| едаред ће „друмови пожелити Срба...{S}" А историја ће да пева ил кука над њима као над старим Р |
| ешно! (Осети попа, да се то њега тиче.) А шта онда, ако те кости, што их у Бечком гробљу ископа |
| ас мода, што бојаги „не раде за народ“, а школовали се о „народном“ новцу, јер исти тај грех но |
| ад нам се „тело тек под земљицу вргне“, а некмо ли да траје, „док се поје, док се винце пије, и |
| Катица за госпођу Јецу. – Медом залива, а да лизнеш, очемерила би се.</p> <p>– Шта ће сирота уд |
| у корист преноса и споменика Бранкова, а више тога ради, да упознамо наш свет боље са песником |
| <p>– Сви!{S} Сви! – чу се више гласова, а највише писарев.</p> <p>Учитељ и сувише добро познаје |
| када је Милош на другом крају српства, а у суседству изнурену и понижену Србију на ново дигао |
| дним језиком, каквим нико још пре њега, а попут једре и здраве народне поезије, песмом, као нај |
| Даринка мало поцрвене.{S} Гледа у њега, а не зна, шта да му каже.</p> <p>– У Карловце</p> <p>– |
| ете она и Даринка са Стајићем, не мога, а да не подсети своју сеју, како су се обадве препале, |
| је помислила у тај пар:{S} Тек не мога, а да је не пољуби. </p> <p>А Даринка прислонила главу н |
| ој, наш учитељ уме толико да приповеда, а није прошао толико света као ви!{S} Па говорите макар |
| будемо из школа изалазили као господа, а не као радници, увек ће нам кола ићи на еро.{S} То је |
| ...{S} Трива јој је брат.{S} Он кирија, а она ево је код ње већ четири године.{S} Па има послуг |
| </p> <p>То је поп-Стевина и библиотека, а радионица, и читаоница и пушионица. </p> <p>Господин |
| то рекла, да није ту – „дете“, Даринка, а деца, дакако, не морају, свашта чути.</p> <p>У то дођ |
| </p> <p>– То је лепо! - кличе Даринка, а лице јој плану од одушевљења.</p> <p>– Него морате на |
| , молим, господине, – одговори Даринка, а застиди се, – Не стоји вам лепо, кад ласкате,... ни м |
| ти има почетка, нити ће имати свршетка, а то је мати и материнска љубав:{S} Сад му тек изађе пр |
| м на образима!</p> <p>Понда неје могла, а да не ошине и Даринку, како је ћуталица, али подла и |
| ио у свет!</p> <p>Исто тако неје могла, а да не ухвати прилику, па каже, како јој је мило, о, Б |
| даље.{S} У углу поред пећи пар ципела, а о зиду висе о клинцима једне чакшире, стари шешир и з |
| је нашао свој цвет.“...</p> <p>Из села, а беше све ближе селу, допираше до њега необичан лавеж |
| етио ни осетио, све док се није јавила, а занет са својим мислима, чисто се збунио, кад је погл |
| што га је омладина у то доба спремила, а цео народ прихватио свом вољом својом и српским одуше |
| кола. </p> <p>Даринка се већ наместила, а надурила се, бојаги, па јој одговара:</p> <p>– Све је |
| прозор, у тај мах прозврјаше онуд кола, а на колима се залепршаше два женска вела.</p> <p>– Пис |
| више од по века проводиш за скамијама, а над књигом?</p> <pb n="24" /> <p>– Да се што боље уде |
| добије у тако званим вечерњим школама, а чистећи преко дан пијацу испред дућана свога шефа или |
| ланина са својим брежуљцима и доловима, а по овима виногради, вотњаци, беркови, шуме.{S} Ту ти |
| вског друштва окићена грањем и венцима, а на мосту, што води слађе на сухо, подигнут славолук и |
| огњишту се пуши и ври у пуним лонцима, а цврче батаци на угрејаној масти.</p> <p>У дворишту је |
| мама, овакво цвеће не негује у лонцима, а негују којекакве кактусе и белагоније и друго још кој |
| – рече госпођа Јеца.{S} Другим речима, а то бар мисли: „Путуј, игумане..."</p> <pb n="69" /> < |
| од. </p> <p>Отпоја се и последња песма, а многи и многи још се не разилазе.</p> <p>Стајић са св |
| >Понда и поред Зорке неје могла Јелена, а да се не похвали, како јој ипак мио Брајковац, јер је |
| и ђачић, више пута доносио у ћупи вина, а код њега се пило и ликовало по често.{S} Но да је био |
| ирао за јавне ствари.{S} Него омладина, а ту се у нас рачунамо ми ђаци, трговачки момци, и тако |
| > <pb n="26" /> <p>Пре неколико година, а то памте још многи и многи Брајковчани, неје Брајкова |
| кола ићи на еро.{S} То је само истина, а не црне наочари, упамти.{S} Нова омладина је ухватила |
| , те идући кроз двориште, не може попа, а да као добар домаћин, овде онде не завири, ма само по |
| ик и један одборник играју баш жандара, а остали како који.{S} Писар се наслонио на лактове, па |
| <p>– Ја сам, – вели, – за то већ стара, а ти си ми, кћери моја, још млада. </p> <p>То је већ су |
| м, да одудари преко коња, па да потера, а госпођа Ната повика:</p> <p>– Кристо!{S} Кристо!</p> |
| је као онај прах на крилима у лептира, а образ ти је крило лептирово.{S} Отареш ли прах, упрља |
| ти сад поскидај ствари, па дај унутра, а коње испрегни, па одведи у шталу...{S} Има места је л |
| штогод заборавиле? – пита госпођа Ната, а крсти се и стала на потегу, па се ухватила за лотру, |
| ило!</p> <p>Наравно, да и госпођа Ната, а особито госпођа Катица, – та, она бар добро познаје Ј |
| моћи све издржати, – вели госпођа Ната, а запурила се сирота од врућине и гурања кроз свет.</p> |
| а издржимо конкуренцију странога света, а овај употребио наше незнање и неумење, па нас експлоа |
| – Ја мислим, само у вароши има свашта, а гле, и на селу чуда! </p> <p>– Није тога било, слатка |
| > <p>– Милане!</p> <p>– Виче Кнежевића, а глас јој прекиде јецање.</p> <p>– Учитељ се не осврће |
| се она нађе између Јована и Кнежевића, а ова између Зорке и Бранка.{S} Зорка пресавила своју к |
| ти, док је унучади чика-Пере Гојковића, а прославиће се име Игњата Јаковљевића, док је његове д |
| ав.</p> <p> Најпосле оде бележниковица, а отпрати је Јован ++ писар.</p> <p> Таман они пошли, а |
| погача, нарастао као мобарска гибаница, а пун заливен као божићна чесница.{S} Неје чудо, ако би |
| ће из врта и затвара за собом вратаоца, а кола у двориште.</p> <p>Загледала се домаћица, ко је. |
| кроз прође, па му пројури кроз сву крв, а коса му се диже.{S} Скинуо шешир, одахнуо, па брише р |
| а, и тако даље.{S} Почела је од ономад, а, да је све ређала, свршила би с оним пре три године.< |
| ку за народ, дизати позориште за народ, а нити они познају народ, нити народ разуме њих.{S} Ужа |
| /p> <p>Тинка оћута.{S} Не подиже главе, а уздахну. </p> <p>Поред тога дете може добити и благод |
| скиње.{S} Прођоше један пут дуж зграде, а он не уме да почне разговор.</p> <p>Хоће и наше село |
| уредно, као што само може бити.{S} Иде, а спушта рукаве на голе пунане, снажне руке, да и њих з |
| ће.{S} Не би било лепо, опет, и да оде, а да се не јави њему и његовој матери. </p> <p>У тај ма |
| а, да је мој Јован за њу кисело грожђе, а она окренула опаклију...{S} И сада, дакако, није имал |
| вако се то одмори, бар кад недеља дође, а мени ти се не зна ни благдан и свагдан.{S} Ни на кога |
| је није ни бриге.{S} А чим кола ближе, а она даље.{S} Ускубури, устумара се, као незван у небр |
| Кад стресао с ње прашину и отворио је, а то „<title>Живот и прикљученија Димитрија Обрадовића |
| раш, ако ми мушки морамо.</p> <p>– Гле, а ко вас тера, да морате</p> <p>– Један другом за љубав |
| .{S} Неје право, да сам тако дуго доле, а несам код матере.</p> <p>– О, о, вајка се госпођа Јел |
| , дакле, шта је то Српство и родољубље, а од како се зна, исповеда се <pb n="62" /> за члана ср |
| охран. „Тама за мном, тама преда мноме, а највећа у срдашцу моме“, завапио је негда његов велик |
| веле јој се мисли, Боже, на све стране, а све за њеном децом и својом невољом.</p> <p>Госпођа К |
| и се трже, кад јој витице тек сплетене, а не придевене спадоше на пунахна бела плећа.</p> <p>И |
| је онако срдит отишао прексиноћ од ње, а од то доба није нашао за вредно, да јој и речи рекне, |
| ада је госпођа Ната била најпре код ње, а противних разлога је, по њену, од неко доба, тајному |
| каквом савуљагом, па се витлају око ње, а она их заварава...{S} Над стрништем или над ливадама |
| годила.{S} Али које Јованово разлагање, а највише канда Бранкова реч - израдише своје.{S} И поп |
| ..{S} На бресту се гдегде закрши грање, а одонуд излети орао, замахне крилима, па заплови велич |
| не сиротиње, даде све до последње крпе, а не задовољи неситог мамона, нити зајази продеранога г |
| ђина да набављамо за своје рођене паре, а пара мало, док потребе све веће расту.{S} Ми ћемо пор |
| и поп Стеван.{S} Не ћеш тек отићи горе, а да и нама не кажеш с Богом? </p> <p>Беше то за Бранка |
| рну на оно: „Устај, Србине!“ – трже се, а кроз храпаво грло, загушено пивушином, једва му проби |
| а, знам све до краја! – правда се дете, а застидела се. – *Цело ја знам; само још који пут да п |
| узе саме полетеше на очи.{S} Сузе лете, а на уснама јој лебди осмејак сретан, блажен.{S} С осме |
| а Криста трчи то у собу то на двориште, а никад празних руку.{S} Мајсторица трчка за њом, да и |
| лине, нема странке: ради, како ко хоће, а живи још од свог старог народњачког сала, преживајући |
| S} Сваки то може, што хоће и како хоће, а он мора на своју катедру, или умрети!...{S} Него једв |
| амтило.{S} Шта ће удовица с троје деце, а у толиком добру?{S} Остао, до душе, леп иметак после |
| из школе. </p> <p>Прижегло летње сунце, а они ходају под штитовима.</p> <p>Даринка и Јелена се |
| ек у срећним часовима сијала као сунце, а у овакима му свакад била звезда, која му је јасно пок |
| е и премишља о ономе, што се њега тиче, а мало разабира за оно, што је било и шта ће <pb n="32" |
| ђи, па ћеш вечерати, – опет Ната Триви, а то исто или можда мало друкчије рећи ће му бар још ко |
| дају неје ни помишљала већ и деце ради, а дакако, још је била држећа и млада доста.{S} Не би ни |
| ета поглади једном руком попу по бради, а другом му насу у чашу хладног теочинца и насмеши се н |
| лагано окрену главу к њој, па је гледи, а, бајаги, ни на крај памети му, шта она пита.</p> <p>В |
| то, да по упутству наших пчелара води, а то му се признати мора, најсавршеније свој пчеларски |
| откиде један и задеде га себи на груди, а други пружи Стајићу.</p> <p>– Хоћете ли га умети сачу |
| мога бележник да се том приликом одржи, а да не примети, било што не трпи толико разметање свог |
| ече јој тихо, па тако искрено, својски, а тако покајнички, да она подиже опет к њему своје миле |
| ашима старима, да су и толико прибрали, а без рационалног газдовања.{S} Данас... данас се и за |
| д неко доба не може ни о чему да мисли, а да у једно не помишља и на то девојче.{S} Па кад неје |
| едно да иду. <pb n="61" /> Понда мисли, а што и да дође он амо?{S} Ваљда га се тиче когод овде? |
| ован ++ писар.</p> <p> Таман они пошли, а учитељ на прате.</p> <pb n="79" /> <p>Дочека га граја |
| о лепо певате, – примети учитељ Јелени, а до ње се нашао.</p> <p>– Морам најпре питати матер и |
| ело.{S} То је оно, што треба да измири, а у идеји Бранковој, све без разлике и политичне и друш |
| чно и као да некога љуто хоће да укори, а опет да изгледа и као очински савет...</p> <p>После в |
| мукну учитељев глас.{S} Свећа се угаси, а иза она два прозора завлада мртви мрак.{S} Девојче се |
| да их метне на груди, где да их скрсти, а где гласом да јачим говори, где опет тише, и тако даљ |
| госпођа Рашићка неје могла да пропусти, а да не спомене, како неки виче на њу, да је божем она |
| } Господа свештеници се чине и невешти, а ти, учо, издири за народност, па кад ти треба дати хл |
| а, да су гости дошли, те потрчала кући, а сва се запурила и задухала што од радости што од умор |
| о дивно, милостива, вели бележниковици, а дошао, да каже: „Добројтро!“</p> <p>Бележниковица га |
| е“ вели, „жив човек, не цигља ни набој, а жива је кућа најтрајнија и најславнија.{S} Живи Бога |
| седнем, – одговори Јован, отирући зној, а зној му цури с чела. – Љуто сам се уморио пешачећи на |
| о је писар (кад се први пут опио у њој, а то је било прво вече, како се скрасио у Брајковцу) де |
| рећи, већ на прагу, да буде свој човек, а за толико година до сад не запита ни самога себе, как |
| мо, да не може бити интелигентан човек, а да није – „господин“, док овамо имадемо доста „господ |
| >– А, не, не! – опре се чича, начеоник, а он је та намишљена старина; па сам устаде и диже чашу |
| о је кратко време.{S} Данас је уторник, а ето за час недеља.{S} Што то нисте пре почели?</p> <p |
| ству народном.{S} Ко је свестан учитељ, а ја бих рекао, да су народни учитељи већином такви, то |
| а сви да га учимо!{S} Ја то увек кажем, а то ћу и сам урадити: треба више учених људи да се пом |
| вачкога друштва са друштвеном заставом, а острагу, на другом крају, застава Новосадске занатлиј |
| јер сад ево и бележника са благајником, а са бележниковицом иде општински писар.</p> <p>С друге |
| пребацује јој учитељ; – у вече са мном, а дању с господином Бранком.</p> <p>Девојче бризну у пл |
| не ће више називати Јована и доктором, а Јован ће њему, на прилику, смети од сад говорити:{S} |
| обрати Игњата, па га увек звала братом, а он њу сејом.{S} То задржала и Катица, па њена деца и |
| оследња добра мисао, што му паде на ум, а нуз то и мирисни фрушкогорски ваздух красне летње ноћ |
| е зграде Даринка, Јелка, Бранко, Јован, а уз њих трчка и мала Зорка.{S} И њено срдашце куца нео |
| с осталим друштвом.{S} Учитељ и Јован, а и Бранко пристао уз њих... унели се, па доказују Јеле |
| окопсати, или и прескочивши тај степен, а они одмах хајд у господство, те или постадоше општинс |
| S} Те склопи и књигу, што лежаше уза њ, а само што је завирио у њу, од како се повукао у попин |
| п је вели поп Стева, поп: а придиковао, а не; те гласао за овог посланика, те за оног; то било |
| а не зна, шта ће; па кад Бранко отишао, а она ми меће моју руку на своје груди, да видим, како |
| ати је мати...</p> <p>Бранко већ пошао, а неје се још решио, дал да иде Јовану.{S} Дошао је и с |
| е мрзовољан.{S} Кадгод пије младо пиво, а њему се нешто стужи.{S} Онда му је његов виши позив н |
| пате, пренесете с помпом на Стражилово, а нису Бранкове него...</p> <p>– То је најжалоснија пес |
| p>Спусти се на место, где је седео био, а ништа не вели.</p> <p>- Е, сад иди никад, поп-Стеване |
| кује око румених усана увек подједнако, а срдила се а радовала се, или плакала, или се сетила С |
| на друго место, – одговори јој Бранко, а као да плива у задовољству.</p> <p>– Госпођа ваша мат |
| /> му се теоретски о томе предиковало, а да не види то од нас својим очима.{S} Престанимо ми р |
| као обично недељом, коло.{S} Село мало, а тако отмени гости!{S} Па као да су целом селу дошли!< |
| p>Рашићка осети, колико га је заболело, а познаје га скроз и скроз.</p> <p>Да говорим толико... |
| годину..{S} Понда шта ћу?{S} С њом зло, а без ње и горе.</p> <pb n="21" /> <p>Ната опет узе да |
| се пута захука, дошао је већ под грло, а то се отео тек само дубок уздисај.{S} Срце би на том |
| е се! – уплете се бележник хладнокрвно, а завија смотку.</p> <p>– Но!{S} Натарошу! – укори га њ |
| ко опасан атентат, да не могоше на ино, а да се једногласно не подигну против таких новотарија. |
| у, ја мислим и држим, нити могу на ино, а да не</p> <p>– Сад ће бити по сахата, – примети му же |
| шла честито у двориште госпођа– Катино, а већ је готово цело село знало, да је сека Ката добила |
| и друго још којешта, што није ни лепо, а камо ли му мирис?</p> <p>– Свет мало пита, шта што вр |
| се дигне и да види иза џбуна, ко је то, а пред њ испаде мала Зорка, Јованова сестрица, и Даринк |
| за хладовине, кад хоћеш, пут је добар, а сад ти иде под ногу.{S} Доћи ћеш само пре, него што п |
| ичан ма и мали Лоренцо Штајн или Некер, а оно ипак бар ваљан економ пре него какав префриган па |
| прам ње, да, бојати, огледа и њен глас, а озбиљан, ни да брком мигне.</p> <p>Јелена се стисла, |
| оришта већ постављен сто.{S} Орах густ, а по земљи очишћено, па поливено, те хладовина као у пл |
| , изнад свију висе према лазурном небу, а овде онде одбиће се још последњи зрак о позлаћену јаб |
| ду млађаних душа и приличи њихову добу, а и не слуте, колико ће се весала поломити на узбуркани |
| но.</p> <p>Бранко метну шешир на главу, а беше му спао у траву.{S} Узе свој штит од сунца, па г |
| го времена, док неје дао начинити нову, а натуцао би је на главу преко ушију, кад је ветар или |
| њи шешир.{S} У руци држи некакву књигу, а на бео се штит од сунца наслонио.</p> <p>– А,... ти с |
| никада могао бити.{S}Па кад то не могу, а видим шта други раде, не могу ни ја бити бољи... </p> |
| две ћуте.{S} Јелена мисли о свом јаду, а Даринка – ко да је зна?{S} Још да се није Зорка рашће |
| љу у школу, за раднике него за господу, а и не разабирају, је ли им син способан за какву душев |
| омен великог песника, седне он на лађу, а с њим и Јован Јаковљевић, па дођу доле, да баш на изв |
| ислиш, камен се усијао.{S} Коњи касају, а не могу да се обране од силних мушица, што их спопале |
| .{S} Погледа то у Јелену, то у Даринку, а поглед му несигуран склизну на страну, као да не сме |
| а вриснула, па испустила канту из руку, а баш је беше узела, да долије у лонац у крај ватре.</p |
| па, ако је нешто свршио, све на страну, а корист преда се, ако није ништа свршио, што бива по < |
| ошле беху, да увеличају ову светковину, а иза леђа му кроз жагор светине, која се устумарала го |
| <p>Јеси ли разговарао што? – пита попу, а више тумачи, шта мисли, погледом него речима.</p> <p> |
| нио се тамо.{S} Таман да поживи у миру, а капља га обори под земљу...{S} Па кад госпођи Нати до |
| /title>“, у кому је позив на претплату, а нерасечен.</p> <p>То је поп-Стевина и библиотека, а р |
| вру у нашем јавном и друштвеном животу, а поштено мисле.</p> <p>Јелена је слушала све то пажљив |
| твих и живих, и када се збије у самоћу, а камо не ће, кад их овако више, па једна другу подсећа |
| ез тога лепо и красно живети, где хоћу, а овако...{S} Ух, ух, ух!{S} Поп-Стеви се пође кожа јеж |
| ако се отац побринуо за своју породицу, а како би овака два самохрана женска грла, мати и кћи, |
| обично <pb n="63" /> држи леву певницу, а учитељ десну.{S} Она води опет све певачице у Брајков |
| ој се кад тад поткрасти из груди уздах, а нит зна за што, нит зна камо.{S} Као да је нека слутњ |
| о се поред Јована.</p> <p>Колико он,... а и мати му као пустила у уши. </p> <p>Иди, синко, – ве |
| Е, па видиш, омладина ти је као поток: а ово, што су сад наумили, као бујица.{S} После бујице |
| постићи... „Поп је вели поп Стева, поп: а придиковао, а не; те гласао за овог посланика, те за |
| јуристерај, да „бранимо народна права“; а ја, бога ми, видим, да се и наши народни браничи, „по |
| не ће народ имати у кога да се угледа; а почнимо и ми паметније са собом, да видиш, не ће ли и |
| к му је била жива његова покојна Стаза; а поред Јеце нема никаквога.{S} Но да потраје овако даљ |
| ово да је био већ и заборавио на ујака; а кад га се и сетио, неје имао повода, да се загрева љу |
| ижди“ сека Ната сека–Кати, кад је чула; а чула је, Бранко с Јованом неје био, ваљда, ни изван Б |
| /p> <p>Данас отишла Тинка из Брајковца; а сутра дан се уселила у поп-Стевину кућу госпођа Рашић |
| рече за госпођу Нату, врло ваљана душа; а о њеној кћери, о госпођици Даринци толико јој је прип |
| , своју кћер, – још је невина, дете је; а он препреден као враг. (Понда окрену други ветар).{S} |
| {S} Ти ни данас не знаш, где ти је муж; а Бог зна, кад и какав ти може од куд искрснути на једа |
| це, што се зблизниле у учитељевој соби; а од њих неки поседали на одар, други стоје.</p> <p>– Т |
| комшилук, само не зна поп Стеван и ви; а и пошиница је већ омирисала. –</p> <p>– Неће госпођа. |
| у раду, јер су међу собом сви једнаки; а чим дође јачи од њега, он подлегне, и то... не, што о |
| овати ону чика-Јовину о Бранковој жељи; а једног од мојих ђачића почео сам да учим <title>Ајдук |
| b n="56" /> <p>Нема снаге да проговори; а не осећа се моћна ни толико, да узме своју руку на тр |
| ерејској служби придику какву исплести; а неје ни у Брајковцу, од како је дошао ту за свећеника |
| рад детета да јој – рече, очитам у очи; а ја бих знала, шта бих јој рекла.{S} Мени то не може д |
| ти узором омладини, која има да се учи; а дела њихова биће вазда на углед, како ваља љубити сво |
| елепуш са стола, па га ћуши на потиљак; а лаком кабаницом покри колена, да баш не види, ако је |
| Осети, како јој у очи сухну неки плам; а на зеници јој затрепта дуга, те их одмах обори.</p> < |
| а ради за народ, мора живети с народом; а не башкарити се по варошима, па писати књиге за народ |
| вин лист, што јој поклонио браца Јован; а зна много и на изуст.{S} Па библиотека њена броји већ |
| Осећа, да не би могао бити равнодушан; а боји се, да се не би показао сметен.{S} Готово би се |
| .{S} Боли га, да Богме, што је понижен; а понижен је, страшно понижен.{S} Човек рођен за виши п |
| ћи по нашем писару, имаће право Дарвин; а ону другу теорију лако је доказати по Брајковачком бл |
| p> <p>Пред очима му лебди лик Даринчин; а у свим жилама осећа све то јаче, што више о њој мисли |
| лиле за омлатином!- вели попа смешљиво; а госпођа Јеца га види, да је сад већ мекши од памука.< |
| не ће ни слушати, те ипак викати живео; а нити ће га хтети нити умети довољно разумети.{S} Дође |
| сле, и то неје немогуће, неје ни ружно; а за истинитост јамчи сваки за себе.{S} Али хтети на та |
| нити рећи мање ни више, већ сензацију; а у кући пречаснога пароха Брајковачкога поп-Стевана Ра |
| >Не знам.{S} Ја сам пошао био к Јовану; а госпођа ме замоли, да вас к њој пошаљем, – одговори Б |
| и поутеши, али... тек... тек...</p> <p> А Јелена се сада збиља почела надати, е ће, по речима п |
| ажеле то његови гости и рачуни.</p> <p> А ту су сви, ту је Брајковачко цело певачко друштво, ос |
| .{S} Покварили му најслађи сан.</p> <p> А по Брајковцу Бруји, како су господа ноћас правила „ба |
| га пита, срди ли се још на њу.</p> <p> А зашто се срди, то као да сад тек почиње да нагађа.{S} |
| се заман викало:{S} Хлеба!{S} Хлеба!{S} А тек сад?{S} Зар ти не видиш, шта се кува?..{S} И сам |
| бележнику. – Бога ми, паметна идеја!{S} А и јест, брате, – окрену се Јовану, – баш смо ти ми на |
| га отуд ја поцрпала!{S} Чувај образ!{S} А сачуваћеш га, ако сачуваш душу и срце чисто и не окаљ |
| поред Јелениних прозора.{S} Прошао!{S} А да је био искрен, и да јој је хтео све признати, мора |
| ам се жури? </p> <p>Е, како ти само!{S} А не знаш, да нема још много до недеље?</p> <p>Ви сте м |
| ако, од како се знам, па хвала Богу!{S} А видим, како пролазе ти, који вичу:{S} Слобода,... нар |
| аест година, па још млада за беседу!{S} А била већ и пре тога као ученица више девојачке школе |
| мој господине докторе!{S} Жалост!...{S} А знате ли, шта раде наша браћа Срби?{S} Сви листом паз |
| ан.{S} Брате, ништа лепше од тога...{S} А да се лепо радити!{S} Па што зарадиш, знаш, да ти ник |
| ажу, да се да бирати чак у Загреб...{S} А игуман, док је Игњат узимао манастирске воћњаке под з |
| .{S} Па тако сад и немамо никакве...{S} А кад човек и оде у Карловце, ако и посети своју сестру |
| мо...{S} Пази, дете моје, на кућу...{S} А и ви, слатка, молим вас, немојте смести с ума, што са |
| а ти наш планинац, шта је то служба.{S} А свако је одевено, враг их и с девојкама, по најновије |
| ан се тужи матери, да је боли глава.{S} А кад пошла на певање, па је мати хтеде да задржи због |
| пева.{S} Друштво треба само да пева.{S} А он погибе за младим друштвом.{S} Него да не увреди ко |
| а му се јави, е је Марко донео пива.{S} А писар опет нашао је за вредно, да сам своје ножно тај |
| о од куће: и деца и девојка и слуга.{S} А већи краве ће доћи скоро из поља, па и по дворишту тр |
| ву, крајњој мети свечанога спровода.{S} А спровод се пружио, колико је од вароши до самога Стра |
| се после картања развезе и пијанка.{S} А он мора ту бити, да декламује.{S} Ко би иначе био у ч |
| и мами читала о Бранку и из Бранка.{S} А и покојни тата, каже, тако је све нешто спомињао и Бо |
| о хоћу, то мора бити из ока из бока.{S} А ти ниси човек, да укротиш свог сестрића.{S} Ти си гос |
| ом Бранкову руку, за коју се држала.{S} А по речима и нагласку за цело јој жао на њега.</p> <pb |
| цело мисли, да би је тако усрећила.{S} А оно девојче, збиља, и треба да се усрећи.{S} Душа је |
| а на лотру, па хоће да скочи с кола.{S} А Катица претрчала, па је прихваћа.</p> <p>Госпођа Ната |
| с учитељем.{S} Биће и ту њена масла.{S} А момак ваљани вредан, како само може бити.{S} Рекла би |
| ва пред искупљеним својим вршњацима.{S} А ови завидљиво гледају, гледају и диве се... </p> <mil |
| одговара се, као да има још времена.{S} А Даринка опет нема каде.{S} Него је ипак по неки пут и |
| и, Бога ми, спремити коју боцу вина.{S} А?{S} Шта велиш, Јоване? </p> <p>Није ружно, – одговори |
| ли, како си ту.</p> <p>То је истина.{S} А ко је томе крив?{S} Као да и један и други избегаваше |
| ио домаћин и на гласу био чика Пера.{S} А Славнић официр у граници. („Немачко рухо на њему, ал |
| метнула у постељу малога Владимира.{S} А она и госпођа Ната седе још, па разговарају о којечем |
| ворити, да уђе чиста ваздуха унутра.{S} А можемо тамо баш и учити.{S} Пријатније је ходати на ч |
| свечаности на разна одређена места.{S} А вуче га опет и тамо на овај пут, што води из Брајковц |
| а је споменила то име на своја уста.{S} А осети, да јој је ипак криво, што неје и он дошао, што |
| есном мору, да му они не могу ништа.{S} А месецу ни бригеша.{S} Чисто не да гледати у себе, как |
| Њих две не занима разговор удовица.{S} А имају и оне, да претресу малу своју књижицу из свог ђ |
| на нагваждања, дангуба и беспослица.{S} А сума сумарум: завађај брата с братом, сина с оцем, и |
| иже то доба, њој срце све јаче куца.{S} А кад већ дође, и да седне на свој прозор, несташни ђав |
| и ради у поп-Стевиној кући као црв.{S} А уме, да удеси, да то, што ради, она и ужива; па што р |
| би морао јавно и повући реч на траг.{S} А повукао би је за цело, као што се већи у себи повукао |
| лој глави...</p> <p>Страх пређе све.{S} А радости и изненађењу, мислиш, не ће бити краја целу н |
| , код своје је, па је није ни бриге.{S} А чим кола ближе, а она даље.{S} Ускубури, устумара се, |
| ту око кокошака, мисли, ко је он је.{S} А жустра младица поред њега тако се препанула, да се не |
| енергију Брајковачке интелигенције.{S} А Бог ме неје баш ни обична ствар за Брајковчане пиво, |
| имандрит беше отишао некуда у купке.{S} А млади отац Варнава, манастирски намесник, добио мало |
| г да, даће и најмлађег сина у школе.{S} А није рада, ни кћер да уда у село.{S} Вели: „Село ти ј |
| итровачкој штедионици на детиње име.{S} А отуђити она рођену сестру од рођенога брата!{S} Сад с |
| еје говорио с нећаком својим о томе.{S} А он опет зазире и од „омладинца“, као да <pb n="71" /> |
| , како да то више власти не забране.{S} А као да се тврдо узда, да ће, ма у последњем тренутку, |
| ртвовали за њихову љубав какво тане.{S} А овако избацили неколико метака у лист хартије, што је |
| свитку нове нам књижевности народне.{S} А то је оно, што је и најозбиљније <pb n="50" /> српске |
| о летње сунце, па глава да му пукне.{S} А дошао је до искуства, да је хладан сир с црним луком |
| а и више свести него у сваке обичне.{S} А, да одушевљење њено неје изнуђено ни чим до правим за |
| ојни госпођа-Натин неје купио од ње.{S} А то, што јој сад госпођа Ната и опет меће на душу, јес |
| не узнемири то дивно мало створење.{S} А лептир шири своја шарена крила, час их скупи и дигне |
| шићка свиснути од једа и од срамоте.{S} А она се чинила свему – и невешта пред светом.{S} Само |
| а видим, како јој страшно лупа срце.{S} А срце јој лупа, Боже, лупа.</p> <p>Јелена се на то одс |
| руку, па је притиште на своје срце.{S} А срце јој лупа, да пробије груди.</p> <p>– Јух!{S} Као |
| , адвоката и онако има већ и сувише.{S} А у државној служби, опет, не да се пропевати, чим осет |
| еда у њега.{S} Очи јој се насмешише.{S} А из грла се оте неки клик - ни налик на онај глас, што |
| а је у колу, па нек је тамо потражи.{S} А Зорка упртила неки гостински пртљаг, пошла с њим у ку |
| поп-Стеве ни најубедљивији разлози.{S} А Кнежевић и опет не пропусти, да не примети, како би м |
| а да одговори, или не ће, што мисли.{S} А мисли: „Што се овај свет толико на силу Бога грађа са |
| рубина раздробио се у чаши, па гори.{S} А попа гледи у њих као стари зналац, па се смеје.{S} Ви |
| пружа прилика у убавој Фрушкој Гори.{S} А учитељ се „једва дочепао честита друштва“, па се не р |
| код куће.{S} Треба народ поучавати.{S} А ко ће то, ако не ће учени људи?{S} И онако није за ње |
| сли, то је наше, па не мора плаћати.{S} А туђинац то не може рећи.{S} Дакле, општина му је дала |
| } Мати му никад не хтео оцу причати.{S} А што је кадгод научио <pb n="90" /> из разговора њена |
| ту песму Мите Поповића о браца-Анти.{S} А благајник и бележник од то доба, чим се мало ђорну, о |
| кажем ујаку, да ћемо код ње одсести.{S} А Јелена се радује, да је позна. </p> <p>Бранка већ поч |
| у појести не ће, док је не почивути.{S} А наше жене,... и људи, и сви, чак и поп Стева, српски |
| а са својом кћерком, да полазе кући.{S} А отпратиће их Јован, Даринка, учитељ, Зорка, па, нарав |
| ско дете у седмој осмој ли годиници.{S} А најмлађе, син, јој, тек се родило, није оца ни запамт |
| препоручује госпођа Ната мајсторици.{S} А још од зимус говори Даринци, како морају, Бог да, на |
| рена.{S} Ја и не могу друкче ниским.{S} А он и заслужује, да је човек с њим искрен.{S} Па ја га |
| пред тетком из вароши и пред сејом.{S} А њих две се нагле радознале.{S} Мали Владимир развашар |
| ајслободнији човек на свету: економ.{S} А толико имадемо примера, да су, на прилику, пропали тр |
| е, све има нешто да разговара с њом.{S} А кад је у друштву, заборави, шта је хтео, али осећа, д |
| {S} Говорило се, да се негде удавио.{S} А говорило се, да је заблудео у свет.{S} Тек Тинка дахн |
| /p> <p>–Ти ћути.{S} Ми ћемо на село.{S} А путу се рока не зна.{S} Може нас тамо затећи и берба. |
| тетка Ната одобравају и хвале смер.{S} А највећа је њена радост, што ће у тој великој свечанос |
| а је то баш њен син.{S} Каже Стајић.{S} А мени и не пада на ум који Стајић.{S} А и он је био с |
| А мени и не пада на ум који Стајић.{S} А и он је био с Јованом ономад код мене.{S} Фини младић |
| спође, која је ружа у нашем друштву.{S} А то није нико други,... мислим, да сте сви погодили, д |
| Том приликом се и деца боље срађају.{S} А мајке се теше и челике надом, да ће им деца бити боље |
| ју књигу, па чита своју декламацију.{S} А Даринка ће запитати Бранка: „Хоће ли ко говорити штог |
| сец дана на једном штампаном табаку.{S} А од оних опет већина их почне још у ђачким скамијама, |
| скупио се народ у чистом свом оделу.{S} А у народу, видиш, око свирца час се таласа, час везе с |
| е, до душе, и жељан друштва на селу.{S} А време му је, да помишља и на то, како би добро било, |
| и по неколико ђака држати на стану.{S} А Тинка спремала и себе и дете. </p> <p>Данас отишла Ти |
| је тргоше како попина Јелена врисну.{S} А коларевој сестри оте се, Бог ме, у шаку и једно: „Хи! |
| премудра Рашићка преварила у рачуну.{S} А треба ли госпођи Кати много, да на први поглед од мах |
| ан народ по чистом јутарњем ваздуху.{S} А зује и брује данас нешто крупније и мисли у глави пре |
| ас често више вреди, потпише меницу.{S} А што овај или онај овому или оному кадгод учини какву |
| ва је дивно пристала Даринчину срцу.{S} А преко њега није прешла још никаква бура, ни најмањи о |
| а ће бити од Брајковачке светковине?{S} А?... стара српска невоља!{S} Плани, па издахни!{S} Так |
| ша.{S} Гле, мај, зар то није могуће?{S} А по Дарвиновој теорији потомци наслеђују особине своји |
| ем.</p> <p>– Шта?{S} Како могу рећи?{S} А заборавила си... </p> <p>Јелена се убезекну.{S} Хтеде |
| му књига, чему просвета, чему живот?{S} А ми смо се свим радом својим далеко удалили од пута, к |
| ам видео, ја јоште добра нисам видео! – а у исти мах падоше му на ум њене, материне речи: „Цео |
| <p>– Като злато, – опет ће Ната Кати, – а ти мени и не кажеш, где су ти деца?</p> <p>– Јован је |
| p> Мој синко, – уплете се поп Стеван, – а да што сам ја ту већ двадесет и толико година?!{S} Уч |
| се ја онда поплашила! – вели Зорчица. – А Даринка стала, па не зна, шта ће; па кад Бранко отиша |
| ега бар у цркви, – рече попа. </p> <p>– А Јелена не сме ништа да каже, већ саже главу, па стаде |
| гу божје, цару царево, па мир!</p> <p>– А нама?</p> <p>– Принесенија јадите, повељенија творите |
| е дечица?</p> <p>– Хвала Богу!</p> <p>– А да шта ћеш!{S} Јавља л ти се госпођа Ната из вароши?< |
| <p>– Збиља?</p> <p>– Ни беле,</p> <p>– А лепу је буквицу очитао и уји и својој несуђеној пуниц |
| средини седи старина, који...</p> <p>– А, не, не! – опре се чича, начеоник, а он је та намишље |
| <p>Јелена се на то одсмејала.</p> <p>– А Даринка је поцрвенела до иза ушију.{S} Заборавила, и |
| пет правите да ништа не знате.</p> <p>– А ти опет све знаш, – уплете се опет нежни супруг. </p> |
| пут код госпође бележниковице.</p> <p>– А, вас треба посути ситном прохом! – поздрави га бележн |
| ви пут ове године добро понео.</p> <p>– А знаш ли, колико је година том ораху?</p> <p>– Колико |
| бео се штит од сунца наслонио.</p> <p>– А,... ти си, Александре!- примети попа, па се осети сло |
| једва да је било кадгод у нас.</p> <p>– А, знате ли, ко је на то наговорио вашег ујака?</p> <p> |
| ћете тек рећи то за омладину.</p> <p>– А да шта је друго та ваша дерна политика него туђа бриг |
| бити сад као пред какву буну.</p> <p>– А с ким ћемо ми у недељу?{S} Уплете се Зорка.</p> <p>– |
| p>Види она то, па му напомиње:</p> <p>– А да за то сам га тамо и послала</p> <p>– Александра?</ |
| а га Даринка прва не поздрави:</p> <p>– А!{S} Јесте ли и ви ноћашњи?{S} Браца баш сад устао.</p |
| виси на прозору попине Јелене?</p> <p>– А-а!... </p> <p>У том ево Дабижића с пуном чашом пред Ј |
| – Хоћете ли га умети сачувати?</p> <p>– А ви?{S} Нема сумње, чуваће га она заједно с мајкином д |
| можемо даље!{S} Прво женскиње!</p> <p>— А ми? – повика писар и бележник.</p> <p>Благајник погле |
| ичемо: „Учимо народ!{S} Поучавајмо га!“ А све то, што ми учимо, врло мало користи баш народу, м |
| она не сме, ни да спомене: „Отишао је!“ А ова, бог ме, ни онда, када би Јелена то и споменула, |
| олика хука и бука дигла за тог ђачића;“ а на некаквог Мушицког и Рајића, не знам, нико не осврћ |
| вици, у гостионици „код зеленог дрвета“ А и деца се виђала тамо на официрским забавама.{S} Па с |
| вратима портир у самурини и у гајтанима а с неким скиптром у руци, или се врата затварају прост |
| аље...{S} У једном углу стоји наслоњена а на вршак изврнута стара плетена а неолепљена кошница |
| оњена а на вршак изврнута стара плетена а неолепљена кошница и у њој паламара, чивија, жица, че |
| една другој правиле „физите“ несу могле а да се не дотакну Брајковачкога певачкога друштва. </p |
| ених усана увек подједнако, а срдила се а радовала се, или плакала, или се сетила Светозара и Д |
| а да му каже, како мати хоће, мати хоће а не она, да се иде у Карловце.</p> <p>Сачувај Боже, ка |
| ма.{S} Како сте дошли, чика... ваш ујак а и мати не могу доста да вас се нахвале.{S} Ал, ја ипа |
| ђице Јелена, – проговори усиљеном шалом а учтиво Бранко, дошавши до ње.</p> <p>– Ја нисам вама |
| а поспремати.</p> <p>Сутра је радни дан а чека сто послова.{S} Па је већ ето, време, да се на с |
| знам већ коме, послушао би ме и учинио А ти...</p> <p>Види Поп Стева, да је тренутак озбиљан.{ |
| по пута.</p> <p>– Од кад ми овде ходамо а вас нема!</p> <p>Јован, Бранко и учитељ се упутили де |
| ве, па полети, да ухвати што боље место а што ближе Дунавској обали.</p> <p>Лађица, на којој бе |
| ових претпостављених у општинском уреду а у званичним пословима, госпођа бележниковица зна увек |
| ј канти на велико уживање бележниково, (а чак је и благајник дигао мало обрве и удостојио декла |
| си на прозору попине Јелене?</p> <p>– А-а!... </p> <p>У том ево Дабижића с пуном чашом пред Јов |
| жниковица.{S} Живила!</p> <p>– Живила-а-а!</p> <p>– Стари курјак! – пришану Јеша Јовану. </p> < |
| > <p>Дочека га граја:{S} О-о! </p> <p>А-а!... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још неје |
| ати и завијати: </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим, шта је! |
| стропошта. </p> <p>И опет:{S} Мно-о– га-а-ја... </p> <p>А Јеша још не беше довршио, таман најле |
| лежниковица.{S} Живила!</p> <p>– Живила-а-а!</p> <p>– Стари курјак! – пришану Јеша Јовану. </p> |
| су обе поцрвенеле.</p> <pb n="46" /> <p>А мали Владимир натукао калпак на главу, припасао ђорду |
| /> <p>Дочека га граја:{S} О-о! </p> <p>А-а!... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још неј |
| <p>И опет:{S} Мно-о– га-а-ја... </p> <p>А Јеша још не беше довршио, таман најлепше полетео!{S} |
| на: „Први санак мира вечитога.. </p> <p>А Зорка нестрпљива, па заврши последњим стихом: „Србади |
| Тек не мога, а да је не пољуби. </p> <p>А Даринка прислонила главу на материне груди...</p> <p> |
| екао, да их се што пре опрости. </p> <p>А они су сви били тако љубазни према њему, сви тако љуб |
| куће, маше на њих белим рупцем. </p> <p>А Кнежевић је отпоздравља шеширом, па се распевао, па о |
| по кући, је ли све у свом реду. </p> <p>А Ната ушла у Даринчину собу.{S} Надвирила се над Дарин |
| .</p> <p>– Ту ми седни, синовче!</p> <p>А Кнежевић пушта глас где силније, где тише, да се као |
| вио, кад, ето, хоће да се шали.)</p> <p>А благајнику се разведри мало оно мрко лице, зарасло у |
| его, сачувај Боже, на онај свет,</p> <p>А ето ти и опет, већ по толики пут, госпођице Даринке, |
| ан упро поглед у бележниковицу..</p> <p>А бележниковица приметила то, па намешта, као бајаги, ш |
| леђима и по ребрима и по ногама.</p> <p>А на Натине речи одазва се.</p> <p>– Разумем. </p> <p>– |
| госпођу Нату, како је поуздана.</p> <p>А та слатка госпођа Натина јесте мајсторица Јула, њена |
| то га Даринка држи против сунца.</p> <p>А Даринка би се и смејала и заплакала.</p> <p>Једва се |
| оге.</p> <p>Зорка потрча натраг.</p> <p>А Даринка стаде као укопана.{S} На њој лака плава хаљин |
| иљан.{S} Но не зна, шта да каже.</p> <p>А Рашићка се, што би рекао Брајковачки писар, „дочепала |
| вана. </p> <p>Чак и Јован умуче.</p> <p>А Јеша кад немаде с ким да политизира, и сам паре, да ј |
| а и њену пажњу на штогот обрати.</p> <p>А кад хладовина разгалила и госпођи Нати тромост с веђа |
| Куд сви Турци, – одговори овај.</p> <p>А она повика: </p> <p>– Јеси чуо, натарошу:{S} Или сви |
| о скупо стати, што му квари сан.</p> <p>А госпођица Јелена... ох!{S} Она чује Миланов глас и то |
| p>Бележник се смеје лудом послу.</p> <p>А Бечлија Јован га уверава, како је то хец. „<foreign x |
| е, – рече и потајно се насмехну.</p> <p>А Јелени одлану.{S} Но је поли румен до иза ушију, кад |
| да се он још једнако срди на њу.</p> <p>А какве ужасне муке трпљаше у тај мах бедни њен Милан!{ |
| јдаша, нит је Србин за бирташа!“</p> <p>А и Марко загрлио њега, па пева с њим заједно... </p> < |
| а мислим, да ће наш коровођа...“</p> <p>А коровођи, Брајковачком учитељу, Милану Кнежевићу вече |
| ђерзонака кошница – тек „да покуша“.{S}А наопако се једио, што српски пчелари сваки час препор |
| ди колар стао до одра, па се не миче.{S}А уза њ његова сестра, па се као снебива у тако господс |
| : </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим, шта је!“ мисли благај |
| ти: </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим, шта је!“ мисли благ |
| е извијати и завијати: </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим, |
| ијати и завијати: </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим, шта ј |
| Србаља у крајеве, што стоје под окриљем Австроугарског орла, Карловци су место, које је бивало |
| за овог посланика, те за оног; то било автономије, то не било је; па казао: да, па казао: не.{ |
| иви и он, народ, него од најсавршенијег агитатора, адвоката и ма ког иначе „господина“.{S} Дале |
| } Тек не може, ето, ни он, да пропусти, ада се и сам не умеша у струју, што се заошинула оне го |
| е замишља увек самога себе, Праотац наш Адам имао је у рају свега, па опет му било дуго време, |
| div type="titlepage"> <p>Павле Марковић Адамов</p> <p>ДУХ ВРЕМЕНА САД ЈЕ ТАКИ!</p> <p>НЕГДИНСКА |
| ђе, па ти је слађе...{S} Не ћу да будем адвокат или чиновник...{S} Ти видиш зар, да се ја не од |
| арод, него од најсавршенијег агитатора, адвоката и ма ког иначе „господина“.{S} Далеко је, дака |
| окација.{S} Неје му нарав за то.{S} Та, адвоката и онако има већ и сувише.{S} А у државној служ |
| се мој позив не допада.{S} Ја нисам за адвоката.</p> <p>Положи све испите најпре; понда ће мо |
| ће учени људи?{S} И онако није за њега адвокација.{S} Неје му нарав за то.{S} Та, адвоката и о |
| д мојих ђачића почео сам да учим <title>Ајдукову песму</title>, – допуни учитељ. – Је л, Зорчиц |
| ог концерта, што га је приредило српско академиско друштво „Зора“ у Бечу у спомен великог песни |
| ала!{S} Чувај образ!{S} А сачуваћеш га, ако сачуваш душу и срце чисто и не окаљано.{S} Твоја ду |
| им друштвом.{S} Него да не увреди кога, ако би другог замолио, да запева, први сам почиње.{S} О |
| попа, да се то њега тиче.) А шта онда, ако те кости, што их у Бечком гробљу ископате, пренесет |
| но највише тек за то, да бабица и кума, ако би се десило тог дана какво крштење, знају, кад им |
| р види, да се ради око начела, што она, ако и не може да схвати, ипак осећа, да је лепо и добро |
| оп Стеван је осетио поглед Бранков, па, ако му је образ иначе и могао доста да поднесе, сад се |
| до коња“, он забоде копље у ледине, па, ако је нешто свршио, све на страну, а корист преда се, |
| не би и он:{S} Нек сврши гимназију, па, ако Бог и срећа дадне, таман ће ти у добри час доспети |
| најбољем месту у селу.{S} Данас сутра, ако не оде у варош, да тамо отвори већу радњу, ево мог |
| а тамо отвори већу радњу, ево мог носа, ако не назида у сред Брајковца најлепшу кућу с магазини |
| Брајковца писмо с пет печата, да дође, ако хоће, у Брајковац, да проведе које време!{S} Добро |
| м супругом.</p> <p>– Ниси поп, Стефане, ако овог учу не избациш из општине, – рећи ће вечерас г |
| рајковцу звони радним даном на вечерње, ако у опште и звони, но највише тек за то, да бабица и |
| ршио, све на страну, а корист преда се, ако није ништа свршио, што бива по <pb n="88" /> најчеш |
| сар, дочекао га је оберучке. (Да ко ће, ако он не би!{S} Рају је само за време судбина ћушила у |
| на друго:</p> <p>Хајд заједно до куће, ако хоћеш к Јаковљевићима.{S} Сад не ћу тамо.{S} Идем у |
| кве...{S} А кад човек и оде у Карловце, ако и посети своју сестру, мислиш, да сме то њој казати |
| кабаницом покри колена, да баш не види, ако је непозван ко, попу у чакширама.{S} Очи упро на вр |
| ривац према ономе, чијега се суда боји, ако је и уверен)да му „кругове његове“ не може побркати |
| је дошла, да врати „физиту“ Славнићки, ако је опет ваздан разлога имала, да наведе против тога |
| после мене дође, може лако дозиђивати, ако му буде уско...{S} Ето видиш; шта би ти било, да си |
| а се тек са печењем почиње наздрављати, ако ни вечера наша није још ни на столу, ја мислим и др |
| ад сте са мном.{S} Ја умем разговарати, ако не уме Даринка...{S} Ваљда вам је жао Беча?</p> <p> |
| чини, да би се од мене могао истесати, ако и не какав практичан ма и мали Лоренцо Штајн или Не |
| се сад, и чешће могао и требао мислити, ако ничега другога ради, бар да сад не мора лупати глав |
| кино наваљивање, да доведе Бранка кући, ако је то сматрао и као неки начин, да би свој стари гр |
| н између две ватре.{S} Ако у гору вуци, ако у село Турци.{S} Ако ће натраг, ту је Скила, мати, |
| отребни ваљани учитељи, као и у вароши, ако не још и потребнији.{S} Ето, он је кратко време ту, |
| о, али осећа, да је питомији према њој, ако и не примећава, како је то необично брзо дошло.</p> |
| о потребно, да се састане с Кнежевићем, ако ничега другога ради, то бар да му каже, шта мати же |
| т кући или у виноград за својим послом, ако не оде у поп-Стевину сеницу, где овај чека, да му с |
| тине папуче на поп Стевин жуљ, излишан, ако <pb n="41" /> је мислила, да ће последње речи девој |
| Беча.{S} Та, знаћеш га.{S} Тинкин син, ако се сећаш!</p> <p>– Што јој је муж она лола и бекриј |
| Бранко, – рече Даринка, као да јој жао, ако је збиља тако, па га чисто теши. – Ја сам уверена, |
| ивен као божићна чесница.{S} Неје чудо, ако би гладни Брајковачки пси да га загризу.</p> <pb n= |
| а је његова жена!</p> <p>Па је ли чудо, ако се Тинка осетила, као да се други пут родила, па до |
| авнима... </p> <p>Вараш се, мој Бранко, ако мислиш, да код мене није то озбиљна намера, – надов |
| } Треба народ поучавати.{S} А ко ће то, ако не ће учени људи?{S} И онако није за њега адвокациј |
| стала.{S} Али све нек је Богом просто, ако ти примиш наук, што сам га отуд ја поцрпала!{S} Чув |
| каквом према њему.{S} Поп Стеван, опет, ако се и приволео на Рашићкино наваљивање, да доведе Бр |
| м ја, шта је дечија радост.{S} Коме ћу, ако њима нећу?{S} Да је њихов отац жив!</p> <p>И твоја |
| ти. „То је дечја радост!{S} Да коме ћу, ако њима нећу!?{S} Да је њихов отац жив!“ – „И твоја је |
| ни идилисање, што ме амо вуче, већ баш, ако ћеш право, практичност,... сушта практичност.{S} Но |
| ој разнежени супруг. – Ти бар не мораш, ако ми мушки морамо.</p> <p>– Гле, а ко вас тера, да мо |
| да удоми своје дете, његова Јелисавета; ако ће напред, наићи ће на Харивду, на омладинца, који |
| неје ни мислио о њему, бар не озбиљно; ако га се, може бити, кадгод случајно и сетио био!</p> |
| chiekt sich nicht</foreign>, Јелена!{S} Ако им је стало, нека изволе они најпре к нама доћи.{S} |
| че „нити писну, нити зубма шкрипну“.{S} Ако га тек чича опомене, да пева, да помаже, он запара |
| ор, као да некога од некуда изгледа.{S} Ако случајно прође туда какав гимназијалац, па је поздр |
| ра, нигде знака каква немирна санка.{S} Ако снива, снива за цело о својој декламацији, о „Бранк |
| одржа све, што остало после Игњата.{S} Ако Бог да, даће и најмлађег сина у школе.{S} А није ра |
| г патријарха Стефана Стратимировића.{S} Ако се Александар добро узучи ја ћу сам молити његову с |
| диш, не ће ли и он окренути на боље.{S} Ако ми не верујеш, иди ма у које село, где су Срби поме |
| боји, поквариће јој се кћи поред ње.{S} Ако и зна, да све, што се догодило у кући поп-Стевиној, |
| >Изгори поп Стеван између две ватре.{S} Ако у гору вуци, ако у село Турци.{S} Ако ће натраг, ту |
| } Седе у вече обично код топле пећи.{S} Ако Даринка не везе или не плете што себи или обично бр |
| } Ако у гору вуци, ако у село Турци.{S} Ако ће натраг, ту је Скила, мати, која би да удоми свој |
| и, мало јео, па опет отрчао с децом.{S} Ако није и он код кола.{S} Знаш, да стрепим, кад се игр |
| аред загрлила и ижљубила своју маму.{S} Ако није код ње, отрчала би у врт, да мирише цвеће да г |
| ви милостиви заштитници у Брајковцу.{S} Ако би се то уздање кадкод и уздрмало сувишним каквим з |
| /p> <p>– Господо, – диже се бележник, – ако и јесте лепи српски обичај, да се тек са печењем по |
| д, – проговори једва жедни благајник. – Ако је дошао, за цело је донео и коју боцу из Варадина. |
| учитеља, где „луфтира главу“.</p> <p>– Ако Бог да? пита Кнежевић Јована и Бранка...{S} Шта?{S} |
| ну „досетку“: „сестру по Еви!“</p> <p>– Ако нам је Ева прабаба, нисмо све једнаке, – не да се б |
| разнео још, тако рећи, пре зоре.{S} Па ако и неје могао никога разуверити, сам је себе тешио.. |
| оздравиће се као добри пријатељи.{S} Па ако не узмогну опет напоредо, знаће обићи матицу, која |
| у очи.{S} Али тек опет дода: </p> <p>Па ако онда то учиниш, скинућу ти шешир до земље.{S} Немој |
| а.{S} Вели:{S} И пилићи су готови.{S}Па ако је по вољи, господо, да донесем сада радованца.</p> |
| >Љубомиру у Елисиуму</title>"...{S} Тек ако ће јој се кад тад поткрасти из груди уздах, а нит з |
| – то су његове најмилије мисли.{S} Тек ако ће га кадгод завести мисао за којом новином у пчела |
| ан!{S} Истина Бог, није Бог зна шта, ал ако не цури, оно капље.{S} Па не може се, сачувај Боже |
| и имати прилике, на кога да се угледају ако хоће.{S} Тако продире у народ оно из књижевности.{S |
| арод.{S} Наша је интелигенција, или баш ако хоћеш госпоштина, збиља, свезана с народом као мало |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ако је госпођа Рашићка и мислила, па, можда, и уверена |
| ним валима, што их тамо чекају. </p> <p>Ако им се назори о свом бићу, о позиву својем у животу |
| јега уљишта; можда, али – тешко!</p> <p>Ако је кадгод каквих виших жељан имао, заситио се црвен |
| <p>И остали сви погледаше онамо.</p> <p>Ако крик Јеленин и неје био по оној ноти, коју је млади |
| а на Брајковачком селу у недељу.</p> <p>Ако госпођа Јеца што не изради, мисли у себи Јован, не |
| , док јој не напреде дремеж на очи...{S}Ако Даринка баш не чита, разговарају, ово било оно се с |
| се брзо отрца, кад пре времена ступи у акцију.{S} Ко пише у нас дописе по политичним листовима |
| је ли им син способан за какву душевну акцију.</p> <p>– Цео свет иде за тим, да има што више и |
| амо на пример „вечитих правника“ доста, ал и ти хоће да играју само господина.{S} Или се и не м |
| обори.</p> <p>– Опростите! - прошапута, ал не подиже очију...</p> <pb n="49" /> <p>Добро те се |
| ха вода брег рони!</p> <p>Бранко ућута, ал му криво још?</p> <p>– Махни се, Стефане, тога.{S} Д |
| дућан!{S} Истина Бог, није Бог зна шта, ал ако не цури, оно капље.{S} Па не може се, сачувај Бо |
| иде.</p> <p>Госпођа Рашићка с поља мед, ал изнутра јед, сам јед, као да не слути на добро.</p> |
| , зачкиљио очима и развукли му се брци, ал не даје гласа од себе... </p> <milestone unit="subSe |
| е ниси оженио.</p> <p>Даринка се смеши, ал готово и не разуме, шта ови говоре.{S} Њој је и то д |
| к њој...{S} То неје било ништа страшно, ал су обе поцрвенеле.</p> <pb n="46" /> <p>А мали Влади |
| ицир у граници. („Немачко рухо на њему, ал под рухом српско срце!“ говорило се о њему).{S} Заво |
| а... виши позив, – пребаци Јеша писару, ал не знаш, говори ли збиља или из шале.</p> <p>Ожениће |
| ника, било у Карловце било у Загреб,... ал хоћу да сам независан.{S} Брате, ништа лепше од тога |
| имала куд, него ти је вратила „физиту“; ал... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ако је го |
| Ната за Јелену Рашићку.</p> <p>– Није; ал она ће начинити од ње којешта.{S} Кад је јесенас дош |
| S} Неје јој Бранко мрзак, Боже сачувај; ал јој нешто тесно било поред њега.{S} Чисто би га загр |
| превари, да дође, те јој се поклони!{S} Ал биће и то.{S} Све је удешено,... по њену рачуну, све |
| но, све, што не носи име човечје....{S} Ал јест! „Мислиш, све је зло само међу људима, међу бли |
| слушна, па радилица, па верна, па...{S} Ал само...{S} И сад језа цело хтела да се потужи, како |
| Довео га, да ту проведе вакацију...{S} Ал не знам, што их већ нема из винограда! ...{S} Владим |
| к мисли: „Ништа лепше од добра пива.{S} Ал куд сви Турци.{S} Мисли, но га мрзи, да и толико гов |
| ела кроз прозор, кад су прошла кола.{S} Ал како неје познала никога на колима, послала Ђуку пан |
| ама доћи.{S} Знамо и ми варошки ред.{S} Ал по мени могу и изостати, – рекла јој је са свим озби |
| ати не могу доста да вас се нахвале.{S} Ал, ја ипак држим, да то мора бити мучно и досадно непр |
| н постане тек, кад се од њега поучи.{S} Ал који Србин остане, тај издржи конкуренцију његову и |
| су.{S} Ви имате иначе потпуно право.{S} Ал...</p> <p>Јован је сад још већма дошао до тога увере |
| ру.</p> <p>– Шала на страну, Бранко.{S} Ал мени се чини, да би се од мене могао истесати, ако и |
| ке, – не да се бележниковица збунити. – Ал тако јој треба!{S} Тај господин Бранко добро јој је |
| нагледавши се Бранкове слике, па мисли, ала је научно нешто казао.{S} Нико не одговори ништа..< |
| <p>– Гле, гле, како лепо мирише!{S}Јух, ала лепо мирише!{S} Па зашто се, мама, овакво цвеће не |
| ари, па да чују,...{S} Боже!..</p> <p>– Ала ти је то наопако време изашло, јух, јух, јух! – узд |
| е истрчати и отићи по девојку.</p> <p>– Ала је то прашина, слатка, па врућина данас, да Бог сач |
| отоичашњу реч, примети благо:</p> <p>– Ала си жесток!{S} Прави омладинац!{S} Море, <foreign xm |
| па окрену ону Змајеву: </p> <quote> <l>„Ала ј леп</l> <l>овај свет“</l> </quote> <milestone uni |
| г те пита од куд морамо да набавимо.{S} Алати наши за најобичније наше потребе носе на себи туђ |
| од памука.</p> <p>– Омлатина омладина, алезајнц (све једно), Стефане; Јелена ће певати на селу |
| јарха Стефана Стратимировића.{S} Ако се Александар добро узучи ја ћу сам молити његову свјатост |
| онако нежан брат.</p> <p>У том и Тинкин Александар израстао дечко из основних школа.{S} Мати се |
| слала</p> <p>– Александра?</p> <p>– Да, Александра. </p> <p>– Да,... да! – пуче попи пред очима |
| да за то сам га тамо и послала</p> <p>– Александра?</p> <p>– Да, Александра. </p> <p>– Да,... д |
| азала поп-Стеви, како не треба да вређа Александра због његових омладинских назора. „Сад је омл |
| алуђере!..{S} Шта мислиш, Тинка; да даш Александра у Карловце у гимназију? проговориће поп Стев |
| д сунца наслонио.</p> <p>– А,... ти си, Александре!- примети попа, па се осети слободан; него с |
| ме, као и удовица, кад немаш мужа...{S} Александре, хоћеш ли се добро учити?</p> <p>Хоћу, ујо, |
| е?{S} Кода вам ради?...{S} Ради се, да, али свако за себе.{S} Огрезли смо у гнилости.{S} Нема н |
| аквим дописом из својега уљишта; можда, али – тешко!</p> <p>Ако је кадгод каквих виших жељан им |
| ветковину?</p> <p>– Ја бих тако волела, али не знам,... по свој прилици...</p> <p>– Кад ја већ |
| памети! </p> <p>- Боже мој, – опет она, али сад мало и с прекором, – тако ти лежи на срцу!</p> |
| а задата за вечерас.{S} Вук длаку мења, али ћуд никада.</p> <p>Никада свог века неје поп Стеван |
| а не ошине и Даринку, како је ћуталица, али подла и подмукла. „Испод мире сто ђавола вире!“</p> |
| ена почела била, да га поверљиво слуша, али се сад окрену и предаде преда се.</p> <p>–Ја ћу да |
| у Брајковцу.{S} Стало га је доста муке, али је успео.{S} Раја Јовановић, општински писар, дочек |
| својим заставама певаху на крову песме, али не изађоше на сухо, него се одвезоше истом лађом у |
| ите није могућег Ви, можда, и не знате, али у старо време одселило се одавде неколико хиљада ср |
| колико пута дизао, да опет он наздрави, али га увек задржаше остали са:{S} Чујмо!{S} Чујмо!{S} |
| рате, ја се мало разабирам у економији, али толико <pb n="89" /> могу да знам, да, пре него што |
| e qui...</foreign></p> <p>– Опрости ми, али ја не замишљаху тебе појма о идилизму.</p> <p>– Буд |
| руку.</p> <p>Јелена хтеде да проговори, али јој заста нешто у грлу, па гледи само учитеља упитљ |
| рка, и Владимир, и браца ће се вратити, али опет... опет..</p> <p>Зорка, опет, нема друга посла |
| а, већ не у првом цвету своје младости, али ипак још доста свежа и унегована, изађе преда њ до |
| ед вече, кад се стиша прашина по улици, али ни по што немој да остави отворено преко ноћи...{S} |
| о, клима главом, и развукли му се брци, али не даје, гласа од себе.</p> <p>– Да Бог ме, да је г |
| {S} Госпођа Јеца се као мало и поутеши, али... тек... тек...</p> <p> А Јелена се сада збиља поч |
| {S} После бујице биће поток опет поток, али мирнији него у бујици; само ће ипак овде онде прокр |
| хове имају, до душе, своју извесну цел, али су још увек без одређене сталности.{S} Прелеће се т |
| пет катихета и месни школски управитељ, али тек да у недељи дана један пут или ни један пут оде |
| и у вароши може бити опет само учитељ, али друкчије се цени тамо такав човек.</p> <p>Нека не м |
| е познанике.</p> <p> Књига је пред њим, али мисли несу све код њега.{S} Од синоћ се нешто сневе |
| а.{S} И досад је била мед пред Бранком, али сад као да ће да се сва разлиже.{S} Чак му је одуше |
| о, не бих наишла“, говорише она једном, али само једном приликом брату свом, „на гору несрећу, |
| се опет извињава, да још неје доспевао, али не ће више пропустити.</p> <p>Писар мотри свакога, |
| ад је у друштву, заборави, шта је хтео, али осећа, да је питомији према њој, ако и не примећава |
| оца.{S} Једва га је, до душе, упамтио, али и оно мало успомене не беше врсно, да и у њему изаз |
| кравар данас боље пожурио него обично, али су се збиља физите код госпође Нате и Катице мало д |
| итати матер и чику. „Ја не знам за што, али чики није нешто право.{S} Све вели, кад чита новине |
| уче у певачкој школи пробао и њен глас, али са свим онако хладно и озбиљно као и осталих?{S} Си |
| а дана.{S} Надала се гостима још синоћ, али не дођоше.</p> <p>Бранко нема мира још од јучер.{S} |
| ших људи, треба да знамо, камо смерају, али...</p> <p>– Али да ћутимо, ваљда, па да им климамо |
| асла на селу, па најволи, да и умре ту, али никад неје марила, да јој се и једно дете мора веза |
| ина ћушила у Брајковац, „Богу за леђа“; али у његову рожданику пише, да је он рођен за „виши по |
| мназији, два три разреда млађи од њега; али у комшилуку његову у стану, – примети између остало |
| едно, како још никад неје осетила била; али тако пријатно, тако слатко, да јој се прели туга по |
| би до сад у то доба већ био код Јована; али га јутрос нешто одговори, те не оде.{S} Како је чуо |
| а, да долазим на певање, – вели Јелена; али ми је жестоко заповедила, да избегавам с тобом разг |
| можда ће се многоме пре допасти Јелена; али Даринка је врсна усрећити тек, као жена, као мати.{ |
| {S} Јест да Србин устукне испред Немца; али то је само у први мах, јер је Немац већ дошао онака |
| цело лакше поднети, да је син оца лоле; али да бацим на њега и ту љагу, да му је мати распуштен |
| по је дати дете и у лер и на васпитање; али треба, Бог ме, женском детету још много више кућевн |
| ћ... и толики други славни и преславни; али се и данас славе!{S} Тек...{S} Тек...{S} Доста је т |
| ини.{S} Радо, до душе, пешачим по гори; али у јулију месецу, на овакој прижези, џаба.{S} Боље б |
| ђе Јован да нешто говори кроз мамурлук; али га речита бележниковица пресече: </p> <p>– Но, да Б |
| едаред зачује тихе кораке под прозором; али, рекао би, још већма чује, како јој јако и нагло би |
| о је да наведе разговор на нешто друго; али оштро омладинац одговара, па не знаде, шта сад да м |
| век забуним.</p> <p>– Прелетео бих био; али нисам могао пре.</p> <p>– Ја бих те чекала целу ноћ |
| вор њих две неје задро у озбиљан живот; али је искрен и прост.{S} Обадве још у оном добу девоја |
| сама да се сагне, па да дохвати књигу; али је Бранко преухитри. </p> <p>– Јесте ли чули, шта с |
| ја делио, ваљда, с народом своју муку; али да бих му био учитељем у његовој најпречој потреби, |
| .{S} Ни дај боже штогод против тога!{S} Али ни најобичније најпотребније оруђе, рано, нашем нај |
| оштар језик!{S} Право материно дете!{S} Али сестрића увек одржи у милости ујковој ипак то, што |
| а и упамтила, то је – у божјој руци!{S} Али је бар тврду веру дала, да ће све и сва порадити и |
| полетела би Јелена и душом и телом!{S} Али мора да га притискује рукама.{S} Понда скочи са сто |
| и покој свачијим костима под земљом!{S} Али када се тим пљује на свету успомену, коју народ с н |
| иди Бог и њега и Тинку и синчића му!{S} Али Арсенију се други занат боље свидео.{S} Карту и чаш |
| /p> <p>Хтеде рећи; ...мислио о њему!{S} Али га ипак памћење не изневери, кад се опомену, да до |
| “ рече за њу учитељ Милан Кнежевић).{S} Али те две „звезде“ треба тек задобити.</p> <p>Бранко С |
| кар о ономе, што сте отоич почели...{S} Али, хвала вам сад.{S} Други пут!{S} Упамтите, други пу |
| лана.</p> <p>Јест, и ја то мислим...{S} Али... не разумеш ме...{S} Нећеш да чујеш, како ја суди |
| о што о њему суђаше „материјалиста“.{S} Али га изненади његов пијетет према оцу.{S} Бранко се с |
| већ прочитала.{S} Скупо ме је стала.{S} Али све нек је Богом просто, ако ти примиш наук, што са |
| лико јој годило, ипак се намргодила.{S} Али које Јованово разлагање, а највише канда Бранкова р |
| ве у овима <pb n="100" /> крајевима.{S} Али баш стога чак и Новом Саду, где је толико времена в |
| ствених манастира ни иних задужбина.{S} Али као ђе није народа свога сазидао му је храм у груди |
| књигу узео Бранко и вечерас да чита.{S} Али, као обично, кадгод је, било телесно било душевно, |
| је поштен човек.{S} Стекао је доста.{S} Али да је умео, могао је и више.{S} Човек се мора збиља |
| а за истинитост јамчи сваки за себе.{S} Али хтети на тај рачун прославити се и постати популарн |
| {S} Прекрсти се после топле молитве.{S} Али се трже, кад јој витице тек сплетене, а не придевен |
| ивини и тако што, чему је кад време.{S} Али госпођа Јелисавете нема од неко доба, па, ево, ни д |
| нам.{S} Ја не разумем њено понашање.{S} Али је страшно љута на тебе. </p> <p>– Је си л јој се и |
| Лептир је, кажу, нестално створење.{S} Али научи се од њега, да само по цвећу идеш и да и са н |
| – треба пазити на тако женско дете.{S} Али та, чини ми се, више пази на свог поп-Стеву.{S} Маћ |
| о доба, па је спавала као мало дете.{S} Али кад се пробудила, па се сетила синоћњег разговора с |
| а за кога.{S} Има она каде и чекати.{S} Али као велим, он је твој, па биће и теби право. </p> < |
| онда видим, да уме и више коју рећи.{S} Али увек Бранко има право.</p> <p>– Да, да, Бранко има |
| аред био с њима, баш у њиховој кући.{S} Али се увек неугодно осећао у друштву, у које би тек по |
| ао, па не ће ни да му погледи у очи.{S} Али тек опет дода: </p> <p>Па ако онда то учиниш, скину |
| међу трговачком омладином у вароши.{S} Али прошао вашар!{S} Дошао кући, да прихвати очеву радњ |
| уши сиром и залива грло белим вином.{S} Али и он наравно мисли, да мора нешто рећи, бар у корис |
| поводећи се за учитељевом виолином.{S} Али кад бележниковица закрешта, не мога да одушевљено н |
| “ доћи, па је устао већ био и пошао.{S} Али је баш дошла у разговор најзанимљивија тема при чаш |
| p>Бранко једва пред зору заспао био.{S} Али чим устао и обукао се, опростио се са свима.{S} Убе |
| актер не би тако што никад допустио.{S} Али сад опет баш та сталност, та строгост и озбиљност у |
| у Јелисавету говоре не знам ово оно.{S} Али девојка неје лоша прилика за сеоскога трговца.</p> |
| абавио, уоквирио и украсио њим собу.{S} Али то је и једина слика у целој соби.{S} Уза зид је по |
| добро пролазе, који што више знају.{S} Али пази, да се што више користиш туђим искуством.{S} Т |
| аде.{S} О раме пребацио сваки пушку.{S} Али им се види, да несу ловци од заната, него баш од ду |
| рајковац, до душе, своју госпоштину.{S} Али осим господе из среза и суда којима се и тако мало |
| под туђим кровом и на туђем огњишту.{S} Али колико је и то лакше, него трпети пијаницу и убојиц |
| јатније је ходати на чистом ваздуху.{S} Али женске гони нека радозналост, да завире у собу мушк |
| да се кајем, или да се тужим на Беч.{S} Али ипак ме срце вуче нашем крају, па госпођице... </p> |
| до душе, вешт момак за таку прилику:{S} Али и она не зна, шта да каже. </p> <p>Неколико обичних |
| ће, за Бога, већ једаред то почети?{S} Али Јован се одсмеје и одговара се, као да има још врем |
| убезекну.{S} Хтеде да пита: на што?{S} Али госпођа Рашићка помрче оштро на њу очима; па само д |
| да знамо, камо смерају, али...</p> <p>– Али да ћутимо, ваљда, па да им климамо главом, као оне |
| е очице и милокрвнога погледа.</p> <p>– Али не мога одолети његову погледу.{S} Осети, како јој |
| ебало би, можда, што да рекне.</p> <p>– Али збиља се не срдим, – уверава га она.{S} Хтеде он да |
| ривљеним плетеним димњацима.{S} Скромна али, као снег, бела црквица лебди, као преставник добро |
| > <p>– Сирота Јелена!{S} Ваљано девојче али несретно!</p> <p>– Мала Зорка дотрча к њима:</p> <p |
| пси да га загризу.</p> <pb n="82" /> <p>Али овај пут им неје жао на месец.{S} Друго се нешто зб |
| о је отишао – рекла би Даринка. </p> <p>Али као да она не сме, ни да спомене: „Отишао је!“ А ов |
| ак.</p> <p>Сам коровођа почиње. </p> <p>Али писар се замислио у улози каквог Дона Цезара од Баз |
| вати се оному, што мати нареди. </p> <p>Али јој сину у главу мисао, да би било врло потребно, д |
| курјак! – пришану Јеша Јовану. </p> <p>Али Јован као да не слуша, јер се нагао већ преко стола |
| би се слатко, слатко исплакала.</p> <p>Али јој криво, што вечерас тога нема.{S} Осећа ужасну п |
| пре не? после, – одговори Јован.</p> <p>Али се овај привуче уза женскиње.{S} Прођоше један пут |
| <p>Учитељ се на њу тек осврнуо.</p> <p>Али нико не примети њену неприлику, јер сад ево и бележ |
| а Зорком да потрчи пред Даринку.</p> <p>Али је задржала мати.</p> <p> <foreign xml:lang="de">Sc |
| и то у род, као у своју рођену кућу.{S}Али на село!{S} Па остати на селу неколико недеља, као |
| :</p> <p>Диван алт, милостива!{S} Диван алт!</p> <p>Са женскињама је ликовођа имао највише посл |
| да одушевљено не примети:</p> <p>Диван алт, милостива!{S} Диван алт!</p> <p>Са женскињама је л |
| У</p> <p>Приредила Даница Вујков</p> <p>АЛФАграф</p> <p>Нови Сад - Петроварадин</p> <p>2007.</p |
| Мучна улога!{S} Неблагодаран занат!{S} Ама зло је почети, још горе не започети.{S} Госпођа Раш |
| начелима напреднога духа времена...{S} Ама молим те, зар ти не видиш, да у нас нема никакве ди |
| и омладина све изумевате неке идеје.{S} Ама, кажи ми, молим те...{S} Е, знам, да Бог ме!{S} И т |
| /p> <p>Прас!</p> <p>Пуче пушка.{S} Пуче ама баш пред кућом у дворишту.</p> <p>– Јух!- зачу се и |
| и позив омладине своје као сам песников аманет.</p> <p>Већ на неколико дана пред заказани свеча |
| ранка к нама, и да му пошаље новаца, да амо дође, те да се момак мало одмори, па и своју матер |
| на боку, да не рекнеш.{S} Пусти човека амо...{S} Докторе, седи овде.</p> <p>И гостољубиви беле |
| ди уверен, није то ни идилисање, што ме амо вуче, већ баш, ако ћеш право, практичност,... сушта |
| једна кућа.{S} Него од како се уселише амо неке стране особе, хоће да и Брајковац изађе на гла |
| су и господа из жупаније пут, који води амо.{S} Сам пресветли господин жупан, кад је требало би |
| "61" /> Понда мисли, а што и да дође он амо?{S} Ваљда га се тиче когод овде?</p> <p>Па јој опет |
| p> <p>– Шта мислиш?{S} Ваљда ниси дошао амо, да мислиш!{S} Приповедај штогод, – вели му девојче |
| >Госпођа Ната дрема, па клања главом то амо то тамо, те час по па гурне Даринку или се удари о |
| .{S} Па кад му умре његова мила супруга Анастасија, кажу, да је поп Стева говорио, како никад н |
| мена понела за покојном Стазом, његовом Анастасијом...</p> <p>Кад би отишао овда онда послом у |
| у Зорци.{S} Дете спава мирно и тихо као анђелак.{S} Румен је прелила по обрашчићима.{S} Нигде н |
| и. (Понда се затрча, те додаде:) Ви сте анђео храбрилац!</p> <p>– Молим, молим, господине, – од |
| народ, нити народ разуме њих.{S} Ужасна аномалија код нас, какве, ваљда, нигде више у свету нем |
| зива онога, да декламује песму о браца– Анти и разбијеној канти.{S} Дакле жива скаче изнад нуле |
| ону познату песму Мите Поповића о браца-Анти.{S} А благајник и бележник од то доба, чим се мало |
| е знам који пут, декламовао ону о браца-Анти и разбијеној канти на велико уживање бележниково, |
| пред куће се зачу громки глас.</p> <p>– Ао, лопове један!{S} То ти је последњи злочин!</p> <p>– |
| Запева познати усклик: </p> <quote> <l>„Ао свете мио и премио,</l> <l>красно ли те вишњи удесио |
| кајмаком, на који му се сад тек и већи апетит отворио, што зар хоће на њему да излије сав свој |
| у у народа Ког Синови Талије, – глумци, апостоли народни!{S} Па како <pb n="74" /> стојимо у то |
| је, за бога?</p> <p>– Од кад ја вребам арамију!{S} И једва ми се подеси згодна прилика, кад са |
| вароши сталан члан певачкога друштва и аранжер толиких села и беседа.{S} Зна он, дакле, шта је |
| у, тихо, по свом начину, тек само да да арију: </p> <quote> <l>Дух времена сад је таки,</l> <l> |
| свом, „на гору несрећу, него што је мој Арсеније.“</p> <p>Арсеније њен треба да је по занату ћу |
| рећу, него што је мој Арсеније.“</p> <p>Арсеније њен треба да је по занату ћурчија.{S} Леп зана |
| Бог и њега и Тинку и синчића му!{S} Али Арсенију се други занат боље свидео.{S} Карту и чашу за |
| еч.{S} Лакше би му било, чини му се, на архијерејској служби придику какву исплести; а неје ни |
| не свога доба, Лукијан Мушицки, и учени архимандрит Јован Рајић, кому, кажу, петнаест пута нуди |
| p>Као што рече Јован, пречасни господин архимандрит беше отишао некуда у купке.{S} А млади отац |
| било, да сам остао у манастиру.{S} Нема архимандрита, па ме задржавао Варнава...{S} Него Бранко |
| обичаје и моралу Брајковцу тако опасан атентат, да не могоше на ино, а да се једногласно не по |
| ест идолопоклонство према, тако званим, аукторитетима.</p> <p>– Па може ли ту бити дисциплине? |
| у вурштлпратеру?!{S} И ти се заводиш за аукторитетима!{S} Е, па да Бог ме: <foreign xml:lang="d |
| вичу:{S} Слобода,... народно право,... аутономија,... избор,... сабор!{S} Треба вама Стратимир |
| foreign xml:lang="de">Freund</foreign>, ах то је хец!“ </p> <pb n="83" /> <p>Госпођа Рашићка се |
| е воли на свету, како га је изневерила, ах! – и она... она, за коју би...</p> <p>Невера!{S} Ње |
| ло на мене, – одговори Бранко.</p> <p>– Аха!{S} Држите се!- рече му Даринка, те му, бојаги, поп |
| ица, нож за подрезивање кошница, будак, ашов, мотика и тако даље...{S} У једном углу стоји насл |
| тако, што кажу, искрен кући, као што је баба Давина Јаковљевићима, од како је...</p> <p>Па и го |
| опште и звони, но највише тек за то, да бабица и кума, ако би се десило тог дана какво крштење, |
| ему.</p> <p>– Па сте се непрестано опет бавили о књигама.{S} Како сте дошли, чика... ваш ујак а |
| а времена скрила, већ и пун сен округле багреме, једне од оних, што су засађене у реду пред поп |
| би приповедати, како је наслоњен на ону багрему пред њеним прозором пиљио као маче у жижак, да |
| } Најбоље ће бити, да си ти уз њега.{S} Бадава!{S} Мати је мати.{S} Дете не треба никад да је н |
| е већма претеже на Даринчину страну.{S} Бадава, срце само тоне на ту страну, па му вуче и душу |
| ...{S} Е, па идем ја њој.</p> <p>И тако бадава Даринка моли и преклиње, плаче и дури се, да мат |
| га, мама...</p> <pb n="12" /> <p>И опет бадава!{S} И по толики пут бадава!{S} Мати навалила, те |
| /> <p>И опет бадава!{S} И по толики пут бадава!{S} Мати навалила, те навалила.</p> <p>– Хајдемо |
| у сред Брајковца серенада!</p> <p>Е, то бадрим чуварима ноћне безбедности у скровитом Брајковцу |
| а очепи попу испод стола.</p> <p>Јелена базазлено слуша и попу и Бранка.{S} Са свим је излишан |
| замислио у улози каквог Дона Цезара од Базана, каквог шпањолског гранда у сред Севиље, па зави |
| ано окрену главу к њој, па је гледи, а, бајаги, ни на крај памети му, шта она пита.</p> <p>Види |
| а се иначе кроје панталоне, да изгледа, бајаги, као канабе, и да пречасни не би дерао чакшире о |
| жниковица приметила то, па намешта, као бајаги, шишке на челу, те испод руке погледа у њега.</p |
| у Бруји, како су господа ноћас правила „бал“ по селу.</p> <pb n="84" /> <p>Бранко једва пред зо |
| у јесен нагрну раденици из целе Бачке и Баната у виноградарску радњу, или кад се у октобру иску |
| у манастиру, како би било да пред вече банемо тамо?</p> <p>Како се дознало за узрок Бранкова и |
| вему, што је напредно, морати као народ банкротирати, т. ј. на једаред ће „друмови пожелити Срб |
| .</p> <p>У кратко – ту је буна, сабори, Банство, војвода,... </p> <p>Па када и тога нестане, ка |
| сам рећи.</p> <p>– Не ни по што.{S} Не, бар док је ту Бранко.{S} Учитељ се замисли.</p> <p>– Шт |
| ребао мислити, ако ничега другога ради, бар да сад не мора лупати главу, као да му је све ново. |
| па је још нема.{S} Свако се то одмори, бар кад недеља дође, а мени ти се не зна ни благдан и с |
| и он наравно мисли, да мора нешто рећи, бар у корист свога „вишег позива“, па вели:{S} Штета за |
| омену, да до сад неје ни мислио о њему, бар не озбиљно; ако га се, може бити, кадгод случајно и |
| уго чекала на прозору, и он не дође.{S} Бар да је после серенаде и прошао онуда, кад је изгледа |
| а и тамо није свештеник старији од њега бар у цркви, – рече попа. </p> <p>– А Јелена не сме ниш |
| та, а особито госпођа Катица, – та, она бар добро познаје Јецу Рашићку, – наравно, да су и оне |
| главом:</p> <p>– То је за мене, за сад бар још, тек само празан разговор!</p> <p>Сад већ не мо |
| рао из друштва, док неје признао, да је бар прошао поред њених, поред Јелениних прозора.{S} Про |
| мтила, то је – у божјој руци!{S} Али је бар тврду веру дала, да ће све и сва порадити и код чик |
| ити на Брајковачкој светковини, немојте бар ви Карловачку да пропустите.</p> <p>– Па: сад, ваљд |
| гњата Јаковљевића.{S} Но треба радити и бар одржати.{S} Да извади Јована из школе?{S} Да га с п |
| 4" /> <p>Што не дате мало проширити или бар повисити, ујо ту сеницу, кад сте тако радо у њој?</ |
| оји су тек из туђих уста чули и научили бар „Коло Бранково“, па до првих књижевних умова, који |
| ш ту! – вели јој разнежени супруг. – Ти бар не мораш, ако ми мушки морамо.</p> <p>– Гле, а ко в |
| </p> <p>– Што зна цело село, мора знати бар и натарошевица, – обрецну се она.</p> <p>– Ја ништа |
| на право је и поштено, да јој то врати бар за један или ма и за два дана.{S} Надала се гостима |
| али Лоренцо Штајн или Некер, а оно ипак бар ваљан економ пре него какав префриган параграфлија. |
| и протест једва даваше на који тренутак бар маха, да се разаберу гласови одабраних чланова пева |
| какав цигару за два новчића, да недељом бар господски пуши у колу пред девојкама или у крчми..{ |
| Ух!{S} Па би добре маме, да прозру мало бар и у будућност, макар да отшкрину крајичак непрозрив |
| Кнежевићем, ако ничега другога ради, то бар да му каже, шта мати жели, и да она то чини само по |
| че госпођа Јеца.{S} Другим речима, а то бар мисли: „Путуј, игумане..."</p> <pb n="69" /> <p>На |
| евану ипак доста до тога, да му сестрић бар лепо мисли о њему, као да се осећа нешто крив, што |
| p> <p>– Е, добро кад је устао.{S} Да му бар кажем с Богом!</p> <p>– Ви одлазите?</p> <p>– Овај |
| исто или можда мало друкчије рећи ће му бар још који пут...{S} Сутра се можеш вратити за хладов |
| {S} Наука је једина врсна, да и небраћу бар до сношљивости зближи.{S} Она не пита, јесам ли ја |
| </p> <p>Ох, како је дивно, слушајући их бар по издаље, пристао тај збор са својим <foreign xml: |
| лиње, плаче и дури се, да мати одгоди, „бар док прође беседа“!{S} Шта је госпођи Нати до беседе |
| ко да мислите.{S} Разговарајте, штогод, барем кад сте са мном.{S} Ја умем разговарати, ако не у |
| некој брескви, тек да зар омиришу мало барута.</p> <pb n="22" /> <p>Иначе прелешкали, разговар |
| ијана.{S} Срби су за средње гласове.{S} Бас – ту је, мој брајко, баћушка Рус...{S} Баћушка Рус |
| „<title>Мезимца</title>" или из „<title>Басана</title>" тога неумрлога мудраца српскога.</p> <p |
| ка Рус...{S} Баћушка Рус је сваки рођен басиста.{S} Зарастао у лицу, здепаст, вратат, прсат, пл |
| а, да помаже, он запара својим храпавим басом, па је учинио своје.</p> <p>Бележник се дочепао л |
| и, како ну не прија.{S} Да му је хладан батак с киселим краставцем.</p> <p>– Шта?{S} Зар идеш?{ |
| се пуши и ври у пуним лонцима, а цврче батаци на угрејаној масти.</p> <p>У дворишту је све мир |
| ње гласове.{S} Бас – ту је, мој брајко, баћушка Рус...{S} Баћушка Рус је сваки рођен басиста.{S |
| – ту је, мој брајко, баћушка Рус...{S} Баћушка Рус је сваки рођен басиста.{S} Зарастао у лицу, |
| .. сабор!{S} Треба вама Стратимировић и Бах.{S} Каква слободна штампа?{S} Грдити своје старешин |
| .{S} Можда је мислио, да се и он кадгод баци у који српски пчеларски лист каквим дописом из сво |
| кше поднети, да је син оца лоле; али да бацим на њега и ту љагу, да му је мати распуштеница, не |
| абижић као у шали. – Ја бих вам се радо бацио под окриље.</p> <p>– Гле, гле грчета! – нашали се |
| ака и Србијанца и Херцеговца и Сремца и Бачванина и Дубровчанина и ове и оне; па је увек, каже, |
| своје назоре брани најодушевљеније.{S} Бачка слобода, неограничена у идејама, <pb n="92" /> ка |
| ећа или у јесен нагрну раденици из целе Бачке и Баната у виноградарску радњу, или кад се у окто |
| <p>Таман Трива притегао узде и замахнуо Бачком ђиватком, да одудари преко коња, па да потера, а |
| па издахни!{S} Таки смо ти ми свуда. , баш сам радознао, како ће и то у Карловцима испасти.{S} |
| мрзи на цео свет тако, да га мржња, да, баш та мржња, нагнала, да утопи цео свет у манастирски |
| аната, него баш од дуга времена, можда, баш и од жеље, да увеличају само једном згодицом више с |
| знам, да Бог ме!{S} И то је омладинска, баш са свим омладинска идеја за жедне ђакеле, што је Бр |
| аринком, јер је већ једаред био с њима, баш у њиховој кући.{S} Али се увек неугодно осећао у др |
| што га је он себи изабрао, не пријања, баш Бог зна како, маџун и скоруп!...{S} Па... најпосле, |
| ла на тебе...{S} Сироче моје!</p> <p>Е, баш неје то више ово ни оно.{S} Ево, и сузе пођоше врца |
| Више њега се залепрша лептир, па стаде, баш близу на неки цвет.</p> <pb n="37" /> <p>Он ни да д |
| ко мало кад који Брајковчанин обрадује, баш кад дођу, иначе из бољег света слабо ко усрећи Брај |
| о што су неки ради можда, или шта више, баш тога ради омаловажавати ђенија његова, то је смешно |
| војкама не паде ни једне речи, која би, баш и по госпођа-Катину мишљењу, на Даринку утицала раз |
| ако љубазни.</p> <p>Јелени, неје крити, баш и одлану чисто нешто са срца.{S} Неје јој Бранко мр |
| </p> <p>– Баш ништа.</p> <p>– Ни да он, баш у овај пар, када ми о њему говоримо, виси на прозор |
| се госпођи Нати, да види своју сестру, баш као да јој је, не дај Боже, према глави.</p> <p>Сад |
| да ступи на даске, што свет значе“.{S} Баш тада је он први пут у друштву залагао сву снагу сво |
| ра мати, верна супруга, и тако даље.{S} Баш тада је он тим начином одао своју „тајну“, поричући |
| анастирску. ~</p> <p>– Боже сачувај.{S} Баш сам задовољан, што идем, – одговори онај. – Него ис |
| ач“, то чупа с ногу велики завежљај.{S} Баш читав посао!</p> <pb n="19" /> <p>У том дотрча и Зо |
| на улицу, па да дозна, ко је дошао.{S} Баш му то добро и дошло.{S} Нема ти, вели, несноснијег |
| увај.{S} Мени је овде врло пријатно.{S} Баш се, на против, са свим добро осећам.{S} И не могу д |
| А и јест, брате, – окрену се Јовану, – баш смо ти ми на селу затуцани,... их!{S} Никакве друшт |
| !{S} Како ћеш?</p> <p>– Пешке.</p> <p>– Баш добро.{S} Отпратићу те донекле.</p> <p>– Немој доне |
| ода у решето, – одговори онај.</p> <p>– Баш имам важна разговора с тобом.</p> <p>Бранко се изне |
| тво.</p> <p>Јеша Дабижић вели:</p> <p>– Баш се добро осећам!{S} Тако мора бити ономе, коме пуст |
| – И ви, збиља, не знате ништа?</p> <p>– Баш ништа.</p> <p>– Ни да он, баш у овај пар, када ми о |
| вриснула, па испустила канту из руку, а баш је беше узела, да долије у лонац у крај ватре.</p> |
| љак; а лаком кабаницом покри колена, да баш не види, ако је непозван ко, попу у чакширама.{S} О |
| им и Јован Јаковљевић, па дођу доле, да баш на извору буду сведоци, колико се у истини прави на |
| пуши и замаглио у уској сеници свој да баш видиш, како куља плав дим на врата. </p> <p>Намешта |
| Фрушку Гору.{S} Ставимо ипотезу – можда баш ваша.{S} Гле, мај, зар то није могуће?{S} А по Дарв |
| мислимо, да код матере одседнемо.{S} Ја баш кажем ујаку, да ћемо код ње одсести.{S} А Јелена се |
| напреде дремеж на очи...{S}Ако Даринка баш не чита, разговарају, ово било оно се снило...{S} П |
| <p>Прас!</p> <p>Пуче пушка.{S} Пуче ама баш пред кућом у дворишту.</p> <p>– Јух!- зачу се из ку |
| поп-Стеву.{S} Маћи му се не да.{S} Она баш истера одавде учитељицу.{S} Мал не свиште девојка о |
| као да сад тек почиње да нагађа.{S} Па баш за то треба да му каже, како мати хоће, мати хоће а |
| нако срдито и опет по толики пут:{S} Па баш сад?!</p> <p>Та, за који дан ће да буде велика бесе |
| у неколико разних гласова.</p> <p>Ката баш била вадила неке ствари, што их је Зорка радила, па |
| – А!{S} Јесте ли и ви ноћашњи?{S} Браца баш сад устао.</p> <p>– Е, добро кад је устао.{S} Да му |
| екле.</p> <p>– Немој донекле, већ хајде баш у Карловце.</p> <p>– Не реци два пут.{S} Тамо мора |
| тола, као да се, збиља, осведочи, да је баш она та „ружа“.</p> <p>– ... једна ружа, – наставља |
| па је устао већ био и пошао.{S} Али је баш дошла у разговор најзанимљивија тема при чаши пива, |
| д још таким показао.{S} Више пута му је баш био и одвратан, што је „таки“, као што о њему суђаш |
| ковачке интелигенције.{S} А Бог ме неје баш ни обична ствар за Брајковчане пиво, па још у боцам |
| b n="96" /> <p>– Мени.{S} Стефане, није баш наврило, да Јелену по што по то удам ма за кога.{S} |
| а он показује на жици.</p> <p>Бранко се баш разговарао с Даринком.</p> <p>Јован прешао бележник |
| мчи, да му наши поштени општинари не ће баш и продати ту своју кућу,... разумете ли ме: кућу ср |
| а спомињати толике народне саборе, који баш у Карловцима саборисаху о цркви, о школи, па и о по |
| овима <pb n="100" /> крајевима.{S} Али баш стога чак и Новом Саду, где је толико времена већ с |
| за народ.{S} Наша је интелигенција, или баш ако хоћеш госпоштина, збиља, свезана с народом као |
| све то, што ми учимо, врло мало користи баш народу, маси народа.{S} Ми учимо медицину, па тражи |
| љем у његовој најпречој потреби, радећи баш свој посао, то сам сигуран...{S} Мој стари био је п |
| т, нема друга посла, него дошла, па јој баш жалостиво вели:{S} Не волим нешто, што је отишао Бр |
| нутра? </p> <p>Бранко уђе.</p> <p>Јован баш пије каву, па се тужи, како ну не прија.{S} Да му ј |
| огледом него речима.</p> <p>Попа застао баш пред великим орахом, па гледи већ по толики и толик |
| се види, да несу ловци од заната, него баш од дуга времена, можда, баш и од жеље, да увеличају |
| а проведе које време!{S} Добро му дошло баш с тога што је у то време овде доле највише у народу |
| чиста ваздуха унутра.{S} А можемо тамо баш и учити.{S} Пријатније је ходати на чистом ваздуху. |
| ати над књигом.</p> <p>– То ме је једно баш и припитомило, те сам се и тамо осећао, колико толи |
| војим, његовим ујаком, поп-Стеваном, то баш не могаше у њему изазвати безусловну послушност пре |
| , да.</p> <p>– Нисам ни знала, да је то баш њен син.{S} Каже Стајић.{S} А мени и не пада на ум |
| вом.</p> <p>– Мој синко, не треба ни то баш тако далеко одлагати.{S} Ко је рано легао и рано се |
| ако што никад допустио.{S} Али сад опет баш та сталност, та строгост и озбиљност у карактеру Бр |
| е то ни идилисање, што ме амо вуче, већ баш, ако ћеш право, практичност,... сушта практичност.{ |
| /> <p>Бележник и један одборник играју баш жандара, а остали како који.{S} Писар се наслонио н |
| ву собу</p> <p>Највише се обрадова тому баш Јован. </p> <p>У прочељу између оба прозора виси у |
| штује и мртве поборнике, (на ту је реч баш особито узахао,) поборнике своје идеје.{S} Дух врем |
| богом пошла, сека „имја рек“!...</p> <p>Баш Ката ушла у двориште, па истерала ћуриће из врта и |
| и за народ, мора живети с народом; а не башкарити се по варошима, па писати књиге за народ, поу |
| сви Турци“... па савесно врши своје као бегеш. </p> <p>Јеша Дабижић се сетио свога калфовања у |
| етка и сеја из вароши; па узјахао танку бедевију, што му извукао из трске браца Рада слуга, па |
| p>А какве ужасне муке трпљаше у тај мах бедни њен Милан!{S} Да зна само, колико је грких пилула |
| тукао калпак на главу, припасао ђорду о бедро, што му донела тетка и сеја из вароши; па узјахао |
| с ким од њих!{S} Па у јутру, чим сване, бежи из тога понора, где све заудара подлошћу и нитковс |
| се у кућу. </p> <p>- Госпођице Јелена, без сумње и ви ћете нам помоћи.{S} Ви тако лепо певате, |
| жи у милости ујковој ипак то, што се... без ичије – помоћи сам у туђем свету... гура, те редовн |
| е, што је при себи.{S} Жилава нарав!{S} Без ичије припомоћи... сам... у туђем свету...{S} Хм!{S |
| тлија, то више слободе и благостања.{S} Без материјална напретка и добростања, чему књига, чему |
| дин“, док овамо имадемо доста „господе“ без интелигенције...{S} Узми само то на ум, да се ни је |
| има старима, да су и толико прибрали, а без рационалног газдовања.{S} Данас... данас се и за то |
| дину..{S} Понда шта ћу?{S} С њом зло, а без ње и горе.</p> <pb n="21" /> <p>Ната опет узе да се |
| јом невољом.</p> <p>Госпођа Ката остала без мужа пре пет шест година.{S} Најстарији син јој, Јо |
| еба да измири, а у идеји Бранковој, све без разлике и политичне и друштвене странке, које вру у |
| де онде прокрчити себи, лакше пута, где без бујице није могао.{S} Биће и међу вама после бујице |
| руке, да и њих заштити, те да не поцрне без невоље.</p> <p>Јеси ли разговарао што? – пита попу, |
| ађује.{S} Коме за љубав; Могла сам ја и без тога лепо и красно живети, где хоћу, а овако...{S} |
| </p> <p>–- Куд насрне, или с главом или без главе.</p> <pb n="96" /> <p>– Мени.{S} Стефане, ниј |
| . (Осмелио се тако поп-Стева, па говори без запете.) Ја сам већ замесио попару учитељу.{S} Не в |
| ни, нема опасности, да ће морати певати без госпођице Јелене. </p> <p>Сутра после подне одмах ј |
| уше, своју извесну цел, али су још увек без одређене сталности.{S} Прелеће се ту с једног предм |
| е, као да су пука проза и крпарија, тек без њега ко зна би ли од мах добили песнике као што су |
| е иде тако.{S} Ја се не ћу нити се смем без вас вратити, – рече она слободно.</p> <p>Бранко мет |
| вани на то, могли бисмо ми бити са свим без икаква листа, или би такви лист могао изалазити јед |
| , па онда и о којечему другоме – готово без праве свезе тих разних предмета.</p> <pb n="97" /> |
| тако му је потребан у збору, да готово без ње не ће моћи бити ништа.</p> <p>**...*Ударише и кр |
| Јаковљевић) и госпођица Јелена попина („Без њене можемо ни маћи!“ рече за њу учитељ Милан Кнеже |
| крена и страсна; Даринка тиха, озбиљна, безазлена и разборита.{S} Као девојка можда ће се много |
| еко прага који води из блаженог царства безазлене идеалности у суморно царство безобзирне збиљн |
| ли, увлачи се тако нешто по неки пут у безазлено јој срце, које зна да куца још увек само за м |
| ада!</p> <p>Е, то бадрим чуварима ноћне безбедности у скровитом Брајковцу беше по вајкадашњи ми |
| дамнаест година, ватрених очију, весела безбрижна изгледа.{S} Како је Бранко неје приметио ни о |
| /p> <p>– Блажени ништи духом! – примети безбрижно Јован.</p> <p>– Па да за што више од по века |
| та, издиже чашу спрам свеће.{S} Мислиш, безброј рубина раздробио се у чаши, па гори.{S} А попа |
| љанога поштења, непомућенога родољубља, безлобне младости. ·</p> <p>Њему за уздарје подиже наро |
| безазлене идеалности у суморно царство безобзирне збиљности,...још на њему лептирски прах слат |
| ваном, то баш не могаше у њему изазвати безусловну послушност према петој божјој заповести: „Шт |
| је тај умео ринтати и радити.{S} Кадгод бејах код куће, водио би ме собом на сваки посао и гово |
| ћаш!</p> <p>– Што јој је муж она лола и бекрија? – спомиње Ната.</p> <p>– Да, да.</p> <p>– Ниса |
| им димњацима.{S} Скромна али, као снег, бела црквица лебди, као преставник доброга духа, над се |
| диже.{S} Испод њега провири најпре мала бела ручица; па се од мах за њом указа мила главица са |
| /l> <l>Мојих песмарица,</l> <l>Тамо има бела вила</l> <l>Раширила крила, –еј!</l> </quote> <pb |
| тене, а не придевене спадоше на пунахна бела плећа.</p> <p>И нехотице се окрену Зорци.{S} Дете |
| </l> <l>За слободу с диже сваки.</l> <l>Бела вила ори глас:</l> <l>Устај, Србине!</l> <l>И у бо |
| у лонцима, а негују којекакве кактусе и белагоније и друго још којешта, што није ни лепо, а кам |
| између густиша дивљих ружа, јагодњака, беле лозе, бршљана...</p> <p>Разговор њихов врзао се на |
| ечи о томе!</p> <p>– Збиља?</p> <p>– Ни беле,</p> <p>– А лепу је буквицу очитао и уји и својој |
| ноћашњој серенади не спомену ниједна ни беле.</p> <p>Само Зорка када дођоше до онога џбуна иза |
| S} Душа је њена чист још неисписан лист беле хартије.{S} Ваљан, поштен човек може по том листу |
| брзо дошло.</p> <p>Док је учитељ дошао, бележник, благајник, писар и други певачи већ су се дог |
| } Дакле жива скаче изнад нуле, то јест, бележник је „ухватио шпиц“.</p> <p>Писар као да се нешт |
| ковачки ће, јер је таки дух времена.{S} Бележник вели: „Нека буде и у паклу вашара!“ Благајник |
| јковцу као ишчитана глава, ипак не мога бележник да се том приликом одржи, а да не примети, бил |
| нцепта.</p> <p>– И ја бих рекао, – дода бележник. – Него кад велиш, да је сам Варнава у манасти |
| е занесеш!</p> <p>– Жено, мир! – повика бележник својој супрузи, скруни последњи остатак у свој |
| ла кошар,... ето, то ти је! – затрча се бележник, као да реши ствар што пре. </p> <p>Јован сад |
| у у чело...</p> <p>– Господо, – диже се бележник, – ако и јесте лепи српски обичај, да се тек с |
| енићете се и покајаћете се! – уплете се бележник хладнокрвно, а завија смотку.</p> <p>– Но!{S} |
| p> <p>– ... која има бодље, – уплете се бележник.</p> <p>– <foreign xml:lang="de">Keine Rose oh |
| ом декламацијом „о разбијеној канти“, и бележник га протежира за писара.{S} До сада је увек опр |
| ер!</p> <p>Јован прсну у смех.{S} Чак и бележник мало се не угуши, како се засмејао.</p> <p>– С |
| Поповића о браца-Анти.{S} А благајник и бележник од то доба, чим се мало ђорну, одмах терају пи |
| нскиње!</p> <p>— А ми? – повика писар и бележник.</p> <p>Благајник погледа учитеља, што значи, |
| окторе, седи овде.</p> <p>И гостољубиви бележник пође да прави места Јовану уза сто, не бил заб |
| ћемо после певања код Марка, – пресуди бележник, – да му сефтеишемо нов еспап.{S} Бранко се и |
| p>– Хајдмо ми дотле на пиво! – предложи бележник.</p> <p>– Благајник одмах устаде. </p> <p>– Пи |
| > <p>– Ех, ти већ све знаш, – проговори бележник, напунивши пуна уста сира и загризавши зелену |
| ајмуна.{S} Тако приповедаше доцније сам бележник у Руми „код орла“. „У мало“, каже, „не угњави |
| нзионирац...{S} И опису ту.{S} Господин бележник је нашао, да је вредно, да му се јави, е је Ма |
| аспита, ко је то дошао.</p> <p>Господин бележник, господар начелник, благајник, писар, неколико |
| есноснијег посла, него гледати како наш бележник игра жандара!{S} Па ипак увек седи и зева код |
| нио на лактове, па кибицује одборнику. (Бележник, мимогред буди речено, не трпи то ни за живу г |
| пива пред сваким.</p> <pb n="27" /> <p>Бележник и један одборник играју баш жандара, а остали |
| , да прежива о ноћашњој пијанци,</p> <p>Бележник послао пандура, да му тражи по селу гдегод овч |
| им осете, да љубиш свој народ...</p> <p>Бележник засветлио очима, па намигује на писара, — знак |
| е сумња, да ће идеја погинути...</p> <p>Бележник се већ неколико пута дизао, да опет он наздрав |
| у, те испод руке погледа у њега.</p> <p>Бележник остао дужан одговор својој жени, па <foreign x |
| ећ по одавно, помешао с гостима.</p> <p>Бележник хоће да га бојаги, боцка, па га загрлио.{S} И |
| ом душом хвата за њихне трагове.</p> <p>Бележник се смеје лудом послу.</p> <p>А Бечлија Јован г |
| павим басом, па је учинио своје.</p> <p>Бележник се дочепао ледине, па наздравља по милој вољи, |
| се што боље представи варошкињи.</p> <p>Бележник се не да извести из свога кола, већ вели:</p> |
| /p> <p>Бележниковица одавно наваљује на бележника, да се иде кући.</p> <p>– Ти иди, голубице мо |
| вога општинскога начеоника,) намигну на бележника, па запева звонким извеџбаним гласом: „Јечам |
| на њега.{S} И да не беше ту начелника и бележника, би медвед угњавио мајмуна.{S} Тако приповеда |
| е примети њену неприлику, јер сад ево и бележника са благајником, а са бележниковицом иде општи |
| на, шта да мисли, већ се забленуо час у бележника, час у бележниковицу.</p> <p>Писар се гуши си |
| – ни оштро супрушко објашњивање између бележника и бележниковице, која тако узела бранити писа |
| S} И госпођа Ката одби толике општинске бележнике и сеоске трговце, па одржа све, што остало по |
| ишта не знате? </p> <p>– Шта? </p> <p>– Бележниковица га погледа, као да му не верује.{S} Вели: |
| упро поглед у бележниковицу..</p> <p>А бележниковица приметила то, па намешта, као бајаги, шиш |
| еба посути ситном прохом! – поздрави га бележниковица, идући му на сусрет с умиљатим осмехом.–" |
| уреду а у званичним пословима, госпођа бележниковица зна увек да га одржи у статус кво.{S} Но |
| а српску позоришну уметност!{S} Госпођа бележниковица ће за љубав господину Јаковљевићу.{S} Мла |
| и сад опет, нотарошу? – пита га госпођа бележниковица.</p> <p>– Пусти момка!{S} Није човек увек |
| ога друштва и ове општине, наша госпођа бележниковица.{S} Живила!</p> <p>– Живила-а-а!</p> <p>– |
| узе да припали смотку.</p> <p>И госпођа бележниковица се намести у пола окренута Јовану.</p> <p |
| овога нашега учитеља!-- примети госпођа бележниковица, или што је наишла на таки неред, или што |
| да хоће да га прочачка. </p> <p>Госпођа бележниковица нежно продрмуса руком, као и нехотице, св |
| се Брајковачка узбунила.</p> <p>Госпођа бележниковица, на прилику, видела кроз прозор, кад су п |
| што говори кроз мамурлук; али га речита бележниковица пресече: </p> <p>– Но, да Богме,... до са |
| и се за учитељевом виолином.{S} Али кад бележниковица закрешта, не мога да одушевљено не примет |
| н другом за љубав.</p> <p> Најпосле оде бележниковица, а отпрати је Јован ++ писар.</p> <p> Там |
| прабаба, нисмо све једнаке, – не да се бележниковица збунити. – Ал тако јој треба!{S} Тај госп |
| буде видио своју ујну, – опет се уплете бележниковица.</p> <p>– Жено, не дирај у своју сестру п |
| обро она изиграва своју ролу, – опет ће бележниковица. – Питајте учитеља.{S} Тај ће вам умети н |
| тнији ни за длаку...{S} Но, но,... поче бележниковица. </p> <p>У том јој писар у крај стола сти |
| им као и његова назови– ујна, – примети бележниковица са значајним смешењем.</p> <p>– Ех, ти ве |
| е нам је господин учитељ? – пита лагано бележниковица Јована. </p> <p>– Збиља, њега нема! – при |
| шешир.</p> <p>– Хоћете ли и ви?—– шану бележниковица Јовану.</p> <p>– Куд сви Турци, – одговор |
| ван. </p> <p>– Слатки сте ви, – намигну бележниковица. </p> <pb n="94" /> <p> <foreign xml:lang |
| њега, па пева с њим заједно... </p> <p>Бележниковица одавно наваљује на бележника, да се иде к |
| , а дошао, да каже: „Добројтро!“</p> <p>Бележниковица га задржала на сир с црним луком, да прав |
| стира, у село, сврну уз пут код госпође бележниковице.</p> <p>– А, вас треба посути ситном прох |
| супрушко објашњивање између бележника и бележниковице, која тако узела бранити писара, да се ов |
| н! – пришапута писар милостивој госпођи бележниковици. (И за писара, дакле, хвала Богу, добар з |
| p> <p>То је било дивно, милостива, вели бележниковици, а дошао, да каже: „Добројтро!“</p> <p>Бе |
| говарао с Даринком.</p> <p>Јован прешао бележниковици, па се упустио у разговор.{S} Она га кори |
| ад ево и бележника са благајником, а са бележниковицом иде општински писар.</p> <p>С друге стра |
| еко стола с чашом у руци, да се куцне с бележниковицом“.</p> <pb n="77" /> <p>Писар сад већ нем |
| у прочељу. </p> <p>Јован упро поглед у бележниковицу..</p> <p>А бележниковица приметила то, па |
| већ се забленуо час у бележника, час у бележниковицу.</p> <p>Писар се гуши сиром и залива грло |
| је грких пилула прогутао већ и данас од бележниковичина пецкања!{S} Дотле га је пањкала и запит |
| мети, како се сви окренули њози.</p> <p>Бележниковичину оку неје се отела та њена забуна ни учи |
| ти и разбијеној канти на велико уживање бележниково, (а чак је и благајник дигао мало обрве и у |
| – примети после Дабижић, по толики пут, бележнику. – Бога ми, паметна идеја!{S} А и јест, брате |
| задржала на сир с црним луком, да прави бележнику друштво.</p> <p>Јеша Дабижић вели:</p> <p>– Б |
| е требало два пута рећи, да се придружи бележнику, Јовану, писару и благајнику.</p> <p>Ох Боже! |
| кову крчму у Брајковац; ту се препоручи бележнику својом вештом декламацијом „о разбијеној кант |
| или:{S} Швићо!</p> <p>– Паметна идеја, бележниче, да се овде мало позабавимо, – примети после |
| </p> <p>– Дивна идеја од вас, господине бележниче, да овде вечерамо! – кличе Дабижић, кад Кнеже |
| ом још не позвани на то.{S} Ко нам пуни белетристичне листове песмама и приповеткама?{S} По они |
| ароши од станице беху местимице ударени бели коци с малим таблицама на врху, од којих свака нос |
| и на паропловску станицу, где се згрнуо бели свет, да дочека лађу из Новог Сада, и у собу повер |
| Карловачкога.</p> <p>Одатле кроз „убаво Белило“ к Стражилову, крајњој мети свечанога спровода.{ |
