа уза зид, |
<p>Муф беше запао под ноге, док се Ната намештала у колима.</p> <pb n="13" /> <p>– За Бога, мам |
чани зову свога општинскога начеоника,) намигну на бележника, па запева звонким извеџбаним глас |
вели Јован. </p> <p>– Слатки сте ви, – намигну бележниковица. </p> <pb n="94" /> <p> <foreign |
ла та њена забуна ни учитељев осмех, па намигну на Јована.</p> <p>– Ту ће бити сватова! – приша |
...</p> <p>Бележник засветлио очима, па намигује на писара, — знак, да позива онога, да декламу |
е! – опре се чича, начеоник, а он је та намишљена старина; па сам устаде и диже чашу:</p> <p>– |
о милостива, колико јој годило, ипак се намргодила.{S} Али које Јованово разлагање, а највише к |
заквачи на пучини будућега живота.{S} И нанесе ли им кадгод струја бродове на супротивне стране |
иси остао дуже, па да прошврљамо мало у наоколо по селима и по манастирима.{S} Мени се допада о |
ева, у Јазак за манастирског ђака...{S} Наопако, зар да га мати жива сахрани?{S} Не да се Тинка |
ерзонака кошница – тек „да покуша“.{S}А наопако се једио, што српски пчелари сваки час препоруч |
ју,...{S} Боже!..</p> <p>– Ала ти је то наопако време изашло, јух, јух, јух! – уздахну опет гос |
амурлуку свом обично гледаш све на црне наочаре.</p> <p>— Увек, – одговори онај живље, – упамти |
на еро.{S} То је само истина, а не црне наочари, упамти.{S} Нова омладина је ухватила ту истину |
том богоданом изобиљу, што га је иначе напајало новим животом, осећа се сада Бранко ташт.{S} У |
ба!{S} Тај господин Бранко добро јој је напаприо у нос, може га сад песницама трти,</p> <p>Јова |
не би, јадница, осетила сретном, кад се напатила код свог несретника мужа као права патница. „Д |
век кажем: ви терате политику.{S} То је наперено против нас попова и калуђера.{S} Е, не уме ти |
Него тужи га конзисторији.{S} Ја ћу ти написати, тужбу, да се развенчаш.{S} Петнаест година га |
коло, па се све бојим, удариће га какав напит.{S} Казала сам му, до душе, и сама, да потражи Ма |
е да оговара госпођу Нату, како се дала наплатити од поп-Стеве, кад је њена Јелена била тамо у |
се и наши народни браничи, „поборници“, наплаћају од народа исто толико правично или неправично |
шта она пита.</p> <p>Види она то, па му напомиње:</p> <p>– А да за то сам га тамо и послала</p> |
друговања.</p> <p>Деца расла две године напоредо у добу, када душа највећма пријања; па готово |
ри пријатељи.{S} Па ако не узмогну опет напоредо, знаће обићи матицу, која би их увукла у вртло |
из Беча“, и Брајковачки учитељ Кнежевић напоредо кроз планинске винограде.{S} О раме пребацио с |
ла у „лер“; како је не знам какав рачун направила, што је позајмљивала детету, кад јој је што т |
ему боравити вечни сан.</p> <p>Два дана напред почели се скупљати гости са стране.{S} Е, неје д |
и своје дете, његова Јелисавета; ако ће напред, наићи ће на Харивду, на омладинца, који га може |
у који пао у руке.{S} Највећи просветни напредак у својему господарству припустио је тек у толи |
а жмирка у жижак, или преде, док јој не напреде дремеж на очи...{S}Ако Даринка баш не чита, раз |
ред све примљивости према свему, што је напредно, морати као народ банкротирати, т. ј. на једар |
листе.{S} То су људи прекаљени начелима напреднога духа времена...{S} Ама молим те, зар ти не в |
подлости и себичности разним интересима напретка и разлозима поретка, сад, опет, да замедља бљу |
лободе и благостања.{S} Без материјална напретка и добростања, чему књига, чему просвета, чему |
, не стиди се прве госпођице.{S} Она ти напуни својих неколико котарица воћа, метне на обраницу |
ти већ све знаш, – проговори бележник, напунивши пуна уста сира и загризавши зелену паприку, – |
глави још од синоћ, како му је „његова“ напунила некаквим разговором, па јутрос са неколико убе |
бисмо могли рећи, да је народ сам себи напуштен, – дода Кнежевић.– И још се од нас захтева, да |
и је мати.{S} Дете не треба никад да је напуштено и остављено, можда, доброј срећи и само себи, |
опада ми се, што је при себи.{S} Жилава нарав!{S} Без ичије припомоћи... сам... у туђем свету.. |
ом, у ком последњи бој бије између себе нарав и васпитање.</p> <p>И Зорка се обесила Даринци о |
ако није за њега адвокација.{S} Неје му нарав за то.{S} Та, адвоката и онако има већ и сувише.{ |
е их Јован, Даринка, учитељ, Зорка, па, наравно, и Бранко. </p> <p>Салетели сви, што год их је, |
бити?“ – „Немој ти ту мени!“ рекла је, наравно, Ната Кати. „То је дечја радост!{S} Да коме ћу, |
pb n="101" /> <p>Бранко Радичевић беше, наравно, само сиромашан српски ђак.{S} Као такав, да Бо |
и ће вечерас госпођа Рашићка поп-Стеви, наравно, после неког згодног увода. – Тај ми се увукао |
ићка се и нехотице погледаше.{S} Свако, наравно, по свом рачуну.</p> <p>Право би и имао, – прим |
<p>– И мати га воли.</p> <p>– Наравно, наравно.{S} И ви, дакако, госпођице, примети Кнежевић и |
p> <p>За одрешене језике предмет је то, наравно, благодаран, да се учини и више, него што је уи |
ђе к себи, да је пољуби у руку.</p> <p> Наравно, госпођа Ната пита, шта јој ради мати.{S} И так |
, она бар добро познаје Јецу Рашићку, – наравно, да су и оне биле исто тако искрене и исто тако |
обар.</p> <p>– И мати га воли.</p> <p>– Наравно, наравно.{S} И ви, дакако, госпођице, примети К |
риним жељама, ма и којој њеној речи; па наравно, и сад беше вољна повиновати се оному, што мати |
и залива грло белим вином.{S} Али и он наравно мисли, да мора нешто рећи, бар у корист свога „ |
.. о, Бог зна, како јој је мило!</p> <p>Наравно, да и госпођа Ната, а особито госпођа Катица, – |
ен.{S} Само да ти приповедам, шта ми је нарадила.{S} Ономад...</p> <p>И сад удари сека Ката да |
ајан.{S} Округао као похођанска погача, нарастао као мобарска гибаница, а пун заливен као божић |
ила од Даринке кући, дочекала је мати с наредбом, да је обрадује:</p> <p>Спремај се!{S} У субот |
еше вољна повиновати се оному, што мати нареди. </p> <p>Али јој сину у главу мисао, да би било |
.</p> <p>Одборници лете на све стране и наређују, како ће се програм што свечаније извести.{S} |
вот и прикљученија Димитрија Обрадовића нареченога у калуђерству Доситеја: њим и с тим списат и |
ди онаки исти посао, од кога живи и он, народ, него од најсавршенијег агитатора, адвоката и ма |
, да треба да остане код куће.{S} Треба народ поучавати.{S} А ко ће то, ако не ће учени људи?{S |
пева у Бранковој свечаности“ јер „треба народ увући унутра!“ Повукао би је тим пре, што се увер |
не ту мисли; само му мило, што види, да народ зна за Бранка, да је и народ осетио жељу Бранкову |
ајпосле оно, што сам ја хтео, видим, да народ већ зна.</p> <p>– Је ли по вољи унутра? </p> <p>Б |
S} Да, о томе!{S} Треба писати књиге за народ, треба учити народ да држи новине, па да се учи, |
рити се по варошима, па писати књиге за народ, поучавати народ, водити политику за народ, дизат |
е то у нас мода, што бојаги „не раде за народ“, а школовали се о „народном“ новцу, јер исти тај |
ао и они, који се не хвале, да „раде за народ“.{S} Свештеници, које му драго партаје били, траж |
политику за народ, дизати позориште за народ, а нити они познају народ, нити народ разуме њих. |
сачувај!{S} Само... ко хоће да ради за народ, мора живети с народом; а не башкарити се по варо |
/p> <p>– Сви ми, штогод учимо, учимо за народ.{S} Наша је интелигенција, или баш ако хоћеш госп |
од, поучавати народ, водити политику за народ, дизати позориште за народ, а нити они познају на |
тај дан.</p> <p>Још у јутро рано поврве народ у свечаном руху и са свечаним расположењем на ста |
, – вели му Јован. – Нема просвете, где народ не стоји економно добро.{S} За то сте ви ту, па у |
ад је таки.{S} И догод дух времена буде народ схваћао, умеће поштовати заслуге свога Бранка Рад |
адости. ·</p> <p>Њему за уздарје подиже народ српски из благодарности само гроб.{S} Као свећени |
с све, слободно бисмо могли рећи, да је народ сам себи напуштен, – дода Кнежевић.– И још се од |
p> <p>На сред села око крста искупио се народ у чистом свом оделу.{S} А у народу, видиш, око св |
у намену Бранкова спомена.{S} Онако се народ уме одушевити само за велике идеје.{S} Од наднича |
мно добро.{S} За то сте ви ту, па учите народ,... да, учите га!{S} Треба сви да га учимо!{S} Ја |
танимо ми радити, што не ваља, па не ће народ имати у кога да се угледа; а почнимо и ми паметни |
ора и улице, што воде тргу, све то беше народ прекрилио.</p> <p>У саборној цркви служи се летур |
о види, да народ зна за Бранка, да је и народ осетио жељу Бранкову.{S} То вече ће му остати у н |
буду сведоци, колико се у истини прави народ забавља о том догађају...</p> <p>Сад се три млада |
до моја, – опет ће Јеша. – Не ће српски народ клонути, догод уме да штује и мртве поборнике, (н |
ену тога ђенија посветио је цели српски народ дан 10. јулија 1883., приредивши му светковину, к |
ма, па писати књиге за народ, поучавати народ, водити политику за народ, дизати позориште за на |
а народ, а нити они познају народ, нити народ разуме њих.{S} Ужасна аномалија код нас, какве, в |
реба писати књиге за народ, треба учити народ да држи новине, па да се учи, да види, да зна, да |
се пропевати, чим осете, да љубиш свој народ...</p> <p>Бележник засветлио очима, па намигује н |
} Око сенице, чује, зуји и бруји вредан народ по чистом јутарњем ваздуху.{S} А зује и брује дан |
рема свему, што је напредно, морати као народ банкротирати, т. ј. на једаред ће „друмови пожели |
а је омладина у то доба спремила, а цео народ прихватио свом вољом својом и српским одушевљењем |
према томе и опрему.{S} Кад видиш, како народ лако прима моду, немој мислити, да би он то прими |
оја изоштрава.{S} Ми све вичемо: „Учимо народ!{S} Поучавајмо га!“ А све то, што ми учимо, врло |
жи на Брајковачком селу, удеси за прост народ.{S} Хоће – да му каже, ко је био Бранко Радичевић |
– та већ загрози опасност, е дуго прост народ не би имао никакве користи од штампане и писане к |
се угледају ако хоће.{S} Тако продире у народ оно из књижевности.{S} Мислиш ти, да би му ишта п |
треба више учених људи да се помешају у народ, у масу.{S} Ви имате иначе потпуно право.{S} Ал.. |
позориште за народ, а нити они познају народ, нити народ разуме њих.{S} Ужасна аномалија код н |
да се тим пљује на свету успомену, коју народ с највећим пијатетом хоће само да оживи свечаним |
о Бранко Радичевић, шта он вреди за наш народ и шта значи ово величање његова спомена.{S} Око т |
јмилија тема, о томе, како и за што наш народ пропада; Јеша воли да „политизира“, особито још к |
ковчани покажу том приликом. „Треба <hi>народ</hi> увести унутра!“</p> <p>– Да приредимо и ми о |
} Јер тенор не спада у особине српскога народа, него је то особина јужњака, и то пар екселанс Т |
значајном положају у историји српскога народа томе, што је тамо столица првосвећеника српске п |
ена већ средиште свему кретању српскога народа у јужној Угарској, у Хрватској и Славонији, могу |
да занемеше оне тисуће грла искупљенога народа.</p> <p>На једаред запева стотина певача, искупљ |
најврелије осећаје срца и душе српског народа својим лаким песмама, опевајући му разумљиво и с |
Нечему много бољем нада се он од самог народа.{S} Па хоће да и свој говор, што има да га држи |
да се игде интелигенција тако удаљи од народа као наша.{S} Нова се омладина креће, њен глас се |
одни браничи, „поборници“, наплаћају од народа исто толико правично или неправично, као и они, |
а ни иних задужбина.{S} Али као ђе није народа свога сазидао му је храм у грудима народнима, гд |
и.)...{S} Закључили смо, да са што више народа и ми одемо одавде у Карловце на дочек.</p> <p>– |
интелигенција постала је, тако рећи, из народа, па тешко да се игде интелигенција тако удаљи од |
имо, врло мало користи баш народу, маси народа.{S} Ми учимо медицину, па тражимо вароши, не ће |
о је највише позван, да шири просвету у народа Ког Синови Талије, – глумци, апостоли народни!{S |
онако сјајно извршио, да је одржао дух народа српскога, ударивши јак темељ српској књижевности |
над старим Римљанима и другим пропалим народима, поред свег нашег толико хваљеног родољубља, к |
тали.) Ми учимо јуристерај, да „бранимо народна права“; а ја, бога ми, видим, да се и наши наро |
ко још пре њега, а попут једре и здраве народне поезије, песмом, као најзгоднијим оруђем, прокр |
ђенијалног младића увеличала симпатије народне.{S} Но било како му драго, Бранко Радичевић сја |
Дунава?{S} Је ли треба спомињати толике народне саборе, који баш у Карловцима саборисаху о цркв |
приликом да будем сведоком једне опште народне свечаности, какве до сада једва да је било кадг |
аничића на освитку нове нам књижевности народне.{S} А то је оно, што је и најозбиљније <pb n="5 |
а Ког Синови Талије, – глумци, апостоли народни!{S} Па како <pb n="74" /> стојимо у томе?{S} Жа |
ва“; а ја, бога ми, видим, да се и наши народни браничи, „поборници“, наплаћају од народа исто |
ином, када се тим најбезазленији осећај народни исмева, то је гадно, то је... </p> <p>За јамачн |
Шапчанин, Лаза Костић и други.{S} Језик народни презрели беху у оно доба сви и мањи и већи књиж |
тељи већином такви, то је прави мученик народни.{S} Што свеснији, то већи мученик.{S} Ја, видиш |
е свестан учитељ, а ја бих рекао, да су народни учитељи већином такви, то је прави мученик наро |
</p> <p>Нов ред, нов надзор над српским народним школама; па и поп Стева постао ревностан катих |
руне народних гусала, па чистим српским народним језиком, каквим нико још пре њега, а попут јед |
рода свога сазидао му је храм у грудима народнима, где је нашла места за вечита времена слава п |
з старину Вука, као ђенијалног скупљача народних умотворина, и ученога ђака Вукова, уз Ђуру Дан |
што су били код ње у стану, па би поред народних песама и других ствари читали по нешто и из „< |
а тог бесцен—блага, удари први у струне народних гусала, па чистим српским народним језиком, ка |
о пролазе ти, који вичу:{S} Слобода,... народно право,... аутономија,... избор,... сабор!{S} Тр |
знамо наш свет боље са песником српског народног јединства. </p> <p>– То је лепо! - кличе Дарин |
својој дружини бродио, насела на стену народног немара, те претрпила кораблекрушеније, па се љ |
да или Београда, да се препоручи управи народнога позоришта, па онда – ево среће и за њега и за |
а не може давати правац, одређивати ток народној судбини.{S} Треба да водимо рачуна о раду наши |
Сахера, у Хамбуршкој ресторацији или у народној кухињи; не гледи, стоји ли пред вратима портир |
а у књижевности нашој простом лепом нам народном језику.{S} Нека данас строги критичари и естет |
споство.{S} Једино се клањам учитељству народном.{S} Ко је свестан учитељ, а ја бих рекао, да с |
и „не раде за народ“, а школовали се о „народном“ новцу, јер исти тај грех носе на души и остал |
се чине и невешти, а ти, учо, издири за народност, па кад ти треба дати хлеба, „даће бог!“</p> |
ирнуо у живац и мушку и женску омладину народну; та што је најглавније, уз старину Вука, као ђе |
стао на прозор, па недахнимице слуша ту народну песму.{S} Не узима на ум, како су жалосни ти ст |
pb n="62" /> за члана српске омладине и народњачке странке, те држи редовно и народњачке новине |
и народњачке странке, те држи редовно и народњачке новине.</p> <p>Него зна Јеша, да споји и пра |
како ко хоће, а живи још од свог старог народњачког сала, преживајући огризине отрцанога либера |
не и помисао, да бих ја делио, ваљда, с народом своју муку; али да бих му био учитељем у његово |
ако хоћеш госпоштина, збиља, свезана с народом као мало где, па... </p> <p>– Фраза!..{S} Ја шт |
ко хоће да ради за народ, мора живети с народом; а не башкарити се по варошима, па писати књиге |
треба, радити!{S} Па... чуј ме!{S} Више народу користи, кад у својој средини има ваљана интелиг |
S} Кад кажем, да бих био на селу учитељ народу, то стоји: јер ја, као интелигентан човек, знаћу |
се беше заталасало одушевљење у српском народу у намену Бранкова спомена.{S} Онако се народ уме |
наздрави оној идеји која живи у српском народу и одржава у њему свест, да не клоне у тешкој ноћ |
ио се народ у чистом свом оделу.{S} А у народу, видиш, око свирца час се таласа, час везе ситно |
а што је у то време овде доле највише у народу врило о Бранку Радичевићу и његовој прослави.{S} |
то, што ми учимо, врло мало користи баш народу, маси народа.{S} Ми учимо медицину, па тражимо в |
р и ваљан млад човек, прилика таман као наручена за њену Јелену.</p> <p>– Пак?{S} Шта сад?</p> |
него де једну, де још једну и таман сад наручили, да им Маркова домаћица испржи које пиле.{S} И |
рству припустио је тек у толико, што је наручио неке савршеније ножеве за навртање воћака и нек |
прихвати реч.{S} Опет ће он:{S} Само да нас послужи лепо време!</p> <p>Да Бог ме! – одговори Да |
ај употребио наше незнање и неумење, па нас експлоатише и уништава као зубача племениту биљку, |
ква је.{S} Отворена ми се свиди.{S} Шта нас је пута насмејала!</p> <p>– Тим више, – суди Катица |
рате политику.{S} То је наперено против нас попова и калуђера.{S} Е, не уме ти се омладина маћи |
напуштен, – дода Кнежевић.– И још се од нас захтева, да потпомажемо и књижевност, да купујемо и |
о томе предиковало, а да не види то од нас својим очима.{S} Престанимо ми радити, што не ваља, |
године.</p> <p>– Него шта знам?{S} Код нас ти је на селу тешко наћи слушкињу, па не знам, које |
род разуме њих.{S} Ужасна аномалија код нас, какве, ваљда, нигде више у свету нема.{S} Наша инт |
<l>Устај, Србине!</l> <l>И у борбу зове нас:</l> <l>Устај, Србине!</l> </quote> <pb n="75" /> < |
двед талијанског мајмуна, да се не нађе нас неколико људи.“</p> <p>Од то доба пази писар добро, |
село.{S} А путу се рока не зна.{S} Може нас тамо затећи и берба...{S} Јеси ли навукла рукавице: |
>– Ништа не чини.{S} Господин учитељ ће нас научити Бранково коло...</p> <p>– То већ знам! – кл |
, при помисли на смрт?{S} Шта ће „након нас останути“, и кад нам се „тело тек под земљицу вргне |
Е, не уме ти се омладина маћи, док се о нас не очеше.{S} И тај наш **Бранко је грдио калуђере.{ |
уги пут!{S} Упамтите, други пут!{S} Ево нас већ и код наших.</p> <p>Под орахом на сред дворишта |
м или умешношћу и даље докотурали.{S} У нас немају ни појма о томе или се сматра за срамоту, да |
е све једно, то ћеш тек допустити.{S} У нас је врло велика погрешка то, што ми држимо, да не мо |
{S} Ама молим те, зар ти не видиш, да у нас нема никакве дисциплине, нема странке: ради, како к |
какве до сада једва да је било кадгод у нас.</p> <p>– А, знате ли, ко је на то наговорио вашег |
вне ствари.{S} Него омладина, а ту се у нас рачунамо ми ђаци, трговачки момци, и тако даље, све |
ре времена ступи у акцију.{S} Ко пише у нас дописе по политичним листовима, ко често и уводне ч |
ебацујем штипендистима, као што је то у нас мода, што бојаги „не раде за народ“, а школовали се |
еби будућност.{S} Особито је уметност у нас Срба право сироче.{S} Ко је највише позван, да шири |
Општа ствар неје туђа ствар, него свију нас и свакога појединца подједнако.</p> <p>– Синко, то |
генција покварила...</p> <p>Да није још нас учитеља, који издиремо за вас све, слободно бисмо м |
розор час на други.{S} Гледа преко тамо насвој прозор.</p> <p>Млади колар стао до одра, па се н |
на којој је он у својој дружини бродио, насела на стену народног немара, те претрпила кораблекр |
па се просто одселили у Русију, па тамо населили *Нову Србију.{S} Зар ви то не знате?{S} Могу в |
равим свет раменом, „да плачем за туђим насилима“, и тако даље.{S} То су све формалности, шупље |
ише од нешто капитала, што га је обично наследио или, можда, добио у мираз, и оно мало „знања“ |
у две дана мој капелан, па временом мој наследник и у парохији и у кући? – рече поп Стева повер |
а тераш још парницу с узурпатором твога наследства.</p> <p>– Боже ме сачувај.</p> <pb n="105" / |
уће?{S} А по Дарвиновој теорији потомци наслеђују особине својих предака.</p> <p>Ма колико да п |
ам се мало и надао! - одговори Јован те наслони пушку уза зид. – Волим овај лов сад него да сам |
иром прозоре, па села поред прозора.{S} Наслонила главицу на руку, па мирише мирисни вечерњи чи |
екакву књигу, а на бео се штит од сунца наслонио.</p> <p>– А,... ти си, Александре!- примети по |
андара, а остали како који.{S} Писар се наслонио на лактове, па кибицује одборнику. (Бележник, |
признати, морао би приповедати, како је наслоњен на ону багрему пред њеним прозором пиљио као м |
а и тако даље...{S} У једном углу стоји наслоњена а на вршак изврнута стара плетена а неолепљен |
pus juris</foreign>.</p> <p>– Јоване, – насмеја се већ Стајић,– мени се чини, ти у мамурлуку св |
творена ми се свиди.{S} Шта нас је пута насмејала!</p> <p>– Тим више, – суди Катица, – треба па |
хвати учитељев предлог.</p> <p>Јован се насмехну и не мога да не покаже своју сумњу.{S} Кнежеви |
оју Еву.</p> <pb n="70" /> <p>Бранко се насмехну:</p> <p>– Док ја дођем до своје Еве, протећи ћ |
</p> <p>– Добро је, – рече и потајно се насмехну.</p> <p>А Јелени одлану.{S} Но је поли румен д |
а вреле јој уснице.{S} Дете отвори очи, насмеши се, па рашири своје голе ручице, те је загрли.< |
спалили сте се као...</p> <p>Рашићка се насмеши:</p> <p>– Дух времена сад је таки!</p> <p>– И т |
та ће рећи поп Стева? – рече она, па се насмеши.</p> <p>Бојаги! – помислише сви мушки у један м |
ругом му насу у чашу хладног теочинца и насмеши се на њега.</p> <p>Он је загрли око врата, изди |
ри смело у лице.</p> <p>Бранко се силом насмеши. </p> <p>– Немојте толико да мислите.{S} Разгов |
/> <p>Она погледа у њега.{S} Очи јој се насмешише.{S} А из грла се оте неки клик - ни налик на |
Уза зид је постеља и на њој виолина.{S} Насред собе сто, и по њему разбацано то књига, то харти |
ака ти је данас омладина.</p> <p>–- Куд насрне, или с главом или без главе.</p> <pb n="96" /> < |
о каткад зафрчу коњи, да можда истерају насртљиву мушицу, што им се и у нос увлачи; само што за |
о?</p> <p>– Моја будућност биће ми само наставак прошлости моје.{S} Рад, то ме чека.</p> <p>– Р |
ерзитетлија може вратити у свој дом, те наставити посао оца свога, па орати земљу или копати ви |
а та „ружа“.</p> <p>– ... једна ружа, – наставља начеоник.</p> <p>– ... која има бодље, – уплет |
{S} Још за живота купио кућу у вароши и настанио се тамо.{S} Таман да поживи у миру, а капља га |
једном руком попу по бради, а другом му насу у чашу хладног теочинца и насмеши се на њега.</p> |
Бранку,</p> <pb n="72" /> <p>– Не да се насути вода у решето, – одговори онај.</p> <p>– Баш има |
мени! – одговориће опет, као и до сад, Ната Кати.– Знам ја, шта је дечија радост.{S} Коме ћу, |
„Немој ти ту мени!“ рекла је, наравно, Ната Кати. „То је дечја радост!{S} Да коме ћу, ако њима |
оже, помози! – прекрсти се и помоли се; Ната, па се успе на кола и ували у седиште.</p> <p> Сео |
кући, је ли све у свом реду. </p> <p>А Ната ушла у Даринчину собу.{S} Надвирила се над Даринко |
и по каткад шмркне од жалости, Госпођа Ната окрене пећци леђа, наглади своју цицу и клима глав |
охрана женска грла, мати и кћи, госпођа Ната и госпођица Даринка!{S} Још за живота купио кућу у |
пољуби у руку.</p> <p> Наравно, госпођа Ната пита, шта јој ради мати.{S} И тако пређе реч на са |
ари преко коња, па да потера, а госпођа Ната повика:</p> <p>– Кристо!{S} Кристо!</p> <p>– Запов |
колико недеља, као што намерава госпођа Ната, то је, као што опет ропта њена кћерка, госпођица< |
нисмо штогод заборавиле? – пита госпођа Ната, а крсти се и стала на потегу, па се ухватила за л |
пио од ње.{S} А то, што јој сад госпођа Ната и опет меће на душу, јесте ништа и нико мањи ни ве |
тако, можда, било, да не наиђе госпођа Ната, те Јелена дође к себи, да је пољуби у руку.</p> < |
година“.</p> <p>Па онда не може госпођа Ната, да не понесе штогод сестриној деци.{S} То ће да б |
да наведе против тога, када је госпођа Ната била најпре код ње, а противних разлога је, по њен |
<p>– Па то је лепо! – рекла је госпођа Ната. – Нека се младеж провесели!</p> <p>То је најпосле |
<p>Још га од зимус препоручује госпођа Ната мајсторици.{S} А још од зимус говори Даринци, како |
А да шта ћеш!{S} Јавља л ти се госпођа Ната из вароши?</p> <p>– Јавља ми, да ће доћи скоро.</p |
ва као свој рођени, – приметиће госпођа Ната. </p> <p>– И чува га бог ме; па има и за што.{S} Н |
..{S} Па том приликом приметиће госпођа Ната, гладећи свог мацана: </p> <p>„Кад ми одемо у план |
ј је мило!</p> <p>Наравно, да и госпођа Ната, а особито госпођа Катица, – та, она бар добро поз |
љу малога Владимира.{S} А она и госпођа Ната седе још, па разговарају о којечему и прежваћу дан |
д на дневном реду. </p> <p>Па и госпођа Ната и госпођа Рашићка, када су једна другој правиле „ф |
ко нешто, ваљда, замишља у себи госпођа Ната и сад, па купи све гдегод шта, као да неће на пут |
не ћу моћи све издржати, – вели госпођа Ната, а запурила се сирота од врућине и гурања кроз све |
го да се витла којекуда“, мисли госпођа Ната).{S} Мајсторица штогод шије, или потплеће чарапе, |
, јух, јух, јух! – уздахну опет госпођа Ната.</p> <p>– И староседелице славнога Брајковца нађош |
данас, да Бог сачува! – уздахну госпођа Ната, кад добила времена, да стресе прашину с хаљина.</ |
етрчала, па је прихваћа.</p> <p>Госпођа Ната се мигољи у тешком пртљагу, хоће да се извуче, па |
, да гледа пут преда се.</p> <p>Госпођа Ната дрема, па клања главом то амо то тамо, те час по п |
м, мама, мајчину душицу.</p> <p>Госпођа Ната се милокрвно загледа у своју кћер.{S} Шта ли јој ј |
, јух, јух! –- цикнула је „трижди“ сека Ната сека–Кати, кад је чула; а чула је, Бранко с Јовано |
ца на поп-Стевина сестрића! – вели сека Ната.</p> <p>– Ја сам одмах рекла, има нешто, – вели се |
Бранко и Јован, него им и мати и тетка Ната одобравају и хвале смер.{S} А највећа је њена радо |
</p> <p>Гости из Брајковца.{S} Ту тетка Ната, ту Даринка, Јован, мала Зорка, – сви полетеше њем |
опет сутра бити...{S} Нема сумње, да је Ната сад и то хтела да каже и да би то рекла, да није т |
ој је муж она лола и бекрија? – спомиње Ната.</p> <p>– Да, да.</p> <p>– Нисам ни знала, да је т |
сти умију.</p> <p>– Триво, – кренула се Ната кочијашу, па му говори: – ти сад поскидај ствари, |
</p> <p>Муф беше запао под ноге, док се Ната намештала у колима.</p> <pb n="13" /> <p>– За Бога |
послом.</p> <p>– Като злато, – опет ће Ната Кати, – а ти мени и не кажеш, где су ти деца?</p> |
" /> <p>Кад је Јован дошао кући, пође и Ната и Катица, да спавају.</p> <p>Катица оде најпре, да |
ошли!</p> <p>– Боље нашли! отпоздрави и Ната и Даринка у један мах.</p> <p>Трива већ сишао с ко |
</p> <p>На то ће најредовније пустити и Ната и Ката који уздисај и сузу у спомен својих покојни |
ош већма заволеше, замилова се Данило и Ната.{S} И чика Пера благослови брачну свезу њихову...{ |
не бих рекла, да је то дете рђаво, вели Ната за Јелену Рашићку.</p> <p>– Није; ал она ће начини |
ет несу пропустиле, да како, ни Ката ни Ната, да пусте <pb n="25" /> коју сузу у спомен својих |
<p>– Разумем. </p> <p>– Като,— примети Ната сестри, кад дође до воде и замочи руке, да их пере |
</p> <p>– Дођи, па ћеш вечерати, – опет Ната Триви, а то исто или можда мало друкчије рећи ће м |
, а без ње и горе.</p> <pb n="21" /> <p>Ната опет узе да се хвали са својом Кристом.{S} Намерил |
p>– Што зна цело село, мора знати бар и натарошевица, – обрецну се она.</p> <p>– Ја ништа не зн |
p> <p>А она повика: </p> <p>– Јеси чуо, натарошу:{S} Или сви ил’ ни ви!</p> <p>– Сви!{S} Сви! – |
крвно, а завија смотку.</p> <p>– Но!{S} Натарошу! – укори га његова лепша и милостивија половин |
чно, али су се збиља физите код госпође Нате и Катице мало дуже позабавиле, тек, ето, брзо прођ |
S} И њу ће мати дада на јесен код тетка–Нате у варош, па да и она иде у вишу девојачку школу.{S |
е ради подноси он те муке.{S} Она му је натерала дерт, па је у свом мамурлуку почео да мрзи на |
– рећи ће, до душе, као и до сад, Ката Нати, – зар то мора бити?</p> <p>– Немој ти ту мени! – |
„Боже мој, " рекла је, да Бог ме, Ката Нати, кад ова извадила сиграчке из торбе, „зар је то мо |
<p>И твоја јединица, – сад ће опет Ката Нати, – нема никога осим тебе.</p> <p>На то ће најредов |
Понда је Ката прешла орману, да покаже Нати ствари, што је Даринка све порадила...)</p> <p>Три |
га обори под земљу...{S} Па кад госпођи Нати дође срцу <pb n="17" /> тешко, не жали пута ни тро |
ар док прође беседа“!{S} Шта је госпођи Нати до беседе!</p> <p>– Ја сам, – вели, – за то већ ст |
о један пут!</p> <p>Прохтело се госпођи Нати, да види своју сестру, баш као да јој је, не дај Б |
<p>А кад хладовина разгалила и госпођи Нати тромост с веђа и дремеж с очију, живнула и она, па |
предмета.</p> <pb n="97" /> <p>Госпођи Нати чисто неје право, што Даринка оде с Јеленом.{S} Ка |
аву на материне груди...</p> <p>Госпођи Нати од седморо деце заживела јединица мезимица, па мат |
ина господар кућни, док покојни госпођа-Натин неје купио од ње.{S} А то, што јој сад госпођа На |
у тако доброј кући, као што је госпођа– Натина.{S} Па, Бог зна, како јој је, мило што је у Дари |
је поуздана.</p> <p>А та слатка госпођа Натина јесте мајсторица Јула, њена укућанка, још пре не |
а и по ребрима и по ногама.</p> <p>А на Натине речи одазва се.</p> <p>– Разумем. </p> <p>– Като |
ну, – још имам сутра, па прекосутра, па наткосутра, па још један дан, па недеља?{S} Је л? </p> |
но било, да остану у друштву с госпођом Натом и с госпођом Катом, па се отискоше у врт.</p> <p> |
ка прва дошла, да се поздрави с госпођа–Натом.{S} Давина се одавно нешто и својака с Јаковљевић |
ја.{S} Учитеља беше нестало, па га нема натраг, ево већ јаче него по сахата. </p> <p>– Шта мисл |
анко скочи на ноге.</p> <p>Зорка потрча натраг.</p> <p>А Даринка стаде као укопана.{S} На њој л |
гору вуци, ако у село Турци.{S} Ако ће натраг, ту је Скила, мати, која би да удоми своје дете, |
ад јој сутра оде.</p> <p>У том се врати натраг у село. </p> <p>Та последња добра мисао, што му |
, како пазар, колико је шљива за ракију натресла, и тако штогод.{S} Ја јој се дивим, да она све |
се обадве препале, када су из ненада ту натрчале на Бранка.</p> <p>Јух, како сам се ја онда поп |
говима.{S} Тетка му је, рече за госпођу Нату, врло ваљана душа; а о њеној кћери, о госпођици Да |
.</p> <p>И сад узеде да оговара госпођу Нату, како се дала наплатити од поп-Стеве, кад је њена |
ђе за вредно, да и себице увери госпођу Нату, како је поуздана.</p> <p>А та слатка госпођа Нати |
е.</p> <pb n="46" /> <p>А мали Владимир натукао калпак на главу, припасао ђорду о бедро, што му |
ована, изађе преда њ до по дворишта.{S} Натукла лаку повезачу на лице, да јој га зар не препали |
времена, док неје дао начинити нову, а натуцао би је на главу преко ушију, кад је ветар или зи |
о свом снагом, те набрао чело, па му се натуштило над дугим проседим обрвама.{S} Хоће најпре да |
а српска?</p> <p>Тражи ли се још славе, наћи ће се у „Карловачкој калдрми равној“, у разглашено |
више с омладинским скупштинама, добро; наћи ћемо други начин.{S} Сви путови воде у Рим.</p> <p |
ио.</p> <p>– Е, па кад онда несте умели наћи праву идеју Бранкову, сад би још мање.{S} Немојте |
поп Стева говорио, како никад не ће ни наћи више таке жене.{S} Па се у жалости својој, кажу, б |
та знам?{S} Код нас ти је на селу тешко наћи слушкињу, па не знам, које новце да јој даш.{S} Не |
тражио.{S} Он зна за цело, где ће опет наћи свој прави цвет.</p> <p>Из мисли га трже весео кик |
“ Благајник мисли:{S} Куд сви Турци... „Наћи ће се и још когод.{S} Звезде на небу певачкога Бра |
све нек је Богом просто, ако ти примиш наук, што сам га отуд ја поцрпала!{S} Чувај образ!{S} А |
и тамо осећао, колико толико, свој.{S} Наука је једина врсна, да и небраћу бар до сношљивости |
дошао.</p> <p>– Па таки је он, кад што науми.{S} Код њега важи само „или–или“ вели Јован:</p> |
дина ти је као поток: а ово, што су сад наумили, као бујица.{S} После бујице биће поток опет по |
који стварају мишљења у књижевности, у науци, – све је на свој начин хитало, да се одужи споме |
води.{S} Ми имамо књижевника, уметника, наученика јевропскога гласа.{S} Ни дај боже штогод прот |
тир је, кажу, нестално створење.{S} Али научи се од њега, да само по цвећу идеш и да и са најру |
арловце.</p> <pb n="98" /> <p>Него неје научила, да приговара што материним жељама, ма и којој |
мених, који су тек из туђих уста чули и научили бар „Коло Бранково“, па до првих књижевних умов |
не хтео оцу причати.{S} А што је кадгод научио <pb n="90" /> из разговора њена са братом својим |
о иде.{S} Е, па то боли!{S} Он, који је научио да с позорнице, занесен небесним задахом, презир |
које би тек почео долазити.{S} Од увек научио, да се повлачи, па мисли, узео би ко за наметање |
ишта не чини.{S} Господин учитељ ће нас научити Бранково коло...</p> <p>– То већ знам! – кличе |
азује да то може бити.</p> <p>– Шта?{S} Научићемо Бранково коло, коју декламацију, један говор, |
има или поникоше или се – однеговаше, и научише се србовати, ту је и отац српске књижевности, т |
је и најозбиљније <pb n="50" /> српске научнике покренуло, да с омладином заједно испуне скром |
вши се Бранкове слике, па мисли, ала је научно нешто казао.{S} Нико не одговори ништа..</p> <p> |
нога ђака Вукова, уз Ђуру Даничића, као научног обрађивача тог бесцен—блага, удари први у струн |
ш ујак а и мати не могу доста да вас се нахвале.{S} Ал, ја ипак држим, да то мора бити мучно и |
ед поп-Стевом и својом кћерком да га се нахвали.{S} Још да јој испадне за руком, да и Бранкову |
дском обичају, износе пред „физите“.{S} Нахвалиле се и накоштале свега.</p> <p>Деца, Јелена и Д |
ити ма на ким.{S}Ту је живина, па треба нахранити и скоткати!{S} Ту краве дочекати, па помусти! |
ек ти донесе воде, <pb n="20" /> ил нек нацепа дрва....{S} Хајде, Триво дете моје, помози госпо |
необично живо, јер види, да се ради око начела, што она, ако и не може да схвати, ипак осећа, д |
слегне раменима, па да се и он придржи „начела“ Брајковачкога благајника: „Куд сви Турци,..." < |
ке социјалисте.{S} То су људи прекаљени начелима напреднога духа времена...{S} Ама молим те, за |
шао.</p> <p>Господин бележник, господар начелник, благајник, писар, неколико одборника, дакле с |
зати по Брајковачком благајнику.</p> <p>Начелник, стари пензионирац, који се десио том приликом |
м, те скочи на њега.{S} И да не беше ту начелника и бележника, би медвед угњавио мајмуна.{S} Та |
господство, те или постадоше општинским начелницима, или ексекуторима, или полицајцима, неки се |
...</p> <p>– А, не, не! – опре се чича, начеоник, а он је та намишљена старина; па сам устаде и |
– ни песма начеоникова.{S} Тек када га начеоник гурну на оно: „Устај, Србине!“ – трже се, а кр |
а“.</p> <p>– ... једна ружа, – наставља начеоник.</p> <p>– ... која има бодље, – уплете се беле |
у знак, да све одобрава. </p> <p>У том начеоник, као да њих тројице тамо и нема, запева своју |
јковцу дан мамурлука.{S} Чича, господар начеоник, поранио пре времена, па дошао у општинску пис |
ти у Брајковцу.</p> <p>Е, па и господар начеоник, човек иначе мирољубив и добричина, па доста и |
ен, да другога забавља.</p> <p>Господар начеоник, стари пензионирац...{S} И опису ту.{S} Господ |
ећи.{S} Те кад отпратише кући и „чичу“, начеоника, нађоше, да је сад најзгоднији тренутак.</p> |
тако Брајковчани зову свога општинскога начеоника,) намигну на бележника, па запева звонким изв |
туге неке у мало не заплака. – ни песма начеоникова.{S} Тек када га начеоник гурну на оно: „Уст |
ким скупштинама, добро; наћи ћемо други начин.{S} Сви путови воде у Рим.</p> <p>– Ја се бојим т |
анка кући, ако је то сматрао и као неки начин, да би свој стари грех према сестри и сестрићу за |
књижевности, у науци, – све је на свој начин хитало, да се одужи спомену песника српскога једи |
елену Рашићку.</p> <p>– Није; ал она ће начинити од ње којешта.{S} Кад је јесенас дошао Кнежеви |
ио пре дуго, дуго времена, док неје дао начинити нову, а натуцао би је на главу преко ушију, ка |
м пијатетом хоће само да оживи свечаним начином, када се тим најбезазленији осећај народни исме |
уга, и тако даље.{S} Баш тада је он тим начином одао своју „тајну“, поричући свим срцем, свом д |
, запева своју најмилију, тихо, по свом начину, тек само да да арију: </p> <quote> <l>Дух време |
угледати из далека читав караван кола, начичкана Брајковчанима.{S} Јован Јаковљевић му је обре |
S} Не знам о чему...</p> <p>– Боже мој, наш учитељ уме толико да приповеда, а није прошао толик |
вим побром... (Господин Милан Кнежевић, наш учитељ! – приказа Јован учитеља Даринци.)...{S} Зак |
рију.{S} Сигуран платиша! <pb n="73" /> Наш Србин мисли, то је наше, па не мора плаћати.{S} А т |
марне бог те пита куд, па се изгуби.{S} Наш је сељак, где су Срби неизмешани с туђим елементом, |
и једнога Србина, који иоле разабира за наш јавни живот, па да не зна за Карловце, за „српски С |
е био Бранко Радичевић, шта он вреди за наш народ и шта значи ово величање његова спомена.{S} О |
и тиха ноћ песмом.{S} Ја мислим, да ће наш коровођа...“</p> <p>А коровођи, Брајковачком учитељ |
Нема у нашег света сиротиње, не зна ти наш планинац, шта је то служба.{S} А свако је одевено, |
по манастирима.{S} Мени се допада овај наш крај.{S} Ја не бих никад одлазио одавде.{S} И веруј |
ти из свога кола, већ вели:</p> <p>Овај наш уча могао би, Бога ми, спремити коју боцу вина.{S} |
а маћи, док се о нас не очеше.{S} И тај наш **Бранко је грдио калуђере.{S} За то је он наш идеа |
ранко је грдио калуђере.{S} За то је он наш идеал.</p> <p>– Јесте ли ви читали његове песме? </ |
и, несноснијег посла, него гледати како наш бележник игра жандара!{S} Па ипак увек седи и зева |
Бранкова, а више тога ради, да упознамо наш свет боље са песником српског народног јединства. < |
а најмилија тема, о томе, како и за што наш народ пропада; Јеша воли да „политизира“, особито ј |
е, како отровне мијазме почињу да трују наш политички ваздух.{S} Не, овде сад више не треба тих |
– не замишља увек самога себе, Праотац наш Адам имао је у рају свега, па опет му било дуго вре |
нога члана овога друштва и ове општине, наша госпођа бележниковица.{S} Живила!</p> <p>– Живила- |
о да си је ти родио.</p> <p>– Јелена... наша Јелица је моја брига! - рече поп Стева одлучно.</p |
кве, ваљда, нигде више у свету нема.{S} Наша интелигенција постала је, тако рећи, из народа, па |
ма ни родољубља, ни самопрегоревања.{S} Наша се интелигенција покварила...</p> <p>Да није још н |
ви ми, штогод учимо, учимо за народ.{S} Наша је интелигенција, или баш ако хоћеш госпоштина, зб |
кве, дошао је пре три четири године.{S} Наша славна црквена општина дала му је своју кућу под к |
као у велику господу, па се поносе.{S} Наша деца!{S} Има и у Брајковцу још неко честит!{S} Бић |
о, чим га нестане, где смо, шта смо?{S} Наша је стара болест идолопоклонство према, тако званим |
а. – Тај ми се увукао већ у нос:{S} Ова наша– вели Рашићка за Јелену, своју кћер, – још је неви |
чењем почиње наздрављати, ако ни вечера наша није још ни на столу, ја мислим и држим, нити могу |
!{S} Жалост!...{S} А знате ли, шта раде наша браћа Срби?{S} Сви листом пазаре код Јуде.{S} Жене |
интелигенција тако удаљи од народа као наша.{S} Нова се омладина креће, њен глас се већ по мал |
о и чика!{S} Само да га нико не дира! – нашали се и Јелена. </p> <p>Где је Бранко? – пита Јован |
под окриље.</p> <p>– Гле, гле грчета! – нашали се писар. – Били?{S} Од кад се ја окљувам, па... |
Бранко легао.{S} Почео био да чита.{S} Нашао негде на орману пре неколико дана још неку стару |
p>Стајић са својим гостима из Брајковца нашао се одмах до гроба. </p> <p>Даринка с побожним зан |
{S} И опису ту.{S} Господин бележник је нашао, да је вредно, да му се јави, е је Марко донео пи |
гласно не кличе: „Мати, твој лептир је нашао свој цвет.“...</p> <p>Из села, а беше све ближе с |
ак криво, што неје и он дошао, што неје нашао за вредно, да дође најпре овамо, па сви заједно д |
ишао прексиноћ од ње, а од то доба није нашао за вредно, да јој и речи рекне, осим што је јуче |
те, – примети учитељ Јелени, а до ње се нашао.</p> <p>– Морам најпре питати матер и чику. „Ја н |
ле тога отишао је сам попа у Карловце и нашао стан за Тинку згодан, како ће моћи и по неколико |
е је Марко донео пива.{S} А писар опет нашао је за вредно, да сам своје ножно тај глас однесе |
појести не ће, док је не почивути.{S} А наше жене,... и људи, и сви, чак и поп Стева, српски пр |
то слободно и, што она каже, „божије па наше“.</p> <p>– Па шта тебе гони, да, можда, ти прихват |
а! <pb n="73" /> Наш Србин мисли, то је наше, па не мора плаћати.{S} А туђинац то не може рећи. |
један као сви, сви као један.{S} То је наше зло од увек и било, што смо пуштали једном све, па |
набавимо.{S} Алати наши за најобичније наше потребе носе на себи туђински печат.{S} Ми све мор |
. како та два књижевна великана старије наше књижевности несу некакав Мушицки и некакав Рајић, |
!{S} Никакве друштвености!{S} Социјалне наше прилике...</p> <p>И Марко се, већ по одавно, помеш |
ао.{S} Не ћеш се, ваљда, угледати на те наше учене и неучене докторе, што траћкају своје драгоц |
не уме да почне разговор.</p> <p>Хоће и наше село да се прослави, – беше му прва реч.{S} Од њих |
ави!), док „деца“ не дођу.</p> <p>Ево и наше деце! – повика госпођа Јеца, кад виде своју кћер с |
енцију странога света, а овај употребио наше незнање и неумење, па нас експлоатише и уништава к |
и другим пропалим народима, поред свег нашег толико хваљеног родољубља, као што ни Ромуловим п |
и одемо у планину, на ком ћемо оставити нашег Марка?...{S}Јел те, мајсторице, ви ћете нам га па |
знам, које новце да јој даш.{S} Нема у нашег света сиротиње, не зна ти наш планинац, шта је то |
стоје.</p> <p>– Треба да оженимо овога нашега учитеља!-- примети госпођа бележниковица, или шт |
сви погодили, да је то госпођа супруга нашега вреднога и ваљанога члана овога друштва и ове оп |
гостију. </p> <p>И Тинка Стајићка, мати нашега познаника из Брајковца, Бранка Стајића, спремила |
најобичније најпотребније оруђе, рано, нашем најмногобројнијем раднику: ратару не правимо сами |
јковачкога певачкога друштва. </p> <p>– Нашем учитељу ма штогод падне на памет! приметила је го |
тужим на Беч.{S} Али ипак ме срце вуче нашем крају, па госпођице... </p> <p>Јелена почела била |
, да је постао од медведа.{S} Судећи по нашем писару, имаће право Дарвин; а ону другу теорију л |
; па сам устаде и диже чашу:</p> <p>– У нашем венцу има једна ружа...</p> <p>– Хм, Хм! – продер |
супруге, једне госпође, која је ружа у нашем друштву.{S} А то није нико други,... мислим, да с |
литичне и друштвене странке, које вру у нашем јавном и друштвеном животу, а поштено мисле.</p> |
а права“; а ја, бога ми, видим, да се и наши народни браничи, „поборници“, наплаћају од народа |
ита од куд морамо да набавимо.{S} Алати наши за најобичније наше потребе носе на себи туђински |
нунцијанти...</p> <p>– То је за то, што наши родитељи не спремају децу, кад их шаљу у школу, за |
но, господине мој.{S} То треба да знаду наши учењаци, па о томе да пишу.{S} Да, о томе!{S} Треб |
у кућу с магазинима.{S} Ко јамчи, да му наши поштени општинари не ће баш и продати ту своју кућ |
– Три године је скоро, како несам био у нашим крајевима, непрестано сам се тепао по охолом Бечу |
е и више.{S} Човек се мора збиља дивити нашима старима, да су и толико прибрали, а без рационал |
иво и са жарким родољубљем витешка дела наших предака, стару славу и нове невоље од Немање и Ко |
амтите, други пут!{S} Ево нас већ и код наших.</p> <p>Под орахом на сред дворишта већ постављен |
се одважио још и на то, да по упутству наших пчелара води, а то му се признати мора, најсаврше |
дбини.{S} Треба да водимо рачуна о раду наших људи, треба да знамо, камо смерају, али...</p> <p |
се.</p> <p>– Шта ће сирота удовица!{S} Нашла себи сигуран кров, па га чува као свој рођени, – |
а да пева!</p> <p>То је госпођа Рашићка нашла за добро, да извије, када је дошла, да врати „физ |
му је храм у грудима народнима, где је нашла места за вечита времена слава прошлости, и идеја |
p>Рашићка се узврпољи на столици, па се нашла у чуду.</p> <p>Јелена упрла очи у Бранка.</p> <p> |
е Јован, па стаде.</p> <p>Стали сви.{S} Нашли се на врху брдашца.{S} Испод њих се таласа китњас |
тима!{S} Добро нам дошли!</p> <p>– Боље нашли! отпоздрави и Ната и Даринка у један мах.</p> <p> |
ло час било криво...</p> <p>Најпосле се нашли сви пред школском зградом и чекају, да учитељ рас |
ијим оруђем, прокрчи пута у књижевности нашој простом лепом нам народном језику.{S} Нека данас |
ахује.{S} Међу нама није ни речи било о нашој Јелени.{S} Даклем, видиш да ствар није свршена.</ |
Молим, да ми се не упада у реч...{S} У нашој средини седи старина, који...</p> <p>– А, не, не! |
допада Бранково коло.{S} Ја сам учила у нашој вишој школи нашу књижевност, па сам и мами читала |
ло.{S} Ја сам учила у нашој вишој школи нашу књижевност, па сам и мами читала о Бранку и из Бра |
не мој,... ђубре!...{S} Он вам ни гуску нашу појести не ће, док је не почивути.{S} А наше жене, |
едини седи старина, који...</p> <p>– А, не, не! – опре се чича, начеоник, а он је та намишљена |
војче само поквареније. „Дете, за Бога, не треба ни да зна, да и тако што има на свету.{S} За њ |
огу да верујем...</p> <p> „— Ти, канда, не идеш из Брајковца задовољан?</p> <pb n="86" /> <p>Пр |
ни онда, када би Јелена то и споменула, не би смела запитати: „За што је отишао?“</p> <p>Тек об |
– То може бити. ·</p> <p>– И ви, збиља, не знате ништа?</p> <p>– Баш ништа.</p> <p>– Ни да он, |
добро било.{S} Од кад дође та омладина, не знаш, каква је вера.</p> <p>– То ти је једно и исто. |
а њему лептирски прах слатког ђаковања, не додирнут незграпном руком оне немани, која сад дрско |
ном.{S} Али кад бележниковица закрешта, не мога да одушевљено не примети:</p> <p>Диван алт, мил |
чића;“ а на некаквог Мушицког и Рајића, не знам, нико не осврће ни главе!{S} Он се чуди, како д |
и ту љагу, да му је мати распуштеница, не могу.{S} Преудавати се у ма се и горе патила.</p> <p |
ено против нас попова и калуђера.{S} Е, не уме ти се омладина маћи, док се о нас не очеше.{S} И |
па како Бог да.{S} Тек док је ње живе, не пушта узда из руку.{S} Јован нек иде својим путом. „ |
кад то не могу, а видим шта други раде, не могу ни ја бити бољи... </p> <p>По толики пут заподе |
а види своју сестру, баш као да јој је, не дај Боже, према глави.</p> <p>Сад се, Бог ме, „не да |
ао истину.</p> <p>- Поп Стеван, Бог ме, не показује ни мало воље за шалу.{S} Тако сухопаран чов |
је се зажелила.</p> <p>Она, да Бог ме, не може никуд.{S} Знам, како је.{S} Не да се кућа остав |
и седи старина, који...</p> <p>– А, не, не! – опре се чича, начеоник, а он је та намишљена стар |
ко, застао, па гледи у њу.</p> <p>– Не, не! – кличе девојче и опет весело, као обично, па га оп |
ој даш.{S} Нема у нашег света сиротиње, не зна ти наш планинац, шта је то служба.{S} А свако је |
да она више зна, него он; него што се, не зна ни сам за што, нада, да ће она највише и поклони |
стране, па им се тако и путови укрсте, не ће зар један на другога, већ један поред другога.{S} |
њака и из врта, те идући кроз двориште, не може попа, а да као добар домаћин, овде онде не зави |
лним присједатељем.{S} Више шта, мисли, не може ни постићи... „Поп је вели поп Стева, поп: а пр |
шта нам ваља чинити и како се владати, не треба нам команде.</p> <p>- Чујеш.{S} Ја бих ни пода |
Тинкин син, и још пре него што ће доћи, не можеш је видити.{S} Од пре то мало који дан, да је н |
} Ми учимо медицину, па тражимо вароши, не ће нико на село. (Ја не ћу да пребацујем штипендисти |
егове деце. „Кућа је“ вели, „жив човек, не цигља ни набој, а жива је кућа најтрајнија и најслав |
пут сусрете она и Даринка са Стајићем, не мога, а да не подсети своју сеју, како су се обадве |
Јеца што не изради, мисли у себи Јован, не помогоше код поп-Стеве ни најубедљивији разлози.{S} |
тај хлебац, што га је он себи изабрао, не пријања, баш Бог зна како, маџун и скоруп!...{S} Па. |
права патница. „Да ме је цео Срем клео, не бих наишла“, говорише она једном, али само једном пр |
е унутра.</p> <p>Нико је неје приметио, не само што се и сама за времена скрила, већ и пун сен |
ло, кад деца несу ту.{S} Деца, да како, не морају свашта чути...</p> <p>Сви су мислили, сад ће |
е ту – „дете“, Даринка, а деца, дакако, не морају, свашта чути.</p> <p>У то дође и Маца, те се |
верује, да кола, у којима беше Бранко, не ће стићи са својим првим возом...</p> <p>Освану и та |
и ће доста Дунавом.</p> <p>– Мој синко, не треба ни то баш тако далеко одлагати.{S} Ко је рано |
ођи Нати дође срцу <pb n="17" /> тешко, не жали пута ни трошка, да проведе код сестре на очеву |
ори ти сама с његовом матером...{S} Но, не мислим ни ја, одмах с кола.{S} Останите макар и који |
– Знам ја, брате, шта ти мислиш.{S} Но, не бој се.„Нису то руске нихилисте ни немачке социјалис |
се уплете бележниковица.</p> <p>– Жено, не дирај у своју сестру по Еви, – опет је, бојаги, утиш |
рнику. (Бележник, мимогред буди речено, не трпи то ни за живу главу.{S} Као да ми ту седи!{S} В |
ник пође да прави места Јовану уза сто, не бил забашурио, што његова лепша половина наговештава |
српски“ „ти“, него Дабижић, на пример, не ће више називати Јована и доктором, а Јован ће њему, |
и сувише.{S} А у државној служби, опет, не да се пропевати, чим осете, да љубиш свој народ...</ |
х и с девојкама, по најновијем журналу, не стиди се прве госпођице.{S} Она ти напуни својих нек |
сте људи, из тих се, по његову уверењу, не да већ више ништа ни учинити.{S} Нечему много бољем |
дан, како само може бити.{S} Рекла бих, не мирише више ни учитеља.{S} Хм, хм,!{S} Не знам, за ш |
веснији, то већи мученик.{S} Ја, видиш, не бих то никада могао бити.{S}Па кад то не могу, а вид |
нимо и ми паметније са собом, да видиш, не ће ли и он окренути на боље.{S} Ако ми не верујеш, и |
све.{S} А радости и изненађењу, мислиш, не ће бити краја целу ноћ. </p> <milestone unit="subSec |
ог вијенца</title>, владика Раде Његуш, не беше по све тога слободан, – та већ загрози опасност |
– на то ће Рашићка.</p> <p>– Но, но,... не велим ја тако...{S} Не мораш ти одмах... не знам шта |
лога, ... јуче је била замућена вода... не знам, шта ће опет сутра бити...{S} Нема сумње, да је |
p> <p>Јест, и ја то мислим...{S} Али... не разумеш ме...{S} Нећеш да чујеш, како ја судим...{S} |
а то тражи интелигентан човек, човек... не „господин“!</p> <p>Бранку се побра није никад још та |
оз и скроз.</p> <p>Да говорим толико... не знам већ коме, послушао би ме и учинио А ти...</p> < |
дође јачи од њега, он подлегне, и то... не, што он нема својства, да не буде површан, него што |
елим ја тако...{S} Не мораш ти одмах... не знам шта... </p> <p>– Доста ја већ гутам од неко доб |
да пропустите.</p> <p>– Па: сад, ваљда: не ће ни бити ништа у Брајковцима, кад ви одлазите.{S} |
то не било је; па казао: да, па казао: не.{S} Само чино, само по чину!{S} Па паки и паки-поп!. |
огу дати ништа више до свог благослова; не знам ништа друго, до да се молим Богу за тебе.{S} Шт |
шкој ресторацији или у народној кухињи; не гледи, стоји ли пред вратима портир у самурини и у г |
, да се до извесног рока има пријавити; не пријави л се, сматра се за мртва.{S} И ти си решена |
разговор.</p> <p>– За што, душо</p> <p> Не знам.{S} Ја не разумем њено понашање.{S} Али је стра |
мирише више ни учитеља.{S} Хм, хм,!{S} Не знам, за што би Тинкина сина трпила Јеца у поп-Стеви |
дић“... озбиљан,... „фини младић“...{S} Не зна, како ће пред поп-Стевом и својом кћерком да га |
м заплакати не ђе, па ти је слађе...{S} Не ћу да будем адвокат или чиновник...{S} Ти видиш зар, |
аћутали.</p> <p>– Ја обично ћутим...{S} Не знам о чему...</p> <p>– Боже мој, наш учитељ уме тол |
<p>– Но, но,... не велим ја тако...{S} Не мораш ти одмах... не знам шта... </p> <p>– Доста ја |
тетком.{S} Она се страшно ополчила.{S} Не ће се више ни враћати у Брајковац, него иде одмах од |
му сад у оној кући врата затворена.{S} Не мари за нова познанства.{S} Оно јесте, да му не би б |
– О, о, вајка се госпођа Јелисавета.{S} Не свиди јој се.{S} Па да сте пречекали до недеље, сви |
о, још је била држећа и млада доста.{S} Не би ништа.{S} Засуци рукаве, па, што кажу, у се и...{ |
тако испомажу. </p> <p>Тинка оћута.{S} Не подиже главе, а уздахну. </p> <p>Поред тога дете мож |
ме, не може никуд.{S} Знам, како је.{S} Не да се кућа оставити ма на ким.{S}Ту је живина, па тр |
ме пусте у невољи крв, па му одлане.{S} Не би било с горег и чешће.</p> <p>Учитељ, Милан Кнежев |
у.</p> <p>– То раде беспослене жене.{S} Не ћете тек рећи то за омладину.</p> <p>– А да шта је д |
ишта у Брајковцима, кад ви одлазите.{S} Не би је било, уверен сам, ни да ја останем.</p> <p>– Н |
прам куће његове, па не зна, шта ће.{S} Не би било лепо, опет, и да оде, а да се не јави њему и |
ту је брат, Јован, па, како он хоће.{S} Не ће се, ваљда, показати не знам каква.</p> <p>Јелена |
Од њена суда као да највише стрепи.{S} Не за то, што би се бојао, да она више зна, него он; не |
. – Не срдим се!</p> <p>Бранко ћути.{S} Не зна, шта ће сад; тек мисли, требало би, можда, што д |
рукама види се, да је вредан човек.{S} Не би нико рекао, да је Јеша био некад први момак међу |
ила— пита је учитељ.</p> <p>– Нисам.{S} Не смем.{S} Бојим се, забранила би ми са свим, да се и |
емо се, ваљда, још, вели поп Стеван.{S} Не ћеш тек отићи горе, а да и нама не кажеш с Богом? </ |
о и рано се оженио, није се покајао.{S} Не ћеш се, ваљда, угледати на те наше учене и неучене д |
се и једно дете мора везати за село.{S} Не ће се кућа Гојковића ископати, док је унучади чика-П |
јој сам рећи.</p> <p>– Не ни по што.{S} Не, бар док је ту Бранко.{S} Учитељ се замисли.</p> <p> |
) Ја сам већ замесио попару учитељу.{S} Не води ти бриге, Јелисавето.</p> <p>Јелисавета се мало |
недахнимице слуша ту народну песму.{S} Не узима на ум, како су жалосни ти стихови, како су неп |
очињу да трују наш политички ваздух.{S} Не, овде сад више не треба тиха рада, овде треба олујин |
го дошла, па јој баш жалостиво вели:{S} Не волим нешто, што је отишао Бранко. (За њих у кући Бр |
аопако, зар да га мати жива сахрани?{S} Не да се Тинка ни опепелити.{S} Њега једног, па...!{S} |
ам је Ева прабаба, нисмо све једнаке, – не да се бележниковица збунити. – Ал тако јој треба!{S} |
не, – одговори Даринка, а застиди се, – Не стоји вам лепо, кад ласкате,... ни мало лепо.{S} Кри |
лодове човечјег ума. – Ја ти, – рече, – не могу дати ништа више до свог благослова; не знам ниш |
а своју будућност, – вели опет парох, – не замишља увек самога себе, Праотац наш Адам имао је у |
p>– Да, господо моја, – опет ће Јеша. – Не ће српски народ клонути, догод уме да штује и мртве |
есело, као обично, па га опет ухвати. – Не срдим се!</p> <p>Бранко ћути.{S} Не зна, шта ће сад; |
свиснуће.{S} Хоће, да! – вели Јован. – Не да се та извести из концепта.</p> <p>– И ја бих река |
пет попа Бранку,</p> <pb n="72" /> <p>– Не да се насути вода у решето, – одговори онај.</p> <p> |
– примети овај.</p> <pb n="78" /> <p>– Не довијате се, где је? – опет она.</p> <p>– Не могу да |
ерењем, кад уграбила прилику. </p> <p>– Не верујем, – одговори Јован.</p> <p>– Зар ви ништа не |
„ви?</p> <p>Јелена се застиди,</p> <p>– Не срди се; немој да се срдиш.{S} Ја се увек забуним.</ |
сти с ума, што сам вам казала.</p> <p>– Не водите бриге! – удари и Криста и слатка у један глас |
ља!{S} Па ту је за цело и она.</p> <p>– Не знаш ништа?</p> <p>– Шта да знам?</p> <p>– Госпођица |
вијате се, где је? – опет она.</p> <p>– Не могу да мислим.</p> <p>– Није далеко.</p> <p>– То мо |
ноћ нестаде и ње и Кнежевића.</p> <p>– Не говори!</p> <p>– Нема ту шале.</p> <p>– Та стани да |
кле, већ хајде баш у Карловце.</p> <p>– Не реци два пут.{S} Тамо мора бити сад као пред какву б |
!</p> <p>– Ја ћу јој сам рећи.</p> <p>– Не ни по што.{S} Не, бар док је ту Бранко.{S} Учитељ се |
дмах ћу доћи, одговори Бранко.</p> <p>– Не иде тако.{S} Ја се не ћу нити се смем без вас вратит |
ће издржавати породицу своју.</p> <p>– Не мислиш, ваљда, да ћеш вечито ђаковати?</p> <p>Бранко |
чи, па упрла поглед у Даринку.</p> <p>– Не знам, – једва промуца.{S} Понда дода живље:– Да види |
Бранко, застао, па гледи у њу.</p> <p>– Не, не! – кличе девојче и опет весело, као обично, па г |
е на то наговорио вашег ујака?</p> <p>– Не могу да мислим.</p> <p>– Моја мати.</p> <p>– Ваша је |
три (опет у миру и љубави!), док „деца“ не дођу.</p> <p>Ево и наше деце! – повика госпођа Јеца, |
ако је и уверен)да му „кругове његове“ не може побркати.</p> <p>– Седи! –вели опет попа Бранку |
мао кому на дочек, да му се „омладинац“ не може ни од шале подсмехнути.</p> <p>– Тражи вас, ујо |
ринка мало поцрвене.{S} Гледа у њега, а не зна, шта да му каже.</p> <p>– У Карловце</p> <p>– Да |
удемо из школа изалазили као господа, а не као радници, увек ће нам кола ићи на еро.{S} То је с |
ола ићи на еро.{S} То је само истина, а не црне наочари, упамти.{S} Нова омладина је ухватила т |
се трже, кад јој витице тек сплетене, а не придевене спадоше на пунахна бела плећа.</p> <p>И не |
сиротиње, даде све до последње крпе, а не задовољи неситог мамона, нити зајази продеранога грл |
је вели поп Стева, поп: а придиковао, а не; те гласао за овог посланика, те за оног; то било ав |
лиш, камен се усијао.{S} Коњи касају, а не могу да се обране од силних мушица, што их спопале.{ |
n="56" /> <p>Нема снаге да проговори; а не осећа се моћна ни толико, да узме своју руку на траг |
ради за народ, мора живети с народом; а не башкарити се по варошима, па писати књиге за народ, |
се жури? </p> <p>Е, како ти само!{S} А не знаш, да нема још много до недеље?</p> <p>Ви сте муш |
да му каже, како мати хоће, мати хоће а не она, да се иде у Карловце.</p> <p>Сачувај Боже, када |
м, да примети, то је, како од неко доба не може ни о чему да мисли, а да у једно не помишља и н |
о, ето, на први мах, да га Даринка прва не поздрави:</p> <p>– А!{S} Јесте ли и ви ноћашњи?{S} Б |
ће или пљескати или ће се запити, па га не ће ни слушати, те ипак викати живео; а нити ће га хт |
но и школско.{S} Но, што код свега тога не пада њему ни на ум, да примети, то је, како од неко |
е, и то... не, што он нема својства, да не буде површан, него што је запао у благословене краје |
/p> <p>Па онда не може госпођа Ната, да не понесе штогод сестриној деци.{S} То ће да буде радос |
како да се с њом опрости.{S} Осећа, да не би могао бити равнодушан; а боји се, да се не би пок |
ће с травке травци, као да им шапће, да не клону. </p> <p>Негде се скрила препелица, па пућпури |
сле подне, с киме речи да проговори, да не дође какво дете, те не купи за новчић свирајку од ше |
и.{S} А Кнежевић и опет не пропусти, да не примети, како би му врло жао било, да Јелена не запе |
жалости својој, кажу, био и заверио, да не ће никад довести у своју кућу страну женскињу, „домо |
ободан; него се ипак не показа тако, да не би сестрић његов могао приметити, како се он спремао |
лачу.</p> <p>И би тако, можда, било, да не наиђе госпођа Ната, те Јелена дође к себи, да је пољ |
о велика погрешка то, што ми држимо, да не може бити интелигентан човек, а да није – „господин“ |
оралу Брајковцу тако опасан атентат, да не могоше на ино, а да се једногласно не подигну против |
пском народу и одржава у њему свест, да не клоне у тешкој ноћи искушења,... да, велим, у тешкој |
зелену паприку, – Пукла би на боку, да не рекнеш.{S} Пусти човека амо...{S} Докторе, седи овде |
јасно показивала пут и светлила му, да не залута.{S} Већ да му увређена љубав и преварена вера |
на и Даринка са Стајићем, не мога, а да не подсети своју сеју, како су се обадве препале, када |
образима!</p> <p>Понда неје могла, а да не ошине и Даринку, како је ћуталица, али подла и подму |
свет!</p> <p>Исто тако неје могла, а да не ухвати прилику, па каже, како јој је мило, о, Бог зн |
бележник да се том приликом одржи, а да не примети, било што не трпи толико разметање свога пот |
ђа Рашићка неје могла да пропусти, а да не спомене, како неки виче на њу, да је божем она отуђи |
у се теоретски о томе предиковало, а да не види то од нас својим очима.{S} Престанимо ми радити |
мислим и држим, нити могу на ино, а да не</p> <p>– Сад ће бити по сахата, – примети му жена зн |
.</p> <p>Јован се насмехну и не мога да не покаже своју сумњу.{S} Кнежевић му доказује да то мо |
иоле разабира за наш јавни живот, па да не зна за Карловце, за „српски Сион“?</p> <p>Ко не зна, |
препали ветар и сунце преко поља, те да не кажу сељани. „Каква ми је то варошкиња?{S} Знаш, там |
е, снажне руке, да и њих заштити, те да не поцрне без невоље.</p> <p>Јеси ли разговарао што? – |
о шалу с њим, те скочи на њега.{S} И да не беше ту начелника и бележника, би медвед угњавио мај |
ујаку за љубав, да неје ту и Јован и да не осећаше збиља потребу, да се одмори.{S} Готово да је |
ља мед, ал изнутра јед, сам јед, као да не слути на добро.</p> <p>– Да, да, треба да идеш, да в |
рка се приљубила уз њу, па ћути, као да не сме да проговори.</p> <p>– Ово понесите као спомен с |
му несигуран склизну на страну, као да не сме да се задржи ни на једној ни на другој.</p> <p>– |
у Јеша Јовану. </p> <p>Али Јован као да не слуша, јер се нагао већ преко стола с чашом у руци, |
што засело у грлу.</p> <p>Бранко као да не ће више о томе да говори.</p> <p> И сви заћуташе.</p |
н погибе за младим друштвом.{S} Него да не увреди кога, ако би другог замолио, да запева, први |
и да дахне јаче, па се не миче, само да не узнемири то дивно мало створење.{S} А лептир шири св |
према другом неучтивији, те не само да не ће више говорити између себе „ви“, већ „братски српс |
то је човек уме замислити.{S} За што да не буде срећна? </p> <p>Понда му се мисао понесе за Дар |
ло Славнић умре као капетан у миру. „Да не је у њему срце куцало толико за свој род, можда би п |
Дође му и ујакова реч на памет; „Ваљда не мислиш, да ћеш вечито ђаковати.“ Да!{S} Понда треба |
лико му треба, па је површан, те, канда не схваћа озбиљно конкуренцију у раду, јер су међу собо |
адних Мисирских година“.</p> <p>Па онда не може госпођа Ната, да не понесе штогод сестриној дец |
је примио од мене место њена оца.{S} Ја не могу рећи: „моје“ дете!{S} Јер видим, и ти је волиш, |
{S} Мени се допада овај наш крај.{S} Ја не бих никад одлазио одавде.{S} И веруј ми, моја је нај |
p>– За што, душо</p> <p> Не знам.{S} Ја не разумем њено понашање.{S} Али је страшно љута на теб |
и чиновник...{S} Ти видиш зар, да се ја не одричем рада.{S} Боже сачувај!{S} Само... ко хоће да |
.</foreign></p> <p>– Опрости ми, али ја не замишљаху тебе појма о идилизму.</p> <p>– Буди увере |
није поп-Стевина џепа!</p> <p>– Него ја не бих рекла, да је то дете рђаво, вели Ната за Јелену |
тражимо вароши, не ће нико на село. (Ја не ћу да пребацујем штипендистима, као што је то у нас |
– Морам најпре питати матер и чику. „Ја не знам за што, али чики није нешто право.{S} Све вели, |
раво.{S} Све вели, кад чита новине: „Ја не знам, што се толика хука и бука дигла за тог ђачића; |
лети патосу својој болти.{S} Занатлија не ће да зна више од свог мајстора, где је изучио занат |
казује, да ипак има и једна љубав, која не тражи заслуга, па је равна само оној, што је постала |
е се цени тамо такав човек.</p> <p>Нека не мисли само, да и тамо није свештеник старији од њега |
е обично код топле пећи.{S} Ако Даринка не везе или не плете што себи или обично браћи, тетка-К |
.{S} Ми ћемо на село.{S} А путу се рока не зна.{S} Може нас тамо затећи и берба...{S} Јеси ли н |
би и отишао био, да га госпођа Рашићка не посла поп-Стевану у врт, те се предомислио.</p> <p> |
као незван у небрану грожђу, док збиља не нађе и своју кућицу, те стрмоглавце у њу!</p> <p>Так |
у књижевност остати трајне, да их збиља не потамњује ни слава млађанога Бранка Радичевића.{S} Н |
е са свим неоснована.{S} Међу девојкама не паде ни једне речи, која би, баш и по госпођа-Катину |
.{S} Не ћеш тек отићи горе, а да и нама не кажеш с Богом? </p> <p>Беше то за Бранка растанак, д |
дољубља, као што ни Ромуловим потомцима не поможе ни Јустинијанов **<foreign xml:lang="la">corp |
ћемо се.</p> <p>– Пође.</p> <p>– Јелена не чује песме или не ће да је чује.</p> <p>– Милане!</p |
цркви, – рече попа. </p> <p>– А Јелена не сме ништа да каже, већ саже главу, па стаде гутати, |
ти, како би му врло жао било, да Јелена не запева с њима, јер – њен глас тако му је потребан у |
из учтивости рекне што, кад већ Јелена не прихваћа.</p> <p>У планини, знате, може лако да се п |
се поздравиле и пољубиле.</p> <p>Јелена не зна, шта да одговори.{S} Стале јој очи, па упрла пог |
, онда за цело има право.</p> <p>Јелена не примећује горки подсмех у учитељевим речима.</p> <p> |
пће учитељ, – што дрхћеш?</p> <p>Јелена не уме да одговори.{S} Грло јој је стегло.</p> <pb n="5 |
е, мислим ја, позвана да води коло, она не може давати правац, одређивати ток народној судбини. |
браћу бар до сношљивости зближи.{S} Она не пита, јесам ли ја ручао код Сахера, у Хамбуршкој рес |
екла би Даринка. </p> <p>Али као да она не сме, ни да спомене: „Отишао је!“ А ова, бог ме, ни о |
ешт момак за таку прилику:{S} Али и она не зна, шта да каже. </p> <p>Неколико обичних речи, и р |
авета морала одобрити, (да је варошкиња не надмудри): – Да Бог ме, младеж треба да пева!</p> <p |
рце необично ускипило „љубве жаром“, па не даде два пут рећи.{S} Те кад отпратише кући и „чичу“ |
анко избечи очи у њега.{S} Гледа га, па не зна, да ли да се одсмеје као на шалу или да прими ка |
! – вели Зорчица. – А Даринка стала, па не зна, шта ће; па кад Бранко отишао, а она ми меће мој |
рком мигне.</p> <p>Јелена се стисла, па не пушта гласа.{S} Пре би у овај пар бризнула у плач. < |
} Престанимо ми радити, што не ваља, па не ће народ имати у кога да се угледа; а почнимо и ми п |
Шта је теби? – пита изненада Јелена, па не пушта руке.</p> <p>– Господа универзитетлије увек им |
друго; али оштро омладинац одговара, па не знаде, шта сад да му каже, већ окрену на друго:</p> |
ну.{S} Дошао је и спрам куће његове, па не зна, шта ће.{S} Не би било лепо, опет, и да оде, а д |
Ти си невина, срце моје; да Бог ме, па не познајеш, камо што смера. </p> <p>Девојка ућута.</p> |
"73" /> Наш Србин мисли, то је наше, па не мора плаћати.{S} А туђинац то не може рећи.{S} Дакле |
и, као и на страшну месту постојати, па не жали, ето, ни крв пролити, кад зажеле то његови гост |
и сам осети, како је оштро то рекао, па не ће ни да му погледи у очи.{S} Али тек опет дода: </p |
н, да се исхрани... „Па не знам ово, па не знам оно.</p> <p>- Разуми ме, што ти кажем.{S} Ствар |
с ти је на селу тешко наћи слушкињу, па не знам, које новце да јој даш.{S} Нема у нашег света с |
а шта, ал ако не цури, оно капље.{S} Па не може се, сачувај Боже невоље, затворити...{S} Е, па |
.{S} Дошао гладан, да се исхрани... „Па не знам ово, па не знам оно.</p> <p>- Разуми ме, што ти |
xml:lang="de">Auf Ehre</foreign>, ништа не знам.</p> <p>– Рашићка добила кошар,... ето, то ти ј |
Што то нисте пре почели?</p> <p>– Ништа не чини.{S} Господин учитељ ће нас научити Бранково кол |
се на место, где је седео био, а ништа не вели.</p> <p>- Е, сад иди никад, поп-Стеване!</p> <p |
</p> <p>– Ви се и опет правите да ништа не знате.</p> <p>– А ти опет све знаш, – уплете се опет |
ца, – обрецну се она.</p> <p>– Ја ништа не знам, – вели Јован. </p> <p>– Слатки сте ви, – намиг |
– одговори Јован.</p> <p>– Зар ви ништа не знате? </p> <p>– Шта? </p> <p>– Бележниковица га пог |
лазе у сукоб сами са собом.{S} То ништа не смета, да опет сваки своје назоре брани најодушевљен |
млади тржа. – Просто, мени се мој позив не допада.{S} Ја нисам за адвоката.</p> <p>Положи све и |
овце сав обарен.</p> <p>– Одахнуће, кад не буде видио своју ујну, – опет се уплете бележниковиц |
е, њен глас се већ по мало чује.{S} Кад не иде више с омладинским скупштинама, добро; наћи ћемо |
жу, да је поп Стева говорио, како никад не ће ни наћи више таке жене.{S} Па се у жалости својој |
т према свом родитељу.{S} Мати му никад не хтео оцу причати.{S} А што је кадгод научио <pb n="9 |
куће, ако хоћеш к Јаковљевићима.{S} Сад не ћу тамо.{S} Идем у воће.</p> <p>Поп Стева устаде и и |
ти, ако ничега другога ради, бар да сад не мора лупати главу, као да му је све ново.</p> <pb n= |
нски пртљаг, пошла с њим у кућу, па сад не зна, шта ће и кут ће пре.{S} Да га остави, па потрчи |
е свој човек, а за толико година до сад не запита ни самога себе, како је том дечку?{S} Па за ч |
а и пиштољима пудара на опрезу, што сад не ће ни на што ни да се осврну, – рекао би, уморили се |
Нуз то и зазираше од њега, да му кадгод не пребаци, па још, можда, пред госпођом Рашићком, што |
ли му Јован. – Нема просвете, где народ не стоји економно добро.{S} За то сте ви ту, па учите н |
ећ загрози опасност, е дуго прост народ не би имао никакве користи од штампане и писане књиге с |
ђа-Катичина дућана на улици.{S} Њих две не занима разговор удовица.{S} А имају и оне, да претре |
лави, – беше му прва реч.{S} Од њих две не зна, која да прихвати реч.{S} Опет ће он:{S} Само да |
ливено, те хладовина као у планини, где не прижиже сунце.</p> <p>Поп Стева приденуо и ручник за |
попа, а да као добар домаћин, овде онде не завири, ма само по старој навици.</p> <p>Женска, већ |
лила у тај пар:{S} Тек не мога, а да је не пољуби. </p> <p>А Даринка прислонила главу на матери |
нкових последњих земних остатака, па је не занимаше ни каква велика беседа у вароши, радовала с |
ту нађе с неким ковачким калфом, па је не можеш довикати с улице.{S} Кад опет оде по воду, као |
вам ни гуску нашу појести не ће, док је не почивути.{S} А наше жене,... и људи, и сви, чак и по |
p> <p>– Мудра ти је то зверка.{S} Ко је не зна, скупо бије платио, – вели Катица за госпођу Јец |
код ње у стану и ишла у „лер“; како је не знам какав рачун направила, што је позајмљивала дете |
душе, упамтио, али и оно мало успомене не беше врсно, да и у њему изазове такав пијетет према |
у је потребан у збору, да готово без ње не ће моћи бити ништа.</p> <p>**...*Ударише и краве из |
..мислио о њему!{S} Али га ипак памћење не изневери, кад се опомену, да до сад неје ни мислио о |
} До душе, за госпођу Јелисавету говоре не знам ово оно.{S} Али девојка неје лоша прилика за се |
н занат!{S} Ама зло је почети, још горе не започети.{S} Госпођа Рашићка хоће да му век поједе, |
ије, него што треба.</p> <p>Па боље пре не? после, – одговори Јован.</p> <p>Али се овај привуче |
о из ненада одлази, да ником о томе пре не рече ни речи.</p> <p>Госпођа Ката да пукне у себи од |
га чисто теши. – Ја сам уверена, да се не ћете постидети.</p> <p>– Хвала вам!{S} Ви тако умете |
руски медвед талијанског мајмуна, да се не нађе нас неколико људи.“</p> <p>Од то доба пази писа |
могао бити равнодушан; а боји се, да се не би показао сметен.{S} Готово би се и смео био, ето, |
својим путом. „Нек буде господин, да се не пати!{S} Шат буде помоћник и заштитник удовој Матери |
поред Зорке неје могла Јелена, а да се не похвали, како јој ипак мио Брајковац, јер је до пре |
е би било лепо, опет, и да оде, а да се не јави њему и његовој матери. </p> <p>У тај мах провир |
гој правиле „физите“ несу могле а да се не дотакну Брајковачкога певачкога друштва. </p> <p>– Н |
ак.... у гору,... ма куд,... само да се не састане више ни с ким од њих!{S} Па у јутру, чим сва |
простом скакавицом или резом.{S} Ја се не кајем, неје ме ни близу памети, да се кајем, или да |
Бранко.</p> <p>– Не иде тако.{S} Ја се не ћу нити се смем без вас вратити, – рече она слободно |
да, што да рекне.</p> <p>– Али збиља се не срдим, – уверава га она.{S} Хтеде он да рекне, као т |
„једва дочепао честита друштва“, па се не растаје од њих. </p> <p>Што сад иду, па им се не пад |
</p> <p>Млади колар стао до одра, па се не миче.{S}А уза њ његова сестра, па се као снебива у т |
n="37" /> <p>Он ни да дахне јаче, па се не миче, само да не узнемири то дивно мало створење.{S} |
дари госпођа Јеца кроз плач, – ништа се не бринеш за дете.{S} Још му ниси ништа говорио.{S} Та, |
о велико зарезивала.{S} Госпођа Јеца се не осврће на то, што ће рећи свет; јер добро зна, шта о |
ично или неправично, као и они, који се не хвале, да „раде за народ“.{S} Свештеници, које му др |
у наздрављању.</p> <p>– Молим, да ми се не упада у реч...{S} У нашој средини седи старина, који |
мори, бар кад недеља дође, а мени ти се не зна ни благдан и свагдан.{S} Ни на кога се, слатка, |
представи варошкињи.</p> <p>Бележник се не да извести из свога кола, већ вели:</p> <p>Овај наш |
јој прекиде јецање.</p> <p>– Учитељ се не осврће. </p> <p>– Миле! – задрхта опет њен глас по в |
е од њих. </p> <p>Што сад иду, па им се не пада на ум, да прислушкују сваки шушањ, кад се затал |
добише места унутри.</p> <p>– Бранко се не одваја од Даринке.</p> <p>- Ми смо одсели код вас, – |
p>- За што, госпођице?</p> <p>Бранко се не довија ни из далека.</p> <p>– И опет „госпођице“!{S} |
прсну у смех.{S} Чак и бележник мало се не угуши, како се засмејао.</p> <p>– Слатки уја, добри |
поверљивије.</p> <p>Хвала, ујо, што се не сетисте, кад је тому било време; сад је касно, – одг |
е пази на свог поп-Стеву.{S} Маћи му се не да.{S} Она баш истера одавде учитељицу.{S} Мал не св |
го што заспи.</p> <p>Него вечерас му се не да да чита ни колико иначе у овакој прилици.</p> <p> |
матер посети!...{S} Најпосле, свету се не да ни уста запушити, ни доста колача намесити...{S} |
последња песма, а многи и многи још се не разилазе.</p> <p>Стајић са својим гостима из Брајков |
да се замислио за својом чашом, па гасе не тиче ни живи разговор између Јована и Дабижића, који |
па се човек „дочепао лепа друштва“, те не може друкче да тузи угове, већ се болном душом хвата |
ан, да омладинску ћурдију не одгрне, те не покаже своју стару ћуд.</p> <p> Па да о чему ви омла |
да проговори, да не дође какво дете, те не купи за новчић свирајку од шећера, или какав цигару |
бити један према другом неучтивији, те не само да не ће више говорити између себе „ви“, већ „б |
ована; али га јутрос нешто одговори, те не оде.{S} Како је чуо још синоћ од Јелене, како су там |
га.{S} Бадава!{S} Мати је мати.{S} Дете не треба никад да је напуштено и остављено, можда, добр |
у и не знајући, да железни воз из Пеште не ће доћи тога дана.</p> <p> У Нови Сад се слегло тако |
ише!{S} Па зашто се, мама, овакво цвеће не негује у лонцима, а негују којекакве кактусе и белаг |
политички ваздух.{S} Не, овде сад више не треба тиха рада, овде треба олујине: загушљивост је |
а?{S} Мислите није могућег Ви, можда, и не знате, али у старо време одселило се одавде неколико |
м пропадне, тешко подиже, јер, канда, и не мисли више, да буде економно слободан; те, пошто не |
, на против, са свим добро осећам.{S} И не могу довољно бити благодаран ујаку, што ме је дозвао |
ње.{S} Немојте га ни читати.</p> <p>– И не ћу.{S} Ја сам био с њим заједно у Карловачкој гимназ |
м тако и уговорио с Јованом.</p> <p>– И не питаш, где ти је ујна, – приметиће Јован Бранку, кад |
лађаних душа и приличи њихову добу, а и не слуте, колико ће се весала поломити на узбурканим ва |
школу, за раднике него за господу, а и не разабирају, је ли им син способан за какву душевну а |
а сам пријатна с њим и искрена.{S} Ја и не могу друкче ниским.{S} А он и заслужује, да је човек |
ијене канте“ рашћеретали се гости, па и не мисле кући; него де једну, де још једну и таман сад |
е да играју само господина.{S} Или се и не мисли на то, да трговцу треба више од нешто капитала |
е дошла у братовљеву кућу.{S} Како се и не би, јадница, осетила сретном, кад се напатила код св |
му сефтеишемо нов еспап.{S} Бранко се и не обазире много на њих.{S} Неје му ни стало до ове врс |
када је она мислила, да је се он више и не сећа, он се ње ради свађао с писарем, који је у сред |
ајдете с нама, понда на Стражилово ви и не морате, мама, ићи,– вели јој Даринка...</p> <p>Пуче |
се заустави на једној ташци, па лебди и не миче се; час суне <pb n="15" /> на земљу као стрела, |
аш њен син.{S} Каже Стајић.{S} А мени и не пада на ум који Стајић.{S} А и он је био с Јованом о |
ато, – опет ће Ната Кати, – а ти мени и не кажеш, где су ти деца?</p> <p>– Јован је отишао у ви |
воље за шалу.{S} Тако сухопаран човек и не зна, шта је шала.{S} Поп Стеван је осетио поглед Бра |
ди по светлости, ићи ћеш правим путом и не ћеш склизнути на странпутицу.</p> <p>Тако скупља и с |
тевана, ето, неје ни приметила, да он и не оде на звоно у цркву; неје ни приметила, да у Брајко |
о.</p> <p>Даринка се смеши, ал готово и не разуме, шта ови говоре.{S} Њој је и то друштво и так |
, да се ради око начела, што она, ако и не може да схвати, ипак осећа, да је лепо и добро, кад |
да би се од мене могао истесати, ако и не какав практичан ма и мали Лоренцо Штајн или Некер, а |
осећа, да је питомији према њој, ако и не примећава, како је то необично брзо дошло.</p> <p>До |
ћеш га, ако сачуваш душу и срце чисто и не окаљано.{S} Твоја душа и срце сад је као онај прах н |
еди и зева код играча.{S} Него за што и не би?!{S} Често се после картања развезе и пијанка.{S} |
па да је чак и некаки Орлић и Коњовић и не знам ко пронашао новију и згоднију кошницу. „Србин д |
тамо буду на беседи и Бранкову дочеку и не знајући, да железни воз из Пеште не ће доћи тога дан |
ас дух времена.</p> <p>Стајић уздахну и не одговори ништа. </p> <p>Попина Јелена од оздо, испре |
љев предлог.</p> <p>Јован се насмехну и не мога да не покаже своју сумњу.{S} Кнежевић му доказу |
о свом бићу, о позиву својем у животу и не подударају, ипак им бродови стоје још мирно један по |
Бог ме, да вам мора бити смешно, кад ви не налазите у Бранку друге идеје него то, – примети Бра |
азвратно.{S} Чак ни о ноћашњој серенади не спомену ниједна ни беле.</p> <p>Само Зорка када дођо |
ога, па још интелигентнога човека, који не би разабирао за јавне ствари.{S} Него омладина, а ту |
овину?</p> <p>– Ја бих тако волела, али не знам,... по свој прилици...</p> <p>– Кад ја већ не ћ |
им заставама певаху на крову песме, али не изађоше на сухо, него се одвезоше истом лађом у Нови |
лима главом, и развукли му се брци, али не даје, гласа од себе.</p> <p>– Да Бог ме, да је госпо |
пет извињава, да још неје доспевао, али не ће више пропустити.</p> <p>Писар мотри свакога, како |
на.{S} Надала се гостима још синоћ, али не дођоше.</p> <p>Бранко нема мира још од јучер.{S} Јуч |
ице и милокрвнога погледа.</p> <p>– Али не мога одолети његову погледу.{S} Осети, како јој у оч |
а дода опет с прекором: – шта теби фали Не знам, шта би и с тобом било, да се ниси оженио.</p> |
ћути; или не зна, шта да одговори, или не ће, што мисли.{S} А мисли: „Што се овај свет толико |
.</p> <pb n="39" /> <p>Бранко ћути; или не зна, шта да одговори, или не ће, што мисли.{S} А мис |
топле пећи.{S} Ако Даринка не везе или не плете што себи или обично браћи, тетка-Катиној деци, |
Пође.</p> <p>– Јелена не чује песме или не ће да је чује.</p> <p>– Милане!</p> <p>– Виче Кнежев |
рловце, или би походио своју сестру или не.</p> <p>Једаред, – био код ње, па дошли нешто у разг |
/p> <p>– То је за то, што наши родитељи не спремају децу, кад их шаљу у школу, за раднике него |
ће ли и он окренути на боље.{S} Ако ми не верујеш, иди ма у које село, где су Срби помешани с |
ј Матери сестрама И брату, док ови сами не стану на своје ноге.</p> <pb n="18" /> <p>То су најм |
илику.</p> <p>Срећом ни Зорци ни Јелени не падоше ни на ум, да пазе на њу, шта ће изазвати у њо |
} Права Српкиња мати!{S} Никада та мени не ће допустити, да ја завирим у њену економију, од как |
а него у Брајковац.</p> <p>– Да он мени не рече ни речи о томе!</p> <p>– Збиља?</p> <p>– Ни бел |
нешто збива у Брајковцу, нешто, што они не могу никако да схвате.{S} Било да им је криво, било |
енане плови по небесном мору, да му они не могу ништа.{S} А месецу ни бригеша.{S} Чисто не да г |
леда, бајаги, као канабе, и да пречасни не би дерао чакшире о голу даску.{S} Пред канабетом на |
Ко јамчи, да му наши поштени општинари не ће баш и продати ту своју кућу,... разумете ли ме: к |
духа времена...{S} Ама молим те, зар ти не видиш, да у нас нема никакве дисциплине, нема странк |
леба!{S} Хлеба!{S} А тек сад?{S} Зар ти не видиш, шта се кува?..{S} И сам си пре неки дан рекао |
ри главу, па се даде у памет.</p> <p>Ти не треба да се што бојиш, – узе поп да кује, док је вре |
о он хоће.{S} Не ће се, ваљда, показати не знам каква.</p> <p>Јелена претрну. </p> <p>Учитељ се |
адиш, знаш, да ти нико за тим заплакати не ђе, па ти је слађе...{S} Не ћу да будем адвокат или |
ко сте дошли, чика... ваш ујак а и мати не могу доста да вас се нахвале.{S} Ал, ја ипак држим, |
још има неко, у коме се никад преварити не ће, који га сваком речју својом учи, да у свету има |
!{S} Он се чуди, како да то више власти не забране.{S} А као да се тврдо узда, да ће, ма у посл |
бре!...{S} Он вам ни гуску нашу појести не ће, док је не почивути.{S} А наше жене,... и људи, и |
ред стиже муњом глас, да Бранкове кости не могу стићи у заказани час у Карловце, у очи свечаног |
орио... као да те гледам.{S} Твоји ђаци не ће смети пред тобом читати ни „ђачки растанак“, ма д |
и зловољнога Триву кочијаша, те га овај не опомене камџијом, да гледа пут преда се.</p> <p>Госп |
окај се, молим те, тога грчета.{S} Тај не ће бити паметнији ни за длаку...{S} Но, но,... поче |
гао, као да се закопала.{S} Само да јој не би ко рекао, да ту нема за њу места!</p> <p>Млади тр |
, па жмирка у жижак, или преде, док јој не напреде дремеж на очи...{S}Ако Даринка баш не чита, |
жи у Брајковцу као ишчитана глава, ипак не мога бележник да се том приликом одржи, а да не прим |
опа, па се осети слободан; него се ипак не показа тако, да не би сестрић његов могао приметити, |
лујине: загушљивост је ужасна, притисак не да дахнути.{S} Нова се омладина организује.{S} И кад |
ржи у статус кво.{S} Но он сам још увек не заборавља свој „виши позив“ па стоји у Брајковцу још |
им је криво, било да им се допада, тек не могу срцу да одоле, те и они удесили збор.</p> <p>Ох |
, да поради, те подигне сермију.{S} Тек не може, ето, ни он, да пропусти, ада се и сам не умеша |
а ли јој је помислила у тај пар:{S} Тек не мога, а да је не пољуби. </p> <p>А Даринка прислонил |
ши ствар што пре. </p> <p>Јован сад тек не зна, шта да мисли, већ се забленуо час у бележника, |
е држаху је Зорчине руке око врата, док не клонуше и опет у санку.{S} Даринка се дала у мисли.{ |
гостију!</p> <p>Понда се узврпољи, док не нађе некакав изговор, да изађе из друштва и оде на у |
илије за све време, како устане, па док не легне.{S} Овим часима радује се Јелена цео дан.{S} Ш |
ри.</p> <p>– Опростите! - прошапута, ал не подиже очију...</p> <pb n="49" /> <p>Добро те се у т |
ачкиљио очима и развукли му се брци, ал не даје гласа од себе... </p> <milestone unit="subSecti |
. виши позив, – пребаци Јеша писару, ал не знаш, говори ли збиља или из шале.</p> <p>Оженићете |
вео га, да ту проведе вакацију...{S} Ал не знам, што их већ нема из винограда! ...{S} Владимир |
Она баш истера одавде учитељицу.{S} Мал не свиште девојка од њена заједања.{S} Па тако сад и не |
, ето, ни он, да пропусти, ада се и сам не умеша у струју, што се заошинула оне године по Српст |
и... </p> <p>Пред цветном неком ливадом не мога одолети, него ће сићи с кола, и набрати пуну ру |
.{S} Но ни целим данашњим својим трудом не би стекли ни колајнице зеленога Нимрода, како се сла |
нешто!{S} Две јаке, до душе, за вратом не ће имати никад, јер... за тај хлебац, што га је он с |
м страху проведе ноћ, док у јутро галан не кукурекне на буњишту...</p> <p>Испред куће се зачу г |
.{S} Прођоше један пут дуж зграде, а он не уме да почне разговор.</p> <p>Хоће и наше село да се |
остан.{S} Мало који дан ће проћи, да он не ће посетити женску школу.{S} Па га – ревност тако за |
је дуго и дуго чекала на прозору, и он не дође.{S} Бар да је после серенаде и прошао онуда, ка |
ене и да допру до Стајића, док већ и он не дође у двориште свога ујака.</p> <p>Та „дивна идеја“ |
чекао га је оберучке. (Да ко ће, ако он не би!{S} Рају је само за време судбина ћушила у Брајко |
пљаш само оно, што је најлепше.{S} Него не буди лептир, што по тами лута, па чим спази гдегод с |
, па заврши последњим стихом: „Србадијо не било ти просто!“</p> <p>Сви пренули у смех.</p> <p>– |
еке!{S} Гле Даре!{S} Добро дошли!{S} Ко не би био рад тако добрим и милим гостима!{S} Добро нам |
није мало разгали лице.</p> <p>Да ме ко не тражи? </p> <p>Не знам.{S} Ја сам пошао био к Јовану |
а Карловце, за „српски Сион“?</p> <p>Ко не зна, да је ту српска патријаршија“.{S} Тешко да има |
бољем месту у селу.{S} Данас сутра, ако не оде у варош, да тамо отвори већу радњу, ево мог носа |
мо отвори већу радњу, ево мог носа, ако не назида у сред Брајковца најлепшу кућу с магазинима.{ |
те са мном.{S} Ја умем разговарати, ако не уме Даринка...{S} Ваљда вам је жао Беча?</p> <p>– Бо |
бни ваљани учитељи, као и у вароши, ако не још и потребнији.{S} Ето, он је кратко време ту, па |
ћи или у виноград за својим послом, ако не оде у поп-Стевину сеницу, где овај чека, да му се ја |
еба народ поучавати.{S} А ко ће то, ако не ће учени људи?{S} И онако није за њега адвокација.{S |
авиће се као добри пријатељи.{S} Па ако не узмогну опет напоредо, знаће обићи матицу, која би и |
S} Истина Бог, није Бог зна шта, ал ако не цури, оно капље.{S} Па не може се, сачувај Боже нево |
ну прилику, те доказала поп-Стеви, како не треба да вређа Александра због његових омладинских н |
хоће да и Брајковац изађе на глас, како не треба.{S} Памтиш, како се то некад живило.{S} Боже, |
м га пазити.“</p> <p>„Гле мене!{S} Како не бих јако!“ на то би мајсторица... </p> <milestone un |
Има места је ли, Катице?</p> <p>– Како не би било?{S} Гле секе! – одвикује она из кухиње.</p> |
каквог Мушицког и Рајића, не знам, нико не осврће ни главе!{S} Он се чуди, како да то више влас |
сли, ала је научно нешто казао.{S} Нико не одговори ништа..</p> <p>Данас је ту и Даринка, па се |
тни!{S} Тако и чика!{S} Само да га нико не дира! – нашали се и Јелена. </p> <p>Где је Бранко? – |
бину, како је он несрећан, како га нико не воли на свету, како га је изневерила, ах! – и она... |
ароши до самога Стражилова, као да нико не хаје за жарко јулијско сунце, што је прижегло свом с |
у којима је она оличена.{S} И нека нико не сумња, да ће идеја погинути...</p> <p>Бележник се ве |
љ се на њу тек осврнуо.</p> <p>Али нико не примети њену неприлику, јер сад ево и бележника са б |
ком у друштву код разбијене канте, мало не пуче од смеха.</p> <p>Општински благајник помислио н |
ара, да се овај сам од туге неке у мало не заплака. – ни песма начеоникова.{S} Тек када га наче |
и која га стаде толико зноја, те у мало не удари по својој нози. </p> <p>Тамо на дрветима иза к |
а.</p> <p>Јелена јој у један мах у мало не паде на груди, да јој све исприча, да јој се изјада, |
живих, и када се збије у самоћу, а камо не ће, кад их овако више, па једна другу подсећа.{S} Те |
ује.{S} Вели:{S} Зна део комшилук, само не зна поп Стеван и ви; а и пошиница је већ омирисала. |
их има на одмет, па ни једнога,... само не у калуђере!..{S} Шта мислиш, Тинка; да даш Александр |
оп Стева, да је тренутак озбиљан.{S} Но не зна, шта да каже.</p> <p>А Рашићка се, што би рекао |
е може ни о чему да мисли, а да у једно не помишља и на то девојче.{S} Па кад неје уз њу, све б |
иковица закрешта, не мога да одушевљено не примети:</p> <p>Диван алт, милостива!{S} Диван алт!< |
и на Даринку, да, блажен, у мало гласно не кличе: „Мати, твој лептир је нашао свој цвет.“...</p |
а не могоше на ино, а да се једногласно не подигну против таких новотарија.{S} Тај тако једноду |
еје ништа сметало, што је писар, већ по не знам који пут, декламовао ону о браца-Анти и разбије |
ика, те за оног; то било автономије, то не било је; па казао: да, па казао: не.{S} Само чино, с |
појавиће се од мах организована.{S} То не ће још дуго трајати.</p> <p>– Имали смо ми већ једно |
ро и топ да пукне.</p> <p>– Децо, ја то не ћу моћи све издржати, – вели госпођа Ната, а запурил |
е бих то никада могао бити.{S}Па кад то не могу, а видим шта други раде, не могу ни ја бити бољ |
амо населили *Нову Србију.{S} Зар ви то не знате?{S} Могу вам дати, па да читате.{S} Па ја мисл |
их знала, шта бих јој рекла.{S} Мени то не може да поднесе.{S} Богме, ето, други боље пролазе с |
ше, па не мора плаћати.{S} А туђинац то не може рећи.{S} Дакле, општина му је дала своју кућу, |
ништа.{S} А месецу ни бригеша.{S} Чисто не да гледати у себе, како је сјајан.{S} Округао као по |
ће и то у Карловцима испасти.{S} Чисто не могу да верујем...</p> <p> „— Ти, канда, не идеш из |
д се нађе у великој неприлици.{S} Чисто не сме да му гледа постојано у очи, и, што му се давно |
p> <p>У дворишту је све мирно, све, што не носи име човечје....{S} Ал јест! „Мислиш, све је зло |
јим очима.{S} Престанимо ми радити, што не ваља, па не ће народ имати у кога да се угледа; а по |
и гора и боља од мог сина.{S} Па за што не би и он:{S} Нек сврши гимназију, па, ако Бог и срећа |
у у недељу.</p> <p>Ако госпођа Јеца што не изради, мисли у себи Јован, не помогоше код поп-Стев |
иликом одржи, а да не примети, било што не трпи толико разметање свога потчињенога, било да тек |
ешта кабаницу.</p> <pb n="34" /> <p>Што не дате мало проширити или бар повисити, ујо ту сеницу, |
е, да буде економно слободан; те, пошто не може да остане од срамоте у свом јату, тумарне бог т |
у, да до сад неје ни мислио о њему, бар не озбиљно; ако га се, може бити, кадгод случајно и сет |
! – вели јој разнежени супруг. – Ти бар не мораш, ако ми мушки морамо.</p> <p>– Гле, а ко вас т |
мати, кад то гледи својим очима?{S} Зар не би боље било, да је увела у кујну, па нек учи Лепо ј |
ла лаку повезачу на лице, да јој га зар не препали сунце.{S} Познаћеш је добру домаћицу.{S} Зас |
као да је омирисао, да Бранку карактер не би тако што никад допустио.{S} Али сад опет баш та с |
а Србин није за тенористу.{S} Јер тенор не спада у особине српскога народа, него је то особина |
е уме ти се омладина маћи, док се о нас не очеше.{S} И тај наш **Бранко је грдио калуђере.{S} З |
би лакше ишло него икад.{S} Ти ни данас не знаш, где ти је муж; а Бог зна, кад и какав ти може |
и стављати ипотезе. </p> <p>Па му данас не пада на умни да се смеје, када благајник поче урлати |
бедљивији разлози.{S} А Кнежевић и опет не пропусти, да не примети, како би му врло жао било, д |
мо по старој навици.</p> <p>Женска, већ не у првом цвету своје младости, али ипак још доста све |
по свој прилици...</p> <p>– Кад ја већ не ћу бити на Брајковачкој светковини, немојте бар ви К |
ек само празан разговор!</p> <p>Сад већ не може поп Стеван, да омладинску ћурдију не одгрне, те |
о за душу!</p> <p>Па збиља!{S} Кнежевић не дође ни вечерас.</p> <p>Касно у ноћ тек чула је, да |
може поп Стеван, да омладинску ћурдију не одгрне, те не покаже своју стару ћуд.</p> <p> Па да |
S} Тужи се на цео свет.{S} Младу човеку не да се прилика, да створи себи будућност.{S} Особито |
ца“, као да <pb n="71" /> меће на коцку не знам шта.{S} Стало поп-Стевану ипак доста до тога, д |
за нова познанства.{S} Оно јесте, да му не би било први пут, када би се сада састао с госпођом |
p>– Бележниковица га погледа, као да му не верује.{S} Вели:{S} Зна део комшилук, само не зна по |
ом више од свога оца.{S} Тако ни у чему не можемо да издржимо конкуренцију странога света, а ов |
ован баш пије каву, па се тужи, како ну не прија.{S} Да му је хладан батак с киселим краставцем |
нашем најмногобројнијем раднику: ратару не правимо сами, него бог те пита од куд морамо да наба |
p> <p>– Ниси поп, Стефане, ако овог учу не избациш из општине, – рећи ће вечерас госпођа Рашићк |
...{S} Добро је.{S} Чувај се, да ти их не препали ветар и сунце преко поља, те да не кажу сеља |
ј; па јој дале омирисати, како се и њих не тиче, шта свет говори; оне живе, дакако, за своју де |
а лаком кабаницом покри колена, да баш не види, ако је непозван ко, попу у чакширама.{S} Очи у |
реде дремеж на очи...{S}Ако Даринка баш не чита, разговарају, ово било оно се снило...{S} Па то |
м, његовим ујаком, поп-Стеваном, то баш не могаше у њему изазвати безусловну послушност према п |
</p> <p>Брајковац.</p> <p>Како онда још не беше ни спомена о преносу Бранкових последњих земних |
S} Мно-о– га-а-ја... </p> <p>А Јеша још не беше довршио, таман најлепше полетео!{S} Но речи му |
чице, те је загрли.</p> <p>– Зар ти још не спаваш, сејо?</p> <p>– Ево, сад ћу и ја. </p> <p>Дар |
у идејама, <pb n="92" /> као да им још не да, да им се кристалишу појмови.{S} Ослободи и друшт |
ствара јавно мњење?{S} Људи већином још не позвани на то.{S} Ко нам пуни белетристичне листове |
својој соби, – одговори Јелена. </p> <p>Не води ти бриге за господина...{S} Бранка.{S} Он ће ве |
лице.</p> <p>Да ме ко не тражи? </p> <p>Не знам.{S} Ја сам пошао био к Јовану; а госпођа ме зам |
а чује...{S} Просвета, просвета!</p> <p>Не помаже ту књига, – вели му Јован. – Нема просвете, г |
а треба и пре да хвата повратак.</p> <p>Не би сирота имала цело после подне, с киме речи да про |
ођа Јеца оком, поп Стева скоком“</p> <p>Не таје Брајковчани, да је поп Стева и са својом првом |
ник у Руми „код орла“. „У мало“, каже, „не угњави руски медвед талијанског мајмуна, да се не на |
е, према глави.</p> <p>Сад се, Бог ме, „не да већ никако ни преиначити“, јер је и јавила Кати п |
, као што је то у нас мода, што бојаги „не раде за народ“, а школовали се о „народном“ новцу, ј |
ело је, као да је пао у њу гром с ведра неба.</p> <p>Кад се Јован вратио, отпративши свога друг |
буде.{S} Нисам тек могао момку одмах с неба па у ребра: то и то је.{S} Из далека добар косач з |
пренесе га у храм, где му је „црква под небесје, олтар часни брдо и долина, тамјан мирис, што с |
који је научио да с позорнице, занесен небесним задахом, презире цео свет.{S} Ох, позорница!</ |
тестују, што он тако на тенане плови по небесном мору, да му они не могу ништа.{S} А месецу ни |
ост дотерао и дотле.{S} Мучна улога!{S} Неблагодаран занат!{S} Ама зло је почети, још горе не з |
{S} Ускубури, устумара се, као незван у небрану грожђу, док збиља не нађе и своју кућицу, те ст |
, можда, пред госпођом Рашићком, што је небрат према сестри.{S} Тога страха се, до душе, доцниј |
о, свој.{S} Наука је једина врсна, да и небраћу бар до сношљивости зближи.{S} Она не пита, јеса |
. „Наћи ће се и још когод.{S} Звезде на небу певачкога Брајковачкога друштва“, рече писар, биће |
и брдо и долина, тамјан мирис, што се к небу диже из цвета“ и из српског света.</p> <p>И томе ч |
, те се све прелива према ведром плавом небу у сутону у најпријатнијим видовима.{S} По доловима |
д села, изнад свију висе према лазурном небу, а овде онде одбиће се још последњи зрак о позлаће |
х! – и она... она, за коју би...</p> <p>Невера!{S} Ње ради подноси он те муке.{S} Она му је нат |
д срамоте.{S} А она се чинила свему – и невешта пред светом.{S} Само је поп Стева имао да прогу |
теника.{S} Господа свештеници се чине и невешти, а ти, учо, издири за народност, па кад ти треб |
Рашићка за Јелену, своју кћер, – још је невина, дете је; а он препреден као враг. (Понда окрену |
њу очима; па само дода: </p> <p>– Ти си невина, срце моје; да Бог ме, па не познајеш, камо што |
вачке светковине?{S} А?... стара српска невоља!{S} Плани, па издахни!{S} Таки смо ти ми свуда. |
дела наших предака, стару славу и нове невоље од Немање и Косова до данашњег дана; па је пошал |
о капље.{S} Па не може се, сачувај Боже невоље, затворити...{S} Е, па идем ја њој.</p> <p>И так |
, да и њих заштити, те да не поцрне без невоље.</p> <p>Јеси ли разговарао што? – пита попу, а в |
е крајеве, па му није никада ни било до невоље, да та својства своја изоштрава.{S} Ми све вичем |
/p> <p>И збиља, поп Стева се сети у тој невољи своје сестре Тинке.{S} Тинка као да се на ново р |
!{S} Тако мора бити ономе, коме пусте у невољи крв, па му одлане.{S} Не би било с горег и чешће |
е стране, а све за њеном децом и својом невољом.</p> <p>Госпођа Ката остала без мужа пре пет ше |
, а највећа у срдашцу моме“, завапио је негда његов велики имењак.{S} Туга се нека стисла у њег |
под онога, који јој сваку сузу, што је негда над њим нејачким пред Богом исплакала, бисером бл |
са столице. </p> <p>– Добили смо канда негде гостију!</p> <p>Понда се узврпољи, док не нађе не |
уздржати, већ се у највећој дреци смота негде у коров, да тамо у највећем страху проведе ноћ, д |
, Бог би га знао!{S} Говорило се, да се негде удавио.{S} А говорило се, да је заблудео у свет.{ |
једа, што јој „срамоте кћер“, па тражи негде горњу хаљину, да им изађе, па да им очита. „То је |
о легао.{S} Почео био да чита.{S} Нашао негде на орману пре неколико дана још неку стару књигу. |
, као да им шапће, да не клону. </p> <p>Негде се скрила препелица, па пућпуриче...{S} Шева се з |
</p> <p>ДУХ ВРЕМЕНА САД ЈЕ ТАКИ!</p> <p>НЕГДИНСКА ХРОНИКА</p> <p>СЛИКЕ И УСПОМЕНЕ</p> <p>ПРИПОВ |
у себе „ви“, већ „братски српски“ „ти“, него Дабижић, на пример, не ће више називати Јована и д |
господин Бранко“ или „господин Стајић“, него само Бранко: толико се и тако се радо о њему разго |
нор не спада у особине српскога народа, него је то особина јужњака, и то пар екселанс Талијана. |
као што је Јелена мало час била рекла, него људи, којих ће заслуге по српску књижевност остати |
.</p> <p>Зорка, опет, нема друга посла, него дошла, па јој баш жалостиво вели:{S} Не волим нешт |
о.{S} Нема ти, вели, несноснијег посла, него гледати како наш бележник игра жандара!{S} Па ипак |
а то, што би се бојао, да она више зна, него он; него што се, не зна ни сам за што, нада, да ће |
ли им се види, да несу ловци од заната, него баш од дуга времена, можда, баш и од жеље, да увел |
и исти посао, од кога живи и он, народ, него од најсавршенијег агитатора, адвоката и ма ког ина |
у...{S} И сада, дакако, није имала куд, него ти је вратила „физиту“; ал... </p> <milestone unit |
се...{S} Сиромах, тај брже оде одавде, него што је овамо дошао.</p> <p>– Па таки је он, кад шт |
њен син након три године жури у походе, него јој тек уз пут сврће као познанику каквом.</p> <p> |
<p>Чини ми се, пожурили смо се раније, него што треба.</p> <p>Па боље пре не? после, – одговор |
ао што је била, шта је знала паметније, него што је урадила, те свршила школу за учитељицу, па |
p>Шта, дакле, остаде учитељу паметније, него да слегне раменима, па да се и он придржи „начела“ |
чашу заволи већма него спас душе своје, него кућу и породицу.{S} Да је когод дао што за душу ње |
ти иде под ногу.{S} Доћи ћеш само пре, него што пођеш, како, ћу ти казати, да поздравиш Кристу |
рада! ...{S} Владимир ми је био ту пре, него што ћете ви доћи, мало јео, па опет отрчао с децом |
аравно, благодаран, да се учини и више, него што је уистини било.{S} Хоће да се све то танко зн |
м огњишту.{S} Али колико је и то лакше, него трпети пијаницу и убојицу мужа, који сав свој кив, |
ечју својом учи, да у свету има љубави, него је треба заслужити, који сваким чином својим доказ |
/p> <p>– Свет мало пита, шта што вреди, него шта кошта, па по томе и цени.{S} Тако ти је данас |
подар у мојој кући.{S} Ја сам сретнији, него многи моје братије са првом својом супругом.</p> < |
јнијем раднику: ратару не правимо сами, него бог те пита од куд морамо да набавимо.{S} Алати на |
еје дала ни о чему другом да се говори, него о томе.{S} Синоћ је већ доучила све, што неје била |
Волео бих ти се сада по гори проходати, него о Божићу прасе...{S} Па шта ће бити од Брајковачке |
цветном неком ливадом не мога одолети, него ће сићи с кола, и набрати пуну руку разнога пољско |
тином.{S} Већма осећа морални мамурлук, него онај од пробанчене ноћи.{S} Па сад још у школу,... |
е том Јелена и Даринка, Бранко и Јован, него им и мати и тетка Ната одобравају и хвале смер.{S} |
о он нема својства, да не буде површан, него што је запао у благословене крајеве, па му није ни |
на крову песме, али не изађоше на сухо, него се одвезоше истом лађом у Нови Сад, да тамо буду н |
?</p> <p>– Општа ствар неје туђа ствар, него свију нас и свакога појединца подједнако.</p> <p>– |
орица, па и Криста. („Боље да ми је ту, него да се витла којекуда“, мисли госпођа Ната).{S} Мај |
приликом брату свом, „на гору несрећу, него што је мој Арсеније.“</p> <p>Арсеније њен треба да |
} Не ће се више ни враћати у Брајковац, него иде одмах одавде кући.{S} Неугодно јој здраво, што |
шћеретали се гости, па и не мисле кући; него де једну, де још једну и таман сад наручили, да им |
е!- примети попа, па се осети слободан; него се ипак не показа тако, да не би сестрић његов мог |
би се бојао, да она више зна, него он; него што се, не зна ни сам за што, нада, да ће она најв |
же, ускисло, кад би га и чешће доносио; него што редовно по један од Брајковачке господе части |
{S} До подне је још како тако и прошло; него после подне се отегло као цео дан.{S} Једва дочека |
а поздравићеш и мајсторицу,... знаш!{S} Него обиђи и ти, мој брате, по каткад.{S} Опет је, знаш |
ора на своју катедру, или умрети!...{S} Него једва чека вече, да се састане на прозору с Јелено |
мандрита, па ме задржавао Варнава...{S} Него Бранко ће отићи у Карловце сав обарен.</p> <p>– Од |
куд искрснути на једаред из ненада.{S} Него тужи га конзисторији.{S} Ја ћу ти написати, тужбу, |
, и сама добро знаш, као једна кућа.{S} Него од како се уселише амо неке стране особе, хоће да |
један мах хтео да оде из Брајковца.{S} Него добро, те то неје никоме казао, јер би морао јавно |
Па ипак увек седи и зева код играча.{S} Него за што и не би?!{S} Често се после картања развезе |
ремена.{S} А Даринка опет нема каде.{S} Него је ипак по неки пут исправи и опомене, где како тр |
а скупљаш само оно, што је најлепше.{S} Него не буди лептир, што по тами лута, па чим спази где |
то мало који дан, да је нема к мени.{S} Него, ваљда, кад је видила, да је мој Јован за њу кисел |
оји не би разабирао за јавне ствари.{S} Него омладина, а ту се у нас рачунамо ми ђаци, трговачк |
собу.</p> <p>Сад ћу ја децу пустити.{S} Него морам мало и школу отворити, да уђе чиста ваздуха |
.{S} А он погибе за младим друштвом.{S} Него да не увреди кога, ако би другог замолио, да запев |
а кеца или продао за вино ил ракију.{S} Него док трајало и његове и женине сиротиње, даде све д |
задовољан, што идем, – одговори онај. – Него искрено да ти кажем, волим, и што сам био ту.</p> |
<p>– И ја бих рекао, – дода бележник. – Него кад велиш, да је сам Варнава у манастиру, како би |
</p> <p>Није ружно, – одговори Јован. – Него то би он добро прошао с нама.{S} Хајде, да ми дамо |
ера, да није поп-Стевина џепа!</p> <p>– Него ја не бих рекла, да је то дете рђаво, вели Ната за |
лице јој плану од одушевљења.</p> <p>– Него морате нам и ви помоћи! – рећи ће Бранко, па употр |
шила би с оним пре три године.</p> <p>– Него шта знам?{S} Код нас ти је на селу тешко наћи слуш |
ном, као са старом познаницом.</p> <p>– Него још нешто! – додаће Бранко. – У ову недељу ћемо и |
енију жељу.</p> <p>Тинци сину.</p> <p>– Него дете је, знаш, дете.{S} Неуко је, нејачко је, да г |
да шта је друго та ваша дерна политика него туђа брига?</p> <p>– Општа ствар неје туђа ствар, |
ље свидео.{S} Карту и чашу заволи већма него спас душе своје, него кућу и породицу.{S} Да је ко |
Хвала ти, боже!{S} Канда нема више дана него кобасица! . „Видиш, овај орах је, чини ми се, први |
брже и погодио, куд се иде из Брајковца него у Брајковац.</p> <p>– Да он мени не рече ни речи о |
они пушку уза зид. – Волим овај лов сад него да сам данас уловио дивљег вепра у спахинском забр |
с помпом на Стражилово, а нису Бранкове него...</p> <p>– То је најжалоснија песма, што се силом |
кад ви не налазите у Бранку друге идеје него то, – примети Бранко.</p> <p>– Онда ви терате поли |
у децу, кад их шаљу у школу, за раднике него за господу, а и не разабирају, је ли им син способ |
.{S} Поток хучи и бучи, прави више буке него Дунав.{S} Па тек кад полети бујицом!{S} Е, па види |
ико <pb n="89" /> могу да знам, да, пре него што поцури шира, мора да поцури по винограду скоро |
к више из навике, да нешто прочита, пре него што заспи.</p> <p>Него вечерас му се не да да чита |
упе чланови ове или оне депутације, пре него што лађа пристане.</p> <p>Карловачки трг, порта са |
Некер, а оно ипак бар ваљан економ пре него какав префриган параграфлија. </p> <p>– Падају л т |
читали његове песме? </p> <p>– Још пре него што си се ти родио.</p> <p>– Е, па кад онда несте |
Па како је дошао Тинкин син, и још пре него што ће доћи, не можеш је видити.{S} Од пре то мало |
песника. ·</p> <pb n="59" /> <p>Још пре него што ће учитељ Кнежевић распустити децу из школе, х |
вечаности и она да суделује.</p> <p>Пре него што ће синоћ деца полегати, у кући сека-Катиној не |
естало, па га нема натраг, ево већ јаче него по сахата. </p> <p>– Шта мислите, где нам је госпо |
јице биће поток опет поток, али мирнији него у бујици; само ће ипак овде онде прокрчити себи, л |
свога.{S} Па ко се опет смотава и сели него Немац, те хајд даље као гусеница.{S} Србин је одма |
и то рђав човек!{S} Пре га треба жалити него осуђивати.{S} Понда госпођа Рашићка?!{S} Боже мој, |
да то девојче има осећаја и више свести него у сваке обичне.{S} А, да одушевљење њено неје изну |
опу, а више тумачи, шта мисли, погледом него речима.</p> <p>Попа застао баш пред великим орахом |
ља.{S} Или се кравар данас боље пожурио него обично, али су се збиља физите код госпође Нате и |
јални присједатељ.{S} Сад би лакше ишло него икад.{S} Ти ни данас не знаш, где ти је муж; а Бог |
купи све гдегод шта, као да неће на пут него, сачувај Боже, на онај свет,</p> <p>А ето ти и опе |
ским скамијама.{S} Ја хоћу да више знаш него ја.{S} Није истина, да више пати, који више зна.{S |
се ићи у Карловце.</p> <pb n="98" /> <p>Него неје научила, да приговара што материним жељама, м |
ржи редовно и народњачке новине.</p> <p>Него зна Јеша, да споји и практично са лепим.{S} Млад ч |
што прочита, пре него што заспи.</p> <p>Него вечерас му се не да да чита ни колико иначе у овак |
а беше готов да обгрли цео свет.</p> <p>Него у тој тами сукну једна варница, која му је увек у |
о, и сад по толики и толики пут.</p> <p>Него почела већ да се једи.{S} Све се разишло од куће: |
ља љубити свој род и своју веру.</p> <p>Него Бранко Радичевић дубоко је заталасао најврелије ос |
можеш тако што рећи, – примети Јелена с негодовањем.</p> <p>– Шта?{S} Како могу рећи?{S} А забо |
!{S} Па зашто се, мама, овакво цвеће не негује у лонцима, а негују којекакве кактусе и белагони |
ма, овакво цвеће не негује у лонцима, а негују којекакве кактусе и белагоније и друго још којеш |
n="58" /> <p>Стајић стао на прозор, па недахнимице слуша ту народну песму.{S} Не узима на ум, |
ра, па наткосутра, па још један дан, па недеља?{S} Је л? </p> <p>У томе се отпустила Јелена и Д |
ош нема.{S} Свако се то одмори, бар кад недеља дође, а мени ти се не зна ни благдан и свагдан.{ |
на село!{S} Па остати на селу неколико недеља, као што намерава госпођа Ната, то је, као што о |
реме.{S} Данас је уторник, а ето за час недеља.{S} Што то нисте пре почели?</p> <p>– Ништа не ч |
свиди јој се.{S} Па да сте пречекали до недеље, сви би заједно на светковину.{S} Ми и онако мис |
амо!{S} А не знаш, да нема још много до недеље?</p> <p>Ви сте мушки увек тако комотни!{S} Тако |
и месни школски управитељ, али тек да у недељи дана један пут или ни један пут оде на катихизац |
е“ у Марковој крчми и прекраћивали дуго недељно време.{S} На столу, дакако, вина ил пива пред с |
ра, или какав цигару за два новчића, да недељом бар господски пуши у колу пред девојкама или у |
> <p>Ката Јаковљевићка села, као обично недељом и свецем после подне, кад посвршава послове по |
на раскршћу, где се играло, као обично недељом, коло.{S} Село мало, а тако отмени гости!{S} Па |
рловачког и Бечког одбора:{S} У другује недељу пренос костију Бранка Радичевића! – дода Јован. |
ко се обрадовао био Бранко, када је пре недељу дана у Бечу на једаред добио од свог ујака поп-С |
какву буну.</p> <p>– А с ким ћемо ми у недељу?{S} Уплете се Зорка.</p> <p>– Да!{S} Ето видиш.{ |
во, са свим...{S} Ви ћете, дакле, ићи у недељу...</p> <p>– Морамо још у суботу...</p> <p>– Добр |
иш.{S} Па што му драго!{S} Ја ћу доћи у недељу...</p> <p>– Свима упало у очи, да Бранко тако из |
арошкиња, Даринка.{S} Познао се с њом у недељу, кад су изашли из цркве:{S} Познао се поред Јова |
и, да и она пева на Брајковачком селу у недељу.</p> <p>Ако госпођа Јеца што не изради, мисли у |
его још нешто! – додаће Бранко. – У ову недељу ћемо и ми овде да држимо своје село у корист пре |
нка се заплака, па стиште сина на своја недра. </p> <p>Неки дан после тога отишао је сам попа у |
ише ни онако уздисајан супруг, ни онако нежан брат.</p> <p>У том и Тинкин Александар израстао д |
чи празноћа и неред, каквога воле млади нежењени. </p> <p>Мушкарци понудише женскима оне две ст |
ица?{S} Колико му је покојна Стаза била нежна и верна супруга, колико чуварна и вредна домаћица |
>– А ти опет све знаш, – уплете се опет нежни супруг. </p> <p>– Што зна цело село, мора знати б |
на и вредна домаћица, Тинка то двојином нежнија <pb n="29" /> сестра, двојином чуварнија и вред |
е, где је играо улоге трагичних јунака, нежних љубавника и био први певач.{S} Када је на уметни |
прочачка. </p> <p>Госпођа бележниковица нежно продрмуса руком, као и нехотице, своје шишке на ч |
<p>За то ли га, дакле, обасипа толиком нежношћу и пажњом на, која је повод, да је мати његова |
у рационалној економији.{S} Хоћу да сам независан, потпуно независан.{S} Кад буде време, даћу с |
рловце било у Загреб,... ал хоћу да сам независан.{S} Брате, ништа лепше од тога...{S} А да се |
мији.{S} Хоћу да сам независан, потпуно независан.{S} Кад буде време, даћу се бирати за послани |
но:{S} Кога мрзи да ради, тај је вечито незадовољан са својим позивом, и зна увек милион разлог |
она даље.{S} Ускубури, устумара се, као незван у небрану грожђу, док збиља не нађе и своју кући |
рски прах слатког ђаковања, не додирнут незграпном руком оне немани, која сад дрско телејише уп |
му је ко на жуљ стао, – немој и ти тим незнабожачким, тим револуционарним именом, кад га је Бо |
у странога света, а овај употребио наше незнање и неумење, па нас експлоатише и уништава као зу |
зимаше тог вечера, осећање према нечему неизвесному, где се радост и слутња слива у једно, како |
се изгуби.{S} Наш је сељак, где су Срби неизмешани с туђим елементом, комотан: ради једва, коли |
да се усрећи.{S} Душа је њена чист још неисписан лист беле хартије.{S} Ваљан, поштен човек мож |
ји јој сваку сузу, што је негда над њим нејачким пред Богом исплакала, бисером благодарности ис |
Него дете је, знаш, дете.{S} Неуко је, нејачко је, да га даш тек тако од себе, да га одбијемо |
а је у тај пар предметом разговора она, неје то велико зарезивала.{S} Госпођа Јеца се не осврће |
шао онако нагло и срдит с њена прозора, неје ни била с њиме, осим јуче на првом покушају певачк |
чели се скупљати гости са стране.{S} Е, неје друкче, већ изгледаше тамо, што рекао оно Јован Ја |
ан српски ђак.{S} Као такав, да Бог ме, неје могао оставити након себе величанствених манастира |
Бечу.{S} Најпосле, и то неје немогуће, неје ни ружно; а за истинитост јамчи сваки за себе.{S} |
то памте још многи и многи Брајковчани, неје Брајковац био тако с неруке ни крупној ни ситној г |
њему, сви тако љубазни.</p> <p>Јелени, неје крити, баш и одлану чисто нешто са срца.{S} Неје ј |
какавицом или резом.{S} Ја се не кајем, неје ме ни близу памети, да се кајем, или да се тужим н |
аборавио на ујака; а кад га се и сетио, неје имао повода, да се загрева љубављу каквом према ње |
ко јој збиља стало до поп-Стевана, ето, неје ни приметила, да он и не оде на звоно у цркву; неј |
етила, да он и не оде на звоно у цркву; неје ни приметила, да у Брајковцу звони радним даном на |
="la">triennium philosophicum</foreign> неје ни ступио у јавни живот, па већ, ето, у туђој руци |
и цео свет...{S} Сиромах поп Стеван!{S} Неје ни то рђав човек!{S} Пре га треба жалити него осуђ |
{S} И онако није за њега адвокација.{S} Неје му нарав за то.{S} Та, адвоката и онако има већ и |
, а пун заливен као божићна чесница.{S} Неје чудо, ако би гладни Брајковачки пси да га загризу. |
и, баш и одлану чисто нешто са срца.{S} Неје јој Бранко мрзак, Боже сачувај; ал јој нешто тесно |
и теочинцу, Јелена је у својој соби.{S} Неје палила свеће.{S} Отворила широм прозоре, па села п |
би зар колико толико то да заглади.{S} Неје имао свога сталнога уверења, ни док му је била жив |
и њихови несу се још нигде сукобили.{S} Неје се још ни једном дала ни прилика, да један другому |
>– Па што тако нагло?</p> <p>– Идем.{S} Неје право, да сам тако дуго доле, а несам код матере.< |
ни примерио, кад је лептир одлетео.{S} Неје га више ни тражио.{S} Он зна за цело, где ће опет |
Бранко се и не обазире много на њих.{S} Неје му ни стало до ове врсте људи, из тих се, по његов |
у Митровицу, или и даље куд у варош.{S} Неје што се Марко боји, да би му, сачувај Боже, ускисло |
и је мати...</p> <p>Бранко већ пошао, а неје се још решио, дал да иде Јовану.{S} Дошао је и спр |
ејској служби придику какву исплести; а неје ни у Брајковцу, од како је дошао ту за свећеника.< |
у Брајковцу.{S} Но од то доба никада га неје успомена понела за покојном Стазом, његовом Анаста |
ака с њом проснивао, пиљио, док се туга неје прелила вином, те из дубљине наквашенога срца свог |
олу.{S} Па га – ревност тако занела, да неје више ни онако уздисајан супруг, ни онако нежан бра |
ац, на ујаков позив, ујаку за љубав, да неје ту и Јован и да не осећаше збиља потребу, да се од |
/> <p>И да је когод рекао поп-Стеви, да неје сретан, или да се подао Јеци, он би му одговорио, |
треба“.{S} Но или што јој се чинило, да неје прилика, да она, девојка, иде сама њему, момку, у |
<p>Девојка ућута.</p> <p>Бранко као да неје ни слушао ништа после својих речи са попом...</p> |
дебелом кожом на образима!</p> <p>Понда неје могла, а да не ошине и Даринку, како је ћуталица, |
у српству иоле знатније личности, која неје била питомцем српске Карловачке гимназије или бого |
али ћуд никада.</p> <p>Никада свог века неје поп Стеван помишљао, да ће бити кадгод и проводаџи |
говоре не знам ово оно.{S} Али девојка неје лоша прилика за сеоскога трговца.</p> <p>Ту је сад |
ка Радичевића у Брајковцу.</p> <p>Зорка неје дала ни о чему другом да се говори, него о томе.{S |
то и садашњост.{S} Тако госпођа Рашићка неје могла да пропусти, а да не спомене, како неки виче |
и материне по памети.{S} У мислима тима неје ни примерио, кад је лептир одлетео.{S} Неје га виш |
ема куће особито српске, која тога дана неје имала гостију. </p> <p>И Тинка Стајићка, мати наше |
емо, шта је то јаван живот,... омладина неје, мислим ја, позвана да води коло, она не може дава |
и свећу додржала.{S} Има род рођени, па неје тако, што кажу, искрен кући, као што је баба Давин |
и због тога о томе прекиде.{S} Но Ката неје пропустила, да избаци неколико муња и громова на М |
о не помишља и на то девојче.{S} Па кад неје уз њу, све би да јој је што ближе, све има нешто д |
на, како се њих двоје састало, па никад неје међу њима пало опоре речи.{S} По Брајковцу се каже |
лу, па најволи, да и умре ту, али никад неје марила, да јој се и једно дете мора везати за село |
и слутња слива у једно, како још никад неје осетила била; али тако пријатно, тако слатко, да ј |
не изневери, кад се опомену, да до сад неје ни мислио о њему, бар не озбиљно; ако га се, може |
говарају.{S} Јесте, да разговор њих две неје задро у озбиљан живот; али је искрен и прост.{S} О |
орима и увуче се унутра.</p> <p>Нико је неје приметио, не само што се и сама за времена скрила, |
“ и „браца“.</p> <p>Понда и поред Зорке неје могла Јелена, а да се не похвали, како јој ипак ми |
Брајковачке интелигенције.{S} А Бог ме неје баш ни обична ствар за Брајковчане пиво, па још у |
ица поред њега тако се препанула, да се неје могла уздржати, већ се у највећој дреци смота негд |
.</p> <p>Млади Брајковачки тржа мало се неје сломио преко тезге, како је појурио, да види, какв |
изгледала на њега као озебао сунце, те неје могла више ни заспати после тога!{S} Да зна само, |
ледаше онамо.</p> <p>Ако крик Јеленин и неје био по оној ноти, коју је млади учитељ навио на св |
о још, тако рећи, пре зоре.{S} Па ако и неје могао никога разуверити, сам је себе тешио... </p> |
нци толико јој је приповедао, да матери неје требало више, па да јој упадне у очи толико интере |
о и на дугачко развезене орације, којој неје ништа сметало, што је писар, већ по не знам који п |
иноћ деца полегати, у кући сека-Катиној неје ви било о другом чему речи већ о прослави Бранка Р |
ноћас био, кад се украо из друштва, док неје признао, да је бар прошао поред њених, поред Јелен |
попа носио пре дуго, дуго времена, док неје дао начинити нову, а натуцао би је на главу преко |
љао, да л да сврне к свом другу.{S} Сам неје знао, како да се с њом опрости.{S} Осећа, да не би |
у.</p> <pb n="82" /> <p>Али овај пут им неје жао на месец.{S} Друго се нешто збива у Брајковцу, |
ад је чула; а чула је, Бранко с Јованом неје био, ваљда, ни изван Брајковца, кад су оно јутрос |
сподар кућни, док покојни госпођа-Натин неје купио од ње.{S} А то, што јој сад госпођа Ната и о |
и у Карловце.</p> <pb n="98" /> <p>Него неје научила, да приговара што материним жељама, ма и к |
прозор, кад су прошла кола.{S} Ал како неје познала никога на колима, послала Ђуку пандура да |
пао и заблудио у свет!</p> <p>Исто тако неје могла, а да не ухвати прилику, па каже, како јој ј |
ла безбрижна изгледа.{S} Како је Бранко неје приметио ни осетио, све док се није јавила, а зане |
је отишао Бранко. (За њих у кући Бранко неје био „господин Бранко“ или „господин Стајић“, него |
тенор, који би диван био, да кроз грло неје пропустио већ толико силно пиво, бело и црно вино |
ојано у очи, и, што му се давно и давно неје придесило, – поцрвене, е, поли га, Бога ми, румен |
сваке обичне.{S} А, да одушевљење њено неје изнуђено ни чим до правим заносом за идејама, и пр |
Кнежевић, често долазио к њој...{S} То неје било ништа страшно, ал су обе поцрвенеле.</p> <pb |
оде из Брајковца.{S} Него добро, те то неје никоме казао, јер би морао јавно и повући реч на т |
е у Темишвару и Бечу.{S} Најпосле, и то неје немогуће, неје ни ружно; а за истинитост јамчи сва |
/p> <pb n="97" /> <p>Госпођи Нати чисто неје право, што Даринка оде с Јеленом.{S} Као да јој је |
томе.{S} Синоћ је већ доучила све, што неје била потпуно знала.{S} Само ће је донде још Јован |
је ипак криво, што неје и он дошао, што неје нашао за вредно, да дође најпре овамо, па сви заје |
.{S} А осети, да јој је ипак криво, што неје и он дошао, што неје нашао за вредно, да дође најп |
д тек разумеде њену притајану тугу, што неје она та, којој њен син након три године жури у похо |
ци неколико муња и громова на Мацу, што неје дошла на време, кад зна, да треба ово оно... </p> |
а него туђа брига?</p> <p>– Општа ствар неје туђа ствар, него свију нас и свакога појединца под |
а хоће да му век поједе, што до сад већ неје говорио с нећаком својим о томе.{S} А он опет зази |
а Рашићка, па да јој поп Стева Радојчић неје испунио.{S} Признати се мора: ево дванаест година, |
ођеном детету очи из главе“ На преудају неје ни помишљала већ и деце ради, а дакако, још је бил |
ренули њози.</p> <p>Бележниковичину оку неје се отела та њена забуна ни учитељев осмех, па нами |
здуху, да истера шетњом мамурлук, па му неје требало два пута рећи, да се придружи бележнику, Ј |
а тебе...{S} Сироче моје!</p> <p>Е, баш неје то више ово ни оно.{S} Ево, и сузе пођоше врцати г |
од горе.{S} Он се опет извињава, да још неје доспевао, али не ће више пропустити.</p> <p>Писар |
трчала.</p> <pb n="60" /> <p>Јелени још неје никад тако црно јутро освануло као данас.{S} Заспа |
у јој сад сва деца на окупу, па јој још неје била...</p> <p>Ту је и кочијаш Трива с колима. </p |
<milestone unit="subSection" /> <p>Још неје ни крочио преко прага који води из блаженог царств |
Кате Јаковљевићке.</p> <pb n="28" /> <p>Неје друкче, мора се сад радити на врат на нос.{S} Поп |
<p>– Идем,... сад ћу ја одмах...</p> <p>Неје имала када ни да доврши, што је у радости хтела ре |
део у свет.{S} Тек Тинка дахну душом.{S}Неје јој, до душе, лако било ломити руке, перући туђе р |
, – могао би ти Трива штогод помоћи.{S} Нек ти донесе воде, <pb n="20" /> ил нек нацепа дрва... |
– И чува га бог ме; па има и за што.{S} Нек љуби и стопе поп-Стевине.</p> <p>Чујем... видила би |
д мог сина.{S} Па за што не би и он:{S} Нек сврши гимназију, па, ако Бог и срећа дадне, таман ћ |
ку.{S} Мати каже, биће да је у колу, па нек је тамо потражи.{S} А Зорка упртила неки гостински |
е би боље било, да је увела у кујну, па нек учи Лепо је дати дете и у лер и на васпитање; али т |
итала.{S} Скупо ме је стала.{S} Али све нек је Богом просто, ако ти примиш наук, што сам га оту |
S} Нек ти донесе воде, <pb n="20" /> ил нек нацепа дрва....{S} Хајде, Триво дете моје, помози г |
е живе, не пушта узда из руку.{S} Јован нек иде својим путом. „Нек буде господин, да се не пати |
з руку.{S} Јован нек иде својим путом. „Нек буде господин, да се не пати!{S} Шат буде помоћник |
ља ми, да ће доћи скоро.</p> <p>– Нека, нека!...{S} Збогом, сека Като!</p> <p>– Збогом пошла, с |
д мајсторици, да се знате.{S} Кажи јој, нека отвори почешће собе онако пред вече, кад се стиша |
</foreign>, Јелена!{S} Ако им је стало, нека изволе они најпре к нама доћи.{S} Знамо и ми варош |
ако, ћу ти казати, да поздравиш Кристу, нека што чешће посети кућу.{S} Па поздравићеш и мајстор |
ј простом лепом нам народном језику.{S} Нека данас строги критичари и естетичари и осуђују неке |
то је лепо! – рекла је госпођа Ната. – Нека се младеж провесели!</p> <p>То је најпосле и госпо |
>– Јавља ми, да ће доћи скоро.</p> <p>– Нека, нека!...{S} Збогом, сека Като!</p> <p>– Збогом по |
та.{S} На лице јој или збиља паде сенка нека, или јој задрхта нешто око усана.{S} Дубок уздисај |
нека стисла у његовим грудима.{S} Тама нека као да хоће да му помрча светлост необичне љубави, |
инаца.{S} Ту виси пчеларска капа; стара нека реверенда, – ваљда, прва поп-Стеви, како се запопи |
зна за што, нит зна камо.{S} Као да је нека слутња или жеља,... шта ли, увлачи се тако нешто п |
е негда његов велики имењак.{S} Туга се нека стисла у његовим грудима.{S} Тама нека као да хоће |
оборнике, у којима је она оличена.{S} И нека нико не сумња, да ће идеја погинути...</p> <p>Беле |
и на чистом ваздуху.{S} Али женске гони нека радозналост, да завире у собу мушкарца неожењена.< |
укчије се цени тамо такав човек.</p> <p>Нека не мисли само, да и тамо није свештеник старији од |
је таки дух времена.{S} Бележник вели: „Нека буде и у паклу вашара!“ Благајник мисли:{S} Куд св |
време!“</p> <p>– И ти, Стефане, био си некад омладина...</p> <p>– Никад; никад.{S} Ми смо били |
ек.{S} Не би нико рекао, да је Јеша био некад први момак међу трговачком омладином у вароши.{S} |
с, како не треба.{S} Памтиш, како се то некад живило.{S} Боже, да устану стари, па да чују,...{ |
пута састајао с њим у Митровици, у оној некада граничарској Митровици, у гостионици „код зелено |
ула оне године по Српству.{S} Био је он некада у вароши сталан члан певачкога друштва и аранжер |
!</p> <p>Понда се узврпољи, док не нађе некакав изговор, да изађе из друштва и оде на улицу, па |
наше књижевности несу некакав Мушицки и некакав Рајић, као што је Јелена мало час била рекла, н |
има.{S} Једаред јој донео покојни Игњат некакав лек из вароши, кад она била нешто љуто оболела. |
великана старије наше књижевности несу некакав Мушицки и некакав Рајић, као што је Јелена мало |
пањкава код власти, па сваки час добија некакве налоге, – вели Бранко. – Чини ми се, да је већ |
од синоћ, како му је „његова“ напунила некаквим разговором, па јутрос са неколико убедљивих ре |
хука и бука дигла за тог ђачића;“ а на некаквог Мушицког и Рајића, не знам, нико не осврће ни |
го несу виделе, или као да су претуриле некакву страшну опасност преко главе, па хвале бога, шт |
ње одело и сламњи шешир.{S} У руци држи некакву књигу, а на бео се штит од сунца наслонио.</p> |
епоручују по нешто ново, па да је чак и некаки Орлић и Коњовић и не знам ко пронашао новију и з |
м собом.{S} Колико би да је непристран, некако му вага судилачка и нехотице све већма претеже н |
их гласова.</p> <p>Ката баш била вадила неке ствари, што их је Зорка радила, па да је похвали п |
нику каквом.</p> <p>И срце му гракну од неке милине, кад помисли, како ће му се добра душа опет |
бранити писара, да се овај сам од туге неке у мало не заплака. – ни песма начеоникова.{S} Тек |
p>– Идеја!{S} Ви омладина све изумевате неке идеје.{S} Ама, кажи ми, молим те...{S} Е, знам, да |
ама.{S} Хоће најпре да оживи у успомени неке особе и прилике, о којима је, чини му се сад, и че |
ј виши позив он је већ и вршио као члан неке путничке глумачке дружине, где је играо улоге траг |
ипустио је тек у толико, што је наручио неке савршеније ножеве за навртање воћака и неколико ђе |
на кућа.{S} Него од како се уселише амо неке стране особе, хоће да и Брајковац изађе на глас, к |
строги критичари и естетичари и осуђују неке његове стихове, као да су пука проза и крпарија, т |
в практичан ма и мали Лоренцо Штајн или Некер, а оно ипак бар ваљан економ пре него какав префр |
има, или ексекуторима, или полицајцима, неки се, Бог ме, протекцијом или умешношћу и даље докот |
нек је тамо потражи.{S} А Зорка упртила неки гостински пртљаг, пошла с њим у кућу, па сад не зн |
залепрша лептир, па стаде, баш близу на неки цвет.</p> <pb n="37" /> <p>Он ни да дахне јаче, па |
е отишао у виноград.{S} Има у поп-Стеве неки гост, Јованов пријатељ из Беча.{S} Та, знаћеш га.{ |
е видиш, шта се кува?..{S} И сам си пре неки дан рекао, сећаш ли <pb n="87" /> се, како отровне |
и јој се насмешише.{S} А из грла се оте неки клик - ни налик на онај глас, што јој га он показу |
ован се протегли на канабету.{S} Остави неки тумач казненога поступка, што га читао, на страну, |
е у собу.</p> <p>У Даринку ушао цео дан неки немир, па иде по кући, као да нешто тражи.{S} До п |
де Бранка кући, ако је то сматрао и као неки начин, да би свој стари грех према сестри и сестри |
...{S} Боже мој, ви гледате опет ту као неки преблаги Јеврем...{S} Ето вам, шта је: госпођа Јец |
огла да пропусти, а да не спомене, како неки виче на њу, да је божем она отуђила поп-Стеву од њ |
инка опет нема каде.{S} Него је ипак по неки пут исправи и опомене, где како треба.{S} Но за то |
еља,... шта ли, увлачи се тако нешто по неки пут у безазлено јој срце, које зна да куца још уве |
Господине Бранко! – зазвони звонки глас неки до Бранкових ушију.{S} Бранко се трже.{S} Близу ње |
погледу.{S} Осети, како јој у очи сухну неки плам; а на зеници јој затрепта дуга, те их одмах о |
и се и постати популарнијим, као што су неки ради можда, или шта више, баш тога ради омаловажав |
е зблизниле у учитељевој соби; а од њих неки поседали на одар, други стоје.</p> <p>– Треба да о |
па стиште сина на своја недра. </p> <p>Неки дан после тога отишао је сам попа у Карловце и наш |
једна по широка клупа уза зид, застрта неким платном, од кога се иначе кроје панталоне, да изг |
има портир у самурини и у гајтанима а с неким скиптром у руци, или се врата затварају простом с |
о вече изађе пред кућу, па се ту нађе с неким ковачким калфом, па је не можеш довикати с улице. |
; сад је касно, – одговори му сестрић с неким прекором.</p> <p>Поп Стева се уједе мало за доњу |
} Чекај, молим те...{S} Биће... биће... неких једанаест...{S} Јест, дванаест! </p> <p>– Дванаес |
нам се „тело тек под земљицу вргне“, а некмо ли да траје, „док се поје, док се винце пије, и д |
а духну у свећу.{S} Угаси је и леже.{S} Неко време држаху је Зорчине руке око врата, док не кло |
н по Бранка, па су отишли к учитељу.{S} Неко су време ходали били ван села.{S} И сад, ето, седе |
/p> <p>Тужи ми се, сиромах, само, да га неко опањкава код власти, па сваки час добија некакве н |
бије рођено срце.{S} Но ипак осети, да неко близу застаде и куцну у капак.</p> <p>Капак се диж |
p>Поред сенице се „нешто закрши, као да неко склања себи с пута ону лозу, што се обично онако у |
ели, она јој је сина дочекала и гостила неко време у Брајковцу, на право је и поштено, да јој т |
S} И срце му заигра утешено, да још има неко, у коме се никад преварити не ће, који га сваком р |
ње, а противних разлога је, по њену, од неко доба, тајному мишљењу, доста, када што покреће Бра |
ља хришћанских!{S} Већ ми бучи глава од неко доба.{S} Свуда Бранко и само Бранко!{S} Успалили с |
реме.{S} Али госпођа Јелисавете нема од неко доба, па, ево, ни данас. </p> <p>Е, па тако седи с |
епо, као што ти умеш.</p> <p>– Он је од неко доба врло заћутао.</p> <p>– Ко?</p> <p>– Бранко.</ |
шта... </p> <p>– Доста ја већ гутам од неко доба, – загрми Рашићка.</p> <pb n="36" /> <p>– Гро |
му ни на ум, да примети, то је, како од неко доба не може ни о чему да мисли, а да у једно не п |
учитељ обично узео своју виолину, те до неко доба изводио из ње какве мелодије.</p> <p>Јелена б |
данас.{S} Заспала ноћас у плачу тек око неко доба, па је спавала као мало дете.{S} Али кад се п |
{S} Наша деца!{S} Има и у Брајковцу још неко честит!{S} Биће још ипак и од</p> <p>Брајковца неш |
спођа Рашићка поп-Стеви, наравно, после неког згодног увода. – Тај ми се увукао већ у нос:{S} О |
о се, бојаги, нешто и видило се, тобож, некога рада, макар да се заман викало:{S} Хлеба!{S} Хле |
S} Или би провирила кроз прозор, као да некога од некуда изгледа.{S} Ако случајно прође туда ка |
– проговори поп Стеван одлучно и као да некога љуто хоће да укори, а опет да изгледа и као очин |
орахова дрвета, те шуми и жубори као на некој водојажи, да се мало даље изгуби роморећи између |
хартије, што је задели на суху грану на некој брескви, тек да зар омиришу мало барута.</p> <pb |
мао да прогута неколико грких залогаја, неколико прекора и пребацивања. „Какав си ти човек“, па |
к, господар начелник, благајник, писар, неколико одборника, дакле све, што се рачуна у Брајкова |
идејама!– подсмехну се Јован.</p> <p>– Неколико њих што је вредило нешто, остали тек лак еспап |
као сам песников аманет.</p> <p>Већ на неколико дана пред заказани свечани дан у Карловцима се |
унила некаквим разговором, па јутрос са неколико убедљивих речи и јаче подбунила.{S} Навалио се |
м.{S} Само је поп Стева имао да прогута неколико грких залогаја, неколико прекора и пребацивања |
е, али у старо време одселило се одавде неколико хиљада српских породица у Русију.{S} Побегли, |
где опет тише, и тако даље.{S} Данас је неколико пута питала и брацу и сеју, кад ће, за Бога, в |
ад путује кудгод колима.{S} На столу је неколико кабанус–цигара, – које ће он, кад год би пушио |
кусале су неколико пољупчића, преломиле неколико мушкацона и других таких посластица, што се, п |
о да чита.{S} Нашао негде на орману пре неколико дана још неку стару књигу.{S} Кад стресао с ње |
мајсторица Јула, њена укућанка, још пре неколико година господар кућни, док покојни госпођа-Нат |
га грађанства.</p> <pb n="26" /> <p>Пре неколико година, а то памте још многи и многи Брајковча |
савршеније ножеве за навртање воћака и неколико ђерзонака кошница – тек „да покуша“.{S}А наопа |
у љубав какво тане.{S} А овако избацили неколико метака у лист хартије, што је задели на суху г |
о корача... </p> <p>Иза рогља се помоли неколико сеоских момака и девојака.{S} Биле код крста н |
.{S} Но Ката неје пропустила, да избаци неколико муња и громова на Мацу, што неје дошла на врем |
.{S} У зидовима на све стране поударано неколико то гвоздених то дрвених клинаца.{S} Ту виси пч |
још!{S} У зазиданом прозору поразбацано неколико старијих и новијих бројева од разних година по |
стан за Тинку згодан, како ће моћи и по неколико ђака држати на стану.{S} А Тинка спремала и се |
шала изгледало.{S} Прочачка опет грло с неколико: „Хм—хм!“ – поглади брке, продрма своју столиц |
талијанског мајмуна, да се не нађе нас неколико људи.“</p> <p>Од то доба пази писар добро, как |
деја погинути...</p> <p>Бележник се већ неколико пута дизао, да опет он наздрави, али га увек з |
ом...</p> <pb n="43" /> <p>Кнежевић већ неколико дана ради око тога, да састави певачко друштво |
– Јух! – зачу се у исти мах и из собе у неколико разних гласова.</p> <p>Ката баш била вадила не |
и читао.{S} По канабету у истом нереду неколико непотпуних примерака Карловачке „<title>Привре |
ћу.{S}Али на село!{S} Па остати на селу неколико недеља, као што намерава госпођа Ната, то је, |
> <p>Посркале су белу каву, покусале су неколико пољупчића, преломиле неколико мушкацона и друг |
прве госпођице.{S} Она ти напуни својих неколико котарица воћа, метне на обраницу, па хајд у ва |
Али и она не зна, шта да каже. </p> <p>Неколико обичних речи, и растадоше се... </p> <mileston |
а кола, да га разабира и сабира.</p> <p>Неколико ситних стручака јој необично замириса.</p> <p> |
брује и у души... </p> <p>Пред цветном неком ливадом не мога одолети, него ће сићи с кола, и н |
пришио био и златну јаку“, казало се у неком листу, оглашујући његову смрт изненада.{S} Но и д |
оливанога постоњака, чаше зазвечаше.{S} Некоме се и столица измаче и стропошта. </p> <p>И опет: |
требаше доћи у Нови Сад још у јутро.{S} Некоме се ваљда прохтело, да доведе Бечки одбор, који ј |
сећа све то јаче, што више о њој мисли, неку бујност, па му се час разлива као милота, час га д |
уке, и занесе се – за песмом, па паде у неку сентиметалност и кокетно погледа у Јована. </p> <p |
о негде на орману пре неколико дана још неку стару књигу.{S} Кад стресао с ње прашину и отворио |
час разлива као милота, час га диже, да некуд зар полети...</p> <p>Мало за тим, па је цело село |
провирила кроз прозор, као да некога од некуда изгледа.{S} Ако случајно прође туда какав гимназ |
ечасни господин архимандрит беше отишао некуда у купке.{S} А млади отац Варнава, манастирски на |
идиш, да у нас нема никакве дисциплине, нема странке: ради, како ко хоће, а живи још од свог ст |
вачки збор, дакле, били су сви уверени, нема опасности, да ће морати певати без госпођице Јелен |
али опет... опет..</p> <p>Зорка, опет, нема друга посла, него дошла, па јој баш жалостиво вели |
. не знам, шта ће опет сутра бити...{S} Нема сумње, да је Ната сад и то хтела да каже и да би т |
кућа поста му тесна, мрачна, гадна.{S} Нема му у њој станка.</p> <pb n="80" /> <p>Хајде на пољ |
та опет њен глас по вечерњој тишини.{S} Нема одзива.{S} Само види, како учитељ одмиче, и чује, |
за себе.{S} Огрезли смо у гнилости.{S} Нема ни родољубља, ни самопрегоревања.{S} Наша се интел |
е дошао.{S} Баш му то добро и дошло.{S} Нема ти, вели, несноснијег посла, него гледати како наш |
е би било, да сам остао у манастиру.{S} Нема архимандрита, па ме задржавао Варнава...{S} Него Б |
, па не знам, које новце да јој даш.{S} Нема у нашег света сиротиње, не зна ти наш планинац, шт |
ли га умети сачувати?</p> <p>– А ви?{S} Нема сумње, чуваће га она заједно с мајкином душицом, ш |
ја јединица, – сад ће опет Ката Нати, – нема никога осим тебе.</p> <p>На то ће најредовније пус |
ћи ћемо на свечаност, – опет ће мати. – Нема таквих прилика често.{S} Чика је одобрио.{S} Треба |
>Не помаже ту књига, – вели му Јован. – Нема просвете, где народ не стоји економно добро.{S} За |
Кнежевића.</p> <p>– Не говори!</p> <p>– Нема ту шале.</p> <p>– Та стани да дођем к себи!</p> <p |
Многаја.{S} Учитеља беше нестало, па га нема натраг, ево већ јаче него по сахата. </p> <p>– Шта |
жниковица Јована. </p> <p>– Збиља, њега нема! – примети овај.</p> <pb n="78" /> <p>– Не довијат |
</p> <p>Али јој криво, што вечерас тога нема.{S} Осећа ужасну празнину, па јој криво на цео све |
на све то смаже сама.{S} И ни паре дуга нема.{S} Штогод видиш да је њено, све је то слободно и, |
p> <p>Е, како ти само!{S} А не знаш, да нема још много до недеље?</p> <p>Ви сте мушки увек тако |
попа.</p> <p>– Хвала ти, боже!{S} Канда нема више дана него кобасица! . „Видиш, овај орах је, ч |
штета за уметност, што госпођица Јелена нема прилике, да ступи на даске, што свет значе“.{S} Ба |
је њихов отац жив!“ – „И твоја јединица нема оца!“ – И опет несу пропустиле, да како, ни Ката н |
о понижен.{S} Човек рођен за виши позив нема готово ни свога имена данас.{S} Писар, писар и сам |
дити.{S} Од пре то мало који дан, да је нема к мени.{S} Него, ваљда, кад је видила, да је мој Ј |
је кад време.{S} Али госпођа Јелисавете нема од неко доба, па, ево, ни данас. </p> <p>Е, па так |
жива његова покојна Стаза; а поред Јеце нема никаквога.{S} Но да потраје овако даље, ишчаурио б |
том начеоник, као да њих тројице тамо и нема, запева своју најмилију, тихо, по свом начину, тек |
д њега, он подлегне, и то... не, што он нема својства, да не буде површан, него што је запао у |
још синоћ, али не дођоше.</p> <p>Бранко нема мира још од јучер.{S} Јучер је још пешачио далеко |
вели:{S} Штета за госпођицу Јелку, што нема прилике да ступи на позорницу! </p> <p>Бог ме, доб |
а.</p> <p>– Од кад ми овде ходамо а вас нема!</p> <p>Јован, Бранко и учитељ се упутили девојкам |
Ама молим те, зар ти не видиш, да у нас нема никакве дисциплине, нема странке: ради, како ко хо |
о да има још времена.{S} А Даринка опет нема каде.{S} Него је ипак по неки пут исправи и опомен |
се развенчаш.{S} Петнаест година га већ нема.{S} Расписаћемо по новинама, да се до извесног рок |
ом“.</p> <pb n="77" /> <p>Писар сад већ нема куд ни камо.{S} Те док се други збунили, кличући ј |
е вакацију...{S} Ал не знам, што их већ нема из винограда! ...{S} Владимир ми је био ту пре, не |
д умора. </p> <p>Е,сад грљењу и љубљењу нема, мислиш, краја.{S} Цмок један пут!...{S}Други пут! |
а.{S} Само да јој не би ко рекао, да ту нема за њу места!</p> <p>Млади трговац се окљува, како |
д нас, какве, ваљда, нигде више у свету нема.{S} Наша интелигенција постала је, тако рећи, из н |
е, молим те, које је то доба, па је још нема.{S} Свако се то одмори, бар кад недеља дође, а мен |
рло јој је стегло.</p> <pb n="56" /> <p>Нема снаге да проговори; а не осећа се моћна ни толико, |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Нема куће особито српске, која тога дана неје имала гос |
, чини јој се, такмац сада ту...</p> <p>Нема те жеље, што је зажели госпођа Јеца Рашићка, па да |
<p>Чак и Јован умуче.</p> <p>А Јеша кад немаде с ким да политизира, и сам паре, да је најпаметн |
и умешношћу и даље докотурали.{S} У нас немају ни појма о томе или се сматра за срамоту, да се |
практичност с егоизмом.{S}Ја, до душе, немам толико чуства за општу ствар, немам наклоности, д |
ше, немам толико чуства за општу ствар, немам наклоности, да исправим свет раменом, „да плачем |
ојка од њена заједања.{S} Па тако сад и немамо никакве...{S} А кад човек и оде у Карловце, ако |
овања, не додирнут незграпном руком оне немани, која сад дрско телејише упљувке своје подлости |
х предака, стару славу и нове невоље од Немање и Косова до данашњег дана; па је пошалицама и мл |
ружини бродио, насела на стену народног немара, те претрпила кораблекрушеније, па се љубимци Та |
емца; али то је само у први мах, јер је Немац већ дошао онакав, какав Србин постане тек, кад се |
а.{S} Па ко се опет смотава и сели него Немац, те хајд даље као гусеница.{S} Србин је одмах ств |
, не бој се.„Нису то руске нихилисте ни немачке социјалисте.{S} То су људи прекаљени начелима н |
вна предавања, па им поповао, како ради немачки или енглески сељак или овај или онај спахија, к |
Пера.{S} А Славнић официр у граници. („Немачко рухо на њему, ал под рухом српско срце!“ говори |
S} Ти си, да Бог ме, као и удовица, кад немаш мужа...{S} Александре, хоћеш ли се добро учити?</ |
ко потрајало, па и заборавила, како јој немило било, што су пошли из вароши пре беседе.{S} Радо |
обу.</p> <p>У Даринку ушао цео дан неки немир, па иде по кући, као да нешто тражи.{S} До подне |
рана ђаци, – када је то видео, још већи немир уђе у њега.{S} Хтео би да доспе и у читаоницу, гд |
на лицу трага сумора, нигде знака каква немирна санка.{S} Ако снива, снива за цело о својој дек |
те се мало даље, – рече писару, који се немо гушио овчијим сиром поливеним с кајмаком, на који |
емишвару и Бечу.{S} Најпосле, и то неје немогуће, неје ни ружно; а за истинитост јамчи сваки за |
/p> <p>– Ти иди, голубице моја!{S} Иди, немој да се крхаш ту! – вели јој разнежени супруг. – Ти |
Кад видиш, како народ лако прима моду, немој мислити, да би он то примио, кад би <pb n="91" /> |
Јелена се застиди,</p> <p>– Не срди се; немој да се срдиш.{S} Ја се увек забуним.</p> <p>– Прел |
ођа Рашићка. – Па..</p> <p>– Ух, ух!{S} Немој, молим те, - поче поп Стева с киселим лицем, као |
о учиниш, скинућу ти шешир до земље.{S} Немој да се и на тебе примени оно:{S} Кога мрзи да ради |
м лицем, као да му је ко на жуљ стао, – немој и ти тим незнабожачким, тим револуционарним имено |
оже ме сачувај.</p> <pb n="105" /> <p>– Немој да спомињеш штогод о томе пред тетком.{S} Она се |
обро.{S} Отпратићу те донекле.</p> <p>– Немој донекле, већ хајде баш у Карловце.</p> <p>– Не ре |
Ката Нати, – зар то мора бити?</p> <p>– Немој ти ту мени! – одговориће опет, као и до сад, Ната |
рактичност,... сушта практичност.{S} Но немој опет да бркаш практичност с егоизмом.{S}Ја, до ду |
е стиша прашина по улици, али ни по што немој да остави отворено преко ноћи...{S} И тако даље.. |
е из торбе, „зар је то морало бити?“ – „Немој ти ту мени!“ рекла је, наравно, Ната Кати. „То је |
не ћу бити на Брајковачкој светковини, немојте бар ви Карловачку да пропустите.</p> <p>– Па: с |
а кућу...{S} А и ви, слатка, молим вас, немојте смести с ума, што сам вам казала.</p> <p>– Не в |
аву идеју Бранкову, сад би још мање.{S} Немојте га ни читати.</p> <p>– И не ћу.{S} Ја сам био с |
> <p>Бранко се силом насмеши. </p> <p>– Немојте толико да мислите.{S} Разговарајте, штогод, бар |
се подухватио у најбољој вољи.</p> <p>– Немојте се плашити, господине Бранко, – рече Даринка, к |
емцима.{S} Јест да Србин устукне испред Немца; али то је само у први мах, јер је Немац већ доша |
алијани имају своју стародревну Болоњу, Немци Јену, једни ово други оно, Срби имају своје Карло |
ма у које село, где су Срби помешани с Немцима.{S} Јест да Србин устукне испред Немца; али то |
ти може од куд искрснути на једаред из ненада.{S} Него тужи га конзисторији.{S} Ја ћу ти напис |
p> <p>– Шта?{S} Зар идеш?{S} Па тако из ненада!{S} Како ћеш?</p> <p>– Пешке.</p> <p>– Баш добро |
</p> <p>– Па за што само да оде тако из ненада?</p> <p>– За што?{S} Така ти је данас омладина.< |
>– Свима упало у очи, да Бранко тако из ненада одлази, да ником о томе пре не рече ни речи.</p> |
, како су се обадве препале, када су из ненада ту натрчале на Бранка.</p> <p>Јух, како сам се ј |
чаног дана, јер се у Пешти намерном или ненамерном чијом кривицом несу привезала кола, у којима |
а беше све ближе селу, допираше до њега необичан лавеж паса.{S} Као да се сви пси у Брајковцу п |
с је поранио.{S} И кад је видео жагор и необичан живот по Карловачким улицама, које несу тако ж |
нека као да хоће да му помрча светлост необичне љубави, што је носаше увек у срцу према сваком |
и слава млађанога Бранка Радичевића.{S} Необични дар, неуморни труд и сувремена ученост и Рајић |
ракију с хлебом.</p> <p>Писар се осећа необично жив.</p> <p>То је било дивно, милостива, вели |
ка и мала Зорка.{S} И њено срдашце куца необично живо, јер види, да се ради око начела, што она |
учитељу, Милану Кнежевићу вечерас срце необично ускипило „љубве жаром“, па не даде два пут рећ |
ра.</p> <p>Неколико ситних стручака јој необично замириса.</p> <p>– Мама, какав је ово цвет?</p |
ема њој, ако и не примећава, како је то необично брзо дошло.</p> <p>Док је учитељ дошао, бележн |
} Само госпођа Рашићка хоће да је нешто необично слатка.{S} И досад је била мед пред Бранком, а |
рани најодушевљеније.{S} Бачка слобода, неограничена у идејама, <pb n="92" /> као да им још не |
радозналост, да завире у собу мушкарца неожењена.</p> <p> Даринка, до душе, мисли, ту је брат, |
, и идеја будућности, вера, љубави нада неокаљанога поштења, непомућенога родољубља, безлобне м |
ена а на вршак изврнута стара плетена а неолепљена кошница и у њој паламара, чивија, жица, чеки |
>Но претерана бојазан њена беше са свим неоснована.{S} Међу девојкама не паде ни једне речи, ко |
уста, па до првога богаташа, – од људи неписмених, који су тек из туђих уста чули и научили ба |
.{S} Јадна душо!</p> <p>Оно инстиктивно неповерење према свима у поп-Стевановој кући, па и прем |
ум, како су жалосни ти стихови, како су непоетично казане ту мисли; само му мило, што види, да |
ом покри колена, да баш не види, ако је непозван ко, попу у чакширама.{S} Очи упро на врата.</p |
увек благо пролећно сунце, па одсјајује непомућено и у веселим очицама и са ведрог чела, па јој |
вера, љубави нада неокаљанога поштења, непомућенога родољубља, безлобне младости. ·</p> <p>Њем |
ижа околина с најближим посредним, па и непосредним интересима, што су ту скопчани, – то су њег |
будућност, – проговори парох; понда се непосредно обрати на Бранка:– Јеси ли ти кад о томе пом |
{S} По канабету у истом нереду неколико непотпуних примерака Карловачке „<title>Привреде</title |
о Брајковац са својим белим кућерцима и неправилним улицама, тршчаним крововима и ниским гдегде |
ћају од народа исто толико правично или неправично, као и они, који се не хвале, да „раде за на |
коро, како несам био у нашим крајевима, непрестано сам се тепао по охолом Бечу...{S} Мени је, д |
па се отискоше у врт.</p> <p>Јелена је непрестано ћеретала.{S} Разговор јој се заплеће час о ц |
је све туђе у њему.</p> <p>– Па сте се непрестано опет бавили о књигама.{S} Како сте дошли, чи |
држим, да то мора бити мучно и досадно непрестано капати над књигом.</p> <p>– То ме је једно б |
да одемо и код тетка-Тинке.</p> <p>Нова неприлика за Јелену.{S} Као да је данас заборавила и на |
пребацила преко главе, да скрије своју неприлику.</p> <p>Срећом ни Зорци ни Јелени не падоше н |
сврнуо.</p> <p>Али нико не примети њену неприлику, јер сад ево и бележника са благајником, а са |
доста да поднесе, сад се нађе у великој неприлици.{S} Чисто не сме да му гледа постојано у очи, |
е, пред самим собом.{S} Колико би да је непристран, некако му вага судилачка и нехотице све већ |
у будућност, макар да отшкрину крајичак непрозриве копрене, која тако јогунасто скрива, као зми |
itle>“, у кому је позив на претплату, а нерасечен.</p> <p>То је поп-Стевина и библиотека, а рад |
т.{S} Иначе јако упада у очи празноћа и неред, каквога воле млади нежењени. </p> <p>Мушкарци по |
ележниковица, или што је наишла на таки неред, или што је ту Јелена, па да је пецне.</p> <p>– В |
бог ме, и читао.{S} По канабету у истом нереду неколико непотпуних примерака Карловачке „<title |
Брајковчани, неје Брајковац био тако с неруке ни крупној ни ситној господи.{S} Док је био поко |
S} Неје право, да сам тако дуго доле, а несам код матере.</p> <p>– О, о, вајка се госпођа Јелис |
оложен био. – Три године је скоро, како несам био у нашим крајевима, непрестано сам се тепао по |
акву услугу, то је још увек она идеална несебична младићка, ђачка љубав, која их привлачи.</p> |
то у Јелену, то у Даринку, а поглед му несигуран склизну на страну, као да не сме да се задржи |
аде све до последње крпе, а не задовољи неситог мамона, нити зајази продеранога грла својега.{S |
оћи у самоћи прождере жртву своје мачје неситости...{S} На једаред...</p> <p>Прас!</p> <p>Пуче |
раме, као да би да се скрије.</p> <p>– Несмо ми забадава изостали толико, – одговори Бранко.</ |
му то добро и дошло.{S} Нема ти, вели, несноснијег посла, него гледати како наш бележник игра |
ћ с Фрушке Горе.{S} Заћарлијао, па гони несносну запару, те се залеће с травке травци, као да и |
тра привређује, толико је уздисао и био несретан за својом покојном...</p> <p>Дође у Брајковац |
бољој половини“ само за то, што је тако несретна, да је његова жена!</p> <p>Па је ли чудо, ако |
ати госпођа-Рашићки, сузе, Боже, тешке, несретне... </p> <p>Поп Стева се растопи, расплини, оде |
етила сретном, кад се напатила код свог несретника мужа као права патница. „Да ме је цео Срем к |
>– Сирота Јелена!{S} Ваљано девојче али несретно!</p> <p>– Мала Зорка дотрча к њима:</p> <p>– Х |
створен као лептир, никад гусеница.{S} Несрећа је по Србина сељака то, што се он, кад једном п |
раптајући на своју судбину, како је он несрећан, како га нико не воли на свету, како га је изн |
јицу мужа, који сав свој кив, сву своју несрећу у картама и срџбу у пијанству излива на својој |
мо једном приликом брату свом, „на гору несрећу, него што је мој Арсеније.“</p> <p>Арсеније њен |
анога грла својега.{S} Кад неста блага, неста пријатеља, па неста и њега.{S} Куд је, где ли је, |
S} Кад неста блага, неста пријатеља, па неста и њега.{S} Куд је, где ли је, Бог би га знао!{S} |
зајази продеранога грла својега.{S} Кад неста блага, неста пријатеља, па неста и њега.{S} Куд ј |
овориш</p> <p>– Одбегла.{S} Јуче на ноћ нестаде и ње и Кнежевића.</p> <p>– Не говори!</p> <p>– |
рљао си образ свој.{S} Лептир је, кажу, нестално створење.{S} Али научи се од њега, да само по |
ласом пева:{S} Многаја.{S} Учитеља беше нестало, па га нема натраг, ево већ јаче него по сахата |
јер и оне сродничке пажљивости беше већ нестало у себичному његову срцу, туђ, јер предвиђаше, д |
смо пуштали једном све, па, ето, чим га нестане, где смо, шта смо?{S} Наша је стара болест идол |
тво, војвода,... </p> <p>Па када и тога нестане, када утрну спомени и на то, остаће нешто, због |
вна само оној, што је постала с Богом и нестаће је с њим, што, дакле, нити има почетка, нити ће |
шњег дана; па је пошалицама и младачким несташицама дирнуо у живац и мушку и женску омладину на |
ад већ дође, и да седне на свој прозор, несташни ђаволак с леве јој стране у грудима хоће зар д |
си се ти родио.</p> <p>– Е, па кад онда несте умели наћи праву идеју Бранкову, сад би још мање. |
е свега.</p> <p>Деца, Јелена и Даринка, нестрпељиве, па отишле, да се забављају на свој рачун.< |
а се са учитељем састане, то Јелена све нестрпељивија; што нестрпељивија, то одлучнија. </p> <p |
стане, то Јелена све нестрпељивија; што нестрпељивија, то одлучнија. </p> <p>Како да се састане |
и санак мира вечитога.. </p> <p>А Зорка нестрпљива, па заврши последњим стихом: „Србадијо не би |
ће.</p> <p>Јелена задрхта.{S} Провирује нестрпљиво иза капака на прозору.</p> <p>У томе умукну |
5" /> <p>– За бога, – поче она већ мало нестрпљиво, – та, за то сам ти га и послала.{S} Да сте, |
, када су једна другој правиле „физите“ несу могле а да се не дотакну Брајковачкога певачкога д |
и своју снагу.{S} Бродови живота њихова несу се још навезли на отворено море, где борба за живо |
ацио сваки пушку.{S} Али им се види, да несу ловци од заната, него баш од дуга времена, можда, |
да се то све онда расправљало, кад деца несу ту.{S} Деца, да како, не морају свашта чути...</p> |
ичан живот по Карловачким улицама, које несу тако живе, ни кад с пролећа или у јесен нагрну рад |
смислу, који им поп Стева даје.{S} Оне несу ни мало извеле мисли Јеленине с правца, којим је у |
племенитих смерова.{S} Интереси њихови несу се још нигде сукобили.{S} Неје се још ни једном да |
е.</p> <p> Књига је пред њим, али мисли несу све код њега.{S} Од синоћ се нешто сневеселио.{S} |
еку, да га воли.{S} И људи... па ни они несу тако рђави, као што се чини!{S} Какав си ти, онаки |
жевна великана старије наше књижевности несу некакав Мушицки и некакав Рајић, као што је Јелена |
намерном или ненамерном чијом кривицом несу привезала кола, у којима беше његов лес, за воз, к |
здравиле, као да се бог зна колико дуго несу виделе, или као да су претуриле некакву страшну оп |
– „И твоја јединица нема оца!“ – И опет несу пропустиле, да како, ни Ката ни Ната, да пусте <pb |
А лепу је буквицу очитао и уји и својој несуђеној пуници!</p> <p>Госпођа Јеца све овако одскаче |
Јеленом „за послом“.{S} Оста сам ујак с нећаком.</p> <p>– Да, да, треба помишљати на своју буду |
к поједе, што до сад већ неје говорио с нећаком својим о томе.{S} А он опет зазире и од „омлади |
и пошиница је већ омирисала. –</p> <p>– Неће госпођа.{S} Јоца то· допустити, по што јој је на р |
а и сад, па купи све гдегод шта, као да неће на пут него, сачувај Боже, на онај свет,</p> <p>А |
мислим...{S} Али... не разумеш ме...{S} Нећеш да чујеш, како ја судим...{S} Знаш, ја...{S} Најб |
је дечија радост.{S} Коме ћу, ако њима нећу?{S} Да је њихов отац жив!</p> <p>И твоја јединица, |
е дечја радост!{S} Да коме ћу, ако њима нећу!?{S} Да је њихов отац жив!“ – „И твоја јединица не |
м Рајић и Мушицки, чак и неумрли песник неувелог <title>Горског вијенца</title>, владика Раде Њ |
ајковац, него иде одмах одавде кући.{S} Неугодно јој здраво, што је то урадила девојка, која је |
има, баш у њиховој кући.{S} Али се увек неугодно осећао у друштву, у које би тек почео долазити |
ислима. </p> <p>Као да осећају, е би им неугодно било, да остану у друштву с госпођом Натом и с |
ећу другога, снажније се одупире разним неудаћама, кад има своје гнездо, кад има макар само јед |
.</p> <p>– Него дете је, знаш, дете.{S} Неуко је, нејачко је, да га даш тек тако од себе, да га |
света, а овај употребио наше незнање и неумење, па нас експлоатише и уништава као зубача племе |
јогунасто скрива, као змија ноге, тако неумољиво таји, што би сваки тако радо хтео да зна. </p |
ога Бранка Радичевића.{S} Необични дар, неуморни труд и сувремена ученост и Рајића и Мушицког д |
евници, па и сам Рајић и Мушицки, чак и неумрли песник неувелог <title>Горског вијенца</title>, |
e>" или из „<title>Басана</title>" тога неумрлога мудраца српскога.</p> <p>Ту књигу узео Бранко |
лицу, то му сведочи бистар јој поглед и неусиљено понашање, у том га утврђава њено српско васпи |
иказ Јованов, па пружи руку Кнежевићу и неусиљено се рукова с њим. ·</p> <p>Кнежевић се рукова |
се, ваљда, угледати на те наше учене и неучене докторе, што траћкају своје драгоцено време у л |
пасош, да могу бити један према другом неучтивији, те не само да не ће више говорити између се |
хнуо, па брише рупцем зној с чела.{S} И нехотице дода уз учитељев усклик: </p> <quote> <l>„Само |
непристран, некако му вага судилачка и нехотице све већма претеже на Даринчину страну.{S} Бада |
е Бранкове речи.{S} Попа и Рашићка се и нехотице погледаше.{S} Свако, наравно, по свом рачуну.< |
ежниковица нежно продрмуса руком, као и нехотице, своје шишке на челу, па лаким погледом пролет |
спадоше на пунахна бела плећа.</p> <p>И нехотице се окрену Зорци.{S} Дете спава мирно и тихо ка |
њу, не да већ више ништа ни учинити.{S} Нечему много бољем нада се он од самог народа.{S} Па хо |
је обузимаше тог вечера, осећање према нечему неизвесному, где се радост и слутња слива у једн |
нази, и држао узде, и знало се, бојаги, нешто и видило се, тобож, некога рада, макар да се зама |
ц.{S} Друго се нешто збива у Брајковцу, нешто, што они не могу никако да схвате.{S} Било да им |
жели.{S} Отрчала је к Јаковљевићима.{S} Нешто је вукло ма куд, полетела би.{S} По најпре и једи |
и у годинама, и он већ ратоборнији.{S} Нешто га подиже са столице, па се узврпољио.{S} Хоће да |
оже да се истински одушеви за нешто.{S} Нешто му говори, да то девојче има осећаја и више свест |
е с Јеленом.{S} Као да јој је сад крива нешто и она, па се боји, поквариће јој се кћи поред ње. |
e> <p>Стајић застаде.{S} Осети, како га нешто чисто скроз прође, па му пројури кроз сву крв, а |
уморан, вечерас тек више из навике, да нешто прочита, пре него што заспи.</p> <p>Него вечерас |
... </p> <pb n="93" /> <p>Пође Јован да нешто говори кроз мамурлук; али га речита бележниковица |
ао новију и згоднију кошницу. „Србин да нешто изуме, кад је паметни Шваба већ све изумео!“ Једв |
дан неки немир, па иде по кући, као да нешто тражи.{S} До подне је још како тако и прошло; нег |
ње, која може да се истински одушеви за нешто.{S} Нешто му говори, да то девојче има осећаја и |
јаче, када га је по једном дечку звала нешто у дућан, јер чека муштерија– поручио је, да ће „с |
њат некакав лек из вароши, кад она била нешто љуто оболела.{S} Лек јој тај помогао.{S} И Давина |
Ната.</p> <p>– Ја сам одмах рекла, има нешто, – вели сека Ката. – Сад је наишла, Бог да прости |
њу, све би да јој је што ближе, све има нешто да разговара с њом.{S} А кад је у друштву, забора |
усну.{S} Хтео је да наведе разговор на нешто друго; али оштро омладинац одговара, па не знаде, |
зати?{S} Боже сачувај!..{S} Сад се попа нешто кошка и с учитељем.{S} Биће и ту њена масла.{S} А |
ном.{S} Али и он наравно мисли, да мора нешто рећи, бар у корист свога „вишег позива“, па вели: |
елена хтеде да проговори, али јој заста нешто у грлу, па гледи само учитеља упитљивим погледом. |
збиља паде сенка нека, или јој задрхта нешто око усана.{S} Дубок уздисај јој се оте из груди.{ |
бар лепо мисли о њему, као да се осећа нешто крив, што је и њега и матер му тако одбио као бла |
{S} Биће још ипак и од</p> <p>Брајковца нешто! </p> <p>Ето, зашто је долазак сека–Катиних гости |
е мисли на то, да трговцу треба више од нешто капитала, што га је обично наследио или, можда, д |
у...{S} Хм!{S} Мора бити од њега кадгод нешто!{S} Две јаке, до душе, за вратом не ће имати ника |
но и сетио био!</p> <p>Мора бити кадгод нешто од њега...{S} Допада ми се, што је при себи.{S} Ж |
{S} А и покојни тата, каже, тако је све нешто спомињао и Бошњака и Србијанца и Херцеговца и Сре |
опрети својим прстићем.{S} Бранка прође нешто скроз, како му се допаде у тај мах девојче.</p> < |
ори.{S} Само госпођа Рашићка хоће да је нешто необично слатка.{S} И досад је била мед пред Бран |
“, он забоде копље у ледине, па, ако је нешто свршио, све на страну, а корист преда се, ако ниј |
чику. „Ја не знам за што, али чики није нешто право.{S} Све вели, кад чита новине: „Ја не знам, |
„ухватио шпиц“.</p> <p>Писар као да се нешто очемерио вечерас, па је мрзовољан.{S} Кадгод пије |
ену сестру од рођенога брата!{S} Сад се нешто продобрила.{S} Па како је дошао Тинкин син, и још |
ј пут им неје жао на месец.{S} Друго се нешто збива у Брајковцу, нешто, што они не могу никако |
мисли несу све код њега.{S} Од синоћ се нешто сневеселио.{S} Јелена му је много приповедала о Д |
н.{S} Кадгод пије младо пиво, а њему се нешто стужи.{S} Онда му је његов виши позив на срцу и н |
ане, када утрну спомени и на то, остаће нешто, због чега ће Карловци остати у спомену, „док се |
ци ногу, да устане.{S} Чини ми се, пише нешто.{S} Остао је у својој соби, – одговори Јелена. </ |
</p> <p>Једаред, – био код ње, па дошли нешто у разговор.{S} Тинка, рећи ће поп Стева својој се |
.</p> <pb n="38" /> <p>Бранко проговори нешто, као бојаги, да се поздрави с њом.{S} И он, до ду |
, па му и самом криво, што, ето, избаци нешто налик на „курисање“.{S} Застидео се...{S} Једва с |
саже главу, па стаде гутати, као да јој нешто засело у грлу.</p> <p>Бранко као да не ће више о |
јој Бранко мрзак, Боже сачувај; ал јој нешто тесно било поред њега.{S} Чисто би га загрлила, ш |
па јој баш жалостиво вели:{S} Не волим нешто, што је отишао Бранко. (За њих у кући Бранко неје |
то је један пут и рекао од прилике тако нешто. </p> <p>Ено, матори се мачак ушуњао у мирно гнез |
тња или жеља,... шта ли, увлачи се тако нешто по неки пут у безазлено јој срце, које зна да куц |
прећи на други разговор...</p> <p>Тако нешто, ваљда, замишља у себи госпођа Ната и сад, па куп |
н.</p> <p>– Неколико њих што је вредило нешто, остали тек лак еспап...{S} Нова организована омл |
ви с госпођа–Натом.{S} Давина се одавно нешто и својака с Јаковљевићима.{S} Једаред јој донео п |
Бранкове слике, па мисли, ала је научно нешто казао.{S} Нико не одговори ништа..</p> <p>Данас ј |
родних песама и других ствари читали по нешто и из „<title>Мезимца</title>" или из „<title>Баса |
српски пчелари сваки час препоручују по нешто ново, па да је чак и некаки Орлић и Коњовић и не |
>Јелени, неје крити, баш и одлану чисто нешто са срца.{S} Неје јој Бранко мрзак, Боже сачувај; |
{S} Њој је и то друштво и таки разговор нешто ново.</p> <p>Јелена гдегод стане, осећа, да стаје |
тарњем ваздуху.{S} А зује и брује данас нешто крупније и мисли у глави пречасног конзисторијалн |
доба већ био код Јована; али га јутрос нешто одговори, те не оде.{S} Како је чуо још синоћ од |
мах осети, како јој се учини Брајковац нешто празан.{S} Сви су, до душе, ту, и мама, и тетка К |
са старом познаницом.</p> <p>– Него још нешто! – додаће Бранко. – У ову недељу ћемо и ми овде д |
. за сад доста.</p> <p>Поред сенице се „нешто закрши, као да неко склања себи с пута ону лозу, |
"de">mir nichts , dir nichts</foreign>, ни лук јео ни на лук мирисао, узе да припали смотку.</p |
најмлађег сина у школе.{S} А није рада, ни кћер да уда у село.{S} Вели: „Село ти је тек село.“ |
а је, Бранко с Јованом неје био, ваљда, ни изван Брајковца, кад су оно јутрос отишли. – Ја мисл |
та, да бог ме, шта је шеснаест, ваљда, ни пуних шеснаест, <pb n="52" /> као што је била,... па |
и смо у гнилости.{S} Нема ни родољубља, ни самопрегоревања.{S} Наша се интелигенција покварила. |
и.{S} Неје имао свога сталнога уверења, ни док му је била жива његова покојна Стаза; а поред Је |
реко њега није прешла још никаква бура, ни најмањи облачак, у њему сија увек благо пролећно сун |
да неје више ни онако уздисајан супруг, ни онако нежан брат.</p> <p>У том и Тинкин Александар и |
рловачким улицама, које несу тако живе, ни кад с пролећа или у јесен нагрну раденици из целе Ба |
ко било ломити руке, перући туђе рубље, ни бости очи, шијући белом свету, па хранити и себе и д |
да спомене: „Отишао је!“ А ова, бог ме, ни онда, када би Јелена то и споменула, не би смела зап |
Даринка. </p> <p>Али као да она не сме, ни да спомене: „Отишао је!“ А ова, бог ме, ни онда, кад |
ну главу к њој, па је гледи, а, бајаги, ни на крај памети му, шта она пита.</p> <p>Види она то, |
ан.{S} Ни на кога се, слатка, ослонити, ни колико отлен дотлен.{S} Само да ти приповедам, шта м |
после, свету се не да ни уста запушити, ни доста колача намесити...{S} Цео свет, за Бога зна, з |
одлазите.{S} Не би је било, уверен сам, ни да ја останем.</p> <p>– Најпосле оно, што сам ја хте |
, бојати, огледа и њен глас, а озбиљан, ни да брком мигне.</p> <p>Јелена се стисла, па не пушта |
Јелисавете нема од неко доба, па, ево, ни данас. </p> <p>Е, па тако седи сека Ката, као што је |
ца!“ – И опет несу пропустиле, да како, ни Ката ни Ната, да пусте <pb n="25" /> коју сузу у спо |
е подигне сермију.{S} Тек не може, ето, ни он, да пропусти, ада се и сам не умеша у струју, што |
рашну месту постојати, па не жали, ето, ни крв пролити, кад зажеле то његови гости и рачуни.</p |
мешише.{S} А из грла се оте неки клик - ни налик на онај глас, што јој га он показује на жици.< |
е, – Не стоји вам лепо, кад ласкате,... ни мало лепо.{S} Криво ми чините, кад ми таква појма о |
само.</p> <p>– Нисам те разумео...!{S} Ни на крај памети! </p> <p>- Боже мој, – опет она, али |
етника, наученика јевропскога гласа.{S} Ни дај боже штогод против тога!{S} Али ни најобичније н |
и ти се не зна ни благдан и свагдан.{S} Ни на кога се, слатка, ослонити, ни колико отлен дотлен |
абижића, којима оде и учитељ у помоћ, – ни оштро супрушко објашњивање између бележника и бележн |
ј сам од туге неке у мало не заплака. – ни песма начеоникова.{S} Тек када га начеоник гурну на |
ате ништа?</p> <p>– Баш ништа.</p> <p>– Ни да он, баш у овај пар, када ми о њему говоримо, виси |
и речи о томе!</p> <p>– Збиља?</p> <p>– Ни беле,</p> <p>– А лепу је буквицу очитао и уји и свој |
<p>– Јеси чуо, натарошу:{S} Или сви ил’ ни ви!</p> <p>– Сви!{S} Сви! – чу се више гласова, а на |
о поквареније. „Дете, за Бога, не треба ни да зна, да и тако што има на свету.{S} За њу нису јо |
а Дунавом.</p> <p>– Мој синко, не треба ни то баш тако далеко одлагати.{S} Ко је рано легао и р |
ранкову, сад би још мање.{S} Немојте га ни читати.</p> <p>– И не ћу.{S} Ја сам био с њим заједн |
посети!...{S} Најпосле, свету се не да ни уста запушити, ни доста колача намесити...{S} Цео св |
д ћу ја одмах...</p> <p>Неје имала када ни да доврши, што је у радости хтела рећи, већ најпре п |
благословене крајеве, па му није никада ни било до невоље, да та својства своја изоштрава.{S} М |
, госпођице?</p> <p>Бранко се не довија ни из далека.</p> <p>– И опет „госпођице“!{S} Срдим се! |
га мати жива сахрани?{S} Не да се Тинка ни опепелити.{S} Њега једног, па...!{S} Да их има на од |
ића у Брајковцу.</p> <p>Зорка неје дала ни о чему другом да се говори, него о томе.{S} Синоћ је |
сукобили.{S} Неје се још ни једном дала ни прилика, да један другому, можда, спасава живот или, |
е. „Кућа је“ вели, „жив човек, не цигља ни набој, а жива је кућа најтрајнија и најславнија.{S} |
ебе.{S} Огрезли смо у гнилости.{S} Нема ни родољубља, ни самопрегоревања.{S} Наша се интелигенц |
о ноћашњој серенади не спомену ниједна ни беле.</p> <p>Само Зорка када дођоше до онога џбуна и |
више зна, него он; него што се, не зна ни сам за што, нада, да ће она највише и поклонити пажњ |
ар кад недеља дође, а мени ти се не зна ни благдан и свагдан.{S} Ни на кога се, слатка, ослонит |
снаге да проговори; а не осећа се моћна ни толико, да узме своју руку на траг, нити да његову с |
вичину оку неје се отела та њена забуна ни учитељев осмех, па намигну на Јована.</p> <p>– Ту ће |
едног, па...!{S} Да их има на одмет, па ни једнога,... само не у калуђере!..{S} Шта мислиш, Тин |
је човеку, да га воли.{S} И људи... па ни они несу тако рђави, као што се чини!{S} Какав си ти |
ити након себе величанствених манастира ни иних задужбина.{S} Али као ђе није народа свога сази |
опет несу пропустиле, да како, ни Ката ни Ната, да пусте <pb n="25" /> коју сузу у спомен свој |
ек, а за толико година до сад не запита ни самога себе, како је том дечку?{S} Па за чију љубави |
/p> <p>Него вечерас му се не да да чита ни колико иначе у овакој прилици.</p> <p>Пред очима му |
срцу <pb n="17" /> тешко, не жали пута ни трошка, да проведе код сестре на очеву дому које лет |
по његову уверењу, не да већ више ништа ни учинити.{S} Нечему много бољем нада се он од самог н |
лађе, син, јој, тек се родило, није оца ни запамтило.{S} Шта ће удовица с троје деце, а у толик |
опали трговци „пали“ на бирташе, па кад ни ту нису могли прокопсати, или и прескочивши тај степ |
<pb n="77" /> <p>Писар сад већ нема куд ни камо.{S} Те док се други збунили, кличући још: „Живи |
у себи Јован, не помогоше код поп-Стеве ни најубедљивији разлози.{S} А Кнежевић и опет не пропу |
м неоснована.{S} Међу девојкама не паде ни једне речи, која би, баш и по госпођа-Катину мишљењу |
у!</p> <p>Па збиља!{S} Кнежевић не дође ни вечерас.</p> <p>Касно у ноћ тек чула је, да се отвор |
сједатељем.{S} Више шта, мисли, не може ни постићи... „Поп је вели поп Стева, поп: а придиковао |
на дочек, да му се „омладинац“ не може ни од шале подсмехнути.</p> <p>– Тражи вас, ујо, госпођ |
имети, то је, како од неко доба не може ни о чему да мисли, а да у једно не помишља и на то дев |
ао што ни Ромуловим потомцима не поможе ни Јустинијанов **<foreign xml:lang="la">corpus juris</ |
нако нагло и срдит с њена прозора, неје ни била с њиме, осим јуче на првом покушају певачкога д |
.{S} Најпосле, и то неје немогуће, неје ни ружно; а за истинитост јамчи сваки за себе.{S} Али х |
ј збиља стало до поп-Стевана, ето, неје ни приметила, да он и не оде на звоно у цркву; неје ни |
, да он и не оде на звоно у цркву; неје ни приметила, да у Брајковцу звони радним даном на вече |
>triennium philosophicum</foreign> неје ни ступио у јавни живот, па већ, ето, у туђој руци маљ, |
свет...{S} Сиромах поп Стеван!{S} Неје ни то рђав човек!{S} Пре га треба жалити него осуђивати |
ј служби придику какву исплести; а неје ни у Брајковцу, од како је дошао ту за свећеника.</p> < |
евојка ућута.</p> <p>Бранко као да неје ни слушао ништа после својих речи са попом...</p> <pb n |
ерине по памети.{S} У мислима тима неје ни примерио, кад је лептир одлетео.{S} Неје га више ни |
зневери, кад се опомену, да до сад неје ни мислио о њему, бар не озбиљно; ако га се, може бити, |
м детету очи из главе“ На преудају неје ни помишљала већ и деце ради, а дакако, још је била држ |
estone unit="subSection" /> <p>Још неје ни крочио преко прага који води из блаженог царства без |
добар косач замахује.{S} Међу нама није ни речи било о нашој Јелени.{S} Даклем, видиш да ствар |
е, као бојаги, код своје је, па је није ни бриге.{S} А чим кола ближе, а она даље.{S} Ускубури, |
елагоније и друго још којешта, што није ни лепо, а камо ли му мирис?</p> <p>– Свет мало пита, ш |
p> <p>- Поп Стеван, Бог ме, не показује ни мало воље за шалу.{S} Тако сухопаран човек и не зна, |
остати трајне, да их збиља не потамњује ни слава млађанога Бранка Радичевића.{S} Необични дар, |
вчани, неје Брајковац био тако с неруке ни крупној ни ситној господи.{S} Док је био покојни Игњ |
м или резом.{S} Ја се не кајем, неје ме ни близу памети, да се кајем, или да се тужим на Беч.{S |
p> <p>– Ја ћу јој сам рећи.</p> <p>– Не ни по што.{S} Не, бар док је ту Бранко.{S} Учитељ се за |
а Брајковачкога друштва, нити рећи мање ни више, већ сензацију; а у кући пречаснога пароха Брај |
и ђак, у својим песмама као нико ни пре ни после њега.</p> <p>Е, па спомену тога ђенија посвети |
генције...{S} Узми само то на ум, да се ни један интелигентан човек није понизио, да буде, на п |
Но, не бој се.„Нису то руске нихилисте ни немачке социјалисте.{S} То су људи прекаљени начелим |
пустите.</p> <p>– Па: сад, ваљда: не ће ни бити ништа у Брајковцима, кад ви одлазите.{S} Не би |
пљескати или ће се запити, па га не ће ни слушати, те ипак викати живео; а нити ће га хтети ни |
осети, како је оштро то рекао, па не ће ни да му погледи у очи.{S} Али тек опет дода: </p> <p>П |
је поп Стева говорио, како никад не ће ни наћи више таке жене.{S} Па се у жалости својој, кажу |
штољима пудара на опрезу, што сад не ће ни на што ни да се осврну, – рекао би, уморили се, ваљд |
ицког и Рајића, не знам, нико не осврће ни главе!{S} Он се чуди, како да то више власти не забр |
ада одлази, да ником о томе пре не рече ни речи.</p> <p>Госпођа Ката да пукне у себи од смеха, |
Брајковац.</p> <p>– Да он мени не рече ни речи о томе!</p> <p>– Збиља?</p> <p>– Ни беле,</p> < |
мислио за својом чашом, па гасе не тиче ни живи разговор између Јована и Дабижића, којима оде и |
е дошло.{S} Та она, бојаги, није друкче ни мислила.{S} Кнежевић је, вели, добар и ваљан млад чо |
дњих земних остатака, па је не занимаше ни каква велика беседа у вароши, радовала се Даринка ка |
Брајковац.</p> <p>Како онда још не беше ни спомена о преносу Бранкових последњих земних остатак |
кад је лептир одлетео.{S} Неје га више ни тражио.{S} Он зна за цело, где ће опет наћи свој пра |
га као озебао сунце, те неје могла више ни заспати после тога!{S} Да зна само, како јој је сино |
га – ревност тако занела, да неје више ни онако уздисајан супруг, ни онако нежан брат.</p> <p> |
. ма куд,... само да се не састане више ни с ким од њих!{S} Па у јутру, чим сване, бежи из тога |
а се страшно ополчила.{S} Не ће се више ни враћати у Брајковац, него иде одмах одавде кући.{S} |
може бити.{S} Рекла бих, не мирише више ни учитеља.{S} Хм, хм,!{S} Не знам, за што би Тинкина с |
о...“ Он зна само за матер своју и више ни за какво добро. </p> <p>– Да, и опет велим, – узе оп |
<p>Срећом ни Зорци ни Јелени не падоше ни на ум, да пазе на њу, шта ће изазвати у њој Зорчине |
е дивим, да она све то смаже сама.{S} И ни паре дуга нема.{S} Штогод видиш да је њено, све је т |
у на страну, као да не сме да се задржи ни на једној ни на другој.</p> <p>– Изашао је проглас К |
ога грчета.{S} Тај не ће бити паметнији ни за длаку...{S} Но, но,... поче бележниковица. </p> < |
ече, кад се стиша прашина по улици, али ни по што немој да остави отворено преко ноћи...{S} И т |
Ни дај боже штогод против тога!{S} Али ни најобичније најпотребније оруђе, рано, нашем најмног |
али тек да у недељи дана један пут или ни један пут оде на катихизацију и да задржи достојанст |
лим данашњим својим трудом не би стекли ни колајнице зеленога Нимрода, како се слабо трзали и у |
т меће на душу, јесте ништа и нико мањи ни већи већ главом њезин мацан.{S} Ено га, и он лично и |
.{S} Сад би лакше ишло него икад.{S} Ти ни данас не знаш, где ти је муж; а Бог зна, кад и какав |
воји ђаци не ће смети пред тобом читати ни „ђачки растанак“, ма да си ти данас тако занесен за |
своју неприлику.</p> <p>Срећом ни Зорци ни Јелени не падоше ни на ум, да пазе на њу, шта ће иза |
као да не сме да се задржи ни на једној ни на другој.</p> <p>– Изашао је проглас Карловачког и |
Брајковац био тако с неруке ни крупној ни ситној господи.{S} Док је био покојни Игњат Јаковљев |
у, на Даринку утицала развратно.{S} Чак ни о ноћашњој серенади не спомену ниједна ни беле.</p> |
, господине мој,... ђубре!...{S} Он вам ни гуску нашу појести не ће, док је не почивути.{S} А н |
пред очима. – Знам, шта; Нисам... нисам ни речи...{S} Он вели, ти ме зовеш. - </p> <pb n="35" / |
е Ната.</p> <p>– Да, да.</p> <p>– Нисам ни знала, да је то баш њен син.{S} Каже Стајић.{S} А ме |
а с његовом матером...{S} Но, не мислим ни ја, одмах с кола.{S} Останите макар и који дан дуже. |
а скрије своју неприлику.</p> <p>Срећом ни Зорци ни Јелени не падоше ни на ум, да пазе на њу, ш |
у на неки цвет.</p> <pb n="37" /> <p>Он ни да дахне јаче, па се не миче, само да не узнемири то |
че моје!</p> <p>Е, баш неје то више ово ни оно.{S} Ево, и сузе пођоше врцати госпођа-Рашићки, с |
} Човек рођен за виши позив нема готово ни свога имена данас.{S} Писар, писар и само писар, од |
chts , dir nichts</foreign>, ни лук јео ни на лук мирисао, узе да припали смотку.</p> <p>И госп |
згледа.{S} Како је Бранко неје приметио ни осетио, све док се није јавила, а занет са својим ми |
тек са печењем почиње наздрављати, ако ни вечера наша није још ни на столу, ја мислим и држим, |
p> <p>Сад се, Бог ме, „не да већ никако ни преиначити“, јер је и јавила Кати по њену Јовану, ка |
анат, економ више од свога оца.{S} Тако ни у чему не можемо да издржимо конкуренцију странога с |
рловачки ђак, у својим песмама као нико ни пре ни после њега.</p> <p>Е, па спомену тога ђенија |
спођица Јелена попина („Без њене можемо ни маћи!“ рече за њу учитељ Милан Кнежевић).{S} Али те |
в ловећи ваздан гором и планином.{S} Но ни целим данашњим својим трудом не би стекли ни колајни |
{S} А, да одушевљење њено неје изнуђено ни чим до правим заносом за идејама, и правом српском љ |
идилизму.</p> <p>– Буди уверен, није то ни идилисање, што ме амо вуче, већ баш, ако ћеш право, |
ежник, мимогред буди речено, не трпи то ни за живу главу.{S} Као да ми ту седи!{S} Вели увек па |
– задржава га попа. – Нисмо се честито ни поразговарали, како си ту.</p> <p>То је истина.{S} А |
дара на опрезу, што сад не ће ни на што ни да се осврну, – рекао би, уморили се, ваљда, лов лов |
ашег толико хваљеног родољубља, као што ни Ромуловим потомцима не поможе ни Јустинијанов **<for |
е могу, а видим шта други раде, не могу ни ја бити бољи... </p> <p>По толики пут заподео се међ |
ошћу и даље докотурали.{S} У нас немају ни појма о томе или се сматра за срамоту, да се један с |
е и не обазире много на њих.{S} Неје му ни стало до ове врсте људи, из тих се, по његову уверењ |
{S} Но, што код свега тога не пада њему ни на ум, да примети, то је, како од неко доба не може |
лу, који им поп Стева даје.{S} Оне несу ни мало извеле мисли Јеленине с правца, којим је у тој |
/> <p>Још кола с гошћама из вароши нису ни ушла честито у двориште госпођа– Катино, а већ је го |
у, да му они не могу ништа.{S} А месецу ни бригеша.{S} Чисто не да гледати у себе, како је сјај |
нам команде.</p> <p>- Чујеш.{S} Ја бих ни пода шта држао свакога младога, па још интелигентног |
чке интелигенције.{S} А Бог ме неје баш ни обична ствар за Брајковчане пиво, па још у боцама.{S |
аздрављати, ако ни вечера наша није још ни на столу, ја мислим и држим, нити могу на ино, а да |
у се још нигде сукобили.{S} Неје се још ни једном дала ни прилика, да један другому, можда, спа |
Ужасна аномалија код нас, какве, ваљда, нигде више у свету нема.{S} Наша интелигенција постала |
шчићима.{S} Нигде на лицу трага сумора, нигде знака каква немирна санка.{S} Ако снива, снива за |
{S} Румен је прелила по обрашчићима.{S} Нигде на лицу трага сумора, нигде знака каква немирна с |
смерова.{S} Интереси њихови несу се још нигде сукобили.{S} Неје се још ни једном дала ни прилик |
ких копита као смет у заветрину.</p> <p>Нигде живе душе.{S} Као да се све, штогод дише, под кам |
к тако од себе, да га одбијемо као лику низ Дунав, – навија попа. – Данас је чудно време!</p> < |
а посла.{S} Понда дућан!{S} Истина Бог, није Бог зна шта, ал ако не цури, оно капље.{S} Па не м |
јче.</p> <p>– Што ћутите?...{S} Бог ме, није лако, ја мислим, говорити пред простим светом! </p |
p> <pb n="96" /> <p>– Мени.{S} Стефане, није баш наврило, да Јелену по што по то удам ма за ког |
што је дотле дошло.{S} Та она, бојаги, није друкче ни мислила.{S} Кнежевић је, вели, добар и в |
појма о идилизму.</p> <p>– Буди уверен, није то ни идилисање, што ме амо вуче, већ баш, ако ћеш |
.{S} Ко је рано легао и рано се оженио, није се покајао.{S} Не ћеш се, ваљда, угледати на те на |
окренула опаклију...{S} И сада, дакако, није имала куд, него ти је вратила „физиту“; ал... </p> |
S} А најмлађе, син, јој, тек се родило, није оца ни запамтило.{S} Шта ће удовица с троје деце, |
бележниковица.</p> <p>– Пусти момка!{S} Није човек увек расположен, да другога забавља.</p> <p> |
ма.{S} Ја хоћу да више знаш него ја.{S} Није истина, да више пати, који више зна.{S} Данас само |
У госте ћемо код Тинке.{S} Време је.{S} Није лепо, што ме толико већ, како смо заједно, ниси во |
вашта, а гле, и на селу чуда! </p> <p>– Није тога било, слатка, од пре, – рећи ће сека Ката. – |
а.</p> <p>– Не могу да мислим.</p> <p>– Није далеко.</p> <p>– То може бити. ·</p> <p>– И ви, зб |
, вели Ната за Јелену Рашићку.</p> <p>– Није; ал она ће начинити од ње којешта.{S} Кад је јесен |
, наш учитељ уме толико да приповеда, а није прошао толико света као ви!{S} Па говорите макар о |
да, даће и најмлађег сина у школе.{S} А није рада, ни кћер да уда у село.{S} Вели: „Село ти је |
ит отишао прексиноћ од ње, а од то доба није нашао за вредно, да јој и речи рекне, осим што је |
ристала Даринчину срцу.{S} А преко њега није прешла још никаква бура, ни најмањи облачак, у њем |
и то хтела да каже и да би то рекла, да није ту – „дете“, Даринка, а деца, дакако, не морају, с |
... видила би јој кћи вароши и лера, да није поп-Стевина џепа!</p> <p>– Него ја не бих рекла, д |
омладина има право, кад се уверите, да није онако страшна, као што вама изгледа, кад се захука |
а не може бити интелигентан човек, а да није – „господин“, док овамо имадемо доста „господе“ бе |
нко га радознало погледа.</p> <p>Као да није узела озбиљно,– дода онај.</p> <p>Мислим и сам так |
се интелигенција покварила...</p> <p>Да није још нас учитеља, који издиремо за вас све, слободн |
лека добар косач замахује.{S} Међу нама није ни речи било о нашој Јелени.{S} Даклем, видиш да с |
. не „господин“!</p> <p>Бранку се побра није никад још таким показао.{S} Више пута му је баш би |
почиње наздрављати, ако ни вечера наша није још ни на столу, ја мислим и држим, нити могу на и |
еници тој сву удобност; и, збиља; никад није лепше пожелео.{S} Под њом он чека и дочекује ројев |
астира ни иних задужбина.{S} Али као ђе није народа свога сазидао му је храм у грудима народним |
ови се, као бојаги, код своје је, па је није ни бриге.{S} А чим кола ближе, а она даље.{S} Уску |
се, мој Бранко, ако мислиш, да код мене није то озбиљна намера, – надовеза Јован на разговор св |
а Даринка – ко да је зна?{S} Још да се није Зорка рашћеретала око њих, ишле би као осуђене.</p |
нко неје приметио ни осетио, све док се није јавила, а занет са својим мислима, чисто се збунио |
6" /> <p>Окром шале!{S} Шта?{S} Мислите није могућег Ви, можда, и не знате, али у старо време о |
крчити себи, лакше пута, где без бујице није могао.{S} Биће и међу вама после бујице омладинске |
ер и чику. „Ја не знам за што, али чики није нешто право.{S} Све вели, кад чита новине: „Ја не |
задовољству.</p> <p>– Госпођа ваша мати није нам се изненадила.</p> <p>– Ја сам тако и уговорио |
</p> <quote> <l>„Само само да још мрети није“</l> </quote> <p>Понда се трже. </p> <p>– Хоћемо л |
ћ за учитеља, то није било дана, да тај није био ма на прозору с девојком.{S} Молим ја тебе сам |
ошао на ту мисао?... </p> <p>Овај момак није таки, као што сам ја... </p> <p>Хтеде рећи; ...мис |
а ум, да се ни један интелигентан човек није понизио, да буде, на прилику, бирташ, или трговац |
опет му било дуго време, чамио је, док није добио своју половину, своју Еву.</p> <pb n="70" /> |
сам, то јест, писар је уверен, да Србин није за тенористу.{S} Јер тенор не спада у особине српс |
, све на страну, а корист преда се, ако није ништа свршио, што бива по <pb n="88" /> најчешће, |
ало јео, па опет отрчао с децом.{S} Ако није и он код кола.{S} Знаш, да стрепим, кад се игра то |
загрлила и ижљубила своју маму.{S} Ако није код ње, отрчала би у врт, да мирише цвеће да га мо |
ће то, ако не ће учени људи?{S} И онако није за њега адвокација.{S} Неје му нарав за то.{S} Та, |
к.</p> <p>Нека не мисли само, да и тамо није свештеник старији од њега бар у цркви, – рече попа |
е јесенас дошао Кнежевић за учитеља, то није било дана, да тај није био ма на прозору с девојко |
и гениј, као што га ви сад величате, то није никад показао.</p> <p>– Чудновато, да се, ево, све |
, која је ружа у нашем друштву.{S} А то није нико други,... мислим, да сте сви погодили, да је |
у – можда баш ваша.{S} Гле, мај, зар то није могуће?{S} А по Дарвиновој теорији потомци наслеђу |
е и белагоније и друго још којешта, што није ни лепо, а камо ли му мирис?</p> <p>– Свет мало пи |
нашој Јелени.{S} Даклем, видиш да ствар није свршена.</p> <p>– Па за што само да оде тако из не |
је запао у благословене крајеве, па му није никада ни било до невоље, да та својства своја изо |
нтелигенција и госпоштина, за бога, још није све једно, то ћеш тек допустити.{S} У нас је врло |
- Разуми ме, што ти кажем.{S} Ствар још није готова, – теши поп Стеван и њу и себе. – Све ће то |
на.{S} А?{S} Шта велиш, Јоване? </p> <p>Није ружно, – одговори Јован. – Него то би он добро про |
оветарцем и она живља и вољнија.</p> <p>Није дуго тако потрајало, па и заборавила, како јој нем |
} Чак ни о ноћашњој серенади не спомену ниједна ни беле.</p> <p>Само Зорка када дођоше до онога |
.{S} Србин је одмах створен као лептир, никад гусеница.{S} Несрећа је по Србина сељака то, што |
ма у сеници тој сву удобност; и, збиља; никад није лепше пожелео.{S} Под њом он чека и дочекује |
ио си некад омладина...</p> <p>– Никад; никад.{S} Ми смо били у своје време јуност или младеж, |
фане, био си некад омладина...</p> <p>– Никад; никад.{S} Ми смо били у своје време јуност или м |
зна л се што, где му је отац?</p> <p>– Никад ништа.</p> <p>– Е, то је лепо од поп-Стеве.</p> < |
Криста трчи то у собу то на двориште, а никад празних руку.{S} Мајсторица трчка за њом, да и он |
дава!{S} Мати је мати.{S} Дете не треба никад да је напуштено и остављено, можда, доброј срећи |
т година, како се њих двоје састало, па никад неје међу њима пало опоре речи.{S} По Брајковцу с |
а.</p> <pb n="60" /> <p>Јелени још неје никад тако црно јутро освануло као данас.{S} Заспала но |
„господин“!</p> <p>Бранку се побра није никад још таким показао.{S} Више пута му је баш био и о |
иј, као што га ви сад величате, то није никад показао.</p> <p>– Чудновато, да се, ево, све више |
гра утешено, да још има неко, у коме се никад преварити не ће, који га сваком речју својом учи, |
и својој, кажу, био и заверио, да не ће никад довести у своју кућу страну женскињу, „домостроји |
о, а ништа не вели.</p> <p>- Е, сад иди никад, поп-Стеване!</p> <p>– Хоћу да те женим.</p> <p>Б |
на селу, па најволи, да и умре ту, али никад неје марила, да јој се и једно дете мора везати з |
ерујеш, да ћу доћи; је л?</p> <p>– Ниси никад слагао.</p> <p>Кнежевић јој и опет узе обасипати |
ве јаке, до душе, за вратом не ће имати никад, јер... за тај хлебац, што га је он себи изабрао, |
ја, кажу, да је поп Стева говорио, како никад не ће ни наћи више таке жене.{S} Па се у жалости |
исао, да Бранку карактер не би тако што никад допустио.{S} Али сад опет баш та сталност, та стр |
пијетет према свом родитељу.{S} Мати му никад не хтео оцу причати.{S} А што је кадгод научио <p |
и се допада овај наш крај.{S} Ја не бих никад одлазио одавде.{S} И веруј ми, моја је најозбиљни |
радост и слутња слива у једно, како још никад неје осетила била; али тако пријатно, тако слатко |
а се сети. „Јогуница!“ помисли у себи. „Никад друкче!..{S} Госпођа Рашићка!{S} Као да пркоси!“< |
и чудна жена.{S} Права Српкиња мати!{S} Никада та мени не ће допустити, да ја завирим у њену ек |
е општине у Брајковцу.{S} Но од то доба никада га неје успомена понела за покојном Стазом, њего |
за вечерас.{S} Вук длаку мења, али ћуд никада.</p> <p>Никада свог века неје поп Стеван помишља |
апао у благословене крајеве, па му није никада ни било до невоље, да та својства своја изоштрав |
о већи мученик.{S} Ја, видиш, не бих то никада могао бити.{S}Па кад то не могу, а видим шта дру |
Вук длаку мења, али ћуд никада.</p> <p>Никада свог века неје поп Стеван помишљао, да ће бити к |
у срцу.{S} А преко њега није прешла још никаква бура, ни најмањи облачак, у њему сија увек благ |
ш смо ти ми на селу затуцани,... их!{S} Никакве друштвености!{S} Социјалне наше прилике...</p> |
олим те, зар ти не видиш, да у нас нема никакве дисциплине, нема странке: ради, како ко хоће, а |
опасност, е дуго прост народ не би имао никакве користи од штампане и писане књиге својих учени |
њена заједања.{S} Па тако сад и немамо никакве...{S} А кад човек и оде у Карловце, ако и посет |
његова покојна Стаза; а поред Јеце нема никаквога.{S} Но да потраје овако даље, ишчаурио би се |
лави.</p> <p>Сад се, Бог ме, „не да већ никако ни преиначити“, јер је и јавила Кати по њену Јов |
ива у Брајковцу, нешто, што они не могу никако да схвате.{S} Било да им је криво, било да им се |
на некаквог Мушицког и Рајића, не знам, нико не осврће ни главе!{S} Он се чуди, како да то више |
>За вечером поп Стеван крупно мисли.{S} Нико речи да проговори.{S} Само госпођа Рашићка хоће да |
па мисли, ала је научно нешто казао.{S} Нико не одговори ништа..</p> <p>Данас је ту и Даринка, |
комотни!{S} Тако и чика!{S} Само да га нико не дира! – нашали се и Јелена. </p> <p>Где је Бран |
у судбину, како је он несрећан, како га нико не воли на свету, како га је изневерила, ах! – и о |
од вароши до самога Стражилова, као да нико не хаје за жарко јулијско сунце, што је прижегло с |
ике, у којима је она оличена.{S} И нека нико не сумња, да ће идеја погинути...</p> <p>Бележник |
а је ружа у нашем друштву.{S} А то није нико други,... мислим, да сте сви погодили, да је то го |
чимо медицину, па тражимо вароши, не ће нико на село. (Ја не ћу да пребацујем штипендистима, ка |
Ната и опет меће на душу, јесте ништа и нико мањи ни већи већ главом њезин мацан.{S} Ено га, и |
а види се, да је вредан човек.{S} Не би нико рекао, да је Јеша био некад први момак међу тргова |
Учитељ се на њу тек осврнуо.</p> <p>Али нико не примети њену неприлику, јер сад ево и бележника |
радити!{S} Па што зарадиш, знаш, да ти нико за тим заплакати не ђе, па ти је слађе...{S} Не ћу |
чистим српским народним језиком, каквим нико још пре њега, а попут једре и здраве народне поези |
ет Карловачки ђак, у својим песмама као нико ни пре ни после њега.</p> <p>Е, па спомену тога ђе |
на прозорима и увуче се унутра.</p> <p>Нико је неје приметио, не само што се и сама за времена |
су прошла кола.{S} Ал како неје познала никога на колима, послала Ђуку пандура да распита, ко ј |
диница, – сад ће опет Ката Нати, – нема никога осим тебе.</p> <p>На то ће најредовније пустити |
рећи, пре зоре.{S} Па ако и неје могао никога разуверити, сам је себе тешио... </p> <milestone |
јој се поглед приковао на икону светога Николе, што виси у прочељу.</p> <pb n="51" /> <p>Усне ј |
чи, да Бранко тако из ненада одлази, да ником о томе пре не рече ни речи.</p> <p>Госпођа Ката д |
из Брајковца.{S} Него добро, те то неје никоме казао, јер би морао јавно и повући реч на траг.{ |
ажелила.</p> <p>Она, да Бог ме, не може никуд.{S} Знам, како је.{S} Не да се кућа оставити ма н |
удом не би стекли ни колајнице зеленога Нимрода, како се слабо трзали и утргли око лова.{S} Да |
тење с болом врисне: „Од кад те, мајко, нисам видео, ја јоште добра нисам видео! – а у исти мах |
попи пред очима. – Знам, шта; Нисам... нисам ни речи...{S} Он вели, ти ме зовеш. - </p> <pb n= |
а! – пуче попи пред очима. – Знам, шта; Нисам... нисам ни речи...{S} Он вели, ти ме зовеш. - </ |
ће то још бити, како треба да буде.{S} Нисам тек могао момку одмах с неба па у ребра: то и то |
видим моју Кату.{S} Давно је – каже, – нисам видела, па сам је се зажелила.</p> <p>Она, да Бог |
га је Јелена радила у „леру“.</p> <p>– Нисам могла, тек зарад детета да јој – рече, очитам у о |
спомиње Ната.</p> <p>– Да, да.</p> <p>– Нисам ни знала, да је то баш њен син.{S} Каже Стајић.{S |
се исповедила— пита је учитељ.</p> <p>– Нисам.{S} Не смем.{S} Бојим се, забранила би ми са свим |
ла.{S} Да сте, велим, на само.</p> <p>– Нисам те разумео...!{S} Ни на крај памети! </p> <p>- Бо |
сто, мени се мој позив не допада.{S} Ја нисам за адвоката.</p> <p>Положи све испите најпре; пон |
есте ли чули, шта сам вам казала?{S} Ја нисам за вас „госпођица“ Јелена, – понови девојче.</p> |
тиво Бранко, дошавши до ње.</p> <p>– Ја нисам вама „госпођица“ Јелена, – примети она, бојаги, с |
те, мајко, нисам видео, ја јоште добра нисам видео! – а у исти мах падоше му на ум њене, матер |
забуним.</p> <p>– Прелетео бих био; али нисам могао пре.</p> <p>– Ја бих те чекала целу ноћ.</p |
све ново.</p> <pb n="33" /> <p>Како сам нисам дошао на ту мисао?... </p> <p>Овај момак није так |
е жеље“: </p> <quote> <l>Ја знадох, што нисам познав’о,</l> <l>Први санак ја сам већ одспав’о.. |
о, што ме толико већ, како смо заједно, ниси водио к њој.</p> <p>Поп-Стевина Јелисавета поглади |
тије са првом својом супругом.</p> <p>– Ниси поп, Стефане, ако овог учу не избациш из општине, |
p>– Верујеш, да ћу доћи; је л?</p> <p>– Ниси никад слагао.</p> <p>Кнежевић јој и опет узе обаси |
што сам био ту.</p> <p>– Жао ми је, да ниси остао дуже, па да прошврљамо мало у наоколо по сел |
замисли.</p> <p>– Шта мислиш?{S} Ваљда ниси дошао амо, да мислиш!{S} Приповедај штогод, – вели |
и Не знам, шта би и с тобом било, да се ниси оженио.</p> <p>Даринка се смеши, ал готово и не ра |
.</p> <p>– За тебе би штета било.{S} Ти ниси рођен само за себе, већ за... виши позив, – пребац |
у, то мора бити из ока из бока.{S} А ти ниси човек, да укротиш свог сестрића.{S} Ти си господар |
– ништа се не бринеш за дете.{S} Још му ниси ништа говорио.{S} Та, за име света, ујак си му, мо |
с њим и искрена.{S} Ја и не могу друкче ниским.{S} А он и заслужује, да је човек с њим искрен.{ |
правилним улицама, тршчаним крововима и ниским гдегде искривљеним плетеним димњацима.{S} Скромн |
... тако млада, па тако покварена, тако ниско пала!..{S} Јадна душо!</p> <p>Оно инстиктивно неп |
Еви!“</p> <p>– Ако нам је Ева прабаба, нисмо све једнаке, – не да се бележниковица збунити. – |
, да разговарамо, – задржава га попа. – Нисмо се честито ни поразговарали, како си ту.</p> <p>Т |
њом, да и она што прихвати.</p> <p>– Да нисмо штогод заборавиле? – пита госпођа Ната, а крсти с |
, и тако даље, све људи млади, који још нисмо ништа свршили, који једва да умемо и слутити, как |
уторник, а ето за час недеља.{S} Што то нисте пре почели?</p> <p>– Ништа не чини.{S} Господин у |
S} Од како је Брајковца и *Брајковчана, нису имали таке школе, као сад.{S} Треба да имаш на уму |
те, пренесете с помпом на Стражилово, а нису Бранкове него...</p> <p>– То је најжалоснија песма |
ion" /> <p>Још кола с гошћама из вароши нису ни ушла честито у двориште госпођа– Катино, а већ |
колена, па мисли.</p> <p>Дуго и дуго му нису таке мисли долазиле на памет, па се упео свом снаг |
а, да и тако што има на свету.{S} За њу нису још таке ствари!“</p> <p>Но претерана бојазан њена |
трговци „пали“ на бирташе, па кад ни ту нису могли прокопсати, или и прескочивши тај степен, а |
брате, шта ти мислиш.{S} Но, не бој се.„Нису то руске нихилисте ни немачке социјалисте.{S} То с |
S} И пева му: „Нит је Шваба за гајдаша, нит је Србин за бирташа!“</p> <p>А и Марко загрлио њега |
расти из груди уздах, а нит зна за што, нит зна камо.{S} Као да је нека слутња или жеља,... шта |
се кад тад поткрасти из груди уздах, а нит зна за што, нит зна камо.{S} Као да је нека слутња |
и, боцка, па га загрлио.{S} И пева му: „Нит је Шваба за гајдаша, нит је Србин за бирташа!“</p> |
знатим круговима Брајковачкога друштва, нити рећи мање ни више, већ сензацију; а у кући пречасн |
је с њим, што, дакле, нити има почетка, нити ће имати свршетка, а то је мати и материнска љубав |
дње крпе, а не задовољи неситог мамона, нити зајази продеранога грла својега.{S} Кад неста благ |
ни толико, да узме своју руку на траг, нити да његову стисне, већ му је подала, па је он љуби |
ште за народ, а нити они познају народ, нити народ разуме њих.{S} Ужасна аномалија код нас, как |
с Богом и нестаће је с њим, што, дакле, нити има почетка, нити ће имати свршетка, а то је мати |
аталаса гдегод у шушњарку или у бразди, нити да вијају над собом облаке, већ пуштају, да поред |
ије још ни на столу, ја мислим и држим, нити могу на ино, а да не</p> <p>– Сад ће бити по сахат |
на здравље!{S} И цело вече „нити писну, нити зубма шкрипну“.{S} Ако га тек чича опомене, да пев |
за народ, дизати позориште за народ, а нити они познају народ, нити народ разуме њих.{S} Ужасн |
ће ни слушати, те ипак викати живео; а нити ће га хтети нити умети довољно разумети.{S} Дође м |
е ипак викати живео; а нити ће га хтети нити умети довољно разумети.{S} Дође му на памет и Дари |
о.</p> <p>– Не иде тако.{S} Ја се не ћу нити се смем без вас вратити, – рече она слободно.</p> |
огама, па – на здравље!{S} И цело вече „нити писну, нити зубма шкрипну“.{S} Ако га тек чича опо |
тога понора, где све заудара подлошћу и нитковством!..</p> <p>Дивна летња ноћ с месечином повил |
мислиш.{S} Но, не бој се.„Нису то руске нихилисте ни немачке социјалисте.{S} То су људи прекаље |
ад, и чешће могао и требао мислити, ако ничега другога ради, бар да сад не мора лупати главу, к |
требно, да се састане с Кнежевићем, ако ничега другога ради, то бар да му каже, шта мати жели, |
reign xml:lang="de">Auf Ehre</foreign>, ништа не знам.</p> <p>– Рашићка добила кошар,... ето, т |
... ал хоћу да сам независан.{S} Брате, ништа лепше од тога...{S} А да се лепо радити!{S} Па шт |
фане, – удари госпођа Јеца кроз плач, – ништа се не бринеш за дете.{S} Још му ниси ништа говори |
а.{S} Што то нисте пре почели?</p> <p>– Ништа не чини.{S} Господин учитељ ће нас научити Бранко |
Спусти се на место, где је седео био, а ништа не вели.</p> <p>- Е, сад иди никад, поп-Стеване!< |
анко?!</p> <p>– Ви се и опет правите да ништа не знате.</p> <p>– А ти опет све знаш, – уплете с |
рошевица, – обрецну се она.</p> <p>– Ја ништа не знам, – вели Јован. </p> <p>– Слатки сте ви, – |
се што, где му је отац?</p> <p>– Никад ништа.</p> <p>– Е, то је лепо од поп-Стеве.</p> <p>– До |
а дугачко развезене орације, којој неје ништа сметало, што је писар, већ по не знам који пут, д |
на страну, а корист преда се, ако није ништа свршио, што бива по <pb n="88" /> најчешће, поста |
– рече попа. </p> <p>– А Јелена не сме ништа да каже, већ саже главу, па стаде гутати, као да |
бити. ·</p> <p>– И ви, збиља, не знате ништа?</p> <p>– Баш ништа.</p> <p>– Ни да он, баш у ова |
госпођа Ната и опет меће на душу, јесте ништа и нико мањи ни већи већ главом њезин мацан.{S} Ен |
х се, по његову уверењу, не да већ више ништа ни учинити.{S} Нечему много бољем нада се он од с |
је била држећа и млада доста.{S} Не би ништа.{S} Засуци рукаве, па, што кажу, у се и...{S} И г |
ујем, – одговори Јован.</p> <p>– Зар ви ништа не знате? </p> <p>– Шта? </p> <p>– Бележниковица |
на.</p> <p>Стајић уздахну и не одговори ништа. </p> <p>Попина Јелена од оздо, испред куће, маше |
научно нешто казао.{S} Нико не одговори ништа..</p> <p>Данас је ту и Даринка, па се свако труди |
та се не бринеш за дете.{S} Још му ниси ништа говорио.{S} Та, за име света, ујак си му, мора те |
ег ума. – Ја ти, – рече, – не могу дати ништа више до свог благослова; не знам ништа друго, до |
</p> <p>– Па: сад, ваљда: не ће ни бити ништа у Брајковцима, кад ви одлазите.{S} Не би је било, |
збору, да готово без ње не ће моћи бити ништа.</p> <p>**...*Ударише и краве из поља.{S} Или се |
ништа више до свог благослова; не знам ништа друго, до да се молим Богу за тебе.{S} Шта ти ваљ |
та.</p> <p>Бранко као да неје ни слушао ништа после својих речи са попом...</p> <pb n="43" /> < |
често долазио к њој...{S} То неје било ништа страшно, ал су обе поцрвенеле.</p> <pb n="46" /> |
ко даље, све људи млади, који још нисмо ништа свршили, који једва да умемо и слутити, како се в |
сто долазе у сукоб сами са собом.{S} То ништа не смета, да опет сваки своје назоре брани најоду |
ови по небесном мору, да му они не могу ништа.{S} А месецу ни бригеша.{S} Чисто не да гледати у |
ви, збиља, не знате ништа?</p> <p>– Баш ништа.</p> <p>– Ни да он, баш у овај пар, када ми о њем |
а ту је за цело и она.</p> <p>– Не знаш ништа?</p> <p>– Шта да знам?</p> <p>– Госпођица Јелена |
ше сви у глас.</p> <p>Благајник мисли: „Ништа лепше од добра пива.{S} Ал куд сви Турци.{S} Мисл |
е, и док срце уздише“?</p> <p>– Блажени ништи духом! – примети безбрижно Јован.</p> <p>– Па да |
ра пива.{S} Ал куд сви Турци.{S} Мисли, но га мрзи, да и толико говори.</p> <p>– Синовче, да те |
даном на вечерње, ако у опште и звони, но највише тек за то, да бабица и кума, ако би се десил |
ће бити паметнији ни за длаку...{S} Но, но,... поче бележниковица. </p> <p>У том јој писар у кр |
ефане! – на то ће Рашићка.</p> <p>– Но, но,... не велим ја тако...{S} Не мораш ти одмах... не з |
еше довршио, таман најлепше полетео!{S} Но речи му се изгубише у метежу, у ком сваки својим гла |
говори ти сама с његовом матером...{S} Но, не мислим ни ја, одмах с кола.{S} Останите макар и |
не ће бити паметнији ни за длаку...{S} Но, но,... поче бележниковица. </p> <p>У том јој писар |
ако ће „све још бити као што треба“.{S} Но или што јој се чинило, да неје прилика, да она, дево |
т исправи и опомене, где како треба.{S} Но за то Зорка мора да трчка за њом из собе у собу.</p> |
Стаза; а поред Јеце нема никаквога.{S} Но да потраје овако даље, ишчаурио би се из њега под ст |
ту, оглашујући његову смрт изненада.{S} Но и да му је све седморо деце заживело; хватао би се к |
ве, што рекао онај, осим петролеума.{S} Но он сам, то јест, писар је уверен, да Србин није за т |
леп иметак после Игњата Јаковљевића.{S} Но треба радити и бар одржати.{S} Да извади Јована из ш |
разговор и због тога о томе прекиде.{S} Но Ката неје пропустила, да избаци неколико муња и гром |
младића увеличала симпатије народне.{S} Но било како му драго, Бранко Радичевић сјаће за вечита |
теван проћи и вратити се на вечерње.{S} Но колико јој збиља стало до поп-Стевана, ето, неје ни |
о јој јако и нагло бије рођено срце.{S} Но ипак осети, да неко близу застаде и куцну у капак.</ |
лов ловећи ваздан гором и планином.{S} Но ни целим данашњим својим трудом не би стекли ни кола |
и Поп Стева, да је тренутак озбиљан.{S} Но не зна, шта да каже.</p> <p>А Рашићка се, што би рек |
а зна увек да га одржи у статус кво.{S} Но он сам још увек не заборавља свој „виши позив“ па ст |
српско васпитање кућевно и школско.{S} Но, што код свега тога не пада њему ни на ум, да примет |
од њега се пило и ликовало по често.{S} Но да је био таки гениј, као што га ви сад величате, то |
, практичност,... сушта практичност.{S} Но немој опет да бркаш практичност с егоизмом.{S}Ја, до |
се насмехну.</p> <p>А Јелени одлану.{S} Но је поли румен до иза ушију, кад примети, како се сви |
рквено– школске општине у Брајковцу.{S} Но од то доба никада га неје успомена понела за покојно |
<p>– Знам ја, брате, шта ти мислиш.{S} Но, не бој се.„Нису то руске нихилисте ни немачке социј |
речита бележниковица пресече: </p> <p>– Но, да Богме,... до сад вам је био ту друг,... хајде-де |
пилића, који десетак јаја и..</p> <p>– Но, па видиш, да ће то све још бити као што треба.{S} Г |
– Стефане! – на то ће Рашићка.</p> <p>– Но, но,... не велим ја тако...{S} Не мораш ти одмах... |
хладнокрвно, а завија смотку.</p> <p>– Но!{S} Натарошу! – укори га његова лепша и милостивија |
рекне, као тек да одмахне: „Па добро!“ Но се трже.</p> <p>– Хвала вам.</p> <p>– Па, опет сте з |
{S} За њу нису још таке ствари!“</p> <p>Но претерана бојазан њена беше са свим неоснована.{S} М |
љица дошла у Брајковац.</p> <p>Нов ред, нов надзор над српским народним школама; па и поп Стева |
– пресуди бележник, – да му сефтеишемо нов еспап.{S} Бранко се и не обазире много на њих.{S} Н |
као учитељица дошла у Брајковац.</p> <p>Нов ред, нов надзор над српским народним школама; па и |
едило нешто, остали тек лак еспап...{S} Нова организована омладина биће један као сви, сви као |
нција тако удаљи од народа као наша.{S} Нова се омладина креће, њен глас се већ по мало чује.{S |
о истина, а не црне наочари, упамти.{S} Нова омладина је ухватила ту истину...</p> <p>– Сви ми, |
т је ужасна, притисак не да дахнути.{S} Нова се омладина организује.{S} И кад се појави, појави |
ној кући врата затворена.{S} Не мари за нова познанства.{S} Оно јесте, да му не би било први пу |
реба да одемо и код тетка-Тинке.</p> <p>Нова неприлика за Јелену.{S} Као да је данас заборавила |
да позове Бранка к нама, и да му пошаље новаца, да амо дође, те да се момак мало одмори, па и с |
а и данас чува крунаше и сребрњаче, све нове новцате, као да су онај час испод чекића, којима ј |
ови воде у Рим.</p> <p>– Ја се бојим те нове омладине.</p> <p>– Знам ја, брате, шта ти мислиш.{ |
тешка дела наших предака, стару славу и нове невоље од Немање и Косова до данашњег дана; па је |
ћа звезда уз Вука и Даничића на освитку нове нам књижевности народне.{S} А то је оно, што је и |
за наметање, када би чешће одлазио мећу нове познанике.</p> <p> Књига је пред њим, али мисли не |
з Пеште не ће доћи тога дана.</p> <p> У Нови Сад се слегло такођер гостију са свију страна, да |
његов лес, за воз, који требаше доћи у Нови Сад још у јутро.{S} Некоме се ваљда прохтело, да д |
на сухо, него се одвезоше истом лађом у Нови Сад, да тамо буду на беседи и Бранкову дочеку и не |
ац. </p> <p>Синоћ је био отишао Марко у Нови Сад, – проговори једва жедни благајник. – Ако је д |
ла Даница Вујков</p> <p>АЛФАграф</p> <p>Нови Сад - Петроварадин</p> <p>2007.</p> </div> <gap un |
онији, могу смело и поносно довикнути: „Нови Саде у заман ти хвала, када теби Карловци су глава |
дновато, да се, ево, све више њих тек у новије доба сећају, – одговори Бранко, –да су познавали |
прозору поразбацано неколико старијих и новијих бројева од разних година политичких новина, што |
и Орлић и Коњовић и не знам ко пронашао новију и згоднију кошницу. „Србин да нешто изуме, кад ј |
даном изобиљу, што га је иначе напајало новим животом, осећа се сада Бранко ташт.{S} У тој дивн |
јих бројева од разних година политичких новина, што их је попа по кадгод од дуга времена, бог м |
т година га већ нема.{S} Расписаћемо по новинама, да се до извесног рока има пријавити; не приј |
није нешто право.{S} Све вели, кад чита новине: „Ја не знам, што се толика хука и бука дигла за |
ручка прилегне и дремуцка: под њом чита новине и премишља о ономе, што се њега тиче, а мало раз |
е странке, те држи редовно и народњачке новине.</p> <p>Него зна Јеша, да споји и практично са л |
иге за народ, треба учити народ да држи новине, па да се учи, да види, да зна, да чује...{S} Пр |
ако ће га кадгод завести мисао за којом новином у пчеларству и воћарству, колико је он могао о |
утицај, да се осети лаган, као да се на ново родио.{S} Опет му мио цео свет.{S} Та, живот је ов |
оје сестре Тинке.{S} Тинка као да се на ново родила, кад је дошла у братовљеву кућу.{S} Како се |
суседству изнурену и понижену Србију на ново дигао и ударио темељ политичкој и државној слободи |
не мора лупати главу, као да му је све ново.</p> <pb n="33" /> <p>Како сам нисам дошао на ту м |
пчелари сваки час препоручују по нешто ново, па да је чак и некаки Орлић и Коњовић и не знам к |
ј је и то друштво и таки разговор нешто ново.</p> <p>Јелена гдегод стане, осећа, да стаје на же |
се згрнуо бели свет, да дочека лађу из Новог Сада, и у собу поверенства сигурности, где одборн |
у виши свет.{S} Само да му се дочепати Новога Сада или Београда, да се препоручи управи народн |
0" /> крајевима.{S} Али баш стога чак и Новом Саду, где је толико времена већ средиште свему кр |
Јеша Дабижић се сетио свога калфовања у Новом Саду и својих љубавних пустоловина по Темеринском |
ом, а острагу, на другом крају, застава Новосадске занатлијске задруге.</p> <p>На лађи поји пев |
и, место да преноћи, као што требаше, у Новосадској саборној цркви.</p> <pb n="102" /> <p>У очи |
се једногласно не подигну против таких новотарија.{S} Тај тако једнодушни протест једва даваше |
го, дуго времена, док неје дао начинити нову, а натуцао би је на главу преко ушију, кад је вета |
то одселили у Русију, па тамо населили *Нову Србију.{S} Зар ви то не знате?{S} Могу вам дати, п |
анас чува крунаше и сребрњаче, све нове новцате, као да су онај час испод чекића, којима је пре |
у тешко наћи слушкињу, па не знам, које новце да јој даш.{S} Нема у нашег света сиротиње, не зн |
за народ“, а школовали се о „народном“ новцу, јер исти тај грех носе на души и остали.) Ми учи |
и, да не дође какво дете, те не купи за новчић свирајку од шећера, или какав цигару за два новч |
ајку од шећера, или какав цигару за два новчића, да недељом бар господски пуши у колу пред дево |
олицу, зар да се увери, је ли на добрим ногама, па – на здравље!{S} И цело вече „нити писну, ни |
ла истрљо и по леђима и по ребрима и по ногама.</p> <p>А на Натине речи одазва се.</p> <p>– Раз |
, која тако јогунасто скрива, као змија ноге, тако неумољиво таји, што би сваки тако радо хтео |
ептирове по пољу</p> <p>Бранко скочи на ноге.</p> <p>Зорка потрча натраг.</p> <p>А Даринка стад |
Је л ту муф?</p> <p>Муф беше запао под ноге, док се Ната намештала у колима.</p> <pb n="13" /> |
И брату, док ови сами не стану на своје ноге.</p> <pb n="18" /> <p>То су најмилије мисли госпођ |
што их спопале.{S} Вуку троми на омари ноге по прашини.{S} Прашина завејава у кола, па се мота |
ости хтела рећи, већ најпре поскакута с ноге на ногу па, кад јој се и тако споро учинило, залет |
Стражилову моме, – еј!</l> <l>Тамо имам ного птица,</l> <l>Мојих песмарица,</l> <l>Тамо има бел |
ла рећи, већ најпре поскакута с ноге на ногу па, кад јој се и тако споро учинило, залети се у к |
д хоћеш, пут је добар, а сад ти иде под ногу.{S} Доћи ћеш само пре, него што пођеш, како, ћу ти |
ранко? – пита Јован, па тек сад пребаци ногу, да устане.{S} Чини ми се, пише нешто.{S} Остао је |
лачао га од тешког наваљивања; пребацио ногу преко колена, па мисли.</p> <p>Дуго и дуго му нису |
че, па то раскопчава огртач“, то чупа с ногу велики завежљај.{S} Баш читав посао!</p> <pb n="19 |
њега и матер му тако одбио као блато с ногу, па би зар колико толико то да заглади.{S} Неје им |
оруђа, као ножице за скидање гусеница, нож за подрезивање кошница, будак, ашов, мотика и тако |
ра свог с Миланом на прозору, као да је нож прободе кроза сред срца, па јој се стиште терет, си |
толико, што је наручио неке савршеније ножеве за навртање воћака и неколико ђерзонака кошница |
о вртарскога што пчеларскога оруђа, као ножице за скидање гусеница, нож за подрезивање кошница, |
р опет нашао је за вредно, да сам своје ножно тај глас однесе до највишег места своје претпоста |
ико зноја, те у мало не удари по својој нози. </p> <p>Тамо на дрветима иза кокошинца закокота о |
вино, гајде, тамбуре, младе моме, голе ноне.. </p> <p>Госпођа Савета очепи попу испод стола.</ |
е друкче, мора се сад радити на врат на нос.{S} Поп Стева мора помоћи. </p> <p>Опасан је, чини |
стерају насртљиву мушицу, што им се и у нос увлачи; само што зазвечи ланац на огрљаку, кад се к |
господин Бранко добро јој је напаприо у нос, може га сад песницама трти,</p> <p>Јован се заглед |
згодног увода. – Тај ми се увукао већ у нос:{S} Ова наша– вели Рашићка за Јелену, своју кћер, – |
рош, да тамо отвори већу радњу, ево мог носа, ако не назида у сред Брајковца најлепшу кућу с ма |
рачун...</p> <p>– Треба мислити даље од носа, – проговори поп Стеван одлучно и као да некога љу |
помрча светлост необичне љубави, што је носаше увек у срцу према свакоме, с којим свагда беше г |
Алати наши за најобичније наше потребе носе на себи туђински печат.{S} Ми све морамо од туђина |
е о „народном“ новцу, јер исти тај грех носе на души и остали.) Ми учимо јуристерај, да „браним |
е, што се догодило у кући поп-Стевиној, носи на души и на образу свом сама госпођа Јелисавета Р |
малим таблицама на врху, од којих свака носи други број и казује место, где треба да се окупе ч |
<p>У дворишту је све мирно, све, што не носи име човечје....{S} Ал јест! „Мислиш, све је зло са |
дња кратка хаљина, што је као швигарица носила, као да се упила у обле јој удове.{S} Запурила с |
о; стара свештеничка капа, коју је попа носио пре дуго, дуго времена, док неје дао начинити нов |
позорница!</p> <p>Шта је теби сад опет, нотарошу? – пита га госпођа бележниковица.</p> <p>– Пус |
<p>Ако крик Јеленин и неје био по оној ноти, коју је млади учитељ навио на својој виолини, поз |
та говориш</p> <p>– Одбегла.{S} Јуче на ноћ нестаде и ње и Кнежевића.</p> <p>– Не говори!</p> < |
шћу и нитковством!..</p> <p>Дивна летња ноћ с месечином повила земљу као мати чедо своје у меке |
о је Јелена, поздрави ова красна и тиха ноћ песмом.{S} Ја мислим, да ће наш коровођа...“</p> <p |
оров, да тамо у највећем страху проведе ноћ, док у јутро галан не кукурекне на буњишту...</p> < |
ила врата на школском здању.{S} Касно у ноћ тек вратио се Кнежевић из манастирскога воћњака, по |
евић не дође ни вечерас.</p> <p>Касно у ноћ тек чула је, да се отворила врата на школском здању |
стана зачу се у три пут.</p> <p>– Лаку ноћ!</p> <p>Јован и Бранко се одвојише.{S} И оде сваки |
ненађењу, мислиш, не ће бити краја целу ноћ. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још кола с |
гао пре.</p> <p>– Ја бих те чекала целу ноћ.</p> <p>– Верујеш, да ћу доћи; је л?</p> <p>– Ниси |
> А по Брајковцу Бруји, како су господа ноћас правила „бал“ по селу.</p> <pb n="84" /> <p>Бранк |
но јутро освануло као данас.{S} Заспала ноћас у плачу тек око неко доба, па је спавала као мало |
тле га је пањкала и запиткивала, где је ноћас био, кад се украо из друштва, док неје признао, д |
поздрави:</p> <p>– А!{S} Јесте ли и ви ноћашњи?{S} Браца баш сад устао.</p> <p>– Е, добро кад |
дошао у општинску писарну, да прежива о ноћашњој пијанци,</p> <p>Бележник послао пандура, да му |
Даринку утицала развратно.{S} Чак ни о ноћашњој серенади не спомену ниједна ни беле.</p> <p>Са |
рални мамурлук, него онај од пробанчене ноћи.{S} Па сад још у школу,... ух!{S} Целом свету зави |
и на земљу, па да гдегод у окриљу тамне ноћи у самоћи прождере жртву своје мачје неситости...{S |
ирисни фрушкогорски ваздух красне летње ноћи учинише на Бранка таки <pb n="81" /> утицај, да се |
ј ноћи искушења,... да, велим, у тешкој ноћи искушења, која га је стисла, да једва може да дахн |
жава у њему свест, да не клоне у тешкој ноћи искушења,... да, велим, у тешкој ноћи искушења, ко |
и по што немој да остави отворено преко ноћи...{S} И тако даље...</p> <p>Дотле је Трива извукао |
серенада!</p> <p>Е, то бадрим чуварима ноћне безбедности у скровитом Брајковцу беше по вајкада |
ајковцу беше по вајкадашњи мири поредак ноћни тако дисармоничан дар мар, на стародавне домаће д |
p>Јован баш пије каву, па се тужи, како ну не прија.{S} Да му је хладан батак с киселим крастав |
Јован Рајић, кому, кажу, петнаест пута нудише владичанску митру и он је петнаест пута одби, да |
ње и назори деле ужасном провалијом.{S} Нуз то и зазираше од њега, да му кадгод не пребаци, па |
ледња добра мисао, што му паде на ум, а нуз то и мирисни фрушкогорски ваздух красне летње ноћи |
, она седне за гласовир, те му мами сад нујне сад <pb n="16" /> брујне звуке, што јој највећма |
ијеној канти.{S} Дакле жива скаче изнад нуле, то јест, бележник је „ухватио шпиц“.</p> <p>Писар |
ош доста свежа и унегована, изађе преда њ до по дворишта.{S} Натукла лаку повезачу на лице, да |
ар стао до одра, па се не миче.{S}А уза њ његова сестра, па се као снебива у тако господском кр |
и.{S} Те склопи и књигу, што лежаше уза њ, а само што је завирио у њу, од како се повукао у поп |
е и да види иза џбуна, ко је то, а пред њ испаде мала Зорка, Јованова сестрица, и Даринка.{S} В |
а дућанска врата.</p> <p> Таман!{S} Та, ње ради највише се и предомишљао, да л да сврне к свом |
.. она, за коју би...</p> <p>Невера!{S} Ње ради подноси он те муке.{S} Она му је натерала дерт, |
па се боји, поквариће јој се кћи поред ње.{S} Ако и зна, да све, што се догодило у кући поп-Ст |
олу.{S} Те радости, тог подскакивања од ње!...{S} Зорка већ чита чика– Јовин лист, што јој покл |
у.</p> <p>– Није; ал она ће начинити од ње којешта.{S} Кад је јесенас дошао Кнежевић за учитеља |
док покојни госпођа-Натин неје купио од ње.{S} А то, што јој сад госпођа Ната и опет меће на ду |
кад је онако срдит отишао прексиноћ од ње, а од то доба није нашао за вредно, да јој и речи ре |
је брат.{S} Он кирија, а она ево је код ње већ четири године.{S} Па има послугу и од Триве.{S} |
и ижљубила своју маму.{S} Ако није код ње, отрчала би у врт, да мирише цвеће да га можда узабе |
а, када је госпођа Ната била најпре код ње, а противних разлога је, по њену, од неко доба, тајн |
задаће, искупила децу, што су били код ње у стану, па би поред народних песама и других ствари |
ну Јовану, кад ономад беше у вароши код ње, јавила јој, да јој се ово дана нада.{S} Тако су јој |
д је њена Јелена била тамо у вароши код ње у стану и ишла у „лер“; како је не знам какав рачун |
естру или не.</p> <p>Једаред, – био код ње, па дошли нешто у разговор.{S} Тинка, рећи ће поп Ст |
на га кори, што је само једаред био код ње, од како је дошао од горе.{S} Он се опет извињава, д |
емо.{S} Ја баш кажем ујаку, да ћемо код ње одсести.{S} А Јелена се радује, да је позна. </p> <p |
њен отац, па како Бог да.{S} Тек док је ње живе, не пушта узда из руку.{S} Јован нек иде својим |
лила, да је се он више и не сећа, он се ње ради свађао с писарем, који је у сред друштва и пред |
..{S} Понда шта ћу?{S} С њом зло, а без ње и горе.</p> <pb n="21" /> <p>Ната опет узе да се хва |
о му је потребан у збору, да готово без ње не ће моћи бити ништа.</p> <p>**...*Ударише и краве |
оју виолину, те до неко доба изводио из ње какве мелодије.</p> <p>Јелена би се занела за њима, |
<p>– Одбегла.{S} Јуче на ноћ нестаде и ње и Кнежевића.</p> <p>– Не говори!</p> <p>– Нема ту ша |
то са Јеленом.</p> <p>Стао учитељ спрам ње, да, бојати, огледа и њен глас, а озбиљан, ни да брк |
о певате, – примети учитељ Јелени, а до ње се нашао.</p> <p>– Морам најпре питати матер и чику. |
љеном шалом а учтиво Бранко, дошавши до ње.</p> <p>– Ја нисам вама „госпођица“ Јелена, – примет |
рко се врпољи <pb n="14" /> и увија око ње, или јој се скупи у крило, па жмирка у жижак, или пр |
за каквом савуљагом, па се витлају око ње, а она их заварава...{S} Над стрништем или над ливад |
још неку стару књигу.{S} Кад стресао с ње прашину и отворио је, а то „<title>Живот и прикључен |
е љубимци Талијини распрштали којекуда, њега завеја мећава једне зиме голог и гладног у заветри |
бележниковица Јована. </p> <p>– Збиља, њега нема! – примети овај.</p> <pb n="78" /> <p>– Не до |
ани?{S} Не да се Тинка ни опепелити.{S} Њега једног, па...!{S} Да их има на одмет, па ни једног |