| ом се раширило село Брајковац са својим белим кућерцима и неправилним улицама, тршчаним кровови |
| p> <p>Писар се гуши сиром и залива грло белим вином.{S} Али и он наравно мисли, да мора нешто р |
| елена од оздо, испред куће, маше на њих белим рупцем. </p> <p>А Кнежевић је отпоздравља шеширом |
| о неје пропустио већ толико силно пиво, бело и црно вино и све, што рекао онај, осим петролеума |
| перући туђе рубље, ни бости очи, шијући белом свету, па хранити и себе и дете под туђим кровом |
| се стискао уза зид под сен.{S} Дохватио белу пружену ручицу, па је притискује на жедне своје ус |
| Брајковачки учитељ.</p> <p>Посркале су белу каву, покусале су неколико пољупчића, преломиле не |
| се увери, да ли се овај шали ил’ озбиља бенета.</p> <pb n="66" /> <p>Окром шале!{S} Шта?{S} Мис |
| шир.{S} У руци држи некакву књигу, а на бео се штит од сунца наслонио.</p> <p>– А,... ти си, Ал |
| Само да му се дочепати Новога Сада или Београда, да се препоручи управи народнога позоришта, п |
| ше искупио на станицу, да их дочека.{S} Београдска лађа беше дупком пуна.{S} Певачка друштва са |
| а Карловачке „<title>Привреде</title>“, Београдске „<title>Пчеле</title>“,и број „<title>Хришћа |
| чкој станици.{S} На кљуну јој заставник Београдскога певачкога друштва са друштвеном заставом, |
| ицу, или да у берби стражари, како беру берачице.{S} Ту је мала тестера за навртање и скрњивање |
| рока не зна.{S} Може нас тамо затећи и берба...{S} Јеси ли навукла рукавице: ...{S} Добро је.{ |
| лаш поверити, како је испала на прилику берба, како пазар, колико је шљива за ракију натресла, |
| да сахрањује, да свети водицу, или да у берби стражари, како беру берачице.{S} Ту је мала тесте |
| естре на очеву дому које летње доба или бербу у Фрушкој Гори, те се опомене детињства и старога |
| оловима, а по овима виногради, вотњаци, беркови, шуме.{S} Ту ти се измешала румена боја лишћа р |
| Зорком по планини и по виноградима, да беру цвеће по ливадама, да пију воде на извору...</p> < |
| и водицу, или да у берби стражари, како беру берачице.{S} Ту је мала тестера за навртање и скрњ |
| ижић све живље, – данас сутра пренећемо бесамртне земне остатке покојнога песника српске идеје, |
| така, па је не занимаше ни каква велика беседа у вароши, радовала се Даринка као мала, што ће д |
| p> <p>Та, за који дан ће да буде велика беседа у корист преноса последњих земних остатака Бранк |
| /p> <p>Даринка, кад је у вароши „велика беседа“ рад преноса костију Бранка Радичевића, „толико |
| дури се, да мати одгоди, „бар док прође беседа“!{S} Шта је госпођи Нати до беседе!</p> <p>– Ја |
| ачкога друштва и аранжер толиких села и беседа.{S} Зна он, дакле, шта је то Српство и родољубље |
| их две приповедају о школи, о игрању, о беседама, о променадама...{S} И њу ће мати дада на јесе |
| немило било, што су пошли из вароши пре беседе.{S} Радовала се и селу.{S} Радовала се, да види |
| рође беседа“!{S} Шта је госпођи Нати до беседе!</p> <p>– Ја сам, – вели, – за то већ стара, а т |
| ога као ученица више девојачке школе на беседи сваке године по један пут!</p> <p>Прохтело се го |
| истом лађом у Нови Сад, да тамо буду на беседи и Бранкову дочеку и не знајући, да железни воз и |
| ше!{S} Шеснаест година, па још млада за беседу!{S} А била већ и пре тога као ученица више девој |
| p>– Водите туђу бригу.</p> <p>– То раде беспослене жене.{S} Не ћете тек рећи то за омладину.</p |
| у тек само празна нагваждања, дангуба и беспослица.{S} А сума сумарум: завађај брата с братом, |
| ру Даничића, као научног обрађивача тог бесцен—блага, удари први у струне народних гусала, па ч |
| беху гости из Панчева и Земуна.{S} Обе беху истакле многе заставе, што пријатно оживљаваше мон |
| у варош до свечанога одра на тргу, где беху свечани говори једнога од Бечкога одбора и једнога |
| пробу свију певачких дружина, што дошле беху, да увеличају ову светковину, а иза леђа му кроз ж |
| вачке станице.{S} Пут вароши од станице беху местимице ударени бели коци с малим таблицама на в |
| стић и други.{S} Језик народни презрели беху у оно доба сви и мањи и већи књижевници, па и сам |
| станице стоје две лађе, на којима дошли беху гости из Панчева и Земуна.{S} Обе беху истакле мно |
| /> <p>Приметиће Јован **Бранку кад већ беху на путу кроз шуму манастирску. ~</p> <p>– Боже сач |
| и из српског света.</p> <p>И томе чину беху Карловци позорницом.</p> <p>Дивно се беше заталаса |
| памети, да се кајем, или да се тужим на Беч.{S} Али ипак ме срце вуче нашем крају, па госпођице |
| е Бечки одбор, који је пратио Бранка од Беча, као и целу светковину у забуну.{S} Тако Бранко пр |
| аковљевић, Бранко Стајић његов „друг из Беча“, и Брајковачки учитељ Кнежевић напоредо кроз план |
| оп-Стеве неки гост, Јованов пријатељ из Беча.{S} Та, знаћеш га.{S} Тинкин син, ако се сећаш!</p |
| о не уме Даринка...{S} Ваљда вам је жао Беча?</p> <p>– Боже сачувај.{S} Мени је овде врло прија |
| {S} Некоме се ваљда прохтело, да доведе Бечки одбор, који је пратио Бранка од Беча, као и целу |
| у Карловцима, камо лађом имају приспети Бечки одборници са последњим земним остацима песниковим |
| p> <p>– Изашао је проглас Карловачког и Бечког одбора:{S} У другује недељу пренос костију Бранк |
| ргу, где беху свечани говори једнога од Бечкога одбора и једнога од Карловачкога.</p> <p>Одатле |
| че.) А шта онда, ако те кости, што их у Бечком гробљу ископате, пренесете с помпом на Стражилов |
| Бележник се смеје лудом послу.</p> <p>А Бечлија Јован га уверава, како је то хец. „<foreign xml |
| ли које у Карловцима које у Темишвару и Бечу.{S} Најпосле, и то неје немогуће, неје ни ружно; а |
| вима, непрестано сам се тепао по охолом Бечу...{S} Мени је, да Бог ме, охол, кад ми је све туђе |
| дило српско академиско друштво „Зора“ у Бечу у спомен великог песника, седне он на лађу, а с њи |
| о био Бранко, када је пре недељу дана у Бечу на једаред добио од свог ујака поп-Стеве из Брајко |
| у санку.{S} Даринка се дала у мисли.{S} Беше то чудно осећање, што је обузимаше тог вечера, осе |
| > <p>Хоће и наше село да се прослави, – беше му прва реч.{S} Од њих две не зна, која да прихват |
| нашао свој цвет.“...</p> <p>Из села, а беше све ближе селу, допираше до њега необичан лавеж па |
| .</p> <p>Бранко метну шешир на главу, а беше му спао у траву.{S} Узе свој штит од сунца, па га |
| ек у срцу према свакоме, с којим свагда беше готов да обгрли цео свет.</p> <p>Него у тој тами с |
| аницу, да их дочека.{S} Београдска лађа беше дупком пуна.{S} Певачка друштва са својим заставам |
| јим гласом пева:{S} Многаја.{S} Учитеља беше нестало, па га нема натраг, ево већ јаче него по с |
| „За што је отишао?“</p> <p>Тек обадвема беше у тај мах Бранко и његов нагли одлазак у мислима. |
| е могао ко да верује, да кола, у којима беше Бранко, не ће стићи са својим првим возом...</p> < |
| кривицом несу привезала кола, у којима беше његов лес, за воз, који требаше доћи у Нови Сад јо |
| вари!“</p> <p>Но претерана бојазан њена беше са свим неоснована.{S} Међу девојкама не паде ни ј |
| јавила Кати по њену Јовану, кад ономад беше у вароши код ње, јавила јој, да јој се ово дана на |
| а и којој њеној речи; па наравно, и сад беше вољна повиновати се оному, што мати нареди. </p> < |
| а, па испустила канту из руку, а баш је беше узела, да долије у лонац у крај ватре.</p> <p>– Ју |
| вијенца</title>, владика Раде Његуш, не беше по све тога слободан, – та већ загрози опасност, е |
| алу с њим, те скочи на њега.{S} И да не беше ту начелника и бележника, би медвед угњавио мајмун |
| ше, упамтио, али и оно мало успомене не беше врсно, да и у њему изазове такав пијетет према сво |
| > <p>Брајковац.</p> <p>Како онда још не беше ни спомена о преносу Бранкових последњих земних ос |
| Мно-о– га-а-ја... </p> <p>А Јеша још не беше довршио, таман најлепше полетео!{S} Но речи му се |
| сад тек седе на своје место, одакле се беше пре једнога сахата кренуо, да иде у дућан на позив |
| ху Карловци позорницом.</p> <p>Дивно се беше заталасало одушевљење у српском народу у намену Бр |
| му, туђ, јер и оне сродничке пажљивости беше већ нестало у себичному његову срцу, туђ, јер пред |
| унавској обали.</p> <p>Лађица, на којој беше лес песников, дупком пуна пратилаца, примакла се К |
| прво у памет Јовану Јаковљевићу.{S} Он беше предложио, да се „тако врсној певачици, као што је |
| му, за ђаковања још у Карловцима, тако беше омилело.{S} То је оно, што треба да измири, а у ид |
| га двора и улице, што воде тргу, све то беше народ прекрилио.</p> <p>У саборној цркви служи се |
| а свечано дочекају госта, коме место то беше тако омилело, да је зажелео у њему боравити вечни |
| несе за Даринком.{S} Усамљеном, као што беше, даде му се широко поље, да их обадве, Јелену и Да |
| аницу гости из Србије.{S} Многи се свет беше искупио на станицу, да их дочека.{S} Београдска ла |
| че Јован, пречасни господин архимандрит беше отишао некуда у купке.{S} А млади отац Варнава, ма |
| но о разбијеној канти“.</p> <p>Кнежевић беше озбиљно схватио своју дужност као учитељ певања и |
| </p> <pb n="101" /> <p>Бранко Радичевић беше, наравно, само сиромашан српски ђак.{S} Као такав, |
| ноћне безбедности у скровитом Брајковцу беше по вајкадашњи мири поредак ноћни тако дисармоничан |
| дајте!</p> <p>– Је л ту муф?</p> <p>Муф беше запао под ноге, док се Ната намештала у колима.</p |
| , а да и нама не кажеш с Богом? </p> <p>Беше то за Бранка растанак, да је једва чекао, да их се |
| И да не беше ту начелника и бележника, би медвед угњавио мајмуна.{S} Тако приповедаше доцније |
| вета слабо ко усрећи Брајковац, на кога би се осврнули сви, из свију сталежа поштованога Брајко |
| у варош.{S} Неје што се Марко боји, да би му, сачувај Боже, ускисло, кад би га и чешће доносио |
| воју кћер за њега.{S} За цело мисли, да би је тако усрећила.{S} А оно девојче, збиља, и треба д |
| страну, Бранко.{S} Ал мени се чини, да би се од мене могао истесати, ако и не какав практичан |
| од оно из књижевности.{S} Мислиш ти, да би му ишта помогло, кад бих, ваљда, удесио јавна предав |
| арод лако прима моду, немој мислити, да би он то примио, кад би <pb n="91" /> му се теоретски о |
| ако је то сматрао и као неки начин, да би свој стари грех према сестри и сестрићу загладио, ос |
| </p> <p>Али јој сину у главу мисао, да би било врло потребно, да се састане с Кнежевићем, ако |
| да је Ната сад и то хтела да каже и да би то рекла, да није ту – „дете“, Даринка, а деца, дака |
| већма стискује уз Јеленино раме, као да би да се скрије.</p> <p>– Несмо ми забадава изостали то |
| еван на мах разгали, па примети, као да би да заглади своју отоичашњу реч, примети благо:</p> < |
| кивајућ књиге своје под пазухом, као да би их скрио, она седне за гласовир, те му мами сад нујн |
| тишао је!“ А ова, бог ме, ни онда, када би Јелена то и споменула, не би смела запитати: „За што |
| е у Карловце.</p> <p>Сачувај Боже, када би Милан опет сада помислио, да је она, Јелена, нагла у |
| па мисли, узео би ко за наметање, када би чешће одлазио мећу нове познанике.</p> <p> Књига је |
| јесте, да му не би било први пут, када би се сада састао с госпођом Катом и с госпођицом Дарин |
| лижега којега сродника по крви!{S} Тада би на једаред загрлила и ижљубила своју маму.{S} Ако ни |
| зека, или лис, или јазавац какав, можда би и жртвовали за њихову љубав какво тане.{S} А овако и |
| у срце куцало толико за свој род, можда би пришио био и златну јаку“, казало се у неком листу, |
| и к Јовану, па да је поздрави.{S} Можда би и отишао био, да га госпођа Рашићка не посла поп-Сте |
| Ако ће натраг, ту је Скила, мати, која би да удоми своје дете, његова Јелисавета; ако ће напре |
| у девојкама не паде ни једне речи, која би, баш и по госпођа-Катину мишљењу, на Даринку утицала |
| опет напоредо, знаће обићи матицу, која би их увукла у вртлог, где би могли замутити своје идеј |
| нка држи против сунца.</p> <p>А Даринка би се и смејала и заплакала.</p> <p>Једва се око малих |
| ачкога друштва.{S} Па већ и онако имала би да га пита много, много, да га пита, срди ли се још |
| своју маму.{S} Ако није код ње, отрчала би у врт, да мирише цвеће да га можда узабере, па га бр |
| има.{S} Нешто је вукло ма куд, полетела би.{S} По најпре и једино, до душе, полетела би била та |
| } По најпре и једино, до душе, полетела би била тамо преко потока оној кући, одакле јој у вече |
| исају тешком да полети.{S} Ох, полетела би Јелена и душом и телом!{S} Али мора да га притискује |
| опе поп-Стевине.</p> <p>Чујем... видила би јој кћи вароши и лера, да није поп-Стевина џепа!</p> |
| сам.{S} Не смем.{S} Бојим се, забранила би ми са свим, да се и састанем с тобом...· Да јој каже |
| – Медом залива, а да лизнеш, очемерила би се.</p> <p>– Шта ће сирота удовица!{S} Нашла себи си |
| од ономад, а, да је све ређала, свршила би с оним пре три године.</p> <p>– Него шта знам?{S} Ко |
| е и здраве.</p> <p>– Отишао је, – рекла би Јелена.</p> <p>– За што је отишао – рекла би Даринка |
| лена.</p> <p>– За што је отишао – рекла би Даринка. </p> <p>Али као да она не сме, ни да спомен |
| ра и загризавши зелену паприку, – Пукла би на боку, да не рекнеш.{S} Пусти човека амо...{S} Док |
| дио из ње какве мелодије.</p> <p>Јелена би се занела за њима, те би час удесила, па тихо певуши |
| а проза и крпарија, тек без њега ко зна би ли од мах добили песнике као што су Змај, Ђура Јакши |
| атер му тако одбио као блато с ногу, па би зар колико толико то да заглади.{S} Неје имао свога |
| звуке, час би пустила срцу на вољу, па би се слатко, слатко исплакала.</p> <p>Али јој криво, ш |
| ла децу, што су били код ње у стану, па би поред народних песама и других ствари читали по нешт |
| одсећа.{S} Тек удовице!{S} Ух-Ух!{S} Па би добре маме, да прозру мало бар и у будућност, макар |
| прекором: – шта теби фали Не знам, шта би и с тобом било, да се ниси оженио.</p> <p>Даринка се |
| , ако му буде уско...{S} Ето видиш; шта би ти било, да си за годину две дана мој капелан, па вр |
| се образи зажарили, да креснеш, варница би излетела из њих.{S} По челу јој пао прам косе, па се |
| као да је себи по смрт отишла.{S} Враг би је знао, шта ради.{S} Данас је налога, ... јуче је б |
| неста и њега.{S} Куд је, где ли је, Бог би га знао!{S} Говорило се, да се негде удавио.{S} А го |
| д у варош, или проучити из листова, кад би му који пао у руке.{S} Највећи просветни напредак у |
| колико је он могао о њима дознати, кад би отишао куд у варош, или проучити из листова, кад би |
| немој мислити, да би он то примио, кад би <pb n="91" /> му се теоретски о томе предиковало, а |
| и, да би му, сачувај Боже, ускисло, кад би га и чешће доносио; него што редовно по један од Бра |
| азом, његовом Анастасијом...</p> <p>Кад би отишао овда онда послом у Карловце, или би походио с |
| те умели наћи праву идеју Бранкову, сад би још мање.{S} Немојте га ни читати.</p> <p>– И не ћу. |
| сад конзисторијални присједатељ.{S} Сад би лакше ишло него икад.{S} Ти ни данас не знаш, где ти |
| , румен до иза ушију.</p> <p>На једаред би Бранку све јасно, пуче му пред очима као – понор... |
| о кабанус–цигара, – које ће он, кад год би пушио, пресећи на полак.{S} Половину ће оставити, др |
| ак у мислима. </p> <p>Као да осећају, е би им неугодно било, да остану у друштву с госпођом Нат |
| д се ја окљувам, па...</p> <p>– За тебе би штета било.{S} Ти ниси рођен само за себе, већ за... |
| а то девојче.{S} Па кад неје уз њу, све би да јој је што ближе, све има нешто да разговара с њо |
| матицу, која би их увукла у вртлог, где би могли замутити своје идејале... </p> <milestone unit |
| <p>– Јован је тако.</p> <p>– Па да где би на друго место, – одговори јој Бранко, а као да плив |
| увек неугодно осећао у друштву, у које би тек почео долазити.{S} Од увек научио, да се повлачи |
| се није Зорка рашћеретала око њих, ишле би као осуђене.</p> <p>Јутрос сам, – говори Јован Бранк |
| есецу, на овакој прижези, џаба.{S} Боље би било, да сам остао у манастиру.{S} Нема архимандрита |
| онда, када би Јелена то и споменула, не би смела запитати: „За што је отишао?“</p> <p>Тек обадв |
| још је била држећа и млада доста.{S} Не би ништа.{S} Засуци рукаве, па, што кажу, у се и...{S} |
| пусте у невољи крв, па му одлане.{S} Не би било с горег и чешће.</p> <p>Учитељ, Милан Кнежевић, |
| а у Брајковцима, кад ви одлазите.{S} Не би је било, уверен сам, ни да ја останем.</p> <p>– Најп |
| м куће његове, па не зна, шта ће.{S} Не би било лепо, опет, и да оде, а да се не јави њему и ње |
| кама види се, да је вредан човек.{S} Не би нико рекао, да је Јеша био некад први момак међу трг |
| ко да се с њом опрости.{S} Осећа, да не би могао бити равнодушан; а боји се, да се не би показа |
| дан; него се ипак не показа тако, да не би сестрић његов могао приметити, како се он спремао ко |
| загрози опасност, е дуго прост народ не би имао никакве користи од штампане и писане књиге свој |
| ао бити равнодушан; а боји се, да се не би показао сметен.{S} Готово би се и смео био, ето, на |
| ошла у братовљеву кућу.{S} Како се и не би, јадница, осетила сретном, кад се напатила код свог |
| и зева код играча.{S} Него за што и не би?!{S} Често се после картања развезе и пијанка.{S} А |
| , па још интелигентнога човека, који не би разабирао за јавне ствари.{S} Него омладина, а ту се |
| а, бајаги, као канабе, и да пречасни не би дерао чакшире о голу даску.{S} Пред канабетом на сре |
| , као да се закопала.{S} Само да јој не би ко рекао, да ту нема за њу места!</p> <p>Млади тргов |
| } Но ни целим данашњим својим трудом не би стекли ни колајнице зеленога Нимрода, како се слабо |
| ао га је оберучке. (Да ко ће, ако он не би!{S} Рају је само за време судбина ћушила у Брајковац |
| !{S} Гле Даре!{S} Добро дошли!{S} Ко не би био рад тако добрим и милим гостима!{S} Добро нам до |
| а места је ли, Катице?</p> <p>– Како не би било?{S} Гле секе! – одвикује она из кухиње.</p> <p> |
| ора и боља од мог сина.{S} Па за што не би и он:{S} Нек сврши гимназију, па, ако Бог и срећа да |
| и, кад то гледи својим очима?{S} Зар не би боље било, да је увела у кујну, па нек учи Лепо је д |
| о да је омирисао, да Бранку карактер не би тако што никад допустио.{S} Али сад опет баш та стал |
| нова познанства.{S} Оно јесте, да му не би било први пут, када би се сада састао с госпођом Кат |
| реба и пре да хвата повратак.</p> <p>Не би сирота имала цело после подне, с киме речи да прогов |
| на се стисла, па не пушта гласа.{S} Пре би у овај пар бризнула у плач. </p> <p>Госпођице, молим |
| </p> <p>Јелена би се занела за њима, те би час удесила, па тихо певушила уз уздрхтале звуке, ча |
| се отео тек само дубок уздисај.{S} Срце би на том уздисају тешком да полети.{S} Ох, полетела би |
| исмејати за „најмудрију“ реч.{S} Лакше би му било, чини му се, на архијерејској служби придику |
| загрљају, па да обадве плачу.</p> <p>И би тако, можда, било, да не наиђе госпођа Ната, те Јеле |
| .{S} Па да сте пречекали до недеље, сви би заједно на светковину.{S} Ми и онако мислимо, да код |
| обито добро познаје писарев тенор, који би диван био, да кроз грло неје пропустио већ толико си |
| о ми бити са свим без икаква листа, или би такви лист могао изалазити једва један пут у месец д |
| отишао овда онда послом у Карловце, или би походио своју сестру или не.</p> <p>Једаред, – био к |
| брзо за тим забаци или и изгуби.{S} Или би провирила кроз прозор, као да некога од некуда изгле |
| као филоксера винову лозу.</p> <p>– Ти би канда још могао бити ваљан економ, примети Бранко ви |
| е ишао у прве гимназијске разреде, мати би, кад сврше своје школске задаће, искупила децу, што |
| т, па већ, ето, у туђој руци маљ, којим би себичност да кује своје планове!{S} Играчка туђег ће |
| а неје сретан, или да се подао Јеци, он би му одговорио, као што толико пута вели; </p> <p>– Ја |
| воде и замочи руке, да их пере, – могао би ти Трива штогод помоћи.{S} Нек ти донесе воде, <pb n |
| ла, већ вели:</p> <p>Овај наш уча могао би, Бога ми, спремити коју боцу вина.{S} А?{S} Шта вели |
| екне за њега пред кћерком.</p> <p>Могао би и у вароши где бити славан човек, – рече госпођа Јец |
| је тихе кораке под прозором; али, рекао би, још већма чује, како јој јако и нагло бије рођено с |
| е ће ни на што ни да се осврну, – рекао би, уморили се, ваљда, лов ловећи ваздан гором и планин |
| само међу људима, међу ближњима!“ рекао би и опет покојни Ђура, као што је један пут и рекао од |
| јер „треба народ увући унутра!“ Повукао би је тим пре, што се уверио, да се и сама гошћа одушев |
| авно и повући реч на траг.{S} А повукао би је за цело, као што се већи у себи повукао, кад се с |
| е.</p> <p>Учитељ, Милан Кнежевић, тукао би се сад са целом општином.{S} Већма осећа морални мам |
| н, и да јој је хтео све признати, морао би приповедати, како је наслоњен на ону багрему пред ње |
| му је све седморо деце заживело; хватао би се крај с крајем, како се отац побринуо за своју пор |
| , док неје дао начинити нову, а натуцао би је на главу преко ушију, кад је ветар или зима, па м |
| им толико... не знам већ коме, послушао би ме и учинио А ти...</p> <p>Види Поп Стева, да је тре |
| , наравно, по свом рачуну.</p> <p>Право би и имао, – примети Рашићка. – штета је за њега, да се |
| , да се не би показао сметен.{S} Готово би се и смео био, ето, на први мах, да га Даринка прва |
| к научио, да се повлачи, па мисли, узео би ко за наметање, када би чешће одлазио мећу нове позн |
| део, још већи немир уђе у њега.{S} Хтео би да доспе и у читаоницу, где одбор издаваше још после |
| радити.{S} Кадгод бејах код куће, водио би ме собом на сваки посао и говорио би ми, како се шта |
| ио би ме собом на сваки посао и говорио би ми, како се шта ради.{S} Па сад се дивим мојој матер |
| .{S} Но да потраје овако даље, ишчаурио би се из њега под старост, Боже опрости, „омладинац нај |
| А он мора ту бити, да декламује.{S} Ко би иначе био у чорби мирођија!...</p> <p>Млади Брајкова |
| руштвом.{S} Него да не увреди кога, ако би другог замолио, да запева, први сам почиње.{S} Обадв |
| ајвише тек за то, да бабица и кума, ако би се десило тог дана какво крштење, знају, кад им треб |
| као божићна чесница.{S} Неје чудо, ако би гладни Брајковачки пси да га загризу.</p> <pb n="82" |
| илостиви заштитници у Брајковцу.{S} Ако би се то уздање кадкод и уздрмало сувишним каквим захте |
| спремају.</p> <pb n="55" /> <p>До јако би учитељ обично узео своју виолину, те до неко доба из |
| а!</p> <p>Млади трговац се окљува, како би и он прешао у разговор с Бранком и Даринком, да се и |
| ве, и код матере, госпође Рашићке, како би јој допустили, да и она пева на Брајковачком селу у |
| ори Јован Бранку, – зуцнуо матери, како би било, да останем код куће, па да прихватим економију |
| и опет не пропусти, да не примети, како би му врло жао било, да Јелена не запева с њима, јер – |
| А време му је, да помишља и на то, како би добро било, да доведе домаћицу у своју кућу.{S} Па т |
| иш, да је сам Варнава у манастиру, како би било да пред вече банемо тамо?</p> <p>Како се дознал |
| отац побринуо за своју породицу, а како би овака два самохрана женска грла, мати и кћи, госпођа |
| пресуђује, пред самим собом.{S} Колико би да је непристран, некако му вага судилачка и нехотиц |
| збегаваше интимнији разговор.{S} Бранко би тешко и дошао у Брајковац, на ујаков позив, ујаку за |
| Не зна, шта ће сад; тек мисли, требало би, можда, што да рекне.</p> <p>– Али збиља се не срдим |
| .</p> <p>– Глете!{S} Глете! – засмејало би се девојче, да и њену пажњу на штогот обрати.</p> <p |
| а пљусне, – примећује онај.</p> <p>Било би штета, – опет ће Даринка.</p> <p>Опет иду, па ћуте.< |
| а траву у хладовину, да чита.{S} Обично би до сад у то доба већ био код Јована; али га јутрос н |
| >„Гле мене!{S} Како не бих јако!“ на то би мајсторица... </p> <milestone unit="subSection" /> < |
| Није ружно, – одговори Јован. – Него то би он добро прошао с нама.{S} Хајде, да ми дамо донети, |
| а орлом, то за шевом или грлицом, често би гурнула матер и тргла је иза сна, да је ова преплаше |
| ј нешто тесно било поред њега.{S} Чисто би га загрлила, што иде.</p> <p>Госпођа Рашићка с поља |
| сама гошћа одушевила за „ту идеју“, што би рекао Раја Јовановић, па макар поп Стева дигао „и ку |
| , шта да каже.</p> <p>А Рашићка се, што би рекао Брајковачки писар, „дочепала ледине“, па тера |
| ао змија ноге, тако неумољиво таји, што би сваки тако радо хтео да зна. </p> <p>Да Бог ме, да с |
| као да највише стрепи.{S} Не за то, што би се бојао, да она више зна, него он; него што се, не |
| учитеља.{S} Хм, хм,!{S} Не знам, за што би Тинкина сина трпила Јеца у поп-Стевиној кући?{S} Вид |
| ујака.</p> <p>Та „дивна идеја“, као што би казао Јеша Дабижић, пала је прво у памет Јовану Јако |
| его добро, те то неје никоме казао, јер би морао јавно и повући реч на траг.{S} А повукао би је |
| а тихо певушила уз уздрхтале звуке, час би пустила срцу на вољу, па би се слатко, слатко исплак |
| !{S} Гледај овај призор!{S} Ђура Јакшић би кликнуо.,„И бог му се диви!“ -- рече Јован, па стаде |
| изневерила, ах! – и она... она, за коју би...</p> <p>Невера!{S} Ње ради подноси он те муке.{S} |
| ушу његову или за жену му и сина, и њих би метнуо на кеца или продао за вино ил ракију.{S} Него |
| ца Јован; а зна много и на изуст.{S} Па библиотека њена броји већ и десетак које „<title>Дарова |
| а нерасечен.</p> <p>То је поп-Стевина и библиотека, а радионица, и читаоница и пушионица. </p> |
| вцу зову, сама.{S} Седи, па, као што то бива, кад је човек сам, развеле јој се мисли, Боже, на |
| ст преда се, ако није ништа свршио, што бива по <pb n="88" /> најчешће, постаје моралним пролет |
| арског орла, Карловци су место, које је бивало позорницом највише догађаја, што засецају у жива |
| ном добу девојачком, у ком последњи бој бије између себе нарав и васпитање.</p> <p>И Зорка се о |
| , још већма чује, како јој јако и нагло бије рођено срце.{S} Но ипак осети, да неко близу заста |
| ти је то зверка.{S} Ко је не зна, скупо бије платио, – вели Катица за госпођу Јецу. – Медом зал |
| пође да прави места Јовану уза сто, не бил забашурио, што његова лепша половина наговештава.</ |
| У том дотрча и Зорка, Катина кћерка.{S} Била код попине Јелене, па видела, да су гости дошли, т |
| ст година, па још млада за беседу!{S} А била већ и пре тога као ученица више девојачке школе на |
| домаћица?{S} Колико му је покојна Стаза била нежна и верна супруга, колико чуварна и вредна дом |
| Брајковцу, како је госпођа Јеца довела била поп-Стевина сестрића у кућу, да му наметне своју к |
| , па госпођице... </p> <p>Јелена почела била, да га поверљиво слуша, али се сад окрену и предад |
| ва у једно, како још никад неје осетила била; али тако пријатно, тако слатко, да јој се прели т |
| Јелици било четири годинице, тек пошла била по петој.</p> <p>– Бубица једна!{S} Мала је била.. |
| латити од поп-Стеве, кад је њена Јелена била тамо у вароши код ње у стану и ишла у „лер“; како |
| Рашићка и мислила, па, можда, и уверена била, да је у тај пар предметом разговора она, неје то |
| ни Игњат некакав лек из вароши, кад она била нешто љуто оболела.{S} Лек јој тај помогао.{S} И Д |
| а, како, што је њена Јелена тако сретна била, па била у стану у тако доброј кући, као што је го |
| што је њена Јелена тако сретна била, па била у стану у тако доброј кући, као што је госпођа– На |
| аведе против тога, када је госпођа Ната била најпре код ње, а противних разлога је, по њену, од |
| а девојка, која је тако добра другарица била Даринци.</p> <p>– Сирота Јелена!{S} Ваљано девојче |
| сијала као сунце, а у овакима му свакад била звезда, која му је јасно показивала пут и светлила |
| етој.</p> <p>– Бубица једна!{S} Мала је била... – разнежи се попа, па вели за Јелицу.</p> <p>– |
| је нешто необично слатка.{S} И досад је била мед пред Бранком, али сад као да ће да се сва разл |
| а ради.{S} Данас је налога, ... јуче је била замућена вода... не знам, шта ће опет сутра бити.. |
| ашићка.{S} Удовица попадија, као што је била, шта је знала паметније, него што је урадила, те с |
| уних шеснаест, <pb n="52" /> као што је била,... па да јој се момак веша на прозор?{S} Каква је |
| ао свога сталнога уверења, ни док му је била жива његова покојна Стаза; а поред Јеце нема никак |
| шљала већ и деце ради, а дакако, још је била држећа и млада доста.{S} Не би ништа.{S} Засуци ру |
| пству иоле знатније личности, која неје била питомцем српске Карловачке гимназије или богослови |
| .{S} Синоћ је већ доучила све, што неје била потпуно знала.{S} Само ће је донде још Јован и Дар |
| сад сва деца на окупу, па јој још неје била...</p> <p>Ту је и кочијаш Трива с колима. </p> <p> |
| о најпре и једино, до душе, полетела би била тамо преко потока оној кући, одакле јој у вече дол |
| о нагло и срдит с њена прозора, неје ни била с њиме, осим јуче на првом покушају певачкога друш |
| какав Рајић, као што је Јелена мало час била рекла, него људи, којих ће заслуге по српску књиже |
| еколико разних гласова.</p> <p>Ката баш била вадила неке ствари, што их је Зорка радила, па да |
| еде реч на Јаковљевићкине гошће.</p> <p>Била ту Јаковљевићкиња девојка, па вели, доћи ће ми у в |
| неколико сеоских момака и девојака.{S} Биле код крста на игранци.{S} Па се враћају кући и пева |
| је Јецу Рашићку, – наравно, да су и оне биле исто тако искрене и исто тако слатке према њој; па |
| <p>За Брајковачки певачки збор, дакле, били су сви уверени, нема опасности, да ће морати певат |
| – Гле, гле грчета! – нашали се писар. – Били?{S} Од кад се ја окљувам, па...</p> <p>– За тебе б |
| “.{S} Свештеници, које му драго партаје били, траже што бољу парохију.{S} Ти и твоје колеге дал |
| е што пре опрости. </p> <p>А они су сви били тако љубазни према њему, сви тако љубазни.</p> <p> |
| ишли к учитељу.{S} Неко су време ходали били ван села.{S} И сад, ето, седе и разговарају се, ка |
| ина...</p> <p>– Никад; никад.{S} Ми смо били у своје време јуност или младеж, па добро било.{S} |
| ли Бранка лично, па чак и консхолари му били које у Карловцима које у Темишвару и Бечу.{S} Најп |
| е школске задаће, искупила децу, што су били код ње у стану, па би поред народних песама и друг |
| рпи толико разметање свога потчињенога, било да тек, што у Брајковцу кажу, „избаци“:</p> <p>Кад |
| обадве плачу.</p> <p>И би тако, можда, било, да не наиђе госпођа Ната, те Јелена дође к себи, |
| уде време, даћу се бирати за посланика, било у Карловце било у Загреб,... ал хоћу да сам незави |
| у Игњатовој кући било каква већа посла, било да му дођу гости, било да се кољу свињи, или тако |
| да чита.{S} Али, као обично, кадгод је, било телесно било душевно, уморан, вечерас тек више из |
| се том приликом одржи, а да не примети, било што не трпи толико разметање свога потчињенога, би |
| аква већа посла, било да му дођу гости, било да се кољу свињи, или тако што, Давина је увек ту, |
| како да схвате.{S} Било да им је криво, било да им се допада, тек не могу срцу да одоле, те и о |
| о, што они не могу никако да схвате.{S} Било да им је криво, било да им се допада, тек не могу |
| слатка, од пре, – рећи ће сека Ката. – Било ти је Брајковачко друштво, и сама добро знаш, као |
| ле, и на селу чуда! </p> <p>– Није тога било, слатка, од пре, – рећи ће сека Ката. – Било ти је |
| кљувам, па...</p> <p>– За тебе би штета било.{S} Ти ниси рођен само за себе, већ за... виши поз |
| е свечаности, какве до сада једва да је било кадгод у нас.</p> <p>– А, знате ли, ко је на то на |
| ајковцима, кад ви одлазите.{S} Не би је било, уверен сам, ни да ја останем.</p> <p>– Најпосле о |
| а, па мати гине за њом.</p> <p>Давно је било, кад „се одбила“ из куће својега оца, покојнога Пе |
| ар (кад се први пут опио у њој, а то је било прво вече, како се скрасио у Брајковцу) декламовао |
| сар се осећа необично жив.</p> <p>То је било дивно, милостива, вели бележниковици, а дошао, да |
| га тиче, а мало разабира за оно, што је било и шта ће <pb n="32" /> бити у свету.{S} Он и његов |
| евић, често долазио к њој...{S} То неје било ништа страшно, ал су обе поцрвенеле.</p> <pb n="46 |
| енас дошао Кнежевић за учитеља, то није било дана, да тај није био ма на прозору с девојком.{S} |
| о гледи својим очима?{S} Зар не би боље било, да је увела у кујну, па нек учи Лепо је дати дете |
| а заврши последњим стихом: „Србадијо не било ти просто!“</p> <p>Сви пренули у смех.</p> <p>– Зн |
| , те за оног; то било автономије, то не било је; па казао: да, па казао: не.{S} Само чино, само |
| певачко друштво и на сврху, рад које се било то друштво састало, као и на то, даа је у кући већ |
| се бирати за посланика, било у Карловце било у Загреб,... ал хоћу да сам независан.{S} Брате, н |
| као један.{S} То је наше зло од увек и било, што смо пуштали једном све, па, ето, чим га неста |
| p> <p>Али јој сину у главу мисао, да би било врло потребно, да се састане с Кнежевићем, ако нич |
| цу, на овакој прижези, џаба.{S} Боље би било, да сам остао у манастиру.{S} Нема архимандрита, п |
| те у невољи крв, па му одлане.{S} Не би било с горег и чешће.</p> <p>Учитељ, Милан Кнежевић, ту |
| уће његове, па не зна, шта ће.{S} Не би било лепо, опет, и да оде, а да се не јави њему и његов |
| еста је ли, Катице?</p> <p>– Како не би било?{S} Гле секе! – одвикује она из кухиње.</p> <p>– Р |
| а познанства.{S} Оно јесте, да му не би било први пут, када би се сада састао с госпођом Катом |
| Јован Бранку, – зуцнуо матери, како би било, да останем код куће, па да прихватим економију.</ |
| да је сам Варнава у манастиру, како би било да пред вече банемо тамо?</p> <p>Како се дознало з |
| а полегати, у кући сека-Катиној неје ви било о другом чему речи већ о прослави Бранка Радичевић |
| гословене крајеве, па му није никада ни било до невоље, да та својства своја изоштрава.{S} Ми с |
| да се учини и више, него што је уистини било.{S} Хоће да се све то танко зна и прича, како је, |
| му буде уско...{S} Ето видиш; шта би ти било, да си за годину две дана мој капелан, па временом |
| и млађи.{S} Кадгод је у Игњатовој кући било каква већа посла, било да му дођу гости, било да с |
| ја дошла у ову кућу.{S} Онда је Јелици било четири годинице, тек пошла била по петој.</p> <p>– |
| сач замахује.{S} Међу нама није ни речи било о нашој Јелени.{S} Даклем, видиш да ствар није свр |
| шта теби фали Не знам, шта би и с тобом било, да се ниси оженио.</p> <p>Даринка се смеши, ал го |
| сти, да не примети, како би му врло жао било, да Јелена не запева с њима, јер – њен глас тако м |
| о Даринка баш не чита, разговарају, ово било оно се снило...{S} Па том приликом приметиће госпо |
| дахну душом.{S}Неје јој, до душе, лако било ломити руке, перући туђе рубље, ни бости очи, шију |
| а добила гошће, јер је готово цело село било на раскршћу, где се играло, као обично недељом, ко |
| ајало, па и заборавила, како јој немило било, што су пошли из вароши пре беседе.{S} Радовала се |
| Радованца.</p> <p>Кнежевићу добро дошло било, да се прође у чистом планинском ваздуху, да истер |
| дића увеличала симпатије народне.{S} Но било како му драго, Бранко Радичевић сјаће за вечита вр |
| /p> <p>Као да осећају, е би им неугодно било, да остану у друштву с госпођом Натом и с госпођом |
| ли, као обично, кадгод је, било телесно било душевно, уморан, вечерас тек више из навике, да не |
| мрзак, Боже сачувај; ал јој нешто тесно било поред њега.{S} Чисто би га загрлила, што иде.</p> |
| своје време јуност или младеж, па добро било.{S} Од кад дође та омладина, не знаш, каква је вер |
| у је, да помишља и на то, како би добро било, да доведе домаћицу у своју кућу.{S} Па то је прил |
| ласао за овог посланика, те за оног; то било автономије, то не било је; па казао: да, па казао: |
| p>– Па добила кошар.</p> <p>– Кад је то било?</p> <p>– Синоћ.{S} За то је гост брже и погодио, |
| да у једаред тешко, колико јој мало час било криво...</p> <p>Најпосле се нашли сви пред школско |
| састало, као и на то, даа је у кући већ било речи и о томе, да ће се ићи у Карловце.</p> <pb n= |
| ати за „најмудрију“ реч.{S} Лакше би му било, чини му се, на архијерејској служби придику какву |
| ш Адам имао је у рају свега, па опет му било дуго време, чамио је, док није добио своју половин |
| ла, ујо, што се не сетисте, кад је тому било време; сад је касно, – одговори му сестрић с неким |
| с киша пљусне, – примећује онај.</p> <p>Било би штета, – опет ће Даринка.</p> <p>Опет иду, па ћ |
| лоатише и уништава као зубача племениту биљку, као филоксера винову лозу.</p> <p>– Ти би канда |
| адинско време!“</p> <p>– И ти, Стефане, био си некад омладина...</p> <p>– Никад; никад.{S} Ми с |
| т година.{S} Најстарији син јој, Јован, био већ у по гимназије.{S} Женско дете у седмој осмој л |
| жене.{S} Па се у жалости својој, кажу, био и заверио, да не ће никад довести у своју кућу стра |
| се заошинула оне године по Српству.{S} Био је он некада у вароши сталан члан певачкога друштва |
| своју сестру или не.</p> <p>Једаред, – био код ње, па дошли нешто у разговор.{S} Тинка, рећи ћ |
| нија газдарица.{S} Колико је попа Стева био задовољан и сретан, како му сестра привређује, толи |
| {S} Ја тако хоћу! – да, још док је чича био у снази, и држао узде, и знало се, бојаги, нешто и |
| човек.{S} Не би нико рекао, да је Јеша био некад први момак међу трговачком омладином у вароши |
| ор.{S} Она га кори, што је само једаред био код ње, од како је дошао од горе.{S} Он се опет изв |
| госпођицом Даринком, јер је већ једаред био с њима, баш у њиховој кући.{S} Али се увек неугодно |
| елениних прозора.{S} Прошао!{S} А да је био искрен, и да јој је хтео све признати, морао би при |
| потребу, да се одмори.{S} Готово да је био већ и заборавио на ујака; а кад га се и сетио, неје |
| е пило и ликовало по често.{S} Но да је био таки гениј, као што га ви сад величате, то није ник |
| ема из винограда! ...{S} Владимир ми је био ту пре, него што ћете ви доћи, мало јео, па опет от |
| ни крупној ни ситној господи.{S} Док је био покојни Игњат Јаковљевић жив, знала су и господа из |
| не отрцанога либерализма.{S} Још док је био међу њима онај душе чисте као крин који им је свима |
| /p> <p>– Но, да Богме,... до сад вам је био ту друг,... хајде-де, прашта вам се...{S} Сиромах, |
| p>– Слатки уја, добри поп Стева, сам је био проводаџија.</p> <p>Опет смех.</p> <p>– Пак?</p> <p |
| не пада на ум који Стајић.{S} А и он је био с Јованом ономад код мене.{S} Фини младић!</p> <p>– |
| рост народ.{S} Хоће – да му каже, ко је био Бранко Радичевић, шта он вреди за наш народ и шта з |
| цу Јелену и...{S} Онај господин, што је био ономад с Јованом код њих, кад су путовали од озгоре |
| кламатора својим погледом), резултат је био, да су Јован и Јеша на једаред укрстили своје десни |
| <p>После по сахата, ваљда, резултат је био те на широко и на дугачко развезене орације, којој |
| рихвати млади трговац. </p> <p>Синоћ је био отишао Марко у Нови Сад, – проговори једва жедни бл |
| е онамо.</p> <p>Ако крик Јеленин и неје био по оној ноти, коју је млади учитељ навио на својој |
| чула; а чула је, Бранко с Јованом неје био, ваљда, ни изван Брајковца, кад су оно јутрос отишл |
| ишао Бранко. (За њих у кући Бранко неје био „господин Бранко“ или „господин Стајић“, него само |
| учитеља, то није било дана, да тај није био ма на прозору с девојком.{S} Молим ја тебе само, је |
| о са својим ујаком, поп-Стевом, тако се био расрдио, да је у један мах хтео да оде из Брајковца |
| а ту бити, да декламује.{S} Ко би иначе био у чорби мирођија!...</p> <p>Млади Брајковачки тржа |
| ге трагичних јунака, нежних љубавника и био први певач.{S} Када је на уметничком мору, вели он, |
| сестра привређује, толико је уздисао и био несретан за својом покојном...</p> <p>Дође у Брајко |
| } Гле Даре!{S} Добро дошли!{S} Ко не би био рад тако добрим и милим гостима!{S} Добро нам дошли |
| ј посао, то сам сигуран...{S} Мој стари био је поштен човек.{S} Стекао је доста.{S} Али да је у |
| ни читати.</p> <p>– И не ћу.{S} Ја сам био с њим заједно у Карловачкој гимназији, два три разр |
| о искрено да ти кажем, волим, и што сам био ту.</p> <p>– Жао ми је, да ниси остао дуже, па да п |
| био. – Три године је скоро, како несам био у нашим крајевима, непрестано сам се тепао по охоло |
| арем, који је у сред друштва и пред њим био толико дрзак, да каже, како је „вечита штета за уме |
| ро познаје писарев тенор, који би диван био, да кроз грло неје пропустио већ толико силно пиво, |
| и попу и Бранка.{S} Са свим је излишан био притисак госпођа-Саветине папуче на поп Стевин жуљ, |
| о галантно, колико је знао и расположен био. – Три године је скоро, како несам био у нашим крај |
| м одушевљењем.</p> <p>Како се обрадовао био Бранко, када је пре недељу дана у Бечу на једаред д |
| 84" /> <p>Бранко једва пред зору заспао био.{S} Али чим устао и обукао се, опростио се са свима |
| па да је поздрави.{S} Можда би и отишао био, да га госпођа Рашићка не посла поп-Стевану у врт, |
| тражи? </p> <p>Не знам.{S} Ја сам пошао био к Јовану; а госпођа ме замоли, да вас к њој пошаљем |
| /p> <p>Спусти се на место, где је седео био, а ништа не вели.</p> <p>- Е, сад иди никад, поп-Ст |
| показао сметен.{S} Готово би се и смео био, ето, на први мах, да га Даринка прва не поздрави:< |
| p> <p>У том је и Бранко легао.{S} Почео био да чита.{S} Нашао негде на орману пре неколико дана |
| се, може бити, кадгод случајно и сетио био!</p> <p>Мора бити кадгод нешто од њега...{S} Допада |
| ало толико за свој род, можда би пришио био и златну јаку“, казало се у неком листу, оглашујући |
| је пањкала и запиткивала, где је ноћас био, кад се украо из друштва, док неје признао, да је б |
| а војна, Данила Славнића.</p> <p>Честит био домаћин и на гласу био чика Пера.{S} А Славнић офиц |
| чита.{S} Обично би до сад у то доба већ био код Јована; али га јутрос нешто одговори, те не оде |
| да ће „сад одмах“ доћи, па је устао већ био и пошао.{S} Али је баш дошла у разговор најзанимљив |
| да, с народом своју муку; али да бих му био учитељем у његовој најпречој потреби, радећи баш св |
| а.</p> <p>Честит био домаћин и на гласу био чика Пера.{S} А Славнић официр у граници. („Немачко |
| и и други и трећи.{S} Кад кажем, да бих био на селу учитељ народу, то стоји: јер ја, као интели |
| се увек забуним.</p> <p>– Прелетео бих био; али нисам могао пре.</p> <p>– Ја бих те чекала цел |
| оги и многи Брајковчани, неје Брајковац био тако с неруке ни крупној ни ситној господи.{S} Док |
| ш таким показао.{S} Више пута му је баш био и одвратан, што је „таки“, као што о њему суђаше „м |
| ако ући у Карловце, као да ће доћи, „да бирају војводу“. </p> <p>Матер је спремио, да дочека и |
| е време гонио је Игњата, кажу, да се да бирати чак у Загреб...{S} А игуман, док је Игњат узимао |
| о независан.{S} Кад буде време, даћу се бирати за посланика, било у Карловце било у Загреб,... |
| ресветли господин жупан, кад је требало бирати жупанијске преставнике, изволели су толико пута |
| овек није понизио, да буде, на прилику, бирташ, или трговац или... најслободнији човек на свету |
| ит је Шваба за гајдаша, нит је Србин за бирташа!“</p> <p>А и Марко загрлио њега, па пева с њим |
| , на прилику, пропали трговци „пали“ на бирташе, па кад ни ту нису могли прокопсати, или и прес |
| јега оца, покојнога Пере Гојковића као „бисер-грана“ те се привила уза својега војна, Данила Сл |
| над њим нејачким пред Богом исплакала, бисером благодарности исплаћује. </p> <p>И у том богода |
| По онима, који су позвани на то, могли бисмо ми бити са свим без икаква листа, или би такви ли |
| еља, који издиремо за вас све, слободно бисмо могли рећи, да је народ сам себи напуштен, – дода |
| и искреност на њену лицу, то му сведочи бистар јој поглед и неусиљено понашање, у том га утврђа |
| оно, што је било и шта ће <pb n="32" /> бити у свету.{S} Он и његова најближа околина с најближ |
| , а видим шта други раде, не могу ни ја бити бољи... </p> <p>По толики пут заподео се међу друг |
| сам... у туђем свету...{S} Хм!{S} Мора бити од њега кадгод нешто!{S} Две јаке, до душе, за вра |
| ћутао. </p> <p>– Да Бог ме, да вам мора бити смешно, кад ви не налазите у Бранку друге идеје не |
| <p>– Баш се добро осећам!{S} Тако мора бити ономе, коме пусте у невољи крв, па му одлане.{S} Н |
| </p> <p>– Не реци два пут.{S} Тамо мора бити сад као пред какву буну.</p> <p>– А с ким ћемо ми |
| иста га врага, кад ја што хоћу, то мора бити из ока из бока.{S} А ти ниси човек, да укротиш сво |
| хвале.{S} Ал, ја ипак држим, да то мора бити мучно и досадно непрестано капати над књигом.</p> |
| као и до сад, Ката Нати, – зар то мора бити?</p> <p>– Немој ти ту мени! – одговориће опет, као |
| адгод случајно и сетио био!</p> <p>Мора бити кадгод нешто од њега...{S} Допада ми се, што је пр |
| ћена вода... не знам, шта ће опет сутра бити...{S} Нема сумње, да је Ната сад и то хтела да каж |
| ке преставнике, изволели су толико пута бити гост за Јаковљевића столом.{S} У последње време го |
| е се теше и челике надом, да ће им деца бити боље среће од њих... </p> <p>Ката Јаковљевићка сел |
| кћерком.</p> <p>Могао би и у вароши где бити славан човек, – рече госпођа Јеца.{S} Другим речим |
| о њему, бар не озбиљно; ако га се, може бити, кадгод случајно и сетио био!</p> <p>Мора бити кад |
| погрешка то, што ми држимо, да не може бити интелигентан човек, а да није – „господин“, док ов |
| т кажем.{S} Оно јест да и у вароши може бити опет само учитељ, али друкчије се цени тамо такав |
| } А момак ваљани вредан, како само може бити.{S} Рекла бих, не мирише више ни учитеља.{S} Хм, х |
| исто на њој и уредно, као што само може бити.{S} Иде, а спушта рукаве на голе пунане, снажне ру |
| </p> <p>– Није далеко.</p> <p>– То може бити. ·</p> <p>– И ви, збиља, не знате ништа?</p> <p>– |
| мњу.{S} Кнежевић му доказује да то може бити.</p> <p>– Шта?{S} Научићемо Бранково коло, коју де |
| ог века неје поп Стеван помишљао, да ће бити кадгод и проводаџија, па, ето, под старост дотерао |
| а!{S} Да, ја сам господар у кући, па ће бити онако, како ја хоћу.{S} Да, ја сам господар у општ |
| ти, него о Божићу прасе...{S} Па шта ће бити од Брајковачке светковине?{S} А?... стара српска н |
| ти могу на ино, а да не</p> <p>– Сад ће бити по сахата, – примети му жена знајући за његов лепи |
| а судим...{S} Знаш, ја...{S} Најбоље ће бити, да си ти уз њега.{S} Бадава!{S} Мати је мати.{S} |
| на ту параду у Карловце; па најбоље ће бити, говори ти сама с његовом матером...{S} Но, не мис |
| } А радости и изненађењу, мислиш, не ће бити краја целу ноћ. </p> <milestone unit="subSection" |
| се, молим те, тога грчета.{S} Тај не ће бити паметнији ни за длаку...{S} Но, но,... поче бележн |
| х, па намигну на Јована.</p> <p>– Ту ће бити сватова! – пришану му с пуним уверењем, кад уграби |
| } Живи Бога хвале!“ Најпосле, узмора ли бити, остаће или мезимац на дедину темељу, или ће пусти |
| , који су позвани на то, могли бисмо ми бити са свим без икаква листа, или би такви лист могао |
| тите.</p> <p>– Па: сад, ваљда: не ће ни бити ништа у Брајковцима, кад ви одлазите.{S} Не би је |
| ан у збору, да готово без ње не ће моћи бити ништа.</p> <p>**...*Ударише и краве из поља.{S} Ил |
| к.{S} Ја, видиш, не бих то никада могао бити.{S}Па кад то не могу, а видим шта други раде, не м |
| с њом опрости.{S} Осећа, да не би могао бити равнодушан; а боји се, да се не би показао сметен. |
| ву лозу.</p> <p>– Ти би канда још могао бити ваљан економ, примети Бранко више у шали, – кад ве |
| ла сиграчке из торбе, „зар је то морало бити?“ – „Немој ти ту мени!“ рекла је, наравно, Ната Ка |
| свим добро осећам.{S} И не могу довољно бити благодаран ујаку, што ме је дозвао, да проведем ов |
| шафт, то јест, потписали пасош, да могу бити један према другом неучтивији, те не само да не ће |
| тања развезе и пијанка.{S} А он мора ту бити, да декламује.{S} Ко би иначе био у чорби мирођија |
| , аукторитетима.</p> <p>– Па може ли ту бити дисциплине? </p> <p>– Још те какве!{S} Сви знамо, |
| хоћу да идем у латинску школу.{S} Ја ћу бити, мати, као год и уја.</p> <p>Тинка се заплака, па |
| ој прилици...</p> <p>– Кад ја већ не ћу бити на Брајковачкој светковини, немојте бар ви Карлова |
| rofessor</foreign>!{S} Јеси чуо, ти ћеш бити таки консервативац, као што га је Бог створио... к |
| /p> <p>– Но, па видиш, да ће то све још бити као што треба.{S} Госпођа Јеца се као мало и поуте |
| ће, по речима поп-Стевиним, „то све још бити као што треба“,то јест, као што она, по свом рачун |
| о јој је сад одлануло, како ће „све још бити као што треба“.{S} Но или што јој се чинило, да не |
| поп Стеван и њу и себе. – Све ће то још бити, како треба да буде.{S} Нисам тек могао момку одма |
| треба да иде по девојку.{S} Мати каже, биће да је у колу, па нек је тамо потражи.{S} А Зорка у |
| а у поп-Стевиној кући?{S} Видићеш само, биће ту...!{S} Учитељ је сад мали за њену ћер.{S} Побри |
| ога Брајковачкога друштва“, рече писар, биће гошћа госпођица Даринка („Изврсна певачица!“ рече |
| одина?{S} Чекај, молим те...{S} Биће... биће... неких једанаест...{S} Јест, дванаест! </p> <p>– |
| } Има и у Брајковцу још неко честит!{S} Биће још ипак и од</p> <p>Брајковца нешто! </p> <p>Ето, |
| Колико година?{S} Чекај, молим те...{S} Биће... биће... неких једанаест...{S} Јест, дванаест! < |
| ад се попа нешто кошка и с учитељем.{S} Биће и ту њена масла.{S} А момак ваљани вредан, како са |
| кше пута, где без бујице није могао.{S} Биће и међу вама после бујице омладинске вас <pb n="54" |
| дини, која има да се учи; а дела њихова биће вазда на углед, како ваља љубити свој род и своју |
| еспап...{S} Нова организована омладина биће један као сви, сви као један.{S} То је наше зло од |
| екати.{S} Али као велим, он је твој, па биће и теби право. </p> <p>– Са свим ми је право, са св |
| .</p> <p>– Пак?{S} Шта сад?</p> <p>– Па биће добро.{S} Госпођа Рашићка зна сваку воду окренути |
| ад наумили, као бујица.{S} После бујице биће поток опет поток, али мирнији него у бујици; само |
| вари, да дође, те јој се поклони!{S} Ал биће и то.{S} Све је удешено,... по њену рачуну, све.</ |
| томе помишљао?</p> <p>– Моја будућност биће ми само наставак прошлости моје.{S} Рад, то ме чек |
| чекају. </p> <p>Ако им се назори о свом бићу, о позиву својем у животу и не подударају, ипак им |
| ди ти и други и трећи.{S} Кад кажем, да бих био на селу учитељ народу, то стоји: јер ја, као ин |
| алеко је, дакако, од мене и помисао, да бих ја делио, ваљда, с народом своју муку; али да бих м |
| ио, ваљда, с народом своју муку; али да бих му био учитељем у његовој најпречој потреби, радећи |
| реба нам команде.</p> <p>- Чујеш.{S} Ја бих ни пода шта држао свакога младога, па још интелиген |
| оспо, – ухвати Дабижић као у шали. – Ја бих вам се радо бацио под окриље.</p> <p>– Гле, гле грч |
| х био; али нисам могао пре.</p> <p>– Ја бих те чекала целу ноћ.</p> <p>– Верујеш, да ћу доћи; ј |
| ћете ли доћи на светковину?</p> <p>– Ја бих тако волела, али не знам,... по свој прилици...</p> |
| народном.{S} Ко је свестан учитељ, а ја бих рекао, да су народни учитељи већином такви, то је п |
| етета да јој – рече, очитам у очи; а ја бих знала, шта бих јој рекла.{S} Мени то не може да под |
| е та извести из концепта.</p> <p>– И ја бих рекао, – дода бележник. – Него кад велиш, да је сам |
| оп-Стеви се пође кожа јежити.</p> <p>Ја бих моје дете знала и сама усрећити.{S} Овако сам се ос |
| и вредан, како само може бити.{S} Рекла бих, не мирише више ни учитеља.{S} Хм, хм,!{S} Не знам, |
| рече, очитам у очи; а ја бих знала, шта бих јој рекла.{S} Мени то не може да поднесе.{S} Богме, |
| } Мислиш ти, да би му ишта помогло, кад бих, ваљда, удесио јавна предавања, па им поповао, како |
| ва патница. „Да ме је цео Срем клео, не бих наишла“, говорише она једном, али само једном прили |
| нији, то већи мученик.{S} Ја, видиш, не бих то никада могао бити.{S}Па кад то не могу, а видим |
| Мени се допада овај наш крај.{S} Ја не бих никад одлазио одавде.{S} И веруј ми, моја је најозб |
| е поп-Стевина џепа!</p> <p>– Него ја не бих рекла, да је то дете рђаво, вели Ната за Јелену Раш |
| а пазити.“</p> <p>„Гле мене!{S} Како не бих јако!“ на то би мајсторица... </p> <milestone unit= |
| пешке тако.{S} Ух, благо вама!{S} Волео бих ти се сада по гори проходати, него о Божићу прасе.. |
| } Ја се увек забуним.</p> <p>– Прелетео бих био; али нисам могао пре.</p> <p>– Ја бих те чекала |
| један глас.</p> <p>– Гле мене!{S} Како бих смела?– дода још ова друга, што нађе за вредно, да |
| сто.{S} Из његова данас разговора чисто бих то морао помислити.</p> <p>И попа, и Рашићка, и Јел |
| м планином расплашени то чегртаљкама то бичевима и пиштољима пудара на опрезу, што сад не ће ни |
| продеранога грла својега.{S} Кад неста блага, неста пријатеља, па неста и њега.{S} Куд је, где |
| чића, као научног обрађивача тог бесцен—блага, удари први у струне народних гусала, па чистим с |
| .</p> <p>Док је учитељ дошао, бележник, благајник, писар и други певачи већ су се договорили, к |
| p>Господин бележник, господар начелник, благајник, писар, неколико одборника, дакле све, што се |
| на пиво! – предложи бележник.</p> <p>– Благајник одмах устаде. </p> <p>– Писар већ дохватио ше |
| ник вели: „Нека буде и у паклу вашара!“ Благајник мисли:{S} Куд сви Турци... „Наћи ће се и још |
| песму Мите Поповића о браца-Анти.{S} А благајник и бележник од то доба, чим се мало ђорну, одм |
| данас не пада на умни да се смеје, када благајник поче урлати разне гласове, поводећи се за учи |
| една ружа...</p> <p>– Хм, Хм! – продера благајник кроз грло, као да хоће да га прочачка. </p> < |
| велико уживање бележниково, (а чак је и благајник дигао мало обрве и удостојио декламатора свој |
| о талас час дигне, час спусти.</p> <p>И благајник.</p> <p>~ Ено га, стриже ушима!{S} Кренуо и о |
| мало не пуче од смеха.</p> <p>Општински благајник помислио на то, да и писар збија само шалу с |
| p> <p>„Е, сад већ видим, шта је!“ мисли благајник, кад за вечером и после вечере заређале здрав |
| рко у Нови Сад, – проговори једва жедни благајник. – Ако је дошао, за цело је донео и коју боцу |
| су и грла,... мој брајко!</p> <p>За то благајник ужива, што може да мечи као „Прави Рус вели з |
| , Србине!</l> </quote> <pb n="75" /> <p>Благајник као да се замислио за својом чашом, па гасе н |
| га најбољи лек против мамурлука.</p> <p>Благајник вели:{S} Клин с клином, па ено га код разбије |
| и мора да су пореклом из Русије.</p> <p>Благајник укрљешти очима у њега, као да се увери, да ли |
| ам својој Дулчинеји слади санак.</p> <p>Благајник као вели: „Куд сви Турци“... па савесно врши |
| А ми? – повика писар и бележник.</p> <p>Благајник погледа учитеља, што значи, да и он то пита.< |
| дованца!- пристадоше сви у глас.</p> <p>Благајник мисли: „Ништа лепше од добра пива.{S} Ал куд |
| разумева; па је мотрио и Јелену.</p> <p>Благајник седи, па посматра све око себе.</p> <p>Мала З |
| се и он придржи „начела“ Брајковачкога благајника: „Куд сви Турци,..." </p> <p>Тако се свршила |
| у неприлику, јер сад ево и бележника са благајником, а са бележниковицом иде општински писар.</ |
| о, кад, ето, хоће да се шали.)</p> <p>А благајнику се разведри мало оно мрко лице, зарасло у цр |
| се придружи бележнику, Јовану, писару и благајнику.</p> <p>Ох Боже! – заплакала се Јелена, када |
| еорију лако је доказати по Брајковачком благајнику.</p> <p>Начелник, стари пензионирац, који се |
| кад недеља дође, а мени ти се не зна ни благдан и свагдан.{S} Ни на кога се, слатка, ослонити, |
| Шта?{S} Кући?{S} Па пешке тако.{S} Ух, благо вама!{S} Волео бих ти се сада по гори проходати, |
| да заглади своју отоичашњу реч, примети благо:</p> <p>– Ала си жесток!{S} Прави омладинац!{S} М |
| а, ни најмањи облачак, у њему сија увек благо пролећно сунце, па одсјајује непомућено и у весел |
| е, сиромашан и онако, троши своје силно благо.{S} Можда је и трагична судбина, прерана смрт тог |
| еличају само једном згодицом више своје благовање на селу.{S} Она двојица ђаци, па хоће да пров |
| одрешене језике предмет је то, наравно, благодаран, да се учини и више, него што је уистини бил |
| добро осећам.{S} И не могу довољно бити благодаран ујаку, што ме је дозвао, да проведем овде шк |
| >Њему за уздарје подиже народ српски из благодарности само гроб.{S} Као свећеника велике идеје |
| нејачким пред Богом исплакала, бисером благодарности исплаћује. </p> <p>И у том богоданом изоб |
| . </p> <p>Поред тога дете може добити и благодјејаније у конвикту блаженопочившег патријарха Ст |
| рече, – не могу дати ништа више до свог благослова; не знам ништа друго, до да се молим Богу за |
| да не буде површан, него што је запао у благословене крајеве, па му није никада ни било до нево |
| милова се Данило и Ната.{S} И чика Пера благослови брачну свезу њихову...{S} Данило Славнић умр |
| трговаца, занатлија, то више слободе и благостања.{S} Без материјална напретка и добростања, ч |
| о се занео, помишљајући на Даринку, да, блажен, у мало гласно не кличе: „Мати, твој лептир је н |
| , а на уснама јој лебди осмејак сретан, блажен.{S} С осмејком тим загрли је и сан...</p> <p>Гос |
| инце пије, и док срце уздише“?</p> <p>– Блажени ништи духом! – примети безбрижно Јован.</p> <p> |
| у, на оном прозору, на ком је он толико блажених тренутака с њом проснивао, пиљио, док се туга |
| су те варошкиње дошле! </p> <p>Како је блажено трла руке, кад јој пало на памет, да доведе поп |
| неје ни крочио преко прага који води из блаженог царства безазлене идеалности у суморно царство |
| може добити и благодјејаније у конвикту блаженопочившег патријарха Стефана Стратимировића.{S} А |
| што је и њега и матер му тако одбио као блато с ногу, па би зар колико толико то да заглади.{S} |
| а с братом мрази?!{S} Ко зна, каквим је блатом каљала име његово и његове матере, да замаже очи |
| узрујана, ипак примети, како је Јелена бледа па уздрхтала.</p> <p>– Шта је теби – пита друга д |
| лишћем од фење и другим то модријим то блеђим зеленилом, те се све прелива према ведром плавом |
| је, па је није ни бриге.{S} А чим кола ближе, а она даље.{S} Ускубури, устумара се, као незван |
| одна, па којим кораком она тројица њима ближе, то се Даринка већма стискује уз Јеленино раме, к |
| ој цвет.“...</p> <p>Из села, а беше све ближе селу, допираше до њега необичан лавеж паса.{S} Ка |
| {S} Села се мање или више губе што које ближе или даље, па изгледају из далека са својим кућерц |
| је Даринка целим путом.{S} Па што сунце ближе у заставу, те што живља планина с поветарцем и он |
| часима радује се Јелена цео дан.{S} Што ближе то доба, њој срце све јаче куца.{S} А кад већ дођ |
| полети, да ухвати што боље место а што ближе Дунавској обали.</p> <p>Лађица, на којој беше лес |
| Па кад неје уз њу, све би да јој је што ближе, све има нешто да разговара с њом.{S} А кад је у |
| е зна да куца још увек само за маму или ближега којега сродника по крви!{S} Тада би на једаред |
| слиш, све је зло само међу људима, међу ближњима!“ рекао би и опет покојни Ђура, као што је јед |
| гнут славолук искићен разним цвећем.{S} Близо станице стоје две лађе, на којима дошли беху гост |
| ј даде два лиска бршљана, што их откиде близо гроба.</p> <p>– Даринка узе лиске, погледа милокр |
| Бранкових ушију.{S} Бранко се трже.{S} Близу њега стоји на уској путањи девојче од својих седа |
| ли резом.{S} Ја се не кајем, неје ме ни близу памети, да се кајем, или да се тужим на Беч.{S} А |
| рођено срце.{S} Но ипак осети, да неко близу застаде и куцну у капак.</p> <p>Капак се диже.{S} |
| њега се залепрша лептир, па стаде, баш близу на неки цвет.</p> <pb n="37" /> <p>Он ни да дахне |
| азлозима поретка, сад, опет, да замедља бљутавост свога лицемерства, тепа час о пријатељству, о |
| дете и у лер и на васпитање; али треба, Бог ме, женском детету још много више кућевна васпитања |
| сме, ни да спомене: „Отишао је!“ А ова, бог ме, ни онда, када би Јелена то и споменула, не би с |
| што, – вели сека Ката. – Сад је наишла, Бог да прости!</p> <p>– Да Бог ме да се то све онда рас |
| о их је попа по кадгод од дуга времена, бог ме, и читао.{S} По канабету у истом нереду неколико |
| ући, као што је госпођа– Натина.{S} Па, Бог зна, како јој је, мило што је у Даринци стекла тако |
| па неста и њега.{S} Куд је, где ли је, Бог би га знао!{S} Говорило се, да се негде удавио.{S} |
| е дај Боже, према глави.</p> <p>Сад се, Бог ме, „не да већ никако ни преиначити“, јер је и јави |
| а врисну.{S} А коларевој сестри оте се, Бог ме, у шаку и једно: „Хи!“</p> <p>И остали сви погле |
| ексекуторима, или полицајцима, неки се, Бог ме, протекцијом или умешношћу и даље докотурали.{S} |
| дугим сухим прстима браду, по којој се, бог ме, ухватило по прилично већ иње; гладни гледа, как |
| прими као истину.</p> <p>- Поп Стеван, Бог ме, не показује ни мало воље за шалу.{S} Тако сухоп |
| прилику, па каже, како јој је мило, о, Бог зна, како, што је њена Јелена тако сретна била, па |
| о ваљану, тако искрену другарицу,... о, Бог зна, како јој је мило!</p> <p>Наравно, да и госпођа |
| ш од зимус говори Даринци, како морају, Бог да, на лето ићи теци у</p> <p>Брајковац.</p> <p>Как |
| мах девојче.</p> <p>– Што ћутите?...{S} Бог ме, није лако, ја мислим, говорити пред простим све |
| чивија, жица, чекића, длета, кљешта, и– Бог те пита шта све још!{S} У зазиданом прозору поразба |
| } Ти ни данас не знаш, где ти је муж; а Бог зна, кад и какав ти може од куд искрснути на једаре |
| нергију Брајковачке интелигенције.{S} А Бог ме неје баш ни обична ствар за Брајковчане пиво, па |
| етиће госпођа Ната. </p> <p>– И чува га бог ме; па има и за што.{S} Нек љуби и стопе поп-Стевин |
| , па сам је се зажелила.</p> <p>Она, да Бог ме, не може никуд.{S} Знам, како је.{S} Не да се ку |
| да девојка, реци још дериште,... та, да бог ме, шта је шеснаест, ваљда, ни пуних шеснаест, <pb |
| сиромашан српски ђак.{S} Као такав, да Бог ме, неје могао оставити након себе величанствених м |
| и сеја. (... „Боже мој, " рекла је, да Бог ме, Ката Нати, кад ова извадила сиграчке из торбе, |
| тепао по охолом Бечу...{S} Мени је, да Бог ме, охол, кад ми је све туђе у њему.</p> <p>– Па ст |
| својски.</p> <p>Њихов жагор само је, да Бог ме, увећао и онако велики жагор, што се разлегао по |
| а, кад се захука.</p> <p>– Да Богме, да бог ме, кад сте се и ви женске успалиле за омлатином!- |
| пских породица у Русију.{S} Побегли, да Бог ме.{S} Додијало им овде гоњење за веру као и у Турс |
| на сироче сироте удовице.{S} Ти си, да Бог ме, као и удовица, кад немаш мужа...{S} Александре, |
| ма, кажи ми, молим те...{S} Е, знам, да Бог ме!{S} И то је омладинска, баш са свим омладинска и |
| .</p> <p>– Да, да, Бранко има право, да Бог ме, – рече Кнежевић и трже руку.</p> <p>– Шта је те |
| о прашина, слатка, па врућина данас, да Бог сачува! – уздахну госпођа Ната, кад добила времена, |
| : </p> <p>– Ти си невина, срце моје; да Бог ме, па не познајеш, камо што смера. </p> <p>Девојка |
| {S} Ја кажем, Стефане родитељи...{S} Да Бог ме, ти си јој, рећи, као и отац, како си је примио |
| <p>–Да, да!{S} И ја тако мислим.{S} Да Бог ме!{S} Положићу докторат, свршићу и ту формалност; |
| ти, (да је варошкиња не надмудри): – Да Бог ме, младеж треба да пева!</p> <p>То је госпођа Раши |
| >Тек попа је ипак заћутао. </p> <p>– Да Бог ме, да вам мора бити смешно, кад ви не налазите у Б |
| д је наишла, Бог да прости!</p> <p>– Да Бог ме да се то све онда расправљало, кад деца несу ту. |
| али не даје, гласа од себе.</p> <p>– Да Бог ме, да је госпођа Рашићка узела сад згодну прилику, |
| е заводиш за аукторитетима!{S} Е, па да Бог ме: <foreign xml:lang="de">angehender Professor</fo |
| сваки тако радо хтео да зна. </p> <p>Да Бог ме, да су прорешетале и на ситно и на крупно решето |
| мо да нас послужи лепо време!</p> <p>Да Бог ме! – одговори Даринка, тек да из учтивости рекне ш |
| екаква посла.{S} Понда дућан!{S} Истина Бог, није Бог зна шта, ал ако не цури, оно капље.{S} Па |
| о уважавали кућу Јаковљевића, – онда, е Бог ме, још и данас.{S} Старији свет се особито разабир |
| , тим револуционарним именом, кад га је Бог и Христос примио у своју општину од крштенога кума |
| бити таки консервативац, као што га је Бог створио... као да те гледам.{S} Твоји ђаци не ће см |
| да, доброј срећи и само себи, кад му је Бог дао матер, најбољу срећу. </p> <p>Па ти мислиш, Сте |
| ла.{S} Понда дућан!{S} Истина Бог, није Бог зна шта, ал ако не цури, оно капље.{S} Па не може с |
| остане од срамоте у свом јату, тумарне бог те пита куд, па се изгуби.{S} Наш је сељак, где су |
| > <p>Састале се и поздравиле, као да се бог зна колико дуго несу виделе, или као да су претурил |
| „госпођице“!{S} Срдим се! – обрецну се Бог ме, Јелена, па истрже своју руку. </p> <p>– За што, |
| ност, па кад ти треба дати хлеба, „даће бог!“</p> <p>Јеша зинуо у Јована, па само клима главом |
| је, на прилику, запита.</p> <p>– Помоз Бог!{S} Како си, сека Като?</p> <p>– Хвала Богу!{S} Как |
| ј призор!{S} Ђура Јакшић би кликнуо.,„И бог му се диви!“ -- рече Јован, па стаде.</p> <p>Стали |
| живе, дакако, за своју децу, па – види Бог!..</p> <p>Даринка се и Јелена ухватиле испод руке, |
| ело!{S} Да се држао тога, па да га види Бог и њега и Тинку и синчића му!{S} Али Арсенију се дру |
| ок Бранкова изненаднога одласка, то сам Бог зна, тек док се Јован вратио у село, брујало је по |
| м раднику: ратару не правимо сами, него бог те пита од куд морамо да набавимо.{S} Алати наши за |
| и и он:{S} Нек сврши гимназију, па, ако Бог и срећа дадне, таман ће ти у добри час доспети за к |
| жа све, што остало после Игњата.{S} Ако Бог да, даће и најмлађег сина у школе.{S} А није рада, |
| теља, где „луфтира главу“.</p> <p>– Ако Бог да? пита Кнежевић Јована и Бранка...{S} Шта?{S} Кућ |
| ти зета у кућу, као и њен отац, па како Бог да.{S} Тек док је ње живе, не пушта узда из руку.{S |
| га је он себи изабрао, не пријања, баш Бог зна како, маџун и скоруп!...{S} Па... најпосле, шта |
| прилике да ступи на позорницу! </p> <p>Бог ме, добро она изиграва своју ролу, – опет ће бележн |
| неје придесило, – поцрвене, е, поли га, Бога ми, румен до иза ушију.</p> <p>На једаред би Бранк |
| ерај, да „бранимо народна права“; а ја, бога ми, видим, да се и наши народни браничи, „поборниц |
| – Та стани да дођем к себи!</p> <p>– Е, Бога ми је госпођа Рашићка већ дошла к себи.{S} Већ се |
| већ вели:</p> <p>Овај наш уча могао би, Бога ми, спремити коју боцу вина.{S} А?{S} Шта велиш, Ј |
| ле Дабижић, по толики пут, бележнику. – Бога ми, паметна идеја!{S} А и јест, брате, – окрену се |
| и путна трошка, само да дође.</p> <p>– Бога ти, прекинућу ти реч, зна л се што, где му је отац |
| /p> <p>- Интелигенција и госпоштина, за бога, још није све једно, то ћеш тек допустити.{S} У на |
| > <p>– Шта је?{S} Шта је?{S} Шта је, за бога?</p> <p>– Од кад ја вребам арамију!{S} И једва ми |
| е и девојче само поквареније. „Дете, за Бога, не треба ни да зна, да и тако што има на свету.{S |
| пута питала и брацу и сеју, кад ће, за Бога, већ једаред то почети?{S} Али Јован се одсмеје и |
| оста колача намесити...{S} Цео свет, за Бога зна, за што је Тинкин муж пропао и заблудио у свет |
| емних остатака Бранка Радичевића!{S} За Бога, мама...</p> <pb n="12" /> <p>И опет бадава!{S} И |
| враг. (Понда окрену други ветар).{S} За Бога, Стефане, – удари госпођа Јеца кроз плач, – ништа |
| ала у колима.</p> <pb n="13" /> <p>– За Бога, мама, шта ће ти опет муф у сред лета? – љути се о |
| ме зовеш. - </p> <pb n="35" /> <p>– За бога, – поче она већ мало нестрпљиво, – та, за то сам т |
| страшну опасност преко главе, па хвале бога, што су остале живе и здраве.</p> <p>– Отишао је, |
| кућа најтрајнија и најславнија.{S} Живи Бога хвале!“ Најпосле, узмора ли бити, остаће или мезим |
| мисли: „Што се овај свет толико на силу Бога грађа са мном и присваја?“</p> <p>– Шта сте се зам |
| да закинуо од својих уста, па до првога богаташа, – од људи неписмених, који су тек из туђих ус |
| равница испрекрштана друмовима, ишарана богатим усевима, окићена убавим селима.{S} Села се мање |
| да је на уметничком мору, вели он, лађа богиње Талије, на којој је он у својој дружини бродио, |
| екла.{S} Мени то не може да поднесе.{S} Богме, ето, други боље пролазе с дебелом кожом на образ |
| но!{S} Да се заплачеш!..{S} Боли га, да Богме, што је понижен; а понижен је, страшно понижен.{S |
| бележниковица пресече: </p> <p>– Но, да Богме,... до сад вам је био ту друг,... хајде-де, прашт |
| .{S} Знам, да те мати једва чека.{S} Да Богме, мати је мати...</p> <p>Бранко већ пошао, а неје |
| ама изгледа, кад се захука.</p> <p>– Да Богме, да бог ме, кад сте се и ви женске успалиле за ом |
| а да се потужи, како Криста скоро свако боговетно вече изађе пред кућу, па се ту нађе с неким к |
| лагодарности исплаћује. </p> <p>И у том богоданом изобиљу, што га је иначе напајало новим живот |
| узу, што је негда над њим нејачким пред Богом исплакала, бисером благодарности исплаћује. </p> |
| S} Скупо ме је стала.{S} Али све нек је Богом просто, ако ти примиш наук, што сам га отуд ја по |
| је, као ревностан пастир душепопечитељ Богом повереног му стада одликован и постао конзисториј |
| па је равна само оној, што је постала с Богом и нестаће је с њим, што, дакле, нити има почетка, |
| обро кад је устао.{S} Да му бар кажем с Богом!</p> <p>– Ви одлазите?</p> <p>– Овај час.{S} Дари |
| тек отићи горе, а да и нама не кажеш с Богом? </p> <p>Беше то за Бранка растанак, да је једва |
| итомцем српске Карловачке гимназије или богословије, та два најстарија просветна завода у српст |
| ем скровитом Ковиљском манастиру писати богословске књиге и историју Срба, Бугара и Хрвата,... |
| е.{S} Ко седи с миром, том је добро.{S} Богу божје, цару царево, па мир!</p> <p>– А нама?</p> < |
| лежниковици. (И за писара, дакле, хвала Богу, добар знак, да се раскравио, кад, ето, хоће да се |
| .{S} Шта ти раде дечица?</p> <p>– Хвала Богу!</p> <p>– А да шта ћеш!{S} Јавља л ти се госпођа Н |
| !{S} Како си, сека Като?</p> <p>– Хвала Богу!{S} Како ти?</p> <p>– Да рекнем, здрава сам до бож |
| <p>– Ја тако, од како се знам, па хвала Богу!{S} А видим, како пролазе ти, који вичу:{S} Слобод |
| ва; не знам ништа друго, до да се молим Богу за тебе.{S} Шта ти ваља радити, то ти треба већ са |
| о за време судбина ћушила у Брајковац, „Богу за леђа“; али у његову рожданику пише, да је он ро |
| аставља начеоник.</p> <p>– ... која има бодље, – уплете се бележник.</p> <p>– <foreign xml:lang |
| страшно лупа срце.{S} А срце јој лупа, Боже, лупа.</p> <p>Јелена се на то одсмејала.</p> <p>– |
| зе пођоше врцати госпођа-Рашићки, сузе, Боже, тешке, несретне... </p> <p>Поп Стева се растопи, |
| кад је човек сам, развеле јој се мисли, Боже, на све стране, а све за њеном децом и својом нево |
| ну се, бојаги, попа.</p> <p>– Хвала ти, боже!{S} Канда нема више дана него кобасица! . „Видиш, |
| ешто са срца.{S} Неје јој Бранко мрзак, Боже сачувај; ал јој нешто тесно било поред њега.{S} Чи |
| ље, ишчаурио би се из њега под старост, Боже опрости, „омладинац најчистије крви“.{S} Сад се чи |
| у дебелој књизи своје прошлости.{S} Ох, Боже мој!{S} Та свака има доста штошта да преврне, дост |
| p>– Ви ћете певати с нама.</p> <p>– Ох, Боже!{S} Та, то је кратко време.{S} Данас је уторник, а |
| мео...!{S} Ни на крај памети! </p> <p>- Боже мој, – опет она, али сад мало и с прекором, – тако |
| суђивати.{S} Понда госпођа Рашићка?!{S} Боже мој, и она је мати.{S} Само у доброј намери могла |
| оже, да устану стари, па да чују,...{S} Боже!..</p> <p>– Ала ти је то наопако време изашло, јух |
| ће вам умети најбоље посведочити...{S} Боже мој, ви гледате опет ту као неки преблаги Јеврем.. |
| видиш зар, да се ја не одричем рада.{S} Боже сачувај!{S} Само... ко хоће да ради за народ, мора |
| {S} Памтиш, како се то некад живило.{S} Боже, да устану стари, па да чују,...{S} Боже!..</p> <p |
| волим као брата.{S} Ти си друго што.{S} Боже мој, за што си на један пут таки?</p> <p>– Иза рог |
| естру, мислиш, да сме то њој казати?{S} Боже сачувај!..{S} Сад се попа нешто кошка и с учитељем |
| тетка из вароши разда поклоне!</p> <p>– Боже мој, секо. – рећи ће, до душе, као и до сад, Ката |
| ћутим...{S} Не знам о чему...</p> <p>– Боже мој, наш учитељ уме толико да приповеда, а није пр |
| узурпатором твога наследства.</p> <p>– Боже ме сачувај.</p> <pb n="105" /> <p>– Немој да споми |
| одговара:</p> <p>– Све је ту.</p> <p>– Боже, помози! – прекрсти се и помоли се; Ната, па се ус |
| а...{S} Ваљда вам је жао Беча?</p> <p>– Боже сачувај.{S} Мени је овде врло пријатно.{S} Баш се, |
| путу кроз шуму манастирску. ~</p> <p>– Боже сачувај.{S} Баш сам задовољан, што идем, – одговор |
| и, оно капље.{S} Па не може се, сачувај Боже невоље, затворити...{S} Е, па идем ја њој.</p> <p> |
| д шта, као да неће на пут него, сачувај Боже, на онај свет,</p> <p>А ето ти и опет, већ по толи |
| је што се Марко боји, да би му, сачувај Боже, ускисло, кад би га и чешће доносио; него што редо |
| а, да се иде у Карловце.</p> <p>Сачувај Боже, када би Милан опет сада помислио, да је она, Јеле |
| своју сестру, баш као да јој је, не дај Боже, према глави.</p> <p>Сад се, Бог ме, „не да већ ни |
| наученика јевропскога гласа.{S} Ни дај боже штогод против тога!{S} Али ни најобичније најпотре |
| Јовану, писару и благајнику.</p> <p>Ох Боже! – заплакала се Јелена, када је чула, како хладнок |
| е, што му их донела тетка и сеја. (... „Боже мој, " рекла је, да Бог ме, Ката Нати, кад ова изв |
| не спомене, како неки виче на њу, да је божем она отуђила поп-Стеву од његове сестре, да је она |
| о, све је то слободно и, што она каже, „божије па наше“.</p> <p>– Па шта тебе гони, да, можда, |
| ао мобарска гибаница, а пун заливен као божићна чесница.{S} Неје чудо, ако би гладни Брајковачк |
| сви купују код њега, код Јуде, и мед за божићну чесницу и зејтин за кандило, што ће да припали |
| их ти се сада по гори проходати, него о Божићу прасе...{S} Па шта ће бити од Брајковачке светко |
| едамнаест јој годиница; скоро ће, у име божје, ићи у осамнаесту.{S} Родитељи, у тим годинама св |
| о ти?</p> <p>– Да рекнем, здрава сам до божје воље.{S} Шта ти раде дечица?</p> <p>– Хвала Богу! |
| Ко седи с миром, том је добро.{S} Богу божје, цару царево, па мир!</p> <p>– А нама?</p> <p>– П |
| звати безусловну послушност према петој божјој заповести: „Штити оца твојего...“ Он зна само за |
| е ли што схватила и упамтила, то је – у божјој руци!{S} Али је бар тврду веру дала, да ће све и |
| нам ја, брате, шта ти мислиш.{S} Но, не бој се.„Нису то руске нихилисте ни немачке социјалисте. |
| у оном добу девојачком, у ком последњи бој бије између себе нарав и васпитање.</p> <p>И Зорка |
| кови, шуме.{S} Ту ти се измешала румена боја лишћа рујева с плавичасто-зеленим лишћем од фење и |
| а, час их скупи и дигне у вис, да му се боја и на горњем и на доњем делу танких крилаца прелива |
| ко жали, што је дотле дошло.{S} Та она, бојаги, није друкче ни мислила.{S} Кнежевић је, вели, д |
| вама „госпођица“ Јелена, – примети она, бојаги, срдито, па га својски узеде под руку.{S} Готово |
| имер свенародног признања.</p> <p>Попа, бојаги, удари у смех.{S} Бранка то још већма увреди, те |
| дирај у своју сестру по Еви, – опет је, бојаги, утишава супруг, избацив и опет једну „досетку“: |
| е „господине“ – рече Бранко, тек да се, бојаги, извини. </p> <p>- Ви сте ипак старији, - одгово |
| аринка се већ наместила, а надурила се, бојаги, па јој одговара:</p> <p>– Све је ту.</p> <p>– Б |
| био у снази, и држао узде, и знало се, бојаги, нешто и видило се, тобож, некога рада, макар да |
| !</p> <p>– Ето ти је, на! – обрецну се, бојаги, попа.</p> <p>– Хвала ти, боже!{S} Канда нема ви |
| >Госпођа Рашићка се устумарала по соби, бојаги, хоће да изађе из коже од једа, што јој „срамоте |
| {S} Држите се!- рече му Даринка, те му, бојаги, попрети својим прстићем.{S} Бранка прође нешто |
| Тако се дочекују гости?! – пребаци му, бојаги, Јован.</p> <p>– Поздравише се својски.</p> <p>Њ |
| S} Тако у Брајковцу зову Маркову крчму, бојаги, из шале.{S} То је име добила отуд, што је писар |
| кад опет чу последњу му реч; па дрмну, бојаги, срдито својом руком Бранкову руку, за коју се д |
| о с гостима.</p> <p>Бележник хоће да га бојаги, боцка, па га загрлио.{S} И пева му: „Нит је Шва |
| астане над каквом рупом, учлови се, као бојаги, код своје је, па је није ни бриге.{S} А чим кол |
| ="38" /> <p>Бранко проговори нешто, као бојаги, да се поздрави с њом.{S} И он, до душе, вешт мо |
| гова лепша и милостивија половина. (Као бојаги, ту је варошкиња.) Понда дода опет с прекором: – |
| ндистима, као што је то у нас мода, што бојаги „не раде за народ“, а школовали се о „народном“ |
| тева? – рече она, па се насмеши.</p> <p>Бојаги! – помислише сви мушки у један мах као по догово |
| у још таке ствари!“</p> <p>Но претерана бојазан њена беше са свим неоснована.{S} Међу девојкама |
| највише стрепи.{S} Не за то, што би се бојао, да она више зна, него он; него што се, не зна ни |
| леном.</p> <p>Стао учитељ спрам ње, да, бојати, огледа и њен глас, а озбиљан, ни да брком мигне |
| сећа, да не би могао бити равнодушан; а боји се, да се не би показао сметен.{S} Готово би се и |
| сећа кривац према ономе, чијега се суда боји, ако је и уверен)да му „кругове његове“ не може по |
| да јој је сад крива нешто и она, па се боји, поквариће јој се кћи поред ње.{S} Ако и зна, да с |
| даље куд у варош.{S} Неје што се Марко боји, да би му, сачувај Боже, ускисло, кад би га и чешћ |
| учитељ.</p> <p>– Нисам.{S} Не смем.{S} Бојим се, забранила би ми са свим, да се и састанем с т |
| ојака, провлачи се кроз коло, па се све бојим, удариће га какав напит.{S} Казала сам му, до душ |
| } Сви путови воде у Рим.</p> <p>– Ја се бојим те нове омладине.</p> <p>– Знам ја, брате, шта ти |
| н љуби и милује по милој вољи.</p> <p>– Бојиш ли се можда кога?— опет учитељ.</p> <p>Јелена јед |
| е у памет.</p> <p>Ти не треба да се што бојиш, – узе поп да кује, док је врело. – Узећеш добар |
| кад ја што хоћу, то мора бити из ока из бока.{S} А ти ниси човек, да укротиш свог сестрића.{S} |
| агризавши зелену паприку, – Пукла би на боку, да не рекнеш.{S} Пусти човека амо...{S} Докторе, |
| ане, где смо, шта смо?{S} Наша је стара болест идолопоклонство према, тако званим, аукторитетим |
| ме?{S} Жалосно!{S} Да се заплачеш!..{S} Боли га, да Богме, што је понижен; а понижен је, страшн |
| терет.{S} Цео дан се тужи матери, да је боли глава.{S} А кад пошла на певање, па је мати хтеде |
| мо писар, од кудгод ко иде.{S} Е, па то боли!{S} Он, који је научио да с позорнице, занесен неб |
| те не може друкче да тузи угове, већ се болном душом хвата за њихне трагове.</p> <p>Бележник се |
| ђена љубав и преварена вера у поштење с болом врисне: „Од кад те, мајко, нисам видео, ја јоште |
| ка.{S} Талијани имају своју стародревну Болоњу, Немци Јену, једни ово други оно, Срби имају сво |
| а шефа или прскајући лети патосу својој болти.{S} Занатлија не ће да зна више од свог мајстора, |
| спитавају тамо, и буду људи... и гора и боља од мог сина.{S} Па за што не би и он:{S} Нек сврши |
| ију месецу, на овакој прижези, џаба.{S} Боље би било, да сам остао у манастиру.{S} Нема архиман |
| м гостима!{S} Добро нам дошли!</p> <p>– Боље нашли! отпоздрави и Ната и Даринка у један мах.</p |
| ом, да видиш, не ће ли и он окренути на боље.{S} Ако ми не верујеш, иди ма у које село, где су |
| мо се раније, него што треба.</p> <p>Па боље пре не? после, – одговори Јован.</p> <p>Али се ова |
| чика-Перина.{S} Том приликом се и деца боље срађају.{S} А мајке се теше и челике надом, да ће |
| да замаже очи слабом човеку, па да себе боље угнезди?..;.{S} Гадни створе!</p> <p>Је ли могуће, |
| .{S} Па то је прилика, као и мало да се боље позна. </p> <p>Попина Јелена...{S} До душе, за гос |
| кад то гледи својим очима?{S} Зар не би боље било, да је увела у кујну, па нек учи Лепо је дати |
| е може да поднесе.{S} Богме, ето, други боље пролазе с дебелом кожом на образима!</p> <p>Понда |
| теше и челике надом, да ће им деца бити боље среће од њих... </p> <p>Ката Јаковљевићка села, ка |
| је поли пламен по лапитима.</p> <p>Тим боље!{S} Зорчица ће декламовати ону чика-Јовину о Бранк |
| и Даринка, па се свако труди, да се што боље представи варошкињи.</p> <p>Бележник се не да изве |
| њигом?</p> <pb n="24" /> <p>– Да се што боље удесим с овим, што постоји, и да живим, – одговори |
| ето, седе и разговарају се, како ће што боље да удесе село, што га спремају.</p> <pb n="55" /> |
| ускомеша све, па полети, да ухвати што боље место а што ближе Дунавској обали.</p> <p>Лађица, |
| и краве из поља.{S} Или се кравар данас боље пожурио него обично, али су се збиља физите код го |
| чића му!{S} Али Арсенију се други занат боље свидео.{S} Карту и чашу заволи већма него спас душ |
| а више тога ради, да упознамо наш свет боље са песником српског народног јединства. </p> <p>– |
| , као интелигентан човек, знаћу и умећу боље удесити свој рад, те ће моји сељани имати прилике, |
| ас састати с њим, и уверивши се зар још боље, да се он још једнако срди на њу.</p> <p>А какве у |
| у је често и мајсторица, па и Криста. („Боље да ми је ту, него да се витла којекуда“, мисли гос |
| вчанин обрадује, баш кад дођу, иначе из бољег света слабо ко усрећи Брајковац, на кога би се ос |
| више ништа ни учинити.{S} Нечему много бољем нада се он од самог народа.{S} Па хоће да и свој |
| као да се други пут родила, па дошла на бољи свет, кад је брат поп Стева позва, да му буде у ку |
| , тај издржи конкуренцију његову и буде бољи од учитеља свога.{S} Па ко се опет смотава и сели |
| идим шта други раде, не могу ни ја бити бољи... </p> <p>По толики пут заподео се међу друговима |
| а и срџбу у пијанству излива на својој „бољој половини“ само за то, што је тако несретна, да је |
| , које му драго партаје били, траже што бољу парохију.{S} Ти и твоје колеге дали сте се на проф |
| беше тако омилело, да је зажелео у њему боравити вечни сан.</p> <p>Два дана напред почели се ск |
| су се још навезли на отворено море, где борба за живот као вихор диже и ваља вале то себичних с |
| м снивању о породичној срећи, о раду, о борби и заборавио, што рекао ујаку: „Поштен човек треба |
| се подухвати.{S} Одушевљеније прихваћа борбу у друштву за срећу другога, снажније се одупире р |
| глас:</l> <l>Устај, Србине!</l> <l>И у борбу зове нас:</l> <l>Устај, Србине!</l> </quote> <pb |
| било ломити руке, перући туђе рубље, ни бости очи, шијући белом свету, па хранити и себе и дете |
| шта им даје за то Јуда?{S} Шта мислите Бофл, сам бофл, господине мој,... ђубре!...{S} Он вам н |
| је за то Јуда?{S} Шта мислите Бофл, сам бофл, господине мој,... ђубре!...{S} Он вам ни гуску на |
| чна ствар за Брајковчане пиво, па још у боцама.{S} Господа га иначе пију тек кад оду у Руму, у |
| има.</p> <p>Бележник хоће да га бојаги, боцка, па га загрлио.{S} И пева му: „Нит је Шваба за га |
| – Ако је дошао, за цело је донео и коју боцу из Варадина.</p> <p>Ја сам му рекао, до душе, да с |
| аш уча могао би, Бога ми, спремити коју боцу вина.{S} А?{S} Шта велиш, Јоване? </p> <p>Није руж |
| чвор на цепаници, с којом се већ толико бочи и која га стаде толико зноја, те у мало не удари п |
| ата, каже, тако је све нешто спомињао и Бошњака и Србијанца и Херцеговца и Сремца и Бачванина и |
| о оно мрко лице, зарасло у црној густој бради.</p> <p>Марко дотрчао, па стао код врата, па слуш |
| Јелисавета поглади једном руком попу по бради, а другом му насу у чашу хладног теочинца и насме |
| ечене бркове; глади дугим сухим прстима браду, по којој се, бог ме, ухватило по прилично већ ињ |
| а се поред стола, проглади прстима кроз браду и лако се накашља.{S} Узе округли ћелепуш са стол |
| кад се заталаса гдегод у шушњарку или у бразди, нити да вијају над собом облаке, већ пуштају, д |
| да је заорао дубоко опет на своју стару бразду. </p> <p>Изгори поп Стеван између две ватре.{S} |
| за средње гласове.{S} Бас – ту је, мој брајко, баћушка Рус...{S} Баћушка Рус је сваки рођен ба |
| рсат, плећат, – па то су и грла,... мој брајко!</p> <p>За то благајник ужива, што може да мечи |
| долазак сека–Катиних гостију догађај за Брајковац.{S} Па сад још тим више, што се слегло на јед |
| лом селу дошли!</p> <p>Догађај је то за Брајковац...{S} Има Брајковац, до душе, своју госпоштин |
| <p>Догађај је то за Брајковац...{S} Има Брајковац, до душе, своју госпоштину.{S} Али осим госпо |
| мте још многи и многи Брајковчани, неје Брајковац био тако с неруке ни крупној ни ситној господ |
| еоцем на полеђини једног брдашца тик уз Брајковац. </p> <p>На сред села око крста искупио се на |
| селише амо неке стране особе, хоће да и Брајковац изађе на глас, како не треба.{S} Памтиш, како |
| еља највише светују о том, како да се и Брајковац и Брајковчани покажу том приликом. „Треба <hi |
| ном.{S} Од мах осети, како јој се учини Брајковац нешто празан.{S} Сви су, до душе, ту, и мама, |
| у, иначе из бољег света слабо ко усрећи Брајковац, на кога би се осврнули сви, из свију сталежа |
| , а да се не похвали, како јој ипак мио Брајковац, јер је до пре млади учитељ, господин Кнежеви |
| . </p> <p>Под планином се раширило село Брајковац са својим белим кућерцима и неправилним улица |
| исмо с пет печата, да дође, ако хоће, у Брајковац, да проведе које време!{S} Добро му дошло баш |
| Рају је само за време судбина ћушила у Брајковац, „Богу за леђа“; али у његову рожданику пише, |
| за учитељицу, па као учитељица дошла у Брајковац.</p> <p>Нов ред, нов надзор над српским народ |
| тан за својом покојном...</p> <p>Дође у Брајковац госпођа Јеца Рашићка.{S} Удовица попадија, ка |
| ом код њих, кад су путовали од озгоре у Брајковац, уме тако да приповеда, па ја тако мио!{S} Са |
| ополчила.{S} Не ће се више ни враћати у Брајковац, него иде одмах одавде кући.{S} Неугодно јој |
| вршићу и ту формалност; понда ћу доћи у Брајковац.{S} Радићу, економисаћу и поучаваћу овај свет |
| а, кад је оно путовала с мамом својом у Брајковац.</p> </body> </text> </TEI> |
| разговор.{S} Бранко би тешко и дошао у Брајковац, на ујаков позив, ујаку за љубав, да неје ту |
| погодио, куд се иде из Брајковца него у Брајковац.</p> <p>– Да он мени не рече ни речи о томе!< |
| а времена сврну к њој, путујући ујаку у Брајковац; сад тек разумеде њену притајану тугу, што не |
| и гладног у заветрину у Маркову крчму у Брајковац; ту се препоручи бележнику својом вештом декл |
| ти на своју воденицу.{S} Довешће децу у Брајковац, венчаће их, и ти ћеш, можда, имати да тераш |
| рају, Бог да, на лето ићи теци у</p> <p>Брајковац.</p> <p>Како онда још не беше ни спомена о пр |
| бито овај последњи одушевљено ради, да „Брајковац пропева у Бранковој свечаности“ јер „треба на |
| од како је...</p> <p>Па и госпоштина се Брајковачка узбунила.</p> <p>Госпођа бележниковица, на |
| о Божићу прасе...{S} Па шта ће бити од Брајковачке светковине?{S} А?... стара српска невоља!{S |
| е доносио; него што редовно по један од Брајковачке господе части осталу, па тако један по једа |
| о обесвећење старих златних успомена из Брајковачке прошлости.</p> <p>– За то ли се продобрила |
| >Учитељ и сувише добро познаје енергију Брајковачке интелигенције.{S} А Бог ме неје баш ни обич |
| један мах као по договору... </p> <p>За Брајковачки певачки збор, дакле, били су сви уверени, н |
| ајному мишљењу, доста, када што покреће Брајковачки учитељ.</p> <p>Посркале су белу каву, покус |
| , Бранко Стајић његов „друг из Беча“, и Брајковачки учитељ Кнежевић напоредо кроз планинске вин |
| p>Опет иду, па ћуте.</p> <p>То је млади Брајковачки трговчић, Јеша Дабижић.{S} По опаљеном лицу |
| е био у чорби мирођија!...</p> <p>Млади Брајковачки тржа мало се неје сломио преко тезге, како |
| на чесница.{S} Неје чудо, ако би гладни Брајковачки пси да га загризу.</p> <pb n="82" /> <p>Али |
| бав господину Јаковљевићу.{S} Млади грк Брајковачки ће, јер је таки дух времена.{S} Бележник ве |
| каже.</p> <p>А Рашићка се, што би рекао Брајковачки писар, „дочепала ледине“, па тера даље и иг |
| bSection" /> <p>Пречасни господин парох Брајковачки, поп Стеван Радојчић седи под сеницом у сво |
| ену.{S} Као да је данас заборавила и на Брајковачко певачко друштво и на сврху, рад које се бил |
| пре, – рећи ће сека Ката. – Било ти је Брајковачко друштво, и сама добро знаш, као једна кућа. |
| ти и рачуни.</p> <p> А ту су сви, ту је Брајковачко цело певачко друштво, осим Бранка, Даринке, |
| аменима, па да се и он придржи „начела“ Брајковачкога благајника: „Куд сви Турци,..." </p> <p>Т |
| ови одабраних чланова певачкога друштва Брајковачкога под прозорима попине Јелене и да допру до |
| још когод.{S} Звезде на небу певачкога Брајковачкога друштва“, рече писар, биће гошћа госпођиц |
| рнули сви, из свију сталежа поштованога Брајковачкога грађанства.</p> <pb n="26" /> <p>Пре неко |
| > <p>Тако се свршила прва певачка поука Брајковачкога збора. </p> <milestone unit="subSection" |
| ајковца изазвао је у познатим круговима Брајковачкога друштва, нити рећи мање ни више, већ сенз |
| ћ сензацију; а у кући пречаснога пароха Брајковачкога поп-Стевана Радојчића загрмело је, као да |
| „физите“ несу могле а да се не дотакну Брајковачкога певачкога друштва. </p> <p>– Нашем учитељ |
| ци...</p> <p>– Кад ја већ не ћу бити на Брајковачкој светковини, немојте бар ви Карловачку да п |
| p>Освану дан, када је ваљало отпочети и Брајковачкој омладини, да се спрема, како ће у свом скр |
| ће наш коровођа...“</p> <p>А коровођи, Брајковачком учитељу, Милану Кнежевићу вечерас срце нео |
| како би јој допустили, да и она пева на Брајковачком селу у недељу.</p> <p>Ако госпођа Јеца што |
| да и свој говор, што има да га држи на Брајковачком селу, удеси за прост народ.{S} Хоће – да м |
| а ону другу теорију лако је доказати по Брајковачком благајнику.</p> <p>Начелник, стари пензион |
| о одборника, дакле све, што се рачуна у Брајковачку високу власт, седели су у засебној соби „Ко |
| Ната.</p> <p>– И староседелице славнога Брајковца нађоше се увређене до дна дубљине своје домољ |
| ма попине Јелене!“</p> <p>Дакле, у сред Брајковца серенада!</p> <p>Е, то бадрим чуварима ноћне |
| дњу, ево мог носа, ако не назида у сред Брајковца најлепшу кућу с магазинима.{S} Ко јамчи, да м |
| {S} Учим ја то и говорим.{S} Од како је Брајковца и *Брајковчана, нису имали таке школе, као са |
| инка Стајићка, мати нашега познаника из Брајковца, Бранка Стајића, спремила се да дочека госпођ |
| е и дете. </p> <p>Данас отишла Тинка из Брајковца; а сутра дан се уселила у поп-Стевину кућу го |
| азе.</p> <p>Стајић са својим гостима из Брајковца нашао се одмах до гроба. </p> <p>Даринка с по |
| on" /> <p>Изненадни одлазак Стајићев из Брајковца изазвао је у познатим круговима Брајковачкога |
| едаред добио од свог ујака поп-Стеве из Брајковца писмо с пет печата, да дође, ако хоће, у Брај |
| о је гост брже и погодио, куд се иде из Брајковца него у Брајковац.</p> <p>– Да он мени не рече |
| срдио, да је у један мах хтео да оде из Брајковца.{S} Него добро, те то неје никоме казао, јер |
| изван Карловаца оним путом, што води из Брајковца у Карловце.{S} Јутрос је поранио.{S} И кад је |
| га опет и тамо на овај пут, што води из Брајковца у Карловце.{S} Замишља себи, како ће на том п |
| о га!</p> <p>Окрену се.</p> <p>Гости из Брајковца.{S} Ту тетка Ната, ту Даринка, Јован, мала Зо |
| оно узрок Стајићеву наглому одласку из Брајковца, што га свет по Брајковцу разнео још, тако ре |
| да дочека госпођу Јелисавету Рашићку из Брајковца <pb n="103" /> и њену кћер.{S} Као вели, она |
| јем...</p> <p> „— Ти, канда, не идеш из Брајковца задовољан?</p> <pb n="86" /> <p>Приметиће Јов |
| нко с Јованом неје био, ваљда, ни изван Брајковца, кад су оно јутрос отишли. – Ја мислим, само |
| ко честит!{S} Биће још ипак и од</p> <p>Брајковца нешто! </p> <p>Ето, зашто је долазак сека–Кат |
| – Па: сад, ваљда: не ће ни бити ништа у Брајковцима, кад ви одлазите.{S} Не би је било, уверен |
| чуварима ноћне безбедности у скровитом Брајковцу беше по вајкадашњи мири поредак ноћни тако ди |
| ана прошетају деца, Бранко и Јелена, по Брајковцу испод руке Поред оне премудре Кате Јаковљевић |
| д неје међу њима пало опоре речи.{S} По Брајковцу се каже: „Куд госпођа Јеца оком, поп Стева ск |
| Покварили му најслађи сан.</p> <p> А по Брајковцу Бруји, како су господа ноћас правила „бал“ по |
| к се Јован вратио у село, брујало је по Брајковцу, како је госпођа Јеца довела била поп-Стевина |
| а гласно громовито, да се чуло широм по Брајковцу, па се и они око кола осврнуше и погледаше на |
| му одласку из Брајковца, што га свет по Брајковцу разнео још, тако рећи, пре зоре.{S} Па ако и |
| жао на месец.{S} Друго се нешто збива у Брајковцу, нешто, што они не могу никако да схвате.{S} |
| звоно у цркву; неје ни приметила, да у Брајковцу звони радним даном на вечерње, ако у опште и |
| , два можда, по најбоља певачка члана у Брајковцу.{S} Он обично <pb n="63" /> држи леву певницу |
| остати у најлепшем спомену из живота у Брајковцу... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ка |
| речи већ о прослави Бранка Радичевића у Брајковцу.</p> <p>Зорка неје дала ни о чему другом да с |
| тако седи сека Ката, као што је друге у Брајковцу зову, сама.{S} Седи, па, као што то бива, кад |
| је сина дочекала и гостила неко време у Брајковцу, на право је и поштено, да јој то врати бар з |
| православне црквено– школске општине у Брајковцу.{S} Но од то доба никада га неје успомена пон |
| десну.{S} Она води опет све певачице у Брајковцу, па зна и црквене скоро као и брат јој. </p> |
| па се поносе.{S} Наша деца!{S} Има и у Брајковцу још неко честит!{S} Биће још ипак и од</p> <p |
| едака.</p> <p>Ма колико да писар важи у Брајковцу као ишчитана глава, ипак не мога бележник да |
| заборавља свој „виши позив“ па стоји у Брајковцу још увек само као оно птица на грани, те чека |
| жби придику какву исплести; а неје ни у Брајковцу, од како је дошао ту за свећеника.</p> <p>Бра |
| ичан лавеж паса.{S} Као да се сви пси у Брајковцу побунили противу месеца, па из свега гласа пр |
| шег места своје претпостављене власти у Брајковцу.</p> <p>Е, па и господар начеоник, човек инач |
| ли у њега његови милостиви заштитници у Брајковцу.{S} Ако би се то уздање кадкод и уздрмало сув |
| око тога, да састави певачко друштво у Брајковцу.{S} Стало га је доста муке, али је успео.{S} |
| то је било прво вече, како се скрасио у Брајковцу) декламовао ону познату песму Мите Поповића о |
| а пиво „Код разбијене канте“.{S} Тако у Брајковцу зову Маркову крчму, бојаги, из шале.{S} То је |
| е свога потчињенога, било да тек, што у Брајковцу кажу, „избаци“:</p> <p>Кад је тај Дарвин изми |
| t="subSection" /> <p>Сутра дан освану у Брајковцу дан мамурлука.{S} Чича, господар начеоник, по |
| дине, што само изумева идеје.“</p> <p>У Брајковцу је то сад на дневном реду. </p> <p>Па и госпо |
| тародавне домаће добре обичаје и моралу Брајковцу тако опасан атентат, да не могоше на ино, а д |
| о и говорим.{S} Од како је Брајковца и *Брајковчана, нису имали таке школе, као сад.{S} Треба д |
| S} А Бог ме неје баш ни обична ствар за Брајковчане пиво, па још у боцама.{S} Господа га иначе |
| оком, поп Стева скоком“</p> <p>Не таје Брајковчани, да је поп Стева и са својом првом женом жи |
| светују о том, како да се и Брајковац и Брајковчани покажу том приликом. „Треба <hi>народ</hi> |
| ко година, а то памте још многи и многи Брајковчани, неје Брајковац био тако с неруке ни крупно |
| мних питања, па стаде код „чиче“, (тако Брајковчани зову свога општинскога начеоника,) намигну |
| којему на крштење.</p> <p>Па с тога су Брајковчани јако уважавали кућу Јаковљевића, – онда, е |
| из далека читав караван кола, начичкана Брајковчанима.{S} Јован Јаковљевић му је обрекао, да ће |
| мало одушке, да се провесели с веселим Брајковчанима у хладу манастирскога воћнака уз искрен р |
| а и суда којима се и тако мало кад који Брајковчанин обрадује, баш кад дођу, иначе из бољег све |
| још све зову) живот, кад се тако склапа брак, тај темељ свему животу и поретку у друштву! </p> |
| та не смета, да опет сваки своје назоре брани најодушевљеније.{S} Бачка слобода, неограничена у |
| уши и остали.) Ми учимо јуристерај, да „бранимо народна права“; а ја, бога ми, видим, да се и н |