имао, – примети Рашићка. – штета је за њега, да се потуца и пребија по селима.{S} Ја то и опет |
ко не ће учени људи?{S} И онако није за њега адвокација.{S} Неје му нарав за то.{S} Та, адвокат |
ако мио!{S} Сама мама рекла је после за њега „фини младић!“</p> <p>Осврћући се то за орлом, то |
да је избегавала, да лепу реч рекне за њега пред кћерком.</p> <p>Могао би и у вароши где бити |
јим путем.</p> <p>„Јогунаст“! – рече за њега поп Стева, кад се разиђоше из сенице.</p> <p>– Има |
ога позоришта, па онда – ево среће и за њега и за српску позоришну уметност!{S} Госпођа бележни |
што може да мечи као „Прави Рус вели за њега увек писар.</p> <p>Једаред му примети: </p> <p>Ваш |
ства, да је хладан сир с црним луком за њега најбољи лек против мамурлука.</p> <p>Благајник вел |
на таку мисао.{S} Да уда своју кћер за њега.{S} За цело мисли, да би је тако усрећила.{S} А он |
аде и прошао онуда, кад је изгледала на њега као озебао сунце, те неје могла више ни заспати по |
у чашу хладног теочинца и насмеши се на њега.</p> <p>Он је загрли око врата, издиже чашу спрам |
исар збија само шалу с њим, те скочи на њега.{S} И да не беше ту начелника и бележника, би медв |
ти, да је син оца лоле; али да бацим на њега и ту љагу, да му је мати распуштеница, не могу.{S} |
по речима и нагласку за цело јој жао на њега.</p> <pb n="40" /> <p>- За што, госпођице?</p> <p> |
аљину.{S} Госпођа Рашићка присела поред њега на столицу.{S} Рећи ће тако с њим две три (опет у |
ко је он је.{S} А жустра младица поред њега тако се препанула, да се неје могла уздржати, већ |
сачувај; ал јој нешто тесно било поред њега.{S} Чисто би га загрлила, што иде.</p> <p>Госпођа |
кав, какав Србин постане тек, кад се од њега поучи.{S} Ал који Србин остане, тај издржи конкуре |
, нестално створење.{S} Али научи се од њега, да само по цвећу идеш и да и са најружнијег цвета |
ном провалијом.{S} Нуз то и зазираше од њега, да му кадгод не пребаци, па још, можда, пред госп |
кој гимназији, два три разреда млађи од њега; али у комшилуку његову у стану, – примети између |
мо, да и тамо није свештеник старији од њега бар у цркви, – рече попа. </p> <p>– А Јелена не см |
у туђем свету...{S} Хм!{S} Мора бити од њега кадгод нешто!{S} Две јаке, до душе, за вратом не ћ |
у собом сви једнаки; а чим дође јачи од њега, он подлегне, и то... не, што он нема својства, да |
!{S} Тек...{S} Тек...{S} Доста је то од њега,... за сад доста.</p> <p>Поред сенице се „нешто за |
о био!</p> <p>Мора бити кадгод нешто од њега...{S} Допада ми се, што је при себи.{S} Жилава нар |
>– Па таки је он, кад што науми.{S} Код њега важи само „или–или“ вели Јован:</p> <p>– Са свим к |
ћ, више пута доносио у ћупи вина, а код њега се пило и ликовало по често.{S} Но да је био таки |
ига је пред њим, али мисли несу све код њега.{S} Од синоћ се нешто сневеселио.{S} Јелена му је |
равославни свештеник,... сви купују код њега, код Јуде, и мед за божићну чесницу и зејтин за ка |
у капак.</p> <p>Капак се диже.{S} Испод њега провири најпре мала бела ручица; па се од мах за њ |
својим песмама као нико ни пре ни после њега.</p> <p>Е, па спомену тога ђенија посветио је цели |
м народним језиком, каквим нико још пре њега, а попут једре и здраве народне поезије, песмом, к |
чита новине и премишља о ономе, што се њега тиче, а мало разабира за оно, што је било и шта ће |
у врт, те се предомислио.</p> <p> Више њега се залепрша лептир, па стаде, баш близу на неки цв |
ао да су пука проза и крпарија, тек без њега ко зна би ли од мах добили песнике као што су Змај |
а потраје овако даље, ишчаурио би се из њега под старост, Боже опрости, „омладинац најчистије к |
, ја...{S} Најбоље ће бити, да си ти уз њега.{S} Бадава!{S} Мати је мати.{S} Дете не треба ника |
еста блага, неста пријатеља, па неста и њега.{S} Куд је, где ли је, Бог би га знао!{S} Говорило |
} Да се држао тога, па да га види Бог и њега и Тинку и синчића му!{S} Али Арсенију се други зан |
у, као да се осећа нешто крив, што је и њега и матер му тако одбио као блато с ногу, па би зар |
.{S} Хајде, да ми дамо донети, па да ми њега почастимо!</p> <p>Ја сам за то!- прихвати млади тр |
ела, а беше све ближе селу, допираше до њега необичан лавеж паса.{S} Као да се сви пси у Брајко |
н за бирташа!“</p> <p>А и Марко загрлио њега, па пева с њим заједно... </p> <p>Бележниковица од |
вно пристала Даринчину срцу.{S} А преко њега није прешла још никаква бура, ни најмањи облачак, |
p>– То је смешно! (Осети попа, да се то њега тиче.) А шта онда, ако те кости, што их у Бечком г |
с.{S} Даринка мало поцрвене.{S} Гледа у њега, а не зна, шта да му каже.</p> <p>– У Карловце</p> |
вић.</p> <pb n="67" /> <p>Она погледа у њега.{S} Очи јој се насмешише.{S} А из грла се оте неки |
шишке на челу, те испод руке погледа у њега.</p> <p>Бележник остао дужан одговор својој жени, |
сије.</p> <p>Благајник укрљешти очима у њега, као да се увери, да ли се овај шали ил’ озбиља бе |
када је то видео, још већи немир уђе у њега.{S} Хтео би да доспе и у читаоницу, где одбор изда |
ек оправдао оно уздање, које су имали у њега његови милостиви заштитници у Брајковцу.{S} Ако би |
да те женим.</p> <p>Бранко избечи очи у њега.{S} Гледа га, па не зна, да ли да се одсмеје као н |
Даринка узе лиске, погледа милокрвно у њега, откиде један и задеде га себи на груди, а други п |
ових ушију.{S} Бранко се трже.{S} Близу њега стоји на уској путањи девојче од својих седамнаест |
јвећа у срдашцу моме“, завапио је негда његов велики имењак.{S} Туга се нека стисла у његовим г |
по сахата, – примети му жена знајући за његов лепи српски обичај, за његову страст у наздрављањ |
> <p>– Ето браце из винограда!{S} То је његов глас! – викну прва Зорка.{S} Све поврви на поље.< |
о, а њему се нешто стужи.{S} Онда му је његов виши позив на срцу и на језику.{S} Тужи се на цео |
ицом несу привезала кола, у којима беше његов лес, за воз, који требаше доћи у Нови Сад још у ј |
<p>Тек обадвема беше у тај мах Бранко и његов нагли одлазак у мислима. </p> <p>Као да осећају, |
аше „материјалиста“.{S} Али га изненади његов пијетет према оцу.{S} Бранко се сећа свога оца.{S |
м је у тој распри пратила главни смисао његов.</p> <p>Тек попа је ипак заћутао. </p> <p>– Да Бо |
оба иду Јован Јаковљевић, Бранко Стајић његов „друг из Беча“, и Брајковачки учитељ Кнежевић нап |
е ипак не показа тако, да не би сестрић његов могао приметити, како се он спремао кому на дочек |
овор најзанимљивија тема при чаши пива, његова најмилија тема, о томе, како и за што наш народ |
ила, мати, која би да удоми своје дете, његова Јелисавета; ако ће напред, наићи ће на Харивду, |
талнога уверења, ни док му је била жива његова покојна Стаза; а поред Јеце нема никаквога.{S} Н |
!{S} То је дивно! – прошапута милостива његова заштитница, па одговори своме штићенику опет при |
у.</p> <p>– Но!{S} Натарошу! – укори га његова лепша и милостивија половина. (Као бојаги, ту је |
ише, баш тога ради омаловажавати ђенија његова, то је смешно. </p> <p>– То је смешно! (Осети по |
само за то, што је тако несретна, да је његова жена!</p> <p>Па је ли чудо, ако се Тинка осетила |
и за наш народ и шта значи ово величање његова спомена.{S} Око тога му се мисли највише и врзу. |
женом живео у љубави.{S} Па кад му умре његова мила супруга Анастасија, кажу, да је поп Стева г |
се, да је већ тражио друго место.{S} Из његова данас разговора чисто бих то морао помислити.</p |
. </p> <p>Матер је спремио, да дочека и његова друга Јована с његовима.{S} Тетка му је, рече за |
ће <pb n="32" /> бити у свету.{S} Он и његова најближа околина с најближим посредним, па и неп |
или“ вели Јован:</p> <p>– Са свим као и његова назови– ујна, – примети бележниковица са значајн |
и пажњом на, која је повод, да је мати његова морала изаћи из куће брата свога као пребита сир |
стао до одра, па се не миче.{S}А уза њ његова сестра, па се као снебива у тако господском круг |
а Јовану уза сто, не бил забашурио, што његова лепша половина наговештава.</p> <p>– Помакните с |
зује у глави још од синоћ, како му је „његова“ напунила некаквим разговором, па јутрос са неко |
у, да је божем она отуђила поп-Стеву од његове сестре, да је она истерала Тинку из поп-Стевине |
да боји, ако је и уверен)да му „кругове његове“ не може побркати.</p> <p>– Седи! –вели опет поп |
авиће се име Игњата Јаковљевића, док је његове деце. „Кућа је“ вели, „жив човек, не цигља ни на |
и критичари и естетичари и осуђују неке његове стихове, као да су пука проза и крпарија, тек бе |
да иде Јовану.{S} Дошао је и спрам куће његове, па не зна, шта ће.{S} Не би било лепо, опет, и |
осим Бранка, Даринке, Јелене, колара и његове сестре. </p> <p> Млади грк, Јеша Дабижић, отпору |
а, каквим је блатом каљала име његово и његове матере, да замаже очи слабом човеку, па да себе |
а вино ил ракију.{S} Него док трајало и његове и женине сиротиње, даде све до последње крпе, а |
наш идеал.</p> <p>– Јесте ли ви читали његове песме? </p> <p>– Још пре него што си се ти родио |
интересима, што су ту скопчани, – то су његове најмилије мисли.{S} Тек ако ће га кадгод завести |
равдао оно уздање, које су имали у њега његови милостиви заштитници у Брајковцу.{S} Ако би се т |
али, ето, ни крв пролити, кад зажеле то његови гости и рачуни.</p> <p> А ту су сви, ту је Брајк |
/> из разговора њена са братом својим, његовим ујаком, поп-Стеваном, то баш не могаше у њему и |
велики имењак.{S} Туга се нека стисла у његовим грудима.{S} Тама нека као да хоће да му помрча |
емио, да дочека и његова друга Јована с његовима.{S} Тетка му је, рече за госпођу Нату, врло ва |
како не треба да вређа Александра због његових омладинских назора. „Сад је омладинско време!“< |
ло сувишним каквим захтевањем од стране његових претпостављених у општинском уреду а у званични |
{S} Ко зна, каквим је блатом каљала име његово и његове матере, да замаже очи слабом човеку, па |
Да зна само, како јој је синоћно певање његово прионило за душу!</p> <p>Па збиља!{S} Кнежевић н |
г Хорација најпаметније ми се свиди оно његово: **<foreign xml:lang="la">Beatus ille qui...</fo |
опет, и да оде, а да се не јави њему и његовој матери. </p> <p>У тај мах провири Даринка на ду |
ше у народу врило о Бранку Радичевићу и његовој прослави.{S} Одмах сутра дан после оног великог |
воју муку; али да бих му био учитељем у његовој најпречој потреби, радећи баш свој посао, то са |
еје успомена понела за покојном Стазом, његовом Анастасијом...</p> <p>Кад би отишао овда онда п |
е; па најбоље ће бити, говори ти сама с његовом матером...{S} Но, не мислим ни ја, одмах с кола |
ко, да узме своју руку на траг, нити да његову стисне, већ му је подала, па је он љуби и милује |
знајући за његов лепи српски обичај, за његову страст у наздрављању.</p> <p>– Молим, да ми се н |
а погледа.</p> <p>– Али не мога одолети његову погледу.{S} Осети, како јој у очи сухну неки пла |
Александар добро узучи ја ћу сам молити његову свјатост, да се смилује на сироче сироте удовице |
у“, казало се у неком листу, оглашујући његову смрт изненада.{S} Но и да му је све седморо деце |
стало до ове врсте људи, из тих се, по његову уверењу, не да већ више ништа ни учинити.{S} Неч |
Две хиљаде јој је писао, чим је ушла у његову кућу.{S} Две хиљаде је уложио у Румској или Митр |
шила у Брајковац, „Богу за леђа“; али у његову рожданику пише, да је он рођен за „виши позив“.{ |
Изађе учитељ, па их све позва, да оду у његову собу.</p> <p>Сад ћу ја децу пустити.{S} Него мор |
га и сељани јако уважавају, јер слушају његову реч.</p> <p> Мој синко, – уплете се поп Стеван, |
и Србин остане, тај издржи конкуренцију његову и буде бољи од учитеља свога.{S} Па ко се опет с |
разреда млађи од њега; али у комшилуку његову у стану, – примети између осталога поп Стева. – |
пажљивости беше већ нестало у себичному његову срцу, туђ, јер предвиђаше, да их и мишљење и наз |
ородицу.{S} Да је когод дао што за душу његову или за жену му и сина, и њих би метнуо на кеца и |
e>Горског вијенца</title>, владика Раде Његуш, не беше по све тога слободан, – та већ загрози о |
те ништа и нико мањи ни већи већ главом њезин мацан.{S} Ено га, и он лично изашао, да испрати с |
мрзовољан.{S} Кадгод пије младо пиво, а њему се нешто стужи.{S} Онда му је његов виши позив на |
са ситних гусала, тамо,... ох, тамо, да њему каже, како јој је сад одлануло, како ће „све још б |
лско.{S} Но, што код свега тога не пада њему ни на ум, да примети, то је, како од неко доба не |
неје прилика, да она, девојка, иде сама њему, момку, у кућу, или што је и она као у опће што ка |
ти си решена онда брачних обавеза према њему.{S} Можеш се и преудати.</p> <p>Мој син ће, – одго |
сестрићу загладио, осећао се туђ према њему, туђ, јер и оне сродничке пажљивости беше већ нест |
е свагда онако наметљиво понашаше према њему?{S} Је ли могуће,... тако млада, па тако покварена |
<p>А они су сви били тако љубазни према њему, сви тако љубазни.</p> <p>Јелени, неје крити, баш |
ода, да се загрева љубављу каквом према њему.{S} Поп Стеван, опет, ако се и приволео на Рашићки |
д лозинка указа се Бранко Стајић.{S} На њему лако летње одело и сламњи шешир.{S} У руци држи не |
</p> <p>Ђенијалан лик!{S} Свака црта на њему ђенијална,... прави песник!{S} То је песник!- прим |
ојем вотњаку.{S} Разузурио се, па је на њему место мантије само лака сива кабаница, што је инач |
и већи апетит отворио, што зар хоће на њему да излије сав свој кив, што је Јован, назирући у њ |
нић официр у граници. („Немачко рухо на њему, ал под рухом српско срце!“ говорило се о њему).{S |
царство безобзирне збиљности,...још на њему лептирски прах слатког ђаковања, не додирнут незгр |
називати Јована и доктором, а Јован ће њему, на прилику, смети од сад говорити:{S} Грцо, или:{ |
пита Даринка, па искрено окренула лице њему.</p> <p>– Ви ћете певати с нама.</p> <p>– Ох, Боже |
инка, Јован, мала Зорка, – сви полетеше њему као добром старом познанику.</p> <p>– Тако се доче |
о лепо, опет, и да оде, а да се не јави њему и његовој матери. </p> <p>У тај мах провири Даринк |
а тако покајнички, да она подиже опет к њему своје миле очице и милокрвнога погледа.</p> <p>– А |
л под рухом српско срце!“ говорило се о њему).{S} Заволи га чика Пера.{S} Толико се пута састај |
до тога, да му сестрић бар лепо мисли о њему, као да се осећа нешто крив, што је и њега и матер |
p>– Ни да он, баш у овај пар, када ми о њему говоримо, виси на прозору попине Јелене?</p> <p>– |
само Бранко: толико се и тако се радо о њему разговарало.)...</p> <p>Уз пут наиђоше пред школом |
се опомену, да до сад неје ни мислио о њему, бар не озбиљно; ако га се, може бити, кадгод случ |
м ја... </p> <p>Хтеде рећи; ...мислио о њему!{S} Али га ипак памћење не изневери, кад се опомен |
ио и одвратан, што је „таки“, као што о њему суђаше „материјалиста“.{S} Али га изненади његов п |
а њој виолина.{S} Насред собе сто, и по њему разбацано то књига, то хартија, мастионица, пера, |
још никаква бура, ни најмањи облачак, у њему сија увек благо пролећно сунце, па одсјајује непом |
која живи у српском народу и одржава у њему свест, да не клоне у тешкој ноћи искушења,... да, |
, да Бог ме, охол, кад ми је све туђе у њему.</p> <p>– Па сте се непрестано опет бавили о књига |
ић умре као капетан у миру. „Да не је у њему срце куцало толико за свој род, можда би пришио би |
јаком, поп-Стеваном, то баш не могаше у њему изазвати безусловну послушност према петој божјој |
оно мало успомене не беше врсно, да и у њему изазове такав пијетет према свом родитељу.{S} Мати |
сав свој кив, што је Јован, назирући у њему, ваљда, опасног конкурента, ступио преко прага, гд |
о то беше тако омилело, да је зажелео у њему боравити вечни сан.</p> <p>Два дана напред почели |
родољубља, безлобне младости. ·</p> <p>Њему за уздарје подиже народ српски из благодарности са |
да као наша.{S} Нова се омладина креће, њен глас се већ по мало чује.{S} Кад не иде више с омла |
било, да Јелена не запева с њима, јер – њен глас тако му је потребан у збору, да готово без ње |
е с њим?{S} Хоће ли он вечерас доћи под њен прозор, као обично, кад је онако срдит отишао прекс |
о што је мој Арсеније.“</p> <p>Арсеније њен треба да је по занату ћурчија.{S} Леп занат, таман |
о учитељ спрам ње, да, бојати, огледа и њен глас, а озбиљан, ни да брком мигне.</p> <p>Јелена с |
м што је јуче у певачкој школи пробао и њен глас, али са свим онако хладно и озбиљно као и оста |
мељу, или ће пустити зета у кућу, као и њен отац, па како Бог да.{S} Тек док је ње живе, не пуш |
кве ужасне муке трпљаше у тај мах бедни њен Милан!{S} Да зна само, колико је грких пилула прогу |
а шта тебе гони, да, можда, ти прихвати њен посао?</p> <p>– Воља и осећање да сам способан за р |
ска љубав:{S} Сад му тек изађе пред очи њен лик, кад оно пре краткога времена сврну к њој, путу |
притајану тугу, што неје она та, којој њен син након три године жури у походе, него јој тек уз |
осврће. </p> <p>– Миле! – задрхта опет њен глас по вечерњој тишини.{S} Нема одзива.{S} Само ви |
.</p> <p>– Нисам ни знала, да је то баш њен син.{S} Каже Стајић.{S} А мени и не пада на ум који |
а госпођа Натина јесте мајсторица Јула, њена укућанка, још пре неколико година господар кућни, |
зна много и на изуст.{S} Па библиотека њена броји већ и десетак које „<title>Дарова доброј дец |
н њу сејом.{S} То задржала и Катица, па њена деца и данас зову Давину тејком.{S} Па тако и сви |
адгод научио <pb n="90" /> из разговора њена са братом својим, његовим ујаком, поп-Стеваном, то |
<p>Бележниковичину оку неје се отела та њена забуна ни учитељев осмех, па намигну на Јована.</p |
госпођа Ната, то је, као што опет ропта њена кћерка, госпођица</p> <p>Даринка, кад је у вароши |
на памет и Даринка.{S} Чудновато!{S} Од њена суда као да највише стрепи.{S} Не за то, што би се |
учитељицу.{S} Мал не свиште девојка од њена заједања.{S} Па тако сад и немамо никакве...{S} А |
добравају и хвале смер.{S} А највећа је њена радост, што ће у тој великој свечаности и она да с |
збиља, и треба да се усрећи.{S} Душа је њена чист још неисписан лист беле хартије.{S} Ваљан, по |
се дала наплатити од поп-Стеве, кад је њена Јелена била тамо у вароши код ње у стану и ишла у |
о јој је мило, о, Бог зна, како, што је њена Јелена тако сретна била, па била у стану у тако до |
и створе!</p> <p>Је ли могуће, да и кћи њена зна за те материне вигове, кад се свагда онако нам |
ке ствари!“</p> <p>Но претерана бојазан њена беше са свим неоснована.{S} Међу девојкама не паде |
и отац, како си је примио од мене место њена оца.{S} Ја не могу рећи: „моје“ дете!{S} Јер видим |
оно учитељ отишао онако нагло и срдит с њена прозора, неје ни била с њиме, осим јуче на првом п |
нешто кошка и с учитељем.{S} Биће и ту њена масла.{S} А момак ваљани вредан, како само може би |
вљевић) и госпођица Јелена попина („Без њене можемо ни маћи!“ рече за њу учитељ Милан Кнежевић) |
м видео! – а у исти мах падоше му на ум њене, материне речи: „Цео је живот школа.{S} И срце му |
и, како је наслоњен на ону багрему пред њеним прозором пиљио као маче у жижак, да ли ће каква в |
ок неје признао, да је бар прошао поред њених, поред Јелениних прозора.{S} Прошао!{S} А да је б |
и неусиљено понашање, у том га утврђава њено српско васпитање кућевно и школско.{S} Но, што код |
толики пут, како је воћка понела.{S} На њено питање, лагано окрену главу к њој, па је гледи, а, |
ену економију, од како је пало слеме на њено теме.{S} Једва ће ми на питања моја тек овлаш пове |
и паре дуга нема.{S} Штогод видиш да је њено, све је то слободно и, што она каже, „божије па на |
его у сваке обичне.{S} А, да одушевљење њено неје изнуђено ни чим до правим заносом за идејама, |
ован, а уз њих трчка и мала Зорка.{S} И њено срдашце куца необично живо, јер види, да се ради о |
душо</p> <p> Не знам.{S} Ја не разумем њено понашање.{S} Али је страшно љута на тебе. </p> <p> |
ти код поп-Стеве, да све припадне њој и њеној кћери?{S} Две хиљаде јој је писао, чим је ушла у |
говара што материним жељама, ма и којој њеној речи; па наравно, и сад беше вољна повиновати се |
Јуле као да се и сам препоручи особитој њеној милошти.</p> <p>Још га од зимус препоручује госпо |
за госпођу Нату, врло ваљана душа; а о њеној кћери, о госпођици Даринци толико јој је приповед |
а својој другарици, толико и више криво њеној матери, госпођи Јелисавети, Рашићки, што су те ва |
се мисли, Боже, на све стране, а све за њеном децом и својом невољом.</p> <p>Госпођа Ката остал |
ад човек, прилика таман као наручена за њену Јелену.</p> <p>– Пак?{S} Шта сад?</p> <p>– Па биће |
о, биће ту...!{S} Учитељ је сад мали за њену ћер.{S} Побринула се та добро и за себе и за њу.{S |
вљу за своје, то му говори искреност на њену лицу, то му сведочи бистар јој поглед и неусиљено |
ући ујаку у Брајковац; сад тек разумеде њену притајану тугу, што неје она та, којој њен син нак |
у Рашићку из Брајковца <pb n="103" /> и њену кћер.{S} Као вели, она јој је сина дочекала и гост |
Глете! – засмејало би се девојче, да и њену пажњу на штогот обрати.</p> <p>А кад хладовина раз |
тек осврнуо.</p> <p>Али нико не примети њену неприлику, јер сад ево и бележника са благајником, |
д чекића, којима је пречешњејши даривао њену децу, кад је долазио којему на крштење.</p> <p>Па |
јпре код ње, а противних разлога је, по њену, од неко доба, тајному мишљењу, доста, када што по |
Ал биће и то.{S} Све је удешено,... по њену рачуну, све.</p> <p>Та превешће и њу Јеца жедну пр |
ни преиначити“, јер је и јавила Кати по њену Јовану, кад ономад беше у вароши код ње, јавила јо |
рича, да јој се изјада, да се заплаче у њену загрљају, па да обадве плачу.</p> <p>И би тако, мо |
а мени не ће допустити, да ја завирим у њену економију, од како је пало слеме на њено теме.{S} |
вића нареченога у калуђерству Доситеја: њим и с тим списат и издат</title>."</p> <p>Како се обр |
да је она, Јелена, нагла у Карловце за њим, за Стајићем!</p> <p>Што јој већма долази у главу, |
, који јој сваку сузу, што је негда над њим нејачким пред Богом исплакала, бисером благодарност |
у нове познанике.</p> <p> Књига је пред њим, али мисли несу све код њега.{S} Од синоћ се нешто |
писарем, који је у сред друштва и пред њим био толико дрзак, да каже, како је „вечита штета за |
их.{S} По челу јој пао прам косе, па се њим игра ветрић, кад потрчи.</p> <pb n="38" /> <p>Бранк |
итељ га већ набавио, уоквирио и украсио њим собу.{S} Али то је и једина слика у целој соби.{S} |
великог песника, седне он на лађу, а с њим и Јован Јаковљевић, па дођу доле, да баш на извору |
p> <p>А и Марко загрлио њега, па пева с њим заједно... </p> <p>Бележниковица одавно наваљује на |
руку Кнежевићу и неусиљено се рукова с њим. ·</p> <p>Кнежевић се рукова и са Јеленом, као са с |
упртила неки гостински пртљаг, пошла с њим у кућу, па сад не зна, шта ће и кут ће пре.{S} Да г |
ек говори, како треба да сам пријатна с њим и искрена.{S} Ја и не могу друкче ниским.{S} А он и |
, што је постала с Богом и нестаће је с њим, што, дакле, нити има почетка, нити ће имати свршет |
одлучнија. </p> <p>Како да се састане с њим?{S} Хоће ли он вечерас доћи под њен прозор, као оби |
ивши наду, да ће се и вечерас састати с њим, и уверивши се зар још боље, да се он још једнако с |
ким.{S} А он и заслужује, да је човек с њим искрен.{S} Па ја га и волим као брата.{S} Ти си дру |
чика Пера.{S} Толико се пута састајао с њим у Митровици, у оној некада граничарској Митровици, |
тати.</p> <p>– И не ћу.{S} Ја сам био с њим заједно у Карловачкој гимназији, два три разреда мл |
оред њега на столицу.{S} Рећи ће тако с њим две три (опет у миру и љубави!), док „деца“ не дођу |
лио на то, да и писар збија само шалу с њим, те скочи на њега.{S} И да не беше ту начелника и б |
ка и Јелена се ухватиле под руку.{S} За њима иде Јован с Бранком. </p> <p>Њих две ћуте.{S} Јеле |
мелодије.</p> <p>Јелена би се занела за њима, те би час удесила, па тихо певушила уз уздрхтале |
аме, што им се шлајери тако лепршају за њима..</p> <p>Попина Јелена хтела одмах за Зорком да по |
слободна, па којим кораком она тројица њима ближе, то се Даринка већма стискује уз Јеленино ра |
.{S}" А историја ће да пева ил кука над њима као над старим Римљанима и другим пропалим народим |
несретно!</p> <p>– Мала Зорка дотрча к њима:</p> <p>– Хајдете.{S} Тражимо вас.{S} Треба да се |
рству и воћарству, колико је он могао о њима дознати, кад би отишао куд у варош, или проучити и |
, шта је дечија радост.{S} Коме ћу, ако њима нећу?{S} Да је њихов отац жив!</p> <p>И твоја једи |
„То је дечја радост!{S} Да коме ћу, ако њима нећу!?{S} Да је њихов отац жив!“ – „И твоја једини |
му врло жао било, да Јелена не запева с њима, јер – њен глас тако му је потребан у збору, да го |
ицом Даринком, јер је већ једаред био с њима, баш у њиховој кући.{S} Али се увек неугодно осећа |
е њих двоје састало, па никад неје међу њима пало опоре речи.{S} По Брајковцу се каже: „Куд гос |
ога либерализма.{S} Још док је био међу њима онај душе чисте као крин који им је свима смео у б |
и срдит с њена прозора, неје ни била с њиме, осим јуче на првом покушају певачкога друштва.{S} |
<p>Па ти мислиш, Стево, да и ја идем с њиме у Карловце!</p> <p>– Да, ја то мислим.</p> <p>Тинк |
ед госпођа-Катичина дућана на улици.{S} Њих две не занима разговор удовица.{S} А имају и оне, д |
ред тетком из вароши и пред сејом.{S} А њих две се нагле радознале.{S} Мали Владимир развашарио |
добрава. </p> <p>У том начеоник, као да њих тројице тамо и нема, запева своју најмилију, тихо, |
волим нешто, што је отишао Бранко. (За њих у кући Бранко неје био „господин Бранко“ или „госпо |
на Јелена од оздо, испред куће, маше на њих белим рупцем. </p> <p>А Кнежевић је отпоздравља шеш |
пап.{S} Бранко се и не обазире много на њих.{S} Неје му ни стало до ове врсте људи, из тих се, |
над собом облаке, већ пуштају, да поред њих пролећу чворци, што се надлећу као облаци над грозн |
бесила Даринци о руку, па скакуће поред њих.{S} Па слуша као жедна, како њих две приповедају о |
се прослави, – беше му прва реч.{S} Од њих две не зна, која да прихвати реч.{S} Опет ће он:{S} |
то се зблизниле у учитељевој соби; а од њих неки поседали на одар, други стоје.</p> <p>– Треба |
о честита друштва“, па се не растаје од њих. </p> <p>Што сад иду, па им се не пада на ум, да пр |
надом, да ће им деца бити боље среће од њих... </p> <p>Ката Јаковљевићка села, као обично недељ |
само да се не састане више ни с ким од њих!{S} Па у јутру, чим сване, бежи из тога понора, где |
сподин, што је био ономад с Јованом код њих, кад су путовали од озгоре у Брајковац, уме тако да |
.{S} Нашли се на врху брдашца.{S} Испод њих се таласа китњаста побрдица, да им мало даље пукне |
да и он то пита.</p> <p>– Ви ћете после њих доћи на ред, – одговор и онај.</p> <p>– Хајдмо ми д |
ти они познају народ, нити народ разуме њих.{S} Ужасна аномалија код нас, какве, ваљда, нигде в |
и се мора: ево дванаест година, како се њих двоје састало, па никад неје међу њима пало опоре р |
p> <p>– Чудновато, да се, ево, све више њих тек у новије доба сећају, – одговори Бранко, –да су |
или, да креснеш, варница би излетела из њих.{S} По челу јој пао прам косе, па се њим игра ветри |
аде Даринка, Јелка, Бранко, Јован, а уз њих трчка и мала Зорка.{S} И њено срдашце куца необично |
} Учитељ и Јован, а и Бранко пристао уз њих... унели се, па доказују Јелени, како митроносни пе |
за душу његову или за жену му и сина, и њих би метнуо на кеца или продао за вино ил ракију.{S} |
укаве на голе пунане, снажне руке, да и њих заштити, те да не поцрне без невоље.</p> <p>Јеси ли |
м сестром стоји до зида.{S} Па чак се и њих двоје тргоше како попина Јелена врисну.{S} А коларе |
а њој; па јој дале омирисати, како се и њих не тиче, шта свет говори; оне живе, дакако, за свој |
<milestone unit="subSection" /> <p>Док њих двоје тако у стакленом ходнику уживају летње вече у |
, што води с лађе на обалу.{S} Одмах до њих су певачке дружине.{S} Ту ћете најбоље видити спров |
поред њих.{S} Па слуша као жедна, како њих две приповедају о школи, о игрању, о беседама, о пр |
– подсмехну се Јован.</p> <p>– Неколико њих што је вредило нешто, остали тек лак еспап...{S} Но |
S} Још да се није Зорка рашћеретала око њих, ишле би као осуђене.</p> <p>Јутрос сам, – говори Ј |
аче обични и свакидашњи; па се врзе око њих двоје и кечи им сваку реч. </p> <p>Колар са својом |
нца, што се клонило западу. </p> <p>Око њих планина са својим брежуљцима и доловима, а по овима |
да и разговарају.{S} Јесте, да разговор њих две неје задро у озбиљан живот; али је искрен и про |
о се у чаши, па гори.{S} А попа гледи у њих као стари зналац, па се смеје.{S} Видиш га само, тр |
S} За њима иде Јован с Бранком. </p> <p>Њих две ћуте.{S} Јелена мисли о свом јаду, а Даринка – |
узи угове, већ се болном душом хвата за њихне трагове.</p> <p>Бележник се смеје лудом послу.</p |
S} Да коме ћу, ако њима нећу!?{S} Да је њихов отац жив!“ – „И твоја јединица нема оца!“ – И опе |
ст.{S} Коме ћу, ако њима нећу?{S} Да је њихов отац жив!</p> <p>И твоја јединица, – сад ће опет |
, беле лозе, бршљана...</p> <p>Разговор њихов врзао се највише око догађаја, што га је омладина |
</p> <p>– Поздравише се својски.</p> <p>Њихов жагор само је, да Бог ме, увећао и онако велики ж |
ом омладини, која има да се учи; а дела њихова биће вазда на углед, како ваља љубити свој род и |
ој рад и своју снагу.{S} Бродови живота њихова несу се још навезли на отворено море, где борба |
међу друговима такав разговор.{S} Мисли њихове имају, до душе, своју извесну цел, али су још ув |
асти то племенитих смерова.{S} Интереси њихови несу се још нигде сукобили.{S} Неје се још ни је |
м, јер је већ једаред био с њима, баш у њиховој кући.{S} Али се увек неугодно осећао у друштву, |
јазавац какав, можда би и жртвовали за њихову љубав какво тане.{S} А овако избацили неколико м |
мо снагу и наду млађаних душа и приличи њихову добу, а и не слуте, колико ће се весала поломити |
{S} И чика Пера благослови брачну свезу њихову...{S} Данило Славнић умре као капетан у миру. „Д |
шију, кад примети, како се сви окренули њози.</p> <p>Бележниковичину оку неје се отела та њена |
е Јелена цео дан.{S} Што ближе то доба, њој срце све јаче куца.{S} А кад већ дође, и да седне н |
готово и не разуме, шта ови говоре.{S} Њој је и то друштво и таки разговор нешто ново.</p> <p> |
и већ дозволити, – одазва се Даринка. – Њој се здраво допада Бранково коло.{S} Ја сам учила у н |
е невоље, затворити...{S} Е, па идем ја њој.</p> <p>И тако бадава Даринка моли и преклиње, плач |
о тако искрене и исто тако слатке према њој; па јој дале омирисати, како се и њих не тиче, шта |
е хтео, али осећа, да је питомији према њој, ако и не примећава, како је то необично брзо дошло |
> <p>А Даринка стаде као укопана.{S} На њој лака плава хаљина, да се може слободније верати по |
целој соби.{S} Уза зид је постеља и на њој виолина.{S} Насред собе сто, и по њему разбацано то |
маћицу.{S} Засукала рукаве, па чисто на њој и уредно, као што само може бити.{S} Иде, а спушта |
израдити код поп-Стеве, да све припадне њој и њеној кћери?{S} Две хиљаде јој је писао, чим је у |
p>– Ваша је мати врло добра.{S} Знаћу и њој захвалити, – рече Бранко галантно, колико је знао и |
инци сину, кад угледа Јелену, како жури њој.{S} Дакле, већ је ту време, да се иде на певање!{S} |
ико већ, како смо заједно, ниси водио к њој.</p> <p>Поп-Стевина Јелисавета поглади једном руком |
тељ, господин Кнежевић, често долазио к њој...{S} То неје било ништа страшно, ал су обе поцрвен |
к Јовану; а госпођа ме замоли, да вас к њој пошаљем, – одговори Бранко.</p> <p>Попа се дигао, п |
} На њено питање, лагано окрену главу к њој, па је гледи, а, бајаги, ни на крај памети му, шта |
к, кад оно пре краткога времена сврну к њој, путујући ујаку у Брајковац; сад тек разумеде њену |
ринци.{S} Јутрос му је опет споменула о њој.{S} Питала га, хоће ли ићи к Јовану, па да је поздр |
што ће рећи свет; јер добро зна, шта о њој тај свет може говорити.{S} Она, што каже и сама, ри |
им жилама осећа све то јаче, што више о њој мисли, неку бујност, па му се час разлива као милот |
ињи девојци“, да почне и сама мислити о њој, и још већ мада јој обрати пажњу на њу, када дође.. |
ко узео виолину, па превлачи гудалом по њој.</p> <pb n="64" /> <p>Писар се загледао у лик што в |
посети своју сестру, мислиш, да сме то њој казати?{S} Боже сачувај!..{S} Сад се попа нешто кош |
саборној цркви служи се летурђија, и у њој се спомен чини слављеном песнику... </p> <milestone |
стара плетена а неолепљена кошница и у њој паламара, чивија, жица, чекића, длета, кљешта, и– Б |
на ум, да пазе на њу, шта ће изазвати у њој Зорчине речи!.. </p> <milestone unit="subSection" / |
ити, ујо ту сеницу, кад сте тако радо у њој?</p> <p>За мене је, синко, добра и овако.{S} Ја сам |
д, што је писар (кад се први пут опио у њој, а то је било прво вече, како се скрасио у Брајковц |
а му тесна, мрачна, гадна.{S} Нема му у њој станка.</p> <pb n="80" /> <p>Хајде на поље,... у во |
еба.{S} Но за то Зорка мора да трчка за њом из собе у собу.</p> <p>У Даринку ушао цео дан неки |
ад празних руку.{S} Мајсторица трчка за њом, да и она што прихвати.</p> <p>– Да нисмо штогод за |
вела јединица мезимица, па мати гине за њом.</p> <p>Давно је било, кад „се одбила“ из куће свој |
ајпре мала бела ручица; па се од мах за њом указа мила главица са црном пуном косом и у глави д |
ковој жељи“.</p> <p>Даринка се наже над њом.{S} Притиште врео пољубац на вреле јој уснице.{S} Д |
ом после ручка прилегне и дремуцка: под њом чита новине и премишља о ономе, што се њега тиче, а |
Под њом он чека и дочекује ројеве; под њом после ручка прилегне и дремуцка: под њом чита новин |
збиља; никад није лепше пожелео.{S} Под њом он чека и дочекује ројеве; под њом после ручка прил |
Бранкове деснице, јер Бранко притискао њом под пазухо своју књигу, те му књига сад испаде у тр |
за целу годину..{S} Понда шта ћу?{S} С њом зло, а без ње и горе.</p> <pb n="21" /> <p>Ната опе |
а ком је он толико блажених тренутака с њом проснивао, пиљио, док се туга неје прелила вином, т |
што ближе, све има нешто да разговара с њом.{S} А кад је у друштву, заборави, шта је хтео, али |
адује Даринчину радовању, те се смеје с њом и тражи, на прилику, с које стране препелица пућпур |
м другу.{S} Сам неје знао, како да се с њом опрости.{S} Осећа, да не би могао бити равнодушан; |
и та варошкиња, Даринка.{S} Познао се с њом у недељу, кад су изашли из цркве:{S} Познао се поре |
ори нешто, као бојаги, да се поздрави с њом.{S} И он, до душе, вешт момак за таку прилику:{S} А |
зна, да и тако што има на свету.{S} За њу нису још таке ствари!“</p> <p>Но претерана бојазан њ |
мо да јој не би ко рекао, да ту нема за њу места!</p> <p>Млади трговац се окљува, како би и он |
ца Даринка („Изврсна певачица!“ рече за њу Јован Јаковљевић) и госпођица Јелена попина („Без ње |
ина („Без њене можемо ни маћи!“ рече за њу учитељ Милан Кнежевић).{S} Али те две „звезде“ треба |
S} Побринула се та добро и за себе и за њу.{S} Знаш ли ти, да ће она израдити код поп-Стеве, да |
аљда, кад је видила, да је мој Јован за њу кисело грожђе, а она окренула опаклију...{S} И сада, |
S} Старији свет се особито разабирао за њу.{S} У сека– Катину децу већ сад гледе као у велику г |
и Јелени не падоше ни на ум, да пазе на њу, шта ће изазвати у њој Зорчине речи!.. </p> <milesto |
<p>Јелена претрну. </p> <p>Учитељ се на њу тек осврнуо.</p> <p>Али нико не примети њену неприли |
сти, а да не спомене, како неки виче на њу, да је божем она отуђила поп-Стеву од његове сестре, |
још боље, да се он још једнако срди на њу.</p> <p>А какве ужасне муке трпљаше у тај мах бедни |
арост ће јој увек завидити и роптати на њу.{S} Поток хучи и бучи, прави више буке него Дунав.{S |
{S} Али госпођа Рашићка помрче оштро на њу очима; па само дода: </p> <p>– Ти си невина, срце мо |
њој, и још већ мада јој обрати пажњу на њу, када дође...</p> <p>Пење се Бранко на степенице у с |
о, много, да га пита, срди ли се још на њу.</p> <p> А зашто се срди, то као да сад тек почиње д |
Па колико Јелену угледала, толико пред њу истрчала.</p> <pb n="60" /> <p>Јелени још неје никад |
још гробницу.{S} Зорка се приљубила уз њу, па ћути, као да не сме да проговори.</p> <p>– Ово п |
ишља и на то девојче.{S} Па кад неје уз њу, све би да јој је што ближе, све има нешто да разгов |
рању, о беседама, о променадама...{S} И њу ће мати дада на јесен код тетка–Нате у варош, па да |
њену рачуну, све.</p> <p>Та превешће и њу Јеца жедну преко воде, ма да се колико пући, вели Ра |
ар још није готова, – теши поп Стеван и њу и себе. – Све ће то још бити, како треба да буде.{S} |
и Игњата, па га увек звала братом, а он њу сејом.{S} То задржала и Катица, па њена деца и данас |
сницама трти,</p> <p>Јован се загледа у њу зачуђеним погледом.</p> <p>– Бранко?!</p> <p>– Ви се |
е нађе и своју кућицу, те стрмоглавце у њу!</p> <p>Таке забаве имала је Даринка целим путом.{S} |
је... замуца Бранко, застао, па гледи у њу.</p> <p>– Не, не! – кличе девојче и опет весело, као |
Радојчића загрмело је, као да је пао у њу гром с ведра неба.</p> <p>Кад се Јован вратио, отпра |
о лежаше уза њ, а само што је завирио у њу, од како се повукао у попин врт.</p> <p>– Стојим на |
наши учењаци, па о томе да пишу.{S} Да, о томе!{S} Треба писати књиге за народ, треба учити нар |
поведају о школи, о игрању, о беседама, о променадама...{S} И њу ће мати дада на јесен код тетк |
а при чаши пива, његова најмилија тема, о томе, како и за што наш народ пропада; Јеша воли да „ |
оживи у успомени неке особе и прилике, о којима је, чини му се сад, и чешће могао и требао мис |
ала, или се сетила Светозара и Драгиње, о којима је тек зимус читала у „<title>Љубомиру у Елиси |
ји баш у Карловцима саборисаху о цркви, о школи, па и о политичкој судбини овостраних Срба?{S} |
ва, снива за цело о својој декламацији, о „Бранковој жељи“.</p> <p>Даринка се наже над њом.{S} |
една, како њих две приповедају о школи, о игрању, о беседама, о променадама...{S} И њу ће мати |
ату, врло ваљана душа; а о њеној кћери, о госпођици Даринци толико јој је приповедао, да матери |
S} Па у том снивању о породичној срећи, о раду, о борби и заборавио, што рекао ујаку: „Поштен ч |
о доле, а несам код матере.</p> <p>– О, о, вајка се госпођа Јелисавета.{S} Не свиди јој се.{S} |
ати прилику, па каже, како јој је мило, о, Бог зна, како, што је њена Јелена тако сретна била, |
а лицемерства, тепа час о пријатељству, о побратимству, о услугама, час о побожности, и тако да |
епа час о пријатељству, о побратимству, о услугама, час о побожности, и тако даље,... још Бранк |
том снивању о породичној срећи, о раду, о борби и заборавио, што рекао ујаку: „Поштен човек тре |
о прирасле једна за другу.{S} Па имају, о чему да и разговарају.{S} Јесте, да разговор њих две |
ђа Рашићка, те разговарају, на прилику, о врту, о живини и тако што, чему је кад време.{S} Али |
мови.{S} Ослободи и друштвеном поретку, о приликама, у које могу запасти и према којима ће мора |
њих две приповедају о школи, о игрању, о беседама, о променадама...{S} И њу ће мати дада на је |
ка, те разговарају, на прилику, о врту, о живини и тако што, чему је кад време.{S} Али госпођа |
. </p> <p>Ако им се назори о свом бићу, о позиву својем у животу и не подударају, ипак им бродо |
тако ваљану, тако искрену другарицу,... о, Бог зна, како јој је мило!</p> <p>Наравно, да и госп |
ћ напоредо кроз планинске винограде.{S} О раме пребацио сваки пушку.{S} Али им се види, да несу |
p> <pb n="79" /> <p>Дочека га граја:{S} О-о! </p> <p>А-а!... </p> <milestone unit="subSection" |
p> <milestone unit="subSection" /> <p>– О-о, лепо, господо!{S} Лепо од вас! – повика на једаред |
дуго доле, а несам код матере.</p> <p>– О, о, вајка се госпођа Јелисавета.{S} Не свиди јој се.{ |
следњем тренутку, и забранити.</p> <p>– О, моја ће мама мени већ дозволити, – одазва се Даринка |
аље.{S} У углу поред пећи пар ципела, а о зиду висе о клинцима једне чакшире, стари шешир и зим |
че за госпођу Нату, врло ваљана душа; а о њеној кћери, о госпођици Даринци толико јој је припов |
а дошао у општинску писарну, да прежива о ноћашњој пијанци,</p> <p>Бележник послао пандура, да |
дође и Маца, те се разговор и због тога о томе прекиде.{S} Но Ката неје пропустила, да избаци н |
е покаже своју стару ћуд.</p> <p> Па да о чему ви омладина разговарате, кад се састанете?</p> < |
, па мир!</p> <p>– Казао сам ти, што ја о томе мислим.{S} Испит, понда ради што хоћеш. </p> <p> |
елио.{S} Јелена му је много приповедала о Даринци.{S} Јутрос му је опет споменула о њој.{S} Пит |
и нашу књижевност, па сам и мами читала о Бранку и из Бранка.{S} А и покојни тата, каже, тако ј |
злиже.{S} Чак му је одушевљено говорила о преносу песникову и још више: одобрила и то, да је уч |
Даринци.{S} Јутрос му је опет споменула о њој.{S} Питала га, хоће ли ићи к Јовану, па да је поз |
колико се у истини прави народ забавља о том догађају...</p> <p>Сад се три млада пријатеља нај |
ремуцка: под њом чита новине и премишља о ономе, што се њега тиче, а мало разабира за оно, што |
{S} Криво ми чините, кад ми таква појма о себи улевате.</p> <p>– Збиља, обори девојче очи, као |
ости ми, али ја не замишљаху тебе појма о идилизму.</p> <p>– Буди уверен, није то ни идилисање, |
ље докотурали.{S} У нас немају ни појма о томе или се сматра за срамоту, да се један свршен уни |
/p> <p>Како онда још не беше ни спомена о преносу Бранкових последњих земних остатака, па је не |
дној судбини.{S} Треба да водимо рачуна о раду наших људи, треба да знамо, камо смерају, али... |
.{S} То треба да знаду наши учењаци, па о томе да пишу.{S} Да, о томе!{S} Треба писати књиге за |
о, што ће рећи свет; јер добро зна, шта о њој тај свет може говорити.{S} Она, што каже и сама, |
ламовао ону познату песму Мите Поповића о браца-Анти.{S} А благајник и бележник од то доба, чим |
Шта мислиш, Стефане, кад нам дођу деца о вагацији кући?..{S} Катица Јаковљевићка мора пући од |
редно обрати на Бранка:– Јеси ли ти кад о томе помишљао?</p> <p>– Моја будућност биће ми само н |
="105" /> <p>– Немој да спомињеш штогод о томе пред тетком.{S} Она се страшно ополчила.{S} Не ћ |
да јој упадне у очи толико интересовање о тој „красној Српкињи девојци“, да почне и сама мислит |
он највише ћути.{S} Само кад се препире о чему с чиком, онда видим, да уме и више коју рећи.{S} |
набе, и да пречасни не би дерао чакшире о голу даску.{S} Пред канабетом на сред собице омањи ст |
јаги „не раде за народ“, а школовали се о „народном“ новцу, јер исти тај грех носе на души и ос |
} Е, не уме ти се омладина маћи, док се о нас не очеше.{S} И тај наш **Бранко је грдио калуђере |
ал под рухом српско срце!“ говорило се о њему).{S} Заволи га чика Пера.{S} Толико се пута саст |
лу поред пећи пар ципела, а о зиду висе о клинцима једне чакшире, стари шешир и зимски капут.{S |
ајић све предусретао, он, који је иначе о сваком увек најпре само добро мислио, пређе сада у гн |
у грлу.</p> <p>Бранко као да не ће више о томе да говори.</p> <p> И сви заћуташе.</p> <p>– И оп |
свим жилама осећа све то јаче, што више о њој мисли, неку бујност, па му се час разлива као мил |
е сама још о Духовима добила, па онда и о којечему другоме – готово без праве свезе тих разних |
вцима саборисаху о цркви, о школи, па и о политичкој судбини овостраних Срба?{S} Где је ускрсао |
и на то, даа је у кући већ било речи и о томе, да ће се ићи у Карловце.</p> <pb n="98" /> <p>Н |
о, кад би <pb n="91" /> му се теоретски о томе предиковало, а да не види то од нас својим очима |
> <p>– Па сте се непрестано опет бавили о књигама.{S} Како сте дошли, чика... ваш ујак а и мати |
. </p> <p>Њих две ћуте.{S} Јелена мисли о свом јаду, а Даринка – ко да је зна?{S} Још да се ниј |
а до тога, да му сестрић бар лепо мисли о њему, као да се осећа нешто крив, што је и њега и мат |
<p>– Ни да он, баш у овај пар, када ми о њему говоримо, виси на прозору попине Јелене?</p> <p> |
у Брајковцу.</p> <p>Зорка неје дала ни о чему другом да се говори, него о томе.{S} Синоћ је ве |
ти, то је, како од неко доба не може ни о чему да мисли, а да у једно не помишља и на то девојч |
на Даринку утицала развратно.{S} Чак ни о ноћашњој серенади не спомену ниједна ни беле.</p> <p> |
те час по па гурне Даринку или се удари о велики штит, што га Даринка држи против сунца.</p> <p |
х тамо чекају. </p> <p>Ако им се назори о свом бићу, о позиву својем у животу и не подударају, |
пкињи девојци“, да почне и сама мислити о њој, и још већ мада јој обрати пажњу на њу, када дође |
тање.</p> <p>И Зорка се обесила Даринци о руку, па скакуће поред њих.{S} Па слуша као жедна, ка |
ац.</p> <p>– Да он мени не рече ни речи о томе!</p> <p>– Збиља?</p> <p>– Ни беле,</p> <p>– А ле |
а овде онде одбиће се још последњи зрак о позлаћену јабуку, зрак сунца, што се клонило западу. |
</p> <p>– Ја обично ћутим...{S} Не знам о чему...</p> <p>– Боже мој, наш учитељ уме толико да п |
о сад већ неје говорио с нећаком својим о томе.{S} А он опет зазире и од „омладинца“, као да <p |
Бранко тако из ненада одлази, да ником о томе пре не рече ни речи.</p> <p>Госпођа Ката да пукн |
ларству и воћарству, колико је он могао о њима дознати, кад би отишао куд у варош, или проучити |
ала ни о чему другом да се говори, него о томе.{S} Синоћ је већ доучила све, што неје била потп |
бих ти се сада по гори проходати, него о Божићу прасе...{S} Па шта ће бити од Брајковачке свет |
о само Бранко: толико се и тако се радо о њему разговарало.)...</p> <p>Уз пут наиђоше пред школ |
ад се опомену, да до сад неје ни мислио о њему, бар не озбиљно; ако га се, може бити, кадгод сл |
сам ја... </p> <p>Хтеде рећи; ...мислио о њему!{S} Али га ипак памћење не изневери, кад се опом |
ирна санка.{S} Ако снива, снива за цело о својој декламацији, о „Бранковој жељи“.</p> <p>Даринк |
егати, у кући сека-Катиној неје ви било о другом чему речи већ о прослави Бранка Радичевића у Б |
амахује.{S} Међу нама није ни речи било о нашој Јелени.{S} Даклем, видиш да ствар није свршена. |
време овде доле највише у народу врило о Бранку Радичевићу и његовој прослави.{S} Одмах сутра |
мах терају писара, да им декламује „оно о разбијеној канти“.</p> <p>Кнежевић беше озбиљно схват |
лешкали, разговарајући се то о овом, то о оном, у хладу између четири висока разграната ораха у |
p>Иначе прелешкали, разговарајући се то о овом, то о оном, у хладу између четири висока разгран |
био и одвратан, што је „таки“, као што о њему суђаше „материјалиста“.{S} Али га изненади његов |
ак се стропоштао с голубињака и треснуо о земљу, па се купа и тресе у својој рођеној крви.{S} С |
лико света као ви!{S} Па говорите макар о ономе, што сте отоич почели...{S} Али, хвала вам сад. |
ељству, о побратимству, о услугама, час о побожности, и тако даље,... још Бранко Стајић, тек да |
ј се заплеће час о цвету Даринчину, час о хаљини, што ју је сама још о Духовима добила, па онда |
а бљутавост свога лицемерства, тепа час о пријатељству, о побратимству, о услугама, час о побож |
еретала.{S} Разговор јој се заплеће час о цвету Даринчину, час о хаљини, што ју је сама још о Д |
ној неје ви било о другом чему речи већ о прослави Бранка Радичевића у Брајковцу.</p> <p>Зорка |
натукао калпак на главу, припасао ђорду о бедро, што му донела тетка и сеја из вароши; па узјах |
уша као жедна, како њих две приповедају о школи, о игрању, о беседама, о променадама...{S} И њу |
и госпођа Ната седе још, па разговарају о којечему и прежваћу данашњи разговор, што су га имале |
се три млада пријатеља највише светују о том, како да се и Брајковац и Брајковчани покажу том |
ак, да позива онога, да декламује песму о браца– Анти и разбијеној канти.{S} Дакле жива скаче и |
Зорчица ће декламовати ону чика-Јовину о Бранковој жељи; а једног од мојих ђачића почео сам да |
евача, искупљених на обали „<title>Имну о преносу Бранкових костију</title>“.</p> <p>Величанств |
већ по не знам који пут, декламовао ону о браца-Анти и разбијеној канти на велико уживање бележ |
оћу да је цео свет.{S} Па у том снивању о породичној срећи, о раду, о борби и заборавио, што ре |
аборе, који баш у Карловцима саборисаху о цркви, о школи, па и о политичкој судбини овостраних |
нчину, час о хаљини, што ју је сама још о Духовима добила, па онда и о којечему другоме – готов |
<pb n="79" /> <p>Дочека га граја:{S} О-о! </p> <p>А-а!... </p> <milestone unit="subSection" /> |
<milestone unit="subSection" /> <p>– О-о, лепо, господо!{S} Лепо од вас! – повика на једаред Ј |
авијати: </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим, шта је!“ мисли |
аче и стропошта. </p> <p>И опет:{S} Мно-о– га-а-ја... </p> <p>А Јеша још не беше довршио, таман |
па узе извијати и завијати: </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ ви |
ИКЕ И УСПОМЕНЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>О БРАНКУ РАДИЧЕВИЋУ</p> <p>Приредила Даница Вујков</p> |
<quote> <l>Ја знадох, што нисам познав’о,</l> <l>Први санак ја сам већ одспав’о...</l>“ </quot |
’о,</l> <l>Први санак ја сам већ одспав’о...</l>“ </quote> <pb n="48" /> <p>Даринка хоће да јој |
ранко умир’о</l></p> <l>Србадију заклињ’о:</l> <l>Пренес’те ми кости моје</l> <l>Стражилову мом |
</p> <quote> <p>„<l>Кад је Бранко умир’о</l></p> <l>Србадију заклињ’о:</l> <l>Пренес’те ми кос |
и бележнику својом вештом декламацијом „о разбијеној канти“, и бележник га протежира за писара. |
ому баш Јован. </p> <p>У прочељу између оба прозора виси у учитељевој соби лик Бранка Радичевић |
а мртва.{S} И ти си решена онда брачних обавеза према њему.{S} Можеш се и преудати.</p> <p>Мој |
замолио, да запева, први сам почиње.{S} Обадве руке пружио преко стола, па изнад чаша даје така |
збиљан живот; али је искрен и прост.{S} Обадве још у оном добу девојачком, у ком последњи бој б |
а, да се заплаче у њену загрљају, па да обадве плачу.</p> <p>И би тако, можда, било, да не наиђ |
а да не подсети своју сеју, како су се обадве препале, када су из ненада ту натрчале на Бранка |
што беше, даде му се широко поље, да их обадве, Јелену и Даринку, испоређује и пресуђује, пред |
апитати: „За што је отишао?“</p> <p>Тек обадвема беше у тај мах Бранко и његов нагли одлазак у |
сефтеишемо нов еспап.{S} Бранко се и не обазире много на њих.{S} Неје му ни стало до ове врсте |
га му се мисли највише и врзу.{S} Да се обазре на оваке слушаоце, ови ће или пљескати или ће се |
тницу.</p> <p>Свечана тишина завлада на обали, као да занемеше оне тисуће грла искупљенога наро |
Певачка друштва заузеше своје место на обали Дунавској.</p> <p> На Карловачком тргу према врат |
ед запева стотина певача, искупљених на обали „<title>Имну о преносу Бранкових костију</title>“ |
ти што боље место а што ближе Дунавској обали.</p> <p>Лађица, на којој беше лес песников, дупко |
То је прво уз мост, што води с лађе на обалу.{S} Одмах до њих су певачке дружине.{S} Ту ћете н |
{S} Него Бранко ће отићи у Карловце сав обарен.</p> <p>– Одахнуће, кад не буде видио своју ујну |
авни човече!</p> <p>За то ли га, дакле, обасипа толиком нежношћу и пажњом на, која је повод, да |
слагао.</p> <p>Кнежевић јој и опет узе обасипати ручицу пољупцима.</p> <p>– Мати је допустила, |
окружен са шеснаест великих свећњака и обасут цвећем.{S} Станица паропловског друштва окићена |
а свакоме, с којим свагда беше готов да обгрли цео свет.</p> <p>Него у тој тами сукну једна вар |
ошли беху гости из Панчева и Земуна.{S} Обе беху истакле многе заставе, што пријатно оживљаваше |
..{S} То неје било ништа страшно, ал су обе поцрвенеле.</p> <pb n="46" /> <p>А мали Владимир на |
вановић, општински писар, дочекао га је оберучке. (Да ко ће, ако он не би!{S} Рају је само за в |
а дубљине своје домољубиве душе на тако обесвећење старих златних успомена из Брајковачке прошл |
бе нарав и васпитање.</p> <p>И Зорка се обесила Даринци о руку, па скакуће поред њих.{S} Па слу |
дравићеш и мајсторицу,... знаш!{S} Него обиђи и ти, мој брате, по каткад.{S} Опет је, знаш, дру |
т ваљда за то, што се видиш сада у овом обиму?{S} Брате, ја се мало разабирам у економији, али |
Па ако не узмогну опет напоредо, знаће обићи матицу, која би их увукла у вртлог, где би могли |
ти му жена знајући за његов лепи српски обичај, за његову страст у наздрављању.</p> <p>– Молим, |
се бележник, – ако и јесте лепи српски обичај, да се тек са печењем почиње наздрављати, ако ни |
чан дар мар, на стародавне домаће добре обичаје и моралу Брајковцу тако опасан атентат, да не м |
сластица, што се, по сеоском господском обичају, износе пред „физите“.{S} Нахвалиле се и накошт |
интелигенције.{S} А Бог ме неје баш ни обична ствар за Брајковчане пиво, па још у боцама.{S} Г |
има осећаја и више свести него у сваке обичне.{S} А, да одушевљење њено неје изнуђено ни чим д |
међу свет“, док су му сви остали иначе обични и свакидашњи; па се врзе око њих двоје и кечи им |
а не зна, шта да каже. </p> <p>Неколико обичних речи, и растадоше се... </p> <milestone unit="s |
ранко на траву у хладовину, да чита.{S} Обично би до сад у то доба већ био код Јована; али га ј |
<p>– Па, опет сте заћутали.</p> <p>– Ја обично ћутим...{S} Не знам о чему...</p> <p>– Боже мој, |
треба више од нешто капитала, што га је обично наследио или, можда, добио у мираз, и оно мало „ |
иле, тек, ето, брзо прође време, кад се обично и госпође сеоске враћају кући из посете.{S} Па с |
еко склања себи с пута ону лозу, што се обично онако уз пркос испружи преко стазе са лозинка.{S |
лике је тому зими често.{S} Седе у вече обично код топле пећи.{S} Ако Даринка не везе или не пл |
ринка не везе или не плете што себи или обично браћи, тетка-Катиној деци, узме, на прилику, што |
</p> <pb n="55" /> <p>До јако би учитељ обично узео своју виолину, те до неко доба изводио из њ |
јић,– мени се чини, ти у мамурлуку свом обично гледаш све на црне наочаре.</p> <p>— Увек, – одг |
ајбоља певачка члана у Брајковцу.{S} Он обично <pb n="63" /> држи леву певницу, а учитељ десну. |
... </p> <p>Ката Јаковљевићка села, као обично недељом и свецем после подне, кад посвршава посл |
о Бранко и вечерас да чита.{S} Али, као обично, кадгод је, било телесно било душевно, уморан, в |
ло било на раскршћу, где се играло, као обично недељом, коло.{S} Село мало, а тако отмени гости |
не! – кличе девојче и опет весело, као обично, па га опет ухвати. – Не срдим се!</p> <p>Бранко |
ли он вечерас доћи под њен прозор, као обично, кад је онако срдит отишао прексиноћ од ње, а од |
} Или се кравар данас боље пожурио него обично, али су се збиља физите код госпође Нате и Катиц |
е и учитељ у помоћ, – ни оштро супрушко објашњивање између бележника и бележниковице, која тако |
или у бразди, нити да вијају над собом облаке, већ пуштају, да поред њих пролећу чворци, што с |
њих пролећу чворци, што се надлећу као облаци над грозном планином расплашени то чегртаљкама т |
ије прешла још никаква бура, ни најмањи облачак, у њему сија увек благо пролећно сунце, па одсј |
е само лака сива кабаница, што је иначе облачи преко мантије, кад путује кудгод колима.{S} На с |
као швигарица носила, као да се упила у обле јој удове.{S} Запурила се у лицу, па јој се образи |
над Даринком и Зорком.{S} Прекрстила их обоје изнад главе.{S} И за тим опет на прстима изишла и |
ој брод на то море.{S} Па руку на срце, обојица савесно кроје једрила за пловидбу и кују котву, |
лек из вароши, кад она била нешто љуто оболела.{S} Лек јој тај помогао.{S} И Давина побрати Иг |
а појма о себи улевате.</p> <p>– Збиља, обори девојче очи, као увређена.</p> <p>У Бранкову срцу |
.{S} Таман да поживи у миру, а капља га обори под земљу...{S} Па кад госпођи Нати дође срцу <pb |
/p> <p>– Да, ја то мислим.</p> <p>Тинка обори главу, па се даде у памет.</p> <p>Ти не треба да |
а зеници јој затрепта дуга, те их одмах обори.</p> <p>– Опростите! - прошапута, ал не подиже оч |
доше у учитељеву собу</p> <p>Највише се обрадова тому баш Јован. </p> <p>У прочељу између оба п |
е те варошкиње!</p> <p>Колико се Јелена обрадовала својој другарици, толико и више криво њеној |
списат и издат</title>."</p> <p>Како се обрадовао тој књизи!{S} Још кад је ишао у прве гимназиј |
м и српским одушевљењем.</p> <p>Како се обрадовао био Бранко, када је пре недељу дана у Бечу на |
помисли, како ће му се добра душа опет обрадовати, кад јој сутра оде.</p> <p>У том се врати на |
„<title>Живот и прикљученија Димитрија Обрадовића нареченога у калуђерству Доситеја: њим и с т |
ући, дочекала је мати с наредбом, да је обрадује:</p> <p>Спремај се!{S} У суботу ћемо у Карловц |
ма се и тако мало кад који Брајковчанин обрадује, баш кад дођу, иначе из бољег света слабо ко у |
а Вукова, уз Ђуру Даничића, као научног обрађивача тог бесцен—блага, удари први у струне народн |
е као онај прах на крилима у лептира, а образ ти је крило лептирово.{S} Отареш ли прах, упрљао |
је осетио поглед Бранков, па, ако му је образ иначе и могао доста да поднесе, сад се нађе у вел |
лептирово.{S} Отареш ли прах, упрљао си образ свој.{S} Лептир је, кажу, нестално створење.{S} А |
, што сам га отуд ја поцрпала!{S} Чувај образ!{S} А сачуваћеш га, ако сачуваш душу и срце чисто |
удове.{S} Запурила се у лицу, па јој се образи зажарили, да креснеш, варница би излетела из њих |
, други боље пролазе с дебелом кожом на образима!</p> <p>Понда неје могла, а да не ошине и Дари |
у кући поп-Стевиној, носи на души и на образу свом сама госпођа Јелисавета Рашићка, ипак јој д |
усијао.{S} Коњи касају, а не могу да се обране од силних мушица, што их спопале.{S} Вуку троми |
својих неколико котарица воћа, метне на обраницу, па хајд у варош, па се одене за целу годину.. |
сама мислити о њој, и још већ мада јој обрати пажњу на њу, када дође...</p> <p>Пење се Бранко |
– проговори парох; понда се непосредно обрати на Бранка:– Јеси ли ти кад о томе помишљао?</p> |
и се девојче, да и њену пажњу на штогот обрати.</p> <p>А кад хладовина разгалила и госпођи Нати |
ихо као анђелак.{S} Румен је прелила по обрашчићима.{S} Нигде на лицу трага сумора, нигде знака |
, па му се натуштило над дугим проседим обрвама.{S} Хоће најпре да оживи у успомени неке особе |
иково, (а чак је и благајник дигао мало обрве и удостојио декламатора својим погледом), резулта |
рајковчанима.{S} Јован Јаковљевић му је обрекао, да ће тако ући у Карловце, као да ће доћи, „да |
лежи на срцу!</p> <p>– Ето ти је, на! – обрецну се, бојаги, попа.</p> <p>– Хвала ти, боже!{S} К |
<p>– И опет „госпођице“!{S} Срдим се! – обрецну се Бог ме, Јелена, па истрже своју руку. </p> < |
село, мора знати бар и натарошевица, – обрецну се она.</p> <p>– Ја ништа не знам, – вели Јован |
а, како је, на прилику, госпођа Рашићка обрлатила поп-Стеву, <pb n="95" /> да говори сестрићу з |
је.{S} И поп-Стевина Јелисавета даде се обрлатити још до куће, да ће заложити своју реч.</p> <p |
мисли.{S} Беше то чудно осећање, што је обузимаше тог вечера, осећање према нечему неизвесному, |
ред зору заспао био.{S} Али чим устао и обукао се, опростио се са свима.{S} Убезекну се и поп С |
увода. – Тај ми се увукао већ у нос:{S} Ова наша– вели Рашићка за Јелену, своју кћер, – још је |
е она нађе између Јована и Кнежевића, а ова између Зорке и Бранка.{S} Зорка пресавила своју књи |
а не сме, ни да спомене: „Отишао је!“ А ова, бог ме, ни онда, када би Јелена то и споменула, не |
, " рекла је, да Бог ме, Ката Нати, кад ова извадила сиграчке из торбе, „зар је то морало бити? |
гурнула матер и тргла је иза сна, да је ова преплашено упита, шта јој је.</p> <p>– Глете!{S} Гл |
ј певачици, као што је Јелена, поздрави ова красна и тиха ноћ песмом.{S} Ја мислим, да ће наш к |
Гле мене!{S} Како бих смела?– дода још ова друга, што нађе за вредно, да и себице увери госпођ |
каква друга Катина из детињства, прија-ова или сека-она, па је, на прилику, запита.</p> <p>– П |
нема више дана него кобасица! . „Видиш, овај орах је, чини ми се, први пут ове године добро пон |
с Богом!</p> <p>– Ви одлазите?</p> <p>– Овај час.{S} Даринка мало поцрвене.{S} Гледа у њега, а |
издржимо конкуренцију странога света, а овај употребио наше незнање и неумење, па нас експлоати |
ухитри зловољнога Триву кочијаша, те га овај не опомене камџијом, да гледа пут преда се.</p> <p |
има и по манастирима.{S} Мени се допада овај наш крај.{S} Ја не бих никад одлазио одавде.{S} И |
ђена места.{S} А вуче га опет и тамо на овај пут, што води из Брајковца у Карловце.{S} Замишља |
м, ако не оде у поп-Стевину сеницу, где овај чека, да му се јави, има ли тај дан какве дужности |
} Опет му мио цео свет.{S} Та, живот је овај тако сладак!{S} Толико се прилика да је човеку, да |
, која тако узела бранити писара, да се овај сам од туге неке у мало не заплака. – ни песма нач |
очима у њега, као да се увери, да ли се овај шали ил’ озбиља бенета.</p> <pb n="66" /> <p>Окром |
после, – одговори Јован.</p> <p>Али се овај привуче уза женскиње.{S} Прођоше један пут дуж згр |
и не ће, што мисли.{S} А мисли: „Што се овај свет толико на силу Бога грађа са мном и присваја? |
да га загризу.</p> <pb n="82" /> <p>Али овај пут им неје жао на месец.{S} Друго се нешто збива |
ако ради немачки или енглески сељак или овај или онај спахија, који има хиљадама ланаца земље и |
ану.</p> <p>– Куд сви Турци, – одговори овај.</p> <p>А она повика: </p> <p>– Јеси чуо, натарошу |
. </p> <p>– Збиља, њега нема! – примети овај.</p> <pb n="78" /> <p>– Не довијате се, где је? – |
кренули кући.</p> <p>– Стој!{S} Гледај овај призор!{S} Ђура Јакшић би кликнуо.,„И бог му се ди |
Јован те наслони пушку уза зид. – Волим овај лов сад него да сам данас уловио дивљег вепра у сп |
, те видео, како, <pb n="44" /> особито овај последњи одушевљено ради, да „Брајковац пропева у |
то више вреди, потпише меницу.{S} А што овај или онај овому или оному кадгод учини какву услугу |
матери. </p> <p>– Карловци су данас, у овај пар, најславније место у Српству.</p> <pb n="85" / |
стисла, па не пушта гласа.{S} Пре би у овај пар бризнула у плач. </p> <p>Госпођице, молим вас, |
p>– Баш ништа.</p> <p>– Ни да он, баш у овај пар, када ми о њему говоримо, виси на прозору попи |
вац.{S} Радићу, економисаћу и поучаваћу овај свет у рационалној економији.{S} Хоћу да сам незав |
јеву: </p> <quote> <l>„Ала ј леп</l> <l>овај свет“</l> </quote> <milestone unit="subSection" /> |
сам нисам дошао на ту мисао?... </p> <p>Овај момак није таки, као што сам ја... </p> <p>Хтеде р |
извести из свога кола, већ вели:</p> <p>Овај наш уча могао би, Бога ми, спремити коју боцу вина |
ц побринуо за своју породицу, а како би овака два самохрана женска грла, мати и кћи, госпођа На |
ала лепо мирише!{S} Па зашто се, мама, овакво цвеће не негује у лонцима, а негују којекакве ка |
исли највише и врзу.{S} Да се обазре на оваке слушаоце, ови ће или пљескати или ће се запити, п |
срећним часовима сијала као сунце, а у овакима му свакад била звезда, која му је јасно показив |
моја слобоштина; ово је моја срећа!{S} Овако хоћу да је цео свет.{S} Па у том снивању о породи |
бих моје дете знала и сама усрећити.{S} Овако сам се ослонила на тебе...{S} Сироче моје!</p> <p |
тога лепо и красно живети, где хоћу, а овако...{S} Ух, ух, ух!{S} Поп-Стеви се пође кожа јежит |
вовали за њихову љубав какво тане.{S} А овако избацили неколико метака у лист хартије, што је з |
суђеној пуници!</p> <p>Госпођа Јеца све овако одскаче од земље, како се једи.{S} Јуф, јуф, свис |
д Јеце нема никаквога.{S} Но да потраје овако даље, ишчаурио би се из њега под старост, Боже оп |
њој?</p> <p>За мене је, синко, добра и овако.{S} Ја сам је из темеља зидао.{S} Ко после мене д |
се збије у самоћу, а камо не ће, кад их овако више, па једна другу подсећа.{S} Тек удовице!{S} |
ешачим по гори; али у јулију месецу, на овакој прижези, џаба.{S} Боље би било, да сам остао у м |
с му се не да да чита ни колико иначе у овакој прилици.</p> <p>Пред очима му лебди лик Даринчин |
ељ запевао Бранкову песму: „Гусле моје, овамо– те мало!“</p> <p>Девојче од мах стаде опет на пр |
ромах, тај брже оде одавде, него што је овамо дошао.</p> <p>– Па таки је он, кад што науми.{S} |
то неје нашао за вредно, да дође најпре овамо, па сви заједно да иду. <pb n="61" /> Понда мисли |
енуше.</p> <p>– Стој!...{S} Кристо, оди овамо...{S} Пази, дете моје, на кућу...{S} А и ви, слат |
дом својим далеко удалили од пута, који овамо води.{S} Ми имамо књижевника, уметника, наученика |
нтан човек, а да није – „господин“, док овамо имадемо доста „господе“ без интелигенције...{S} У |
тек зар да нађе хлада.{S} Једва што се овда онда зачује, како крикне од врућине орао на какову |
вом Анастасијом...</p> <p>Кад би отишао овда онда послом у Карловце, или би походио своју сестр |
} Не, овде сад више не треба тиха рада, овде треба олујине: загушљивост је ужасна, притисак не |
у да трују наш политички ваздух.{S} Не, овде сад више не треба тиха рада, овде треба олујине: з |
, не може попа, а да као добар домаћин, овде онде не завири, ма само по старој навици.</p> <p>Ж |
изнад свију висе према лазурном небу, а овде онде одбиће се још последњи зрак о позлаћену јабук |
а идеја од вас, господине бележниче, да овде вечерамо! – кличе Дабижић, кад Кнежевић испева пес |
дође он амо?{S} Ваљда га се тиче когод овде?</p> <p>Па јој опет сада у једаред тешко, колико ј |
Беча?</p> <p>– Боже сачувај.{S} Мени је овде врло пријатно.{S} Баш се, на против, са свим добро |
о му дошло баш с тога што је у то време овде доле највише у народу врило о Бранку Радичевићу и |
p> <p>– Паметна идеја, бележниче, да се овде мало позабавимо, – примети после Дабижић, по толик |
S} Пусти човека амо...{S} Докторе, седи овде.</p> <p>И гостољубиви бележник пође да прави места |
дића још на по пута.</p> <p>– Од кад ми овде ходамо а вас нема!</p> <p>Јован, Бранко и учитељ с |
додаће Бранко. – У ову недељу ћемо и ми овде да држимо своје село у корист преноса и споменика |
сти унутра!“</p> <p>– Да приредимо и ми овде какво село у ту цел!{S} Предложи учитељ.{S} Стајић |
али мирнији него у бујици; само ће ипак овде онде прокрчити себи, лакше пута, где без бујице ни |
ан ујаку, што ме је дозвао, да проведем овде школски одмор, тим више, што ћу том приликом да бу |
.{S} Побегли, да Бог ме.{S} Додијало им овде гоњење за веру као и у Турској, па се просто одсел |
бу и кују котву, која има кад тад да их овде или онде заквачи на пучини будућега живота.{S} И н |
S} Ту и попин сестрић.{S} Понда, ево, и ове!</p> <p>Тејка Давина Живковићка прва дошла, да се п |
еднога и ваљанога члана овога друштва и ове општине, наша госпођа бележниковица.{S} Живила!</p> |
а и Сремца и Бачванина и Дубровчанина и ове и оне; па је увек, каже, говорио, да је то једно и |
је место, где треба да се окупе чланови ове или оне депутације, пре него што лађа пристане.</p> |
ре много на њих.{S} Неје му ни стало до ове врсте људи, из тих се, по његову уверењу, не да већ |
јстарија просветна завода у српству и с ове и с оне стране Саве и Дунава?{S} Је ли треба спомињ |
диш, овај орах је, чини ми се, први пут ове године добро понео.</p> <p>– А знаш ли, колико је г |
јжалоснија песма, што се силом уплеће у ове дане, који ће да засветле потомству као пример свен |
политичку слободу и књижевни препорођај овековечио је Бранко Радичевић, опет Карловачки ђак, у |
рзу.{S} Да се обазре на оваке слушаоце, ови ће или пљескати или ће се запити, па га не ће ни сл |
пред искупљеним својим вршњацима.{S} А ови завидљиво гледају, гледају и диве се... </p> <miles |
ка се смеши, ал готово и не разуме, шта ови говоре.{S} Њој је и то друштво и таки разговор нешт |
ник удовој Матери сестрама И брату, док ови сами не стану на своје ноге.</p> <pb n="18" /> <p>Т |
време, како устане, па док не легне.{S} Овим часима радује се Јелена цео дан.{S} Што ближе то д |
тражиловачки вис.{S} Па смо закључили с овим побром... (Господин Милан Кнежевић, наш учитељ! – |
n="24" /> <p>– Да се што боље удесим с овим, што постоји, и да живим, – одговори Јаковљевић ка |
а са својим брежуљцима и доловима, а по овима виногради, вотњаци, беркови, шуме.{S} Ту ти се из |
рвосвећеника српске православне цркве у овима <pb n="100" /> крајевима.{S} Али баш стога чак и |
теме.{S} Једва ће ми на питања моја тек овлаш поверити, како је испала на прилику берба, како п |
S}Ако Даринка баш не чита, разговарају, ово било оно се снило...{S} Па том приликом приметиће г |
који сме рећи: „Ово је моја слобоштина; ово је моја срећа!{S} Овако хоћу да је цео свет.{S} Па |
и, као да не сме да проговори.</p> <p>– Ово понесите као спомен са песникова гроба, – рече јој |
, па видиш, омладина ти је као поток: а ово, што су сад наумили, као бујица.{S} После бујице би |
неје дошла на време, кад зна, да треба ово оно... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>У ис |
бично замириса.</p> <p>– Мама, какав је ово цвет?</p> <p>– Мајчина душица, рано.</p> <p>– Гле, |
у вароши код ње, јавила јој, да јој се ово дана нада.{S} Тако су јој сад сва деца на окупу, па |
Сироче моје!</p> <p>Е, баш неје то више ово ни оно.{S} Ево, и сузе пођоше врцати госпођа-Рашићк |
у стародревну Болоњу, Немци Јену, једни ово други оно, Срби имају своје Карловце.{S} Осим толик |
, шта он вреди за наш народ и шта значи ово величање његова спомена.{S} Око тога му се мисли на |
ао гладан, да се исхрани... „Па не знам ово, па не знам оно.</p> <p>- Разуми ме, што ти кажем.{ |
е, за госпођу Јелисавету говоре не знам ово оно.{S} Али девојка неје лоша прилика за сеоскога т |
мо један кутак свој, за који сме рећи: „Ово је моја слобоштина; ово је моја срећа!{S} Овако хоћ |
, поп: а придиковао, а не; те гласао за овог посланика, те за оног; то било автономије, то не б |
пругом.</p> <p>– Ниси поп, Стефане, ако овог учу не избациш из општине, – рећи ће вечерас госпо |
упруга нашега вреднога и ваљанога члана овога друштва и ове општине, наша госпођа бележниковица |
други стоје.</p> <p>– Треба да оженимо овога нашега учитеља!-- примети госпођа бележниковица, |
чела. – Љуто сам се уморио пешачећи на овој врућини.{S} Радо, до душе, пешачим по гори; али у |
ок је врело.</p> <p>Ја радим и ринтам у овој кући...{S} Па, ето, како ми се мука моја награђује |
Иначе прелешкали, разговарајући се то о овом, то о оном, у хладу између четири висока разгранат |
памет ваљда за то, што се видиш сада у овом обиму?{S} Брате, ја се мало разабирам у економији, |
потпише меницу.{S} А што овај или онај овому или оному кадгод учини какву услугу, то је још ув |
у живац политичкога и културнога живота овостраних Срба.{S} Дакако да Карловци имају да захвале |
кви, о школи, па и о политичкој судбини овостраних Срба?{S} Где је ускрсао и где је сахрањен по |
ускрсао и где је сахрањен последњи сан овостраних Срба, – војводина српска?</p> <p>Тражи ли се |
ензионирац. – Господо моја!{S} Ја дижем ову чашу у здравље једне вредне домаћице, верне супруге |
>– Него још нешто! – додаће Бранко. – У ову недељу ћемо и ми овде да држимо своје село у корист |
во!{S} Усадио си га, кад сам ја дошла у ову кућу.{S} Онда је Јелици било четири годинице, тек п |
х дружина, што дошле беху, да увеличају ову светковину, а иза леђа му кроз жагор светине, која |
лао пандура, да му тражи по селу гдегод овчија сира, па да га с црним луком и хладним меканим х |
даље, – рече писару, који се немо гушио овчијим сиром поливеним с кајмаком, на који му се сад т |
златну јаку“, казало се у неком листу, оглашујући његову смрт изненада.{S} Но и да му је све с |
p> <p>Стао учитељ спрам ње, да, бојати, огледа и њен глас, а озбиљан, ни да брком мигне.</p> <p |
у, па пође од једнога до другога, да им огледа гласове.{S} Мушкарце зна и од пре, шта који пева |
еба помишљати и на своју кућу, на своје огњиште, на своју породичну срећу.{S} Кад је човек срећ |
е Јаковљевића куља дим на димњак.{S} На огњишту се пуши и ври у пуним лонцима, а цврче батаци н |
себе и дете под туђим кровом и на туђем огњишту.{S} Али колико је и то лакше, него трпети пијан |
и ће ми у визиту.</p> <p>И сад узеде да оговара госпођу Нату, како се дала наплатити од поп-Сте |
.{S} Ради се, да, али свако за себе.{S} Огрезли смо у гнилости.{S} Нема ни родољубља, ни самопр |
ог старог народњачког сала, преживајући огризине отрцанога либерализма.{S} Још док је био међу |
у нос увлачи; само што зазвечи ланац на огрљаку, кад се коњ који мухне, па тргне, да преухитри |
гу, хоће да се извуче, па то раскопчава огртач“, то чупа с ногу велики завежљај.{S} Баш читав п |
чуда! </p> <p>– Није тога било, слатка, од пре, – рећи ће сека Ката. – Било ти је Брајковачко д |
, као што је баба Давина Јаковљевићима, од како је...</p> <p>Па и госпоштина се Брајковачка узб |
Рашићка, донде госпођа Јеца учитељица, од јако поп-Стевина Јелисавета, са својом кћерком Јелен |
а кори, што је само једаред био код ње, од како је дошао од горе.{S} Он се опет извињава, да јо |
а клупа уза зид, застрта неким платном, од кога се иначе кроје панталоне, да изгледа, бајаги, к |
тна човека, који ради онаки исти посао, од кога живи и он, народ, него од најсавршенијег агитат |
наче „господина“.{S} Далеко је, дакако, од мене и помисао, да бих ја делио, ваљда, с народом св |
рите.</p> <p>– Понда?</p> <p>– Ја тако, од како се знам, па хвала Богу!{S} А видим, како пролаз |
на данас.{S} Писар, писар и само писар, од кудгод ко иде.{S} Е, па то боли!{S} Он, који је науч |
устити, да ја завирим у њену економију, од како је пало слеме на њено теме.{S} Једва ће ми на п |
од ње, а противних разлога је, по њену, од неко доба, тајному мишљењу, доста, када што покреће |
жаше уза њ, а само што је завирио у њу, од како се повукао у попин врт.</p> <p>– Стојим на расп |
ни бели коци с малим таблицама на врху, од којих свака носи други број и казује место, где треб |
какву исплести; а неје ни у Брајковцу, од како је дошао ту за свећеника.</p> <p>Бранку дуго вр |
му на памет и Даринка.{S} Чудновато!{S} Од њена суда као да највише стрепи.{S} Не за то, што би |
ед њим, али мисли несу све код њега.{S} Од синоћ се нешто сневеселио.{S} Јелена му је много при |
уме одушевити само за велике идеје.{S} Од надничара, који је можда закинуо од својих уста, па |
его што ће доћи, не можеш је видити.{S} Од пре то мало који дан, да је нема к мени.{S} Него, ва |
уштву, у које би тек почео долазити.{S} Од увек научио, да се повлачи, па мисли, узео би ко за |
ће се програм што свечаније извести.{S} Од паропловске станице до Стражилова пуне су руке посла |
ко година?!{S} Учим ја то и говорим.{S} Од како је Брајковца и *Брајковчана, нису имали таке шк |
се Бранко опрости те оде с Јованом.{S} Од мах осети, како јој се учини Брајковац нешто празан. |
ме јуност или младеж, па добро било.{S} Од кад дође та омладина, не знаш, каква је вера.</p> <p |
да се прослави, – беше му прва реч.{S} Од њих две не зна, која да прихвати реч.{S} Опет ће он: |
е грчета! – нашали се писар. – Били?{S} Од кад се ја окљувам, па...</p> <p>– За тебе би штета б |
д својих уста, па до првога богаташа, – од људи неписмених, који су тек из туђих уста чули и на |
p> <p>Јелена једва промуцава: </p> <p>– Од кад вас чекам.</p> <p>– Душо, зар још „ви?</p> <p>Је |
ројици младића још на по пута.</p> <p>– Од кад ми овде ходамо а вас нема!</p> <p>Јован, Бранко |
S} Шта је?{S} Шта је, за бога?</p> <p>– Од кад ја вребам арамију!{S} И једва ми се подеси згодн |
идаковића и „<title>Крв за род</title>“ од Милованова „посинка“ Јакова Игњатовића...{S} Ту је ч |
оје „<title>Дарова доброј деци</title>“ од чика Стеве, које разних Полаженика и Споменика од бр |
и „<title>Љубомира у Елисијуму</title>“ од Милована Видаковића и „<title>Крв за род</title>“ од |
дакле, шта је то Српство и родољубље, а од како се зна, исповеда се <pb n="62" /> за члана српс |
е онако срдит отишао прексиноћ од ње, а од то доба није нашао за вредно, да јој и речи рекне, о |
, што се зблизниле у учитељевој соби; а од њих неки поседали на одар, други стоје.</p> <p>– Тре |
ц дана на једном штампаном табаку.{S} А од оних опет већина их почне још у ђачким скамијама, па |
итеља хришћанских!{S} Већ ми бучи глава од неко доба.{S} Свуда Бранко и само Бранко!{S} Успалил |
ано неколико старијих и новијих бројева од разних година политичких новина, што их је попа по к |
зид, где је већ отрљо креч и углачао га од тешког наваљивања; пребацио ногу преко колена, па ми |
и особитој њеној милошти.</p> <p>Још га од зимус препоручује госпођа Ната мајсторици.{S} А још |
би провирила кроз прозор, као да некога од некуда изгледа.{S} Ако случајно прође туда какав гим |
ори једнога од Бечкога одбора и једнога од Карловачкога.</p> <p>Одатле кроз „убаво Белило“ к Ст |
а тргу, где беху свечани говори једнога од Бечкога одбора и једнога од Карловачкога.</p> <p>Ода |
нога кума под тако лепим именом једнога од просветитеља хришћанских!{S} Већ ми бучи глава од не |
та унутри.</p> <p>– Бранко се не одваја од Даринке.</p> <p>- Ми смо одсели код вас, – вели му о |
д врата, па слуша.</p> <p>– Дивна идеја од вас, господине бележниче, да овде вечерамо! – кличе |
еве, које разних Полаженика и Споменика од браца–Радована, браца–Јове, и других „чика“ и „браца |
вде учитељицу.{S} Мал не свиште девојка од њена заједања.{S} Па тако сад и немамо никакве...{S} |
веде Бечки одбор, који је пратио Бранка од Беча, као и целу светковину у забуну.{S} Тако Бранко |
subSection" /> <p>Кад се Јелена вратила од Даринке кући, дочекала је мати с наредбом, да је обр |
вају тамо, и буду људи... и гора и боља од мог сина.{S} Па за што не би и он:{S} Нек сврши гимн |
д време.{S} Али госпођа Јелисавете нема од неко доба, па, ево, ни данас. </p> <p>Е, па тако сед |
е одговори ништа. </p> <p>Попина Јелена од оздо, испред куће, маше на њих белим рупцем. </p> <p |
школу.{S} Те радости, тог подскакивања од ње!...{S} Зорка већ чита чика– Јовин лист, што јој п |
се замислио у улози каквог Дона Цезара од Базана, каквог шпањолског гранда у сред Севиље, па з |
развукли му се брци, али не даје, гласа од себе.</p> <p>– Да Бог ме, да је госпођа Рашићка узел |
и развукли му се брци, ал не даје гласа од себе... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Док |
атару не правимо сами, него бог те пита од куд морамо да набавимо.{S} Алати наши за најобичније |
вели госпођа Ната, а запурила се сирота од врућине и гурања кроз свет.</p> <p>– Још на станицу |
чика-Јовину о Бранковој жељи; а једног од мојих ђачића почео сам да учим <title>Ајдукову песму |
и госпођи Кати много, да на први поглед од мах види, да се госпођа Јелисавета преварила у рачун |
тичких новина, што их је попа по кадгод од дуга времена, бог ме, и читао.{S} По канабету у исто |
чима, те одмах дохвати виолину, па пође од једнога до другога, да им огледа гласове.{S} Мушкарц |
по соби, бојаги, хоће да изађе из коже од једа, што јој „срамоте кћер“, па тражи негде горњу х |
је муж; а Бог зна, кад и какав ти може од куд искрснути на једаред из ненада.{S} Него тужи га |
кад полупала, и тако даље.{S} Почела је од ономад, а, да је све ређала, свршила би с оним пре т |
д лепо, као што ти умеш.</p> <p>– Он је од неко доба врло заћутао.</p> <p>– Ко?</p> <p>– Бранко |
вода.{S} А спровод се пружио, колико је од вароши до самога Стражилова, као да нико не хаје за |
оштро осече на ујака:</p> <p>– Гадно је од вас, што то и++ спомињете!</p> <p>Поп-Стеви се смрче |
епао честита друштва“, па се не растаје од њих. </p> <p>Што сад иду, па им се не пада на ум, да |
ој рачун...</p> <p>– Треба мислити даље од носа, – проговори поп Стеван одлучно и као да некога |
аших предака, стару славу и нове невоље од Немање и Косова до данашњег дана; па је пошалицама и |
{S} Коњи касају, а не могу да се обране од силних мушица, што их спопале.{S} Вуку троми на омар |
о слободан; те, пошто не може да остане од срамоте у свом јату, тумарне бог те пита куд, па се |
а, већ и пун сен округле багреме, једне од оних, што су засађене у реду пред поп-Стевином кућом |
ва што се овда онда зачује, како крикне од врућине орао на какову бресту у крај друма, само што |
жалостиво, па слуша и по каткад шмркне од жалости, Госпођа Ната окрене пећци леђа, наглади сво |
оверовати, да му срце хоће већ да пукне од среће.</p> <p>Јелена задрхта.{S} Провирује нестрпљив |
провири најпре мала бела ручица; па се од мах за њом указа мила главица са црном пуном косом и |
онакав, какав Србин постане тек, кад се од њега поучи.{S} Ал који Србин остане, тај издржи конк |
низује.{S} И кад се појави, појавиће се од мах организована.{S} То не ће још дуго трајати.</p> |
у, Бранко.{S} Ал мени се чини, да би се од мене могао истесати, ако и не какав практичан ма и м |
ох!{S} Она чује Миланов глас и топи се од милине као масло на топлој прженици... </p> <milesto |
ажу, нестално створење.{S} Али научи се од њега, да само по цвећу идеш и да и са најружнијег цв |
би напуштен, – дода Кнежевић.– И још се од нас захтева, да потпомажемо и књижевност, да купујем |
ке надом, да ће им деца бити боље среће од њих... </p> <p>Ката Јаковљевићка села, као обично не |
!</p> <p>Госпођа Јеца све овако одскаче од земље, како се једи.{S} Јуф, јуф, свиснуће.{S} Хоће, |
лизу њега стоји на уској путањи девојче од својих седамнаест година, ватрених очију, весела без |
е моје, овамо– те мало!“</p> <p>Девојче од мах стаде опет на прозор. „Ој, пуно је и препуно сре |
уштву код разбијене канте, мало не пуче од смеха.</p> <p>Општински благајник помислио на то, да |
жасном провалијом.{S} Нуз то и зазираше од њега, да му кадгод не пребаци, па још, можда, пред г |
и не мисли на то, да трговцу треба више од нешто капитала, што га је обично наследио или, можда |
ј болти.{S} Занатлија не ће да зна више од свог мајстора, где је изучио занат, економ више од с |
стора, где је изучио занат, економ више од свога оца.{S} Тако ни у чему не можемо да издржимо к |
рижно Јован.</p> <p>– Па да за што више од по века проводиш за скамијама, а над књигом?</p> <pb |
ранку, кад се једном у гунгули одвојише од осталих.</p> <p>– Каква ујна?</p> <p>– Па госпођа Ра |
да сам независан.{S} Брате, ништа лепше од тога...{S} А да се лепо радити!{S} Па што зарадиш, з |
с.</p> <p>Благајник мисли: „Ништа лепше од добра пива.{S} Ал куд сви Турци.{S} Мисли, но га мрз |
д ће госпођа Рашићка свиснути од једа и од срамоте.{S} А она се чинила свему – и невешта пред с |
да им огледа гласове.{S} Мушкарце зна и од пре, шта који певати може.</p> <p>Особито добро позн |
ом својим о томе.{S} А он опет зазире и од „омладинца“, као да <pb n="71" /> меће на коцку не з |
тирскога воћњака, посрћући „од љубави и од вина“.</p> <p>Као што рече Јован, пречасни господин |
вцу још неко честит!{S} Биће још ипак и од</p> <p>Брајковца нешто! </p> <p>Ето, зашто је долаза |
већ четири године.{S} Па има послугу и од Триве.{S} Криста јој је послушна, па радилица, па ве |
него баш од дуга времена, можда, баш и од жеље, да увеличају само једном згодицом више своје б |
чи.</p> <p>Госпођа Ката да пукне у себи од смеха, како се премудра Рашићка преварила у рачуну.{ |
вачкој гимназији, два три разреда млађи од њега; али у комшилуку његову у стану, – примети изме |
само, да и тамо није свештеник старији од њега бар у цркви, – рече попа. </p> <p>– А Јелена не |
а и крпарија, тек без њега ко зна би ли од мах добили песнике као што су Змај, Ђура Јакшић, Вла |
омад с Јованом код њих, кад су путовали од озгоре у Брајковац, уме тако да приповеда, па ја так |
смо се свим радом својим далеко удалили од пута, који овамо води.{S} Ми имамо књижевника, уметн |
шко да се игде интелигенција тако удаљи од народа као наша.{S} Нова се омладина креће, њен глас |
издржи конкуренцију његову и буде бољи од учитеља свога.{S} Па ко се опет смотава и сели него |
дочек, да му се „омладинац“ не може ни од шале подсмехнути.</p> <p>– Тражи вас, ујо, госпођа Р |
а материне груди...</p> <p>Госпођи Нати од седморо деце заживела јединица мезимица, па мати гин |
ром, а Јован ће њему, на прилику, смети од сад говорити:{S} Грцо, или:{S} Рифлијо, или:{S} Швић |
.. у туђем свету...{S} Хм!{S} Мора бити од њега кадгод нешто!{S} Две јаке, до душе, за вратом н |
его о Божићу прасе...{S} Па шта ће бити од Брајковачке светковине?{S} А?... стара српска невоља |
ићку.</p> <p>– Није; ал она ће начинити од ње којешта.{S} Кад је јесенас дошао Кнежевић за учит |
ра госпођу Нату, како се дала наплатити од поп-Стеве, кад је њена Јелена била тамо у вароши код |
прост народ не би имао никакве користи од штампане и писане књиге својих учених синова, на кој |
ислили, сад ће госпођа Рашићка свиснути од једа и од срамоте.{S} А она се чинила свему – и неве |
ући?..{S} Катица Јаковљевићка мора пући од једа.{S} Мисли, ко је као она, што има сина господин |
пушку.{S} Али им се види, да несу ловци од заната, него баш од дуга времена, можда, баш и од же |
међу собом сви једнаки; а чим дође јачи од њега, он подлегне, и то... не, што он нема својства, |
спођа Јеца га види, да је сад већ мекши од памука.</p> <p>– Омлатина омладина, алезајнц (све је |
олине Карловачке станице.{S} Пут вароши од станице беху местимице ударени бели коци с малим таб |
Већма осећа морални мамурлук, него онај од пробанчене ноћи.{S} Па сад још у школу,... ух!{S} Це |
еда, ко пролази улицом.</p> <p>Дође јој од пре редовно и госпођа Рашићка, те разговарају, на пр |
редовно Марку дужан и сваки одбије тек од рачуна, што га он по каткад с ким има.</p> <p>Шта, д |
о браца-Анти.{S} А благајник и бележник од то доба, чим се мало ђорну, одмах терају писара, да |
ко узела бранити писара, да се овај сам од туге неке у мало не заплака. – ни песма начеоникова. |
нам шта... </p> <p>– Доста ја већ гутам од неко доба, – загрми Рашићка.</p> <pb n="36" /> <p>– |
д и уздрмало сувишним каквим захтевањем од стране његових претпостављених у општинском уреду а |
ишћа рујева с плавичасто-зеленим лишћем од фење и другим то модријим то блеђим зеленилом, те се |
... само да се не састане више ни с ким од њих!{S} Па у јутру, чим сване, бежи из тога понора, |
ница, уплашена коњским топотом и зврком од кола.{S} Застане над каквом рупом, учлови се, као бо |
ешће доносио; него што редовно по један од Брајковачке господе части осталу, па тако један по ј |
Караџић први пут, као ђак још, упозорен од Мушицкога на онај велики посао, кога се он доцније т |
инити.{S} Нечему много бољем нада се он од самог народа.{S} Па хоће да и свој говор, што има да |
ојни Ђура, као што је један пут и рекао од прилике тако нешто. </p> <p>Ено, матори се мачак ушу |
же ко исто тако измислити, да је постао од медведа.{S} Судећи по нашем писару, имаће право Дарв |
ј Дарвин измислио, и да је човек постао од мајмуна, може ко исто тако измислити, да је постао о |
мо једаред био код ње, од како је дошао од горе.{S} Он се опет извињава, да још неје доспевао, |
и посао, од кога живи и он, народ, него од најсавршенијег агитатора, адвоката и ма ког иначе „г |
ама добро знаш, као једна кућа.{S} Него од како се уселише амо неке стране особе, хоће да и Бра |
пре недељу дана у Бечу на једаред добио од свог ујака поп-Стеве из Брајковца писмо с пет печата |
ој, рећи, као и отац, како си је примио од мене место њена оца.{S} Ја не могу рећи: „моје“ дете |
и, док покојни госпођа-Натин неје купио од ње.{S} А то, што јој сад госпођа Ната и опет меће на |
пред поп-Стевином кућом, са свим сакрио од месечине, па поклопио цео прозор као по поруџбини.</ |
њему ни на ум, да примети, то је, како од неко доба не може ни о чему да мисли, а да у једно н |
еуко је, нејачко је, да га даш тек тако од себе, да га одбијемо као лику низ Дунав, – навија по |
о сви, сви као један.{S} То је наше зло од увек и било, што смо пуштали једном све, па, ето, чи |
очела већ да се једи.{S} Све се разишло од куће: и деца и девојка и слуга.{S} А већи краве ће д |
а себи туђински печат.{S} Ми све морамо од туђина да набављамо за своје рођене паре, а пара мал |
ено– школске општине у Брајковцу.{S} Но од то доба никада га неје успомена понела за покојном С |
on" /> <p>– О-о, лепо, господо!{S} Лепо од вас! – повика на једаред Јелена тројици младића још |
p>– Никад ништа.</p> <p>– Е, то је лепо од поп-Стеве.</p> <p>– Довео га, да ту проведе вакацију |
, Србине!“</p> <p>Учитељ одустаде на то од политичких и економних питања, па стаде код „чиче“, |
аве!{S} Тек...{S} Тек...{S} Доста је то од њега,... за сад доста.</p> <p>Поред сенице се „нешто |
ски о томе предиковало, а да не види то од нас својим очима.{S} Престанимо ми радити, што не ва |
кући, а сва се запурила и задухала што од радости што од умора. </p> <p>Е,сад грљењу и љубљењу |
запурила и задухала што од радости што од умора. </p> <p>Е,сад грљењу и љубљењу нема, мислиш, |
етио био!</p> <p>Мора бити кадгод нешто од њега...{S} Допада ми се, што је при себи.{S} Жилава |
{S} Од надничара, који је можда закинуо од својих уста, па до првога богаташа, – од људи неписм |
ко је грких пилула прогутао већ и данас од бележниковичина пецкања!{S} Дотле га је пањкала и за |
ци држи некакву књигу, а на бео се штит од сунца наслонио.</p> <p>– А,... ти си, Александре!- п |
беше му спао у траву.{S} Узе свој штит од сунца, па га затвори.{S} Те склопи и књигу, што лежа |
сестриној деци.{S} То ће да буде радост од деце, кад им тетка из вароши разда поклоне!</p> <p>– |
ри, те не оде.{S} Како је чуо још синоћ од Јелене, како су тамо гошће дошле, као да осети, да с |
но, кад је онако срдит отишао прексиноћ од ње, а од то доба није нашао за вредно, да јој и речи |
а њу, да је божем она отуђила поп-Стеву од његове сестре, да је она истерала Тинку из поп-Стеви |
и листом пазаре код Јуде.{S} Жене краду од својих газда храну, па џаковима вуку Јуди, те дају б |
народни браничи, „поборници“, наплаћају од народа исто толико правично или неправично, као и он |
> <p>Бранка већ поче завијати у стомаку од толике љубазности.</p> <p>– Е, па кад си већ навалио |
кво дете, те не купи за новчић свирајку од шећера, или какав цигару за два новчића, да недељом |
лепо! - кличе Даринка, а лице јој плану од одушевљења.</p> <p>– Него морате нам и ви помоћи! – |
је Бог и Христос примио у своју општину од крштенога кума под тако лепим именом једнога од прос |
знанику каквом.</p> <p>И срце му гракну од неке милине, кад помисли, како ће му се добра душа о |
иње име.{S} А отуђити она рођену сестру од рођенога брата!{S} Сад се нешто продобрила.{S} Па ка |
види, да несу ловци од заната, него баш од дуга времена, можда, баш и од жеље, да увеличају сам |
учује госпођа Ната мајсторици.{S} А још од зимус говори Даринци, како морају, Бог да, на лето и |
не дођоше.</p> <p>Бранко нема мира још од јучер.{S} Јучер је још пешачио далеко изван Карловац |
Право рећи, брује му и зује у глави још од синоћ, како му је „његова“ напунила некаквим разгово |
странке: ради, како ко хоће, а живи још од свог старог народњачког сала, преживајући огризине о |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Од сеобе Србаља у крајеве, што стоје под окриљем Австро |
то чини само по материној жељи. </p> <p>Од онога вечера, како је оно учитељ отишао онако нагло |
ета, са својом кћерком Јеленом. </p> <p>Од тог доба остао је поп Стева и опет катихета и месни |
а се не нађе нас неколико људи.“</p> <p>Од то доба пази писар добро, како ће изводити своје тео |
еварена вера у поштење с болом врисне: „Од кад те, мајко, нисам видео, ја јоште добра нисам вид |
вић из манастирскога воћњака, посрћући „од љубави и од вина“.</p> <p>Као што рече Јован, пречас |
у радњу, или кад се у октобру искупљају ода свију страна ђаци, – када је то видео, још већи нем |
енутак бар маха, да се разаберу гласови одабраних чланова певачкога друштва Брајковачкога под п |
{S} Маћи му се не да.{S} Она баш истера одавде учитељицу.{S} Мал не свиште девојка од њена заје |
ашта вам се...{S} Сиромах, тај брже оде одавде, него што је овамо дошао.</p> <p>– Па таки је он |
не знате, али у старо време одселило се одавде неколико хиљада српских породица у Русију.{S} По |
ај наш крај.{S} Ја не бих никад одлазио одавде.{S} И веруј ми, моја је најозбиљнија намера, да |
и смо, да са што више народа и ми одемо одавде у Карловце на дочек.</p> <p>– Мило ми је! – одго |
ни враћати у Брајковац, него иде одмах одавде кући.{S} Неугодно јој здраво, што је то урадила |
с њим заједно... </p> <p>Бележниковица одавно наваљује на бележника, да се иде кући.</p> <p>– |
поздрави с госпођа–Натом.{S} Давина се одавно нешто и својака с Јаковљевићима.{S} Једаред јој |
ше прилике...</p> <p>И Марко се, већ по одавно, помешао с гостима.</p> <p>Бележник хоће да га б |
– О, моја ће мама мени већ дозволити, – одазва се Даринка. – Њој се здраво допада Бранково коло |
ма и по ногама.</p> <p>А на Натине речи одазва се.</p> <p>– Разумем. </p> <p>– Като,— примети Н |
ла би била тамо преко потока оној кући, одакле јој у вече долазе они звуци са ситних гусала, та |
6" /> <p>И сад тек седе на своје место, одакле се беше пре једнога сахата кренуо, да иде у дућа |
гло такођер гостију са свију страна, да оданде још допрате спровод до Карловаца.{S} Једва је мо |
ако даље.{S} Баш тада је он тим начином одао своју „тајну“, поричући свим срцем, свом душом, па |
н мах.</p> <p>Трива већ сишао с кола па одапиње коњима конопце са ждрепчаника.</p> <p>Даринка с |
тељевој соби; а од њих неки поседали на одар, други стоје.</p> <p>– Треба да оженимо овога наше |
тргу према вратима саборне цркве стоји одар окружен са шеснаест великих свећњака и обасут цвећ |
on" /> <p>Кад је Даринка то вече села у одар, да легне поред Зорке, дуго јој се поглед приковао |
дбора и једнога од Карловачкога.</p> <p>Одатле кроз „убаво Белило“ к Стражилову, крајњој мети с |
рв, а коса му се диже.{S} Скинуо шешир, одахнуо, па брише рупцем зној с чела.{S} И нехотице дод |
е отићи у Карловце сав обарен.</p> <p>– Одахнуће, кад не буде видио своју ујну, – опет се уплет |
одбегла.</p> <p>– Шта говориш</p> <p>– Одбегла.{S} Јуче на ноћ нестаде и ње и Кнежевића.</p> < |
а да знам?</p> <p>– Госпођица Јелена је одбегла.</p> <p>– Шта говориш</p> <p>– Одбегла.{S} Јуче |
, што кажу, у се и...{S} И госпођа Ката одби толике општинске бележнике и сеоске трговце, па од |
владичанску митру и он је петнаест пута одби, да може мирно у својем скровитом Ковиљском манаст |
едан остане редовно Марку дужан и сваки одбије тек од рачуна, што га он по каткад с ким има.</p |
о је, да га даш тек тако од себе, да га одбијемо као лику низ Дунав, – навија попа. – Данас је |
е за њом.</p> <p>Давно је било, кад „се одбила“ из куће својега оца, покојнога Пере Гојковића к |
што крив, што је и њега и матер му тако одбио као блато с ногу, па би зар колико толико то да з |
у висе према лазурном небу, а овде онде одбиће се још последњи зрак о позлаћену јабуку, зрак су |
{S} Хтео би да доспе и у читаоницу, где одбор издаваше још последње налоге, и у саборницу, где |
коме се ваљда прохтело, да доведе Бечки одбор, који је пратио Бранка од Беча, као и целу светко |
беху свечани говори једнога од Бечкога одбора и једнога од Карловачкога.</p> <p>Одатле кроз „у |
Изашао је проглас Карловачког и Бечког одбора:{S} У другује недељу пренос костију Бранка Радич |
.</p> <pb n="27" /> <p>Бележник и један одборник играју баш жандара, а остали како који.{S} Пис |
ар начелник, благајник, писар, неколико одборника, дакле све, што се рачуна у Брајковачку висок |
сар се наслонио на лактове, па кибицује одборнику. (Бележник, мимогред буди речено, не трпи то |
а, и у собу поверенства сигурности, где одборници даваху приступнице учесницима и гледаоцима св |
овцима, камо лађом имају приспети Бечки одборници са последњим земним остацима песниковим. </p> |
ван Јаковљевић, „као пред буну“.</p> <p>Одборници лете на све стране и наређују, како ће се про |
паметни Шваба већ све изумео!“ Једва се одважио још и на то, да по упутству наших пчелара води, |
ише места унутри.</p> <p>– Бранко се не одваја од Даринке.</p> <p>- Ми смо одсели код вас, – ве |
ари, па дај унутра, а коње испрегни, па одведи у шталу...{S} Има места је ли, Катице?</p> <p>– |
песме, али не изађоше на сухо, него се одвезоше истом лађом у Нови Сад, да тамо буду на беседи |
p> <p>– Како не би било?{S} Гле секе! – одвикује она из кухиње.</p> <p>– Разумем, – вели Трива. |
<p>– Лаку ноћ!</p> <p>Јован и Бранко се одвојише.{S} И оде сваки својим путом.</p> <p>Јелена пр |
е Јован Бранку, кад се једном у гунгули одвојише од осталих.</p> <p>– Каква ујна?</p> <p>– Па г |
м показао.{S} Више пута му је баш био и одвратан, што је „таки“, као што о њему суђаше „материј |
ед то почети?{S} Али Јован се одсмеје и одговара се, као да има још времена.{S} А Даринка опет |
аместила, а надурила се, бојаги, па јој одговара:</p> <p>– Све је ту.</p> <p>– Боже, помози! – |
вор на нешто друго; али оштро омладинац одговара, па не знаде, шта сад да му каже, већ окрену н |
> <p>– Ви ћете после њих доћи на ред, – одговор и онај.</p> <p>– Хајдмо ми дотле на пиво! – пре |
еда у њега.</p> <p>Бележник остао дужан одговор својој жени, па <foreign xml:lang="de">mir nich |
и она.</p> <p>– Одмах... одмах ћу доћи, одговори Бранко.</p> <p>– Не иде тако.{S} Ја се не ћу н |
дна прилика, кад сам се мало и надао! - одговори Јован те наслони пушку уза зид. – Волим овај л |
звини. </p> <p>- Ви сте ипак старији, - одговори Јелена ђаволасто; – па ви треба да почнете.</p |
<p>– Тражи вас, ујо, госпођа Рашићка! – одговори онај.</p> <p>Госпо...?! – замисли се чисто поп |
рловце на дочек.</p> <p>– Мило ми је! – одговори Даринка на приказ Јованов, па пружи руку Кнеже |
послужи лепо време!</p> <p>Да Бог ме! – одговори Даринка, тек да из учтивости рекне што, кад ве |
ђи, видиш, сама је.</p> <p>– Разумем! – одговори Трива и оде за својим послом.</p> <p>– Като зл |
треба.</p> <p>Па боље пре не? после, – одговори Јован.</p> <p>Али се овај привуче уза женскиње |
“ </p> <p>– То је бреме пало на мене, – одговори Бранко.</p> <p>– Аха!{S} Држите се!- рече му Д |
ац!</p> <p>– Молим, молим, господине, – одговори Даринка, а застиди се, – Не стоји вам лепо, ка |
жеш се и преудати.</p> <p>Мој син ће, – одговори она, – за цело лакше поднети, да је син оца ло |
ише нешто.{S} Остао је у својој соби, – одговори Јелена. </p> <p>Не води ти бриге за господина. |
е најпре; понда ће мо се разговарати, – одговори му Бранко.</p> <p>Јован мало поцрвени, па затр |
овица Јовану.</p> <p>– Куд сви Турци, – одговори овај.</p> <p>А она повика: </p> <p>– Јеси чуо, |
ш све на црне наочаре.</p> <p>— Увек, – одговори онај живље, – упамти, увек тако!{S} То је моје |
увај.{S} Баш сам задовољан, што идем, – одговори онај. – Него искрено да ти кажем, волим, и што |
рабила прилику. </p> <p>– Не верујем, – одговори Јован.</p> <p>– Зар ви ништа не знате? </p> <p |
пођа ме замоли, да вас к њој пошаљем, – одговори Бранко.</p> <p>Попа се дигао, па пажљиво расти |
о.</p> <p>– И хоћу мало да приседнем, – одговори Јован, отирући зној, а зној му цури с чела. – |
есим с овим, што постоји, и да живим, – одговори Јаковљевић као у шали. – Таки је, брате, данас |
ли се добро учити?</p> <p>Хоћу, ујо, – одговори дете радосних очију. </p> <p>Мати, ја хоћу да |
>– Несмо ми забадава изостали толико, – одговори Бранко.</p> <p>Кад приступио девојкама, лице м |
та велиш, Јоване? </p> <p>Није ружно, – одговори Јован. – Него то би он добро прошао с нама.{S} |
кад је тому било време; сад је касно, – одговори му сестрић с неким прекором.</p> <p>Поп Стева |
> <p>– Не да се насути вода у решето, – одговори онај.</p> <p>– Баш имам важна разговора с тобо |
/p> <p>– Па да где би на друго место, – одговори јој Бранко, а као да плива у задовољству.</p> |
ве више њих тек у новије доба сећају, – одговори Бранко, –да су познавали Бранка лично, па чак |
<pb n="69" /> <p>На добром је месту, – одговори опет на то Бранко. – У селу су нам исто тако п |
пољубиле.</p> <p>Јелена не зна, шта да одговори.{S} Стале јој очи, па упрла поглед у Даринку.< |
" /> <p>Бранко ћути; или не зна, шта да одговори, или не ће, што мисли.{S} А мисли: „Што се ова |
, – што дрхћеш?</p> <p>Јелена не уме да одговори.{S} Грло јој је стегло.</p> <pb n="56" /> <p>Н |
ошапута милостива његова заштитница, па одговори своме штићенику опет притиском руке, и занесе |
дух времена.</p> <p>Стајић уздахну и не одговори ништа. </p> <p>Попина Јелена од оздо, испред к |
, ала је научно нешто казао.{S} Нико не одговори ништа..</p> <p>Данас је ту и Даринка, па се св |
већ био код Јована; али га јутрос нешто одговори, те не оде.{S} Како је чуо још синоћ од Јелене |
а говорио, како се ломио, шта је Бранко одговорио, како је у очи исмејао и ујака и Рашићку, и. |
сретан, или да се подао Јеци, он би му одговорио, као што толико пута вели; </p> <p>– Ја сам г |
мора бити?</p> <p>– Немој ти ту мени! – одговориће опет, као и до сад, Ната Кати.– Знам ја, шта |
ли и преклиње, плаче и дури се, да мати одгоди, „бар док прође беседа“!{S} Шта је госпођи Нати |
же поп Стеван, да омладинску ћурдију не одгрне, те не покаже своју стару ћуд.</p> <p> Па да о ч |
</p> <p>Поп Стева се растопи, расплини, оде у пару... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Л |
шта ће.{S} Не би било лепо, опет, и да оде, а да се не јави њему и његовој матери. </p> <p>У т |
био расрдио, да је у један мах хтео да оде из Брајковца.{S} Него добро, те то неје никоме каза |
ије свршена.</p> <p>– Па за што само да оде тако из ненада?</p> <p>– За што?{S} Така ти је дана |
пођи Нати чисто неје право, што Даринка оде с Јеленом.{S} Као да јој је сад крива нешто и она, |
зговор између Јована и Дабижића, којима оде и учитељ у помоћ, – ни оштро супрушко објашњивање и |
бра душа опет обрадовати, кад јој сутра оде.</p> <p>У том се врати натраг у село. </p> <p>Та по |
ата и Катица, да спавају.</p> <p>Катица оде најпре, да још једаред разгледа по кући, је ли све |
, прашта вам се...{S} Сиромах, тај брже оде одавде, него што је овамо дошао.</p> <p>– Па таки ј |
Један другом за љубав.</p> <p> Најпосле оде бележниковица, а отпрати је Јован ++ писар.</p> <p> |
на; али га јутрос нешто одговори, те не оде.{S} Како је чуо још синоћ од Јелене, како су тамо г |
ана, ето, неје ни приметила, да он и не оде на звоно у цркву; неје ни приметила, да у Брајковцу |
ем месту у селу.{S} Данас сутра, ако не оде у варош, да тамо отвори већу радњу, ево мог носа, а |
или у виноград за својим послом, ако не оде у поп-Стевину сеницу, где овај чека, да му се јави, |
ао очински савет...</p> <p>После вечере оде госпођа Рашићка с Јеленом „за послом“.{S} Оста сам |
кћер с попиним сестрићем испод руке; те оде у кухињу, да изнесе јело на сто. </p> <milestone un |
и чисто криво, кад се Бранко опрости те оде с Јованом.{S} Од мах осети, како јој се учини Брајк |
/p> <p>Јован и Бранко се одвојише.{S} И оде сваки својим путом.</p> <p>Јелена притвори капке на |
е.</p> <p>– Разумем! – одговори Трива и оде за својим послом.</p> <p>– Като злато, – опет ће На |
некакав изговор, да изађе из друштва и оде на улицу, па да дозна, ко је дошао.{S} Баш му то до |
о прође поред прозора, уђе у двориште и оде у своју собу. </p> <p>Из оне лепе куће с оне стране |
ад и немамо никакве...{S} А кад човек и оде у Карловце, ако и посети своју сестру, мислиш, да с |
не можеш довикати с улице.{S} Кад опет оде по воду, као да је себи по смрт отишла.{S} Враг би |
недељи дана један пут или ни један пут оде на катихизацију и да задржи достојанство над учитељ |
анинац, шта је то служба.{S} А свако је одевено, враг их и с девојкама, по најновијем журналу, |
се Бранко Стајић.{S} На њему лако летње одело и сламњи шешир.{S} У руци држи некакву књигу, а н |
ко крста искупио се народ у чистом свом оделу.{S} А у народу, видиш, око свирца час се таласа, |
често.{S} Чика је одобрио.{S} Треба да одемо и код тетка-Тинке.</p> <p>Нова неприлика за Јелен |
а, гладећи свог мацана: </p> <p>„Кад ми одемо у планину, на ком ћемо оставити нашег Марка?...{S |
кључили смо, да са што више народа и ми одемо одавде у Карловце на дочек.</p> <p>– Мило ми је! |
тне на обраницу, па хајд у варош, па се одене за целу годину..{S} Понда шта ћу?{S} С њом зло, а |
у књигу крештајемих.{S} Иначе црквењак одзвони, па хајд опет кући или у виноград за својим пос |
ет њен глас по вечерњој тишини.{S} Нема одзива.{S} Само види, како учитељ одмиче, и чује, како |
и кренуше.</p> <p>– Стој!...{S} Кристо, оди овамо...{S} Пази, дете моје, на кућу...{S} А и ви, |
а својој виолини, познао је ипак, да је одјекнуо с оне жице, коју је навио синоћ у Јеленину срц |
ј синко, не треба ни то баш тако далеко одлагати.{S} Ко је рано легао и рано се оженио, није се |
ема беше у тај мах Бранко и његов нагли одлазак у мислима. </p> <p>Као да осећају, е би им неуг |
stone unit="subSection" /> <p>Изненадни одлазак Стајићев из Брајковца изазвао је у познатим кру |
а упало у очи, да Бранко тако из ненада одлази, да ником о томе пре не рече ни речи.</p> <p>Гос |
опада овај наш крај.{S} Ја не бих никад одлазио одавде.{S} И веруј ми, моја је најозбиљнија нам |
, узео би ко за наметање, када би чешће одлазио мећу нове познанике.</p> <p> Књига је пред њим, |
S} Да му бар кажем с Богом!</p> <p>– Ви одлазите?</p> <p>– Овај час.{S} Даринка мало поцрвене.{ |
ће ни бити ништа у Брајковцима, кад ви одлазите.{S} Не би је било, уверен сам, ни да ја остане |
и ономе, коме пусте у невољи крв, па му одлане.{S} Не би било с горег и чешће.</p> <p>Учитељ, М |
базни.</p> <p>Јелени, неје крити, баш и одлану чисто нешто са срца.{S} Неје јој Бранко мрзак, Б |
и потајно се насмехну.</p> <p>А Јелени одлану.{S} Но је поли румен до иза ушију, кад примети, |
ох, тамо, да њему каже, како јој је сад одлануло, како ће „све још бити као што треба“.{S} Но и |
е дознало за узрок Бранкова изненаднога одласка, то сам Бог зна, тек док се Јован вратио у село |
ишљу, да је оно узрок Стајићеву наглому одласку из Брајковца, што га свет по Брајковцу разнео ј |
ма тима неје ни примерио, кад је лептир одлетео.{S} Неје га више ни тражио.{S} Он зна за цело, |
душепопечитељ Богом повереног му стада одликован и постао конзисторијалним присједатељем.{S} В |
ве нестрпељивија; што нестрпељивија, то одлучнија. </p> <p>Како да се састане с њим?{S} Хоће ли |
Јелица је моја брига! - рече поп Стева одлучно.</p> <p>Попа узеде своју Јелисавету, иначе госп |
ти даље од носа, – проговори поп Стеван одлучно и као да некога љуто хоће да укори, а опет да и |
овом матером...{S} Но, не мислим ни ја, одмах с кола.{S} Останите макар и који дан дуже...</p> |
бележник од то доба, чим се мало ђорну, одмах терају писара, да им декламује „оно о разбијеној |
на ручак, – вели она.</p> <p>– Одмах... одмах ћу доћи, одговори Бранко.</p> <p>– Не иде тако.{S |
ранку Радичевићу и његовој прослави.{S} Одмах сутра дан после оног великог концерта, што га је |
о уз мост, што води с лађе на обалу.{S} Одмах до њих су певачке дружине.{S} Ту ћете најбоље вид |
с чекамо на ручак, – вели она.</p> <p>– Одмах... одмах ћу доћи, одговори Бранко.</p> <p>– Не ид |
ва се дете.</p> <p>– Идем,... сад ћу ја одмах...</p> <p>Неје имала када ни да доврши, што је у |
ју за њима..</p> <p>Попина Јелена хтела одмах за Зорком да потрчи пред Даринку.</p> <p>Али је з |
по соби.{S} И опет долети на прозор, па одмах упре поглед опет на осветљена она два прозора с о |
чека муштерија– поручио је, да ће „сад одмах“ доћи, па је устао већ био и пошао.{S} Али је баш |
е више ни враћати у Брајковац, него иде одмах одавде кући.{S} Неугодно јој здраво, што је то ур |
са свим озбиљно госпођа Рашићка, па је одмах отишла свом поп-Стеви, да му се потужи:</p> <p>– |
те хајд даље као гусеница.{S} Србин је одмах створен као лептир, никад гусеница.{S} Несрећа је |
ођице Јелене. </p> <p>Сутра после подне одмах је прва веџба певачка. </p> <milestone unit="subS |
кућу српске црквене православне општине одмах уз ребро српској православној цркви!{S} Жалост, м |
са својим гостима из Брајковца нашао се одмах до гроба. </p> <p>Даринка с побожним заносом стал |
ра.{S} Само се поздрави са певачима, те одмах дохвати виолину, па пође од једнога до другога, д |
ти, или и прескочивши тај степен, а они одмах хајд у господство, те или постадоше општинским на |
,... не велим ја тако...{S} Не мораш ти одмах... не знам шта... </p> <p>– Доста ја већ гутам од |
– предложи бележник.</p> <p>– Благајник одмах устаде. </p> <p>– Писар већ дохватио шешир.</p> < |
рића! – вели сека Ната.</p> <p>– Ја сам одмах рекла, има нешто, – вели сека Ката. – Сад је наиш |
треба да буде.{S} Нисам тек могао момку одмах с неба па у ребра: то и то је.{S} Из далека добар |
м; а на зеници јој затрепта дуга, те их одмах обори.</p> <p>– Опростите! - прошапута, ал не под |
а она.{S} Хтеде он да рекне, као тек да одмахне: „Па добро!“ Но се трже.</p> <p>– Хвала вам.</p |
, да ћеш вечито ђаковати?</p> <p>Бранко одмахну главом:</p> <p>– То је за мене, за сад бар још, |
{S} Њега једног, па...!{S} Да их има на одмет, па ни једнога,... само не у калуђере!..{S} Шта м |
Нема одзива.{S} Само види, како учитељ одмиче, и чује, како оштро корача... </p> <p>Иза рогља |
ме је дозвао, да проведем овде школски одмор, тим више, што ћу том приликом да будем сведоком |
а ђаци, па хоће да проведу свој школски одмор што слободније, што разноврсније, да се издовоље |
ан и да не осећаше збиља потребу, да се одмори.{S} Готово да је био већ и заборавио на ујака; а |
оваца, да амо дође, те да се момак мало одмори, па и своју матер посети!...{S} Најпосле, свету |
то доба, па је још нема.{S} Свако се то одмори, бар кад недеља дође, а мени ти се не зна ни бла |
који у Карловцима или поникоше или се – однеговаше, и научише се србовати, ту је и отац српске |
за вредно, да сам своје ножно тај глас однесе до највишег места своје претпостављене власти у |
на, па само клима главом у знак, да све одобрава. </p> <p>У том начеоник, као да њих тројице та |
ко и Јован, него им и мати и тетка Ната одобравају и хвале смер.{S} А највећа је њена радост, ш |
оворила о преносу песникову и још више: одобрила и то, да је учитељ Кнежевић ваљан учитељ, ма к |
– Нема таквих прилика често.{S} Чика је одобрио.{S} Треба да одемо и код тетка-Тинке.</p> <p>Но |
је најпосле и госпођа Јелисавета морала одобрити, (да је варошкиња не надмудри): – Да Бог ме, м |
м загрчава сваку кап млека, којим га је одојила, као и под онога, који јој сваку сузу, што је н |
ло да им се допада, тек не могу срцу да одоле, те и они удесили збор.</p> <p>Ох, како је дивно, |
локрвнога погледа.</p> <p>– Али не мога одолети његову погледу.{S} Осети, како јој у очи сухну |
> <p>Пред цветном неком ливадом не мога одолети, него ће сићи с кола, и набрати пуну руку разно |
{S} На бресту се гдегде закрши грање, а одонуд излети орао, замахне крилима, па заплови величан |
видити спровод и чути песме. </p> <p>– Одоше у саборницу.{S} Једва добише места унутри.</p> <p |
.</p> <p>Окренуше један другом леђа, па одоше својим путем.</p> <p>„Јогунаст“! – рече за њега п |
купио и наговорио, да се здруже.</p> <p>Одоше у учитељеву собу</p> <p>Највише се обрадова тому |
ника и понесоше га у варош до свечанога одра на тргу, где беху свечани говори једнога од Бечког |
свој прозор.</p> <p>Млади колар стао до одра, па се не миче.{S}А уза њ његова сестра, па се као |
о ти је тек село.“ Ето, она се родила и одрасла на селу, па најволи, да и умре ту, али никад не |
Гости из разних крајева заузимаху своја одређена места.{S} Изасланици разних друштава хватаху с |
ницима и гледаоцима свечаности на разна одређена места.{S} А вуче га опет и тамо на овај пут, ш |
своју извесну цел, али су још увек без одређене сталности.{S} Прелеће се ту с једног предмета |
а води коло, она не може давати правац, одређивати ток народној судбини.{S} Треба да водимо рач |
а проводаџисао свом сестрићу.</p> <p>За одрешене језике предмет је то, наравно, благодаран, да |
пштинске бележнике и сеоске трговце, па одржа све, што остало после Игњата.{S} Ако Бог да, даће |
оној идеји која живи у српском народу и одржава у њему свест, да не клоне у тешкој ноћи искушењ |
ио, те га и онако сјајно извршио, да је одржао дух народа српскога, ударивши јак темељ српској |
а Јаковљевића.{S} Но треба радити и бар одржати.{S} Да извади Јована из школе?{S} Да га с по пу |
а, госпођа бележниковица зна увек да га одржи у статус кво.{S} Но он сам још увек не заборавља |
аво материно дете!{S} Али сестрића увек одржи у милости ујковој ипак то, што се... без ичије – |
пак не мога бележник да се том приликом одржи, а да не примети, било што не трпи толико размета |
иновник...{S} Ти видиш зар, да се ја не одричем рада.{S} Боже сачувај!{S} Само... ко хоће да ра |
Стражиловачкога виса, опет на свечаном одру, положи се лес, да и заступник „Матице Српске“ про |
у.{S} Ми и онако мислимо, да код матере одседнемо.{S} Ја баш кажем ујаку, да ћемо код ње одсест |
е не одваја од Даринке.</p> <p>- Ми смо одсели код вас, – вели му она. –</p> <p>– Јован је тако |
е за веру као и у Турској, па се просто одселили у Русију, па тамо населили *Нову Србију.{S} За |
и, можда, и не знате, али у старо време одселило се одавде неколико хиљада српских породица у Р |
.{S} Ја баш кажем ујаку, да ћемо код ње одсести.{S} А Јелена се радује, да је позна. </p> <p>Бр |
њему сија увек благо пролећно сунце, па одсјајује непомућено и у веселим очицама и са ведрог че |
ј пуници!</p> <p>Госпођа Јеца све овако одскаче од земље, како се једи.{S} Јуф, јуф, свиснуће.{ |
упа, Боже, лупа.</p> <p>Јелена се на то одсмејала.</p> <p>– А Даринка је поцрвенела до иза ушиј |
га.{S} Гледа га, па не зна, да ли да се одсмеје као на шалу или да прими као истину.</p> <p>- П |
већ једаред то почети?{S} Али Јован се одсмеје и одговара се, као да има још времена.{S} А Дар |
познав’о,</l> <l>Први санак ја сам већ одспав’о...</l>“ </quote> <pb n="48" /> <p>Даринка хоће |
о.{S} Изађе учитељ, па их све позва, да оду у његову собу.</p> <p>Сад ћу ја децу пустити.{S} Не |
оцама.{S} Господа га иначе пију тек кад оду у Руму, у Ириг, у Митровицу, или и даље куд у варош |
гао узде и замахнуо Бачком ђиватком, да одудари преко коња, па да потера, а госпођа Ната повика |
и, – све је на свој начин хитало, да се одужи спомену песника српскога јединства, прихвативши п |
у друштву за срећу другога, снажније се одупире разним неудаћама, кад има своје гнездо, кад има |
оследње: „Устај, Србине!“</p> <p>Учитељ одустаде на то од политичких и економних питања, па ста |
" /> женскиње, која може да се истински одушеви за нешто.{S} Нешто му говори, да то девојче има |
пре, што се уверио, да се и сама гошћа одушевила за „ту идеју“, што би рекао Раја Јовановић, п |
Бранкова спомена.{S} Онако се народ уме одушевити само за велике идеје.{S} Од надничара, који ј |
ли му се посао, којега се подухвати.{S} Одушевљеније прихваћа борбу у друштву за срећу другога, |
читељ.{S} Стајић скочи одушевљено и још одушевљеније прихвати учитељев предлог.</p> <p>Јован се |
кад бележниковица закрешта, не мога да одушевљено не примети:</p> <p>Диван алт, милостива!{S} |
о да ће да се сва разлиже.{S} Чак му је одушевљено говорила о преносу песникову и још више: одо |
ко, <pb n="44" /> особито овај последњи одушевљено ради, да „Брајковац пропева у Бранковој свеч |
ел!{S} Предложи учитељ.{S} Стајић скочи одушевљено и још одушевљеније прихвати учитељев предлог |
о! - кличе Даринка, а лице јој плану од одушевљења.</p> <p>– Него морате нам и ви помоћи! – рећ |
ше свести него у сваке обичне.{S} А, да одушевљење њено неје изнуђено ни чим до правим заносом |
рницом.</p> <p>Дивно се беше заталасало одушевљење у српском народу у намену Бранкова спомена.{ |
д прихватио свом вољом својом и српским одушевљењем.</p> <p>Како се обрадовао био Бранко, када |
рнава, манастирски намесник, добио мало одушке, да се провесели с веселим Брајковчанима у хладу |
на одар, други стоје.</p> <p>– Треба да оженимо овога нашега учитеља!-- примети госпођа бележни |
одлагати.{S} Ко је рано легао и рано се оженио, није се покајао.{S} Не ћеш се, ваљда, угледати |
знам, шта би и с тобом било, да се ниси оженио.</p> <p>Даринка се смеши, ал готово и не разуме, |
аш, говори ли збиља или из шале.</p> <p>Оженићете се и покајаћете се! – уплете се бележник хлад |
гим проседим обрвама.{S} Хоће најпре да оживи у успомени неке особе и прилике, о којима је, чин |
народ с највећим пијатетом хоће само да оживи свечаним начином, када се тим најбезазленији осећ |
еху истакле многе заставе, што пријатно оживљаваше монотонију околине Карловачке станице.{S} Пу |
као да се увери, да ли се овај шали ил’ озбиља бенета.</p> <pb n="66" /> <p>Окром шале!{S} Шта? |
„Красан младић“,.. „паметан младић“... озбиљан,... „фини младић“...{S} Не зна, како ће пред по |
ам ње, да, бојати, огледа и њен глас, а озбиљан, ни да брком мигне.</p> <p>Јелена се стисла, па |
.</p> <p>Види Поп Стева, да је тренутак озбиљан.{S} Но не зна, шта да каже.</p> <p>А Рашићка се |
Јесте, да разговор њих две неје задро у озбиљан живот; али је искрен и прост.{S} Обадве још у о |
ворна, искрена и страсна; Даринка тиха, озбиљна, безазлена и разборита.{S} Као девојка можда ће |
Бранко, ако мислиш, да код мене није то озбиљна намера, – надовеза Јован на разговор свој с Бра |
знало погледа.</p> <p>Као да није узела озбиљно,– дода онај.</p> <p>Мислим и сам тако, – примет |
еба, па је површан, те, канда не схваћа озбиљно конкуренцију у раду, јер су међу собом сви једн |
да до сад неје ни мислио о њему, бар не озбиљно; ако га се, може бити, кадгод случајно и сетио |
разбијеној канти“.</p> <p>Кнежевић беше озбиљно схватио своју дужност као учитељ певања и ликов |
и њен глас, али са свим онако хладно и озбиљно као и осталих?{S} Синоћ га је дуго и дуго чекал |
тихој луци, у којој се и један и други озбиљно спремају, да сваки својим путом отисне свој бро |
могу и изостати, – рекла јој је са свим озбиљно госпођа Рашићка, па је одмах отишла свом поп-Ст |
сад опет баш та сталност, та строгост и озбиљност у карактеру Бранкову улеваше му то јачи зазор |
д с Јованом код њих, кад су путовали од озгоре у Брајковац, уме тако да приповеда, па ја тако м |
дговори ништа. </p> <p>Попина Јелена од оздо, испред куће, маше на њих белим рупцем. </p> <p>А |
шао онуда, кад је изгледала на њега као озебао сунце, те неје могла више ни заспати после тога! |
p>Девојче од мах стаде опет на прозор. „Ој, пуно је и препуно среће!“ подвикну учитељ из свег с |
црном пуном косом и у глави два гарава ока.</p> <p>Учитељ се стискао уза зид под сен.{S} Дохва |
врага, кад ја што хоћу, то мора бити из ока из бока.{S} А ти ниси човек, да укротиш свог сестри |
манди“. – Докторе, – окрене се Јовану – окај се, молим те, тога грчета.{S} Тај не ће бити памет |
га, ако сачуваш душу и срце чисто и не окаљано.{S} Твоја душа и срце сад је као онај прах на к |
ана друмовима, ишарана богатим усевима, окићена убавим селима.{S} Села се мање или више губе шт |
цвећем.{S} Станица паропловског друштва окићена грањем и венцима, а на мосту, што води слађе на |
ма за њу места!</p> <p>Млади трговац се окљува, како би и он прешао у разговор с Бранком и Дари |
ашали се писар. – Били?{S} Од кад се ја окљувам, па...</p> <p>– За тебе би штета било.{S} Ти ни |
истом свом оделу.{S} А у народу, видиш, око свирца час се таласа, час везе ситно коло сремачко, |
а значи ово величање његова спомена.{S} Око тога му се мисли највише и врзу.{S} Да се обазре на |
ладни гледа, како куља дим на врата.{S} Око сенице, чује, зуји и бруји вредан народ по чистом ј |
еђајући серију за серијом.</p> <p>Једва око поноћи дошао и Дабижић до речи, да наздрави оној ид |
да!{S} Сећам се...{S} Трчкарала је туда око мене, кад сам га укопавао.</p> <p>– Па видиш, Стефа |
} Марко се врпољи <pb n="14" /> и увија око ње, или јој се скупи у крило, па жмирка у жижак, ил |
на?{S} Још да се није Зорка рашћеретала око њих, ишле би као осуђене.</p> <p>Јутрос сам, – гово |
тик уз Брајковац. </p> <p>На сред села око крста искупио се народ у чистом свом оделу.{S} А у |
о су најмилије мисли госпођа-Катине, па око тога се врзу, ето, и сад по толики и толики пут.</p |
</p> <p>Благајник седи, па посматра све око себе.</p> <p>Мала Зорка, како стала у један угао, к |
и иначе обични и свакидашњи; па се врзе око њих двоје и кечи им сваку реч. </p> <p>Колар са сво |
едрог чела, па јој се ведрина осмејкује око румених усана увек подједнако, а срдила се а радова |
е.{S} Неко време држаху је Зорчине руке око врата, док не клонуше и опет у санку.{S} Даринка се |
и смејала и заплакала.</p> <p>Једва се око малих заранака раскалаши ветрић с Фрушке Горе.{S} З |
у.{S} Заковратио реп, па се вуче и чеше око мајсторице Јуле као да се и сам препоручи особитој |
</p> <p>Разговор њихов врзао се највише око догађаја, што га је омладина у то доба спремила, а |
S} Метну шешир на главу, па закопчава и око себе намешта кабаницу.</p> <pb n="34" /> <p>Што не |
" /> <p>Кнежевић већ неколико дана ради око тога, да састави певачко друштво у Брајковцу.{S} Ст |
уца необично живо, јер види, да се ради око начела, што она, ако и не може да схвати, ипак осећ |
Нимрода, како се слабо трзали и утргли око лова.{S} Да им се уз пркос учловио гдегод зека, или |
насмеши се на њега.</p> <p>Он је загрли око врата, издиже чашу спрам свеће.{S} Мислиш, безброј |
та се мало раскрави, па се чисто ракољи око поп-Стеве:</p> <p>– Шта мислиш, Стефане, кад нам до |
се чуло широм по Брајковцу, па се и они око кола осврнуше и погледаше на брежуљак.{S} Запева по |
као данас.{S} Заспала ноћас у плачу тек око неко доба, па је спавала као мало дете.{S} Али кад |
Дете, као дете, мота се с другом децом око момака и девојака, провлачи се кроз коло, па се све |
госпође враћају са села, кад се и коло око крста разилази, те млађешина треба и пре да хвата п |
паде сенка нека, или јој задрхта нешто око усана.{S} Дубок уздисај јој се оте из груди.{S} Пре |
> <p>– Живио!{S} Живио! – заори се опет око стола.{S} Руке се укрстише изнад исполиванога посто |
у, па лаким погледом пролете по друштву око стола, као да се, збиља, осведочи, да је баш она та |
лима за каквом савуљагом, па се витлају око ње, а она их заварава...{S} Над стрништем или над л |
се преко дана шета и ракољи по буњишту око кокошака, мисли, ко је он је.{S} А жустра младица п |
тово да је силом прогурала своју левицу око Бранкове деснице, јер Бранко притискао њом под пазу |
(„Слава!{S} Слава!“ заори се на ту реч око стола.)...{S} Да, господо моја, – залеће се Дабижић |
к сунца, што се клонило западу. </p> <p>Око њих планина са својим брежуљцима и доловима, а по о |
> бити у свету.{S} Он и његова најближа околина с најближим посредним, па и непосредним интерес |
аве, што пријатно оживљаваше монотонију околине Карловачке станице.{S} Пут вароши од станице бе |
По Брајковцу се каже: „Куд госпођа Јеца оком, поп Стева скоком“</p> <p>Не таје Брајковчани, да |
ојој „генералној команди“. – Докторе, – окрене се Јовану – окај се, молим те, тога грчета.{S} Т |
каткад шмркне од жалости, Госпођа Ната окрене пећци леђа, наглади своју цицу и клима главом.{S |
оји пут да прочитам...{S} Је л браца, – окрену се, као чигра, у заштиту Јовану, – још имам сутр |
и, паметна идеја!{S} А и јест, брате, – окрену се Јовану, – баш смо ти ми на селу затуцани,... |
ете је; а он препреден као враг. (Понда окрену други ветар).{S} За Бога, Стефане, – удари госпо |
отпоздравља шеширом, па се распевао, па окрену ону Змајеву: </p> <quote> <l>„Ала ј леп</l> <l>о |
била, да га поверљиво слуша, али се сад окрену и предаде преда се.</p> <p>–Ја ћу да се срдим на |
унахна бела плећа.</p> <p>И нехотице се окрену Зорци.{S} Дете спава мирно и тихо као анђелак.{S |
воћка понела.{S} На њено питање, лагано окрену главу к њој, па је гледи, а, бајаги, ни на крај |
а, па не знаде, шта сад да му каже, већ окрену на друго:</p> <p>Хајд заједно до куће, ако хоћеш |
осним ускликом:</p> <p>– Ево га!</p> <p>Окрену се.</p> <p>Гости из Брајковца.{S} Ту тетка Ната, |
је мој Јован за њу кисело грожђе, а она окренула опаклију...{S} И сада, дакако, није имала куд, |
намо помоћи? – пита Даринка, па искрено окренула лице њему.</p> <p>– Ви ћете певати с нама.</p> |
до иза ушију, кад примети, како се сви окренули њози.</p> <p>Бележниковичину оку неје се отела |
госпођа бележниковица се намести у пола окренута Јовану.</p> <p>Ђенијалан лик!{S} Свака црта на |
тније са собом, да видиш, не ће ли и он окренути на боље.{S} Ако ми не верујеш, иди ма у које с |
обро.{S} Госпођа Рашићка зна сваку воду окренути на своју воденицу.{S} Довешће децу у Брајковац |
ађе, па забрави за собом сеницу.</p> <p>Окренуше један другом леђа, па одоше својим путем.</p> |
у шали. – Ја бих вам се радо бацио под окриље.</p> <p>– Гле, гле грчета! – нашали се писар. – |
д сеобе Србаља у крајеве, што стоје под окриљем Австроугарског орла, Карловци су место, које је |
ад ће да скочи на земљу, па да гдегод у окриљу тамне ноћи у самоћи прождере жртву своје мачје н |
ил’ озбиља бенета.</p> <pb n="66" /> <p>Окром шале!{S} Шта?{S} Мислите није могућег Ви, можда, |
е да гледати у себе, како је сјајан.{S} Округао као похођанска погача, нарастао као мобарска ги |
и сама за времена скрила, већ и пун сен округле багреме, једне од оних, што су засађене у реду |
ма кроз браду и лако се накашља.{S} Узе округли ћелепуш са стола, па га ћуши на потиљак; а лако |
према вратима саборне цркве стоји одар окружен са шеснаест великих свећњака и обасут цвећем.{S |
ата у виноградарску радњу, или кад се у октобру искупљају ода свију страна ђаци, – када је то в |
и окренули њози.</p> <p>Бележниковичину оку неје се отела та њена забуна ни учитељев осмех, па |
ги број и казује место, где треба да се окупе чланови ове или оне депутације, пре него што лађа |
на нада.{S} Тако су јој сад сва деца на окупу, па јој још неје била...</p> <p>Ту је и кочијаш Т |
поборнике... поборнике, у којима је она оличена.{S} И нека нико не сумња, да ће идеја погинути. |
а у храм, где му је „црква под небесје, олтар часни брдо и долина, тамјан мирис, што се к небу |
сад више не треба тиха рада, овде треба олујине: загушљивост је ужасна, притисак не да дахнути. |
ради можда, или шта више, баш тога ради омаловажавати ђенија његова, то је смешно. </p> <p>– То |
даску.{S} Пред канабетом на сред собице омањи сто.{S} У зидовима на све стране поударано неколи |
ушица, што их спопале.{S} Вуку троми на омари ноге по прашини.{S} Прашина завејава у кола, па с |
за ђаковања још у Карловцима, тако беше омилело.{S} То је оно, што треба да измири, а у идеји Б |
дочекају госта, коме место то беше тако омилело, да је зажелео у њему боравити вечни сан.</p> < |
на поп Стеван и ви; а и пошиница је већ омирисала. –</p> <p>– Неће госпођа.{S} Јоца то· допусти |
о душе, доцније опростио, јер као да је омирисао, да Бранку карактер не би тако што никад допус |
исто тако слатке према њој; па јој дале омирисати, како се и њих не тиче, шта свет говори; оне |
суху грану на некој брескви, тек да зар омиришу мало барута.</p> <pb n="22" /> <p>Иначе прелешк |
тек кад полети бујицом!{S} Е, па видиш, омладина ти је као поток: а ово, што су сад наумили, ка |
а и назиремо, шта је то јаван живот,... омладина неје, мислим ја, позвана да води коло, она не |
данас тако занесен за Бранком.</p> <p>– Омладина се брзо отрца, кад пре времена ступи у акцију. |
ина, а не црне наочари, упамти.{S} Нова омладина је ухватила ту истину...</p> <p>– Сви ми, штог |
n="54" /> више, који ћете признати, да омладина има право, кад се уверите, да није онако страш |
и тек лак еспап...{S} Нова организована омладина биће један као сви, сви као један.{S} То је на |
већ мекши од памука.</p> <p>– Омлатина омладина, алезајнц (све једно), Стефане; Јелена ће пева |
ладеж, па добро било.{S} Од кад дође та омладина, не знаш, каква је вера.</p> <p>– То ти је јед |
!“</p> <p>– И ти, Стефане, био си некад омладина...</p> <p>– Никад; никад.{S} Ми смо били у сво |
рзао се највише око догађаја, што га је омладина у то доба спремила, а цео народ прихватио свом |
ко удаљи од народа као наша.{S} Нова се омладина креће, њен глас се већ по мало чује.{S} Кад не |
сна, притисак не да дахнути.{S} Нова се омладина организује.{S} И кад се појави, појавиће се од |
с попова и калуђера.{S} Е, не уме ти се омладина маћи, док се о нас не очеше.{S} И тај наш **Бр |
unit="subSection" /> <p>– Идеја!{S} Ви омладина све изумевате неке идеје.{S} Ама, кажи ми, мол |
воју стару ћуд.</p> <p> Па да о чему ви омладина разговарате, кад се састанете?</p> <p>– Како к |
дно и исто.{S} Кажи младости јуност или омладина, младост је младост; старост ће јој увек завид |
е би разабирао за јавне ствари.{S} Него омладина, а ту се у нас рачунамо ми ђаци, трговачки мом |
а?</p> <p>– За што?{S} Така ти је данас омладина.</p> <p>–- Куд насрне, или с главом или без гл |
благо:</p> <p>– Ала си жесток!{S} Прави омладинац!{S} Море, <foreign xml:lang="la">gutta cavat |
веде разговор на нешто друго; али оштро омладинац одговара, па не знаде, шта сад да му каже, ве |
се из њега под старост, Боже опрости, „омладинац најчистије крви“.{S} Сад се чисто трже, кад в |
се он спремао кому на дочек, да му се „омладинац“ не може ни од шале подсмехнути.</p> <p>– Тра |
а српскога јединства, прихвативши позив омладине своје као сам песников аманет.</p> <p>Већ на н |
оде у Рим.</p> <p>– Ја се бојим те нове омладине.</p> <p>– Знам ја, брате, шта ти мислиш.{S} Но |
поведа се <pb n="62" /> за члана српске омладине и народњачке странке, те држи редовно и народњ |
доказују Јелени, како митроносни песник омладине свога доба, Лукијан Мушицки, и учени архимандр |
ева дигао „и кундаке и кондаке“ против „омладине, што само изумева идеје.“</p> <p>У Брајковцу ј |
када је ваљало отпочети и Брајковачкој омладини, да се спрема, како ће у свом скромном селу пр |
Рајића и Мушицког дуго ће остати узором омладини, која има да се учи; а дела њихова биће вазда |
ша био некад први момак међу трговачком омладином у вароши.{S} Али прошао вашар!{S} Дошао кући, |
"50" /> српске научнике покренуло, да с омладином заједно испуне скромну жељу песникову, да му |
те...{S} Е, знам, да Бог ме!{S} И то је омладинска, баш са свим омладинска идеја за жедне ђакел |
ме!{S} И то је омладинска, баш са свим омладинска идеја за жедне ђакеле, што је Бранко певао: |
могао.{S} Биће и међу вама после бујице омладинске вас <pb n="54" /> више, који ћете признати, |
већ по мало чује.{S} Кад не иде више с омладинским скупштинама, добро; наћи ћемо други начин.{ |
треба да вређа Александра због његових омладинских назора. „Сад је омладинско време!“</p> <p>– |
бог његових омладинских назора. „Сад је омладинско време!“</p> <p>– И ти, Стефане, био си некад |
!</p> <p>Сад већ не може поп Стеван, да омладинску ћурдију не одгрне, те не покаже своју стару |
послене жене.{S} Не ћете тек рећи то за омладину.</p> <p>– А да шта је друго та ваша дерна поли |
ру, па ће те и ви лепо тако да спремате омладину на госпоство.{S} Једино се клањам учитељству н |
ашицама дирнуо у живац и мушку и женску омладину народну; та што је најглавније, уз старину Вук |
Имали смо ми већ једном и организовану омладину. —</p> <p>– Са старачким идејама!– подсмехну с |
ако ће напред, наићи ће на Харивду, на омладинца, који га може исмејати за „најмудрију“ реч.{S |
војим о томе.{S} А он опет зазире и од „омладинца“, као да <pb n="71" /> меће на коцку не знам |
да је сад већ мекши од памука.</p> <p>– Омлатина омладина, алезајнц (све једно), Стефане; Јелен |
ме, кад сте се и ви женске успалиле за омлатином!- вели попа смешљиво; а госпођа Јеца га види, |
о, као добар кочијаш, коњима уши, па их омутком сена из кола истрљо и по леђима и по ребрима и |
н кад је „дорастао до копља и до коња“, он забоде копље у ледине, па, ако је нешто свршио, све |
м сви једнаки; а чим дође јачи од њега, он подлегне, и то... не, што он нема својства, да не бу |
<p>– Ко?</p> <p>– Бранко.</p> <p>– Па, он највише ћути.{S} Само кад се препире о чему с чиком, |
на мислила, да је се он више и не сећа, он се ње ради свађао с писарем, који је у сред друштва |
а тек чича опомене, да пева, да помаже, он запара својим храпавим басом, па је учинио своје.</p |
, да неје сретан, или да се подао Јеци, он би му одговорио, као што толико пута вели; </p> <p>– |
ма она каде и чекати.{S} Али као велим, он је твој, па биће и теби право. </p> <p>– Са свим ми |
м их је до сада Стајић све предусретао, он, који је иначе о сваком увек најпре само добро мисли |
ароши, ако не још и потребнији.{S} Ето, он је кратко време ту, па видим, да га и сељани јако ув |
ами лута, па чим спази гдегод светлост, он налети, па спржи своја крила.{S} Иди по светлости, и |
а, не знам, нико не осврће ни главе!{S} Он се чуди, како да то више власти не забране.{S} А као |
од кудгод ко иде.{S} Е, па то боли!{S} Он, који је научио да с позорнице, занесен небесним зад |
ам бофл, господине мој,... ђубре!...{S} Он вам ни гуску нашу појести не ће, док је не почивути. |
Знам, шта; Нисам... нисам ни речи...{S} Он вели, ти ме зовеш. - </p> <pb n="35" /> <p>– За бога |
ти бриге за господина...{S} Бранка.{S} Он ће већ доћи, – рече Даринка, па се као трже и поцрве |
ио код ње, од како је дошао од горе.{S} Он се опет извињава, да још неје доспевао, али не ће ви |
одлетео.{S} Неје га више ни тражио.{S} Он зна за цело, где ће опет наћи свој прави цвет.</p> < |
бру девојку...{S} Трива јој је брат.{S} Он кирија, а она ево је код ње већ четири године.{S} Па |
и шта ће <pb n="32" /> бити у свету.{S} Он и његова најближа околина с најближим посредним, па |
је прво у памет Јовану Јаковљевићу.{S} Он беше предложио, да се „тако врсној певачици, као што |
о најбоља певачка члана у Брајковцу.{S} Он обично <pb n="63" /> држи леву певницу, а учитељ дес |
други збунили, кличући још: „Живила!“ – он се пожури, па узе извијати и завијати: </p> <p>Мно-о |
чиком пусти у разговор, – опет ће она – он је тако добар!{S} Је ли да је Бранко добар?</p> <p>– |
штогод лепо, као што ти умеш.</p> <p>– Он је од неко доба врло заћутао.</p> <p>– Ко?</p> <p>– |
ожјој заповести: „Штити оца твојего...“ Он зна само за матер своју и више ни за какво добро. </ |
иње.{S} Прођоше један пут дуж зграде, а он не уме да почне разговор.</p> <p>Хоће и наше село да |
Сваки то може, што хоће и како хоће, а он мора на своју катедру, или умрети!...{S} Него једва |
А, не, не! – опре се чича, начеоник, а он је та намишљена старина; па сам устаде и диже чашу:< |
рати Игњата, па га увек звала братом, а он њу сејом.{S} То задржала и Катица, па њена деца и да |
своју кћер, – још је невина, дете је; а он препреден као враг. (Понда окрену други ветар).{S} З |
ва.{S} Друштво треба само да пева.{S} А он погибе за младим друштвом.{S} Него да не увреди кога |
е после картања развезе и пијанка.{S} А он мора ту бити, да декламује.{S} Ко би иначе био у чор |
е говорио с нећаком својим о томе.{S} А он опет зазире и од „омладинца“, као да <pb n="71" /> м |
на.{S} Ја и не могу друкче ниским.{S} А он и заслужује, да је човек с њим искрен.{S} Па ја га и |
лик - ни налик на онај глас, што јој га он показује на жици.</p> <p>Бранко се баш разговарао с |
ан и сваки одбије тек од рачуна, што га он по каткад с ким има.</p> <p>Шта, дакле, остаде учите |
поп-Стевана, ето, неје ни приметила, да он и не оде на звоно у цркву; неје ни приметила, да у Б |
евностан.{S} Мало који дан ће проћи, да он не ће посетити женску школу.{S} Па га – ревност тако |
Брајковца него у Брајковац.</p> <p>– Да он мени не рече ни речи о томе!</p> <p>– Збиља?</p> <p> |
шта?</p> <p>– Баш ништа.</p> <p>– Ни да он, баш у овај пар, када ми о њему говоримо, виси на пр |
и аранжер толиких села и беседа.{S} Зна он, дакле, шта је то Српство и родољубље, а од како се |
у каже, ко је био Бранко Радичевић, шта он вреди за наш народ и шта значи ово величање његова с |
ођен за „виши позив“.{S} Тај виши позив он је већ и вршио као члан неке путничке глумачке дружи |
се не срдим, – уверава га она.{S} Хтеде он да рекне, као тек да одмахне: „Па добро!“ Но се трже |
n="61" /> Понда мисли, а што и да дође он амо?{S} Ваљда га се тиче когод овде?</p> <p>Па јој о |
никад, јер... за тај хлебац, што га је он себи изабрао, не пријања, баш Бог зна како, маџун и |
ђа“; али у његову рожданику пише, да је он рођен за „виши позив“.{S} Тај виши позив он је већ и |
срцу, по свом „вишем позиву“, као да је он сам ту, па сам својој Дулчинеји слади санак.</p> <p> |
даске, што свет значе“.{S} Баш тада је он први пут у друштву залагао сву снагу своје речитости |
на супруга, и тако даље.{S} Баш тада је он тим начином одао своју „тајну“, поричући свим срцем, |
његову стисне, већ му је подала, па је он љуби и милује по милој вољи.</p> <p>– Бојиш ли се мо |
што је овамо дошао.</p> <p>– Па таки је он, кад што науми.{S} Код њега важи само „или–или“ вели |
ели он, лађа богиње Талије, на којој је он у својој дружини бродио, насела на стену народног не |
на прозору, на оном прозору, на ком је он толико блажених тренутака с њом проснивао, пиљио, до |
шинула оне године по Српству.{S} Био је он некада у вароши сталан члан певачкога друштва и аран |
и по буњишту око кокошака, мисли, ко је он је.{S} А жустра младица поред њега тако се препанула |
зе, раптајући на своју судбину, како је он несрећан, како га нико не воли на свету, како га је |
ном у пчеларству и воћарству, колико је он могао о њима дознати, кад би отишао куд у варош, или |
**Бранко је грдио калуђере.{S} За то је он наш идеал.</p> <p>– Јесте ли ви читали његове песме? |
у Бечу у спомен великог песника, седне он на лађу, а с њим и Јован Јаковљевић, па дођу доле, д |
Мушицкога на онај велики посао, кога се он доцније тек онако свесно и савесно латио, те га и он |
њим, и уверивши се зар још боље, да се он још једнако срди на њу.</p> <p>А какве ужасне муке т |
учинити.{S} Нечему много бољем нада се он од самог народа.{S} Па хоће да и свој говор, што има |
љевим речима.</p> <p>– Ја волим, кад се он с чиком пусти у разговор, – опет ће она – он је тако |
конкурента, ступио преко прага, где се он тако добро осећао.</p> <p>– И хоћу мало да приседнем |
{S} Онда, када је она мислила, да је се он више и не сећа, он се ње ради свађао с писарем, који |
сестрић његов могао приметити, како се он спремао кому на дочек, да му се „омладинац“ не може |
Несрећа је по Србина сељака то, што се он, кад једном пропадне, тешко подиже, јер, канда, и не |
у је неколико кабанус–цигара, – које ће он, кад год би пушио, пресећи на полак.{S} Половину ће |
е зна, која да прихвати реч.{S} Опет ће он:{S} Само да нас послужи лепо време!</p> <p>Да Бог ме |
ћи већ главом њезин мацан.{S} Ено га, и он лично изашао, да испрати своју милостиву заштитницу. |
в и добричина, па доста и у годинама, и он већ ратоборнији.{S} Нешто га подиже са столице, па с |
га је дуго и дуго чекала на прозору, и он не дође.{S} Бар да је после серенаде и прошао онуда, |
као бојаги, да се поздрави с њом.{S} И он, до душе, вешт момак за таку прилику:{S} Али и она н |
ени и не пада на ум који Стајић.{S} А и он је био с Јованом ономад код мене.{S} Фини младић!</p |
гајник погледа учитеља, што значи, да и он то пита.</p> <p>– Ви ћете после њих доћи на ред, – о |
осети, да јој је ипак криво, што неје и он дошао, што неје нашао за вредно, да дође најпре овам |
, па опет отрчао с децом.{S} Ако није и он код кола.{S} Знаш, да стрепим, кад се игра то коло!{ |
разговор с Бранком и Даринком, да се и он „помеша међу свет“, док су му сви остали иначе обичн |
ки дневник.{S} Можда је мислио, да се и он кадгод баци у који српски пчеларски лист каквим допи |
је, него да слегне раменима, па да се и он придржи „начела“ Брајковачкога благајника: „Куд сви |
боља од мог сина.{S} Па за што не би и он:{S} Нек сврши гимназију, па, ако Бог и срећа дадне, |
> <p>Млади трговац се окљува, како би и он прешао у разговор с Бранком и Даринком, да се и он „ |
и ради онаки исти посао, од кога живи и он, народ, него од најсавршенијег агитатора, адвоката и |
аметније са собом, да видиш, не ће ли и он окренути на боље.{S} Ако ми не верујеш, иди ма у кој |
ром и залива грло белим вином.{S} Али и он наравно мисли, да мора нешто рећи, бар у корист свог |
<p>~ Ено га, стриже ушима!{S} Кренуо и он! – пришапута писар милостивој госпођи бележниковици. |
Јелене и да допру до Стајића, док већ и он не дође у двориште свога ујака.</p> <p>Та „дивна иде |
етнаест пута нудише владичанску митру и он је петнаест пута одби, да може мирно у својем скрови |
д лако прима моду, немој мислити, да би он то примио, кад би <pb n="91" /> му се теоретски о то |
е ружно, – одговори Јован. – Него то би он добро прошао с нама.{S} Хајде, да ми дамо донети, па |
<p>Како да се састане с њим?{S} Хоће ли он вечерас доћи под њен прозор, као обично, кад је онак |
ач.{S} Када је на уметничком мору, вели он, лађа богиње Талије, на којој је он у својој дружини |
одигне сермију.{S} Тек не може, ето, ни он, да пропусти, ада се и сам не умеша у струју, што се |
би...</p> <p>Невера!{S} Ње ради подноси он те муке.{S} Она му је натерала дерт, па је у свом ма |
а; никад није лепше пожелео.{S} Под њом он чека и дочекује ројеве; под њом после ручка прилегне |
што би се бојао, да она више зна, него он; него што се, не зна ни сам за што, нада, да ће она |
дочекао га је оберучке. (Да ко ће, ако он не би!{S} Рају је само за време судбина ћушила у Бра |
уше, мисли, ту је брат, Јован, па, како он хоће.{S} Не ће се, ваљда, показати не знам каква.</p |
} Познао се поред Јована.</p> <p>Колико он,... а и мати му као пустила у уши. </p> <p>Иди, синк |
што рекао онај, осим петролеума.{S} Но он сам, то јест, писар је уверен, да Србин није за тено |
на увек да га одржи у статус кво.{S} Но он сам још увек не заборавља свој „виши позив“ па стоји |
и од њега, он подлегне, и то... не, што он нема својства, да не буде површан, него што је запао |
сеца, па из свега гласа протестују, што он тако на тенане плови по небесном мору, да му они не |
ник се већ неколико пута дизао, да опет он наздрави, али га увек задржаше остали са:{S} Чујмо!{ |
лизу на неки цвет.</p> <pb n="37" /> <p>Он ни да дахне јаче, па се не миче, само да не узнемири |
г теочинца и насмеши се на њега.</p> <p>Он је загрли око врата, издиже чашу спрам свеће.{S} Мис |
а Ната, а особито госпођа Катица, – та, она бар добро познаје Јецу Рашићку, – наравно, да су и |
в.{S} А уме, да удеси, да то, што ради, она и ужива; па што ради, зна, да за себе ради.</p> <pb |
pb n="103" /> и њену кћер.{S} Као вели, она јој је сина дочекала и гостила неко време у Брајков |
своје под пазухом, као да би их скрио, она седне за гласовир, те му мами сад нујне сад <pb n=" |
неје, мислим ја, позвана да води коло, она не може давати правац, одређивати ток народној судб |
о.{S} Вели: „Село ти је тек село.“ Ето, она се родила и одрасла на селу, па најволи, да и умре |
, како га је изневерила, ах! – и она... она, за коју би...</p> <p>Невера!{S} Ње ради подноси он |
ан.</p> <p>А госпођица Јелена... ох!{S} Она чује Миланов глас и топи се од милине као масло на |
свог поп-Стеву.{S} Маћи му се не да.{S} Она баш истера одавде учитељицу.{S} Мал не свиште девој |
вера!{S} Ње ради подноси он те муке.{S} Она му је натерала дерт, па је у свом мамурлуку почео д |
журналу, не стиди се прве госпођице.{S} Она ти напуни својих неколико котарица воћа, метне на о |
и небраћу бар до сношљивости зближи.{S} Она не пита, јесам ли ја ручао код Сахера, у Хамбуршкој |
ина је увек ту, да свесрдно послужи.{S} Она је, тако рећи, Игњату и свећу додржала.{S} Има род |
а, шта о њој тај свет може говорити.{S} Она, што каже и сама, ринта и ради у поп-Стевиној кући |
спомињеш штогод о томе пред тетком.{S} Она се страшно ополчила.{S} Не ће се више ни враћати у |
жниковици, па се упустио у разговор.{S} Она га кори, што је само једаред био код ње, од како је |
одицом више своје благовање на селу.{S} Она двојица ђаци, па хоће да проведу свој школски одмор |
> држи леву певницу, а учитељ десну.{S} Она води опет све певачице у Брајковцу, па зна и црквен |
.{S} Трива јој је брат.{S} Он кирија, а она ево је код ње већ четири године.{S} Па има послугу |
да је мој Јован за њу кисело грожђе, а она окренула опаклију...{S} И сада, дакако, није имала |
е није ни бриге.{S} А чим кола ближе, а она даље.{S} Ускубури, устумара се, као незван у небран |
квом савуљагом, па се витлају око ње, а она их заварава...{S} Над стрништем или над ливадама на |
не зна, шта ће; па кад Бранко отишао, а она ми меће моју руку на своје груди, да видим, како јо |
етнула у постељу малога Владимира.{S} А она и госпођа Ната седе још, па разговарају о којечему |
ћка свиснути од једа и од срамоте.{S} А она се чинила свему – и невешта пред светом.{S} Само је |
уд сви Турци, – одговори овај.</p> <p>А она повика: </p> <p>– Јеси чуо, натарошу:{S} Или сви ил |
p>– Али збиља се не срдим, – уверава га она.{S} Хтеде он да рекне, као тек да одмахне: „Па добр |
/p> <p>– А ви?{S} Нема сумње, чуваће га она заједно с мајкином душицом, што је узбрала крај дру |
што јој се чинило, да неје прилика, да она, девојка, иде сама њему, момку, у кућу, или што је |
искрено, својски, а тако покајнички, да она подиже опет к њему своје миле очице и милокрвнога п |
, и тако штогод.{S} Ја јој се дивим, да она све то смаже сама.{S} И ни паре дуга нема.{S} Штого |
трепи.{S} Не за то, што би се бојао, да она више зна, него он; него што се, не зна ни сам за шт |
то бар да му каже, шта мати жели, и да она то чини само по материној жељи. </p> <p>Од онога ве |
– рекла би Даринка. </p> <p>Али као да она не сме, ни да спомене: „Отишао је!“ А ова, бог ме, |
учитељев глас.{S} Свећа се угаси, а иза она два прозора завлада мртви мрак.{S} Девојче се са св |
ну по што по то удам ма за кога.{S} Има она каде и чекати.{S} Али као велим, он је твој, па бић |
па одмах упре поглед опет на осветљена она два прозора с оне стране потока у лепој тамо кући.< |
ла, да је у тај пар предметом разговора она, неје то велико зарезивала.{S} Госпођа Јеца се не о |
у, како жали, што је дотле дошло.{S} Та она, бојаги, није друкче ни мислила.{S} Кнежевић је, ве |
и, а, бајаги, ни на крај памети му, шта она пита.</p> <p>Види она то, па му напомиње:</p> <p>– |
окојни Игњат некакав лек из вароши, кад она била нешто љуто оболела.{S} Лек јој тај помогао.{S} |
ој се момак веша на прозор?{S} Каква је она мати, кад то гледи својим очима?{S} Зар не би боље |
уђила поп-Стеву од његове сестре, да је она истерала Тинку из поп-Стевине куће.</p> <pb n="45" |
када би Милан опет сада помислио, да је она, Јелена, нагла у Карловце за њим, за Стајићем!</p> |
ређено љубоморно срце.{S} Онда, када је она мислила, да је се он више и не сећа, он се ње ради |
иве поборнике... поборнике, у којима је она оличена.{S} И нека нико не сумња, да ће идеја погин |
гу своје речитости, доказујући, како је она способна, да усрећи човека, да буде вредна домаћица |
разумеде њену притајану тугу, што неје она та, којој њен син након три године жури у походе, н |
ако не би било?{S} Гле секе! – одвикује она из кухиње.</p> <p>– Разумем, – вели Трива.</p> <p>– |
му каже, како мати хоће, мати хоће а не она, да се иде у Карловце.</p> <p>Сачувај Боже, када би |
ме се отпустила Јелена и Даринка; па се она нађе између Јована и Кнежевића, а ова између Зорке |
знати бар и натарошевица, – обрецну се она.</p> <p>– Ја ништа не знам, – вели Јован. </p> <p>– |
а иза врта, где се оно први пут сусрете она и Даринка са Стајићем, не мога, а да не подсети сво |
о се, не зна ни сам за што, нада, да ће она највише и поклонити пажње оному говору, што претпос |
и за себе и за њу.{S} Знаш ли ти, да ће она израдити код поп-Стеве, да све припадне њој и њеној |
он с чиком пусти у разговор, – опет ће она – он је тако добар!{S} Је ли да је Бранко добар?</p |
ћу нити се смем без вас вратити, – рече она слободно.</p> <p>Бранко метну шешир на главу, а беш |
ћемо још, шта ће рећи поп Стева? – рече она, па се насмеши.</p> <p>Бојаги! – помислише сви мушк |
</p> <pb n="35" /> <p>– За бога, – поче она већ мало нестрпљиво, – та, за то сам ти га и послал |
цео Срем клео, не бих наишла“, говорише она једном, али само једном приликом брату свом, „на го |
, ако се сећаш!</p> <p>– Што јој је муж она лола и бекрија? – спомиње Ната.</p> <p>– Да, да.</p |
Понда госпођа Рашићка?!{S} Боже мој, и она је мати.{S} Само у доброј намери могла је доћи на т |
а свету, како га је изневерила, ах! – и она... она, за коју би...</p> <p>Невера!{S} Ње ради под |
ђе Рашићке, како би јој допустили, да и она пева на Брајковачком селу у недељу.</p> <p>Ако госп |
руку.{S} Мајсторица трчка за њом, да и она што прихвати.</p> <p>– Да нисмо штогод заборавиле? |
а јесен код тетка–Нате у варош, па да и она иде у вишу девојачку школу.{S} Те радости, тог подс |
мост с веђа и дремеж с очију, живнула и она, па се радује Даринчину радовању, те се смеје с њом |
сама њему, момку, у кућу, или што је и она као у опће што кажу за женскиње, у конзаквенцијама |
хоће да јој помогне, па се.{S} Уплете и она: „Први санак мира вечитога.. </p> <p>А Зорка нестрп |
е, вешт момак за таку прилику:{S} Али и она не зна, шта да каже. </p> <p>Неколико обичних речи, |
дост, што ће у тој великој свечаности и она да суделује.</p> <p>Пре него што ће синоћ деца поле |
ву, те што живља планина с поветарцем и она живља и вољнија.</p> <p>Није дуго тако потрајало, п |
.</p> <p>– Збиља!{S} Па ту је за цело и она.</p> <p>– Не знаш ништа?</p> <p>– Шта да знам?</p> |
ном.{S} Као да јој је сад крива нешто и она, па се боји, поквариће јој се кћи поред ње.{S} Ако |
ај памети му, шта она пита.</p> <p>Види она то, па му напомиње:</p> <p>– А да за то сам га тамо |
/p> <p>– Ми вас чекамо на ручак, – вели она.</p> <p>– Одмах... одмах ћу доћи, одговори Бранко.< |
преудати.</p> <p>Мој син ће, – одговори она, – за цело лакше поднети, да је син оца лоле; али д |
исам вама „госпођица“ Јелена, – примети она, бојаги, срдито, па га својски узеде под руку.{S} Г |
штедионици на детиње име.{S} А отуђити она рођену сестру од рођенога брата!{S} Сад се нешто пр |
дгод учини какву услугу, то је још увек она идеална несебична младићка, ђачка љубав, која их пр |
ина!{S} Још сад се оневидила!{S} Па тек она варошка успијуша!</p> <p>Попа се све тресе гојазан, |
та за Јелену Рашићку.</p> <p>– Није; ал она ће начинити од ње којешта.{S} Кад је јесенас дошао |
мене, како неки виче на њу, да је божем она отуђила поп-Стеву од његове сестре, да је она истер |
олико Јелена слободна, па којим кораком она тројица њима ближе, то се Даринка већма стискује уз |
мора пући од једа.{S} Мисли, ко је као она, што има сина господина!{S} Још сад се оневидила!{S |
упи на позорницу! </p> <p>Бог ме, добро она изиграва своју ролу, – опет ће бележниковица. – Пит |
о, јер види, да се ради око начела, што она, ако и не може да схвати, ипак осећа, да је лепо и |
ш да је њено, све је то слободно и, што она каже, „божије па наше“.</p> <p>– Па шта тебе гони, |
ош бити као што треба“,то јест, као што она, по свом рачуну, жели.{S} Отрчала је к Јаковљевићим |
крај памети! </p> <p>- Боже мој, – опет она, али сад мало и с прекором, – тако ти лежи на срцу! |
/> <p>– Не довијате се, где је? – опет она.</p> <p>– Не могу да мислим.</p> <p>– Није далеко.< |
> <p>- Ми смо одсели код вас, – вели му она. –</p> <p>– Јован је тако.</p> <p>– Па да где би на |
, као да се, збиља, осведочи, да је баш она та „ружа“.</p> <p>– ... једна ружа, – наставља наче |
Катина из детињства, прија-ова или сека-она, па је, на прилику, запита.</p> <p>– Помоз Бог!{S} |
рабри је Кнежевић.</p> <pb n="67" /> <p>Она погледа у њега.{S} Очи јој се насмешише.{S} А из гр |
м видела, па сам је се зажелила.</p> <p>Она, да Бог ме, не може никуд.{S} Знам, како је.{S} Не |
о, за што! –вели Јеша. – Мој конкурент, онај Јуда код цркве, дошао је пре три четири године.{S} |
браћу, сестру, другарицу Јелену и...{S} Онај господин, што је био ономад с Јованом код њих, кад |
/p> <p>Као да није узела озбиљно,– дода онај.</p> <p>Мислим и сам тако, – примети Бранко.</p> < |
иберализма.{S} Још док је био међу њима онај душе чисте као крин који им је свима смео у брк ре |
о да неће на пут него, сачувај Боже, на онај свет,</p> <p>А ето ти и опет, већ по толики пут, г |
, као ђак још, упозорен од Мушицкога на онај велики посао, кога се он доцније тек онако свесно |
из грла се оте неки клик - ни налик на онај глас, што јој га он показује на жици.</p> <p>Бранк |
Тамо на дрветима иза кокошинца закокота онај кицош гаћан са свиленим перјем и китњастом крестом |
промени За час киша пљусне, – примећује онај.</p> <p>Било би штета, – опет ће Даринка.</p> <p>О |
gn xml:lang="it">crescendo</foreign> уз онај <foreign xml:lang="it">pianissimo</foreign> што га |
ћете после њих доћи на ред, – одговор и онај.</p> <p>– Хајдмо ми дотле на пиво! – предложи беле |
немачки или енглески сељак или овај или онај спахија, који има хиљадама ланаца земље и према то |
реди, потпише меницу.{S} А што овај или онај овому или оному кадгод учини какву услугу, то је ј |
и вас, ујо, госпођа Рашићка! – одговори онај.</p> <p>Госпо...?! – замисли се чисто поп Стева, к |
црне наочаре.</p> <p>— Увек, – одговори онај живље, – упамти, увек тако!{S} То је моје <foreign |
Баш сам задовољан, што идем, – одговори онај. – Него искрено да ти кажем, волим, и што сам био |
да се насути вода у решето, – одговори онај.</p> <p>– Баш имам важна разговора с тобом.</p> <p |
каљано.{S} Твоја душа и срце сад је као онај прах на крилима у лептира, а образ ти је крило леп |
пиво, бело и црно вино и све, што рекао онај, осим петролеума.{S} Но он сам, то јест, писар је |
.{S} Већма осећа морални мамурлук, него онај од пробанчене ноћи.{S} Па сад још у школу,... ух!{ |
сребрњаче, све нове новцате, као да су онај час испод чекића, којима је пречешњејши даривао ње |
само у први мах, јер је Немац већ дошао онакав, какав Србин постане тек, кад се од њега поучи.{ |
не звуке, што јој највећма годе онако и онакве, какви јој ваљда брује и у души... </p> <p>Пред |
рђави, као што се чини!{S} Какав си ти, онаки ти се чини цео свет...{S} Сиромах поп Стеван!{S} |
а ваљана интелигентна човека, који ради онаки исти посао, од кога живи и он, народ, него од нај |
ом народу у намену Бранкова спомена.{S} Онако се народ уме одушевити само за велике идеје.{S} О |
на за те материне вигове, кад се свагда онако наметљиво понашаше према њему?{S} Је ли могуће,.. |
.{S} Кажи јој, нека отвори почешће собе онако пред вече, кад се стиша прашина по улици, али ни |
/> брујне звуке, што јој највећма годе онако и онакве, какви јој ваљда брује и у души... </p> |
доћи под њен прозор, као обично, кад је онако срдит отишао прексиноћ од ње, а од то доба није н |
дина има право, кад се уверите, да није онако страшна, као што вама изгледа, кад се захука.</p> |
ице Даринке, јединице јој кћерке, па ће онако срдито и опет по толики пут:{S} Па баш сад?!</p> |
– помешај се и ти мало међу свет.{S} И онако слабо имаш кад посла са себи равнима... </p> <p>В |
А ко ће то, ако не ће учени људи?{S} И онако није за њега адвокација.{S} Неје му нарав за то.{ |
к онако свесно и савесно латио, те га и онако сјајно извршио, да је одржао дух народа српскога, |
Неје му нарав за то.{S} Та, адвоката и онако има већ и сувише.{S} А у државној служби, опет, н |
<p>Попа се дигао, па пажљиво растире и онако већ до најситнијег патрићка догорелу полушку свој |
, сви би заједно на светковину.{S} Ми и онако мислимо, да код матере одседнемо.{S} Ја баш кажем |
јих учених синова, на које, сиромашан и онако, троши своје силно благо.{S} Можда је и трагична |
ихов жагор само је, да Бог ме, увећао и онако велики жагор, што се разлегао по пространим ходни |
покушају певачкога друштва.{S} Па већ и онако имала би да га пита много, много, да га пита, срд |
неје више ни онако уздисајан супруг, ни онако нежан брат.</p> <p>У том и Тинкин Александар изра |
– ревност тако занела, да неје више ни онако уздисајан супруг, ни онако нежан брат.</p> <p>У т |
Да, ја сам господар у кући, па ће бити онако, како ја хоћу.{S} Да, ја сам господар у општини, |
ај велики посао, кога се он доцније тек онако свесно и савесно латио, те га и онако сјајно извр |
ој школи пробао и њен глас, али са свим онако хладно и озбиљно као и осталих?{S} Синоћ га је ду |
онога вечера, како је оно учитељ отишао онако нагло и срдит с њена прозора, неје ни била с њиме |
ања себи с пута ону лозу, што се обично онако уз пркос испружи преко стазе са лозинка.{S} Збиља |
, да ће последње речи девојче примити у онаком смислу, који им поп Стева даје.{S} Оне несу ни м |
но: „Хи!“</p> <p>И остали сви погледаше онамо.</p> <p>Ако крик Јеленин и неје био по оној ноти, |
је за право. </p> <pb n="57" /> <p>– Е, онда за цело има право.</p> <p>Јелена не примећује горк |
{S} Само кад се препире о чему с чиком, онда видим, да уме и више коју рећи.{S} Али увек Бранко |
скали своје увређено љубоморно срце.{S} Онда, када је она мислила, да је се он више и не сећа, |
е младо пиво, а њему се нешто стужи.{S} Онда му је његов виши позив на срцу и на језику.{S} Туж |
о, – дочека исто тако и жедни писар.{S} Онда ћемо после певања код Марка, – пресуди бележник, – |
си га, кад сам ја дошла у ову кућу.{S} Онда је Јелици било четири годинице, тек пошла била по |
чани јако уважавали кућу Јаковљевића, – онда, е Бог ме, још и данас.{S} Старији свет се особито |
еје него то, – примети Бранко.</p> <p>– Онда ви терате политику.{S} Бранко прсну у смех.</p> <p |
зар да нађе хлада.{S} Једва што се овда онда зачује, како крикне од врућине орао на какову брес |
настасијом...</p> <p>Кад би отишао овда онда послом у Карловце, или би походио своју сестру или |
е на Бранка.</p> <p>Јух, како сам се ја онда поплашила! – вели Зорчица. – А Даринка стала, па н |
, сматра се за мртва.{S} И ти си решена онда брачних обавеза према њему.{S} Можеш се и преудати |
то ју је сама још о Духовима добила, па онда и о којечему другоме – готово без праве свезе тих |
репоручи управи народнога позоришта, па онда – ево среће и за њега и за српску позоришну уметно |
ко гладних Мисирских година“.</p> <p>Па онда не може госпођа Ната, да не понесе штогод сестрино |
(Осети попа, да се то њега тиче.) А шта онда, ако те кости, што их у Бечком гробљу ископате, пр |
што си се ти родио.</p> <p>– Е, па кад онда несте умели наћи праву идеју Бранкову, сад би још |
прости!</p> <p>– Да Бог ме да се то све онда расправљало, кад деца несу ту.{S} Деца, да како, н |
спомене: „Отишао је!“ А ова, бог ме, ни онда, када би Јелена то и споменула, не би смела запита |
и.{S} Али тек опет дода: </p> <p>Па ако онда то учиниш, скинућу ти шешир до земље.{S} Немој да |
ћи теци у</p> <p>Брајковац.</p> <p>Како онда још не беше ни спомена о преносу Бранкових последњ |
може попа, а да као добар домаћин, овде онде не завири, ма само по старој навици.</p> <p>Женска |
свију висе према лазурном небу, а овде онде одбиће се још последњи зрак о позлаћену јабуку, зр |
ирнији него у бујици; само ће ипак овде онде прокрчити себи, лакше пута, где без бујице није мо |
котву, која има кад тад да их овде или онде заквачи на пучини будућега живота.{S} И нанесе ли |
како се и њих не тиче, шта свет говори; оне живе, дакако, за своју децу, па – види Бог!..</p> < |
аком смислу, који им поп Стева даје.{S} Оне несу ни мало извеле мисли Јеленине с правца, којим |
сам не умеша у струју, што се заошинула оне године по Српству.{S} Био је он некада у вароши ста |
ени. </p> <p>Мушкарци понудише женскима оне две столице, што се зблизниле у учитељевој соби; а |
и Јелена, по Брајковцу испод руке Поред оне премудре Кате Јаковљевићке.</p> <pb n="28" /> <p>Не |
ишина завлада на обали, као да занемеше оне тисуће грла искупљенога народа.</p> <p>На једаред з |
двориште и оде у своју собу. </p> <p>Из оне лепе куће с оне стране потока зачу се диван мушки т |
емца и Бачванина и Дубровчанина и ове и оне; па је увек, каже, говорио, да је то једно и треба |
о, осећао се туђ према њему, туђ, јер и оне сродничке пажљивости беше већ нестало у себичному њ |
е занима разговор удовица.{S} А имају и оне, да претресу малу своју књижицу из свог ђаковања и |
ознаје Јецу Рашићку, – наравно, да су и оне биле исто тако искрене и исто тако слатке према њој |
, где треба да се окупе чланови ове или оне депутације, пре него што лађа пристане.</p> <p>Карл |
ђаковања, не додирнут незграпном руком оне немани, која сад дрско телејише упљувке своје подло |
мо, ваљда, па да им климамо главом, као оне лутке на гајтану у вурштлпратеру?!{S} И ти се завод |
лед опет на осветљена она два прозора с оне стране потока у лепој тамо кући.</p> <p>Тамо је веч |
своју собу. </p> <p>Из оне лепе куће с оне стране потока зачу се диван мушки тенор.</p> <p>Јел |
просветна завода у српству и с ове и с оне стране Саве и Дунава?{S} Је ли треба спомињати толи |
ветљена два прозора у оној лепој кући с оне стране потока.{S} То јој је најмилије за све време, |
олини, познао је ипак, да је одјекнуо с оне жице, коју је навио синоћ у Јеленину срцу оним свој |
, што има сина господина!{S} Још сад се оневидила!{S} Па тек она варошка успијуша!</p> <p>Попа |
школе. </p> <p>Прижегло летње сунце, а они ходају под штитовима.</p> <p>Даринка и Јелена се ух |
опсати, или и прескочивши тај степен, а они одмах хајд у господство, те или постадоше општински |
ао, да их се што пре опрости. </p> <p>А они су сви били тако љубазни према њему, сви тако љубаз |
ока оној кући, одакле јој у вече долазе они звуци са ситних гусала, тамо,... ох, тамо, да њему |
Јелена!{S} Ако им је стало, нека изволе они најпре к нама доћи.{S} Знамо и ми варошки ред.{S} А |
да се чуло широм по Брајковцу, па се и они око кола осврнуше и погледаше на брежуљак.{S} Запев |
допада, тек не могу срцу да одоле, те и они удесили збор.</p> <p>Ох, како је дивно, слушајући и |
о толико правично или неправично, као и они, који се не хвале, да „раде за народ“.{S} Свештениц |
човеку, да га воли.{S} И људи... па ни они несу тако рђави, као што се чини!{S} Какав си ти, о |
арод, дизати позориште за народ, а нити они познају народ, нити народ разуме њих.{S} Ужасна ано |
тпрати је Јован ++ писар.</p> <p> Таман они пошли, а учитељ на прате.</p> <pb n="79" /> <p>Доче |
више пати, који више зна.{S} Данас само они добро пролазе, који што више знају.{S} Али пази, да |
се нешто збива у Брајковцу, нешто, што они не могу никако да схвате.{S} Било да им је криво, б |
на тенане плови по небесном мору, да му они не могу ништа.{S} А месецу ни бригеша.{S} Чисто не |
аво, дакако!{S} У тринаест школа поцрпу они кашиком сву мудрост.</p> <p>– И мати му даје за пра |
р је још пешачио далеко изван Карловаца оним путом, што води из Брајковца у Карловце.{S} Јутрос |
омад, а, да је све ређала, свршила би с оним пре три године.</p> <p>– Него шта знам?{S} Код нас |
це, коју је навио синоћ у Јеленину срцу оним својим понашањем.</p> <p>– Добро је, – рече и пота |
е листове песмама и приповеткама?{S} По онима, који су позвани на то, могли бисмо ми бити са св |
ана на једном штампаном табаку.{S} А од оних опет већина их почне још у ђачким скамијама, па та |
већ и пун сен округле багреме, једне од оних, што су засађене у реду пред поп-Стевином кућом, с |
ек задобити.</p> <p>Бранко Стајић после оних речи, што их је имао са својим ујаком, поп-Стевом, |
Бог, није Бог зна шта, ал ако не цури, оно капље.{S} Па не може се, сачувај Боже невоље, затво |
рена.{S} Не мари за нова познанства.{S} Оно јесте, да му не би било први пут, када би се сада с |
ја по селима.{S} Ја то и опет кажем.{S} Оно јест да и у вароши може бити опет само учитељ, али |
ан ма и мали Лоренцо Штајн или Некер, а оно ипак бар ваљан економ пре него какав префриган пара |
ело мисли, да би је тако усрећила.{S} А оно девојче, збиља, и треба да се усрећи.{S} Душа је ње |
е, што се њега тиче, а мало разабира за оно, што је било и шта ће <pb n="32" /> бити у свету.{S |
икова.{S} Тек када га начеоник гурну на оно: „Устај, Србине!“ – трже се, а кроз храпаво грло, з |
Сад му тек изађе пред очи њен лик, кад оно пре краткога времена сврну к њој, путујући ујаку у |
едају ако хоће.{S} Тако продире у народ оно из књижевности.{S} Мислиш ти, да би му ишта помогло |
, свом душом, па и самом помишљу, да је оно узрок Стајићеву наглому одласку из Брајковца, што г |
ицом, што је узбрала крај друма, кад је оно путовала с мамом својом у Брајковац.</p> </body> </ |
жељи. </p> <p>Од онога вечера, како је оно учитељ отишао онако нагло и срдит с њена прозора, н |
Карловцима, тако беше омилело.{S} То је оно, што треба да измири, а у идеји Бранковој, све без |
ове нам књижевности народне.{S} А то је оно, што је и најозбиљније <pb n="50" /> српске научник |
ам, ни да ја останем.</p> <p>– Најпосле оно, што сам ја хтео, видим, да народ већ зна.</p> <p>– |
дођоше до онога џбуна иза врта, где се оно први пут сусрете она и Даринка са Стајићем, не мога |
о наследио или, можда, добио у мираз, и оно мало „знања“ трговачкога, што га добије у тако зван |
S} Једва га је, до душе, упамтио, али и оно мало успомене не беше врсно, да и у њему изазове та |
вну Болоњу, Немци Јену, једни ово други оно, Срби имају своје Карловце.{S} Осим толико и толико |
тавог Хорација најпаметније ми се свиди оно његово: **<foreign xml:lang="la">Beatus ille qui... |
моје!</p> <p>Е, баш неје то више ово ни оно.{S} Ево, и сузе пођоше врцати госпођа-Рашићки, сузе |
земље.{S} Немој да се и на тебе примени оно:{S} Кога мрзи да ради, тај је вечито незадовољан са |
исхрани... „Па не знам ово, па не знам оно.</p> <p>- Разуми ме, што ти кажем.{S} Ствар још ниј |
за писара.{S} До сада је увек оправдао оно уздање, које су имали у њега његови милостиви зашти |
па стоји у Брајковцу још увек само као оно птица на грани, те чека згодан тренутак, да прне оп |
е друкче, већ изгледаше тамо, што рекао оно Јован Јаковљевић, „као пред буну“.</p> <p>Одборници |
е дошла на време, кад зна, да треба ово оно... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>У исто д |
а госпођу Јелисавету говоре не знам ово оно.{S} Али девојка неје лоша прилика за сеоскога тргов |
.)</p> <p>А благајнику се разведри мало оно мрко лице, зарасло у црној густој бради.</p> <p>Мар |
инка баш не чита, разговарају, ово било оно се снило...{S} Па том приликом приметиће госпођа На |
да и са најружнијег цвета скупљаш само оно, што је најлепше.{S} Него не буди лептир, што по та |
час везе ситно коло сремачко, плаховито оно планинско. </p> <p>Учитељ запева гласно громовито, |
други.{S} Језик народни презрели беху у оно доба сви и мањи и већи књижевници, па и сам Рајић и |
био, ваљда, ни изван Брајковца, кад су оно јутрос отишли. – Ја мислим, само у вароши има свашт |
ако ниско пала!..{S} Јадна душо!</p> <p>Оно инстиктивно неповерење према свима у поп-Стевановој |
, одмах терају писара, да им декламује „оно о разбијеној канти“.</p> <p>Кнежевић беше озбиљно с |
не; те гласао за овог посланика, те за оног; то било автономије, то не било је; па казао: да, |
овој прослави.{S} Одмах сутра дан после оног великог концерта, што га је приредило српско акаде |
а намигује на писара, — знак, да позива онога, да декламује песму о браца– Анти и разбијеној ка |
чини само по материној жељи. </p> <p>Од онога вечера, како је оно учитељ отишао онако нагло и с |
п млека, којим га је одојила, као и под онога, који јој сваку сузу, што је негда над њим нејачк |
простирући меке рубине исто тако и под онога, који јој пеленом загрчава сваку кап млека, којим |
беле.</p> <p>Само Зорка када дођоше до онога џбуна иза врта, где се оно први пут сусрете она и |
уше, полетела би била тамо преко потока оној кући, одакле јој у вече долазе они звуци са ситних |
ћи дошао и Дабижић до речи, да наздрави оној идеји која живи у српском народу и одржава у њему |
која не тражи заслуга, па је равна само оној, што је постала с Богом и нестаће је с њим, што, д |
.</p> <p>Ако крик Јеленин и неје био по оној ноти, коју је млади учитељ навио на својој виолини |
о се пута састајао с њим у Митровици, у оној некада граничарској Митровици, у гостионици „код з |
јој се отме на осветљена два прозора у оној лепој кући с оне стране потока.{S} То јој је најми |
шће дошле, као да осети, да су му сад у оној кући врата затворена.{S} Не мари за нова познанств |
нска рука отворити капак на прозору, на оном прозору, на ком је он толико блажених тренутака с |
шкали, разговарајући се то о овом, то о оном, у хладу између четири висока разграната ораха у Ј |
више користиш туђим искуством.{S} Тешко оном, који мора све на себи да искуси!{S} Ја сам прошла |
али је искрен и прост.{S} Обадве још у оном добу девојачком, у ком последњи бој бије између се |
а ти приповедам, шта ми је нарадила.{S} Ономад...</p> <p>И сад удари сека Ката да описује, шта |
ер је и јавила Кати по њену Јовану, кад ономад беше у вароши код ње, јавила јој, да јој се ово |
полупала, и тако даље.{S} Почела је од ономад, а, да је све ређала, свршила би с оним пре три |
који Стајић.{S} А и он је био с Јованом ономад код мене.{S} Фини младић!</p> <p>– Па, како се т |
елену и...{S} Онај господин, што је био ономад с Јованом код њих, кад су путовали од озгоре у Б |
ма моћнијему, што га осећа кривац према ономе, чијега се суда боји, ако је и уверен)да му „круг |
Баш се добро осећам!{S} Тако мора бити ономе, коме пусте у невољи крв, па му одлане.{S} Не би |
муцка: под њом чита новине и премишља о ономе, што се њега тиче, а мало разабира за оно, што је |
ко света као ви!{S} Па говорите макар о ономе, што сте отоич почели...{S} Али, хвала вам сад.{S |
да, да ће она највише и поклонити пажње оному говору, што претпоставља више и ума и срца у <pb |
наравно, и сад беше вољна повиновати се оному, што мати нареди. </p> <p>Али јој сину у главу ми |
еницу.{S} А што овај или онај овому или оному кадгод учини какву услугу, то је још увек она иде |
по нашем писару, имаће право Дарвин; а ону другу теорију лако је доказати по Брајковачком благ |
рао би приповедати, како је наслоњен на ону багрему пред њеним прозором пиљио као маче у жижак, |
закрши, као да неко склања себи с пута ону лозу, што се обично онако уз пркос испружи преко ст |
<p>Тим боље!{S} Зорчица ће декламовати ону чика-Јовину о Бранковој жељи; а једног од мојих ђач |
како се скрасио у Брајковцу) декламовао ону познату песму Мите Поповића о браца-Анти.{S} А благ |
ар, већ по не знам који пут, декламовао ону о браца-Анти и разбијеној канти на велико уживање б |
авља шеширом, па се распевао, па окрену ону Змајеву: </p> <quote> <l>„Ала ј леп</l> <l>овај све |
рже очи на прозор, у тај мах прозврјаше онуд кола, а на колима се залепршаше два женска вела.</ |
е.{S} Бар да је после серенаде и прошао онуда, кад је изгледала на њега као озебао сунце, те не |
ед заказани свечани дан у Карловцима се опажало живо кретање.{S} Карловци и Карловчани спремали |
ван за њу кисело грожђе, а она окренула опаклију...{S} И сада, дакако, није имала куд, него ти |
ајковачки трговчић, Јеша Дабижић.{S} По опаљеном лицу и испуцаним рукама види се, да је вредан |
p>Тужи ми се, сиромах, само, да га неко опањкава код власти, па сваки час добија некакве налоге |
е добре обичаје и моралу Брајковцу тако опасан атентат, да не могоше на ино, а да се једногласн |
нос.{S} Поп Стева мора помоћи. </p> <p>Опасан је, чини јој се, такмац сада ту...</p> <p>Нема т |
, што је Јован, назирући у њему, ваљда, опасног конкурента, ступио преко прага, где се он тако |
по све тога слободан, – та већ загрози опасност, е дуго прост народ не би имао никакве користи |
или као да су претуриле некакву страшну опасност преко главе, па хвале бога, што су остале живе |
збор, дакле, били су сви уверени, нема опасности, да ће морати певати без госпођице Јелене. </ |
ше српског народа својим лаким песмама, опевајући му разумљиво и са жарким родољубљем витешка д |
мати жива сахрани?{S} Не да се Тинка ни опепелити.{S} Њега једног, па...!{S} Да их има на одмет |
атити, али опет... опет..</p> <p>Зорка, опет, нема друга посла, него дошла, па јој баш жалостив |
трже.</p> <p>– Хвала вам.</p> <p>– Па, опет сте заћутали.</p> <p>– Ја обично ћутим...{S} Не зн |
<p>У долини испод Стражиловачкога виса, опет на свечаном одру, положи се лес, да и заступник „М |
сима напретка и разлозима поретка, сад, опет, да замедља бљутавост свога лицемерства, тепа час |
а већ и сувише.{S} А у државној служби, опет, не да се пропевати, чим осете, да љубиш свој наро |
бављу каквом према њему.{S} Поп Стеван, опет, ако се и приволео на Рашићкино наваљивање, да дов |
па не зна, шта ће.{S} Не би било лепо, опет, и да оде, а да се не јави њему и његовој матери. |
порођај овековечио је Бранко Радичевић, опет Карловачки ђак, у својим песмама као нико ни пре н |
мир, и браца ће се вратити, али опет... опет..</p> <p>Зорка, опет, нема друга посла, него дошла |
го обиђи и ти, мој брате, по каткад.{S} Опет је, знаш, друкче, кад се мушка глава даде видити.{ |
сети лаган, као да се на ново родио.{S} Опет му мио цео свет.{S} Та, живот је овај тако сладак! |
их две не зна, која да прихвати реч.{S} Опет ће он:{S} Само да нас послужи лепо време!</p> <p>Д |
а има реч!</p> <p>– Да, господо моја, – опет ће Јеша. – Не ће српски народ клонути, догод уме д |
примећује онај.</p> <p>Било би штета, – опет ће Даринка.</p> <p>Опет иду, па ћуте.</p> <p>То је |
Жено, не дирај у своју сестру по Еви, – опет је, бојаги, утишава супруг, избацив и опет једну „ |
рива.</p> <p>– Дођи, па ћеш вечерати, – опет Ната Триви, а то исто или можда мало друкчије рећи |
и на крај памети! </p> <p>- Боже мој, – опет она, али сад мало и с прекором, – тако ти лежи на |
а својим послом.</p> <p>– Като злато, – опет ће Ната Кати, – а ти мени и не кажеш, где су ти де |
, кад се он с чиком пусти у разговор, – опет ће она – он је тако добар!{S} Је ли да је Бранко д |
p>Да, душо.{S} Ићи ћемо на свечаност, – опет ће мати. – Нема таквих прилика често.{S} Чика је о |
ог ме, добро она изиграва своју ролу, – опет ће бележниковица. – Питајте учитеља.{S} Тај ће вам |
ахнуће, кад не буде видио своју ујну, – опет се уплете бележниковица.</p> <p>– Жено, не дирај у |
="78" /> <p>– Не довијате се, где је? – опет она.</p> <p>– Не могу да мислим.</p> <p>– Није дал |
вољи.</p> <p>– Бојиш ли се можда кога?— опет учитељ.</p> <p>Јелена једва промуцава: </p> <p>– О |
о и као да некога љуто хоће да укори, а опет да изгледа и као очински савет...</p> <p>После веч |
евојче и опет весело, као обично, па га опет ухвати. – Не срдим се!</p> <p>Бранко ћути.{S} Не з |
и на разна одређена места.{S} А вуче га опет и тамо на овај пут, што води из Брајковца у Карлов |
сами са собом.{S} То ништа не смета, да опет сваки своје назоре брани најодушевљеније.{S} Бачка |
Бележник се већ неколико пута дизао, да опет он наздрави, али га увек задржаше остали са:{S} Чу |
ао бојаги, ту је варошкиња.) Понда дода опет с прекором: – шта теби фали Не знам, шта би и с то |
е, као да има још времена.{S} А Даринка опет нема каде.{S} Него је ипак по неки пут исправи и о |
све тек као шала изгледало.{S} Прочачка опет грло с неколико: „Хм—хм!“ – поглади брке, продрма |
мислим, можда се која породица вратила опет из Русије у Фрушку Гору.{S} Ставимо ипотезу – можд |
аотац наш Адам имао је у рају свега, па опет му било дуго време, чамио је, док није добио своју |
ре, него што ћете ви доћи, мало јео, па опет отрчао с децом.{S} Ако није и он код кола.{S} Знаш |
ез ње и горе.</p> <pb n="21" /> <p>Ната опет узе да се хвали са својом Кристом.{S} Намерила се |
се не осврће. </p> <p>– Миле! – задрхта опет њен глас по вечерњој тишини.{S} Нема одзива.{S} Са |
, кад помисли, како ће му се добра душа опет обрадовати, кад јој сутра оде.</p> <p>У том се вра |
се срдим на вас, –прекинуће Бранка, кад опет чу последњу му реч; па дрмну, бојаги, срдито својо |
па је не можеш довикати с улице.{S} Кад опет оде по воду, као да је себи по смрт отишла.{S} Вра |
} Ох, позорница!</p> <p>Шта је теби сад опет, нотарошу? – пита га госпођа бележниковица.</p> <p |
би тако што никад допустио.{S} Али сад опет баш та сталност, та строгост и озбиљност у каракте |
Ви тако умете и да храбрите, да сам сад опет слободнији. (Понда се затрча, те додаде:) Ви сте а |
долети на прозор, па одмах упре поглед опет на осветљена она два прозора с оне стране потока у |
мих.{S} Иначе црквењак одзвони, па хајд опет кући или у виноград за својим послом, ако не оде у |
– те мало!“</p> <p>Девојче од мах стаде опет на прозор. „Ој, пуно је и препуно среће!“ подвикну |
рсти, а где гласом да јачим говори, где опет тише, и тако даље.{S} Данас је неколико пута питал |
ојски, а тако покајнички, да она подиже опет к њему своје миле очице и милокрвнога погледа.</p> |
обро. </p> <p>– Да, и опет велим, – узе опет Јован – што више свесних економа, земљорадника, тр |
ла, да врати „физиту“ Славнићки, ако је опет ваздан разлога имала, да наведе против тога, када |
ну, да им изађе, па да им очита. „То је опет масло тога Кнежевића!“</p> <p>Поп Стеван се узврпо |
приповедала о Даринци.{S} Јутрос му је опет споменула о њој.{S} Питала га, хоће ли ићи к Јован |
грани, те чека згодан тренутак, да прне опет у свет,... у виши свет.{S} Само да му се дочепати |
сти на земљу, полети на улицу, понда се опет врати, загрли Даринку.{S} И једва једаред ће истрч |
p> <p>– А ти опет све знаш, – уплете се опет нежни супруг. </p> <p>– Што зна цело село, мора зн |
..</p> <p>– Живио!{S} Живио! – заори се опет око стола.{S} Руке се укрстише изнад исполиванога |
а ће ти опет муф у сред лета? – љути се опет</p> <p>Даринка.</p> <p>–Ти ћути.{S} Ми ћемо на сел |
ње, од како је дошао од горе.{S} Он се опет извињава, да још неје доспевао, али не ће више про |
буде бољи од учитеља свога.{S} Па ко се опет смотава и сели него Немац, те хајд даље као гусени |
посведочити...{S} Боже мој, ви гледате опет ту као неки преблаги Јеврем...{S} Ето вам, шта је: |
е била замућена вода... не знам, шта ће опет сутра бити...{S} Нема сумње, да је Ната сад и то х |
жив!</p> <p>И твоја јединица, – сад ће опет Ката Нати, – нема никога осим тебе.</p> <p>На то ћ |
ше ни тражио.{S} Он зна за цело, где ће опет наћи свој прави цвет.</p> <p>Из мисли га трже весе |
/p> <p>– Немој ти ту мени! – одговориће опет, као и до сад, Ната Кати.– Знам ја, шта је дечија |
више ни за какво добро. </p> <p>– Да, и опет велим, – узе опет Јован – што више свесних економа |
столице, прође два трипут по соби.{S} И опет долети на прозор, па одмах упре поглед опет на осв |
ив!“ – „И твоја јединица нема оца!“ – И опет несу пропустиле, да како, ни Ката ни Ната, да пуст |
о се не довија ни из далека.</p> <p>– И опет „госпођице“!{S} Срдим се! – обрецну се Бог ме, Јел |
ори.</p> <p> И сви заћуташе.</p> <p>– И опет свако мисли на свој рачун...</p> <p>– Треба мислит |
/p> <p>Од тог доба остао је поп Стева и опет катихета и месни школски управитељ, али тек да у н |
ње.{S} А то, што јој сад госпођа Ната и опет меће на душу, јесте ништа и нико мањи ни већи већ |
т је, бојаги, утишава супруг, избацив и опет једну „досетку“: „сестру по Еви!“</p> <p>– Ако нам |
гадно, то је... </p> <p>За јамачно је и опет Рашићкина папуча потапкала по поп-Стевину жуљу, је |
дом.</p> <p>– Бранко?!</p> <p>– Ви се и опет правите да ништа не знате.</p> <p>– А ти опет све |
коло...</p> <p>– То већ знам! – кличе и опет Даринка, и још већма је поли пламен по лапитима.</ |
њу.</p> <p>– Не, не! – кличе девојче и опет весело, као обично, па га опет ухвати. – Не срдим |
орчине руке око врата, док не клонуше и опет у санку.{S} Даринка се дала у мисли.{S} Беше то чу |
међу људима, међу ближњима!“ рекао би и опет покојни Ђура, као што је један пут и рекао од прил |
ј Боже, на онај свет,</p> <p>А ето ти и опет, већ по толики пут, госпођице Даринке, јединице јо |
иси никад слагао.</p> <p>Кнежевић јој и опет узе обасипати ручицу пољупцима.</p> <p>– Мати је д |
потуца и пребија по селима.{S} Ја то и опет кажем.{S} Оно јест да и у вароши може бити опет са |
динице јој кћерке, па ће онако срдито и опет по толики пут:{S} Па баш сад?!</p> <p>Та, за који |
најубедљивији разлози.{S} А Кнежевић и опет не пропусти, да не примети, како би му врло жао би |
За Бога, мама...</p> <pb n="12" /> <p>И опет бадава!{S} И по толики пут бадава!{S} Мати навалил |
и столица измаче и стропошта. </p> <p>И опет:{S} Мно-о– га-а-ја... </p> <p>А Јеша још не беше д |
ги пут!...{S} Цмок и трећи пут! ...{S}И опет!...{S} Све пуца!{S} То је радост!{S} Цикот, мислиш |
ву певницу, а учитељ десну.{S} Она води опет све певачице у Брајковцу, па зна и црквене скоро к |
и Владимир, и браца ће се вратити, али опет... опет..</p> <p>Зорка, опет, нема друга посла, не |
кад помишља на своју будућност, – вели опет парох, – не замишља увек самога себе, Праотац наш |
не може побркати.</p> <p>– Седи! –вели опет попа Бранку,</p> <pb n="72" /> <p>– Не да се насут |
рисваја?“</p> <p>– Шта сте се замислили опет саду – пита Јелена, па му завири смело у лице.</p> |
9" /> <p>На добром је месту, – одговори опет на то Бранко. – У селу су нам исто тако потребни в |
равите да ништа не знате.</p> <p>– А ти опет све знаш, – уплете се опет нежни супруг. </p> <p>– |
n="13" /> <p>– За Бога, мама, шта ће ти опет муф у сред лета? – љути се опет</p> <p>Даринка.</p |
ем.{S} Оно јест да и у вароши може бити опет само учитељ, али друкчије се цени тамо такав човек |
да га се тиче когод овде?</p> <p>Па јој опет сада у једаред тешко, колико јој мало час било кри |
ност,... сушта практичност.{S} Но немој опет да бркаш практичност с егоизмом.{S}Ја, до душе, не |
е ће ни да му погледи у очи.{S} Али тек опет дода: </p> <p>Па ако онда то учиниш, скинућу ти ше |
као бујица.{S} После бујице биће поток опет поток, али мирнији него у бујици; само ће ипак овд |
стила их обоје изнад главе.{S} И за тим опет на прстима изишла из собе...</p> <p>У том је и Бра |
вце.</p> <p>Сачувај Боже, када би Милан опет сада помислио, да је она, Јелена, нагла у Карловце |
оворио с нећаком својим о томе.{S} А он опет зазире и од „омладинца“, као да <pb n="71" /> меће |
сто трже, кад виде, да је заорао дубоко опет на своју стару бразду. </p> <p>Изгори поп Стеван и |
е у њему.</p> <p>– Па сте се непрестано опет бавили о књигама.{S} Како сте дошли, чика... ваш у |
о намерава госпођа Ната, то је, као што опет ропта њена кћерка, госпођица</p> <p>Даринка, кад ј |
јави, е је Марко донео пива.{S} А писар опет нашао је за вредно, да сам своје ножно тај глас од |
и треба да буде једно.</p> <p>Зорка већ опет дотрчала с књигом у руци, па говори речи познате „ |
заштитница, па одговори своме штићенику опет притиском руке, и занесе се – за песмом, па паде у |
о добри пријатељи.{S} Па ако не узмогну опет напоредо, знаће обићи матицу, која би их увукла у |
време изашло, јух, јух, јух! – уздахну опет госпођа Ната.</p> <p>– И староседелице славнога Бр |
а једном штампаном табаку.{S} А од оних опет већина их почне још у ђачким скамијама, па таман к |
столицу.{S} Рећи ће тако с њим две три (опет у миру и љубави!), док „деца“ не дођу.</p> <p>Ево |
п Стева, сам је био проводаџија.</p> <p>Опет смех.</p> <p>– Пак?</p> <p>– Па добила кошар.</p> |
ило би штета, – опет ће Даринка.</p> <p>Опет иду, па ћуте.</p> <p>То је млади Брајковачки тргов |
ила отуд, што је писар (кад се први пут опио у њој, а то је било прво вече, како се скрасио у Б |
дар начеоник, стари пензионирац...{S} И опису ту.{S} Господин бележник је нашао, да је вредно, |
омад...</p> <p>И сад удари сека Ката да описује, шта јој је „та девојчура“ кад рекла, како пере |
лак.{S} Половину ће оставити, другу пак опљувати, па заденути у малу своју турску лулицу на под |
д о томе пред тетком.{S} Она се страшно ополчила.{S} Не ће се више ни враћати у Брајковац, него |
нити зубма шкрипну“.{S} Ако га тек чича опомене, да пева, да помаже, он запара својим храпавим |
ловољнога Триву кочијаша, те га овај не опомене камџијом, да гледа пут преда се.</p> <p>Госпођа |
ње доба или бербу у Фрушкој Гори, те се опомене детињства и старога весеља чика-Перина.{S} Том |
.{S} Него је ипак по неки пут исправи и опомене, где како треба.{S} Но за то Зорка мора да трчк |
Али га ипак памћење не изневери, кад се опомену, да до сад неје ни мислио о њему, бар не озбиљн |
е састало, па никад неје међу њима пало опоре речи.{S} По Брајковцу се каже: „Куд госпођа Јеца |
протежира за писара.{S} До сада је увек оправдао оно уздање, које су имали у њега његови милост |
старина, који...</p> <p>– А, не, не! – опре се чича, начеоник, а он је та намишљена старина; п |
љкама то бичевима и пиштољима пудара на опрезу, што сад не ће ни на што ни да се осврну, – река |
ма хиљадама ланаца земље и према томе и опрему.{S} Кад видиш, како народ лако прима моду, немој |
">Beatus ille qui...</foreign></p> <p>– Опрости ми, али ја не замишљаху тебе појма о идилизму.< |
шчаурио би се из њега под старост, Боже опрости, „омладинац најчистије крви“.{S} Сад се чисто т |
ак, да је једва чекао, да их се што пре опрости. </p> <p>А они су сви били тако љубазни према њ |
угу.{S} Сам неје знао, како да се с њом опрости.{S} Осећа, да не би могао бити равнодушан; а бо |
> <p>Даринци чисто криво, кад се Бранко опрости те оде с Јованом.{S} Од мах осети, како јој се |
спао био.{S} Али чим устао и обукао се, опростио се са свима.{S} Убезекну се и поп Стеван и гос |
ри.{S} Тога страха се, до душе, доцније опростио, јер као да је омирисао, да Бранку карактер не |
репта дуга, те их одмах обори.</p> <p>– Опростите! - прошапута, ал не подиже очију...</p> <pb n |
, момку, у кућу, или што је и она као у опће што кажу за женскиње, у конзаквенцијама својих пре |
ерна политика него туђа брига?</p> <p>– Општа ствар неје туђа ствар, него свију нас и свакога п |
ћу том приликом да будем сведоком једне опште народне свечаности, какве до сада једва да је бил |
цу звони радним даном на вечерње, ако у опште и звони, но највише тек за то, да бабица и кума, |
даје такат. </p> <p>Данас је доба рада, општега рада! – развикао се Јован с Дабижићем. – Па рад |
S} А туђинац то не може рећи.{S} Дакле, општина му је дала своју кућу, на најбољем месту у селу |
и четири године.{S} Наша славна црквена општина дала му је своју кућу под кирију.{S} Сигуран пл |
зинима.{S} Ко јамчи, да му наши поштени општинари не ће баш и продати ту своју кућу,... разумет |
га и ваљанога члана овога друштва и ове општине, наша госпођа бележниковица.{S} Живила!</p> <p> |
ина српске православне црквено– школске општине у Брајковцу.{S} Но од то доба никада га неје ус |
ли ме: кућу српске црквене православне општине одмах уз ребро српској православној цркви!{S} Ж |
оп, Стефане, ако овог учу не избациш из општине, – рећи ће вечерас госпођа Рашићка поп-Стеви, н |
како ја хоћу.{S} Да, ја сам господар у општини, па... (Осмелио се тако поп-Стева, па говори бе |
илан Кнежевић, тукао би се сад са целом општином.{S} Већма осећа морални мамурлук, него онај од |
ића.{S} Ти си господар у кући, ти дрмаш општином, па..</p> <p>– Сто му мука!{S} Да, ја сам госп |
у се и...{S} И госпођа Ката одби толике општинске бележнике и сеоске трговце, па одржа све, што |
муке, али је успео.{S} Раја Јовановић, општински писар, дочекао га је оберучке. (Да ко ће, ако |
са благајником, а са бележниковицом иде општински писар.</p> <p>С друге стране дође црквењаков |
не канте, мало не пуче од смеха.</p> <p>Општински благајник помислио на то, да и писар збија са |
мах хајд у господство, те или постадоше општинским начелницима, или ексекуторима, или полицајци |
од „чиче“, (тако Брајковчани зову свога општинскога начеоника,) намигну на бележника, па запева |
њем од стране његових претпостављених у општинском уреду а у званичним пословима, госпођа бележ |
чеоник, поранио пре времена, па дошао у општинску писарну, да прежива о ноћашњој пијанци,</p> < |
кад га је Бог и Христос примио у своју општину од крштенога кума под тако лепим именом једнога |
.{S}Ја, до душе, немам толико чуства за општу ствар, немам наклоности, да исправим свет раменом |
вда онда зачује, како крикне од врућине орао на какову бресту у крај друма, само што по каткад |
се гдегде закрши грање, а одонуд излети орао, замахне крилима, па заплови величанствено по вазд |
ј дом, те наставити посао оца свога, па орати земљу или копати винограде.{S} Имамо на пример „в |
на сред дворишта већ постављен сто.{S} Орах густ, а по земљи очишћено, па поливено, те хладови |
више дана него кобасица! . „Видиш, овај орах је, чини ми се, први пут ове године добро понео.</ |
у хладу између четири висока разграната ораха у Јаковљевића винограду цело скоро после подне на |
оточића, што се слива преко луба дебела орахова дрвета, те шуми и жубори као на некој водојажи, |
{S} Ево нас већ и код наших.</p> <p>Под орахом на сред дворишта већ постављен сто.{S} Орах густ |
ма.</p> <p>Попа застао баш пред великим орахом, па гледи већ по толики и толики пут, како је во |
p> <p>– А знаш ли, колико је година том ораху?</p> <p>– Колико година?{S} Чекај, молим те...{S} |
био те на широко и на дугачко развезене орације, којој неје ништа сметало, што је писар, већ по |
нешто, остали тек лак еспап...{S} Нова организована омладина биће један као сви, сви као један |
{S} И кад се појави, појавиће се од мах организована.{S} То не ће још дуго трајати.</p> <p>– Им |
ати.</p> <p>– Имали смо ми већ једном и организовану омладину. —</p> <p>– Са старачким идејама! |
исак не да дахнути.{S} Нова се омладина организује.{S} И кад се појави, појавиће се од мах орга |
слободу с диже сваки.</l> <l>Бела вила ори глас:</l> <l>Устај, Србине!</l> <l>И у борбу зове н |
е, што стоје под окриљем Австроугарског орла, Карловци су место, које је бивало позорницом најв |
ведаше доцније сам бележник у Руми „код орла“. „У мало“, каже, „не угњави руски медвед талијанс |
ју по нешто ново, па да је чак и некаки Орлић и Коњовић и не знам ко пронашао новију и згоднију |
„фини младић!“</p> <p>Осврћући се то за орлом, то за шевом или грлицом, често би гурнула матер |
војих покојних.{S} Понда је Ката прешла орману, да покаже Нати ствари, што је Даринка све порад |
S} Почео био да чита.{S} Нашао негде на орману пре неколико дана још неку стару књигу.{S} Кад с |
ош друга што вртарскога што пчеларскога оруђа, као ножице за скидање гусеница, нож за подрезива |
га!{S} Али ни најобичније најпотребније оруђе, рано, нашем најмногобројнијем раднику: ратару не |
родне поезије, песмом, као најзгоднијим оруђем, прокрчи пута у књижевности нашој простом лепом |
. најпосле, шта су стекли и трудољубиви Орфелин и учени Соларић, па мудри Доситије и преблаги М |
дити, то ти треба већ сам да знаш после осам година, што си их провео у гимназиским скамијама.{ |
годиница; скоро ће, у име божје, ићи у осамнаесту.{S} Родитељи, у тим годинама својих кћери, м |
stone unit="subSection" /> <p>Сутра дан освану у Брајковцу дан мамурлука.{S} Чича, господар нач |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Освану дан, када је ваљало отпочети и Брајковачкој омла |
е стићи са својим првим возом...</p> <p>Освану и тај дан.</p> <p>Још у јутро рано поврве народ |
p>Јелени још неје никад тако црно јутро освануло као данас.{S} Заспала ноћас у плачу тек око не |
по друштву око стола, као да се, збиља, осведочи, да је баш она та „ружа“.</p> <p>– ... једна р |
чисти ваздух.{S} Поглед јој се отме на осветљена два прозора у оној лепој кући с оне стране по |
на прозор, па одмах упре поглед опет на осветљена она два прозора с оне стране потока у лепој т |
као трећа звезда уз Вука и Даничића на освитку нове нам књижевности народне.{S} А то је оно, ш |
презу, што сад не ће ни на што ни да се осврну, – рекао би, уморили се, ваљда, лов ловећи вазда |
лабо ко усрећи Брајковац, на кога би се осврнули сви, из свију сталежа поштованога Брајковачког |
на претрну. </p> <p>Учитељ се на њу тек осврнуо.</p> <p>Али нико не примети њену неприлику, јер |
иром по Брајковцу, па се и они око кола осврнуше и погледаше на брежуљак.{S} Запева познати уск |
елико зарезивала.{S} Госпођа Јеца се не осврће на то, што ће рећи свет; јер добро зна, шта о њо |
ј прекиде јецање.</p> <p>– Учитељ се не осврће. </p> <p>– Миле! – задрхта опет њен глас по вече |
вог Мушицког и Рајића, не знам, нико не осврће ни главе!{S} Он се чуди, како да то више власти |
је после за њега „фини младић!“</p> <p>Осврћући се то за орлом, то за шевом или грлицом, често |
ј служби, опет, не да се пропевати, чим осете, да љубиш свој народ...</p> <p>Бележник засветлио |
ио!“</l> </quote> <p>Стајић застаде.{S} Осети, како га нешто чисто скроз прође, па му пројури к |
Али не мога одолети његову погледу.{S} Осети, како јој у очи сухну неки плам; а на зеници јој |
је споменила то име на своја уста.{S} А осети, да јој је ипак криво, што неје и он дошао, што н |
елене, како су тамо гошће дошле, као да осети, да су му сад у оној кући врата затворена.{S} Не |
> <p>Поп Стева претрну. </p> <p>Рашићка осети, колико га је заболело, а познаје га скроз и скро |
Бранка таки <pb n="81" /> утицај, да се осети лаган, као да се на ново родио.{S} Опет му мио це |
ти си, Александре!- примети попа, па се осети слободан; него се ипак не показа тако, да не би с |
ко и нагло бије рођено срце.{S} Но ипак осети, да неко близу застаде и куцну у капак.</p> <p>Ка |
па затрепта очима. </p> <p>Бранко и сам осети, како је оштро то рекао, па не ће ни да му поглед |
нко опрости те оде с Јованом.{S} Од мах осети, како јој се учини Брајковац нешто празан.{S} Сви |
то је смешно. </p> <p>– То је смешно! (Осети попа, да се то њега тиче.) А шта онда, ако те кос |
љеву кућу.{S} Како се и не би, јадница, осетила сретном, кад се напатила код свог несретника му |
ена!</p> <p>Па је ли чудо, ако се Тинка осетила, као да се други пут родила, па дошла на бољи с |
утња слива у једно, како још никад неје осетила била; али тако пријатно, тако слатко, да јој се |
толико чезнуо, као за својом колевком, осетио се туђ, самохран. „Тама за мном, тама преда мном |
, да народ зна за Бранка, да је и народ осетио жељу Бранкову.{S} То вече ће му остати у најлепш |
и не зна, шта је шала.{S} Поп Стеван је осетио поглед Бранков, па, ако му је образ иначе и мога |
еда.{S} Како је Бранко неје приметио ни осетио, све док се није јавила, а занет са својим мисли |
нешто ново.</p> <p>Јелена гдегод стане, осећа, да стаје на жеравицу; па час на један прозор час |
што га је иначе напајало новим животом, осећа се сада Бранко ташт.{S} У тој дивној Фрушкој Гори |
ли јој криво, што вечерас тога нема.{S} Осећа ужасну празнину, па јој криво на цео свет.</p> <p |
неје знао, како да се с њом опрости.{S} Осећа, да не би могао бити равнодушан; а боји се, да се |
улеваше му то јачи зазор, зазор, што га осећа слабији према моћнијему, што га осећа кривац прем |
а осећа слабији према моћнијему, што га осећа кривац према ономе, чијега се суда боји, ако је и |
му лебди лик Даринчин; а у свим жилама осећа све то јаче, што више о њој мисли, неку бујност, |
о би се сад са целом општином.{S} Већма осећа морални мамурлук, него онај од пробанчене ноћи.{S |
56" /> <p>Нема снаге да проговори; а не осећа се моћна ни толико, да узме своју руку на траг, н |
естрић бар лепо мисли о њему, као да се осећа нешто крив, што је и њега и матер му тако одбио к |
есмаче ракију с хлебом.</p> <p>Писар се осећа необично жив.</p> <p>То је било дивно, милостива, |
е у друштву, заборави, шта је хтео, али осећа, да је питомији према њој, ако и не примећава, ка |
што она, ако и не може да схвати, ипак осећа, да је лепо и добро, кад сене само толико радује |
ним начином, када се тим најбезазленији осећај народни исмева, то је гадно, то је... </p> <p>За |
.{S} Нешто му говори, да то девојче има осећаја и више свести него у сваке обичне.{S} А, да оду |
адичевић дубоко је заталасао најврелије осећаје срца и душе српског народа својим лаким песмама |
нагли одлазак у мислима. </p> <p>Као да осећају, е би им неугодно било, да остану у друштву с г |
кући, па да прихватим економију.{S} Ја осећам у себи за то воље, па мир!</p> <p>– Казао сам ти |
еша Дабижић вели:</p> <p>– Баш се добро осећам!{S} Тако мора бити ономе, коме пусте у невољи кр |
но.{S} Баш се, на против, са свим добро осећам.{S} И не могу довољно бити благодаран ујаку, што |
о осећање, што је обузимаше тог вечера, осећање према нечему неизвесному, где се радост и слутњ |
ти прихвати њен посао?</p> <p>– Воља и осећање да сам способан за рад.{S} Кад год сам код куће |
ринка се дала у мисли.{S} Беше то чудно осећање, што је обузимаше тог вечера, осећање према неч |
грех према сестри и сестрићу загладио, осећао се туђ према њему, туђ, јер и оне сродничке пажљ |
дно баш и припитомило, те сам се и тамо осећао, колико толико, свој.{S} Наука је једина врсна, |
у њиховој кући.{S} Али се увек неугодно осећао у друштву, у које би тек почео долазити.{S} Од у |
тупио преко прага, где се он тако добро осећао.</p> <p>– И хоћу мало да приседнем, – одговори Ј |
ку за љубав, да неје ту и Јован и да не осећаше збиља потребу, да се одмори.{S} Готово да је би |
Бранка то још већма увреди, те се оштро осече на ујака:</p> <p>– Гадно је од вас, што то и++ сп |
ит с њена прозора, неје ни била с њиме, осим јуче на првом покушају певачкога друштва.{S} Па ве |
е нашао за вредно, да јој и речи рекне, осим што је јуче у певачкој школи пробао и њен глас, ал |
бело и црно вино и све, што рекао онај, осим петролеума.{S} Но он сам, то јест, писар је уверен |
ту је Брајковачко цело певачко друштво, осим Бранка, Даринке, Јелене, колара и његове сестре. < |
руги оно, Срби имају своје Карловце.{S} Осим толико и толико знаменитих Срба, који у Карловцима |
– сад ће опет Ката Нати, – нема никога осим тебе.</p> <p>На то ће најредовније пустити и Ната |
овац, до душе, своју госпоштину.{S} Али осим господе из среза и суда којима се и тако мало кад |
не да, да им се кристалишу појмови.{S} Ослободи и друштвеном поретку, о приликама, у које могу |
знала и сама усрећити.{S} Овако сам се ослонила на тебе...{S} Сироче моје!</p> <p>Е, баш неје |
ан и свагдан.{S} Ни на кога се, слатка, ослонити, ни колико отлен дотлен.{S} Само да ти припове |
чи.{S} Сузе лете, а на уснама јој лебди осмејак сретан, блажен.{S} С осмејком тим загрли је и с |
јој лебди осмејак сретан, блажен.{S} С осмејком тим загрли је и сан...</p> <p>Госпођа Катица у |
ама и са ведрог чела, па јој се ведрина осмејкује око румених усана увек подједнако, а срдила с |
} Да, ја сам господар у општини, па... (Осмелио се тако поп-Стева, па говори без запете.) Ја са |
еје се отела та њена забуна ни учитељев осмех, па намигну на Јована.</p> <p>– Ту ће бити сватов |
никовица, идући му на сусрет с умиљатим осмехом.–" Једва један пут!</p> <p>– Извините... </p> < |
у по гимназије.{S} Женско дете у седмој осмој ли годиници.{S} А најмлађе, син, јој, тек се роди |
м и Тинкин Александар израстао дечко из основних школа.{S} Мати се дала у бригу, шта ће, куд ће |
S} Хоће најпре да оживи у успомени неке особе и прилике, о којима је, чини му се сад, и чешће м |
Него од како се уселише амо неке стране особе, хоће да и Брајковац изађе на глас, како не треба |
а у особине српскога народа, него је то особина јужњака, и то пар екселанс Талијана.{S} Срби су |
е за тенористу.{S} Јер тенор не спада у особине српскога народа, него је то особина јужњака, и |
по Дарвиновој теорији потомци наслеђују особине својих предака.</p> <p>Ма колико да писар важи |
род пропада; Јеша воли да „политизира“, особито још кад наиђе на паметна човека. </p> <p>За што |
скињама је ликовођа имао највише посла, особито са Јеленом.</p> <p>Стао учитељ спрам ње, да, бо |
учитељем, те видео, како, <pb n="44" /> особито овај последњи одушевљено ради, да „Брајковац пр |
е прилика, да створи себи будућност.{S} Особито је уметност у нас Срба право сироче.{S} Ко је н |
о!</p> <p>Наравно, да и госпођа Ната, а особито госпођа Катица, – та, она бар добро познаје Јец |
Бог ме, још и данас.{S} Старији свет се особито разабирао за њу.{S} У сека– Катину децу већ сад |
stone unit="subSection" /> <p>Нема куће особито српске, која тога дана неје имала гостију. </p> |
је и мртве поборнике, (на ту је реч баш особито узахао,) поборнике своје идеје.{S} Дух времена |
и од пре, шта који певати може.</p> <p>Особито добро познаје писарев тенор, који би диван био, |
јсторице Јуле као да се и сам препоручи особитој њеној милошти.</p> <p>Још га од зимус препоруч |
спођа Рашићка с Јеленом „за послом“.{S} Оста сам ујак с нећаком.</p> <p>– Да, да, треба помишља |
p> <p>Јован се протегли на канабету.{S} Остави неки тумач казненога поступка, што га читао, на |
д не зна, шта ће и кут ће пре.{S} Да га остави, па потрчи по Мацу, или ће најпре да га унесе?{S |
рашина по улици, али ни по што немој да остави отворено преко ноћи...{S} И тако даље...</p> <p> |
ован на разговор свој с Бранком, кад их остави млади тржа. – Просто, мени се мој позив не допад |
куд.{S} Знам, како је.{S} Не да се кућа оставити ма на ким.{S}Ту је живина, па треба нахранити |
пушио, пресећи на полак.{S} Половину ће оставити, другу пак опљувати, па заденути у малу своју |
ак.{S} Као такав, да Бог ме, неје могао оставити након себе величанствених манастира ни иних за |
<p>„Кад ми одемо у планину, на ком ћемо оставити нашег Марка?...{S}Јел те, мајсторице, ви ћете |
} Дете не треба никад да је напуштено и остављено, можда, доброј срећи и само себи, кад му је Б |
по каткад с ким има.</p> <p>Шта, дакле, остаде учитељу паметније, него да слегне раменима, па д |
м и својом невољом.</p> <p>Госпођа Ката остала без мужа пре пет шест година.{S} Најстарији син |
забављају на свој рачун.</p> <p>Старије остале за столом, па, кад ушле у прави разговор, узеле |
ност преко главе, па хвале бога, што су остале живе и здраве.</p> <p>– Отишао је, – рекла би Је |
<p>– Неколико њих што је вредило нешто, остали тек лак еспап...{S} Нова организована омладина б |
и један одборник играју баш жандара, а остали како који.{S} Писар се наслонио на лактове, па к |
опет он наздрави, али га увек задржаше остали са:{S} Чујмо!{S} Чујмо!{S} Јеша има реч!</p> <p> |
новцу, јер исти тај грех носе на души и остали.) Ми учимо јуристерај, да „бранимо народна права |
Бог ме, у шаку и једно: „Хи!“</p> <p>И остали сви погледаше онамо.</p> <p>Ако крик Јеленин и н |
и он „помеша међу свет“, док су му сви остали иначе обични и свакидашњи; па се врзе око њих дв |
49" /> <p>Добро те се у томе помешали с осталим друштвом.{S} Учитељ и Јован, а и Бранко пристао |
ку, кад се једном у гунгули одвојише од осталих.</p> <p>– Каква ујна?</p> <p>– Па госпођа Рашић |
ли са свим онако хладно и озбиљно као и осталих?{S} Синоћ га је дуго и дуго чекала на прозору, |
у ма се и горе патила.</p> <p>На том и остало.</p> <pb n="31" /> <milestone unit="subSection" |
ике и сеоске трговце, па одржа све, што остало после Игњата.{S} Ако Бог да, даће и најмлађег си |
шилуку његову у стану, – примети између осталога поп Стева. – Знам, да сам му, као млађи ђачић, |
о по један од Брајковачке господе части осталу, па тако један по један остане редовно Марку дуж |
ећма дошао до тога уверења, да треба да остане код куће.{S} Треба народ поучавати.{S} А ко ће т |
економно слободан; те, пошто не може да остане од срамоте у свом јату, тумарне бог те пита куд, |
де части осталу, па тако један по један остане редовно Марку дужан и сваки одбије тек од рачуна |
кад се од њега поучи.{S} Ал који Србин остане, тај издржи конкуренцију његову и буде бољи од у |
анку, – зуцнуо матери, како би било, да останем код куће, па да прихватим економију.</p> <p>Бра |
{S} Не би је било, уверен сам, ни да ја останем.</p> <p>– Најпосле оно, што сам ја хтео, видим, |
} Но, не мислим ни ја, одмах с кола.{S} Останите макар и који дан дуже...</p> <p>– Ха, то је до |
о да осећају, е би им неугодно било, да остану у друштву с госпођом Натом и с госпођом Катом, п |
и помисли на смрт?{S} Шта ће „након нас останути“, и кад нам се „тело тек под земљицу вргне“, а |
а устане.{S} Чини ми се, пише нешто.{S} Остао је у својој соби, – одговори Јелена. </p> <p>Не в |
ица с троје деце, а у толиком добру?{S} Остао, до душе, леп иметак после Игњата Јаковљевића.{S} |
ом кћерком Јеленом. </p> <p>Од тог доба остао је поп Стева и опет катихета и месни школски упра |
сам био ту.</p> <p>– Жао ми је, да ниси остао дуже, па да прошврљамо мало у наоколо по селима и |
од руке погледа у њега.</p> <p>Бележник остао дужан одговор својој жени, па <foreign xml:lang=" |
прижези, џаба.{S} Боље би било, да сам остао у манастиру.{S} Нема архимандрита, па ме задржава |
ележник својој супрузи, скруни последњи остатак у својој чаши, па се извали у столици, да слуша |
еседа у корист преноса последњих земних остатака Бранка Радичевића!{S} За Бога, мама...</p> <pb |
на о преносу Бранкових последњих земних остатака, па је не занимаше ни каква велика беседа у ва |
своју рођену кућу.{S}Али на село!{S} Па остати на селу неколико недеља, као што намерава госпођ |
ена ученост и Рајића и Мушицког дуго ће остати узором омладини, која има да се учи; а дела њихо |
то, остаће нешто, због чега ће Карловци остати у спомену, „док се поје, док се винце пије... „— |
, којих ће заслуге по српску књижевност остати трајне, да их збиља не потамњује ни слава млађан |
осетио жељу Бранкову.{S} То вече ће му остати у најлепшем спомену из живота у Брајковцу... </p |
– данас сутра пренећемо бесамртне земне остатке покојнога песника српске идеје, пренећемо на уб |
песникову, да му пренесу последње земне остатке на вис убавога Стражилова, које му, за ђаковања |
унисане главе своје, полажући им трошне остатке животне у сребрним и златним кивотима у велелеп |
Бога хвале!“ Најпосле, узмора ли бити, остаће или мезимац на дедину темељу, или ће пустити зет |
га нестане, када утрну спомени и на то, остаће нешто, због чега ће Карловци остати у спомену, „ |
ети Бечки одборници са последњим земним остацима песниковим. </p> <p>Гости из разних крајева за |
ше и мртвачки сандук с последњим земним остацима млађанога песника и понесоше га у варош до све |
чкога друштва са друштвеном заставом, а острагу, на другом крају, застава Новосадске занатлијск |
Зорка рашћеретала око њих, ишле би као осуђене.</p> <p>Јутрос сам, – говори Јован Бранку, – зу |
рђав човек!{S} Пре га треба жалити него осуђивати.{S} Понда госпођа Рашићка?!{S} Боже мој, и он |
а данас строги критичари и естетичари и осуђују неке његове стихове, као да су пука проза и крп |
тира, а образ ти је крило лептирово.{S} Отареш ли прах, упрљао си образ свој.{S} Лептир је, каж |
коме ћу, ако њима нећу!?{S} Да је њихов отац жив!“ – „И твоја јединица нема оца!“ – И опет несу |
Коме ћу, ако њима нећу?{S} Да је њихов отац жив!</p> <p>И твоја јединица, – сад ће опет Ката Н |
екинућу ти реч, зна л се што, где му је отац?</p> <p>– Никад ништа.</p> <p>– Е, то је лепо од п |
ло; хватао би се крај с крајем, како се отац побринуо за своју породицу, а како би овака два са |
еговаше, и научише се србовати, ту је и отац српске књижевности, ту је Вук Караџић први пут, ка |
..{S} Да Бог ме, ти си јој, рећи, као и отац, како си је примио од мене место њена оца.{S} Ја н |
беше отишао некуда у купке.{S} А млади отац Варнава, манастирски намесник, добио мало одушке, |
, или ће пустити зета у кућу, као и њен отац, па како Бог да.{S} Тек док је ње живе, не пушта у |
лике две године, да видим, каква је.{S} Отворена ми се свиди.{S} Шта нас је пута насмејала!</p> |
ви живота њихова несу се још навезли на отворено море, где борба за живот као вихор диже и ваља |
по улици, али ни по што немој да остави отворено преко ноћи...{S} И тако даље...</p> <p>Дотле ј |
и.</p> <p>Тако Јован и Бранко гледају у отворено море, у јаван живот свој као ђаци са самопоузд |
ка с побожним заносом стала, па гледа у отворену још гробницу.{S} Зорка се приљубила уз њу, па |
сторици, да се знате.{S} Кажи јој, нека отвори почешће собе онако пред вече, кад се стиша праши |
свим сухопарне ствари. </p> <p> Даринка отвори врата на другој соби.{S} Стала на врата, па виче |
ео пољубац на вреле јој уснице.{S} Дете отвори очи, насмеши се, па рашири своје голе ручице, те |
анас сутра, ако не оде у варош, да тамо отвори већу радњу, ево мог носа, ако не назида у сред Б |
у својој соби.{S} Неје палила свеће.{S} Отворила широм прозоре, па села поред прозора.{S} Насло |
.</p> <p>Касно у ноћ тек чула је, да се отворила врата на школском здању.{S} Касно у ноћ тек вр |
ру књигу.{S} Кад стресао с ње прашину и отворио је, а то „<title>Живот и прикљученија Димитрија |
ом, на који му се сад тек и већи апетит отворио, што зар хоће на њему да излије сав свој кив, ш |
е у жижак, да ли ће каква вилинска рука отворити капак на прозору, на оном прозору, на ком је о |
ецу пустити.{S} Него морам мало и школу отворити, да уђе чиста ваздуха унутра.{S} А можемо тамо |
} Очи јој се насмешише.{S} А из грла се оте неки клик - ни налик на онај глас, што јој га он по |
ешто око усана.{S} Дубок уздисај јој се оте из груди.{S} Прекрсти се после топле молитве.{S} Ал |
на Јелена врисну.{S} А коларевој сестри оте се, Бог ме, у шаку и једно: „Хи!“</p> <p>И остали с |
да јој се прели туга по срцу, срце јој оте мах, сузе саме полетеше на очи.{S} Сузе лете, а на |
како тако и прошло; него после подне се отегло као цео дан.{S} Једва дочекала, да црквењак зазв |
ози.</p> <p>Бележниковичину оку неје се отела та њена забуна ни учитељев осмех, па намигну на Ј |
захука, дошао је већ под грло, а то се отео тек само дубок уздисај.{S} Срце би на том уздисају |
ћу мало да приседнем, – одговори Јован, отирући зној, а зној му цури с чела. – Љуто сам се умор |
оспођом Натом и с госпођом Катом, па се отискоше у врт.</p> <p>Јелена је непрестано ћеретала.{S |
озбиљно спремају, да сваки својим путом отисне свој брод на то море.{S} Па руку на срце, обојиц |
задржавао Варнава...{S} Него Бранко ће отићи у Карловце сав обарен.</p> <p>– Одахнуће, кад не |
ринку.{S} И једва једаред ће истрчати и отићи по девојку.</p> <p>– Ала је то прашина, слатка, п |
да, још, вели поп Стеван.{S} Не ћеш тек отићи горе, а да и нама не кажеш с Богом? </p> <p>Беше |
..</p> <p>– Добро, даклем, још у суботу отићи ћете на ту параду у Карловце; па најбоље ће бити, |
, што су остале живе и здраве.</p> <p>– Отишао је, – рекла би Јелена.</p> <p>– За што је отишао |
воја недра. </p> <p>Неки дан после тога отишао је сам попа у Карловце и нашао стан за Тинку зго |
ажеш, где су ти деца?</p> <p>– Јован је отишао у виноград.{S} Има у поп-Стеве неки гост, Јовано |
лостиво вели:{S} Не волим нешто, што је отишао Бранко. (За њих у кући Бранко неје био „господин |
, – рекла би Јелена.</p> <p>– За што је отишао – рекла би Даринка. </p> <p>Али као да она не см |
енула, не би смела запитати: „За што је отишао?“</p> <p>Тек обадвема беше у тај мах Бранко и ње |
ван, пречасни господин архимандрит беше отишао некуда у купке.{S} А млади отац Варнава, манасти |
овану, па да је поздрави.{S} Можда би и отишао био, да га госпођа Рашићка не посла поп-Стевану |
лико је он могао о њима дознати, кад би отишао куд у варош, или проучити из листова, кад би му |
м, његовом Анастасијом...</p> <p>Кад би отишао овда онда послом у Карловце, или би походио свој |
<p>Од онога вечера, како је оно учитељ отишао онако нагло и срдит с њена прозора, неје ни била |
ати млади трговац. </p> <p>Синоћ је био отишао Марко у Нови Сад, – проговори једва жедни благај |
стала, па не зна, шта ће; па кад Бранко отишао, а она ми меће моју руку на своје груди, да види |
прозор, као обично, кад је онако срдит отишао прексиноћ од ње, а од то доба није нашао за вред |
>Али као да она не сме, ни да спомене: „Отишао је!“ А ова, бог ме, ни онда, када би Јелена то и |
а спремала и себе и дете. </p> <p>Данас отишла Тинка из Брајковца; а сутра дан се уселила у поп |
пет оде по воду, као да је себи по смрт отишла.{S} Враг би је знао, шта ради.{S} Данас је налог |
им озбиљно госпођа Рашићка, па је одмах отишла свом поп-Стеви, да му се потужи:</p> <p>– Дошле |
Деца, Јелена и Даринка, нестрпељиве, па отишле, да се забављају на свој рачун.</p> <p>Старије о |
, ни изван Брајковца, кад су оно јутрос отишли. – Ја мислим, само у вароши има свашта, а гле, и |
черали, дошао је Јован по Бранка, па су отишли к учитељу.{S} Неко су време ходали били ван села |
ка узе лиске, погледа милокрвно у њега, откиде један и задеде га себи на груди, а други пружи С |
, па јој даде два лиска бршљана, што их откиде близо гроба.</p> <p>– Даринка узе лиске, погледа |
на кога се, слатка, ослонити, ни колико отлен дотлен.{S} Само да ти приповедам, шта ми је нарад |
вечерњи чисти ваздух.{S} Поглед јој се отме на осветљена два прозора у оној лепој кући с оне с |
чно недељом, коло.{S} Село мало, а тако отмени гости!{S} Па као да су целом селу дошли!</p> <p> |
!{S} Па говорите макар о ономе, што сте отоич почели...{S} Али, хвала вам сад.{S} Други пут!{S} |
па примети, као да би да заглади своју отоичашњу реч, примети благо:</p> <p>– Ала си жесток!{S |
} Добро нам дошли!</p> <p>– Боље нашли! отпоздрави и Ната и Даринка у један мах.</p> <p>Трива в |
њих белим рупцем. </p> <p>А Кнежевић је отпоздравља шеширом, па се распевао, па окрену ону Змај |
ачкога виса завршен је спровод. </p> <p>Отпоја се и последња песма, а многи и многи још се не р |
стре. </p> <p> Млади грк, Јеша Дабижић, отпоручио је матери још пре једнога сахата и јаче, када |
ction" /> <p>Освану дан, када је ваљало отпочети и Брајковачкој омладини, да се спрема, како ће |
.</p> <p> Најпосле оде бележниковица, а отпрати је Јован ++ писар.</p> <p> Таман они пошли, а у |
ведра неба.</p> <p>Кад се Јован вратио, отпративши свога друга до првога манастира, у село, свр |
са својом кћерком, да полазе кући.{S} А отпратиће их Јован, Даринка, учитељ, Зорка, па, наравно |
</p> <p>– Пешке.</p> <p>– Баш добро.{S} Отпратићу те донекле.</p> <p>– Немој донекле, већ хајде |
ом“, па не даде два пут рећи.{S} Те кад отпратише кући и „чичу“, начеоника, нађоше, да је сад н |
, па недеља?{S} Је л? </p> <p>У томе се отпустила Јелена и Даринка; па се она нађе између Јован |
S} Навалио се леђима на зид, где је већ отрљо креч и углачао га од тешког наваљивања; пребацио |
рекао, сећаш ли <pb n="87" /> се, како отровне мијазме почињу да трују наш политички ваздух.{S |
н за Бранком.</p> <p>– Омладина се брзо отрца, кад пре времена ступи у акцију.{S} Ко пише у нас |
народњачког сала, преживајући огризине отрцанога либерализма.{S} Још док је био међу њима онај |
жљубила своју маму.{S} Ако није код ње, отрчала би у врт, да мирише цвеће да га можда узабере, |
, као што она, по свом рачуну, жели.{S} Отрчала је к Јаковљевићима.{S} Нешто је вукло ма куд, п |
его што ћете ви доћи, мало јео, па опет отрчао с децом.{S} Ако није и он код кола.{S} Знаш, да |
да стресе прашину с хаљина.</p> <p>Ката отрчи у кућу и спрема воде, да се гости умију.</p> <p>– |
просто, ако ти примиш наук, што сам га отуд ја поцрпала!{S} Чувај образ!{S} А сачуваћеш га, ак |
у, бојаги, из шале.{S} То је име добила отуд, што је писар (кад се први пут опио у њој, а то је |
, како неки виче на њу, да је божем она отуђила поп-Стеву од његове сестре, да је она истерала |
ровачкој штедионици на детиње име.{S} А отуђити она рођену сестру од рођенога брата!{S} Сад се |
прозру мало бар и у будућност, макар да отшкрину крајичак непрозриве копрене, која тако јогунас |
ких, па се тако испомажу. </p> <p>Тинка оћута.{S} Не подиже главе, а уздахну. </p> <p>Поред тог |
и на гласу био чика Пера.{S} А Славнић официр у граници. („Немачко рухо на њему, ал под рухом |
еног дрвета“ А и деца се виђала тамо на официрским забавама.{S} Па се деца још већма заволеше, |
зе они звуци са ситних гусала, тамо,... ох, тамо, да њему каже, како јој је сад одлануло, како |
квари сан.</p> <p>А госпођица Јелена... ох!{S} Она чује Миланов глас и топи се од милине као ма |
би на том уздисају тешком да полети.{S} Ох, полетела би Јелена и душом и телом!{S} Али мора да |
ове у дебелој књизи своје прошлости.{S} Ох, Боже мој!{S} Та свака има доста штошта да преврне, |
небесним задахом, презире цео свет.{S} Ох, позорница!</p> <p>Шта је теби сад опет, нотарошу? – |
p> <p>– Ви ћете певати с нама.</p> <p>– Ох, Боже!{S} Та, то је кратко време.{S} Данас је уторни |
ти, што га тако мушки брањаше.</p> <p>– Ох!{S} То је дивно! – прошапута милостива његова заштит |
да одоле, те и они удесили збор.</p> <p>Ох, како је дивно, слушајући их бар по издаље, пристао |
ку, Јовану, писару и благајнику.</p> <p>Ох Боже! – заплакала се Јелена, када је чула, како хлад |
о охолом Бечу...{S} Мени је, да Бог ме, охол, кад ми је све туђе у њему.</p> <p>– Па сте се неп |
м крајевима, непрестано сам се тепао по охолом Бечу...{S} Мени је, да Бог ме, охол, кад ми је с |
е било, кад „се одбила“ из куће својега оца, покојнога Пере Гојковића као „бисер-грана“ те се п |
етет према оцу.{S} Бранко се сећа свога оца.{S} Једва га је, до душе, упамтио, али и оно мало у |
е је изучио занат, економ више од свога оца.{S} Тако ни у чему не можемо да издржимо конкуренци |
врло добро.{S} Сећам се добро покојнога оца свога, како је тај умео ринтати и радити.{S} Кадгод |
хов отац жив!“ – „И твоја јединица нема оца!“ – И опет несу пропустиле, да како, ни Ката ни Нат |
ц, како си је примио од мене место њена оца.{S} Ја не могу рећи: „моје“ дете!{S} Јер видим, и т |
најмлађе, син, јој, тек се родило, није оца ни запамтило.{S} Шта ће удовица с троје деце, а у т |
ст према петој божјој заповести: „Штити оца твојего...“ Он зна само за матер своју и више ни за |
она, – за цело лакше поднети, да је син оца лоле; али да бацим на њега и ту љагу, да му је мати |
вратити у свој дом, те наставити посао оца свога, па орати земљу или копати винограде.{S} Имам |
сумарум: завађај брата с братом, сина с оцем, и тако даље.{S} Ко седи с миром, том је добро.{S} |
{S} Али га изненади његов пијетет према оцу.{S} Бранко се сећа свога оца.{S} Једва га је, до ду |
свом родитељу.{S} Мати му никад не хтео оцу причати.{S} А што је кадгод научио <pb n="90" /> из |
ута ни трошка, да проведе код сестре на очеву дому које летње доба или бербу у Фрушкој Гори, те |
рошао вашар!{S} Дошао кући, да прихвати очеву радњу, па се упео из петиних жила, да поради, те |
пођу Јецу. – Медом залива, а да лизнеш, очемерила би се.</p> <p>– Шта ће сирота удовица!{S} Наш |
тио шпиц“.</p> <p>Писар као да се нешто очемерио вечерас, па је мрзовољан.{S} Кадгод пије младо |
оме, голе ноне.. </p> <p>Госпођа Савета очепи попу испод стола.</p> <p>Јелена базазлено слуша и |
ме ти се омладина маћи, док се о нас не очеше.{S} И тај наш **Бранко је грдио калуђере.{S} За т |
<pb n="67" /> <p>Она погледа у њега.{S} Очи јој се насмешише.{S} А из грла се оте неки клик - н |
ко је непозван ко, попу у чакширама.{S} Очи упро на врата.</p> <p>На вратима у сред лозинка ука |
па се нашла у чуду.</p> <p>Јелена упрла очи у Бранка.</p> <p>– Мир и покој свачијим костима под |
срце јој оте мах, сузе саме полетеше на очи.{S} Сузе лете, а на уснама јој лебди осмејак сретан |
или преде, док јој не напреде дремеж на очи...{S}Ако Даринка баш не чита, разговарају, ово било |
ију.{S} Заборавила, и да навуче дубљена очи махраму, што је пребацила преко главе, да скрије св |
еринска љубав:{S} Сад му тек изађе пред очи њен лик, кад оно пре краткога времена сврну к њој, |
ећма плашите, те ми сад тек долази пред очи све већа тешкоћа бремена, што сам га се подухватио |
а име његово и његове матере, да замаже очи слабом човеку, па да себе боље угнезди?..;.{S} Гадн |
потиљка.)</p> <p>У који мах писар трже очи на прозор, у тај мах прозврјаше онуд кола, а на кол |
улевате.</p> <p>– Збиља, обори девојче очи, као увређена.</p> <p>У Бранкову срцу узавре.{S} По |
бац на вреле јој уснице.{S} Дете отвори очи, насмеши се, па рашири своје голе ручице, те је заг |
омити руке, перући туђе рубље, ни бости очи, шијући белом свету, па хранити и себе и дете под т |
Хоћу да те женим.</p> <p>Бранко избечи очи у њега.{S} Гледа га, па не зна, да ли да се одсмеје |
а не зна, шта да одговори.{S} Стале јој очи, па упрла поглед у Даринку.</p> <p>– Не знам, – јед |
могу стићи у заказани час у Карловце, у очи свечаног дана, јер се у Пешти намерном или ненамерн |
р и зимски капут.{S} Иначе јако упада у очи празноћа и неред, каквога воле млади нежењени. </p> |
мио, шта је Бранко одговорио, како је у очи исмејао и ујака и Рашићку, и. т. д. </p> <p>–Јух, ј |
и неје требало више, па да јој упадне у очи толико интересовање о тој „красној Српкињи девојци“ |
о то рекао, па не ће ни да му погледи у очи.{S} Али тек опет дода: </p> <p>Па ако онда то учини |
ти његову погледу.{S} Осети, како јој у очи сухну неки плам; а на зеници јој затрепта дуга, те |
ек зарад детета да јој – рече, очитам у очи; а ја бих знала, шта бих јој рекла.{S} Мени то не м |
доћи у недељу...</p> <p>– Свима упало у очи, да Бранко тако из ненада одлази, да ником о томе п |
S} Чисто не сме да му гледа постојано у очи, и, што му се давно и давно неје придесило, – поцрв |
саборној цркви.</p> <pb n="102" /> <p>У очи свечанога дана дођоше на Карловачку станицу гости и |
па „да извади можда свом рођеном детету очи из главе“ На преудају неје ни помишљала већ и деце |
рно гнездашце спокојних голубова.{S} На очиглед брижних родитеља шчепао им још једини залог уза |
>– Опростите! - прошапута, ал не подиже очију...</p> <pb n="49" /> <p>Добро те се у томе помеша |
госпођи Нати тромост с веђа и дремеж с очију, живнула и она, па се радује Даринчину радовању, |
е од својих седамнаест година, ватрених очију, весела безбрижна изгледа.{S} Како је Бранко неје |
<p>Хоћу, ујо, – одговори дете радосних очију. </p> <p>Мати, ја хоћу да идем у латинску школу.{ |
/p> <p>Јован мало поцрвени, па затрепта очима. </p> <p>Бранко и сам осети, како је оштро то рек |
. </p> <p>– Да,... да! – пуче попи пред очима. – Знам, шта; Нисам... нисам ни речи...{S} Он вел |
даред би Бранку све јасно, пуче му пред очима као – понор... </p> <milestone unit="subSection" |
ико иначе у овакој прилици.</p> <p>Пред очима му лебди лик Даринчин; а у свим жилама осећа све |
ом из Русије.</p> <p>Благајник укрљешти очима у њега, као да се увери, да ли се овај шали ил’ о |
Каква је она мати, кад то гледи својим очима?{S} Зар не би боље било, да је увела у кујну, па |
диковало, а да не види то од нас својим очима.{S} Престанимо ми радити, што не ваља, па не ће н |
свој народ...</p> <p>Бележник засветлио очима, па намигује на писара, — знак, да позива онога, |
диш га само, тресе се гојазан, зачкиљио очима и развукли му се брци, ал не даје гласа од себе.. |
Али госпођа Рашићка помрче оштро на њу очима; па само дода: </p> <p>– Ти си невина, срце моје; |
хоће да укори, а опет да изгледа и као очински савет...</p> <p>После вечере оде госпођа Рашићк |
где горњу хаљину, да им изађе, па да им очита. „То је опет масло тога Кнежевића!“</p> <p>Поп Ст |
могла, тек зарад детета да јој – рече, очитам у очи; а ја бих знала, шта бих јој рекла.{S} Мен |
p>– Ни беле,</p> <p>– А лепу је буквицу очитао и уји и својој несуђеној пуници!</p> <p>Госпођа |
це, па одсјајује непомућено и у веселим очицама и са ведрог чела, па јој се ведрина осмејкује о |
и, да она подиже опет к њему своје миле очице и милокрвнога погледа.</p> <p>– Али не мога одоле |
постављен сто.{S} Орах густ, а по земљи очишћено, па поливено, те хладовина као у планини, где |
азима!</p> <p>Понда неје могла, а да не ошине и Даринку, како је ћуталица, али подла и подмукла |
кад се разиђоше из сенице.</p> <p>– Има оштар језик!{S} Право материно дете!{S} Али сестрића ув |
ма. </p> <p>Бранко и сам осети, како је оштро то рекао, па не ће ни да му погледи у очи.{S} Али |
х.{S} Бранка то још већма увреди, те се оштро осече на ујака:</p> <p>– Гадно је од вас, што то |
: на што?{S} Али госпођа Рашићка помрче оштро на њу очима; па само дода: </p> <p>– Ти си невина |
да наведе разговор на нешто друго; али оштро омладинац одговара, па не знаде, шта сад да му ка |
жића, којима оде и учитељ у помоћ, – ни оштро супрушко објашњивање између бележника и бележнико |
види, како учитељ одмиче, и чује, како оштро корача... </p> <p>Иза рогља се помоли неколико се |
ећи, бар у корист свога „вишег позива“, па вели:{S} Штета за госпођицу Јелку, што нема прилике |
тељ се „једва дочепао честита друштва“, па се не растаје од њих. </p> <p>Што сад иду, па им се |
о Брајковачки писар, „дочепала ледине“, па тера даље и игра увређену љубав, кује, док је врело. |
си ти човек“, па „какав си ти то ујак“, па какав ти је то, сестрић“...{S} Дошао гладан, да се и |
ора и пребацивања. „Какав си ти човек“, па „какав си ти то ујак“, па какав ти је то, сестрић“.. |
с срце необично ускипило „љубве жаром“, па не даде два пут рећи.{S} Те кад отпратише кући и „чи |
ста чули и научили бар „Коло Бранково“, па до првих књижевних умова, који стварају мишљења у књ |
з коже од једа, што јој „срамоте кћер“, па тражи негде горњу хаљину, да им изађе, па да им очит |
, комотан: ради једва, колико му треба, па је површан, те, канда не схваћа озбиљно конкуренцију |
и госпођа Јелисавете нема од неко доба, па, ево, ни данас. </p> <p>Е, па тако седи сека Ката, к |
аспала ноћас у плачу тек око неко доба, па је спавала као мало дете.{S} Али кад се пробудила, п |
и...{S} Гле, молим те, које је то доба, па је још нема.{S} Свако се то одмори, бар кад недеља д |
тини, па... (Осмелио се тако поп-Стева, па говори без запете.) Ја сам већ замесио попару учитељ |
вечитога.. </p> <p>А Зорка нестрпљива, па заврши последњим стихом: „Србадијо не било ти просто |
>Бранко избечи очи у њега.{S} Гледа га, па не зна, да ли да се одсмеје као на шалу или да прими |
Праотац наш Адам имао је у рају свега, па опет му било дуго време, чамио је, док није добио св |
ирташа!“</p> <p>А и Марко загрлио њега, па пева с њим заједно... </p> <p>Бележниковица одавно н |
свој дом, те наставити посао оца свога, па орати земљу или копати винограде.{S} Имамо на пример |
бих ни пода шта држао свакога младога, па још интелигентнога човека, који не би разабирао за ј |
ат, таман за село!{S} Да се држао тога, па да га види Бог и њега и Тинку и синчића му!{S} Али А |
о му извукао из трске браца Рада слуга, па је љуто зауздао и подланчио, те је шиба троструком к |
а и једна љубав, која не тражи заслуга, па је равна само оној, што је постала с Богом и нестаће |
втономије, то не било је; па казао: да, па казао: не.{S} Само чино, само по чину!{S} Па паки и |
а њему?{S} Је ли могуће,... тако млада, па тако покварена, тако ниско пала!..{S} Јадна душо!</p |
оре у Брајковац, уме тако да приповеда, па ја тако мио!{S} Сама мама рекла је после за њега „фи |
, али...</p> <p>– Али да ћутимо, ваљда, па да им климамо главом, као оне лутке на гајтану у вур |
нција постала је, тако рећи, из народа, па тешко да се игде интелигенција тако удаљи од народа |
ицу.</p> <p>Окренуше један другом леђа, па одоше својим путем.</p> <p>„Јогунаст“! – рече за њег |
о на цео свет.</p> <p>Мало још потраја, па се пријатељи разиђоше.{S} Испред учитељева стана зач |
ишљао, да ће бити кадгод и проводаџија, па, ето, под старост дотерао и дотле.{S} Мучна улога!{S |
као год и уја.</p> <p>Тинка се заплака, па стиште сина на своја недра. </p> <p>Неки дан после т |
су Бранкових последњих земних остатака, па је не занимаше ни каква велика беседа у вароши, радо |
p>У том ето још једнога младога човека, па се прикључи друштву.{S} Вели, кад се поздрави с мушк |
скога начеоника,) намигну на бележника, па запева звонким извеџбаним гласом: „Јечам жела Гружан |
</p> <p>Била ту Јаковљевићкиња девојка, па вели, доћи ће ми у визиту.</p> <p>И сад узеде да ого |
су вечерали, дошао је Јован по Бранка, па су отишли к учитељу.{S} Неко су време ходали били ва |
ко вам ми знамо помоћи? – пита Даринка, па искрено окренула лице њему.</p> <p>– Ви ћете певати |
нка.{S} Он ће већ доћи, – рече Даринка, па се као трже и поцрвени, кад примети, да је споменила |
и ништа..</p> <p>Данас је ту и Даринка, па се свако труди, да се што боље представи варошкињи.< |
атиће их Јован, Даринка, учитељ, Зорка, па, наравно, и Бранко. </p> <p>Салетели сви, што год их |
ку.</p> <p>– Ала је то прашина, слатка, па врућина данас, да Бог сачува! – уздахну госпођа Ната |
јој је са свим озбиљно госпођа Рашићка, па је одмах отишла свом поп-Стеви, да му се потужи:</p> |
ље, што је зажели госпођа Јеца Рашићка, па да јој поп Стева Радојчић неје испунио.{S} Признати |
> <p>Бележник хоће да га бојаги, боцка, па га загрлио.{S} И пева му: „Нит је Шваба за гајдаша, |
ити да његову стисне, већ му је подала, па је он љуби и милује по милој вољи.</p> <p>– Бојиш ли |
а, удари први у струне народних гусала, па чистим српским народним језиком, каквим нико још пре |
ила! – вели Зорчица. – А Даринка стала, па не зна, шта ће; па кад Бранко отишао, а она ми меће |
p> <p>Даринка с побожним заносом стала, па гледа у отворену још гробницу.{S} Зорка се приљубила |
да скочи с кола.{S} А Катица претрчала, па је прихваћа.</p> <p>Госпођа Ната се мигољи у тешком |
ту.{S} Давно је – каже, – нисам видела, па сам је се зажелила.</p> <p>Она, да Бог ме, не може н |
о и у веселим очицама и са ведрог чела, па јој се ведрина осмејкује око румених усана увек подј |
о, што је њена Јелена тако сретна била, па била у стану у тако доброј кући, као што је госпођа– |
, што ју је сама још о Духовима добила, па онда и о којечему другоме – готово без праве свезе т |
ла неке ствари, што их је Зорка радила, па да је похвали пред тетком из вароши и пред сејом.{S} |
ка осетила, као да се други пут родила, па дошла на бољи свет, кад је брат поп Стева позва, да |
као мало дете.{S} Али кад се пробудила, па се сетила синоћњег разговора свог с Миланом на прозо |
/> <p>Ако је госпођа Рашићка и мислила, па, можда, и уверена била, да је у тај пар предметом ра |
и се занела за њима, те би час удесила, па тихо певушила уз уздрхтале звуке, час би пустила срц |
по прашини.{S} Прашина завејава у кола, па се мота испод коњских копита као смет у заветрину.</ |
кашља.{S} Узе округли ћелепуш са стола, па га ћуши на потиљак; а лаком кабаницом покри колена, |
иње.{S} Обадве руке пружио преко стола, па изнад чаша даје такат. </p> <p>Данас је доба рада, о |
а брком мигне.</p> <p>Јелена се стисла, па не пушта гласа.{S} Пре би у овај пар бризнула у плач |
!- зачу се из кухиње.{S} Маца вриснула, па испустила канту из руку, а баш је беше узела, да дол |
ка, опет, нема друга посла, него дошла, па јој баш жалостиво вели:{S} Не волим нешто, што је от |
.{S} Престанимо ми радити, што не ваља, па не ће народ имати у кога да се угледа; а почнимо и м |
а.{S} Кад неста блага, неста пријатеља, па неста и њега.{S} Куд је, где ли је, Бог би га знао!{ |
{S} А већи краве ће доћи скоро из поља, па и по дворишту треба којешта поспремати.</p> <p>Сутра |
ар да се увери, је ли на добрим ногама, па – на здравље!{S} И цело вече „нити писну, нити зубма |
већина их почне још у ђачким скамијама, па таман кад је „дорастао до копља и до коња“, он забод |
ут преда се.</p> <p>Госпођа Ната дрема, па клања главом то амо то тамо, те час по па гурне Дари |
аву преко ушију, кад је ветар или зима, па мора гологлав да сахрањује, да свети водицу, или да |
а одонуд излети орао, замахне крилима, па заплови величанствено по ваздушном мору...{S} Или ди |
ељу паметније, него да слегне раменима, па да се и он придржи „начела“ Брајковачкога благајника |
род...</p> <p>Бележник засветлио очима, па намигује на писара, — знак, да позива онога, да декл |
народом; а не башкарити се по варошима, па писати књиге за народ, поучавати народ, водити полит |
„даће бог!“</p> <p>Јеша зинуо у Јована, па само клима главом у знак, да све одобрава. </p> <p>У |
војкама.</p> <p>Колико Јелена слободна, па којим кораком она тројица њима ближе, то се Даринка |
Срдим се! – обрецну се Бог ме, Јелена, па истрже своју руку. </p> <p>– За што, молим...{S} Жао |
>– Шта је теби? – пита изненада Јелена, па не пушта руке.</p> <p>– Господа универзитетлије увек |
е се замислили опет саду – пита Јелена, па му завири смело у лице.</p> <p>Бранко се силом насме |
ла на таки неред, или што је ту Јелена, па да је пецне.</p> <p>– Ви сте сретне руке, госпо, – у |
наваљивања; пребацио ногу преко колена, па мисли.</p> <p>Дуго и дуго му нису таке мисли долазил |
господар начеоник, поранио пре времена, па дошао у општинску писарну, да прежива о ноћашњој пиј |
ућа оставити ма на ким.{S}Ту је живина, па треба нахранити и скоткати!{S} Ту краве дочекати, па |
p>То је већ сувише!{S} Шеснаест година, па још млада за беседу!{S} А била већ и пре тога као уч |
ник, човек иначе мирољубив и добричина, па доста и у годинама, и он већ ратоборнији.{S} Нешто г |
још, шта ће рећи поп Стева? – рече она, па се насмеши.</p> <p>Бојаги! – помислише сви мушки у ј |
с веђа и дремеж с очију, живнула и она, па се радује Даринчину радовању, те се смеје с њом и тр |
S} Као да јој је сад крива нешто и она, па се боји, поквариће јој се кћи поред ње.{S} Ако и зна |
а из детињства, прија-ова или сека-она, па је, на прилику, запита.</p> <p>– Помоз Бог!{S} Како |
јој је послушна, па радилица, па верна, па...{S} Ал само...{S} И сад језа цело хтела да се поту |
и од Триве.{S} Криста јој је послушна, па радилица, па верна, па...{S} Ал само...{S} И сад јез |
кад бих, ваљда, удесио јавна предавања, па им поповао, како ради немачки или енглески сељак или |
на то од политичких и економних питања, па стаде код „чиче“, (тако Брајковчани зову свога општи |
Бачком ђиватком, да одудари преко коња, па да потера, а госпођа Ната повика:</p> <p>– Кристо!{S |
!{S} Мала је била... – разнежи се попа, па вели за Јелицу.</p> <p>– Да, да!{S} Сећам се...{S} Т |
А,... ти си, Александре!- примети попа, па се осети слободан; него се ипак не показа тако, да н |
то друго; али оштро омладинац одговара, па не знаде, шта сад да му каже, већ окрену на друго:</ |
розор.</p> <p>Млади колар стао до одра, па се не миче.{S}А уза њ његова сестра, па се као снеби |
да му тражи по селу гдегод овчија сира, па да га с црним луком и хладним меканим хлебом једе на |
па се не миче.{S}А уза њ његова сестра, па се као снебива у тако господском кругу. </p> <p>Бран |
ра, у заштиту Јовану, – још имам сутра, па прекосутра, па наткосутра, па још један дан, па неде |
овану, – још имам сутра, па прекосутра, па наткосутра, па још један дан, па недеља?{S} Је л? </ |
ам сутра, па прекосутра, па наткосутра, па још један дан, па недеља?{S} Је л? </p> <p>У томе се |
омози! – прекрсти се и помоли се; Ната, па се успе на кола и ували у седиште.</p> <p> Сео и коч |
ај помогао.{S} И Давина побрати Игњата, па га увек звала братом, а он њу сејом.{S} То задржала |
рата на другој соби.{S} Стала на врата, па виче Јована:{S} Хајде, браца.{S} Време је!</p> <p>Јо |
p> <p>Марко дотрчао, па стао код врата, па слуша.</p> <p>– Дивна идеја од вас, господине бележн |
стао у манастиру.{S} Нема архимандрита, па ме задржавао Варнава...{S} Него Бранко ће отићи у Ка |
, који је можда закинуо од својих уста, па до првога богаташа, – од људи неписмених, који су те |
Него не буди лептир, што по тами лута, па чим спази гдегод светлост, он налети, па спржи своја |
е препоручи управи народнога позоришта, па онда – ево среће и за њега и за српску позоришну уме |
ло пита, шта што вреди, него шта кошта, па по томе и цени.{S} Тако ти је данас време, кћерко.</ |
си у Брајковцу побунили противу месеца, па из свега гласа протестују, што он тако на тенане пло |
ону. </p> <p>Негде се скрила препелица, па пућпуриче...{S} Шева се завитлава у ваздух, па висок |
S} Криста јој је послушна, па радилица, па верна, па...{S} Ал само...{S} И сад језа цело хтела |
едморо деце заживела јединица мезимица, па мати гине за њом.</p> <p>Давно је било, кад „се одби |
прошапута милостива његова заштитница, па одговори своме штићенику опет притиском руке, и зане |
атовића...{S} Ту је често и мајсторица, па и Криста. („Боље да ми је ту, него да се витла којек |
а он њу сејом.{S} То задржала и Катица, па њена деца и данас зову Давину тејком.{S} Па тако и с |
пао у траву.{S} Узе свој штит од сунца, па га затвори.{S} Те склопи и књигу, што лежаше уза њ, |
као да је нож прободе кроза сред срца, па јој се стиште терет, сињи терет.{S} Цео дан се тужи |
S} Поп Стеван је осетио поглед Бранков, па, ако му је образ иначе и могао доста да поднесе, сад |
! – одговори Даринка на приказ Јованов, па пружи руку Кнежевићу и неусиљено се рукова с њим. ·< |
та удовица!{S} Нашла себи сигуран кров, па га чува као свој рођени, – приметиће госпођа Ната. < |
ра бити ономе, коме пусте у невољи крв, па му одлане.{S} Не би било с горег и чешће.</p> <p>Учи |
се Тинка ни опепелити.{S} Њега једног, па...!{S} Да их има на одмет, па ни једнога,... само не |
љда, замишља у себи госпођа Ната и сад, па купи све гдегод шта, као да неће на пут него, сачува |
Катиној деци, узме, на прилику, штогод, па им чита.{S} Прочитали су све три чести „<title>Љубом |
е у свом јату, тумарне бог те пита куд, па се изгуби.{S} Наш је сељак, где су Срби неизмешани с |
И ти се заводиш за аукторитетима!{S} Е, па да Бог ме: <foreign xml:lang="de">angehender Profess |
ав.{S} Па тек кад полети бујицом!{S} Е, па видиш, омладина ти је као поток: а ово, што су сад н |
сачувај Боже невоље, затворити...{S} Е, па идем ја њој.</p> <p>И тако бадава Даринка моли и пре |
р и само писар, од кудгод ко иде.{S} Е, па то боли!{S} Он, који је научио да с позорнице, занес |
омаку од толике љубазности.</p> <p>– Е, па кад си већ навалио...{S} Хајд, видећемо се, ваљда, ј |
ре него што си се ти родио.</p> <p>– Е, па кад онда несте умели наћи праву идеју Бранкову, сад |
еко доба, па, ево, ни данас. </p> <p>Е, па тако седи сека Ката, као што је друге у Брајковцу зо |
ину!{S} Па паки и паки-поп!..</p> <p>Е, па тако седи јутрос, ето, поп Стева под својом сеницом, |
ао нико ни пре ни после њега.</p> <p>Е, па спомену тога ђенија посветио је цели српски народ да |
остављене власти у Брајковцу.</p> <p>Е, па и господар начеоник, човек иначе мирољубив и добричи |
је добру домаћицу.{S} Засукала рукаве, па чисто на њој и уредно, као што само може бити.{S} Ид |
оста.{S} Не би ништа.{S} Засуци рукаве, па, што кажу, у се и...{S} И госпођа Ката одби толике о |
е некакву страшну опасност преко главе, па хвале бога, што су остале живе и здраве.</p> <p>– От |
го што је запао у благословене крајеве, па му није никада ни било до невоље, да та својства сво |
<p>Деца, Јелена и Даринка, нестрпељиве, па отишле, да се забављају на свој рачун.</p> <p>Стариј |
овану.{S} Дошао је и спрам куће његове, па не зна, шта ће.{S} Не би било лепо, опет, и да оде, |
који.{S} Писар се наслонио на лактове, па кибицује одборнику. (Бележник, мимогред буди речено, |
ђа иде!</p> <p>Сад се тек ускомеша све, па полети, да ухвати што боље место а што ближе Дунавск |
век и било, што смо пуштали једном све, па, ето, чим га нестане, где смо, шта смо?{S} Наша је с |
збиља, свезана с народом као мало где, па... </p> <p>– Фраза!..{S} Ја што учим, учим себе ради |
наш, да ти нико за тим заплакати не ђе, па ти је слађе...{S} Не ћу да будем адвокат или чиновни |
воће.</p> <p>Поп Стева устаде и изађе, па забрави за собом сеницу.</p> <p>Окренуше један друго |
тражи негде горњу хаљину, да им изађе, па да им очита. „То је опет масло тога Кнежевића!“</p> |
Осети, како га нешто чисто скроз прође, па му пројури кроз сву крв, а коса му се диже.{S} Скину |
/p> <p>– Жао ми је, да ниси остао дуже, па да прошврљамо мало у наоколо по селима и по манастир |
си му, мора те послушати... (Утре сузе, па промену глас:) Триста га врага, кад ја што хоћу, то |
м, учлови се, као бојаги, код своје је, па је није ни бриге.{S} А чим кола ближе, а она даље.{S |
немара, те претрпила кораблекрушеније, па се љубимци Талијини распрштали којекуда, њега завеја |
ти писар, нагледавши се Бранкове слике, па мисли, ала је научно нешто казао.{S} Нико не одговор |
госпођице Даринке, јединице јој кћерке, па ће онако срдито и опет по толики пут:{S} Па баш сад? |
аринка се и Јелена ухватиле испод руке, па ходају испред госпођа-Катичина дућана на улици.{S} Њ |
или више губе што које ближе или даље, па изгледају из далека са својим кућерцима сакривена у |
каквог шпањолског гранда у сред Севиље, па завија по свом срцу, по свом „вишем позиву“, као да |
номију.{S} Ја осећам у себи за то воље, па мир!</p> <p>– Казао сам ти, што ја о томе мислим.{S} |
p>– Ти си невина, срце моје; да Бог ме, па не познајеш, камо што смера. </p> <p>Девојка ућута.< |
од струја бродове на супротивне стране, па им се тако и путови укрсте, не ће зар један на друго |
је најмилије за све време, како устане, па док не легне.{S} Овим часима радује се Јелена цео да |
!</p> <p>Јелена хтеде сама да се сагне, па да дохвати књигу; али је Бранко преухитри. </p> <p>– |
"48" /> <p>Даринка хоће да јој помогне, па се.{S} Уплете и она: „Први санак мира вечитога.. </p |
тина кћерка.{S} Била код попине Јелене, па видела, да су гости дошли, те потрчала кући, а сва с |
на из школе?{S} Да га с по пута скрене, па „да извади можда свом рођеном детету очи из главе“ Н |
арод, треба учити народ да држи новине, па да се учи, да види, да зна, да чује...{S} Просвета, |
оје.</p> <p>Бележник се дочепао ледине, па наздравља по милој вољи, ређајући серију за серијом. |
а и до коња“, он забоде копље у ледине, па, ако је нешто свршио, све на страну, а корист преда |
p>То су најмилије мисли госпођа-Катине, па око тога се врзу, ето, и сад по толики и толики пут. |
ином кућом, са свим сакрио од месечине, па поклопио цео прозор као по поруџбини.</p> <p>Бранко |
анац на огрљаку, кад се коњ који мухне, па тргне, да преухитри зловољнога Триву кочијаша, те га |
у или не.</p> <p>Једаред, – био код ње, па дошли нешто у разговор.{S} Тинка, рећи ће поп Стева |
е боли глава.{S} А кад пошла на певање, па је мати хтеде да задржи због главобоље, вели, да је |
овај употребио наше незнање и неумење, па нас експлоатише и уништава као зубача племениту биљк |
т, да мирише цвеће да га можда узабере, па га брзо за тим забаци или и изгуби.{S} Или би провир |
алила свеће.{S} Отворила широм прозоре, па села поред прозора.{S} Наслонила главицу на руку, па |
а и Бранко пристао уз њих... унели се, па доказују Јелени, како митроносни песник омладине сво |
уснице.{S} Дете отвори очи, насмеши се, па рашири своје голе ручице, те је загрли.</p> <p>– Зар |
ицом у својем вотњаку.{S} Разузурио се, па је на њему место мантије само лака сива кабаница, шт |
а из њих.{S} По челу јој пао прам косе, па се њим игра ветрић, кад потрчи.</p> <pb n="38" /> <p |
к“!...</p> <p>Баш Ката ушла у двориште, па истерала ћуриће из врта и затвара за собом вратаоца, |
ери, како би било, да останем код куће, па да прихватим економију.</p> <p>Бранко га радознало п |
е општинске бележнике и сеоске трговце, па одржа све, што остало после Игњата.{S} Ако Бог да, д |
борнији.{S} Нешто га подиже са столице, па се узврпољио.{S} Хоће да се пева.{S} Друштво треба с |
е на мамурлук.{S} Прижегло летње сунце, па глава да му пукне.{S} А дошао је до искуства, да је |
у њему сија увек благо пролећно сунце, па одсјајује непомућено и у веселим очицама и са ведрог |
> <pb n="37" /> <p>Он ни да дахне јаче, па се не миче, само да не узнемири то дивно мало створе |
љи у тешком пртљагу, хоће да се извуче, па то раскопчава огртач“, то чупа с ногу велики завежља |
n="73" /> Наш Србин мисли, то је наше, па не мора плаћати.{S} А туђинац то не може рећи.{S} Да |
ику, пропали трговци „пали“ на бирташе, па кад ни ту нису могли прокопсати, или и прескочивши т |
амоћу, а камо не ће, кад их овако више, па једна другу подсећа.{S} Тек удовице!{S} Ух-Ух!{S} Па |
риповедао, да матери неје требало више, па да јој упадне у очи толико интересовање о тој „красн |
о били у своје време јуност или младеж, па добро било.{S} Од кад дође та омладина, не знаш, как |
то.</p> <p>Јелисавета се мало раскрави, па се чисто ракољи око поп-Стеве:</p> <p>– Шта мислиш, |
, шта ће и кут ће пре.{S} Да га остави, па потрчи по Мацу, или ће најпре да га унесе?{S} Најпос |
е већ наместила, а надурила се, бојаги, па јој одговара:</p> <p>– Све је ту.</p> <p>– Боже, пом |
друге у Брајковцу зову, сама.{S} Седи, па, као што то бива, кад је човек сам, развеле јој се м |
мотрио и Јелену.</p> <p>Благајник седи, па посматра све око себе.</p> <p>Мала Зорка, како стала |
– Разумем, – вели Трива.</p> <p>– Дођи, па ћеш вечерати, – опет Ната Триви, а то исто или можда |
жуљу, јер се поп Стеван на мах разгали, па примети, као да би да заглади своју отоичашњу реч, п |
, те навалила.</p> <p>– Хајдемо!- вели, па, – Хајдемо!.... идем, – каже, – да видим моју Кату.{ |
Карловцима саборисаху о цркви, о школи, па и о политичкој судбини овостраних Срба?{S} Где је ус |
п Стеван се узврпољио у својој постељи, па гунђа и прети учитељу, како ће га то скупо стати, шт |
S} А?... стара српска невоља!{S} Плани, па издахни!{S} Таки смо ти ми свуда. , баш сам радознао |
ствари, па дај унутра, а коње испрегни, па одведи у шталу...{S} Има места је ли, Катице?</p> <p |
<p>У Бранкову срцу узавре.{S} Поцрвени, па му и самом криво, што, ето, избаци нешто налик на „к |
му Бранко.</p> <p>Јован мало поцрвени, па затрепта очима. </p> <p>Бранко и сам осети, како је |
ту и свећу додржала.{S} Има род рођени, па неје тако, што кажу, искрен кући, као што је баба Да |
лежник остао дужан одговор својој жени, па <foreign xml:lang="de">mir nichts , dir nichts</fore |
хоћу.{S} Да, ја сам господар у општини, па... (Осмелио се тако поп-Стева, па говори без запете. |
крештајемих.{S} Иначе црквењак одзвони, па хајд опет кући или у виноград за својим послом, ако |
па му говори: – ти сад поскидај ствари, па дај унутра, а коње испрегни, па одведи у шталу...{S} |
некад живило.{S} Боже, да устану стари, па да чују,...{S} Боже!..</p> <p>– Ала ти је то наопако |
а амо дође, те да се момак мало одмори, па и своју матер посети!...{S} Најпосле, свету се не да |
кличући још: „Живила!“ – он се пожури, па узе извијати и завијати: </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, |
ловину ће оставити, другу пак опљувати, па заденути у малу своју турску лулицу на подугачком чи |
} Зар ви то не знате?{S} Могу вам дати, па да читате.{S} Па ја мислим, можда се која породица в |
тећи, као и на страшну месту постојати, па не жали, ето, ни крв пролити, кад зажеле то његови г |
анити и скоткати!{S} Ту краве дочекати, па помусти!{S} Па ваздан другога којекаква посла.{S} По |
а чим спази гдегод светлост, он налети, па спржи своја крила.{S} Иди по светлости, ићи ћеш прав |
ао с нама.{S} Хајде, да ми дамо донети, па да ми њега почастимо!</p> <p>Ја сам за то!- прихвати |
, ови ће или пљескати или ће се запити, па га не ће ни слушати, те ипак викати живео; а нити ће |
, само, да га неко опањкава код власти, па сваки час добија некакве налоге, – вели Бранко. – Чи |
разбијене канте“ рашћеретали се гости, па и не мисле кући; него де једну, де још једну и таман |
ја– поручио је, да ће „сад одмах“ доћи, па је устао већ био и пошао.{S} Али је баш дошла у разг |
рење према свима у поп-Стевановој кући, па и према самоме ујаку, с којим их је до сада Стајић с |
је најозбиљнија намера, да дођем кући, па да прихватим економију.{S} Ја осећам у себи за то во |
му мука!{S} Да, ја сам господар у кући, па ће бити онако, како ја хоћу.{S} Да, ја сам господар |
ираше од њега, да му кадгод не пребаци, па још, можда, пред госпођом Рашићком, што је небрат пр |
благовање на селу.{S} Она двојица ђаци, па хоће да проведу свој школски одмор што слободније, ш |
мој.{S} То треба да знаду наши учењаци, па о томе да пишу.{S} Да, о томе!{S} Треба писати књиге |
ком.</p> <p>Јован прешао бележниковици, па се упустио у разговор.{S} Она га кори, што је само ј |
" /> <p>Рашићка се узврпољи на столици, па се нашла у чуду.</p> <p>Јелена упрла очи у Бранка.</ |
Темеринском друму и Казанџијској улици, па се човек „дочепао лепа друштва“, те не може друкче д |
оно доба сви и мањи и већи књижевници, па и сам Рајић и Мушицки, чак и неумрли песник неувелог |
орка већ опет дотрчала с књигом у руци, па говори речи познате „Бранкове жеље“: </p> <quote> <l |
ба.{S} Час се заустави на једној ташци, па лебди и не миче се; час суне <pb n="15" /> на земљу |
зити.{S} Од увек научио, да се повлачи, па мисли, узео би ко за наметање, када би чешће одлазио |
зна, шта да одговори.{S} Стале јој очи, па упрла поглед у Даринку.</p> <p>– Не знам, – једва пр |
скруни последњи остатак у својој чаши, па се извали у столици, да слуша.{S} Сад престаје свака |
иш, безброј рубина раздробио се у чаши, па гори.{S} А попа гледи у њих као стари зналац, па се |
извукао, као добар кочијаш, коњима уши, па их омутком сена из кола истрљо и по леђима и по ребр |
и чекати.{S} Али као велим, он је твој, па биће и теби право. </p> <p>– Са свим ми је право, са |
им овде гоњење за веру као и у Турској, па се просто одселили у Русију, па тамо населили *Нову |
њено питање, лагано окрену главу к њој, па је гледи, а, бајаги, ни на крај памети му, шта она п |
ком ваздуху, да истера шетњом мамурлук, па му неје требало два пута рећи, да се придружи бележн |
равца, којим је пошао.{S} Изађе учитељ, па их све позва, да оду у његову собу.</p> <p>Сад ћу ја |
писар. – Били?{S} Од кад се ја окљувам, па...</p> <p>– За тебе би штета било.{S} Ти ниси рођен |
нда?</p> <p>– Ја тако, од како се знам, па хвала Богу!{S} А видим, како пролазе ти, који вичу:{ |
најближа околина с најближим посредним, па и непосредним интересима, што су ту скопчани, – то с |
некуд зар полети...</p> <p>Мало за тим, па је цело село у сну. </p> <milestone unit="subSection |
е залепећу крилима за каквом савуљагом, па се витлају око ње, а она их заварава...{S} Над стрни |
ред таквога разговора са својим ујаком, па се диже, да иде.</p> <p>Куда журиш?{S} Седи, да разг |
рачун.</p> <p>Старије остале за столом, па, кад ушле у прави разговор, узеле да преврћу листове |
ритиском руке, и занесе се – за песмом, па паде у неку сентиметалност и кокетно погледа у Јован |
че, да се састане на прозору с Јеленом, па да је пита, шта јој вели мати?</p> <p>(Таман га је л |
p> <p>Благајник вели:{S} Клин с клином, па ено га код разбијене канте, где пресмаче ракију с хл |
си господар у кући, ти дрмаш општином, па..</p> <p>– Сто му мука!{S} Да, ја сам господар у кућ |
> <p>А Кнежевић је отпоздравља шеширом, па се распевао, па окрену ону Змајеву: </p> <quote> <l> |
„његова“ напунила некаквим разговором, па јутрос са неколико убедљивих речи и јаче подбунила.{ |
омаже, он запара својим храпавим басом, па је учинио своје.</p> <p>Бележник се дочепао ледине, |
ву с госпођом Натом и с госпођом Катом, па се отискоше у врт.</p> <p>Јелена је непрестано ћерет |
па се ту нађе с неким ковачким калфом, па је не можеш довикати с улице.{S} Кад опет оде по вод |
<p>Попа застао баш пред великим орахом, па гледи већ по толики и толики пут, како је воћка поне |
рос, ето, поп Стева под својом сеницом, па пушта густе димове кроз подсечене бркове; глади дуги |
ник као да се замислио за својом чашом, па гасе не тиче ни живи разговор између Јована и Дабижи |
ајну“, поричући свим срцем, свом душом, па и самом помишљу, да је оно узрок Стајићеву наглому о |
штампа!</p> <p>Размахнуо се поп Стеван, па заборавио, каква му је задаћа задата за вечерас.{S} |
нка, до душе, мисли, ту је брат, Јован, па, како он хоће.{S} Не ће се, ваљда, показати не знам |
а. </p> <p>Где је Бранко? – пита Јован, па тек сад пребаци ногу, да устане.{S} Чини ми се, пише |
нуо.,„И бог му се диви!“ -- рече Јован, па стаде.</p> <p>Стали сви.{S} Нашли се на врху брдашца |
сутра, па наткосутра, па још један дан, па недеља?{S} Је л? </p> <p>У томе се отпустила Јелена |
, да си за годину две дана мој капелан, па временом мој наследник и у парохији и у кући? – рече |
ује, док је врело. – Узећеш добар стан, па ћеш држати ђаке са стране у стану.{S} Има тамо <pb n |
је отпоздравља шеширом, па се распевао, па окрену ону Змајеву: </p> <quote> <l>„Ала ј леп</l> < |
одговори Бранко.</p> <p>Попа се дигао, па пажљиво растире и онако већ до најситнијег патрићка |
ши ветрић с Фрушке Горе.{S} Заћарлијао, па гони несносну запару, те се залеће с травке травци, |
ко и сам осети, како је оштро то рекао, па не ће ни да му погледи у очи.{S} Али тек опет дода: |
</p> <p>У исти мах му сину друга мисао, па му се задовољније мало разгали лице.</p> <p>Да ме ко |
?</p> <p>– Шта мислиш?{S} Сам му писао, па му послао и путна трошка, само да дође.</p> <p>– Бог |
{S} Жао ми је... замуца Бранко, застао, па гледи у њу.</p> <p>– Не, не! – кличе девојче и опет |
ној густој бради.</p> <p>Марко дотрчао, па стао код врата, па слуша.</p> <p>– Дивна идеја од ва |
м је добро.{S} Богу божје, цару царево, па мир!</p> <p>– А нама?</p> <p>– Принесенија јадите, п |
аш ни обична ствар за Брајковчане пиво, па још у боцама.{S} Господа га иначе пију тек кад оду у |
и руке, кад је штогод здраво жалостиво, па слуша и по каткад шмркне од жалости, Госпођа Ната ок |
адан, да се исхрани... „Па не знам ово, па не знам оно.</p> <p>- Разуми ме, што ти кажем.{S} Ст |
ри сваки час препоручују по нешто ново, па да је чак и некаки Орлић и Коњовић и не знам ко прон |
у пре, него што ћете ви доћи, мало јео, па опет отрчао с децом.{S} Ако није и он код кола.{S} З |
нка, као да јој жао, ако је збиља тако, па га чисто теши. – Ја сам уверена, да се не ћете пости |
рате нам и ви помоћи! – рећи ће Бранко, па употреби ту прилику, да стане поред Даринке. </p> <p |
оведај штогод, – вели му девојче љупко, па му привуче себи руку. – Кажи ми штогод лепо, као што |
љнија.</p> <p>Није дуго тако потрајало, па и заборавила, како јој немило било, што су пошли из |
аест година, како се њих двоје састало, па никад неје међу њима пало опоре речи.{S} По Брајковц |
а:{S} Многаја.{S} Учитеља беше нестало, па га нема натраг, ево већ јаче него по сахата. </p> <p |
па се упео свом снагом, те набрао чело, па му се натуштило над дугим проседим обрвама.{S} Хоће |
увија око ње, или јој се скупи у крило, па жмирка у жижак, или преде, док јој не напреде дремеж |
мака и девојака, провлачи се кроз коло, па се све бојим, удариће га какав напит.{S} Казала сам |
нашао за вредно, да дође најпре овамо, па сви заједно да иду. <pb n="61" /> Понда мисли, а што |
ића, који десетак јаја и..</p> <p>– Но, па видиш, да ће то све још бити као што треба.{S} Госпо |
сто.{S} Орах густ, а по земљи очишћено, па поливено, те хладовина као у планини, где не прижиже |
личе девојче и опет весело, као обично, па га опет ухвати. – Не срдим се!</p> <p>Бранко ћути.{S |
Бранко, –да су познавали Бранка лично, па чак и консхолари му били које у Карловцима које у Те |
..</p> <p>А бележниковица приметила то, па намешта, као бајаги, шишке на челу, те испод руке по |
и му, шта она пита.</p> <p>Види она то, па му напомиње:</p> <p>– А да за то сам га тамо и посла |
Јелена, – примети она, бојаги, срдито, па га својски узеде под руку.{S} Готово да је силом про |
а му се диже.{S} Скинуо шешир, одахнуо, па брише рупцем зној с чела.{S} И нехотице дода уз учит |
> <p>– Госпођице Даро, – рече јој тихо, па тако искрено, својски, а тако покајнички, да она под |
илостиву заштитницу.{S} Заковратио реп, па се вуче и чеше око мајсторице Јуле као да се и сам п |
> <p>У Даринку ушао цео дан неки немир, па иде по кући, као да нешто тражи.{S} До подне је још |
.</p> <p> Више њега се залепрша лептир, па стаде, баш близу на неки цвет.</p> <pb n="37" /> <p> |
ут по соби.{S} И опет долети на прозор, па одмах упре поглед опет на осветљена она два прозора |
<pb n="58" /> <p>Стајић стао на прозор, па недахнимице слуша ту народну песму.{S} Не узима на у |
Писар као да се нешто очемерио вечерас, па је мрзовољан.{S} Кадгод пије младо пиво, а њему се н |
о му нису таке мисли долазиле на памет, па се упео свом снагом, те набрао чело, па му се натушт |
а једног, па...!{S} Да их има на одмет, па ни једнога,... само не у калуђере!..{S} Шта мислиш, |
/foreign> неје ни ступио у јавни живот, па већ, ето, у туђој руци маљ, којим би себичност да ку |
који иоле разабира за наш јавни живот, па да не зна за Карловце, за „српски Сион“?</p> <p>Ко н |
он те муке.{S} Она му је натерала дерт, па је у свом мамурлуку почео да мрзи на цео свет тако, |
ла у нашој вишој школи нашу књижевност, па сам и мами читала о Бранку и из Бранка.{S} А и покој |
евешти, а ти, учо, издири за народност, па кад ти треба дати хлеба, „даће бог!“</p> <p>Јеша зин |
че, што више о њој мисли, неку бујност, па му се час разлива као милота, час га диже, да некуд |
он на лађу, а с њим и Јован Јаковљевић, па дођу доле, да баш на извору буду сведоци, колико се |
ту идеју“, што би рекао Раја Јовановић, па макар поп Стева дигао „и кундаке и кондаке“ против „ |
са песникова гроба, – рече јој Стајић, па јој даде два лиска бршљана, што их откиде близо гроб |
и трудољубиви Орфелин и учени Соларић, па мудри Доситије и преблаги Милован Видаковић... и тол |
Бранко уђе.</p> <p>Јован баш пије каву, па се тужи, како ну не прија.{S} Да му је хладан батак |
, те је утрну.{S} Метну шешир на главу, па закопчава и око себе намешта кабаницу.</p> <pb n="34 |
а не сме ништа да каже, већ саже главу, па стаде гутати, као да јој нешто засело у грлу.</p> <p |
ја то мислим.</p> <p>Тинка обори главу, па се даде у памет.</p> <p>Ти не треба да се што бојиш, |
</p> <p>Поутиша мало Рашићка поп-Стеву, па наведе реч на Јаковљевићкине гошће.</p> <p>Била ту Ј |
ођа Ната, а крсти се и стала на потегу, па се ухватила за лотру, да се попне на кола. </p> <p>Д |
Бранка.{S} Зорка пресавила своју књигу, па чита своју декламацију.{S} А Даринка ће запитати Бра |
и матер му тако одбио као блато с ногу, па би зар колико толико то да заглади.{S} Неје имао сво |
не растаје од њих. </p> <p>Што сад иду, па им се не пада на ум, да прислушкују сваки шушањ, кад |
та, – опет ће Даринка.</p> <p>Опет иду, па ћуте.</p> <p>То је млади Брајковачки трговчић, Јеша |
ецу већ сад гледе као у велику господу, па се поносе.{S} Наша деца!{S} Има и у Брајковцу још не |
изјада, да се заплаче у њену загрљају, па да обадве плачу.</p> <p>И би тако, можда, било, да н |
.{S} Али ипак ме срце вуче нашем крају, па госпођице... </p> <p>Јелена почела била, да га повер |
што не би и он:{S} Нек сврши гимназију, па, ако Бог и срећа дадне, таман ће ти у добри час досп |
урској, па се просто одселили у Русију, па тамо населили *Нову Србију.{S} Зар ви то не знате?{S |
ве матере, да замаже очи слабом човеку, па да себе боље угнезди?..;.{S} Гадни створе!</p> <p>Је |
ако неје могла, а да не ухвати прилику, па каже, како јој је мило, о, Бог зна, како, што је њен |
ту, иначе госпођу Јецу Рашићку за руку, па пођоше у кућу.</p> <p>– Бранко је фини младић! – при |
прозора.{S} Наслонила главицу на руку, па мирише мирисни вечерњи чисти ваздух.{S} Поглед јој с |
> <p>И Зорка се обесила Даринци о руку, па скакуће поред њих.{S} Па слуша као жедна, како њих д |
идиш само!</p> <p>И узе Даринчину руку, па је притиште на своје срце.{S} А срце јој лупа, да пр |
ан од Брајковачке господе части осталу, па тако један по један остане редовно Марку дужан и сва |
“ Ето, она се родила и одрасла на селу, па најволи, да и умре ту, али никад неје марила, да јој |
м, као и нехотице, своје шишке на челу, па лаким погледом пролете по друштву око стола, као да |
војку.{S} Мати каже, биће да је у колу, па нек је тамо потражи.{S} А Зорка упртила неки гостинс |
проговори, али јој заста нешто у грлу, па гледи само учитеља упитљивим погледом.</p> <p>– Ви с |
агао се...{S} Сад ће да скочи на земљу, па да гдегод у окриљу тамне ноћи у самоћи прождере жртв |
опоштао с голубињака и треснуо о земљу, па се купа и тресе у својој рођеној крви.{S} Сачма му ј |
але звуке, час би пустила срцу на вољу, па би се слатко, слатко исплакала.</p> <p>Али јој криво |
ој.{S} Питала га, хоће ли ићи к Јовану, па да је поздрави.{S} Можда би и отишао био, да га госп |
нога поступка, што га читао, на страну, па погледа у свој сахат. </p> <p>Имамо још времена!{S} |
S} Бадава, срце само тоне на ту страну, па му вуче и душу и мисао за Даринком.{S} Јелена живахн |
е.{S} Жене краду од својих газда храну, па џаковима вуку Јуди, те дају буд за што, као да има с |
упила децу, што су били код ње у стану, па би поред народних песама и других ствари читали по н |
Мати сама жели, да ме зовете по имену, па и ја тако хоћу.</p> <p>– И ви мене називате „господи |
са певачима, те одмах дохвати виолину, па пође од једнога до другога, да им огледа гласове.{S} |
ком кругу. </p> <p>Бранко узео виолину, па превлачи гудалом по њој.</p> <pb n="64" /> <p>Писар |
ас тога нема.{S} Осећа ужасну празнину, па јој криво на цео свет.</p> <p>Мало још потраја, па с |
оду, маси народа.{S} Ми учимо медицину, па тражимо вароши, не ће нико на село. (Ја не ћу да пре |
р не би боље било, да је увела у кујну, па нек учи Лепо је дати дете и у лер и на васпитање; ал |
гробницу.{S} Зорка се приљубила уз њу, па ћути, као да не сме да проговори.</p> <p>– Ово понес |
S} Дошао кући, да прихвати очеву радњу, па се упео из петиних жила, да поради, те подигне серми |
нас ти је на селу тешко наћи слушкињу, па не знам, које новце да јој даш.{S} Нема у нашег свет |
.{S} Тако су јој сад сва деца на окупу, па јој још неје била...</p> <p>Ту је и кочијаш Трива с |
пчаника.</p> <p>Даринка стала на лотру, па хоће да скочи с кола.{S} А Катица претрчала, па је п |
твоје колеге дали сте се на професуру, па ће те и ви лепо тако да спремате омладину на госпост |
ребнији.{S} Ето, он је кратко време ту, па видим, да га и сељани јако уважавају, јер слушају ње |
оји економно добро.{S} За то сте ви ту, па учите народ,... да, учите га!{S} Треба сви да га учи |
ом „вишем позиву“, као да је он сам ту, па сам својој Дулчинеји слади санак.</p> <p>Благајник к |
убље, ни бости очи, шијући белом свету, па хранити и себе и дете под туђим кровом и на туђем ог |
о свако боговетно вече изађе пред кућу, па се ту нађе с неким ковачким калфом, па је не можеш д |
и гостински пртљаг, пошла с њим у кућу, па сад не зна, шта ће и кут ће пре.{S} Да га остави, па |
м му, до душе, и сама, да потражи Мацу, па да је пошље кући...{S} Гле, молим те, које је то доб |
омовито, да се чуло широм по Брајковцу, па се и они око кола осврнуше и погледаше на брежуљак.{ |
Она води опет све певачице у Брајковцу, па зна и црквене скоро као и брат јој. </p> <p>И тако с |
овори; оне живе, дакако, за своју децу, па – види Бог!..</p> <p>Даринка се и Јелена ухватиле ис |
обле јој удове.{S} Запурила се у лицу, па јој се образи зажарили, да креснеш, варница би излет |
ор, да изађе из друштва и оде на улицу, па да дозна, ко је дошао.{S} Баш му то добро и дошло.{S |
урадила, те свршила школу за учитељицу, па као учитељица дошла у Брајковац.</p> <p>Нов ред, нов |
олико котарица воћа, метне на обраницу, па хајд у варош, па се одене за целу годину..{S} Понда |
д сен.{S} Дохватио белу пружену ручицу, па је притискује на жедне своје усне.</p> <p>Дрхће Јеле |
p> <p>Добри чича подиже главу к певачу, па му показа место уза се.</p> <p>– Ту ми седни, синовч |
<p>– Триво, – кренула се Ната кочијашу, па му говори: – ти сад поскидај ствари, па дај унутра, |
отела та њена забуна ни учитељев осмех, па намигну на Јована.</p> <p>– Ту ће бити сватова! – пр |
есних удовица сиротица, и свештеничких, па се тако испомажу. </p> <p>Тинка оћута.{S} Не подиже |
здисај и сузу у спомен својих покојних, па ће прећи на други разговор...</p> <p>Тако нешто, ваљ |
уриче...{S} Шева се завитлава у ваздух, па високо тамо кличе танко гласовито...{S} На бресту се |
случајно прође туда какав гимназијалац, па је поздрави, стискивајућ књиге своје под пазухом, ка |
S} А попа гледи у њих као стари зналац, па се смеје.{S} Видиш га само, тресе се гојазан, зачкиљ |
ће пустити зета у кућу, као и њен отац, па како Бог да.{S} Тек док је ње живе, не пушта узда из |
мира.{S} А она и госпођа Ната седе још, па разговарају о којечему и прежваћу данашњи разговор, |
ћа, метне на обраницу, па хајд у варош, па се одене за целу годину..{S} Понда шта ћу?{S} С њом |
и дада на јесен код тетка–Нате у варош, па да и она иде у вишу девојачку школу.{S} Те радости, |
аест, <pb n="52" /> као што је била,... па да јој се момак веша на прозор?{S} Каква је она мати |
>Благајник као вели: „Куд сви Турци“... па савесно врши своје као бегеш. </p> <p>Јеша Дабижић с |
да је човеку, да га воли.{S} И људи... па ни они несу тако рђави, као што се чини!{S} Какав си |
, као човек, који хоће све да разумева; па је мотрио и Јелену.</p> <p>Благајник седи, па посмат |
да удеси, да то, што ради, она и ужива; па што ради, зна, да за себе ради.</p> <pb n="53" /> <p |
p>У томе се отпустила Јелена и Даринка; па се она нађе између Јована и Кнежевића, а ова између |
ов надзор над српским народним школама; па и поп Стева постао ревностан катихета и месни школск |
спођа Рашићка помрче оштро на њу очима; па само дода: </p> <p>– Ти си невина, срце моје; да Бог |
ље од Немање и Косова до данашњег дана; па је пошалицама и младачким несташицама дирнуо у живац |
начеоник, а он је та намишљена старина; па сам устаде и диже чашу:</p> <p>– У нашем венцу има ј |
едо у добу, када душа највећма пријања; па готово прирасле једна за другу.{S} Па имају, о чему |
д њега провири најпре мала бела ручица; па се од мах за њом указа мила главица са црном пуном к |
ног; то било автономије, то не било је; па казао: да, па казао: не.{S} Само чино, само по чину! |
спођа Ната. </p> <p>– И чува га бог ме; па има и за што.{S} Нек љуби и стопе поп-Стевине.</p> < |
и Бачванина и Дубровчанина и ове и оне; па је увек, каже, говорио, да је то једно и треба да бу |
. – А Даринка стала, па не зна, шта ће; па кад Бранко отишао, а она ми меће моју руку на своје |
оту отићи ћете на ту параду у Карловце; па најбоље ће бити, говори ти сама с његовом матером... |
у сви остали иначе обични и свакидашњи; па се врзе око њих двоје и кечи им сваку реч. </p> <p>К |
атериним жељама, ма и којој њеној речи; па наравно, и сад беше вољна повиновати се оному, што м |
, што му донела тетка и сеја из вароши; па узјахао танку бедевију, што му извукао из трске брац |
о искрене и исто тако слатке према њој; па јој дале омирисати, како се и њих не тиче, шта свет |
год стане, осећа, да стаје на жеравицу; па час на један прозор час на други.{S} Гледа преко там |
ће Бранка, кад опет чу последњу му реч; па дрмну, бојаги, срдито својом руком Бранкову руку, за |
, те не покаже своју стару ћуд.</p> <p> Па да о чему ви омладина разговарате, кад се састанете? |
господина!{S} Још сад се оневидила!{S} Па тек она варошка успијуша!</p> <p>Попа се све тресе г |
Па госпођа Рашићка.</p> <p>– Збиља!{S} Па ту је за цело и она.</p> <p>– Не знаш ништа?</p> <p> |
дати како наш бележник игра жандара!{S} Па ипак увек седи и зева код играча.{S} Него за што и н |
ећ је ту време, да се иде на певање!{S} Па колико Јелену угледала, толико пред њу истрчала.</p> |
лепо мирише!{S}Јух, ала лепо мирише!{S} Па зашто се, мама, овакво цвеће не негује у лонцима, а |
, а није прошао толико света као ви!{S} Па говорите макар о ономе, што сте отоич почели...{S} А |
Талије, – глумци, апостоли народни!{S} Па како <pb n="74" /> стојимо у томе?{S} Жалосно!{S} Да |
упље љуске.{S} Радити треба, радити!{S} Па... чуј ме!{S} Више народу користи, кад у својој сред |
е од тога...{S} А да се лепо радити!{S} Па што зарадиш, знаш, да ти нико за тим заплакати не ђе |
.{S} Село мало, а тако отмени гости!{S} Па као да су целом селу дошли!</p> <p>Догађај је то за |
и!{S} Ту краве дочекати, па помусти!{S} Па ваздан другога којекаква посла.{S} Понда дућан!{S} И |
у своју рођену кућу.{S}Али на село!{S} Па остати на селу неколико недеља, као што намерава гос |
зао: не.{S} Само чино, само по чину!{S} Па паки и паки-поп!..</p> <p>Е, па тако седи јутрос, ет |
се не састане више ни с ким од њих!{S} Па у јутру, чим сване, бежи из тога понора, где све зау |
у подсећа.{S} Тек удовице!{S} Ух-Ух!{S} Па би добре маме, да прозру мало бар и у будућност, мак |
баш Бог зна како, маџун и скоруп!...{S} Па... најпосле, шта су стекли и трудољубиви Орфелин и у |
ри проходати, него о Божићу прасе...{S} Па шта ће бити од Брајковачке светковине?{S} А?... стар |
<p>Ја радим и ринтам у овој кући...{S} Па, ето, како ми се мука моја награђује.{S} Коме за љуб |
азговарају, ово било оно се снило...{S} Па том приликом приметиће госпођа Ната, гладећи свог ма |
миру, а капља га обори под земљу...{S} Па кад госпођи Нати дође срцу <pb n="17" /> тешко, не ж |
тра је радни дан а чека сто послова.{S} Па је већ ето, време, да се на селу и госпође враћају с |
на првом покушају певачкога друштва.{S} Па већ и онако имала би да га пита много, много, да га |
његову и буде бољи од учитеља свога.{S} Па ко се опет смотава и сели него Немац, те хајд даље к |
лар са својом сестром стоји до зида.{S} Па чак се и њих двоје тргоше како попина Јелена врисну. |
го бољем нада се он од самог народа.{S} Па хоће да и свој говор, што има да га држи на Брајкова |
то као да сад тек почиње да нагађа.{S} Па баш за то треба да му каже, како мати хоће, мати хоћ |
а брата!{S} Сад се нешто продобрила.{S} Па како је дошао Тинкин син, и још пре него што ће доћи |
виђала тамо на официрским забавама.{S} Па се деца још већма заволеше, замилова се Данило и Нат |
у људи... и гора и боља од мог сина.{S} Па за што не би и он:{S} Нек сврши гимназију, па, ако Б |
ој кући, као што је госпођа– Натина.{S} Па, Бог зна, како јој је, мило што је у Даринци стекла |
не свиште девојка од њена заједања.{S} Па тако сад и немамо никакве...{S} А кад човек и оде у |
и бучи, прави више буке него Дунав.{S} Па тек кад полети бујицом!{S} Е, па видиш, омладина ти |
иша под прагом, или их медом залаже.{S} Па шта им даје за то Јуда?{S} Шта мислите Бофл, сам боф |
зна шта, ал ако не цури, оно капље.{S} Па не може се, сачувај Боже невоље, затворити...{S} Е, |
никад не ће ни наћи више таке жене.{S} Па се у жалости својој, кажу, био и заверио, да не ће н |
она ево је код ње већ четири године.{S} Па има послугу и од Триве.{S} Криста јој је послушна, п |
вцу разнео још, тако рећи, пре зоре.{S} Па ако и неје могао никога разуверити, сам је себе теши |
м путом отисне свој брод на то море.{S} Па руку на срце, обојица савесно кроје једрила за плови |
пођа Јелисавета.{S} Не свиди јој се.{S} Па да сте пречекали до недеље, сви би заједно на светко |
ате?{S} Могу вам дати, па да читате.{S} Па ја мислим, можда се која породица вратила опет из Ру |
спође сеоске враћају кући из посете.{S} Па сад се тек диже госпођа Јеца са својом кћерком, да п |
у једно не помишља и на то девојче.{S} Па кад неје уз њу, све би да јој је што ближе, све има |
а својом првом женом живео у љубави.{S} Па кад му умре његова мила супруга Анастасија, кажу, да |
о и говорио би ми, како се шта ради.{S} Па сад се дивим мојој матери.{S} Видиш, Бранко, моја ти |
, поздравиће се као добри пријатељи.{S} Па ако не узмогну опет напоредо, знаће обићи матицу, ко |
кче, кад се мушка глава даде видити.{S} Па јави се тек кад год мајсторици, да се знате.{S} Кажи |
урлук, него онај од пробанчене ноћи.{S} Па сад још у школу,... ух!{S} Целом свету завиди.{S} Св |
ојака.{S} Биле код крста на игранци.{S} Па се враћају кући и певају: </p> <quote> <p>„<l>Кад је |
ена деца и данас зову Давину тејком.{S} Па тако и сви у селу, и старији и млађи.{S} Кадгод је у |
забаве имала је Даринка целим путом.{S} Па што сунце ближе у заставу, те што живља планина с по |
заслужује, да је човек с њим искрен.{S} Па ја га и волим као брата.{S} Ти си друго што.{S} Боже |
да се пренесе на Стражиловачки вис.{S} Па смо закључили с овим побром... (Господин Милан Кнеже |
срећа!{S} Овако хоћу да је цео свет.{S} Па у том снивању о породичној срећи, о раду, о борби и |
браца Јован; а зна много и на изуст.{S} Па библиотека њена броји већ и десетак које „<title>Дар |
; па готово прирасле једна за другу.{S} Па имају, о чему да и разговарају.{S} Јесте, да разгово |
, да он не ће посетити женску школу.{S} Па га – ревност тако занела, да неје више ни онако узди |
Кристу, нека што чешће посети кућу.{S} Па поздравићеш и мајсторицу,... знаш!{S} Него обиђи и т |
ло, да доведе домаћицу у своју кућу.{S} Па то је прилика, као и мало да се боље позна. </p> <p> |
аринци о руку, па скакуће поред њих.{S} Па слуша као жедна, како њих две приповедају о школи, о |
атиних гостију догађај за Брајковац.{S} Па сад још тим више, што се слегло на један пут ваздан |
се Зорка.</p> <p>– Да!{S} Ето видиш.{S} Па што му драго!{S} Ја ћу доћи у недељу...</p> <p>– Сви |
е онако срдито и опет по толики пут:{S} Па баш сад?!</p> <p>Та, за који дан ће да буде велика б |
Јована и Бранка...{S} Шта?{S} Кући?{S} Па пешке тако.{S} Ух, благо вама!{S} Волео бих ти се са |
а ни самога себе, како је том дечку?{S} Па за чију љубави сада“.{S} Кукавни човече!</p> <p>За т |
аставцем.</p> <p>– Шта?{S} Зар идеш?{S} Па тако из ненада!{S} Како ћеш?</p> <p>– Пешке.</p> <p> |
лицу, здепаст, вратат, прсат, плећат, – па то су и грла,... мој брајко!</p> <p>За то благајник |
младић! – приметиће госпођа Рашићка. – Па..</p> <p>– Ух, ух!{S} Немој, молим те, - поче поп Ст |
ада! – развикао се Јован с Дабижићем. – Па ради ли се?{S} Кода вам ради?...{S} Ради се, да, али |
старији, - одговори Јелена ђаволасто; – па ви треба да почнете.</p> <pb n="39" /> <p>Бранко ћут |
поред Даринке. </p> <pb n="47" /> <p>– Па како вам ми знамо помоћи? – пита Даринка, па искрено |
омад код мене.{S} Фини младић!</p> <p>– Па, како се то ујак сад продобрио?</p> <p>– Шта мислиш? |
то она каже, „божије па наше“.</p> <p>– Па шта тебе гони, да, можда, ти прихвати њен посао?</p> |
поп Стеван и госпођа Рашићка.</p> <p>– Па што тако нагло?</p> <p>– Идем.{S} Неје право, да сам |
а, тако званим, аукторитетима.</p> <p>– Па може ли ту бити дисциплине? </p> <p>– Још те какве!{ |
, видиш да ствар није свршена.</p> <p>– Па за што само да оде тако из ненада?</p> <p>– За што?{ |
иметила је госпођа Јелисавета.</p> <p>– Па то је лепо! – рекла је госпођа Ната. – Нека се младе |
р ви Карловачку да пропустите.</p> <p>– Па: сад, ваљда: не ће ни бити ништа у Брајковцима, кад |
о се трже.</p> <p>– Хвала вам.</p> <p>– Па, опет сте заћутали.</p> <p>– Ја обично ћутим...{S} Н |
ом! – примети безбрижно Јован.</p> <p>– Па да за што више од по века проводиш за скамијама, а н |
око мене, кад сам га укопавао.</p> <p>– Па видиш, Стефане,... видиш, сада је већ девојче.{S} Се |
авде, него што је овамо дошао.</p> <p>– Па таки је он, кад што науми.{S} Код њега важи само „ил |
она. –</p> <p>– Јован је тако.</p> <p>– Па да где би на друго место, – одговори јој Бранко, а к |
</p> <p>– Ко?</p> <p>– Бранко.</p> <p>– Па, он највише ћути.{S} Само кад се препире о чему с чи |
ол, кад ми је све туђе у њему.</p> <p>– Па сте се непрестано опет бавили о књигама.{S} Како сте |
осталих.</p> <p>– Каква ујна?</p> <p>– Па госпођа Рашићка.</p> <p>– Збиља!{S} Па ту је за цело |
ену.</p> <p>– Пак?{S} Шта сад?</p> <p>– Па биће добро.{S} Госпођа Рашићка зна сваку воду окрену |
p> <p>Опет смех.</p> <p>– Пак?</p> <p>– Па добила кошар.</p> <p>– Кад је то било?</p> <p>– Сино |
још увек не заборавља свој „виши позив“ па стоји у Брајковцу још увек само као оно птица на гра |
.{S} Нисам тек могао момку одмах с неба па у ребра: то и то је.{S} Из далека добар косач замаху |
ана, ипак примети, како је Јелена бледа па уздрхтала.</p> <p>– Шта је теби – пита друга другу, |
едан мах.</p> <p>Трива већ сишао с кола па одапиње коњима конопце са ждрепчаника.</p> <p>Даринк |
је то слободно и, што она каже, „божије па наше“.</p> <p>– Па шта тебе гони, да, можда, ти прих |
ући, пред свој дућан..{S} Скрстила руке па гледа, ко пролази улицом.</p> <p>Дође јој од пре ред |
аву.{S} Као да ми ту седи!{S} Вели увек па се удари иза потиљка.)</p> <p>У који мах писар трже |
клања главом то амо то тамо, те час по па гурне Даринку или се удари о велики штит, што га Дар |
ћи, већ најпре поскакута с ноге на ногу па, кад јој се и тако споро учинило, залети се у кућу. |
а, сабори, Банство, војвода,... </p> <p>Па када и тога нестане, када утрну спомени и на то, ост |
оје теорије и стављати ипотезе. </p> <p>Па му данас не пада на умни да се смеје, када благајник |
овцу је то сад на дневном реду. </p> <p>Па и госпођа Ната и госпођа Рашићка, када су једна друг |
е Бог дао матер, најбољу срећу. </p> <p>Па ти мислиш, Стево, да и ја идем с њиме у Карловце!</p |
ди у очи.{S} Али тек опет дода: </p> <p>Па ако онда то учиниш, скинућу ти шешир до земље.{S} Не |
ако несретна, да је његова жена!</p> <p>Па је ли чудо, ако се Тинка осетила, као да се други пу |
певање његово прионило за душу!</p> <p>Па збиља!{S} Кнежевић не дође ни вечерас.</p> <p>Касно |
ина Јаковљевићима, од како је...</p> <p>Па и госпоштина се Брајковачка узбунила.</p> <p>Госпођа |
олико гладних Мисирских година“.</p> <p>Па онда не може госпођа Ната, да не понесе штогод сестр |
и смо се раније, него што треба.</p> <p>Па боље пре не? после, – одговори Јован.</p> <p>Али се |
ад је долазио којему на крштење.</p> <p>Па с тога су Брајковчани јако уважавали кућу Јаковљевић |
{S} Ваљда га се тиче когод овде?</p> <p>Па јој опет сада у једаред тешко, колико јој мало час б |
арка.{S} Вели:{S} И пилићи су готови.{S}Па ако је по вољи, господо, да донесем сада радованца.< |
, видиш, не бих то никада могао бити.{S}Па кад то не могу, а видим шта други раде, не могу ни ј |
“...{S} Дошао гладан, да се исхрани... „Па не знам ово, па не знам оно.</p> <p>- Разуми ме, што |
Хтеде он да рекне, као тек да одмахне: „Па добро!“ Но се трже.</p> <p>– Хвала вам.</p> <p>– Па, |
text> <front> <div type="titlepage"> <p>Павле Марковић Адамов</p> <p>ДУХ ВРЕМЕНА САД ЈЕ ТАКИ!</ |
и школско.{S} Но, што код свега тога не пада њему ни на ум, да примети, то је, како од неко доб |
д њих. </p> <p>Што сад иду, па им се не пада на ум, да прислушкују сваки шушањ, кад се заталаса |
њен син.{S} Каже Стајић.{S} А мени и не пада на ум који Стајић.{S} А и он је био с Јованом оном |
тављати ипотезе. </p> <p>Па му данас не пада на умни да се смеје, када благајник поче урлати ра |
какав префриган параграфлија. </p> <p>– Падају л ти те мисли на памет ваљда за то, што се видиш |
стеље задрхта.{S} На лице јој или збиља паде сенка нека, или јој задрхта нешто око усана.{S} Ду |
иском руке, и занесе се – за песмом, па паде у неку сентиметалност и кокетно погледа у Јована. |
а свим неоснована.{S} Међу девојкама не паде ни једне речи, која би, баш и по госпођа-Катину ми |
/p> <p>Јелена јој у један мах у мало не паде на груди, да јој све исприча, да јој се изјада, да |
</p> <p>Та последња добра мисао, што му паде на ум, а нуз то и мирисни фрушкогорски ваздух крас |
штва. </p> <p>– Нашем учитељу ма штогод падне на памет! приметила је госпођа Јелисавета.</p> <p |
ку.</p> <p>Срећом ни Зорци ни Јелени не падоше ни на ум, да пазе на њу, шта ће изазвати у њој З |
јоште добра нисам видео! – а у исти мах падоше му на ум њене, материне речи: „Цео је живот школ |
говори Бранко.</p> <p>Попа се дигао, па пажљиво растире и онако већ до најситнијег патрићка дог |
мисле.</p> <p>Јелена је слушала све то пажљиво.{S} Је ли што схватила и упамтила, то је – у бо |
уђ према њему, туђ, јер и оне сродничке пажљивости беше већ нестало у себичному његову срцу, ту |
то, нада, да ће она највише и поклонити пажње оному говору, што претпоставља више и ума и срца |
и га, дакле, обасипа толиком нежношћу и пажњом на, која је повод, да је мати његова морала изаћ |
ислити о њој, и још већ мада јој обрати пажњу на њу, када дође...</p> <p>Пење се Бранко на степ |
е! – засмејало би се девојче, да и њену пажњу на штогот обрати.</p> <p>А кад хладовина разгалил |
, како је испала на прилику берба, како пазар, колико је шљива за ракију натресла, и тако штого |
шта раде наша браћа Срби?{S} Сви листом пазаре код Јуде.{S} Жене краду од својих газда храну, п |
Зорци ни Јелени не падоше ни на ум, да пазе на њу, шта ће изазвати у њој Зорчине речи!.. </p> |
p>– Стој!...{S} Кристо, оди овамо...{S} Пази, дете моје, на кућу...{S} А и ви, слатка, молим ва |
е нас неколико људи.“</p> <p>Од то доба пази писар добро, како ће изводити своје теорије и став |
енско дете.{S} Али та, чини ми се, више пази на свог поп-Стеву.{S} Маћи му се не да.{S} Она баш |
ро пролазе, који што више знају.{S} Али пази, да се што више користиш туђим искуством.{S} Тешко |
> <p>– Тим више, – суди Катица, – треба пазити на тако женско дете.{S} Али та, чини ми се, више |
..{S}Јел те, мајсторице, ви ћете нам га пазити.“</p> <p>„Гле мене!{S} Како не бих јако!“ на то |
е деснице, јер Бранко притискао њом под пазухо своју књигу, те му књига сад испаде у траву.</p> |
е поздрави, стискивајућ књиге своје под пазухом, као да би их скрио, она седне за гласовир, те |
н као наручена за њену Јелену.</p> <p>– Пак?{S} Шта сад?</p> <p>– Па биће добро.{S} Госпођа Раш |
проводаџија.</p> <p>Опет смех.</p> <p>– Пак?</p> <p>– Па добила кошар.</p> <p>– Кад је то било? |
а полак.{S} Половину ће оставити, другу пак опљувати, па заденути у малу своју турску лулицу на |
Рашићка.</p> <pb n="36" /> <p>– Гром и пакао!</p> <p>Поп Стева претрну. </p> <p>Рашићка осети, |
: не.{S} Само чино, само по чину!{S} Па паки и паки-поп!..</p> <p>Е, па тако седи јутрос, ето, |
} Само чино, само по чину!{S} Па паки и паки-поп!..</p> <p>Е, па тако седи јутрос, ето, поп Сте |
емена.{S} Бележник вели: „Нека буде и у паклу вашара!“ Благајник мисли:{S} Куд сви Турци... „На |
идеја“, као што би казао Јеша Дабижић, пала је прво у памет Јовану Јаковљевићу.{S} Он беше пре |
ко млада, па тако покварена, тако ниско пала!..{S} Јадна душо!</p> <p>Оно инстиктивно неповерењ |
ра плетена а неолепљена кошница и у њој паламара, чивија, жица, чекића, длета, кљешта, и– Бог т |
ра, да су, на прилику, пропали трговци „пали“ на бирташе, па кад ни ту нису могли прокопсати, и |
ја, мастионица, пера, истрињена дувана, палидрвца и тако даље.{S} У углу поред пећи пар ципела, |
чинцу, Јелена је у својој соби.{S} Неје палила свеће.{S} Отворила широм прозоре, па села поред |
двоје састало, па никад неје међу њима пало опоре речи.{S} По Брајковцу се каже: „Куд госпођа |
ја завирим у њену економију, од како је пало слеме на њено теме.{S} Једва ће ми на питања моја |
од том приликом?“ </p> <p>– То је бреме пало на мене, – одговори Бранко.</p> <p>– Аха!{S} Држит |
> <p>Како је блажено трла руке, кад јој пало на памет, да доведе поп-Стевина сестрића кући!{S}И |
о и дуго му нису таке мисли долазиле на памет, па се упео свом снагом, те набрао чело, па му се |
> <p>– Нашем учитељу ма штогод падне на памет! приметила је госпођа Јелисавета.</p> <p>– Па то |
лија. </p> <p>– Падају л ти те мисли на памет ваљда за то, што се видиш сада у овом обиму?{S} Б |
о је блажено трла руке, кад јој пало на памет, да доведе поп-Стевина сестрића кући!{S}И Бранко, |
и умети довољно разумети.{S} Дође му на памет и Даринка.{S} Чудновато!{S} Од њена суда као да н |
, као мати.{S} Дође му и ујакова реч на памет; „Ваљда не мислиш, да ћеш вечито ђаковати.“ Да!{S |
</p> <p>Тинка обори главу, па се даде у памет.</p> <p>Ти не треба да се што бојиш, – узе поп да |
о би казао Јеша Дабижић, пала је прво у памет Јовану Јаковљевићу.{S} Он беше предложио, да се „ |
Бранко, ето, дошао. „Красан младић“,.. „паметан младић“... озбиљан,... „фини младић“...{S} Не з |
њој, па је гледи, а, бајаги, ни на крај памети му, шта она пита.</p> <p>Види она то, па му напо |
<p>– Нисам те разумео...!{S} Ни на крај памети! </p> <p>- Боже мој, – опет она, али сад мало и |
ко скупља и сад Бранко речи материне по памети.{S} У мислима тима неје ни примерио, кад је лепт |
ом.{S} Ја се не кајем, неје ме ни близу памети, да се кајем, или да се тужим на Беч.{S} Али ипа |
ћ, по толики пут, бележнику. – Бога ми, паметна идеја!{S} А и јест, брате, – окрену се Јовану, |
ли:{S} Рифлијо, или:{S} Швићо!</p> <p>– Паметна идеја, бележниче, да се овде мало позабавимо, – |
„политизира“, особито још кад наиђе на паметна човека. </p> <p>За што?{S} Мој господине, ето, |
кошницу. „Србин да нешто изуме, кад је паметни Шваба већ све изумео!“ Једва се одважио још и н |
попадија, као што је била, шта је знала паметније, него што је урадила, те свршила школу за учи |
ати у кога да се угледа; а почнимо и ми паметније са собом, да видиш, не ће ли и он окренути на |
има.</p> <p>Шта, дакле, остаде учитељу паметније, него да слегне раменима, па да се и он придр |
олим те, тога грчета.{S} Тај не ће бити паметнији ни за длаку...{S} Но, но,... поче бележникови |
n="26" /> <p>Пре неколико година, а то памте још многи и многи Брајковчани, неје Брајковац био |
јковац изађе на глас, како не треба.{S} Памтиш, како се то некад живило.{S} Боже, да устану ста |
рећи; ...мислио о њему!{S} Али га ипак памћење не изневери, кад се опомену, да до сад неје ни |
ђа Јеца га види, да је сад већ мекши од памука.</p> <p>– Омлатина омладина, алезајнц (све једно |
оћашњој пијанци,</p> <p>Бележник послао пандура, да му тражи по селу гдегод овчија сира, па да |
познала никога на колима, послала Ђуку пандура да распита, ко је то дошао.</p> <p>Господин бел |
а неким платном, од кога се иначе кроје панталоне, да изгледа, бајаги, као канабе, и да пречасн |
две лађе, на којима дошли беху гости из Панчева и Земуна.{S} Обе беху истакле многе заставе, шт |
бележниковичина пецкања!{S} Дотле га је пањкала и запиткивала, где је ноћас био, кад се украо и |
тевана Радојчића загрмело је, као да је пао у њу гром с ведра неба.</p> <p>Кад се Јован вратио, |
или проучити из листова, кад би му који пао у руке.{S} Највећи просветни напредак у својему гос |
ница би излетела из њих.{S} По челу јој пао прам косе, па се њим игра ветрић, кад потрчи.</p> < |
ивши пуна уста сира и загризавши зелену паприку, – Пукла би на боку, да не рекнеш.{S} Пусти чов |
</p> <p>За јамачно је и опет Рашићкина папуча потапкала по поп-Стевину жуљу, јер се поп Стеван |
е излишан био притисак госпођа-Саветине папуче на поп Стевин жуљ, излишан, ако <pb n="41" /> је |
је добро.{S} Понећемо пар гусака и који пар пилића, који десетак јаја и..</p> <p>– Но, па видиш |
дрвца и тако даље.{S} У углу поред пећи пар ципела, а о зиду висе о клинцима једне чакшире, ста |
ри. </p> <p>– Карловци су данас, у овај пар, најславније место у Српству.</p> <pb n="85" /> <p> |
ла, па не пушта гласа.{S} Пре би у овај пар бризнула у плач. </p> <p>Госпођице, молим вас, мало |
аш ништа.</p> <p>– Ни да он, баш у овај пар, када ми о њему говоримо, виси на прозору попине Је |
кћер.{S} Шта ли јој је помислила у тај пар:{S} Тек не мога, а да је не пољуби. </p> <p>А Дарин |
па, можда, и уверена била, да је у тај пар предметом разговора она, неје то велико зарезивала. |
.</p> <p>– Ха, то је добро.{S} Понећемо пар гусака и који пар пилића, који десетак јаја и..</p> |
арода, него је то особина јужњака, и то пар екселанс Талијана.{S} Срби су за средње гласове.{S} |
на да набављамо за своје рођене паре, а пара мало, док потребе све веће расту.{S} Ми ћемо поред |
р ваљан економ пре него какав префриган параграфлија. </p> <p>– Падају л ти те мисли на памет в |
, даклем, још у суботу отићи ћете на ту параду у Карловце; па најбоље ће бити, говори ти сама с |
е му књига сад испаде у траву.</p> <p>– Пардон!</p> <p>Јелена хтеде сама да се сагне, па да дох |
од туђина да набављамо за своје рођене паре, а пара мало, док потребе све веће расту.{S} Ми ће |
ивим, да она све то смаже сама.{S} И ни паре дуга нема.{S} Штогод видиш да је њено, све је то с |
а кад немаде с ким да политизира, и сам паре, да је најпаметније слушати песму.</p> <p>Добри чи |
их, и ти ћеш, можда, имати да тераш још парницу с узурпатором твога наследства.</p> <p>– Боже м |
се програм што свечаније извести.{S} Од паропловске станице до Стражилова пуне су руке посла..< |
их свећњака и обасут цвећем.{S} Станица паропловског друштва окићена грањем и венцима, а на мос |
тва држаху своју заједничку пробу, и на паропловску станицу, где се згрнуо бели свет, да дочека |
мишљати на своју будућност, – проговори парох; понда се непосредно обрати на Бранка:– Јеси ли т |
it="subSection" /> <p>Пречасни господин парох Брајковачки, поп Стеван Радојчић седи под сеницом |
читаоница и пушионица. </p> <p>Господин парох има у сеници тој сву удобност; и, збиља; никад ни |
помишља на своју будућност, – вели опет парох, – не замишља увек самога себе, Праотац наш Адам |
ише, већ сензацију; а у кући пречаснога пароха Брајковачкога поп-Стевана Радојчића загрмело је, |
капелан, па временом мој наследник и у парохији и у кући? – рече поп Стева поверљивије.</p> <p |
е му драго партаје били, траже што бољу парохију.{S} Ти и твоје колеге дали сте се на професуру |
за народ“.{S} Свештеници, које му драго партаје били, траже што бољу парохију.{S} Ти и твоје ко |
p>Поп Стева се растопи, расплини, оде у пару... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Легао Б |
е селу, допираше до њега необичан лавеж паса.{S} Као да се сви пси у Брајковцу побунили противу |
е попили брудершафт, то јест, потписали пасош, да могу бити један према другом неучтивији, те н |
рвеним појасом, којим је, као ревностан пастир душепопечитељ Богом повереног му стада одликован |
јим путом. „Нек буде господин, да се не пати!{S} Шат буде помоћник и заштитник удовој Матери се |
е знаш него ја.{S} Није истина, да више пати, који више зна.{S} Данас само они добро пролазе, к |
е могу.{S} Преудавати се у ма се и горе патила.</p> <p>На том и остало.</p> <pb n="31" /> <mile |
тила код свог несретника мужа као права патница. „Да ме је цео Срем клео, не бих наишла“, говор |
ед дућана свога шефа или прскајући лети патосу својој болти.{S} Занатлија не ће да зна више од |
агодјејаније у конвикту блаженопочившег патријарха Стефана Стратимировића.{S} Ако се Александар |
ион“?</p> <p>Ко не зна, да је ту српска патријаршија“.{S} Тешко да има у српству иоле знатније |
ачки трг, порта саборне цркве, двориште патријаршкога двора и улице, што воде тргу, све то беше |
љиво растире и онако већ до најситнијег патрићка догорелу полушку своје цигаре, те је утрну.{S} |
крипну“.{S} Ако га тек чича опомене, да пева, да помаже, он запара својим храпавим басом, па је |
госпођу Рашићку, да допусти Јелени, да пева на селу.</p> <p>На учитељево милостива, колико јој |
надмудри): – Да Бог ме, младеж треба да пева!</p> <p>То је госпођа Рашићка нашла за добро, да и |
и пожелити Срба...{S}" А историја ће да пева ил кука над њима као над старим Римљанима и другим |
ће да се пева.{S} Друштво треба само да пева.{S} А он погибе за младим друштвом.{S} Него да не |
ашићке, како би јој допустили, да и она пева на Брајковачком селу у недељу.</p> <p>Ако госпођа |
аша!“</p> <p>А и Марко загрлио њега, па пева с њим заједно... </p> <p>Бележниковица одавно нава |
столице, па се узврпољио.{S} Хоће да се пева.{S} Друштво треба само да пева.{S} А он погибе за |
а га бојаги, боцка, па га загрлио.{S} И пева му: „Нит је Шваба за гајдаша, нит је Србин за бирт |
ише у метежу, у ком сваки својим гласом пева:{S} Многаја.{S} Учитеља беше нестало, па га нема н |
стити.</p> <p>Писар мотри свакога, како пева, као човек, који хоће све да разумева; па је мотри |
ста на игранци.{S} Па се враћају кући и певају: </p> <quote> <p>„<l>Кад је Бранко умир’о</l></p |
ачи већ су се договорили, како ће после певања на пиво „Код разбијене канте“.{S} Тако у Брајков |
тако и жедни писар.{S} Онда ћемо после певања код Марка, – пресуди бележник, – да му сефтеишем |
збиљно схватио своју дужност као учитељ певања и ликовођа певачкога збора.{S} Само се поздрави |
ри, да је боли глава.{S} А кад пошла на певање, па је мати хтеде да задржи због главобоље, вели |
S} Дакле, већ је ту време, да се иде на певање!{S} Па колико Јелену угледала, толико пред њу ис |
> <p>– Мати је допустила, да долазим на певање, – вели Јелена; али ми је жестоко заповедила, да |
га!{S} Да зна само, како јој је синоћно певање његово прионило за душу!</p> <p>Па збиља!{S} Кне |
ан пут таки?</p> <p>– Иза рогља се зачу певање.{S} Учитељ се трже.</p> <p>– Збогом!{S} Разговар |
ка идеја за жедне ђакеле, што је Бранко певао: вино, гајде, тамбуре, младе моме, голе ноне.. </ |
е и ви ћете нам помоћи.{S} Ви тако лепо певате, – примети учитељ Јелени, а до ње се нашао.</p> |
но окренула лице њему.</p> <p>– Ви ћете певати с нама.</p> <p>– Ох, Боже!{S} Та, то је кратко в |
лезајнц (све једно), Стефане; Јелена ће певати на селу и ићи ће са мном у Карловце на свечаност |
ове.{S} Мушкарце зна и од пре, шта који певати може.</p> <p>Особито добро познаје писарев тенор |
и уверени, нема опасности, да ће морати певати без госпођице Јелене. </p> <p>Сутра после подне |
{S} Певачка друштва са својим заставама певаху на крову песме, али не изађоше на сухо, него се |
них јунака, нежних љубавника и био први певач.{S} Када је на уметничком мору, вели он, лађа бог |
арода.</p> <p>На једаред запева стотина певача, искупљених на обали „<title>Имну о преносу Бран |
шао, бележник, благајник, писар и други певачи већ су се договорили, како ће после певања на пи |
певачкога збора.{S} Само се поздрави са певачима, те одмах дохвати виолину, па пође од једнога |
биће гошћа госпођица Даринка („Изврсна певачица!“ рече за њу Јован Јаковљевић) и госпођица Јел |
у, а учитељ десну.{S} Она води опет све певачице у Брајковцу, па зна и црквене скоро као и брат |
} Он беше предложио, да се „тако врсној певачици, као што је Јелена, поздрави ова красна и тиха |
зних друштава хватаху се свога кола.{S} Певачка друштва заузеше своје место на обали Дунавској. |
S} Београдска лађа беше дупком пуна.{S} Певачка друштва са својим заставама певаху на крову пес |
p>Сутра после подне одмах је прва веџба певачка. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад је |
Турци,..." </p> <p>Тако се свршила прва певачка поука Брајковачкога збора. </p> <milestone unit |
а својом сестром, два можда, по најбоља певачка члана у Брајковцу.{S} Он обично <pb n="63" /> д |
још последње налоге, и у саборницу, где певачка друштва држаху своју заједничку пробу, и на пар |
оди с лађе на обалу.{S} Одмах до њих су певачке дружине.{S} Ту ћете најбоље видити спровод и чу |
тако се искупило прилично друштванце за певачки збор.</p> <p>Све то учитељ покупио и наговорио, |
о по договору... </p> <p>За Брајковачки певачки збор, дакле, били су сви уверени, нема опасност |
у саборницу, на заједничку пробу свију певачких дружина, што дошле беху, да увеличају ову свет |
неколико дана ради око тога, да састави певачко друштво у Брајковцу.{S} Стало га је доста муке, |
анатлијске задруге.</p> <p>На лађи поји певачко друштво самртницу.</p> <p>Свечана тишина завлад |
да је данас заборавила и на Брајковачко певачко друштво и на сврху, рад које се било то друштво |
<p> А ту су сви, ту је Брајковачко цело певачко друштво, осим Бранка, Даринке, Јелене, колара и |
а се разаберу гласови одабраних чланова певачкога друштва Брајковачкога под прозорима попине Је |
{S} На кљуну јој заставник Београдскога певачкога друштва са друштвеном заставом, а острагу, на |
могле а да се не дотакну Брајковачкога певачкога друштва. </p> <p>– Нашем учитељу ма штогод па |
ју дужност као учитељ певања и ликовођа певачкога збора.{S} Само се поздрави са певачима, те од |
} Био је он некада у вароши сталан члан певачкога друштва и аранжер толиких села и беседа.{S} З |
ћи ће се и још когод.{S} Звезде на небу певачкога Брајковачкога друштва“, рече писар, биће гошћ |
ила с њиме, осим јуче на првом покушају певачкога друштва.{S} Па већ и онако имала би да га пит |
да јој и речи рекне, осим што је јуче у певачкој школи пробао и њен глас, али са свим онако хла |
песму.</p> <p>Добри чича подиже главу к певачу, па му показа место уза се.</p> <p>– Ту ми седни |
у.{S} Он обично <pb n="63" /> држи леву певницу, а учитељ десну.{S} Она води опет све певачице |
ела за њима, те би час удесила, па тихо певушила уз уздрхтале звуке, час би пустила срцу на вољ |
рубине исто тако и под онога, који јој пеленом загрчава сваку кап млека, којим га је одојила, |
чком благајнику.</p> <p>Начелник, стари пензионирац, који се десио том приликом у друштву код р |
абавља.</p> <p>Господар начеоник, стари пензионирац...{S} И опису ту.{S} Господин бележник је н |
e ohne Dorner</foreign>! - додаде стари пензионирац. – Господо моја!{S} Ја дижем ову чашу у здр |
обрати пажњу на њу, када дође...</p> <p>Пење се Бранко на степенице у саборницу, на заједничку |
ацано то књига, то хартија, мастионица, пера, истрињена дувана, палидрвца и тако даље.{S} У угл |
говорило се о њему).{S} Заволи га чика Пера.{S} Толико се пута састајао с њим у Митровици, у о |
е, замилова се Данило и Ната.{S} И чика Пера благослови брачну свезу њихову...{S} Данило Славни |
>Честит био домаћин и на гласу био чика Пера.{S} А Славнић официр у граници. („Немачко рухо на |
одбила“ из куће својега оца, покојнога Пере Гојковића као „бисер-грана“ те се привила уза свој |
а јој је „та девојчура“ кад рекла, како пере судове, шта је кад полупала, и тако даље.{S} Почел |
, кад дође до воде и замочи руке, да их пере, – могао би ти Трива штогод помоћи.{S} Нек ти доне |
Гојковића ископати, док је унучади чика-Пере Гојковића, а прославиће се име Игњата Јаковљевића, |
опомене детињства и старога весеља чика-Перина.{S} Том приликом се и деца боље срађају.{S} А ма |
а закокота онај кицош гаћан са свиленим перјем и китњастом крестом, што се преко дана шета и ра |
је јој, до душе, лако било ломити руке, перући туђе рубље, ни бости очи, шијући белом свету, па |
ли код ње у стану, па би поред народних песама и других ствари читали по нешто и из „<title>Мез |
ове него...</p> <p>– То је најжалоснија песма, што се силом уплеће у ове дане, који ће да засве |
е спровод. </p> <p>Отпоја се и последња песма, а многи и многи још се не разилазе.</p> <p>Стаји |
ам од туге неке у мало не заплака. – ни песма начеоникова.{S} Тек када га начеоник гурну на оно |
о.{S} Ко нам пуни белетристичне листове песмама и приповеткама?{S} По онима, који су позвани на |
адичевић, опет Карловачки ђак, у својим песмама као нико ни пре ни после њега.</p> <p>Е, па спо |
срца и душе српског народа својим лаким песмама, опевајући му разумљиво и са жарким родољубљем |
> <l>Тамо имам ного птица,</l> <l>Мојих песмарица,</l> <l>Тамо има бела вила</l> <l>Раширила кр |
еал.</p> <p>– Јесте ли ви читали његове песме? </p> <p>– Још пре него што си се ти родио.</p> < |
</p> <p>– Пође.</p> <p>– Јелена не чује песме или не ће да је чује.</p> <p>– Милане!</p> <p>– В |
} Ту ћете најбоље видити спровод и чути песме. </p> <p>– Одоше у саборницу.{S} Једва добише мес |
тва са својим заставама певаху на крову песме, али не изађоше на сухо, него се одвезоше истом л |
а попут једре и здраве народне поезије, песмом, као најзгоднијим оруђем, прокрчи пута у књижевн |
у опет притиском руке, и занесе се – за песмом, па паде у неку сентиметалност и кокетно погледа |
Јелена, поздрави ова красна и тиха ноћ песмом.{S} Ја мислим, да ће наш коровођа...“</p> <p>А к |
о! – кличе Дабижић, кад Кнежевић испева песму. – Дивна идеја! ·</p> <pb n="76" /> <p>И сад тек |
, — знак, да позива онога, да декламује песму о браца– Анти и разбијеној канти.{S} Дакле жива с |
и сам паре, да је најпаметније слушати песму.</p> <p>Добри чича подиже главу к певачу, па му п |
ај глас.</p> <p>Учитељ запевао Бранкову песму: „Гусле моје, овамо– те мало!“</p> <p>Девојче од |
ачића почео сам да учим <title>Ајдукову песму</title>, – допуни учитељ. – Је л, Зорчице, ти већ |
тељ. – Је л, Зорчице, ти већ знаш твоју песму?</p> <p>– Знам, знам, господине! – зарадова се де |
прозор, па недахнимице слуша ту народну песму.{S} Не узима на ум, како су жалосни ти стихови, к |
сио у Брајковцу) декламовао ону познату песму Мите Поповића о браца-Анти.{S} А благајник и беле |
век може по том листу исписати најлепшу песму, што је човек уме замислити.{S} За што да не буде |
му ђенијална,... прави песник!{S} То је песник!- примети писар, нагледавши се Бранкове слике, п |
Свака црта на њему ђенијална,... прави песник!{S} То је песник!- примети писар, нагледавши се |
па и сам Рајић и Мушицки, чак и неумрли песник неувелог <title>Горског вијенца</title>, владика |
се, па доказују Јелени, како митроносни песник омладине свога доба, Лукијан Мушицки, и учени ар |
кромном селу прославити спомен великога песника. ·</p> <pb n="59" /> <p>Још пре него што ће учи |
к с последњим земним остацима млађанога песника и понесоше га у варош до свечанога одра на тргу |
ећемо бесамртне земне остатке покојнога песника српске идеје, пренећемо на убаво Стражилово.{S} |
друштво „Зора“ у Бечу у спомен великог песника, седне он на лађу, а с њим и Јован Јаковљевић, |
свој начин хитало, да се одужи спомену песника српскога јединства, прихвативши позив омладине |
тек без њега ко зна би ли од мах добили песнике као што су Змај, Ђура Јакшић, Владислав, Шапчан |
рихвативши позив омладине своје као сам песников аманет.</p> <p>Већ на неколико дана пред заказ |
обали.</p> <p>Лађица, на којој беше лес песников, дупком пуна пратилаца, примакла се Карловачко |
ри.</p> <p>– Ово понесите као спомен са песникова гроба, – рече јој Стајић, па јој даде два лис |
одборници са последњим земним остацима песниковим. </p> <p>Гости из разних крајева заузимаху с |
„Матице Српске“ проговори коју у славу песникову.</p> <pb n="106" /> <milestone unit="subSecti |
с омладином заједно испуне скромну жељу песникову, да му пренесу последње земне остатке на вис |
Чак му је одушевљено говорила о преносу песникову и још више: одобрила и то, да је учитељ Кнеже |
тога ради, да упознамо наш свет боље са песником српског народног јединства. </p> <p>– То је ле |
рђија, и у њој се спомен чини слављеном песнику... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Нема |
обро јој је напаприо у нос, може га сад песницама трти,</p> <p>Јован се загледа у њу зачуђеним |
/p> <p>Госпођа Ката остала без мужа пре пет шест година.{S} Најстарији син јој, Јован, био већ |
ог ујака поп-Стеве из Брајковца писмо с пет печата, да дође, ако хоће, у Брајковац, да проведе |
да прихвати очеву радњу, па се упео из петиних жила, да поради, те подигне сермију.{S} Тек не |
ни архимандрит Јован Рајић, кому, кажу, петнаест пута нудише владичанску митру и он је петнаест |
ти написати, тужбу, да се развенчаш.{S} Петнаест година га већ нема.{S} Расписаћемо по новинама |
т пута нудише владичанску митру и он је петнаест пута одби, да може мирно у својем скровитом Ко |
му изазвати безусловну послушност према петој божјој заповести: „Штити оца твојего...“ Он зна с |
било четири годинице, тек пошла била по петој.</p> <p>– Бубица једна!{S} Мала је била... – разн |
ујков</p> <p>АЛФАграф</p> <p>Нови Сад - Петроварадин</p> <p>2007.</p> </div> <gap unit="preface |
и црно вино и све, што рекао онај, осим петролеума.{S} Но он сам, то јест, писар је уверен, да |
палидрвца и тако даље.{S} У углу поред пећи пар ципела, а о зиду висе о клинцима једне чакшире |
често.{S} Седе у вече обично код топле пећи.{S} Ако Даринка не везе или не плете што себи или |
шмркне од жалости, Госпођа Ната окрене пећци леђа, наглади своју цицу и клима главом.{S} Марко |
прогутао већ и данас од бележниковичина пецкања!{S} Дотле га је пањкала и запиткивала, где је н |
и неред, или што је ту Јелена, па да је пецне.</p> <p>– Ви сте сретне руке, госпо, – ухвати Даб |
није наше потребе носе на себи туђински печат.{S} Ми све морамо од туђина да набављамо за своје |
јака поп-Стеве из Брајковца писмо с пет печата, да дође, ако хоће, у Брајковац, да проведе које |
јесте лепи српски обичај, да се тек са печењем почиње наздрављати, ако ни вечера наша није још |
ој му цури с чела. – Љуто сам се уморио пешачећи на овој врућини.{S} Радо, до душе, пешачим по |
чећи на овој врућини.{S} Радо, до душе, пешачим по гори; али у јулију месецу, на овакој прижези |
нема мира још од јучер.{S} Јучер је још пешачио далеко изван Карловаца оним путом, што води из |
а тако из ненада!{S} Како ћеш?</p> <p>– Пешке.</p> <p>– Баш добро.{S} Отпратићу те донекле.</p> |
вана и Бранка...{S} Шта?{S} Кући?{S} Па пешке тако.{S} Ух, благо вама!{S} Волео бих ти се сада |
ину у забуну.{S} Тако Бранко преноћи на Пештанској станици, место да преноћи, као што требаше, |
дочеку и не знајући, да железни воз из Пеште не ће доћи тога дана.</p> <p> У Нови Сад се слегл |
Карловце, у очи свечаног дана, јер се у Пешти намерном или ненамерном чијом кривицом несу приве |
>Благајник мисли: „Ништа лепше од добра пива.{S} Ал куд сви Турци.{S} Мисли, но га мрзи, да и т |
у разговор најзанимљивија тема при чаши пива, његова најмилија тема, о томе, како и за што наш |
љно време.{S} На столу, дакако, вина ил пива пред сваким.</p> <pb n="27" /> <p>Бележник и један |
вредно, да му се јави, е је Марко донео пива.{S} А писар опет нашао је за вредно, да сам своје |
позив материн. </p> <p>– Марко!{S} Чашу пива!{S} Ево Марка.{S} Вели:{S} И пилићи су готови.{S}П |
> <p>– Врло добро! – проговори писар. – Пиво чисто стужи човека.</p> <p>– Да, да!{S} За вечеру |
се договорили, како ће после певања на пиво „Код разбијене канте“.{S} Тако у Брајковцу зову Ма |
вор и онај.</p> <p>– Хајдмо ми дотле на пиво! – предложи бележник.</p> <p>– Благајник одмах уст |
неје баш ни обична ствар за Брајковчане пиво, па још у боцама.{S} Господа га иначе пију тек кад |
, па је мрзовољан.{S} Кадгод пије младо пиво, а њему се нешто стужи.{S} Онда му је његов виши п |
оз грло неје пропустио већ толико силно пиво, бело и црно вино и све, што рекао онај, осим петр |
трже се, а кроз храпаво грло, загушено пивушином, једва му проби медвеђи глас, ухвативши тек п |
} Али колико је и то лакше, него трпети пијаницу и убојицу мужа, који сав свој кив, сву своју н |
и?!{S} Често се после картања развезе и пијанка.{S} А он мора ту бити, да декламује.{S} Ко би и |
, сву своју несрећу у картама и срџбу у пијанству излива на својој „бољој половини“ само за то, |
пштинску писарну, да прежива о ноћашњој пијанци,</p> <p>Бележник послао пандура, да му тражи по |
а свету успомену, коју народ с највећим пијатетом хоће само да оживи свечаним начином, када се |
м вечерњим школама, а чистећи преко дан пијацу испред дућана свога шефа или прскајући лети пато |
рио вечерас, па је мрзовољан.{S} Кадгод пије младо пиво, а њему се нешто стужи.{S} Онда му је њ |
ли да траје, „док се поје, док се винце пије, и док срце уздише“?</p> <p>– Блажени ништи духом! |
и у спомену, „док се поје, док се винце пије... „— догод је и једног ваљда српскога ђака.{S} Та |
а? </p> <p>Бранко уђе.</p> <p>Јован баш пије каву, па се тужи, како ну не прија.{S} Да му је хл |
е беше врсно, да и у њему изазове такав пијетет према свом родитељу.{S} Мати му никад не хтео о |
атеријалиста“.{S} Али га изненади његов пијетет према оцу.{S} Бранко се сећа свога оца.{S} Једв |
оградима, да беру цвеће по ливадама, да пију воде на извору...</p> <p>Прилике је тому зими чест |
о, па још у боцама.{S} Господа га иначе пију тек кад оду у Руму, у Ириг, у Митровицу, или и даљ |
или, да им Маркова домаћица испржи које пиле.{S} И Марко се, ено, већ вија са живином по широко |
обро.{S} Понећемо пар гусака и који пар пилића, који десетак јаја и..</p> <p>– Но, па видиш, да |
Чашу пива!{S} Ево Марка.{S} Вели:{S} И пилићи су готови.{S}Па ако је по вољи, господо, да доне |
пута доносио у ћупи вина, а код њега се пило и ликовало по често.{S} Но да је био таки гениј, к |
Милан!{S} Да зна само, колико је грких пилула прогутао већ и данас од бележниковичина пецкања! |
ико блажених тренутака с њом проснивао, пиљио, док се туга неје прелила вином, те из дубљине на |
оњен на ону багрему пред њеним прозором пиљио као маче у жижак, да ли ће каква вилинска рука от |
е би имао никакве користи од штампане и писане књиге својих учених синова, на које, сиромашан и |
њој и њеној кћери?{S} Две хиљаде јој је писао, чим је ушла у његову кућу.{S} Две хиљаде је улож |
одобрио?</p> <p>– Шта мислиш?{S} Сам му писао, па му послао и путна трошка, само да дође.</p> < |
де бележниковица, а отпрати је Јован ++ писар.</p> <p> Таман они пошли, а учитељ на прате.</p> |
к је учитељ дошао, бележник, благајник, писар и други певачи већ су се договорили, како ће посл |
бележник, господар начелник, благајник, писар, неколико одборника, дакле све, што се рачуна у Б |
готово ни свога имена данас.{S} Писар, писар и само писар, од кудгод ко иде.{S} Е, па то боли! |
осим петролеума.{S} Но он сам, то јест, писар је уверен, да Србин није за тенористу.{S} Јер тен |
ају баш жандара, а остали како који.{S} Писар се наслонио на лактове, па кибицује одборнику. (Б |
ив нема готово ни свога имена данас.{S} Писар, писар и само писар, од кудгод ко иде.{S} Е, па т |
<p>– Благајник одмах устаде. </p> <p>– Писар већ дохватио шешир.</p> <p>– Хоћете ли и ви?—– ша |
се залепршаше два женска вела.</p> <p>– Писар мало поскочи са столице. </p> <p>– Добили смо кан |
му се јави, е је Марко донео пива.{S} А писар опет нашао је за вредно, да сам своје ножно тај г |
ине својих предака.</p> <p>Ма колико да писар важи у Брајковцу као ишчитана глава, ипак не мога |
Прво женскиње!</p> <p>— А ми? – повика писар и бележник.</p> <p>Благајник погледа учитеља, што |
риже ушима!{S} Кренуо и он! – пришапута писар милостивој госпођи бележниковици. (И за писара, д |
шале.{S} То је име добила отуд, што је писар (кад се први пут опио у њој, а то је било прво ве |
ације, којој неје ништа сметало, што је писар, већ по не знам који пут, декламовао ону о браца- |
.</p> <p>– Гле, гле грчета! – нашали се писар. – Били?{S} Од кад се ја окљувам, па...</p> <p>– |
певачкога Брајковачкога друштва“, рече писар, биће гошћа госпођица Даринка („Изврсна певачица! |
пштински благајник помислио на то, да и писар збија само шалу с њим, те скочи на њега.{S} И да |
неколико људи.“</p> <p>Од то доба пази писар добро, како ће изводити своје теорије и стављати |
је успео.{S} Раја Јовановић, општински писар, дочекао га је оберучке. (Да ко ће, ако он не би! |
иком, а са бележниковицом иде општински писар.</p> <p>С друге стране дође црквењаков син, колар |
>А Рашићка се, што би рекао Брајковачки писар, „дочепала ледине“, па тера даље и игра увређену |
/p> <p>Сам коровођа почиње. </p> <p>Али писар се замислио у улози каквог Дона Цезара од Базана, |
еми за село, – дочека исто тако и жедни писар.{S} Онда ћемо после певања код Марка, – пресуди б |
ванца.</p> <p>– Врло добро! – проговори писар. – Пиво чисто стужи човека.</p> <p>– Да, да!{S} З |
прави песник!{S} То је песник!- примети писар, нагледавши се Бранкове слике, па мисли, ала је н |
. поче бележниковица. </p> <p>У том јој писар у крај стола стиште руку из захвалности, што га т |
а мечи као „Прави Рус вели за њега увек писар.</p> <p>Једаред му примети: </p> <p>Ваши стари мо |
ога имена данас.{S} Писар, писар и само писар, од кудгод ко иде.{S} Е, па то боли!{S} Он, који |
е удари иза потиљка.)</p> <p>У који мах писар трже очи на прозор, у тај мах прозврјаше онуд кол |
чи гудалом по њој.</p> <pb n="64" /> <p>Писар се загледао у лик што виси у прочељу. </p> <p>Јов |
с бележниковицом“.</p> <pb n="77" /> <p>Писар сад већ нема куд ни камо.{S} Те док се други збун |
ест, бележник је „ухватио шпиц“.</p> <p>Писар као да се нешто очемерио вечерас, па је мрзовољан |
евао, али не ће више пропустити.</p> <p>Писар мотри свакога, како пева, као човек, који хоће св |
е, где пресмаче ракију с хлебом.</p> <p>Писар се осећа необично жив.</p> <p>То је било дивно, м |
бележника, час у бележниковицу.</p> <p>Писар се гуши сиром и залива грло белим вином.{S} Али и |
еној канти“, и бележник га протежира за писара.{S} До сада је увек оправдао оно уздање, које су |
милостивој госпођи бележниковици. (И за писара, дакле, хвала Богу, добар знак, да се раскравио, |
ележник засветлио очима, па намигује на писара, — знак, да позива онога, да декламује песму о б |
бележниковице, која тако узела бранити писара, да се овај сам од туге неке у мало не заплака. |
о доба, чим се мало ђорну, одмах терају писара, да им декламује „оно о разбијеној канти“.</p> < |
вати може.</p> <p>Особито добро познаје писарев тенор, који би диван био, да кроз грло неје про |
S} Сви! – чу се више гласова, а највише писарев.</p> <p>Учитељ и сувише добро познаје енергију |
више и не сећа, он се ње ради свађао с писарем, који је у сред друштва и пред њим био толико д |
ранио пре времена, па дошао у општинску писарну, да прежива о ноћашњој пијанци,</p> <p>Бележник |
рећи, да се придружи бележнику, Јовану, писару и благајнику.</p> <p>Ох Боже! – заплакала се Јел |
е, већ за... виши позив, – пребаци Јеша писару, ал не знаш, говори ли збиља или из шале.</p> <p |
/p> <p>– Помакните се мало даље, – рече писару, који се немо гушио овчијим сиром поливеним с ка |
е постао од медведа.{S} Судећи по нашем писару, имаће право Дарвин; а ону другу теорију лако је |
о томе да пишу.{S} Да, о томе!{S} Треба писати књиге за народ, треба учити народ да држи новине |
одом; а не башкарити се по варошима, па писати књиге за народ, поучавати народ, водити политику |
у својем скровитом Ковиљском манастиру писати богословске књиге и историју Срба, Бугара и Хрва |
ни залог узајмне им љубави.{S} Заман им писка!...{S} Ено га, стао испред гнезда на пречагу...{S |
ио од свог ујака поп-Стеве из Брајковца писмо с пет печата, да дође, ако хоће, у Брајковац, да |
, па – на здравље!{S} И цело вече „нити писну, нити зубма шкрипну“.{S} Ако га тек чича опомене, |
е „луфтира главу“.</p> <p>– Ако Бог да? пита Кнежевић Јована и Бранка...{S} Шта?{S} Кући?{S} Па |
а у бригу, шта ће, куд ће с дететом.{S} Пита сестра брата за савет. </p> <p>Да га да, вели поп |
</p> <p>– Да нисмо штогод заборавиле? – пита госпођа Ната, а крсти се и стала на потегу, па се |
/> <p>- Јесте ли добили приступнице? – пита их Бранко.</p> <p>– Јесмо.{S} Добили смо место међ |
ић и трже руку.</p> <p>– Шта је теби? – пита изненада Јелена, па не пушта руке.</p> <p>– Господ |
/> <p>– Па како вам ми знамо помоћи? – пита Даринка, па искрено окренула лице њему.</p> <p>– В |
мислите, где нам је господин учитељ? – пита лагано бележниковица Јована. </p> <p>– Збиља, њега |
и се и Јелена. </p> <p>Где је Бранко? – пита Јован, па тек сад пребаци ногу, да устане.{S} Чини |
евоље.</p> <p>Јеси ли разговарао што? – пита попу, а више тумачи, шта мисли, погледом него речи |
p> <p>Шта је теби сад опет, нотарошу? – пита га госпођа бележниковица.</p> <p>– Пусти момка!{S} |
да па уздрхтала.</p> <p>– Шта је теби – пита друга другу, кад се поздравиле и пољубиле.</p> <p> |
> <p>– Шта сте се замислили опет саду – пита Јелена, па му завири смело у лице.</p> <p>Бранко с |
е. </p> <p>– Је си л јој се исповедила— пита је учитељ.</p> <p>– Нисам.{S} Не смем.{S} Бојим се |
имала би да га пита много, много, да га пита, срди ли се још на њу.</p> <p> А зашто се срди, то |
уштва.{S} Па већ и онако имала би да га пита много, много, да га пита, срди ли се још на њу.</p |
</p> <p>Јелена се убезекну.{S} Хтеде да пита: на што?{S} Али госпођа Рашићка помрче оштро на њу |
, бајаги, ни на крај памети му, шта она пита.</p> <p>Види она то, па му напомиње:</p> <p>– А да |
и у руку.</p> <p> Наравно, госпођа Ната пита, шта јој ради мати.{S} И тако пређе реч на са свим |
састане на прозору с Јеленом, па да је пита, шта јој вели мати?</p> <p>(Таман га је лепо поздр |
ћу бар до сношљивости зближи.{S} Она не пита, јесам ли ја ручао код Сахера, у Хамбуршкој рестор |
жица, чекића, длета, кљешта, и– Бог те пита шта све још!{S} У зазиданом прозору поразбацано не |
од срамоте у свом јату, тумарне бог те пита куд, па се изгуби.{S} Наш је сељак, где су Срби не |
ку: ратару не правимо сами, него бог те пита од куд морамо да набавимо.{S} Алати наши за најоби |
а камо ли му мирис?</p> <p>– Свет мало пита, шта што вреди, него шта кошта, па по томе и цени. |
погледа учитеља, што значи, да и он то пита.</p> <p>– Ви ћете после њих доћи на ред, – одговор |
своју ролу, – опет ће бележниковица. – Питајте учитеља.{S} Тај ће вам умети најбоље посведочит |
} Јутрос му је опет споменула о њој.{S} Питала га, хоће ли ићи к Јовану, па да је поздрави.{S} |
и тако даље.{S} Данас је неколико пута питала и брацу и сеју, кад ће, за Бога, већ једаред то |
о слеме на њено теме.{S} Једва ће ми на питања моја тек овлаш поверити, како је испала на прили |
дустаде на то од политичких и економних питања, па стаде код „чиче“, (тако Брајковчани зову сво |
и пут, како је воћка понела.{S} На њено питање, лагано окрену главу к њој, па је гледи, а, баја |
а до ње се нашао.</p> <p>– Морам најпре питати матер и чику. „Ја не знам за што, али чики није |
ако и уговорио с Јованом.</p> <p>– И не питаш, где ти је ујна, – приметиће Јован Бранку, кад се |
заборави, шта је хтео, али осећа, да је питомији према њој, ако и не примећава, како је то необ |
иоле знатније личности, која неје била питомцем српске Карловачке гимназије или богословије, т |
пребаци ногу, да устане.{S} Чини ми се, пише нешто.{S} Остао је у својој соби, – одговори Јелен |
, кад пре времена ступи у акцију.{S} Ко пише у нас дописе по политичним листовима, ко често и у |
„Богу за леђа“; али у његову рожданику пише, да је он рођен за „виши позив“.{S} Тај виши позив |
расплашени то чегртаљкама то бичевима и пиштољима пудара на опрезу, што сад не ће ни на што ни |
еба да знаду наши учењаци, па о томе да пишу.{S} Да, о томе!{S} Треба писати књиге за народ, тр |
кој сеници свој да баш видиш, како куља плав дим на врата. </p> <p>Намештај у тој собици је јед |
ринка стаде као укопана.{S} На њој лака плава хаљина, да се може слободније верати по гори, – п |
х крилаца прелива сад као седеф сад као плавичаст пламичак.</p> <p>Ти си сад и душом и телом ле |
се измешала румена боја лишћа рујева с плавичасто-зеленим лишћем од фење и другим то модријим |
ленилом, те се све прелива према ведром плавом небу у сутону у најпријатнијим видовима.{S} По д |
једнако, а срдила се а радовала се, или плакала, или се сетила Светозара и Драгиње, о којима је |
ду.{S} Осети, како јој у очи сухну неки плам; а на зеници јој затрепта дуга, те их одмах обори. |
иче и опет Даринка, и још већма је поли пламен по лапитима.</p> <p>Тим боље!{S} Зорчица ће декл |
прелива сад као седеф сад као плавичаст пламичак.</p> <p>Ти си сад и душом и телом лептир, – ре |
овине?{S} А?... стара српска невоља!{S} Плани, па издахни!{S} Таки смо ти ми свуда. , баш сам р |
што сунце ближе у заставу, те што живља планина с поветарцем и она живља и вољнија.</p> <p>Није |
што се клонило западу. </p> <p>Око њих планина са својим брежуљцима и доловима, а по овима вин |
а у нашег света сиротиње, не зна ти наш планинац, шта је то служба.{S} А свако је одевено, враг |
ао мала, што ће да се вија са Зорком по планини и по виноградима, да беру цвеће по ливадама, да |
ишћено, па поливено, те хладовина као у планини, где не прижиже сунце.</p> <p>Поп Стева придену |
о, кад већ Јелена не прихваћа.</p> <p>У планини, знате, може лако да се промени За час киша пљу |
оловима се већ спушта мрак. </p> <p>Под планином се раширило село Брајковац са својим белим кућ |
ли се, ваљда, лов ловећи ваздан гором и планином.{S} Но ни целим данашњим својим трудом не би с |
, што се надлећу као облаци над грозном планином расплашени то чегртаљкама то бичевима и пиштољ |
ајковачки учитељ Кнежевић напоредо кроз планинске винограде.{S} О раме пребацио сваки пушку.{S} |
везе ситно коло сремачко, плаховито оно планинско. </p> <p>Учитељ запева гласно громовито, да с |
добро дошло било, да се прође у чистом планинском ваздуху, да истера шетњом мамурлук, па му не |
ћи свог мацана: </p> <p>„Кад ми одемо у планину, на ком ћемо оставити нашег Марка?...{S}Јел те, |
и маљ, којим би себичност да кује своје планове!{S} Играчка туђег ћефа!</p> <p>Зар је тако гада |
То је лепо! - кличе Даринка, а лице јој плану од одушевљења.</p> <p>– Него морате нам и ви помо |
то зверка.{S} Ко је не зна, скупо бије платио, – вели Катица за госпођу Јецу. – Медом залива, |
му је своју кућу под кирију.{S} Сигуран платиша! <pb n="73" /> Наш Србин мисли, то је наше, па |
по широка клупа уза зид, застрта неким платном, од кога се иначе кроје панталоне, да изгледа, |
Наш Србин мисли, то је наше, па не мора плаћати.{S} А туђинац то не може рећи.{S} Дакле, општин |
е таласа, час везе ситно коло сремачко, плаховито оно планинско. </p> <p>Учитељ запева гласно г |
ога, Стефане, – удари госпођа Јеца кроз плач, – ништа се не бринеш за дете.{S} Још му ниси ништ |
гласа.{S} Пре би у овај пар бризнула у плач. </p> <p>Госпођице, молим вас, мало јаче...· слобо |
одином Бранком.</p> <p>Девојче бризну у плач.</p> <p>– Мати ми увек говори, како треба да сам п |
>И тако бадава Даринка моли и преклиње, плаче и дури се, да мати одгоди, „бар док прође беседа“ |
клоности, да исправим свет раменом, „да плачем за туђим насилима“, и тако даље.{S} То су све фо |
е заплаче у њену загрљају, па да обадве плачу.</p> <p>И би тако, можда, било, да не наиђе госпо |
освануло као данас.{S} Заспала ноћас у плачу тек око неко доба, па је спавала као мало дете.{S |
остим светом! </p> <p>– Ви ме још већма плашите, те ми сад тек долази пред очи све већа тешкоћа |
ио у најбољој вољи.</p> <p>– Немојте се плашити, господине Бранко, – рече Даринка, као да јој ж |
диже и ваља вале то себичних страсти то племенитих смерова.{S} Интереси њихови несу се још нигд |
а нас експлоатише и уништава као зубача племениту биљку, као филоксера винову лозу.</p> <p>– Ти |
земљу као стрела, те ухвати можда какав плен, што га вреба...{S} Преко пута претрчи тркуница, у |
пле пећи.{S} Ако Даринка не везе или не плете што себи или обично браћи, тетка-Катиној деци, уз |
оји наслоњена а на вршак изврнута стара плетена а неолепљена кошница и у њој паламара, чивија, |
м крововима и ниским гдегде искривљеним плетеним димњацима.{S} Скромна али, као снег, бела цркв |
а не придевене спадоше на пунахна бела плећа.</p> <p>И нехотице се окрену Зорци.{S} Дете спава |
арастао у лицу, здепаст, вратат, прсат, плећат, – па то су и грла,... мој брајко!</p> <p>За то |
место, – одговори јој Бранко, а као да плива у задовољству.</p> <p>– Госпођа ваша мати није на |
гласа протестују, што он тако на тенане плови по небесном мору, да му они не могу ништа.{S} А м |
срце, обојица савесно кроје једрила за пловидбу и кују котву, која има кад тад да их овде или |
, да у највишим школама тамо збира себи плодове човечјег ума. – Ја ти, – рече, – не могу дати н |
се обазре на оваке слушаоце, ови ће или пљескати или ће се запити, па га не ће ни слушати, те и |
костима под земљом!{S} Али када се тим пљује на свету успомену, коју народ с највећим пијатето |
те, може лако да се промени За час киша пљусне, – примећује онај.</p> <p>Било би штета, – опет |
р у селу, са својом сестром, два можда, по најбоља певачка члана у Брајковцу.{S} Он обично <pb |
вако је одевено, враг их и с девојкама, по најновијем журналу, не стиди се прве госпођице.{S} О |
г дана прошетају деца, Бранко и Јелена, по Брајковцу испод руке Поред оне премудре Кате Јаковље |
ти као што треба“,то јест, као што она, по свом рачуну, жели.{S} Отрчала је к Јаковљевићима.{S} |
најпре код ње, а противних разлога је, по њену, од неко доба, тајному мишљењу, доста, када што |
цона и других таких посластица, што се, по сеоском господском обичају, износе пред „физите“.{S} |
ни стало до ове врсте људи, из тих се, по његову уверењу, не да већ више ништа ни учинити.{S} |
.. знаш!{S} Него обиђи и ти, мој брате, по каткад.{S} Опет је, знаш, друкче, кад се мушка глава |
лена се сада збиља почела надати, е ће, по речима поп-Стевиним, „то све још бити као што треба“ |
>– Неће госпођа.{S} Јоца то· допустити, по што јој је на рамених глава. </p> <p>– Предомислиће |
нехотице погледаше.{S} Свако, наравно, по свом рачуну.</p> <p>Право би и имао, – примети Рашић |
о и нема, запева своју најмилију, тихо, по свом начину, тек само да да арију: </p> <quote> <l>Д |
ло позабавимо, – примети после Дабижић, по толики пут, бележнику. – Бога ми, паметна идеја!{S} |
ркове; глади дугим сухим прстима браду, по којој се, бог ме, ухватило по прилично већ иње; глад |
у сред Севиље, па завија по свом срцу, по свом „вишем позиву“, као да је он сам ту, па сам сво |
p>– Ја бих тако волела, али не знам,... по свој прилици...</p> <p>– Кад ја већ не ћу бити на Бр |
{S} Ал биће и то.{S} Све је удешено,... по њену рачуну, све.</p> <p>Та превешће и њу Јеца жедну |
шла добру школу: цео је живот школа.{S} По дебела је књига, што сам је ја већ прочитала.{S} Ску |
у сутону у најпријатнијим видовима.{S} По доловима се већ спушта мрак. </p> <p>Под планином се |
Нешто је вукло ма куд, полетела би.{S} По најпре и једино, до душе, полетела би била тамо прек |
икад неје међу њима пало опоре речи.{S} По Брајковцу се каже: „Куд госпођа Јеца оком, поп Стева |
од од дуга времена, бог ме, и читао.{S} По канабету у истом нереду неколико непотпуних примерак |
Брајковачки трговчић, Јеша Дабижић.{S} По опаљеном лицу и испуцаним рукама види се, да је вред |
креснеш, варница би излетела из њих.{S} По челу јој пао прам косе, па се њим игра ветрић, кад п |
ичне листове песмама и приповеткама?{S} По онима, који су позвани на то, могли бисмо ми бити са |
ји, како су господа ноћас правила „бал“ по селу.</p> <pb n="84" /> <p>Бранко једва пред зору за |
нина са својим брежуљцима и доловима, а по овима виногради, вотњаци, беркови, шуме.{S} Ту ти се |
ишта већ постављен сто.{S} Орах густ, а по земљи очишћено, па поливено, те хладовина као у план |
S} Покварили му најслађи сан.</p> <p> А по Брајковцу Бруји, како су господа ноћас правила „бал“ |
Бранкову руку, за коју се држала.{S} А по речима и нагласку за цело јој жао на њега.</p> <pb n |
.{S} Гле, мај, зар то није могуће?{S} А по Дарвиновој теорији потомци наслеђују особине својих |
еда се, ако није ништа свршио, што бива по <pb n="88" /> најчешће, постаје моралним пролетером, |
атно, тако слатко, да јој се прели туга по срцу, срце јој оте мах, сузе саме полетеше на очи.{S |
умео!“ Једва се одважио још и на то, да по упутству наших пчелара води, а то му се признати мор |
Ух, благо вама!{S} Волео бих ти се сада по гори проходати, него о Божићу прасе...{S} Па шта ће |
ица оде најпре, да још једаред разгледа по кући, је ли све у свом реду. </p> <p>А Ната ушла у Д |
тета је за њега, да се потуца и пребија по селима.{S} Ја то и опет кажем.{S} Оно јест да и у ва |
њолског гранда у сред Севиље, па завија по свом срцу, по свом „вишем позиву“, као да је он сам |
амо за маму или ближега којега сродника по крви!{S} Тада би на једаред загрлила и ижљубила свој |
но је и опет Рашићкина папуча потапкала по поп-Стевину жуљу, јер се поп Стеван на мах разгали, |
83" /> <p>Госпођа Рашићка се устумарала по соби, бојаги, хоће да изађе из коже од једа, што јој |
ци било четири годинице, тек пошла била по петој.</p> <p>– Бубица једна!{S} Мала је била... – р |
и тихо као анђелак.{S} Румен је прелила по обрашчићима.{S} Нигде на лицу трага сумора, нигде зн |
ележник се дочепао ледине, па наздравља по милој вољи, ређајући серију за серијом.</p> <p>Једва |
а једаред Јелена тројици младића још на по пута.</p> <p>– Од кад ми овде ходамо а вас нема!</p> |
</p> <p>Намештај у тој собици је једна по широка клупа уза зид, застрта неким платном, од кога |
овом Саду и својих љубавних пустоловина по Темеринском друму и Казанџијској улици, па се човек |
е онако пред вече, кад се стиша прашина по улици, али ни по што немој да остави отворено преко |
пита, шта што вреди, него шта кошта, па по томе и цени.{S} Тако ти је данас време, кћерко.</p> |
одина политичких новина, што их је попа по кадгод од дуга времена, бог ме, и читао.{S} По канаб |
Катине, па око тога се врзу, ето, и сад по толики и толики пут.</p> <p>Него почела већ да се је |
но Јован.</p> <p>– Па да за што више од по века проводиш за скамијама, а над књигом?</p> <pb n= |
сенице, чује, зуји и бруји вредан народ по чистом јутарњем ваздуху.{S} А зује и брује данас неш |
ецем после подне, кад посвршава послове по кући, пред свој дућан..{S} Скрстила руке па гледа, к |
естрица, и Даринка.{S} Вијају лептирове по пољу</p> <p>Бранко скочи на ноге.</p> <p>Зорка потрч |
их спопале.{S} Вуку троми на омари ноге по прашини.{S} Прашина завејава у кола, па се мота испо |
била рекла, него људи, којих ће заслуге по српску књижевност остати трајне, да их збиља не пота |
сватови су! </p> <p>Зорка треба да иде по девојку.{S} Мати каже, биће да је у колу, па нек је |
Даринку ушао цео дан неки немир, па иде по кући, као да нешто тражи.{S} До подне је још како та |
можеш довикати с улице.{S} Кад опет оде по воду, као да је себи по смрт отишла.{S} Враг би је з |
ле хартије.{S} Ваљан, поштен човек може по том листу исписати најлепшу песму, што је човек уме |
ш пре једнога сахата и јаче, када га је по једном дечку звала нешто у дућан, јер чека муштерија |
еније.“</p> <p>Арсеније њен треба да је по занату ћурчија.{S} Леп занат, таман за село!{S} Да с |
о лептир, никад гусеница.{S} Несрећа је по Србина сељака то, што се он, кад једном пропадне, те |
ели:{S} И пилићи су готови.{S}Па ако је по вољи, господо, да донесем сада радованца.</p> <p>– В |
док се Јован вратио у село, брујало је по Брајковцу, како је госпођа Јеца довела била поп-Стев |
ећ му је подала, па је он љуби и милује по милој вољи.</p> <p>– Бојиш ли се можда кога?— опет у |
ама познао човека, који...</p> <p>После по сахата, ваљда, резултат је био те на широко и на дуг |
девојачке школе на беседи сваке године по један пут!</p> <p>Прохтело се госпођи Нати, да види |
а у струју, што се заошинула оне године по Српству.{S} Био је он некада у вароши сталан члан пе |
>Тако скупља и сад Бранко речи материне по памети.{S} У мислима тима неје ни примерио, кад је л |
ора живети с народом; а не башкарити се по варошима, па писати књиге за народ, поучавати народ, |
ступи у акцију.{S} Ко пише у нас дописе по политичним листовима, ко често и уводне чланке, ко х |
.</p> <p>– Мати сама жели, да ме зовете по имену, па и ја тако хоћу.</p> <p>– И ви мене називат |
ишке на челу, па лаким погледом пролете по друштву око стола, као да се, збиља, осведочи, да је |
планини и по виноградима, да беру цвеће по ливадама, да пију воде на извору...</p> <p>Прилике ј |
ца</title>, владика Раде Његуш, не беше по све тога слободан, – та већ загрози опасност, е дуго |
безбедности у скровитом Брајковцу беше по вајкадашњи мири поредак ноћни тако дисармоничан дар |
и на њој виолина.{S} Насред собе сто, и по њему разбацано то књига, то хартија, мастионица, пер |
p> <pb n="12" /> <p>И опет бадава!{S} И по толики пут бадава!{S} Мати навалила, те навалила.</p |
утком сена из кола истрљо и по леђима и по ребрима и по ногама.</p> <p>А на Натине речи одазва |
а прошврљамо мало у наоколо по селима и по манастирима.{S} Мени се допада овај наш крај.{S} Ја |
кола истрљо и по леђима и по ребрима и по ногама.</p> <p>А на Натине речи одазва се.</p> <p>– |
већи краве ће доћи скоро из поља, па и по дворишту треба којешта поспремати.</p> <p>Сутра је р |
је штогод здраво жалостиво, па слуша и по каткад шмркне од жалости, Госпођа Ната окрене пећци |
то ће да се вија са Зорком по планини и по виноградима, да беру цвеће по ливадама, да пију воде |
ао стан за Тинку згодан, како ће моћи и по неколико ђака држати на стану.{S} А Тинка спремала и |
ши, па их омутком сена из кола истрљо и по леђима и по ребрима и по ногама.</p> <p>А на Натине |
а не паде ни једне речи, која би, баш и по госпођа-Катину мишљењу, на Даринку утицала развратно |
S} Кад опет оде по воду, као да је себи по смрт отишла.{S} Враг би је знао, шта ради.{S} Данас |
протестују, што он тако на тенане плови по небесном мору, да му они не могу ништа.{S} А месецу |
он налети, па спржи своја крила.{S} Иди по светлости, ићи ћеш правим путом и не ћеш склизнути н |
<p>Бележник послао пандура, да му тражи по селу гдегод овчија сира, па да га с црним луком и хл |
видим, да народ већ зна.</p> <p>– Је ли по вољи унутра? </p> <p>Бранко уђе.</p> <p>Јован баш пи |
народних песама и других ствари читали по нешто и из „<title>Мезимца</title>" или из „<title>Б |
рестом, што се преко дана шета и ракољи по буњишту око кокошака, мисли, ко је он је.{S} А жустр |
<p>– Ја ћу јој сам рећи.</p> <p>– Не ни по што.{S} Не, бар док је ту Бранко.{S} Учитељ се замис |
, кад се стиша прашина по улици, али ни по што немој да остави отворено преко ноћи...{S} И тако |
стаде толико зноја, те у мало не удари по својој нози. </p> <p>Тамо на дрветима иза кокошинца |
ићка већ дошла к себи.{S} Већ се говори по селу, како жали, што је дотле дошло.{S} Та она, боја |
ре него што поцури шира, мора да поцури по винограду скоро исто толико зноја.</p> <p>– Знам ја |
н; а ону другу теорију лако је доказати по Брајковачком благајнику.</p> <p>Начелник, стари пенз |
ко ни преиначити“, јер је и јавила Кати по њену Јовану, кад ономад беше у вароши код ње, јавила |
ва хаљина, да се може слободније верати по гори, – последња кратка хаљина, што је као швигарица |
гу на ино, а да не</p> <p>– Сад ће бити по сахата, – примети му жена знајући за његов лепи српс |
ити, да је постао од медведа.{S} Судећи по нашем писару, имаће право Дарвин; а ону другу теориј |
{S} И једва једаред ће истрчати и отићи по девојку.</p> <p>– Ала је то прашина, слатка, па врућ |
кут ће пре.{S} Да га остави, па потрчи по Мацу, или ће најпре да га унесе?{S} Најпосле га спус |
Даринка опет нема каде.{S} Него је ипак по неки пут исправи и опомене, где како треба.{S} Но за |
доћи.{S} Знамо и ми варошки ред.{S} Ал по мени могу и изостати, – рекла јој је са свим озбиљно |
овој врућини.{S} Радо, до душе, пешачим по гори; али у јулију месецу, на овакој прижези, џаба.{ |
а као мала, што ће да се вија са Зорком по планини и по виноградима, да беру цвеће по ливадама, |
ранко узео виолину, па превлачи гудалом по њој.</p> <pb n="64" /> <p>Писар се загледао у лик шт |
S} И Марко се, ено, већ вија са живином по широком дворишту.{S} Марко је јунак, који зна и рећи |
пева гласно громовито, да се чуло широм по Брајковцу, па се и они око кола осврнуше и погледаше |
ван.{S} Чим су вечерали, дошао је Јован по Бранка, па су отишли к учитељу.{S} Неко су време ход |
чке господе части осталу, па тако један по један остане редовно Марку дужан и сваки одбије тек |
пет Даринка, и још већма је поли пламен по лапитима.</p> <p>Тим боље!{S} Зорчица ће декламовати |
и сваки одбије тек од рачуна, што га он по каткад с ким има.</p> <p>Шта, дакле, остаде учитељу |
о и онако велики жагор, што се разлегао по пространим ходницима и степеницама Карловачкога маги |
од месечине, па поклопио цео прозор као по поруџбини.</p> <p>Бранко прође поред прозора, уђе у |
! – помислише сви мушки у један мах као по договору... </p> <p>За Брајковачки певачки збор, дак |
ашим крајевима, непрестано сам се тепао по охолом Бечу...{S} Мени је, да Бог ме, охол, кад ми ј |
о, па га нема натраг, ево већ јаче него по сахата. </p> <p>– Шта мислите, где нам је господин у |
ста свежа и унегована, изађе преда њ до по дворишта.{S} Натукла лаку повезачу на лице, да јој г |
амо.</p> <p>Ако крик Јеленин и неје био по оној ноти, коју је млади учитељ навио на својој виол |
упи вина, а код њега се пило и ликовало по често.{S} Но да је био таки гениј, као што га ви сад |
ма браду, по којој се, бог ме, ухватило по прилично већ иње; гладни гледа, како куља дим на вра |
о дуже, па да прошврљамо мало у наоколо по селима и по манастирима.{S} Мени се допада овај наш |
о: да, па казао: не.{S} Само чино, само по чину!{S} Па паки и паки-поп!..</p> <p>Е, па тако сед |
орење.{S} Али научи се од њега, да само по цвећу идеш и да и са најружнијег цвета скупљаш само |
р домаћин, овде онде не завири, ма само по старој навици.</p> <p>Женска, већ не у првом цвету с |
е, шта мати жели, и да она то чини само по материној жељи. </p> <p>Од онога вечера, како је оно |
аест година га већ нема.{S} Расписаћемо по новинама, да се до извесног рока има пријавити; не п |
би га и чешће доносио; него што редовно по један од Брајковачке господе части осталу, па тако ј |
махне крилима, па заплови величанствено по ваздушном мору...{S} Или дивљи голубови и грлице јат |
е најлепше.{S} Него не буди лептир, што по тами лута, па чим спази гдегод светлост, он налети, |
на какову бресту у крај друма, само што по каткад зафрчу коњи, да можда истерају насртљиву муши |
ане, није баш наврило, да Јелену по што по то удам ма за кога.{S} Има она каде и чекати.{S} Али |
и жеља,... шта ли, увлачи се тако нешто по неки пут у безазлено јој срце, које зна да куца још |
<p>Ох, како је дивно, слушајући их бар по издаље, пристао тај збор са својим <foreign xml:lang |
} Да извади Јована из школе?{S} Да га с по пута скрене, па „да извади можда свом рођеном детету |
</p> <p>– Миле! – задрхта опет њен глас по вечерњој тишини.{S} Нема одзива.{S} Само види, како |
па клања главом то амо то тамо, те час по па гурне Даринку или се удари о велики штит, што га |
глому одласку из Брајковца, што га свет по Брајковцу разнео још, тако рећи, пре зоре.{S} Па ако |
е јој кћерке, па ће онако срдито и опет по толики пут:{S} Па баш сад?!</p> <p>Та, за који дан ћ |
} И кад је видео жагор и необичан живот по Карловачким улицама, које несу тако живе, ни кад с п |
онда скочи са столице, прође два трипут по соби.{S} И опет долети на прозор, па одмах упре погл |
наше прилике...</p> <p>И Марко се, већ по одавно, помешао с гостима.</p> <p>Бележник хоће да г |
ј неје ништа сметало, што је писар, већ по не знам који пут, декламовао ону о браца-Анти и разб |
онај свет,</p> <p>А ето ти и опет, већ по толики пут, госпођице Даринке, јединице јој кћерке, |
Нова се омладина креће, њен глас се већ по мало чује.{S} Кад не иде више с омладинским скупштин |
о баш пред великим орахом, па гледи већ по толики и толики пут, како је воћка понела.{S} На њен |
S} Најстарији син јој, Јован, био већ у по гимназије.{S} Женско дете у седмој осмој ли годиници |
то српски пчелари сваки час препоручују по нешто ново, па да је чак и некаки Орлић и Коњовић и |
S} Стефане, није баш наврило, да Јелену по што по то удам ма за кога.{S} Има она каде и чекати. |
на Јелисавета поглади једном руком попу по бради, а другом му насу у чашу хладног теочинца и на |
</p> <p>– Жено, не дирај у своју сестру по Еви, – опет је, бојаги, утишава супруг, избацив и оп |
избацив и опет једну „досетку“: „сестру по Еви!“</p> <p>– Ако нам је Ева прабаба, нисмо све јед |
аде, не могу ни ја бити бољи... </p> <p>По толики пут заподео се међу друговима такав разговор. |
ко хиљада српских породица у Русију.{S} Побегли, да Бог ме.{S} Додијало им овде гоњење за веру |
ао се одмах до гроба. </p> <p>Даринка с побожним заносом стала, па гледа у отворену још гробниц |
ству, о побратимству, о услугама, час о побожности, и тако даље,... још Бранко Стајић, тек да н |
ике, (на ту је реч баш особито узахао,) поборнике своје идеје.{S} Дух времена сад је таки.{S} И |
сподо моја, има своје живе поборнике... поборнике, у којима је она оличена.{S} И нека нико не с |
Та идеја, господо моја, има своје живе поборнике... поборнике, у којима је она оличена.{S} И н |
род клонути, догод уме да штује и мртве поборнике, (на ту је реч баш особито узахао,) поборнике |
, видим, да се и наши народни браничи, „поборници“, наплаћају од народа исто толико правично ил |
овек... не „господин“!</p> <p>Бранку се побра није никад још таким показао.{S} Више пута му је |
ла.{S} Лек јој тај помогао.{S} И Давина побрати Игњата, па га увек звала братом, а он њу сејом. |
лицемерства, тепа час о пријатељству, о побратимству, о услугама, час о побожности, и тако даље |
рдашца.{S} Испод њих се таласа китњаста побрдица, да им мало даље пукне на догледу сремска равн |
p> <p>– Поштен човек треба најпре да се побрине, како ће издржавати породицу своју.</p> <p>– Не |
ујаку: „Поштен човек треба најпре да се побрине, како ће издржавати своју породицу.“ И толико с |
!{S} Учитељ је сад мали за њену ћер.{S} Побринула се та добро и за себе и за њу.{S} Знаш ли ти, |
ватао би се крај с крајем, како се отац побринуо за своју породицу, а како би овака два самохра |
и уверен)да му „кругове његове“ не може побркати.</p> <p>– Седи! –вели опет попа Бранку,</p> <p |
ловачки вис.{S} Па смо закључили с овим побром... (Господин Милан Кнежевић, наш учитељ! – прика |
паса.{S} Као да се сви пси у Брајковцу побунили противу месеца, па из свега гласа протестују, |
преда њ до по дворишта.{S} Натукла лаку повезачу на лице, да јој га зар не препали сунце.{S} По |
д је таки!</p> <p>– И ти се под старост повела за духом времена!</p> <p>– Стефане! – на то ће Р |
>– А нама?</p> <p>– Принесенија јадите, повељенија творите.</p> <p>– Понда?</p> <p>– Ја тако, о |
ао ревностан пастир душепопечитељ Богом повереног му стада одликован и постао конзисторијалним |
да дочека лађу из Новог Сада, и у собу поверенства сигурности, где одборници даваху приступниц |
S} Једва ће ми на питања моја тек овлаш поверити, како је испала на прилику берба, како пазар, |
и у парохији и у кући? – рече поп Стева поверљивије.</p> <p>Хвала, ујо, што се не сетисте, кад |
це... </p> <p>Јелена почела била, да га поверљиво слуша, али се сад окрену и предаде преда се.< |
учитељ из свег срца, е, заиста ћеш му и поверовати, да му срце хоће већ да пукне од среће.</p> |
ближе у заставу, те што живља планина с поветарцем и она живља и вољнија.</p> <p>Није дуго тако |
еца“ не дођу.</p> <p>Ево и наше деце! – повика госпођа Јеца, кад виде своју кћер с попиним сест |
а, да се занесеш!</p> <p>– Жено, мир! – повика бележник својој супрузи, скруни последњи остатак |
– О-о, лепо, господо!{S} Лепо од вас! – повика на једаред Јелена тројици младића још на по пута |
аље!{S} Прво женскиње!</p> <p>— А ми? – повика писар и бележник.</p> <p>Благајник погледа учите |
ви Турци, – одговори овај.</p> <p>А она повика: </p> <p>– Јеси чуо, натарошу:{S} Или сви ил’ ни |
реко коња, па да потера, а госпођа Ната повика:</p> <p>– Кристо!{S} Кристо!</p> <p>– Заповедајт |
омислиће се.</p> <pb n="68" /> <p>У том повика учитељ:{S} Дакле, да пређемо на учење.{S} Гласов |
аћица, ко је. – Јесте л ради гостима? – повикаше женски гласови с кола.</p> <p>– Јух! цикну гос |
м!..</p> <p>Дивна летња ноћ с месечином повила земљу као мати чедо своје у меке чисте повоје, к |
еној речи; па наравно, и сад беше вољна повиновати се оному, што мати нареди. </p> <p>Али јој с |
> <p>Што не дате мало проширити или бар повисити, ујо ту сеницу, кад сте тако радо у њој?</p> < |
очео долазити.{S} Од увек научио, да се повлачи, па мисли, узео би ко за наметање, када би чешћ |
а толиком нежношћу и пажњом на, која је повод, да је мати његова морала изаћи из куће брата сво |
а ујака; а кад га се и сетио, неје имао повода, да се загрева љубављу каквом према њему.{S} Поп |
да благајник поче урлати разне гласове, поводећи се за учитељевом виолином.{S} Али кад бележник |
земљу као мати чедо своје у меке чисте повоје, као мати која једнаком љубављу милује свако сво |
лази, те млађешина треба и пре да хвата повратак.</p> <p>Не би сирота имала цело после подне, с |
вану и тај дан.</p> <p>Још у јутро рано поврве народ у свечаном руху и са свечаним расположењем |
његов глас! – викну прва Зорка.{S} Све поврви на поље.</p> <p>– Шта је?{S} Шта је?{S} Шта је, |
.. не, што он нема својства, да не буде површан, него што је запао у благословене крајеве, па м |
тан: ради једва, колико му треба, па је површан, те, канда не схваћа озбиљно конкуренцију у рад |
аности“ јер „треба народ увући унутра!“ Повукао би је тим пре, што се уверио, да се и сама гошћ |
морао јавно и повући реч на траг.{S} А повукао би је за цело, као што се већи у себи повукао, |
а само што је завирио у њу, од како се повукао у попин врт.</p> <p>– Стојим на расположењу, го |
о би је за цело, као што се већи у себи повукао, кад се састао с Јованом и учитељем, те видео, |
неје никоме казао, јер би морао јавно и повући реч на траг.{S} А повукао би је за цело, као што |
ко је сјајан.{S} Округао као похођанска погача, нарастао као мобарска гибаница, а пун заливен к |
{S} Друштво треба само да пева.{S} А он погибе за младим друштвом.{S} Него да не увреди кога, а |
а.{S} И нека нико не сумња, да ће идеја погинути...</p> <p>Бележник се већ неколико пута дизао, |
очачка опет грло с неколико: „Хм—хм!“ – поглади брке, продрма своју столицу, зар да се увери, ј |
ио к њој.</p> <p>Поп-Стевина Јелисавета поглади једном руком попу по бради, а другом му насу у |
мирише мирисни вечерњи чисти ваздух.{S} Поглед јој се отме на осветљена два прозора у оној лепо |
S} Погледа то у Јелену, то у Даринку, а поглед му несигуран склизну на страну, као да не сме да |
да одговори.{S} Стале јој очи, па упрла поглед у Даринку.</p> <p>– Не знам, – једва промуца.{S} |
И опет долети на прозор, па одмах упре поглед опет на осветљена она два прозора с оне стране п |
одар, да легне поред Зорке, дуго јој се поглед приковао на икону светога Николе, што виси у про |
треба ли госпођи Кати много, да на први поглед од мах види, да се госпођа Јелисавета преварила |
на њену лицу, то му сведочи бистар јој поглед и неусиљено понашање, у том га утврђава њено срп |
а, шта је шала.{S} Поп Стеван је осетио поглед Бранков, па, ако му је образ иначе и могао доста |
што виси у прочељу. </p> <p>Јован упро поглед у бележниковицу..</p> <p>А бележниковица примети |
лизо гроба.</p> <p>– Даринка узе лиске, погледа милокрвно у њега, откиде један и задеде га себи |
ступио девојкама, лице му се зажари.{S} Погледа то у Јелену, то у Даринку, а поглед му несигура |
p> <p>– Шта? </p> <p>– Бележниковица га погледа, као да му не верује.{S} Вели:{S} Зна део комши |
т к њему своје миле очице и милокрвнога погледа.</p> <p>– Али не мога одолети његову погледу.{S |
и је Кнежевић.</p> <pb n="67" /> <p>Она погледа у њега.{S} Очи јој се насмешише.{S} А из грла с |
а поступка, што га читао, на страну, па погледа у свој сахат. </p> <p>Имамо још времена!{S} Куд |
ао бајаги, шишке на челу, те испод руке погледа у њега.</p> <p>Бележник остао дужан одговор сво |
вика писар и бележник.</p> <p>Благајник погледа учитеља, што значи, да и он то пита.</p> <p>– В |
м економију.</p> <p>Бранко га радознало погледа.</p> <p>Као да није узела озбиљно,– дода онај.< |
па паде у неку сентиметалност и кокетно погледа у Јована. </p> <p>Чак и Јован умуче.</p> <p>А Ј |
својим мислима, чисто се збунио, кад је погледао.</p> <p>– Ми вас чекамо на ручак, – вели она.< |
е речи.{S} Попа и Рашићка се и нехотице погледаше.{S} Свако, наравно, по свом рачуну.</p> <p>Пр |
јковцу, па се и они око кола осврнуше и погледаше на брежуљак.{S} Запева познати усклик: </p> < |
шаку и једно: „Хи!“</p> <p>И остали сви погледаше онамо.</p> <p>Ако крик Јеленин и неје био по |
ко је оштро то рекао, па не ће ни да му погледи у очи.{S} Али тек опет дода: </p> <p>Па ако онд |
– пита попу, а више тумачи, шта мисли, погледом него речима.</p> <p>Попа застао баш пред велик |
у грлу, па гледи само учитеља упитљивим погледом.</p> <p>– Ви се заиста, госпођице, врло добро |
ло обрве и удостојио декламатора својим погледом), резултат је био, да су Јован и Јеша на једар |
нехотице, своје шишке на челу, па лаким погледом пролете по друштву око стола, као да се, збиља |
</p> <p>Јован се загледа у њу зачуђеним погледом.</p> <p>– Бранко?!</p> <p>– Ви се и опет прави |
да.</p> <p>– Али не мога одолети његову погледу.{S} Осети, како јој у очи сухну неки плам; а на |
није нико други,... мислим, да сте сви погодили, да је то госпођа супруга нашега вреднога и ва |
/p> <p>– Синоћ.{S} За то је гост брже и погодио, куд се иде из Брајковца него у Брајковац.</p> |
едан пут сестри, видевши да ће јој тиме погодити најватренију жељу.</p> <p>Тинци сину.</p> <p>– |
тек допустити.{S} У нас је врло велика погрешка то, што ми држимо, да не може бити интелигента |
ве душе.{S} Као да се све, штогод дише, под камен завукло или се у земљу урило, тек зар да нађе |
ће бити кадгод и проводаџија, па, ето, под старост дотерао и дотле.{S} Мучна улога!{S} Неблаго |
од њом после ручка прилегне и дремуцка: под њом чита новине и премишља о ономе, што се њега тич |
.{S} Под њом он чека и дочекује ројеве; под њом после ручка прилегне и дремуцка: под њом чита н |
и, збиља; никад није лепше пожелео.{S} Под њом он чека и дочекује ројеве; под њом после ручка |
>Е, па тако седи јутрос, ето, поп Стева под својом сеницом, па пушта густе димове кроз подсечен |
еје пренесе га у храм, где му је „црква под небесје, олтар часни брдо и долина, тамјан мирис, ш |
раје овако даље, ишчаурио би се из њега под старост, Боже опрости, „омладинац најчистије крви“. |
чланова певачкога друштва Брајковачкога под прозорима попине Јелене и да допру до Стајића, док |
.</p> <p>– Мир и покој свачијим костима под земљом!{S} Али када се тим пљује на свету успомену, |
римио у своју општину од крштенога кума под тако лепим именом једнога од просветитеља хришћанск |
ају буд за што, као да има слепога миша под прагом, или их медом залаже.{S} Па шта им даје за т |
а ока.</p> <p>Учитељ се стискао уза зид под сен.{S} Дохватио белу пружену ручицу, па је притиск |
на, бојаги, срдито, па га својски узеде под руку.{S} Готово да је силом прогурала своју левицу |
, кад хоћеш, пут је добар, а сад ти иде под ногу.{S} Доћи ћеш само пре, него што пођеш, како, ћ |
па је поздрави, стискивајућ књиге своје под пазухом, као да би их скрио, она седне за гласовир, |
<p>Од сеобе Србаља у крајеве, што стоје под окриљем Австроугарског орла, Карловци су место, кој |
док је Игњат узимао манастирске воћњаке под закуп, живео је с том кућом као род.{S} Госпођа Кат |
е.</p> <p>На једаред зачује тихе кораке под прозором; али, рекао би, још већма чује, како јој ј |
ма.</p> <p>Даринка и Јелена се ухватиле под руку.{S} За њима иде Јован с Бранком. </p> <p>Њих д |
х времена сад је таки!</p> <p>– И ти се под старост повела за духом времена!</p> <p>– Стефане! |
и белом свету, па хранити и себе и дете под туђим кровом и на туђем огњишту.{S} Али колико је и |
у кап млека, којим га је одојила, као и под онога, који јој сваку сузу, што је негда над њим не |
ете, простирући меке рубине исто тако и под онога, који јој пеленом загрчава сваку кап млека, к |
х Брајковачки, поп Стеван Радојчић седи под сеницом у својем вотњаку.{S} Разузурио се, па је на |
аман да поживи у миру, а капља га обори под земљу...{S} Па кад госпођи Нати дође срцу <pb n="17 |
стане с њим?{S} Хоће ли он вечерас доћи под њен прозор, као обично, кад је онако срдит отишао п |
н нас останути“, и кад нам се „тело тек под земљицу вргне“, а некмо ли да траје, „док се поје, |
р у граници. („Немачко рухо на њему, ал под рухом српско срце!“ говорило се о њему).{S} Заволи |
нкове деснице, јер Бранко притискао њом под пазухо своју књигу, те му књига сад испаде у траву. |
<p>– Је л ту муф?</p> <p>Муф беше запао под ноге, док се Ната намештала у колима.</p> <pb n="13 |
као у шали. – Ја бих вам се радо бацио под окриље.</p> <p>– Гле, гле грчета! – нашали се писар |
чи; толико се пута захука, дошао је већ под грло, а то се отео тек само дубок уздисај.{S} Срце |
> <p>Прижегло летње сунце, а они ходају под штитовима.</p> <p>Даринка и Јелена се ухватиле под |
ве крчме „Код разбијене канте“ извијају под прозорима попине Јелене!“</p> <p>Дакле, у сред Брај |
а црквена општина дала му је своју кућу под кирију.{S} Сигуран платиша! <pb n="73" /> Наш Србин |
По доловима се већ спушта мрак. </p> <p>Под планином се раширило село Брајковац са својим белим |
пут!{S} Ево нас већ и код наших.</p> <p>Под орахом на сред дворишта већ постављен сто.{S} Орах |
м команде.</p> <p>- Чујеш.{S} Ја бих ни пода шта држао свакога младога, па још интелигентнога ч |
траг, нити да његову стисне, већ му је подала, па је он љуби и милује по милој вољи.</p> <p>– |
ао поп-Стеви, да неје сретан, или да се подао Јеци, он би му одговорио, као што толико пута вел |
утрос са неколико убедљивих речи и јаче подбунила.{S} Навалио се леђима на зид, где је већ отрљ |
прозор. „Ој, пуно је и препуно среће!“ подвикну учитељ из свег срца, е, заиста ћеш му и поверо |
кад ја вребам арамију!{S} И једва ми се подеси згодна прилика, кад сам се мало и надао! - одгов |
се упео из петиних жила, да поради, те подигне сермију.{S} Тек не може, ето, ни он, да пропуст |
е могоше на ино, а да се једногласно не подигну против таких новотарија.{S} Тај тако једнодушни |
ма, а на мосту, што води слађе на сухо, подигнут славолук искићен разним цвећем.{S} Близо стани |
нама, и он већ ратоборнији.{S} Нешто га подиже са столице, па се узврпољио.{S} Хоће да се пева. |
ено, својски, а тако покајнички, да она подиже опет к њему своје миле очице и милокрвнога погле |
етније слушати песму.</p> <p>Добри чича подиже главу к певачу, па му показа место уза се.</p> < |
обне младости. ·</p> <p>Њему за уздарје подиже народ српски из благодарности само гроб.{S} Као |
ко испомажу. </p> <p>Тинка оћута.{S} Не подиже главе, а уздахну. </p> <p>Поред тога дете може д |
</p> <p>– Опростите! - прошапута, ал не подиже очију...</p> <pb n="49" /> <p>Добро те се у томе |
, што се он, кад једном пропадне, тешко подиже, јер, канда, и не мисли више, да буде економно с |
вар, него свију нас и свакога појединца подједнако.</p> <p>– Синко, то су тек само празна нагва |
едрина осмејкује око румених усана увек подједнако, а срдила се а радовала се, или плакала, или |
ошине и Даринку, како је ћуталица, али подла и подмукла. „Испод мире сто ђавола вире!“</p> <p> |
браца Рада слуга, па је љуто зауздао и подланчио, те је шиба троструком камџијом и заиграва пр |
ви једнаки; а чим дође јачи од њега, он подлегне, и то... не, што он нема својства, да не буде |
, која сад дрско телејише упљувке своје подлости и себичности разним интересима напретка и разл |
е, бежи из тога понора, где све заудара подлошћу и нитковством!..</p> <p>Дивна летња ноћ с месе |
Даринку, како је ћуталица, али подла и подмукла. „Испод мире сто ђавола вире!“</p> <p>– Јух, м |
з госпођице Јелене. </p> <p>Сутра после подне одмах је прва веџба певачка. </p> <milestone unit |
села, као обично недељом и свецем после подне, кад посвршава послове по кући, пред свој дућан.. |
е је још како тако и прошло; него после подне се отегло као цео дан.{S} Једва дочекала, да цркв |
к.</p> <p>Не би сирота имала цело после подне, с киме речи да проговори, да не дође какво дете, |
Јаковљевића винограду цело скоро после подне на мекој трави у крај поточића, што се слива прек |
иде по кући, као да нешто тражи.{S} До подне је још како тако и прошло; него после подне се от |
ако му је образ иначе и могао доста да поднесе, сад се нађе у великој неприлици.{S} Чисто не с |
та бих јој рекла.{S} Мени то не може да поднесе.{S} Богме, ето, други боље пролазе с дебелом ко |
син ће, – одговори она, – за цело лакше поднети, да је син оца лоле; али да бацим на њега и ту |
за коју би...</p> <p>Невера!{S} Ње ради подноси он те муке.{S} Она му је натерала дерт, па је у |
као ножице за скидање гусеница, нож за подрезивање кошница, будак, ашов, мотика и тако даље... |
и Даринка са Стајићем, не мога, а да не подсети своју сеју, како су се обадве препале, када су |
е ће, кад их овако више, па једна другу подсећа.{S} Тек удовице!{S} Ух-Ух!{S} Па би добре маме, |
јом сеницом, па пушта густе димове кроз подсечене бркове; глади дугим сухим прстима браду, по к |
ишу девојачку школу.{S} Те радости, тог подскакивања од ње!...{S} Зорка већ чита чика– Јовин ли |
право.</p> <p>Јелена не примећује горки подсмех у учитељевим речима.</p> <p>– Ја волим, кад се |
дину. —</p> <p>– Са старачким идејама!– подсмехну се Јован.</p> <p>– Неколико њих што је вредил |
да му се „омладинац“ не може ни од шале подсмехнути.</p> <p>– Тражи вас, ујо, госпођа Рашићка! |
заденути у малу своју турску лулицу на подугачком чибуку, запалити и пушити...{S} И сад, пуши |
вом бићу, о позиву својем у животу и не подударају, ипак им бродови стоје још мирно један поред |
век срећан, мили му се посао, којега се подухвати.{S} Одушевљеније прихваћа борбу у друштву за |
све већа тешкоћа бремена, што сам га се подухватио у најбољој вољи.</p> <p>– Немојте се плашити |
Section" /> <p>Кад је Јован дошао кући, пође и Ната и Катица, да спавају.</p> <p>Катица оде нај |
– Збогом!{S} Разговараћемо се.</p> <p>– Пође.</p> <p>– Јелена не чује песме или не ће да је чуј |
певачима, те одмах дохвати виолину, па пође од једнога до другога, да им огледа гласове.{S} Му |
овако...{S} Ух, ух, ух!{S} Поп-Стеви се пође кожа јежити.</p> <p>Ја бих моје дете знала и сама |
еди овде.</p> <p>И гостољубиви бележник пође да прави места Јовану уза сто, не бил забашурио, ш |
<p>– Извините... </p> <pb n="93" /> <p>Пође Јован да нешто говори кроз мамурлук; али га речита |
од ногу.{S} Доћи ћеш само пре, него што пођеш, како, ћу ти казати, да поздравиш Кристу, нека шт |
иначе госпођу Јецу Рашићку за руку, па пођоше у кућу.</p> <p>– Бранко је фини младић! – примет |
неје то више ово ни оно.{S} Ево, и сузе пођоше врцати госпођа-Рашићки, сузе, Боже, тешке, несре |
ре њега, а попут једре и здраве народне поезије, песмом, као најзгоднијим оруђем, прокрчи пута |
ву удобност; и, збиља; никад није лепше пожелео.{S} Под њом он чека и дочекује ројеве; под њом |
кротирати, т. ј. на једаред ће „друмови пожелити Срба...{S}" А историја ће да пева ил кука над |
вароши и настанио се тамо.{S} Таман да поживи у миру, а капља га обори под земљу...{S} Па кад |
збунили, кличући још: „Живила!“ – он се пожури, па узе извијати и завијати: </p> <p>Мно-о–га–а– |
мушкима и женскима:</p> <p>Чини ми се, пожурили смо се раније, него што треба.</p> <p>Па боље |
ве из поља.{S} Или се кравар данас боље пожурио него обично, али су се збиља физите код госпође |
ите код госпође Нате и Катице мало дуже позабавиле, тек, ето, брзо прође време, кад се обично и |
метна идеја, бележниче, да се овде мало позабавимо, – примети после Дабижић, по толики пут, бел |
е не знам какав рачун направила, што је позајмљивала детету, кад јој је што требало за ручни ра |
шла на бољи свет, кад је брат поп Стева позва, да му буде у кући домаћица?{S} Колико му је поко |
им је пошао.{S} Изађе учитељ, па их све позва, да оду у његову собу.</p> <p>Сад ћу ја децу пуст |
нас Срба право сироче.{S} Ко је највише позван, да шири просвету у народа Ког Синови Талије, – |
ван живот,... омладина неје, мислим ја, позвана да води коло, она не може давати правац, одређи |
ара јавно мњење?{S} Људи већином још не позвани на то.{S} Ко нам пуни белетристичне листове пес |
ма и приповеткама?{S} По онима, који су позвани на то, могли бисмо ми бити са свим без икаква л |
ако врсној певачици, као што је Јелена, поздрави ова красна и тиха ноћ песмом.{S} Ја мислим, да |
>– А, вас треба посути ситном прохом! – поздрави га бележниковица, идући му на сусрет с умиљати |
тала га, хоће ли ићи к Јовану, па да је поздрави.{S} Можда би и отишао био, да га госпођа Рашић |
но прође туда какав гимназијалац, па је поздрави, стискивајућ књиге своје под пазухом, као да б |
ето, на први мах, да га Даринка прва не поздрави:</p> <p>– А!{S} Јесте ли и ви ноћашњи?{S} Брац |
јка Давина Живковићка прва дошла, да се поздрави с госпођа–Натом.{S} Давина се одавно нешто и с |
анко проговори нешто, као бојаги, да се поздрави с њом.{S} И он, до душе, вешт момак за таку пр |
па се прикључи друштву.{S} Вели, кад се поздрави с мушкима и женскима:</p> <p>Чини ми се, пожур |
и ликовођа певачкога збора.{S} Само се поздрави са певачима, те одмах дохвати виолину, па пође |
јој вели мати?</p> <p>(Таман га је лепо поздравила!)</p> <p>И поп Стева мрзовољан.{S} Покварили |
Шта је теби – пита друга другу, кад се поздравиле и пољубиле.</p> <p>Јелена не зна, шта да одг |
ађе се код Даринке.</p> <p>Састале се и поздравиле, као да се бог зна колико дуго несу виделе, |
ога.{S} Запитаће се за јуначко здравље, поздравиће се као добри пријатељи.{S} Па ако не узмогну |
исту, нека што чешће посети кућу.{S} Па поздравићеш и мајсторицу,... знаш!{S} Него обиђи и ти, |
него што пођеш, како, ћу ти казати, да поздравиш Кристу, нека што чешће посети кућу.{S} Па поз |
! – пребаци му, бојаги, Јован.</p> <p>– Поздравише се својски.</p> <p>Њихов жагор само је, да Б |
еднога сахата кренуо, да иде у дућан на позив материн. </p> <p>– Марко!{S} Чашу пива!{S} Ево Ма |
би тешко и дошао у Брајковац, на ујаков позив, ујаку за љубав, да неје ту и Јован и да не осећа |
Хришћанског весника</title>“, у кому је позив на претплату, а нерасечен.</p> <p>То је поп-Стеви |
песника српскога јединства, прихвативши позив омладине своје као сам песников аманет.</p> <p>Ве |
ниси рођен само за себе, већ за... виши позив, – пребаци Јеша писару, ал не знаш, говори ли зби |
страшно понижен.{S} Човек рођен за виши позив нема готово ни свога имена данас.{S} Писар, писар |
е нешто стужи.{S} Онда му је његов виши позив на срцу и на језику.{S} Тужи се на цео свет.{S} М |
е он рођен за „виши позив“.{S} Тај виши позив он је већ и вршио као члан неке путничке глумачке |
рожданику пише, да је он рођен за „виши позив“.{S} Тај виши позив он је већ и вршио као члан не |
он сам још увек не заборавља свој „виши позив“ па стоји у Брајковцу још увек само као оно птица |
стави млади тржа. – Просто, мени се мој позив не допада.{S} Ја нисам за адвоката.</p> <p>Положи |
чима, па намигује на писара, — знак, да позива онога, да декламује песму о браца– Анти и разбиј |
а нешто рећи, бар у корист свога „вишег позива“, па вели:{S} Штета за госпођицу Јелку, што нема |
ди, тај је вечито незадовољан са својим позивом, и зна увек милион разлога да наброји против пр |
па завија по свом срцу, по свом „вишем позиву“, као да је он сам ту, па сам својој Дулчинеји с |
</p> <p>Ако им се назори о свом бићу, о позиву својем у животу и не подударају, ипак им бродови |
овде онде одбиће се још последњи зрак о позлаћену јабуку, зрак сунца, што се клонило западу. </ |
е одсести.{S} А Јелена се радује, да је позна. </p> <p>Бранка већ поче завијати у стомаку од то |
Па то је прилика, као и мало да се боље позна. </p> <p>Попина Јелена...{S} До душе, за госпођу |
“: </p> <quote> <l>Ја знадох, што нисам познав’о,</l> <l>Први санак ја сам већ одспав’о...</l>“ |
доба сећају, – одговори Бранко, –да су познавали Бранка лично, па чак и консхолари му били кој |
> <p>– Јух! цикну госпођа Ката, тек што познаде госте.</p> <p>Кад је дошла к себи, сети се, да |
Рашићка осети, колико га је заболело, а познаје га скроз и скроз.</p> <p>Да говорим толико... н |
ачу се диван мушки тенор.</p> <p>Јелена познаје тај глас.</p> <p>Учитељ запевао Бранкову песму: |
е писарев.</p> <p>Учитељ и сувише добро познаје енергију Брајковачке интелигенције.{S} А Бог ме |
који певати може.</p> <p>Особито добро познаје писарев тенор, који би диван био, да кроз грло |
ито госпођа Катица, – та, она бар добро познаје Јецу Рашићку, – наравно, да су и оне биле исто |
си невина, срце моје; да Бог ме, па не познајеш, камо што смера. </p> <p>Девојка ућута.</p> <p |
, дизати позориште за народ, а нити они познају народ, нити народ разуме њих.{S} Ужасна аномали |
ор, кад су прошла кола.{S} Ал како неје познала никога на колима, послала Ђуку пандура да распи |
. </p> <p>И Тинка Стајићка, мати нашега познаника из Брајковца, Бранка Стајића, спремила се да |
метање, када би чешће одлазио мећу нове познанике.</p> <p> Књига је пред њим, али мисли несу св |
, – сви полетеше њему као добром старом познанику.</p> <p>– Тако се дочекују гости?! – пребаци |
у походе, него јој тек уз пут сврће као познанику каквом.</p> <p>И срце му гракну од неке милин |
ћ се рукова и са Јеленом, као са старом познаницом.</p> <p>– Него још нешто! – додаће Бранко. – |
ући врата затворена.{S} Не мари за нова познанства.{S} Оно јесте, да му не би било први пут, ка |
е млади учитељ навио на својој виолини, познао је ипак, да је одјекнуо с оне жице, коју је нави |
p>Ту је сад и та варошкиња, Даринка.{S} Познао се с њом у недељу, кад су изашли из цркве:{S} По |
ом у недељу, кад су изашли из цркве:{S} Познао се поред Јована.</p> <p>Колико он,... а и мати м |
> <p>– Господине докторе, ја сам у вама познао човека, који...</p> <p>После по сахата, ваљда, р |
е устумарала горе и доле, дође до ушију познат женски глас с радосним ускликом:</p> <p>– Ево га |
отрчала с књигом у руци, па говори речи познате „Бранкове жеље“: </p> <quote> <l>Ја знадох, што |
нуше и погледаше на брежуљак.{S} Запева познати усклик: </p> <quote> <l>„Ао свете мио и премио, |
азак Стајићев из Брајковца изазвао је у познатим круговима Брајковачкога друштва, нити рећи мањ |
се скрасио у Брајковцу) декламовао ону познату песму Мите Поповића о браца-Анти.{S} А благајни |
ице, да јој га зар не препали сунце.{S} Познаћеш је добру домаћицу.{S} Засукала рукаве, па чист |
и само стало, док сам га наговорила, да позове Бранка к нама, и да му пошаље новаца, да амо дођ |
онда – ево среће и за њега и за српску позоришну уметност!{S} Госпођа бележниковица ће за љуба |
града, да се препоручи управи народнога позоришта, па онда – ево среће и за њега и за српску по |
народ, водити политику за народ, дизати позориште за народ, а нити они познају народ, нити наро |
есним задахом, презире цео свет.{S} Ох, позорница!</p> <p>Шта је теби сад опет, нотарошу? – пит |
па то боли!{S} Он, који је научио да с позорнице, занесен небесним задахом, презире цео свет.{ |
света.</p> <p>И томе чину беху Карловци позорницом.</p> <p>Дивно се беше заталасало одушевљење |
орла, Карловци су место, које је бивало позорницом највише догађаја, што засецају у живац полит |
ицу Јелку, што нема прилике да ступи на позорницу! </p> <p>Бог ме, добро она изиграва своју рол |
ова се омладина организује.{S} И кад се појави, појавиће се од мах организована.{S} То не ће јо |
младина организује.{S} И кад се појави, појавиће се од мах организована.{S} То не ће још дуго т |
их виших жељан имао, заситио се црвеним појасом, којим је, као ревностан пастир душепопечитељ Б |
от свој као ђаци са самопоуздањем, које појачава само снагу и наду млађаних душа и приличи њихо |
цу вргне“, а некмо ли да траје, „док се поје, док се винце пије, и док срце уздише“?</p> <p>– Б |
а ће Карловци остати у спомену, „док се поје, док се винце пије... „— догод је и једног ваљда с |
чети.{S} Госпођа Рашићка хоће да му век поједе, што до сад већ неје говорио с нећаком својим о |
је туђа ствар, него свију нас и свакога појединца подједнако.</p> <p>– Синко, то су тек само пр |
ј,... ђубре!...{S} Он вам ни гуску нашу појести не ће, док је не почивути.{S} А наше жене,... и |
ске занатлијске задруге.</p> <p>На лађи поји певачко друштво самртницу.</p> <p>Свечана тишина з |
лепо.{S} Криво ми чините, кад ми таква појма о себи улевате.</p> <p>– Збиља, обори девојче очи |
>– Опрости ми, али ја не замишљаху тебе појма о идилизму.</p> <p>– Буди уверен, није то ни идил |
у и даље докотурали.{S} У нас немају ни појма о томе или се сматра за срамоту, да се један сврш |
ао да им још не да, да им се кристалишу појмови.{S} Ослободи и друштвеном поретку, о приликама, |
ало се неје сломио преко тезге, како је појурио, да види, какве су то даме, што им се шлајери т |
них.{S} Понда је Ката прешла орману, да покаже Нати ствари, што је Даринка све порадила...)</p> |
p> <p>Јован се насмехну и не мога да не покаже своју сумњу.{S} Кнежевић му доказује да то може |
да омладинску ћурдију не одгрне, те не покаже своју стару ћуд.</p> <p> Па да о чему ви омладин |
м, како да се и Брајковац и Брајковчани покажу том приликом. „Треба <hi>народ</hi> увести унутр |
, па се осети слободан; него се ипак не показа тако, да не би сестрић његов могао приметити, ка |
Добри чича подиже главу к певачу, па му показа место уза се.</p> <p>– Ту ми седни, синовче!</p> |
о што га ви сад величате, то није никад показао.</p> <p>– Чудновато, да се, ево, све више њих т |
бити равнодушан; а боји се, да се не би показао сметен.{S} Готово би се и смео био, ето, на прв |
<p>Бранку се побра није никад још таким показао.{S} Више пута му је баш био и одвратан, што је |
, па, како он хоће.{S} Не ће се, ваљда, показати не знам каква.</p> <p>Јелена претрну. </p> <p> |
му свакад била звезда, која му је јасно показивала пут и светлила му, да не залута.{S} Већ да м |
истину.</p> <p>- Поп Стеван, Бог ме, не показује ни мало воље за шалу.{S} Тако сухопаран човек |
- ни налик на онај глас, што јој га он показује на жици.</p> <p>Бранко се баш разговарао с Дар |
је рано легао и рано се оженио, није се покајао.{S} Не ћеш се, ваљда, угледати на те наше учене |
биља или из шале.</p> <p>Оженићете се и покајаћете се! – уплете се бележник хладнокрвно, а зави |
тихо, па тако искрено, својски, а тако покајнички, да она подиже опет к њему своје миле очице |
S} Је ли могуће,... тако млада, па тако покварена, тако ниско пала!..{S} Јадна душо!</p> <p>Оно |
а Рашићка, ипак јој дође и девојче само поквареније. „Дете, за Бога, не треба ни да зна, да и т |
мопрегоревања.{S} Наша се интелигенција покварила...</p> <p>Да није још нас учитеља, који издир |
вила!)</p> <p>И поп Стева мрзовољан.{S} Покварили му најслађи сан.</p> <p> А по Брајковцу Бруји |
ј је сад крива нешто и она, па се боји, поквариће јој се кћи поред ње.{S} Ако и зна, да све, шт |
т од деце, кад им тетка из вароши разда поклоне!</p> <p>– Боже мој, секо. – рећи ће, до душе, к |
нкову матер превари, да дође, те јој се поклони!{S} Ал биће и то.{S} Све је удешено,... по њену |
орка већ чита чика– Јовин лист, што јој поклонио браца Јован; а зна много и на изуст.{S} Па биб |
и сам за што, нада, да ће она највише и поклонити пажње оному говору, што претпоставља више и у |
м кућом, са свим сакрио од месечине, па поклопио цео прозор као по поруџбини.</p> <p>Бранко про |
лена упрла очи у Бранка.</p> <p>– Мир и покој свачијим костима под земљом!{S} Али када се тим п |
уверења, ни док му је била жива његова покојна Стаза; а поред Јеце нема никаквога.{S} Но да по |
у буде у кући домаћица?{S} Колико му је покојна Стаза била нежна и верна супруга, колико чуварн |
ами читала о Бранку и из Бранка.{S} А и покојни тата, каже, тако је све нешто спомињао и Бошњак |
пре неколико година господар кућни, док покојни госпођа-Натин неје купио од ње.{S} А то, што јо |
а с Јаковљевићима.{S} Једаред јој донео покојни Игњат некакав лек из вароши, кад она била нешто |
рупној ни ситној господи.{S} Док је био покојни Игњат Јаковљевић жив, знала су и господа из жуп |
људима, међу ближњима!“ рекао би и опет покојни Ђура, као што је један пут и рекао од прилике т |
ата који уздисај и сузу у спомен својих покојних, па ће прећи на други разговор...</p> <p>Тако |
<pb n="25" /> коју сузу у спомен својих покојних.{S} Понда је Ката прешла орману, да покаже Нат |
о, кад „се одбила“ из куће својега оца, покојнога Пере Гојковића као „бисер-грана“ те се привил |
сутра пренећемо бесамртне земне остатке покојнога песника српске идеје, пренећемо на убаво Стра |
нам ја то врло добро.{S} Сећам се добро покојнога оца свога, како је тај умео ринтати и радити. |
доба никада га неје успомена понела за покојном Стазом, његовом Анастасијом...</p> <p>Кад би о |
ико је уздисао и био несретан за својом покојном...</p> <p>Дође у Брајковац госпођа Јеца Рашићк |
озбиљније <pb n="50" /> српске научнике покренуло, да с омладином заједно испуне скромну жељу п |
доба, тајному мишљењу, доста, када што покреће Брајковачки учитељ.</p> <p>Посркале су белу кав |
а га ћуши на потиљак; а лаком кабаницом покри колена, да баш не види, ако је непозван ко, попу |
е за певачки збор.</p> <p>Све то учитељ покупио и наговорио, да се здруже.</p> <p>Одоше у учите |
и учитељ.</p> <p>Посркале су белу каву, покусале су неколико пољупчића, преломиле неколико мушк |
и неколико ђерзонака кошница – тек „да покуша“.{S}А наопако се једио, што српски пчелари сваки |
неје ни била с њиме, осим јуче на првом покушају певачкога друштва.{S} Па већ и онако имала би |
<p>И госпођа бележниковица се намести у пола окренута Јовану.</p> <p>Ђенијалан лик!{S} Свака цр |
еци</title>“ од чика Стеве, које разних Полаженика и Споменика од браца–Радована, браца–Јове, и |
достојивати само крунисане главе своје, полажући им трошне остатке животне у сребрним и златним |
диже госпођа Јеца са својом кћерком, да полазе кући.{S} А отпратиће их Јован, Даринка, учитељ, |
оје ће он, кад год би пушио, пресећи на полак.{S} Половину ће оставити, другу пак опљувати, па |
лује.</p> <p>Пре него што ће синоћ деца полегати, у кући сека-Катиној неје ви било о другом чем |
преставник доброга духа, над сеоцем на полеђини једног брдашца тик уз Брајковац. </p> <p>На ср |
аковљевићима.{S} Нешто је вукло ма куд, полетела би.{S} По најпре и једино, до душе, полетела б |
ела би.{S} По најпре и једино, до душе, полетела би била тамо преко потока оној кући, одакле јо |
а том уздисају тешком да полети.{S} Ох, полетела би Јелена и душом и телом!{S} Али мора да га п |
еша још не беше довршио, таман најлепше полетео!{S} Но речи му се изгубише у метежу, у ком свак |
ојче се са свим дало на прозор, мислиш, полетеће.</p> <p>На једаред зачује тихе кораке под проз |
га по срцу, срце јој оте мах, сузе саме полетеше на очи.{S} Сузе лете, а на уснама јој лебди ос |
а, ту Даринка, Јован, мала Зорка, – сви полетеше њему као добром старом познанику.</p> <p>– Так |
унесе?{S} Најпосле га спусти на земљу, полети на улицу, понда се опет врати, загрли Даринку.{S |
ј.{S} Срце би на том уздисају тешком да полети.{S} Ох, полетела би Јелена и душом и телом!{S} А |
иде!</p> <p>Сад се тек ускомеша све, па полети, да ухвати што боље место а што ближе Дунавској |
ави више буке него Дунав.{S} Па тек кад полети бујицом!{S} Е, па видиш, омладина ти је као пото |
а као милота, час га диже, да некуд зар полети...</p> <p>Мало за тим, па је цело село у сну. </ |
и давно неје придесило, – поцрвене, е, поли га, Бога ми, румен до иза ушију.</p> <p>На једаред |
– кличе и опет Даринка, и још већма је поли пламен по лапитима.</p> <p>Тим боље!{S} Зорчица ће |
мехну.</p> <p>А Јелени одлану.{S} Но је поли румен до иза ушију, кад примети, како се сви окрен |
исару, који се немо гушио овчијим сиром поливеним с кајмаком, на који му се сад тек и већи апет |
.{S} Орах густ, а по земљи очишћено, па поливено, те хладовина као у планини, где не прижиже су |
муче.</p> <p>А Јеша кад немаде с ким да политизира, и сам паре, да је најпаметније слушати песм |
за што наш народ пропада; Јеша воли да „политизира“, особито још кад наиђе на паметна човека. < |
p> <p>– А да шта је друго та ваша дерна политика него туђа брига?</p> <p>– Општа ствар неје туђ |
х.</p> <p>– Ја то увек кажем: ви терате политику.{S} То је наперено против нас попова и калуђер |
примети Бранко.</p> <p>– Онда ви терате политику.{S} Бранко прсну у смех.</p> <p>– Ја то увек к |
књиге за народ, поучавати народ, водити политику за народ, дизати позориште за народ, а нити он |
ако отровне мијазме почињу да трују наш политички ваздух.{S} Не, овде сад више не треба тиха ра |
ијих и новијих бројева од разних година политичких новина, што их је попа по кадгод од дуга вре |
рбине!“</p> <p>Учитељ одустаде на то од политичких и економних питања, па стаде код „чиче“, (та |
највише догађаја, што засецају у живац политичкога и културнога живота овостраних Срба.{S} Дак |
ену Србију на ново дигао и ударио темељ политичкој и државној слободи донде заборављенога српст |
има саборисаху о цркви, о школи, па и о политичкој судбини овостраних Срба?{S} Где је ускрсао и |
и донде заборављенога српства.</p> <p>И политичку слободу и књижевни препорођај овековечио је Б |
а у идеји Бранковој, све без разлике и политичне и друштвене странке, које вру у нашем јавном |
пи у акцију.{S} Ко пише у нас дописе по политичним листовима, ко често и уводне чланке, ко хоће |
ским начелницима, или ексекуторима, или полицајцима, неки се, Бог ме, протекцијом или умешношћу |
! – укори га његова лепша и милостивија половина. (Као бојаги, ту је варошкиња.) Понда дода опе |
сто, не бил забашурио, што његова лепша половина наговештава.</p> <p>– Помакните се мало даље, |
џбу у пијанству излива на својој „бољој половини“ само за то, што је тако несретна, да је његов |
кад год би пушио, пресећи на полак.{S} Половину ће оставити, другу пак опљувати, па заденути у |
о време, чамио је, док није добио своју половину, своју Еву.</p> <pb n="70" /> <p>Бранко се нас |
ловци имају да захвале на том значајном положају у историји српскога народа томе, што је тамо с |
иловачкога виса, опет на свечаном одру, положи се лес, да и заступник „Матице Српске“ проговори |
допада.{S} Ја нисам за адвоката.</p> <p>Положи све испите најпре; понда ће мо се разговарати, – |
!{S} И ја тако мислим.{S} Да Бог ме!{S} Положићу докторат, свршићу и ту формалност; понда ћу до |
добу, а и не слуте, колико ће се весала поломити на узбурканим валима, што их тамо чекају. </p> |
кад рекла, како пере судове, шта је кад полупала, и тако даље.{S} Почела је од ономад, а, да је |
ко већ до најситнијег патрићка догорелу полушку своје цигаре, те је утрну.{S} Метну шешир на гл |
ништа.</p> <p>**...*Ударише и краве из поља.{S} Или се кравар данас боље пожурио него обично, |
слуга.{S} А већи краве ће доћи скоро из поља, па и по дворишту треба којешта поспремати.</p> <p |
да ти их не препали ветар и сунце преко поља, те да не кажу сељани. „Каква ми је то варошкиња?{ |
лила, што иде.</p> <p>Госпођа Рашићка с поља мед, ал изнутра јед, сам јед, као да не слути на д |
ј станка.</p> <pb n="80" /> <p>Хајде на поље,... у воћњак.... у гору,... ма куд,... само да се |
с! – викну прва Зорка.{S} Све поврви на поље.</p> <p>– Шта је?{S} Шта је?{S} Шта је, за бога?</ |
мљеном, као што беше, даде му се широко поље, да их обадве, Јелену и Даринку, испоређује и прес |
ко измакли путници иза вароши, те језде пољем широким. </p> <p>Сунце прижегло, мислиш, камен се |
ићи с кола, и набрати пуну руку разнога пољског цвећа.{S} Узе га са собом на кола, да га разаби |
рица, и Даринка.{S} Вијају лептирове по пољу</p> <p>Бранко скочи на ноге.</p> <p>Зорка потрча н |
ринка се наже над њом.{S} Притиште врео пољубац на вреле јој уснице.{S} Дете отвори очи, насмеш |
пођа Ната, те Јелена дође к себи, да је пољуби у руку.</p> <p> Наравно, госпођа Ната пита, шта |
а у тај пар:{S} Тек не мога, а да је не пољуби. </p> <p>А Даринка прислонила главу на материне |
– пита друга другу, кад се поздравиле и пољубиле.</p> <p>Јелена не зна, шта да одговори.{S} Ста |
толико говори.</p> <p>– Синовче, да те пољубим, – рече чича учитељу и привуче му главу, те га |
нежевић јој и опет узе обасипати ручицу пољупцима.</p> <p>– Мати је допустила, да долазим на пе |
кале су белу каву, покусале су неколико пољупчића, преломиле неколико мушкацона и других таких |
S} Ако га тек чича опомене, да пева, да помаже, он запара својим храпавим басом, па је учинио с |
ује...{S} Просвета, просвета!</p> <p>Не помаже ту књига, – вели му Јован. – Нема просвете, где |
ва лепша половина наговештава.</p> <p>– Помакните се мало даље, – рече писару, који се немо гуш |
говор с Бранком и Даринком, да се и он „помеша међу свет“, док су му сви остали иначе обични и |
ла у уши. </p> <p>Иди, синко, – вели. – помешај се и ти мало међу свет.{S} И онако слабо имаш к |
м урадити: треба више учених људи да се помешају у народ, у масу.{S} Ви имате иначе потпуно пра |
/p> <pb n="49" /> <p>Добро те се у томе помешали с осталим друштвом.{S} Учитељ и Јован, а и Бра |
ерујеш, иди ма у које село, где су Срби помешани с Немцима.{S} Јест да Србин устукне испред Нем |
ке...</p> <p>И Марко се, већ по одавно, помешао с гостима.</p> <p>Бележник хоће да га бојаги, б |
одина“.{S} Далеко је, дакако, од мене и помисао, да бих ја делио, ваљда, с народом своју муку; |
рано то име; понда се сети. „Јогуница!“ помисли у себи. „Никад друкче!..{S} Госпођа Рашићка!{S} |
<p>И срце му гракну од неке милине, кад помисли, како ће му се добра душа опет обрадовати, кад |
и се ми моћи поутешити, као Бранко, при помисли на смрт?{S} Шта ће „након нас останути“, и кад |
загледа у своју кћер.{S} Шта ли јој је помислила у тај пар:{S} Тек не мога, а да је не пољуби. |
p>Сачувај Боже, када би Милан опет сада помислио, да је она, Јелена, нагла у Карловце за њим, з |
че од смеха.</p> <p>Општински благајник помислио на то, да и писар збија само шалу с њим, те ск |
гова данас разговора чисто бих то морао помислити.</p> <p>И попа, и Рашићка, и Јелена забезекну |
че она, па се насмеши.</p> <p>Бојаги! – помислише сви мушки у један мах као по договору... </p> |
н друштва на селу.{S} А време му је, да помишља и на то, како би добро било, да доведе домаћицу |
у левентовању.{S} Поштен човек треба да помишља на породицу.</p> <p>– Поштен човек треба најпре |
д, рад!{S} Сви ми радимо.{S} Човек, кад помишља на своју будућност, – вели опет парох, – не зам |
оже ни о чему да мисли, а да у једно не помишља и на то девојче.{S} Па кад неје уз њу, све би д |
им годинама својих кћери, морају већ да помишљају и на зетове.{S} Ја кажем, Стефане родитељи... |
ати своју породицу.“ И толико се занео, помишљајући на Даринку, да, блажен, у мало гласно не кл |
етету очи из главе“ На преудају неје ни помишљала већ и деце ради, а дакако, још је била држећа |
брати на Бранка:– Јеси ли ти кад о томе помишљао?</p> <p>– Моја будућност биће ми само наставак |
/p> <p>Никада свог века неје поп Стеван помишљао, да ће бити кадгод и проводаџија, па, ето, под |
ујак с нећаком.</p> <p>– Да, да, треба помишљати на своју будућност, – проговори парох; понда |
еш вечито ђаковати.“ Да!{S} Понда треба помишљати и на своју кућу, на своје огњиште, на своју п |
чући свим срцем, свом душом, па и самом помишљу, да је оно узрок Стајићеву наглому одласку из Б |
била нешто љуто оболела.{S} Лек јој тај помогао.{S} И Давина побрати Игњата, па га увек звала б |
њижевности.{S} Мислиш ти, да би му ишта помогло, кад бих, ваљда, удесио јавна предавања, па им |
e> <pb n="48" /> <p>Даринка хоће да јој помогне, па се.{S} Уплете и она: „Први санак мира вечит |
а што не изради, мисли у себи Јован, не помогоше код поп-Стеве ни најубедљивији разлози.{S} А К |
убља, као што ни Ромуловим потомцима не поможе ни Јустинијанов **<foreign xml:lang="la">corpus |
на, па је, на прилику, запита.</p> <p>– Помоз Бог!{S} Како си, сека Като?</p> <p>– Хвала Богу!{ |
ара:</p> <p>– Све је ту.</p> <p>– Боже, помози! – прекрсти се и помоли се; Ната, па се успе на |
епа дрва....{S} Хајде, Триво дете моје, помози госпођи, видиш, сама је.</p> <p>– Разумем! – одг |
ко оштро корача... </p> <p>Иза рогља се помоли неколико сеоских момака и девојака.{S} Биле код |
</p> <p>– Боже, помози! – прекрсти се и помоли се; Ната, па се успе на кола и ували у седиште.< |
ована и Дабижића, којима оде и учитељ у помоћ, – ни оштро супрушко објашњивање између бележника |
ујковој ипак то, што се... без ичије – помоћи сам у туђем свету... гура, те редовно свршава св |
адити на врат на нос.{S} Поп Стева мора помоћи. </p> <p>Опасан је, чини јој се, такмац сада ту. |
да их пере, – могао би ти Трива штогод помоћи.{S} Нек ти донесе воде, <pb n="20" /> ил нек нац |
ушевљења.</p> <p>– Него морате нам и ви помоћи! – рећи ће Бранко, па употреби ту прилику, да ст |
спођице Јелена, без сумње и ви ћете нам помоћи.{S} Ви тако лепо певате, – примети учитељ Јелени |
<pb n="47" /> <p>– Па како вам ми знамо помоћи? – пита Даринка, па искрено окренула лице њему.< |
де господин, да се не пати!{S} Шат буде помоћник и заштитник удовој Матери сестрама И брату, до |
х у Бечком гробљу ископате, пренесете с помпом на Стражилово, а нису Бранкове него...</p> <p>– |
грудима.{S} Тама нека као да хоће да му помрча светлост необичне љубави, што је носаше увек у с |
да пита: на што?{S} Али госпођа Рашићка помрче оштро на њу очима; па само дода: </p> <p>– Ти си |
ти и скоткати!{S} Ту краве дочекати, па помусти!{S} Па ваздан другога којекаква посла.{S} Понда |
у сведочи бистар јој поглед и неусиљено понашање, у том га утврђава њено српско васпитање кућев |
</p> <p> Не знам.{S} Ја не разумем њено понашање.{S} Али је страшно љута на тебе. </p> <p>– Је |
навио синоћ у Јеленину срцу оним својим понашањем.</p> <p>– Добро је, – рече и потајно се насме |
е вигове, кад се свагда онако наметљиво понашаше према њему?{S} Је ли могуће,... тако млада, па |
оловина. (Као бојаги, ту је варошкиња.) Понда дода опет с прекором: – шта теби фали Не знам, шт |
/p> <p>– Још на станицу хајдете с нама, понда на Стражилово ви и не морате, мама, ићи,– вели јо |
сам ти, што ја о томе мислим.{S} Испит, понда ради што хоћеш. </p> <p>–Да, да!{S} И ја тако мис |
ле га спусти на земљу, полети на улицу, понда се опет врати, загрли Даринку.{S} И једва једаред |
поп Стева, као да му је страно то име; понда се сети. „Јогуница!“ помисли у себи. „Никад друкч |
оката.</p> <p>Положи све испите најпре; понда ће мо се разговарати, – одговори му Бранко.</p> < |
жићу докторат, свршићу и ту формалност; понда ћу доћи у Брајковац.{S} Радићу, економисаћу и поу |
на своју будућност, – проговори парох; понда се непосредно обрати на Бранка:– Јеси ли ти кад о |
о, па сви заједно да иду. <pb n="61" /> Понда мисли, а што и да дође он амо?{S} Ваљда га се тич |
мислиш, да ћеш вечито ђаковати.“ Да!{S} Понда треба помишљати и на своју кућу, на своје огњиште |
варош, па се одене за целу годину..{S} Понда шта ћу?{S} С њом зло, а без ње и горе.</p> <pb n= |
} Па ваздан другога којекаква посла.{S} Понда дућан!{S} Истина Бог, није Бог зна шта, ал ако не |
S} Али мора да га притискује рукама.{S} Понда скочи са столице, прође два трипут по соби.{S} И |
.</p> <p>– Не знам, – једва промуца.{S} Понда дода живље:– Да видиш само!</p> <p>И узе Даринчин |
ала, да црквењак зазвони на вечерње.{S} Понда је изашла на улицу, да види, – кад ће поп Стеван |
Пре га треба жалити него осуђивати.{S} Понда госпођа Рашићка?!{S} Боже мој, и она је мати.{S} |
вићкин Јован.{S} Ту и попин сестрић.{S} Понда, ево, и ове!</p> <p>Тејка Давина Живковићка прва |
коју сузу у спомен својих покојних.{S} Понда је Ката прешла орману, да покаже Нати ствари, што |
ја јадите, повељенија творите.</p> <p>– Понда?</p> <p>– Ја тако, од како се знам, па хвала Богу |
ина, дете је; а он препреден као враг. (Понда окрену други ветар).{S} За Бога, Стефане, – удари |
храбрите, да сам сад опет слободнији. (Понда се затрча, те додаде:) Ви сте анђео храбрилац!</p |
само да још мрети није“</l> </quote> <p>Понда се трже. </p> <p>– Хоћемо ли се ми моћи поутешити |
и.{S} За што да не буде срећна? </p> <p>Понда му се мисао понесе за Даринком.{S} Усамљеном, као |
азе с дебелом кожом на образима!</p> <p>Понда неје могла, а да не ошине и Даринку, како је ћута |
Добили смо канда негде гостију!</p> <p>Понда се узврпољи, док не нађе некакав изговор, да изађ |
Јове, и других „чика“ и „браца“.</p> <p>Понда и поред Зорке неје могла Јелена, а да се не похва |
ћ по толики и толики пут, како је воћка понела.{S} На њено питање, лагано окрену главу к њој, п |
} Но од то доба никада га неје успомена понела за покојном Стазом, његовом Анастасијом...</p> < |
, чини ми се, први пут ове године добро понео.</p> <p>– А знаш ли, колико је година том ораху?< |
<p>Па онда не може госпођа Ната, да не понесе штогод сестриној деци.{S} То ће да буде радост о |
буде срећна? </p> <p>Понда му се мисао понесе за Даринком.{S} Усамљеном, као што беше, даде му |
ао да не сме да проговори.</p> <p>– Ово понесите као спомен са песникова гроба, – рече јој Стај |
њим земним остацима млађанога песника и понесоше га у варош до свечанога одра на тргу, где беху |
ан дуже...</p> <p>– Ха, то је добро.{S} Понећемо пар гусака и који пар пилића, који десетак јај |
S} Боли га, да Богме, што је понижен; а понижен је, страшно понижен.{S} Човек рођен за виши поз |
аплачеш!..{S} Боли га, да Богме, што је понижен; а понижен је, страшно понижен.{S} Човек рођен |
, што је понижен; а понижен је, страшно понижен.{S} Човек рођен за виши позив нема готово ни св |
крају српства, а у суседству изнурену и понижену Србију на ново дигао и ударио темељ политичкој |
да се ни један интелигентан човек није понизио, да буде, на прилику, бирташ, или трговац или.. |
знаменитих Срба, који у Карловцима или поникоше или се – однеговаше, и научише се србовати, ту |
} Ја нисам за вас „госпођица“ Јелена, – понови девојче.</p> <p>– Мати сама жели, да ме зовете п |
нку све јасно, пуче му пред очима као – понор... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Марк |
{S} Па у јутру, чим сване, бежи из тога понора, где све заудара подлошћу и нитковством!..</p> < |
ћ сад гледе као у велику господу, па се поносе.{S} Наша деца!{S} Има и у Брајковцу још неко чес |
, у Хрватској и Славонији, могу смело и поносно довикнути: „Нови Саде у заман ти хвала, када те |
ући серију за серијом.</p> <p>Једва око поноћи дошао и Дабижић до речи, да наздрави оној идеји |
а воле млади нежењени. </p> <p>Мушкарци понудише женскима оне две столице, што се зблизниле у у |
е ни постићи... „Поп је вели поп Стева, поп: а придиковао, а не; те гласао за овог посланика, т |
ињу, „домостројитељку“.</p> <p>И збиља, поп Стева се сети у тој невољи своје сестре Тинке.{S} Т |
шта не вели.</p> <p>- Е, сад иди никад, поп-Стеване!</p> <p>– Хоћу да те женим.</p> <p>Бранко и |
а, да ће све и сва порадити и код чике, поп-Стеве, и код матере, госпође Рашићке, како би јој д |
<p>Пречасни господин парох Брајковачки, поп Стеван Радојчић седи под сеницом у својем вотњаку.{ |
њена са братом својим, његовим ујаком, поп-Стеваном, то баш не могаше у њему изазвати безуслов |
речи, што их је имао са својим ујаком, поп-Стевом, тако се био расрдио, да је у један мах хтео |
јковцу се каже: „Куд госпођа Јеца оком, поп Стева скоком“</p> <p>Не таје Брајковчани, да је поп |
!..</p> <p>Е, па тако седи јутрос, ето, поп Стева под својом сеницом, па пушта густе димове кро |
шалу или да прими као истину.</p> <p>- Поп Стеван, Бог ме, не показује ни мало воље за шалу.{S |
где хоћу, а овако...{S} Ух, ух, ух!{S} Поп-Стеви се пође кожа јежити.</p> <p>Ја бих моје дете |
хопаран човек и не зна, шта је шала.{S} Поп Стеван је осетио поглед Бранков, па, ако му је обра |
, мора се сад радити на врат на нос.{S} Поп Стева мора помоћи. </p> <p>Опасан је, чини јој се, |
е загрева љубављу каквом према њему.{S} Поп Стеван, опет, ако се и приволео на Рашићкино наваљи |
па; стара нека реверенда, – ваљда, прва поп-Стеви, како се запопио; стара свештеничка капа, кој |
знају, кад им треба донети дете, да га поп Стева уведе у свето православље и у књигу крештајем |
утем.</p> <p>„Јогунаст“! – рече за њега поп Стева, кад се разиђоше из сенице.</p> <p>– Има ошта |
у кући пречаснога пароха Брајковачкога поп-Стевана Радојчића загрмело је, као да је пао у њу г |
гову у стану, – примети између осталога поп Стева. – Знам, да сам му, као млађи ђачић, више пут |
а у Бечу на једаред добио од свог ујака поп-Стеве из Брајковца писмо с пет печата, да дође, ако |
тине, – рећи ће вечерас госпођа Рашићка поп-Стеви, наравно, после неког згодног увода. – Тај ми |
руго време.</p> <p>Поутиша мало Рашићка поп-Стеву, па наведе реч на Јаковљевићкине гошће.</p> < |
а узела сад згодну прилику, те доказала поп-Стеви, како не треба да вређа Александра због његов |
ковцу, како је госпођа Јеца довела била поп-Стевина сестрића у кућу, да му наметне своју кћер, |
еки виче на њу, да је божем она отуђила поп-Стеву од његове сестре, да је она истерала Тинку из |
, на прилику, госпођа Рашићка обрлатила поп-Стеву, <pb n="95" /> да говори сестрићу за Јелку, ш |
шао био, да га госпођа Рашићка не посла поп-Стевану у врт, те се предомислио.</p> <p> Више њега |
да збиља почела надати, е ће, по речима поп-Стевиним, „то све још бити као што треба“,то јест, |
/p> <p>– За то ли се продобрила Јеца на поп-Стевина сестрића! – вели сека Ната.</p> <p>– Ја сам |
био притисак госпођа-Саветине папуче на поп Стевин жуљ, излишан, ако <pb n="41" /> је мислила, |
Вели:{S} Зна део комшилук, само не зна поп Стеван и ви; а и пошиница је већ омирисала. –</p> < |
} Али та, чини ми се, више пази на свог поп-Стеву.{S} Маћи му се не да.{S} Она баш истера одавд |
фини младић“...{S} Не зна, како ће пред поп-Стевом и својом кћерком да га се нахвали.{S} Још да |
не од оних, што су засађене у реду пред поп-Стевином кућом, са свим сакрио од месечине, па покл |
госпођу Нату, како се дала наплатити од поп-Стеве, кад је њена Јелена била тамо у вароши код ње |
Никад ништа.</p> <p>– Е, то је лепо од поп-Стеве.</p> <p>– Довео га, да ту проведе вакацију... |
ди, мисли у себи Јован, не помогоше код поп-Стеве ни најубедљивији разлози.{S} А Кнежевић и опе |
.{S} Знаш ли ти, да ће она израдити код поп-Стеве, да све припадне њој и њеној кћери?{S} Две хи |
да говори сестрићу за Јелку, шта је све поп Стева говорио, како се ломио, шта је Бранко одговор |
руке, кад јој пало на памет, да доведе поп-Стевина сестрића кући!{S}И Бранко, ето, дошао. „Кра |
празан разговор!</p> <p>Сад већ не може поп Стеван, да омладинску ћурдију не одгрне, те не пока |
> <p>Ти не треба да се што бојиш, – узе поп да кује, док је врело. – Узећеш добар стан, па ћеш |
оком“</p> <p>Не таје Брајковчани, да је поп Стева и са својом првом женом живео у љубави.{S} Па |
ва мила супруга Анастасија, кажу, да је поп Стева говорио, како никад не ће ни наћи више таке ж |
м Јеленом. </p> <p>Од тог доба остао је поп Стева и опет катихета и месни школски управитељ, ал |
ему – и невешта пред светом.{S} Само је поп Стева имао да прогута неколико грких залогаја, неко |
на претплату, а нерасечен.</p> <p>То је поп-Стевина и библиотека, а радионица, и читаоница и пу |
уд никада.</p> <p>Никада свог века неје поп Стеван помишљао, да ће бити кадгод и проводаџија, п |
идила би јој кћи вароши и лера, да није поп-Стевина џепа!</p> <p>– Него ја не бих рекла, да је |
е; па има и за што.{S} Нек љуби и стопе поп-Стевине.</p> <p>Чујем... видила би јој кћи вароши и |
ову реч.</p> <p> Мој синко, – уплете се поп Стеван, – а да што сам ја ту већ двадесет и толико |
ар слободна штампа!</p> <p>Размахнуо се поп Стеван, па заборавио, каква му је задаћа задата за |
а потапкала по поп-Стевину жуљу, јер се поп Стеван на мах разгали, па примети, као да би да заг |
а је изашла на улицу, да види, – кад ће поп Стеван проћи и вратити се на вечерње.{S} Но колико |
шли нешто у разговор.{S} Тинка, рећи ће поп Стева својој сестри, – ево, ја сам сад конзисторија |
дра у Карловце у гимназију? проговориће поп Стева један пут сестри, видевши да ће јој тиме пого |
на... наша Јелица је моја брига! - рече поп Стева одлучно.</p> <p>Попа узеде своју Јелисавету, |
наследник и у парохији и у кући? – рече поп Стева поверљивије.</p> <p>Хвала, ујо, што се не сет |
<p>– Ух, ух!{S} Немој, молим те, - поче поп Стева с киселим лицем, као да му је ко на жуљ стао, |
ове сестре, да је она истерала Тинку из поп-Стевине куће.</p> <pb n="45" /> <p>Та, колико ме је |
нда Бранкова реч - израдише своје.{S} И поп-Стевина Јелисавета даде се обрлатити још до куће, д |
дзор над српским народним школама; па и поп Стева постао ревностан катихета и месни школски упр |
опростио се са свима.{S} Убезекну се и поп Стеван и госпођа Рашићка.</p> <p>– Па што тако нагл |
S} А наше жене,... и људи, и сви, чак и поп Стева, српски православни свештеник,... сви купују |
(Таман га је лепо поздравила!)</p> <p>И поп Стева мрзовољан.{S} Покварили му најслађи сан.</p> |
ушао би ме и учинио А ти...</p> <p>Види Поп Стева, да је тренутак озбиљан.{S} Но не зна, шта да |
брата за савет. </p> <p>Да га да, вели поп Стева, у Јазак за манастирског ђака...{S} Наопако, |
{S} Хајд, видећемо се, ваљда, још, вели поп Стеван.{S} Не ћеш тек отићи горе, а да и нама не ка |
сли, не може ни постићи... „Поп је вели поп Стева, поп: а придиковао, а не; те гласао за овог п |
се засмејао.</p> <p>– Слатки уја, добри поп Стева, сам је био проводаџија.</p> <p>Опет смех.</p |
да видиш матер,... треба, да! – говори поп Стева све на развлак, док га испраћаше до врата на |
Треба мислити даље од носа, – проговори поп Стеван одлучно и као да некога љуто хоће да укори, |
т на своју стару бразду. </p> <p>Изгори поп Стеван између две ватре.{S} Ако у гору вуци, ако у |
са првом својом супругом.</p> <p>– Ниси поп, Стефане, ако овог учу не избациш из општине, – рећ |
реч.</p> <p>– Видићемо још, шта ће рећи поп Стева? – рече она, па се насмеши.</p> <p>Бојаги! – |
о и зна, да све, што се догодило у кући поп-Стевиној, носи на души и на образу свом сама госпођ |
кажем.{S} Ствар још није готова, – теши поп Стеван и њу и себе. – Све ће то још бити, како треб |
зажели госпођа Јеца Рашићка, па да јој поп Стева Радојчић неје испунио.{S} Признати се мора: е |
да му наметне своју кћер, и како је сам поп Стева проводаџисао свом сестрићу.</p> <p>За одрешен |
евојче примити у онаком смислу, који им поп Стева даје.{S} Оне несу ни мало извеле мисли Јелени |
оспођа Рашићка, па је одмах отишла свом поп-Стеви, да му се потужи:</p> <p>– Дошле те варошкиње |
tone unit="subSection" /> <p>За вечером поп Стеван крупно мисли.{S} Нико речи да проговори.{S} |
p> <pb n="53" /> <p>И да је когод рекао поп-Стеви, да неје сретан, или да се подао Јеци, он би |
ечерње.{S} Но колико јој збиља стало до поп-Стевана, ето, неје ни приметила, да он и не оде на |
, донде госпођа Јеца учитељица, од јако поп-Стевина Јелисавета, са својом кћерком Јеленом. </p> |
подар у општини, па... (Осмелио се тако поп-Стева, па говори без запете.) Ја сам већ замесио по |
е мало раскрави, па се чисто ракољи око поп-Стеве:</p> <p>– Шта мислиш, Стефане, кад нам дођу д |
/> меће на коцку не знам шта.{S} Стало поп-Стевану ипак доста до тога, да му сестрић бар лепо |
је и опет Рашићкина папуча потапкала по поп-Стевину жуљу, јер се поп Стеван на мах разгали, па |
ј.</p> <p>Госпо...?! – замисли се чисто поп Стева, као да му је страно то име; понда се сети. „ |
, што би рекао Раја Јовановић, па макар поп Стева дигао „и кундаке и кондаке“ против „омладине, |
ила, па дошла на бољи свет, кад је брат поп Стева позва, да му буде у кући домаћица?{S} Колико |
из Брајковца; а сутра дан се уселила у поп-Стевину кућу госпођа Рашићка, донде госпођа Јеца уч |
>– Јован је отишао у виноград.{S} Има у поп-Стеве неки гост, Јованов пријатељ из Беча.{S} Та, з |
но инстиктивно неповерење према свима у поп-Стевановој кући, па и према самоме ујаку, с којим и |
м, за што би Тинкина сина трпила Јеца у поп-Стевиној кући?{S} Видићеш само, биће ту...!{S} Учит |
виноград за својим послом, ако не оде у поп-Стевину сеницу, где овај чека, да му се јави, има л |
S} Она, што каже и сама, ринта и ради у поп-Стевиној кући као црв.{S} А уме, да удеси, да то, ш |
онаки ти се чини цео свет...{S} Сиромах поп Стеван!{S} Неје ни то рђав човек!{S} Пре га треба ж |
о чино, само по чину!{S} Па паки и паки-поп!..</p> <p>Е, па тако седи јутрос, ето, поп Стева по |
сузе, Боже, тешке, несретне... </p> <p>Поп Стева се растопи, расплини, оде у пару... </p> <mil |
је од вас, што то и++ спомињете!</p> <p>Поп-Стеви се смрче. </p> <p>– Деране:</p> <pb n="42" /> |
<pb n="36" /> <p>– Гром и пакао!</p> <p>Поп Стева претрну. </p> <p>Рашићка осети, колико га је |
са лозинка.{S} Збиља, чу се ход.</p> <p>Поп Стева склони чибук уза се поред стола, проглади прс |
Сад не ћу тамо.{S} Идем у воће.</p> <p>Поп Стева устаде и изађе, па забрави за собом сеницу.</ |
у планини, где не прижиже сунце.</p> <p>Поп Стева приденуо и ручник за рупицу испод врата у сво |
о смо заједно, ниси водио к њој.</p> <p>Поп-Стевина Јелисавета поглади једном руком попу по бра |
ори му сестрић с неким прекором.</p> <p>Поп Стева се уједе мало за доњу усну.{S} Хтео је да нав |
о је опет масло тога Кнежевића!“</p> <p>Поп Стеван се узврпољио у својој постељи, па гунђа и пр |
Више шта, мисли, не може ни постићи... „Поп је вели поп Стева, поп: а придиковао, а не; те глас |
>– Ето ти је, на! – обрецну се, бојаги, попа.</p> <p>– Хвала ти, боже!{S} Канда нема више дана |
забезекнуше се на те Бранкове речи.{S} Попа и Рашићка се и нехотице погледаше.{S} Свако, нарав |
бина раздробио се у чаши, па гори.{S} А попа гледи у њих као стари зналац, па се смеје.{S} Види |
{S} Седи, да разговарамо, – задржава га попа. – Нисмо се честито ни поразговарали, како си ту.< |
а одбијемо као лику низ Дунав, – навија попа. – Данас је чудно време!</p> <p>Стотинама деце из |
з врта, те идући кроз двориште, не може попа, а да као добар домаћин, овде онде не завири, ма с |
нија и вреднија газдарица.{S} Колико је попа Стева био задовољан и сретан, како му сестра привр |
апопио; стара свештеничка капа, коју је попа носио пре дуго, дуго времена, док неје дао начинит |
них година политичких новина, што их је попа по кадгод од дуга времена, бог ме, и читао.{S} По |
ој казати?{S} Боже сачувај!..{S} Сад се попа нешто кошка и с учитељем.{S} Биће и ту њена масла. |
једна!{S} Мала је била... – разнежи се попа, па вели за Јелицу.</p> <p>– Да, да!{S} Сећам се.. |
ник старији од њега бар у цркви, – рече попа. </p> <p>– А Јелена не сме ништа да каже, већ саже |
чисто бих то морао помислити.</p> <p>И попа, и Рашићка, и Јелена забезекнуше се на те Бранкове |
ви женске успалиле за омлатином!- вели попа смешљиво; а госпођа Јеца га види, да је сад већ ме |
<p>– А,... ти си, Александре!- примети попа, па се осети слободан; него се ипак не показа тако |
смешно. </p> <p>– То је смешно! (Осети попа, да се то њега тиче.) А шта онда, ако те кости, шт |
пратила главни смисао његов.</p> <p>Тек попа је ипак заћутао. </p> <p>– Да Бог ме, да вам мора |
p> <p>Неки дан после тога отишао је сам попа у Карловце и нашао стан за Тинку згодан, како ће м |
оже побркати.</p> <p>– Седи! –вели опет попа Бранку,</p> <pb n="72" /> <p>– Не да се насути вод |
{S} Па тек она варошка успијуша!</p> <p>Попа се све тресе гојазан,:како се смеје.{S} Видиш га с |
шта мисли, погледом него речима.</p> <p>Попа застао баш пред великим орахом, па гледи већ по то |
као пример свенародног признања.</p> <p>Попа, бојаги, удари у смех.{S} Бранка то још већма увре |
њој пошаљем, – одговори Бранко.</p> <p>Попа се дигао, па пажљиво растире и онако већ до најсит |
брига! - рече поп Стева одлучно.</p> <p>Попа узеде своју Јелисавету, иначе госпођу Јецу Рашићку |
јковац госпођа Јеца Рашићка.{S} Удовица попадија, као што је била, шта је знала паметније, него |
говори без запете.) Ја сам већ замесио попару учитељу.{S} Не води ти бриге, Јелисавето.</p> <p |
Александра. </p> <p>– Да,... да! – пуче попи пред очима. – Знам, шта; Нисам... нисам ни речи... |
цмокнули се и два и три пута – и, дакле попили брудершафт, то јест, потписали пасош, да могу би |
.{S} Ту је Јаковљевићкин Јован.{S} Ту и попин сестрић.{S} Понда, ево, и ове!</p> <p>Тејка Давин |
о је завирио у њу, од како се повукао у попин врт.</p> <p>– Стојим на расположењу, госпођице Је |
њу Јован Јаковљевић) и госпођица Јелена попина („Без њене можемо ни маћи!“ рече за њу учитељ Ми |
а.{S} Па чак се и њих двоје тргоше како попина Јелена врисну.{S} А коларевој сестри оте се, Бог |
а, као и мало да се боље позна. </p> <p>Попина Јелена...{S} До душе, за госпођу Јелисавету гово |
ић уздахну и не одговори ништа. </p> <p>Попина Јелена од оздо, испред куће, маше на њих белим р |
шлајери тако лепршају за њима..</p> <p>Попина Јелена хтела одмах за Зорком да потрчи пред Дари |
ога друштва Брајковачкога под прозорима попине Јелене и да допру до Стајића, док већ и он не до |
разбијене канте“ извијају под прозорима попине Јелене!“</p> <p>Дакле, у сред Брајковца серенада |
рча и Зорка, Катина кћерка.{S} Била код попине Јелене, па видела, да су гости дошли, те потрчал |
ада ми о њему говоримо, виси на прозору попине Јелене?</p> <p>– А-а!... </p> <p>У том ево Дабиж |
ика госпођа Јеца, кад виде своју кћер с попиним сестрићем испод руке; те оде у кухињу, да изнес |
Бранка.</p> <p>Јух, како сам се ја онда поплашила! – вели Зорчица. – А Даринка стала, па не зна |
потегу, па се ухватила за лотру, да се попне на кола. </p> <p>Даринка се већ наместила, а наду |
политику.{S} То је наперено против нас попова и калуђера.{S} Е, не уме ти се омладина маћи, до |
х, ваљда, удесио јавна предавања, па им поповао, како ради немачки или енглески сељак или овај |
овцу) декламовао ону познату песму Мите Поповића о браца-Анти.{S} А благајник и бележник од то |
је ни слушао ништа после својих речи са попом...</p> <pb n="43" /> <p>Кнежевић већ неколико дан |
те се!- рече му Даринка, те му, бојаги, попрети својим прстићем.{S} Бранка прође нешто скроз, к |
на, да баш не види, ако је непозван ко, попу у чакширама.{S} Очи упро на врата.</p> <p>На врати |
.</p> <p>Јеси ли разговарао што? – пита попу, а више тумачи, шта мисли, погледом него речима.</ |
стола.</p> <p>Јелена базазлено слуша и попу и Бранка.{S} Са свим је излишан био притисак госпо |
оле ноне.. </p> <p>Госпођа Савета очепи попу испод стола.</p> <p>Јелена базазлено слуша и попу |
Стевина Јелисавета поглади једном руком попу по бради, а другом му насу у чашу хладног теочинца |
ти на тај рачун прославити се и постати популарнијим, као што су неки ради можда, или шта више, |
им језиком, каквим нико још пре њега, а попут једре и здраве народне поезије, песмом, као најзг |
у радњу, па се упео из петиних жила, да поради, те подигне сермију.{S} Тек не може, ето, ни он, |
покаже Нати ствари, што је Даринка све порадила...)</p> <p>Трива таман замахнуо секиром, да пр |
је бар тврду веру дала, да ће све и сва порадити и код чике, поп-Стеве, и код матере, госпође Р |
ита шта све још!{S} У зазиданом прозору поразбацано неколико старијих и новијих бројева од разн |
задржава га попа. – Нисмо се честито ни поразговарали, како си ту.</p> <p>То је истина.{S} А ко |
мамурлука.{S} Чича, господар начеоник, поранио пре времена, па дошао у општинску писарну, да п |
и из Брајковца у Карловце.{S} Јутрос је поранио.{S} И кад је видео жагор и необичан живот по Ка |
м Римљанима и другим пропалим народима, поред свег нашег толико хваљеног родољубља, као што ни |
признао, да је бар прошао поред њених, поред Јелениних прозора.{S} Прошао!{S} А да је био искр |
му је била жива његова покојна Стаза; а поред Јеце нема никаквога.{S} Но да потраје овако даље, |
ијају над собом облаке, већ пуштају, да поред њих пролећу чворци, што се надлећу као облаци над |
еће.{S} Отворила широм прозоре, па села поред прозора.{S} Наслонила главицу на руку, па мирише |
воју хаљину.{S} Госпођа Рашићка присела поред њега на столицу.{S} Рећи ће тако с њим две три (о |
мисли, ко је он је.{S} А жустра младица поред њега тако се препанула, да се неје могла уздржати |
р као по поруџбини.</p> <p>Бранко прође поред прозора, уђе у двориште и оде у своју собу. </p> |
ранко и Јелена, по Брајковцу испод руке Поред оне премудре Кате Јаковљевићке.</p> <pb n="28" /> |
за свећеника.</p> <p>Бранку дуго време поред таквога разговора са својим ујаком, па се диже, д |
ранко, па употреби ту прилику, да стане поред Даринке. </p> <pb n="47" /> <p>– Па како вам ми з |
е Даринка то вече села у одар, да легне поред Зорке, дуго јој се поглед приковао на икону свето |
д.</p> <p>Поп Стева склони чибук уза се поред стола, проглади прстима кроз браду и лако се нака |
у, кад су изашли из цркве:{S} Познао се поред Јована.</p> <p>Колико он,... а и мати му као пуст |
а се обесила Даринци о руку, па скакуће поред њих.{S} Па слуша као жедна, како њих две приповед |
других „чика“ и „браца“.</p> <p>Понда и поред Зорке неје могла Јелена, а да се не похвали, како |
децу, што су били код ње у стану, па би поред народних песама и других ствари читали по нешто и |
и она, па се боји, поквариће јој се кћи поред ње.{S} Ако и зна, да све, што се догодило у кући |
, ипак им бродови стоје још мирно један поред другога у тихој луци, у којој се и један и други |
, не ће зар један на другога, већ један поред другога.{S} Запитаће се за јуначко здравље, поздр |
тва, док неје признао, да је бар прошао поред њених, поред Јелениних прозора.{S} Прошао!{S} А д |
, Боже сачувај; ал јој нешто тесно било поред њега.{S} Чисто би га загрлила, што иде.</p> <p>Го |
док потребе све веће расту.{S} Ми ћемо поред све примљивости према свему, што је напредно, мор |
увана, палидрвца и тако даље.{S} У углу поред пећи пар ципела, а о зиду висе о клинцима једне ч |
е молитве.{S} Стењак у свећи на сточићу поред постеље задрхта.{S} На лице јој или збиља паде се |
{S} Не подиже главе, а уздахну. </p> <p>Поред тога дете може добити и благодјејаније у конвикту |
је то од њега,... за сад доста.</p> <p>Поред сенице се „нешто закрши, као да неко склања себи |
витом Брајковцу беше по вајкадашњи мири поредак ноћни тако дисармоничан дар мар, на стародавне |
примети: </p> <p>Ваши стари мора да су пореклом из Русије.</p> <p>Благајник укрљешти очима у њ |
разним интересима напретка и разлозима поретка, сад, опет, да замедља бљутавост свога лицемерс |
о склапа брак, тај темељ свему животу и поретку у друштву! </p> <p>То ли је, дакле, узрок, да с |
алишу појмови.{S} Ослободи и друштвеном поретку, о приликама, у које могу запасти и према којим |
а је он тим начином одао своју „тајну“, поричући свим срцем, свом душом, па и самом помишљу, да |
читате.{S} Па ја мислим, можда се која породица вратила опет из Русије у Фрушку Гору.{S} Стави |
елило се одавде неколико хиљада српских породица у Русију.{S} Побегли, да Бог ме.{S} Додијало и |
њу.{S} Поштен човек треба да помишља на породицу.</p> <p>– Поштен човек треба најпре да се побр |
већма него спас душе своје, него кућу и породицу.{S} Да је когод дао што за душу његову или за |
ајпре да се побрине, како ће издржавати породицу своју.</p> <p>– Не мислиш, ваљда, да ћеш вечит |
крајем, како се отац побринуо за своју породицу, а како би овака два самохрана женска грла, ма |
да се побрине, како ће издржавати своју породицу.“ И толико се занео, помишљајући на Даринку, д |
у да је цео свет.{S} Па у том снивању о породичној срећи, о раду, о борби и заборавио, што река |
своју кућу, на своје огњиште, на своју породичну срећу.{S} Кад је човек срећан, мили му се пос |
о лађа пристане.</p> <p>Карловачки трг, порта саборне цркве, двориште патријаршкога двора и ули |
кухињи; не гледи, стоји ли пред вратима портир у самурини и у гајтанима а с неким скиптром у ру |
вала нешто у дућан, јер чека муштерија– поручио је, да ће „сад одмах“ доћи, па је устао већ био |
месечине, па поклопио цео прозор као по поруџбини.</p> <p>Бранко прође поред прозора, уђе у дво |
па с ногу велики завежљај.{S} Баш читав посао!</p> <pb n="19" /> <p>У том дотрча и Зорка, Катин |
ећу.{S} Кад је човек срећан, мили му се посао, којега се подухвати.{S} Одушевљеније прихваћа бо |
ах код куће, водио би ме собом на сваки посао и говорио би ми, како се шта ради.{S} Па сад се д |
ш, упозорен од Мушицкога на онај велики посао, кога се он доцније тек онако свесно и савесно ла |
а може вратити у свој дом, те наставити посао оца свога, па орати земљу или копати винограде.{S |
телигентна човека, који ради онаки исти посао, од кога живи и он, народ, него од најсавршенијег |
овој најпречој потреби, радећи баш свој посао, то сам сигуран...{S} Мој стари био је поштен чов |
а тебе гони, да, можда, ти прихвати њен посао?</p> <p>– Воља и осећање да сам способан за рад.{ |
те учитеља.{S} Тај ће вам умети најбоље посведочити...{S} Боже мој, ви гледате опет ту као неки |
њега.</p> <p>Е, па спомену тога ђенија посветио је цели српски народ дан 10. јулија 1883., при |
бично недељом и свецем после подне, кад посвршава послове по кући, пред свој дућан..{S} Скрстил |
изниле у учитељевој соби; а од њих неки поседали на одар, други стоје.</p> <p>– Треба да оженим |
обично и госпође сеоске враћају кући из посете.{S} Па сад се тек диже госпођа Јеца са својом кћ |
ти, да поздравиш Кристу, нека што чешће посети кућу.{S} Па поздравићеш и мајсторицу,... знаш!{S |
{S} А кад човек и оде у Карловце, ако и посети своју сестру, мислиш, да сме то њој казати?{S} Б |
се момак мало одмори, па и своју матер посети!...{S} Најпосле, свету се не да ни уста запушити |
{S} Мало који дан ће проћи, да он не ће посетити женску школу.{S} Па га – ревност тако занела, |
itle>Крв за род</title>“ од Милованова „посинка“ Јакова Игњатовића...{S} Ту је често и мајстори |
што је у радости хтела рећи, већ најпре поскакута с ноге на ногу па, кад јој се и тако споро уч |
е Ната кочијашу, па му говори: – ти сад поскидај ствари, па дај унутра, а коње испрегни, па одв |
ше два женска вела.</p> <p>– Писар мало поскочи са столице. </p> <p>– Добили смо канда негде го |
помусти!{S} Па ваздан другога којекаква посла.{S} Понда дућан!{S} Истина Бог, није Бог зна шта, |
. опет..</p> <p>Зорка, опет, нема друга посла, него дошла, па јој баш жалостиво вели:{S} Не вол |
год је у Игњатовој кући било каква већа посла, било да му дођу гости, било да се кољу свињи, ил |
и дошло.{S} Нема ти, вели, несноснијег посла, него гледати како наш бележник игра жандара!{S} |
ло међу свет.{S} И онако слабо имаш кад посла са себи равнима... </p> <p>Вараш се, мој Бранко, |
вске станице до Стражилова пуне су руке посла..</p> <p>У једаред стиже муњом глас, да Бранкове |
и отишао био, да га госпођа Рашићка не посла поп-Стевану у врт, те се предомислио.</p> <p> Виш |
>Са женскињама је ликовођа имао највише посла, особито са Јеленом.</p> <p>Стао учитељ спрам ње, |
Ал како неје познала никога на колима, послала Ђуку пандура да распита, ко је то дошао.</p> <p |
ало нестрпљиво, – та, за то сам ти га и послала.{S} Да сте, велим, на само.</p> <p>– Нисам те р |
миње:</p> <p>– А да за то сам га тамо и послала</p> <p>– Александра?</p> <p>– Да, Александра. < |
н.{S} Кад буде време, даћу се бирати за посланика, било у Карловце било у Загреб,... ал хоћу да |
: а придиковао, а не; те гласао за овог посланика, те за оног; то било автономије, то не било ј |
ива о ноћашњој пијанци,</p> <p>Бележник послао пандура, да му тражи по селу гдегод овчија сира, |
<p>– Шта мислиш?{S} Сам му писао, па му послао и путна трошка, само да дође.</p> <p>– Бога ти, |
омиле неколико мушкацона и других таких посластица, што се, по сеоском господском обичају, изно |
рас госпођа Рашићка поп-Стеви, наравно, после неког згодног увода. – Тај ми се увукао већ у нос |
него што треба.</p> <p>Па боље пре не? после, – одговори Јован.</p> <p>Али се овај привуче уза |
ово, што су сад наумили, као бујица.{S} После бујице биће поток опет поток, али мирнији него у |
бујице није могао.{S} Биће и међу вама после бујице омладинске вас <pb n="54" /> више, који ће |
ати без госпођице Јелене. </p> <p>Сутра после подне одмах је прва веџба певачка. </p> <mileston |
> <p>Бранко као да неје ни слушао ништа после својих речи са попом...</p> <pb n="43" /> <p>Кнеж |
на прозору, и он не дође.{S} Бар да је после серенаде и прошао онуда, кад је изгледала на њега |
, па ја тако мио!{S} Сама мама рекла је после за њега „фини младић!“</p> <p>Осврћући се то за о |
сај јој се оте из груди.{S} Прекрсти се после топле молитве.{S} Али се трже, кад јој витице тек |
а.{S} Него за што и не би?!{S} Често се после картања развезе и пијанка.{S} А он мора ту бити, |
начи, да и он то пита.</p> <p>– Ви ћете после њих доћи на ред, – одговор и онај.</p> <p>– Хајдм |
ги певачи већ су се договорили, како ће после певања на пиво „Код разбијене канте“.{S} Тако у Б |
брата свога као пребита сирота, да је и после тога с братом мрази?!{S} Ко зна, каквим је блатом |
је!“ мисли благајник, кад за вечером и после вечере заређале здравице, као да му је до сад све |
ак, у својим песмама као нико ни пре ни после њега.</p> <p>Е, па спомену тога ђенија посветио ј |
ао сунце, те неје могла више ни заспати после тога!{S} Да зна само, како јој је синоћно певање |
, да се овде мало позабавимо, – примети после Дабижић, по толики пут, бележнику. – Бога ми, пам |
ом добру?{S} Остао, до душе, леп иметак после Игњата Јаковљевића.{S} Но треба радити и бар одрж |
вићка села, као обично недељом и свецем после подне, кад посвршава послове по кући, пред свој д |
њом он чека и дочекује ројеве; под њом после ручка прилегне и дремуцка: под њом чита новине и |
и његовој прослави.{S} Одмах сутра дан после оног великог концерта, што га је приредило српско |
е сина на своја недра. </p> <p>Неки дан после тога отишао је сам попа у Карловце и нашао стан з |
о подне је још како тако и прошло; него после подне се отегло као цео дан.{S} Једва дочекала, д |
ко.{S} Ја сам је из темеља зидао.{S} Ко после мене дође, може лако дозиђивати, ако му буде уско |
еоске трговце, па одржа све, што остало после Игњата.{S} Ако Бог да, даће и најмлађег сина у шк |
овратак.</p> <p>Не би сирота имала цело после подне, с киме речи да проговори, да не дође какво |
а исто тако и жедни писар.{S} Онда ћемо после певања код Марка, – пресуди бележник, – да му сеф |
раха у Јаковљевића винограду цело скоро после подне на мекој трави у крај поточића, што се слив |
реба тек задобити.</p> <p>Бранко Стајић после оних речи, што их је имао са својим ујаком, поп-С |
аља радити, то ти треба већ сам да знаш после осам година, што си их провео у гимназиским сками |
ам у вама познао човека, који...</p> <p>После по сахата, ваљда, резултат је био те на широко и |
а изгледа и као очински савет...</p> <p>После вечере оде госпођа Рашићка с Јеленом „за послом“. |
да се може слободније верати по гори, – последња кратка хаљина, што је као швигарица носила, ка |
том се врати натраг у село. </p> <p>Та последња добра мисао, што му паде на ум, а нуз то и мир |
завршен је спровод. </p> <p>Отпоја се и последња песма, а многи и многи још се не разилазе.</p> |
ан, ако <pb n="41" /> је мислила, да ће последње речи девојче примити у онаком смислу, који им |
ва му проби медвеђи глас, ухвативши тек последње: „Устај, Србине!“</p> <p>Учитељ одустаде на то |
и његове и женине сиротиње, даде све до последње крпе, а не задовољи неситог мамона, нити зајаз |
а бити гост за Јаковљевића столом.{S} У последње време гонио је Игњата, кажу, да се да бирати ч |
е скромну жељу песникову, да му пренесу последње земне остатке на вис убавога Стражилова, које |
е и у читаоницу, где одбор издаваше још последње налоге, и у саборницу, где певачка друштва држ |
{S} А као да се тврдо узда, да ће, ма у последњем тренутку, и забранити.</p> <p>– О, моја ће ма |
</p> <p>– Ао, лопове један!{S} То ти је последњи злочин!</p> <p>– Ето браце из винограда!{S} То |
повика бележник својој супрузи, скруни последњи остатак у својој чаши, па се извали у столици, |
видео, како, <pb n="44" /> особито овај последњи одушевљено ради, да „Брајковац пропева у Бранк |
бадве још у оном добу девојачком, у ком последњи бој бије између себе нарав и васпитање.</p> <p |
ба?{S} Где је ускрсао и где је сахрањен последњи сан овостраних Срба, – војводина српска?</p> < |
азурном небу, а овде онде одбиће се још последњи зрак о позлаћену јабуку, зрак сунца, што се кл |
лађом имају приспети Бечки одборници са последњим земним остацима песниковим. </p> <p>Гости из |
. </p> <p>А Зорка нестрпљива, па заврши последњим стихом: „Србадијо не било ти просто!“</p> <p> |
ак.</p> <p>Изнесоше и мртвачки сандук с последњим земним остацима млађанога песника и понесоше |
да буде велика беседа у корист преноса последњих земних остатака Бранка Радичевића!{S} За Бога |
не беше ни спомена о преносу Бранкових последњих земних остатака, па је не занимаше ни каква в |
на вас, –прекинуће Бранка, кад опет чу последњу му реч; па дрмну, бојаги, срдито својом руком |
и.</p> <p>Сутра је радни дан а чека сто послова.{S} Па је већ ето, време, да се на селу и госпо |
љом и свецем после подне, кад посвршава послове по кући, пред свој дућан..{S} Скрстила руке па |
вљених у општинском уреду а у званичним пословима, госпођа бележниковица зна увек да га одржи у |
сијом...</p> <p>Кад би отишао овда онда послом у Карловце, или би походио своју сестру или не.< |
ечере оде госпођа Рашићка с Јеленом „за послом“.{S} Оста сам ујак с нећаком.</p> <p>– Да, да, т |
хајд опет кући или у виноград за својим послом, ако не оде у поп-Стевину сеницу, где овај чека, |
зумем! – одговори Трива и оде за својим послом.</p> <p>– Като злато, – опет ће Ната Кати, – а т |
трагове.</p> <p>Бележник се смеје лудом послу.</p> <p>А Бечлија Јован га уверава, како је то хе |
је код ње већ четири године.{S} Па има послугу и од Триве.{S} Криста јој је послушна, па радил |
Ту је и кочијаш Трива с колима. </p> <p>Послужавка Криста трчи то у собу то на двориште, а ника |
ако што, Давина је увек ту, да свесрдно послужи.{S} Она је, тако рећи, Игњату и свећу додржала. |
вати реч.{S} Опет ће он:{S} Само да нас послужи лепо време!</p> <p>Да Бог ме! – одговори Даринк |
>Да говорим толико... не знам већ коме, послушао би ме и учинио А ти...</p> <p>Види Поп Стева, |
} Та, за име света, ујак си му, мора те послушати... (Утре сузе, па промену глас:) Триста га вр |
ма послугу и од Триве.{S} Криста јој је послушна, па радилица, па верна, па...{S} Ал само...{S} |
аш не могаше у њему изазвати безусловну послушност према петој божјој заповести: „Штити оца тво |
рио и Јелену.</p> <p>Благајник седи, па посматра све око себе.</p> <p>Мала Зорка, како стала у |
из поља, па и по дворишту треба којешта поспремати.</p> <p>Сутра је радни дан а чека сто послов |
н и његова најближа околина с најближим посредним, па и непосредним интересима, што су ту скопч |
што покреће Брајковачки учитељ.</p> <p>Посркале су белу каву, покусале су неколико пољупчића, |
о се Кнежевић из манастирскога воћњака, посрћући „од љубави и од вина“.</p> <p>Као што рече Јов |
ио, пређе сада у гнушање.{S} Ујков кућа поста му тесна, мрачна, гадна.{S} Нема му у њој станка. |
</p> <p>Под орахом на сред дворишта већ постављен сто.{S} Орах густ, а по земљи очишћено, па по |
, а они одмах хајд у господство, те или постадоше општинским начелницима, или ексекуторима, или |
ио, што бива по <pb n="88" /> најчешће, постаје моралним пролетером, из кога се рекрутују шарла |
ише у свету нема.{S} Наша интелигенција постала је, тако рећи, из народа, па тешко да се игде и |
заслуга, па је равна само оној, што је постала с Богом и нестаће је с њим, што, дакле, нити им |
је Немац већ дошао онакав, какав Србин постане тек, кад се од њега поучи.{S} Ал који Србин ост |
рпским народним школама; па и поп Стева постао ревностан катихета и месни школски управитељ – с |
уна, може ко исто тако измислити, да је постао од медведа.{S} Судећи по нашем писару, имаће пра |
ељ Богом повереног му стада одликован и постао конзисторијалним присједатељем.{S} Више шта, мис |
д је тај Дарвин измислио, и да је човек постао од мајмуна, може ко исто тако измислити, да је п |
Али хтети на тај рачун прославити се и постати популарнијим, као што су неки ради можда, или ш |
едина слика у целој соби.{S} Уза зид је постеља и на њој виолина.{S} Насред собе сто, и по њему |
тве.{S} Стењак у свећи на сточићу поред постеље задрхта.{S} На лице јој или збиља паде сенка не |
/p> <p>Поп Стеван се узврпољио у својој постељи, па гунђа и прети учитељу, како ће га то скупо |
>Госпођа Катица у другој соби метнула у постељу малога Владимира.{S} А она и госпођа Ната седе |
о теши. – Ја сам уверена, да се не ћете постидети.</p> <p>– Хвала вам!{S} Ви тако умете и да хр |
датељем.{S} Више шта, мисли, не може ни постићи... „Поп је вели поп Стева, поп: а придиковао, а |
неприлици.{S} Чисто не сме да му гледа постојано у очи, и, што му се давно и давно неје придес |
и рећи и утећи, као и на страшну месту постојати, па не жали, ето, ни крв пролити, кад зажеле |
<p>– Да се што боље удесим с овим, што постоји, и да живим, – одговори Јаковљевић као у шали. |
{S} Руке се укрстише изнад исполиванога постоњака, чаше зазвечаше.{S} Некоме се и столица измач |
анабету.{S} Остави неки тумач казненога поступка, што га читао, на страну, па погледа у свој са |
ђе бележниковице.</p> <p>– А, вас треба посути ситном прохом! – поздрави га бележниковица, идућ |
понашањем.</p> <p>– Добро је, – рече и потајно се насмехну.</p> <p>А Јелени одлану.{S} Но је п |
њижевност остати трајне, да их збиља не потамњује ни слава млађанога Бранка Радичевића.{S} Необ |
p>За јамачно је и опет Рашићкина папуча потапкала по поп-Стевину жуљу, јер се поп Стеван на мах |
ита госпођа Ната, а крсти се и стала на потегу, па се ухватила за лотру, да се попне на кола. < |
ђиватком, да одудари преко коња, па да потера, а госпођа Ната повика:</p> <p>– Кристо!{S} Крис |
округли ћелепуш са стола, па га ћуши на потиљак; а лаком кабаницом покри колена, да баш не види |
и ту седи!{S} Вели увек па се удари иза потиљка.)</p> <p>У који мах писар трже очи на прозор, у |
title>"...{S} Тек ако ће јој се кад тад поткрасти из груди уздах, а нит зна за што, нит зна кам |
е јој увек завидити и роптати на њу.{S} Поток хучи и бучи, прави више буке него Дунав.{S} Па те |
умили, као бујица.{S} После бујице биће поток опет поток, али мирнији него у бујици; само ће ип |
цом!{S} Е, па видиш, омладина ти је као поток: а ово, што су сад наумили, као бујица.{S} После |
бујица.{S} После бујице биће поток опет поток, али мирнији него у бујици; само ће ипак овде онд |
осветљена она два прозора с оне стране потока у лепој тамо кући.</p> <p>Тамо је вечерас Бранко |
. </p> <p>Из оне лепе куће с оне стране потока зачу се диван мушки тенор.</p> <p>Јелена познаје |
прозора у оној лепој кући с оне стране потока.{S} То јој је најмилије за све време, како устан |
о, до душе, полетела би била тамо преко потока оној кући, одакле јој у вече долазе они звуци са |
уплеће у ове дане, који ће да засветле потомству као пример свенародног признања.</p> <p>Попа, |
није могуће?{S} А по Дарвиновој теорији потомци наслеђују особине својих предака.</p> <p>Ма кол |
ваљеног родољубља, као што ни Ромуловим потомцима не поможе ни Јустинијанов **<foreign xml:lang |
скоро после подне на мекој трави у крај поточића, што се слива преко луба дебела орахова дрвета |
– и, дакле попили брудершафт, то јест, потписали пасош, да могу бити један према другом неучти |
живот или, што данас често више вреди, потпише меницу.{S} А што овај или онај овому или оному |
а Ната).{S} Мајсторица штогод шије, или потплеће чарапе, или скрсти руке, кад је штогод здраво |
Кнежевић.– И још се од нас захтева, да потпомажемо и књижевност, да купујемо и растурујемо књи |
ој економији.{S} Хоћу да сам независан, потпуно независан.{S} Кад буде време, даћу се бирати за |
Синоћ је већ доучила све, што неје била потпуно знала.{S} Само ће је донде још Јован и Даринка |
шају у народ, у масу.{S} Ви имате иначе потпуно право.{S} Ал...</p> <p>Јован је сад још већма д |
.{S} Казала сам му, до душе, и сама, да потражи Мацу, па да је пошље кући...{S} Гле, молим те, |
каже, биће да је у колу, па нек је тамо потражи.{S} А Зорка упртила неки гостински пртљаг, пошл |
јој криво на цео свет.</p> <p>Мало још потраја, па се пријатељи разиђоше.{S} Испред учитељева |
живља и вољнија.</p> <p>Није дуго тако потрајало, па и заборавила, како јој немило било, што с |
; а поред Јеце нема никаквога.{S} Но да потраје овако даље, ишчаурио би се из њега под старост, |
апева с њима, јер – њен глас тако му је потребан у збору, да готово без ње не ће моћи бити ништ |
вимо.{S} Алати наши за најобичније наше потребе носе на себи туђински печат.{S} Ми све морамо о |
за своје рођене паре, а пара мало, док потребе све веће расту.{S} Ми ћемо поред све примљивост |
бих му био учитељем у његовој најпречој потреби, радећи баш свој посао, то сам сигуран...{S} Мо |
на то Бранко. – У селу су нам исто тако потребни ваљани учитељи, као и у вароши, ако не још и п |
и учитељи, као и у вароши, ако не још и потребнији.{S} Ето, он је кратко време ту, па видим, да |
<p>Што јој већма долази у главу, да је потребно да се са учитељем састане, то Јелена све нестр |
јој сину у главу мисао, да би било врло потребно, да се састане с Кнежевићем, ако ничега другог |
а неје ту и Јован и да не осећаше збиља потребу, да се одмори.{S} Готово да је био већ и забора |
> <p>Бранко скочи на ноге.</p> <p>Зорка потрча натраг.</p> <p>А Даринка стаде као укопана.{S} Н |
елене, па видела, да су гости дошли, те потрчала кући, а сва се запурила и задухала што од радо |
>Попина Јелена хтела одмах за Зорком да потрчи пред Даринку.</p> <p>Али је задржала мати.</p> < |
та ће и кут ће пре.{S} Да га остави, па потрчи по Мацу, или ће најпре да га унесе?{S} Најпосле |
о прам косе, па се њим игра ветрић, кад потрчи.</p> <pb n="38" /> <p>Бранко проговори нешто, ка |
само...{S} И сад језа цело хтела да се потужи, како Криста скоро свако боговетно вече изађе пр |
е одмах отишла свом поп-Стеви, да му се потужи:</p> <p>– Дошле те варошкиње!</p> <p>Колико се Ј |
мети Рашићка. – штета је за њега, да се потуца и пребија по селима.{S} Ја то и опет кажем.{S} О |
било што не трпи толико разметање свога потчињенога, било да тек, што у Брајковцу кажу, „избаци |
омањи сто.{S} У зидовима на све стране поударано неколико то гвоздених то дрвених клинаца.{S} |
да и себице увери госпођу Нату, како је поуздана.</p> <p>А та слатка госпођа Натина јесте мајст |
." </p> <p>Тако се свршила прва певачка поука Брајковачкога збора. </p> <milestone unit="subSec |
то треба.{S} Госпођа Јеца се као мало и поутеши, али... тек... тек...</p> <p> А Јелена се сада |
се трже. </p> <p>– Хоћемо ли се ми моћи поутешити, као Бранко, при помисли на смрт?{S} Шта ће „ |
, тога.{S} Данас је друго време.</p> <p>Поутиша мало Рашићка поп-Стеву, па наведе реч на Јаковљ |
ава.{S} Ми све вичемо: „Учимо народ!{S} Поучавајмо га!“ А све то, што ми учимо, врло мало корис |
по варошима, па писати књиге за народ, поучавати народ, водити политику за народ, дизати позор |
реба да остане код куће.{S} Треба народ поучавати.{S} А ко ће то, ако не ће учени људи?{S} И он |
и у Брајковац.{S} Радићу, економисаћу и поучаваћу овај свет у рационалној економији.{S} Хоћу да |
какав Србин постане тек, кад се од њега поучи.{S} Ал који Србин остане, тај издржи конкуренцију |
S} Само ће је донде још Јован и Даринка поучити, где треба да рашири руке, где да их метне на г |
твари, што их је Зорка радила, па да је похвали пред тетком из вароши и пред сејом.{S} А њих дв |
ред Зорке неје могла Јелена, а да се не похвали, како јој ипак мио Брајковац, јер је до пре мла |
, којој њен син након три године жури у походе, него јој тек уз пут сврће као познанику каквом. |
шао овда онда послом у Карловце, или би походио своју сестру или не.</p> <p>Једаред, – био код |
у себе, како је сјајан.{S} Округао као похођанска погача, нарастао као мобарска гибаница, а пу |
о му се давно и давно неје придесило, – поцрвене, е, поли га, Бога ми, румен до иза ушију.</p> |
ите?</p> <p>– Овај час.{S} Даринка мало поцрвене.{S} Гледа у њега, а не зна, шта да му каже.</p |
на то одсмејала.</p> <p>– А Даринка је поцрвенела до иза ушију.{S} Заборавила, и да навуче дуб |
} То неје било ништа страшно, ал су обе поцрвенеле.</p> <pb n="46" /> <p>А мали Владимир натука |
ђена.</p> <p>У Бранкову срцу узавре.{S} Поцрвени, па му и самом криво, што, ето, избаци нешто н |
доћи, – рече Даринка, па се као трже и поцрвени, кад примети, да је споменила то име на своја |
– одговори му Бранко.</p> <p>Јован мало поцрвени, па затрепта очима. </p> <p>Бранко и сам осети |
снажне руке, да и њих заштити, те да не поцрне без невоље.</p> <p>Јеси ли разговарао што? – пит |
ако ти примиш наук, што сам га отуд ја поцрпала!{S} Чувај образ!{S} А сачуваћеш га, ако сачува |
мају право, дакако!{S} У тринаест школа поцрпу они кашиком сву мудрост.</p> <p>– И мати му даје |
, да, пре него што поцури шира, мора да поцури по винограду скоро исто толико зноја.</p> <p>– З |
="89" /> могу да знам, да, пре него што поцури шира, мора да поцури по винограду скоро исто тол |
Хајде, да ми дамо донети, па да ми њега почастимо!</p> <p>Ја сам за то!- прихвати млади трговац |
</p> <p>– Ух, ух!{S} Немој, молим те, - поче поп Стева с киселим лицем, као да му је ко на жуљ |
паметнији ни за длаку...{S} Но, но,... поче бележниковица. </p> <p>У том јој писар у крај стол |
ш. - </p> <pb n="35" /> <p>– За бога, – поче она већ мало нестрпљиво, – та, за то сам ти га и п |
ада на умни да се смеје, када благајник поче урлати разне гласове, поводећи се за учитељевом ви |
радује, да је позна. </p> <p>Бранка већ поче завијати у стомаку од толике љубазности.</p> <p>– |
е, шта је кад полупала, и тако даље.{S} Почела је од ономад, а, да је све ређала, свршила би с |
. тек...</p> <p> А Јелена се сада збиља почела надати, е ће, по речима поп-Стевиним, „то све јо |
м крају, па госпођице... </p> <p>Јелена почела била, да га поверљиво слуша, али се сад окрену и |
сад по толики и толики пут.</p> <p>Него почела већ да се једи.{S} Све се разишло од куће: и дец |
авити вечни сан.</p> <p>Два дана напред почели се скупљати гости са стране.{S} Е, неје друкче, |
ето за час недеља.{S} Што то нисте пре почели?</p> <p>– Ништа не чини.{S} Господин учитељ ће н |
а говорите макар о ономе, што сте отоич почели...{S} Али, хвала вам сад.{S} Други пут!{S} Упамт |
е...</p> <p>У том је и Бранко легао.{S} Почео био да чита.{S} Нашао негде на орману пре неколик |
ранковој жељи; а једног од мојих ђачића почео сам да учим <title>Ајдукову песму</title>, – допу |
еугодно осећао у друштву, у које би тек почео долазити.{S} Од увек научио, да се повлачи, па ми |
е натерала дерт, па је у свом мамурлуку почео да мрзи на цео свет тако, да га мржња, да, баш та |
а!{S} Неблагодаран занат!{S} Ама зло је почети, још горе не започети.{S} Госпођа Рашићка хоће д |