| ежника и бележниковице, која тако узела бранити писара, да се овај сам од туге неке у мало не з |
| а, бога ми, видим, да се и наши народни браничи, „поборници“, наплаћају од народа исто толико п |
| ка, мати нашега познаника из Брајковца, Бранка Стајића, спремила се да дочека госпођу Јелисавет |
| <p>Не води ти бриге за господина...{S} Бранка.{S} Он ће већ доћи, – рече Даринка, па се као тр |
| му, бојаги, попрети својим прстићем.{S} Бранка прође нешто скроз, како му се допаде у тај мах д |
| .</p> <p>Попа, бојаги, удари у смех.{S} Бранка то још већма увреди, те се оштро осече на ујака: |
| ам, шта је: госпођа Јеца просила вашега Бранка за своју кћер!</p> <p>Јован прсну у смех.{S} Чак |
| схваћао, умеће поштовати заслуге свога Бранка Радичевића. („Слава!{S} Слава!“ заори се на ту р |
| х збиља не потамњује ни слава млађанога Бранка Радичевића.{S} Необични дар, неуморни труд и сув |
| само му мило, што види, да народ зна за Бранка, да је и народ осетио жељу Бранкову.{S} То вече |
| ма не кажеш с Богом? </p> <p>Беше то за Бранка растанак, да је једва чекао, да их се што пре оп |
| орист преноса последњих земних остатака Бранка Радичевића!{S} За Бога, мама...</p> <pb n="12" / |
| епале, када су из ненада ту натрчале на Бранка.</p> <p>Јух, како сам се ја онда поплашила! – ве |
| ски ваздух красне летње ноћи учинише на Бранка таки <pb n="81" /> утицај, да се осети лаган, ка |
| ри парох; понда се непосредно обрати на Бранка:– Јеси ли ти кад о томе помишљао?</p> <p>– Моја |
| стало, док сам га наговорила, да позове Бранка к нама, и да му пошаље новаца, да амо дође, те д |
| олео на Рашићкино наваљивање, да доведе Бранка кући, ако је то сматрао и као неки начин, да би |
| p>–Ја ћу да се срдим на вас, –прекинуће Бранка, кад опет чу последњу му реч; па дрмну, бојаги, |
| ост, па сам и мами читала о Бранку и из Бранка.{S} А и покојни тата, каже, тако је све нешто сп |
| <p>– Ако Бог да? пита Кнежевић Јована и Бранка...{S} Шта?{S} Кући?{S} Па пешке тако.{S} Ух, бла |
| ована и Кнежевића, а ова између Зорке и Бранка.{S} Зорка пресавила своју књигу, па чита своју д |
| </p> <p>Јелена базазлено слуша и попу и Бранка.{S} Са свим је излишан био притисак госпођа-Саве |
| било о другом чему речи већ о прослави Бранка Радичевића у Брајковцу.</p> <p>Зорка неје дала н |
| ју, – одговори Бранко, –да су познавали Бранка лично, па чак и консхолари му били које у Карлов |
| у декламацију.{S} А Даринка ће запитати Бранка: „Хоће ли ко говорити штогод том приликом?“ </p> |
| оба прозора виси у учитељевој соби лик Бранка Радичевића.{S} Учитељ га већ набавио, уоквирио и |
| Брајковачко цело певачко друштво, осим Бранка, Даринке, Јелене, колара и његове сестре. </p> < |
| , да доведе Бечки одбор, који је пратио Бранка од Беча, као и целу светковину у забуну.{S} Тако |
| .{S} Чим су вечерали, дошао је Јован по Бранка, па су отишли к учитељу.{S} Неко су време ходали |
| нашла у чуду.</p> <p>Јелена упрла очи у Бранка.</p> <p>– Мир и покој свачијим костима под земљо |
| оши „велика беседа“ рад преноса костију Бранка Радичевића, „толико гладних Мисирских година“.</ |
| ора:{S} У другује недељу пренос костију Бранка Радичевића! – дода Јован. – Решено је, да се пре |
| Јелена се радује, да је позна. </p> <p>Бранка већ поче завијати у стомаку од толике љубазности |
| увек Бранко има право.</p> <p>– Да, да, Бранко има право, да Бог ме, – рече Кнежевић и трже рук |
| у испред школске зграде Даринка, Јелка, Бранко, Јован, а уз њих трчка и мала Зорка.{S} И њено с |
| амо толико радује том Јелена и Даринка, Бранко и Јован, него им и мати и тетка Ната одобравају |
| о да се већ једног дана прошетају деца, Бранко и Јелена, по Брајковцу испод руке Поред оне прем |
| Ната сека–Кати, кад је чула; а чула је, Бранко с Јованом неје био, ваљда, ни изван Брајковца, к |
| и овде ходамо а вас нема!</p> <p>Јован, Бранко и учитељ се упутили девојкама.</p> <p>Колико Јел |
| тије народне.{S} Но било како му драго, Бранко Радичевић сјаће за вечита времена као трећа звез |
| /> <p>У исто доба иду Јован Јаковљевић, Бранко Стајић његов „друг из Беча“, и Брајковачки учите |
| за филоксеру.</p> <p>– Шала на страну, Бранко.{S} Ал мени се чини, да би се од мене могао исте |
| Па сад се дивим мојој матери.{S} Видиш, Бранко, моја ти је мати чудна жена.{S} Права Српкиња ма |
| ежник, – да му сефтеишемо нов еспап.{S} Бранко се и не обазире много на њих.{S} Неје му ни стал |
| други избегаваше интимнији разговор.{S} Бранко би тешко и дошао у Брајковац, на ујаков позив, у |
| звонки глас неки до Бранкових ушију.{S} Бранко се трже.{S} Близу њега стоји на уској путањи дев |
| о.</p> <p>– Онда ви терате политику.{S} Бранко прсну у смех.</p> <p>– Ја то увек кажем: ви тера |
| га изненади његов пијетет према оцу.{S} Бранко се сећа свога оца.{S} Једва га је, до душе, упам |
| {S} Једва добише места унутри.</p> <p>– Бранко се не одваја од Даринке.</p> <p>- Ми смо одсели |
| гледа у њу зачуђеним погледом.</p> <p>– Бранко?!</p> <p>– Ви се и опет правите да ништа не знат |
| ћку за руку, па пођоше у кућу.</p> <p>– Бранко је фини младић! – приметиће госпођа Рашићка. – П |
| оба врло заћутао.</p> <p>– Ко?</p> <p>– Бранко.</p> <p>– Па, он највише ћути.{S} Само кад се пр |
| едељу...</p> <p>– Свима упало у очи, да Бранко тако из ненада одлази, да ником о томе пре не ре |
| е напајало новим животом, осећа се сада Бранко ташт.{S} У тој дивној Фрушкој Гори, за којом је |
| ећ ми бучи глава од неко доба.{S} Свуда Бранко и само Бранко!{S} Успалили сте се као...</p> <p> |
| За што, молим...{S} Жао ми је... замуца Бранко, застао, па гледи у њу.</p> <p>– Не, не! – кличе |
| аринка стала, па не зна, шта ће; па кад Бранко отишао, а она ми меће моју руку на своје груди, |
| а странпутицу.</p> <p>Тако скупља и сад Бранко речи материне по памети.{S} У мислима тима неје |
| она – он је тако добар!{S} Је ли да је Бранко добар?</p> <p>– Врло добар.</p> <p>– И мати га в |
| оп Стева говорио, како се ломио, шта је Бранко одговорио, како је у очи исмејао и ујака и Рашић |
| ћи и певају: </p> <quote> <p>„<l>Кад је Бранко умир’о</l></p> <l>Србадију заклињ’о:</l> <l>Прен |
| а! – нашали се и Јелена. </p> <p>Где је Бранко? – пита Јован, па тек сад пребаци ногу, да устан |
| а се сагне, па да дохвати књигу; али је Бранко преухитри. </p> <p>– Јесте ли чули, шта сам вам |
| оду и књижевни препорођај овековечио је Бранко Радичевић, опет Карловачки ђак, у својим песмама |
| у, весела безбрижна изгледа.{S} Како је Бранко неје приметио ни осетио, све док се није јавила, |
| младинска идеја за жедне ђакеле, што је Бранко певао: вино, гајде, тамбуре, младе моме, голе но |
| </p> <p>– Немојте се плашити, господине Бранко, – рече Даринка, као да јој жао, ако је збиља та |
| one unit="subSection" /> <p>– Господине Бранко! – зазвони звонки глас неки до Бранкових ушију.{ |
| > <p>На вратима у сред лозинка указа се Бранко Стајић.{S} На њему лако летње одело и сламњи шеш |
| уну?</p> <p>Даринци чисто криво, кад се Бранко опрости те оде с Јованом.{S} Од мах осети, како |
| ажњу на њу, када дође...</p> <p>Пење се Бранко на степенице у саборницу, на заједничку пробу св |
| Него морате нам и ви помоћи! – рећи ће Бранко, па употреби ту прилику, да стане поред Даринке. |
| ицом.</p> <p>– Него још нешто! – додаће Бранко. – У ову недељу ћемо и ми овде да држимо своје с |
| добра.{S} Знаћу и њој захвалити, – рече Бранко галантно, колико је знао и расположен био. – Три |
| – И ви мене називате „господине“ – рече Бранко, тек да се, бојаги, извини. </p> <p>- Ви сте ипа |
| ао ко да верује, да кола, у којима беше Бранко, не ће стићи са својим првим возом...</p> <p>Осв |
| Даринка, учитељ, Зорка, па, наравно, и Бранко. </p> <p>Салетели сви, што год их је, госпођу Ра |
| сталим друштвом.{S} Учитељ и Јован, а и Бранко пристао уз њих... унели се, па доказују Јелени, |
| има изишла из собе...</p> <p>У том је и Бранко легао.{S} Почео био да чита.{S} Нашао негде на о |
| , која их привлачи.</p> <p>Тако Јован и Бранко гледају у отворено море, у јаван живот свој као |
| пут.</p> <p>– Лаку ноћ!</p> <p>Јован и Бранко се одвојише.{S} И оде сваки својим путом.</p> <p |
| а доведе поп-Стевина сестрића кући!{S}И Бранко, ето, дошао. „Красан младић“,.. „паметан младић“ |
| сваки час добија некакве налоге, – вели Бранко. – Чини ми се, да је већ тражио друго место.{S} |
| > <p>– Одмах... одмах ћу доћи, одговори Бранко.</p> <p>– Не иде тако.{S} Ја се не ћу нити се см |
| >– То је бреме пало на мене, – одговори Бранко.</p> <p>– Аха!{S} Држите се!- рече му Даринка, т |
| амоли, да вас к њој пошаљем, – одговори Бранко.</p> <p>Попа се дигао, па пажљиво растире и онак |
| ми забадава изостали толико, – одговори Бранко.</p> <p>Кад приступио девојкама, лице му се зажа |
| их тек у новије доба сећају, – одговори Бранко, –да су познавали Бранка лично, па чак и консхол |
| да још могао бити ваљан економ, примети Бранко више у шали, – кад већ знаш и за зубачу и за фил |
| ај.</p> <p>Мислим и сам тако, – примети Бранко.</p> <p>У том ето још једнога младога човека, па |
| у Бранку друге идеје него то, – примети Бранко.</p> <p>– Онда ви терате политику.{S} Бранко прс |
| о, што је отишао Бранко. (За њих у кући Бранко неје био „господин Бранко“ или „господин Стајић“ |
| одлану чисто нешто са срца.{S} Неје јој Бранко мрзак, Боже сачувај; ал јој нешто тесно било пор |
| а где би на друго место, – одговори јој Бранко, а као да плива у задовољству.</p> <p>– Госпођа |
| а себи равнима... </p> <p>Вараш се, мој Бранко, ако мислиш, да код мене није то озбиљна намера, |
| м, да уме и више коју рећи.{S} Али увек Бранко има право.</p> <p>– Да, да, Бранко има право, да |
| и. – Ал тако јој треба!{S} Тај господин Бранко добро јој је напаприо у нос, може га сад песница |
| За њих у кући Бранко неје био „господин Бранко“ или „господин Стајић“, него само Бранко: толико |
| milestone unit="subSection" /> <p>Легао Бранко на траву у хладовину, да чита.{S} Обично би до с |
| p>– Хоћемо ли се ми моћи поутешити, као Бранко, при помисли на смрт?{S} Шта ће „након нас остан |
| вели:{S} Не волим нешто, што је отишао Бранко. (За њих у кући Бранко неје био „господин Бранко |
| на, – проговори усиљеном шалом а учтиво Бранко, дошавши до ње.</p> <p>– Ја нисам вама „госпођиц |
| ита, па ме задржавао Варнава...{S} Него Бранко ће отићи у Карловце сав обарен.</p> <p>– Одахнућ |
| бити свој род и своју веру.</p> <p>Него Бранко Радичевић дубоко је заталасао најврелије осећаје |
| мудраца српскога.</p> <p>Ту књигу узео Бранко и вечерас да чита.{S} Али, као обично, кадгод је |
| народ.{S} Хоће – да му каже, ко је био Бранко Радичевић, шта он вреди за наш народ и шта значи |
| ушевљењем.</p> <p>Како се обрадовао био Бранко, када је пре недељу дана у Бечу на једаред добио |
| као и целу светковину у забуну.{S} Тако Бранко преноћи на Пештанској станици, место да преноћи, |
| ва од неко доба.{S} Свуда Бранко и само Бранко!{S} Успалили сте се као...</p> <p>Рашићка се нас |
| ранко“ или „господин Стајић“, него само Бранко: толико се и тако се радо о њему разговарало.).. |
| добром је месту, – одговори опет на то Бранко. – У селу су нам исто тако потребни ваљани учите |
| своју левицу око Бранкове деснице, јер Бранко притискао њом под пазухо своју књигу, те му књиг |
| лепој тамо кући.</p> <p>Тамо је вечерас Бранко и Јован.{S} Чим су вечерали, дошао је Јован по Б |
| нда ће мо се разговарати, – одговори му Бранко.</p> <p>Јован мало поцрвени, па затрепта очима. |
| <p>– Не ни по што.{S} Не, бар док је ту Бранко.{S} Учитељ се замисли.</p> <p>– Шта мислиш?{S} В |
| ао?“</p> <p>Тек обадвема беше у тај мах Бранко и његов нагли одлазак у мислима. </p> <p>Као да |
| Јесте ли добили приступнице? – пита их Бранко.</p> <p>– Јесмо.{S} Добили смо место међу изасла |
| , час о побожности, и тако даље,... још Бранко Стајић, тек да наврши свој <foreign xml:lang="la |
| , док се о нас не очеше.{S} И тај наш **Бранко је грдио калуђере.{S} За то је он наш идеал.</p> |
| ловину, своју Еву.</p> <pb n="70" /> <p>Бранко се насмехну:</p> <p>– Док ја дођем до своје Еве, |
| елелепне храмове.</p> <pb n="101" /> <p>Бранко Радичевић беше, наравно, само сиромашан српски ђ |
| ила „бал“ по селу.</p> <pb n="84" /> <p>Бранко једва пред зору заспао био.{S} Али чим устао и о |
| етрић, кад потрчи.</p> <pb n="38" /> <p>Бранко проговори нешто, као бојаги, да се поздрави с њо |
| треба да почнете.</p> <pb n="39" /> <p>Бранко ћути; или не зна, шта да одговори, или не ће, шт |
| ло поцрвени, па затрепта очима. </p> <p>Бранко и сам осети, како је оштро то рекао, па не ће ни |
| небива у тако господском кругу. </p> <p>Бранко узео виолину, па превлачи гудалом по њој.</p> <p |
| </p> <p>– Је ли по вољи унутра? </p> <p>Бранко уђе.</p> <p>Јован баш пије каву, па се тужи, как |
| довешћемо гајдаша.{S} Ето села!</p> <p>Бранко Стајић примио ствар за готову.</p> <p>Пред сутон |
| а га опет ухвати. – Не срдим се!</p> <p>Бранко ћути.{S} Не зна, шта ће сад; тек мисли, требало |
| oreign>!{S} Тиха вода брег рони!</p> <p>Бранко ућута, ал му криво још?</p> <p>– Махни се, Стефа |
| ка.{S} Да Богме, мати је мати...</p> <p>Бранко већ пошао, а неје се још решио, дал да иде Јован |
| то смера. </p> <p>Девојка ућута.</p> <p>Бранко као да неје ни слушао ништа после својих речи са |
| лена, па му завири смело у лице.</p> <p>Бранко се силом насмеши. </p> <p>– Немојте толико да ми |
| остима још синоћ, али не дођоше.</p> <p>Бранко нема мира још од јучер.{S} Јучер је још пешачио |
| пио цео прозор као по поруџбини.</p> <p>Бранко прође поред прозора, уђе у двориште и оде у свој |
| две „звезде“ треба тек задобити.</p> <p>Бранко Стајић после оних речи, што их је имао са својим |
| што јој га он показује на жици.</p> <p>Бранко се баш разговарао с Даринком.</p> <p>Јован преша |
| ване!</p> <p>– Хоћу да те женим.</p> <p>Бранко избечи очи у њега.{S} Гледа га, па не зна, да ли |
| аш имам важна разговора с тобом.</p> <p>Бранко се изненади.</p> <p>Спусти се на место, где је с |
| ас вратити, – рече она слободно.</p> <p>Бранко метну шешир на главу, а беше му спао у траву.{S} |
| куће, па да прихватим економију.</p> <p>Бранко га радознало погледа.</p> <p>Као да није узела о |
| као да јој нешто засело у грлу.</p> <p>Бранко као да не ће више о томе да говори.</p> <p> И св |
| ="40" /> <p>- За што, госпођице?</p> <p>Бранко се не довија ни из далека.</p> <p>– И опет „госп |
| , ваљда, да ћеш вечито ђаковати?</p> <p>Бранко одмахну главом:</p> <p>– То је за мене, за сад б |
| нка.{S} Вијају лептирове по пољу</p> <p>Бранко скочи на ноге.</p> <p>Зорка потрча натраг.</p> < |
| је шала.{S} Поп Стеван је осетио поглед Бранков, па, ако му је образ иначе и могао доста да под |
| оје Јованово разлагање, а највише канда Бранкова реч - израдише своје.{S} И поп-Стевина Јелисав |
| своје село у корист преноса и споменика Бранкова, а више тога ради, да упознамо наш свет боље с |
| о тамо?</p> <p>Како се дознало за узрок Бранкова изненаднога одласка, то сам Бог зна, тек док с |
| ло одушевљење у српском народу у намену Бранкова спомена.{S} Онако се народ уме одушевити само |
| .</p> <p>У једаред стиже муњом глас, да Бранкове кости не могу стићи у заказани час у Карловце, |
| е песник!- примети писар, нагледавши се Бранкове слике, па мисли, ала је научно нешто казао.{S} |
| Рашићка, и Јелена забезекнуше се на те Бранкове речи.{S} Попа и Рашићка се и нехотице погледаш |
| да је силом прогурала своју левицу око Бранкове деснице, јер Бранко притискао њом под пазухо с |
| ренесете с помпом на Стражилово, а нису Бранкове него...</p> <p>– То је најжалоснија песма, што |
| књигом у руци, па говори речи познате „Бранкове жеље“: </p> <quote> <l>Ја знадох, што нисам по |
| е Бранко! – зазвони звонки глас неки до Бранкових ушију.{S} Бранко се трже.{S} Близу њега стоји |
| о онда још не беше ни спомена о преносу Бранкових последњих земних остатака, па је не занимаше |
| упљених на обали „<title>Имну о преносу Бранкових костију</title>“.</p> <p>Величанствен тренута |
| азва се Даринка. – Њој се здраво допада Бранково коло.{S} Ја сам учила у нашој вишој школи нашу |
| чини.{S} Господин учитељ ће нас научити Бранково коло...</p> <p>– То већ знам! – кличе и опет Д |
| из туђих уста чули и научили бар „Коло Бранково“, па до првих књижевних умова, који стварају м |
| о може бити.</p> <p>– Шта?{S} Научићемо Бранково коло, коју декламацију, један говор, довешћемо |
| је оно, што треба да измири, а у идеји Бранковој, све без разлике и политичне и друштвене стра |
| орчица ће декламовати ону чика-Јовину о Бранковој жељи; а једног од мојих ђачића почео сам да у |
| душевљено ради, да „Брајковац пропева у Бранковој свечаности“ јер „треба народ увући унутра!“ П |
| снива за цело о својој декламацији, о „Бранковој жељи“.</p> <p>Даринка се наже над њом.{S} При |
| и.{S} Још да јој испадне за руком, да и Бранкову матер превари, да дође, те јој се поклони!{S} |
| ом у Нови Сад, да тамо буду на беседи и Бранкову дочеку и не знајући, да железни воз из Пеште н |
| ; па дрмну, бојаги, срдито својом руком Бранкову руку, за коју се држала.{S} А по речима и нагл |
| познаје тај глас.</p> <p>Учитељ запевао Бранкову песму: „Гусле моје, овамо– те мало!“</p> <p>Де |
| ори девојче очи, као увређена.</p> <p>У Бранкову срцу узавре.{S} Поцрвени, па му и самом криво, |
| а кад онда несте умели наћи праву идеју Бранкову, сад би још мање.{S} Немојте га ни читати.</p> |
| на за Бранка, да је и народ осетио жељу Бранкову.{S} То вече ће му остати у најлепшем спомену и |
| ст, та строгост и озбиљност у карактеру Бранкову улеваше му то јачи зазор, зазор, што га осећа |
| нак“, ма да си ти данас тако занесен за Бранком.</p> <p>– Омладина се брзо отрца, кад пре време |
| чно слатка.{S} И досад је била мед пред Бранком, али сад као да ће да се сва разлиже.{S} Чак му |
| ; – у вече са мном, а дању с господином Бранком.</p> <p>Девојче бризну у плач.</p> <p>– Мати ми |
| ра, – надовеза Јован на разговор свој с Бранком, кад их остави млади тржа. – Просто, мени се мо |
| ватиле под руку.{S} За њима иде Јован с Бранком. </p> <p>Њих две ћуте.{S} Јелена мисли о свом ј |
| кљува, како би и он прешао у разговор с Бранком и Даринком, да се и он „помеша међу свет“, док |
| је опростио, јер као да је омирисао, да Бранку карактер не би тако што никад допустио.{S} Али с |
| обркати.</p> <p>– Седи! –вели опет попа Бранку,</p> <pb n="72" /> <p>– Не да се насути вода у р |
| умен до иза ушију.</p> <p>На једаред би Бранку све јасно, пуче му пред очима као – понор... </p |
| иташ, где ти је ујна, – приметиће Јован Бранку, кад се једном у гунгули одвојише од осталих.</p |
| ђене.</p> <p>Јутрос сам, – говори Јован Бранку, – зуцнуо матери, како би било, да останем код к |
| нашу књижевност, па сам и мами читала о Бранку и из Бранка.{S} А и покојни тата, каже, тако је |
| реме овде доле највише у народу врило о Бранку Радичевићу и његовој прослави.{S} Одмах сутра да |
| Е И УСПОМЕНЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>О БРАНКУ РАДИЧЕВИЋУ</p> <p>Приредила Даница Вујков</p> <p |
| мора бити смешно, кад ви не налазите у Бранку друге идеје него то, – примети Бранко.</p> <p>– |
| </p> <pb n="86" /> <p>Приметиће Јован **Бранку кад већ беху на путу кроз шуму манастирску. ~</p |
| н човек, човек... не „господин“!</p> <p>Бранку се побра није никад још таким показао.{S} Више п |
| д како је дошао ту за свећеника.</p> <p>Бранку дуго време поред таквога разговора са својим уја |
| руку из захвалности, што га тако мушки брањаше.</p> <p>– Ох!{S} То је дивно! – прошапута милос |
| т родила, па дошла на бољи свет, кад је брат поп Стева позва, да му буде у кући домаћица?{S} Ко |
| се на добру девојку...{S} Трива јој је брат.{S} Он кирија, а она ево је код ње већ четири годи |
| </p> <p> Даринка, до душе, мисли, ту је брат, Јован, па, како он хоће.{S} Не ће се, ваљда, пока |
| Брајковцу, па зна и црквене скоро као и брат јој. </p> <p>И тако се искупило прилично друштванц |
| онако уздисајан супруг, ни онако нежан брат.</p> <p>У том и Тинкин Александар израстао дечко и |
| А отуђити она рођену сестру од рођенога брата!{S} Сад се нешто продобрила.{S} Па како је дошао |
| та ће, куд ће с дететом.{S} Пита сестра брата за савет. </p> <p>Да га да, вели поп Стева, у Јаз |
| да је мати његова морала изаћи из куће брата свога као пребита сирота, да је и после тога с бр |
| беспослица.{S} А сума сумарум: завађај брата с братом, сина с оцем, и тако даље.{S} Ко седи с |
| к с њим искрен.{S} Па ја га и волим као брата.{S} Ти си друго што.{S} Боже мој, за што си на је |
| јим те нове омладине.</p> <p>– Знам ја, брате, шта ти мислиш.{S} Но, не бој се.„Нису то руске н |
| овори Јаковљевић као у шали. – Таки је, брате, данас дух времена.</p> <p>Стајић уздахну и не од |
| – Бога ми, паметна идеја!{S} А и јест, брате, – окрену се Јовану, – баш смо ти ми на селу зату |
| Загреб,... ал хоћу да сам независан.{S} Брате, ништа лепше од тога...{S} А да се лепо радити!{S |
| то, што се видиш сада у овом обиму?{S} Брате, ја се мало разабирам у економији, али толико <pb |
| орицу,... знаш!{S} Него обиђи и ти, мој брате, по каткад.{S} Опет је, знаш, друкче, кад се мушк |
| ћи.{S} Ја сам сретнији, него многи моје братије са првом својом супругом.</p> <p>– Ниси поп, Ст |
| ао да се на ново родила, кад је дошла у братовљеву кућу.{S} Како се и не би, јадница, осетила с |
| Давина побрати Игњата, па га увек звала братом, а он њу сејом.{S} То задржала и Катица, па њена |
| учио <pb n="90" /> из разговора њена са братом својим, његовим ујаком, поп-Стеваном, то баш не |
| ао пребита сирота, да је и после тога с братом мрази?!{S} Ко зна, каквим је блатом каљала име њ |
| ица.{S} А сума сумарум: завађај брата с братом, сина с оцем, и тако даље.{S} Ко седи с миром, т |
| ће више говорити између себе „ви“, већ „братски српски“ „ти“, него Дабижић, на пример, не ће ви |
| ик и заштитник удовој Матери сестрама И брату, док ови сами не стану на своје ноге.</p> <pb n=" |
| ше она једном, али само једном приликом брату свом, „на гору несрећу, него што је мој Арсеније. |
| Жалост!...{S} А знате ли, шта раде наша браћа Срби?{S} Сви листом пазаре код Јуде.{S} Жене крад |
| е везе или не плете што себи или обично браћи, тетка-Катиној деци, узме, на прилику, штогод, па |
| и селу.{S} Радовала се, да види тетку, браћу, сестру, другарицу Јелену и...{S} Онај господин, |
| лаженика и Споменика од браца–Радована, браца–Јове, и других „чика“ и „браца“.</p> <p>Понда и п |
| ала на врата, па виче Јована:{S} Хајде, браца.{S} Време је!</p> <p>Јован се протегли на канабет |
| p> <p>– А!{S} Јесте ли и ви ноћашњи?{S} Браца баш сад устао.</p> <p>– Е, добро кад је устао.{S} |
| , које разних Полаженика и Споменика од браца–Радована, браца–Јове, и других „чика“ и „браца“.< |
| танку бедевију, што му извукао из трске браца Рада слуга, па је љуто зауздао и подланчио, те је |
| а, и тетка Ката, и Зорка, и Владимир, и браца ће се вратити, али опет... опет..</p> <p>Зорка, о |
| амо још који пут да прочитам...{S} Је л браца, – окрену се, као чигра, у заштиту Јовану, – још |
| мовао ону познату песму Мите Поповића о браца-Анти.{S} А благајник и бележник од то доба, чим с |
| , да позива онога, да декламује песму о браца– Анти и разбијеној канти.{S} Дакле жива скаче изн |
| ћ по не знам који пут, декламовао ону о браца-Анти и разбијеној канти на велико уживање бележни |
| чита чика– Јовин лист, што јој поклонио браца Јован; а зна много и на изуст.{S} Па библиотека њ |
| адована, браца–Јове, и других „чика“ и „браца“.</p> <p>Понда и поред Зорке неје могла Јелена, а |
| То ти је последњи злочин!</p> <p>– Ето браце из винограда!{S} То је његов глас! – викну прва З |
| аље.{S} Данас је неколико пута питала и брацу и сеју, кад ће, за Бога, већ једаред то почети?{S |
| тра се за мртва.{S} И ти си решена онда брачних обавеза према њему.{S} Можеш се и преудати.</p> |
| анило и Ната.{S} И чика Пера благослови брачну свезу њихову...{S} Данило Славнић умре као капет |
| ога духа, над сеоцем на полеђини једног брдашца тик уз Брајковац. </p> <p>На сред села око крст |
| .</p> <p>Стали сви.{S} Нашли се на врху брдашца.{S} Испод њих се таласа китњаста побрдица, да и |
| е му је „црква под небесје, олтар часни брдо и долина, тамјан мирис, што се к небу диже из цвет |
| a cavat lapidem</foreign>!{S} Тиха вода брег рони!</p> <p>Бранко ућута, ал му криво још?</p> <p |
| и они око кола осврнуше и погледаше на брежуљак.{S} Запева познати усклик: </p> <quote> <l>„Ао |
| паду. </p> <p>Око њих планина са својим брежуљцима и доловима, а по овима виногради, вотњаци, б |
| и штогод том приликом?“ </p> <p>– То је бреме пало на мене, – одговори Бранко.</p> <p>– Аха!{S} |
| ад тек долази пред очи све већа тешкоћа бремена, што сам га се подухватио у најбољој вољи.</p> |
| е, што је задели на суху грану на некој брескви, тек да зар омиришу мало барута.</p> <pb n="22" |
| око тамо кличе танко гласовито...{S} На бресту се гдегде закрши грање, а одонуд излети орао, за |
| , како крикне од врућине орао на какову бресту у крај друма, само што по каткад зафрчу коњи, да |
| де-де, прашта вам се...{S} Сиромах, тај брже оде одавде, него што је овамо дошао.</p> <p>– Па т |
| било?</p> <p>– Синоћ.{S} За то је гост брже и погодио, куд се иде из Брајковца него у Брајкова |
| Катице мало дуже позабавиле, тек, ето, брзо прође време, кад се обично и госпође сеоске враћај |
| мирише цвеће да га можда узабере, па га брзо за тим забаци или и изгуби.{S} Или би провирила кр |
| анесен за Бранком.</p> <p>– Омладина се брзо отрца, кад пре времена ступи у акцију.{S} Ко пише |
| ако и не примећава, како је то необично брзо дошло.</p> <p>Док је учитељ дошао, бележник, блага |
| а да умемо и слутити, како се води туђа брига, једва да и назиремо, шта је то јаван живот,... о |
| друго та ваша дерна политика него туђа брига?</p> <p>– Општа ствар неје туђа ствар, него свију |
| </p> <p>– Јелена... наша Јелица је моја брига! - рече поп Стева одлучно.</p> <p>Попа узеде свој |
| што сам вам казала.</p> <p>– Не водите бриге! – удари и Криста и слатка у један глас.</p> <p>– |
| као бојаги, код своје је, па је није ни бриге.{S} А чим кола ближе, а она даље.{S} Ускубури, ус |
| ћ замесио попару учитељу.{S} Не води ти бриге, Јелисавето.</p> <p>Јелисавета се мало раскрави, |
| , – одговори Јелена. </p> <p>Не води ти бриге за господина...{S} Бранка.{S} Он ће већ доћи, – р |
| да му они не могу ништа.{S} А месецу ни бригеша.{S} Чисто не да гледати у себе, како је сјајан. |
| ко из основних школа.{S} Мати се дала у бригу, шта ће, куд ће с дететом.{S} Пита сестра брата з |
| /p> <p>– Како кад.</p> <p>– Водите туђу бригу.</p> <p>– То раде беспослене жене.{S} Не ћете тек |
| дашце спокојних голубова.{S} На очиглед брижних родитеља шчепао им још једини залог узајмне им |
| њу с господином Бранком.</p> <p>Девојче бризну у плач.</p> <p>– Мати ми увек говори, како треба |
| па не пушта гласа.{S} Пре би у овај пар бризнула у плач. </p> <p>Госпођице, молим вас, мало јач |
| и госпођа Јеца кроз плач, – ништа се не бринеш за дете.{S} Још му ниси ништа говорио.{S} Та, за |
| у се диже.{S} Скинуо шешир, одахнуо, па брише рупцем зној с чела.{S} И нехотице дода уз учитеље |
| чисте као крин који им је свима смео у брк рећи:{S} Ја тако хоћу! – да, још док је чича био у |
| сушта практичност.{S} Но немој опет да бркаш практичност с егоизмом.{S}Ја, до душе, немам толи |
| пет грло с неколико: „Хм—хм!“ – поглади брке, продрма своју столицу, зар да се увери, је ли на |
| м, па пушта густе димове кроз подсечене бркове; глади дугим сухим прстима браду, по којој се, б |
| ти, огледа и њен глас, а озбиљан, ни да брком мигне.</p> <p>Јелена се стисла, па не пушта гласа |
| мају, да сваки својим путом отисне свој брод на то море.{S} Па руку на срце, обојица савесно кр |
| Талије, на којој је он у својој дружини бродио, насела на стену народног немара, те претрпила к |
| живота.{S} И нанесе ли им кадгод струја бродове на супротивне стране, па им се тако и путови ук |
| ти удешавати свој рад и своју снагу.{S} Бродови живота њихова несу се још навезли на отворено м |
| војем у животу и не подударају, ипак им бродови стоје још мирно један поред другога у тихој луц |
| >“, Београдске „<title>Пчеле</title>“,и број „<title>Хришћанског весника</title>“, у кому је по |
| цама на врху, од којих свака носи други број и казује место, где треба да се окупе чланови ове |
| поразбацано неколико старијих и новијих бројева од разних година политичких новина, што их је п |
| много и на изуст.{S} Па библиотека њена броји већ и десетак које „<title>Дарова доброј деци</ti |
| и се и два и три пута – и, дакле попили брудершафт, то јест, потписали пасош, да могу бити једа |
| ог зна, тек док се Јован вратио у село, брујало је по Брајковцу, како је госпођа Јеца довела би |
| торијалног присједатеља.{S} Право рећи, брује му и зује у глави још од синоћ, како му је „његов |
| ма годе онако и онакве, какви јој ваљда брује и у души... </p> <p>Пред цветном неком ливадом не |
| по чистом јутарњем ваздуху.{S} А зује и брује данас нешто крупније и мисли у глави пречасног ко |
| м на врата.{S} Око сенице, чује, зуји и бруји вредан народ по чистом јутарњем ваздуху.{S} А зуј |
| му најслађи сан.</p> <p> А по Брајковцу Бруји, како су господа ноћас правила „бал“ по селу.</p> |
| те му мами сад нујне сад <pb n="16" /> брујне звуке, што јој највећма годе онако и онакве, как |
| га само, клима главом, и развукли му се брци, али не даје, гласа од себе.</p> <p>– Да Бог ме, д |
| ојазан, зачкиљио очима и развукли му се брци, ал не даје гласа од себе... </p> <milestone unit= |
| тиша дивљих ружа, јагодњака, беле лозе, бршљана...</p> <p>Разговор њихов врзао се највише око д |
| рече јој Стајић, па јој даде два лиска бршљана, што их откиде близо гроба.</p> <p>– Даринка уз |
| нице, тек пошла била по петој.</p> <p>– Бубица једна!{S} Мала је била... – разнежи се попа, па |
| сати богословске књиге и историју Срба, Бугара и Хрвата,... како та два књижевна великана стари |
| а храну, па џаковима вуку Јуди, те дају буд за што, као да има слепога миша под прагом, или их |
| е гусеница, нож за подрезивање кошница, будак, ашов, мотика и тако даље...{S} У једном углу сто |
| о је она способна, да усрећи човека, да буде вредна домаћица, добра мати, верна супруга, и тако |
| подиже, јер, канда, и не мисли више, да буде економно слободан; те, пошто не може да остане од |
| дан интелигентан човек није понизио, да буде, на прилику, бирташ, или трговац или... најслободн |
| а, када је, тако рећи, већ на прагу, да буде свој човек, а за толико година до сад не запита ни |
| аже, говорио, да је то једно и треба да буде једно.</p> <p>Зорка већ опет дотрчала с књигом у р |
| бе. – Све ће то још бити, како треба да буде.{S} Нисам тек могао момку одмах с неба па у ребра: |
| баш сад?!</p> <p>Та, за који дан ће да буде велика беседа у корист преноса последњих земних ос |
| несе штогод сестриној деци.{S} То ће да буде радост од деце, кад им тетка из вароши разда покло |
| ки дух времена.{S} Бележник вели: „Нека буде и у паклу вашара!“ Благајник мисли:{S} Куд сви Тур |
| ена сад је таки.{S} И догод дух времена буде народ схваћао, умеће поштовати заслуге свога Бранк |
| ам независан, потпуно независан.{S} Кад буде време, даћу се бирати за посланика, било у Карловц |
| и то... не, што он нема својства, да не буде површан, него што је запао у благословене крајеве, |
| је човек уме замислити.{S} За што да не буде срећна? </p> <p>Понда му се мисао понесе за Даринк |
| е сав обарен.</p> <p>– Одахнуће, кад не буде видио своју ујну, – опет се уплете бележниковица.< |
| стане, тај издржи конкуренцију његову и буде бољи од учитеља свога.{S} Па ко се опет смотава и |
| ку.{S} Јован нек иде својим путом. „Нек буде господин, да се не пати!{S} Шат буде помоћник и за |
| ек буде господин, да се не пати!{S} Шат буде помоћник и заштитник удовој Матери сестрама И брат |
| вет, кад је брат поп Стева позва, да му буде у кући домаћица?{S} Колико му је покојна Стаза бил |
| мене дође, може лако дозиђивати, ако му буде уско...{S} Ето видиш; шта би ти било, да си за год |
| одмор, тим више, што ћу том приликом да будем сведоком једне опште народне свечаности, какве до |
| ти не ђе, па ти је слађе...{S} Не ћу да будем адвокат или чиновник...{S} Ти видиш зар, да се ја |
| ">ceterum centeo</foreign>.{S} Догод ми будемо из школа изалазили као господа, а не као радници |
| мишљаху тебе појма о идилизму.</p> <p>– Буди уверен, није то ни идилисање, што ме амо вуче, већ |
| кибицује одборнику. (Бележник, мимогред буди речено, не трпи то ни за живу главу.{S} Као да ми |
| ш само оно, што је најлепше.{S} Него не буди лептир, што по тами лута, па чим спази гдегод свет |
| е из света уче се и васпитавају тамо, и буду људи... и гора и боља од мог сина.{S} Па за што не |
| двезоше истом лађом у Нови Сад, да тамо буду на беседи и Бранкову дочеку и не знајући, да желез |
| овљевић, па дођу доле, да баш на извору буду сведоци, колико се у истини прави народ забавља о |
| д да их овде или онде заквачи на пучини будућега живота.{S} И нанесе ли им кадгод струја бродов |
| и ти кад о томе помишљао?</p> <p>– Моја будућност биће ми само наставак прошлости моје.{S} Рад, |
| човеку не да се прилика, да створи себи будућност.{S} Особито је уметност у нас Срба право сиро |
| а би добре маме, да прозру мало бар и у будућност, макар да отшкрину крајичак непрозриве копрен |
| радимо.{S} Човек, кад помишља на своју будућност, – вели опет парох, – не замишља увек самога |
| > <p>– Да, да, треба помишљати на своју будућност, – проговори парох; понда се непосредно обрат |
| вечита времена слава прошлости, и идеја будућности, вера, љубави нада неокаљанога поштења, непо |
| о поток: а ово, што су сад наумили, као бујица.{S} После бујице биће поток опет поток, али мирн |
| то су сад наумили, као бујица.{S} После бујице биће поток опет поток, али мирнији него у бујици |
| е није могао.{S} Биће и међу вама после бујице омладинске вас <pb n="54" /> више, који ћете при |
| нде прокрчити себи, лакше пута, где без бујице није могао.{S} Биће и међу вама после бујице омл |
| ће поток опет поток, али мирнији него у бујици; само ће ипак овде онде прокрчити себи, лакше пу |
| е буке него Дунав.{S} Па тек кад полети бујицом!{S} Е, па видиш, омладина ти је као поток: а ов |
| све то јаче, што више о њој мисли, неку бујност, па му се час разлива као милота, час га диже, |
| вине: „Ја не знам, што се толика хука и бука дигла за тог ђачића;“ а на некаквог Мушицког и Рај |
| а?</p> <p>– Ни беле,</p> <p>– А лепу је буквицу очитао и уји и својој несуђеној пуници!</p> <p> |
| на њу.{S} Поток хучи и бучи, прави више буке него Дунав.{S} Па тек кад полети бујицом!{S} Е, па |
| z</foreign>“-у.</p> <p>У кратко – ту је буна, сабори, Банство, војвода,... </p> <p>Па када и то |
| о рекао оно Јован Јаковљевић, „као пред буну“.</p> <p>Одборници лете на све стране и наређују, |
| т.{S} Тамо мора бити сад као пред какву буну.</p> <p>– А с ким ћемо ми у недељу?{S} Уплете се З |
| ноћ, док у јутро галан не кукурекне на буњишту...</p> <p>Испред куће се зачу громки глас.</p> |
| том, што се преко дана шета и ракољи по буњишту око кокошака, мисли, ко је он је.{S} А жустра м |
| S} А преко њега није прешла још никаква бура, ни најмањи облачак, у њему сија увек благо пролећ |
| видити и роптати на њу.{S} Поток хучи и бучи, прави више буке него Дунав.{S} Па тек кад полети |
| од просветитеља хришћанских!{S} Већ ми бучи глава од неко доба.{S} Свуда Бранко и само Бранко! |
| } Колико би да је непристран, некако му вага судилачка и нехотице све већма претеже на Даринчин |
| та мислиш, Стефане, кад нам дођу деца о вагацији кући?..{S} Катица Јаковљевићка мора пући од је |
| ко разних гласова.</p> <p>Ката баш била вадила неке ствари, што их је Зорка радила, па да је по |
| таки је он, кад што науми.{S} Код њега важи само „или–или“ вели Јован:</p> <p>– Са свим као и |
| ојих предака.</p> <p>Ма колико да писар важи у Брајковцу као ишчитана глава, ипак не мога бележ |
| ето, – одговори онај.</p> <p>– Баш имам важна разговора с тобом.</p> <p>Бранко се изненади.</p> |
| која има да се учи; а дела њихова биће вазда на углед, како ваља љубити свој род и своју веру. |
| тера за навртање и скрњивање воћака; ту вазда још друга што вртарскога што пчеларскога оруђа, к |
| S} Ту краве дочекати, па помусти!{S} Па ваздан другога којекаква посла.{S} Понда дућан!{S} Исти |
| рекао би, уморили се, ваљда, лов ловећи ваздан гором и планином.{S} Но ни целим данашњим својим |
| а врати „физиту“ Славнићки, ако је опет ваздан разлога имала, да наведе против тога, када је го |
| ош тим више, што се слегло на један пут ваздан гостију у село.{S} Ту је Јаковљевићкин Јован.{S} |
| на ум, а нуз то и мирисни фрушкогорски ваздух красне летње ноћи учинише на Бранка таки <pb n=" |
| е мијазме почињу да трују наш политички ваздух.{S} Не, овде сад више не треба тиха рада, овде т |
| а руку, па мирише мирисни вечерњи чисти ваздух.{S} Поглед јој се отме на осветљена два прозора |
| па пућпуриче...{S} Шева се завитлава у ваздух, па високо тамо кличе танко гласовито...{S} На б |
| рам мало и школу отворити, да уђе чиста ваздуха унутра.{S} А можемо тамо баш и учити.{S} Пријат |
| и бруји вредан народ по чистом јутарњем ваздуху.{S} А зује и брује данас нешто крупније и мисли |
| о било, да се прође у чистом планинском ваздуху, да истера шетњом мамурлук, па му неје требало |
| чити.{S} Пријатније је ходати на чистом ваздуху.{S} Али женске гони нека радозналост, да завире |
| не крилима, па заплови величанствено по ваздушном мору...{S} Или дивљи голубови и грлице јатоми |
| оле, а несам код матере.</p> <p>– О, о, вајка се госпођа Јелисавета.{S} Не свиди јој се.{S} Па |
| збедности у скровитом Брајковцу беше по вајкадашњи мири поредак ноћни тако дисармоничан дар мар |
| Стеве.</p> <p>– Довео га, да ту проведе вакацију...{S} Ал не знам, што их већ нема из винограда |
| де борба за живот као вихор диже и ваља вале то себичних страсти то племенитих смерова.{S} Инте |
| ико ће се весала поломити на узбурканим валима, што их тамо чекају. </p> <p>Ако им се назори о |
| очима.{S} Престанимо ми радити, што не ваља, па не ће народ имати у кога да се угледа; а почни |
| ре, где борба за живот као вихор диже и ваља вале то себичних страсти то племенитих смерова.{S} |
| до да се молим Богу за тебе.{S} Шта ти ваља радити, то ти треба већ сам да знаш после осам год |
| p>– Још те какве!{S} Сви знамо, шта нам ваља чинити и како се владати, не треба нам команде.</p |
| а дела њихова биће вазда на углед, како ваља љубити свој род и своју веру.</p> <p>Него Бранко Р |
| ="subSection" /> <p>Освану дан, када је ваљало отпочети и Брајковачкој омладини, да се спрема, |
| ист још неисписан лист беле хартије.{S} Ваљан, поштен човек може по том листу исписати најлепшу |
| мислила.{S} Кнежевић је, вели, добар и ваљан млад човек, прилика таман као наручена за њену Је |
| зу.</p> <p>– Ти би канда још могао бити ваљан економ, примети Бранко више у шали, – кад већ зна |
| Лоренцо Штајн или Некер, а оно ипак бар ваљан економ пре него какав префриган параграфлија. </p |
| е: одобрила и то, да је учитељ Кнежевић ваљан учитељ, ма колико да је избегавала, да лепу реч р |
| ароду користи, кад у својој средини има ваљана интелигентна човека, који ради онаки исти посао, |
| Тетка му је, рече за госпођу Нату, врло ваљана душа; а о њеној кћери, о госпођици Даринци толик |
| нко. – У селу су нам исто тако потребни ваљани учитељи, као и у вароши, ако не још и потребнији |
| ем.{S} Биће и ту њена масла.{S} А момак ваљани вредан, како само може бити.{S} Рекла бих, не ми |
| ила Даринци.</p> <p>– Сирота Јелена!{S} Ваљано девојче али несретно!</p> <p>– Мала Зорка дотрча |
| је то госпођа супруга нашега вреднога и ваљанога члана овога друштва и ове општине, наша госпођ |
| ј је, мило што је у Даринци стекла тако ваљану, тако искрену другарицу,... о, Бог зна, како јој |
| човека, који...</p> <p>После по сахата, ваљда, резултат је био те на широко и на дугачко развез |
| овачку да пропустите.</p> <p>– Па: сад, ваљда: не ће ни бити ништа у Брајковцима, кад ви одлази |
| их.{S} Ужасна аномалија код нас, какве, ваљда, нигде више у свету нема.{S} Наша интелигенција п |
| , Јован, па, како он хоће.{S} Не ће се, ваљда, показати не знам каква.</p> <p>Јелена претрну. < |
| и да се осврну, – рекао би, уморили се, ваљда, лов ловећи ваздан гором и планином.{S} Но ни цел |
| си већ навалио...{S} Хајд, видећемо се, ваљда, још, вели поп Стеван.{S} Не ћеш тек отићи горе, |
| оженио, није се покајао.{S} Не ћеш се, ваљда, угледати на те наше учене и неучене докторе, што |
| о који дан, да је нема к мени.{S} Него, ваљда, кад је видила, да је мој Јован за њу кисело грож |
| ; а чула је, Бранко с Јованом неје био, ваљда, ни изван Брајковца, кад су оно јутрос отишли. – |
| ко, од мене и помисао, да бих ја делио, ваљда, с народом своју муку; али да бих му био учитељем |
| смерају, али...</p> <p>– Али да ћутимо, ваљда, па да им климамо главом, као оне лутке на гајтан |
| на други разговор...</p> <p>Тако нешто, ваљда, замишља у себи госпођа Ната и сад, па купи све г |
| ште,... та, да бог ме, шта је шеснаест, ваљда, ни пуних шеснаест, <pb n="52" /> као што је била |
| вој кив, што је Јован, назирући у њему, ваљда, опасног конкурента, ступио преко прага, где се о |
| лиш ти, да би му ишта помогло, кад бих, ваљда, удесио јавна предавања, па им поповао, како ради |
| ати породицу своју.</p> <p>– Не мислиш, ваљда, да ћеш вечито ђаковати?</p> <p>Бранко одмахну гл |
| м разговарати, ако не уме Даринка...{S} Ваљда вам је жао Беча?</p> <p>– Боже сачувај.{S} Мени ј |
| Понда мисли, а што и да дође он амо?{S} Ваљда га се тиче когод овде?</p> <p>Па јој опет сада у |
| тељ се замисли.</p> <p>– Шта мислиш?{S} Ваљда ниси дошао амо, да мислиш!{S} Приповедај штогод, |
| пчеларска капа; стара нека реверенда, – ваљда, прва поп-Стеви, како се запопио; стара свештенич |
| к се винце пије... „— догод је и једног ваљда српскога ђака.{S} Талијани имају своју стародревн |
| ћи у Нови Сад још у јутро.{S} Некоме се ваљда прохтело, да доведе Бечки одбор, који је пратио Б |
| највећма годе онако и онакве, какви јој ваљда брује и у души... </p> <p>Пред цветном неком лива |
| </p> <p>– Падају л ти те мисли на памет ваљда за то, што се видиш сада у овом обиму?{S} Брате, |
| ти.{S} Дође му и ујакова реч на памет; „Ваљда не мислиш, да ћеш вечито ђаковати.“ Да!{S} Понда |
| е ипак заћутао. </p> <p>– Да Бог ме, да вам мора бити смешно, кад ви не налазите у Бранку друге |
| оварати, ако не уме Даринка...{S} Ваљда вам је жао Беча?</p> <p>– Боже сачувај.{S} Мени је овде |
| н с Дабижићем. – Па ради ли се?{S} Кода вам ради?...{S} Ради се, да, али свако за себе.{S} Огре |
| , што сте отоич почели...{S} Али, хвала вам сад.{S} Други пут!{S} Упамтите, други пут!{S} Ево н |
| „Па добро!“ Но се трже.</p> <p>– Хвала вам.</p> <p>– Па, опет сте заћутали.</p> <p>– Ја обично |
| да се не ћете постидети.</p> <p>– Хвала вам!{S} Ви тако умете и да храбрите, да сам сад опет сл |
| вам је био ту друг,... хајде-де, прашта вам се...{S} Сиромах, тај брже оде одавде, него што је |
| сече: </p> <p>– Но, да Богме,... до сад вам је био ту друг,... хајде-де, прашта вам се...{S} Си |
| ахат. </p> <p>Имамо још времена!{S} Куд вам се жури? </p> <p>Е, како ти само!{S} А не знаш, да |
| жниковица. – Питајте учитеља.{S} Тај ће вам умети најбоље посведочити...{S} Боже мој, ви гледат |
| овори Даринка, а застиди се, – Не стоји вам лепо, кад ласкате,... ни мало лепо.{S} Криво ми чин |
| хитри. </p> <p>– Јесте ли чули, шта сам вам казала?{S} Ја нисам за вас „госпођица“ Јелена, – по |
| олим вас, немојте смести с ума, што сам вам казала.</p> <p>– Не водите бриге! – удари и Криста |
| бофл, господине мој,... ђубре!...{S} Он вам ни гуску нашу појести не ће, док је не почивути.{S} |
| аринке. </p> <pb n="47" /> <p>– Па како вам ми знамо помоћи? – пита Даринка, па искрено окренул |
| т ту као неки преблаги Јеврем...{S} Ето вам, шта је: госпођа Јеца просила вашега Бранка за свој |
| Србију.{S} Зар ви то не знате?{S} Могу вам дати, па да читате.{S} Па ја мислим, можда се која |
| , – ухвати Дабижић као у шали. – Ја бих вам се радо бацио под окриље.</p> <p>– Гле, гле грчета! |
| утономија,... избор,... сабор!{S} Треба вама Стратимировић и Бах.{S} Каква слободна штампа?{S} |
| ранко, дошавши до ње.</p> <p>– Ја нисам вама „госпођица“ Јелена, – примети она, бојаги, срдито, |
| S} Кући?{S} Па пешке тако.{S} Ух, благо вама!{S} Волео бих ти се сада по гори проходати, него о |
| уверите, да није онако страшна, као што вама изгледа, кад се захука.</p> <p>– Да Богме, да бог |
| а:</p> <p>– Господине докторе, ја сам у вама познао човека, који...</p> <p>После по сахата, ваљ |
| е без бујице није могао.{S} Биће и међу вама после бујице омладинске вас <pb n="54" /> више, ко |
| к учитељу.{S} Неко су време ходали били ван села.{S} И сад, ето, седе и разговарају се, како ће |
| дошао, за цело је донео и коју боцу из Варадина.</p> <p>Ја сам му рекао, до душе, да се спреми |
| аш кад посла са себи равнима... </p> <p>Вараш се, мој Бранко, ако мислиш, да код мене није то о |
| а бележник. – Него кад велиш, да је сам Варнава у манастиру, како би било да пред вече банемо т |
| .{S} Нема архимандрита, па ме задржавао Варнава...{S} Него Бранко ће отићи у Карловце сав обаре |
| отишао некуда у купке.{S} А млади отац Варнава, манастирски намесник, добио мало одушке, да се |
| па јој се образи зажарили, да креснеш, варница би излетела из њих.{S} По челу јој пао прам кос |
| вет.</p> <p>Него у тој тами сукну једна варница, која му је увек у срећним часовима сијала као |
| ацима млађанога песника и понесоше га у варош до свечанога одра на тргу, где беху свечани говор |
| рица воћа, метне на обраницу, па хајд у варош, па се одене за целу годину..{S} Понда шта ћу?{S} |
| , у Ириг, у Митровицу, или и даље куд у варош.{S} Неје што се Марко боји, да би му, сачувај Бож |
| гао о њима дознати, кад би отишао куд у варош, или проучити из листова, кад би му који пао у ру |
| ту у селу.{S} Данас сутра, ако не оде у варош, да тамо отвори већу радњу, ево мог носа, ако не |
| ће мати дада на јесен код тетка–Нате у варош, па да и она иде у вишу девојачку школу.{S} Те ра |
| n" /> <p>Већ далеко измакли путници иза вароши, те језде пољем широким. </p> <p>Сунце прижегло, |
| а.{S} А спровод се пружио, колико је од вароши до самога Стражилова, као да нико не хаје за жар |
| о бедро, што му донела тетка и сеја из вароши; па узјахао танку бедевију, што му извукао из тр |
| да буде радост од деце, кад им тетка из вароши разда поклоне!</p> <p>– Боже мој, секо. – рећи ћ |
| subSection" /> <p>Још кола с гошћама из вароши нису ни ушла честито у двориште госпођа– Катино, |
| а ћеш!{S} Јавља л ти се госпођа Ната из вароши?</p> <p>– Јавља ми, да ће доћи скоро.</p> <p>– Н |
| , како јој немило било, што су пошли из вароши пре беседе.{S} Радовала се и селу.{S} Радовала с |
| јој донео покојни Игњат некакав лек из вароши, кад она била нешто љуто оболела.{S} Лек јој тај |
| радила, па да је похвали пред тетком из вароши и пред сејом.{S} А њих две се нагле радознале.{S |
| вине.</p> <p>Чујем... видила би јој кћи вароши и лера, да није поп-Стевина џепа!</p> <p>– Него |
| арода.{S} Ми учимо медицину, па тражимо вароши, не ће нико на село. (Ја не ћу да пребацујем шти |
| нију околине Карловачке станице.{S} Пут вароши од станице беху местимице ударени бели коци с ма |
| одине по Српству.{S} Био је он некада у вароши сталан члан певачкога друштва и аранжер толиких |
| је не занимаше ни каква велика беседа у вароши, радовала се Даринка као мала, што ће да се вија |
| рка, госпођица</p> <p>Даринка, кад је у вароши „велика беседа“ рад преноса костију Бранка Радич |
| Кати по њену Јовану, кад ономад беше у вароши код ње, јавила јој, да јој се ово дана нада.{S} |
| Ја то и опет кажем.{S} Оно јест да и у вароши може бити опет само учитељ, али друкчије се цени |
| њега пред кћерком.</p> <p>Могао би и у вароши где бити славан човек, – рече госпођа Јеца.{S} Д |
| о тако потребни ваљани учитељи, као и у вароши, ако не још и потребнији.{S} Ето, он је кратко в |
| први момак међу трговачком омладином у вароши.{S} Али прошао вашар!{S} Дошао кући, да прихвати |
| оно јутрос отишли. – Ја мислим, само у вароши има свашта, а гле, и на селу чуда! </p> <p>– Ниј |
| п-Стеве, кад је њена Јелена била тамо у вароши код ње у стану и ишла у „лер“; како је не знам к |
| Даринка!{S} Још за живота купио кућу у вароши и настанио се тамо.{S} Таман да поживи у миру, а |
| живети с народом; а не башкарити се по варошима, па писати књиге за народ, поучавати народ, во |
| {S} Још сад се оневидила!{S} Па тек она варошка успијуша!</p> <p>Попа се све тресе гојазан,:как |
| е они најпре к нама доћи.{S} Знамо и ми варошки ред.{S} Ал по мени могу и изостати, – рекла јој |
| сеоскога трговца.</p> <p>Ту је сад и та варошкиња, Даринка.{S} Познао се с њом у недељу, кад су |
| пођа Јелисавета морала одобрити, (да је варошкиња не надмудри): – Да Бог ме, младеж треба да пе |
| илостивија половина. (Као бојаги, ту је варошкиња.) Понда дода опет с прекором: – шта теби фали |
| , те да не кажу сељани. „Каква ми је то варошкиња?{S} Знаш, тамо је Јелена...{S} Триво, терај!< |
| еви, да му се потужи:</p> <p>– Дошле те варошкиње!</p> <p>Колико се Јелена обрадовала својој др |
| госпођи Јелисавети, Рашићки, што су те варошкиње дошле! </p> <p>Како је блажено трла руке, кад |
| е свако труди, да се што боље представи варошкињи.</p> <p>Бележник се не да извести из свога ко |
| код госпође бележниковице.</p> <p>– А, вас треба посути ситном прохом! – поздрави га бележнико |
| пута.</p> <p>– Од кад ми овде ходамо а вас нема!</p> <p>Јован, Бранко и учитељ се упутили дево |
| о био к Јовану; а госпођа ме замоли, да вас к њој пошаљем, – одговори Бранко.</p> <p>Попа се ди |
| а... ваш ујак а и мати не могу доста да вас се нахвале.{S} Ал, ја ипак држим, да то мора бити м |
| ули, шта сам вам казала?{S} Ја нисам за вас „госпођица“ Јелена, – понови девојче.</p> <p>– Мати |
| није још нас учитеља, који издиремо за вас све, слободно бисмо могли рећи, да је народ сам себ |
| преда се.</p> <p>–Ја ћу да се срдим на вас, –прекинуће Бранка, кад опет чу последњу му реч; па |
| елена једва промуцава: </p> <p>– Од кад вас чекам.</p> <p>– Душо, зар још „ви?</p> <p>Јелена се |
| рата, па слуша.</p> <p>– Дивна идеја од вас, господине бележниче, да овде вечерамо! – кличе Даб |
| ро осече на ујака:</p> <p>– Гадно је од вас, што то и++ спомињете!</p> <p>Поп-Стеви се смрче. < |
| /> <p>– О-о, лепо, господо!{S} Лепо од вас! – повика на једаред Јелена тројици младића још на |
| од Даринке.</p> <p>- Ми смо одсели код вас, – вели му она. –</p> <p>– Јован је тако.</p> <p>– |
| иће и међу вама после бујице омладинске вас <pb n="54" /> више, који ћете признати, да омладина |
| е тако.{S} Ја се не ћу нити се смем без вас вратити, – рече она слободно.</p> <p>Бранко метну ш |
| ни од шале подсмехнути.</p> <p>– Тражи вас, ујо, госпођа Рашићка! – одговори онај.</p> <p>Госп |
| се збунио, кад је погледао.</p> <p>– Ми вас чекамо на ручак, – вели она.</p> <p>– Одмах... одма |
| је, на кућу...{S} А и ви, слатка, молим вас, немојте смести с ума, што сам вам казала.</p> <p>– |
| изнула у плач. </p> <p>Госпођице, молим вас, мало јаче...· слободније, – храбри је Кнежевић.</p |
| ако ми мушки морамо.</p> <p>– Гле, а ко вас тера, да морате</p> <p>– Један другом за љубав.</p> |
| ча к њима:</p> <p>– Хајдете.{S} Тражимо вас.{S} Треба да се журимо на Дунав.{S} Сад треба скоро |
| /p> <p>Стотинама деце из света уче се и васпитавају тамо, и буду људи... и гора и боља од мог с |
| , женском детету још много више кућевна васпитања.{S} Какво је то васпитање, кад мати сама, так |
| нек учи Лепо је дати дете и у лер и на васпитање; али треба, Бог ме, женском детету још много |
| м последњи бој бије између себе нарав и васпитање.</p> <p>И Зорка се обесила Даринци о руку, па |
| понашање, у том га утврђава њено српско васпитање кућевно и школско.{S} Но, што код свега тога |
| више кућевна васпитања.{S} Какво је то васпитање, кад мати сама, тако рећи, довлачи кћери курм |
| у. </p> <p>Изгори поп Стеван између две ватре.{S} Ако у гору вуци, ако у село Турци.{S} Ако ће |
| је беше узела, да долије у лонац у крај ватре.</p> <p>– Јух! – зачу се у исти мах и из собе у н |
| њи девојче од својих седамнаест година, ватрених очију, весела безбрижна изгледа.{S} Како је Бр |
| астирскога воћнака уз искрен разговор и ватреног Радованца.</p> <p>Кнежевићу добро дошло било, |
| и о књигама.{S} Како сте дошли, чика... ваш ујак а и мати не могу доста да вас се нахвале.{S} А |
| да мислим.</p> <p>– Моја мати.</p> <p>– Ваша је мати врло добра.{S} Знаћу и њој захвалити, – ре |
| а плива у задовољству.</p> <p>– Госпођа ваша мати није нам се изненадила.</p> <p>– Ја сам тако |
| омладину.</p> <p>– А да шта је друго та ваша дерна политика него туђа брига?</p> <p>– Општа ств |
| ку Гору.{S} Ставимо ипотезу – можда баш ваша.{S} Гле, мај, зар то није могуће?{S} А по Дарвинов |
| ачком омладином у вароши.{S} Али прошао вашар!{S} Дошао кући, да прихвати очеву радњу, па се уп |
| {S} Бележник вели: „Нека буде и у паклу вашара!“ Благајник мисли:{S} Куд сви Турци... „Наћи ће |
| <p>– А, знате ли, ко је на то наговорио вашег ујака?</p> <p>– Не могу да мислим.</p> <p>– Моја |
| } Ето вам, шта је: госпођа Јеца просила вашега Бранка за своју кћер!</p> <p>Јован прсну у смех. |
| сар.</p> <p>Једаред му примети: </p> <p>Ваши стари мора да су пореклом из Русије.</p> <p>Благај |
| загрмело је, као да је пао у њу гром с ведра неба.</p> <p>Кад се Јован вратио, отпративши свог |
| лим очицама и са ведрог чела, па јој се ведрина осмејкује око румених усана увек подједнако, а |
| ује непомућено и у веселим очицама и са ведрог чела, па јој се ведрина осмејкује око румених ус |
| еђим зеленилом, те се све прелива према ведром плавом небу у сутону у најпријатнијим видовима.{ |
| вина разгалила и госпођи Нати тромост с веђа и дремеж с очију, живнула и она, па се радује Дари |
| еје марила, да јој се и једно дете мора везати за село.{S} Не ће се кућа Гојковића ископати, до |
| бично код топле пећи.{S} Ако Даринка не везе или не плете што себи или обично браћи, тетка-Кати |
| у, видиш, око свирца час се таласа, час везе ситно коло сремачко, плаховито оно планинско. </p> |
| започети.{S} Госпођа Рашићка хоће да му век поједе, што до сад већ неје говорио с нећаком своји |
| ења, али ћуд никада.</p> <p>Никада свог века неје поп Стеван помишљао, да ће бити кадгод и пров |
| Јован.</p> <p>– Па да за што више од по века проводиш за скамијама, а над књигом?</p> <pb n="24 |
| а, а на колима се залепршаше два женска вела.</p> <p>– Писар мало поскочи са столице. </p> <p>– |
| животне у сребрним и златним кивотима у велелепне храмове.</p> <pb n="101" /> <p>Бранко Радичев |
| ив.</p> <p>То је било дивно, милостива, вели бележниковици, а дошао, да каже: „Добројтро!“</p> |
| естра брата за савет. </p> <p>Да га да, вели поп Стева, у Јазак за манастирског ђака...{S} Наоп |
| није друкче ни мислила.{S} Кнежевић је, вели, добар и ваљан млад човек, прилика таман као наруч |
| је мати хтеде да задржи због главобоље, вели, да је сад са свим прошла. </p> <p>Колико је и Дар |
| S} Баш му то добро и дошло.{S} Нема ти, вели, несноснијег посла, него гледати како наш бележник |
| жедну преко воде, ма да се колико пући, вели Рашићка за Стајићку.{S} Само да се већ једног дана |
| о ја не бих рекла, да је то дете рђаво, вели Ната за Јелену Рашићку.</p> <p>– Није; ал она ће н |
| и певач.{S} Када је на уметничком мору, вели он, лађа богиње Талије, на којој је он у својој др |
| ио...{S} Хајд, видећемо се, ваљда, још, вели поп Стеван.{S} Не ћеш тек отићи горе, а да и нама |
| се и ви женске успалиле за омлатином!- вели попа смешљиво; а госпођа Јеца га види, да је сад в |
| валила, те навалила.</p> <p>– Хајдемо!- вели, па, – Хајдемо!.... идем, – каже, – да видим моју |
| за живу главу.{S} Као да ми ту седи!{S} Вели увек па се удари иза потиљка.)</p> <p>У који мах п |
| – Марко!{S} Чашу пива!{S} Ево Марка.{S} Вели:{S} И пилићи су готови.{S}Па ако је по вољи, госпо |
| ица га погледа, као да му не верује.{S} Вели:{S} Зна део комшилук, само не зна поп Стеван и ви; |
| А није рада, ни кћер да уда у село.{S} Вели: „Село ти је тек село.“ Ето, она се родила и одрас |
| дога човека, па се прикључи друштву.{S} Вели, кад се поздрави с мушкима и женскима:</p> <p>Чини |
| .{S} Јуф, јуф, свиснуће.{S} Хоће, да! – вели Јован. – Не да се та извести из концепта.</p> <p>– |
| p>Јух, како сам се ја онда поплашила! – вели Зорчица. – А Даринка стала, па не зна, шта ће; па |
| добрила Јеца на поп-Стевина сестрића! – вели сека Ната.</p> <p>– Ја сам одмах рекла, има нешто, |
| е моја!{S} Иди, немој да се крхаш ту! – вели јој разнежени супруг. – Ти бар не мораш, ако ми му |
| просвета!</p> <p>Не помаже ту књига, – вели му Јован. – Нема просвете, где народ не стоји екон |
| амо, да мислиш!{S} Приповедај штогод, – вели му девојче љупко, па му привуче себи руку. – Кажи |
| , па сваки час добија некакве налоге, – вели Бранко. – Чини ми се, да је већ тражио друго место |
| и је допустила, да долазим на певање, – вели Јелена; али ми је жестоко заповедила, да избегавам |
| Децо, ја то не ћу моћи све издржати, – вели госпођа Ната, а запурила се сирота од врућине и гу |
| дао.</p> <p>– Ми вас чекамо на ручак, – вели она.</p> <p>– Одмах... одмах ћу доћи, одговори Бра |
| ну се она.</p> <p>– Ја ништа не знам, – вели Јован. </p> <p>– Слатки сте ви, – намигну бележник |
| пођи Нати до беседе!</p> <p>– Ја сам, – вели, – за то већ стара, а ти си ми, кћери моја, још мл |
| кује она из кухиње.</p> <p>– Разумем, – вели Трива.</p> <p>– Дођи, па ћеш вечерати, – опет Ната |
| .{S} Ко је не зна, скупо бије платио, – вели Катица за госпођу Јецу. – Медом залива, а да лизне |
| ао пустила у уши. </p> <p>Иди, синко, – вели. – помешај се и ти мало међу свет.{S} И онако слаб |
| > <p>– Ја сам одмах рекла, има нешто, – вели сека Ката. – Сад је наишла, Бог да прости!</p> <p> |
| инке.</p> <p>- Ми смо одсели код вас, – вели му она. –</p> <p>– Јован је тако.</p> <p>– Па да г |
| овек, кад помишља на своју будућност, – вели опет парох, – не замишља увек самога себе, Праотац |
| /p> <pb n="45" /> <p>Та, колико ме је – вели, – речи само стало, док сам га наговорила, да позо |
| Стражилово ви и не морате, мама, ићи,– вели јој Даринка...</p> <p>Пуче топ.</p> <p>– Ево, лађа |
| ај ми се увукао већ у нос:{S} Ова наша– вели Рашићка за Јелену, своју кћер, – још је невина, де |
| овљевића, док је његове деце. „Кућа је“ вели, „жив човек, не цигља ни набој, а жива је кућа нај |
| науми.{S} Код њега важи само „или–или“ вели Јован:</p> <p>– Са свим као и његова назови– ујна, |
| , бар у корист свога „вишег позива“, па вели:{S} Штета за госпођицу Јелку, што нема прилике да |
| > <p>Била ту Јаковљевићкиња девојка, па вели, доћи ће ми у визиту.</p> <p>И сад узеде да оговар |
| } Мала је била... – разнежи се попа, па вели за Јелицу.</p> <p>– Да, да!{S} Сећам се...{S} Трчк |
| он би му одговорио, као што толико пута вели; </p> <p>– Ја сам господар у мојој кући.{S} Ја сам |
| што, али чики није нешто право.{S} Све вели, кад чита новине: „Ја не знам, што се толика хука |
| а, мисли, не може ни постићи... „Поп је вели поп Стева, поп: а придиковао, а не; те гласао за о |
| на место, где је седео био, а ништа не вели.</p> <p>- Е, сад иди никад, поп-Стеване!</p> <p>– |
| озору с Јеленом, па да је пита, шта јој вели мати?</p> <p>(Таман га је лепо поздравила!)</p> <p |
| е, јер је таки дух времена.{S} Бележник вели: „Нека буде и у паклу вашара!“ Благајник мисли:{S} |
| лек против мамурлука.</p> <p>Благајник вели:{S} Клин с клином, па ено га код разбијене канте, |
| м, шта; Нисам... нисам ни речи...{S} Он вели, ти ме зовеш. - </p> <pb n="35" /> <p>– За бога, – |
| овца <pb n="103" /> и њену кћер.{S} Као вели, она јој је сина дочекала и гостила неко време у Б |
| инеји слади санак.</p> <p>Благајник као вели: „Куд сви Турци“... па савесно врши своје као беге |
| посла, него дошла, па јој баш жалостиво вели:{S} Не волим нешто, што је отишао Бранко. (За њих |
| ужива, што може да мечи као „Прави Рус вели за њега увек писар.</p> <p>Једаред му примети: </p |
| ник се не да извести из свога кола, већ вели:</p> <p>Овај наш уча могао би, Бога ми, спремити к |
| бележнику друштво.</p> <p>Јеша Дабижић вели:</p> <p>– Баш се добро осећам!{S} Тако мора бити о |
| гове“ не може побркати.</p> <p>– Седи! –вели опет попа Бранку,</p> <pb n="72" /> <p>– Не да се |
| За што?{S} Мој господине, ето, за што! –вели Јеша. – Мој конкурент, онај Јуда код цркве, дошао |
| их остатака, па је не занимаше ни каква велика беседа у вароши, радовала се Даринка као мала, ш |
| сад?!</p> <p>Та, за који дан ће да буде велика беседа у корист преноса последњих земних остатак |
| то ћеш тек допустити.{S} У нас је врло велика погрешка то, што ми држимо, да не може бити инте |
| пођица</p> <p>Даринка, кад је у вароши „велика беседа“ рад преноса костију Бранка Радичевића, „ |
| угара и Хрвата,... како та два књижевна великана старије наше књижевности несу некакав Мушицки |
| S} Онако се народ уме одушевити само за велике идеје.{S} Од надничара, који је можда закинуо од |
| агодарности само гроб.{S} Као свећеника велике идеје пренесе га у храм, где му је „црква под не |
| у срдашцу моме“, завапио је негда његов велики имењак.{S} Туга се нека стисла у његовим грудима |
| ђак још, упозорен од Мушицкога на онај велики посао, кога се он доцније тек онако свесно и сав |
| час по па гурне Даринку или се удари о велики штит, што га Даринка држи против сунца.</p> <p>А |
| агор само је, да Бог ме, увећао и онако велики жагор, што се разлегао по пространим ходницима и |
| а то раскопчава огртач“, то чупа с ногу велики завежљај.{S} Баш читав посао!</p> <pb n="19" /> |
| его речима.</p> <p>Попа застао баш пред великим орахом, па гледи већ по толики и толики пут, ка |
| не цркве стоји одар окружен са шеснаест великих свећњака и обасут цвећем.{S} Станица паропловск |
| ону о браца-Анти и разбијеној канти на велико уживање бележниково, (а чак је и благајник дигао |
| ај пар предметом разговора она, неје то велико зарезивала.{S} Госпођа Јеца се не осврће на то, |
| прослави.{S} Одмах сутра дан после оног великог концерта, што га је приредило српско академиско |
| адемиско друштво „Зора“ у Бечу у спомен великог песника, седне он на лађу, а с њим и Јован Јако |
| у свом скромном селу прославити спомен великога песника. ·</p> <pb n="59" /> <p>Још пре него ш |
| А највећа је њена радост, што ће у тој великој свечаности и она да суделује.</p> <p>Пре него ш |
| и могао доста да поднесе, сад се нађе у великој неприлици.{S} Чисто не сме да му гледа постојан |
| У сека– Катину децу већ сад гледе као у велику господу, па се поносе.{S} Наша деца!{S} Има и у |
| не клоне у тешкој ноћи искушења,... да, велим, у тешкој ноћи искушења, која га је стисла, да је |
| , за то сам ти га и послала.{S} Да сте, велим, на само.</p> <p>– Нисам те разумео...!{S} Ни на |
| а то ће Рашићка.</p> <p>– Но, но,... не велим ја тако...{S} Не мораш ти одмах... не знам шта... |
| а.{S} Има она каде и чекати.{S} Али као велим, он је твој, па биће и теби право. </p> <p>– Са с |
| ни за какво добро. </p> <p>– Да, и опет велим, – узе опет Јован – што више свесних економа, зем |
| носу Бранкових костију</title>“.</p> <p>Величанствен тренутак.</p> <p>Изнесоше и мртвачки санду |
| Бог ме, неје могао оставити након себе величанствених манастира ни иних задужбина.{S} Али као |
| злети орао, замахне крилима, па заплови величанствено по ваздушном мору...{S} Или дивљи голубов |
| а он вреди за наш народ и шта значи ово величање његова спомена.{S} Око тога му се мисли највиш |
| да је био таки гениј, као што га ви сад величате, то није никад показао.</p> <p>– Чудновато, да |
| , спремити коју боцу вина.{S} А?{S} Шта велиш, Јоване? </p> <p>Није ружно, – одговори Јован. – |
| бих рекао, – дода бележник. – Него кад велиш, да је сам Варнава у манастиру, како би било да п |
| а паропловског друштва окићена грањем и венцима, а на мосту, што води слађе на сухо, подигнут с |
| ам устаде и диже чашу:</p> <p>– У нашем венцу има једна ружа...</p> <p>– Хм, Хм! – продера благ |
| воденицу.{S} Довешће децу у Брајковац, венчаће их, и ти ћеш, можда, имати да тераш још парницу |
| лов сад него да сам данас уловио дивљег вепра у спахинском забрану.</p> <p> Мачак се стропоштао |
| на слава прошлости, и идеја будућности, вера, љубави нада неокаљанога поштења, непомућенога род |
| S} Већ да му увређена љубав и преварена вера у поштење с болом врисне: „Од кад те, мајко, нисам |
| кад дође та омладина, не знаш, каква је вера.</p> <p>– То ти је једно и исто.{S} Кажи младости |
| ака плава хаљина, да се може слободније верати по гори, – последња кратка хаљина, што је као шв |
| а, да буде вредна домаћица, добра мати, верна супруга, и тако даље.{S} Баш тада је он тим начин |
| Криста јој је послушна, па радилица, па верна, па...{S} Ал само...{S} И сад језа цело хтела да |
| Колико му је покојна Стаза била нежна и верна супруга, колико чуварна и вредна домаћица, Тинка |
| у чашу у здравље једне вредне домаћице, верне супруге, једне госпође, која је ружа у нашем друш |
| а Бог ме.{S} Додијало им овде гоњење за веру као и у Турској, па се просто одселили у Русију, п |
| је – у божјој руци!{S} Али је бар тврду веру дала, да ће све и сва порадити и код чике, поп-Сте |
| глед, како ваља љубити свој род и своју веру.</p> <p>Него Бранко Радичевић дубоко је заталасао |
| S} Ја не бих никад одлазио одавде.{S} И веруј ми, моја је најозбиљнија намера, да дођем кући, п |
| д до Карловаца.{S} Једва је могао ко да верује, да кола, у којима беше Бранко, не ће стићи са с |
| Бележниковица га погледа, као да му не верује.{S} Вели:{S} Зна део комшилук, само не зна поп С |
| Карловцима испасти.{S} Чисто не могу да верујем...</p> <p> „— Ти, канда, не идеш из Брајковца з |
| њем, кад уграбила прилику. </p> <p>– Не верујем, – одговори Јован.</p> <p>– Зар ви ништа не зна |
| p>– Ја бих те чекала целу ноћ.</p> <p>– Верујеш, да ћу доћи; је л?</p> <p>– Ниси никад слагао.< |
| ли и он окренути на боље.{S} Ако ми не верујеш, иди ма у које село, где су Срби помешани с Нем |
| њихову добу, а и не слуте, колико ће се весала поломити на узбурканим валима, што их тамо чекај |
| ојих седамнаест година, ватрених очију, весела безбрижна изгледа.{S} Како је Бранко неје примет |
| к, добио мало одушке, да се провесели с веселим Брајковчанима у хладу манастирскога воћнака уз |
| ећно сунце, па одсјајује непомућено и у веселим очицама и са ведрог чела, па јој се ведрина осм |
| /p> <p>– Не, не! – кличе девојче и опет весело, као обично, па га опет ухвати. – Не срдим се!</ |
| Гори, те се опомене детињства и старога весеља чика-Перина.{S} Том приликом се и деца боље срађ |
| вој прави цвет.</p> <p>Из мисли га трже весео кикот и клицање.{S} Таман да се дигне и да види и |
| еле</title>“,и број „<title>Хришћанског весника</title>“, у кому је позив на претплату, а нерас |
| уцао би је на главу преко ушију, кад је ветар или зима, па мора гологлав да сахрањује, да свети |
| препреден као враг. (Понда окрену други ветар).{S} За Бога, Стефане, – удари госпођа Јеца кроз |
| ро је.{S} Чувај се, да ти их не препали ветар и сунце преко поља, те да не кажу сељани. „Каква |
| челу јој пао прам косе, па се њим игра ветрић, кад потрчи.</p> <pb n="38" /> <p>Бранко прогово |
| p>Једва се око малих заранака раскалаши ветрић с Фрушке Горе.{S} Заћарлијао, па гони несносну з |
| а не ће више говорити између себе „ви“, већ „братски српски“ „ти“, него Дабижић, на пример, не |
| питала и брацу и сеју, кад ће, за Бога, већ једаред то почети?{S} Али Јован се одсмеје и одгова |
| ови укрсте, не ће зар један на другога, већ један поред другога.{S} Запитаће се за јуначко здра |
| а само по старој навици.</p> <p>Женска, већ не у првом цвету своје младости, али ипак још доста |
| е само што се и сама за времена скрила, већ и пун сен округле багреме, једне од оних, што су за |
| ележник се не да извести из свога кола, већ вели:</p> <p>Овај наш уча могао би, Бога ми, спреми |
| та било.{S} Ти ниси рођен само за себе, већ за... виши позив, – пребаци Јеша писару, ал не знаш |
| штва“, те не може друкче да тузи угове, већ се болном душом хвата за њихне трагове.</p> <p>Беле |
| /p> <p>– А Јелена не сме ништа да каже, већ саже главу, па стаде гутати, као да јој нешто засел |
| овара, па не знаде, шта сад да му каже, већ окрену на друго:</p> <p>Хајд заједно до куће, ако х |
| разди, нити да вијају над собом облаке, већ пуштају, да поред њих пролећу чворци, што се надлећ |
| угледа Јелену, како жури њој.{S} Дакле, већ је ту време, да се иде на певање!{S} Па колико Јеле |
| ићу те донекле.</p> <p>– Немој донекле, већ хајде баш у Карловце.</p> <p>– Не реци два пут.{S} |
| ју руку на траг, нити да његову стисне, већ му је подала, па је он љуби и милује по милој вољи. |
| алне наше прилике...</p> <p>И Марко се, већ по одавно, помешао с гостима.</p> <p>Бележник хоће |
| ати гости са стране.{S} Е, неје друкче, већ изгледаше тамо, што рекао оно Јован Јаковљевић, „ка |
| није то ни идилисање, што ме амо вуче, већ баш, ако ћеш право, практичност,... сушта практично |
| ачкога друштва, нити рећи мање ни више, већ сензацију; а у кући пречаснога пароха Брајковачкога |
| <p>Јован сад тек не зна, шта да мисли, већ се забленуо час у бележника, час у бележниковицу.</ |
| е препанула, да се неје могла уздржати, већ се у највећој дреци смота негде у коров, да тамо у |
| да доврши, што је у радости хтела рећи, већ најпре поскакута с ноге на ногу па, кад јој се и та |
| ризвао га тек сада, када је, тако рећи, већ на прагу, да буде свој човек, а за толико година до |
| а испржи које пиле.{S} И Марко се, ено, већ вија са живином по широком дворишту.{S} Марко је ју |
| којој неје ништа сметало, што је писар, већ по не знам који пут, декламовао ону о браца-Анти и |
| , на онај свет,</p> <p>А ето ти и опет, већ по толики пут, госпођице Даринке, јединице јој кћер |
| једнога од просветитеља хришћанских!{S} Већ ми бучи глава од неко доба.{S} Свуда Бранко и само |
| ала пут и светлила му, да не залута.{S} Већ да му увређена љубав и преварена вера у поштење с б |
| је госпођа Рашићка већ дошла к себи.{S} Већ се говори по селу, како жали, што је дотле дошло.{S |
| а честито у двориште госпођа– Катино, а већ је готово цело село знало, да је сека Ката добила г |
| ин да нешто изуме, кад је паметни Шваба већ све изумео!“ Једва се одважио још и на то, да по уп |
| ебе.{S} Шта ти ваља радити, то ти треба већ сам да знаш после осам година, што си их провео у г |
| да чита.{S} Обично би до сад у то доба већ био код Јована; али га јутрос нешто одговори, те не |
| ата и Даринка у један мах.</p> <p>Трива већ сишао с кола па одапиње коњима конопце са ждрепчани |
| да се развенчаш.{S} Петнаест година га већ нема.{S} Расписаћемо по новинама, да се до извесног |
| оби лик Бранка Радичевића.{S} Учитељ га већ набавио, уоквирио и украсио њим собу.{S} Али то је |
| ди, из тих се, по његову уверењу, не да већ више ништа ни учинити.{S} Нечему много бољем нада с |
| ма глави.</p> <p>Сад се, Бог ме, „не да већ никако ни преиначити“, јер је и јавила Кати по њену |
| ах... не знам шта... </p> <p>– Доста ја већ гутам од неко доба, – загрми Рашићка.</p> <pb n="36 |
| ,... по свој прилици...</p> <p>– Кад ја већ не ћу бити на Брајковачкој светковини, немојте бар |
| а.{S} По дебела је књига, што сам је ја већ прочитала.{S} Скупо ме је стала.{S} Али све нек је |
| се радује, да је позна. </p> <p>Бранка већ поче завијати у стомаку од толике љубазности.</p> < |
| ти, тог подскакивања од ње!...{S} Зорка већ чита чика– Јовин лист, што јој поклонио браца Јован |
| дно и треба да буде једно.</p> <p>Зорка већ опет дотрчала с књигом у руци, па говори речи позна |
| </p> <p>– Е, Бога ми је госпођа Рашићка већ дошла к себи.{S} Већ се говори по селу, како жали, |
| из главе“ На преудају неје ни помишљала већ и деце ради, а дакако, још је била држећа и млада д |
| толики и толики пут.</p> <p>Него почела већ да се једи.{S} Све се разишло од куће: и деца и дев |
| дина, па још млада за беседу!{S} А била већ и пре тога као ученица више девојачке школе на бесе |
| арав за то.{S} Та, адвоката и онако има већ и сувише.{S} А у државној служби, опет, не да се пр |
| чак и Новом Саду, где је толико времена већ средиште свему кретању српскога народа у јужној Уга |
| <pb n="35" /> <p>– За бога, – поче она већ мало нестрпљиво, – та, за то сам ти га и послала.{S |
| reign> неје ни ступио у јавни живот, па већ, ето, у туђој руци маљ, којим би себичност да кује |
| првом покушају певачкога друштва.{S} Па већ и онако имала би да га пита много, много, да га пит |
| гуш, не беше по све тога слободан, – та већ загрози опасност, е дуго прост народ не би имао ник |
| ших.</p> <p>Под орахом на сред дворишта већ постављен сто.{S} Орах густ, а по земљи очишћено, п |
| нка, тек да из учтивости рекне што, кад већ Јелена не прихваћа.</p> <p>У планини, знате, може л |
| оном, примети Бранко више у шали, – кад већ знаш и за зубачу и за филоксеру.</p> <p>– Шала на с |
| доба, њој срце све јаче куца.{S} А кад већ дође, и да седне на свој прозор, несташни ђаволак с |
| "86" /> <p>Приметиће Јован **Бранку кад већ беху на путу кроз шуму манастирску. ~</p> <p>– Боже |
| –а-а, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим, шта је!“ мисли благајник, кад за вечером и п |
| љиво; а госпођа Јеца га види, да је сад већ мекши од памука.</p> <p>– Омлатина омладина, алезај |
| шићка хоће да му век поједе, што до сад већ неје говорио с нећаком својим о томе.{S} А он опет |
| овицом“.</p> <pb n="77" /> <p>Писар сад већ нема куд ни камо.{S} Те док се други збунили, кличу |
| ш, тек само празан разговор!</p> <p>Сад већ не може поп Стеван, да омладинску ћурдију не одгрне |
| е оно, што сам ја хтео, видим, да народ већ зна.</p> <p>– Је ли по вољи унутра? </p> <p>Бранко |
| оге, – вели Бранко. – Чини ми се, да је већ тражио друго место.{S} Из његова данас разговора чи |
| >– Па видиш, Стефане,... видиш, сада је већ девојче.{S} Седамнаест јој годиница; скоро ће, у им |
| радни дан а чека сто послова.{S} Па је већ ето, време, да се на селу и госпође враћају са села |
| не зна поп Стеван и ви; а и пошиница је већ омирисала. –</p> <p>– Неће госпођа.{S} Јоца то· доп |
| ла.{S} Навалио се леђима на зид, где је већ отрљо креч и углачао га од тешког наваљивања; преба |
| а „виши позив“.{S} Тај виши позив он је већ и вршио као члан неке путничке глумачке дружине, гд |
| искочи; толико се пута захука, дошао је већ под грло, а то се отео тек само дубок уздисај.{S} С |
| и, кћери моја, још млада. </p> <p>То је већ сувише!{S} Шеснаест година, па још млада за беседу! |
| м Катом и с госпођицом Даринком, јер је већ једаред био с њима, баш у њиховој кући.{S} Али се у |
| да се говори, него о томе.{S} Синоћ је већ доучила све, што неје била потпуно знала.{S} Само ћ |
| брат.{S} Он кирија, а она ево је код ње већ четири године.{S} Па има послугу и од Триве.{S} Кри |
| вели Рашићка за Стајићку.{S} Само да се већ једног дана прошетају деца, Бранко и Јелена, по Бра |
| foreign>.</p> <p>– Јоване, – насмеја се већ Стајић,– мени се чини, ти у мамурлуку свом обично г |
| да се попне на кола. </p> <p>Даринка се већ наместила, а надурила се, бојаги, па јој одговара:< |
| пријатнијим видовима.{S} По доловима се већ спушта мрак. </p> <p>Под планином се раширило село |
| ће идеја погинути...</p> <p>Бележник се већ неколико пута дизао, да опет он наздрави, али га ув |
| да прецепи чвор на цепаници, с којом се већ толико бочи и која га стаде толико зноја, те у мало |
| {S} Нова се омладина креће, њен глас се већ по мало чује.{S} Кад не иде више с омладинским скуп |
| иге за господина...{S} Бранка.{S} Он ће већ доћи, – рече Даринка, па се као трже и поцрвени, ка |
| та ћеш му и поверовати, да му срце хоће већ да пукне од среће.</p> <p>Јелена задрхта.{S} Провир |
| уђ, јер и оне сродничке пажљивости беше већ нестало у себичному његову срцу, туђ, јер предвиђаш |
| астао баш пред великим орахом, па гледи већ по толики и толики пут, како је воћка понела.{S} На |
| и на изуст.{S} Па библиотека њена броји већ и десетак које „<title>Дарова доброј деци</title>“ |
| још дуго трајати.</p> <p>– Имали смо ми већ једном и организовану омладину. —</p> <p>– Са стара |
| абранити.</p> <p>– О, моја ће мама мени већ дозволити, – одазва се Даринка. – Њој се здраво доп |
| олике љубазности.</p> <p>– Е, па кад си већ навалио...{S} Хајд, видећемо се, ваљда, још, вели п |
| >, – допуни учитељ. – Је л, Зорчице, ти већ знаш твоју песму?</p> <p>– Знам, знам, господине! – |
| са значајним смешењем.</p> <p>– Ех, ти већ све знаш, – проговори бележник, напунивши пуна уста |
| а душу, јесте ништа и нико мањи ни већи већ главом њезин мацан.{S} Ено га, и он лично изашао, д |
| тво састало, као и на то, даа је у кући већ било речи и о томе, да ће се ићи у Карловце.</p> <p |
| лежник, благајник, писар и други певачи већ су се договорили, како ће после певања на пиво „Код |
| Катиној неје ви било о другом чему речи већ о прослави Бранка Радичевића у Брајковцу.</p> <p>Зо |
| опине Јелене и да допру до Стајића, док већ и он не дође у двориште свога ујака.</p> <p>Та „див |
| оз.</p> <p>Да говорим толико... не знам већ коме, послушао би ме и учинио А ти...</p> <p>Види П |
| оп-Стева, па говори без запете.) Ја сам већ замесио попару учитељу.{S} Не води ти бриге, Јелиса |
| исам познав’о,</l> <l>Први санак ја сам већ одспав’о...</l>“ </quote> <pb n="48" /> <p>Даринка |
| добричина, па доста и у годинама, и он већ ратоборнији.{S} Нешто га подиже са столице, па се у |
| Али Јован као да не слуша, јер се нагао већ преко стола с чашом у руци, да се куцне с бележнико |
| неког згодног увода. – Тај ми се увукао већ у нос:{S} Ова наша– вели Рашићка за Јелену, своју к |
| је, да ће „сад одмах“ доћи, па је устао већ био и пошао.{S} Али је баш дошла у разговор најзани |
| а само, колико је грких пилула прогутао већ и данас од бележниковичина пецкања!{S} Дотле га је |
| ља беше нестало, па га нема натраг, ево већ јаче него по сахата. </p> <p>– Шта мислите, где нам |
| дина.{S} Најстарији син јој, Јован, био већ у по гимназије.{S} Женско дете у седмој осмој ли го |
| ребу, да се одмори.{S} Готово да је био већ и заборавио на ујака; а кад га се и сетио, неје има |
| диван био, да кроз грло неје пропустио већ толико силно пиво, бело и црно вино и све, што река |
| па се дигао, па пажљиво растире и онако већ до најситнијег патрићка догорелу полушку своје цига |
| } Време је.{S} Није лепо, што ме толико већ, како смо заједно, ниси водио к њој.</p> <p>Поп-Сте |
| Да Богме, мати је мати...</p> <p>Бранко већ пошао, а неје се још решио, дал да иде Јовану.{S} Д |
| којој се, бог ме, ухватило по прилично већ иње; гладни гледа, како куља дим на врата.{S} Око с |
| ас научити Бранково коло...</p> <p>– То већ знам! – кличе и опет Даринка, и још већма је поли п |
| еседе!</p> <p>– Ја сам, – вели, – за то већ стара, а ти си ми, кћери моја, још млада. </p> <p>Т |
| Благајник одмах устаде. </p> <p>– Писар већ дохватио шешир.</p> <p>– Хоћете ли и ви?—– шану бел |
| пут!{S} Упамтите, други пут!{S} Ево нас већ и код наших.</p> <p>Под орахом на сред дворишта већ |
| попом...</p> <pb n="43" /> <p>Кнежевић већ неколико дана ради око тога, да састави певачко дру |
| љи, у тим годинама својих кћери, морају већ да помишљају и на зетове.{S} Ја кажем, Стефане роди |
| ете се поп Стеван, – а да што сам ја ту већ двадесет и толико година?!{S} Учим ја то и говорим. |
| разабирао за њу.{S} У сека– Катину децу већ сад гледе као у велику господу, па се поносе.{S} На |
| оведе вакацију...{S} Ал не знам, што их већ нема из винограда! ...{S} Владимир ми је био ту пре |
| али то је само у први мах, јер је Немац већ дошао онакав, какав Србин постане тек, кад се од ње |
| “, да почне и сама мислити о њој, и још већ мада јој обрати пажњу на њу, када дође...</p> <p>Пе |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Већ далеко измакли путници иза вароши, те језде пољем ш |
| е своје као сам песников аманет.</p> <p>Већ на неколико дана пред заказани свечани дан у Карлов |
| } Кадгод је у Игњатовој кући било каква већа посла, било да му дођу гости, било да се кољу свињ |
| шите, те ми сад тек долази пред очи све већа тешкоћа бремена, што сам га се подухватио у најбољ |
| ђене паре, а пара мало, док потребе све веће расту.{S} Ми ћемо поред све примљивости према свем |
| од куће: и деца и девојка и слуга.{S} А већи краве ће доћи скоро из поља, па и по дворишту треб |
| {S} А повукао би је за цело, као што се већи у себи повукао, кад се састао с Јованом и учитељем |
| и презрели беху у оно доба сви и мањи и већи књижевници, па и сам Рајић и Мушицки, чак и неумрл |
| ним с кајмаком, на који му се сад тек и већи апетит отворио, што зар хоће на њему да излије сав |
| еће на душу, јесте ништа и нико мањи ни већи већ главом њезин мацан.{S} Ено га, и он лично изаш |
| ви мученик народни.{S} Што свеснији, то већи мученик.{S} Ја, видиш, не бих то никада могао бити |
| ју страна ђаци, – када је то видео, још већи немир уђе у њега.{S} Хтео би да доспе и у читаониц |
| ном штампаном табаку.{S} А од оних опет већина их почне још у ђачким скамијама, па таман кад је |
| ко хоће да ствара јавно мњење?{S} Људи већином још не позвани на то.{S} Ко нам пуни белетристи |
| , а ја бих рекао, да су народни учитељи већином такви, то је прави мученик народни.{S} Што свес |
| , тукао би се сад са целом општином.{S} Већма осећа морални мамурлук, него онај од пробанчене н |
| м она тројица њима ближе, то се Даринка већма стискује уз Јеленино раме, као да би да се скрије |
| некако му вага судилачка и нехотице све већма претеже на Даринчину страну.{S} Бадава, срце само |
| нат боље свидео.{S} Карту и чашу заволи већма него спас душе своје, него кућу и породицу.{S} Да |
| вце за њим, за Стајићем!</p> <p>Што јој већма долази у главу, да је потребно да се са учитељем |
| кораке под прозором; али, рекао би, још већма чује, како јој јако и нагло бије рођено срце.{S} |
| официрским забавама.{S} Па се деца још већма заволеше, замилова се Данило и Ната.{S} И чика Пе |
| право.{S} Ал...</p> <p>Јован је сад још већма дошао до тога уверења, да треба да остане код кућ |
| ред простим светом! </p> <p>– Ви ме још већма плашите, те ми сад тек долази пред очи све већа т |
| већ знам! – кличе и опет Даринка, и још већма је поли пламен по лапитима.</p> <p>Тим боље!{S} З |
| бојаги, удари у смех.{S} Бранка то још већма увреди, те се оштро осече на ујака:</p> <p>– Гадн |
| тра, ако не оде у варош, да тамо отвори већу радњу, ево мог носа, ако не назида у сред Брајковц |
| едру, или умрети!...{S} Него једва чека вече, да се састане на прозору с Јеленом, па да је пита |
| рнава у манастиру, како би било да пред вече банемо тамо?</p> <p>Како се дознало за узрок Бранк |
| ој, нека отвори почешће собе онако пред вече, кад се стиша прашина по улици, али ни по што немо |
| тако у стакленом ходнику уживају летње вече у разговору и теочинцу, Јелена је у својој соби.{S |
| први пут опио у њој, а то је било прво вече, како се скрасио у Брајковцу) декламовао ону позна |
| брим ногама, па – на здравље!{S} И цело вече „нити писну, нити зубма шкрипну“.{S} Ако га тек чи |
| тужи, како Криста скоро свако боговетно вече изађе пред кућу, па се ту нађе с неким ковачким ка |
| је и народ осетио жељу Бранкову.{S} То вече ће му остати у најлепшем спомену из живота у Брајк |
| it="subSection" /> <p>Кад је Даринка то вече села у одар, да легне поред Зорке, дуго јој се пог |
| забављате, – пребацује јој учитељ; – у вече са мном, а дању с господином Бранком.</p> <p>Девој |
| p>Прилике је тому зими често.{S} Седе у вече обично код топле пећи.{S} Ако Даринка не везе или |
| мо преко потока оној кући, одакле јој у вече долазе они звуци са ситних гусала, тамо,... ох, та |
| амо по материној жељи. </p> <p>Од онога вечера, како је оно учитељ отишао онако нагло и срдит с |
| то чудно осећање, што је обузимаше тог вечера, осећање према нечему неизвесному, где се радост |
| к са печењем почиње наздрављати, ако ни вечера наша није још ни на столу, ја мислим и држим, ни |
| мо је вечерас Бранко и Јован.{S} Чим су вечерали, дошао је Јован по Бранка, па су отишли к учит |
| ја од вас, господине бележниче, да овде вечерамо! – кличе Дабижић, кад Кнежевић испева песму. – |
| је, било телесно било душевно, уморан, вечерас тек више из навике, да нешто прочита, пре него |
| заборавио, каква му је задаћа задата за вечерас.{S} Вук длаку мења, али ћуд никада.</p> <p>Ника |
| отока у лепој тамо кући.</p> <p>Тамо је вечерас Бранко и Јован.{S} Чим су вечерали, дошао је Јо |
| ог учу не избациш из општине, – рећи ће вечерас госпођа Рашићка поп-Стеви, наравно, после неког |
| pb n="99" /> изгубивши наду, да ће се и вечерас састати с њим, и уверивши се зар још боље, да с |
| српскога.</p> <p>Ту књигу узео Бранко и вечерас да чита.{S} Али, као обично, кадгод је, било те |
| /p> <p>Па збиља!{S} Кнежевић не дође ни вечерас.</p> <p>Касно у ноћ тек чула је, да се отворила |
| Како да се састане с њим?{S} Хоће ли он вечерас доћи под њен прозор, као обично, кад је онако с |
| рочита, пре него што заспи.</p> <p>Него вечерас му се не да да чита ни колико иначе у овакој пр |
| .</p> <p>Писар као да се нешто очемерио вечерас, па је мрзовољан.{S} Кадгод пије младо пиво, а |
| ко исплакала.</p> <p>Али јој криво, што вечерас тога нема.{S} Осећа ужасну празнину, па јој кри |
| Брајковачком учитељу, Милану Кнежевићу вечерас срце необично ускипило „љубве жаром“, па не дад |
| ем, – вели Трива.</p> <p>– Дођи, па ћеш вечерати, – опет Ната Триви, а то исто или можда мало д |
| l:lang="it">pianissimo</foreign> што га вечерашњи гости из Маркове крчме „Код разбијене канте“ |
| мисли благајник, кад за вечером и после вечере заређале здравице, као да му је до сад све тек к |
| еда и као очински савет...</p> <p>После вечере оде госпођа Рашићка с Јеленом „за послом“.{S} Ос |
| кад ће поп Стеван проћи и вратити се на вечерње.{S} Но колико јој збиља стало до поп-Стевана, е |
| Једва дочекала, да црквењак зазвони на вечерње.{S} Понда је изашла на улицу, да види, – кад ће |
| а, да у Брајковцу звони радним даном на вечерње, ако у опште и звони, но највише тек за то, да |
| нила главицу на руку, па мирише мирисни вечерњи чисти ваздух.{S} Поглед јој се отме на осветљен |
| рговачкога, што га добије у тако званим вечерњим школама, а чистећи преко дан пијацу испред дућ |
| > <p>– Миле! – задрхта опет њен глас по вечерњој тишини.{S} Нема одзива.{S} Само види, како учи |
| видим, шта је!“ мисли благајник, кад за вечером и после вечере заређале здравице, као да му је |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>За вечером поп Стеван крупно мисли.{S} Нико речи да прогов |
| то стужи човека.</p> <p>– Да, да!{S} За вечеру радованца!- пристадоше сви у глас.</p> <p>Благај |
| рудима народнима, где је нашла места за вечита времена слава прошлости, и идеја будућности, вер |
| ако му драго, Бранко Радичевић сјаће за вечита времена као трећа звезда уз Вука и Даничића на о |
| њим био толико дрзак, да каже, како је „вечита штета за уметност, што госпођица Јелена нема при |
| и копати винограде.{S} Имамо на пример „вечитих правника“ доста, ал и ти хоће да играју само го |
| имени оно:{S} Кога мрзи да ради, тај је вечито незадовољан са својим позивом, и зна увек милион |
| воју.</p> <p>– Не мислиш, ваљда, да ћеш вечито ђаковати?</p> <p>Бранко одмахну главом:</p> <p>– |
| реч на памет; „Ваљда не мислиш, да ћеш вечито ђаковати.“ Да!{S} Понда треба помишљати и на сво |
| а се.{S} Уплете и она: „Први санак мира вечитога.. </p> <p>А Зорка нестрпљива, па заврши послед |
| омилело, да је зажелео у њему боравити вечни сан.</p> <p>Два дана напред почели се скупљати го |
| </p> <p>Сутра после подне одмах је прва веџба певачка. </p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| као што је била,... па да јој се момак веша на прозор?{S} Каква је она мати, кад то гледи свој |
| да се поздрави с њом.{S} И он, до душе, вешт момак за таку прилику:{S} Али и она не зна, шта да |
| ковац; ту се препоручи бележнику својом вештом декламацијом „о разбијеној канти“, и бележник га |
| ободнији. (Понда се затрча, те додаде:) Ви сте анђео храбрилац!</p> <p>– Молим, молим, господин |
| и нашег Марка?...{S}Јел те, мајсторице, ви ћете нам га пазити.“</p> <p>„Гле мене!{S} Како не би |
| ети најбоље посведочити...{S} Боже мој, ви гледате опет ту као неки преблаги Јеврем...{S} Ето в |
| о, тек да се, бојаги, извини. </p> <p>- Ви сте ипак старији, - одговори Јелена ђаволасто; – па |
| рсну у смех.</p> <p>– Ја то увек кажем: ви терате политику.{S} То је наперено против нас попова |
| one unit="subSection" /> <p>– Идеја!{S} Ви омладина све изумевате неке идеје.{S} Ама, кажи ми, |
| ћете постидети.</p> <p>– Хвала вам!{S} Ви тако умете и да храбрите, да сам сад опет слободнији |
| <p>– Са свим ми је право, са свим...{S} Ви ћете, дакле, ићи у недељу...</p> <p>– Морамо још у с |
| ена, без сумње и ви ћете нам помоћи.{S} Ви тако лепо певате, – примети учитељ Јелени, а до ње с |
| људи да се помешају у народ, у масу.{S} Ви имате иначе потпуно право.{S} Ал...</p> <p>Јован је |
| говорити пред простим светом! </p> <p>– Ви ме још већма плашите, те ми сад тек долази пред очи |
| им погледом.</p> <p>– Бранко?!</p> <p>– Ви се и опет правите да ништа не знате.</p> <p>– А ти о |
| о.{S} Да му бар кажем с Богом!</p> <p>– Ви одлазите?</p> <p>– Овај час.{S} Даринка мало поцрвен |
| а, што значи, да и он то пита.</p> <p>– Ви ћете после њих доћи на ред, – одговор и онај.</p> <p |
| је ту Јелена, па да је пецне.</p> <p>– Ви сте сретне руке, госпо, – ухвати Дабижић као у шали. |
| мо учитеља упитљивим погледом.</p> <p>– Ви се заиста, госпођице, врло добро забављате, – пребац |
| па искрено окренула лице њему.</p> <p>– Ви ћете певати с нама.</p> <p>– Ох, Боже!{S} Та, то је |
| Хоћете ли га умети сачувати?</p> <p>– А ви?{S} Нема сумње, чуваће га она заједно с мајкином душ |
| {S} Но да је био таки гениј, као што га ви сад величате, то није никад показао.</p> <p>– Чуднов |
| его то, – примети Бранко.</p> <p>– Онда ви терате политику.{S} Бранко прсну у смех.</p> <p>– Ја |
| рији, - одговори Јелена ђаволасто; – па ви треба да почнете.</p> <pb n="39" /> <p>Бранко ћути; |
| м шале!{S} Шта?{S} Мислите није могућег Ви, можда, и не знате, али у старо време одселило се од |
| не ће ни бити ништа у Брајковцима, кад ви одлазите.{S} Не би је било, уверен сам, ни да ја ост |
| Да Бог ме, да вам мора бити смешно, кад ви не налазите у Бранку друге идеје него то, – примети |
| деца полегати, у кући сека-Катиној неје ви било о другом чему речи већ о прослави Бранка Радиче |
| ладимир ми је био ту пре, него што ћете ви доћи, мало јео, па опет отрчао с децом.{S} Ако није |
| нам, – вели Јован. </p> <p>– Слатки сте ви, – намигну бележниковица. </p> <pb n="94" /> <p> <fo |
| д не стоји економно добро.{S} За то сте ви ту, па учите народ,... да, учите га!{S} Треба сви да |
| а воли.</p> <p>– Наравно, наравно.{S} И ви, дакако, госпођице, примети Кнежевић и истрже своју |
| по имену, па и ја тако хоћу.</p> <p>– И ви мене називате „господине“ – рече Бранко, тек да се, |
| ко.</p> <p>– То може бити. ·</p> <p>– И ви, збиља, не знате ништа?</p> <p>– Баш ништа.</p> <p>– |
| .{S} Пази, дете моје, на кућу...{S} А и ви, слатка, молим вас, немојте смести с ума, што сам ва |
| </p> <p>- Госпођице Јелена, без сумње и ви ћете нам помоћи.{S} Ви тако лепо певате, – примети у |
| <p>– Да Богме, да бог ме, кад сте се и ви женске успалиле за омлатином!- вели попа смешљиво; а |
| ге дали сте се на професуру, па ће те и ви лепо тако да спремате омладину на госпоство.{S} Једи |
| ећ дохватио шешир.</p> <p>– Хоћете ли и ви?—– шану бележниковица Јовану.</p> <p>– Куд сви Турци |
| не поздрави:</p> <p>– А!{S} Јесте ли и ви ноћашњи?{S} Браца баш сад устао.</p> <p>– Е, добро к |
| одушевљења.</p> <p>– Него морате нам и ви помоћи! – рећи ће Бранко, па употреби ту прилику, да |
| део комшилук, само не зна поп Стеван и ви; а и пошиница је већ омирисала. –</p> <p>– Неће госп |
| а то је он наш идеал.</p> <p>– Јесте ли ви читали његове песме? </p> <p>– Још пре него што си с |
| – Јеси чуо, натарошу:{S} Или сви ил’ ни ви!</p> <p>– Сви!{S} Сви! – чу се више гласова, а најви |
| иповеда, а није прошао толико света као ви!{S} Па говорите макар о ономе, што сте отоич почели. |
| ицу хајдете с нама, понда на Стражилово ви и не морате, мама, ићи,– вели јој Даринка...</p> <p> |
| на Брајковачкој светковини, немојте бар ви Карловачку да пропустите.</p> <p>– Па: сад, ваљда: н |
| , па тамо населили *Нову Србију.{S} Зар ви то не знате?{S} Могу вам дати, па да читате.{S} Па ј |
| верујем, – одговори Јован.</p> <p>– Зар ви ништа не знате? </p> <p>– Шта? </p> <p>– Бележникови |
| е своју стару ћуд.</p> <p> Па да о чему ви омладина разговарате, кад се састанете?</p> <p>– Как |
| аш, да нема још много до недеље?</p> <p>Ви сте мушки увек тако комотни!{S} Тако и чика!{S} Само |
| амо да не ће више говорити између себе „ви“, већ „братски српски“ „ти“, него Дабижић, на пример |
| кад вас чекам.</p> <p>– Душо, зар још „ви?</p> <p>Јелена се застиди,</p> <p>– Не срди се; немо |
| огуће, да и кћи њена зна за те материне вигове, кад се свагда онако наметљиво понашаше према ње |
| ћ, па мудри Доситије и преблаги Милован Видаковић... и толики други славни и преславни; али се |
| бомира у Елисијуму</title>“ од Милована Видаковића и „<title>Крв за род</title>“ од Милованова |
| и наше деце! – повика госпођа Јеца, кад виде своју кћер с попиним сестрићем испод руке; те оде |
| истије крви“.{S} Сад се чисто трже, кад виде, да је заорао дубоко опет на своју стару бразду. < |
| проговориће поп Стева један пут сестри, видевши да ће јој тиме погодити најватренију жељу.</p> |
| > <p>Госпођа бележниковица, на прилику, видела кроз прозор, кад су прошла кола.{S} Ал како неје |
| а кћерка.{S} Била код попине Јелене, па видела, да су гости дошли, те потрчала кући, а сва се з |
| моју Кату.{S} Давно је – каже, – нисам видела, па сам је се зажелила.</p> <p>Она, да Бог ме, н |
| иле, као да се бог зна колико дуго несу виделе, или као да су претуриле некакву страшну опаснос |
| овце.{S} Јутрос је поранио.{S} И кад је видео жагор и необичан живот по Карловачким улицама, ко |
| кад се састао с Јованом и учитељем, те видео, како, <pb n="44" /> особито овај последњи одушев |
| болом врисне: „Од кад те, мајко, нисам видео, ја јоште добра нисам видео! – а у исти мах падош |
| ајко, нисам видео, ја јоште добра нисам видео! – а у исти мах падоше му на ум њене, материне ре |
| ају ода свију страна ђаци, – када је то видео, још већи немир уђе у њега.{S} Хтео би да доспе и |
| >– Е, па кад си већ навалио...{S} Хајд, видећемо се, ваљда, још, вели поп Стеван.{S} Не ћеш тек |
| ; оне живе, дакако, за своју децу, па – види Бог!..</p> <p>Даринка се и Јелена ухватиле испод р |
| за село!{S} Да се држао тога, па да га види Бог и њега и Тинку и синчића му!{S} Али Арсенију с |
| - вели попа смешљиво; а госпођа Јеца га види, да је сад већ мекши од памука.</p> <p>– Омлатина |
| Радовала се и селу.{S} Радовала се, да види тетку, браћу, сестру, другарицу Јелену и...{S} Она |
| ут!</p> <p>Прохтело се госпођи Нати, да види своју сестру, баш као да јој је, не дај Боже, прем |
| народ да држи новине, па да се учи, да види, да зна, да чује...{S} Просвета, просвета!</p> <p> |
| сломио преко тезге, како је појурио, да види, какве су то даме, што им се шлајери тако лепршају |
| ечерње.{S} Понда је изашла на улицу, да види, – кад ће поп Стеван проћи и вратити се на вечерње |
| от и клицање.{S} Таман да се дигне и да види иза џбуна, ко је то, а пред њ испаде мала Зорка, Ј |
| {S} По опаљеном лицу и испуцаним рукама види се, да је вредан човек.{S} Не би нико рекао, да је |
| е теоретски о томе предиковало, а да не види то од нас својим очима.{S} Престанимо ми радити, ш |
| лаком кабаницом покри колена, да баш не види, ако је непозван ко, попу у чакширама.{S} Очи упро |
| раме пребацио сваки пушку.{S} Али им се види, да несу ловци од заната, него баш од дуга времена |