и сеју, кад ће, за Бога, већ једаред то почети?{S} Али Јован се одсмеје и одговара се, као да и |
нестаће је с њим, што, дакле, нити има почетка, нити ће имати свршетка, а то је мати и материн |
, да се знате.{S} Кажи јој, нека отвори почешће собе онако пред вече, кад се стиша прашина по у |
ни гуску нашу појести не ће, док је не почивути.{S} А наше жене,... и људи, и сви, чак и поп С |
јзгоднији тренутак.</p> <p>Сам коровођа почиње. </p> <p>Али писар се замислио у улози каквог До |
<p> А зашто се срди, то као да сад тек почиње да нагађа.{S} Па баш за то треба да му каже, как |
би другог замолио, да запева, први сам почиње.{S} Обадве руке пружио преко стола, па изнад чаш |
епи српски обичај, да се тек са печењем почиње наздрављати, ако ни вечера наша није још ни на с |
<pb n="87" /> се, како отровне мијазме почињу да трују наш политички ваздух.{S} Не, овде сад в |
ање о тој „красној Српкињи девојци“, да почне и сама мислити о њој, и још већ мада јој обрати п |
ше један пут дуж зграде, а он не уме да почне разговор.</p> <p>Хоће и наше село да се прослави, |
ном табаку.{S} А од оних опет већина их почне још у ђачким скамијама, па таман кад је „дорастао |
вори Јелена ђаволасто; – па ви треба да почнете.</p> <pb n="39" /> <p>Бранко ћути; или не зна, |
е ће народ имати у кога да се угледа; а почнимо и ми паметније са собом, да видиш, не ће ли и о |
Немање и Косова до данашњег дана; па је пошалицама и младачким несташицама дирнуо у живац и муш |
орила, да позове Бранка к нама, и да му пошаље новаца, да амо дође, те да се момак мало одмори, |
вану; а госпођа ме замоли, да вас к њој пошаљем, – одговори Бранко.</p> <p>Попа се дигао, па па |
лога да наброји против правца, којим је пошао.{S} Изађе учитељ, па их све позва, да оду у његов |
„сад одмах“ доћи, па је устао већ био и пошао.{S} Али је баш дошла у разговор најзанимљивија те |
ко не тражи? </p> <p>Не знам.{S} Ја сам пошао био к Јовану; а госпођа ме замоли, да вас к њој п |
огме, мати је мати...</p> <p>Бранко већ пошао, а неје се још решио, дал да иде Јовану.{S} Дошао |
шилук, само не зна поп Стеван и ви; а и пошиница је већ омирисала. –</p> <p>– Неће госпођа.{S} |
А Зорка упртила неки гостински пртљаг, пошла с њим у кућу, па сад не зна, шта ће и кут ће пре. |
тужи матери, да је боли глава.{S} А кад пошла на певање, па је мати хтеде да задржи због главоб |
нда је Јелици било четири годинице, тек пошла била по петој.</p> <p>– Бубица једна!{S} Мала је |
.{S} Збогом, сека Като!</p> <p>– Збогом пошла, сека „имја рек“!...</p> <p>Баш Ката ушла у двори |
ти је Јован ++ писар.</p> <p> Таман они пошли, а учитељ на прате.</p> <pb n="79" /> <p>Дочека г |
аборавила, како јој немило било, што су пошли из вароши пре беседе.{S} Радовала се и селу.{S} Р |
душе, и сама, да потражи Мацу, па да је пошље кући...{S} Гле, молим те, које је то доба, па је |
неисписан лист беле хартије.{S} Ваљан, поштен човек може по том листу исписати најлепшу песму, |
своје драгоцено време у левентовању.{S} Поштен човек треба да помишља на породицу.</p> <p>– Пош |
треба да помишља на породицу.</p> <p>– Поштен човек треба најпре да се побрине, како ће издржа |
, то сам сигуран...{S} Мој стари био је поштен човек.{S} Стекао је доста.{S} Али да је умео, мо |
о борби и заборавио, што рекао ујаку: „Поштен човек треба најпре да се побрине, како ће издржа |
у с магазинима.{S} Ко јамчи, да му наши поштени општинари не ће баш и продати ту своју кућу,... |
у у нашем јавном и друштвеном животу, а поштено мисле.</p> <p>Јелена је слушала све то пажљиво. |
а неко време у Брајковцу, на право је и поштено, да јој то врати бар за један или ма и за два д |
дућности, вера, љубави нада неокаљанога поштења, непомућенога родољубља, безлобне младости. ·</ |
да му увређена љубав и преварена вера у поштење с болом врисне: „Од кад те, мајко, нисам видео, |
ли више, да буде економно слободан; те, пошто не може да остане од срамоте у свом јату, тумарне |
га би се осврнули сви, из свију сталежа поштованога Брајковачкога грађанства.</p> <pb n="26" /> |
д дух времена буде народ схваћао, умеће поштовати заслуге свога Бранка Радичевића. („Слава!{S} |
сестру по Еви!“</p> <p>– Ако нам је Ева прабаба, нисмо све једнаке, – не да се бележниковица зб |
Бранко, моја ти је мати чудна жена.{S} Права Српкиња мати!{S} Никада та мени не ће допустити, |
и учимо јуристерај, да „бранимо народна права“; а ја, бога ми, видим, да се и наши народни бран |
е напатила код свог несретника мужа као права патница. „Да ме је цео Срем клео, не бих наишла“, |
озвана да води коло, она не може давати правац, одређивати ток народној судбини.{S} Треба да во |
</p> <p>– Знам ја, знам све до краја! – правда се дете, а застидела се. – *Цело ја знам; само ј |
онда и о којечему другоме – готово без праве свезе тих разних предмета.</p> <pb n="97" /> <p>Г |
и роптати на њу.{S} Поток хучи и бучи, прави више буке него Дунав.{S} Па тек кад полети бујицо |
ик!{S} Свака црта на њему ђенијална,... прави песник!{S} То је песник!- примети писар, нагледав |
имети благо:</p> <p>– Ала си жесток!{S} Прави омладинац!{S} Море, <foreign xml:lang="la">gutta |
ца га задржала на сир с црним луком, да прави бележнику друштво.</p> <p>Јеша Дабижић вели:</p> |
.</p> <p>И гостољубиви бележник пође да прави места Јовану уза сто, не бил забашурио, што његов |
су народни учитељи већином такви, то је прави мученик народни.{S} Што свеснији, то већи мученик |
извору буду сведоци, колико се у истини прави народ забавља о том догађају...</p> <p>Сад се три |
} Он зна за цело, где ће опет наћи свој прави цвет.</p> <p>Из мисли га трже весео кикот и клица |
тарије остале за столом, па, кад ушле у прави разговор, узеле да преврћу листове у дебелој књиз |
благајник ужива, што може да мечи као „Прави Рус вели за њега увек писар.</p> <p>Једаред му пр |
Брајковцу Бруји, како су господа ноћас правила „бал“ по селу.</p> <pb n="84" /> <p>Бранко једв |
и госпођа Рашићка, када су једна другој правиле „физите“ несу могле а да се не дотакну Брајкова |
одушевљење њено неје изнуђено ни чим до правим заносом за идејама, и правом српском љубављу за |
оја крила.{S} Иди по светлости, ићи ћеш правим путом и не ћеш склизнути на странпутицу.</p> <p> |
ем најмногобројнијем раднику: ратару не правимо сами, него бог те пита од куд морамо да набавим |
/p> <p>– Бранко?!</p> <p>– Ви се и опет правите да ништа не знате.</p> <p>– А ти опет све знаш, |
рници“, наплаћају од народа исто толико правично или неправично, као и они, који се не хвале, д |
винограде.{S} Имамо на пример „вечитих правника“ доста, ал и ти хоће да играју само господина. |
из сенице.</p> <p>– Има оштар језик!{S} Право материно дете!{S} Али сестрића увек одржи у милос |
асног конзисторијалног присједатеља.{S} Право рећи, брује му и зује у глави још од синоћ, како |
ност.{S} Особито је уметност у нас Срба право сироче.{S} Ко је највише позван, да шири просвету |
сву мудрост.</p> <p>– И мати му даје за право. </p> <pb n="57" /> <p>– Е, онда за цело има прав |
ше, који ћете признати, да омладина има право, кад се уверите, да није онако страшна, као што в |
има право.</p> <p>– Да, да, Бранко има право, да Бог ме, – рече Кнежевић и трже руку.</p> <p>– |
више коју рећи.{S} Али увек Бранко има право.</p> <p>– Да, да, Бранко има право, да Бог ме, – |
<pb n="57" /> <p>– Е, онда за цело има право.</p> <p>Јелена не примећује горки подсмех у учите |
ла и гостила неко време у Брајковцу, на право је и поштено, да јој то врати бар за један или ма |
е и теби право. </p> <p>– Са свим ми је право, са свим...{S} Ви ћете, дакле, ићи у недељу...</p |
Карловце на свечаност.{S} Је л да ти је право?{S} У госте ћемо код Тинке.{S} Време је.{S} Није |
што тако нагло?</p> <p>– Идем.{S} Неје право, да сам тако дуго доле, а несам код матере.</p> < |
pb n="97" /> <p>Госпођи Нати чисто неје право, што Даринка оде с Јеленом.{S} Као да јој је сад |
дведа.{S} Судећи по нашем писару, имаће право Дарвин; а ону другу теорију лако је доказати по Б |
и као велим, он је твој, па биће и теби право. </p> <p>– Са свим ми је право, са свим...{S} Ви |
е ти, који вичу:{S} Слобода,... народно право,... аутономија,... избор,... сабор!{S} Треба вама |
арод, у масу.{S} Ви имате иначе потпуно право.{S} Ал...</p> <p>Јован је сад још већма дошао до |
„Ја не знам за што, али чики није нешто право.{S} Све вели, кад чита новине: „Ја не знам, што с |
<p>– Господа универзитетлије увек имају право, дакако!{S} У тринаест школа поцрпу они кашиком с |
сање, што ме амо вуче, већ баш, ако ћеш право, практичност,... сушта практичност.{S} Но немој о |
Свако, наравно, по свом рачуну.</p> <p>Право би и имао, – примети Рашићка. – штета је за њега, |
ни чим до правим заносом за идејама, и правом српском љубављу за своје, то му говори искреност |
ети дете, да га поп Стева уведе у свето православље и у књигу крештајемих.{S} Иначе црквењак од |
то је тамо столица првосвећеника српске православне цркве у овима <pb n="100" /> крајевима.{S} |
ештеник и као природан старешина српске православне црквено– школске општине у Брајковцу.{S} Но |
... разумете ли ме: кућу српске црквене православне општине одмах уз ребро српској православној |
и људи, и сви, чак и поп Стева, српски православни свештеник,... сви купују код њега, код Јуде |
вославне општине одмах уз ребро српској православној цркви!{S} Жалост, мој господине докторе!{S |
p> <p>– Е, па кад онда несте умели наћи праву идеју Бранкову, сад би још мање.{S} Немојте га ни |
а увек милион разлога да наброји против правца, којим је пошао.{S} Изађе учитељ, па их све позв |
не несу ни мало извеле мисли Јеленине с правца, којим је у тој распри пратила главни смисао њег |
ваљда, опасног конкурента, ступио преко прага, где се он тако добро осећао.</p> <p>– И хоћу мал |
Section" /> <p>Још неје ни крочио преко прага који води из блаженог царства безазлене идеалност |
буд за што, као да има слепога миша под прагом, или их медом залаже.{S} Па шта им даје за то Ју |
га тек сада, када је, тако рећи, већ на прагу, да буде свој човек, а за толико година до сад не |
То је за мене, за сад бар још, тек само празан разговор!</p> <p>Сад већ не може поп Стеван, да |
сети, како јој се учини Брајковац нешто празан.{S} Сви су, до душе, ту, и мама, и тетка Ката, и |
једнако.</p> <p>– Синко, то су тек само празна нагваждања, дангуба и беспослица.{S} А сума сума |
што вечерас тога нема.{S} Осећа ужасну празнину, па јој криво на цео свет.</p> <p>Мало још пот |
трчи то у собу то на двориште, а никад празних руку.{S} Мајсторица трчка за њом, да и она што |
зимски капут.{S} Иначе јако упада у очи празноћа и неред, каквога воле млади нежењени. </p> <p> |
од мене могао истесати, ако и не какав практичан ма и мали Лоренцо Штајн или Некер, а оно ипак |
/p> <p>Зар је тако гадан тај јавни, тај практични (и какога још све зову) живот, кад се тако ск |
овине.</p> <p>Него зна Јеша, да споји и практично са лепим.{S} Млад човек је, до душе, и жељан |
то ме амо вуче, већ баш, ако ћеш право, практичност,... сушта практичност.{S} Но немој опет да |
ш, ако ћеш право, практичност,... сушта практичност.{S} Но немој опет да бркаш практичност с ег |
практичност.{S} Но немој опет да бркаш практичност с егоизмом.{S}Ја, до душе, немам толико чус |
би излетела из њих.{S} По челу јој пао прам косе, па се њим игра ветрић, кад потрчи.</p> <pb n |
т парох, – не замишља увек самога себе, Праотац наш Адам имао је у рају свега, па опет му било |
је неситости...{S} На једаред...</p> <p>Прас!</p> <p>Пуче пушка.{S} Пуче ама баш пред кућом у д |
е сада по гори проходати, него о Божићу прасе...{S} Па шта ће бити од Брајковачке светковине?{S |
р.</p> <p> Таман они пошли, а учитељ на прате.</p> <pb n="79" /> <p>Дочека га граја:{S} О-о! </ |
еленине с правца, којим је у тој распри пратила главни смисао његов.</p> <p>Тек попа је ипак за |
на којој беше лес песников, дупком пуна пратилаца, примакла се Карловачкој станици.{S} На кљуну |
рохтело, да доведе Бечки одбор, који је пратио Бранка од Беча, као и целу светковину у забуну.{ |
ирне збиљности,...још на њему лептирски прах слатког ђаковања, не додирнут незграпном руком оне |
раз ти је крило лептирово.{S} Отареш ли прах, упрљао си образ свој.{S} Лептир је, кажу, несталн |
о.{S} Твоја душа и срце сад је као онај прах на крилима у лептира, а образ ти је крило лептиров |
Вуку троми на омари ноге по прашини.{S} Прашина завејава у кола, па се мота испод коњских копит |
ешће собе онако пред вече, кад се стиша прашина по улици, али ни по што немој да остави отворен |
и отићи по девојку.</p> <p>– Ала је то прашина, слатка, па врућина данас, да Бог сачува! – узд |
спопале.{S} Вуку троми на омари ноге по прашини.{S} Прашина завејава у кола, па се мота испод к |
ш неку стару књигу.{S} Кад стресао с ње прашину и отворио је, а то „<title>Живот и прикљученија |
ођа Ната, кад добила времена, да стресе прашину с хаљина.</p> <p>Ката отрчи у кућу и спрема вод |
до сад вам је био ту друг,... хајде-де, прашта вам се...{S} Сиромах, тај брже оде одавде, него |
ка капа; стара нека реверенда, – ваљда, прва поп-Стеви, како се запопио; стара свештеничка капа |
ео био, ето, на први мах, да га Даринка прва не поздрави:</p> <p>– А!{S} Јесте ли и ви ноћашњи? |
, и ове!</p> <p>Тејка Давина Живковићка прва дошла, да се поздрави с госпођа–Натом.{S} Давина с |
сви Турци,..." </p> <p>Тако се свршила прва певачка поука Брајковачкога збора. </p> <milestone |
ене. </p> <p>Сутра после подне одмах је прва веџба певачка. </p> <milestone unit="subSection" / |
е и наше село да се прослави, – беше му прва реч.{S} Од њих две не зна, која да прихвати реч.{S |
винограда!{S} То је његов глас! – викну прва Зорка.{S} Све поврви на поље.</p> <p>– Шта је?{S} |
ама, по најновијем журналу, не стиди се прве госпођице.{S} Она ти напуни својих неколико котари |
радовао тој књизи!{S} Још кад је ишао у прве гимназијске разреде, мати би, кад сврше своје школ |
кога, ако би другог замолио, да запева, први сам почиње.{S} Обадве руке пружио преко стола, па |
ца! . „Видиш, овај орах је, чини ми се, први пут ове године добро понео.</p> <p>– А знаш ли, ко |
ен.{S} Готово би се и смео био, ето, на први мах, да га Даринка прва не поздрави:</p> <p>– А!{S |
S} А треба ли госпођи Кати много, да на први поглед од мах види, да се госпођа Јелисавета прева |
Не би нико рекао, да је Јеша био некад први момак међу трговачком омладином у вароши.{S} Али п |
е име добила отуд, што је писар (кад се први пут опио у њој, а то је било прво вече, како се ск |
чног обрађивача тог бесцен—блага, удари први у струне народних гусала, па чистим српским народн |
ске, што свет значе“.{S} Баш тада је он први пут у друштву залагао сву снагу своје речитости, д |
рагичних јунака, нежних љубавника и био први певач.{S} Када је на уметничком мору, вели он, лађ |
нанства.{S} Оно јесте, да му не би било први пут, када би се сада састао с госпођом Катом и с г |
оше до онога џбуна иза врта, где се оно први пут сусрете она и Даринка са Стајићем, не мога, а |
ц српске књижевности, ту је Вук Караџић први пут, као ђак још, упозорен од Мушицкога на онај ве |
устукне испред Немца; али то је само у први мах, јер је Немац већ дошао онакав, какав Србин по |
l>Ја знадох, што нисам познав’о,</l> <l>Први санак ја сам већ одспав’о...</l>“ </quote> <pb n=" |
а јој помогне, па се.{S} Уплете и она: „Први санак мира вечитога.. </p> <p>А Зорка нестрпљива, |
јима беше Бранко, не ће стићи са својим првим возом...</p> <p>Освану и тај дан.</p> <p>Још у ју |
ли и научили бар „Коло Бранково“, па до првих књижевних умова, који стварају мишљења у књижевно |
ласове смо распоредили, можемо даље!{S} Прво женскиње!</p> <p>— А ми? – повика писар и бележник |
као што би казао Јеша Дабижић, пала је прво у памет Јовану Јаковљевићу.{S} Он беше предложио, |
друштава. </p> <p>– Добро је.{S} То је прво уз мост, што води с лађе на обалу.{S} Одмах до њих |
ад се први пут опио у њој, а то је било прво вече, како се скрасио у Брајковцу) декламовао ону |
Јован вратио, отпративши свога друга до првога манастира, у село, сврну уз пут код госпође беле |
је можда закинуо од својих уста, па до првога богаташа, – од људи неписмених, који су тек из т |
зора, неје ни била с њиме, осим јуче на првом покушају певачкога друштва.{S} Па већ и онако има |
ам сретнији, него многи моје братије са првом својом супругом.</p> <p>– Ниси поп, Стефане, ако |
рајковчани, да је поп Стева и са својом првом женом живео у љубави.{S} Па кад му умре његова ми |
старој навици.</p> <p>Женска, већ не у првом цвету своје младости, али ипак још доста свежа и |
пскога народа томе, што је тамо столица првосвећеника српске православне цркве у овима <pb n="1 |
толико <pb n="89" /> могу да знам, да, пре него што поцури шира, мора да поцури по винограду с |
с тек више из навике, да нешто прочита, пре него што заспи.</p> <p>Него вечерас му се не да да |
е окупе чланови ове или оне депутације, пре него што лађа пристане.</p> <p>Карловачки трг, порт |
вет по Брајковцу разнео још, тако рећи, пре зоре.{S} Па ако и неје могао никога разуверити, сам |
оп Стеван!{S} Неје ни то рђав човек!{S} Пре га треба жалити него осуђивати.{S} Понда госпођа Ра |
Јелена се стисла, па не пушта гласа.{S} Пре би у овај пар бризнула у плач. </p> <p>Госпођице, м |
ом.</p> <p>Госпођа Ката остала без мужа пре пет шест година.{S} Најстарији син јој, Јован, био |
м.</p> <p>– Омладина се брзо отрца, кад пре времена ступи у акцију.{S} Ко пише у нас дописе по |
а! </p> <p>– Није тога било, слатка, од пре, – рећи ће сека Ката. – Било ти је Брајковачко друш |
што ће доћи, не можеш је видити.{S} Од пре то мало који дан, да је нема к мени.{S} Него, ваљда |
им огледа гласове.{S} Мушкарце зна и од пре, шта који певати може.</p> <p>Особито добро познаје |
, ко пролази улицом.</p> <p>Дође јој од пре редовно и госпођа Рашићка, те разговарају, на прили |
p>Како се обрадовао био Бранко, када је пре недељу дана у Бечу на једаред добио од свог ујака п |
онкурент, онај Јуда код цркве, дошао је пре три четири године.{S} Наша славна црквена општина д |
раније, него што треба.</p> <p>Па боље пре не? после, – одговори Јован.</p> <p>Али се овај при |
ита.{S} Као девојка можда ће се многоме пре допасти Јелена; али Даринка је врсна усрећити тек, |
тако из ненада одлази, да ником о томе пре не рече ни речи.</p> <p>Госпођа Ката да пукне у себ |
к, а ето за час недеља.{S} Што то нисте пре почели?</p> <p>– Ништа не чини.{S} Господин учитељ |
у кућу, па сад не зна, шта ће и кут ће пре.{S} Да га остави, па потрчи по Мацу, или ће најпре |
тек седе на своје место, одакле се беше пре једнога сахата кренуо, да иде у дућан на позив мате |
ко крста разилази, те млађешина треба и пре да хвата повратак.</p> <p>Не би сирота имала цело п |
па још млада за беседу!{S} А била већ и пре тога као ученица више девојачке школе на беседи сва |
вачки ђак, у својим песмама као нико ни пре ни после њега.</p> <p>Е, па спомену тога ђенија пос |
ти не видиш, шта се кува?..{S} И сам си пре неки дан рекао, сећаш ли <pb n="87" /> се, како отр |
јој немило било, што су пошли из вароши пре беседе.{S} Радовала се и селу.{S} Радовала се, да в |
а, да је све ређала, свршила би с оним пре три године.</p> <p>– Него шта знам?{S} Код нас ти ј |
народ увући унутра!“ Повукао би је тим пре, што се уверио, да се и сама гошћа одушевила за „ту |
или Некер, а оно ипак бар ваљан економ пре него какав префриган параграфлија. </p> <p>– Падају |
<p>– Прелетео бих био; али нисам могао пре.</p> <p>– Ја бих те чекала целу ноћ.</p> <p>– Веруј |
како јој ипак мио Брајковац, јер је до пре млади учитељ, господин Кнежевић, често долазио к њо |
ка.{S} Чича, господар начеоник, поранио пре времена, па дошао у општинску писарну, да прежива о |
ра свештеничка капа, коју је попа носио пре дуго, дуго времена, док неје дао начинити нову, а н |
а сад ти иде под ногу.{S} Доћи ћеш само пре, него што пођеш, како, ћу ти казати, да поздравиш К |
му тек изађе пред очи њен лик, кад оно пре краткога времена сврну к њој, путујући ујаку у Брај |
станак, да је једва чекао, да их се што пре опрости. </p> <p>А они су сви били тако љубазни пре |
трча се бележник, као да реши ствар што пре. </p> <p>Јован сад тек не зна, шта да мисли, већ се |
о био да чита.{S} Нашао негде на орману пре неколико дана још неку стару књигу.{S} Кад стресао |
винограда! ...{S} Владимир ми је био ту пре, него што ћете ви доћи, мало јео, па опет отрчао с |
сте мајсторица Јула, њена укућанка, још пре неколико година господар кућни, док покојни госпођа |
и ви читали његове песме? </p> <p>– Још пре него што си се ти родио.</p> <p>– Е, па кад онда не |
.{S} Па како је дошао Тинкин син, и још пре него што ће доћи, не можеш је видити.{S} Од пре то |
, Јеша Дабижић, отпоручио је матери још пре једнога сахата и јаче, када га је по једном дечку з |
пским народним језиком, каквим нико још пре њега, а попут једре и здраве народне поезије, песмо |
ога песника. ·</p> <pb n="59" /> <p>Још пре него што ће учитељ Кнежевић распустити децу из школ |
ачкога грађанства.</p> <pb n="26" /> <p>Пре неколико година, а то памте још многи и многи Брајк |
ој свечаности и она да суделује.</p> <p>Пре него што ће синоћ деца полегати, у кући сека-Катино |
ку.</p> <p>– Тако се дочекују гости?! – пребаци му, бојаги, Јован.</p> <p>– Поздравише се својс |
н само за себе, већ за... виши позив, – пребаци Јеша писару, ал не знаш, говори ли збиља или из |
Где је Бранко? – пита Јован, па тек сад пребаци ногу, да устане.{S} Чини ми се, пише нешто.{S} |
то и зазираше од њега, да му кадгод не пребаци, па још, можда, пред госпођом Рашићком, што је |
лико грких залогаја, неколико прекора и пребацивања. „Какав си ти човек“, па „какав си ти то уј |
и да навуче дубљена очи махраму, што је пребацила преко главе, да скрије своју неприлику.</p> < |
креч и углачао га од тешког наваљивања; пребацио ногу преко колена, па мисли.</p> <p>Дуго и дуг |
едо кроз планинске винограде.{S} О раме пребацио сваки пушку.{S} Али им се види, да несу ловци |
ста, госпођице, врло добро забављате, – пребацује јој учитељ; – у вече са мном, а дању с господ |
ароши, не ће нико на село. (Ја не ћу да пребацујем штипендистима, као што је то у нас мода, што |
ћка. – штета је за њега, да се потуца и пребија по селима.{S} Ја то и опет кажем.{S} Оно јест д |
ва морала изаћи из куће брата свога као пребита сирота, да је и после тога с братом мрази?!{S} |
ин и учени Соларић, па мудри Доситије и преблаги Милован Видаковић... и толики други славни и п |
} Боже мој, ви гледате опет ту као неки преблаги Јеврем...{S} Ето вам, шта је: госпођа Јеца про |
е залута.{S} Већ да му увређена љубав и преварена вера у поштење с болом врисне: „Од кад те, ма |
ј испадне за руком, да и Бранкову матер превари, да дође, те јој се поклони!{S} Ал биће и то.{S |
себи од смеха, како се премудра Рашићка преварила у рачуну.{S} А треба ли госпођи Кати много, д |
д од мах види, да се госпођа Јелисавета преварила у рачуну?</p> <p>Даринци чисто криво, кад се |
ешено, да још има неко, у коме се никад преварити не ће, који га сваком речју својом учи, да у |
шено,... по њену рачуну, све.</p> <p>Та превешће и њу Јеца жедну преко воде, ма да се колико пу |
кругу. </p> <p>Бранко узео виолину, па превлачи гудалом по њој.</p> <pb n="64" /> <p>Писар се |
же мој!{S} Та свака има доста штошта да преврне, доста да спомене и мртвих и живих, и када се з |
па, кад ушле у прави разговор, узеле да преврћу листове у дебелој књизи своје прошлости.{S} Ох, |
да му кадгод не пребаци, па још, можда, пред госпођом Рашићком, што је небрат према сестри.{S} |
лену и Даринку, испоређује и пресуђује, пред самим собом.{S} Колико би да је непристран, некако |
е подне, кад посвршава послове по кући, пред свој дућан..{S} Скрстила руке па гледа, ко пролази |
ни не би дерао чакшире о голу даску.{S} Пред канабетом на сред собице омањи сто.{S} У зидовима |
дигне и да види иза џбуна, ко је то, а пред њ испаде мала Зорка, Јованова сестрица, и Даринка. |
је шиба троструком камџијом и заиграва пред искупљеним својим вршњацима.{S} А ови завидљиво гл |
селу.</p> <pb n="84" /> <p>Бранко једва пред зору заспао био.{S} Али чим устао и обукао се, опр |
реме.{S} На столу, дакако, вина ил пива пред сваким.</p> <pb n="27" /> <p>Бележник и један одбо |
е избегавала, да лепу реч рекне за њега пред кћерком.</p> <p>Могао би и у вароши где бити слава |
ам Варнава у манастиру, како би било да пред вече банемо тамо?</p> <p>Како се дознало за узрок |
ков аманет.</p> <p>Већ на неколико дана пред заказани свечани дан у Карловцима се опажало живо |
е.{S} А она се чинила свему – и невешта пред светом.{S} Само је поп Стева имао да прогута некол |
необично слатка.{S} И досад је била мед пред Бранком, али сад као да ће да се сва разлиже.{S} Ч |
Криста скоро свако боговетно вече изађе пред кућу, па се ту нађе с неким ковачким калфом, па је |
и материнска љубав:{S} Сад му тек изађе пред очи њен лик, кад оно пре краткога времена сврну к |
о мећу нове познанике.</p> <p> Књига је пред њим, али мисли несу све код њега.{S} Од синоћ се н |
/> <p>– Немој да спомињеш штогод о томе пред тетком.{S} Она се страшно ополчила.{S} Не ће се ви |
, по сеоском господском обичају, износе пред „физите“.{S} Нахвалиле се и накоштале свега.</p> < |
... „фини младић“...{S} Не зна, како ће пред поп-Стевом и својом кћерком да га се нахвали.{S} Ј |
разговарало.)...</p> <p>Уз пут наиђоше пред школом на учитеља, где „луфтира главу“.</p> <p>– А |
ђао с писарем, који је у сред друштва и пред њим био толико дрзак, да каже, како је „вечита ште |
а да је похвали пред тетком из вароши и пред сејом.{S} А њих две се нагле радознале.{S} Мали Вл |
о криво...</p> <p>Најпосле се нашли сви пред школском зградом и чекају, да учитељ распусти децу |
још већма плашите, те ми сад тек долази пред очи све већа тешкоћа бремена, што сам га се подухв |
и у народној кухињи; не гледи, стоји ли пред вратима портир у самурини и у гајтанима а с неким |
то их је Зорка радила, па да је похвали пред тетком из вароши и пред сејом.{S} А њих две се наг |
и зејтин за кандило, што ће да припали пред свог свеца...{S} То је грозно, господине мој.{S} Т |
андра. </p> <p>– Да,... да! – пуче попи пред очима. – Знам, шта; Нисам... нисам ни речи...{S} О |
да те гледам.{S} Твоји ђаци не ће смети пред тобом читати ни „ђачки растанак“, ма да си ти дана |
Бог ме, није лако, ја мислим, говорити пред простим светом! </p> <p>– Ви ме још већма плашите, |
Јелена хтела одмах за Зорком да потрчи пред Даринку.</p> <p>Али је задржала мати.</p> <p> <for |
аку сузу, што је негда над њим нејачким пред Богом исплакала, бисером благодарности исплаћује. |
/p> <p>У том ево Дабижића с пуном чашом пред Јована:</p> <p>– Господине докторе, ја сам у вама |
реци два пут.{S} Тамо мора бити сад као пред какву буну.</p> <p>– А с ким ћемо ми у недељу?{S} |
о, што рекао оно Јован Јаковљевић, „као пред буну“.</p> <p>Одборници лете на све стране и наређ |
ажи јој, нека отвори почешће собе онако пред вече, кад се стиша прашина по улици, али ни по што |
е!{S} Па колико Јелену угледала, толико пред њу истрчала.</p> <pb n="60" /> <p>Јелени још неје |
, једне од оних, што су засађене у реду пред поп-Стевином кућом, са свим сакрио од месечине, па |
а, да недељом бар господски пуши у колу пред девојкама или у крчми..{S} Прође и каква друга Кат |
На једаред би Бранку све јасно, пуче му пред очима као – понор... </p> <milestone unit="subSect |
ведати, како је наслоњен на ону багрему пред њеним прозором пиљио као маче у жижак, да ли ће ка |
рас!</p> <p>Пуче пушка.{S} Пуче ама баш пред кућом у дворишту.</p> <p>– Јух!- зачу се из кухиње |
дом него речима.</p> <p>Попа застао баш пред великим орахом, па гледи већ по толики и толики пу |
кви јој ваљда брује и у души... </p> <p>Пред цветном неком ливадом не мога одолети, него ће сић |
и колико иначе у овакој прилици.</p> <p>Пред очима му лебди лик Даринчин; а у свим жилама осећа |
о Стајић примио ствар за готову.</p> <p>Пред сутон кренули кући.</p> <p>– Стој!{S} Гледај овај |
о се туђ, самохран. „Тама за мном, тама преда мноме, а највећа у срдашцу моме“, завапио је негд |
љиво слуша, али се сад окрену и предаде преда се.</p> <p>–Ја ћу да се срдим на вас, –прекинуће |
ипак још доста свежа и унегована, изађе преда њ до по дворишта.{S} Натукла лаку повезачу на лиц |
е нешто свршио, све на страну, а корист преда се, ако није ништа свршио, што бива по <pb n="88" |
овај не опомене камџијом, да гледа пут преда се.</p> <p>Госпођа Ната дрема, па клања главом то |
а помогло, кад бих, ваљда, удесио јавна предавања, па им поповао, како ради немачки или енглеск |
га поверљиво слуша, али се сад окрену и предаде преда се.</p> <p>–Ја ћу да се срдим на вас, –пр |
еорији потомци наслеђују особине својих предака.</p> <p>Ма колико да писар важи у Брајковцу као |
са жарким родољубљем витешка дела наших предака, стару славу и нове невоље од Немање и Косова д |
стало у себичному његову срцу, туђ, јер предвиђаше, да их и мишљење и назори деле ужасном прова |
е скупи у крило, па жмирка у жижак, или преде, док јој не напреде дремеж на очи...{S}Ако Даринк |
би <pb n="91" /> му се теоретски о томе предиковало, а да не види то од нас својим очима.{S} Пр |
но и још одушевљеније прихвати учитељев предлог.</p> <p>Јован се насмехну и не мога да не покаж |
едимо и ми овде какво село у ту цел!{S} Предложи учитељ.{S} Стајић скочи одушевљено и још одуше |
ај.</p> <p>– Хајдмо ми дотле на пиво! – предложи бележник.</p> <p>– Благајник одмах устаде. </p |
у памет Јовану Јаковљевићу.{S} Он беше предложио, да се „тако врсној певачици, као што је Јеле |
вом сестрићу.</p> <p>За одрешене језике предмет је то, наравно, благодаран, да се учини и више, |
не сталности.{S} Прелеће се ту с једног предмета на други, и, дакако, често долазе у сукоб сами |
оме – готово без праве свезе тих разних предмета.</p> <pb n="97" /> <p>Госпођи Нати чисто неје |
можда, и уверена била, да је у тај пар предметом разговора она, неје то велико зарезивала.{S} |
шићка не посла поп-Стевану у врт, те се предомислио.</p> <p> Више њега се залепрша лептир, па с |
што јој је на рамених глава. </p> <p>– Предомислиће се.</p> <pb n="68" /> <p>У том повика учит |
<p> Таман!{S} Та, ње ради највише се и предомишљао, да л да сврне к свом другу.{S} Сам неје зн |
инка, па се свако труди, да се што боље представи варошкињи.</p> <p>Бележник се не да извести и |
ујаку, с којим их је до сада Стајић све предусретао, он, који је иначе о сваком увек најпре сам |
о сваком увек најпре само добро мислио, пређе сада у гнушање.{S} Ујков кућа поста му тесна, мра |
Ната пита, шта јој ради мати.{S} И тако пређе реч на са свим сухопарне ствари. </p> <p> Даринка |
мурину на дебелој глави...</p> <p>Страх пређе све.{S} А радости и изненађењу, мислиш, не ће бит |
/> <p>У том повика учитељ:{S} Дакле, да пређемо на учење.{S} Гласове смо распоредили, можемо да |
а седе још, па разговарају о којечему и прежваћу данашњи разговор, што су га имале с госпођом Р |
емена, па дошао у општинску писарну, да прежива о ноћашњој пијанци,</p> <p>Бележник послао панд |
ви још од свог старог народњачког сала, преживајући огризине отрцанога либерализма.{S} Још док |
с позорнице, занесен небесним задахом, презире цео свет.{S} Ох, позорница!</p> <p>Шта је теби |
, Лаза Костић и други.{S} Језик народни презрели беху у оно доба сви и мањи и већи књижевници, |
<p>Сад се, Бог ме, „не да већ никако ни преиначити“, јер је и јавила Кати по њену Јовану, кад о |
е ни немачке социјалисте.{S} То су људи прекаљени начелима напреднога духа времена...{S} Ама мо |
Маца, те се разговор и због тога о томе прекиде.{S} Но Ката неје пропустила, да избаци неколико |
не!</p> <p>– Виче Кнежевића, а глас јој прекиде јецање.</p> <p>– Учитељ се не осврће. </p> <p>– |
се.</p> <p>–Ја ћу да се срдим на вас, –прекинуће Бранка, кад опет чу последњу му реч; па дрмну |
трошка, само да дође.</p> <p>– Бога ти, прекинућу ти реч, зна л се што, где му је отац?</p> <p> |
ој.</p> <p>И тако бадава Даринка моли и преклиње, плаче и дури се, да мати одгоди, „бар док про |
ти можда какав плен, што га вреба...{S} Преко пута претрчи тркуница, уплашена коњским топотом и |
је дивно пристала Даринчину срцу.{S} А преко њега није прешла још никаква бура, ни најмањи обл |
кој трави у крај поточића, што се слива преко луба дебела орахова дрвета, те шуми и жубори као |
на један прозор час на други.{S} Гледа преко тамо насвој прозор.</p> <p>Млади колар стао до од |
е дубљена очи махраму, што је пребацила преко главе, да скрије своју неприлику.</p> <p>Срећом н |
еним перјем и китњастом крестом, што се преко дана шета и ракољи по буњишту око кокошака, мисли |
ј се, да ти их не препали ветар и сунце преко поља, те да не кажу сељани. „Каква ми је то варош |
у, што се обично онако уз пркос испружи преко стазе са лозинка.{S} Збиља, чу се ход.</p> <p>Поп |
и замахнуо Бачком ђиватком, да одудари преко коња, па да потера, а госпођа Ната повика:</p> <p |
тако званим вечерњим школама, а чистећи преко дан пијацу испред дућана свога шефа или прскајући |
лака сива кабаница, што је иначе облачи преко мантије, кад путује кудгод колима.{S} На столу је |
први сам почиње.{S} Обадве руке пружио преко стола, па изнад чаша даје такат. </p> <p>Данас је |
ди Брајковачки тржа мало се неје сломио преко тезге, како је појурио, да види, какве су то даме |
њему, ваљда, опасног конкурента, ступио преко прага, где се он тако добро осећао.</p> <p>– И хо |
t="subSection" /> <p>Још неје ни крочио преко прага који води из блаженог царства безазлене иде |
једино, до душе, полетела би била тамо преко потока оној кући, одакле јој у вече долазе они зв |
али ни по што немој да остави отворено преко ноћи...{S} И тако даље...</p> <p>Дотле је Трива и |
а су претуриле некакву страшну опасност преко главе, па хвале бога, што су остале живе и здраве |
Јован као да не слуша, јер се нагао већ преко стола с чашом у руци, да се куцне с бележниковицо |
начинити нову, а натуцао би је на главу преко ушију, кад је ветар или зима, па мора гологлав да |
га од тешког наваљивања; пребацио ногу преко колена, па мисли.</p> <p>Дуго и дуго му нису таке |
све.</p> <p>Та превешће и њу Јеца жедну преко воде, ма да се колико пући, вели Рашићка за Стаји |
огута неколико грких залогаја, неколико прекора и пребацивања. „Какав си ти човек“, па „какав с |
је касно, – одговори му сестрић с неким прекором.</p> <p>Поп Стева се уједе мало за доњу усну.{ |
Боже мој, – опет она, али сад мало и с прекором, – тако ти лежи на срцу!</p> <p>– Ето ти је, н |
ги, ту је варошкиња.) Понда дода опет с прекором: – шта теби фали Не знам, шта би и с тобом бил |
у заштиту Јовану, – још имам сутра, па прекосутра, па наткосутра, па још један дан, па недеља? |
Код разбијене канте“ у Марковој крчми и прекраћивали дуго недељно време.{S} На столу, дакако, в |
улице, што воде тргу, све то беше народ прекрилио.</p> <p>У саборној цркви служи се летурђија, |
} Дубок уздисај јој се оте из груди.{S} Прекрсти се после топле молитве.{S} Али се трже, кад јо |
p>– Све је ту.</p> <p>– Боже, помози! – прекрсти се и помоли се; Ната, па се успе на кола и ува |
Надвирила се над Даринком и Зорком.{S} Прекрстила их обоје изнад главе.{S} И за тим опет на пр |
, као обично, кад је онако срдит отишао прексиноћ од ње, а од то доба није нашао за вредно, да |
срдиш.{S} Ја се увек забуним.</p> <p>– Прелетео бих био; али нисам могао пре.</p> <p>– Ја бих |
су још увек без одређене сталности.{S} Прелеће се ту с једног предмета на други, и, дакако, че |
мало барута.</p> <pb n="22" /> <p>Иначе прелешкали, разговарајући се то о овом, то о оном, у хл |
и тако пријатно, тако слатко, да јој се прели туга по срцу, срце јој оте мах, сузе саме полетеш |
а горњем и на доњем делу танких крилаца прелива сад као седеф сад као плавичаст пламичак.</p> < |
модријим то блеђим зеленилом, те се све прелива према ведром плавом небу у сутону у најпријатни |
а мирно и тихо као анђелак.{S} Румен је прелила по обрашчићима.{S} Нигде на лицу трага сумора, |
њом проснивао, пиљио, док се туга неје прелила вином, те из дубљине наквашенога срца свога ста |
у каву, покусале су неколико пољупчића, преломиле неколико мушкацона и других таких посластица, |
сестру, баш као да јој је, не дај Боже, према глави.</p> <p>Сад се, Бог ме, „не да већ никако н |
то блеђим зеленилом, те се све прелива према ведром плавом небу у сутону у најпријатнијим видо |
{S} И ти си решена онда брачних обавеза према њему.{S} Можеш се и преудати.</p> <p>Мој син ће, |
ша.{S} Сад престаје свака субординација према својој „генералној команди“. – Докторе, – окрене |
стри и сестрићу загладио, осећао се туђ према њему, туђ, јер и оне сродничке пажљивости беше ве |
ле исто тако искрене и исто тако слатке према њој; па јој дале омирисати, како се и њих не тиче |
е, што је обузимаше тог вечера, осећање према нечему неизвесному, где се радост и слутња слива |
душо!</p> <p>Оно инстиктивно неповерење према свима у поп-Стевановој кући, па и према самоме уј |
села где у сред села, изнад свију висе према лазурном небу, а овде онде одбиће се још последњи |
кад се свагда онако наметљиво понашаше према њему?{S} Је ли могуће,... тако млада, па тако пок |
према свима у поп-Стевановој кући, па и према самоме ујаку, с којим их је до сада Стајић све пр |
ахија, који има хиљадама ланаца земље и према томе и опрему.{S} Кад видиш, како народ лако прим |
тку, о приликама, у које могу запасти и према којима ће морати удешавати свој рад и своју снагу |
јачи зазор, зазор, што га осећа слабији према моћнијему, што га осећа кривац према ономе, чијег |
шта је хтео, али осећа, да је питомији према њој, ако и не примећава, како је то необично брзо |
</p> <p>А они су сви били тако љубазни према њему, сви тако љубазни.</p> <p>Јелени, неје крити |
расту.{S} Ми ћемо поред све примљивости према свему, што је напредно, морати као народ банкроти |
ао повода, да се загрева љубављу каквом према њему.{S} Поп Стеван, опет, ако се и приволео на Р |
ст, потписали пасош, да могу бити један према другом неучтивији, те не само да не ће више говор |
S} Наша је стара болест идолопоклонство према, тако званим, аукторитетима.</p> <p>– Па може ли |
, пред госпођом Рашићком, што је небрат према сестри.{S} Тога страха се, до душе, доцније опрос |
рсно, да и у њему изазове такав пијетет према свом родитељу.{S} Мати му никад не хтео оцу прича |
иста“.{S} Али га изненади његов пијетет према оцу.{S} Бранко се сећа свога оца.{S} Једва га је, |
е у њему изазвати безусловну послушност према петој божјој заповести: „Штити оца твојего...“ Он |
Дунавској.</p> <p> На Карловачком тргу према вратима саборне цркве стоји одар окружен са шесна |
бичне љубави, што је носаше увек у срцу према свакоме, с којим свагда беше готов да обгрли цео |
и као неки начин, да би свој стари грех према сестри и сестрићу загладио, осећао се туђ према њ |
ји према моћнијему, што га осећа кривац према ономе, чијега се суда боји, ако је и уверен)да му |
усклик: </p> <quote> <l>„Ао свете мио и премио,</l> <l>красно ли те вишњи удесио!“</l> </quote> |
у за женскиње, у конзаквенцијама својих премиса увек доследна, нађе се код Даринке.</p> <p>Саст |
легне и дремуцка: под њом чита новине и премишља о ономе, што се њега тиче, а мало разабира за |
Ката да пукне у себи од смеха, како се премудра Рашићка преварила у рачуну.{S} А треба ли госп |
лена, по Брајковцу испод руке Поред оне премудре Кате Јаковљевићке.</p> <pb n="28" /> <p>Неје д |
’о</l></p> <l>Србадију заклињ’о:</l> <l>Пренес’те ми кости моје</l> <l>Стражилову моме, – еј!</ |
амо гроб.{S} Као свећеника велике идеје пренесе га у храм, где му је „црква под небесје, олтар |
евића! – дода Јован. – Решено је, да се пренесе на Стражиловачки вис.{S} Па смо закључили с ови |
кости, што их у Бечком гробљу ископате, пренесете с помпом на Стражилово, а нису Бранкове него. |
но испуне скромну жељу песникову, да му пренесу последње земне остатке на вис убавога Стражилов |
остатке покојнога песника српске идеје, пренећемо на убаво Стражилово.{S} У то име, господо мој |
еће се Дабижић све живље, – данас сутра пренећемо бесамртне земне остатке покојнога песника срп |
ог и Бечког одбора:{S} У другује недељу пренос костију Бранка Радичевића! – дода Јован. – Решен |
ка, кад је у вароши „велика беседа“ рад преноса костију Бранка Радичевића, „толико гладних Миси |
и дан ће да буде велика беседа у корист преноса последњих земних остатака Бранка Радичевића!{S} |
и ми овде да држимо своје село у корист преноса и споменика Бранкова, а више тога ради, да упоз |
иже.{S} Чак му је одушевљено говорила о преносу песникову и још више: одобрила и то, да је учит |
> <p>Како онда још не беше ни спомена о преносу Бранкових последњих земних остатака, па је не з |
ача, искупљених на обали „<title>Имну о преносу Бранкових костију</title>“.</p> <p>Величанствен |
преноћи на Пештанској станици, место да преноћи, као што требаше, у Новосадској саборној цркви. |
елу светковину у забуну.{S} Тако Бранко преноћи на Пештанској станици, место да преноћи, као шт |
Србадијо не било ти просто!“</p> <p>Сви пренули у смех.</p> <p>– Знам ја, знам све до краја! – |
е подсети своју сеју, како су се обадве препале, када су из ненада ту натрчале на Бранка.</p> < |
лаку повезачу на лице, да јој га зар не препали сунце.{S} Познаћеш је добру домаћицу.{S} Засука |
.{S} Добро је.{S} Чувај се, да ти их не препали ветар и сунце преко поља, те да не кажу сељани. |
{S} А жустра младица поред њега тако се препанула, да се неје могла уздржати, већ се у највећој |
е, да не клону. </p> <p>Негде се скрила препелица, па пућпуриче...{S} Шева се завитлава у вазду |
њом и тражи, на прилику, с које стране препелица пућпуриче.</p> <p>Така забава је дивно приста |
p>– Па, он највише ћути.{S} Само кад се препире о чему с чиком, онда видим, да уме и више коју |
ула матер и тргла је иза сна, да је ова преплашено упита, шта јој је.</p> <p>– Глете!{S} Глете! |
.</p> <p>И политичку слободу и књижевни препорођај овековечио је Бранко Радичевић, опет Карлова |
очепати Новога Сада или Београда, да се препоручи управи народнога позоришта, па онда – ево сре |
рину у Маркову крчму у Брајковац; ту се препоручи бележнику својом вештом декламацијом „о разби |
еше око мајсторице Јуле као да се и сам препоручи особитој њеној милошти.</p> <p>Још га од зиму |
ј њеној милошти.</p> <p>Још га од зимус препоручује госпођа Ната мајсторици.{S} А још од зимус |
се једио, што српски пчелари сваки час препоручују по нешто ново, па да је чак и некаки Орлић |
ју кћер, – још је невина, дете је; а он препреден као враг. (Понда окрену други ветар).{S} За Б |
ах стаде опет на прозор. „Ој, пуно је и препуно среће!“ подвикну учитељ из свег срца, е, заиста |
благо.{S} Можда је и трагична судбина, прерана смрт тога ђенијалног младића увеличала симпатиј |
, а ова између Зорке и Бранка.{S} Зорка пресавила своју књигу, па чита своју декламацију.{S} А |
из жупаније пут, који води амо.{S} Сам пресветли господин жупан, кад је требало бирати жупаниј |
цигара, – које ће он, кад год би пушио, пресећи на полак.{S} Половину ће оставити, другу пак оп |
з мамурлук; али га речита бележниковица пресече: </p> <p>– Но, да Богме,... до сад вам је био т |
кад ни ту нису могли прокопсати, или и прескочивши тај степен, а они одмах хајд у господство, |
ан Видаковић... и толики други славни и преславни; али се и данас славе!{S} Тек...{S} Тек...{S} |
ном, па ено га код разбијене канте, где пресмаче ракију с хлебом.</p> <p>Писар се осећа необичн |
али, као снег, бела црквица лебди, као преставник доброга духа, над сеоцем на полеђини једног |
жупан, кад је требало бирати жупанијске преставнике, изволели су толико пута бити гост за Јаков |
а се извали у столици, да слуша.{S} Сад престаје свака субординација према својој „генералној к |
а да не види то од нас својим очима.{S} Престанимо ми радити, што не ваља, па не ће народ имати |
{S} Онда ћемо после певања код Марка, – пресуди бележник, – да му сефтеишемо нов еспап.{S} Бран |
обадве, Јелену и Даринку, испоређује и пресуђује, пред самим собом.{S} Колико би да је неприст |
му вага судилачка и нехотице све већма претеже на Даринчину страну.{S} Бадава, срце само тоне |
За њу нису још таке ствари!“</p> <p>Но претерана бојазан њена беше са свим неоснована.{S} Међу |
узврпољио у својој постељи, па гунђа и прети учитељу, како ће га то скупо стати, што му квари |
ог весника</title>“, у кому је позив на претплату, а нерасечен.</p> <p>То је поп-Стевина и библ |
ише и поклонити пажње оному говору, што претпоставља више и ума и срца у <pb n="65" /> женскиње |
тај глас однесе до највишег места своје претпостављене власти у Брајковцу.</p> <p>Е, па и госпо |
ним каквим захтевањем од стране његових претпостављених у општинском уреду а у званичним послов |
разговор удовица.{S} А имају и оне, да претресу малу своју књижицу из свог ђаковања и друговањ |
/> <p>– Гром и пакао!</p> <p>Поп Стева претрну. </p> <p>Рашићка осети, колико га је заболело, |
, показати не знам каква.</p> <p>Јелена претрну. </p> <p>Учитељ се на њу тек осврнуо.</p> <p>Ал |
ио, насела на стену народног немара, те претрпила кораблекрушеније, па се љубимци Талијини расп |
у, па хоће да скочи с кола.{S} А Катица претрчала, па је прихваћа.</p> <p>Госпођа Ната се мигољ |
кав плен, што га вреба...{S} Преко пута претрчи тркуница, уплашена коњским топотом и зврком од |
колико дуго несу виделе, или као да су претуриле некакву страшну опасност преко главе, па хвал |
и сузу у спомен својих покојних, па ће прећи на други разговор...</p> <p>Тако нешто, ваљда, за |
да му је мати распуштеница, не могу.{S} Преудавати се у ма се и горе патила.</p> <p>На том и ос |
да свом рођеном детету очи из главе“ На преудају неје ни помишљала већ и деце ради, а дакако, ј |
ачних обавеза према њему.{S} Можеш се и преудати.</p> <p>Мој син ће, – одговори она, – за цело |
ку, кад се коњ који мухне, па тргне, да преухитри зловољнога Триву кочијаша, те га овај не опом |
гне, па да дохвати књигу; али је Бранко преухитри. </p> <p>– Јесте ли чули, шта сам вам казала? |
но ипак бар ваљан економ пре него какав префриган параграфлија. </p> <p>– Падају л ти те мисли |
/p> <p>Трива таман замахнуо секиром, да прецепи чвор на цепаници, с којом се већ толико бочи и |
ка!...{S} Ено га, стао испред гнезда на пречагу...{S} Нагао се...{S} Сад ће да скочи на земљу, |
и од вина“.</p> <p>Као што рече Јован, пречасни господин архимандрит беше отишао некуда у купк |
е, да изгледа, бајаги, као канабе, и да пречасни не би дерао чакшире о голу даску.{S} Пред кана |
" /> <milestone unit="subSection" /> <p>Пречасни господин парох Брајковачки, поп Стеван Радојчи |
је данас нешто крупније и мисли у глави пречасног конзисторијалног присједатеља.{S} Право рећи, |
и мање ни више, већ сензацију; а у кући пречаснога пароха Брајковачкога поп-Стевана Радојчића з |
авета.{S} Не свиди јој се.{S} Па да сте пречекали до недеље, сви би заједно на светковину.{S} М |
да су онај час испод чекића, којима је пречешњејши даривао њену децу, кад је долазио којему на |
баш разговарао с Даринком.</p> <p>Јован прешао бележниковици, па се упустио у разговор.{S} Она |
p>Млади трговац се окљува, како би и он прешао у разговор с Бранком и Даринком, да се и он „пом |
помен својих покојних.{S} Понда је Ката прешла орману, да покаже Нати ствари, што је Даринка св |
ла Даринчину срцу.{S} А преко њега није прешла још никаква бура, ни најмањи облачак, у њему сиј |
и топи се од милине као масло на топлој прженици... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сут |
мо ли се ми моћи поутешити, као Бранко, при помисли на смрт?{S} Шта ће „након нас останути“, и |
аш дошла у разговор најзанимљивија тема при чаши пива, његова најмилија тема, о томе, како и за |
ешто од њега...{S} Допада ми се, што је при себи.{S} Жилава нарав!{S} Без ичије припомоћи... са |
урисање“.{S} Застидео се...{S} Једва се прибра.</p> <p>– Госпођице Даро, – рече јој тихо, па та |
а дивити нашима старима, да су и толико прибрали, а без рационалног газдовања.{S} Данас... дана |
рном или ненамерном чијом кривицом несу привезала кола, у којима беше његов лес, за воз, који т |
Пере Гојковића као „бисер-грана“ те се привила уза својега војна, Данила Славнића.</p> <p>Чест |
есебична младићка, ђачка љубав, која их привлачи.</p> <p>Тако Јован и Бранко гледају у отворено |
ема њему.{S} Поп Стеван, опет, ако се и приволео на Рашићкино наваљивање, да доведе Бранка кући |
непотпуних примерака Карловачке „<title>Привреде</title>“, Београдске „<title>Пчеле</title>“,и |
био задовољан и сретан, како му сестра привређује, толико је уздисао и био несретан за својом |
е, да те пољубим, – рече чича учитељу и привуче му главу, те га цмокну у чело...</p> <p>– Госпо |
е, – одговори Јован.</p> <p>Али се овај привуче уза женскиње.{S} Прођоше један пут дуж зграде, |
штогод, – вели му девојче љупко, па му привуче себи руку. – Кажи ми штогод лепо, као што ти ум |
<pb n="98" /> <p>Него неје научила, да приговара што материним жељама, ма и којој њеној речи; |
трже, кад јој витице тек сплетене, а не придевене спадоше на пунахна бела плећа.</p> <p>И нехот |
где не прижиже сунце.</p> <p>Поп Стева приденуо и ручник за рупицу испод врата у своју хаљину. |
у очи, и, што му се давно и давно неје придесило, – поцрвене, е, поли га, Бога ми, румен до из |
стићи... „Поп је вели поп Стева, поп: а придиковао, а не; те гласао за овог посланика, те за он |
ло, чини му се, на архијерејској служби придику какву исплести; а неје ни у Брајковцу, од како |
него да слегне раменима, па да се и он придржи „начела“ Брајковачкога благајника: „Куд сви Тур |
па му неје требало два пута рећи, да се придружи бележнику, Јовану, писару и благајнику.</p> <p |
ним меканим хлебом једе на мамурлук.{S} Прижегло летње сунце, па глава да му пукне.{S} А дошао |
не хаје за жарко јулијско сунце, што је прижегло свом снагом. </p> <p>У долини испод Стражилова |
, те језде пољем широким. </p> <p>Сунце прижегло, мислиш, камен се усијао.{S} Коњи касају, а не |
учитељ распусти децу из школе. </p> <p>Прижегло летње сунце, а они ходају под штитовима.</p> < |
по гори; али у јулију месецу, на овакој прижези, џаба.{S} Боље би било, да сам остао у манастир |
ено, те хладовина као у планини, где не прижиже сунце.</p> <p>Поп Стева приденуо и ручник за ру |
вога сестрића, те га призвао к себи!{S} Призвао га тек сада, када је, тако рећи, већ на прагу, |
смиловао сада на свога сестрића, те га призвао к себи!{S} Призвао га тек сада, када је, тако р |
светле потомству као пример свенародног признања.</p> <p>Попа, бојаги, удари у смех.{S} Бранка |
био, кад се украо из друштва, док неје признао, да је бар прошао поред њених, поред Јелениних |
јој поп Стева Радојчић неје испунио.{S} Признати се мора: ево дванаест година, како се њих двој |
да је био искрен, и да јој је хтео све признати, морао би приповедати, како је наслоњен на ону |
упутству наших пчелара води, а то му се признати мора, најсавршеније свој пчеларски дневник.{S} |
инске вас <pb n="54" /> више, који ћете признати, да омладина има право, кад се уверите, да ниј |
ули кући.</p> <p>– Стој!{S} Гледај овај призор!{S} Ђура Јакшић би кликнуо.,„И бог му се диви!“ |
рође и каква друга Катина из детињства, прија-ова или сека-она, па је, на прилику, запита.</p> |
н баш пије каву, па се тужи, како ну не прија.{S} Да му је хладан батак с киселим краставцем.</ |
а се до извесног рока има пријавити; не пријави л се, сматра се за мртва.{S} И ти си решена онд |
по новинама, да се до извесног рока има пријавити; не пријави л се, сматра се за мртва.{S} И ти |
ине напоредо у добу, када душа највећма пријања; па готово прирасле једна за другу.{S} Па имају |
ј хлебац, што га је он себи изабрао, не пријања, баш Бог зна како, маџун и скоруп!...{S} Па... |
.{S} Има у поп-Стеве неки гост, Јованов пријатељ из Беча.{S} Та, знаћеш га.{S} Тинкин син, ако |
том догађају...</p> <p>Сад се три млада пријатеља највише светују о том, како да се и Брајковац |
грла својега.{S} Кад неста блага, неста пријатеља, па неста и њега.{S} Куд је, где ли је, Бог б |
ео свет.</p> <p>Мало још потраја, па се пријатељи разиђоше.{S} Испред учитељева стана зачу се у |
уначко здравље, поздравиће се као добри пријатељи.{S} Па ако не узмогну опет напоредо, знаће об |
бљутавост свога лицемерства, тепа час о пријатељству, о побратимству, о услугама, час о побожно |
Мати ми увек говори, како треба да сам пријатна с њим и искрена.{S} Ја и не могу друкче ниским |
нутра.{S} А можемо тамо баш и учити.{S} Пријатније је ходати на чистом ваздуху.{S} Али женске г |
о још никад неје осетила била; али тако пријатно, тако слатко, да јој се прели туга по срцу, ср |
<p>– Боже сачувај.{S} Мени је овде врло пријатно.{S} Баш се, на против, са свим добро осећам.{S |
{S} Обе беху истакле многе заставе, што пријатно оживљаваше монотонију околине Карловачке стани |
<p>– Мило ми је! – одговори Даринка на приказ Јованов, па пружи руку Кнежевићу и неусиљено се |
(Господин Милан Кнежевић, наш учитељ! – приказа Јован учитеља Даринци.)...{S} Закључили смо, да |
шину и отворио је, а то „<title>Живот и прикљученија Димитрија Обрадовића нареченога у калуђерс |
м ето још једнога младога човека, па се прикључи друштву.{S} Вели, кад се поздрави с мушкима и |
а легне поред Зорке, дуго јој се поглед приковао на икону светога Николе, што виси у прочељу.</ |
и дочекује ројеве; под њом после ручка прилегне и дремуцка: под њом чита новине и премишља о о |
вић је, вели, добар и ваљан млад човек, прилика таман као наручена за њену Јелену.</p> <p>– Пак |
се издовоље у свачему, чему им се пружа прилика у убавој Фрушкој Гори.{S} А учитељ се „једва до |
арамију!{S} И једва ми се подеси згодна прилика, кад сам се мало и надао! - одговори Јован те н |
знам ово оно.{S} Али девојка неје лоша прилика за сеоскога трговца.</p> <p>Ту је сад и та варо |
веде домаћицу у своју кућу.{S} Па то је прилика, као и мало да се боље позна. </p> <p>Попина Је |
“.{S} Но или што јој се чинило, да неје прилика, да она, девојка, иде сама њему, момку, у кућу, |
е на цео свет.{S} Младу човеку не да се прилика, да створи себи будућност.{S} Особито је уметно |
живот је овај тако сладак!{S} Толико се прилика да је човеку, да га воли.{S} И људи... па ни он |
обили.{S} Неје се још ни једном дала ни прилика, да један другому, можда, спасава живот или, шт |
вечаност, – опет ће мати. – Нема таквих прилика често.{S} Чика је одобрио.{S} Треба да одемо и |
ви.{S} Ослободи и друштвеном поретку, о приликама, у које могу запасти и према којима ће морати |
за уметност, што госпођица Јелена нема прилике, да ступи на даске, што свет значе“.{S} Баш тад |
:{S} Штета за госпођицу Јелку, што нема прилике да ступи на позорницу! </p> <p>Бог ме, добро он |
и Ђура, као што је један пут и рекао од прилике тако нешто. </p> <p>Ено, матори се мачак ушуњао |
и су глава!“</p> <p>Треба ли ређати све прилике, које истакоше Карловце изнад свакога другога с |
Никакве друштвености!{S} Социјалне наше прилике...</p> <p>И Марко се, већ по одавно, помешао с |
најпре да оживи у успомени неке особе и прилике, о којима је, чини му се сад, и чешће могао и т |
есити свој рад, те ће моји сељани имати прилике, на кога да се угледају ако хоће.{S} Тако проди |
ра је срца.{S} Ја је знам.{S} Имала сам прилике две године, да видим, каква је.{S} Отворена ми |
адама, да пију воде на извору...</p> <p>Прилике је тому зими често.{S} Седе у вече обично код т |
“, говорише она једном, али само једном приликом брату свом, „на гору несрећу, него што је мој |
ва и старога весеља чика-Перина.{S} Том приликом се и деца боље срађају.{S} А мајке се теше и ч |
ају, ово било оно се снило...{S} Па том приликом приметиће госпођа Ната, гладећи свог мацана: < |
Бранка: „Хоће ли ко говорити штогод том приликом?“ </p> <p>– То је бреме пало на мене, – одгово |
глава, ипак не мога бележник да се том приликом одржи, а да не примети, било што не трпи толик |
к, стари пензионирац, који се десио том приликом у друштву код разбијене канте, мало не пуче од |
се и Брајковац и Брајковчани покажу том приликом. „Треба <hi>народ</hi> увести унутра!“</p> <p> |
вде школски одмор, тим више, што ћу том приликом да будем сведоком једне опште народне свечанос |
ишану му с пуним уверењем, кад уграбила прилику. </p> <p>– Не верујем, – одговори Јован.</p> <p |
унила.</p> <p>Госпођа бележниковица, на прилику, видела кроз прозор, кад су прошла кола.{S} Ал |
игентан човек није понизио, да буде, на прилику, бирташ, или трговац или... најслободнији човек |
ства, прија-ова или сека-она, па је, на прилику, запита.</p> <p>– Помоз Бог!{S} Како си, сека К |
е све то танко зна и прича, како је, на прилику, госпођа Рашићка обрлатила поп-Стеву, <pb n="95 |
чно браћи, тетка-Катиној деци, узме, на прилику, штогод, па им чита.{S} Прочитали су све три че |
радовању, те се смеје с њом и тражи, на прилику, с које стране препелица пућпуриче.</p> <p>Така |
о и госпођа Рашићка, те разговарају, на прилику, о врту, о живини и тако што, чему је кад време |
Јована и доктором, а Јован ће њему, на прилику, смети од сад говорити:{S} Грцо, или:{S} Рифлиј |
{S} А толико имадемо примера, да су, на прилику, пропали трговци „пали“ на бирташе, па кад ни т |
а тек овлаш поверити, како је испала на прилику берба, како пазар, колико је шљива за ракију на |
<p>Исто тако неје могла, а да не ухвати прилику, па каже, како јој је мило, о, Бог зна, како, ш |
м.{S} И он, до душе, вешт момак за таку прилику:{S} Али и она не зна, шта да каже. </p> <p>Неко |
да је госпођа Рашићка узела сад згодну прилику, те доказала поп-Стеви, како не треба да вређа |
омоћи! – рећи ће Бранко, па употреби ту прилику, да стане поред Даринке. </p> <pb n="47" /> <p> |
их тако волела, али не знам,... по свој прилици...</p> <p>– Кад ја већ не ћу бити на Брајковачк |
не да да чита ни колико иначе у овакој прилици.</p> <p>Пред очима му лебди лик Даринчин; а у с |
ачава само снагу и наду млађаних душа и приличи њихову добу, а и не слуте, колико ће се весала |
и брат јој. </p> <p>И тако се искупило прилично друштванце за певачки збор.</p> <p>Све то учит |
браду, по којој се, бог ме, ухватило по прилично већ иње; гладни гледа, како куља дим на врата. |
да у отворену још гробницу.{S} Зорка се приљубила уз њу, па ћути, као да не сме да проговори.</ |
и опрему.{S} Кад видиш, како народ лако прима моду, немој мислити, да би он то примио, кад би < |
ше лес песников, дупком пуна пратилаца, примакла се Карловачкој станици.{S} На кљуну јој застав |
ешир до земље.{S} Немој да се и на тебе примени оно:{S} Кога мрзи да ради, тај је вечито незадо |
„братски српски“ „ти“, него Дабижић, на пример, не ће више називати Јована и доктором, а Јован |
земљу или копати винограде.{S} Имамо на пример „вечитих правника“ доста, ал и ти хоће да играју |
дане, који ће да засветле потомству као пример свенародног признања.</p> <p>Попа, бојаги, удари |
к на свету: економ.{S} А толико имадемо примера, да су, на прилику, пропали трговци „пали“ на б |
бету у истом нереду неколико непотпуних примерака Карловачке „<title>Привреде</title>“, Београд |
не по памети.{S} У мислима тима неје ни примерио, кад је лептир одлетео.{S} Неје га више ни тра |
о, наравно.{S} И ви, дакако, госпођице, примети Кнежевић и истрже своју руку.</p> <p>Јелена хте |
и би канда још могао бити ваљан економ, примети Бранко више у шали, – кад већ знаш и за зубачу |
о да би да заглади своју отоичашњу реч, примети благо:</p> <p>– Ала си жесток!{S} Прави омладин |
нио.</p> <p>– А,... ти си, Александре!- примети попа, па се осети слободан; него се ипак не пок |
лна,... прави песник!{S} То је песник!- примети писар, нагледавши се Бранкове слике, па мисли, |
реба да оженимо овога нашега учитеља!-- примети госпођа бележниковица, или што је наишла на так |
а Јована. </p> <p>– Збиља, њега нема! – примети овај.</p> <pb n="78" /> <p>– Не довијате се, гд |
здише“?</p> <p>– Блажени ништи духом! – примети безбрижно Јован.</p> <p>– Па да за што више од |
p>– Ја нисам вама „госпођица“ Јелена, – примети она, бојаги, срдито, па га својски узеде под ру |
>– Са свим као и његова назови– ујна, – примети бележниковица са значајним смешењем.</p> <p>– Е |
да не</p> <p>– Сад ће бити по сахата, – примети му жена знајући за његов лепи српски обичај, за |
е нам помоћи.{S} Ви тако лепо певате, – примети учитељ Јелени, а до ње се нашао.</p> <p>– Морам |
Јух, мати, како можеш тако што рећи, – примети Јелена с негодовањем.</p> <p>– Шта?{S} Како мог |
свом рачуну.</p> <p>Право би и имао, – примети Рашићка. – штета је за њега, да се потуца и пре |
дода онај.</p> <p>Мислим и сам тако, – примети Бранко.</p> <p>У том ето још једнога младога чо |
ележниче, да се овде мало позабавимо, – примети после Дабижић, по толики пут, бележнику. – Бога |
алазите у Бранку друге идеје него то, – примети Бранко.</p> <p>– Онда ви терате политику.{S} Бр |
њега; али у комшилуку његову у стану, – примети између осталога поп Стева. – Знам, да сам му, к |
> <p>– Јух!{S} Као да си се уплашила? – примети Даринка.</p> <p>Јелена јој у један мах у мало н |
се.</p> <p>– Разумем. </p> <p>– Като,— примети Ната сестри, кад дође до воде и замочи руке, да |
од свега тога не пада њему ни на ум, да примети, то је, како од неко доба не може ни о чему да |
у, јер се поп Стеван на мах разгали, па примети, као да би да заглади своју отоичашњу реч, прим |
Даринка, па се као трже и поцрвени, кад примети, да је споменила то име на своја уста.{S} А осе |
.{S} Но је поли румен до иза ушију, кад примети, како се сви окренули њози.</p> <p>Бележникович |
S} А Кнежевић и опет не пропусти, да не примети, како би му врло жао било, да Јелена не запева |
ежник да се том приликом одржи, а да не примети, било што не трпи толико разметање свога потчињ |
е на њу тек осврнуо.</p> <p>Али нико не примети њену неприлику, јер сад ево и бележника са благ |
вица закрешта, не мога да одушевљено не примети:</p> <p>Диван алт, милостива!{S} Диван алт!</p> |
> <p>Колико је и Даринка узрујана, ипак примети, како је Јелена бледа па уздрхтала.</p> <p>– Шт |
и за њега увек писар.</p> <p>Једаред му примети: </p> <p>Ваши стари мора да су пореклом из Руси |
Нашем учитељу ма штогод падне на памет! приметила је госпођа Јелисавета.</p> <p>– Па то је лепо |
бележниковицу..</p> <p>А бележниковица приметила то, па намешта, као бајаги, шишке на челу, те |
биља стало до поп-Стевана, ето, неје ни приметила, да он и не оде на звоно у цркву; неје ни при |
а он и не оде на звоно у цркву; неје ни приметила, да у Брајковцу звони радним даном на вечерње |
и увуче се унутра.</p> <p>Нико је неје приметио, не само што се и сама за времена скрила, већ |
збрижна изгледа.{S} Како је Бранко неје приметио ни осетио, све док се није јавила, а занет са |
каза тако, да не би сестрић његов могао приметити, како се он спремао кому на дочек, да му се „ |
кућу.</p> <p>– Бранко је фини младић! – приметиће госпођа Рашићка. – Па..</p> <p>– Ух, ух!{S} Н |
</p> <p>– И не питаш, где ти је ујна, – приметиће Јован Бранку, кад се једном у гунгули одвојиш |
ран кров, па га чува као свој рођени, – приметиће госпођа Ната. </p> <p>– И чува га бог ме; па |
било оно се снило...{S} Па том приликом приметиће госпођа Ната, гладећи свог мацана: </p> <p>„К |
ајковца задовољан?</p> <pb n="86" /> <p>Приметиће Јован **Бранку кад већ беху на путу кроз шуму |
ећа, да је питомији према њој, ако и не примећава, како је то необично брзо дошло.</p> <p>Док ј |
ако да се промени За час киша пљусне, – примећује онај.</p> <p>Било би штета, – опет ће Даринка |
нда за цело има право.</p> <p>Јелена не примећује горки подсмех у учитељевим речима.</p> <p>– Ј |
да ли да се одсмеје као на шалу или да прими као истину.</p> <p>- Поп Стеван, Бог ме, не показ |
ти си јој, рећи, као и отац, како си је примио од мене место њена оца.{S} Ја не могу рећи: „мој |
прима моду, немој мислити, да би он то примио, кад би <pb n="91" /> му се теоретски о томе пре |
онарним именом, кад га је Бог и Христос примио у своју општину од крштенога кума под тако лепим |
даша.{S} Ето села!</p> <p>Бранко Стајић примио ствар за готову.</p> <p>Пред сутон кренули кући. |
је мислила, да ће последње речи девојче примити у онаком смислу, који им поп Стева даје.{S} Оне |
{S} Али све нек је Богом просто, ако ти примиш наук, што сам га отуд ја поцрпала!{S} Чувај обра |
бе све веће расту.{S} Ми ћемо поред све примљивости према свему, што је напредно, морати као на |
рево, па мир!</p> <p>– А нама?</p> <p>– Принесенија јадите, повељенија творите.</p> <p>– Понда? |
само, како јој је синоћно певање његово прионило за душу!</p> <p>Па збиља!{S} Кнежевић не дође |
а ће она израдити код поп-Стеве, да све припадне њој и њеној кћери?{S} Две хиљаде јој је писао, |
>, ни лук јео ни на лук мирисао, узе да припали смотку.</p> <p>И госпођа бележниковица се намес |
чесницу и зејтин за кандило, што ће да припали пред свог свеца...{S} То је грозно, господине м |
мали Владимир натукао калпак на главу, припасао ђорду о бедро, што му донела тетка и сеја из в |
д књигом.</p> <p>– То ме је једно баш и припитомило, те сам се и тамо осећао, колико толико, св |
вали од озгоре у Брајковац, уме тако да приповеда, па ја тако мио!{S} Сама мама рекла је после |
<p>– Боже мој, наш учитељ уме толико да приповеда, а није прошао толико света као ви!{S} Па гов |
{S} Ваљда ниси дошао амо, да мислиш!{S} Приповедај штогод, – вели му девојче љупко, па му приву |
их.{S} Па слуша као жедна, како њих две приповедају о школи, о игрању, о беседама, о променадам |
нешто сневеселио.{S} Јелена му је много приповедала о Даринци.{S} Јутрос му је опет споменула о |
, ни колико отлен дотлен.{S} Само да ти приповедам, шта ми је нарадила.{S} Ономад...</p> <p>И с |
ћери, о госпођици Даринци толико јој је приповедао, да матери неје требало више, па да јој упад |
и да јој је хтео све признати, морао би приповедати, како је наслоњен на ону багрему пред њеним |
ика, би медвед угњавио мајмуна.{S} Тако приповедаше доцније сам бележник у Руми „код орла“. „У |
ам пуни белетристичне листове песмама и приповеткама?{S} По онима, који су позвани на то, могли |
ХРОНИКА</p> <p>СЛИКЕ И УСПОМЕНЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>О БРАНКУ РАДИЧЕВИЋУ</p> <p>Приредила |
при себи.{S} Жилава нарав!{S} Без ичије припомоћи... сам... у туђем свету...{S} Хм!{S} Мора бит |
осветни напредак у својему господарству припустио је тек у толико, што је наручио неке савршени |
, када душа највећма пријања; па готово прирасле једна за другу.{S} Па имају, о чему да и разго |
цели српски народ дан 10. јулија 1883., приредивши му светковину, каквом знађаше у најсветлијим |
ВЕТКЕ</p> <p>О БРАНКУ РАДИЧЕВИЋУ</p> <p>Приредила Даница Вујков</p> <p>АЛФАграф</p> <p>Нови Сад |
после оног великог концерта, што га је приредило српско академиско друштво „Зора“ у Бечу у спо |
>народ</hi> увести унутра!“</p> <p>– Да приредимо и ми овде какво село у ту цел!{S} Предложи уч |
а у школама у месту као свештеник и као природан старешина српске православне црквено– школске |
вет толико на силу Бога грађа са мном и присваја?“</p> <p>– Шта сте се замислили опет саду – пи |
о добро осећао.</p> <p>– И хоћу мало да приседнем, – одговори Јован, отирући зној, а зној му цу |
рата у своју хаљину.{S} Госпођа Рашићка присела поред њега на столицу.{S} Рећи ће тако с њим дв |
стри, – ево, ја сам сад конзисторијални присједатељ.{S} Сад би лакше ишло него икад.{S} Ти ни д |
исли у глави пречасног конзисторијалног присједатеља.{S} Право рећи, брује му и зује у глави јо |
ада одликован и постао конзисторијалним присједатељем.{S} Више шта, мисли, не може ни постићи.. |
а, а да је не пољуби. </p> <p>А Даринка прислонила главу на материне груди...</p> <p>Госпођи На |
Што сад иду, па им се не пада на ум, да прислушкују сваки шушањ, кад се заталаса гдегод у шушња |
Дунавску у Карловцима, камо лађом имају приспети Бечки одборници са последњим земним остацима п |
> <p>– Да, да!{S} За вечеру радованца!- пристадоше сви у глас.</p> <p>Благајник мисли: „Ништа л |
пућпуриче.</p> <p>Така забава је дивно пристала Даринчину срцу.{S} А преко њега није прешла јо |
е или оне депутације, пре него што лађа пристане.</p> <p>Карловачки трг, порта саборне цркве, д |
о је дивно, слушајући их бар по издаље, пристао тај збор са својим <foreign xml:lang="it">forte |
друштвом.{S} Учитељ и Јован, а и Бранко пристао уз њих... унели се, па доказују Јелени, како ми |
и толико, – одговори Бранко.</p> <p>Кад приступио девојкама, лице му се зажари.{S} Погледа то у |
/p> <pb n="104" /> <p>- Јесте ли добили приступнице? – пита их Бранко.</p> <p>– Јесмо.{S} Добил |
енства сигурности, где одборници даваху приступнице учесницима и гледаоцима свечаности на разна |
јаку у Брајковац; сад тек разумеде њену притајану тугу, што неје она та, којој њен син након тр |
И оде сваки својим путом.</p> <p>Јелена притвори капке на прозорима и увуче се унутра.</p> <p>Н |
> <p> Сео и кочијаш.</p> <p>Таман Трива притегао узде и замахнуо Бачком ђиватком, да одудари пр |
е треба олујине: загушљивост је ужасна, притисак не да дахнути.{S} Нова се омладина организује. |
опу и Бранка.{S} Са свим је излишан био притисак госпођа-Саветине папуче на поп Стевин жуљ, изл |
левицу око Бранкове деснице, јер Бранко притискао њом под пазухо своју књигу, те му књига сад и |
тница, па одговори своме штићенику опет притиском руке, и занесе се – за песмом, па паде у неку |
лена и душом и телом!{S} Али мора да га притискује рукама.{S} Понда скочи са столице, прође два |
{S} Дохватио белу пружену ручицу, па је притискује на жедне своје усне.</p> <p>Дрхће Јеленина р |
љи“.</p> <p>Даринка се наже над њом.{S} Притиште врео пољубац на вреле јој уснице.{S} Дете отво |
амо!</p> <p>И узе Даринчину руку, па је притиште на своје срце.{S} А срце јој лупа, да пробије |
/p> <p>Кад је дошла к себи, сети се, да притрчи гостинским колима.</p> <p>– Гле секе!{S} Гле Да |
и њега почастимо!</p> <p>Ја сам за то!- прихвати млади трговац. </p> <p>Синоћ је био отишао Мар |
{S} Али прошао вашар!{S} Дошао кући, да прихвати очеву радњу, па се упео из петиних жила, да по |
прва реч.{S} Од њих две не зна, која да прихвати реч.{S} Опет ће он:{S} Само да нас послужи леп |
јић скочи одушевљено и још одушевљеније прихвати учитељев предлог.</p> <p>Јован се насмехну и н |
p> <p>– Па шта тебе гони, да, можда, ти прихвати њен посао?</p> <p>– Воља и осећање да сам спос |
} Мајсторица трчка за њом, да и она што прихвати.</p> <p>– Да нисмо штогод заборавиле? – пита г |
ужи спомену песника српскога јединства, прихвативши позив омладине своје као сам песников амане |
ако би било, да останем код куће, па да прихватим економију.</p> <p>Бранко га радознало погледа |
јозбиљнија намера, да дођем кући, па да прихватим економију.{S} Ја осећам у себи за то воље, па |
младина у то доба спремила, а цео народ прихватио свом вољом својом и српским одушевљењем.</p> |
чи с кола.{S} А Катица претрчала, па је прихваћа.</p> <p>Госпођа Ната се мигољи у тешком пртљаг |
о, којега се подухвати.{S} Одушевљеније прихваћа борбу у друштву за срећу другога, снажније се |
учтивости рекне што, кад већ Јелена не прихваћа.</p> <p>У планини, знате, може лако да се пром |
било.{S} Хоће да се све то танко зна и прича, како је, на прилику, госпођа Рашићка обрлатила п |
родитељу.{S} Мати му никад не хтео оцу причати.{S} А што је кадгод научио <pb n="90" /> из раз |
Јована.</p> <p>– Ту ће бити сватова! – пришану му с пуним уверењем, кад уграбила прилику. </p> |
>– Живила-а-а!</p> <p>– Стари курјак! – пришану Јеша Јовану. </p> <p>Али Јован као да не слуша, |
Ено га, стриже ушима!{S} Кренуо и он! – пришапута писар милостивој госпођи бележниковици. (И за |
рце куцало толико за свој род, можда би пришио био и златну јаку“, казало се у неком листу, огл |
рзали и утргли око лова.{S} Да им се уз пркос учловио гдегод зека, или лис, или јазавац какав, |
с пута ону лозу, што се обично онако уз пркос испружи преко стазе са лозинка.{S} Збиља, чу се х |
друкче!..{S} Госпођа Рашићка!{S} Као да пркоси!“</p> <p>У исти мах му сину друга мисао, па му с |
а на грани, те чека згодан тренутак, да прне опет у свет,... у виши свет.{S} Само да му се доче |
ма осећа морални мамурлук, него онај од пробанчене ноћи.{S} Па сад још у школу,... ух!{S} Целом |
екне, осим што је јуче у певачкој школи пробао и њен глас, али са свим онако хладно и озбиљно к |
паво грло, загушено пивушином, једва му проби медвеђи глас, ухвативши тек последње: „Устај, Срб |
е на своје срце.{S} А срце јој лупа, да пробије груди.</p> <p>– Јух!{S} Као да си се уплашила? |
вог с Миланом на прозору, као да је нож прободе кроза сред срца, па јој се стиште терет, сињи т |
на степенице у саборницу, на заједничку пробу свију певачких дружина, што дошле беху, да увелич |
певачка друштва држаху своју заједничку пробу, и на паропловску станицу, где се згрнуо бели све |
је спавала као мало дете.{S} Али кад се пробудила, па се сетила синоћњег разговора свог с Милан |
, да их и мишљење и назори деле ужасном провалијом.{S} Нуз то и зазираше од њега, да му кадгод |
7" /> тешко, не жали пута ни трошка, да проведе код сестре на очеву дому које летње доба или бе |
ата, да дође, ако хоће, у Брајковац, да проведе које време!{S} Добро му дошло баш с тога што је |
од поп-Стеве.</p> <p>– Довео га, да ту проведе вакацију...{S} Ал не знам, што их већ нема из в |
егде у коров, да тамо у највећем страху проведе ноћ, док у јутро галан не кукурекне на буњишту. |
благодаран ујаку, што ме је дозвао, да проведем овде школски одмор, тим више, што ћу том прили |
а селу.{S} Она двојица ђаци, па хоће да проведу свој школски одмор што слободније, што разноврс |
ам да знаш после осам година, што си их провео у гимназиским скамијама.{S} Ја хоћу да више знаш |
рски намесник, добио мало одушке, да се провесели с веселим Брајковчанима у хладу манастирскога |
рекла је госпођа Ната. – Нека се младеж провесели!</p> <p>То је најпосле и госпођа Јелисавета м |
ак.</p> <p>Капак се диже.{S} Испод њега провири најпре мала бела ручица; па се од мах за њом ук |
ему и његовој матери. </p> <p>У тај мах провири Даринка на дућанска врата.</p> <p> Таман!{S} Та |
о за тим забаци или и изгуби.{S} Или би провирила кроз прозор, као да некога од некуда изгледа. |
кне од среће.</p> <p>Јелена задрхта.{S} Провирује нестрпљиво иза капака на прозору.</p> <p>У то |
е с другом децом око момака и девојака, провлачи се кроз коло, па се све бојим, удариће га кака |
оп Стеван помишљао, да ће бити кадгод и проводаџија, па, ето, под старост дотерао и дотле.{S} М |
Слатки уја, добри поп Стева, сам је био проводаџија.</p> <p>Опет смех.</p> <p>– Пак?</p> <p>– П |
тне своју кћер, и како је сам поп Стева проводаџисао свом сестрићу.</p> <p>За одрешене језике п |
.</p> <p>– Па да за што више од по века проводиш за скамијама, а над књигом?</p> <pb n="24" /> |
Стева склони чибук уза се поред стола, проглади прстима кроз браду и лако се накашља.{S} Узе о |
једној ни на другој.</p> <p>– Изашао је проглас Карловачког и Бечког одбора:{S} У другује недељ |
сада радованца.</p> <p>– Врло добро! – проговори писар. – Пиво чисто стужи човека.</p> <p>– Да |
јим на расположењу, госпођице Јелена, – проговори усиљеном шалом а учтиво Бранко, дошавши до ње |
</p> <p>– Треба мислити даље од носа, – проговори поп Стеван одлучно и као да некога љуто хоће |
Синоћ је био отишао Марко у Нови Сад, – проговори једва жедни благајник. – Ако је дошао, за цел |
, треба помишљати на своју будућност, – проговори парох; понда се непосредно обрати на Бранка:– |
ешењем.</p> <p>– Ех, ти већ све знаш, – проговори бележник, напунивши пуна уста сира и загризав |
се лес, да и заступник „Матице Српске“ проговори коју у славу песникову.</p> <pb n="106" /> <m |
гло.</p> <pb n="56" /> <p>Нема снаге да проговори; а не осећа се моћна ни толико, да узме своју |
трже своју руку.</p> <p>Јелена хтеде да проговори, али јој заста нешто у грлу, па гледи само уч |
љубила уз њу, па ћути, као да не сме да проговори.</p> <p>– Ово понесите као спомен са песников |
имала цело после подне, с киме речи да проговори, да не дође какво дете, те не купи за новчић |
оп Стеван крупно мисли.{S} Нико речи да проговори.{S} Само госпођа Рашићка хоће да је нешто нео |
о и растурујемо књиге, да...{S} Како ко проговори, зине на учитеља и свештеника.{S} Господа све |
кад потрчи.</p> <pb n="38" /> <p>Бранко проговори нешто, као бојаги, да се поздрави с њом.{S} И |
даш Александра у Карловце у гимназију? проговориће поп Стева један пут сестри, видевши да ће ј |
те на све стране и наређују, како ће се програм што свечаније извести.{S} Од паропловске станиц |
и узеде под руку.{S} Готово да је силом прогурала своју левицу око Бранкове деснице, јер Бранко |
ед светом.{S} Само је поп Стева имао да прогута неколико грких залогаја, неколико прекора и пре |
{S} Да зна само, колико је грких пилула прогутао већ и данас од бележниковичина пецкања!{S} Дот |
му и сина, и њих би метнуо на кеца или продао за вино ил ракију.{S} Него док трајало и његове |
а му наши поштени општинари не ће баш и продати ту своју кућу,... разумете ли ме: кућу српске ц |
цу има једна ружа...</p> <p>– Хм, Хм! – продера благајник кроз грло, као да хоће да га прочачка |
не задовољи неситог мамона, нити зајази продеранога грла својега.{S} Кад неста блага, неста при |
а кога да се угледају ако хоће.{S} Тако продире у народ оно из књижевности.{S} Мислиш ти, да би |
ковачке прошлости.</p> <p>– За то ли се продобрила Јеца на поп-Стевина сестрића! – вели сека На |
стру од рођенога брата!{S} Сад се нешто продобрила.{S} Па како је дошао Тинкин син, и још пре н |
ладић!</p> <p>– Па, како се то ујак сад продобрио?</p> <p>– Шта мислиш?{S} Сам му писао, па му |
ло с неколико: „Хм—хм!“ – поглади брке, продрма своју столицу, зар да се увери, је ли на добрим |
ка. </p> <p>Госпођа бележниковица нежно продрмуса руком, као и нехотице, своје шишке на челу, п |
кује рукама.{S} Понда скочи са столице, прође два трипут по соби.{S} И опет долети на прозор, п |
у колу пред девојкама или у крчми..{S} Прође и каква друга Катина из детињства, прија-ова или |
аги, попрети својим прстићем.{S} Бранка прође нешто скроз, како му се допаде у тај мах девојче. |
p> <p>Кнежевићу добро дошло било, да се прође у чистом планинском ваздуху, да истера шетњом мам |
де.{S} Осети, како га нешто чисто скроз прође, па му пројури кроз сву крв, а коса му се диже.{S |
аче и дури се, да мати одгоди, „бар док прође беседа“!{S} Шта је госпођи Нати до беседе!</p> <p |
це мало дуже позабавиле, тек, ето, брзо прође време, кад се обично и госпође сеоске враћају кућ |
прозор као по поруџбини.</p> <p>Бранко прође поред прозора, уђе у двориште и оде у своју собу. |
кога од некуда изгледа.{S} Ако случајно прође туда какав гимназијалац, па је поздрави, стискива |
<p>Али се овај привуче уза женскиње.{S} Прођоше један пут дуж зграде, а он не уме да почне разг |
да гдегод у окриљу тамне ноћи у самоћи прождере жртву своје мачје неситости...{S} На једаред.. |
ују неке његове стихове, као да су пука проза и крпарија, тек без њега ко зна би ли од мах доби |
мах писар трже очи на прозор, у тај мах прозврјаше онуд кола, а на колима се залепршаше два жен |
је била,... па да јој се момак веша на прозор?{S} Каква је она мати, кад то гледи својим очима |
два трипут по соби.{S} И опет долети на прозор, па одмах упре поглед опет на осветљена она два |
а.)</p> <p>У који мах писар трже очи на прозор, у тај мах прозврјаше онуд кола, а на колима се |
/quote> <pb n="58" /> <p>Стајић стао на прозор, па недахнимице слуша ту народну песму.{S} Не уз |
тви мрак.{S} Девојче се са свим дало на прозор, мислиш, полетеће.</p> <p>На једаред зачује тихе |
о!“</p> <p>Девојче од мах стаде опет на прозор. „Ој, пуно је и препуно среће!“ подвикну учитељ |
бележниковица, на прилику, видела кроз прозор, кад су прошла кола.{S} Ал како неје познала ник |
или и изгуби.{S} Или би провирила кроз прозор, као да некога од некуда изгледа.{S} Ако случајн |
.{S} А кад већ дође, и да седне на свој прозор, несташни ђаволак с леве јој стране у грудима хо |
ас на други.{S} Гледа преко тамо насвој прозор.</p> <p>Млади колар стао до одра, па се не миче. |
, да стаје на жеравицу; па час на један прозор час на други.{S} Гледа преко тамо насвој прозор. |
њим?{S} Хоће ли он вечерас доћи под њен прозор, као обично, кад је онако срдит отишао прексиноћ |
вим сакрио од месечине, па поклопио цео прозор као по поруџбини.</p> <p>Бранко прође поред проз |
баш Јован. </p> <p>У прочељу између оба прозора виси у учитељевој соби лик Бранка Радичевића.{S |
{S} Поглед јој се отме на осветљена два прозора у оној лепој кући с оне стране потока.{S} То јо |
глас.{S} Свећа се угаси, а иза она два прозора завлада мртви мрак.{S} Девојче се са свим дало |
х упре поглед опет на осветљена она два прозора с оне стране потока у лепој тамо кући.</p> <p>Т |
читељ отишао онако нагло и срдит с њена прозора, неје ни била с њиме, осим јуче на првом покуша |
} Отворила широм прозоре, па села поред прозора.{S} Наслонила главицу на руку, па мирише мирисн |
по поруџбини.</p> <p>Бранко прође поред прозора, уђе у двориште и оде у своју собу. </p> <p>Из |
бар прошао поред њених, поред Јелениних прозора.{S} Прошао!{S} А да је био искрен, и да јој је |
S} Неје палила свеће.{S} Отворила широм прозоре, па села поред прозора.{S} Наслонила главицу на |
путом.</p> <p>Јелена притвори капке на прозорима и увуче се унутра.</p> <p>Нико је неје примет |
ова певачкога друштва Брајковачкога под прозорима попине Јелене и да допру до Стајића, док већ |
рчме „Код разбијене канте“ извијају под прозорима попине Јелене!“</p> <p>Дакле, у сред Брајковц |
p> <p>На једаред зачује тихе кораке под прозором; али, рекао би, још већма чује, како јој јако |
о је наслоњен на ону багрему пред њеним прозором пиљио као маче у жижак, да ли ће каква вилинск |
.{S} Провирује нестрпљиво иза капака на прозору.</p> <p>У томе умукну учитељев глас.{S} Свећа с |
х?{S} Синоћ га је дуго и дуго чекала на прозору, и он не дође.{S} Бар да је после серенаде и пр |
о није било дана, да тај није био ма на прозору с девојком.{S} Молим ја тебе само, је ли то леп |
Него једва чека вече, да се састане на прозору с Јеленом, па да је пита, шта јој вели мати?</p |
ј пар, када ми о њему говоримо, виси на прозору попине Јелене?</p> <p>– А-а!... </p> <p>У том е |
е каква вилинска рука отворити капак на прозору, на оном прозору, на ком је он толико блажених |
ла синоћњег разговора свог с Миланом на прозору, као да је нож прободе кроза сред срца, па јој |
Бог те пита шта све још!{S} У зазиданом прозору поразбацано неколико старијих и новијих бројева |
рука отворити капак на прозору, на оном прозору, на ком је он толико блажених тренутака с њом п |
вице!{S} Ух-Ух!{S} Па би добре маме, да прозру мало бар и у будућност, макар да отшкрину крајич |
како га нешто чисто скроз прође, па му пројури кроз сву крв, а коса му се диже.{S} Скинуо шеши |
ли“ на бирташе, па кад ни ту нису могли прокопсати, или и прескочивши тај степен, а они одмах х |
езије, песмом, као најзгоднијим оруђем, прокрчи пута у књижевности нашој простом лепом нам наро |
и него у бујици; само ће ипак овде онде прокрчити себи, лакше пута, где без бујице није могао.{ |
е да поднесе.{S} Богме, ето, други боље пролазе с дебелом кожом на образима!</p> <p>Понда неје |
е знам, па хвала Богу!{S} А видим, како пролазе ти, који вичу:{S} Слобода,... народно право,... |
који више зна.{S} Данас само они добро пролазе, који што више знају.{S} Али пази, да се што ви |
ј дућан..{S} Скрстила руке па гледа, ко пролази улицом.</p> <p>Дође јој од пре редовно и госпођ |
своје шишке на челу, па лаким погледом пролете по друштву око стола, као да се, збиља, осведоч |
pb n="88" /> најчешће, постаје моралним пролетером, из кога се рекрутују шарлатани, денунцијант |
улицама, које несу тако живе, ни кад с пролећа или у јесен нагрну раденици из целе Бачке и Бан |
најмањи облачак, у њему сија увек благо пролећно сунце, па одсјајује непомућено и у веселим очи |
собом облаке, већ пуштају, да поред њих пролећу чворци, што се надлећу као облаци над грозном п |
из дубљине наквашенога срца свога стао проливати грке сузе, раптајући на своју судбину, како ј |
есту постојати, па не жали, ето, ни крв пролити, кад зажеле то његови гости и рачуни.</p> <p> А |
ведају о школи, о игрању, о беседама, о променадама...{S} И њу ће мати дада на јесен код тетка– |
p> <p>У планини, знате, може лако да се промени За час киша пљусне, – примећује онај.</p> <p>Би |
му, мора те послушати... (Утре сузе, па промену глас:) Триста га врага, кад ја што хоћу, то мор |
ед у Даринку.</p> <p>– Не знам, – једва промуца.{S} Понда дода живље:– Да видиш само!</p> <p>И |
кога?— опет учитељ.</p> <p>Јелена једва промуцава: </p> <p>– Од кад вас чекам.</p> <p>– Душо, з |
к и некаки Орлић и Коњовић и не знам ко пронашао новију и згоднију кошницу. „Србин да нешто изу |
а тема, о томе, како и за што наш народ пропада; Јеша воли да „политизира“, особито још кад наи |
Србина сељака то, што се он, кад једном пропадне, тешко подиже, јер, канда, и не мисли више, да |
ико имадемо примера, да су, на прилику, пропали трговци „пали“ на бирташе, па кад ни ту нису мо |
њима као над старим Римљанима и другим пропалим народима, поред свег нашег толико хваљеног род |
свет, за Бога зна, за што је Тинкин муж пропао и заблудио у свет!</p> <p>Исто тако неје могла, |
последњи одушевљено ради, да „Брајковац пропева у Бранковој свечаности“ јер „треба народ увући |
{S} А у државној служби, опет, не да се пропевати, чим осете, да љубиш свој народ...</p> <p>Бел |
сермију.{S} Тек не може, ето, ни он, да пропусти, ада се и сам не умеша у струју, што се заошин |
.{S} Тако госпођа Рашићка неје могла да пропусти, а да не спомене, како неки виче на њу, да је |
љивији разлози.{S} А Кнежевић и опет не пропусти, да не примети, како би му врло жао било, да Ј |
ог тога о томе прекиде.{S} Но Ката неје пропустила, да избаци неколико муња и громова на Мацу, |
твоја јединица нема оца!“ – И опет несу пропустиле, да како, ни Ката ни Ната, да пусте <pb n="2 |
р, који би диван био, да кроз грло неје пропустио већ толико силно пиво, бело и црно вино и све |
ветковини, немојте бар ви Карловачку да пропустите.</p> <p>– Па: сад, ваљда: не ће ни бити ништ |
а, да још неје доспевао, али не ће више пропустити.</p> <p>Писар мотри свакога, како пева, као |
ној крви.{S} Сачма му је крупна добрано прорешетала самурину на дебелој глави...</p> <p>Страх п |
о хтео да зна. </p> <p>Да Бог ме, да су прорешетале и на ситно и на крупно решето и садашњост.{ |
а види, да зна, да чује...{S} Просвета, просвета!</p> <p>Не помаже ту књига, – вели му Јован. – |
се учи, да види, да зна, да чује...{S} Просвета, просвета!</p> <p>Не помаже ту књига, – вели м |
напретка и добростања, чему књига, чему просвета, чему живот?{S} А ми смо се свим радом својим |
омаже ту књига, – вели му Јован. – Нема просвете, где народ не стоји економно добро.{S} За то с |
а кума под тако лепим именом једнога од просветитеља хришћанских!{S} Већ ми бучи глава од неко |
зије или богословије, та два најстарија просветна завода у српству и с ове и с оне стране Саве |
, кад би му који пао у руке.{S} Највећи просветни напредак у својему господарству припустио је |
ироче.{S} Ко је највише позван, да шири просвету у народа Ког Синови Талије, – глумци, апостоли |
брао чело, па му се натуштило над дугим проседим обрвама.{S} Хоће најпре да оживи у успомени не |
рем...{S} Ето вам, шта је: госпођа Јеца просила вашега Бранка за своју кћер!</p> <p>Јован прсну |
разговор.</p> <p>Хоће и наше село да се прослави, – беше му прва реч.{S} Од њих две не зна, кој |
оду врило о Бранку Радичевићу и његовој прослави.{S} Одмах сутра дан после оног великог концерт |
ј неје ви било о другом чему речи већ о прослави Бранка Радичевића у Брајковцу.</p> <p>Зорка не |
ваки за себе.{S} Али хтети на тај рачун прославити се и постати популарнијим, као што су неки р |
се спрема, како ће у свом скромном селу прославити спомен великога песника. ·</p> <pb n="59" /> |
, док је унучади чика-Пере Гојковића, а прославиће се име Игњата Јаковљевића, док је његове дец |
м је он толико блажених тренутака с њом проснивао, пиљио, док се туга неје прелила вином, те из |
га држи на Брајковачком селу, удеси за прост народ.{S} Хоће – да му каже, ко је био Бранко Рад |
задро у озбиљан живот; али је искрен и прост.{S} Обадве још у оном добу девојачком, у ком посл |
одан, – та већ загрози опасност, е дуго прост народ не би имао никакве користи од штампане и пи |
вели сека Ката. – Сад је наишла, Бог да прости!</p> <p>– Да Бог ме да се то све онда расправљал |
ме, није лако, ја мислим, говорити пред простим светом! </p> <p>– Ви ме још већма плашите, те м |
днаком љубављу милује свако своје дете, простирући меке рубине исто тако и под онога, који јој |
с Бранком, кад их остави млади тржа. – Просто, мени се мој позив не допада.{S} Ја нисам за адв |
е гоњење за веру као и у Турској, па се просто одселили у Русију, па тамо населили *Нову Србију |
последњим стихом: „Србадијо не било ти просто!“</p> <p>Сви пренули у смех.</p> <p>– Знам ја, з |
по ме је стала.{S} Али све нек је Богом просто, ако ти примиш наук, што сам га отуд ја поцрпала |
руђем, прокрчи пута у књижевности нашој простом лепом нам народном језику.{S} Нека данас строги |
скиптром у руци, или се врата затварају простом скакавицом или резом.{S} Ја се не кајем, неје м |
онако велики жагор, што се разлегао по пространим ходницима и степеницама Карловачкога магистр |
де, браца.{S} Време је!</p> <p>Јован се протегли на канабету.{S} Остави неки тумач казненога по |
јом „о разбијеној канти“, и бележник га протежира за писара.{S} До сада је увек оправдао оно уз |
рима, или полицајцима, неки се, Бог ме, протекцијом или умешношћу и даље докотурали.{S} У нас н |
аких новотарија.{S} Тај тако једнодушни протест једва даваше на који тренутак бар маха, да се р |
унили противу месеца, па из свега гласа протестују, што он тако на тенане плови по небесном мор |
ну:</p> <p>– Док ја дођем до своје Еве, протећи ће доста Дунавом.</p> <p>– Мој синко, не треба |
р поп Стева дигао „и кундаке и кондаке“ против „омладине, што само изумева идеје.“</p> <p>У Бра |
ни је овде врло пријатно.{S} Баш се, на против, са свим добро осећам.{S} И не могу довољно бити |
европскога гласа.{S} Ни дај боже штогод против тога!{S} Али ни најобичније најпотребније оруђе, |
је опет ваздан разлога имала, да наведе против тога, када је госпођа Ната била најпре код ње, а |
дари о велики штит, што га Даринка држи против сунца.</p> <p>А Даринка би се и смејала и заплак |
м, и зна увек милион разлога да наброји против правца, којим је пошао.{S} Изађе учитељ, па их с |
н сир с црним луком за њега најбољи лек против мамурлука.</p> <p>Благајник вели:{S} Клин с клин |
: ви терате политику.{S} То је наперено против нас попова и калуђера.{S} Е, не уме ти се омлади |
на ино, а да се једногласно не подигну против таких новотарија.{S} Тај тако једнодушни протест |
а је госпођа Ната била најпре код ње, а противних разлога је, по њену, од неко доба, тајному ми |
Као да се сви пси у Брајковцу побунили противу месеца, па из свега гласа протестују, што он та |
– сувише ревностан.{S} Мало који дан ће проћи, да он не ће посетити женску школу.{S} Па га – ре |
на улицу, да види, – кад ће поп Стеван проћи и вратити се на вечерње.{S} Но колико јој збиља с |
дознати, кад би отишао куд у варош, или проучити из листова, кад би му који пао у руке.{S} Најв |
ју.{S} Ти и твоје колеге дали сте се на професуру, па ће те и ви лепо тако да спремате омладину |
о вама!{S} Волео бих ти се сада по гори проходати, него о Божићу прасе...{S} Па шта ће бити од |
це.</p> <p>– А, вас треба посути ситном прохом! – поздрави га бележниковица, идући му на сусрет |
ови Сад још у јутро.{S} Некоме се ваљда прохтело, да доведе Бечки одбор, који је пратио Бранка |
еседи сваке године по један пут!</p> <p>Прохтело се госпођи Нати, да види своју сестру, баш као |
е до сад све тек као шала изгледало.{S} Прочачка опет грло с неколико: „Хм—хм!“ – поглади брке, |
благајник кроз грло, као да хоће да га прочачка. </p> <p>Госпођа бележниковица нежно продрмуса |
вао на икону светога Николе, што виси у прочељу.</p> <pb n="51" /> <p>Усне јој шапутаху искрене |
> <p>Писар се загледао у лик што виси у прочељу. </p> <p>Јован упро поглед у бележниковицу..</p |
е се обрадова тому баш Јован. </p> <p>У прочељу између оба прозора виси у учитељевој соби лик Б |
н, вечерас тек више из навике, да нешто прочита, пре него што заспи.</p> <p>Него вечерас му се |
} По дебела је књига, што сам је ја већ прочитала.{S} Скупо ме је стала.{S} Али све нек је Бого |
зме, на прилику, штогод, па им чита.{S} Прочитали су све три чести „<title>Љубомира у Елисијуму |
. – *Цело ја знам; само још који пут да прочитам...{S} Је л браца, – окрену се, као чигра, у за |
оред њених, поред Јелениних прозора.{S} Прошао!{S} А да је био искрен, и да јој је хтео све при |
учитељ уме толико да приповеда, а није прошао толико света као ви!{S} Па говорите макар о оном |
не дође.{S} Бар да је после серенаде и прошао онуда, кад је изгледала на њега као озебао сунце |
у трговачком омладином у вароши.{S} Али прошао вашар!{S} Дошао кући, да прихвати очеву радњу, п |
– одговори Јован. – Него то би он добро прошао с нама.{S} Хајде, да ми дамо донети, па да ми ње |
из друштва, док неје признао, да је бар прошао поред њених, поред Јелениних прозора.{S} Прошао! |
е их одмах обори.</p> <p>– Опростите! - прошапута, ал не подиже очију...</p> <pb n="49" /> <p>Д |
брањаше.</p> <p>– Ох!{S} То је дивно! – прошапута милостива његова заштитница, па одговори свом |
>– Жао ми је, да ниси остао дуже, па да прошврљамо мало у наоколо по селима и по манастирима.{S |
Стајићку.{S} Само да се већ једног дана прошетају деца, Бранко и Јелена, по Брајковцу испод рук |
.</p> <pb n="34" /> <p>Што не дате мало проширити или бар повисити, ујо ту сеницу, кад сте тако |
и мора све на себи да искуси!{S} Ја сам прошла добру школу: цео је живот школа.{S} По дебела је |
због главобоље, вели, да је сад са свим прошла. </p> <p>Колико је и Даринка узрујана, ипак прим |
на прилику, видела кроз прозор, кад су прошла кола.{S} Ал како неје познала никога на колима, |
о тражи.{S} До подне је још како тако и прошло; него после подне се отегло као цео дан.{S} Једв |
је нашла места за вечита времена слава прошлости, и идеја будућности, вера, љубави нада неокаљ |
вом знађаше у најсветлијим данима своје прошлости удостојивати само крунисане главе своје, пола |
а преврћу листове у дебелој књизи своје прошлости.{S} Ох, Боже мој!{S} Та свака има доста штошт |
старих златних успомена из Брајковачке прошлости.</p> <p>– За то ли се продобрила Јеца на поп- |
>– Моја будућност биће ми само наставак прошлости моје.{S} Рад, то ме чека.</p> <p>– Рад, рад!{ |
а.{S} Зарастао у лицу, здепаст, вратат, прсат, плећат, – па то су и грла,... мој брајко!</p> <p |
дан пијацу испред дућана свога шефа или прскајући лети патосу својој болти.{S} Занатлија не ће |
шега Бранка за своју кћер!</p> <p>Јован прсну у смех.{S} Чак и бележник мало се не угуши, како |
<p>– Онда ви терате политику.{S} Бранко прсну у смех.</p> <p>– Ја то увек кажем: ви терате поли |
обоје изнад главе.{S} И за тим опет на прстима изишла из собе...</p> <p>У том је и Бранко лега |
лони чибук уза се поред стола, проглади прстима кроз браду и лако се накашља.{S} Узе округли ће |
роз подсечене бркове; глади дугим сухим прстима браду, по којој се, бог ме, ухватило по приличн |
Даринка, те му, бојаги, попрети својим прстићем.{S} Бранка прође нешто скроз, како му се допад |
ражи.{S} А Зорка упртила неки гостински пртљаг, пошла с њим у кућу, па сад не зна, шта ће и кут |
</p> <p>Госпођа Ната се мигољи у тешком пртљагу, хоће да се извуче, па то раскопчава огртач“, т |
е, да се издовоље у свачему, чему им се пружа прилика у убавој Фрушкој Гори.{S} А учитељ се „је |
искао уза зид под сен.{S} Дохватио белу пружену ручицу, па је притискује на жедне своје усне.</ |
одговори Даринка на приказ Јованов, па пружи руку Кнежевићу и неусиљено се рукова с њим. ·</p> |
едан и задеде га себи на груди, а други пружи Стајићу.</p> <p>– Хоћете ли га умети сачувати?</p |
запева, први сам почиње.{S} Обадве руке пружио преко стола, па изнад чаша даје такат. </p> <p>Д |
ети свечанога спровода.{S} А спровод се пружио, колико је од вароши до самога Стражилова, као д |
а необичан лавеж паса.{S} Као да се сви пси у Брајковцу побунили противу месеца, па из свега гл |
S} Неје чудо, ако би гладни Брајковачки пси да га загризу.</p> <pb n="82" /> <p>Али овај пут им |
илову моме, – еј!</l> <l>Тамо имам ного птица,</l> <l>Мојих песмарица,</l> <l>Тамо има бела вил |
стоји у Брајковцу још увек само као оно птица на грани, те чека згодан тренутак, да прне опет у |
то чегртаљкама то бичевима и пиштољима пудара на опрезу, што сад не ће ни на што ни да се освр |
осуђују неке његове стихове, као да су пука проза и крпарија, тек без њега ко зна би ли од мах |
ста сира и загризавши зелену паприку, – Пукла би на боку, да не рекнеш.{S} Пусти човека амо...{ |
не рече ни речи.</p> <p>Госпођа Ката да пукне у себи од смеха, како се премудра Рашићка превари |
о на Дунав.{S} Сад треба скоро и топ да пукне.</p> <p>– Децо, ја то не ћу моћи све издржати, – |
му и поверовати, да му срце хоће већ да пукне од среће.</p> <p>Јелена задрхта.{S} Провирује нес |
ласа китњаста побрдица, да им мало даље пукне на догледу сремска равница испрекрштана друмовима |
S} Прижегло летње сунце, па глава да му пукне.{S} А дошао је до искуства, да је хладан сир с цр |
гача, нарастао као мобарска гибаница, а пун заливен као божићна чесница.{S} Неје чудо, ако би г |
што се и сама за времена скрила, већ и пун сен округле багреме, једне од оних, што су засађене |
е знаш, – проговори бележник, напунивши пуна уста сира и загризавши зелену паприку, – Пукла би |
ица, на којој беше лес песников, дупком пуна пратилаца, примакла се Карловачкој станици.{S} На |
дочека.{S} Београдска лађа беше дупком пуна.{S} Певачка друштва са својим заставама певаху на |
е бити.{S} Иде, а спушта рукаве на голе пунане, снажне руке, да и њих заштити, те да не поцрне |
тек сплетене, а не придевене спадоше на пунахна бела плећа.</p> <p>И нехотице се окрену Зорци.{ |
S} Од паропловске станице до Стражилова пуне су руке посла..</p> <p>У једаред стиже муњом глас, |
једаред укрстили своје деснице, држећи пуне чаше, испили чаше, цмокнули се и два и три пута – |
већином још не позвани на то.{S} Ко нам пуни белетристичне листове песмама и приповеткама?{S} П |
<p>– Ту ће бити сватова! – пришану му с пуним уверењем, кад уграбила прилику. </p> <p>– Не веру |
а димњак.{S} На огњишту се пуши и ври у пуним лонцима, а цврче батаци на угрејаној масти.</p> < |
, да бог ме, шта је шеснаест, ваљда, ни пуних шеснаест, <pb n="52" /> као што је била,... па да |
буквицу очитао и уји и својој несуђеној пуници!</p> <p>Госпођа Јеца све овако одскаче од земље, |
војче од мах стаде опет на прозор. „Ој, пуно је и препуно среће!“ подвикну учитељ из свег срца, |
мах за њом указа мила главица са црном пуном косом и у глави два гарава ока.</p> <p>Учитељ се |
>– А-а!... </p> <p>У том ево Дабижића с пуном чашом пред Јована:</p> <p>– Господине докторе, ја |
одолети, него ће сићи с кола, и набрати пуну руку разнога пољског цвећа.{S} Узе га са собом на |
ропустиле, да како, ни Ката ни Ната, да пусте <pb n="25" /> коју сузу у спомен својих покојних. |
о осећам!{S} Тако мора бити ономе, коме пусте у невољи крв, па му одлане.{S} Не би било с горег |
у, – Пукла би на боку, да не рекнеш.{S} Пусти човека амо...{S} Докторе, седи овде.</p> <p>И гос |
пита га госпођа бележниковица.</p> <p>– Пусти момка!{S} Није човек увек расположен, да другога |
а.</p> <p>– Ја волим, кад се он с чиком пусти у разговор, – опет ће она – он је тако добар!{S} |
ихо певушила уз уздрхтале звуке, час би пустила срцу на вољу, па би се слатко, слатко исплакала |
а.</p> <p>Колико он,... а и мати му као пустила у уши. </p> <p>Иди, синко, – вели. – помешај се |
осим тебе.</p> <p>На то ће најредовније пустити и Ната и Ката који уздисај и сузу у спомен свој |
ће или мезимац на дедину темељу, или ће пустити зета у кућу, као и њен отац, па како Бог да.{S} |
ду у његову собу.</p> <p>Сад ћу ја децу пустити.{S} Него морам мало и школу отворити, да уђе чи |
алфовања у Новом Саду и својих љубавних пустоловина по Темеринском друму и Казанџијској улици, |
можеш вратити за хладовине, кад хоћеш, пут је добар, а сад ти иде под ногу.{S} Доћи ћеш само п |
нотонију околине Карловачке станице.{S} Пут вароши од станице беху местимице ударени бели коци |
ускипило „љубве жаром“, па не даде два пут рећи.{S} Те кад отпратише кући и „чичу“, начеоника, |
де баш у Карловце.</p> <p>– Не реци два пут.{S} Тамо мора бити сад као пред какву буну.</p> <p> |
е га овај не опомене камџијом, да гледа пут преда се.</p> <p>Госпођа Ната дрема, па клања главо |
ила звезда, која му је јасно показивала пут и светлила му, да не залута.{S} Већ да му увређена |
па купи све гдегод шта, као да неће на пут него, сачувај Боже, на онај свет,</p> <p>А ето ти и |
вић жив, знала су и господа из жупаније пут, који води амо.{S} Сам пресветли господин жупан, ка |
и године жури у походе, него јој тек уз пут сврће као познанику каквом.</p> <p>И срце му гракну |
а до првога манастира, у село, сврну уз пут код госпође бележниковице.</p> <p>– А, вас треба по |
радо о њему разговарало.)...</p> <p>Уз пут наиђоше пред школом на учитеља, где „луфтира главу“ |
„Видиш, овај орах је, чини ми се, први пут ове године добро понео.</p> <p>– А знаш ли, колико |
добила отуд, што је писар (кад се први пут опио у њој, а то је било прво вече, како се скрасио |
што свет значе“.{S} Баш тада је он први пут у друштву залагао сву снагу своје речитости, доказу |
ва.{S} Оно јесте, да му не би било први пут, када би се сада састао с госпођом Катом и с госпођ |
о онога џбуна иза врта, где се оно први пут сусрете она и Даринка са Стајићем, не мога, а да не |
ске књижевности, ту је Вук Караџић први пут, као ђак још, упозорен од Мушицкога на онај велики |
м сад.{S} Други пут!{S} Упамтите, други пут!{S} Ево нас већ и код наших.</p> <p>Под орахом на с |
чели...{S} Али, хвала вам сад.{S} Други пут!{S} Упамтите, други пут!{S} Ево нас већ и код наших |
, ако се Тинка осетила, као да се други пут родила, па дошла на бољи свет, кад је брат поп Стев |
ш, краја.{S} Цмок један пут!...{S}Други пут!...{S} Цмок и трећи пут! ...{S}И опет!...{S} Све пу |
тало, што је писар, већ по не знам који пут, декламовао ону о браца-Анти и разбијеној канти на |
дела се. – *Цело ја знам; само још који пут да прочитам...{S} Је л браца, – окрену се, као чигр |
а мало друкчије рећи ће му бар још који пут...{S} Сутра се можеш вратити за хладовине, кад хоће |
опет нема каде.{S} Него је ипак по неки пут исправи и опомене, где како треба.{S} Но за то Зорк |
.. шта ли, увлачи се тако нешто по неки пут у безазлено јој срце, које зна да куца још увек сам |
се врзу, ето, и сад по толики и толики пут.</p> <p>Него почела већ да се једи.{S} Све се разиш |
орахом, па гледи већ по толики и толики пут, како је воћка понела.{S} На њено питање, лагано ок |
имо, – примети после Дабижић, по толики пут, бележнику. – Бога ми, паметна идеја!{S} А и јест, |
12" /> <p>И опет бадава!{S} И по толики пут бадава!{S} Мати навалила, те навалила.</p> <p>– Хај |
ке, па ће онако срдито и опет по толики пут:{S} Па баш сад?!</p> <p>Та, за који дан ће да буде |
,</p> <p>А ето ти и опет, већ по толики пут, госпођице Даринке, јединице јој кћерке, па ће онак |
гу ни ја бити бољи... </p> <p>По толики пут заподео се међу друговима такав разговор.{S} Мисли |
S} Испред учитељева стана зачу се у три пут.</p> <p>– Лаку ноћ!</p> <p>Јован и Бранко се одвоји |
пут!...{S}Други пут!...{S} Цмок и трећи пут! ...{S}И опет!...{S} Све пуца!{S} То је радост!{S} |
места.{S} А вуче га опет и тамо на овај пут, што води из Брајковца у Карловце.{S} Замишља себи, |
загризу.</p> <pb n="82" /> <p>Али овај пут им неје жао на месец.{S} Друго се нешто збива у Бра |
усрет с умиљатим осмехом.–" Једва један пут!</p> <p>– Извините... </p> <pb n="93" /> <p>Пође Јо |
такви лист могао изалазити једва један пут у месец дана на једном штампаном табаку.{S} А од он |
гимназију? проговориће поп Стева један пут сестри, видевши да ће јој тиме погодити најватрениј |
го што.{S} Боже мој, за што си на један пут таки?</p> <p>– Иза рогља се зачу певање.{S} Учитељ |
ад још тим више, што се слегло на један пут ваздан гостију у село.{S} Ту је Јаковљевићкин Јован |
равитељ, али тек да у недељи дана један пут или ни један пут оде на катихизацију и да задржи до |
и и опет покојни Ђура, као што је један пут и рекао од прилике тако нешто. </p> <p>Ено, матори |
привуче уза женскиње.{S} Прођоше један пут дуж зграде, а он не уме да почне разговор.</p> <p>Х |
да у недељи дана један пут или ни један пут оде на катихизацију и да задржи достојанство над уч |
љењу нема, мислиш, краја.{S} Цмок један пут!...{S}Други пут!...{S} Цмок и трећи пут! ...{S}И оп |
е школе на беседи сваке године по један пут!</p> <p>Прохтело се госпођи Нати, да види своју сес |
шетњом мамурлук, па му неје требало два пута рећи, да се придружи бележнику, Јовану, писару и б |
се свим радом својим далеко удалили од пута, који овамо води.{S} Ми имамо књижевника, уметника |
{S} Отворена ми се свиди.{S} Шта нас је пута насмејала!</p> <p>– Тим више, – суди Катица, – тре |
у грудима хоће зар да искочи; толико се пута захука, дошао је већ под грло, а то се отео тек са |
).{S} Заволи га чика Пера.{S} Толико се пута састајао с њим у Митровици, у оној некада граничар |
Знам, да сам му, као млађи ђачић, више пута доносио у ћупи вина, а код њега се пило и ликовало |
а није никад још таким показао.{S} Више пута му је баш био и одвратан, што је „таки“, као што о |
ће ипак овде онде прокрчити себи, лакше пута, где без бујице није могао.{S} Биће и међу вама по |
дође срцу <pb n="17" /> тешко, не жали пута ни трошка, да проведе код сестре на очеву дому кој |
е, испили чаше, цмокнули се и два и три пута – и, дакле попили брудершафт, то јест, потписали п |
есмом, као најзгоднијим оруђем, прокрчи пута у књижевности нашој простом лепом нам народном јез |
да какав плен, што га вреба...{S} Преко пута претрчи тркуница, уплашена коњским топотом и зврко |
тише, и тако даље.{S} Данас је неколико пута питала и брацу и сеју, кад ће, за Бога, већ једаре |
нути...</p> <p>Бележник се већ неколико пута дизао, да опет он наздрави, али га увек задржаше о |
еци, он би му одговорио, као што толико пута вели; </p> <p>– Ја сам господар у мојој кући.{S} Ј |
анијске преставнике, изволели су толико пута бити гост за Јаковљевића столом.{S} У последње вре |
едаред Јелена тројици младића још на по пута.</p> <p>– Од кад ми овде ходамо а вас нема!</p> <p |
а извади Јована из школе?{S} Да га с по пута скрене, па „да извади можда свом рођеном детету оч |
нешто закрши, као да неко склања себи с пута ону лозу, што се обично онако уз пркос испружи пре |
ндрит Јован Рајић, кому, кажу, петнаест пута нудише владичанску митру и он је петнаест пута одб |
дише владичанску митру и он је петнаест пута одби, да може мирно у својем скровитом Ковиљском м |
о се трже.{S} Близу њега стоји на уској путањи девојче од својих седамнаест година, ватрених оч |
нуше један другом леђа, па одоше својим путем.</p> <p>„Јогунаст“! – рече за њега поп Стева, кад |
мислиш?{S} Сам му писао, па му послао и путна трошка, само да дође.</p> <p>– Бога ти, прекинућу |
t="subSection" /> <p>Већ далеко измакли путници иза вароши, те језде пољем широким. </p> <p>Сун |
и позив он је већ и вршио као члан неке путничке глумачке дружине, где је играо улоге трагичних |
, што је узбрала крај друма, кад је оно путовала с мамом својом у Брајковац.</p> </body> </text |
је био ономад с Јованом код њих, кад су путовали од озгоре у Брајковац, уме тако да приповеда, |
е на супротивне стране, па им се тако и путови укрсте, не ће зар један на другога, већ један по |
а, добро; наћи ћемо други начин.{S} Сви путови воде у Рим.</p> <p>– Ја се бојим те нове омладин |
ла.{S} Иди по светлости, ићи ћеш правим путом и не ћеш склизнути на странпутицу.</p> <p>Тако ск |
а узда из руку.{S} Јован нек иде својим путом. „Нек буде господин, да се не пати!{S} Шат буде п |
други озбиљно спремају, да сваки својим путом отисне свој брод на то море.{S} Па руку на срце, |
анко се одвојише.{S} И оде сваки својим путом.</p> <p>Јелена притвори капке на прозорима и увуч |
> <p>Таке забаве имала је Даринка целим путом.{S} Па што сунце ближе у заставу, те што живља пл |
још пешачио далеко изван Карловаца оним путом, што води из Брајковца у Карловце.{S} Јутрос је п |
> <p>–Ти ћути.{S} Ми ћемо на село.{S} А путу се рока не зна.{S} Може нас тамо затећи и берба... |
риметиће Јован **Бранку кад већ беху на путу кроз шуму манастирску. ~</p> <p>– Боже сачувај.{S} |
рловце.{S} Замишља себи, како ће на том путу угледати из далека читав караван кола, начичкана Б |
еца.{S} Другим речима, а то бар мисли: „Путуј, игумане..."</p> <pb n="69" /> <p>На добром је ме |
што је иначе облачи преко мантије, кад путује кудгод колима.{S} На столу је неколико кабанус–ц |
д оно пре краткога времена сврну к њој, путујући ујаку у Брајковац; сад тек разумеде њену прита |
ији кући?..{S} Катица Јаковљевићка мора пући од једа.{S} Мисли, ко је као она, што има сина гос |
Јеца жедну преко воде, ма да се колико пући, вели Рашићка за Стајићку.{S} Само да се већ једно |
. </p> <p>Негде се скрила препелица, па пућпуриче...{S} Шева се завитлава у ваздух, па високо т |
жи, на прилику, с које стране препелица пућпуриче.</p> <p>Така забава је дивно пристала Даринчи |
ок и трећи пут! ...{S}И опет!...{S} Све пуца!{S} То је радост!{S} Цикот, мислиш сватови су! </p |
</p> <p>На једаред би Бранку све јасно, пуче му пред очима као – понор... </p> <milestone unit= |
д...</p> <p>Прас!</p> <p>Пуче пушка.{S} Пуче ама баш пред кућом у дворишту.</p> <p>– Јух!- зачу |
Да, Александра. </p> <p>– Да,... да! – пуче попи пред очима. – Знам, шта; Нисам... нисам ни ре |
у друштву код разбијене канте, мало не пуче од смеха.</p> <p>Општински благајник помислио на т |
..{S} На једаред...</p> <p>Прас!</p> <p>Пуче пушка.{S} Пуче ама баш пред кућом у дворишту.</p> |
мама, ићи,– вели јој Даринка...</p> <p>Пуче топ.</p> <p>– Ево, лађа иде!</p> <p>Сад се тек уск |
кад тад да их овде или онде заквачи на пучини будућега живота.{S} И нанесе ли им кадгод струја |
чибуку, запалити и пушити...{S} И сад, пуши и замаглио у уској сеници свој да баш видиш, како |
ћа куља дим на димњак.{S} На огњишту се пуши и ври у пуним лонцима, а цврче батаци на угрејаној |
а два новчића, да недељом бар господски пуши у колу пред девојкама или у крчми..{S} Прође и как |
абанус–цигара, – које ће он, кад год би пушио, пресећи на полак.{S} Половину ће оставити, другу |
библиотека, а радионица, и читаоница и пушионица. </p> <p>Господин парох има у сеници тој сву |
лулицу на подугачком чибуку, запалити и пушити...{S} И сад, пуши и замаглио у уској сеници свој |
На једаред...</p> <p>Прас!</p> <p>Пуче пушка.{S} Пуче ама баш пред кућом у дворишту.</p> <p>– |
ске винограде.{S} О раме пребацио сваки пушку.{S} Али им се види, да несу ловци од заната, него |
ло и надао! - одговори Јован те наслони пушку уза зид. – Волим овај лов сад него да сам данас у |
, ето, поп Стева под својом сеницом, па пушта густе димове кроз подсечене бркове; глади дугим с |
како Бог да.{S} Тек док је ње живе, не пушта узда из руку.{S} Јован нек иде својим путом. „Нек |
м мигне.</p> <p>Јелена се стисла, па не пушта гласа.{S} Пре би у овај пар бризнула у плач. </p> |
је теби? – пита изненада Јелена, па не пушта руке.</p> <p>– Господа универзитетлије увек имају |
Ту ми седни, синовче!</p> <p>А Кнежевић пушта глас где силније, где тише, да се као талас час д |
и, нити да вијају над собом облаке, већ пуштају, да поред њих пролећу чворци, што се надлећу ка |
То је наше зло од увек и било, што смо пуштали једном све, па, ето, чим га нестане, где смо, ш |
важио још и на то, да по упутству наших пчелара води, а то му се признати мора, најсавршеније с |
куша“.{S}А наопако се једио, што српски пчелари сваки час препоручују по нешто ново, па да је ч |
воздених то дрвених клинаца.{S} Ту виси пчеларска капа; стара нека реверенда, – ваљда, прва поп |
о, да се и он кадгод баци у који српски пчеларски лист каквим дописом из својега уљишта; можда, |
му се признати мора, најсавршеније свој пчеларски дневник.{S} Можда је мислио, да се и он кадго |
; ту вазда још друга што вртарскога што пчеларскога оруђа, као ножице за скидање гусеница, нож |
кадгод завести мисао за којом новином у пчеларству и воћарству, колико је он могао о њима дозна |
e>Привреде</title>“, Београдске „<title>Пчеле</title>“,и број „<title>Хришћанског весника</titl |
дна љубав, која не тражи заслуга, па је равна само оној, што је постала с Богом и нестаће је с |
S} И онако слабо имаш кад посла са себи равнима... </p> <p>Вараш се, мој Бранко, ако мислиш, да |
а им мало даље пукне на догледу сремска равница испрекрштана друмовима, ишарана богатим усевима |
опрости.{S} Осећа, да не би могао бити равнодушан; а боји се, да се не би показао сметен.{S} Г |
лаве, наћи ће се у „Карловачкој калдрми равној“, у разглашеном Карловачком шилеру и „<foreign x |
моје.{S} Рад, то ме чека.</p> <p>– Рад, рад!{S} Сви ми радимо.{S} Човек, кад помишља на своју б |
Брајковачко певачко друштво и на сврху, рад које се било то друштво састало, као и на то, даа ј |
иће ми само наставак прошлости моје.{S} Рад, то ме чека.</p> <p>– Рад, рад!{S} Сви ми радимо.{S |
ости моје.{S} Рад, то ме чека.</p> <p>– Рад, рад!{S} Сви ми радимо.{S} Човек, кад помишља на св |
аринка, кад је у вароши „велика беседа“ рад преноса костију Бранка Радичевића, „толико гладних |
<p>– Воља и осећање да сам способан за рад.{S} Кад год сам код куће, све ме више жеља вуче мир |
детету, кад јој је што требало за ручни рад, што га је Јелена радила у „леру“.</p> <p>– Нисам м |
и према којима ће морати удешавати свој рад и своју снагу.{S} Бродови живота њихова несу се још |
човек, знаћу и умећу боље удесити свој рад, те ће моји сељани имати прилике, на кога да се угл |
е Даре!{S} Добро дошли!{S} Ко не би био рад тако добрим и милим гостима!{S} Добро нам дошли!</p |
чаша даје такат. </p> <p>Данас је доба рада, општега рада! – развикао се Јован с Дабижићем. – |
ат. </p> <p>Данас је доба рада, општега рада! – развикао се Јован с Дабижићем. – Па ради ли се? |
ојаги, нешто и видило се, тобож, некога рада, макар да се заман викало:{S} Хлеба!{S} Хлеба!{S} |
дух.{S} Не, овде сад више не треба тиха рада, овде треба олујине: загушљивост је ужасна, притис |
бедевију, што му извукао из трске браца Рада слуга, па је љуто зауздао и подланчио, те је шиба |
аће и најмлађег сина у школе.{S} А није рада, ни кћер да уда у село.{S} Вели: „Село ти је тек с |
..{S} Ти видиш зар, да се ја не одричем рада.{S} Боже сачувај!{S} Само... ко хоће да ради за на |
<title>Горског вијенца</title>, владика Раде Његуш, не беше по све тога слободан, – та већ загр |
кторе!{S} Жалост!...{S} А знате ли, шта раде наша браћа Срби?{S} Сви листом пазаре код Јуде.{S} |
ао што је то у нас мода, што бојаги „не раде за народ“, а школовали се о „народном“ новцу, јер |
{S}Па кад то не могу, а видим шта други раде, не могу ни ја бити бољи... </p> <p>По толики пут |
ем, здрава сам до божје воље.{S} Шта ти раде дечица?</p> <p>– Хвала Богу!</p> <p>– А да шта ћеш |
/p> <p>– Водите туђу бригу.</p> <p>– То раде беспослене жене.{S} Не ћете тек рећи то за омладин |
вично, као и они, који се не хвале, да „раде за народ“.{S} Свештеници, које му драго партаје би |
ве, ни кад с пролећа или у јесен нагрну раденици из целе Бачке и Баната у виноградарску радњу, |
о учитељем у његовој најпречој потреби, радећи баш свој посао, то сам сигуран...{S} Мој стари б |
нема никакве дисциплине, нема странке: ради, како ко хоће, а живи још од свог старог народњачк |
неизмешани с туђим елементом, комотан: ради једва, колико му треба, па је површан, те, канда н |
Па ради ли се?{S} Кода вам ради?...{S} Ради се, да, али свако за себе.{S} Огрезли смо у гнилос |
ао и требао мислити, ако ничега другога ради, бар да сад не мора лупати главу, као да му је све |
астане с Кнежевићем, ако ничега другога ради, то бар да му каже, шта мати жели, и да она то чин |
еноса и споменика Бранкова, а више тога ради, да упознамо наш свет боље са песником српског нар |
неки ради можда, или шта више, баш тога ради омаловажавати ђенија његова, то је смешно. </p> <p |
{S} Боже сачувај!{S} Само... ко хоће да ради за народ, мора живети с народом; а не башкарити се |
и на тебе примени оно:{S} Кога мрзи да ради, тај је вечито незадовољан са својим позивом, и зн |
, што ја о томе мислим.{S} Испит, понда ради што хоћеш. </p> <p>–Да, да!{S} И ја тако мислим.{S |
n="43" /> <p>Кнежевић већ неколико дана ради око тога, да састави певачко друштво у Брајковцу.{ |
! – развикао се Јован с Дабижићем. – Па ради ли се?{S} Кода вам ради?...{S} Ради се, да, али св |
по смрт отишла.{S} Враг би је знао, шта ради.{S} Данас је налога, ... јуче је била замућена вод |
ваки посао и говорио би ми, како се шта ради.{S} Па сад се дивим мојој матери.{S} Видиш, Бранко |
а и ужива; па што ради, зна, да за себе ради.</p> <pb n="53" /> <p>И да је когод рекао поп-Стев |
<p>– Фраза!..{S} Ја што учим, учим себе ради, као годи ти и други и трећи.{S} Кад кажем, да бих |
ућанска врата.</p> <p> Таман!{S} Та, ње ради највише се и предомишљао, да л да сврне к свом дру |
она, за коју би...</p> <p>Невера!{S} Ње ради подноси он те муке.{S} Она му је натерала дерт, па |
а, да је се он више и не сећа, он се ње ради свађао с писарем, који је у сред друштва и пред њи |
шце куца необично живо, јер види, да се ради око начела, што она, ако и не може да схвати, ипак |
а преудају неје ни помишљала већ и деце ради, а дакако, још је била држећа и млада доста.{S} Не |
орити.{S} Она, што каже и сама, ринта и ради у поп-Стевиној кући као црв.{S} А уме, да удеси, д |
ни има ваљана интелигентна човека, који ради онаки исти посао, од кога живи и он, народ, него о |
и постати популарнијим, као што су неки ради можда, или шта више, баш тога ради омаловажавати ђ |
<p> Наравно, госпођа Ната пита, шта јој ради мати.{S} И тако пређе реч на са свим сухопарне ств |
Загледала се домаћица, ко је. – Јесте л ради гостима? – повикаше женски гласови с кола.</p> <p> |
Дабижићем. – Па ради ли се?{S} Кода вам ради?...{S} Ради се, да, али свако за себе.{S} Огрезли |
ио јавна предавања, па им поповао, како ради немачки или енглески сељак или овај или онај спахи |
44" /> особито овај последњи одушевљено ради, да „Брајковац пропева у Бранковој свечаности“ јер |
као црв.{S} А уме, да удеси, да то, што ради, она и ужива; па што ради, зна, да за себе ради.</ |
и, да то, што ради, она и ужива; па што ради, зна, да за себе ради.</p> <pb n="53" /> <p>И да ј |
ила вадила неке ствари, што их је Зорка радила, па да је похвали пред тетком из вароши и пред с |
требало за ручни рад, што га је Јелена радила у „леру“.</p> <p>– Нисам могла, тек зарад детета |
од Триве.{S} Криста јој је послушна, па радилица, па верна, па...{S} Ал само...{S} И сад језа ц |
ну љубав, кује, док је врело.</p> <p>Ја радим и ринтам у овој кући...{S} Па, ето, како ми се му |
о ме чека.</p> <p>– Рад, рад!{S} Сви ми радимо.{S} Човек, кад помишља на своју будућност, – вел |
p> <p>То је поп-Стевина и библиотека, а радионица, и читаоница и пушионица. </p> <p>Господин па |
малности, шупље љуске.{S} Радити треба, радити!{S} Па... чуј ме!{S} Више народу користи, кад у |
То су све формалности, шупље љуске.{S} Радити треба, радити!{S} Па... чуј ме!{S} Више народу к |
к после Игњата Јаковљевића.{S} Но треба радити и бар одржати.{S} Да извади Јована из школе?{S} |
а се молим Богу за тебе.{S} Шта ти ваља радити, то ти треба већ сам да знаш после осам година, |
b n="28" /> <p>Неје друкче, мора се сад радити на врат на нос.{S} Поп Стева мора помоћи. </p> < |
а оца свога, како је тај умео ринтати и радити.{S} Кадгод бејах код куће, водио би ме собом на |
о од нас својим очима.{S} Престанимо ми радити, што не ваља, па не ће народ имати у кога да се |
ништа лепше од тога...{S} А да се лепо радити!{S} Па што зарадиш, знаш, да ти нико за тим запл |
рмалност; понда ћу доћи у Брајковац.{S} Радићу, економисаћу и поучаваћу овај свет у рационалној |
родне.{S} Но било како му драго, Бранко Радичевић сјаће за вечита времена као трећа звезда уз В |
њижевни препорођај овековечио је Бранко Радичевић, опет Карловачки ђак, у својим песмама као ни |
ој род и своју веру.</p> <p>Него Бранко Радичевић дубоко је заталасао најврелије осећаје срца и |
{S} Хоће – да му каже, ко је био Бранко Радичевић, шта он вреди за наш народ и шта значи ово ве |
е храмове.</p> <pb n="101" /> <p>Бранко Радичевић беше, наравно, само сиромашан српски ђак.{S} |
о, умеће поштовати заслуге свога Бранка Радичевића. („Слава!{S} Слава!“ заори се на ту реч око |
не потамњује ни слава млађанога Бранка Радичевића.{S} Необични дар, неуморни труд и сувремена |
реноса последњих земних остатака Бранка Радичевића!{S} За Бога, мама...</p> <pb n="12" /> <p>И |
другом чему речи већ о прослави Бранка Радичевића у Брајковцу.</p> <p>Зорка неје дала ни о чем |
озора виси у учитељевој соби лик Бранка Радичевића.{S} Учитељ га већ набавио, уоквирио и украси |
лика беседа“ рад преноса костију Бранка Радичевића, „толико гладних Мисирских година“.</p> <p>П |
У другује недељу пренос костију Бранка Радичевића! – дода Јован. – Решено је, да се пренесе на |
де доле највише у народу врило о Бранку Радичевићу и његовој прослави.{S} Одмах сутра дан после |
ОМЕНЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>О БРАНКУ РАДИЧЕВИЋУ</p> <p>Приредила Даница Вујков</p> <p>АЛФАгр |
еба којешта поспремати.</p> <p>Сутра је радни дан а чека сто послова.{S} Па је већ ето, време, |
спремају децу, кад их шаљу у школу, за раднике него за господу, а и не разабирају, је ли им си |
је оруђе, рано, нашем најмногобројнијем раднику: ратару не правимо сами, него бог те пита од ку |
неје ни приметила, да у Брајковцу звони радним даном на вечерње, ако у опште и звони, но највиш |
з школа изалазили као господа, а не као радници, увек ће нам кола ићи на еро.{S} То је само ист |
вашар!{S} Дошао кући, да прихвати очеву радњу, па се упео из петиних жила, да поради, те подигн |
из целе Бачке и Баната у виноградарску радњу, или кад се у октобру искупљају ода свију страна |
ако не оде у варош, да тамо отвори већу радњу, ево мог носа, ако не назида у сред Брајковца нај |
се уморио пешачећи на овој врућини.{S} Радо, до душе, пешачим по гори; али у јулију месецу, на |
ати Дабижић као у шали. – Ја бих вам се радо бацио под окриље.</p> <p>– Гле, гле грчета! – наша |
, него само Бранко: толико се и тако се радо о њему разговарало.)...</p> <p>Уз пут наиђоше пред |
р повисити, ујо ту сеницу, кад сте тако радо у њој?</p> <p>За мене је, синко, добра и овако.{S} |
тако неумољиво таји, што би сваки тако радо хтео да зна. </p> <p>Да Бог ме, да су прорешетале |
нимаше ни каква велика беседа у вароши, радовала се Даринка као мала, што ће да се вија са Зорк |
, што су пошли из вароши пре беседе.{S} Радовала се и селу.{S} Радовала се, да види тетку, браћ |
и пре беседе.{S} Радовала се и селу.{S} Радовала се, да види тетку, браћу, сестру, другарицу Је |
их усана увек подједнако, а срдила се а радовала се, или плакала, или се сетила Светозара и Дра |
разних Полаженика и Споменика од браца–Радована, браца–Јове, и других „чика“ и „браца“.</p> <p |
агнала, да утопи цео свет у манастирски Радованац, да искали своје увређено љубоморно срце.{S} |
ко је по вољи, господо, да донесем сада радованца.</p> <p>– Врло добро! – проговори писар. – Пи |
а воћнака уз искрен разговор и ватреног Радованца.</p> <p>Кнежевићу добро дошло било, да се про |
и човека.</p> <p>– Да, да!{S} За вечеру радованца!- пристадоше сви у глас.</p> <p>Благајник мис |
, живнула и она, па се радује Даринчину радовању, те се смеје с њом и тражи, на прилику, с које |
оши и пред сејом.{S} А њих две се нагле радознале.{S} Мали Владимир развашарио своје сиграчке, |
а прихватим економију.</p> <p>Бранко га радознало погледа.</p> <p>Као да није узела озбиљно,– д |
чистом ваздуху.{S} Али женске гони нека радозналост, да завире у собу мушкарца неожењена.</p> < |
хни!{S} Таки смо ти ми свуда. , баш сам радознао, како ће и то у Карловцима испасти.{S} Чисто н |
спођа Јеца Рашићка, па да јој поп Стева Радојчић неје испунио.{S} Признати се мора: ево дванаес |
господин парох Брајковачки, поп Стеван Радојчић седи под сеницом у својем вотњаку.{S} Разузури |
аснога пароха Брајковачкога поп-Стевана Радојчића загрмело је, као да је пао у њу гром с ведра |
освета, чему живот?{S} А ми смо се свим радом својим далеко удалили од пута, који овамо води.{S |
оле, дође до ушију познат женски глас с радосним ускликом:</p> <p>– Ево га!</p> <p>Окрену се.</ |
чити?</p> <p>Хоћу, ујо, – одговори дете радосних очију. </p> <p>Мати, ја хоћу да идем у латинск |
сад, Ната Кати.– Знам ја, шта је дечија радост.{S} Коме ћу, ако њима нећу?{S} Да је њихов отац |
ла је, наравно, Ната Кати. „То је дечја радост!{S} Да коме ћу, ако њима нећу!?{S} Да је њихов о |
вају и хвале смер.{S} А највећа је њена радост, што ће у тој великој свечаности и она да суделу |
штогод сестриној деци.{S} То ће да буде радост од деце, кад им тетка из вароши разда поклоне!</ |
...{S}И опет!...{S} Све пуца!{S} То је радост!{S} Цикот, мислиш сватови су! </p> <p>Зорка треб |
сећање према нечему неизвесному, где се радост и слутња слива у једно, како још никад неје осет |
ј глави...</p> <p>Страх пређе све.{S} А радости и изненађењу, мислиш, не ће бити краја целу ноћ |
ћи, а сва се запурила и задухала што од радости што од умора. </p> <p>Е,сад грљењу и љубљењу не |
и она иде у вишу девојачку школу.{S} Те радости, тог подскакивања од ње!...{S} Зорка већ чита ч |
>Неје имала када ни да доврши, што је у радости хтела рећи, већ најпре поскакута с ноге на ногу |
Па у том снивању о породичној срећи, о раду, о борби и заборавио, што рекао ујаку: „Поштен чов |
ој судбини.{S} Треба да водимо рачуна о раду наших људи, треба да знамо, камо смерају, али...</ |
канда не схваћа озбиљно конкуренцију у раду, јер су међу собом сви једнаки; а чим дође јачи од |
устане, па док не легне.{S} Овим часима радује се Јелена цео дан.{S} Што ближе то доба, њој срц |
да ћемо код ње одсести.{S} А Јелена се радује, да је позна. </p> <p>Бранка већ поче завијати у |
и дремеж с очију, живнула и она, па се радује Даринчину радовању, те се смеје с њом и тражи, н |
а је лепо и добро, кад сене само толико радује том Јелена и Даринка, Бранко и Јован, него им и |
даваше на који тренутак бар маха, да се разаберу гласови одабраних чланова певачкога друштва Бр |
већа.{S} Узе га са собом на кола, да га разабира и сабира.</p> <p>Неколико ситних стручака јој |
> <p>Има ли и једнога Србина, који иоле разабира за наш јавни живот, па да не зна за Карловце, |
мишља о ономе, што се њега тиче, а мало разабира за оно, што је било и шта ће <pb n="32" /> бит |
олу, за раднике него за господу, а и не разабирају, је ли им син способан за какву душевну акци |
сада у овом обиму?{S} Брате, ја се мало разабирам у економији, али толико <pb n="89" /> могу да |
а још интелигентнога човека, који не би разабирао за јавне ствари.{S} Него омладина, а ту се у |
још и данас.{S} Старији свет се особито разабирао за њу.{S} У сека– Катину децу већ сад гледе к |
виолина.{S} Насред собе сто, и по њему разбацано то књига, то хартија, мастионица, пера, истри |
к вели:{S} Клин с клином, па ено га код разбијене канте, где пресмаче ракију с хлебом.</p> <p>П |
оји се десио том приликом у друштву код разбијене канте, мало не пуче од смеха.</p> <p>Општинск |
а вечерашњи гости из Маркове крчме „Код разбијене канте“ извијају под прозорима попине Јелене!“ |
у власт, седели су у засебној соби „Код разбијене канте“ у Марковој крчми и прекраћивали дуго н |
subSection" /> <p>У Марковој крчми „код разбијене канте“ рашћеретали се гости, па и не мисле ку |
рили, како ће после певања на пиво „Код разбијене канте“.{S} Тако у Брајковцу зову Маркову крчм |
ога, да декламује песму о браца– Анти и разбијеној канти.{S} Дакле жива скаче изнад нуле, то је |
који пут, декламовао ону о браца-Анти и разбијеној канти на велико уживање бележниково, (а чак |
х терају писара, да им декламује „оно о разбијеној канти“.</p> <p>Кнежевић беше озбиљно схватио |
бележнику својом вештом декламацијом „о разбијеној канти“, и бележник га протежира за писара.{S |
сна; Даринка тиха, озбиљна, безазлена и разборита.{S} Као девојка можда ће се многоме пре допас |
ве се нагле радознале.{S} Мали Владимир развашарио своје сиграчке, што му их донела тетка и сеј |
оће да се шали.)</p> <p>А благајнику се разведри мало оно мрко лице, зарасло у црној густој бра |
што и не би?!{S} Често се после картања развезе и пијанка.{S} А он мора ту бити, да декламује.{ |
зултат је био те на широко и на дугачко развезене орације, којој неје ништа сметало, што је пис |
па, као што то бива, кад је човек сам, развеле јој се мисли, Боже, на све стране, а све за њен |
ији.{S} Ја ћу ти написати, тужбу, да се развенчаш.{S} Петнаест година га већ нема.{S} Расписаће |
<p>Данас је доба рада, општега рада! – развикао се Јован с Дабижићем. – Па ради ли се?{S} Кода |
.. треба, да! – говори поп Стева све на развлак, док га испраћаше до врата на улицу.{S} Знам, д |
пођа-Катину мишљењу, на Даринку утицала развратно.{S} Чак ни о ноћашњој серенади не спомену ниј |
меје.{S} Видиш га само, клима главом, и развукли му се брци, али не даје, гласа од себе.</p> <p |
амо, тресе се гојазан, зачкиљио очима и развукли му се брци, ал не даје гласа од себе... </p> < |
друга мисао, па му се задовољније мало разгали лице.</p> <p>Да ме ко не тражи? </p> <p>Не знам |
-Стевину жуљу, јер се поп Стеван на мах разгали, па примети, као да би да заглади своју отоичаш |
а штогот обрати.</p> <p>А кад хладовина разгалила и госпођи Нати тромост с веђа и дремеж с очиј |
ће се у „Карловачкој калдрми равној“, у разглашеном Карловачком шилеру и „<foreign xml:lang="de |
p> <p>Катица оде најпре, да још једаред разгледа по кући, је ли све у свом реду. </p> <p>А Ната |
и да јој је што ближе, све има нешто да разговара с њом.{S} А кад је у друштву, заборави, шта ј |
</p> <p>– Немојте толико да мислите.{S} Разговарајте, штогод, барем кад сте са мном.{S} Ја умем |
еж на очи...{S}Ако Даринка баш не чита, разговарају, ово било оно се снило...{S} Па том прилико |
а.{S} А она и госпођа Ната седе још, па разговарају о којечему и прежваћу данашњи разговор, што |
ој од пре редовно и госпођа Рашићка, те разговарају, на прилику, о врту, о живини и тако што, ч |
една за другу.{S} Па имају, о чему да и разговарају.{S} Јесте, да разговор њих две неје задро у |
ли били ван села.{S} И сад, ето, седе и разговарају се, како ће што боље да удесе село, што га |
</p> <pb n="22" /> <p>Иначе прелешкали, разговарајући се то о овом, то о оном, у хладу између ч |
Бранко: толико се и тако се радо о њему разговарало.)...</p> <p>Уз пут наиђоше пред школом на у |
да иде.</p> <p>Куда журиш?{S} Седи, да разговарамо, – задржава га попа. – Нисмо се честито ни |
да не поцрне без невоље.</p> <p>Јеси ли разговарао што? – пита попу, а више тумачи, шта мисли, |
показује на жици.</p> <p>Бранко се баш разговарао с Даринком.</p> <p>Јован прешао бележниковиц |
у ћуд.</p> <p> Па да о чему ви омладина разговарате, кад се састанете?</p> <p>– Како кад.</p> < |
оложи све испите најпре; понда ће мо се разговарати, – одговори му Бранко.</p> <p>Јован мало по |
огод, барем кад сте са мном.{S} Ја умем разговарати, ако не уме Даринка...{S} Ваљда вам је жао |
{S} Учитељ се трже.</p> <p>– Збогом!{S} Разговараћемо се.</p> <p>– Пође.</p> <p>– Јелена не чуј |
p> <p>Јелена је непрестано ћеретала.{S} Разговор јој се заплеће час о цвету Даринчину, час о ха |
, о чему да и разговарају.{S} Јесте, да разговор њих две неје задро у озбиљан живот; али је иск |
а дућана на улици.{S} Њих две не занима разговор удовица.{S} А имају и оне, да претресу малу св |
то озбиљна намера, – надовеза Јован на разговор свој с Бранком, кад их остави млади тржа. – Пр |
ики пут заподео се међу друговима такав разговор.{S} Мисли њихове имају, до душе, своју извесну |
мало за доњу усну.{S} Хтео је да наведе разговор на нешто друго; али оштро омладинац одговара, |
ан пут дуж зграде, а он не уме да почне разговор.</p> <p>Хоће и наше село да се прослави, – беш |
та чути.</p> <p>У то дође и Маца, те се разговор и због тога о томе прекиде.{S} Но Ката неје пр |
остале за столом, па, кад ушле у прави разговор, узеле да преврћу листове у дебелој књизи свој |
а својом чашом, па гасе не тиче ни живи разговор између Јована и Дабижића, којима оде и учитељ |
н својих покојних, па ће прећи на други разговор...</p> <p>Тако нешто, ваљда, замишља у себи го |
да и један и други избегаваше интимнији разговор.{S} Бранко би тешко и дошао у Брајковац, на уј |
и говоре.{S} Њој је и то друштво и таки разговор нешто ново.</p> <p>Јелена гдегод стане, осећа, |
зговарају о којечему и прежваћу данашњи разговор, што су га имале с госпођом Рашићком.</p> <p>– |
естоко заповедила, да избегавам с тобом разговор.</p> <p>– За што, душо</p> <p> Не знам.{S} Ја |
а мене, за сад бар још, тек само празан разговор!</p> <p>Сад већ не може поп Стеван, да омладин |
у хладу манастирскога воћнака уз искрен разговор и ватреног Радованца.</p> <p>Кнежевићу добро д |
већ био и пошао.{S} Али је баш дошла у разговор најзанимљивија тема при чаши пива, његова најм |
p>– Ја волим, кад се он с чиком пусти у разговор, – опет ће она – он је тако добар!{S} Је ли да |
рговац се окљува, како би и он прешао у разговор с Бранком и Даринком, да се и он „помеша међу |
н прешао бележниковици, па се упустио у разговор.{S} Она га кори, што је само једаред био код њ |
Једаред, – био код ње, па дошли нешто у разговор.{S} Тинка, рећи ће поп Стева својој сестри, – |
јагодњака, беле лозе, бршљана...</p> <p>Разговор њихов врзао се највише око догађаја, што га је |
</p> <p>Бранку дуго време поред таквога разговора са својим ујаком, па се диже, да иде.</p> <p> |
одговори онај.</p> <p>– Баш имам важна разговора с тобом.</p> <p>Бранко се изненади.</p> <p>Сп |
кад се пробудила, па се сетила синоћњег разговора свог с Миланом на прозору, као да је нож проб |
А што је кадгод научио <pb n="90" /> из разговора њена са братом својим, његовим ујаком, поп-Ст |
уверена била, да је у тај пар предметом разговора она, неје то велико зарезивала.{S} Госпођа Је |
тражио друго место.{S} Из његова данас разговора чисто бих то морао помислити.</p> <p>И попа, |
и мисао за Даринком.{S} Јелена живахна, разговорна, искрена и страсна; Даринка тиха, озбиљна, б |
, како му је „његова“ напунила некаквим разговором, па јутрос са неколико убедљивих речи и јаче |
стакленом ходнику уживају летње вече у разговору и теочинцу, Јелена је у својој соби.{S} Неје |
то о оном, у хладу између четири висока разграната ораха у Јаковљевића винограду цело скоро пос |
радост од деце, кад им тетка из вароши разда поклоне!</p> <p>– Боже мој, секо. – рећи ће, до д |
спрам свеће.{S} Мислиш, безброј рубина раздробио се у чаши, па гори.{S} А попа гледи у њих као |
наст“! – рече за њега поп Стева, кад се разиђоше из сенице.</p> <p>– Има оштар језик!{S} Право |
p> <p>Мало још потраја, па се пријатељи разиђоше.{S} Испред учитељева стана зачу се у три пут.< |
следња песма, а многи и многи још се не разилазе.</p> <p>Стајић са својим гостима из Брајковца |
раћају са села, кад се и коло око крста разилази, те млађешина треба и пре да хвата повратак.</ |
p>Него почела већ да се једи.{S} Све се разишло од куће: и деца и девојка и слуга.{S} А већи кр |
пак се намргодила.{S} Али које Јованово разлагање, а највише канда Бранкова реч - израдише свој |
ме, увећао и онако велики жагор, што се разлегао по пространим ходницима и степеницама Карловач |
о њој мисли, неку бујност, па му се час разлива као милота, час га диже, да некуд зар полети... |
ед Бранком, али сад као да ће да се сва разлиже.{S} Чак му је одушевљено говорила о преносу пес |
да измири, а у идеји Бранковој, све без разлике и политичне и друштвене странке, које вру у наш |
„физиту“ Славнићки, ако је опет ваздан разлога имала, да наведе против тога, када је госпођа Н |
ан са својим позивом, и зна увек милион разлога да наброји против правца, којим је пошао.{S} Из |
ђа Ната била најпре код ње, а противних разлога је, по њену, од неко доба, тајному мишљењу, дос |
помогоше код поп-Стеве ни најубедљивији разлози.{S} А Кнежевић и опет не пропусти, да не примет |
себичности разним интересима напретка и разлозима поретка, сад, опет, да замедља бљутавост свог |
у.{S} То је зар слободна штампа!</p> <p>Размахнуо се поп Стеван, па заборавио, каква му је зада |
да не примети, било што не трпи толико разметање свога потчињенога, било да тек, што у Брајков |
е учесницима и гледаоцима свечаности на разна одређена места.{S} А вуче га опет и тамо на овај |
да се смеје, када благајник поче урлати разне гласове, поводећи се за учитељевом виолином.{S} А |
} Иди, немој да се крхаш ту! – вели јој разнежени супруг. – Ти бар не мораш, ако ми мушки морам |
<p>– Бубица једна!{S} Мала је била... – разнежи се попа, па вели за Јелицу.</p> <p>– Да, да!{S} |
из Брајковца, што га свет по Брајковцу разнео још, тако рећи, пре зоре.{S} Па ако и неје могао |
у за срећу другога, снажније се одупире разним неудаћама, кад има своје гнездо, кад има макар с |
ише упљувке своје подлости и себичности разним интересима напретка и разлозима поретка, сад, оп |
лађе на сухо, подигнут славолук искићен разним цвећем.{S} Близо станице стоје две лађе, на који |
неколико старијих и новијих бројева од разних година политичких новина, што их је попа по кадг |
оброј деци</title>“ од чика Стеве, које разних Полаженика и Споменика од браца–Радована, браца– |
м остацима песниковим. </p> <p>Гости из разних крајева заузимаху своја одређена места.{S} Изасл |
аху своја одређена места.{S} Изасланици разних друштава хватаху се свога кола.{S} Певачка друшт |
зачу се у исти мах и из собе у неколико разних гласова.</p> <p>Ката баш била вадила неке ствари |
му другоме – готово без праве свезе тих разних предмета.</p> <pb n="97" /> <p>Госпођи Нати чист |
свој школски одмор што слободније, што разноврсније, да се издовоље у свачему, чему им се пруж |
его ће сићи с кола, и набрати пуну руку разнога пољског цвећа.{S} Узе га са собом на кола, да г |
аједно у Карловачкој гимназији, два три разреда млађи од њега; али у комшилуку његову у стану, |
!{S} Још кад је ишао у прве гимназијске разреде, мати би, кад сврше своје школске задаће, искуп |
пре зоре.{S} Па ако и неје могао никога разуверити, сам је себе тешио... </p> <milestone unit=" |
ћ седи под сеницом у својем вотњаку.{S} Разузурио се, па је на њему место мантије само лака сив |
д, а нити они познају народ, нити народ разуме њих.{S} Ужасна аномалија код нас, какве, ваљда, |
/p> <p>Даринка се смеши, ал готово и не разуме, шта ови говоре.{S} Њој је и то друштво и таки р |
како пева, као човек, који хоће све да разумева; па је мотрио и Јелену.</p> <p>Благајник седи, |
ој, путујући ујаку у Брајковац; сад тек разумеде њену притајану тугу, што неје она та, којој ње |
омози госпођи, видиш, сама је.</p> <p>– Разумем! – одговори Трива и оде за својим послом.</p> < |
еке! – одвикује она из кухиње.</p> <p>– Разумем, – вели Трива.</p> <p>– Дођи, па ћеш вечерати, |
<p>А на Натине речи одазва се.</p> <p>– Разумем. </p> <p>– Като,— примети Ната сестри, кад дође |
За што, душо</p> <p> Не знам.{S} Ја не разумем њено понашање.{S} Али је страшно љута на тебе. |
сте, велим, на само.</p> <p>– Нисам те разумео...!{S} Ни на крај памети! </p> <p>- Боже мој, – |
и не ће баш и продати ту своју кућу,... разумете ли ме: кућу српске црквене православне општине |
; а нити ће га хтети нити умети довољно разумети.{S} Дође му на памет и Даринка.{S} Чудновато!{ |
<p>Јест, и ја то мислим...{S} Али... не разумеш ме...{S} Нећеш да чујеш, како ја судим...{S} Зн |
а не знам ово, па не знам оно.</p> <p>- Разуми ме, што ти кажем.{S} Ствар још није готова, – те |
рода својим лаким песмама, опевајући му разумљиво и са жарким родољубљем витешка дела наших пре |
тало га је доста муке, али је успео.{S} Раја Јовановић, општински писар, дочекао га је оберучке |
а одушевила за „ту идеју“, што би рекао Раја Јовановић, па макар поп Стева дигао „и кундаке и к |
жевности несу некакав Мушицки и некакав Рајић, као што је Јелена мало час била рекла, него људи |
сви и мањи и већи књижевници, па и сам Рајић и Мушицки, чак и неумрли песник неувелог <title>Г |
ијан Мушицки, и учени архимандрит Јован Рајић, кому, кажу, петнаест пута нудише владичанску мит |
а тог ђачића;“ а на некаквог Мушицког и Рајића, не знам, нико не осврће ни главе!{S} Он се чуди |
ар, неуморни труд и сувремена ученост и Рајића и Мушицког дуго ће остати узором омладини, која |
е оберучке. (Да ко ће, ако он не би!{S} Рају је само за време судбина ћушила у Брајковац, „Богу |
самога себе, Праотац наш Адам имао је у рају свега, па опет му било дуго време, чамио је, док н |
у берба, како пазар, колико је шљива за ракију натресла, и тако штогод.{S} Ја јој се дивим, да |
но га код разбијене канте, где пресмаче ракију с хлебом.</p> <p>Писар се осећа необично жив.</p |
би метнуо на кеца или продао за вино ил ракију.{S} Него док трајало и његове и женине сиротиње, |
астом крестом, што се преко дана шета и ракољи по буњишту око кокошака, мисли, ко је он је.{S} |
елисавета се мало раскрави, па се чисто ракољи око поп-Стеве:</p> <p>– Шта мислиш, Стефане, кад |
напоредо кроз планинске винограде.{S} О раме пребацио сваки пушку.{S} Али им се види, да несу л |
о се Даринка већма стискује уз Јеленино раме, као да би да се скрије.</p> <p>– Несмо ми забадав |
стаде учитељу паметније, него да слегне раменима, па да се и он придржи „начела“ Брајковачкога |
S} Јоца то· допустити, по што јој је на рамених глава. </p> <p>– Предомислиће се.</p> <pb n="68 |
вар, немам наклоности, да исправим свет раменом, „да плачем за туђим насилима“, и тако даље.{S} |
има:</p> <p>Чини ми се, пожурили смо се раније, него што треба.</p> <p>Па боље пре не? после, – |
в је ово цвет?</p> <p>– Мајчина душица, рано.</p> <p>– Гле, гле, како лепо мирише!{S}Јух, ала л |
Али ни најобичније најпотребније оруђе, рано, нашем најмногобројнијем раднику: ратару не правим |
и то баш тако далеко одлагати.{S} Ко је рано легао и рано се оженио, није се покајао.{S} Не ћеш |
далеко одлагати.{S} Ко је рано легао и рано се оженио, није се покајао.{S} Не ћеш се, ваљда, у |
<p>Освану и тај дан.</p> <p>Још у јутро рано поврве народ у свечаном руху и са свечаним располо |
га срца свога стао проливати грке сузе, раптајући на своју судбину, како је он несрећан, како г |
ала.</p> <p>Једва се око малих заранака раскалаши ветрић с Фрушке Горе.{S} Заћарлијао, па гони |
ешком пртљагу, хоће да се извуче, па то раскопчава огртач“, то чупа с ногу велики завежљај.{S} |
, Јелисавето.</p> <p>Јелисавета се мало раскрави, па се чисто ракољи око поп-Стеве:</p> <p>– Шт |
а, дакле, хвала Богу, добар знак, да се раскравио, кад, ето, хоће да се шали.)</p> <p>А благајн |
гошће, јер је готово цело село било на раскршћу, где се играло, као обично недељом, коло.{S} С |
свог ђаковања и друговања.</p> <p>Деца расла две године напоредо у добу, када душа највећма пр |
Кнежевић је отпоздравља шеширом, па се распевао, па окрену ону Змајеву: </p> <quote> <l>„Ала ј |
чаш.{S} Петнаест година га већ нема.{S} Расписаћемо по новинама, да се до извесног рока има при |
кога на колима, послала Ђуку пандура да распита, ко је то дошао.</p> <p>Господин бележник, госп |
надлећу као облаци над грозном планином расплашени то чегртаљкама то бичевима и пиштољима пудар |
сретне... </p> <p>Поп Стева се растопи, расплини, оде у пару... </p> <milestone unit="subSectio |
рече Бранко галантно, колико је знао и расположен био. – Три године је скоро, како несам био у |
p> <p>– Пусти момка!{S} Није човек увек расположен, да другога забавља.</p> <p>Господар начеони |
рве народ у свечаном руху и са свечаним расположењем на станицу Дунавску у Карловцима, камо лађ |
повукао у попин врт.</p> <p>– Стојим на расположењу, госпођице Јелена, – проговори усиљеном шал |
ле, да пређемо на учење.{S} Гласове смо распоредили, можемо даље!{S} Прво женскиње!</p> <p>— А |
и!</p> <p>– Да Бог ме да се то све онда расправљало, кад деца несу ту.{S} Деца, да како, не мор |
мисли Јеленине с правца, којим је у тој распри пратила главни смисао његов.</p> <p>Тек попа је |
ораблекрушеније, па се љубимци Талијини распрштали којекуда, њега завеја мећава једне зиме голо |
ед школском зградом и чекају, да учитељ распусти децу из школе. </p> <p>Прижегло летње сунце, а |
<p>Још пре него што ће учитељ Кнежевић распустити децу из школе, ходају испред школске зграде |
бацим на њега и ту љагу, да му је мати распуштеница, не могу.{S} Преудавати се у ма се и горе |
својим ујаком, поп-Стевом, тако се био расрдио, да је у један мах хтео да оде из Брајковца.{S} |
каже. </p> <p>Неколико обичних речи, и растадоше се... </p> <milestone unit="subSection" /> <p |
едва дочепао честита друштва“, па се не растаје од њих. </p> <p>Што сад иду, па им се не пада н |
ажеш с Богом? </p> <p>Беше то за Бранка растанак, да је једва чекао, да их се што пре опрости. |
не ће смети пред тобом читати ни „ђачки растанак“, ма да си ти данас тако занесен за Бранком.</ |
ранко.</p> <p>Попа се дигао, па пажљиво растире и онако већ до најситнијег патрићка догорелу по |
тешке, несретне... </p> <p>Поп Стева се растопи, расплини, оде у пару... </p> <milestone unit=" |
паре, а пара мало, док потребе све веће расту.{S} Ми ћемо поред све примљивости према свему, шт |
потпомажемо и књижевност, да купујемо и растурујемо књиге, да...{S} Како ко проговори, зине на |
рано, нашем најмногобројнијем раднику: ратару не правимо сами, него бог те пита од куд морамо |
ричина, па доста и у годинама, и он већ ратоборнији.{S} Нешто га подиже са столице, па се узврп |
старима, да су и толико прибрали, а без рационалног газдовања.{S} Данас... данас се и за то тра |
ћу, економисаћу и поучаваћу овај свет у рационалној економији.{S} Хоћу да сам независан, потпун |
у и ишла у „лер“; како је не знам какав рачун направила, што је позајмљивала детету, кад јој је |
амчи сваки за себе.{S} Али хтети на тај рачун прославити се и постати популарнијим, као што су |
ше.</p> <p>– И опет свако мисли на свој рачун...</p> <p>– Треба мислити даље од носа, – прогово |
иве, па отишле, да се забављају на свој рачун.</p> <p>Старије остале за столом, па, кад ушле у |
довно Марку дужан и сваки одбије тек од рачуна, што га он по каткад с ким има.</p> <p>Шта, дакл |
, неколико одборника, дакле све, што се рачуна у Брајковачку високу власт, седели су у засебној |
ок народној судбини.{S} Треба да водимо рачуна о раду наших људи, треба да знамо, камо смерају, |
ствари.{S} Него омладина, а ту се у нас рачунамо ми ђаци, трговачки момци, и тако даље, све људ |
в пролити, кад зажеле то његови гости и рачуни.</p> <p> А ту су сви, ту је Брајковачко цело пев |
то треба“,то јест, као што она, по свом рачуну, жели.{S} Отрчала је к Јаковљевићима.{S} Нешто ј |
е погледаше.{S} Свако, наравно, по свом рачуну.</p> <p>Право би и имао, – примети Рашићка. – шт |
а, како се премудра Рашићка преварила у рачуну.{S} А треба ли госпођи Кати много, да на први по |
и, да се госпођа Јелисавета преварила у рачуну?</p> <p>Даринци чисто криво, кад се Бранко опрос |
иће и то.{S} Све је удешено,... по њену рачуну, све.</p> <p>Та превешће и њу Јеца жедну преко в |
ш Јован и Даринка поучити, где треба да рашири руке, где да их метне на груди, где да их скрсти |
ице.{S} Дете отвори очи, насмеши се, па рашири своје голе ручице, те је загрли.</p> <p>– Зар ти |
арица,</l> <l>Тамо има бела вила</l> <l>Раширила крила, –еј!</l> </quote> <pb n="58" /> <p>Стај |
ећ спушта мрак. </p> <p>Под планином се раширило село Брајковац са својим белим кућерцима и неп |
Ehre</foreign>, ништа не знам.</p> <p>– Рашићка добила кошар,... ето, то ти је! – затрча се бел |
ан.{S} Но не зна, шта да каже.</p> <p>А Рашићка се, што би рекао Брајковачки писар, „дочепала л |
хнути.</p> <p>– Тражи вас, ујо, госпођа Рашићка! – одговори онај.</p> <p>Госпо...?! – замисли с |
а и прича, како је, на прилику, госпођа Рашићка обрлатила поп-Стеву, <pb n="95" /> да говори се |
сли у себи. „Никад друкче!..{S} Госпођа Рашићка!{S} Као да пркоси!“</p> <p>У исти мах му сину д |
очети, још горе не започети.{S} Госпођа Рашићка хоће да му век поједе, што до сад већ неје гово |
сад?</p> <p>– Па биће добро.{S} Госпођа Рашићка зна сваку воду окренути на своју воденицу.{S} Д |
испод врата у своју хаљину.{S} Госпођа Рашићка присела поред њега на столицу.{S} Рећи ће тако |
S} Можда би и отишао био, да га госпођа Рашићка не посла поп-Стевану у врт, те се предомислио.< |
жалити него осуђивати.{S} Понда госпођа Рашићка?!{S} Боже мој, и она је мати.{S} Само у доброј |
p> <p>– Каква ујна?</p> <p>– Па госпођа Рашићка.</p> <p>– Збиља!{S} Па ту је за цело и она.</p> |
авет...</p> <p>После вечере оде госпођа Рашићка с Јеленом „за послом“.{S} Оста сам ујак с нећак |
себе.</p> <p>– Да Бог ме, да је госпођа Рашићка узела сад згодну прилику, те доказала поп-Стеви |
к себи!</p> <p>– Е, Бога ми је госпођа Рашићка већ дошла к себи.{S} Већ се говори по селу, как |
unit="subSection" /> <p>Ако је госпођа Рашићка и мислила, па, можда, и уверена била, да је у т |
деж треба да пева!</p> <p>То је госпођа Рашићка нашла за добро, да извије, када је дошла, да вр |
.</p> <p>Сви су мислили, сад ће госпођа Рашићка свиснути од једа и од срамоте.{S} А она се чини |
нко је фини младић! – приметиће госпођа Рашићка. – Па..</p> <p>– Ух, ух!{S} Немој, молим те, - |
ду. </p> <p>Па и госпођа Ната и госпођа Рашићка, када су једна другој правиле „физите“ несу мог |
.{S} Убезекну се и поп Стеван и госпођа Рашићка.</p> <p>– Па што тако нагло?</p> <p>– Идем.{S} |
p> <p>Дође јој од пре редовно и госпођа Рашићка, те разговарају, на прилику, о врту, о живини и |
} Хтеде да пита: на што?{S} Али госпођа Рашићка помрче оштро на њу очима; па само дода: </p> <p |
пно решето и садашњост.{S} Тако госпођа Рашићка неје могла да пропусти, а да не спомене, како н |
Нико речи да проговори.{S} Само госпођа Рашићка хоће да је нешто необично слатка.{S} И досад је |
– рекла јој је са свим озбиљно госпођа Рашићка, па је одмах отишла свом поп-Стеви, да му се по |
ш из општине, – рећи ће вечерас госпођа Рашићка поп-Стеви, наравно, после неког згодног увода. |
н се уселила у поп-Стевину кућу госпођа Рашићка, донде госпођа Јеца учитељица, од јако поп-Стев |
је хец!“ </p> <pb n="83" /> <p>Госпођа Рашићка се устумарала по соби, бојаги, хоће да изађе из |
би га загрлила, што иде.</p> <p>Госпођа Рашићка с поља мед, ал изнутра јед, сам јед, као да не |
пукне у себи од смеха, како се премудра Рашићка преварила у рачуну.{S} А треба ли госпођи Кати |
на образу свом сама госпођа Јелисавета Рашићка, ипак јој дође и девојче само поквареније. „Дет |
ема те жеље, што је зажели госпођа Јеца Рашићка, па да јој поп Стева Радојчић неје испунио.{S} |
..</p> <p>Дође у Брајковац госпођа Јеца Рашићка.{S} Удовица попадија, као што је била, шта је з |
м времена!</p> <p>– Стефане! – на то ће Рашићка.</p> <p>– Но, но,... не велим ја тако...{S} Не |
их то морао помислити.</p> <p>И попа, и Рашићка, и Јелена забезекнуше се на те Бранкове речи.{S |
кнуше се на те Бранкове речи.{S} Попа и Рашићка се и нехотице погледаше.{S} Свако, наравно, по |
преко воде, ма да се колико пући, вели Рашићка за Стајићку.{S} Само да се већ једног дана прош |
се увукао већ у нос:{S} Ова наша– вели Рашићка за Јелену, своју кћер, – још је невина, дете је |
ста ја већ гутам од неко доба, – загрми Рашићка.</p> <pb n="36" /> <p>– Гром и пакао!</p> <p>По |
чуну.</p> <p>Право би и имао, – примети Рашићка. – штета је за њега, да се потуца и пребија по |
нас је друго време.</p> <p>Поутиша мало Рашићка поп-Стеву, па наведе реч на Јаковљевићкине гошћ |
</p> <p>– Деране:</p> <pb n="42" /> <p>Рашићка се узврпољи на столици, па се нашла у чуду.</p> |
акао!</p> <p>Поп Стева претрну. </p> <p>Рашићка осети, колико га је заболело, а познаје га скро |
ранко!{S} Успалили сте се као...</p> <p>Рашићка се насмеши:</p> <p>– Дух времена сад је таки!</ |
чике, поп-Стеве, и код матере, госпође Рашићке, како би јој допустили, да и она пева на Брајко |
криво њеној матери, госпођи Јелисавети, Рашићки, што су те варошкиње дошле! </p> <p>Како је бла |
о.{S} Ево, и сузе пођоше врцати госпођа-Рашићки, сузе, Боже, тешке, несретне... </p> <p>Поп Сте |
, то је... </p> <p>За јамачно је и опет Рашићкина папуча потапкала по поп-Стевину жуљу, јер се |
Поп Стеван, опет, ако се и приволео на Рашићкино наваљивање, да доведе Бранка кући, ако је то |
е пребаци, па још, можда, пред госпођом Рашићком, што је небрат према сестри.{S} Тога страха се |
њи разговор, што су га имале с госпођом Рашићком.</p> <p>– Мудра ти је то зверка.{S} Ко је не з |
оворио, како је у очи исмејао и ујака и Рашићку, и. т. д. </p> <p>–Јух, јух, јух! –- цикнула је |
<p>Салетели сви, што год их је, госпођу Рашићку, да допусти Јелени, да пева на селу.</p> <p>На |
а је то дете рђаво, вели Ната за Јелену Рашићку.</p> <p>– Није; ал она ће начинити од ње којешт |
премила се да дочека госпођу Јелисавету Рашићку из Брајковца <pb n="103" /> и њену кћер.{S} Као |
атица, – та, она бар добро познаје Јецу Рашићку, – наравно, да су и оне биле исто тако искрене |
де своју Јелисавету, иначе госпођу Јецу Рашићку за руку, па пођоше у кућу.</p> <p>– Бранко је ф |
– ко да је зна?{S} Још да се није Зорка рашћеретала око њих, ишле би као осуђене.</p> <p>Јутрос |
>У Марковој крчми „код разбијене канте“ рашћеретали се гости, па и не мисле кући; него де једну |
..{S} Сиромах поп Стеван!{S} Неје ни то рђав човек!{S} Пре га треба жалити него осуђивати.{S} П |
воли.{S} И људи... па ни они несу тако рђави, као што се чини!{S} Какав си ти, онаки ти се чин |
p>– Него ја не бих рекла, да је то дете рђаво, вели Ната за Јелену Рашићку.</p> <p>– Није; ал о |
Нисам тек могао момку одмах с неба па у ребра: то и то је.{S} Из далека добар косач замахује.{S |
ом сена из кола истрљо и по леђима и по ребрима и по ногама.</p> <p>А на Натине речи одазва се. |
ке црквене православне општине одмах уз ребро српској православној цркви!{S} Жалост, мој господ |
.{S} Ту виси пчеларска капа; стара нека реверенда, – ваљда, прва поп-Стеви, како се запопио; ст |
не ће посетити женску школу.{S} Па га – ревност тако занела, да неје више ни онако уздисајан су |
хета и месни школски управитељ – сувише ревностан.{S} Мало који дан ће проћи, да он не ће посет |
ситио се црвеним појасом, којим је, као ревностан пастир душепопечитељ Богом повереног му стада |
народним школама; па и поп Стева постао ревностан катихета и месни школски управитељ – сувише р |
ао, – немој и ти тим незнабожачким, тим револуционарним именом, кад га је Бог и Христос примио |
ита.</p> <p>– Ви ћете после њих доћи на ред, – одговор и онај.</p> <p>– Хајдмо ми дотле на пиво |
учитељица дошла у Брајковац.</p> <p>Нов ред, нов надзор над српским народним школама; па и поп |
јпре к нама доћи.{S} Знамо и ми варошки ред.{S} Ал по мени могу и изостати, – рекла јој је са с |
и осталу, па тако један по један остане редовно Марку дужан и сваки одбије тек од рачуна, што г |
пролази улицом.</p> <p>Дође јој од пре редовно и госпођа Рашићка, те разговарају, на прилику, |
– помоћи сам у туђем свету... гура, те редовно свршава своје течајеве.{S} Изашавши из вотњака |
омладине и народњачке странке, те држи редовно и народњачке новине.</p> <p>Него зна Јеша, да с |
ло, кад би га и чешће доносио; него што редовно по један од Брајковачке господе части осталу, п |
аред разгледа по кући, је ли све у свом реду. </p> <p>А Ната ушла у Даринчину собу.{S} Надвирил |
/p> <p>У Брајковцу је то сад на дневном реду. </p> <p>Па и госпођа Ната и госпођа Рашићка, када |
греме, једне од оних, што су засађене у реду пред поп-Стевином кућом, са свим сакрио од месечин |
пао ледине, па наздравља по милој вољи, ређајући серију за серијом.</p> <p>Једва око поноћи дош |
е.{S} Почела је од ономад, а, да је све ређала, свршила би с оним пре три године.</p> <p>– Него |
еби Карловци су глава!“</p> <p>Треба ли ређати све прилике, које истакоше Карловце изнад сваког |
врата затварају простом скакавицом или резом.{S} Ја се не кајем, неје ме ни близу памети, да с |
удостојио декламатора својим погледом), резултат је био, да су Јован и Јеша на једаред укрстили |
који...</p> <p>После по сахата, ваљда, резултат је био те на широко и на дугачко развезене ора |
Като!</p> <p>– Збогом пошла, сека „имја рек“!...</p> <p>Баш Ката ушла у двориште, па истерала ћ |
д зачује тихе кораке под прозором; али, рекао би, још већма чује, како јој јако и нагло бије ро |
сад не ће ни на што ни да се осврну, – рекао би, уморили се, ваљда, лов ловећи ваздан гором и |
е зло само међу људима, међу ближњима!“ рекао би и опет покојни Ђура, као што је један пут и ре |
ади.</p> <pb n="53" /> <p>И да је когод рекао поп-Стеви, да неје сретан, или да се подао Јеци, |
ет покојни Ђура, као што је један пут и рекао од прилике тако нешто. </p> <p>Ено, матори се мач |
а гошћа одушевила за „ту идеју“, што би рекао Раја Јовановић, па макар поп Стева дигао „и кунда |
та да каже.</p> <p>А Рашићка се, што би рекао Брајковачки писар, „дочепала ледине“, па тера даљ |
шта се кува?..{S} И сам си пре неки дан рекао, сећаш ли <pb n="87" /> се, како отровне мијазме |
да се закопала.{S} Само да јој не би ко рекао, да ту нема за њу места!</p> <p>Млади трговац се |
и се, да је вредан човек.{S} Не би нико рекао, да је Јеша био некад први момак међу трговачком |
<p>Бранко и сам осети, како је оштро то рекао, па не ће ни да му погледи у очи.{S} Али тек опет |
силно пиво, бело и црно вино и све, што рекао онај, осим петролеума.{S} Но он сам, то јест, пис |
срећи, о раду, о борби и заборавио, што рекао ујаку: „Поштен човек треба најпре да се побрине, |
Е, неје друкче, већ изгледаше тамо, што рекао оно Јован Јаковљевић, „као пред буну“.</p> <p>Одб |
коју боцу из Варадина.</p> <p>Ја сам му рекао, до душе, да се спреми за село, – дочека исто так |
дном.{S} Ко је свестан учитељ, а ја бих рекао, да су народни учитељи већином такви, то је прави |
извести из концепта.</p> <p>– И ја бих рекао, – дода бележник. – Него кад велиш, да је сам Вар |
донела тетка и сеја. (... „Боже мој, " рекла је, да Бог ме, Ката Нати, кад ова извадила сиграч |
ваљани вредан, како само може бити.{S} Рекла бих, не мирише више ни учитеља.{S} Хм, хм,!{S} Не |
а Јелисавета.</p> <p>– Па то је лепо! – рекла је госпођа Ната. – Нека се младеж провесели!</p> |
ле живе и здраве.</p> <p>– Отишао је, – рекла би Јелена.</p> <p>– За што је отишао – рекла би Д |
и ред.{S} Ал по мени могу и изостати, – рекла јој је са свим озбиљно госпођа Рашићка, па је одм |
<p>Ти си сад и душом и телом лептир, – рекла му је мати, када га испраћала у туђ свет, у даљин |
би Јелена.</p> <p>– За што је отишао – рекла би Даринка. </p> <p>Али као да она не сме, ни да |
то морало бити?“ – „Немој ти ту мени!“ рекла је, наравно, Ната Кати. „То је дечја радост!{S} Д |
Рајић, као што је Јелена мало час била рекла, него људи, којих ће заслуге по српску књижевност |
приповеда, па ја тако мио!{S} Сама мама рекла је после за њега „фини младић!“</p> <p>Осврћући с |
описује, шта јој је „та девојчура“ кад рекла, како пере судове, шта је кад полупала, и тако да |
итам у очи; а ја бих знала, шта бих јој рекла.{S} Мени то не може да поднесе.{S} Богме, ето, др |
Ната сад и то хтела да каже и да би то рекла, да није ту – „дете“, Даринка, а деца, дакако, не |
– вели сека Ната.</p> <p>– Ја сам одмах рекла, има нешто, – вели сека Ката. – Сад је наишла, Бо |
п-Стевина џепа!</p> <p>– Него ја не бих рекла, да је то дете рђаво, вели Ната за Јелену Рашићку |
срдим, – уверава га она.{S} Хтеде он да рекне, као тек да одмахне: „Па добро!“ Но се трже.</p> |
д; тек мисли, требало би, можда, што да рекне.</p> <p>– Али збиља се не срдим, – уверава га она |
– одговори Даринка, тек да из учтивости рекне што, кад већ Јелена не прихваћа.</p> <p>У планини |
оба није нашао за вредно, да јој и речи рекне, осим што је јуче у певачкој школи пробао и њен г |
ма колико да је избегавала, да лепу реч рекне за њега пред кћерком.</p> <p>Могао би и у вароши |
p>– Хвала Богу!{S} Како ти?</p> <p>– Да рекнем, здрава сам до божје воље.{S} Шта ти раде дечица |
лену паприку, – Пукла би на боку, да не рекнеш.{S} Пусти човека амо...{S} Докторе, седи овде.</ |
постаје моралним пролетером, из кога се рекрутују шарлатани, денунцијанти...</p> <p>– То је за |
оју милостиву заштитницу.{S} Заковратио реп, па се вуче и чеше око мајсторице Јуле као да се и |
ам ли ја ручао код Сахера, у Хамбуршкој ресторацији или у народној кухињи; не гледи, стоји ли п |
е, па дошли нешто у разговор.{S} Тинка, рећи ће поп Стева својој сестри, – ево, ја сам сад конз |
не родитељи...{S} Да Бог ме, ти си јој, рећи, као и отац, како си је примио од мене место њена |
шићка присела поред њега на столицу.{S} Рећи ће тако с њим две три (опет у миру и љубави!), док |
/p> <p>– Него морате нам и ви помоћи! – рећи ће Бранко, па употреби ту прилику, да стане поред |
, ако овог учу не избациш из општине, – рећи ће вечерас госпођа Рашићка поп-Стеви, наравно, пос |
<p>– Није тога било, слатка, од пре, – рећи ће сека Ката. – Било ти је Брајковачко друштво, и |
зда поклоне!</p> <p>– Боже мој, секо. – рећи ће, до душе, као и до сад, Ката Нати, – зар то мор |
да ни да доврши, што је у радости хтела рећи, већ најпре поскакута с ноге на ногу па, кад јој с |
м мамурлук, па му неје требало два пута рећи, да се придружи бележнику, Јовану, писару и благај |
е таки, као што сам ја... </p> <p>Хтеде рећи; ...мислио о њему!{S} Али га ипак памћење не изнев |
е мора плаћати.{S} А туђинац то не може рећи.{S} Дакле, општина му је дала своју кућу, на најбо |
риви, а то исто или можда мало друкчије рећи ће му бар још који пут...{S} Сутра се можеш вратит |
акар само један кутак свој, за који сме рећи: „Ово је моја слобоштина; ово је моја срећа!{S} Ов |
воју реч.</p> <p>– Видићемо још, шта ће рећи поп Стева? – рече она, па се насмеши.</p> <p>Бојаг |
Госпођа Јеца се не осврће на то, што ће рећи свет; јер добро зна, шта о њој тај свет може говор |
дворишту.{S} Марко је јунак, који зна и рећи и утећи, као и на страшну месту постојати, па не ж |
диремо за вас све, слободно бисмо могли рећи, да је народ сам себи напуштен, – дода Кнежевић.– |
м круговима Брајковачкога друштва, нити рећи мање ни више, већ сензацију; а у кући пречаснога п |
То раде беспослене жене.{S} Не ћете тек рећи то за омладину.</p> <p>– А да шта је друго та ваша |
те као крин који им је свима смео у брк рећи:{S} Ја тако хоћу! – да, још док је чича био у сназ |
а са свечаности!</p> <p>– Ја ћу јој сам рећи.</p> <p>– Не ни по што.{S} Не, бар док је ту Бранк |
конзисторијалног присједатеља.{S} Право рећи, брује му и зује у глави још од синоћ, како му је |
во је то васпитање, кад мати сама, тако рећи, довлачи кћери курмахере?{S} Треба јој!</p> <p>– Ш |
!{S} Призвао га тек сада, када је, тако рећи, већ на прагу, да буде свој човек, а за толико год |
{S} Наша интелигенција постала је, тако рећи, из народа, па тешко да се игде интелигенција тако |
у, да свесрдно послужи.{S} Она је, тако рећи, Игњату и свећу додржала.{S} Има род рођени, па не |
о га свет по Брајковцу разнео још, тако рећи, пре зоре.{S} Па ако и неје могао никога разуверит |
/p> <p>– Јух, мати, како можеш тако што рећи, – примети Јелена с негодовањем.</p> <p>– Шта?{S} |
} Али и он наравно мисли, да мора нешто рећи, бар у корист свога „вишег позива“, па вели:{S} Шт |
ипило „љубве жаром“, па не даде два пут рећи.{S} Те кад отпратише кући и „чичу“, начеоника, нађ |
о од мене место њена оца.{S} Ја не могу рећи: „моје“ дете!{S} Јер видим, и ти је волиш, као да |
негодовањем.</p> <p>– Шта?{S} Како могу рећи?{S} А заборавила си... </p> <p>Јелена се убезекну. |
с чиком, онда видим, да уме и више коју рећи.{S} Али увек Бранко има право.</p> <p>– Да, да, Бр |
а тебе само, је ли то лепо, да девојка, реци још дериште,... та, да бог ме, шта је шеснаест, ва |
, већ хајде баш у Карловце.</p> <p>– Не реци два пут.{S} Тамо мора бити сад као пред какву буну |
, који га може исмејати за „најмудрију“ реч.{S} Лакше би му било, чини му се, на архијерејској |
ао жена, као мати.{S} Дође му и ујакова реч на памет; „Ваљда не мислиш, да ћеш вечито ђаковати. |
ово разлагање, а највише канда Бранкова реч - израдише своје.{S} И поп-Стевина Јелисавета даде |
аше село да се прослави, – беше му прва реч.{S} Од њих две не зна, која да прихвати реч.{S} Опе |
али са:{S} Чујмо!{S} Чујмо!{S} Јеша има реч!</p> <p>– Да, господо моја, – опет ће Јеша. – Не ће |
утиша мало Рашићка поп-Стеву, па наведе реч на Јаковљевићкине гошће.</p> <p>Била ту Јаковљевићк |
ита, шта јој ради мати.{S} И тако пређе реч на са свим сухопарне ствари. </p> <p> Даринка отвор |
е да штује и мртве поборнике, (на ту је реч баш особито узахао,) поборнике своје идеје.{S} Дух |
да дође.</p> <p>– Бога ти, прекинућу ти реч, зна л се што, где му је отац?</p> <p>– Никад ништа |
{S} Од њих две не зна, која да прихвати реч.{S} Опет ће он:{S} Само да нас послужи лепо време!< |
коме казао, јер би морао јавно и повући реч на траг.{S} А повукао би је за цело, као што се већ |
њу.</p> <p>– Молим, да ми се не упада у реч...{S} У нашој средини седи старина, који...</p> <p> |
љани јако уважавају, јер слушају његову реч.</p> <p> Мој синко, – уплете се поп Стеван, – а да |
атити још до куће, да ће заложити своју реч.</p> <p>– Видићемо још, шта ће рећи поп Стева? – ре |
а се врзе око њих двоје и кечи им сваку реч. </p> <p>Колар са својом сестром стоји до зида.{S} |
екинуће Бранка, кад опет чу последњу му реч; па дрмну, бојаги, срдито својом руком Бранкову рук |
и, као да би да заглади своју отоичашњу реч, примети благо:</p> <p>– Ала си жесток!{S} Прави ом |
ељ, ма колико да је избегавала, да лепу реч рекне за њега пред кћерком.</p> <p>Могао би и у вар |
ића. („Слава!{S} Слава!“ заори се на ту реч око стола.)...{S} Да, господо моја, – залеће се Даб |
небу певачкога Брајковачкога друштва“, рече писар, биће гошћа госпођица Даринка („Изврсна пева |
руга Јована с његовима.{S} Тетка му је, рече за госпођу Нату, врло ваљана душа; а о њеној кћери |
Јелена... наша Јелица је моја брига! - рече поп Стева одлучно.</p> <p>Попа узеде своју Јелисав |
ри Бранко.</p> <p>– Аха!{S} Држите се!- рече му Даринка, те му, бојаги, попрети својим прстићем |
кшић би кликнуо.,„И бог му се диви!“ -- рече Јован, па стаде.</p> <p>Стали сви.{S} Нашли се на |
доше својим путем.</p> <p>„Јогунаст“! – рече за њега поп Стева, кад се разиђоше из сенице.</p> |
несите као спомен са песникова гроба, – рече јој Стајић, па јој даде два лиска бршљана, што их |
својим понашањем.</p> <p>– Добро је, – рече и потајно се насмехну.</p> <p>А Јелени одлану.{S} |
ава.</p> <p>– Помакните се мало даље, – рече писару, који се немо гушио овчијим сиром поливеним |
Да, да, Бранко има право, да Бог ме, – рече Кнежевић и трже руку.</p> <p>– Шта је теби? – пита |
вештеник старији од њега бар у цркви, – рече попа. </p> <p>– А Јелена не сме ништа да каже, већ |
а себи плодове човечјег ума. – Ја ти, – рече, – не могу дати ништа више до свог благослова; не |
врло добра.{S} Знаћу и њој захвалити, – рече Бранко галантно, колико је знао и расположен био. |
е не ћу нити се смем без вас вратити, – рече она слободно.</p> <p>Бранко метну шешир на главу, |
дина...{S} Бранка.{S} Он ће већ доћи, – рече Даринка, па се као трже и поцрвени, кад примети, д |
би и у вароши где бити славан човек, – рече госпођа Јеца.{S} Другим речима, а то бар мисли: „П |
ори.</p> <p>– Синовче, да те пољубим, – рече чича учитељу и привуче му главу, те га цмокну у че |
Немојте се плашити, господине Бранко, – рече Даринка, као да јој жао, ако је збиља тако, па га |
а се прибра.</p> <p>– Госпођице Даро, – рече јој тихо, па тако искрено, својски, а тако покајни |
Видићемо још, шта ће рећи поп Стева? – рече она, па се насмеши.</p> <p>Бојаги! – помислише сви |
мој наследник и у парохији и у кући? – рече поп Стева поверљивије.</p> <p>Хвала, ујо, што се н |
> <p>– И ви мене називате „господине“ – рече Бранко, тек да се, бојаги, извини. </p> <p>- Ви ст |
Нисам могла, тек зарад детета да јој – рече, очитам у очи; а ја бих знала, шта бих јој рекла.{ |
госпођица Даринка („Изврсна певачица!“ рече за њу Јован Јаковљевић) и госпођица Јелена попина |
лена попина („Без њене можемо ни маћи!“ рече за њу учитељ Милан Кнежевић).{S} Али те две „звезд |
з ненада одлази, да ником о томе пре не рече ни речи.</p> <p>Госпођа Ката да пукне у себи од см |
его у Брајковац.</p> <p>– Да он мени не рече ни речи о томе!</p> <p>– Збиља?</p> <p>– Ни беле,< |
и „од љубави и од вина“.</p> <p>Као што рече Јован, пречасни господин архимандрит беше отишао н |
ује одборнику. (Бележник, мимогред буди речено, не трпи то ни за живу главу.{S} Као да ми ту се |
n="45" /> <p>Та, колико ме је – вели, – речи само стало, док сам га наговорила, да позове Бранк |
и Јелена забезекнуше се на те Бранкове речи.{S} Попа и Рашићка се и нехотице погледаше.{S} Сва |
и сирота имала цело после подне, с киме речи да проговори, да не дође какво дете, те не купи за |
ана.{S} Међу девојкама не паде ни једне речи, која би, баш и по госпођа-Катину мишљењу, на Дари |
исти мах падоше му на ум њене, материне речи: „Цео је живот школа.{S} И срце му заигра утешено, |
ребрима и по ногама.</p> <p>А на Натине речи одазва се.</p> <p>– Разумем. </p> <p>– Като,— прим |
зе на њу, шта ће изазвати у њој Зорчине речи!.. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад се |
pb n="41" /> је мислила, да ће последње речи девојче примити у онаком смислу, који им поп Стева |
ало, па никад неје међу њима пало опоре речи.{S} По Брајковцу се каже: „Куд госпођа Јеца оком, |
то доба није нашао за вредно, да јој и речи рекне, осим што је јуче у певачкој школи пробао и |
ар косач замахује.{S} Међу нама није ни речи било о нашој Јелени.{S} Даклем, видиш да ствар ниј |
одлази, да ником о томе пре не рече ни речи.</p> <p>Госпођа Ката да пукне у себи од смеха, как |
ајковац.</p> <p>– Да он мени не рече ни речи о томе!</p> <p>– Збиља?</p> <p>– Ни беле,</p> <p>– |
д очима. – Знам, шта; Нисам... нисам ни речи...{S} Он вели, ти ме зовеш. - </p> <pb n="35" /> < |
пет дотрчала с књигом у руци, па говори речи познате „Бранкове жеље“: </p> <quote> <l>Ја знадох |
што материним жељама, ма и којој њеној речи; па наравно, и сад беше вољна повиновати се оному, |
<p>Једва око поноћи дошао и Дабижић до речи, да наздрави оној идеји која живи у српском народу |
ечером поп Стеван крупно мисли.{S} Нико речи да проговори.{S} Само госпођа Рашићка хоће да је н |
путицу.</p> <p>Тако скупља и сад Бранко речи материне по памети.{S} У мислима тима неје ни прим |
ло, као и на то, даа је у кући већ било речи и о томе, да ће се ићи у Карловце.</p> <pb n="98" |
довршио, таман најлепше полетео!{S} Но речи му се изгубише у метежу, у ком сваки својим гласом |
сека-Катиној неје ви било о другом чему речи већ о прослави Бранка Радичевића у Брајковцу.</p> |
овором, па јутрос са неколико убедљивих речи и јаче подбунила.{S} Навалио се леђима на зид, где |
ао да неје ни слушао ништа после својих речи са попом...</p> <pb n="43" /> <p>Кнежевић већ неко |
добити.</p> <p>Бранко Стајић после оних речи, што их је имао са својим ујаком, поп-Стевом, тако |
, шта да каже. </p> <p>Неколико обичних речи, и растадоше се... </p> <milestone unit="subSectio |
не примећује горки подсмех у учитељевим речима.</p> <p>– Ја волим, кад се он с чиком пусти у ра |
н човек, – рече госпођа Јеца.{S} Другим речима, а то бар мисли: „Путуј, игумане..."</p> <pb n=" |
а више тумачи, шта мисли, погледом него речима.</p> <p>Попа застао баш пред великим орахом, па |
а се сада збиља почела надати, е ће, по речима поп-Стевиним, „то све још бити као што треба“,то |
анкову руку, за коју се држала.{S} А по речима и нагласку за цело јој жао на њега.</p> <pb n="4 |
н да нешто говори кроз мамурлук; али га речита бележниковица пресече: </p> <p>– Но, да Богме,.. |
и пут у друштву залагао сву снагу своје речитости, доказујући, како је она способна, да усрећи |
е никад преварити не ће, који га сваком речју својом учи, да у свету има љубави, него је треба |
ви л се, сматра се за мртва.{S} И ти си решена онда брачних обавеза према њему.{S} Можеш се и п |
тију Бранка Радичевића! – дода Јован. – Решено је, да се пренесе на Стражиловачки вис.{S} Па см |
а су прорешетале и на ситно и на крупно решето и садашњост.{S} Тако госпођа Рашићка неје могла |
b n="72" /> <p>– Не да се насути вода у решето, – одговори онај.</p> <p>– Баш имам важна разгов |
то ти је! – затрча се бележник, као да реши ствар што пре. </p> <p>Јован сад тек не зна, шта д |
</p> <p>Бранко већ пошао, а неје се још решио, дал да иде Јовану.{S} Дошао је и спрам куће њего |
ћемо други начин.{S} Сви путови воде у Рим.</p> <p>– Ја се бојим те нове омладине.</p> <p>– Зн |
да пева ил кука над њима као над старим Римљанима и другим пропалим народима, поред свег нашег |
може говорити.{S} Она, што каже и сама, ринта и ради у поп-Стевиној кући као црв.{S} А уме, да |
, кује, док је врело.</p> <p>Ја радим и ринтам у овој кући...{S} Па, ето, како ми се мука моја |
о покојнога оца свога, како је тај умео ринтати и радити.{S} Кадгод бејах код куће, водио би ме |
смети од сад говорити:{S} Грцо, или:{S} Рифлијо, или:{S} Швићо!</p> <p>– Паметна идеја, бележни |
што си на један пут таки?</p> <p>– Иза рогља се зачу певање.{S} Учитељ се трже.</p> <p>– Збого |
чује, како оштро корача... </p> <p>Иза рогља се помоли неколико сеоских момака и девојака.{S} |
од Милована Видаковића и „<title>Крв за род</title>“ од Милованова „посинка“ Јакова Игњатовића. |
о рећи, Игњату и свећу додржала.{S} Има род рођени, па неје тако, што кажу, искрен кући, као шт |
не је у њему срце куцало толико за свој род, можда би пришио био и златну јаку“, казало се у не |
е вазда на углед, како ваља љубити свој род и своју веру.</p> <p>Него Бранко Радичевић дубоко ј |
аке под закуп, живео је с том кућом као род.{S} Госпођа Ката и данас чува крунаше и сребрњаче, |
а се цела кућа.</p> <p>Јест, до душе, у род ће се, и то у род, као у своју рођену кућу.{S}Али н |
> <p>Јест, до душе, у род ће се, и то у род, као у своју рођену кућу.{S}Али на село!{S} Па оста |
ели: „Село ти је тек село.“ Ето, она се родила и одрасла на селу, па најволи, да и умре ту, али |
естре Тинке.{S} Тинка као да се на ново родила, кад је дошла у братовљеву кућу.{S} Како се и не |
о се Тинка осетила, као да се други пут родила, па дошла на бољи свет, кад је брат поп Стева по |
диници.{S} А најмлађе, син, јој, тек се родило, није оца ни запамтило.{S} Шта ће удовица с трој |
р видим, и ти је волиш, као да си је ти родио.</p> <p>– Јелена... наша Јелица је моја брига! - |
ме? </p> <p>– Још пре него што си се ти родио.</p> <p>– Е, па кад онда несте умели наћи праву и |
ј, да се осети лаган, као да се на ново родио.{S} Опет му мио цео свет.{S} Та, живот је овај та |
окојних голубова.{S} На очиглед брижних родитеља шчепао им још једини залог узајмне им љубави.{ |
о ће, у име божје, ићи у осамнаесту.{S} Родитељи, у тим годинама својих кћери, морају већ да по |
шљају и на зетове.{S} Ја кажем, Стефане родитељи...{S} Да Бог ме, ти си јој, рећи, као и отац, |
јанти...</p> <p>– То је за то, што наши родитељи не спремају децу, кад их шаљу у школу, за радн |
у њему изазове такав пијетет према свом родитељу.{S} Мати му никад не хтео оцу причати.{S} А шт |
нада неокаљанога поштења, непомућенога родољубља, безлобне младости. ·</p> <p>Њему за уздарје |
одима, поред свег нашег толико хваљеног родољубља, као што ни Ромуловим потомцима не поможе ни |
.{S} Огрезли смо у гнилости.{S} Нема ни родољубља, ни самопрегоревања.{S} Наша се интелигенција |
.{S} Зна он, дакле, шта је то Српство и родољубље, а од како се зна, исповеда се <pb n="62" /> |
ама, опевајући му разумљиво и са жарким родољубљем витешка дела наших предака, стару славу и но |
баћушка Рус...{S} Баћушка Рус је сваки рођен басиста.{S} Зарастао у лицу, здепаст, вратат, прс |
<p>– За тебе би штета било.{S} Ти ниси рођен само за себе, већ за... виши позив, – пребаци Јеш |
а понижен је, страшно понижен.{S} Човек рођен за виши позив нема готово ни свога имена данас.{S |
; али у његову рожданику пише, да је он рођен за „виши позив“.{S} Тај виши позив он је већ и вр |
морамо од туђина да набављамо за своје рођене паре, а пара мало, док потребе све веће расту.{S |
ћи, Игњату и свећу додржала.{S} Има род рођени, па неје тако, што кажу, искрен кући, као што је |
себи сигуран кров, па га чува као свој рођени, – приметиће госпођа Ната. </p> <p>– И чува га б |
већма чује, како јој јако и нагло бије рођено срце.{S} Но ипак осети, да неко близу застаде и |
име.{S} А отуђити она рођену сестру од рођенога брата!{S} Сад се нешто продобрила.{S} Па како |
уо о земљу, па се купа и тресе у својој рођеној крви.{S} Сачма му је крупна добрано прорешетала |
о пута скрене, па „да извади можда свом рођеном детету очи из главе“ На преудају неје ни помишљ |
дионици на детиње име.{S} А отуђити она рођену сестру од рођенога брата!{S} Сад се нешто продоб |
е, у род ће се, и то у род, као у своју рођену кућу.{S}Али на село!{S} Па остати на селу неколи |
Брајковац, „Богу за леђа“; али у његову рожданику пише, да је он рођен за „виши позив“.{S} Тај |
пожелео.{S} Под њом он чека и дочекује ројеве; под њом после ручка прилегне и дремуцка: под њо |
писаћемо по новинама, да се до извесног рока има пријавити; не пријави л се, сматра се за мртва |
ћути.{S} Ми ћемо на село.{S} А путу се рока не зна.{S} Може нас тамо затећи и берба...{S} Јеси |
/p> <p>Бог ме, добро она изиграва своју ролу, – опет ће бележниковица. – Питајте учитеља.{S} Та |
некој водојажи, да се мало даље изгуби роморећи између густиша дивљих ружа, јагодњака, беле ло |
г толико хваљеног родољубља, као што ни Ромуловим потомцима не поможе ни Јустинијанов **<foreig |
at lapidem</foreign>!{S} Тиха вода брег рони!</p> <p>Бранко ућута, ал му криво још?</p> <p>– Ма |
ерава госпођа Ната, то је, као што опет ропта њена кћерка, госпођица</p> <p>Даринка, кад је у в |
младост; старост ће јој увек завидити и роптати на њу.{S} Поток хучи и бучи, прави више буке не |
же чашу спрам свеће.{S} Мислиш, безброј рубина раздробио се у чаши, па гори.{S} А попа гледи у |
илује свако своје дете, простирући меке рубине исто тако и под онога, који јој пеленом загрчава |
уше, лако било ломити руке, перући туђе рубље, ни бости очи, шијући белом свету, па хранити и с |
е баш она та „ружа“.</p> <p>– ... једна ружа, – наставља начеоник.</p> <p>– ... која има бодље, |
чашу:</p> <p>– У нашем венцу има једна ружа...</p> <p>– Хм, Хм! – продера благајник кроз грло, |
, верне супруге, једне госпође, која је ружа у нашем друштву.{S} А то није нико други,... мисли |
е изгуби роморећи између густиша дивљих ружа, јагодњака, беле лозе, бршљана...</p> <p>Разговор |
се, збиља, осведочи, да је баш она та „ружа“.</p> <p>– ... једна ружа, – наставља начеоник.</p |
} А?{S} Шта велиш, Јоване? </p> <p>Није ружно, – одговори Јован. – Него то би он добро прошао с |
} Најпосле, и то неје немогуће, неје ни ружно; а за истинитост јамчи сваки за себе.{S} Али хтет |
{S} Ту ти се измешала румена боја лишћа рујева с плавичасто-зеленим лишћем од фење и другим то |
о маче у жижак, да ли ће каква вилинска рука отворити капак на прозору, на оном прозору, на ком |
жедне своје усне.</p> <p>Дрхће Јеленина рука, као да је тресе тролетница.</p> <p>– Јелице, – ша |
Познаћеш је добру домаћицу.{S} Засукала рукаве, па чисто на њој и уредно, као што само може бит |
ао што само може бити.{S} Иде, а спушта рукаве на голе пунане, снажне руке, да и њих заштити, т |
млада доста.{S} Не би ништа.{S} Засуци рукаве, па, што кажу, у се и...{S} И госпођа Ката одби |
мо затећи и берба...{S} Јеси ли навукла рукавице: ...{S} Добро је.{S} Чувај се, да ти их не пре |
м и телом!{S} Али мора да га притискује рукама.{S} Понда скочи са столице, прође два трипут по |
абижић.{S} По опаљеном лицу и испуцаним рукама види се, да је вредан човек.{S} Не би нико рекао |
S} Живио! – заори се опет око стола.{S} Руке се укрстише изнад исполиванога постоњака, чаше заз |
по кући, пред свој дућан..{S} Скрстила руке па гледа, ко пролази улицом.</p> <p>Дође јој од пр |
иње дошле! </p> <p>Како је блажено трла руке, кад јој пало на памет, да доведе поп-Стевина сест |
би? – пита изненада Јелена, па не пушта руке.</p> <p>– Господа универзитетлије увек имају право |
> <p>Даринка се и Јелена ухватиле испод руке, па ходају испред госпођа-Катичина дућана на улици |
та, као бајаги, шишке на челу, те испод руке погледа у њега.</p> <p>Бележник остао дужан одгово |
де своју кћер с попиним сестрићем испод руке; те оде у кухињу, да изнесе јело на сто. </p> <mil |
ца, Бранко и Јелена, по Брајковцу испод руке Поред оне премудре Кате Јаковљевићке.</p> <pb n="2 |
, да запева, први сам почиње.{S} Обадве руке пружио преко стола, па изнад чаша даје такат. </p> |
а спушта рукаве на голе пунане, снажне руке, да и њих заштити, те да не поцрне без невоље.</p> |
и леже.{S} Неко време држаху је Зорчине руке око врата, док не клонуше и опет у санку.{S} Дарин |
па да је пецне.</p> <p>– Ви сте сретне руке, госпо, – ухвати Дабижић као у шали. – Ја бих вам |
и Даринка поучити, где треба да рашири руке, где да их метне на груди, где да их скрсти, а где |
.{S}Неје јој, до душе, лако било ломити руке, перући туђе рубље, ни бости очи, шијући белом све |
д шије, или потплеће чарапе, или скрсти руке, кад је штогод здраво жалостиво, па слуша и по кат |
Ната сестри, кад дође до воде и замочи руке, да их пере, – могао би ти Трива штогод помоћи.{S} |
одговори своме штићенику опет притиском руке, и занесе се – за песмом, па паде у неку сентимета |
оучити из листова, кад би му који пао у руке.{S} Највећи просветни напредак у својему господарс |
ропловске станице до Стражилова пуне су руке посла..</p> <p>У једаред стиже муњом глас, да Бран |
па пружи руку Кнежевићу и неусиљено се рукова с њим. ·</p> <p>Кнежевић се рукова и са Јеленом, |
о се рукова с њим. ·</p> <p>Кнежевић се рукова и са Јеленом, као са старом познаницом.</p> <p>– |
га се нахвали.{S} Још да јој испадне за руком, да и Бранкову матер превари, да дође, те јој се |
p>Госпођа бележниковица нежно продрмуса руком, као и нехотице, своје шишке на челу, па лаким по |
му реч; па дрмну, бојаги, срдито својом руком Бранкову руку, за коју се држала.{S} А по речима |
p>Поп-Стевина Јелисавета поглади једном руком попу по бради, а другом му насу у чашу хладног те |
латког ђаковања, не додирнут незграпном руком оне немани, која сад дрско телејише упљувке своје |
лисавету, иначе госпођу Јецу Рашићку за руку, па пођоше у кућу.</p> <p>– Бранко је фини младић! |
поред прозора.{S} Наслонила главицу на руку, па мирише мирисни вечерњи чисти ваздух.{S} Поглед |
утом отисне свој брод на то море.{S} Па руку на срце, обојица савесно кроје једрила за пловидбу |
бојаги, срдито, па га својски узеде под руку.{S} Готово да је силом прогурала своју левицу око |
/p> <p>Даринка и Јелена се ухватиле под руку.{S} За њима иде Јован с Бранком. </p> <p>Њих две ћ |
раво, да Бог ме, – рече Кнежевић и трже руку.</p> <p>– Шта је теби? – пита изненада Јелена, па |
<p>У том јој писар у крај стола стиште руку из захвалности, што га тако мушки брањаше.</p> <p> |
S} Тек док је ње живе, не пушта узда из руку.{S} Јован нек иде својим путом. „Нек буде господин |
S} Маца вриснула, па испустила канту из руку, а баш је беше узела, да долије у лонац у крај ват |
ли му девојче љупко, па му привуче себи руку. – Кажи ми штогод лепо, као што ти умеш.</p> <p>– |
ори Даринка на приказ Јованов, па пружи руку Кнежевићу и неусиљено се рукова с њим. ·</p> <p>Кн |
ње.</p> <p>И Зорка се обесила Даринци о руку, па скакуће поред њих.{S} Па слуша као жедна, како |
, те Јелена дође к себи, да је пољуби у руку.</p> <p> Наравно, госпођа Ната пита, шта јој ради |
у, бојаги, срдито својом руком Бранкову руку, за коју се држала.{S} А по речима и нагласку за ц |
ецну се Бог ме, Јелена, па истрже своју руку. </p> <p>– За што, молим...{S} Жао ми је... замуца |
пођице, примети Кнежевић и истрже своју руку.</p> <p>Јелена хтеде да проговори, али јој заста н |
осећа се моћна ни толико, да узме своју руку на траг, нити да његову стисне, већ му је подала, |
а кад Бранко отишао, а она ми меће моју руку на своје груди, да видим, како јој страшно лупа ср |
– Да видиш само!</p> <p>И узе Даринчину руку, па је притиште на своје срце.{S} А срце јој лупа, |
ти, него ће сићи с кола, и набрати пуну руку разнога пољског цвећа.{S} Узе га са собом на кола, |
у собу то на двориште, а никад празних руку.{S} Мајсторица трчка за њом, да и она што прихвати |
есило, – поцрвене, е, поли га, Бога ми, румен до иза ушију.</p> <p>На једаред би Бранку све јас |
Дете спава мирно и тихо као анђелак.{S} Румен је прелила по обрашчићима.{S} Нигде на лицу трага |
.</p> <p>А Јелени одлану.{S} Но је поли румен до иза ушију, кад примети, како се сви окренули њ |
ци, беркови, шуме.{S} Ту ти се измешала румена боја лишћа рујева с плавичасто-зеленим лишћем од |
г чела, па јој се ведрина осмејкује око румених усана увек подједнако, а срдила се а радовала с |
Тако приповедаше доцније сам бележник у Руми „код орла“. „У мало“, каже, „не угњави руски медве |
његову кућу.{S} Две хиљаде је уложио у Румској или Митровачкој штедионици на детиње име.{S} А |
{S} Господа га иначе пију тек кад оду у Руму, у Ириг, у Митровицу, или и даље куд у варош.{S} Н |
.</p> <p>Поп Стева приденуо и ручник за рупицу испод врата у своју хаљину.{S} Госпођа Рашићка п |
и зврком од кола.{S} Застане над каквом рупом, учлови се, као бојаги, код своје је, па је није |
иже.{S} Скинуо шешир, одахнуо, па брише рупцем зној с чела.{S} И нехотице дода уз учитељев ускл |
од оздо, испред куће, маше на њих белим рупцем. </p> <p>А Кнежевић је отпоздравља шеширом, па с |
ве.{S} Бас – ту је, мој брајко, баћушка Рус...{S} Баћушка Рус је сваки рођен басиста.{S} Зараст |
, мој брајко, баћушка Рус...{S} Баћушка Рус је сваки рођен басиста.{S} Зарастао у лицу, здепаст |
јник ужива, што може да мечи као „Прави Рус вели за њега увек писар.</p> <p>Једаред му примети: |
p> <p>Ваши стари мора да су пореклом из Русије.</p> <p>Благајник укрљешти очима у њега, као да |
можда се која породица вратила опет из Русије у Фрушку Гору.{S} Ставимо ипотезу – можда баш ва |
авде неколико хиљада српских породица у Русију.{S} Побегли, да Бог ме.{S} Додијало им овде гоње |
ао и у Турској, па се просто одселили у Русију, па тамо населили *Нову Србију.{S} Зар ви то не |
та ти мислиш.{S} Но, не бој се.„Нису то руске нихилисте ни немачке социјалисте.{S} То су људи п |
„код орла“. „У мало“, каже, „не угњави руски медвед талијанског мајмуна, да се не нађе нас нек |
} А Славнић официр у граници. („Немачко рухо на њему, ал под рухом српско срце!“ говорило се о |
граници. („Немачко рухо на њему, ал под рухом српско срце!“ говорило се о њему).{S} Заволи га ч |
ош у јутро рано поврве народ у свечаном руху и са свечаним расположењем на станицу Дунавску у К |
пио у јавни живот, па већ, ето, у туђој руци маљ, којим би себичност да кује своје планове!{S} |
о схватила и упамтила, то је – у божјој руци!{S} Али је бар тврду веру дала, да ће све и сва по |
у лако летње одело и сламњи шешир.{S} У руци држи некакву књигу, а на бео се штит од сунца насл |
> <p>Зорка већ опет дотрчала с књигом у руци, па говори речи познате „Бранкове жеље“: </p> <quo |
рини и у гајтанима а с неким скиптром у руци, или се врата затварају простом скакавицом или рез |
јер се нагао већ преко стола с чашом у руци, да се куцне с бележниковицом“.</p> <pb n="77" /> |
је погледао.</p> <p>– Ми вас чекамо на ручак, – вели она.</p> <p>– Одмах... одмах ћу доћи, одг |
сти зближи.{S} Она не пита, јесам ли ја ручао код Сахера, у Хамбуршкој ресторацији или у народн |
{S} Испод њега провири најпре мала бела ручица; па се од мах за њом указа мила главица са црном |
и очи, насмеши се, па рашири своје голе ручице, те је загрли.</p> <p>– Зар ти још не спаваш, се |
p> <p>Кнежевић јој и опет узе обасипати ручицу пољупцима.</p> <p>– Мати је допустила, да долази |
а зид под сен.{S} Дохватио белу пружену ручицу, па је притискује на жедне своје усне.</p> <p>Др |
н чека и дочекује ројеве; под њом после ручка прилегне и дремуцка: под њом чита новине и премиш |
ивала детету, кад јој је што требало за ручни рад, што га је Јелена радила у „леру“.</p> <p>– Н |
жиже сунце.</p> <p>Поп Стева приденуо и ручник за рупицу испод врата у своју хаљину.{S} Госпођа |
мене и помисао, да бих ја делио, ваљда, с народом своју муку; али да бих му био учитељем у њего |
то је носаше увек у срцу према свакоме, с којим свагда беше готов да обгрли цео свет.</p> <p>Не |
<p>Не би сирота имала цело после подне, с киме речи да проговори, да не дође какво дете, те не |
о секиром, да прецепи чвор на цепаници, с којом се већ толико бочи и која га стаде толико зноја |
евановој кући, па и према самоме ујаку, с којим их је до сада Стајић све предусретао, он, који |
те се смеје с њом и тражи, на прилику, с које стране препелица пућпуриче.</p> <p>Така забава ј |
ма јој лебди осмејак сретан, блажен.{S} С осмејком тим загрли је и сан...</p> <p>Госпођа Катица |
не за целу годину..{S} Понда шта ћу?{S} С њом зло, а без ње и горе.</p> <pb n="21" /> <p>Ната о |
ен великог песника, седне он на лађу, а с њим и Јован Јаковљевић, па дођу доле, да баш на извор |
ити сад као пред какву буну.</p> <p>– А с ким ћемо ми у недељу?{S} Уплете се Зорка.</p> <p>– Да |
атима портир у самурини и у гајтанима а с неким скиптром у руци, или се врата затварају простом |
ти се измешала румена боја лишћа рујева с плавичасто-зеленим лишћем од фење и другим то модрији |
</p> <p>А и Марко загрлио њега, па пева с њим заједно... </p> <p>Бележниковица одавно наваљује |
и му врло жао било, да Јелена не запева с њима, јер – њен глас тако му је потребан у збору, да |
х!{S} Немој, молим те, - поче поп Стева с киселим лицем, као да му је ко на жуљ стао, – немој и |
је била...</p> <p>Ту је и кочијаш Трива с колима. </p> <p>Послужавка Криста трчи то у собу то н |
жи руку Кнежевићу и неусиљено се рукова с њим. ·</p> <p>Кнежевић се рукова и са Јеленом, као са |
{S} Да извади Јована из школе?{S} Да га с по пута скрене, па „да извади можда свом рођеном дете |
жи по селу гдегод овчија сира, па да га с црним луком и хладним меканим хлебом једе на мамурлук |
као пребита сирота, да је и после тога с братом мрази?!{S} Ко зна, каквим је блатом каљала име |
n="50" /> српске научнике покренуло, да с омладином заједно испуне скромну жељу песникову, да м |
Е, па то боли!{S} Он, који је научио да с позорнице, занесен небесним задахом, презире цео свет |
ом.{S} Давина се одавно нешто и својака с Јаковљевићима.{S} Једаред јој донео покојни Игњат нек |
на ком је он толико блажених тренутака с њом проснивао, пиљио, док се туга неје прелила вином, |
ашао се одмах до гроба. </p> <p>Даринка с побожним заносом стала, па гледа у отворену још гробн |
/p> <p>После вечере оде госпођа Рашићка с Јеленом „за послом“.{S} Оста сам ујак с нећаком.</p> |
грлила, што иде.</p> <p>Госпођа Рашићка с поља мед, ал изнутра јед, сам јед, као да не слути на |
узбрала крај друма, кад је оно путовала с мамом својом у Брајковац.</p> </body> </text> </TEI> |
, па је равна само оној, што је постала с Богом и нестаће је с њим, што, дакле, нити има почетк |
е једно.</p> <p>Зорка већ опет дотрчала с књигом у руци, па говори речи познате „Бранкове жеље“ |
ло и срдит с њена прозора, неје ни била с њиме, осим јуче на првом покушају певачкога друштва.{ |
estone unit="subSection" /> <p>Још кола с гошћама из вароши нису ни ушла честито у двориште гос |
не слуша, јер се нагао већ преко стола с чашом у руци, да се куцне с бележниковицом“.</p> <pb |
ка упртила неки гостински пртљаг, пошла с њим у кућу, па сад не зна, шта ће и кут ће пре.{S} Да |
вце; па најбоље ће бити, говори ти сама с његовом матером...{S} Но, не мислим ни ја, одмах с ко |
премио, да дочека и његова друга Јована с његовима.{S} Тетка му је, рече за госпођу Нату, врло |
аш ако хоћеш госпоштина, збиља, свезана с народом као мало где, па... </p> <p>– Фраза!..{S} Ја |
о можеш тако што рећи, – примети Јелена с негодовањем.</p> <p>– Шта?{S} Како могу рећи?{S} А за |
свету.{S} Он и његова најближа околина с најближим посредним, па и непосредним интересима, што |
е ближе у заставу, те што живља планина с поветарцем и она живља и вољнија.</p> <p>Није дуго та |
а сумарум: завађај брата с братом, сина с оцем, и тако даље.{S} Ко седи с миром, том је добро.{ |
увек говори, како треба да сам пријатна с њим и искрена.{S} Ја и не могу друкче ниским.{S} А он |
је долазио којему на крштење.</p> <p>Па с тога су Брајковчани јако уважавали кућу Јаковљевића, |
вуче, па то раскопчава огртач“, то чупа с ногу велики завежљај.{S} Баш читав посао!</p> <pb n=" |
е што ближе, све има нешто да разговара с њом.{S} А кад је у друштву, заборави, шта је хтео, ал |
онај.</p> <p>– Баш имам важна разговора с тобом.</p> <p>Бранко се изненади.</p> <p>Спусти се на |
оглед опет на осветљена она два прозора с оне стране потока у лепој тамо кући.</p> <p>Тамо је в |
слица.{S} А сума сумарум: завађај брата с братом, сина с оцем, и тако даље.{S} Ко седи с миром, |
адости хтела рећи, већ најпре поскакута с ноге на ногу па, кад јој се и тако споро учинило, зал |
<p>– А-а!... </p> <p>У том ево Дабижића с пуном чашом пред Јована:</p> <p>– Господине докторе, |
ије оца ни запамтило.{S} Шта ће удовица с троје деце, а у толиком добру?{S} Остао, до душе, леп |
а, па се сетила синоћњег разговора свог с Миланом на прозору, као да је нож прободе кроза сред |
им улицама, које несу тако живе, ни кад с пролећа или у јесен нагрну раденици из целе Бачке и Б |
бије тек од рачуна, што га он по каткад с ким има.</p> <p>Шта, дакле, остаде учитељу паметније, |
...{S} Онај господин, што је био ономад с Јованом код њих, кад су путовали од озгоре у Брајкова |
тим пљује на свету успомену, коју народ с највећим пијатетом хоће само да оживи свечаним начино |
и Јован умуче.</p> <p>А Јеша кад немаде с ким да политизира, и сам паре, да је најпаметније слу |
Нати чисто неје право, што Даринка оде с Јеленом.{S} Као да јој је сад крива нешто и она, па с |
сто криво, кад се Бранко опрости те оде с Јованом.{S} Од мах осети, како јој се учини Брајковац |
тно вече изађе пред кућу, па се ту нађе с неким ковачким калфом, па је не можеш довикати с улиц |
несе.{S} Богме, ето, други боље пролазе с дебелом кожом на образима!</p> <p>Понда неје могла, а |
ој, што је постала с Богом и нестаће је с њим, што, дакле, нити има почетка, нити ће имати сврш |
манастирске воћњаке под закуп, живео је с том кућом као род.{S} Госпођа Ката и данас чува круна |
радује Даринчину радовању, те се смеје с њом и тражи, на прилику, с које стране препелица пућп |
жваћу данашњи разговор, што су га имале с госпођом Рашићком.</p> <p>– Мудра ти је то зверка.{S} |
да би било врло потребно, да се састане с Кнежевићем, ако ничега другога ради, то бар да му каж |
о одлучнија. </p> <p>Како да се састане с њим?{S} Хоће ли он вечерас доћи под њен прозор, као о |
Оне несу ни мало извеле мисли Јеленине с правца, којим је у тој распри пратила главни смисао њ |
преко стола с чашом у руци, да се куцне с бележниковицом“.</p> <pb n="77" /> <p>Писар сад већ н |
ређена љубав и преварена вера у поштење с болом врисне: „Од кад те, мајко, нисам видео, ја јошт |
вом другу.{S} Сам неје знао, како да се с њом опрости.{S} Осећа, да не би могао бити равнодушан |
гра то коло!{S} Дете, као дете, мота се с другом децом око момака и девојака, провлачи се кроз |
д и та варошкиња, Даринка.{S} Познао се с њом у недељу, кад су изашли из цркве:{S} Познао се по |
з свет.</p> <p>– Још на станицу хајдете с нама, понда на Стражилово ви и не морате, мама, ићи,– |
их у Бечком гробљу ископате, пренесете с помпом на Стражилово, а нису Бранкове него...</p> <p> |
S} Мати се дала у бригу, шта ће, куд ће с дететом.{S} Пита сестра брата за савет. </p> <p>Да га |
, па гони несносну запару, те се залеће с травке травци, као да им шапће, да не клону. </p> <p> |
у своју собу. </p> <p>Из оне лепе куће с оне стране потока зачу се диван мушки тенор.</p> <p>Ј |
се већ по мало чује.{S} Кад не иде више с омладинским скупштинама, добро; наћи ћемо други начин |
и госпођи Нати тромост с веђа и дремеж с очију, живнула и она, па се радује Даринчину радовању |
сачувај!..{S} Сад се попа нешто кошка и с учитељем.{S} Биће и ту њена масла.{S} А момак ваљани |
ја просветна завода у српству и с ове и с оне стране Саве и Дунава?{S} Је ли треба спомињати то |
ором: – шта теби фали Не знам, шта би и с тобом било, да се ниси оженио.</p> <p>Даринка се смеш |
ареченога у калуђерству Доситеја: њим и с тим списат и издат</title>."</p> <p>Како се обрадовао |
да би се сада састао с госпођом Катом и с госпођицом Даринком, јер је већ једаред био с њима, б |
да остану у друштву с госпођом Натом и с госпођом Катом, па се отискоше у врт.</p> <p>Јелена ј |
>- Боже мој, – опет она, али сад мало и с прекором, – тако ти лежи на срцу!</p> <p>– Ето ти је, |
најстарија просветна завода у српству и с ове и с оне стране Саве и Дунава?{S} Је ли треба спом |
лужба.{S} А свако је одевено, враг их и с девојкама, по најновијем журналу, не стиди се прве го |
ономад, а, да је све ређала, свршила би с оним пре три године.</p> <p>– Него шта знам?{S} Код н |
„нешто закрши, као да неко склања себи с пута ону лозу, што се обично онако уз пркос испружи п |
а Живковићка прва дошла, да се поздрави с госпођа–Натом.{S} Давина се одавно нешто и својака с |
овори нешто, као бојаги, да се поздрави с њом.{S} И он, до душе, вешт момак за таку прилику:{S} |
кључи друштву.{S} Вели, кад се поздрави с мушкима и женскима:</p> <p>Чини ми се, пожурили смо с |
ради гостима? – повикаше женски гласови с кола.</p> <p>– Јух! цикну госпођа Ката, тек што позна |
м, сина с оцем, и тако даље.{S} Ко седи с миром, том је добро.{S} Богу божје, цару царево, па м |
бро је.{S} То је прво уз мост, што води с лађе на обалу.{S} Одмах до њих су певачке дружине.{S} |
="49" /> <p>Добро те се у томе помешали с осталим друштвом.{S} Учитељ и Јован, а и Бранко прист |
ник, добио мало одушке, да се провесели с веселим Брајковчанима у хладу манастирскога воћнака у |
нас омладина.</p> <p>–- Куд насрне, или с главом или без главе.</p> <pb n="96" /> <p>– Мени.{S} |
Стражиловачки вис.{S} Па смо закључили с овим побром... (Господин Милан Кнежевић, наш учитељ! |
а куд,... само да се не састане више ни с ким од њих!{S} Па у јутру, чим сване, бежи из тога по |
S} Наш је сељак, где су Срби неизмешани с туђим елементом, комотан: ради једва, колико му треба |
ди ма у које село, где су Срби помешани с Немцима.{S} Јест да Србин устукне испред Немца; али т |
ори Јован, отирући зној, а зној му цури с чела. – Љуто сам се уморио пешачећи на овој врућини.{ |
нула лице њему.</p> <p>– Ви ћете певати с нама.</p> <p>– Ох, Боже!{S} Та, то је кратко време.{S |
овачким калфом, па је не можеш довикати с улице.{S} Кад опет оде по воду, као да је себи по смр |
атила од Даринке кући, дочекала је мати с наредбом, да је обрадује:</p> <p>Спремај се!{S} У суб |
убивши наду, да ће се и вечерас састати с њим, и уверивши се зар још боље, да се он још једнако |
. ко хоће да ради за народ, мора живети с народом; а не башкарити се по варошима, па писати књи |
и ви, слатка, молим вас, немојте смести с ума, што сам вам казала.</p> <p>– Не водите бриге! – |
м ливадом не мога одолети, него ће сићи с кола, и набрати пуну руку разнога пољског цвећа.{S} У |
осветљена два прозора у оној лепој кући с оне стране потока.{S} То јој је најмилије за све врем |
танице беху местимице ударени бели коци с малим таблицама на врху, од којих свака носи други бр |
аринка стала на лотру, па хоће да скочи с кола.{S} А Катица претрчала, па је прихваћа.</p> <p>Г |
едморо деце заживело; хватао би се крај с крајем, како се отац побринуо за своју породицу, а ка |
мера, – надовеза Јован на разговор свој с Бранком, кад их остави млади тржа. – Просто, мени се |
уо шешир, одахнуо, па брише рупцем зној с чела.{S} И нехотице дода уз учитељев усклик: </p> <qu |
с Јеленом „за послом“.{S} Оста сам ујак с нећаком.</p> <p>– Да, да, треба помишљати на своју бу |
седне на свој прозор, несташни ђаволак с леве јој стране у грудима хоће зар да искочи; толико |
о ну не прија.{S} Да му је хладан батак с киселим краставцем.</p> <p>– Шта?{S} Зар идеш?{S} Па |
иским.{S} А он и заслужује, да је човек с њим искрен.{S} Па ја га и волим као брата.{S} Ти си д |
утак.</p> <p>Изнесоше и мртвачки сандук с последњим земним остацима млађанога песника и понесош |
ми је жестоко заповедила, да избегавам с тобом разговор.</p> <p>– За што, душо</p> <p> Не знам |
p> <p>Па ти мислиш, Стево, да и ја идем с њиме у Карловце!</p> <p>– Да, ја то мислим.</p> <p>Ти |
добро кад је устао.{S} Да му бар кажем с Богом!</p> <p>– Ви одлазите?</p> <p>– Овај час.{S} Да |
бранила би ми са свим, да се и састанем с тобом...· Да јој кажем, кад се вратимо из Карловаца с |
и се немо гушио овчијим сиром поливеним с кајмаком, на који му се сад тек и већи апетит отворио |
pb n="24" /> <p>– Да се што боље удесим с овим, што постоји, и да живим, – одговори Јаковљевић |
ћа загрмело је, као да је пао у њу гром с ведра неба.</p> <p>Кад се Јован вратио, отпративши св |
ухватиле под руку.{S} За њима иде Јован с Бранком. </p> <p>Њих две ћуте.{S} Јелена мисли о свом |
рада, општега рада! – развикао се Јован с Дабижићем. – Па ради ли се?{S} Кода вам ради?...{S} Р |
мурлука.</p> <p>Благајник вели:{S} Клин с клином, па ено га код разбијене канте, где пресмаче р |
им речима.</p> <p>– Ја волим, кад се он с чиком пусти у разговор, – опет ће она – он је тако до |
он више и не сећа, он се ње ради свађао с писарем, који је у сред друштва и пред њим био толико |
а чика Пера.{S} Толико се пута састајао с њим у Митровици, у оној некада граничарској Митровици |
а жици.</p> <p>Бранко се баш разговарао с Даринком.</p> <p>Јован прешао бележниковици, па се уп |
на још неку стару књигу.{S} Кад стресао с ње прашину и отворио је, а то „<title>Живот и прикључ |
и било први пут, када би се сада састао с госпођом Катом и с госпођицом Даринком, јер је већ је |
о се већи у себи повукао, кад се састао с Јованом и учитељем, те видео, како, <pb n="44" /> осо |
ом забрану.</p> <p> Мачак се стропоштао с голубињака и треснуо о земљу, па се купа и тресе у св |
ћете ви доћи, мало јео, па опет отрчао с децом.{S} Ако није и он код кола.{S} Знаш, да стрепим |
> <p>И Марко се, већ по одавно, помешао с гостима.</p> <p>Бележник хоће да га бојаги, боцка, па |
нка у један мах.</p> <p>Трива већ сишао с кола па одапиње коњима конопце са ждрепчаника.</p> <p |
ори Јован. – Него то би он добро прошао с нама.{S} Хајде, да ми дамо донети, па да ми њега поча |
ођицом Даринком, јер је већ једаред био с њима, баш у њиховој кући.{S} Али се увек неугодно осе |
ада на ум који Стајић.{S} А и он је био с Јованом ономад код мене.{S} Фини младић!</p> <p>– Па, |
читати.</p> <p>– И не ћу.{S} Ја сам био с њим заједно у Карловачкој гимназији, два три разреда |
век поједе, што до сад већ неје говорио с нећаком својим о томе.{S} А он опет зазире и од „омла |
надила.</p> <p>– Ја сам тако и уговорио с Јованом.</p> <p>– И не питаш, где ти је ујна, – приме |
поред њега на столицу.{S} Рећи ће тако с њим две три (опет у миру и љубави!), док „деца“ не до |
ги Брајковчани, неје Брајковац био тако с неруке ни крупној ни ситној господи.{S} Док је био по |
ка–Кати, кад је чула; а чула је, Бранко с Јованом неје био, ваљда, ни изван Брајковца, кад су о |
невољи крв, па му одлане.{S} Не би било с горег и чешће.</p> <p>Учитељ, Милан Кнежевић, тукао б |
о шала изгледало.{S} Прочачка опет грло с неколико: „Хм—хм!“ – поглади брке, продрма своју стол |
свог ујака поп-Стеве из Брајковца писмо с пет печата, да дође, ако хоће, у Брајковац, да провед |
и?{S} Нема сумње, чуваће га она заједно с мајкином душицом, што је узбрала крај друма, кад је о |
и њега и матер му тако одбио као блато с ногу, па би зар колико толико то да заглади.{S} Неје |
виолини, познао је ипак, да је одјекнуо с оне жице, коју је навио синоћ у Јеленину срцу оним св |
овика госпођа Јеца, кад виде своју кћер с попиним сестрићем испод руке; те оде у кухињу, да изн |
/p> <p>Бележниковица га задржала на сир с црним луком, да прави бележнику друштво.</p> <p>Јеша |
дошао је до искуства, да је хладан сир с црним луком за њега најбољи лек против мамурлука.</p> |
окљува, како би и он прешао у разговор с Бранком и Даринком, да се и он „помеша међу свет“, до |
доле, дође до ушију познат женски глас с радосним ускликом:</p> <p>– Ево га!</p> <p>Окрену се. |
јаги, ту је варошкиња.) Понда дода опет с прекором: – шта теби фали Не знам, шта би и с тобом б |
ви га бележниковица, идући му на сусрет с умиљатим осмехом.–" Једва један пут!</p> <p>– Извинит |
е оно учитељ отишао онако нагло и срдит с њена прозора, неје ни била с њиме, осим јуче на првом |
довина разгалила и госпођи Нати тромост с веђа и дремеж с очију, живнула и она, па се радује Да |
.{S} Но немој опет да бркаш практичност с егоизмом.{S}Ја, до душе, немам толико чуства за општу |
се око малих заранака раскалаши ветрић с Фрушке Горе.{S} Заћарлијао, па гони несносну запару, |
ме; сад је касно, – одговори му сестрић с неким прекором.</p> <p>Поп Стева се уједе мало за доњ |
и нитковством!..</p> <p>Дивна летња ноћ с месечином повила земљу као мати чедо своје у меке чис |
и им неугодно било, да остану у друштву с госпођом Натом и с госпођом Катом, па се отискоше у в |
времена сад је таки,</l> <l>За слободу с диже сваки.</l> <l>Бела вила ори глас:</l> <l>Устај, |
од разбијене канте, где пресмаче ракију с хлебом.</p> <p>Писар се осећа необично жив.</p> <p>То |
ислио на то, да и писар збија само шалу с њим, те скочи на њега.{S} И да не беше ту начелника и |
> <p>– Ту ће бити сватова! – пришану му с пуним уверењем, кад уграбила прилику. </p> <p>– Не ве |
ише ћути.{S} Само кад се препире о чему с чиком, онда видим, да уме и више коју рећи.{S} Али ув |
, кад добила времена, да стресе прашину с хаљина.</p> <p>Ката отрчи у кућу и спрема воде, да се |
је јој учитељ; – у вече са мном, а дању с господином Бранком.</p> <p>Девојче бризну у плач.</p> |
ило дана, да тај није био ма на прозору с девојком.{S} Молим ја тебе само, је ли то лепо, да де |
два чека вече, да се састане на прозору с Јеленом, па да је пита, шта јој вели мати?</p> <p>(Та |
ез одређене сталности.{S} Прелеће се ту с једног предмета на други, и, дакако, често долазе у с |
е назида у сред Брајковца најлепшу кућу с магазинима.{S} Ко јамчи, да му наши поштени општинари |
ћеш, можда, имати да тераш још парницу с узурпатором твога наследства.</p> <p>– Боже ме сачува |
атером...{S} Но, не мислим ни ја, одмах с кола.{S} Останите макар и који дан дуже...</p> <p>– Х |
да буде.{S} Нисам тек могао момку одмах с неба па у ребра: то и то је.{S} Из далека добар косач |
оведе које време!{S} Добро му дошло баш с тога што је у то време овде доле највише у народу ври |
еш тек отићи горе, а да и нама не кажеш с Богом? </p> <p>Беше то за Бранка растанак, да је једв |
ежниковицом иде општински писар.</p> <p>С друге стране дође црквењаков син, колар у селу, са св |
тељица, од јако поп-Стевина Јелисавета, са својом кћерком Јеленом. </p> <p>Од тог доба остао је |
де врло пријатно.{S} Баш се, на против, са свим добро осећам.{S} И не могу довољно бити благода |
асађене у реду пред поп-Стевином кућом, са свим сакрио од месечине, па поклопио цео прозор као |
и право. </p> <p>– Са свим ми је право, са свим...{S} Ви ћете, дакле, ићи у недељу...</p> <p>– |
ране дође црквењаков син, колар у селу, са својом сестром, два можда, по најбоља певачка члана |
ена базазлено слуша и попу и Бранка.{S} Са свим је излишан био притисак госпођа-Саветине папуче |
е твој, па биће и теби право. </p> <p>– Са свим ми је право, са свим...{S} Ви ћете, дакле, ићи |
ажи само „или–или“ вели Јован:</p> <p>– Са свим као и његова назови– ујна, – примети бележников |
ном и организовану омладину. —</p> <p>– Са старачким идејама!– подсмехну се Јован.</p> <p>– Нек |
р сад ево и бележника са благајником, а са бележниковицом иде општински писар.</p> <p>С друге с |
аставник Београдскога певачкога друштва са друштвеном заставом, а острагу, на другом крају, зас |
ђа беше дупком пуна.{S} Певачка друштва са својим заставама певаху на крову песме, али не изађо |
у руку разнога пољског цвећа.{S} Узе га са собом на кола, да га разабира и сабира.</p> <p>Некол |
итеља Даринци.)...{S} Закључили смо, да са што више народа и ми одемо одавде у Карловце на доче |
се овај свет толико на силу Бога грађа са мном и присваја?“</p> <p>– Шта сте се замислили опет |
се Даринка као мала, што ће да се вија са Зорком по планини и по виноградима, да беру цвеће по |
које пиле.{S} И Марко се, ено, већ вија са живином по широком дворишту.{S} Марко је јунак, који |
ближе или даље, па изгледају из далека са својим кућерцима сакривена у зелена дрвета као у сив |
њену неприлику, јер сад ево и бележника са благајником, а са бележниковицом иде општински писар |
е се оно први пут сусрете она и Даринка са Стајићем, не мога, а да не подсети своју сеју, како |
у свет.{S} И онако слабо имаш кад посла са себи равнима... </p> <p>Вараш се, мој Бранко, ако ми |
а јој ради мати.{S} И тако пређе реч на са свим сухопарне ствари. </p> <p> Даринка отвори врата |
научио <pb n="90" /> из разговора њена са братом својим, његовим ујаком, поп-Стеваном, то баш |
клонило западу. </p> <p>Око њих планина са својим брежуљцима и доловима, а по овима виногради, |
анку дуго време поред таквога разговора са својим ујаком, па се диже, да иде.</p> <p>Куда журиш |
јој кажем, кад се вратимо из Карловаца са свечаности!</p> <p>– Ја ћу јој сам рећи.</p> <p>– Не |
ете.{S} Па сад се тек диже госпођа Јеца са својом кћерком, да полазе кући.{S} А отпратиће их Јо |
па се од мах за њом указа мила главица са црном пуном косом и у глави два гарава ока.</p> <p>У |
а назови– ујна, – примети бележниковица са значајним смешењем.</p> <p>– Ех, ти већ све знаш, – |
задржи због главобоље, вели, да је сад са свим прошла. </p> <p>Колико је и Даринка узрујана, и |
Учитељ, Милан Кнежевић, тукао би се сад са целом општином.{S} Већма осећа морални мамурлук, нег |
он већ ратоборнији.{S} Нешто га подиже са столице, па се узврпољио.{S} Хоће да се пева.{S} Дру |
ично онако уз пркос испружи преко стазе са лозинка.{S} Збиља, чу се ход.</p> <p>Поп Стева склон |
по мени могу и изостати, – рекла јој је са свим озбиљно госпођа Рашићка, па је одмах отишла сво |
да се угледа; а почнимо и ми паметније са собом, да видиш, не ће ли и он окренути на боље.{S} |
а сам сретнији, него многи моје братије са првом својом супругом.</p> <p>– Ниси поп, Стефане, а |
– Узећеш добар стан, па ћеш држати ђаке са стране у стану.{S} Има тамо <pb n="30" /> доста чесн |
ше тога ради, да упознамо наш свет боље са песником српског народног јединства. </p> <p>– То је |
ма долази у главу, да је потребно да се са учитељем састане, то Јелена све нестрпељивија; што н |
озора завлада мртви мрак.{S} Девојче се са свим дало на прозор, мислиш, полетеће.</p> <p>На јед |
Али чим устао и обукао се, опростио се са свима.{S} Убезекну се и поп Стеван и госпођа Рашићка |
{S} Разговарајте, штогод, барем кад сте са мном.{S} Ја умем разговарати, ако не уме Даринка...{ |
фане; Јелена ће певати на селу и ићи ће са мном у Карловце на свечаност.{S} Је л да ти је право |
сишао с кола па одапиње коњима конопце са ждрепчаника.</p> <p>Даринка стала на лотру, па хоће |
вљате, – пребацује јој учитељ; – у вече са мном, а дању с господином Бранком.</p> <p>Девојче бр |
“</p> <p>Но претерана бојазан њена беше са свим неоснована.{S} Међу девојкама не паде ни једне |
>Не таје Брајковчани, да је поп Стева и са својом првом женом живео у љубави.{S} Па кад му умре |
ва с њим. ·</p> <p>Кнежевић се рукова и са Јеленом, као са старом познаницом.</p> <p>– Него још |
е од њега, да само по цвећу идеш и да и са најружнијег цвета скупљаш само оно, што је најлепше. |
јајује непомућено и у веселим очицама и са ведрог чела, па јој се ведрина осмејкује око румених |
лаким песмама, опевајући му разумљиво и са жарким родољубљем витешка дела наших предака, стару |
тро рано поврве народ у свечаном руху и са свечаним расположењем на станицу Дунавску у Карловци |
ђа певачкога збора.{S} Само се поздрави са певачима, те одмах дохвати виолину, па пође од једно |
у певачкој школи пробао и њен глас, али са свим онако хладно и озбиљно као и осталих?{S} Синоћ |
n="21" /> <p>Ната опет узе да се хвали са својом Кристом.{S} Намерила се на добру девојку...{S |
н наздрави, али га увек задржаше остали са:{S} Чујмо!{S} Чујмо!{S} Јеша има реч!</p> <p>– Да, г |
} Не смем.{S} Бојим се, забранила би ми са свим, да се и састанем с тобом...· Да јој кажем, кад |
и, и, дакако, често долазе у сукоб сами са собом.{S} То ништа не смета, да опет сваки своје наз |
и су позвани на то, могли бисмо ми бити са свим без икаква листа, или би такви лист могао изала |
ва дана напред почели се скупљати гости са стране.{S} Е, неје друкче, већ изгледаше тамо, што р |
кола, у којима беше Бранко, не ће стићи са својим првим возом...</p> <p>Освану и тај дан.</p> < |
орено море, у јаван живот свој као ђаци са самопоуздањем, које појачава само снагу и наду млађа |
мо лађом имају приспети Бечки одборници са последњим земним остацима песниковим. </p> <p>Гости |
ући, одакле јој у вече долазе они звуци са ситних гусала, тамо,... ох, тамо, да њему каже, како |
неје ни слушао ништа после својих речи са попом...</p> <pb n="43" /> <p>Кнежевић већ неколико |
да га притискује рукама.{S} Понда скочи са столице, прође два трипут по соби.{S} И опет долети |
енска вела.</p> <p>– Писар мало поскочи са столице. </p> <p>– Добили смо канда негде гостију!</ |
о и јесте лепи српски обичај, да се тек са печењем почиње наздрављати, ако ни вечера наша није |
мрзи да ради, тај је вечито незадовољан са својим позивом, и зна увек милион разлога да наброји |
иза кокошинца закокота онај кицош гаћан са свиленим перјем и китњастом крестом, што се преко да |
ратима саборне цркве стоји одар окружен са шеснаест великих свећњака и обасут цвећем.{S} Станиц |
овори.</p> <p>– Ово понесите као спомен са песникова гроба, – рече јој Стајић, па јој даде два |
<p>Кнежевић се рукова и са Јеленом, као са старом познаницом.</p> <p>– Него још нешто! – додаће |
Стајић после оних речи, што их је имао са својим ујаком, поп-Стевом, тако се био расрдио, да ј |
вета као у сиву маглу завијена.{S} Само са црквене куле, где <pb n="23" /> изван села где у сре |
<p>Него зна Јеша, да споји и практично са лепим.{S} Млад човек је, до душе, и жељан друштва на |
је ликовођа имао највише посла, особито са Јеленом.</p> <p>Стао учитељ спрам ње, да, бојати, ог |
и, неје крити, баш и одлану чисто нешто са срца.{S} Неје јој Бранко мрзак, Боже сачувај; ал јој |
воје и кечи им сваку реч. </p> <p>Колар са својом сестром стоји до зида.{S} Па чак се и њих дво |
јући их бар по издаље, пристао тај збор са својим <foreign xml:lang="it">forte</foreign> и <for |
напунила некаквим разговором, па јутрос са неколико убедљивих речи и јаче подбунила.{S} Навалио |
осетио, све док се није јавила, а занет са својим мислима, чисто се збунио, кад је погледао.</p |
многи још се не разилазе.</p> <p>Стајић са својим гостима из Брајковца нашао се одмах до гроба. |
време, да се на селу и госпође враћају са села, кад се и коло око крста разилази, те млађешина |
p> У Нови Сад се слегло такођер гостију са свију страна, да оданде још допрате спровод до Карло |
Под планином се раширило село Брајковац са својим белим кућерцима и неправилним улицама, тршчан |
, да Бог ме!{S} И то је омладинска, баш са свим омладинска идеја за жедне ђакеле, што је Бранко |
лако се накашља.{S} Узе округли ћелепуш са стола, па га ћуши на потиљак; а лаком кабаницом покр |
ан алт, милостива!{S} Диван алт!</p> <p>Са женскињама је ликовођа имао највише посла, особито с |
е га са собом на кола, да га разабира и сабира.</p> <p>Неколико ситних стручака јој необично за |
одно право,... аутономија,... избор,... сабор!{S} Треба вама Стратимировић и Бах.{S} Каква слоб |
S} Је ли треба спомињати толике народне саборе, који баш у Карловцима саборисаху о цркви, о шко |
eign>“-у.</p> <p>У кратко – ту је буна, сабори, Банство, војвода,... </p> <p>Па када и тога нес |
е народне саборе, који баш у Карловцима саборисаху о цркви, о школи, па и о политичкој судбини |
> <p> На Карловачком тргу према вратима саборне цркве стоји одар окружен са шеснаест великих св |
пристане.</p> <p>Карловачки трг, порта саборне цркве, двориште патријаршкога двора и улице, шт |
..</p> <p>Пење се Бранко на степенице у саборницу, на заједничку пробу свију певачких дружина, |
спровод и чути песме. </p> <p>– Одоше у саборницу.{S} Једва добише места унутри.</p> <p>– Бранк |
одбор издаваше још последње налоге, и у саборницу, где певачка друштва држаху своју заједничку |
преноћи, као што требаше, у Новосадској саборној цркви.</p> <pb n="102" /> <p>У очи свечанога д |
, све то беше народ прекрилио.</p> <p>У саборној цркви служи се летурђија, и у њој се спомен чи |
отворио, што зар хоће на њему да излије сав свој кив, што је Јован, назирући у њему, ваљда, опа |
а...{S} Него Бранко ће отићи у Карловце сав обарен.</p> <p>– Одахнуће, кад не буде видио своју |
го трпети пијаницу и убојицу мужа, који сав свој кив, сву своју несрећу у картама и срџбу у пиј |
завода у српству и с ове и с оне стране Саве и Дунава?{S} Је ли треба спомињати толике народне |
агајник као вели: „Куд сви Турци“... па савесно врши своје као бегеш. </p> <p>Јеша Дабижић се с |
на то море.{S} Па руку на срце, обојица савесно кроје једрила за пловидбу и кују котву, која им |
, кога се он доцније тек онако свесно и савесно латио, те га и онако сјајно извршио, да је одрж |
д ће с дететом.{S} Пита сестра брата за савет. </p> <p>Да га да, вели поп Стева, у Јазак за ман |
укори, а опет да изгледа и као очински савет...</p> <p>После вечере оде госпођа Рашићка с Јеле |
младе моме, голе ноне.. </p> <p>Госпођа Савета очепи попу испод стола.</p> <p>Јелена базазлено |
Са свим је излишан био притисак госпођа-Саветине папуче на поп Стевин жуљ, излишан, ако <pb n=" |
ио је тек у толико, што је наручио неке савршеније ножеве за навртање воћака и неколико ђерзона |
ице јатомице залепећу крилима за каквом савуљагом, па се витлају око ње, а она их заварава...{S |
Пардон!</p> <p>Јелена хтеде сама да се сагне, па да дохвати књигу; али је Бранко преухитри. </ |
нтересима напретка и разлозима поретка, сад, опет, да замедља бљутавост свога лицемерства, тепа |
седео био, а ништа не вели.</p> <p>- Е, сад иди никад, поп-Стеване!</p> <p>– Хоћу да те женим.< |
а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим, шта је!“ мисли благајник, кад за вечером |
е образ иначе и могао доста да поднесе, сад се нађе у великој неприлици.{S} Чисто не сме да му |
у свашта чути...</p> <p>Сви су мислили, сад ће госпођа Рашићка свиснути од једа и од срамоте.{S |
р ти још не спаваш, сејо?</p> <p>– Ево, сад ћу и ја. </p> <p>Даринка духну у свећу.{S} Угаси је |
несте умели наћи праву идеју Бранкову, сад би још мање.{S} Немојте га ни читати.</p> <p>– И не |
! – зарадова се дете.</p> <p>– Идем,... сад ћу ја одмах...</p> <p>Неје имала када ни да доврши, |
Карловачку да пропустите.</p> <p>– Па: сад, ваљда: не ће ни бити ништа у Брајковцима, кад ви о |
се не сетисте, кад је тому било време; сад је касно, – одговори му сестрић с неким прекором.</ |
врну к њој, путујући ујаку у Брајковац; сад тек разумеде њену притајану тугу, што неје она та, |
она рођену сестру од рођенога брата!{S} Сад се нешто продобрила.{S} Па како је дошао Тинкин син |
ме то њој казати?{S} Боже сачувај!..{S} Сад се попа нешто кошка и с учитељем.{S} Биће и ту њена |
гнезда на пречагу...{S} Нагао се...{S} Сад ће да скочи на земљу, па да гдегод у окриљу тамне н |
прости, „омладинац најчистије крви“.{S} Сад се чисто трже, кад виде, да је заорао дубоко опет н |
до куће, ако хоћеш к Јаковљевићима.{S} Сад не ћу тамо.{S} Идем у воће.</p> <p>Поп Стева устаде |
и, па се извали у столици, да слуша.{S} Сад престаје свака субординација према својој „генералн |
вас.{S} Треба да се журимо на Дунав.{S} Сад треба скоро и топ да пукне.</p> <p>– Децо, ја то не |
сам сад конзисторијални присједатељ.{S} Сад би лакше ишло него икад.{S} Ти ни данас не знаш, гд |
ка, а то је мати и материнска љубав:{S} Сад му тек изађе пред очи њен лик, кад оно пре краткога |
ов отац жив!</p> <p>И твоја јединица, – сад ће опет Ката Нати, – нема никога осим тебе.</p> <p> |
х рекла, има нешто, – вели сека Ката. – Сад је наишла, Бог да прости!</p> <p>– Да Бог ме да се |
жим, нити могу на ино, а да не</p> <p>– Сад ће бити по сахата, – примети му жена знајући за њег |
а хладовине, кад хоћеш, пут је добар, а сад ти иде под ногу.{S} Доћи ћеш само пре, него што пођ |
и на доњем делу танких крилаца прелива сад као седеф сад као плавичаст пламичак.</p> <p>Ти си |
ко добро јој је напаприо у нос, може га сад песницама трти,</p> <p>Јован се загледа у њу зачуђе |
њом под пазухо своју књигу, те му књига сад испаде у траву.</p> <p>– Пардон!</p> <p>Јелена хтед |
њу.</p> <p> А зашто се срди, то као да сад тек почиње да нагађа.{S} Па баш за то треба да му к |
ислити, ако ничега другога ради, бар да сад не мора лупати главу, као да му је све ново.</p> <p |
ахну главом:</p> <p>– То је за мене, за сад бар још, тек само празан разговор!</p> <p>Сад већ н |
S} Тек...{S} Доста је то од њега,... за сад доста.</p> <p>Поред сенице се „нешто закрши, као да |
ирнут незграпном руком оне немани, која сад дрско телејише упљувке своје подлости и себичности |
Да Бог ме, да је госпођа Рашићка узела сад згодну прилику, те доказала поп-Стеви, како не треб |
) поборнике своје идеје.{S} Дух времена сад је таки.{S} И догод дух времена буде народ схваћао, |
ашићка се насмеши:</p> <p>– Дух времена сад је таки!</p> <p>– И ти се под старост повела за дух |
а да арију: </p> <quote> <l>Дух времена сад је таки,</l> <l>За слободу с диже сваки.</l> <l>Бел |
> <div type="titlepage"> <p>ДУХ ВРЕМЕНА САД ЈЕ ТАКИ!</p> </div> </front> <pb n="10" /> <body> < |
авле Марковић Адамов</p> <p>ДУХ ВРЕМЕНА САД ЈЕ ТАКИ!</p> <p>НЕГДИНСКА ХРОНИКА</p> <p>СЛИКЕ И УС |
остински пртљаг, пошла с њим у кућу, па сад не зна, шта ће и кут ће пре.{S} Да га остави, па по |
ђе сеоске враћају кући из посете.{S} Па сад се тек диже госпођа Јеца са својом кћерком, да пола |
говорио би ми, како се шта ради.{S} Па сад се дивим мојој матери.{S} Видиш, Бранко, моја ти је |
ук, него онај од пробанчене ноћи.{S} Па сад још у школу,... ух!{S} Целом свету завиди.{S} Сваки |
них гостију догађај за Брајковац.{S} Па сад још тим више, што се слегло на један пут ваздан гос |
сутра бити...{S} Нема сумње, да је Ната сад и то хтела да каже и да би то рекла, да није ту – „ |
ро омладинац одговара, па не знаде, шта сад да му каже, већ окрену на друго:</p> <p>Хајд заједн |
на за њену Јелену.</p> <p>– Пак?{S} Шта сад?</p> <p>– Па биће добро.{S} Госпођа Рашићка зна сва |
наслони пушку уза зид. – Волим овај лов сад него да сам данас уловио дивљег вепра у спахинском |
, а Јован ће њему, на прилику, смети од сад говорити:{S} Грцо, или:{S} Рифлијо, или:{S} Швићо!< |
трују наш политички ваздух.{S} Не, овде сад више не треба тиха рада, овде треба олујине: загушљ |
кући и „чичу“, начеоника, нађоше, да је сад најзгоднији тренутак.</p> <p>Сам коровођа почиње. < |
смешљиво; а госпођа Јеца га види, да је сад већ мекши од памука.</p> <p>– Омлатина омладина, ал |
е да задржи због главобоље, вели, да је сад са свим прошла. </p> <p>Колико је и Даринка узрујан |
Даринка оде с Јеленом.{S} Као да јој је сад крива нешто и она, па се боји, поквариће јој се кћи |
... ох, тамо, да њему каже, како јој је сад одлануло, како ће „све још бити као што треба“.{S} |
Видићеш само, биће ту...!{S} Учитељ је сад мали за њену ћер.{S} Побринула се та добро и за себ |
потпуно право.{S} Ал...</p> <p>Јован је сад још већма дошао до тога уверења, да треба да остане |
илика за сеоскога трговца.</p> <p>Ту је сад и та варошкиња, Даринка.{S} Познао се с њом у недељ |
седне за гласовир, те му мами сад нујне сад <pb n="16" /> брујне звуке, што јој највећма годе о |
> <pb n="28" /> <p>Неје друкче, мора се сад радити на врат на нос.{S} Поп Стева мора помоћи. </ |
<p>Учитељ, Милан Кнежевић, тукао би се сад са целом општином.{S} Већма осећа морални мамурлук, |
ела била, да га поверљиво слуша, али се сад окрену и предаде преда се.</p> <p>–Ја ћу да се срди |
ром поливеним с кајмаком, на који му се сад тек и већи апетит отворио, што зар хоће на њему да |
собе и прилике, о којима је, чини му се сад, и чешће могао и требао мислити, ако ничега другога |
!</p> <p>Бранко ћути.{S} Не зна, шта ће сад; тек мисли, требало би, можда, што да рекне.</p> <p |
исто и не окаљано.{S} Твоја душа и срце сад је као онај прах на крилима у лептира, а образ ти ј |
а, ма и којој њеној речи; па наравно, и сад беше вољна повиновати се оному, што мати нареди. </ |
ођа-Катине, па око тога се врзу, ето, и сад по толики и толики пут.</p> <p>Него почела већ да с |
ачком чибуку, запалити и пушити...{S} И сад, пуши и замаглио у уској сеници свој да баш видиш, |
ица, па верна, па...{S} Ал само...{S} И сад језа цело хтела да се потужи, како Криста скоро сва |
еко су време ходали били ван села.{S} И сад, ето, седе и разговарају се, како ће што боље да уд |
ти на странпутицу.</p> <p>Тако скупља и сад Бранко речи материне по памети.{S} У мислима тима н |
о, ваљда, замишља у себи госпођа Ната и сад, па купи све гдегод шта, као да неће на пут него, с |
– Дивна идеја! ·</p> <pb n="76" /> <p>И сад тек седе на своје место, одакле се беше пре једнога |
а ми је нарадила.{S} Ономад...</p> <p>И сад удари сека Ката да описује, шта јој је „та девојчур |
па вели, доћи ће ми у визиту.</p> <p>И сад узеде да оговара госпођу Нату, како се дала наплати |
т.{S} Ох, позорница!</p> <p>Шта је теби сад опет, нотарошу? – пита га госпођа бележниковица.</p |
Но да је био таки гениј, као што га ви сад величате, то није никад показао.</p> <p>– Чудновато |
те не ће доћи тога дана.</p> <p> У Нови Сад се слегло такођер гостију са свију страна, да оданд |
в лес, за воз, који требаше доћи у Нови Сад још у јутро.{S} Некоме се ваљда прохтело, да доведе |
хо, него се одвезоше истом лађом у Нови Сад, да тамо буду на беседи и Бранкову дочеку и не знај |
/p> <p>Синоћ је био отишао Марко у Нови Сад, – проговори једва жедни благајник. – Ако је дошао, |
ница Вујков</p> <p>АЛФАграф</p> <p>Нови Сад - Петроварадин</p> <p>2007.</p> </div> <gap unit="p |
ти! </p> <p>- Боже мој, – опет она, али сад мало и с прекором, – тако ти лежи на срцу!</p> <p>– |
} И досад је била мед пред Бранком, али сад као да ће да се сва разлиже.{S} Чак му је одушевљен |
р не би тако што никад допустио.{S} Али сад опет баш та сталност, та строгост и озбиљност у кар |
/p> <p>– Ви ме још већма плашите, те ми сад тек долази пред очи све већа тешкоћа бремена, што с |
крио, она седне за гласовир, те му мами сад нујне сад <pb n="16" /> брујне звуке, што јој најве |
ад као плавичаст пламичак.</p> <p>Ти си сад и душом и телом лептир, – рекла му је мати, када га |
ла се Ната кочијашу, па му говори: – ти сад поскидај ствари, па дај унутра, а коње испрегни, па |
<p>– Не реци два пут.{S} Тамо мора бити сад као пред какву буну.</p> <p>– А с ким ћемо ми у нед |
атин неје купио од ње.{S} А то, што јој сад госпођа Ната и опет меће на душу, јесте ништа и ник |
да јој се ово дана нада.{S} Тако су јој сад сва деца на окупу, па јој још неје била...</p> <p>Т |
ни младић!</p> <p>– Па, како се то ујак сад продобрио?</p> <p>– Шта мислиш?{S} Сам му писао, па |
ан викало:{S} Хлеба!{S} Хлеба!{S} А тек сад?{S} Зар ти не видиш, шта се кува?..{S} И сам си пре |
<p>Где је Бранко? – пита Јован, па тек сад пребаци ногу, да устане.{S} Чини ми се, пише нешто. |
о сте отоич почели...{S} Али, хвала вам сад.{S} Други пут!{S} Упамтите, други пут!{S} Ево нас в |
{S} Ви тако умете и да храбрите, да сам сад опет слободнији. (Понда се затрча, те додаде:) Ви с |
поп Стева својој сестри, – ево, ја сам сад конзисторијални присједатељ.{S} Сад би лакше ишло н |
ао да реши ствар што пре. </p> <p>Јован сад тек не зна, шта да мисли, већ се забленуо час у бел |
ћи; него де једну, де још једну и таман сад наручили, да им Маркова домаћица испржи које пиле.{ |
Брајковчана, нису имали таке школе, као сад.{S} Треба да имаш на уму, да сам ја месни школски н |
пресече: </p> <p>– Но, да Богме,... до сад вам је био ту друг,... хајде-де, прашта вам се...{S |
ћење не изневери, кад се опомену, да до сад неје ни мислио о њему, бар не озбиљно; ако га се, м |
буде свој човек, а за толико година до сад не запита ни самога себе, како је том дечку?{S} Па |
чере заређале здравице, као да му је до сад све тек као шала изгледало.{S} Прочачка опет грло с |
мој, секо. – рећи ће, до душе, као и до сад, Ката Нати, – зар то мора бити?</p> <p>– Немој ти т |
ти ту мени! – одговориће опет, као и до сад, Ната Кати.– Знам ја, шта је дечија радост.{S} Коме |
у у хладовину, да чита.{S} Обично би до сад у то доба већ био код Јована; али га јутрос нешто о |
а Рашићка хоће да му век поједе, што до сад већ неје говорио с нећаком својим о томе.{S} А он о |
те девојка од њена заједања.{S} Па тако сад и немамо никакве...{S} А кад човек и оде у Карловце |
зумева идеје.“</p> <p>У Брајковцу је то сад на дневном реду. </p> <p>Па и госпођа Ната и госпођ |
евима и пиштољима пудара на опрезу, што сад не ће ни на што ни да се осврну, – рекао би, уморил |
“, па се не растаје од њих. </p> <p>Што сад иду, па им се не пада на ум, да прислушкују сваки ш |
жниковицом“.</p> <pb n="77" /> <p>Писар сад већ нема куд ни камо.{S} Те док се други збунили, к |
Али нико не примети њену неприлику, јер сад ево и бележника са благајником, а са бележниковицом |
бирао за њу.{S} У сека– Катину децу већ сад гледе као у велику господу, па се поносе.{S} Наша д |
амо гошће дошле, као да осети, да су му сад у оној кући врата затворена.{S} Не мари за нова поз |
омладина ти је као поток: а ово, што су сад наумили, као бујица.{S} После бујице биће поток опе |
лу танких крилаца прелива сад као седеф сад као плавичаст пламичак.</p> <p>Ти си сад и душом и |
срдито и опет по толики пут:{S} Па баш сад?!</p> <p>Та, за који дан ће да буде велика беседа у |
{S} Јесте ли и ви ноћашњи?{S} Браца баш сад устао.</p> <p>– Е, добро кад је устао.{S} Да му бар |
као она, што има сина господина!{S} Још сад се оневидила!{S} Па тек она варошка успијуша!</p> < |
што од радости што од умора. </p> <p>Е,сад грљењу и љубљењу нема, мислиш, краја.{S} Цмок један |
уче топ.</p> <p>– Ево, лађа иде!</p> <p>Сад се тек ускомеша све, па полети, да ухвати што боље |
р још, тек само празан разговор!</p> <p>Сад већ не може поп Стеван, да омладинску ћурдију не од |
народ забавља о том догађају...</p> <p>Сад се три млада пријатеља највише светују о том, како |
ој је, не дај Боже, према глави.</p> <p>Сад се, Бог ме, „не да већ никако ни преиначити“, јер ј |
све позва, да оду у његову собу.</p> <p>Сад ћу ја децу пустити.{S} Него морам мало и школу отво |
андра због његових омладинских назора. „Сад је омладинско време!“</p> <p>– И ти, Стефане, био с |
јер чека муштерија– поручио је, да ће „сад одмах“ доћи, па је устао већ био и пошао.{S} Али је |
.</p> <p>– Па видиш, Стефане,... видиш, сада је већ девојче.{S} Седамнаест јој годиница; скоро |
свет.{S} Само да му се дочепати Новога Сада или Београда, да се препоручи управи народнога поз |
рнуо бели свет, да дочека лађу из Новог Сада, и у собу поверенства сигурности, где одборници да |
ом увек најпре само добро мислио, пређе сада у гнушање.{S} Ујков кућа поста му тесна, мрачна, г |
ли... тек... тек...</p> <p> А Јелена се сада збиља почела надати, е ће, по речима поп-Стевиним, |
иначе напајало новим животом, осећа се сада Бранко ташт.{S} У тој дивној Фрушкој Гори, за којо |
, да му не би било први пут, када би се сада састао с госпођом Катом и с госпођицом Даринком, ј |
.{S} Ух, благо вама!{S} Волео бих ти се сада по гори проходати, него о Божићу прасе...{S} Па шт |
грожђе, а она окренула опаклију...{S} И сада, дакако, није имала куд, него ти је вратила „физит |
како је том дечку?{S} Па за чију љубави сада“.{S} Кукавни човече!</p> <p>За то ли га, дакле, об |
те га призвао к себи!{S} Призвао га тек сада, када је, тако рећи, већ на прагу, да буде свој чо |
}Па ако је по вољи, господо, да донесем сада радованца.</p> <p>– Врло добро! – проговори писар. |
дакле, узрок, да се ујак тако смиловао сада на свога сестрића, те га призвао к себи!{S} Призва |
бележник га протежира за писара.{S} До сада је увек оправдао оно уздање, које су имали у њега |
едне опште народне свечаности, какве до сада једва да је било кадгод у нас.</p> <p>– А, знате л |
и према самоме ујаку, с којим их је до сада Стајић све предусретао, он, који је иначе о сваком |
се тиче когод овде?</p> <p>Па јој опет сада у једаред тешко, колико јој мало час било криво... |
/p> <p>Сачувај Боже, када би Милан опет сада помислио, да је она, Јелена, нагла у Карловце за њ |
</p> <p>Опасан је, чини јој се, такмац сада ту...</p> <p>Нема те жеље, што је зажели госпођа Ј |
исли на памет ваљда за то, што се видиш сада у овом обиму?{S} Брате, ја се мало разабирам у еко |
ешетале и на ситно и на крупно решето и садашњост.{S} Тако госпођа Рашићка неје могла да пропус |
, могу смело и поносно довикнути: „Нови Саде у заман ти хвала, када теби Карловци су глава!“</p |
крајевима.{S} Али баш стога чак и Новом Саду, где је толико времена већ средиште свему кретању |
абижић се сетио свога калфовања у Новом Саду и својих љубавних пустоловина по Темеринском друму |
ја?“</p> <p>– Шта сте се замислили опет саду – пита Јелена, па му завири смело у лице.</p> <p>Б |
<p>– А Јелена не сме ништа да каже, већ саже главу, па стаде гутати, као да јој нешто засело у |
ужбина.{S} Али као ђе није народа свога сазидао му је храм у грудима народнима, где је нашла ме |
изгледају из далека са својим кућерцима сакривена у зелена дрвета као у сиву маглу завијена.{S} |
у реду пред поп-Стевином кућом, са свим сакрио од месечине, па поклопио цео прозор као по поруџ |
, а живи још од свог старог народњачког сала, преживајући огризине отрцанога либерализма.{S} Јо |
, Зорка, па, наравно, и Бранко. </p> <p>Салетели сви, што год их је, госпођу Рашићку, да допуст |
.</p> <p>– Слатки уја, добри поп Стева, сам је био проводаџија.</p> <p>Опет смех.</p> <p>– Пак? |
ођа Рашићка с поља мед, ал изнутра јед, сам јед, као да не слути на добро.</p> <p>– Да, да, тре |
Па ако и неје могао никога разуверити, сам је себе тешио... </p> <milestone unit="subSection" |
м даје за то Јуда?{S} Шта мислите Бофл, сам бофл, господине мој,... ђубре!...{S} Он вам ни гуск |
Жилава нарав!{S} Без ичије припомоћи... сам... у туђем свету...{S} Хм!{S} Мора бити од њега кад |
пода из жупаније пут, који води амо.{S} Сам пресветли господин жупан, кад је требало бирати жуп |
омишљао, да л да сврне к свом другу.{S} Сам неје знао, како да се с њом опрости.{S} Осећа, да н |
сад продобрио?</p> <p>– Шта мислиш?{S} Сам му писао, па му послао и путна трошка, само да дође |
{S} Како ти?</p> <p>– Да рекнем, здрава сам до божје воље.{S} Шта ти раде дечица?</p> <p>– Хвал |
вам!{S} Ви тако умете и да храбрите, да сам сад опет слободнији. (Понда се затрча, те додаде:) |
и између осталога поп Стева. – Знам, да сам му, као млађи ђачић, више пута доносио у ћупи вина, |
нагло?</p> <p>– Идем.{S} Неје право, да сам тако дуго доле, а несам код матере.</p> <p>– О, о, |
акој прижези, џаба.{S} Боље би било, да сам остао у манастиру.{S} Нема архимандрита, па ме задр |
{S} А писар опет нашао је за вредно, да сам своје ножно тај глас однесе до највишег места своје |
е, као сад.{S} Треба да имаш на уму, да сам ја месни школски надзиратељ.</p> <p>Тужи ми се, сир |
<p>– Мати ми увек говори, како треба да сам пријатна с њим и искрена.{S} Ја и не могу друкче ни |
и њен посао?</p> <p>– Воља и осећање да сам способан за рад.{S} Кад год сам код куће, све ме ви |
у уза зид. – Волим овај лов сад него да сам данас уловио дивљег вепра у спахинском забрану.</p> |
вет у рационалној економији.{S} Хоћу да сам независан, потпуно независан.{S} Кад буде време, да |
у Карловце било у Загреб,... ал хоћу да сам независан.{S} Брате, ништа лепше од тога...{S} А да |
ко поп-Стева, па говори без запете.) Ја сам већ замесио попару учитељу.{S} Не води ти бриге, Је |
м, па..</p> <p>– Сто му мука!{S} Да, ја сам господар у кући, па ће бити онако, како ја хоћу.{S} |
ће бити онако, како ја хоћу.{S} Да, ја сам господар у општини, па... (Осмелио се тако поп-Стев |
Јована:</p> <p>– Господине докторе, ја сам у вама познао човека, који...</p> <p>После по сахат |
и ће поп Стева својој сестри, – ево, ја сам сад конзисторијални присједатељ.{S} Сад би лакше иш |
који мора све на себи да искуси!{S} Ја сам прошла добру школу: цео је живот школа.{S} По дебел |
p>– Ја сам господар у мојој кући.{S} Ја сам сретнији, него многи моје братије са првом својом с |
ме ко не тражи? </p> <p>Не знам.{S} Ја сам пошао био к Јовану; а госпођа ме замоли, да вас к њ |
За мене је, синко, добра и овако.{S} Ја сам је из темеља зидао.{S} Ко после мене дође, може лак |
ј се здраво допада Бранково коло.{S} Ја сам учила у нашој вишој школи нашу књижевност, па сам и |
е га ни читати.</p> <p>– И не ћу.{S} Ја сам био с њим заједно у Карловачкој гимназији, два три |
о је збиља тако, па га чисто теши. – Ја сам уверена, да се не ћете постидети.</p> <p>– Хвала ва |
као што толико пута вели; </p> <p>– Ја сам господар у мојој кући.{S} Ја сам сретнији, него мно |
је госпођи Нати до беседе!</p> <p>– Ја сам, – вели, – за то већ стара, а ти си ми, кћери моја, |
ати није нам се изненадила.</p> <p>– Ја сам тако и уговорио с Јованом.</p> <p>– И не питаш, где |
сестрића! – вели сека Ната.</p> <p>– Ја сам одмах рекла, има нешто, – вели сека Ката. – Сад је |
то нисам познав’о,</l> <l>Први санак ја сам већ одспав’о...</l>“ </quote> <pb n="48" /> <p>Дари |
ети, па да ми њега почастимо!</p> <p>Ја сам за то!- прихвати млади трговац. </p> <p>Синоћ је би |
онео и коју боцу из Варадина.</p> <p>Ја сам му рекао, до душе, да се спреми за село, – дочека и |
ојим, удариће га какав напит.{S} Казала сам му, до душе, и сама, да потражи Мацу, па да је пошљ |
Добра је срца.{S} Ја је знам.{S} Имала сам прилике две године, да видим, каква је.{S} Отворена |
моја награђује.{S} Коме за љубав; Могла сам ја и без тога лепо и красно живети, где хоћу, а ова |
{S} Давно је – каже, – нисам видела, па сам је се зажелила.</p> <p>Она, да Бог ме, не може нику |
у нашој вишој школи нашу књижевност, па сам и мами читала о Бранку и из Бранка.{S} А и покојни |
„вишем позиву“, као да је он сам ту, па сам својој Дулчинеји слади санак.</p> <p>Благајник као |
еоник, а он је та намишљена старина; па сам устаде и диже чашу:</p> <p>– У нашем венцу има једн |
Рашићка с Јеленом „за послом“.{S} Оста сам ујак с нећаком.</p> <p>– Да, да, треба помишљати на |
преухитри. </p> <p>– Јесте ли чули, шта сам вам казала?{S} Ја нисам за вас „госпођица“ Јелена, |
Дванаест, управо!{S} Усадио си га, кад сам ја дошла у ову кућу.{S} Онда је Јелици било четири |
једва ми се подеси згодна прилика, кад сам се мало и надао! - одговори Јован те наслони пушку |
е...{S} Трчкарала је туда око мене, кад сам га укопавао.</p> <p>– Па видиш, Стефане,... видиш, |
ћање да сам способан за рад.{S} Кад год сам код куће, све ме више жеља вуче мирном сеоском живо |
слободно бисмо могли рећи, да је народ сам себи напуштен, – дода Кнежевић.– И још се од нас за |
дода бележник. – Него кад велиш, да је сам Варнава у манастиру, како би било да пред вече бане |
. </p> <p>Неки дан после тога отишао је сам попа у Карловце и нашао стан за Тинку згодан, како |
ћу, да му наметне своју кћер, и како је сам поп Стева проводаџисао свом сестрићу.</p> <p>За одр |
ио мајмуна.{S} Тако приповедаше доцније сам бележник у Руми „код орла“. „У мало“, каже, „не угњ |
>– То ме је једно баш и припитомило, те сам се и тамо осећао, колико толико, свој.{S} Наука је |
Јеша кад немаде с ким да политизира, и сам паре, да је најпаметније слушати песму.</p> <p>Добр |
S} Зар ти не видиш, шта се кува?..{S} И сам си пре неки дан рекао, сећаш ли <pb n="87" /> се, к |
доба сви и мањи и већи књижевници, па и сам Рајић и Мушицки, чак и неумрли песник неувелог <tit |
и чеше око мајсторице Јуле као да се и сам препоручи особитој њеној милошти.</p> <p>Још га од |
може, ето, ни он, да пропусти, ада се и сам не умеша у струју, што се заошинула оне године по С |
ла озбиљно,– дода онај.</p> <p>Мислим и сам тако, – примети Бранко.</p> <p>У том ето још једног |
ни, па затрепта очима. </p> <p>Бранко и сам осети, како је оштро то рекао, па не ће ни да му по |
а учимо!{S} Ја то увек кажем, а то ћу и сам урадити: треба више учених људи да се помешају у на |
ако би другог замолио, да запева, први сам почиње.{S} Обадве руке пружио преко стола, па изнад |
ше зна, него он; него што се, не зна ни сам за што, нада, да ће она највише и поклонити пажње о |
ј ипак то, што се... без ичије – помоћи сам у туђем свету... гура, те редовно свршава своје теч |
а тако узела бранити писара, да се овај сам од туге неке у мало не заплака. – ни песма начеоник |
оваца са свечаности!</p> <p>– Ја ћу јој сам рећи.</p> <p>– Не ни по што.{S} Не, бар док је ту Б |
Седи, па, као што то бива, кад је човек сам, развеле јој се мисли, Боже, на све стране, а све з |
ко ме је – вели, – речи само стало, док сам га наговорила, да позове Бранка к нама, и да му пош |
д ви одлазите.{S} Не би је било, уверен сам, ни да ја останем.</p> <p>– Најпосле оно, што сам ј |
у, по свом „вишем позиву“, као да је он сам ту, па сам својој Дулчинеји слади санак.</p> <p>Бла |
о рекао онај, осим петролеума.{S} Но он сам, то јест, писар је уверен, да Србин није за тенорис |
увек да га одржи у статус кво.{S} Но он сам још увек не заборавља свој „виши позив“ па стоји у |
себи за то воље, па мир!</p> <p>– Казао сам ти, што ја о томе мислим.{S} Испит, понда ради што |
а, прихвативши позив омладине своје као сам песников аманет.</p> <p>Већ на неколико дана пред з |
ој жељи; а једног од мојих ђачића почео сам да учим <title>Ајдукову песму</title>, – допуни учи |
је дете знала и сама усрећити.{S} Овако сам се ослонила на тебе...{S} Сироче моје!</p> <p>Е, ба |
ту натрчале на Бранка.</p> <p>Јух, како сам се ја онда поплашила! – вели Зорчица. – А Даринка с |
је све ново.</p> <pb n="33" /> <p>Како сам нисам дошао на ту мисао?... </p> <p>Овај момак није |
несам био у нашим крајевима, непрестано сам се тепао по охолом Бечу...{S} Мени је, да Бог ме, о |
узрок Бранкова изненаднога одласка, то сам Бог зна, тек док се Јован вратио у село, брујало је |
ечој потреби, радећи баш свој посао, то сам сигуран...{S} Мој стари био је поштен човек.{S} Сте |
че она већ мало нестрпљиво, – та, за то сам ти га и послала.{S} Да сте, велим, на само.</p> <p> |
то, па му напомиње:</p> <p>– А да за то сам га тамо и послала</p> <p>– Александра?</p> <p>– Да, |
ући зној, а зној му цури с чела. – Љуто сам се уморио пешачећи на овој врућини.{S} Радо, до душ |
живот школа.{S} По дебела је књига, што сам је ја већ прочитала.{S} Скупо ме је стала.{S} Али с |
а, молим вас, немојте смести с ума, што сам вам казала.</p> <p>– Не водите бриге! – удари и Кри |
пред очи све већа тешкоћа бремена, што сам га се подухватио у најбољој вољи.</p> <p>– Немојте |
е Богом просто, ако ти примиш наук, што сам га отуд ја поцрпала!{S} Чувај образ!{S} А сачуваћеш |
ја останем.</p> <p>– Најпосле оно, што сам ја хтео, видим, да народ већ зна.</p> <p>– Је ли по |
нко, – уплете се поп Стеван, – а да што сам ја ту већ двадесет и толико година?!{S} Учим ја то |
Него искрено да ти кажем, волим, и што сам био ту.</p> <p>– Жао ми је, да ниси остао дуже, па |
. </p> <p>Овај момак није таки, као што сам ја... </p> <p>Хтеде рећи; ...мислио о њему!{S} Али |
њих, ишле би као осуђене.</p> <p>Јутрос сам, – говори Јован Бранку, – зуцнуо матери, како би би |
{S} Шта ти ваља радити, то ти треба већ сам да знаш после осам година, што си их провео у гимна |
{S} Ако се Александар добро узучи ја ћу сам молити његову свјатост, да се смилује на сироче сир |
издахни!{S} Таки смо ти ми свуда. , баш сам радознао, како ће и то у Карловцима испасти.{S} Чис |
тирску. ~</p> <p>– Боже сачувај.{S} Баш сам задовољан, што идем, – одговори онај. – Него искрен |
да је сад најзгоднији тренутак.</p> <p>Сам коровођа почиње. </p> <p>Али писар се замислио у ул |
ата, као што је друге у Брајковцу зову, сама.{S} Седи, па, као што то бива, кад је човек сам, р |
Триво дете моје, помози госпођи, видиш, сама је.</p> <p>– Разумем! – одговори Трива и оде за св |
е тако да приповеда, па ја тако мио!{S} Сама мама рекла је после за њега „фини младић!“</p> <p> |
у.</p> <p>– Пардон!</p> <p>Јелена хтеде сама да се сагне, па да дохвати књигу; али је Бранко пр |
, да неје прилика, да она, девојка, иде сама њему, момку, у кућу, или што је и она као у опће ш |
S} Ја јој се дивим, да она све то смаже сама.{S} И ни паре дуга нема.{S} Штогод видиш да је њен |
вету Даринчину, час о хаљини, што ју је сама још о Духовима добила, па онда и о којечему другом |
кав напит.{S} Казала сам му, до душе, и сама, да потражи Мацу, па да је пошље кући...{S} Гле, м |
та. – Било ти је Брајковачко друштво, и сама добро знаш, као једна кућа.{S} Него од како се усе |
јежити.</p> <p>Ја бих моје дете знала и сама усрећити.{S} Овако сам се ослонила на тебе...{S} С |
свет може говорити.{S} Она, што каже и сама, ринта и ради у поп-Стевиној кући као црв.{S} А ум |
ј „красној Српкињи девојци“, да почне и сама мислити о њој, и још већ мада јој обрати пажњу на |
о би је тим пре, што се уверио, да се и сама гошћа одушевила за „ту идеју“, што би рекао Раја Ј |
Нико је неје приметио, не само што се и сама за времена скрила, већ и пун сен округле багреме, |
Карловце; па најбоље ће бити, говори ти сама с његовом матером...{S} Но, не мислим ни ја, одмах |
Јелена, – понови девојче.</p> <p>– Мати сама жели, да ме зовете по имену, па и ја тако хоћу.</p |
ања.{S} Какво је то васпитање, кад мати сама, тако рећи, довлачи кћери курмахере?{S} Треба јој! |
Стевиној, носи на души и на образу свом сама госпођа Јелисавета Рашићка, ипак јој дође и девојч |
ли туга по срцу, срце јој оте мах, сузе саме полетеше на очи.{S} Сузе лете, а на уснама јој леб |
други, и, дакако, често долазе у сукоб сами са собом.{S} То ништа не смета, да опет сваки свој |
удовој Матери сестрама И брату, док ови сами не стану на своје ноге.</p> <pb n="18" /> <p>То су |
огобројнијем раднику: ратару не правимо сами, него бог те пита од куд морамо да набавимо.{S} Ал |
и Даринку, испоређује и пресуђује, пред самим собом.{S} Колико би да је непристран, некако му в |
му писао, па му послао и путна трошка, само да дође.</p> <p>– Бога ти, прекинућу ти реч, зна л |
ине орао на какову бресту у крај друма, само што по каткад зафрчу коњи, да можда истерају насрт |
<p>Он ни да дахне јаче, па се не миче, само да не узнемири то дивно мало створење.{S} А лептир |
е верује.{S} Вели:{S} Зна део комшилук, само не зна поп Стеван и ви; а и пошиница је већ омирис |
кад су оно јутрос отишли. – Ја мислим, само у вароши има свашта, а гле, и на селу чуда! </p> < |
" /> <p>Бранко Радичевић беше, наравно, само сиромашан српски ђак.{S} Као такав, да Бог ме, неј |
казао: да, па казао: не.{S} Само чино, само по чину!{S} Па паки и паки-поп!..</p> <p>Е, па так |
надзиратељ.</p> <p>Тужи ми се, сиромах, само, да га неко опањкава код власти, па сваки час доби |
} Да их има на одмет, па ни једнога,... само не у калуђере!..{S} Шта мислиш, Тинка; да даш Алек |
,... у воћњак.... у гору,... ма куд,... само да се не састане више ни с ким од њих!{S} Па у јут |
ви, како су непоетично казане ту мисли; само му мило, што види, да народ зна за Бранка, да је и |
опет поток, али мирнији него у бујици; само ће ипак овде онде прокрчити себи, лакше пута, где |
тљиву мушицу, што им се и у нос увлачи; само што зазвечи ланац на огрљаку, кад се коњ који мухн |
дете, а застидела се. – *Цело ја знам; само још који пут да прочитам...{S} Је л браца, – окрен |
и увек тако комотни!{S} Тако и чика!{S} Само да га нико не дира! – нашали се и Јелена. </p> <p> |
ја не одричем рада.{S} Боже сачувај!{S} Само... ко хоће да ради за народ, мора живети с народом |
по вечерњој тишини.{S} Нема одзива.{S} Само види, како учитељ одмиче, и чује, како оштро корач |
ла све, што неје била потпуно знала.{S} Само ће је донде још Јован и Даринка поучити, где треба |
ла у један угао, као да се закопала.{S} Само да јој не би ко рекао, да ту нема за њу места!</p> |
на дрвета као у сиву маглу завијена.{S} Само са црквене куле, где <pb n="23" /> изван села где |
љ певања и ликовођа певачкога збора.{S} Само се поздрави са певачима, те одмах дохвати виолину, |
било је; па казао: да, па казао: не.{S} Само чино, само по чину!{S} Па паки и паки-поп!..</p> < |
но мисли.{S} Нико речи да проговори.{S} Само госпођа Рашићка хоће да је нешто необично слатка.{ |
ашићка?!{S} Боже мој, и она је мати.{S} Само у доброј намери могла је доћи на таку мисао.{S} Да |
ранко.</p> <p>– Па, он највише ћути.{S} Само кад се препире о чему с чиком, онда видим, да уме |
инила свему – и невешта пред светом.{S} Само је поп Стева имао да прогута неколико грких залога |
а, ослонити, ни колико отлен дотлен.{S} Само да ти приповедам, шта ми је нарадила.{S} Ономад... |
да прне опет у свет,... у виши свет.{S} Само да му се дочепати Новога Сада или Београда, да се |
лико пући, вели Рашићка за Стајићку.{S} Само да се већ једног дана прошетају деца, Бранко и Јел |
која да прихвати реч.{S} Опет ће он:{S} Само да нас послужи лепо време!</p> <p>Да Бог ме! – одг |
нству излива на својој „бољој половини“ само за то, што је тако несретна, да је његова жена!</p |
Те склопи и књигу, што лежаше уза њ, а само што је завирио у њу, од како се повукао у попин вр |
о.{S} Хоће да се пева.{S} Друштво треба само да пева.{S} А он погибе за младим друштвом.{S} Нег |
ао ђаци са самопоуздањем, које појачава само снагу и наду млађаних душа и приличи њихову добу, |
стари зналац, па се смеје.{S} Видиш га само, тресе се гојазан, зачкиљио очима и развукли му се |
есе гојазан,:како се смеје.{S} Видиш га само, клима главом, и развукли му се брци, али не даје, |
о створење.{S} Али научи се од њега, да само по цвећу идеш и да и са најружнијег цвета скупљаш |
гајник помислио на то, да и писар збија само шалу с њим, те скочи на њега.{S} И да не беше ту н |
добар домаћин, овде онде не завири, ма само по старој навици.</p> <p>Женска, већ не у првом цв |
м ти га и послала.{S} Да сте, велим, на само.</p> <p>– Нисам те разумео...!{S} Ни на крај памет |
бав, која не тражи заслуга, па је равна само оној, што је постала с Богом и нестаће је с њим, ш |
а више ни заспати после тога!{S} Да зна само, како јој је синоћно певање његово прионило за душ |
ше у тај мах бедни њен Милан!{S} Да зна само, колико је грких пилула прогутао већ и данас од бе |
аповести: „Штити оца твојего...“ Он зна само за матер своју и више ни за какво добро. </p> <p>– |
ће бог!“</p> <p>Јеша зинуо у Јована, па само клима главом у знак, да све одобрава. </p> <p>У то |
ђа Рашићка помрче оштро на њу очима; па само дода: </p> <p>– Ти си невина, срце моје; да Бог ме |
на прозору с девојком.{S} Молим ја тебе само, је ли то лепо, да девојка, реци још дериште,... т |
, увек ће нам кола ићи на еро.{S} То је само истина, а не црне наочари, упамти.{S} Нова омладин |
а Србин устукне испред Немца; али то је само у први мах, јер је Немац већ дошао онакав, какав С |
стио у разговор.{S} Она га кори, што је само једаред био код ње, од како је дошао од горе.{S} О |
ке. (Да ко ће, ако он не би!{S} Рају је само за време судбина ћушила у Брајковац, „Богу за леђа |
зузурио се, па је на њему место мантије само лака сива кабаница, што је иначе облачи преко мант |
нутра.</p> <p>Нико је неје приметио, не само што се и сама за времена скрила, већ и пун сен окр |
ти један према другом неучтивији, те не само да не ће више говорити између себе „ви“, већ „брат |
пак осећа, да је лепо и добро, кад сене само толико радује том Јелена и Даринка, Бранко и Јован |
он, који је иначе о сваком увек најпре само добро мислио, пређе сада у гнушање.{S} Ујков кућа |
у, коју народ с највећим пијатетом хоће само да оживи свечаним начином, када се тим најбезазлен |
же на Даринчину страну.{S} Бадава, срце само тоне на ту страну, па му вуче и душу и мисао за Да |
савета Рашићка, ипак јој дође и девојче само поквареније. „Дете, за Бога, не треба ни да зна, д |
тено и остављено, можда, доброј срећи и само себи, кад му је Бог дао матер, најбољу срећу. </p> |
и глава од неко доба.{S} Свуда Бранко и само Бранко!{S} Успалили сте се као...</p> <p>Рашићка с |
ни свога имена данас.{S} Писар, писар и само писар, од кудгод ко иде.{S} Е, па то боли!{S} Он, |
и, али јој заста нешто у грлу, па гледи само учитеља упитљивим погледом.</p> <p>– Ви се заиста, |
је он, кад што науми.{S} Код њега важи само „или–или“ вели Јован:</p> <p>– Са свим као и његов |
е бих наишла“, говорише она једном, али само једном приликом брату свом, „на гору несрећу, него |
тамо такав човек.</p> <p>Нека не мисли само, да и тамо није свештеник старији од њега бар у цр |
мишљао?</p> <p>– Моја будућност биће ми само наставак прошлости моје.{S} Рад, то ме чека.</p> < |
„господе“ без интелигенције...{S} Узми само то на ум, да се ни један интелигентан човек није п |
у каже, шта мати жели, и да она то чини само по материној жељи. </p> <p>Од онога вечера, како ј |
{S} Куд вам се жури? </p> <p>Е, како ти само!{S} А не знаш, да нема још много до недеље?</p> <p |
јим данима своје прошлости удостојивати само крунисане главе своје, полажући им трошне остатке |
помена.{S} Онако се народ уме одушевити само за велике идеје.{S} Од надничара, који је можда за |
је подиже народ српски из благодарности само гроб.{S} Као свећеника велике идеје пренесе га у х |
" /> <p>Та, колико ме је – вели, – речи само стало, док сам га наговорила, да позове Бранка к н |
ено јој срце, које зна да куца још увек само за маму или ближега којега сродника по крви!{S} Та |
ши позив“ па стоји у Брајковцу још увек само као оно птица на грани, те чека згодан тренутак, д |
ју најмилију, тихо, по свом начину, тек само да да арију: </p> <quote> <l>Дух времена сад је та |
<p>– То је за мене, за сад бар још, тек само празан разговор!</p> <p>Сад већ не може поп Стеван |
дошао је већ под грло, а то се отео тек само дубок уздисај.{S} Срце би на том уздисају тешком д |
а подједнако.</p> <p>– Синко, то су тек само празна нагваждања, дангуба и беспослица.{S} А сума |
шна, па радилица, па верна, па...{S} Ал само...{S} И сад језа цело хтела да се потужи, како Кри |
За тебе би штета било.{S} Ти ниси рођен само за себе, већ за... виши позив, – пребаци Јеша писа |
дин Бранко“ или „господин Стајић“, него само Бранко: толико се и тако се радо о њему разговарал |
а масла.{S} А момак ваљани вредан, како само може бити.{S} Рекла бих, не мирише више ни учитеља |
чје....{S} Ал јест! „Мислиш, све је зло само међу људима, међу ближњима!“ рекао би и опет покој |
учитељев усклик: </p> <quote> <l>„Само само да још мрети није“</l> </quote> <p>Понда се трже. |
ундаке и кондаке“ против „омладине, што само изумева идеје.“</p> <p>У Брајковцу је то сад на дн |
ствар није свршена.</p> <p>– Па за што само да оде тако из ненада?</p> <p>– За што?{S} Така ти |
каве, па чисто на њој и уредно, као што само може бити.{S} Иде, а спушта рукаве на голе пунане, |
ма, кад има своје гнездо, кад има макар само један кутак свој, за који сме рећи: „Ово је моја с |
здравише се својски.</p> <p>Њихов жагор само је, да Бог ме, увећао и онако велики жагор, што се |
, да више пати, који више зна.{S} Данас само они добро пролазе, који што више знају.{S} Али паз |
} Оно јест да и у вароши може бити опет само учитељ, али друкчије се цени тамо такав човек.</p> |
правника“ доста, ал и ти хоће да играју само господина.{S} Или се и не мисли на то, да трговцу |
ена, можда, баш и од жеље, да увеличају само једном згодицом више своје благовање на селу.{S} О |
деш и да и са најружнијег цвета скупљаш само оно, што је најлепше.{S} Него не буди лептир, што |
бар, а сад ти иде под ногу.{S} Доћи ћеш само пре, него што пођеш, како, ћу ти казати, да поздра |
ла Јеца у поп-Стевиној кући?{S} Видићеш само, биће ту...!{S} Учитељ је сад мали за њену ћер.{S} |
промуца.{S} Понда дода живље:– Да видиш само!</p> <p>И узе Даринчину руку, па је притиште на св |
нади не спомену ниједна ни беле.</p> <p>Само Зорка када дођоше до онога џбуна иза врта, где се |
да уз учитељев усклик: </p> <quote> <l>„Само само да још мрети није“</l> </quote> <p>Понда се т |
ти.{S} Нечему много бољем нада се он од самог народа.{S} Па хоће да и свој говор, што има да га |
а за толико година до сад не запита ни самога себе, како је том дечку?{S} Па за чију љубави са |
т, – вели опет парох, – не замишља увек самога себе, Праотац наш Адам имао је у рају свега, па |
ровод се пружио, колико је од вароши до самога Стражилова, као да нико не хаје за жарко јулијск |
, поричући свим срцем, свом душом, па и самом помишљу, да је оно узрок Стајићеву наглому одласк |
нкову срцу узавре.{S} Поцрвени, па му и самом криво, што, ето, избаци нешто налик на „курисање“ |
свима у поп-Стевановој кући, па и према самоме ујаку, с којим их је до сада Стајић све предусре |
но море, у јаван живот свој као ђаци са самопоуздањем, које појачава само снагу и наду млађаних |
мо у гнилости.{S} Нема ни родољубља, ни самопрегоревања.{S} Наша се интелигенција покварила...< |
мљу, па да гдегод у окриљу тамне ноћи у самоћи прождере жртву своје мачје неситости...{S} На је |
ене и мртвих и живих, и када се збије у самоћу, а камо не ће, кад их овако више, па једна другу |
као за својом колевком, осетио се туђ, самохран. „Тама за мном, тама преда мноме, а највећа у |
за своју породицу, а како би овака два самохрана женска грла, мати и кћи, госпођа Ната и госпо |
ге.</p> <p>На лађи поји певачко друштво самртницу.</p> <p>Свечана тишина завлада на обали, као |
е гледи, стоји ли пред вратима портир у самурини и у гајтанима а с неким скиптром у руци, или с |
Сачма му је крупна добрано прорешетала самурину на дебелој глави...</p> <p>Страх пређе све.{S} |
, блажен.{S} С осмејком тим загрли је и сан...</p> <p>Госпођа Катица у другој соби метнула у по |
ева мрзовољан.{S} Покварили му најслађи сан.</p> <p> А по Брајковцу Бруји, како су господа ноћа |
ло, да је зажелео у њему боравити вечни сан.</p> <p>Два дана напред почели се скупљати гости са |
е је ускрсао и где је сахрањен последњи сан овостраних Срба, – војводина српска?</p> <p>Тражи л |
како ће га то скупо стати, што му квари сан.</p> <p>А госпођица Јелена... ох!{S} Она чује Милан |
знадох, што нисам познав’о,</l> <l>Први санак ја сам већ одспав’о...</l>“ </quote> <pb n="48" / |
помогне, па се.{S} Уплете и она: „Први санак мира вечитога.. </p> <p>А Зорка нестрпљива, па за |
н сам ту, па сам својој Дулчинеји слади санак.</p> <p>Благајник као вели: „Куд сви Турци“... па |
ен тренутак.</p> <p>Изнесоше и мртвачки сандук с последњим земним остацима млађанога песника и |
трага сумора, нигде знака каква немирна санка.{S} Ако снива, снива за цело о својој декламацији |
руке око врата, док не клонуше и опет у санку.{S} Даринка се дала у мисли.{S} Беше то чудно осе |
вић већ неколико дана ради око тога, да састави певачко друштво у Брајковцу.{S} Стало га је дос |
Заволи га чика Пера.{S} Толико се пута састајао с њим у Митровици, у оној некада граничарској |
к доследна, нађе се код Даринке.</p> <p>Састале се и поздравиле, као да се бог зна колико дуго |
ево дванаест година, како се њих двоје састало, па никад неје међу њима пало опоре речи.{S} По |
и на сврху, рад које се било то друштво састало, као и на то, даа је у кући већ било речи и о т |
... у гору,... ма куд,... само да се не састане више ни с ким од њих!{S} Па у јутру, чим сване, |
рети!...{S} Него једва чека вече, да се састане на прозору с Јеленом, па да је пита, шта јој ве |
мисао, да би било врло потребно, да се састане с Кнежевићем, ако ничега другога ради, то бар д |
ивија, то одлучнија. </p> <p>Како да се састане с њим?{S} Хоће ли он вечерас доћи под њен прозо |
главу, да је потребно да се са учитељем састане, то Јелена све нестрпељивија; што нестрпељивија |
им се, забранила би ми са свим, да се и састанем с тобом...· Да јој кажем, кад се вратимо из Ка |
о чему ви омладина разговарате, кад се састанете?</p> <p>– Како кад.</p> <p>– Водите туђу бриг |
му не би било први пут, када би се сада састао с госпођом Катом и с госпођицом Даринком, јер је |
као што се већи у себи повукао, кад се састао с Јованом и учитељем, те видео, како, <pb n="44" |
" /> изгубивши наду, да ће се и вечерас састати с њим, и уверивши се зар још боље, да се он још |
га читао, на страну, па погледа у свој сахат. </p> <p>Имамо још времена!{S} Куд вам се жури? < |
своје место, одакле се беше пре једнога сахата кренуо, да иде у дућан на позив материн. </p> <p |
ић, отпоручио је матери још пре једнога сахата и јаче, када га је по једном дечку звала нешто у |
познао човека, који...</p> <p>После по сахата, ваљда, резултат је био те на широко и на дугачк |
на ино, а да не</p> <p>– Сад ће бити по сахата, – примети му жена знајући за његов лепи српски |
па га нема натраг, ево већ јаче него по сахата. </p> <p>– Шта мислите, где нам је господин учит |
.{S} Она не пита, јесам ли ја ручао код Сахера, у Хамбуршкој ресторацији или у народној кухињи; |
ђака...{S} Наопако, зар да га мати жива сахрани?{S} Не да се Тинка ни опепелити.{S} Њега једног |
траних Срба?{S} Где је ускрсао и где је сахрањен последњи сан овостраних Срба, – војводина српс |
је ветар или зима, па мора гологлав да сахрањује, да свети водицу, или да у берби стражари, ка |
купа и тресе у својој рођеној крви.{S} Сачма му је крупна добрано прорешетала самурину на дебе |
ашина, слатка, па врућина данас, да Бог сачува! – уздахну госпођа Ната, кад добила времена, да |
о не цури, оно капље.{S} Па не може се, сачувај Боже невоље, затворити...{S} Е, па идем ја њој. |
ве гдегод шта, као да неће на пут него, сачувај Боже, на онај свет,</p> <p>А ето ти и опет, већ |
ш.{S} Неје што се Марко боји, да би му, сачувај Боже, ускисло, кад би га и чешће доносио; него |
са срца.{S} Неје јој Бранко мрзак, Боже сачувај; ал јој нешто тесно било поред њега.{S} Чисто б |
зар, да се ја не одричем рада.{S} Боже сачувај!{S} Само... ко хоће да ради за народ, мора живе |
, мислиш, да сме то њој казати?{S} Боже сачувај!..{S} Сад се попа нешто кошка и с учитељем.{S} |
S} Ваљда вам је жао Беча?</p> <p>– Боже сачувај.{S} Мени је овде врло пријатно.{S} Баш се, на п |
кроз шуму манастирску. ~</p> <p>– Боже сачувај.{S} Баш сам задовољан, што идем, – одговори она |
ором твога наследства.</p> <p>– Боже ме сачувај.</p> <pb n="105" /> <p>– Немој да спомињеш штог |
а не она, да се иде у Карловце.</p> <p>Сачувај Боже, када би Милан опет сада помислио, да је о |
данас време, кћерко.</p> <p>— Ја ћу да сачувам, мама, мајчину душицу.</p> <p>Госпођа Ната се м |
жи Стајићу.</p> <p>– Хоћете ли га умети сачувати?</p> <p>– А ви?{S} Нема сумње, чуваће га она з |
отуд ја поцрпала!{S} Чувај образ!{S} А сачуваћеш га, ако сачуваш душу и срце чисто и не окаљан |
{S} Чувај образ!{S} А сачуваћеш га, ако сачуваш душу и срце чисто и не окаљано.{S} Твоја душа и |
да су гости дошли, те потрчала кући, а сва се запурила и задухала што од радости што од умора. |
ој се ово дана нада.{S} Тако су јој сад сва деца на окупу, па јој још неје била...</p> <p>Ту је |
д пред Бранком, али сад као да ће да се сва разлиже.{S} Чак му је одушевљено говорила о преносу |
Али је бар тврду веру дала, да ће све и сва порадити и код чике, поп-Стеве, и код матере, госпо |
њена зна за те материне вигове, кад се свагда онако наметљиво понашаше према њему?{S} Је ли мо |
саше увек у срцу према свакоме, с којим свагда беше готов да обгрли цео свет.</p> <p>Него у тој |
дође, а мени ти се не зна ни благдан и свагдан.{S} Ни на кога се, слатка, ослонити, ни колико |
је се он више и не сећа, он се ње ради свађао с писарем, који је у сред друштва и пред њим био |
ренута Јовану.</p> <p>Ђенијалан лик!{S} Свака црта на њему ђенијална,... прави песник!{S} То је |
своје прошлости.{S} Ох, Боже мој!{S} Та свака има доста штошта да преврне, доста да спомене и м |
ли у столици, да слуша.{S} Сад престаје свака субординација према својој „генералној команди“. |
оци с малим таблицама на врху, од којих свака носи други број и казује место, где треба да се о |
совима сијала као сунце, а у овакима му свакад била звезда, која му је јасно показивала пут и с |
ученица више девојачке школе на беседи сваке године по један пут!</p> <p>Прохтело се госпођи Н |
евојче има осећаја и више свести него у сваке обичне.{S} А, да одушевљење њено неје изнуђено ни |
школу,... ух!{S} Целом свету завиди.{S} Сваки то може, што хоће и како хоће, а он мора на своју |
се и један и други озбиљно спремају, да сваки својим путом отисне свој брод на то море.{S} Па р |
од бејах код куће, водио би ме собом на сваки посао и говорио би ми, како се шта ради.{S} Па са |
амо, да га неко опањкава код власти, па сваки час добија некакве налоге, – вели Бранко. – Чини |
<p>Јован и Бранко се одвојише.{S} И оде сваки својим путом.</p> <p>Јелена притвори капке на про |
а сад је таки,</l> <l>За слободу с диже сваки.</l> <l>Бела вила ори глас:</l> <l>Устај, Србине! |
рајко, баћушка Рус...{S} Баћушка Рус је сваки рођен басиста.{S} Зарастао у лицу, здепаст, врата |
н по један остане редовно Марку дужан и сваки одбије тек од рачуна, што га он по каткад с ким и |
змија ноге, тако неумољиво таји, што би сваки тако радо хтео да зна. </p> <p>Да Бог ме, да су п |
}А наопако се једио, што српски пчелари сваки час препоручују по нешто ново, па да је чак и нек |
е, неје ни ружно; а за истинитост јамчи сваки за себе.{S} Али хтети на тај рачун прославити се |
Но речи му се изгубише у метежу, у ком сваки својим гласом пева:{S} Многаја.{S} Учитеља беше н |
планинске винограде.{S} О раме пребацио сваки пушку.{S} Али им се види, да несу ловци од заната |
са собом.{S} То ништа не смета, да опет сваки своје назоре брани најодушевљеније.{S} Бачка слоб |
па им се не пада на ум, да прислушкују сваки шушањ, кад се заталаса гдегод у шушњарку или у бр |
т“, док су му сви остали иначе обични и свакидашњи; па се врзе око њих двоје и кечи им сваку ре |
{S} На столу, дакако, вина ил пива пред сваким.</p> <pb n="27" /> <p>Бележник и један одборник |
а љубави, него је треба заслужити, који сваким чином својим доказује, да ипак има и једна љубав |
те, које је то доба, па је још нема.{S} Свако се то одмори, бар кад недеља дође, а мени ти се н |
а и Рашићка се и нехотице погледаше.{S} Свако, наравно, по свом рачуну.</p> <p>Право би и имао, |
ти наш планинац, шта је то служба.{S} А свако је одевено, враг их и с девојкама, по најновијем |
, као мати која једнаком љубављу милује свако своје дете, простирући меке рубине исто тако и по |
а..</p> <p>Данас је ту и Даринка, па се свако труди, да се што боље представи варошкињи.</p> <p |
} Кода вам ради?...{S} Ради се, да, али свако за себе.{S} Огрезли смо у гнилости.{S} Нема ни ро |
о хтела да се потужи, како Криста скоро свако боговетно вече изађе пред кућу, па се ту нађе с н |
/p> <p> И сви заћуташе.</p> <p>– И опет свако мисли на свој рачун...</p> <p>– Треба мислити даљ |
е прилике, које истакоше Карловце изнад свакога другога српскога места у тим крајевима?</p> <p> |
ствар неје туђа ствар, него свију нас и свакога појединца подједнако.</p> <p>– Синко, то су тек |
ће више пропустити.</p> <p>Писар мотри свакога, како пева, као човек, који хоће све да разумев |
<p>- Чујеш.{S} Ја бих ни пода шта држао свакога младога, па још интелигентнога човека, који не |
коме се никад преварити не ће, који га сваком речју својом учи, да у свету има љубави, него је |
ић све предусретао, он, који је иначе о сваком увек најпре само добро мислио, пређе сада у гнуш |
љубави, што је носаше увек у срцу према свакоме, с којим свагда беше готов да обгрли цео свет.< |
и под онога, који јој пеленом загрчава сваку кап млека, којим га је одојила, као и под онога, |
– Па биће добро.{S} Госпођа Рашићка зна сваку воду окренути на своју воденицу.{S} Довешће децу |
а је одојила, као и под онога, који јој сваку сузу, што је негда над њим нејачким пред Богом ис |
шњи; па се врзе око њих двоје и кечи им сваку реч. </p> <p>Колар са својом сестром стоји до зид |
ише ни с ким од њих!{S} Па у јутру, чим сване, бежи из тога понора, где све заудара подлошћу и |
намигну на Јована.</p> <p>– Ту ће бити сватова! – пришану му с пуним уверењем, кад уграбила пр |
пуца!{S} То је радост!{S} Цикот, мислиш сватови су! </p> <p>Зорка треба да иде по девојку.{S} М |
ије, што разноврсније, да се издовоље у свачему, чему им се пружа прилика у убавој Фрушкој Гори |
прла очи у Бранка.</p> <p>– Мир и покој свачијим костима под земљом!{S} Али када се тим пљује н |
е“, Даринка, а деца, дакако, не морају, свашта чути.</p> <p>У то дође и Маца, те се разговор и |
отишли. – Ја мислим, само у вароши има свашта, а гле, и на селу чуда! </p> <p>– Није тога било |
ца несу ту.{S} Деца, да како, не морају свашта чути...</p> <p>Сви су мислили, сад ће госпођа Ра |
неје уз њу, све би да јој је што ближе, све има нешто да разговара с њом.{S} А кад је у друштву |
ми ђаци, трговачки момци, и тако даље, све људи млади, који још нисмо ништа свршили, који једв |
особан за рад.{S} Кад год сам код куће, све ме више жеља вуче мирном сеоском животу.{S} Из чита |
Ката и данас чува крунаше и сребрњаче, све нове новцате, као да су онај час испод чекића, који |
о треба да измири, а у идеји Бранковој, све без разлике и политичне и друштвене странке, које в |
оказао.</p> <p>– Чудновато, да се, ево, све више њих тек у новије доба сећају, – одговори Бранк |
Како је Бранко неје приметио ни осетио, све док се није јавила, а занет са својим мислима, чист |
опље у ледине, па, ако је нешто свршио, све на страну, а корист преда се, ако није ништа свршио |
дуга нема.{S} Штогод видиш да је њено, све је то слободно и, што она каже, „божије па наше“.</ |
масти.</p> <p>У дворишту је све мирно, све, што не носи име човечје....{S} Ал јест! „Мислиш, с |
ијаршкога двора и улице, што воде тргу, све то беше народ прекрилио.</p> <p>У саборној цркви сл |
.{S} Све је удешено,... по њену рачуну, све.</p> <p>Та превешће и њу Јеца жедну преко воде, ма |
и на то девојче.{S} Па кад неје уз њу, све би да јој је што ближе, све има нешто да разговара |
си име човечје....{S} Ал јест! „Мислиш, све је зло само међу људима, међу ближњима!“ рекао би и |
} Цмок и трећи пут! ...{S}И опет!...{S} Све пуца!{S} То је радост!{S} Цикот, мислиш сватови су! |
о је његов глас! – викну прва Зорка.{S} Све поврви на поље.</p> <p>– Шта је?{S} Шта је?{S} Шта |
.</p> <p>Него почела већ да се једи.{S} Све се разишло од куће: и деца и девојка и слуга.{S} А |
м за што, али чики није нешто право.{S} Све вели, кад чита новине: „Ја не знам, што се толика х |
те јој се поклони!{S} Ал биће и то.{S} Све је удешено,... по њену рачуну, све.</p> <p>Та преве |
арају мишљења у књижевности, у науци, – све је на свој начин хитало, да се одужи спомену песник |
отова, – теши поп Стеван и њу и себе. – Све ће то још бити, како треба да буде.{S} Нисам тек мо |
а се, бојаги, па јој одговара:</p> <p>– Све је ту.</p> <p>– Боже, помози! – прекрсти се и помол |
ле јој се мисли, Боже, на све стране, а све за њеном децом и својом невољом.</p> <p>Госпођа Кат |
емо: „Учимо народ!{S} Поучавајмо га!“ А све то, што ми учимо, врло мало користи баш народу, мас |
матер,... треба, да! – говори поп Стева све на развлак, док га испраћаше до врата на улицу.{S} |
е јој се кћи поред ње.{S} Ако и зна, да све, што се догодило у кући поп-Стевиној, носи на души |
и, да ће она израдити код поп-Стеве, да све припадне њој и њеној кћери?{S} Две хиљаде јој је пи |
Јована, па само клима главом у знак, да све одобрава. </p> <p>У том начеоник, као да њих тројиц |
ке бележнике и сеоске трговце, па одржа све, што остало после Игњата.{S} Ако Бог да, даће и нај |
тране потока.{S} То јој је најмилије за све време, како устане, па док не легне.{S} Овим часима |
, да покаже Нати ствари, што је Даринка све порадила...)</p> <p>Трива таман замахнуо секиром, д |
поштено мисле.</p> <p>Јелена је слушала све то пажљиво.{S} Је ли што схватила и упамтила, то је |
и, него о томе.{S} Синоћ је већ доучила све, што неје била потпуно знала.{S} Само ће је донде ј |
век сам, развеле јој се мисли, Боже, на све стране, а све за њеном децом и својом невољом.</p> |
сред собице омањи сто.{S} У зидовима на све стране поударано неколико то гвоздених то дрвених к |
ао пред буну“.</p> <p>Одборници лете на све стране и наређују, како ће се програм што свечаније |
но да се са учитељем састане, то Јелена све нестрпељивија; што нестрпељивија, то одлучнија. </p |
bSection" /> <p>– Идеја!{S} Ви омладина све изумевате неке идеје.{S} Ама, кажи ми, молим те...{ |
тако штогод.{S} Ја јој се дивим, да она све то смаже сама.{S} И ни паре дуга нема.{S} Штогод ви |
ђим искуством.{S} Тешко оном, који мора све на себи да искуси!{S} Ја сам прошла добру школу: це |
ену.</p> <p>Благајник седи, па посматра све око себе.</p> <p>Мала Зорка, како стала у један уга |
кића, длета, кљешта, и– Бог те пита шта све још!{S} У зазиданом прозору поразбацано неколико ст |
бди лик Даринчин; а у свим жилама осећа све то јаче, што више о њој мисли, неку бујност, па му |
ј несуђеној пуници!</p> <p>Госпођа Јеца све овако одскаче од земље, како се једи.{S} Јуф, јуф, |
о, лађа иде!</p> <p>Сад се тек ускомеша све, па полети, да ухвати што боље место а што ближе Ду |
заређале здравице, као да му је до сад све тек као шала изгледало.{S} Прочачка опет грло с нек |
отребе све веће расту.{S} Ми ћемо поред све примљивости према свему, што је напредно, морати ка |
е рођене паре, а пара мало, док потребе све веће расту.{S} Ми ћемо поред све примљивости према |
рајало и његове и женине сиротиње, даде све до последње крпе, а не задовољи неситог мамона, нит |
ру, чим сване, бежи из тога понора, где све заудара подлошћу и нитковством!..</p> <p>Дивна летњ |
на дебелој глави...</p> <p>Страх пређе све.{S} А радости и изненађењу, мислиш, не ће бити крај |
даље.{S} Почела је од ономад, а, да је све ређала, свршила би с оним пре три године.</p> <p>– |
/> да говори сестрићу за Јелку, шта је све поп Стева говорио, како се ломио, шта је Бранко одг |
{S} Мени је, да Бог ме, охол, кад ми је све туђе у њему.</p> <p>– Па сте се непрестано опет бав |
нка.{S} А и покојни тата, каже, тако је све нешто спомињао и Бошњака и Србијанца и Херцеговца и |
његову смрт изненада.{S} Но и да му је све седморо деце заживело; хватао би се крај с крајем, |
сад не мора лупати главу, као да му је све ново.</p> <pb n="33" /> <p>Како сам нисам дошао на |
а угрејаној масти.</p> <p>У дворишту је све мирно, све, што не носи име човечје....{S} Ал јест! |
генција и госпоштина, за бога, још није све једно, то ћеш тек допустити.{S} У нас је врло велик |
ајник, писар, неколико одборника, дакле све, што се рачуна у Брајковачку високу власт, седели с |
него што је уистини било.{S} Хоће да се све то танко зна и прича, како је, на прилику, госпођа |
у.</p> <p>Нигде живе душе.{S} Као да се све, штогод дише, под камен завукло или се у земљу урил |
девојака, провлачи се кроз коло, па се све бојим, удариће га какав напит.{S} Казала сам му, до |
ек она варошка успијуша!</p> <p>Попа се све тресе гојазан,:како се смеје.{S} Видиш га само, кли |
то модријим то блеђим зеленилом, те се све прелива према ведром плавом небу у сутону у најприј |
и!{S} Али је бар тврду веру дала, да ће све и сва порадити и код чике, поп-Стеве, и код матере, |
вакога, како пева, као човек, који хоће све да разумева; па је мотрио и Јелену.</p> <p>Благајни |
ан, некако му вага судилачка и нехотице све већма претеже на Даринчину страну.{S} Бадава, срце |
цео дан.{S} Што ближе то доба, њој срце све јаче куца.{S} А кад већ дође, и да седне на свој пр |
о свој цвет.“...</p> <p>Из села, а беше све ближе селу, допираше до њега необичан лавеж паса.{S |
ћ толико силно пиво, бело и црно вино и све, што рекао онај, осим петролеума.{S} Но он сам, то |
{S} Ја нисам за адвоката.</p> <p>Положи све испите најпре; понда ће мо се разговарати, – одгово |
да још једаред разгледа по кући, је ли све у свом реду. </p> <p>А Ната ушла у Даринчину собу.{ |
прочитала.{S} Скупо ме је стала.{S} Али све нек је Богом просто, ако ти примиш наук, што сам га |
, да та својства своја изоштрава.{S} Ми све вичемо: „Учимо народ!{S} Поучавајмо га!“ А све то, |
ребе носе на себи туђински печат.{S} Ми све морамо од туђина да набављамо за своје рођене паре, |
ишља у себи госпођа Ната и сад, па купи све гдегод шта, као да неће на пут него, сачувај Боже, |
ловци су глава!“</p> <p>Треба ли ређати све прилике, које истакоше Карловце изнад свакога друго |
пукне.</p> <p>– Децо, ја то не ћу моћи све издржати, – вели госпођа Ната, а запурила се сирота |
плашите, те ми сад тек долази пред очи све већа тешкоћа бремена, што сам га се подухватио у на |
дан мах у мало не паде на груди, да јој све исприча, да јој се изјада, да се заплаче у њену заг |
пренули у смех.</p> <p>– Знам ја, знам све до краја! – правда се дете, а застидела се. – *Цело |
од увек и било, што смо пуштали једном све, па, ето, чим га нестане, где смо, шта смо?{S} Наша |
S} А да је био искрен, и да јој је хтео све признати, морао би приповедати, како је наслоњен на |
</p> <p>– Ако нам је Ева прабаба, нисмо све једнаке, – не да се бележниковица збунити. – Ал так |
/title>, владика Раде Његуш, не беше по све тога слободан, – та већ загрози опасност, е дуго пр |
да прости!</p> <p>– Да Бог ме да се то све онда расправљало, кад деца несу ту.{S} Деца, да как |
аја и..</p> <p>– Но, па видиш, да ће то све још бити као што треба.{S} Госпођа Јеца се као мало |
дати, е ће, по речима поп-Стевиним, „то све још бити као што треба“,то јест, као што она, по св |
е још нас учитеља, који издиремо за вас све, слободно бисмо могли рећи, да је народ сам себи на |
вницу, а учитељ десну.{S} Она води опет све певачице у Брајковцу, па зна и црквене скоро као и |
е да ништа не знате.</p> <p>– А ти опет све знаш, – уплете се опет нежни супруг. </p> <p>– Што |
а нешто изуме, кад је паметни Шваба већ све изумео!“ Једва се одважио још и на то, да по упутст |
значајним смешењем.</p> <p>– Ех, ти већ све знаш, – проговори бележник, напунивши пуна уста сир |
} Да, господо моја, – залеће се Дабижић све живље, – данас сутра пренећемо бесамртне земне оста |
оме ујаку, с којим их је до сада Стајић све предусретао, он, који је иначе о сваком увек најпре |
иза ушију.</p> <p>На једаред би Бранку све јасно, пуче му пред очима као – понор... </p> <mile |
ку, штогод, па им чита.{S} Прочитали су све три чести „<title>Љубомира у Елисијуму</title>“ од |
туђим насилима“, и тако даље.{S} То су све формалности, шупље љуске.{S} Радити треба, радити!{ |
> <p> Књига је пред њим, али мисли несу све код њега.{S} Од синоћ се нешто сневеселио.{S} Јелен |
којим је пошао.{S} Изађе учитељ, па их све позва, да оду у његову собу.</p> <p>Сад ћу ја децу |
чини, ти у мамурлуку свом обично гледаш све на црне наочаре.</p> <p>— Увек, – одговори онај жив |
тај јавни, тај практични (и какога још све зову) живот, кад се тако склапа брак, тај темељ све |
.</p> <p>– Омлатина омладина, алезајнц (све једно), Стефане; Јелена ће певати на селу и ићи ће |
ично друштванце за певачки збор.</p> <p>Све то учитељ покупио и наговорио, да се здруже.</p> <p |
аже, како јој је сад одлануло, како ће „све још бити као што треба“.{S} Но или што јој се чинил |
анима и другим пропалим народима, поред свег нашег толико хваљеног родољубља, као што ни Ромуло |
је и препуно среће!“ подвикну учитељ из свег срца, е, заиста ћеш му и поверовати, да му срце хо |
итање кућевно и школско.{S} Но, што код свега тога не пада њему ни на ум, да примети, то је, ка |
д „физите“.{S} Нахвалиле се и накоштале свега.</p> <p>Деца, Јелена и Даринка, нестрпељиве, па о |
рајковцу побунили противу месеца, па из свега гласа протестују, што он тако на тенане плови по |
а себе, Праотац наш Адам имао је у рају свега, па опет му било дуго време, чамио је, док није д |
тим више, што ћу том приликом да будем сведоком једне опште народне свечаности, какве до сада |
ић, па дођу доле, да баш на извору буду сведоци, колико се у истини прави народ забавља о том д |
му говори искреност на њену лицу, то му сведочи бистар јој поглед и неусиљено понашање, у том г |
вету своје младости, али ипак још доста свежа и унегована, изађе преда њ до по дворишта.{S} Нат |
а, или баш ако хоћеш госпоштина, збиља, свезана с народом као мало где, па... </p> <p>– Фраза!. |
и о којечему другоме – готово без праве свезе тих разних предмета.</p> <pb n="97" /> <p>Госпођи |
Ната.{S} И чика Пера благослови брачну свезу њихову...{S} Данило Славнић умре као капетан у ми |
д једа и од срамоте.{S} А она се чинила свему – и невешта пред светом.{S} Само је поп Стева има |
{S} Ми ћемо поред све примљивости према свему, што је напредно, морати као народ банкротирати, |
аду, где је толико времена већ средиште свему кретању српскога народа у јужној Угарској, у Хрва |
вот, кад се тако склапа брак, тај темељ свему животу и поретку у друштву! </p> <p>То ли је, дак |
оји ће да засветле потомству као пример свенародног признања.</p> <p>Попа, бојаги, удари у смех |
ви, то је прави мученик народни.{S} Што свеснији, то већи мученик.{S} Ја, видиш, не бих то ника |
опет велим, – узе опет Јован – што више свесних економа, земљорадника, трговаца, занатлија, то |
ики посао, кога се он доцније тек онако свесно и савесно латио, те га и онако сјајно извршио, д |
њи, или тако што, Давина је увек ту, да свесрдно послужи.{S} Она је, тако рећи, Игњату и свећу |
живи у српском народу и одржава у њему свест, да не клоне у тешкој ноћи искушења,... да, велим |
се клањам учитељству народном.{S} Ко је свестан учитељ, а ја бих рекао, да су народни учитељи в |
овори, да то девојче има осећаја и више свести него у сваке обичне.{S} А, да одушевљење њено не |
е ни лепо, а камо ли му мирис?</p> <p>– Свет мало пита, шта што вреди, него шта кошта, па по то |
ву наглому одласку из Брајковца, што га свет по Брајковцу разнео још, тако рећи, пре зоре.{S} П |
е омирисати, како се и њих не тиче, шта свет говори; оне живе, дакако, за своју децу, па – види |
кла му је мати, када га испраћала у туђ свет, у даљину, да у највишим школама тамо збира себи п |
ку станицу гости из Србије.{S} Многи се свет беше искупио на станицу, да их дочека.{S} Београдс |
рила се сирота од врућине и гурања кроз свет.</p> <p>– Још на станицу хајдете с нама, понда на |
онда, е Бог ме, још и данас.{S} Старији свет се особито разабирао за њу.{S} У сека– Катину децу |
паропловску станицу, где се згрнуо бели свет, да дочека лађу из Новог Сада, и у собу поверенств |
а се други пут родила, па дошла на бољи свет, кад је брат поп Стева позва, да му буде у кући до |
ђа Јеца се не осврће на то, што ће рећи свет; јер добро зна, шта о њој тај свет може говорити.{ |
ренутак, да прне опет у свет,... у виши свет.{S} Само да му се дочепати Новога Сада или Београд |
ће, што мисли.{S} А мисли: „Што се овај свет толико на силу Бога грађа са мном и присваја?“</p> |
S} Радићу, економисаћу и поучаваћу овај свет у рационалној економији.{S} Хоћу да сам независан, |
</p> <quote> <l>„Ала ј леп</l> <l>овај свет“</l> </quote> <milestone unit="subSection" /> <p>И |
неће на пут него, сачувај Боже, на онај свет,</p> <p>А ето ти и опет, већ по толики пут, госпођ |
рећи свет; јер добро зна, шта о њој тај свет може говорити.{S} Она, што каже и сама, ринта и ра |
ту ствар, немам наклоности, да исправим свет раменом, „да плачем за туђим насилима“, и тако даљ |
ити, ни доста колача намесити...{S} Цео свет, за Бога зна, за што је Тинкин муж пропао и заблуд |
н за какву душевну акцију.</p> <p>– Цео свет иде за тим, да има што више интелигентних људи.</p |
на срцу и на језику.{S} Тужи се на цео свет.{S} Младу човеку не да се прилика, да створи себи |
е у свом мамурлуку почео да мрзи на цео свет тако, да га мржња, да, баш та мржња, нагнала, да у |
ћа ужасну празнину, па јој криво на цео свет.</p> <p>Мало још потраја, па се пријатељи разиђоше |
је моја срећа!{S} Овако хоћу да је цео свет.{S} Па у том снивању о породичној срећи, о раду, о |
, занесен небесним задахом, презире цео свет.{S} Ох, позорница!</p> <p>Шта је теби сад опет, но |
с којим свагда беше готов да обгрли цео свет.</p> <p>Него у тој тами сукну једна варница, која |
и!{S} Какав си ти, онаки ти се чини цео свет...{S} Сиромах поп Стеван!{S} Неје ни то рђав човек |
да, баш та мржња, нагнала, да утопи цео свет у манастирски Радованац, да искали своје увређено |
да се на ново родио.{S} Опет му мио цео свет.{S} Та, живот је овај тако сладак!{S} Толико се пр |
на нема прилике, да ступи на даске, што свет значе“.{S} Баш тада је он први пут у друштву залаг |
вио.{S} А говорило се, да је заблудео у свет.{S} Тек Тинка дахну душом.{S}Неје јој, до душе, ла |
а што је Тинкин муж пропао и заблудио у свет!</p> <p>Исто тако неје могла, а да не ухвати прили |
те чека згодан тренутак, да прне опет у свет,... у виши свет.{S} Само да му се дочепати Новога |
ком и Даринком, да се и он „помеша међу свет“, док су му сви остали иначе обични и свакидашњи; |
ко, – вели. – помешај се и ти мало међу свет.{S} И онако слабо имаш кад посла са себи равнима.. |
кова, а више тога ради, да упознамо наш свет боље са песником српског народног јединства. </p> |
ожемо да издржимо конкуренцију странога света, а овај употребио наше незнање и неумење, па нас |
обрадује, баш кад дођу, иначе из бољег света слабо ко усрећи Брајковац, на кога би се осврнули |
које новце да јој даш.{S} Нема у нашег света сиротиње, не зна ти наш планинац, шта је то служб |
о се к небу диже из цвета“ и из српског света.</p> <p>И томе чину беху Карловци позорницом.</p> |
ош му ниси ништа говорио.{S} Та, за име света, ујак си му, мора те послушати... (Утре сузе, па |
е чудно време!</p> <p>Стотинама деце из света уче се и васпитавају тамо, и буду људи... и гора |
лико да приповеда, а није прошао толико света као ви!{S} Па говорите макар о ономе, што сте ото |
ева познати усклик: </p> <quote> <l>„Ао свете мио и премио,</l> <l>красно ли те вишњи удесио!“< |
зима, па мора гологлав да сахрањује, да свети водицу, или да у берби стражари, како беру берачи |
ву светковину, а иза леђа му кроз жагор светине, која се устумарала горе и доле, дође до ушију |
Грдити своје старешине, исмевати своју светињу.{S} То је зар слободна штампа!</p> <p>Размахнуо |
асе...{S} Па шта ће бити од Брајковачке светковине?{S} А?... стара српска невоља!{S} Плани, па |
– Кад ја већ не ћу бити на Брајковачкој светковини, немојте бар ви Карловачку да пропустите.</p |
</p> <pb n="85" /> <p>Хоћете ли доћи на светковину?</p> <p>– Ја бих тако волела, али не знам,.. |
пречекали до недеље, сви би заједно на светковину.{S} Ми и онако мислимо, да код матере одседн |
ужина, што дошле беху, да увеличају ову светковину, а иза леђа му кроз жагор светине, која се у |
ји је пратио Бранка од Беча, као и целу светковину у забуну.{S} Тако Бранко преноћи на Пештанск |
род дан 10. јулија 1883., приредивши му светковину, каквом знађаше у најсветлијим данима своје |
езда, која му је јасно показивала пут и светлила му, да не залута.{S} Већ да му увређена љубав |
.{S} Тама нека као да хоће да му помрча светлост необичне љубави, што је носаше увек у срцу пре |
, што по тами лута, па чим спази гдегод светлост, он налети, па спржи своја крила.{S} Иди по св |
налети, па спржи своја крила.{S} Иди по светлости, ићи ћеш правим путом и не ћеш склизнути на с |
ба донети дете, да га поп Стева уведе у свето православље и у књигу крештајемих.{S} Иначе цркве |
е, дуго јој се поглед приковао на икону светога Николе, што виси у прочељу.</p> <pb n="51" /> < |
радовала се, или плакала, или се сетила Светозара и Драгиње, о којима је тек зимус читала у „<t |
А она се чинила свему – и невешта пред светом.{S} Само је поп Стева имао да прогута неколико г |
лако, ја мислим, говорити пред простим светом! </p> <p>– Ви ме још већма плашите, те ми сад те |
а и своју матер посети!...{S} Најпосле, свету се не да ни уста запушити, ни доста колача намеси |
е треба ни да зна, да и тако што има на свету.{S} За њу нису још таке ствари!“</p> <p>Но претер |
под земљом!{S} Али када се тим пљује на свету успомену, коју народ с највећим пијатетом хоће са |
је он несрећан, како га нико не воли на свету, како га је изневерила, ах! – и она... она, за ко |
и трговац или... најслободнији човек на свету: економ.{S} А толико имадемо примера, да су, на п |
} Без ичије припомоћи... сам... у туђем свету...{S} Хм!{S} Мора бити од њега кадгод нешто!{S} Д |
то се... без ичије – помоћи сам у туђем свету... гура, те редовно свршава своје течајеве.{S} Из |
туђе рубље, ни бости очи, шијући белом свету, па хранити и себе и дете под туђим кровом и на т |
{S} Па сад још у школу,... ух!{S} Целом свету завиди.{S} Сваки то може, што хоће и како хоће, а |
, који га сваком речју својом учи, да у свету има љубави, него је треба заслужити, који сваким |
ија код нас, какве, ваљда, нигде више у свету нема.{S} Наша интелигенција постала је, тако рећи |
о је било и шта ће <pb n="32" /> бити у свету.{S} Он и његова најближа околина с најближим поср |
> <p>Сад се три млада пријатеља највише светују о том, како да се и Брајковац и Брајковчани пок |
</p> <p>У томе умукну учитељев глас.{S} Свећа се угаси, а иза она два прозора завлада мртви мра |
Јелена је у својој соби.{S} Неје палила свеће.{S} Отворила широм прозоре, па села поред прозора |
је загрли око врата, издиже чашу спрам свеће.{S} Мислиш, безброј рубина раздробио се у чаши, п |
ни у Брајковцу, од како је дошао ту за свећеника.</p> <p>Бранку дуго време поред таквога разго |
пски из благодарности само гроб.{S} Као свећеника велике идеје пренесе га у храм, где му је „цр |
ј шапутаху искрене молитве.{S} Стењак у свећи на сточићу поред постеље задрхта.{S} На лице јој |
стоји одар окружен са шеснаест великих свећњака и обасут цвећем.{S} Станица паропловског друшт |
послужи.{S} Она је, тако рећи, Игњату и свећу додржала.{S} Има род рођени, па неје тако, што ка |
о, сад ћу и ја. </p> <p>Даринка духну у свећу.{S} Угаси је и леже.{S} Неко време држаху је Зорч |
за кандило, што ће да припали пред свог свеца...{S} То је грозно, господине мој.{S} То треба да |
Јаковљевићка села, као обично недељом и свецем после подне, кад посвршава послове по кући, пред |
поји певачко друштво самртницу.</p> <p>Свечана тишина завлада на обали, као да занемеше оне ти |
> <p>Већ на неколико дана пред заказани свечани дан у Карловцима се опажало живо кретање.{S} Ка |
рош до свечанога одра на тргу, где беху свечани говори једнога од Бечкога одбора и једнога од К |
ране и наређују, како ће се програм што свечаније извести.{S} Од паропловске станице до Стражил |
рано поврве народ у свечаном руху и са свечаним расположењем на станицу Дунавску у Карловцима, |
с највећим пијатетом хоће само да оживи свечаним начином, када се тим најбезазленији осећај нар |
} Карловци и Карловчани спремали се, да свечано дочекају госта, коме место то беше тако омилело |
стићи у заказани час у Карловце, у очи свечаног дана, јер се у Пешти намерном или ненамерном ч |
баво Белило“ к Стражилову, крајњој мети свечанога спровода.{S} А спровод се пружио, колико је о |
рној цркви.</p> <pb n="102" /> <p>У очи свечанога дана дођоше на Карловачку станицу гости из Ср |
ђанога песника и понесоше га у варош до свечанога одра на тргу, где беху свечани говори једнога |
ини испод Стражиловачкога виса, опет на свечаном одру, положи се лес, да и заступник „Матице Ср |
</p> <p>Још у јутро рано поврве народ у свечаном руху и са свечаним расположењем на станицу Дун |
на селу и ићи ће са мном у Карловце на свечаност.{S} Је л да ти је право?{S} У госте ћемо код |
астаде.</p> <p>Да, душо.{S} Ићи ћемо на свечаност, – опет ће мати. – Нема таквих прилика често. |
аху приступнице учесницима и гледаоцима свечаности на разна одређена места.{S} А вуче га опет и |
ј кажем, кад се вратимо из Карловаца са свечаности!</p> <p>– Ја ћу јој сам рећи.</p> <p>– Не ни |
м да будем сведоком једне опште народне свечаности, какве до сада једва да је било кадгод у нас |
ради, да „Брајковац пропева у Бранковој свечаности“ јер „треба народ увући унутра!“ Повукао би |
ћа је њена радост, што ће у тој великој свечаности и она да суделује.</p> <p>Пре него што ће си |
> <p>Нека не мисли само, да и тамо није свештеник старији од њега бар у цркви, – рече попа. </p |
ви, чак и поп Стева, српски православни свештеник,... сви купују код њега, код Јуде, и мед за б |
тво над учитељима у школама у месту као свештеник и као природан старешина српске православне ц |
S} Како ко проговори, зине на учитеља и свештеника.{S} Господа свештеници се чине и невешти, а |
оји се не хвале, да „раде за народ“.{S} Свештеници, које му драго партаје били, траже што бољу |
ине на учитеља и свештеника.{S} Господа свештеници се чине и невешти, а ти, учо, издири за наро |
прва поп-Стеви, како се запопио; стара свештеничка капа, коју је попа носио пре дуго, дуго вре |
30" /> доста чесних удовица сиротица, и свештеничких, па се тако испомажу. </p> <p>Тинка оћута. |
ј се.{S} Па да сте пречекали до недеље, сви би заједно на светковину.{S} Ми и онако мислимо, да |
ганизована омладина биће један као сви, сви као један.{S} То је наше зло од увек и било, што см |
ни су сви били тако љубазни према њему, сви тако љубазни.</p> <p>Јелени, неје крити, баш и одла |
Стева, српски православни свештеник,... сви купују код њега, код Јуде, и мед за божићну чесницу |
Рад, то ме чека.</p> <p>– Рад, рад!{S} Сви ми радимо.{S} Човек, кад помишља на своју будућност |
дисциплине? </p> <p>– Још те какве!{S} Сви знамо, шта нам ваља чинити и како се владати, не тр |
{S} Или сви ил’ ни ви!</p> <p>– Сви!{S} Сви! – чу се више гласова, а највише писарев.</p> <p>Уч |
јој се учини Брајковац нешто празан.{S} Сви су, до душе, ту, и мама, и тетка Ката, и Зорка, и В |
инама, добро; наћи ћемо други начин.{S} Сви путови воде у Рим.</p> <p>– Ја се бојим те нове омл |
знате ли, шта раде наша браћа Срби?{S} Сви листом пазаре код Јуде.{S} Жене краду од својих газ |
Ната, ту Даринка, Јован, мала Зорка, – сви полетеше њему као добром старом познанику.</p> <p>– |
атарошу:{S} Или сви ил’ ни ви!</p> <p>– Сви!{S} Сви! – чу се више гласова, а највише писарев.</ |
адина је ухватила ту истину...</p> <p>– Сви ми, штогод учимо, учимо за народ.{S} Наша је интели |
учите народ,... да, учите га!{S} Треба сви да га учимо!{S} Ја то увек кажем, а то ћу и сам ура |
Језик народни презрели беху у оно доба сви и мањи и већи књижевници, па и сам Рајић и Мушицки, |
шао за вредно, да дође најпре овамо, па сви заједно да иду. <pb n="61" /> Понда мисли, а што и |
паклу вашара!“ Благајник мисли:{S} Куд сви Турци... „Наћи ће се и још когод.{S} Звезде на небу |
шану бележниковица Јовану.</p> <p>– Куд сви Турци, – одговори овај.</p> <p>А она повика: </p> < |
: „Ништа лепше од добра пива.{S} Ал куд сви Турци.{S} Мисли, но га мрзи, да и толико говори.</p |
„начела“ Брајковачкога благајника: „Куд сви Турци,..." </p> <p>Тако се свршила прва певачка поу |
санак.</p> <p>Благајник као вели: „Куд сви Турци“... па савесно врши своје као бегеш. </p> <p> |
њега необичан лавеж паса.{S} Као да се сви пси у Брајковцу побунили противу месеца, па из свег |
умен до иза ушију, кад примети, како се сви окренули њози.</p> <p>Бележниковичину оку неје се о |
А то није нико други,... мислим, да сте сви погодили, да је то госпођа супруга нашега вреднога |
се насмеши.</p> <p>Бојаги! – помислише сви мушки у један мах као по договору... </p> <p>За Бра |
да!{S} За вечеру радованца!- пристадоше сви у глас.</p> <p>Благајник мисли: „Ништа лепше од доб |
почивути.{S} А наше жене,... и људи, и сви, чак и поп Стева, српски православни свештеник,... |
не ће више о томе да говори.</p> <p> И сви заћуташе.</p> <p>– И опет свако мисли на свој рачун |
данас зову Давину тејком.{S} Па тако и сви у селу, и старији и млађи.{S} Кадгод је у Игњатовој |
“ -- рече Јован, па стаде.</p> <p>Стали сви.{S} Нашли се на врху брдашца.{S} Испод њих се талас |
, у шаку и једно: „Хи!“</p> <p>И остали сви погледаше онамо.</p> <p>Ако крик Јеленин и неје био |
па, наравно, и Бранко. </p> <p>Салетели сви, што год их је, госпођу Рашићку, да допусти Јелени, |
а: </p> <p>– Јеси чуо, натарошу:{S} Или сви ил’ ни ви!</p> <p>– Сви!{S} Сви! – чу се више гласо |
срећи Брајковац, на кога би се осврнули сви, из свију сталежа поштованога Брајковачкога грађанс |
било криво...</p> <p>Најпосле се нашли сви пред школском зградом и чекају, да учитељ распусти |
конкуренцију у раду, јер су међу собом сви једнаки; а чим дође јачи од њега, он подлегне, и то |
ва организована омладина биће један као сви, сви као један.{S} То је наше зло од увек и било, ш |
а се и он „помеша међу свет“, док су му сви остали иначе обични и свакидашњи; па се врзе око њи |
рајковачки певачки збор, дакле, били су сви уверени, нема опасности, да ће морати певати без го |
их се што пре опрости. </p> <p>А они су сви били тако љубазни према њему, сви тако љубазни.</p> |
његови гости и рачуни.</p> <p> А ту су сви, ту је Брајковачко цело певачко друштво, осим Бранк |
а како, не морају свашта чути...</p> <p>Сви су мислили, сад ће госпођа Рашићка свиснути од једа |
м: „Србадијо не било ти просто!“</p> <p>Сви пренули у смех.</p> <p>– Знам ја, знам све до краја |
му!{S} Али Арсенију се други занат боље свидео.{S} Карту и чашу заволи већма него спас душе сво |
, о, вајка се госпођа Јелисавета.{S} Не свиди јој се.{S} Па да сте пречекали до недеље, сви би |
, да видим, каква је.{S} Отворена ми се свиди.{S} Шта нас је пута насмејала!</p> <p>– Тим више, |
Из читавог Хорација најпаметније ми се свиди оно његово: **<foreign xml:lang="la">Beatus ille |
дњу, или кад се у октобру искупљају ода свију страна ђаци, – када је то видео, још већи немир у |
У Нови Сад се слегло такођер гостију са свију страна, да оданде још допрате спровод до Карловац |
3" /> изван села где у сред села, изнад свију висе према лазурном небу, а овде онде одбиће се ј |
ајковац, на кога би се осврнули сви, из свију сталежа поштованога Брајковачкога грађанства.</p> |
<p>– Општа ствар неје туђа ствар, него свију нас и свакога појединца подједнако.</p> <p>– Синк |
пенице у саборницу, на заједничку пробу свију певачких дружина, што дошле беху, да увеличају ов |
кокошинца закокота онај кицош гаћан са свиленим перјем и китњастом крестом, што се преко дана |
врло пријатно.{S} Баш се, на против, са свим добро осећам.{S} И не могу довољно бити благодаран |
ђене у реду пред поп-Стевином кућом, са свим сакрио од месечине, па поклопио цео прозор као по |
раво. </p> <p>– Са свим ми је право, са свим...{S} Ви ћете, дакле, ићи у недељу...</p> <p>– Мор |
базазлено слуша и попу и Бранка.{S} Са свим је излишан био притисак госпођа-Саветине папуче на |
вој, па биће и теби право. </p> <p>– Са свим ми је право, са свим...{S} Ви ћете, дакле, ићи у н |
само „или–или“ вели Јован:</p> <p>– Са свим као и његова назови– ујна, – примети бележниковица |
ој ради мати.{S} И тако пређе реч на са свим сухопарне ствари. </p> <p> Даринка отвори врата на |
држи због главобоље, вели, да је сад са свим прошла. </p> <p>Колико је и Даринка узрујана, ипак |
мени могу и изостати, – рекла јој је са свим озбиљно госпођа Рашићка, па је одмах отишла свом п |
ра завлада мртви мрак.{S} Девојче се са свим дало на прозор, мислиш, полетеће.</p> <p>На једаре |
p> <p>Но претерана бојазан њена беше са свим неоснована.{S} Међу девојкама не паде ни једне реч |
евачкој школи пробао и њен глас, али са свим онако хладно и озбиљно као и осталих?{S} Синоћ га |
е смем.{S} Бојим се, забранила би ми са свим, да се и састанем с тобом...· Да јој кажем, кад се |
у позвани на то, могли бисмо ми бити са свим без икаква листа, или би такви лист могао изалазит |
а Бог ме!{S} И то је омладинска, баш са свим омладинска идеја за жедне ђакеле, што је Бранко пе |
му просвета, чему живот?{S} А ми смо се свим радом својим далеко удалили од пута, који овамо во |
им начином одао своју „тајну“, поричући свим срцем, свом душом, па и самом помишљу, да је оно у |
p>Пред очима му лебди лик Даринчин; а у свим жилама осећа све то јаче, што више о њој мисли, не |
аго!{S} Ја ћу доћи у недељу...</p> <p>– Свима упало у очи, да Бранко тако из ненада одлази, да |
/p> <p>Оно инстиктивно неповерење према свима у поп-Стевановој кући, па и према самоме ујаку, с |
и чим устао и обукао се, опростио се са свима.{S} Убезекну се и поп Стеван и госпођа Рашићка.</ |
има онај душе чисте као крин који им је свима смео у брк рећи:{S} Ја тако хоћу! – да, још док ј |
било да му дођу гости, било да се кољу свињи, или тако што, Давина је увек ту, да свесрдно пос |
е дође какво дете, те не купи за новчић свирајку од шећера, или какав цигару за два новчића, да |
м свом оделу.{S} А у народу, видиш, око свирца час се таласа, час везе ситно коло сремачко, пла |
>Сви су мислили, сад ће госпођа Рашићка свиснути од једа и од срамоте.{S} А она се чинила свему |
че од земље, како се једи.{S} Јуф, јуф, свиснуће.{S} Хоће, да! – вели Јован. – Не да се та изве |
баш истера одавде учитељицу.{S} Мал не свиште девојка од њена заједања.{S} Па тако сад и немам |
дар добро узучи ја ћу сам молити његову свјатост, да се смилује на сироче сироте удовице.{S} Ти |
аку мења, али ћуд никада.</p> <p>Никада свог века неје поп Стеван помишљао, да ће бити кадгод и |
те.{S} Али та, чини ми се, више пази на свог поп-Стеву.{S} Маћи му се не да.{S} Она баш истера |
будила, па се сетила синоћњег разговора свог с Миланом на прозору, као да је нож прободе кроза |
јтин за кандило, што ће да припали пред свог свеца...{S} То је грозно, господине мој.{S} То тре |
олти.{S} Занатлија не ће да зна више од свог мајстора, где је изучио занат, економ више од свог |
недељу дана у Бечу на једаред добио од свог ујака поп-Стеве из Брајковца писмо с пет печата, д |
анке: ради, како ко хоће, а живи још од свог старог народњачког сала, преживајући огризине отрц |
а, осетила сретном, кад се напатила код свог несретника мужа као права патница. „Да ме је цео С |
оне, да претресу малу своју књижицу из свог ђаковања и друговања.</p> <p>Деца расла две године |
риликом приметиће госпођа Ната, гладећи свог мацана: </p> <p>„Кад ми одемо у планину, на ком ће |
и, – рече, – не могу дати ништа више до свог благослова; не знам ништа друго, до да се молим Бо |
из бока.{S} А ти ниси човек, да укротиш свог сестрића.{S} Ти си господар у кући, ти дрмаш општи |
их задужбина.{S} Али као ђе није народа свога сазидао му је храм у грудима народнима, где је на |
куренцију његову и буде бољи од учитеља свога.{S} Па ко се опет смотава и сели него Немац, те х |
узрок, да се ујак тако смиловао сада на свога сестрића, те га призвао к себи!{S} Призвао га тек |
чистећи преко дан пијацу испред дућана свога шефа или прскајући лети патосу својој болти.{S} З |
мати његова морала изаћи из куће брата свога као пребита сирота, да је и после тога с братом м |
ов пијетет према оцу.{S} Бранко се сећа свога оца.{S} Једва га је, до душе, упамтио, али и оно |
добро.{S} Сећам се добро покојнога оца свога, како је тај умео ринтати и радити.{S} Кадгод беј |
тити у свој дом, те наставити посао оца свога, па орати земљу или копати винограде.{S} Имамо на |
а вином, те из дубљине наквашенога срца свога стао проливати грке сузе, раптајући на своју судб |
ра, где је изучио занат, економ више од свога оца.{S} Тако ни у чему не можемо да издржимо конк |
народ схваћао, умеће поштовати заслуге свога Бранка Радичевића. („Слава!{S} Слава!“ заори се н |
Јелени, како митроносни песник омладине свога доба, Лукијан Мушицки, и учени архимандрит Јован |
мети, било што не трпи толико разметање свога потчињенога, било да тек, што у Брајковцу кажу, „ |
} Изасланици разних друштава хватаху се свога кола.{S} Певачка друштва заузеше своје место на о |
тајића, док већ и он не дође у двориште свога ујака.</p> <p>Та „дивна идеја“, као што би казао |
њи.</p> <p>Бележник се не да извести из свога кола, већ вели:</p> <p>Овај наш уча могао би, Бог |
овек рођен за виши позив нема готово ни свога имена данас.{S} Писар, писар и само писар, од куд |
</p> <p>Кад се Јован вратио, отпративши свога друга до првога манастира, у село, сврну уз пут к |
лико толико то да заглади.{S} Неје имао свога сталнога уверења, ни док му је била жива његова п |
ао бегеш. </p> <p>Јеша Дабижић се сетио свога калфовања у Новом Саду и својих љубавних пустолов |
мисли, да мора нешто рећи, бар у корист свога „вишег позива“, па вели:{S} Штета за госпођицу Је |
оретка, сад, опет, да замедља бљутавост свога лицемерства, тепа час о пријатељству, о побратимс |
таде код „чиче“, (тако Брајковчани зову свога општинскога начеоника,) намигну на бележника, па |
те сам се и тамо осећао, колико толико, свој.{S} Наука је једина врсна, да и небраћу бар до сно |
„Да не је у њему срце куцало толико за свој род, можда би пришио био и златну јаку“, казало се |
кво.{S} Но он сам још увек не заборавља свој „виши позив“ па стоји у Брајковцу још увек само ка |
ења у књижевности, у науци, – све је на свој начин хитало, да се одужи спомену песника српскога |
куца.{S} А кад већ дође, и да седне на свој прозор, несташни ђаволак с леве јој стране у груди |
аћуташе.</p> <p>– И опет свако мисли на свој рачун...</p> <p>– Треба мислити даље од носа, – пр |
трпељиве, па отишле, да се забављају на свој рачун.</p> <p>Старије остале за столом, па, кад уш |
рио, што зар хоће на њему да излије сав свој кив, што је Јован, назирући у њему, ваљда, опасног |
рпети пијаницу и убојицу мужа, који сав свој кив, сву своју несрећу у картама и срџбу у пијанст |
не, кад посвршава послове по кући, пред свој дућан..{S} Скрстила руке па гледа, ко пролази улиц |
да је, тако рећи, већ на прагу, да буде свој човек, а за толико година до сад не запита ни само |
а главу, а беше му спао у траву.{S} Узе свој штит од сунца, па га затвори.{S} Те склопи и књигу |
а то му се признати мора, најсавршеније свој пчеларски дневник.{S} Можда је мислио, да се и он |
спремају, да сваки својим путом отисне свој брод на то море.{S} Па руку на срце, обојица савес |
ово.{S} Отареш ли прах, упрљао си образ свој.{S} Лептир је, кажу, нестално створење.{S} Али нау |
се он од самог народа.{S} Па хоће да и свој говор, што има да га држи на Брајковачком селу, уд |
о је то сматрао и као неки начин, да би свој стари грех према сестри и сестрићу загладио, осећа |
асти и према којима ће морати удешавати свој рад и своју снагу.{S} Бродови живота њихова несу с |
а биће вазда на углед, како ваља љубити свој род и своју веру.</p> <p>Него Бранко Радичевић дуб |
ентан човек, знаћу и умећу боље удесити свој рад, те ће моји сељани имати прилике, на кога да с |
ио.{S} Он зна за цело, где ће опет наћи свој прави цвет.</p> <p>Из мисли га трже весео кикот и |
} И сад, пуши и замаглио у уској сеници свој да баш видиш, како куља плав дим на врата. </p> <p |
ље,... још Бранко Стајић, тек да наврши свој <foreign xml:lang="la">triennium philosophicum</fo |
гнездо, кад има макар само један кутак свој, за који сме рећи: „Ово је моја слобоштина; ово је |
Нашла себи сигуран кров, па га чува као свој рођени, – приметиће госпођа Ната. </p> <p>– И чува |
о не кличе: „Мати, твој лептир је нашао свој цвет.“...</p> <p>Из села, а беше све ближе селу, д |
Ја бих тако волела, али не знам,... по свој прилици...</p> <p>– Кад ја већ не ћу бити на Брајк |
на намера, – надовеза Јован на разговор свој с Бранком, кад их остави млади тржа. – Просто, мен |
гледају у отворено море, у јаван живот свој као ђаци са самопоуздањем, које појачава само снаг |
, што га читао, на страну, па погледа у свој сахат. </p> <p>Имамо још времена!{S} Куд вам се жу |
н свршен универзитетлија може вратити у свој дом, те наставити посао оца свога, па орати земљу |
S} Она двојица ђаци, па хоће да проведу свој школски одмор што слободније, што разноврсније, да |
у његовој најпречој потреби, радећи баш свој посао, то сам сигуран...{S} Мој стари био је поште |
не да се пропевати, чим осете, да љубиш свој народ...</p> <p>Бележник засветлио очима, па намиг |
икада ни било до невоље, да та својства своја изоштрава.{S} Ми све вичемо: „Учимо народ!{S} Поу |
<p>Тинка се заплака, па стиште сина на своја недра. </p> <p>Неки дан после тога отишао је сам |
кад примети, да је споменила то име на своја уста.{S} А осети, да јој је ипак криво, што неје |
зи гдегод светлост, он налети, па спржи своја крила.{S} Иди по светлости, ићи ћеш правим путом |
о дивно мало створење.{S} А лептир шири своја шарена крила, час их скупи и дигне у вис, да му с |
p> <p>Гости из разних крајева заузимаху своја одређена места.{S} Изасланици разних друштава хва |
пођа–Натом.{S} Давина се одавно нешто и својака с Јаковљевићима.{S} Једаред јој донео покојни И |
нежно продрмуса руком, као и нехотице, своје шишке на челу, па лаким погледом пролете по друшт |
туђем свету... гура, те редовно свршава своје течајеве.{S} Изашавши из вотњака и из врта, те ид |
Ми све морамо од туђина да набављамо за своје рођене паре, а пара мало, док потребе све веће ра |
за идејама, и правом српском љубављу за своје, то му говори искреност на њену лицу, то му сведо |
а дахне.{S} Та идеја, господо моја, има своје живе поборнике... поборнике, у којима је она олич |
је се одупире разним неудаћама, кад има своје гнездо, кад има макар само један кутак свој, за к |
у, каквом знађаше у најсветлијим данима своје прошлости удостојивати само крунисане главе своје |
нда треба помишљати и на своју кућу, на своје огњиште, на своју породичну срећу.{S} Кад је чове |
</p> <pb n="76" /> <p>И сад тек седе на своје место, одакле се беше пре једнога сахата кренуо, |
И узе Даринчину руку, па је притиште на своје срце.{S} А срце јој лупа, да пробије груди.</p> < |
анко отишао, а она ми меће моју руку на своје груди, да видим, како јој страшно лупа срце.{S} А |
трама И брату, док ови сами не стану на своје ноге.</p> <pb n="18" /> <p>То су најмилије мисли |
ножно тај глас однесе до највишег места своје претпостављене власти у Брајковцу.</p> <p>Е, па и |
аквом рупом, учлови се, као бојаги, код своје је, па је није ни бриге.{S} А чим кола ближе, а о |
лости удостојивати само крунисане главе своје, полажући им трошне остатке животне у сребрним и |
алац, па је поздрави, стискивајућ књиге своје под пазухом, као да би их скрио, она седне за гла |
ој руци маљ, којим би себичност да кује своје планове!{S} Играчка туђег ћефа!</p> <p>Зар је так |
немани, која сад дрско телејише упљувке своје подлости и себичности разним интересима напретка |
у је реч баш особито узахао,) поборнике своје идеје.{S} Дух времена сад је таки.{S} И догод дух |
ужену ручицу, па је притискује на жедне своје усне.</p> <p>Дрхће Јеленина рука, као да је тресе |
а јединства, прихвативши позив омладине своје као сам песников аманет.</p> <p>Већ на неколико д |
ковца нађоше се увређене до дна дубљине своје домољубиве душе на тако обесвећење старих златних |
свога кола.{S} Певачка друштва заузеше своје место на обали Дунавској.</p> <p> На Карловачком |
да увеличају само једном згодицом више своје благовање на селу.{S} Она двојица ђаци, па хоће д |
а највише канда Бранкова реч - израдише своје.{S} И поп-Стевина Јелисавета даде се обрлатити јо |
гимназијске разреде, мати би, кад сврше своје школске задаће, искупила децу, што су били код ње |
арту и чашу заволи већма него спас душе своје, него кућу и породицу.{S} Да је когод дао што за |
зеле да преврћу листове у дебелој књизи своје прошлости.{S} Ох, Боже мој!{S} Та свака има доста |
ом.{S} То ништа не смета, да опет сваки своје назоре брани најодушевљеније.{S} Бачка слобода, н |
свет у манастирски Радованац, да искали своје увређено љубоморно срце.{S} Онда, када је она мис |
да су Јован и Јеша на једаред укрстили своје деснице, држећи пуне чаше, испили чаше, цмокнули |
И збиља, поп Стева се сети у тој невољи своје сестре Тинке.{S} Тинка као да се на ново родила, |
аг, ту је Скила, мати, која би да удоми своје дете, његова Јелисавета; ако ће напред, наићи ће |
Дете отвори очи, насмеши се, па рашири своје голе ручице, те је загрли.</p> <p>– Зар ти још не |
доба пази писар добро, како ће изводити своје теорије и стављати ипотезе. </p> <p>Па му данас н |
ах.{S} Каква слободна штампа?{S} Грдити своје старешине, исмевати своју светињу.{S} То је зар с |
увукла у вртлог, где би могли замутити своје идејале... </p> <milestone unit="subSection" /> < |
нова, на које, сиромашан и онако, троши своје силно благо.{S} Можда је и трагична судбина, прер |
ели: „Куд сви Турци“... па савесно врши своје као бегеш. </p> <p>Јеша Дабижић се сетио свога ка |
А писар опет нашао је за вредно, да сам своје ножно тај глас однесе до највишег места своје пре |
о се насмехну:</p> <p>– Док ја дођем до своје Еве, протећи ће доста Дунавом.</p> <p>– Мој синко |
с месечином повила земљу као мати чедо своје у меке чисте повоје, као мати која једнаком љубав |
ара својим храпавим басом, па је учинио своје.</p> <p>Бележник се дочепао ледине, па наздравља |
радознале.{S} Мали Владимир развашарио своје сиграчке, што му их донела тетка и сеја. (... „Бо |
мати која једнаком љубављу милује свако своје дете, простирући меке рубине исто тако и под оног |
– У ову недељу ћемо и ми овде да држимо своје село у корист преноса и споменика Бранкова, а виш |
/p> <p>– Никад; никад.{S} Ми смо били у своје време јуност или младеж, па добро било.{S} Од кад |
риљу тамне ноћи у самоћи прождере жртву своје мачје неситости...{S} На једаред...</p> <p>Прас!< |
он први пут у друштву залагао сву снагу своје речитости, доказујући, како је она способна, да у |
е учене и неучене докторе, што траћкају своје драгоцено време у левентовању.{S} Поштен човек тр |
и Јену, једни ово други оно, Срби имају своје Карловце.{S} Осим толико и толико знаменитих Срба |
о најситнијег патрићка догорелу полушку своје цигаре, те је утрну.{S} Метну шешир на главу, па |
о покајнички, да она подиже опет к њему своје миле очице и милокрвнога погледа.</p> <p>– Али не |
ци.</p> <p>Женска, већ не у првом цвету своје младости, али ипак још доста свежа и унегована, и |
ића као „бисер-грана“ те се привила уза својега војна, Данила Славнића.</p> <p>Честит био домаћ |
ог мамона, нити зајази продеранога грла својега.{S} Кад неста блага, неста пријатеља, па неста |
>Давно је било, кад „се одбила“ из куће својега оца, покојнога Пере Гојковића као „бисер-грана“ |
српски пчеларски лист каквим дописом из својега уљишта; можда, али – тешко!</p> <p>Ако је кадго |
поп Стеван Радојчић седи под сеницом у својем вотњаку.{S} Разузурио се, па је на њему место ма |
је петнаест пута одби, да може мирно у својем скровитом Ковиљском манастиру писати богословске |
>Ако им се назори о свом бићу, о позиву својем у животу и не подударају, ипак им бродови стоје |
у руке.{S} Највећи просветни напредак у својему господарству припустио је тек у толико, што је |
лије осећаје срца и душе српског народа својим лаким песмама, опевајући му разумљиво и са жарки |
ни, па хајд опет кући или у виноград за својим послом, ако не оде у поп-Стевину сеницу, где ова |
<p>– Разумем! – одговори Трива и оде за својим послом.</p> <p>– Като злато, – опет ће Ната Кати |
опомене, да пева, да помаже, он запара својим храпавим басом, па је учинио своје.</p> <p>Бележ |
игао мало обрве и удостојио декламатора својим погледом), резултат је био, да су Јован и Јеша н |
беше дупком пуна.{S} Певачка друштва са својим заставама певаху на крову песме, али не изађоше |
иже или даље, па изгледају из далека са својим кућерцима сакривена у зелена дрвета као у сиву м |
нило западу. </p> <p>Око њих планина са својим брежуљцима и доловима, а по овима виногради, вот |
у дуго време поред таквога разговора са својим ујаком, па се диже, да иде.</p> <p>Куда журиш?{S |
а, у којима беше Бранко, не ће стићи са својим првим возом...</p> <p>Освану и тај дан.</p> <p>Ј |
и да ради, тај је вечито незадовољан са својим позивом, и зна увек милион разлога да наброји пр |
ајић после оних речи, што их је имао са својим ујаком, поп-Стевом, тако се био расрдио, да је у |
и их бар по издаље, пристао тај збор са својим <foreign xml:lang="it">forte</foreign> и <foreig |
тио, све док се није јавила, а занет са својим мислима, чисто се збунио, кад је погледао.</p> < |
ги још се не разилазе.</p> <p>Стајић са својим гостима из Брајковца нашао се одмах до гроба. </ |
планином се раширило село Брајковац са својим белим кућерцима и неправилним улицама, тршчаним |
не пушта узда из руку.{S} Јован нек иде својим путом. „Нек буде господин, да се не пати!{S} Шат |
<p>Окренуше један другом леђа, па одоше својим путем.</p> <p>„Јогунаст“! – рече за њега поп Сте |
зор?{S} Каква је она мати, кад то гледи својим очима?{S} Зар не би боље било, да је увела у куј |
едан и други озбиљно спремају, да сваки својим путом отисне свој брод на то море.{S} Па руку на |
ан и Бранко се одвојише.{S} И оде сваки својим путом.</p> <p>Јелена притвори капке на прозорима |
чи му се изгубише у метежу, у ком сваки својим гласом пева:{S} Многаја.{S} Учитеља беше нестало |
рече му Даринка, те му, бојаги, попрети својим прстићем.{S} Бранка прође нешто скроз, како му с |
ком камџијом и заиграва пред искупљеним својим вршњацима.{S} А ови завидљиво гледају, гледају и |
оју је навио синоћ у Јеленину срцу оним својим понашањем.</p> <p>– Добро је, – рече и потајно с |
ром и планином.{S} Но ни целим данашњим својим трудом не би стекли ни колајнице зеленога Нимрод |
, чему живот?{S} А ми смо се свим радом својим далеко удалили од пута, који овамо води.{S} Ми и |
, што до сад већ неје говорио с нећаком својим о томе.{S} А он опет зазире и од „омладинца“, ка |
о је треба заслужити, који сваким чином својим доказује, да ипак има и једна љубав, која не тра |
b n="90" /> из разговора њена са братом својим, његовим ујаком, поп-Стеваном, то баш не могаше |
оме предиковало, а да не види то од нас својим очима.{S} Престанимо ми радити, што не ваља, па |
ранко Радичевић, опет Карловачки ђак, у својим песмама као нико ни пре ни после њега.</p> <p>Е, |
што кажу за женскиње, у конзаквенцијама својих премиса увек доследна, нађе се код Даринке.</p> |
осамнаесту.{S} Родитељи, у тим годинама својих кћери, морају већ да помишљају и на зетове.{S} Ј |
у њега стоји на уској путањи девојче од својих седамнаест година, ватрених очију, весела безбри |
Од надничара, који је можда закинуо од својих уста, па до првога богаташа, – од људи неписмени |
истом пазаре код Јуде.{S} Жене краду од својих газда храну, па џаковима вуку Јуди, те дају буд |
акве користи од штампане и писане књиге својих учених синова, на које, сиромашан и онако, троши |
ранко као да неје ни слушао ништа после својих речи са попом...</p> <pb n="43" /> <p>Кнежевић в |
новој теорији потомци наслеђују особине својих предака.</p> <p>Ма колико да писар важи у Брајко |
се сетио свога калфовања у Новом Саду и својих љубавних пустоловина по Темеринском друму и Каза |
иди се прве госпођице.{S} Она ти напуни својих неколико котарица воћа, метне на обраницу, па ха |
ата и Ката који уздисај и сузу у спомен својих покојних, па ће прећи на други разговор...</p> < |
пусте <pb n="25" /> коју сузу у спомен својих покојних.{S} Понда је Ката прешла орману, да пок |
у разговор.{S} Тинка, рећи ће поп Стева својој сестри, – ево, ја сам сад конзисторијални присје |
иње!</p> <p>Колико се Јелена обрадовала својој другарици, толико и више криво њеној матери, гос |
Сад престаје свака субординација према својој „генералној команди“. – Докторе, – окрене се Јов |
у картама и срџбу у пијанству излива на својој „бољој половини“ само за то, што је тако несретн |
ној ноти, коју је млади учитељ навио на својој виолини, познао је ипак, да је одјекнуо с оне жи |
> <p>– А лепу је буквицу очитао и уји и својој несуђеној пуници!</p> <p>Госпођа Јеца све овако |
наћи више таке жене.{S} Па се у жалости својој, кажу, био и заверио, да не ће никад довести у с |
!</p> <p>– Жено, мир! – повика бележник својој супрузи, скруни последњи остатак у својој чаши, |
ем позиву“, као да је он сам ту, па сам својој Дулчинеји слади санак.</p> <p>Благајник као вели |
на санка.{S} Ако снива, снива за цело о својој декламацији, о „Бранковој жељи“.</p> <p>Даринка |
аде толико зноја, те у мало не удари по својој нози. </p> <p>Тамо на дрветима иза кокошинца зак |
га.</p> <p>Бележник остао дужан одговор својој жени, па <foreign xml:lang="de">mir nichts , dir |
. чуј ме!{S} Више народу користи, кад у својој средини има ваљана интелигентна човека, који рад |
ече у разговору и теочинцу, Јелена је у својој соби.{S} Неје палила свеће.{S} Отворила широм пр |
} Чини ми се, пише нешто.{S} Остао је у својој соби, – одговори Јелена. </p> <p>Не води ти бриг |
и треснуо о земљу, па се купа и тресе у својој рођеној крви.{S} Сачма му је крупна добрано прор |
ојој супрузи, скруни последњи остатак у својој чаши, па се извали у столици, да слуша.{S} Сад п |
н, лађа богиње Талије, на којој је он у својој дружини бродио, насела на стену народног немара, |
вића!“</p> <p>Поп Стеван се узврпољио у својој постељи, па гунђа и прети учитељу, како ће га то |
на свога шефа или прскајући лети патосу својој болти.{S} Занатлија не ће да зна више од свог ма |
је, толико је уздисао и био несретан за својом покојном...</p> <p>Дође у Брајковац госпођа Јеца |
Гори, за којом је толико чезнуо, као за својом колевком, осетио се туђ, самохран. „Тама за мном |
" /> <p>Благајник као да се замислио за својом чашом, па гасе не тиче ни живи разговор између Ј |
ица, од јако поп-Стевина Јелисавета, са својом кћерком Јеленом. </p> <p>Од тог доба остао је по |
е дође црквењаков син, колар у селу, са својом сестром, два можда, по најбоља певачка члана у Б |
.{S} Па сад се тек диже госпођа Јеца са својом кћерком, да полазе кући.{S} А отпратиће их Јован |
таје Брајковчани, да је поп Стева и са својом првом женом живео у љубави.{S} Па кад му умре ње |
"21" /> <p>Ната опет узе да се хвали са својом Кристом.{S} Намерила се на добру девојку...{S} Т |
е и кечи им сваку реч. </p> <p>Колар са својом сестром стоји до зида.{S} Па чак се и њих двоје |
па тако седи јутрос, ето, поп Стева под својом сеницом, па пушта густе димове кроз подсечене бр |
..{S} Не зна, како ће пред поп-Стевом и својом кћерком да га се нахвали.{S} Још да јој испадне |
, на све стране, а све за њеном децом и својом невољом.</p> <p>Госпођа Ката остала без мужа пре |
тнији, него многи моје братије са првом својом супругом.</p> <p>– Ниси поп, Стефане, ако овог у |
емила, а цео народ прихватио свом вољом својом и српским одушевљењем.</p> <p>Како се обрадовао |
крај друма, кад је оно путовала с мамом својом у Брајковац.</p> </body> </text> </TEI> |
следњу му реч; па дрмну, бојаги, срдито својом руком Бранкову руку, за коју се држала.{S} А по |
д преварити не ће, који га сваком речју својом учи, да у свету има љубави, него је треба заслуж |
у Брајковац; ту се препоручи бележнику својом вештом декламацијом „о разбијеној канти“, и беле |
Даро, – рече јој тихо, па тако искрено, својски, а тако покајнички, да она подиже опет к њему с |
а, – примети она, бојаги, срдито, па га својски узеде под руку.{S} Готово да је силом прогурала |
, бојаги, Јован.</p> <p>– Поздравише се својски.</p> <p>Њихов жагор само је, да Бог ме, увећао |
а, он подлегне, и то... не, што он нема својства, да не буде површан, него што је запао у благо |
му није никада ни било до невоље, да та својства своја изоштрава.{S} Ми све вичемо: „Учимо наро |
зговор.{S} Мисли њихове имају, до душе, своју извесну цел, али су још увек без одређене сталнос |
Брајковац...{S} Има Брајковац, до душе, своју госпоштину.{S} Али осим господе из среза и суда к |
с:{S} Ова наша– вели Рашићка за Јелену, своју кћер, – још је невина, дете је; а он препреден ка |
амио је, док није добио своју половину, своју Еву.</p> <pb n="70" /> <p>Бранко се насмехну:</p> |
ицу! </p> <p>Бог ме, добро она изиграва своју ролу, – опет ће бележниковица. – Питајте учитеља. |
као да њих тројице тамо и нема, запева своју најмилију, тихо, по свом начину, тек само да да а |
могла је доћи на таку мисао.{S} Да уда своју кћер за њега.{S} За цело мисли, да би је тако уср |
, шта свет говори; оне живе, дакако, за своју децу, па – види Бог!..</p> <p>Даринка се и Јелена |
: госпођа Јеца просила вашега Бранка за своју кћер!</p> <p>Јован прсну у смех.{S} Чак и бележни |
крај с крајем, како се отац побринуо за своју породицу, а како би овака два самохрана женска гр |
може рећи.{S} Дакле, општина му је дала своју кућу, на најбољем месту у селу.{S} Данас сутра, а |
д руку.{S} Готово да је силом прогурала своју левицу око Бранкове деснице, јер Бранко притискао |
Тада би на једаред загрлила и ижљубила своју маму.{S} Ако није код ње, отрчала би у врт, да ми |
међу Зорке и Бранка.{S} Зорка пресавила своју књигу, па чита своју декламацију.{S} А Даринка ће |
олико: „Хм—хм!“ – поглади брке, продрма своју столицу, зар да се увери, је ли на добрим ногама, |
и и на своју кућу, на своје огњиште, на своју породичну срећу.{S} Кад је човек срећан, мили му |
Сви ми радимо.{S} Човек, кад помишља на своју будућност, – вели опет парох, – не замишља увек с |
оже, што хоће и како хоће, а он мора на своју катедру, или умрети!...{S} Него једва чека вече, |
ати.“ Да!{S} Понда треба помишљати и на своју кућу, на своје огњиште, на своју породичну срећу. |
ом.</p> <p>– Да, да, треба помишљати на своју будућност, – проговори парох; понда се непосредно |
пођа Рашићка зна сваку воду окренути на своју воденицу.{S} Довешће децу у Брајковац, венчаће их |
стао проливати грке сузе, раптајући на своју судбину, како је он несрећан, како га нико не вол |
, кад виде, да је заорао дубоко опет на своју стару бразду. </p> <p>Изгори поп Стеван између дв |
S} Зорка пресавила своју књигу, па чита своју декламацију.{S} А Даринка ће запитати Бранка: „Хо |
че поп Стева одлучно.</p> <p>Попа узеде своју Јелисавету, иначе госпођу Јецу Рашићку за руку, п |
е деце! – повика госпођа Јеца, кад виде своју кћер с попиним сестрићем испод руке; те оде у кух |
ован се насмехну и не мога да не покаже своју сумњу.{S} Кнежевић му доказује да то може бити.</ |
адинску ћурдију не одгрне, те не покаже своју стару ћуд.</p> <p> Па да о чему ви омладина разго |
– обрецну се Бог ме, Јелена, па истрже своју руку. </p> <p>– За што, молим...{S} Жао ми је... |
о, госпођице, примети Кнежевић и истрже своју руку.</p> <p>Јелена хтеде да проговори, али јој з |
Наша славна црквена општина дала му је своју кућу под кирију.{S} Сигуран платиша! <pb n="73" / |
што је пребацила преко главе, да скрије своју неприлику.</p> <p>Срећом ни Зорци ни Јелени не па |
а не осећа се моћна ни толико, да узме своју руку на траг, нити да његову стисне, већ му је по |
-Стевина сестрића у кућу, да му наметне своју кћер, и како је сам поп Стева проводаџисао свом с |
дође, те да се момак мало одмори, па и своју матер посети!...{S} Најпосле, свету се не да ни у |
а којима ће морати удешавати свој рад и своју снагу.{S} Бродови живота њихова несу се још навез |
а на углед, како ваља љубити свој род и своју веру.</p> <p>Него Бранко Радичевић дубоко је зата |
н у небрану грожђу, док збиља не нађе и своју кућицу, те стрмоглавце у њу!</p> <p>Таке забаве и |
згали, па примети, као да би да заглади своју отоичашњу реч, примети благо:</p> <p>– Ала си жес |
Госпођа Ната окрене пећци леђа, наглади своју цицу и клима главом.{S} Марко се врпољи <pb n="14 |
p> <p>Прохтело се госпођи Нати, да види своју сестру, баш као да јој је, не дај Боже, према гла |
ајпре да се побрине, како ће издржавати своју породицу.“ И толико се занео, помишљајући на Дари |
па?{S} Грдити своје старешине, исмевати своју светињу.{S} То је зар слободна штампа!</p> <p>Раз |
} Ено га, и он лично изашао, да испрати своју милостиву заштитницу.{S} Заковратио реп, па се ву |
а са Стајићем, не мога, а да не подсети своју сеју, како су се обадве препале, када су из ненад |
ад човек и оде у Карловце, ако и посети своју сестру, мислиш, да сме то њој казати?{S} Боже сач |
е обрлатити још до куће, да ће заложити своју реч.</p> <p>– Видићемо још, шта ће рећи поп Стева |
исао, да бих ја делио, ваљда, с народом своју муку; али да бих му био учитељем у његовој најпре |
аље.{S} Баш тада је он тим начином одао своју „тајну“, поричући свим срцем, свом душом, па и са |
55" /> <p>До јако би учитељ обично узео своју виолину, те до неко доба изводио из ње какве мело |
ло дуго време, чамио је, док није добио своју половину, своју Еву.</p> <pb n="70" /> <p>Бранко |
н.</p> <p>– Одахнуће, кад не буде видио своју ујну, – опет се уплете бележниковица.</p> <p>– Же |
онда послом у Карловце, или би походио своју сестру или не.</p> <p>Једаред, – био код ње, па д |
“.</p> <p>Кнежевић беше озбиљно схватио своју дужност као учитељ певања и ликовођа певачкога зб |
це, јер Бранко притискао њом под пазухо своју књигу, те му књига сад испаде у траву.</p> <p>– П |
ти оца твојего...“ Он зна само за матер своју и више ни за какво добро. </p> <p>– Да, и опет ве |
<p>Госпођа Ната се милокрвно загледа у своју кћер.{S} Шта ли јој је помислила у тај пар:{S} Те |
иденуо и ручник за рупицу испод врата у своју хаљину.{S} Госпођа Рашићка присела поред њега на |
е поред прозора, уђе у двориште и оде у своју собу. </p> <p>Из оне лепе куће с оне стране поток |
био и заверио, да не ће никад довести у своју кућу страну женскињу, „домостројитељку“.</p> <p>И |
ележниковица.</p> <p>– Жено, не дирај у своју сестру по Еви, – опет је, бојаги, утишава супруг, |
до душе, у род ће се, и то у род, као у своју рођену кућу.{S}Али на село!{S} Па остати на селу |
меном, кад га је Бог и Христос примио у своју општину од крштенога кума под тако лепим именом ј |
ако би добро било, да доведе домаћицу у своју кућу.{S} Па то је прилика, као и мало да се боље |
и убојицу мужа, који сав свој кив, сву своју несрећу у картама и срџбу у пијанству излива на с |
ваљда српскога ђака.{S} Талијани имају своју стародревну Болоњу, Немци Јену, једни ово други о |
другу пак опљувати, па заденути у малу своју турску лулицу на подугачком чибуку, запалити и пу |
ица.{S} А имају и оне, да претресу малу своју књижицу из свог ђаковања и друговања.</p> <p>Деца |
оштени општинари не ће баш и продати ту своју кућу,... разумете ли ме: кућу српске црквене прав |
у саборницу, где певачка друштва држаху своју заједничку пробу, и на паропловску станицу, где с |
се побрине, како ће издржавати породицу своју.</p> <p>– Не мислиш, ваљда, да ћеш вечито ђаковат |
дао своју „тајну“, поричући свим срцем, свом душом, па и самом помишљу, да је оно узрок Стајиће |
а с по пута скрене, па „да извади можда свом рођеном детету очи из главе“ На преудају неје ни п |
љно госпођа Рашићка, па је одмах отишла свом поп-Стеви, да му се потужи:</p> <p>– Дошле те варо |
да и у њему изазове такав пијетет према свом родитељу.{S} Мати му никад не хтео оцу причати.{S} |
јвише се и предомишљао, да л да сврне к свом другу.{S} Сам неје знао, како да се с њом опрости. |
ела око крста искупио се народ у чистом свом оделу.{S} А у народу, видиш, око свирца час се тал |
</p> <p>Њих две ћуте.{S} Јелена мисли о свом јаду, а Даринка – ко да је зна?{S} Још да се није |
тамо чекају. </p> <p>Ако им се назори о свом бићу, о позиву својем у животу и не подударају, ип |
р, и како је сам поп Стева проводаџисао свом сестрићу.</p> <p>За одрешене језике предмет је то, |
аке мисли долазиле на памет, па се упео свом снагом, те набрао чело, па му се натуштило над дуг |
то доба спремила, а цео народ прихватио свом вољом својом и српским одушевљењем.</p> <p>Како се |
а жарко јулијско сунце, што је прижегло свом снагом. </p> <p>У долини испод Стражиловачкога вис |
као што треба“,то јест, као што она, по свом рачуну, жели.{S} Отрчала је к Јаковљевићима.{S} Не |
хотице погледаше.{S} Свако, наравно, по свом рачуну.</p> <p>Право би и имао, – примети Рашићка. |
нема, запева своју најмилију, тихо, по свом начину, тек само да да арију: </p> <quote> <l>Дух |
сред Севиље, па завија по свом срцу, по свом „вишем позиву“, као да је он сам ту, па сам својој |
ског гранда у сред Севиље, па завија по свом срцу, по свом „вишем позиву“, као да је он сам ту, |
ш једаред разгледа по кући, је ли све у свом реду. </p> <p>А Ната ушла у Даринчину собу.{S} Над |
ке.{S} Она му је натерала дерт, па је у свом мамурлуку почео да мрзи на цео свет тако, да га мр |
е, пошто не може да остане од срамоте у свом јату, тумарне бог те пита куд, па се изгуби.{S} На |
ачкој омладини, да се спрема, како ће у свом скромном селу прославити спомен великога песника. |
поп-Стевиној, носи на души и на образу свом сама госпођа Јелисавета Рашићка, ипак јој дође и д |
ћ Стајић,– мени се чини, ти у мамурлуку свом обично гледаш све на црне наочаре.</p> <p>— Увек, |
једном, али само једном приликом брату свом, „на гору несрећу, него што је мој Арсеније.“</p> |
илостива његова заштитница, па одговори своме штићенику опет притиском руке, и занесе се – за п |
ради највише се и предомишљао, да л да сврне к свом другу.{S} Сам неје знао, како да се с њом |
вога друга до првога манастира, у село, сврну уз пут код госпође бележниковице.</p> <p>– А, вас |
и њен лик, кад оно пре краткога времена сврну к њој, путујући ујаку у Брајковац; сад тек разуме |
дине жури у походе, него јој тек уз пут сврће као познанику каквом.</p> <p>И срце му гракну од |
а и на Брајковачко певачко друштво и на сврху, рад које се било то друштво састало, као и на то |
и сам у туђем свету... гура, те редовно свршава своје течајеве.{S} Изашавши из вотњака и из врт |
прве гимназијске разреде, мати би, кад сврше своје школске задаће, искупила децу, што су били |
е или се сматра за срамоту, да се један свршен универзитетлија може вратити у свој дом, те наст |
Јелени.{S} Даклем, видиш да ствар није свршена.</p> <p>– Па за што само да оде тако из ненада? |
дакле, нити има почетка, нити ће имати свршетка, а то је мати и материнска љубав:{S} Сад му те |
г сина.{S} Па за што не би и он:{S} Нек сврши гимназију, па, ако Бог и срећа дадне, таман ће ти |
чела је од ономад, а, да је све ређала, свршила би с оним пре три године.</p> <p>– Него шта зна |
ка: „Куд сви Турци,..." </p> <p>Тако се свршила прва певачка поука Брајковачкога збора. </p> <m |
нала паметније, него што је урадила, те свршила школу за учитељицу, па као учитељица дошла у Бр |
е, све људи млади, који још нисмо ништа свршили, који једва да умемо и слутити, како се води ту |
рану, а корист преда се, ако није ништа свршио, што бива по <pb n="88" /> најчешће, постаје мор |
забоде копље у ледине, па, ако је нешто свршио, све на страну, а корист преда се, ако није ништ |
им.{S} Да Бог ме!{S} Положићу докторат, свршићу и ту формалност; понда ћу доћи у Брајковац.{S} |
ницу и убојицу мужа, који сав свој кив, сву своју несрећу у картама и срџбу у пијанству излива |
о чисто скроз прође, па му пројури кроз сву крв, а коса му се диже.{S} Скинуо шешир, одахнуо, п |
</p> <p>Господин парох има у сеници тој сву удобност; и, збиља; никад није лепше пожелео.{S} По |
{S} У тринаест школа поцрпу они кашиком сву мудрост.</p> <p>– И мати му даје за право. </p> <pb |
ш тада је он први пут у друштву залагао сву снагу своје речитости, доказујући, како је она спос |
!{S} Већ ми бучи глава од неко доба.{S} Свуда Бранко и само Бранко!{S} Успалили сте се као...</ |
S} Плани, па издахни!{S} Таки смо ти ми свуда. , баш сам радознао, како ће и то у Карловцима ис |
неки дан рекао, сећаш ли <pb n="87" /> се, како отровне мијазме почињу да трују наш политички |
„курисање“.{S} Застидео се...{S} Једва се прибра.</p> <p>– Госпођице Даро, – рече јој тихо, па |
је паметни Шваба већ све изумео!“ Једва се одважио још и на то, да по упутству наших пчелара во |
се и смејала и заплакала.</p> <p>Једва се око малих заранака раскалаши ветрић с Фрушке Горе.{S |
стројитељку“.</p> <p>И збиља, поп Стева се сети у тој невољи своје сестре Тинке.{S} Тинка као д |
е, тешке, несретне... </p> <p>Поп Стева се растопи, расплини, оде у пару... </p> <milestone uni |
трић с неким прекором.</p> <p>Поп Стева се уједе мало за доњу усну.{S} Хтео је да наведе разгов |
рила препелица, па пућпуриче...{S} Шева се завитлава у ваздух, па високо тамо кличе танко гласо |
ја ће мама мени већ дозволити, – одазва се Даринка. – Њој се здраво допада Бранково коло.{S} Ја |
ногама.</p> <p>А на Натине речи одазва се.</p> <p>– Разумем. </p> <p>– Като,— примети Ната сес |
<p>– Знам, знам, господине! – зарадова се дете.</p> <p>– Идем,... сад ћу ја одмах...</p> <p>Не |
Па се деца још већма заволеше, замилова се Данило и Ната.{S} И чика Пера благослови брачну свез |
тако удаљи од народа као наша.{S} Нова се омладина креће, њен глас се већ по мало чује.{S} Кад |
ужасна, притисак не да дахнути.{S} Нова се омладина организује.{S} И кад се појави, појавиће се |
су гости дошли, те потрчала кући, а сва се запурила и задухала што од радости што од умора. </p |
пред поп-Стевом и својом кћерком да га се нахвали.{S} Још да јој испадне за руком, да и Бранко |
ли, а што и да дође он амо?{S} Ваљда га се тиче когод овде?</p> <p>Па јој опет сада у једаред т |
био већ и заборавио на ујака; а кад га се и сетио, неје имао повода, да се загрева љубављу как |
чи све већа тешкоћа бремена, што сам га се подухватио у најбољој вољи.</p> <p>– Немојте се плаш |
и мислио о њему, бар не озбиљно; ако га се, може бити, кадгод случајно и сетио био!</p> <p>Мора |
што га осећа кривац према ономе, чијега се суда боји, ако је и уверен)да му „кругове његове“ не |
човек срећан, мили му се посао, којега се подухвати.{S} Одушевљеније прихваћа борбу у друштву |
ше пута доносио у ћупи вина, а код њега се пило и ликовало по често.{S} Но да је био таки гениј |
т, те се предомислио.</p> <p> Више њега се залепрша лептир, па стаде, баш близу на неки цвет.</ |
од Мушицкога на онај велики посао, кога се он доцније тек онако свесно и савесно латио, те га и |
зна ни благдан и свагдан.{S} Ни на кога се, слатка, ослонити, ни колико отлен дотлен.{S} Само д |
уза зид, застрта неким платном, од кога се иначе кроје панталоне, да изгледа, бајаги, као канаб |
е, постаје моралним пролетером, из кога се рекрутују шарлатани, денунцијанти...</p> <p>– То је |
илије мисли госпођа-Катине, па око тога се врзу, ето, и сад по толики и толики пут.</p> <p>Него |
о је негда његов велики имењак.{S} Туга се нека стисла у његовим грудима.{S} Тама нека као да х |
примети Рашићка. – штета је за њега, да се потуца и пребија по селима.{S} Ја то и опет кажем.{S |
а јој све исприча, да јој се изјада, да се заплаче у њену загрљају, па да обадве плачу.</p> <p> |
е дочепати Новога Сада или Београда, да се препоручи управи народнога позоришта, па онда – ево |
кад га се и сетио, неје имао повода, да се загрева љубављу каквом према њему.{S} Поп Стеван, оп |
ковица одавно наваљује на бележника, да се иде кући.</p> <p>– Ти иди, голубице моја!{S} Иди, не |
ладица поред њега тако се препанула, да се неје могла уздржати, већ се у највећој дреци смота н |
>Тејка Давина Живковићка прва дошла, да се поздрави с госпођа–Натом.{S} Давина се одавно нешто |
жела Гружанка девојка...{S}" Збиља, да се занесеш!</p> <p>– Жено, мир! – повика бележник својо |
ећ нема.{S} Расписаћемо по новинама, да се до извесног рока има пријавити; не пријави л се, сма |
па га чисто теши. – Ја сам уверена, да се не ћете постидети.</p> <p>– Хвала вам!{S} Ви тако ум |
копана.{S} На њој лака плава хаљина, да се може слободније верати по гори, – последња кратка ха |
како мати хоће, мати хоће а не она, да се иде у Карловце.</p> <p>Сачувај Боже, када би Милан о |
ви руски медвед талијанског мајмуна, да се не нађе нас неколико људи.“</p> <p>Од то доба пази п |
</p> <p>– То је смешно! (Осети попа, да се то њега тиче.) А шта онда, ако те кости, што их у Бе |
ице, која тако узела бранити писара, да се овај сам од туге неке у мало не заплака. – ни песма |
ва даваше на који тренутак бар маха, да се разаберу гласови одабраних чланова певачкога друштва |
<p>Ката отрчи у кућу и спрема воде, да се гости умију.</p> <p>– Триво, – кренула се Ната кочиј |
рас.</p> <p>Касно у ноћ тек чула је, да се отворила врата на школском здању.{S} Касно у ноћ тек |
дичевића! – дода Јован. – Решено је, да се пренесе на Стражиловачки вис.{S} Па смо закључили с |
ор што слободније, што разноврсније, да се издовоље у свачему, чему им се пружа прилика у убаво |
стирски намесник, добио мало одушке, да се провесели с веселим Брајковчанима у хладу манастирск |
а и Даринка, нестрпељиве, па отишле, да се забављају на свој рачун.</p> <p>Старије остале за ст |
и с њим, и уверивши се зар још боље, да се он још једнако срди на њу.</p> <p>А какве ужасне мук |
то послова.{S} Па је већ ето, време, да се на селу и госпође враћају са села, кад се и коло око |
жури њој.{S} Дакле, већ је ту време, да се иде на певање!{S} Па колико Јелену угледала, толико |
би могао бити равнодушан; а боји се, да се не би показао сметен.{S} Готово би се и смео био, ет |
је, Бог би га знао!{S} Говорило се, да се негде удавио.{S} А говорило се, да је заблудео у све |
умрети!...{S} Него једва чека вече, да се састане на прозору с Јеленом, па да је пита, шта јој |
!</p> <p>– Паметна идеја, бележниче, да се овде мало позабавимо, – примети после Дабижић, по то |
ић пушта глас где силније, где тише, да се као талас час дигне, час спусти.</p> <p>И благајник. |
на.</p> <p>Ја сам му рекао, до душе, да се спреми за село, – дочека исто тако и жедни писар.{S} |
>Бранко проговори нешто, као бојаги, да се поздрави с њом.{S} И он, до душе, вешт момак за таку |
рдашце куца необично живо, јер види, да се ради око начела, што она, ако и не може да схвати, и |
ного, да на први поглед од мах види, да се госпођа Јелисавета преварила у рачуну?</p> <p>Даринц |
је ту и Даринка, па се свако труди, да се што боље представи варошкињи.</p> <p>Бележник се не |
шуми и жубори као на некој водојажи, да се мало даље изгуби роморећи између густиша дивљих ружа |
е, који што више знају.{S} Али пази, да се што више користиш туђим искуством.{S} Тешко оном, ко |
ло отпочети и Брајковачкој омладини, да се спрема, како ће у свом скромном селу прославити спом |
е не кајем, неје ме ни близу памети, да се кајем, или да се тужим на Беч.{S} Али ипак ме срце в |
к, па му неје требало два пута рећи, да се придружи бележнику, Јовану, писару и благајнику.</p> |
} Па јави се тек кад год мајсторици, да се знате.{S} Кажи јој, нека отвори почешће собе онако п |
агао већ преко стола с чашом у руци, да се куцне с бележниковицом“.</p> <pb n="77" /> <p>Писар |
на Бранка таки <pb n="81" /> утицај, да се осети лаган, као да се на ново родио.{S} Опет му мио |
к, – ако и јесте лепи српски обичај, да се тек са печењем почиње наздрављати, ако ни вечера наш |
сара, дакле, хвала Богу, добар знак, да се раскравио, кад, ето, хоће да се шали.)</p> <p>А благ |
тву! </p> <p>То ли је, дакле, узрок, да се ујак тако смиловао сада на свога сестрића, те га при |
} Бојим се, забранила би ми са свим, да се и састанем с тобом...· Да јој кажем, кад се вратимо |
ародна права“; а ја, бога ми, видим, да се и наши народни браничи, „поборници“, наплаћају од на |
шао у разговор с Бранком и Даринком, да се и он „помеша међу свет“, док су му сви остали иначе |
елигенције...{S} Узми само то на ум, да се ни један интелигентан човек није понизио, да буде, н |
је то, сестрић“...{S} Дошао гладан, да се исхрани... „Па не знам ово, па не знам оно.</p> <p>- |
предмет је то, наравно, благодаран, да се учини и више, него што је уистини било.{S} Хоће да с |
де својим путом. „Нек буде господин, да се не пати!{S} Шат буде помоћник и заштитник удовој Мат |
у Јаковљевићу.{S} Он беше предложио, да се „тако врсној певачици, као што је Јелена, поздрави о |
еларски дневник.{S} Можда је мислио, да се и он кадгод баци у који српски пчеларски лист каквим |
овукао би је тим пре, што се уверио, да се и сама гошћа одушевила за „ту идеју“, што би рекао Р |
p>Све то учитељ покупио и наговорио, да се здруже.</p> <p>Одоше у учитељеву собу</p> <p>Највише |
к почео долазити.{S} Од увек научио, да се повлачи, па мисли, узео би ко за наметање, када би ч |
ауци, – све је на свој начин хитало, да се одужи спомену песника српскога јединства, прихвативш |
фали Не знам, шта би и с тобом било, да се ниси оженио.</p> <p>Даринка се смеши, ал готово и не |
.</p> <p>Кнежевићу добро дошло било, да се прође у чистом планинском ваздуху, да истера шетњом |
аву мисао, да би било врло потребно, да се састане с Кнежевићем, ако ничега другога ради, то ба |
е никад показао.</p> <p>– Чудновато, да се, ево, све више њих тек у новије доба сећају, – одгов |
> <p>Учитељ запева гласно громовито, да се чуло широм по Брајковцу, па се и они око кола осврну |
кат или чиновник...{S} Ти видиш зар, да се ја не одричем рада.{S} Боже сачувај!{S} Само... ко х |
чи ја ћу сам молити његову свјатост, да се смилује на сироче сироте удовице.{S} Ти си, да Бог м |
Јован и да не осећаше збиља потребу, да се одмори.{S} Готово да је био већ и заборавио на ујака |
торији.{S} Ја ћу ти написати, тужбу, да се развенчаш.{S} Петнаест година га већ нема.{S} Распис |
оследње време гонио је Игњата, кажу, да се да бирати чак у Загреб...{S} А игуман, док је Игњат |
на потегу, па се ухватила за лотру, да се попне на кола. </p> <p>Даринка се већ наместила, а н |
јма о томе или се сматра за срамоту, да се један свршен универзитетлија може вратити у свој дом |
ија.{S} Леп занат, таман за село!{S} Да се држао тога, па да га види Бог и њега и Тинку и синчи |
4" /> стојимо у томе?{S} Жалосно!{S} Да се заплачеш!..{S} Боли га, да Богме, што је понижен; а |
тога му се мисли највише и врзу.{S} Да се обазре на оваке слушаоце, ови ће или пљескати или ће |
а над књигом?</p> <pb n="24" /> <p>– Да се што боље удесим с овим, што постоји, и да живим, – о |
а и поред Зорке неје могла Јелена, а да се не похвали, како јој ипак мио Брајковац, јер је до п |
} Не би било лепо, опет, и да оде, а да се не јави њему и његовој матери. </p> <p>У тај мах про |
асан атентат, да не могоше на ино, а да се једногласно не подигну против таких новотарија.{S} Т |
} Брате, ништа лепше од тога...{S} А да се лепо радити!{S} Па што зарадиш, знаш, да ти нико за |
другој правиле „физите“ несу могле а да се не дотакну Брајковачкога певачкога друштва. </p> <p> |
>– Хајдете.{S} Тражимо вас.{S} Треба да се журимо на Дунав.{S} Сад треба скоро и топ да пукне.< |
други број и казује место, где треба да се окупе чланови ове или оне депутације, пре него што л |
се даде у памет.</p> <p>Ти не треба да се што бојиш, – узе поп да кује, док је врело. – Узећеш |
ла.{S} А оно девојче, збиља, и треба да се усрећи.{S} Душа је њена чист још неисписан лист беле |
е моји сељани имати прилике, на кога да се угледају ако хоће.{S} Тако продире у народ оно из књ |
не ваља, па не ће народ имати у кога да се угледа; а почнимо и ми паметније са собом, да видиш, |
Ал само...{S} И сад језа цело хтела да се потужи, како Криста скоро свако боговетно вече изађе |
вешће и њу Јеца жедну преко воде, ма да се колико пући, вели Рашићка за Стајићку.{S} Само да се |
p>– Пардон!</p> <p>Јелена хтеде сама да се сагне, па да дохвати књигу; али је Бранко преухитри. |
ће остати узором омладини, која има да се учи; а дела њихова биће вазда на углед, како ваља љу |
метније, него да слегне раменима, па да се и он придржи „начела“ Брајковачкога благајника: „Куд |
треба учити народ да држи новине, па да се учи, да види, да зна, да чује...{S} Просвета, просве |
у <pb n="65" /> женскиње, која може да се истински одушеви за нешто.{S} Нешто му говори, да то |
.</p> <pb n="21" /> <p>Ната опет узе да се хвали са својом Кристом.{S} Намерила се на добру дев |
а, Бог да прости!</p> <p>– Да Бог ме да се то све онда расправљало, кад деца несу ту.{S} Деца, |
ран склизну на страну, као да не сме да се задржи ни на једној ни на другој.</p> <p>– Изашао је |
ше.{S} А у државној служби, опет, не да се пропевати, чим осете, да љубиш свој народ...</p> <p> |
може никуд.{S} Знам, како је.{S} Не да се кућа оставити ма на ким.{S}Ту је живина, па треба на |
, зар да га мати жива сахрани?{S} Не да се Тинка ни опепелити.{S} Њега једног, па...!{S} Да их |
Ева прабаба, нисмо све једнаке, – не да се бележниковица збунити. – Ал тако јој треба!{S} Тај г |
уће.{S} Хоће, да! – вели Јован. – Не да се та извести из концепта.</p> <p>– И ја бих рекао, – д |
па Бранку,</p> <pb n="72" /> <p>– Не да се насути вода у решето, – одговори онај.</p> <p>– Баш |
и се на цео свет.{S} Младу човеку не да се прилика, да створи себи будућност.{S} Особито је уме |
.</p> <p>– Поштен човек треба најпре да се побрине, како ће издржавати породицу своју.</p> <p>– |
ао ујаку: „Поштен човек треба најпре да се побрине, како ће издржавати своју породицу.“ И толик |
да му пошаље новаца, да амо дође, те да се момак мало одмори, па и своју матер посети!...{S} На |
мед пред Бранком, али сад као да ће да се сва разлиже.{S} Чак му је одушевљено говорила о прен |
радовала се Даринка као мала, што ће да се вија са Зорком по планини и по виноградима, да беру |
нак, да се раскравио, кад, ето, хоће да се шали.)</p> <p>А благајнику се разведри мало оно мрко |
ата се мигољи у тешком пртљагу, хоће да се извуче, па то раскопчава огртач“, то чупа с ногу вел |
са столице, па се узврпољио.{S} Хоће да се пева.{S} Друштво треба само да пева.{S} А он погибе |
е, него што је уистини било.{S} Хоће да се све то танко зна и прича, како је, на прилику, госпо |
стискује уз Јеленино раме, као да би да се скрије.</p> <p>– Несмо ми забадава изостали толико, |
сам урадити: треба више учених људи да се помешају у народ, у масу.{S} Ви имате иначе потпуно |
њега.{S} Гледа га, па не зна, да ли да се одсмеје као на шалу или да прими као истину.</p> <p> |
ме ни близу памети, да се кајем, или да се тужим на Беч.{S} Али ипак ме срце вуче нашем крају, |
рекао поп-Стеви, да неје сретан, или да се подао Јеци, он би му одговорио, као што толико пута |
а опрезу, што сад не ће ни на што ни да се осврну, – рекао би, уморили се, ваљда, лов ловећи ва |
</p> <p>Па му данас не пада на умни да се смеје, када благајник поче урлати разне гласове, пов |
Ти иди, голубице моја!{S} Иди, немој да се крхаш ту! – вели јој разнежени супруг. – Ти бар не м |
застиди,</p> <p>– Не срди се; немој да се срдиш.{S} Ја се увек забуним.</p> <p>– Прелетео бих |
скинућу ти шешир до земље.{S} Немој да се и на тебе примени оно:{S} Кога мрзи да ради, тај је |
ивате „господине“ – рече Бранко, тек да се, бојаги, извини. </p> <p>- Ви сте ипак старији, - од |
шчитана глава, ипак не мога бележник да се том приликом одржи, а да не примети, било што не трп |
<p>Зорка неје дала ни о чему другом да се говори, него о томе.{S} Синоћ је већ доучила све, шт |
трже весео кикот и клицање.{S} Таман да се дигне и да види иза џбуна, ко је то, а пред њ испаде |
Благајник укрљешти очима у њега, као да се увери, да ли се овај шали ил’ озбиља бенета.</p> <pb |
на, што је као швигарица носила, као да се упила у обле јој удове.{S} Запурила се у лицу, па јо |
е ли чудо, ако се Тинка осетила, као да се други пут родила, па дошла на бољи свет, кад је брат |
ом пролете по друштву око стола, као да се, збиља, осведочи, да је баш она та „ружа“.</p> <p>– |
</p> <p>Састале се и поздравиле, као да се бог зна колико дуго несу виделе, или као да су прету |
1" /> утицај, да се осети лаган, као да се на ново родио.{S} Опет му мио цео свет.{S} Та, живот |
Зорка, како стала у један угао, као да се закопала.{S} Само да јој не би ко рекао, да ту нема |
у сестрић бар лепо мисли о њему, као да се осећа нешто крив, што је и њега и матер му тако одби |
до њега необичан лавеж паса.{S} Као да се сви пси у Брајковцу побунили противу месеца, па из с |
рину.</p> <p>Нигде живе душе.{S} Као да се све, штогод дише, под камен завукло или се у земљу у |
то више власти не забране.{S} А као да се тврдо узда, да ће, ма у последњем тренутку, и забран |
ољи своје сестре Тинке.{S} Тинка као да се на ново родила, кад је дошла у братовљеву кућу.{S} К |
вуче и чеше око мајсторице Јуле као да се и сам препоручи особитој њеној милошти.</p> <p>Још г |
uote> <pb n="75" /> <p>Благајник као да се замислио за својом чашом, па гасе не тиче ни живи ра |
је „ухватио шпиц“.</p> <p>Писар као да се нешто очемерио вечерас, па је мрзовољан.{S} Кадгод п |
а и Криста. („Боље да ми је ту, него да се витла којекуда“, мисли госпођа Ната).{S} Мајсторица |
благослова; не знам ништа друго, до да се молим Богу за тебе.{S} Шта ти ваља радити, то ти тре |
ријатеља највише светују о том, како да се и Брајковац и Брајковчани покажу том приликом. „Треб |
к свом другу.{S} Сам неје знао, како да се с њом опрости.{S} Осећа, да не би могао бити равноду |
пељивија, то одлучнија. </p> <p>Како да се састане с њим?{S} Хоће ли он вечерас доћи под њен пр |
.</p> <p>У планини, знате, може лако да се промени За час киша пљусне, – примећује онај.</p> <p |
а је, тако рећи, из народа, па тешко да се игде интелигенција тако удаљи од народа као наша.{S} |
ућу.{S} Па то је прилика, као и мало да се боље позна. </p> <p>Попина Јелена...{S} До душе, за |
не разговор.</p> <p>Хоће и наше село да се прослави, – беше му прва реч.{S} Од њих две не зна, |
а посла, било да му дођу гости, било да се кољу свињи, или тако што, Давина је увек ту, да свес |
оћњак.... у гору,... ма куд,... само да се не састане више ни с ким од њих!{S} Па у јутру, чим |
и, вели Рашићка за Стајићку.{S} Само да се већ једног дана прошетају деца, Бранко и Јелена, по |
већма долази у главу, да је потребно да се са учитељем састане, то Јелена све нестрпељивија; шт |
ади брке, продрма своју столицу, зар да се увери, је ли на добрим ногама, па – на здравље!{S} И |
видило се, тобож, некога рада, макар да се заман викало:{S} Хлеба!{S} Хлеба!{S} А тек сад?{S} З |
и толики пут.</p> <p>Него почела већ да се једи.{S} Све се разишло од куће: и деца и девојка и |
се усијао.{S} Коњи касају, а не могу да се обране од силних мушица, што их спопале.{S} Вуку тро |
ну и предаде преда се.</p> <p>–Ја ћу да се срдим на вас, –прекинуће Бранка, кад опет чу последњ |
ду, а Даринка – ко да је зна?{S} Још да се није Зорка рашћеретала око њих, ишле би као осуђене. |
к не може, ето, ни он, да пропусти, ада се и сам не умеша у струју, што се заошинула оне године |
ће само да оживи свечаним начином, када се тим најбезазленији осећај народни исмева, то је гадн |
ста да спомене и мртвих и живих, и када се збије у самоћу, а камо не ће, кад их овако више, па |
вачијим костима под земљом!{S} Али када се тим пљује на свету успомену, коју народ с највећим п |
ни учинити.{S} Нечему много бољем нада се он од самог народа.{S} Па хоће да и свој говор, што |
>– Знам ја, знам све до краја! – правда се дете, а застидела се. – *Цело ја знам; само још који |
и родољубље, а од како се зна, исповеда се <pb n="62" /> за члана српске омладине и народњачке |
луша, али се сад окрену и предаде преда се.</p> <p>–Ја ћу да се срдим на вас, –прекинуће Бранка |
о свршио, све на страну, а корист преда се, ако није ништа свршио, што бива по <pb n="88" /> на |
не опомене камџијом, да гледа пут преда се.</p> <p>Госпођа Ната дрема, па клања главом то амо т |
и, па да читате.{S} Па ја мислим, можда се која породица вратила опет из Русије у Фрушку Гору.{ |
спусти на земљу, полети на улицу, понда се опет врати, загрли Даринку.{S} И једва једаред ће ис |
тева, као да му је страно то име; понда се сети. „Јогуница!“ помисли у себи. „Никад друкче!..{S |
оју будућност, – проговори парох; понда се непосредно обрати на Бранка:– Јеси ли ти кад о томе |
ите, да сам сад опет слободнији. (Понда се затрча, те додаде:) Ви сте анђео храбрилац!</p> <p>– |
а још мрети није“</l> </quote> <p>Понда се трже. </p> <p>– Хоћемо ли се ми моћи поутешити, као |
и смо канда негде гостију!</p> <p>Понда се узврпољи, док не нађе некакав изговор, да изађе из д |
</p> <p>На вратима у сред лозинка указа се Бранко Стајић.{S} На њему лако летње одело и сламњи |
ход.</p> <p>Поп Стева склони чибук уза се поред стола, проглади прстима кроз браду и лако се н |
главу к певачу, па му показа место уза се.</p> <p>– Ту ми седни, синовче!</p> <p>А Кнежевић пу |
е видиш сада у овом обиму?{S} Брате, ја се мало разабирам у економији, али толико <pb n="89" /> |
ају простом скакавицом или резом.{S} Ја се не кајем, неје ме ни близу памети, да се кајем, или |
ори Бранко.</p> <p>– Не иде тако.{S} Ја се не ћу нити се смем без вас вратити, – рече она слобо |
>– Не срди се; немој да се срдиш.{S} Ја се увек забуним.</p> <p>– Прелетео бих био; али нисам м |
.{S} Сви путови воде у Рим.</p> <p>– Ја се бојим те нове омладине.</p> <p>– Знам ја, брате, шта |
s</foreign>.</p> <p>– Јоване, – насмеја се већ Стајић,– мени се чини, ти у мамурлуку свом обичн |
а иза леђа му кроз жагор светине, која се устумарала горе и доле, дође до ушију познат женски |
виса завршен је спровод. </p> <p>Отпоја се и последња песма, а многи и многи још се не разилазе |
е лепо! – рекла је госпођа Ната. – Нека се младеж провесели!</p> <p>То је најпосле и госпођа Је |
несам код матере.</p> <p>– О, о, вајка се госпођа Јелисавета.{S} Не свиди јој се.{S} Па да сте |
к не клонуше и опет у санку.{S} Даринка се дала у мисли.{S} Беше то чудно осећање, што је обузи |
у, да се попне на кола. </p> <p>Даринка се већ наместила, а надурила се, бојаги, па јој одговар |
у децу, па – види Бог!..</p> <p>Даринка се и Јелена ухватиле испод руке, па ходају испред госпо |
ији, о „Бранковој жељи“.</p> <p>Даринка се наже над њом.{S} Притиште врео пољубац на вреле јој |
било, да се ниси оженио.</p> <p>Даринка се смеши, ал готово и не разуме, шта ови говоре.{S} Њој |
бити, мати, као год и уја.</p> <p>Тинка се заплака, па стиште сина на своја недра. </p> <p>Неки |
гледа у отворену још гробницу.{S} Зорка се приљубила уз њу, па ћути, као да не сме да проговори |
себе нарав и васпитање.</p> <p>И Зорка се обесила Даринци о руку, па скакуће поред њих.{S} Па |
о не зна, шта да каже.</p> <p>А Рашићка се, што би рекао Брајковачки писар, „дочепала ледине“, |
“ </p> <pb n="83" /> <p>Госпођа Рашићка се устумарала по соби, бојаги, хоће да изађе из коже од |
на те Бранкове речи.{S} Попа и Рашићка се и нехотице погледаше.{S} Свако, наравно, по свом рач |
>– Деране:</p> <pb n="42" /> <p>Рашићка се узврпољи на столици, па се нашла у чуду.</p> <p>Јеле |
} Успалили сте се као...</p> <p>Рашићка се насмеши:</p> <p>– Дух времена сад је таки!</p> <p>– |
10" /> <body> <pb n="11" /> <p>Ужурбала се цела кућа.</p> <p>Јест, до душе, у род ће се, и то у |
каква велика беседа у вароши, радовала се Даринка као мала, што ће да се вија са Зорком по пла |
пошли из вароши пре беседе.{S} Радовала се и селу.{S} Радовала се, да види тетку, браћу, сестру |
еде.{S} Радовала се и селу.{S} Радовала се, да види тетку, браћу, сестру, другарицу Јелену и... |
увек подједнако, а срдила се а радовала се, или плакала, или се сетила Светозара и Драгиње, о к |
а један или ма и за два дана.{S} Надала се гостима још синоћ, али не дођоше.</p> <p>Бранко нема |
ца, а кола у двориште.</p> <p>Загледала се домаћица, ко је. – Јесте л ради гостима? – повикаше |
обом врата на школском здању; заплакала се, <pb n="99" /> изгубивши наду, да ће се и вечерас са |
благајнику.</p> <p>Ох Боже! – заплакала се Јелена, када је чула, како хладнокрвно затвара учите |
до краја! – правда се дете, а застидела се. – *Цело ја знам; само још који пут да прочитам...{S |
усевима, окићена убавим селима.{S} Села се мање или више губе што које ближе или даље, па изгле |
румених усана увек подједнако, а срдила се а радовала се, или плакала, или се сетила Светозара |
из Брајковца, Бранка Стајића, спремила се да дочека госпођу Јелисавету Рашићку из Брајковца <p |
се хвали са својом Кристом.{S} Намерила се на добру девојку...{S} Трива јој је брат.{S} Он кири |
ата ушла у Даринчину собу.{S} Надвирила се над Даринком и Зорком.{S} Прекрстила их обоје изнад |
<p>Даринка се већ наместила, а надурила се, бојаги, па јој одговара:</p> <p>– Све је ту.</p> <p |
се упила у обле јој удове.{S} Запурила се у лицу, па јој се образи зажарили, да креснеш, варни |
држати, – вели госпођа Ната, а запурила се сирота од врућине и гурања кроз свет.</p> <p>– Још н |
сников, дупком пуна пратилаца, примакла се Карловачкој станици.{S} На кљуну јој заставник Беогр |
.{S} Очи јој се насмешише.{S} А из грла се оте неки клик - ни налик на онај глас, што јој га он |
гости умију.</p> <p>– Триво, – кренула се Ната кочијашу, па му говори: – ти сад поскидај ствар |
љ је сад мали за њену ћер.{S} Побринула се та добро и за себе и за њу.{S} Знаш ли ти, да ће она |
и на један пут таки?</p> <p>– Иза рогља се зачу певање.{S} Учитељ се трже.</p> <p>– Збогом!{S} |
како оштро корача... </p> <p>Иза рогља се помоли неколико сеоских момака и девојака.{S} Биле к |
можда, што да рекне.</p> <p>– Али збиља се не срдим, – уверава га она.{S} Хтеде он да рекне, ка |
штеница, не могу.{S} Преудавати се у ма се и горе патила.</p> <p>На том и остало.</p> <pb n="31 |
најпријатнијим видовима.{S} По доловима се већ спушта мрак. </p> <p>Под планином се раширило се |
Али осим господе из среза и суда којима се и тако мало кад који Брајковчанин обрадује, баш кад |
ј мах прозврјаше онуд кола, а на колима се залепршаше два женска вела.</p> <p>– Писар мало поск |
пред заказани свечани дан у Карловцима се опажало живо кретање.{S} Карловци и Карловчани спрем |
, али... тек... тек...</p> <p> А Јелена се сада збиља почела надати, е ће, по речима поп-Стевин |
ку, да ћемо код ње одсести.{S} А Јелена се радује, да је позна. </p> <p>Бранка већ поче завијат |
под штитовима.</p> <p>Даринка и Јелена се ухватиле под руку.{S} За њима иде Јован с Бранком. < |
и?{S} А заборавила си... </p> <p>Јелена се убезекну.{S} Хтеде да пита: на што?{S} Али госпођа Р |
рце јој лупа, Боже, лупа.</p> <p>Јелена се на то одсмејала.</p> <p>– А Даринка је поцрвенела до |
биљан, ни да брком мигне.</p> <p>Јелена се стисла, па не пушта гласа.{S} Пре би у овај пар бриз |
> <p>– Душо, зар још „ви?</p> <p>Јелена се застиди,</p> <p>– Не срди се; немој да се срдиш.{S} |
се поздрави с госпођа–Натом.{S} Давина се одавно нешто и својака с Јаковљевићима.{S} Једаред ј |
о занесен за Бранком.</p> <p>– Омладина се брзо отрца, кад пре времена ступи у акцију.{S} Ко пи |
а, од како је...</p> <p>Па и госпоштина се Брајковачка узбунила.</p> <p>Госпођа бележниковица, |
} Вели: „Село ти је тек село.“ Ето, она се родила и одрасла на селу, па најволи, да и умре ту, |
мињеш штогод о томе пред тетком.{S} Она се страшно ополчила.{S} Не ће се више ни враћати у Брај |
свиснути од једа и од срамоте.{S} А она се чинила свему – и невешта пред светом.{S} Само је поп |
се „једва дочепао честита друштва“, па се не растаје од њих. </p> <p>Што сад иду, па им се не |
а цео свет.</p> <p>Мало још потраја, па се пријатељи разиђоше.{S} Испред учитељева стана зачу с |
том ето још једнога младога човека, па се прикључи друштву.{S} Вели, кад се поздрави с мушкима |
.{S} Он ће већ доћи, – рече Даринка, па се као трже и поцрвени, кад примети, да је споменила то |
ишта..</p> <p>Данас је ту и Даринка, па се свако труди, да се што боље представи варошкињи.</p> |
мало дете.{S} Али кад се пробудила, па се сетила синоћњег разговора свог с Миланом на прозору, |
прашини.{S} Прашина завејава у кола, па се мота испод коњских копита као смет у заветрину.</p> |
, шта ће рећи поп Стева? – рече она, па се насмеши.</p> <p>Бојаги! – помислише сви мушки у једа |
еђа и дремеж с очију, живнула и она, па се радује Даринчину радовању, те се смеје с њом и тражи |
Као да јој је сад крива нешто и она, па се боји, поквариће јој се кћи поред ње.{S} Ако и зна, д |
.. ти си, Александре!- примети попа, па се осети слободан; него се ипак не показа тако, да не б |
ор.</p> <p>Млади колар стао до одра, па се не миче.{S}А уза њ његова сестра, па се као снебива |
се не миче.{S}А уза њ његова сестра, па се као снебива у тако господском кругу. </p> <p>Бранко |
зи! – прекрсти се и помоли се; Ната, па се успе на кола и ували у седиште.</p> <p> Сео и кочија |
свом јату, тумарне бог те пита куд, па се изгуби.{S} Наш је сељак, где су Срби неизмешани с ту |
мара, те претрпила кораблекрушеније, па се љубимци Талијини распрштали којекуда, њега завеја ме |
" /> <p>Даринка хоће да јој помогне, па се.{S} Уплете и она: „Први санак мира вечитога.. </p> < |
з њих.{S} По челу јој пао прам косе, па се њим игра ветрић, кад потрчи.</p> <pb n="38" /> <p>Бр |
нији.{S} Нешто га подиже са столице, па се узврпољио.{S} Хоће да се пева.{S} Друштво треба само |
pb n="37" /> <p>Он ни да дахне јаче, па се не миче, само да не узнемири то дивно мало створење. |
</p> <p>Јелисавета се мало раскрави, па се чисто ракољи око поп-Стеве:</p> <p>– Шта мислиш, Сте |
.</p> <p>Јован прешао бележниковици, па се упустио у разговор.{S} Она га кори, што је само једа |
> <p>Рашићка се узврпољи на столици, па се нашла у чуду.</p> <p>Јелена упрла очи у Бранка.</p> |
еринском друму и Казанџијској улици, па се човек „дочепао лепа друштва“, те не може друкче да т |
руни последњи остатак у својој чаши, па се извали у столици, да слуша.{S} Сад престаје свака су |
овде гоњење за веру као и у Турској, па се просто одселили у Русију, па тамо населили *Нову Срб |
алепећу крилима за каквом савуљагом, па се витлају око ње, а она их заварава...{S} Над стрниште |
таквога разговора са својим ујаком, па се диже, да иде.</p> <p>Куда журиш?{S} Седи, да разгова |
p>А Кнежевић је отпоздравља шеширом, па се распевао, па окрену ону Змајеву: </p> <quote> <l>„Ал |
с госпођом Натом и с госпођом Катом, па се отискоше у врт.</p> <p>Јелена је непрестано ћеретала |
а и девојака, провлачи се кроз коло, па се све бојим, удариће га какав напит.{S} Казала сам му, |
стиву заштитницу.{S} Заковратио реп, па се вуче и чеше око мајсторице Јуле као да се и сам преп |
у нису таке мисли долазиле на памет, па се упео свом снагом, те набрао чело, па му се натуштило |
нко уђе.</p> <p>Јован баш пије каву, па се тужи, како ну не прија.{S} Да му је хладан батак с к |
то мислим.</p> <p>Тинка обори главу, па се даде у памет.</p> <p>Ти не треба да се што бојиш, – |
Ната, а крсти се и стала на потегу, па се ухватила за лотру, да се попне на кола. </p> <p>Дари |
већ сад гледе као у велику господу, па се поносе.{S} Наша деца!{S} Има и у Брајковцу још неко |
штао с голубињака и треснуо о земљу, па се купа и тресе у својој рођеној крви.{S} Сачма му је к |
Дошао кући, да прихвати очеву радњу, па се упео из петиних жила, да поради, те подигне сермију. |
вако боговетно вече изађе пред кућу, па се ту нађе с неким ковачким калфом, па је не можеш дови |
вито, да се чуло широм по Брајковцу, па се и они око кола осврнуше и погледаше на брежуљак.{S} |
их удовица сиротица, и свештеничких, па се тако испомажу. </p> <p>Тинка оћута.{S} Не подиже гла |
А попа гледи у њих као стари зналац, па се смеје.{S} Видиш га само, тресе се гојазан, зачкиљио |
метне на обраницу, па хајд у варош, па се одене за целу годину..{S} Понда шта ћу?{S} С њом зло |
томе се отпустила Јелена и Даринка; па се она нађе између Јована и Кнежевића, а ова између Зор |
ега провири најпре мала бела ручица; па се од мах за њом указа мила главица са црном пуном косо |
ви остали иначе обични и свакидашњи; па се врзе око њих двоје и кечи им сваку реч. </p> <p>Кола |
ђала тамо на официрским забавама.{S} Па се деца још већма заволеше, замилова се Данило и Ната.{ |
кад не ће ни наћи више таке жене.{S} Па се у жалости својој, кажу, био и заверио, да не ће ника |
ка.{S} Биле код крста на игранци.{S} Па се враћају кући и певају: </p> <quote> <p>„<l>Кад је Бр |
.{S} Као да ми ту седи!{S} Вели увек па се удари иза потиљка.)</p> <p>У који мах писар трже очи |
а тек она варошка успијуша!</p> <p>Попа се све тресе гојазан,:како се смеје.{S} Видиш га само, |
пошаљем, – одговори Бранко.</p> <p>Попа се дигао, па пажљиво растире и онако већ до најситнијег |
ети?{S} Али Јован се одсмеје и одговара се, као да има још времена.{S} А Даринка опет нема каде |
лиже, а она даље.{S} Ускубури, устумара се, као незван у небрану грожђу, док збиља не нађе и св |
</p> <pb n="28" /> <p>Неје друкче, мора се сад радити на врат на нос.{S} Поп Стева мора помоћи. |
има пријавити; не пријави л се, сматра се за мртва.{S} И ти си решена онда брачних обавеза пре |
рећи ће му бар још који пут...{S} Сутра се можеш вратити за хладовине, кад хоћеш, пут је добар, |
ла, па је прихваћа.</p> <p>Госпођа Ната се мигољи у тешком пртљагу, хоће да се извуче, па то ра |
ма, мајчину душицу.</p> <p>Госпођа Ната се милокрвно загледа у своју кћер.{S} Шта ли јој је пом |
ти бриге, Јелисавето.</p> <p>Јелисавета се мало раскрави, па се чисто ракољи око поп-Стеве:</p> |
е игра то коло!{S} Дете, као дете, мота се с другом децом око момака и девојака, провлачи се кр |
!{S} А тек сад?{S} Зар ти не видиш, шта се кува?..{S} И сам си пре неки дан рекао, сећаш ли <pb |
– удари госпођа Јеца кроз плач, – ништа се не бринеш за дете.{S} Још му ниси ништа говорио.{S} |
p>У томе умукну учитељев глас.{S} Свећа се угаси, а иза она два прозора завлада мртви мрак.{S} |
је иначе напајало новим животом, осећа се сада Бранко ташт.{S} У тој дивној Фрушкој Гори, за к |
<p>Нема снаге да проговори; а не осећа се моћна ни толико, да узме своју руку на траг, нити да |
је небрат према сестри.{S} Тога страха се, до душе, доцније опростио, јер као да је омирисао, |
остионици „код зеленог дрвета“ А и деца се виђала тамо на официрским забавама.{S} Па се деца јо |
још бити као што треба.{S} Госпођа Јеца се као мало и поутеши, али... тек... тек...</p> <p> А Ј |
е то велико зарезивала.{S} Госпођа Јеца се не осврће на то, што ће рећи свет; јер добро зна, шт |
смотку.</p> <p>И госпођа бележниковица се намести у пола окренута Јовану.</p> <p>Ђенијалан лик |
обила кошар,... ето, то ти је! – затрча се бележник, као да реши ствар што пре. </p> <p>Јован с |
родољубља, ни самопрегоревања.{S} Наша се интелигенција покварила...</p> <p>Да није још нас уч |
огунаст“! – рече за њега поп Стева, кад се разиђоше из сенице.</p> <p>– Има оштар језик!{S} Пра |
нако страшна, као што вама изгледа, кад се захука.</p> <p>– Да Богме, да бог ме, кад сте се и в |
на селу и госпође враћају са села, кад се и коло око крста разилази, те млађешина треба и пре |
кћи њена зна за те материне вигове, кад се свагда онако наметљиво понашаше према њему?{S} Је ли |
бавиле, тек, ето, брзо прође време, кад се обично и госпође сеоске враћају кући из посете.{S} П |
да о чему ви омладина разговарате, кад се састанете?</p> <p>– Како кад.</p> <p>– Водите туђу б |
твори почешће собе онако пред вече, кад се стиша прашина по улици, али ни по што немој да остав |
о каткад.{S} Опет је, знаш, друкче, кад се мушка глава даде видити.{S} Па јави се тек кад год м |
а, па се прикључи друштву.{S} Вели, кад се поздрави с мушкима и женскима:</p> <p>Чини ми се, по |
S} Али га ипак памћење не изневери, кад се опомену, да до сад неје ни мислио о њему, бар не озб |
ао онакав, какав Србин постане тек, кад се од њега поучи.{S} Ал који Србин остане, тај издржи к |
састанем с тобом...· Да јој кажем, кад се вратимо из Карловаца са свечаности!</p> <p>– Ја ћу ј |
итељевим речима.</p> <p>– Ја волим, кад се он с чиком пусти у разговор, – опет ће она – он је т |
и он код кола.{S} Знаш, да стрепим, кад се игра то коло!{S} Дете, као дете, мота се с другом де |
и не би, јадница, осетила сретном, кад се напатила код свог несретника мужа као права патница. |
на ум, да прислушкују сваки шушањ, кад се заталаса гдегод у шушњарку или у бразди, нити да виј |
ло, као што се већи у себи повукао, кад се састао с Јованом и учитељем, те видео, како, <pb n=" |
те признати, да омладина има право, кад се уверите, да није онако страшна, као што вама изгледа |
рачуну?</p> <p>Даринци чисто криво, кад се Бранко опрости те оде с Јованом.{S} Од мах осети, ка |
ла и запиткивала, где је ноћас био, кад се украо из друштва, док неје признао, да је бар прошао |
ични (и какога још све зову) живот, кад се тако склапа брак, тај темељ свему животу и поретку у |
p>– Шта је теби – пита друга другу, кад се поздравиле и пољубиле.</p> <p>Јелена не зна, шта да |
само што зазвечи ланац на огрљаку, кад се коњ који мухне, па тргне, да преухитри зловољнога Тр |
је ујна, – приметиће Јован Бранку, кад се једном у гунгули одвојише од осталих.</p> <p>– Каква |
а! – нашали се писар. – Били?{S} Од кад се ја окљувам, па...</p> <p>– За тебе би штета било.{S} |
} Нова се омладина организује.{S} И кад се појави, појавиће се од мах организована.{S} То не ће |
па је спавала као мало дете.{S} Али кад се пробудила, па се сетила синоћњег разговора свог с Ми |
и Баната у виноградарску радњу, или кад се у октобру искупљају ода свију страна ђаци, – када је |
> <p>– Па, он највише ћути.{S} Само кад се препире о чему с чиком, онда видим, да уме и више ко |
о је име добила отуд, што је писар (кад се први пут опио у њој, а то је било прво вече, како се |
<milestone unit="subSection" /> <p>Кад се Јелена вратила од Даринке кући, дочекала је мати с н |
пао у њу гром с ведра неба.</p> <p>Кад се Јован вратио, отпративши свога друга до првога манас |
раз иначе и могао доста да поднесе, сад се нађе у великој неприлици.{S} Чисто не сме да му глед |
рођену сестру од рођенога брата!{S} Сад се нешто продобрила.{S} Па како је дошао Тинкин син, и |
о њој казати?{S} Боже сачувај!..{S} Сад се попа нешто кошка и с учитељем.{S} Биће и ту њена мас |
ти, „омладинац најчистије крви“.{S} Сад се чисто трже, кад виде, да је заорао дубоко опет на св |
еоске враћају кући из посете.{S} Па сад се тек диже госпођа Јеца са својом кћерком, да полазе к |
орио би ми, како се шта ради.{S} Па сад се дивим мојој матери.{S} Видиш, Бранко, моја ти је мат |
е ће доћи тога дана.</p> <p> У Нови Сад се слегло такођер гостију са свију страна, да оданде јо |
она, што има сина господина!{S} Још сад се оневидила!{S} Па тек она варошка успијуша!</p> <p>По |
топ.</p> <p>– Ево, лађа иде!</p> <p>Сад се тек ускомеша све, па полети, да ухвати што боље мест |
од забавља о том догађају...</p> <p>Сад се три млада пријатеља највише светују о том, како да с |
е, не дај Боже, према глави.</p> <p>Сад се, Бог ме, „не да већ никако ни преиначити“, јер је и |
ј мети свечанога спровода.{S} А спровод се пружио, колико је од вароши до самога Стражилова, ка |
ћ.{S} За то је гост брже и погодио, куд се иде из Брајковца него у Брајковац.</p> <p>– Да он ме |
ом из вароши и пред сејом.{S} А њих две се нагле радознале.{S} Мали Владимир развашарио своје с |
А ови завидљиво гледају, гледају и диве се... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>– О-о, ле |
> <p>Него почела већ да се једи.{S} Све се разишло од куће: и деца и девојка и слуга.{S} А већи |
своје.{S} И поп-Стевина Јелисавета даде се обрлатити још до куће, да ће заложити своју реч.</p> |
ног конкурента, ступио преко прага, где се он тако добро осећао.</p> <p>– И хоћу мало да присед |
ада дођоше до онога џбуна иза врта, где се оно први пут сусрете она и Даринка са Стајићем, не м |
, осећање према нечему неизвесному, где се радост и слутња слива у једно, како још никад неје о |
готово цело село било на раскршћу, где се играло, као обично недељом, коло.{S} Село мало, а та |
ку пробу, и на паропловску станицу, где се згрнуо бели свет, да дочека лађу из Новог Сада, и у |
да им шапће, да не клону. </p> <p>Негде се скрила препелица, па пућпуриче...{S} Шева се завитла |
јама својих премиса увек доследна, нађе се код Даринке.</p> <p>Састале се и поздравиле, као да |
окну у чело...</p> <p>– Господо, – диже се бележник, – ако и јесте лепи српски обичај, да се те |
л ако не цури, оно капље.{S} Па не може се, сачувај Боже невоље, затворити...{S} Е, па идем ја |
к гурну на оно: „Устај, Србине!“ – трже се, а кроз храпаво грло, загушено пивушином, једва му п |
це.{S} Онда, када је она мислила, да је се он више и не сећа, он се ње ради свађао с писарем, к |
но је – каже, – нисам видела, па сам је се зажелила.</p> <p>Она, да Бог ме, не може никуд.{S} З |
ови несу се још нигде сукобили.{S} Неје се још ни једном дала ни прилика, да један другому, мож |
мати...</p> <p>Бранко већ пошао, а неје се још решио, дал да иде Јовану.{S} Дошао је и спрам ку |
и њози.</p> <p>Бележниковичину оку неје се отела та њена забуна ни учитељев осмех, па намигну н |
Ко је рано легао и рано се оженио, није се покајао.{S} Не ћеш се, ваљда, угледати на те наше уч |
бу у друштву за срећу другога, снажније се одупире разним неудаћама, кад има своје гнездо, кад |
оже бити опет само учитељ, али друкчије се цени тамо такав човек.</p> <p>Нека не мисли само, да |
ко певачко друштво и на сврху, рад које се било то друштво састало, као и на то, даа је у кући |
па док не легне.{S} Овим часима радује се Јелена цео дан.{S} Што ближе то доба, њој срце све ј |
иком се и деца боље срађају.{S} А мајке се теше и челике надом, да ће им деца бити боље среће о |
вио! – заори се опет око стола.{S} Руке се укрстише изнад исполиванога постоњака, чаше зазвечаш |
на, нађе се код Даринке.</p> <p>Састале се и поздравиле, као да се бог зна колико дуго несу вид |
ају, износе пред „физите“.{S} Нахвалиле се и накоштале свега.</p> <p>Деца, Јелена и Даринка, не |
p>И сад тек седе на своје место, одакле се беше пре једнога сахата кренуо, да иде у дућан на по |
мало час било криво...</p> <p>Најпосле се нашли сви пред школском зградом и чекају, да учитељ |
заигра утешено, да још има неко, у коме се никад преварити не ће, који га сваком речју својом у |
га постоњака, чаше зазвечаше.{S} Некоме се и столица измаче и стропошта. </p> <p>И опет:{S} Мно |
доћи у Нови Сад још у јутро.{S} Некоме се ваљда прохтело, да доведе Бечки одбор, који је прати |
дан, па недеља?{S} Је л? </p> <p>У томе се отпустила Јелена и Даринка; па се она нађе између Јо |
ош како тако и прошло; него после подне се отегло као цео дан.{S} Једва дочекала, да црквењак з |
енералној команди“. – Докторе, – окрене се Јовану – окај се, молим те, тога грчета.{S} Тај не ћ |
евате, – примети учитељ Јелени, а до ње се нашао.</p> <p>– Морам најпре питати матер и чику. „Ј |
и пажњу на њу, када дође...</p> <p>Пење се Бранко на степенице у саборницу, на заједничку пробу |
ина, који...</p> <p>– А, не, не! – опре се чича, начеоник, а он је та намишљена старина; па сам |
штићенику опет притиском руке, и занесе се – за песмом, па паде у неку сентиметалност и кокетно |
ц, па се смеје.{S} Видиш га само, тресе се гојазан, зачкиљио очима и развукли му се брци, ал не |
вашта чути.</p> <p>У то дође и Маца, те се разговор и због тога о томе прекиде.{S} Но Ката неје |
смех.{S} Бранка то још већма увреди, те се оштро осече на ујака:</p> <p>– Гадно је од вас, што |
летње доба или бербу у Фрушкој Гори, те се опомене детињства и старога весеља чика-Перина.{S} Т |
гим то модријим то блеђим зеленилом, те се све прелива према ведром плавом небу у сутону у најп |
Рашићка не посла поп-Стевану у врт, те се предомислио.</p> <p> Више њега се залепрша лептир, п |
на, па се радује Даринчину радовању, те се смеје с њом и тражи, на прилику, с које стране препе |
Заћарлијао, па гони несносну запару, те се залеће с травке травци, као да им шапће, да не клону |
ога Пере Гојковића као „бисер-грана“ те се привила уза својега војна, Данила Славнића.</p> <p>Ч |
очију...</p> <pb n="49" /> <p>Добро те се у томе помешали с осталим друштвом.{S} Учитељ и Јова |
вај.</p> <pb n="78" /> <p>– Не довијате се, где је? – опет она.</p> <p>– Не могу да мислим.</p> |
p>– А с ким ћемо ми у недељу?{S} Уплете се Зорка.</p> <p>– Да!{S} Ето видиш.{S} Па што му драго |
>Оженићете се и покајаћете се! – уплете се бележник хладнокрвно, а завија смотку.</p> <p>– Но!{ |
.</p> <p>– ... која има бодље, – уплете се бележник.</p> <p>– <foreign xml:lang="de">Keine Rose |
његову реч.</p> <p> Мој синко, – уплете се поп Стеван, – а да што сам ја ту већ двадесет и толи |
.</p> <p>– А ти опет све знаш, – уплете се опет нежни супруг. </p> <p>– Што зна цело село, мора |
шале.</p> <p>Оженићете се и покајаћете се! – уплете се бележник хладнокрвно, а завија смотку.< |
ли збиља или из шале.</p> <p>Оженићете се и покајаћете се! – уплете се бележник хладнокрвно, а |
дговори Бранко.</p> <p>– Аха!{S} Држите се!- рече му Даринка, те му, бојаги, попрети својим прс |
оловина наговештава.</p> <p>– Помакните се мало даље, – рече писару, који се немо гушио овчијим |
ватио у најбољој вољи.</p> <p>– Немојте се плашити, господине Бранко, – рече Даринка, као да јо |
елена врисну.{S} А коларевој сестри оте се, Бог ме, у шаку и једно: „Хи!“</p> <p>И остали сви п |
ми је све туђе у њему.</p> <p>– Па сте се непрестано опет бавили о књигама.{S} Како сте дошли, |
а са мном и присваја?“</p> <p>– Шта сте се замислили опет саду – пита Јелена, па му завири смел |
.</p> <p>– Да Богме, да бог ме, кад сте се и ви женске успалиле за омлатином!- вели попа смешљи |
парохију.{S} Ти и твоје колеге дали сте се на професуру, па ће те и ви лепо тако да спремате ом |
а Бранко и само Бранко!{S} Успалили сте се као...</p> <p>Рашићка се насмеши:</p> <p>– Дух време |
је у кући већ било речи и о томе, да ће се ићи у Карловце.</p> <pb n="98" /> <p>Него неје научи |
се, <pb n="99" /> изгубивши наду, да ће се и вечерас састати с њим, и уверивши се зар још боље, |
на и разборита.{S} Као девојка можда ће се многоме пре допасти Јелена; али Даринка је врсна уср |
а Ката, и Зорка, и Владимир, и браца ће се вратити, али опет... опет..</p> <p>Зорка, опет, нема |
ла кућа.</p> <p>Јест, до душе, у род ће се, и то у род, као у своју рођену кућу.{S}Али на село! |
м.{S} Она се страшно ополчила.{S} Не ће се више ни враћати у Брајковац, него иде одмах одавде к |
брат, Јован, па, како он хоће.{S} Не ће се, ваљда, показати не знам каква.</p> <p>Јелена претрн |
едно дете мора везати за село.{S} Не ће се кућа Гојковића ископати, док је унучади чика-Пере Го |
ке слушаоце, ови ће или пљескати или ће се запити, па га не ће ни слушати, те ипак викати живео |
?</p> <p>Тражи ли се још славе, наћи ће се у „Карловачкој калдрми равној“, у разглашеном Карлов |
ник мисли:{S} Куд сви Турци... „Наћи ће се и још когод.{S} Звезде на небу певачкога Брајковачко |
лете на све стране и наређују, како ће се програм што свечаније извести.{S} Од паропловске ста |
чи њихову добу, а и не слуте, колико ће се весала поломити на узбурканим валима, што их тамо че |
а, већ један поред другога.{S} Запитаће се за јуначко здравље, поздравиће се као добри пријатељ |
тола.)...{S} Да, господо моја, – залеће се Дабижић све живље, – данас сутра пренећемо бесамртне |
Над стрништем или над ливадама надлеће се коба.{S} Час се заустави на једној ташци, па лебди и |
увек без одређене сталности.{S} Прелеће се ту с једног предмета на други, и, дакако, често дола |
према лазурном небу, а овде онде одбиће се још последњи зрак о позлаћену јабуку, зрак сунца, шт |
рганизује.{S} И кад се појави, појавиће се од мах организована.{S} То не ће још дуго трајати.</ |
учади чика-Пере Гојковића, а прославиће се име Игњата Јаковљевића, док је његове деце. „Кућа је |
итаће се за јуначко здравље, поздравиће се као добри пријатељи.{S} Па ако не узмогну опет напор |
а рамених глава. </p> <p>– Предомислиће се.</p> <pb n="68" /> <p>У том повика учитељ:{S} Дакле, |
урекне на буњишту...</p> <p>Испред куће се зачу громки глас.</p> <p>– Ао, лопове један!{S} То т |
а,... за сад доста.</p> <p>Поред сенице се „нешто закрши, као да неко склања себи с пута ону ло |
а пунахна бела плећа.</p> <p>И нехотице се окрену Зорци.{S} Дете спава мирно и тихо као анђелак |
ави на једној ташци, па лебди и не миче се; час суне <pb n="15" /> на земљу као стрела, те ухва |
прозора завлада мртви мрак.{S} Девојче се са свим дало на прозор, мислиш, полетеће.</p> <p>На |
еме!</p> <p>Стотинама деце из света уче се и васпитавају тамо, и буду људи... и гора и боља од |
ена притвори капке на прозорима и увуче се унутра.</p> <p>Нико је неје приметио, не само што се |
му, бојаги, Јован.</p> <p>– Поздравише се својски.</p> <p>Њихов жагор само је, да Бог ме, увећ |
.</p> <p> Таман!{S} Та, ње ради највише се и предомишљао, да л да сврне к свом другу.{S} Сам не |
p>Одоше у учитељеву собу</p> <p>Највише се обрадова тому баш Јован. </p> <p>У прочељу између об |
поникоше или се – однеговаше, и научише се србовати, ту је и отац српске књижевности, ту је Вук |
> <p>Неколико обичних речи, и растадоше се... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>– Господи |
староседелице славнога Брајковца нађоше се увређене до дна дубљине своје домољубиве душе на так |
И попа, и Рашићка, и Јелена забезекнуше се на те Бранкове речи.{S} Попа и Рашићка се и нехотице |
а слабо ко усрећи Брајковац, на кога би се осврнули сви, из свију сталежа поштованога Брајковач |
рану, Бранко.{S} Ал мени се чини, да би се од мене могао истесати, ако и не какав практичан ма |
сте, да му не би било први пут, када би се сада састао с госпођом Катом и с госпођицом Даринком |
држи против сунца.</p> <p>А Даринка би се и смејала и заплакала.</p> <p>Једва се око малих зар |
Медом залива, а да лизнеш, очемерила би се.</p> <p>– Шта ће сирота удовица!{S} Нашла себи сигур |
из ње какве мелодије.</p> <p>Јелена би се занела за њима, те би час удесила, па тихо певушила |
уке, час би пустила срцу на вољу, па би се слатко, слатко исплакала.</p> <p>Али јој криво, што |
/p> <p>Учитељ, Милан Кнежевић, тукао би се сад са целом општином.{S} Већма осећа морални мамурл |
је све седморо деце заживело; хватао би се крај с крајем, како се отац побринуо за своју породи |
а се не би показао сметен.{S} Готово би се и смео био, ето, на први мах, да га Даринка прва не |
} Но да потраје овако даље, ишчаурио би се из њега под старост, Боже опрости, „омладинац најчис |
ише тек за то, да бабица и кума, ако би се десило тог дана какво крштење, знају, кад им треба д |
стиви заштитници у Брајковцу.{S} Ако би се то уздање кадкод и уздрмало сувишним каквим захтевањ |
p> <p>– Глете!{S} Глете! – засмејало би се девојче, да и њену пажњу на штогот обрати.</p> <p>А |
да највише стрепи.{S} Не за то, што би се бојао, да она више зна, него он; него што се, не зна |
погледом.</p> <p>– Бранко?!</p> <p>– Ви се и опет правите да ништа не знате.</p> <p>– А ти опет |
учитеља упитљивим погледом.</p> <p>– Ви се заиста, госпођице, врло добро забављате, – пребацује |
се мушка глава даде видити.{S} Па јави се тек кад год мајсторици, да се знате.{S} Кажи јој, не |
а овако...{S} Ух, ух, ух!{S} Поп-Стеви се пође кожа јежити.</p> <p>Ја бих моје дете знала и са |
што то и++ спомињете!</p> <p>Поп-Стеви се смрче. </p> <p>– Деране:</p> <pb n="42" /> <p>Рашићк |
ла.{S} Застане над каквом рупом, учлови се, као бојаги, код своје је, па је није ни бриге.{S} А |
вачку станицу гости из Србије.{S} Многи се свет беше искупио на станицу, да их дочека.{S} Беогр |
ади ли се?{S} Кода вам ради?...{S} Ради се, да, али свако за себе.{S} Огрезли смо у гнилости.{S |
о опаљеном лицу и испуцаним рукама види се, да је вредан човек.{S} Не би нико рекао, да је Јеша |
ојкама, по најновијем журналу, не стиди се прве госпођице.{S} Она ти напуни својих неколико кот |
осподине, – одговори Даринка, а застиди се, – Не стоји вам лепо, кад ласкате,... ни мало лепо.{ |
<p>Јелена се застиди,</p> <p>– Не срди се; немој да се срдиш.{S} Ја се увек забуним.</p> <p>– |
ица једна!{S} Мала је била... – разнежи се попа, па вели за Јелицу.</p> <p>– Да, да!{S} Сећам с |
ога виса, опет на свечаном одру, положи се лес, да и заступник „Матице Српске“ проговори коју у |
рекрилио.</p> <p>У саборној цркви служи се летурђија, и у њој се спомен чини слављеном песнику. |
виши позив на срцу и на језику.{S} Тужи се на цео свет.{S} Младу човеку не да се прилика, да ст |
да не би могао бити равнодушан; а боји се, да се не би показао сметен.{S} Готово би се и смео |
равично или неправично, као и они, који се не хвале, да „раде за народ“.{S} Свештеници, које му |
кните се мало даље, – рече писару, који се немо гушио овчијим сиром поливеним с кајмаком, на ко |
p> <p>Начелник, стари пензионирац, који се десио том приликом у друштву код разбијене канте, ма |
или ексекуторима, или полицајцима, неки се, Бог ме, протекцијом или умешношћу и даље докотурали |
ти очима у њега, као да се увери, да ли се овај шали ил’ озбиља бенета.</p> <pb n="66" /> <p>Ок |
икао се Јован с Дабижићем. – Па ради ли се?{S} Кода вам ради?...{S} Ради се, да, али свако за с |
пита много, много, да га пита, срди ли се још на њу.</p> <p> А зашто се срди, то као да сад те |
ба, – војводина српска?</p> <p>Тражи ли се још славе, наћи ће се у „Карловачкој калдрми равној“ |
> <p>Понда се трже. </p> <p>– Хоћемо ли се ми моћи поутешити, као Бранко, при помисли на смрт?{ |
рајковачке прошлости.</p> <p>– За то ли се продобрила Јеца на поп-Стевина сестрића! – вели сека |
д немаш мужа...{S} Александре, хоћеш ли се добро учити?</p> <p>Хоћу, ујо, – одговори дете радос |
милује по милој вољи.</p> <p>– Бојиш ли се можда кога?— опет учитељ.</p> <p>Јелена једва промуц |
почела била, да га поверљиво слуша, али се сад окрену и предаде преда се.</p> <p>–Ја ћу да се с |
и толики други славни и преславни; али се и данас славе!{S} Тек...{S} Тек...{S} Доста је то од |
Прекрсти се после топле молитве.{S} Али се трже, кад јој витице тек сплетене, а не придевене сп |
био с њима, баш у њиховој кући.{S} Али се увек неугодно осећао у друштву, у које би тек почео |
не? после, – одговори Јован.</p> <p>Али се овај привуче уза женскиње.{S} Прођоше један пут дуж |
бојаги „не раде за народ“, а школовали се о „народном“ новцу, јер исти тај грех носе на души и |
тање.{S} Карловци и Карловчани спремали се, да свечано дочекају госта, коме место то беше тако |
крчми „код разбијене канте“ рашћеретали се гости, па и не мисле кући; него де једну, де још јед |
а!{S} Само да га нико не дира! – нашали се и Јелена. </p> <p>Где је Бранко? – пита Јован, па те |
иље.</p> <p>– Гле, гле грчета! – нашали се писар. – Били?{S} Од кад се ја окљувам, па...</p> <p |
ван, а и Бранко пристао уз њих... унели се, па доказују Јелени, како митроносни песник омладине |
ечни сан.</p> <p>Два дана напред почели се скупљати гости са стране.{S} Е, неје друкче, већ изг |
дила се а радовала се, или плакала, или се сетила Светозара и Драгиње, о којима је тек зимус чи |
ајтанима а с неким скиптром у руци, или се врата затварају простом скакавицом или резом.{S} Ја |
p>**...*Ударише и краве из поља.{S} Или се кравар данас боље пожурио него обично, али су се зби |
и хоће да играју само господина.{S} Или се и не мисли на то, да трговцу треба више од нешто кап |
ли.{S} У нас немају ни појма о томе или се сматра за срамоту, да се један свршен универзитетлиј |
рба, који у Карловцима или поникоше или се – однеговаше, и научише се србовати, ту је и отац ср |
све, штогод дише, под камен завукло или се у земљу урило, тек зар да нађе хлада.{S} Једва што с |
то тамо, те час по па гурне Даринку или се удари о велики штит, што га Даринка држи против сунц |
то ни да се осврну, – рекао би, уморили се, ваљда, лов ловећи ваздан гором и планином.{S} Но ни |
>– Боже, помози! – прекрсти се и помоли се; Ната, па се успе на кола и ували у седиште.</p> <p> |
овори онај.</p> <p>Госпо...?! – замисли се чисто поп Стева, као да му је страно то име; понда с |
држећи пуне чаше, испили чаше, цмокнули се и два и три пута – и, дакле попили брудершафт, то је |
н, па стаде.</p> <p>Стали сви.{S} Нашли се на врху брдашца.{S} Испод њих се таласа китњаста поб |
Од кад ја вребам арамију!{S} И једва ми се подеси згодна прилика, кад сам се мало и надао! - од |
ст у наздрављању.</p> <p>– Молим, да ми се не упада у реч...{S} У нашој средини седи старина, к |
ти кадгод нешто од њега...{S} Допада ми се, што је при себи.{S} Жилава нарав!{S} Без ичије прип |
ине, да видим, каква је.{S} Отворена ми се свиди.{S} Шта нас је пута насмејала!</p> <p>– Тим ви |
{S} Из читавог Хорација најпаметније ми се свиди оно његово: **<foreign xml:lang="la">Beatus il |
есни школски надзиратељ.</p> <p>Тужи ми се, сиромах, само, да га неко опањкава код власти, па с |
на тако женско дете.{S} Али та, чини ми се, више пази на свог поп-Стеву.{S} Маћи му се не да.{S |
басица! . „Видиш, овај орах је, чини ми се, први пут ове године добро понео.</p> <p>– А знаш ли |
сад пребаци ногу, да устане.{S} Чини ми се, пише нешто.{S} Остао је у својој соби, – одговори Ј |
екакве налоге, – вели Бранко. – Чини ми се, да је већ тражио друго место.{S} Из његова данас ра |
ви с мушкима и женскима:</p> <p>Чини ми се, пожурили смо се раније, него што треба.</p> <p>Па б |
но, после неког згодног увода. – Тај ми се увукао већ у нос:{S} Ова наша– вели Рашићка за Јелен |
нтам у овој кући...{S} Па, ето, како ми се мука моја награђује.{S} Коме за љубав; Могла сам ја |
ад их остави млади тржа. – Просто, мени се мој позив не допада.{S} Ја нисам за адвоката.</p> <p |
оло по селима и по манастирима.{S} Мени се допада овај наш крај.{S} Ја не бих никад одлазио ода |
Јоване, – насмеја се већ Стајић,– мени се чини, ти у мамурлуку свом обично гледаш све на црне |
<p>– Шала на страну, Бранко.{S} Ал мени се чини, да би се од мене могао истесати, ако и не кака |
ућута, ал му криво још?</p> <p>– Махни се, Стефане, тога.{S} Данас је друго време.</p> <p>Поут |
... ох!{S} Она чује Миланов глас и топи се од милине као масло на топлој прженици... </p> <mile |
ја,..</p> <p>– Живио!{S} Живио! – заори се опет око стола.{S} Руке се укрстише изнад исполивано |
а Радичевића. („Слава!{S} Слава!“ заори се на ту реч око стола.)...{S} Да, господо моја, – зале |
прилике тако нешто. </p> <p>Ено, матори се мачак ушуњао у мирно гнездашце спокојних голубова.{S |
а Даринка моли и преклиње, плаче и дури се, да мати одгоди, „бар док прође беседа“!{S} Шта је г |
обије груди.</p> <p>– Јух!{S} Као да си се уплашила? – примети Даринка.</p> <p>Јелена јој у јед |
ве песме? </p> <p>– Још пре него што си се ти родио.</p> <p>– Е, па кад онда несте умели наћи п |
нас попова и калуђера.{S} Е, не уме ти се омладина маћи, док се о нас не очеше.{S} И тај наш * |
ке на гајтану у вурштлпратеру?!{S} И ти се заводиш за аукторитетима!{S} Е, па да Бог ме: <forei |
Дух времена сад је таки!</p> <p>– И ти се под старост повела за духом времена!</p> <p>– Стефан |
о што се чини!{S} Какав си ти, онаки ти се чини цео свет...{S} Сиромах поп Стеван!{S} Неје ни т |
одмори, бар кад недеља дође, а мени ти се не зна ни благдан и свагдан.{S} Ни на кога се, слатк |
у!</p> <p>– А да шта ћеш!{S} Јавља л ти се госпођа Ната из вароши?</p> <p>– Јавља ми, да ће доћ |
гради, вотњаци, беркови, шуме.{S} Ту ти се измешала румена боја лишћа рујева с плавичасто-зелен |
ако.{S} Ух, благо вама!{S} Волео бих ти се сада по гори проходати, него о Божићу прасе...{S} Па |
ти распуштеница, не могу.{S} Преудавати се у ма се и горе патила.</p> <p>На том и остало.</p> < |
па наравно, и сад беше вољна повиновати се оному, што мати нареди. </p> <p>Али јој сину у главу |
растао дечко из основних школа.{S} Мати се дала у бригу, шта ће, куд ће с дететом.{S} Пита сест |
тева Радојчић неје испунио.{S} Признати се мора: ево дванаест година, како се њих двоје састало |
кад јој се и тако споро учинило, залети се у кућу. </p> <p>- Госпођице Јелена, без сумње и ви ћ |
госте.</p> <p>Кад је дошла к себи, сети се, да притрчи гостинским колима.</p> <p>– Гле секе!{S} |
е.{S} Али хтети на тај рачун прославити се и постати популарнијим, као што су неки ради можда, |
> <p>– Не иде тако.{S} Ја се не ћу нити се смем без вас вратити, – рече она слободно.</p> <p>Бр |
, мора живети с народом; а не башкарити се по варошима, па писати књиге за народ, поучавати нар |
ди, – кад ће поп Стеван проћи и вратити се на вечерње.{S} Но колико јој збиља стало до поп-Стев |
аборавиле? – пита госпођа Ната, а крсти се и стала на потегу, па се ухватила за лотру, да се по |
здисај јој се оте из груди.{S} Прекрсти се после топле молитве.{S} Али се трже, кад јој витице |
е ту.</p> <p>– Боже, помози! – прекрсти се и помоли се; Ната, па се успе на кола и ували у седи |
p> <p>Бранко се изненади.</p> <p>Спусти се на место, где је седео био, а ништа не вели.</p> <p> |
шта ће ти опет муф у сред лета? – љути се опет</p> <p>Даринка.</p> <p>–Ти ћути.{S} Ми ћемо на |
ник поче урлати разне гласове, поводећи се за учитељевом виолином.{S} Али кад бележниковица зак |
" /> <p>Иначе прелешкали, разговарајући се то о овом, то о оном, у хладу између четири висока р |
за њега „фини младић!“</p> <p>Осврћући се то за орлом, то за шевом или грлицом, често би гурну |
еља и свештеника.{S} Господа свештеници се чине и невешти, а ти, учо, издири за народност, па к |
м децом око момака и девојака, провлачи се кроз коло, па се све бојим, удариће га какав напит.{ |
нека слутња или жеља,... шта ли, увлачи се тако нешто по неки пут у безазлено јој срце, које зн |
, кажу, нестално створење.{S} Али научи се од њега, да само по цвећу идеш и да и са најружнијег |
о је песник!- примети писар, нагледавши се Бранкове слике, па мисли, ала је научно нешто казао. |
се и вечерас састати с њим, и уверивши се зар још боље, да се он још једнако срди на њу.</p> < |
јој уснице.{S} Дете отвори очи, насмеши се, па рашири своје голе ручице, те је загрли.</p> <p>– |
насу у чашу хладног теочинца и насмеши се на њега.</p> <p>Он је загрли око врата, издиже чашу |
кла рукавице: ...{S} Добро је.{S} Чувај се, да ти их не препали ветар и сунце преко поља, те да |
“. – Докторе, – окрене се Јовану – окај се, молим те, тога грчета.{S} Тај не ће бити паметнији |
аредбом, да је обрадује:</p> <p>Спремај се!{S} У суботу ћемо у Карловце!</p> <p>Јелена застаде. |
. </p> <p>Иди, синко, – вели. – помешај се и ти мало међу свет.{S} И онако слабо имаш кад посла |
ја, брате, шта ти мислиш.{S} Но, не бој се.„Нису то руске нихилисте ни немачке социјалисте.{S} |
умре ту, али никад неје марила, да јој се и једно дете мора везати за село.{S} Не ће се кућа Г |
де на груди, да јој све исприча, да јој се изјада, да се заплаче у њену загрљају, па да обадве |
еше у вароши код ње, јавила јој, да јој се ово дана нада.{S} Тако су јој сад сва деца на окупу, |
али тако пријатно, тако слатко, да јој се прели туга по срцу, срце јој оте мах, сузе саме поле |
n="52" /> као што је била,... па да јој се момак веша на прозор?{S} Каква је она мати, кад то г |
кију натресла, и тако штогод.{S} Ја јој се дивим, да она све то смаже сама.{S} И ни паре дуга н |
еселим очицама и са ведрог чела, па јој се ведрина осмејкује око румених усана увек подједнако, |
је нож прободе кроза сред срца, па јој се стиште терет, сињи терет.{S} Цео дан се тужи матери, |
ој удове.{S} Запурила се у лицу, па јој се образи зажарили, да креснеш, варница би излетела из |
ре поскакута с ноге на ногу па, кад јој се и тако споро учинило, залети се у кућу. </p> <p>- Го |
сни вечерњи чисти ваздух.{S} Поглед јој се отме на осветљена два прозора у оној лепој кући с он |
то бива, кад је човек сам, развеле јој се мисли, Боже, на све стране, а све за њеном децом и с |
Бранкову матер превари, да дође, те јој се поклони!{S} Ал биће и то.{S} Све је удешено,... по њ |
Елисиуму</title>"...{S} Тек ако ће јој се кад тад поткрасти из груди уздах, а нит зна за што, |
нешто и она, па се боји, поквариће јој се кћи поред ње.{S} Ако и зна, да све, што се догодило |
се госпођа Јелисавета.{S} Не свиди јој се.{S} Па да сте пречекали до недеље, сви би заједно на |
и <pb n="14" /> и увија око ње, или јој се скупи у крило, па жмирка у жижак, или преде, док јој |
ора помоћи. </p> <p>Опасан је, чини јој се, такмац сада ту...</p> <p>Нема те жеље, што је зажел |
7" /> <p>Она погледа у њега.{S} Очи јој се насмешише.{S} А из грла се оте неки клик - ни налик |
а нешто око усана.{S} Дубок уздисај јој се оте из груди.{S} Прекрсти се после топле молитве.{S} |
шно љута на тебе. </p> <p>– Је си л јој се исповедила— пита је учитељ.</p> <p>– Нисам.{S} Не см |
у одар, да легне поред Зорке, дуго јој се поглед приковао на икону светога Николе, што виси у |
де с Јованом.{S} Од мах осети, како јој се учини Брајковац нешто празан.{S} Сви су, до душе, ту |
бити као што треба“.{S} Но или што јој се чинило, да неје прилика, да она, девојка, иде сама њ |
је непрестано ћеретала.{S} Разговор јој се заплеће час о цвету Даринчину, час о хаљини, што ју |
ади дугим сухим прстима браду, по којој се, бог ме, ухватило по прилично већ иње; гладни гледа, |
дан поред другога у тихој луци, у којој се и један и други озбиљно спремају, да сваки својим пу |
ћ дозволити, – одазва се Даринка. – Њој се здраво допада Бранково коло.{S} Ја сам учила у нашој |
орној цркви служи се летурђија, и у њој се спомен чини слављеном песнику... </p> <milestone uni |
у застаде и куцну у капак.</p> <p>Капак се диже.{S} Испод њега провири најпре мала бела ручица; |
љево милостива, колико јој годило, ипак се намргодила.{S} Али које Јованово разлагање, а највиш |
својом сестром стоји до зида.{S} Па чак се и њих двоје тргоше како попина Јелена врисну.{S} А к |
пра у спахинском забрану.</p> <p> Мачак се стропоштао с голубињака и треснуо о земљу, па се куп |
и да је умео, могао је и више.{S} Човек се мора збиља дивити нашима старима, да су и толико при |
годиници.{S} А најмлађе, син, јој, тек се родило, није оца ни запамтило.{S} Шта ће удовица с т |
да ће идеја погинути...</p> <p>Бележник се већ неколико пута дизао, да опет он наздрави, али га |
хвата за њихне трагове.</p> <p>Бележник се смеје лудом послу.</p> <p>А Бечлија Јован га уверава |
ом, па је учинио своје.</p> <p>Бележник се дочепао ледине, па наздравља по милој вољи, ређајући |
ље представи варошкињи.</p> <p>Бележник се не да извести из свога кола, већ вели:</p> <p>Овај н |
уф?</p> <p>Муф беше запао под ноге, док се Ната намештала у колима.</p> <pb n="13" /> <p>– За Б |
а некмо ли да траје, „док се поје, док се винце пије, и док срце уздише“?</p> <p>– Блажени ниш |
вци остати у спомену, „док се поје, док се винце пије... „— догод је и једног ваљда српскога ђа |
.{S} Е, не уме ти се омладина маћи, док се о нас не очеше.{S} И тај наш **Бранко је грдио калуђ |
х тренутака с њом проснивао, пиљио, док се туга неје прелила вином, те из дубљине наквашенога с |
Бранко неје приметио ни осетио, све док се није јавила, а занет са својим мислима, чисто се збу |
сар сад већ нема куд ни камо.{S} Те док се други збунили, кличући још: „Живила!“ – он се пожури |
аднога одласка, то сам Бог зна, тек док се Јован вратио у село, брујало је по Брајковцу, како ј |
мљицу вргне“, а некмо ли да траје, „док се поје, док се винце пије, и док срце уздише“?</p> <p> |
чега ће Карловци остати у спомену, „док се поје, док се винце пије... „— догод је и једног ваљд |
> <p>– Бога ти, прекинућу ти реч, зна л се што, где му је отац?</p> <p>– Никад ништа.</p> <p>– |
весног рока има пријавити; не пријави л се, сматра се за мртва.{S} И ти си решена онда брачних |
p>– Иза рогља се зачу певање.{S} Учитељ се трже.</p> <p>– Збогом!{S} Разговараћемо се.</p> <p>– |
{S} Не, бар док је ту Бранко.{S} Учитељ се замисли.</p> <p>– Шта мислиш?{S} Ваљда ниси дошао ам |
лас јој прекиде јецање.</p> <p>– Учитељ се не осврће. </p> <p>– Миле! – задрхта опет њен глас п |
лика у убавој Фрушкој Гори.{S} А учитељ се „једва дочепао честита друштва“, па се не растаје од |
вас нема!</p> <p>Јован, Бранко и учитељ се упутили девојкама.</p> <p>Колико Јелена слободна, па |
.</p> <p>Јелена претрну. </p> <p>Учитељ се на њу тек осврнуо.</p> <p>Али нико не примети њену н |
и у глави два гарава ока.</p> <p>Учитељ се стискао уза зид под сен.{S} Дохватио белу пружену ру |
је био ту друг,... хајде-де, прашта вам се...{S} Сиромах, тај брже оде одавде, него што је овам |
. </p> <p>Имамо још времена!{S} Куд вам се жури? </p> <p>Е, како ти само!{S} А не знаш, да нема |
ухвати Дабижић као у шали. – Ја бих вам се радо бацио под окриље.</p> <p>– Гле, гле грчета! – н |
Шта ће „након нас останути“, и кад нам се „тело тек под земљицу вргне“, а некмо ли да траје, „ |
ву.</p> <p>– Госпођа ваша мати није нам се изненадила.</p> <p>– Ја сам тако и уговорио с Јовано |
ва ми се подеси згодна прилика, кад сам се мало и надао! - одговори Јован те наслони пушку уза |
о ме је једно баш и припитомило, те сам се и тамо осећао, колико толико, свој.{S} Наука је једи |
ете знала и сама усрећити.{S} Овако сам се ослонила на тебе...{S} Сироче моје!</p> <p>Е, баш не |
атрчале на Бранка.</p> <p>Јух, како сам се ја онда поплашила! – вели Зорчица. – А Даринка стала |
м био у нашим крајевима, непрестано сам се тепао по охолом Бечу...{S} Мени је, да Бог ме, охол, |
зној, а зној му цури с чела. – Љуто сам се уморио пешачећи на овој врућини.{S} Радо, до душе, п |
ли за Јелицу.</p> <p>– Да, да!{S} Сећам се...{S} Трчкарала је туда око мене, кад сам га укопава |
p> <p>– Знам ја то врло добро.{S} Сећам се добро покојнога оца свога, како је тај умео ринтати |
pb n="92" /> као да им још не да, да им се кристалишу појмови.{S} Ослободи и друштвеном поретку |
лабо трзали и утргли око лова.{S} Да им се уз пркос учловио гдегод зека, или лис, или јазавац к |
ате.{S} Било да им је криво, било да им се допада, тек не могу срцу да одоле, те и они удесили |
уја бродове на супротивне стране, па им се тако и путови укрсте, не ће зар један на другога, ве |
таје од њих. </p> <p>Што сад иду, па им се не пада на ум, да прислушкују сваки шушањ, кад се за |
О раме пребацио сваки пушку.{S} Али им се види, да несу ловци од заната, него баш од дуга врем |
има, што их тамо чекају. </p> <p>Ако им се назори о свом бићу, о позиву својем у животу и не по |
урио, да види, какве су то даме, што им се шлајери тако лепршају за њима..</p> <p>Попина Јелена |
можда истерају насртљиву мушицу, што им се и у нос увлачи; само што зазвечи ланац на огрљаку, к |
није, да се издовоље у свачему, чему им се пружа прилика у убавој Фрушкој Гори.{S} А учитељ се |
.</p> <p>– И опет „госпођице“!{S} Срдим се! – обрецну се Бог ме, Јелена, па истрже своју руку. |
о обично, па га опет ухвати. – Не срдим се!</p> <p>Бранко ћути.{S} Не зна, шта ће сад; тек мисл |
љ.</p> <p>– Нисам.{S} Не смем.{S} Бојим се, забранила би ми са свим, да се и састанем с тобом.. |
А благајник и бележник од то доба, чим се мало ђорну, одмах терају писара, да им декламује „он |
м, да прецепи чвор на цепаници, с којом се већ толико бочи и која га стаде толико зноја, те у м |
ога весеља чика-Перина.{S} Том приликом се и деца боље срађају.{S} А мајке се теше и челике над |
е већ спушта мрак. </p> <p>Под планином се раширило село Брајковац са својим белим кућерцима и |
довати, кад јој сутра оде.</p> <p>У том се врати натраг у село. </p> <p>Та последња добра мисао |
асло тога Кнежевића!“</p> <p>Поп Стеван се узврпољио у својој постељи, па гунђа и прети учитељу |
га, већ једаред то почети?{S} Али Јован се одсмеје и одговара се, као да има још времена.{S} А |
Хајде, браца.{S} Време је!</p> <p>Јован се протегли на канабету.{S} Остави неки тумач казненога |
оже га сад песницама трти,</p> <p>Јован се загледа у њу зачуђеним погледом.</p> <p>– Бранко?!</ |
прихвати учитељев предлог.</p> <p>Јован се насмехну и не мога да не покаже своју сумњу.{S} Кнеж |
отишла Тинка из Брајковца; а сутра дан се уселила у поп-Стевину кућу госпођа Рашићка, донде го |
се стиште терет, сињи терет.{S} Цео дан се тужи матери, да је боли глава.{S} А кад пошла на пев |
. </p> <p>Сунце прижегло, мислиш, камен се усијао.{S} Коњи касају, а не могу да се обране од си |
мислила, да је се он више и не сећа, он се ње ради свађао с писарем, који је у сред друштва и п |
не знам, нико не осврће ни главе!{S} Он се чуди, како да то више власти не забране.{S} А као да |
код ње, од како је дошао од горе.{S} Он се опет извињава, да још неје доспевао, али не ће више |
ги збунили, кличући још: „Живила!“ – он се пожури, па узе извијати и завијати: </p> <p>Мно-о–га |
ао испред гнезда на пречагу...{S} Нагао се...{S} Сад ће да скочи на земљу, па да гдегод у окриљ |
бршљана...</p> <p>Разговор њихов врзао се највише око догађаја, што га је омладина у то доба с |
је доба рада, општега рада! – развикао се Јован с Дабижићем. – Па ради ли се?{S} Кода вам ради |
у заспао био.{S} Али чим устао и обукао се, опростио се са свима.{S} Убезекну се и поп Стеван и |
сад и та варошкиња, Даринка.{S} Познао се с њом у недељу, кад су изашли из цркве:{S} Познао се |
дељу, кад су изашли из цркве:{S} Познао се поред Јована.</p> <p>Колико он,... а и мати му као п |
рема сестри и сестрићу загладио, осећао се туђ према њему, туђ, јер и оне сродничке пажљивости |
ић са својим гостима из Брајковца нашао се одмах до гроба. </p> <p>Даринка с побожним заносом с |
ову песме, али не изађоше на сухо, него се одвезоше истом лађом у Нови Сад, да тамо буду на бес |
римети попа, па се осети слободан; него се ипак не показа тако, да не би сестрић његов могао пр |
овај пут им неје жао на месец.{S} Друго се нешто збива у Брајковцу, нешто, што они не могу ника |
{S} У руци држи некакву књигу, а на бео се штит од сунца наслонио.</p> <p>– А,... ти си, Алекса |
нешто налик на „курисање“.{S} Застидео се...{S} Једва се прибра.</p> <p>– Госпођице Даро, – ре |
и бољи... </p> <p>По толики пут заподео се међу друговима такав разговор.{S} Мисли њихове имају |
ће.{S} Мислиш, безброј рубина раздробио се у чаши, па гори.{S} А попа гледи у њих као стари зна |
љивих речи и јаче подбунила.{S} Навалио се леђима на зид, где је већ отрљо креч и углачао га од |
сам господар у општини, па... (Осмелио се тако поп-Стева, па говори без запете.) Ја сам већ за |
а живота купио кућу у вароши и настанио се тамо.{S} Таман да поживи у миру, а капља га обори по |
</p> <p>На сред села око крста искупио се народ у чистом свом оделу.{S} А у народу, видиш, око |
сеницом у својем вотњаку.{S} Разузурио се, па је на њему место мантије само лака сива кабаница |
олском здању.{S} Касно у ноћ тек вратио се Кнежевић из манастирскога воћњака, посрћући „од љуба |
чезнуо, као за својом колевком, осетио се туђ, самохран. „Тама за мном, тама преда мноме, а на |
кадгод каквих виших жељан имао, заситио се црвеним појасом, којим је, као ревностан пастир душе |
{S} Али чим устао и обукао се, опростио се са свима.{S} Убезекну се и поп Стеван и госпођа Раши |
и буде бољи од учитеља свога.{S} Па ко се опет смотава и сели него Немац, те хајд даље као гус |
а.{S} Та, знаћеш га.{S} Тинкин син, ако се сећаш!</p> <p>– Што јој је муж она лола и бекрија? – |
његова жена!</p> <p>Па је ли чудо, ако се Тинка осетила, као да се други пут родила, па дошла |
ом према њему.{S} Поп Стеван, опет, ако се и приволео на Рашићкино наваљивање, да доведе Бранка |
тријарха Стефана Стратимировића.{S} Ако се Александар добро узучи ја ћу сам молити његову свјат |
је је то доба, па је још нема.{S} Свако се то одмори, бар кад недеља дође, а мени ти се не зна |
кли ни колајнице зеленога Нимрода, како се слабо трзали и утргли око лова.{S} Да им се уз пркос |
нати се мора: ево дванаест година, како се њих двоје састало, па никад неје међу њима пало опор |
мене.{S} Фини младић!</p> <p>– Па, како се то ујак сад продобрио?</p> <p>– Шта мислиш?{S} Сам м |
ођа Ката да пукне у себи од смеха, како се премудра Рашићка преварила у рачуну.{S} А треба ли г |
а Јеца све овако одскаче од земље, како се једи.{S} Јуф, јуф, свиснуће.{S} Хоће, да! – вели Јов |
пио у њој, а то је било прво вече, како се скрасио у Брајковцу) декламовао ону познату песму Ми |
еверенда, – ваљда, прва поп-Стеви, како се запопио; стара свештеничка капа, коју је попа носио |
ом на сваки посао и говорио би ми, како се шта ради.{S} Па сад се дивим мојој матери.{S} Видиш, |
према њој; па јој дале омирисати, како се и њих не тиче, шта свет говори; оне живе, дакако, за |
и румен до иза ушију, кад примети, како се сви окренули њози.</p> <p>Бележниковичину оку неје с |
би сестрић његов могао приметити, како се он спремао кому на дочек, да му се „омладинац“ не мо |
ли, који једва да умемо и слутити, како се води туђа брига, једва да и назиремо, шта је то јава |
} Чак и бележник мало се не угуши, како се засмејао.</p> <p>– Слатки уја, добри поп Стева, сам |
ивело; хватао би се крај с крајем, како се отац побринуо за своју породицу, а како би овака два |
лку, шта је све поп Стева говорио, како се ломио, шта је Бранко одговорио, како је у очи исмеја |
сад узеде да оговара госпођу Нату, како се дала наплатити од поп-Стеве, кад је њена Јелена била |
на глас, како не треба.{S} Памтиш, како се то некад живило.{S} Боже, да устану стари, па да чуј |
кад је дошла у братовљеву кућу.{S} Како се и не би, јадница, осетила сретном, кад се напатила к |
> <p>– Понда?</p> <p>– Ја тако, од како се знам, па хвала Богу!{S} А видим, како пролазе ти, ко |
њ, а само што је завирио у њу, од како се повукао у попин врт.</p> <p>– Стојим на расположењу, |
та је то Српство и родољубље, а од како се зна, исповеда се <pb n="62" /> за члана српске омлад |
о знаш, као једна кућа.{S} Него од како се уселише амо неке стране особе, хоће да и Брајковац и |
} Сви знамо, шта нам ваља чинити и како се владати, не треба нам команде.</p> <p>- Чујеш.{S} Ја |
</p> <p>Попа се све тресе гојазан,:како се смеје.{S} Видиш га само, клима главом, и развукли му |
им списат и издат</title>."</p> <p>Како се обрадовао тој књизи!{S} Још кад је ишао у прве гимна |
ојом и српским одушевљењем.</p> <p>Како се обрадовао био Бранко, када је пре недељу дана у Бечу |
о да пред вече банемо тамо?</p> <p>Како се дознало за узрок Бранкова изненаднога одласка, то са |
ола, проглади прстима кроз браду и лако се накашља.{S} Узе округли ћелепуш са стола, па га ћуши |
оду у намену Бранкова спомена.{S} Онако се народ уме одушевити само за велике идеје.{S} Од надн |
кошница – тек „да покуша“.{S}А наопако се једио, што српски пчелари сваки час препоручују по н |
имао са својим ујаком, поп-Стевом, тако се био расрдио, да је у један мах хтео да оде из Брајко |
добром старом познанику.</p> <p>– Тако се дочекују гости?! – пребаци му, бојаги, Јован.</p> <p |
је.{S} А жустра младица поред њега тако се препанула, да се неје могла уздржати, већ се у најве |
ић“, него само Бранко: толико се и тако се радо о њему разговарало.)...</p> <p>Уз пут наиђоше п |
не скоро као и брат јој. </p> <p>И тако се искупило прилично друштванце за певачки збор.</p> <p |
јника: „Куд сви Турци,..." </p> <p>Тако се свршила прва певачка поука Брајковачкога збора. </p> |
, да баш на извору буду сведоци, колико се у истини прави народ забавља о том догађају...</p> < |
<p>– Дошле те варошкиње!</p> <p>Колико се Јелена обрадовала својој другарици, толико и више кр |
подин Стајић“, него само Бранко: толико се и тако се радо о њему разговарало.)...</p> <p>Уз пут |
не у грудима хоће зар да искочи; толико се пута захука, дошао је већ под грло, а то се отео тек |
а, живот је овај тако сладак!{S} Толико се прилика да је човеку, да га воли.{S} И људи... па ни |
ему).{S} Заволи га чика Пера.{S} Толико се пута састајао с њим у Митровици, у оној некада грани |
ће издржавати своју породицу.“ И толико се занео, помишљајући на Даринку, да, блажен, у мало гл |
– да му сефтеишемо нов еспап.{S} Бранко се и не обазире много на њих.{S} Неје му ни стало до ов |
глас неки до Бранкових ушију.{S} Бранко се трже.{S} Близу њега стоји на уској путањи девојче од |
нади његов пијетет према оцу.{S} Бранко се сећа свога оца.{S} Једва га је, до душе, упамтио, ал |
ва добише места унутри.</p> <p>– Бранко се не одваја од Даринке.</p> <p>- Ми смо одсели код вас |
p> <p>– Лаку ноћ!</p> <p>Јован и Бранко се одвојише.{S} И оде сваки својим путом.</p> <p>Јелена |
своју Еву.</p> <pb n="70" /> <p>Бранко се насмехну:</p> <p>– Док ја дођем до своје Еве, протећ |
а му завири смело у лице.</p> <p>Бранко се силом насмеши. </p> <p>– Немојте толико да мислите.{ |
ј га он показује на жици.</p> <p>Бранко се баш разговарао с Даринком.</p> <p>Јован прешао бележ |
важна разговора с тобом.</p> <p>Бранко се изненади.</p> <p>Спусти се на место, где је седео би |
> <p>- За што, госпођице?</p> <p>Бранко се не довија ни из далека.</p> <p>– И опет „госпођице“! |
ади своју цицу и клима главом.{S} Марко се врпољи <pb n="14" /> и увија око ње, или јој се скуп |
а домаћица испржи које пиле.{S} И Марко се, ено, већ вија са живином по широком дворишту.{S} Ма |
оцијалне наше прилике...</p> <p>И Марко се, већ по одавно, помешао с гостима.</p> <p>Бележник х |
да би пришио био и златну јаку“, казало се у неком листу, оглашујући његову смрт изненада.{S} Н |
!...</p> <p>Млади Брајковачки тржа мало се неје сломио преко тезге, како је појурио, да види, к |
ан прсну у смех.{S} Чак и бележник мало се не угуши, како се засмејао.</p> <p>– Слатки уја, доб |
чича био у снази, и држао узде, и знало се, бојаги, нешто и видило се, тобож, некога рада, мака |
ке године по један пут!</p> <p>Прохтело се госпођи Нати, да види своју сестру, баш као да јој ј |
зде, и знало се, бојаги, нешто и видило се, тобож, некога рада, макар да се заман викало:{S} Хл |
и не знате, али у старо време одселило се одавде неколико хиљада српских породица у Русију.{S} |
где ли је, Бог би га знао!{S} Говорило се, да се негде удавио.{S} А говорило се, да је заблуде |
му, ал под рухом српско срце!“ говорило се о њему).{S} Заволи га чика Пера.{S} Толико се пута с |
о се, да се негде удавио.{S} А говорило се, да је заблудео у свет.{S} Тек Тинка дахну душом.{S} |
p>Положи све испите најпре; понда ће мо се разговарати, – одговори му Бранко.</p> <p>Јован мало |
ања и ликовођа певачкога збора.{S} Само се поздрави са певачима, те одмах дохвати виолину, па п |
трже.</p> <p>– Збогом!{S} Разговараћемо се.</p> <p>– Пође.</p> <p>– Јелена не чује песме или не |
кад си већ навалио...{S} Хајд, видећемо се, ваљда, још, вели поп Стеван.{S} Не ћеш тек отићи го |
нскима:</p> <p>Чини ми се, пожурили смо се раније, него што треба.</p> <p>Па боље пре не? после |
чему просвета, чему живот?{S} А ми смо се свим радом својим далеко удалили од пута, који овамо |
азговарамо, – задржава га попа. – Нисмо се честито ни поразговарали, како си ту.</p> <p>То је и |
кне, као тек да одмахне: „Па добро!“ Но се трже.</p> <p>– Хвала вам.</p> <p>– Па, опет сте заћу |
ко одлагати.{S} Ко је рано легао и рано се оженио, није се покајао.{S} Не ћеш се, ваљда, угледа |
беху Карловци позорницом.</p> <p>Дивно се беше заталасало одушевљење у српском народу у намену |
ов, па пружи руку Кнежевићу и неусиљено се рукова с њим. ·</p> <p>Кнежевић се рукова и са Јелен |
ремате омладину на госпоство.{S} Једино се клањам учитељству народном.{S} Ко је свестан учитељ, |
ем.</p> <p>– Добро је, – рече и потајно се насмехну.</p> <p>А Јелени одлану.{S} Но је поли руме |
баш не чита, разговарају, ово било оно се снило...{S} Па том приликом приметиће госпођа Ната, |
ојим кораком она тројица њима ближе, то се Даринка већма стискује уз Јеленино раме, као да би д |
ута захука, дошао је већ под грло, а то се отео тек само дубок уздисај.{S} Срце би на том уздис |
рача.{S} Него за што и не би?!{S} Често се после картања развезе и пијанка.{S} А он мора ту бит |
авила, а занет са својим мислима, чисто се збунио, кад је погледао.</p> <p>– Ми вас чекамо на р |
</p> <p>– То је најжалоснија песма, што се силом уплеће у ове дане, који ће да засветле потомст |
дне на мекој трави у крај поточића, што се слива преко луба дебела орахова дрвета, те шуми и жу |
ушкацона и других таких посластица, што се, по сеоском господском обичају, износе пред „физите“ |
рак о позлаћену јабуку, зрак сунца, што се клонило западу. </p> <p>Око њих планина са својим бр |
кћи поред ње.{S} Ако и зна, да све, што се догодило у кући поп-Стевиној, носи на души и на обра |
сар, неколико одборника, дакле све, што се рачуна у Брајковачку високу власт, седели су у засеб |
њом чита новине и премишља о ономе, што се њега тиче, а мало разабира за оно, што је било и шта |
ући унутра!“ Повукао би је тим пре, што се уверио, да се и сама гошћа одушевила за „ту идеју“, |
понудише женскима оне две столице, што се зблизниле у учитељевој соби; а од њих неки поседали |
Брајковац.{S} Па сад још тим више, што се слегло на један пут ваздан гостију у село.{S} Ту је |
штају, да поред њих пролећу чворци, што се надлећу као облаци над грозном планином расплашени т |
вели, кад чита новине: „Ја не знам, што се толика хука и бука дигла за тог ђачића;“ а на некакв |
виленим перјем и китњастом крестом, што се преко дана шета и ракољи по буњишту око кокошака, ми |
ева поверљивије.</p> <p>Хвала, ујо, што се не сетисте, кад је тому било време; сад је касно, – |
л ти те мисли на памет ваљда за то, што се видиш сада у овом обиму?{S} Брате, ја се мало разаби |
{S} Несрећа је по Србина сељака то, што се он, кад једном пропадне, тешко подиже, јер, канда, и |
ек одржи у милости ујковој ипак то, што се... без ичије – помоћи сам у туђем свету... гура, те |
ог ме, увећао и онако велики жагор, што се разлегао по пространим ходницима и степеницама Карло |
часни брдо и долина, тамјан мирис, што се к небу диже из цвета“ и из српског света.</p> <p>И т |
а неко склања себи с пута ону лозу, што се обично онако уз пркос испружи преко стазе са лозинка |
ти, ада се и сам не умеша у струју, што се заошинула оне године по Српству.{S} Био је он некада |
ло, тек зар да нађе хлада.{S} Једва што се овда онда зачује, како крикне од врућине орао на как |
цу, или и даље куд у варош.{S} Неје што се Марко боји, да би му, сачувај Боже, ускисло, кад би |
и... па ни они несу тако рђави, као што се чини!{S} Какав си ти, онаки ти се чини цео свет...{S |
аг.{S} А повукао би је за цело, као што се већи у себи повукао, кад се састао с Јованом и учите |
јао, да она више зна, него он; него што се, не зна ни сам за што, нада, да ће она највише и пок |
> <p>Нико је неје приметио, не само што се и сама за времена скрила, већ и пун сен округле багр |
или не ће, што мисли.{S} А мисли: „Што се овај свет толико на силу Бога грађа са мном и присва |
, срди ли се још на њу.</p> <p> А зашто се срди, то као да сад тек почиње да нагађа.{S} Па баш |
ше!{S}Јух, ала лепо мирише!{S} Па зашто се, мама, овакво цвеће не негује у лонцима, а негују ко |
е зар слободна штампа!</p> <p>Размахнуо се поп Стеван, па заборавио, каква му је задаћа задата |
ш жандара, а остали како који.{S} Писар се наслонио на лактове, па кибицује одборнику. (Бележни |
>Сам коровођа почиње. </p> <p>Али писар се замислио у улози каквог Дона Цезара од Базана, какво |
алом по њој.</p> <pb n="64" /> <p>Писар се загледао у лик што виси у прочељу. </p> <p>Јован упр |
пресмаче ракију с хлебом.</p> <p>Писар се осећа необично жив.</p> <p>То је било дивно, милости |
ника, час у бележниковицу.</p> <p>Писар се гуши сиром и залива грло белим вином.{S} Али и он на |
ас у Карловце, у очи свечаног дана, јер се у Пешти намерном или ненамерном чијом кривицом несу |
</p> <p>Али Јован као да не слуша, јер се нагао већ преко стола с чашом у руци, да се куцне с |
пуча потапкала по поп-Стевину жуљу, јер се поп Стеван на мах разгали, па примети, као да би да |
ваш ујак а и мати не могу доста да вас се нахвале.{S} Ал, ја ипак држим, да то мора бити мучно |
ша.{S} Нова се омладина креће, њен глас се већ по мало чује.{S} Кад не иде више с омладинским с |
ационалног газдовања.{S} Данас... данас се и за то тражи интелигентан човек, човек... не „госпо |
ли над ливадама надлеће се коба.{S} Час се заустави на једној ташци, па лебди и не миче се; час |
у.{S} А у народу, видиш, око свирца час се таласа, час везе ситно коло сремачко, плаховито оно |
е Бог ме, још и данас.{S} Старији свет се особито разабирао за њу.{S} У сека– Катину децу већ |
е, кад не буде видио своју ујну, – опет се уплете бележниковица.</p> <p>– Жено, не дирај у свој |
“, те не може друкче да тузи угове, већ се болном душом хвата за њихне трагове.</p> <p>Бележник |
Јован сад тек не зна, шта да мисли, већ се забленуо час у бележника, час у бележниковицу.</p> < |
епанула, да се неје могла уздржати, већ се у највећој дреци смота негде у коров, да тамо у најв |
оспођа Рашићка већ дошла к себи.{S} Већ се говори по селу, како жали, што је дотле дошло.{S} Та |
љено се рукова с њим. ·</p> <p>Кнежевић се рукова и са Јеленом, као са старом познаницом.</p> < |
и своје као бегеш. </p> <p>Јеша Дабижић се сетио свога калфовања у Новом Саду и својих љубавних |
ли мисли несу све код њега.{S} Од синоћ се нешто сневеселио.{S} Јелена му је много приповедала |
ишта.{S} Засуци рукаве, па, што кажу, у се и...{S} И госпођа Ката одби толике општинске бележни |
села.{S} И сад, ето, седе и разговарају се, како ће што боље да удесе село, што га спремају.</p |
а и Тинку и синчића му!{S} Али Арсенију се други занат боље свидео.{S} Карту и чашу заволи већм |
ито својом руком Бранкову руку, за коју се држала.{S} А по речима и нагласку за цело јој жао на |
, хоће да се шали.)</p> <p>А благајнику се разведри мало оно мрко лице, зарасло у црној густој |
, човек... не „господин“!</p> <p>Бранку се побра није никад још таким показао.{S} Више пута му |
и он то примио, кад би <pb n="91" /> му се теоретски о томе предиковало, а да не види то од нас |
величање његова спомена.{S} Око тога му се мисли највише и врзу.{S} Да се обазре на оваке слуша |
оп-Стевину сеницу, где овај чека, да му се јави, има ли тај дан какве дужности, то јест, да ли |
а је одмах отишла свом поп-Стеви, да му се потужи:</p> <p>– Дошле те варошкиње!</p> <p>Колико с |
како се он спремао кому на дочек, да му се „омладинац“ не може ни од шале подсмехнути.</p> <p>– |
бележник је нашао, да је вредно, да му се јави, е је Марко донео пива.{S} А писар опет нашао ј |
рила, час их скупи и дигне у вис, да му се боја и на горњем и на доњем делу танких крилаца прел |
т у свет,... у виши свет.{S} Само да му се дочепати Новога Сада или Београда, да се препоручи у |
што да не буде срећна? </p> <p>Понда му се мисао понесе за Даринком.{S} Усамљеном, као што беше |
p>У исти мах му сину друга мисао, па му се задовољније мало разгали лице.</p> <p>Да ме ко не тр |
упео свом снагом, те набрао чело, па му се натуштило над дугим проседим обрвама.{S} Хоће најпре |
о више о њој мисли, неку бујност, па му се час разлива као милота, час га диже, да некуд зар по |
, па му пројури кроз сву крв, а коса му се диже.{S} Скинуо шешир, одахнуо, па брише рупцем зној |
р!{S} Ђура Јакшић би кликнуо.,„И бог му се диви!“ -- рече Јован, па стаде.</p> <p>Стали сви.{S} |
ом.{S} Усамљеном, као што беше, даде му се широко поље, да их обадве, Јелену и Даринку, испоређ |
од неке милине, кад помисли, како ће му се добра душа опет обрадовати, кад јој сутра оде.</p> < |
/p> <p>Кад приступио девојкама, лице му се зажари.{S} Погледа то у Јелену, то у Даринку, а погл |
сиром поливеним с кајмаком, на који му се сад тек и већи апетит отворио, што зар хоће на њему |
срећу.{S} Кад је човек срећан, мили му се посао, којега се подухвати.{S} Одушевљеније прихваћа |
иш га само, клима главом, и развукли му се брци, али не даје, гласа од себе.</p> <p>– Да Бог ме |
е гојазан, зачкиљио очима и развукли му се брци, ал не даје гласа од себе... </p> <milestone un |
е особе и прилике, о којима је, чини му се сад, и чешће могао и требао мислити, ако ничега друг |
рију“ реч.{S} Лакше би му било, чини му се, на архијерејској служби придику какву исплести; а н |
више пази на свог поп-Стеву.{S} Маћи му се не да.{S} Она баш истера одавде учитељицу.{S} Мал не |
, таман најлепше полетео!{S} Но речи му се изгубише у метежу, у ком сваки својим гласом пева:{S |
м.{S} Бранка прође нешто скроз, како му се допаде у тај мах девојче.</p> <p>– Што ћутите?...{S} |
по упутству наших пчелара води, а то му се признати мора, најсавршеније свој пчеларски дневник. |
да му гледа постојано у очи, и, што му се давно и давно неје придесило, – поцрвене, е, поли га |
него што заспи.</p> <p>Него вечерас му се не да да чита ни колико иначе у овакој прилици.</p> |
ољан.{S} Кадгод пије младо пиво, а њему се нешто стужи.{S} Онда му је његов виши позив на срцу |
да прочитам...{S} Је л браца, – окрену се, као чигра, у заштиту Јовану, – још имам сутра, па п |
тна идеја!{S} А и јест, брате, – окрену се Јовану, – баш смо ти ми на селу затуцани,... их!{S} |
скликом:</p> <p>– Ево га!</p> <p>Окрену се.</p> <p>Гости из Брајковца.{S} Ту тетка Ната, ту Дар |
о се, опростио се са свима.{S} Убезекну се и поп Стеван и госпођа Рашићка.</p> <p>– Па што тако |
> <p>– Са старачким идејама!– подсмехну се Јован.</p> <p>– Неколико њих што је вредило нешто, о |
срцу!</p> <p>– Ето ти је, на! – обрецну се, бојаги, попа.</p> <p>– Хвала ти, боже!{S} Канда нем |
пет „госпођице“!{S} Срдим се! – обрецну се Бог ме, Јелена, па истрже своју руку. </p> <p>– За ш |
ора знати бар и натарошевица, – обрецну се она.</p> <p>– Ја ништа не знам, – вели Јован. </p> < |
данас боље пожурио него обично, али су се збиља физите код госпође Нате и Катице мало дуже поз |
га, а да не подсети своју сеју, како су се обадве препале, када су из ненада ту натрчале на Бра |
благајник, писар и други певачи већ су се договорили, како ће после певања на пиво „Код разбиј |
ју снагу.{S} Бродови живота њихова несу се још навезли на отворено море, где борба за живот као |
енитих смерова.{S} Интереси њихови несу се још нигде сукобили.{S} Неје се још ни једном дала ни |
ветрину у Маркову крчму у Брајковац; ту се препоручи бележнику својом вештом декламацијом „о ра |
за јавне ствари.{S} Него омладина, а ту се у нас рачунамо ми ђаци, трговачки момци, и тако даље |
оју матер посети!...{S} Најпосле, свету се не да ни уста запушити, ни доста колача намесити...{ |
о кличе танко гласовито...{S} На бресту се гдегде закрши грање, а одонуд излети орао, замахне к |
–Ти ћути.{S} Ми ћемо на село.{S} А путу се рока не зна.{S} Може нас тамо затећи и берба...{S} Ј |
евића куља дим на димњак.{S} На огњишту се пуши и ври у пуним лонцима, а цврче батаци на угреја |
пуно независан.{S} Кад буде време, даћу се бирати за посланика, било у Карловце било у Загреб,. |
.{S} Изасланици разних друштава хватаху се свога кола.{S} Певачка друштва заузеше своје место н |
у њима пало опоре речи.{S} По Брајковцу се каже: „Куд госпођа Јеца оком, поп Стева скоком“</p> |
жи преко стазе са лозинка.{S} Збиља, чу се ход.</p> <p>Поп Стева склони чибук уза се поред стол |
и ил’ ни ви!</p> <p>– Сви!{S} Сви! – чу се више гласова, а највише писарев.</p> <p>Учитељ и сув |
д кућом у дворишту.</p> <p>– Јух!- зачу се из кухиње.{S} Маца вриснула, па испустила канту из р |
онац у крај ватре.</p> <p>– Јух! – зачу се у исти мах и из собе у неколико разних гласова.</p> |
оне лепе куће с оне стране потока зачу се диван мушки тенор.</p> <p>Јелена познаје тај глас.</ |
азиђоше.{S} Испред учитељева стана зачу се у три пут.</p> <p>– Лаку ноћ!</p> <p>Јован и Бранко |
анка растанак, да је једва чекао, да их се што пре опрости. </p> <p>А они су сви били тако љуба |
Нашли се на врху брдашца.{S} Испод њих се таласа китњаста побрдица, да им мало даље пукне на д |
е му ни стало до ове врсте људи, из тих се, по његову уверењу, не да већ више ништа ни учинити. |