| ечерњој тишини.{S} Нема одзива.{S} Само види, како учитељ одмиче, и чује, како оштро корача... |
| ично казане ту мисли; само му мило, што види, да народ зна за Бранка, да је и народ осетио жељу |
| И њено срдашце куца необично живо, јер види, да се ради око начела, што она, ако и не може да |
| ђи Кати много, да на први поглед од мах види, да се госпођа Јелисавета преварила у рачуну?</p> |
| послушао би ме и учинио А ти...</p> <p>Види Поп Стева, да је тренутак озбиљан.{S} Но не зна, ш |
| на крај памети му, шта она пита.</p> <p>Види она то, па му напомиње:</p> <p>– А да за то сам га |
| би и стопе поп-Стевине.</p> <p>Чујем... видила би јој кћи вароши и лера, да није поп-Стевина џе |
| је нема к мени.{S} Него, ваљда, кад је видила, да је мој Јован за њу кисело грожђе, а она окре |
| држао узде, и знало се, бојаги, нешто и видило се, тобож, некога рада, макар да се заман викало |
| „бранимо народна права“; а ја, бога ми, видим, да се и наши народни браничи, „поборници“, напла |
| /p> <p>– Најпосле оно, што сам ја хтео, видим, да народ већ зна.</p> <p>– Је ли по вољи унутра? |
| када могао бити.{S}Па кад то не могу, а видим шта други раде, не могу ни ја бити бољи... </p> < |
| о, од како се знам, па хвала Богу!{S} А видим, како пролазе ти, који вичу:{S} Слобода,... народ |
| ам.{S} Имала сам прилике две године, да видим, каква је.{S} Отворена ми се свиди.{S} Шта нас је |
| на ми меће моју руку на своје груди, да видим, како јој страшно лупа срце.{S} А срце јој лупа, |
| , па, – Хајдемо!.... идем, – каже, – да видим моју Кату.{S} Давно је – каже, – нисам видела, па |
| амо кад се препире о чему с чиком, онда видим, да уме и више коју рећи.{S} Али увек Бранко има |
| нији.{S} Ето, он је кратко време ту, па видим, да га и сељани јако уважавају, јер слушају његов |
| S} Ја не могу рећи: „моје“ дете!{S} Јер видим, и ти је волиш, као да си је ти родио.</p> <p>– Ј |
| , мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим, шта је!“ мисли благајник, кад за вечером и после |
| обарен.</p> <p>– Одахнуће, кад не буде видио своју ујну, – опет се уплете бележниковица.</p> < |
| , знаш, друкче, кад се мушка глава даде видити.{S} Па јави се тек кад год мајсторици, да се зна |
| и још пре него што ће доћи, не можеш је видити.{S} Од пре то мало који дан, да је нема к мени.{ |
| су певачке дружине.{S} Ту ћете најбоље видити спровод и чути песме. </p> <p>– Одоше у саборниц |
| уће, да ће заложити своју реч.</p> <p>– Видићемо још, шта ће рећи поп Стева? – рече она, па се |
| ина трпила Јеца у поп-Стевиној кући?{S} Видићеш само, биће ту...!{S} Учитељ је сад мали за њену |
| } Што свеснији, то већи мученик.{S} Ја, видиш, не бих то никада могао бити.{S}Па кад то не могу |
| Хајде, Триво дете моје, помози госпођи, видиш, сама је.</p> <p>– Разумем! – одговори Трива и од |
| ни речи било о нашој Јелени.{S} Даклем, видиш да ствар није свршена.</p> <p>– Па за што само да |
| род у чистом свом оделу.{S} А у народу, видиш, око свирца час се таласа, час везе ситно коло ср |
| копавао.</p> <p>– Па видиш, Стефане,... видиш, сада је већ девојче.{S} Седамнаест јој годиница; |
| у њих као стари зналац, па се смеје.{S} Видиш га само, тресе се гојазан, зачкиљио очима и разву |
| се све тресе гојазан,:како се смеје.{S} Видиш га само, клима главом, и развукли му се брци, али |
| ди.{S} Па сад се дивим мојој матери.{S} Видиш, Бранко, моја ти је мати чудна жена.{S} Права Срп |
| ; а почнимо и ми паметније са собом, да видиш, не ће ли и он окренути на боље.{S} Ако ми не вер |
| бро.</p> <p>– Да, да, треба да идеш, да видиш матер,... треба, да! – говори поп Стева све на ра |
| једва промуца.{S} Понда дода живље:– Да видиш само!</p> <p>И узе Даринчину руку, па је притиште |
| {S} Па тек кад полети бујицом!{S} Е, па видиш, омладина ти је као поток: а ово, што су сад наум |
| , који десетак јаја и..</p> <p>– Но, па видиш, да ће то све још бити као што треба.{S} Госпођа |
| мене, кад сам га укопавао.</p> <p>– Па видиш, Стефане,... видиш, сада је већ девојче.{S} Седам |
| аца земље и према томе и опрему.{S} Кад видиш, како народ лако прима моду, немој мислити, да би |
| сама.{S} И ни паре дуга нема.{S} Штогод видиш да је њено, све је то слободно и, што она каже, „ |
| а времена...{S} Ама молим те, зар ти не видиш, да у нас нема никакве дисциплине, нема странке: |
| а!{S} Хлеба!{S} А тек сад?{S} Зар ти не видиш, шта се кува?..{S} И сам си пре неки дан рекао, с |
| и те мисли на памет ваљда за то, што се видиш сада у овом обиму?{S} Брате, ја се мало разабирам |
| да будем адвокат или чиновник...{S} Ти видиш зар, да се ја не одричем рада.{S} Боже сачувај!{S |
| S} Уплете се Зорка.</p> <p>– Да!{S} Ето видиш.{S} Па што му драго!{S} Ја ћу доћи у недељу...</p |
| дозиђивати, ако му буде уско...{S} Ето видиш; шта би ти било, да си за годину две дана мој кап |
| и и замаглио у уској сеници свој да баш видиш, како куља плав дим на врата. </p> <p>Намештај у |
| Канда нема више дана него кобасица! . „Видиш, овај орах је, чини ми се, први пут ове године до |
| м плавом небу у сутону у најпријатнијим видовима.{S} По доловима се већ спушта мрак. </p> <p>По |
| ионици „код зеленог дрвета“ А и деца се виђала тамо на официрским забавама.{S} Па се деца још в |
| евићкиња девојка, па вели, доћи ће ми у визиту.</p> <p>И сад узеде да оговара госпођу Нату, как |
| овала се Даринка као мала, што ће да се вија са Зорком по планини и по виноградима, да беру цве |
| пржи које пиле.{S} И Марко се, ено, већ вија са живином по широком дворишту.{S} Марко је јунак, |
| Зорка, Јованова сестрица, и Даринка.{S} Вијају лептирове по пољу</p> <p>Бранко скочи на ноге.</ |
| гдегод у шушњарку или у бразди, нити да вијају над собом облаке, већ пуштају, да поред њих прол |
| неумрли песник неувелог <title>Горског вијенца</title>, владика Раде Његуш, не беше по све тог |
| , тобож, некога рада, макар да се заман викало:{S} Хлеба!{S} Хлеба!{S} А тек сад?{S} Зар ти не |
| запити, па га не ће ни слушати, те ипак викати живео; а нити ће га хтети нити умети довољно раз |
| це из винограда!{S} То је његов глас! – викну прва Зорка.{S} Све поврви на поље.</p> <p>– Шта ј |
| l>Мојих песмарица,</l> <l>Тамо има бела вила</l> <l>Раширила крила, –еј!</l> </quote> <pb n="58 |
| <l>За слободу с диже сваки.</l> <l>Бела вила ори глас:</l> <l>Устај, Србине!</l> <l>И у борбу з |
| пиљио као маче у жижак, да ли ће каква вилинска рука отворити капак на прозору, на оном прозор |
| уго недељно време.{S} На столу, дакако, вина ил пива пред сваким.</p> <pb n="27" /> <p>Бележник |
| скога воћњака, посрћући „од љубави и од вина“.</p> <p>Као што рече Јован, пречасни господин арх |
| о млађи ђачић, више пута доносио у ћупи вина, а код њега се пило и ликовало по често.{S} Но да |
| а могао би, Бога ми, спремити коју боцу вина.{S} А?{S} Шта велиш, Јоване? </p> <p>Није ружно, – |
| а за жедне ђакеле, што је Бранко певао: вино, гајде, тамбуре, младе моме, голе ноне.. </p> <p>Г |
| , и њих би метнуо на кеца или продао за вино ил ракију.{S} Него док трајало и његове и женине с |
| стио већ толико силно пиво, бело и црно вино и све, што рекао онај, осим петролеума.{S} Но он с |
| о зубача племениту биљку, као филоксера винову лозу.</p> <p>– Ти би канда још могао бити ваљан |
| квењак одзвони, па хајд опет кући или у виноград за својим послом, ако не оде у поп-Стевину сен |
| су ти деца?</p> <p>– Јован је отишао у виноград.{S} Има у поп-Стеве неки гост, Јованов пријате |
| ју...{S} Ал не знам, што их већ нема из винограда! ...{S} Владимир ми је био ту пре, него што ћ |
| последњи злочин!</p> <p>– Ето браце из винограда!{S} То је његов глас! – викну прва Зорка.{S} |
| агрну раденици из целе Бачке и Баната у виноградарску радњу, или кад се у октобру искупљају ода |
| учитељ Кнежевић напоредо кроз планинске винограде.{S} О раме пребацио сваки пушку.{S} Али им се |
| ао оца свога, па орати земљу или копати винограде.{S} Имамо на пример „вечитих правника“ доста, |
| војим брежуљцима и доловима, а по овима виногради, вотњаци, беркови, шуме.{S} Ту ти се измешала |
| ће да се вија са Зорком по планини и по виноградима, да беру цвеће по ливадама, да пију воде на |
| и висока разграната ораха у Јаковљевића винограду цело скоро после подне на мекој трави у крај |
| него што поцури шира, мора да поцури по винограду скоро исто толико зноја.</p> <p>– Знам ја то |
| снивао, пиљио, док се туга неје прелила вином, те из дубљине наквашенога срца свога стао пролив |
| Писар се гуши сиром и залива грло белим вином.{S} Али и он наравно мисли, да мора нешто рећи, б |
| некмо ли да траје, „док се поје, док се винце пије, и док срце уздише“?</p> <p>– Блажени ништи |
| остати у спомену, „док се поје, док се винце пије... „— догод је и једног ваљда српскога ђака. |
| ој соби.{S} Уза зид је постеља и на њој виолина.{S} Насред собе сто, и по њему разбацано то књи |
| и, коју је млади учитељ навио на својој виолини, познао је ипак, да је одјекнуо с оне жице, кој |
| азне гласове, поводећи се за учитељевом виолином.{S} Али кад бележниковица закрешта, не мога да |
| поздрави са певачима, те одмах дохвати виолину, па пође од једнога до другога, да им огледа гл |
| о господском кругу. </p> <p>Бранко узео виолину, па превлачи гудалом по њој.</p> <pb n="64" /> |
| <p>До јако би учитељ обично узео своју виолину, те до неко доба изводио из ње какве мелодије.< |
| одла и подмукла. „Испод мире сто ђавола вире!“</p> <p>– Јух, мати, како можеш тако што рећи, – |
| да му пренесу последње земне остатке на вис убавога Стражилова, које му, за ђаковања још у Карл |
| шено је, да се пренесе на Стражиловачки вис.{S} Па смо закључили с овим побром... (Господин Мил |
| ја шарена крила, час их скупи и дигне у вис, да му се боја и на горњем и на доњем делу танких к |
| </p> <p>У долини испод Стражиловачкога виса, опет на свечаном одру, положи се лес, да и заступ |
| bSection" /> <p>На врху Стражиловачкога виса завршен је спровод. </p> <p>Отпоја се и последња п |
| У углу поред пећи пар ципела, а о зиду висе о клинцима једне чакшире, стари шешир и зимски кап |
| изван села где у сред села, изнад свију висе према лазурном небу, а овде онде одбиће се још пос |
| аш у овај пар, када ми о њему говоримо, виси на прозору попине Јелене?</p> <p>– А-а!... </p> <p |
| н. </p> <p>У прочељу између оба прозора виси у учитељевој соби лик Бранка Радичевића.{S} Учитељ |
| д приковао на икону светога Николе, што виси у прочељу.</p> <pb n="51" /> <p>Усне јој шапутаху |
| ="64" /> <p>Писар се загледао у лик што виси у прочељу. </p> <p>Јован упро поглед у бележникови |
| то гвоздених то дрвених клинаца.{S} Ту виси пчеларска капа; стара нека реверенда, – ваљда, прв |
| овом, то о оном, у хладу између четири висока разграната ораха у Јаковљевића винограду цело ск |
| че...{S} Шева се завитлава у ваздух, па високо тамо кличе танко гласовито...{S} На бресту се гд |
| дакле све, што се рачуна у Брајковачку високу власт, седели су у засебној соби „Код разбијене |
| ући му разумљиво и са жарким родољубљем витешка дела наших предака, стару славу и нове невоље о |
| топле молитве.{S} Али се трже, кад јој витице тек сплетене, а не придевене спадоше на пунахна |
| Криста. („Боље да ми је ту, него да се витла којекуда“, мисли госпођа Ната).{S} Мајсторица што |
| пећу крилима за каквом савуљагом, па се витлају око ње, а она их заварава...{S} Над стрништем и |
| а отворено море, где борба за живот као вихор диже и ваља вале то себичних страсти то племенити |
| е да је чује.</p> <p>– Милане!</p> <p>– Виче Кнежевића, а глас јој прекиде јецање.</p> <p>– Учи |
| а на другој соби.{S} Стала на врата, па виче Јована:{S} Хајде, браца.{S} Време је!</p> <p>Јован |
| да пропусти, а да не спомене, како неки виче на њу, да је божем она отуђила поп-Стеву од његове |
| та својства своја изоштрава.{S} Ми све вичемо: „Учимо народ!{S} Поучавајмо га!“ А све то, што |
| Богу!{S} А видим, како пролазе ти, који вичу:{S} Слобода,... народно право,... аутономија,... и |
| ако женско дете.{S} Али та, чини ми се, више пази на свог поп-Стеву.{S} Маћи му се не да.{S} Он |
| ва. – Знам, да сам му, као млађи ђачић, више пута доносио у ћупи вина, а код њега се пило и лик |
| сле бујице омладинске вас <pb n="54" /> више, који ћете признати, да омладина има право, кад се |
| евану у врт, те се предомислио.</p> <p> Више њега се залепрша лептир, па стаде, баш близу на не |
| дити треба, радити!{S} Па... чуј ме!{S} Више народу користи, кад у својој средини има ваљана ин |
| стао конзисторијалним присједатељем.{S} Више шта, мисли, не може ни постићи... „Поп је вели поп |
| побра није никад још таким показао.{S} Више пута му је баш био и одвратан, што је „таки“, као |
| корист преноса и споменика Бранкова, а више тога ради, да упознамо наш свет боље са песником с |
| >Јеси ли разговарао што? – пита попу, а више тумачи, шта мисли, погледом него речима.</p> <p>По |
| век кажем, а то ћу и сам урадити: треба више учених људи да се помешају у народ, у масу.{S} Ви |
| и се и не мисли на то, да трговцу треба више од нешто капитала, што га је обично наследио или, |
| ерио, кад је лептир одлетео.{S} Неје га више ни тражио.{S} Он зна за цело, где ће опет наћи сво |
| а више знаш него ја.{S} Није истина, да више пати, који више зна.{S} Данас само они добро прола |
| у гимназиским скамијама.{S} Ја хоћу да више знаш него ја.{S} Није истина, да више пати, који в |
| на њега као озебао сунце, те неје могла више ни заспати после тога!{S} Да зна само, како јој је |
| ти пажње оному говору, што претпоставља више и ума и срца у <pb n="65" /> женскиње, која може д |
| </p> <p>– Хвала ти, боже!{S} Канда нема више дана него кобасица! . „Видиш, овај орах је, чини м |
| својој болти.{S} Занатлија не ће да зна више од свог мајстора, где је изучио занат, економ више |
| и.{S} Не за то, што би се бојао, да она више зна, него он; него што се, не зна ни сам за што, н |
| им, као што су неки ради можда, или шта више, баш тога ради омаловажавати ђенија његова, то је |
| . – Ја ти, – рече, – не могу дати ништа више до свог благослова; не знам ништа друго, до да се |
| у!{S} А била већ и пре тога као ученица више девојачке школе на беседи сваке године по један пу |
| у наш политички ваздух.{S} Не, овде сад више не треба тиха рада, овде треба олујине: загушљивос |
| ао.</p> <p>– Чудновато, да се, ево, све више њих тек у новије доба сећају, – одговори Бранко, – |
| аномалија код нас, какве, ваљда, нигде више у свету нема.{S} Наша интелигенција постала је, та |
| глас се већ по мало чује.{S} Кад не иде више с омладинским скупштинама, добро; наћи ћемо други |
| S} Па га – ревност тако занела, да неје више ни онако уздисајан супруг, ни онако нежан брат.</p |
| за рад.{S} Кад год сам код куће, све ме више жеља вуче мирном сеоском животу.{S} Из читавог Хор |
| ру,... ма куд,... само да се не састане више ни с ким од њих!{S} Па у јутру, чим сване, бежи из |
| S} Она се страшно ополчила.{S} Не ће се више ни враћати у Брајковац, него иде одмах одавде кући |
| л’ ни ви!</p> <p>– Сви!{S} Сви! – чу се више гласова, а највише писарев.</p> <p>Учитељ и сувише |
| и“ „ти“, него Дабижић, на пример, не ће више називати Јована и доктором, а Јован ће њему, на пр |
| село у грлу.</p> <p>Бранко као да не ће више о томе да говори.</p> <p> И сви заћуташе.</p> <p>– |
| другом неучтивији, те не само да не ће више говорити између себе „ви“, већ „братски српски“ „т |
| вињава, да још неје доспевао, али не ће више пропустити.</p> <p>Писар мотри свакога, како пева, |
| само може бити.{S} Рекла бих, не мирише више ни учитеља.{S} Хм, хм,!{S} Не знам, за што би Тинк |
| му говори, да то девојче има осећаја и више свести него у сваке обичне.{S} А, да одушевљење ње |
| је доста.{S} Али да је умео, могао је и више.{S} Човек се мора збиља дивити нашима старима, да |
| ре о чему с чиком, онда видим, да уме и више коју рећи.{S} Али увек Бранко има право.</p> <p>– |
| то, наравно, благодаран, да се учини и више, него што је уистини било.{S} Хоће да се све то та |
| а обрадовала својој другарици, толико и више криво њеној матери, госпођи Јелисавети, Рашићки, ш |
| војего...“ Он зна само за матер своју и више ни за какво добро. </p> <p>– Да, и опет велим, – у |
| тати на њу.{S} Поток хучи и бучи, прави више буке него Дунав.{S} Па тек кад полети бујицом!{S} |
| ја.{S} Није истина, да више пати, који више зна.{S} Данас само они добро пролазе, који што виш |
| ћена убавим селима.{S} Села се мање или више губе што које ближе или даље, па изгледају из дале |
| е, тешко подиже, јер, канда, и не мисли више, да буде економно слободан; те, пошто не може да о |
| рајковачкога друштва, нити рећи мање ни више, већ сензацију; а у кући пречаснога пароха Брајков |
| Стева говорио, како никад не ће ни наћи више таке жене.{S} Па се у жалости својој, кажу, био и |
| лесно било душевно, уморан, вечерас тек више из навике, да нешто прочита, пре него што заспи.</ |
| ао, да проведем овде школски одмор, тим више, што ћу том приликом да будем сведоком једне опште |
| Шта нас је пута насмејала!</p> <p>– Тим више, – суди Катица, – треба пазити на тако женско дете |
| догађај за Брајковац.{S} Па сад још тим више, што се слегло на један пут ваздан гостију у село. |
| г мајстора, где је изучио занат, економ више од свога оца.{S} Тако ни у чему не можемо да издрж |
| жеље, да увеличају само једном згодицом више своје благовање на селу.{S} Она двојица ђаци, па х |
| Онда, када је она мислила, да је се он више и не сећа, он се ње ради свађао с писарем, који је |
| треба, Бог ме, женском детету још много више кућевна васпитања.{S} Какво је то васпитање, кад м |
| је у самоћу, а камо не ће, кад их овако више, па једна другу подсећа.{S} Тек удовице!{S} Ух-Ух! |
| могао бити ваљан економ, примети Бранко више у шали, – кад већ знаш и за зубачу и за филоксеру. |
| ј је приповедао, да матери неје требало више, па да јој упадне у очи толико интересовање о тој |
| , земљорадника, трговаца, занатлија, то више слободе и благостања.{S} Без материјална напретка |
| рће ни главе!{S} Он се чуди, како да то више власти не забране.{S} А као да се тврдо узда, да ћ |
| .{S} Сироче моје!</p> <p>Е, баш неје то више ово ни оно.{S} Ево, и сузе пођоше врцати госпођа-Р |
| жда, спасава живот или, што данас често више вреди, потпише меницу.{S} А што овај или онај овом |
| а у свим жилама осећа све то јаче, што више о њој мисли, неку бујност, па му се час разлива ка |
| а, и опет велим, – узе опет Јован – што више свесних економа, земљорадника, трговаца, занатлија |
| безбрижно Јован.</p> <p>– Па да за што више од по века проводиш за скамијама, а над књигом?</p |
| p> <p>– Цео свет иде за тим, да има што више интелигентних људи.</p> <p>- Интелигенција и госпо |
| аринци.)...{S} Закључили смо, да са што више народа и ми одемо одавде у Карловце на дочек.</p> |
| што више знају.{S} Али пази, да се што више користиш туђим искуством.{S} Тешко оном, који мора |
| Данас само они добро пролазе, који што више знају.{S} Али пази, да се што више користиш туђим |
| из тих се, по његову уверењу, не да већ више ништа ни учинити.{S} Нечему много бољем нада се он |
| љено говорила о преносу песникову и још више: одобрила и то, да је учитељ Кнежевић ваљан учитељ |
| да мора нешто рећи, бар у корист свога „вишег позива“, па вели:{S} Штета за госпођицу Јелку, шт |
| евиље, па завија по свом срцу, по свом „вишем позиву“, као да је он сам ту, па сам својој Дулчи |
| } Ти ниси рођен само за себе, већ за... виши позив, – пребаци Јеша писару, ал не знаш, говори л |
| је, страшно понижен.{S} Човек рођен за виши позив нема готово ни свога имена данас.{S} Писар, |
| ему се нешто стужи.{S} Онда му је његов виши позив на срцу и на језику.{S} Тужи се на цео свет. |
| да је он рођен за „виши позив“.{S} Тај виши позив он је већ и вршио као члан неке путничке глу |
| дан тренутак, да прне опет у свет,... у виши свет.{S} Само да му се дочепати Новога Сада или Бе |
| гову рожданику пише, да је он рођен за „виши позив“.{S} Тај виши позив он је већ и вршио као чл |
| } Но он сам још увек не заборавља свој „виши позив“ па стоји у Брајковцу још увек само као оно |
| ли – тешко!</p> <p>Ако је кадгод каквих виших жељан имао, заситио се црвеним појасом, којим је, |
| свете мио и премио,</l> <l>красно ли те вишњи удесио!“</l> </quote> <p>Стајић застаде.{S} Осети |
| Бранково коло.{S} Ја сам учила у нашој вишој школи нашу књижевност, па сам и мами читала о Бра |
| д тетка–Нате у варош, па да и она иде у вишу девојачку школу.{S} Те радости, тог подскакивања о |
| ви знамо, шта нам ваља чинити и како се владати, не треба нам команде.</p> <p>- Чујеш.{S} Ја би |
| еувелог <title>Горског вијенца</title>, владика Раде Његуш, не беше по све тога слободан, – та |
| м, што их већ нема из винограда! ...{S} Владимир ми је био ту пре, него што ћете ви доћи, мало |
| е, ту, и мама, и тетка Ката, и Зорка, и Владимир, и браца ће се вратити, али опет... опет..</p> |
| } А њих две се нагле радознале.{S} Мали Владимир развашарио своје сиграчке, што му их донела те |
| поцрвенеле.</p> <pb n="46" /> <p>А мали Владимир натукао калпак на главу, припасао ђорду о бедр |
| у другој соби метнула у постељу малога Владимира.{S} А она и госпођа Ната седе још, па разгова |
| и песнике као што су Змај, Ђура Јакшић, Владислав, Шапчанин, Лаза Костић и други.{S} Језик наро |
| Рајић, кому, кажу, петнаест пута нудише владичанску митру и он је петнаест пута одби, да може м |
| све, што се рачуна у Брајковачку високу власт, седели су у засебној соби „Код разбијене канте“ |
| сиромах, само, да га неко опањкава код власти, па сваки час добија некакве налоге, – вели Бран |
| до највишег места своје претпостављене власти у Брајковцу.</p> <p>Е, па и господар начеоник, ч |
| и главе!{S} Он се чуди, како да то више власти не забране.{S} А као да се тврдо узда, да ће, ма |
| ас је налога, ... јуче је била замућена вода... не знам, шта ће опет сутра бити...{S} Нема сумњ |
| >gutta cavat lapidem</foreign>!{S} Тиха вода брег рони!</p> <p>Бранко ућута, ал му криво још?</ |
| </p> <pb n="72" /> <p>– Не да се насути вода у решето, – одговори онај.</p> <p>– Баш имам важна |
| љина.</p> <p>Ката отрчи у кућу и спрема воде, да се гости умију.</p> <p>– Триво, – кренула се Н |
| и Трива штогод помоћи.{S} Нек ти донесе воде, <pb n="20" /> ил нек нацепа дрва....{S} Хајде, Тр |
| о; наћи ћемо други начин.{S} Сви путови воде у Рим.</p> <p>– Ја се бојим те нове омладине.</p> |
| Като,— примети Ната сестри, кад дође до воде и замочи руке, да их пере, – могао би ти Трива што |
| p> <p>Та превешће и њу Јеца жедну преко воде, ма да се колико пући, вели Рашићка за Стајићку.{S |
| ориште патријаршкога двора и улице, што воде тргу, све то беше народ прекрилио.</p> <p>У саборн |
| има, да беру цвеће по ливадама, да пију воде на извору...</p> <p>Прилике је тому зими често.{S} |
| ашићка зна сваку воду окренути на своју воденицу.{S} Довешће децу у Брајковац, венчаће их, и ти |
| .. омладина неје, мислим ја, позвана да води коло, она не може давати правац, одређивати ток на |
| жи леву певницу, а учитељ десну.{S} Она води опет све певачице у Брајковцу, па зна и црквене ск |
| ш и на то, да по упутству наших пчелара води, а то му се признати мора, најсавршеније свој пчел |
| а сам већ замесио попару учитељу.{S} Не води ти бриге, Јелисавето.</p> <p>Јелисавета се мало ра |
| јој соби, – одговори Јелена. </p> <p>Не води ти бриге за господина...{S} Бранка.{S} Он ће већ д |
| који једва да умемо и слутити, како се води туђа брига, једва да и назиремо, шта је то јаван ж |
| нала су и господа из жупаније пут, који води амо.{S} Сам пресветли господин жупан, кад је треба |
| <p>Још неје ни крочио преко прага који води из блаженог царства безазлене идеалности у суморно |
| ојим далеко удалили од пута, који овамо води.{S} Ми имамо књижевника, уметника, наученика јевро |
| далеко изван Карловаца оним путом, што води из Брајковца у Карловце.{S} Јутрос је поранио.{S} |
| >– Добро је.{S} То је прво уз мост, што води с лађе на обалу.{S} Одмах до њих су певачке дружин |
| А вуче га опет и тамо на овај пут, што води из Брајковца у Карловце.{S} Замишља себи, како ће |
| ићена грањем и венцима, а на мосту, што води слађе на сухо, подигнут славолук искићен разним цв |
| ивати ток народној судбини.{S} Треба да водимо рачуна о раду наших људи, треба да знамо, камо с |
| ати и радити.{S} Кадгод бејах код куће, водио би ме собом на сваки посао и говорио би ми, како |
| о ме толико већ, како смо заједно, ниси водио к њој.</p> <p>Поп-Стевина Јелисавета поглади једн |
| састанете?</p> <p>– Како кад.</p> <p>– Водите туђу бригу.</p> <p>– То раде беспослене жене.{S} |
| с ума, што сам вам казала.</p> <p>– Не водите бриге! – удари и Криста и слатка у један глас.</ |
| писати књиге за народ, поучавати народ, водити политику за народ, дизати позориште за народ, а |
| па мора гологлав да сахрањује, да свети водицу, или да у берби стражари, како беру берачице.{S} |
| а дрвета, те шуми и жубори као на некој водојажи, да се мало даље изгуби роморећи између густиш |
| еш довикати с улице.{S} Кад опет оде по воду, као да је себи по смрт отишла.{S} Враг би је знао |
| иће добро.{S} Госпођа Рашићка зна сваку воду окренути на своју воденицу.{S} Довешће децу у Брај |
| езала кола, у којима беше његов лес, за воз, који требаше доћи у Нови Сад још у јутро.{S} Неком |
| ранкову дочеку и не знајући, да железни воз из Пеште не ће доћи тога дана.</p> <p> У Нови Сад с |
| еше Бранко, не ће стићи са својим првим возом...</p> <p>Освану и тај дан.</p> <p>Још у јутро ра |
| У кратко – ту је буна, сабори, Банство, војвода,... </p> <p>Па када и тога нестане, када утрну |
| ахрањен последњи сан овостраних Срба, – војводина српска?</p> <p>Тражи ли се још славе, наћи ће |
| у Карловце, као да ће доћи, „да бирају војводу“. </p> <p>Матер је спремио, да дочека и његова |
| „бисер-грана“ те се привила уза својега војна, Данила Славнића.</p> <p>Честит био домаћин и на |
| о упада у очи празноћа и неред, каквога воле млади нежењени. </p> <p>Мушкарци понудише женскима |
| оћи на светковину?</p> <p>– Ја бих тако волела, али не знам,... по свој прилици...</p> <p>– Кад |
| S} Па пешке тако.{S} Ух, благо вама!{S} Волео бих ти се сада по гори проходати, него о Божићу п |
| } Толико се прилика да је човеку, да га воли.{S} И људи... па ни они несу тако рђави, као што с |
| /p> <p>– Врло добар.</p> <p>– И мати га воли.</p> <p>– Наравно, наравно.{S} И ви, дакако, госпо |
| , како и за што наш народ пропада; Јеша воли да „политизира“, особито још кад наиђе на паметна |
| у, како је он несрећан, како га нико не воли на свету, како га је изневерила, ах! – и она... он |
| овори онај. – Него искрено да ти кажем, волим, и што сам био ту.</p> <p>– Жао ми је, да ниси ос |
| овори Јован те наслони пушку уза зид. – Волим овај лов сад него да сам данас уловио дивљег вепр |
| одсмех у учитељевим речима.</p> <p>– Ја волим, кад се он с чиком пусти у разговор, – опет ће он |
| дошла, па јој баш жалостиво вели:{S} Не волим нешто, што је отишао Бранко. (За њих у кући Бранк |
| да је човек с њим искрен.{S} Па ја га и волим као брата.{S} Ти си друго што.{S} Боже мој, за шт |
| ећи: „моје“ дете!{S} Јер видим, и ти је волиш, као да си је ти родио.</p> <p>– Јелена... наша Ј |
| можда, ти прихвати њен посао?</p> <p>– Воља и осећање да сам способан за рад.{S} Кад год сам к |
| /p> <p>– Да рекнем, здрава сам до божје воље.{S} Шта ти раде дечица?</p> <p>– Хвала Богу!</p> < |
| Поп Стеван, Бог ме, не показује ни мало воље за шалу.{S} Тако сухопаран човек и не зна, шта је |
| им економију.{S} Ја осећам у себи за то воље, па мир!</p> <p>– Казао сам ти, што ја о томе мисл |
| е дочепао ледине, па наздравља по милој вољи, ређајући серију за серијом.</p> <p>Једва око поно |
| подала, па је он љуби и милује по милој вољи.</p> <p>– Бојиш ли се можда кога?— опет учитељ.</p |
| на, што сам га се подухватио у најбољој вољи.</p> <p>– Немојте се плашити, господине Бранко, – |
| :{S} И пилићи су готови.{S}Па ако је по вољи, господо, да донесем сада радованца.</p> <p>– Врло |
| им, да народ већ зна.</p> <p>– Је ли по вољи унутра? </p> <p>Бранко уђе.</p> <p>Јован баш пије |
| ојој њеној речи; па наравно, и сад беше вољна повиновати се оному, што мати нареди. </p> <p>Али |
| ивља планина с поветарцем и она живља и вољнија.</p> <p>Није дуго тако потрајало, па и заборави |
| ба спремила, а цео народ прихватио свом вољом својом и српским одушевљењем.</p> <p>Како се обра |
| уздрхтале звуке, час би пустила срцу на вољу, па би се слатко, слатко исплакала.</p> <p>Али јој |
| свршава своје течајеве.{S} Изашавши из вотњака и из врта, те идући кроз двориште, не може попа |
| еван Радојчић седи под сеницом у својем вотњаку.{S} Разузурио се, па је на њему место мантије с |
| љцима и доловима, а по овима виногради, вотњаци, беркови, шуме.{S} Ту ти се измешала румена бој |
| Она ти напуни својих неколико котарица воћа, метне на обраницу, па хајд у варош, па се одене з |
| је мала тестера за навртање и скрњивање воћака; ту вазда још друга што вртарскога што пчеларско |
| учио неке савршеније ножеве за навртање воћака и неколико ђерзонака кошница – тек „да покуша“.{ |
| и мисао за којом новином у пчеларству и воћарству, колико је он могао о њима дознати, кад би от |
| вљевићима.{S} Сад не ћу тамо.{S} Идем у воће.</p> <p>Поп Стева устаде и изађе, па забрави за со |
| еди већ по толики и толики пут, како је воћка понела.{S} На њено питање, лагано окрену главу к |
| лим Брајковчанима у хладу манастирскога воћнака уз искрен разговор и ватреног Радованца.</p> <p |
| p> <pb n="80" /> <p>Хајде на поље,... у воћњак.... у гору,... ма куд,... само да се не састане |
| тек вратио се Кнежевић из манастирскога воћњака, посрћући „од љубави и од вина“.</p> <p>Као што |
| игуман, док је Игњат узимао манастирске воћњаке под закуп, живео је с том кућом као род.{S} Гос |
| та је то служба.{S} А свако је одевено, враг их и с девојкама, по најновијем журналу, не стиди |
| воду, као да је себи по смрт отишла.{S} Враг би је знао, шта ради.{S} Данас је налога, ... јуче |
| је невина, дете је; а он препреден као враг. (Понда окрену други ветар).{S} За Бога, Стефане, |
| (Утре сузе, па промену глас:) Триста га врага, кад ја што хоћу, то мора бити из ока из бока.{S} |
| > <p>Неје друкче, мора се сад радити на врат на нос.{S} Поп Стева мора помоћи. </p> <p>Опасан ј |
| p>У тај мах провири Даринка на дућанска врата.</p> <p> Таман!{S} Та, ње ради највише се и предо |
| Касно у ноћ тек чула је, да се отворила врата на школском здању.{S} Касно у ноћ тек вратио се К |
| твори врата на другој соби.{S} Стала на врата, па виче Јована:{S} Хајде, браца.{S} Време је!</p |
| већ иње; гладни гледа, како куља дим на врата.{S} Око сенице, чује, зуји и бруји вредан народ п |
| вој да баш видиш, како куља плав дим на врата. </p> <p>Намештај у тој собици је једна по широка |
| ан ко, попу у чакширама.{S} Очи упро на врата.</p> <p>На вратима у сред лозинка указа се Бранко |
| ради.</p> <p>Марко дотрчао, па стао код врата, па слуша.</p> <p>– Дивна идеја од вас, господине |
| Стева приденуо и ручник за рупицу испод врата у своју хаљину.{S} Госпођа Рашићка присела поред |
| анима а с неким скиптром у руци, или се врата затварају простом скакавицом или резом.{S} Ја се |
| хопарне ствари. </p> <p> Даринка отвори врата на другој соби.{S} Стала на врата, па виче Јована |
| као да осети, да су му сад у оној кући врата затворена.{S} Не мари за нова познанства.{S} Оно |
| ако хладнокрвно затвара учитељ за собом врата на школском здању; заплакала се, <pb n="99" /> из |
| ева све на развлак, док га испраћаше до врата на улицу.{S} Знам, да те мати једва чека.{S} Да Б |
| } Неко време држаху је Зорчине руке око врата, док не клонуше и опет у санку.{S} Даринка се дал |
| еши се на њега.</p> <p>Он је загрли око врата, издиже чашу спрам свеће.{S} Мислиш, безброј руби |
| ерала ћуриће из врта и затвара за собом вратаоца, а кола у двориште.</p> <p>Загледала се домаћи |
| н басиста.{S} Зарастао у лицу, здепаст, вратат, прсат, плећат, – па то су и грла,... мој брајко |
| за добро, да извије, када је дошла, да врати „физиту“ Славнићки, ако је опет ваздан разлога им |
| ати, кад јој сутра оде.</p> <p>У том се врати натраг у село. </p> <p>Та последња добра мисао, ш |
| ковцу, на право је и поштено, да јој то врати бар за један или ма и за два дана.{S} Надала се г |
| а земљу, полети на улицу, понда се опет врати, загрли Даринку.{S} И једва једаред ће истрчати и |
| e unit="subSection" /> <p>Кад се Јелена вратила од Даринке кући, дочекала је мати с наредбом, д |
| S} Па ја мислим, можда се која породица вратила опет из Русије у Фрушку Гору.{S} Ставимо ипотез |
| ада, дакако, није имала куд, него ти је вратила „физиту“; ал... </p> <milestone unit="subSectio |
| ској.</p> <p> На Карловачком тргу према вратима саборне цркве стоји одар окружен са шеснаест ве |
| ширама.{S} Очи упро на врата.</p> <p>На вратима у сред лозинка указа се Бранко Стајић.{S} На ње |
| ародној кухињи; не гледи, стоји ли пред вратима портир у самурини и у гајтанима а с неким скипт |
| станем с тобом...· Да јој кажем, кад се вратимо из Карловаца са свечаности!</p> <p>– Ја ћу јој |
| а на школском здању.{S} Касно у ноћ тек вратио се Кнежевић из манастирскога воћњака, посрћући „ |
| гром с ведра неба.</p> <p>Кад се Јован вратио, отпративши свога друга до првога манастира, у с |
| ласка, то сам Бог зна, тек док се Јован вратио у село, брујало је по Брајковцу, како је госпођа |
| да се један свршен универзитетлија може вратити у свој дом, те наставити посао оца свога, па ор |
| ата, и Зорка, и Владимир, и браца ће се вратити, али опет... опет..</p> <p>Зорка, опет, нема др |
| у, да види, – кад ће поп Стеван проћи и вратити се на вечерње.{S} Но колико јој збиља стало до |
| ко.{S} Ја се не ћу нити се смем без вас вратити, – рече она слободно.</p> <p>Бранко метну шешир |
| у бар још који пут...{S} Сутра се можеш вратити за хладовине, кад хоћеш, пут је добар, а сад ти |
| кадгод нешто!{S} Две јаке, до душе, за вратом не ће имати никад, јер... за тај хлебац, што га |
| већ ето, време, да се на селу и госпође враћају са села, кад се и коло око крста разилази, те м |
| е време, кад се обично и госпође сеоске враћају кући из посете.{S} Па сад се тек диже госпођа Ј |
| {S} Биле код крста на игранци.{S} Па се враћају кући и певају: </p> <quote> <p>„<l>Кад је Бранк |
| е страшно ополчила.{S} Не ће се више ни враћати у Брајковац, него иде одмах одавде кући.{S} Неу |
| ти“, и кад нам се „тело тек под земљицу вргне“, а некмо ли да траје, „док се поје, док се винце |
| ела, те ухвати можда какав плен, што га вреба...{S} Преко пута претрчи тркуница, уплашена коњск |
| {S} Шта је, за бога?</p> <p>– Од кад ја вребам арамију!{S} И једва ми се подеси згодна прилика, |
| лицу и испуцаним рукама види се, да је вредан човек.{S} Не би нико рекао, да је Јеша био некад |
| рата.{S} Око сенице, чује, зуји и бруји вредан народ по чистом јутарњем ваздуху.{S} А зује и бр |
| Биће и ту њена масла.{S} А момак ваљани вредан, како само може бити.{S} Рекла бих, не мирише ви |
| спасава живот или, што данас често више вреди, потпише меницу.{S} А што овај или онај овому или |
| аже, ко је био Бранко Радичевић, шта он вреди за наш народ и шта значи ово величање његова спом |
| мирис?</p> <p>– Свет мало пита, шта што вреди, него шта кошта, па по томе и цени.{S} Тако ти је |
| се Јован.</p> <p>– Неколико њих што је вредило нешто, остали тек лак еспап...{S} Нова организо |
| она способна, да усрећи човека, да буде вредна домаћица, добра мати, верна супруга, и тако даље |
| нежна и верна супруга, колико чуварна и вредна домаћица, Тинка то двојином нежнија <pb n="29" / |
| а!{S} Ја дижем ову чашу у здравље једне вредне домаћице, верне супруге, једне госпође, која је |
| n="29" /> сестра, двојином чуварнија и вреднија газдарица.{S} Колико је попа Стева био задовољ |
| смела?– дода још ова друга, што нађе за вредно, да и себице увери госпођу Нату, како је поуздан |
| донео пива.{S} А писар опет нашао је за вредно, да сам своје ножно тај глас однесе до највишег |
| што неје и он дошао, што неје нашао за вредно, да дође најпре овамо, па сви заједно да иду. <p |
| синоћ од ње, а од то доба није нашао за вредно, да јој и речи рекне, осим што је јуче у певачко |
| у.{S} Господин бележник је нашао, да је вредно, да му се јави, е је Марко донео пива.{S} А писа |
| годили, да је то госпођа супруга нашега вреднога и ваљанога члана овога друштва и ове општине, |
| те доказала поп-Стеви, како не треба да вређа Александра због његових омладинских назора. „Сад |
| же над њом.{S} Притиште врео пољубац на вреле јој уснице.{S} Дете отвори очи, насмеши се, па ра |
| аље и игра увређену љубав, кује, док је врело.</p> <p>Ја радим и ринтам у овој кући...{S} Па, е |
| се што бојиш, – узе поп да кује, док је врело. – Узећеш добар стан, па ћеш држати ђаке са стран |
| н а чека сто послова.{S} Па је већ ето, време, да се на селу и госпође враћају са села, кад се |
| та, па виче Јована:{S} Хајде, браца.{S} Време је!</p> <p>Јован се протегли на канабету.{S} Оста |
| је право?{S} У госте ћемо код Тинке.{S} Време је.{S} Није лепо, што ме толико већ, како смо зај |
| до душе, и жељан друштва на селу.{S} А време му је, да помишља и на то, како би добро било, да |
| ко ће, ако он не би!{S} Рају је само за време судбина ћушила у Брајковац, „Богу за леђа“; али у |
| ња и громова на Мацу, што неје дошла на време, кад зна, да треба ово оно... </p> <milestone uni |
| врту, о живини и тако што, чему је кад време.{S} Али госпођа Јелисавете нема од неко доба, па, |
| е потока.{S} То јој је најмилије за све време, како устане, па док не легне.{S} Овим часима рад |
| зависан, потпуно независан.{S} Кад буде време, даћу се бирати за посланика, било у Карловце бил |
| о дуже позабавиле, тек, ето, брзо прође време, кад се обично и госпође сеоске враћају кући из п |
| >– Никад; никад.{S} Ми смо били у своје време јуност или младеж, па добро било.{S} Од кад дође |
| ако хоће, у Брајковац, да проведе које време!{S} Добро му дошло баш с тога што је у то време о |
| ст за Јаковљевића столом.{S} У последње време гонио је Игњата, кажу, да се да бирати чак у Загр |
| о је у рају свега, па опет му било дуго време, чамио је, док није добио своју половину, своју Е |
| шао ту за свећеника.</p> <p>Бранку дуго време поред таквога разговора са својим ујаком, па се д |
| ни се, Стефане, тога.{S} Данас је друго време.</p> <p>Поутиша мало Рашићка поп-Стеву, па наведе |
| } Боже!..</p> <p>– Ала ти је то наопако време изашло, јух, јух, јух! – уздахну опет госпођа Нат |
| ну у свећу.{S} Угаси је и леже.{S} Неко време држаху је Зорчине руке око врата, док не клонуше |
| она јој је сина дочекала и гостила неко време у Брајковцу, на право је и поштено, да јој то вра |
| омладинских назора. „Сад је омладинско време!“</p> <p>– И ти, Стефане, био си некад омладина.. |
| још и потребнији.{S} Ето, он је кратко време ту, па видим, да га и сељани јако уважавају, јер |
| </p> <p>– Ох, Боже!{S} Та, то је кратко време.{S} Данас је уторник, а ето за час недеља.{S} Што |
| јо, што се не сетисте, кад је тому било време; сад је касно, – одговори му сестрић с неким прек |
| Дунав, – навија попа. – Данас је чудно време!</p> <p>Стотинама деце из света уче се и васпитав |
| е докторе, што траћкају своје драгоцено време у левентовању.{S} Поштен човек треба да помишља н |
| ковој крчми и прекраћивали дуго недељно време.{S} На столу, дакако, вина ил пива пред сваким.</ |
| Опет ће он:{S} Само да нас послужи лепо време!</p> <p>Да Бог ме! – одговори Даринка, тек да из |
| ућег Ви, можда, и не знате, али у старо време одселило се одавде неколико хиљада српских породи |
| } Добро му дошло баш с тога што је у то време овде доле највише у народу врило о Бранку Радичев |
| па по томе и цени.{S} Тако ти је данас време, кћерко.</p> <p>— Ја ћу да сачувам, мама, мајчину |
| нка, па су отишли к учитељу.{S} Неко су време ходали били ван села.{S} И сад, ето, седе и разго |
| ену, како жури њој.{S} Дакле, већ је ту време, да се иде на певање!{S} Па колико Јелену угледал |
| пред очи њен лик, кад оно пре краткога времена сврну к њој, путујући ујаку у Брајковац; сад те |
| овина, што их је попа по кадгод од дуга времена, бог ме, и читао.{S} По канабету у истом нереду |
| несу ловци од заната, него баш од дуга времена, можда, баш и од жеље, да увеличају само једном |
| неје приметио, не само што се и сама за времена скрила, већ и пун сен округле багреме, једне од |
| ува! – уздахну госпођа Ната, кад добила времена, да стресе прашину с хаљина.</p> <p>Ката отрчи |
| народнима, где је нашла места за вечита времена слава прошлости, и идеја будућности, вера, љуба |
| драго, Бранко Радичевић сјаће за вечита времена као трећа звезда уз Вука и Даничића на освитку |
| људи прекаљени начелима напреднога духа времена...{S} Ама молим те, зар ти не видиш, да у нас н |
| p> <p>– Омладина се брзо отрца, кад пре времена ступи у акцију.{S} Ко пише у нас дописе по поли |
| S} Чича, господар начеоник, поранио пре времена, па дошао у општинску писарну, да прежива о ноћ |
| p>– И ти се под старост повела за духом времена!</p> <p>– Стефане! – на то ће Рашићка.</p> <p>– |
| капа, коју је попа носио пре дуго, дуго времена, док неје дао начинити нову, а натуцао би је на |
| ш стога чак и Новом Саду, где је толико времена већ средиште свему кретању српскога народа у ју |
| узахао,) поборнике своје идеје.{S} Дух времена сад је таки.{S} И догод дух времена буде народ |
| /p> <p>Рашићка се насмеши:</p> <p>– Дух времена сад је таки!</p> <p>– И ти се под старост повел |
| Дух времена сад је таки.{S} И догод дух времена буде народ схваћао, умеће поштовати заслуге сво |
| ади грк Брајковачки ће, јер је таки дух времена.{S} Бележник вели: „Нека буде и у паклу вашара! |
| као у шали. – Таки је, брате, данас дух времена.</p> <p>Стајић уздахну и не одговори ништа. </p |
| к само да да арију: </p> <quote> <l>Дух времена сад је таки,</l> <l>За слободу с диже сваки.</l |
| n="9" /> <div type="titlepage"> <p>ДУХ ВРЕМЕНА САД ЈЕ ТАКИ!</p> </div> </front> <pb n="10" /> |
| e"> <p>Павле Марковић Адамов</p> <p>ДУХ ВРЕМЕНА САД ЈЕ ТАКИ!</p> <p>НЕГДИНСКА ХРОНИКА</p> <p>СЛ |
| е одсмеје и одговара се, као да има још времена.{S} А Даринка опет нема каде.{S} Него је ипак п |
| погледа у свој сахат. </p> <p>Имамо још времена!{S} Куд вам се жури? </p> <p>Е, како ти само!{S |
| а си за годину две дана мој капелан, па временом мој наследник и у парохији и у кући? – рече по |
| <p>Даринка се наже над њом.{S} Притиште врео пољубац на вреле јој уснице.{S} Дете отвори очи, н |
| лозе, бршљана...</p> <p>Разговор њихов врзао се највише око догађаја, што га је омладина у то |
| остали иначе обични и свакидашњи; па се врзе око њих двоје и кечи им сваку реч. </p> <p>Колар с |
| је мисли госпођа-Катине, па око тога се врзу, ето, и сад по толики и толики пут.</p> <p>Него по |
| мена.{S} Око тога му се мисли највише и врзу.{S} Да се обазре на оваке слушаоце, ови ће или пље |
| дим на димњак.{S} На огњишту се пуши и ври у пуним лонцима, а цврче батаци на угрејаној масти. |
| е у то време овде доле највише у народу врило о Бранку Радичевићу и његовој прослави.{S} Одмах |
| убав и преварена вера у поштење с болом врисне: „Од кад те, мајко, нисам видео, ја јоште добра |
| е и њих двоје тргоше како попина Јелена врисну.{S} А коларевој сестри оте се, Бог ме, у шаку и |
| > <p>– Јух!- зачу се из кухиње.{S} Маца вриснула, па испустила канту из руку, а баш је беше узе |
| едом.</p> <p>– Ви се заиста, госпођице, врло добро забављате, – пребацује јој учитељ; – у вече |
| Поучавајмо га!“ А све то, што ми учимо, врло мало користи баш народу, маси народа.{S} Ми учимо |
| .{S} Тетка му је, рече за госпођу Нату, врло ваљана душа; а о њеној кћери, о госпођици Даринци |
| до, да донесем сада радованца.</p> <p>– Врло добро! – проговори писар. – Пиво чисто стужи човек |
| !{S} Је ли да је Бранко добар?</p> <p>– Врло добар.</p> <p>– И мати га воли.</p> <p>– Наравно, |
| то ти умеш.</p> <p>– Он је од неко доба врло заћутао.</p> <p>– Ко?</p> <p>– Бранко.</p> <p>– Па |
| </p> <p>– Боже сачувај.{S} Мени је овде врло пријатно.{S} Баш се, на против, са свим добро осећ |
| едно, то ћеш тек допустити.{S} У нас је врло велика погрешка то, што ми држимо, да не може бити |
| > <p>– Моја мати.</p> <p>– Ваша је мати врло добра.{S} Знаћу и њој захвалити, – рече Бранко гал |
| >Али јој сину у главу мисао, да би било врло потребно, да се састане с Кнежевићем, ако ничега д |
| исто толико зноја.</p> <p>– Знам ја то врло добро.{S} Сећам се добро покојнога оца свога, како |
| не пропусти, да не примети, како би му врло жао било, да Јелена не запева с њима, јер – њен гл |
| своју цицу и клима главом.{S} Марко се врпољи <pb n="14" /> и увија око ње, или јој се скупи у |
| колико толико, свој.{S} Наука је једина врсна, да и небраћу бар до сношљивости зближи.{S} Она н |
| гоме пре допасти Јелена; али Даринка је врсна усрећити тек, као жена, као мати.{S} Дође му и уј |
| памтио, али и оно мало успомене не беше врсно, да и у њему изазове такав пијетет према свом род |
| вићу.{S} Он беше предложио, да се „тако врсној певачици, као што је Јелена, поздрави ова красна |
| ного на њих.{S} Неје му ни стало до ове врсте људи, из тих се, по његову уверењу, не да већ виш |
| авирио у њу, од како се повукао у попин врт.</p> <p>– Стојим на расположењу, госпођице Јелена, |
| ом и с госпођом Катом, па се отискоше у врт.</p> <p>Јелена је непрестано ћеретала.{S} Разговор |
| маму.{S} Ако није код ње, отрчала би у врт, да мирише цвеће да га можда узабере, па га брзо за |
| госпођа Рашићка не посла поп-Стевану у врт, те се предомислио.</p> <p> Више њега се залепрша л |
| мо Зорка када дођоше до онога џбуна иза врта, где се оно први пут сусрете она и Даринка са Стај |
| ушла у двориште, па истерала ћуриће из врта и затвара за собом вратаоца, а кола у двориште.</p |
| е течајеве.{S} Изашавши из вотњака и из врта, те идући кроз двориште, не може попа, а да као до |
| крњивање воћака; ту вазда још друга што вртарскога што пчеларскога оруђа, као ножице за скидање |
| знаће обићи матицу, која би их увукла у вртлог, где би могли замутити своје идејале... </p> <mi |
| Рашићка, те разговарају, на прилику, о врту, о живини и тако што, чему је кад време.{S} Али го |
| е и политичне и друштвене странке, које вру у нашем јавном и друштвеном животу, а поштено мисле |
| </p> <p>– Ала је то прашина, слатка, па врућина данас, да Бог сачува! – уздахну госпођа Ната, к |
| и госпођа Ната, а запурила се сирота од врућине и гурања кроз свет.</p> <p>– Још на станицу хај |
| што се овда онда зачује, како крикне од врућине орао на какову бресту у крај друма, само што по |
| . – Љуто сам се уморио пешачећи на овој врућини.{S} Радо, до душе, пешачим по гори; али у јулиј |
| ударени бели коци с малим таблицама на врху, од којих свака носи други број и казује место, гд |
| стаде.</p> <p>Стали сви.{S} Нашли се на врху брдашца.{S} Испод њих се таласа китњаста побрдица, |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>На врху Стражиловачкога виса завршен је спровод. </p> <p>О |
| више ово ни оно.{S} Ево, и сузе пођоше врцати госпођа-Рашићки, сузе, Боже, тешке, несретне... |
| .{S} У једном углу стоји наслоњена а на вршак изврнута стара плетена а неолепљена кошница и у њ |
| као вели: „Куд сви Турци“... па савесно врши своје као бегеш. </p> <p>Јеша Дабижић се сетио сво |
| и позив“.{S} Тај виши позив он је већ и вршио као члан неке путничке глумачке дружине, где је и |
| џијом и заиграва пред искупљеним својим вршњацима.{S} А ови завидљиво гледају, гледају и диве с |
| АНКУ РАДИЧЕВИЋУ</p> <p>Приредила Даница Вујков</p> <p>АЛФАграф</p> <p>Нови Сад - Петроварадин</ |
| аква му је задаћа задата за вечерас.{S} Вук длаку мења, али ћуд никада.</p> <p>Никада свог века |
| ту је и отац српске књижевности, ту је Вук Караџић први пут, као ђак још, упозорен од Мушицког |
| е за вечита времена као трећа звезда уз Вука и Даничића на освитку нове нам књижевности народне |
| одну; та што је најглавније, уз старину Вука, као ђенијалног скупљача народних умотворина, и уч |
| Отрчала је к Јаковљевићима.{S} Нешто је вукло ма куд, полетела би.{S} По најпре и једино, до ду |
| ача народних умотворина, и ученога ђака Вукова, уз Ђуру Даничића, као научног обрађивача тог бе |
| не од силних мушица, што их спопале.{S} Вуку троми на омари ноге по прашини.{S} Прашина завејав |
| раду од својих газда храну, па џаковима вуку Јуди, те дају буд за што, као да има слепога миша |
| мамо главом, као оне лутке на гајтану у вурштлпратеру?!{S} И ти се заводиш за аукторитетима!{S} |
| Стеван између две ватре.{S} Ако у гору вуци, ако у село Турци.{S} Ако ће натраг, ту је Скила, |
| вечаности на разна одређена места.{S} А вуче га опет и тамо на овај пут, што води из Брајковца |
| Кад год сам код куће, све ме више жеља вуче мирном сеоском животу.{S} Из читавог Хорација најп |
| ву заштитницу.{S} Заковратио реп, па се вуче и чеше око мајсторице Јуле као да се и сам препору |
| да се тужим на Беч.{S} Али ипак ме срце вуче нашем крају, па госпођице... </p> <p>Јелена почела |
| верен, није то ни идилисање, што ме амо вуче, већ баш, ако ћеш право, практичност,... сушта пра |
| ава, срце само тоне на ту страну, па му вуче и душу и мисао за Даринком.{S} Јелена живахна, раз |
| и стропошта. </p> <p>И опет:{S} Мно-о– га-а-ја... </p> <p>А Јеша још не беше довршио, таман на |
| иш?{S} Седи, да разговарамо, – задржава га попа. – Нисмо се честито ни поразговарали, како си т |
| > <p>– Али збиља се не срдим, – уверава га она.{S} Хтеде он да рекне, као тек да одмахне: „Па д |
| .{S} Бранко се сећа свога оца.{S} Једва га је, до душе, упамтио, али и оно мало успомене не беш |
| риметиће госпођа Ната. </p> <p>– И чува га бог ме; па има и за што.{S} Нек љуби и стопе поп-Сте |
| ођице... </p> <p>Јелена почела била, да га поверљиво слуша, али се сад окрену и предаде преда с |
| г цвећа.{S} Узе га са собом на кола, да га разабира и сабира.</p> <p>Неколико ситних стручака ј |
| ачко је, да га даш тек тако од себе, да га одбијемо као лику низ Дунав, – навија попа. – Данас |
| знаш, дете.{S} Неуко је, нејачко је, да га даш тек тако од себе, да га одбијемо као лику низ Ду |
| ње, знају, кад им треба донети дете, да га поп Стева уведе у свето православље и у књигу крешта |
| то, он је кратко време ту, па видим, да га и сељани јако уважавају, јер слушају његову реч.</p> |
| ко имала би да га пита много, много, да га пита, срди ли се још на њу.</p> <p> А зашто се срди, |
| поздрави.{S} Можда би и отишао био, да га госпођа Рашићка не посла поп-Стевану у врт, те се пр |
| луку почео да мрзи на цео свет тако, да га мржња, да, баш та мржња, нагнала, да утопи цео свет |
| љ.</p> <p>Тужи ми се, сиромах, само, да га неко опањкава код власти, па сваки час добија некакв |
| !{S} Толико се прилика да је човеку, да га воли.{S} И људи... па ни они несу тако рђави, као шт |
| би се и смео био, ето, на први мах, да га Даринка прва не поздрави:</p> <p>– А!{S} Јесте ли и |
| сад не зна, шта ће и кут ће пре.{S} Да га остави, па потрчи по Мацу, или ће најпре да га унесе |
| ти.{S} Да извади Јована из школе?{S} Да га с по пута скрене, па „да извади можда свом рођеном д |
| {S} Па хоће да и свој говор, што има да га држи на Брајковачком селу, удеси за прост народ.{S} |
| ман за село!{S} Да се држао тога, па да га види Бог и њега и Тинку и синчића му!{S} Али Арсениј |
| тражи по селу гдегод овчија сира, па да га с црним луком и хладним меканим хлебом једе на мамур |
| Јелена и душом и телом!{S} Али мора да га притискује рукама.{S} Понда скочи са столице, прође |
| ви, па потрчи по Мацу, или ће најпре да га унесе?{S} Најпосле га спусти на земљу, полети на ули |
| е, отрчала би у врт, да мирише цвеће да га можда узабере, па га брзо за тим забаци или и изгуби |
| ера благајник кроз грло, као да хоће да га прочачка. </p> <p>Госпођа бележниковица нежно продрм |
| ешао с гостима.</p> <p>Бележник хоће да га бојаги, боцка, па га загрлио.{S} И пева му: „Нит је |
| друштва.{S} Па већ и онако имала би да га пита много, много, да га пита, срди ли се још на њу. |
| народ,... да, учите га!{S} Треба сви да га учимо!{S} Ја то увек кажем, а то ћу и сам урадити: т |
| чудо, ако би гладни Брајковачки пси да га загризу.</p> <pb n="82" /> <p>Али овај пут им неје ж |
| вима, госпођа бележниковица зна увек да га одржи у статус кво.{S} Но он сам још увек не заборав |
| ће пред поп-Стевом и својом кћерком да га се нахвали.{S} Још да јој испадне за руком, да и Бра |
| ако комотни!{S} Тако и чика!{S} Само да га нико не дира! – нашали се и Јелена. </p> <p>Где је Б |
| манастирског ђака...{S} Наопако, зар да га мати жива сахрани?{S} Не да се Тинка ни опепелити.{S |
| Пита сестра брата за савет. </p> <p>Да га да, вели поп Стева, у Јазак за манастирског ђака...{ |
| ери још пре једнога сахата и јаче, када га је по једном дечку звала нешто у дућан, јер чека муш |
| телом лептир, – рекла му је мати, када га испраћала у туђ свет, у даљину, да у највишим школам |
| ка. – ни песма начеоникова.{S} Тек када га начеоник гурну на оно: „Устај, Србине!“ – трже се, а |
| не у Брајковцу.{S} Но од то доба никада га неје успомена понела за покојном Стазом, његовом Ана |
| > <p>Бранко избечи очи у њега.{S} Гледа га, па не зна, да ли да се одсмеје као на шалу или да п |
| мисли, а што и да дође он амо?{S} Ваљда га се тиче когод овде?</p> <p>Па јој опет сада у једаре |
| вчане пиво, па још у боцама.{S} Господа га иначе пију тек кад оду у Руму, у Ириг, у Митровицу, |
| ује, да је човек с њим искрен.{S} Па ја га и волим као брата.{S} Ти си друго што.{S} Боже мој, |
| да, велим, у тешкој ноћи искушења, која га је стисла, да једва може да дахне.{S} Та идеја, госп |
| ници, с којом се већ толико бочи и која га стаде толико зноја, те у мало не удари по својој ноз |
| љ на прате.</p> <pb n="79" /> <p>Дочека га граја:{S} О-о! </p> <p>А-а!... </p> <milestone unit= |
| с му је опет споменула о њој.{S} Питала га, хоће ли ићи к Јовану, па да је поздрави.{S} Можда б |
| амо.{S} Таман да поживи у миру, а капља га обори под земљу...{S} Па кад госпођи Нати дође срцу |
| бу, да се развенчаш.{S} Петнаест година га већ нема.{S} Расписаћемо по новинама, да се до извес |
| овици, па се упустио у разговор.{S} Она га кори, што је само једаред био код ње, од како је дош |
| p>Бележник хоће да га бојаги, боцка, па га загрлио.{S} И пева му: „Нит је Шваба за гајдаша, нит |
| ља.{S} Узе округли ћелепуш са стола, па га ћуши на потиљак; а лаком кабаницом покри колена, да |
| помогао.{S} И Давина побрати Игњата, па га увек звала братом, а он њу сејом.{S} То задржала и К |
| у траву.{S} Узе свој штит од сунца, па га затвори.{S} Те склопи и књигу, што лежаше уза њ, а с |
| удовица!{S} Нашла себи сигуран кров, па га чува као свој рођени, – приметиће госпођа Ната. </p> |
| да мирише цвеће да га можда узабере, па га брзо за тим забаци или и изгуби.{S} Или би провирила |
| ви ће или пљескати или ће се запити, па га не ће ни слушати, те ипак викати живео; а нити ће га |
| , као да јој жао, ако је збиља тако, па га чисто теши. – Ја сам уверена, да се не ћете постидет |
| S} Многаја.{S} Учитеља беше нестало, па га нема натраг, ево већ јаче него по сахата. </p> <p>– |
| е девојче и опет весело, као обично, па га опет ухвати. – Не срдим се!</p> <p>Бранко ћути.{S} Н |
| лена, – примети она, бојаги, срдито, па га својски узеде под руку.{S} Готово да је силом прогур |
| а он не ће посетити женску школу.{S} Па га – ревност тако занела, да неје више ни онако уздисај |
| >Шта је теби сад опет, нотарошу? – пита га госпођа бележниковица.</p> <p>– Пусти момка!{S} Није |
| .. (Утре сузе, па промену глас:) Триста га врага, кад ја што хоћу, то мора бити из ока из бока. |
| ом!- вели попа смешљиво; а госпођа Јеца га види, да је сад већ мекши од памука.</p> <p>– Омлати |
| </p> <p>– Шта? </p> <p>– Бележниковица га погледа, као да му не верује.{S} Вели:{S} Зна део ко |
| каже: „Добројтро!“</p> <p>Бележниковица га задржала на сир с црним луком, да прави бележнику др |
| жачким, тим револуционарним именом, кад га је Бог и Христос примио у своју општину од крштенога |
| је био већ и заборавио на ујака; а кад га се и сетио, неје имао повода, да се загрева љубављу |
| милокрвно у њега, откиде један и задеде га себи на груди, а други пружи Стајићу.</p> <p>– Хоћет |
| ранко добро јој је напаприо у нос, може га сад песницама трти,</p> <p>Јован се загледа у њу зач |
| пуну руку разнога пољског цвећа.{S} Узе га са собом на кола, да га разабира и сабира.</p> <p>Не |
| осети, колико га је заболело, а познаје га скроз и скроз.</p> <p>Да говорим толико... не знам в |
| римерио, кад је лептир одлетео.{S} Неје га више ни тражио.{S} Он зна за цело, где ће опет наћи |
| или ће најпре да га унесе?{S} Најпосле га спусти на земљу, полети на улицу, понда се опет врат |
| ас од бележниковичина пецкања!{S} Дотле га је пањкала и запиткивала, где је ноћас био, кад се у |
| теван!{S} Неје ни то рђав човек!{S} Пре га треба жалити него осуђивати.{S} Понда госпођа Рашићк |
| .{S} Као свећеника велике идеје пренесе га у храм, где му је „црква под небесје, олтар часни бр |
| ако смиловао сада на свога сестрића, те га призвао к себи!{S} Призвао га тек сада, када је, так |
| преухитри зловољнога Триву кочијаша, те га овај не опомене камџијом, да гледа пут преда се.</p> |
| је тек онако свесно и савесно латио, те га и онако сјајно извршио, да је одржао дух народа српс |
| ече чича учитељу и привуче му главу, те га цмокну у чело...</p> <p>– Господо, – диже се бележни |
| сте ви ту, па учите народ,... да, учите га!{S} Треба сви да га учимо!{S} Ја то увек кажем, а то |
| у Бранкову, сад би још мање.{S} Немојте га ни читати.</p> <p>– И не ћу.{S} Ја сам био с њим зај |
| лушати, те ипак викати живео; а нити ће га хтети нити умети довољно разумети.{S} Дође му на пам |
| у његове најмилије мисли.{S} Тек ако ће га кадгод завести мисао за којом новином у пчеларству и |
| тељи, па гунђа и прети учитељу, како ће га то скупо стати, што му квари сан.</p> <p>А госпођица |
| и?</p> <p>– А ви?{S} Нема сумње, чуваће га она заједно с мајкином душицом, што је узбрала крај |
| се кроз коло, па се све бојим, удариће га какав напит.{S} Казала сам му, до душе, и сама, да п |
| ости на разна одређена места.{S} А вуче га опет и тамо на овај пут, што води из Брајковца у Кар |
| м остацима млађанога песника и понесоше га у варош до свечанога одра на тргу, где беху свечани |
| та и њега.{S} Куд је, где ли је, Бог би га знао!{S} Говорило се, да се негде удавио.{S} А говор |
| да би му, сачувај Боже, ускисло, кад би га и чешће доносио; него што редовно по један од Брајко |
| ешто тесно било поред њега.{S} Чисто би га загрлила, што иде.</p> <p>Госпођа Рашићка с поља мед |
| треба посути ситном прохом! – поздрави га бележниковица, идући му на сусрет с умиљатим осмехом |
| нути на једаред из ненада.{S} Него тужи га конзисторији.{S} Ја ћу ти написати, тужбу, да се раз |
| наићи ће на Харивду, на омладинца, који га може исмејати за „најмудрију“ реч.{S} Лакше би му би |
| , у коме се никад преварити не ће, који га сваком речју својом учи, да у свету има љубави, него |
| други пружи Стајићу.</p> <p>– Хоћете ли га умети сачувати?</p> <p>– А ви?{S} Нема сумње, чуваће |
| да“.{S} Кукавни човече!</p> <p>За то ли га, дакле, обасипа толиком нежношћу и пажњом на, која ј |
| ко пута дизао, да опет он наздрави, али га увек задржаше остали са:{S} Чујмо!{S} Чујмо!{S} Јеша |
| о сад у то доба већ био код Јована; али га јутрос нешто одговори, те не оде.{S} Како је чуо још |
| ован да нешто говори кроз мамурлук; али га речита бележниковица пресече: </p> <p>– Но, да Богме |
| <p>Хтеде рећи; ...мислио о њему!{S} Али га ипак памћење не изневери, кад се опомену, да до сад |
| о о њему суђаше „материјалиста“.{S} Али га изненади његов пијетет према оцу.{S} Бранко се сећа |
| } Жалосно!{S} Да се заплачеш!..{S} Боли га, да Богме, што је понижен; а понижен је, страшно пон |
| о срце!“ говорило се о њему).{S} Заволи га чика Пера.{S} Толико се пута састајао с њим у Митров |
| вно неје придесило, – поцрвене, е, поли га, Бога ми, румен до иза ушију.</p> <p>На једаред би Б |
| т наћи свој прави цвет.</p> <p>Из мисли га трже весео кикот и клицање.{S} Таман да се дигне и д |
| отку.</p> <p>– Но!{S} Натарошу! – укори га његова лепша и милостивија половина. (Као бојаги, ту |
| /p> <p>– Дванаест, управо!{S} Усадио си га, кад сам ја дошла у ову кућу.{S} Онда је Јелици било |
| већ мало нестрпљиво, – та, за то сам ти га и послала.{S} Да сте, велим, на само.</p> <p>– Нисам |
| р?</p> <p>– Врло добар.</p> <p>– И мати га воли.</p> <p>– Наравно, наравно.{S} И ви, дакако, го |
| } Натукла лаку повезачу на лице, да јој га зар не препали сунце.{S} Познаћеш је добру домаћицу. |
| и клик - ни налик на онај глас, што јој га он показује на жици.</p> <p>Бранко се баш разговарао |
| ацијом „о разбијеној канти“, и бележник га протежира за писара.{S} До сада је увек оправдао оно |
| – говори поп Стева све на развлак, док га испраћаше до врата на улицу.{S} Знам, да те мати јед |
| ј соби лик Бранка Радичевића.{S} Учитељ га већ набавио, уоквирио и украсио њим собу.{S} Али то |
| а?...{S}Јел те, мајсторице, ви ћете нам га пазити.“</p> <p>„Гле мене!{S} Како не бих јако!“ на |
| {S} Трчкарала је туда око мене, кад сам га укопавао.</p> <p>– Па видиш, Стефане,... видиш, сада |
| е је – вели, – речи само стало, док сам га наговорила, да позове Бранка к нама, и да му пошаље |
| па му напомиње:</p> <p>– А да за то сам га тамо и послала</p> <p>– Александра?</p> <p>– Да, Але |
| д очи све већа тешкоћа бремена, што сам га се подухватио у најбољој вољи.</p> <p>– Немојте се п |
| гом просто, ако ти примиш наук, што сам га отуд ја поцрпала!{S} Чувај образ!{S} А сачуваћеш га, |
| пеленом загрчава сваку кап млека, којим га је одојила, као и под онога, који јој сваку сузу, шт |
| то смо пуштали једном све, па, ето, чим га нестане, где смо, шта смо?{S} Наша је стара болест и |
| јој поглед и неусиљено понашање, у том га утврђава њено српско васпитање кућевно и школско.{S} |
| еје лудом послу.</p> <p>А Бечлија Јован га уверава, како је то хец. „<foreign xml:lang="de">Fre |
| пита, шта јој вели мати?</p> <p>(Таман га је лепо поздравила!)</p> <p>И поп Стева мрзовољан.{S |
| трића, те га призвао к себи!{S} Призвао га тек сада, када је, тако рећи, већ на прагу, да буде |
| аја Јовановић, општински писар, дочекао га је оберучке. (Да ко ће, ако он не би!{S} Рају је сам |
| на зид, где је већ отрљо креч и углачао га од тешког наваљивања; пребацио ногу преко колена, па |
| глас с радосним ускликом:</p> <p>– Ево га!</p> <p>Окрену се.</p> <p>Гости из Брајковца.{S} Ту |
| то је лепо од поп-Стеве.</p> <p>– Довео га, да ту проведе вакацију...{S} Ал не знам, што их већ |
| е ни мислио о њему, бар не озбиљно; ако га се, може бити, кадгод случајно и сетио био!</p> <p>М |
| нити писну, нити зубма шкрипну“.{S} Ако га тек чича опомене, да пева, да помаже, он запара свој |
| uote> <p>Стајић застаде.{S} Осети, како га нешто чисто скроз прође, па му пројури кроз сву крв, |
| воју судбину, како је он несрећан, како га нико не воли на свету, како га је изневерила, ах! – |
| ан, како га нико не воли на свету, како га је изневерила, ах! – и она... она, за коју би...</p> |
| претрну. </p> <p>Рашићка осети, колико га је заболело, а познаје га скроз и скроз.</p> <p>Да г |
| а да прихватим економију.</p> <p>Бранко га радознало погледа.</p> <p>Као да није узела озбиљно, |
| и певачко друштво у Брајковцу.{S} Стало га је доста муке, али је успео.{S} Раја Јовановић, општ |
| све вичемо: „Учимо народ!{S} Поучавајмо га!“ А све то, што ми учимо, врло мало користи баш наро |
| пива.{S} Ал куд сви Турци.{S} Мисли, но га мрзи, да и толико говори.</p> <p>– Синовче, да те по |
| им љубави.{S} Заман им писка!...{S} Ено га, стао испред гнезда на пречагу...{S} Нагао се...{S} |
| ни већи већ главом њезин мацан.{S} Ено га, и он лично изашао, да испрати своју милостиву зашти |
| пусти.</p> <p>И благајник.</p> <p>~ Ено га, стриже ушима!{S} Кренуо и он! – пришапута писар мил |
| лагајник вели:{S} Клин с клином, па ено га код разбијене канте, где пресмаче ракију с хлебом.</ |
| аз, и оно мало „знања“ трговачкога, што га добије у тако званим вечерњим школама, а чистећи пре |
| ихов врзао се највише око догађаја, што га је омладина у то доба спремила, а цео народ прихвати |
| тави неки тумач казненога поступка, што га читао, на страну, па погледа у свој сахат. </p> <p>И |
| говцу треба више од нешто капитала, што га је обично наследио или, можда, добио у мираз, и оно |
| дужан и сваки одбије тек од рачуна, што га он по каткад с ким има.</p> <p>Шта, дакле, остаде уч |
| ра дан после оног великог концерта, што га је приредило српско академиско друштво „Зора“ у Бечу |
| ићеву наглому одласку из Брајковца, што га свет по Брајковцу разнео још, тако рећи, пре зоре.{S |
| ад јој је што требало за ручни рад, што га је Јелена радила у „леру“.</p> <p>– Нисам могла, тек |
| ј стола стиште руку из захвалности, што га тако мушки брањаше.</p> <p>– Ох!{S} То је дивно! – п |
| стрела, те ухвати можда какав плен, што га вреба...{S} Преко пута претрчи тркуница, уплашена ко |
| се, како ће што боље да удесе село, што га спремају.</p> <pb n="55" /> <p>До јако би учитељ оби |
| ву улеваше му то јачи зазор, зазор, што га осећа слабији према моћнијему, што га осећа кривац п |
| Даринку или се удари о велики штит, што га Даринка држи против сунца.</p> <p>А Даринка би се и |
| </p> <p>И у том богоданом изобиљу, што га је иначе напајало новим животом, осећа се сада Бранк |
| о га осећа слабији према моћнијему, што га осећа кривац према ономе, чијега се суда боји, ако ј |
| имати никад, јер... за тај хлебац, што га је он себи изабрао, не пријања, баш Бог зна како, ма |
| xml:lang="it">pianissimo</foreign> што га вечерашњи гости из Маркове крчме „Код разбијене кант |
| то.{S} Но да је био таки гениј, као што га ви сад величате, то није никад показао.</p> <p>– Чуд |
| ти ћеш бити таки консервативац, као што га је Бог створио... као да те гледам.{S} Твоји ђаци не |
| одинама, и он већ ратоборнији.{S} Нешто га подиже са столице, па се узврпољио.{S} Хоће да се пе |
| т, па му се час разлива као милота, час га диже, да некуд зар полети...</p> <p>Мало за тим, па |
| ладно и озбиљно као и осталих?{S} Синоћ га је дуго и дуго чекала на прозору, и он не дође.{S} Б |
| ему и прежваћу данашњи разговор, што су га имале с госпођом Рашићком.</p> <p>– Мудра ти је то з |
| оцрпала!{S} Чувај образ!{S} А сачуваћеш га, ако сачуваш душу и срце чисто и не окаљано.{S} Твој |
| Јованов пријатељ из Беча.{S} Та, знаћеш га.{S} Тинкин син, ако се сећаш!</p> <p>– Што јој је му |
| као стари зналац, па се смеје.{S} Видиш га само, тресе се гојазан, зачкиљио очима и развукли му |
| тресе гојазан,:како се смеје.{S} Видиш га само, клима главом, и развукли му се брци, али не да |
| ручи особитој њеној милошти.</p> <p>Још га од зимус препоручује госпођа Ната мајсторици.{S} А ј |
| ијати: </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим, шта је!“ мисли б |
| узе извијати и завијати: </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ види |
| Играчка туђег ћефа!</p> <p>Зар је тако гадан тај јавни, тај практични (и какога још све зову) |
| .{S} Ујков кућа поста му тесна, мрачна, гадна.{S} Нема му у њој станка.</p> <pb n="80" /> <p>Ха |
| човеку, па да себе боље угнезди?..;.{S} Гадни створе!</p> <p>Је ли могуће, да и кћи њена зна за |
| и, те се оштро осече на ујака:</p> <p>– Гадно је од вас, што то и++ спомињете!</p> <p>Поп-Стеви |
| езазленији осећај народни исмева, то је гадно, то је... </p> <p>За јамачно је и опет Рашићкина |
| азаре код Јуде.{S} Жене краду од својих газда храну, па џаковима вуку Јуди, те дају буд за што, |
| > сестра, двојином чуварнија и вреднија газдарица.{S} Колико је попа Стева био задовољан и срет |
| су и толико прибрали, а без рационалног газдовања.{S} Данас... данас се и за то тражи интелиген |
| загрлио.{S} И пева му: „Нит је Шваба за гајдаша, нит је Србин за бирташа!“</p> <p>А и Марко заг |
| оју декламацију, један говор, довешћемо гајдаша.{S} Ето села!</p> <p>Бранко Стајић примио ствар |
| едне ђакеле, што је Бранко певао: вино, гајде, тамбуре, младе моме, голе ноне.. </p> <p>Госпођа |
| и ли пред вратима портир у самурини и у гајтанима а с неким скиптром у руци, или се врата затва |
| да им климамо главом, као оне лутке на гајтану у вурштлпратеру?!{S} И ти се заводиш за ауктори |
| ајвећем страху проведе ноћ, док у јутро галан не кукурекне на буњишту...</p> <p>Испред куће се |
| S} Знаћу и њој захвалити, – рече Бранко галантно, колико је знао и расположен био. – Три године |
| вица са црном пуном косом и у глави два гарава ока.</p> <p>Учитељ се стискао уза зид под сен.{S |
| као да се замислио за својом чашом, па гасе не тиче ни живи разговор између Јована и Дабижића, |
| етима иза кокошинца закокота онај кицош гаћан са свиленим перјем и китњастом крестом, што се пр |
| има на све стране поударано неколико то гвоздених то дрвених клинаца.{S} Ту виси пчеларска капа |
| опасног конкурента, ступио преко прага, где се он тако добро осећао.</p> <p>– И хоћу мало да пр |
| !{S} Дотле га је пањкала и запиткивала, где је ноћас био, кад се украо из друштва, док неје при |
| >Уз пут наиђоше пред школом на учитеља, где „луфтира главу“.</p> <p>– Ако Бог да? пита Кнежевић |
| сазидао му је храм у грудима народнима, где је нашла места за вечита времена слава прошлости, и |
| јутру, чим сване, бежи из тога понора, где све заудара подлошћу и нитковством!..</p> <p>Дивна |
| ија не ће да зна више од свог мајстора, где је изучио занат, економ више од свога оца.{S} Тако |
| ка када дођоше до онога џбуна иза врта, где се оно први пут сусрете она и Даринка са Стајићем, |
| к овде онде прокрчити себи, лакше пута, где без бујице није могао.{S} Биће и међу вама после бу |
| ићи матицу, која би их увукла у вртлог, где би могли замутити своје идејале... </p> <milestone |
| подбунила.{S} Навалио се леђима на зид, где је већ отрљо креч и углачао га од тешког наваљивања |
| пријатеља, па неста и њега.{S} Куд је, где ли је, Бог би га знао!{S} Говорило се, да се негде |
| > <p>А Кнежевић пушта глас где силније, где тише, да се као талас час дигне, час спусти.</p> <p |
| инка поучити, где треба да рашири руке, где да их метне на груди, где да их скрсти, а где гласо |
| аглу завијена.{S} Само са црквене куле, где <pb n="23" /> изван села где у сред села, изнад сви |
| ли једном све, па, ето, чим га нестане, где смо, шта смо?{S} Наша је стара болест идолопоклонст |
| је ипак по неки пут исправи и опомене, где како треба.{S} Но за то Зорка мора да трчка за њом |
| ао члан неке путничке глумачке дружине, где је играо улоге трагичних јунака, нежних љубавника и |
| а несу се још навезли на отворено море, где борба за живот као вихор диже и ваља вале то себичн |
| </p> <pb n="78" /> <p>– Не довијате се, где је? – опет она.</p> <p>– Не могу да мислим.</p> <p> |
| њига, – вели му Јован. – Нема просвете, где народ не стоји економно добро.{S} За то сте ви ту, |
| него по сахата. </p> <p>– Шта мислите, где нам је господин учитељ? – пита лагано бележниковица |
| клином, па ено га код разбијене канте, где пресмаче ракију с хлебом.</p> <p>Писар се осећа нео |
| рашири руке, где да их метне на груди, где да их скрсти, а где гласом да јачим говори, где опе |
| а поливено, те хладовина као у планини, где не прижиже сунце.</p> <p>Поп Стева приденуо и ручни |
| х скрсти, а где гласом да јачим говори, где опет тише, и тако даље.{S} Данас је неколико пута п |
| сам ја и без тога лепо и красно живети, где хоћу, а овако...{S} Ух, ух, ух!{S} Поп-Стеви се пођ |
| е је донде још Јован и Даринка поучити, где треба да рашири руке, где да их метне на груди, где |
| Сада, и у собу поверенства сигурности, где одборници даваху приступнице учесницима и гледаоцим |
| ита куд, па се изгуби.{S} Наш је сељак, где су Срби неизмешани с туђим елементом, комотан: ради |
| ећеника велике идеје пренесе га у храм, где му је „црква под небесје, олтар часни брдо и долина |
| Ако ми не верујеш, иди ма у које село, где су Срби помешани с Немцима.{S} Јест да Србин устукн |
| е га више ни тражио.{S} Он зна за цело, где ће опет наћи свој прави цвет.</p> <p>Из мисли га тр |
| се изненади.</p> <p>Спусти се на место, где је седео био, а ништа не вели.</p> <p>- Е, сад иди |
| х свака носи други број и казује место, где треба да се окупе чланови ове или оне депутације, п |
| ога ти, прекинућу ти реч, зна л се што, где му је отац?</p> <p>– Никад ништа.</p> <p>– Е, то је |
| е га у варош до свечанога одра на тргу, где беху свечани говори једнога од Бечкога одбора и јед |
| има.{S} Али баш стога чак и Новом Саду, где је толико времена већ средиште свему кретању српско |
| чера, осећање према нечему неизвесному, где се радост и слутња слива у једно, како још никад не |
| р је готово цело село било на раскршћу, где се играло, као обично недељом, коло.{S} Село мало, |
| дничку пробу, и на паропловску станицу, где се згрнуо бели свет, да дочека лађу из Новог Сада, |
| ослом, ако не оде у поп-Стевину сеницу, где овај чека, да му се јави, има ли тај дан какве дужн |
| ега.{S} Хтео би да доспе и у читаоницу, где одбор издаваше још последње налоге, и у саборницу, |
| аше још последње налоге, и у саборницу, где певачка друштва држаху своју заједничку пробу, и на |
| ишло него икад.{S} Ти ни данас не знаш, где ти је муж; а Бог зна, кад и какав ти може од куд ис |
| говорио с Јованом.</p> <p>– И не питаш, где ти је ујна, – приметиће Јован Бранку, кад се једном |
| т ће Ната Кати, – а ти мени и не кажеш, где су ти деца?</p> <p>– Јован је отишао у виноград.{S} |
| политичкој судбини овостраних Срба?{S} Где је ускрсао и где је сахрањен последњи сан овострани |
| их метне на груди, где да их скрсти, а где гласом да јачим говори, где опет тише, и тако даље. |
| </p> <p>– Јован је тако.</p> <p>– Па да где би на друго место, – одговори јој Бранко, а као да |
| вене куле, где <pb n="23" /> изван села где у сред села, изнад свију висе према лазурном небу, |
| ни овостраних Срба?{S} Где је ускрсао и где је сахрањен последњи сан овостраних Срба, – војводи |
| ред кћерком.</p> <p>Могао би и у вароши где бити славан човек, – рече госпођа Јеца.{S} Другим р |
| тина, збиља, свезана с народом као мало где, па... </p> <p>– Фраза!..{S} Ја што учим, учим себе |
| , синовче!</p> <p>А Кнежевић пушта глас где силније, где тише, да се као талас час дигне, час с |
| не дира! – нашали се и Јелена. </p> <p>Где је Бранко? – пита Јован, па тек сад пребаци ногу, д |
| личе танко гласовито...{S} На бресту се гдегде закрши грање, а одонуд излети орао, замахне крил |
| им улицама, тршчаним крововима и ниским гдегде искривљеним плетеним димњацима.{S} Скромна али, |
| е...{S} Сад ће да скочи на земљу, па да гдегод у окриљу тамне ноћи у самоћи прождере жртву свој |
| таки разговор нешто ново.</p> <p>Јелена гдегод стане, осећа, да стаје на жеравицу; па час на је |
| рислушкују сваки шушањ, кад се заталаса гдегод у шушњарку или у бразди, нити да вијају над собо |
| у себи госпођа Ната и сад, па купи све гдегод шта, као да неће на пут него, сачувај Боже, на о |
| лептир, што по тами лута, па чим спази гдегод светлост, он налети, па спржи своја крила.{S} Ид |
| око лова.{S} Да им се уз пркос учловио гдегод зека, или лис, или јазавац какав, можда би и жрт |
| ник послао пандура, да му тражи по селу гдегод овчија сира, па да га с црним луком и хладним ме |
| стаје свака субординација према својој „генералној команди“. – Докторе, – окрене се Јовану – ок |
| ликовало по често.{S} Но да је био таки гениј, као што га ви сад величате, то није никад показа |
| охођанска погача, нарастао као мобарска гибаница, а пун заливен као божићна чесница.{S} Неје чу |
| гледа.{S} Ако случајно прође туда какав гимназијалац, па је поздрави, стискивајућ књиге своје п |
| ја неје била питомцем српске Карловачке гимназије или богословије, та два најстарија просветна |
| Најстарији син јој, Јован, био већ у по гимназије.{S} Женско дете у седмој осмој ли годиници.{S |
| Ја сам био с њим заједно у Карловачкој гимназији, два три разреда млађи од њега; али у комшилу |
| ао тој књизи!{S} Још кад је ишао у прве гимназијске разреде, мати би, кад сврше своје школске з |
| .{S} Па за што не би и он:{S} Нек сврши гимназију, па, ако Бог и срећа дадне, таман ће ти у доб |
| , Тинка; да даш Александра у Карловце у гимназију? проговориће поп Стева један пут сестри, виде |
| ш после осам година, што си их провео у гимназиским скамијама.{S} Ја хоћу да више знаш него ја. |
| еце заживела јединица мезимица, па мати гине за њом.</p> <p>Давно је било, кад „се одбила“ из к |
| {S} Опет је, знаш, друкче, кад се мушка глава даде видити.{S} Па јави се тек кад год мајсторици |
| да писар важи у Брајковцу као ишчитана глава, ипак не мога бележник да се том приликом одржи, |
| а мамурлук.{S} Прижегло летње сунце, па глава да му пукне.{S} А дошао је до искуства, да је хла |
| .{S} Цео дан се тужи матери, да је боли глава.{S} А кад пошла на певање, па је мати хтеде да за |
| росветитеља хришћанских!{S} Већ ми бучи глава од неко доба.{S} Свуда Бранко и само Бранко!{S} У |
| у заман ти хвала, када теби Карловци су глава!“</p> <p>Треба ли ређати све прилике, које истако |
| то· допустити, по што јој је на рамених глава. </p> <p>– Предомислиће се.</p> <pb n="68" /> <p> |
| и Зорком.{S} Прекрстила их обоје изнад главе.{S} И за тим опет на прстима изишла из собе...</p |
| мажу. </p> <p>Тинка оћута.{S} Не подиже главе, а уздахну. </p> <p>Поред тога дете може добити и |
| е прошлости удостојивати само крунисане главе своје, полажући им трошне остатке животне у сребр |
| <p>–- Куд насрне, или с главом или без главе.</p> <pb n="96" /> <p>– Мени.{S} Стефане, није ба |
| извади можда свом рођеном детету очи из главе“ На преудају неје ни помишљала већ и деце ради, а |
| ог и Рајића, не знам, нико не осврће ни главе!{S} Он се чуди, како да то више власти не забране |
| ена очи махраму, што је пребацила преко главе, да скрије своју неприлику.</p> <p>Срећом ни Зорц |
| ретуриле некакву страшну опасност преко главе, па хвале бога, што су остале живе и здраве.</p> |
| , баш као да јој је, не дај Боже, према глави.</p> <p>Сад се, Бог ме, „не да већ никако ни преи |
| добрано прорешетала самурину на дебелој глави...</p> <p>Страх пређе све.{S} А радости и изненађ |
| атеља.{S} Право рећи, брује му и зује у глави још од синоћ, како му је „његова“ напунила некакв |
| а мила главица са црном пуном косом и у глави два гарава ока.</p> <p>Учитељ се стискао уза зид |
| и брује данас нешто крупније и мисли у глави пречасног конзисторијалног присједатеља.{S} Право |
| ручица; па се од мах за њом указа мила главица са црном пуном косом и у глави два гарава ока.< |
| ре, па села поред прозора.{S} Наслонила главицу на руку, па мирише мирисни вечерњи чисти ваздух |
| с правца, којим је у тој распри пратила главни смисао његов.</p> <p>Тек попа је ипак заћутао. < |
| певање, па је мати хтеде да задржи због главобоље, вели, да је сад са свим прошла. </p> <p>Коли |
| :како се смеје.{S} Видиш га само, клима главом, и развукли му се брци, али не даје, гласа од се |
| пећци леђа, наглади своју цицу и клима главом.{S} Марко се врпољи <pb n="14" /> и увија око ње |
| > <p>Јеша зинуо у Јована, па само клима главом у знак, да све одобрава. </p> <p>У том начеоник, |
| се.</p> <p>Госпођа Ната дрема, па клања главом то амо то тамо, те час по па гурне Даринку или с |
| Али да ћутимо, ваљда, па да им климамо главом, као оне лутке на гајтану у вурштлпратеру?!{S} И |
| с омладина.</p> <p>–- Куд насрне, или с главом или без главе.</p> <pb n="96" /> <p>– Мени.{S} С |
| шу, јесте ништа и нико мањи ни већи већ главом њезин мацан.{S} Ено га, и он лично изашао, да ис |
| вечито ђаковати?</p> <p>Бранко одмахну главом:</p> <p>– То је за мене, за сад бар још, тек сам |
| не пољуби. </p> <p>А Даринка прислонила главу на материне груди...</p> <p>Госпођи Нати од седмо |
| е дао начинити нову, а натуцао би је на главу преко ушију, кад је ветар или зима, па мора голог |
| /> <p>А мали Владимир натукао калпак на главу, припасао ђорду о бедро, што му донела тетка и се |
| цигаре, те је утрну.{S} Метну шешир на главу, па закопчава и око себе намешта кабаницу.</p> <p |
| слободно.</p> <p>Бранко метну шешир на главу, а беше му спао у траву.{S} Узе свој штит од сунц |
| ше пред школом на учитеља, где „луфтира главу“.</p> <p>– Ако Бог да? пита Кнежевић Јована и Бра |
| А Јелена не сме ништа да каже, већ саже главу, па стаде гутати, као да јој нешто засело у грлу. |
| слушати песму.</p> <p>Добри чича подиже главу к певачу, па му показа место уза се.</p> <p>– Ту |
| >– Да, ја то мислим.</p> <p>Тинка обори главу, па се даде у памет.</p> <p>Ти не треба да се што |
| другога ради, бар да сад не мора лупати главу, као да му је све ново.</p> <pb n="33" /> <p>Како |
| Стајићем!</p> <p>Што јој већма долази у главу, да је потребно да се са учитељем састане, то Јел |
| што мати нареди. </p> <p>Али јој сину у главу мисао, да би било врло потребно, да се састане с |
| гред буди речено, не трпи то ни за живу главу.{S} Као да ми ту седи!{S} Вели увек па се удари и |
| љубим, – рече чича учитељу и привуче му главу, те га цмокну у чело...</p> <p>– Господо, – диже |
| онела.{S} На њено питање, лагано окрену главу к њој, па је гледи, а, бајаги, ни на крај памети |
| па какав ти је то, сестрић“...{S} Дошао гладан, да се исхрани... „Па не знам ово, па не знам он |
| Па том приликом приметиће госпођа Ната, гладећи свог мацана: </p> <p>„Кад ми одемо у планину, н |
| шта густе димове кроз подсечене бркове; глади дугим сухим прстима браду, по којој се, бог ме, у |
| , бог ме, ухватило по прилично већ иње; гладни гледа, како куља дим на врата.{S} Око сенице, чу |
| о божићна чесница.{S} Неје чудо, ако би гладни Брајковачки пси да га загризу.</p> <pb n="82" /> |
| носа костију Бранка Радичевића, „толико гладних Мисирских година“.</p> <p>Па онда не може госпо |
| , њега завеја мећава једне зиме голог и гладног у заветрину у Маркову крчму у Брајковац; ту се |
| <p>– Милане!</p> <p>– Виче Кнежевића, а глас јој прекиде јецање.</p> <p>– Учитељ се не осврће. |
| ане особе, хоће да и Брајковац изађе на глас, како не треба.{S} Памтиш, како се то некад живило |
| седни, синовче!</p> <p>А Кнежевић пушта глас где силније, где тише, да се као талас час дигне, |
| прозору.</p> <p>У томе умукну учитељев глас.{S} Свећа се угаси, а иза она два прозора завлада |
| Ето браце из винограда!{S} То је његов глас! – викну прва Зорка.{S} Све поврви на поље.</p> <p |
| ођица Јелена... ох!{S} Она чује Миланов глас и топи се од милине као масло на топлој прженици.. |
| ушено пивушином, једва му проби медвеђи глас, ухвативши тек последње: „Устај, Србине!“</p> <p>У |
| ту...</p> <p>Испред куће се зачу громки глас.</p> <p>– Ао, лопове један!{S} То ти је последњи з |
| <p>– Господине Бранко! – зазвони звонки глас неки до Бранкових ушију.{S} Бранко се трже.{S} Бли |
| оре и доле, дође до ушију познат женски глас с радосним ускликом:</p> <p>– Ево га!</p> <p>Окрен |
| боду с диже сваки.</l> <l>Бела вила ори глас:</l> <l>Устај, Србине!</l> <l>И у борбу зове нас:< |
| рла се оте неки клик - ни налик на онај глас, што јој га он показује на жици.</p> <p>Бранко се |
| мушки тенор.</p> <p>Јелена познаје тај глас.</p> <p>Учитељ запевао Бранкову песму: „Гусле моје |
| ао је за вредно, да сам своје ножно тај глас однесе до највишег места своје претпостављене влас |
| ке посла..</p> <p>У једаред стиже муњом глас, да Бранкове кости не могу стићи у заказани час у |
| риге! – удари и Криста и слатка у један глас.</p> <p>– Гле мене!{S} Како бих смела?– дода још о |
| ао наша.{S} Нова се омладина креће, њен глас се већ по мало чује.{S} Кад не иде више с омладинс |
| , да Јелена не запева с њима, јер – њен глас тако му је потребан у збору, да готово без ње не ћ |
| итељ спрам ње, да, бојати, огледа и њен глас, а озбиљан, ни да брком мигне.</p> <p>Јелена се ст |
| о је јуче у певачкој школи пробао и њен глас, али са свим онако хладно и озбиљно као и осталих? |
| рће. </p> <p>– Миле! – задрхта опет њен глас по вечерњој тишини.{S} Нема одзива.{S} Само види, |
| За вечеру радованца!- пристадоше сви у глас.</p> <p>Благајник мисли: „Ништа лепше од добра пив |
| те послушати... (Утре сузе, па промену глас:) Триста га врага, кад ја што хоћу, то мора бити и |
| ом, и развукли му се брци, али не даје, гласа од себе.</p> <p>– Да Бог ме, да је госпођа Рашићк |
| цу побунили противу месеца, па из свега гласа протестују, што он тако на тенане плови по небесн |
| евника, уметника, наученика јевропскога гласа.{S} Ни дај боже штогод против тога!{S} Али ни нај |
| е.</p> <p>Јелена се стисла, па не пушта гласа.{S} Пре би у овај пар бризнула у плач. </p> <p>Го |
| очима и развукли му се брци, ал не даје гласа од себе... </p> <milestone unit="subSection" /> < |
| поп Стева, поп: а придиковао, а не; те гласао за овог посланика, те за оног; то било автономиј |
| то оно планинско. </p> <p>Учитељ запева гласно громовито, да се чуло широм по Брајковцу, па се |
| ишљајући на Даринку, да, блажен, у мало гласно не кличе: „Мати, твој лептир је нашао свој цвет. |
| ви!</p> <p>– Сви!{S} Сви! – чу се више гласова, а највише писарев.</p> <p>Учитељ и сувише добр |
| у исти мах и из собе у неколико разних гласова.</p> <p>Ката баш била вадила неке ствари, што и |
| итељ:{S} Дакле, да пређемо на учење.{S} Гласове смо распоредили, можемо даље!{S} Прво женскиње! |
| ође од једнога до другога, да им огледа гласове.{S} Мушкарце зна и од пре, шта који певати може |
| смеје, када благајник поче урлати разне гласове, поводећи се за учитељевом виолином.{S} Али кад |
| екселанс Талијана.{S} Срби су за средње гласове.{S} Бас – ту је, мој брајко, баћушка Рус...{S} |
| Јесте л ради гостима? – повикаше женски гласови с кола.</p> <p>– Јух! цикну госпођа Ката, тек ш |
| који тренутак бар маха, да се разаберу гласови одабраних чланова певачкога друштва Брајковачко |
| зухом, као да би их скрио, она седне за гласовир, те му мами сад нујне сад <pb n="16" /> брујне |
| ва у ваздух, па високо тамо кличе танко гласовито...{S} На бресту се гдегде закрши грање, а одо |
| метне на груди, где да их скрсти, а где гласом да јачим говори, где опет тише, и тако даље.{S} |
| е изгубише у метежу, у ком сваки својим гласом пева:{S} Многаја.{S} Учитеља беше нестало, па га |
| бележника, па запева звонким извеџбаним гласом: „Јечам жела Гружанка девојка...{S}" Збиља, да с |
| лавнића.</p> <p>Честит био домаћин и на гласу био чика Пера.{S} А Славнић официр у граници. („Н |
| се радо бацио под окриље.</p> <p>– Гле, гле грчета! – нашали се писар. – Били?{S} Од кад се ја |
| p>– Мајчина душица, рано.</p> <p>– Гле, гле, како лепо мирише!{S}Јух, ала лепо мирише!{S} Па за |
| остинским колима.</p> <p>– Гле секе!{S} Гле Даре!{S} Добро дошли!{S} Ко не би био рад тако добр |
| потражи Мацу, па да је пошље кући...{S} Гле, молим те, које је то доба, па је још нема.{S} Свак |
| S} Ставимо ипотезу – можда баш ваша.{S} Гле, мај, зар то није могуће?{S} А по Дарвиновој теориј |
| и, Катице?</p> <p>– Како не би било?{S} Гле секе! – одвикује она из кухиње.</p> <p>– Разумем, – |
| да притрчи гостинским колима.</p> <p>– Гле секе!{S} Гле Даре!{S} Добро дошли!{S} Ко не би био |
| вам се радо бацио под окриље.</p> <p>– Гле, гле грчета! – нашали се писар. – Били?{S} Од кад с |
| не мораш, ако ми мушки морамо.</p> <p>– Гле, а ко вас тера, да морате</p> <p>– Један другом за |
| /p> <p>– Мајчина душица, рано.</p> <p>– Гле, гле, како лепо мирише!{S}Јух, ала лепо мирише!{S} |
| Криста и слатка у један глас.</p> <p>– Гле мене!{S} Како бих смела?– дода још ова друга, што н |
| Ја мислим, само у вароши има свашта, а гле, и на селу чуда! </p> <p>– Није тога било, слатка, |
| торице, ви ћете нам га пазити.“</p> <p>„Гле мене!{S} Како не бих јако!“ на то би мајсторица... |
| им.</p> <p>Бранко избечи очи у њега.{S} Гледа га, па не зна, да ли да се одсмеје као на шалу ил |
| Овај час.{S} Даринка мало поцрвене.{S} Гледа у њега, а не зна, шта да му каже.</p> <p>– У Карл |
| па час на један прозор час на други.{S} Гледа преко тамо насвој прозор.</p> <p>Млади колар стао |
| аша, те га овај не опомене камџијом, да гледа пут преда се.</p> <p>Госпођа Ната дрема, па клања |
| <p>Даринка с побожним заносом стала, па гледа у отворену још гробницу.{S} Зорка се приљубила уз |
| , пред свој дућан..{S} Скрстила руке па гледа, ко пролази улицом.</p> <p>Дође јој од пре редовн |
| е, ухватило по прилично већ иње; гладни гледа, како куља дим на врата.{S} Око сенице, чује, зуј |
| еликој неприлици.{S} Чисто не сме да му гледа постојано у очи, и, што му се давно и давно неје |
| д сутон кренули кући.</p> <p>– Стој!{S} Гледај овај призор!{S} Ђура Јакшић би кликнуо.,„И бог м |
| вршњацима.{S} А ови завидљиво гледају, гледају и диве се... </p> <milestone unit="subSection" |
| им својим вршњацима.{S} А ови завидљиво гледају, гледају и диве се... </p> <milestone unit="sub |
| их привлачи.</p> <p>Тако Јован и Бранко гледају у отворено море, у јаван живот свој као ђаци са |
| као што га је Бог створио... као да те гледам.{S} Твоји ђаци не ће смети пред тобом читати ни |
| борници даваху приступнице учесницима и гледаоцима свечаности на разна одређена места.{S} А вуч |
| најбоље посведочити...{S} Боже мој, ви гледате опет ту као неки преблаги Јеврем...{S} Ето вам, |
| {S} А месецу ни бригеша.{S} Чисто не да гледати у себе, како је сјајан.{S} Округао као похођанс |
| Нема ти, вели, несноснијег посла, него гледати како наш бележник игра жандара!{S} Па ипак увек |
| ени се чини, ти у мамурлуку свом обично гледаш све на црне наочаре.</p> <p>— Увек, – одговори о |
| о за њу.{S} У сека– Катину децу већ сад гледе као у велику господу, па се поносе.{S} Наша деца! |
| Попа застао баш пред великим орахом, па гледи већ по толики и толики пут, како је воћка понела. |
| Жао ми је... замуца Бранко, застао, па гледи у њу.</p> <p>– Не, не! – кличе девојче и опет вес |
| оговори, али јој заста нешто у грлу, па гледи само учитеља упитљивим погледом.</p> <p>– Ви се з |
| раздробио се у чаши, па гори.{S} А попа гледи у њих као стари зналац, па се смеје.{S} Видиш га |
| итање, лагано окрену главу к њој, па је гледи, а, бајаги, ни на крај памети му, шта она пита.</ |
| ј ресторацији или у народној кухињи; не гледи, стоји ли пред вратима портир у самурини и у гајт |
| на прозор?{S} Каква је она мати, кад то гледи својим очима?{S} Зар не би боље било, да је увела |
| о упита, шта јој је.</p> <p>– Глете!{S} Глете! – засмејало би се девојче, да и њену пажњу на шт |
| преплашено упита, шта јој је.</p> <p>– Глете!{S} Глете! – засмејало би се девојче, да и њену п |
| н је већ и вршио као члан неке путничке глумачке дружине, где је играо улоге трагичних јунака, |
| просвету у народа Ког Синови Талије, – глумци, апостоли народни!{S} Па како <pb n="74" /> стој |
| ман им писка!...{S} Ено га, стао испред гнезда на пречагу...{S} Нагао се...{S} Сад ће да скочи |
| <p>Ено, матори се мачак ушуњао у мирно гнездашце спокојних голубова.{S} На очиглед брижних род |
| одупире разним неудаћама, кад има своје гнездо, кад има макар само један кутак свој, за који см |
| да, али свако за себе.{S} Огрезли смо у гнилости.{S} Нема ни родољубља, ни самопрегоревања.{S} |
| најпре само добро мислио, пређе сада у гнушање.{S} Ујков кућа поста му тесна, мрачна, гадна.{S |
| н од самог народа.{S} Па хоће да и свој говор, што има да га држи на Брајковачком селу, удеси з |
| Бранково коло, коју декламацију, један говор, довешћемо гајдаша.{S} Ето села!</p> <p>Бранко Ст |
| е смеши, ал готово и не разуме, шта ови говоре.{S} Њој је и то друштво и таки разговор нешто но |
| на...{S} До душе, за госпођу Јелисавету говоре не знам ово оно.{S} Али девојка неје лоша прилик |
| параду у Карловце; па најбоље ће бити, говори ти сама с његовом матером...{S} Но, не мислим ни |
| зив, – пребаци Јеша писару, ал не знаш, говори ли збиља или из шале.</p> <p>Оженићете се и пока |
| а идеш, да видиш матер,... треба, да! – говори поп Стева све на развлак, док га испраћаше до вр |
| ле би као осуђене.</p> <p>Јутрос сам, – говори Јован Бранку, – зуцнуо матери, како би било, да |
| а обрлатила поп-Стеву, <pb n="95" /> да говори сестрићу за Јелку, шта је све поп Стева говорио, |
| > <p>Бранко као да не ће више о томе да говори.</p> <p> И сви заћуташе.</p> <p>– И опет свако м |
| и, па... (Осмелио се тако поп-Стева, па говори без запете.) Ја сам већ замесио попару учитељу.{ |
| а већ опет дотрчала с књигом у руци, па говори речи познате „Бранкове жеље“: </p> <quote> <l>Ја |
| ћ нестаде и ње и Кнежевића.</p> <p>– Не говори!</p> <p>– Нема ту шале.</p> <p>– Та стани да дођ |
| >Зорка неје дала ни о чему другом да се говори, него о томе.{S} Синоћ је већ доучила све, што н |
| ођа Рашићка већ дошла к себи.{S} Већ се говори по селу, како жали, што је дотле дошло.{S} Та он |
| вечанога одра на тргу, где беху свечани говори једнога од Бечкога одбора и једнога од Карловачк |
| че бризну у плач.</p> <p>– Мати ми увек говори, како треба да сам пријатна с њим и искрена.{S} |
| где да их скрсти, а где гласом да јачим говори, где опет тише, и тако даље.{S} Данас је неколик |
| урци.{S} Мисли, но га мрзи, да и толико говори.</p> <p>– Синовче, да те пољубим, – рече чича уч |
| p> <pb n="93" /> <p>Пође Јован да нешто говори кроз мамурлук; али га речита бележниковица пресе |
| пођа Ната мајсторици.{S} А још од зимус говори Даринци, како морају, Бог да, на лето ићи теци у |
| рисати, како се и њих не тиче, шта свет говори; оне живе, дакако, за своју децу, па – види Бог! |
| риво, – кренула се Ната кочијашу, па му говори: – ти сад поскидај ствари, па дај унутра, а коње |
| правом српском љубављу за своје, то му говори искреност на њену лицу, то му сведочи бистар јој |
| истински одушеви за нешто.{S} Нешто му говори, да то девојче има осећаја и више свести него у |
| се сва разлиже.{S} Чак му је одушевљено говорила о преносу песникову и још више: одобрила и то, |
| } Куд је, где ли је, Бог би га знао!{S} Говорило се, да се негде удавио.{S} А говорило се, да ј |
| ухо на њему, ал под рухом српско срце!“ говорило се о њему).{S} Заволи га чика Пера.{S} Толико |
| } Говорило се, да се негде удавио.{S} А говорило се, да је заблудео у свет.{S} Тек Тинка дахну |
| , а познаје га скроз и скроз.</p> <p>Да говорим толико... не знам већ коме, послушао би ме и уч |
| десет и толико година?!{S} Учим ја то и говорим.{S} Од како је Брајковца и *Брајковчана, нису и |
| и да он, баш у овај пар, када ми о њему говоримо, виси на прозору попине Јелене?</p> <p>– А-а!. |
| овчанина и ове и оне; па је увек, каже, говорио, да је то једно и треба да буде једно.</p> <p>З |
| сестрићу за Јелку, шта је све поп Стева говорио, како се ломио, шта је Бранко одговорио, како ј |
| пруга Анастасија, кажу, да је поп Стева говорио, како никад не ће ни наћи више таке жене.{S} Па |
| не бринеш за дете.{S} Још му ниси ништа говорио.{S} Та, за име света, ујак си му, мора те послу |
| е да му век поједе, што до сад већ неје говорио с нећаком својим о томе.{S} А он опет зазире и |
| уће, водио би ме собом на сваки посао и говорио би ми, како се шта ради.{S} Па сад се дивим мој |
| није прошао толико света као ви!{S} Па говорите макар о ономе, што сте отоич почели...{S} Али, |
| те?...{S} Бог ме, није лако, ја мислим, говорити пред простим светом! </p> <p>– Ви ме још већма |
| Јован ће њему, на прилику, смети од сад говорити:{S} Грцо, или:{S} Рифлијо, или:{S} Швићо!</p> |
| јер добро зна, шта о њој тај свет може говорити.{S} Она, што каже и сама, ринта и ради у поп-С |
| ом неучтивији, те не само да не ће више говорити између себе „ви“, већ „братски српски“ „ти“, н |
| Даринка ће запитати Бранка: „Хоће ли ко говорити штогод том приликом?“ </p> <p>– То је бреме па |
| спођица Јелена је одбегла.</p> <p>– Шта говориш</p> <p>– Одбегла.{S} Јуче на ноћ нестаде и ње и |
| Да ме је цео Срем клео, не бих наишла“, говорише она једном, али само једном приликом брату сво |
| ће она највише и поклонити пажње оному говору, што претпоставља више и ума и срца у <pb n="65" |