нема за њу места!</p> <p>Млади трговац се окљува, како би и он прешао у разговор с Бранком и Д |
.{S} Мени је овде врло пријатно.{S} Баш се, на против, са свим добро осећам.{S} И не могу довољ |
</p> <p>Јеша Дабижић вели:</p> <p>– Баш се добро осећам!{S} Тако мора бити ономе, коме пусте у |
посла са себи равнима... </p> <p>Вараш се, мој Бранко, ако мислиш, да код мене није то озбиљна |
да брачних обавеза према њему.{S} Можеш се и преудати.</p> <p>Мој син ће, – одговори она, – за |
о се оженио, није се покајао.{S} Не ћеш се, ваљда, угледати на те наше учене и неучене докторе, |
себи напуштен, – дода Кнежевић.– И још се од нас захтева, да потпомажемо и књижевност, да купу |
е и последња песма, а многи и многи још се не разилазе.</p> <p>Стајић са својим гостима из Брај |
гине за њом.</p> <p>Давно је било, кад „се одбила“ из куће својега оца, покојнога Пере Гојковић |
олико година до сад не запита ни самога себе, како је том дечку?{S} Па за чију љубави сада“.{S} |
ли опет парох, – не замишља увек самога себе, Праотац наш Адам имао је у рају свега, па опет му |
ере, да замаже очи слабом човеку, па да себе боље угнезди?..;.{S} Гадни створе!</p> <p>Је ли мо |
и, она и ужива; па што ради, зна, да за себе ради.</p> <pb n="53" /> <p>И да је когод рекао поп |
њену ћер.{S} Побринула се та добро и за себе и за њу.{S} Знаш ли ти, да ће она израдити код поп |
и ружно; а за истинитост јамчи сваки за себе.{S} Али хтети на тај рачун прославити се и постати |
м ради?...{S} Ради се, да, али свако за себе.{S} Огрезли смо у гнилости.{S} Нема ни родољубља, |
би штета било.{S} Ти ниси рођен само за себе, већ за... виши позив, – пребаци Јеша писару, ал н |
вукли му се брци, али не даје, гласа од себе.</p> <p>– Да Бог ме, да је госпођа Рашићка узела с |
азвукли му се брци, ал не даје гласа од себе... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Док њих |
о је, нејачко је, да га даш тек тако од себе, да га одбијемо као лику низ Дунав, – навија попа. |
и неје могао никога разуверити, сам је себе тешио... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>О |
држати на стану.{S} А Тинка спремала и себе и дете. </p> <p>Данас отишла Тинка из Брајковца; а |
и очи, шијући белом свету, па хранити и себе и дете под туђим кровом и на туђем огњишту.{S} Али |
ш није готова, – теши поп Стеван и њу и себе. – Све ће то још бити, како треба да буде.{S} Ниса |
</p> <p>– Фраза!..{S} Ја што учим, учим себе ради, као годи ти и други и трећи.{S} Кад кажем, д |
в, да Бог ме, неје могао оставити након себе величанствених манастира ни иних задужбина.{S} Али |
<p>Благајник седи, па посматра све око себе.</p> <p>Мала Зорка, како стала у један угао, као д |
етну шешир на главу, па закопчава и око себе намешта кабаницу.</p> <pb n="34" /> <p>Што не дате |
цу ни бригеша.{S} Чисто не да гледати у себе, како је сјајан.{S} Округао као похођанска погача, |
ојачком, у ком последњи бој бије између себе нарав и васпитање.</p> <p>И Зорка се обесила Дарин |
е не само да не ће више говорити између себе „ви“, већ „братски српски“ „ти“, него Дабижић, на |
окрвно у њега, откиде један и задеде га себи на груди, а други пружи Стајићу.</p> <p>– Хоћете л |
p> <p>– Шта ће сирота удовица!{S} Нашла себи сигуран кров, па га чува као свој рођени, – примет |
оди из Брајковца у Карловце.{S} Замишља себи, како ће на том путу угледати из далека читав кара |
уством.{S} Тешко оном, који мора све на себи да искуси!{S} Ја сам прошла добру школу: цео је жи |
аши за најобичније наше потребе носе на себи туђински печат.{S} Ми све морамо од туђина да наба |
це се „нешто закрши, као да неко склања себи с пута ону лозу, што се обично онако уз пркос испр |
аљину, да у највишим школама тамо збира себи плодове човечјег ума. – Ја ти, – рече, – не могу д |
вет.{S} И онако слабо имаш кад посла са себи равнима... </p> <p>Вараш се, мој Бранко, ако мисли |
ице.{S} Кад опет оде по воду, као да је себи по смрт отишла.{S} Враг би је знао, шта ради.{S} Д |
– вели му девојче љупко, па му привуче себи руку. – Кажи ми штогод лепо, као што ти умеш.</p> |
ладу човеку не да се прилика, да створи себи будућност.{S} Особито је уметност у нас Срба право |
од њега...{S} Допада ми се, што је при себи.{S} Жилава нарав!{S} Без ичије припомоћи... сам... |
ујици; само ће ипак овде онде прокрчити себи, лакше пута, где без бујице није могао.{S} Биће и |
то познаде госте.</p> <p>Кад је дошла к себи, сети се, да притрчи гостинским колима.</p> <p>– Г |
Бога ми је госпођа Рашићка већ дошла к себи.{S} Већ се говори по селу, како жали, што је дотле |
не наиђе госпођа Ната, те Јелена дође к себи, да је пољуби у руку.</p> <p> Наравно, госпођа Нат |
а ту шале.</p> <p>– Та стани да дођем к себи!</p> <p>– Е, Бога ми је госпођа Рашићка већ дошла |
сада на свога сестрића, те га призвао к себи!{S} Призвао га тек сада, када је, тако рећи, већ н |
бодно бисмо могли рећи, да је народ сам себи напуштен, – дода Кнежевић.– И још се од нас захтев |
кад, јер... за тај хлебац, што га је он себи изабрао, не пријања, баш Бог зна како, маџун и ско |
} Криво ми чините, кад ми таква појма о себи улевате.</p> <p>– Збиља, обори девојче очи, као ув |
и остављено, можда, доброј срећи и само себи, кад му је Бог дао матер, најбољу срећу. </p> <p>П |
S} Ако Даринка не везе или не плете што себи или обично браћи, тетка-Катиној деци, узме, на при |
...</p> <p>Тако нешто, ваљда, замишља у себи госпођа Ната и сад, па купи све гдегод шта, као да |
ни речи.</p> <p>Госпођа Ката да пукне у себи од смеха, како се премудра Рашићка преварила у рач |
Ако госпођа Јеца што не изради, мисли у себи Јован, не помогоше код поп-Стеве ни најубедљивији |
е; понда се сети. „Јогуница!“ помисли у себи. „Никад друкче!..{S} Госпођа Рашићка!{S} Као да пр |
овукао би је за цело, као што се већи у себи повукао, кад се састао с Јованом и учитељем, те ви |
да прихватим економију.{S} Ја осећам у себи за то воље, па мир!</p> <p>– Казао сам ти, што ја |
још ова друга, што нађе за вредно, да и себице увери госпођу Нату, како је поуздана.</p> <p>А т |
за живот као вихор диже и ваља вале то себичних страсти то племенитих смерова.{S} Интереси њих |
сродничке пажљивости беше већ нестало у себичному његову срцу, туђ, јер предвиђаше, да их и миш |
па већ, ето, у туђој руци маљ, којим би себичност да кује своје планове!{S} Играчка туђег ћефа! |
дрско телејише упљувке своје подлости и себичности разним интересима напретка и разлозима порет |
Базана, каквог шпањолског гранда у сред Севиље, па завија по свом срцу, по свом „вишем позиву“, |
фане,... видиш, сада је већ девојче.{S} Седамнаест јој годиница; скоро ће, у име божје, ићи у о |
стоји на уској путањи девојче од својих седамнаест година, ватрених очију, весела безбрижна изг |
ме ходали били ван села.{S} И сад, ето, седе и разговарају се, како ће што боље да удесе село, |
.</p> <p>Прилике је тому зими често.{S} Седе у вече обично код топле пећи.{S} Ако Даринка не ве |
лога Владимира.{S} А она и госпођа Ната седе још, па разговарају о којечему и прежваћу данашњи |
идеја! ·</p> <pb n="76" /> <p>И сад тек седе на своје место, одакле се беше пре једнога сахата |
о се рачуна у Брајковачку високу власт, седели су у засебној соби „Код разбијене канте“ у Марко |
нади.</p> <p>Спусти се на место, где је седео био, а ништа не вели.</p> <p>- Е, сад иди никад, |
њем делу танких крилаца прелива сад као седеф сад као плавичаст пламичак.</p> <p>Ти си сад и ду |
неш.{S} Пусти човека амо...{S} Докторе, седи овде.</p> <p>И гостољубиви бележник пође да прави |
што је друге у Брајковцу зову, сама.{S} Седи, па, као што то бива, кад је човек сам, развеле јо |
се диже, да иде.</p> <p>Куда журиш?{S} Седи, да разговарамо, – задржава га попа. – Нисмо се че |
гове његове“ не може побркати.</p> <p>– Седи! –вели опет попа Бранку,</p> <pb n="72" /> <p>– Не |
се не упада у реч...{S} У нашој средини седи старина, који...</p> <p>– А, не, не! – опре се чич |
бележник игра жандара!{S} Па ипак увек седи и зева код играча.{S} Него за што и не би?!{S} Чес |
па је мотрио и Јелену.</p> <p>Благајник седи, па посматра све око себе.</p> <p>Мала Зорка, како |
братом, сина с оцем, и тако даље.{S} Ко седи с миром, том је добро.{S} Богу божје, цару царево, |
, па, ево, ни данас. </p> <p>Е, па тако седи сека Ката, као што је друге у Брајковцу зову, сама |
Па паки и паки-поп!..</p> <p>Е, па тако седи јутрос, ето, поп Стева под својом сеницом, па пушт |
парох Брајковачки, поп Стеван Радојчић седи под сеницом у својем вотњаку.{S} Разузурио се, па |
пи то ни за живу главу.{S} Као да ми ту седи!{S} Вели увек па се удари иза потиљка.)</p> <p>У к |
се; Ната, па се успе на кола и ували у седиште.</p> <p> Сео и кочијаш.</p> <p>Таман Трива прит |
ио већ у по гимназије.{S} Женско дете у седмој осмој ли годиници.{S} А најмлађе, син, јој, тек |
атерине груди...</p> <p>Госпођи Нати од седморо деце заживела јединица мезимица, па мати гине з |
ову смрт изненада.{S} Но и да му је све седморо деце заживело; хватао би се крај с крајем, како |
„Зора“ у Бечу у спомен великог песника, седне он на лађу, а с њим и Јован Јаковљевић, па дођу д |
све јаче куца.{S} А кад већ дође, и да седне на свој прозор, несташни ђаволак с леве јој стран |
је под пазухом, као да би их скрио, она седне за гласовир, те му мами сад нујне сад <pb n="16" |
му показа место уза се.</p> <p>– Ту ми седни, синовче!</p> <p>А Кнежевић пушта глас где силниј |
ао ђорду о бедро, што му донела тетка и сеја из вароши; па узјахао танку бедевију, што му извук |
воје сиграчке, што му их донела тетка и сеја. (... „Боже мој, " рекла је, да Бог ме, Ката Нати, |
загрли.</p> <p>– Зар ти још не спаваш, сејо?</p> <p>– Ево, сад ћу и ја. </p> <p>Даринка духну |
је похвали пред тетком из вароши и пред сејом.{S} А њих две се нагле радознале.{S} Мали Владими |
гњата, па га увек звала братом, а он њу сејом.{S} То задржала и Катица, па њена деца и данас зо |
Данас је неколико пута питала и брацу и сеју, кад ће, за Бога, већ једаред то почети?{S} Али Јо |
тајићем, не мога, а да не подсети своју сеју, како су се обадве препале, када су из ненада ту н |
огом, сека Като!</p> <p>– Збогом пошла, сека „имја рек“!...</p> <p>Баш Ката ушла у двориште, па |
запита.</p> <p>– Помоз Бог!{S} Како си, сека Като?</p> <p>– Хвала Богу!{S} Како ти?</p> <p>– Да |
оро.</p> <p>– Нека, нека!...{S} Збогом, сека Като!</p> <p>– Збогом пошла, сека „имја рек“!...</ |
>–Јух, јух, јух! –- цикнула је „трижди“ сека Ната сека–Кати, кад је чула; а чула је, Бранко с Ј |
, јух! –- цикнула је „трижди“ сека Ната сека–Кати, кад је чула; а чула је, Бранко с Јованом неј |
а већ је готово цело село знало, да је сека Ката добила гошће, јер је готово цело село било на |
је тога било, слатка, од пре, – рећи ће сека Ката. – Било ти је Брајковачко друштво, и сама доб |
ево, ни данас. </p> <p>Е, па тако седи сека Ката, као што је друге у Брајковцу зову, сама.{S} |
ла Јеца на поп-Стевина сестрића! – вели сека Ната.</p> <p>– Ја сам одмах рекла, има нешто, – ве |
– Ја сам одмах рекла, има нешто, – вели сека Ката. – Сад је наишла, Бог да прости!</p> <p>– Да |
руга Катина из детињства, прија-ова или сека-она, па је, на прилику, запита.</p> <p>– Помоз Бог |
радила.{S} Ономад...</p> <p>И сад удари сека Ката да описује, шта јој је „та девојчура“ кад рек |
него што ће синоћ деца полегати, у кући сека-Катиној неје ви било о другом чему речи већ о прос |
ца нешто! </p> <p>Ето, зашто је долазак сека–Катиних гостију догађај за Брајковац.{S} Па сад јо |
и свет се особито разабирао за њу.{S} У сека– Катину децу већ сад гледе као у велику господу, п |
атице?</p> <p>– Како не би било?{S} Гле секе! – одвикује она из кухиње.</p> <p>– Разумем, – вел |
притрчи гостинским колима.</p> <p>– Гле секе!{S} Гле Даре!{S} Добро дошли!{S} Ко не би био рад |
орадила...)</p> <p>Трива таман замахнуо секиром, да прецепи чвор на цепаници, с којом се већ то |
ароши разда поклоне!</p> <p>– Боже мој, секо. – рећи ће, до душе, као и до сад, Ката Нати, – за |
атим усевима, окићена убавим селима.{S} Села се мање или више губе што које ближе или даље, па |
еће од њих... </p> <p>Ката Јаковљевићка села, као обично недељом и свецем после подне, кад посв |
ла свеће.{S} Отворила широм прозоре, па села поред прозора.{S} Наслонила главицу на руку, па ми |
еме, да се на селу и госпође враћају са села, кад се и коло око крста разилази, те млађешина тр |
дашца тик уз Брајковац. </p> <p>На сред села око крста искупио се народ у чистом свом оделу.{S} |
где <pb n="23" /> изван села где у сред села, изнад свију висе према лазурном небу, а овде онде |
ubSection" /> <p>Кад је Даринка то вече села у одар, да легне поред Зорке, дуго јој се поглед п |
ептир је нашао свој цвет.“...</p> <p>Из села, а беше све ближе селу, допираше до њега необичан |
итељу.{S} Неко су време ходали били ван села.{S} И сад, ето, седе и разговарају се, како ће што |
а црквене куле, где <pb n="23" /> изван села где у сред села, изнад свију висе према лазурном н |
један говор, довешћемо гајдаша.{S} Ето села!</p> <p>Бранко Стајић примио ствар за готову.</p> |
лан певачкога друштва и аранжер толиких села и беседа.{S} Зна он, дакле, шта је то Српство и ро |
итеља свога.{S} Па ко се опет смотава и сели него Немац, те хајд даље као гусеница.{S} Србин је |
ишарана богатим усевима, окићена убавим селима.{S} Села се мање или више губе што које ближе ил |
а је за њега, да се потуца и пребија по селима.{S} Ја то и опет кажем.{S} Оно јест да и у варош |
уже, па да прошврљамо мало у наоколо по селима и по манастирима.{S} Мени се допада овај наш кра |
се играло, као обично недељом, коло.{S} Село мало, а тако отмени гости!{S} Па као да су целом с |
сам му рекао, до душе, да се спреми за село, – дочека исто тако и жедни писар.{S} Онда ћемо по |
, да јој се и једно дете мора везати за село.{S} Не ће се кућа Гојковића ископати, док је унуча |
занату ћурчија.{S} Леп занат, таман за село!{S} Да се држао тога, па да га види Бог и њега и Т |
род, као у своју рођену кућу.{S}Али на село!{S} Па остати на селу неколико недеља, као што нам |
ицину, па тражимо вароши, не ће нико на село. (Ја не ћу да пребацујем штипендистима, као што је |
Даринка.</p> <p>–Ти ћути.{S} Ми ћемо на село.{S} А путу се рока не зна.{S} Може нас тамо затећи |
у недељу ћемо и ми овде да држимо своје село у корист преноса и споменика Бранкова, а више тога |
ље.{S} Ако ми не верујеш, иди ма у које село, где су Срби помешани с Немцима.{S} Јест да Србин |
зговарају се, како ће што боље да удесе село, што га спремају.</p> <pb n="55" /> <p>До јако би |
е да почне разговор.</p> <p>Хоће и наше село да се прослави, – беше му прва реч.{S} Од њих две |
да уда у село.{S} Вели: „Село ти је тек село.“ Ето, она се родила и одрасла на селу, па најволи |
“</p> <p>– Да приредимо и ми овде какво село у ту цел!{S} Предложи учитељ.{S} Стајић скочи одуш |
ет нежни супруг. </p> <p>– Што зна цело село, мора знати бар и натарошевица, – обрецну се она.< |
олети...</p> <p>Мало за тим, па је цело село у сну. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Осв |
а Ката добила гошће, јер је готово цело село било на раскршћу, где се играло, као обично недељо |
е госпођа– Катино, а већ је готово цело село знало, да је сека Ката добила гошће, јер је готово |
мрак. </p> <p>Под планином се раширило село Брајковац са својим белим кућерцима и неправилним |
ивши свога друга до првога манастира, у село, сврну уз пут код госпође бележниковице.</p> <p>– |
школе.{S} А није рада, ни кћер да уда у село.{S} Вели: „Село ти је тек село.“ Ето, она се родил |
тра оде.</p> <p>У том се врати натраг у село. </p> <p>Та последња добра мисао, што му паде на у |
сам Бог зна, тек док се Јован вратио у село, брујало је по Брајковцу, како је госпођа Јеца дов |
ђу две ватре.{S} Ако у гору вуци, ако у село Турци.{S} Ако ће натраг, ту је Скила, мати, која б |
се слегло на један пут ваздан гостију у село.{S} Ту је Јаковљевићкин Јован.{S} Ту и попин сестр |
рада, ни кћер да уда у село.{S} Вели: „Село ти је тек село.“ Ето, она се родила и одрасла на с |
Рашићку, да допусти Јелени, да пева на селу.</p> <p>На учитељево милостива, колико јој годило, |
д човек је, до душе, и жељан друштва на селу.{S} А време му је, да помишља и на то, како би доб |
село.“ Ето, она се родила и одрасла на селу, па најволи, да и умре ту, али никад неје марила, |
<p>– Него шта знам?{S} Код нас ти је на селу тешко наћи слушкињу, па не знам, које новце да јој |
једном згодицом више своје благовање на селу.{S} Она двојица ђаци, па хоће да проведу свој школ |
лова.{S} Па је већ ето, време, да се на селу и госпође враћају са села, кад се и коло око крста |
, само у вароши има свашта, а гле, и на селу чуда! </p> <p>– Није тога било, слатка, од пре, – |
– окрену се Јовану, – баш смо ти ми на селу затуцани,... их!{S} Никакве друштвености!{S} Социј |
ве једно), Стефане; Јелена ће певати на селу и ићи ће са мном у Карловце на свечаност.{S} Је л |
ну кућу.{S}Али на село!{S} Па остати на селу неколико недеља, као што намерава госпођа Ната, то |
ги и трећи.{S} Кад кажем, да бих био на селу учитељ народу, то стоји: јер ја, као интелигентан |
т.“...</p> <p>Из села, а беше све ближе селу, допираше до њега необичан лавеж паса.{S} Као да с |
из вароши пре беседе.{S} Радовала се и селу.{S} Радовала се, да види тетку, браћу, сестру, дру |
опустили, да и она пева на Брајковачком селу у недељу.</p> <p>Ако госпођа Јеца што не изради, м |
вор, што има да га држи на Брајковачком селу, удеси за прост народ.{S} Хоће – да му каже, ко је |
ако отмени гости!{S} Па као да су целом селу дошли!</p> <p>Догађај је то за Брајковац...{S} Има |
, да се спрема, како ће у свом скромном селу прославити спомен великога песника. ·</p> <pb n="5 |
како су господа ноћас правила „бал“ по селу.</p> <pb n="84" /> <p>Бранко једва пред зору заспа |
Бележник послао пандура, да му тражи по селу гдегод овчија сира, па да га с црним луком и хладн |
а већ дошла к себи.{S} Већ се говори по селу, како жали, што је дотле дошло.{S} Та она, бојаги, |
есту, – одговори опет на то Бранко. – У селу су нам исто тако потребни ваљани учитељи, као и у |
зову Давину тејком.{S} Па тако и сви у селу, и старији и млађи.{S} Кадгод је у Игњатовој кући |
уге стране дође црквењаков син, колар у селу, са својом сестром, два можда, по најбоља певачка |
је дала своју кућу, на најбољем месту у селу.{S} Данас сутра, ако не оде у варош, да тамо отвор |
ог те пита куд, па се изгуби.{S} Наш је сељак, где су Срби неизмешани с туђим елементом, комота |
поповао, како ради немачки или енглески сељак или овај или онај спахија, који има хиљадама лана |
никад гусеница.{S} Несрећа је по Србина сељака то, што се он, кад једном пропадне, тешко подиже |
н је кратко време ту, па видим, да га и сељани јако уважавају, јер слушају његову реч.</p> <p> |
умећу боље удесити свој рад, те ће моји сељани имати прилике, на кога да се угледају ако хоће.{ |
ветар и сунце преко поља, те да не кажу сељани. „Каква ми је то варошкиња?{S} Знаш, тамо је Јел |
а.</p> <p>Учитељ се стискао уза зид под сен.{S} Дохватио белу пружену ручицу, па је притискује |
се и сама за времена скрила, већ и пун сен округле багреме, једне од оних, што су засађене у р |
обар кочијаш, коњима уши, па их омутком сена из кола истрљо и по леђима и по ребрима и по ногам |
ти, ипак осећа, да је лепо и добро, кад сене само толико радује том Јелена и Даринка, Бранко и |
га друштва, нити рећи мање ни више, већ сензацију; а у кући пречаснога пароха Брајковачкога поп |
од њега,... за сад доста.</p> <p>Поред сенице се „нешто закрши, као да неко склања себи с пута |
е за њега поп Стева, кад се разиђоше из сенице.</p> <p>– Има оштар језик!{S} Право материно дет |
и гледа, како куља дим на врата.{S} Око сенице, чује, зуји и бруји вредан народ по чистом јутар |
ти...{S} И сад, пуши и замаглио у уској сеници свој да баш видиш, како куља плав дим на врата. |
пушионица. </p> <p>Господин парох има у сеници тој сву удобност; и, збиља; никад није лепше пож |
ајковачки, поп Стеван Радојчић седи под сеницом у својем вотњаку.{S} Разузурио се, па је на њем |
седи јутрос, ето, поп Стева под својом сеницом, па пушта густе димове кроз подсечене бркове; г |
ева устаде и изађе, па забрави за собом сеницу.</p> <p>Окренуше један другом леђа, па одоше сво |
својим послом, ако не оде у поп-Стевину сеницу, где овај чека, да му се јави, има ли тај дан ка |
мало проширити или бар повисити, ујо ту сеницу, кад сте тако радо у њој?</p> <p>За мене је, син |
задрхта.{S} На лице јој или збиља паде сенка нека, или јој задрхта нешто око усана.{S} Дубок у |
и занесе се – за песмом, па паде у неку сентиметалност и кокетно погледа у Јована. </p> <p>Чак |
успе на кола и ували у седиште.</p> <p> Сео и кочијаш.</p> <p>Таман Трива притегао узде и замах |
> <milestone unit="subSection" /> <p>Од сеобе Србаља у крајеве, што стоје под окриљем Австроуга |
зо прође време, кад се обично и госпође сеоске враћају кући из посете.{S} Па сад се тек диже го |
Ката одби толике општинске бележнике и сеоске трговце, па одржа све, што остало после Игњата.{ |
.. </p> <p>Иза рогља се помоли неколико сеоских момака и девојака.{S} Биле код крста на игранци |
но.{S} Али девојка неје лоша прилика за сеоскога трговца.</p> <p>Ту је сад и та варошкиња, Дари |
код куће, све ме више жеља вуче мирном сеоском животу.{S} Из читавог Хорација најпаметније ми |
а и других таких посластица, што се, по сеоском господском обичају, износе пред „физите“.{S} На |
лебди, као преставник доброга духа, над сеоцем на полеђини једног брдашца тик уз Брајковац. </p |
Јелене!“</p> <p>Дакле, у сред Брајковца серенада!</p> <p>Е, то бадрим чуварима ноћне безбедност |
озору, и он не дође.{S} Бар да је после серенаде и прошао онуда, кад је изгледала на њега као о |
утицала развратно.{S} Чак ни о ноћашњој серенади не спомену ниједна ни беле.</p> <p>Само Зорка |
равља по милој вољи, ређајући серију за серијом.</p> <p>Једва око поноћи дошао и Дабижић до реч |
е, па наздравља по милој вољи, ређајући серију за серијом.</p> <p>Једва око поноћи дошао и Даби |
из петиних жила, да поради, те подигне сермију.{S} Тек не може, ето, ни он, да пропусти, ада с |
Тинка то двојином нежнија <pb n="29" /> сестра, двојином чуварнија и вреднија газдарица.{S} Кол |
о одра, па се не миче.{S}А уза њ његова сестра, па се као снебива у тако господском кругу. </p> |
ригу, шта ће, куд ће с дететом.{S} Пита сестра брата за савет. </p> <p>Да га да, вели поп Стева |
а Стева био задовољан и сретан, како му сестра привређује, толико је уздисао и био несретан за |
буде помоћник и заштитник удовој Матери сестрама И брату, док ови сами не стану на своје ноге.< |
не жали пута ни трошка, да проведе код сестре на очеву дому које летње доба или бербу у Фрушко |
е божем она отуђила поп-Стеву од његове сестре, да је она истерала Тинку из поп-Стевине куће.</ |
ранка, Даринке, Јелене, колара и његове сестре. </p> <p> Млади грк, Јеша Дабижић, отпоручио је |
а, поп Стева се сети у тој невољи своје сестре Тинке.{S} Тинка као да се на ново родила, кад је |
госпођом Рашићком, што је небрат према сестри.{S} Тога страха се, до душе, доцније опростио, ј |
неки начин, да би свој стари грех према сестри и сестрићу загладио, осећао се туђ према њему, т |
Разумем. </p> <p>– Като,— примети Ната сестри, кад дође до воде и замочи руке, да их пере, – м |
ко попина Јелена врисну.{S} А коларевој сестри оте се, Бог ме, у шаку и једно: „Хи!“</p> <p>И о |
вор.{S} Тинка, рећи ће поп Стева својој сестри, – ево, ја сам сад конзисторијални присједатељ.{ |
назију? проговориће поп Стева један пут сестри, видевши да ће јој тиме погодити најватренију же |
може госпођа Ната, да не понесе штогод сестриној деци.{S} То ће да буде радост од деце, кад им |
акав си ти то ујак“, па какав ти је то, сестрић“...{S} Дошао гладан, да се исхрани... „Па не зн |
; него се ипак не показа тако, да не би сестрић његов могао приметити, како се он спремао кому |
у је Јаковљевићкин Јован.{S} Ту и попин сестрић.{S} Понда, ево, и ове!</p> <p>Тејка Давина Живк |
о поп-Стевану ипак доста до тога, да му сестрић бар лепо мисли о њему, као да се осећа нешто кр |
било време; сад је касно, – одговори му сестрић с неким прекором.</p> <p>Поп Стева се уједе мал |
да се ујак тако смиловао сада на свога сестрића, те га призвао к себи!{S} Призвао га тек сада, |
је госпођа Јеца довела била поп-Стевина сестрића у кућу, да му наметне своју кћер, и како је са |
то ли се продобрила Јеца на поп-Стевина сестрића! – вели сека Ната.</p> <p>– Ја сам одмах рекла |
ој пало на памет, да доведе поп-Стевина сестрића кући!{S}И Бранко, ето, дошао. „Красан младић“, |
ка.{S} А ти ниси човек, да укротиш свог сестрића.{S} Ти си господар у кући, ти дрмаш општином, |
р језик!{S} Право материно дете!{S} Али сестрића увек одржи у милости ујковој ипак то, што се.. |
ођа Јеца, кад виде своју кћер с попиним сестрићем испод руке; те оде у кухињу, да изнесе јело н |
н, да би свој стари грех према сестри и сестрићу загладио, осећао се туђ према њему, туђ, јер и |
тила поп-Стеву, <pb n="95" /> да говори сестрићу за Јелку, шта је све поп Стева говорио, како с |
како је сам поп Стева проводаџисао свом сестрићу.</p> <p>За одрешене језике предмет је то, нара |
о, а пред њ испаде мала Зорка, Јованова сестрица, и Даринка.{S} Вијају лептирове по пољу</p> <p |
црквењаков син, колар у селу, са својом сестром, два можда, по најбоља певачка члана у Брајковц |
и им сваку реч. </p> <p>Колар са својом сестром стоји до зида.{S} Па чак се и њих двоје тргоше |
.{S} Радовала се, да види тетку, браћу, сестру, другарицу Јелену и...{S} Онај господин, што је |
Прохтело се госпођи Нати, да види своју сестру, баш као да јој је, не дај Боже, према глави.</p |
ек и оде у Карловце, ако и посети своју сестру, мислиш, да сме то њој казати?{S} Боже сачувај!. |
послом у Карловце, или би походио своју сестру или не.</p> <p>Једаред, – био код ње, па дошли н |
ковица.</p> <p>– Жено, не дирај у своју сестру по Еви, – опет је, бојаги, утишава супруг, избац |
на детиње име.{S} А отуђити она рођену сестру од рођенога брата!{S} Сад се нешто продобрила.{S |
упруг, избацив и опет једну „досетку“: „сестру по Еви!“</p> <p>– Ако нам је Ева прабаба, нисмо |
наде госте.</p> <p>Кад је дошла к себи, сети се, да притрчи гостинским колима.</p> <p>– Гле сек |
ојитељку“.</p> <p>И збиља, поп Стева се сети у тој невољи своје сестре Тинке.{S} Тинка као да с |
а, као да му је страно то име; понда се сети. „Јогуница!“ помисли у себи. „Никад друкче!..{S} Г |
ло дете.{S} Али кад се пробудила, па се сетила синоћњег разговора свог с Миланом на прозору, ка |
а се а радовала се, или плакала, или се сетила Светозара и Драгиње, о којима је тек зимус читал |
воје као бегеш. </p> <p>Јеша Дабижић се сетио свога калфовања у Новом Саду и својих љубавних пу |
већ и заборавио на ујака; а кад га се и сетио, неје имао повода, да се загрева љубављу каквом п |
ако га се, може бити, кадгод случајно и сетио био!</p> <p>Мора бити кадгод нешто од њега...{S} |
верљивије.</p> <p>Хвала, ујо, што се не сетисте, кад је тому било време; сад је касно, – одгово |
а је она мислила, да је се он више и не сећа, он се ње ради свађао с писарем, који је у сред др |
и његов пијетет према оцу.{S} Бранко се сећа свога оца.{S} Једва га је, до душе, упамтио, али и |
се, ево, све више њих тек у новије доба сећају, – одговори Бранко, –да су познавали Бранка личн |
па вели за Јелицу.</p> <p>– Да, да!{S} Сећам се...{S} Трчкарала је туда око мене, кад сам га у |
оја.</p> <p>– Знам ја то врло добро.{S} Сећам се добро покојнога оца свога, како је тај умео ри |
кува?..{S} И сам си пре неки дан рекао, сећаш ли <pb n="87" /> се, како отровне мијазме почињу |
S} Та, знаћеш га.{S} Тинкин син, ако се сећаш!</p> <p>– Што јој је муж она лола и бекрија? – сп |
код Марка, – пресуди бележник, – да му сефтеишемо нов еспап.{S} Бранко се и не обазире много н |
.{S} Знаш, ја...{S} Најбоље ће бити, да си ти уз њега.{S} Бадава!{S} Мати је мати.{S} Дете не т |
ско...{S} Ето видиш; шта би ти било, да си за годину две дана мој капелан, па временом мој насл |
тобом читати ни „ђачки растанак“, ма да си ти данас тако занесен за Бранком.</p> <p>– Омладина |
те!{S} Јер видим, и ти је волиш, као да си је ти родио.</p> <p>– Јелена... наша Јелица је моја |
пробије груди.</p> <p>– Јух!{S} Као да си се уплашила? – примети Даринка.</p> <p>Јелена јој у |
ичашњу реч, примети благо:</p> <p>– Ала си жесток!{S} Прави омладинац!{S} Море, <foreign xml:la |
Шта?{S} Како могу рећи?{S} А заборавила си... </p> <p>Јелена се убезекну.{S} Хтеде да пита: на |
у тако рђави, као што се чини!{S} Какав си ти, онаки ти се чини цео свет...{S} Сиромах поп Стев |
неколико прекора и пребацивања. „Какав си ти човек“, па „какав си ти то ујак“, па какав ти је |
ацивања. „Какав си ти човек“, па „какав си ти то ујак“, па какав ти је то, сестрић“...{S} Дошао |
д толике љубазности.</p> <p>– Е, па кад си већ навалио...{S} Хајд, видећемо се, ваљда, још, вел |
и је страшно љута на тебе. </p> <p>– Је си л јој се исповедила— пита је учитељ.</p> <p>– Нисам. |
м, Стефане родитељи...{S} Да Бог ме, ти си јој, рећи, као и отац, како си је примио од мене мес |
ит од сунца наслонио.</p> <p>– А,... ти си, Александре!- примети попа, па се осети слободан; не |
н.{S} Па ја га и волим као брата.{S} Ти си друго што.{S} Боже мој, за што си на један пут таки? |
човек, да укротиш свог сестрића.{S} Ти си господар у кући, ти дрмаш општином, па..</p> <p>– Ст |
смилује на сироче сироте удовице.{S} Ти си, да Бог ме, као и удовица, кад немаш мужа...{S} Алек |
на њу очима; па само дода: </p> <p>– Ти си невина, срце моје; да Бог ме, па не познајеш, камо ш |
Ја сам, – вели, – за то већ стара, а ти си ми, кћери моја, још млада. </p> <p>То је већ сувише! |
ијави л се, сматра се за мртва.{S} И ти си решена онда брачних обавеза према њему.{S} Можеш се |
ф сад као плавичаст пламичак.</p> <p>Ти си сад и душом и телом лептир, – рекла му је мати, када |
ишта говорио.{S} Та, за име света, ујак си му, мора те послушати... (Утре сузе, па промену глас |
ар ти не видиш, шта се кува?..{S} И сам си пре неки дан рекао, сећаш ли <pb n="87" /> се, како |
ло лептирово.{S} Отареш ли прах, упрљао си образ свој.{S} Лептир је, кажу, нестално створење.{S |
ско време!“</p> <p>– И ти, Стефане, био си некад омладина...</p> <p>– Никад; никад.{S} Ми смо б |
! </p> <p>– Дванаест, управо!{S} Усадио си га, кад сам ја дошла у ову кућу.{S} Онда је Јелици б |
Нисмо се честито ни поразговарали, како си ту.</p> <p>То је истина.{S} А ко је томе крив?{S} Ка |
г ме, ти си јој, рећи, као и отац, како си је примио од мене место њена оца.{S} Ја не могу рећи |
ку, запита.</p> <p>– Помоз Бог!{S} Како си, сека Като?</p> <p>– Хвала Богу!{S} Како ти?</p> <p> |
већ сам да знаш после осам година, што си их провео у гимназиским скамијама.{S} Ја хоћу да виш |
S} Ти си друго што.{S} Боже мој, за што си на један пут таки?</p> <p>– Иза рогља се зачу певање |
егове песме? </p> <p>– Још пре него што си се ти родио.</p> <p>– Е, па кад онда несте умели наћ |
, па је на њему место мантије само лака сива кабаница, што је иначе облачи преко мантије, кад п |
ћерцима сакривена у зелена дрвета као у сиву маглу завијена.{S} Само са црквене куле, где <pb n |
да Бог ме, Ката Нати, кад ова извадила сиграчке из торбе, „зар је то морало бити?“ – „Немој ти |
нале.{S} Мали Владимир развашарио своје сиграчке, што му их донела тетка и сеја. (... „Боже мој |
на дала му је своју кућу под кирију.{S} Сигуран платиша! <pb n="73" /> Наш Србин мисли, то је н |
>– Шта ће сирота удовица!{S} Нашла себи сигуран кров, па га чува као свој рођени, – приметиће г |
потреби, радећи баш свој посао, то сам сигуран...{S} Мој стари био је поштен човек.{S} Стекао |
ађу из Новог Сада, и у собу поверенства сигурности, где одборници даваху приступнице учесницима |
икаква бура, ни најмањи облачак, у њему сија увек благо пролећно сунце, па одсјајује непомућено |
ица, која му је увек у срећним часовима сијала као сунце, а у овакима му свакад била звезда, ко |
новче!</p> <p>А Кнежевић пушта глас где силније, где тише, да се као талас час дигне, час спуст |
Коњи касају, а не могу да се обране од силних мушица, што их спопале.{S} Вуку троми на омари н |
на које, сиромашан и онако, троши своје силно благо.{S} Можда је и трагична судбина, прерана см |
да кроз грло неје пропустио већ толико силно пиво, бело и црно вино и све, што рекао онај, оси |
својски узеде под руку.{S} Готово да је силом прогурала своју левицу око Бранкове деснице, јер |
у завири смело у лице.</p> <p>Бранко се силом насмеши. </p> <p>– Немојте толико да мислите.{S} |
> <p>– То је најжалоснија песма, што се силом уплеће у ове дане, који ће да засветле потомству |
S} А мисли: „Што се овај свет толико на силу Бога грађа са мном и присваја?“</p> <p>– Шта сте с |
смрт тога ђенијалног младића увеличала симпатије народне.{S} Но било како му драго, Бранко Рад |
едмој осмој ли годиници.{S} А најмлађе, син, јој, тек се родило, није оца ни запамтило.{S} Шта |
.</p> <p>С друге стране дође црквењаков син, колар у селу, са својом сестром, два можда, по нај |
ори она, – за цело лакше поднети, да је син оца лоле; али да бацим на њега и ту љагу, да му је |
мужа пре пет шест година.{S} Најстарији син јој, Јован, био већ у по гимназије.{S} Женско дете |
ему.{S} Можеш се и преудати.</p> <p>Мој син ће, – одговори она, – за цело лакше поднети, да је |
за господу, а и не разабирају, је ли им син способан за какву душевну акцију.</p> <p>– Цео свет |
тајану тугу, што неје она та, којој њен син након три године жури у походе, него јој тек уз пут |
> <p>– Нисам ни знала, да је то баш њен син.{S} Каже Стајић.{S} А мени и не пада на ум који Ста |
ељ из Беча.{S} Та, знаћеш га.{S} Тинкин син, ако се сећаш!</p> <p>– Што јој је муж она лола и б |
продобрила.{S} Па како је дошао Тинкин син, и још пре него што ће доћи, не можеш је видити.{S} |
А сума сумарум: завађај брата с братом, сина с оцем, и тако даље.{S} Ко седи с миром, том је до |
једа.{S} Мисли, ко је као она, што има сина господина!{S} Још сад се оневидила!{S} Па тек она |
Хм, хм,!{S} Не знам, за што би Тинкина сина трпила Јеца у поп-Стевиној кући?{S} Видићеш само, |
Игњата.{S} Ако Бог да, даће и најмлађег сина у школе.{S} А није рада, ни кћер да уда у село.{S} |
мо, и буду људи... и гора и боља од мог сина.{S} Па за што не би и он:{S} Нек сврши гимназију, |
/> и њену кћер.{S} Као вели, она јој је сина дочекала и гостила неко време у Брајковцу, на прав |
уја.</p> <p>Тинка се заплака, па стиште сина на своја недра. </p> <p>Неки дан после тога отишао |
дао што за душу његову или за жену му и сина, и њих би метнуо на кеца или продао за вино ил рак |
сте тако радо у њој?</p> <p>За мене је, синко, добра и овако.{S} Ја сам је из темеља зидао.{S} |
мати му као пустила у уши. </p> <p>Иди, синко, – вели. – помешај се и ти мало међу свет.{S} И о |
свакога појединца подједнако.</p> <p>– Синко, то су тек само празна нагваждања, дангуба и бесп |
ју, јер слушају његову реч.</p> <p> Мој синко, – уплете се поп Стеван, – а да што сам ја ту већ |
протећи ће доста Дунавом.</p> <p>– Мој синко, не треба ни то баш тако далеко одлагати.{S} Ко ј |
д штампане и писане књиге својих учених синова, на које, сиромашан и онако, троши своје силно б |
е позван, да шири просвету у народа Ког Синови Талије, – глумци, апостоли народни!{S} Па како < |
аза место уза се.</p> <p>– Ту ми седни, синовче!</p> <p>А Кнежевић пушта глас где силније, где |
о га мрзи, да и толико говори.</p> <p>– Синовче, да те пољубим, – рече чича учитељу и привуче м |
му другом да се говори, него о томе.{S} Синоћ је већ доучила све, што неје била потпуно знала.{ |
нако хладно и озбиљно као и осталих?{S} Синоћ га је дуго и дуго чекала на прозору, и он не дође |
ошар.</p> <p>– Кад је то било?</p> <p>– Синоћ.{S} За то је гост брже и погодио, куд се иде из Б |
њим, али мисли несу све код њега.{S} Од синоћ се нешто сневеселио.{S} Јелена му је много припов |
во рећи, брује му и зује у глави још од синоћ, како му је „његова“ напунила некаквим разговором |
она да суделује.</p> <p>Пре него што ће синоћ деца полегати, у кући сека-Катиној неје ви било о |
а је одјекнуо с оне жице, коју је навио синоћ у Јеленину срцу оним својим понашањем.</p> <p>– Д |
и за два дана.{S} Надала се гостима још синоћ, али не дођоше.</p> <p>Бранко нема мира још од ју |
одговори, те не оде.{S} Како је чуо још синоћ од Јелене, како су тамо гошће дошле, као да осети |
за то!- прихвати млади трговац. </p> <p>Синоћ је био отишао Марко у Нови Сад, – проговори једва |
после тога!{S} Да зна само, како јој је синоћно певање његово прионило за душу!</p> <p>Па збиља |
.{S} Али кад се пробудила, па се сетила синоћњег разговора свог с Миланом на прозору, као да је |
на крштење.</p> <p>Као да сунце Даринци сину, кад угледа Јелену, како жури њој.{S} Дакле, већ ј |
огодити најватренију жељу.</p> <p>Тинци сину.</p> <p>– Него дете је, знаш, дете.{S} Неуко је, н |
оному, што мати нареди. </p> <p>Али јој сину у главу мисао, да би било врло потребно, да се сас |
S} Као да пркоси!“</p> <p>У исти мах му сину друга мисао, па му се задовољније мало разгали лиц |
ога, па да га види Бог и њега и Тинку и синчића му!{S} Али Арсенију се други занат боље свидео. |
роза сред срца, па јој се стиште терет, сињи терет.{S} Цео дан се тужи матери, да је боли глава |
т, па да не зна за Карловце, за „српски Сион“?</p> <p>Ко не зна, да је ту српска патријаршија“. |
о!“</p> <p>Бележниковица га задржала на сир с црним луком, да прави бележнику друштво.</p> <p>Ј |
S} А дошао је до искуства, да је хладан сир с црним луком за њега најбољи лек против мамурлука. |
дура, да му тражи по селу гдегод овчија сира, па да га с црним луком и хладним меканим хлебом ј |
проговори бележник, напунивши пуна уста сира и загризавши зелену паприку, – Пукла би на боку, д |
с у бележниковицу.</p> <p>Писар се гуши сиром и залива грло белим вином.{S} Али и он наравно ми |
рече писару, који се немо гушио овчијим сиром поливеним с кајмаком, на који му се сад тек и већ |
школски надзиратељ.</p> <p>Тужи ми се, сиромах, само, да га неко опањкава код власти, па сваки |
друг,... хајде-де, прашта вам се...{S} Сиромах, тај брже оде одавде, него што је овамо дошао.< |
си ти, онаки ти се чини цео свет...{S} Сиромах поп Стеван!{S} Неје ни то рђав човек!{S} Пре га |
не књиге својих учених синова, на које, сиромашан и онако, троши своје силно благо.{S} Можда је |
<p>Бранко Радичевић беше, наравно, само сиромашан српски ђак.{S} Као такав, да Бог ме, неје мог |
добра другарица била Даринци.</p> <p>– Сирота Јелена!{S} Ваљано девојче али несретно!</p> <p>– |
а изаћи из куће брата свога као пребита сирота, да је и после тога с братом мрази?!{S} Ко зна, |
ати, – вели госпођа Ната, а запурила се сирота од врућине и гурања кроз свет.</p> <p>– Још на с |
изнеш, очемерила би се.</p> <p>– Шта ће сирота удовица!{S} Нашла себи сигуран кров, па га чува |
а и пре да хвата повратак.</p> <p>Не би сирота имала цело после подне, с киме речи да проговори |
егову свјатост, да се смилује на сироче сироте удовице.{S} Ти си, да Бог ме, као и удовица, кад |
новце да јој даш.{S} Нема у нашег света сиротиње, не зна ти наш планинац, шта је то служба.{S} |
.{S} Него док трајало и његове и женине сиротиње, даде све до последње крпе, а не задовољи неси |
тамо <pb n="30" /> доста чесних удовица сиротица, и свештеничких, па се тако испомажу. </p> <p> |
{S} Овако сам се ослонила на тебе...{S} Сироче моје!</p> <p>Е, баш неје то више ово ни оно.{S} |
олити његову свјатост, да се смилује на сироче сироте удовице.{S} Ти си, да Бог ме, као и удови |
S} Особито је уметност у нас Срба право сироче.{S} Ко је највише позван, да шири просвету у нар |
, одакле јој у вече долазе они звуци са ситних гусала, тамо,... ох, тамо, да њему каже, како јо |
а га разабира и сабира.</p> <p>Неколико ситних стручака јој необично замириса.</p> <p>– Мама, к |
p> <p>Да Бог ме, да су прорешетале и на ситно и на крупно решето и садашњост.{S} Тако госпођа Р |
диш, око свирца час се таласа, час везе ситно коло сремачко, плаховито оно планинско. </p> <p>У |
ајковац био тако с неруке ни крупној ни ситној господи.{S} Док је био покојни Игњат Јаковљевић |
жниковице.</p> <p>– А, вас треба посути ситном прохом! – поздрави га бележниковица, идући му на |
неком ливадом не мога одолети, него ће сићи с кола, и набрати пуну руку разнога пољског цвећа. |
и Даринка у један мах.</p> <p>Трива већ сишао с кола па одапиње коњима конопце са ждрепчаника.< |
{S} Чисто не да гледати у себе, како је сјајан.{S} Округао као похођанска погача, нарастао као |
о свесно и савесно латио, те га и онако сјајно извршио, да је одржао дух народа српскога, удари |
Но било како му драго, Бранко Радичевић сјаће за вечита времена као трећа звезда уз Вука и Дани |
у руци, или се врата затварају простом скакавицом или резом.{S} Ја се не кајем, неје ме ни бли |
p>И Зорка се обесила Даринци о руку, па скакуће поред њих.{S} Па слуша као жедна, како њих две |
а да за што више од по века проводиш за скамијама, а над књигом?</p> <pb n="24" /> <p>– Да се ш |
година, што си их провео у гимназиским скамијама.{S} Ја хоћу да више знаш него ја.{S} Није ист |
оних опет већина их почне још у ђачким скамијама, па таман кад је „дорастао до копља и до коња |
Анти и разбијеној канти.{S} Дакле жива скаче изнад нуле, то јест, бележник је „ухватио шпиц“.< |
га што пчеларскога оруђа, као ножице за скидање гусеница, нож за подрезивање кошница, будак, аш |
о у село Турци.{S} Ако ће натраг, ту је Скила, мати, која би да удоми своје дете, његова Јелиса |
ури кроз сву крв, а коса му се диже.{S} Скинуо шешир, одахнуо, па брише рупцем зној с чела.{S} |
ет дода: </p> <p>Па ако онда то учиниш, скинућу ти шешир до земље.{S} Немој да се и на тебе при |
ртир у самурини и у гајтанима а с неким скиптром у руци, или се врата затварају простом скакави |
ед сенице се „нешто закрши, као да неко склања себи с пута ону лозу, што се обично онако уз прк |
какога још све зову) живот, кад се тако склапа брак, тај темељ свему животу и поретку у друштву |
ну, то у Даринку, а поглед му несигуран склизну на страну, као да не сме да се задржи ни на јед |
ветлости, ићи ћеш правим путом и не ћеш склизнути на странпутицу.</p> <p>Тако скупља и сад Бран |
.{S} Збиља, чу се ход.</p> <p>Поп Стева склони чибук уза се поред стола, проглади прстима кроз |
вој штит од сунца, па га затвори.{S} Те склопи и књигу, што лежаше уза њ, а само што је завирио |
каже: „Куд госпођа Јеца оком, поп Стева скоком“</p> <p>Не таје Брајковчани, да је поп Стева и с |
па и непосредним интересима, што су ту скопчани, – то су његове најмилије мисли.{S} Тек ако ће |
ећ девојче.{S} Седамнаест јој годиница; скоро ће, у име божје, ићи у осамнаесту.{S} Родитељи, у |
еба да се журимо на Дунав.{S} Сад треба скоро и топ да пукне.</p> <p>– Децо, ја то не ћу моћи с |
за цело хтела да се потужи, како Криста скоро свако боговетно вече изађе пред кућу, па се ту на |
знао и расположен био. – Три године је скоро, како несам био у нашим крајевима, непрестано сам |
певачице у Брајковцу, па зна и црквене скоро као и брат јој. </p> <p>И тако се искупило прилич |
з вароши?</p> <p>– Јавља ми, да ће доћи скоро.</p> <p>– Нека, нека!...{S} Збогом, сека Като!</p |
евојка и слуга.{S} А већи краве ће доћи скоро из поља, па и по дворишту треба којешта поспремат |
ната ораха у Јаковљевића винограду цело скоро после подне на мекој трави у крај поточића, што с |
оцури шира, мора да поцури по винограду скоро исто толико зноја.</p> <p>– Знам ја то врло добро |
, не пријања, баш Бог зна како, маџун и скоруп!...{S} Па... најпосле, шта су стекли и трудољуби |
м.{S}Ту је живина, па треба нахранити и скоткати!{S} Ту краве дочекати, па помусти!{S} Па вазда |
пречагу...{S} Нагао се...{S} Сад ће да скочи на земљу, па да гдегод у окриљу тамне ноћи у само |
> <p>Даринка стала на лотру, па хоће да скочи с кола.{S} А Катица претрчала, па је прихваћа.</p |
мора да га притискује рукама.{S} Понда скочи са столице, прође два трипут по соби.{S} И опет д |
о, да и писар збија само шалу с њим, те скочи на њега.{S} И да не беше ту начелника и бележника |
Вијају лептирове по пољу</p> <p>Бранко скочи на ноге.</p> <p>Зорка потрча натраг.</p> <p>А Дар |
у ту цел!{S} Предложи учитељ.{S} Стајић скочи одушевљено и још одушевљеније прихвати учитељев п |
у њој, а то је било прво вече, како се скрасио у Брајковцу) декламовао ону познату песму Мите |
ади Јована из школе?{S} Да га с по пута скрене, па „да извади можда свом рођеном детету очи из |
непрозриве копрене, која тако јогунасто скрива, као змија ноге, тако неумољиво таји, што би сва |
храму, што је пребацила преко главе, да скрије своју неприлику.</p> <p>Срећом ни Зорци ни Јелен |
скује уз Јеленино раме, као да би да се скрије.</p> <p>– Несмо ми забадава изостали толико, – о |
метио, не само што се и сама за времена скрила, већ и пун сен округле багреме, једне од оних, ш |
им шапће, да не клону. </p> <p>Негде се скрила препелица, па пућпуриче...{S} Шева се завитлава |
ћ књиге своје под пазухом, као да би их скрио, она седне за гласовир, те му мами сад нујне сад |
це.{S} Ту је мала тестера за навртање и скрњивање воћака; ту вазда још друга што вртарскога што |
наест пута одби, да може мирно у својем скровитом Ковиљском манастиру писати богословске књиге |
то бадрим чуварима ноћне безбедности у скровитом Брајковцу беше по вајкадашњи мири поредак ноћ |
ти, колико га је заболело, а познаје га скроз и скроз.</p> <p>Да говорим толико... не знам већ |
ко га је заболело, а познаје га скроз и скроз.</p> <p>Да говорим толико... не знам већ коме, по |
застаде.{S} Осети, како га нешто чисто скроз прође, па му пројури кроз сву крв, а коса му се д |
својим прстићем.{S} Бранка прође нешто скроз, како му се допаде у тај мах девојче.</p> <p>– Шт |
егде искривљеним плетеним димњацима.{S} Скромна али, као снег, бела црквица лебди, као преставн |
омладини, да се спрема, како ће у свом скромном селу прославити спомен великога песника. ·</p> |
окренуло, да с омладином заједно испуне скромну жељу песникову, да му пренесу последње земне ос |
а штогод шије, или потплеће чарапе, или скрсти руке, кад је штогод здраво жалостиво, па слуша и |
ке, где да их метне на груди, где да их скрсти, а где гласом да јачим говори, где опет тише, и |
а послове по кући, пред свој дућан..{S} Скрстила руке па гледа, ко пролази улицом.</p> <p>Дође |
мир! – повика бележник својој супрузи, скруни последњи остатак у својој чаши, па се извали у с |
pb n="14" /> и увија око ње, или јој се скупи у крило, па жмирка у жижак, или преде, док јој не |
лептир шири своја шарена крила, час их скупи и дигне у вис, да му се боја и на горњем и на доњ |
ш склизнути на странпутицу.</p> <p>Тако скупља и сад Бранко речи материне по памети.{S} У мисли |
и сан.</p> <p>Два дана напред почели се скупљати гости са стране.{S} Е, неје друкче, већ изглед |
авније, уз старину Вука, као ђенијалног скупљача народних умотворина, и ученога ђака Вукова, уз |
цвећу идеш и да и са најружнијег цвета скупљаш само оно, што је најлепше.{S} Него не буди лепт |
Мудра ти је то зверка.{S} Ко је не зна, скупо бије платио, – вели Катица за госпођу Јецу. – Мед |
књига, што сам је ја већ прочитала.{S} Скупо ме је стала.{S} Али све нек је Богом просто, ако |
па гунђа и прети учитељу, како ће га то скупо стати, што му квари сан.</p> <p>А госпођица Јелен |
чује.{S} Кад не иде више с омладинским скупштинама, добро; наћи ћемо други начин.{S} Сви путов |
е му то јачи зазор, зазор, што га осећа слабији према моћнијему, што га осећа кривац према оном |
ује, баш кад дођу, иначе из бољег света слабо ко усрећи Брајковац, на кога би се осврнули сви, |
ни колајнице зеленога Нимрода, како се слабо трзали и утргли око лова.{S} Да им се уз пркос уч |
ешај се и ти мало међу свет.{S} И онако слабо имаш кад посла са себи равнима... </p> <p>Вараш с |
е његово и његове матере, да замаже очи слабом човеку, па да себе боље угнезди?..;.{S} Гадни ст |
ге свога Бранка Радичевића. („Слава!{S} Слава!“ заори се на ту реч око стола.)...{S} Да, господ |
а, где је нашла места за вечита времена слава прошлости, и идеја будућности, вера, љубави нада |
ати трајне, да их збиља не потамњује ни слава млађанога Бранка Радичевића.{S} Необични дар, неу |
вати заслуге свога Бранка Радичевића. („Слава!{S} Слава!“ заори се на ту реч око стола.)...{S} |
ом.</p> <p>Могао би и у вароши где бити славан човек, – рече госпођа Јеца.{S} Другим речима, а |
руги славни и преславни; али се и данас славе!{S} Тек...{S} Тек...{S} Доста је то од њега,... з |
ојводина српска?</p> <p>Тражи ли се још славе, наћи ће се у „Карловачкој калдрми равној“, у раз |
жи се летурђија, и у њој се спомен чини слављеном песнику... </p> <milestone unit="subSection" |
дошао је пре три четири године.{S} Наша славна црквена општина дала му је своју кућу под кирију |
аги Милован Видаковић... и толики други славни и преславни; али се и данас славе!{S} Тек...{S} |
домаћин и на гласу био чика Пера.{S} А Славнић официр у граници. („Немачко рухо на њему, ал по |
ослови брачну свезу њихову...{S} Данило Славнић умре као капетан у миру. „Да не је у њему срце |
те се привила уза својега војна, Данила Славнића.</p> <p>Честит био домаћин и на гласу био чика |
звије, када је дошла, да врати „физиту“ Славнићки, ако је опет ваздан разлога имала, да наведе |
госпођа Ната.</p> <p>– И староседелице славнога Брајковца нађоше се увређене до дна дубљине св |
мосту, што води слађе на сухо, подигнут славолук искићен разним цвећем.{S} Близо станице стоје |
народа у јужној Угарској, у Хрватској и Славонији, могу смело и поносно довикнути: „Нови Саде у |
тупник „Матице Српске“ проговори коју у славу песникову.</p> <pb n="106" /> <milestone unit="su |
убљем витешка дела наших предака, стару славу и нове невоље од Немање и Косова до данашњег дана |
, да ћу доћи; је л?</p> <p>– Ниси никад слагао.</p> <p>Кнежевић јој и опет узе обасипати ручицу |
мио цео свет.{S} Та, живот је овај тако сладак!{S} Толико се прилика да је човеку, да га воли.{ |
а је он сам ту, па сам својој Дулчинеји слади санак.</p> <p>Благајник као вели: „Куд сви Турци“ |
и нико за тим заплакати не ђе, па ти је слађе...{S} Не ћу да будем адвокат или чиновник...{S} Т |
грањем и венцима, а на мосту, што води слађе на сухо, подигнут славолук искићен разним цвећем. |
о Стајић.{S} На њему лако летње одело и сламњи шешир.{S} У руци држи некакву књигу, а на бео се |
по девојку.</p> <p>– Ала је то прашина, слатка, па врућина данас, да Бог сачува! – уздахну госп |
ни благдан и свагдан.{S} Ни на кога се, слатка, ослонити, ни колико отлен дотлен.{S} Само да ти |
Пази, дете моје, на кућу...{S} А и ви, слатка, молим вас, немојте смести с ума, што сам вам ка |
на селу чуда! </p> <p>– Није тога било, слатка, од пре, – рећи ће сека Ката. – Било ти је Брајк |
ођу Нату, како је поуздана.</p> <p>А та слатка госпођа Натина јесте мајсторица Јула, њена укућа |
p>– Не водите бриге! – удари и Криста и слатка у један глас.</p> <p>– Гле мене!{S} Како бих сме |
спођа Рашићка хоће да је нешто необично слатка.{S} И досад је била мед пред Бранком, али сад ка |
оне биле исто тако искрене и исто тако слатке према њој; па јој дале омирисати, како се и њих |
ништа не знам, – вели Јован. </p> <p>– Слатки сте ви, – намигну бележниковица. </p> <pb n="94" |
се не угуши, како се засмејао.</p> <p>– Слатки уја, добри поп Стева, сам је био проводаџија.</p |
пустила срцу на вољу, па би се слатко, слатко исплакала.</p> <p>Али јој криво, што вечерас тог |
, час би пустила срцу на вољу, па би се слатко, слатко исплакала.</p> <p>Али јој криво, што веч |
е осетила била; али тако пријатно, тако слатко, да јој се прели туга по срцу, срце јој оте мах, |
збиљности,...још на њему лептирски прах слатког ђаковања, не додирнут незграпном руком оне нема |
е доћи тога дана.</p> <p> У Нови Сад се слегло такођер гостију са свију страна, да оданде још д |
ајковац.{S} Па сад још тим више, што се слегло на један пут ваздан гостију у село.{S} Ту је Јак |
акле, остаде учитељу паметније, него да слегне раменима, па да се и он придржи „начела“ Брајков |
вирим у њену економију, од како је пало слеме на њено теме.{S} Једва ће ми на питања моја тек о |
ку Јуди, те дају буд за што, као да има слепога миша под прагом, или их медом залаже.{S} Па шта |
ему неизвесному, где се радост и слутња слива у једно, како још никад неје осетила била; али та |
на мекој трави у крај поточића, што се слива преко луба дебела орахова дрвета, те шуми и жубор |
украсио њим собу.{S} Али то је и једина слика у целој соби.{S} Уза зид је постеља и на њој виол |
- примети писар, нагледавши се Бранкове слике, па мисли, ала је научно нешто казао.{S} Нико не |
Е ТАКИ!</p> <p>НЕГДИНСКА ХРОНИКА</p> <p>СЛИКЕ И УСПОМЕНЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>О БРАНКУ РАДИ |
А видим, како пролазе ти, који вичу:{S} Слобода,... народно право,... аутономија,... избор,... |
назоре брани најодушевљеније.{S} Бачка слобода, неограничена у идејама, <pb n="92" /> као да и |
владика Раде Његуш, не беше по све тога слободан, – та већ загрози опасност, е дуго прост народ |
Александре!- примети попа, па се осети слободан; него се ипак не показа тако, да не би сестрић |
анда, и не мисли више, да буде економно слободан; те, пошто не може да остане од срамоте у свом |
љорадника, трговаца, занатлија, то више слободе и благостања.{S} Без материјална напретка и доб |
ао и ударио темељ политичкој и државној слободи донде заборављенога српства.</p> <p>И политичку |
реба вама Стратимировић и Бах.{S} Каква слободна штампа?{S} Грдити своје старешине, исмевати св |
упутили девојкама.</p> <p>Колико Јелена слободна, па којим кораком она тројица њима ближе, то с |
е, исмевати своју светињу.{S} То је зар слободна штампа!</p> <p>Размахнуо се поп Стеван, па заб |
<p>Госпођице, молим вас, мало јаче...· слободније, – храбри је Кнежевић.</p> <pb n="67" /> <p> |
S} На њој лака плава хаљина, да се може слободније верати по гори, – последња кратка хаљина, шт |
хоће да проведу свој школски одмор што слободније, што разноврсније, да се издовоље у свачему, |
ко умете и да храбрите, да сам сад опет слободнији. (Понда се затрча, те додаде:) Ви сте анђео |
нас учитеља, који издиремо за вас све, слободно бисмо могли рећи, да је народ сам себи напуште |
ити се смем без вас вратити, – рече она слободно.</p> <p>Бранко метну шешир на главу, а беше му |
.{S} Штогод видиш да је њено, све је то слободно и, што она каже, „божије па наше“.</p> <p>– Па |
> <l>Дух времена сад је таки,</l> <l>За слободу с диже сваки.</l> <l>Бела вила ори глас:</l> <l |
борављенога српства.</p> <p>И политичку слободу и књижевни препорођај овековечио је Бранко Ради |
ак свој, за који сме рећи: „Ово је моја слобоштина; ово је моја срећа!{S} Овако хоћу да је цео |
<p>Млади Брајковачки тржа мало се неје сломио преко тезге, како је појурио, да види, какве су |
ију, што му извукао из трске браца Рада слуга, па је љуто зауздао и подланчио, те је шиба трост |
се разишло од куће: и деца и девојка и слуга.{S} А већи краве ће доћи скоро из поља, па и по д |
тиње, не зна ти наш планинац, шта је то служба.{S} А свако је одевено, враг их и с девојкама, п |
и му било, чини му се, на архијерејској служби придику какву исплести; а неје ни у Брајковцу, о |
онако има већ и сувише.{S} А у државној служби, опет, не да се пропевати, чим осете, да љубиш с |
арод прекрилио.</p> <p>У саборној цркви служи се летурђија, и у њој се спомен чини слављеном пе |
аних душа и приличи њихову добу, а и не слуте, колико ће се весала поломити на узбурканим валим |
мед, ал изнутра јед, сам јед, као да не слути на добро.</p> <p>– Да, да, треба да идеш, да види |
мо ништа свршили, који једва да умемо и слутити, како се води туђа брига, једва да и назиремо, |
за што, нит зна камо.{S} Као да је нека слутња или жеља,... шта ли, увлачи се тако нешто по нек |
ема нечему неизвесному, где се радост и слутња слива у једно, како још никад неје осетила била; |
е озбиљно; ако га се, може бити, кадгод случајно и сетио био!</p> <p>Мора бити кадгод нешто од |
као да некога од некуда изгледа.{S} Ако случајно прође туда какав гимназијалац, па је поздрави, |
својој чаши, па се извали у столици, да слуша.{S} Сад престаје свака субординација према својој |
<p>Марко дотрчао, па стао код врата, па слуша.</p> <p>– Дивна идеја од вас, господине бележниче |
уке, кад је штогод здраво жалостиво, па слуша и по каткад шмркне од жалости, Госпођа Ната окрен |
нци о руку, па скакуће поред њих.{S} Па слуша као жедна, како њих две приповедају о школи, о иг |
еша Јовану. </p> <p>Али Јован као да не слуша, јер се нагао већ преко стола с чашом у руци, да |
p>Стајић стао на прозор, па недахнимице слуша ту народну песму.{S} Не узима на ум, како су жало |
<p>Јелена почела била, да га поверљиво слуша, али се сад окрену и предаде преда се.</p> <p>–Ја |
пу испод стола.</p> <p>Јелена базазлено слуша и попу и Бранка.{S} Са свим је излишан био притис |
дим, да га и сељани јако уважавају, јер слушају његову реч.</p> <p> Мој синко, – уплете се поп |
удесили збор.</p> <p>Ох, како је дивно, слушајући их бар по издаље, пристао тај збор са својим |
воту, а поштено мисле.</p> <p>Јелена је слушала све то пажљиво.{S} Је ли што схватила и упамтил |
јка ућута.</p> <p>Бранко као да неје ни слушао ништа после својих речи са попом...</p> <pb n="4 |
ајвише и врзу.{S} Да се обазре на оваке слушаоце, ови ће или пљескати или ће се запити, па га н |
итизира, и сам паре, да је најпаметније слушати песму.</p> <p>Добри чича подиже главу к певачу, |
ескати или ће се запити, па га не ће ни слушати, те ипак викати живео; а нити ће га хтети нити |
ам?{S} Код нас ти је на селу тешко наћи слушкињу, па не знам, које новце да јој даш.{S} Нема у |
огод.{S} Ја јој се дивим, да она све то смаже сама.{S} И ни паре дуга нема.{S} Штогод видиш да |
ог рока има пријавити; не пријави л се, сматра се за мртва.{S} И ти си решена онда брачних обав |
{S} У нас немају ни појма о томе или се сматра за срамоту, да се један свршен универзитетлија м |
ивање, да доведе Бранка кући, ако је то сматрао и као неки начин, да би свој стари грех према с |
, ако и посети своју сестру, мислиш, да сме то њој казати?{S} Боже сачувај!..{S} Сад се попа не |
се приљубила уз њу, па ћути, као да не сме да проговори.</p> <p>– Ово понесите као спомен са п |
несигуран склизну на страну, као да не сме да се задржи ни на једној ни на другој.</p> <p>– Из |
кви, – рече попа. </p> <p>– А Јелена не сме ништа да каже, већ саже главу, па стаде гутати, као |
а би Даринка. </p> <p>Али као да она не сме, ни да спомене: „Отишао је!“ А ова, бог ме, ни онда |
е нађе у великој неприлици.{S} Чисто не сме да му гледа постојано у очи, и, што му се давно и д |
ма макар само један кутак свој, за који сме рећи: „Ово је моја слобоштина; ово је моја срећа!{S |
против сунца.</p> <p>А Даринка би се и смејала и заплакала.</p> <p>Једва се око малих заранака |
p> <p>Па му данас не пада на умни да се смеје, када благајник поче урлати разне гласове, поводе |
опа гледи у њих као стари зналац, па се смеје.{S} Видиш га само, тресе се гојазан, зачкиљио очи |
па се радује Даринчину радовању, те се смеје с њом и тражи, на прилику, с које стране препелиц |
та за њихне трагове.</p> <p>Бележник се смеје лудом послу.</p> <p>А Бечлија Јован га уверава, к |
> <p>Попа се све тресе гојазан,:како се смеје.{S} Видиш га само, клима главом, и развукли му се |
а, када би Јелена то и споменула, не би смела запитати: „За што је отишао?“</p> <p>Тек обадвема |
ан глас.</p> <p>– Гле мене!{S} Како бих смела?– дода још ова друга, што нађе за вредно, да и се |
и опет саду – пита Јелена, па му завири смело у лице.</p> <p>Бранко се силом насмеши. </p> <p>– |
Угарској, у Хрватској и Славонији, могу смело и поносно довикнути: „Нови Саде у заман ти хвала, |
— пита је учитељ.</p> <p>– Нисам.{S} Не смем.{S} Бојим се, забранила би ми са свим, да се и сас |
p>– Не иде тако.{S} Ја се не ћу нити се смем без вас вратити, – рече она слободно.</p> <p>Бранк |
ај душе чисте као крин који им је свима смео у брк рећи:{S} Ја тако хоћу! – да, још док је чича |
не би показао сметен.{S} Готово би се и смео био, ето, на први мах, да га Даринка прва не поздр |
и мати и тетка Ната одобравају и хвале смер.{S} А највећа је њена радост, што ће у тој великој |
је; да Бог ме, па не познајеш, камо што смера. </p> <p>Девојка ућута.</p> <p>Бранко као да неје |
о раду наших људи, треба да знамо, камо смерају, али...</p> <p>– Али да ћутимо, ваљда, па да им |
вале то себичних страсти то племенитих смерова.{S} Интереси њихови несу се још нигде сукобили. |
.{S} А и ви, слатка, молим вас, немојте смести с ума, што сам вам казала.</p> <p>– Не водите бр |
ла, па се мота испод коњских копита као смет у заветрину.</p> <p>Нигде живе душе.{S} Као да се |
е у сукоб сами са собом.{S} То ништа не смета, да опет сваки своје назоре брани најодушевљеније |
чко развезене орације, којој неје ништа сметало, што је писар, већ по не знам који пут, декламо |
нодушан; а боји се, да се не би показао сметен.{S} Готово би се и смео био, ето, на први мах, д |
доктором, а Јован ће њему, на прилику, смети од сад говорити:{S} Грцо, или:{S} Рифлијо, или:{S |
. као да те гледам.{S} Твоји ђаци не ће смети пред тобом читати ни „ђачки растанак“, ма да си т |
ва, сам је био проводаџија.</p> <p>Опет смех.</p> <p>– Пак?</p> <p>– Па добила кошар.</p> <p>– |
е било ти просто!“</p> <p>Сви пренули у смех.</p> <p>– Знам ја, знам све до краја! – правда се |
признања.</p> <p>Попа, бојаги, удари у смех.{S} Бранка то још већма увреди, те се оштро осече |
нка за своју кћер!</p> <p>Јован прсну у смех.{S} Чак и бележник мало се не угуши, како се засме |
а ви терате политику.{S} Бранко прсну у смех.</p> <p>– Ја то увек кажем: ви терате политику.{S} |
ву код разбијене канте, мало не пуче од смеха.</p> <p>Општински благајник помислио на то, да и |
</p> <p>Госпођа Ката да пукне у себи од смеха, како се премудра Рашићка преварила у рачуну.{S} |
а, – примети бележниковица са значајним смешењем.</p> <p>– Ех, ти већ све знаш, – проговори бел |
о, да се ниси оженио.</p> <p>Даринка се смеши, ал готово и не разуме, шта ови говоре.{S} Њој је |
енске успалиле за омлатином!- вели попа смешљиво; а госпођа Јеца га види, да је сад већ мекши о |
ради омаловажавати ђенија његова, то је смешно. </p> <p>– То је смешно! (Осети попа, да се то њ |
а његова, то је смешно. </p> <p>– То је смешно! (Осети попа, да се то њега тиче.) А шта онда, а |
. </p> <p>– Да Бог ме, да вам мора бити смешно, кад ви не налазите у Бранку друге идеје него то |
То ли је, дакле, узрок, да се ујак тако смиловао сада на свога сестрића, те га призвао к себи!{ |
ја ћу сам молити његову свјатост, да се смилује на сироче сироте удовице.{S} Ти си, да Бог ме, |
а, којим је у тој распри пратила главни смисао његов.</p> <p>Тек попа је ипак заћутао. </p> <p> |
последње речи девојче примити у онаком смислу, који им поп Стева даје.{S} Оне несу ни мало изв |
се пренесе на Стражиловачки вис.{S} Па смо закључили с овим побром... (Господин Милан Кнежевић |
, па, ето, чим га нестане, где смо, шта смо?{S} Наша је стара болест идолопоклонство према, так |
Дакле, да пређемо на учење.{S} Гласове смо распоредили, можемо даље!{S} Прво женскиње!</p> <p> |
едном све, па, ето, чим га нестане, где смо, шта смо?{S} Наша је стара болест идолопоклонство п |
а невоља!{S} Плани, па издахни!{S} Таки смо ти ми свуда. , баш сам радознао, како ће и то у Кар |
не ће још дуго трајати.</p> <p>– Имали смо ми већ једном и организовану омладину. —</p> <p>– С |
и се, да, али свако за себе.{S} Огрезли смо у гнилости.{S} Нема ни родољубља, ни самопрегоревањ |
та их Бранко.</p> <p>– Јесмо.{S} Добили смо место међу изасланицима учених друштава. </p> <p>– |
ло поскочи са столице. </p> <p>– Добили смо канда негде гостију!</p> <p>Понда се узврпољи, док |
и женскима:</p> <p>Чини ми се, пожурили смо се раније, него што треба.</p> <p>Па боље пре не? п |
Јован учитеља Даринци.)...{S} Закључили смо, да са што више народа и ми одемо одавде у Карловце |
ко се не одваја од Даринке.</p> <p>- Ми смо одсели код вас, – вели му она. –</p> <p>– Јован је |
младина...</p> <p>– Никад; никад.{S} Ми смо били у своје време јуност или младеж, па добро било |
ига, чему просвета, чему живот?{S} А ми смо се свим радом својим далеко удалили од пута, који о |
.{S} Није лепо, што ме толико већ, како смо заједно, ниси водио к њој.</p> <p>Поп-Стевина Јелис |
.{S} То је наше зло од увек и било, што смо пуштали једном све, па, ето, чим га нестане, где см |
јест, брате, – окрену се Јовану, – баш смо ти ми на селу затуцани,... их!{S} Никакве друштвено |
могла уздржати, већ се у највећој дреци смота негде у коров, да тамо у највећем страху проведе |
бољи од учитеља свога.{S} Па ко се опет смотава и сели него Немац, те хајд даље као гусеница.{S |
плете се бележник хладнокрвно, а завија смотку.</p> <p>– Но!{S} Натарошу! – укори га његова леп |
к јео ни на лук мирисао, узе да припали смотку.</p> <p>И госпођа бележниковица се намести у пол |
и поутешити, као Бранко, при помисли на смрт?{S} Шта ће „након нас останути“, и кад нам се „тел |
S} Можда је и трагична судбина, прерана смрт тога ђенијалног младића увеличала симпатије народн |
Кад опет оде по воду, као да је себи по смрт отишла.{S} Враг би је знао, шта ради.{S} Данас је |
ало се у неком листу, оглашујући његову смрт изненада.{S} Но и да му је све седморо деце заживе |
о то и++ спомињете!</p> <p>Поп-Стеви се смрче. </p> <p>– Деране:</p> <pb n="42" /> <p>Рашићка с |
, често би гурнула матер и тргла је иза сна, да је ова преплашено упита, шта јој је.</p> <p>– Г |
ој је стегло.</p> <pb n="56" /> <p>Нема снаге да проговори; а не осећа се моћна ни толико, да у |
исли долазиле на памет, па се упео свом снагом, те набрао чело, па му се натуштило над дугим пр |
ко јулијско сунце, што је прижегло свом снагом. </p> <p>У долини испод Стражиловачкога виса, оп |
ци са самопоуздањем, које појачава само снагу и наду млађаних душа и приличи њихову добу, а и н |
да је он први пут у друштву залагао сву снагу своје речитости, доказујући, како је она способна |
ма ће морати удешавати свој рад и своју снагу.{S} Бродови живота њихова несу се још навезли на |
S} Иде, а спушта рукаве на голе пунане, снажне руке, да и њих заштити, те да не поцрне без нево |
хваћа борбу у друштву за срећу другога, снажније се одупире разним неудаћама, кад има своје гне |
тако хоћу! – да, још док је чича био у снази, и држао узде, и знало се, бојаги, нешто и видило |
иче.{S}А уза њ његова сестра, па се као снебива у тако господском кругу. </p> <p>Бранко узео ви |
несу све код њега.{S} Од синоћ се нешто сневеселио.{S} Јелена му је много приповедала о Даринци |
плетеним димњацима.{S} Скромна али, као снег, бела црквица лебди, као преставник доброга духа, |
нака каква немирна санка.{S} Ако снива, снива за цело о својој декламацији, о „Бранковој жељи“. |
нигде знака каква немирна санка.{S} Ако снива, снива за цело о својој декламацији, о „Бранковој |
Овако хоћу да је цео свет.{S} Па у том снивању о породичној срећи, о раду, о борби и заборавио |
ш не чита, разговарају, ово било оно се снило...{S} Па том приликом приметиће госпођа Ната, гла |
ка је једина врсна, да и небраћу бар до сношљивости зближи.{S} Она не пита, јесам ли ја ручао к |
.</p> <p>Мало за тим, па је цело село у сну. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Освану дан |
је постеља и на њој виолина.{S} Насред собе сто, и по њему разбацано то књига, то хартија, мас |
знате.{S} Кажи јој, нека отвори почешће собе онако пред вече, кад се стиша прашина по улици, ал |
.{S} И за тим опет на прстима изишла из собе...</p> <p>У том је и Бранко легао.{S} Почео био да |
/p> <p>– Јух! – зачу се у исти мах и из собе у неколико разних гласова.</p> <p>Ката баш била ва |
Но за то Зорка мора да трчка за њом из собе у собу.</p> <p>У Даринку ушао цео дан неки немир, |
столице, што се зблизниле у учитељевој соби; а од њих неки поседали на одар, други стоје.</p> |
љу између оба прозора виси у учитељевој соби лик Бранка Радичевића.{S} Учитељ га већ набавио, у |
</p> <p> Даринка отвори врата на другој соби.{S} Стала на врата, па виче Јована:{S} Хајде, брац |
и сан...</p> <p>Госпођа Катица у другој соби метнула у постељу малога Владимира.{S} А она и гос |
азговору и теочинцу, Јелена је у својој соби.{S} Неје палила свеће.{S} Отворила широм прозоре, |
ми се, пише нешто.{S} Остао је у својој соби, – одговори Јелена. </p> <p>Не води ти бриге за го |
бу.{S} Али то је и једина слика у целој соби.{S} Уза зид је постеља и на њој виолина.{S} Насред |
ачку високу власт, седели су у засебној соби „Код разбијене канте“ у Марковој крчми и прекраћив |
/> <p>Госпођа Рашићка се устумарала по соби, бојаги, хоће да изађе из коже од једа, што јој „с |
а скочи са столице, прође два трипут по соби.{S} И опет долети на прозор, па одмах упре поглед |
о голу даску.{S} Пред канабетом на сред собице омањи сто.{S} У зидовима на све стране поударано |
ав дим на врата. </p> <p>Намештај у тој собици је једна по широка клупа уза зид, застрта неким |
па истерала ћуриће из врта и затвара за собом вратаоца, а кола у двориште.</p> <p>Загледала се |
Поп Стева устаде и изађе, па забрави за собом сеницу.</p> <p>Окренуше један другом леђа, па одо |
ула, како хладнокрвно затвара учитељ за собом врата на школском здању; заплакала се, <pb n="99" |
уку разнога пољског цвећа.{S} Узе га са собом на кола, да га разабира и сабира.</p> <p>Неколико |
се угледа; а почнимо и ми паметније са собом, да видиш, не ће ли и он окренути на боље.{S} Ако |
и, дакако, често долазе у сукоб сами са собом.{S} То ништа не смета, да опет сваки своје назоре |
шњарку или у бразди, нити да вијају над собом облаке, већ пуштају, да поред њих пролећу чворци, |
.{S} Кадгод бејах код куће, водио би ме собом на сваки посао и говорио би ми, како се шта ради. |
нку, испоређује и пресуђује, пред самим собом.{S} Колико би да је непристран, некако му вага су |
збиљно конкуренцију у раду, јер су међу собом сви једнаки; а чим дође јачи од њега, он подлегне |
га већ набавио, уоквирио и украсио њим собу.{S} Али то је и једина слика у целој соби.{S} Уза |
то Зорка мора да трчка за њом из собе у собу.</p> <p>У Даринку ушао цео дан неки немир, па иде |
нске гони нека радозналост, да завире у собу мушкарца неожењена.</p> <p> Даринка, до душе, мисл |
свет, да дочека лађу из Новог Сада, и у собу поверенства сигурности, где одборници даваху прист |
ма. </p> <p>Послужавка Криста трчи то у собу то на двориште, а никад празних руку.{S} Мајсториц |
да се здруже.</p> <p>Одоше у учитељеву собу</p> <p>Највише се обрадова тому баш Јован. </p> <p |
читељ, па их све позва, да оду у његову собу.</p> <p>Сад ћу ја децу пустити.{S} Него морам мало |
д прозора, уђе у двориште и оде у своју собу. </p> <p>Из оне лепе куће с оне стране потока зачу |
м реду. </p> <p>А Ната ушла у Даринчину собу.{S} Надвирила се над Даринком и Зорком.{S} Прекрст |
су стекли и трудољубиви Орфелин и учени Соларић, па мудри Доситије и преблаги Милован Видаковић |
се.„Нису то руске нихилисте ни немачке социјалисте.{S} То су људи прекаљени начелима напредног |
ани,... их!{S} Никакве друштвености!{S} Социјалне наше прилике...</p> <p>И Марко се, већ по ода |
<p>И нехотице се окрену Зорци.{S} Дете спава мирно и тихо као анђелак.{S} Румен је прелила по |
ан дошао кући, пође и Ната и Катица, да спавају.</p> <p>Катица оде најпре, да још једаред разгл |
ноћас у плачу тек око неко доба, па је спавала као мало дете.{S} Али кад се пробудила, па се с |
е, те је загрли.</p> <p>– Зар ти још не спаваш, сејо?</p> <p>– Ево, сад ћу и ја. </p> <p>Даринк |
рбин није за тенористу.{S} Јер тенор не спада у особине српскога народа, него је то особина јуж |
јој витице тек сплетене, а не придевене спадоше на пунахна бела плећа.</p> <p>И нехотице се окр |
е буди лептир, што по тами лута, па чим спази гдегод светлост, он налети, па спржи своја крила. |
>Бранко метну шешир на главу, а беше му спао у траву.{S} Узе свој штит од сунца, па га затвори. |
идео.{S} Карту и чашу заволи већма него спас душе своје, него кућу и породицу.{S} Да је когод д |
ла ни прилика, да један другому, можда, спасава живот или, што данас често више вреди, потпише |
ки или енглески сељак или овај или онај спахија, који има хиљадама ланаца земље и према томе и |
него да сам данас уловио дивљег вепра у спахинском забрану.</p> <p> Мачак се стропоштао с голуб |
ога у калуђерству Доситеја: њим и с тим списат и издат</title>."</p> <p>Како се обрадовао тој к |
тве.{S} Али се трже, кад јој витице тек сплетене, а не придевене спадоше на пунахна бела плећа. |
дњачке новине.</p> <p>Него зна Јеша, да споји и практично са лепим.{S} Млад човек је, до душе, |
атори се мачак ушуњао у мирно гнездашце спокојних голубова.{S} На очиглед брижних родитеља шчеп |
ој цркви служи се летурђија, и у њој се спомен чини слављеном песнику... </p> <milestone unit=" |
како ће у свом скромном селу прославити спомен великога песника. ·</p> <pb n="59" /> <p>Још пре |
да проговори.</p> <p>– Ово понесите као спомен са песникова гроба, – рече јој Стајић, па јој да |
ити и Ната и Ката који уздисај и сузу у спомен својих покојних, па ће прећи на други разговор.. |
ата, да пусте <pb n="25" /> коју сузу у спомен својих покојних.{S} Понда је Ката прешла орману, |
пско академиско друштво „Зора“ у Бечу у спомен великог песника, седне он на лађу, а с њим и Јов |
ш народ и шта значи ово величање његова спомена.{S} Око тога му се мисли највише и врзу.{S} Да |
љење у српском народу у намену Бранкова спомена.{S} Онако се народ уме одушевити само за велике |
јковац.</p> <p>Како онда још не беше ни спомена о преносу Бранкових последњих земних остатака, |
а има доста штошта да преврне, доста да спомене и мртвих и живих, и када се збије у самоћу, а к |
а. </p> <p>Али као да она не сме, ни да спомене: „Отишао је!“ А ова, бог ме, ни онда, када би Ј |
Рашићка неје могла да пропусти, а да не спомене, како неки виче на њу, да је божем она отуђила |
> <p>Па када и тога нестане, када утрну спомени и на то, остаће нешто, због чега ће Карловци ос |
од чика Стеве, које разних Полаженика и Споменика од браца–Радована, браца–Јове, и других „чика |
да држимо своје село у корист преноса и споменика Бранкова, а више тога ради, да упознамо наш с |
као трже и поцрвени, кад примети, да је споменила то име на своја уста.{S} А осети, да јој је и |
нико ни пре ни после њега.</p> <p>Е, па спомену тога ђенија посветио је цели српски народ дан 1 |
ратно.{S} Чак ни о ноћашњој серенади не спомену ниједна ни беле.</p> <p>Само Зорка када дођоше |
ве је на свој начин хитало, да се одужи спомену песника српскога јединства, прихвативши позив о |
ву.{S} То вече ће му остати у најлепшем спомену из живота у Брајковцу... </p> <milestone unit=" |
е нешто, због чега ће Карловци остати у спомену, „док се поје, док се винце пије... „— догод је |
а, бог ме, ни онда, када би Јелена то и споменула, не би смела запитати: „За што је отишао?“</p |
оведала о Даринци.{S} Јутрос му је опет споменула о њој.{S} Питала га, хоће ли ићи к Јовану, па |
и покојни тата, каже, тако је све нешто спомињао и Бошњака и Србијанца и Херцеговца и Сремца и |
не стране Саве и Дунава?{S} Је ли треба спомињати толике народне саборе, који баш у Карловцима |
>– Што јој је муж она лола и бекрија? – спомиње Ната.</p> <p>– Да, да.</p> <p>– Нисам ни знала, |
а:</p> <p>– Гадно је од вас, што то и++ спомињете!</p> <p>Поп-Стеви се смрче. </p> <p>– Деране: |
чувај.</p> <pb n="105" /> <p>– Немој да спомињеш штогод о томе пред тетком.{S} Она се страшно о |
у да се обране од силних мушица, што их спопале.{S} Вуку троми на омари ноге по прашини.{S} Пра |
та с ноге на ногу па, кад јој се и тако споро учинило, залети се у кућу. </p> <p>- Госпођице Је |
н посао?</p> <p>– Воља и осећање да сам способан за рад.{S} Кад год сам код куће, све ме више ж |
осподу, а и не разабирају, је ли им син способан за какву душевну акцију.</p> <p>– Цео свет иде |
воје речитости, доказујући, како је она способна, да усрећи човека, да буде вредна домаћица, до |
решио, дал да иде Јовану.{S} Дошао је и спрам куће његове, па не зна, шта ће.{S} Не би било леп |
особито са Јеленом.</p> <p>Стао учитељ спрам ње, да, бојати, огледа и њен глас, а озбиљан, ни |
<p>Он је загрли око врата, издиже чашу спрам свеће.{S} Мислиш, безброј рубина раздробио се у ч |
отпочети и Брајковачкој омладини, да се спрема, како ће у свом скромном селу прославити спомен |
ну с хаљина.</p> <p>Ката отрчи у кућу и спрема воде, да се гости умију.</p> <p>– Триво, – крену |
мати с наредбом, да је обрадује:</p> <p>Спремај се!{S} У суботу ћемо у Карловце!</p> <p>Јелена |
како ће што боље да удесе село, што га спремају.</p> <pb n="55" /> <p>До јако би учитељ обично |
<p>– То је за то, што наши родитељи не спремају децу, кад их шаљу у школу, за раднике него за |
уци, у којој се и један и други озбиљно спремају, да сваки својим путом отисне свој брод на то |
колико ђака држати на стану.{S} А Тинка спремала и себе и дете. </p> <p>Данас отишла Тинка из Б |
живо кретање.{S} Карловци и Карловчани спремали се, да свечано дочекају госта, коме место то б |
стрић његов могао приметити, како се он спремао кому на дочек, да му се „омладинац“ не може ни |
а професуру, па ће те и ви лепо тако да спремате омладину на госпоство.{S} Једино се клањам учи |
</p> <p>Ја сам му рекао, до душе, да се спреми за село, – дочека исто тако и жедни писар.{S} Он |
познаника из Брајковца, Бранка Стајића, спремила се да дочека госпођу Јелисавету Рашићку из Бра |
догађаја, што га је омладина у то доба спремила, а цео народ прихватио свом вољом својом и срп |
, „да бирају војводу“. </p> <p>Матер је спремио, да дочека и његова друга Јована с његовима.{S} |
</p> <p>Овај наш уча могао би, Бога ми, спремити коју боцу вина.{S} А?{S} Шта велиш, Јоване? </ |
им спази гдегод светлост, он налети, па спржи своја крила.{S} Иди по светлости, ићи ћеш правим |
, крајњој мети свечанога спровода.{S} А спровод се пружио, колико је од вароши до самога Стражи |
На врху Стражиловачкога виса завршен је спровод. </p> <p>Отпоја се и последња песма, а многи и |
са свију страна, да оданде још допрате спровод до Карловаца.{S} Једва је могао ко да верује, д |
ачке дружине.{S} Ту ћете најбоље видити спровод и чути песме. </p> <p>– Одоше у саборницу.{S} Ј |
о“ к Стражилову, крајњој мети свечанога спровода.{S} А спровод се пружио, колико је од вароши д |
и ће најпре да га унесе?{S} Најпосле га спусти на земљу, полети на улицу, понда се опет врати, |
де тише, да се као талас час дигне, час спусти.</p> <p>И благајник.</p> <p>~ Ено га, стриже уши |
обом.</p> <p>Бранко се изненади.</p> <p>Спусти се на место, где је седео био, а ништа не вели.< |
едно, као што само може бити.{S} Иде, а спушта рукаве на голе пунане, снажне руке, да и њих заш |
атнијим видовима.{S} По доловима се већ спушта мрак. </p> <p>Под планином се раширило село Брај |
-Перина.{S} Том приликом се и деца боље срађају.{S} А мајке се теше и челике надом, да ће им де |
лободан; те, пошто не може да остане од срамоте у свом јату, тумарне бог те пита куд, па се изг |
е госпођа Рашићка свиснути од једа и од срамоте.{S} А она се чинила свему – и невешта пред свет |
хоће да изађе из коже од једа, што јој „срамоте кћер“, па тражи негде горњу хаљину, да им изађе |
немају ни појма о томе или се сматра за срамоту, да се један свршен универзитетлија може вратит |
, т. ј. на једаред ће „друмови пожелити Срба...{S}" А историја ће да пева ил кука над њима као |
будућност.{S} Особито је уметност у нас Срба право сироче.{S} Ко је највише позван, да шири про |
иру писати богословске књиге и историју Срба, Бугара и Хрвата,... како та два књижевна великана |
итичкога и културнога живота овостраних Срба.{S} Дакако да Карловци имају да захвале на том зна |
и, па и о политичкој судбини овостраних Срба?{S} Где је ускрсао и где је сахрањен последњи сан |
где је сахрањен последњи сан овостраних Срба, – војводина српска?</p> <p>Тражи ли се још славе, |
вце.{S} Осим толико и толико знаменитих Срба, који у Карловцима или поникоше или се – однеговаш |
естрпљива, па заврши последњим стихом: „Србадијо не било ти просто!“</p> <p>Сви пренули у смех. |
<p>„<l>Кад је Бранко умир’о</l></p> <l>Србадију заклињ’о:</l> <l>Пренес’те ми кости моје</l> < |
estone unit="subSection" /> <p>Од сеобе Србаља у крајеве, што стоје под окриљем Австроугарског |
олоњу, Немци Јену, једни ово други оно, Срби имају своје Карловце.{S} Осим толико и толико знам |
јужњака, и то пар екселанс Талијана.{S} Срби су за средње гласове.{S} Бас – ту је, мој брајко, |
!...{S} А знате ли, шта раде наша браћа Срби?{S} Сви листом пазаре код Јуде.{S} Жене краду од с |
, па се изгуби.{S} Наш је сељак, где су Срби неизмешани с туђим елементом, комотан: ради једва, |
не верујеш, иди ма у које село, где су Срби помешани с Немцима.{S} Јест да Србин устукне испре |
тако је све нешто спомињао и Бошњака и Србијанца и Херцеговца и Сремца и Бачванина и Дубровчан |
а дођоше на Карловачку станицу гости из Србије.{S} Многи се свет беше искупио на станицу, да их |
селили у Русију, па тамо населили *Нову Србију.{S} Зар ви то не знате?{S} Могу вам дати, па да |
ства, а у суседству изнурену и понижену Србију на ново дигао и ударио темељ политичкој и државн |
го Немац, те хајд даље као гусеница.{S} Србин је одмах створен као лептир, никад гусеница.{S} Н |
Но он сам, то јест, писар је уверен, да Србин није за тенористу.{S} Јер тенор не спада у особин |
су Срби помешани с Немцима.{S} Јест да Србин устукне испред Немца; али то је само у први мах, |
х, јер је Немац већ дошао онакав, какав Србин постане тек, кад се од њега поучи.{S} Ал који Срб |
ва му: „Нит је Шваба за гајдаша, нит је Србин за бирташа!“</p> <p>А и Марко загрлио њега, па пе |
е тек, кад се од њега поучи.{S} Ал који Србин остане, тај издржи конкуренцију његову и буде бољ |
.{S} Сигуран платиша! <pb n="73" /> Наш Србин мисли, то је наше, па не мора плаћати.{S} А туђин |
ко пронашао новију и згоднију кошницу. „Србин да нешто изуме, кад је паметни Шваба већ све изум |
тим крајевима?</p> <p>Има ли и једнога Србина, који иоле разабира за наш јавни живот, па да не |
ептир, никад гусеница.{S} Несрећа је по Србина сељака то, што се он, кад једном пропадне, тешко |
l> <l>Бела вила ори глас:</l> <l>Устај, Србине!</l> <l>И у борбу зове нас:</l> <l>Устај, Србине |
l> <l>И у борбу зове нас:</l> <l>Устај, Србине!</l> </quote> <pb n="75" /> <p>Благајник као да |
и глас, ухвативши тек последње: „Устај, Србине!“</p> <p>Учитељ одустаде на то од политичких и е |
када га начеоник гурну на оно: „Устај, Србине!“ – трже се, а кроз храпаво грло, загушено пивуш |
икоше или се – однеговаше, и научише се србовати, ту је и отац српске књижевности, ту је Вук Ка |
а уз њих трчка и мала Зорка.{S} И њено срдашце куца необично живо, јер види, да се ради око на |
за мном, тама преда мноме, а највећа у срдашцу моме“, завапио је негда његов велики имењак.{S} |
би да га пита много, много, да га пита, срди ли се још на њу.</p> <p> А зашто се срди, то као д |
?</p> <p>Јелена се застиди,</p> <p>– Не срди се; немој да се срдиш.{S} Ја се увек забуним.</p> |
рди ли се још на њу.</p> <p> А зашто се срди, то као да сад тек почиње да нагађа.{S} Па баш за |
и се зар још боље, да се он још једнако срди на њу.</p> <p>А какве ужасне муке трпљаше у тај ма |
је око румених усана увек подједнако, а срдила се а радовала се, или плакала, или се сетила Све |
далека.</p> <p>– И опет „госпођице“!{S} Срдим се! – обрецну се Бог ме, Јелена, па истрже своју |
ло, као обично, па га опет ухвати. – Не срдим се!</p> <p>Бранко ћути.{S} Не зна, шта ће сад; те |
што да рекне.</p> <p>– Али збиља се не срдим, – уверава га она.{S} Хтеде он да рекне, као тек |
и предаде преда се.</p> <p>–Ја ћу да се срдим на вас, –прекинуће Бранка, кад опет чу последњу м |
како је оно учитељ отишао онако нагло и срдит с њена прозора, неје ни била с њиме, осим јуче на |
од њен прозор, као обично, кад је онако срдит отишао прексиноћ од ње, а од то доба није нашао з |
спођица“ Јелена, – примети она, бојаги, срдито, па га својски узеде под руку.{S} Готово да је с |
т чу последњу му реч; па дрмну, бојаги, срдито својом руком Бранкову руку, за коју се држала.{S |
ринке, јединице јој кћерке, па ће онако срдито и опет по толики пут:{S} Па баш сад?!</p> <p>Та, |
стиди,</p> <p>– Не срди се; немој да се срдиш.{S} Ја се увек забуним.</p> <p>– Прелетео бих био |
е, полажући им трошне остатке животне у сребрним и златним кивотима у велелепне храмове.</p> <p |
{S} Госпођа Ката и данас чува крунаше и сребрњаче, све нове новцате, као да су онај час испод ч |
на прозору, као да је нож прободе кроза сред срца, па јој се стиште терет, сињи терет.{S} Цео д |
шире о голу даску.{S} Пред канабетом на сред собице омањи сто.{S} У зидовима на све стране поуд |
с већ и код наших.</p> <p>Под орахом на сред дворишта већ постављен сто.{S} Орах густ, а по зем |
ог брдашца тик уз Брајковац. </p> <p>На сред села око крста искупио се народ у чистом свом одел |
озорима попине Јелене!“</p> <p>Дакле, у сред Брајковца серенада!</p> <p>Е, то бадрим чуварима н |
ћу радњу, ево мог носа, ако не назида у сред Брајковца најлепшу кућу с магазинима.{S} Ко јамчи, |
а од Базана, каквог шпањолског гранда у сред Севиље, па завија по свом срцу, по свом „вишем поз |
Очи упро на врата.</p> <p>На вратима у сред лозинка указа се Бранко Стајић.{S} На њему лако ле |
уле, где <pb n="23" /> изван села где у сред села, изнад свију висе према лазурном небу, а овде |
се ње ради свађао с писарем, који је у сред друштва и пред њим био толико дрзак, да каже, како |
p>– За Бога, мама, шта ће ти опет муф у сред лета? – љути се опет</p> <p>Даринка.</p> <p>–Ти ћу |
е!{S} Више народу користи, кад у својој средини има ваљана интелигентна човека, који ради онаки |
, да ми се не упада у реч...{S} У нашој средини седи старина, који...</p> <p>– А, не, не! – опр |
и Новом Саду, где је толико времена већ средиште свему кретању српскога народа у јужној Угарско |
то пар екселанс Талијана.{S} Срби су за средње гласове.{S} Бас – ту је, мој брајко, баћушка Рус |
воју госпоштину.{S} Али осим господе из среза и суда којима се и тако мало кад који Брајковчани |
а мужа као права патница. „Да ме је цео Срем клео, не бих наишла“, говорише она једном, али сам |
ирца час се таласа, час везе ситно коло сремачко, плаховито оно планинско. </p> <p>Учитељ запев |
рдица, да им мало даље пукне на догледу сремска равница испрекрштана друмовима, ишарана богатим |
ао и Бошњака и Србијанца и Херцеговца и Сремца и Бачванина и Дубровчанина и ове и оне; па је ув |
>И да је когод рекао поп-Стеви, да неје сретан, или да се подао Јеци, он би му одговорио, као ш |
S} Колико је попа Стева био задовољан и сретан, како му сестра привређује, толико је уздисао и |
узе лете, а на уснама јој лебди осмејак сретан, блажен.{S} С осмејком тим загрли је и сан...</p |
Бог зна, како, што је њена Јелена тако сретна била, па била у стану у тако доброј кући, као шт |
Јелена, па да је пецне.</p> <p>– Ви сте сретне руке, госпо, – ухвати Дабижић као у шали. – Ја б |
Ја сам господар у мојој кући.{S} Ја сам сретнији, него многи моје братије са првом својом супру |
у.{S} Како се и не би, јадница, осетила сретном, кад се напатила код свог несретника мужа као п |
и: „Ово је моја слобоштина; ово је моја срећа!{S} Овако хоћу да је цео свет.{S} Па у том снивањ |
:{S} Нек сврши гимназију, па, ако Бог и срећа дадне, таман ће ти у добри час доспети за капелан |
своју породичну срећу.{S} Кад је човек срећан, мили му се посао, којега се подухвати.{S} Одуше |
ровати, да му срце хоће већ да пукне од среће.</p> <p>Јелена задрхта.{S} Провирује нестрпљиво и |
и челике надом, да ће им деца бити боље среће од њих... </p> <p>Ката Јаковљевићка села, као оби |
рави народнога позоришта, па онда – ево среће и за њега и за српску позоришну уметност!{S} Госп |
опет на прозор. „Ој, пуно је и препуно среће!“ подвикну учитељ из свег срца, е, заиста ћеш му |
свет.{S} Па у том снивању о породичној срећи, о раду, о борби и заборавио, што рекао ујаку: „П |
је напуштено и остављено, можда, доброј срећи и само себи, кад му је Бог дао матер, најбољу сре |
век уме замислити.{S} За што да не буде срећна? </p> <p>Понда му се мисао понесе за Даринком.{S |
сукну једна варница, која му је увек у срећним часовима сијала као сунце, а у овакима му свака |
лаве, да скрије своју неприлику.</p> <p>Срећом ни Зорци ни Јелени не падоше ни на ум, да пазе н |
душевљеније прихваћа борбу у друштву за срећу другога, снажније се одупире разним неудаћама, ка |
себи, кад му је Бог дао матер, најбољу срећу. </p> <p>Па ти мислиш, Стево, да и ја идем с њиме |
у, на своје огњиште, на своју породичну срећу.{S} Кад је човек срећан, мили му се посао, којега |
ош увек само за маму или ближега којега сродника по крви!{S} Тада би на једаред загрлила и ижљу |
сећао се туђ према њему, туђ, јер и оне сродничке пажљивости беше већ нестало у себичному његов |
о, моја ти је мати чудна жена.{S} Права Српкиња мати!{S} Никада та мени не ће допустити, да ја |
очи толико интересовање о тој „красној Српкињи девојци“, да почне и сама мислити о њој, и још |
следњи сан овостраних Срба, – војводина српска?</p> <p>Тражи ли се још славе, наћи ће се у „Кар |
Брајковачке светковине?{S} А?... стара српска невоља!{S} Плани, па издахни!{S} Таки смо ти ми |
рпски Сион“?</p> <p>Ко не зна, да је ту српска патријаршија“.{S} Тешко да има у српству иоле зн |
но, што је и најозбиљније <pb n="50" /> српске научнике покренуло, да с омладином заједно испун |
томе, што је тамо столица првосвећеника српске православне цркве у овима <pb n="100" /> крајеви |
самртне земне остатке покојнога песника српске идеје, пренећемо на убаво Стражилово.{S} У то им |
зна, исповеда се <pb n="62" /> за члана српске омладине и народњачке странке, те држи редовно и |
као свештеник и као природан старешина српске православне црквено– школске општине у Брајковцу |
, положи се лес, да и заступник „Матице Српске“ проговори коју у славу песникову.</p> <pb n="10 |
тније личности, која неје била питомцем српске Карловачке гимназије или богословије, та два нај |
it="subSection" /> <p>Нема куће особито српске, која тога дана неје имала гостију. </p> <p>И Ти |
ту своју кућу,... разумете ли ме: кућу српске црквене православне општине одмах уз ребро српск |
ше, и научише се србовати, ту је и отац српске књижевности, ту је Вук Караџић први пут, као ђак |
ене,... и људи, и сви, чак и поп Стева, српски православни свештеник,... сви купују код њега, к |
. ·</p> <p>Њему за уздарје подиже народ српски из благодарности само гроб.{S} Као свећеника вел |
, господо моја, – опет ће Јеша. – Не ће српски народ клонути, догод уме да штује и мртве поборн |
е мислио, да се и он кадгод баци у који српски пчеларски лист каквим дописом из својега уљишта; |
говорити између себе „ви“, већ „братски српски“ „ти“, него Дабижић, на пример, не ће више назив |
па спомену тога ђенија посветио је цели српски народ дан 10. јулија 1883., приредивши му светко |
– примети му жена знајући за његов лепи српски обичај, за његову страст у наздрављању.</p> <p>– |
– диже се бележник, – ако и јесте лепи српски обичај, да се тек са печењем почиње наздрављати, |
Радичевић беше, наравно, само сиромашан српски ђак.{S} Као такав, да Бог ме, неје могао оставит |
„да покуша“.{S}А наопако се једио, што српски пчелари сваки час препоручују по нешто ново, па |
ни живот, па да не зна за Карловце, за „српски Сион“?</p> <p>Ко не зна, да је ту српска патрија |
ајковац.</p> <p>Нов ред, нов надзор над српским народним школама; па и поп Стева постао ревност |
цео народ прихватио свом вољом својом и српским одушевљењем.</p> <p>Како се обрадовао био Бранк |
рви у струне народних гусала, па чистим српским народним језиком, каквим нико још пре њега, а п |
реме одселило се одавде неколико хиљада српских породица у Русију.{S} Побегли, да Бог ме.{S} До |
и. („Немачко рухо на њему, ал под рухом српско срце!“ говорило се о њему).{S} Заволи га чика Пе |
г великог концерта, што га је приредило српско академиско друштво „Зора“ у Бечу у спомен велико |
сиљено понашање, у том га утврђава њено српско васпитање кућевно и школско.{S} Но, што код свег |
аталасао најврелије осећаје срца и душе српског народа својим лаким песмама, опевајући му разум |
ирис, што се к небу диже из цвета“ и из српског света.</p> <p>И томе чину беху Карловци позорни |
, да упознамо наш свет боље са песником српског народног јединства. </p> <p>– То је лепо! - кли |
истакоше Карловце изнад свакога другога српскога места у тим крајевима?</p> <p>Има ли и једнога |
инце пије... „— догод је и једног ваљда српскога ђака.{S} Талијани имају своју стародревну Боло |
сјајно извршио, да је одржао дух народа српскога, ударивши јак темељ српској књижевности у исти |
чин хитало, да се одужи спомену песника српскога јединства, прихвативши позив омладине своје ка |
>Басана</title>" тога неумрлога мудраца српскога.</p> <p>Ту књигу узео Бранко и вечерас да чита |
ористу.{S} Јер тенор не спада у особине српскога народа, него је то особина јужњака, и то пар е |
ле на том значајном положају у историји српскога народа томе, што је тамо столица првосвећеника |
лико времена већ средиште свему кретању српскога народа у јужној Угарској, у Хрватској и Славон |
дух народа српскога, ударивши јак темељ српској књижевности у исти мах, када је Милош на другом |
вене православне општине одмах уз ребро српској православној цркви!{S} Жалост, мој господине до |
до правим заносом за идејама, и правом српском љубављу за своје, то му говори искреност на њен |
p>Дивно се беше заталасало одушевљење у српском народу у намену Бранкова спомена.{S} Онако се н |
ечи, да наздрави оној идеји која живи у српском народу и одржава у њему свест, да не клоне у те |
шта, па онда – ево среће и за њега и за српску позоришну уметност!{S} Госпођа бележниковица ће |
а рекла, него људи, којих ће заслуге по српску књижевност остати трајне, да их збиља не потамњу |
и државној слободи донде заборављенога српства.</p> <p>И политичку слободу и књижевни препорођ |
исти мах, када је Милош на другом крају српства, а у суседству изнурену и понижену Србију на но |
а и беседа.{S} Зна он, дакле, шта је то Српство и родољубље, а од како се зна, исповеда се <pb |
струју, што се заошинула оне године по Српству.{S} Био је он некада у вароши сталан члан певач |
е, та два најстарија просветна завода у српству и с ове и с оне стране Саве и Дунава?{S} Је ли |
српска патријаршија“.{S} Тешко да има у српству иоле знатније личности, која неје била питомцем |
данас, у овај пар, најславније место у Српству.</p> <pb n="85" /> <p>Хоћете ли доћи на светков |
релила вином, те из дубљине наквашенога срца свога стао проливати грке сузе, раптајући на своју |
неје крити, баш и одлану чисто нешто са срца.{S} Неје јој Бранко мрзак, Боже сачувај; ал јој не |
препуно среће!“ подвикну учитељ из свег срца, е, заиста ћеш му и поверовати, да му срце хоће ве |
озору, као да је нож прободе кроза сред срца, па јој се стиште терет, сињи терет.{S} Цео дан се |
ој!</p> <p>– Штета за дете.{S} Добра је срца.{S} Ја је знам.{S} Имала сам прилике две године, д |
дубоко је заталасао најврелије осећаје срца и душе српског народа својим лаким песмама, опевај |
у говору, што претпоставља више и ума и срца у <pb n="65" /> женскиње, која може да се истински |
претеже на Даринчину страну.{S} Бадава, срце само тоне на ту страну, па му вуче и душу и мисао |
; па само дода: </p> <p>– Ти си невина, срце моје; да Бог ме, па не познајеш, камо што смера. < |
о слатко, да јој се прели туга по срцу, срце јој оте мах, сузе саме полетеше на очи.{S} Сузе ле |
а то се отео тек само дубок уздисај.{S} Срце би на том уздисају тешком да полети.{S} Ох, полете |
видим, како јој страшно лупа срце.{S} А срце јој лупа, Боже, лупа.</p> <p>Јелена се на то одсме |
уку, па је притиште на своје срце.{S} А срце јој лупа, да пробије груди.</p> <p>– Јух!{S} Као д |
сне свој брод на то море.{S} Па руку на срце, обојица савесно кроје једрила за пловидбу и кују |
груди, да видим, како јој страшно лупа срце.{S} А срце јој лупа, Боже, лупа.</p> <p>Јелена се |
Даринчину руку, па је притиште на своје срце.{S} А срце јој лупа, да пробије груди.</p> <p>– Ју |
или да се тужим на Беч.{S} Али ипак ме срце вуче нашем крају, па госпођице... </p> <p>Јелена п |
атерине речи: „Цео је живот школа.{S} И срце му заигра утешено, да још има неко, у коме се ника |
рце чисто и не окаљано.{S} Твоја душа и срце сад је као онај прах на крилима у лептира, а образ |
!{S} А сачуваћеш га, ако сачуваш душу и срце чисто и не окаљано.{S} Твоја душа и срце сад је ка |
ут сврће као познанику каквом.</p> <p>И срце му гракну од неке милине, кад помисли, како ће му |
тако нешто по неки пут у безазлено јој срце, које зна да куца још увек само за маму или ближег |
лена цео дан.{S} Што ближе то доба, њој срце све јаче куца.{S} А кад већ дође, и да седне на св |
„док се поје, док се винце пије, и док срце уздише“?</p> <p>– Блажени ништи духом! – примети б |
мачко рухо на њему, ал под рухом српско срце!“ говорило се о њему).{S} Заволи га чика Пера.{S} |
чује, како јој јако и нагло бије рођено срце.{S} Но ипак осети, да неко близу застаде и куцну у |
нац, да искали своје увређено љубоморно срце.{S} Онда, када је она мислила, да је се он више и |
ачком учитељу, Милану Кнежевићу вечерас срце необично ускипило „љубве жаром“, па не даде два пу |
а, е, заиста ћеш му и поверовати, да му срце хоће већ да пукне од среће.</p> <p>Јелена задрхта. |
ре као капетан у миру. „Да не је у њему срце куцало толико за свој род, можда би пришио био и з |
чином одао своју „тајну“, поричући свим срцем, свом душом, па и самом помишљу, да је оно узрок |
шила уз уздрхтале звуке, час би пустила срцу на вољу, па би се слатко, слатко исплакала.</p> <p |
тужи.{S} Онда му је његов виши позив на срцу и на језику.{S} Тужи се на цео свет.{S} Младу чове |
ад мало и с прекором, – тако ти лежи на срцу!</p> <p>– Ето ти је, на! – обрецну се, бојаги, поп |
од земљу...{S} Па кад госпођи Нати дође срцу <pb n="17" /> тешко, не жали пута ни трошка, да пр |
гранда у сред Севиље, па завија по свом срцу, по свом „вишем позиву“, као да је он сам ту, па с |
о, тако слатко, да јој се прели туга по срцу, срце јој оте мах, сузе саме полетеше на очи.{S} С |
т необичне љубави, што је носаше увек у срцу према свакоме, с којим свагда беше готов да обгрли |
сти беше већ нестало у себичному његову срцу, туђ, јер предвиђаше, да их и мишљење и назори дел |
че очи, као увређена.</p> <p>У Бранкову срцу узавре.{S} Поцрвени, па му и самом криво, што, ето |
риво, било да им се допада, тек не могу срцу да одоле, те и они удесили збор.</p> <p>Ох, како ј |
не жице, коју је навио синоћ у Јеленину срцу оним својим понашањем.</p> <p>– Добро је, – рече и |
Така забава је дивно пристала Даринчину срцу.{S} А преко њега није прешла још никаква бура, ни |
свој кив, сву своју несрећу у картама и срџбу у пијанству излива на својој „бољој половини“ сам |
ратила опет из Русије у Фрушку Гору.{S} Ставимо ипотезу – можда баш ваша.{S} Гле, мај, зар то н |
добро, како ће изводити своје теорије и стављати ипотезе. </p> <p>Па му данас не пада на умни д |
пастир душепопечитељ Богом повереног му стада одликован и постао конзисторијалним присједатељем |
и, с којом се већ толико бочи и која га стаде толико зноја, те у мало не удари по својој нози. |
p>Зорка потрча натраг.</p> <p>А Даринка стаде као укопана.{S} На њој лака плава хаљина, да се м |
то од политичких и економних питања, па стаде код „чиче“, (тако Брајковчани зову свога општинск |
.,„И бог му се диви!“ -- рече Јован, па стаде.</p> <p>Стали сви.{S} Нашли се на врху брдашца.{S |
p> <p> Више њега се залепрша лептир, па стаде, баш близу на неки цвет.</p> <pb n="37" /> <p>Он |
е сме ништа да каже, већ саже главу, па стаде гутати, као да јој нешто засело у грлу.</p> <p>Бр |
овамо– те мало!“</p> <p>Девојче од мах стаде опет на прозор. „Ој, пуно је и препуно среће!“ по |
, ни док му је била жива његова покојна Стаза; а поред Јеце нема никаквога.{S} Но да потраје ов |
кући домаћица?{S} Колико му је покојна Стаза била нежна и верна супруга, колико чуварна и вред |
се обично онако уз пркос испружи преко стазе са лозинка.{S} Збиља, чу се ход.</p> <p>Поп Стева |
ада га неје успомена понела за покојном Стазом, његовом Анастасијом...</p> <p>Кад би отишао овд |
.</p> <p>Јелена гдегод стане, осећа, да стаје на жеравицу; па час на један прозор час на други. |
о село у ту цел!{S} Предложи учитељ.{S} Стајић скочи одушевљено и још одушевљеније прихвати учи |
ема самоме ујаку, с којим их је до сада Стајић све предусретао, он, који је иначе о сваком увек |
ни знала, да је то баш њен син.{S} Каже Стајић.{S} А мени и не пада на ум који Стајић.{S} А и о |
Стајић.{S} А мени и не пада на ум који Стајић.{S} А и он је био с Јованом ономад код мене.{S} |
о спомен са песникова гроба, – рече јој Стајић, па јој даде два лиска бршљана, што их откиде бл |
еје био „господин Бранко“ или „господин Стајић“, него само Бранко: толико се и тако се радо о њ |
исто доба иду Јован Јаковљевић, Бранко Стајић његов „друг из Беча“, и Брајковачки учитељ Кнеже |
вратима у сред лозинка указа се Бранко Стајић.{S} На њему лако летње одело и сламњи шешир.{S} |
побожности, и тако даље,... још Бранко Стајић, тек да наврши свој <foreign xml:lang="la">trien |
емо гајдаша.{S} Ето села!</p> <p>Бранко Стајић примио ствар за готову.</p> <p>Пред сутон кренул |
езде“ треба тек задобити.</p> <p>Бранко Стајић после оних речи, што их је имао са својим ујаком |
ign>.</p> <p>– Јоване, – насмеја се већ Стајић,– мени се чини, ти у мамурлуку свом обично гледа |
ила, –еј!</l> </quote> <pb n="58" /> <p>Стајић стао на прозор, па недахнимице слуша ту народну |
но ли те вишњи удесио!“</l> </quote> <p>Стајић застаде.{S} Осети, како га нешто чисто скроз про |
ки је, брате, данас дух времена.</p> <p>Стајић уздахну и не одговори ништа. </p> <p>Попина Јеле |
ноги и многи још се не разилазе.</p> <p>Стајић са својим гостима из Брајковца нашао се одмах до |
и нашега познаника из Брајковца, Бранка Стајића, спремила се да дочека госпођу Јелисавету Рашић |
д прозорима попине Јелене и да допру до Стајића, док већ и он не дође у двориште свога ујака.</ |
it="subSection" /> <p>Изненадни одлазак Стајићев из Брајковца изазвао је у познатим круговима Б |
ом, па и самом помишљу, да је оно узрок Стајићеву наглому одласку из Брајковца, што га свет по |
на, Јелена, нагла у Карловце за њим, за Стајићем!</p> <p>Што јој већма долази у главу, да је по |
е оно први пут сусрете она и Даринка са Стајићем, не мога, а да не подсети своју сеју, како су |
ана неје имала гостију. </p> <p>И Тинка Стајићка, мати нашега познаника из Брајковца, Бранка Ст |
, ма да се колико пући, вели Рашићка за Стајићку.{S} Само да се већ једног дана прошетају деца, |
задеде га себи на груди, а други пружи Стајићу.</p> <p>– Хоћете ли га умети сачувати?</p> <p>– |
"subSection" /> <p>Док њих двоје тако у стакленом ходнику уживају летње вече у разговору и теоч |
Даринка отвори врата на другој соби.{S} Стала на врата, па виче Јована:{S} Хајде, браца.{S} Вре |
поплашила! – вели Зорчица. – А Даринка стала, па не зна, шта ће; па кад Бранко отишао, а она м |
конопце са ждрепчаника.</p> <p>Даринка стала на лотру, па хоће да скочи с кола.{S} А Катица пр |
сам је ја већ прочитала.{S} Скупо ме је стала.{S} Али све нек је Богом просто, ако ти примиш на |
виле? – пита госпођа Ната, а крсти се и стала на потегу, па се ухватила за лотру, да се попне н |
оба. </p> <p>Даринка с побожним заносом стала, па гледа у отворену још гробницу.{S} Зорка се пр |
а све око себе.</p> <p>Мала Зорка, како стала у један угао, као да се закопала.{S} Само да јој |
о Српству.{S} Био је он некада у вароши сталан члан певачкога друштва и аранжер толиких села и |
> <p>Јелена не зна, шта да одговори.{S} Стале јој очи, па упрла поглед у Даринку.</p> <p>– Не з |
ц, на кога би се осврнули сви, из свију сталежа поштованога Брајковачкога грађанства.</p> <pb n |
диви!“ -- рече Јован, па стаде.</p> <p>Стали сви.{S} Нашли се на врху брдашца.{S} Испод њих се |
олико то да заглади.{S} Неје имао свога сталнога уверења, ни док му је била жива његова покојна |
никад допустио.{S} Али сад опет баш та сталност, та строгост и озбиљност у карактеру Бранкову |
весну цел, али су још увек без одређене сталности.{S} Прелеће се ту с једног предмета на други, |
n="71" /> меће на коцку не знам шта.{S} Стало поп-Стевану ипак доста до тога, да му сестрић бар |
састави певачко друштво у Брајковцу.{S} Стало га је доста муке, али је успео.{S} Раја Јовановић |
и се на вечерње.{S} Но колико јој збиља стало до поп-Стевана, ето, неје ни приметила, да он и н |
h nicht</foreign>, Јелена!{S} Ако им је стало, нека изволе они најпре к нама доћи.{S} Знамо и м |
не обазире много на њих.{S} Неје му ни стало до ове врсте људи, из тих се, по његову уверењу, |
<p>Та, колико ме је – вели, – речи само стало, док сам га наговорила, да позове Бранка к нама, |
а отишао је сам попа у Карловце и нашао стан за Тинку згодан, како ће моћи и по неколико ђака д |
п да кује, док је врело. – Узећеш добар стан, па ћеш држати ђаке са стране у стану.{S} Има тамо |
пријатељи разиђоше.{S} Испред учитељева стана зачу се у три пут.</p> <p>– Лаку ноћ!</p> <p>Јова |
и ће Бранко, па употреби ту прилику, да стане поред Даринке. </p> <pb n="47" /> <p>– Па како ва |
зговор нешто ново.</p> <p>Јелена гдегод стане, осећа, да стаје на жеравицу; па час на један про |
ори!</p> <p>– Нема ту шале.</p> <p>– Та стани да дођем к себи!</p> <p>– Е, Бога ми је госпођа Р |
ст великих свећњака и обасут цвећем.{S} Станица паропловског друштва окићена грањем и венцима, |
не Карловачке станице.{S} Пут вароши од станице беху местимице ударени бели коци с малим таблиц |
то свечаније извести.{S} Од паропловске станице до Стражилова пуне су руке посла..</p> <p>У јед |
живљаваше монотонију околине Карловачке станице.{S} Пут вароши од станице беху местимице ударен |
лаволук искићен разним цвећем.{S} Близо станице стоје две лађе, на којима дошли беху гости из П |
у.{S} Тако Бранко преноћи на Пештанској станици, место да преноћи, као што требаше, у Новосадск |
пуна пратилаца, примакла се Карловачкој станици.{S} На кљуну јој заставник Београдскога певачко |
аном руху и са свечаним расположењем на станицу Дунавску у Карловцима, камо лађом имају приспет |
рбије.{S} Многи се свет беше искупио на станицу, да их дочека.{S} Београдска лађа беше дупком п |
ине и гурања кроз свет.</p> <p>– Још на станицу хајдете с нама, понда на Стражилово ви и не мор |
воју заједничку пробу, и на паропловску станицу, где се згрнуо бели свет, да дочека лађу из Нов |
очи свечанога дана дођоше на Карловачку станицу гости из Србије.{S} Многи се свет беше искупио |
тесна, мрачна, гадна.{S} Нема му у њој станка.</p> <pb n="80" /> <p>Хајде на поље,... у воћњак |
ко ће моћи и по неколико ђака држати на стану.{S} А Тинка спремала и себе и дете. </p> <p>Данас |
атери сестрама И брату, док ови сами не стану на своје ноге.</p> <pb n="18" /> <p>То су најмили |
њена Јелена тако сретна била, па била у стану у тако доброј кући, као што је госпођа– Натина.{S |
ар стан, па ћеш држати ђаке са стране у стану.{S} Има тамо <pb n="30" /> доста чесних удовица с |
ће, искупила децу, што су били код ње у стану, па би поред народних песама и других ствари чита |
њена Јелена била тамо у вароши код ње у стану и ишла у „лер“; како је не знам какав рачун напра |
млађи од њега; али у комшилуку његову у стану, – примети између осталога поп Стева. – Знам, да |
убави.{S} Заман им писка!...{S} Ено га, стао испред гнезда на пречагу...{S} Нагао се...{S} Сад |
м, те из дубљине наквашенога срца свога стао проливати грке сузе, раптајући на своју судбину, к |
густој бради.</p> <p>Марко дотрчао, па стао код врата, па слуша.</p> <p>– Дивна идеја од вас, |
с киселим лицем, као да му је ко на жуљ стао, – немој и ти тим незнабожачким, тим револуционарн |
тамо насвој прозор.</p> <p>Млади колар стао до одра, па се не миче.{S}А уза њ његова сестра, п |
ј!</l> </quote> <pb n="58" /> <p>Стајић стао на прозор, па недахнимице слуша ту народну песму.{ |
јвише посла, особито са Јеленом.</p> <p>Стао учитељ спрам ње, да, бојати, огледа и њен глас, а |
ити од Брајковачке светковине?{S} А?... стара српска невоља!{S} Плани, па издахни!{S} Таки смо |
них клинаца.{S} Ту виси пчеларска капа; стара нека реверенда, – ваљда, прва поп-Стеви, како се |
ваљда, прва поп-Стеви, како се запопио; стара свештеничка капа, коју је попа носио пре дуго, ду |
глу стоји наслоњена а на вршак изврнута стара плетена а неолепљена кошница и у њој паламара, чи |
а нестане, где смо, шта смо?{S} Наша је стара болест идолопоклонство према, тако званим, ауктор |
е!</p> <p>– Ја сам, – вели, – за то већ стара, а ти си ми, кћери моја, још млада. </p> <p>То је |
и организовану омладину. —</p> <p>– Са старачким идејама!– подсмехну се Јован.</p> <p>– Неколи |
ма у месту као свештеник и као природан старешина српске православне црквено– школске општине у |
Каква слободна штампа?{S} Грдити своје старешине, исмевати своју светињу.{S} То је зар слободн |
а о зиду висе о клинцима једне чакшире, стари шешир и зимски капут.{S} Иначе јако упада у очи п |
ајковачком благајнику.</p> <p>Начелник, стари пензионирац, који се десио том приликом у друштву |
гога забавља.</p> <p>Господар начеоник, стари пензионирац...{S} И опису ту.{S} Господин бележни |
} Живила!</p> <p>– Живила-а-а!</p> <p>– Стари курјак! – пришану Јеша Јовану. </p> <p>Али Јован |
ne Rose ohne Dorner</foreign>! - додаде стари пензионирац. – Господо моја!{S} Ја дижем ову чашу |
/p> <p>Једаред му примети: </p> <p>Ваши стари мора да су пореклом из Русије.</p> <p>Благајник у |
то сматрао и као неки начин, да би свој стари грех према сестри и сестрићу загладио, осећао се |
аш свој посао, то сам сигуран...{S} Мој стари био је поштен човек.{S} Стекао је доста.{S} Али д |
аши, па гори.{S} А попа гледи у њих као стари зналац, па се смеје.{S} Видиш га само, тресе се г |
се то некад живило.{S} Боже, да устану стари, па да чују,...{S} Боже!..</p> <p>– Ала ти је то |
рвата,... како та два књижевна великана старије наше књижевности несу некакав Мушицки и некакав |
, да се забављају на свој рачун.</p> <p>Старије остале за столом, па, кад ушле у прави разговор |
вића, – онда, е Бог ме, још и данас.{S} Старији свет се особито разабирао за њу.{S} У сека– Кат |
вину тејком.{S} Па тако и сви у селу, и старији и млађи.{S} Кадгод је у Игњатовој кући било как |
, бојаги, извини. </p> <p>- Ви сте ипак старији, - одговори Јелена ђаволасто; – па ви треба да |
не мисли само, да и тамо није свештеник старији од њега бар у цркви, – рече попа. </p> <p>– А Ј |
зазиданом прозору поразбацано неколико старијих и новијих бројева од разних година политичких |
ија ће да пева ил кука над њима као над старим Римљанима и другим пропалим народима, поред свег |
е.{S} Човек се мора збиља дивити нашима старима, да су и толико прибрали, а без рационалног газ |
се чича, начеоник, а он је та намишљена старина; па сам устаде и диже чашу:</p> <p>– У нашем ве |
упада у реч...{S} У нашој средини седи старина, који...</p> <p>– А, не, не! – опре се чича, на |
дину народну; та што је најглавније, уз старину Вука, као ђенијалног скупљача народних умотвори |
воје домољубиве душе на тако обесвећење старих златних успомена из Брајковачке прошлости.</p> < |
је могућег Ви, можда, и не знате, али у старо време одселило се одавде неколико хиљада српских |
ради, како ко хоће, а живи још од свог старог народњачког сала, преживајући огризине отрцанога |
Фрушкој Гори, те се опомене детињства и старога весеља чика-Перина.{S} Том приликом се и деца б |
дак ноћни тако дисармоничан дар мар, на стародавне домаће добре обичаје и моралу Брајковцу тако |
српскога ђака.{S} Талијани имају своју стародревну Болоњу, Немци Јену, једни ово други оно, Ср |
омаћин, овде онде не завири, ма само по старој навици.</p> <p>Женска, већ не у првом цвету свој |
Кнежевић се рукова и са Јеленом, као са старом познаницом.</p> <p>– Него још нешто! – додаће Бр |
а Зорка, – сви полетеше њему као добром старом познанику.</p> <p>– Тако се дочекују гости?! – п |
– уздахну опет госпођа Ната.</p> <p>– И староседелице славнога Брајковца нађоше се увређене до |
уност или омладина, младост је младост; старост ће јој увек завидити и роптати на њу.{S} Поток |
бити кадгод и проводаџија, па, ето, под старост дотерао и дотле.{S} Мучна улога!{S} Неблагодара |
овако даље, ишчаурио би се из њега под старост, Боже опрости, „омладинац најчистије крви“.{S} |
емена сад је таки!</p> <p>– И ти се под старост повела за духом времена!</p> <p>– Стефане! – на |
родољубљем витешка дела наших предака, стару славу и нове невоље од Немање и Косова до данашње |
виде, да је заорао дубоко опет на своју стару бразду. </p> <p>Изгори поп Стеван између две ватр |
у ћурдију не одгрне, те не покаже своју стару ћуд.</p> <p> Па да о чему ви омладина разговарате |
де на орману пре неколико дана још неку стару књигу.{S} Кад стресао с ње прашину и отворио је, |
ђа и прети учитељу, како ће га то скупо стати, што му квари сан.</p> <p>А госпођица Јелена... о |
ђа бележниковица зна увек да га одржи у статус кво.{S} Но он сам још увек не заборавља свој „ви |
о.</p> <p>- Разуми ме, што ти кажем.{S} Ствар још није готова, – теши поп Стеван и њу и себе. – |
ило о нашој Јелени.{S} Даклем, видиш да ствар није свршена.</p> <p>– Па за што само да оде тако |
а брига?</p> <p>– Општа ствар неје туђа ствар, него свију нас и свакога појединца подједнако.</ |
генције.{S} А Бог ме неје баш ни обична ствар за Брајковчане пиво, па још у боцама.{S} Господа |
олитика него туђа брига?</p> <p>– Општа ствар неје туђа ствар, него свију нас и свакога поједин |
и је! – затрча се бележник, као да реши ствар што пре. </p> <p>Јован сад тек не зна, шта да мис |
} Ето села!</p> <p>Бранко Стајић примио ствар за готову.</p> <p>Пред сутон кренули кући.</p> <p |
, до душе, немам толико чуства за општу ствар, немам наклоности, да исправим свет раменом, „да |
а, ко често и уводне чланке, ко хоће да ствара јавно мњење?{S} Људи већином још не позвани на т |
ово“, па до првих књижевних умова, који стварају мишљења у књижевности, у науци, – све је на св |
то има на свету.{S} За њу нису још таке ствари!“</p> <p>Но претерана бојазан њена беше са свим |
асова.</p> <p>Ката баш била вадила неке ствари, што их је Зорка радила, па да је похвали пред т |
а човека, који не би разабирао за јавне ствари.{S} Него омладина, а ту се у нас рачунамо ми ђац |
} И тако пређе реч на са свим сухопарне ствари. </p> <p> Даринка отвори врата на другој соби.{S |
а је Ката прешла орману, да покаже Нати ствари, што је Даринка све порадила...)</p> <p>Трива та |
чијашу, па му говори: – ти сад поскидај ствари, па дај унутра, а коње испрегни, па одведи у шта |
у, па би поред народних песама и других ствари читали по нешто и из „<title>Мезимца</title>" ил |
, па да себе боље угнезди?..;.{S} Гадни створе!</p> <p>Је ли могуће, да и кћи њена зна за те ма |
јд даље као гусеница.{S} Србин је одмах створен као лептир, никад гусеница.{S} Несрећа је по Ср |
миче, само да не узнемири то дивно мало створење.{S} А лептир шири своја шарена крила, час их с |
браз свој.{S} Лептир је, кажу, нестално створење.{S} Али научи се од њега, да само по цвећу иде |
т.{S} Младу човеку не да се прилика, да створи себи будућност.{S} Особито је уметност у нас Срб |
и таки консервативац, као што га је Бог створио... као да те гледам.{S} Твоји ђаци не ће смети |
{S} А то није нико други,... мислим, да сте сви погодили, да је то госпођа супруга нашега вредн |
– та, за то сам ти га и послала.{S} Да сте, велим, на само.</p> <p>– Нисам те разумео...!{S} Н |
елисавета.{S} Не свиди јој се.{S} Па да сте пречекали до недеље, сви би заједно на светковину.{ |
кад ми је све туђе у њему.</p> <p>– Па сте се непрестано опет бавили о књигама.{S} Како сте до |
грађа са мном и присваја?“</p> <p>– Шта сте се замислили опет саду – пита Јелена, па му завири |
хука.</p> <p>– Да Богме, да бог ме, кад сте се и ви женске успалиле за омлатином!- вели попа см |
ти или бар повисити, ујо ту сеницу, кад сте тако радо у њој?</p> <p>За мене је, синко, добра и |
ите.{S} Разговарајте, штогод, барем кад сте са мном.{S} Ја умем разговарати, ако не уме Даринка |
днији. (Понда се затрча, те додаде:) Ви сте анђео храбрилац!</p> <p>– Молим, молим, господине, |
тек да се, бојаги, извини. </p> <p>- Ви сте ипак старији, - одговори Јелена ђаволасто; – па ви |
ту Јелена, па да је пецне.</p> <p>– Ви сте сретне руке, госпо, – ухвати Дабижић као у шали. – |
да нема још много до недеље?</p> <p>Ви сте мушки увек тако комотни!{S} Тако и чика!{S} Само да |
не знам, – вели Јован. </p> <p>– Слатки сте ви, – намигну бележниковица. </p> <pb n="94" /> <p> |
ољу парохију.{S} Ти и твоје колеге дали сте се на професуру, па ће те и ви лепо тако да спремат |
Свуда Бранко и само Бранко!{S} Успалили сте се као...</p> <p>Рашићка се насмеши:</p> <p>– Дух в |
престано опет бавили о књигама.{S} Како сте дошли, чика... ваш ујак а и мати не могу доста да в |
народ не стоји економно добро.{S} За то сте ви ту, па учите народ,... да, учите га!{S} Треба св |
о ви!{S} Па говорите макар о ономе, што сте отоич почели...{S} Али, хвала вам сад.{S} Други пут |
.</p> <p>– Хвала вам.</p> <p>– Па, опет сте заћутали.</p> <p>– Ја обично ћутим...{S} Не знам о |
и вреднија газдарица.{S} Колико је попа Стева био задовољан и сретан, како му сестра привређује |
„домостројитељку“.</p> <p>И збиља, поп Стева се сети у тој невољи своје сестре Тинке.{S} Тинка |
цу се каже: „Куд госпођа Јеца оком, поп Стева скоком“</p> <p>Не таје Брајковчани, да је поп Сте |
/p> <p>Е, па тако седи јутрос, ето, поп Стева под својом сеницом, па пушта густе димове кроз по |
ра се сад радити на врат на нос.{S} Поп Стева мора помоћи. </p> <p>Опасан је, чини јој се, такм |
ју, кад им треба донети дете, да га поп Стева уведе у свето православље и у књигу крештајемих.{ |
.</p> <p>„Јогунаст“! – рече за њега поп Стева, кад се разиђоше из сенице.</p> <p>– Има оштар је |
у стану, – примети између осталога поп Стева. – Знам, да сам му, као млађи ђачић, више пута до |
овори сестрићу за Јелку, шта је све поп Стева говорио, како се ломио, шта је Бранко одговорио, |
“</p> <p>Не таје Брајковчани, да је поп Стева и са својом првом женом живео у љубави.{S} Па кад |
ила супруга Анастасија, кажу, да је поп Стева говорио, како никад не ће ни наћи више таке жене. |
леном. </p> <p>Од тог доба остао је поп Стева и опет катихета и месни школски управитељ, али те |
– и невешта пред светом.{S} Само је поп Стева имао да прогута неколико грких залогаја, неколико |
нешто у разговор.{S} Тинка, рећи ће поп Стева својој сестри, – ево, ја сам сад конзисторијални |
у Карловце у гимназију? проговориће поп Стева један пут сестри, видевши да ће јој тиме погодити |
. наша Јелица је моја брига! - рече поп Стева одлучно.</p> <p>Попа узеде своју Јелисавету, инач |
едник и у парохији и у кући? – рече поп Стева поверљивије.</p> <p>Хвала, ујо, што се не сетисте |
Ух, ух!{S} Немој, молим те, - поче поп Стева с киселим лицем, као да му је ко на жуљ стао, – н |
над српским народним школама; па и поп Стева постао ревностан катихета и месни школски управит |
наше жене,... и људи, и сви, чак и поп Стева, српски православни свештеник,... сви купују код |
ан га је лепо поздравила!)</p> <p>И поп Стева мрзовољан.{S} Покварили му најслађи сан.</p> <p> |
би ме и учинио А ти...</p> <p>Види Поп Стева, да је тренутак озбиљан.{S} Но не зна, шта да каж |
та за савет. </p> <p>Да га да, вели поп Стева, у Јазак за манастирског ђака...{S} Наопако, зар |
не може ни постићи... „Поп је вели поп Стева, поп: а придиковао, а не; те гласао за овог посла |
асмејао.</p> <p>– Слатки уја, добри поп Стева, сам је био проводаџија.</p> <p>Опет смех.</p> <p |
видиш матер,... треба, да! – говори поп Стева све на развлак, док га испраћаше до врата на улиц |
</p> <p>– Видићемо још, шта ће рећи поп Стева? – рече она, па се насмеши.</p> <p>Бојаги! – поми |
ели госпођа Јеца Рашићка, па да јој поп Стева Радојчић неје испунио.{S} Признати се мора: ево д |
у наметне своју кћер, и како је сам поп Стева проводаџисао свом сестрићу.</p> <p>За одрешене је |
че примити у онаком смислу, који им поп Стева даје.{S} Оне несу ни мало извеле мисли Јеленине с |
p> <p>Госпо...?! – замисли се чисто поп Стева, као да му је страно то име; понда се сети. „Јогу |
о би рекао Раја Јовановић, па макар поп Стева дигао „и кундаке и кондаке“ против „омладине, што |
па дошла на бољи свет, кад је брат поп Стева позва, да му буде у кући домаћица?{S} Колико му ј |
е, Боже, тешке, несретне... </p> <p>Поп Стева се растопи, расплини, оде у пару... </p> <milesto |
n="36" /> <p>– Гром и пакао!</p> <p>Поп Стева претрну. </p> <p>Рашићка осети, колико га је забо |
озинка.{S} Збиља, чу се ход.</p> <p>Поп Стева склони чибук уза се поред стола, проглади прстима |
не ћу тамо.{S} Идем у воће.</p> <p>Поп Стева устаде и изађе, па забрави за собом сеницу.</p> < |
анини, где не прижиже сунце.</p> <p>Поп Стева приденуо и ручник за рупицу испод врата у своју х |
му сестрић с неким прекором.</p> <p>Поп Стева се уједе мало за доњу усну.{S} Хтео је да наведе |
р у општини, па... (Осмелио се тако поп-Стева, па говори без запете.) Ја сам већ замесио попару |
речасни господин парох Брајковачки, поп Стеван Радојчић седи под сеницом у својем вотњаку.{S} Р |
у или да прими као истину.</p> <p>- Поп Стеван, Бог ме, не показује ни мало воље за шалу.{S} Та |
ран човек и не зна, шта је шала.{S} Поп Стеван је осетио поглед Бранков, па, ако му је образ ин |
грева љубављу каквом према њему.{S} Поп Стеван, опет, ако се и приволео на Рашићкино наваљивање |
и:{S} Зна део комшилук, само не зна поп Стеван и ви; а и пошиница је већ омирисала. –</p> <p>– |
ан разговор!</p> <p>Сад већ не може поп Стеван, да омладинску ћурдију не одгрне, те не покаже с |
икада.</p> <p>Никада свог века неје поп Стеван помишљао, да ће бити кадгод и проводаџија, па, е |
реч.</p> <p> Мој синко, – уплете се поп Стеван, – а да што сам ја ту већ двадесет и толико годи |
лободна штампа!</p> <p>Размахнуо се поп Стеван, па заборавио, каква му је задаћа задата за вече |
тапкала по поп-Стевину жуљу, јер се поп Стеван на мах разгали, па примети, као да би да заглади |
изашла на улицу, да види, – кад ће поп Стеван проћи и вратити се на вечерње.{S} Но колико јој |
остио се са свима.{S} Убезекну се и поп Стеван и госпођа Рашићка.</p> <p>– Па што тако нагло?</ |
Хајд, видећемо се, ваљда, још, вели поп Стеван.{S} Не ћеш тек отићи горе, а да и нама не кажеш |
а мислити даље од носа, – проговори поп Стеван одлучно и као да некога љуто хоће да укори, а оп |
своју стару бразду. </p> <p>Изгори поп Стеван између две ватре.{S} Ако у гору вуци, ако у село |
м.{S} Ствар још није готова, – теши поп Стеван и њу и себе. – Све ће то још бити, како треба да |
unit="subSection" /> <p>За вечером поп Стеван крупно мисли.{S} Нико речи да проговори.{S} Само |
и ти се чини цео свет...{S} Сиромах поп Стеван!{S} Неје ни то рђав човек!{S} Пре га треба жалит |
опет масло тога Кнежевића!“</p> <p>Поп Стеван се узврпољио у својој постељи, па гунђа и прети |
ући пречаснога пароха Брајковачкога поп-Стевана Радојчића загрмело је, као да је пао у њу гром |
ње.{S} Но колико јој збиља стало до поп-Стевана, ето, неје ни приметила, да он и не оде на звон |
не вели.</p> <p>- Е, сад иди никад, поп-Стеване!</p> <p>– Хоћу да те женим.</p> <p>Бранко избеч |
нстиктивно неповерење према свима у поп-Стевановој кући, па и према самоме ујаку, с којим их је |
а са братом својим, његовим ујаком, поп-Стеваном, то баш не могаше у њему изазвати безусловну п |
био, да га госпођа Рашићка не посла поп-Стевану у врт, те се предомислио.</p> <p> Више њега се |
меће на коцку не знам шта.{S} Стало поп-Стевану ипак доста до тога, да му сестрић бар лепо мисл |
tle>Дарова доброј деци</title>“ од чика Стеве, које разних Полаженика и Споменика од браца–Радо |
а ће све и сва порадити и код чике, поп-Стеве, и код матере, госпође Рашићке, како би јој допус |
Бечу на једаред добио од свог ујака поп-Стеве из Брајковца писмо с пет печата, да дође, ако хоћ |
ођу Нату, како се дала наплатити од поп-Стеве, кад је њена Јелена била тамо у вароши код ње у с |
ад ништа.</p> <p>– Е, то је лепо од поп-Стеве.</p> <p>– Довео га, да ту проведе вакацију...{S} |
мисли у себи Јован, не помогоше код поп-Стеве ни најубедљивији разлози.{S} А Кнежевић и опет не |
Знаш ли ти, да ће она израдити код поп-Стеве, да све припадне њој и њеној кћери?{S} Две хиљаде |
ло раскрави, па се чисто ракољи око поп-Стеве:</p> <p>– Шта мислиш, Стефане, кад нам дођу деца |
ован је отишао у виноград.{S} Има у поп-Стеве неки гост, Јованов пријатељ из Беча.{S} Та, знаће |
хоћу, а овако...{S} Ух, ух, ух!{S} Поп-Стеви се пође кожа јежити.</p> <p>Ја бих моје дете знал |
стара нека реверенда, – ваљда, прва поп-Стеви, како се запопио; стара свештеничка капа, коју је |
, – рећи ће вечерас госпођа Рашићка поп-Стеви, наравно, после неког згодног увода. – Тај ми се |
ела сад згодну прилику, те доказала поп-Стеви, како не треба да вређа Александра због његових о |
ђа Рашићка, па је одмах отишла свом поп-Стеви, да му се потужи:</p> <p>– Дошле те варошкиње!</p |
pb n="53" /> <p>И да је когод рекао поп-Стеви, да неје сретан, или да се подао Јеци, он би му о |
д вас, што то и++ спомињете!</p> <p>Поп-Стеви се смрче. </p> <p>– Деране:</p> <pb n="42" /> <p> |
притисак госпођа-Саветине папуче на поп Стевин жуљ, излишан, ако <pb n="41" /> је мислила, да ћ |
у, како је госпођа Јеца довела била поп-Стевина сестрића у кућу, да му наметне своју кћер, и ка |
<p>– За то ли се продобрила Јеца на поп-Стевина сестрића! – вели сека Ната.</p> <p>– Ја сам одм |
е, кад јој пало на памет, да доведе поп-Стевина сестрића кући!{S}И Бранко, ето, дошао. „Красан |
ретплату, а нерасечен.</p> <p>То је поп-Стевина и библиотека, а радионица, и читаоница и пушион |
а би јој кћи вароши и лера, да није поп-Стевина џепа!</p> <p>– Него ја не бих рекла, да је то д |
Бранкова реч - израдише своје.{S} И поп-Стевина Јелисавета даде се обрлатити још до куће, да ће |
нде госпођа Јеца учитељица, од јако поп-Стевина Јелисавета, са својом кћерком Јеленом. </p> <p> |
о заједно, ниси водио к њој.</p> <p>Поп-Стевина Јелисавета поглади једном руком попу по бради, |
а има и за што.{S} Нек љуби и стопе поп-Стевине.</p> <p>Чујем... видила би јој кћи вароши и лер |
сестре, да је она истерала Тинку из поп-Стевине куће.</p> <pb n="45" /> <p>Та, колико ме је – в |
биља почела надати, е ће, по речима поп-Стевиним, „то све још бити као што треба“,то јест, као |
зна, да све, што се догодило у кући поп-Стевиној, носи на души и на образу свом сама госпођа Је |
а што би Тинкина сина трпила Јеца у поп-Стевиној кући?{S} Видићеш само, биће ту...!{S} Учитељ ј |
на, што каже и сама, ринта и ради у поп-Стевиној кући као црв.{S} А уме, да удеси, да то, што р |
д оних, што су засађене у реду пред поп-Стевином кућом, са свим сакрио од месечине, па поклопио |
опет Рашићкина папуча потапкала по поп-Стевину жуљу, јер се поп Стеван на мах разгали, па прим |
Брајковца; а сутра дан се уселила у поп-Стевину кућу госпођа Рашићка, донде госпођа Јеца учитељ |
град за својим послом, ако не оде у поп-Стевину сеницу, где овај чека, да му се јави, има ли та |
р, најбољу срећу. </p> <p>Па ти мислиш, Стево, да и ја идем с њиме у Карловце!</p> <p>– Да, ја |
и, што их је имао са својим ујаком, поп-Стевом, тако се био расрдио, да је у један мах хтео да |
младић“...{S} Не зна, како ће пред поп-Стевом и својом кћерком да га се нахвали.{S} Још да јој |
време.</p> <p>Поутиша мало Рашићка поп-Стеву, па наведе реч на Јаковљевићкине гошће.</p> <p>Би |
виче на њу, да је божем она отуђила поп-Стеву од његове сестре, да је она истерала Тинку из поп |
прилику, госпођа Рашићка обрлатила поп-Стеву, <pb n="95" /> да говори сестрићу за Јелку, шта ј |
и та, чини ми се, више пази на свог поп-Стеву.{S} Маћи му се не да.{S} Она баш истера одавде уч |
лена не уме да одговори.{S} Грло јој је стегло.</p> <pb n="56" /> <p>Нема снаге да проговори; а |
..{S} Мој стари био је поштен човек.{S} Стекао је доста.{S} Али да је умео, могао је и више.{S} |
зна, како јој је, мило што је у Даринци стекла тако ваљану, тако искрену другарицу,... о, Бог з |
о ни целим данашњим својим трудом не би стекли ни колајнице зеленога Нимрода, како се слабо трз |
и скоруп!...{S} Па... најпосле, шта су стекли и трудољубиви Орфелин и учени Соларић, па мудри |
е он у својој дружини бродио, насела на стену народног немара, те претрпила кораблекрушеније, п |
p>Усне јој шапутаху искрене молитве.{S} Стењак у свећи на сточићу поред постеље задрхта.{S} На |
могли прокопсати, или и прескочивши тај степен, а они одмах хајд у господство, те или постадоше |
о се разлегао по пространим ходницима и степеницама Карловачкога магистратскога здања.</p> <pb |
, када дође...</p> <p>Пење се Бранко на степенице у саборницу, на заједничку пробу свију певачк |
е у конвикту блаженопочившег патријарха Стефана Стратимировића.{S} Ако се Александар добро узуч |
млатина омладина, алезајнц (све једно), Стефане; Јелена ће певати на селу и ићи ће са мном у Ка |
(Понда окрену други ветар).{S} За Бога, Стефане, – удари госпођа Јеца кроз плач, – ништа се не |
та, ал му криво још?</p> <p>– Махни се, Стефане, тога.{S} Данас је друго време.</p> <p>Поутиша |
ад је омладинско време!“</p> <p>– И ти, Стефане, био си некад омладина...</p> <p>– Никад; никад |
да помишљају и на зетове.{S} Ја кажем, Стефане родитељи...{S} Да Бог ме, ти си јој, рећи, као |
вом својом супругом.</p> <p>– Ниси поп, Стефане, ако овог учу не избациш из општине, – рећи ће |
кад сам га укопавао.</p> <p>– Па видиш, Стефане,... видиш, сада је већ девојче.{S} Седамнаест ј |
ољи око поп-Стеве:</p> <p>– Шта мислиш, Стефане, кад нам дођу деца о вагацији кући?..{S} Катица |
главе.</p> <pb n="96" /> <p>– Мени.{S} Стефане, није баш наврило, да Јелену по што по то удам |
арост повела за духом времена!</p> <p>– Стефане! – на то ће Рашићка.</p> <p>– Но, но,... не вел |
с девојкама, по најновијем журналу, не стиди се прве госпођице.{S} Она ти напуни својих неколи |
а пуне су руке посла..</p> <p>У једаред стиже муњом глас, да Бранкове кости не могу стићи у зак |
глави два гарава ока.</p> <p>Учитељ се стискао уза зид под сен.{S} Дохватио белу пружену ручиц |
уда какав гимназијалац, па је поздрави, стискивајућ књиге своје под пазухом, као да би их скрио |
тројица њима ближе, то се Даринка већма стискује уз Јеленино раме, као да би да се скрије.</p> |
да његов велики имењак.{S} Туга се нека стисла у његовим грудима.{S} Тама нека као да хоће да м |
лим, у тешкој ноћи искушења, која га је стисла, да једва може да дахне.{S} Та идеја, господо мо |
ан, ни да брком мигне.</p> <p>Јелена се стисла, па не пушта гласа.{S} Пре би у овај пар бризнул |
узме своју руку на траг, нити да његову стисне, већ му је подала, па је он љуби и милује по мил |
е, да кола, у којима беше Бранко, не ће стићи са својим првим возом...</p> <p>Освану и тај дан. |
е муњом глас, да Бранкове кости не могу стићи у заказани час у Карловце, у очи свечаног дана, ј |
чари и естетичари и осуђују неке његове стихове, као да су пука проза и крпарија, тек без њега |
.{S} Не узима на ум, како су жалосни ти стихови, како су непоетично казане ту мисли; само му ми |
А Зорка нестрпљива, па заврши последњим стихом: „Србадијо не било ти просто!“</p> <p>Сви пренул |
ри почешће собе онако пред вече, кад се стиша прашина по улици, али ни по што немој да остави о |
а. </p> <p>У том јој писар у крај стола стиште руку из захвалности, што га тако мушки брањаше.< |
год и уја.</p> <p>Тинка се заплака, па стиште сина на своја недра. </p> <p>Неки дан после тога |
нож прободе кроза сред срца, па јој се стиште терет, сињи терет.{S} Цео дан се тужи матери, да |
кући, ти дрмаш општином, па..</p> <p>– Сто му мука!{S} Да, ја сам господар у кући, па ће бити |
бележник пође да прави места Јовану уза сто, не бил забашурио, што његова лепша половина нагове |
емати.</p> <p>Сутра је радни дан а чека сто послова.{S} Па је већ ето, време, да се на селу и г |
уке; те оде у кухињу, да изнесе јело на сто. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>– Идеја!{S |
остеља и на њој виолина.{S} Насред собе сто, и по њему разбацано то књига, то хартија, мастиони |
лица, али подла и подмукла. „Испод мире сто ђавола вире!“</p> <p>– Јух, мати, како можеш тако ш |
{S} Пред канабетом на сред собице омањи сто.{S} У зидовима на све стране поударано неколико то |
д орахом на сред дворишта већ постављен сто.{S} Орах густ, а по земљи очишћено, па поливено, те |
ма <pb n="100" /> крајевима.{S} Али баш стога чак и Новом Саду, где је толико времена већ среди |
<p>– Ђи! </p> <p>Коњи кренуше.</p> <p>– Стој!...{S} Кристо, оди овамо...{S} Пази, дете моје, на |
p> <p>Пред сутон кренули кући.</p> <p>– Стој!{S} Гледај овај призор!{S} Ђура Јакшић би кликнуо. |
искићен разним цвећем.{S} Близо станице стоје две лађе, на којима дошли беху гости из Панчева и |
животу и не подударају, ипак им бродови стоје још мирно један поред другога у тихој луци, у кој |
; а од њих неки поседали на одар, други стоје.</p> <p>– Треба да оженимо овога нашега учитеља!- |
n" /> <p>Од сеобе Србаља у крајеве, што стоје под окриљем Австроугарског орла, Карловци су мест |
рацији или у народној кухињи; не гледи, стоји ли пред вратима портир у самурини и у гајтанима а |
ушију.{S} Бранко се трже.{S} Близу њега стоји на уској путањи девојче од својих седамнаест годи |
увек не заборавља свој „виши позив“ па стоји у Брајковцу још увек само као оно птица на грани, |
вачком тргу према вратима саборне цркве стоји одар окружен са шеснаест великих свећњака и обасу |
– одговори Даринка, а застиди се, – Не стоји вам лепо, кад ласкате,... ни мало лепо.{S} Криво |
му Јован. – Нема просвете, где народ не стоји економно добро.{S} За то сте ви ту, па учите наро |
ку реч. </p> <p>Колар са својом сестром стоји до зида.{S} Па чак се и њих двоје тргоше како поп |
м, да бих био на селу учитељ народу, то стоји: јер ја, као интелигентан човек, знаћу и умећу бо |
мотика и тако даље...{S} У једном углу стоји наслоњена а на вршак изврнута стара плетена а нео |
д како се повукао у попин врт.</p> <p>– Стојим на расположењу, госпођице Јелена, – проговори ус |
столи народни!{S} Па како <pb n="74" /> стојимо у томе?{S} Жалосно!{S} Да се заплачеш!..{S} Бол |
о се накашља.{S} Узе округли ћелепуш са стола, па га ћуши на потиљак; а лаком кабаницом покри к |
<p>Поп Стева склони чибук уза се поред стола, проглади прстима кроз браду и лако се накашља.{S |
</p> <p>Госпођа Савета очепи попу испод стола.</p> <p>Јелена базазлено слуша и попу и Бранка.{S |
иковица. </p> <p>У том јој писар у крај стола стиште руку из захвалности, што га тако мушки бра |
сам почиње.{S} Обадве руке пружио преко стола, па изнад чаша даје такат. </p> <p>Данас је доба |
као да не слуша, јер се нагао већ преко стола с чашом у руци, да се куцне с бележниковицом“.</p |
>– Живио!{S} Живио! – заори се опет око стола.{S} Руке се укрстише изнад исполиванога постоњака |
а лаким погледом пролете по друштву око стола, као да се, збиља, осведочи, да је баш она та „ру |
лава!{S} Слава!“ заори се на ту реч око стола.)...{S} Да, господо моја, – залеће се Дабижић све |
стоњака, чаше зазвечаше.{S} Некоме се и столица измаче и стропошта. </p> <p>И опет:{S} Мно-о– г |
орији српскога народа томе, што је тамо столица првосвећеника српске православне цркве у овима |
већ ратоборнији.{S} Нешто га подиже са столице, па се узврпољио.{S} Хоће да се пева.{S} Друштв |
га притискује рукама.{S} Понда скочи са столице, прође два трипут по соби.{S} И опет долети на |
ка вела.</p> <p>– Писар мало поскочи са столице. </p> <p>– Добили смо канда негде гостију!</p> |
> <p>Мушкарци понудише женскима оне две столице, што се зблизниле у учитељевој соби; а од њих н |
<pb n="42" /> <p>Рашићка се узврпољи на столици, па се нашла у чуду.</p> <p>Јелена упрла очи у |
и остатак у својој чаши, па се извали у столици, да слуша.{S} Сад престаје свака субординација |
} Госпођа Рашићка присела поред њега на столицу.{S} Рећи ће тако с њим две три (опет у миру и љ |
„Хм—хм!“ – поглади брке, продрма своју столицу, зар да се увери, је ли на добрим ногама, па – |
на свој рачун.</p> <p>Старије остале за столом, па, кад ушле у прави разговор, узеле да преврћу |
су толико пута бити гост за Јаковљевића столом.{S} У последње време гонио је Игњата, кажу, да с |
антије, кад путује кудгод колима.{S} На столу је неколико кабанус–цигара, – које ће он, кад год |
прекраћивали дуго недељно време.{S} На столу, дакако, вина ил пива пред сваким.</p> <pb n="27" |
љати, ако ни вечера наша није још ни на столу, ја мислим и држим, нити могу на ино, а да не</p> |
зна. </p> <p>Бранка већ поче завијати у стомаку од толике љубазности.</p> <p>– Е, па кад си већ |
бог ме; па има и за што.{S} Нек љуби и стопе поп-Стевине.</p> <p>Чујем... видила би јој кћи ва |
љенога народа.</p> <p>На једаред запева стотина певача, искупљених на обали „<title>Имну о прен |
ја попа. – Данас је чудно време!</p> <p>Стотинама деце из света уче се и васпитавају тамо, и бу |
у искрене молитве.{S} Стењак у свећи на сточићу поред постеље задрхта.{S} На лице јој или збиља |
рањује, да свети водицу, или да у берби стражари, како беру берачице.{S} Ту је мала тестера за |
у последње земне остатке на вис убавога Стражилова, које му, за ђаковања још у Карловцима, тако |
е пружио, колико је од вароши до самога Стражилова, као да нико не хаје за жарко јулијско сунце |
е извести.{S} Од паропловске станице до Стражилова пуне су руке посла..</p> <p>У једаред стиже |
да Јован. – Решено је, да се пренесе на Стражиловачки вис.{S} Па смо закључили с овим побром... |
гло свом снагом. </p> <p>У долини испод Стражиловачкога виса, опет на свечаном одру, положи се |
lestone unit="subSection" /> <p>На врху Стражиловачкога виса завршен је спровод. </p> <p>Отпоја |
Још на станицу хајдете с нама, понда на Стражилово ви и не морате, мама, ићи,– вели јој Даринка |
гробљу ископате, пренесете с помпом на Стражилово, а нису Бранкове него...</p> <p>– То је најж |
есника српске идеје, пренећемо на убаво Стражилово.{S} У то име, господо моја,..</p> <p>– Живио |
га.</p> <p>Одатле кроз „убаво Белило“ к Стражилову, крајњој мети свечанога спровода.{S} А спров |
:</l> <l>Пренес’те ми кости моје</l> <l>Стражилову моме, – еј!</l> <l>Тамо имам ного птица,</l> |
ли кад се у октобру искупљају ода свију страна ђаци, – када је то видео, још већи немир уђе у њ |
Сад се слегло такођер гостију са свију страна, да оданде још допрате спровод до Карловаца.{S} |
зећеш добар стан, па ћеш држати ђаке са стране у стану.{S} Има тамо <pb n="30" /> доста чесних |
дана напред почели се скупљати гости са стране.{S} Е, неје друкче, већ изгледаше тамо, што река |
уздрмало сувишним каквим захтевањем од стране његових претпостављених у општинском уреду а у з |
сам, развеле јој се мисли, Боже, на све стране, а све за њеном децом и својом невољом.</p> <p>Г |
собице омањи сто.{S} У зидовима на све стране поударано неколико то гвоздених то дрвених клина |
ред буну“.</p> <p>Одборници лете на све стране и наређују, како ће се програм што свечаније изв |
цом иде општински писар.</p> <p>С друге стране дође црквењаков син, колар у селу, са својом сес |
смеје с њом и тражи, на прилику, с које стране препелица пућпуриче.</p> <p>Така забава је дивно |
ћа.{S} Него од како се уселише амо неке стране особе, хоће да и Брајковац изађе на глас, како н |
им кадгод струја бродове на супротивне стране, па им се тако и путови укрсте, не ће зар један |
опет на осветљена она два прозора с оне стране потока у лепој тамо кући.</p> <p>Тамо је вечерас |
ју собу. </p> <p>Из оне лепе куће с оне стране потока зачу се диван мушки тенор.</p> <p>Јелена |
светна завода у српству и с ове и с оне стране Саве и Дунава?{S} Је ли треба спомињати толике н |
ена два прозора у оној лепој кући с оне стране потока.{S} То јој је најмилије за све време, как |
вој прозор, несташни ђаволак с леве јој стране у грудима хоће зар да искочи; толико се пута зах |
да у нас нема никакве дисциплине, нема странке: ради, како ко хоће, а живи још од свог старог |
> за члана српске омладине и народњачке странке, те држи редовно и народњачке новине.</p> <p>Не |
све без разлике и политичне и друштвене странке, које вру у нашем јавном и друштвеном животу, а |
амисли се чисто поп Стева, као да му је страно то име; понда се сети. „Јогуница!“ помисли у себ |
чему не можемо да издржимо конкуренцију странога света, а овај употребио наше незнање и неумење |
ћеш правим путом и не ћеш склизнути на странпутицу.</p> <p>Тако скупља и сад Бранко речи матер |
ач казненога поступка, што га читао, на страну, па погледа у свој сахат. </p> <p>Имамо још врем |
зубачу и за филоксеру.</p> <p>– Шала на страну, Бранко.{S} Ал мени се чини, да би се од мене мо |
ледине, па, ако је нешто свршио, све на страну, а корист преда се, ако није ништа свршио, што б |
ринку, а поглед му несигуран склизну на страну, као да не сме да се задржи ни на једној ни на д |
нехотице све већма претеже на Даринчину страну.{S} Бадава, срце само тоне на ту страну, па му в |
страну.{S} Бадава, срце само тоне на ту страну, па му вуче и душу и мисао за Даринком.{S} Јелен |
ио, да не ће никад довести у своју кућу страну женскињу, „домостројитељку“.</p> <p>И збиља, поп |
} Јелена живахна, разговорна, искрена и страсна; Даринка тиха, озбиљна, безазлена и разборита.{ |
за његов лепи српски обичај, за његову страст у наздрављању.</p> <p>– Молим, да ми се не упада |
као вихор диже и ваља вале то себичних страсти то племенитих смерова.{S} Интереси њихови несу |
мија,... избор,... сабор!{S} Треба вама Стратимировић и Бах.{S} Каква слободна штампа?{S} Грдит |
икту блаженопочившег патријарха Стефана Стратимировића.{S} Ако се Александар добро узучи ја ћу |
ала самурину на дебелој глави...</p> <p>Страх пређе све.{S} А радости и изненађењу, мислиш, не |
ом, што је небрат према сестри.{S} Тога страха се, до душе, доцније опростио, јер као да је оми |
смота негде у коров, да тамо у највећем страху проведе ноћ, док у јутро галан не кукурекне на б |
ма право, кад се уверите, да није онако страшна, као што вама изгледа, кад се захука.</p> <p>– |
да Богме, што је понижен; а понижен је, страшно понижен.{S} Човек рођен за виши позив нема гото |
долазио к њој...{S} То неје било ништа страшно, ал су обе поцрвенеле.</p> <pb n="46" /> <p>А м |
Ја не разумем њено понашање.{S} Али је страшно љута на тебе. </p> <p>– Је си л јој се исповеди |
еш штогод о томе пред тетком.{S} Она се страшно ополчила.{S} Не ће се више ни враћати у Брајков |
руку на своје груди, да видим, како јој страшно лупа срце.{S} А срце јој лупа, Боже, лупа.</p> |
унак, који зна и рећи и утећи, као и на страшну месту постојати, па не жали, ето, ни крв пролит |
виделе, или као да су претуриле некакву страшну опасност преко главе, па хвале бога, што су ост |
се; час суне <pb n="15" /> на земљу као стрела, те ухвати можда какав плен, што га вреба...{S} |
дновато!{S} Од њена суда као да највише стрепи.{S} Не за то, што би се бојао, да она више зна, |
{S} Ако није и он код кола.{S} Знаш, да стрепим, кад се игра то коло!{S} Дете, као дете, мота с |
олико дана још неку стару књигу.{S} Кад стресао с ње прашину и отворио је, а то „<title>Живот и |
ну госпођа Ната, кад добила времена, да стресе прашину с хаљина.</p> <p>Ката отрчи у кућу и спр |
и.</p> <p>И благајник.</p> <p>~ Ено га, стриже ушима!{S} Кренуо и он! – пришапута писар милости |
у, док збиља не нађе и своју кућицу, те стрмоглавце у њу!</p> <p>Таке забаве имала је Даринка ц |
ају око ње, а она их заварава...{S} Над стрништем или над ливадама надлеће се коба.{S} Час се з |
епом нам народном језику.{S} Нека данас строги критичари и естетичари и осуђују неке његове сти |
ио.{S} Али сад опет баш та сталност, та строгост и озбиљност у карактеру Бранкову улеваше му то |
вечаше.{S} Некоме се и столица измаче и стропошта. </p> <p>И опет:{S} Мно-о– га-а-ја... </p> <p |
у спахинском забрану.</p> <p> Мачак се стропоштао с голубињака и треснуо о земљу, па се купа и |
дућега живота.{S} И нанесе ли им кадгод струја бродове на супротивне стране, па им се тако и пу |
н, да пропусти, ада се и сам не умеша у струју, што се заошинула оне године по Српству.{S} Био |
рађивача тог бесцен—блага, удари први у струне народних гусала, па чистим српским народним јези |
забира и сабира.</p> <p>Неколико ситних стручака јој необично замириса.</p> <p>– Мама, какав је |
добро! – проговори писар. – Пиво чисто стужи човека.</p> <p>– Да, да!{S} За вечеру радованца!- |
Кадгод пије младо пиво, а њему се нешто стужи.{S} Онда му је његов виши позив на срцу и на јези |
, што госпођица Јелена нема прилике, да ступи на даске, што свет значе“.{S} Баш тада је он први |
за госпођицу Јелку, што нема прилике да ступи на позорницу! </p> <p>Бог ме, добро она изиграва |
Омладина се брзо отрца, кад пре времена ступи у акцију.{S} Ко пише у нас дописе по политичним л |
рући у њему, ваљда, опасног конкурента, ступио преко прага, где се он тако добро осећао.</p> <p |
iennium philosophicum</foreign> неје ни ступио у јавни живот, па већ, ето, у туђој руци маљ, ко |
зио којему на крштење.</p> <p>Па с тога су Брајковчани јако уважавали кућу Јаковљевића, – онда, |
} Била код попине Јелене, па видела, да су гости дошли, те потрчала кући, а сва се запурила и з |
се мора збиља дивити нашима старима, да су и толико прибрали, а без рационалног газдовања.{S} Д |
економ.{S} А толико имадемо примера, да су, на прилику, пропали трговци „пали“ на бирташе, па к |
радо хтео да зна. </p> <p>Да Бог ме, да су прорешетале и на ситно и на крупно решето и садашњос |
о су тамо гошће дошле, као да осети, да су му сад у оној кући врата затворена.{S} Не мари за но |
о је свестан учитељ, а ја бих рекао, да су народни учитељи већином такви, то је прави мученик н |
а својим погледом), резултат је био, да су Јован и Јеша на једаред укрстили своје деснице, држе |
бро познаје Јецу Рашићку, – наравно, да су и оне биле исто тако искрене и исто тако слатке прем |
му примети: </p> <p>Ваши стари мора да су пореклом из Русије.</p> <p>Благајник укрљешти очима |
и и осуђују неке његове стихове, као да су пука проза и крпарија, тек без њега ко зна би ли од |
е и сребрњаче, све нове новцате, као да су онај час испод чекића, којима је пречешњејши даривао |
мало, а тако отмени гости!{S} Па као да су целом селу дошли!</p> <p>Догађај је то за Брајковац. |
зна колико дуго несу виделе, или као да су претуриле некакву страшну опасност преко главе, па х |
ије доба сећају, – одговори Бранко, –да су познавали Бранка лично, па чак и консхолари му били |
и госпођа Ната и госпођа Рашићка, када су једна другој правиле „физите“ несу могле а да се не |
у сеју, како су се обадве препале, када су из ненада ту натрчале на Бранка.</p> <p>Јух, како са |
био покојни Игњат Јаковљевић жив, знала су и господа из жупаније пут, који води амо.{S} Сам пре |
вечерали, дошао је Јован по Бранка, па су отишли к учитељу.{S} Неко су време ходали били ван с |
џун и скоруп!...{S} Па... најпосле, шта су стекли и трудољубиви Орфелин и учени Соларић, па муд |
еје био, ваљда, ни изван Брајковца, кад су оно јутрос отишли. – Ја мислим, само у вароши има св |
ца, на прилику, видела кроз прозор, кад су прошла кола.{S} Ал како неје познала никога на колим |
ринка.{S} Познао се с њом у недељу, кад су изашли из цркве:{S} Познао се поред Јована.</p> <p>К |
то је био ономад с Јованом код њих, кад су путовали од озгоре у Брајковац, уме тако да приповед |
тезге, како је појурио, да види, какве су то даме, што им се шлајери тако лепршају за њима..</ |
куд, па се изгуби.{S} Наш је сељак, где су Срби неизмешани с туђим елементом, комотан: ради јед |
ми не верујеш, иди ма у које село, где су Срби помешани с Немцима.{S} Јест да Србин устукне ис |
Ната Кати, – а ти мени и не кажеш, где су ти деца?</p> <p>– Јован је отишао у виноград.{S} Има |
сада је увек оправдао оно уздање, које су имали у њега његови милостиви заштитници у Брајковцу |
еће Брајковачки учитељ.</p> <p>Посркале су белу каву, покусале су неколико пољупчића, преломиле |
</p> <p>Посркале су белу каву, покусале су неколико пољупчића, преломиле неколико мушкацона и д |
паропловске станице до Стражилова пуне су руке посла..</p> <p>У једаред стиже муњом глас, да Б |
ка, и то пар екселанс Талијана.{S} Срби су за средње гласове.{S} Бас – ту је, мој брајко, баћуш |
То је радост!{S} Цикот, мислиш сватови су! </p> <p>Зорка треба да иде по девојку.{S} Мати каже |
се учини Брајковац нешто празан.{S} Сви су, до душе, ту, и мама, и тетка Ката, и Зорка, и Влади |
ко, не морају свашта чути...</p> <p>Сви су мислили, сад ће госпођа Рашићка свиснути од једа и о |
смама и приповеткама?{S} По онима, који су позвани на то, могли бисмо ми бити са свим без икакв |
га богаташа, – од људи неписмених, који су тек из туђих уста чули и научили бар „Коло Бранково“ |
имају, до душе, своју извесну цел, али су још увек без одређене сталности.{S} Прелеће се ту с |
вар данас боље пожурио него обично, али су се збиља физите код госпође Нате и Катице мало дуже |
илику, штогод, па им чита.{S} Прочитали су све три чести „<title>Љубомира у Елисијуму</title>“ |
чуна у Брајковачку високу власт, седели су у засебној соби „Код разбијене канте“ у Марковој крч |
бирати жупанијске преставнике, изволели су толико пута бити гост за Јаковљевића столом.{S} У по |
а Брајковачки певачки збор, дакле, били су сви уверени, нема опасности, да ће морати певати без |
да их се што пре опрости. </p> <p>А они су сви били тако љубазни према њему, сви тако љубазни.< |
ива!{S} Ево Марка.{S} Вели:{S} И пилићи су готови.{S}Па ако је по вољи, господо, да донесем сад |
д окриљем Австроугарског орла, Карловци су место, које је бивало позорницом највише догађаја, ш |
> <p>– Да, к матери. </p> <p>– Карловци су данас, у овај пар, најславније место у Српству.</p> |
де у заман ти хвала, када теби Карловци су глава!“</p> <p>Треба ли ређати све прилике, које ист |
ком, да се и он „помеша међу свет“, док су му сви остали иначе обични и свакидашњи; па се врзе |
ој...{S} То неје било ништа страшно, ал су обе поцрвенеле.</p> <pb n="46" /> <p>А мали Владимир |
>Тамо је вечерас Бранко и Јован.{S} Чим су вечерали, дошао је Јован по Бранка, па су отишли к у |
} Како је чуо још синоћ од Јелене, како су тамо гошће дошле, као да осети, да су му сад у оној |
на ум, како су жалосни ти стихови, како су непоетично казане ту мисли; само му мило, што види, |
сан.</p> <p> А по Брајковцу Бруји, како су господа ноћас правила „бал“ по селу.</p> <pb n="84" |
народну песму.{S} Не узима на ум, како су жалосни ти стихови, како су непоетично казане ту мис |
мога, а да не подсети своју сеју, како су се обадве препале, када су из ненада ту натрчале на |
а јој, да јој се ово дана нада.{S} Тако су јој сад сва деца на окупу, па јој још неје била...</ |
Бранка, па су отишли к учитељу.{S} Неко су време ходали били ван села.{S} И сад, ето, седе и ра |
ојединца подједнако.</p> <p>– Синко, то су тек само празна нагваждања, дангуба и беспослица.{S} |
за туђим насилима“, и тако даље.{S} То су све формалности, шупље љуске.{S} Радити треба, радит |
нихилисте ни немачке социјалисте.{S} То су људи прекаљени начелима напреднога духа времена...{S |
им интересима, што су ту скопчани, – то су његове најмилије мисли.{S} Тек ако ће га кадгод заве |
здепаст, вратат, прсат, плећат, – па то су и грла,... мој брајко!</p> <p>За то благајник ужива, |
на своје ноге.</p> <pb n="18" /> <p>То су најмилије мисли госпођа-Катине, па око тога се врзу, |
пасност преко главе, па хвале бога, што су остале живе и здраве.</p> <p>– Отишао је, – рекла би |
едним, па и непосредним интересима, што су ту скопчани, – то су његове најмилије мисли.{S} Тек |
атери, госпођи Јелисавети, Рашићки, што су те варошкиње дошле! </p> <p>Како је блажено трла рук |
ш, омладина ти је као поток: а ово, што су сад наумили, као бујица.{S} После бујице биће поток |
и заборавила, како јој немило било, што су пошли из вароши пре беседе.{S} Радовала се и селу.{S |
јечему и прежваћу данашњи разговор, што су га имале с госпођом Рашићком.</p> <p>– Мудра ти је т |
воје школске задаће, искупила децу, што су били код ње у стану, па би поред народних песама и д |
сен округле багреме, једне од оних, што су засађене у реду пред поп-Стевином кућом, са свим сак |
вити се и постати популарнијим, као што су неки ради можда, или шта више, баш тога ради омалова |
зна би ли од мах добили песнике као што су Змај, Ђура Јакшић, Владислав, Шапчанин, Лаза Костић |
схваћа озбиљно конкуренцију у раду, јер су међу собом сви једнаки; а чим дође јачи од њега, он |
ик, благајник, писар и други певачи већ су се договорили, како ће после певања на пиво „Код раз |
– одговори опет на то Бранко. – У селу су нам исто тако потребни ваљани учитељи, као и у варош |
то његови гости и рачуни.</p> <p> А ту су сви, ту је Брајковачко цело певачко друштво, осим Бр |
о води с лађе на обалу.{S} Одмах до њих су певачке дружине.{S} Ту ћете најбоље видити спровод и |
толици, да слуша.{S} Сад престаје свака субординација према својој „генералној команди“. – Докт |
да је обрадује:</p> <p>Спремај се!{S} У суботу ћемо у Карловце!</p> <p>Јелена застаде.</p> <p>Д |
суботу...</p> <p>– Добро, даклем, још у суботу отићи ћете на ту параду у Карловце; па најбоље ћ |
, ићи у недељу...</p> <p>– Морамо још у суботу...</p> <p>– Добро, даклем, још у суботу отићи ће |
ан катихета и месни школски управитељ – сувише ревностан.{S} Мало који дан ће проћи, да он не ћ |
ова, а највише писарев.</p> <p>Учитељ и сувише добро познаје енергију Брајковачке интелигенције |
а то.{S} Та, адвоката и онако има већ и сувише.{S} А у државној служби, опет, не да се пропеват |
ћери моја, још млада. </p> <p>То је већ сувише!{S} Шеснаест година, па још млада за беседу!{S} |
} Ако би се то уздање кадкод и уздрмало сувишним каквим захтевањем од стране његових претпостав |
евића.{S} Необични дар, неуморни труд и сувремена ученост и Рајића и Мушицког дуго ће остати уз |
мет и Даринка.{S} Чудновато!{S} Од њена суда као да највише стрепи.{S} Не за то, што би се боја |
га осећа кривац према ономе, чијега се суда боји, ако је и уверен)да му „кругове његове“ не мо |
поштину.{S} Али осим господе из среза и суда којима се и тако мало кад који Брајковчанин обраду |
оје силно благо.{S} Можда је и трагична судбина, прерана смрт тога ђенијалног младића увеличала |
ако он не би!{S} Рају је само за време судбина ћушила у Брајковац, „Богу за леђа“; али у његов |
аху о цркви, о школи, па и о политичкој судбини овостраних Срба?{S} Где је ускрсао и где је сах |
давати правац, одређивати ток народној судбини.{S} Треба да водимо рачуна о раду наших људи, т |
проливати грке сузе, раптајући на своју судбину, како је он несрећан, како га нико не воли на с |
то ће у тој великој свечаности и она да суделује.</p> <p>Пре него што ће синоћ деца полегати, у |
измислити, да је постао од медведа.{S} Судећи по нашем писару, имаће право Дарвин; а ону другу |
је пута насмејала!</p> <p>– Тим више, – суди Катица, – треба пазити на тако женско дете.{S} Али |
ико би да је непристран, некако му вага судилачка и нехотице све већма претеже на Даринчину стр |
азумеш ме...{S} Нећеш да чујеш, како ја судим...{S} Знаш, ја...{S} Најбоље ће бити, да си ти уз |
је „та девојчура“ кад рекла, како пере судове, шта је кад полупала, и тако даље.{S} Почела је |
одвратан, што је „таки“, као што о њему суђаше „материјалиста“.{S} Али га изненади његов пијете |
, и сузе пођоше врцати госпођа-Рашићки, сузе, Боже, тешке, несретне... </p> <p>Поп Стева се рас |
е прели туга по срцу, срце јој оте мах, сузе саме полетеше на очи.{S} Сузе лете, а на уснама јо |
оте мах, сузе саме полетеше на очи.{S} Сузе лете, а на уснама јој лебди осмејак сретан, блажен |
вашенога срца свога стао проливати грке сузе, раптајући на своју судбину, како је он несрећан, |
ујак си му, мора те послушати... (Утре сузе, па промену глас:) Триста га врага, кад ја што хоћ |
баш неје то више ово ни оно.{S} Ево, и сузе пођоше врцати госпођа-Рашићки, сузе, Боже, тешке, |
је пустити и Ната и Ката који уздисај и сузу у спомен својих покојних, па ће прећи на други раз |
та ни Ната, да пусте <pb n="25" /> коју сузу у спомен својих покојних.{S} Понда је Ката прешла |
дојила, као и под онога, који јој сваку сузу, што је негда над њим нејачким пред Богом исплакал |
обгрли цео свет.</p> <p>Него у тој тами сукну једна варница, која му је увек у срећним часовима |
ета на други, и, дакако, често долазе у сукоб сами са собом.{S} То ништа не смета, да опет свак |
а.{S} Интереси њихови несу се још нигде сукобили.{S} Неје се још ни једном дала ни прилика, да |
нагваждања, дангуба и беспослица.{S} А сума сумарум: завађај брата с братом, сина с оцем, и та |
аждања, дангуба и беспослица.{S} А сума сумарум: завађај брата с братом, сина с оцем, и тако да |
ојима је она оличена.{S} И нека нико не сумња, да ће идеја погинути...</p> <p>Бележник се већ н |
знам, шта ће опет сутра бити...{S} Нема сумње, да је Ната сад и то хтела да каже и да би то рек |
умети сачувати?</p> <p>– А ви?{S} Нема сумње, чуваће га она заједно с мајкином душицом, што је |
у кућу. </p> <p>- Госпођице Јелена, без сумње и ви ћете нам помоћи.{S} Ви тако лепо певате, – п |
е насмехну и не мога да не покаже своју сумњу.{S} Кнежевић му доказује да то може бити.</p> <p> |
по обрашчићима.{S} Нигде на лицу трага сумора, нигде знака каква немирна санка.{S} Ако снива, |
блаженог царства безазлене идеалности у суморно царство безобзирне збиљности,...још на њему леп |
едној ташци, па лебди и не миче се; час суне <pb n="15" /> на земљу као стрела, те ухвати можда |
велики штит, што га Даринка држи против сунца.</p> <p>А Даринка би се и смејала и заплакала.</p |
држи некакву књигу, а на бео се штит од сунца наслонио.</p> <p>– А,... ти си, Александре!- прим |
ше му спао у траву.{S} Узе свој штит од сунца, па га затвори.{S} Те склопи и књигу, што лежаше |
последњи зрак о позлаћену јабуку, зрак сунца, што се клонило западу. </p> <p>Око њих планина с |
ладе или жене на крштење.</p> <p>Као да сунце Даринци сину, кад угледа Јелену, како жури њој.{S |
хладовина као у планини, где не прижиже сунце.</p> <p>Поп Стева приденуо и ручник за рупицу исп |
бом једе на мамурлук.{S} Прижегло летње сунце, па глава да му пукне.{S} А дошао је до искуства, |
и децу из школе. </p> <p>Прижегло летње сунце, а они ходају под штитовима.</p> <p>Даринка и Јел |
} Чувај се, да ти их не препали ветар и сунце преко поља, те да не кажу сељани. „Каква ми је то |
езачу на лице, да јој га зар не препали сунце.{S} Познаћеш је добру домаћицу.{S} Засукала рукав |
да, кад је изгледала на њега као озебао сунце, те неје могла више ни заспати после тога!{S} Да |
у је увек у срећним часовима сијала као сунце, а у овакима му свакад била звезда, која му је ја |
, као да нико не хаје за жарко јулијско сунце, што је прижегло свом снагом. </p> <p>У долини ис |
блачак, у њему сија увек благо пролећно сунце, па одсјајује непомућено и у веселим очицама и са |
имала је Даринка целим путом.{S} Па што сунце ближе у заставу, те што живља планина с поветарце |
вароши, те језде пољем широким. </p> <p>Сунце прижегло, мислиш, камен се усијао.{S} Коњи касају |
И нанесе ли им кадгод струја бродове на супротивне стране, па им се тако и путови укрсте, не ће |
стру по Еви, – опет је, бојаги, утишава супруг, избацив и опет једну „досетку“: „сестру по Еви! |
ој да се крхаш ту! – вели јој разнежени супруг. – Ти бар не мораш, ако ми мушки морамо.</p> <p> |
и опет све знаш, – уплете се опет нежни супруг. </p> <p>– Што зна цело село, мора знати бар и н |
занела, да неје више ни онако уздисајан супруг, ни онако нежан брат.</p> <p>У том и Тинкин Алек |
, да сте сви погодили, да је то госпођа супруга нашега вреднога и ваљанога члана овога друштва |
у љубави.{S} Па кад му умре његова мила супруга Анастасија, кажу, да је поп Стева говорио, како |
буде вредна домаћица, добра мати, верна супруга, и тако даље.{S} Баш тада је он тим начином ода |
му је покојна Стаза била нежна и верна супруга, колико чуварна и вредна домаћица, Тинка то дво |
у здравље једне вредне домаћице, верне супруге, једне госпође, која је ружа у нашем друштву.{S |
него многи моје братије са првом својом супругом.</p> <p>– Ниси поп, Стефане, ако овог учу не и |
p>– Жено, мир! – повика бележник својој супрузи, скруни последњи остатак у својој чаши, па се и |
којима оде и учитељ у помоћ, – ни оштро супрушко објашњивање између бележника и бележниковице, |
а је Милош на другом крају српства, а у суседству изнурену и понижену Србију на ново дигао и уд |
поздрави га бележниковица, идући му на сусрет с умиљатим осмехом.–" Једва један пут!</p> <p>– |
ога џбуна иза врта, где се оно први пут сусрете она и Даринка са Стајићем, не мога, а да не под |
јић примио ствар за готову.</p> <p>Пред сутон кренули кући.</p> <p>– Стој!{S} Гледај овај призо |
све прелива према ведром плавом небу у сутону у најпријатнијим видовима.{S} По доловима се већ |
кчије рећи ће му бар још који пут...{S} Сутра се можеш вратити за хладовине, кад хоћеш, пут је |
> <p>Данас отишла Тинка из Брајковца; а сутра дан се уселила у поп-Стевину кућу госпођа Рашићка |
се добра душа опет обрадовати, кад јој сутра оде.</p> <p>У том се врати натраг у село. </p> <p |
као чигра, у заштиту Јовану, – још имам сутра, па прекосутра, па наткосутра, па још један дан, |
ућу, на најбољем месту у селу.{S} Данас сутра, ако не оде у варош, да тамо отвори већу радњу, е |
– залеће се Дабижић све живље, – данас сутра пренећемо бесамртне земне остатке покојнога песни |
а замућена вода... не знам, шта ће опет сутра бити...{S} Нема сумње, да је Ната сад и то хтела |
Радичевићу и његовој прослави.{S} Одмах сутра дан после оног великог концерта, што га је приред |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан освану у Брајковцу дан мамурлука.{S} Чича, го |
ти певати без госпођице Јелене. </p> <p>Сутра после подне одмах је прва веџба певачка. </p> <mi |
оришту треба којешта поспремати.</p> <p>Сутра је радни дан а чека сто послова.{S} Па је већ ето |
мове кроз подсечене бркове; глади дугим сухим прстима браду, по којој се, бог ме, ухватило по п |
егову погледу.{S} Осети, како јој у очи сухну неки плам; а на зеници јој затрепта дуга, те их о |
венцима, а на мосту, што води слађе на сухо, подигнут славолук искићен разним цвећем.{S} Близо |
еваху на крову песме, али не изађоше на сухо, него се одвезоше истом лађом у Нови Сад, да тамо |
показује ни мало воље за шалу.{S} Тако сухопаран човек и не зна, шта је шала.{S} Поп Стеван је |
ди мати.{S} И тако пређе реч на са свим сухопарне ствари. </p> <p> Даринка отвори врата на друг |
метака у лист хартије, што је задели на суху грану на некој брескви, тек да зар омиришу мало ба |
већ баш, ако ћеш право, практичност,... сушта практичност.{S} Но немој опет да бркаш практичнос |
ковцу, нешто, што они не могу никако да схвате.{S} Било да им је криво, било да им се допада, т |
и око начела, што она, ако и не може да схвати, ипак осећа, да је лепо и добро, кад сене само т |
је слушала све то пажљиво.{S} Је ли што схватила и упамтила, то је – у божјој руци!{S} Али је б |
ој канти“.</p> <p>Кнежевић беше озбиљно схватио своју дужност као учитељ певања и ликовођа пева |
о му треба, па је површан, те, канда не схваћа озбиљно конкуренцију у раду, јер су међу собом с |
таки.{S} И догод дух времена буде народ схваћао, умеће поштовати заслуге свога Бранка Радичевић |
апредно, морати као народ банкротирати, т. ј. на једаред ће „друмови пожелити Срба...{S}" А ист |
је у очи исмејао и ујака и Рашићку, и. т. д. </p> <p>–Јух, јух, јух! –- цикнула је „трижди“ се |
е Карловачке гимназије или богословије, та два најстарија просветна завода у српству и с ове и |
устио.{S} Али сад опет баш та сталност, та строгост и озбиљност у карактеру Бранкову улеваше му |
лепо, да девојка, реци још дериште,... та, да бог ме, шта је шеснаест, ваљда, ни пуних шеснаес |
ивац и мушку и женску омладину народну; та што је најглавније, уз старину Вука, као ђенијалног |
те певати с нама.</p> <p>– Ох, Боже!{S} Та, то је кратко време.{S} Данас је уторник, а ето за ч |
зи своје прошлости.{S} Ох, Боже мој!{S} Та свака има доста штошта да преврне, доста да спомене |
ка на дућанска врата.</p> <p> Таман!{S} Та, ње ради највише се и предомишљао, да л да сврне к с |
неки гост, Јованов пријатељ из Беча.{S} Та, знаћеш га.{S} Тинкин син, ако се сећаш!</p> <p>– Шт |
а је стисла, да једва може да дахне.{S} Та идеја, господо моја, има своје живе поборнике... поб |
дете.{S} Још му ниси ништа говорио.{S} Та, за име света, ујак си му, мора те послушати... (Утр |
селу, како жали, што је дотле дошло.{S} Та она, бојаги, није друкче ни мислила.{S} Кнежевић је, |
адвокација.{S} Неје му нарав за то.{S} Та, адвоката и онако има већ и сувише.{S} А у државној |
ново родио.{S} Опет му мио цео свет.{S} Та, живот је овај тако сладак!{S} Толико се прилика да |
спођа Ната, а особито госпођа Катица, – та, она бар добро познаје Јецу Рашићку, – наравно, да с |
Његуш, не беше по све тога слободан, – та већ загрози опасност, е дуго прост народ не би имао |
бога, – поче она већ мало нестрпљиво, – та, за то сам ти га и послала.{S} Да сте, велим, на сам |
говори!</p> <p>– Нема ту шале.</p> <p>– Та стани да дођем к себи!</p> <p>– Е, Бога ми је госпођ |
оспођу Нату, како је поуздана.</p> <p>А та слатка госпођа Натина јесте мајсторица Јула, њена ук |
па му није никада ни било до невоље, да та својства своја изоштрава.{S} Ми све вичемо: „Учимо н |
жена.{S} Права Српкиња мати!{S} Никада та мени не ће допустити, да ја завирим у њену економију |
p> <p>Бележниковичину оку неје се отела та њена забуна ни учитељев осмех, па намигну на Јована. |
умеде њену притајану тугу, што неје она та, којој њен син након три године жури у походе, него |
о да се, збиља, осведочи, да је баш она та „ружа“.</p> <p>– ... једна ружа, – наставља начеоник |
и младеж, па добро било.{S} Од кад дође та омладина, не знаш, каква је вера.</p> <p>– То ти је |
ј дан какве дужности, то јест, да ли је та донела дете те и те младе или жене на крштење.</p> < |
, не! – опре се чича, начеоник, а он је та намишљена старина; па сам устаде и диже чашу:</p> <p |
.{S} Хоће, да! – вели Јован. – Не да се та извести из концепта.</p> <p>– И ја бих рекао, – дода |
е сад мали за њену ћер.{S} Побринула се та добро и за себе и за њу.{S} Знаш ли ти, да ће она из |
за сеоскога трговца.</p> <p>Ту је сад и та варошкиња, Даринка.{S} Познао се с њом у недељу, кад |
реба пазити на тако женско дете.{S} Али та, чини ми се, више пази на свог поп-Стеву.{S} Маћи му |
за омладину.</p> <p>– А да шта је друго та ваша дерна политика него туђа брига?</p> <p>– Општа |
историју Срба, Бугара и Хрвата,... како та два књижевна великана старије наше књижевности несу |
на цео свет тако, да га мржња, да, баш та мржња, нагнала, да утопи цео свет у манастирски Радо |
што никад допустио.{S} Али сад опет баш та сталност, та строгост и озбиљност у карактеру Бранко |
поп-Стевине куће.</p> <pb n="45" /> <p>Та, колико ме је – вели, – речи само стало, док сам га |
p>У том се врати натраг у село. </p> <p>Та последња добра мисао, што му паде на ум, а нуз то и |
т по толики пут:{S} Па баш сад?!</p> <p>Та, за који дан ће да буде велика беседа у корист прено |
не дође у двориште свога ујака.</p> <p>Та „дивна идеја“, као што би казао Јеша Дабижић, пала ј |
удешено,... по њену рачуну, све.</p> <p>Та превешће и њу Јеца жедну преко воде, ма да се колико |
удари сека Ката да описује, шта јој је „та девојчура“ кад рекла, како пере судове, шта је кад п |
ан пут у месец дана на једном штампаном табаку.{S} А од оних опет већина их почне још у ђачким |
еху местимице ударени бели коци с малим таблицама на врху, од којих свака носи други број и каз |
за пловидбу и кују котву, која има кад тад да их овде или онде заквачи на пучини будућега живо |
му</title>"...{S} Тек ако ће јој се кад тад поткрасти из груди уздах, а нит зна за што, нит зна |
или ближега којега сродника по крви!{S} Тада би на једаред загрлила и ижљубила своју маму.{S} А |
ступи на даске, што свет значе“.{S} Баш тада је он први пут у друштву залагао сву снагу своје р |
ати, верна супруга, и тако даље.{S} Баш тада је он тим начином одао своју „тајну“, поричући сви |
од њега поучи.{S} Ал који Србин остане, тај издржи конкуренцију његову и буде бољи од учитеља с |
тебе примени оно:{S} Кога мрзи да ради, тај је вечито незадовољан са својим позивом, и зна увек |
фа!</p> <p>Зар је тако гадан тај јавни, тај практични (и какога још све зову) живот, кад се так |
е зову) живот, кад се тако склапа брак, тај темељ свему животу и поретку у друштву! </p> <p>То |
хајде-де, прашта вам се...{S} Сиромах, тај брже оде одавде, него што је овамо дошао.</p> <p>– |
ковица збунити. – Ал тако јој треба!{S} Тај господин Бранко добро јој је напаприо у нос, може г |
ише, да је он рођен за „виши позив“.{S} Тај виши позив он је већ и вршио као члан неке путничке |
не подигну против таких новотарија.{S} Тај тако једнодушни протест једва даваше на који тренут |
ће бележниковица. – Питајте учитеља.{S} Тај ће вам умети најбоље посведочити...{S} Боже мој, ви |
ну – окај се, молим те, тога грчета.{S} Тај не ће бити паметнији ни за длаку...{S} Но, но,... п |
, наравно, после неког згодног увода. – Тај ми се увукао већ у нос:{S} Ова наша– вели Рашићка з |
жевић за учитеља, то није било дана, да тај није био ма на прозору с девојком.{S} Молим ја тебе |
за вратом не ће имати никад, јер... за тај хлебац, што га је он себи изабрао, не пријања, баш |
ст јамчи сваки за себе.{S} Али хтети на тај рачун прославити се и постати популарнијим, као што |
Брајковцу кажу, „избаци“:</p> <p>Кад је тај Дарвин измислио, и да је човек постао од мајмуна, м |
м се добро покојнога оца свога, како је тај умео ринтати и радити.{S} Кадгод бејах код куће, во |
иван мушки тенор.</p> <p>Јелена познаје тај глас.</p> <p>Учитељ запевао Бранкову песму: „Гусле |
адина маћи, док се о нас не очеше.{S} И тај наш **Бранко је грдио калуђере.{S} За то је он наш |
а својим првим возом...</p> <p>Освану и тај дан.</p> <p>Још у јутро рано поврве народ у свечано |
у, где овај чека, да му се јави, има ли тај дан какве дужности, то јест, да ли је та донела дет |
оловали се о „народном“ новцу, јер исти тај грех носе на души и остали.) Ми учимо јуристерај, д |
ису могли прокопсати, или и прескочивши тај степен, а они одмах хајд у господство, те или поста |
она била нешто љуто оболела.{S} Лек јој тај помогао.{S} И Давина побрати Игњата, па га увек зва |
ће рећи свет; јер добро зна, шта о њој тај свет може говорити.{S} Она, што каже и сама, ринта |
ка туђег ћефа!</p> <p>Зар је тако гадан тај јавни, тај практични (и какога још све зову) живот, |
но, слушајући их бар по издаље, пристао тај збор са својим <foreign xml:lang="it">forte</foreig |
нашао је за вредно, да сам своје ножно тај глас однесе до највишег места своје претпостављене |
>У који мах писар трже очи на прозор, у тај мах прозврјаше онуд кола, а на колима се залепршаше |
воју кћер.{S} Шта ли јој је помислила у тај пар:{S} Тек не мога, а да је не пољуби. </p> <p>А Д |
прође нешто скроз, како му се допаде у тај мах девојче.</p> <p>– Што ћутите?...{S} Бог ме, ниј |
ила, па, можда, и уверена била, да је у тај пар предметом разговора она, неје то велико зарезив |
у.</p> <p>А какве ужасне муке трпљаше у тај мах бедни њен Милан!{S} Да зна само, колико је грки |
је отишао?“</p> <p>Тек обадвема беше у тај мах Бранко и његов нагли одлазак у мислима. </p> <p |
е јави њему и његовој матери. </p> <p>У тај мах провири Даринка на дућанска врата.</p> <p> Тама |
Јеца оком, поп Стева скоком“</p> <p>Не таје Брајковчани, да је поп Стева и са својом првом жен |
скрива, као змија ноге, тако неумољиво таји, што би сваки тако радо хтео да зна. </p> <p>Да Бо |
вних разлога је, по њену, од неко доба, тајному мишљењу, доста, када што покреће Брајковачки уч |
Баш тада је он тим начином одао своју „тајну“, поричући свим срцем, свом душом, па и самом пом |
оде тако из ненада?</p> <p>– За што?{S} Така ти је данас омладина.</p> <p>–- Куд насрне, или с |
које стране препелица пућпуриче.</p> <p>Така забава је дивно пристала Даринчину срцу.{S} А прек |
По толики пут заподео се међу друговима такав разговор.{S} Мисли њихове имају, до душе, своју и |
мене не беше врсно, да и у њему изазове такав пијетет према свом родитељу.{S} Мати му никад не |
авно, само сиромашан српски ђак.{S} Као такав, да Бог ме, неје могао оставити након себе велича |
само учитељ, али друкчије се цени тамо такав човек.</p> <p>Нека не мисли само, да и тамо није |
пружио преко стола, па изнад чаша даје такат. </p> <p>Данас је доба рада, општега рада! – разв |
и мало лепо.{S} Криво ми чините, кад ми таква појма о себи улевате.</p> <p>– Збиља, обори девој |
и бити са свим без икаква листа, или би такви лист могао изалазити једва један пут у месец дана |
их рекао, да су народни учитељи већином такви, то је прави мученик народни.{S} Што свеснији, то |
мо на свечаност, – опет ће мати. – Нема таквих прилика често.{S} Чика је одобрио.{S} Треба да о |
ећеника.</p> <p>Бранку дуго време поред таквога разговора са својим ујаком, па се диже, да иде. |
говорио, како никад не ће ни наћи више таке жене.{S} Па се у жалости својој, кажу, био и завер |
је Брајковца и *Брајковчана, нису имали таке школе, као сад.{S} Треба да имаш на уму, да сам ја |
а, па мисли.</p> <p>Дуго и дуго му нису таке мисли долазиле на памет, па се упео свом снагом, т |
ако што има на свету.{S} За њу нису још таке ствари!“</p> <p>Но претерана бојазан њена беше са |
оју кућицу, те стрмоглавце у њу!</p> <p>Таке забаве имала је Даринка целим путом.{S} Па што сун |
српска невоља!{S} Плани, па издахни!{S} Таки смо ти ми свуда. , баш сам радознао, како ће и то |
им, – одговори Јаковљевић као у шали. – Таки је, брате, данас дух времена.</p> <p>Стајић уздахн |
дух красне летње ноћи учинише на Бранка таки <pb n="81" /> утицај, да се осети лаган, као да се |
ођа бележниковица, или што је наишла на таки неред, или што је ту Јелена, па да је пецне.</p> < |
е, него што је овамо дошао.</p> <p>– Па таки је он, кад што науми.{S} Код њега важи само „или–и |
нике своје идеје.{S} Дух времена сад је таки.{S} И догод дух времена буде народ схваћао, умеће |
се насмеши:</p> <p>– Дух времена сад је таки!</p> <p>– И ти се под старост повела за духом врем |
ију: </p> <quote> <l>Дух времена сад је таки,</l> <l>За слободу с диже сваки.</l> <l>Бела вила |
type="titlepage"> <p>ДУХ ВРЕМЕНА САД ЈЕ ТАКИ!</p> </div> </front> <pb n="10" /> <body> <pb n="1 |
рковић Адамов</p> <p>ДУХ ВРЕМЕНА САД ЈЕ ТАКИ!</p> <p>НЕГДИНСКА ХРОНИКА</p> <p>СЛИКЕ И УСПОМЕНЕ< |
ћу.{S} Млади грк Брајковачки ће, јер је таки дух времена.{S} Бележник вели: „Нека буде и у пакл |
на ту мисао?... </p> <p>Овај момак није таки, као што сам ја... </p> <p>Хтеде рећи; ...мислио о |
та ови говоре.{S} Њој је и то друштво и таки разговор нешто ново.</p> <p>Јелена гдегод стане, о |
sor</foreign>!{S} Јеси чуо, ти ћеш бити таки консервативац, као што га је Бог створио... као да |
ло и ликовало по често.{S} Но да је био таки гениј, као што га ви сад величате, то није никад п |
то.{S} Боже мој, за што си на један пут таки?</p> <p>– Иза рогља се зачу певање.{S} Учитељ се т |
пута му је баш био и одвратан, што је „таки“, као што о њему суђаше „материјалиста“.{S} Али га |
!</p> <p>Бранку се побра није никад још таким показао.{S} Више пута му је баш био и одвратан, ш |
, а да се једногласно не подигну против таких новотарија.{S} Тај тако једнодушни протест једва |
, преломиле неколико мушкацона и других таких посластица, што се, по сеоском господском обичају |
помоћи. </p> <p>Опасан је, чини јој се, такмац сада ту...</p> <p>Нема те жеље, што је зажели го |
} Какво је то васпитање, кад мати сама, тако рећи, довлачи кћери курмахере?{S} Треба јој!</p> < |
је стара болест идолопоклонство према, тако званим, аукторитетима.</p> <p>– Па може ли ту бити |
које му, за ђаковања још у Карловцима, тако беше омилело.{S} То је оно, што треба да измири, а |
гуће,... тако млада, па тако покварена, тако ниско пала!..{S} Јадна душо!</p> <p>Оно инстиктивн |
тако јогунасто скрива, као змија ноге, тако неумољиво таји, што би сваки тако радо хтео да зна |
и из Бранка.{S} А и покојни тата, каже, тако је све нешто спомињао и Бошњака и Србијанца и Херц |
себи!{S} Призвао га тек сада, када је, тако рећи, већ на прагу, да буде свој човек, а за толик |
нема.{S} Наша интелигенција постала је, тако рећи, из народа, па тешко да се игде интелигенција |
век ту, да свесрдно послужи.{S} Она је, тако рећи, Игњату и свећу додржала.{S} Има род рођени, |
х је имао са својим ујаком, поп-Стевом, тако се био расрдио, да је у један мах хтео да оде из Б |
д неје осетила била; али тако пријатно, тако слатко, да јој се прели туга по срцу, срце јој оте |
ло што је у Даринци стекла тако ваљану, тако искрену другарицу,... о, Бог зна, како јој је мило |
а, што га свет по Брајковцу разнео још, тако рећи, пре зоре.{S} Па ако и неје могао никога разу |
онашаше према њему?{S} Је ли могуће,... тако млада, па тако покварена, тако ниско пала!..{S} Ја |
> <p>Ви сте мушки увек тако комотни!{S} Тако и чика!{S} Само да га нико не дира! – нашали се и |
вели:</p> <p>– Баш се добро осећам!{S} Тако мора бити ономе, коме пусте у невољи крв, па му од |
евања на пиво „Код разбијене канте“.{S} Тако у Брајковцу зову Маркову крчму, бојаги, из шале.{S |
јавила јој, да јој се ово дана нада.{S} Тако су јој сад сва деца на окупу, па јој још неје била |
ележника, би медвед угњавио мајмуна.{S} Тако приповедаше доцније сам бележник у Руми „код орла“ |
чио занат, економ више од свога оца.{S} Тако ни у чему не можемо да издржимо конкуренцију стран |
ке, на кога да се угледају ако хоће.{S} Тако продире у народ оно из књижевности.{S} Мислиш ти, |
, него шта кошта, па по томе и цени.{S} Тако ти је данас време, кћерко.</p> <p>— Ја ћу да сачув |
итно и на крупно решето и садашњост.{S} Тако госпођа Рашићка неје могла да пропусти, а да не сп |
е, не показује ни мало воље за шалу.{S} Тако сухопаран човек и не зна, шта је шала.{S} Поп Стев |
еча, као и целу светковину у забуну.{S} Тако Бранко преноћи на Пештанској станици, место да пре |
опет она, али сад мало и с прекором, – тако ти лежи на срцу!</p> <p>– Ето ти је, на! – обрецну |
у као добром старом познанику.</p> <p>– Тако се дочекују гости?! – пребаци му, бојаги, Јован.</ |
е јој тихо, па тако искрено, својски, а тако покајнички, да она подиже опет к њему своје миле о |
о обично недељом, коло.{S} Село мало, а тако отмени гости!{S} Па као да су целом селу дошли!</p |
тола стиште руку из захвалности, што га тако мушки брањаше.</p> <p>– Ох!{S} То је дивно! – прош |
е он је.{S} А жустра младица поред њега тако се препанула, да се неје могла уздржати, већ се у |
осети слободан; него се ипак не показа тако, да не би сестрић његов могао приметити, како се о |
који им је свима смео у брк рећи:{S} Ја тако хоћу! – да, још док је чича био у снази, и држао у |
ја творите.</p> <p>– Понда?</p> <p>– Ја тако, од како се знам, па хвала Богу!{S} А видим, како |
Брајковац, уме тако да приповеда, па ја тако мио!{S} Сама мама рекла је после за њега „фини мла |
ади што хоћеш. </p> <p>–Да, да!{S} И ја тако мислим.{S} Да Бог ме!{S} Положићу докторат, свршић |
ма жели, да ме зовете по имену, па и ја тако хоћу.</p> <p>– И ви мене називате „господине“ – ре |
ашићка.</p> <p>– Но, но,... не велим ја тако...{S} Не мораш ти одмах... не знам шта... </p> <p> |
рода, па тешко да се игде интелигенција тако удаљи од народа као наша.{S} Нова се омладина крећ |
крину крајичак непрозриве копрене, која тако јогунасто скрива, као змија ноге, тако неумољиво т |
између бележника и бележниковице, која тако узела бранити писара, да се овај сам од туге неке |
ко јој је, мило што је у Даринци стекла тако ваљану, тако искрену другарицу,... о, Бог зна, как |
е Даринка, као да јој жао, ако је збиља тако, па га чисто теши. – Ја сам уверена, да се не ћете |
до дна дубљине своје домољубиве душе на тако обесвећење старих златних успомена из Брајковачке |
више, – суди Катица, – треба пазити на тако женско дете.{S} Али та, чини ми се, више пази на с |
о, о, Бог зна, како, што је њена Јелена тако сретна била, па била у стану у тако доброј кући, к |
ему?{S} Је ли могуће,... тако млада, па тако покварена, тако ниско пала!..{S} Јадна душо!</p> < |
доба, па, ево, ни данас. </p> <p>Е, па тако седи сека Ката, као што је друге у Брајковцу зову, |
!{S} Па паки и паки-поп!..</p> <p>Е, па тако седи јутрос, ето, поп Стева под својом сеницом, па |
p>– Госпођице Даро, – рече јој тихо, па тако искрено, својски, а тако покајнички, да она подиже |
од Брајковачке господе части осталу, па тако један по један остане редовно Марку дужан и сваки |
свиште девојка од њена заједања.{S} Па тако сад и немамо никакве...{S} А кад човек и оде у Кар |
деца и данас зову Давину тејком.{S} Па тако и сви у селу, и старији и млађи.{S} Кадгод је у Иг |
авцем.</p> <p>– Шта?{S} Зар идеш?{S} Па тако из ненада!{S} Како ћеш?</p> <p>– Пешке.</p> <p>– Б |
<pb n="60" /> <p>Јелени још неје никад тако црно јутро освануло као данас.{S} Заспала ноћас у |
ре!{S} Добро дошли!{S} Ко не би био рад тако добрим и милим гостима!{S} Добро нам дошли!</p> <p |
о у своју општину од крштенога кума под тако лепим именом једнога од просветитеља хришћанских!{ |
доћи, одговори Бранко.</p> <p>– Не иде тако.{S} Ја се не ћу нити се смем без вас вратити, – ре |
свршена.</p> <p>– Па за што само да оде тако из ненада?</p> <p>– За што?{S} Така ти је данас ом |
аво, што је то урадила девојка, која је тако добра другарица била Даринци.</p> <p>– Сирота Јеле |
ћер за њега.{S} За цело мисли, да би је тако усрећила.{S} А оно девојче, збиља, и треба да се у |
вас, – вели му она. –</p> <p>– Јован је тако.</p> <p>– Па да где би на друго место, – одговори |
пусти у разговор, – опет ће она – он је тако добар!{S} Је ли да је Бранко добар?</p> <p>– Врло |
јој „бољој половини“ само за то, што је тако несретна, да је његова жена!</p> <p>Па је ли чудо, |
е!{S} Играчка туђег ћефа!</p> <p>Зар је тако гадан тај јавни, тај практични (и какога још све з |
ћу додржала.{S} Има род рођени, па неје тако, што кажу, искрен кући, као што је баба Давина Јак |
e unit="subSection" /> <p>Док њих двоје тако у стакленом ходнику уживају летње вече у разговору |
као што је један пут и рекао од прилике тако нешто. </p> <p>Ено, матори се мачак ушуњао у мирно |
Бранка...{S} Шта?{S} Кући?{S} Па пешке тако.{S} Ух, благо вама!{S} Волео бих ти се сада по гор |
су путовали од озгоре у Брајковац, уме тако да приповеда, па ја тако мио!{S} Сама мама рекла ј |
удовица сиротица, и свештеничких, па се тако испомажу. </p> <p>Тинка оћута.{S} Не подиже главе, |
и (и какога још све зову) живот, кад се тако склапа брак, тај темељ свему животу и поретку у др |
а слутња или жеља,... шта ли, увлачи се тако нешто по неки пут у безазлено јој срце, које зна д |
бродове на супротивне стране, па им се тако и путови укрсте, не ће зар један на другога, већ ј |
м господар у општини, па... (Осмелио се тако поп-Стева, па говори без запете.) Ја сам већ замес |
ли бар повисити, ујо ту сеницу, кад сте тако радо у њој?</p> <p>За мене је, синко, добра и овак |
} Јован Јаковљевић му је обрекао, да ће тако ући у Карловце, као да ће доћи, „да бирају војводу |
исела поред њега на столицу.{S} Рећи ће тако с њим две три (опет у миру и љубави!), док „деца“ |
чано дочекају госта, коме место то беше тако омилело, да је зажелео у њему боравити вечни сан.< |
меном, „да плачем за туђим насилима“, и тако даље.{S} То су све формалности, шупље љуске.{S} Ра |
домаћица, добра мати, верна супруга, и тако даље.{S} Баш тада је он тим начином одао своју „та |
ако пере судове, шта је кад полупала, и тако даље.{S} Почела је од ономад, а, да је све ређала, |
, колико је шљива за ракију натресла, и тако штогод.{S} Ја јој се дивим, да она све то смаже са |
ласом да јачим говори, где опет тише, и тако даље.{S} Данас је неколико пута питала и брацу и с |
имству, о услугама, час о побожности, и тако даље,... још Бранко Стајић, тек да наврши свој <fo |
ас рачунамо ми ђаци, трговачки момци, и тако даље, све људи млади, који још нисмо ништа свршили |
завађај брата с братом, сина с оцем, и тако даље.{S} Ко седи с миром, том је добро.{S} Богу бо |
ј да остави отворено преко ноћи...{S} И тако даље...</p> <p>Дотле је Трива извукао, као добар к |
пођа Ната пита, шта јој ради мати.{S} И тако пређе реч на са свим сухопарне ствари. </p> <p> Да |
Дете, за Бога, не треба ни да зна, да и тако што има на свету.{S} За њу нису још таке ствари!“< |
резивање кошница, будак, ашов, мотика и тако даље...{S} У једном углу стоји наслоњена а на врша |
ца, пера, истрињена дувана, палидрвца и тако даље.{S} У углу поред пећи пар ципела, а о зиду ви |
сим господе из среза и суда којима се и тако мало кад који Брајковчанин обрадује, баш кад дођу, |
скакута с ноге на ногу па, кад јој се и тако споро учинило, залети се у кућу. </p> <p>- Госпођи |
Стајић“, него само Бранко: толико се и тако се радо о њему разговарало.)...</p> <p>Уз пут наиђ |
оварају, на прилику, о врту, о живини и тако што, чему је кад време.{S} Али госпођа Јелисавете |
црквене скоро као и брат јој. </p> <p>И тако се искупило прилично друштванце за певачки збор.</ |
орити...{S} Е, па идем ја њој.</p> <p>И тако бадава Даринка моли и преклиње, плаче и дури се, д |
а је омирисао, да Бранку карактер не би тако што никад допустио.{S} Али сад опет баш та сталнос |
грљају, па да обадве плачу.</p> <p>И би тако, можда, било, да не наиђе госпођа Ната, те Јелена |
те постидети.</p> <p>– Хвала вам!{S} Ви тако умете и да храбрите, да сам сад опет слободнији. ( |
, без сумње и ви ћете нам помоћи.{S} Ви тако лепо певате, – примети учитељ Јелени, а до ње се н |
у сви били тако љубазни према њему, сви тако љубазни.</p> <p>Јелени, неје крити, баш и одлану ч |
ноге, тако неумољиво таји, што би сваки тако радо хтео да зна. </p> <p>Да Бог ме, да су прореше |
, како још никад неје осетила била; али тако пријатно, тако слатко, да јој се прели туга по срц |
дођу гости, било да се кољу свињи, или тако што, Давина је увек ту, да свесрдно послужи.{S} Он |
пре опрости. </p> <p>А они су сви били тако љубазни према њему, сви тако љубазни.</p> <p>Јелен |
у беше по вајкадашњи мири поредак ноћни тако дисармоничан дар мар, на стародавне домаће добре о |
ди, какве су то даме, што им се шлајери тако лепршају за њима..</p> <p>Попина Јелена хтела одма |
т му мио цео свет.{S} Та, живот је овај тако сладак!{S} Толико се прилика да је човеку, да га в |
подигну против таких новотарија.{S} Тај тако једнодушни протест једва даваше на који тренутак б |
> <p>То ли је, дакле, узрок, да се ујак тако смиловао сада на свога сестрића, те га призвао к с |
, – одговори онај живље, – упамти, увек тако!{S} То је моје <foreign xml:lang="la">ceterum cent |
ого до недеље?</p> <p>Ви сте мушки увек тако комотни!{S} Тако и чика!{S} Само да га нико не дир |
{S} Неуко је, нејачко је, да га даш тек тако од себе, да га одбијемо као лику низ Дунав, – нави |
– не да се бележниковица збунити. – Ал тако јој треба!{S} Тај господин Бранко добро јој је нап |
о?</p> <p>– Идем.{S} Неје право, да сам тако дуго доле, а несам код матере.</p> <p>– О, о, вајк |
није нам се изненадила.</p> <p>– Ја сам тако и уговорио с Јованом.</p> <p>– И не питаш, где ти |
збиљно,– дода онај.</p> <p>Мислим и сам тако, – примети Бранко.</p> <p>У том ето још једнога мл |
нкурента, ступио преко прага, где се он тако добро осећао.</p> <p>– И хоћу мало да приседнем, – |
а, па из свега гласа протестују, што он тако на тенане плови по небесном мору, да му они не мог |
и она живља и вољнија.</p> <p>Није дуго тако потрајало, па и заборавила, како јој немило било, |
и многи Брајковчани, неје Брајковац био тако с неруке ни крупној ни ситној господи.{S} Док је б |
да нешто тражи.{S} До подне је још како тако и прошло; него после подне се отегло као цео дан.{ |
.</p> <p>– Свима упало у очи, да Бранко тако из ненада одлази, да ником о томе пре не рече ни р |
сте се на професуру, па ће те и ви лепо тако да спремате омладину на госпоство.{S} Једино се кл |
ше, да се спреми за село, – дочека исто тако и жедни писар.{S} Онда ћемо после певања код Марка |
шићку, – наравно, да су и оне биле исто тако искрене и исто тако слатке према њој; па јој дале |
своје дете, простирући меке рубине исто тако и под онога, који јој пеленом загрчава сваку кап м |
су и оне биле исто тако искрене и исто тако слатке према њој; па јој дале омирисати, како се и |
опет на то Бранко. – У селу су нам исто тако потребни ваљани учитељи, као и у вароши, ако не јо |
е човек постао од мајмуна, може ко исто тако измислити, да је постао од медведа.{S} Судећи по н |
ж пропао и заблудио у свет!</p> <p>Исто тако неје могла, а да не ухвати прилику, па каже, како |
еван и госпођа Рашићка.</p> <p>– Па што тако нагло?</p> <p>– Идем.{S} Неје право, да сам тако д |
Јелена не запева с њима, јер – њен глас тако му је потребан у збору, да готово без ње не ће моћ |
ни „ђачки растанак“, ма да си ти данас тако занесен за Бранком.</p> <p>– Омладина се брзо отрц |
вом мамурлуку почео да мрзи на цео свет тако, да га мржња, да, баш та мржња, нагнала, да утопи |
сетити женску школу.{S} Па га – ревност тако занела, да неје више ни онако уздисајан супруг, ни |
за њ његова сестра, па се као снебива у тако господском кругу. </p> <p>Бранко узео виолину, па |
ло „знања“ трговачкога, што га добије у тако званим вечерњим школама, а чистећи преко дан пијац |
ена тако сретна била, па била у стану у тако доброј кући, као што је госпођа– Натина.{S} Па, Бо |
ћа нешто крив, што је и њега и матер му тако одбио као блато с ногу, па би зар колико толико то |
живот по Карловачким улицама, које несу тако живе, ни кад с пролећа или у јесен нагрну раденици |
да га воли.{S} И људи... па ни они несу тако рђави, као што се чини!{S} Какав си ти, онаки ти с |
домаће добре обичаје и моралу Брајковцу тако опасан атентат, да не могоше на ино, а да се једно |
ли доћи на светковину?</p> <p>– Ја бих тако волела, али не знам,... по свој прилици...</p> <p> |
</p> <p>– Мој синко, не треба ни то баш тако далеко одлагати.{S} Ко је рано легао и рано се оже |
а вире!“</p> <p>– Јух, мати, како можеш тако што рећи, – примети Јелена с негодовањем.</p> <p>– |
економних питања, па стаде код „чиче“, (тако Брајковчани зову свога општинскога начеоника,) нам |
благајника: „Куд сви Турци,..." </p> <p>Тако се свршила прва певачка поука Брајковачкога збора. |
па ће прећи на други разговор...</p> <p>Тако нешто, ваљда, замишља у себи госпођа Ната и сад, п |
, ђачка љубав, која их привлачи.</p> <p>Тако Јован и Бранко гледају у отворено море, у јаван жи |
не ћеш склизнути на странпутицу.</p> <p>Тако скупља и сад Бранко речи материне по памети.{S} У |
ковљевићу.{S} Он беше предложио, да се „тако врсној певачици, као што је Јелена, поздрави ова к |
тога дана.</p> <p> У Нови Сад се слегло такођер гостију са свију страна, да оданде још допрате |
с њом.{S} И он, до душе, вешт момак за таку прилику:{S} Али и она не зна, шта да каже. </p> <p |
} Само у доброј намери могла је доћи на таку мисао.{S} Да уда своју кћер за њега.{S} За цело ми |
а глас где силније, где тише, да се као талас час дигне, час спусти.</p> <p>И благајник.</p> <p |
S} А у народу, видиш, око свирца час се таласа, час везе ситно коло сремачко, плаховито оно пла |
шли се на врху брдашца.{S} Испод њих се таласа китњаста побрдица, да им мало даље пукне на догл |
е то особина јужњака, и то пар екселанс Талијана.{S} Срби су за средње гласове.{S} Бас – ту је, |
год је и једног ваљда српскога ђака.{S} Талијани имају своју стародревну Болоњу, Немци Јену, је |
„У мало“, каже, „не угњави руски медвед талијанског мајмуна, да се не нађе нас неколико људи.“< |
а уметничком мору, вели он, лађа богиње Талије, на којој је он у својој дружини бродио, насела |
н, да шири просвету у народа Ког Синови Талије, – глумци, апостоли народни!{S} Па како <pb n="7 |
етрпила кораблекрушеније, па се љубимци Талијини распрштали којекуда, њега завеја мећава једне |
осетио се туђ, самохран. „Тама за мном, тама преда мноме, а највећа у срдашцу моме“, завапио је |
га се нека стисла у његовим грудима.{S} Тама нека као да хоће да му помрча светлост необичне љу |
јом колевком, осетио се туђ, самохран. „Тама за мном, тама преда мноме, а највећа у срдашцу мом |
и гимназију, па, ако Бог и срећа дадне, таман ће ти у добри час доспети за капелана.</p> <p>Јес |
... </p> <p>А Јеша још не беше довршио, таман најлепше полетео!{S} Но речи му се изгубише у мет |
да је по занату ћурчија.{S} Леп занат, таман за село!{S} Да се држао тога, па да га види Бог и |
вири Даринка на дућанска врата.</p> <p> Таман!{S} Та, ње ради највише се и предомишљао, да л да |
а, а отпрати је Јован ++ писар.</p> <p> Таман они пошли, а учитељ на прате.</p> <pb n="79" /> < |
мисли га трже весео кикот и клицање.{S} Таман да се дигне и да види иза џбуна, ко је то, а пред |
ио кућу у вароши и настанио се тамо.{S} Таман да поживи у миру, а капља га обори под земљу...{S |
е Даринка све порадила...)</p> <p>Трива таман замахнуо секиром, да прецепи чвор на цепаници, с |
вели, добар и ваљан млад човек, прилика таман као наручена за њену Јелену.</p> <p>– Пак?{S} Шта |
ина их почне још у ђачким скамијама, па таман кад је „дорастао до копља и до коња“, он забоде к |
сле кући; него де једну, де још једну и таман сад наручили, да им Маркова домаћица испржи које |
да је пита, шта јој вели мати?</p> <p>(Таман га је лепо поздравила!)</p> <p>И поп Стева мрзово |
седиште.</p> <p> Сео и кочијаш.</p> <p>Таман Трива притегао узде и замахнуо Бачком ђиватком, д |
келе, што је Бранко певао: вино, гајде, тамбуре, младе моме, голе ноне.. </p> <p>Госпођа Савета |
в да обгрли цео свет.</p> <p>Него у тој тами сукну једна варница, која му је увек у срећним час |
ајлепше.{S} Него не буди лептир, што по тами лута, па чим спази гдегод светлост, он налети, па |
под небесје, олтар часни брдо и долина, тамјан мирис, што се к небу диже из цвета“ и из српског |
а скочи на земљу, па да гдегод у окриљу тамне ноћи у самоћи прождере жртву своје мачје неситост |
вече долазе они звуци са ситних гусала, тамо,... ох, тамо, да њему каже, како јој је сад одлану |
ни звуци са ситних гусала, тамо,... ох, тамо, да њему каже, како јој је сад одлануло, како ће „ |
ни. „Каква ми је то варошкиња?{S} Знаш, тамо је Јелена...{S} Триво, терај!</p> <p>– Ђи! </p> <p |
Карловце.</p> <p>– Не реци два пут.{S} Тамо мора бити сад као пред какву буну.</p> <p>– А с ки |
му напомиње:</p> <p>– А да за то сам га тамо и послала</p> <p>– Александра?</p> <p>– Да, Алекса |
највећој дреци смота негде у коров, да тамо у највећем страху проведе ноћ, док у јутро галан н |
се одвезоше истом лађом у Нови Сад, да тамо буду на беседи и Бранкову дочеку и не знајући, да |
{S} Данас сутра, ако не оде у варош, да тамо отвори већу радњу, ево мог носа, ако не назида у с |
„код зеленог дрвета“ А и деца се виђала тамо на официрским забавама.{S} Па се деца још већма за |
и од поп-Стеве, кад је њена Јелена била тамо у вароши код ње у стану и ишла у „лер“; како је не |
пре и једино, до душе, полетела би била тамо преко потока оној кући, одакле јој у вече долазе о |
ђ свет, у даљину, да у највишим школама тамо збира себи плодове човечјег ума. – Ја ти, – рече, |
ш држати ђаке са стране у стану.{S} Има тамо <pb n="30" /> доста чесних удовица сиротица, и све |
кој, па се просто одселили у Русију, па тамо населили *Нову Србију.{S} Зар ви то не знате?{S} М |
Мати каже, биће да је у колу, па нек је тамо потражи.{S} А Зорка упртила неки гостински пртљаг, |
у историји српскога народа томе, што је тамо столица првосвећеника српске православне цркве у о |
ивота купио кућу у вароши и настанио се тамо.{S} Таман да поживи у миру, а капља га обори под з |
> <p>У том начеоник, као да њих тројице тамо и нема, запева своју најмилију, тихо, по свом начи |
тране.{S} Е, неје друкче, већ изгледаше тамо, што рекао оно Јован Јаковљевић, „као пред буну“.< |
човек.</p> <p>Нека не мисли само, да и тамо није свештеник старији од њега бар у цркви, – рече |
је једно баш и припитомило, те сам се и тамо осећао, колико толико, свој.{S} Наука је једина вр |
зна одређена места.{S} А вуче га опет и тамо на овај пут, што води из Брајковца у Карловце.{S} |
опет само учитељ, али друкчије се цени тамо такав човек.</p> <p>Нека не мисли само, да и тамо |
два прозора с оне стране потока у лепој тамо кући.</p> <p>Тамо је вечерас Бранко и Јован.{S} Чи |
дан прозор час на други.{S} Гледа преко тамо насвој прозор.</p> <p>Млади колар стао до одра, па |
} Шева се завитлава у ваздух, па високо тамо кличе танко гласовито...{S} На бресту се гдегде за |
а уђе чиста ваздуха унутра.{S} А можемо тамо баш и учити.{S} Пријатније је ходати на чистом ваз |
стиру, како би било да пред вече банемо тамо?</p> <p>Како се дознало за узрок Бранкова изненадн |
а Ната дрема, па клања главом то амо то тамо, те час по па гурне Даринку или се удари о велики |
.{S} А путу се рока не зна.{S} Може нас тамо затећи и берба...{S} Јеси ли навукла рукавице: ... |
нама деце из света уче се и васпитавају тамо, и буду људи... и гора и боља од мог сина.{S} Па з |
ако је чуо још синоћ од Јелене, како су тамо гошће дошле, као да осети, да су му сад у оној кућ |
ако хоћеш к Јаковљевићима.{S} Сад не ћу тамо.{S} Идем у воће.</p> <p>Поп Стева устаде и изађе, |
а поломити на узбурканим валима, што их тамо чекају. </p> <p>Ако им се назори о свом бићу, о по |
је</l> <l>Стражилову моме, – еј!</l> <l>Тамо имам ного птица,</l> <l>Мојих песмарица,</l> <l>Та |
о птица,</l> <l>Мојих песмарица,</l> <l>Тамо има бела вила</l> <l>Раширила крила, –еј!</l> </qu |
у мало не удари по својој нози. </p> <p>Тамо на дрветима иза кокошинца закокота онај кицош гаћа |
стране потока у лепој тамо кући.</p> <p>Тамо је вечерас Бранко и Јован.{S} Чим су вечерали, дош |
да би и жртвовали за њихову љубав какво тане.{S} А овако избацили неколико метака у лист хартиј |
му се боја и на горњем и на доњем делу танких крилаца прелива сад као седеф сад као плавичаст |
авитлава у ваздух, па високо тамо кличе танко гласовито...{S} На бресту се гдегде закрши грање, |
о је уистини било.{S} Хоће да се све то танко зна и прича, како је, на прилику, госпођа Рашићка |
нела тетка и сеја из вароши; па узјахао танку бедевију, што му извукао из трске браца Рада слуг |
ла о Бранку и из Бранка.{S} А и покојни тата, каже, тако је све нешто спомињао и Бошњака и Срби |
ало новим животом, осећа се сада Бранко ташт.{S} У тој дивној Фрушкој Гори, за којом је толико |
е се коба.{S} Час се заустави на једној ташци, па лебди и не миче се; час суне <pb n="15" /> на |
мати да тераш још парницу с узурпатором твога наследства.</p> <p>– Боже ме сачувај.</p> <pb n=" |
блажен, у мало гласно не кличе: „Мати, твој лептир је нашао свој цвет.“...</p> <p>Из села, а б |
каде и чекати.{S} Али као велим, он је твој, па биће и теби право. </p> <p>– Са свим ми је пра |
уваш душу и срце чисто и не окаљано.{S} Твоја душа и срце сад је као онај прах на крилима у леп |
нећу?{S} Да је њихов отац жив!</p> <p>И твоја јединица, – сад ће опет Ката Нати, – нема никога |
а нећу!?{S} Да је њихов отац жив!“ – „И твоја јединица нема оца!“ – И опет несу пропустиле, да |
били, траже што бољу парохију.{S} Ти и твоје колеге дали сте се на професуру, па ће те и ви ле |
рема петој божјој заповести: „Штити оца твојего...“ Он зна само за матер своју и више ни за как |
је Бог створио... као да те гледам.{S} Твоји ђаци не ће смети пред тобом читати ни „ђачки раст |
ни учитељ. – Је л, Зорчице, ти већ знаш твоју песму?</p> <p>– Знам, знам, господине! – зарадова |
/p> <p>– Принесенија јадите, повељенија творите.</p> <p>– Понда?</p> <p>– Ја тако, од како се з |
више власти не забране.{S} А као да се тврдо узда, да ће, ма у последњем тренутку, и забранити |
а, то је – у божјој руци!{S} Али је бар тврду веру дала, да ће све и сва порадити и код чике, п |
ци, па се човек „дочепао лепа друштва“, те не може друкче да тузи угове, већ се болном душом хв |
ки плам; а на зеници јој затрепта дуга, те их одмах обори.</p> <p>– Опростите! - прошапута, ал |
лико бочи и која га стаде толико зноја, те у мало не удари по својој нози. </p> <p>Тамо на дрве |
вао, а не; те гласао за овог посланика, те за оног; то било автономије, то не било је; па казао |
>– Аха!{S} Држите се!- рече му Даринка, те му, бојаги, попрети својим прстићем.{S} Бранка прође |
е јој од пре редовно и госпођа Рашићка, те разговарају, на прилику, о врту, о живини и тако што |
суне <pb n="15" /> на земљу као стрела, те ухвати можда какав плен, што га вреба...{S} Преко пу |
е знала паметније, него што је урадила, те свршила школу за учитељицу, па као учитељица дошла у |
по толики пут бадава!{S} Мати навалила, те навалила.</p> <p>– Хајдемо!- вели, па, – Хајдемо!... |
их не препали ветар и сунце преко поља, те да не кажу сељани. „Каква ми је то варошкиња?{S} Зна |
је.</p> <p>Јелена би се занела за њима, те би час удесила, па тихо певушила уз уздрхтале звуке, |
збора.{S} Само се поздрави са певачима, те одмах дохвати виолину, па пође од једнога до другога |
родио, насела на стену народног немара, те претрпила кораблекрушеније, па се љубимци Талијини р |
ије – помоћи сам у туђем свету... гура, те редовно свршава своје течајеве.{S} Изашавши из вотња |
можда, било, да не наиђе госпођа Ната, те Јелена дође к себи, да је пољуби у руку.</p> <p> Нар |
слива преко луба дебела орахова дрвета, те шуми и жубори као на некој водојажи, да се мало даље |
јеве.{S} Изашавши из вотњака и из врта, те идући кроз двориште, не може попа, а да као добар до |
к тако смиловао сада на свога сестрића, те га призвао к себи!{S} Призвао га тек сада, када је, |
, свашта чути.</p> <p>У то дође и Маца, те се разговор и због тога о томе прекиде.{S} Но Ката н |
сад опет слободнији. (Понда се затрча, те додаде:) Ви сте анђео храбрилац!</p> <p>– Молим, мол |
да преухитри зловољнога Триву кочијаша, те га овај не опомене камџијом, да гледа пут преда се.< |
к, знаћу и умећу боље удесити свој рад, те ће моји сељани имати прилике, на кога да се угледају |
, да и Бранкову матер превари, да дође, те јој се поклони!{S} Ал биће и то.{S} Све је удешено,. |
ма, и да му пошаље новаца, да амо дође, те да се момак мало одмори, па и своју матер посети!... |
а српске омладине и народњачке странке, те држи редовно и народњачке новине.</p> <p>Него зна Је |
м се допада, тек не могу срцу да одоле, те и они удесили збор.</p> <p>Ох, како је дивно, слушај |
теван, да омладинску ћурдију не одгрне, те не покаже своју стару ћуд.</p> <p> Па да о чему ви о |
патрићка догорелу полушку своје цигаре, те је утрну.{S} Метну шешир на главу, па закопчава и ок |
чи да проговори, да не дође какво дете, те не купи за новчић свирајку од шећера, или какав цига |
том! </p> <p>– Ви ме још већма плашите, те ми сад тек долази пред очи све већа тешкоћа бремена, |
асмеши се, па рашири своје голе ручице, те је загрли.</p> <p>– Зар ти још не спаваш, сејо?</p> |
је изгледала на њега као озебао сунце, те неје могла више ни заспати после тога!{S} Да зна сам |
па се упео из петиних жила, да поради, те подигне сермију.{S} Тек не може, ето, ни он, да проп |
у смех.{S} Бранка то још већма увреди, те се оштро осече на ујака:</p> <p>– Гадно је од вас, ш |
јих газда храну, па џаковима вуку Јуди, те дају буд за што, као да има слепога миша под прагом, |
села, кад се и коло око крста разилази, те млађешина треба и пре да хвата повратак.</p> <p>Не б |
огу бити један према другом неучтивији, те не само да не ће више говорити између себе „ви“, већ |
е Јелене, па видела, да су гости дошли, те потрчала кући, а сва се запурила и задухала што од р |
у још увек само као оно птица на грани, те чека згодан тренутак, да прне опет у свет,... у виши |
д Јована; али га јутрос нешто одговори, те не оде.{S} Како је чуо још синоћ од Јелене, како су |
је летње доба или бербу у Фрушкој Гори, те се опомене детињства и старога весеља чика-Перина.{S |
и ће се запити, па га не ће ни слушати, те ипак викати живео; а нити ће га хтети нити умети дов |
пунане, снажне руке, да и њих заштити, те да не поцрне без невоље.</p> <p>Јеси ли разговарао ш |
>Већ далеко измакли путници иза вароши, те језде пољем широким. </p> <p>Сунце прижегло, мислиш, |
ао, кад се састао с Јованом и учитељем, те видео, како, <pb n="44" /> особито овај последњи оду |
а то, да и писар збија само шалу с њим, те скочи на њега.{S} И да не беше ту начелника и бележн |
азиле на памет, па се упео свом снагом, те набрао чело, па му се натуштило над дугим проседим о |
ниверзитетлија може вратити у свој дом, те наставити посао оца свога, па орати земљу или копати |
другим то модријим то блеђим зеленилом, те се све прелива према ведром плавом небу у сутону у н |
пиљио, док се туга неје прелила вином, те из дубљине наквашенога срца свога стао проливати грк |
једва, колико му треба, па је површан, те, канда не схваћа озбиљно конкуренцију у раду, јер су |
степен, а они одмах хајд у господство, те или постадоше општинским начелницима, или ексекутори |
цније тек онако свесно и савесно латио, те га и онако сјајно извршио, да је одржао дух народа с |
слуга, па је љуто зауздао и подланчио, те је шиба троструком камџијом и заиграва пред искупљен |
<p>– То ме је једно баш и припитомило, те сам се и тамо осећао, колико толико, свој.{S} Наука |
дрема, па клања главом то амо то тамо, те час по па гурне Даринку или се удари о велики штит, |
густ, а по земљи очишћено, па поливено, те хладовина као у планини, где не прижиже сунце.</p> < |
тео да оде из Брајковца.{S} Него добро, те то неје никоме казао, јер би морао јавно и повући ре |
да би их скрио, она седне за гласовир, те му мами сад нујне сад <pb n="16" /> брујне звуке, шт |
ођа Рашићка не посла поп-Стевану у врт, те се предомислио.</p> <p> Више њега се залепрша лептир |
– рече чича учитељу и привуче му главу, те га цмокну у чело...</p> <p>– Господо, – диже се беле |
путом.{S} Па што сунце ближе у заставу, те што живља планина с поветарцем и она живља и вољнија |
о притискао њом под пазухо своју књигу, те му књига сад испаде у траву.</p> <p>– Пардон!</p> <p |
спођа Рашићка узела сад згодну прилику, те доказала поп-Стеви, како не треба да вређа Александр |
па намешта, као бајаги, шишке на челу, те испод руке погледа у њега.</p> <p>Бележник остао дуж |
ко би учитељ обично узео своју виолину, те до неко доба изводио из ње какве мелодије.</p> <p>Је |
и она, па се радује Даринчину радовању, те се смеје с њом и тражи, на прилику, с које стране пр |
S} Заћарлијао, па гони несносну запару, те се залеће с травке травци, као да им шапће, да не кл |
ожђу, док збиља не нађе и своју кућицу, те стрмоглавце у њу!</p> <p>Таке забаве имала је Даринк |
а ко се опет смотава и сели него Немац, те хајд даље као гусеница.{S} Србин је одмах створен ка |
ју кћер с попиним сестрићем испод руке; те оде у кухињу, да изнесе јело на сто. </p> <milestone |
ели поп Стева, поп: а придиковао, а не; те гласао за овог посланика, те за оног; то било автоно |
мисли више, да буде економно слободан; те, пошто не може да остане од срамоте у свом јату, тум |
е свој штит од сунца, па га затвори.{S} Те склопи и књигу, што лежаше уза њ, а само што је зави |
бве жаром“, па не даде два пут рећи.{S} Те кад отпратише кући и „чичу“, начеоника, нађоше, да ј |
> <p>Писар сад већ нема куд ни камо.{S} Те док се други збунили, кличући још: „Живила!“ – он се |
да и она иде у вишу девојачку школу.{S} Те радости, тог подскакивања од ње!...{S} Зорка већ чит |
вао Бранкову песму: „Гусле моје, овамо– те мало!“</p> <p>Девојче од мах стаде опет на прозор. „ |
ојнога Пере Гојковића као „бисер-грана“ те се привила уза својега војна, Данила Славнића.</p> < |
а и толико говори.</p> <p>– Синовче, да те пољубим, – рече чича учитељу и привуче му главу, те |
спраћаше до врата на улицу.{S} Знам, да те мати једва чека.{S} Да Богме, мати је мати...</p> <p |
ац, као што га је Бог створио... као да те гледам.{S} Твоји ђаци не ће смети пред тобом читати |
ди никад, поп-Стеване!</p> <p>– Хоћу да те женим.</p> <p>Бранко избечи очи у њега.{S} Гледа га, |
> <p>Је ли могуће, да и кћи њена зна за те материне вигове, кад се свагда онако наметљиво понаш |
и јој се, такмац сада ту...</p> <p>Нема те жеље, што је зажели госпођа Јеца Рашићка, па да јој |
, и Рашићка, и Јелена забезекнуше се на те Бранкове речи.{S} Попа и Рашићка се и нехотице погле |
кајао.{S} Не ћеш се, ваљда, угледати на те наше учене и неучене докторе, што траћкају своје дра |
.{S} Та, за име света, ујак си му, мора те послушати... (Утре сузе, па промену глас:) Триста га |
ја, жица, чекића, длета, кљешта, и– Бог те пита шта све још!{S} У зазиданом прозору поразбацано |
ане од срамоте у свом јату, тумарне бог те пита куд, па се изгуби.{S} Наш је сељак, где су Срби |
днику: ратару не правимо сами, него бог те пита од куд морамо да набавимо.{S} Алати наши за нај |
вера у поштење с болом врисне: „Од кад те, мајко, нисам видео, ја јоште добра нисам видео! – а |
-Стеви, да му се потужи:</p> <p>– Дошле те варошкиње!</p> <p>Колико се Јелена обрадовала својој |
ности, то јест, да ли је та донела дете те и те младе или жене на крштење.</p> <p>Као да сунце |
колеге дали сте се на професуру, па ће те и ви лепо тако да спремате омладину на госпоство.{S} |
, то јест, да ли је та донела дете те и те младе или жене на крштење.</p> <p>Као да сунце Дарин |
Ао свете мио и премио,</l> <l>красно ли те вишњи удесио!“</l> </quote> <p>Стајић застаде.{S} Ос |
че за њу учитељ Милан Кнежевић).{S} Али те две „звезде“ треба тек задобити.</p> <p>Бранко Стаји |
ган параграфлија. </p> <p>– Падају л ти те мисли на памет ваљда за то, што се видиш сада у овом |
инци чисто криво, кад се Бранко опрости те оде с Јованом.{S} Од мах осети, како јој се учини Бр |
ком ћемо оставити нашег Марка?...{S}Јел те, мајсторице, ви ћете нам га пазити.“</p> <p>„Гле мен |
Да сте, велим, на само.</p> <p>– Нисам те разумео...!{S} Ни на крај памети! </p> <p>- Боже мој |
путови воде у Рим.</p> <p>– Ја се бојим те нове омладине.</p> <p>– Знам ја, брате, шта ти мисли |
у, па да је пошље кући...{S} Гле, молим те, које је то доба, па је још нема.{S} Свако се то одм |
ре, – окрене се Јовану – окај се, молим те, тога грчета.{S} Тај не ће бити паметнији ни за длак |
вате неке идеје.{S} Ама, кажи ми, молим те...{S} Е, знам, да Бог ме!{S} И то је омладинска, баш |
/p> <p>– Колико година?{S} Чекај, молим те...{S} Биће... биће... неких једанаест...{S} Јест, дв |
– Па..</p> <p>– Ух, ух!{S} Немој, молим те, - поче поп Стева с киселим лицем, као да му је ко н |
напреднога духа времена...{S} Ама молим те, зар ти не видиш, да у нас нема никакве дисциплине, |
д сам се мало и надао! - одговори Јован те наслони пушку уза зид. – Волим овај лов сад него да |
..</p> <p>Невера!{S} Ње ради подноси он те муке.{S} Она му је натерала дерт, па је у свом мамур |
После по сахата, ваљда, резултат је био те на широко и на дугачко развезене орације, којој неје |
а, да се то њега тиче.) А шта онда, ако те кости, што их у Бечком гробљу ископате, пренесете с |
иже очију...</p> <pb n="49" /> <p>Добро те се у томе помешали с осталим друштвом.{S} Учитељ и Ј |
ри, госпођи Јелисавети, Рашићки, што су те варошкиње дошле! </p> <p>Како је блажено трла руке, |
Пешке.</p> <p>– Баш добро.{S} Отпратићу те донекле.</p> <p>– Немој донекле, већ хајде баш у Кар |
о; али нисам могао пре.</p> <p>– Ја бих те чекала целу ноћ.</p> <p>– Верујеш, да ћу доћи; је л? |
же ли ту бити дисциплине? </p> <p>– Још те какве!{S} Сви знамо, шта нам ваља чинити и како се в |
/p> <l>Србадију заклињ’о:</l> <l>Пренес’те ми кости моје</l> <l>Стражилову моме, – еј!</l> <l>Т |
Од кад се ја окљувам, па...</p> <p>– За тебе би штета било.{S} Ти ниси рођен само за себе, већ |
нам ништа друго, до да се молим Богу за тебе.{S} Шта ти ваља радити, то ти треба већ сам да зна |
о ма на прозору с девојком.{S} Молим ја тебе само, је ли то лепо, да девојка, реци још дериште, |
а усрећити.{S} Овако сам се ослонила на тебе...{S} Сироче моје!</p> <p>Е, баш неје то више ово |
ено понашање.{S} Али је страшно љута на тебе. </p> <p>– Је си л јој се исповедила— пита је учит |
ти шешир до земље.{S} Немој да се и на тебе примени оно:{S} Кога мрзи да ради, тај је вечито н |
каже, „божије па наше“.</p> <p>– Па шта тебе гони, да, можда, ти прихвати њен посао?</p> <p>– В |
д ће опет Ката Нати, – нема никога осим тебе.</p> <p>На то ће најредовније пустити и Ната и Кат |
p> <p>– Опрости ми, али ја не замишљаху тебе појма о идилизму.</p> <p>– Буди уверен, није то ни |
нути: „Нови Саде у заман ти хвала, када теби Карловци су глава!“</p> <p>Треба ли ређати све при |
иња.) Понда дода опет с прекором: – шта теби фали Не знам, шта би и с тобом било, да се ниси ож |
ена бледа па уздрхтала.</p> <p>– Шта је теби – пита друга другу, кад се поздравиле и пољубиле.< |
е Кнежевић и трже руку.</p> <p>– Шта је теби? – пита изненада Јелена, па не пушта руке.</p> <p> |
о свет.{S} Ох, позорница!</p> <p>Шта је теби сад опет, нотарошу? – пита га госпођа бележниковиц |
S} Али као велим, он је твој, па биће и теби право. </p> <p>– Са свим ми је право, са свим...{S |
јковачки тржа мало се неје сломио преко тезге, како је појурио, да види, какве су то даме, што |
н сестрић.{S} Понда, ево, и ове!</p> <p>Тејка Давина Живковићка прва дошла, да се поздрави с го |
атица, па њена деца и данас зову Давину тејком.{S} Па тако и сви у селу, и старији и млађи.{S} |
о да им је криво, било да им се допада, тек не могу срцу да одоле, те и они удесили збор.</p> < |
ихове, као да су пука проза и крпарија, тек без њега ко зна би ли од мах добили песнике као што |
!</p> <p>Да Бог ме! – одговори Даринка, тек да из учтивости рекне што, кад већ Јелена не прихва |
радила у „леру“.</p> <p>– Нисам могла, тек зарад детета да јој – рече, очитам у очи; а ја бих |
ва изненаднога одласка, то сам Бог зна, тек док се Јован вратио у село, брујало је по Брајковцу |
кола.</p> <p>– Јух! цикну госпођа Ката, тек што познаде госте.</p> <p>Кад је дошла к себи, сети |
ође Нате и Катице мало дуже позабавиле, тек, ето, брзо прође време, кад се обично и госпође сео |
S} Онда је Јелици било четири годинице, тек пошла била по петој.</p> <p>– Бубица једна!{S} Мала |
задели на суху грану на некој брескви, тек да зар омиришу мало барута.</p> <pb n="22" /> <p>Ин |
ј ли годиници.{S} А најмлађе, син, јој, тек се родило, није оца ни запамтило.{S} Шта ће удовица |
ене називате „господине“ – рече Бранко, тек да се, бојаги, извини. </p> <p>- Ви сте ипак стариј |
под камен завукло или се у земљу урило, тек зар да нађе хлада.{S} Једва што се овда онда зачује |
сти, и тако даље,... још Бранко Стајић, тек да наврши свој <foreign xml:lang="la">triennium phi |
своју најмилију, тихо, по свом начину, тек само да да арију: </p> <quote> <l>Дух времена сад ј |
/p> <p>– То је за мене, за сад бар још, тек само празан разговор!</p> <p>Сад већ не може поп Ст |
пођа Јеца се као мало и поутеши, али... тек... тек...</p> <p> А Јелена се сада збиља почела над |
ца се као мало и поутеши, али... тек... тек...</p> <p> А Јелена се сада збиља почела надати, е |
<p>Бранко ћути.{S} Не зна, шта ће сад; тек мисли, требало би, можда, што да рекне.</p> <p>– Ал |
и и преславни; али се и данас славе!{S} Тек...{S} Тек...{S} Доста је то од њега,... за сад дост |
itle>Љубомиру у Елисиуму</title>"...{S} Тек ако ће јој се кад тад поткрасти из груди уздах, а н |
вни; али се и данас славе!{S} Тек...{S} Тек...{S} Доста је то од њега,... за сад доста.</p> <p> |