| олико кабанус–цигара, – које ће он, кад год би пушио, пресећи на полак.{S} Половину ће оставити |
| осећање да сам способан за рад.{S} Кад год сам код куће, све ме више жеља вуче мирном сеоском |
| лава даде видити.{S} Па јави се тек кад год мајсторици, да се знате.{S} Кажи јој, нека отвори п |
| атинску школу.{S} Ја ћу бити, мати, као год и уја.</p> <p>Тинка се заплака, па стиште сина на с |
| но, и Бранко. </p> <p>Салетели сви, што год их је, госпођу Рашићку, да допусти Јелени, да пева |
| ="16" /> брујне звуке, што јој највећма годе онако и онакве, какви јој ваљда брује и у души... |
| !..{S} Ја што учим, учим себе ради, као годи ти и други и трећи.{S} Кад кажем, да бих био на се |
| > <p>На учитељево милостива, колико јој годило, ипак се намргодила.{S} Али које Јованово разлаг |
| ро понео.</p> <p>– А знаш ли, колико је година том ораху?</p> <p>– Колико година?{S} Чекај, мол |
| то ти треба већ сам да знаш после осам година, што си их провео у гимназиским скамијама.{S} Ја |
| ко је година том ораху?</p> <p>– Колико година?{S} Чекај, молим те...{S} Биће... биће... неких |
| а Јула, њена укућанка, још пре неколико година господар кућни, док покојни госпођа-Натин неје к |
| ства.</p> <pb n="26" /> <p>Пре неколико година, а то памте још многи и многи Брајковчани, неје |
| прагу, да буде свој човек, а за толико година до сад не запита ни самога себе, како је том деч |
| да што сам ја ту већ двадесет и толико година?!{S} Учим ја то и говорим.{S} Од како је Брајков |
| унио.{S} Признати се мора: ево дванаест година, како се њих двоје састало, па никад неје међу њ |
| кој путањи девојче од својих седамнаест година, ватрених очију, весела безбрижна изгледа.{S} Ка |
| . </p> <p>То је већ сувише!{S} Шеснаест година, па још млада за беседу!{S} А била већ и пре тог |
| ти, тужбу, да се развенчаш.{S} Петнаест година га већ нема.{S} Расписаћемо по новинама, да се д |
| спођа Ката остала без мужа пре пет шест година.{S} Најстарији син јој, Јован, био већ у по гимн |
| а Радичевића, „толико гладних Мисирских година“.</p> <p>Па онда не може госпођа Ната, да не пон |
| ко старијих и новијих бројева од разних година политичких новина, што их је попа по кадгод од д |
| е, ићи у осамнаесту.{S} Родитељи, у тим годинама својих кћери, морају већ да помишљају и на зет |
| аче мирољубив и добричина, па доста и у годинама, и он већ ратоборнији.{S} Нешто га подиже са с |
| вања и друговања.</p> <p>Деца расла две године напоредо у добу, када душа највећма пријања; па |
| S} Ја је знам.{S} Имала сам прилике две године, да видим, каква је.{S} Отворена ми се свиди.{S} |
| овај орах је, чини ми се, први пут ове године добро понео.</p> <p>– А знаш ли, колико је годин |
| ца више девојачке школе на беседи сваке године по један пут!</p> <p>Прохтело се госпођи Нати, д |
| не умеша у струју, што се заошинула оне године по Српству.{S} Био је он некада у вароши сталан |
| Јуда код цркве, дошао је пре три четири године.{S} Наша славна црквена општина дала му је своју |
| кирија, а она ево је код ње већ четири године.{S} Па има послугу и од Триве.{S} Криста јој је |
| колико је знао и расположен био. – Три године је скоро, како несам био у нашим крајевима, непр |
| е све ређала, свршила би с оним пре три године.</p> <p>– Него шта знам?{S} Код нас ти је на сел |
| то неје она та, којој њен син након три године жури у походе, него јој тек уз пут сврће као поз |
| сада је већ девојче.{S} Седамнаест јој годиница; скоро ће, у име божје, ићи у осамнаесту.{S} Р |
| ову кућу.{S} Онда је Јелици било четири годинице, тек пошла била по петој.</p> <p>– Бубица једн |
| азије.{S} Женско дете у седмој осмој ли годиници.{S} А најмлађе, син, јој, тек се родило, није |
| {S} Ето видиш; шта би ти било, да си за годину две дана мој капелан, па временом мој наследник |
| у, па хајд у варош, па се одене за целу годину..{S} Понда шта ћу?{S} С њом зло, а без ње и горе |
| па се смеје.{S} Видиш га само, тресе се гојазан, зачкиљио очима и развукли му се брци, ал не да |
| ошка успијуша!</p> <p>Попа се све тресе гојазан,:како се смеје.{S} Видиш га само, клима главом, |
| е мора везати за село.{S} Не ће се кућа Гојковића ископати, док је унучади чика-Пере Гојковића, |
| ла“ из куће својега оца, покојнога Пере Гојковића као „бисер-грана“ те се привила уза својега в |
| вића ископати, док је унучади чика-Пере Гојковића, а прославиће се име Игњата Јаковљевића, док |
| евао: вино, гајде, тамбуре, младе моме, голе ноне.. </p> <p>Госпођа Савета очепи попу испод сто |
| о може бити.{S} Иде, а спушта рукаве на голе пунане, снажне руке, да и њих заштити, те да не по |
| отвори очи, насмеши се, па рашири своје голе ручице, те је загрли.</p> <p>– Зар ти још не спава |
| којекуда, њега завеја мећава једне зиме голог и гладног у заветрину у Маркову крчму у Брајковац |
| о ушију, кад је ветар или зима, па мора гологлав да сахрањује, да свети водицу, или да у берби |
| бе, и да пречасни не би дерао чакшире о голу даску.{S} Пред канабетом на сред собице омањи сто. |
| забрану.</p> <p> Мачак се стропоштао с голубињака и треснуо о земљу, па се купа и тресе у свој |
| жника, да се иде кући.</p> <p>– Ти иди, голубице моја!{S} Иди, немој да се крхаш ту! – вели јој |
| ачак ушуњао у мирно гнездашце спокојних голубова.{S} На очиглед брижних родитеља шчепао им још |
| твено по ваздушном мору...{S} Или дивљи голубови и грлице јатомице залепећу крилима за каквом с |
| ветрић с Фрушке Горе.{S} Заћарлијао, па гони несносну запару, те се залеће с травке травци, као |
| „божије па наше“.</p> <p>– Па шта тебе гони, да, можда, ти прихвати њен посао?</p> <p>– Воља и |
| ходати на чистом ваздуху.{S} Али женске гони нека радозналост, да завире у собу мушкарца неожењ |
| Јаковљевића столом.{S} У последње време гонио је Игњата, кажу, да се да бирати чак у Загреб...{ |
| Побегли, да Бог ме.{S} Додијало им овде гоњење за веру као и у Турској, па се просто одселили у |
| се и васпитавају тамо, и буду људи... и гора и боља од мог сина.{S} Па за што не би и он:{S} Не |
| кроз жагор светине, која се устумарала горе и доле, дође до ушију познат женски глас с радосни |
| једаред био код ње, од како је дошао од горе.{S} Он се опет извињава, да још неје доспевао, али |
| алих заранака раскалаши ветрић с Фрушке Горе.{S} Заћарлијао, па гони несносну запару, те се зал |
| Понда шта ћу?{S} С њом зло, а без ње и горе.</p> <pb n="21" /> <p>Ната опет узе да се хвали са |
| ца, не могу.{S} Преудавати се у ма се и горе патила.</p> <p>На том и остало.</p> <pb n="31" /> |
| ш, вели поп Стеван.{S} Не ћеш тек отићи горе, а да и нама не кажеш с Богом? </p> <p>Беше то за |
| одаран занат!{S} Ама зло је почети, још горе не започети.{S} Госпођа Рашићка хоће да му век пој |
| вољи крв, па му одлане.{S} Не би било с горег и чешће.</p> <p>Учитељ, Милан Кнежевић, тукао би |
| безброј рубина раздробио се у чаши, па гори.{S} А попа гледи у њих као стари зналац, па се сме |
| му им се пружа прилика у убавој Фрушкој Гори.{S} А учитељ се „једва дочепао честита друштва“, п |
| да Бранко ташт.{S} У тој дивној Фрушкој Гори, за којом је толико чезнуо, као за својом колевком |
| ому које летње доба или бербу у Фрушкој Гори, те се опомене детињства и старога весеља чика-Пер |
| благо вама!{S} Волео бих ти се сада по гори проходати, него о Божићу прасе...{S} Па шта ће бит |
| хаљина, да се може слободније верати по гори, – последња кратка хаљина, што је као швигарица но |
| ј врућини.{S} Радо, до душе, пешачим по гори; али у јулију месецу, на овакој прижези, џаба.{S} |
| о има право.</p> <p>Јелена не примећује горки подсмех у учитељевим речима.</p> <p>– Ја волим, к |
| скупи и дигне у вис, да му се боја и на горњем и на доњем делу танких крилаца прелива сад као с |
| што јој „срамоте кћер“, па тражи негде горњу хаљину, да им изађе, па да им очита. „То је опет |
| и, уморили се, ваљда, лов ловећи ваздан гором и планином.{S} Но ни целим данашњим својим трудом |
| и, чак и неумрли песник неувелог <title>Горског вијенца</title>, владика Раде Његуш, не беше по |
| ли само једном приликом брату свом, „на гору несрећу, него што је мој Арсеније.“</p> <p>Арсениј |
| /> <p>Хајде на поље,... у воћњак.... у гору,... ма куд,... само да се не састане више ни с ким |
| и поп Стеван између две ватре.{S} Ако у гору вуци, ако у село Турци.{S} Ако ће натраг, ту је Ск |
| ородица вратила опет из Русије у Фрушку Гору.{S} Ставимо ипотезу – можда баш ваша.{S} Гле, мај, |
| је пецне.</p> <p>– Ви сте сретне руке, госпо, – ухвати Дабижић као у шали. – Ја бих вам се рад |
| оспођа Рашићка! – одговори онај.</p> <p>Госпо...?! – замисли се чисто поп Стева, као да му је с |
| овори, зине на учитеља и свештеника.{S} Господа свештеници се чине и невешти, а ти, учо, издири |
| а Брајковчане пиво, па још у боцама.{S} Господа га иначе пију тек кад оду у Руму, у Ириг, у Мит |
| нада Јелена, па не пушта руке.</p> <p>– Господа универзитетлије увек имају право, дакако!{S} У |
| окојни Игњат Јаковљевић жив, знала су и господа из жупаније пут, који води амо.{S} Сам пресветл |
| Догод ми будемо из школа изалазили као господа, а не као радници, увек ће нам кола ићи на еро. |
| .</p> <p> А по Брајковцу Бруји, како су господа ноћас правила „бал“ по селу.</p> <pb n="84" /> |
| ану у Брајковцу дан мамурлука.{S} Чича, господар начеоник, поранио пре времена, па дошао у општ |
| је то дошао.</p> <p>Господин бележник, господар начелник, благајник, писар, неколико одборника |
| њена укућанка, још пре неколико година господар кућни, док покојни госпођа-Натин неје купио од |
| љене власти у Брајковцу.</p> <p>Е, па и господар начеоник, човек иначе мирољубив и добричина, п |
| век, да укротиш свог сестрића.{S} Ти си господар у кући, ти дрмаш општином, па..</p> <p>– Сто м |
| а..</p> <p>– Сто му мука!{S} Да, ја сам господар у кући, па ће бити онако, како ја хоћу.{S} Да, |
| бити онако, како ја хоћу.{S} Да, ја сам господар у општини, па... (Осмелио се тако поп-Стева, п |
| што толико пута вели; </p> <p>– Ја сам господар у мојој кући.{S} Ја сам сретнији, него многи м |
| расположен, да другога забавља.</p> <p>Господар начеоник, стари пензионирац...{S} И опису ту.{ |
| S} Највећи просветни напредак у својему господарству припустио је тек у толико, што је наручио |
| его што редовно по један од Брајковачке господе части осталу, па тако један по један остане ред |
| до душе, своју госпоштину.{S} Али осим господе из среза и суда којима се и тако мало кад који |
| – „господин“, док овамо имадемо доста „господе“ без интелигенције...{S} Узми само то на ум, да |
| био тако с неруке ни крупној ни ситној господи.{S} Док је био покојни Игњат Јаковљевић жив, зн |
| Брајковац, јер је до пре млади учитељ, господин Кнежевић, често долазио к њој...{S} То неје би |
| пре почели?</p> <p>– Ништа не чини.{S} Господин учитељ ће нас научити Бранково коло...</p> <p> |
| стари пензионирац...{S} И опису ту.{S} Господин бележник је нашао, да је вредно, да му се јави |
| } Јован нек иде својим путом. „Нек буде господин, да се не пати!{S} Шат буде помоћник и заштитн |
| хата. </p> <p>– Шта мислите, где нам је господин учитељ? – пита лагано бележниковица Јована. </ |
| је пут, који води амо.{S} Сам пресветли господин жупан, кад је требало бирати жупанијске преста |
| а“.</p> <p>Као што рече Јован, пречасни господин архимандрит беше отишао некуда у купке.{S} А м |
| estone unit="subSection" /> <p>Пречасни господин парох Брајковачки, поп Стеван Радојчић седи по |
| , сестру, другарицу Јелену и...{S} Онај господин, што је био ономад с Јованом код њих, кад су п |
| ца збунити. – Ал тако јој треба!{S} Тај господин Бранко добро јој је напаприо у нос, може га са |
| .{S} Па смо закључили с овим побром... (Господин Милан Кнежевић, наш учитељ! – приказа Јован уч |
| оница, и читаоница и пушионица. </p> <p>Господин парох има у сеници тој сву удобност; и, збиља; |
| дура да распита, ко је то дошао.</p> <p>Господин бележник, господар начелник, благајник, писар, |
| е бити интелигентан човек, а да није – „господин“, док овамо имадемо доста „господе“ без интели |
| тражи интелигентан човек, човек... не „господин“!</p> <p>Бранку се побра није никад још таким |
| Бранко неје био „господин Бранко“ или „господин Стајић“, него само Бранко: толико се и тако се |
| Бранко. (За њих у кући Бранко неје био „господин Бранко“ или „господин Стајић“, него само Бранк |
| ори Јелена. </p> <p>Не води ти бриге за господина...{S} Бранка.{S} Он ће већ доћи, – рече Дарин |
| .{S} Мисли, ко је као она, што има сина господина!{S} Још сад се оневидила!{S} Па тек она варош |
| ика“ доста, ал и ти хоће да играју само господина.{S} Или се и не мисли на то, да трговцу треба |
| јег агитатора, адвоката и ма ког иначе „господина“.{S} Далеко је, дакако, од мене и помисао, да |
| ољој вољи.</p> <p>– Немојте се плашити, господине Бранко, – рече Даринка, као да јој жао, ако ј |
| то Јуда?{S} Шта мислите Бофл, сам бофл, господине мој,... ђубре!...{S} Он вам ни гуску нашу пој |
| знаш твоју песму?</p> <p>– Знам, знам, господине! – зарадова се дете.</p> <p>– Идем,... сад ћу |
| анђео храбрилац!</p> <p>– Молим, молим, господине, – одговори Даринка, а застиди се, – Не стоји |
| али пред свог свеца...{S} То је грозно, господине мој.{S} То треба да знаду наши учењаци, па о |
| па слуша.</p> <p>– Дивна идеја од вас, господине бележниче, да овде вечерамо! – кличе Дабижић, |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>– Господине Бранко! – зазвони звонки глас неки до Бранков |
| ића с пуном чашом пред Јована:</p> <p>– Господине докторе, ја сам у вама познао човека, који... |
| ској православној цркви!{S} Жалост, мој господине докторе!{S} Жалост!...{S} А знате ли, шта рад |
| паметна човека. </p> <p>За што?{S} Мој господине, ето, за што! –вели Јеша. – Мој конкурент, он |
| тако хоћу.</p> <p>– И ви мене називате „господине“ – рече Бранко, тек да се, бојаги, извини. </ |
| јој учитељ; – у вече са мном, а дању с господином Бранком.</p> <p>Девојче бризну у плач.</p> < |
| т!{S} Госпођа бележниковица ће за љубав господину Јаковљевићу.{S} Млади грк Брајковачки ће, јер |
| аори се на ту реч око стола.)...{S} Да, господо моја, – залеће се Дабижић све живље, – данас су |
| S} Чујмо!{S} Јеша има реч!</p> <p>– Да, господо моја, – опет ће Јеша. – Не ће српски народ клон |
| а, да једва може да дахне.{S} Та идеја, господо моја, има своје живе поборнике... поборнике, у |
| ећемо на убаво Стражилово.{S} У то име, господо моја,..</p> <p>– Живио!{S} Живио! – заори се оп |
| пилићи су готови.{S}Па ако је по вољи, господо, да донесем сада радованца.</p> <p>– Врло добро |
| ne unit="subSection" /> <p>– О-о, лепо, господо!{S} Лепо од вас! – повика на једаред Јелена тро |
| foreign>! - додаде стари пензионирац. – Господо моја!{S} Ја дижем ову чашу у здравље једне вред |
| главу, те га цмокну у чело...</p> <p>– Господо, – диже се бележник, – ако и јесте лепи српски |
| в цигару за два новчића, да недељом бар господски пуши у колу пред девојкама или у крчми..{S} П |
| их таких посластица, што се, по сеоском господском обичају, износе пред „физите“.{S} Нахвалиле |
| његова сестра, па се као снебива у тако господском кругу. </p> <p>Бранко узео виолину, па превл |
| скочивши тај степен, а они одмах хајд у господство, те или постадоше општинским начелницима, ил |
| кад их шаљу у школу, за раднике него за господу, а и не разабирају, је ли им син способан за ка |
| Катину децу већ сад гледе као у велику господу, па се поносе.{S} Наша деца!{S} Има и у Брајков |
| штинском уреду а у званичним пословима, госпођа бележниковица зна увек да га одржи у статус кво |
| па слуша и по каткад шмркне од жалости, Госпођа Ната окрене пећци леђа, наглади своју цицу и кл |
| два самохрана женска грла, мати и кћи, госпођа Ната и госпођица Даринка!{S} Још за живота купи |
| е подсмехнути.</p> <p>– Тражи вас, ујо, госпођа Рашићка! – одговори онај.</p> <p>Госпо...?! – з |
| , да је пољуби у руку.</p> <p> Наравно, госпођа Ната пита, шта јој ради мати.{S} И тако пређе р |
| танко зна и прича, како је, на прилику, госпођа Рашићка обрлатила поп-Стеву, <pb n="95" /> да г |
| преблаги Јеврем...{S} Ето вам, шта је: госпођа Јеца просила вашега Бранка за своју кћер!</p> < |
| њега и за српску позоришну уметност!{S} Госпођа бележниковица ће за љубав господину Јаковљевићу |
| а!“ помисли у себи. „Никад друкче!..{S} Госпођа Рашићка!{S} Као да пркоси!“</p> <p>У исти мах м |
| да ће то све још бити као што треба.{S} Госпођа Јеца се као мало и поутеши, али... тек... тек.. |
| вора она, неје то велико зарезивала.{S} Госпођа Јеца се не осврће на то, што ће рећи свет; јер |
| закуп, живео је с том кућом као род.{S} Госпођа Ката и данас чува крунаше и сребрњаче, све нове |
| зло је почети, још горе не започети.{S} Госпођа Рашићка хоће да му век поједе, што до сад већ н |
| {S} Шта сад?</p> <p>– Па биће добро.{S} Госпођа Рашићка зна сваку воду окренути на своју водени |
| а рупицу испод врата у своју хаљину.{S} Госпођа Рашићка присела поред њега на столицу.{S} Рећи |
| а као да плива у задовољству.</p> <p>– Госпођа ваша мати није нам се изненадила.</p> <p>– Ја с |
| да одудари преко коња, па да потера, а госпођа Ната повика:</p> <p>– Кристо!{S} Кристо!</p> <p |
| ле за омлатином!- вели попа смешљиво; а госпођа Јеца га види, да је сад већ мекши од памука.</p |
| е знам.{S} Ја сам пошао био к Јовану; а госпођа ме замоли, да вас к њој пошаљем, – одговори Бра |
| селу неколико недеља, као што намерава госпођа Ната, то је, као што опет ропта њена кћерка, го |
| здрави.{S} Можда би и отишао био, да га госпођа Рашићка не посла поп-Стевану у врт, те се предо |
| а је теби сад опет, нотарошу? – пита га госпођа бележниковица.</p> <p>– Пусти момка!{S} Није чо |
| а треба жалити него осуђивати.{S} Понда госпођа Рашићка?!{S} Боже мој, и она је мати.{S} Само у |
| дођу.</p> <p>Ево и наше деце! – повика госпођа Јеца, кад виде своју кћер с попиним сестрићем и |
| у, како је поуздана.</p> <p>А та слатка госпођа Натина јесте мајсторица Јула, њена укућанка, јо |
| ној, носи на души и на образу свом сама госпођа Јелисавета Рашићка, ипак јој дође и девојче сам |
| талих.</p> <p>– Каква ујна?</p> <p>– Па госпођа Рашићка.</p> <p>– Збиља!{S} Па ту је за цело и |
| <p>– Да нисмо штогод заборавиле? – пита госпођа Ната, а крсти се и стала на потегу, па се ухват |
| члана овога друштва и ове општине, наша госпођа бележниковица.{S} Живила!</p> <p>– Живила-а-а!< |
| неје купио од ње.{S} А то, што јој сад госпођа Ната и опет меће на душу, јесте ништа и нико ма |
| а ухватиле испод руке, па ходају испред госпођа-Катичина дућана на улици.{S} Њих две не занима |
| оре речи.{S} По Брајковцу се каже: „Куд госпођа Јеца оком, поп Стева скоком“</p> <p>Не таје Бра |
| поп-Стевину кућу госпођа Рашићка, донде госпођа Јеца учитељица, од јако поп-Стевина Јелисавета, |
| чински савет...</p> <p>После вечере оде госпођа Рашићка с Јеленом „за послом“.{S} Оста сам ујак |
| <p>И би тако, можда, било, да не наиђе госпођа Ната, те Јелена дође к себи, да је пољуби у рук |
| у кући из посете.{S} Па сад се тек диже госпођа Јеца са својом кћерком, да полазе кући.{S} А от |
| сирских година“.</p> <p>Па онда не може госпођа Ната, да не понесе штогод сестриној деци.{S} То |
| ласа од себе.</p> <p>– Да Бог ме, да је госпођа Рашићка узела сад згодну прилику, те доказала п |
| а имала, да наведе против тога, када је госпођа Ната била најпре код ње, а противних разлога је |
| ма штогод падне на памет! приметила је госпођа Јелисавета.</p> <p>– Па то је лепо! – рекла је |
| ета.</p> <p>– Па то је лепо! – рекла је госпођа Ната. – Нека се младеж провесели!</p> <p>То је |
| да дођем к себи!</p> <p>– Е, Бога ми је госпођа Рашићка већ дошла к себи.{S} Већ се говори по с |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Ако је госпођа Рашићка и мислила, па, можда, и уверена била, д |
| село, брујало је по Брајковцу, како је госпођа Јеца довела била поп-Стевина сестрића у кућу, д |
| ме, младеж треба да пева!</p> <p>То је госпођа Рашићка нашла за добро, да извије, када је дошл |
| у стану у тако доброј кући, као што је госпођа– Натина.{S} Па, Бог зна, како јој је, мило што |
| шти.</p> <p>Још га од зимус препоручује госпођа Ната мајсторици.{S} А још од зимус говори Дарин |
| о, да на први поглед од мах види, да се госпођа Јелисавета преварила у рачуну?</p> <p>Даринци ч |
| сам код матере.</p> <p>– О, о, вајка се госпођа Јелисавета.{S} Не свиди јој се.{S} Па да сте пр |
| /p> <p>– А да шта ћеш!{S} Јавља л ти се госпођа Ната из вароши?</p> <p>– Јавља ми, да ће доћи с |
| вароши нису ни ушла честито у двориште госпођа– Катино, а већ је готово цело село знало, да је |
| а чути...</p> <p>Сви су мислили, сад ће госпођа Рашићка свиснути од једа и од срамоте.{S} А она |
| иница је већ омирисала. –</p> <p>– Неће госпођа.{S} Јоца то· допустити, по што јој је на рамени |
| <p>– Бранко је фини младић! – приметиће госпођа Рашићка. – Па..</p> <p>– Ух, ух!{S} Немој, моли |
| па га чува као свој рођени, – приметиће госпођа Ната. </p> <p>– И чува га бог ме; па има и за ш |
| е снило...{S} Па том приликом приметиће госпођа Ната, гладећи свог мацана: </p> <p>„Кад ми одем |
| у вароши где бити славан човек, – рече госпођа Јеца.{S} Другим речима, а то бар мисли: „Путуј, |
| ци рукаве, па, што кажу, у се и...{S} И госпођа Ката одби толике општинске бележнике и сеоске т |
| како јој је мило!</p> <p>Наравно, да и госпођа Ната, а особито госпођа Катица, – та, она бар д |
| у постељу малога Владимира.{S} А она и госпођа Ната седе још, па разговарају о којечему и преж |
| је то сад на дневном реду. </p> <p>Па и госпођа Ната и госпођа Рашићка, када су једна другој пр |
| евном реду. </p> <p>Па и госпођа Ната и госпођа Рашићка, када су једна другој правиле „физите“ |
| адеж провесели!</p> <p>То је најпосле и госпођа Јелисавета морала одобрити, (да је варошкиња не |
| са свима.{S} Убезекну се и поп Стеван и госпођа Рашићка.</p> <p>– Па што тако нагло?</p> <p>– И |
| лицом.</p> <p>Дође јој од пре редовно и госпођа Рашићка, те разговарају, на прилику, о врту, о |
| ирисао, узе да припали смотку.</p> <p>И госпођа бележниковица се намести у пола окренута Јовану |
| p> <p>Тако нешто, ваљда, замишља у себи госпођа Ната и сад, па купи све гдегод шта, као да неће |
| и и тако што, чему је кад време.{S} Али госпођа Јелисавете нема од неко доба, па, ево, ни данас |
| зекну.{S} Хтеде да пита: на што?{S} Али госпођа Рашићка помрче оштро на њу очима; па само дода: |
| , ја то не ћу моћи све издржати, – вели госпођа Ната, а запурила се сирота од врућине и гурања |
| у...</p> <p>Нема те жеље, што је зажели госпођа Јеца Рашићка, па да јој поп Стева Радојчић неје |
| е ту, него да се витла којекуда“, мисли госпођа Ната).{S} Мајсторица штогод шије, или потплеће |
| <pb n="18" /> <p>То су најмилије мисли госпођа-Катине, па око тога се врзу, ето, и сад по толи |
| лико година господар кућни, док покојни госпођа-Натин неје купио од ње.{S} А то, што јој сад го |
| ги ветар).{S} За Бога, Стефане, – удари госпођа Јеца кроз плач, – ништа се не бринеш за дете.{S |
| во ни оно.{S} Ево, и сузе пођоше врцати госпођа-Рашићки, сузе, Боже, тешке, несретне... </p> <p |
| оженимо овога нашега учитеља!-- примети госпођа бележниковица, или што је наишла на таки неред, |
| нка.{S} Са свим је излишан био притисак госпођа-Саветине папуче на поп Стевин жуљ, излишан, ако |
| Брајковачком селу у недељу.</p> <p>Ако госпођа Јеца што не изради, мисли у себи Јован, не помо |
| и на крупно решето и садашњост.{S} Тако госпођа Рашићка неје могла да пропусти, а да не спомене |
| сли.{S} Нико речи да проговори.{S} Само госпођа Рашићка хоће да је нешто необично слатка.{S} И |
| зостати, – рекла јој је са свим озбиљно госпођа Рашићка, па је одмах отишла свом поп-Стеви, да |
| е паде ни једне речи, која би, баш и по госпођа-Катину мишљењу, на Даринку утицала развратно.{S |
| . мислим, да сте сви погодили, да је то госпођа супруга нашега вреднога и ваљанога члана овога |
| p>Наравно, да и госпођа Ната, а особито госпођа Катица, – та, она бар добро познаје Јецу Рашићк |
| Живковићка прва дошла, да се поздрави с госпођа–Натом.{S} Давина се одавно нешто и својака с Ја |
| е избациш из општине, – рећи ће вечерас госпођа Рашићка поп-Стеви, наравно, после неког згодног |
| е изашло, јух, јух, јух! – уздахну опет госпођа Ната.</p> <p>– И староседелице славнога Брајков |
| ски гласови с кола.</p> <p>– Јух! цикну госпођа Ката, тек што познаде госте.</p> <p>Кад је дошл |
| врућина данас, да Бог сачува! – уздахну госпођа Ната, кад добила времена, да стресе прашину с х |
| сутра дан се уселила у поп-Стевину кућу госпођа Рашићка, донде госпођа Јеца учитељица, од јако |
| јом покојном...</p> <p>Дође у Брајковац госпођа Јеца Рашићка.{S} Удовица попадија, као што је б |
| >, ах то је хец!“ </p> <pb n="83" /> <p>Госпођа Рашићка се устумарала по соби, бојаги, хоће да |
| амбуре, младе моме, голе ноне.. </p> <p>Госпођа Савета очепи попу испод стола.</p> <p>Јелена ба |
| ло, као да хоће да га прочачка. </p> <p>Госпођа бележниковица нежно продрмуса руком, као и нехо |
| и уји и својој несуђеној пуници!</p> <p>Госпођа Јеца све овако одскаче од земље, како се једи.{ |
| осмејком тим загрли је и сан...</p> <p>Госпођа Катица у другој соби метнула у постељу малога В |
| поштина се Брајковачка узбунила.</p> <p>Госпођа бележниковица, на прилику, видела кроз прозор, |
| атица претрчала, па је прихваћа.</p> <p>Госпођа Ната се мигољи у тешком пртљагу, хоће да се изв |
| } Чисто би га загрлила, што иде.</p> <p>Госпођа Рашићка с поља мед, ал изнутра јед, сам јед, ка |
| камџијом, да гледа пут преда се.</p> <p>Госпођа Ната дрема, па клања главом то амо то тамо, те |
| иком о томе пре не рече ни речи.</p> <p>Госпођа Ката да пукне у себи од смеха, како се премудра |
| за њеном децом и својом невољом.</p> <p>Госпођа Ката остала без мужа пре пет шест година.{S} На |
| а сачувам, мама, мајчину душицу.</p> <p>Госпођа Ната се милокрвно загледа у своју кћер.{S} Шта |
| ти и код чике, поп-Стеве, и код матере, госпође Рашићке, како би јој допустили, да и она пева н |
| него обично, али су се збиља физите код госпође Нате и Катице мало дуже позабавиле, тек, ето, б |
| ога манастира, у село, сврну уз пут код госпође бележниковице.</p> <p>– А, вас треба посути сит |
| е вредне домаћице, верне супруге, једне госпође, која је ружа у нашем друштву.{S} А то није ник |
| ето, брзо прође време, кад се обично и госпође сеоске враћају кући из посете.{S} Па сад се тек |
| } Па је већ ето, време, да се на селу и госпође враћају са села, кад се и коло око крста разила |
| рици, толико и више криво њеној матери, госпођи Јелисавети, Рашићки, што су те варошкиње дошле! |
| а капља га обори под земљу...{S} Па кад госпођи Нати дође срцу <pb n="17" /> тешко, не жали пут |
| годи, „бар док прође беседа“!{S} Шта је госпођи Нати до беседе!</p> <p>– Ја сам, – вели, – за т |
| године по један пут!</p> <p>Прохтело се госпођи Нати, да види своју сестру, баш као да јој је, |
| ати.</p> <p>А кад хладовина разгалила и госпођи Нати тромост с веђа и дремеж с очију, живнула и |
| а....{S} Хајде, Триво дете моје, помози госпођи, видиш, сама је.</p> <p>– Разумем! – одговори Т |
| шићка преварила у рачуну.{S} А треба ли госпођи Кати много, да на први поглед од мах види, да с |
| енуо и он! – пришапута писар милостивој госпођи бележниковици. (И за писара, дакле, хвала Богу, |
| х разних предмета.</p> <pb n="97" /> <p>Госпођи Нати чисто неје право, што Даринка оде с Јелено |
| онила главу на материне груди...</p> <p>Госпођи Нати од седморо деце заживела јединица мезимица |
| то је, као што опет ропта њена кћерка, госпођица</p> <p>Даринка, кад је у вароши „велика бесед |
| ш ништа?</p> <p>– Шта да знам?</p> <p>– Госпођица Јелена је одбегла.</p> <p>– Шта говориш</p> < |
| скупо стати, што му квари сан.</p> <p>А госпођица Јелена... ох!{S} Она чује Миланов глас и топи |
| ачкога друштва“, рече писар, биће гошћа госпођица Даринка („Изврсна певачица!“ рече за њу Јован |
| вачица!“ рече за њу Јован Јаковљевић) и госпођица Јелена попина („Без њене можемо ни маћи!“ реч |
| женска грла, мати и кћи, госпођа Ната и госпођица Даринка!{S} Још за живота купио кућу у вароши |
| како је „вечита штета за уметност, што госпођица Јелена нема прилике, да ступи на даске, што с |
| дошавши до ње.</p> <p>– Ја нисам вама „госпођица“ Јелена, – примети она, бојаги, срдито, па га |
| шта сам вам казала?{S} Ја нисам за вас „госпођица“ Јелена, – понови девојче.</p> <p>– Мати сама |
| тљивим погледом.</p> <p>– Ви се заиста, госпођице, врло добро забављате, – пребацује јој учитељ |
| <p>– Наравно, наравно.{S} И ви, дакако, госпођице, примети Кнежевић и истрже своју руку.</p> <p |
| на њега.</p> <pb n="40" /> <p>- За што, госпођице?</p> <p>Бранко се не довија ни из далека.</p> |
| <p>А ето ти и опет, већ по толики пут, госпођице Даринке, јединице јој кћерке, па ће онако срд |
| ин врт.</p> <p>– Стојим на расположењу, госпођице Јелена, – проговори усиљеном шалом а учтиво Б |
| ро учинило, залети се у кућу. </p> <p>- Госпођице Јелена, без сумње и ви ћете нам помоћи.{S} Ви |
| идео се...{S} Једва се прибра.</p> <p>– Госпођице Даро, – рече јој тихо, па тако искрено, својс |
| } Али ипак ме срце вуче нашем крају, па госпођице... </p> <p>Јелена почела била, да га поверљив |
| по најновијем журналу, не стиди се прве госпођице.{S} Она ти напуни својих неколико котарица во |
| нема опасности, да ће морати певати без госпођице Јелене. </p> <p>Сутра после подне одмах је пр |
| би у овај пар бризнула у плач. </p> <p>Госпођице, молим вас, мало јаче...· слободније, – храбр |
| е довија ни из далека.</p> <p>– И опет „госпођице“!{S} Срдим се! – обрецну се Бог ме, Јелена, п |
| у, врло ваљана душа; а о њеној кћери, о госпођици Даринци толико јој је приповедао, да матери н |
| би се сада састао с госпођом Катом и с госпођицом Даринком, јер је већ једаред био с њима, баш |
| га „вишег позива“, па вели:{S} Штета за госпођицу Јелку, што нема прилике да ступи на позорницу |
| кадгод не пребаци, па још, можда, пред госпођом Рашићком, што је небрат према сестри.{S} Тога |
| аћу данашњи разговор, што су га имале с госпођом Рашићком.</p> <p>– Мудра ти је то зверка.{S} К |
| а остану у друштву с госпођом Натом и с госпођом Катом, па се отискоше у врт.</p> <p>Јелена је |
| било први пут, када би се сада састао с госпођом Катом и с госпођицом Даринком, јер је већ једа |
| им неугодно било, да остану у друштву с госпођом Натом и с госпођом Катом, па се отискоше у врт |
| о. </p> <p>Салетели сви, што год их је, госпођу Рашићку, да допусти Јелени, да пева на селу.</p |
| </p> <p>Попина Јелена...{S} До душе, за госпођу Јелисавету говоре не знам ово оно.{S} Али девој |
| на, скупо бије платио, – вели Катица за госпођу Јецу. – Медом залива, а да лизнеш, очемерила би |
| ана с његовима.{S} Тетка му је, рече за госпођу Нату, врло ваљана душа; а о њеној кћери, о госп |
| , Бранка Стајића, спремила се да дочека госпођу Јелисавету Рашићку из Брајковца <pb n="103" /> |
| у визиту.</p> <p>И сад узеде да оговара госпођу Нату, како се дала наплатити од поп-Стеве, кад |
| > <p>Попа узеде своју Јелисавету, иначе госпођу Јецу Рашићку за руку, па пођоше у кућу.</p> <p> |
| , што нађе за вредно, да и себице увери госпођу Нату, како је поуздана.</p> <p>А та слатка госп |
| и ви лепо тако да спремате омладину на госпоство.{S} Једино се клањам учитељству народном.{S} |
| игентних људи.</p> <p>- Интелигенција и госпоштина, за бога, још није све једно, то ћеш тек доп |
| аковљевићима, од како је...</p> <p>Па и госпоштина се Брајковачка узбунила.</p> <p>Госпођа беле |
| аша је интелигенција, или баш ако хоћеш госпоштина, збиља, свезана с народом као мало где, па.. |
| вац...{S} Има Брајковац, до душе, своју госпоштину.{S} Али осим господе из среза и суда којима |
| је то било?</p> <p>– Синоћ.{S} За то је гост брже и погодио, куд се иде из Брајковца него у Бра |
| шао у виноград.{S} Има у поп-Стеве неки гост, Јованов пријатељ из Беча.{S} Та, знаћеш га.{S} Ти |
| еставнике, изволели су толико пута бити гост за Јаковљевића столом.{S} У последње време гонио ј |
| овчани спремали се, да свечано дочекају госта, коме место то беше тако омилело, да је зажелео у |
| ух! цикну госпођа Ката, тек што познаде госте.</p> <p>Кад је дошла к себи, сети се, да притрчи |
| свечаност.{S} Је л да ти је право?{S} У госте ћемо код Тинке.{S} Време је.{S} Није лепо, што ме |
| >Ката отрчи у кућу и спрема воде, да се гости умију.</p> <p>– Триво, – кренула се Ната кочијашу |
| ми „код разбијене канте“ рашћеретали се гости, па и не мисле кући; него де једну, де још једну |
| о, ни крв пролити, кад зажеле то његови гости и рачуни.</p> <p> А ту су сви, ту је Брајковачко |
| ељом, коло.{S} Село мало, а тако отмени гости!{S} Па као да су целом селу дошли!</p> <p>Догађај |
| ">pianissimo</foreign> што га вечерашњи гости из Маркове крчме „Код разбијене канте“ извијају п |
| > <p>Два дана напред почели се скупљати гости са стране.{S} Е, неје друкче, већ изгледаше тамо, |
| било каква већа посла, било да му дођу гости, било да се кољу свињи, или тако што, Давина је у |
| ом познанику.</p> <p>– Тако се дочекују гости?! – пребаци му, бојаги, Јован.</p> <p>– Поздравиш |
| ила код попине Јелене, па видела, да су гости дошли, те потрчала кући, а сва се запурила и заду |
| це стоје две лађе, на којима дошли беху гости из Панчева и Земуна.{S} Обе беху истакле многе за |
| анога дана дођоше на Карловачку станицу гости из Србије.{S} Многи се свет беше искупио на стани |
| њим земним остацима песниковим. </p> <p>Гости из разних крајева заузимаху своја одређена места. |
| > <p>– Ево га!</p> <p>Окрену се.</p> <p>Гости из Брајковца.{S} Ту тетка Ната, ту Даринка, Јован |
| обито српске, која тога дана неје имала гостију. </p> <p>И Тинка Стајићка, мати нашега познаник |
| олице. </p> <p>– Добили смо канда негде гостију!</p> <p>Понда се узврпољи, док не нађе некакав |
| више, што се слегло на један пут ваздан гостију у село.{S} Ту је Јаковљевићкин Јован.{S} Ту и п |
| а.</p> <p> У Нови Сад се слегло такођер гостију са свију страна, да оданде још допрате спровод |
| > <p>Ето, зашто је долазак сека–Катиних гостију догађај за Брајковац.{S} Па сад још тим више, ш |
| S} Као вели, она јој је сина дочекала и гостила неко време у Брајковцу, на право је и поштено, |
| едан или ма и за два дана.{S} Надала се гостима још синоћ, али не дођоше.</p> <p>Бранко нема ми |
| дала се домаћица, ко је. – Јесте л ради гостима? – повикаше женски гласови с кола.</p> <p>– Јух |
| се не разилазе.</p> <p>Стајић са својим гостима из Брајковца нашао се одмах до гроба. </p> <p>Д |
| S} Ко не би био рад тако добрим и милим гостима!{S} Добро нам дошли!</p> <p>– Боље нашли! отпоз |
| <p>И Марко се, већ по одавно, помешао с гостима.</p> <p>Бележник хоће да га бојаги, боцка, па г |
| е тамо потражи.{S} А Зорка упртила неки гостински пртљаг, пошла с њим у кућу, па сад не зна, шт |
| ад је дошла к себи, сети се, да притрчи гостинским колима.</p> <p>– Гле секе!{S} Гле Даре!{S} Д |
| у оној некада граничарској Митровици, у гостионици „код зеленог дрвета“ А и деца се виђала тамо |
| амо...{S} Докторе, седи овде.</p> <p>И гостољубиви бележник пође да прави места Јовану уза сто |
| срцу према свакоме, с којим свагда беше готов да обгрли цео свет.</p> <p>Него у тој тами сукну |
| уми ме, што ти кажем.{S} Ствар још није готова, – теши поп Стеван и њу и себе. – Све ће то још |
| !{S} Ево Марка.{S} Вели:{S} И пилићи су готови.{S}Па ако је по вољи, господо, да донесем сада р |
| осећаше збиља потребу, да се одмори.{S} Готово да је био већ и заборавио на ујака; а кад га се |
| боји се, да се не би показао сметен.{S} Готово би се и смео био, ето, на први мах, да га Даринк |
| рдито, па га својски узеде под руку.{S} Готово да је силом прогурала своју левицу око Бранкове |
| добила, па онда и о којечему другоме – готово без праве свезе тих разних предмета.</p> <pb n=" |
| ен глас тако му је потребан у збору, да готово без ње не ће моћи бити ништа.</p> <p>**...*Удари |
| ижен.{S} Човек рођен за виши позив нема готово ни свога имена данас.{S} Писар, писар и само пис |
| у добу, када душа највећма пријања; па готово прирасле једна за другу.{S} Па имају, о чему да |
| о, да је сека Ката добила гошће, јер је готово цело село било на раскршћу, где се играло, као о |
| то у двориште госпођа– Катино, а већ је готово цело село знало, да је сека Ката добила гошће, ј |
| иси оженио.</p> <p>Даринка се смеши, ал готово и не разуме, шта ови говоре.{S} Њој је и то друш |
| а!</p> <p>Бранко Стајић примио ствар за готову.</p> <p>Пред сутон кренули кући.</p> <p>– Стој!{ |
| је тим пре, што се уверио, да се и сама гошћа одушевила за „ту идеју“, што би рекао Раја Јовано |
| рајковачкога друштва“, рече писар, биће гошћа госпођица Даринка („Изврсна певачица!“ рече за њу |
| tone unit="subSection" /> <p>Још кола с гошћама из вароши нису ни ушла честито у двориште госпо |
| цело село знало, да је сека Ката добила гошће, јер је готово цело село било на раскршћу, где се |
| -Стеву, па наведе реч на Јаковљевићкине гошће.</p> <p>Била ту Јаковљевићкиња девојка, па вели, |
| е чуо још синоћ од Јелене, како су тамо гошће дошле, као да осети, да су му сад у оној кући вра |
| : „Што се овај свет толико на силу Бога грађа са мном и присваја?“</p> <p>– Шта сте се замислил |
| свију сталежа поштованога Брајковачкога грађанства.</p> <pb n="26" /> <p>Пре неколико година, а |
| а прате.</p> <pb n="79" /> <p>Дочека га граја:{S} О-о! </p> <p>А-а!... </p> <milestone unit="su |
| као познанику каквом.</p> <p>И срце му гракну од неке милине, кад помисли, како ће му се добра |
| ца, покојнога Пере Гојковића као „бисер-грана“ те се привила уза својега војна, Данила Славнића |
| она Цезара од Базана, каквог шпањолског гранда у сред Севиље, па завија по свом срцу, по свом „ |
| рајковцу још увек само као оно птица на грани, те чека згодан тренутак, да прне опет у свет,... |
| су био чика Пера.{S} А Славнић официр у граници. („Немачко рухо на њему, ал под рухом српско ср |
| стајао с њим у Митровици, у оној некада граничарској Митровици, у гостионици „код зеленог дрвет |
| а у лист хартије, што је задели на суху грану на некој брескви, тек да зар омиришу мало барута. |
| совито...{S} На бресту се гдегде закрши грање, а одонуд излети орао, замахне крилима, па заплов |
| S} Станица паропловског друштва окићена грањем и венцима, а на мосту, што води слађе на сухо, п |
| нас не очеше.{S} И тај наш **Бранко је грдио калуђере.{S} За то је он наш идеал.</p> <p>– Јест |
| вић и Бах.{S} Каква слободна штампа?{S} Грдити своје старешине, исмевати своју светињу.{S} То ј |
| трао и као неки начин, да би свој стари грех према сестри и сестрићу загладио, осећао се туђ пр |
| али се о „народном“ новцу, јер исти тај грех носе на души и остали.) Ми учимо јуристерај, да „б |
| колара и његове сестре. </p> <p> Млади грк, Јеша Дабижић, отпоручио је матери још пре једнога |
| а љубав господину Јаковљевићу.{S} Млади грк Брајковачки ће, јер је таки дух времена.{S} Бележни |
| е наквашенога срца свога стао проливати грке сузе, раптајући на своју судбину, како је он несре |
| ни њен Милан!{S} Да зна само, колико је грких пилула прогутао већ и данас од бележниковичина пе |
| о је поп Стева имао да прогута неколико грких залогаја, неколико прекора и пребацивања. „Какав |
| неситог мамона, нити зајази продеранога грла својега.{S} Кад неста блага, неста пријатеља, па н |
| у, а како би овака два самохрана женска грла, мати и кћи, госпођа Ната и госпођица Даринка!{S} |
| да на обали, као да занемеше оне тисуће грла искупљенога народа.</p> <p>На једаред запева стоти |
| њега.{S} Очи јој се насмешише.{S} А из грла се оте неки клик - ни налик на онај глас, што јој |
| ст, вратат, прсат, плећат, – па то су и грла,... мој брајко!</p> <p>За то благајник ужива, што |
| здушном мору...{S} Или дивљи голубови и грлице јатомице залепећу крилима за каквом савуљагом, п |
| сврћући се то за орлом, то за шевом или грлицом, често би гурнула матер и тргла је иза сна, да |
| ш?</p> <p>Јелена не уме да одговори.{S} Грло јој је стегло.</p> <pb n="56" /> <p>Нема снаге да |
| цу.</p> <p>Писар се гуши сиром и залива грло белим вином.{S} Али и он наравно мисли, да мора не |
| толико се пута захука, дошао је већ под грло, а то се отео тек само дубок уздисај.{S} Срце би н |
| сарев тенор, који би диван био, да кроз грло неје пропустио већ толико силно пиво, бело и црно |
| > <p>– Хм, Хм! – продера благајник кроз грло, као да хоће да га прочачка. </p> <p>Госпођа бележ |
| тај, Србине!“ – трже се, а кроз храпаво грло, загушено пивушином, једва му проби медвеђи глас, |
| ек као шала изгледало.{S} Прочачка опет грло с неколико: „Хм—хм!“ – поглади брке, продрма своју |
| стаде гутати, као да јој нешто засело у грлу.</p> <p>Бранко као да не ће више о томе да говори. |
| еде да проговори, али јој заста нешто у грлу, па гледи само учитеља упитљивим погледом.</p> <p> |
| од радости што од умора. </p> <p>Е,сад грљењу и љубљењу нема, мислиш, краја.{S} Цмок један пут |
| диже народ српски из благодарности само гроб.{S} Као свећеника велике идеје пренесе га у храм, |
| >– Ово понесите као спомен са песникова гроба, – рече јој Стајић, па јој даде два лиска бршљана |
| гостима из Брајковца нашао се одмах до гроба. </p> <p>Даринка с побожним заносом стала, па гле |
| два лиска бршљана, што их откиде близо гроба.</p> <p>– Даринка узе лиске, погледа милокрвно у |
| шта онда, ако те кости, што их у Бечком гробљу ископате, пренесете с помпом на Стражилово, а ни |
| заносом стала, па гледа у отворену још гробницу.{S} Зорка се приљубила уз њу, па ћути, као да |
| је видила, да је мој Јован за њу кисело грожђе, а она окренула опаклију...{S} И сада, дакако, н |
| бури, устумара се, као незван у небрану грожђу, док збиља не нађе и своју кућицу, те стрмоглавц |
| да припали пред свог свеца...{S} То је грозно, господине мој.{S} То треба да знаду наши учењац |
| у чворци, што се надлећу као облаци над грозном планином расплашени то чегртаљкама то бичевима |
| загрми Рашићка.</p> <pb n="36" /> <p>– Гром и пакао!</p> <p>Поп Стева претрну. </p> <p>Рашићка |
| дојчића загрмело је, као да је пао у њу гром с ведра неба.</p> <p>Кад се Јован вратио, отпратив |
| а буњишту...</p> <p>Испред куће се зачу громки глас.</p> <p>– Ао, лопове један!{S} То ти је пос |
| е пропустила, да избаци неколико муња и громова на Мацу, што неје дошла на време, кад зна, да т |
| планинско. </p> <p>Учитељ запева гласно громовито, да се чуло широм по Брајковцу, па се и они о |
| елена јој у један мах у мало не паде на груди, да јој све исприча, да јој се изјада, да се запл |
| реба да рашири руке, где да их метне на груди, где да их скрсти, а где гласом да јачим говори, |
| њега, откиде један и задеде га себи на груди, а други пружи Стајићу.</p> <p>– Хоћете ли га уме |
| је срце.{S} А срце јој лупа, да пробије груди.</p> <p>– Јух!{S} Као да си се уплашила? – примет |
| тишао, а она ми меће моју руку на своје груди, да видим, како јој страшно лупа срце.{S} А срце |
| >А Даринка прислонила главу на материне груди...</p> <p>Госпођи Нати од седморо деце заживела ј |
| о усана.{S} Дубок уздисај јој се оте из груди.{S} Прекрсти се после топле молитве.{S} Али се тр |
| Тек ако ће јој се кад тад поткрасти из груди уздах, а нит зна за што, нит зна камо.{S} Као да |
| мењак.{S} Туга се нека стисла у његовим грудима.{S} Тама нека као да хоће да му помрча светлост |
| р, несташни ђаволак с леве јој стране у грудима хоће зар да искочи; толико се пута захука, доша |
| није народа свога сазидао му је храм у грудима народнима, где је нашла места за вечита времена |
| звонким извеџбаним гласом: „Јечам жела Гружанка девојка...{S}" Збиља, да се занесеш!</p> <p>– |
| , на прилику, смети од сад говорити:{S} Грцо, или:{S} Рифлијо, или:{S} Швићо!</p> <p>– Паметна |
| ене се Јовану – окај се, молим те, тога грчета.{S} Тај не ће бити паметнији ни за длаку...{S} Н |
| адо бацио под окриље.</p> <p>– Гле, гле грчета! – нашали се писар. – Били?{S} Од кад се ја окљу |
| убавим селима.{S} Села се мање или више губе што које ближе или даље, па изгледају из далека са |
| /p> <p>Бранко узео виолину, па превлачи гудалом по њој.</p> <pb n="64" /> <p>Писар се загледао |
| приметиће Јован Бранку, кад се једном у гунгули одвојише од осталих.</p> <p>– Каква ујна?</p> < |
| теван се узврпољио у својој постељи, па гунђа и прети учитељу, како ће га то скупо стати, што м |
| без ичије – помоћи сам у туђем свету... гура, те редовно свршава своје течајеве.{S} Изашавши из |
| Ната, а запурила се сирота од врућине и гурања кроз свет.</p> <p>– Још на станицу хајдете с нам |
| ања главом то амо то тамо, те час по па гурне Даринку или се удари о велики штит, што га Даринк |
| ма начеоникова.{S} Тек када га начеоник гурну на оно: „Устај, Србине!“ – трже се, а кроз храпав |
| рлом, то за шевом или грлицом, често би гурнула матер и тргла је иза сна, да је ова преплашено |
| > <p>– Ха, то је добро.{S} Понећемо пар гусака и који пар пилића, који десетак јаја и..</p> <p> |
| цен—блага, удари први у струне народних гусала, па чистим српским народним језиком, каквим нико |
| е јој у вече долазе они звуци са ситних гусала, тамо,... ох, тамо, да њему каже, како јој је са |
| рбин је одмах створен као лептир, никад гусеница.{S} Несрећа је по Србина сељака то, што се он, |
| челарскога оруђа, као ножице за скидање гусеница, нож за подрезивање кошница, будак, ашов, моти |
| ава и сели него Немац, те хајд даље као гусеница.{S} Србин је одмах створен као лептир, никад г |
| осподине мој,... ђубре!...{S} Он вам ни гуску нашу појести не ће, док је не почивути.{S} А наше |
| </p> <p>Учитељ запевао Бранкову песму: „Гусле моје, овамо– те мало!“</p> <p>Девојче од мах стад |
| ред дворишта већ постављен сто.{S} Орах густ, а по земљи очишћено, па поливено, те хладовина ка |
| поп Стева под својом сеницом, па пушта густе димове кроз подсечене бркове; глади дугим сухим п |
| да се мало даље изгуби роморећи између густиша дивљих ружа, јагодњака, беле лозе, бршљана...</ |
| дри мало оно мрко лице, зарасло у црној густој бради.</p> <p>Марко дотрчао, па стао код врата, |
| . не знам шта... </p> <p>– Доста ја већ гутам од неко доба, – загрми Рашићка.</p> <pb n="36" /> |
| ништа да каже, већ саже главу, па стаде гутати, као да јој нешто засело у грлу.</p> <p>Бранко к |
| а, час у бележниковицу.</p> <p>Писар се гуши сиром и залива грло белим вином.{S} Али и он нарав |
| мало даље, – рече писару, који се немо гушио овчијим сиром поливеним с кајмаком, на који му се |
| у очи исмејао и ујака и Рашићку, и. т. д. </p> <p>–Јух, јух, јух! –- цикнула је „трижди“ сека |
| совање о тој „красној Српкињи девојци“, да почне и сама мислити о њој, и још већ мада јој обрат |
| и тако даље.{S} Почела је од ономад, а, да је све ређала, свршила би с оним пре три године.</p> |
| више свести него у сваке обичне.{S} А, да одушевљење њено неје изнуђено ни чим до правим занос |
| реба да идеш, да видиш матер,... треба, да! – говори поп Стева све на развлак, док га испраћаше |
| дошао од горе.{S} Он се опет извињава, да још неје доспевао, али не ће више пропустити.</p> <p |
| “.{S} Ако га тек чича опомене, да пева, да помаже, он запара својим храпавим басом, па је учини |
| и учинио А ти...</p> <p>Види Поп Стева, да је тренутак озбиљан.{S} Но не зна, шта да каже.</p> |
| ода Кнежевић.– И још се од нас захтева, да потпомажемо и књижевност, да купујемо и растурујемо |
| бољи свет, кад је брат поп Стева позва, да му буде у кући домаћица?{S} Колико му је покојна Ста |
| ошао.{S} Изађе учитељ, па их све позва, да оду у његову собу.</p> <p>Сад ћу ја децу пустити.{S} |
| егне, и то... не, што он нема својства, да не буде површан, него што је запао у благословене кр |
| да му пукне.{S} А дошао је до искуства, да је хладан сир с црним луком за њега најбољи лек прот |
| лосно!{S} Да се заплачеш!..{S} Боли га, да Богме, што је понижен; а понижен је, страшно понижен |
| е лепо од поп-Стеве.</p> <p>– Довео га, да ту проведе вакацију...{S} Ал не знам, што их већ нем |
| – примети Рашићка. – штета је за њега, да се потуца и пребија по селима.{S} Ја то и опет кажем |
| ално створење.{S} Али научи се од њега, да само по цвећу идеш и да и са најружнијег цвета скупљ |
| овалијом.{S} Нуз то и зазираше од њега, да му кадгод не пребаци, па још, можда, пред госпођом Р |
| виолину, па пође од једнога до другога, да им огледа гласове.{S} Мушкарце зна и од пре, шта кој |
| ује на писара, — знак, да позива онога, да декламује песму о браца– Анти и разбијеној канти.{S} |
| } Стало поп-Стевану ипак доста до тога, да му сестрић бар лепо мисли о њему, као да се осећа не |
| ежевић већ неколико дана ради око тога, да састави певачко друштво у Брајковцу.{S} Стало га је |
| – Пиво чисто стужи човека.</p> <p>– Да, да!{S} За вечеру радованца!- пристадоше сви у глас.</p> |
| и бекрија? – спомиње Ната.</p> <p>– Да, да.</p> <p>– Нисам ни знала, да је то баш њен син.{S} К |
| } Оста сам ујак с нећаком.</p> <p>– Да, да, треба помишљати на своју будућност, – проговори пар |
| Али увек Бранко има право.</p> <p>– Да, да, Бранко има право, да Бог ме, – рече Кнежевић и трже |
| као да не слути на добро.</p> <p>– Да, да, треба да идеш, да видиш матер,... треба, да! – гово |
| е попа, па вели за Јелицу.</p> <p>– Да, да!{S} Сећам се...{S} Трчкарала је туда око мене, кад с |
| ама, <pb n="92" /> као да им још не да, да им се кристалишу појмови.{S} Ослободи и друштвеном п |
| пит, понда ради што хоћеш. </p> <p>–Да, да!{S} И ја тако мислим.{S} Да Бог ме!{S} Положићу докт |
| , да јој све исприча, да јој се изјада, да се заплаче у њену загрљају, па да обадве плачу.</p> |
| его што се, не зна ни сам за што, нада, да ће она највише и поклонити пажње оному говору, што п |
| у се дочепати Новога Сада или Београда, да се препоручи управи народнога позоришта, па онда – е |
| не забране.{S} А као да се тврдо узда, да ће, ма у последњем тренутку, и забранити.</p> <p>– О |
| одицу своју.</p> <p>– Не мислиш, ваљда, да ћеш вечито ђаковати?</p> <p>Бранко одмахну главом:</ |
| а кад га се и сетио, неје имао повода, да се загрева љубављу каквом према њему.{S} Поп Стеван, |
| како је она способна, да усрећи човека, да буде вредна домаћица, добра мати, верна супруга, и т |
| де у поп-Стевину сеницу, где овај чека, да му се јави, има ли тај дан какве дужности, то јест, |
| или што јој се чинило, да неје прилика, да она, девојка, иде сама њему, момку, у кућу, или што |
| свет.{S} Младу човеку не да се прилика, да створи себи будућност.{S} Особито је уметност у нас |
| Неје се још ни једном дала ни прилика, да један другому, можда, спасава живот или, што данас ч |
| жниковица одавно наваљује на бележника, да се иде кући.</p> <p>– Ти иди, голубице моја!{S} Иди, |
| мило, што види, да народ зна за Бранка, да је и народ осетио жељу Бранкову.{S} То вече ће му ос |
| ="17" /> тешко, не жали пута ни трошка, да проведе код сестре на очеву дому које летње доба или |
| љан учитељ, ма колико да је избегавала, да лепу реч рекне за њега пред кћерком.</p> <p>Могао би |
| ој руци!{S} Али је бар тврду веру дала, да ће све и сва порадити и код чике, поп-Стеве, и код м |
| отегло као цео дан.{S} Једва дочекала, да црквењак зазвони на вечерње.{S} Понда је изашла на у |
| ићки, ако је опет ваздан разлога имала, да наведе против тога, када је госпођа Ната била најпре |
| да га мржња, да, баш та мржња, нагнала, да утопи цео свет у манастирски Радованац, да искали св |
| > <p>– Да, да.</p> <p>– Нисам ни знала, да је то баш њен син.{S} Каже Стајић.{S} А мени и не па |
| .{S} Била код попине Јелене, па видела, да су гости дошли, те потрчала кући, а сва се запурила |
| ила канту из руку, а баш је беше узела, да долије у лонац у крај ватре.</p> <p>– Јух! – зачу се |
| школу.{S} Па га – ревност тако занела, да неје више ни онако уздисајан супруг, ни онако нежан |
| оспођице... </p> <p>Јелена почела била, да га поверљиво слуша, али се сад окрену и предаде пред |
| а и мислила, па, можда, и уверена била, да је у тај пар предметом разговора она, неје то велико |
| и Јелена; али ми је жестоко заповедила, да избегавам с тобом разговор.</p> <p>– За што, душо</p |
| к мени.{S} Него, ваљда, кад је видила, да је мој Јован за њу кисело грожђе, а она окренула опа |
| чеву радњу, па се упео из петиних жила, да поради, те подигне сермију.{S} Тек не може, ето, ни |
| рно срце.{S} Онда, када је она мислила, да је се он више и не сећа, он се ње ради свађао с писа |
| излишан, ако <pb n="41" /> је мислила, да ће последње речи девојче примити у онаком смислу, ко |
| и, да и умре ту, али никад неје марила, да јој се и једно дете мора везати за село.{S} Не ће се |
| речи само стало, док сам га наговорила, да позове Бранка к нама, и да му пошаље новаца, да амо |
| до поп-Стевана, ето, неје ни приметила, да он и не оде на звоно у цркву; неје ни приметила, да |
| де на звоно у цркву; неје ни приметила, да у Брајковцу звони радним даном на вечерње, ако у опш |
| пољупцима.</p> <p>– Мати је допустила, да долазим на певање, – вели Јелена; али ми је жестоко |
| ме прекиде.{S} Но Ката неје пропустила, да избаци неколико муња и громова на Мацу, што неје дош |
| /p> <pb n="98" /> <p>Него неје научила, да приговара што материним жељама, ма и којој њеној реч |
| ад и то хтела да каже и да би то рекла, да није ту – „дете“, Даринка, а деца, дакако, не морају |
| на џепа!</p> <p>– Него ја не бих рекла, да је то дете рђаво, вели Ната за Јелену Рашићку.</p> < |
| ског цвећа.{S} Узе га са собом на кола, да га разабира и сабира.</p> <p>Неколико ситних стручак |
| ешкој ноћи искушења, која га је стисла, да једва може да дахне.{S} Та идеја, господо моја, има |
| а младица поред њега тако се препанула, да се неје могла уздржати, већ се у највећој дреци смот |
| <p>Тејка Давина Живковићка прва дошла, да се поздрави с госпођа–Натом.{S} Давина се одавно неш |
| шла за добро, да извије, када је дошла, да врати „физиту“ Славнићки, ако је опет ваздан разлога |
| чам жела Гружанка девојка...{S}" Збиља, да се занесеш!</p> <p>– Жено, мир! – повика бележник св |
| виноградима, да беру цвеће по ливадама, да пију воде на извору...</p> <p>Прилике је тому зими ч |
| а већ нема.{S} Расписаћемо по новинама, да се до извесног рока има пријавити; не пријави л се, |
| пит.{S} Казала сам му, до душе, и сама, да потражи Мацу, па да је пошље кући...{S} Гле, молим т |
| са Зорком по планини и по виноградима, да беру цвеће по ливадама, да пију воде на извору...</p |
| ек се мора збиља дивити нашима старима, да су и толико прибрали, а без рационалног газдовања.{S |
| Кнежевић за учитеља, то није било дана, да тај није био ма на прозору с девојком.{S} Молим ја т |
| слегло такођер гостију са свију страна, да оданде још допрате спровод до Карловаца.{S} Једва је |
| ости, доказујући, како је она способна, да усрећи човека, да буде вредна домаћица, добра мати, |
| отиљак; а лаком кабаницом покри колена, да баш не види, ако је непозван ко, попу у чакширама.{S |
| дахну госпођа Ната, кад добила времена, да стресе прашину с хаљина.</p> <p>Ката отрчи у кућу и |
| ко, па га чисто теши. – Ја сам уверена, да се не ћете постидети.</p> <p>– Хвала вам!{S} Ви тако |
| то ради, она и ужива; па што ради, зна, да за себе ради.</p> <pb n="53" /> <p>И да је когод рек |
| новине, па да се учи, да види, да зна, да чује...{S} Просвета, просвета!</p> <p>Не помаже ту к |
| је. „Дете, за Бога, не треба ни да зна, да и тако што има на свету.{S} За њу нису још таке ства |
| Мацу, што неје дошла на време, кад зна, да треба ово оно... </p> <milestone unit="subSection" / |
| ечи очи у њега.{S} Гледа га, па не зна, да ли да се одсмеје као на шалу или да прими као истину |
| це, за „српски Сион“?</p> <p>Ко не зна, да је ту српска патријаршија“.{S} Тешко да има у српств |
| риће јој се кћи поред ње.{S} Ако и зна, да све, што се догодило у кући поп-Стевиној, носи на ду |
| о укопана.{S} На њој лака плава хаљина, да се може слободније верати по гори, – последња кратка |
| у да више знаш него ја.{S} Није истина, да више пати, који више зна.{S} Данас само они добро пр |
| же, како мати хоће, мати хоће а не она, да се иде у Карловце.</p> <p>Сачувај Боже, када би Мила |
| ела, па сам је се зажелила.</p> <p>Она, да Бог ме, не може никуд.{S} Знам, како је.{S} Не да се |
| то би гурнула матер и тргла је иза сна, да је ова преплашено упита, шта јој је.</p> <p>– Глете! |
| толико, свој.{S} Наука је једина врсна, да и небраћу бар до сношљивости зближи.{S} Она не пита, |
| вини“ само за то, што је тако несретна, да је његова жена!</p> <p>Па је ли чудо, ако се Тинка о |
| гњави руски медвед талијанског мајмуна, да се не нађе нас неколико људи.“</p> <p>Од то доба паз |
| је сад још већма дошао до тога уверења, да треба да остане код куће.{S} Треба народ поучавати.{ |
| да мрзи на цео свет тако, да га мржња, да, баш та мржња, нагнала, да утопи цео свет у манастир |
| е она оличена.{S} И нека нико не сумња, да ће идеја погинути...</p> <p>Бележник се већ неколико |
| о. </p> <p>– То је смешно! (Осети попа, да се то њега тиче.) А шта онда, ако те кости, што их у |
| иште на своје срце.{S} А срце јој лупа, да пробије груди.</p> <p>– Јух!{S} Као да си се уплашил |
| ковице, која тако узела бранити писара, да се овај сам од туге неке у мало не заплака. – ни пес |
| чим се мало ђорну, одмах терају писара, да им декламује „оно о разбијеној канти“.</p> <p>Кнежев |
| јем... видила би јој кћи вароши и лера, да није поп-Стевина џепа!</p> <p>– Него ја не бих рекла |
| веруј ми, моја је најозбиљнија намера, да дођем кући, па да прихватим економију.{S} Ја осећам |
| у: економ.{S} А толико имадемо примера, да су, на прилику, пропали трговци „пали“ на бирташе, п |
| ки морамо.</p> <p>– Гле, а ко вас тера, да морате</p> <p>– Један другом за љубав.</p> <p> Најпо |
| ијанци,</p> <p>Бележник послао пандура, да му тражи по селу гдегод овчија сира, па да га с црни |
| о, да девојка, реци још дериште,... та, да бог ме, шта је шеснаест, ваљда, ни пуних шеснаест, < |
| “.</p> <p>Па онда не може госпођа Ната, да не понесе штогод сестриној деци.{S} То ће да буде ра |
| у пропустиле, да како, ни Ката ни Ната, да пусте <pb n="25" /> коју сузу у спомен својих покојн |
| -Стеве из Брајковца писмо с пет печата, да дође, ако хоће, у Брајковац, да проведе које време!{ |
| об сами са собом.{S} То ништа не смета, да опет сваки своје назоре брани најодушевљеније.{S} Ба |
| из куће брата свога као пребита сирота, да је и после тога с братом мрази?!{S} Ко зна, каквим ј |
| ово.</p> <p>Јелена гдегод стане, осећа, да стаје на жеравицу; па час на један прозор час на дру |
| ао, како да се с њом опрости.{S} Осећа, да не би могао бити равнодушан; а боји се, да се не би |
| штву, заборави, шта је хтео, али осећа, да је питомији према њој, ако и не примећава, како је т |
| а, ако и не може да схвати, ипак осећа, да је лепо и добро, кад сене само толико радује том Јел |
| ећера, или какав цигару за два новчића, да недељом бар господски пуши у колу пред девојкама или |
| једва даваше на који тренутак бар маха, да се разаберу гласови одабраних чланова певачкога друш |
| е Бранка к нама, и да му пошаље новаца, да амо дође, те да се момак мало одмори, па и своју мат |
| расправљало, кад деца несу ту.{S} Деца, да како, не морају свашта чути...</p> <p>Сви су мислили |
| Испод њих се таласа китњаста побрдица, да им мало даље пукне на догледу сремска равница испрек |
| Јован дошао кући, пође и Ната и Катица, да спавају.</p> <p>Катица оде најпре, да још једаред ра |
| о не паде на груди, да јој све исприча, да јој се изјада, да се заплаче у њену загрљају, па да |
| ародњачке новине.</p> <p>Него зна Јеша, да споји и практично са лепим.{S} Млад човек је, до душ |
| ковац, на ујаков позив, ујаку за љубав, да неје ту и Јован и да не осећаше збиља потребу, да се |
| амо сиромашан српски ђак.{S} Као такав, да Бог ме, неје могао оставити након себе величанствени |
| е у највећој дреци смота негде у коров, да тамо у највећем страху проведе ноћ, док у јутро гала |
| его се одвезоше истом лађом у Нови Сад, да тамо буду на беседи и Бранкову дочеку и не знајући, |
| ом нежношћу и пажњом на, која је повод, да је мати његова морала изаћи из куће брата свога као |
| нејачко је, да га даш тек тако од себе, да га одбијемо као лику низ Дунав, – навија попа. – Дан |
| махраму, што је пребацила преко главе, да скрије своју неприлику.</p> <p>Срећом ни Зорци ни Је |
| и ти, да ће она израдити код поп-Стеве, да све припадне њој и њеној кћери?{S} Две хиљаде јој је |
| вност, да купујемо и растурујемо књиге, да...{S} Како ко проговори, зине на учитеља и свештеник |
| крви“.{S} Сад се чисто трже, кад виде, да је заорао дубоко опет на своју стару бразду. </p> <p |
| то би он добро прошао с нама.{S} Хајде, да ми дамо донети, па да ми њега почастимо!</p> <p>Ја с |
| /p> <p>Ката отрчи у кућу и спрема воде, да се гости умију.</p> <p>– Триво, – кренула се Ната ко |
| се час разлива као милота, час га диже, да некуд зар полети...</p> <p>Мало за тим, па је цело с |
| разговора са својим ујаком, па се диже, да иде.</p> <p>Куда журиш?{S} Седи, да разговарамо, – з |
| мтиш, како се то некад живило.{S} Боже, да устану стари, па да чују,...{S} Боже!..</p> <p>– Ала |
| тка и сеја. (... „Боже мој, " рекла је, да Бог ме, Ката Нати, кад ова извадила сиграчке из торб |
| ечерас.</p> <p>Касно у ноћ тек чула је, да се отворила врата на школском здању.{S} Касно у ноћ |
| , и што сам био ту.</p> <p>– Жао ми је, да ниси остао дуже, па да прошврљамо мало у наоколо по |
| се тепао по охолом Бечу...{S} Мени је, да Бог ме, охол, кад ми је све туђе у њему.</p> <p>– Па |
| дућан, јер чека муштерија– поручио је, да ће „сад одмах“ доћи, па је устао већ био и пошао.{S} |
| е, знаш, дете.{S} Неуко је, нејачко је, да га даш тек тако од себе, да га одбијемо као лику низ |
| се својски.</p> <p>Њихов жагор само је, да Бог ме, увећао и онако велики жагор, што се разлегао |
| Радичевића! – дода Јован. – Решено је, да се пренесе на Стражиловачки вис.{S} Па смо закључили |
| ељан друштва на селу.{S} А време му је, да помишља и на то, како би добро било, да доведе домаћ |
| одмор што слободније, што разноврсније, да се издовоље у свачему, чему им се пружа прилика у уб |
| код ње одсести.{S} А Јелена се радује, да је позна. </p> <p>Бранка већ поче завијати у стомаку |
| огу друкче ниским.{S} А он и заслужује, да је човек с њим искрен.{S} Па ја га и волим као брата |
| ити, који сваким чином својим доказује, да ипак има и једна љубав, која не тражи заслуга, па је |
| ли зима, па мора гологлав да сахрањује, да свети водицу, или да у берби стражари, како беру бер |
| ловаца.{S} Једва је могао ко да верује, да кола, у којима беше Бранко, не ће стићи са својим пр |
| но, уморан, вечерас тек више из навике, да нешто прочита, пре него што заспи.</p> <p>Него вечер |
| ост, што госпођица Јелена нема прилике, да ступи на даске, што свет значе“.{S} Баш тада је он п |
| шта рукаве на голе пунане, снажне руке, да и њих заштити, те да не поцрне без невоље.</p> <p>Је |
| сестри, кад дође до воде и замочи руке, да их пере, – могао би ти Трива штогод помоћи.{S} Нек т |
| анастирски намесник, добио мало одушке, да се провесели с веселим Брајковчанима у хладу манасти |
| еправично, као и они, који се не хвале, да „раде за народ“.{S} Свештеници, које му драго партај |
| ца нема оца!“ – И опет несу пропустиле, да како, ни Ката ни Ната, да пусте <pb n="25" /> коју с |
| 8" /> <p>У том повика учитељ:{S} Дакле, да пређемо на учење.{S} Гласове смо распоредили, можемо |
| с њим и Јован Јаковљевић, па дођу доле, да баш на извору буду сведоци, колико се у истини прави |
| лена и Даринка, нестрпељиве, па отишле, да се забављају на свој рачун.</p> <p>Старије остале за |
| од дуга времена, можда, баш и од жеље, да увеличају само једном згодицом више своје благовање |
| тати с њим, и уверивши се зар још боље, да се он још једнако срди на њу.</p> <p>А какве ужасне |
| е, па му није никада ни било до невоље, да та својства своја изоштрава.{S} Ми све вичемо: „Учим |
| , као што беше, даде му се широко поље, да их обадве, Јелену и Даринку, испоређује и пресуђује, |
| а је ипак заћутао. </p> <p>– Да Бог ме, да вам мора бити смешно, кад ви не налазите у Бранку др |
| аје, гласа од себе.</p> <p>– Да Бог ме, да је госпођа Рашићка узела сад згодну прилику, те дока |
| ко радо хтео да зна. </p> <p>Да Бог ме, да су прорешетале и на ситно и на крупно решето и садаш |
| удовице!{S} Ух-Ух!{S} Па би добре маме, да прозру мало бар и у будућност, макар да отшкрину кра |
| леда, кад се захука.</p> <p>– Да Богме, да бог ме, кад сте се и ви женске успалиле за омлатином |
| а сто послова.{S} Па је већ ето, време, да се на селу и госпође враћају са села, кад се и коло |
| ко жури њој.{S} Дакле, већ је ту време, да се иде на певање!{S} Па колико Јелену угледала, толи |
| , даа је у кући већ било речи и о томе, да ће се ићи у Карловце.</p> <pb n="98" /> <p>Него неје |
| у поп-Стевиној кући као црв.{S} А уме, да удеси, да то, што ради, она и ужива; па што ради, зн |
| рљаку, кад се коњ који мухне, па тргне, да преухитри зловољнога Триву кочијаша, те га овај не о |
| а шкрипну“.{S} Ако га тек чича опомене, да пева, да помаже, он запара својим храпавим басом, па |
| знам.{S} Имала сам прилике две године, да видим, каква је.{S} Отворена ми се свиди.{S} Шта нас |
| уге по српску књижевност остати трајне, да их збиља не потамњује ни слава млађанога Бранка Ради |
| има разговор удовица.{S} А имају и оне, да претресу малу своју књижицу из свог ђаковања и друго |
| тном, од кога се иначе кроје панталоне, да изгледа, бајаги, као канабе, и да пречасни не би дер |
| а Јеленом.</p> <p>Стао учитељ спрам ње, да, бојати, огледа и њен глас, а озбиљан, ни да брком м |
| се и приволео на Рашићкино наваљивање, да доведе Бранка кући, ако је то сматрао и као неки нач |
| та ће опет сутра бити...{S} Нема сумње, да је Ната сад и то хтела да каже и да би то рекла, да |
| немаде с ким да политизира, и сам паре, да је најпаметније слушати песму.</p> <p>Добри чича под |
| атом каљала име његово и његове матере, да замаже очи слабом човеку, па да себе боље угнезди?.. |
| , да спавају.</p> <p>Катица оде најпре, да још једаред разгледа по кући, је ли све у свом реду. |
| она отуђила поп-Стеву од његове сестре, да је она истерала Тинку из поп-Стевине куће.</p> <pb n |
| {S} Радовала се и селу.{S} Радовала се, да види тетку, браћу, сестру, другарицу Јелену и...{S} |
| ли се?{S} Кода вам ради?...{S} Ради се, да, али свако за себе.{S} Огрезли смо у гнилости.{S} Не |
| аљеном лицу и испуцаним рукама види се, да је вредан човек.{S} Не би нико рекао, да је Јеша био |
| не би могао бити равнодушан; а боји се, да се не би показао сметен.{S} Готово би се и смео био, |
| .{S} Карловци и Карловчани спремали се, да свечано дочекају госта, коме место то беше тако омил |
| ве налоге, – вели Бранко. – Чини ми се, да је већ тражио друго место.{S} Из његова данас разгов |
| ринка моли и преклиње, плаче и дури се, да мати одгоди, „бар док прође беседа“!{S} Шта је госпо |
| е.</p> <p>Кад је дошла к себи, сети се, да притрчи гостинским колима.</p> <p>– Гле секе!{S} Гле |
| рукавице: ...{S} Добро је.{S} Чувај се, да ти их не препали ветар и сунце преко поља, те да не |
| ли је, Бог би га знао!{S} Говорило се, да се негде удавио.{S} А говорило се, да је заблудео у |
| , да се негде удавио.{S} А говорило се, да је заблудео у свет.{S} Тек Тинка дахну душом.{S}Неје |
| штење, знају, кад им треба донети дете, да га поп Стева уведе у свето православље и у књигу кре |
| и, опет, не да се пропевати, чим осете, да љубиш свој народ...</p> <p>Бележник засветлио очима, |
| ла вам!{S} Ви тако умете и да храбрите, да сам сад опет слободнији. (Понда се затрча, те додаде |
| да омладина има право, кад се уверите, да није онако страшна, као што вама изгледа, кад се зах |
| ају, о чему да и разговарају.{S} Јесте, да разговор њих две неје задро у озбиљан живот; али је |
| мари за нова познанства.{S} Оно јесте, да му не би било први пут, када би се сада састао с гос |
| е једи.{S} Јуф, јуф, свиснуће.{S} Хоће, да! – вели Јован. – Не да се та извести из концепта.</p |
| алеће с травке травци, као да им шапће, да не клону. </p> <p>Негде се скрила препелица, па пућп |
| .{S} Гадни створе!</p> <p>Је ли могуће, да и кћи њена зна за те материне вигове, кад се свагда |
| лисавета даде се обрлатити још до куће, да ће заложити своју реч.</p> <p>– Видићемо још, шта ће |
| ишта.{S} Натукла лаку повезачу на лице, да јој га зар не препали сунце.{S} Познаћеш је добру до |
| , да и толико говори.</p> <p>– Синовче, да те пољубим, – рече чича учитељу и привуче му главу, |
| или умрети!...{S} Него једва чека вече, да се састане на прозору с Јеленом, па да је пита, шта |
| ићо!</p> <p>– Паметна идеја, бележниче, да се овде мало позабавимо, – примети после Дабижић, по |
| ивна идеја од вас, господине бележниче, да овде вечерамо! – кличе Дабижић, кад Кнежевић испева |
| е!{S} Глете! – засмејало би се девојче, да и њену пажњу на штогот обрати.</p> <p>А кад хладовин |
| чному његову срцу, туђ, јер предвиђаше, да их и мишљење и назори деле ужасном провалијом.{S} Ну |
| ко подиже, јер, канда, и не мисли више, да буде економно слободан; те, пошто не може да остане |
| за леђа“; али у његову рожданику пише, да је он рођен за „виши позив“.{S} Тај виши позив он је |
| жевић пушта глас где силније, где тише, да се као талас час дигне, час спусти.</p> <p>И благајн |
| атише кући и „чичу“, начеоника, нађоше, да је сад најзгоднији тренутак.</p> <p>Сам коровођа поч |
| адина.</p> <p>Ја сам му рекао, до душе, да се спреми за село, – дочека исто тако и жедни писар. |
| анску митру и он је петнаест пута одби, да може мирно у својем скровитом Ковиљском манастиру пи |
| ђе госпођа Ната, те Јелена дође к себи, да је пољуби у руку.</p> <p> Наравно, госпођа Ната пита |
| ћка, па је одмах отишла свом поп-Стеви, да му се потужи:</p> <p>– Дошле те варошкиње!</p> <p>Ко |
| 3" /> <p>И да је когод рекао поп-Стеви, да неје сретан, или да се подао Јеци, он би му одговори |
| <p>Бранко проговори нешто, као бојаги, да се поздрави с њом.{S} И он, до душе, вешт момак за т |
| и споменика Бранкова, а више тога ради, да упознамо наш свет боље са песником српског народног |
| особито овај последњи одушевљено ради, да „Брајковац пропева у Бранковој свечаности“ јер „треб |
| же, да иде.</p> <p>Куда журиш?{S} Седи, да разговарамо, – задржава га попа. – Нисмо се честито |
| попа смешљиво; а госпођа Јеца га види, да је сад већ мекши од памука.</p> <p>– Омлатина омлади |
| да држи новине, па да се учи, да види, да зна, да чује...{S} Просвета, просвета!</p> <p>Не пом |
| ребацио сваки пушку.{S} Али им се види, да несу ловци од заната, него баш од дуга времена, можд |
| азане ту мисли; само му мило, што види, да народ зна за Бранка, да је и народ осетио жељу Бранк |
| о срдашце куца необично живо, јер види, да се ради око начела, што она, ако и не може да схвати |
| и много, да на први поглед од мах види, да се госпођа Јелисавета преварила у рачуну?</p> <p>Дар |
| ој у један мах у мало не паде на груди, да јој све исприча, да јој се изјада, да се заплаче у њ |
| а она ми меће моју руку на своје груди, да видим, како јој страшно лупа срце.{S} А срце јој луп |
| нас је ту и Даринка, па се свако труди, да се што боље представи варошкињи.</p> <p>Бележник се |
| те шуми и жубори као на некој водојажи, да се мало даље изгуби роморећи између густиша дивљих р |
| у очи, да Бранко тако из ненада одлази, да ником о томе пре не рече ни речи.</p> <p>Госпођа Кат |
| лазе, који што више знају.{S} Али пази, да се што више користиш туђим искуством.{S} Тешко оном, |
| Ал куд сви Турци.{S} Мисли, но га мрзи, да и толико говори.</p> <p>– Синовче, да те пољубим, – |
| куд у варош.{S} Неје што се Марко боји, да би му, сачувај Боже, ускисло, кад би га и чешће доно |
| ко искрено, својски, а тако покајнички, да она подиже опет к њему своје миле очице и милокрвног |
| српских породица у Русију.{S} Побегли, да Бог ме.{S} Додијало им овде гоњење за веру као и у Т |
| и хтеде да задржи због главобоље, вели, да је сад са свим прошла. </p> <p>Колико је и Даринка у |
| онови девојче.</p> <p>– Мати сама жели, да ме зовете по имену, па и ја тако хоћу.</p> <p>– И ви |
| други,... мислим, да сте сви погодили, да је то госпођа супруга нашега вреднога и ваљанога чла |
| а се у лицу, па јој се образи зажарили, да креснеш, варница би излетела из њих.{S} По челу јој |
| госпође Рашићке, како би јој допустили, да и она пева на Брајковачком селу у недељу.</p> <p>Ако |
| дну, де још једну и таман сад наручили, да им Маркова домаћица испржи које пиле.{S} И Марко се, |
| е родила и одрасла на селу, па најволи, да и умре ту, али никад неје марила, да јој се и једно |
| ошао био к Јовану; а госпођа ме замоли, да вас к њој пошаљем, – одговори Бранко.</p> <p>Попа се |
| а своју кћер за њега.{S} За цело мисли, да би је тако усрећила.{S} А оно девојче, збиља, и треб |
| белим вином.{S} Али и он наравно мисли, да мора нешто рећи, бар у корист свога „вишег позива“, |
| пођа Ната из вароши?</p> <p>– Јавља ми, да ће доћи скоро.</p> <p>– Нека, нека!...{S} Збогом, се |
| ева скоком“</p> <p>Не таје Брајковчани, да је поп Стева и са својом првом женом живео у љубави. |
| је, госпођу Рашићку, да допусти Јелени, да пева на селу.</p> <p>На учитељево милостива, колико |
| аљало отпочети и Брајковачкој омладини, да се спрема, како ће у свом скромном селу прославити с |
| на страну, Бранко.{S} Ал мени се чини, да би се од мене могао истесати, ако и не какав практич |
| је па наше“.</p> <p>– Па шта тебе гони, да, можда, ти прихвати њен посао?</p> <p>– Воља и осећа |
| друма, само што по каткад зафрчу коњи, да можда истерају насртљиву мушицу, што им се и у нос у |
| за руком, да и Бранкову матер превари, да дође, те јој се поклони!{S} Ал биће и то.{S} Све је |
| укрљешти очима у њега, као да се увери, да ли се овај шали ил’ озбиља бенета.</p> <pb n="66" /> |
| сињи терет.{S} Цео дан се тужи матери, да је боли глава.{S} А кад пошла на певање, па је мати |
| и одушеви за нешто.{S} Нешто му говори, да то девојче има осећаја и више свести него у сваке об |
| после подне, с киме речи да проговори, да не дође какво дете, те не купи за новчић свирајку од |
| ује на сироче сироте удовице.{S} Ти си, да Бог ме, као и удовица, кад немаш мужа...{S} Александ |
| виној кући као црв.{S} А уме, да удеси, да то, што ради, она и ужива; па што ради, зна, да за с |
| добро и за себе и за њу.{S} Знаш ли ти, да ће она израдити код поп-Стеве, да све припадне њој и |
| народ оно из књижевности.{S} Мислиш ти, да би му ишта помогло, кад бих, ваљда, удесио јавна пре |
| ег срца, е, заиста ћеш му и поверовати, да му срце хоће већ да пукне од среће.</p> <p>Јелена за |
| ре, него што пођеш, како, ћу ти казати, да поздравиш Кристу, нека што чешће посети кућу.{S} Па |
| н пут!</p> <p>Прохтело се госпођи Нати, да види своју сестру, баш као да јој је, не дај Боже, п |
| <pb n="54" /> више, који ћете признати, да омладина има право, кад се уверите, да није онако ст |
| <p>Сад се тек ускомеша све, па полети, да ухвати што боље место а што ближе Дунавској обали.</ |
| а се не кајем, неје ме ни близу памети, да се кајем, или да се тужим на Беч.{S} Али ипак ме срц |
| па се као трже и поцрвени, кад примети, да је споменила то име на своја уста.{S} А осети, да јо |
| одговори она, – за цело лакше поднети, да је син оца лоле; али да бацим на њега и ту љагу, да |
| енила то име на своја уста.{S} А осети, да јој је ипак криво, што неје и он дошао, што неје наш |
| како су тамо гошће дошле, као да осети, да су му сад у оној кући врата затворена.{S} Не мари за |
| гло бије рођено срце.{S} Но ипак осети, да неко близу застаде и куцну у капак.</p> <p>Капак се |
| м...{S} Знаш, ја...{S} Најбоље ће бити, да си ти уз њега.{S} Бадава!{S} Мати је мати.{S} Дете н |
| азвезе и пијанка.{S} А он мора ту бити, да декламује.{S} Ко би иначе био у чорби мирођија!...</ |
| о народ лако прима моду, немој мислити, да би он то примио, кад би <pb n="91" /> му се теоретск |
| д мајмуна, може ко исто тако измислити, да је постао од медведа.{S} Судећи по нашем писару, има |
| и.{S} Него морам мало и школу отворити, да уђе чиста ваздуха унутра.{S} А можемо тамо баш и учи |
| ати!{S} Никада та мени не ће допустити, да ја завирим у њену економију, од како је пало слеме н |
| уства за општу ствар, немам наклоности, да исправим свет раменом, „да плачем за туђим насилима“ |
| е, били су сви уверени, нема опасности, да ће морати певати без госпођице Јелене. </p> <p>Сутра |
| лози.{S} А Кнежевић и опет не пропусти, да не примети, како би му врло жао било, да Јелена не з |
| рлук, па му неје требало два пута рећи, да се придружи бележнику, Јовану, писару и благајнику.< |
| за вас све, слободно бисмо могли рећи, да је народ сам себи напуштен, – дода Кнежевић.– И још |
| е ревностан.{S} Мало који дан ће проћи, да он не ће посетити женску школу.{S} Па га – ревност т |
| беседи и Бранкову дочеку и не знајући, да железни воз из Пеште не ће доћи тога дана.</p> <p> У |
| ши.{S} Али прошао вашар!{S} Дошао кући, да прихвати очеву радњу, па се упео из петиних жила, да |
| у својој чаши, па се извали у столици, да слуша.{S} Сад престаје свака субординација према сво |
| .{S} Па јави се тек кад год мајсторици, да се знате.{S} Кажи јој, нека отвори почешће собе онак |
| е нагао већ преко стола с чашом у руци, да се куцне с бележниковицом“.</p> <pb n="77" /> <p>Пис |
| p>Благајник погледа учитеља, што значи, да и он то пита.</p> <p>– Ви ћете после њих доћи на ред |
| два око поноћи дошао и Дабижић до речи, да наздрави оној идеји која живи у српском народу и одр |
| ајлепшу кућу с магазинима.{S} Ко јамчи, да му наши поштени општинари не ће баш и продати ту сво |
| у недељу...</p> <p>– Свима упало у очи, да Бранко тако из ненада одлази, да ником о томе пре не |
| око стола, као да се, збиља, осведочи, да је баш она та „ружа“.</p> <p>– ... једна ружа, – нас |
| ити народ да држи новине, па да се учи, да види, да зна, да чује...{S} Просвета, просвета!</p> |
| не ће, који га сваком речју својом учи, да у свету има љубави, него је треба заслужити, који св |
| на души и остали.) Ми учимо јуристерај, да „бранимо народна права“; а ја, бога ми, видим, да се |
| ше на Бранка таки <pb n="81" /> утицај, да се осети лаган, као да се на ново родио.{S} Опет му |
| жник, – ако и јесте лепи српски обичај, да се тек са печењем почиње наздрављати, ако ни вечера |
| номад беше у вароши код ње, јавила јој, да јој се ово дана нада.{S} Тако су јој сад сва деца на |
| њеним прозором пиљио као маче у жижак, да ли ће каква вилинска рука отворити капак на прозору, |
| ед друштва и пред њим био толико дрзак, да каже, како је „вечита штета за уметност, што госпођи |
| ом? </p> <p>Беше то за Бранка растанак, да је једва чекао, да их се што пре опрости. </p> <p>А |
| о очима, па намигује на писара, — знак, да позива онога, да декламује песму о браца– Анти и раз |
| писара, дакле, хвала Богу, добар знак, да се раскравио, кад, ето, хоће да се шали.)</p> <p>А б |
| у Јована, па само клима главом у знак, да све одобрава. </p> <p>У том начеоник, као да њих тро |
| авио на својој виолини, познао је ипак, да је одјекнуо с оне жице, коју је навио синоћ у Јелени |
| тица на грани, те чека згодан тренутак, да прне опет у свет,... у виши свет.{S} Само да му се д |
| ити из ока из бока.{S} А ти ниси човек, да укротиш свог сестрића.{S} Ти си господар у кући, ти |
| тити, како се он спремао кому на дочек, да му се „омладинац“ не може ни од шале подсмехнути.</p |
| руштву! </p> <p>То ли је, дакле, узрок, да се ујак тако смиловао сада на свога сестрића, те га |
| } Ама, кажи ми, молим те...{S} Е, знам, да Бог ме!{S} И то је омладинска, баш са свим омладинск |
| а испраћаше до врата на улицу.{S} Знам, да те мати једва чека.{S} Да Богме, мати је мати...</p> |
| мети између осталога поп Стева. – Знам, да сам му, као млађи ђачић, више пута доносио у ћупи ви |
| али толико <pb n="89" /> могу да знам, да, пре него што поцури шира, мора да поцури по виногра |
| годи ти и други и трећи.{S} Кад кажем, да бих био на селу учитељ народу, то стоји: јер ја, као |
| сла, и тако штогод.{S} Ја јој се дивим, да она све то смаже сама.{S} И ни паре дуга нема.{S} Шт |
| .{S} Бојим се, забранила би ми са свим, да се и састанем с тобом...· Да јој кажем, кад се врати |
| о народна права“; а ја, бога ми, видим, да се и наши народни браничи, „поборници“, наплаћају од |
| – Најпосле оно, што сам ја хтео, видим, да народ већ зна.</p> <p>– Је ли по вољи унутра? </p> < |
| се препире о чему с чиком, онда видим, да уме и више коју рећи.{S} Али увек Бранко има право.< |
| } Ето, он је кратко време ту, па видим, да га и сељани јако уважавају, јер слушају његову реч.< |
| а вас се нахвале.{S} Ал, ја ипак држим, да то мора бити мучно и досадно непрестано капати над к |
| у страст у наздрављању.</p> <p>– Молим, да ми се не упада у реч...{S} У нашој средини седи стар |
| ву.{S} А то није нико други,... мислим, да сте сви погодили, да је то госпођа супруга нашега вр |
| красна и тиха ноћ песмом.{S} Ја мислим, да ће наш коровођа...“</p> <p>А коровођи, Брајковачком |
| у акцију.</p> <p>– Цео свет иде за тим, да има што више интелигентних људи.</p> <p>- Интелигенц |
| инке кући, дочекала је мати с наредбом, да је обрадује:</p> <p>Спремај се!{S} У суботу ћемо у К |
| еда; а почнимо и ми паметније са собом, да видиш, не ће ли и он окренути на боље.{S} Ако ми не |
| ају.{S} А мајке се теше и челике надом, да ће им деца бити боље среће од њих... </p> <p>Ката Ја |
| чијаша, те га овај не опомене камџијом, да гледа пут преда се.</p> <p>Госпођа Ната дрема, па кл |
| прешао у разговор с Бранком и Даринком, да се и он „помеша међу свет“, док су му сви остали ина |
| ек диже госпођа Јеца са својом кћерком, да полазе кући.{S} А отпратиће их Јован, Даринка, учите |
| итегао узде и замахнуо Бачком ђиватком, да одудари преко коња, па да потера, а госпођа Ната пов |
| овица га задржала на сир с црним луком, да прави бележнику друштво.</p> <p>Јеша Дабижић вели:</ |
| ахвали.{S} Још да јој испадне за руком, да и Бранкову матер превари, да дође, те јој се поклони |
| азних руку.{S} Мајсторица трчка за њом, да и она што прихвати.</p> <p>– Да нисмо штогод заборав |
| .)</p> <p>Трива таман замахнуо секиром, да прецепи чвор на цепаници, с којом се већ толико бочи |
| <p>Што сад иду, па им се не пада на ум, да прислушкују сваки шушањ, кад се заталаса гдегод у шу |
| ни Зорци ни Јелени не падоше ни на ум, да пазе на њу, шта ће изазвати у њој Зорчине речи!.. </ |
| о код свега тога не пада њему ни на ум, да примети, то је, како од неко доба не може ни о чему |
| интелигенције...{S} Узми само то на ум, да се ни један интелигентан човек није понизио, да буде |
| вор!</p> <p>Сад већ не може поп Стеван, да омладинску ћурдију не одгрне, те не покаже своју ста |
| право сироче.{S} Ко је највише позван, да шири просвету у народа Ког Синови Талије, – глумци, |
| је видити.{S} Од пре то мало који дан, да је нема к мени.{S} Него, ваљда, кад је видила, да је |
| ти је то, сестрић“...{S} Дошао гладан, да се исхрани... „Па не знам ово, па не знам оно.</p> < |
| ике предмет је то, наравно, благодаран, да се учини и више, него што је уистини било.{S} Хоће д |
| и момка!{S} Није човек увек расположен, да другога забавља.</p> <p>Господар начеоник, стари пен |
| S} Но он сам, то јест, писар је уверен, да Србин није за тенористу.{S} Јер тенор не спада у осо |
| к иде својим путом. „Нек буде господин, да се не пати!{S} Шат буде помоћник и заштитник удовој |
| ћи, ако је то сматрао и као неки начин, да би свој стари грех према сестри и сестрићу загладио, |
| не сермију.{S} Тек не може, ето, ни он, да пропусти, ада се и сам не умеша у струју, што се зао |
| ити благодаран ујаку, што ме је дозвао, да проведем овде школски одмор, тим више, што ћу том пр |
| ођици Даринци толико јој је приповедао, да матери неје требало више, па да јој упадне у очи тол |
| <p>Бележник се већ неколико пута дизао, да опет он наздрави, али га увек задржаше остали са:{S} |
| е стрепи.{S} Не за то, што би се бојао, да она више зна, него он; него што се, не зна ни сам за |
| акопала.{S} Само да јој не би ко рекао, да ту нема за њу места!</p> <p>Млади трговац се окљува, |
| а је вредан човек.{S} Не би нико рекао, да је Јеша био некад први момак међу трговачком омладин |
| } Ко је свестан учитељ, а ја бих рекао, да су народни учитељи већином такви, то је прави мучени |
| има.{S} Јован Јаковљевић му је обрекао, да ће тако ући у Карловце, као да ће доћи, „да бирају в |
| за Бранка растанак, да је једва чекао, да их се што пре опрости. </p> <p>А они су сви били так |
| } Та, ње ради највише се и предомишљао, да л да сврне к свом другу.{S} Сам неје знао, како да с |
| ада свог века неје поп Стеван помишљао, да ће бити кадгод и проводаџија, па, ето, под старост д |
| се украо из друштва, док неје признао, да је бар прошао поред њених, поред Јелениних прозора.{ |
| ди. </p> <p>Али јој сину у главу мисао, да би било врло потребно, да се састане с Кнежевићем, а |
| } Далеко је, дакако, од мене и помисао, да бих ја делио, ваљда, с народом своју муку; али да би |
| цније опростио, јер као да је омирисао, да Бранку карактер не би тако што никад допустио.{S} Ал |
| ин мацан.{S} Ено га, и он лично изашао, да испрати своју милостиву заштитницу.{S} Заковратио ре |
| пису ту.{S} Господин бележник је нашао, да је вредно, да му се јави, е је Марко донео пива.{S} |
| милостива, вели бележниковици, а дошао, да каже: „Добројтро!“</p> <p>Бележниковица га задржала |
| аво.</p> <p>– Да, да, Бранко има право, да Бог ме, – рече Кнежевић и трже руку.</p> <p>– Шта је |
| ко нагло?</p> <p>– Идем.{S} Неје право, да сам тако дуго доле, а несам код матере.</p> <p>– О, |
| ољу срећу. </p> <p>Па ти мислиш, Стево, да и ја идем с њиме у Карловце!</p> <p>– Да, ја то мисл |
| онако имала би да га пита много, много, да га пита, срди ли се још на њу.</p> <p> А зашто се ср |
| чуну.{S} А треба ли госпођи Кати много, да на први поглед од мах види, да се госпођа Јелисавета |
| у готови.{S}Па ако је по вољи, господо, да донесем сада радованца.</p> <p>– Врло добро! – прого |
| тора својим погледом), резултат је био, да су Јован и Јеша на једаред укрстили своје деснице, д |
| знаје писарев тенор, који би диван био, да кроз грло неје пропустио већ толико силно пиво, бело |
| је поздрави.{S} Можда би и отишао био, да га госпођа Рашићка не посла поп-Стевану у врт, те се |
| јаком, поп-Стевом, тако се био расрдио, да је у један мах хтео да оде из Брајковца.{S} Него доб |
| вану Јаковљевићу.{S} Он беше предложио, да се „тако врсној певачици, као што је Јелена, поздрав |
| један интелигентан човек није понизио, да буде, на прилику, бирташ, или трговац или... најслоб |
| не увреди кога, ако би другог замолио, да запева, први сам почиње.{S} Обадве руке пружио преко |
| пчеларски дневник.{S} Можда је мислио, да се и он кадгод баци у који српски пчеларски лист как |
| Боже, када би Милан опет сада помислио, да је она, Јелена, нагла у Карловце за њим, за Стајићем |
| ају војводу“. </p> <p>Матер је спремио, да дочека и његова друга Јована с његовима.{S} Тетка му |
| у жалости својој, кажу, био и заверио, да не ће никад довести у своју кућу страну женскињу, „д |
| “ Повукао би је тим пре, што се уверио, да се и сама гошћа одушевила за „ту идеју“, што би река |
| и ове и оне; па је увек, каже, говорио, да је то једно и треба да буде једно.</p> <p>Зорка већ |
| > <p>Све то учитељ покупио и наговорио, да се здруже.</p> <p>Одоше у учитељеву собу</p> <p>Најв |
| је сломио преко тезге, како је појурио, да види, какве су то даме, што им се шлајери тако лепрш |
| тек почео долазити.{S} Од увек научио, да се повлачи, па мисли, узео би ко за наметање, када б |
| но латио, те га и онако сјајно извршио, да је одржао дух народа српскога, ударивши јак темељ ср |
| слободан; него се ипак не показа тако, да не би сестрић његов могао приметити, како се он спре |
| мурлуку почео да мрзи на цео свет тако, да га мржња, да, баш та мржња, нагнала, да утопи цео св |
| оговори; а не осећа се моћна ни толико, да узме своју руку на траг, нити да његову стисне, већ |
| а била; али тако пријатно, тако слатко, да јој се прели туга по срцу, срце јој оте мах, сузе са |
| атино, а већ је готово цело село знало, да је сека Ката добила гошће, јер је готово цело село б |
| у науци, – све је на свој начин хитало, да се одужи спомену песника српскога јединства, прихват |
| госта, коме место то беше тако омилело, да је зажелео у њему боравити вечни сан.</p> <p>Два дан |
| ш у јутро.{S} Некоме се ваљда прохтело, да доведе Бечки одбор, који је пратио Бранка од Беча, к |
| е плачу.</p> <p>И би тако, можда, било, да не наиђе госпођа Ната, те Јелена дође к себи, да је |
| и својим очима?{S} Зар не би боље било, да је увела у кујну, па нек учи Лепо је дати дете и у л |
| овакој прижези, џаба.{S} Боље би било, да сам остао у манастиру.{S} Нема архимандрита, па ме з |
| Бранку, – зуцнуо матери, како би било, да останем код куће, па да прихватим економију.</p> <p> |
| е уско...{S} Ето видиш; шта би ти било, да си за годину две дана мој капелан, па временом мој н |
| би фали Не знам, шта би и с тобом било, да се ниси оженио.</p> <p>Даринка се смеши, ал готово и |
| а не примети, како би му врло жао било, да Јелена не запева с њима, јер – њен глас тако му је п |
| нца.</p> <p>Кнежевићу добро дошло било, да се прође у чистом планинском ваздуху, да истера шетњ |
| >Као да осећају, е би им неугодно било, да остану у друштву с госпођом Натом и с госпођом Катом |
| да помишља и на то, како би добро било, да доведе домаћицу у своју кућу.{S} Па то је прилика, к |
| то треба“.{S} Но или што јој се чинило, да неје прилика, да она, девојка, иде сама њему, момку, |
| p>– Мени.{S} Стефане, није баш наврило, да Јелену по што по то удам ма за кога.{S} Има она каде |
| pb n="50" /> српске научнике покренуло, да с омладином заједно испуне скромну жељу песникову, д |
| >– Шта мислиш?{S} Ваљда ниси дошао амо, да мислиш!{S} Приповедај штогод, – вели му девојче љупк |
| атељ.</p> <p>Тужи ми се, сиромах, само, да га неко опањкава код власти, па сваки час добија нек |
| такав човек.</p> <p>Нека не мисли само, да и тамо није свештеник старији од њега бар у цркви, – |
| ци са ситних гусала, тамо,... ох, тамо, да њему каже, како јој је сад одлануло, како ће „све јо |
| врло велика погрешка то, што ми држимо, да не може бити интелигентан човек, а да није – „господ |
| о на светковину.{S} Ми и онако мислимо, да код матере одседнемо.{S} Ја баш кажем ујаку, да ћемо |
| учитеља Даринци.)...{S} Закључили смо, да са што више народа и ми одемо одавде у Карловце на д |
| та бележниковица пресече: </p> <p>– Но, да Богме,... до сад вам је био ту друг,... хајде-де, пр |
| главу мисао, да би било врло потребно, да се састане с Кнежевићем, ако ничега другога ради, то |
| добро познаје Јецу Рашићку, – наравно, да су и оне биле исто тако искрене и исто тако слатке п |
| зна, како јој је мило!</p> <p>Наравно, да и госпођа Ната, а особито госпођа Катица, – та, она |
| дода још ова друга, што нађе за вредно, да и себице увери госпођу Нату, како је поуздана.</p> < |
| ва.{S} А писар опет нашао је за вредно, да сам своје ножно тај глас однесе до највишег места св |
| е и он дошао, што неје нашао за вредно, да дође најпре овамо, па сви заједно да иду. <pb n="61" |
| ње, а од то доба није нашао за вредно, да јој и речи рекне, осим што је јуче у певачкој школи |
| сподин бележник је нашао, да је вредно, да му се јави, е је Марко донео пива.{S} А писар опет н |
| еме у Брајковцу, на право је и поштено, да јој то врати бар за један или ма и за два дана.{S} Н |
| вот школа.{S} И срце му заигра утешено, да још има неко, у коме се никад преварити не ће, који |
| али и оно мало успомене не беше врсно, да и у њему изазове такав пијетет према свом родитељу.{ |
| .{S} Молим ја тебе само, је ли то лепо, да девојка, реци још дериште,... та, да бог ме, шта је |
| p>То је госпођа Рашићка нашла за добро, да извије, када је дошла, да врати „физиту“ Славнићки, |
| у опште и звони, но највише тек за то, да бабица и кума, ако би се десило тог дана какво крште |
| изумео!“ Једва се одважио још и на то, да по упутству наших пчелара води, а то му се признати |
| господина.{S} Или се и не мисли на то, да трговцу треба више од нешто капитала, што га је обич |
| <p>Општински благајник помислио на то, да и писар збија само шалу с њим, те скочи на њега.{S} |
| су песникову и још више: одобрила и то, да је учитељ Кнежевић ваљан учитељ, ма колико да је изб |
| није никад показао.</p> <p>– Чудновато, да се, ево, све више њих тек у новије доба сећају, – од |
| </p> <p>Учитељ запева гласно громовито, да се чуло широм по Брајковцу, па се и они око кола осв |
| акле се беше пре једнога сахата кренуо, да иде у дућан на позив материн. </p> <p>– Марко!{S} Ча |
| <p>Кад је Даринка то вече села у одар, да легне поред Зорке, дуго јој се поглед приковао на ик |
| двокат или чиновник...{S} Ти видиш зар, да се ја не одричем рада.{S} Боже сачувај!{S} Само... к |
| узврпољи, док не нађе некакав изговор, да изађе из друштва и оде на улицу, па да дозна, ко је |
| ла..</p> <p>У једаред стиже муњом глас, да Бранкове кости не могу стићи у заказани час у Карлов |
| е то прашина, слатка, па врућина данас, да Бог сачува! – уздахну госпођа Ната, кад добила време |
| , опет на свечаном одру, положи се лес, да и заступник „Матице Српске“ проговори коју у славу п |
| рена крила, час их скупи и дигне у вис, да му се боја и на горњем и на доњем делу танких крилац |
| и моралу Брајковцу тако опасан атентат, да не могоше на ино, а да се једногласно не подигну про |
| овску станицу, где се згрнуо бели свет, да дочека лађу из Новог Сада, и у собу поверенства сигу |
| ажено трла руке, кад јој пало на памет, да доведе поп-Стевина сестрића кући!{S}И Бранко, ето, д |
| апретка и разлозима поретка, сад, опет, да замедља бљутавост свога лицемерства, тепа час о приј |
| .{S} Ако није код ње, отрчала би у врт, да мирише цвеће да га можда узабере, па га брзо за тим |
| српском народу и одржава у њему свест, да не клоне у тешкој ноћи искушења,... да, велим, у теш |
| има ли тај дан какве дужности, то јест, да ли је та донела дете те и те младе или жене на крште |
| у.{S} Али женске гони нека радозналост, да завире у собу мушкарца неожењена.</p> <p> Даринка, д |
| с захтева, да потпомажемо и књижевност, да купујемо и растурујемо књиге, да...{S} Како ко прого |
| узучи ја ћу сам молити његову свјатост, да се смилује на сироче сироте удовице.{S} Ти си, да Бо |
| и Јован и да не осећаше збиља потребу, да се одмори.{S} Готово да је био већ и заборавио на уј |
| зисторији.{S} Ја ћу ти написати, тужбу, да се развенчаш.{S} Петнаест година га већ нема.{S} Рас |
| м!</p> <p>Што јој већма долази у главу, да је потребно да се са учитељем састане, то Јелена све |
| заједно испуне скромну жељу песникову, да му пренесу последње земне остатке на вис убавога Стр |
| а лоле; али да бацим на њега и ту љагу, да му је мати распуштеница, не могу.{S} Преудавати се у |
| сада, када је, тако рећи, већ на прагу, да буде свој човек, а за толико година до сад не запита |
| – пита Јован, па тек сад пребаци ногу, да устане.{S} Чини ми се, пише нешто.{S} Остао је у сво |
| акала се, <pb n="99" /> изгубивши наду, да ће се и вечерас састати с њим, и уверивши се зар још |
| е његова мила супруга Анастасија, кажу, да је поп Стева говорио, како никад не ће ни наћи више |
| У последње време гонио је Игњата, кажу, да се да бирати чак у Загреб...{S} А игуман, док је Игњ |
| шли сви пред школском зградом и чекају, да учитељ распусти децу из школе. </p> <p>Прижегло летњ |
| ој се и један и други озбиљно спремају, да сваки својим путом отисне свој брод на то море.{S} П |
| а вијају над собом облаке, већ пуштају, да поред њих пролећу чворци, што се надлећу као облаци |
| атере одседнемо.{S} Ја баш кажем ујаку, да ћемо код ње одсести.{S} А Јелена се радује, да је по |
| дак!{S} Толико се прилика да је човеку, да га воли.{S} И људи... па ни они несу тако рђави, као |
| рећи ће Бранко, па употреби ту прилику, да стане поред Даринке. </p> <pb n="47" /> <p>– Па како |