не заплака. – ни песма начеоникова.{S} Тек када га начеоник гурну на оно: „Устај, Србине!“ – т |
ућу, као и њен отац, па како Бог да.{S} Тек док је ње живе, не пушта узда из руку.{S} Јован нек |
овако више, па једна другу подсећа.{S} Тек удовице!{S} Ух-Ух!{S} Па би добре маме, да прозру м |
ани, – то су његове најмилије мисли.{S} Тек ако ће га кадгод завести мисао за којом новином у п |
говорило се, да је заблудео у свет.{S} Тек Тинка дахну душом.{S}Неје јој, до душе, лако било л |
жила, да поради, те подигне сермију.{S} Тек не може, ето, ни он, да пропусти, ада се и сам не у |
} Шта ли јој је помислила у тај пар:{S} Тек не мога, а да је не пољуби. </p> <p>А Даринка присл |
е воћака и неколико ђерзонака кошница – тек „да покуша“.{S}А наопако се једио, што српски пчела |
заман викало:{S} Хлеба!{S} Хлеба!{S} А тек сад?{S} Зар ти не видиш, шта се кува?..{S} И сам си |
Кнежевић).{S} Али те две „звезде“ треба тек задобити.</p> <p>Бранко Стајић после оних речи, што |
ћа, те га призвао к себи!{S} Призвао га тек сада, када је, тако рећи, већ на прагу, да буде сво |
и писну, нити зубма шкрипну“.{S} Ако га тек чича опомене, да пева, да помаже, он запара својим |
ко разметање свога потчињенога, било да тек, што у Брајковцу кажу, „избаци“:</p> <p>Кад је тај |
ено теме.{S} Једва ће ми на питања моја тек овлаш поверити, како је испала на прилику берба, ка |
</p> <p>Где је Бранко? – пита Јован, па тек сад пребаци ногу, да устане.{S} Чини ми се, пише не |
сподина!{S} Још сад се оневидила!{S} Па тек она варошка успијуша!</p> <p>Попа се све тресе гоја |
бучи, прави више буке него Дунав.{S} Па тек кад полети бујицом!{S} Е, па видиш, омладина ти је |
к њој, путујући ујаку у Брајковац; сад тек разумеде њену притајану тугу, што неје она та, којо |
</p> <p> А зашто се срди, то као да сад тек почиње да нагађа.{S} Па баш за то треба да му каже, |
поливеним с кајмаком, на који му се сад тек и већи апетит отворио, што зар хоће на њему да изли |
вна идеја! ·</p> <pb n="76" /> <p>И сад тек седе на своје место, одакле се беше пре једнога сах |
<p>– Ви ме још већма плашите, те ми сад тек долази пред очи све већа тешкоћа бремена, што сам г |
а реши ствар што пре. </p> <p>Јован сад тек не зна, шта да мисли, већ се забленуо час у бележни |
еђале здравице, као да му је до сад све тек као шала изгледало.{S} Прочачка опет грло с неколик |
сетила Светозара и Драгиње, о којима је тек зимус читала у „<title>Љубомиру у Елисиуму</title>" |
ћер да уда у село.{S} Вели: „Село ти је тек село.“ Ето, она се родила и одрасла на селу, па нај |
дак у својему господарству припустио је тек у толико, што је наручио неке савршеније ножеве за |
тане редовно Марку дужан и сваки одбије тек од рачуна, што га он по каткад с ким има.</p> <p>Шт |
а онај велики посао, кога се он доцније тек онако свесно и савесно латио, те га и онако сјајно |
ц већ дошао онакав, какав Србин постане тек, кад се од њега поучи.{S} Ал који Србин остане, тај |
– ако и јесте лепи српски обичај, да се тек са печењем почиње наздрављати, ако ни вечера наша н |
ке враћају кући из посете.{S} Па сад се тек диже госпођа Јеца са својом кћерком, да полазе кући |
.</p> <p>– Ево, лађа иде!</p> <p>Сад се тек ускомеша све, па полети, да ухвати што боље место а |
мушка глава даде видити.{S} Па јави се тек кад год мајсторици, да се знате.{S} Кажи јој, нека |
p>– То раде беспослене жене.{S} Не ћете тек рећи то за омладину.</p> <p>– А да шта је друго та |
молитве.{S} Али се трже, кад јој витице тек сплетене, а не придевене спадоше на пунахна бела пл |
ечерње, ако у опште и звони, но највише тек за то, да бабица и кума, ако би се десило тог дана |
ек неугодно осећао у друштву, у које би тек почео долазити.{S} Од увек научио, да се повлачи, п |
катихета и месни школски управитељ, али тек да у недељи дана један пут или ни један пут оде на |
па не ће ни да му погледи у очи.{S} Али тек опет дода: </p> <p>Па ако онда то учиниш, скинућу т |
колико њих што је вредило нешто, остали тек лак еспап...{S} Нова организована омладина биће јед |
и Јелена; али Даринка је врсна усрећити тек, као жена, као мати.{S} Дође му и ујакова реч на па |
једва му проби медвеђи глас, ухвативши тек последње: „Устај, Србине!“</p> <p>Учитељ одустаде н |
акон три године жури у походе, него јој тек уз пут сврће као познанику каквом.</p> <p>И срце му |
још бити, како треба да буде.{S} Нисам тек могао момку одмах с неба па у ребра: то и то је.{S} |
ерава га она.{S} Хтеде он да рекне, као тек да одмахне: „Па добро!“ Но се трже.</p> <p>– Хвала |
ка, дошао је већ под грло, а то се отео тек само дубок уздисај.{S} Срце би на том уздисају тешк |
након нас останути“, и кад нам се „тело тек под земљицу вргне“, а некмо ли да траје, „док се по |
о телесно било душевно, уморан, вечерас тек више из навике, да нешто прочита, пре него што засп |
врата на школском здању.{S} Касно у ноћ тек вратио се Кнежевић из манастирскога воћњака, посрћу |
не дође ни вечерас.</p> <p>Касно у ноћ тек чула је, да се отворила врата на школском здању.{S} |
још у боцама.{S} Господа га иначе пију тек кад оду у Руму, у Ириг, у Митровицу, или и даље куд |
о је мати и материнска љубав:{S} Сад му тек изађе пред очи њен лик, кад оно пре краткога времен |
Јелена претрну. </p> <p>Учитељ се на њу тек осврнуо.</p> <p>Али нико не примети њену неприлику, |
богаташа, – од људи неписмених, који су тек из туђих уста чули и научили бар „Коло Бранково“, п |
динца подједнако.</p> <p>– Синко, то су тек само празна нагваждања, дангуба и беспослица.{S} А |
уло као данас.{S} Заспала ноћас у плачу тек око неко доба, па је спавала као мало дете.{S} Али |
p>– Чудновато, да се, ево, све више њих тек у новије доба сећају, – одговори Бранко, –да су поз |
ете.{S} Неуко је, нејачко је, да га даш тек тако од себе, да га одбијемо као лику низ Дунав, – |
ваљда, још, вели поп Стеван.{S} Не ћеш тек отићи горе, а да и нама не кажеш с Богом? </p> <p>Б |
на, за бога, још није све једно, то ћеш тек допустити.{S} У нас је врло велика погрешка то, што |
при пратила главни смисао његов.</p> <p>Тек попа је ипак заћутао. </p> <p>– Да Бог ме, да вам м |
ла запитати: „За што је отишао?“</p> <p>Тек обадвема беше у тај мах Бранко и његов нагли одлаза |
рапном руком оне немани, која сад дрско телејише упљувке своје подлости и себичности разним инт |
та.{S} Али, као обично, кадгод је, било телесно било душевно, уморан, вечерас тек више из навик |
ће „након нас останути“, и кад нам се „тело тек под земљицу вргне“, а некмо ли да траје, „док |
ти.{S} Ох, полетела би Јелена и душом и телом!{S} Али мора да га притискује рукама.{S} Понда ск |
ст пламичак.</p> <p>Ти си сад и душом и телом лептир, – рекла му је мати, када га испраћала у т |
је баш дошла у разговор најзанимљивија тема при чаши пива, његова најмилија тема, о томе, како |
ја тема при чаши пива, његова најмилија тема, о томе, како и за што наш народ пропада; Јеша вол |
кономију, од како је пало слеме на њено теме.{S} Једва ће ми на питања моја тек овлаш поверити, |
ву) живот, кад се тако склапа брак, тај темељ свему животу и поретку у друштву! </p> <p>То ли ј |
држао дух народа српскога, ударивши јак темељ српској књижевности у исти мах, када је Милош на |
понижену Србију на ново дигао и ударио темељ политичкој и државној слободи донде заборављенога |
, синко, добра и овако.{S} Ја сам је из темеља зидао.{S} Ко после мене дође, може лако дозиђива |
а ли бити, остаће или мезимац на дедину темељу, или ће пустити зета у кућу, као и њен отац, па |
м Саду и својих љубавних пустоловина по Темеринском друму и Казанџијској улици, па се човек „до |
холари му били које у Карловцима које у Темишвару и Бечу.{S} Најпосле, и то неје немогуће, неје |
свега гласа протестују, што он тако на тенане плови по небесном мору, да му они не могу ништа. |
е.</p> <p>Особито добро познаје писарев тенор, који би диван био, да кроз грло неје пропустио в |
с оне стране потока зачу се диван мушки тенор.</p> <p>Јелена познаје тај глас.</p> <p>Учитељ за |
рен, да Србин није за тенористу.{S} Јер тенор не спада у особине српскога народа, него је то ос |
јест, писар је уверен, да Србин није за тенористу.{S} Јер тенор не спада у особине српскога нар |
н то примио, кад би <pb n="91" /> му се теоретски о томе предиковало, а да не види то од нас св |
ази писар добро, како ће изводити своје теорије и стављати ипотезе. </p> <p>Па му данас не пада |
зар то није могуће?{S} А по Дарвиновој теорији потомци наслеђују особине својих предака.</p> < |
писару, имаће право Дарвин; а ону другу теорију лако је доказати по Брајковачком благајнику.</p |
бради, а другом му насу у чашу хладног теочинца и насмеши се на њега.</p> <p>Он је загрли око |
однику уживају летње вече у разговору и теочинцу, Јелена је у својој соби.{S} Неје палила свеће |
да замедља бљутавост свога лицемерства, тепа час о пријатељству, о побратимству, о услугама, ча |
ио у нашим крајевима, непрестано сам се тепао по охолом Бечу...{S} Мени је, да Бог ме, охол, ка |
рајковачки писар, „дочепала ледине“, па тера даље и игра увређену љубав, кује, док је врело.</p |
ми мушки морамо.</p> <p>– Гле, а ко вас тера, да морате</p> <p>– Један другом за љубав.</p> <p> |
а?{S} Знаш, тамо је Јелена...{S} Триво, терај!</p> <p>– Ђи! </p> <p>Коњи кренуше.</p> <p>– Стој |
ик од то доба, чим се мало ђорну, одмах терају писара, да им декламује „оно о разбијеној канти“ |
у у смех.</p> <p>– Ја то увек кажем: ви терате политику.{S} То је наперено против нас попова и |
то, – примети Бранко.</p> <p>– Онда ви терате политику.{S} Бранко прсну у смех.</p> <p>– Ја то |
, венчаће их, и ти ћеш, можда, имати да тераш још парницу с узурпатором твога наследства.</p> < |
ободе кроза сред срца, па јој се стиште терет, сињи терет.{S} Цео дан се тужи матери, да је бол |
сред срца, па јој се стиште терет, сињи терет.{S} Цео дан се тужи матери, да је боли глава.{S} |
сада у гнушање.{S} Ујков кућа поста му тесна, мрачна, гадна.{S} Нема му у њој станка.</p> <pb |
ранко мрзак, Боже сачувај; ал јој нешто тесно било поред њега.{S} Чисто би га загрлила, што иде |
жари, како беру берачице.{S} Ту је мала тестера за навртање и скрњивање воћака; ту вазда још др |
или не плете што себи или обично браћи, тетка-Катиној деци, узме, на прилику, штогод, па им чит |
ка и његова друга Јована с његовима.{S} Тетка му је, рече за госпођу Нату, врло ваљана душа; а |
, припасао ђорду о бедро, што му донела тетка и сеја из вароши; па узјахао танку бедевију, што |
ашарио своје сиграчке, што му их донела тетка и сеја. (... „Боже мој, " рекла је, да Бог ме, Ка |
ика је одобрио.{S} Треба да одемо и код тетка-Тинке.</p> <p>Нова неприлика за Јелену.{S} Као да |
ма...{S} И њу ће мати дада на јесен код тетка–Нате у варош, па да и она иде у вишу девојачку шк |
азан.{S} Сви су, до душе, ту, и мама, и тетка Ката, и Зорка, и Владимир, и браца ће се вратити, |
ринка, Бранко и Јован, него им и мати и тетка Ната одобравају и хвале смер.{S} А највећа је њен |
S} То ће да буде радост од деце, кад им тетка из вароши разда поклоне!</p> <p>– Боже мој, секо. |
ну се.</p> <p>Гости из Брајковца.{S} Ту тетка Ната, ту Даринка, Јован, мала Зорка, – сви полете |
>– Немој да спомињеш штогод о томе пред тетком.{S} Она се страшно ополчила.{S} Не ће се више ни |
је Зорка радила, па да је похвали пред тетком из вароши и пред сејом.{S} А њих две се нагле ра |
вала се и селу.{S} Радовала се, да види тетку, браћу, сестру, другарицу Јелену и...{S} Онај гос |
ринци, како морају, Бог да, на лето ићи теци у</p> <p>Брајковац.</p> <p>Како онда још не беше н |
свету... гура, те редовно свршава своје течајеве.{S} Изашавши из вотњака и из врта, те идући кр |
м се и деца боље срађају.{S} А мајке се теше и челике надом, да ће им деца бити боље среће од њ |
о ти кажем.{S} Ствар још није готова, – теши поп Стеван и њу и себе. – Све ће то још бити, како |
јој жао, ако је збиља тако, па га чисто теши. – Ја сам уверена, да се не ћете постидети.</p> <p |
је могао никога разуверити, сам је себе тешио... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Од сео |
оше врцати госпођа-Рашићки, сузе, Боже, тешке, несретне... </p> <p>Поп Стева се растопи, распли |
ака то, што се он, кад једном пропадне, тешко подиже, јер, канда, и не мисли више, да буде екон |
ад госпођи Нати дође срцу <pb n="17" /> тешко, не жали пута ни трошка, да проведе код сестре на |
зна, да је ту српска патријаршија“.{S} Тешко да има у српству иоле знатније личности, која неј |
е што више користиш туђим искуством.{S} Тешко оном, који мора све на себи да искуси!{S} Ја сам |
дописом из својега уљишта; можда, али – тешко!</p> <p>Ако је кадгод каквих виших жељан имао, за |
ја постала је, тако рећи, из народа, па тешко да се игде интелигенција тако удаљи од народа као |
овде?</p> <p>Па јој опет сада у једаред тешко, колико јој мало час било криво...</p> <p>Најпосл |
гаваше интимнији разговор.{S} Бранко би тешко и дошао у Брајковац, на ујаков позив, ујаку за љу |
Него шта знам?{S} Код нас ти је на селу тешко наћи слушкињу, па не знам, које новце да јој даш. |
, где је већ отрљо креч и углачао га од тешког наваљивања; пребацио ногу преко колена, па мисли |
у тешкој ноћи искушења,... да, велим, у тешкој ноћи искушења, која га је стисла, да једва може |
у и одржава у њему свест, да не клоне у тешкој ноћи искушења,... да, велим, у тешкој ноћи искуш |
ихваћа.</p> <p>Госпођа Ната се мигољи у тешком пртљагу, хоће да се извуче, па то раскопчава огр |
бок уздисај.{S} Срце би на том уздисају тешком да полети.{S} Ох, полетела би Јелена и душом и т |
те ми сад тек долази пред очи све већа тешкоћа бремена, што сам га се подухватио у најбољој во |
.</p> <p>– Па шта тебе гони, да, можда, ти прихвати њен посао?</p> <p>– Воља и осећање да сам с |
ажем, Стефане родитељи...{S} Да Бог ме, ти си јој, рећи, као и отац, како си је примио од мене |
tle>, – допуни учитељ. – Је л, Зорчице, ти већ знаш твоју песму?</p> <p>– Знам, знам, господине |
; Нисам... нисам ни речи...{S} Он вели, ти ме зовеш. - </p> <pb n="35" /> <p>– За бога, – поче |
– насмеја се већ Стајић,– мени се чини, ти у мамурлуку свом обично гледаш све на црне наочаре.< |
вог сестрића.{S} Ти си господар у кући, ти дрмаш општином, па..</p> <p>– Сто му мука!{S} Да, ја |
ender Professor</foreign>!{S} Јеси чуо, ти ћеш бити таки консервативац, као што га је Бог створ |
ица са значајним смешењем.</p> <p>– Ех, ти већ све знаш, – проговори бележник, напунивши пуна у |
штит од сунца наслонио.</p> <p>– А,... ти си, Александре!- примети попа, па се осети слободан; |
ћу да будем адвокат или чиновник...{S} Ти видиш зар, да се ја не одричем рада.{S} Боже сачувај |
крен.{S} Па ја га и волим као брата.{S} Ти си друго што.{S} Боже мој, за што си на један пут та |
иси човек, да укротиш свог сестрића.{S} Ти си господар у кући, ти дрмаш општином, па..</p> <p>– |
тељ.{S} Сад би лакше ишло него икад.{S} Ти ни данас не знаш, где ти је муж; а Бог зна, кад и ка |
се смилује на сироче сироте удовице.{S} Ти си, да Бог ме, као и удовица, кад немаш мужа...{S} А |
а...</p> <p>– За тебе би штета било.{S} Ти ниси рођен само за себе, већ за... виши позив, – пре |
ртаје били, траже што бољу парохију.{S} Ти и твоје колеге дали сте се на професуру, па ће те и |
рхаш ту! – вели јој разнежени супруг. – Ти бар не мораш, ако ми мушки морамо.</p> <p>– Гле, а к |
енула се Ната кочијашу, па му говори: – ти сад поскидај ствари, па дај унутра, а коње испрегни, |
ро на њу очима; па само дода: </p> <p>– Ти си невина, срце моје; да Бог ме, па не познајеш, кам |
на бележника, да се иде кући.</p> <p>– Ти иди, голубице моја!{S} Иди, немој да се крхаш ту! – |
ку, као филоксера винову лозу.</p> <p>– Ти би канда још могао бити ваљан економ, примети Бранко |
Чисто не могу да верујем...</p> <p> „— Ти, канда, не идеш из Брајковца задовољан?</p> <pb n="8 |
>– Ја сам, – вели, – за то већ стара, а ти си ми, кћери моја, још млада. </p> <p>То је већ суви |
Господа свештеници се чине и невешти, а ти, учо, издири за народност, па кад ти треба дати хлеб |
хоћу, то мора бити из ока из бока.{S} А ти ниси човек, да укротиш свог сестрића.{S} Ти си госпо |
>– Като злато, – опет ће Ната Кати, – а ти мени и не кажеш, где су ти деца?</p> <p>– Јован је о |
т правите да ништа не знате.</p> <p>– А ти опет све знаш, – уплете се опет нежни супруг. </p> < |
нам већ коме, послушао би ме и учинио А ти...</p> <p>Види Поп Стева, да је тренутак озбиљан.{S} |
тна трошка, само да дође.</p> <p>– Бога ти, прекинућу ти реч, зна л се што, где му је отац?</p> |
авице: ...{S} Добро је.{S} Чувај се, да ти их не препали ветар и сунце преко поља, те да не каж |
епо радити!{S} Па што зарадиш, знаш, да ти нико за тим заплакати не ђе, па ти је слађе...{S} Не |
ном у Карловце на свечаност.{S} Је л да ти је право?{S} У госте ћемо код Тинке.{S} Време је.{S} |
ити, ни колико отлен дотлен.{S} Само да ти приповедам, шта ми је нарадила.{S} Ономад...</p> <p> |
дем, – одговори онај. – Него искрено да ти кажем, волим, и што сам био ту.</p> <p>– Жао ми је, |
о збира себи плодове човечјег ума. – Ја ти, – рече, – не могу дати ништа више до свог благослов |
им мојој матери.{S} Видиш, Бранко, моја ти је мати чудна жена.{S} Права Српкиња мати!{S} Никада |
ако из ненада?</p> <p>– За што?{S} Така ти је данас омладина.</p> <p>–- Куд насрне, или с главо |
па да чују,...{S} Боже!..</p> <p>– Ала ти је то наопако време изашло, јух, јух, јух! – уздахну |
брецну се, бојаги, попа.</p> <p>– Хвала ти, боже!{S} Канда нема више дана него кобасица! . „Вид |
ао.{S} Баш му то добро и дошло.{S} Нема ти, вели, несноснијег посла, него гледати како наш беле |
{S} Нема у нашег света сиротиње, не зна ти наш планинац, шта је то служба.{S} А свако је одевен |
олети бујицом!{S} Е, па видиш, омладина ти је као поток: а ово, што су сад наумили, као бујица. |
алу, не стиди се прве госпођице.{S} Она ти напуни својих неколико котарица воћа, метне на обран |
, да ти нико за тим заплакати не ђе, па ти је слађе...{S} Не ћу да будем адвокат или чиновник.. |
ог дао матер, најбољу срећу. </p> <p>Па ти мислиш, Стево, да и ја идем с њиме у Карловце!</p> < |
але с госпођом Рашићком.</p> <p>– Мудра ти је то зверка.{S} Ко је не зна, скупо бије платио, – |
омладине.</p> <p>– Знам ја, брате, шта ти мислиш.{S} Но, не бој се.„Нису то руске нихилисте ни |
го, до да се молим Богу за тебе.{S} Шта ти ваља радити, то ти треба већ сам да знаш после осам |
екнем, здрава сам до божје воље.{S} Шта ти раде дечица?</p> <p>– Хвала Богу!</p> <p>– А да шта |
ек“, па „какав си ти то ујак“, па какав ти је то, сестрић“...{S} Дошао гладан, да се исхрани... |
, где ти је муж; а Бог зна, кад и какав ти може од куд искрснути на једаред из ненада.{S} Него |
а ти, учо, издири за народност, па кад ти треба дати хлеба, „даће бог!“</p> <p>Јеша зинуо у Јо |
адовине, кад хоћеш, пут је добар, а сад ти иде под ногу.{S} Доћи ћеш само пре, него што пођеш, |
него икад.{S} Ти ни данас не знаш, где ти је муж; а Бог зна, кад и какав ти може од куд искрсн |
рио с Јованом.</p> <p>– И не питаш, где ти је ујна, – приметиће Јован Бранку, кад се једном у г |
па хвала Богу!{S} А видим, како пролазе ти, који вичу:{S} Слобода,... народно право,... аутоном |
Јер видим, и ти је волиш, као да си је ти родио.</p> <p>– Јелена... наша Јелица је моја брига! |
тив нас попова и калуђера.{S} Е, не уме ти се омладина маћи, док се о нас не очеше.{S} И тај на |
песме? </p> <p>– Још пре него што си се ти родио.</p> <p>– Е, па кад онда несте умели наћи прав |
pb n="13" /> <p>– За Бога, мама, шта ће ти опет муф у сред лета? – љути се опет</p> <p>Даринка. |
ју, па, ако Бог и срећа дадне, таман ће ти у добри час доспети за капелана.</p> <p>Јест, и ја т |
онај прах на крилима у лептира, а образ ти је крило лептирово.{S} Отареш ли прах, упрљао си обр |
могу рећи: „моје“ дете!{S} Јер видим, и ти је волиш, као да си је ти родио.</p> <p>– Јелена... |
Довешће децу у Брајковац, венчаће их, и ти ћеш, можда, имати да тераш још парницу с узурпатором |
лутке на гајтану у вурштлпратеру?!{S} И ти се заводиш за аукторитетима!{S} Е, па да Бог ме: <fo |
пријави л се, сматра се за мртва.{S} И ти си решена онда брачних обавеза према њему.{S} Можеш |
p>– Дух времена сад је таки!</p> <p>– И ти се под старост повела за духом времена!</p> <p>– Сте |
. „Сад је омладинско време!“</p> <p>– И ти, Стефане, био си некад омладина...</p> <p>– Никад; н |
> <p>Иди, синко, – вели. – помешај се и ти мало међу свет.{S} И онако слабо имаш кад посла са с |
и мајсторицу,... знаш!{S} Него обиђи и ти, мој брате, по каткад.{S} Опет је, знаш, друкче, кад |
као да му је ко на жуљ стао, – немој и ти тим незнабожачким, тим револуционарним именом, кад г |
а пример „вечитих правника“ доста, ал и ти хоће да играју само господина.{S} Или се и не мисли |
ко му буде уско...{S} Ето видиш; шта би ти било, да си за годину две дана мој капелан, па време |
е и замочи руке, да их пере, – могао би ти Трива штогод помоћи.{S} Нек ти донесе воде, <pb n="2 |
већ замесио попару учитељу.{S} Не води ти бриге, Јелисавето.</p> <p>Јелисавета се мало раскрав |
оби, – одговори Јелена. </p> <p>Не води ти бриге за господина...{S} Бранка.{S} Он ће већ доћи, |
} Ја што учим, учим себе ради, као годи ти и други и трећи.{S} Кад кажем, да бих био на селу уч |
као што се чини!{S} Какав си ти, онаки ти се чини цео свет...{S} Сиромах поп Стеван!{S} Неје н |
е непосредно обрати на Бранка:– Јеси ли ти кад о томе помишљао?</p> <p>– Моја будућност биће ми |
та добро и за себе и за њу.{S} Знаш ли ти, да ће она израдити код поп-Стеве, да све припадне њ |
то одмори, бар кад недеља дође, а мени ти се не зна ни благдан и свагдан.{S} Ни на кога се, сл |
сму.{S} Не узима на ум, како су жалосни ти стихови, како су непоетично казане ту мисли; само му |
у Карловце; па најбоље ће бити, говори ти сама с његовом матером...{S} Но, не мислим ни ја, од |
} Знаш, ја...{S} Најбоље ће бити, да си ти уз њега.{S} Бадава!{S} Мати је мати.{S} Дете не треб |
ом читати ни „ђачки растанак“, ма да си ти данас тако занесен за Бранком.</p> <p>– Омладина се |
ако рђави, као што се чини!{S} Какав си ти, онаки ти се чини цео свет...{S} Сиромах поп Стеван! |
колико прекора и пребацивања. „Какав си ти човек“, па „какав си ти то ујак“, па какав ти је то, |
вања. „Какав си ти човек“, па „какав си ти то ујак“, па какав ти је то, сестрић“...{S} Дошао гл |
ати, – зар то мора бити?</p> <p>– Немој ти ту мени! – одговориће опет, као и до сад, Ната Кати. |
орбе, „зар је то морало бити?“ – „Немој ти ту мени!“ рекла је, наравно, Ната Кати. „То је дечја |
могао би ти Трива штогод помоћи.{S} Нек ти донесе воде, <pb n="20" /> ил нек нацепа дрва....{S} |
Богу!</p> <p>– А да шта ћеш!{S} Јавља л ти се госпођа Ната из вароши?</p> <p>– Јавља ми, да ће |
фриган параграфлија. </p> <p>– Падају л ти те мисли на памет ваљда за то, што се видиш сада у о |
за то воље, па мир!</p> <p>– Казао сам ти, што ја о томе мислим.{S} Испит, понда ради што хоће |
на већ мало нестрпљиво, – та, за то сам ти га и послала.{S} Да сте, велим, на само.</p> <p>– Ни |
и поносно довикнути: „Нови Саде у заман ти хвала, када теби Карловци су глава!“</p> <p>Треба ли |
S} И сада, дакако, није имала куд, него ти је вратила „физиту“; ал... </p> <milestone unit="sub |
ла.{S} Али све нек је Богом просто, ако ти примиш наук, што сам га отуд ја поцрпала!{S} Чувај о |
на!{S} Куд вам се жури? </p> <p>Е, како ти само!{S} А не знаш, да нема још много до недеље?</p> |
сека Като?</p> <p>– Хвала Богу!{S} Како ти?</p> <p>– Да рекнем, здрава сам до божје воље.{S} Шт |
о шта кошта, па по томе и цени.{S} Тако ти је данас време, кћерко.</p> <p>— Ја ћу да сачувам, м |
она, али сад мало и с прекором, – тако ти лежи на срцу!</p> <p>– Ето ти је, на! – обрецну се, |
, ни кћер да уда у село.{S} Вели: „Село ти је тек село.“ Ето, она се родила и одрасла на селу, |
ка, од пре, – рећи ће сека Ката. – Било ти је Брајковачко друштво, и сама добро знаш, као једна |
рши последњим стихом: „Србадијо не било ти просто!“</p> <p>Сви пренули у смех.</p> <p>– Знам ја |
воља!{S} Плани, па издахни!{S} Таки смо ти ми свуда. , баш сам радознао, како ће и то у Карловц |
т, брате, – окрену се Јовану, – баш смо ти ми на селу затуцани,... их!{S} Никакве друштвености! |
Богу за тебе.{S} Шта ти ваља радити, то ти треба већ сам да знаш после осам година, што си их п |
> <p>– Рашићка добила кошар,... ето, то ти је! – затрча се бележник, као да реши ствар што пре. |
глас.</p> <p>– Ао, лопове један!{S} То ти је последњи злочин!</p> <p>– Ето браце из винограда! |
на, не знаш, каква је вера.</p> <p>– То ти је једно и исто.{S} Кажи младости јуност или омладин |
м, – тако ти лежи на срцу!</p> <p>– Ето ти је, на! – обрецну се, бојаги, попа.</p> <p>– Хвала т |
ачувај Боже, на онај свет,</p> <p>А ето ти и опет, већ по толики пут, госпођице Даринке, једини |
па не знам оно.</p> <p>- Разуми ме, што ти кажем.{S} Ствар још није готова, – теши поп Стеван и |
би руку. – Кажи ми штогод лепо, као што ти умеш.</p> <p>– Он је од неко доба врло заћутао.</p> |
га духа времена...{S} Ама молим те, зар ти не видиш, да у нас нема никакве дисциплине, нема стр |
} Хлеба!{S} Хлеба!{S} А тек сад?{S} Зар ти не видиш, шта се кува?..{S} И сам си пре неки дан ре |
голе ручице, те је загрли.</p> <p>– Зар ти још не спаваш, сејо?</p> <p>– Ево, сад ћу и ја. </p> |
ине.</p> <p>– Него шта знам?{S} Код нас ти је на селу тешко наћи слушкињу, па не знам, које нов |
та Кати, – а ти мени и не кажеш, где су ти деца?</p> <p>– Јован је отишао у виноград.{S} Има у |
иногради, вотњаци, беркови, шуме.{S} Ту ти се измешала румена боја лишћа рујева с плавичасто-зе |
ћеш само пре, него што пођеш, како, ћу ти казати, да поздравиш Кристу, нека што чешће посети к |
{S} Него тужи га конзисторији.{S} Ја ћу ти написати, тужбу, да се развенчаш.{S} Петнаест година |
мо да дође.</p> <p>– Бога ти, прекинућу ти реч, зна л се што, где му је отац?</p> <p>– Никад ни |
</p> <p>Па ако онда то учиниш, скинућу ти шешир до земље.{S} Немој да се и на тебе примени оно |
е тако.{S} Ух, благо вама!{S} Волео бих ти се сада по гори проходати, него о Божићу прасе...{S} |
но,... не велим ја тако...{S} Не мораш ти одмах... не знам шта... </p> <p>– Доста ја већ гутам |
е у народ оно из књижевности.{S} Мислиш ти, да би му ишта помогло, кад бих, ваљда, удесио јавна |
едеф сад као плавичаст пламичак.</p> <p>Ти си сад и душом и телом лептир, – рекла му је мати, к |
обори главу, па се даде у памет.</p> <p>Ти не треба да се што бојиш, – узе поп да кује, док је |
– љути се опет</p> <p>Даринка.</p> <p>–Ти ћути.{S} Ми ћемо на село.{S} А путу се рока не зна.{ |
између себе „ви“, већ „братски српски“ „ти“, него Дабижић, на пример, не ће више називати Јован |
, над сеоцем на полеђини једног брдашца тик уз Брајковац. </p> <p>На сред села око крста искупи |
љ стао, – немој и ти тим незнабожачким, тим револуционарним именом, кад га је Бог и Христос при |
дозвао, да проведем овде школски одмор, тим више, што ћу том приликом да будем сведоком једне о |
{S} Шта нас је пута насмејала!</p> <p>– Тим више, – суди Катица, – треба пазити на тако женско |
ушевну акцију.</p> <p>– Цео свет иде за тим, да има што више интелигентних људи.</p> <p>- Интел |
рекрстила их обоје изнад главе.{S} И за тим опет на прстима изишла из собе...</p> <p>У том је и |
веће да га можда узабере, па га брзо за тим забаци или и изгуби.{S} Или би провирила кроз прозо |
{S} Па што зарадиш, знаш, да ти нико за тим заплакати не ђе, па ти је слађе...{S} Не ћу да буде |
, да некуд зар полети...</p> <p>Мало за тим, па је цело село у сну. </p> <milestone unit="subSe |
реба народ увући унутра!“ Повукао би је тим пре, што се уверио, да се и сама гошћа одушевила за |
само да оживи свечаним начином, када се тим најбезазленији осећај народни исмева, то је гадно, |
ијим костима под земљом!{S} Али када се тим пљује на свету успомену, коју народ с највећим пија |
о да му је ко на жуљ стао, – немој и ти тим незнабожачким, тим револуционарним именом, кад га ј |
и осмејак сретан, блажен.{S} С осмејком тим загрли је и сан...</p> <p>Госпођа Катица у другој с |
супруга, и тако даље.{S} Баш тада је он тим начином одао своју „тајну“, поричући свим срцем, св |
еченога у калуђерству Доситеја: њим и с тим списат и издат</title>."</p> <p>Како се обрадовао т |
божје, ићи у осамнаесту.{S} Родитељи, у тим годинама својих кћери, морају већ да помишљају и на |
изнад свакога другога српскога места у тим крајевима?</p> <p>Има ли и једнога Србина, који иол |
ију догађај за Брајковац.{S} Па сад још тим више, што се слегло на један пут ваздан гостију у с |
ећма је поли пламен по лапитима.</p> <p>Тим боље!{S} Зорчица ће декламовати ону чика-Јовину о Б |
о речи материне по памети.{S} У мислима тима неје ни примерио, кад је лептир одлетео.{S} Неје г |
ева један пут сестри, видевши да ће јој тиме погодити најватренију жељу.</p> <p>Тинци сину.</p> |
руга, колико чуварна и вредна домаћица, Тинка то двојином нежнија <pb n="29" /> сестра, двојино |
.. само не у калуђере!..{S} Шта мислиш, Тинка; да даш Александра у Карловце у гимназију? прогов |
ети у тој невољи своје сестре Тинке.{S} Тинка као да се на ново родила, кад је дошла у братовље |
о код ње, па дошли нешто у разговор.{S} Тинка, рећи ће поп Стева својој сестри, – ево, ја сам с |
по неколико ђака држати на стану.{S} А Тинка спремала и себе и дете. </p> <p>Данас отишла Тинк |
ала и себе и дете. </p> <p>Данас отишла Тинка из Брајковца; а сутра дан се уселила у поп-Стевин |
ар да га мати жива сахрани?{S} Не да се Тинка ни опепелити.{S} Њега једног, па...!{S} Да их има |
гова жена!</p> <p>Па је ли чудо, ако се Тинка осетила, као да се други пут родила, па дошла на |
тога дана неје имала гостију. </p> <p>И Тинка Стајићка, мати нашега познаника из Брајковца, Бра |
орило се, да је заблудео у свет.{S} Тек Тинка дахну душом.{S}Неје јој, до душе, лако било ломит |
штеничких, па се тако испомажу. </p> <p>Тинка оћута.{S} Не подиже главе, а уздахну. </p> <p>Пор |
Ја ћу бити, мати, као год и уја.</p> <p>Тинка се заплака, па стиште сина на своја недра. </p> < |
овце!</p> <p>– Да, ја то мислим.</p> <p>Тинка обори главу, па се даде у памет.</p> <p>Ти не тре |
е л да ти је право?{S} У госте ћемо код Тинке.{S} Време је.{S} Није лепо, што ме толико већ, ка |
Стева се сети у тој невољи своје сестре Тинке.{S} Тинка као да се на ново родила, кад је дошла |
одобрио.{S} Треба да одемо и код тетка-Тинке.</p> <p>Нова неприлика за Јелену.{S} Као да је да |
пријатељ из Беча.{S} Та, знаћеш га.{S} Тинкин син, ако се сећаш!</p> <p>– Што јој је муж она л |
...{S} Цео свет, за Бога зна, за што је Тинкин муж пропао и заблудио у свет!</p> <p>Исто тако н |
уг, ни онако нежан брат.</p> <p>У том и Тинкин Александар израстао дечко из основних школа.{S} |
е нешто продобрила.{S} Па како је дошао Тинкин син, и још пре него што ће доћи, не можеш је вид |
теља.{S} Хм, хм,!{S} Не знам, за што би Тинкина сина трпила Јеца у поп-Стевиној кући?{S} Видиће |
је сам попа у Карловце и нашао стан за Тинку згодан, како ће моћи и по неколико ђака држати на |
ву од његове сестре, да је она истерала Тинку из поп-Стевине куће.</p> <pb n="45" /> <p>Та, кол |
држао тога, па да га види Бог и њега и Тинку и синчића му!{S} Али Арсенију се други занат боље |
тиме погодити најватренију жељу.</p> <p>Тинци сину.</p> <p>– Него дете је, знаш, дете.{S} Неуко |
а завлада на обали, као да занемеше оне тисуће грла искупљенога народа.</p> <p>На једаред запев |
јечему другоме – готово без праве свезе тих разних предмета.</p> <pb n="97" /> <p>Госпођи Нати |
Неје му ни стало до ове врсте људи, из тих се, по његову уверењу, не да већ више ништа ни учин |
="la">gutta cavat lapidem</foreign>!{S} Тиха вода брег рони!</p> <p>Бранко ућута, ал му криво ј |
и ваздух.{S} Не, овде сад више не треба тиха рада, овде треба олујине: загушљивост је ужасна, п |
разговорна, искрена и страсна; Даринка тиха, озбиљна, безазлена и разборита.{S} Као девојка мо |
ао што је Јелена, поздрави ова красна и тиха ноћ песмом.{S} Ја мислим, да ће наш коровођа...“</ |
лиш, полетеће.</p> <p>На једаред зачује тихе кораке под прозором; али, рекао би, још већма чује |
це тамо и нема, запева своју најмилију, тихо, по свом начину, тек само да да арију: </p> <quote |
е занела за њима, те би час удесила, па тихо певушила уз уздрхтале звуке, час би пустила срцу н |
се окрену Зорци.{S} Дете спава мирно и тихо као анђелак.{S} Румен је прелила по обрашчићима.{S |
ра.</p> <p>– Госпођице Даро, – рече јој тихо, па тако искрено, својски, а тако покајнички, да о |
и стоје још мирно један поред другога у тихој луци, у којој се и један и други озбиљно спремају |
новине и премишља о ономе, што се њега тиче, а мало разабира за оно, што је било и шта ће <pb |
о је смешно! (Осети попа, да се то њега тиче.) А шта онда, ако те кости, што их у Бечком гробљу |
се замислио за својом чашом, па гасе не тиче ни живи разговор између Јована и Дабижића, којима |
па јој дале омирисати, како се и њих не тиче, шта свет говори; оне живе, дакако, за своју децу, |
а што и да дође он амо?{S} Ваљда га се тиче когод овде?</p> <p>Па јој опет сада у једаред тешк |
>А Кнежевић пушта глас где силније, где тише, да се као талас час дигне, час спусти.</p> <p>И б |
а где гласом да јачим говори, где опет тише, и тако даље.{S} Данас је неколико пута питала и б |
вачко друштво самртницу.</p> <p>Свечана тишина завлада на обали, као да занемеше оне тисуће грл |
ле! – задрхта опет њен глас по вечерњој тишини.{S} Нема одзива.{S} Само види, како учитељ одмич |
да се извуче, па то раскопчава огртач“, то чупа с ногу велики завежљај.{S} Баш читав посао!</p> |
м најбезазленији осећај народни исмева, то је гадно, то је... </p> <p>За јамачно је и опет Раши |
тога ради омаловажавати ђенија његова, то је смешно. </p> <p>– То је смешно! (Осети попа, да с |
собе сто, и по њему разбацано то књига, то хартија, мастионица, пера, истрињена дувана, палидрв |
а све нестрпељивија; што нестрпељивија, то одлучнија. </p> <p>Како да се састане с њим?{S} Хоће |
ома, земљорадника, трговаца, занатлија, то више слободе и благостања.{S} Без материјална напрет |
за узрок Бранкова изненаднога одласка, то сам Бог зна, тек док се Јован вратио у село, брујало |
љиво.{S} Је ли што схватила и упамтила, то је – у божјој руци!{S} Али је бар тврду веру дала, д |
д је јесенас дошао Кнежевић за учитеља, то није било дана, да тај није био ма на прозору с дево |
евати с нама.</p> <p>– Ох, Боже!{S} Та, то је кратко време.{S} Данас је уторник, а ето за час н |
недеља, као што намерава госпођа Ната, то је, као што опет ропта њена кћерка, госпођица</p> <p |
е макар и који дан дуже...</p> <p>– Ха, то је добро.{S} Понећемо пар гусака и који пар пилића, |
и само наставак прошлости моје.{S} Рад, то ме чека.</p> <p>– Рад, рад!{S} Сви ми радимо.{S} Чов |
отац?</p> <p>– Никад ништа.</p> <p>– Е, то је лепо од поп-Стеве.</p> <p>– Довео га, да ту прове |
е, у сред Брајковца серенада!</p> <p>Е, то бадрим чуварима ноћне безбедности у скровитом Брајко |
а којим кораком она тројица њима ближе, то се Даринка већма стискује уз Јеленино раме, као да б |
ланика, те за оног; то било автономије, то не било је; па казао: да, па казао: не.{S} Само чино |
ама, и правом српском љубављу за своје, то му говори искреност на њену лицу, то му сведочи бист |
канти.{S} Дакле жива скаче изнад нуле, то јест, бележник је „ухватио шпиц“.</p> <p>Писар као д |
је потребно да се са учитељем састане, то Јелена све нестрпељивија; што нестрпељивија, то одлу |
таки гениј, као што га ви сад величате, то није никад показао.</p> <p>– Чудновато, да се, ево, |
о, да су народни учитељи већином такви, то је прави мученик народни.{S} Што свеснији, то већи м |
с Кнежевићем, ако ничега другога ради, то бар да му каже, шта мати жели, и да она то чини само |
се још на њу.</p> <p> А зашто се срди, то као да сад тек почиње да нагађа.{S} Па баш за то тре |
прави мученик народни.{S} Што свеснији, то већи мученик.{S} Ја, видиш, не бих то никада могао б |
платиша! <pb n="73" /> Наш Србин мисли, то је наше, па не мора плаћати.{S} А туђинац то не може |
тога не пада њему ни на ум, да примети, то је, како од неко доба не може ни о чему да мисли, а |
им Богу за тебе.{S} Шта ти ваља радити, то ти треба већ сам да знаш после осам година, што си и |
се јави, има ли тај дан какве дужности, то јест, да ли је та донела дете те и те младе или жене |
ао онај, осим петролеума.{S} Но он сам, то јест, писар је уверен, да Србин није за тенористу.{S |
прелешкали, разговарајући се то о овом, то о оном, у хладу између четири висока разграната орах |
ладић!“</p> <p>Осврћући се то за орлом, то за шевом или грлицом, често би гурнула матер и тргла |
м својим, његовим ујаком, поп-Стеваном, то баш не могаше у њему изазвати безусловну послушност |
јпречој потреби, радећи баш свој посао, то сам сигуран...{S} Мој стари био је поштен човек.{S} |
а појединца подједнако.</p> <p>– Синко, то су тек само празна нагваждања, дангуба и беспослица. |
ији осећај народни исмева, то је гадно, то је... </p> <p>За јамачно је и опет Рашићкина папуча |
оспоштина, за бога, још није све једно, то ћеш тек допустити.{S} У нас је врло велика погрешка |
</p> <p>– Рашићка добила кошар,... ето, то ти је! – затрча се бележник, као да реши ствар што п |
три пута – и, дакле попили брудершафт, то јест, потписали пасош, да могу бити један према друг |
му или оному кадгод учини какву услугу, то је још увек она идеална несебична младићка, ђачка љу |
ажем, да бих био на селу учитељ народу, то стоји: јер ја, као интелигентан човек, знаћу и умећу |
е му се зажари.{S} Погледа то у Јелену, то у Даринку, а поглед му несигуран склизну на страну, |
лас:) Триста га врага, кад ја што хоћу, то мора бити из ока из бока.{S} А ти ниси човек, да укр |
е, то му говори искреност на њену лицу, то му сведочи бистар јој поглед и неусиљено понашање, у |
ек могао момку одмах с неба па у ребра: то и то је.{S} Из далека добар косач замахује.{S} Међу |
е гласао за овог посланика, те за оног; то било автономије, то не било је; па казао: да, па каз |
ин!</p> <p>– Ето браце из винограда!{S} То је његов глас! – викну прва Зорка.{S} Све поврви на |
и пут! ...{S}И опет!...{S} Све пуца!{S} То је радост!{S} Цикот, мислиш сватови су! </p> <p>Зорк |
на њему ђенијална,... прави песник!{S} То је песник!- примети писар, нагледавши се Бранкове сл |
мки глас.</p> <p>– Ао, лопове један!{S} То ти је последњи злочин!</p> <p>– Ето браце из виногра |
ори онај живље, – упамти, увек тако!{S} То је моје <foreign xml:lang="la">ceterum centeo</forei |
га тако мушки брањаше.</p> <p>– Ох!{S} То је дивно! – прошапута милостива његова заштитница, п |
што ће да припали пред свог свеца...{S} То је грозно, господине мој.{S} То треба да знаду наши |
дин Кнежевић, често долазио к њој...{S} То неје било ништа страшно, ал су обе поцрвенеле.</p> < |
оној лепој кући с оне стране потока.{S} То јој је најмилије за све време, како устане, па док н |
ви, појавиће се од мах организована.{S} То не ће још дуго трајати.</p> <p>– Имали смо ми већ је |
учених друштава. </p> <p>– Добро је.{S} То је прво уз мост, што води с лађе на обалу.{S} Одмах |
зову Маркову крчму, бојаги, из шале.{S} То је име добила отуд, што је писар (кад се први пут оп |
чем за туђим насилима“, и тако даље.{S} То су све формалности, шупље љуске.{S} Радити треба, ра |
ке нихилисте ни немачке социјалисте.{S} То су људи прекаљени начелима напреднога духа времена.. |
да не понесе штогод сестриној деци.{S} То ће да буде радост од деце, кад им тетка из вароши ра |
а...{S} То је грозно, господине мој.{S} То треба да знаду наши учењаци, па о томе да пишу.{S} Д |
често долазе у сукоб сами са собом.{S} То ништа не смета, да опет сваки своје назоре брани нај |
га увек звала братом, а он њу сејом.{S} То задржала и Катица, па њена деца и данас зову Давину |
а биће један као сви, сви као један.{S} То је наше зло од увек и било, што смо пуштали једном с |
још у Карловцима, тако беше омилело.{S} То је оно, што треба да измири, а у идеји Бранковој, св |
адници, увек ће нам кола ићи на еро.{S} То је само истина, а не црне наочари, упамти.{S} Нова о |
да је и народ осетио жељу Бранкову.{S} То вече ће му остати у најлепшем спомену из живота у Бр |
а то увек кажем: ви терате политику.{S} То је наперено против нас попова и калуђера.{S} Е, не у |
е старешине, исмевати своју светињу.{S} То је зар слободна штампа!</p> <p>Размахнуо се поп Стев |
едним интересима, што су ту скопчани, – то су његове најмилије мисли.{S} Тек ако ће га кадгод з |
м српског народног јединства. </p> <p>– То је лепо! - кличе Даринка, а лице јој плану од одушев |
ђенија његова, то је смешно. </p> <p>– То је смешно! (Осети попа, да се то њега тиче.) А шта о |
оворити штогод том приликом?“ </p> <p>– То је бреме пало на мене, – одговори Бранко.</p> <p>– А |
ују шарлатани, денунцијанти...</p> <p>– То је за то, што наши родитељи не спремају децу, кад их |
илово, а нису Бранкове него...</p> <p>– То је најжалоснија песма, што се силом уплеће у ове дан |
е нас научити Бранково коло...</p> <p>– То већ знам! – кличе и опет Даринка, и још већма је пол |
адина, не знаш, каква је вера.</p> <p>– То ти је једно и исто.{S} Кажи младости јуност или омла |
непрестано капати над књигом.</p> <p>– То ме је једно баш и припитомило, те сам се и тамо осећ |
мислим.</p> <p>– Није далеко.</p> <p>– То може бити. ·</p> <p>– И ви, збиља, не знате ништа?</ |
д.</p> <p>– Водите туђу бригу.</p> <p>– То раде беспослене жене.{S} Не ћете тек рећи то за омла |
</p> <p>Бранко одмахну главом:</p> <p>– То је за мене, за сад бар још, тек само празан разговор |
има почетка, нити ће имати свршетка, а то је мати и материнска љубав:{S} Сад му тек изађе пред |
рече госпођа Јеца.{S} Другим речима, а то бар мисли: „Путуј, игумане..."</p> <pb n="69" /> <p> |
<pb n="26" /> <p>Пре неколико година, а то памте још многи и многи Брајковчани, неје Брајковац |
ад стресао с ње прашину и отворио је, а то „<title>Живот и прикљученија Димитрија Обрадовића на |
, па ћеш вечерати, – опет Ната Триви, а то исто или можда мало друкчије рећи ће му бар још који |
о, да по упутству наших пчелара води, а то му се признати мора, најсавршеније свој пчеларски дн |
је писар (кад се први пут опио у њој, а то је било прво вече, како се скрасио у Брајковцу) декл |
сви да га учимо!{S} Ја то увек кажем, а то ћу и сам урадити: треба више учених људи да се помеш |
е пута захука, дошао је већ под грло, а то се отео тек само дубок уздисај.{S} Срце би на том уз |
итку нове нам књижевности народне.{S} А то је оно, што је и најозбиљније <pb n="50" /> српске н |
ни госпођа-Натин неје купио од ње.{S} А то, што јој сад госпођа Ната и опет меће на душу, јесте |
ође, која је ружа у нашем друштву.{S} А то није нико други,... мислим, да сте сви погодили, да |
и, па гунђа и прети учитељу, како ће га то скупо стати, што му квари сан.</p> <p>А госпођица Је |
душеви за нешто.{S} Нешто му говори, да то девојче има осећаја и више свести него у сваке обичн |
ој кући као црв.{S} А уме, да удеси, да то, што ради, она и ужива; па што ради, зна, да за себе |
ас се нахвале.{S} Ал, ја ипак држим, да то мора бити мучно и досадно непрестано капати над књиг |
своју сумњу.{S} Кнежевић му доказује да то може бити.</p> <p>– Шта?{S} Научићемо Бранково коло, |
осврће ни главе!{S} Он се чуди, како да то више власти не забране.{S} А као да се тврдо узда, д |
евојкама, лице му се зажари.{S} Погледа то у Јелену, то у Даринку, а поглед му несигуран склизн |
Али тек опет дода: </p> <p>Па ако онда то учиниш, скинућу ти шешир до земље.{S} Немој да се и |
поче она већ мало нестрпљиво, – та, за то сам ти га и послала.{S} Да сте, велим, на само.</p> |
ј наш **Бранко је грдио калуђере.{S} За то је он наш идеал.</p> <p>– Јесте ли ви читали његове |
де народ не стоји економно добро.{S} За то сте ви ту, па учите народ,... да, учите га!{S} Треба |
– Кад је то било?</p> <p>– Синоћ.{S} За то је гост брже и погодио, куд се иде из Брајковца него |
о беседе!</p> <p>– Ја сам, – вели, – за то већ стара, а ти си ми, кћери моја, још млада. </p> < |
а из Брајковачке прошлости.</p> <p>– За то ли се продобрила Јеца на поп-Стевина сестрића! – вел |
на то, па му напомиње:</p> <p>– А да за то сам га тамо и послала</p> <p>– Александра?</p> <p>– |
Падају л ти те мисли на памет ваљда за то, што се видиш сада у овом обиму?{S} Брате, ја се мал |
за њега адвокација.{S} Неје му нарав за то.{S} Та, адвоката и онако има већ и сувише.{S} А у др |
тани, денунцијанти...</p> <p>– То је за то, што наши родитељи не спремају децу, кад их шаљу у ш |
и их медом залаже.{S} Па шта им даје за то Јуда?{S} Шта мислите Бофл, сам бофл, господине мој,. |
на суда као да највише стрепи.{S} Не за то, што би се бојао, да она више зна, него он; него што |
ог газдовања.{S} Данас... данас се и за то тражи интелигентан човек, човек... не „господин“!</p |
ватим економију.{S} Ја осећам у себи за то воље, па мир!</p> <p>– Казао сам ти, што ја о томе м |
ако у опште и звони, но највише тек за то, да бабица и кума, ако би се десило тог дана какво к |
да ми њега почастимо!</p> <p>Ја сам за то!- прихвати млади трговац. </p> <p>Синоћ је био отиша |
лива на својој „бољој половини“ само за то, што је тако несретна, да је његова жена!</p> <p>Па |
ави и опомене, где како треба.{S} Но за то Зорка мора да трчка за њом из собе у собу.</p> <p>У |
сад тек почиње да нагађа.{S} Па баш за то треба да му каже, како мати хоће, мати хоће а не она |
ави сада“.{S} Кукавни човече!</p> <p>За то ли га, дакле, обасипа толиком нежношћу и пажњом на, |
то су и грла,... мој брајко!</p> <p>За то благајник ужива, што може да мечи као „Прави Рус вел |
идем с њиме у Карловце!</p> <p>– Да, ја то мислим.</p> <p>Тинка обори главу, па се даде у памет |
скоро и топ да пукне.</p> <p>– Децо, ја то не ћу моћи све издржати, – вели госпођа Ната, а запу |
ите га!{S} Треба сви да га учимо!{S} Ја то увек кажем, а то ћу и сам урадити: треба више учених |
да се потуца и пребија по селима.{S} Ја то и опет кажем.{S} Оно јест да и у вароши може бити оп |
ку.{S} Бранко прсну у смех.</p> <p>– Ја то увек кажем: ви терате политику.{S} То је наперено пр |
доспети за капелана.</p> <p>Јест, и ја то мислим...{S} Али... не разумеш ме...{S} Нећеш да чуј |
оро исто толико зноја.</p> <p>– Знам ја то врло добро.{S} Сећам се добро покојнога оца свога, к |
ћ двадесет и толико година?!{S} Учим ја то и говорим.{S} Од како је Брајковца и *Брајковчана, н |
усеница.{S} Несрећа је по Србина сељака то, што се он, кад једном пропадне, тешко подиже, јер, |
p>Попа, бојаги, удари у смех.{S} Бранка то још већма увреди, те се оштро осече на ујака:</p> <p |
unit="subSection" /> <p>Кад је Даринка то вече села у одар, да легне поред Зорке, дуго јој се |
колико чуварна и вредна домаћица, Тинка то двојином нежнија <pb n="29" /> сестра, двојином чува |
стити.{S} У нас је врло велика погрешка то, што ми држимо, да не може бити интелигентан човек, |
поцрвени, кад примети, да је споменила то име на своја уста.{S} А осети, да јој је ипак криво, |
вицу..</p> <p>А бележниковица приметила то, па намешта, као бајаги, шишке на челу, те испод рук |
зном планином расплашени то чегртаљкама то бичевима и пиштољима пудара на опрезу, што сад не ће |
а духом времена!</p> <p>– Стефане! – на то ће Рашићка.</p> <p>– Но, но,... не велим ја тако...{ |
<p>„Гле мене!{S} Како не бих јако!“ на то би мајсторица... </p> <milestone unit="subSection" / |
сваки својим путом отисне свој брод на то море.{S} Па руку на срце, обојица савесно кроје једр |
тај, Србине!“</p> <p>Учитељ одустаде на то од политичких и економних питања, па стаде код „чиче |
д у нас.</p> <p>– А, знате ли, ко је на то наговорио вашег ујака?</p> <p>– Не могу да мислим.</ |
ј лупа, Боже, лупа.</p> <p>Јелена се на то одсмејала.</p> <p>– А Даринка је поцрвенела до иза у |
зивала.{S} Госпођа Јеца се не осврће на то, што ће рећи свет; јер добро зна, шта о њој тај свет |
селу.{S} А време му је, да помишља и на то, како би добро било, да доведе домаћицу у своју кућу |
да мисли, а да у једно не помишља и на то девојче.{S} Па кад неје уз њу, све би да јој је што |
и тога нестане, када утрну спомени и на то, остаће нешто, због чега ће Карловци остати у спомен |
је се било то друштво састало, као и на то, даа је у кући већ било речи и о томе, да ће се ићи |
све изумео!“ Једва се одважио још и на то, да по упутству наших пчелара води, а то му се призн |
само господина.{S} Или се и не мисли на то, да трговцу треба више од нешто капитала, што га је |
њење?{S} Људи већином још не позвани на то.{S} Ко нам пуни белетристичне листове песмама и прип |
еткама?{S} По онима, који су позвани на то, могли бисмо ми бити са свим без икаква листа, или б |
</p> <p>Општински благајник помислио на то, да и писар збија само шалу с њим, те скочи на њега. |
>На добром је месту, – одговори опет на то Бранко. – У селу су нам исто тако потребни ваљани уч |
ати, – нема никога осим тебе.</p> <p>На то ће најредовније пустити и Ната и Ката који уздисај и |
А ова, бог ме, ни онда, када би Јелена то и споменула, не би смела запитати: „За што је отишао |
бар да му каже, шта мати жели, и да она то чини само по материној жељи. </p> <p>Од онога вечера |
амети му, шта она пита.</p> <p>Види она то, па му напомиње:</p> <p>– А да за то сам га тамо и п |
само писар, од кудгод ко иде.{S} Е, па то боли!{S} Он, који је научио да с позорнице, занесен |
у тешком пртљагу, хоће да се извуче, па то раскопчава огртач“, то чупа с ногу велики завежљај.{ |
да доведе домаћицу у своју кућу.{S} Па то је прилика, као и мало да се боље позна. </p> <p>Поп |
у, здепаст, вратат, прсат, плећат, – па то су и грла,... мој брајко!</p> <p>За то благајник ужи |
тила је госпођа Јелисавета.</p> <p>– Па то је лепо! – рекла је госпођа Ната. – Нека се младеж п |
кола.{S} Знаш, да стрепим, кад се игра то коло!{S} Дете, као дете, мота се с другом децом око |
исала. –</p> <p>– Неће госпођа.{S} Јоца то· допустити, по што јој је на рамених глава. </p> <p> |
ша на прозор?{S} Каква је она мати, кад то гледи својим очима?{S} Зар не би боље било, да је ув |
, не бих то никада могао бити.{S}Па кад то не могу, а видим шта други раде, не могу ни ја бити |
цу и сеју, кад ће, за Бога, већ једаред то почети?{S} Али Јован се одсмеје и одговара се, као д |
нако срдит отишао прексиноћ од ње, а од то доба није нашао за вредно, да јој и речи рекне, осим |
раца-Анти.{S} А благајник и бележник од то доба, чим се мало ђорну, одмах терају писара, да им |
– школске општине у Брајковцу.{S} Но од то доба никада га неје успомена понела за покојном Стаз |
е не нађе нас неколико људи.“</p> <p>Од то доба пази писар добро, како ће изводити своје теориј |
шкога двора и улице, што воде тргу, све то беше народ прекрилио.</p> <p>У саборној цркви служи |
„Учимо народ!{S} Поучавајмо га!“ А све то, што ми учимо, врло мало користи баш народу, маси на |
ено мисле.</p> <p>Јелена је слушала све то пажљиво.{S} Је ли што схватила и упамтила, то је – у |
штогод.{S} Ја јој се дивим, да она све то смаже сама.{S} И ни паре дуга нема.{S} Штогод видиш |
лик Даринчин; а у свим жилама осећа све то јаче, што више о њој мисли, неку бујност, па му се ч |
што је уистини било.{S} Хоће да се све то танко зна и прича, како је, на прилику, госпођа Раши |
друштванце за певачки збор.</p> <p>Све то учитељ покупио и наговорио, да се здруже.</p> <p>Одо |
радује се Јелена цео дан.{S} Што ближе то доба, њој срце све јаче куца.{S} А кад већ дође, и д |
Да, да.</p> <p>– Нисам ни знала, да је то баш њен син.{S} Каже Стајић.{S} А мени и не пада на |
а!</p> <p>– Него ја не бих рекла, да је то дете рђаво, вели Ната за Јелену Рашићку.</p> <p>– Ни |
,... мислим, да сте сви погодили, да је то госпођа супруга нашега вреднога и ваљанога члана ово |
и оне; па је увек, каже, говорио, да је то једно и треба да буде једно.</p> <p>Зорка већ опет д |
упљају ода свију страна ђаци, – када је то видео, још већи немир уђе у њега.{S} Хтео би да досп |
ати и отићи по девојку.</p> <p>– Ала је то прашина, слатка, па врућина данас, да Бог сачува! – |
славе!{S} Тек...{S} Тек...{S} Доста је то од њега,... за сад доста.</p> <p>Поред сенице се „не |
села и беседа.{S} Зна он, дакле, шта је то Српство и родољубље, а од како се зна, исповеда се < |
туђа брига, једва да и назиремо, шта је то јаван живот,... омладина неје, мислим ја, позвана да |
иротиње, не зна ти наш планинац, шта је то служба.{S} А свако је одевено, враг их и с девојкама |
> <p>– Па добила кошар.</p> <p>– Кад је то било?</p> <p>– Синоћ.{S} За то је гост брже и погоди |
ема.{S} Штогод видиш да је њено, све је то слободно и, што она каже, „божије па наше“.</p> <p>– |
пошље кући...{S} Гле, молим те, које је то доба, па је још нема.{S} Свако се то одмори, бар кад |
оља, те да не кажу сељани. „Каква ми је то варошкиња?{S} Знаш, тамо је Јелена...{S} Триво, тера |
чују,...{S} Боже!..</p> <p>– Ала ти је то наопако време изашло, јух, јух, јух! – уздахну опет |
госпођом Рашићком.</p> <p>– Мудра ти је то зверка.{S} Ко је не зна, скупо бије платио, – вели К |
а „какав си ти то ујак“, па какав ти је то, сестрић“...{S} Дошао гладан, да се исхрани... „Па н |
су целом селу дошли!</p> <p>Догађај је то за Брајковац...{S} Има Брајковац, до душе, своју гос |
ого више кућевна васпитања.{S} Какво је то васпитање, кад мати сама, тако рећи, довлачи кћери к |
пада у особине српскога народа, него је то особина јужњака, и то пар екселанс Талијана.{S} Срби |
да се дигне и да види иза џбуна, ко је то, а пред њ испаде мала Зорка, Јованова сестрица, и Да |
послала Ђуку пандура да распита, ко је то дошао.</p> <p>Господин бележник, господар начелник, |
ваљивање, да доведе Бранка кући, ако је то сматрао и као неки начин, да би свој стари грех прем |
<p>А Бечлија Јован га уверава, како је то хец. „<foreign xml:lang="de">Freund</foreign>, ах то |
према њој, ако и не примећава, како је то необично брзо дошло.</p> <p>Док је учитељ дошао, бел |
де кући.{S} Неугодно јој здраво, што је то урадила девојка, која је тако добра другарица била Д |
да пребацујем штипендистима, као што је то у нас мода, што бојаги „не раде за народ“, а школова |
ова извадила сиграчке из торбе, „зар је то морало бити?“ – „Немој ти ту мени!“ рекла је, наравн |
у.</p> <p>За одрешене језике предмет је то, наравно, благодаран, да се учини и више, него што ј |
о изумева идеје.“</p> <p>У Брајковцу је то сад на дневном реду. </p> <p>Па и госпођа Ната и гос |
у тај пар предметом разговора она, неје то велико зарезивала.{S} Госпођа Јеца се не осврће на т |
е...{S} Сироче моје!</p> <p>Е, баш неје то више ово ни оно.{S} Ево, и сузе пођоше врцати госпођ |
о идилизму.</p> <p>– Буди уверен, није то ни идилисање, што ме амо вуче, већ баш, ако ћеш прав |
ој Бранко, ако мислиш, да код мене није то озбиљна намера, – надовеза Јован на разговор свој с |
рба за живот као вихор диже и ваља вале то себичних страсти то племенитих смерова.{S} Интереси |
е жали, ето, ни крв пролити, кад зажеле то његови гости и рачуни.</p> <p> А ту су сви, ту је Бр |
о и посети своју сестру, мислиш, да сме то њој казати?{S} Боже сачувај!..{S} Сад се попа нешто |
ће доћи, не можеш је видити.{S} Од пре то мало који дан, да је нема к мени.{S} Него, ваљда, ка |
> <p>– То је смешно! (Осети попа, да се то њега тиче.) А шта онда, ако те кости, што их у Бечко |
Бог да прости!</p> <p>– Да Бог ме да се то све онда расправљало, кад деца несу ту.{S} Деца, да |
ви заштитници у Брајковцу.{S} Ако би се то уздање кадкод и уздрмало сувишним каквим захтевањем |
> <p>Иначе прелешкали, разговарајући се то о овом, то о оном, у хладу између четири висока разг |
њега „фини младић!“</p> <p>Осврћући се то за орлом, то за шевом или грлицом, често би гурнула |
је то доба, па је још нема.{S} Свако се то одмори, бар кад недеља дође, а мени ти се не зна ни |
е.{S} Фини младић!</p> <p>– Па, како се то ујак сад продобрио?</p> <p>– Шта мислиш?{S} Сам му п |
глас, како не треба.{S} Памтиш, како се то некад живило.{S} Боже, да устану стари, па да чују,. |
да оде из Брајковца.{S} Него добро, те то неје никоме казао, јер би морао јавно и повући реч н |
к јаја и..</p> <p>– Но, па видиш, да ће то све још бити као што треба.{S} Госпођа Јеца се као м |
– теши поп Стеван и њу и себе. – Све ће то још бити, како треба да буде.{S} Нисам тек могао мом |
е.{S} Треба народ поучавати.{S} А ко ће то, ако не ће учени људи?{S} И онако није за њега адвок |
ку.{S} Даринка се дала у мисли.{S} Беше то чудно осећање, што је обузимаше тог вечера, осећање |
а и нама не кажеш с Богом? </p> <p>Беше то за Бранка растанак, да је једва чекао, да их се што |
назори деле ужасном провалијом.{S} Нуз то и зазираше од њега, да му кадгод не пребаци, па још, |
а добра мисао, што му паде на ум, а нуз то и мирисни фрушкогорски ваздух красне летње ноћи учин |
а народа, него је то особина јужњака, и то пар екселанс Талијана.{S} Срби су за средње гласове. |
које у Темишвару и Бечу.{S} Најпосле, и то неје немогуће, неје ни ружно; а за истинитост јамчи |
а чим дође јачи од њега, он подлегне, и то... не, што он нема својства, да не буде површан, нег |
а.</p> <p>Јест, до душе, у род ће се, и то у род, као у своју рођену кућу.{S}Али на село!{S} Па |
молим те...{S} Е, знам, да Бог ме!{S} И то је омладинска, баш са свим омладинска идеја за жедне |
реносу песникову и још више: одобрила и то, да је учитељ Кнежевић ваљан учитељ, ма колико да је |
бити...{S} Нема сумње, да је Ната сад и то хтела да каже и да би то рекла, да није ту – „дете“, |
не разуме, шта ови говоре.{S} Њој је и то друштво и таки разговор нешто ново.</p> <p>Јелена гд |
и на туђем огњишту.{S} Али колико је и то лакше, него трпети пијаницу и убојицу мужа, који сав |
ми свуда. , баш сам радознао, како ће и то у Карловцима испасти.{S} Чисто не могу да верујем... |
а дође, те јој се поклони!{S} Ал биће и то.{S} Све је удешено,... по њену рачуну, све.</p> <p>Т |
гао момку одмах с неба па у ребра: то и то је.{S} Из далека добар косач замахује.{S} Међу нама |
је Ната сад и то хтела да каже и да би то рекла, да није ту – „дете“, Даринка, а деца, дакако, |
а тамо населили *Нову Србију.{S} Зар ви то не знате?{S} Могу вам дати, па да читате.{S} Па ја м |
ретски о томе предиковало, а да не види то од нас својим очима.{S} Престанимо ми радити, што не |
... ух!{S} Целом свету завиди.{S} Сваки то може, што хоће и како хоће, а он мора на своју катед |
девојком.{S} Молим ја тебе само, је ли то лепо, да девојка, реци још дериште,... та, да бог ме |
Јест да Србин устукне испред Немца; али то је само у први мах, јер је Немац већ дошао онакав, к |
ио, уоквирио и украсио њим собу.{S} Али то је и једина слика у целој соби.{S} Уза зид је постељ |
унавом.</p> <p>– Мој синко, не треба ни то баш тако далеко одлагати.{S} Ко је рано легао и рано |
ет...{S} Сиромах поп Стеван!{S} Неје ни то рђав човек!{S} Пре га треба жалити него осуђивати.{S |
а бих знала, шта бих јој рекла.{S} Мени то не може да поднесе.{S} Богме, ето, други боље пролаз |
облаци над грозном планином расплашени то чегртаљкама то бичевима и пиштољима пудара на опрезу |
Бележник, мимогред буди речено, не трпи то ни за живу главу.{S} Као да ми ту седи!{S} Вели увек |
аче, па се не миче, само да не узнемири то дивно мало створење.{S} А лептир шири своја шарена к |
а. „Какав си ти човек“, па „какав си ти то ујак“, па какав ти је то, сестрић“...{S} Дошао глада |
ор диже и ваља вале то себичних страсти то племенитих смерова.{S} Интереси њихови несу се још н |
де беспослене жене.{S} Не ћете тек рећи то за омладину.</p> <p>– А да шта је друго та ваша дерн |
колима. </p> <p>Послужавка Криста трчи то у собу то на двориште, а никад празних руку.{S} Мајс |
рајковцу, на право је и поштено, да јој то врати бар за један или ма и за два дана.{S} Надала с |
трића увек одржи у милости ујковој ипак то, што се... без ичије – помоћи сам у туђем свету... г |
вичасто-зеленим лишћем од фење и другим то модријим то блеђим зеленилом, те се све прелива прем |
ним лишћем од фење и другим то модријим то блеђим зеленилом, те се све прелива према ведром пла |
<p>Госпођа Ната дрема, па клања главом то амо то тамо, те час по па гурне Даринку или се удари |
ник погледа учитеља, што значи, да и он то пита.</p> <p>– Ви ћете после њих доћи на ред, – одго |
ако прима моду, немој мислити, да би он то примио, кад би <pb n="91" /> му се теоретски о томе |
<p>Није ружно, – одговори Јован. – Него то би он добро прошао с нама.{S} Хајде, да ми дамо доне |
и не налазите у Бранку друге идеје него то, – примети Бранко.</p> <p>– Онда ви терате политику. |
довима на све стране поударано неколико то гвоздених то дрвених клинаца.{S} Ту виси пчеларска к |
о блато с ногу, па би зар колико толико то да заглади.{S} Неје имао свога сталнога уверења, ни |
ко друштво и на сврху, рад које се било то друштво састало, као и на то, даа је у кући већ било |
пођа Ната дрема, па клања главом то амо то тамо, те час по па гурне Даринку или се удари о вели |
поде“ без интелигенције...{S} Узми само то на ум, да се ни један интелигентан човек није понизи |
се чисто поп Стева, као да му је страно то име; понда се сети. „Јогуница!“ помисли у себи. „Ник |
S} Насред собе сто, и по њему разбацано то књига, то хартија, мастионица, пера, истрињена дуван |
, није баш наврило, да Јелену по што по то удам ма за кога.{S} Има она каде и чекати.{S} Али ка |
p> <p>Бранко и сам осети, како је оштро то рекао, па не ће ни да му погледи у очи.{S} Али тек о |
, да свечано дочекају госта, коме место то беше тако омилело, да је зажелео у њему боравити веч |
на ујака:</p> <p>– Гадно је од вас, што то и++ спомињете!</p> <p>Поп-Стеви се смрче. </p> <p>– |
је уторник, а ето за час недеља.{S} Што то нисте пре почели?</p> <p>– Ништа не чини.{S} Господи |
јковцу зову, сама.{S} Седи, па, као што то бива, кад је човек сам, развеле јој се мисли, Боже, |
тезу – можда баш ваша.{S} Гле, мај, зар то није могуће?{S} А по Дарвиновој теорији потомци насл |
до душе, као и до сад, Ката Нати, – зар то мора бити?</p> <p>– Немој ти ту мени! – одговориће о |
је, пренећемо на убаво Стражилово.{S} У то име, господо моја,..</p> <p>– Живио!{S} Живио! – зао |
више око догађаја, што га је омладина у то доба спремила, а цео народ прихватио свом вољом свој |
адовину, да чита.{S} Обично би до сад у то доба већ био код Јована; али га јутрос нешто одговор |
!{S} Добро му дошло баш с тога што је у то време овде доле највише у народу врило о Бранку Ради |
акако, не морају, свашта чути.</p> <p>У то дође и Маца, те се разговор и због тога о томе преки |
/p> <p>Послужавка Криста трчи то у собу то на двориште, а никад празних руку.{S} Мајсторица трч |
биљност у карактеру Бранкову улеваше му то јачи зазор, зазор, што га осећа слабији према моћниј |
цу, па да дозна, ко је дошао.{S} Баш му то добро и дошло.{S} Нема ти, вели, несноснијег посла, |
зге, како је појурио, да види, какве су то даме, што им се шлајери тако лепршају за њима..</p> |
, шта ти мислиш.{S} Но, не бој се.„Нису то руске нихилисте ни немачке социјалисте.{S} То су људ |
eign xml:lang="de">Freund</foreign>, ах то је хец!“ </p> <pb n="83" /> <p>Госпођа Рашићка се ус |
, то већи мученик.{S} Ја, видиш, не бих то никада могао бити.{S}Па кад то не могу, а видим шта |
{S} Из његова данас разговора чисто бих то морао помислити.</p> <p>И попа, и Рашићка, и Јелена |
стране поударано неколико то гвоздених то дрвених клинаца.{S} Ту виси пчеларска капа; стара не |
наше, па не мора плаћати.{S} А туђинац то не може рећи.{S} Дакле, општина му је дала своју кућ |
евиним, „то све још бити као што треба“,то јест, као што она, по свом рачуну, жели.{S} Отрчала |
ану на своје ноге.</p> <pb n="18" /> <p>То су најмилије мисли госпођа-Катине, па око тога се вр |
ему животу и поретку у друштву! </p> <p>То ли је, дакле, узрок, да се ујак тако смиловао сада н |
и си ми, кћери моја, још млада. </p> <p>То је већ сувише!{S} Шеснаест година, па још млада за б |
Да Бог ме, младеж треба да пева!</p> <p>То је госпођа Рашићка нашла за добро, да извије, када ј |
ата. – Нека се младеж провесели!</p> <p>То је најпосле и госпођа Јелисавета морала одобрити, (д |
<p>Писар се осећа необично жив.</p> <p>То је било дивно, милостива, вели бележниковици, а доша |
ринка.</p> <p>Опет иду, па ћуте.</p> <p>То је млади Брајковачки трговчић, Јеша Дабижић.{S} По о |
позив на претплату, а нерасечен.</p> <p>То је поп-Стевина и библиотека, а радионица, и читаониц |
то ни поразговарали, како си ту.</p> <p>То је истина.{S} А ко је томе крив?{S} Као да и један и |
надати, е ће, по речима поп-Стевиним, „то све још бити као што треба“,то јест, као што она, по |
у хаљину, да им изађе, па да им очита. „То је опет масло тога Кнежевића!“</p> <p>Поп Стеван се |
у мени!“ рекла је, наравно, Ната Кати. „То је дечја радост!{S} Да коме ћу, ако њима нећу!?{S} Д |
и знало се, бојаги, нешто и видило се, тобож, некога рада, макар да се заман викало:{S} Хлеба! |
гледам.{S} Твоји ђаци не ће смети пред тобом читати ни „ђачки растанак“, ма да си ти данас так |
ај.</p> <p>– Баш имам важна разговора с тобом.</p> <p>Бранко се изненади.</p> <p>Спусти се на м |
ом: – шта теби фали Не знам, шта би и с тобом било, да се ниси оженио.</p> <p>Даринка се смеши, |
и је жестоко заповедила, да избегавам с тобом разговор.</p> <p>– За што, душо</p> <p> Не знам.{ |
анила би ми са свим, да се и састанем с тобом...· Да јој кажем, кад се вратимо из Карловаца са |
у вишу девојачку школу.{S} Те радости, тог подскакивања од ње!...{S} Зорка већ чита чика– Јови |
нам, што се толика хука и бука дигла за тог ђачића;“ а на некаквог Мушицког и Рајића, не знам, |
з Ђуру Даничића, као научног обрађивача тог бесцен—блага, удари први у струне народних гусала, |
, са својом кћерком Јеленом. </p> <p>Од тог доба остао је поп Стева и опет катихета и месни шко |
Беше то чудно осећање, што је обузимаше тог вечера, осећање према нечему неизвесному, где се ра |
то, да бабица и кума, ако би се десило тог дана какво крштење, знају, кад им треба донети дете |
/title>" или из „<title>Басана</title>" тога неумрлога мудраца српскога.</p> <p>Ту књигу узео Б |
криво још?</p> <p>– Махни се, Стефане, тога.{S} Данас је друго време.</p> <p>Поутиша мало Раши |
– окрене се Јовану – окај се, молим те, тога грчета.{S} Тај не ће бити паметнији ни за длаку... |
ашићком, што је небрат према сестри.{S} Тога страха се, до душе, доцније опростио, јер као да ј |
кућевно и школско.{S} Но, што код свега тога не пада њему ни на ум, да примети, то је, како од |
n" /> <p>Нема куће особито српске, која тога дана неје имала гостију. </p> <p>И Тинка Стајићка, |
ога гласа.{S} Ни дај боже штогод против тога!{S} Али ни најобичније најпотребније оруђе, рано, |
ваздан разлога имала, да наведе против тога, када је госпођа Ната била најпре код ње, а против |
У то дође и Маца, те се разговор и због тога о томе прекиде.{S} Но Ката неје пропустила, да изб |
подиже главе, а уздахну. </p> <p>Поред тога дете може добити и благодјејаније у конвикту блаже |
сам независан.{S} Брате, ништа лепше од тога...{S} А да се лепо радити!{S} Па што зарадиш, знаш |
le>, владика Раде Његуш, не беше по све тога слободан, – та већ загрози опасност, е дуго прост |
, а гле, и на селу чуда! </p> <p>– Није тога било, слатка, од пре, – рећи ће сека Ката. – Било |
свога као пребита сирота, да је и после тога с братом мрази?!{S} Ко зна, каквим је блатом каљал |
це, те неје могла више ни заспати после тога!{S} Да зна само, како јој је синоћно певање његово |
на своја недра. </p> <p>Неки дан после тога отишао је сам попа у Карловце и нашао стан за Тинк |
ош млада за беседу!{S} А била већ и пре тога као ученица више девојачке школе на беседи сваке г |
ст преноса и споменика Бранкова, а више тога ради, да упознамо наш свет боље са песником српско |
е.{S} Коме за љубав; Могла сам ја и без тога лепо и красно живети, где хоћу, а овако...{S} Ух, |
њих!{S} Па у јутру, чим сване, бежи из тога понора, где све заудара подлошћу и нитковством!..< |
Банство, војвода,... </p> <p>Па када и тога нестане, када утрну спомени и на то, остаће нешто, |
ући, да железни воз из Пеште не ће доћи тога дана.</p> <p> У Нови Сад се слегло такођер гостију |
еп занат, таман за село!{S} Да се држао тога, па да га види Бог и њега и Тинку и синчића му!{S} |
шта.{S} Стало поп-Стевану ипак доста до тога, да му сестрић бар лепо мисли о њему, као да се ос |
</p> <p>Јован је сад још већма дошао до тога уверења, да треба да остане код куће.{S} Треба нар |
ачи ово величање његова спомена.{S} Око тога му се мисли највише и врзу.{S} Да се обазре на ова |
најмилије мисли госпођа-Катине, па око тога се врзу, ето, и сад по толики и толики пут.</p> <p |
<p>Кнежевић већ неколико дана ради око тога, да састави певачко друштво у Брајковцу.{S} Стало |
зађе, па да им очита. „То је опет масло тога Кнежевића!“</p> <p>Поп Стеван се узврпољио у својо |
долазио којему на крштење.</p> <p>Па с тога су Брајковчани јако уважавали кућу Јаковљевића, – |
еде које време!{S} Добро му дошло баш с тога што је у то време овде доле највише у народу врило |
кала.</p> <p>Али јој криво, што вечерас тога нема.{S} Осећа ужасну празнину, па јој криво на це |
жда је и трагична судбина, прерана смрт тога ђенијалног младића увеличала симпатије народне.{S} |
пре ни после њега.</p> <p>Е, па спомену тога ђенија посветио је цели српски народ дан 10. јулиј |
о су неки ради можда, или шта више, баш тога ради омаловажавати ђенија његова, то је смешно. </ |
ца. </p> <p>Господин парох има у сеници тој сву удобност; и, збиља; никад није лепше пожелео.{S |
јој упадне у очи толико интересовање о тој „красној Српкињи девојци“, да почне и сама мислити |
здат</title>."</p> <p>Како се обрадовао тој књизи!{S} Још кад је ишао у прве гимназијске разред |
ивотом, осећа се сада Бранко ташт.{S} У тој дивној Фрушкој Гори, за којом је толико чезнуо, као |
еле мисли Јеленине с правца, којим је у тој распри пратила главни смисао његов.</p> <p>Тек попа |
.{S} А највећа је њена радост, што ће у тој великој свечаности и она да суделује.</p> <p>Пре не |
у“.</p> <p>И збиља, поп Стева се сети у тој невољи своје сестре Тинке.{S} Тинка као да се на но |
а плав дим на врата. </p> <p>Намештај у тој собици је једна по широка клупа уза зид, застрта не |
готов да обгрли цео свет.</p> <p>Него у тој тами сукну једна варница, која му је увек у срећним |
, она не може давати правац, одређивати ток народној судбини.{S} Треба да водимо рачуна о раду |
и, кад чита новине: „Ја не знам, што се толика хука и бука дигла за тог ђачића;“ а на некаквог |
p>Бранка већ поче завијати у стомаку од толике љубазности.</p> <p>– Е, па кад си већ навалио... |
кажу, у се и...{S} И госпођа Ката одби толике општинске бележнике и сеоске трговце, па одржа с |
Саве и Дунава?{S} Је ли треба спомињати толике народне саборе, који баш у Карловцима саборисаху |
итије и преблаги Милован Видаковић... и толики други славни и преславни; али се и данас славе!{ |
ко тога се врзу, ето, и сад по толики и толики пут.</p> <p>Него почела већ да се једи.{S} Све с |
еликим орахом, па гледи већ по толики и толики пут, како је воћка понела.{S} На њено питање, ла |
позабавимо, – примети после Дабижић, по толики пут, бележнику. – Бога ми, паметна идеја!{S} А и |
ине, па око тога се врзу, ето, и сад по толики и толики пут.</p> <p>Него почела већ да се једи. |
<pb n="12" /> <p>И опет бадава!{S} И по толики пут бадава!{S} Мати навалила, те навалила.</p> < |
ој кћерке, па ће онако срдито и опет по толики пут:{S} Па баш сад?!</p> <p>Та, за који дан ће д |
ај свет,</p> <p>А ето ти и опет, већ по толики пут, госпођице Даринке, јединице јој кћерке, па |
аш пред великим орахом, па гледи већ по толики и толики пут, како је воћка понела.{S} На њено п |
, не могу ни ја бити бољи... </p> <p>По толики пут заподео се међу друговима такав разговор.{S} |
сталан члан певачкога друштва и аранжер толиких села и беседа.{S} Зна он, дакле, шта је то Српс |
а певање!{S} Па колико Јелену угледала, толико пред њу истрчала.</p> <pb n="60" /> <p>Јелени јо |
ан и сретан, како му сестра привређује, толико је уздисао и био несретан за својом покојном...< |
се Јелена обрадовала својој другарици, толико и више криво њеној матери, госпођи Јелисавети, Р |
ли „господин Стајић“, него само Бранко: толико се и тако се радо о њему разговарало.)...</p> <p |
ој стране у грудима хоће зар да искочи; толико се пута захука, дошао је већ под грло, а то се о |
т.{S} Та, живот је овај тако сладак!{S} Толико се прилика да је човеку, да га воли.{S} И људи.. |
се о њему).{S} Заволи га чика Пера.{S} Толико се пута састајао с њим у Митровици, у оној некад |
слободнији човек на свету: економ.{S} А толико имадемо примера, да су, на прилику, пропали трго |
већ на прагу, да буде свој човек, а за толико година до сад не запита ни самога себе, како је |
гим пропалим народима, поред свег нашег толико хваљеног родољубља, као што ни Ромуловим потомци |
ојом се већ толико бочи и која га стаде толико зноја, те у мало не удари по својој нози. </p> < |
Али баш стога чак и Новом Саду, где је толико времена већ средиште свему кретању српскога наро |
У тој дивној Фрушкој Гори, за којом је толико чезнуо, као за својом колевком, осетио се туђ, с |
инке.{S} Време је.{S} Није лепо, што ме толико већ, како смо заједно, ниси водио к њој.</p> <p> |
му...</p> <p>– Боже мој, наш учитељ уме толико да приповеда, а није прошао толико света као ви! |
нко се силом насмеши. </p> <p>– Немојте толико да мислите.{S} Разговарајте, штогод, барем кад с |
, како ће издржавати своју породицу.“ И толико се занео, помишљајући на Даринку, да, блажен, у |
д сви Турци.{S} Мисли, но га мрзи, да и толико говори.</p> <p>– Синовче, да те пољубим, – рече |
имају своје Карловце.{S} Осим толико и толико знаменитих Срба, који у Карловцима или поникоше |
ан, – а да што сам ја ту већ двадесет и толико година?!{S} Учим ја то и говорим.{S} Од како је |
ра збиља дивити нашима старима, да су и толико прибрали, а без рационалног газдовања.{S} Данас. |
, ја се мало разабирам у економији, али толико <pb n="89" /> могу да знам, да, пре него што поц |
је.</p> <p>– Несмо ми забадава изостали толико, – одговори Бранко.</p> <p>Кад приступио девојка |
ге да проговори; а не осећа се моћна ни толико, да узме своју руку на траг, нити да његову стис |
држи, а да не примети, било што не трпи толико разметање свога потчињенога, било да тек, што у |
а; а о њеној кћери, о госпођици Даринци толико јој је приповедао, да матери неје требало више, |
је требало више, па да јој упадне у очи толико интересовање о тој „красној Српкињи девојци“, да |
ичност с егоизмом.{S}Ја, до душе, немам толико чуства за општу ствар, немам наклоности, да испр |
аје га скроз и скроз.</p> <p>Да говорим толико... не знам већ коме, послушао би ме и учинио А т |
оно, Срби имају своје Карловце.{S} Осим толико и толико знаменитих Срба, који у Карловцима или |
прозору, на оном прозору, на ком је он толико блажених тренутака с њом проснивао, пиљио, док с |
уме толико да приповеда, а није прошао толико света као ви!{S} Па говорите макар о ономе, што |
, који је у сред друштва и пред њим био толико дрзак, да каже, како је „вечита штета за уметнос |
томило, те сам се и тамо осећао, колико толико, свој.{S} Наука је једина врсна, да и небраћу ба |
дбио као блато с ногу, па би зар колико толико то да заглади.{S} Неје имао свога сталнога увере |
ан у миру. „Да не је у њему срце куцало толико за свој род, можда би пришио био и златну јаку“, |
сећа, да је лепо и добро, кад сене само толико радује том Јелена и Даринка, Бранко и Јован, нег |
, „поборници“, наплаћају од народа исто толико правично или неправично, као и они, који се не х |
мора да поцури по винограду скоро исто толико зноја.</p> <p>– Знам ја то врло добро.{S} Сећам |
подао Јеци, он би му одговорио, као што толико пута вели; </p> <p>– Ја сам господар у мојој кућ |
то мисли.{S} А мисли: „Што се овај свет толико на силу Бога грађа са мном и присваја?“</p> <p>– |
рецепи чвор на цепаници, с којом се већ толико бочи и која га стаде толико зноја, те у мало не |
ан био, да кроз грло неје пропустио већ толико силно пиво, бело и црно вино и све, што рекао он |
својему господарству припустио је тек у толико, што је наручио неке савршеније ножеве за наврта |
ати жупанијске преставнике, изволели су толико пута бити гост за Јаковљевића столом.{S} У после |
рад преноса костију Бранка Радичевића, „толико гладних Мисирских година“.</p> <p>Па онда не мож |
ече!</p> <p>За то ли га, дакле, обасипа толиком нежношћу и пажњом на, која је повод, да је мати |
ло.{S} Шта ће удовица с троје деце, а у толиком добру?{S} Остао, до душе, леп иметак после Игња |
оцем, и тако даље.{S} Ко седи с миром, том је добро.{S} Богу божје, цару царево, па мир!</p> < |
ињства и старога весеља чика-Перина.{S} Том приликом се и деца боље срађају.{S} А мајке се теше |
Дакако да Карловци имају да захвале на том значајном положају у историји српскога народа томе, |
у Карловце.{S} Замишља себи, како ће на том путу угледати из далека читав караван кола, начичка |
о тек само дубок уздисај.{S} Срце би на том уздисају тешком да полети.{S} Ох, полетела би Јелен |
ати се у ма се и горе патила.</p> <p>На том и остало.</p> <pb n="31" /> <milestone unit="subSec |
о.</p> <p>– А знаш ли, колико је година том ораху?</p> <p>– Колико година?{S} Чекај, молим те.. |
оварају, ово било оно се снило...{S} Па том приликом приметиће госпођа Ната, гладећи свог мацан |
ати Бранка: „Хоће ли ко говорити штогод том приликом?“ </p> <p>– То је бреме пало на мене, – од |
о сад не запита ни самога себе, како је том дечку?{S} Па за чију љубави сада“.{S} Кукавни човеч |
по и добро, кад сене само толико радује том Јелена и Даринка, Бранко и Јован, него им и мати и |
тана глава, ипак не мога бележник да се том приликом одржи, а да не примети, било што не трпи т |
олико се у истини прави народ забавља о том догађају...</p> <p>Сад се три млада пријатеља најви |
е три млада пријатеља највише светују о том, како да се и Брајковац и Брајковчани покажу том пр |
елник, стари пензионирац, који се десио том приликом у друштву код разбијене канте, мало не пуч |
хартије.{S} Ваљан, поштен човек може по том листу исписати најлепшу песму, што је човек уме зам |
настирске воћњаке под закуп, живео је с том кућом као род.{S} Госпођа Ката и данас чува крунаше |
стар јој поглед и неусиљено понашање, у том га утврђава њено српско васпитање кућевно и школско |
!{S} Овако хоћу да је цео свет.{S} Па у том снивању о породичној срећи, о раду, о борби и забор |
ом благодарности исплаћује. </p> <p>И у том богоданом изобиљу, што га је иначе напајало новим ж |
Предомислиће се.</p> <pb n="68" /> <p>У том повика учитељ:{S} Дакле, да пређемо на учење.{S} Гл |
Баш читав посао!</p> <pb n="19" /> <p>У том дотрча и Зорка, Катина кћерка.{S} Била код попине Ј |
пине Јелене?</p> <p>– А-а!... </p> <p>У том ево Дабижића с пуном чашом пред Јована:</p> <p>– Го |
авом у знак, да све одобрава. </p> <p>У том начеоник, као да њих тројице тамо и нема, запева св |
о, но,... поче бележниковица. </p> <p>У том јој писар у крај стола стиште руку из захвалности, |
т на прстима изишла из собе...</p> <p>У том је и Бранко легао.{S} Почео био да чита.{S} Нашао н |
обрадовати, кад јој сутра оде.</p> <p>У том се врати натраг у село. </p> <p>Та последња добра м |
и сам тако, – примети Бранко.</p> <p>У том ето још једнога младога човека, па се прикључи друш |
н супруг, ни онако нежан брат.</p> <p>У том и Тинкин Александар израстао дечко из основних школ |
да се и Брајковац и Брајковчани покажу том приликом. „Треба <hi>народ</hi> увести унутра!“</p> |
ем овде школски одмор, тим више, што ћу том приликом да будем сведоком једне опште народне свеч |
ном положају у историји српскога народа томе, што је тамо столица првосвећеника српске правосла |
који има хиљадама ланаца земље и према томе и опрему.{S} Кад видиш, како народ лако прима моду |
си ту.</p> <p>То је истина.{S} А ко је томе крив?{S} Као да и један и други избегаваше интимни |
из цвета“ и из српског света.</p> <p>И томе чину беху Карловци позорницом.</p> <p>Дивно се беш |
ши учењаци, па о томе да пишу.{S} Да, о томе!{S} Треба писати књиге за народ, треба учити народ |
при чаши пива, његова најмилија тема, о томе, како и за што наш народ пропада; Јеша воли да „по |
ђе и Маца, те се разговор и због тога о томе прекиде.{S} Но Ката неје пропустила, да избаци нек |
па мир!</p> <p>– Казао сам ти, што ја о томе мислим.{S} Испит, понда ради што хоћеш. </p> <p>–Д |
докотурали.{S} У нас немају ни појма о томе или се сматра за срамоту, да се један свршен униве |
S} То треба да знаду наши учењаци, па о томе да пишу.{S} Да, о томе!{S} Треба писати књиге за н |
дно обрати на Бранка:– Јеси ли ти кад о томе помишљао?</p> <p>– Моја будућност биће ми само нас |
105" /> <p>– Немој да спомињеш штогод о томе пред тетком.{S} Она се страшно ополчила.{S} Не ће |
грлу.</p> <p>Бранко као да не ће више о томе да говори.</p> <p> И сви заћуташе.</p> <p>– И опет |
на то, даа је у кући већ било речи и о томе, да ће се ићи у Карловце.</p> <pb n="98" /> <p>Нег |
кад би <pb n="91" /> му се теоретски о томе предиковало, а да не види то од нас својим очима.{ |
.</p> <p>– Да он мени не рече ни речи о томе!</p> <p>– Збиља?</p> <p>– Ни беле,</p> <p>– А лепу |
сад већ неје говорио с нећаком својим о томе.{S} А он опет зазире и од „омладинца“, као да <pb |
ранко тако из ненада одлази, да ником о томе пре не рече ни речи.</p> <p>Госпођа Ката да пукне |
а ни о чему другом да се говори, него о томе.{S} Синоћ је већ доучила све, што неје била потпун |
а, шта што вреди, него шта кошта, па по томе и цени.{S} Тако ти је данас време, кћерко.</p> <p> |
у...</p> <pb n="49" /> <p>Добро те се у томе помешали с осталим друштвом.{S} Учитељ и Јован, а |
дни!{S} Па како <pb n="74" /> стојимо у томе?{S} Жалосно!{S} Да се заплачеш!..{S} Боли га, да Б |
едан дан, па недеља?{S} Је л? </p> <p>У томе се отпустила Јелена и Даринка; па се она нађе изме |
трпљиво иза капака на прозору.</p> <p>У томе умукну учитељев глас.{S} Свећа се угаси, а иза она |
итељеву собу</p> <p>Највише се обрадова тому баш Јован. </p> <p>У прочељу између оба прозора ви |
p>Хвала, ујо, што се не сетисте, кад је тому било време; сад је касно, – одговори му сестрић с |
ију воде на извору...</p> <p>Прилике је тому зими често.{S} Седе у вече обично код топле пећи.{ |
Даринчину страну.{S} Бадава, срце само тоне на ту страну, па му вуче и душу и мисао за Даринко |
, ићи,– вели јој Даринка...</p> <p>Пуче топ.</p> <p>– Ево, лађа иде!</p> <p>Сад се тек ускомеша |
е журимо на Дунав.{S} Сад треба скоро и топ да пукне.</p> <p>– Децо, ја то не ћу моћи све издрж |
елена... ох!{S} Она чује Миланов глас и топи се од милине као масло на топлој прженици... </p> |
у зими често.{S} Седе у вече обично код топле пећи.{S} Ако Даринка не везе или не плете што себ |
ј се оте из груди.{S} Прекрсти се после топле молитве.{S} Али се трже, кад јој витице тек сплет |
в глас и топи се од милине као масло на топлој прженици... </p> <milestone unit="subSection" /> |
пута претрчи тркуница, уплашена коњским топотом и зврком од кола.{S} Застане над каквом рупом, |
Ката Нати, кад ова извадила сиграчке из торбе, „зар је то морало бити?“ – „Немој ти ту мени!“ р |
нограду цело скоро после подне на мекој трави у крај поточића, што се слива преко луба дебела о |
па гони несносну запару, те се залеће с травке травци, као да им шапће, да не клону. </p> <p>Не |
unit="subSection" /> <p>Легао Бранко на траву у хладовину, да чита.{S} Обично би до сад у то до |
о своју књигу, те му књига сад испаде у траву.</p> <p>– Пардон!</p> <p>Јелена хтеде сама да се |
метну шешир на главу, а беше му спао у траву.{S} Узе свој штит од сунца, па га затвори.{S} Те |
несносну запару, те се залеће с травке травци, као да им шапће, да не клону. </p> <p>Негде се |
моћна ни толико, да узме своју руку на траг, нити да његову стисне, већ му је подала, па је он |
зао, јер би морао јавно и повући реч на траг.{S} А повукао би је за цело, као што се већи у себ |
релила по обрашчићима.{S} Нигде на лицу трага сумора, нигде знака каква немирна санка.{S} Ако с |
троши своје силно благо.{S} Можда је и трагична судбина, прерана смрт тога ђенијалног младића |
ке глумачке дружине, где је играо улоге трагичних јунака, нежних љубавника и био први певач.{S} |
ове, већ се болном душом хвата за њихне трагове.</p> <p>Бележник се смеје лудом послу.</p> <p>А |
Свештеници, које му драго партаје били, траже што бољу парохију.{S} Ти и твоје колеге дали сте |
е може ни од шале подсмехнути.</p> <p>– Тражи вас, ујо, госпођа Рашићка! – одговори онај.</p> < |
оже од једа, што јој „срамоте кћер“, па тражи негде горњу хаљину, да им изађе, па да им очита. |
ује, да ипак има и једна љубав, која не тражи заслуга, па је равна само оној, што је постала с |
е мало разгали лице.</p> <p>Да ме ко не тражи? </p> <p>Не знам.{S} Ја сам пошао био к Јовану; а |
Даринчину радовању, те се смеје с њом и тражи, на прилику, с које стране препелица пућпуриче.</ |
газдовања.{S} Данас... данас се и за то тражи интелигентан човек, човек... не „господин“!</p> < |
еки немир, па иде по кући, као да нешто тражи.{S} До подне је још како тако и прошло; него посл |
,</p> <p>Бележник послао пандура, да му тражи по селу гдегод овчија сира, па да га с црним луко |
траних Срба, – војводина српска?</p> <p>Тражи ли се још славе, наћи ће се у „Карловачкој калдрм |
рка дотрча к њима:</p> <p>– Хајдете.{S} Тражимо вас.{S} Треба да се журимо на Дунав.{S} Сад тре |
, маси народа.{S} Ми учимо медицину, па тражимо вароши, не ће нико на село. (Ја не ћу да пребац |
д је лептир одлетео.{S} Неје га више ни тражио.{S} Он зна за цело, где ће опет наћи свој прави |
– вели Бранко. – Чини ми се, да је већ тражио друго место.{S} Из његова данас разговора чисто |
и продао за вино ил ракију.{S} Него док трајало и његове и женине сиротиње, даде све до последњ |
мах организована.{S} То не ће још дуго трајати.</p> <p>– Имали смо ми већ једном и организован |
о тек под земљицу вргне“, а некмо ли да траје, „док се поје, док се винце пије, и док срце узди |
ће заслуге по српску књижевност остати трајне, да их збиља не потамњује ни слава млађанога Бра |
на те наше учене и неучене докторе, што траћкају своје драгоцено време у левентовању.{S} Поштен |
го што лађа пристане.</p> <p>Карловачки трг, порта саборне цркве, двориште патријаршкога двора |
м или грлицом, често би гурнула матер и тргла је иза сна, да је ова преплашено упита, шта јој ј |
ц на огрљаку, кад се коњ који мухне, па тргне, да преухитри зловољнога Триву кочијаша, те га ов |
о!</p> <p>Ја сам за то!- прихвати млади трговац. </p> <p>Синоћ је био отишао Марко у Нови Сад, |
о, да ту нема за њу места!</p> <p>Млади трговац се окљува, како би и он прешао у разговор с Бра |
низио, да буде, на прилику, бирташ, или трговац или... најслободнији човек на свету: економ.{S} |
што више свесних економа, земљорадника, трговаца, занатлија, то више слободе и благостања.{S} Б |
ладина, а ту се у нас рачунамо ми ђаци, трговачки момци, и тако даље, све људи млади, који још |
ожда, добио у мираз, и оно мало „знања“ трговачкога, што га добије у тако званим вечерњим школа |
о, да је Јеша био некад први момак међу трговачком омладином у вароши.{S} Али прошао вашар!{S} |
и девојка неје лоша прилика за сеоскога трговца.</p> <p>Ту је сад и та варошкиња, Даринка.{S} П |
дби толике општинске бележнике и сеоске трговце, па одржа све, што остало после Игњата.{S} Ако |
емо примера, да су, на прилику, пропали трговци „пали“ на бирташе, па кад ни ту нису могли прок |
сподина.{S} Или се и не мисли на то, да трговцу треба више од нешто капитала, што га је обично |
па ћуте.</p> <p>То је млади Брајковачки трговчић, Јеша Дабижић.{S} По опаљеном лицу и испуцаним |
стоји до зида.{S} Па чак се и њих двоје тргоше како попина Јелена врисну.{S} А коларевој сестри |
онесоше га у варош до свечанога одра на тргу, где беху свечани говори једнога од Бечкога одбора |
е патријаршкога двора и улице, што воде тргу, све то беше народ прекрилио.</p> <p>У саборној цр |
обали Дунавској.</p> <p> На Карловачком тргу према вратима саборне цркве стоји одар окружен са |
та сам ујак с нећаком.</p> <p>– Да, да, треба помишљати на своју будућност, – проговори парох; |
да не слути на добро.</p> <p>– Да, да, треба да идеш, да видиш матер,... треба, да! – говори п |
о томе!{S} Треба писати књиге за народ, треба учити народ да држи новине, па да се учи, да види |
еба да водимо рачуна о раду наших људи, треба да знамо, камо смерају, али...</p> <p>– Али да ћу |
, да, треба да идеш, да видиш матер,... треба, да! – говори поп Стева све на развлак, док га ис |
а то увек кажем, а то ћу и сам урадити: треба више учених људи да се помешају у народ, у масу.{ |
ту, па учите народ,... да, учите га!{S} Треба сви да га учимо!{S} Ја то увек кажем, а то ћу и с |
и, па о томе да пишу.{S} Да, о томе!{S} Треба писати књиге за народ, треба учити народ да држи |
,... аутономија,... избор,... сабор!{S} Треба вама Стратимировић и Бах.{S} Каква слободна штамп |
ана, нису имали таке школе, као сад.{S} Треба да имаш на уму, да сам ја месни школски надзирате |
верења, да треба да остане код куће.{S} Треба народ поучавати.{S} А ко ће то, ако не ће учени љ |
ац, одређивати ток народној судбини.{S} Треба да водимо рачуна о раду наших људи, треба да знам |
х прилика често.{S} Чика је одобрио.{S} Треба да одемо и код тетка-Тинке.</p> <p>Нова неприлика |
а:</p> <p>– Хајдете.{S} Тражимо вас.{S} Треба да се журимо на Дунав.{S} Сад треба скоро и топ д |
тако рећи, довлачи кћери курмахере?{S} Треба јој!</p> <p>– Штета за дете.{S} Добра је срца.{S} |
ла!</p> <p>– Тим више, – суди Катица, – треба пазити на тако женско дете.{S} Али та, чини ми се |
т свако мисли на свој рачун...</p> <p>– Треба мислити даље од носа, – проговори поп Стеван одлу |
поседали на одар, други стоје.</p> <p>– Треба да оженимо овога нашега учитеља!-- примети госпођ |
Милан Кнежевић).{S} Али те две „звезде“ треба тек задобити.</p> <p>Бранко Стајић после оних реч |
емудра Рашићка преварила у рачуну.{S} А треба ли госпођи Кати много, да на први поглед од мах в |
ан!{S} Неје ни то рђав човек!{S} Пре га треба жалити него осуђивати.{S} Понда госпођа Рашићка?! |
у, што неје дошла на време, кад зна, да треба ово оно... </p> <milestone unit="subSection" /> < |
сад још већма дошао до тога уверења, да треба да остане код куће.{S} Треба народ поучавати.{S} |
, да ћеш вечито ђаковати.“ Да!{S} Понда треба помишљати и на своју кућу, на своје огњиште, на с |
Цикот, мислиш сватови су! </p> <p>Зорка треба да иде по девојку.{S} Мати каже, биће да је у кол |
и коло око крста разилази, те млађешина треба и пре да хвата повратак.</p> <p>Не би сирота имал |
оставити ма на ким.{S}Ту је живина, па треба нахранити и скоткати!{S} Ту краве дочекати, па по |
{S} Треба да се журимо на Дунав.{S} Сад треба скоро и топ да пукне.</p> <p>– Децо, ја то не ћу |
овде сад више не треба тиха рада, овде треба олујине: загушљивост је ужасна, притисак не да да |
донде још Јован и Даринка поучити, где треба да рашири руке, где да их метне на груди, где да |
ака носи други број и казује место, где треба да се окупе чланови ове или оне депутације, пре н |
јом учи, да у свету има љубави, него је треба заслужити, који сваким чином својим доказује, да |
че само поквареније. „Дете, за Бога, не треба ни да зна, да и тако што има на свету.{S} За њу н |
а нам ваља чинити и како се владати, не треба нам команде.</p> <p>- Чујеш.{S} Ја бих ни пода шт |
е доста Дунавом.</p> <p>– Мој синко, не треба ни то баш тако далеко одлагати.{S} Ко је рано лег |
{S} Бадава!{S} Мати је мати.{S} Дете не треба никад да је напуштено и остављено, можда, доброј |
литички ваздух.{S} Не, овде сад више не треба тиха рада, овде треба олујине: загушљивост је ужа |
главу, па се даде у памет.</p> <p>Ти не треба да се што бојиш, – узе поп да кује, док је врело. |
прилику, те доказала поп-Стеви, како не треба да вређа Александра због његових омладинских назо |
е да и Брајковац изађе на глас, како не треба.{S} Памтиш, како се то некад живило.{S} Боже, да |
шкиња не надмудри): – Да Бог ме, младеж треба да пева!</p> <p>То је госпођа Рашићка нашла за до |
ко усрећила.{S} А оно девојче, збиља, и треба да се усрећи.{S} Душа је њена чист још неисписан |
е увек, каже, говорио, да је то једно и треба да буде једно.</p> <p>Зорка већ опет дотрчала с к |
и, - одговори Јелена ђаволасто; – па ви треба да почнете.</p> <pb n="39" /> <p>Бранко ћути; или |
и с оне стране Саве и Дунава?{S} Је ли треба спомињати толике народне саборе, који баш у Карло |
е дати дете и у лер и на васпитање; али треба, Бог ме, женском детету још много више кућевна ва |
ти, учо, издири за народност, па кад ти треба дати хлеба, „даће бог!“</p> <p>Јеша зинуо у Јован |
у за тебе.{S} Шта ти ваља радити, то ти треба већ сам да знаш после осам година, што си их пров |
све формалности, шупље љуске.{S} Радити треба, радити!{S} Па... чуј ме!{S} Више народу користи, |
се бележниковица збунити. – Ал тако јој треба!{S} Тај господин Бранко добро јој је напаприо у н |
но време у левентовању.{S} Поштен човек треба да помишља на породицу.</p> <p>– Поштен човек тре |
ишља на породицу.</p> <p>– Поштен човек треба најпре да се побрине, како ће издржавати породицу |
боравио, што рекао ујаку: „Поштен човек треба најпре да се побрине, како ће издржавати своју по |
о тог дана какво крштење, знају, кад им треба донети дете, да га поп Стева уведе у свето правос |
о је мој Арсеније.“</p> <p>Арсеније њен треба да је по занату ћурчија.{S} Леп занат, таман за с |
врпољио.{S} Хоће да се пева.{S} Друштво треба само да пева.{S} А он погибе за младим друштвом.{ |
лач.</p> <p>– Мати ми увек говори, како треба да сам пријатна с њим и искрена.{S} Ја и не могу |
и њу и себе. – Све ће то још бити, како треба да буде.{S} Нисам тек могао момку одмах с неба па |
по неки пут исправи и опомене, где како треба.{S} Но за то Зорка мора да трчка за њом из собе у |
иметак после Игњата Јаковљевића.{S} Но треба радити и бар одржати.{S} Да извади Јована из школ |
.{S} То је грозно, господине мој.{S} То треба да знаду наши учењаци, па о томе да пишу.{S} Да, |
д тек почиње да нагађа.{S} Па баш за то треба да му каже, како мати хоће, мати хоће а не она, д |
а, тако беше омилело.{S} То је оно, што треба да измири, а у идеји Бранковој, све без разлике и |
па видиш, да ће то све још бити као што треба.{S} Госпођа Јеца се као мало и поутеши, али... те |
поп-Стевиним, „то све још бити као што треба“,то јест, као што она, по свом рачуну, жели.{S} О |
одлануло, како ће „све још бити као што треба“.{S} Но или што јој се чинило, да неје прилика, д |
ми се, пожурили смо се раније, него што треба.</p> <p>Па боље пре не? после, – одговори Јован.< |
госпође бележниковице.</p> <p>– А, вас треба посути ситном прохом! – поздрави га бележниковица |
ементом, комотан: ради једва, колико му треба, па је површан, те, канда не схваћа озбиљно конку |
ће доћи скоро из поља, па и по дворишту треба којешта поспремати.</p> <p>Сутра је радни дан а ч |
{S} Или се и не мисли на то, да трговцу треба више од нешто капитала, што га је обично наследио |
а, када теби Карловци су глава!“</p> <p>Треба ли ређати све прилике, које истакоше Карловце изн |
вац и Брајковчани покажу том приликом. „Треба <hi>народ</hi> увести унутра!“</p> <p>– Да приред |
ац пропева у Бранковој свечаности“ јер „треба народ увући унутра!“ Повукао би је тим пре, што с |
ћути.{S} Не зна, шта ће сад; тек мисли, требало би, можда, што да рекне.</p> <p>– Али збиља се |
S} Сам пресветли господин жупан, кад је требало бирати жупанијске преставнике, изволели су толи |
олико јој је приповедао, да матери неје требало више, па да јој упадне у очи толико интересовањ |
, да истера шетњом мамурлук, па му неје требало два пута рећи, да се придружи бележнику, Јовану |
је позајмљивала детету, кад јој је што требало за ручни рад, што га је Јелена радила у „леру“. |
има је, чини му се сад, и чешће могао и требао мислити, ако ничега другога ради, бар да сад не |
, у којима беше његов лес, за воз, који требаше доћи у Нови Сад још у јутро.{S} Некоме се ваљда |
ској станици, место да преноћи, као што требаше, у Новосадској саборној цркви.</p> <pb n="102" |
ио А ти...</p> <p>Види Поп Стева, да је тренутак озбиљан.{S} Но не зна, шта да каже.</p> <p>А Р |
ачеоника, нађоше, да је сад најзгоднији тренутак.</p> <p>Сам коровођа почиње. </p> <p>Али писар |
једнодушни протест једва даваше на који тренутак бар маха, да се разаберу гласови одабраних чла |
као оно птица на грани, те чека згодан тренутак, да прне опет у свет,... у виши свет.{S} Само |
х костију</title>“.</p> <p>Величанствен тренутак.</p> <p>Изнесоше и мртвачки сандук с последњим |
м прозору, на ком је он толико блажених тренутака с њом проснивао, пиљио, док се туга неје прел |
да се тврдо узда, да ће, ма у последњем тренутку, и забранити.</p> <p>– О, моја ће мама мени ве |
зналац, па се смеје.{S} Видиш га само, тресе се гојазан, зачкиљио очима и развукли му се брци, |
на варошка успијуша!</p> <p>Попа се све тресе гојазан,:како се смеје.{S} Видиш га само, клима г |
.</p> <p>Дрхће Јеленина рука, као да је тресе тролетница.</p> <p>– Јелице, – шапће учитељ, – шт |
убињака и треснуо о земљу, па се купа и тресе у својој рођеној крви.{S} Сачма му је крупна добр |
<p> Мачак се стропоштао с голубињака и треснуо о земљу, па се купа и тресе у својој рођеној кр |
о Радичевић сјаће за вечита времена као трећа звезда уз Вука и Даничића на освитку нове нам књи |
, учим себе ради, као годи ти и други и трећи.{S} Кад кажем, да бих био на селу учитељ народу, |
један пут!...{S}Други пут!...{S} Цмок и трећи пут! ...{S}И опет!...{S} Све пуца!{S} То је радос |
вор свој с Бранком, кад их остави млади тржа. – Просто, мени се мој позив не допада.{S} Ја ниса |
и мирођија!...</p> <p>Млади Брајковачки тржа мало се неје сломио преко тезге, како је појурио, |
чеоник гурну на оно: „Устај, Србине!“ – трже се, а кроз храпаво грло, загушено пивушином, једва |
аћи свој прави цвет.</p> <p>Из мисли га трже весео кикот и клицање.{S} Таман да се дигне и да в |
ош мрети није“</l> </quote> <p>Понда се трже. </p> <p>– Хоћемо ли се ми моћи поутешити, као Бра |
крсти се после топле молитве.{S} Али се трже, кад јој витице тек сплетене, а не придевене спадо |
Иза рогља се зачу певање.{S} Учитељ се трже.</p> <p>– Збогом!{S} Разговараћемо се.</p> <p>– По |
с неки до Бранкових ушију.{S} Бранко се трже.{S} Близу њега стоји на уској путањи девојче од св |
, као тек да одмахне: „Па добро!“ Но се трже.</p> <p>– Хвала вам.</p> <p>– Па, опет сте заћутал |
има право, да Бог ме, – рече Кнежевић и трже руку.</p> <p>– Шта је теби? – пита изненада Јелена |
ће већ доћи, – рече Даринка, па се као трже и поцрвени, кад примети, да је споменила то име на |
динац најчистије крви“.{S} Сад се чисто трже, кад виде, да је заорао дубоко опет на своју стару |
и иза потиљка.)</p> <p>У који мах писар трже очи на прозор, у тај мах прозврјаше онуд кола, а н |
лајнице зеленога Нимрода, како се слабо трзали и утргли око лова.{S} Да им се уз пркос учловио |
тно, колико је знао и расположен био. – Три године је скоро, како несам био у нашим крајевима, |
им заједно у Карловачкој гимназији, два три разреда млађи од њега; али у комшилуку његову у ста |
а на столицу.{S} Рећи ће тако с њим две три (опет у миру и љубави!), док „деца“ не дођу.</p> <p |
штогод, па им чита.{S} Прочитали су све три чести „<title>Љубомира у Елисијуму</title>“ од Мило |
рент, онај Јуда код цркве, дошао је пре три четири године.{S} Наша славна црквена општина дала |
да је све ређала, свршила би с оним пре три године.</p> <p>– Него шта знам?{S} Код нас ти је на |
забавља о том догађају...</p> <p>Сад се три млада пријатеља највише светују о том, како да се и |
чаше, испили чаше, цмокнули се и два и три пута – и, дакле попили брудершафт, то јест, потписа |
у, што неје она та, којој њен син након три године жури у походе, него јој тек уз пут сврће као |
ше.{S} Испред учитељева стана зачу се у три пут.</p> <p>– Лаку ноћ!</p> <p>Јован и Бранко се од |
.{S} Намерила се на добру девојку...{S} Трива јој је брат.{S} Он кирија, а она ево је код ње ве |
ћи...{S} И тако даље...</p> <p>Дотле је Трива извукао, као добар кочијаш, коњима уши, па их ому |
она из кухиње.</p> <p>– Разумем, – вели Трива.</p> <p>– Дођи, па ћеш вечерати, – опет Ната Трив |
, сама је.</p> <p>– Разумем! – одговори Трива и оде за својим послом.</p> <p>– Като злато, – оп |
замочи руке, да их пере, – могао би ти Трива штогод помоћи.{S} Нек ти донесе воде, <pb n="20" |
те.</p> <p> Сео и кочијаш.</p> <p>Таман Трива притегао узде и замахнуо Бачком ђиватком, да одуд |
још неје била...</p> <p>Ту је и кочијаш Трива с колима. </p> <p>Послужавка Криста трчи то у соб |
што је Даринка све порадила...)</p> <p>Трива таман замахнуо секиром, да прецепи чвор на цепани |
ви и Ната и Даринка у један мах.</p> <p>Трива већ сишао с кола па одапиње коњима конопце са ждр |
ћ четири године.{S} Па има послугу и од Триве.{S} Криста јој је послушна, па радилица, па верна |
<p>– Дођи, па ћеш вечерати, – опет Ната Триви, а то исто или можда мало друкчије рећи ће му бар |
20" /> ил нек нацепа дрва....{S} Хајде, Триво дете моје, помози госпођи, видиш, сама је.</p> <p |
арошкиња?{S} Знаш, тамо је Јелена...{S} Триво, терај!</p> <p>– Ђи! </p> <p>Коњи кренуше.</p> <p |
према воде, да се гости умију.</p> <p>– Триво, – кренула се Ната кочијашу, па му говори: – ти с |
ухне, па тргне, да преухитри зловољнога Триву кочијаша, те га овај не опомене камџијом, да глед |
</p> <p>–Јух, јух, јух! –- цикнула је „трижди“ сека Ната сека–Кати, кад је чула; а чула је, Бр |
итетлије увек имају право, дакако!{S} У тринаест школа поцрпу они кашиком сву мудрост.</p> <p>– |
а.{S} Понда скочи са столице, прође два трипут по соби.{S} И опет долети на прозор, па одмах уп |
лушати... (Утре сузе, па промену глас:) Триста га врага, кад ја што хоћу, то мора бити из ока и |
, што га вреба...{S} Преко пута претрчи тркуница, уплашена коњским топотом и зврком од кола.{S} |
арошкиње дошле! </p> <p>Како је блажено трла руке, кад јој пало на памет, да доведе поп-Стевина |
е оца ни запамтило.{S} Шта ће удовица с троје деце, а у толиком добру?{S} Остао, до душе, леп и |
о Јелена слободна, па којим кораком она тројица њима ближе, то се Даринка већма стискује уз Јел |
ава. </p> <p>У том начеоник, као да њих тројице тамо и нема, запева своју најмилију, тихо, по с |
Лепо од вас! – повика на једаред Јелена тројици младића још на по пута.</p> <p>– Од кад ми овде |
<p>Дрхће Јеленина рука, као да је тресе тролетница.</p> <p>– Јелице, – шапће учитељ, – што дрхћ |
силних мушица, што их спопале.{S} Вуку троми на омари ноге по прашини.{S} Прашина завејава у к |
кад хладовина разгалила и госпођи Нати тромост с веђа и дремеж с очију, живнула и она, па се р |
је љуто зауздао и подланчио, те је шиба троструком камџијом и заиграва пред искупљеним својим в |
них синова, на које, сиромашан и онако, троши своје силно благо.{S} Можда је и трагична судбина |
?{S} Сам му писао, па му послао и путна трошка, само да дође.</p> <p>– Бога ти, прекинућу ти ре |
цу <pb n="17" /> тешко, не жали пута ни трошка, да проведе код сестре на очеву дому које летње |
само крунисане главе своје, полажући им трошне остатке животне у сребрним и златним кивотима у |
ишту.{S} Али колико је и то лакше, него трпети пијаницу и убојицу мужа, који сав свој кив, сву |
ку. (Бележник, мимогред буди речено, не трпи то ни за живу главу.{S} Као да ми ту седи!{S} Вели |
ком одржи, а да не примети, било што не трпи толико разметање свога потчињенога, било да тек, ш |
хм,!{S} Не знам, за што би Тинкина сина трпила Јеца у поп-Стевиној кући?{S} Видићеш само, биће |
срди на њу.</p> <p>А какве ужасне муке трпљаше у тај мах бедни њен Милан!{S} Да зна само, коли |
јахао танку бедевију, што му извукао из трске браца Рада слуга, па је љуто зауздао и подланчио, |
е напаприо у нос, може га сад песницама трти,</p> <p>Јован се загледа у њу зачуђеним погледом.< |
а Радичевића.{S} Необични дар, неуморни труд и сувремена ученост и Рајића и Мушицког дуго ће ос |
> <p>Данас је ту и Даринка, па се свако труди, да се што боље представи варошкињи.</p> <p>Бележ |
!...{S} Па... најпосле, шта су стекли и трудољубиви Орфелин и учени Соларић, па мудри Доситије |
ланином.{S} Но ни целим данашњим својим трудом не би стекли ни колајнице зеленога Нимрода, како |
" /> се, како отровне мијазме почињу да трују наш политички ваздух.{S} Не, овде сад више не тре |
ива с колима. </p> <p>Послужавка Криста трчи то у собу то на двориште, а никад празних руку.{S} |
е како треба.{S} Но за то Зорка мора да трчка за њом из собе у собу.</p> <p>У Даринку ушао цео |
те, а никад празних руку.{S} Мајсторица трчка за њом, да и она што прихвати.</p> <p>– Да нисмо |
Даринка, Јелка, Бранко, Јован, а уз њих трчка и мала Зорка.{S} И њено срдашце куца необично жив |
ицу.</p> <p>– Да, да!{S} Сећам се...{S} Трчкарала је туда око мене, кад сам га укопавао.</p> <p |
белим кућерцима и неправилним улицама, тршчаним крововима и ниским гдегде искривљеним плетеним |
p>Гости из Брајковца.{S} Ту тетка Ната, ту Даринка, Јован, мала Зорка, – сви полетеше њему као |
ци, ако у село Турци.{S} Ако ће натраг, ту је Скила, мати, која би да удоми своје дете, његова |
ковац нешто празан.{S} Сви су, до душе, ту, и мама, и тетка Ката, и Зорка, и Владимир, и браца |
ви гости и рачуни.</p> <p> А ту су сви, ту је Брајковачко цело певачко друштво, осим Бранка, Да |
ша и милостивија половина. (Као бојаги, ту је варошкиња.) Понда дода опет с прекором: – шта теб |
ењена.</p> <p> Даринка, до душе, мисли, ту је брат, Јован, па, како он хоће.{S} Не ће се, ваљда |
се – однеговаше, и научише се србовати, ту је и отац српске књижевности, ту је Вук Караџић први |
овати, ту је и отац српске књижевности, ту је Вук Караџић први пут, као ђак још, упозорен од Му |
тестера за навртање и скрњивање воћака; ту вазда још друга што вртарскога што пчеларскога оруђа |
заветрину у Маркову крчму у Брајковац; ту се препоручи бележнику својом вештом декламацијом „о |
вина, па треба нахранити и скоткати!{S} Ту краве дочекати, па помусти!{S} Па ваздан другога кој |
анова „посинка“ Јакова Игњатовића...{S} Ту је често и мајсторица, па и Криста. („Боље да ми је |
ико то гвоздених то дрвених клинаца.{S} Ту виси пчеларска капа; стара нека реверенда, – ваљда, |
крену се.</p> <p>Гости из Брајковца.{S} Ту тетка Ната, ту Даринка, Јован, мала Зорка, – сви пол |
а виногради, вотњаци, беркови, шуме.{S} Ту ти се измешала румена боја лишћа рујева с плавичасто |
{S} Одмах до њих су певачке дружине.{S} Ту ћете најбоље видити спровод и чути песме. </p> <p>– |
берби стражари, како беру берачице.{S} Ту је мала тестера за навртање и скрњивање воћака; ту в |
село.{S} Ту је Јаковљевићкин Јован.{S} Ту и попин сестрић.{S} Понда, ево, и ове!</p> <p>Тејка |
на један пут ваздан гостију у село.{S} Ту је Јаковљевићкин Јован.{S} Ту и попин сестрић.{S} По |
ibovitz</foreign>“-у.</p> <p>У кратко – ту је буна, сабори, Банство, војвода,... </p> <p>Па кад |
{S} Срби су за средње гласове.{S} Бас – ту је, мој брајко, баћушка Рус...{S} Баћушка Рус је сва |
в осмех, па намигну на Јована.</p> <p>– Ту ће бити сватова! – пришану му с пуним уверењем, кад |
чу, па му показа место уза се.</p> <p>– Ту ми седни, синовче!</p> <p>А Кнежевић пушта глас где |
ао за јавне ствари.{S} Него омладина, а ту се у нас рачунамо ми ђаци, трговачки момци, и тако д |
еле то његови гости и рачуни.</p> <p> А ту су сви, ту је Брајковачко цело певачко друштво, осим |
епо од поп-Стеве.</p> <p>– Довео га, да ту проведе вакацију...{S} Ал не знам, што их већ нема и |
пала.{S} Само да јој не би ко рекао, да ту нема за њу места!</p> <p>Млади трговац се окљува, ка |
су се обадве препале, када су из ненада ту натрчале на Бранка.</p> <p>Јух, како сам се ја онда |
<p>Опасан је, чини јој се, такмац сада ту...</p> <p>Нема те жеље, што је зажели госпођа Јеца Р |
уплете се поп Стеван, – а да што сам ја ту већ двадесет и толико година?!{S} Учим ја то и говор |
еч на Јаковљевићкине гошће.</p> <p>Била ту Јаковљевићкиња девојка, па вели, доћи ће ми у визиту |
и, упамти.{S} Нова омладина је ухватила ту истину...</p> <p>– Сви ми, штогод учимо, учимо за на |
вића.</p> <p>– Не говори!</p> <p>– Нема ту шале.</p> <p>– Та стани да дођем к себи!</p> <p>– Е, |
ну страну.{S} Бадава, срце само тоне на ту страну, па му вуче и душу и мисао за Даринком.{S} Је |
чевића. („Слава!{S} Слава!“ заори се на ту реч око стола.)...{S} Да, господо моја, – залеће се |
бро, даклем, још у суботу отићи ћете на ту параду у Карловце; па најбоље ће бити, говори ти сам |
pb n="33" /> <p>Како сам нисам дошао на ту мисао?... </p> <p>Овај момак није таки, као што сам |
год уме да штује и мртве поборнике, (на ту је реч баш особито узахао,) поборнике своје идеје.{S |
госпођа Рашићка.</p> <p>– Збиља!{S} Па ту је за цело и она.</p> <p>– Не знаш ништа?</p> <p>– Ш |
картања развезе и пијанка.{S} А он мора ту бити, да декламује.{S} Ко би иначе био у чорби мирођ |
ић стао на прозор, па недахнимице слуша ту народну песму.{S} Не узима на ум, како су жалосни ти |
S} Просвета, просвета!</p> <p>Не помаже ту књига, – вели му Јован. – Нема просвете, где народ н |
„српски Сион“?</p> <p>Ко не зна, да је ту српска патријаршија“.{S} Тешко да има у српству иоле |
ојаги, па јој одговара:</p> <p>– Све је ту.</p> <p>– Боже, помози! – прекрсти се и помоли се; Н |
ајсторица, па и Криста. („Боље да ми је ту, него да се витла којекуда“, мисли госпођа Ната).{S} |
p> <p>– Не ни по што.{S} Не, бар док је ту Бранко.{S} Учитељ се замисли.</p> <p>– Шта мислиш?{S |
што је наишла на таки неред, или што је ту Јелена, па да је пецне.</p> <p>– Ви сте сретне руке, |
ико не одговори ништа..</p> <p>Данас је ту и Даринка, па се свако труди, да се што боље предста |
Јелену, како жури њој.{S} Дакле, већ је ту време, да се иде на певање!{S} Па колико Јелену угле |
а ујаков позив, ујаку за љубав, да неје ту и Јован и да не осећаше збиља потребу, да се одмори. |
хтела да каже и да би то рекла, да није ту – „дете“, Даринка, а деца, дакако, не морају, свашта |
потребнији.{S} Ето, он је кратко време ту, па видим, да га и сељани јако уважавају, јер слушај |
и ти стихови, како су непоетично казане ту мисли; само му мило, што види, да народ зна за Бранк |
одрасла на селу, па најволи, да и умре ту, али никад неје марила, да јој се и једно дете мора |
о боговетно вече изађе пред кућу, па се ту нађе с неким ковачким калфом, па је не можеш довикат |
к без одређене сталности.{S} Прелеће се ту с једног предмета на други, и, дакако, често долазе |
оп-Стевиној кући?{S} Видићеш само, биће ту...!{S} Учитељ је сад мали за њену ћер.{S} Побринула |
њим, те скочи на њега.{S} И да не беше ту начелника и бележника, би медвед угњавио мајмуна.{S} |
је син оца лоле; али да бацим на њега и ту љагу, да му је мати распуштеница, не могу.{S} Преуда |
опа нешто кошка и с учитељем.{S} Биће и ту њена масла.{S} А момак ваљани вредан, како само може |
Бог ме!{S} Положићу докторат, свршићу и ту формалност; понда ћу доћи у Брајковац.{S} Радићу, ек |
и помоћи! – рећи ће Бранко, па употреби ту прилику, да стане поред Даринке. </p> <pb n="47" /> |
е стоји економно добро.{S} За то сте ви ту, па учите народ,... да, учите га!{S} Треба сви да га |
ним, аукторитетима.</p> <p>– Па може ли ту бити дисциплине? </p> <p>– Још те какве!{S} Сви знам |
трпи то ни за живу главу.{S} Као да ми ту седи!{S} Вели увек па се удари иза потиљка.)</p> <p> |
ли трговци „пали“ на бирташе, па кад ни ту нису могли прокопсати, или и прескочивши тај степен, |
мо се честито ни поразговарали, како си ту.</p> <p>То је истина.{S} А ко је томе крив?{S} Као д |
, – зар то мора бити?</p> <p>– Немој ти ту мени! – одговориће опет, као и до сад, Ната Кати.– З |
е, „зар је то морало бити?“ – „Немој ти ту мени!“ рекла је, наравно, Ната Кати. „То је дечја ра |
и поштени општинари не ће баш и продати ту своју кућу,... разумете ли ме: кућу српске црквене п |
ољу свињи, или тако што, Давина је увек ту, да свесрдно послужи.{S} Она је, тако рећи, Игњату и |
то!</p> <p>– Заповедајте!</p> <p>– Је л ту муф?</p> <p>Муф беше запао под ноге, док се Ната нам |
о свом „вишем позиву“, као да је он сам ту, па сам својој Дулчинеји слади санак.</p> <p>Благајн |
а неје ни у Брајковцу, од како је дошао ту за свећеника.</p> <p>Бранку дуго време поред таквога |
из винограда! ...{S} Владимир ми је био ту пре, него што ћете ви доћи, мало јео, па опет отрчао |
<p>– Но, да Богме,... до сад вам је био ту друг,... хајде-де, прашта вам се...{S} Сиромах, тај |
крено да ти кажем, волим, и што сам био ту.</p> <p>– Жао ми је, да ниси остао дуже, па да прошв |
те мало проширити или бар повисити, ујо ту сеницу, кад сте тако радо у њој?</p> <p>За мене је, |
едочити...{S} Боже мој, ви гледате опет ту као неки преблаги Јеврем...{S} Ето вам, шта је: госп |
p>– Да приредимо и ми овде какво село у ту цел!{S} Предложи учитељ.{S} Стајић скочи одушевљено |
им, па и непосредним интересима, што су ту скопчани, – то су његове најмилије мисли.{S} Тек ако |
то све онда расправљало, кад деца несу ту.{S} Деца, да како, не морају свашта чути...</p> <p>С |
чеоник, стари пензионирац...{S} И опису ту.{S} Господин бележник је нашао, да је вредно, да му |
олубице моја!{S} Иди, немој да се крхаш ту! – вели јој разнежени супруг. – Ти бар не мораш, ако |
а окупу, па јој још неје била...</p> <p>Ту је и кочијаш Трива с колима. </p> <p>Послужавка Крис |
тога неумрлога мудраца српскога.</p> <p>Ту књигу узео Бранко и вечерас да чита.{S} Али, као оби |
оша прилика за сеоскога трговца.</p> <p>Ту је сад и та варошкиња, Даринка.{S} Познао се с њом у |
{S} Не да се кућа оставити ма на ким.{S}Ту је живина, па треба нахранити и скоткати!{S} Ту крав |
верио, да се и сама гошћа одушевила за „ту идеју“, што би рекао Раја Јовановић, па макар поп Ст |
авапио је негда његов велики имењак.{S} Туга се нека стисла у његовим грудима.{S} Тама нека као |
ренутака с њом проснивао, пиљио, док се туга неје прелила вином, те из дубљине наквашенога срца |
пријатно, тако слатко, да јој се прели туга по срцу, срце јој оте мах, сузе саме полетеше на о |
узела бранити писара, да се овај сам од туге неке у мало не заплака. – ни песма начеоникова.{S} |
јковац; сад тек разумеде њену притајану тугу, што неје она та, којој њен син након три године ж |
д некуда изгледа.{S} Ако случајно прође туда какав гимназијалац, па је поздрави, стискивајућ књ |
Да, да!{S} Сећам се...{S} Трчкарала је туда око мене, кад сам га укопавао.</p> <p>– Па видиш, |
ићу загладио, осећао се туђ према њему, туђ, јер и оне сродничке пажљивости беше већ нестало у |
ше већ нестало у себичному његову срцу, туђ, јер предвиђаше, да их и мишљење и назори деле ужас |
а сестри и сестрићу загладио, осећао се туђ према њему, туђ, јер и оне сродничке пажљивости беш |
знуо, као за својом колевком, осетио се туђ, самохран. „Тама за мном, тама преда мноме, а најве |
– рекла му је мати, када га испраћала у туђ свет, у даљину, да у највишим школама тамо збира се |
о туђа брига?</p> <p>– Општа ствар неје туђа ствар, него свију нас и свакога појединца подједна |
једва да умемо и слутити, како се води туђа брига, једва да и назиремо, шта је то јаван живот, |
та је друго та ваша дерна политика него туђа брига?</p> <p>– Општа ствар неје туђа ствар, него |
Мени је, да Бог ме, охол, кад ми је све туђе у њему.</p> <p>– Па сте се непрестано опет бавили |
до душе, лако било ломити руке, перући туђе рубље, ни бости очи, шијући белом свету, па хранит |
чност да кује своје планове!{S} Играчка туђег ћефа!</p> <p>Зар је тако гадан тај јавни, тај пра |
ити и себе и дете под туђим кровом и на туђем огњишту.{S} Али колико је и то лакше, него трпети |
рав!{S} Без ичије припомоћи... сам... у туђем свету...{S} Хм!{S} Мора бити од њега кадгод нешто |
то, што се... без ичије – помоћи сам у туђем свету... гура, те редовно свршава своје течајеве. |
да исправим свет раменом, „да плачем за туђим насилима“, и тако даље.{S} То су све формалности, |
лом свету, па хранити и себе и дете под туђим кровом и на туђем огњишту.{S} Али колико је и то |
Наш је сељак, где су Срби неизмешани с туђим елементом, комотан: ради једва, колико му треба, |
у.{S} Али пази, да се што више користиш туђим искуством.{S} Тешко оном, који мора све на себи д |
еби туђински печат.{S} Ми све морамо од туђина да набављамо за своје рођене паре, а пара мало, |
и, то је наше, па не мора плаћати.{S} А туђинац то не може рећи.{S} Дакле, општина му је дала с |
а најобичније наше потребе носе на себи туђински печат.{S} Ми све морамо од туђина да набављамо |
а, – од људи неписмених, који су тек из туђих уста чули и научили бар „Коло Бранково“, па до пр |
ни ступио у јавни живот, па већ, ето, у туђој руци маљ, којим би себичност да кује своје планов |
ете?</p> <p>– Како кад.</p> <p>– Водите туђу бригу.</p> <p>– То раде беспослене жене.{S} Не ћет |
га конзисторији.{S} Ја ћу ти написати, тужбу, да се развенчаш.{S} Петнаест година га већ нема. |
егов виши позив на срцу и на језику.{S} Тужи се на цео свет.{S} Младу човеку не да се прилика, |
уђе.</p> <p>Јован баш пије каву, па се тужи, како ну не прија.{S} Да му је хладан батак с кисе |
стиште терет, сињи терет.{S} Цео дан се тужи матери, да је боли глава.{S} А кад пошла на певање |
искрснути на једаред из ненада.{S} Него тужи га конзисторији.{S} Ја ћу ти написати, тужбу, да с |
сам ја месни школски надзиратељ.</p> <p>Тужи ми се, сиромах, само, да га неко опањкава код влас |
ни близу памети, да се кајем, или да се тужим на Беч.{S} Али ипак ме срце вуче нашем крају, па |
пао лепа друштва“, те не може друкче да тузи угове, већ се болном душом хвата за њихне трагове. |
и чешће.</p> <p>Учитељ, Милан Кнежевић, тукао би се сад са целом општином.{S} Већма осећа морал |
може да остане од срамоте у свом јату, тумарне бог те пита куд, па се изгуби.{S} Наш је сељак, |
се протегли на канабету.{S} Остави неки тумач казненога поступка, што га читао, на страну, па п |
ли разговарао што? – пита попу, а више тумачи, шта мисли, погледом него речима.</p> <p>Попа за |
Додијало им овде гоњење за веру као и у Турској, па се просто одселили у Русију, па тамо насели |
пак опљувати, па заденути у малу своју турску лулицу на подугачком чибуку, запалити и пушити.. |
лу вашара!“ Благајник мисли:{S} Куд сви Турци... „Наћи ће се и још когод.{S} Звезде на небу пев |
бележниковица Јовану.</p> <p>– Куд сви Турци, – одговори овај.</p> <p>А она повика: </p> <p>– |
ишта лепше од добра пива.{S} Ал куд сви Турци.{S} Мисли, но га мрзи, да и толико говори.</p> <p |
ела“ Брајковачкога благајника: „Куд сви Турци,..." </p> <p>Тако се свршила прва певачка поука Б |
ак.</p> <p>Благајник као вели: „Куд сви Турци“... па савесно врши своје као бегеш. </p> <p>Јеша |
е ватре.{S} Ако у гору вуци, ако у село Турци.{S} Ако ће натраг, ту је Скила, мати, која би да |
ко је пало слеме на њено теме.{S} Једва ће ми на питања моја тек овлаш поверити, како је испала |
помени и на то, остаће нешто, због чега ће Карловци остати у спомену, „док се поје, док се винц |
што се, не зна ни сам за што, нада, да ће она највише и поклонити пажње оному говору, што прет |
забране.{S} А као да се тврдо узда, да ће, ма у последњем тренутку, и забранити.</p> <p>– О, м |
руци!{S} Али је бар тврду веру дала, да ће све и сва порадити и код чике, поп-Стеве, и код мате |
лишан, ако <pb n="41" /> је мислила, да ће последње речи девојче примити у онаком смислу, који |
на оличена.{S} И нека нико не сумња, да ће идеја погинути...</p> <p>Бележник се већ неколико пу |
ћан, јер чека муштерија– поручио је, да ће „сад одмах“ доћи, па је устао већ био и пошао.{S} Ал |
аа је у кући већ било речи и о томе, да ће се ићи у Карловце.</p> <pb n="98" /> <p>Него неје на |
авета даде се обрлатити још до куће, да ће заложити своју реч.</p> <p>– Видићемо још, шта ће ре |
а Ната из вароши?</p> <p>– Јавља ми, да ће доћи скоро.</p> <p>– Нека, нека!...{S} Збогом, сека |
ро и за себе и за њу.{S} Знаш ли ти, да ће она израдити код поп-Стеве, да све припадне њој и ње |
били су сви уверени, нема опасности, да ће морати певати без госпођице Јелене. </p> <p>Сутра по |
сна и тиха ноћ песмом.{S} Ја мислим, да ће наш коровођа...“</p> <p>А коровођи, Брајковачком учи |
.{S} А мајке се теше и челике надом, да ће им деца бити боље среће од њих... </p> <p>Ката Јаков |
.{S} Јован Јаковљевић му је обрекао, да ће тако ући у Карловце, као да ће доћи, „да бирају војв |
свог века неје поп Стеван помишљао, да ће бити кадгод и проводаџија, па, ето, под старост доте |
ла се, <pb n="99" /> изгубивши наду, да ће се и вечерас састати с њим, и уверивши се зар још бо |
етак јаја и..</p> <p>– Но, па видиш, да ће то све још бити као што треба.{S} Госпођа Јеца се ка |
поп Стева један пут сестри, видевши да ће јој тиме погодити најватренију жељу.</p> <p>Тинци си |
екао, да ће тако ући у Карловце, као да ће доћи, „да бирају војводу“. </p> <p>Матер је спремио, |
е била мед пред Бранком, али сад као да ће да се сва разлиже.{S} Чак му је одушевљено говорила |
злена и разборита.{S} Као девојка можда ће се многоме пре допасти Јелена; али Даринка је врсна |
</p> <p>Положи све испите најпре; понда ће мо се разговарати, – одговори му Бранко.</p> <p>Јова |
друмови пожелити Срба...{S}" А историја ће да пева ил кука над њима као над старим Римљанима и |
тренутку, и забранити.</p> <p>– О, моја ће мама мени већ дозволити, – одазва се Даринка. – Њој |
па чита своју декламацију.{S} А Даринка ће запитати Бранка: „Хоће ли ко говорити штогод том при |
ама, у које могу запасти и према којима ће морати удешавати свој рад и своју снагу.{S} Бродови |
, алезајнц (све једно), Стефане; Јелена ће певати на селу и ићи ће са мном у Карловце на свечан |
а Јелену Рашићку.</p> <p>– Није; ал она ће начинити од ње којешта.{S} Кад је јесенас дошао Кнеж |
пођице Даринке, јединице јој кћерке, па ће онако срдито и опет по толики пут:{S} Па баш сад?!</ |
мука!{S} Да, ја сам господар у кући, па ће бити онако, како ја хоћу.{S} Да, ја сам господар у о |
оје колеге дали сте се на професуру, па ће те и ви лепо тако да спремате омладину на госпоство. |
сај и сузу у спомен својих покојних, па ће прећи на други разговор...</p> <p>Тако нешто, ваљда, |
> <pb n="13" /> <p>– За Бога, мама, шта ће ти опет муф у сред лета? – љути се опет</p> <p>Дарин |
се!</p> <p>Бранко ћути.{S} Не зна, шта ће сад; тек мисли, требало би, можда, што да рекне.</p> |
чица. – А Даринка стала, па не зна, шта ће; па кад Бранко отишао, а она ми меће моју руку на св |
је и спрам куће његове, па не зна, шта ће.{S} Не би било лепо, опет, и да оде, а да се не јави |
пошла с њим у кућу, па сад не зна, шта ће и кут ће пре.{S} Да га остави, па потрчи по Мацу, ил |
е је била замућена вода... не знам, шта ће опет сутра бити...{S} Нема сумње, да је Ната сад и т |
них школа.{S} Мати се дала у бригу, шта ће, куд ће с дететом.{S} Пита сестра брата за савет. </ |
не падоше ни на ум, да пазе на њу, шта ће изазвати у њој Зорчине речи!.. </p> <milestone unit= |
и своју реч.</p> <p>– Видићемо још, шта ће рећи поп Стева? – рече она, па се насмеши.</p> <p>Бо |
е родило, није оца ни запамтило.{S} Шта ће удовица с троје деце, а у толиком добру?{S} Остао, д |
као Бранко, при помисли на смрт?{S} Шта ће „након нас останути“, и кад нам се „тело тек под зем |
а лизнеш, очемерила би се.</p> <p>– Шта ће сирота удовица!{S} Нашла себи сигуран кров, па га чу |
одати, него о Божићу прасе...{S} Па шта ће бити од Брајковачке светковине?{S} А?... стара српск |
мало разабира за оно, што је било и шта ће <pb n="32" /> бити у свету.{S} Он и његова најближа |
етка Ката, и Зорка, и Владимир, и браца ће се вратити, али опет... опет..</p> <p>Зорка, опет, н |
ишну уметност!{S} Госпођа бележниковица ће за љубав господину Јаковљевићу.{S} Млади грк Брајков |
о лапитима.</p> <p>Тим боље!{S} Зорчица ће декламовати ону чика-Јовину о Бранковој жељи; а једн |
еколико пута питала и брацу и сеју, кад ће, за Бога, већ једаред то почети?{S} Али Јован се одс |
онда је изашла на улицу, да види, – кад ће поп Стеван проћи и вратити се на вечерње.{S} Но коли |
ашта чути...</p> <p>Сви су мислили, сад ће госпођа Рашићка свиснути од једа и од срамоте.{S} А |
зда на пречагу...{S} Нагао се...{S} Сад ће да скочи на земљу, па да гдегод у окриљу тамне ноћи |
тац жив!</p> <p>И твоја јединица, – сад ће опет Ката Нати, – нема никога осим тебе.</p> <p>На т |
нити могу на ино, а да не</p> <p>– Сад ће бити по сахата, – примети му жена знајући за његов л |
ати, загрли Даринку.{S} И једва једаред ће истрчати и отићи по девојку.</p> <p>– Ала је то праш |
ао народ банкротирати, т. ј. на једаред ће „друмови пожелити Срба...{S}" А историја ће да пева |
цела кућа.</p> <p>Јест, до душе, у род ће се, и то у род, као у своју рођену кућу.{S}Али на се |
а.{S} Мати се дала у бригу, шта ће, куд ће с дететом.{S} Пита сестра брата за савет. </p> <p>Да |
А Јелена се сада збиља почела надати, е ће, по речима поп-Стевиним, „то све још бити као што тр |
деца и девојка и слуга.{S} А већи краве ће доћи скоро из поља, па и по дворишту треба којешта п |
а, – теши поп Стеван и њу и себе. – Све ће то још бити, како треба да буде.{S} Нисам тек могао |
више ни тражио.{S} Он зна за цело, где ће опет наћи свој прави цвет.</p> <p>Из мисли га трже в |
толу је неколико кабанус–цигара, – које ће он, кад год би пушио, пресећи на полак.{S} Половину |
о ја судим...{S} Знаш, ја...{S} Најбоље ће бити, да си ти уз њега.{S} Бадава!{S} Мати је мати.{ |
ете на ту параду у Карловце; па најбоље ће бити, говори ти сама с његовом матером...{S} Но, не |
ране, па им се тако и путови укрсте, не ће зар један на другога, већ један поред другога.{S} За |
и учимо медицину, па тражимо вароши, не ће нико на село. (Ја не ћу да пребацујем штипендистима, |
рује, да кола, у којима беше Бранко, не ће стићи са својим првим возом...</p> <p>Освану и тај д |
пски“ „ти“, него Дабижић, на пример, не ће више називати Јована и доктором, а Јован ће њему, на |
о и ми паметније са собом, да видиш, не ће ли и он окренути на боље.{S} Ако ми не верујеш, иди |
.{S} А радости и изненађењу, мислиш, не ће бити краја целу ноћ. </p> <milestone unit="subSectio |
пропустите.</p> <p>– Па: сад, ваљда: не ће ни бити ништа у Брајковцима, кад ви одлазите.{S} Не |
тком.{S} Она се страшно ополчила.{S} Не ће се више ни враћати у Брајковац, него иде одмах одавд |
је брат, Јован, па, како он хоће.{S} Не ће се, ваљда, показати не знам каква.</p> <p>Јелена пре |
и једно дете мора везати за село.{S} Не ће се кућа Гојковића ископати, док је унучади чика-Пере |
Да, господо моја, – опет ће Јеша. – Не ће српски народ клонути, догод уме да штује и мртве поб |
или пљескати или ће се запити, па га не ће ни слушати, те ипак викати живео; а нити ће га хтети |
ости својој, кажу, био и заверио, да не ће никад довести у своју кућу страну женскињу, „домостр |
засело у грлу.</p> <p>Бранко као да не ће више о томе да говори.</p> <p> И сви заћуташе.</p> < |
ема другом неучтивији, те не само да не ће више говорити између себе „ви“, већ „братски српски“ |
ти патосу својој болти.{S} Занатлија не ће да зна више од свог мајстора, где је изучио занат, е |
рестанимо ми радити, што не ваља, па не ће народ имати у кога да се угледа; а почнимо и ми паме |
ам осети, како је оштро то рекао, па не ће ни да му погледи у очи.{S} Али тек опет дода: </p> < |
да је поп Стева говорио, како никад не ће ни наћи више таке жене.{S} Па се у жалости својој, к |
пиштољима пудара на опрезу, што сад не ће ни на што ни да се осврну, – рекао би, уморили се, в |
е потребан у збору, да готово без ње не ће моћи бити ништа.</p> <p>**...*Ударише и краве из пољ |
не знајући, да железни воз из Пеште не ће доћи тога дана.</p> <p> У Нови Сад се слегло такођер |
извињава, да још неје доспевао, али не ће више пропустити.</p> <p>Писар мотри свакога, како пе |
ти; или не зна, шта да одговори, или не ће, што мисли.{S} А мисли: „Што се овај свет толико на |
е.</p> <p>– Јелена не чује песме или не ће да је чује.</p> <p>– Милане!</p> <p>– Виче Кнежевића |
рава Српкиња мати!{S} Никада та мени не ће допустити, да ја завирим у њену економију, од како ј |
јамчи, да му наши поштени општинари не ће баш и продати ту своју кућу,... разумете ли ме: кућу |
има неко, у коме се никад преварити не ће, који га сваком речју својом учи, да у свету има љуб |
!...{S} Он вам ни гуску нашу појести не ће, док је не почивути.{S} А наше жене,... и људи, и св |
о... као да те гледам.{S} Твоји ђаци не ће смети пред тобом читати ни „ђачки растанак“, ма да с |
ај се, молим те, тога грчета.{S} Тај не ће бити паметнији ни за длаку...{S} Но, но,... поче бел |
што!{S} Две јаке, до душе, за вратом не ће имати никад, јер... за тај хлебац, што га је он себи |
ан.{S} Мало који дан ће проћи, да он не ће посетити женску школу.{S} Па га – ревност тако занел |
народ поучавати.{S} А ко ће то, ако не ће учени људи?{S} И онако није за њега адвокација.{S} Н |
их, и када се збије у самоћу, а камо не ће, кад их овако више, па једна другу подсећа.{S} Тек у |
јавиће се од мах организована.{S} То не ће још дуго трајати.</p> <p>– Имали смо ми већ једном и |
знаћу и умећу боље удесити свој рад, те ће моји сељани имати прилике, на кога да се угледају ак |
народ осетио жељу Бранкову.{S} То вече ће му остати у најлепшем спомену из живота у Брајковцу. |
{S} Да се обазре на оваке слушаоце, ови ће или пљескати или ће се запити, па га не ће ни слушат |
а, што се силом уплеће у ове дане, који ће да засветле потомству као пример свенародног признањ |
у Јаковљевићу.{S} Млади грк Брајковачки ће, јер је таки дух времена.{S} Бележник вели: „Нека бу |
прозором пиљио као маче у жижак, да ли ће каква вилинска рука отворити капак на прозору, на он |
стаће или мезимац на дедину темељу, или ће пустити зета у кућу, као и њен отац, па како Бог да. |
S} Да га остави, па потрчи по Мацу, или ће најпре да га унесе?{S} Најпосле га спусти на земљу, |
оваке слушаоце, ови ће или пљескати или ће се запити, па га не ће ни слушати, те ипак викати жи |
њим, што, дакле, нити има почетка, нити ће имати свршетка, а то је мати и материнска љубав:{S} |
и слушати, те ипак викати живео; а нити ће га хтети нити умети довољно разумети.{S} Дође му на |
ска?</p> <p>Тражи ли се још славе, наћи ће се у „Карловачкој калдрми равној“, у разглашеном Кар |
гајник мисли:{S} Куд сви Турци... „Наћи ће се и још когод.{S} Звезде на небу певачкога Брајкова |
дошли нешто у разговор.{S} Тинка, рећи ће поп Стева својој сестри, – ево, ја сам сад конзистор |
присела поред њега на столицу.{S} Рећи ће тако с њим две три (опет у миру и љубави!), док „дец |
p>– Него морате нам и ви помоћи! – рећи ће Бранко, па употреби ту прилику, да стане поред Дарин |
овог учу не избациш из општине, – рећи ће вечерас госпођа Рашићка поп-Стеви, наравно, после не |
Није тога било, слатка, од пре, – рећи ће сека Ката. – Било ти је Брајковачко друштво, и сама |
оклоне!</p> <p>– Боже мој, секо. – рећи ће, до душе, као и до сад, Ката Нати, – зар то мора бит |
а то исто или можда мало друкчије рећи ће му бар још који пут...{S} Сутра се можеш вратити за |
<p>– Док ја дођем до своје Еве, протећи ће доста Дунавом.</p> <p>– Мој синко, не треба ни то ба |
Стефане; Јелена ће певати на селу и ићи ће са мном у Карловце на свечаност.{S} Је л да ти је пр |
његова Јелисавета; ако ће напред, наићи ће на Харивду, на омладинца, који га може исмејати за „ |
у Јаковљевићкиња девојка, па вели, доћи ће ми у визиту.</p> <p>И сад узеде да оговара госпођу Н |
ележниковица. – Питајте учитеља.{S} Тај ће вам умети најбоље посведочити...{S} Боже мој, ви гле |
или као господа, а не као радници, увек ће нам кола ићи на еро.{S} То је само истина, а не црне |
<p>– Ништа не чини.{S} Господин учитељ ће нас научити Бранково коло...</p> <p>– То већ знам! – |
ише називати Јована и доктором, а Јован ће њему, на прилику, смети од сад говорити:{S} Грцо, ил |
{S} Па баш сад?!</p> <p>Та, за који дан ће да буде велика беседа у корист преноса последњих зем |
ељ – сувише ревностан.{S} Мало који дан ће проћи, да он не ће посетити женску школу.{S} Па га – |
азију, па, ако Бог и срећа дадне, таман ће ти у добри час доспети за капелана.</p> <p>Јест, и ј |
{S} Можеш се и преудати.</p> <p>Мој син ће, – одговори она, – за цело лакше поднети, да је син |
бриге за господина...{S} Бранка.{S} Он ће већ доћи, – рече Даринка, па се као трже и поцрвени, |
ном неком ливадом не мога одолети, него ће сићи с кола, и набрати пуну руку разнога пољског цве |
ремена ученост и Рајића и Мушицког дуго ће остати узором омладини, која има да се учи; а дела њ |
куће.{S} Треба народ поучавати.{S} А ко ће то, ако не ће учени људи?{S} И онако није за њега ад |
и писар, дочекао га је оберучке. (Да ко ће, ако он не би!{S} Рају је само за време судбина ћуши |
доми своје дете, његова Јелисавета; ако ће напред, наићи ће на Харивду, на омладинца, који га м |
о у гору вуци, ако у село Турци.{S} Ако ће натраг, ту је Скила, мати, која би да удоми своје де |
омиру у Елисиуму</title>"...{S} Тек ако ће јој се кад тад поткрасти из груди уздах, а нит зна з |
о су његове најмилије мисли.{S} Тек ако ће га кадгод завести мисао за којом новином у пчеларств |
ајковачкој омладини, да се спрема, како ће у свом скромном селу прославити спомен великога песн |
ан,... „фини младић“...{S} Не зна, како ће пред поп-Стевом и својом кћерком да га се нахвали.{S |
човек треба најпре да се побрине, како ће издржавати породицу своју.</p> <p>– Не мислиш, ваљда |
човек треба најпре да се побрине, како ће издржавати своју породицу.“ И толико се занео, помиш |
И сад, ето, седе и разговарају се, како ће што боље да удесе село, што га спремају.</p> <pb n=" |
ковца у Карловце.{S} Замишља себи, како ће на том путу угледати из далека читав караван кола, н |
други певачи већ су се договорили, како ће после певања на пиво „Код разбијене канте“.{S} Тако |
ракну од неке милине, кад помисли, како ће му се добра душа опет обрадовати, кад јој сутра оде. |
овце и нашао стан за Тинку згодан, како ће моћи и по неколико ђака држати на стану.{S} А Тинка |
о ти ми свуда. , баш сам радознао, како ће и то у Карловцима испасти.{S} Чисто не могу да веруј |
му каже, како јој је сад одлануло, како ће „све још бити као што треба“.{S} Но или што јој се ч |
p> <p>Од то доба пази писар добро, како ће изводити своје теорије и стављати ипотезе. </p> <p>П |
ици лете на све стране и наређују, како ће се програм што свечаније извести.{S} Од паропловске |
постељи, па гунђа и прети учитељу, како ће га то скупо стати, што му квари сан.</p> <p>А госпођ |
иличи њихову добу, а и не слуте, колико ће се весала поломити на узбурканим валима, што их тамо |
ме задржавао Варнава...{S} Него Бранко ће отићи у Карловце сав обарен.</p> <p>– Одахнуће, кад |
поток, али мирнији него у бујици; само ће ипак овде онде прокрчити себи, лакше пута, где без б |
е, што неје била потпуно знала.{S} Само ће је донде још Јован и Даринка поучити, где треба да р |
ојче.{S} Седамнаест јој годиница; скоро ће, у име божје, ићи у осамнаесту.{S} Родитељи, у тим г |
не понесе штогод сестриној деци.{S} То ће да буде радост од деце, кад им тетка из вароши разда |
ухом времена!</p> <p>– Стефане! – на то ће Рашићка.</p> <p>– Но, но,... не велим ја тако...{S} |
, – нема никога осим тебе.</p> <p>На то ће најредовније пустити и Ната и Ката који уздисај и су |
роши, радовала се Даринка као мала, што ће да се вија са Зорком по планини и по виноградима, да |
ожићну чесницу и зејтин за кандило, што ће да припали пред свог свеца...{S} То је грозно, госпо |
S} Госпођа Јеца се не осврће на то, што ће рећи свет; јер добро зна, шта о њој тај свет може го |
смер.{S} А највећа је њена радост, што ће у тој великој свечаности и она да суделује.</p> <p>П |
је дошао Тинкин син, и још пре него што ће доћи, не можеш је видити.{S} Од пре то мало који дан |
·</p> <pb n="59" /> <p>Још пре него што ће учитељ Кнежевић распустити децу из школе, ходају исп |
и она да суделује.</p> <p>Пре него што ће синоћ деца полегати, у кући сека-Катиној неје ви бил |
е не зна, која да прихвати реч.{S} Опет ће он:{S} Само да нас послужи лепо време!</p> <p>Да Бог |
реч!</p> <p>– Да, господо моја, – опет ће Јеша. – Не ће српски народ клонути, догод уме да шту |
ћује онај.</p> <p>Било би штета, – опет ће Даринка.</p> <p>Опет иду, па ћуте.</p> <p>То је млад |
јим послом.</p> <p>– Като злато, – опет ће Ната Кати, – а ти мени и не кажеш, где су ти деца?</ |
се он с чиком пусти у разговор, – опет ће она – он је тако добар!{S} Је ли да је Бранко добар? |
душо.{S} Ићи ћемо на свечаност, – опет ће мати. – Нема таквих прилика често.{S} Чика је одобри |
, добро она изиграва своју ролу, – опет ће бележниковица. – Питајте учитеља.{S} Тај ће вам умет |
и омладина, младост је младост; старост ће јој увек завидити и роптати на њу.{S} Поток хучи и б |
њим у кућу, па сад не зна, шта ће и кут ће пре.{S} Да га остави, па потрчи по Мацу, или ће најп |
би пушио, пресећи на полак.{S} Половину ће оставити, другу пак опљувати, па заденути у малу сво |
у, о беседама, о променадама...{S} И њу ће мати дада на јесен код тетка–Нате у варош, па да и о |
смех, па намигну на Јована.</p> <p>– Ту ће бити сватова! – пришану му с пуним уверењем, кад угр |
а мало час била рекла, него људи, којих ће заслуге по српску књижевност остати трајне, да их зб |
браду и лако се накашља.{S} Узе округли ћелепуш са стола, па га ћуши на потиљак; а лаком кабани |
ре одседнемо.{S} Ја баш кажем ујаку, да ћемо код ње одсести.{S} А Јелена се радује, да је позна |
дочека исто тако и жедни писар.{S} Онда ћемо после певања код Марка, – пресуди бележник, – да м |
ост.{S} Је л да ти је право?{S} У госте ћемо код Тинке.{S} Време је.{S} Није лепо, што ме толик |
</p> <p>Даринка.</p> <p>–Ти ћути.{S} Ми ћемо на село.{S} А путу се рока не зна.{S} Може нас там |
мало, док потребе све веће расту.{S} Ми ћемо поред све примљивости према свему, што је напредно |
с омладинским скупштинама, добро; наћи ћемо други начин.{S} Сви путови воде у Рим.</p> <p>– Ја |
Јелена застаде.</p> <p>Да, душо.{S} Ићи ћемо на свечаност, – опет ће мати. – Нема таквих прилик |
д као пред какву буну.</p> <p>– А с ким ћемо ми у недељу?{S} Уплете се Зорка.</p> <p>– Да!{S} Е |
</p> <p>„Кад ми одемо у планину, на ком ћемо оставити нашег Марка?...{S}Јел те, мајсторице, ви |
нешто! – додаће Бранко. – У ову недељу ћемо и ми овде да држимо своје село у корист преноса и |
брадује:</p> <p>Спремај се!{S} У суботу ћемо у Карловце!</p> <p>Јелена застаде.</p> <p>Да, душо |
ће ту...!{S} Учитељ је сад мали за њену ћер.{S} Побринула се та добро и за себе и за њу.{S} Зна |
коше у врт.</p> <p>Јелена је непрестано ћеретала.{S} Разговор јој се заплеће час о цвету Даринч |
/p> <p>– То раде беспослене жене.{S} Не ћете тек рећи то за омладину.</p> <p>– А да шта је друг |
чисто теши. – Ја сам уверена, да се не ћете постидети.</p> <p>– Хвала вам!{S} Ви тако умете и |
ашег Марка?...{S}Јел те, мајсторице, ви ћете нам га пазити.“</p> <p>„Гле мене!{S} Како не бих ј |
– Са свим ми је право, са свим...{S} Ви ћете, дакле, ићи у недељу...</p> <p>– Морамо још у субо |
што значи, да и он то пита.</p> <p>– Ви ћете после њих доћи на ред, – одговор и онај.</p> <p>– |
искрено окренула лице њему.</p> <p>– Ви ћете певати с нама.</p> <p>– Ох, Боже!{S} Та, то је кра |
> <p>- Госпођице Јелена, без сумње и ви ћете нам помоћи.{S} Ви тако лепо певате, – примети учит |
омладинске вас <pb n="54" /> више, који ћете признати, да омладина има право, кад се уверите, д |
<p>– Добро, даклем, још у суботу отићи ћете на ту параду у Карловце; па најбоље ће бити, говор |
{S} Владимир ми је био ту пре, него што ћете ви доћи, мало јео, па опет отрчао с децом.{S} Ако |
Одмах до њих су певачке дружине.{S} Ту ћете најбоље видити спровод и чути песме. </p> <p>– Одо |
да кује своје планове!{S} Играчка туђег ћефа!</p> <p>Зар је тако гадан тај јавни, тај практични |
цу своју.</p> <p>– Не мислиш, ваљда, да ћеш вечито ђаковати?</p> <p>Бранко одмахну главом:</p> |
кова реч на памет; „Ваљда не мислиш, да ћеш вечито ђаковати.“ Да!{S} Понда треба помишљати и на |
азумем, – вели Трива.</p> <p>– Дођи, па ћеш вечерати, – опет Ната Триви, а то исто или можда ма |
, док је врело. – Узећеш добар стан, па ћеш држати ђаке са стране у стану.{S} Има тамо <pb n="3 |
подвикну учитељ из свег срца, е, заиста ћеш му и поверовати, да му срце хоће већ да пукне од ср |
</p> <p>– Хвала Богу!</p> <p>– А да шта ћеш!{S} Јавља л ти се госпођа Ната из вароши?</p> <p>– |
се, ваљда, још, вели поп Стеван.{S} Не ћеш тек отићи горе, а да и нама не кажеш с Богом? </p> |
рано се оженио, није се покајао.{S} Не ћеш се, ваљда, угледати на те наше учене и неучене докт |
по светлости, ићи ћеш правим путом и не ћеш склизнути на странпутицу.</p> <p>Тако скупља и сад |
er Professor</foreign>!{S} Јеси чуо, ти ћеш бити таки консервативац, као што га је Бог створио. |
ешће децу у Брајковац, венчаће их, и ти ћеш, можда, имати да тераш још парницу с узурпатором тв |
и своја крила.{S} Иди по светлости, ићи ћеш правим путом и не ћеш склизнути на странпутицу.</p> |
е добар, а сад ти иде под ногу.{S} Доћи ћеш само пре, него што пођеш, како, ћу ти казати, да по |
дилисање, што ме амо вуче, већ баш, ако ћеш право, практичност,... сушта практичност.{S} Но нем |
Зар идеш?{S} Па тако из ненада!{S} Како ћеш?</p> <p>– Пешке.</p> <p>– Баш добро.{S} Отпратићу т |
оштина, за бога, још није све једно, то ћеш тек допустити.{S} У нас је врло велика погрешка то, |
оћи ћеш само пре, него што пођеш, како, ћу ти казати, да поздравиш Кристу, нека што чешће посет |
е чекала целу ноћ.</p> <p>– Верујеш, да ћу доћи; је л?</p> <p>– Ниси никад слагао.</p> <p>Кнеже |
окторат, свршићу и ту формалност; понда ћу доћи у Брајковац.{S} Радићу, економисаћу и поучаваћу |
S} Ето видиш.{S} Па што му драго!{S} Ја ћу доћи у недељу...</p> <p>– Свима упало у очи, да Бран |
да.{S} Него тужи га конзисторији.{S} Ја ћу ти написати, тужбу, да се развенчаш.{S} Петнаест год |
ја хоћу да идем у латинску школу.{S} Ја ћу бити, мати, као год и уја.</p> <p>Тинка се заплака, |
из Карловаца са свечаности!</p> <p>– Ја ћу јој сам рећи.</p> <p>– Не ни по што.{S} Не, бар док |
ти је данас време, кћерко.</p> <p>— Ја ћу да сачувам, мама, мајчину душицу.</p> <p>Госпођа Нат |
ћа.{S} Ако се Александар добро узучи ја ћу сам молити његову свјатост, да се смилује на сироче |
д окрену и предаде преда се.</p> <p>–Ја ћу да се срдим на вас, –прекинуће Бранка, кад опет чу п |
се одене за целу годину..{S} Понда шта ћу?{S} С њом зло, а без ње и горе.</p> <pb n="21" /> <p |
још не спаваш, сејо?</p> <p>– Ево, сад ћу и ја. </p> <p>Даринка духну у свећу.{S} Угаси је и л |
зарадова се дете.</p> <p>– Идем,... сад ћу ја одмах...</p> <p>Неје имала када ни да доврши, што |
позва, да оду у његову собу.</p> <p>Сад ћу ја децу пустити.{S} Него морам мало и школу отворити |
Знам ја, шта је дечија радост.{S} Коме ћу, ако њима нећу?{S} Да је њихов отац жив!</p> <p>И тв |
а Кати. „То је дечја радост!{S} Да коме ћу, ако њима нећу!?{S} Да је њихов отац жив!“ – „И твој |
аплакати не ђе, па ти је слађе...{S} Не ћу да будем адвокат или чиновник...{S} Ти видиш зар, да |
жимо вароши, не ће нико на село. (Ја не ћу да пребацујем штипендистима, као што је то у нас мод |
е, ако хоћеш к Јаковљевићима.{S} Сад не ћу тамо.{S} Идем у воће.</p> <p>Поп Стева устаде и изађ |
анко.</p> <p>– Не иде тако.{S} Ја се не ћу нити се смем без вас вратити, – рече она слободно.</ |
{S} Немојте га ни читати.</p> <p>– И не ћу.{S} Ја сам био с њим заједно у Карловачкој гимназији |
и топ да пукне.</p> <p>– Децо, ја то не ћу моћи све издржати, – вели госпођа Ната, а запурила с |
свој прилици...</p> <p>– Кад ја већ не ћу бити на Брајковачкој светковини, немојте бар ви Карл |
да га учимо!{S} Ја то увек кажем, а то ћу и сам урадити: треба више учених људи да се помешају |
ведем овде школски одмор, тим више, што ћу том приликом да будем сведоком једне опште народне с |
ак, – вели она.</p> <p>– Одмах... одмах ћу доћи, одговори Бранко.</p> <p>– Не иде тако.{S} Ја с |
дата за вечерас.{S} Вук длаку мења, али ћуд никада.</p> <p>Никада свог века неје поп Стеван пом |
ију не одгрне, те не покаже своју стару ћуд.</p> <p> Па да о чему ви омладина разговарате, кад |
у, као млађи ђачић, више пута доносио у ћупи вина, а код њега се пило и ликовало по често.{S} Н |
д већ не може поп Стеван, да омладинску ћурдију не одгрне, те не покаже своју стару ћуд.</p> <p |
p>Баш Ката ушла у двориште, па истерала ћуриће из врта и затвара за собом вратаоца, а кола у дв |
> <p>Арсеније њен треба да је по занату ћурчија.{S} Леп занат, таман за село!{S} Да се држао то |
могла, а да не ошине и Даринку, како је ћуталица, али подла и подмукла. „Испод мире сто ђавола |
– опет ће Даринка.</p> <p>Опет иду, па ћуте.</p> <p>То је млади Брајковачки трговчић, Јеша Даб |
ма иде Јован с Бранком. </p> <p>Њих две ћуте.{S} Јелена мисли о свом јаду, а Даринка – ко да је |
обницу.{S} Зорка се приљубила уз њу, па ћути, као да не сме да проговори.</p> <p>– Ово понесите |
p> <p>– Бранко.</p> <p>– Па, он највише ћути.{S} Само кад се препире о чему с чиком, онда видим |
љути се опет</p> <p>Даринка.</p> <p>–Ти ћути.{S} Ми ћемо на село.{S} А путу се рока не зна.{S} |
да почнете.</p> <pb n="39" /> <p>Бранко ћути; или не зна, шта да одговори, или не ће, што мисли |
ет ухвати. – Не срдим се!</p> <p>Бранко ћути.{S} Не зна, шта ће сад; тек мисли, требало би, мож |
, опет сте заћутали.</p> <p>– Ја обично ћутим...{S} Не знам о чему...</p> <p>– Боже мој, наш уч |
о, камо смерају, али...</p> <p>– Али да ћутимо, ваљда, па да им климамо главом, као оне лутке н |
допаде у тај мах девојче.</p> <p>– Што ћутите?...{S} Бог ме, није лако, ја мислим, говорити пр |
{S} Узе округли ћелепуш са стола, па га ћуши на потиљак; а лаком кабаницом покри колена, да баш |
не би!{S} Рају је само за време судбина ћушила у Брајковац, „Богу за леђа“; али у његову рождан |
ј „<title>Хришћанског весника</title>“, у кому је позив на претплату, а нерасечен.</p> <p>То је |
и ће се у „Карловачкој калдрми равној“, у разглашеном Карловачком шилеру и „<foreign xml:lang=" |
авет. </p> <p>Да га да, вели поп Стева, у Јазак за манастирског ђака...{S} Наопако, зар да га м |
} Једва је могао ко да верује, да кола, у којима беше Бранко, не ће стићи са својим првим возом |
ном чијом кривицом несу привезала кола, у којима беше његов лес, за воз, који требаше доћи у Но |
боди и друштвеном поретку, о приликама, у које могу запасти и према којима ће морати удешавати |
{S} Је л браца, – окрену се, као чигра, у заштиту Јовану, – још имам сутра, па прекосутра, па н |
не пита, јесам ли ја ручао код Сахера, у Хамбуршкој ресторацији или у народној кухињи; не глед |
ативши свога друга до првога манастира, у село, сврну уз пут код госпође бележниковице.</p> <p> |
иначе пију тек кад оду у Руму, у Ириг, у Митровицу, или и даље куд у варош.{S} Неје што се Мар |
ише учених људи да се помешају у народ, у масу.{S} Ви имате иначе потпуно право.{S} Ал...</p> < |
има своје живе поборнике... поборнике, у којима је она оличена.{S} И нека нико не сумња, да ће |
прозорима попине Јелене!“</p> <p>Дакле, у сред Брајковца серенада!</p> <p>Е, то бадрим чуварима |
.{S} А коларевој сестри оте се, Бог ме, у шаку и једно: „Хи!“</p> <p>И остали сви погледаше она |
бистар јој поглед и неусиљено понашање, у том га утврђава њено српско васпитање кућевно и школс |
и она као у опће што кажу за женскиње, у конзаквенцијама својих премиса увек доследна, нађе се |
Јован и Бранко гледају у отворено море, у јаван живот свој као ђаци са самопоуздањем, које поја |
.{S} Седамнаест јој годиница; скоро ће, у име божје, ићи у осамнаесту.{S} Родитељи, у тим годин |
писмо с пет печата, да дође, ако хоће, у Брајковац, да проведе које време!{S} Добро му дошло б |
е могу стићи у заказани час у Карловце, у очи свечаног дана, јер се у Пешти намерном или ненаме |
ици, место да преноћи, као што требаше, у Новосадској саборној цркви.</p> <pb n="102" /> <p>У о |
ала се цела кућа.</p> <p>Јест, до душе, у род ће се, и то у род, као у своју рођену кућу.{S}Али |
е божје, ићи у осамнаесту.{S} Родитељи, у тим годинама својих кћери, морају већ да помишљају и |
<p>Пре него што ће синоћ деца полегати, у кући сека-Катиној неје ви било о другом чему речи већ |
а, који стварају мишљења у књижевности, у науци, – све је на свој начин хитало, да се одужи спо |
, у оној некада граничарској Митровици, у гостионици „код зеленог дрвета“ А и деца се виђала та |
ико се пута састајао с њим у Митровици, у оној некада граничарској Митровици, у гостионици „код |
мирно један поред другога у тихој луци, у којој се и један и други озбиљно спремају, да сваки с |
тању српскога народа у јужној Угарској, у Хрватској и Славонији, могу смело и поносно довикнути |
Бранко Радичевић, опет Карловачки ђак, у својим песмама као нико ни пре ни после њега.</p> <p> |
а још никаква бура, ни најмањи облачак, у њему сија увек благо пролећно сунце, па одсјајује неп |
е у тешкој ноћи искушења,... да, велим, у тешкој ноћи искушења, која га је стисла, да једва мож |
.{S} Обадве још у оном добу девојачком, у ком последњи бој бије између себе нарав и васпитање.< |
разговарајући се то о овом, то о оном, у хладу између четири висока разграната ораха у Јаковље |
ео, помишљајући на Даринку, да, блажен, у мало гласно не кличе: „Мати, твој лептир је нашао сво |
рце му заигра утешено, да још има неко, у коме се никад преварити не ће, који га сваком речју с |
е ни ступио у јавни живот, па већ, ето, у туђој руци маљ, којим би себичност да кује своје план |
<p>У који мах писар трже очи на прозор, у тај мах прозврјаше онуд кола, а на колима се залепрша |
к матери. </p> <p>– Карловци су данас, у овај пар, најславније место у Српству.</p> <pb n="85" |
је мати, када га испраћала у туђ свет, у даљину, да у највишим школама тамо збира себи плодове |
Али се увек неугодно осећао у друштву, у које би тек почео долазити.{S} Од увек научио, да се |
ништа.{S} Засуци рукаве, па, што кажу, у се и...{S} И госпођа Ката одби толике општинске бележ |
ео!{S} Но речи му се изгубише у метежу, у ком сваки својим гласом пева:{S} Многаја.{S} Учитеља |
да она, девојка, иде сама њему, момку, у кућу, или што је и она као у опће што кажу за женскињ |
спода га иначе пију тек кад оду у Руму, у Ириг, у Митровицу, или и даље куд у варош.{S} Неје шт |
</p> <pb n="80" /> <p>Хајде на поље,... у воћњак.... у гору,... ма куд,... само да се не састан |
годан тренутак, да прне опет у свет,... у виши свет.{S} Само да му се дочепати Новога Сада или |
0" /> <p>Хајде на поље,... у воћњак.... у гору,... ма куд,... само да се не састане више ни с к |
нарав!{S} Без ичије припомоћи... сам... у туђем свету...{S} Хм!{S} Мора бити од њега кадгод неш |
из Пеште не ће доћи тога дана.</p> <p> У Нови Сад се слегло такођер гостију са свију страна, д |
, да је обрадује:</p> <p>Спремај се!{S} У суботу ћемо у Карловце!</p> <p>Јелена застаде.</p> <p |
рзитетлије увек имају право, дакако!{S} У тринаест школа поцрпу они кашиком сву мудрост.</p> <p |
кљешта, и– Бог те пита шта све још!{S} У зазиданом прозору поразбацано неколико старијих и нов |
, будак, ашов, мотика и тако даље...{S} У једном углу стоји наслоњена а на вршак изврнута стара |
>– Молим, да ми се не упада у реч...{S} У нашој средини седи старина, који...</p> <p>– А, не, н |
ињена дувана, палидрвца и тако даље.{S} У углу поред пећи пар ципела, а о зиду висе о клинцима |
јом или умешношћу и даље докотурали.{S} У нас немају ни појма о томе или се сматра за срамоту, |
сад Бранко речи материне по памети.{S} У мислима тима неје ни примерио, кад је лептир одлетео. |
ије све једно, то ћеш тек допустити.{S} У нас је врло велика погрешка то, што ми држимо, да не |
ута бити гост за Јаковљевића столом.{S} У последње време гонио је Игњата, кажу, да се да бирати |
деје, пренећемо на убаво Стражилово.{S} У то име, господо моја,..</p> <p>– Живио!{S} Живио! – з |
канабетом на сред собице омањи сто.{S} У зидовима на све стране поударано неколико то гвоздени |
ему лако летње одело и сламњи шешир.{S} У руци држи некакву књигу, а на бео се штит од сунца на |
животом, осећа се сада Бранко ташт.{S} У тој дивној Фрушкој Гори, за којом је толико чезнуо, к |
ији свет се особито разабирао за њу.{S} У сека– Катину децу већ сад гледе као у велику господу, |
проглас Карловачког и Бечког одбора:{S} У другује недељу пренос костију Бранка Радичевића! – до |
а свечаност.{S} Је л да ти је право?{S} У госте ћемо код Тинке.{S} Време је.{S} Није лепо, што |
<p>– Него још нешто! – додаће Бранко. – У ову недељу ћемо и ми овде да држимо своје село у кори |
месту, – одговори опет на то Бранко. – У селу су нам исто тако потребни ваљани учитељи, као и |
ро забављате, – пребацује јој учитељ; – у вече са мном, а дању с господином Бранком.</p> <p>Дев |
Је ли што схватила и упамтила, то је – у божјој руци!{S} Али је бар тврду веру дала, да ће све |
ега, а не зна, шта да му каже.</p> <p>– У Карловце</p> <p>– Да, к матери. </p> <p>– Карловци су |
на; па сам устаде и диже чашу:</p> <p>– У нашем венцу има једна ружа...</p> <p>– Хм, Хм! – прод |
редило српско академиско друштво „Зора“ у Бечу у спомен великог песника, седне он на лађу, а с |
у у засебној соби „Код разбијене канте“ у Марковој крчми и прекраћивали дуго недељно време.{S} |
ада је Милош на другом крају српства, а у суседству изнурену и понижену Србију на ново дигао и |
тило.{S} Шта ће удовица с троје деце, а у толиком добру?{S} Остао, до душе, леп иметак после Иг |
у срећним часовима сијала као сунце, а у овакима му свакад била звезда, која му је јасно показ |
о.{S} То је оно, што треба да измири, а у идеји Бранковој, све без разлике и политичне и друштв |
<p>Пред очима му лебди лик Даринчин; а у свим жилама осећа све то јаче, што више о њој мисли, |
ити рећи мање ни више, већ сензацију; а у кући пречаснога пароха Брајковачкога поп-Стевана Радо |
адвоката и онако има већ и сувише.{S} А у државној служби, опет, не да се пропевати, чим осете, |
упио се народ у чистом свом оделу.{S} А у народу, видиш, око свирца час се таласа, час везе сит |
видео, ја јоште добра нисам видео! – а у исти мах падоше му на ум њене, материне речи: „Цео је |
их претпостављених у општинском уреду а у званичним пословима, госпођа бележниковица зна увек д |
ји која живи у српском народу и одржава у њему свест, да не клоне у тешкој ноћи искушења,... да |
ри ноге по прашини.{S} Прашина завејава у кола, па се мота испод коњских копита као смет у заве |
а, па пућпуриче...{S} Шева се завитлава у ваздух, па високо тамо кличе танко гласовито...{S} На |
ик. – Него кад велиш, да је сам Варнава у манастиру, како би било да пред вече банемо тамо?</p> |
одушевљено ради, да „Брајковац пропева у Бранковој свечаности“ јер „треба народ увући унутра!“ |
уза њ његова сестра, па се као снебива у тако господском кругу. </p> <p>Бранко узео виолину, п |
е жао на месец.{S} Друго се нешто збива у Брајковцу, нешто, што они не могу никако да схвате.{S |
, – одговори јој Бранко, а као да плива у задовољству.</p> <p>– Госпођа ваша мати није нам се и |
извесному, где се радост и слутња слива у једно, како још никад неје осетила била; али тако при |
} Као свећеника велике идеје пренесе га у храм, где му је „црква под небесје, олтар часни брдо |
стацима млађанога песника и понесоше га у варош до свечанога одра на тргу, где беху свечани гов |
ови стоје још мирно један поред другога у тихој луци, у којој се и један и други озбиљно спрема |
ученија Димитрија Обрадовића нареченога у калуђерству Доситеја: њим и с тим списат и издат</tit |
на звоно у цркву; неје ни приметила, да у Брајковцу звони радним даном на вечерње, ако у опште |
ће, који га сваком речју својом учи, да у свету има љубави, него је треба заслужити, који сваки |
а га испраћала у туђ свет, у даљину, да у највишим школама тамо збира себи плодове човечјег ума |
..{S} Ама молим те, зар ти не видиш, да у нас нема никакве дисциплине, нема странке: ради, како |
о доба не може ни о чему да мисли, а да у једно не помишља и на то девојче.{S} Па кад неје уз њ |
в да сахрањује, да свети водицу, или да у берби стражари, како беру берачице.{S} Ту је мала тес |
а и месни школски управитељ, али тек да у недељи дана један пут или ни један пут оде на катихиз |
године по Српству.{S} Био је он некада у вароши сталан члан певачкога друштва и аранжер толики |
ије за тенористу.{S} Јер тенор не спада у особине српскога народа, него је то особина јужњака, |
љању.</p> <p>– Молим, да ми се не упада у реч...{S} У нашој средини седи старина, који...</p> < |
шир и зимски капут.{S} Иначе јако упада у очи празноћа и неред, каквога воле млади нежењени. </ |
ек најпре само добро мислио, пређе сада у гнушање.{S} Ујков кућа поста му тесна, мрачна, гадна. |
иче когод овде?</p> <p>Па јој опет сада у једаред тешко, колико јој мало час било криво...</p> |
на памет ваљда за то, што се видиш сада у овом обиму?{S} Брате, ја се мало разабирам у економиј |
час.{S} Даринка мало поцрвене.{S} Гледа у њега, а не зна, шта да му каже.</p> <p>– У Карловце</ |
инка с побожним заносом стала, па гледа у отворену још гробницу.{S} Зорка се приљубила уз њу, п |
песницама трти,</p> <p>Јован се загледа у њу зачуђеним погледом.</p> <p>– Бранко?!</p> <p>– Ви |
p> <p>Госпођа Ната се милокрвно загледа у своју кћер.{S} Шта ли јој је помислила у тај пар:{S} |
жевић.</p> <pb n="67" /> <p>Она погледа у њега.{S} Очи јој се насмешише.{S} А из грла се оте не |
ка, што га читао, на страну, па погледа у свој сахат. </p> <p>Имамо још времена!{S} Куд вам се |
и, шишке на челу, те испод руке погледа у њега.</p> <p>Бележник остао дужан одговор својој жени |
у неку сентиметалност и кокетно погледа у Јована. </p> <p>Чак и Јован умуче.</p> <p>А Јеша кад |
а је не занимаше ни каква велика беседа у вароши, радовала се Даринка као мала, што ће да се ви |
а, за који дан ће да буде велика беседа у корист преноса последњих земних остатака Бранка Радич |
већу радњу, ево мог носа, ако не назида у сред Брајковца најлепшу кућу с магазинима.{S} Ко јамч |
ара од Базана, каквог шпањолског гранда у сред Севиље, па завија по свом срцу, по свом „вишем п |
<pb n="72" /> <p>– Не да се насути вода у решето, – одговори онај.</p> <p>– Баш имам важна разг |
ије, та два најстарија просветна завода у српству и с ове и с оне стране Саве и Дунава?{S} Је л |
средиште свему кретању српскога народа у јужној Угарској, у Хрватској и Славонији, могу смело |
у школе.{S} А није рада, ни кћер да уда у село.{S} Вели: „Село ти је тек село.“ Ето, она се род |
господин архимандрит беше отишао некуда у купке.{S} А млади отац Варнава, манастирски намесник, |
не супруге, једне госпође, која је ружа у нашем друштву.{S} А то није нико други,... мислим, да |
не.{S} А овако избацили неколико метака у лист хартије, што је задели на суху грану на некој бр |
оље у свачему, чему им се пружа прилика у убавој Фрушкој Гори.{S} А учитељ се „једва дочепао че |
о њим собу.{S} Али то је и једина слика у целој соби.{S} Уза зид је постеља и на њој виолина.{S |
Боље нашли! отпоздрави и Ната и Даринка у један мах.</p> <p>Трива већ сишао с кола па одапиње к |
ена она два прозора с оне стране потока у лепој тамо кући.</p> <p>Тамо је вечерас Бранко и Јова |
ње, или јој се скупи у крило, па жмирка у жижак, или преде, док јој не напреде дремеж на очи... |
водите бриге! – удари и Криста и слатка у један глас.</p> <p>– Гле мене!{S} Како бих смела?– до |
нуше и опет у санку.{S} Даринка се дала у мисли.{S} Беше то чудно осећање, што је обузимаше тог |
ечко из основних школа.{S} Мати се дала у бригу, шта ће, куд ће с дететом.{S} Пита сестра брата |
и Драгиње, о којима је тек зимус читала у „<title>Љубомиру у Елисиуму</title>"...{S} Тек ако ће |
око себе.</p> <p>Мала Зорка, како стала у један угао, као да се закопала.{S} Само да јој не би |
е запао под ноге, док се Ната намештала у колима.</p> <pb n="13" /> <p>– За Бога, мама, шта ће |
, – рекла му је мати, када га испраћала у туђ свет, у даљину, да у највишим школама тамо збира |
сада помислио, да је она, Јелена, нагла у Карловце за њим, за Стајићем!</p> <p>Што јој већма до |
ма?{S} Зар не би боље било, да је увела у кујну, па нек учи Лепо је дати дете и у лер и на васп |
tion" /> <p>Кад је Даринка то вече села у одар, да легне поред Зорке, дуго јој се поглед приков |
е њена Јелена тако сретна била, па била у стану у тако доброј кући, као што је госпођа– Натина. |
о за ручни рад, што га је Јелена радила у „леру“.</p> <p>– Нисам могла, тек зарад детета да јој |
ка из Брајковца; а сутра дан се уселила у поп-Стевину кућу госпођа Рашићка, донде госпођа Јеца |
своју кћер.{S} Шта ли јој је помислила у тај пар:{S} Тек не мога, а да је не пољуби. </p> <p>А |
е као швигарица носила, као да се упила у обле јој удове.{S} Запурила се у лицу, па јој се обра |
еха, како се премудра Рашићка преварила у рачуну.{S} А треба ли госпођи Кати много, да на први |
иди, да се госпођа Јелисавета преварила у рачуну?</p> <p>Даринци чисто криво, кад се Бранко опр |
p>Колико он,... а и мати му као пустила у уши. </p> <p>Иди, синко, – вели. – помешај се и ти ма |
о допада Бранково коло.{S} Ја сам учила у нашој вишој школи нашу књижевност, па сам и мами чита |
S} Рају је само за време судбина ћушила у Брајковац, „Богу за леђа“; али у његову рожданику пиш |
, знаће обићи матицу, која би их увукла у вртлог, где би могли замутити своје идејале... </p> < |
рта и затвара за собом вратаоца, а кола у двориште.</p> <p>Загледала се домаћица, ко је. – Јест |
в велики имењак.{S} Туга се нека стисла у његовим грудима.{S} Тама нека као да хоће да му помрч |
та гласа.{S} Пре би у овај пар бризнула у плач. </p> <p>Госпођице, молим вас, мало јаче...· сло |
<p>Госпођа Катица у другој соби метнула у постељу малога Владимира.{S} А она и госпођа Ната сед |
ћка се узврпољи на столици, па се нашла у чуду.</p> <p>Јелена упрла очи у Бранка.</p> <p>– Мир |
ила тамо у вароши код ње у стану и ишла у „лер“; како је не знам какав рачун направила, што је |
раво!{S} Усадио си га, кад сам ја дошла у ову кућу.{S} Онда је Јелици било четири годинице, тек |
лу за учитељицу, па као учитељица дошла у Брајковац.</p> <p>Нов ред, нов надзор над српским нар |
као да се на ново родила, кад је дошла у братовљеву кућу.{S} Како се и не би, јадница, осетила |
ао већ био и пошао.{S} Али је баш дошла у разговор најзанимљивија тема при чаши пива, његова на |
ека „имја рек“!...</p> <p>Баш Ката ушла у двориште, па истерала ћуриће из врта и затвара за соб |
ли све у свом реду. </p> <p>А Ната ушла у Даринчину собу.{S} Надвирила се над Даринком и Зорком |
S} Две хиљаде јој је писао, чим је ушла у његову кућу.{S} Две хиљаде је уложио у Румској или Ми |
unit="subSection" /> <p>Од сеобе Србаља у крајеве, што стоје под окриљем Австроугарског орла, К |
ор...</p> <p>Тако нешто, ваљда, замишља у себи госпођа Ната и сад, па купи све гдегод шта, као |
е.{S} А као да се тврдо узда, да ће, ма у последњем тренутку, и забранити.</p> <p>– О, моја ће |
и на боље.{S} Ако ми не верујеш, иди ма у које село, где су Срби помешани с Немцима.{S} Јест да |
жи достојанство над учитељима у школама у месту као свештеник и као природан старешина српске п |
не знам, које новце да јој даш.{S} Нема у нашег света сиротиње, не зна ти наш планинац, шта је |
<p>– Јован је отишао у виноград.{S} Има у поп-Стеве неки гост, Јованов пријатељ из Беча.{S} Та, |
у српска патријаршија“.{S} Тешко да има у српству иоле знатније личности, која неје била питомц |
и пушионица. </p> <p>Господин парох има у сеници тој сву удобност; и, збиља; никад није лепше п |
>Оно инстиктивно неповерење према свима у поп-Стевановој кући, па и према самоме ујаку, с којим |
и срце сад је као онај прах на крилима у лептира, а образ ти је крило лептирово.{S} Отареш ли |
и да задржи достојанство над учитељима у школама у месту као свештеник и као природан старешин |
да се провесели с веселим Брајковчанима у хладу манастирскога воћнака уз искрен разговор и ватр |
S} Очи упро на врата.</p> <p>На вратима у сред лозинка указа се Бранко Стајић.{S} На њему лако |
е животне у сребрним и златним кивотима у велелепне храмове.</p> <pb n="101" /> <p>Бранко Радич |
Русије.</p> <p>Благајник укрљешти очима у њега, као да се увери, да ли се овај шали ил’ озбиља |
вао био Бранко, када је пре недељу дана у Бечу на једаред добио од свог ујака поп-Стеве из Брај |
ом, два можда, по најбоља певачка члана у Брајковцу.{S} Он обично <pb n="63" /> држи леву певни |
из далека са својим кућерцима сакривена у зелена дрвета као у сиву маглу завијена.{S} Само са ц |
вљеније.{S} Бачка слобода, неограничена у идејама, <pb n="92" /> као да им још не да, да им се |
ајвише око догађаја, што га је омладина у то доба спремила, а цео народ прихватио свом вољом св |
а.{S} Ако Бог да, даће и најмлађег сина у школе.{S} А није рада, ни кћер да уда у село.{S} Вели |
ико одборника, дакле све, што се рачуна у Брајковачку високу власт, седели су у засебној соби „ |
p>Јеша Дабижић се сетио свога калфовања у Новом Саду и својих љубавних пустоловина по Темеринск |
књижевних умова, који стварају мишљења у књижевности, у науци, – све је на свој начин хитало, |
не састане више ни с ким од њих!{S} Па у јутру, чим сване, бежи из тога понора, где све заудар |
ћа!{S} Овако хоћу да је цео свет.{S} Па у том снивању о породичној срећи, о раду, о борби и заб |
} Нисам тек могао момку одмах с неба па у ребра: то и то је.{S} Из далека добар косач замахује. |
>Неки дан после тога отишао је сам попа у Карловце и нашао стан за Тинку згодан, како ће моћи и |
S} Шта мислиш, Тинка; да даш Александра у Карловце у гимназију? проговориће поп Стева један пут |
ћ да му увређена љубав и преварена вера у поштење с болом врисне: „Од кад те, мајко, нисам виде |
итали су све три чести „<title>Љубомира у Елисијуму</title>“ од Милована Видаковића и „<title>К |
ед јој се отме на осветљена два прозора у оној лепој кући с оне стране потока.{S} То јој је нај |
д него да сам данас уловио дивљег вепра у спахинском забрану.</p> <p> Мачак се стропоштао с гол |
нагрну раденици из целе Бачке и Баната у виноградарску радњу, или кад се у октобру искупљају о |
приденуо и ручник за рупицу испод врата у своју хаљину.{S} Госпођа Рашићка присела поред њега н |
ц на дедину темељу, или ће пустити зета у кућу, као и њен отац, па како Бог да.{S} Тек док је њ |
му остати у најлепшем спомену из живота у Брајковцу... </p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
це изнад свакога другога српскога места у тим крајевима?</p> <p>Има ли и једнога Србина, који и |
, као најзгоднијим оруђем, прокрчи пута у књижевности нашој простом лепом нам народном језику.{ |
p>– Па: сад, ваљда: не ће ни бити ништа у Брајковцима, кад ви одлазите.{S} Не би је било, увере |
ма за мном, тама преда мноме, а највећа у срдашцу моме“, завапио је негда његов велики имењак.{ |
у речи већ о прослави Бранка Радичевића у Брајковцу.</p> <p>Зорка неје дала ни о чему другом да |
а Јеца довела била поп-Стевина сестрића у кућу, да му наметне своју кћер, и како је сам поп Сте |
у између четири висока разграната ораха у Јаковљевића винограду цело скоро после подне на мекој |
оваца оним путом, што води из Брајковца у Карловце.{S} Јутрос је поранио.{S} И кад је видео жаг |
тамо на овај пут, што води из Брајковца у Карловце.{S} Замишља себи, како ће на том путу угледа |
нам, за што би Тинкина сина трпила Јеца у поп-Стевиној кући?{S} Видићеш само, биће ту...!{S} Уч |
одавде неколико хиљада српских породица у Русију.{S} Побегли, да Бог ме.{S} Додијало им овде го |
агрли је и сан...</p> <p>Госпођа Катица у другој соби метнула у постељу малога Владимира.{S} А |
ору, што претпоставља више и ума и срца у <pb n="65" /> женскиње, која може да се истински одуш |
он, да пропусти, ада се и сам не умеша у струју, што се заошинула оне године по Српству.{S} Би |
сутра оде.</p> <p>У том се врати натраг у село. </p> <p>Та последња добра мисао, што му паде на |
авеја мећава једне зиме голог и гладног у заветрину у Маркову крчму у Брајковац; ту се препоруч |
... чуј ме!{S} Више народу користи, кад у својој средини има ваљана интелигентна човека, који р |
хладовину, да чита.{S} Обично би до сад у то доба већ био код Јована; али га јутрос нешто одгов |
гошће дошле, као да осети, да су му сад у оној кући врата затворена.{S} Не мари за нова познанс |
вори.{S} Стале јој очи, па упрла поглед у Даринку.</p> <p>– Не знам, – једва промуца.{S} Понда |
си у прочељу. </p> <p>Јован упро поглед у бележниковицу..</p> <p>А бележниковица приметила то, |
тарица воћа, метне на обраницу, па хајд у варош, па се одене за целу годину..{S} Понда шта ћу?{ |
рескочивши тај степен, а они одмах хајд у господство, те или постадоше општинским начелницима, |
, какве до сада једва да је било кадгод у нас.</p> <p>– А, знате ли, ко је на то наговорио ваше |
Сад ће да скочи на земљу, па да гдегод у окриљу тамне ноћи у самоћи прождере жртву своје мачје |
ују сваки шушањ, кад се заталаса гдегод у шушњарку или у бразди, нити да вијају над собом облак |
н.</p> <p>Још у јутро рано поврве народ у свечаном руху и са свечаним расположењем на станицу Д |
На сред села око крста искупио се народ у чистом свом оделу.{S} А у народу, видиш, око свирца ч |
му, у Ириг, у Митровицу, или и даље куд у варош.{S} Неје што се Марко боји, да би му, сачувај Б |
могао о њима дознати, кад би отишао куд у варош, или проучити из листова, кад би му који пао у |
p>– Јух! – зачу се у исти мах и из собе у неколико разних гласова.</p> <p>Ката баш била вадила |
а то Зорка мора да трчка за њом из собе у собу.</p> <p>У Даринку ушао цео дан неки немир, па ид |
првосвећеника српске православне цркве у овима <pb n="100" /> крајевима.{S} Али баш стога чак |
рави разговор, узеле да преврћу листове у дебелој књизи своје прошлости.{S} Ох, Боже мој!{S} Та |
још једаред разгледа по кући, је ли све у свом реду. </p> <p>А Ната ушла у Даринчину собу.{S} Н |
а тако седи сека Ката, као што је друге у Брајковцу зову, сама.{S} Седи, па, као што то бива, к |
м.</p> <p>Тинка обори главу, па се даде у памет.</p> <p>Ти не треба да се што бојиш, – узе поп |
руке, и занесе се – за песмом, па паде у неку сентиметалност и кокетно погледа у Јована. </p> |
ка прође нешто скроз, како му се допаде у тај мах девојче.</p> <p>– Што ћутите?...{S} Бог ме, н |
ухо своју књигу, те му књига сад испаде у траву.</p> <p>– Пардон!</p> <p>Јелена хтеде сама да с |
у смело и поносно довикнути: „Нови Саде у заман ти хвала, када теби Карловци су глава!“</p> <p> |
да са што више народа и ми одемо одавде у Карловце на дочек.</p> <p>– Мило ми је! – одговори Да |
куле, где <pb n="23" /> изван села где у сред села, изнад свију висе према лазурном небу, а ов |
ти, већ се у највећој дреци смота негде у коров, да тамо у највећем страху проведе ноћ, док у ј |
реба донети дете, да га поп Стева уведе у свето православље и у књигу крештајемих.{S} Иначе црк |
<p>Прилике је тому зими често.{S} Седе у вече обично код топле пећи.{S} Ако Даринка не везе ил |
беше пре једнога сахата кренуо, да иде у дућан на позив материн. </p> <p>– Марко!{S} Чашу пива |
код тетка–Нате у варош, па да и она иде у вишу девојачку школу.{S} Те радости, тог подскакивања |
ати хоће, мати хоће а не она, да се иде у Карловце.</p> <p>Сачувај Боже, када би Милан опет сад |
<p>Поп Стева се растопи, расплини, оде у пару... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Легао |
есту у селу.{S} Данас сутра, ако не оде у варош, да тамо отвори већу радњу, ево мог носа, ако н |
у виноград за својим послом, ако не оде у поп-Стевину сеницу, где овај чека, да му се јави, има |
с попиним сестрићем испод руке; те оде у кухињу, да изнесе јело на сто. </p> <milestone unit=" |
ође поред прозора, уђе у двориште и оде у своју собу. </p> <p>Из оне лепе куће с оне стране пот |
немамо никакве...{S} А кад човек и оде у Карловце, ако и посети своју сестру, мислиш, да сме т |
ћи ћемо други начин.{S} Сви путови воде у Рим.</p> <p>– Ја се бојим те нове омладине.</p> <p>– |
кад је брат поп Стева позва, да му буде у кући домаћица?{S} Колико му је покојна Стаза била неж |
е и могао доста да поднесе, сад се нађе у великој неприлици.{S} Чисто не сме да му гледа постој |
допру до Стајића, док већ и он не дође у двориште свога ујака.</p> <p>Та „дивна идеја“, као шт |
ретан за својом покојном...</p> <p>Дође у Брајковац госпођа Јеца Рашићка.{S} Удовица попадија, |
Кнежевићу добро дошло било, да се прође у чистом планинском ваздуху, да истера шетњом мамурлук, |
</p> <p>Бранко прође поред прозора, уђе у двориште и оде у своју собу. </p> <p>Из оне лепе куће |
– када је то видео, још већи немир уђе у њега.{S} Хтео би да доспе и у читаоницу, где одбор из |
је, да Бог ме, охол, кад ми је све туђе у њему.</p> <p>– Па сте се непрестано опет бавили о књи |
инка целим путом.{S} Па што сунце ближе у заставу, те што живља планина с поветарцем и она живљ |
дмета на други, и, дакако, често долазе у сукоб сами са собом.{S} То ништа не смета, да опет св |
то друштво састало, као и на то, даа је у кући већ било речи и о томе, да ће се ићи у Карловце. |
слила, па, можда, и уверена била, да је у тај пар предметом разговора она, неје то велико зарез |
поп-Стевом, тако се био расрдио, да је у један мах хтео да оде из Брајковца.{S} Него добро, те |
де по девојку.{S} Мати каже, биће да је у колу, па нек је тамо потражи.{S} А Зорка упртила неки |
вече у разговору и теочинцу, Јелена је у својој соби.{S} Неје палила свеће.{S} Отворила широм |
муке.{S} Она му је натерала дерт, па је у свом мамурлуку почео да мрзи на цео свет тако, да га |
ћерка, госпођица</p> <p>Даринка, кад је у вароши „велика беседа“ рад преноса костију Бранка Рад |
а нешто да разговара с њом.{S} А кад је у друштву, заборави, шта је хтео, али осећа, да је пито |
у селу, и старији и млађи.{S} Кадгод је у Игњатовој кући било каква већа посла, било да му дођу |
внић умре као капетан у миру. „Да не је у њему срце куцало толико за свој род, можда би пришио |
он се ње ради свађао с писарем, који је у сред друштва и пред њим био толико дрзак, да каже, ка |
звеле мисли Јеленине с правца, којим је у тој распри пратила главни смисао његов.</p> <p>Тек по |
длазак Стајићев из Брајковца изазвао је у познатим круговима Брајковачкога друштва, нити рећи м |
к самога себе, Праотац наш Адам имао је у рају свега, па опет му било дуго време, чамио је, док |
{S} Чини ми се, пише нешто.{S} Остао је у својој соби, – одговори Јелена. </p> <p>Не води ти бр |
ломио, шта је Бранко одговорио, како је у очи исмејао и ујака и Рашићку, и. т. д. </p> <p>–Јух, |
<p>Неје имала када ни да доврши, што је у радости хтела рећи, већ најпре поскакута с ноге на но |
ме!{S} Добро му дошло баш с тога што је у то време овде доле највише у народу врило о Бранку Ра |
} Па, Бог зна, како јој је, мило што је у Даринци стекла тако ваљану, тако искрену другарицу,.. |
омене и мртвих и живих, и када се збије у самоћу, а камо не ће, кад их овако више, па једна дру |
мало „знања“ трговачкога, што га добије у тако званим вечерњим школама, а чистећи преко дан пиј |
из руку, а баш је беше узела, да долије у лонац у крај ватре.</p> <p>– Јух! – зачу се у исти ма |
тога дете може добити и благодјејаније у конвикту блаженопочившег патријарха Стефана Стратимир |
се која породица вратила опет из Русије у Фрушку Гору.{S} Ставимо ипотезу – можда баш ваша.{S} |
ечином повила земљу као мати чедо своје у меке чисте повоје, као мати која једнаком љубављу мил |
нсхолари му били које у Карловцима које у Темишвару и Бечу.{S} Најпосле, и то неје немогуће, не |
лично, па чак и консхолари му били које у Карловцима које у Темишвару и Бечу.{S} Најпосле, и то |
зашто се, мама, овакво цвеће не негује у лонцима, а негују којекакве кактусе и белагоније и др |
едатеља.{S} Право рећи, брује му и зује у глави још од синоћ, како му је „његова“ напунила нека |
ити писара, да се овај сам од туге неке у мало не заплака. – ни песма начеоникова.{S} Тек када |
скима оне две столице, што се зблизниле у учитељевој соби; а од њих неки поседали на одар, друг |
>Старије остале за столом, па, кад ушле у прави разговор, узеле да преврћу листове у дебелој књ |
дније, што разноврсније, да се издовоље у свачему, чему им се пружа прилика у убавој Фрушкој Го |
ао до копља и до коња“, он забоде копље у ледине, па, ако је нешто свршио, све на страну, а кор |
ј је сина дочекала и гостила неко време у Брајковцу, на право је и поштено, да јој то врати бар |
оре, што траћкају своје драгоцено време у левентовању.{S} Поштен човек треба да помишља на поро |
а ти мислиш, Стево, да и ја идем с њиме у Карловце!</p> <p>– Да, ја то мислим.</p> <p>Тинка обо |
има на одмет, па ни једнога,... само не у калуђере!..{S} Шта мислиш, Тинка; да даш Александра у |
по старој навици.</p> <p>Женска, већ не у првом цвету своје младости, али ипак још доста свежа |
обар стан, па ћеш држати ђаке са стране у стану.{S} Има тамо <pb n="30" /> доста чесних удовица |
зор, несташни ђаволак с леве јој стране у грудима хоће зар да искочи; толико се пута захука, до |
воја шарена крила, час их скупи и дигне у вис, да му се боја и на горњем и на доњем делу танких |
ери неје требало више, па да јој упадне у очи толико интересовање о тој „красној Српкињи девојц |
багреме, једне од оних, што су засађене у реду пред поп-Стевином кућом, са свим сакрио од месеч |
ке православне црквено– школске општине у Брајковцу.{S} Но од то доба никада га неје успомена п |
е ни речи.</p> <p>Госпођа Ката да пукне у себи од смеха, како се премудра Рашићка преварила у р |
оду и одржава у њему свест, да не клоне у тешкој ноћи искушења,... да, велим, у тешкој ноћи иск |
оје, полажући им трошне остатке животне у сребрним и златним кивотима у велелепне храмове.</p> |
даће, искупила децу, што су били код ње у стану, па би поред народних песама и других ствари чи |
е њена Јелена била тамо у вароши код ње у стану и ишла у „лер“; како је не знам какав рачун нап |
<p>Дивно се беше заталасало одушевљење у српском народу у намену Бранкова спомена.{S} Онако се |
женске гони нека радозналост, да завире у собу мушкарца неожењена.</p> <p> Даринка, до душе, ми |
а се угледају ако хоће.{S} Тако продире у народ оно из књижевности.{S} Мислиш ти, да би му ишта |
аном код њих, кад су путовали од озгоре у Брајковац, уме тако да приповеда, па ја тако мио!{S} |
упила у обле јој удове.{S} Запурила се у лицу, па јој се образи зажарили, да креснеш, варница |
не ће ни наћи више таке жене.{S} Па се у жалости својој, кажу, био и заверио, да не ће никад д |
аната у виноградарску радњу, или кад се у октобру искупљају ода свију страна ђаци, – када је то |
ију...</p> <pb n="49" /> <p>Добро те се у томе помешали с осталим друштвом.{S} Учитељ и Јован, |
p> <p>Тражи ли се још славе, наћи ће се у „Карловачкој калдрми равној“, у разглашеном Карловачк |
, штогод дише, под камен завукло или се у земљу урило, тек зар да нађе хлада.{S} Једва што се о |
распуштеница, не могу.{S} Преудавати се у ма се и горе патила.</p> <p>На том и остало.</p> <pb |
јој се и тако споро учинило, залети се у кућу. </p> <p>- Госпођице Јелена, без сумње и ви ћете |
{S} Мислиш, безброј рубина раздробио се у чаши, па гори.{S} А попа гледи у њих као стари зналац |
а баш на извору буду сведоци, колико се у истини прави народ забавља о том догађају...</p> <p>С |
би пришио био и златну јаку“, казало се у неком листу, оглашујући његову смрт изненада.{S} Но и |
у Карловце, у очи свечаног дана, јер се у Пешти намерном или ненамерном чијом кривицом несу при |
нула, да се неје могла уздржати, већ се у највећој дреци смота негде у коров, да тамо у највеће |
јавне ствари.{S} Него омладина, а ту се у нас рачунамо ми ђаци, трговачки момци, и тако даље, с |
ц у крај ватре.</p> <p>– Јух! – зачу се у исти мах и из собе у неколико разних гласова.</p> <p> |
ђоше.{S} Испред учитељева стана зачу се у три пут.</p> <p>– Лаку ноћ!</p> <p>Јован и Бранко се |
а и треснуо о земљу, па се купа и тресе у својој рођеној крви.{S} Сачма му је крупна добрано пр |
о бочи и која га стаде толико зноја, те у мало не удари по својој нози. </p> <p>Тамо на дрветим |
њу ће мати дада на јесен код тетка–Нате у варош, па да и она иде у вишу девојачку школу.{S} Те |
био већ у по гимназије.{S} Женско дете у седмој осмој ли годиници.{S} А најмлађе, син, јој, те |
ам мора бити смешно, кад ви не налазите у Бранку друге идеје него то, – примети Бранко.</p> <p> |
те, пошто не може да остане од срамоте у свом јату, тумарне бог те пита куд, па се изгуби.{S} |
ам!{S} Тако мора бити ономе, коме пусте у невољи крв, па му одлане.{S} Не би било с горег и чеш |
овачкој омладини, да се спрема, како ће у свом скромном селу прославити спомен великога песника |
ер.{S} А највећа је њена радост, што ће у тој великој свечаности и она да суделује.</p> <p>Пре |
најжалоснија песма, што се силом уплеће у ове дане, који ће да засветле потомству као пример св |
не нађе и своју кућицу, те стрмоглавце у њу!</p> <p>Таке забаве имала је Даринка целим путом.{ |
иш, Тинка; да даш Александра у Карловце у гимназију? проговориће поп Стева један пут сестри, ви |
е...</p> <p>Пење се Бранко на степенице у саборницу, на заједничку пробу свију певачких дружина |
ељ десну.{S} Она води опет све певачице у Брајковцу, па зна и црквене скоро као и брат јој. </p |
сприча, да јој се изјада, да се заплаче у њену загрљају, па да обадве плачу.</p> <p>И би тако, |
рему пред њеним прозором пиљио као маче у жижак, да ли ће каква вилинска рука отворити капак на |
рас му се не да да чита ни колико иначе у овакој прилици.</p> <p>Пред очима му лебди лик Даринч |
у стакленом ходнику уживају летње вече у разговору и теочинцу, Јелена је у својој соби.{S} Неј |
, да јој и речи рекне, осим што је јуче у певачкој школи пробао и њен глас, али са свим онако х |
ујаком, поп-Стеваном, то баш не могаше у њему изазвати безусловну послушност према петој божјо |
риредивши му светковину, каквом знађаше у најсветлијим данима своје прошлости удостојивати само |
њу.</p> <p>А какве ужасне муке трпљаше у тај мах бедни њен Милан!{S} Да зна само, колико је гр |
то је отишао?“</p> <p>Тек обадвема беше у тај мах Бранко и његов нагли одлазак у мислима. </p> |
ла Кати по њену Јовану, кад ономад беше у вароши код ње, јавила јој, да јој се ово дана нада.{S |
епше полетео!{S} Но речи му се изгубише у метежу, у ком сваки својим гласом пева:{S} Многаја.{S |
алија код нас, какве, ваљда, нигде више у свету нема.{S} Наша интелигенција постала је, тако ре |
бити ваљан економ, примети Бранко више у шали, – кад већ знаш и за зубачу и за филоксеру.</p> |
ога што је у то време овде доле највише у народу врило о Бранку Радичевићу и његовој прослави.{ |
пре времена ступи у акцију.{S} Ко пише у нас дописе по политичним листовима, ко често и уводне |
и спровод и чути песме. </p> <p>– Одоше у саборницу.{S} Једва добише места унутри.</p> <p>– Бра |
и наговорио, да се здруже.</p> <p>Одоше у учитељеву собу</p> <p>Највише се обрадова тому баш Јо |
госпођу Јецу Рашићку за руку, па пођоше у кућу.</p> <p>– Бранко је фини младић! – приметиће гос |
атом и с госпођом Катом, па се отискоше у врт.</p> <p>Јелена је непрестано ћеретала.{S} Разгово |
и свет, да дочека лађу из Новог Сада, и у собу поверенства сигурности, где одборници даваху при |
>У саборној цркви служи се летурђија, и у њој се спомен чини слављеном песнику... </p> <milesto |
е одбор издаваше још последње налоге, и у саборницу, где певачка друштва држаху своју заједничк |
и оно мало успомене не беше врсно, да и у њему изазове такав пијетет према свом родитељу.{S} Ма |
S} Ја то и опет кажем.{S} Оно јест да и у вароши може бити опет само учитељ, али друкчије се це |
у, па се поносе.{S} Наша деца!{S} Има и у Брајковцу још неко честит!{S} Биће још ипак и од</p> |
иначе мирољубив и добричина, па доста и у годинама, и он већ ратоборнији.{S} Нешто га подиже са |
та стара плетена а неолепљена кошница и у њој паламара, чивија, жица, чекића, длета, кљешта, и– |
времена.{S} Бележник вели: „Нека буде и у паклу вашара!“ Благајник мисли:{S} Куд сви Турци... „ |
онако и онакве, какви јој ваљда брује и у души... </p> <p>Пред цветном неком ливадом не мога од |
а поп Стева уведе у свето православље и у књигу крештајемих.{S} Иначе црквењак одзвони, па хајд |
немир уђе у њега.{S} Хтео би да доспе и у читаоницу, где одбор издаваше још последње налоге, и |
истерају насртљиву мушицу, што им се и у нос увлачи; само што зазвечи ланац на огрљаку, кад се |
у кујну, па нек учи Лепо је дати дете и у лер и на васпитање; али треба, Бог ме, женском детету |
за њега пред кћерком.</p> <p>Могао би и у вароши где бити славан човек, – рече госпођа Јеца.{S} |
а временом мој наследник и у парохији и у кући? – рече поп Стева поверљивије.</p> <p>Хвала, ујо |
оји ли пред вратима портир у самурини и у гајтанима а с неким скиптром у руци, или се врата зат |
ој капелан, па временом мој наследник и у парохији и у кући? – рече поп Стева поверљивије.</p> |
аза мила главица са црном пуном косом и у глави два гарава ока.</p> <p>Учитељ се стискао уза зи |
сто тако потребни ваљани учитељи, као и у вароши, ако не још и потребнији.{S} Ето, он је кратко |
} Додијало им овде гоњење за веру као и у Турској, па се просто одселили у Русију, па тамо насе |
олећно сунце, па одсјајује непомућено и у веселим очицама и са ведрог чела, па јој се ведрина о |
Па би добре маме, да прозру мало бар и у будућност, макар да отшкрину крајичак непрозриве копр |
ри глас:</l> <l>Устај, Србине!</l> <l>И у борбу зове нас:</l> <l>Устај, Србине!</l> </quote> <p |
ером благодарности исплаћује. </p> <p>И у том богоданом изобиљу, што га је иначе напајало новим |
ју маму.{S} Ако није код ње, отрчала би у врт, да мирише цвеће да га можда узабере, па га брзо |
се стисла, па не пушта гласа.{S} Пре би у овај пар бризнула у плач. </p> <p>Госпођице, молим ва |
та, те Јелена дође к себи, да је пољуби у руку.</p> <p> Наравно, госпођа Ната пита, шта јој рад |
у цело скоро после подне на мекој трави у крај поточића, што се слива преко луба дебела орахова |
речи, да наздрави оној идеји која живи у српском народу и одржава у њему свест, да не клоне у |
оседим обрвама.{S} Хоће најпре да оживи у успомени неке особе и прилике, о којима је, чини му с |
и настанио се тамо.{S} Таман да поживи у миру, а капља га обори под земљу...{S} Па кад госпођи |
обрађивача тог бесцен—блага, удари први у струне народних гусала, па чистим српским народним је |
S} За вечеру радованца!- пристадоше сви у глас.</p> <p>Благајник мисли: „Ништа лепше од добра п |
ас зову Давину тејком.{S} Па тако и сви у селу, и старији и млађи.{S} Кадгод је у Игњатовој кућ |
.{S} Она, што каже и сама, ринта и ради у поп-Стевиној кући као црв.{S} А уме, да удеси, да то, |
дај унутра, а коње испрегни, па одведи у шталу...{S} Има места је ли, Катице?</p> <p>– Како не |
и је... замуца Бранко, застао, па гледи у њу.</p> <p>– Не, не! – кличе девојче и опет весело, к |
био се у чаши, па гори.{S} А попа гледи у њих као стари зналац, па се смеје.{S} Видиш га само, |
тро то рекао, па не ће ни да му погледи у очи.{S} Али тек опет дода: </p> <p>Па ако онда то учи |
предака.</p> <p>Ма колико да писар важи у Брајковцу као ишчитана глава, ипак не мога бележник д |
пођа бележниковица зна увек да га одржи у статус кво.{S} Но он сам још увек не заборавља свој „ |
терино дете!{S} Али сестрића увек одржи у милости ујковој ипак то, што се... без ичије – помоћи |
а Стајићем!</p> <p>Што јој већма долази у главу, да је потребно да се са учитељем састане, то Ј |
м толико и толико знаменитих Срба, који у Карловцима или поникоше или се – однеговаше, и научиш |
не заборавља свој „виши позив“ па стоји у Брајковцу још увек само као оно птица на грани, те че |
и.</p> <p>Бојаги! – помислише сви мушки у један мах као по договору... </p> <p>За Брајковачки п |
није могућег Ви, можда, и не знате, али у старо време одселило се одавде неколико хиљада српски |
ћушила у Брајковац, „Богу за леђа“; али у његову рожданику пише, да је он рођен за „виши позив“ |
ији, два три разреда млађи од њега; али у комшилуку његову у стану, – примети између осталога п |
{S} Радо, до душе, пешачим по гори; али у јулију месецу, на овакој прижези, џаба.{S} Боље би би |
дњи остатак у својој чаши, па се извали у столици, да слуша.{S} Сад престаје свака субординациј |
ли се; Ната, па се успе на кола и ували у седиште.</p> <p> Сео и кочијаш.</p> <p>Таман Трива пр |
увек оправдао оно уздање, које су имали у њега његови милостиви заштитници у Брајковцу.{S} Ако |
осподски пуши у колу пред девојкама или у крчми..{S} Прође и каква друга Катина из детињства, п |
је несу тако живе, ни кад с пролећа или у јесен нагрну раденици из целе Бачке и Баната у виногр |
од Сахера, у Хамбуршкој ресторацији или у народној кухињи; не гледи, стоји ли пред вратима порт |
црквењак одзвони, па хајд опет кући или у виноград за својим послом, ако не оде у поп-Стевину с |
, кад се заталаса гдегод у шушњарку или у бразди, нити да вијају над собом облаке, већ пуштају, |
.</p> <p>– Никад; никад.{S} Ми смо били у своје време јуност или младеж, па добро било.{S} Од к |
као и у Турској, па се просто одселили у Русију, па тамо населили *Нову Србију.{S} Зар ви то н |
p>Ако госпођа Јеца што не изради, мисли у себи Јован, не помогоше код поп-Стеве ни најубедљивиј |
је и брује данас нешто крупније и мисли у глави пречасног конзисторијалног присједатеља.{S} Пра |
име; понда се сети. „Јогуница!“ помисли у себи. „Никад друкче!..{S} Госпођа Рашићка!{S} Као да |
не било ти просто!“</p> <p>Сви пренули у смех.</p> <p>– Знам ја, знам све до краја! – правда с |
прихваћа.</p> <p>Госпођа Ната се мигољи у тешком пртљагу, хоће да се извуче, па то раскопчава о |
вљевићкиња девојка, па вели, доћи ће ми у визиту.</p> <p>И сад узеде да оговара госпођу Нату, к |
ед какву буну.</p> <p>– А с ким ћемо ми у недељу?{S} Уплете се Зорка.</p> <p>– Да!{S} Ето видиш |
лужби придику какву исплести; а неје ни у Брајковцу, од како је дошао ту за свећеника.</p> <p>Б |
т, економ више од свога оца.{S} Тако ни у чему не можемо да издржимо конкуренцију странога свет |
14" /> и увија око ње, или јој се скупи у крило, па жмирка у жижак, или преде, док јој не напре |
на се брзо отрца, кад пре времена ступи у акцију.{S} Ко пише у нас дописе по политичним листови |
ог признања.</p> <p>Попа, бојаги, удари у смех.{S} Бранка то још већма увреди, те се оштро осеч |
на димњак.{S} На огњишту се пуши и ври у пуним лонцима, а цврче батаци на угрејаној масти.</p> |
та, којој њен син након три године жури у походе, него јој тек уз пут сврће као познанику какво |
p> <p>У прочељу између оба прозора виси у учитељевој соби лик Бранка Радичевића.{S} Учитељ га в |
ковао на икону светога Николе, што виси у прочељу.</p> <pb n="51" /> <p>Усне јој шапутаху искре |
/> <p>Писар се загледао у лик што виси у прочељу. </p> <p>Јован упро поглед у бележниковицу..< |
обичан лавеж паса.{S} Као да се сви пси у Брајковцу побунили противу месеца, па из свега гласа |
асмеја се већ Стајић,– мени се чини, ти у мамурлуку свом обично гледаш све на црне наочаре.</p> |
па, ако Бог и срећа дадне, таман ће ти у добри час доспети за капелана.</p> <p>Јест, и ја то м |
и на ум, да пазе на њу, шта ће изазвати у њој Зорчине речи!.. </p> <milestone unit="subSection" |
сецу ни бригеша.{S} Чисто не да гледати у себе, како је сјајан.{S} Округао као похођанска погач |
позна. </p> <p>Бранка већ поче завијати у стомаку од толике љубазности.</p> <p>– Е, па кад си в |
дити, што не ваља, па не ће народ имати у кога да се угледа; а почнимо и ми паметније са собом, |
аће нешто, због чега ће Карловци остати у спомену, „док се поје, док се винце пије... „— догод |
жељу Бранкову.{S} То вече ће му остати у најлепшем спомену из живота у Брајковцу... </p> <mile |
о ополчила.{S} Не ће се више ни враћати у Брајковац, него иде одмах одавде кући.{S} Неугодно јо |
љку“.</p> <p>И збиља, поп Стева се сети у тој невољи своје сестре Тинке.{S} Тинка као да се на |
што је било и шта ће <pb n="32" /> бити у свету.{S} Он и његова најближа околина с најближим по |
ла, да ће последње речи девојче примити у онаком смислу, који им поп Стева даје.{S} Оне несу ни |
дан свршен универзитетлија може вратити у свој дом, те наставити посао оца свога, па орати земљ |
вишег места своје претпостављене власти у Брајковцу.</p> <p>Е, па и господар начеоник, човек ин |
, био и заверио, да не ће никад довести у своју кућу страну женскињу, „домостројитељку“.</p> <p |
> <p>И госпођа бележниковица се намести у пола окренута Јовану.</p> <p>Ђенијалан лик!{S} Свака |
ударивши јак темељ српској књижевности у исти мах, када је Милош на другом крају српства, а у |
Е, то бадрим чуварима ноћне безбедности у скровитом Брајковцу беше по вајкадашњи мири поредак н |
з блаженог царства безазлене идеалности у суморно царство безобзирне збиљности,...још на њему л |
<p>– Ја волим, кад се он с чиком пусти у разговор, – опет ће она – он је тако добар!{S} Је ли |
тавити, другу пак опљувати, па заденути у малу своју турску лулицу на подугачком чибуку, запали |
повукао би је за цело, као што се већи у себи повукао, кад се састао с Јованом и учитељем, те |
ој годиница; скоро ће, у име божје, ићи у осамнаесту.{S} Родитељи, у тим годинама својих кћери, |
раво, са свим...{S} Ви ћете, дакле, ићи у недељу...</p> <p>– Морамо још у суботу...</p> <p>– До |
ћи већ било речи и о томе, да ће се ићи у Карловце.</p> <pb n="98" /> <p>Него неје научила, да |
авао Варнава...{S} Него Бранко ће отићи у Карловце сав обарен.</p> <p>– Одахнуће, кад не буде в |
м глас, да Бранкове кости не могу стићи у заказани час у Карловце, у очи свечаног дана, јер се |
ше његов лес, за воз, који требаше доћи у Нови Сад још у јутро.{S} Некоме се ваљда прохтело, да |
свршићу и ту формалност; понда ћу доћи у Брајковац.{S} Радићу, економисаћу и поучаваћу овај св |
идиш.{S} Па што му драго!{S} Ја ћу доћи у недељу...</p> <p>– Свима упало у очи, да Бранко тако |
земљу, па да гдегод у окриљу тамне ноћи у самоћи прождере жртву своје мачје неситости...{S} На |
аковљевић му је обрекао, да ће тако ући у Карловце, као да ће доћи, „да бирају војводу“. </p> < |
је сав свој кив, што је Јован, назирући у њему, ваљда, опасног конкурента, ступио преко прага, |
Можда је мислио, да се и он кадгод баци у који српски пчеларски лист каквим дописом из својега |
, како морају, Бог да, на лето ићи теци у</p> <p>Брајковац.</p> <p>Како онда још не беше ни спо |
мали у њега његови милостиви заштитници у Брајковцу.{S} Ако би се то уздање кадкод и уздрмало с |
е нашла у чуду.</p> <p>Јелена упрла очи у Бранка.</p> <p>– Мир и покој свачијим костима под зем |
у да те женим.</p> <p>Бранко избечи очи у њега.{S} Гледа га, па не зна, да ли да се одсмеје као |
есе прашину с хаљина.</p> <p>Ката отрчи у кућу и спрема воде, да се гости умију.</p> <p>– Триво |
новчића, да недељом бар господски пуши у колу пред девојкама или у крчми..{S} Прође и каква др |
бележниковица.</p> <p>– Жено, не дирај у своју сестру по Еви, – опет је, бојаги, утишава супру |
уља плав дим на врата. </p> <p>Намештај у тој собици је једна по широка клупа уза зид, застрта |
а? – примети Даринка.</p> <p>Јелена јој у један мах у мало не паде на груди, да јој све исприча |
тамо преко потока оној кући, одакле јој у вече долазе они звуци са ситних гусала, тамо,... ох, |
лети његову погледу.{S} Осети, како јој у очи сухну неки плам; а на зеници јој затрепта дуга, т |
о у руке.{S} Највећи просветни напредак у својему господарству припустио је тек у толико, што ј |
у тај мах Бранко и његов нагли одлазак у мислима. </p> <p>Као да осећају, е би им неугодно бил |
јој шапутаху искрене молитве.{S} Стењак у свећи на сточићу поред постеље задрхта.{S} На лице јо |
својој супрузи, скруни последњи остатак у својој чаши, па се извали у столици, да слуша.{S} Сад |
ио је Игњата, кажу, да се да бирати чак у Загреб...{S} А игуман, док је Игњат узимао манастирск |
ми сукну једна варница, која му је увек у срећним часовима сијала као сунце, а у овакима му сва |
ост необичне љубави, што је носаше увек у срцу према свакоме, с којим свагда беше готов да обгр |
у својему господарству припустио је тек у толико, што је наручио неке савршеније ножеве за навр |
Чудновато, да се, ево, све више њих тек у новије доба сећају, – одговори Бранко, –да су познава |
} Тако приповедаше доцније сам бележник у Руми „код орла“. „У мало“, каже, „не угњави руски мед |
тамо у највећем страху проведе ноћ, док у јутро галан не кукурекне на буњишту...</p> <p>Испред |
Јована и Дабижића, којима оде и учитељ у помоћ, – ни оштро супрушко објашњивање између бележни |
м обиму?{S} Брате, ја се мало разабирам у економији, али толико <pb n="89" /> могу да знам, да, |
ђе није народа свога сазидао му је храм у грудима народнима, где је нашла места за вечита време |
ана:</p> <p>– Господине докторе, ја сам у вама познао човека, који...</p> <p>После по сахата, в |
ак то, што се... без ичије – помоћи сам у туђем свету... гура, те редовно свршава своје течајев |
тек зарад детета да јој – рече, очитам у очи; а ја бих знала, шта бих јој рекла.{S} Мени то не |
док је врело.</p> <p>Ја радим и ринтам у овој кући...{S} Па, ето, како ми се мука моја награђу |
па да прихватим економију.{S} Ја осећам у себи за то воље, па мир!</p> <p>– Казао сам ти, што ј |
ковљевићима.{S} Сад не ћу тамо.{S} Идем у воће.</p> <p>Поп Стева устаде и изађе, па забрави за |
их очију. </p> <p>Мати, ја хоћу да идем у латинску школу.{S} Ја ћу бити, мати, као год и уја.</ |
се назори о свом бићу, о позиву својем у животу и не подударају, ипак им бродови стоје још мир |
своју муку; али да бих му био учитељем у његовој најпречој потреби, радећи баш свој посао, то |
тила неки гостински пртљаг, пошла с њим у кућу, па сад не зна, шта ће и кут ће пре.{S} Да га ос |
Пера.{S} Толико се пута састајао с њим у Митровици, у оној некада граничарској Митровици, у го |
та мени не ће допустити, да ја завирим у њену економију, од како је пало слеме на њено теме.{S |
ша зинуо у Јована, па само клима главом у знак, да све одобрава. </p> <p>У том начеоник, као да |
/p> <p>Зорка већ опет дотрчала с књигом у руци, па говори речи познате „Бранкове жеље“: </p> <q |
е на сухо, него се одвезоше истом лађом у Нови Сад, да тамо буду на беседи и Бранкову дочеку и |
ума, кад је оно путовала с мамом својом у Брајковац.</p> </body> </text> </TEI> |
пензионирац, који се десио том приликом у друштву код разбијене канте, мало не пуче од смеха.</ |
.</p> <p>Кад би отишао овда онда послом у Карловце, или би походио своју сестру или не.</p> <p> |
– приметиће Јован Бранку, кад се једном у гунгули одвојише од осталих.</p> <p>– Каква ујна?</p> |
а кадгод завести мисао за којом новином у пчеларству и воћарству, колико је он могао о њима доз |
ад први момак међу трговачком омладином у вароши.{S} Али прошао вашар!{S} Дошао кући, да прихва |
лена ће певати на селу и ићи ће са мном у Карловце на свечаност.{S} Је л да ти је право?{S} У г |
варошкиња, Даринка.{S} Познао се с њом у недељу, кад су изашли из цркве:{S} Познао се поред Јо |
мурини и у гајтанима а с неким скиптром у руци, или се врата затварају простом скакавицом или р |
>Пуче пушка.{S} Пуче ама баш пред кућом у дворишту.</p> <p>– Јух!- зачу се из кухиње.{S} Маца в |
и, поп Стеван Радојчић седи под сеницом у својем вотњаку.{S} Разузурио се, па је на њему место |
а, јер се нагао већ преко стола с чашом у руци, да се куцне с бележниковицом“.</p> <pb n="77" / |
има, јер – њен глас тако му је потребан у збору, да готово без ње не ће моћи бити ништа.</p> <p |
е.{S} Ускубури, устумара се, као незван у небрану грожђу, док збиља не нађе и своју кућицу, те |
неколико дана пред заказани свечани дан у Карловцима се опажало живо кретање.{S} Карловци и Кар |
у...{S} Данило Славнић умре као капетан у миру. „Да не је у њему срце куцало толико за свој род |
он, лађа богиње Талије, на којој је он у својој дружини бродио, насела на стену народног немар |
</p> <pb n="64" /> <p>Писар се загледао у лик што виси у прочељу. </p> <p>Јован упро поглед у б |
, до душе, у род ће се, и то у род, као у своју рођену кућу.{S}Али на село!{S} Па остати на сел |
очишћено, па поливено, те хладовина као у планини, где не прижиже сунце.</p> <p>Поп Стева приде |
му, момку, у кућу, или што је и она као у опће што кажу за женскиње, у конзаквенцијама својих п |
кућерцима сакривена у зелена дрвета као у сиву маглу завијена.{S} Само са црквене куле, где <pb |
} У сека– Катину децу већ сад гледе као у велику господу, па се поносе.{S} Наша деца!{S} Има и |
, и да живим, – одговори Јаковљевић као у шали. – Таки је, брате, данас дух времена.</p> <p>Ста |
ретне руке, госпо, – ухвати Дабижић као у шали. – Ја бих вам се радо бацио под окриље.</p> <p>– |
што је завирио у њу, од како се повукао у попин врт.</p> <p>– Стојим на расположењу, госпођице |
то. </p> <p>Ено, матори се мачак ушуњао у мирно гнездашце спокојних голубова.{S} На очиглед бри |
на Радојчића загрмело је, као да је пао у њу гром с ведра неба.</p> <p>Кад се Јован вратио, отп |
проучити из листова, кад би му који пао у руке.{S} Највећи просветни напредак у својему господа |
, да не буде површан, него што је запао у благословене крајеве, па му није никада ни било до не |
ко метну шешир на главу, а беше му спао у траву.{S} Узе свој штит од сунца, па га затвори.{S} Т |
Рус је сваки рођен басиста.{S} Зарастао у лицу, здепаст, вратат, прсат, плећат, – па то су и гр |
зи, џаба.{S} Боље би било, да сам остао у манастиру.{S} Нема архимандрита, па ме задржавао Варн |
ој кући.{S} Али се увек неугодно осећао у друштву, у које би тек почео долазити.{S} Од увек нау |
трговац се окљува, како би и он прешао у разговор с Бранком и Даринком, да се и он „помеша међ |
обрадовао тој књизи!{S} Још кад је ишао у прве гимназијске разреде, мати би, кад сврше своје шк |
де су ти деца?</p> <p>– Јован је отишао у виноград.{S} Има у поп-Стеве неки гост, Јованов прија |
начеоник, поранио пре времена, па дошао у општинску писарну, да прежива о ноћашњој пијанци,</p> |
ји разговор.{S} Бранко би тешко и дошао у Брајковац, на ујаков позив, ујаку за љубав, да неје т |
што би казао Јеша Дабижић, пала је прво у памет Јовану Јаковљевићу.{S} Он беше предложио, да се |
ди око тога, да састави певачко друштво у Брајковцу.{S} Стало га је доста муке, али је успео.{S |
и погодио, куд се иде из Брајковца него у Брајковац.</p> <p>– Да он мени не рече ни речи о томе |
биће поток опет поток, али мирнији него у бујици; само ће ипак овде онде прокрчити себи, лакше |
девојче има осећаја и више свести него у сваке обичне.{S} А, да одушевљење њено неје изнуђено |
е готов да обгрли цео свет.</p> <p>Него у тој тами сукну једна варница, која му је увек у срећн |
исити, ујо ту сеницу, кад сте тако радо у њој?</p> <p>За мене је, синко, добра и овако.{S} Ја с |
.</p> <p>Деца расла две године напоредо у добу, када душа највећма пријања; па готово прирасле |
поп Стева и са својом првом женом живео у љубави.{S} Па кад му умре његова мила супруга Анастас |
наш после осам година, што си их провео у гимназиским скамијама.{S} Ја хоћу да више знаш него ј |
давио.{S} А говорило се, да је заблудео у свет.{S} Тек Тинка дахну душом.{S}Неје јој, до душе, |
сто то беше тако омилело, да је зажелео у њему боравити вечни сан.</p> <p>Два дана напред почел |
ше чисте као крин који им је свима смео у брк рећи:{S} Ја тако хоћу! – да, још док је чича био |
Ја тако хоћу! – да, још док је чича био у снази, и држао узде, и знало се, бојаги, нешто и види |
бити, да декламује.{S} Ко би иначе био у чорби мирођија!...</p> <p>Млади Брајковачки тржа мало |
. – Три године је скоро, како несам био у нашим крајевима, непрестано сам се тепао по охолом Бе |
га је обично наследио или, можда, добио у мираз, и оно мало „знања“ трговачкога, што га добије |
за што је Тинкин муж пропао и заблудио у свет!</p> <p>Исто тако неје могла, а да не ухвати при |
у његову кућу.{S} Две хиљаде је уложио у Румској или Митровачкој штедионици на детиње име.{S} |
и и пушити...{S} И сад, пуши и замаглио у уској сеници свој да баш видиш, како куља плав дим на |
а почиње. </p> <p>Али писар се замислио у улози каквог Дона Цезара од Базана, каквог шпањолског |
жевића!“</p> <p>Поп Стеван се узврпољио у својој постељи, па гунђа и прети учитељу, како ће га |
именом, кад га је Бог и Христос примио у своју општину од крштенога кума под тако лепим именом |
туд, што је писар (кад се први пут опио у њој, а то је било прво вече, како се скрасио у Брајко |
philosophicum</foreign> неје ни ступио у јавни живот, па већ, ето, у туђој руци маљ, којим би |
што лежаше уза њ, а само што је завирио у њу, од како се повукао у попин врт.</p> <p>– Стојим н |
ј господин Бранко добро јој је напаприо у нос, може га сад песницама трти,</p> <p>Јован се загл |
а то је било прво вече, како се скрасио у Брајковцу) декламовао ону познату песму Мите Поповића |
му, као млађи ђачић, више пута доносио у ћупи вина, а код њега се пило и ликовало по често.{S} |
шкоћа бремена, што сам га се подухватио у најбољој вољи.</p> <p>– Немојте се плашити, господине |
то сам Бог зна, тек док се Јован вратио у село, брујало је по Брајковцу, како је госпођа Јеца д |
ван прешао бележниковици, па се упустио у разговор.{S} Она га кори, што је само једаред био код |
овцу звони радним даном на вечерње, ако у опште и звони, но највише тек за то, да бабица и кума |
међу две ватре.{S} Ако у гору вуци, ако у село Турци.{S} Ако ће натраг, ту је Скила, мати, која |
ори поп Стеван између две ватре.{S} Ако у гору вуци, ако у село Турци.{S} Ако ће натраг, ту је |
на пиво „Код разбијене канте“.{S} Тако у Брајковцу зову Маркову крчму, бојаги, из шале.{S} То |
t="subSection" /> <p>Док њих двоје тако у стакленом ходнику уживају летње вече у разговору и те |
овац. </p> <p>Синоћ је био отишао Марко у Нови Сад, – проговори једва жедни благајник. – Ако је |
ниси остао дуже, па да прошврљамо мало у наоколо по селима и по манастирима.{S} Мени се допада |
у доћи у недељу...</p> <p>– Свима упало у очи, да Бранко тако из ненада одлази, да ником о томе |
е сродничке пажљивости беше већ нестало у себичному његову срцу, туђ, јер предвиђаше, да их и м |
саду – пита Јелена, па му завири смело у лице.</p> <p>Бранко се силом насмеши. </p> <p>– Немој |
ељу ћемо и ми овде да држимо своје село у корист преноса и споменика Бранкова, а више тога ради |
<p>– Да приредимо и ми овде какво село у ту цел!{S} Предложи учитељ.{S} Стајић скочи одушевљен |
...</p> <p>Мало за тим, па је цело село у сну. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Освану д |
а стаде гутати, као да јој нешто засело у грлу.</p> <p>Бранко као да не ће више о томе да говор |
реме, даћу се бирати за посланика, било у Карловце било у Загреб,... ал хоћу да сам независан.{ |
рати за посланика, било у Карловце било у Загреб,... ал хоћу да сам независан.{S} Брате, ништа |
.{S} Ако и зна, да све, што се догодило у кући поп-Стевиној, носи на души и на образу свом сама |
се разведри мало оно мрко лице, зарасло у црној густој бради.</p> <p>Марко дотрчао, па стао код |
су оно јутрос отишли. – Ја мислим, само у вароши има свашта, а гле, и на селу чуда! </p> <p>– Н |
а?!{S} Боже мој, и она је мати.{S} Само у доброј намери могла је доћи на таку мисао.{S} Да уда |
ин устукне испред Немца; али то је само у први мах, јер је Немац већ дошао онакав, какав Србин |
ећој дреци смота негде у коров, да тамо у највећем страху проведе ноћ, док у јутро галан не кук |
поп-Стеве, кад је њена Јелена била тамо у вароши код ње у стану и ишла у „лер“; како је не знам |
дећи свог мацана: </p> <p>„Кад ми одемо у планину, на ком ћемо оставити нашег Марка?...{S}Јел т |
је:</p> <p>Спремај се!{S} У суботу ћемо у Карловце!</p> <p>Јелена застаде.</p> <p>Да, душо.{S} |
родни!{S} Па како <pb n="74" /> стојимо у томе?{S} Жалосно!{S} Да се заплачеш!..{S} Боли га, да |
, да, али свако за себе.{S} Огрезли смо у гнилости.{S} Нема ни родољубља, ни самопрегоревања.{S |
.{S} Чисто не сме да му гледа постојано у очи, и, што му се давно и давно неје придесило, – поц |
>– Даринка узе лиске, погледа милокрвно у њега, откиде један и задеде га себи на груди, а други |
>– И не ћу.{S} Ја сам био с њим заједно у Карловачкој гимназији, два три разреда млађи од њега; |
е ни приметила, да он и не оде на звоно у цркву; неје ни приметила, да у Брајковцу звони радним |
он је петнаест пута одби, да може мирно у својем скровитом Ковиљском манастиру писати богословс |
орила врата на школском здању.{S} Касно у ноћ тек вратио се Кнежевић из манастирскога воћњака, |
ежевић не дође ни вечерас.</p> <p>Касно у ноћ тек чула је, да се отворила врата на школском зда |
} Јесте, да разговор њих две неје задро у озбиљан живот; али је искрен и прост.{S} Обадве још у |
у се зажари.{S} Погледа то у Јелену, то у Даринку, а поглед му несигуран склизну на страну, као |
јкама, лице му се зажари.{S} Погледа то у Јелену, то у Даринку, а поглед му несигуран склизну н |
пребацујем штипендистима, као што је то у нас мода, што бојаги „не раде за народ“, а школовали |
/p> <p>Јест, до душе, у род ће се, и то у род, као у своју рођену кућу.{S}Али на село!{S} Па ос |
свуда. , баш сам радознао, како ће и то у Карловцима испасти.{S} Чисто не могу да верујем...</p |
лима. </p> <p>Послужавка Криста трчи то у собу то на двориште, а никад празних руку.{S} Мајстор |
гошћама из вароши нису ни ушла честито у двориште госпођа– Катино, а већ је готово цело село з |
су данас, у овај пар, најславније место у Српству.</p> <pb n="85" /> <p>Хоћете ли доћи на светк |
ање свога потчињенога, било да тек, што у Брајковцу кажу, „избаци“:</p> <p>Кад је тај Дарвин из |
када га је по једном дечку звала нешто у дућан, јер чека муштерија– поручио је, да ће „сад одм |
хтеде да проговори, али јој заста нешто у грлу, па гледи само учитеља упитљивим погледом.</p> < |
p>Једаред, – био код ње, па дошли нешто у разговор.{S} Тинка, рећи ће поп Стева својој сестри, |
ти хлеба, „даће бог!“</p> <p>Јеша зинуо у Јована, па само клима главом у знак, да све одобрава. |
шалицама и младачким несташицама дирнуо у живац и мушку и женску омладину народну; та што је на |
наравно мисли, да мора нешто рећи, бар у корист свога „вишег позива“, па вели:{S} Штета за гос |
тамо није свештеник старији од њега бар у цркви, – рече попа. </p> <p>– А Јелена не сме ништа д |
кротиш свог сестрића.{S} Ти си господар у кући, ти дрмаш општином, па..</p> <p>– Сто му мука!{S |
p>– Сто му мука!{S} Да, ја сам господар у кући, па ће бити онако, како ја хоћу.{S} Да, ја сам г |
о, како ја хоћу.{S} Да, ја сам господар у општини, па... (Осмелио се тако поп-Стева, па говори |
ко пута вели; </p> <p>– Ја сам господар у мојој кући.{S} Ја сам сретнији, него многи моје брати |
друге стране дође црквењаков син, колар у селу, са својом сестром, два можда, по најбоља певачк |
бележниковица. </p> <p>У том јој писар у крај стола стиште руку из захвалности, што га тако му |
не гледи, стоји ли пред вратима портир у самурини и у гајтанима а с неким скиптром у руци, или |
ласу био чика Пера.{S} А Славнић официр у граници. („Немачко рухо на њему, ал под рухом српско |
ро освануло као данас.{S} Заспала ноћас у плачу тек око неко доба, па је спавала као мало дете. |
и, већ се забленуо час у бележника, час у бележниковицу.</p> <p>Писар се гуши сиром и залива гр |
кове кости не могу стићи у заказани час у Карловце, у очи свечаног дана, јер се у Пешти намерно |
зна, шта да мисли, већ се забленуо час у бележника, час у бележниковицу.</p> <p>Писар се гуши |
дићу, економисаћу и поучаваћу овај свет у рационалној економији.{S} Хоћу да сам независан, потп |
аш та мржња, нагнала, да утопи цео свет у манастирски Радованац, да искали своје увређено љубом |
а се мота испод коњских копита као смет у заветрину.</p> <p>Нигде живе душе.{S} Као да се све, |
, те чека згодан тренутак, да прне опет у свет,... у виши свет.{S} Само да му се дочепати Новог |
е руке око врата, док не клонуше и опет у санку.{S} Даринка се дала у мисли.{S} Беше то чудно о |
цу.{S} Рећи ће тако с њим две три (опет у миру и љубави!), док „деца“ не дођу.</p> <p>Ево и наш |
ов лепи српски обичај, за његову страст у наздрављању.</p> <p>– Молим, да ми се не упада у реч. |
аш та сталност, та строгост и озбиљност у карактеру Бранкову улеваше му то јачи зазор, зазор, ш |
себи будућност.{S} Особито је уметност у нас Срба право сироче.{S} Ко је највише позван, да ши |
свет значе“.{S} Баш тада је он први пут у друштву залагао сву снагу своје речитости, доказујући |
та ли, увлачи се тако нешто по неки пут у безазлено јој срце, које зна да куца још увек само за |
ви лист могао изалазити једва један пут у месец дана на једном штампаном табаку.{S} А од оних о |
г згодног увода. – Тај ми се увукао већ у нос:{S} Ова наша– вели Рашићка за Јелену, своју кћер, |
.{S} Најстарији син јој, Јован, био већ у по гимназије.{S} Женско дете у седмој осмој ли години |
дјекнуо с оне жице, коју је навио синоћ у Јеленину срцу оним својим понашањем.</p> <p>– Добро ј |
се све прелива према ведром плавом небу у сутону у најпријатнијим видовима.{S} По доловима се в |
на очеву дому које летње доба или бербу у Фрушкој Гори, те се опомене детињства и старога весељ |
духвати.{S} Одушевљеније прихваћа борбу у друштву за срећу другога, снажније се одупире разним |
ив, сву своју несрећу у картама и срџбу у пијанству излива на својој „бољој половини“ само за т |
subSection" /> <p>Легао Бранко на траву у хладовину, да чита.{S} Обично би до сад у то доба већ |
а млађи од њега; али у комшилуку његову у стану, – примети између осталога поп Стева. – Знам, д |
м, још у суботу отићи ћете на ту параду у Карловце; па најбоље ће бити, говори ти сама с његово |
} Изађе учитељ, па их све позва, да оду у његову собу.</p> <p>Сад ћу ја децу пустити.{S} Него м |
а.{S} Господа га иначе пију тек кад оду у Руму, у Ириг, у Митровицу, или и даље куд у варош.{S} |
заталасало одушевљење у српском народу у намену Бранкова спомена.{S} Онако се народ уме одушев |
стити и Ната и Ката који уздисај и сузу у спомен својих покојних, па ће прећи на други разговор |
Ната, да пусте <pb n="25" /> коју сузу у спомен својих покојних.{S} Понда је Ката прешла орман |
ачи.</p> <p>Тако Јован и Бранко гледају у отворено море, у јаван живот свој као ђаци са самопоу |
ју да захвале на том значајном положају у историји српскога народа томе, што је тамо столица пр |
зорницом највише догађаја, што засецају у живац политичкога и културнога живота овостраних Срба |
: треба више учених људи да се помешају у народ, у масу.{S} Ви имате иначе потпуно право.{S} Ал |
о се слегло на један пут ваздан гостију у село.{S} Ту је Јаковљевићкин Јован.{S} Ту и попин сес |
е, канда не схваћа озбиљно конкуренцију у раду, јер су међу собом сви једнаки; а чим дође јачи |
аступник „Матице Српске“ проговори коју у славу песникову.</p> <pb n="106" /> <milestone unit=" |
ога времена сврну к њој, путујући ујаку у Брајковац; сад тек разумеде њену притајану тугу, што |
ечаним расположењем на станицу Дунавску у Карловцима, камо лађом имају приспети Бечки одборници |
брак, тај темељ свему животу и поретку у друштву! </p> <p>То ли је, дакле, узрок, да се ујак т |
или, да и она пева на Брајковачком селу у недељу.</p> <p>Ако госпођа Јеца што не изради, мисли |
родитељи не спремају децу, кад их шаљу у школу, за раднике него за господу, а и не разабирају, |
ста му тесна, мрачна, гадна.{S} Нема му у њој станка.</p> <pb n="80" /> <p>Хајде на поље,... у |
г и гладног у заветрину у Маркову крчму у Брајковац; ту се препоручи бележнику својом вештом де |
га госпођа Рашићка не посла поп-Стевану у врт, те се предомислио.</p> <p> Више њега се залепрша |
nit="subSection" /> <p>Сутра дан освану у Брајковцу дан мамурлука.{S} Чича, господар начеоник, |
лимамо главом, као оне лутке на гајтану у вурштлпратеру?!{S} И ти се заводиш за аукторитетима!{ |
елена тако сретна била, па била у стану у тако доброј кући, као што је госпођа– Натина.{S} Па, |
ећају, е би им неугодно било, да остану у друштву с госпођом Натом и с госпођом Катом, па се от |