| олико се занео, помишљајући на Даринку, да, блажен, у мало гласно не кличе: „Мати, твој лептир |
| вши зелену паприку, – Пукла би на боку, да не рекнеш.{S} Пусти човека амо...{S} Докторе, седи о |
| ли сви, што год их је, госпођу Рашићку, да допусти Јелени, да пева на селу.</p> <p>На учитељево |
| срцем, свом душом, па и самом помишљу, да је оно узрок Стајићеву наглому одласку из Брајковца, |
| је јасно показивала пут и светлила му, да не залута.{S} Већ да му увређена љубав и преварена в |
| коле, као сад.{S} Треба да имаш на уму, да сам ја месни школски надзиратељ.</p> <p>Тужи ми се, |
| којних.{S} Понда је Ката прешла орману, да покаже Нати ствари, што је Даринка све порадила...)< |
| ак памћење не изневери, кад се опомену, да до сад неје ни мислио о њему, бар не озбиљно; ако га |
| > <p>Легао Бранко на траву у хладовину, да чита.{S} Обично би до сад у то доба већ био код Јова |
| када га испраћала у туђ свет, у даљину, да у највишим школама тамо збира себи плодове човечјег |
| оте кћер“, па тражи негде горњу хаљину, да им изађе, па да им очита. „То је опет масло тога Кне |
| времена, па дошао у општинску писарну, да прежива о ноћашњој пијанци,</p> <p>Бележник послао п |
| а да не спомене, како неки виче на њу, да је божем она отуђила поп-Стеву од његове сестре, да |
| сестрићем испод руке; те оде у кухињу, да изнесе јело на сто. </p> <milestone unit="subSection |
| – њен глас тако му је потребан у збору, да готово без ње не ће моћи бити ништа.</p> <p>**...*Уд |
| тако на тенане плови по небесном мору, да му они не могу ништа.{S} А месецу ни бригеша.{S} Чис |
| ала на потегу, па се ухватила за лотру, да се попне на кола. </p> <p>Даринка се већ наместила, |
| свињи, или тако што, Давина је увек ту, да свесрдно послужи.{S} Она је, тако рећи, Игњату и све |
| појма о томе или се сматра за срамоту, да се један свршен универзитетлија може вратити у свој |
| овела била поп-Стевина сестрића у кућу, да му наметне своју кћер, и како је сам поп Стева прово |
| свију певачких дружина, што дошле беху, да увеличају ову светковину, а иза леђа му кроз жагор с |
| а се прође у чистом планинском ваздуху, да истера шетњом мамурлук, па му неје требало два пута |
| а вечерње.{S} Понда је изашла на улицу, да види, – кад ће поп Стеван проћи и вратити се на вече |
| Многи се свет беше искупио на станицу, да их дочека.{S} Београдска лађа беше дупком пуна.{S} П |
| ово би се и смео био, ето, на први мах, да га Даринка прва не поздрави:</p> <p>– А!{S} Јесте ли |
| печата, да дође, ако хоће, у Брајковац, да проведе које време!{S} Добро му дошло баш с тога што |
| утопи цео свет у манастирски Радованац, да искали своје увређено љубоморно срце.{S} Онда, када |
| е лепо радити!{S} Па што зарадиш, знаш, да ти нико за тим заплакати не ђе, па ти је слађе...{S} |
| ом.{S} Ако није и он код кола.{S} Знаш, да стрепим, кад се игра то коло!{S} Дете, као дете, мот |
| </p> <p>Е, како ти само!{S} А не знаш, да нема још много до недеље?</p> <p>Ви сте мушки увек т |
| добро.</p> <p>– Да, да, треба да идеш, да видиш матер,... треба, да! – говори поп Стева све на |
| х те чекала целу ноћ.</p> <p>– Верујеш, да ћу доћи; је л?</p> <p>– Ниси никад слагао.</p> <p>Кн |
| десетак јаја и..</p> <p>– Но, па видиш, да ће то све још бити као што треба.{S} Госпођа Јеца се |
| на...{S} Ама молим те, зар ти не видиш, да у нас нема никакве дисциплине, нема странке: ради, к |
| као, – дода бележник. – Него кад велиш, да је сам Варнава у манастиру, како би било да пред веч |
| вце, ако и посети своју сестру, мислиш, да сме то њој казати?{S} Боже сачувај!..{S} Сад се попа |
| ујакова реч на памет; „Ваљда не мислиш, да ћеш вечито ђаковати.“ Да!{S} Понда треба помишљати и |
| p> <p>Вараш се, мој Бранко, ако мислиш, да код мене није то озбиљна намера, – надовеза Јован на |
| лу.{S} Данас сутра, ако не оде у варош, да тамо отвори већу радњу, ево мог носа, ако не назида |
| и брудершафт, то јест, потписали пасош, да могу бити један према другом неучтивији, те не само |
| > <p>– Да, Александра. </p> <p>– Да,... да! – пуче попи пред очима. – Знам, шта; Нисам... нисам |
| да не клоне у тешкој ноћи искушења,... да, велим, у тешкој ноћи искушења, која га је стисла, д |
| {S} За то сте ви ту, па учите народ,... да, учите га!{S} Треба сви да га учимо!{S} Ја то увек к |
| ло автономије, то не било је; па казао: да, па казао: не.{S} Само чино, само по чину!{S} Па пак |
| не у калуђере!..{S} Шта мислиш, Тинка; да даш Александра у Карловце у гимназију? проговориће п |
| ода: </p> <p>– Ти си невина, срце моје; да Бог ме, па не познајеш, камо што смера. </p> <p>Дево |
| ићка обрлатила поп-Стеву, <pb n="95" /> да говори сестрићу за Јелку, шта је све поп Стева говор |
| ни опепелити.{S} Њега једног, па...!{S} Да их има на одмет, па ни једнога,... само не у калуђер |
| је могла више ни заспати после тога!{S} Да зна само, како јој је синоћно певање његово прионило |
| општином, па..</p> <p>– Сто му мука!{S} Да, ја сам господар у кући, па ће бити онако, како ја х |
| е трпљаше у тај мах бедни њен Милан!{S} Да зна само, колико је грких пилула прогутао већ и дана |
| урчија.{S} Леп занат, таман за село!{S} Да се држао тога, па да га види Бог и њега и Тинку и си |
| ="74" /> стојимо у томе?{S} Жалосно!{S} Да се заплачеш!..{S} Боли га, да Богме, што је понижен; |
| вно, Ната Кати. „То је дечја радост!{S} Да коме ћу, ако њима нећу!?{S} Да је њихов отац жив!“ – |
| !“ заори се на ту реч око стола.)...{S} Да, господо моја, – залеће се Дабижић све живље, – дана |
| ве.{S} Ја кажем, Стефане родитељи...{S} Да Бог ме, ти си јој, рећи, као и отац, како си је прим |
| о се слабо трзали и утргли око лова.{S} Да им се уз пркос учловио гдегод зека, или лис, или јаз |
| каву, па се тужи, како ну не прија.{S} Да му је хладан батак с киселим краставцем.</p> <p>– Шт |
| ицу.{S} Знам, да те мати једва чека.{S} Да Богме, мати је мати...</p> <p>Бранко већ пошао, а не |
| во, – та, за то сам ти га и послала.{S} Да сте, велим, на само.</p> <p>– Нисам те разумео...!{S |
| па сад не зна, шта ће и кут ће пре.{S} Да га остави, па потрчи по Мацу, или ће најпре да га ун |
| а.{S} Но треба радити и бар одржати.{S} Да извади Јована из школе?{S} Да га с по пута скрене, п |
| /p> <p>–Да, да!{S} И ја тако мислим.{S} Да Бог ме!{S} Положићу докторат, свршићу и ту формалнос |
| намери могла је доћи на таку мисао.{S} Да уда своју кћер за њега.{S} За цело мисли, да би је т |
| тао.</p> <p>– Е, добро кад је устао.{S} Да му бар кажем с Богом!</p> <p>– Ви одлазите?</p> <p>– |
| Око тога му се мисли највише и врзу.{S} Да се обазре на оваке слушаоце, ови ће или пљескати или |
| ући, па ће бити онако, како ја хоћу.{S} Да, ја сам господар у општини, па... (Осмелио се тако п |
| ас душе своје, него кућу и породицу.{S} Да је когод дао што за душу његову или за жену му и син |
| аду наши учењаци, па о томе да пишу.{S} Да, о томе!{S} Треба писати књиге за народ, треба учити |
| дост!{S} Да коме ћу, ако њима нећу!?{S} Да је њихов отац жив!“ – „И твоја јединица нема оца!“ – |
| ржати.{S} Да извади Јована из школе?{S} Да га с по пута скрене, па „да извади можда свом рођено |
| а радост.{S} Коме ћу, ако њима нећу?{S} Да је њихов отац жив!</p> <p>И твоја јединица, – сад ће |
| и са свим, да се и састанем с тобом...· Да јој кажем, кад се вратимо из Карловаца са свечаности |
| има смео у брк рећи:{S} Ја тако хоћу! – да, још док је чича био у снази, и држао узде, и знало |
| ели, па, – Хајдемо!.... идем, – каже, – да видим моју Кату.{S} Давно је – каже, – нисам видела, |
| певања код Марка, – пресуди бележник, – да му сефтеишемо нов еспап.{S} Бранко се и не обазире м |
| брити, (да је варошкиња не надмудри): – Да Бог ме, младеж треба да пева!</p> <p>То је госпођа Р |
| м селу, удеси за прост народ.{S} Хоће – да му каже, ко је био Бранко Радичевић, шта он вреди за |
| – једва промуца.{S} Понда дода живље:– Да видиш само!</p> <p>И узе Даринчину руку, па је прити |
| а, а над књигом?</p> <pb n="24" /> <p>– Да се што боље удесим с овим, што постоји, и да живим, |
| дра?</p> <p>– Да, Александра. </p> <p>– Да,... да! – пуче попи пред очима. – Знам, шта; Нисам.. |
| <p>Тек попа је ипак заћутао. </p> <p>– Да Бог ме, да вам мора бити смешно, кад ви не налазите |
| оју и више ни за какво добро. </p> <p>– Да, и опет велим, – узе опет Јован – што више свесних е |
| а и ја идем с њиме у Карловце!</p> <p>– Да, ја то мислим.</p> <p>Тинка обори главу, па се даде |
| Сад је наишла, Бог да прости!</p> <p>– Да Бог ме да се то све онда расправљало, кад деца несу |
| мо!{S} Чујмо!{S} Јеша има реч!</p> <p>– Да, господо моја, – опет ће Јеша. – Не ће српски народ |
| ар. – Пиво чисто стужи човека.</p> <p>– Да, да!{S} За вечеру радованца!- пристадоше сви у глас. |
| у недељу?{S} Уплете се Зорка.</p> <p>– Да!{S} Ето видиш.{S} Па што му драго!{S} Ја ћу доћи у н |
| о вама изгледа, кад се захука.</p> <p>– Да Богме, да бог ме, кад сте се и ви женске успалиле за |
| ола и бекрија? – спомиње Ната.</p> <p>– Да, да.</p> <p>– Нисам ни знала, да је то баш њен син.{ |
| и, али не даје, гласа од себе.</p> <p>– Да Бог ме, да је госпођа Рашићка узела сад згодну прили |
| за њом, да и она што прихвати.</p> <p>– Да нисмо штогод заборавиле? – пита госпођа Ната, а крст |
| “.{S} Оста сам ујак с нећаком.</p> <p>– Да, да, треба помишљати на своју будућност, – проговори |
| {S} Али увек Бранко има право.</p> <p>– Да, да, Бранко има право, да Бог ме, – рече Кнежевић и |
| јед, као да не слути на добро.</p> <p>– Да, да, треба да идеш, да видиш матер,... треба, да! – |
| жи се попа, па вели за Јелицу.</p> <p>– Да, да!{S} Сећам се...{S} Трчкарала је туда око мене, к |
| из Брајковца него у Брајковац.</p> <p>– Да он мени не рече ни речи о томе!</p> <p>– Збиља?</p> |
| и послала</p> <p>– Александра?</p> <p>– Да, Александра. </p> <p>– Да,... да! – пуче попи пред о |
| > <p>– Хвала Богу!{S} Како ти?</p> <p>– Да рекнем, здрава сам до божје воље.{S} Шта ти раде деч |
| <hi>народ</hi> увести унутра!“</p> <p>– Да приредимо и ми овде какво село у ту цел!{S} Предложи |
| а му каже.</p> <p>– У Карловце</p> <p>– Да, к матери. </p> <p>– Карловци су данас, у овај пар, |
| љда не мислиш, да ћеш вечито ђаковати.“ Да!{S} Понда треба помишљати и на своју кућу, на своје |
| тица за госпођу Јецу. – Медом залива, а да лизнеш, очемерила би се.</p> <p>– Шта ће сирота удов |
| е она и Даринка са Стајићем, не мога, а да не подсети своју сеју, како су се обадве препале, ка |
| помислила у тај пар:{S} Тек не мога, а да је не пољуби. </p> <p>А Даринка прислонила главу на |
| на образима!</p> <p>Понда неје могла, а да не ошине и Даринку, како је ћуталица, али подла и по |
| у свет!</p> <p>Исто тако неје могла, а да не ухвати прилику, па каже, како јој је мило, о, Бог |
| онда и поред Зорке неје могла Јелена, а да се не похвали, како јој ипак мио Брајковац, јер је д |
| те идући кроз двориште, не може попа, а да као добар домаћин, овде онде не завири, ма само по с |
| .{S} Не би било лепо, опет, и да оде, а да се не јави њему и његовој матери. </p> <p>У тај мах |
| поп Стеван.{S} Не ћеш тек отићи горе, а да и нама не кажеш с Богом? </p> <p>Беше то за Бранка р |
| га бележник да се том приликом одржи, а да не примети, било што не трпи толико разметање свога |
| неко доба не може ни о чему да мисли, а да у једно не помишља и на то девојче.{S} Па кад неје у |
| спођа Рашићка неје могла да пропусти, а да не спомене, како неки виче на њу, да је божем она от |
| , да не може бити интелигентан човек, а да није – „господин“, док овамо имадемо доста „господе“ |
| > му се теоретски о томе предиковало, а да не види то од нас својим очима.{S} Престанимо ми рад |
| опасан атентат, да не могоше на ино, а да се једногласно не подигну против таких новотарија.{S |
| ја мислим и држим, нити могу на ино, а да не</p> <p>– Сад ће бити по сахата, – примети му жена |
| оред Јелениних прозора.{S} Прошао!{S} А да је био искрен, и да јој је хтео све признати, морао |
| .{S} Брате, ништа лепше од тога...{S} А да се лепо радити!{S} Па што зарадиш, знаш, да ти нико |
| Мој синко, – уплете се поп Стеван, – а да што сам ја ту већ двадесет и толико година?!{S} Учим |
| дечица?</p> <p>– Хвала Богу!</p> <p>– А да шта ћеш!{S} Јавља л ти се госпођа Ната из вароши?</p |
| ете тек рећи то за омладину.</p> <p>– А да шта је друго та ваша дерна политика него туђа брига? |
| Види она то, па му напомиње:</p> <p>– А да за то сам га тамо и послала</p> <p>– Александра?</p> |
| на другој правиле „физите“ несу могле а да се не дотакну Брајковачкога певачкога друштва. </p> |
| слути на добро.</p> <p>– Да, да, треба да идеш, да видиш матер,... треба, да! – говори поп Сте |
| водимо рачуна о раду наших људи, треба да знамо, камо смерају, али...</p> <p>– Али да ћутимо, |
| ису имали таке школе, као сад.{S} Треба да имаш на уму, да сам ја месни школски надзиратељ.</p> |
| ређивати ток народној судбини.{S} Треба да водимо рачуна о раду наших људи, треба да знамо, кам |
| ика често.{S} Чика је одобрио.{S} Треба да одемо и код тетка-Тинке.</p> <p>Нова неприлика за Је |
| <p>– Хајдете.{S} Тражимо вас.{S} Треба да се журимо на Дунав.{S} Сад треба скоро и топ да пукн |
| ли на одар, други стоје.</p> <p>– Треба да оженимо овога нашега учитеља!-- примети госпођа беле |
| ш већма дошао до тога уверења, да треба да остане код куће.{S} Треба народ поучавати.{S} А ко ћ |
| мислиш сватови су! </p> <p>Зорка треба да иде по девојку.{S} Мати каже, биће да је у колу, па |
| још Јован и Даринка поучити, где треба да рашири руке, где да их метне на груди, где да их скр |
| си други број и казује место, где треба да се окупе чланови ове или оне депутације, пре него шт |
| па се даде у памет.</p> <p>Ти не треба да се што бојиш, – узе поп да кује, док је врело. – Узе |
| у, те доказала поп-Стеви, како не треба да вређа Александра због његових омладинских назора. „С |
| не надмудри): – Да Бог ме, младеж треба да пева!</p> <p>То је госпођа Рашићка нашла за добро, д |
| ећила.{S} А оно девојче, збиља, и треба да се усрећи.{S} Душа је њена чист још неисписан лист б |
| , каже, говорио, да је то једно и треба да буде једно.</p> <p>Зорка већ опет дотрчала с књигом |
| дговори Јелена ђаволасто; – па ви треба да почнете.</p> <pb n="39" /> <p>Бранко ћути; или не зн |
| ме у левентовању.{S} Поштен човек треба да помишља на породицу.</p> <p>– Поштен човек треба нај |
| ој Арсеније.“</p> <p>Арсеније њен треба да је по занату ћурчија.{S} Леп занат, таман за село!{S |
| p> <p>– Мати ми увек говори, како треба да сам пријатна с њим и искрена.{S} Ја и не могу друкче |
| себе. – Све ће то још бити, како треба да буде.{S} Нисам тек могао момку одмах с неба па у реб |
| о је грозно, господине мој.{S} То треба да знаду наши учењаци, па о томе да пишу.{S} Да, о томе |
| почиње да нагађа.{S} Па баш за то треба да му каже, како мати хоће, мати хоће а не она, да се и |
| о беше омилело.{S} То је оно, што треба да измири, а у идеји Бранковој, све без разлике и полит |
| рлук.{S} Прижегло летње сунце, па глава да му пукне.{S} А дошао је до искуства, да је хладан си |
| слутити, како се води туђа брига, једва да и назиремо, шта је то јаван живот,... омладина неје, |
| народне свечаности, какве до сада једва да је било кадгод у нас.</p> <p>– А, знате ли, ко је на |
| оји још нисмо ништа свршили, који једва да умемо и слутити, како се води туђа брига, једва да и |
| та сестра брата за савет. </p> <p>Да га да, вели поп Стева, у Јазак за манастирског ђака...{S} |
| е ће моји сељани имати прилике, на кога да се угледају ако хоће.{S} Тако продире у народ оно из |
| то не ваља, па не ће народ имати у кога да се угледа; а почнимо и ми паметније са собом, да вид |
| ојим позивом, и зна увек милион разлога да наброји против правца, којим је пошао.{S} Изађе учит |
| Али кад бележниковица закрешта, не мога да одушевљено не примети:</p> <p>Диван алт, милостива!{ |
| лог.</p> <p>Јован се насмехну и не мога да не покаже своју сумњу.{S} Кнежевић му доказује да то |
| заспи.</p> <p>Него вечерас му се не да да чита ни колико иначе у овакој прилици.</p> <p>Пред о |
| лију, тихо, по свом начину, тек само да да арију: </p> <quote> <l>Дух времена сад је таки,</l> |
| му прва реч.{S} Од њих две не зна, која да прихвати реч.{S} Опет ће он:{S} Само да нас послужи |
| овај тако сладак!{S} Толико се прилика да је човеку, да га воли.{S} И људи... па ни они несу т |
| ост.{S} Тако госпођа Рашићка неје могла да пропусти, а да не спомене, како неки виче на њу, да |
| {S} Ал само...{S} И сад језа цело хтела да се потужи, како Криста скоро свако боговетно вече из |
| } Нема сумње, да је Ната сад и то хтела да каже и да би то рекла, да није ту – „дете“, Даринка, |
| ед тобом читати ни „ђачки растанак“, ма да си ти данас тако занесен за Бранком.</p> <p>– Омлади |
| превешће и њу Јеца жедну преко воде, ма да се колико пући, вели Рашићка за Стајићку.{S} Само да |
| > <p>– Пардон!</p> <p>Јелена хтеде сама да се сагне, па да дохвати књигу; али је Бранко преухит |
| уго ће остати узором омладини, која има да се учи; а дела њихова биће вазда на углед, како ваља |
| да.{S} Па хоће да и свој говор, што има да га држи на Брајковачком селу, удеси за прост народ.{ |
| т,... омладина неје, мислим ја, позвана да води коло, она не може давати правац, одређивати ток |
| неки пут у безазлено јој срце, које зна да куца још увек само за маму или ближега којега сродни |
| ински печат.{S} Ми све морамо од туђина да набављамо за своје рођене паре, а пара мало, док пот |
| , што ће у тој великој свечаности и она да суделује.</p> <p>Пре него што ће синоћ деца полегати |
| таман за село!{S} Да се држао тога, па да га види Бог и њега и Тинку и синчића му!{S} Али Арсе |
| ли...</p> <p>– Али да ћутимо, ваљда, па да им климамо главом, као оне лутке на гајтану у вурштл |
| што је зажели госпођа Јеца Рашићка, па да јој поп Стева Радојчић неје испунио.{S} Признати се |
| неке ствари, што их је Зорка радила, па да је похвали пред тетком из вароши и пред сејом.{S} А |
| паметније, него да слегне раменима, па да се и он придржи „начела“ Брајковачкога благајника: „ |
| на таки неред, или што је ту Јелена, па да је пецне.</p> <p>– Ви сте сретне руке, госпо, – ухва |
| ком ђиватком, да одудари преко коња, па да потера, а госпођа Ната повика:</p> <p>– Кристо!{S} К |
| му тражи по селу гдегод овчија сира, па да га с црним луком и хладним меканим хлебом једе на ма |
| и се заводиш за аукторитетима!{S} Е, па да Бог ме: <foreign xml:lang="de">angehender Professor< |
| ажи негде горњу хаљину, да им изађе, па да им очита. „То је опет масло тога Кнежевића!“</p> <p> |
| <p>– Жао ми је, да ниси остао дуже, па да прошврљамо мало у наоколо по селима и по манастирима |
| p> <p>Јелена хтеде сама да се сагне, па да дохвати књигу; али је Бранко преухитри. </p> <p>– Је |
| д, треба учити народ да држи новине, па да се учи, да види, да зна, да чује...{S} Просвета, про |
| , како би било, да останем код куће, па да прихватим економију.</p> <p>Бранко га радознало погл |
| оведао, да матери неје требало више, па да јој упадне у очи толико интересовање о тој „красној |
| ад живило.{S} Боже, да устану стари, па да чују,...{S} Боже!..</p> <p>– Ала ти је то наопако вр |
| ар ви то не знате?{S} Могу вам дати, па да читате.{S} Па ја мислим, можда се која породица врат |
| с нама.{S} Хајде, да ми дамо донети, па да ми њега почастимо!</p> <p>Ја сам за то!- прихвати мл |
| најозбиљнија намера, да дођем кући, па да прихватим економију.{S} Ја осећам у себи за то воље, |
| да се састане на прозору с Јеленом, па да је пита, шта јој вели мати?</p> <p>(Таман га је лепо |
| сваки час препоручују по нешто ново, па да је чак и некаки Орлић и Коњовић и не знам ко пронаша |
| ји иоле разабира за наш јавни живот, па да не зна за Карловце, за „српски Сион“?</p> <p>Ко не з |
| јада, да се заплаче у њену загрљају, па да обадве плачу.</p> <p>И би тако, можда, било, да не н |
| матере, да замаже очи слабом човеку, па да себе боље угнезди?..;.{S} Гадни створе!</p> <p>Је ли |
| о се...{S} Сад ће да скочи на земљу, па да гдегод у окриљу тамне ноћи у самоћи прождере жртву с |
| {S} Питала га, хоће ли ићи к Јовану, па да је поздрави.{S} Можда би и отишао био, да га госпођа |
| у, до душе, и сама, да потражи Мацу, па да је пошље кући...{S} Гле, молим те, које је то доба, |
| да изађе из друштва и оде на улицу, па да дозна, ко је дошао.{S} Баш му то добро и дошло.{S} Н |
| ада на јесен код тетка–Нате у варош, па да и она иде у вишу девојачку школу.{S} Те радости, тог |
| т, <pb n="52" /> као што је била,... па да јој се момак веша на прозор?{S} Каква је она мати, к |
| е не покаже своју стару ћуд.</p> <p> Па да о чему ви омладина разговарате, кад се састанете?</p |
| а Јелисавета.{S} Не свиди јој се.{S} Па да сте пречекали до недеље, сви би заједно на светковин |
| – примети безбрижно Јован.</p> <p>– Па да за што више од по века проводиш за скамијама, а над |
| . –</p> <p>– Јован је тако.</p> <p>– Па да где би на друго место, – одговори јој Бранко, а као |
| нам, да, пре него што поцури шира, мора да поцури по винограду скоро исто толико зноја.</p> <p> |
| где како треба.{S} Но за то Зорка мора да трчка за њом из собе у собу.</p> <p>У Даринку ушао ц |
| би Јелена и душом и телом!{S} Али мора да га притискује рукама.{S} Понда скочи са столице, про |
| ред му примети: </p> <p>Ваши стари мора да су пореклом из Русије.</p> <p>Благајник укрљешти очи |
| никога на колима, послала Ђуку пандура да распита, ко је то дошао.</p> <p>Господин бележник, г |
| ре не рече ни речи.</p> <p>Госпођа Ката да пукне у себи од смеха, како се премудра Рашићка прев |
| Ономад...</p> <p>И сад удари сека Ката да описује, шта јој је „та девојчура“ кад рекла, како п |
| </p> <p>– Нисам могла, тек зарад детета да јој – рече, очитам у очи; а ја бих знала, шта бих јо |
| вака има доста штошта да преврне, доста да спомене и мртвих и живих, и када се збије у самоћу, |
| па, ако му је образ иначе и могао доста да поднесе, сад се нађе у великој неприлици.{S} Чисто н |
| чика... ваш ујак а и мати не могу доста да вас се нахвале.{S} Ал, ја ипак држим, да то мора бит |
| оцрвене.{S} Гледа у њега, а не зна, шта да му каже.</p> <p>– У Карловце</p> <p>– Да, к матери. |
| е и пољубиле.</p> <p>Јелена не зна, шта да одговори.{S} Стале јој очи, па упрла поглед у Даринк |
| таку прилику:{S} Али и она не зна, шта да каже. </p> <p>Неколико обичних речи, и растадоше се. |
| "39" /> <p>Бранко ћути; или не зна, шта да одговори, или не ће, што мисли.{S} А мисли: „Што се |
| пре. </p> <p>Јован сад тек не зна, шта да мисли, већ се забленуо час у бележника, час у бележн |
| је тренутак озбиљан.{S} Но не зна, шта да каже.</p> <p>А Рашићка се, што би рекао Брајковачки |
| а.</p> <p>– Не знаш ништа?</p> <p>– Шта да знам?</p> <p>– Госпођица Јелена је одбегла.</p> <p>– |
| е попа. </p> <p>– А Јелена не сме ништа да каже, већ саже главу, па стаде гутати, као да јој не |
| Боже мој!{S} Та свака има доста штошта да преврне, доста да спомене и мртвих и живих, и када с |
| кад је ветар или зима, па мора гологлав да сахрањује, да свети водицу, или да у берби стражари, |
| рема свакоме, с којим свагда беше готов да обгрли цео свет.</p> <p>Него у тој тами сукну једна |
| – вели сека Ката. – Сад је наишла, Бог да прости!</p> <p>– Да Бог ме да се то све онда расправ |
| зимус говори Даринци, како морају, Бог да, на лето ићи теци у</p> <p>Брајковац.</p> <p>Како он |
| ве, што остало после Игњата.{S} Ако Бог да, даће и најмлађег сина у школе.{S} А није рада, ни к |
| , где „луфтира главу“.</p> <p>– Ако Бог да? пита Кнежевић Јована и Бранка...{S} Шта?{S} Кући?{S |
| ета у кућу, као и њен отац, па како Бог да.{S} Тек док је ње живе, не пушта узда из руку.{S} Јо |
| S} Мати је мати.{S} Дете не треба никад да је напуштено и остављено, можда, доброј срећи и само |
| младинац одговара, па не знаде, шта сад да му каже, већ окрену на друго:</p> <p>Хајд заједно до |
| пловидбу и кују котву, која има кад тад да их овде или онде заквачи на пучини будућега живота.{ |
| исати књиге за народ, треба учити народ да држи новине, па да се учи, да види, да зна, да чује. |
| га, како пева, као човек, који хоће све да разумева; па је мотрио и Јелену.</p> <p>Благајник се |
| стегло.</p> <pb n="56" /> <p>Нема снаге да проговори; а не осећа се моћна ни толико, да узме св |
| е Бранко. – У ову недељу ћемо и ми овде да држимо своје село у корист преноса и споменика Бранк |
| поучити, где треба да рашири руке, где да их метне на груди, где да их скрсти, а где гласом да |
| ири руке, где да их метне на груди, где да их скрсти, а где гласом да јачим говори, где опет ти |
| доћи ће ми у визиту.</p> <p>И сад узеде да оговара госпођу Нату, како се дала наплатити од поп- |
| .. </p> <p>Јелена се убезекну.{S} Хтеде да пита: на што?{S} Али госпођа Рашићка помрче оштро на |
| истрже своју руку.</p> <p>Јелена хтеде да проговори, али јој заста нешто у грлу, па гледи само |
| А кад пошла на певање, па је мати хтеде да задржи због главобоље, вели, да је сад са свим прошл |
| вде.</p> <p>И гостољубиви бележник пође да прави места Јовану уза сто, не бил забашурио, што ње |
| ушења, која га је стисла, да једва може да дахне.{S} Та идеја, господо моја, има своје живе поб |
| рца у <pb n="65" /> женскиње, која може да се истински одушеви за нешто.{S} Нешто му говори, да |
| ради око начела, што она, ако и не може да схвати, ипак осећа, да је лепо и добро, кад сене сам |
| , шта бих јој рекла.{S} Мени то не може да поднесе.{S} Богме, ето, други боље пролазе с дебелом |
| де економно слободан; те, пошто не може да остане од срамоте у свом јату, тумарне бог те пита к |
| </p> <p>За то благајник ужива, што може да мечи као „Прави Рус вели за њега увек писар.</p> <p> |
| ign>, ни лук јео ни на лук мирисао, узе да припали смотку.</p> <p>И госпођа бележниковица се на |
| оре.</p> <pb n="21" /> <p>Ната опет узе да се хвали са својом Кристом.{S} Намерила се на добру |
| се уједе мало за доњу усну.{S} Хтео је да наведе разговор на нешто друго; али оштро омладинац |
| же своју сумњу.{S} Кнежевић му доказује да то може бити.</p> <p>– Шта?{S} Научићемо Бранково ко |
| та за госпођицу Јелку, што нема прилике да ступи на позорницу! </p> <p>Бог ме, добро она изигра |
| м, па, кад ушле у прави разговор, узеле да преврћу листове у дебелој књизи своје прошлости.{S} |
| седе и разговарају се, како ће што боље да удесе село, што га спремају.</p> <pb n="55" /> <p>До |
| често и мајсторица, па и Криста. („Боље да ми је ту, него да се витла којекуда“, мисли госпођа |
| ишла, Бог да прости!</p> <p>– Да Бог ме да се то све онда расправљало, кад деца несу ту.{S} Дец |
| треба да знаду наши учењаци, па о томе да пишу.{S} Да, о томе!{S} Треба писати књиге за народ, |
| </p> <p>Бранко као да не ће више о томе да говори.</p> <p> И сви заћуташе.</p> <p>– И опет свак |
| приљубила уз њу, па ћути, као да не сме да проговори.</p> <p>– Ово понесите као спомен са песни |
| игуран склизну на страну, као да не сме да се задржи ни на једној ни на другој.</p> <p>– Изашао |
| ђе у великој неприлици.{S} Чисто не сме да му гледа постојано у очи, и, што му се давно и давно |
| – Не ће српски народ клонути, догод уме да штује и мртве поборнике, (на ту је реч баш особито у |
| тељ, – што дрхћеш?</p> <p>Јелена не уме да одговори.{S} Грло јој је стегло.</p> <pb n="56" /> < |
| ођоше један пут дуж зграде, а он не уме да почне разговор.</p> <p>Хоће и наше село да се просла |
| увише.{S} А у државној служби, опет, не да се пропевати, чим осете, да љубиш свој народ...</p> |
| људи, из тих се, по његову уверењу, не да већ више ништа ни учинити.{S} Нечему много бољем над |
| не може никуд.{S} Знам, како је.{S} Не да се кућа оставити ма на ким.{S}Ту је живина, па треба |
| ако, зар да га мати жива сахрани?{S} Не да се Тинка ни опепелити.{S} Њега једног, па...!{S} Да |
| је Ева прабаба, нисмо све једнаке, – не да се бележниковица збунити. – Ал тако јој треба!{S} Та |
| иснуће.{S} Хоће, да! – вели Јован. – Не да се та извести из концепта.</p> <p>– И ја бих рекао, |
| попа Бранку,</p> <pb n="72" /> <p>– Не да се насути вода у решето, – одговори онај.</p> <p>– Б |
| дстави варошкињи.</p> <p>Бележник се не да извести из свога кола, већ вели:</p> <p>Овај наш уча |
| ази на свог поп-Стеву.{S} Маћи му се не да.{S} Она баш истера одавде учитељицу.{S} Мал не свишт |
| што заспи.</p> <p>Него вечерас му се не да да чита ни колико иначе у овакој прилици.</p> <p>Пре |
| тер посети!...{S} Најпосле, свету се не да ни уста запушити, ни доста колача намесити...{S} Цео |
| ине: загушљивост је ужасна, притисак не да дахнути.{S} Нова се омладина организује.{S} И кад се |
| та.{S} А месецу ни бригеша.{S} Чисто не да гледати у себе, како је сјајан.{S} Округао као похођ |
| Тужи се на цео свет.{S} Младу човеку не да се прилика, да створи себи будућност.{S} Особито је |
| идејама, <pb n="92" /> као да им још не да, да им се кристалишу појмови.{S} Ослободи и друштвен |
| према глави.</p> <p>Сад се, Бог ме, „не да већ никако ни преиначити“, јер је и јавила Кати по њ |
| вати њен посао?</p> <p>– Воља и осећање да сам способан за рад.{S} Кад год сам код куће, све ме |
| зашто се срди, то као да сад тек почиње да нагађа.{S} Па баш за то треба да му каже, како мати |
| рста разилази, те млађешина треба и пре да хвата повратак.</p> <p>Не би сирота имала цело после |
| ицу.</p> <p>– Поштен човек треба најпре да се побрине, како ће издржавати породицу своју.</p> < |
| рекао ујаку: „Поштен човек треба најпре да се побрине, како ће издржавати своју породицу.“ И то |
| стави, па потрчи по Мацу, или ће најпре да га унесе?{S} Најпосле га спусти на земљу, полети на |
| дугим проседим обрвама.{S} Хоће најпре да оживи у успомени неке особе и прилике, о којима је, |
| едње време гонио је Игњата, кажу, да се да бирати чак у Загреб...{S} А игуман, док је Игњат узи |
| Брајковца, Бранка Стајића, спремила се да дочека госпођу Јелисавету Рашићку из Брајковца <pb n |
| не препали ветар и сунце преко поља, те да не кажу сељани. „Каква ми је то варошкиња?{S} Знаш, |
| и да му пошаље новаца, да амо дође, те да се момак мало одмори, па и своју матер посети!...{S} |
| нане, снажне руке, да и њих заштити, те да не поцрне без невоље.</p> <p>Јеси ли разговарао што? |
| Бранко?!</p> <p>– Ви се и опет правите да ништа не знате.</p> <p>– А ти опет све знаш, – уплет |
| ила мед пред Бранком, али сад као да ће да се сва разлиже.{S} Чак му је одушевљено говорила о п |
| мови пожелити Срба...{S}" А историја ће да пева ил кука над њима као над старим Римљанима и дру |
| на пречагу...{S} Нагао се...{S} Сад ће да скочи на земљу, па да гдегод у окриљу тамне ноћи у с |
| патосу својој болти.{S} Занатлија не ће да зна више од свог мајстора, где је изучио занат, екон |
| /p> <p>– Јелена не чује песме или не ће да је чује.</p> <p>– Милане!</p> <p>– Виче Кнежевића, а |
| што се силом уплеће у ове дане, који ће да засветле потомству као пример свенародног признања.< |
| Па баш сад?!</p> <p>Та, за који дан ће да буде велика беседа у корист преноса последњих земних |
| понесе штогод сестриној деци.{S} То ће да буде радост од деце, кад им тетка из вароши разда по |
| и, радовала се Даринка као мала, што ће да се вија са Зорком по планини и по виноградима, да бе |
| ћну чесницу и зејтин за кандило, што ће да припали пред свог свеца...{S} То је грозно, господин |
| д ње, отрчала би у врт, да мирише цвеће да га можда узабере, па га брзо за тим забаци или и изг |
| а да иде по девојку.{S} Мати каже, биће да је у колу, па нек је тамо потражи.{S} А Зорка упртил |
| се уселише амо неке стране особе, хоће да и Брајковац изађе на глас, како не треба.{S} Памтиш, |
| ћка се устумарала по соби, бојаги, хоће да изађе из коже од једа, што јој „срамоте кћер“, па тр |
| р знак, да се раскравио, кад, ето, хоће да се шали.)</p> <p>А благајнику се разведри мало оно м |
| а Ната се мигољи у тешком пртљагу, хоће да се извуче, па то раскопчава огртач“, то чупа с ногу |
| же са столице, па се узврпољио.{S} Хоће да се пева.{S} Друштво треба само да пева.{S} А он поги |
| више, него што је уистини било.{S} Хоће да се све то танко зна и прича, како је, на прилику, го |
| родера благајник кроз грло, као да хоће да га прочачка. </p> <p>Госпођа бележниковица нежно про |
| говим грудима.{S} Тама нека као да хоће да му помрча светлост необичне љубави, што је носаше ув |
| </quote> <pb n="48" /> <p>Даринка хоће да јој помогне, па се.{S} Уплете и она: „Први санак мир |
| ре не започети.{S} Госпођа Рашићка хоће да му век поједе, што до сад већ неје говорио с нећаком |
| проговори.{S} Само госпођа Рашићка хоће да је нешто необично слатка.{S} И досад је била мед пре |
| е на селу.{S} Она двојица ђаци, па хоће да проведу свој школски одмор што слободније, што разно |
| </p> <p>Даринка стала на лотру, па хоће да скочи с кола.{S} А Катица претрчала, па је прихваћа. |
| нада се он од самог народа.{S} Па хоће да и свој говор, што има да га држи на Брајковачком сел |
| „вечитих правника“ доста, ал и ти хоће да играју само господина.{S} Или се и не мисли на то, д |
| помешао с гостима.</p> <p>Бележник хоће да га бојаги, боцка, па га загрлио.{S} И пева му: „Нит |
| вима, ко често и уводне чланке, ко хоће да ствара јавно мњење?{S} Људи већином још не позвани н |
| да.{S} Боже сачувај!{S} Само... ко хоће да ради за народ, мора живети с народом; а не башкарити |
| теван одлучно и као да некога љуто хоће да укори, а опет да изгледа и као очински савет...</p> |
| о наћи слушкињу, па не знам, које новце да јој даш.{S} Нема у нашег света сиротиње, не зна ти н |
| очепао лепа друштва“, те не може друкче да тузи угове, већ се болном душом хвата за њихне траго |
| црвенела до иза ушију.{S} Заборавила, и да навуче дубљена очи махраму, што је пребацила преко г |
| наговорила, да позове Бранка к нама, и да му пошаље новаца, да амо дође, те да се момак мало о |
| лоне, да изгледа, бајаги, као канабе, и да пречасни не би дерао чакшире о голу даску.{S} Пред к |
| рце све јаче куца.{S} А кад већ дође, и да седне на свој прозор, несташни ђаволак с леве јој ст |
| што боље удесим с овим, што постоји, и да живим, – одговори Јаковљевић као у шали. – Таки је, |
| ди, то бар да му каже, шта мати жели, и да она то чини само по материној жељи. </p> <p>Од онога |
| ра.{S} Прошао!{S} А да је био искрен, и да јој је хтео све признати, морао би приповедати, како |
| “:</p> <p>Кад је тај Дарвин измислио, и да је човек постао од мајмуна, може ко исто тако измисл |
| на, шта ће.{S} Не би било лепо, опет, и да оде, а да се не јави њему и његовој матери. </p> <p> |
| само шалу с њим, те скочи на њега.{S} И да не беше ту начелника и бележника, би медвед угњавио |
| ње, да је Ната сад и то хтела да каже и да би то рекла, да није ту – „дете“, Даринка, а деца, д |
| кикот и клицање.{S} Таман да се дигне и да види иза џбуна, ко је то, а пред њ испаде мала Зорка |
| ковачкога под прозорима попине Јелене и да допру до Стајића, док већ и он не дође у двориште св |
| </p> <p>– Хвала вам!{S} Ви тако умете и да храбрите, да сам сад опет слободнији. (Понда се затр |
| в, ујаку за љубав, да неје ту и Јован и да не осећаше збиља потребу, да се одмори.{S} Готово да |
| глашујући његову смрт изненада.{S} Но и да му је све седморо деце заживело; хватао би се крај с |
| иду. <pb n="61" /> Понда мисли, а што и да дође он амо?{S} Ваљда га се тиче когод овде?</p> <p> |
| или ни један пут оде на катихизацију и да задржи достојанство над учитељима у школама у месту |
| учи се од њега, да само по цвећу идеш и да и са најружнијег цвета скупљаш само оно, што је најл |
| да за себе ради.</p> <pb n="53" /> <p>И да је когод рекао поп-Стеви, да неје сретан, или да се |
| ма стискује уз Јеленино раме, као да би да се скрије.</p> <p>– Несмо ми забадава изостали толик |
| н на мах разгали, па примети, као да би да заглади своју отоичашњу реч, примети благо:</p> <p>– |
| о ће натраг, ту је Скила, мати, која би да удоми своје дете, његова Јелисавета; ако ће напред, |
| ога друштва.{S} Па већ и онако имала би да га пита много, много, да га пита, срди ли се још на |
| о девојче.{S} Па кад неје уз њу, све би да јој је што ближе, све има нешто да разговара с њом.{ |
| , још већи немир уђе у њега.{S} Хтео би да доспе и у читаоницу, где одбор издаваше још последње |
| есуђује, пред самим собом.{S} Колико би да је непристран, некако му вага судилачка и нехотице с |
| м.{S} Тешко оном, који мора све на себи да искуси!{S} Ја сам прошла добру школу: цео је живот ш |
| те народ,... да, учите га!{S} Треба сви да га учимо!{S} Ја то увек кажем, а то ћу и сам урадити |
| у и сам урадити: треба више учених људи да се помешају у народ, у масу.{S} Ви имате иначе потпу |
| се и на тебе примени оно:{S} Кога мрзи да ради, тај је вечито незадовољан са својим позивом, и |
| и у њега.{S} Гледа га, па не зна, да ли да се одсмеје као на шалу или да прими као истину.</p> |
| пет ће она – он је тако добар!{S} Је ли да је Бранко добар?</p> <p>– Врло добар.</p> <p>– И мат |
| тело тек под земљицу вргне“, а некмо ли да траје, „док се поје, док се винце пије, и док срце у |
| лакше поднети, да је син оца лоле; али да бацим на њега и ту љагу, да му је мати распуштеница, |
| делио, ваљда, с народом своју муку; али да бих му био учитељем у његовој најпречој потреби, рад |
| оштен човек.{S} Стекао је доста.{S} Али да је умео, могао је и више.{S} Човек се мора збиља див |
| намо, камо смерају, али...</p> <p>– Али да ћутимо, ваљда, па да им климамо главом, као оне лутк |
| је ме ни близу памети, да се кајем, или да се тужим на Беч.{S} Али ипак ме срце вуче нашем крај |
| од рекао поп-Стеви, да неје сретан, или да се подао Јеци, он би му одговорио, као што толико пу |
| глав да сахрањује, да свети водицу, или да у берби стражари, како беру берачице.{S} Ту је мала |
| на, да ли да се одсмеје као на шалу или да прими као истину.</p> <p>- Поп Стеван, Бог ме, не по |
| о и за што наш народ пропада; Јеша воли да „политизира“, особито још кад наиђе на паметна човек |
| инка. </p> <p>Али као да она не сме, ни да спомене: „Отишао је!“ А ова, бог ме, ни онда, када б |
| азите.{S} Не би је било, уверен сам, ни да ја останем.</p> <p>– Најпосле оно, што сам ја хтео, |
| ојати, огледа и њен глас, а озбиљан, ни да брком мигне.</p> <p>Јелена се стисла, па не пушта гл |
| ништа?</p> <p>– Баш ништа.</p> <p>– Ни да он, баш у овај пар, када ми о њему говоримо, виси на |
| оквареније. „Дете, за Бога, не треба ни да зна, да и тако што има на свету.{S} За њу нису још т |
| у ја одмах...</p> <p>Неје имала када ни да доврши, што је у радости хтела рећи, већ најпре поск |
| ти, како је оштро то рекао, па не ће ни да му погледи у очи.{S} Али тек опет дода: </p> <p>Па а |
| а неки цвет.</p> <pb n="37" /> <p>Он ни да дахне јаче, па се не миче, само да не узнемири то ди |
| а на опрезу, што сад не ће ни на што ни да се осврну, – рекао би, уморили се, ваљда, лов ловећи |
| p> <p>– Нема ту шале.</p> <p>– Та стани да дођем к себи!</p> <p>– Е, Бога ми је госпођа Рашићка |
| зе. </p> <p>Па му данас не пада на умни да се смеје, када благајник поче урлати разне гласове, |
| еје чудо, ако би гладни Брајковачки пси да га загризу.</p> <pb n="82" /> <p>Али овај пут им неј |
| вац, венчаће их, и ти ћеш, можда, имати да тераш још парницу с узурпатором твога наследства.</p |
| олико, да узме своју руку на траг, нити да његову стисне, већ му је подала, па је он љуби и мил |
| са гдегод у шушњарку или у бразди, нити да вијају над собом облаке, већ пуштају, да поред њих п |
| ота имала цело после подне, с киме речи да проговори, да не дође какво дете, те не купи за новч |
| м поп Стеван крупно мисли.{S} Нико речи да проговори.{S} Само госпођа Рашићка хоће да је нешто |
| иће поп Стева један пут сестри, видевши да ће јој тиме погодити најватренију жељу.</p> <p>Тинци |
| ад, пуши и замаглио у уској сеници свој да баш видиш, како куља плав дим на врата. </p> <p>Наме |
| >– Ти иди, голубице моја!{S} Иди, немој да се крхаш ту! – вели јој разнежени супруг. – Ти бар н |
| се застиди,</p> <p>– Не срди се; немој да се срдиш.{S} Ја се увек забуним.</p> <p>– Прелетео б |
| иш, скинућу ти шешир до земље.{S} Немој да се и на тебе примени оно:{S} Кога мрзи да ради, тај |
| сачувај.</p> <pb n="105" /> <p>– Немој да спомињеш штогод о томе пред тетком.{S} Она се страшн |
| а прашина по улици, али ни по што немој да остави отворено преко ноћи...{S} И тако даље...</p> |
| словима, госпођа бележниковица зна увек да га одржи у статус кво.{S} Но он сам још увек не забо |
| > <p>Да Бог ме! – одговори Даринка, тек да из учтивости рекне што, кад већ Јелена не прихваћа.< |
| ели на суху грану на некој брескви, тек да зар омиришу мало барута.</p> <pb n="22" /> <p>Иначе |
| називате „господине“ – рече Бранко, тек да се, бојаги, извини. </p> <p>- Ви сте ипак старији, - |
| и тако даље,... још Бранко Стајић, тек да наврши свој <foreign xml:lang="la">triennium philoso |
| хета и месни школски управитељ, али тек да у недељи дана један пут или ни један пут оде на кати |
| а га она.{S} Хтеде он да рекне, као тек да одмахне: „Па добро!“ Но се трже.</p> <p>– Хвала вам. |
| о ишчитана глава, ипак не мога бележник да се том приликом одржи, а да не примети, било што не |
| ње ради највише се и предомишљао, да л да сврне к свом другу.{S} Сам неје знао, како да се с њ |
| а мном у Карловце на свечаност.{S} Је л да ти је право?{S} У госте ћемо код Тинке.{S} Време је. |
| нко већ пошао, а неје се још решио, дал да иде Јовану.{S} Дошао је и спрам куће његове, па не з |
| ељи; а једног од мојих ђачића почео сам да учим <title>Ајдукову песму</title>, – допуни учитељ. |
| Шта ти ваља радити, то ти треба већ сам да знаш после осам година, што си их провео у гимназиск |
| н умуче.</p> <p>А Јеша кад немаде с ким да политизира, и сам паре, да је најпаметније слушати п |
| /p> <p>Зорка неје дала ни о чему другом да се говори, него о томе.{S} Синоћ је већ доучила све, |
| ки одмор, тим више, што ћу том приликом да будем сведоком једне опште народне свечаности, какве |
| ако ће пред поп-Стевом и својом кћерком да га се нахвали.{S} Још да јој испадне за руком, да и |
| <p>Попина Јелена хтела одмах за Зорком да потрчи пред Даринку.</p> <p>Али је задржала мати.</p |
| исај.{S} Срце би на том уздисају тешком да полети.{S} Ох, полетела би Јелена и душом и телом!{S |
| а груди, где да их скрсти, а где гласом да јачим говори, где опет тише, и тако даље.{S} Данас ј |
| ите... </p> <pb n="93" /> <p>Пође Јован да нешто говори кроз мамурлук; али га речита бележников |
| га трже весео кикот и клицање.{S} Таман да се дигне и да види иза џбуна, ко је то, а пред њ исп |
| у у вароши и настанио се тамо.{S} Таман да поживи у миру, а капља га обори под земљу...{S} Па к |
| нашао новију и згоднију кошницу. „Србин да нешто изуме, кад је паметни Шваба већ све изумео!“ Ј |
| не срдим, – уверава га она.{S} Хтеде он да рекне, као тек да одмахне: „Па добро!“ Но се трже.</ |
| А он опет зазире и од „омладинца“, као да <pb n="71" /> меће на коцку не знам шта.{S} Стало по |
| свом срцу, по свом „вишем позиву“, као да је он сам ту, па сам својој Дулчинеји слади санак.</ |
| ...?! – замисли се чисто поп Стева, као да му је страно то име; понда се сети. „Јогуница!“ поми |
| је од вароши до самога Стражилова, као да нико не хаје за жарко јулијско сунце, што је прижегл |
| <p>Благајник укрљешти очима у њега, као да се увери, да ли се овај шали ил’ озбиља бенета.</p> |
| </p> <p>– Бележниковица га погледа, као да му не верује.{S} Вели:{S} Зна део комшилук, само не |
| , господине Бранко, – рече Даринка, као да јој жао, ако је збиља тако, па га чисто теши. – Ја с |
| е усне.</p> <p>Дрхће Јеленина рука, као да је тресе тролетница.</p> <p>– Јелице, – шапће учитељ |
| аљина, што је као швигарица носила, као да се упила у обле јој удове.{S} Запурила се у лицу, па |
| а је ли чудо, ако се Тинка осетила, као да се други пут родила, па дошла на бољи свет, кад је б |
| ледом пролете по друштву око стола, као да се, збиља, осведочи, да је баш она та „ружа“.</p> <p |
| Ната и сад, па купи све гдегод шта, као да неће на пут него, сачувај Боже, на онај свет,</p> <p |
| поља мед, ал изнутра јед, сам јед, као да не слути на добро.</p> <p>– Да, да, треба да идеш, д |
| чари и осуђују неке његове стихове, као да су пука проза и крпарија, тек без њега ко зна би ли |
| поп-Стевана Радојчића загрмело је, као да је пао у њу гром с ведра неба.</p> <p>Кад се Јован в |
| ке.</p> <p>Састале се и поздравиле, као да се бог зна колико дуго несу виделе, или као да су пр |
| д Јелене, како су тамо гошће дошле, као да осети, да су му сад у оној кући врата затворена.{S} |
| ка већма стискује уз Јеленино раме, као да би да се скрије.</p> <p>– Несмо ми забадава изостали |
| Али Јован се одсмеје и одговара се, као да има још времена.{S} А Даринка опет нема каде.{S} Нег |
| наше и сребрњаче, све нове новцате, као да су онај час испод чекића, којима је пречешњејши дари |
| обрекао, да ће тако ући у Карловце, као да ће доћи, „да бирају војводу“. </p> <p>Матер је спрем |
| м и после вечере заређале здравице, као да му је до сад све тек као шала изгледало.{S} Прочачка |
| <p>Свечана тишина завлада на обали, као да занемеше оне тисуће грла искупљенога народа.</p> <p> |
| е, већ саже главу, па стаде гутати, као да јој нешто засело у грлу.</p> <p>Бранко као да не ће |
| Стеван на мах разгали, па примети, као да би да заглади своју отоичашњу реч, примети благо:</p |
| Зорка се приљубила уз њу, па ћути, као да не сме да проговори.</p> <p>– Ово понесите као споме |
| цео дан неки немир, па иде по кући, као да нешто тражи.{S} До подне је још како тако и прошло; |
| пару, те се залеће с травке травци, као да им шапће, да не клону. </p> <p>Негде се скрила препе |
| > <p>Поред сенице се „нешто закрши, као да неко склања себи с пута ону лозу, што се обично онак |
| то, то ти је! – затрча се бележник, као да реши ствар што пре. </p> <p>Јован сад тек не зна, шт |
| е одобрава. </p> <p>У том начеоник, као да њих тројице тамо и нема, запева своју најмилију, тих |
| , - поче поп Стева с киселим лицем, као да му је ко на жуљ стао, – немој и ти тим незнабожачким |
| тискивајућ књиге своје под пазухом, као да би их скрио, она седне за гласовир, те му мами сад н |
| ="81" /> утицај, да се осети лаган, као да се на ново родио.{S} Опет му мио цео свет.{S} Та, жи |
| ала Зорка, како стала у један угао, као да се закопала.{S} Само да јој не би ко рекао, да ту не |
| Хм! – продера благајник кроз грло, као да хоће да га прочачка. </p> <p>Госпођа бележниковица н |
| вима вуку Јуди, те дају буд за што, као да има слепога миша под прагом, или их медом залаже.{S} |
| и.{S} Или би провирила кроз прозор, као да некога од некуда изгледа.{S} Ако случајно прође туда |
| и, бар да сад не мора лупати главу, као да му је све ново.</p> <pb n="33" /> <p>Како сам нисам |
| и с улице.{S} Кад опет оде по воду, као да је себи по смрт отишла.{S} Враг би је знао, шта ради |
| а му сестрић бар лепо мисли о њему, као да се осећа нешто крив, што је и њега и матер му тако о |
| лед му несигуран склизну на страну, као да не сме да се задржи ни на једној ни на другој.</p> < |
| азговора свог с Миланом на прозору, као да је нож прободе кроза сред срца, па јој се стиште тер |
| дете!{S} Јер видим, и ти је волиш, као да си је ти родио.</p> <p>– Јелена... наша Јелица је мо |
| тивац, као што га је Бог створио... као да те гледам.{S} Твоји ђаци не ће смети пред тобом чита |
| ограничена у идејама, <pb n="92" /> као да им још не да, да им се кристалишу појмови.{S} Ослобо |
| ад друкче!..{S} Госпођа Рашићка!{S} Као да пркоси!“</p> <p>У исти мах му сину друга мисао, па м |
| да пробије груди.</p> <p>– Јух!{S} Као да си се уплашила? – примети Даринка.</p> <p>Јелена јој |
| аше до њега необичан лавеж паса.{S} Као да се сви пси у Брајковцу побунили противу месеца, па и |
| ветрину.</p> <p>Нигде живе душе.{S} Као да се све, штогод дише, под камен завукло или се у земљ |
| раво, што Даринка оде с Јеленом.{S} Као да јој је сад крива нешто и она, па се боји, поквариће |
| а нит зна за што, нит зна камо.{S} Као да је нека слутња или жеља,... шта ли, увлачи се тако н |
| но, не трпи то ни за живу главу.{S} Као да ми ту седи!{S} Вели увек па се удари иза потиљка.)</ |
| /p> <p>Нова неприлика за Јелену.{S} Као да је данас заборавила и на Брајковачко певачко друштво |
| је истина.{S} А ко је томе крив?{S} Као да и један и други избегаваше интимнији разговор.{S} Бр |
| уго место, – одговори јој Бранко, а као да плива у задовољству.</p> <p>– Госпођа ваша мати није |
| да то више власти не забране.{S} А као да се тврдо узда, да ће, ма у последњем тренутку, и заб |
| инка.{S} Чудновато!{S} Од њена суда као да највише стрепи.{S} Не за то, што би се бојао, да она |
| сла у његовим грудима.{S} Тама нека као да хоће да му помрча светлост необичне љубави, што је н |
| невољи своје сестре Тинке.{S} Тинка као да се на ново родила, кад је дошла у братовљеву кућу.{S |
| ло мало, а тако отмени гости!{S} Па као да су целом селу дошли!</p> <p>Догађај је то за Брајков |
| д је била мед пред Бранком, али сад као да ће да се сва разлиже.{S} Чак му је одушевљено говори |
| се вуче и чеше око мајсторице Јуле као да се и сам препоручи особитој њеној милошти.</p> <p>Јо |
| а, – проговори поп Стеван одлучно и као да некога љуто хоће да укори, а опет да изгледа и као о |
| шао – рекла би Даринка. </p> <p>Али као да она не сме, ни да спомене: „Отишао је!“ А ова, бог м |
| ог зна колико дуго несу виделе, или као да су претуриле некакву страшну опасност преко главе, п |
| </quote> <pb n="75" /> <p>Благајник као да се замислио за својом чашом, па гасе не тиче ни живи |
| шану Јеша Јовану. </p> <p>Али Јован као да не слуша, јер се нагао већ преко стола с чашом у руц |
| /p> <p>Девојка ућута.</p> <p>Бранко као да неје ни слушао ништа после својих речи са попом...</ |
| нешто засело у грлу.</p> <p>Бранко као да не ће више о томе да говори.</p> <p> И сви заћуташе. |
| на њу.</p> <p> А зашто се срди, то као да сад тек почиње да нагађа.{S} Па баш за то треба да м |
| ник је „ухватио шпиц“.</p> <p>Писар као да се нешто очемерио вечерас, па је мрзовољан.{S} Кадго |
| се, до душе, доцније опростио, јер као да је омирисао, да Бранку карактер не би тако што никад |
| ођи Нати, да види своју сестру, баш као да јој је, не дај Боже, према глави.</p> <p>Сад се, Бог |
| ов нагли одлазак у мислима. </p> <p>Као да осећају, е би им неугодно било, да остану у друштву |
| Бранко га радознало погледа.</p> <p>Као да није узела озбиљно,– дода онај.</p> <p>Мислим и сам |
| е младе или жене на крштење.</p> <p>Као да сунце Даринци сину, кад угледа Јелену, како жури њој |
| пред светом.{S} Само је поп Стева имао да прогута неколико грких залогаја, неколико прекора и |
| збиља потребу, да се одмори.{S} Готово да је био већ и заборавио на ујака; а кад га се и сетио |
| па га својски узеде под руку.{S} Готово да је силом прогурала своју левицу око Бранкове деснице |
| , дакле, остаде учитељу паметније, него да слегне раменима, па да се и он придржи „начела“ Брај |
| , па и Криста. („Боље да ми је ту, него да се витла којекуда“, мисли госпођа Ната).{S} Мајстори |
| А он погибе за младим друштвом.{S} Него да не увреди кога, ако би другог замолио, да запева, пр |
| ушку уза зид. – Волим овај лов сад него да сам данас уловио дивљег вепра у спахинском забрану.< |
| вог благослова; не знам ништа друго, до да се молим Богу за тебе.{S} Шта ти ваља радити, то ти |
| ољиво таји, што би сваки тако радо хтео да зна. </p> <p>Да Бог ме, да су прорешетале и на ситно |
| се био расрдио, да је у један мах хтео да оде из Брајковца.{S} Него добро, те то неје никоме к |
| рала дерт, па је у свом мамурлуку почео да мрзи на цео свет тако, да га мржња, да, баш та мржња |
| p>У том је и Бранко легао.{S} Почео био да чита.{S} Нашао негде на орману пре неколико дана још |
| S} Е, па то боли!{S} Он, који је научио да с позорнице, занесен небесним задахом, презире цео с |
| елена мисли о свом јаду, а Даринка – ко да је зна?{S} Још да се није Зорка рашћеретала око њих, |
| овод до Карловаца.{S} Једва је могао ко да верује, да кола, у којима беше Бранко, не ће стићи с |
| не осврће ни главе!{S} Он се чуди, како да то више власти не забране.{S} А као да се тврдо узда |
| а пријатеља највише светују о том, како да се и Брајковац и Брајковчани покажу том приликом. „Т |
| не к свом другу.{S} Сам неје знао, како да се с њом опрости.{S} Осећа, да не би могао бити равн |
| стрпељивија, то одлучнија. </p> <p>Како да се састане с њим?{S} Хоће ли он вечерас доћи под њен |
| рнога живота овостраних Срба.{S} Дакако да Карловци имају да захвале на том значајном положају |
| рајковцу, нешто, што они не могу никако да схвате.{S} Било да им је криво, било да им се допада |
| аћа.</p> <p>У планини, знате, може лако да се промени За час киша пљусне, – примећује онај.</p> |
| утовали од озгоре у Брајковац, уме тако да приповеда, па ја тако мио!{S} Сама мама рекла је пос |
| е на професуру, па ће те и ви лепо тако да спремате омладину на госпоство.{S} Једино се клањам |
| учитељ Кнежевић ваљан учитељ, ма колико да је избегавала, да лепу реч рекне за њега пред кћерко |
| собине својих предака.</p> <p>Ма колико да писар важи у Брајковцу као ишчитана глава, ипак не м |
| p> <p>– Боже мој, наш учитељ уме толико да приповеда, а није прошао толико света као ви!{S} Па |
| силом насмеши. </p> <p>– Немојте толико да мислите.{S} Разговарајте, штогод, барем кад сте са м |
| да је ту српска патријаршија“.{S} Тешко да има у српству иоле знатније личности, која неје била |
| тала је, тако рећи, из народа, па тешко да се игде интелигенција тако удаљи од народа као наша. |
| у кућу.{S} Па то је прилика, као и мало да се боље позна. </p> <p>Попина Јелена...{S} До душе, |
| тако добро осећао.</p> <p>– И хоћу мало да приседнем, – одговори Јован, отирући зној, а зној му |
| почне разговор.</p> <p>Хоће и наше село да се прослави, – беше му прва реч.{S} Од њих две не зн |
| олико разметање свога потчињенога, било да тек, што у Брајковцу кажу, „избаци“:</p> <p>Кад је т |
| атовој кући било каква већа посла, било да му дођу гости, било да се кољу свињи, или тако што, |
| већа посла, било да му дођу гости, било да се кољу свињи, или тако што, Давина је увек ту, да с |
| да схвате.{S} Било да им је криво, било да им се допада, тек не могу срцу да одоле, те и они уд |
| о они не могу никако да схвате.{S} Било да им је криво, било да им се допада, тек не могу срцу |
| е сам Варнава у манастиру, како би било да пред вече банемо тамо?</p> <p>Како се дознало за узр |
| мо сами, него бог те пита од куд морамо да набавимо.{S} Алати наши за најобичније наше потребе |
| исао, па му послао и путна трошка, само да дође.</p> <p>– Бога ти, прекинућу ти реч, зна л се ш |
| н ни да дахне јаче, па се не миче, само да не узнемири то дивно мало створење.{S} А лептир шири |
| у воћњак.... у гору,... ма куд,... само да се не састане више ни с ким од њих!{S} Па у јутру, ч |
| к тако комотни!{S} Тако и чика!{S} Само да га нико не дира! – нашали се и Јелена. </p> <p>Где ј |
| један угао, као да се закопала.{S} Само да јој не би ко рекао, да ту нема за њу места!</p> <p>М |
| лонити, ни колико отлен дотлен.{S} Само да ти приповедам, шта ми је нарадила.{S} Ономад...</p> |
| не опет у свет,... у виши свет.{S} Само да му се дочепати Новога Сада или Београда, да се препо |
| пући, вели Рашићка за Стајићку.{S} Само да се већ једног дана прошетају деца, Бранко и Јелена, |
| да прихвати реч.{S} Опет ће он:{S} Само да нас послужи лепо време!</p> <p>Да Бог ме! – одговори |
| Хоће да се пева.{S} Друштво треба само да пева.{S} А он погибе за младим друштвом.{S} Него да |
| дан према другом неучтивији, те не само да не ће више говорити између себе „ви“, већ „братски с |
| ју народ с највећим пијатетом хоће само да оживи свечаним начином, када се тим најбезазленији о |
| јмилију, тихо, по свом начину, тек само да да арију: </p> <quote> <l>Дух времена сад је таки,</ |
| ељев усклик: </p> <quote> <l>„Само само да још мрети није“</l> </quote> <p>Понда се трже. </p> |
| р није свршена.</p> <p>– Па за што само да оде тако из ненада?</p> <p>– За што?{S} Така ти је д |
| свога оца.{S} Тако ни у чему не можемо да издржимо конкуренцију странога света, а овај употреб |
| аза; а поред Јеце нема никаквога.{S} Но да потраје овако даље, ишчаурио би се из њега под старо |
| њега се пило и ликовало по често.{S} Но да је био таки гениј, као што га ви сад величате, то ни |
| ој већма долази у главу, да је потребно да се са учитељем састане, то Јелена све нестрпељивија; |
| о, да дође најпре овамо, па сви заједно да иду. <pb n="61" /> Понда мисли, а што и да дође он а |
| о идем, – одговори онај. – Него искрено да ти кажем, волим, и што сам био ту.</p> <p>– Жао ми ј |
| лато с ногу, па би зар колико толико то да заглади.{S} Неје имао свога сталнога уверења, ни док |
| ко преноћи на Пештанској станици, место да преноћи, као што требаше, у Новосадској саборној црк |
| сад; тек мисли, требало би, можда, што да рекне.</p> <p>– Али збиља се не срдим, – уверава га |
| , што је човек уме замислити.{S} За што да не буде срећна? </p> <p>Понда му се мисао понесе за |
| е би да јој је што ближе, све има нешто да разговара с њом.{S} А кад је у друштву, заборави, шт |
| >Ти не треба да се што бојиш, – узе поп да кује, док је врело. – Узећеш добар стан, па ћеш држа |
| римо на Дунав.{S} Сад треба скоро и топ да пукне.</p> <p>– Децо, ја то не ћу моћи све издржати, |
| о мислити, ако ничега другога ради, бар да сад не мора лупати главу, као да му је све ново.</p> |
| чекала на прозору, и он не дође.{S} Бар да је после серенаде и прошао онуда, кад је изгледала н |
| евићем, ако ничега другога ради, то бар да му каже, шта мати жели, и да она то чини само по мат |
| за манастирског ђака...{S} Наопако, зар да га мати жива сахрани?{S} Не да се Тинка ни опепелити |
| оглади брке, продрма своју столицу, зар да се увери, је ли на добрим ногама, па – на здравље!{S |
| ак с леве јој стране у грудима хоће зар да искочи; толико се пута захука, дошао је већ под грло |
| н завукло или се у земљу урило, тек зар да нађе хлада.{S} Једва што се овда онда зачује, како к |
| и видило се, тобож, некога рада, макар да се заман викало:{S} Хлеба!{S} Хлеба!{S} А тек сад?{S |
| да прозру мало бар и у будућност, макар да отшкрину крајичак непрозриве копрене, која тако јогу |
| г сина у школе.{S} А није рада, ни кћер да уда у село.{S} Вели: „Село ти је тек село.“ Ето, она |
| .</p> <p>Ту књигу узео Бранко и вечерас да чита.{S} Али, као обично, кадгод је, било телесно би |
| ао да некога љуто хоће да укори, а опет да изгледа и као очински савет...</p> <p>После вечере о |
| ... сушта практичност.{S} Но немој опет да бркаш практичност с егоизмом.{S}Ја, до душе, немам т |
| где су Срби помешани с Немцима.{S} Јест да Србин устукне испред Немца; али то је само у први ма |
| има.{S} Ја то и опет кажем.{S} Оно јест да и у вароши може бити опет само учитељ, али друкчије |
| о, у туђој руци маљ, којим би себичност да кује своје планове!{S} Играчка туђег ћефа!</p> <p>За |
| се. – *Цело ја знам; само још који пут да прочитам...{S} Је л браца, – окрену се, као чигра, у |
| пут и светлила му, да не залута.{S} Већ да му увређена љубав и преварена вера у поштење с болом |
| ки и толики пут.</p> <p>Него почела већ да се једи.{S} Све се разишло од куће: и деца и девојка |
| еш му и поверовати, да му срце хоће већ да пукне од среће.</p> <p>Јелена задрхта.{S} Провирује |
| у тим годинама својих кћери, морају већ да помишљају и на зетове.{S} Ја кажем, Стефане родитељи |
| кономији, али толико <pb n="89" /> могу да знам, да, пре него што поцури шира, мора да поцури п |
| е, где је? – опет она.</p> <p>– Не могу да мислим.</p> <p>– Није далеко.</p> <p>– То може бити. |
| наговорио вашег ујака?</p> <p>– Не могу да мислим.</p> <p>– Моја мати.</p> <p>– Ваша је мати вр |
| ен се усијао.{S} Коњи касају, а не могу да се обране од силних мушица, што их спопале.{S} Вуку |
| у Карловцима испасти.{S} Чисто не могу да верујем...</p> <p> „— Ти, канда, не идеш из Брајковц |
| раних Срба.{S} Дакако да Карловци имају да захвале на том значајном положају у историји српског |
| ј светковини, немојте бар ви Карловачку да пропустите.</p> <p>– Па: сад, ваљда: не ће ни бити н |
| ћи апетит отворио, што зар хоће на њему да излије сав свој кив, што је Јован, назирући у њему, |
| сле једна за другу.{S} Па имају, о чему да и разговарају.{S} Јесте, да разговор њих две неје за |
| је, како од неко доба не може ни о чему да мисли, а да у једно не помишља и на то девојче.{S} П |
| "87" /> се, како отровне мијазме почињу да трују наш политички ваздух.{S} Не, овде сад више не |
| је данас време, кћерко.</p> <p>— Ја ћу да сачувам, мама, мајчину душицу.</p> <p>Госпођа Ната с |
| крену и предаде преда се.</p> <p>–Ја ћу да се срдим на вас, –прекинуће Бранка, кад опет чу посл |
| акати не ђе, па ти је слађе...{S} Не ћу да будем адвокат или чиновник...{S} Ти видиш зар, да се |
| о вароши, не ће нико на село. (Ја не ћу да пребацујем штипендистима, као што је то у нас мода, |
| ј свет у рационалној економији.{S} Хоћу да сам независан, потпуно независан.{S} Кад буде време, |
| д иди никад, поп-Стеване!</p> <p>– Хоћу да те женим.</p> <p>Бранко избечи очи у њега.{S} Гледа |
| е радосних очију. </p> <p>Мати, ја хоћу да идем у латинску школу.{S} Ја ћу бити, мати, као год |
| вео у гимназиским скамијама.{S} Ја хоћу да више знаш него ја.{S} Није истина, да више пати, кој |
| ло у Карловце било у Загреб,... ал хоћу да сам независан.{S} Брате, ништа лепше од тога...{S} А |
| штина; ово је моја срећа!{S} Овако хоћу да је цео свет.{S} Па у том снивању о породичној срећи, |
| било да им се допада, тек не могу срцу да одоле, те и они удесили збор.</p> <p>Ох, како је див |
| ...{S} Али... не разумеш ме...{S} Нећеш да чујеш, како ја судим...{S} Знаш, ја...{S} Најбоље ће |
| и било о нашој Јелени.{S} Даклем, видиш да ствар није свршена.</p> <p>– Па за што само да оде т |
| S} И ни паре дуга нема.{S} Штогод видиш да је њено, све је то слободно и, што она каже, „божије |
| својом кћерком да га се нахвали.{S} Још да јој испадне за руком, да и Бранкову матер превари, д |
| јаду, а Даринка – ко да је зна?{S} Још да се није Зорка рашћеретала око њих, ишле би као осуђе |
| и госпођа Јелисавета морала одобрити, (да је варошкиња не надмудри): – Да Бог ме, младеж треба |
| штински писар, дочекао га је оберучке. (Да ко ће, ако он не би!{S} Рају је само за време судбин |
| е, чијега се суда боји, ако је и уверен)да му „кругове његове“ не може побркати.</p> <p>– Седи! |
| би сваки тако радо хтео да зна. </p> <p>Да Бог ме, да су прорешетале и на ситно и на крупно реш |
| {S} Пита сестра брата за савет. </p> <p>Да га да, вели поп Стева, у Јазак за манастирског ђака. |
| Само да нас послужи лепо време!</p> <p>Да Бог ме! – одговори Даринка, тек да из учтивости рекн |
| ша се интелигенција покварила...</p> <p>Да није још нас учитеља, који издиремо за вас све, слоб |
| Карловце!</p> <p>Јелена застаде.</p> <p>Да, душо.{S} Ићи ћемо на свечаност, – опет ће мати. – Н |
| е задовољније мало разгали лице.</p> <p>Да ме ко не тражи? </p> <p>Не знам.{S} Ја сам пошао био |
| ело, а познаје га скроз и скроз.</p> <p>Да говорим толико... не знам већ коме, послушао би ме и |
| новије доба сећају, – одговори Бранко, –да су познавали Бранка лично, па чак и консхолари му би |
| } Испит, понда ради што хоћеш. </p> <p>–Да, да!{S} И ја тако мислим.{S} Да Бог ме!{S} Положићу |
| е тако ући у Карловце, као да ће доћи, „да бирају војводу“. </p> <p>Матер је спремио, да дочека |
| наклоности, да исправим свет раменом, „да плачем за туђим насилима“, и тако даље.{S} То су све |
| вог несретника мужа као права патница. „Да ме је цео Срем клео, не бих наишла“, говорише она је |
| анило Славнић умре као капетан у миру. „Да не је у њему срце куцало толико за свој род, можда б |
| з школе?{S} Да га с по пута скрене, па „да извади можда свом рођеном детету очи из главе“ На пр |
| ака и неколико ђерзонака кошница – тек „да покуша“.{S}А наопако се једио, што српски пчелари св |
| е било то друштво састало, као и на то, даа је у кући већ било речи и о томе, да ће се ићи у Ка |
| његове сестре. </p> <p> Млади грк, Јеша Дабижић, отпоручио је матери још пре једнога сахата и ј |
| >То је млади Брајковачки трговчић, Јеша Дабижић.{S} По опаљеном лицу и испуцаним рукама види се |
| Та „дивна идеја“, као што би казао Јеша Дабижић, пала је прво у памет Јовану Јаковљевићу.{S} Он |
| есно врши своје као бегеш. </p> <p>Јеша Дабижић се сетио свога калфовања у Новом Саду и својих |
| да прави бележнику друштво.</p> <p>Јеша Дабижић вели:</p> <p>– Баш се добро осећам!{S} Тако мор |
| е овде мало позабавимо, – примети после Дабижић, по толики пут, бележнику. – Бога ми, паметна и |
| а.)...{S} Да, господо моја, – залеће се Дабижић све живље, – данас сутра пренећемо бесамртне зе |
| не бележниче, да овде вечерамо! – кличе Дабижић, кад Кнежевић испева песму. – Дивна идеја! ·</p |
| еријом.</p> <p>Једва око поноћи дошао и Дабижић до речи, да наздрави оној идеји која живи у срп |
| p>– Ви сте сретне руке, госпо, – ухвати Дабижић као у шали. – Ја бих вам се радо бацио под окри |
| е „ви“, већ „братски српски“ „ти“, него Дабижић, на пример, не ће више називати Јована и доктор |
| е тиче ни живи разговор између Јована и Дабижића, којима оде и учитељ у помоћ, – ни оштро супру |
| ене?</p> <p>– А-а!... </p> <p>У том ево Дабижића с пуном чашом пред Јована:</p> <p>– Господине |
| да, општега рада! – развикао се Јован с Дабижићем. – Па ради ли се?{S} Кода вам ради?...{S} Рад |
| м ја, позвана да води коло, она не може давати правац, одређивати ток народној судбини.{S} Треб |
| у поверенства сигурности, где одборници даваху приступнице учесницима и гледаоцима свечаности н |
| а.{S} Тај тако једнодушни протест једва даваше на који тренутак бар маха, да се разаберу гласов |
| и, било да се кољу свињи, или тако што, Давина је увек ту, да свесрдно послужи.{S} Она је, тако |
| шла, да се поздрави с госпођа–Натом.{S} Давина се одавно нешто и својака с Јаковљевићима.{S} Је |
| што кажу, искрен кући, као што је баба Давина Јаковљевићима, од како је...</p> <p>Па и госпошт |
| рић.{S} Понда, ево, и ове!</p> <p>Тејка Давина Живковићка прва дошла, да се поздрави с госпођа– |
| о оболела.{S} Лек јој тај помогао.{S} И Давина побрати Игњата, па га увек звала братом, а он њу |
| ала и Катица, па њена деца и данас зову Давину тејком.{S} Па тако и сви у селу, и старији и мла |
| идем, – каже, – да видим моју Кату.{S} Давно је – каже, – нисам видела, па сам је се зажелила. |
| му гледа постојано у очи, и, што му се давно и давно неје придесило, – поцрвене, е, поли га, Б |
| а постојано у очи, и, што му се давно и давно неје придесило, – поцрвене, е, поли га, Бога ми, |
| а мезимица, па мати гине за њом.</p> <p>Давно је било, кад „се одбила“ из куће својега оца, пок |
| едама, о променадама...{S} И њу ће мати дада на јесен код тетка–Нате у варош, па да и она иде у |
| док трајало и његове и женине сиротиње, даде све до последње крпе, а не задовољи неситог мамона |
| а Даринком.{S} Усамљеном, као што беше, даде му се широко поље, да их обадве, Јелену и Даринку, |
| ет је, знаш, друкче, кад се мушка глава даде видити.{S} Па јави се тек кад год мајсторици, да с |
| дише своје.{S} И поп-Стевина Јелисавета даде се обрлатити још до куће, да ће заложити своју реч |
| необично ускипило „љубве жаром“, па не даде два пут рећи.{S} Те кад отпратише кући и „чичу“, н |
| мислим.</p> <p>Тинка обори главу, па се даде у памет.</p> <p>Ти не треба да се што бојиш, – узе |
| никова гроба, – рече јој Стајић, па јој даде два лиска бршљана, што их откиде близо гроба.</p> |
| ек сврши гимназију, па, ако Бог и срећа дадне, таман ће ти у добри час доспети за капелана.</p> |
| му говори: – ти сад поскидај ствари, па дај унутра, а коње испрегни, па одведи у шталу...{S} Им |
| иди своју сестру, баш као да јој је, не дај Боже, према глави.</p> <p>Сад се, Бог ме, „не да ве |
| ика, наученика јевропскога гласа.{S} Ни дај боже штогод против тога!{S} Али ни најобичније најп |
| мити у онаком смислу, који им поп Стева даје.{S} Оне несу ни мало извеле мисли Јеленине с правц |
| руке пружио преко стола, па изнад чаша даје такат. </p> <p>Данас је доба рада, општега рада! – |
| а главом, и развукли му се брци, али не даје, гласа од себе.</p> <p>– Да Бог ме, да је госпођа |
| иљио очима и развукли му се брци, ал не даје гласа од себе... </p> <milestone unit="subSection" |
| агом, или их медом залаже.{S} Па шта им даје за то Јуда?{S} Шта мислите Бофл, сам бофл, господи |
| кашиком сву мудрост.</p> <p>– И мати му даје за право. </p> <pb n="57" /> <p>– Е, онда за цело |
| газда храну, па џаковима вуку Јуди, те дају буд за што, као да има слепога миша под прагом, ил |
| , а она окренула опаклију...{S} И сада, дакако, није имала куд, него ти је вратила „физиту“; ал |
| , да није ту – „дете“, Даринка, а деца, дакако, не морају, свашта чути.</p> <p>У то дође и Маца |
| њих не тиче, шта свет говори; оне живе, дакако, за своју децу, па – види Бог!..</p> <p>Даринка |
| ма ког иначе „господина“.{S} Далеко је, дакако, од мене и помисао, да бих ја делио, ваљда, с на |
| ће се ту с једног предмета на други, и, дакако, често долазе у сукоб сами са собом.{S} То ништа |
| ли.</p> <p>– Наравно, наравно.{S} И ви, дакако, госпођице, примети Кнежевић и истрже своју руку |
| спода универзитетлије увек имају право, дакако!{S} У тринаест школа поцрпу они кашиком сву мудр |
| ћивали дуго недељно време.{S} На столу, дакако, вина ил пива пред сваким.</p> <pb n="27" /> <p> |
| и културнога живота овостраних Срба.{S} Дакако да Карловци имају да захвале на том значајном по |
| ју неје ни помишљала већ и деце ради, а дакако, још је била држећа и млада доста.{S} Не би ништ |
| {S} Кукавни човече!</p> <p>За то ли га, дакле, обасипа толиком нежношћу и пажњом на, која је по |
| , благајник, писар, неколико одборника, дакле све, што се рачуна у Брајковачку високу власт, се |
| ој госпођи бележниковици. (И за писара, дакле, хвала Богу, добар знак, да се раскравио, кад, ет |
| га он по каткад с ким има.</p> <p>Шта, дакле, остаде учитељу паметније, него да слегне раменим |
| и поретку у друштву! </p> <p>То ли је, дакле, узрок, да се ујак тако смиловао сада на свога се |
| вим ми је право, са свим...{S} Ви ћете, дакле, ићи у недељу...</p> <p>– Морамо још у суботу...< |
| чаше, цмокнули се и два и три пута – и, дакле попили брудершафт, то јест, потписали пасош, да м |
| анжер толиких села и беседа.{S} Зна он, дакле, шта је то Српство и родољубље, а од како се зна, |
| остала с Богом и нестаће је с њим, што, дакле, нити има почетка, нити ће имати свршетка, а то ј |
| .. </p> <p>За Брајковачки певачки збор, дакле, били су сви уверени, нема опасности, да ће морат |
| му о браца– Анти и разбијеној канти.{S} Дакле жива скаче изнад нуле, то јест, бележник је „ухва |
| аћати.{S} А туђинац то не може рећи.{S} Дакле, општина му је дала своју кућу, на најбољем месту |
| у, кад угледа Јелену, како жури њој.{S} Дакле, већ је ту време, да се иде на певање!{S} Па коли |
| pb n="68" /> <p>У том повика учитељ:{S} Дакле, да пређемо на учење.{S} Гласове смо распоредили, |
| ју под прозорима попине Јелене!“</p> <p>Дакле, у сред Брајковца серенада!</p> <p>Е, то бадрим ч |
| Морамо још у суботу...</p> <p>– Добро, даклем, још у суботу отићи ћете на ту параду у Карловце |
| ма није ни речи било о нашој Јелени.{S} Даклем, видиш да ствар није свршена.</p> <p>– Па за што |
| >Бранко већ пошао, а неје се још решио, дал да иде Јовану.{S} Дошао је и спрам куће његове, па |
| године.{S} Наша славна црквена општина дала му је своју кућу под кирију.{S} Сигуран платиша! < |
| о не може рећи.{S} Дакле, општина му је дала своју кућу, на најбољем месту у селу.{S} Данас сут |
| дичевића у Брајковцу.</p> <p>Зорка неје дала ни о чему другом да се говори, него о томе.{S} Син |
| е клонуше и опет у санку.{S} Даринка се дала у мисли.{S} Беше то чудно осећање, што је обузимаш |
| тао дечко из основних школа.{S} Мати се дала у бригу, шта ће, куд ће с дететом.{S} Пита сестра |
| узеде да оговара госпођу Нату, како се дала наплатити од поп-Стеве, кад је њена Јелена била та |
| игде сукобили.{S} Неје се још ни једном дала ни прилика, да један другому, можда, спасава живот |
| у божјој руци!{S} Али је бар тврду веру дала, да ће све и сва порадити и код чике, поп-Стеве, и |
| не и исто тако слатке према њој; па јој дале омирисати, како се и њих не тиче, шта свет говори; |
| ах с неба па у ребра: то и то је.{S} Из далека добар косач замахује.{S} Међу нама није ни речи |
| ођице?</p> <p>Бранко се не довија ни из далека.</p> <p>– И опет „госпођице“!{S} Срдим се! – обр |
| а себи, како ће на том путу угледати из далека читав караван кола, начичкана Брајковчанима.{S} |
| то које ближе или даље, па изгледају из далека са својим кућерцима сакривена у зелена дрвета ка |
| адвоката и ма ког иначе „господина“.{S} Далеко је, дакако, од мене и помисао, да бих ја делио, |
| > <p>– Не могу да мислим.</p> <p>– Није далеко.</p> <p>– То може бити. ·</p> <p>– И ви, збиља, |
| живот?{S} А ми смо се свим радом својим далеко удалили од пута, који овамо води.{S} Ми имамо књ |
| а још од јучер.{S} Јучер је још пешачио далеко изван Карловаца оним путом, што води из Брајковц |
| <p>– Мој синко, не треба ни то баш тако далеко одлагати.{S} Ко је рано легао и рано се оженио, |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Већ далеко измакли путници иза вароши, те језде пољем широк |
| што бољу парохију.{S} Ти и твоје колеге дали сте се на професуру, па ће те и ви лепо тако да сп |
| влада мртви мрак.{S} Девојче се са свим дало на прозор, мислиш, полетеће.</p> <p>На једаред зач |
| је ни бриге.{S} А чим кола ближе, а она даље.{S} Ускубури, устумара се, као незван у небрану гр |
| вачки писар, „дочепала ледине“, па тера даље и игра увређену љубав, кује, док је врело.</p> <p> |
| опет смотава и сели него Немац, те хајд даље као гусеница.{S} Србин је одмах створен као лептир |
| оду у Руму, у Ириг, у Митровицу, или и даље куд у варош.{S} Неје што се Марко боји, да би му, |
| се, Бог ме, протекцијом или умешношћу и даље докотурали.{S} У нас немају ни појма о томе или се |
| е мање или више губе што које ближе или даље, па изгледају из далека са својим кућерцима сакрив |
| на свој рачун...</p> <p>– Треба мислити даље од носа, – проговори поп Стеван одлучно и као да н |
| нема никаквога.{S} Но да потраје овако даље, ишчаурио би се из њега под старост, Боже опрости, |
| , „да плачем за туђим насилима“, и тако даље.{S} То су све формалности, шупље љуске.{S} Радити |
| ћица, добра мати, верна супруга, и тако даље.{S} Баш тада је он тим начином одао своју „тајну“, |
| ере судове, шта је кад полупала, и тако даље.{S} Почела је од ономад, а, да је све ређала, сврш |
| да јачим говори, где опет тише, и тако даље.{S} Данас је неколико пута питала и брацу и сеју, |
| у, о услугама, час о побожности, и тако даље,... још Бранко Стајић, тек да наврши свој <foreign |
| чунамо ми ђаци, трговачки момци, и тако даље, све људи млади, који још нисмо ништа свршили, кој |
| ђај брата с братом, сина с оцем, и тако даље.{S} Ко седи с миром, том је добро.{S} Богу божје, |
| остави отворено преко ноћи...{S} И тако даље...</p> <p>Дотле је Трива извукао, као добар кочија |
| ање кошница, будак, ашов, мотика и тако даље...{S} У једном углу стоји наслоњена а на вршак изв |
| ера, истрињена дувана, палидрвца и тако даље.{S} У углу поред пећи пар ципела, а о зиду висе о |
| убори као на некој водојажи, да се мало даље изгуби роморећи између густиша дивљих ружа, јагодњ |
| наговештава.</p> <p>– Помакните се мало даље, – рече писару, који се немо гушио овчијим сиром п |
| се таласа китњаста побрдица, да им мало даље пукне на догледу сремска равница испрекрштана друм |
| ење.{S} Гласове смо распоредили, можемо даље!{S} Прво женскиње!</p> <p>— А ми? – повика писар и |
| е мати, када га испраћала у туђ свет, у даљину, да у највишим школама тамо збира себи плодове ч |
| , како је појурио, да види, какве су то даме, што им се шлајери тако лепршају за њима..</p> <p> |
| он добро прошао с нама.{S} Хајде, да ми дамо донети, па да ми њега почастимо!</p> <p>Ја сам за |
| анас отишла Тинка из Брајковца; а сутра дан се уселила у поп-Стевину кућу госпођа Рашићка, донд |
| вићу и његовој прослави.{S} Одмах сутра дан после оног великог концерта, што га је приредило ср |
| milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан освану у Брајковцу дан мамурлука.{S} Чича, господар |
| га ђенија посветио је цели српски народ дан 10. јулија 1883., приредивши му светковину, каквом |
| пут:{S} Па баш сад?!</p> <p>Та, за који дан ће да буде велика беседа у корист преноса последњих |
| одмах с кола.{S} Останите макар и који дан дуже...</p> <p>– Ха, то је добро.{S} Понећемо пар г |
| авитељ – сувише ревностан.{S} Мало који дан ће проћи, да он не ће посетити женску школу.{S} Па |
| можеш је видити.{S} Од пре то мало који дан, да је нема к мени.{S} Него, ваљда, кад је видила, |
| иш, шта се кува?..{S} И сам си пре неки дан рекао, сећаш ли <pb n="87" /> се, како отровне мија |
| тиште сина на своја недра. </p> <p>Неки дан после тога отишао је сам попа у Карловце и нашао ст |
| на неколико дана пред заказани свечани дан у Карловцима се опажало живо кретање.{S} Карловци и |
| јешта поспремати.</p> <p>Сутра је радни дан а чека сто послова.{S} Па је већ ето, време, да се |
| ојим првим возом...</p> <p>Освану и тај дан.</p> <p>Још у јутро рано поврве народ у свечаном ру |
| де овај чека, да му се јави, има ли тај дан какве дужности, то јест, да ли је та донела дете те |
| прекосутра, па наткосутра, па још један дан, па недеља?{S} Је л? </p> <p>У томе се отпустила Је |
| јој се стиште терет, сињи терет.{S} Цео дан се тужи матери, да је боли глава.{S} А кад пошла на |
| не.{S} Овим часима радује се Јелена цео дан.{S} Што ближе то доба, њој срце све јаче куца.{S} А |
| шло; него после подне се отегло као цео дан.{S} Једва дочекала, да црквењак зазвони на вечерње. |
| собе у собу.</p> <p>У Даринку ушао цео дан неки немир, па иде по кући, као да нешто тражи.{S} |
| ваним вечерњим школама, а чистећи преко дан пијацу испред дућана свога шефа или прскајући лети |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Освану дан, када је ваљало отпочети и Брајковачкој омладини, д |
| ion" /> <p>Сутра дан освану у Брајковцу дан мамурлука.{S} Чича, господар начеоник, поранио пре |
| ј то врати бар за један или ма и за два дана.{S} Надала се гостима још синоћ, али не дођоше.</p |
| о у њему боравити вечни сан.</p> <p>Два дана напред почели се скупљати гости са стране.{S} Е, н |
| .</p> <pb n="102" /> <p>У очи свечанога дана дођоше на Карловачку станицу гости из Србије.{S} М |
| <p>Нема куће особито српске, која тога дана неје имала гостију. </p> <p>И Тинка Стајићка, мати |
| да железни воз из Пеште не ће доћи тога дана.</p> <p> У Нови Сад се слегло такођер гостију са с |
| е невоље од Немање и Косова до данашњег дана; па је пошалицама и младачким несташицама дирнуо у |
| заказани час у Карловце, у очи свечаног дана, јер се у Пешти намерном или ненамерном чијом крив |
| а за Стајићку.{S} Само да се већ једног дана прошетају деца, Бранко и Јелена, по Брајковцу испо |
| да бабица и кума, ако би се десило тог дана какво крштење, знају, кад им треба донети дете, да |
| иш; шта би ти било, да си за годину две дана мој капелан, па временом мој наследник и у парохиј |
| <p>– Хвала ти, боже!{S} Канда нема више дана него кобасица! . „Видиш, овај орах је, чини ми се, |
| школски управитељ, али тек да у недељи дана један пут или ни један пут оде на катихизацију и д |
| ароши код ње, јавила јој, да јој се ово дана нада.{S} Тако су јој сад сва деца на окупу, па јој |
| ерјем и китњастом крестом, што се преко дана шета и ракољи по буњишту око кокошака, мисли, ко ј |
| песников аманет.</p> <p>Већ на неколико дана пред заказани свечани дан у Карловцима се опажало |
| .{S} Нашао негде на орману пре неколико дана још неку стару књигу.{S} Кад стресао с ње прашину |
| <pb n="43" /> <p>Кнежевић већ неколико дана ради око тога, да састави певачко друштво у Брајко |
| дошао Кнежевић за учитеља, то није било дана, да тај није био ма на прозору с девојком.{S} Моли |
| брадовао био Бранко, када је пре недељу дана у Бечу на једаред добио од свог ујака поп-Стеве из |
| могао изалазити једва један пут у месец дана на једном штампаном табаку.{S} А од оних опет већи |
| аковљевић као у шали. – Таки је, брате, данас дух времена.</p> <p>Стајић уздахну и не одговори |
| без рационалног газдовања.{S} Данас... данас се и за то тражи интелигентан човек, човек... не |
| ш?</p> <p>– Махни се, Стефане, тога.{S} Данас је друго време.</p> <p>Поутиша мало Рашићка поп-С |
| истина, да више пати, који више зна.{S} Данас само они добро пролазе, који што више знају.{S} А |
| ибрали, а без рационалног газдовања.{S} Данас... данас се и за то тражи интелигентан човек, чов |
| говори, где опет тише, и тако даље.{S} Данас је неколико пута питала и брацу и сеју, кад ће, з |
| Ох, Боже!{S} Та, то је кратко време.{S} Данас је уторник, а ето за час недеља.{S} Што то нисте |
| тишла.{S} Враг би је знао, шта ради.{S} Данас је налога, ... јуче је била замућена вода... не з |
| воју кућу, на најбољем месту у селу.{S} Данас сутра, ако не оде у варош, да тамо отвори већу ра |
| моја, – залеће се Дабижић све живље, – данас сутра пренећемо бесамртне земне остатке покојнога |
| мо као лику низ Дунав, – навија попа. – Данас је чудно време!</p> <p>Стотинама деце из света уч |
| је већ тражио друго место.{S} Из његова данас разговора чисто бих то морао помислити.</p> <p>И |
| стом лепом нам народном језику.{S} Нека данас строги критичари и естетичари и осуђују неке њего |
| а виши позив нема готово ни свога имена данас.{S} Писар, писар и само писар, од кудгод ко иде.{ |
| – Ала је то прашина, слатка, па врућина данас, да Бог сачува! – уздахну госпођа Ната, кад добил |
| >Нова неприлика за Јелену.{S} Као да је данас заборавила и на Брајковачко певачко друштво и на |
| ненада?</p> <p>– За што?{S} Така ти је данас омладина.</p> <p>–- Куд насрне, или с главом или |
| кошта, па по томе и цени.{S} Тако ти је данас време, кћерко.</p> <p>— Ја ћу да сачувам, мама, м |
| том јутарњем ваздуху.{S} А зује и брује данас нешто крупније и мисли у глави пречасног конзисто |
| с том кућом као род.{S} Госпођа Ката и данас чува крунаше и сребрњаче, све нове новцате, као д |
| S} То задржала и Катица, па њена деца и данас зову Давину тејком.{S} Па тако и сви у селу, и ст |
| лики други славни и преславни; али се и данас славе!{S} Тек...{S} Тек...{S} Доста је то од њега |
| , колико је грких пилула прогутао већ и данас од бележниковичина пецкања!{S} Дотле га је пањкал |
| ћу Јаковљевића, – онда, е Бог ме, још и данас.{S} Старији свет се особито разабирао за њу.{S} У |
| лисавете нема од неко доба, па, ево, ни данас. </p> <p>Е, па тако седи сека Ката, као што је др |
| } Сад би лакше ишло него икад.{S} Ти ни данас не знаш, где ти је муж; а Бог зна, кад и какав ти |
| читати ни „ђачки растанак“, ма да си ти данас тако занесен за Бранком.</p> <p>– Омладина се брз |
| а зид. – Волим овај лов сад него да сам данас уловио дивљег вепра у спахинском забрану.</p> <p> |
| неје никад тако црно јутро освануло као данас.{S} Заспала ноћас у плачу тек око неко доба, па ј |
| другому, можда, спасава живот или, што данас често више вреди, потпише меницу.{S} А што овај и |
| арише и краве из поља.{S} Или се кравар данас боље пожурио него обично, али су се збиља физите |
| орије и стављати ипотезе. </p> <p>Па му данас не пада на умни да се смеје, када благајник поче |
| p>– Да, к матери. </p> <p>– Карловци су данас, у овај пар, најславније место у Српству.</p> <pb |
| А Тинка спремала и себе и дете. </p> <p>Данас отишла Тинка из Брајковца; а сутра дан се уселила |
| тола, па изнад чаша даје такат. </p> <p>Данас је доба рада, општега рада! – развикао се Јован с |
| зао.{S} Нико не одговори ништа..</p> <p>Данас је ту и Даринка, па се свако труди, да се што бољ |
| аву и нове невоље од Немање и Косова до данашњег дана; па је пошалицама и младачким несташицама |
| ш, па разговарају о којечему и прежваћу данашњи разговор, што су га имале с госпођом Рашићком.< |
| ваздан гором и планином.{S} Но ни целим данашњим својим трудом не би стекли ни колајнице зелено |
| инко, то су тек само празна нагваждања, дангуба и беспослица.{S} А сума сумарум: завађај брата |
| оснија песма, што се силом уплеће у ове дане, који ће да засветле потомству као пример свенарод |
| грана“ те се привила уза својега војна, Данила Славнића.</p> <p>Честит био домаћин и на гласу б |
| ра благослови брачну свезу њихову...{S} Данило Славнић умре као капетан у миру. „Да не је у њем |
| се деца још већма заволеше, замилова се Данило и Ната.{S} И чика Пера благослови брачну свезу њ |
| етковину, каквом знађаше у најсветлијим данима своје прошлости удостојивати само крунисане глав |
| <p>О БРАНКУ РАДИЧЕВИЋУ</p> <p>Приредила Даница Вујков</p> <p>АЛФАграф</p> <p>Нови Сад - Петрова |
| чита времена као трећа звезда уз Вука и Даничића на освитку нове нам књижевности народне.{S} А |
| творина, и ученога ђака Вукова, уз Ђуру Даничића, као научног обрађивача тог бесцен—блага, удар |
| приметила, да у Брајковцу звони радним даном на вечерње, ако у опште и звони, но највише тек з |
| ебацује јој учитељ; – у вече са мном, а дању с господином Бранком.</p> <p>Девојче бризну у плач |
| доброј срећи и само себи, кад му је Бог дао матер, најбољу срећу. </p> <p>Па ти мислиш, Стево, |
| е, него кућу и породицу.{S} Да је когод дао што за душу његову или за жену му и сина, и њих би |
| носио пре дуго, дуго времена, док неје дао начинити нову, а натуцао би је на главу преко ушију |
| лађанога Бранка Радичевића.{S} Необични дар, неуморни труд и сувремена ученост и Рајића и Мушиц |
| њи мири поредак ноћни тако дисармоничан дар мар, на стародавне домаће добре обичаје и моралу Бр |
| ковцу кажу, „избаци“:</p> <p>Кад је тај Дарвин измислио, и да је човек постао од мајмуна, може |
| {S} Судећи по нашем писару, имаће право Дарвин; а ону другу теорију лако је доказати по Брајков |
| } Гле, мај, зар то није могуће?{S} А по Дарвиновој теорији потомци наслеђују особине својих пре |
| нским колима.</p> <p>– Гле секе!{S} Гле Даре!{S} Добро дошли!{S} Ко не би био рад тако добрим и |
| час испод чекића, којима је пречешњејши даривао њену децу, кад је долазио којему на крштење.</p |
| и да би то рекла, да није ту – „дете“, Даринка, а деца, дакако, не морају, свашта чути.</p> <p |
| говца.</p> <p>Ту је сад и та варошкиња, Даринка.{S} Познао се с њом у недељу, кад су изашли из |
| а полазе кући.{S} А отпратиће их Јован, Даринка, учитељ, Зорка, па, наравно, и Бранко. </p> <p> |
| живахна, разговорна, искрена и страсна; Даринка тиха, озбиљна, безазлена и разборита.{S} Као де |
| ч на са свим сухопарне ствари. </p> <p> Даринка отвори врата на другој соби.{S} Стала на врата, |
| вире у собу мушкарца неожењена.</p> <p> Даринка, до душе, мисли, ту је брат, Јован, па, како он |
| <p>– Ви одлазите?</p> <p>– Овај час.{S} Даринка мало поцрвене.{S} Гледа у њега, а не зна, шта д |
| рата, док не клонуше и опет у санку.{S} Даринка се дала у мисли.{S} Беше то чудно осећање, што |
| на, што их откиде близо гроба.</p> <p>– Даринка узе лиске, погледа милокрвно у њега, откиде јед |
| ве ћуте.{S} Јелена мисли о свом јаду, а Даринка – ко да је зна?{S} Још да се није Зорка рашћере |
| говара се, као да има још времена.{S} А Даринка опет нема каде.{S} Него је ипак по неки пут исп |
| књигу, па чита своју декламацију.{S} А Даринка ће запитати Бранка: „Хоће ли ко говорити штогод |
| ја онда поплашила! – вели Зорчица. – А Даринка стала, па не зна, шта ће; па кад Бранко отишао, |
| p>Јелена се на то одсмејала.</p> <p>– А Даринка је поцрвенела до иза ушију.{S} Заборавила, и да |
| к не мога, а да је не пољуби. </p> <p>А Даринка прислонила главу на материне груди...</p> <p>Го |
| га Даринка држи против сунца.</p> <p>А Даринка би се и смејала и заплакала.</p> <p>Једва се ок |
| е.</p> <p>Зорка потрча натраг.</p> <p>А Даринка стаде као укопана.{S} На њој лака плава хаљина, |
| Е, па идем ја њој.</p> <p>И тако бадава Даринка моли и преклиње, плаче и дури се, да мати одгод |
| се и смео био, ето, на први мах, да га Даринка прва не поздрави:</p> <p>– А!{S} Јесте ли и ви |
| инку или се удари о велики штит, што га Даринка држи против сунца.</p> <p>А Даринка би се и сме |
| p>– Па како вам ми знамо помоћи? – пита Даринка, па искрено окренула лице њему.</p> <p>– Ви ћет |
| штва“, рече писар, биће гошћа госпођица Даринка („Изврсна певачица!“ рече за њу Јован Јаковљеви |
| а, мати и кћи, госпођа Ната и госпођица Даринка!{S} Још за живота купио кућу у вароши и настани |
| из школе, ходају испред школске зграде Даринка, Јелка, Бранко, Јован, а уз њих трчка и мала Зо |
| лавце у њу!</p> <p>Таке забаве имала је Даринка целим путом.{S} Па што сунце ближе у заставу, т |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Кад је Даринка то вече села у одар, да легне поред Зорке, дуго |
| а орману, да покаже Нати ствари, што је Даринка све порадила...)</p> <p>Трива таман замахнуо се |
| ном.{S} Ја умем разговарати, ако не уме Даринка...{S} Ваљда вам је жао Беча?</p> <p>– Боже сачу |
| ће мама мени већ дозволити, – одазва се Даринка. – Њој се здраво допада Бранково коло.{S} Ја са |
| ква велика беседа у вароши, радовала се Даринка као мала, што ће да се вија са Зорком по планин |
| м кораком она тројица њима ближе, то се Даринка већма стискује уз Јеленино раме, као да би да с |
| е онај.</p> <p>Било би штета, – опет ће Даринка.</p> <p>Опет иду, па ћуте.</p> <p>То је млади Б |
| ..{S} Бранка.{S} Он ће већ доћи, – рече Даринка, па се као трже и поцрвени, кад примети, да је |
| те се плашити, господине Бранко, – рече Даринка, као да јој жао, ако је збиља тако, па га чисто |
| единства. </p> <p>– То је лепо! - кличе Даринка, а лице јој плану од одушевљења.</p> <p>– Него |
| испаде мала Зорка, Јованова сестрица, и Даринка.{S} Вијају лептирове по пољу</p> <p>Бранко скоч |
| накоштале свега.</p> <p>Деца, Јелена и Даринка, нестрпељиве, па отишле, да се забављају на сво |
| л? </p> <p>У томе се отпустила Јелена и Даринка; па се она нађе између Јована и Кнежевића, а ов |
| ад сене само толико радује том Јелена и Даринка, Бранко и Јован, него им и мати и тетка Ната од |
| врта, где се оно први пут сусрете она и Даринка са Стајићем, не мога, а да не подсети своју сеј |
| p> <p>– Боље нашли! отпоздрави и Ната и Даринка у један мах.</p> <p>Трива већ сишао с кола па о |
| сад са свим прошла. </p> <p>Колико је и Даринка узрујана, ипак примети, како је Јелена бледа па |
| знала.{S} Само ће је донде још Јован и Даринка поучити, где треба да рашири руке, где да их ме |
| довољно разумети.{S} Дође му на памет и Даринка.{S} Чудновато!{S} Од њена суда као да највише с |
| е одговори ништа..</p> <p>Данас је ту и Даринка, па се свако труди, да се што боље представи ва |
| а.</p> <p>– За што је отишао – рекла би Даринка. </p> <p>Али као да она не сме, ни да спомене: |
| а ће се многоме пре допасти Јелена; али Даринка је врсна усрећити тек, као жена, као мати.{S} Д |
| говој матери. </p> <p>У тај мах провири Даринка на дућанска врата.</p> <p> Таман!{S} Та, ње рад |
| дочек.</p> <p>– Мило ми је! – одговори Даринка на приказ Јованов, па пружи руку Кнежевићу и не |
| епо време!</p> <p>Да Бог ме! – одговори Даринка, тек да из учтивости рекне што, кад већ Јелена |
| p>– Молим, молим, господине, – одговори Даринка, а застиди се, – Не стоји вам лепо, кад ласкате |
| ух!{S} Као да си се уплашила? – примети Даринка.</p> <p>Јелена јој у један мах у мало не паде н |
| во ви и не морате, мама, ићи,– вели јој Даринка...</p> <p>Пуче топ.</p> <p>– Ево, лађа иде!</p> |
| де у вече обично код топле пећи.{S} Ако Даринка не везе или не плете што себи или обично браћи, |
| к јој не напреде дремеж на очи...{S}Ако Даринка баш не чита, разговарају, ово било оно се снило |
| > <p>Госпођи Нати чисто неје право, што Даринка оде с Јеленом.{S} Као да јој је сад крива нешто |
| ..</p> <p>– То већ знам! – кличе и опет Даринка, и још већма је поли пламен по лапитима.</p> <p |
| о.</p> <p>– Аха!{S} Држите се!- рече му Даринка, те му, бојаги, попрети својим прстићем.{S} Бра |
| ости из Брајковца.{S} Ту тетка Ната, ту Даринка, Јован, мала Зорка, – сви полетеше њему као доб |
| пав’о...</l>“ </quote> <pb n="48" /> <p>Даринка хоће да јој помогне, па се.{S} Уплете и она: „П |
| јковца нашао се одмах до гроба. </p> <p>Даринка с побожним заносом стала, па гледа у отворену ј |
| ејо?</p> <p>– Ево, сад ћу и ја. </p> <p>Даринка духну у свећу.{S} Угаси је и леже.{S} Неко врем |
| за лотру, да се попне на кола. </p> <p>Даринка се већ наместила, а надурила се, бојаги, па јој |
| за своју децу, па – види Бог!..</p> <p>Даринка се и Јелена ухватиле испод руке, па ходају испр |
| декламацији, о „Бранковој жељи“.</p> <p>Даринка се наже над њом.{S} Притиште врео пољубац на вр |
| е коњима конопце са ждрепчаника.</p> <p>Даринка стала на лотру, па хоће да скочи с кола.{S} А К |
| нце, а они ходају под штитовима.</p> <p>Даринка и Јелена се ухватиле под руку.{S} За њима иде Ј |
| с тобом било, да се ниси оженио.</p> <p>Даринка се смеши, ал готово и не разуме, шта ови говоре |
| пет ропта њена кћерка, госпођица</p> <p>Даринка, кад је у вароши „велика беседа“ рад преноса ко |
| муф у сред лета? – љути се опет</p> <p>Даринка.</p> <p>–Ти ћути.{S} Ми ћемо на село.{S} А путу |
| ачко цело певачко друштво, осим Бранка, Даринке, Јелене, колара и његове сестре. </p> <p> Млади |
| па употреби ту прилику, да стане поред Даринке. </p> <pb n="47" /> <p>– Па како вам ми знамо п |
| унутри.</p> <p>– Бранко се не одваја од Даринке.</p> <p>- Ми смо одсели код вас, – вели му она. |
| Section" /> <p>Кад се Јелена вратила од Даринке кући, дочекала је мати с наредбом, да је обраду |
| ојих премиса увек доследна, нађе се код Даринке.</p> <p>Састале се и поздравиле, као да се бог |
| ти и опет, већ по толики пут, госпођице Даринке, јединице јој кћерке, па ће онако срдито и опет |
| на? </p> <p>Понда му се мисао понесе за Даринком.{S} Усамљеном, као што беше, даде му се широко |
| ту страну, па му вуче и душу и мисао за Даринком.{S} Јелена живахна, разговорна, искрена и стра |
| а у Даринчину собу.{S} Надвирила се над Даринком и Зорком.{S} Прекрстила их обоје изнад главе.{ |
| о би и он прешао у разговор с Бранком и Даринком, да се и он „помеша међу свет“, док су му сви |
| састао с госпођом Катом и с госпођицом Даринком, јер је већ једаред био с њима, баш у њиховој |
| жици.</p> <p>Бранко се баш разговарао с Даринком.</p> <p>Јован прешао бележниковици, па се упус |
| би, баш и по госпођа-Катину мишљењу, на Даринку утицала развратно.{S} Чак ни о ноћашњој серенад |
| ицу.“ И толико се занео, помишљајући на Даринку, да, блажен, у мало гласно не кличе: „Мати, тво |
| на хтела одмах за Зорком да потрчи пред Даринку.</p> <p>Али је задржала мати.</p> <p> <foreign |
| авом то амо то тамо, те час по па гурне Даринку или се удари о велики штит, што га Даринка држи |
| p> <p>Понда неје могла, а да не ошине и Даринку, како је ћуталица, али подла и подмукла. „Испод |
| се широко поље, да их обадве, Јелену и Даринку, испоређује и пресуђује, пред самим собом.{S} К |
| и на улицу, понда се опет врати, загрли Даринку.{S} И једва једаред ће истрчати и отићи по дево |
| ри.{S} Стале јој очи, па упрла поглед у Даринку.</p> <p>– Не знам, – једва промуца.{S} Понда до |
| се зажари.{S} Погледа то у Јелену, то у Даринку, а поглед му несигуран склизну на страну, као д |
| а трчка за њом из собе у собу.</p> <p>У Даринку ушао цео дан неки немир, па иде по кући, као да |
| ојка, која је тако добра другарица била Даринци.</p> <p>– Сирота Јелена!{S} Ваљано девојче али |
| и васпитање.</p> <p>И Зорка се обесила Даринци о руку, па скакуће поред њих.{S} Па слуша као ж |
| ић, наш учитељ! – приказа Јован учитеља Даринци.)...{S} Закључили смо, да са што више народа и |
| ли жене на крштење.</p> <p>Као да сунце Даринци сину, кад угледа Јелену, како жури њој.{S} Дакл |
| та мајсторици.{S} А још од зимус говори Даринци, како морају, Бог да, на лето ићи теци у</p> <p |