сподином Бранком.</p> <p>Девојче бризну у плач.</p> <p>– Мати ми увек говори, како треба да сам |
о Бранка од Беча, као и целу светковину у забуну.{S} Тако Бранко преноћи на Пештанској станици, |
једне зиме голог и гладног у заветрину у Маркову крчму у Брајковац; ту се препоручи бележнику |
, што мати нареди. </p> <p>Али јој сину у главу мисао, да би било врло потребно, да се састане |
читељу и привуче му главу, те га цмокну у чело...</p> <p>– Господо, – диже се бележник, – ако и |
елива према ведром плавом небу у сутону у најпријатнијим видовима.{S} По доловима се већ спушта |
ранка за своју кћер!</p> <p>Јован прсну у смех.{S} Чак и бележник мало се не угуши, како се зас |
нда ви терате политику.{S} Бранко прсну у смех.</p> <p>– Ја то увек кажем: ви терате политику.{ |
Ево, сад ћу и ја. </p> <p>Даринка духну у свећу.{S} Угаси је и леже.{S} Неко време држаху је Зо |
ак осети, да неко близу застаде и куцну у капак.</p> <p>Капак се диже.{S} Испод њега провири на |
а баш не види, ако је непозван ко, попу у чакширама.{S} Очи упро на врата.</p> <p>На вратима у |
политичне и друштвене странке, које вру у нашем јавном и друштвеном животу, а поштено мисле.</p |
је тек зимус читала у „<title>Љубомиру у Елисиуму</title>"...{S} Тек ако ће јој се кад тад пот |
а у Брајковачку високу власт, седели су у засебној соби „Код разбијене канте“ у Марковој крчми |
м руком попу по бради, а другом му насу у чашу хладног теочинца и насмеши се на њега.</p> <p>Он |
ремена, бог ме, и читао.{S} По канабету у истом нереду неколико непотпуних примерака Карловачке |
Ко је највише позван, да шири просвету у народа Ког Синови Талије, – глумци, апостоли народни! |
у је дала своју кућу, на најбољем месту у селу.{S} Данас сутра, ако не оде у варош, да тамо отв |
крикне од врућине орао на какову бресту у крај друма, само што по каткад зафрчу коњи, да можда |
а, који сав свој кив, сву своју несрећу у картама и срџбу у пијанству излива на својој „бољој п |
ца Даринка!{S} Још за живота купио кућу у вароши и настанио се тамо.{S} Таман да поживи у миру, |
и други.{S} Језик народни презрели беху у оно доба сви и мањи и већи књижевници, па и сам Рајић |
нути на своју воденицу.{S} Довешће децу у Брајковац, венчаће их, и ти ћеш, можда, имати да тера |
како би добро било, да доведе домаћицу у своју кућу.{S} Па то је прилика, као и мало да се бољ |
српско академиско друштво „Зора“ у Бечу у спомен великог песника, седне он на лађу, а с њим и Ј |
ц. – Господо моја!{S} Ја дижем ову чашу у здравље једне вредне домаћице, верне супруге, једне г |
<p>– За Бога, мама, шта ће ти опет муф у сред лета? – љути се опет</p> <p>Даринка.</p> <p>–Ти |
Даринка.</p> <p>Јелена јој у један мах у мало не паде на груди, да јој све исприча, да јој се |
p> <p>Јелена не примећује горки подсмех у учитељевим речима.</p> <p>– Ја волим, кад се он с чик |
тиче.) А шта онда, ако те кости, што их у Бечком гробљу ископате, пренесете с помпом на Стражил |
вањем од стране његових претпостављених у општинском уреду а у званичним пословима, госпођа бел |
им нешто, што је отишао Бранко. (За њих у кући Бранко неје био „господин Бранко“ или „господин |
а баш је беше узела, да долије у лонац у крај ватре.</p> <p>– Јух! – зачу се у исти мах и из с |
ком, јер је већ једаред био с њима, баш у њиховој кући.{S} Али се увек неугодно осећао у друштв |
<p>– Баш ништа.</p> <p>– Ни да он, баш у овај пар, када ми о њему говоримо, виси на прозору по |
.</p> <p>– Немој донекле, већ хајде баш у Карловце.</p> <p>– Не реци два пут.{S} Тамо мора бити |
омињати толике народне саборе, који баш у Карловцима саборисаху о цркви, о школи, па и о полити |
у суботу...</p> <p>– Добро, даклем, још у суботу отићи ћете на ту параду у Карловце; па најбоље |
га Стражилова, које му, за ђаковања још у Карловцима, тако беше омилело.{S} То је оно, што треб |
бична ствар за Брајковчане пиво, па још у боцама.{S} Господа га иначе пију тек кад оду у Руму, |
онај од пробанчене ноћи.{S} Па сад још у школу,... ух!{S} Целом свету завиди.{S} Сваки то може |
а воз, који требаше доћи у Нови Сад још у јутро.{S} Некоме се ваљда прохтело, да доведе Бечки о |
т; али је искрен и прост.{S} Обадве још у оном добу девојачком, у ком последњи бој бије између |
.{S} А од оних опет већина их почне још у ђачким скамијама, па таман кад је „дорастао до копља |
ле, ићи у недељу...</p> <p>– Морамо још у суботу...</p> <p>– Добро, даклем, још у суботу отићи |
...</p> <p>Освану и тај дан.</p> <p>Још у јутро рано поврве народ у свечаном руху и са свечаним |
eign xml:lang="de">Slibovitz</foreign>“-у.</p> <p>У кратко – ту је буна, сабори, Банство, војво |
ј саборној цркви.</p> <pb n="102" /> <p>У очи свечанога дана дођоше на Карловачку станицу гости |
– Предомислиће се.</p> <pb n="68" /> <p>У том повика учитељ:{S} Дакле, да пређемо на учење.{S} |
} Баш читав посао!</p> <pb n="19" /> <p>У том дотрча и Зорка, Катина кћерка.{S} Била код попине |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У исто доба иду Јован Јаковљевић, Бранко Стајић његов „ |
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Марковој крчми „код разбијене канте“ рашћеретали се г |
попине Јелене?</p> <p>– А-а!... </p> <p>У том ево Дабижића с пуном чашом пред Јована:</p> <p>– |
главом у знак, да све одобрава. </p> <p>У том начеоник, као да њих тројице тамо и нема, запева |
Но, но,... поче бележниковица. </p> <p>У том јој писар у крај стола стиште руку из захвалности |
не јави њему и његовој матери. </p> <p>У тај мах провири Даринка на дућанска врата.</p> <p> Та |
е, што је прижегло свом снагом. </p> <p>У долини испод Стражиловачкога виса, опет на свечаном о |
ише се обрадова тому баш Јован. </p> <p>У прочељу између оба прозора виси у учитељевој соби лик |
један дан, па недеља?{S} Је л? </p> <p>У томе се отпустила Јелена и Даринка; па се она нађе из |
и увек па се удари иза потиљка.)</p> <p>У који мах писар трже очи на прозор, у тај мах прозврја |
пет на прстима изишла из собе...</p> <p>У том је и Бранко легао.{S} Почео био да чита.{S} Нашао |
Стражилова пуне су руке посла..</p> <p>У једаред стиже муњом глас, да Бранкове кости не могу с |
обори девојче очи, као увређена.</p> <p>У Бранкову срцу узавре.{S} Поцрвени, па му и самом крив |
што, кад већ Јелена не прихваћа.</p> <p>У планини, знате, може лако да се промени За час киша п |
т обрадовати, кад јој сутра оде.</p> <p>У том се врати натраг у село. </p> <p>Та последња добра |
цврче батаци на угрејаној масти.</p> <p>У дворишту је све мирно, све, што не носи име човечје.. |
дакако, не морају, свашта чути.</p> <p>У то дође и Маца, те се разговор и због тога о томе пре |
гу, све то беше народ прекрилио.</p> <p>У саборној цркви служи се летурђија, и у њој се спомен |
им и сам тако, – примети Бранко.</p> <p>У том ето још једнога младога човека, па се прикључи др |
јан супруг, ни онако нежан брат.</p> <p>У том и Тинкин Александар израстао дечко из основних шк |
ang="de">Slibovitz</foreign>“-у.</p> <p>У кратко – ту је буна, сабори, Банство, војвода,... </p |
да трчка за њом из собе у собу.</p> <p>У Даринку ушао цео дан неки немир, па иде по кући, као |
естрпљиво иза капака на прозору.</p> <p>У томе умукну учитељев глас.{S} Свећа се угаси, а иза о |
пођа Рашићка!{S} Као да пркоси!“</p> <p>У исти мах му сину друга мисао, па му се задовољније ма |
ладине, што само изумева идеје.“</p> <p>У Брајковцу је то сад на дневном реду. </p> <p>Па и гос |
оцније сам бележник у Руми „код орла“. „У мало“, каже, „не угњави руски медвед талијанског мајм |
овима, ишарана богатим усевима, окићена убавим селима.{S} Села се мање или више губе што које б |
нога песника српске идеје, пренећемо на убаво Стражилово.{S} У то име, господо моја,..</p> <p>– |
га од Карловачкога.</p> <p>Одатле кроз „убаво Белило“ к Стражилову, крајњој мети свечанога спро |
у пренесу последње земне остатке на вис убавога Стражилова, које му, за ђаковања још у Карловци |
е у свачему, чему им се пружа прилика у убавој Фрушкој Гори.{S} А учитељ се „једва дочепао чест |
аквим разговором, па јутрос са неколико убедљивих речи и јаче подбунила.{S} Навалио се леђима н |
о и обукао се, опростио се са свима.{S} Убезекну се и поп Стеван и госпођа Рашићка.</p> <p>– Па |
S} А заборавила си... </p> <p>Јелена се убезекну.{S} Хтеде да пита: на што?{S} Али госпођа Раши |
о је и то лакше, него трпети пијаницу и убојицу мужа, који сав свој кив, сву своју несрећу у ка |
време ту, па видим, да га и сељани јако уважавају, јер слушају његову реч.</p> <p> Мој синко, – |
е.</p> <p>Па с тога су Брајковчани јако уважавали кућу Јаковљевића, – онда, е Бог ме, још и дан |
и помоли се; Ната, па се успе на кола и ували у седиште.</p> <p> Сео и кочијаш.</p> <p>Таман Тр |
д им треба донети дете, да га поп Стева уведе у свето православље и у књигу крештајемих.{S} Ина |
Увек, – одговори онај живље, – упамти, увек тако!{S} То је моје <foreign xml:lang="la">ceterum |
залазили као господа, а не као радници, увек ће нам кола ићи на еро.{S} То је само истина, а не |
но гледаш све на црне наочаре.</p> <p>— Увек, – одговори онај живље, – упамти, увек тако!{S} То |
огао.{S} И Давина побрати Игњата, па га увек звала братом, а он њу сејом.{S} То задржала и Кати |
пута дизао, да опет он наздрави, али га увек задржаше остали са:{S} Чујмо!{S} Чујмо!{S} Јеша им |
оже да мечи као „Прави Рус вели за њега увек писар.</p> <p>Једаред му примети: </p> <p>Ваши ста |
а бура, ни најмањи облачак, у њему сија увек благо пролећно сунце, па одсјајује непомућено и у |
ућност, – вели опет парох, – не замишља увек самога себе, Праотац наш Адам имао је у рају свега |
се ведрина осмејкује око румених усана увек подједнако, а срдила се а радовала се, или плакала |
им пословима, госпођа бележниковица зна увек да га одржи у статус кво.{S} Но он сам још увек не |
то незадовољан са својим позивом, и зна увек милион разлога да наброји против правца, којим је |
скиње, у конзаквенцијама својих премиса увек доследна, нађе се код Даринке.</p> <p>Састале се и |
S} Право материно дете!{S} Али сестрића увек одржи у милости ујковој ипак то, што се... без ичи |
ву, у које би тек почео долазити.{S} Од увек научио, да се повлачи, па мисли, узео би ко за нам |
ви, сви као један.{S} То је наше зло од увек и било, што смо пуштали једном све, па, ето, чим г |
к га протежира за писара.{S} До сада је увек оправдао оно уздање, које су имали у њега његови м |
се кољу свињи, или тако што, Давина је увек ту, да свесрдно послужи.{S} Она је, тако рећи, Игњ |
анина и Дубровчанина и ове и оне; па је увек, каже, говорио, да је то једно и треба да буде јед |
ој тами сукну једна варница, која му је увек у срећним часовима сијала као сунце, а у овакима м |
руке.</p> <p>– Господа универзитетлије увек имају право, дакако!{S} У тринаест школа поцрпу он |
Не срди се; немој да се срдиш.{S} Ја се увек забуним.</p> <p>– Прелетео бих био; али нисам мога |
о с њима, баш у њиховој кући.{S} Али се увек неугодно осећао у друштву, у које би тек почео дол |
светлост необичне љубави, што је носаше увек у срцу према свакоме, с којим свагда беше готов да |
ош много до недеље?</p> <p>Ви сте мушки увек тако комотни!{S} Тако и чика!{S} Само да га нико н |
видим, да уме и више коју рећи.{S} Али увек Бранко има право.</p> <p>– Да, да, Бранко има прав |
ву главу.{S} Као да ми ту седи!{S} Вели увек па се удари иза потиљка.)</p> <p>У који мах писар |
Девојче бризну у плач.</p> <p>– Мати ми увек говори, како треба да сам пријатна с њим и искрена |
ина, младост је младост; старост ће јој увек завидити и роптати на њу.{S} Поток хучи и бучи, пр |
о наш бележник игра жандара!{S} Па ипак увек седи и зева код играча.{S} Него за што и не би?!{S |
ца.</p> <p>– Пусти момка!{S} Није човек увек расположен, да другога забавља.</p> <p>Господар на |
предусретао, он, који је иначе о сваком увек најпре само добро мислио, пређе сада у гнушање.{S} |
га!{S} Треба сви да га учимо!{S} Ја то увек кажем, а то ћу и сам урадити: треба више учених љу |
{S} Бранко прсну у смех.</p> <p>– Ја то увек кажем: ви терате политику.{S} То је наперено проти |
езазлено јој срце, које зна да куца још увек само за маму или ближега којега сродника по крви!{ |
му кадгод учини какву услугу, то је још увек она идеална несебична младићка, ђачка љубав, која |
га одржи у статус кво.{S} Но он сам још увек не заборавља свој „виши позив“ па стоји у Брајковц |
до душе, своју извесну цел, али су још увек без одређене сталности.{S} Прелеће се ту с једног |
ј „виши позив“ па стоји у Брајковцу још увек само као оно птица на грани, те чека згодан тренут |
им очима?{S} Зар не би боље било, да је увела у кујну, па нек учи Лепо је дати дете и у лер и н |
дуга времена, можда, баш и од жеље, да увеличају само једном згодицом више своје благовање на |
ју певачких дружина, што дошле беху, да увеличају ову светковину, а иза леђа му кроз жагор свет |
а, прерана смрт тога ђенијалног младића увеличала симпатије народне.{S} Но било како му драго, |
екне.</p> <p>– Али збиља се не срдим, – уверава га она.{S} Хтеде он да рекне, као тек да одмахн |
лудом послу.</p> <p>А Бечлија Јован га уверава, како је то хец. „<foreign xml:lang="de">Freund |
има, кад ви одлазите.{S} Не би је било, уверен сам, ни да ја останем.</p> <p>– Најпосле оно, шт |
олеума.{S} Но он сам, то јест, писар је уверен, да Србин није за тенористу.{S} Јер тенор не спа |
ма ономе, чијега се суда боји, ако је и уверен)да му „кругове његове“ не може побркати.</p> <p> |
ху тебе појма о идилизму.</p> <p>– Буди уверен, није то ни идилисање, што ме амо вуче, већ баш, |
госпођа Рашићка и мислила, па, можда, и уверена била, да је у тај пар предметом разговора она, |
збиља тако, па га чисто теши. – Ја сам уверена, да се не ћете постидети.</p> <p>– Хвала вам!{S |
овачки певачки збор, дакле, били су сви уверени, нема опасности, да ће морати певати без госпођ |
да заглади.{S} Неје имао свога сталнога уверења, ни док му је била жива његова покојна Стаза; а |
<p>Јован је сад још већма дошао до тога уверења, да треба да остане код куће.{S} Треба народ по |
у ће бити сватова! – пришану му с пуним уверењем, кад уграбила прилику. </p> <p>– Не верујем, – |
до ове врсте људи, из тих се, по његову уверењу, не да већ више ништа ни учинити.{S} Нечему мно |
гајник укрљешти очима у њега, као да се увери, да ли се овај шали ил’ озбиља бенета.</p> <pb n= |
брке, продрма своју столицу, зар да се увери, је ли на добрим ногама, па – на здравље!{S} И це |
друга, што нађе за вредно, да и себице увери госпођу Нату, како је поуздана.</p> <p>А та слатк |
ду, да ће се и вечерас састати с њим, и уверивши се зар још боље, да се он још једнако срди на |
унутра!“ Повукао би је тим пре, што се уверио, да се и сама гошћа одушевила за „ту идеју“, што |
признати, да омладина има право, кад се уверите, да није онако страшна, као што вама изгледа, к |
ажу том приликом. „Треба <hi>народ</hi> увести унутра!“</p> <p>– Да приредимо и ми овде какво с |
</p> <p>Њихов жагор само је, да Бог ме, увећао и онако велики жагор, што се разлегао по простра |
вом.{S} Марко се врпољи <pb n="14" /> и увија око ње, или јој се скупи у крило, па жмирка у жиж |
да је нека слутња или жеља,... шта ли, увлачи се тако нешто по неки пут у безазлено јој срце, |
ају насртљиву мушицу, што им се и у нос увлачи; само што зазвечи ланац на огрљаку, кад се коњ к |
поп-Стеви, наравно, после неког згодног увода. – Тај ми се увукао већ у нос:{S} Ова наша– вели |
исе по политичним листовима, ко често и уводне чланке, ко хоће да ствара јавно мњење?{S} Људи в |
и, удари у смех.{S} Бранка то још већма увреди, те се оштро осече на ујака:</p> <p>– Гадно је о |
огибе за младим друштвом.{S} Него да не увреди кога, ако би другог замолио, да запева, први сам |
</p> <p>– Збиља, обори девојче очи, као увређена.</p> <p>У Бранкову срцу узавре.{S} Поцрвени, п |
светлила му, да не залута.{S} Већ да му увређена љубав и преварена вера у поштење с болом врисн |
роседелице славнога Брајковца нађоше се увређене до дна дубљине своје домољубиве душе на тако о |
манастирски Радованац, да искали своје увређено љубоморно срце.{S} Онда, када је она мислила, |
„дочепала ледине“, па тера даље и игра увређену љубав, кује, док је врело.</p> <p>Ја радим и р |
после неког згодног увода. – Тај ми се увукао већ у нос:{S} Ова наша– вели Рашићка за Јелену, |
апоредо, знаће обићи матицу, која би их увукла у вртлог, где би могли замутити своје идејале... |
Бранковој свечаности“ јер „треба народ увући унутра!“ Повукао би је тим пре, што се уверио, да |
<p>Јелена притвори капке на прозорима и увуче се унутра.</p> <p>Нико је неје приметио, не само |
.</p> <p>Мала Зорка, како стала у један угао, као да се закопала.{S} Само да јој не би ко рекао |
свему кретању српскога народа у јужној Угарској, у Хрватској и Славонији, могу смело и поносно |
и ја. </p> <p>Даринка духну у свећу.{S} Угаси је и леже.{S} Неко време држаху је Зорчине руке о |
томе умукну учитељев глас.{S} Свећа се угаси, а иза она два прозора завлада мртви мрак.{S} Дев |
леђима на зид, где је већ отрљо креч и углачао га од тешког наваљивања; пребацио ногу преко ко |
да се учи; а дела њихова биће вазда на углед, како ваља љубити свој род и своју веру.</p> <p>Н |
.</p> <p>Као да сунце Даринци сину, кад угледа Јелену, како жури њој.{S} Дакле, већ је ту време |
ваља, па не ће народ имати у кога да се угледа; а почнимо и ми паметније са собом, да видиш, не |
оји сељани имати прилике, на кога да се угледају ако хоће.{S} Тако продире у народ оно из књиже |
а се иде на певање!{S} Па колико Јелену угледала, толико пред њу истрчала.</p> <pb n="60" /> <p |
, није се покајао.{S} Не ћеш се, ваљда, угледати на те наше учене и неучене докторе, што траћка |
е.{S} Замишља себи, како ће на том путу угледати из далека читав караван кола, начичкана Брајко |
ашов, мотика и тако даље...{S} У једном углу стоји наслоњена а на вршак изврнута стара плетена |
ена дувана, палидрвца и тако даље.{S} У углу поред пећи пар ципела, а о зиду висе о клинцима је |
маже очи слабом човеку, па да себе боље угнезди?..;.{S} Гадни створе!</p> <p>Је ли могуће, да и |
у Руми „код орла“. „У мало“, каже, „не угњави руски медвед талијанског мајмуна, да се не нађе |
еше ту начелника и бележника, би медвед угњавио мајмуна.{S} Тако приповедаше доцније сам бележн |
епа друштва“, те не може друкче да тузи угове, већ се болном душом хвата за њихне трагове.</p> |
м се изненадила.</p> <p>– Ја сам тако и уговорио с Јованом.</p> <p>– И не питаш, где ти је ујна |
ова! – пришану му с пуним уверењем, кад уграбила прилику. </p> <p>– Не верујем, – одговори Јова |
ври у пуним лонцима, а цврче батаци на угрејаној масти.</p> <p>У дворишту је све мирно, све, ш |
ну у смех.{S} Чак и бележник мало се не угуши, како се засмејао.</p> <p>– Слатки уја, добри поп |
мери могла је доћи на таку мисао.{S} Да уда своју кћер за њега.{S} За цело мисли, да би је тако |
ина у школе.{S} А није рада, ни кћер да уда у село.{S} Вели: „Село ти је тек село.“ Ето, она се |
би га знао!{S} Говорило се, да се негде удавио.{S} А говорило се, да је заблудео у свет.{S} Тек |
S} А ми смо се свим радом својим далеко удалили од пута, који овамо води.{S} Ми имамо књижевник |
па тешко да се игде интелигенција тако удаљи од народа као наша.{S} Нова се омладина креће, ње |
ије баш наврило, да Јелену по што по то удам ма за кога.{S} Има она каде и чекати.{S} Али као в |
S} Пут вароши од станице беху местимице ударени бели коци с малим таблицама на врху, од којих с |
ао научног обрађивача тог бесцен—блага, удари први у струне народних гусала, па чистим српским |
народног признања.</p> <p>Попа, бојаги, удари у смех.{S} Бранка то још већма увреди, те се оштр |
вам казала.</p> <p>– Не водите бриге! – удари и Криста и слатка у један глас.</p> <p>– Гле мене |
ну други ветар).{S} За Бога, Стефане, – удари госпођа Јеца кроз плач, – ништа се не бринеш за д |
је нарадила.{S} Ономад...</p> <p>И сад удари сека Ката да описује, шта јој је „та девојчура“ к |
оја га стаде толико зноја, те у мало не удари по својој нози. </p> <p>Тамо на дрветима иза коко |
} Као да ми ту седи!{S} Вели увек па се удари иза потиљка.)</p> <p>У који мах писар трже очи на |
тамо, те час по па гурне Даринку или се удари о велики штит, што га Даринка држи против сунца.< |
ршио, да је одржао дух народа српскога, ударивши јак темељ српској књижевности у исти мах, када |
урену и понижену Србију на ново дигао и ударио темељ политичкој и државној слободи донде забора |
провлачи се кроз коло, па се све бојим, удариће га какав напит.{S} Казала сам му, до душе, и са |
ње не ће моћи бити ништа.</p> <p>**...*Ударише и краве из поља.{S} Или се кравар данас боље по |
е и разговарају се, како ће што боље да удесе село, што га спремају.</p> <pb n="55" /> <p>До ја |
то има да га држи на Брајковачком селу, удеси за прост народ.{S} Хоће – да му каже, ко је био Б |
поп-Стевиној кући као црв.{S} А уме, да удеси, да то, што ради, она и ужива; па што ради, зна, |
>Јелена би се занела за њима, те би час удесила, па тихо певушила уз уздрхтале звуке, час би пу |
да, тек не могу срцу да одоле, те и они удесили збор.</p> <p>Ох, како је дивно, слушајући их ба |
?</p> <pb n="24" /> <p>– Да се што боље удесим с овим, што постоји, и да живим, – одговори Јако |
да би му ишта помогло, кад бих, ваљда, удесио јавна предавања, па им поповао, како ради немачк |
мио и премио,</l> <l>красно ли те вишњи удесио!“</l> </quote> <p>Стајић застаде.{S} Осети, како |
интелигентан човек, знаћу и умећу боље удесити свој рад, те ће моји сељани имати прилике, на к |
е могу запасти и према којима ће морати удешавати свој рад и своју снагу.{S} Бродови живота њих |
се поклони!{S} Ал биће и то.{S} Све је удешено,... по њену рачуну, све.</p> <p>Та превешће и њ |
<p>Господин парох има у сеници тој сву удобност; и, збиља; никад није лепше пожелео.{S} Под њо |
рица носила, као да се упила у обле јој удове.{S} Запурила се у лицу, па јој се образи зажарили |
ђе у Брајковац госпођа Јеца Рашићка.{S} Удовица попадија, као што је била, шта је знала паметни |
очемерила би се.</p> <p>– Шта ће сирота удовица!{S} Нашла себи сигуран кров, па га чува као сво |
одило, није оца ни запамтило.{S} Шта ће удовица с троје деце, а у толиком добру?{S} Остао, до д |
оте удовице.{S} Ти си, да Бог ме, као и удовица, кад немаш мужа...{S} Александре, хоћеш ли се д |
на улици.{S} Њих две не занима разговор удовица.{S} А имају и оне, да претресу малу своју књижи |
{S} Има тамо <pb n="30" /> доста чесних удовица сиротица, и свештеничких, па се тако испомажу. |
вјатост, да се смилује на сироче сироте удовице.{S} Ти си, да Бог ме, као и удовица, кад немаш |
ко више, па једна другу подсећа.{S} Тек удовице!{S} Ух-Ух!{S} Па би добре маме, да прозру мало |
пати!{S} Шат буде помоћник и заштитник удовој Матери сестрама И брату, док ови сами не стану н |
е натраг, ту је Скила, мати, која би да удоми своје дете, његова Јелисавета; ако ће напред, наи |
е у најсветлијим данима своје прошлости удостојивати само крунисане главе своје, полажући им тр |
а чак је и благајник дигао мало обрве и удостојио декламатора својим погледом), резултат је био |
ини.</p> <p>Бранко прође поред прозора, уђе у двориште и оде у своју собу. </p> <p>Из оне лепе |
S} Него морам мало и школу отворити, да уђе чиста ваздуха унутра.{S} А можемо тамо баш и учити. |
>– Је ли по вољи унутра? </p> <p>Бранко уђе.</p> <p>Јован баш пије каву, па се тужи, како ну не |
аци, – када је то видео, још већи немир уђе у њега.{S} Хтео би да доспе и у читаоницу, где одбо |
ознају народ, нити народ разуме њих.{S} Ужасна аномалија код нас, какве, ваљда, нигде више у св |
ада, овде треба олујине: загушљивост је ужасна, притисак не да дахнути.{S} Нова се омладина орг |
још једнако срди на њу.</p> <p>А какве ужасне муке трпљаше у тај мах бедни њен Милан!{S} Да зн |
едвиђаше, да их и мишљење и назори деле ужасном провалијом.{S} Нуз то и зазираше од њега, да му |
криво, што вечерас тога нема.{S} Осећа ужасну празнину, па јој криво на цео свет.</p> <p>Мало |
А уме, да удеси, да то, што ради, она и ужива; па што ради, зна, да за себе ради.</p> <pb n="53 |
,... мој брајко!</p> <p>За то благајник ужива, што може да мечи као „Прави Рус вели за њега уве |
>Док њих двоје тако у стакленом ходнику уживају летње вече у разговору и теочинцу, Јелена је у |
браца-Анти и разбијеној канти на велико уживање бележниково, (а чак је и благајник дигао мало о |
> <pb n="10" /> <body> <pb n="11" /> <p>Ужурбала се цела кућа.</p> <p>Јест, до душе, у род ће с |
дних умотворина, и ученога ђака Вукова, уз Ђуру Даничића, као научног обрађивача тог бесцен—бла |
младину народну; та што је најглавније, уз старину Вука, као ђенијалног скупљача народних умотв |
reign xml:lang="it">crescendo</foreign> уз онај <foreign xml:lang="it">pianissimo</foreign> што |
зграде Даринка, Јелка, Бранко, Јован, а уз њих трчка и мала Зорка.{S} И њено срдашце куца необи |
јаће за вечита времена као трећа звезда уз Вука и Даничића на освитку нове нам књижевности наро |
рупцем зној с чела.{S} И нехотице дода уз учитељев усклик: </p> <quote> <l>„Само само да још м |
ковчанима у хладу манастирскога воћнака уз искрен разговор и ватреног Радованца.</p> <p>Кнежеви |
ену још гробницу.{S} Зорка се приљубила уз њу, па ћути, као да не сме да проговори.</p> <p>– Ов |
ма, те би час удесила, па тихо певушила уз уздрхтале звуке, час би пустила срцу на вољу, па би |
помишља и на то девојче.{S} Па кад неје уз њу, све би да јој је што ближе, све има нешто да раз |
има ближе, то се Даринка већма стискује уз Јеленино раме, као да би да се скрије.</p> <p>– Несм |
о трзали и утргли око лова.{S} Да им се уз пркос учловио гдегод зека, или лис, или јазавац кака |
наш, ја...{S} Најбоље ће бити, да си ти уз њега.{S} Бадава!{S} Мати је мати.{S} Дете не треба н |
три године жури у походе, него јој тек уз пут сврће као познанику каквом.</p> <p>И срце му гра |
д сеоцем на полеђини једног брдашца тик уз Брајковац. </p> <p>На сред села око крста искупио се |
.{S} Учитељ и Јован, а и Бранко пристао уз њих... унели се, па доказују Јелени, како митроносни |
тава. </p> <p>– Добро је.{S} То је прво уз мост, што води с лађе на обалу.{S} Одмах до њих су п |
би с пута ону лозу, што се обично онако уз пркос испружи преко стазе са лозинка.{S} Збиља, чу с |
руга до првога манастира, у село, сврну уз пут код госпође бележниковице.</p> <p>– А, вас треба |
рпске црквене православне општине одмах уз ребро српској православној цркви!{S} Жалост, мој гос |
се радо о њему разговарало.)...</p> <p>Уз пут наиђоше пред школом на учитеља, где „луфтира гла |
и то је и једина слика у целој соби.{S} Уза зид је постеља и на њој виолина.{S} Насред собе сто |
колар стао до одра, па се не миче.{S}А уза њ његова сестра, па се као снебива у тако господско |
јковића као „бисер-грана“ те се привила уза својега војна, Данила Славнића.</p> <p>Честит био д |
ј у тој собици је једна по широка клупа уза зид, застрта неким платном, од кога се иначе кроје |
овори Јован.</p> <p>Али се овај привуче уза женскиње.{S} Прођоше један пут дуж зграде, а он не |
твори.{S} Те склопи и књигу, што лежаше уза њ, а само што је завирио у њу, од како се повукао у |
у се ход.</p> <p>Поп Стева склони чибук уза се поред стола, проглади прстима кроз браду и лако |
ва гарава ока.</p> <p>Учитељ се стискао уза зид под сен.{S} Дохватио белу пружену ручицу, па је |
диже главу к певачу, па му показа место уза се.</p> <p>– Ту ми седни, синовче!</p> <p>А Кнежеви |
адао! - одговори Јован те наслони пушку уза зид. – Волим овај лов сад него да сам данас уловио |
иви бележник пође да прави места Јовану уза сто, не бил забашурио, што његова лепша половина на |
а би у врт, да мирише цвеће да га можда узабере, па га брзо за тим забаци или и изгуби.{S} Или |
и, као увређена.</p> <p>У Бранкову срцу узавре.{S} Поцрвени, па му и самом криво, што, ето, изб |
них родитеља шчепао им још једини залог узајмне им љубави.{S} Заман им писка!...{S} Ено га, ста |
ве поборнике, (на ту је реч баш особито узахао,) поборнике своје идеје.{S} Дух времена сад је т |
она заједно с мајкином душицом, што је узбрала крај друма, кад је оно путовала с мамом својом |
.</p> <p>Па и госпоштина се Брајковачка узбунила.</p> <p>Госпођа бележниковица, на прилику, вид |
слуте, колико ће се весала поломити на узбурканим валима, што их тамо чекају. </p> <p>Ако им с |
мо канда негде гостију!</p> <p>Понда се узврпољи, док не нађе некакав изговор, да изађе из друш |
Деране:</p> <pb n="42" /> <p>Рашићка се узврпољи на столици, па се нашла у чуду.</p> <p>Јелена |
и.{S} Нешто га подиже са столице, па се узврпољио.{S} Хоће да се пева.{S} Друштво треба само да |
о тога Кнежевића!“</p> <p>Поп Стеван се узврпољио у својој постељи, па гунђа и прети учитељу, к |
Бог да.{S} Тек док је ње живе, не пушта узда из руку.{S} Јован нек иде својим путом. „Нек буде |
власти не забране.{S} А као да се тврдо узда, да ће, ма у последњем тренутку, и забранити.</p> |
писара.{S} До сада је увек оправдао оно уздање, које су имали у њега његови милостиви заштитниц |
заштитници у Брајковцу.{S} Ако би се то уздање кадкод и уздрмало сувишним каквим захтевањем од |
ља, безлобне младости. ·</p> <p>Њему за уздарје подиже народ српски из благодарности само гроб. |
ко ће јој се кад тад поткрасти из груди уздах, а нит зна за што, нит зна камо.{S} Као да је нек |
тка, па врућина данас, да Бог сачува! – уздахну госпођа Ната, кад добила времена, да стресе пра |
наопако време изашло, јух, јух, јух! – уздахну опет госпођа Ната.</p> <p>– И староседелице сла |
> <p>Тинка оћута.{S} Не подиже главе, а уздахну. </p> <p>Поред тога дете може добити и благодје |
брате, данас дух времена.</p> <p>Стајић уздахну и не одговори ништа. </p> <p>Попина Јелена од о |
и кочијаш.</p> <p>Таман Трива притегао узде и замахнуо Бачком ђиватком, да одудари преко коња, |
а, још док је чича био у снази, и држао узде, и знало се, бојаги, нешто и видило се, тобож, нек |
најредовније пустити и Ната и Ката који уздисај и сузу у спомен својих покојних, па ће прећи на |
и јој задрхта нешто око усана.{S} Дубок уздисај јој се оте из груди.{S} Прекрсти се после топле |
ћ под грло, а то се отео тек само дубок уздисај.{S} Срце би на том уздисају тешком да полети.{S |
ност тако занела, да неје више ни онако уздисајан супруг, ни онако нежан брат.</p> <p>У том и Т |
к само дубок уздисај.{S} Срце би на том уздисају тешком да полети.{S} Ох, полетела би Јелена и |
н, како му сестра привређује, толико је уздисао и био несретан за својом покојном...</p> <p>Дођ |
се поје, док се винце пије, и док срце уздише“?</p> <p>– Блажени ништи духом! – примети безбри |
ега тако се препанула, да се неје могла уздржати, већ се у највећој дреци смота негде у коров, |
јковцу.{S} Ако би се то уздање кадкод и уздрмало сувишним каквим захтевањем од стране његових п |
, ипак примети, како је Јелена бледа па уздрхтала.</p> <p>– Шта је теби – пита друга другу, кад |
те би час удесила, па тихо певушила уз уздрхтале звуке, час би пустила срцу на вољу, па би се |
foreign>, ни лук јео ни на лук мирисао, узе да припали смотку.</p> <p>И госпођа бележниковица с |
рстима кроз браду и лако се накашља.{S} Узе округли ћелепуш са стола, па га ћуши на потиљак; а |
ати пуну руку разнога пољског цвећа.{S} Узе га са собом на кола, да га разабира и сабира.</p> < |
ир на главу, а беше му спао у траву.{S} Узе свој штит од сунца, па га затвори.{S} Те склопи и к |
во добро. </p> <p>– Да, и опет велим, – узе опет Јован – што више свесних економа, земљорадника |
.</p> <p>Ти не треба да се што бојиш, – узе поп да кује, док је врело. – Узећеш добар стан, па |
их откиде близо гроба.</p> <p>– Даринка узе лиске, погледа милокрвно у њега, откиде један и зад |
ичући још: „Живила!“ – он се пожури, па узе извијати и завијати: </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно |
да дода живље:– Да видиш само!</p> <p>И узе Даринчину руку, па је притиште на своје срце.{S} А |
и горе.</p> <pb n="21" /> <p>Ната опет узе да се хвали са својом Кристом.{S} Намерила се на до |
икад слагао.</p> <p>Кнежевић јој и опет узе обасипати ручицу пољупцима.</p> <p>– Мати је допуст |
! - рече поп Стева одлучно.</p> <p>Попа узеде своју Јелисавету, иначе госпођу Јецу Рашићку за р |
вели, доћи ће ми у визиту.</p> <p>И сад узеде да оговара госпођу Нату, како се дала наплатити о |
мети она, бојаги, срдито, па га својски узеде под руку.{S} Готово да је силом прогурала своју л |
> <p>– Да Бог ме, да је госпођа Рашићка узела сад згодну прилику, те доказала поп-Стеви, како н |
а радознало погледа.</p> <p>Као да није узела озбиљно,– дода онај.</p> <p>Мислим и сам тако, – |
испустила канту из руку, а баш је беше узела, да долије у лонац у крај ватре.</p> <p>– Јух! – |
ђу бележника и бележниковице, која тако узела бранити писара, да се овај сам од туге неке у мал |
столом, па, кад ушле у прави разговор, узеле да преврћу листове у дебелој књизи своје прошлост |
д увек научио, да се повлачи, па мисли, узео би ко за наметање, када би чешће одлазио мећу нове |
у тако господском кругу. </p> <p>Бранко узео виолину, па превлачи гудалом по њој.</p> <pb n="64 |
b n="55" /> <p>До јако би учитељ обично узео своју виолину, те до неко доба изводио из ње какве |
рлога мудраца српскога.</p> <p>Ту књигу узео Бранко и вечерас да чита.{S} Али, као обично, кадг |
јиш, – узе поп да кује, док је врело. – Узећеш добар стан, па ћеш држати ђаке са стране у стану |
дахнимице слуша ту народну песму.{S} Не узима на ум, како су жалосни ти стихови, како су непоет |
к у Загреб...{S} А игуман, док је Игњат узимао манастирске воћњаке под закуп, живео је с том ку |
то му донела тетка и сеја из вароши; па узјахао танку бедевију, што му извукао из трске браца Р |
и или обично браћи, тетка-Катиној деци, узме, на прилику, штогод, па им чита.{S} Прочитали су с |
вори; а не осећа се моћна ни толико, да узме своју руку на траг, нити да његову стисне, већ му |
доста „господе“ без интелигенције...{S} Узми само то на ум, да се ни један интелигентан човек н |
ће се као добри пријатељи.{S} Па ако не узмогну опет напоредо, знаће обићи матицу, која би их у |
лавнија.{S} Живи Бога хвале!“ Најпосле, узмора ли бити, остаће или мезимац на дедину темељу, ил |
а дахне јаче, па се не миче, само да не узнемири то дивно мало створење.{S} А лептир шири своја |
ност и Рајића и Мушицког дуго ће остати узором омладини, која има да се учи; а дела њихова биће |
тку у друштву! </p> <p>То ли је, дакле, узрок, да се ујак тако смиловао сада на свога сестрића, |
банемо тамо?</p> <p>Како се дознало за узрок Бранкова изненаднога одласка, то сам Бог зна, тек |
ом душом, па и самом помишљу, да је оно узрок Стајићеву наглому одласку из Брајковца, што га св |
вим прошла. </p> <p>Колико је и Даринка узрујана, ипак примети, како је Јелена бледа па уздрхта |
еш, можда, имати да тераш још парницу с узурпатором твога наследства.</p> <p>– Боже ме сачувај. |
атимировића.{S} Ако се Александар добро узучи ја ћу сам молити његову свјатост, да се смилује н |
одаран, да се учини и више, него што је уистини било.{S} Хоће да се све то танко зна и прича, к |
у школу.{S} Ја ћу бити, мати, као год и уја.</p> <p>Тинка се заплака, па стиште сина на своја н |
гуши, како се засмејао.</p> <p>– Слатки уја, добри поп Стева, сам је био проводаџија.</p> <p>Оп |
иси ништа говорио.{S} Та, за име света, ујак си му, мора те послушати... (Утре сузе, па промену |
! </p> <p>То ли је, дакле, узрок, да се ујак тако смиловао сада на свога сестрића, те га призва |
ићка с Јеленом „за послом“.{S} Оста сам ујак с нећаком.</p> <p>– Да, да, треба помишљати на сво |
S} Фини младић!</p> <p>– Па, како се то ујак сад продобрио?</p> <p>– Шта мислиш?{S} Сам му писа |
„Какав си ти човек“, па „какав си ти то ујак“, па какав ти је то, сестрић“...{S} Дошао гладан, |
књигама.{S} Како сте дошли, чика... ваш ујак а и мати не могу доста да вас се нахвале.{S} Ал, ј |
, док већ и он не дође у двориште свога ујака.</p> <p>Та „дивна идеја“, као што би казао Јеша Д |
још већма увреди, те се оштро осече на ујака:</p> <p>– Гадно је од вас, што то и++ спомињете!< |
{S} Готово да је био већ и заборавио на ујака; а кад га се и сетио, неје имао повода, да се заг |
, знате ли, ко је на то наговорио вашег ујака?</p> <p>– Не могу да мислим.</p> <p>– Моја мати.< |
љу дана у Бечу на једаред добио од свог ујака поп-Стеве из Брајковца писмо с пет печата, да дођ |
анко одговорио, како је у очи исмејао и ујака и Рашићку, и. т. д. </p> <p>–Јух, јух, јух! –- ци |
Бранко би тешко и дошао у Брајковац, на ујаков позив, ујаку за љубав, да неје ту и Јован и да н |
и тек, као жена, као мати.{S} Дође му и ујакова реч на памет; „Ваљда не мислиш, да ћеш вечито ђ |
азговора њена са братом својим, његовим ујаком, поп-Стеваном, то баш не могаше у њему изазвати |
време поред таквога разговора са својим ујаком, па се диже, да иде.</p> <p>Куда журиш?{S} Седи, |
сле оних речи, што их је имао са својим ујаком, поп-Стевом, тако се био расрдио, да је у један |
о и дошао у Брајковац, на ујаков позив, ујаку за љубав, да неје ту и Јован и да не осећаше збиљ |
поп-Стевановој кући, па и према самоме ујаку, с којим их је до сада Стајић све предусретао, он |
краткога времена сврну к њој, путујући ујаку у Брајковац; сад тек разумеде њену притајану тугу |
а код матере одседнемо.{S} Ја баш кажем ујаку, да ћемо код ње одсести.{S} А Јелена се радује, д |
м.{S} И не могу довољно бити благодаран ујаку, што ме је дозвао, да проведем овде школски одмор |
о раду, о борби и заборавио, што рекао ујаку: „Поштен човек треба најпре да се побрине, како ћ |
ћ с неким прекором.</p> <p>Поп Стева се уједе мало за доњу усну.{S} Хтео је да наведе разговор |
ле,</p> <p>– А лепу је буквицу очитао и уји и својој несуђеној пуници!</p> <p>Госпођа Јеца све |
добро мислио, пређе сада у гнушање.{S} Ујков кућа поста му тесна, мрачна, гадна.{S} Нема му у |
е!{S} Али сестрића увек одржи у милости ујковој ипак то, што се... без ичије – помоћи сам у туђ |
:</p> <p>– Са свим као и његова назови– ујна, – примети бележниковица са значајним смешењем.</p |
ули одвојише од осталих.</p> <p>– Каква ујна?</p> <p>– Па госпођа Рашићка.</p> <p>– Збиља!{S} П |
Јованом.</p> <p>– И не питаш, где ти је ујна, – приметиће Јован Бранку, кад се једном у гунгули |
<p>– Одахнуће, кад не буде видио своју ујну, – опет се уплете бележниковица.</p> <p>– Жено, не |
че поп Стева поверљивије.</p> <p>Хвала, ујо, што се не сетисте, кад је тому било време; сад је |
е дате мало проширити или бар повисити, ујо ту сеницу, кад сте тако радо у њој?</p> <p>За мене |
д шале подсмехнути.</p> <p>– Тражи вас, ујо, госпођа Рашићка! – одговори онај.</p> <p>Госпо...? |
, хоћеш ли се добро учити?</p> <p>Хоћу, ујо, – одговори дете радосних очију. </p> <p>Мати, ја х |
врата.</p> <p>На вратима у сред лозинка указа се Бранко Стајић.{S} На њему лако летње одело и с |
е мала бела ручица; па се од мах за њом указа мила главица са црном пуном косом и у глави два г |
Трчкарала је туда око мене, кад сам га укопавао.</p> <p>– Па видиш, Стефане,... видиш, сада је |
трча натраг.</p> <p>А Даринка стаде као укопана.{S} На њој лака плава хаљина, да се може слобод |
ија смотку.</p> <p>– Но!{S} Натарошу! – укори га његова лепша и милостивија половина. (Као боја |
ан одлучно и као да некога љуто хоће да укори, а опет да изгледа и као очински савет...</p> <p> |
и запиткивала, где је ноћас био, кад се украо из друштва, док неје признао, да је бар прошао по |
а.{S} Учитељ га већ набавио, уоквирио и украсио њим собу.{S} Али то је и једина слика у целој с |
су пореклом из Русије.</p> <p>Благајник укрљешти очима у њега, као да се увери, да ли се овај ш |
из ока из бока.{S} А ти ниси човек, да укротиш свог сестрића.{S} Ти си господар у кући, ти дрм |
противне стране, па им се тако и путови укрсте, не ће зар један на другога, већ један поред дру |
т је био, да су Јован и Јеша на једаред укрстили своје деснице, држећи пуне чаше, испили чаше, |
! – заори се опет око стола.{S} Руке се укрстише изнад исполиванога постоњака, чаше зазвечаше.{ |
пођа Натина јесте мајсторица Јула, њена укућанка, још пре неколико година господар кућни, док п |
во ми чините, кад ми таква појма о себи улевате.</p> <p>– Збиља, обори девојче очи, као увређен |
рогост и озбиљност у карактеру Бранкову улеваше му то јачи зазор, зазор, што га осећа слабији п |
о жагор и необичан живот по Карловачким улицама, које несу тако живе, ни кад с пролећа или у је |
са својим белим кућерцима и неправилним улицама, тршчаним крововима и ниским гдегде искривљеним |
е цркве, двориште патријаршкога двора и улице, што воде тргу, све то беше народ прекрилио.</p> |
ачким калфом, па је не можеш довикати с улице.{S} Кад опет оде по воду, као да је себи по смрт |
одају испред госпођа-Катичина дућана на улици.{S} Њих две не занима разговор удовица.{S} А имај |
ина по Темеринском друму и Казанџијској улици, па се човек „дочепао лепа друштва“, те не може д |
нако пред вече, кад се стиша прашина по улици, али ни по што немој да остави отворено преко ноћ |
.{S} Скрстила руке па гледа, ко пролази улицом.</p> <p>Дође јој од пре редовно и госпођа Рашићк |
звони на вечерње.{S} Понда је изашла на улицу, да види, – кад ће поп Стеван проћи и вратити се |
а развлак, док га испраћаше до врата на улицу.{S} Знам, да те мати једва чека.{S} Да Богме, мат |
в изговор, да изађе из друштва и оде на улицу, па да дозна, ко је дошао.{S} Баш му то добро и д |
Најпосле га спусти на земљу, полети на улицу, понда се опет врати, загрли Даринку.{S} И једва |
– Волим овај лов сад него да сам данас уловио дивљег вепра у спахинском забрану.</p> <p> Мачак |
, под старост дотерао и дотле.{S} Мучна улога!{S} Неблагодаран занат!{S} Ама зло је почети, још |
путничке глумачке дружине, где је играо улоге трагичних јунака, нежних љубавника и био први пев |
је ушла у његову кућу.{S} Две хиљаде је уложио у Румској или Митровачкој штедионици на детиње и |
почиње. </p> <p>Али писар се замислио у улози каквог Дона Цезара од Базана, каквог шпањолског г |
челарски лист каквим дописом из својега уљишта; можда, али – тешко!</p> <p>Ако је кадгод каквих |
/p> <p>Што сад иду, па им се не пада на ум, да прислушкују сваки шушањ, кад се заталаса гдегод |
{S} Каже Стајић.{S} А мени и не пада на ум који Стајић.{S} А и он је био с Јованом ономад код м |
слуша ту народну песму.{S} Не узима на ум, како су жалосни ти стихови, како су непоетично каза |
Та последња добра мисао, што му паде на ум, а нуз то и мирисни фрушкогорски ваздух красне летње |
ећом ни Зорци ни Јелени не падоше ни на ум, да пазе на њу, шта ће изазвати у њој Зорчине речи!. |
, што код свега тога не пада њему ни на ум, да примети, то је, како од неко доба не може ни о ч |
без интелигенције...{S} Узми само то на ум, да се ни један интелигентан човек није понизио, да |
исам видео! – а у исти мах падоше му на ум њене, материне речи: „Цео је живот школа.{S} И срце |
колама тамо збира себи плодове човечјег ума. – Ја ти, – рече, – не могу дати ништа више до свог |
е оному говору, што претпоставља више и ума и срца у <pb n="65" /> женскиње, која може да се ис |
ви, слатка, молим вас, немојте смести с ума, што сам вам казала.</p> <p>– Не водите бриге! – уд |
кад су путовали од озгоре у Брајковац, уме тако да приповеда, па ја тако мио!{S} Сама мама рек |
ради у поп-Стевиној кући као црв.{S} А уме, да удеси, да то, што ради, она и ужива; па што рад |
препире о чему с чиком, онда видим, да уме и више коју рећи.{S} Али увек Бранко има право.</p> |
ша. – Не ће српски народ клонути, догод уме да штује и мртве поборнике, (на ту је реч баш особи |
ену Бранкова спомена.{S} Онако се народ уме одушевити само за велике идеје.{S} Од надничара, ко |
против нас попова и калуђера.{S} Е, не уме ти се омладина маћи, док се о нас не очеше.{S} И та |
учитељ, – што дрхћеш?</p> <p>Јелена не уме да одговори.{S} Грло јој је стегло.</p> <pb n="56" |
} Прођоше један пут дуж зграде, а он не уме да почне разговор.</p> <p>Хоће и наше село да се пр |
са мном.{S} Ја умем разговарати, ако не уме Даринка...{S} Ваљда вам је жао Беча?</p> <p>– Боже |
у исписати најлепшу песму, што је човек уме замислити.{S} За што да не буде срећна? </p> <p>Пон |
о чему...</p> <p>– Боже мој, наш учитељ уме толико да приповеда, а није прошао толико света као |
ти родио.</p> <p>– Е, па кад онда несте умели наћи праву идеју Бранкову, сад би још мање.{S} Не |
е, штогод, барем кад сте са мном.{S} Ја умем разговарати, ако не уме Даринка...{S} Ваљда вам је |
још нисмо ништа свршили, који једва да умемо и слутити, како се води туђа брига, једва да и на |
човек.{S} Стекао је доста.{S} Али да је умео, могао је и више.{S} Човек се мора збиља дивити на |
добро покојнога оца свога, како је тај умео ринтати и радити.{S} Кадгод бејах код куће, водио |
стидети.</p> <p>– Хвала вам!{S} Ви тако умете и да храбрите, да сам сад опет слободнији. (Понда |
ги пружи Стајићу.</p> <p>– Хоћете ли га умети сачувати?</p> <p>– А ви?{S} Нема сумње, чуваће га |
к викати живео; а нити ће га хтети нити умети довољно разумети.{S} Дође му на памет и Даринка.{ |
овица. – Питајте учитеља.{S} Тај ће вам умети најбоље посведочити...{S} Боже мој, ви гледате оп |
оји овамо води.{S} Ми имамо књижевника, уметника, наученика јевропскога гласа.{S} Ни дај боже ш |
бавника и био први певач.{S} Када је на уметничком мору, вели он, лађа богиње Талије, на којој |
рзак, да каже, како је „вечита штета за уметност, што госпођица Јелена нема прилике, да ступи н |
да створи себи будућност.{S} Особито је уметност у нас Срба право сироче.{S} Ко је највише позв |
о среће и за њега и за српску позоришну уметност!{S} Госпођа бележниковица ће за љубав господин |
И догод дух времена буде народ схваћао, умеће поштовати заслуге свога Бранка Радичевића. („Слав |
јер ја, као интелигентан човек, знаћу и умећу боље удесити свој рад, те ће моји сељани имати пр |
руку. – Кажи ми штогод лепо, као што ти умеш.</p> <p>– Он је од неко доба врло заћутао.</p> <p> |
то, ни он, да пропусти, ада се и сам не умеша у струју, што се заошинула оне године по Српству. |
јцима, неки се, Бог ме, протекцијом или умешношћу и даље докотурали.{S} У нас немају ни појма о |
отрчи у кућу и спрема воде, да се гости умију.</p> <p>– Триво, – кренула се Ната кочијашу, па м |
га бележниковица, идући му на сусрет с умиљатим осмехом.–" Једва један пут!</p> <p>– Извините. |
вају: </p> <quote> <p>„<l>Кад је Бранко умир’о</l></p> <l>Србадију заклињ’о:</l> <l>Пренес’те м |
ипотезе. </p> <p>Па му данас не пада на умни да се смеје, када благајник поче урлати разне глас |
„Коло Бранково“, па до првих књижевних умова, који стварају мишљења у књижевности, у науци, – |
пурила и задухала што од радости што од умора. </p> <p>Е,сад грљењу и љубљењу нема, мислиш, кра |
, кадгод је, било телесно било душевно, уморан, вечерас тек више из навике, да нешто прочита, п |
ни на што ни да се осврну, – рекао би, уморили се, ваљда, лов ловећи ваздан гором и планином.{ |
ј, а зној му цури с чела. – Љуто сам се уморио пешачећи на овој врућини.{S} Радо, до душе, пеша |
Вука, као ђенијалног скупљача народних умотворина, и ученога ђака Вукова, уз Ђуру Даничића, ка |
ила и одрасла на селу, па најволи, да и умре ту, али никад неје марила, да јој се и једно дете |
рачну свезу њихову...{S} Данило Славнић умре као капетан у миру. „Да не је у њему срце куцало т |
рвом женом живео у љубави.{S} Па кад му умре његова мила супруга Анастасија, кажу, да је поп Ст |
о хоће, а он мора на своју катедру, или умрети!...{S} Него једва чека вече, да се састане на пр |
аке школе, као сад.{S} Треба да имаш на уму, да сам ја месни школски надзиратељ.</p> <p>Тужи ми |
во иза капака на прозору.</p> <p>У томе умукну учитељев глас.{S} Свећа се угаси, а иза она два |
о погледа у Јована. </p> <p>Чак и Јован умуче.</p> <p>А Јеша кад немаде с ким да политизира, и |
је младости, али ипак још доста свежа и унегована, изађе преда њ до по дворишта.{S} Натукла лак |
љ и Јован, а и Бранко пристао уз њих... унели се, па доказују Јелени, како митроносни песник ом |
па потрчи по Мацу, или ће најпре да га унесе?{S} Најпосле га спусти на земљу, полети на улицу, |
е сматра за срамоту, да се један свршен универзитетлија може вратити у свој дом, те наставити п |
ена, па не пушта руке.</p> <p>– Господа универзитетлије увек имају право, дакако!{S} У тринаест |
незнање и неумење, па нас експлоатише и уништава као зубача племениту биљку, као филоксера вино |
и школу отворити, да уђе чиста ваздуха унутра.{S} А можемо тамо баш и учити.{S} Пријатније је |
притвори капке на прозорима и увуче се унутра.</p> <p>Нико је неје приметио, не само што се и |
а народ већ зна.</p> <p>– Је ли по вољи унутра? </p> <p>Бранко уђе.</p> <p>Јован баш пије каву, |
приликом. „Треба <hi>народ</hi> увести унутра!“</p> <p>– Да приредимо и ми овде какво село у т |
овој свечаности“ јер „треба народ увући унутра!“ Повукао би је тим пре, што се уверио, да се и |
овори: – ти сад поскидај ствари, па дај унутра, а коње испрегни, па одведи у шталу...{S} Има ме |
доше у саборницу.{S} Једва добише места унутри.</p> <p>– Бранко се не одваја од Даринке.</p> <p |
е ће се кућа Гојковића ископати, док је унучади чика-Пере Гојковића, а прославиће се име Игњата |
а Радичевића.{S} Учитељ га већ набавио, уоквирио и украсио њим собу.{S} Али то је и једина слик |
аздрављању.</p> <p>– Молим, да ми се не упада у реч...{S} У нашој средини седи старина, који... |
ари шешир и зимски капут.{S} Иначе јако упада у очи празноћа и неред, каквога воле млади нежење |
да матери неје требало више, па да јој упадне у очи толико интересовање о тој „красној Српкињи |
} Ја ћу доћи у недељу...</p> <p>– Свима упало у очи, да Бранко тако из ненада одлази, да ником |
} То је само истина, а не црне наочари, упамти.{S} Нова омладина је ухватила ту истину...</p> < |
/p> <p>— Увек, – одговори онај живље, – упамти, увек тако!{S} То је моје <foreign xml:lang="la" |
све то пажљиво.{S} Је ли што схватила и упамтила, то је – у божјој руци!{S} Али је бар тврду ве |
ећа свога оца.{S} Једва га је, до душе, упамтио, али и оно мало успомене не беше врсно, да и у |
S} Али, хвала вам сад.{S} Други пут!{S} Упамтите, други пут!{S} Ево нас већ и код наших.</p> <p |
ису таке мисли долазиле на памет, па се упео свом снагом, те набрао чело, па му се натуштило на |
ао кући, да прихвати очеву радњу, па се упео из петиних жила, да поради, те подигне сермију.{S} |
што је као швигарица носила, као да се упила у обле јој удове.{S} Запурила се у лицу, па јој с |
тргла је иза сна, да је ова преплашено упита, шта јој је.</p> <p>– Глете!{S} Глете! – засмејал |
ста нешто у грлу, па гледи само учитеља упитљивим погледом.</p> <p>– Ви се заиста, госпођице, в |
реба...{S} Преко пута претрчи тркуница, уплашена коњским топотом и зврком од кола.{S} Застане н |
је груди.</p> <p>– Јух!{S} Као да си се уплашила? – примети Даринка.</p> <p>Јелена јој у један |
>Даринка хоће да јој помогне, па се.{S} Уплете и она: „Први санак мира вечитога.. </p> <p>А Зор |
.</p> <p>– А с ким ћемо ми у недељу?{S} Уплете се Зорка.</p> <p>– Да!{S} Ето видиш.{S} Па што м |
</p> <p>Оженићете се и покајаћете се! – уплете се бележник хладнокрвно, а завија смотку.</p> <p |
ачеоник.</p> <p>– ... која има бодље, – уплете се бележник.</p> <p>– <foreign xml:lang="de">Kei |
лушају његову реч.</p> <p> Мој синко, – уплете се поп Стеван, – а да што сам ја ту већ двадесет |
е знате.</p> <p>– А ти опет све знаш, – уплете се опет нежни супруг. </p> <p>– Што зна цело сел |
кад не буде видио своју ујну, – опет се уплете бележниковица.</p> <p>– Жено, не дирај у своју с |
То је најжалоснија песма, што се силом уплеће у ове дане, који ће да засветле потомству као пр |
ком оне немани, која сад дрско телејише упљувке своје подлости и себичности разним интересима н |
поменика Бранкова, а више тога ради, да упознамо наш свет боље са песником српског народног јед |
у је Вук Караџић први пут, као ђак још, упозорен од Мушицкога на онај велики посао, кога се он |
е нам и ви помоћи! – рећи ће Бранко, па употреби ту прилику, да стане поред Даринке. </p> <pb n |
имо конкуренцију странога света, а овај употребио наше незнање и неумење, па нас експлоатише и |
вога Сада или Београда, да се препоручи управи народнога позоришта, па онда – ево среће и за ње |
стао ревностан катихета и месни школски управитељ – сувише ревностан.{S} Мало који дан ће проћи |
п Стева и опет катихета и месни школски управитељ, али тек да у недељи дана један пут или ни је |
{S} Јест, дванаест! </p> <p>– Дванаест, управо!{S} Усадио си га, кад сам ја дошла у ову кућу.{S |
и.{S} И опет долети на прозор, па одмах упре поглед опет на осветљена она два прозора с оне стр |
лици, па се нашла у чуду.</p> <p>Јелена упрла очи у Бранка.</p> <p>– Мир и покој свачијим кости |
, шта да одговори.{S} Стале јој очи, па упрла поглед у Даринку.</p> <p>– Не знам, – једва прому |
је крило лептирово.{S} Отареш ли прах, упрљао си образ свој.{S} Лептир је, кажу, нестално ство |
е непозван ко, попу у чакширама.{S} Очи упро на врата.</p> <p>На вратима у сред лозинка указа с |
у лик што виси у прочељу. </p> <p>Јован упро поглед у бележниковицу..</p> <p>А бележниковица пр |
олу, па нек је тамо потражи.{S} А Зорка упртила неки гостински пртљаг, пошла с њим у кућу, па с |
p> <p>Јован прешао бележниковици, па се упустио у разговор.{S} Она га кори, што је само једаред |
нема!</p> <p>Јован, Бранко и учитељ се упутили девојкама.</p> <p>Колико Јелена слободна, па ко |
о!“ Једва се одважио још и на то, да по упутству наших пчелара води, а то му се признати мора, |
ла, шта је знала паметније, него што је урадила, те свршила школу за учитељицу, па као учитељиц |
кући.{S} Неугодно јој здраво, што је то урадила девојка, која је тако добра другарица била Дари |
имо!{S} Ја то увек кажем, а то ћу и сам урадити: треба више учених људи да се помешају у народ, |
.{S} Засукала рукаве, па чисто на њој и уредно, као што само може бити.{S} Иде, а спушта рукаве |
не његових претпостављених у општинском уреду а у званичним пословима, госпођа бележниковица зн |
дише, под камен завукло или се у земљу урило, тек зар да нађе хлада.{S} Једва што се овда онда |
а умни да се смеје, када благајник поче урлати разне гласове, поводећи се за учитељевом виолино |
ванаест! </p> <p>– Дванаест, управо!{S} Усадио си га, кад сам ја дошла у ову кућу.{S} Онда је Ј |
онда му се мисао понесе за Даринком.{S} Усамљеном, као што беше, даде му се широко поље, да их |
е сенка нека, или јој задрхта нешто око усана.{S} Дубок уздисај јој се оте из груди.{S} Прекрст |
па јој се ведрина осмејкује око румених усана увек подједнако, а срдила се а радовала се, или п |
испрекрштана друмовима, ишарана богатим усевима, окићена убавим селима.{S} Села се мање или виш |
ишла Тинка из Брајковца; а сутра дан се уселила у поп-Стевину кућу госпођа Рашићка, донде госпо |
наш, као једна кућа.{S} Него од како се уселише амо неке стране особе, хоће да и Брајковац изађ |
/p> <p>Сунце прижегло, мислиш, камен се усијао.{S} Коњи касају, а не могу да се обране од силни |
положењу, госпођице Јелена, – проговори усиљеном шалом а учтиво Бранко, дошавши до ње.</p> <p>– |
Милану Кнежевићу вечерас срце необично ускипило „љубве жаром“, па не даде два пут рећи.{S} Те |
се Марко боји, да би му, сачувај Боже, ускисло, кад би га и чешће доносио; него што редовно по |
с чела.{S} И нехотице дода уз учитељев усклик: </p> <quote> <l>„Само само да још мрети није“</ |
огледаше на брежуљак.{S} Запева познати усклик: </p> <quote> <l>„Ао свете мио и премио,</l> <l> |
до ушију познат женски глас с радосним ускликом:</p> <p>– Ево га!</p> <p>Окрену се.</p> <p>Гос |
дође, може лако дозиђивати, ако му буде уско...{S} Ето видиш; шта би ти било, да си за годину д |
Бранко се трже.{S} Близу њега стоји на уској путањи девојче од својих седамнаест година, ватре |
и пушити...{S} И сад, пуши и замаглио у уској сеници свој да баш видиш, како куља плав дим на в |
> <p>– Ево, лађа иде!</p> <p>Сад се тек ускомеша све, па полети, да ухвати што боље место а што |
чкој судбини овостраних Срба?{S} Где је ускрсао и где је сахрањен последњи сан овостраних Срба, |
ге.{S} А чим кола ближе, а она даље.{S} Ускубури, устумара се, као незван у небрану грожђу, док |
а час о пријатељству, о побратимству, о услугама, час о побожности, и тако даље,... још Бранко |
онај овому или оному кадгод учини какву услугу, то је још увек она идеална несебична младићка, |
аме полетеше на очи.{S} Сузе лете, а на уснама јој лебди осмејак сретан, блажен.{S} С осмејком |
ручицу, па је притискује на жедне своје усне.</p> <p>Дрхће Јеленина рука, као да је тресе троле |
то виси у прочељу.</p> <pb n="51" /> <p>Усне јој шапутаху искрене молитве.{S} Стењак у свећи на |
.{S} Притиште врео пољубац на вреле јој уснице.{S} Дете отвори очи, насмеши се, па рашири своје |
</p> <p>Поп Стева се уједе мало за доњу усну.{S} Хтео је да наведе разговор на нешто друго; али |
огме, да бог ме, кад сте се и ви женске успалиле за омлатином!- вели попа смешљиво; а госпођа Ј |
доба.{S} Свуда Бранко и само Бранко!{S} Успалили сте се као...</p> <p>Рашићка се насмеши:</p> < |
– прекрсти се и помоли се; Ната, па се успе на кола и ували у седиште.</p> <p> Сео и кочијаш.< |
овцу.{S} Стало га је доста муке, али је успео.{S} Раја Јовановић, општински писар, дочекао га ј |
сад се оневидила!{S} Па тек она варошка успијуша!</p> <p>Попа се све тресе гојазан,:како се сме |
јковцу.{S} Но од то доба никада га неје успомена понела за покојном Стазом, његовом Анастасијом |
душе на тако обесвећење старих златних успомена из Брајковачке прошлости.</p> <p>– За то ли се |
/p> <p>НЕГДИНСКА ХРОНИКА</p> <p>СЛИКЕ И УСПОМЕНЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>О БРАНКУ РАДИЧЕВИЋУ</ |
га је, до душе, упамтио, али и оно мало успомене не беше врсно, да и у њему изазове такав пијет |
едим обрвама.{S} Хоће најпре да оживи у успомени неке особе и прилике, о којима је, чини му се |
мљом!{S} Али када се тим пљује на свету успомену, коју народ с највећим пијатетом хоће само да |
и, доказујући, како је она способна, да усрећи човека, да буде вредна домаћица, добра мати, вер |
{S} А оно девојче, збиља, и треба да се усрећи.{S} Душа је њена чист још неисписан лист беле ха |
кад дођу, иначе из бољег света слабо ко усрећи Брајковац, на кога би се осврнули сви, из свију |
а њега.{S} За цело мисли, да би је тако усрећила.{S} А оно девојче, збиља, и треба да се усрећи |
и.</p> <p>Ја бих моје дете знала и сама усрећити.{S} Овако сам се ослонила на тебе...{S} Сироче |
ре допасти Јелена; али Даринка је врсна усрећити тек, као жена, као мати.{S} Дође му и ујакова |
римети, да је споменила то име на своја уста.{S} А осети, да јој је ипак криво, што неје и он д |
ш, – проговори бележник, напунивши пуна уста сира и загризавши зелену паприку, – Пукла би на бо |
сети!...{S} Најпосле, свету се не да ни уста запушити, ни доста колача намесити...{S} Цео свет, |
д људи неписмених, који су тек из туђих уста чули и научили бар „Коло Бранково“, па до првих књ |
ничара, који је можда закинуо од својих уста, па до првога богаташа, – од људи неписмених, који |
тамо.{S} Идем у воће.</p> <p>Поп Стева устаде и изађе, па забрави за собом сеницу.</p> <p>Окре |
к, а он је та намишљена старина; па сам устаде и диже чашу:</p> <p>– У нашем венцу има једна ру |
ложи бележник.</p> <p>– Благајник одмах устаде. </p> <p>– Писар већ дохватио шешир.</p> <p>– Хо |
ваки.</l> <l>Бела вила ори глас:</l> <l>Устај, Србине!</l> <l>И у борбу зове нас:</l> <l>Устај, |
бине!</l> <l>И у борбу зове нас:</l> <l>Устај, Србине!</l> </quote> <pb n="75" /> <p>Благајник |
медвеђи глас, ухвативши тек последње: „Устај, Србине!“</p> <p>Учитељ одустаде на то од политич |
{S} Тек када га начеоник гурну на оно: „Устај, Србине!“ – трже се, а кроз храпаво грло, загушен |
пита Јован, па тек сад пребаци ногу, да устане.{S} Чини ми се, пише нешто.{S} Остао је у својој |
То јој је најмилије за све време, како устане, па док не легне.{S} Овим часима радује се Јелен |
ш, како се то некад живило.{S} Боже, да устану стари, па да чују,...{S} Боже!..</p> <p>– Ала ти |
Јесте ли и ви ноћашњи?{S} Браца баш сад устао.</p> <p>– Е, добро кад је устао.{S} Да му бар каж |
ручио је, да ће „сад одмах“ доћи, па је устао већ био и пошао.{S} Али је баш дошла у разговор н |
баш сад устао.</p> <p>– Е, добро кад је устао.{S} Да му бар кажем с Богом!</p> <p>– Ви одлазите |
једва пред зору заспао био.{S} Али чим устао и обукао се, опростио се са свима.{S} Убезекну се |
би помешани с Немцима.{S} Јест да Србин устукне испред Немца; али то је само у први мах, јер је |
им кола ближе, а она даље.{S} Ускубури, устумара се, као незван у небрану грожђу, док збиља не |
иза леђа му кроз жагор светине, која се устумарала горе и доле, дође до ушију познат женски гла |
/p> <pb n="83" /> <p>Госпођа Рашићка се устумарала по соби, бојаги, хоће да изађе из коже од је |
ј поглед и неусиљено понашање, у том га утврђава њено српско васпитање кућевно и школско.{S} Но |
у.{S} Марко је јунак, који зна и рећи и утећи, као и на страшну месту постојати, па не жали, ет |
Цео је живот школа.{S} И срце му заигра утешено, да још има неко, у коме се никад преварити не |
ћи учинише на Бранка таки <pb n="81" /> утицај, да се осети лаган, као да се на ново родио.{S} |
и по госпођа-Катину мишљењу, на Даринку утицала развратно.{S} Чак ни о ноћашњој серенади не спо |
своју сестру по Еви, – опет је, бојаги, утишава супруг, избацив и опет једну „досетку“: „сестру |
га мржња, да, баш та мржња, нагнала, да утопи цео свет у манастирски Радованац, да искали своје |
{S} Та, то је кратко време.{S} Данас је уторник, а ето за час недеља.{S} Што то нисте пре почел |
еленога Нимрода, како се слабо трзали и утргли око лова.{S} Да им се уз пркос учловио гдегод зе |
вета, ујак си му, мора те послушати... (Утре сузе, па промену глас:) Триста га врага, кад ја шт |
.. </p> <p>Па када и тога нестане, када утрну спомени и на то, остаће нешто, због чега ће Карло |
ка догорелу полушку своје цигаре, те је утрну.{S} Метну шешир на главу, па закопчава и око себе |
ан Јаковљевић му је обрекао, да ће тако ући у Карловце, као да ће доћи, „да бирају војводу“. </ |
знајеш, камо што смера. </p> <p>Девојка ућута.</p> <p>Бранко као да неје ни слушао ништа после |
!{S} Тиха вода брег рони!</p> <p>Бранко ућута, ал му криво још?</p> <p>– Махни се, Стефане, тог |
живети, где хоћу, а овако...{S} Ух, ух, ух!{S} Поп-Стеви се пође кожа јежити.</p> <p>Ја бих мој |
сно живети, где хоћу, а овако...{S} Ух, ух, ух!{S} Поп-Стеви се пође кожа јежити.</p> <p>Ја бих |
ће госпођа Рашићка. – Па..</p> <p>– Ух, ух!{S} Немој, молим те, - поче поп Стева с киселим лице |
банчене ноћи.{S} Па сад још у школу,... ух!{S} Целом свету завиди.{S} Сваки то може, што хоће и |
једна другу подсећа.{S} Тек удовице!{S} Ух-Ух!{S} Па би добре маме, да прозру мало бар и у буду |
красно живети, где хоћу, а овако...{S} Ух, ух, ух!{S} Поп-Стеви се пође кожа јежити.</p> <p>Ја |
.{S} Шта?{S} Кући?{S} Па пешке тако.{S} Ух, благо вама!{S} Волео бих ти се сада по гори прохода |
метиће госпођа Рашићка. – Па..</p> <p>– Ух, ух!{S} Немој, молим те, - поче поп Стева с киселим |
на другу подсећа.{S} Тек удовице!{S} Ух-Ух!{S} Па би добре маме, да прозру мало бар и у будућно |
.</p> <p>– Ви сте сретне руке, госпо, – ухвати Дабижић као у шали. – Ја бих вам се радо бацио п |
>Сад се тек ускомеша све, па полети, да ухвати што боље место а што ближе Дунавској обали.</p> |
т!</p> <p>Исто тако неје могла, а да не ухвати прилику, па каже, како јој је мило, о, Бог зна, |
е <pb n="15" /> на земљу као стрела, те ухвати можда какав плен, што га вреба...{S} Преко пута |
е и опет весело, као обично, па га опет ухвати. – Не срдим се!</p> <p>Бранко ћути.{S} Не зна, ш |
пивушином, једва му проби медвеђи глас, ухвативши тек последње: „Устај, Србине!“</p> <p>Учитељ |
не наочари, упамти.{S} Нова омладина је ухватила ту истину...</p> <p>– Сви ми, штогод учимо, уч |
та, а крсти се и стала на потегу, па се ухватила за лотру, да се попне на кола. </p> <p>Даринка |
види Бог!..</p> <p>Даринка се и Јелена ухватиле испод руке, па ходају испред госпођа-Катичина |
д штитовима.</p> <p>Даринка и Јелена се ухватиле под руку.{S} За њима иде Јован с Бранком. </p> |
хим прстима браду, по којој се, бог ме, ухватило по прилично већ иње; гладни гледа, како куља д |
скаче изнад нуле, то јест, бележник је „ухватио шпиц“.</p> <p>Писар као да се нешто очемерио ве |
з свога кола, већ вели:</p> <p>Овај наш уча могао би, Бога ми, спремити коју боцу вина.{S} А?{S |
о време!</p> <p>Стотинама деце из света уче се и васпитавају тамо, и буду људи... и гора и боља |
} Не ћеш се, ваљда, угледати на те наше учене и неучене докторе, што траћкају своје драгоцено в |
род поучавати.{S} А ко ће то, ако не ће учени људи?{S} И онако није за њега адвокација.{S} Неје |
омладине свога доба, Лукијан Мушицки, и учени архимандрит Јован Рајић, кому, кажу, петнаест пут |
, шта су стекли и трудољубиви Орфелин и учени Соларић, па мудри Доситије и преблаги Милован Вид |
.{S} Добили смо место међу изасланицима учених друштава. </p> <p>– Добро је.{S} То је прво уз м |
ажем, а то ћу и сам урадити: треба више учених људи да се помешају у народ, у масу.{S} Ви имате |
ристи од штампане и писане књиге својих учених синова, на које, сиромашан и онако, троши своје |
за беседу!{S} А била већ и пре тога као ученица више девојачке школе на беседи сваке године по |
ијалног скупљача народних умотворина, и ученога ђака Вукова, уз Ђуру Даничића, као научног обра |
Необични дар, неуморни труд и сувремена ученост и Рајића и Мушицког дуго ће остати узором омлад |
осподине мој.{S} То треба да знаду наши учењаци, па о томе да пишу.{S} Да, о томе!{S} Треба пис |
повика учитељ:{S} Дакле, да пређемо на учење.{S} Гласове смо распоредили, можемо даље!{S} Прво |
ности, где одборници даваху приступнице учесницима и гледаоцима свечаности на разна одређена ме |
остати узором омладини, која има да се учи; а дела њихова биће вазда на углед, како ваља љубит |
ба учити народ да држи новине, па да се учи, да види, да зна, да чује...{S} Просвета, просвета! |
боље било, да је увела у кујну, па нек учи Лепо је дати дете и у лер и на васпитање; али треба |
рити не ће, који га сваком речју својом учи, да у свету има љубави, него је треба заслужити, ко |
здраво допада Бранково коло.{S} Ја сам учила у нашој вишој школи нашу књижевност, па сам и мам |
а... </p> <p>– Фраза!..{S} Ја што учим, учим себе ради, као годи ти и други и трећи.{S} Кад каж |
ја ту већ двадесет и толико година?!{S} Учим ја то и говорим.{S} Од како је Брајковца и *Брајко |
; а једног од мојих ђачића почео сам да учим <title>Ајдукову песму</title>, – допуни учитељ. – |
где, па... </p> <p>– Фраза!..{S} Ја што учим, учим себе ради, као годи ти и други и трећи.{S} К |
стину...</p> <p>– Сви ми, штогод учимо, учимо за народ.{S} Наша је интелигенција, или баш ако х |
од,... да, учите га!{S} Треба сви да га учимо!{S} Ја то увек кажем, а то ћу и сам урадити: треб |
ла ту истину...</p> <p>– Сви ми, штогод учимо, учимо за народ.{S} Наша је интелигенција, или ба |
сти тај грех носе на души и остали.) Ми учимо јуристерај, да „бранимо народна права“; а ја, бог |
користи баш народу, маси народа.{S} Ми учимо медицину, па тражимо вароши, не ће нико на село. |
од!{S} Поучавајмо га!“ А све то, што ми учимо, врло мало користи баш народу, маси народа.{S} Ми |
тва своја изоштрава.{S} Ми све вичемо: „Учимо народ!{S} Поучавајмо га!“ А све то, што ми учимо, |
то овај или онај овому или оному кадгод учини какву услугу, то је још увек она идеална несебичн |
едмет је то, наравно, благодаран, да се учини и више, него што је уистини било.{S} Хоће да се с |
с Јованом.{S} Од мах осети, како јој се учини Брајковац нешто празан.{S} Сви су, до душе, ту, и |
оге на ногу па, кад јој се и тако споро учинило, залети се у кућу. </p> <p>- Госпођице Јелена, |
он запара својим храпавим басом, па је учинио своје.</p> <p>Бележник се дочепао ледине, па наз |
о... не знам већ коме, послушао би ме и учинио А ти...</p> <p>Види Поп Стева, да је тренутак оз |
његову уверењу, не да већ више ништа ни учинити.{S} Нечему много бољем нада се он од самог наро |
и тек опет дода: </p> <p>Па ако онда то учиниш, скинућу ти шешир до земље.{S} Немој да се и на |
и фрушкогорски ваздух красне летње ноћи учинише на Бранка таки <pb n="81" /> утицај, да се осет |
За то сте ви ту, па учите народ,... да, учите га!{S} Треба сви да га учимо!{S} Ја то увек кажем |
економно добро.{S} За то сте ви ту, па учите народ,... да, учите га!{S} Треба сви да га учимо! |
кући.{S} А отпратиће их Јован, Даринка, учитељ, Зорка, па, наравно, и Бранко. </p> <p>Салетели |
ј кући?{S} Видићеш само, биће ту...!{S} Учитељ је сад мали за њену ћер.{S} Побринула се та добр |
итељевој соби лик Бранка Радичевића.{S} Учитељ га већ набавио, уоквирио и украсио њим собу.{S} |
?</p> <p>– Иза рогља се зачу певање.{S} Учитељ се трже.</p> <p>– Збогом!{S} Разговараћемо се.</ |
у томе помешали с осталим друштвом.{S} Учитељ и Јован, а и Бранко пристао уз њих... унели се, |
по што.{S} Не, бар док је ту Бранко.{S} Учитељ се замисли.</p> <p>– Шта мислиш?{S} Ваљда ниси д |
ћа, а глас јој прекиде јецање.</p> <p>– Учитељ се не осврће. </p> <p>– Миле! – задрхта опет њен |
ан ++ писар.</p> <p> Таман они пошли, а учитељ на прате.</p> <pb n="79" /> <p>Дочека га граја:{ |
ично <pb n="63" /> држи леву певницу, а учитељ десну.{S} Она води опет све певачице у Брајковцу |
ужа прилика у убавој Фрушкој Гори.{S} А учитељ се „једва дочепао честита друштва“, па се не рас |
сви пред школском зградом и чекају, да учитељ распусти децу из школе. </p> <p>Прижегло летње с |
е се.</p> <pb n="68" /> <p>У том повика учитељ:{S} Дакле, да пређемо на учење.{S} Гласове смо р |
када је чула, како хладнокрвно затвара учитељ за собом врата на школском здању; заплакала се, |
против правца, којим је пошао.{S} Изађе учитељ, па их све позва, да оду у његову собу.</p> <p>С |
никову и још више: одобрила и то, да је учитељ Кнежевић ваљан учитељ, ма колико да је избегавал |
<p>– Је си л јој се исповедила— пита је учитељ.</p> <p>– Нисам.{S} Не смем.{S} Бојим се, забран |
е то необично брзо дошло.</p> <p>Док је учитељ дошао, бележник, благајник, писар и други певачи |
p> <pb n="59" /> <p>Још пре него што ће учитељ Кнежевић распустити децу из школе, ходају испред |
се тролетница.</p> <p>– Јелице, – шапће учитељ, – што дрхћеш?</p> <p>Јелена не уме да одговори. |
између Јована и Дабижића, којима оде и учитељ у помоћ, – ни оштро супрушко објашњивање између |
дамо а вас нема!</p> <p>Јован, Бранко и учитељ се упутили девојкама.</p> <p>Колико Јелена слобо |
ремају.</p> <pb n="55" /> <p>До јако би учитељ обично узео своју виолину, те до неко доба извод |
и неје био по оној ноти, коју је млади учитељ навио на својој виолини, познао је ипак, да је о |
ипак мио Брајковац, јер је до пре млади учитељ, господин Кнежевић, често долазио к њој...{S} То |
и овде какво село у ту цел!{S} Предложи учитељ.{S} Стајић скочи одушевљено и још одушевљеније п |
њу, доста, када што покреће Брајковачки учитељ.</p> <p>Посркале су белу каву, покусале су некол |
јић његов „друг из Беча“, и Брајковачки учитељ Кнежевић напоредо кроз планинске винограде.{S} О |
<title>Ајдукову песму</title>, – допуни учитељ. – Је л, Зорчице, ти већ знаш твоју песму?</p> < |
моћи.{S} Ви тако лепо певате, – примети учитељ Јелени, а до ње се нашао.</p> <p>– Морам најпре |
, врло добро забављате, – пребацује јој учитељ; – у вече са мном, а дању с господином Бранком.< |
брила и то, да је учитељ Кнежевић ваљан учитељ, ма колико да је избегавала, да лепу реч рекне з |
м учитељству народном.{S} Ко је свестан учитељ, а ја бих рекао, да су народни учитељи већином т |
ли?</p> <p>– Ништа не чини.{S} Господин учитељ ће нас научити Бранково коло...</p> <p>– То већ |
> <p>– Шта мислите, где нам је господин учитељ? – пита лагано бележниковица Јована. </p> <p>– З |
беше озбиљно схватио своју дужност као учитељ певања и ликовођа певачкога збора.{S} Само се по |
посла, особито са Јеленом.</p> <p>Стао учитељ спрам ње, да, бојати, огледа и њен глас, а озбиљ |
ини.{S} Нема одзива.{S} Само види, како учитељ одмиче, и чује, како оштро корача... </p> <p>Иза |
јест да и у вароши може бити опет само учитељ, али друкчије се цени тамо такав човек.</p> <p>Н |
и. </p> <p>Од онога вечера, како је оно учитељ отишао онако нагло и срдит с њена прозора, неје |
уштванце за певачки збор.</p> <p>Све то учитељ покупио и наговорио, да се здруже.</p> <p>Одоше |
</p> <p>– Бојиш ли се можда кога?— опет учитељ.</p> <p>Јелена једва промуцава: </p> <p>– Од кад |
трећи.{S} Кад кажем, да бих био на селу учитељ народу, то стоји: јер ја, као интелигентан човек |
„Ој, пуно је и препуно среће!“ подвикну учитељ из свег срца, е, заиста ћеш му и поверовати, да |
(„Без њене можемо ни маћи!“ рече за њу учитељ Милан Кнежевић).{S} Али те две „звезде“ треба те |
е знам о чему...</p> <p>– Боже мој, наш учитељ уме толико да приповеда, а није прошао толико св |
побром... (Господин Милан Кнежевић, наш учитељ! – приказа Јован учитеља Даринци.)...{S} Закључи |
мачко, плаховито оно планинско. </p> <p>Учитељ запева гласно громовито, да се чуло широм по Бра |
м каква.</p> <p>Јелена претрну. </p> <p>Учитељ се на њу тек осврнуо.</p> <p>Али нико не примети |
косом и у глави два гарава ока.</p> <p>Учитељ се стискао уза зид под сен.{S} Дохватио белу пру |
више гласова, а највише писарев.</p> <p>Учитељ и сувише добро познаје енергију Брајковачке инте |
.{S} Не би било с горег и чешће.</p> <p>Учитељ, Милан Кнежевић, тукао би се сад са целом општин |
</p> <p>Јелена познаје тај глас.</p> <p>Учитељ запевао Бранкову песму: „Гусле моје, овамо– те м |
и тек последње: „Устај, Србине!“</p> <p>Учитељ одустаде на то од политичких и економних питања, |
ваки својим гласом пева:{S} Многаја.{S} Учитеља беше нестало, па га нема натраг, ево већ јаче н |
</p> <p>– Треба да оженимо овога нашега учитеља!-- примети госпођа бележниковица, или што је на |
ар и бележник.</p> <p>Благајник погледа учитеља, што значи, да и он то пита.</p> <p>– Ви ћете п |
та.{S} Кад је јесенас дошао Кнежевић за учитеља, то није било дана, да тај није био ма на прозо |
ге, да...{S} Како ко проговори, зине на учитеља и свештеника.{S} Господа свештеници се чине и н |
..</p> <p>Уз пут наиђоше пред школом на учитеља, где „луфтира главу“.</p> <p>– Ако Бог да? пита |
држи конкуренцију његову и буде бољи од учитеља свога.{S} Па ко се опет смотава и сели него Нем |
олу, – опет ће бележниковица. – Питајте учитеља.{S} Тај ће вам умети најбоље посведочити...{S} |
е бити.{S} Рекла бих, не мирише више ни учитеља.{S} Хм, хм,!{S} Не знам, за што би Тинкина сина |
н Кнежевић, наш учитељ! – приказа Јован учитеља Даринци.)...{S} Закључили смо, да са што више н |
и јој заста нешто у грлу, па гледи само учитеља упитљивим погледом.</p> <p>– Ви се заиста, госп |
ија покварила...</p> <p>Да није још нас учитеља, који издиремо за вас све, слободно бисмо могли |
пцем зној с чела.{S} И нехотице дода уз учитељев усклик: </p> <quote> <l>„Само само да још мрет |
ину оку неје се отела та њена забуна ни учитељев осмех, па намигну на Јована.</p> <p>– Ту ће би |
одушевљено и још одушевљеније прихвати учитељев предлог.</p> <p>Јован се насмехну и не мога да |
капака на прозору.</p> <p>У томе умукну учитељев глас.{S} Свећа се угаси, а иза она два прозора |
ја, па се пријатељи разиђоше.{S} Испред учитељева стана зачу се у три пут.</p> <p>– Лаку ноћ!</ |
<p>Јелена не примећује горки подсмех у учитељевим речима.</p> <p>– Ја волим, кад се он с чиком |
усти Јелени, да пева на селу.</p> <p>На учитељево милостива, колико јој годило, ипак се намргод |
има оне две столице, што се зблизниле у учитељевој соби; а од њих неки поседали на одар, други |
<p>У прочељу између оба прозора виси у учитељевој соби лик Бранка Радичевића.{S} Учитељ га већ |
че урлати разне гласове, поводећи се за учитељевом виолином.{S} Али кад бележниковица закрешта, |
наговорио, да се здруже.</p> <p>Одоше у учитељеву собу</p> <p>Највише се обрадова тому баш Јова |
долази у главу, да је потребно да се са учитељем састане, то Јелена све нестрпељивија; што нест |
себи повукао, кад се састао с Јованом и учитељем, те видео, како, <pb n="44" /> особито овај по |
с народом своју муку; али да бих му био учитељем у његовој најпречој потреби, радећи баш свој п |
чувај!..{S} Сад се попа нешто кошка и с учитељем.{S} Биће и ту њена масла.{S} А момак ваљани вр |
У селу су нам исто тако потребни ваљани учитељи, као и у вароши, ако не још и потребнији.{S} Ет |
н учитељ, а ја бих рекао, да су народни учитељи већином такви, то је прави мученик народни.{S} |
тихизацију и да задржи достојанство над учитељима у школама у месту као свештеник и као природа |
ућу госпођа Рашићка, донде госпођа Јеца учитељица, од јако поп-Стевина Јелисавета, са својом кћ |
, те свршила школу за учитељицу, па као учитељица дошла у Брајковац.</p> <p>Нов ред, нов надзор |
его што је урадила, те свршила школу за учитељицу, па као учитељица дошла у Брајковац.</p> <p>Н |
и му се не да.{S} Она баш истера одавде учитељицу.{S} Мал не свиште девојка од њена заједања.{S |
адину на госпоство.{S} Једино се клањам учитељству народном.{S} Ко је свестан учитељ, а ја бих |
p>– Синовче, да те пољубим, – рече чича учитељу и привуче му главу, те га цмокну у чело...</p> |
ад с ким има.</p> <p>Шта, дакле, остаде учитељу паметније, него да слегне раменима, па да се и |
ољио у својој постељи, па гунђа и прети учитељу, како ће га то скупо стати, што му квари сан.</ |
ошао је Јован по Бранка, па су отишли к учитељу.{S} Неко су време ходали били ван села.{S} И са |
кога певачкога друштва. </p> <p>– Нашем учитељу ма штогод падне на памет! приметила је госпођа |
ођа...“</p> <p>А коровођи, Брајковачком учитељу, Милану Кнежевићу вечерас срце необично ускипил |
без запете.) Ја сам већ замесио попару учитељу.{S} Не води ти бриге, Јелисавето.</p> <p>Јелиса |
!{S} Треба писати књиге за народ, треба учити народ да држи новине, па да се учи, да види, да з |
ваздуха унутра.{S} А можемо тамо баш и учити.{S} Пријатније је ходати на чистом ваздуху.{S} Ал |
ужа...{S} Александре, хоћеш ли се добро учити?</p> <p>Хоћу, ујо, – одговори дете радосних очију |
м од кола.{S} Застане над каквом рупом, учлови се, као бојаги, код своје је, па је није ни бриг |
и утргли око лова.{S} Да им се уз пркос учловио гдегод зека, или лис, или јазавац какав, можда |
ода свештеници се чине и невешти, а ти, учо, издири за народност, па кад ти треба дати хлеба, „ |
це Јелена, – проговори усиљеном шалом а учтиво Бранко, дошавши до ње.</p> <p>– Ја нисам вама „г |
а Бог ме! – одговори Даринка, тек да из учтивости рекне што, кад већ Јелена не прихваћа.</p> <p |
м.</p> <p>– Ниси поп, Стефане, ако овог учу не избациш из општине, – рећи ће вечерас госпођа Ра |
за њом из собе у собу.</p> <p>У Даринку ушао цео дан неки немир, па иде по кући, као да нешто т |
рива извукао, као добар кочијаш, коњима уши, па их омутком сена из кола истрљо и по леђима и по |
Колико он,... а и мати му као пустила у уши. </p> <p>Иди, синко, – вели. – помешај се и ти мало |
/p> <p>– А Даринка је поцрвенела до иза ушију.{S} Заборавила, и да навуче дубљена очи махраму, |
вене, е, поли га, Бога ми, румен до иза ушију.</p> <p>На једаред би Бранку све јасно, пуче му п |
лени одлану.{S} Но је поли румен до иза ушију, кад примети, како се сви окренули њози.</p> <p>Б |
која се устумарала горе и доле, дође до ушију познат женски глас с радосним ускликом:</p> <p>– |
ти нову, а натуцао би је на главу преко ушију, кад је ветар или зима, па мора гологлав да сахра |
– зазвони звонки глас неки до Бранкових ушију.{S} Бранко се трже.{S} Близу њега стоји на уској |
<p>И благајник.</p> <p>~ Ено га, стриже ушима!{S} Кренуо и он! – пришапута писар милостивој гос |
ла, сека „имја рек“!...</p> <p>Баш Ката ушла у двориште, па истерала ћуриће из врта и затвара з |
, је ли све у свом реду. </p> <p>А Ната ушла у Даринчину собу.{S} Надвирила се над Даринком и З |
ери?{S} Две хиљаде јој је писао, чим је ушла у његову кућу.{S} Две хиљаде је уложио у Румској и |
<p>Још кола с гошћама из вароши нису ни ушла честито у двориште госпођа– Катино, а већ је готов |
p> <p>Старије остале за столом, па, кад ушле у прави разговор, узеле да преврћу листове у дебел |
ако нешто. </p> <p>Ено, матори се мачак ушуњао у мирно гнездашце спокојних голубова.{S} На очиг |
Понда дода опет с прекором: – шта теби фали Не знам, шта би и с тобом било, да се ниси оженио. |
а рујева с плавичасто-зеленим лишћем од фење и другим то модријим то блеђим зеленилом, те се св |
ље пожурио него обично, али су се збиља физите код госпође Нате и Катице мало дуже позабавиле, |
еоском господском обичају, износе пред „физите“.{S} Нахвалиле се и накоштале свега.</p> <p>Деца |
Рашићка, када су једна другој правиле „физите“ несу могле а да се не дотакну Брајковачкога пев |
ко, није имала куд, него ти је вратила „физиту“; ал... </p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
ро, да извије, када је дошла, да врати „физиту“ Славнићки, ако је опет ваздан разлога имала, да |
ништава као зубача племениту биљку, као филоксера винову лозу.</p> <p>– Ти би канда још могао б |
у шали, – кад већ знаш и за зубачу и за филоксеру.</p> <p>– Шала на страну, Бранко.{S} Ал мени |
он је био с Јованом ономад код мене.{S} Фини младић!</p> <p>– Па, како се то ујак сад продобрио |
у, па пођоше у кућу.</p> <p>– Бранко је фини младић! – приметиће госпођа Рашићка. – Па..</p> <p |
ић“,.. „паметан младић“... озбиљан,... „фини младић“...{S} Не зна, како ће пред поп-Стевом и св |
о!{S} Сама мама рекла је после за њега „фини младић!“</p> <p>Осврћући се то за орлом, то за шев |
ме!{S} Положићу докторат, свршићу и ту формалност; понда ћу доћи у Брајковац.{S} Радићу, еконо |
им насилима“, и тако даље.{S} То су све формалности, шупље љуске.{S} Радити треба, радити!{S} П |
с народом као мало где, па... </p> <p>– Фраза!..{S} Ја што учим, учим себе ради, као годи ти и |
е око малих заранака раскалаши ветрић с Фрушке Горе.{S} Заћарлијао, па гони несносну запару, те |
, што му паде на ум, а нуз то и мирисни фрушкогорски ваздух красне летње ноћи учинише на Бранка |
чему, чему им се пружа прилика у убавој Фрушкој Гори.{S} А учитељ се „једва дочепао честита дру |
ћа се сада Бранко ташт.{S} У тој дивној Фрушкој Гори, за којом је толико чезнуо, као за својом |
очеву дому које летње доба или бербу у Фрушкој Гори, те се опомене детињства и старога весеља |
која породица вратила опет из Русије у Фрушку Гору.{S} Ставимо ипотезу – можда баш ваша.{S} Гл |
аните макар и који дан дуже...</p> <p>– Ха, то је добро.{S} Понећемо пар гусака и који пар пили |
/p> <p>– Е, па кад си већ навалио...{S} Хајд, видећемо се, ваљда, још, вели поп Стеван.{S} Не ћ |
штајемих.{S} Иначе црквењак одзвони, па хајд опет кући или у виноград за својим послом, ако не |
ко котарица воћа, метне на обраницу, па хајд у варош, па се одене за целу годину..{S} Понда шта |
о се опет смотава и сели него Немац, те хајд даље као гусеница.{S} Србин је одмах створен као л |
и и прескочивши тај степен, а они одмах хајд у господство, те или постадоше општинским начелниц |
да му каже, већ окрену на друго:</p> <p>Хајд заједно до куће, ако хоћеш к Јаковљевићима.{S} Сад |
Богме,... до сад вам је био ту друг,... хајде-де, прашта вам се...{S} Сиромах, тај брже оде ода |
<pb n="20" /> ил нек нацепа дрва....{S} Хајде, Триво дете моје, помози госпођи, видиш, сама је. |
– Него то би он добро прошао с нама.{S} Хајде, да ми дамо донети, па да ми њега почастимо!</p> |
.{S} Стала на врата, па виче Јована:{S} Хајде, браца.{S} Време је!</p> <p>Јован се протегли на |
те донекле.</p> <p>– Немој донекле, већ хајде баш у Карловце.</p> <p>– Не реци два пут.{S} Тамо |
а му у њој станка.</p> <pb n="80" /> <p>Хајде на поље,... у воћњак.... у гору,... ма куд,... са |
авалила.</p> <p>– Хајдемо!- вели, па, – Хајдемо!.... идем, – каже, – да видим моју Кату.{S} Дав |
S} Мати навалила, те навалила.</p> <p>– Хајдемо!- вели, па, – Хајдемо!.... идем, – каже, – да в |
<p>– Мала Зорка дотрча к њима:</p> <p>– Хајдете.{S} Тражимо вас.{S} Треба да се журимо на Дунав |
рања кроз свет.</p> <p>– Још на станицу хајдете с нама, понда на Стражилово ви и не морате, мам |
доћи на ред, – одговор и онај.</p> <p>– Хајдмо ми дотле на пиво! – предложи бележник.</p> <p>– |
ши до самога Стражилова, као да нико не хаје за жарко јулијско сунце, што је прижегло свом снаг |
стаде као укопана.{S} На њој лака плава хаљина, да се може слободније верати по гори, – последњ |
дније верати по гори, – последња кратка хаљина, што је као швигарица носила, као да се упила у |
кад добила времена, да стресе прашину с хаљина.</p> <p>Ката отрчи у кућу и спрема воде, да се г |
се заплеће час о цвету Даринчину, час о хаљини, што ју је сама још о Духовима добила, па онда и |
и ручник за рупицу испод врата у своју хаљину.{S} Госпођа Рашићка присела поред њега на столиц |
ој „срамоте кћер“, па тражи негде горњу хаљину, да им изађе, па да им очита. „То је опет масло |
е пита, јесам ли ја ручао код Сахера, у Хамбуршкој ресторацији или у народној кухињи; не гледи, |
Јелисавета; ако ће напред, наићи ће на Харивду, на омладинца, који га може исмејати за „најмуд |
е сто, и по њему разбацано то књига, то хартија, мастионица, пера, истрињена дувана, палидрвца |
ша је њена чист још неисписан лист беле хартије.{S} Ваљан, поштен човек може по том листу испис |
А овако избацили неколико метака у лист хартије, што је задели на суху грану на некој брескви, |
ођи бележниковици. (И за писара, дакле, хвала Богу, добар знак, да се раскравио, кад, ето, хоће |
ономе, што сте отоич почели...{S} Али, хвала вам сад.{S} Други пут!{S} Упамтите, други пут!{S} |
а! – обрецну се, бојаги, попа.</p> <p>– Хвала ти, боже!{S} Канда нема више дана него кобасица! |
махне: „Па добро!“ Но се трже.</p> <p>– Хвала вам.</p> <p>– Па, опет сте заћутали.</p> <p>– Ја |
рена, да се не ћете постидети.</p> <p>– Хвала вам!{S} Ви тако умете и да храбрите, да сам сад о |
е воље.{S} Шта ти раде дечица?</p> <p>– Хвала Богу!</p> <p>– А да шта ћеш!{S} Јавља л ти се гос |
оз Бог!{S} Како си, сека Като?</p> <p>– Хвала Богу!{S} Како ти?</p> <p>– Да рекнем, здрава сам |
?</p> <p>– Ја тако, од како се знам, па хвала Богу!{S} А видим, како пролазе ти, који вичу:{S} |
оносно довикнути: „Нови Саде у заман ти хвала, када теби Карловци су глава!“</p> <p>Треба ли ре |
и? – рече поп Стева поверљивије.</p> <p>Хвала, ујо, што се не сетисте, кад је тому било време; |
најтрајнија и најславнија.{S} Живи Бога хвале!“ Најпосле, узмора ли бити, остаће или мезимац на |
екакву страшну опасност преко главе, па хвале бога, што су остале живе и здраве.</p> <p>– Отиша |
о или неправично, као и они, који се не хвале, да „раде за народ“.{S} Свештеници, које му драго |
его им и мати и тетка Ната одобравају и хвале смер.{S} А највећа је њена радост, што ће у тој в |
p> <pb n="21" /> <p>Ната опет узе да се хвали са својом Кристом.{S} Намерила се на добру девојк |
палим народима, поред свег нашег толико хваљеног родољубља, као што ни Ромуловим потомцима не п |
а разилази, те млађешина треба и пре да хвата повратак.</p> <p>Не би сирота имала цело после по |
укче да тузи угове, већ се болном душом хвата за њихне трагове.</p> <p>Бележник се смеје лудом |
о и да му је све седморо деце заживело; хватао би се крај с крајем, како се отац побринуо за св |
на места.{S} Изасланици разних друштава хватаху се свога кола.{S} Певачка друштва заузеше своје |
нешто спомињао и Бошњака и Србијанца и Херцеговца и Сремца и Бачванина и Дубровчанина и ове и |
ml:lang="de">Freund</foreign>, ах то је хец!“ </p> <pb n="83" /> <p>Госпођа Рашићка се устумара |
>А Бечлија Јован га уверава, како је то хец. „<foreign xml:lang="de">Freund</foreign>, ах то је |
сестри оте се, Бог ме, у шаку и једно: „Хи!“</p> <p>И остали сви погледаше онамо.</p> <p>Ако кр |
старо време одселило се одавде неколико хиљада српских породица у Русију.{S} Побегли, да Бог ме |
љак или овај или онај спахија, који има хиљадама ланаца земље и према томе и опрему.{S} Кад вид |
исао, чим је ушла у његову кућу.{S} Две хиљаде је уложио у Румској или Митровачкој штедионици н |
све припадне њој и њеној кћери?{S} Две хиљаде јој је писао, чим је ушла у његову кућу.{S} Две |
вности, у науци, – све је на свој начин хитало, да се одужи спомену песника српскога јединства, |
о или се у земљу урило, тек зар да нађе хлада.{S} Једва што се овда онда зачује, како крикне од |
пукне.{S} А дошао је до искуства, да је хладан сир с црним луком за њега најбољи лек против мам |
се тужи, како ну не прија.{S} Да му је хладан батак с киселим краставцем.</p> <p>– Шта?{S} Зар |
д овчија сира, па да га с црним луком и хладним меканим хлебом једе на мамурлук.{S} Прижегло ле |
ли пробао и њен глас, али са свим онако хладно и озбиљно као и осталих?{S} Синоћ га је дуго и д |
попу по бради, а другом му насу у чашу хладног теочинца и насмеши се на њега.</p> <p>Он је заг |
е и покајаћете се! – уплете се бележник хладнокрвно, а завија смотку.</p> <p>– Но!{S} Натарошу! |
заплакала се Јелена, када је чула, како хладнокрвно затвара учитељ за собом врата на школском з |
ну пажњу на штогот обрати.</p> <p>А кад хладовина разгалила и госпођи Нати тромост с веђа и дре |
т, а по земљи очишћено, па поливено, те хладовина као у планини, где не прижиже сунце.</p> <p>П |
оји пут...{S} Сутра се можеш вратити за хладовине, кад хоћеш, пут је добар, а сад ти иде под но |
bSection" /> <p>Легао Бранко на траву у хладовину, да чита.{S} Обично би до сад у то доба већ б |
азговарајући се то о овом, то о оном, у хладу између четири висока разграната ораха у Јаковљеви |
се провесели с веселим Брајковчанима у хладу манастирскога воћнака уз искрен разговор и ватрен |
макар да се заман викало:{S} Хлеба!{S} Хлеба!{S} А тек сад?{S} Зар ти не видиш, шта се кува?.. |
кога рада, макар да се заман викало:{S} Хлеба!{S} Хлеба!{S} А тек сад?{S} Зар ти не видиш, шта |
дири за народност, па кад ти треба дати хлеба, „даће бог!“</p> <p>Јеша зинуо у Јована, па само |
вратом не ће имати никад, јер... за тај хлебац, што га је он себи изабрао, не пријања, баш Бог |
а да га с црним луком и хладним меканим хлебом једе на мамурлук.{S} Прижегло летње сунце, па гл |
разбијене канте, где пресмаче ракију с хлебом.</p> <p>Писар се осећа необично жив.</p> <p>То ј |
бих, не мирише више ни учитеља.{S} Хм, хм,!{S} Не знам, за што би Тинкина сина трпила Јеца у п |
ем венцу има једна ружа...</p> <p>– Хм, Хм! – продера благајник кроз грло, као да хоће да га пр |
припомоћи... сам... у туђем свету...{S} Хм!{S} Мора бити од њега кадгод нешто!{S} Две јаке, до |
екла бих, не мирише више ни учитеља.{S} Хм, хм,!{S} Не знам, за што би Тинкина сина трпила Јеца |
нашем венцу има једна ружа...</p> <p>– Хм, Хм! – продера благајник кроз грло, као да хоће да г |
.{S} Прочачка опет грло с неколико: „Хм—хм!“ – поглади брке, продрма своју столицу, зар да се у |
ало.{S} Прочачка опет грло с неколико: „Хм—хм!“ – поглади брке, продрма своју столицу, зар да с |
преко стазе са лозинка.{S} Збиља, чу се ход.</p> <p>Поп Стева склони чибук уза се поред стола, |
итељ Кнежевић распустити децу из школе, ходају испред школске зграде Даринка, Јелка, Бранко, Јо |
нка се и Јелена ухватиле испод руке, па ходају испред госпођа-Катичина дућана на улици.{S} Њих |
ле. </p> <p>Прижегло летње сунце, а они ходају под штитовима.</p> <p>Даринка и Јелена се ухвати |
а су отишли к учитељу.{S} Неко су време ходали били ван села.{S} И сад, ето, седе и разговарају |
још на по пута.</p> <p>– Од кад ми овде ходамо а вас нема!</p> <p>Јован, Бранко и учитељ се упу |
жемо тамо баш и учити.{S} Пријатније је ходати на чистом ваздуху.{S} Али женске гони нека радоз |
n" /> <p>Док њих двоје тако у стакленом ходнику уживају летње вече у разговору и теочинцу, Јеле |
ки жагор, што се разлегао по пространим ходницима и степеницама Карловачкога магистратскога зда |
че мирном сеоском животу.{S} Из читавог Хорација најпаметније ми се свиди оно његово: **<foreig |
је опет споменула о њој.{S} Питала га, хоће ли ићи к Јовану, па да је поздрави.{S} Можда би и |
како се уселише амо неке стране особе, хоће да и Брајковац изађе на глас, како не треба.{S} Па |
Рашићка се устумарала по соби, бојаги, хоће да изађе из коже од једа, што јој „срамоте кћер“, |
добар знак, да се раскравио, кад, ето, хоће да се шали.)</p> <p>А благајнику се разведри мало |
оспођа Ната се мигољи у тешком пртљагу, хоће да се извуче, па то раскопчава огртач“, то чупа с |
атуштило над дугим проседим обрвама.{S} Хоће најпре да оживи у успомени неке особе и прилике, о |
ковачком селу, удеси за прост народ.{S} Хоће – да му каже, ко је био Бранко Радичевић, шта он в |
како се једи.{S} Јуф, јуф, свиснуће.{S} Хоће, да! – вели Јован. – Не да се та извести из концеп |
подиже са столице, па се узврпољио.{S} Хоће да се пева.{S} Друштво треба само да пева.{S} А он |
ни и више, него што је уистини било.{S} Хоће да се све то танко зна и прича, како је, на прилик |
а. </p> <p>Како да се састане с њим?{S} Хоће ли он вечерас доћи под њен прозор, као обично, кад |
! – продера благајник кроз грло, као да хоће да га прочачка. </p> <p>Госпођа бележниковица нежн |
у његовим грудима.{S} Тама нека као да хоће да му помрча светлост необичне љубави, што је носа |
</l>“ </quote> <pb n="48" /> <p>Даринка хоће да јој помогне, па се.{S} Уплете и она: „Први сана |
ош горе не започети.{S} Госпођа Рашићка хоће да му век поједе, што до сад већ неје говорио с не |
и да проговори.{S} Само госпођа Рашићка хоће да је нешто необично слатка.{S} И досад је била ме |
шни ђаволак с леве јој стране у грудима хоће зар да искочи; толико се пута захука, дошао је већ |
говање на селу.{S} Она двојица ђаци, па хоће да проведу свој школски одмор што слободније, што |
ника.</p> <p>Даринка стала на лотру, па хоће да скочи с кола.{S} А Катица претрчала, па је прих |
бољем нада се он од самог народа.{S} Па хоће да и свој говор, што има да га држи на Брајковачко |
заиста ћеш му и поверовати, да му срце хоће већ да пукне од среће.</p> <p>Јелена задрхта.{S} П |
три свакога, како пева, као човек, који хоће све да разумева; па је мотрио и Јелену.</p> <p>Бла |
ример „вечитих правника“ доста, ал и ти хоће да играју само господина.{S} Или се и не мисли на |
треба да му каже, како мати хоће, мати хоће а не она, да се иде у Карловце.</p> <p>Сачувај Бож |
а баш за то треба да му каже, како мати хоће, мати хоће а не она, да се иде у Карловце.</p> <p> |
вно, помешао с гостима.</p> <p>Бележник хоће да га бојаги, боцка, па га загрлио.{S} И пева му: |
помену, коју народ с највећим пијатетом хоће само да оживи свечаним начином, када се тим најбез |
, мисли, ту је брат, Јован, па, како он хоће.{S} Не ће се, ваљда, показати не знам каква.</p> < |
листовима, ко често и уводне чланке, ко хоће да ствара јавно мњење?{S} Људи већином још не позв |
ем рада.{S} Боже сачувај!{S} Само... ко хоће да ради за народ, мора живети с народом; а не башк |
дисциплине, нема странке: ради, како ко хоће, а живи још од свог старог народњачког сала, прежи |
јковца писмо с пет печата, да дође, ако хоће, у Брајковац, да проведе које време!{S} Добро му д |
ати прилике, на кога да се угледају ако хоће.{S} Тако продире у народ оно из књижевности.{S} Ми |
види.{S} Сваки то може, што хоће и како хоће, а он мора на своју катедру, или умрети!...{S} Нег |
поп Стеван одлучно и као да некога љуто хоће да укори, а опет да изгледа и као очински савет... |
лом свету завиди.{S} Сваки то може, што хоће и како хоће, а он мора на своју катедру, или умрет |
сад тек и већи апетит отворио, што зар хоће на њему да излије сав свој кив, што је Јован, нази |
, а он не уме да почне разговор.</p> <p>Хоће и наше село да се прослави, – беше му прва реч.{S} |
цију.{S} А Даринка ће запитати Бранка: „Хоће ли ко говорити штогод том приликом?“ </p> <p>– То |
l> </quote> <p>Понда се трже. </p> <p>– Хоћемо ли се ми моћи поутешити, као Бранко, при помисли |
<p>– Писар већ дохватио шешир.</p> <p>– Хоћете ли и ви?—– шану бележниковица Јовану.</p> <p>– К |
груди, а други пружи Стајићу.</p> <p>– Хоћете ли га умети сачувати?</p> <p>– А ви?{S} Нема сум |
е место у Српству.</p> <pb n="85" /> <p>Хоћете ли доћи на светковину?</p> <p>– Ја бих тако воле |
овица, кад немаш мужа...{S} Александре, хоћеш ли се добро учити?</p> <p>Хоћу, ујо, – одговори д |
утра се можеш вратити за хладовине, кад хоћеш, пут је добар, а сад ти иде под ногу.{S} Доћи ћеш |
друго:</p> <p>Хајд заједно до куће, ако хоћеш к Јаковљевићима.{S} Сад не ћу тамо.{S} Идем у воћ |
.{S} Наша је интелигенција, или баш ако хоћеш госпоштина, збиља, свезана с народом као мало где |
о томе мислим.{S} Испит, понда ради што хоћеш. </p> <p>–Да, да!{S} И ја тако мислим.{S} Да Бог |
у овај свет у рационалној економији.{S} Хоћу да сам независан, потпуно независан.{S} Кад буде в |
Е, сад иди никад, поп-Стеване!</p> <p>– Хоћу да те женим.</p> <p>Бранко избечи очи у њега.{S} Г |
и дете радосних очију. </p> <p>Мати, ја хоћу да идем у латинску школу.{S} Ја ћу бити, мати, као |
х провео у гимназиским скамијама.{S} Ја хоћу да више знаш него ја.{S} Није истина, да више пати |
подар у кући, па ће бити онако, како ја хоћу.{S} Да, ја сам господар у општини, па... (Осмелио |
ја и без тога лепо и красно живети, где хоћу, а овако...{S} Ух, ух, ух!{S} Поп-Стеви се пође ко |
где се он тако добро осећао.</p> <p>– И хоћу мало да приседнем, – одговори Јован, отирући зној, |
а, било у Карловце било у Загреб,... ал хоћу да сам независан.{S} Брате, ништа лепше од тога... |
слобоштина; ово је моја срећа!{S} Овако хоћу да је цео свет.{S} Па у том снивању о породичној с |
им је свима смео у брк рећи:{S} Ја тако хоћу! – да, још док је чича био у снази, и држао узде, |
ли, да ме зовете по имену, па и ја тако хоћу.</p> <p>– И ви мене називате „господине“ – рече Бр |
мену глас:) Триста га врага, кад ја што хоћу, то мора бити из ока из бока.{S} А ти ниси човек, |
сандре, хоћеш ли се добро учити?</p> <p>Хоћу, ујо, – одговори дете радосних очију. </p> <p>Мати |
молим вас, мало јаче...· слободније, – храбри је Кнежевић.</p> <pb n="67" /> <p>Она погледа у |
нда се затрча, те додаде:) Ви сте анђео храбрилац!</p> <p>– Молим, молим, господине, – одговори |
> <p>– Хвала вам!{S} Ви тако умете и да храбрите, да сам сад опет слободнији. (Понда се затрча, |
као ђе није народа свога сазидао му је храм у грудима народнима, где је нашла места за вечита |
Као свећеника велике идеје пренесе га у храм, где му је „црква под небесје, олтар часни брдо и |
сребрним и златним кивотима у велелепне храмове.</p> <pb n="101" /> <p>Бранко Радичевић беше, н |
е, ни бости очи, шијући белом свету, па хранити и себе и дете под туђим кровом и на туђем огњиш |
код Јуде.{S} Жене краду од својих газда храну, па џаковима вуку Јуди, те дају буд за што, као д |
е, да пева, да помаже, он запара својим храпавим басом, па је учинио своје.</p> <p>Бележник се |
оно: „Устај, Србине!“ – трже се, а кроз храпаво грло, загушено пивушином, једва му проби медвеђ |
словске књиге и историју Срба, Бугара и Хрвата,... како та два књижевна великана старије наше к |
њу српскога народа у јужној Угарској, у Хрватској и Славонији, могу смело и поносно довикнути: |
револуционарним именом, кад га је Бог и Христос примио у своју општину од крштенога кума под та |
ко лепим именом једнога од просветитеља хришћанских!{S} Већ ми бучи глава од неко доба.{S} Свуд |
е „<title>Пчеле</title>“,и број „<title>Хришћанског весника</title>“, у кому је позив на претпл |
Х ВРЕМЕНА САД ЈЕ ТАКИ!</p> <p>НЕГДИНСКА ХРОНИКА</p> <p>СЛИКЕ И УСПОМЕНЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ</p> < |
збиља се не срдим, – уверава га она.{S} Хтеде он да рекне, као тек да одмахне: „Па добро!“ Но с |
ла си... </p> <p>Јелена се убезекну.{S} Хтеде да пита: на што?{S} Али госпођа Рашићка помрче ош |
у траву.</p> <p>– Пардон!</p> <p>Јелена хтеде сама да се сагне, па да дохвати књигу; али је Бра |
евић и истрже своју руку.</p> <p>Јелена хтеде да проговори, али јој заста нешто у грлу, па глед |
а.{S} А кад пошла на певање, па је мати хтеде да задржи због главобоље, вели, да је сад са свим |
ак није таки, као што сам ја... </p> <p>Хтеде рећи; ...мислио о њему!{S} Али га ипак памћење не |
лепршају за њима..</p> <p>Попина Јелена хтела одмах за Зорком да потрчи пред Даринку.</p> <p>Ал |
ала када ни да доврши, што је у радости хтела рећи, већ најпре поскакута с ноге на ногу па, кад |
па...{S} Ал само...{S} И сад језа цело хтела да се потужи, како Криста скоро свако боговетно в |
и...{S} Нема сумње, да је Ната сад и то хтела да каже и да би то рекла, да није ту – „дете“, Да |
то видео, још већи немир уђе у њега.{S} Хтео би да доспе и у читаоницу, где одбор издаваше још |
оп Стева се уједе мало за доњу усну.{S} Хтео је да наведе разговор на нешто друго; али оштро ом |
анем.</p> <p>– Најпосле оно, што сам ја хтео, видим, да народ већ зна.</p> <p>– Је ли по вољи у |
S} А кад је у друштву, заборави, шта је хтео, али осећа, да је питомији према њој, ако и не при |
шао!{S} А да је био искрен, и да јој је хтео све признати, морао би приповедати, како је наслоњ |
рема свом родитељу.{S} Мати му никад не хтео оцу причати.{S} А што је кадгод научио <pb n="90" |
неумољиво таји, што би сваки тако радо хтео да зна. </p> <p>Да Бог ме, да су прорешетале и на |
тако се био расрдио, да је у један мах хтео да оде из Брајковца.{S} Него добро, те то неје ник |
ати, те ипак викати живео; а нити ће га хтети нити умети довољно разумети.{S} Дође му на памет |
истинитост јамчи сваки за себе.{S} Али хтети на тај рачун прославити се и постати популарнијим |
чита новине: „Ја не знам, што се толика хука и бука дигла за тог ђачића;“ а на некаквог Мушицко |
увек завидити и роптати на њу.{S} Поток хучи и бучи, прави више буке него Дунав.{S} Па тек кад |
иром, том је добро.{S} Богу божје, цару царево, па мир!</p> <p>– А нама?</p> <p>– Принесенија ј |
рочио преко прага који води из блаженог царства безазлене идеалности у суморно царство безобзир |
царства безазлене идеалности у суморно царство безобзирне збиљности,...још на њему лептирски п |
и с миром, том је добро.{S} Богу божје, цару царево, па мир!</p> <p>– А нама?</p> <p>– Принесен |
на за цело, где ће опет наћи свој прави цвет.</p> <p>Из мисли га трже весео кикот и клицање.{S} |
рша лептир, па стаде, баш близу на неки цвет.</p> <pb n="37" /> <p>Он ни да дахне јаче, па се н |
кличе: „Мати, твој лептир је нашао свој цвет.“...</p> <p>Из села, а беше све ближе селу, допира |
о замириса.</p> <p>– Мама, какав је ово цвет?</p> <p>– Мајчина душица, рано.</p> <p>– Гле, гле, |
амо по цвећу идеш и да и са најружнијег цвета скупљаш само оно, што је најлепше.{S} Него не буд |
на, тамјан мирис, што се к небу диже из цвета“ и из српског света.</p> <p>И томе чину беху Карл |
ој ваљда брује и у души... </p> <p>Пред цветном неком ливадом не мога одолети, него ће сићи с к |
ј навици.</p> <p>Женска, већ не у првом цвету своје младости, али ипак још доста свежа и унегов |
етала.{S} Разговор јој се заплеће час о цвету Даринчину, час о хаљини, што ју је сама још о Дух |
ла, и набрати пуну руку разнога пољског цвећа.{S} Узе га са собом на кола, да га разабира и саб |
ије код ње, отрчала би у врт, да мирише цвеће да га можда узабере, па га брзо за тим забаци или |
по мирише!{S} Па зашто се, мама, овакво цвеће не негује у лонцима, а негују којекакве кактусе и |
ом по планини и по виноградима, да беру цвеће по ливадама, да пију воде на извору...</p> <p>При |
сухо, подигнут славолук искићен разним цвећем.{S} Близо станице стоје две лађе, на којима дошл |
н са шеснаест великих свећњака и обасут цвећем.{S} Станица паропловског друштва окићена грањем |
ње.{S} Али научи се од њега, да само по цвећу идеш и да и са најружнијег цвета скупљаш само оно |
гњишту се пуши и ври у пуним лонцима, а цврче батаци на угрејаној масти.</p> <p>У дворишту је с |
и писар се замислио у улози каквог Дона Цезара од Базана, каквог шпањолског гранда у сред Севиљ |
ли њихове имају, до душе, своју извесну цел, али су још увек без одређене сталности.{S} Прелеће |
Да приредимо и ми овде какво село у ту цел!{S} Предложи учитељ.{S} Стајић скочи одушевљено и ј |
/> <body> <pb n="11" /> <p>Ужурбала се цела кућа.</p> <p>Јест, до душе, у род ће се, и то у ро |
пролећа или у јесен нагрну раденици из целе Бачке и Баната у виноградарску радњу, или кад се у |
p>Е, па спомену тога ђенија посветио је цели српски народ дан 10. јулија 1883., приредивши му с |
њу!</p> <p>Таке забаве имала је Даринка целим путом.{S} Па што сунце ближе у заставу, те што жи |
овећи ваздан гором и планином.{S} Но ни целим данашњим својим трудом не би стекли ни колајнице |
два жедни благајник. – Ако је дошао, за цело је донео и коју боцу из Варадина.</p> <p>Ја сам му |
ао.{S} Да уда своју кћер за њега.{S} За цело мисли, да би је тако усрећила.{S} А оно девојче, з |
/p> <p>Мој син ће, – одговори она, – за цело лакше поднети, да је син оца лоле; али да бацим на |
а немирна санка.{S} Ако снива, снива за цело о својој декламацији, о „Бранковој жељи“.</p> <p>Д |
аво. </p> <pb n="57" /> <p>– Е, онда за цело има право.</p> <p>Јелена не примећује горки подсме |
S} Неје га више ни тражио.{S} Он зна за цело, где ће опет наћи свој прави цвет.</p> <p>Из мисли |
вући реч на траг.{S} А повукао би је за цело, као што се већи у себи повукао, кад се састао с Ј |
Рашићка.</p> <p>– Збиља!{S} Па ту је за цело и она.</p> <p>– Не знаш ништа?</p> <p>– Шта да зна |
се држала.{S} А по речима и нагласку за цело јој жао на њега.</p> <pb n="40" /> <p>- За што, го |
ерна, па...{S} Ал само...{S} И сад језа цело хтела да се потужи, како Криста скоро свако богове |
ата повратак.</p> <p>Не би сирота имала цело после подне, с киме речи да проговори, да не дође |
се опет нежни супруг. </p> <p>– Што зна цело село, мора знати бар и натарошевица, – обрецну се |
зар полети...</p> <p>Мало за тим, па је цело село у сну. </p> <milestone unit="subSection" /> < |
на добрим ногама, па – на здравље!{S} И цело вече „нити писну, нити зубма шкрипну“.{S} Ако га т |
е сека Ката добила гошће, јер је готово цело село било на раскршћу, где се играло, као обично н |
ориште госпођа– Катино, а већ је готово цело село знало, да је сека Ката добила гошће, јер је г |
</p> <p> А ту су сви, ту је Брајковачко цело певачко друштво, осим Бранка, Даринке, Јелене, кол |
азграната ораха у Јаковљевића винограду цело скоро после подне на мекој трави у крај поточића, |
а! – правда се дете, а застидела се. – *Цело ја знам; само још који пут да прочитам...{S} Је л |
њим собу.{S} Али то је и једина слика у целој соби.{S} Уза зид је постеља и на њој виолина.{S} |
ноћи.{S} Па сад још у школу,... ух!{S} Целом свету завиди.{S} Сваки то може, што хоће и како х |
тељ, Милан Кнежевић, тукао би се сад са целом општином.{S} Већма осећа морални мамурлук, него о |
о, а тако отмени гости!{S} Па као да су целом селу дошли!</p> <p>Догађај је то за Брајковац...{ |
раницу, па хајд у варош, па се одене за целу годину..{S} Понда шта ћу?{S} С њом зло, а без ње и |
и изненађењу, мислиш, не ће бити краја целу ноћ. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још к |
ам могао пре.</p> <p>– Ја бих те чекала целу ноћ.</p> <p>– Верујеш, да ћу доћи; је л?</p> <p>– |
р, који је пратио Бранка од Беча, као и целу светковину у забуну.{S} Тако Бранко преноћи на Пеш |
бити опет само учитељ, али друкчије се цени тамо такав човек.</p> <p>Нека не мисли само, да и |
што вреди, него шта кошта, па по томе и цени.{S} Тако ти је данас време, кћерко.</p> <p>— Ја ћу |
а искуси!{S} Ја сам прошла добру школу: цео је живот школа.{S} По дебела је књига, што сам је ј |
апушити, ни доста колача намесити...{S} Цео свет, за Бога зна, за што је Тинкин муж пропао и за |
па јој се стиште терет, сињи терет.{S} Цео дан се тужи матери, да је боли глава.{S} А кад пошл |
собан за какву душевну акцију.</p> <p>– Цео свет иде за тим, да има што више интелигентних људи |
то га је омладина у то доба спремила, а цео народ прихватио свом вољом својом и српским одушевљ |
озив на срцу и на језику.{S} Тужи се на цео свет.{S} Младу човеку не да се прилика, да створи с |
па је у свом мамурлуку почео да мрзи на цео свет тако, да га мржња, да, баш та мржња, нагнала, |
Осећа ужасну празнину, па јој криво на цео свет.</p> <p>Мало још потраја, па се пријатељи рази |
легне.{S} Овим часима радује се Јелена цео дан.{S} Што ближе то доба, њој срце све јаче куца.{ |
ово је моја срећа!{S} Овако хоћу да је цео свет.{S} Па у том снивању о породичној срећи, о рад |
тника мужа као права патница. „Да ме је цео Срем клео, не бих наишла“, говорише она једном, али |
нице, занесен небесним задахом, презире цео свет.{S} Ох, позорница!</p> <p>Шта је теби сад опет |
ме, с којим свагда беше готов да обгрли цео свет.</p> <p>Него у тој тами сукну једна варница, к |
чини!{S} Какав си ти, онаки ти се чини цео свет...{S} Сиромах поп Стеван!{S} Неје ни то рђав ч |
ња, да, баш та мржња, нагнала, да утопи цео свет у манастирски Радованац, да искали своје увређ |
прошло; него после подне се отегло као цео дан.{S} Једва дочекала, да црквењак зазвони на вече |
м из собе у собу.</p> <p>У Даринку ушао цео дан неки немир, па иде по кући, као да нешто тражи. |
као да се на ново родио.{S} Опет му мио цео свет.{S} Та, живот је овај тако сладак!{S} Толико с |
са свим сакрио од месечине, па поклопио цео прозор као по поруџбини.</p> <p>Бранко прође поред |
х падоше му на ум њене, материне речи: „Цео је живот школа.{S} И срце му заигра утешено, да још |
ан замахнуо секиром, да прецепи чвор на цепаници, с којом се већ толико бочи и која га стаде то |
колима.{S} На столу је неколико кабанус–цигара, – које ће он, кад год би пушио, пресећи на пола |
итнијег патрићка догорелу полушку своје цигаре, те је утрну.{S} Метну шешир на главу, па закопч |
за новчић свирајку од шећера, или какав цигару за два новчића, да недељом бар господски пуши у |
ве деце. „Кућа је“ вели, „жив човек, не цигља ни набој, а жива је кућа најтрајнија и најславниј |
ше женски гласови с кола.</p> <p>– Јух! цикну госпођа Ката, тек што познаде госте.</p> <p>Кад ј |
ку, и. т. д. </p> <p>–Јух, јух, јух! –- цикнула је „трижди“ сека Ната сека–Кати, кад је чула; а |
ет!...{S} Све пуца!{S} То је радост!{S} Цикот, мислиш сватови су! </p> <p>Зорка треба да иде по |
а и тако даље.{S} У углу поред пећи пар ципела, а о зиду висе о клинцима једне чакшире, стари ш |
а Ната окрене пећци леђа, наглади своју цицу и клима главом.{S} Марко се врпољи <pb n="14" /> и |
} Цмок један пут!...{S}Други пут!...{S} Цмок и трећи пут! ...{S}И опет!...{S} Све пуца!{S} То ј |
рљењу и љубљењу нема, мислиш, краја.{S} Цмок један пут!...{S}Други пут!...{S} Цмок и трећи пут! |
чича учитељу и привуче му главу, те га цмокну у чело...</p> <p>– Господо, – диже се бележник, |
деснице, држећи пуне чаше, испили чаше, цмокнули се и два и три пута – и, дакле попили брудерша |
а, ринта и ради у поп-Стевиној кући као црв.{S} А уме, да удеси, да то, што ради, она и ужива; |
год каквих виших жељан имао, заситио се црвеним појасом, којим је, као ревностан пастир душепоп |
ике идеје пренесе га у храм, где му је „црква под небесје, олтар часни брдо и долина, тамјан ми |
ли Јеша. – Мој конкурент, онај Јуда код цркве, дошао је пре три четири године.{S} Наша славна ц |
толица првосвећеника српске православне цркве у овима <pb n="100" /> крајевима.{S} Али баш стог |
Карловачком тргу према вратима саборне цркве стоји одар окружен са шеснаест великих свећњака и |
е.</p> <p>Карловачки трг, порта саборне цркве, двориште патријаршкога двора и улице, што воде т |
нао се с њом у недељу, кад су изашли из цркве:{S} Познао се поред Јована.</p> <p>Колико он,... |
е пре три четири године.{S} Наша славна црквена општина дала му је своју кућу под кирију.{S} Си |
а као у сиву маглу завијена.{S} Само са црквене куле, где <pb n="23" /> изван села где у сред с |
ју кућу,... разумете ли ме: кућу српске црквене православне општине одмах уз ребро српској прав |
опет све певачице у Брајковцу, па зна и црквене скоро као и брат јој. </p> <p>И тако се искупил |
о природан старешина српске православне црквено– школске општине у Брајковцу.{S} Но од то доба |
егло као цео дан.{S} Једва дочекала, да црквењак зазвони на вечерње.{S} Понда је изашла на улиц |
ославље и у књигу крештајемих.{S} Иначе црквењак одзвони, па хајд опет кући или у виноград за с |
ински писар.</p> <p>С друге стране дође црквењаков син, колар у селу, са својом сестром, два мо |
ине одмах уз ребро српској православној цркви!{S} Жалост, мој господине докторе!{S} Жалост!...{ |
као што требаше, у Новосадској саборној цркви.</p> <pb n="102" /> <p>У очи свечанога дана дођош |
беше народ прекрилио.</p> <p>У саборној цркви служи се летурђија, и у њој се спомен чини славље |
оре, који баш у Карловцима саборисаху о цркви, о школи, па и о политичкој судбини овостраних Ср |
мо није свештеник старији од њега бар у цркви, – рече попа. </p> <p>– А Јелена не сме ништа да |
мњацима.{S} Скромна али, као снег, бела црквица лебди, као преставник доброга духа, над сеоцем |
ни приметила, да он и не оде на звоно у цркву; неје ни приметила, да у Брајковцу звони радним д |
и у мамурлуку свом обично гледаш све на црне наочаре.</p> <p>— Увек, – одговори онај живље, – у |
ићи на еро.{S} То је само истина, а не црне наочари, упамти.{S} Нова омладина је ухватила ту и |
по селу гдегод овчија сира, па да га с црним луком и хладним меканим хлебом једе на мамурлук.{ |
> <p>Бележниковица га задржала на сир с црним луком, да прави бележнику друштво.</p> <p>Јеша Да |
ошао је до искуства, да је хладан сир с црним луком за њега најбољи лек против мамурлука.</p> < |
пропустио већ толико силно пиво, бело и црно вино и све, што рекао онај, осим петролеума.{S} Но |
n="60" /> <p>Јелени још неје никад тако црно јутро освануло као данас.{S} Заспала ноћас у плачу |
разведри мало оно мрко лице, зарасло у црној густој бради.</p> <p>Марко дотрчао, па стао код в |
се од мах за њом указа мила главица са црном пуном косом и у глави два гарава ока.</p> <p>Учит |
Јовану.</p> <p>Ђенијалан лик!{S} Свака црта на њему ђенијална,... прави песник!{S} То је песни |
Истина Бог, није Бог зна шта, ал ако не цури, оно капље.{S} Па не може се, сачувај Боже невоље, |
одговори Јован, отирући зној, а зној му цури с чела. – Љуто сам се уморио пешачећи на овој врућ |
вути.{S} А наше жене,... и људи, и сви, чак и поп Стева, српски православни свештеник,... сви к |
и књижевници, па и сам Рајић и Мушицки, чак и неумрли песник неувелог <title>Горског вијенца</t |
али сад као да ће да се сва разлиже.{S} Чак му је одушевљено говорила о преносу песникову и још |
шљењу, на Даринку утицала развратно.{S} Чак ни о ноћашњој серенади не спомену ниједна ни беле.< |
оју кћер!</p> <p>Јован прсну у смех.{S} Чак и бележник мало се не угуши, како се засмејао.</p> |
канти на велико уживање бележниково, (а чак је и благајник дигао мало обрве и удостојио деклама |
n="100" /> крајевима.{S} Али баш стога чак и Новом Саду, где је толико времена већ средиште св |
анко, –да су познавали Бранка лично, па чак и консхолари му били које у Карловцима које у Темиш |
са својом сестром стоји до зида.{S} Па чак се и њих двоје тргоше како попина Јелена врисну.{S} |
час препоручују по нешто ново, па да је чак и некаки Орлић и Коњовић и не знам ко пронашао нови |
гонио је Игњата, кажу, да се да бирати чак у Загреб...{S} А игуман, док је Игњат узимао манаст |
ост и кокетно погледа у Јована. </p> <p>Чак и Јован умуче.</p> <p>А Јеша кад немаде с ким да по |
баш не види, ако је непозван ко, попу у чакширама.{S} Очи упро на врата.</p> <p>На вратима у ср |
ципела, а о зиду висе о клинцима једне чакшире, стари шешир и зимски капут.{S} Иначе јако упад |
, као канабе, и да пречасни не би дерао чакшире о голу даску.{S} Пред канабетом на сред собице |
рају свега, па опет му било дуго време, чамио је, док није добио своју половину, своју Еву.</p> |
S} Мајсторица штогод шије, или потплеће чарапе, или скрсти руке, кад је штогод здраво жалостиво |
мисли, већ се забленуо час у бележника, час у бележниковицу.</p> <p>Писар се гуши сиром и залив |
е.{S} А лептир шири своја шарена крила, час их скупи и дигне у вис, да му се боја и на горњем и |
ијатељству, о побратимству, о услугама, час о побожности, и тако даље,... још Бранко Стајић, те |
ароду, видиш, око свирца час се таласа, час везе ситно коло сремачко, плаховито оно планинско. |
јност, па му се час разлива као милота, час га диже, да некуд зар полети...</p> <p>Мало за тим, |
а, па тихо певушила уз уздрхтале звуке, час би пустила срцу на вољу, па би се слатко, слатко ис |
е, где тише, да се као талас час дигне, час спусти.</p> <p>И благајник.</p> <p>~ Ено га, стриже |
р јој се заплеће час о цвету Даринчину, час о хаљини, што ју је сама још о Духовима добила, па |
на једној ташци, па лебди и не миче се; час суне <pb n="15" /> на земљу као стрела, те ухвати м |
ем или над ливадама надлеће се коба.{S} Час се заустави на једној ташци, па лебди и не миче се; |
нини, знате, може лако да се промени За час киша пљусне, – примећује онај.</p> <p>Било би штета |
ко време.{S} Данас је уторник, а ето за час недеља.{S} Што то нисте пре почели?</p> <p>– Ништа |
стане, осећа, да стаје на жеравицу; па час на један прозор час на други.{S} Гледа преко тамо н |
медља бљутавост свога лицемерства, тепа час о пријатељству, о побратимству, о услугама, час о п |
оделу.{S} А у народу, видиш, око свирца час се таласа, час везе ситно коло сремачко, плаховито |
ише о њој мисли, неку бујност, па му се час разлива као милота, час га диже, да некуд зар полет |
ема, па клања главом то амо то тамо, те час по па гурне Даринку или се удари о велики штит, што |
но ћеретала.{S} Разговор јој се заплеће час о цвету Даринчину, час о хаљини, што ју је сама још |
> <p>Јелена би се занела за њима, те би час удесила, па тихо певушила уз уздрхтале звуке, час б |
а га неко опањкава код власти, па сваки час добија некакве налоге, – вели Бранко. – Чини ми се, |
пако се једио, што српски пчелари сваки час препоручују по нешто ново, па да је чак и некаки Ор |
Бранкове кости не могу стићи у заказани час у Карловце, у очи свечаног дана, јер се у Пешти нам |
Бог и срећа дадне, таман ће ти у добри час доспети за капелана.</p> <p>Јест, и ја то мислим... |
ом!</p> <p>– Ви одлазите?</p> <p>– Овај час.{S} Даринка мало поцрвене.{S} Гледа у њега, а не зн |
рњаче, све нове новцате, као да су онај час испод чекића, којима је пречешњејши даривао њену де |
и некакав Рајић, као што је Јелена мало час била рекла, него људи, којих ће заслуге по српску к |
т сада у једаред тешко, колико јој мало час било криво...</p> <p>Најпосле се нашли сви пред шко |
к не зна, шта да мисли, већ се забленуо час у бележника, час у бележниковицу.</p> <p>Писар се г |
аје на жеравицу; па час на један прозор час на други.{S} Гледа преко тамо насвој прозор.</p> <p |
где силније, где тише, да се као талас час дигне, час спусти.</p> <p>И благајник.</p> <p>~ Ено |
, како устане, па док не легне.{S} Овим часима радује се Јелена цео дан.{S} Што ближе то доба, |
ам, где му је „црква под небесје, олтар часни брдо и долина, тамјан мирис, што се к небу диже и |
една варница, која му је увек у срећним часовима сијала као сунце, а у овакима му свакад била з |
редовно по један од Брајковачке господе части осталу, па тако један по један остане редовно Мар |
бадве руке пружио преко стола, па изнад чаша даје такат. </p> <p>Данас је доба рада, општега ра |
укрстише изнад исполиванога постоњака, чаше зазвечаше.{S} Некоме се и столица измаче и стропош |
ред укрстили своје деснице, држећи пуне чаше, испили чаше, цмокнули се и два и три пута – и, да |
своје деснице, држећи пуне чаше, испили чаше, цмокнули се и два и три пута – и, дакле попили бр |
ошла у разговор најзанимљивија тема при чаши пива, његова најмилија тема, о томе, како и за што |
прузи, скруни последњи остатак у својој чаши, па се извали у столици, да слуша.{S} Сад престаје |
} Мислиш, безброј рубина раздробио се у чаши, па гори.{S} А попа гледи у њих као стари зналац, |
>Благајник као да се замислио за својом чашом, па гасе не тиче ни живи разговор између Јована и |
!... </p> <p>У том ево Дабижића с пуном чашом пред Јована:</p> <p>– Господине докторе, ја сам у |
е слуша, јер се нагао већ преко стола с чашом у руци, да се куцне с бележниковицом“.</p> <pb n= |
н на позив материн. </p> <p>– Марко!{S} Чашу пива!{S} Ево Марка.{S} Вели:{S} И пилићи су готови |
намишљена старина; па сам устаде и диже чашу:</p> <p>– У нашем венцу има једна ружа...</p> <p>– |
.</p> <p>Он је загрли око врата, издиже чашу спрам свеће.{S} Мислиш, безброј рубина раздробио с |
се други занат боље свидео.{S} Карту и чашу заволи већма него спас душе своје, него кућу и пор |
руком попу по бради, а другом му насу у чашу хладног теочинца и насмеши се на њега.</p> <p>Он ј |
онирац. – Господо моја!{S} Ја дижем ову чашу у здравље једне вредне домаћице, верне супруге, је |
рива таман замахнуо секиром, да прецепи чвор на цепаници, с којом се већ толико бочи и која га |
лаке, већ пуштају, да поред њих пролећу чворци, што се надлећу као облаци над грозном планином |
рну спомени и на то, остаће нешто, због чега ће Карловци остати у спомену, „док се поје, док се |
лаци над грозном планином расплашени то чегртаљкама то бичевима и пиштољима пудара на опрезу, ш |
а ноћ с месечином повила земљу као мати чедо своје у меке чисте повоје, као мати која једнаком |
дивној Фрушкој Гори, за којом је толико чезнуо, као за својом колевком, осетио се туђ, самохран |
поспремати.</p> <p>Сутра је радни дан а чека сто послова.{S} Па је већ ето, време, да се на сел |
ата на улицу.{S} Знам, да те мати једва чека.{S} Да Богме, мати је мати...</p> <p>Бранко већ по |
у катедру, или умрети!...{S} Него једва чека вече, да се састане на прозору с Јеленом, па да је |
наставак прошлости моје.{S} Рад, то ме чека.</p> <p>– Рад, рад!{S} Сви ми радимо.{S} Човек, ка |
ош увек само као оно птица на грани, те чека згодан тренутак, да прне опет у свет,... у виши св |
о не оде у поп-Стевину сеницу, где овај чека, да му се јави, има ли тај дан какве дужности, то |
никад није лепше пожелео.{S} Под њом он чека и дочекује ројеве; под њом после ручка прилегне и |
о једном дечку звала нешто у дућан, јер чека муштерија– поручио је, да ће „сад одмах“ доћи, па |
а том ораху?</p> <p>– Колико година?{S} Чекај, молим те...{S} Биће... биће... неких једанаест.. |
ле се нашли сви пред школском зградом и чекају, да учитељ распусти децу из школе. </p> <p>Приже |
омити на узбурканим валима, што их тамо чекају. </p> <p>Ако им се назори о свом бићу, о позиву |
али нисам могао пре.</p> <p>– Ја бих те чекала целу ноћ.</p> <p>– Верујеш, да ћу доћи; је л?</p |
о и осталих?{S} Синоћ га је дуго и дуго чекала на прозору, и он не дође.{S} Бар да је после сер |
а једва промуцава: </p> <p>– Од кад вас чекам.</p> <p>– Душо, зар још „ви?</p> <p>Јелена се зас |
бунио, кад је погледао.</p> <p>– Ми вас чекамо на ручак, – вели она.</p> <p>– Одмах... одмах ћу |
Беше то за Бранка растанак, да је једва чекао, да их се што пре опрости. </p> <p>А они су сви б |
о то удам ма за кога.{S} Има она каде и чекати.{S} Али као велим, он је твој, па биће и теби пр |
кошница и у њој паламара, чивија, жица, чекића, длета, кљешта, и– Бог те пита шта све још!{S} У |
нове новцате, као да су онај час испод чекића, којима је пречешњејши даривао њену децу, кад је |
омућено и у веселим очицама и са ведрог чела, па јој се ведрина осмејкује око румених усана уве |
и Јован, отирући зној, а зној му цури с чела. – Љуто сам се уморио пешачећи на овој врућини.{S} |
шешир, одахнуо, па брише рупцем зној с чела.{S} И нехотице дода уз учитељев усклик: </p> <quot |
деца боље срађају.{S} А мајке се теше и челике надом, да ће им деца бити боље среће од њих... < |
амет, па се упео свом снагом, те набрао чело, па му се натуштило над дугим проседим обрвама.{S} |
тељу и привуче му главу, те га цмокну у чело...</p> <p>– Господо, – диже се бележник, – ако и ј |
ла то, па намешта, као бајаги, шишке на челу, те испод руке погледа у њега.</p> <p>Бележник ост |
а руком, као и нехотице, своје шишке на челу, па лаким погледом пролете по друштву око стола, к |
снеш, варница би излетела из њих.{S} По челу јој пао прам косе, па се њим игра ветрић, кад потр |
ална напретка и добростања, чему књига, чему просвета, чему живот?{S} А ми смо се свим радом св |
Без материјална напретка и добростања, чему књига, чему просвета, чему живот?{S} А ми смо се с |
добростања, чему књига, чему просвета, чему живот?{S} А ми смо се свим радом својим далеко уда |
а прилику, о врту, о живини и тако што, чему је кад време.{S} Али госпођа Јелисавете нема од не |
разноврсније, да се издовоље у свачему, чему им се пружа прилика у убавој Фрушкој Гори.{S} А уч |
кући сека-Катиној неје ви било о другом чему речи већ о прослави Бранка Радичевића у Брајковцу. |
прирасле једна за другу.{S} Па имају, о чему да и разговарају.{S} Јесте, да разговор њих две не |
покаже своју стару ћуд.</p> <p> Па да о чему ви омладина разговарате, кад се састанете?</p> <p> |
највише ћути.{S} Само кад се препире о чему с чиком, онда видим, да уме и више коју рећи.{S} А |
Брајковцу.</p> <p>Зорка неје дала ни о чему другом да се говори, него о томе.{S} Синоћ је већ |
, то је, како од неко доба не може ни о чему да мисли, а да у једно не помишља и на то девојче. |
p> <p>– Ја обично ћутим...{S} Не знам о чему...</p> <p>– Боже мој, наш учитељ уме толико да при |
економ више од свога оца.{S} Тако ни у чему не можемо да издржимо конкуренцију странога света, |
стану.{S} Има тамо <pb n="30" /> доста чесних удовица сиротица, и свештеничких, па се тако исп |
ска гибаница, а пун заливен као божићна чесница.{S} Неје чудо, ако би гладни Брајковачки пси да |
ју код њега, код Јуде, и мед за божићну чесницу и зејтин за кандило, што ће да припали пред сво |
од, па им чита.{S} Прочитали су све три чести „<title>Љубомира у Елисијуму</title>“ од Милована |
аша деца!{S} Има и у Брајковцу још неко честит!{S} Биће још ипак и од</p> <p>Брајковца нешто! < |
својега војна, Данила Славнића.</p> <p>Честит био домаћин и на гласу био чика Пера.{S} А Славн |
кој Гори.{S} А учитељ се „једва дочепао честита друштва“, па се не растаје од њих. </p> <p>Што |
ш кола с гошћама из вароши нису ни ушла честито у двориште госпођа– Катино, а већ је готово цел |
оварамо, – задржава га попа. – Нисмо се честито ни поразговарали, како си ту.</p> <p>То је исти |
е то за орлом, то за шевом или грлицом, често би гурнула матер и тргла је иза сна, да је ова пр |
с једног предмета на други, и, дакако, често долазе у сукоб сами са собом.{S} То ништа не смет |
до пре млади учитељ, господин Кнежевић, често долазио к њој...{S} То неје било ништа страшно, а |
код играча.{S} Него за што и не би?!{S} Често се после картања развезе и пијанка.{S} А он мора |
, – опет ће мати. – Нема таквих прилика често.{S} Чика је одобрио.{S} Треба да одемо и код тетк |
„посинка“ Јакова Игњатовића...{S} Ту је често и мајсторица, па и Криста. („Боље да ми је ту, не |
а извору...</p> <p>Прилике је тому зими често.{S} Седе у вече обично код топле пећи.{S} Ако Дар |
нас дописе по политичним листовима, ко често и уводне чланке, ко хоће да ствара јавно мњење?{S |
вина, а код њега се пило и ликовало по често.{S} Но да је био таки гениј, као што га ви сад ве |
му, можда, спасава живот или, што данас често више вреди, потпише меницу.{S} А што овај или она |
, онај Јуда код цркве, дошао је пре три четири године.{S} Наша славна црквена општина дала му ј |
ошла у ову кућу.{S} Онда је Јелици било четири годинице, тек пошла била по петој.</p> <p>– Буби |
.{S} Он кирија, а она ево је код ње већ четири године.{S} Па има послугу и од Триве.{S} Криста |
се то о овом, то о оном, у хладу између четири висока разграната ораха у Јаковљевића винограду |
итницу.{S} Заковратио реп, па се вуче и чеше око мајсторице Јуле као да се и сам препоручи особ |
прилике, о којима је, чини му се сад, и чешће могао и требао мислити, ако ничега другога ради, |
му, сачувај Боже, ускисло, кад би га и чешће доносио; него што редовно по један од Брајковачке |
, па му одлане.{S} Не би било с горег и чешће.</p> <p>Учитељ, Милан Кнежевић, тукао би се сад с |
мисли, узео би ко за наметање, када би чешће одлазио мећу нове познанике.</p> <p> Књига је пре |
и казати, да поздравиш Кристу, нека што чешће посети кућу.{S} Па поздравићеш и мајсторицу,... з |
иља, чу се ход.</p> <p>Поп Стева склони чибук уза се поред стола, проглади прстима кроз браду и |
малу своју турску лулицу на подугачком чибуку, запалити и пушити...{S} И сад, пуши и замаглио |
а неолепљена кошница и у њој паламара, чивија, жица, чекића, длета, кљешта, и– Бог те пита шта |
итам...{S} Је л браца, – окрену се, као чигра, у заштиту Јовану, – још имам сутра, па прекосутр |
ијему, што га осећа кривац према ономе, чијега се суда боји, ако је и уверен)да му „кругове њег |
јер се у Пешти намерном или ненамерном чијом кривицом несу привезала кола, у којима беше његов |
амога себе, како је том дечку?{S} Па за чију љубави сада“.{S} Кукавни човече!</p> <p>За то ли г |
ет бавили о књигама.{S} Како сте дошли, чика... ваш ујак а и мати не могу доста да вас се нахва |
е мати. – Нема таквих прилика често.{S} Чика је одобрио.{S} Треба да одемо и код тетка-Тинке.</ |
рце!“ говорило се о њему).{S} Заволи га чика Пера.{S} Толико се пута састајао с њим у Митровици |
е се опомене детињства и старога весеља чика-Перина.{S} Том приликом се и деца боље срађају.{S} |
одскакивања од ње!...{S} Зорка већ чита чика– Јовин лист, што јој поклонио браца Јован; а зна м |
„<title>Дарова доброј деци</title>“ од чика Стеве, које разних Полаженика и Споменика од браца |
волеше, замилова се Данило и Ната.{S} И чика Пера благослови брачну свезу њихову...{S} Данило С |
сте мушки увек тако комотни!{S} Тако и чика!{S} Само да га нико не дира! – нашали се и Јелена. |
кућа Гојковића ископати, док је унучади чика-Пере Гојковића, а прославиће се име Игњата Јаковље |
p> <p>Честит био домаћин и на гласу био чика Пера.{S} А Славнић официр у граници. („Немачко рух |
Тим боље!{S} Зорчица ће декламовати ону чика-Јовину о Бранковој жељи; а једног од мојих ђачића |
д браца–Радована, браца–Јове, и других „чика“ и „браца“.</p> <p>Понда и поред Зорке неје могла |
ру дала, да ће све и сва порадити и код чике, поп-Стеве, и код матере, госпође Рашићке, како би |
и матер и чику. „Ја не знам за што, али чики није нешто право.{S} Све вели, кад чита новине: „Ј |
речима.</p> <p>– Ја волим, кад се он с чиком пусти у разговор, – опет ће она – он је тако доба |
е ћути.{S} Само кад се препире о чему с чиком, онда видим, да уме и више коју рећи.{S} Али увек |
о.</p> <p>– Морам најпре питати матер и чику. „Ја не знам за што, али чики није нешто право.{S} |
.{S} А благајник и бележник од то доба, чим се мало ђорну, одмах терају писара, да им декламује |
авној служби, опет, не да се пропевати, чим осете, да љубиш свој народ...</p> <p>Бележник засве |
еној кћери?{S} Две хиљаде јој је писао, чим је ушла у његову кућу.{S} Две хиљаде је уложио у Ру |
о, што смо пуштали једном све, па, ето, чим га нестане, где смо, шта смо?{S} Наша је стара боле |
не више ни с ким од њих!{S} Па у јутру, чим сване, бежи из тога понора, где све заудара подлошћ |
> <p>Тамо је вечерас Бранко и Јован.{S} Чим су вечерали, дошао је Јован по Бранка, па су отишли |
раду, јер су међу собом сви једнаки; а чим дође јачи од њега, он подлегне, и то... не, што он |
код своје је, па је није ни бриге.{S} А чим кола ближе, а она даље.{S} Ускубури, устумара се, к |
го не буди лептир, што по тами лута, па чим спази гдегод светлост, он налети, па спржи своја кр |
анко једва пред зору заспао био.{S} Али чим устао и обукао се, опростио се са свима.{S} Убезекн |
А, да одушевљење њено неје изнуђено ни чим до правим заносом за идејама, и правом српском љуба |
и свештеника.{S} Господа свештеници се чине и невешти, а ти, учо, издири за народност, па кад |
пазити на тако женско дете.{S} Али та, чини ми се, више пази на свог поп-Стеву.{S} Маћи му се |
мени неке особе и прилике, о којима је, чини му се сад, и чешће могао и требао мислити, ако нич |
п Стева мора помоћи. </p> <p>Опасан је, чини јој се, такмац сада ту...</p> <p>Нема те жеље, што |
него кобасица! . „Видиш, овај орах је, чини ми се, први пут ове године добро понео.</p> <p>– А |
„најмудрију“ реч.{S} Лакше би му било, чини му се, на архијерејској служби придику какву испле |
па тек сад пребаци ногу, да устане.{S} Чини ми се, пише нешто.{S} Остао је у својој соби, – од |
добија некакве налоге, – вели Бранко. – Чини ми се, да је већ тражио друго место.{S} Из његова |
то нисте пре почели?</p> <p>– Ништа не чини.{S} Господин учитељ ће нас научити Бранково коло.. |
ване, – насмеја се већ Стајић,– мени се чини, ти у мамурлуку свом обично гледаш све на црне нао |
– Шала на страну, Бранко.{S} Ал мени се чини, да би се од мене могао истесати, ако и не какав п |
то се чини!{S} Какав си ти, онаки ти се чини цео свет...{S} Сиромах поп Стеван!{S} Неје ни то р |
. па ни они несу тако рђави, као што се чини!{S} Какав си ти, онаки ти се чини цео свет...{S} С |
и служи се летурђија, и у њој се спомен чини слављеном песнику... </p> <milestone unit="subSect |
да му каже, шта мати жели, и да она то чини само по материној жељи. </p> <p>Од онога вечера, к |
е поздрави с мушкима и женскима:</p> <p>Чини ми се, пожурили смо се раније, него што треба.</p> |
снути од једа и од срамоте.{S} А она се чинила свему – и невешта пред светом.{S} Само је поп Ст |
ти као што треба“.{S} Но или што јој се чинило, да неје прилика, да она, девојка, иде сама њему |
д ласкате,... ни мало лепо.{S} Криво ми чините, кад ми таква појма о себи улевате.</p> <p>– Зби |
ош те какве!{S} Сви знамо, шта нам ваља чинити и како се владати, не треба нам команде.</p> <p> |
је; па казао: да, па казао: не.{S} Само чино, само по чину!{S} Па паки и паки-поп!..</p> <p>Е, |
слађе...{S} Не ћу да будем адвокат или чиновник...{S} Ти видиш зар, да се ја не одричем рада.{ |
и, него је треба заслужити, који сваким чином својим доказује, да ипак има и једна љубав, која |
вета“ и из српског света.</p> <p>И томе чину беху Карловци позорницом.</p> <p>Дивно се беше зат |
да, па казао: не.{S} Само чино, само по чину!{S} Па паки и паки-поп!..</p> <p>Е, па тако седи ј |
, и треба да се усрећи.{S} Душа је њена чист још неисписан лист беле хартије.{S} Ваљан, поштен |
его морам мало и школу отворити, да уђе чиста ваздуха унутра.{S} А можемо тамо баш и учити.{S} |
повила земљу као мати чедо своје у меке чисте повоје, као мати која једнаком љубављу милује сва |
.{S} Још док је био међу њима онај душе чисте као крин који им је свима смео у брк рећи:{S} Ја |
обије у тако званим вечерњим школама, а чистећи преко дан пијацу испред дућана свога шефа или п |
вицу на руку, па мирише мирисни вечерњи чисти ваздух.{S} Поглед јој се отме на осветљена два пр |
удари први у струне народних гусала, па чистим српским народним језиком, каквим нико још пре ње |
није јавила, а занет са својим мислима, чисто се збунио, кад је погледао.</p> <p>– Ми вас чекам |
ал јој нешто тесно било поред њега.{S} Чисто би га загрлила, што иде.</p> <p>Госпођа Рашићка с |
могу ништа.{S} А месецу ни бригеша.{S} Чисто не да гледати у себе, како је сјајан.{S} Округао |
, како ће и то у Карловцима испасти.{S} Чисто не могу да верујем...</p> <p> „— Ти, канда, не ид |
се, сад се нађе у великој неприлици.{S} Чисто не сме да му гледа постојано у очи, и, што му се |
ао да јој жао, ако је збиља тако, па га чисто теши. – Ја сам уверена, да се не ћете постидети.< |
добру домаћицу.{S} Засукала рукаве, па чисто на њој и уредно, као што само може бити.{S} Иде, |
уго место.{S} Из његова данас разговора чисто бих то морао помислити.</p> <p>И попа, и Рашићка, |
> <p>Јелисавета се мало раскрави, па се чисто ракољи око поп-Стеве:</p> <p>– Шта мислиш, Стефан |
„омладинац најчистије крви“.{S} Сад се чисто трже, кад виде, да је заорао дубоко опет на своју |
ри онај.</p> <p>Госпо...?! – замисли се чисто поп Стева, као да му је страно то име; понда се с |
А сачуваћеш га, ако сачуваш душу и срце чисто и не окаљано.{S} Твоја душа и срце сад је као она |
мета.</p> <pb n="97" /> <p>Госпођи Нати чисто неје право, што Даринка оде с Јеленом.{S} Као да |
вета преварила у рачуну?</p> <p>Даринци чисто криво, кад се Бранко опрости те оде с Јованом.{S} |
– Врло добро! – проговори писар. – Пиво чисто стужи човека.</p> <p>– Да, да!{S} За вечеру радов |
Стајић застаде.{S} Осети, како га нешто чисто скроз прође, па му пројури кроз сву крв, а коса м |
/p> <p>Јелени, неје крити, баш и одлану чисто нешто са срца.{S} Неје јој Бранко мрзак, Боже сач |
баш и учити.{S} Пријатније је ходати на чистом ваздуху.{S} Али женске гони нека радозналост, да |
ице, чује, зуји и бруји вредан народ по чистом јутарњем ваздуху.{S} А зује и брује данас нешто |
сред села око крста искупио се народ у чистом свом оделу.{S} А у народу, видиш, око свирца час |
ежевићу добро дошло било, да се прође у чистом планинском ваздуху, да истера шетњом мамурлук, п |
p>Легао Бранко на траву у хладовину, да чита.{S} Обично би до сад у то доба већ био код Јована; |
спи.</p> <p>Него вечерас му се не да да чита ни колико иначе у овакој прилици.</p> <p>Пред очим |
том је и Бранко легао.{S} Почео био да чита.{S} Нашао негде на орману пре неколико дана још не |
p> <p>Ту књигу узео Бранко и вечерас да чита.{S} Али, као обично, кадгод је, било телесно било |
нка.{S} Зорка пресавила своју књигу, па чита своју декламацију.{S} А Даринка ће запитати Бранка |
чики није нешто право.{S} Све вели, кад чита новине: „Ја не знам, што се толика хука и бука диг |
е дремеж на очи...{S}Ако Даринка баш не чита, разговарају, ово било оно се снило...{S} Па том п |
ј деци, узме, на прилику, штогод, па им чита.{S} Прочитали су све три чести „<title>Љубомира у |
осле ручка прилегне и дремуцка: под њом чита новине и премишља о ономе, што се њега тиче, а мал |
тог подскакивања од ње!...{S} Зорка већ чита чика– Јовин лист, што јој поклонио браца Јован; а |
како ће на том путу угледати из далека читав караван кола, начичкана Брајковчанима.{S} Јован Ј |
то чупа с ногу велики завежљај.{S} Баш читав посао!</p> <pb n="19" /> <p>У том дотрча и Зорка, |
жеља вуче мирном сеоском животу.{S} Из читавог Хорација најпаметније ми се свиди оно његово: * |
ој школи нашу књижевност, па сам и мами читала о Бранку и из Бранка.{S} А и покојни тата, каже, |
тозара и Драгиње, о којима је тек зимус читала у „<title>Љубомиру у Елисиуму</title>"...{S} Тек |
о је он наш идеал.</p> <p>– Јесте ли ви читали његове песме? </p> <p>– Још пре него што си се т |
и поред народних песама и других ствари читали по нешто и из „<title>Мезимца</title>" или из „< |
и неки тумач казненога поступка, што га читао, на страну, па погледа у свој сахат. </p> <p>Имам |
па по кадгод од дуга времена, бог ме, и читао.{S} По канабету у истом нереду неколико непотпуни |
оп-Стевина и библиотека, а радионица, и читаоница и пушионица. </p> <p>Господин парох има у сен |
мир уђе у њега.{S} Хтео би да доспе и у читаоницу, где одбор издаваше још последње налоге, и у |
ви то не знате?{S} Могу вам дати, па да читате.{S} Па ја мислим, можда се која породица вратила |
кову, сад би још мање.{S} Немојте га ни читати.</p> <p>– И не ћу.{S} Ја сам био с њим заједно у |
м.{S} Твоји ђаци не ће смети пред тобом читати ни „ђачки растанак“, ма да си ти данас тако зане |
ан освану у Брајковцу дан мамурлука.{S} Чича, господар начеоник, поранио пре времена, па дошао |
рећи:{S} Ја тако хоћу! – да, још док је чича био у снази, и држао узде, и знало се, бојаги, неш |
, који...</p> <p>– А, не, не! – опре се чича, начеоник, а он је та намишљена старина; па сам ус |
/p> <p>– Синовче, да те пољубим, – рече чича учитељу и привуче му главу, те га цмокну у чело... |
ајпаметније слушати песму.</p> <p>Добри чича подиже главу к певачу, па му показа место уза се.< |
сну, нити зубма шкрипну“.{S} Ако га тек чича опомене, да пева, да помаже, он запара својим храп |
ичких и економних питања, па стаде код „чиче“, (тако Брајковчани зову свога општинскога начеони |
а пут рећи.{S} Те кад отпратише кући и „чичу“, начеоника, нађоше, да је сад најзгоднији тренута |
ву.{S} Био је он некада у вароши сталан члан певачкога друштва и аранжер толиких села и беседа. |
S} Тај виши позив он је већ и вршио као члан неке путничке глумачке дружине, где је играо улоге |
пођа супруга нашега вреднога и ваљанога члана овога друштва и ове општине, наша госпођа бележни |
ко се зна, исповеда се <pb n="62" /> за члана српске омладине и народњачке странке, те држи ред |
сестром, два можда, по најбоља певачка члана у Брајковцу.{S} Он обично <pb n="63" /> држи леву |
политичним листовима, ко често и уводне чланке, ко хоће да ствара јавно мњење?{S} Људи већином |
маха, да се разаберу гласови одабраних чланова певачкога друштва Брајковачкога под прозорима п |
ј и казује место, где треба да се окупе чланови ове или оне депутације, пре него што лађа прист |
ас се и за то тражи интелигентан човек, човек... не „господин“!</p> <p>Бранку се побра није ник |
овцу.</p> <p>Е, па и господар начеоник, човек иначе мирољубив и добричина, па доста и у годинам |
{S} Али да је умео, могао је и више.{S} Човек се мора збиља дивити нашима старима, да су и толи |
ижен; а понижен је, страшно понижен.{S} Човек рођен за виши позив нема готово ни свога имена да |
/p> <p>– Рад, рад!{S} Сви ми радимо.{S} Човек, кад помишља на своју будућност, – вели опет паро |
Сиромах поп Стеван!{S} Неје ни то рђав човек!{S} Пре га треба жалити него осуђивати.{S} Понда |
учитељ, али друкчије се цени тамо такав човек.</p> <p>Нека не мисли само, да и тамо није свеште |
ок је његове деце. „Кућа је“ вели, „жив човек, не цигља ни набој, а жива је кућа најтрајнија и |
а тако сад и немамо никакве...{S} А кад човек и оде у Карловце, ако и посети своју сестру, мисл |
да споји и практично са лепим.{S} Млад човек је, до душе, и жељан друштва на селу.{S} А време |
} Кнежевић је, вели, добар и ваљан млад човек, прилика таман као наручена за њену Јелену.</p> < |
укче ниским.{S} А он и заслужује, да је човек с њим искрен.{S} Па ја га и волим као брата.{S} Т |
<p>Кад је тај Дарвин измислио, и да је човек постао од мајмуна, може ко исто тако измислити, д |
а.{S} Седи, па, као што то бива, кад је човек сам, развеле јој се мисли, Боже, на све стране, а |
те, на своју породичну срећу.{S} Кад је човек срећан, мили му се посао, којега се подухвати.{S} |
м листу исписати најлепшу песму, што је човек уме замислити.{S} За што да не буде срећна? </p> |
никовица.</p> <p>– Пусти момка!{S} Није човек увек расположен, да другога забавља.</p> <p>Госпо |
нском друму и Казанџијској улици, па се човек „дочепао лепа друштва“, те не може друкче да тузи |
ирташ, или трговац или... најслободнији човек на свету: економ.{S} А толико имадемо примера, да |
мора бити из ока из бока.{S} А ти ниси човек, да укротиш свог сестрића.{S} Ти си господар у ку |
ико прекора и пребацивања. „Какав си ти човек“, па „какав си ти то ујак“, па какав ти је то, се |
, тако рећи, већ на прагу, да буде свој човек, а за толико година до сад не запита ни самога се |
<p>Могао би и у вароши где бити славан човек, – рече госпођа Јеца.{S} Другим речима, а то бар |
испуцаним рукама види се, да је вредан човек.{S} Не би нико рекао, да је Јеша био некад први м |
ни мало воље за шалу.{S} Тако сухопаран човек и не зна, шта је шала.{S} Поп Стеван је осетио по |
... данас се и за то тражи интелигентан човек, човек... не „господин“!</p> <p>Бранку се побра н |
ми држимо, да не може бити интелигентан човек, а да није – „господин“, док овамо имадемо доста |
о то на ум, да се ни један интелигентан човек није понизио, да буде, на прилику, бирташ, или тр |
оду, то стоји: јер ја, као интелигентан човек, знаћу и умећу боље удесити свој рад, те ће моји |
сан лист беле хартије.{S} Ваљан, поштен човек може по том листу исписати најлепшу песму, што је |
рагоцено време у левентовању.{S} Поштен човек треба да помишља на породицу.</p> <p>– Поштен чов |
да помишља на породицу.</p> <p>– Поштен човек треба најпре да се побрине, како ће издржавати по |
м сигуран...{S} Мој стари био је поштен човек.{S} Стекао је доста.{S} Али да је умео, могао је |
и и заборавио, што рекао ујаку: „Поштен човек треба најпре да се побрине, како ће издржавати св |
<p>Писар мотри свакога, како пева, као човек, који хоће све да разумева; па је мотрио и Јелену |
о.</p> <p>У том ето још једнога младога човека, па се прикључи друштву.{S} Вели, кад се поздрав |
свакога младога, па још интелигентнога човека, који не би разабирао за јавне ствари.{S} Него о |
зира“, особито још кад наиђе на паметна човека. </p> <p>За што?{S} Мој господине, ето, за што! |
својој средини има ваљана интелигентна човека, који ради онаки исти посао, од кога живи и он, |
! – проговори писар. – Пиво чисто стужи човека.</p> <p>– Да, да!{S} За вечеру радованца!- прист |
укла би на боку, да не рекнеш.{S} Пусти човека амо...{S} Докторе, седи овде.</p> <p>И гостољуби |
зујући, како је она способна, да усрећи човека, да буде вредна домаћица, добра мати, верна супр |
Господине докторе, ја сам у вама познао човека, који...</p> <p>После по сахата, ваљда, резултат |
тако сладак!{S} Толико се прилика да је човеку, да га воли.{S} И људи... па ни они несу тако рђ |
о и његове матере, да замаже очи слабом човеку, па да себе боље угнезди?..;.{S} Гадни створе!</ |
езику.{S} Тужи се на цео свет.{S} Младу човеку не да се прилика, да створи себи будућност.{S} О |
{S} Па за чију љубави сада“.{S} Кукавни човече!</p> <p>За то ли га, дакле, обасипа толиком нежн |
ишту је све мирно, све, што не носи име човечје....{S} Ал јест! „Мислиш, све је зло само међу љ |
ајвишим школама тамо збира себи плодове човечјег ума. – Ја ти, – рече, – не могу дати ништа виш |
ити, да декламује.{S} Ко би иначе био у чорби мирођија!...</p> <p>Млади Брајковачки тржа мало с |
пружи преко стазе са лозинка.{S} Збиља, чу се ход.</p> <p>Поп Стева склони чибук уза се поред с |
сви ил’ ни ви!</p> <p>– Сви!{S} Сви! – чу се више гласова, а највише писарев.</p> <p>Учитељ и |
дим на вас, –прекинуће Бранка, кад опет чу последњу му реч; па дрмну, бојаги, срдито својом рук |
вица!{S} Нашла себи сигуран кров, па га чува као свој рођени, – приметиће госпођа Ната. </p> <p |
, – приметиће госпођа Ната. </p> <p>– И чува га бог ме; па има и за што.{S} Нек љуби и стопе по |
кућом као род.{S} Госпођа Ката и данас чува крунаше и сребрњаче, све нове новцате, као да су о |
ш наук, што сам га отуд ја поцрпала!{S} Чувај образ!{S} А сачуваћеш га, ако сачуваш душу и срце |
и навукла рукавице: ...{S} Добро је.{S} Чувај се, да ти их не препали ветар и сунце преко поља, |
Брајковца серенада!</p> <p>Е, то бадрим чуварима ноћне безбедности у скровитом Брајковцу беше п |
таза била нежна и верна супруга, колико чуварна и вредна домаћица, Тинка то двојином нежнија <p |
нежнија <pb n="29" /> сестра, двојином чуварнија и вреднија газдарица.{S} Колико је попа Стева |
сачувати?</p> <p>– А ви?{S} Нема сумње, чуваће га она заједно с мајкином душицом, што је узбрал |
о у вароши има свашта, а гле, и на селу чуда! </p> <p>– Није тога било, слатка, од пре, – рећи |
знам, нико не осврће ни главе!{S} Он се чуди, како да то више власти не забране.{S} А као да се |
тери.{S} Видиш, Бранко, моја ти је мати чудна жена.{S} Права Српкиња мати!{S} Никада та мени не |
ку низ Дунав, – навија попа. – Данас је чудно време!</p> <p>Стотинама деце из света уче се и ва |
{S} Даринка се дала у мисли.{S} Беше то чудно осећање, што је обузимаше тог вечера, осећање пре |
мети.{S} Дође му на памет и Даринка.{S} Чудновато!{S} Од њена суда као да највише стрепи.{S} Не |
личате, то није никад показао.</p> <p>– Чудновато, да се, ево, све више њих тек у новије доба с |
ун заливен као божићна чесница.{S} Неје чудо, ако би гладни Брајковачки пси да га загризу.</p> |
тна, да је његова жена!</p> <p>Па је ли чудо, ако се Тинка осетила, као да се други пут родила, |
а се узврпољи на столици, па се нашла у чуду.</p> <p>Јелена упрла очи у Бранка.</p> <p>– Мир и |
уске.{S} Радити треба, радити!{S} Па... чуј ме!{S} Више народу користи, кад у својој средини им |
како куља дим на врата.{S} Око сенице, чује, зуји и бруји вредан народ по чистом јутарњем вазд |
вине, па да се учи, да види, да зна, да чује...{S} Просвета, просвета!</p> <p>Не помаже ту књиг |
под прозором; али, рекао би, још већма чује, како јој јако и нагло бије рођено срце.{S} Но ипа |
/p> <p>А госпођица Јелена... ох!{S} Она чује Миланов глас и топи се од милине као масло на топл |
>– Јелена не чује песме или не ће да је чује.</p> <p>– Милане!</p> <p>– Виче Кнежевића, а глас |
о се.</p> <p>– Пође.</p> <p>– Јелена не чује песме или не ће да је чује.</p> <p>– Милане!</p> < |
ва.{S} Само види, како учитељ одмиче, и чује, како оштро корача... </p> <p>Иза рогља се помоли |
омладина креће, њен глас се већ по мало чује.{S} Кад не иде више с омладинским скупштинама, доб |
S} Нек љуби и стопе поп-Стевине.</p> <p>Чујем... видила би јој кћи вароши и лера, да није поп-С |
владати, не треба нам команде.</p> <p>- Чујеш.{S} Ја бих ни пода шта држао свакога младога, па |
{S} Али... не разумеш ме...{S} Нећеш да чујеш, како ја судим...{S} Знаш, ја...{S} Најбоље ће би |
а увек задржаше остали са:{S} Чујмо!{S} Чујмо!{S} Јеша има реч!</p> <p>– Да, господо моја, – оп |
ави, али га увек задржаше остали са:{S} Чујмо!{S} Чујмо!{S} Јеша има реч!</p> <p>– Да, господо |
живило.{S} Боже, да устану стари, па да чују,...{S} Боже!..</p> <p>– Ала ти је то наопако време |
ди“ сека Ната сека–Кати, кад је чула; а чула је, Бранко с Јованом неје био, ваљда, ни изван Бра |
Ох Боже! – заплакала се Јелена, када је чула, како хладнокрвно затвара учитељ за собом врата на |
је „трижди“ сека Ната сека–Кати, кад је чула; а чула је, Бранко с Јованом неје био, ваљда, ни и |
дође ни вечерас.</p> <p>Касно у ноћ тек чула је, да се отворила врата на школском здању.{S} Кас |
и неписмених, који су тек из туђих уста чули и научили бар „Коло Бранково“, па до првих књижевн |
је Бранко преухитри. </p> <p>– Јесте ли чули, шта сам вам казала?{S} Ја нисам за вас „госпођица |
p>Учитељ запева гласно громовито, да се чуло широм по Брајковцу, па се и они око кола осврнуше |
с нешто одговори, те не оде.{S} Како је чуо још синоћ од Јелене, како су тамо гошће дошле, као |
angehender Professor</foreign>!{S} Јеси чуо, ти ћеш бити таки консервативац, као што га је Бог |
ај.</p> <p>А она повика: </p> <p>– Јеси чуо, натарошу:{S} Или сви ил’ ни ви!</p> <p>– Сви!{S} С |
се извуче, па то раскопчава огртач“, то чупа с ногу велики завежљај.{S} Баш читав посао!</p> <p |
с егоизмом.{S}Ја, до душе, немам толико чуства за општу ствар, немам наклоности, да исправим св |
инка, а деца, дакако, не морају, свашта чути.</p> <p>У то дође и Маца, те се разговор и због то |
ту.{S} Деца, да како, не морају свашта чути...</p> <p>Сви су мислили, сад ће госпођа Рашићка с |
не.{S} Ту ћете најбоље видити спровод и чути песме. </p> <p>– Одоше у саборницу.{S} Једва добиш |
али у јулију месецу, на овакој прижези, џаба.{S} Боље би било, да сам остао у манастиру.{S} Нем |
S} Жене краду од својих газда храну, па џаковима вуку Јуди, те дају буд за што, као да има слеп |
</p> <p>Само Зорка када дођоше до онога џбуна иза врта, где се оно први пут сусрете она и Дарин |
ање.{S} Таман да се дигне и да види иза џбуна, ко је то, а пред њ испаде мала Зорка, Јованова с |
кћи вароши и лера, да није поп-Стевина џепа!</p> <p>– Него ја не бих рекла, да је то дете рђав |
S} А коларевој сестри оте се, Бог ме, у шаку и једно: „Хи!“</p> <p>И остали сви погледаше онамо |
аш и за зубачу и за филоксеру.</p> <p>– Шала на страну, Бранко.{S} Ал мени се чини, да би се од |
} Тако сухопаран човек и не зна, шта је шала.{S} Поп Стеван је осетио поглед Бранков, па, ако м |
равице, као да му је до сад све тек као шала изгледало.{S} Прочачка опет грло с неколико: „Хм—х |
чек, да му се „омладинац“ не може ни од шале подсмехнути.</p> <p>– Тражи вас, ујо, госпођа Раши |
рајковцу зову Маркову крчму, бојаги, из шале.{S} То је име добила отуд, што је писар (кад се пр |
ару, ал не знаш, говори ли збиља или из шале.</p> <p>Оженићете се и покајаћете се! – уплете се |
биља бенета.</p> <pb n="66" /> <p>Окром шале!{S} Шта?{S} Мислите није могућег Ви, можда, и не з |
а.</p> <p>– Не говори!</p> <p>– Нема ту шале.</p> <p>– Та стани да дођем к себи!</p> <p>– Е, Бо |
, да се раскравио, кад, ето, хоће да се шали.)</p> <p>А благајнику се разведри мало оно мрко ли |
у њега, као да се увери, да ли се овај шали ил’ озбиља бенета.</p> <pb n="66" /> <p>Окром шале |
ити ваљан економ, примети Бранко више у шали, – кад већ знаш и за зубачу и за филоксеру.</p> <p |
и да живим, – одговори Јаковљевић као у шали. – Таки је, брате, данас дух времена.</p> <p>Стаји |
тне руке, госпо, – ухвати Дабижић као у шали. – Ја бих вам се радо бацио под окриље.</p> <p>– Г |
госпођице Јелена, – проговори усиљеном шалом а учтиво Бранко, дошавши до ње.</p> <p>– Ја нисам |
ан, Бог ме, не показује ни мало воље за шалу.{S} Тако сухопаран човек и не зна, шта је шала.{S} |
, па не зна, да ли да се одсмеје као на шалу или да прими као истину.</p> <p>- Поп Стеван, Бог |
к помислио на то, да и писар збија само шалу с њим, те скочи на њега.{S} И да не беше ту начелн |
наши родитељи не спремају децу, кад их шаљу у школу, за раднике него за господу, а и не разаби |
ватио шешир.</p> <p>– Хоћете ли и ви?—– шану бележниковица Јовану.</p> <p>– Куд сви Турци, – од |
је тресе тролетница.</p> <p>– Јелице, – шапће учитељ, – што дрхћеш?</p> <p>Јелена не уме да одг |
те се залеће с травке травци, као да им шапће, да не клону. </p> <p>Негде се скрила препелица, |
прочељу.</p> <pb n="51" /> <p>Усне јој шапутаху искрене молитве.{S} Стењак у свећи на сточићу |
ао што су Змај, Ђура Јакшић, Владислав, Шапчанин, Лаза Костић и други.{S} Језик народни презрел |
о мало створење.{S} А лептир шири своја шарена крила, час их скупи и дигне у вис, да му се боја |
ралним пролетером, из кога се рекрутују шарлатани, денунцијанти...</p> <p>– То је за то, што на |
. „Нек буде господин, да се не пати!{S} Шат буде помоћник и заштитник удовој Матери сестрама И |
а, па га загрлио.{S} И пева му: „Нит је Шваба за гајдаша, нит је Србин за бирташа!“</p> <p>А и |
. „Србин да нешто изуме, кад је паметни Шваба већ све изумео!“ Једва се одважио још и на то, да |
и, – последња кратка хаљина, што је као швигарица носила, као да се упила у обле јој удове.{S} |
рити:{S} Грцо, или:{S} Рифлијо, или:{S} Швићо!</p> <p>– Паметна идеја, бележниче, да се овде ма |
се скрила препелица, па пућпуриче...{S} Шева се завитлава у ваздух, па високо тамо кличе танко |
“</p> <p>Осврћући се то за орлом, то за шевом или грлицом, често би гурнула матер и тргла је из |
још млада. </p> <p>То је већ сувише!{S} Шеснаест година, па још млада за беседу!{S} А била већ |
има саборне цркве стоји одар окружен са шеснаест великих свећњака и обасут цвећем.{S} Станица п |
и још дериште,... та, да бог ме, шта је шеснаест, ваљда, ни пуних шеснаест, <pb n="52" /> као ш |
ог ме, шта је шеснаест, ваљда, ни пуних шеснаест, <pb n="52" /> као што је била,... па да јој с |
<p>Госпођа Ката остала без мужа пре пет шест година.{S} Најстарији син јој, Јован, био већ у по |
и китњастом крестом, што се преко дана шета и ракољи по буњишту око кокошака, мисли, ко је он |
у чистом планинском ваздуху, да истера шетњом мамурлук, па му неје требало два пута рећи, да с |
дете, те не купи за новчић свирајку од шећера, или какав цигару за два новчића, да недељом бар |
ћи преко дан пијацу испред дућана свога шефа или прскајући лети патосу својој болти.{S} Занатли |
ћ.{S} На њему лако летње одело и сламњи шешир.{S} У руци држи некакву књигу, а на бео се штит о |
ду висе о клинцима једне чакшире, стари шешир и зимски капут.{S} Иначе јако упада у очи празноћ |
p> <p>Па ако онда то учиниш, скинућу ти шешир до земље.{S} Немој да се и на тебе примени оно:{S |
ах устаде. </p> <p>– Писар већ дохватио шешир.</p> <p>– Хоћете ли и ви?—– шану бележниковица Јо |
з сву крв, а коса му се диже.{S} Скинуо шешир, одахнуо, па брише рупцем зној с чела.{S} И нехот |
шку своје цигаре, те је утрну.{S} Метну шешир на главу, па закопчава и око себе намешта кабаниц |
рече она слободно.</p> <p>Бранко метну шешир на главу, а беше му спао у траву.{S} Узе свој шти |
пцем. </p> <p>А Кнежевић је отпоздравља шеширом, па се распевао, па окрену ону Змајеву: </p> <q |
, па је љуто зауздао и подланчио, те је шиба троструком камџијом и заиграва пред искупљеним сво |
сли госпођа Ната).{S} Мајсторица штогод шије, или потплеће чарапе, или скрсти руке, кад је штог |
руке, перући туђе рубље, ни бости очи, шијући белом свету, па хранити и себе и дете под туђим |
дрми равној“, у разглашеном Карловачком шилеру и „<foreign xml:lang="de">Slibovitz</foreign>“-у |
> могу да знам, да, пре него што поцури шира, мора да поцури по винограду скоро исто толико зно |
аво сироче.{S} Ко је највише позван, да шири просвету у народа Ког Синови Талије, – глумци, апо |
ири то дивно мало створење.{S} А лептир шири своја шарена крила, час их скупи и дигне у вис, да |
p> <p>Намештај у тој собици је једна по широка клупа уза зид, застрта неким платном, од кога се |
акли путници иза вароши, те језде пољем широким. </p> <p>Сунце прижегло, мислиш, камен се усија |
по сахата, ваљда, резултат је био те на широко и на дугачко развезене орације, којој неје ништа |
{S} Усамљеном, као што беше, даде му се широко поље, да их обадве, Јелену и Даринку, испоређује |
И Марко се, ено, већ вија са живином по широком дворишту.{S} Марко је јунак, који зна и рећи и |
соби.{S} Неје палила свеће.{S} Отворила широм прозоре, па села поред прозора.{S} Наслонила глав |
тељ запева гласно громовито, да се чуло широм по Брајковцу, па се и они око кола осврнуше и пог |
а приметила то, па намешта, као бајаги, шишке на челу, те испод руке погледа у њега.</p> <p>Бел |
продрмуса руком, као и нехотице, своје шишке на челу, па лаким погледом пролете по друштву око |
centeo</foreign>.{S} Догод ми будемо из школа изалазили као господа, а не као радници, увек ће |
Ја сам прошла добру школу: цео је живот школа.{S} По дебела је књига, што сам је ја већ прочита |
а ум њене, материне речи: „Цео је живот школа.{S} И срце му заигра утешено, да још има неко, у |
увек имају право, дакако!{S} У тринаест школа поцрпу они кашиком сву мудрост.</p> <p>– И мати м |
н Александар израстао дечко из основних школа.{S} Мати се дала у бригу, шта ће, куд ће с детето |
ов ред, нов надзор над српским народним школама; па и поп Стева постао ревностан катихета и мес |
а, што га добије у тако званим вечерњим школама, а чистећи преко дан пијацу испред дућана свога |
ала у туђ свет, у даљину, да у највишим школама тамо збира себи плодове човечјег ума. – Ја ти, |
да задржи достојанство над учитељима у школама у месту као свештеник и као природан старешина |
ајковца и *Брајковчана, нису имали таке школе, као сад.{S} Треба да имаш на уму, да сам ја месн |
ћ и пре тога као ученица више девојачке школе на беседи сваке године по један пут!</p> <p>Прохт |
и и бар одржати.{S} Да извади Јована из школе?{S} Да га с по пута скрене, па „да извади можда с |
о ће учитељ Кнежевић распустити децу из школе, ходају испред школске зграде Даринка, Јелка, Бра |
ом и чекају, да учитељ распусти децу из школе. </p> <p>Прижегло летње сунце, а они ходају под ш |
{S} Ако Бог да, даће и најмлађег сина у школе.{S} А није рада, ни кћер да уда у село.{S} Вели: |
речи рекне, осим што је јуче у певачкој школи пробао и њен глас, али са свим онако хладно и озб |
ово коло.{S} Ја сам учила у нашој вишој школи нашу књижевност, па сам и мами читала о Бранку и |
баш у Карловцима саборисаху о цркви, о школи, па и о политичкој судбини овостраних Срба?{S} Гд |
а као жедна, како њих две приповедају о школи, о игрању, о беседама, о променадама...{S} И њу ћ |
мода, што бојаги „не раде за народ“, а школовали се о „народном“ новцу, јер исти тај грех носе |
оварало.)...</p> <p>Уз пут наиђоше пред школом на учитеља, где „луфтира главу“.</p> <p>– Ако Бо |
н старешина српске православне црквено– школске општине у Брајковцу.{S} Но од то доба никада га |
распустити децу из школе, ходају испред школске зграде Даринка, Јелка, Бранко, Јован, а уз њих |
ијске разреде, мати би, кад сврше своје школске задаће, искупила децу, што су били код ње у ста |
аку, што ме је дозвао, да проведем овде школски одмор, тим више, што ћу том приликом да будем с |
} Треба да имаш на уму, да сам ја месни школски надзиратељ.</p> <p>Тужи ми се, сиромах, само, д |
Стева постао ревностан катихета и месни школски управитељ – сувише ревностан.{S} Мало који дан |
ао је поп Стева и опет катихета и месни школски управитељ, али тек да у недељи дана један пут и |
а двојица ђаци, па хоће да проведу свој школски одмор што слободније, што разноврсније, да се и |
тврђава њено српско васпитање кућевно и школско.{S} Но, што код свега тога не пада њему ни на у |
оћ тек чула је, да се отворила врата на школском здању.{S} Касно у ноћ тек вратио се Кнежевић и |
окрвно затвара учитељ за собом врата на школском здању; заплакала се, <pb n="99" /> изгубивши н |
во...</p> <p>Најпосле се нашли сви пред школском зградом и чекају, да учитељ распусти децу из ш |
етније, него што је урадила, те свршила школу за учитељицу, па као учитељица дошла у Брајковац. |
у ја децу пустити.{S} Него морам мало и школу отворити, да уђе чиста ваздуха унутра.{S} А можем |
одитељи не спремају децу, кад их шаљу у школу, за раднике него за господу, а и не разабирају, ј |
нај од пробанчене ноћи.{S} Па сад још у школу,... ух!{S} Целом свету завиди.{S} Сваки то може, |
н ће проћи, да он не ће посетити женску школу.{S} Па га – ревност тако занела, да неје више ни |
/p> <p>Мати, ја хоћу да идем у латинску школу.{S} Ја ћу бити, мати, као год и уја.</p> <p>Тинка |
варош, па да и она иде у вишу девојачку школу.{S} Те радости, тог подскакивања од ње!...{S} Зор |
себи да искуси!{S} Ја сам прошла добру школу: цео је живот школа.{S} По дебела је књига, што с |
{S} И цело вече „нити писну, нити зубма шкрипну“.{S} Ако га тек чича опомене, да пева, да помаж |
о, да види, какве су то даме, што им се шлајери тако лепршају за њима..</p> <p>Попина Јелена хт |
на прилику берба, како пазар, колико је шљива за ракију натресла, и тако штогод.{S} Ја јој се д |
здраво жалостиво, па слуша и по каткад шмркне од жалости, Госпођа Ната окрене пећци леђа, нагл |
зи каквог Дона Цезара од Базана, каквог шпањолског гранда у сред Севиље, па завија по свом срцу |
над нуле, то јест, бележник је „ухватио шпиц“.</p> <p>Писар као да се нешто очемерио вечерас, п |
пет, као и до сад, Ната Кати.– Знам ја, шта је дечија радост.{S} Коме ћу, ако њима нећу?{S} Да |
ј – рече, очитам у очи; а ја бих знала, шта бих јој рекла.{S} Мени то не може да поднесе.{S} Бо |
.{S} Удовица попадија, као што је била, шта је знала паметније, него што је урадила, те свршила |
.</p> <pb n="13" /> <p>– За Бога, мама, шта ће ти опет муф у сред лета? – љути се опет</p> <p>Д |
рдим се!</p> <p>Бранко ћути.{S} Не зна, шта ће сад; тек мисли, требало би, можда, што да рекне. |
ло поцрвене.{S} Гледа у њега, а не зна, шта да му каже.</p> <p>– У Карловце</p> <p>– Да, к мате |
авиле и пољубиле.</p> <p>Јелена не зна, шта да одговори.{S} Стале јој очи, па упрла поглед у Да |
к за таку прилику:{S} Али и она не зна, шта да каже. </p> <p>Неколико обичних речи, и растадоше |
Зорчица. – А Даринка стала, па не зна, шта ће; па кад Бранко отишао, а она ми меће моју руку н |
ошао је и спрам куће његове, па не зна, шта ће.{S} Не би било лепо, опет, и да оде, а да се не |
љаг, пошла с њим у кућу, па сад не зна, шта ће и кут ће пре.{S} Да га остави, па потрчи по Мацу |
шалу.{S} Тако сухопаран човек и не зна, шта је шала.{S} Поп Стеван је осетио поглед Бранков, па |
b n="39" /> <p>Бранко ћути; или не зна, шта да одговори, или не ће, што мисли.{S} А мисли: „Што |
што пре. </p> <p>Јован сад тек не зна, шта да мисли, већ се забленуо час у бележника, час у бе |
, да је тренутак озбиљан.{S} Но не зна, шта да каже.</p> <p>А Рашићка се, што би рекао Брајкова |
на то, што ће рећи свет; јер добро зна, шта о њој тај свет може говорити.{S} Она, што каже и са |
ку.</p> <p> Наравно, госпођа Ната пита, шта јој ради мати.{S} И тако пређе реч на са свим сухоп |
не на прозору с Јеленом, па да је пита, шта јој вели мати?</p> <p>(Таман га је лепо поздравила! |
о ли му мирис?</p> <p>– Свет мало пита, шта што вреди, него шта кошта, па по томе и цени.{S} Та |
је иза сна, да је ова преплашено упита, шта јој је.</p> <p>– Глете!{S} Глете! – засмејало би се |
девојчура“ кад рекла, како пере судове, шта је кад полупала, и тако даље.{S} Почела је од онома |
оштро омладинац одговара, па не знаде, шта сад да му каже, већ окрену на друго:</p> <p>Хајд за |
ничега другога ради, то бар да му каже, шта мати жели, и да она то чини само по материној жељи. |
p> <p>И сад удари сека Ката да описује, шта јој је „та девојчура“ кад рекла, како пере судове, |
оликих села и беседа.{S} Зна он, дакле, шта је то Српство и родољубље, а од како се зна, испове |
, маџун и скоруп!...{S} Па... најпосле, шта су стекли и трудољубиви Орфелин и учени Соларић, па |
ка, реци још дериште,... та, да бог ме, шта је шеснаест, ваљда, ни пуних шеснаест, <pb n="52" / |
аринка се смеши, ал готово и не разуме, шта ови говоре.{S} Њој је и то друштво и таки разговор |
леда гласове.{S} Мушкарце зна и од пре, шта који певати може.</p> <p>Особито добро познаје писа |
нове омладине.</p> <p>– Знам ја, брате, шта ти мислиш.{S} Но, не бој се.„Нису то руске нихилист |
дале омирисати, како се и њих не тиче, шта свет говори; оне живе, дакако, за своју децу, па – |
с њом.{S} А кад је у друштву, заборави, шта је хтео, али осећа, да је питомији према њој, ако и |
е докторе!{S} Жалост!...{S} А знате ли, шта раде наша браћа Срби?{S} Сви листом пазаре код Јуде |
нко преухитри. </p> <p>– Јесте ли чули, шта сам вам казала?{S} Ја нисам за вас „госпођица“ Јеле |
оварао што? – пита попу, а више тумачи, шта мисли, погледом него речима.</p> <p>Попа застао баш |
као неки преблаги Јеврем...{S} Ето вам, шта је: госпођа Јеца просила вашега Бранка за своју кће |
отлен дотлен.{S} Само да ти приповедам, шта ми је нарадила.{S} Ономад...</p> <p>И сад удари сек |
... да! – пуче попи пред очима. – Знам, шта; Нисам... нисам ни речи...{S} Он вели, ти ме зовеш. |
јуче је била замућена вода... не знам, шта ће опет сутра бити...{S} Нема сумње, да је Ната сад |
ет с прекором: – шта теби фали Не знам, шта би и с тобом било, да се ниси оженио.</p> <p>Даринк |
–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим, шта је!“ мисли благајник, кад за вечером и после вечере |
еби по смрт отишла.{S} Враг би је знао, шта ради.{S} Данас је налога, ... јуче је била замућена |
е све поп Стева говорио, како се ломио, шта је Бранко одговорио, како је у очи исмејао и ујака |
? </p> <p>– Још те какве!{S} Сви знамо, шта нам ваља чинити и како се владати, не треба нам ком |
е води туђа брига, једва да и назиремо, шта је то јаван живот,... омладина неје, мислим ја, поз |
све, па, ето, чим га нестане, где смо, шта смо?{S} Наша је стара болест идолопоклонство према, |
да му каже, ко је био Бранко Радичевић, шта он вреди за наш народ и шта значи ово величање њего |
сновних школа.{S} Мати се дала у бригу, шта ће, куд ће с дететом.{S} Пита сестра брата за савет |
n="95" /> да говори сестрићу за Јелку, шта је све поп Стева говорио, како се ломио, шта је Бра |
гледи, а, бајаги, ни на крај памети му, шта она пита.</p> <p>Види она то, па му напомиње:</p> < |
лени не падоше ни на ум, да пазе на њу, шта ће изазвати у њој Зорчине речи!.. </p> <milestone u |
света сиротиње, не зна ти наш планинац, шта је то служба.{S} А свако је одевено, враг их и с де |
леба!{S} А тек сад?{S} Зар ти не видиш, шта се кува?..{S} И сам си пре неки дан рекао, сећаш ли |
ожити своју реч.</p> <p>– Видићемо још, шта ће рећи поп Стева? – рече она, па се насмеши.</p> < |
.{S} Као да је нека слутња или жеља,... шта ли, увлачи се тако нешто по неки пут у безазлено јо |
вати, ако му буде уско...{S} Ето видиш; шта би ти било, да си за годину две дана мој капелан, п |
мати одгоди, „бар док прође беседа“!{S} Шта је госпођи Нати до беседе!</p> <p>– Ја сам, – вели, |
та.</p> <pb n="66" /> <p>Окром шале!{S} Шта?{S} Мислите није могућег Ви, можда, и не знате, али |
ни једнога,... само не у калуђере!..{S} Шта мислиш, Тинка; да даш Александра у Карловце у гимна |
да? пита Кнежевић Јована и Бранка...{S} Шта?{S} Кући?{S} Па пешке тако.{S} Ух, благо вама!{S} В |
друго, до да се молим Богу за тебе.{S} Шта ти ваља радити, то ти треба већ сам да знаш после о |
Да рекнем, здрава сам до божје воље.{S} Шта ти раде дечица?</p> <p>– Хвала Богу!</p> <p>– А да |
, каква је.{S} Отворена ми се свиди.{S} Шта нас је пута насмејала!</p> <p>– Тим више, – суди Ка |
ек се родило, није оца ни запамтило.{S} Шта ће удовица с троје деце, а у толиком добру?{S} Оста |
а се милокрвно загледа у своју кћер.{S} Шта ли јој је помислила у тај пар:{S} Тек не мога, а да |
а ми, спремити коју боцу вина.{S} А?{S} Шта велиш, Јоване? </p> <p>Није ружно, – одговори Јован |
алаже.{S} Па шта им даје за то Јуда?{S} Шта мислите Бофл, сам бофл, господине мој,... ђубре!... |
на поље.</p> <p>– Шта је?{S} Шта је?{S} Шта је, за бога?</p> <p>– Од кад ја вребам арамију!{S} |
Све поврви на поље.</p> <p>– Шта је?{S} Шта је?{S} Шта је, за бога?</p> <p>– Од кад ја вребам а |
ручена за њену Јелену.</p> <p>– Пак?{S} Шта сад?</p> <p>– Па биће добро.{S} Госпођа Рашићка зна |
ти, као Бранко, при помисли на смрт?{S} Шта ће „након нас останути“, и кад нам се „тело тек под |
рошкиња.) Понда дода опет с прекором: – шта теби фали Не знам, шта би и с тобом било, да се нис |
ево већ јаче него по сахата. </p> <p>– Шта мислите, где нам је господин учитељ? – пита лагано |
> <p>– Зар ви ништа не знате? </p> <p>– Шта? </p> <p>– Бележниковица га погледа, као да му не в |
је Јелена бледа па уздрхтала.</p> <p>– Шта је теби – пита друга другу, кад се поздравиле и пољ |
– Госпођица Јелена је одбегла.</p> <p>– Шта говориш</p> <p>– Одбегла.{S} Јуче на ноћ нестаде и |
Зорка.{S} Све поврви на поље.</p> <p>– Шта је?{S} Шта је?{S} Шта је, за бога?</p> <p>– Од кад |
а да лизнеш, очемерила би се.</p> <p>– Шта ће сирота удовица!{S} Нашла себи сигуран кров, па г |
Бранко.{S} Учитељ се замисли.</p> <p>– Шта мислиш?{S} Ваљда ниси дошао амо, да мислиш!{S} Прип |
ћ му доказује да то може бити.</p> <p>– Шта?{S} Научићемо Бранково коло, коју декламацију, једа |
примети Јелена с негодовањем.</p> <p>– Шта?{S} Како могу рећи?{S} А заборавила си... </p> <p>Ј |
ан батак с киселим краставцем.</p> <p>– Шта?{S} Зар идеш?{S} Па тако из ненада!{S} Како ћеш?</p |
, – рече Кнежевић и трже руку.</p> <p>– Шта је теби? – пита изненада Јелена, па не пушта руке.< |
се чисто ракољи око поп-Стеве:</p> <p>– Шта мислиш, Стефане, кад нам дођу деца о вагацији кући? |
и она.</p> <p>– Не знаш ништа?</p> <p>– Шта да знам?</p> <p>– Госпођица Јелена је одбегла.</p> |
како се то ујак сад продобрио?</p> <p>– Шта мислиш?{S} Сам му писао, па му послао и путна трошк |
ога грађа са мном и присваја?“</p> <p>– Шта сте се замислили опет саду – пита Јелена, па му зав |
но! (Осети попа, да се то њега тиче.) А шта онда, ако те кости, што их у Бечком гробљу ископате |
ица?</p> <p>– Хвала Богу!</p> <p>– А да шта ћеш!{S} Јавља л ти се госпођа Ната из вароши?</p> < |
тек рећи то за омладину.</p> <p>– А да шта је друго та ваша дерна политика него туђа брига?</p |
, па се одене за целу годину..{S} Понда шта ћу?{S} С њом зло, а без ње и горе.</p> <pb n="21" / |
анде.</p> <p>- Чујеш.{S} Ја бих ни пода шта држао свакога младога, па још интелигентнога човека |
онда дућан!{S} Истина Бог, није Бог зна шта, ал ако не цури, оно капље.{S} Па не може се, сачув |
проходати, него о Божићу прасе...{S} Па шта ће бити од Брајковачке светковине?{S} А?... стара с |
под прагом, или их медом залаже.{S} Па шта им даје за то Јуда?{S} Шта мислите Бофл, сам бофл, |
она каже, „божије па наше“.</p> <p>– Па шта тебе гони, да, можда, ти прихвати њен посао?</p> <p |
, чекића, длета, кљешта, и– Бог те пита шта све још!{S} У зазиданом прозору поразбацано неколик |
госпођа Ната и сад, па купи све гдегод шта, као да неће на пут него, сачувај Боже, на онај све |
на сваки посао и говорио би ми, како се шта ради.{S} Па сад се дивим мојој матери.{S} Видиш, Бр |
конзисторијалним присједатељем.{S} Више шта, мисли, не може ни постићи... „Поп је вели поп Стев |
Радичевић, шта он вреди за наш народ и шта значи ово величање његова спомена.{S} Око тога му с |
, а мало разабира за оно, што је било и шта ће <pb n="32" /> бити у свету.{S} Он и његова најбл |
рнијим, као што су неки ради можда, или шта више, баш тога ради омаловажавати ђенија његова, то |
тако...{S} Не мораш ти одмах... не знам шта... </p> <p>– Доста ја већ гутам од неко доба, – заг |
да <pb n="71" /> меће на коцку не знам шта.{S} Стало поп-Стевану ипак доста до тога, да му сес |
огао бити.{S}Па кад то не могу, а видим шта други раде, не могу ни ја бити бољи... </p> <p>По т |
p>– Свет мало пита, шта што вреди, него шта кошта, па по томе и цени.{S} Тако ти је данас време |
би с оним пре три године.</p> <p>– Него шта знам?{S} Код нас ти је на селу тешко наћи слушкињу, |
зире цео свет.{S} Ох, позорница!</p> <p>Шта је теби сад опет, нотарошу? – пита га госпођа бележ |
, што га он по каткад с ким има.</p> <p>Шта, дакле, остаде учитељу паметније, него да слегне ра |
и не какав практичан ма и мали Лоренцо Штајн или Некер, а оно ипак бар ваљан економ пре него к |
ај унутра, а коње испрегни, па одведи у шталу...{S} Има места је ли, Катице?</p> <p>– Како не б |
Стратимировић и Бах.{S} Каква слободна штампа?{S} Грдити своје старешине, исмевати своју свети |
ти своју светињу.{S} То је зар слободна штампа!</p> <p>Размахнуо се поп Стеван, па заборавио, к |
ост народ не би имао никакве користи од штампане и писане књиге својих учених синова, на које, |
једва један пут у месец дана на једном штампаном табаку.{S} А од оних опет већина их почне још |
аде је уложио у Румској или Митровачкој штедионици на детиње име.{S} А отуђити она рођену сестр |
орист свога „вишег позива“, па вели:{S} Штета за госпођицу Јелку, што нема прилике да ступи на |
p>Право би и имао, – примети Рашићка. – штета је за њега, да се потуца и пребија по селима.{S} |
кћери курмахере?{S} Треба јој!</p> <p>– Штета за дете.{S} Добра је срца.{S} Ја је знам.{S} Имал |
толико дрзак, да каже, како је „вечита штета за уметност, што госпођица Јелена нема прилике, д |
е ја окљувам, па...</p> <p>– За тебе би штета било.{S} Ти ниси рођен само за себе, већ за... ви |
љусне, – примећује онај.</p> <p>Било би штета, – опет ће Даринка.</p> <p>Опет иду, па ћуте.</p> |
е нико на село. (Ја не ћу да пребацујем штипендистима, као што је то у нас мода, што бојаги „не |
У руци држи некакву књигу, а на бео се штит од сунца наслонио.</p> <p>– А,... ти си, Александр |
па гурне Даринку или се удари о велики штит, што га Даринка држи против сунца.</p> <p>А Даринк |
ву, а беше му спао у траву.{S} Узе свој штит од сунца, па га затвори.{S} Те склопи и књигу, што |
слушност према петој божјој заповести: „Штити оца твојего...“ Он зна само за матер своју и више |
>Прижегло летње сунце, а они ходају под штитовима.</p> <p>Даринка и Јелена се ухватиле под руку |
ва његова заштитница, па одговори своме штићенику опет притиском руке, и занесе се – за песмом, |
е и сама гошћа одушевила за „ту идеју“, што би рекао Раја Јовановић, па макар поп Стева дигао „ |
ј брајко!</p> <p>За то благајник ужива, што може да мечи као „Прави Рус вели за њега увек писар |
је живот школа.{S} По дебела је књига, што сам је ја већ прочитала.{S} Скупо ме је стала.{S} А |
ну опасност преко главе, па хвале бога, што су остале живе и здраве.</p> <p>– Отишао је, – рекл |
мираз, и оно мало „знања“ трговачкога, што га добије у тако званим вечерњим школама, а чистећи |
S} Како бих смела?– дода још ова друга, што нађе за вредно, да и себице увери госпођу Нату, как |
бојаги, хоће да изађе из коже од једа, што јој „срамоте кћер“, па тражи негде горњу хаљину, да |
а ће сад; тек мисли, требало би, можда, што да рекне.</p> <p>– Али збиља се не срдим, – уверава |
типендистима, као што је то у нас мода, што бојаги „не раде за народ“, а школовали се о „народн |
је бивало позорницом највише догађаја, што засецају у живац политичкога и културнога живота ов |
ор њихов врзао се највише око догађаја, што га је омладина у то доба спремила, а цео народ прих |
} Остави неки тумач казненога поступка, што га читао, на страну, па погледа у свој сахат. </p> |
у вароши, радовала се Даринка као мала, што ће да се вија са Зорком по планини и по виноградима |
а трговцу треба више од нешто капитала, што га је обично наследио или, можда, добио у мираз, и |
живо, јер види, да се ради око начела, што она, ако и не може да схвати, ипак осећа, да је леп |
како је не знам какав рачун направила, што је позајмљивала детету, кад јој је што требало за р |
ло поред њега.{S} Чисто би га загрлила, што иде.</p> <p>Госпођа Рашићка с поља мед, ал изнутра |
жник.</p> <p>Благајник погледа учитеља, што значи, да и он то пита.</p> <p>– Ви ћете после њих |
е весала поломити на узбурканим валима, што их тамо чекају. </p> <p>Ако им се назори о свом бић |
посредним, па и непосредним интересима, што су ту скопчани, – то су његове најмилије мисли.{S} |
о...</p> <p>– То је најжалоснија песма, што се силом уплеће у ове дане, који ће да засветле пот |
латка, молим вас, немојте смести с ума, што сам вам казала.</p> <p>– Не водите бриге! – удари и |
Стајић, па јој даде два лиска бршљана, што их откиде близо гроба.</p> <p>– Даринка узе лиске, |
лази пред очи све већа тешкоћа бремена, што сам га се подухватио у најбољој вољи.</p> <p>– Немо |
ева од разних година политичких новина, што их је попа по кадгод од дуга времена, бог ме, и чит |
реба већ сам да знаш после осам година, што си их провео у гимназиским скамијама.{S} Ја хоћу да |
аједничку пробу свију певачких дружина, што дошле беху, да увеличају ову светковину, а иза леђа |
рати по гори, – последња кратка хаљина, што је као швигарица носила, као да се упила у обле јој |
а о њој тај свет може говорити.{S} Она, што каже и сама, ринта и ради у поп-Стевиној кући као ц |
пући од једа.{S} Мисли, ко је као она, што има сина господина!{S} Још сад се оневидила!{S} Па |
рку дужан и сваки одбије тек од рачуна, што га он по каткад с ким има.</p> <p>Шта, дакле, остад |
.{S} Не би ништа.{S} Засуци рукаве, па, што кажу, у се и...{S} И госпођа Ката одби толике општи |
сутра дан после оног великог концерта, што га је приредило српско академиско друштво „Зора“ у |
ктусе и белагоније и друго још којешта, што није ни лепо, а камо ли му мирис?</p> <p>– Свет мал |
е подне на мекој трави у крај поточића, што се слива преко луба дебела орахова дрвета, те шуми |
Стајићеву наглому одласку из Брајковца, што га свет по Брајковцу разнео још, тако рећи, пре зор |
место мантије само лака сива кабаница, што је иначе облачи преко мантије, кад путује кудгод ко |
ко мушкацона и других таких посластица, што се, по сеоском господском обичају, износе пред „физ |
не могу да се обране од силних мушица, што их спопале.{S} Вуку троми на омари ноге по прашини. |
њи зрак о позлаћену јабуку, зрак сунца, што се клонило западу. </p> <p>Око њих планина са своји |
ар хоће на њему да излије сав свој кив, што је Јован, назирући у њему, ваљда, опасног конкурент |
сли о њему, као да се осећа нешто крив, што је и њега и матер му тако одбио као блато с ногу, п |
у, кад јој је што требало за ручни рад, што га је Јелена радила у „леру“.</p> <p>– Нисам могла, |
аги, из шале.{S} То је име добила отуд, што је писар (кад се први пут опио у њој, а то је било |
уна.{S} Обе беху истакле многе заставе, што пријатно оживљаваше монотонију околине Карловачке с |
ction" /> <p>Од сеобе Србаља у крајеве, што стоје под окриљем Австроугарског орла, Карловци су |
и.</p> <p>У дворишту је све мирно, све, што не носи име човечје....{S} Ал јест! „Мислиш, све је |
се кћи поред ње.{S} Ако и зна, да све, што се догодило у кући поп-Стевиној, носи на души и на |
лежнике и сеоске трговце, па одржа све, што остало после Игњата.{S} Ако Бог да, даће и најмлађе |
го о томе.{S} Синоћ је већ доучила све, што неје била потпуно знала.{S} Само ће је донде још Јо |
, писар, неколико одборника, дакле све, што се рачуна у Брајковачку високу власт, седели су у з |
ико силно пиво, бело и црно вино и све, што рекао онај, осим петролеума.{S} Но он сам, то јест, |
Госпођа Рашићка хоће да му век поједе, што до сад већ неје говорио с нећаком својим о томе.{S} |
} Целом свету завиди.{S} Сваки то може, што хоће и како хоће, а он мора на своју катедру, или у |
веду свој школски одмор што слободније, што разноврсније, да се издовоље у свачему, чему им се |
збацили неколико метака у лист хартије, што је задели на суху грану на некој брескви, тек да за |
Јелена нема прилике, да ступи на даске, што свет значе“.{S} Баш тада је он први пут у друштву з |
д нујне сад <pb n="16" /> брујне звуке, што јој највећма годе онако и онакве, какви јој ваљда б |
али Владимир развашарио своје сиграчке, што му их донела тетка и сеја. (... „Боже мој, " рекла |
свим омладинска идеја за жедне ђакеле, што је Бранко певао: вино, гајде, тамбуре, младе моме, |
оглед приковао на икону светога Николе, што виси у прочељу.</p> <pb n="51" /> <p>Усне јој шапут |
такмац сада ту...</p> <p>Нема те жеље, што је зажели госпођа Јеца Рашићка, па да јој поп Стева |
во, па не знам оно.</p> <p>- Разуми ме, што ти кажем.{S} Ствар још није готова, – теши поп Стев |
је појурио, да види, какве су то даме, што им се шлајери тако лепршају за њима..</p> <p>Попина |
Да се заплачеш!..{S} Боли га, да Богме, што је понижен; а понижен је, страшно понижен.{S} Човек |
под њом чита новине и премишља о ономе, што се њега тиче, а мало разабира за оно, што је било и |
а као ви!{S} Па говорите макар о ономе, што сте отоич почели...{S} Али, хвала вам сад.{S} Други |
ложају у историји српскога народа томе, што је тамо столица првосвећеника српске православне цр |
јачи од њега, он подлегне, и то... не, што он нема својства, да не буде површан, него што је з |
„и кундаке и кондаке“ против „омладине, што само изумева идеје.“</p> <p>У Брајковцу је то сад н |
<p>– Буди уверен, није то ни идилисање, што ме амо вуче, већ баш, ако ћеш право, практичност,.. |
дала у мисли.{S} Беше то чудно осећање, што је обузимаше тог вечера, осећање према нечему неизв |
ати на те наше учене и неучене докторе, што траћкају своје драгоцено време у левентовању.{S} По |
д увући унутра!“ Повукао би је тим пре, што се уверио, да се и сама гошћа одушевила за „ту идеј |
зна, шта да каже.</p> <p>А Рашићка се, што би рекао Брајковачки писар, „дочепала ледине“, па т |
адгод нешто од њега...{S} Допада ми се, што је при себи.{S} Жилава нарав!{S} Без ичије припомоћ |
или не зна, шта да одговори, или не ће, што мисли.{S} А мисли: „Што се овај свет толико на силу |
арци понудише женскима оне две столице, што се зблизниле у учитељевој соби; а од њих неки посед |
, двориште патријаршкога двора и улице, што воде тргу, све то беше народ прекрилио.</p> <p>У са |
а нико не хаје за жарко јулијско сунце, што је прижегло свом снагом. </p> <p>У долини испод Стр |
чин; а у свим жилама осећа све то јаче, што више о њој мисли, неку бујност, па му се час разлив |
проведем овде школски одмор, тим више, што ћу том приликом да будем сведоком једне опште народ |
ј за Брајковац.{S} Па сад још тим више, што се слегло на један пут ваздан гостију у село.{S} Ту |
не сме да му гледа постојано у очи, и, што му се давно и давно неје придесило, – поцрвене, е, |
видиш да је њено, све је то слободно и, што она каже, „божије па наше“.</p> <p>– Па шта тебе го |
да му помрча светлост необичне љубави, што је носаше увек у срцу према свакоме, с којим свагда |
аравно, и Бранко. </p> <p>Салетели сви, што год их је, госпођу Рашићку, да допусти Јелени, да п |
а, као змија ноге, тако неумољиво таји, што би сваки тако радо хтео да зна. </p> <p>Да Бог ме, |
ој матери, госпођи Јелисавети, Рашићки, што су те варошкиње дошле! </p> <p>Како је блажено трла |
и.{S} Већ се говори по селу, како жали, што је дотле дошло.{S} Та она, бојаги, није друкче ни м |
едан другому, можда, спасава живот или, што данас често више вреди, потпише меницу.{S} А што ов |
ће час о цвету Даринчину, час о хаљини, што ју је сама још о Духовима добила, па онда и о којеч |
p> <p>Ката баш била вадила неке ствари, што их је Зорка радила, па да је похвали пред тетком из |
а прешла орману, да покаже Нати ствари, што је Даринка све порадила...)</p> <p>Трива таман зама |
се упустио у разговор.{S} Она га кори, што је само једаред био код ње, од како је дошао од гор |
то воље, па мир!</p> <p>– Казао сам ти, што ја о томе мислим.{S} Испит, понда ради што хоћеш. < |
ети учитељу, како ће га то скупо стати, што му квари сан.</p> <p>А госпођица Јелена... ох!{S} О |
својим очима.{S} Престанимо ми радити, што не ваља, па не ће народ имати у кога да се угледа; |
о њега тиче.) А шта онда, ако те кости, што их у Бечком гробљу ископате, пренесете с помпом на |
крај стола стиште руку из захвалности, што га тако мушки брањаше.</p> <p>– Ох!{S} То је дивно! |
ћ пуштају, да поред њих пролећу чворци, што се надлећу као облаци над грозном планином расплаше |
.</p> <p>Бранко Стајић после оних речи, што их је имао са својим ујаком, поп-Стевом, тако се би |
..</p> <p>Неје имала када ни да доврши, што је у радости хтела рећи, већ најпре поскакута с ног |
е тражи заслуга, па је равна само оној, што је постала с Богом и нестаће је с њим, што, дакле, |
зметање свога потчињенога, било да тек, што у Брајковцу кажу, „избаци“:</p> <p>Кад је тај Дарви |
ек је Богом просто, ако ти примиш наук, што сам га отуд ја поцрпала!{S} Чувај образ!{S} А сачув |
Све вели, кад чита новине: „Ја не знам, што се толика хука и бука дигла за тог ђачића;“ а на не |
а ту проведе вакацију...{S} Ал не знам, што их већ нема из винограда! ...{S} Владимир ми је био |
" /> <p>– Да се што боље удесим с овим, што постоји, и да живим, – одговори Јаковљевић као у ша |
је постала с Богом и нестаће је с њим, што, дакле, нити има почетка, нити ће имати свршетка, а |
па још, можда, пред госпођом Рашићком, што је небрат према сестри.{S} Тога страха се, до душе, |
са свиленим перјем и китњастом крестом, што се преко дана шета и ракољи по буњишту око кокошака |
ачио далеко изван Карловаца оним путом, што води из Брајковца у Карловце.{S} Јутрос је поранио. |
ваће га она заједно с мајкином душицом, што је узбрала крај друма, кад је оно путовала с мамом |
p>– Боже сачувај.{S} Баш сам задовољан, што идем, – одговори онај. – Него искрено да ти кажем, |
{S} Више пута му је баш био и одвратан, што је „таки“, као што о њему суђаше „материјалиста“.{S |
као стрела, те ухвати можда какав плен, што га вреба...{S} Преко пута претрчи тркуница, уплашен |
другарицу Јелену и...{S} Онај господин, што је био ономад с Јованом код њих, кад су путовали од |
село. </p> <p>Та последња добра мисао, што му паде на ум, а нуз то и мирисни фрушкогорски вазд |
јој је ипак криво, што неје и он дошао, што неје нашао за вредно, да дође најпре овамо, па сви |
ах одавде кући.{S} Неугодно јој здраво, што је то урадила девојка, која је тако добра другарица |
7" /> <p>Госпођи Нати чисто неје право, што Даринка оде с Јеленом.{S} Као да јој је сад крива н |
слатко исплакала.</p> <p>Али јој криво, што вечерас тога нема.{S} Осећа ужасну празнину, па јој |
уста.{S} А осети, да јој је ипак криво, што неје и он дошао, што неје нашао за вредно, да дође |
авре.{S} Поцрвени, па му и самом криво, што, ето, избаци нешто налик на „курисање“.{S} Застидео |
видиш, омладина ти је као поток: а ово, што су сад наумили, као бујица.{S} После бујице биће по |
ној срећи, о раду, о борби и заборавио, што рекао ујаку: „Поштен човек треба најпре да се побри |
тек „да покуша“.{S}А наопако се једио, што српски пчелари сваки час препоручују по нешто ново, |
ји му се сад тек и већи апетит отворио, што зар хоће на њему да излије сав свој кив, што је Јов |
места Јовану уза сто, не бил забашурио, што његова лепша половина наговештава.</p> <p>– Помакни |
корист преда се, ако није ништа свршио, што бива по <pb n="88" /> најчешће, постаје моралним пр |
п Стева поверљивије.</p> <p>Хвала, ујо, што се не сетисте, кад је тому било време; сад је касно |
же, како јој је мило, о, Бог зна, како, што је њена Јелена тако сретна била, па била у стану у |
ржала.{S} Има род рођени, па неје тако, што кажу, искрен кући, као што је баба Давина Јаковљеви |
господарству припустио је тек у толико, што је наручио неке савршеније ножеве за навртање воћак |
зене орације, којој неје ништа сметало, што је писар, већ по не знам који пут, декламовао ону о |
ају се, како ће што боље да удесе село, што га спремају.</p> <pb n="55" /> <p>До јако би учитељ |
едан.{S} То је наше зло од увек и било, што смо пуштали једном све, па, ето, чим га нестане, гд |
па и заборавила, како јој немило било, што су пошли из вароши пре беседе.{S} Радовала се и сел |
за божићну чесницу и зејтин за кандило, што ће да припали пред свог свеца...{S} То је грозно, г |
поетично казане ту мисли; само му мило, што види, да народ зна за Бранка, да је и народ осетио |
{S} Е, неје друкче, већ изгледаше тамо, што рекао оно Јован Јаковљевић, „као пред буну“.</p> <p |
ско васпитање кућевно и школско.{S} Но, што код свега тога не пада њему ни на ум, да примети, т |
о се њега тиче, а мало разабира за оно, што је било и шта ће <pb n="32" /> бити у свету.{S} Он |
вцима, тако беше омилело.{S} То је оно, што треба да измири, а у идеји Бранковој, све без разли |
ам књижевности народне.{S} А то је оно, што је и најозбиљније <pb n="50" /> српске научнике пок |
и да ја останем.</p> <p>– Најпосле оно, што сам ја хтео, видим, да народ већ зна.</p> <p>– Је л |
са најружнијег цвета скупљаш само оно, што је најлепше.{S} Него не буди лептир, што по тами лу |
о код Тинке.{S} Време је.{S} Није лепо, што ме толико већ, како смо заједно, ниси водио к њој.< |
алпак на главу, припасао ђорду о бедро, што му донела тетка и сеја из вароши; па узјахао танку |
оспођа-Натин неје купио од ње.{S} А то, што јој сад госпођа Ната и опет меће на душу, јесте ниш |
ући као црв.{S} А уме, да удеси, да то, што ради, она и ужива; па што ради, зна, да за себе рад |
ају л ти те мисли на памет ваљда за то, што се видиш сада у овом обиму?{S} Брате, ја се мало ра |
, денунцијанти...</p> <p>– То је за то, што наши родитељи не спремају децу, кад их шаљу у школу |
уда као да највише стрепи.{S} Не за то, што би се бојао, да она више зна, него он; него што се, |
на својој „бољој половини“ само за то, што је тако несретна, да је његова жена!</p> <p>Па је л |
ица.{S} Несрећа је по Србина сељака то, што се он, кад једном пропадне, тешко подиже, јер, канд |
и.{S} У нас је врло велика погрешка то, што ми држимо, да не може бити интелигентан човек, а да |
ла.{S} Госпођа Јеца се не осврће на то, што ће рећи свет; јер добро зна, шта о њој тај свет мож |
имо народ!{S} Поучавајмо га!“ А све то, што ми учимо, врло мало користи баш народу, маси народа |
а увек одржи у милости ујковој ипак то, што се... без ичије – помоћи сам у туђем свету... гура, |
руго се нешто збива у Брајковцу, нешто, што они не могу никако да схвате.{S} Било да им је крив |
баш жалостиво вели:{S} Не волим нешто, што је отишао Бранко. (За њих у кући Бранко неје био „г |
то је најлепше.{S} Него не буди лептир, што по тами лута, па чим спази гдегод светлост, он нале |
мог народа.{S} Па хоће да и свој говор, што има да га држи на Брајковачком селу, удеси за прост |
о којечему и прежваћу данашњи разговор, што су га имале с госпођом Рашићком.</p> <p>– Мудра ти |
да Бог ме, увећао и онако велики жагор, што се разлегао по пространим ходницима и степеницама К |
анкову улеваше му то јачи зазор, зазор, што га осећа слабији према моћнијему, што га осећа крив |
ече на ујака:</p> <p>– Гадно је од вас, што то и++ спомињете!</p> <p>Поп-Стеви се смрче. </p> < |
оте неки клик - ни налик на онај глас, што јој га он показује на жици.</p> <p>Бранко се баш ра |
лтар часни брдо и долина, тамјан мирис, што се к небу диже из цвета“ и из српског света.</p> <p |
рне Даринку или се удари о велики штит, што га Даринка држи против сунца.</p> <p>А Даринка би с |
...{S} Зорка већ чита чика– Јовин лист, што јој поклонио браца Јован; а зна много и на изуст.{S |
вале смер.{S} А највећа је њена радост, што ће у тој великој свечаности и она да суделује.</p> |
> <p>– Добро је.{S} То је прво уз мост, што води с лађе на обалу.{S} Одмах до њих су певачке др |
аже, како је „вечита штета за уметност, што госпођица Јелена нема прилике, да ступи на даске, ш |
.{S} А вуче га опет и тамо на овај пут, што води из Брајковца у Карловце.{S} Замишља себи, како |
а, па га затвори.{S} Те склопи и књигу, што лежаше уза њ, а само што је завирио у њу, од како с |
; сад тек разумеде њену притајану тугу, што неје она та, којој њен син након три године жури у |
бичевима и пиштољима пудара на опрезу, што сад не ће ни на што ни да се осврну, – рекао би, ум |
ао да неко склања себи с пута ону лозу, што се обично онако уз пркос испружи преко стазе са лоз |
, као и под онога, који јој сваку сузу, што је негда над њим нејачким пред Богом исплакала, бис |
а из вароши; па узјахао танку бедевију, што му извукао из трске браца Рада слуга, па је љуто за |
опусти, ада се и сам не умеша у струју, што се заошинула оне године по Српству.{S} Био је он не |
у месеца, па из свега гласа протестују, што он тако на тенане плови по небесном мору, да му они |
не могу довољно бити благодаран ујаку, што ме је дозвао, да проведем овде школски одмор, тим в |
, па вели:{S} Штета за госпођицу Јелку, што нема прилике да ступи на позорницу! </p> <p>Бог ме, |
ује. </p> <p>И у том богоданом изобиљу, што га је иначе напајало новим животом, осећа се сада Б |
авила, и да навуче дубљена очи махраму, што је пребацила преко главе, да скрије своју неприлику |
ћемо поред све примљивости према свему, што је напредно, морати као народ банкротирати, т. ј. н |
, што га осећа слабији према моћнијему, што га осећа кривац према ономе, чијега се суда боји, а |
, и сад беше вољна повиновати се оному, што мати нареди. </p> <p>Али јој сину у главу мисао, да |
е по том листу исписати најлепшу песму, што је човек уме замислити.{S} За што да не буде срећна |
највише и поклонити пажње оному говору, што претпоставља више и ума и срца у <pb n="65" /> женс |
а окићена грањем и венцима, а на мосту, што води слађе на сухо, подигнут славолук искићен разни |
избаци неколико муња и громова на Мацу, што неје дошла на време, кад зна, да треба ово оно... < |
ше своје школске задаће, искупила децу, што су били код ње у стану, па би поред народних песама |
њи, да можда истерају насртљиву мушицу, што им се и у нос увлачи; само што зазвечи ланац на огр |
пун сен округле багреме, једне од оних, што су засађене у реду пред поп-Стевином кућом, са свим |
нкове жеље“: </p> <quote> <l>Ја знадох, што нисам познав’о,</l> <l>Први санак ја сам већ одспав |
е ће имати никад, јер... за тај хлебац, што га је он себи изабрао, не пријања, баш Бог зна како |
м састане, то Јелена све нестрпељивија; што нестрпељивија, то одлучнија. </p> <p>Како да се сас |
eign xml:lang="it">pianissimo</foreign> што га вечерашњи гости из Маркове крчме „Код разбијене |
нас је уторник, а ето за час недеља.{S} Што то нисте пре почели?</p> <p>– Ништа не чини.{S} Гос |
такви, то је прави мученик народни.{S} Што свеснији, то већи мученик.{S} Ја, видиш, не бих то |
вим часима радује се Јелена цео дан.{S} Што ближе то доба, њој срце све јаче куца.{S} А кад већ |
ица.</p> <p>– Јелице, – шапће учитељ, – што дрхћеш?</p> <p>Јелена не уме да одговори.{S} Грло ј |
>– Да, и опет велим, – узе опет Јован – што више свесних економа, земљорадника, трговаца, занат |
уплете се опет нежни супруг. </p> <p>– Што зна цело село, мора знати бар и натарошевица, – обр |
.{S} Тинкин син, ако се сећаш!</p> <p>– Што јој је муж она лола и бекрија? – спомиње Ната.</p> |
у се допаде у тај мах девојче.</p> <p>– Што ћутите?...{S} Бог ме, није лако, ја мислим, говорит |
но да иду. <pb n="61" /> Понда мисли, а што и да дође он амо?{S} Ваљда га се тиче когод овде?</ |
Мати му никад не хтео оцу причати.{S} А што је кадгод научио <pb n="90" /> из разговора њена са |
често више вреди, потпише меницу.{S} А што овај или онај овому или оному кадгод учини какву ус |
, па полети, да ухвати што боље место а што ближе Дунавској обали.</p> <p>Лађица, на којој беше |
урило, тек зар да нађе хлада.{S} Једва што се овда онда зачује, како крикне од врућине орао на |
ћака; ту вазда још друга што вртарскога што пчеларскога оруђа, као ножице за скидање гусеница, |
оје време!{S} Добро му дошло баш с тога што је у то време овде доле највише у народу врило о Бр |
и скрњивање воћака; ту вазда још друга што вртарскога што пчеларскога оруђа, као ножице за ски |
ј синко, – уплете се поп Стеван, – а да што сам ја ту већ двадесет и толико година?!{S} Учим ја |
неко доба, тајному мишљењу, доста, када што покреће Брајковачки учитељ.</p> <p>Посркале су белу |
амесити...{S} Цео свет, за Бога зна, за што је Тинкин муж пропао и заблудио у свет!</p> <p>Исто |
та.{S} Ти си друго што.{S} Боже мој, за што си на један пут таки?</p> <p>– Иза рогља се зачу пе |
ни учитеља.{S} Хм, хм,!{S} Не знам, за што би Тинкина сина трпила Јеца у поп-Стевиној кући?{S} |
p> <p>За што?{S} Мој господине, ето, за што! –вели Јеша. – Мој конкурент, онај Јуда код цркве, |
жао на њега.</p> <pb n="40" /> <p>- За што, госпођице?</p> <p>Бранко се не довија ни из далека |
есму, што је човек уме замислити.{S} За што да не буде срећна? </p> <p>Понда му се мисао понесе |
ена, па истрже своју руку. </p> <p>– За што, молим...{S} Жао ми је... замуца Бранко, застао, па |
ишао је, – рекла би Јелена.</p> <p>– За што је отишао – рекла би Даринка. </p> <p>Али као да он |
избегавам с тобом разговор.</p> <p>– За што, душо</p> <p> Не знам.{S} Ја не разумем њено понаша |
само да оде тако из ненада?</p> <p>– За што?{S} Така ти је данас омладина.</p> <p>–- Куд насрне |
мети безбрижно Јован.</p> <p>– Па да за што више од по века проводиш за скамијама, а над књигом |
поткрасти из груди уздах, а нит зна за што, нит зна камо.{S} Као да је нека слутња или жеља,.. |
... и гора и боља од мог сина.{S} Па за што не би и он:{S} Нек сврши гимназију, па, ако Бог и с |
ш да ствар није свршена.</p> <p>– Па за што само да оде тако из ненада?</p> <p>– За што?{S} Так |
, па џаковима вуку Јуди, те дају буд за што, као да има слепога миша под прагом, или их медом з |
</p> <p>– И чува га бог ме; па има и за што.{S} Нек љуби и стопе поп-Стевине.</p> <p>Чујем... в |
егова најмилија тема, о томе, како и за што наш народ пропада; Јеша воли да „политизира“, особи |
пре питати матер и чику. „Ја не знам за што, али чики није нешто право.{S} Све вели, кад чита н |
него он; него што се, не зна ни сам за што, нада, да ће она највише и поклонити пажње оному го |
увек седи и зева код играча.{S} Него за што и не би?!{S} Често се после картања развезе и пијан |
кад наиђе на паметна човека. </p> <p>За што?{S} Мој господине, ето, за што! –вели Јеша. – Мој к |
и споменула, не би смела запитати: „За што је отишао?“</p> <p>Тек обадвема беше у тај мах Бран |
ало где, па... </p> <p>– Фраза!..{S} Ја што учим, учим себе ради, као годи ти и други и трећи.{ |
промену глас:) Триста га врага, кад ја што хоћу, то мора бити из ока из бока.{S} А ти ниси чов |
ћу ти казати, да поздравиш Кристу, нека што чешће посети кућу.{S} Па поздравићеш и мајсторицу,. |
чала кући, а сва се запурила и задухала што од радости што од умора. </p> <p>Е,сад грљењу и љуб |
у.</p> <p>– Цео свет иде за тим, да има што више интелигентних људи.</p> <p>- Интелигенција и г |
елена се убезекну.{S} Хтеде да пита: на што?{S} Али госпођа Рашићка помрче оштро на њу очима; п |
а пудара на опрезу, што сад не ће ни на што ни да се осврну, – рекао би, уморили се, ваљда, лов |
у.{S} Мајсторица трчка за њом, да и она што прихвати.</p> <p>– Да нисмо штогод заборавиле? – пи |
удеси, да то, што ради, она и ужива; па што ради, зна, да за себе ради.</p> <pb n="53" /> <p>И |
д тога...{S} А да се лепо радити!{S} Па што зарадиш, знаш, да ти нико за тим заплакати не ђе, п |
аве имала је Даринка целим путом.{S} Па што сунце ближе у заставу, те што живља планина с повет |
Зорка.</p> <p>– Да!{S} Ето видиш.{S} Па што му драго!{S} Ја ћу доћи у недељу...</p> <p>– Свима |
п Стеван и госпођа Рашићка.</p> <p>– Па што тако нагло?</p> <p>– Идем.{S} Неје право, да сам та |
" /> <p>Него неје научила, да приговара што материним жељама, ма и којој њеној речи; па наравно |
ља Даринци.)...{S} Закључили смо, да са што више народа и ми одемо одавде у Карловце на дочек.< |
ц и мушку и женску омладину народну; та што је најглавније, уз старину Вука, као ђенијалног ску |
му мирис?</p> <p>– Свет мало пита, шта што вреди, него шта кошта, па по томе и цени.{S} Тако т |
селу у недељу.</p> <p>Ако госпођа Јеца што не изради, мисли у себи Јован, не помогоше код поп- |
вамо дошао.</p> <p>– Па таки је он, кад што науми.{S} Код њега важи само „или–или“ вели Јован:< |
м селима.{S} Села се мање или више губе што које ближе или даље, па изгледају из далека са свој |
ници, које му драго партаје били, траже што бољу парохију.{S} Ти и твоје колеге дали сте се на |
{S} Па кад неје уз њу, све би да јој је што ближе, све има нешто да разговара с њом.{S} А кад ј |
што је позајмљивала детету, кад јој је што требало за ручни рад, што га је Јелена радила у „ле |
ровицу, или и даље куд у варош.{S} Неје што се Марко боји, да би му, сачувај Боже, ускисло, кад |
вори Даринка, тек да из учтивости рекне што, кад већ Јелена не прихваћа.</p> <p>У планини, знат |
ту и Даринка, па се свако труди, да се што боље представи варошкињи.</p> <p>Бележник се не да |
који што више знају.{S} Али пази, да се што више користиш туђим искуством.{S} Тешко оном, који |
ад књигом?</p> <pb n="24" /> <p>– Да се што боље удесим с овим, што постоји, и да живим, – одго |
даде у памет.</p> <p>Ти не треба да се што бојиш, – узе поп да кује, док је врело. – Узећеш до |
p>– Бога ти, прекинућу ти реч, зна л се што, где му је отац?</p> <p>– Никад ништа.</p> <p>– Е, |
а растанак, да је једва чекао, да их се што пре опрости. </p> <p>А они су сви били тако љубазни |
ом.{S} Па што сунце ближе у заставу, те што живља планина с поветарцем и она живља и вољнија.</ |
ћи.{S} Ако Даринка не везе или не плете што себи или обично браћи, тетка-Катиној деци, узме, на |
ад, ето, седе и разговарају се, како ће што боље да удесе село, што га спремају.</p> <pb n="55" |
ку, у кућу, или што је и она као у опће што кажу за женскиње, у конзаквенцијама својих премиса |
ј. – Него искрено да ти кажем, волим, и што сам био ту.</p> <p>– Жао ми је, да ниси остао дуже, |
ја о томе мислим.{S} Испит, понда ради што хоћеш. </p> <p>–Да, да!{S} И ја тако мислим.{S} Да |
.{S} Данас само они добро пролазе, који што више знају.{S} Али пази, да се што више користиш ту |
ена је слушала све то пажљиво.{S} Је ли што схватила и упамтила, то је – у божјој руци!{S} Али |
а!-- примети госпођа бележниковица, или што је наишла на таки неред, или што је ту Јелена, па д |
а, или што је наишла на таки неред, или што је ту Јелена, па да је пецне.</p> <p>– Ви сте сретн |
ојка, иде сама њему, момку, у кућу, или што је и она као у опће што кажу за женскиње, у конзакв |
„све још бити као што треба“.{S} Но или што јој се чинило, да неје прилика, да она, девојка, ид |
тек ускомеша све, па полети, да ухвати што боље место а што ближе Дунавској обали.</p> <p>Лађи |
а се запурила и задухала што од радости што од умора. </p> <p>Е,сад грљењу и љубљењу нема, мисл |
.</p> <p>– Јух! цикну госпођа Ката, тек што познаде госте.</p> <p>Кад је дошла к себи, сети се, |
pb n="64" /> <p>Писар се загледао у лик што виси у прочељу. </p> <p>Јован упро поглед у бележни |
е стране и наређују, како ће се програм што свечаније извести.{S} Од паропловске станице до Стр |
ао за вредно, да јој и речи рекне, осим што је јуче у певачкој школи пробао и њен глас, али са |
его кућу и породицу.{S} Да је когод дао што за душу његову или за жену му и сина, и њих би метн |
ога ујака.</p> <p>Та „дивна идеја“, као што би казао Јеша Дабижић, пала је прво у памет Јовану |
баш био и одвратан, што је „таки“, као што о њему суђаше „материјалиста“.{S} Али га изненади њ |
Јеца Рашићка.{S} Удовица попадија, као што је била, шта је знала паметније, него што је урадил |
ег нашег толико хваљеног родољубља, као што ни Ромуловим потомцима не поможе ни Јустинијанов ** |
Па остати на селу неколико недеља, као што намерава госпођа Ната, то је, као што опет ропта ње |
не ћу да пребацујем штипендистима, као што је то у нас мода, што бојаги „не раде за народ“, а |
се уверите, да није онако страшна, као што вама изгледа, кад се захука.</p> <p>– Да Богме, да |
Брајковцу зову, сама.{S} Седи, па, као што то бива, кад је човек сам, развеле јој се мисли, Бо |
има!“ рекао би и опет покојни Ђура, као што је један пут и рекао од прилике тако нешто. </p> <p |
</p> <p>Е, па тако седи сека Ката, као што је друге у Брајковцу зову, сама.{S} Седи, па, као ш |
о што намерава госпођа Ната, то је, као што опет ропта њена кћерка, госпођица</p> <p>Даринка, к |
људи... па ни они несу тако рђави, као што се чини!{S} Какав си ти, онаки ти се чини цео свет. |
о?... </p> <p>Овај момак није таки, као што сам ја... </p> <p>Хтеде рећи; ...мислио о њему!{S} |
штанској станици, место да преноћи, као што требаше, у Новосадској саборној цркви.</p> <pb n="1 |
па била у стану у тако доброј кући, као што је госпођа– Натина.{S} Па, Бог зна, како јој је, ми |
а неје тако, што кажу, искрен кући, као што је баба Давина Јаковљевићима, од како је...</p> <p> |
ложио, да се „тако врсној певачици, као што је Јелена, поздрави ова красна и тиха ноћ песмом.{S |
често.{S} Но да је био таки гениј, као што га ви сад величате, то није никад показао.</p> <p>– |
ославити се и постати популарнијим, као што су неки ради можда, или шта више, баш тога ради ома |
о понесе за Даринком.{S} Усамљеном, као што беше, даде му се широко поље, да их обадве, Јелену |
се подао Јеци, он би му одговорио, као што толико пута вели; </p> <p>– Ја сам господар у мојој |
а траг.{S} А повукао би је за цело, као што се већи у себи повукао, кад се састао с Јованом и у |
а рукаве, па чисто на њој и уредно, као што само може бити.{S} Иде, а спушта рукаве на голе пун |
е себи руку. – Кажи ми штогод лепо, као што ти умеш.</p> <p>– Он је од неко доба врло заћутао.< |
ве још бити као што треба“,то јест, као што она, по свом рачуну, жели.{S} Отрчала је к Јаковљев |
су некакав Мушицки и некакав Рајић, као што је Јелена мало час била рекла, него људи, којих ће |
уо, ти ћеш бити таки консервативац, као што га је Бог створио... као да те гледам.{S} Твоји ђац |
а, ни пуних шеснаест, <pb n="52" /> као што је била,... па да јој се момак веша на прозор?{S} К |
ко зна би ли од мах добили песнике као што су Змај, Ђура Јакшић, Владислав, Шапчанин, Лаза Кос |
Но, па видиш, да ће то све још бити као што треба.{S} Госпођа Јеца се као мало и поутеши, али.. |
чима поп-Стевиним, „то све још бити као што треба“,то јест, као што она, по свом рачуну, жели.{ |
сад одлануло, како ће „све још бити као што треба“.{S} Но или што јој се чинило, да неје прилик |
рћући „од љубави и од вина“.</p> <p>Као што рече Јован, пречасни господин архимандрит беше отиш |
е без невоље.</p> <p>Јеси ли разговарао што? – пита попу, а више тумачи, шта мисли, погледом не |
.{S} Сиромах, тај брже оде одавде, него што је овамо дошао.</p> <p>– Па таки је он, кад што нау |
ини ми се, пожурили смо се раније, него што треба.</p> <p>Па боље пре не? после, – одговори Јов |
о је била, шта је знала паметније, него што је урадила, те свршила школу за учитељицу, па као у |
де под ногу.{S} Доћи ћеш само пре, него што пођеш, како, ћу ти казати, да поздравиш Кристу, нек |
...{S} Владимир ми је био ту пре, него што ћете ви доћи, мало јео, па опет отрчао с децом.{S} |
о, благодаран, да се учини и више, него што је уистини било.{S} Хоће да се све то танко зна и п |
нема својства, да не буде површан, него што је запао у благословене крајеве, па му није никада |
иком брату свом, „на гору несрећу, него што је мој Арсеније.“</p> <p>Арсеније њен треба да је п |
е бојао, да она више зна, него он; него што се, не зна ни сам за што, нада, да ће она највише и |
скисло, кад би га и чешће доносио; него што редовно по један од Брајковачке господе части остал |
pb n="89" /> могу да знам, да, пре него што поцури шира, мора да поцури по винограду скоро исто |
е из навике, да нешто прочита, пре него што заспи.</p> <p>Него вечерас му се не да да чита ни к |
ланови ове или оне депутације, пре него што лађа пристане.</p> <p>Карловачки трг, порта саборне |
ли његове песме? </p> <p>– Још пре него што си се ти родио.</p> <p>– Е, па кад онда несте умели |
ако је дошао Тинкин син, и још пре него што ће доћи, не можеш је видити.{S} Од пре то мало који |
ка. ·</p> <pb n="59" /> <p>Још пре него што ће учитељ Кнежевић распустити децу из школе, ходају |
ости и она да суделује.</p> <p>Пре него што ће синоћ деца полегати, у кући сека-Катиној неје ви |
ја га и волим као брата.{S} Ти си друго што.{S} Боже мој, за што си на један пут таки?</p> <p>– |
за Бога, не треба ни да зна, да и тако што има на свету.{S} За њу нису још таке ствари!“</p> < |
ју, на прилику, о врту, о живини и тако што, чему је кад време.{S} Али госпођа Јелисавете нема |
омирисао, да Бранку карактер не би тако што никад допустио.{S} Али сад опет баш та сталност, та |
гости, било да се кољу свињи, или тако што, Давина је увек ту, да свесрдно послужи.{S} Она је, |
е!“</p> <p>– Јух, мати, како можеш тако што рећи, – примети Јелена с негодовањем.</p> <p>– Шта? |
м приликом одржи, а да не примети, било што не трпи толико разметање свога потчињенога, било да |
тина.{S} Па, Бог зна, како јој је, мило што је у Даринци стекла тако ваљану, тако искрену друга |
е моје; да Бог ме, па не познајеш, камо што смера. </p> <p>Девојка ућута.</p> <p>Бранко као да |
рао на какову бресту у крај друма, само што по каткад зафрчу коњи, да можда истерају насртљиву |
мушицу, што им се и у нос увлачи; само што зазвечи ланац на огрљаку, кад се коњ који мухне, па |
клопи и књигу, што лежаше уза њ, а само што је завирио у њу, од како се повукао у попин врт.</p |
.</p> <p>Нико је неје приметио, не само што се и сама за времена скрила, већ и пун сен округле |
Неће госпођа.{S} Јоца то· допустити, по што јој је на рамених глава. </p> <p>– Предомислиће се. |
– Ја ћу јој сам рећи.</p> <p>– Не ни по што.{S} Не, бар док је ту Бранко.{S} Учитељ се замисли. |
ад се стиша прашина по улици, али ни по што немој да остави отворено преко ноћи...{S} И тако да |
Стефане, није баш наврило, да Јелену по што по то удам ма за кога.{S} Има она каде и чекати.{S} |
– затрча се бележник, као да реши ствар што пре. </p> <p>Јован сад тек не зна, шта да мисли, ве |
, па хоће да проведу свој школски одмор што слободније, што разноврсније, да се издовоље у свач |
дсмехну се Јован.</p> <p>– Неколико њих што је вредило нешто, остали тек лак еспап...{S} Нова о |
намешта кабаницу.</p> <pb n="34" /> <p>Што не дате мало проширити или бар повисити, ујо ту сен |
штва“, па се не растаје од њих. </p> <p>Што сад иду, па им се не пада на ум, да прислушкују сва |
у Карловце за њим, за Стајићем!</p> <p>Што јој већма долази у главу, да је потребно да се са у |
ори, или не ће, што мисли.{S} А мисли: „Што се овај свет толико на силу Бога грађа са мном и пр |
> <p>Нигде живе душе.{S} Као да се све, штогод дише, под камен завукло или се у земљу урило, те |
јте толико да мислите.{S} Разговарајте, штогод, барем кад сте са мном.{S} Ја умем разговарати, |
ухватила ту истину...</p> <p>– Сви ми, штогод учимо, учимо за народ.{S} Наша је интелигенција, |
, тетка-Катиној деци, узме, на прилику, штогод, па им чита.{S} Прочитали су све три чести „<tit |
смаже сама.{S} И ни паре дуга нема.{S} Штогод видиш да је њено, све је то слободно и, што она |
и руке, да их пере, – могао би ти Трива штогод помоћи.{S} Нек ти донесе воде, <pb n="20" /> ил |
ога друштва. </p> <p>– Нашем учитељу ма штогод падне на памет! приметила је госпођа Јелисавета. |
да“, мисли госпођа Ната).{S} Мајсторица штогод шије, или потплеће чарапе, или скрсти руке, кад |
еника јевропскога гласа.{S} Ни дај боже штогод против тога!{S} Али ни најобичније најпотребније |
отплеће чарапе, или скрсти руке, кад је штогод здраво жалостиво, па слуша и по каткад шмркне од |
онда не може госпођа Ната, да не понесе штогод сестриној деци.{S} То ће да буде радост од деце, |
пко, па му привуче себи руку. – Кажи ми штогод лепо, као што ти умеш.</p> <p>– Он је од неко до |
е запитати Бранка: „Хоће ли ко говорити штогод том приликом?“ </p> <p>– То је бреме пало на мен |
иси дошао амо, да мислиш!{S} Приповедај штогод, – вели му девојче љупко, па му привуче себи рук |
ико је шљива за ракију натресла, и тако штогод.{S} Ја јој се дивим, да она све то смаже сама.{S |
а и она што прихвати.</p> <p>– Да нисмо штогод заборавиле? – пита госпођа Ната, а крсти се и ст |
> <pb n="105" /> <p>– Немој да спомињеш штогод о томе пред тетком.{S} Она се страшно ополчила.{ |
ејало би се девојче, да и њену пажњу на штогот обрати.</p> <p>А кад хладовина разгалила и госпо |
{S} Ох, Боже мој!{S} Та свака има доста штошта да преврне, доста да спомене и мртвих и живих, и |
е ће српски народ клонути, догод уме да штује и мртве поборнике, (на ту је реч баш особито узах |
а по овима виногради, вотњаци, беркови, шуме.{S} Ту ти се измешала румена боја лишћа рујева с п |
ва преко луба дебела орахова дрвета, те шуми и жубори као на некој водојажи, да се мало даље из |
ован **Бранку кад већ беху на путу кроз шуму манастирску. ~</p> <p>– Боже сачувај.{S} Баш сам з |
и тако даље.{S} То су све формалности, шупље љуске.{S} Радити треба, радити!{S} Па... чуј ме!{ |
се не пада на ум, да прислушкују сваки шушањ, кад се заталаса гдегод у шушњарку или у бразди, |
у сваки шушањ, кад се заталаса гдегод у шушњарку или у бразди, нити да вијају над собом облаке, |
олубова.{S} На очиглед брижних родитеља шчепао им још једини залог узајмне им љубави.{S} Заман |
нијанов **<foreign xml:lang="la">corpus juris</foreign>.</p> <p>– Јоване, – насмеја се већ Стај |
о: **<foreign xml:lang="la">Beatus ille qui...</foreign></p> <p>– Опрости ми, али ја не замишља |
у зове нас:</l> <l>Устај, Србине!</l> </quote> <pb n="75" /> <p>Благајник као да се замислио за |
вила</l> <l>Раширила крила, –еј!</l> </quote> <pb n="58" /> <p>Стајић стао на прозор, па недах |
l> <l>красно ли те вишњи удесио!“</l> </quote> <p>Стајић застаде.{S} Осети, како га нешто чисто |
<l>„Само само да још мрети није“</l> </quote> <p>Понда се трже. </p> <p>– Хоћемо ли се ми моћи |
> <l>„Ала ј леп</l> <l>овај свет“</l> </quote> <milestone unit="subSection" /> <p>Из куће Јаков |
рви санак ја сам већ одспав’о...</l>“ </quote> <pb n="48" /> <p>Даринка хоће да јој помогне, па |
ори речи познате „Бранкове жеље“: </p> <quote> <l>Ја знадох, што нисам познав’о,</l> <l>Први са |
нехотице дода уз учитељев усклик: </p> <quote> <l>„Само само да још мрети није“</l> </quote> <p |
ежуљак.{S} Запева познати усклик: </p> <quote> <l>„Ао свете мио и премио,</l> <l>красно ли те в |
распевао, па окрену ону Змајеву: </p> <quote> <l>„Ала ј леп</l> <l>овај свет“</l> </quote> <mi |
.{S} Па се враћају кући и певају: </p> <quote> <p>„<l>Кад је Бранко умир’о</l></p> <l>Србадију |
вом начину, тек само да да арију: </p> <quote> <l>Дух времена сад је таки,</l> <l>За слободу с |