| љана душа; а о њеној кћери, о госпођици Даринци толико јој је приповедао, да матери неје требал |
| ио.{S} Јелена му је много приповедала о Даринци.{S} Јутрос му је опет споменула о њој.{S} Питал |
| Па, Бог зна, како јој је, мило што је у Даринци стекла тако ваљану, тако искрену другарицу,... |
| а Јелисавета преварила у рачуну?</p> <p>Даринци чисто криво, кад се Бранко опрости те оде с Јов |
| прилици.</p> <p>Пред очима му лебди лик Даринчин; а у свим жилама осећа све то јаче, што више о |
| е.</p> <p>Така забава је дивно пристала Даринчину срцу.{S} А преко њега није прешла још никаква |
| дилачка и нехотице све већма претеже на Даринчину страну.{S} Бадава, срце само тоне на ту стран |
| ода живље:– Да видиш само!</p> <p>И узе Даринчину руку, па је притиште на своје срце.{S} А срце |
| еж с очију, живнула и она, па се радује Даринчину радовању, те се смеје с њом и тражи, на прили |
| све у свом реду. </p> <p>А Ната ушла у Даринчину собу.{S} Надвирила се над Даринком и Зорком.{ |
| {S} Разговор јој се заплеће час о цвету Даринчину, час о хаљини, што ју је сама још о Духовима |
| {S} Једва се прибра.</p> <p>– Госпођице Даро, – рече јој тихо, па тако искрено, својски, а тако |
| а њена броји већ и десетак које „<title>Дарова доброј деци</title>“ од чика Стеве, које разних |
| пођица Јелена нема прилике, да ступи на даске, што свет значе“.{S} Баш тада је он први пут у др |
| да пречасни не би дерао чакшире о голу даску.{S} Пред канабетом на сред собице омањи сто.{S} У |
| а кабаницу.</p> <pb n="34" /> <p>Што не дате мало проширити или бар повисити, ујо ту сеницу, ка |
| о, издири за народност, па кад ти треба дати хлеба, „даће бог!“</p> <p>Јеша зинуо у Јована, па |
| да је увела у кујну, па нек учи Лепо је дати дете и у лер и на васпитање; али треба, Бог ме, же |
| ију.{S} Зар ви то не знате?{S} Могу вам дати, па да читате.{S} Па ја мислим, можда се која поро |
| овечјег ума. – Ја ти, – рече, – не могу дати ништа више до свог благослова; не знам ништа друго |
| што остало после Игњата.{S} Ако Бог да, даће и најмлађег сина у школе.{S} А није рада, ни кћер |
| народност, па кад ти треба дати хлеба, „даће бог!“</p> <p>Јеша зинуо у Јована, па само клима гл |
| , потпуно независан.{S} Кад буде време, даћу се бирати за посланика, било у Карловце било у Заг |
| ња, која га је стисла, да једва може да дахне.{S} Та идеја, господо моја, има своје живе поборн |
| еки цвет.</p> <pb n="37" /> <p>Он ни да дахне јаче, па се не миче, само да не узнемири то дивно |
| се, да је заблудео у свет.{S} Тек Тинка дахну душом.{S}Неје јој, до душе, лако било ломити руке |
| : загушљивост је ужасна, притисак не да дахнути.{S} Нова се омладина организује.{S} И кад се по |
| ш, дете.{S} Неуко је, нејачко је, да га даш тек тако од себе, да га одбијемо као лику низ Дунав |
| у калуђере!..{S} Шта мислиш, Тинка; да даш Александра у Карловце у гимназију? проговориће поп |
| слушкињу, па не знам, које новце да јој даш.{S} Нема у нашег света сиротиње, не зна ти наш план |
| с њим заједно у Карловачкој гимназији, два три разреда млађи од њега; али у комшилуку његову у |
| в син, колар у селу, са својом сестром, два можда, по најбоља певачка члана у Брајковцу.{S} Он |
| а јој то врати бар за један или ма и за два дана.{S} Надала се гостима још синоћ, али не дођоше |
| свирајку од шећера, или какав цигару за два новчића, да недељом бар господски пуши у колу пред |
| инуо за своју породицу, а како би овака два самохрана женска грла, мати и кћи, госпођа Ната и г |
| дух.{S} Поглед јој се отме на осветљена два прозора у оној лепој кући с оне стране потока.{S} Т |
| ељев глас.{S} Свећа се угаси, а иза она два прозора завлада мртви мрак.{S} Девојче се са свим д |
| одмах упре поглед опет на осветљена она два прозора с оне стране потока у лепој тамо кући.</p> |
| арловачке гимназије или богословије, та два најстарија просветна завода у српству и с ове и с о |
| орију Срба, Бугара и Хрвата,... како та два књижевна великана старије наше књижевности несу нек |
| ично ускипило „љубве жаром“, па не даде два пут рећи.{S} Те кад отпратише кући и „чичу“, начеон |
| а гроба, – рече јој Стајић, па јој даде два лиска бршљана, што их откиде близо гроба.</p> <p>– |
| укама.{S} Понда скочи са столице, прође два трипут по соби.{S} И опет долети на прозор, па одма |
| ше онуд кола, а на колима се залепршаше два женска вела.</p> <p>– Писар мало поскочи са столице |
| и пуне чаше, испили чаше, цмокнули се и два и три пута – и, дакле попили брудершафт, то јест, п |
| главица са црном пуном косом и у глави два гарава ока.</p> <p>Учитељ се стискао уза зид под се |
| хајде баш у Карловце.</p> <p>– Не реци два пут.{S} Тамо мора бити сад као пред какву буну.</p> |
| ера шетњом мамурлук, па му неје требало два пута рећи, да се придружи бележнику, Јовану, писару |
| желео у њему боравити вечни сан.</p> <p>Два дана напред почели се скупљати гости са стране.{S} |
| се поп Стеван, – а да што сам ја ту већ двадесет и толико година?!{S} Учим ја то и говорим.{S} |
| ... биће... неких једанаест...{S} Јест, дванаест! </p> <p>– Дванаест, управо!{S} Усадио си га, |
| данаест...{S} Јест, дванаест! </p> <p>– Дванаест, управо!{S} Усадио си га, кад сам ја дошла у о |
| неје испунио.{S} Признати се мора: ево дванаест година, како се њих двоје састало, па никад не |
| !{S} Мора бити од њега кадгод нешто!{S} Две јаке, до душе, за вратом не ће имати никад, јер... |
| је писао, чим је ушла у његову кућу.{S} Две хиљаде је уложио у Румској или Митровачкој штедиони |
| , да све припадне њој и њеној кћери?{S} Две хиљаде јој је писао, чим је ушла у његову кућу.{S} |
| ђаковања и друговања.</p> <p>Деца расла две године напоредо у добу, када душа највећма пријања; |
| н разним цвећем.{S} Близо станице стоје две лађе, на којима дошли беху гости из Панчева и Земун |
| ца.{S} Ја је знам.{S} Имала сам прилике две године, да видим, каква је.{S} Отворена ми се свиди |
| </p> <p>Мушкарци понудише женскима оне две столице, што се зблизниле у учитељевој соби; а од њ |
| за њу учитељ Милан Кнежевић).{S} Али те две „звезде“ треба тек задобити.</p> <p>Бранко Стајић п |
| њега на столицу.{S} Рећи ће тако с њим две три (опет у миру и љубави!), док „деца“ не дођу.</p |
| разду. </p> <p>Изгори поп Стеван између две ватре.{S} Ако у гору вуци, ако у село Турци.{S} Ако |
| видиш; шта би ти било, да си за годину две дана мој капелан, па временом мој наследник и у пар |
| оспођа-Катичина дућана на улици.{S} Њих две не занима разговор удовица.{S} А имају и оне, да пр |
| тетком из вароши и пред сејом.{S} А њих две се нагле радознале.{S} Мали Владимир развашарио сво |
| прослави, – беше му прва реч.{S} Од њих две не зна, која да прихвати реч.{S} Опет ће он:{S} Сам |
| ед њих.{S} Па слуша као жедна, како њих две приповедају о школи, о игрању, о беседама, о промен |
| разговарају.{S} Јесте, да разговор њих две неје задро у озбиљан живот; али је искрен и прост.{ |
| а њима иде Јован с Бранком. </p> <p>Њих две ћуте.{S} Јелена мисли о свом јаду, а Даринка – ко д |
| мора: ево дванаест година, како се њих двоје састало, па никад неје међу њима пало опоре речи. |
| стром стоји до зида.{S} Па чак се и њих двоје тргоше како попина Јелена врисну.{S} А коларевој |
| lestone unit="subSection" /> <p>Док њих двоје тако у стакленом ходнику уживају летње вече у раз |
| обични и свакидашњи; па се врзе око њих двоје и кечи им сваку реч. </p> <p>Колар са својом сест |
| двојином нежнија <pb n="29" /> сестра, двојином чуварнија и вреднија газдарица.{S} Колико је п |
| ико чуварна и вредна домаћица, Тинка то двојином нежнија <pb n="29" /> сестра, двојином чуварни |
| ом више своје благовање на селу.{S} Она двојица ђаци, па хоће да проведу свој школски одмор што |
| а саборне цркве, двориште патријаршкога двора и улице, што воде тргу, све то беше народ прекрил |
| и код наших.</p> <p>Под орахом на сред дворишта већ постављен сто.{S} Орах густ, а по земљи оч |
| свежа и унегована, изађе преда њ до по дворишта.{S} Натукла лаку повезачу на лице, да јој га з |
| <p>Карловачки трг, порта саборне цркве, двориште патријаршкога двора и улице, што воде тргу, св |
| >Послужавка Криста трчи то у собу то на двориште, а никад празних руку.{S} Мајсторица трчка за |
| вши из вотњака и из врта, те идући кроз двориште, не може попа, а да као добар домаћин, овде он |
| а и затвара за собом вратаоца, а кола у двориште.</p> <p>Загледала се домаћица, ко је. – Јесте |
| а „имја рек“!...</p> <p>Баш Ката ушла у двориште, па истерала ћуриће из врта и затвара за собом |
| опру до Стајића, док већ и он не дође у двориште свога ујака.</p> <p>Та „дивна идеја“, као што |
| p> <p>Бранко прође поред прозора, уђе у двориште и оде у своју собу. </p> <p>Из оне лепе куће с |
| ошћама из вароши нису ни ушла честито у двориште госпођа– Катино, а већ је готово цело село зна |
| се, ено, већ вија са живином по широком дворишту.{S} Марко је јунак, који зна и рећи и утећи, к |
| ћи краве ће доћи скоро из поља, па и по дворишту треба којешта поспремати.</p> <p>Сутра је радн |
| уче пушка.{S} Пуче ама баш пред кућом у дворишту.</p> <p>– Јух!- зачу се из кухиње.{S} Маца ври |
| рче батаци на угрејаној масти.</p> <p>У дворишту је све мирно, све, што не носи име човечје.... |
| сти, па и не мисле кући; него де једну, де још једну и таман сад наручили, да им Маркова домаћи |
| тали се гости, па и не мисле кући; него де једну, де још једну и таман сад наручили, да им Марк |
| ... до сад вам је био ту друг,... хајде-де, прашта вам се...{S} Сиромах, тај брже оде одавде, н |
| крај поточића, што се слива преко луба дебела орахова дрвета, те шуми и жубори као на некој во |
| добру школу: цео је живот школа.{S} По дебела је књига, што сам је ја већ прочитала.{S} Скупо |
| крупна добрано прорешетала самурину на дебелој глави...</p> <p>Страх пређе све.{S} А радости и |
| ви разговор, узеле да преврћу листове у дебелој књизи своје прошлости.{S} Ох, Боже мој!{S} Та с |
| се.{S} Богме, ето, други боље пролазе с дебелом кожом на образима!</p> <p>Понда неје могла, а д |
| те, мота се с другом децом око момака и девојака, провлачи се кроз коло, па се све бојим, удари |
| гља се помоли неколико сеоских момака и девојака.{S} Биле код крста на игранци.{S} Па се враћај |
| А била већ и пре тога као ученица више девојачке школе на беседи сваке године по један пут!</p |
| крен и прост.{S} Обадве још у оном добу девојачком, у ком последњи бој бије између себе нарав и |
| ка–Нате у варош, па да и она иде у вишу девојачку школу.{S} Те радости, тог подскакивања од ње! |
| јој се чинило, да неје прилика, да она, девојка, иде сама њему, момку, у кућу, или што је и она |
| } Молим ја тебе само, је ли то лепо, да девојка, реци још дериште,... та, да бог ме, шта је шес |
| извеџбаним гласом: „Јечам жела Гружанка девојка...{S}" Збиља, да се занесеш!</p> <p>– Жено, мир |
| Неугодно јој здраво, што је то урадила девојка, која је тако добра другарица била Даринци.</p> |
| не гошће.</p> <p>Била ту Јаковљевићкиња девојка, па вели, доћи ће ми у визиту.</p> <p>И сад узе |
| тера одавде учитељицу.{S} Мал не свиште девојка од њена заједања.{S} Па тако сад и немамо никак |
| ди.{S} Све се разишло од куће: и деца и девојка и слуга.{S} А већи краве ће доћи скоро из поља, |
| лисавету говоре не знам ово оно.{S} Али девојка неје лоша прилика за сеоскога трговца.</p> <p>Т |
| озбиљна, безазлена и разборита.{S} Као девојка можда ће се многоме пре допасти Јелена; али Дар |
| па не познајеш, камо што смера. </p> <p>Девојка ућута.</p> <p>Бранко као да неје ни слушао ништ |
| недељом бар господски пуши у колу пред девојкама или у крчми..{S} Прође и каква друга Катина и |
| p> <p>Јован, Бранко и учитељ се упутили девојкама.</p> <p>Колико Јелена слободна, па којим кора |
| – одговори Бранко.</p> <p>Кад приступио девојкама, лице му се зажари.{S} Погледа то у Јелену, т |
| жба.{S} А свако је одевено, враг их и с девојкама, по најновијем журналу, не стиди се прве госп |
| н њена беше са свим неоснована.{S} Међу девојкама не паде ни једне речи, која би, баш и по госп |
| о дана, да тај није био ма на прозору с девојком.{S} Молим ја тебе само, је ли то лепо, да дево |
| атови су! </p> <p>Зорка треба да иде по девојку.{S} Мати каже, биће да је у колу, па нек је там |
| И једва једаред ће истрчати и отићи по девојку.</p> <p>– Ала је то прашина, слатка, па врућина |
| својом Кристом.{S} Намерила се на добру девојку...{S} Трива јој је брат.{S} Он кирија, а она ев |
| ико интересовање о тој „красној Српкињи девојци“, да почне и сама мислити о њој, и још већ мада |
| она два прозора завлада мртви мрак.{S} Девојче се са свим дало на прозор, мислиш, полетеће.</p |
| <p>– Глете!{S} Глете! – засмејало би се девојче, да и њену пажњу на штогот обрати.</p> <p>А кад |
| па гледи у њу.</p> <p>– Не, не! – кличе девојче и опет весело, као обично, па га опет ухвати. – |
| ођа Јелисавета Рашићка, ипак јој дође и девојче само поквареније. „Дете, за Бога, не треба ни д |
| сам за вас „госпођица“ Јелена, – понови девојче.</p> <p>– Мати сама жели, да ме зовете по имену |
| же.{S} Близу њега стоји на уској путањи девојче од својих седамнаест година, ватрених очију, ве |
| а о себи улевате.</p> <p>– Збиља, обори девојче очи, као увређена.</p> <p>У Бранкову срцу узавр |
| "41" /> је мислила, да ће последње речи девојче примити у онаком смислу, који им поп Стева даје |
| инци.</p> <p>– Сирота Јелена!{S} Ваљано девојче али несретно!</p> <p>– Мала Зорка дотрча к њима |
| мисли, да би је тако усрећила.{S} А оно девојче, збиља, и треба да се усрећи.{S} Душа је њена ч |
| еви за нешто.{S} Нешто му говори, да то девојче има осећаја и више свести него у сваке обичне.{ |
| мисли, а да у једно не помишља и на то девојче.{S} Па кад неје уз њу, све би да јој је што бли |
| а видиш, Стефане,... видиш, сада је већ девојче.{S} Седамнаест јој годиница; скоро ће, у име бо |
| мислиш!{S} Приповедај штогод, – вели му девојче љупко, па му привуче себи руку. – Кажи ми штого |
| ешто скроз, како му се допаде у тај мах девојче.</p> <p>– Што ћутите?...{S} Бог ме, није лако, |
| ом, а дању с господином Бранком.</p> <p>Девојче бризну у плач.</p> <p>– Мати ми увек говори, ка |
| у: „Гусле моје, овамо– те мало!“</p> <p>Девојче од мах стаде опет на прозор. „Ој, пуно је и пре |
| ри сека Ката да описује, шта јој је „та девојчура“ кад рекла, како пере судове, шта је кад полу |
| , узмора ли бити, остаће или мезимац на дедину темељу, или ће пустити зета у кућу, као и њен от |
| благајник дигао мало обрве и удостојио декламатора својим погледом), резултат је био, да су Јо |
| а.{S} Ако снива, снива за цело о својој декламацији, о „Бранковој жељи“.</p> <p>Даринка се наже |
| ту се препоручи бележнику својом вештом декламацијом „о разбијеној канти“, и бележник га протеж |
| ка пресавила своју књигу, па чита своју декламацију.{S} А Даринка ће запитати Бранка: „Хоће ли |
| – Шта?{S} Научићемо Бранково коло, коју декламацију, један говор, довешћемо гајдаша.{S} Ето сел |
| прво вече, како се скрасио у Брајковцу) декламовао ону познату песму Мите Поповића о браца-Анти |
| што је писар, већ по не знам који пут, декламовао ону о браца-Анти и разбијеној канти на велик |
| апитима.</p> <p>Тим боље!{S} Зорчица ће декламовати ону чика-Јовину о Бранковој жељи; а једног |
| на писара, — знак, да позива онога, да декламује песму о браца– Анти и разбијеној канти.{S} Да |
| езе и пијанка.{S} А он мора ту бити, да декламује.{S} Ко би иначе био у чорби мирођија!...</p> |
| мало ђорну, одмах терају писара, да им декламује „оно о разбијеној канти“.</p> <p>Кнежевић беш |
| узором омладини, која има да се учи; а дела њихова биће вазда на углед, како ваља љубити свој |
| азумљиво и са жарким родољубљем витешка дела наших предака, стару славу и нове невоље од Немање |
| ер предвиђаше, да их и мишљење и назори деле ужасном провалијом.{S} Нуз то и зазираше од њега, |
| е, дакако, од мене и помисао, да бих ја делио, ваљда, с народом своју муку; али да бих му био у |
| с, да му се боја и на горњем и на доњем делу танких крилаца прелива сад као седеф сад као плави |
| етером, из кога се рекрутују шарлатани, денунцијанти...</p> <p>– То је за то, што наши родитељи |
| а, као да му не верује.{S} Вели:{S} Зна део комшилук, само не зна поп Стеван и ви; а и пошиница |
| е треба да се окупе чланови ове или оне депутације, пре него што лађа пристане.</p> <p>Карловач |
| е!</p> <p>Поп-Стеви се смрче. </p> <p>– Деране:</p> <pb n="42" /> <p>Рашићка се узврпољи на сто |
| бајаги, као канабе, и да пречасни не би дерао чакшире о голу даску.{S} Пред канабетом на сред с |
| мо, је ли то лепо, да девојка, реци још дериште,... та, да бог ме, шта је шеснаест, ваљда, ни п |
| ину.</p> <p>– А да шта је друго та ваша дерна политика него туђа брига?</p> <p>– Општа ствар не |
| дноси он те муке.{S} Она му је натерала дерт, па је у свом мамурлуку почео да мрзи на цео свет |
| зуст.{S} Па библиотека њена броји већ и десетак које „<title>Дарова доброј деци</title>“ од чик |
| ћемо пар гусака и који пар пилића, који десетак јаја и..</p> <p>– Но, па видиш, да ће то све јо |
| тек за то, да бабица и кума, ако би се десило тог дана какво крштење, знају, кад им треба доне |
| <p>Начелник, стари пензионирац, који се десио том приликом у друштву код разбијене канте, мало |
| лом прогурала своју левицу око Бранкове деснице, јер Бранко притискао њом под пазухо своју књиг |
| Јован и Јеша на једаред укрстили своје деснице, држећи пуне чаше, испили чаше, цмокнули се и д |
| b n="63" /> држи леву певницу, а учитељ десну.{S} Она води опет све певачице у Брајковцу, па зн |
| за Јелену, своју кћер, – још је невина, дете је; а он препреден као враг. (Понда окрену други в |
| ој!...{S} Кристо, оди овамо...{S} Пази, дете моје, на кућу...{S} А и ви, слатка, молим вас, нем |
| инци сину.</p> <p>– Него дете је, знаш, дете.{S} Неуко је, нејачко је, да га даш тек тако од се |
| аш, да стрепим, кад се игра то коло!{S} Дете, као дете, мота се с другом децом око момака и дев |
| те врео пољубац на вреле јој уснице.{S} Дете отвори очи, насмеши се, па рашири своје голе ручиц |
| уз њега.{S} Бадава!{S} Мати је мати.{S} Дете не треба никад да је напуштено и остављено, можда, |
| .</p> <p>И нехотице се окрену Зорци.{S} Дете спава мирно и тихо као анђелак.{S} Румен је прелил |
| то њена оца.{S} Ја не могу рећи: „моје“ дете!{S} Јер видим, и ти је волиш, као да си је ти роди |
| же главе, а уздахну. </p> <p>Поред тога дете може добити и благодјејаније у конвикту блаженопоч |
| махере?{S} Треба јој!</p> <p>– Штета за дете.{S} Добра је срца.{S} Ја је знам.{S} Имала сам при |
| Јеца кроз плач, – ништа се не бринеш за дете.{S} Још му ниси ништа говорио.{S} Та, за име света |
| е дужности, то јест, да ли је та донела дете те и те младе или жене на крштење.</p> <p>Као да с |
| је Скила, мати, која би да удоми своје дете, његова Јелисавета; ако ће напред, наићи ће на Хар |
| оја једнаком љубављу милује свако своје дете, простирући меке рубине исто тако и под онога, кој |
| се пође кожа јежити.</p> <p>Ја бих моје дете знала и сама усрећити.{S} Овако сам се ослонила на |
| >– Знам, знам, господине! – зарадова се дете.</p> <p>– Идем,... сад ћу ја одмах...</p> <p>Неје |
| Знам ја, знам све до краја! – правда се дете, а застидела се. – *Цело ја знам; само још који пу |
| на стану.{S} А Тинка спремала и себе и дете. </p> <p>Данас отишла Тинка из Брајковца; а сутра |
| шијући белом свету, па хранити и себе и дете под туђим кровом и на туђем огњишту.{S} Али колико |
| бро учити?</p> <p>Хоћу, ујо, – одговори дете радосних очију. </p> <p>Мати, ја хоћу да идем у ла |
| увела у кујну, па нек учи Лепо је дати дете и у лер и на васпитање; али треба, Бог ме, женском |
| кво крштење, знају, кад им треба донети дете, да га поп Стева уведе у свето православље и у књи |
| епим, кад се игра то коло!{S} Дете, као дете, мота се с другом децом око момака и девојака, про |
| ил нек нацепа дрва....{S} Хајде, Триво дете моје, помози госпођи, видиш, сама је.</p> <p>– Раз |
| име речи да проговори, да не дође какво дете, те не купи за новчић свирајку од шећера, или кака |
| жељу.</p> <p>Тинци сину.</p> <p>– Него дете је, знаш, дете.{S} Неуко је, нејачко је, да га даш |
| ован, био већ у по гимназије.{S} Женско дете у седмој осмој ли годиници.{S} А најмлађе, син, јо |
| и Катица, – треба пазити на тако женско дете.{S} Али та, чини ми се, више пази на свог поп-Стев |
| к око неко доба, па је спавала као мало дете.{S} Али кад се пробудила, па се сетила синоћњег ра |
| ли никад неје марила, да јој се и једно дете мора везати за село.{S} Не ће се кућа Гојковића ис |
| <p>– Има оштар језик!{S} Право материно дете!{S} Али сестрића увек одржи у милости ујковој ипак |
| /p> <p>– Него ја не бих рекла, да је то дете рђаво, вели Ната за Јелену Рашићку.</p> <p>– Није; |
| к јој дође и девојче само поквареније. „Дете, за Бога, не треба ни да зна, да и тако што има на |
| да каже и да би то рекла, да није ту – „дете“, Даринка, а деца, дакако, не морају, свашта чути. |
| „леру“.</p> <p>– Нисам могла, тек зарад детета да јој – рече, очитам у очи; а ја бих знала, шта |
| Мати се дала у бригу, шта ће, куд ће с дететом.{S} Пита сестра брата за савет. </p> <p>Да га д |
| ав рачун направила, што је позајмљивала детету, кад јој је што требало за ручни рад, што га је |
| а васпитање; али треба, Бог ме, женском детету још много више кућевна васпитања.{S} Какво је то |
| крене, па „да извади можда свом рођеном детету очи из главе“ На преудају неје ни помишљала већ |
| у Румској или Митровачкој штедионици на детиње име.{S} А отуђити она рођену сестру од рођенога |
| или бербу у Фрушкој Гори, те се опомене детињства и старога весеља чика-Перина.{S} Том приликом |
| рчми..{S} Прође и каква друга Катина из детињства, прија-ова или сека-она, па је, на прилику, з |
| онда расправљало, кад деца несу ту.{S} Деца, да како, не морају свашта чути...</p> <p>Сви су м |
| рекла, да није ту – „дете“, Даринка, а деца, дакако, не морају, свашта чути.</p> <p>У то дође |
| е ово дана нада.{S} Тако су јој сад сва деца на окупу, па јој још неје била...</p> <p>Ту је и к |
| сејом.{S} То задржала и Катица, па њена деца и данас зову Давину тејком.{S} Па тако и сви у сел |
| у велику господу, па се поносе.{S} Наша деца!{S} Има и у Брајковцу још неко честит!{S} Биће још |
| г ме да се то све онда расправљало, кад деца несу ту.{S} Деца, да како, не морају свашта чути.. |
| а тамо на официрским забавама.{S} Па се деца још већма заволеше, замилова се Данило и Ната.{S} |
| а се једи.{S} Све се разишло од куће: и деца и девојка и слуга.{S} А већи краве ће доћи скоро и |
| , у гостионици „код зеленог дрвета“ А и деца се виђала тамо на официрским забавама.{S} Па се де |
| есеља чика-Перина.{S} Том приликом се и деца боље срађају.{S} А мајке се теше и челике надом, д |
| Кати, – а ти мени и не кажеш, где су ти деца?</p> <p>– Јован је отишао у виноград.{S} Има у поп |
| мајке се теше и челике надом, да ће им деца бити боље среће од њих... </p> <p>Ката Јаковљевићк |
| суделује.</p> <p>Пре него што ће синоћ деца полегати, у кући сека-Катиној неје ви било о друго |
| <p>– Шта мислиш, Стефане, кад нам дођу деца о вагацији кући?..{S} Катица Јаковљевићка мора пућ |
| S} Само да се већ једног дана прошетају деца, Бранко и Јелена, по Брајковцу испод руке Поред он |
| Нахвалиле се и накоштале свега.</p> <p>Деца, Јелена и Даринка, нестрпељиве, па отишле, да се з |
| цу из свог ђаковања и друговања.</p> <p>Деца расла две године напоредо у добу, када душа највећ |
| м две три (опет у миру и љубави!), док „деца“ не дођу.</p> <p>Ево и наше деце! – повика госпођа |
| Данас је чудно време!</p> <p>Стотинама деце из света уче се и васпитавају тамо, и буду људи... |
| триној деци.{S} То ће да буде радост од деце, кад им тетка из вароши разда поклоне!</p> <p>– Бо |
| е име Игњата Јаковљевића, док је његове деце. „Кућа је“ вели, „жив човек, не цигља ни набој, а |
| ни запамтило.{S} Шта ће удовица с троје деце, а у толиком добру?{S} Остао, до душе, леп иметак |
| , док „деца“ не дођу.</p> <p>Ево и наше деце! – повика госпођа Јеца, кад виде своју кћер с попи |
| ве“ На преудају неје ни помишљала већ и деце ради, а дакако, још је била држећа и млада доста.{ |
| груди...</p> <p>Госпођи Нати од седморо деце заживела јединица мезимица, па мати гине за њом.</ |
| изненада.{S} Но и да му је све седморо деце заживело; хватао би се крај с крајем, како се отац |
| ођа Ната, да не понесе штогод сестриној деци.{S} То ће да буде радост од деце, кад им тетка из |
| то себи или обично браћи, тетка-Катиној деци, узме, на прилику, штогод, па им чита.{S} Прочитал |
| ећ и десетак које „<title>Дарова доброј деци</title>“ од чика Стеве, које разних Полаженика и С |
| ад треба скоро и топ да пукне.</p> <p>– Децо, ја то не ћу моћи све издржати, – вели госпођа Нат |
| ло!{S} Дете, као дете, мота се с другом децом око момака и девојака, провлачи се кроз коло, па |
| ли, Боже, на све стране, а све за њеном децом и својом невољом.</p> <p>Госпођа Ката остала без |
| ете ви доћи, мало јео, па опет отрчао с децом.{S} Ако није и он код кола.{S} Знаш, да стрепим, |
| да оду у његову собу.</p> <p>Сад ћу ја децу пустити.{S} Него морам мало и школу отворити, да у |
| ад сврше своје школске задаће, искупила децу, што су били код ње у стану, па би поред народних |
| окренути на своју воденицу.{S} Довешће децу у Брајковац, венчаће их, и ти ћеш, можда, имати да |
| него што ће учитељ Кнежевић распустити децу из школе, ходају испред школске зграде Даринка, Је |
| ом зградом и чекају, да учитељ распусти децу из школе. </p> <p>Прижегло летње сунце, а они хода |
| је за то, што наши родитељи не спремају децу, кад их шаљу у школу, за раднике него за господу, |
| свет говори; оне живе, дакако, за своју децу, па – види Бог!..</p> <p>Даринка се и Јелена ухват |
| ића, којима је пречешњејши даривао њену децу, кад је долазио којему на крштење.</p> <p>Па с тог |
| бито разабирао за њу.{S} У сека– Катину децу већ сад гледе као у велику господу, па се поносе.{ |
| о и до сад, Ната Кати.– Знам ја, шта је дечија радост.{S} Коме ћу, ако њима нећу?{S} Да је њихо |
| драва сам до божје воље.{S} Шта ти раде дечица?</p> <p>– Хвала Богу!</p> <p>– А да шта ћеш!{S} |
| !“ рекла је, наравно, Ната Кати. „То је дечја радост!{S} Да коме ћу, ако њима нећу!?{S} Да је њ |
| > <p>У том и Тинкин Александар израстао дечко из основних школа.{S} Мати се дала у бригу, шта ћ |
| ога сахата и јаче, када га је по једном дечку звала нешто у дућан, јер чека муштерија– поручио |
| д не запита ни самога себе, како је том дечку?{S} Па за чију љубави сада“.{S} Кукавни човече!</ |
| римети:</p> <p>Диван алт, милостива!{S} Диван алт!</p> <p>Са женскињама је ликовођа имао највиш |
| е лепе куће с оне стране потока зачу се диван мушки тенор.</p> <p>Јелена познаје тај глас.</p> |
| то добро познаје писарев тенор, који би диван био, да кроз грло неје пропустио већ толико силно |
| е мога да одушевљено не примети:</p> <p>Диван алт, милостива!{S} Диван алт!</p> <p>Са женскињам |
| .{S} А ови завидљиво гледају, гледају и диве се... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>– О- |
| S} Ђура Јакшић би кликнуо.,„И бог му се диви!“ -- рече Јован, па стаде.</p> <p>Стали сви.{S} На |
| о би ми, како се шта ради.{S} Па сад се дивим мојој матери.{S} Видиш, Бранко, моја ти је мати ч |
| у натресла, и тако штогод.{S} Ја јој се дивим, да она све то смаже сама.{S} И ни паре дуга нема |
| могао је и више.{S} Човек се мора збиља дивити нашима старима, да су и толико прибрали, а без р |
| м овај лов сад него да сам данас уловио дивљег вепра у спахинском забрану.</p> <p> Мачак се стр |
| личанствено по ваздушном мору...{S} Или дивљи голубови и грлице јатомице залепећу крилима за ка |
| ало даље изгуби роморећи између густиша дивљих ружа, јагодњака, беле лозе, бршљана...</p> <p>Ра |
| е Дабижић, кад Кнежевић испева песму. – Дивна идеја! ·</p> <pb n="76" /> <p>И сад тек седе на с |
| , па стао код врата, па слуша.</p> <p>– Дивна идеја од вас, господине бележниче, да овде вечера |
| аудара подлошћу и нитковством!..</p> <p>Дивна летња ноћ с месечином повила земљу као мати чедо |
| дође у двориште свога ујака.</p> <p>Та „дивна идеја“, као што би казао Јеша Дабижић, пала је пр |
| пелица пућпуриче.</p> <p>Така забава је дивно пристала Даринчину срцу.{S} А преко њега није пре |
| и они удесили збор.</p> <p>Ох, како је дивно, слушајући их бар по издаље, пристао тај збор са |
| ко мушки брањаше.</p> <p>– Ох!{S} То је дивно! – прошапута милостива његова заштитница, па одго |
| е осећа необично жив.</p> <p>То је било дивно, милостива, вели бележниковици, а дошао, да каже: |
| , па се не миче, само да не узнемири то дивно мало створење.{S} А лептир шири своја шарена крил |
| е чину беху Карловци позорницом.</p> <p>Дивно се беше заталасало одушевљење у српском народу у |
| ом, осећа се сада Бранко ташт.{S} У тој дивној Фрушкој Гори, за којом је толико чезнуо, као за |
| екао Раја Јовановић, па макар поп Стева дигао „и кундаке и кондаке“ против „омладине, што само |
| аљем, – одговори Бранко.</p> <p>Попа се дигао, па пажљиво растире и онако већ до најситнијег па |
| вање бележниково, (а чак је и благајник дигао мало обрве и удостојио декламатора својим погледо |
| ству изнурену и понижену Србију на ново дигао и ударио темељ политичкој и државној слободи донд |
| „Ја не знам, што се толика хука и бука дигла за тог ђачића;“ а на некаквог Мушицког и Рајића, |
| е весео кикот и клицање.{S} Таман да се дигне и да види иза џбуна, ко је то, а пред њ испаде ма |
| шири своја шарена крила, час их скупи и дигне у вис, да му се боја и на горњем и на доњем делу |
| силније, где тише, да се као талас час дигне, час спусти.</p> <p>И благајник.</p> <p>~ Ено га, |
| га цмокну у чело...</p> <p>– Господо, – диже се бележник, – ако и јесте лепи српски обичај, да |
| па му се час разлива као милота, час га диже, да некуд зар полети...</p> <p>Мало за тим, па је |
| квога разговора са својим ујаком, па се диже, да иде.</p> <p>Куда журиш?{S} Седи, да разговарам |
| астаде и куцну у капак.</p> <p>Капак се диже.{S} Испод њега провири најпре мала бела ручица; па |
| а му пројури кроз сву крв, а коса му се диже.{S} Скинуо шешир, одахнуо, па брише рупцем зној с |
| е та намишљена старина; па сам устаде и диже чашу:</p> <p>– У нашем венцу има једна ружа...</p> |
| раћају кући из посете.{S} Па сад се тек диже госпођа Јеца са својом кћерком, да полазе кући.{S} |
| рено море, где борба за живот као вихор диже и ваља вале то себичних страсти то племенитих смер |
| ремена сад је таки,</l> <l>За слободу с диже сваки.</l> <l>Бела вила ори глас:</l> <l>Устај, Ср |
| о и долина, тамјан мирис, што се к небу диже из цвета“ и из српског света.</p> <p>И томе чину б |
| тари пензионирац. – Господо моја!{S} Ја дижем ову чашу у здравље једне вредне домаћице, верне с |
| ..</p> <p>Бележник се већ неколико пута дизао, да опет он наздрави, али га увек задржаше остали |
| чавати народ, водити политику за народ, дизати позориште за народ, а нити они познају народ, ни |
| Section" /> <p>Из куће Јаковљевића куља дим на димњак.{S} На огњишту се пуши и ври у пуним лонц |
| илично већ иње; гладни гледа, како куља дим на врата.{S} Око сенице, чује, зуји и бруји вредан |
| еници свој да баш видиш, како куља плав дим на врата. </p> <p>Намештај у тој собици је једна по |
| о је, а то „<title>Живот и прикљученија Димитрија Обрадовића нареченога у калуђерству Доситеја: |
| " /> <p>Из куће Јаковљевића куља дим на димњак.{S} На огњишту се пуши и ври у пуним лонцима, а |
| ма и ниским гдегде искривљеним плетеним димњацима.{S} Скромна али, као снег, бела црквица лебди |
| тева под својом сеницом, па пушта густе димове кроз подсечене бркове; глади дугим сухим прстима |
| !{S} Тако и чика!{S} Само да га нико не дира! – нашали се и Јелена. </p> <p>Где је Бранко? – пи |
| уплете бележниковица.</p> <p>– Жено, не дирај у своју сестру по Еви, – опет је, бојаги, утишава |
| а је пошалицама и младачким несташицама дирнуо у живац и мушку и женску омладину народну; та шт |
| е по вајкадашњи мири поредак ноћни тако дисармоничан дар мар, на стародавне домаће добре обичај |
| зар ти не видиш, да у нас нема никакве дисциплине, нема странке: ради, како ко хоће, а живи јо |
| торитетима.</p> <p>– Па може ли ту бити дисциплине? </p> <p>– Још те какве!{S} Сви знамо, шта н |
| где живе душе.{S} Као да се све, штогод дише, под камен завукло или се у земљу урило, тек зар д |
| чета.{S} Тај не ће бити паметнији ни за длаку...{S} Но, но,... поче бележниковица. </p> <p>У то |
| му је задаћа задата за вечерас.{S} Вук длаку мења, али ћуд никада.</p> <p>Никада свог века неј |
| и у њој паламара, чивија, жица, чекића, длета, кљешта, и– Бог те пита шта све још!{S} У зазидан |
| лавнога Брајковца нађоше се увређене до дна дубљине своје домољубиве душе на тако обесвећење ст |
| нати мора, најсавршеније свој пчеларски дневник.{S} Можда је мислио, да се и он кадгод баци у к |
| идеје.“</p> <p>У Брајковцу је то сад на дневном реду. </p> <p>Па и госпођа Ната и госпођа Рашић |
| да бркаш практичност с егоизмом.{S}Ја, до душе, немам толико чуства за општу ствар, немам накл |
| бу мушкарца неожењена.</p> <p> Даринка, до душе, мисли, ту је брат, Јован, па, како он хоће.{S} |
| анко се сећа свога оца.{S} Једва га је, до душе, упамтио, али и оно мало успомене не беше врсно |
| и практично са лепим.{S} Млад човек је, до душе, и жељан друштва на селу.{S} А време му је, да |
| бити од њега кадгод нешто!{S} Две јаке, до душе, за вратом не ће имати никад, јер... за тај хле |
| небрат према сестри.{S} Тога страха се, до душе, доцније опростио, јер као да је омирисао, да Б |
| не!</p> <p>– Боже мој, секо. – рећи ће, до душе, као и до сад, Ката Нати, – зар то мора бити?</ |
| .{S} Тек Тинка дахну душом.{S}Неје јој, до душе, лако било ломити руке, перући туђе рубље, ни б |
| бојаги, да се поздрави с њом.{S} И он, до душе, вешт момак за таку прилику:{S} Али и она не зн |
| цу из Варадина.</p> <p>Ја сам му рекао, до душе, да се спреми за село, – дочека исто тако и жед |
| роје деце, а у толиком добру?{S} Остао, до душе, леп иметак после Игњата Јаковљевића.{S} Но тре |
| о свог благослова; не знам ништа друго, до да се молим Богу за тебе.{S} Шта ти ваља радити, то |
| орио пешачећи на овој врућини.{S} Радо, до душе, пешачим по гори; али у јулију месецу, на овако |
| уд, полетела би.{S} По најпре и једино, до душе, полетела би била тамо преко потока оној кући, |
| <p>Ужурбала се цела кућа.</p> <p>Јест, до душе, у род ће се, и то у род, као у своју рођену ку |
| такав разговор.{S} Мисли њихове имају, до душе, своју извесну цел, али су још увек без одређен |
| ариће га какав напит.{S} Казала сам му, до душе, и сама, да потражи Мацу, па да је пошље кући.. |
| чини Брајковац нешто празан.{S} Сви су, до душе, ту, и мама, и тетка Ката, и Зорка, и Владимир, |
| је то за Брајковац...{S} Има Брајковац, до душе, своју госпоштину.{S} Али осим господе из среза |
| ица пресече: </p> <p>– Но, да Богме,... до сад вам је био ту друг,... хајде-де, прашта вам се.. |
| боље позна. </p> <p>Попина Јелена...{S} До душе, за госпођу Јелисавету говоре не знам ово оно.{ |
| , и бележник га протежира за писара.{S} До сада је увек оправдао оно уздање, које су имали у ње |
| па иде по кући, као да нешто тражи.{S} До подне је још како тако и прошло; него после подне се |
| лепо певате, – примети учитељ Јелени, а до ње се нашао.</p> <p>– Морам најпре питати матер и чи |
| славу и нове невоље од Немање и Косова до данашњег дана; па је пошалицама и младачким несташиц |
| мах дохвати виолину, па пође од једнога до другога, да им огледа гласове.{S} Мушкарце зна и од |
| се Јован вратио, отпративши свога друга до првога манастира, у село, сврну уз пут код госпође б |
| памћење не изневери, кад се опомену, да до сад неје ни мислио о њему, бар не озбиљно; ако га се |
| ејала.</p> <p>– А Даринка је поцрвенела до иза ушију.{S} Заборавила, и да навуче дубљена очи ма |
| да буде свој човек, а за толико година до сад не запита ни самога себе, како је том дечку?{S} |
| чули и научили бар „Коло Бранково“, па до првих књижевних умова, који стварају мишљења у књиже |
| оји је можда закинуо од својих уста, па до првога богаташа, – од људи неписмених, који су тек и |
| ам шта.{S} Стало поп-Стевану ипак доста до тога, да му сестрић бар лепо мисли о њему, као да се |
| у страна, да оданде још допрате спровод до Карловаца.{S} Једва је могао ко да верује, да кола, |
| м једне опште народне свечаности, какве до сада једва да је било кадгод у нас.</p> <p>– А, знат |
| ло и његове и женине сиротиње, даде све до последње крпе, а не задовољи неситог мамона, нити за |
| нули у смех.</p> <p>– Знам ја, знам све до краја! – правда се дете, а застидела се. – *Цело ја |
| е, која се устумарала горе и доле, дође до ушију познат женски глас с радосним ускликом:</p> <p |
| >– Като,— примети Ната сестри, кад дође до воде и замочи руке, да их пере, – могао би ти Трива |
| це, па глава да му пукне.{S} А дошао је до искуства, да је хладан сир с црним луком за њега нај |
| ли, како јој ипак мио Брајковац, јер је до пре млади учитељ, господин Кнежевић, често долазио к |
| вечере заређале здравице, као да му је до сад све тек као шала изгледало.{S} Прочачка опет грл |
| па и према самоме ујаку, с којим их је до сада Стајић све предусретао, он, који је иначе о сва |
| е славнога Брајковца нађоше се увређене до дна дубљине своје домољубиве душе на тако обесвећење |
| нема.{S} Расписаћемо по новинама, да се до извесног рока има пријавити; не пријави л се, сматра |
| дно, да сам своје ножно тај глас однесе до највишег места своје претпостављене власти у Брајков |
| би учитељ обично узео своју виолину, те до неко доба изводио из ње какве мелодије.</p> <p>Јелен |
| није извести.{S} Од паропловске станице до Стражилова пуне су руке посла..</p> <p>У једаред сти |
| з села, а беше све ближе селу, допираше до њега необичан лавеж паса.{S} Као да се сви пси у Бра |
| Стева све на развлак, док га испраћаше до врата на улицу.{S} Знам, да те мати једва чека.{S} Д |
| а ти, – рече, – не могу дати ништа више до свог благослова; не знам ништа друго, до да се молим |
| ни беле.</p> <p>Само Зорка када дођоше до онога џбуна иза врта, где се оно први пут сусрете он |
| а, па таман кад је „дорастао до копља и до коња“, он забоде копље у ледине, па, ако је нешто св |
| же мој, секо. – рећи ће, до душе, као и до сад, Ката Нати, – зар то мора бити?</p> <p>– Немој т |
| ој ти ту мени! – одговориће опет, као и до сад, Ната Кати.– Знам ја, шта је дечија радост.{S} К |
| раву у хладовину, да чита.{S} Обично би до сад у то доба већ био код Јована; али га јутрос нешт |
| . </p> <p>Колар са својом сестром стоји до зида.{S} Па чак се и њих двоје тргоше како попина Је |
| дине Бранко! – зазвони звонки глас неки до Бранкових ушију.{S} Бранко се трже.{S} Близу њега ст |
| Не свиди јој се.{S} Па да сте пречекали до недеље, сви би заједно на светковину.{S} Ми и онако |
| к прође беседа“!{S} Шта је госпођи Нати до беседе!</p> <p>– Ја сам, – вели, – за то већ стара, |
| усиљеном шалом а учтиво Бранко, дошавши до ње.</p> <p>– Ја нисам вама „госпођица“ Јелена, – при |
| спровод се пружио, колико је од вароши до самога Стражилова, као да нико не хаје за жарко јули |
| Како ти?</p> <p>– Да рекнем, здрава сам до божје воље.{S} Шта ти раде дечица?</p> <p>– Хвала Бо |
| анко се насмехну:</p> <p>– Док ја дођем до своје Еве, протећи ће доста Дунавом.</p> <p>– Мој си |
| да одушевљење њено неје изнуђено ни чим до правим заносом за идејама, и правом српском љубављу |
| – поцрвене, е, поли га, Бога ми, румен до иза ушију.</p> <p>На једаред би Бранку све јасно, пу |
| <p>А Јелени одлану.{S} Но је поли румен до иза ушију, кад примети, како се сви окренули њози.</ |
| доста свежа и унегована, изађе преда њ до по дворишта.{S} Натукла лаку повезачу на лице, да јо |
| насвој прозор.</p> <p>Млади колар стао до одра, па се не миче.{S}А уза њ његова сестра, па се |
| им скамијама, па таман кад је „дорастао до копља и до коња“, он забоде копље у ледине, па, ако |
| ...</p> <p>Јован је сад још већма дошао до тога уверења, да треба да остане код куће.{S} Треба |
| и само!{S} А не знаш, да нема још много до недеље?</p> <p>Ви сте мушки увек тако комотни!{S} Та |
| а вечерње.{S} Но колико јој збиља стало до поп-Стевана, ето, неје ни приметила, да он и не оде |
| азире много на њих.{S} Неје му ни стало до ове врсте људи, из тих се, по његову уверењу, не да |
| вене крајеве, па му није никада ни било до невоље, да та својства своја изоштрава.{S} Ми све ви |
| ећ окрену на друго:</p> <p>Хајд заједно до куће, ако хоћеш к Јаковљевићима.{S} Сад не ћу тамо.{ |
| пођа Рашићка хоће да му век поједе, што до сад већ неје говорио с нећаком својим о томе.{S} А о |
| Наука је једина врсна, да и небраћу бар до сношљивости зближи.{S} Она не пита, јесам ли ја руча |
| Па ако онда то учиниш, скинућу ти шешир до земље.{S} Немој да се и на тебе примени оно:{S} Кога |
| е дигао, па пажљиво растире и онако већ до најситнијег патрићка догорелу полушку своје цигаре, |
| /p> <p>Једва око поноћи дошао и Дабижић до речи, да наздрави оној идеји која живи у српском нар |
| под прозорима попине Јелене и да допру до Стајића, док већ и он не дође у двориште свога ујака |
| ост, што води с лађе на обалу.{S} Одмах до њих су певачке дружине.{S} Ту ћете најбоље видити сп |
| јим гостима из Брајковца нашао се одмах до гроба. </p> <p>Даринка с побожним заносом стала, па |
| тевина Јелисавета даде се обрлатити још до куће, да ће заложити своју реч.</p> <p>– Видићемо јо |
| млађанога песника и понесоше га у варош до свечанога одра на тргу, где беху свечани говори једн |
| , што га спремају.</p> <pb n="55" /> <p>До јако би учитељ обично узео своју виолину, те до неко |
| , како митроносни песник омладине свога доба, Лукијан Мушицки, и учени архимандрит Јован Рајић, |
| својом кћерком Јеленом. </p> <p>Од тог доба остао је поп Стева и опет катихета и месни школски |
| изнад чаша даје такат. </p> <p>Данас је доба рада, општега рада! – развикао се Јован с Дабижиће |
| , да се, ево, све више њих тек у новије доба сећају, – одговори Бранко, –да су познавали Бранка |
| еде код сестре на очеву дому које летње доба или бербу у Фрушкој Гори, те се опомене детињства |
| противних разлога је, по њену, од неко доба, тајному мишљењу, доста, када што покреће Брајкова |
| ишћанских!{S} Већ ми бучи глава од неко доба.{S} Свуда Бранко и само Бранко!{S} Успалили сте се |
| {S} Али госпођа Јелисавете нема од неко доба, па, ево, ни данас. </p> <p>Е, па тако седи сека К |
| као што ти умеш.</p> <p>– Он је од неко доба врло заћутао.</p> <p>– Ко?</p> <p>– Бранко.</p> <p |
| .. </p> <p>– Доста ја већ гутам од неко доба, – загрми Рашићка.</p> <pb n="36" /> <p>– Гром и п |
| на ум, да примети, то је, како од неко доба не може ни о чему да мисли, а да у једно не помишљ |
| љ обично узео своју виолину, те до неко доба изводио из ње какве мелодије.</p> <p>Јелена би се |
| .{S} Заспала ноћас у плачу тек око неко доба, па је спавала као мало дете.{S} Али кад се пробуд |
| и.{S} Језик народни презрели беху у оно доба сви и мањи и већи књижевници, па и сам Рајић и Муш |
| о срдит отишао прексиноћ од ње, а од то доба није нашао за вредно, да јој и речи рекне, осим шт |
| а-Анти.{S} А благајник и бележник од то доба, чим се мало ђорну, одмах терају писара, да им дек |
| колске општине у Брајковцу.{S} Но од то доба никада га неје успомена понела за покојном Стазом, |
| е нађе нас неколико људи.“</p> <p>Од то доба пази писар добро, како ће изводити своје теорије и |
| дује се Јелена цео дан.{S} Што ближе то доба, њој срце све јаче куца.{S} А кад већ дође, и да с |
| ље кући...{S} Гле, молим те, које је то доба, па је још нема.{S} Свако се то одмори, бар кад не |
| е око догађаја, што га је омладина у то доба спремила, а цео народ прихватио свом вољом својом |
| вину, да чита.{S} Обично би до сад у то доба већ био код Јована; али га јутрос нешто одговори, |
| ilestone unit="subSection" /> <p>У исто доба иду Јован Јаковљевић, Бранко Стајић његов „друг из |
| рукче ни мислила.{S} Кнежевић је, вели, добар и ваљан млад човек, прилика таман као наручена за |
| овици. (И за писара, дакле, хвала Богу, добар знак, да се раскравио, кад, ето, хоће да се шали. |
| ба па у ребра: то и то је.{S} Из далека добар косач замахује.{S} Међу нама није ни речи било о |
| вратити за хладовине, кад хоћеш, пут је добар, а сад ти иде под ногу.{S} Доћи ћеш само пре, нег |
| е...</p> <p>Дотле је Трива извукао, као добар кочијаш, коњима уши, па их омутком сена из кола и |
| и кроз двориште, не може попа, а да као добар домаћин, овде онде не завири, ма само по старој н |
| у разговор, – опет ће она – он је тако добар!{S} Је ли да је Бранко добар?</p> <p>– Врло добар |
| он је тако добар!{S} Је ли да је Бранко добар?</p> <p>– Врло добар.</p> <p>– И мати га воли.</p |
| Је ли да је Бранко добар?</p> <p>– Врло добар.</p> <p>– И мати га воли.</p> <p>– Наравно, нарав |
| узе поп да кује, док је врело. – Узећеш добар стан, па ћеш држати ђаке са стране у стану.{S} Им |
| неко опањкава код власти, па сваки час добија некакве налоге, – вели Бранко. – Чини ми се, да |
| и оно мало „знања“ трговачкога, што га добије у тако званим вечерњим школама, а чистећи преко |
| reign>, ништа не знам.</p> <p>– Рашићка добила кошар,... ето, то ти је! – затрча се бележник, к |
| о хаљини, што ју је сама још о Духовима добила, па онда и о којечему другоме – готово без праве |
| <p>Опет смех.</p> <p>– Пак?</p> <p>– Па добила кошар.</p> <p>– Кад је то било?</p> <p>– Синоћ.{ |
| готово цело село знало, да је сека Ката добила гошће, јер је готово цело село било на раскршћу, |
| Бог сачува! – уздахну госпођа Ната, кад добила времена, да стресе прашину с хаљина.</p> <p>Ката |
| ву крчму, бојаги, из шале.{S} То је име добила отуд, што је писар (кад се први пут опио у њој, |
| е? – пита их Бранко.</p> <p>– Јесмо.{S} Добили смо место међу изасланицима учених друштава. </p |
| исар мало поскочи са столице. </p> <p>– Добили смо канда негде гостију!</p> <p>Понда се узврпољ |
| здања.</p> <pb n="104" /> <p>- Јесте ли добили приступнице? – пита их Бранко.</p> <p>– Јесмо.{S |
| арија, тек без њега ко зна би ли од мах добили песнике као што су Змај, Ђура Јакшић, Владислав, |
| , што га је обично наследио или, можда, добио у мираз, и оно мало „знања“ трговачкога, што га д |
| ади отац Варнава, манастирски намесник, добио мало одушке, да се провесели с веселим Брајковчан |
| да је пре недељу дана у Бечу на једаред добио од свог ујака поп-Стеве из Брајковца писмо с пет |
| му било дуго време, чамио је, док није добио своју половину, своју Еву.</p> <pb n="70" /> <p>Б |
| а уздахну. </p> <p>Поред тога дете може добити и благодјејаније у конвикту блаженопочившег патр |
| . </p> <p>– Одоше у саборницу.{S} Једва добише места унутри.</p> <p>– Бранко се не одваја од Да |
| усрећи човека, да буде вредна домаћица, добра мати, верна супруга, и тако даље.{S} Баш тада је |
| о радо у њој?</p> <p>За мене је, синко, добра и овако.{S} Ја сам је из темеља зидао.{S} Ко посл |
| } Треба јој!</p> <p>– Штета за дете.{S} Добра је срца.{S} Ја је знам.{S} Имала сам прилике две |
| рати натраг у село. </p> <p>Та последња добра мисао, што му паде на ум, а нуз то и мирисни фруш |
| /p> <p>Благајник мисли: „Ништа лепше од добра пива.{S} Ал куд сви Турци.{S} Мисли, но га мрзи, |
| неке милине, кад помисли, како ће му се добра душа опет обрадовати, кад јој сутра оде.</p> <p>У |
| Од кад те, мајко, нисам видео, ја јоште добра нисам видео! – а у исти мах падоше му на ум њене, |
| што је то урадила девојка, која је тако добра другарица била Даринци.</p> <p>– Сирота Јелена!{S |
| – Моја мати.</p> <p>– Ваша је мати врло добра.{S} Знаћу и њој захвалити, – рече Бранко галантно |
| јој рођеној крви.{S} Сачма му је крупна добрано прорешетала самурину на дебелој глави...</p> <p |
| армоничан дар мар, на стародавне домаће добре обичаје и моралу Брајковцу тако опасан атентат, д |
| ећа.{S} Тек удовице!{S} Ух-Ух!{S} Па би добре маме, да прозру мало бар и у будућност, макар да |
| како се засмејао.</p> <p>– Слатки уја, добри поп Стева, сам је био проводаџија.</p> <p>Опет см |
| е за јуначко здравље, поздравиће се као добри пријатељи.{S} Па ако не узмогну опет напоредо, зн |
| а, ако Бог и срећа дадне, таман ће ти у добри час доспети за капелана.</p> <p>Јест, и ја то мис |
| а је најпаметније слушати песму.</p> <p>Добри чича подиже главу к певачу, па му показа место уз |
| воју столицу, зар да се увери, је ли на добрим ногама, па – на здравље!{S} И цело вече „нити пи |
| } Добро дошли!{S} Ко не би био рад тако добрим и милим гостима!{S} Добро нам дошли!</p> <p>– Бо |
| подар начеоник, човек иначе мирољубив и добричина, па доста и у годинама, и он већ ратоборнији. |
| не иде више с омладинским скупштинама, добро; наћи ћемо други начин.{S} Сви путови воде у Рим. |
| њи?{S} Браца баш сад устао.</p> <p>– Е, добро кад је устао.{S} Да му бар кажем с Богом!</p> <p> |
| да ступи на позорницу! </p> <p>Бог ме, добро она изиграва своју ролу, – опет ће бележниковица. |
| био рад тако добрим и милим гостима!{S} Добро нам дошли!</p> <p>– Боље нашли! отпоздрави и Ната |
| у Брајковац, да проведе које време!{S} Добро му дошло баш с тога што је у то време овде доле н |
| има.</p> <p>– Гле секе!{S} Гле Даре!{S} Добро дошли!{S} Ко не би био рад тако добрим и милим го |
| ...{S} Јеси ли навукла рукавице: ...{S} Добро је.{S} Чувај се, да ти их не препали ветар и сунц |
| изасланицима учених друштава. </p> <p>– Добро је.{S} То је прво уз мост, што води с лађе на оба |
| p> <p>– Морамо још у суботу...</p> <p>– Добро, даклем, још у суботу отићи ћете на ту параду у К |
| ну срцу оним својим понашањем.</p> <p>– Добро је, – рече и потајно се насмехну.</p> <p>А Јелени |
| !</p> <p>То је госпођа Рашићка нашла за добро, да извије, када је дошла, да врати „физиту“ Слав |
| Било ти је Брајковачко друштво, и сама добро знаш, као једна кућа.{S} Него од како се уселише |
| знутра јед, сам јед, као да не слути на добро.</p> <p>– Да, да, треба да идеш, да видиш матер,. |
| или у своје време јуност или младеж, па добро било.{S} Од кад дође та омладина, не знаш, каква |
| де он да рекне, као тек да одмахне: „Па добро!“ Но се трже.</p> <p>– Хвала вам.</p> <p>– Па, оп |
| ад мали за њену ћер.{S} Побринула се та добро и за себе и за њу.{S} Знаш ли ти, да ће она израд |
| и тако даље.{S} Ко седи с миром, том је добро.{S} Богу божје, цару царево, па мир!</p> <p>– А н |
| р и који дан дуже...</p> <p>– Ха, то је добро.{S} Понећемо пар гусака и који пар пилића, који д |
| рах је, чини ми се, први пут ове године добро понео.</p> <p>– А знаш ли, колико је година том о |
| емаш мужа...{S} Александре, хоћеш ли се добро учити?</p> <p>Хоћу, ујо, – одговори дете радосних |
| <p>– Знам ја то врло добро.{S} Сећам се добро покојнога оца свога, како је тај умео ринтати и р |
| > <p>Јеша Дабижић вели:</p> <p>– Баш се добро осећам!{S} Тако мора бити ономе, коме пусте у нев |
| <p>– Пак?{S} Шта сад?</p> <p>– Па биће добро.{S} Госпођа Рашићка зна сваку воду окренути на св |
| највише писарев.</p> <p>Учитељ и сувише добро познаје енергију Брајковачке интелигенције.{S} А |
| оже да схвати, ипак осећа, да је лепо и добро, кад сене само толико радује том Јелена и Даринка |
| реме му је, да помишља и на то, како би добро било, да доведе домаћицу у своју кућу.{S} Па то ј |
| пати, који више зна.{S} Данас само они добро пролазе, који што више знају.{S} Али пази, да се |
| пријатно.{S} Баш се, на против, са свим добро осећам.{S} И не могу довољно бити благодаран ујак |
| ужно, – одговори Јован. – Него то би он добро прошао с нама.{S} Хајде, да ми дамо донети, па да |
| само за матер своју и више ни за какво добро. </p> <p>– Да, и опет велим, – узе опет Јован – ш |
| н мах хтео да оде из Брајковца.{S} Него добро, те то неје никоме казао, јер би морао јавно и по |
| нта, ступио преко прага, где се он тако добро осећао.</p> <p>– И хоћу мало да приседнем, – одго |
| тако јој треба!{S} Тај господин Бранко добро јој је напаприо у нос, може га сад песницама трти |
| </p> <p>– Ви се заиста, госпођице, врло добро забављате, – пребацује јој учитељ; – у вече са мн |
| а донесем сада радованца.</p> <p>– Врло добро! – проговори писар. – Пиво чисто стужи човека.</p |
| толико зноја.</p> <p>– Знам ја то врло добро.{S} Сећам се добро покојнога оца свога, како је т |
| који је иначе о сваком увек најпре само добро мислио, пређе сада у гнушање.{S} Ујков кућа поста |
| а просвете, где народ не стоји економно добро.{S} За то сте ви ту, па учите народ,... да, учите |
| па да дозна, ко је дошао.{S} Баш му то добро и дошло.{S} Нема ти, вели, несноснијег посла, нег |
| е, шта који певати може.</p> <p>Особито добро познаје писарев тенор, који би диван био, да кроз |
| а особито госпођа Катица, – та, она бар добро познаје Јецу Рашићку, – наравно, да су и оне биле |
| на Стратимировића.{S} Ако се Александар добро узучи ја ћу сам молити његову свјатост, да се сми |
| ико људи.“</p> <p>Од то доба пази писар добро, како ће изводити своје теорије и стављати ипотез |
| не осврће на то, што ће рећи свет; јер добро зна, шта о њој тај свет може говорити.{S} Она, шт |
| и ватреног Радованца.</p> <p>Кнежевићу добро дошло било, да се прође у чистом планинском вазду |
| Како ћеш?</p> <p>– Пешке.</p> <p>– Баш добро.{S} Отпратићу те донекле.</p> <p>– Немој донекле, |
| не подиже очију...</p> <pb n="49" /> <p>Добро те се у томе помешали с осталим друштвом.{S} Учит |
| нег, бела црквица лебди, као преставник доброга духа, над сеоцем на полеђини једног брдашца тик |
| кад да је напуштено и остављено, можда, доброј срећи и само себи, кад му је Бог дао матер, најб |
| броји већ и десетак које „<title>Дарова доброј деци</title>“ од чика Стеве, које разних Полажен |
| ако сретна била, па била у стану у тако доброј кући, као што је госпођа– Натина.{S} Па, Бог зна |
| !{S} Боже мој, и она је мати.{S} Само у доброј намери могла је доћи на таку мисао.{S} Да уда св |
| вели бележниковици, а дошао, да каже: „Добројтро!“</p> <p>Бележниковица га задржала на сир с ц |
| уј, игумане..."</p> <pb n="69" /> <p>На добром је месту, – одговори опет на то Бранко. – У селу |
| ан, мала Зорка, – сви полетеше њему као добром старом познанику.</p> <p>– Тако се дочекују гост |
| агостања.{S} Без материјална напретка и добростања, чему књига, чему просвета, чему живот?{S} А |
| све на себи да искуси!{S} Ја сам прошла добру школу: цео је живот школа.{S} По дебела је књига, |
| ли са својом Кристом.{S} Намерила се на добру девојку...{S} Трива јој је брат.{S} Он кирија, а |
| га зар не препали сунце.{S} Познаћеш је добру домаћицу.{S} Засукала рукаве, па чисто на њој и у |
| та ће удовица с троје деце, а у толиком добру?{S} Остао, до душе, леп иметак после Игњата Јаков |
| је искрен и прост.{S} Обадве још у оном добу девојачком, у ком последњи бој бије између себе на |
| /p> <p>Деца расла две године напоредо у добу, када душа највећма пријања; па готово прирасле је |
| у и наду млађаних душа и приличи њихову добу, а и не слуте, колико ће се весала поломити на узб |
| и приволео на Рашићкино наваљивање, да доведе Бранка кући, ако је то сматрао и као неки начин, |
| јутро.{S} Некоме се ваљда прохтело, да доведе Бечки одбор, који је пратио Бранка од Беча, као |
| помишља и на то, како би добро било, да доведе домаћицу у своју кућу.{S} Па то је прилика, као |
| но трла руке, кад јој пало на памет, да доведе поп-Стевина сестрића кући!{S}И Бранко, ето, доша |
| о је по Брајковцу, како је госпођа Јеца довела била поп-Стевина сестрића у кућу, да му наметне |
| >– Е, то је лепо од поп-Стеве.</p> <p>– Довео га, да ту проведе вакацију...{S} Ал не знам, што |
| ој, кажу, био и заверио, да не ће никад довести у своју кућу страну женскињу, „домостројитељку“ |
| аку воду окренути на своју воденицу.{S} Довешће децу у Брајковац, венчаће их, и ти ћеш, можда, |
| во коло, коју декламацију, један говор, довешћемо гајдаша.{S} Ето села!</p> <p>Бранко Стајић пр |
| За што, госпођице?</p> <p>Бранко се не довија ни из далека.</p> <p>– И опет „госпођице“!{S} Ср |
| примети овај.</p> <pb n="78" /> <p>– Не довијате се, где је? – опет она.</p> <p>– Не могу да ми |
| с неким ковачким калфом, па је не можеш довикати с улице.{S} Кад опет оде по воду, као да је се |
| тској и Славонији, могу смело и поносно довикнути: „Нови Саде у заман ти хвала, када теби Карло |
| то васпитање, кад мати сама, тако рећи, довлачи кћери курмахере?{S} Треба јој!</p> <p>– Штета з |
| ти живео; а нити ће га хтети нити умети довољно разумети.{S} Дође му на памет и Даринка.{S} Чуд |
| тив, са свим добро осећам.{S} И не могу довољно бити благодаран ујаку, што ме је дозвао, да про |
| а одмах...</p> <p>Неје имала када ни да доврши, што је у радости хтела рећи, већ најпре поскаку |
| – га-а-ја... </p> <p>А Јеша још не беше довршио, таман најлепше полетео!{S} Но речи му се изгуб |
| , зашто је долазак сека–Катиних гостију догађај за Брајковац.{S} Па сад још тим више, што се сл |
| } Па као да су целом селу дошли!</p> <p>Догађај је то за Брајковац...{S} Има Брајковац, до душе |
| есто, које је бивало позорницом највише догађаја, што засецају у живац политичкога и културнога |
| <p>Разговор њихов врзао се највише око догађаја, што га је омладина у то доба спремила, а цео |
| о се у истини прави народ забавља о том догађају...</p> <p>Сад се три млада пријатеља највише с |
| аста побрдица, да им мало даље пукне на догледу сремска равница испрекрштана друмовима, ишарана |
| агајник, писар и други певачи већ су се договорили, како ће после певања на пиво „Код разбијене |
| помислише сви мушки у један мах као по договору... </p> <p>За Брајковачки певачки збор, дакле, |
| ће Јеша. – Не ће српски народ клонути, догод уме да штује и мртве поборнике, (на ту је реч баш |
| :lang="la">ceterum centeo</foreign>.{S} Догод ми будемо из школа изалазили као господа, а не ка |
| , „док се поје, док се винце пије... „— догод је и једног ваљда српскога ђака.{S} Талијани имај |
| идеје.{S} Дух времена сад је таки.{S} И догод дух времена буде народ схваћао, умеће поштовати з |
| поред ње.{S} Ако и зна, да све, што се догодило у кући поп-Стевиној, носи на души и на образу |
| ире и онако већ до најситнијег патрићка догорелу полушку своје цигаре, те је утрну.{S} Метну ше |
| ељу пренос костију Бранка Радичевића! – дода Јован. – Решено је, да се пренесе на Стражиловачки |
| рећи, да је народ сам себи напуштен, – дода Кнежевић.– И још се од нас захтева, да потпомажемо |
| из концепта.</p> <p>– И ја бих рекао, – дода бележник. – Него кад велиш, да је сам Варнава у ма |
| еда.</p> <p>Као да није узела озбиљно,– дода онај.</p> <p>Мислим и сам тако, – примети Бранко.< |
| </p> <p>– Гле мене!{S} Како бих смела?– дода још ова друга, што нађе за вредно, да и себице уве |
| а. (Као бојаги, ту је варошкиња.) Понда дода опет с прекором: – шта теби фали Не знам, шта би и |
| <p>– Не знам, – једва промуца.{S} Понда дода живље:– Да видиш само!</p> <p>И узе Даринчину руку |
| брише рупцем зној с чела.{S} И нехотице дода уз учитељев усклик: </p> <quote> <l>„Само само да |
| шићка помрче оштро на њу очима; па само дода: </p> <p>– Ти си невина, срце моје; да Бог ме, па |
| ни да му погледи у очи.{S} Али тек опет дода: </p> <p>Па ако онда то учиниш, скинућу ти шешир д |
| de">Keine Rose ohne Dorner</foreign>! - додаде стари пензионирац. – Господо моја!{S} Ја дижем о |
| д опет слободнији. (Понда се затрча, те додаде:) Ви сте анђео храбрилац!</p> <p>– Молим, молим, |
| познаницом.</p> <p>– Него још нешто! – додаће Бранко. – У ову недељу ћемо и ми овде да држимо |
| ица у Русију.{S} Побегли, да Бог ме.{S} Додијало им овде гоњење за веру као и у Турској, па се |
| ему лептирски прах слатког ђаковања, не додирнут незграпном руком оне немани, која сад дрско те |
| и.{S} Она је, тако рећи, Игњату и свећу додржала.{S} Има род рођени, па неје тако, што кажу, ис |
| ветине, која се устумарала горе и доле, дође до ушију познат женски глас с радосним ускликом:</ |
| на усрећити тек, као жена, као мати.{S} Дође му и ујакова реч на памет; „Ваљда не мислиш, да ће |
| а хтети нити умети довољно разумети.{S} Дође му на памет и Даринка.{S} Чудновато!{S} Од њена су |
| еве из Брајковца писмо с пет печата, да дође, ако хоће, у Брајковац, да проведе које време!{S} |
| руком, да и Бранкову матер превари, да дође, те јој се поклони!{S} Ал биће и то.{S} Све је уде |
| он дошао, што неје нашао за вредно, да дође најпре овамо, па сви заједно да иду. <pb n="61" /> |
| . <pb n="61" /> Понда мисли, а што и да дође он амо?{S} Ваљда га се тиче когод овде?</p> <p>Па |
| о, па му послао и путна трошка, само да дође.</p> <p>– Бога ти, прекинућу ти реч, зна л се што, |
| ш већ мада јој обрати пажњу на њу, када дође...</p> <p>Пење се Бранко на степенице у саборницу, |
| .{S} Свако се то одмори, бар кад недеља дође, а мени ти се не зна ни благдан и свагдан.{S} Ни н |
| ло, да не наиђе госпођа Ната, те Јелена дође к себи, да је пољуби у руку.</p> <p> Наравно, госп |
| p> <p>– Като,— примети Ната сестри, кад дође до воде и замочи руке, да их пере, – могао би ти Т |
| ст или младеж, па добро било.{S} Од кад дође та омладина, не знаш, каква је вера.</p> <p>– То т |
| подне, с киме речи да проговори, да не дође какво дете, те не купи за новчић свирајку од шећер |
| дуго и дуго чекала на прозору, и он не дође.{S} Бар да је после серенаде и прошао онуда, кад ј |
| и да допру до Стајића, док већ и он не дође у двориште свога ујака.</p> <p>Та „дивна идеја“, к |
| а душу!</p> <p>Па збиља!{S} Кнежевић не дође ни вечерас.</p> <p>Касно у ноћ тек чула је, да се |
| општински писар.</p> <p>С друге стране дође црквењаков син, колар у селу, са својом сестром, д |
| ам је из темеља зидао.{S} Ко после мене дође, може лако дозиђивати, ако му буде уско...{S} Ето |
| ори под земљу...{S} Па кад госпођи Нати дође срцу <pb n="17" /> тешко, не жали пута ни трошка, |
| ма госпођа Јелисавета Рашићка, ипак јој дође и девојче само поквареније. „Дете, за Бога, не тре |
| у, јер су међу собом сви једнаки; а чим дође јачи од њега, он подлегне, и то... не, што он нема |
| а к нама, и да му пошаље новаца, да амо дође, те да се момак мало одмори, па и своју матер посе |
| ко, не морају, свашта чути.</p> <p>У то дође и Маца, те се разговор и због тога о томе прекиде. |
| а, њој срце све јаче куца.{S} А кад већ дође, и да седне на свој прозор, несташни ђаволак с лев |
| о несретан за својом покојном...</p> <p>Дође у Брајковац госпођа Јеца Рашићка.{S} Удовица попад |
| уке па гледа, ко пролази улицом.</p> <p>Дође јој од пре редовно и госпођа Рашићка, те разговара |
| руј ми, моја је најозбиљнија намера, да дођем кући, па да прихватим економију.{S} Ја осећам у с |
| <p>– Нема ту шале.</p> <p>– Та стани да дођем к себи!</p> <p>– Е, Бога ми је госпођа Рашићка ве |
| <p>Бранко се насмехну:</p> <p>– Док ја дођем до своје Еве, протећи ће доста Дунавом.</p> <p>– |
| p> <p>– Разумем, – вели Трива.</p> <p>– Дођи, па ћеш вечерати, – опет Ната Триви, а то исто или |
| ниједна ни беле.</p> <p>Само Зорка када дођоше до онога џбуна иза врта, где се оно први пут сус |
| <pb n="102" /> <p>У очи свечанога дана дођоше на Карловачку станицу гости из Србије.{S} Многи |
| {S} Надала се гостима још синоћ, али не дођоше.</p> <p>Бранко нема мира још од јучер.{S} Јучер |
| на лађу, а с њим и Јован Јаковљевић, па дођу доле, да баш на извору буду сведоци, колико се у и |
| кад који Брајковчанин обрадује, баш кад дођу, иначе из бољег света слабо ко усрећи Брајковац, н |
| (опет у миру и љубави!), док „деца“ не дођу.</p> <p>Ево и наше деце! – повика госпођа Јеца, ка |
| :</p> <p>– Шта мислиш, Стефане, кад нам дођу деца о вагацији кући?..{S} Катица Јаковљевићка мор |
| кући било каква већа посла, било да му дођу гости, било да се кољу свињи, или тако што, Давина |
| овољно бити благодаран ујаку, што ме је дозвао, да проведем овде школски одмор, тим више, што ћ |
| нити.</p> <p>– О, моја ће мама мени већ дозволити, – одазва се Даринка. – Њој се здраво допада |
| зидао.{S} Ко после мене дође, може лако дозиђивати, ако му буде уско...{S} Ето видиш; шта би ти |
| изађе из друштва и оде на улицу, па да дозна, ко је дошао.{S} Баш му то добро и дошло.{S} Нема |
| а пред вече банемо тамо?</p> <p>Како се дознало за узрок Бранкова изненаднога одласка, то сам Б |
| и воћарству, колико је он могао о њима дознати, кад би отишао куд у варош, или проучити из лис |
| с њим две три (опет у миру и љубави!), док „деца“ не дођу.</p> <p>Ево и наше деце! – повика го |
| лигентан човек, а да није – „господин“, док овамо имадемо доста „господе“ без интелигенције...{ |
| аринком, да се и он „помеша међу свет“, док су му сви остали иначе обични и свакидашњи; па се в |
| је ноћас био, кад се украо из друштва, док неје признао, да је бар прошао поред њених, поред Ј |
| у је попа носио пре дуго, дуго времена, док неје дао начинити нову, а натуцао би је на главу пр |
| време држаху је Зорчине руке око врата, док не клонуше и опет у санку.{S} Даринка се дала у мис |
| а прославиће се име Игњата Јаковљевића, док је његове деце. „Кућа је“ вели, „жив човек, не цигљ |
| ма попине Јелене и да допру до Стајића, док већ и он не дође у двориште свога ујака.</p> <p>Та |
| ту муф?</p> <p>Муф беше запао под ноге, док се Ната намештала у колима.</p> <pb n="13" /> <p>– |
| у крило, па жмирка у жижак, или преде, док јој не напреде дремеж на очи...{S}Ако Даринка баш н |
| , па опет му било дуго време, чамио је, док није добио своју половину, своју Еву.</p> <pb n="70 |
| не“, а некмо ли да траје, „док се поје, док се винце пије, и док срце уздише“?</p> <p>– Блажени |
| арловци остати у спомену, „док се поје, док се винце пије... „— догод је и једног ваљда српског |
| тера даље и игра увређену љубав, кује, док је врело.</p> <p>Ја радим и ринтам у овој кући...{S |
| еба да се што бојиш, – узе поп да кује, док је врело. – Узећеш добар стан, па ћеш држати ђаке с |
| {S} Он вам ни гуску нашу појести не ће, док је не почивути.{S} А наше жене,... и људи, и сви, ч |
| егде гостију!</p> <p>Понда се узврпољи, док не нађе некакав изговор, да изађе из друштва и оде |
| још пре неколико година господар кућни, док покојни госпођа-Натин неје купио од ње.{S} А то, шт |
| о.{S} Не ће се кућа Гојковића ископати, док је унучади чика-Пере Гојковића, а прославиће се име |
| ђера.{S} Е, не уме ти се омладина маћи, док се о нас не очеше.{S} И тај наш **Бранко је грдио к |
| да! – говори поп Стева све на развлак, док га испраћаше до врата на улицу.{S} Знам, да те мати |
| да бирати чак у Загреб...{S} А игуман, док је Игњат узимао манастирске воћњаке под закуп, живе |
| жених тренутака с њом проснивао, пиљио, док се туга неје прелила вином, те из дубљине наквашено |
| љамо за своје рођене паре, а пара мало, док потребе све веће расту.{S} Ми ћемо поред све примљи |
| колико ме је – вели, – речи само стало, док сам га наговорила, да позове Бранка к нама, и да му |
| да тамо у највећем страху проведе ноћ, док у јутро галан не кукурекне на буњишту...</p> <p>Исп |
| тумара се, као незван у небрану грожђу, док збиља не нађе и своју кућицу, те стрмоглавце у њу!< |
| штитник удовој Матери сестрама И брату, док ови сами не стану на своје ноге.</p> <pb n="18" /> |
| неруке ни крупној ни ситној господи.{S} Док је био покојни Игњат Јаковљевић жив, знала су и гос |
| "70" /> <p>Бранко се насмехну:</p> <p>– Док ја дођем до своје Еве, протећи ће доста Дунавом.</p |
| најмилије за све време, како устане, па док не легне.{S} Овим часима радује се Јелена цео дан.{ |
| је Бранко неје приметио ни осетио, све док се није јавила, а занет са својим мислима, чисто се |
| p>Писар сад већ нема куд ни камо.{S} Те док се други збунили, кличући још: „Живила!“ – он се по |
| аје, „док се поје, док се винце пије, и док срце уздише“?</p> <p>– Блажени ништи духом! – приме |
| S} Неје имао свога сталнога уверења, ни док му је била жива његова покојна Стаза; а поред Јеце |
| зненаднога одласка, то сам Бог зна, тек док се Јован вратио у село, брујало је по Брајковцу, ка |
| као и њен отац, па како Бог да.{S} Тек док је ње живе, не пушта узда из руку.{S} Јован нек иде |
| а или продао за вино ил ракију.{S} Него док трајало и његове и женине сиротиње, даде све до пос |
| рећи.</p> <p>– Не ни по што.{S} Не, бар док је ту Бранко.{S} Учитељ се замисли.</p> <p>– Шта ми |
| , плаче и дури се, да мати одгоди, „бар док прође беседа“!{S} Шта је госпођи Нати до беседе!</p |
| у брк рећи:{S} Ја тако хоћу! – да, још док је чича био у снази, и држао узде, и знало се, боја |
| огризине отрцанога либерализма.{S} Још док је био међу њима онај душе чисте као крин који им ј |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Док њих двоје тако у стакленом ходнику уживају летње ве |
| како је то необично брзо дошло.</p> <p>Док је учитељ дошао, бележник, благајник, писар и други |
| д земљицу вргне“, а некмо ли да траје, „док се поје, док се винце пије, и док срце уздише“?</p> |
| бог чега ће Карловци остати у спомену, „док се поје, док се винце пије... „— догод је и једног |
| ђа Рашићка узела сад згодну прилику, те доказала поп-Стеви, како не треба да вређа Александра з |
| аво Дарвин; а ону другу теорију лако је доказати по Брајковачком благајнику.</p> <p>Начелник, с |
| еба заслужити, који сваким чином својим доказује, да ипак има и једна љубав, која не тражи засл |
| а не покаже своју сумњу.{S} Кнежевић му доказује да то може бити.</p> <p>– Шта?{S} Научићемо Бр |
| и Бранко пристао уз њих... унели се, па доказују Јелени, како митроносни песник омладине свога |
| штву залагао сву снагу своје речитости, доказујући, како је она способна, да усрећи човека, да |
| ог ме, протекцијом или умешношћу и даље докотурали.{S} У нас немају ни појма о томе или се смат |
| тако мислим.{S} Да Бог ме!{S} Положићу докторат, свршићу и ту формалност; понда ћу доћи у Брај |
| да не рекнеш.{S} Пусти човека амо...{S} Докторе, седи овде.</p> <p>И гостољубиви бележник пође |
| ја према својој „генералној команди“. – Докторе, – окрене се Јовану – окај се, молим те, тога г |
| да, угледати на те наше учене и неучене докторе, што траћкају своје драгоцено време у левентова |
| м чашом пред Јована:</p> <p>– Господине докторе, ја сам у вама познао човека, који...</p> <p>По |
| славној цркви!{S} Жалост, мој господине докторе!{S} Жалост!...{S} А знате ли, шта раде наша бра |
| на пример, не ће више називати Јована и доктором, а Јован ће њему, на прилику, смети од сад гов |
| >Брајковца нешто! </p> <p>Ето, зашто је долазак сека–Катиних гостију догађај за Брајковац.{S} П |
| еко потока оној кући, одакле јој у вече долазе они звуци са ситних гусала, тамо,... ох, тамо, д |
| ног предмета на други, и, дакако, често долазе у сукоб сами са собом.{S} То ништа не смета, да |
| њим, за Стајићем!</p> <p>Што јој већма долази у главу, да је потребно да се са учитељем састан |
| Ви ме још већма плашите, те ми сад тек долази пред очи све већа тешкоћа бремена, што сам га се |
| .</p> <p>Дуго и дуго му нису таке мисли долазиле на памет, па се упео свом снагом, те набрао че |
| љупцима.</p> <p>– Мати је допустила, да долазим на певање, – вели Јелена; али ми је жестоко зап |
| е пречешњејши даривао њену децу, кад је долазио којему на крштење.</p> <p>Па с тога су Брајковч |
| млади учитељ, господин Кнежевић, често долазио к њој...{S} То неје било ништа страшно, ал су о |
| о осећао у друштву, у које би тек почео долазити.{S} Од увек научио, да се повлачи, па мисли, у |
| дошло баш с тога што је у то време овде доле највише у народу врило о Бранку Радичевићу и његов |
| агор светине, која се устумарала горе и доле, дође до ушију познат женски глас с радосним ускли |
| – Идем.{S} Неје право, да сам тако дуго доле, а несам код матере.</p> <p>– О, о, вајка се госпо |
| ђу, а с њим и Јован Јаковљевић, па дођу доле, да баш на извору буду сведоци, колико се у истини |
| це, прође два трипут по соби.{S} И опет долети на прозор, па одмах упре поглед опет на осветљен |
| канту из руку, а баш је беше узела, да долије у лонац у крај ватре.</p> <p>– Јух! – зачу се у |
| „црква под небесје, олтар часни брдо и долина, тамјан мирис, што се к небу диже из цвета“ и из |
| што је прижегло свом снагом. </p> <p>У долини испод Стражиловачкога виса, опет на свечаном одр |
| >Око њих планина са својим брежуљцима и доловима, а по овима виногради, вотњаци, беркови, шуме. |
| сутону у најпријатнијим видовима.{S} По доловима се већ спушта мрак. </p> <p>Под планином се ра |
| шен универзитетлија може вратити у свој дом, те наставити посао оца свога, па орати земљу или к |
| ако дисармоничан дар мар, на стародавне домаће добре обичаје и моралу Брајковцу тако опасан ате |
| јна, Данила Славнића.</p> <p>Честит био домаћин и на гласу био чика Пера.{S} А Славнић официр у |
| двориште, не може попа, а да као добар домаћин, овде онде не завири, ма само по старој навици. |
| дну и таман сад наручили, да им Маркова домаћица испржи које пиле.{S} И Марко се, ено, већ вија |
| собна, да усрећи човека, да буде вредна домаћица, добра мати, верна супруга, и тако даље.{S} Ба |
| верна супруга, колико чуварна и вредна домаћица, Тинка то двојином нежнија <pb n="29" /> сестр |
| а кола у двориште.</p> <p>Загледала се домаћица, ко је. – Јесте л ради гостима? – повикаше жен |
| брат поп Стева позва, да му буде у кући домаћица?{S} Колико му је покојна Стаза била нежна и ве |
| а дижем ову чашу у здравље једне вредне домаћице, верне супруге, једне госпође, која је ружа у |
| и на то, како би добро било, да доведе домаћицу у своју кућу.{S} Па то је прилика, као и мало |
| не препали сунце.{S} Познаћеш је добру домаћицу.{S} Засукала рукаве, па чисто на њој и уредно, |
| нађоше се увређене до дна дубљине своје домољубиве душе на тако обесвећење старих златних успом |
| довести у своју кућу страну женскињу, „домостројитељку“.</p> <p>И збиља, поп Стева се сети у т |
| трошка, да проведе код сестре на очеву дому које летње доба или бербу у Фрушкој Гори, те се оп |
| <p>Али писар се замислио у улози каквог Дона Цезара од Базана, каквог шпањолског гранда у сред |
| ила у поп-Стевину кућу госпођа Рашићка, донде госпођа Јеца учитељица, од јако поп-Стевина Јелис |
| неје била потпуно знала.{S} Само ће је донде још Јован и Даринка поучити, где треба да рашири |
| рио темељ политичкој и државној слободи донде заборављенога српства.</p> <p>И политичку слободу |
| ке.</p> <p>– Баш добро.{S} Отпратићу те донекле.</p> <p>– Немој донекле, већ хајде баш у Карлов |
| S} Отпратићу те донекле.</p> <p>– Немој донекле, већ хајде баш у Карловце.</p> <p>– Не реци два |
| ан какве дужности, то јест, да ли је та донела дете те и те младе или жене на крштење.</p> <p>К |
| а главу, припасао ђорду о бедро, што му донела тетка и сеја из вароши; па узјахао танку бедевиј |
| ир развашарио своје сиграчке, што му их донела тетка и сеја. (... „Боже мој, " рекла је, да Бог |
| и благајник. – Ако је дошао, за цело је донео и коју боцу из Варадина.</p> <p>Ја сам му рекао, |
| својака с Јаковљевићима.{S} Једаред јој донео покојни Игњат некакав лек из вароши, кад она била |
| да је вредно, да му се јави, е је Марко донео пива.{S} А писар опет нашао је за вредно, да сам |
| ао би ти Трива штогод помоћи.{S} Нек ти донесе воде, <pb n="20" /> ил нек нацепа дрва....{S} Ха |
| отови.{S}Па ако је по вољи, господо, да донесем сада радованца.</p> <p>– Врло добро! – проговор |
| дана какво крштење, знају, кад им треба донети дете, да га поп Стева уведе у свето православље |
| бро прошао с нама.{S} Хајде, да ми дамо донети, па да ми њега почастимо!</p> <p>Ја сам за то!- |
| , да сам му, као млађи ђачић, више пута доносио у ћупи вина, а код њега се пило и ликовало по ч |
| ачувај Боже, ускисло, кад би га и чешће доносио; него што редовно по један од Брајковачке госпо |
| е у вис, да му се боја и на горњем и на доњем делу танких крилаца прелива сад као седеф сад као |
| ором.</p> <p>Поп Стева се уједе мало за доњу усну.{S} Хтео је да наведе разговор на нешто друго |
| <p>Мора бити кадгод нешто од њега...{S} Допада ми се, што је при себи.{S} Жилава нарав!{S} Без |
| ди тржа. – Просто, мени се мој позив не допада.{S} Ја нисам за адвоката.</p> <p>Положи све испи |
| по селима и по манастирима.{S} Мени се допада овај наш крај.{S} Ја не бих никад одлазио одавде |
| .{S} Било да им је криво, било да им се допада, тек не могу срцу да одоле, те и они удесили збо |
| и, – одазва се Даринка. – Њој се здраво допада Бранково коло.{S} Ја сам учила у нашој вишој шко |
| S} Бранка прође нешто скроз, како му се допаде у тај мах девојче.</p> <p>– Што ћутите?...{S} Бо |
| {S} Као девојка можда ће се многоме пре допасти Јелена; али Даринка је врсна усрећити тек, као |
| </p> <p>Из села, а беше све ближе селу, допираше до њега необичан лавеж паса.{S} Као да се сви |
| ремена ступи у акцију.{S} Ко пише у нас дописе по политичним листовима, ко често и уводне чланк |
| аци у који српски пчеларски лист каквим дописом из својега уљишта; можда, али – тешко!</p> <p>А |
| гостију са свију страна, да оданде још допрате спровод до Карловаца.{S} Једва је могао ко да в |
| ачкога под прозорима попине Јелене и да допру до Стајића, док већ и он не дође у двориште свога |
| а учим <title>Ајдукову песму</title>, – допуни учитељ. – Је л, Зорчице, ти већ знаш твоју песму |
| сви, што год их је, госпођу Рашићку, да допусти Јелени, да пева на селу.</p> <p>На учитељево ми |
| пати ручицу пољупцима.</p> <p>– Мати је допустила, да долазим на певање, – вели Јелена; али ми |
| од матере, госпође Рашићке, како би јој допустили, да и она пева на Брајковачком селу у недељу. |
| да Бранку карактер не би тако што никад допустио.{S} Али сад опет баш та сталност, та строгост |
| а. –</p> <p>– Неће госпођа.{S} Јоца то· допустити, по што јој је на рамених глава. </p> <p>– Пр |
| а Српкиња мати!{S} Никада та мени не ће допустити, да ја завирим у њену економију, од како је п |
| за бога, још није све једно, то ћеш тек допустити.{S} У нас је врло велика погрешка то, што ми |
| ош у ђачким скамијама, па таман кад је „дорастао до копља и до коња“, он забоде копље у ледине, |
| хоће да је нешто необично слатка.{S} И досад је била мед пред Бранком, али сад као да ће да се |
| ја ипак држим, да то мора бити мучно и досадно непрестано капати над књигом.</p> <p>– То ме је |
| , утишава супруг, избацив и опет једну „досетку“: „сестру по Еви!“</p> <p>– Ако нам је Ева праб |
| ија Обрадовића нареченога у калуђерству Доситеја: њим и с тим списат и издат</title>."</p> <p>К |
| убиви Орфелин и учени Соларић, па мудри Доситије и преблаги Милован Видаковић... и толики други |
| , у конзаквенцијама својих премиса увек доследна, нађе се код Даринке.</p> <p>Састале се и позд |
| ош већи немир уђе у њега.{S} Хтео би да доспе и у читаоницу, где одбор издаваше још последње на |
| ре.{S} Он се опет извињава, да још неје доспевао, али не ће више пропустити.</p> <p>Писар мотри |
| и срећа дадне, таман ће ти у добри час доспети за капелана.</p> <p>Јест, и ја то мислим...{S} |
| } Та свака има доста штошта да преврне, доста да спомене и мртвих и живих, и када се збије у са |
| по њену, од неко доба, тајному мишљењу, доста, када што покреће Брајковачки учитељ.</p> <p>Поср |
| ране у стану.{S} Има тамо <pb n="30" /> доста чесних удовица сиротица, и свештеничких, па се та |
| е и данас славе!{S} Тек...{S} Тек...{S} Доста је то од њега,... за сад доста.</p> <p>Поред сени |
| аш ти одмах... не знам шта... </p> <p>– Доста ја већ гутам од неко доба, – загрми Рашићка.</p> |
| .{S} Имамо на пример „вечитих правника“ доста, ал и ти хоће да играју само господина.{S} Или се |
| и, а дакако, још је била држећа и млада доста.{S} Не би ништа.{S} Засуци рукаве, па, што кажу, |
| лости.{S} Ох, Боже мој!{S} Та свака има доста штошта да преврне, доста да спомене и мртвих и жи |
| , човек иначе мирољубив и добричина, па доста и у годинама, и он већ ратоборнији.{S} Нешто га п |
| ек...{S} Доста је то од њега,... за сад доста.</p> <p>Поред сенице се „нешто закрши, као да нек |
| чко друштво у Брајковцу.{S} Стало га је доста муке, али је успео.{S} Раја Јовановић, општински |
| стари био је поштен човек.{S} Стекао је доста.{S} Али да је умео, могао је и више.{S} Човек се |
| – Док ја дођем до своје Еве, протећи ће доста Дунавом.</p> <p>– Мој синко, не треба ни то баш т |
| ле, свету се не да ни уста запушити, ни доста колача намесити...{S} Цео свет, за Бога зна, за ш |
| не знам шта.{S} Стало поп-Стевану ипак доста до тога, да му сестрић бар лепо мисли о њему, као |
| нков, па, ако му је образ иначе и могао доста да поднесе, сад се нађе у великој неприлици.{S} Ч |
| да није – „господин“, док овамо имадемо доста „господе“ без интелигенције...{S} Узми само то на |
| ошли, чика... ваш ујак а и мати не могу доста да вас се нахвале.{S} Ал, ја ипак држим, да то мо |
| рвом цвету своје младости, али ипак још доста свежа и унегована, изађе преда њ до по дворишта.{ |
| дан пут оде на катихизацију и да задржи достојанство над учитељима у школама у месту као свеште |
| правиле „физите“ несу могле а да се не дотакну Брајковачкога певачкога друштва. </p> <p>– Наше |
| год и проводаџија, па, ето, под старост дотерао и дотле.{S} Мучна улога!{S} Неблагодаран занат! |
| и данас од бележниковичина пецкања!{S} Дотле га је пањкала и запиткивала, где је ноћас био, ка |
| ећ се говори по селу, како жали, што је дотле дошло.{S} Та она, бојаги, није друкче ни мислила. |
| одаџија, па, ето, под старост дотерао и дотле.{S} Мучна улога!{S} Неблагодаран занат!{S} Ама зл |
| д, – одговор и онај.</p> <p>– Хајдмо ми дотле на пиво! – предложи бележник.</p> <p>– Благајник |
| преко ноћи...{S} И тако даље...</p> <p>Дотле је Трива извукао, као добар кочијаш, коњима уши, |
| а се, слатка, ослонити, ни колико отлен дотлен.{S} Само да ти приповедам, шта ми је нарадила.{S |
| војче али несретно!</p> <p>– Мала Зорка дотрча к њима:</p> <p>– Хајдете.{S} Тражимо вас.{S} Тре |
| читав посао!</p> <pb n="19" /> <p>У том дотрча и Зорка, Катина кћерка.{S} Била код попине Јелен |
| ба да буде једно.</p> <p>Зорка већ опет дотрчала с књигом у руци, па говори речи познате „Бранк |
| асло у црној густој бради.</p> <p>Марко дотрчао, па стао код врата, па слуша.</p> <p>– Дивна ид |
| ила ту Јаковљевићкиња девојка, па вели, доћи ће ми у визиту.</p> <p>И сад узеде да оговара госп |
| пут је добар, а сад ти иде под ногу.{S} Доћи ћеш само пре, него што пођеш, како, ћу ти казати, |
| уштерија– поручио је, да ће „сад одмах“ доћи, па је устао већ био и пошао.{S} Али је баш дошла |
| је стало, нека изволе они најпре к нама доћи.{S} Знамо и ми варошки ред.{S} Ал по мени могу и и |
| мати.{S} Само у доброј намери могла је доћи на таку мисао.{S} Да уда своју кћер за њега.{S} За |
| ата из вароши?</p> <p>– Јавља ми, да ће доћи скоро.</p> <p>– Нека, нека!...{S} Збогом, сека Кат |
| о, да ће тако ући у Карловце, као да ће доћи, „да бирају војводу“. </p> <p>Матер је спремио, да |
| а и девојка и слуга.{S} А већи краве ће доћи скоро из поља, па и по дворишту треба којешта посп |
| знајући, да железни воз из Пеште не ће доћи тога дана.</p> <p> У Нови Сад се слегло такођер го |
| дошао Тинкин син, и још пре него што ће доћи, не можеш је видити.{S} Од пре то мало који дан, д |
| ма беше његов лес, за воз, који требаше доћи у Нови Сад још у јутро.{S} Некоме се ваљда прохтел |
| имир ми је био ту пре, него што ћете ви доћи, мало јео, па опет отрчао с децом.{S} Ако није и о |
| Српству.</p> <pb n="85" /> <p>Хоћете ли доћи на светковину?</p> <p>– Ја бих тако волела, али не |
| се састане с њим?{S} Хоће ли он вечерас доћи под њен прозор, као обично, кад је онако срдит оти |
| за господина...{S} Бранка.{S} Он ће већ доћи, – рече Даринка, па се као трже и поцрвени, кад пр |
| екала целу ноћ.</p> <p>– Верујеш, да ћу доћи; је л?</p> <p>– Ниси никад слагао.</p> <p>Кнежевић |
| орат, свршићу и ту формалност; понда ћу доћи у Брајковац.{S} Радићу, економисаћу и поучаваћу ов |
| Ето видиш.{S} Па што му драго!{S} Ја ћу доћи у недељу...</p> <p>– Свима упало у очи, да Бранко |
| – вели она.</p> <p>– Одмах... одмах ћу доћи, одговори Бранко.</p> <p>– Не иде тако.{S} Ја се н |
| он то пита.</p> <p>– Ви ћете после њих доћи на ред, – одговор и онај.</p> <p>– Хајдмо ми дотле |
| се говори, него о томе.{S} Синоћ је већ доучила све, што неје била потпуно знала.{S} Само ће је |
| <p>Јелена хтеде сама да се сагне, па да дохвати књигу; али је Бранко преухитри. </p> <p>– Јесте |
| Само се поздрави са певачима, те одмах дохвати виолину, па пође од једнога до другога, да им о |
| p>Учитељ се стискао уза зид под сен.{S} Дохватио белу пружену ручицу, па је притискује на жедне |
| ајник одмах устаде. </p> <p>– Писар већ дохватио шешир.</p> <p>– Хоћете ли и ви?—– шану бележни |
| ема сестри.{S} Тога страха се, до душе, доцније опростио, јер као да је омирисао, да Бранку кар |
| ед угњавио мајмуна.{S} Тако приповедаше доцније сам бележник у Руми „код орла“. „У мало“, каже, |
| ицкога на онај велики посао, кога се он доцније тек онако свесно и савесно латио, те га и онако |
| народа и ми одемо одавде у Карловце на дочек.</p> <p>– Мило ми је! – одговори Даринка на прика |
| о приметити, како се он спремао кому на дочек, да му се „омладинац“ не може ни од шале подсмехн |
| рекао, до душе, да се спреми за село, – дочека исто тако и жедни писар.{S} Онда ћемо после пева |
| војводу“. </p> <p>Матер је спремио, да дочека и његова друга Јована с његовима.{S} Тетка му је |
| ку станицу, где се згрнуо бели свет, да дочека лађу из Новог Сада, и у собу поверенства сигурно |
| ајковца, Бранка Стајића, спремила се да дочека госпођу Јелисавету Рашићку из Брајковца <pb n="1 |
| се свет беше искупио на станицу, да их дочека.{S} Београдска лађа беше дупком пуна.{S} Певачка |
| а учитељ на прате.</p> <pb n="79" /> <p>Дочека га граја:{S} О-о! </p> <p>А-а!... </p> <mileston |
| ци и Карловчани спремали се, да свечано дочекају госта, коме место то беше тако омилело, да је |
| >Кад се Јелена вратила од Даринке кући, дочекала је мати с наредбом, да је обрадује:</p> <p>Спр |
| е подне се отегло као цео дан.{S} Једва дочекала, да црквењак зазвони на вечерње.{S} Понда је и |
| њену кћер.{S} Као вели, она јој је сина дочекала и гостила неко време у Брајковцу, на право је |
| ео.{S} Раја Јовановић, општински писар, дочекао га је оберучке. (Да ко ће, ако он не би!{S} Рај |
| треба нахранити и скоткати!{S} Ту краве дочекати, па помусти!{S} Па ваздан другога којекаква по |
| Сад, да тамо буду на беседи и Бранкову дочеку и не знајући, да железни воз из Пеште не ће доћи |
| ије лепше пожелео.{S} Под њом он чека и дочекује ројеве; под њом после ручка прилегне и дремуцк |
| бром старом познанику.</p> <p>– Тако се дочекују гости?! – пребаци му, бојаги, Јован.</p> <p>– |
| ка се, што би рекао Брајковачки писар, „дочепала ледине“, па тера даље и игра увређену љубав, к |
| вој Фрушкој Гори.{S} А учитељ се „једва дочепао честита друштва“, па се не растаје од њих. </p> |
| па је учинио своје.</p> <p>Бележник се дочепао ледине, па наздравља по милој вољи, ређајући се |
| руму и Казанџијској улици, па се човек „дочепао лепа друштва“, те не може друкче да тузи угове, |
| свет,... у виши свет.{S} Само да му се дочепати Новога Сада или Београда, да се препоручи упра |
| оговори усиљеном шалом а учтиво Бранко, дошавши до ње.</p> <p>– Ја нисам вама „госпођица“ Јелен |
| е зар да искочи; толико се пута захука, дошао је већ под грло, а то се отео тек само дубок узди |
| . – Мој конкурент, онај Јуда код цркве, дошао је пре три четири године.{S} Наша славна црквена |
| рас Бранко и Јован.{S} Чим су вечерали, дошао је Јован по Бранка, па су отишли к учитељу.{S} Не |
| Стевина сестрића кући!{S}И Бранко, ето, дошао. „Красан младић“,.. „паметан младић“... озбиљан,. |
| дином у вароши.{S} Али прошао вашар!{S} Дошао кући, да прихвати очеву радњу, па се упео из пети |
| јак“, па какав ти је то, сестрић“...{S} Дошао гладан, да се исхрани... „Па не знам ово, па не з |
| еје се још решио, дал да иде Јовану.{S} Дошао је и спрам куће његове, па не зна, шта ће.{S} Не |
| дивно, милостива, вели бележниковици, а дошао, да каже: „Добројтро!“</p> <p>Бележниковица га за |
| летње сунце, па глава да му пукне.{S} А дошао је до искуства, да је хладан сир с црним луком за |
| {S} Ал...</p> <p>Јован је сад још већма дошао до тога уверења, да треба да остане код куће.{S} |
| подар начеоник, поранио пре времена, па дошао у општинску писарну, да прежива о ноћашњој пијанц |
| штва и оде на улицу, па да дозна, ко је дошао.{S} Баш му то добро и дошло.{S} Нема ти, вели, не |
| оговори једва жедни благајник. – Ако је дошао, за цело је донео и коју боцу из Варадина.</p> <p |
| Сад се нешто продобрила.{S} Па како је дошао Тинкин син, и још пре него што ће доћи, не можеш |
| је само једаред био код ње, од како је дошао од горе.{S} Он се опет извињава, да још неје досп |
| ести; а неје ни у Брајковцу, од како је дошао ту за свећеника.</p> <p>Бранку дуго време поред т |
| нтимнији разговор.{S} Бранко би тешко и дошао у Брајковац, на ујаков позив, ујаку за љубав, да |
| сли.</p> <p>– Шта мислиш?{S} Ваљда ниси дошао амо, да мислиш!{S} Приповедај штогод, – вели му д |
| ију за серијом.</p> <p>Једва око поноћи дошао и Дабижић до речи, да наздрави оној идеји која жи |
| обично брзо дошло.</p> <p>Док је учитељ дошао, бележник, благајник, писар и други певачи већ су |
| во.</p> <pb n="33" /> <p>Како сам нисам дошао на ту мисао?... </p> <p>Овај момак није таки, као |
| ne unit="subSection" /> <p>Кад је Јован дошао кући, пође и Ната и Катица, да спавају.</p> <p>Ка |
| ти, да јој је ипак криво, што неје и он дошао, што неје нашао за вредно, да дође најпре овамо, |
| тај брже оде одавде, него што је овамо дошао.</p> <p>– Па таки је он, кад што науми.{S} Код ње |
| слала Ђуку пандура да распита, ко је то дошао.</p> <p>Господин бележник, господар начелник, бла |
| чинити од ње којешта.{S} Кад је јесенас дошао Кнежевић за учитеља, то није било дана, да тај ни |
| то је само у први мах, јер је Немац већ дошао онакав, какав Србин постане тек, кад се од њега п |
| ве!</p> <p>Тејка Давина Живковићка прва дошла, да се поздрави с госпођа–Натом.{S} Давина се ода |
| ст, управо!{S} Усадио си га, кад сам ја дошла у ову кућу.{S} Онда је Јелици било четири годиниц |
| осетила, као да се други пут родила, па дошла на бољи свет, кад је брат поп Стева позва, да му |
| ла школу за учитељицу, па као учитељица дошла у Брајковац.</p> <p>Нов ред, нов надзор над српск |
| ићка нашла за добро, да извије, када је дошла, да врати „физиту“ Славнићки, ако је опет ваздан |
| Тинка као да се на ново родила, кад је дошла у братовљеву кућу.{S} Како се и не би, јадница, о |
| а, тек што познаде госте.</p> <p>Кад је дошла к себи, сети се, да притрчи гостинским колима.</p |
| колико муња и громова на Мацу, што неје дошла на време, кад зна, да треба ово оно... </p> <mile |
| <p>Зорка, опет, нема друга посла, него дошла, па јој баш жалостиво вели:{S} Не волим нешто, шт |
| <p>– Е, Бога ми је госпођа Рашићка већ дошла к себи.{S} Већ се говори по селу, како жали, што |
| је устао већ био и пошао.{S} Али је баш дошла у разговор најзанимљивија тема при чаши пива, њег |
| ом поп-Стеви, да му се потужи:</p> <p>– Дошле те варошкиње!</p> <p>Колико се Јелена обрадовала |
| елисавети, Рашићки, што су те варошкиње дошле! </p> <p>Како је блажено трла руке, кад јој пало |
| још синоћ од Јелене, како су тамо гошће дошле, као да осети, да су му сад у оној кући врата зат |
| ничку пробу свију певачких дружина, што дошле беху, да увеличају ову светковину, а иза леђа му |
| Близо станице стоје две лађе, на којима дошли беху гости из Панчева и Земуна.{S} Обе беху истак |
| ли не.</p> <p>Једаред, – био код ње, па дошли нешто у разговор.{S} Тинка, рећи ће поп Стева сво |
| тано опет бавили о књигама.{S} Како сте дошли, чика... ваш ујак а и мати не могу доста да вас с |
| д попине Јелене, па видела, да су гости дошли, те потрчала кући, а сва се запурила и задухала ш |
| ко добрим и милим гостима!{S} Добро нам дошли!</p> <p>– Боље нашли! отпоздрави и Ната и Даринка |
| p> <p>– Гле секе!{S} Гле Даре!{S} Добро дошли!{S} Ко не би био рад тако добрим и милим гостима! |
| тмени гости!{S} Па као да су целом селу дошли!</p> <p>Догађај је то за Брајковац...{S} Има Брај |
| говори по селу, како жали, што је дотле дошло.{S} Та она, бојаги, није друкче ни мислила.{S} Кн |
| озна, ко је дошао.{S} Баш му то добро и дошло.{S} Нема ти, вели, несноснијег посла, него гледат |
| не примећава, како је то необично брзо дошло.</p> <p>Док је учитељ дошао, бележник, благајник, |
| реног Радованца.</p> <p>Кнежевићу добро дошло било, да се прође у чистом планинском ваздуху, да |
| вац, да проведе које време!{S} Добро му дошло баш с тога што је у то време овде доле највише у |
| или плакала, или се сетила Светозара и Драгиње, о којима је тек зимус читала у „<title>Љубомир |
| „раде за народ“.{S} Свештеници, које му драго партаје били, траже што бољу парохију.{S} Ти и тв |
| а симпатије народне.{S} Но било како му драго, Бранко Радичевић сјаће за вечита времена као тре |
| /p> <p>– Да!{S} Ето видиш.{S} Па што му драго!{S} Ја ћу доћи у недељу...</p> <p>– Свима упало у |
| е и неучене докторе, што траћкају своје драгоцено време у левентовању.{S} Поштен човек треба да |
| онесе воде, <pb n="20" /> ил нек нацепа дрва....{S} Хајде, Триво дете моје, помози госпођи, вид |
| ране поударано неколико то гвоздених то дрвених клинаца.{S} Ту виси пчеларска капа; стара нека |
| што се слива преко луба дебела орахова дрвета, те шуми и жубори као на некој водојажи, да се м |
| са својим кућерцима сакривена у зелена дрвета као у сиву маглу завијена.{S} Само са црквене ку |
| ој Митровици, у гостионици „код зеленог дрвета“ А и деца се виђала тамо на официрским забавама. |
| е удари по својој нози. </p> <p>Тамо на дрветима иза кокошинца закокота онај кицош гаћан са сви |
| гледа пут преда се.</p> <p>Госпођа Ната дрема, па клања главом то амо то тамо, те час по па гур |
| у жижак, или преде, док јој не напреде дремеж на очи...{S}Ако Даринка баш не чита, разговарају |
| згалила и госпођи Нати тромост с веђа и дремеж с очију, живнула и она, па се радује Даринчину р |
| ројеве; под њом после ручка прилегне и дремуцка: под њом чита новине и премишља о ономе, што с |
| неје могла уздржати, већ се у највећој дреци смота негде у коров, да тамо у највећем страху пр |
| ново дигао и ударио темељ политичкој и државној слободи донде заборављенога српства.</p> <p>И |
| воката и онако има већ и сувише.{S} А у државној служби, опет, не да се пропевати, чим осете, д |
| својом руком Бранкову руку, за коју се држала.{S} А по речима и нагласку за цело јој жао на ње |
| .</p> <p>- Чујеш.{S} Ја бих ни пода шта држао свакога младога, па још интелигентнога човека, ко |
| .{S} Леп занат, таман за село!{S} Да се држао тога, па да га види Бог и њега и Тинку и синчића |
| у! – да, још док је чича био у снази, и држао узде, и знало се, бојаги, нешто и видило се, тобо |
| згодан, како ће моћи и по неколико ђака држати на стану.{S} А Тинка спремала и себе и дете. </p |
| к је врело. – Узећеш добар стан, па ћеш држати ђаке са стране у стану.{S} Има тамо <pb n="30" / |
| оге, и у саборницу, где певачка друштва држаху своју заједничку пробу, и на паропловску станицу |
| већу.{S} Угаси је и леже.{S} Неко време држаху је Зорчине руке око врата, док не клонуше и опет |
| већ и деце ради, а дакако, још је била држећа и млада доста.{S} Не би ништа.{S} Засуци рукаве, |
| Јеша на једаред укрстили своје деснице, држећи пуне чаше, испили чаше, цмокнули се и два и три |
| у Брајковцу.{S} Он обично <pb n="63" /> држи леву певницу, а учитељ десну.{S} Она води опет све |
| Па хоће да и свој говор, што има да га држи на Брајковачком селу, удеси за прост народ.{S} Хоћ |
| ти књиге за народ, треба учити народ да држи новине, па да се учи, да види, да зна, да чује...{ |
| се удари о велики штит, што га Даринка држи против сунца.</p> <p>А Даринка би се и смејала и з |
| рпске омладине и народњачке странке, те држи редовно и народњачке новине.</p> <p>Него зна Јеша, |
| о летње одело и сламњи шешир.{S} У руци држи некакву књигу, а на бео се штит од сунца наслонио. |
| наша није још ни на столу, ја мислим и држим, нити могу на ино, а да не</p> <p>– Сад ће бити п |
| доста да вас се нахвале.{S} Ал, ја ипак држим, да то мора бити мучно и досадно непрестано капат |
| ранко. – У ову недељу ћемо и ми овде да држимо своје село у корист преноса и споменика Бранкова |
| нас је врло велика погрешка то, што ми држимо, да не може бити интелигентан човек, а да није – |
| не, – одговори Бранко.</p> <p>– Аха!{S} Држите се!- рече му Даринка, те му, бојаги, попрети сво |
| је у сред друштва и пред њим био толико дрзак, да каже, како је „вечита штета за уметност, што |
| сестрића.{S} Ти си господар у кући, ти дрмаш општином, па..</p> <p>– Сто му мука!{S} Да, ја са |
| Бранка, кад опет чу последњу му реч; па дрмну, бојаги, срдито својом руком Бранкову руку, за ко |
| т незграпном руком оне немани, која сад дрско телејише упљувке своје подлости и себичности разн |
| – Но, да Богме,... до сад вам је био ту друг,... хајде-де, прашта вам се...{S} Сиромах, тај брж |
| Јован Јаковљевић, Бранко Стајић његов „друг из Беча“, и Брајковачки учитељ Кнежевић напоредо к |
| евојкама или у крчми..{S} Прође и каква друга Катина из детињства, прија-ова или сека-она, па ј |
| мене!{S} Како бих смела?– дода још ова друга, што нађе за вредно, да и себице увери госпођу На |
| <p>Матер је спремио, да дочека и његова друга Јована с његовима.{S} Тетка му је, рече за госпођ |
| p>Кад се Јован вратио, отпративши свога друга до првога манастира, у село, сврну уз пут код гос |
| опет... опет..</p> <p>Зорка, опет, нема друга посла, него дошла, па јој баш жалостиво вели:{S} |
| уздрхтала.</p> <p>– Шта је теби – пита друга другу, кад се поздравиле и пољубиле.</p> <p>Јелен |
| о да пркоси!“</p> <p>У исти мах му сину друга мисао, па му се задовољније мало разгали лице.</p |
| вртање и скрњивање воћака; ту вазда још друга што вртарскога што пчеларскога оруђа, као ножице |
| то урадила девојка, која је тако добра другарица била Даринци.</p> <p>– Сирота Јелена!{S} Ваља |
| > <p>Колико се Јелена обрадовала својој другарици, толико и више криво њеној матери, госпођи Је |
| овала се, да види тетку, браћу, сестру, другарицу Јелену и...{S} Онај господин, што је био оном |
| аринци стекла тако ваљану, тако искрену другарицу,... о, Бог зна, како јој је мило!</p> <p>Нара |
| p>Е, па тако седи сека Ката, као што је друге у Брајковцу зову, сама.{S} Седи, па, као што то б |
| никовицом иде општински писар.</p> <p>С друге стране дође црквењаков син, колар у селу, са свој |
| ити смешно, кад ви не налазите у Бранку друге идеје него то, – примети Бранко.</p> <p>– Онда ви |
| ала вам сад.{S} Други пут!{S} Упамтите, други пут!{S} Ево нас већ и код наших.</p> <p>Под орахо |
| и то не може да поднесе.{S} Богме, ето, други боље пролазе с дебелом кожом на образима!</p> <p> |
| ј соби; а од њих неки поседали на одар, други стоје.</p> <p>– Треба да оженимо овога нашега учи |
| оич почели...{S} Али, хвала вам сад.{S} Други пут!{S} Упамтите, други пут!{S} Ево нас већ и код |
| киде један и задеде га себи на груди, а други пружи Стајићу.</p> <p>– Хоћете ли га умети сачува |
| .{S} Прелеће се ту с једног предмета на други, и, дакако, често долазе у сукоб сами са собом.{S |
| спомен својих покојних, па ће прећи на други разговор...</p> <p>Тако нешто, ваљда, замишља у с |
| жеравицу; па час на један прозор час на други.{S} Гледа преко тамо насвој прозор.</p> <p>Млади |
| бити.{S}Па кад то не могу, а видим шта други раде, не могу ни ја бити бољи... </p> <p>По толик |
| и чудо, ако се Тинка осетила, као да се други пут родила, па дошла на бољи свет, кад је брат по |
| сад већ нема куд ни камо.{S} Те док се други збунили, кличући још: „Живила!“ – он се пожури, п |
| Тинку и синчића му!{S} Али Арсенију се други занат боље свидео.{S} Карту и чашу заволи већма н |
| што учим, учим себе ради, као годи ти и други и трећи.{S} Кад кажем, да бих био на селу учитељ |
| А ко је томе крив?{S} Као да и један и други избегаваше интимнији разговор.{S} Бранко би тешко |
| гога у тихој луци, у којој се и један и други озбиљно спремају, да сваки својим путом отисне св |
| тељ дошао, бележник, благајник, писар и други певачи већ су се договорили, како ће после певања |
| шић, Владислав, Шапчанин, Лаза Костић и други.{S} Језик народни презрели беху у оно доба сви и |
| преблаги Милован Видаковић... и толики други славни и преславни; али се и данас славе!{S} Тек. |
| таблицама на врху, од којих свака носи други број и казује место, где треба да се окупе чланов |
| ародревну Болоњу, Немци Јену, једни ово други оно, Срби имају своје Карловце.{S} Осим толико и |
| ружа у нашем друштву.{S} А то није нико други,... мислим, да сте сви погодили, да је то госпођа |
| ладинским скупштинама, добро; наћи ћемо други начин.{S} Сви путови воде у Рим.</p> <p>– Ја се б |
| а он препреден као враг. (Понда окрену други ветар).{S} За Бога, Стефане, – удари госпођа Јеца |
| мислиш, краја.{S} Цмок један пут!...{S}Други пут!...{S} Цмок и трећи пут! ...{S}И опет!...{S} |
| и славан човек, – рече госпођа Јеца.{S} Другим речима, а то бар мисли: „Путуј, игумане..."</p> |
| ука над њима као над старим Римљанима и другим пропалим народима, поред свег нашег толико хваље |
| а с плавичасто-зеленим лишћем од фење и другим то модријим то блеђим зеленилом, те се све прели |
| меника од браца–Радована, браца–Јове, и других „чика“ и „браца“.</p> <p>Понда и поред Зорке неј |
| у стану, па би поред народних песама и других ствари читали по нешто и из „<title>Мезимца</tit |
| љупчића, преломиле неколико мушкацона и других таких посластица, што се, по сеоском господском |
| p>Али овај пут им неје жао на месец.{S} Друго се нешто збива у Брајковцу, нешто, што они не мог |
| Јован је тако.</p> <p>– Па да где би на друго место, – одговори јој Бранко, а као да плива у за |
| наде, шта сад да му каже, већ окрену на друго:</p> <p>Хајд заједно до куће, ако хоћеш к Јаковље |
| више до свог благослова; не знам ништа друго, до да се молим Богу за тебе.{S} Шта ти ваља ради |
| ћи то за омладину.</p> <p>– А да шта је друго та ваша дерна политика него туђа брига?</p> <p>– |
| >– Махни се, Стефане, тога.{S} Данас је друго време.</p> <p>Поутиша мало Рашићка поп-Стеву, па |
| негују којекакве кактусе и белагоније и друго још којешта, што није ни лепо, а камо ли му мирис |
| S} Па ја га и волим као брата.{S} Ти си друго што.{S} Боже мој, за што си на један пут таки?</p |
| Бранко. – Чини ми се, да је већ тражио друго место.{S} Из његова данас разговора чисто бих то |
| {S} Хтео је да наведе разговор на нешто друго; али оштро омладинац одговара, па не знаде, шта с |
| у малу своју књижицу из свог ђаковања и друговања.</p> <p>Деца расла две године напоредо у добу |
| . </p> <p>По толики пут заподео се међу друговима такав разговор.{S} Мисли њихове имају, до душ |
| твом.{S} Него да не увреди кога, ако би другог замолио, да запева, први сам почиње.{S} Обадве р |
| ешће могао и требао мислити, ако ничега другога ради, бар да сад не мора лупати главу, као да м |
| да се састане с Кнежевићем, ако ничега другога ради, то бар да му каже, шта мати жели, и да он |
| е, које истакоше Карловце изнад свакога другога српскога места у тим крајевима?</p> <p>Има ли и |
| омка!{S} Није човек увек расположен, да другога забавља.</p> <p>Господар начеоник, стари пензио |
| ако и путови укрсте, не ће зар један на другога, већ један поред другога.{S} Запитаће се за јун |
| им бродови стоје још мирно један поред другога у тихој луци, у којој се и један и други озбиљн |
| е зар један на другога, већ један поред другога.{S} Запитаће се за јуначко здравље, поздравиће |
| раве дочекати, па помусти!{S} Па ваздан другога којекаква посла.{S} Понда дућан!{S} Истина Бог, |
| дохвати виолину, па пође од једнога до другога, да им огледа гласове.{S} Мушкарце зна и од пре |
| еније прихваћа борбу у друштву за срећу другога, снажније се одупире разним неудаћама, кад има |
| твари. </p> <p> Даринка отвори врата на другој соби.{S} Стала на врата, па виче Јована:{S} Хајд |
| не сме да се задржи ни на једној ни на другој.</p> <p>– Изашао је проглас Карловачког и Бечког |
| а Ната и госпођа Рашићка, када су једна другој правиле „физите“ несу могле а да се не дотакну Б |
| рли је и сан...</p> <p>Госпођа Катица у другој соби метнула у постељу малога Владимира.{S} А он |
| а поглади једном руком попу по бради, а другом му насу у чашу хладног теочинца и насмеши се на |
| тписали пасош, да могу бити један према другом неучтивији, те не само да не ће више говорити из |
| а са друштвеном заставом, а острагу, на другом крају, застава Новосадске занатлијске задруге.</ |
| њижевности у исти мах, када је Милош на другом крају српства, а у суседству изнурену и понижену |
| а ко вас тера, да морате</p> <p>– Један другом за љубав.</p> <p> Најпосле оде бележниковица, а |
| за собом сеницу.</p> <p>Окренуше један другом леђа, па одоше својим путем.</p> <p>„Јогунаст“! |
| ати, у кући сека-Катиној неје ви било о другом чему речи већ о прослави Бранка Радичевића у Бра |
| а то коло!{S} Дете, као дете, мота се с другом децом око момака и девојака, провлачи се кроз ко |
| ковцу.</p> <p>Зорка неје дала ни о чему другом да се говори, него о томе.{S} Синоћ је већ доучи |
| о Духовима добила, па онда и о којечему другоме – готово без праве свезе тих разних предмета.</ |
| још ни једном дала ни прилика, да један другому, можда, спасава живот или, што данас често више |
| сећи на полак.{S} Половину ће оставити, другу пак опљувати, па заденути у малу своју турску лул |
| тала.</p> <p>– Шта је теби – пита друга другу, кад се поздравиле и пољубиле.</p> <p>Јелена не з |
| ма пријања; па готово прирасле једна за другу.{S} Па имају, о чему да и разговарају.{S} Јесте, |
| камо не ће, кад их овако више, па једна другу подсећа.{S} Тек удовице!{S} Ух-Ух!{S} Па би добре |
| се и предомишљао, да л да сврне к свом другу.{S} Сам неје знао, како да се с њом опрости.{S} О |
| нашем писару, имаће право Дарвин; а ону другу теорију лако је доказати по Брајковачком благајни |
| оглас Карловачког и Бечког одбора:{S} У другује недељу пренос костију Бранка Радичевића! – дода |
| ицу, на заједничку пробу свију певачких дружина, што дошле беху, да увеличају ову светковину, а |
| ђе на обалу.{S} Одмах до њих су певачке дружине.{S} Ту ћете најбоље видити спровод и чути песме |
| и вршио као члан неке путничке глумачке дружине, где је играо улоге трагичних јунака, нежних љу |
| богиње Талије, на којој је он у својој дружини бродио, насела на стену народног немара, те пре |
| мој брате, по каткад.{S} Опет је, знаш, друкче, кад се мушка глава даде видити.{S} Па јави се т |
| ети. „Јогуница!“ помисли у себи. „Никад друкче!..{S} Госпођа Рашићка!{S} Као да пркоси!“</p> <p |
| овек „дочепао лепа друштва“, те не може друкче да тузи угове, већ се болном душом хвата за њихн |
| се скупљати гости са стране.{S} Е, неје друкче, већ изгледаше тамо, што рекао оно Јован Јаковље |
| Јаковљевићке.</p> <pb n="28" /> <p>Неје друкче, мора се сад радити на врат на нос.{S} Поп Стева |
| је дотле дошло.{S} Та она, бојаги, није друкче ни мислила.{S} Кнежевић је, вели, добар и ваљан |
| ијатна с њим и искрена.{S} Ја и не могу друкче ниским.{S} А он и заслужује, да је човек с њим и |
| вароши може бити опет само учитељ, али друкчије се цени тамо такав човек.</p> <p>Нека не мисли |
| ет Ната Триви, а то исто или можда мало друкчије рећи ће му бар још који пут...{S} Сутра се мож |
| с мајкином душицом, што је узбрала крај друма, кад је оно путовала с мамом својом у Брајковац.< |
| од врућине орао на какову бресту у крај друма, само што по каткад зафрчу коњи, да можда истерај |
| арод банкротирати, т. ј. на једаред ће „друмови пожелити Срба...{S}" А историја ће да пева ил к |
| на догледу сремска равница испрекрштана друмовима, ишарана богатим усевима, окићена убавим сели |
| јих љубавних пустоловина по Темеринском друму и Казанџијској улици, па се човек „дочепао лепа д |
| били смо место међу изасланицима учених друштава. </p> <p>– Добро је.{S} То је прво уз мост, шт |
| ја одређена места.{S} Изасланици разних друштава хватаху се свога кола.{S} Певачка друштва зауз |
| нашега вреднога и ваљанога члана овога друштва и ове општине, наша госпођа бележниковица.{S} Ж |
| еру гласови одабраних чланова певачкога друштва Брајковачкога под прозорима попине Јелене и да |
| ну јој заставник Београдскога певачкога друштва са друштвеном заставом, а острагу, на другом кр |
| а се не дотакну Брајковачкога певачкога друштва. </p> <p>– Нашем учитељу ма штогод падне на пам |
| н некада у вароши сталан члан певачкога друштва и аранжер толиких села и беседа.{S} Зна он, дак |
| , осим јуче на првом покушају певачкога друштва.{S} Па већ и онако имала би да га пита много, м |
| Звезде на небу певачкога Брајковачкога друштва“, рече писар, биће гошћа госпођица Даринка („Из |
| о је у познатим круговима Брајковачкога друштва, нити рећи мање ни више, већ сензацију; а у кућ |
| штава хватаху се свога кола.{S} Певачка друштва заузеше своје место на обали Дунавској.</p> <p> |
| адска лађа беше дупком пуна.{S} Певачка друштва са својим заставама певаху на крову песме, али |
| едње налоге, и у саборницу, где певачка друштва држаху своју заједничку пробу, и на паропловску |
| ијској улици, па се човек „дочепао лепа друштва“, те не може друкче да тузи угове, већ се болно |
| .{S} А учитељ се „једва дочепао честита друштва“, па се не растаје од њих. </p> <p>Што сад иду, |
| обасут цвећем.{S} Станица паропловског друштва окићена грањем и венцима, а на мосту, што води |
| е ради свађао с писарем, који је у сред друштва и пред њим био толико дрзак, да каже, како је „ |
| ок не нађе некакав изговор, да изађе из друштва и оде на улицу, па да дозна, ко је дошао.{S} Ба |
| вала, где је ноћас био, кад се украо из друштва, док неје признао, да је бар прошао поред њених |
| пим.{S} Млад човек је, до душе, и жељан друштва на селу.{S} А време му је, да помишља и на то, |
| ој. </p> <p>И тако се искупило прилично друштванце за певачки збор.</p> <p>Све то учитељ покупи |
| ранковој, све без разлике и политичне и друштвене странке, које вру у нашем јавном и друштвеном |
| авник Београдскога певачкога друштва са друштвеном заставом, а острагу, на другом крају, застав |
| им се кристалишу појмови.{S} Ослободи и друштвеном поретку, о приликама, у које могу запасти и |
| вене странке, које вру у нашем јавном и друштвеном животу, а поштено мисле.</p> <p>Јелена је сл |
| ми на селу затуцани,... их!{S} Никакве друштвености!{S} Социјалне наше прилике...</p> <p>И Мар |
| па се узврпољио.{S} Хоће да се пева.{S} Друштво треба само да пева.{S} А он погибе за младим др |
| , што га је приредило српско академиско друштво „Зора“ у Бечу у спомен великог песника, седне о |
| дана ради око тога, да састави певачко друштво у Брајковцу.{S} Стало га је доста муке, али је |
| ке задруге.</p> <p>На лађи поји певачко друштво самртницу.</p> <p>Свечана тишина завлада на оба |
| нас заборавила и на Брајковачко певачко друштво и на сврху, рад које се било то друштво састало |
| су сви, ту је Брајковачко цело певачко друштво, осим Бранка, Даринке, Јелене, колара и његове |
| ће сека Ката. – Било ти је Брајковачко друштво, и сама добро знаш, као једна кућа.{S} Него од |
| разуме, шта ови говоре.{S} Њој је и то друштво и таки разговор нешто ново.</p> <p>Јелена гдего |
| друштво и на сврху, рад које се било то друштво састало, као и на то, даа је у кући већ било ре |
| а сир с црним луком, да прави бележнику друштво.</p> <p>Јеша Дабижић вели:</p> <p>– Баш се добр |
| само да пева.{S} А он погибе за младим друштвом.{S} Него да не увреди кога, ако би другог замо |
| p>Добро те се у томе помешали с осталим друштвом.{S} Учитељ и Јован, а и Бранко пристао уз њих. |
| једнога младога човека, па се прикључи друштву.{S} Вели, кад се поздрави с мушкима и женскима: |
| ге, једне госпође, која је ружа у нашем друштву.{S} А то није нико други,... мислим, да сте сви |
| е на челу, па лаким погледом пролете по друштву око стола, као да се, збиља, осведочи, да је ба |
| нешто да разговара с њом.{S} А кад је у друштву, заборави, шта је хтео, али осећа, да је питоми |
| нзионирац, који се десио том приликом у друштву код разбијене канте, мало не пуче од смеха.</p> |
| кући.{S} Али се увек неугодно осећао у друштву, у које би тек почео долазити.{S} Од увек научи |
| ет значе“.{S} Баш тада је он први пут у друштву залагао сву снагу своје речитости, доказујући, |
| хвати.{S} Одушевљеније прихваћа борбу у друштву за срећу другога, снажније се одупире разним не |
| рак, тај темељ свему животу и поретку у друштву! </p> <p>То ли је, дакле, узрок, да се ујак так |
| ају, е би им неугодно било, да остану у друштву с госпођом Натом и с госпођом Катом, па се отис |
| притискује на жедне своје усне.</p> <p>Дрхће Јеленина рука, као да је тресе тролетница.</p> <p |
| </p> <p>– Јелице, – шапће учитељ, – што дрхћеш?</p> <p>Јелена не уме да одговори.{S} Грло јој ј |
| о иза ушију.{S} Заборавила, и да навуче дубљена очи махраму, што је пребацила преко главе, да с |
| ога Брајковца нађоше се увређене до дна дубљине своје домољубиве душе на тако обесвећење старих |
| , док се туга неје прелила вином, те из дубљине наквашенога срца свога стао проливати грке сузе |
| ка, или јој задрхта нешто око усана.{S} Дубок уздисај јој се оте из груди.{S} Прекрсти се после |
| је већ под грло, а то се отео тек само дубок уздисај.{S} Срце би на том уздисају тешком да пол |
| д се чисто трже, кад виде, да је заорао дубоко опет на своју стару бразду. </p> <p>Изгори поп С |
| воју веру.</p> <p>Него Бранко Радичевић дубоко је заталасао најврелије осећаје срца и душе српс |
| нца и Херцеговца и Сремца и Бачванина и Дубровчанина и ове и оне; па је увек, каже, говорио, да |
| то хартија, мастионица, пера, истрињена дувана, палидрвца и тако даље.{S} У углу поред пећи пар |
| хну неки плам; а на зеници јој затрепта дуга, те их одмах обори.</p> <p>– Опростите! - прошапут |
| ких новина, што их је попа по кадгод од дуга времена, бог ме, и читао.{S} По канабету у истом н |
| и, да несу ловци од заната, него баш од дуга времена, можда, баш и од жеље, да увеличају само ј |
| да она све то смаже сама.{S} И ни паре дуга нема.{S} Штогод видиш да је њено, све је то слобод |
| аљда, резултат је био те на широко и на дугачко развезене орације, којој неје ништа сметало, шт |
| те набрао чело, па му се натуштило над дугим проседим обрвама.{S} Хоће најпре да оживи у успом |
| сте димове кроз подсечене бркове; глади дугим сухим прстима браду, по којој се, бог ме, ухватил |
| вече села у одар, да легне поред Зорке, дуго јој се поглед приковао на икону светога Николе, шт |
| ичка капа, коју је попа носио пре дуго, дуго времена, док неје дао начинити нову, а натуцао би |
| и сувремена ученост и Рајића и Мушицког дуго ће остати узором омладини, која има да се учи; а д |
| слободан, – та већ загрози опасност, е дуго прост народ не би имао никакве користи од штампане |
| и озбиљно као и осталих?{S} Синоћ га је дуго и дуго чекала на прозору, и он не дође.{S} Бар да |
| рцем и она живља и вољнија.</p> <p>Није дуго тако потрајало, па и заборавила, како јој немило б |
| вештеничка капа, коју је попа носио пре дуго, дуго времена, док неје дао начинити нову, а натуц |
| но као и осталих?{S} Синоћ га је дуго и дуго чекала на прозору, и он не дође.{S} Бар да је посл |
| у преко колена, па мисли.</p> <p>Дуго и дуго му нису таке мисли долазиле на памет, па се упео с |
| канте“ у Марковој крчми и прекраћивали дуго недељно време.{S} На столу, дакако, вина ил пива п |
| > <p>– Идем.{S} Неје право, да сам тако дуго доле, а несам код матере.</p> <p>– О, о, вајка се |
| и поздравиле, као да се бог зна колико дуго несу виделе, или као да су претуриле некакву страш |
| м имао је у рају свега, па опет му било дуго време, чамио је, док није добио своју половину, св |
| је дошао ту за свећеника.</p> <p>Бранку дуго време поред таквога разговора са својим ујаком, па |
| се од мах организована.{S} То не ће још дуго трајати.</p> <p>– Имали смо ми већ једном и органи |
| цио ногу преко колена, па мисли.</p> <p>Дуго и дуго му нису таке мисли долазиле на памет, па се |
| вуче уза женскиње.{S} Прођоше један пут дуж зграде, а он не уме да почне разговор.</p> <p>Хоће |
| е погледа у њега.</p> <p>Бележник остао дужан одговор својој жени, па <foreign xml:lang="de">mi |
| ако један по један остане редовно Марку дужан и сваки одбије тек од рачуна, што га он по каткад |
| ах с кола.{S} Останите макар и који дан дуже...</p> <p>– Ха, то је добро.{S} Понећемо пар гусак |
| о ту.</p> <p>– Жао ми је, да ниси остао дуже, па да прошврљамо мало у наоколо по селима и по ма |
| а физите код госпође Нате и Катице мало дуже позабавиле, тек, ето, брзо прође време, кад се оби |
| <p>Кнежевић беше озбиљно схватио своју дужност као учитељ певања и ликовођа певачкога збора.{S |
| ка, да му се јави, има ли тај дан какве дужности, то јест, да ли је та донела дете те и те млад |
| ву“, као да је он сам ту, па сам својој Дулчинеји слади санак.</p> <p>Благајник као вели: „Куд |
| } Тражимо вас.{S} Треба да се журимо на Дунав.{S} Сад треба скоро и топ да пукне.</p> <p>– Децо |
| ко од себе, да га одбијемо као лику низ Дунав, – навија попа. – Данас је чудно време!</p> <p>Ст |
| Поток хучи и бучи, прави више буке него Дунав.{S} Па тек кад полети бујицом!{S} Е, па видиш, ом |
| у српству и с ове и с оне стране Саве и Дунава?{S} Је ли треба спомињати толике народне саборе, |
| ја дођем до своје Еве, протећи ће доста Дунавом.</p> <p>– Мој синко, не треба ни то баш тако да |
| и, да ухвати што боље место а што ближе Дунавској обали.</p> <p>Лађица, на којој беше лес песни |
| ка друштва заузеше своје место на обали Дунавској.</p> <p> На Карловачком тргу према вратима са |
| у и са свечаним расположењем на станицу Дунавску у Карловцима, камо лађом имају приспети Бечки |
| <p>Лађица, на којој беше лес песников, дупком пуна пратилаца, примакла се Карловачкој станици. |
| , да их дочека.{S} Београдска лађа беше дупком пуна.{S} Певачка друштва са својим заставама пев |
| бадава Даринка моли и преклиње, плаче и дури се, да мати одгоди, „бар док прође беседа“!{S} Шта |
| аздан другога којекаква посла.{S} Понда дућан!{S} Истина Бог, није Бог зна шта, ал ако не цури, |
| ад посвршава послове по кући, пред свој дућан..{S} Скрстила руке па гледа, ко пролази улицом.</ |
| еше пре једнога сахата кренуо, да иде у дућан на позив материн. </p> <p>– Марко!{S} Чашу пива!{ |
| ада га је по једном дечку звала нешто у дућан, јер чека муштерија– поручио је, да ће „сад одмах |
| руке, па ходају испред госпођа-Катичина дућана на улици.{S} Њих две не занима разговор удовица. |
| лама, а чистећи преко дан пијацу испред дућана свога шефа или прскајући лети патосу својој болт |
| и. </p> <p>У тај мах провири Даринка на дућанска врата.</p> <p> Таман!{S} Та, ње ради највише с |
| бито узахао,) поборнике своје идеје.{S} Дух времена сад је таки.{S} И догод дух времена буде на |
| ...</p> <p>Рашићка се насмеши:</p> <p>– Дух времена сад је таки!</p> <p>– И ти се под старост п |
| {S} Дух времена сад је таки.{S} И догод дух времена буде народ схваћао, умеће поштовати заслуге |
| } Млади грк Брајковачки ће, јер је таки дух времена.{S} Бележник вели: „Нека буде и у паклу ваш |
| га и онако сјајно извршио, да је одржао дух народа српскога, ударивши јак темељ српској књижевн |
| вић као у шали. – Таки је, брате, данас дух времена.</p> <p>Стајић уздахну и не одговори ништа. |
| , тек само да да арију: </p> <quote> <l>Дух времена сад је таки,</l> <l>За слободу с диже сваки |
| <pb n="9" /> <div type="titlepage"> <p>ДУХ ВРЕМЕНА САД ЈЕ ТАКИ!</p> </div> </front> <pb n="10" |
| epage"> <p>Павле Марковић Адамов</p> <p>ДУХ ВРЕМЕНА САД ЈЕ ТАКИ!</p> <p>НЕГДИНСКА ХРОНИКА</p> < |
| о су људи прекаљени начелима напреднога духа времена...{S} Ама молим те, зар ти не видиш, да у |
| а црквица лебди, као преставник доброга духа, над сеоцем на полеђини једног брдашца тик уз Брај |
| <p>– Ево, сад ћу и ја. </p> <p>Даринка духну у свећу.{S} Угаси је и леже.{S} Неко време држаху |
| ину, час о хаљини, што ју је сама још о Духовима добила, па онда и о којечему другоме – готово |
| </p> <p>– И ти се под старост повела за духом времена!</p> <p>– Стефане! – на то ће Рашићка.</p |
| ок срце уздише“?</p> <p>– Блажени ништи духом! – примети безбрижно Јован.</p> <p>– Па да за што |
| евојче, збиља, и треба да се усрећи.{S} Душа је њена чист још неисписан лист беле хартије.{S} В |
| расла две године напоредо у добу, када душа највећма пријања; па готово прирасле једна за друг |
| ушу и срце чисто и не окаљано.{S} Твоја душа и срце сад је као онај прах на крилима у лептира, |
| у је, рече за госпођу Нату, врло ваљана душа; а о њеној кћери, о госпођици Даринци толико јој ј |
| илине, кад помисли, како ће му се добра душа опет обрадовати, кад јој сутра оде.</p> <p>У том с |
| оје појачава само снагу и наду млађаних душа и приличи њихову добу, а и не слуте, колико ће се |
| вређене до дна дубљине своје домољубиве душе на тако обесвећење старих златних успомена из Брај |
| као смет у заветрину.</p> <p>Нигде живе душе.{S} Као да се све, штогод дише, под камен завукло |
| је заталасао најврелије осећаје срца и душе српског народа својим лаким песмама, опевајући му |
| лизма.{S} Још док је био међу њима онај душе чисте као крин који им је свима смео у брк рећи:{S |
| бркаш практичност с егоизмом.{S}Ја, до душе, немам толико чуства за општу ствар, немам наклоно |
| мушкарца неожењена.</p> <p> Даринка, до душе, мисли, ту је брат, Јован, па, како он хоће.{S} Не |
| о се сећа свога оца.{S} Једва га је, до душе, упамтио, али и оно мало успомене не беше врсно, д |
| рактично са лепим.{S} Млад човек је, до душе, и жељан друштва на селу.{S} А време му је, да пом |
| и од њега кадгод нешто!{S} Две јаке, до душе, за вратом не ће имати никад, јер... за тај хлебац |
| рат према сестри.{S} Тога страха се, до душе, доцније опростио, јер као да је омирисао, да Бран |
| </p> <p>– Боже мој, секо. – рећи ће, до душе, као и до сад, Ката Нати, – зар то мора бити?</p> |
| } Тек Тинка дахну душом.{S}Неје јој, до душе, лако било ломити руке, перући туђе рубље, ни бост |
| јаги, да се поздрави с њом.{S} И он, до душе, вешт момак за таку прилику:{S} Али и она не зна, |
| из Варадина.</p> <p>Ја сам му рекао, до душе, да се спреми за село, – дочека исто тако и жедни |
| е деце, а у толиком добру?{S} Остао, до душе, леп иметак после Игњата Јаковљевића.{S} Но треба |
| о пешачећи на овој врућини.{S} Радо, до душе, пешачим по гори; али у јулију месецу, на овакој п |
| полетела би.{S} По најпре и једино, до душе, полетела би била тамо преко потока оној кући, ода |
| >Ужурбала се цела кућа.</p> <p>Јест, до душе, у род ће се, и то у род, као у своју рођену кућу. |
| кав разговор.{S} Мисли њихове имају, до душе, своју извесну цел, али су још увек без одређене с |
| ће га какав напит.{S} Казала сам му, до душе, и сама, да потражи Мацу, па да је пошље кући...{S |
| и Брајковац нешто празан.{S} Сви су, до душе, ту, и мама, и тетка Ката, и Зорка, и Владимир, и |
| то за Брајковац...{S} Има Брајковац, до душе, своју госпоштину.{S} Али осим господе из среза и |
| е позна. </p> <p>Попина Јелена...{S} До душе, за госпођу Јелисавету говоре не знам ово оно.{S} |
| {S} Карту и чашу заволи већма него спас душе своје, него кућу и породицу.{S} Да је когод дао шт |
| ао обично, кадгод је, било телесно било душевно, уморан, вечерас тек више из навике, да нешто п |
| абирају, је ли им син способан за какву душевну акцију.</p> <p>– Цео свет иде за тим, да има шт |
| појасом, којим је, као ревностан пастир душепопечитељ Богом повереног му стада одликован и пост |
| одном“ новцу, јер исти тај грех носе на души и остали.) Ми учимо јуристерај, да „бранимо народн |
| е догодило у кући поп-Стевиној, носи на души и на образу свом сама госпођа Јелисавета Рашићка, |
| ако и онакве, какви јој ваљда брује и у души... </p> <p>Пред цветном неком ливадом не мога одол |
| ма, какав је ово цвет?</p> <p>– Мајчина душица, рано.</p> <p>– Гле, гле, како лепо мирише!{S}Ју |
| сумње, чуваће га она заједно с мајкином душицом, што је узбрала крај друма, кад је оно путовала |
| p> <p>— Ја ћу да сачувам, мама, мајчину душицу.</p> <p>Госпођа Ната се милокрвно загледа у свој |
| овце!</p> <p>Јелена застаде.</p> <p>Да, душо.{S} Ићи ћемо на свечаност, – опет ће мати. – Нема |
| авам с тобом разговор.</p> <p>– За што, душо</p> <p> Не знам.{S} Ја не разумем њено понашање.{S |
| а: </p> <p>– Од кад вас чекам.</p> <p>– Душо, зар још „ви?</p> <p>Јелена се застиди,</p> <p>– Н |
| покварена, тако ниско пала!..{S} Јадна душо!</p> <p>Оно инстиктивно неповерење према свима у п |
| да полети.{S} Ох, полетела би Јелена и душом и телом!{S} Али мора да га притискује рукама.{S} |
| плавичаст пламичак.</p> <p>Ти си сад и душом и телом лептир, – рекла му је мати, када га испра |
| воју „тајну“, поричући свим срцем, свом душом, па и самом помишљу, да је оно узрок Стајићеву на |
| оже друкче да тузи угове, већ се болном душом хвата за њихне трагове.</p> <p>Бележник се смеје |
| је заблудео у свет.{S} Тек Тинка дахну душом.{S}Неје јој, до душе, лако било ломити руке, перу |
| ој је синоћно певање његово прионило за душу!</p> <p>Па збиља!{S} Кнежевић не дође ни вечерас.< |
| у и породицу.{S} Да је когод дао што за душу његову или за жену му и сина, и њих би метнуо на к |
| што јој сад госпођа Ната и опет меће на душу, јесте ништа и нико мањи ни већи већ главом њезин |
| це само тоне на ту страну, па му вуче и душу и мисао за Даринком.{S} Јелена живахна, разговорна |
| ј образ!{S} А сачуваћеш га, ако сачуваш душу и срце чисто и не окаљано.{S} Твоја душа и срце са |
| , али подла и подмукла. „Испод мире сто ђавола вире!“</p> <p>– Јух, мати, како можеш тако што р |
| ђе, и да седне на свој прозор, несташни ђаволак с леве јој стране у грудима хоће зар да искочи; |
| Ви сте ипак старији, - одговори Јелена ђаволасто; – па ви треба да почнете.</p> <pb n="39" /> |
| ић беше, наравно, само сиромашан српски ђак.{S} Као такав, да Бог ме, неје могао оставити након |
| ио је Бранко Радичевић, опет Карловачки ђак, у својим песмама као нико ни пре ни после њега.</p |
| вности, ту је Вук Караџић први пут, као ђак још, упозорен од Мушицкога на онај велики посао, ко |
| ... „— догод је и једног ваљда српскога ђака.{S} Талијани имају своју стародревну Болоњу, Немци |
| скупљача народних умотворина, и ученога ђака Вукова, уз Ђуру Даничића, као научног обрађивача т |
| вели поп Стева, у Јазак за манастирског ђака...{S} Наопако, зар да га мати жива сахрани?{S} Не |
| инку згодан, како ће моћи и по неколико ђака држати на стану.{S} А Тинка спремала и себе и дете |
| ело. – Узећеш добар стан, па ћеш држати ђаке са стране у стану.{S} Има тамо <pb n="30" /> доста |
| , баш са свим омладинска идеја за жедне ђакеле, што је Бранко певао: вино, гајде, тамбуре, млад |
| на вис убавога Стражилова, које му, за ђаковања још у Карловцима, тако беше омилело.{S} То је |
| да претресу малу своју књижицу из свог ђаковања и друговања.</p> <p>Деца расла две године напо |
| и,...још на њему лептирски прах слатког ђаковања, не додирнут незграпном руком оне немани, која |
| p> <p>– Не мислиш, ваљда, да ћеш вечито ђаковати?</p> <p>Бранко одмахну главом:</p> <p>– То је |
| памет; „Ваљда не мислиш, да ћеш вечито ђаковати.“ Да!{S} Понда треба помишљати и на своју кућу |
| се у октобру искупљају ода свију страна ђаци, – када је то видео, још већи немир уђе у њега.{S} |
| своје благовање на селу.{S} Она двојица ђаци, па хоће да проведу свој школски одмор што слободн |
| г створио... као да те гледам.{S} Твоји ђаци не ће смети пред тобом читати ни „ђачки растанак“, |
| его омладина, а ту се у нас рачунамо ми ђаци, трговачки момци, и тако даље, све људи млади, кој |
| у отворено море, у јаван живот свој као ђаци са самопоуздањем, које појачава само снагу и наду |
| поп Стева. – Знам, да сам му, као млађи ђачић, више пута доносио у ћупи вина, а код њега се пил |
| што се толика хука и бука дигла за тог ђачића;“ а на некаквог Мушицког и Рајића, не знам, нико |
| ину о Бранковој жељи; а једног од мојих ђачића почео сам да учим <title>Ајдукову песму</title>, |
| ош увек она идеална несебична младићка, ђачка љубав, која их привлачи.</p> <p>Тако Јован и Бран |
| ђаци не ће смети пред тобом читати ни „ђачки растанак“, ма да си ти данас тако занесен за Бран |
| S} А од оних опет већина их почне још у ђачким скамијама, па таман кад је „дорастао до копља и |
| ш, знаш, да ти нико за тим заплакати не ђе, па ти је слађе...{S} Не ћу да будем адвокат или чин |
| манастира ни иних задужбина.{S} Али као ђе није народа свога сазидао му је храм у грудима народ |
| и после њега.</p> <p>Е, па спомену тога ђенија посветио је цели српски народ дан 10. јулија 188 |
| и шта више, баш тога ради омаловажавати ђенија његова, то је смешно. </p> <p>– То је смешно! (О |
| намести у пола окренута Јовану.</p> <p>Ђенијалан лик!{S} Свака црта на њему ђенијална,... прав |
| <p>Ђенијалан лик!{S} Свака црта на њему ђенијална,... прави песник!{S} То је песник!- примети п |
| е и трагична судбина, прерана смрт тога ђенијалног младића увеличала симпатије народне.{S} Но б |
| то је најглавније, уз старину Вука, као ђенијалног скупљача народних умотворина, и ученога ђака |
| је ножеве за навртање воћака и неколико ђерзонака кошница – тек „да покуша“.{S}А наопако се јед |
| је Јелена...{S} Триво, терај!</p> <p>– Ђи! </p> <p>Коњи кренуше.</p> <p>– Стој!...{S} Кристо, |
| н Трива притегао узде и замахнуо Бачком ђиватком, да одудари преко коња, па да потера, а госпођ |
| димир натукао калпак на главу, припасао ђорду о бедро, што му донела тетка и сеја из вароши; па |
| јник и бележник од то доба, чим се мало ђорну, одмах терају писара, да им декламује „оно о разб |
| слите Бофл, сам бофл, господине мој,... ђубре!...{S} Он вам ни гуску нашу појести не ће, док је |
| неје познала никога на колима, послала Ђуку пандура да распита, ко је то дошао.</p> <p>Господи |
| од мах добили песнике као што су Змај, Ђура Јакшић, Владислав, Шапчанин, Лаза Костић и други.{ |
| p> <p>– Стој!{S} Гледај овај призор!{S} Ђура Јакшић би кликнуо.,„И бог му се диви!“ -- рече Јов |
| међу ближњима!“ рекао би и опет покојни Ђура, као што је један пут и рекао од прилике тако нешт |
| х умотворина, и ученога ђака Вукова, уз Ђуру Даничића, као научног обрађивача тог бесцен—блага, |
| ако уважавали кућу Јаковљевића, – онда, е Бог ме, још и данас.{S} Старији свет се особито разаб |
| о среће!“ подвикну учитељ из свег срца, е, заиста ћеш му и поверовати, да му срце хоће већ да п |
| вно и давно неје придесило, – поцрвене, е, поли га, Бога ми, румен до иза ушију.</p> <p>На једа |
| је нашао, да је вредно, да му се јави, е је Марко донео пива.{S} А писар опет нашао је за вред |
| > А Јелена се сада збиља почела надати, е ће, по речима поп-Стевиним, „то све још бити као што |
| га слободан, – та већ загрози опасност, е дуго прост народ не би имао никакве користи од штампа |
| азак у мислима. </p> <p>Као да осећају, е би им неугодно било, да остану у друштву с госпођом Н |
| је седео био, а ништа не вели.</p> <p>- Е, сад иди никад, поп-Стеване!</p> <p>– Хоћу да те жени |
| S} И ти се заводиш за аукторитетима!{S} Е, па да Бог ме: <foreign xml:lang="de">angehender Prof |
| Дунав.{S} Па тек кад полети бујицом!{S} Е, па видиш, омладина ти је као поток: а ово, што су са |
| идеје.{S} Ама, кажи ми, молим те...{S} Е, знам, да Бог ме!{S} И то је омладинска, баш са свим |
| е, сачувај Боже невоље, затворити...{S} Е, па идем ја њој.</p> <p>И тако бадава Даринка моли и |
| перено против нас попова и калуђера.{S} Е, не уме ти се омладина маћи, док се о нас не очеше.{S |
| исар и само писар, од кудгод ко иде.{S} Е, па то боли!{S} Он, који је научио да с позорнице, за |
| почели се скупљати гости са стране.{S} Е, неје друкче, већ изгледаше тамо, што рекао оно Јован |
| даје за право. </p> <pb n="57" /> <p>– Е, онда за цело има право.</p> <p>Јелена не примећује г |
| <p>– Та стани да дођем к себи!</p> <p>– Е, Бога ми је госпођа Рашићка већ дошла к себи.{S} Већ |
| је отац?</p> <p>– Никад ништа.</p> <p>– Е, то је лепо од поп-Стеве.</p> <p>– Довео га, да ту пр |
| стомаку од толике љубазности.</p> <p>– Е, па кад си већ навалио...{S} Хајд, видећемо се, ваљда |
| ћашњи?{S} Браца баш сад устао.</p> <p>– Е, добро кад је устао.{S} Да му бар кажем с Богом!</p> |
| ш пре него што си се ти родио.</p> <p>– Е, па кад онда несте умели наћи праву идеју Бранкову, с |
| ла што од радости што од умора. </p> <p>Е,сад грљењу и љубљењу нема, мислиш, краја.{S} Цмок јед |
| д неко доба, па, ево, ни данас. </p> <p>Е, па тако седи сека Ката, као што је друге у Брајковцу |
| ош времена!{S} Куд вам се жури? </p> <p>Е, како ти само!{S} А не знаш, да нема још много до нед |
| акле, у сред Брајковца серенада!</p> <p>Е, то бадрим чуварима ноћне безбедности у скровитом Бра |
| онила на тебе...{S} Сироче моје!</p> <p>Е, баш неје то више ово ни оно.{S} Ево, и сузе пођоше в |
| о чину!{S} Па паки и паки-поп!..</p> <p>Е, па тако седи јутрос, ето, поп Стева под својом сениц |
| а као нико ни пре ни после њега.</p> <p>Е, па спомену тога ђенија посветио је цели српски народ |
| етпостављене власти у Брајковцу.</p> <p>Е, па и господар начеоник, човек иначе мирољубив и добр |
| га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим, шта је!“ мисли благајник, кад за вече |
| “: „сестру по Еви!“</p> <p>– Ако нам је Ева прабаба, нисмо све једнаке, – не да се бележниковиц |
| асмехну:</p> <p>– Док ја дођем до своје Еве, протећи ће доста Дунавом.</p> <p>– Мој синко, не т |
| > <p>– Жено, не дирај у своју сестру по Еви, – опет је, бојаги, утишава супруг, избацив и опет |
| ацив и опет једну „досетку“: „сестру по Еви!“</p> <p>– Ако нам је Ева прабаба, нисмо све једнак |
| Јован.{S} Ту и попин сестрић.{S} Понда, ево, и ове!</p> <p>Тејка Давина Живковићка прва дошла, |
| спођа Јелисавете нема од неко доба, па, ево, ни данас. </p> <p>Е, па тако седи сека Ката, као ш |
| читеља беше нестало, па га нема натраг, ево већ јаче него по сахата. </p> <p>– Шта мислите, где |
| кад показао.</p> <p>– Чудновато, да се, ево, све више њих тек у новије доба сећају, – одговори |
| оде у варош, да тамо отвори већу радњу, ево мог носа, ако не назида у сред Брајковца најлепшу к |
| јчић неје испунио.{S} Признати се мора: ево дванаест година, како се њих двоје састало, па ника |
| ерин. </p> <p>– Марко!{S} Чашу пива!{S} Ево Марка.{S} Вели:{S} И пилићи су готови.{S}Па ако је |
| } Други пут!{S} Упамтите, други пут!{S} Ево нас већ и код наших.</p> <p>Под орахом на сред двор |
| > <p>Е, баш неје то више ово ни оно.{S} Ево, и сузе пођоше врцати госпођа-Рашићки, сузе, Боже, |
| нка, рећи ће поп Стева својој сестри, – ево, ја сам сад конзисторијални присједатељ.{S} Сад би |
| и управи народнога позоришта, па онда – ево среће и за њега и за српску позоришну уметност!{S} |
| ој Даринка...</p> <p>Пуче топ.</p> <p>– Ево, лађа иде!</p> <p>Сад се тек ускомеша све, па полет |
| нски глас с радосним ускликом:</p> <p>– Ево га!</p> <p>Окрену се.</p> <p>Гости из Брајковца.{S} |
| >– Зар ти још не спаваш, сејо?</p> <p>– Ево, сад ћу и ја. </p> <p>Даринка духну у свећу.{S} Уга |
| Трива јој је брат.{S} Он кирија, а она ево је код ње већ четири године.{S} Па има послугу и од |
| нико не примети њену неприлику, јер сад ево и бележника са благајником, а са бележниковицом иде |
| Јелене?</p> <p>– А-а!... </p> <p>У том ево Дабижића с пуном чашом пред Јована:</p> <p>– Господ |
| и љубави!), док „деца“ не дођу.</p> <p>Ево и наше деце! – повика госпођа Јеца, кад виде своју |
| е, док није добио своју половину, своју Еву.</p> <pb n="70" /> <p>Бранко се насмехну:</p> <p>– |
| S} Но немој опет да бркаш практичност с егоизмом.{S}Ја, до душе, немам толико чуства за општу с |
| ми кости моје</l> <l>Стражилову моме, – еј!</l> <l>Тамо имам ного птица,</l> <l>Мојих песмарица |
| о има бела вила</l> <l>Раширила крила, –еј!</l> </quote> <pb n="58" /> <p>Стајић стао на прозор |
| од свог мајстора, где је изучио занат, економ више од свога оца.{S} Тако ни у чему не можемо д |
| ац или... најслободнији човек на свету: економ.{S} А толико имадемо примера, да су, на прилику, |
| > <p>– Ти би канда још могао бити ваљан економ, примети Бранко више у шали, – кад већ знаш и за |
| о Штајн или Некер, а оно ипак бар ваљан економ пре него какав префриган параграфлија. </p> <p>– |
| им, – узе опет Јован – што више свесних економа, земљорадника, трговаца, занатлија, то више сло |
| аћу и поучаваћу овај свет у рационалној економији.{S} Хоћу да сам независан, потпуно независан. |
| обиму?{S} Брате, ја се мало разабирам у економији, али толико <pb n="89" /> могу да знам, да, п |
| о, да останем код куће, па да прихватим економију.</p> <p>Бранко га радознало погледа.</p> <p>К |
| намера, да дођем кући, па да прихватим економију.{S} Ја осећам у себи за то воље, па мир!</p> |
| и не ће допустити, да ја завирим у њену економију, од како је пало слеме на њено теме.{S} Једва |
| ; понда ћу доћи у Брајковац.{S} Радићу, економисаћу и поучаваћу овај свет у рационалној економи |
| p>Учитељ одустаде на то од политичких и економних питања, па стаде код „чиче“, (тако Брајковчан |
| е, јер, канда, и не мисли више, да буде економно слободан; те, пошто не може да остане од срамо |
| ан. – Нема просвете, где народ не стоји економно добро.{S} За то сте ви ту, па учите народ,... |
| и постадоше општинским начелницима, или ексекуторима, или полицајцима, неки се, Бог ме, протекц |
| а, него је то особина јужњака, и то пар екселанс Талијана.{S} Срби су за средње гласове.{S} Бас |
| потребио наше незнање и неумење, па нас експлоатише и уништава као зубача племениту биљку, као |
| е сељак, где су Срби неизмешани с туђим елементом, комотан: ради једва, колико му треба, па је |
| али су све три чести „<title>Љубомира у Елисијуму</title>“ од Милована Видаковића и „<title>Крв |
| е тек зимус читала у „<title>Љубомиру у Елисиуму</title>"...{S} Тек ако ће јој се кад тад поткр |
| а, па им поповао, како ради немачки или енглески сељак или овај или онај спахија, који има хиља |
| в.</p> <p>Учитељ и сувише добро познаје енергију Брајковачке интелигенције.{S} А Бог ме неје ба |
| маћица испржи које пиле.{S} И Марко се, ено, већ вија са живином по широком дворишту.{S} Марко |
| мне им љубави.{S} Заман им писка!...{S} Ено га, стао испред гнезда на пречагу...{S} Нагао се... |
| мањи ни већи већ главом њезин мацан.{S} Ено га, и он лично изашао, да испрати своју милостиву з |
| ас спусти.</p> <p>И благајник.</p> <p>~ Ено га, стриже ушима!{S} Кренуо и он! – пришапута писар |
| <p>Благајник вели:{S} Клин с клином, па ено га код разбијене канте, где пресмаче ракију с хлебо |
| и рекао од прилике тако нешто. </p> <p>Ено, матори се мачак ушуњао у мирно гнездашце спокојних |
| не као радници, увек ће нам кола ићи на еро.{S} То је само истина, а не црне наочари, упамти.{S |
| ресуди бележник, – да му сефтеишемо нов еспап.{S} Бранко се и не обазире много на њих.{S} Неје |
| их што је вредило нешто, остали тек лак еспап...{S} Нова организована омладина биће један као с |
| езику.{S} Нека данас строги критичари и естетичари и осуђују неке његове стихове, као да су пук |
| колико јој збиља стало до поп-Стевана, ето, неје ни приметила, да он и не оде на звоно у цркву |
| о, да ће бити кадгод и проводаџија, па, ето, под старост дотерао и дотле.{S} Мучна улога!{S} Не |
| и било, што смо пуштали једном све, па, ето, чим га нестане, где смо, шта смо?{S} Наша је стара |
| Ја радим и ринтам у овој кући...{S} Па, ето, како ми се мука моја награђује.{S} Коме за љубав; |
| Богу, добар знак, да се раскравио, кад, ето, хоће да се шали.)</p> <p>А благајнику се разведри |
| у време ходали били ван села.{S} И сад, ето, седе и разговарају се, како ће што боље да удесе с |
| ди, те подигне сермију.{S} Тек не може, ето, ни он, да пропусти, ада се и сам не умеша у струју |
| } Мени то не може да поднесе.{S} Богме, ето, други боље пролазе с дебелом кожом на образима!</p |
| века. </p> <p>За што?{S} Мој господине, ето, за што! –вели Јеша. – Мој конкурент, онај Јуда код |
| на страшну месту постојати, па не жали, ето, ни крв пролити, кад зажеле то његови гости и рачун |
| ате и Катице мало дуже позабавиле, тек, ето, брзо прође време, кад се обично и госпође сеоске в |
| зао сметен.{S} Готово би се и смео био, ето, на први мах, да га Даринка прва не поздрави:</p> < |
| поп-Стевина сестрића кући!{S}И Бранко, ето, дошао. „Красан младић“,.. „паметан младић“... озби |
| {S} Поцрвени, па му и самом криво, што, ето, избаци нешто налик на „курисање“.{S} Застидео се.. |
| и-поп!..</p> <p>Е, па тако седи јутрос, ето, поп Стева под својом сеницом, па пушта густе димов |
| > неје ни ступио у јавни живот, па већ, ето, у туђој руци маљ, којим би себичност да кује своје |
| ли госпођа-Катине, па око тога се врзу, ето, и сад по толики и толики пут.</p> <p>Него почела в |
| знам.</p> <p>– Рашићка добила кошар,... ето, то ти је! – затрча се бележник, као да реши ствар |
| љу?{S} Уплете се Зорка.</p> <p>– Да!{S} Ето видиш.{S} Па што му драго!{S} Ја ћу доћи у недељу.. |
| опет ту као неки преблаги Јеврем...{S} Ето вам, шта је: госпођа Јеца просила вашега Бранка за |
| лако дозиђивати, ако му буде уско...{S} Ето видиш; шта би ти било, да си за годину две дана мој |
| ију, један говор, довешћемо гајдаша.{S} Ето села!</p> <p>Бранко Стајић примио ствар за готову.< |
| и у вароши, ако не још и потребнији.{S} Ето, он је кратко време ту, па видим, да га и сељани ја |
| !{S} То ти је последњи злочин!</p> <p>– Ето браце из винограда!{S} То је његов глас! – викну пр |
| кором, – тако ти лежи на срцу!</p> <p>– Ето ти је, на! – обрецну се, бојаги, попа.</p> <p>– Хва |
| у село.{S} Вели: „Село ти је тек село.“ Ето, она се родила и одрасла на селу, па најволи, да и |
| је кратко време.{S} Данас је уторник, а ето за час недеља.{S} Што то нисте пре почели?</p> <p>– |
| о, сачувај Боже, на онај свет,</p> <p>А ето ти и опет, већ по толики пут, госпођице Даринке, је |
| ам тако, – примети Бранко.</p> <p>У том ето још једнога младога човека, па се прикључи друштву. |
| ни дан а чека сто послова.{S} Па је већ ето, време, да се на селу и госпође враћају са села, ка |
| ак и од</p> <p>Брајковца нешто! </p> <p>Ето, зашто је долазак сека–Катиних гостију догађај за Б |
| иковица са значајним смешењем.</p> <p>– Ех, ти већ све знаш, – проговори бележник, напунивши пу |
| p>– Поздравише се својски.</p> <p>Њихов жагор само је, да Бог ме, увећао и онако велики жагор, |
| чају ову светковину, а иза леђа му кроз жагор светине, која се устумарала горе и доле, дође до |
| мо је, да Бог ме, увећао и онако велики жагор, што се разлегао по пространим ходницима и степен |
| S} Јутрос је поранио.{S} И кад је видео жагор и необичан живот по Карловачким улицама, које нес |
| Нати дође срцу <pb n="17" /> тешко, не жали пута ни трошка, да проведе код сестре на очеву дом |
| као и на страшну месту постојати, па не жали, ето, ни крв пролити, кад зажеле то његови гости и |
| к себи.{S} Већ се говори по селу, како жали, што је дотле дошло.{S} Та она, бојаги, није друкч |
| Неје ни то рђав човек!{S} Пре га треба жалити него осуђивати.{S} Понда госпођа Рашићка?!{S} Бо |
| родну песму.{S} Не узима на ум, како су жалосни ти стихови, како су непоетично казане ту мисли; |
| а како <pb n="74" /> стојимо у томе?{S} Жалосно!{S} Да се заплачеш!..{S} Боли га, да Богме, што |
| и!{S} Жалост, мој господине докторе!{S} Жалост!...{S} А знате ли, шта раде наша браћа Срби?{S} |
| уз ребро српској православној цркви!{S} Жалост, мој господине докторе!{S} Жалост!...{S} А знате |
| лостиво, па слуша и по каткад шмркне од жалости, Госпођа Ната окрене пећци леђа, наглади своју |
| е ће ни наћи више таке жене.{S} Па се у жалости својој, кажу, био и заверио, да не ће никад дов |
| , или скрсти руке, кад је штогод здраво жалостиво, па слуша и по каткад шмркне од жалости, Госп |
| ема друга посла, него дошла, па јој баш жалостиво вели:{S} Не волим нешто, што је отишао Бранко |
| ла, него гледати како наш бележник игра жандара!{S} Па ипак увек седи и зева код играча.{S} Нег |
| <p>Бележник и један одборник играју баш жандара, а остали како који.{S} Писар се наслонио на ла |
| оју руку. </p> <p>– За што, молим...{S} Жао ми је... замуца Бранко, застао, па гледи у њу.</p> |
| ажем, волим, и што сам био ту.</p> <p>– Жао ми је, да ниси остао дуже, па да прошврљамо мало у |
| , ако не уме Даринка...{S} Ваљда вам је жао Беча?</p> <p>– Боже сачувај.{S} Мени је овде врло п |
| > <pb n="82" /> <p>Али овај пут им неје жао на месец.{S} Друго се нешто збива у Брајковцу, нешт |
| дине Бранко, – рече Даринка, као да јој жао, ако је збиља тако, па га чисто теши. – Ја сам увер |
| .{S} А по речима и нагласку за цело јој жао на њега.</p> <pb n="40" /> <p>- За што, госпођице?< |
| ропусти, да не примети, како би му врло жао било, да Јелена не запева с њима, јер – њен глас та |
| им песмама, опевајући му разумљиво и са жарким родољубљем витешка дела наших предака, стару сла |
| мога Стражилова, као да нико не хаје за жарко јулијско сунце, што је прижегло свом снагом. </p> |
| у вечерас срце необично ускипило „љубве жаром“, па не даде два пут рећи.{S} Те кад отпратише ку |
| шао с кола па одапиње коњима конопце са ждрепчаника.</p> <p>Даринка стала на лотру, па хоће да |
| , па скакуће поред њих.{S} Па слуша као жедна, како њих две приповедају о школи, о игрању, о бе |
| динска, баш са свим омладинска идеја за жедне ђакеле, што је Бранко певао: вино, гајде, тамбуре |
| елу пружену ручицу, па је притискује на жедне своје усне.</p> <p>Дрхће Јеленина рука, као да је |
| шао Марко у Нови Сад, – проговори једва жедни благајник. – Ако је дошао, за цело је донео и кој |
| се спреми за село, – дочека исто тако и жедни писар.{S} Онда ћемо после певања код Марка, – пре |
| чуну, све.</p> <p>Та превешће и њу Јеца жедну преко воде, ма да се колико пући, вели Рашићка за |
| апева звонким извеџбаним гласом: „Јечам жела Гружанка девојка...{S}" Збиља, да се занесеш!</p> |
| седи и Бранкову дочеку и не знајући, да железни воз из Пеште не ће доћи тога дана.</p> <p> У Но |
| “,то јест, као што она, по свом рачуну, жели.{S} Отрчала је к Јаковљевићима.{S} Нешто је вукло |
| а, – понови девојче.</p> <p>– Мати сама жели, да ме зовете по имену, па и ја тако хоћу.</p> <p> |
| угога ради, то бар да му каже, шта мати жели, и да она то чини само по материној жељи. </p> <p> |
| д.{S} Кад год сам код куће, све ме више жеља вуче мирном сеоском животу.{S} Из читавог Хорација |
| зна камо.{S} Као да је нека слутња или жеља,... шта ли, увлачи се тако нешто по неки пут у без |
| еје научила, да приговара што материним жељама, ма и којој њеној речи; па наравно, и сад беше в |
| са лепим.{S} Млад човек је, до душе, и жељан друштва на селу.{S} А време му је, да помишља и н |
| ешко!</p> <p>Ако је кадгод каквих виших жељан имао, заситио се црвеним појасом, којим је, као р |
| го баш од дуга времена, можда, баш и од жеље, да увеличају само једном згодицом више своје благ |
| руци, па говори речи познате „Бранкове жеље“: </p> <quote> <l>Ја знадох, што нисам познав’о,</ |
| ој се, такмац сада ту...</p> <p>Нема те жеље, што је зажели госпођа Јеца Рашићка, па да јој поп |
| декламовати ону чика-Јовину о Бранковој жељи; а једног од мојих ђачића почео сам да учим <title |
| цело о својој декламацији, о „Бранковој жељи“.</p> <p>Даринка се наже над њом.{S} Притиште врео |
| ели, и да она то чини само по материној жељи. </p> <p>Од онога вечера, како је оно учитељ отиша |
| род зна за Бранка, да је и народ осетио жељу Бранкову.{S} То вече ће му остати у најлепшем спом |
| ши да ће јој тиме погодити најватренију жељу.</p> <p>Тинци сину.</p> <p>– Него дете је, знаш, д |
| , да с омладином заједно испуне скромну жељу песникову, да му пренесу последње земне остатке на |
| то, што је тако несретна, да је његова жена!</p> <p>Па је ли чудо, ако се Тинка осетила, као д |
| S} Видиш, Бранко, моја ти је мати чудна жена.{S} Права Српкиња мати!{S} Никада та мени не ће до |
| али Даринка је врсна усрећити тек, као жена, као мати.{S} Дође му и ујакова реч на памет; „Ваљ |
| p>– Сад ће бити по сахата, – примети му жена знајући за његов лепи српски обичај, за његову стр |
| Срби?{S} Сви листом пазаре код Јуде.{S} Жене краду од својих газда храну, па џаковима вуку Јуди |
| рио, како никад не ће ни наћи више таке жене.{S} Па се у жалости својој, кажу, био и заверио, д |
| туђу бригу.</p> <p>– То раде беспослене жене.{S} Не ћете тек рећи то за омладину.</p> <p>– А да |
| ти не ће, док је не почивути.{S} А наше жене,... и људи, и сви, чак и поп Стева, српски правосл |
| ли је та донела дете те и те младе или жене на крштење.</p> <p>Као да сунце Даринци сину, кад |
| <p>Бележник остао дужан одговор својој жени, па <foreign xml:lang="de">mir nichts , dir nichts |
| никад, поп-Стеване!</p> <p>– Хоћу да те женим.</p> <p>Бранко избечи очи у њега.{S} Гледа га, па |
| ракију.{S} Него док трајало и његове и женине сиротиње, даде све до последње крпе, а не задово |
| а...{S}" Збиља, да се занесеш!</p> <p>– Жено, мир! – повика бележник својој супрузи, скруни пос |
| опет се уплете бележниковица.</p> <p>– Жено, не дирај у своју сестру по Еви, – опет је, бојаги |
| чани, да је поп Стева и са својом првом женом живео у љубави.{S} Па кад му умре његова мила суп |
| нуд кола, а на колима се залепршаше два женска вела.</p> <p>– Писар мало поскочи са столице. </ |
| породицу, а како би овака два самохрана женска грла, мати и кћи, госпођа Ната и госпођица Дарин |
| авири, ма само по старој навици.</p> <p>Женска, већ не у првом цвету своје младости, али ипак ј |
| >– Да Богме, да бог ме, кад сте се и ви женске успалиле за омлатином!- вели попа смешљиво; а го |
| ије је ходати на чистом ваздуху.{S} Али женске гони нека радозналост, да завире у собу мушкарца |
| је. – Јесте л ради гостима? – повикаше женски гласови с кола.</p> <p>– Јух! цикну госпођа Ката |
| арала горе и доле, дође до ушију познат женски глас с радосним ускликом:</p> <p>– Ево га!</p> < |
| ади нежењени. </p> <p>Мушкарци понудише женскима оне две столице, што се зблизниле у учитељевој |
| у.{S} Вели, кад се поздрави с мушкима и женскима:</p> <p>Чини ми се, пожурили смо се раније, не |
| алт, милостива!{S} Диван алт!</p> <p>Са женскињама је ликовођа имао највише посла, особито са Ј |
| тавља више и ума и срца у <pb n="65" /> женскиње, која може да се истински одушеви за нешто.{S} |
| или што је и она као у опће што кажу за женскиње, у конзаквенцијама својих премиса увек доследн |
| и Јован.</p> <p>Али се овај привуче уза женскиње.{S} Прођоше један пут дуж зграде, а он не уме |
| е смо распоредили, можемо даље!{S} Прво женскиње!</p> <p>— А ми? – повика писар и бележник.</p> |
| не ће никад довести у своју кућу страну женскињу, „домостројитељку“.</p> <p>И збиља, поп Стева |
| јој, Јован, био већ у по гимназије.{S} Женско дете у седмој осмој ли годиници.{S} А најмлађе, |
| , – суди Катица, – треба пазити на тако женско дете.{S} Али та, чини ми се, више пази на свог п |
| лер и на васпитање; али треба, Бог ме, женском детету још много више кућевна васпитања.{S} Как |
| им несташицама дирнуо у живац и мушку и женску омладину народну; та што је најглавније, уз стар |
| који дан ће проћи, да он не ће посетити женску школу.{S} Па га – ревност тако занела, да неје в |
| је когод дао што за душу његову или за жену му и сина, и њих би метнуо на кеца или продао за в |
| Јелена гдегод стане, осећа, да стаје на жеравицу; па час на један прозор час на други.{S} Гледа |
| шњу реч, примети благо:</p> <p>– Ала си жесток!{S} Прави омладинац!{S} Море, <foreign xml:lang= |
| зим на певање, – вели Јелена; али ми је жестоко заповедила, да избегавам с тобом разговор.</p> |
| хлебом.</p> <p>Писар се осећа необично жив.</p> <p>То је било дивно, милостива, вели бележнико |
| {S} Док је био покојни Игњат Јаковљевић жив, знала су и господа из жупаније пут, који води амо. |
| ћу, ако њима нећу!?{S} Да је њихов отац жив!“ – „И твоја јединица нема оца!“ – И опет несу проп |
| ћу, ако њима нећу?{S} Да је њихов отац жив!</p> <p>И твоја јединица, – сад ће опет Ката Нати, |
| а, док је његове деце. „Кућа је“ вели, „жив човек, не цигља ни набој, а жива је кућа најтрајниј |
| вели, „жив човек, не цигља ни набој, а жива је кућа најтрајнија и најславнија.{S} Живи Бога хв |
| ога сталнога уверења, ни док му је била жива његова покојна Стаза; а поред Јеце нема никаквога. |
| раца– Анти и разбијеној канти.{S} Дакле жива скаче изнад нуле, то јест, бележник је „ухватио шп |
| ског ђака...{S} Наопако, зар да га мати жива сахрани?{S} Не да се Тинка ни опепелити.{S} Њега ј |
| е и душу и мисао за Даринком.{S} Јелена живахна, разговорна, искрена и страсна; Даринка тиха, о |
| лицама и младачким несташицама дирнуо у живац и мушку и женску омладину народну; та што је најг |
| рницом највише догађаја, што засецају у живац политичкога и културнога живота овостраних Срба.{ |
| пита као смет у заветрину.</p> <p>Нигде живе душе.{S} Као да се све, штогод дише, под камен зав |
| е.{S} Та идеја, господо моја, има своје живе поборнике... поборнике, у којима је она оличена.{S |
| еко главе, па хвале бога, што су остале живе и здраве.</p> <p>– Отишао је, – рекла би Јелена.</ |
| се и њих не тиче, шта свет говори; оне живе, дакако, за своју децу, па – види Бог!..</p> <p>Да |
| отац, па како Бог да.{S} Тек док је ње живе, не пушта узда из руку.{S} Јован нек иде својим пу |
| по Карловачким улицама, које несу тако живе, ни кад с пролећа или у јесен нагрну раденици из ц |
| т узимао манастирске воћњаке под закуп, живео је с том кућом као род.{S} Госпођа Ката и данас ч |
| па га не ће ни слушати, те ипак викати живео; а нити ће га хтети нити умети довољно разумети.{ |
| да је поп Стева и са својом првом женом живео у љубави.{S} Па кад му умре његова мила супруга А |
| Само... ко хоће да ради за народ, мора живети с народом; а не башкарити се по варошима, па пис |
| ; Могла сам ја и без тога лепо и красно живети, где хоћу, а овако...{S} Ух, ух, ух!{S} Поп-Стев |
| а је кућа најтрајнија и најславнија.{S} Живи Бога хвале!“ Најпосле, узмора ли бити, остаће или |
| не, нема странке: ради, како ко хоће, а живи још од свог старог народњачког сала, преживајући о |
| ка, који ради онаки исти посао, од кога живи и он, народ, него од најсавршенијег агитатора, адв |
| ић до речи, да наздрави оној идеји која живи у српском народу и одржава у њему свест, да не кло |
| лио за својом чашом, па гасе не тиче ни живи разговор између Јована и Дабижића, којима оде и уч |
| општине, наша госпођа бележниковица.{S} Живила!</p> <p>– Живила-а-а!</p> <p>– Стари курјак! – п |
| пођа бележниковица.{S} Живила!</p> <p>– Живила-а-а!</p> <p>– Стари курјак! – пришану Јеша Јован |
| Те док се други збунили, кличући још: „Живила!“ – он се пожури, па узе извијати и завијати: </ |
| о не треба.{S} Памтиш, како се то некад живило.{S} Боже, да устану стари, па да чују,...{S} Бож |
| о боље удесим с овим, што постоји, и да живим, – одговори Јаковљевић као у шали. – Таки је, бра |
| да се кућа оставити ма на ким.{S}Ту је живина, па треба нахранити и скоткати!{S} Ту краве доче |
| , те разговарају, на прилику, о врту, о живини и тако што, чему је кад време.{S} Али госпођа Је |
| е пиле.{S} И Марко се, ено, већ вија са живином по широком дворишту.{S} Марко је јунак, који зн |
| име, господо моја,..</p> <p>– Живио!{S} Живио! – заори се опет око стола.{S} Руке се укрстише и |
| .{S} У то име, господо моја,..</p> <p>– Живио!{S} Живио! – заори се опет око стола.{S} Руке се |
| да преврне, доста да спомене и мртвих и живих, и када се збије у самоћу, а камо не ће, кад их о |
| Понда, ево, и ове!</p> <p>Тејка Давина Живковићка прва дошла, да се поздрави с госпођа–Натом.{ |
| те што живља планина с поветарцем и она живља и вољнија.</p> <p>Није дуго тако потрајало, па и |
| S} Па што сунце ближе у заставу, те што живља планина с поветарцем и она живља и вољнија.</p> < |
| Не знам, – једва промуца.{S} Понда дода живље:– Да видиш само!</p> <p>И узе Даринчину руку, па |
| , господо моја, – залеће се Дабижић све живље, – данас сутра пренећемо бесамртне земне остатке |
| наочаре.</p> <p>— Увек, – одговори онај живље, – упамти, увек тако!{S} То је моје <foreign xml: |
| и Нати тромост с веђа и дремеж с очију, живнула и она, па се радује Даринчину радовању, те се с |
| ани свечани дан у Карловцима се опажало живо кретање.{S} Карловци и Карловчани спремали се, да |
| Зорка.{S} И њено срдашце куца необично живо, јер види, да се ради око начела, што она, ако и н |
| , тај практични (и какога још све зову) живот, кад се тако склапа брак, тај темељ свему животу |
| родио.{S} Опет му мио цео свет.{S} Та, живот је овај тако сладак!{S} Толико се прилика да је ч |
| илика, да један другому, можда, спасава живот или, што данас често више вреди, потпише меницу.{ |
| навезли на отворено море, где борба за живот као вихор диже и ваља вале то себичних страсти то |
| и!{S} Ја сам прошла добру школу: цео је живот школа.{S} По дебела је књига, што сам је ја већ п |
| е му на ум њене, материне речи: „Цео је живот школа.{S} И срце му заигра утешено, да још има не |
| phicum</foreign> неје ни ступио у јавни живот, па већ, ето, у туђој руци маљ, којим би себичнос |
| Србина, који иоле разабира за наш јавни живот, па да не зна за Карловце, за „српски Сион“?</p> |
| а, једва да и назиремо, шта је то јаван живот,... омладина неје, мислим ја, позвана да води кол |
| Бранко гледају у отворено море, у јаван живот свој као ђаци са самопоуздањем, које појачава сам |
| а разговор њих две неје задро у озбиљан живот; али је искрен и прост.{S} Обадве још у оном добу |
| нио.{S} И кад је видео жагор и необичан живот по Карловачким улицама, које несу тако живе, ни к |
| остања, чему књига, чему просвета, чему живот?{S} А ми смо се свим радом својим далеко удалили |
| с ње прашину и отворио је, а то „<title>Живот и прикљученија Димитрија Обрадовића нареченога у |
| вде или онде заквачи на пучини будућега живота.{S} И нанесе ли им кадгод струја бродове на супр |
| сецају у живац политичкога и културнога живота овостраних Срба.{S} Дакако да Карловци имају да |
| ођа Ната и госпођица Даринка!{S} Још за живота купио кућу у вароши и настанио се тамо.{S} Таман |
| ече ће му остати у најлепшем спомену из живота у Брајковцу... </p> <milestone unit="subSection" |
| вати свој рад и своју снагу.{S} Бродови живота њихова несу се још навезли на отворено море, где |
| главе своје, полажући им трошне остатке животне у сребрним и златним кивотима у велелепне храмо |
| изобиљу, што га је иначе напајало новим животом, осећа се сада Бранко ташт.{S} У тој дивној Фру |
| е, све ме више жеља вуче мирном сеоском животу.{S} Из читавог Хорација најпаметније ми се свиди |
| е, које вру у нашем јавном и друштвеном животу, а поштено мисле.</p> <p>Јелена је слушала све т |
| е назори о свом бићу, о позиву својем у животу и не подударају, ипак им бродови стоје још мирно |
| ад се тако склапа брак, тај темељ свему животу и поретку у друштву! </p> <p>То ли је, дакле, уз |
| мимогред буди речено, не трпи то ни за живу главу.{S} Као да ми ту седи!{S} Вели увек па се уд |
| , или јој се скупи у крило, па жмирка у жижак, или преде, док јој не напреде дремеж на очи...{S |
| му пред њеним прозором пиљио као маче у жижак, да ли ће каква вилинска рука отворити капак на п |
| вати очеву радњу, па се упео из петиних жила, да поради, те подигне сермију.{S} Тек не може, ет |
| ..{S} Допада ми се, што је при себи.{S} Жилава нарав!{S} Без ичије припомоћи... сам... у туђем |
| д очима му лебди лик Даринчин; а у свим жилама осећа све то јаче, што више о њој мисли, неку бу |
| пљена кошница и у њој паламара, чивија, жица, чекића, длета, кљешта, и– Бог те пита шта све још |
| и, познао је ипак, да је одјекнуо с оне жице, коју је навио синоћ у Јеленину срцу оним својим п |
| на онај глас, што јој га он показује на жици.</p> <p>Бранко се баш разговарао с Даринком.</p> < |
| ја око ње, или јој се скупи у крило, па жмирка у жижак, или преде, док јој не напреде дремеж на |
| или лис, или јазавац какав, можда би и жртвовали за њихову љубав какво тане.{S} А овако избаци |
| д у окриљу тамне ноћи у самоћи прождере жртву своје мачје неситости...{S} На једаред...</p> <p> |
| о луба дебела орахова дрвета, те шуми и жубори као на некој водојажи, да се мало даље изгуби ро |
| ева с киселим лицем, као да му је ко на жуљ стао, – немој и ти тим незнабожачким, тим револуцио |
| к госпођа-Саветине папуче на поп Стевин жуљ, излишан, ако <pb n="41" /> је мислила, да ће после |
| шићкина папуча потапкала по поп-Стевину жуљу, јер се поп Стеван на мах разгали, па примети, као |
| оји води амо.{S} Сам пресветли господин жупан, кад је требало бирати жупанијске преставнике, из |
| т Јаковљевић жив, знала су и господа из жупаније пут, који води амо.{S} Сам пресветли господин |
| и господин жупан, кад је требало бирати жупанијске преставнике, изволели су толико пута бити го |
| она та, којој њен син након три године жури у походе, него јој тек уз пут сврће као познанику |
| /p> <p>Имамо још времена!{S} Куд вам се жури? </p> <p>Е, како ти само!{S} А не знаш, да нема јо |
| е Даринци сину, кад угледа Јелену, како жури њој.{S} Дакле, већ је ту време, да се иде на певањ |
| Хајдете.{S} Тражимо вас.{S} Треба да се журимо на Дунав.{S} Сад треба скоро и топ да пукне.</p> |
| ујаком, па се диже, да иде.</p> <p>Куда журиш?{S} Седи, да разговарамо, – задржава га попа. – Н |
| о, враг их и с девојкама, по најновијем журналу, не стиди се прве госпођице.{S} Она ти напуни с |
| око кокошака, мисли, ко је он је.{S} А жустра младица поред њега тако се препанула, да се неје |
| а намесити...{S} Цео свет, за Бога зна, за што је Тинкин муж пропао и заблудио у свет!</p> <p>И |
| и.</p> <p>- Интелигенција и госпоштина, за бога, још није све једно, то ћеш тек допустити.{S} У |
| о га је изневерила, ах! – и она... она, за коју би...</p> <p>Невера!{S} Ње ради подноси он те м |
| е.{S} Још му ниси ништа говорио.{S} Та, за име света, ујак си му, мора те послушати... (Утре су |
| , – поче она већ мало нестрпљиво, – та, за то сам ти га и послала.{S} Да сте, велим, на само.</ |
| толики пут:{S} Па баш сад?!</p> <p>Та, за који дан ће да буде велика беседа у корист преноса п |
| </p> <p>– Шта је?{S} Шта је?{S} Шта је, за бога?</p> <p>– Од кад ја вребам арамију!{S} И једва |
| одмахну главом:</p> <p>– То је за мене, за сад бар још, тек само празан разговор!</p> <p>Сад ве |
| дође и девојче само поквареније. „Дете, за Бога, не треба ни да зна, да и тако што има на свету |
| ико пута питала и брацу и сеју, кад ће, за Бога, већ једаред то почети?{S} Али Јован се одсмеје |
| јавни живот, па да не зна за Карловце, за „српски Сион“?</p> <p>Ко не зна, да је ту српска пат |
| ега кадгод нешто!{S} Две јаке, до душе, за вратом не ће имати никад, јер... за тај хлебац, што |
| а. </p> <p>Попина Јелена...{S} До душе, за госпођу Јелисавету говоре не знам ово оно.{S} Али де |
| нко ташт.{S} У тој дивној Фрушкој Гори, за којом је толико чезнуо, као за својом колевком, осет |
| на знајући за његов лепи српски обичај, за његову страст у наздрављању.</p> <p>– Молим, да ми с |
| о, кад има макар само један кутак свој, за који сме рећи: „Ово је моја слобоштина; ово је моја |
| брата.{S} Ти си друго што.{S} Боже мој, за што си на један пут таки?</p> <p>– Иза рогља се зачу |
| ише ни учитеља.{S} Хм, хм,!{S} Не знам, за што би Тинкина сина трпила Јеца у поп-Стевиној кући? |
| е она, Јелена, нагла у Карловце за њим, за Стајићем!</p> <p>Што јој већма долази у главу, да је |
| једва жедни благајник. – Ако је дошао, за цело је донео и коју боцу из Варадина.</p> <p>Ја сам |
| иче, шта свет говори; оне живе, дакако, за своју децу, па – види Бог!..</p> <p>Даринка се и Јел |
| </p> <p>За што?{S} Мој господине, ето, за што! –вели Јеша. – Мој конкурент, онај Јуда код цркв |
| ривезала кола, у којима беше његов лес, за воз, који требаше доћи у Нови Сад још у јутро.{S} Не |
| и доста колача намесити...{S} Цео свет, за Бога зна, за што је Тинкин муж пропао и заблудио у с |
| аги, срдито својом руком Бранкову руку, за коју се држала.{S} А по речима и нагласку за цело јо |
| не спремају децу, кад их шаљу у школу, за раднике него за господу, а и не разабирају, је ли им |
| тке на вис убавога Стражилова, које му, за ђаковања још у Карловцима, тако беше омилело.{S} То |
| јој жао на њега.</p> <pb n="40" /> <p>- За што, госпођице?</p> <p>Бранко се не довија ни из дал |
| ..{S} Тек...{S} Доста је то од њега,... за сад доста.</p> <p>Поред сенице се „нешто закрши, као |
| ше, за вратом не ће имати никад, јер... за тај хлебац, што га је он себи изабрао, не пријања, б |
| како се зна, исповеда се <pb n="62" /> за члана српске омладине и народњачке странке, те држи |
| чисто стужи човека.</p> <p>– Да, да!{S} За вечеру радованца!- пристадоше сви у глас.</p> <p>Бла |
| х земних остатака Бранка Радичевића!{S} За Бога, мама...</p> <pb n="12" /> <p>И опет бадава!{S} |
| ао враг. (Понда окрену други ветар).{S} За Бога, Стефане, – удари госпођа Јеца кроз плач, – ниш |
| мисао.{S} Да уда своју кћер за њега.{S} За цело мисли, да би је тако усрећила.{S} А оно девојче |
| тај наш **Бранко је грдио калуђере.{S} За то је он наш идеал.</p> <p>– Јесте ли ви читали њего |
| у песму, што је човек уме замислити.{S} За што да не буде срећна? </p> <p>Понда му се мисао пон |
| , где народ не стоји економно добро.{S} За то сте ви ту, па учите народ,... да, учите га!{S} Тр |
| <p>– Кад је то било?</p> <p>– Синоћ.{S} За то је гост брже и погодио, куд се иде из Брајковца н |
| ринка и Јелена се ухватиле под руку.{S} За њима иде Јован с Бранком. </p> <p>Њих две ћуте.{S} Ј |
| да зна, да и тако што има на свету.{S} За њу нису још таке ствари!“</p> <p>Но претерана бојаза |
| и.</p> <p>Мој син ће, – одговори она, – за цело лакше поднети, да је син оца лоле; али да бацим |
| и до беседе!</p> <p>– Ја сам, – вели, – за то већ стара, а ти си ми, кћери моја, још млада. </p |
| нику опет притиском руке, и занесе се – за песмом, па паде у неку сентиметалност и кокетно погл |
| ештала у колима.</p> <pb n="13" /> <p>– За Бога, мама, шта ће ти опет муф у сред лета? – љути с |
| ти ме зовеш. - </p> <pb n="35" /> <p>– За бога, – поче она већ мало нестрпљиво, – та, за то са |
| Јелена, па истрже своју руку. </p> <p>– За што, молим...{S} Жао ми је... замуца Бранко, застао, |
| S} Од кад се ја окљувам, па...</p> <p>– За тебе би штета било.{S} Ти ниси рођен само за себе, в |
| Отишао је, – рекла би Јелена.</p> <p>– За што је отишао – рекла би Даринка. </p> <p>Али као да |
| мена из Брајковачке прошлости.</p> <p>– За то ли се продобрила Јеца на поп-Стевина сестрића! – |
| да избегавам с тобом разговор.</p> <p>– За што, душо</p> <p> Не знам.{S} Ја не разумем њено пон |
| то само да оде тако из ненада?</p> <p>– За што?{S} Така ти је данас омладина.</p> <p>–- Куд нас |
| ћи, већ на прагу, да буде свој човек, а за толико година до сад не запита ни самога себе, како |
| е, и то неје немогуће, неје ни ружно; а за истинитост јамчи сваки за себе.{S} Али хтети на тај |
| га загрлио.{S} И пева му: „Нит је Шваба за гајдаша, нит је Србин за бирташа!“</p> <p>А и Марко |
| још навезли на отворено море, где борба за живот као вихор диже и ваља вале то себичних страсти |
| лику берба, како пазар, колико је шљива за ракију натресла, и тако штогод.{S} Ја јој се дивим, |
| аква немирна санка.{S} Ако снива, снива за цело о својој декламацији, о „Бранковој жељи“.</p> < |
| мом.{S}Ја, до душе, немам толико чуства за општу ствар, немам наклоности, да исправим свет раме |
| ради, она и ужива; па што ради, зна, да за себе ради.</p> <pb n="53" /> <p>И да је когод рекао |
| и она то, па му напомиње:</p> <p>– А да за то сам га тамо и послала</p> <p>– Александра?</p> <p |
| примети безбрижно Јован.</p> <p>– Па да за што више од по века проводиш за скамијама, а над књи |
| увише!{S} Шеснаест година, па још млада за беседу!{S} А била већ и пре тога као ученица више де |
| p>– Падају л ти те мисли на памет ваљда за то, што се видиш сада у овом обиму?{S} Брате, ја се |
| право. </p> <pb n="57" /> <p>– Е, онда за цело има право.</p> <p>Јелена не примећује горки под |
| младинска, баш са свим омладинска идеја за жедне ђакеле, што је Бранко певао: вино, гајде, тамб |
| о оно.{S} Али девојка неје лоша прилика за сеоскога трговца.</p> <p>Ту је сад и та варошкиња, Д |
| код тетка-Тинке.</p> <p>Нова неприлика за Јелену.{S} Као да је данас заборавила и на Брајковач |
| је: госпођа Јеца просила вашега Бранка за своју кћер!</p> <p>Јован прсну у смех.{S} Чак и беле |
| оде, ма да се колико пући, вели Рашићка за Стајићку.{S} Само да се већ једног дана прошетају де |
| ао већ у нос:{S} Ова наша– вели Рашићка за Јелену, своју кћер, – још је невина, дете је; а он п |
| треба.{S} Но за то Зорка мора да трчка за њом из собе у собу.</p> <p>У Даринку ушао цео дан не |
| никад празних руку.{S} Мајсторица трчка за њом, да и она што прихвати.</p> <p>– Да нисмо штогод |
| е знам, што се толика хука и бука дигла за тог ђачића;“ а на некаквог Мушицког и Рајића, не зна |
| ки!</p> <p>– И ти се под старост повела за духом времена!</p> <p>– Стефане! – на то ће Рашићка. |
| ве мелодије.</p> <p>Јелена би се занела за њима, те би час удесила, па тихо певушила уз уздрхта |
| то доба никада га неје успомена понела за покојном Стазом, његовом Анастасијом...</p> <p>Кад б |
| се уверио, да се и сама гошћа одушевила за „ту идеју“, што би рекао Раја Јовановић, па макар по |
| на срце, обојица савесно кроје једрила за пловидбу и кују котву, која има кад тад да их овде и |
| ти се и стала на потегу, па се ухватила за лотру, да се попне на кола. </p> <p>Даринка се већ н |
| ева!</p> <p>То је госпођа Рашићка нашла за добро, да извије, када је дошла, да врати „физиту“ С |
| наврило, да Јелену по што по то удам ма за кога.{S} Има она каде и чекати.{S} Али као велим, он |
| је неје приметио, не само што се и сама за времена скрила, већ и пун сен округле багреме, једне |
| олевком, осетио се туђ, самохран. „Тама за мном, тама преда мноме, а највећа у срдашцу моме“, з |
| Само да јој не би ко рекао, да ту нема за њу места!</p> <p>Млади трговац се окљува, како би и |
| бови и грлице јатомице залепећу крилима за каквом савуљагом, па се витлају око ње, а она их зав |
| већма пријања; па готово прирасле једна за другу.{S} Па имају, о чему да и разговарају.{S} Јест |
| млад човек, прилика таман као наручена за њену Јелену.</p> <p>– Пак?{S} Шта сад?</p> <p>– Па б |
| </p> <p>Је ли могуће, да и кћи њена зна за те материне вигове, кад се свагда онако наметљиво по |
| и; само му мило, што види, да народ зна за Бранка, да је и народ осетио жељу Бранкову.{S} То ве |
| забира за наш јавни живот, па да не зна за Карловце, за „српски Сион“?</p> <p>Ко не зна, да је |
| о.{S} Неје га више ни тражио.{S} Он зна за цело, где ће опет наћи свој прави цвет.</p> <p>Из ми |
| тад поткрасти из груди уздах, а нит зна за што, нит зна камо.{S} Као да је нека слутња или жеља |
| уди... и гора и боља од мог сина.{S} Па за што не би и он:{S} Нек сврши гимназију, па, ако Бог |
| и самога себе, како је том дечку?{S} Па за чију љубави сада“.{S} Кукавни човече!</p> <p>За то л |
| идиш да ствар није свршена.</p> <p>– Па за што само да оде тако из ненада?</p> <p>– За што?{S} |
| е, па истерала ћуриће из врта и затвара за собом вратаоца, а кола у двориште.</p> <p>Загледала |
| ко беру берачице.{S} Ту је мала тестера за навртање и скрњивање воћака; ту вазда још друга што |
| ли и једнога Србина, који иоле разабира за наш јавни живот, па да не зна за Карловце, за „српск |
| номе, што се њега тиче, а мало разабира за оно, што је било и шта ће <pb n="32" /> бити у свету |
| бијеној канти“, и бележник га протежира за писара.{S} До сада је увек оправдао оно уздање, које |
| ас немају ни појма о томе или се сматра за срамоту, да се један свршен универзитетлија може вра |
| а тузи угове, већ се болном душом хвата за њихне трагове.</p> <p>Бележник се смеје лудом послу. |
| па заборавио, каква му је задаћа задата за вечерас.{S} Вук длаку мења, али ћуд никада.</p> <p>Н |
| х рекла, да је то дете рђаво, вели Ната за Јелену Рашићку.</p> <p>– Није; ал она ће начинити од |
| куд ће с дететом.{S} Пита сестра брата за савет. </p> <p>Да га да, вели поп Стева, у Јазак за |
| свога „вишег позива“, па вели:{S} Штета за госпођицу Јелку, што нема прилике да ступи на позорн |
| курмахере?{S} Треба јој!</p> <p>– Штета за дете.{S} Добра је срца.{S} Ја је знам.{S} Имала сам |
| о дрзак, да каже, како је „вечита штета за уметност, што госпођица Јелена нема прилике, да ступ |
| у грудима народнима, где је нашла места за вечита времена слава прошлости, и идеја будућности, |
| е зна, скупо бије платио, – вели Катица за госпођу Јецу. – Медом залива, а да лизнеш, очемерила |
| је за њега адвокација.{S} Неје му нарав за то.{S} Та, адвоката и онако има већ и сувише.{S} А у |
| >“ од Милована Видаковића и „<title>Крв за род</title>“ од Милованова „посинка“ Јакова Игњатови |
| ећ видим, шта је!“ мисли благајник, кад за вечером и после вечере заређале здравице, као да му |
| звони, па хајд опет кући или у виноград за својим послом, ако не оде у поп-Стевину сеницу, где |
| .. сви купују код њега, код Јуде, и мед за божићну чесницу и зејтин за кандило, што ће да припа |
| ану, па џаковима вуку Јуди, те дају буд за што, као да има слепога миша под прагом, или их медо |
| штво треба само да пева.{S} А он погибе за младим друштвом.{S} Него да не увреди кога, ако би д |
| , што је наручио неке савршеније ножеве за навртање воћака и неколико ђерзонака кошница – тек „ |
| ој се мисли, Боже, на све стране, а све за њеном децом и својом невољом.</p> <p>Госпођа Ката ос |
| у.{S} Да, о томе!{S} Треба писати књиге за народ, треба учити народ да држи новине, па да се уч |
| шкарити се по варошима, па писати књиге за народ, поучавати народ, водити политику за народ, ди |
| говори Јелена. </p> <p>Не води ти бриге за господина...{S} Бранка.{S} Он ће већ доћи, – рече Да |
| о је то у нас мода, што бојаги „не раде за народ“, а школовали се о „народном“ новцу, јер исти |
| , као и они, који се не хвале, да „раде за народ“.{S} Свештеници, које му драго партаје били, т |
| у душевну акцију.</p> <p>– Цео свет иде за тим, да има што више интелигентних људи.</p> <p>- Ин |
| p> <p>– Разумем! – одговори Трива и оде за својим послом.</p> <p>– Като злато, – опет ће Ната К |
| их смела?– дода још ова друга, што нађе за вредно, да и себице увери госпођу Нату, како је поуз |
| и и имао, – примети Рашићка. – штета је за њега, да се потуца и пребија по селима.{S} Ја то и о |
| повући реч на траг.{S} А повукао би је за цело, као што се већи у себи повукао, кад се састао |
| ко донео пива.{S} А писар опет нашао је за вредно, да сам своје ножно тај глас однесе до највиш |
| рлатани, денунцијанти...</p> <p>– То је за то, што наши родитељи не спремају децу, кад их шаљу |
| p>Бранко одмахну главом:</p> <p>– То је за мене, за сад бар још, тек само празан разговор!</p> |
| ђа Рашићка.</p> <p>– Збиља!{S} Па ту је за цело и она.</p> <p>– Не знаш ништа?</p> <p>– Шта да |
| или их медом залаже.{S} Па шта им даје за то Јуда?{S} Шта мислите Бофл, сам бофл, господине мо |
| ом сву мудрост.</p> <p>– И мати му даје за право. </p> <pb n="57" /> <p>– Е, онда за цело има п |
| самога Стражилова, као да нико не хаје за жарко јулијско сунце, што је прижегло свом снагом. < |
| е стране потока.{S} То јој је најмилије за све време, како устане, па док не легне.{S} Овим час |
| то јест, писар је уверен, да Србин није за тенористу.{S} Јер тенор не спада у особине српскога |
| , ако не ће учени људи?{S} И онако није за њега адвокација.{S} Неје му нарав за то.{S} Та, адво |
| ју на свој рачун.</p> <p>Старије остале за столом, па, кад ушле у прави разговор, узеле да прев |
| бог ме, кад сте се и ви женске успалиле за омлатином!- вели попа смешљиво; а госпођа Јеца га ви |
| а тако мио!{S} Сама мама рекла је после за њега „фини младић!“</p> <p>Осврћући се то за орлом, |
| теван, Бог ме, не показује ни мало воље за шалу.{S} Тако сухопаран човек и не зна, шта је шала. |
| како ми се мука моја награђује.{S} Коме за љубав; Могла сам ја и без тога лепо и красно живети, |
| њена суда као да највише стрепи.{S} Не за то, што би се бојао, да она више зна, него он; него |
| да га се нахвали.{S} Још да јој испадне за руком, да и Бранкову матер превари, да дође, те јој |
| пазухом, као да би их скрио, она седне за гласовир, те му мами сад нујне сад <pb n="16" /> бру |
| обраницу, па хајд у варош, па се одене за целу годину..{S} Понда шта ћу?{S} С њом зло, а без њ |
| аживела јединица мезимица, па мати гине за њом.</p> <p>Давно је било, кад „се одбила“ из куће с |
| ико да је избегавала, да лепу реч рекне за њега пред кћерком.</p> <p>Могао би и у вароши где би |
| , да Бог ме.{S} Додијало им овде гоњење за веру као и у Турској, па се просто одселили у Русију |
| а пријавити; не пријави л се, сматра се за мртва.{S} И ти си решена онда брачних обавеза према |
| већ један поред другога.{S} Запитаће се за јуначко здравље, поздравиће се као добри пријатељи.{ |
| поче урлати разне гласове, поводећи се за учитељевом виолином.{S} Али кад бележниковица закреш |
| рећна? </p> <p>Понда му се мисао понесе за Даринком.{S} Усамљеном, као што беше, даде му се шир |
| , а не; те гласао за овог посланика, те за оног; то било автономије, то не било је; па казао: д |
| ити политику за народ, дизати позориште за народ, а нити они познају народ, нити народ разуме њ |
| у уметност!{S} Госпођа бележниковица ће за љубав господину Јаковљевићу.{S} Млади грк Брајковачк |
| о како му драго, Бранко Радичевић сјаће за вечита времена као трећа звезда уз Вука и Даничића н |
| ио, да је она, Јелена, нагла у Карловце за њим, за Стајићем!</p> <p>Што јој већма долази у глав |
| скога што пчеларскога оруђа, као ножице за скидање гусеница, нож за подрезивање кошница, будак, |
| >И тако се искупило прилично друштванце за певачки збор.</p> <p>Све то учитељ покупио и наговор |
| Јована с његовима.{S} Тетка му је, рече за госпођу Нату, врло ваљана душа; а о њеној кћери, о г |
| својим путем.</p> <p>„Јогунаст“! – рече за њега поп Стева, кад се разиђоше из сенице.</p> <p>– |
| ођица Даринка („Изврсна певачица!“ рече за њу Јован Јаковљевић) и госпођица Јелена попина („Без |
| попина („Без њене можемо ни маћи!“ рече за њу учитељ Милан Кнежевић).{S} Али те две „звезде“ тр |
| ђа, као ножице за скидање гусеница, нож за подрезивање кошница, будак, ашов, мотика и тако даље |
| } Прекрстила их обоје изнад главе.{S} И за тим опет на прстима изишла из собе...</p> <p>У том ј |
| оришта, па онда – ево среће и за њега и за српску позоришну уметност!{S} Госпођа бележниковица |
| , да јој то врати бар за један или ма и за два дана.{S} Надала се гостима још синоћ, али не дођ |
| а. </p> <p>– И чува га бог ме; па има и за што.{S} Нек љуби и стопе поп-Стевине.</p> <p>Чујем.. |
| р.{S} Побринула се та добро и за себе и за њу.{S} Знаш ли ти, да ће она израдити код поп-Стеве, |
| алног газдовања.{S} Данас... данас се и за то тражи интелигентан човек, човек... не „господин“! |
| однога позоришта, па онда – ево среће и за њега и за српску позоришну уметност!{S} Госпођа беле |
| , његова најмилија тема, о томе, како и за што наш народ пропада; Јеша воли да „политизира“, ос |
| за њену ћер.{S} Побринула се та добро и за себе и за њу.{S} Знаш ли ти, да ће она израдити код |
| ше у шали, – кад већ знаш и за зубачу и за филоксеру.</p> <p>– Шала на страну, Бранко.{S} Ал ме |
| ти Бранко више у шали, – кад већ знаш и за зубачу и за филоксеру.</p> <p>– Шала на страну, Бран |
| ар милостивој госпођи бележниковици. (И за писара, дакле, хвала Богу, добар знак, да се раскрав |
| рихватим економију.{S} Ја осећам у себи за то воље, па мир!</p> <p>– Казао сам ти, што ја о том |
| <p>Поп Стева устаде и изађе, па забрави за собом сеницу.</p> <p>Окренуше један другом леђа, па |
| скиње, која може да се истински одушеви за нешто.{S} Нешто му говори, да то девојче има осећаја |
| оже сачувај!{S} Само... ко хоће да ради за народ, мора живети с народом; а не башкарити се по в |
| о је био Бранко Радичевић, шта он вреди за наш народ и шта значи ово величање његова спомена.{S |
| е ни ружно; а за истинитост јамчи сваки за себе.{S} Али хтети на тај рачун прославити се и пост |
| или јазавац какав, можда би и жртвовали за њихову љубав какво тане.{S} А овако избацили неколик |
| само, биће ту...!{S} Учитељ је сад мали за њену ћер.{S} Побринула се та добро и за себе и за њу |
| а је била... – разнежи се попа, па вели за Јелицу.</p> <p>– Да, да!{S} Сећам се...{S} Трчкарала |
| а, што може да мечи као „Прави Рус вели за њега увек писар.</p> <p>Једаред му примети: </p> <p> |
| Да је когод дао што за душу његову или за жену му и сина, и њих би метнуо на кеца или продао з |
| >Ја сам му рекао, до душе, да се спреми за село, – дочека исто тако и жедни писар.{S} Онда ћемо |
| .“ Он зна само за матер своју и више ни за какво добро. </p> <p>– Да, и опет велим, – узе опет |
| грчета.{S} Тај не ће бити паметнији ни за длаку...{S} Но, но,... поче бележниковица. </p> <p>У |
| ик, мимогред буди речено, не трпи то ни за живу главу.{S} Као да ми ту седи!{S} Вели увек па се |
| планини, знате, може лако да се промени За час киша пљусне, – примећује онај.</p> <p>Било би шт |
| вори, да не дође какво дете, те не купи за новчић свирајку од шећера, или какав цигару за два н |
| у оној кући врата затворена.{S} Не мари за нова познанства.{S} Оно јесте, да му не би било први |
| ци се чине и невешти, а ти, учо, издири за народност, па кад ти треба дати хлеба, „даће бог!“</ |
| ...{S} Ето видиш; шта би ти било, да си за годину две дана мој капелан, па временом мој наследн |
| да га држи на Брајковачком селу, удеси за прост народ.{S} Хоће – да му каже, ко је био Бранко |
| ила, да јој се и једно дете мора везати за село.{S} Не ће се кућа Гојковића ископати, док је ун |
| ду, на омладинца, који га може исмејати за „најмудрију“ реч.{S} Лакше би му било, чини му се, н |
| исан.{S} Кад буде време, даћу се бирати за посланика, било у Карловце било у Загреб,... ал хоћу |
| дадне, таман ће ти у добри час доспети за капелана.</p> <p>Јест, и ја то мислим...{S} Али... н |
| ш који пут...{S} Сутра се можеш вратити за хладовине, кад хоћеш, пут је добар, а сад ти иде под |
| ти по сахата, – примети му жена знајући за његов лепи српски обичај, за његову страст у наздрав |
| д куд морамо да набавимо.{S} Алати наши за најобичније наше потребе носе на себи туђински печат |
| је долазак сека–Катиних гостију догађај за Брајковац.{S} Па сад још тим више, што се слегло на |
| p> <p>Да га да, вели поп Стева, у Јазак за манастирског ђака...{S} Наопако, зар да га мати жива |
| ави с њом.{S} И он, до душе, вешт момак за таку прилику:{S} Али и она не зна, шта да каже. </p> |
| ње, ако у опште и звони, но највише тек за то, да бабица и кума, ако би се десило тог дана какв |
| нце.</p> <p>Поп Стева приденуо и ручник за рупицу испод врата у своју хаљину.{S} Госпођа Рашићк |
| е чула, како хладнокрвно затвара учитељ за собом врата на школском здању; заплакала се, <pb n=" |
| најпре питати матер и чику. „Ја не знам за што, али чики није нешто право.{S} Све вели, кад чит |
| па да ми њега почастимо!</p> <p>Ја сам за то!- прихвати млади трговац. </p> <p>Синоћ је био от |
| на, него он; него што се, не зна ни сам за што, нада, да ће она највише и поклонити пажње оному |
| ени се мој позив не допада.{S} Ја нисам за адвоката.</p> <p>Положи све испите најпре; понда ће |
| и чули, шта сам вам казала?{S} Ја нисам за вас „госпођица“ Јелена, – понови девојче.</p> <p>– М |
| и, да исправим свет раменом, „да плачем за туђим насилима“, и тако даље.{S} То су све формалнос |
| с тера, да морате</p> <p>– Један другом за љубав.</p> <p> Најпосле оде бележниковица, а отпрати |
| скуства, да је хладан сир с црним луком за њега најбољи лек против мамурлука.</p> <p>Благајник |
| неје изнуђено ни чим до правим заносом за идејама, и правом српском љубављу за своје, то му го |
| /p> <p>– Воља и осећање да сам способан за рад.{S} Кад год сам код куће, све ме више жеља вуче |
| и не разабирају, је ли им син способан за какву душевну акцију.</p> <p>– Цео свет иде за тим, |
| , ваљда, кад је видила, да је мој Јован за њу кисело грожђе, а она окренула опаклију...{S} И са |
| по занату ћурчија.{S} Леп занат, таман за село!{S} Да се држао тога, па да га види Бог и њега |
| еђује, толико је уздисао и био несретан за својом покојном...</p> <p>Дође у Брајковац госпођа Ј |
| шао је сам попа у Карловце и нашао стан за Тинку згодан, како ће моћи и по неколико ђака држати |
| жен је, страшно понижен.{S} Човек рођен за виши позив нема готово ни свога имена данас.{S} Писа |
| у његову рожданику пише, да је он рођен за „виши позив“.{S} Тај виши позив он је већ и вршио ка |
| станак“, ма да си ти данас тако занесен за Бранком.</p> <p>– Омладина се брзо отрца, кад пре вр |
| „Нит је Шваба за гајдаша, нит је Србин за бирташа!“</p> <p>А и Марко загрлио њега, па пева с њ |
| Јуде, и мед за божићну чесницу и зејтин за кандило, што ће да припали пред свог свеца...{S} То |
| ина, и њих би метнуо на кеца или продао за вино ил ракију.{S} Него док трајало и његове и женин |
| ој Гори, за којом је толико чезнуо, као за својом колевком, осетио се туђ, самохран. „Тама за м |
| лигентнога човека, који не би разабирао за јавне ствари.{S} Него омладина, а ту се у нас рачуна |
| с.{S} Старији свет се особито разабирао за њу.{S} У сека– Катину децу већ сад гледе као у велик |
| ева, поп: а придиковао, а не; те гласао за овог посланика, те за оног; то било автономије, то н |
| на ту страну, па му вуче и душу и мисао за Даринком.{S} Јелена живахна, разговорна, искрена и с |
| .{S} Тек ако ће га кадгод завести мисао за којом новином у пчеларству и воћарству, колико је он |
| во, што неје и он дошао, што неје нашао за вредно, да дође најпре овамо, па сви заједно да иду. |
| рексиноћ од ње, а од то доба није нашао за вредно, да јој и речи рекне, осим што је јуче у пева |
| ак увек седи и зева код играча.{S} Него за што и не би?!{S} Често се после картања развезе и пи |
| у, кад их шаљу у школу, за раднике него за господу, а и не разабирају, је ли им син способан за |
| е цвеће да га можда узабере, па га брзо за тим забаци или и изгуби.{S} Или би провирила кроз пр |
| "75" /> <p>Благајник као да се замислио за својом чашом, па гасе не тиче ни живи разговор измеђ |
| ио, да се повлачи, па мисли, узео би ко за наметање, када би чешће одлазио мећу нове познанике. |
| вам ради?...{S} Ради се, да, али свако за себе.{S} Огрезли смо у гнилости.{S} Нема ни родољубљ |
| ру. „Да не је у њему срце куцало толико за свој род, можда би пришио био и златну јаку“, казало |
| ти!{S} Па што зарадиш, знаш, да ти нико за тим заплакати не ђе, па ти је слађе...{S} Не ћу да б |
| јмљивала детету, кад јој је што требало за ручни рад, што га је Јелена радила у „леру“.</p> <p> |
| рекором.</p> <p>Поп Стева се уједе мало за доњу усну.{S} Хтео је да наведе разговор на нешто др |
| иже, да некуд зар полети...</p> <p>Мало за тим, па је цело село у сну. </p> <milestone unit="su |
| ече банемо тамо?</p> <p>Како се дознало за узрок Бранкова изненаднога одласка, то сам Бог зна, |
| о јој је синоћно певање његово прионило за душу!</p> <p>Па збиља!{S} Кнежевић не дође ни вечера |
| S} Ми све морамо од туђина да набављамо за своје рођене паре, а пара мало, док потребе све веће |
| излива на својој „бољој половини“ само за то, што је тако несретна, да је његова жена!</p> <p> |
| сти: „Штити оца твојего...“ Он зна само за матер своју и више ни за какво добро. </p> <p>– Да, |
| Да ко ће, ако он не би!{S} Рају је само за време судбина ћушила у Брајковац, „Богу за леђа“; ал |
| а.{S} Онако се народ уме одушевити само за велике идеје.{S} Од надничара, који је можда закинуо |
| ој срце, које зна да куца још увек само за маму или ближега којега сродника по крви!{S} Тада би |
| бе би штета било.{S} Ти ниси рођен само за себе, већ за... виши позив, – пребаци Јеша писару, а |
| >Да није још нас учитеља, који издиремо за вас све, слободно бисмо могли рећи, да је народ сам |
| ..</p> <p>– Сви ми, штогод учимо, учимо за народ.{S} Наша је интелигенција, или баш ако хоћеш г |
| справи и опомене, где како треба.{S} Но за то Зорка мора да трчка за њом из собе у собу.</p> <p |
| ић!“</p> <p>Осврћући се то за орлом, то за шевом или грлицом, често би гурнула матер и тргла је |
| целом селу дошли!</p> <p>Догађај је то за Брајковац...{S} Има Брајковац, до душе, своју госпош |
| га „фини младић!“</p> <p>Осврћући се то за орлом, то за шевом или грлицом, често би гурнула мат |
| нама не кажеш с Богом? </p> <p>Беше то за Бранка растанак, да је једва чекао, да их се што пре |
| беспослене жене.{S} Не ћете тек рећи то за омладину.</p> <p>– А да шта је друго та ваша дерна п |
| ратко време.{S} Данас је уторник, а ето за час недеља.{S} Што то нисте пре почели?</p> <p>– Ниш |
| кућу и породицу.{S} Да је когод дао што за душу његову или за жену му и сина, и њих би метнуо н |
| се крај с крајем, како се отац побринуо за своју породицу, а како би овака два самохрана женска |
| право је и поштено, да јој то врати бар за један или ма и за два дана.{S} Надала се гостима још |
| е.{S} А Бог ме неје баш ни обична ствар за Брајковчане пиво, па још у боцама.{S} Господа га ина |
| села!</p> <p>Бранко Стајић примио ствар за готову.</p> <p>Пред сутон кренули кући.</p> <p>– Сто |
| оћи на таку мисао.{S} Да уда своју кћер за њега.{S} За цело мисли, да би је тако усрећила.{S} А |
| нике, изволели су толико пута бити гост за Јаковљевића столом.{S} У последње време гонио је Игњ |
| ило.{S} Ти ниси рођен само за себе, већ за... виши позив, – пребаци Јеша писару, ал не знаш, го |
| јешта.{S} Кад је јесенас дошао Кнежевић за учитеља, то није било дана, да тај није био ма на пр |
| } Одушевљеније прихваћа борбу у друштву за срећу другога, снажније се одупире разним неудаћама, |
| е знам ништа друго, до да се молим Богу за тебе.{S} Шта ти ваља радити, то ти треба већ сам да |
| време судбина ћушила у Брајковац, „Богу за леђа“; али у његову рожданику пише, да је он рођен з |
| у, или што је и она као у опће што кажу за женскиње, у конзаквенцијама својих премиса увек досл |
| о даме, што им се шлајери тако лепршају за њима..</p> <p>Попина Јелена хтела одмах за Зорком да |
| аздравља по милој вољи, ређајући серију за серијом.</p> <p>Једва око поноћи дошао и Дабижић до |
| шао у Брајковац, на ујаков позив, ујаку за љубав, да неје ту и Јован и да не осећаше збиља потр |
| народ, поучавати народ, водити политику за народ, дизати позориште за народ, а нити они познају |
| ју се држала.{S} А по речима и нагласку за цело јој жао на њега.</p> <pb n="40" /> <p>- За што, |
| Јелисавету, иначе госпођу Јецу Рашићку за руку, па пођоше у кућу.</p> <p>– Бранко је фини млад |
| , него што је урадила, те свршила школу за учитељицу, па као учитељица дошла у Брајковац.</p> < |
| ом за идејама, и правом српском љубављу за своје, то му говори искреност на њену лицу, то му св |
| љубља, безлобне младости. ·</p> <p>Њему за уздарје подиже народ српски из благодарности само гр |
| ић свирајку од шећера, или какав цигару за два новчића, да недељом бар господски пуши у колу пр |
| и то пар екселанс Талијана.{S} Срби су за средње гласове.{S} Бас – ту је, мој брајко, баћушка |
| еје ни у Брајковцу, од како је дошао ту за свећеника.</p> <p>Бранку дуго време поред таквога ра |
| Стеву, <pb n="95" /> да говори сестрићу за Јелку, шта је све поп Стева говорио, како се ломио, |
| и најпре мала бела ручица; па се од мах за њом указа мила главица са црном пуном косом и у глав |
| њима..</p> <p>Попина Јелена хтела одмах за Зорком да потрчи пред Даринку.</p> <p>Али је задржал |
| да сад тек почиње да нагађа.{S} Па баш за то треба да му каже, како мати хоће, мати хоће а не |
| ђа Јеца кроз плач, – ништа се не бринеш за дете.{S} Још му ниси ништа говорио.{S} Та, за име св |
| ну у вурштлпратеру?!{S} И ти се заводиш за аукторитетима!{S} Е, па да Бог ме: <foreign xml:lang |
| – Па да за што више од по века проводиш за скамијама, а над књигом?</p> <pb n="24" /> <p>– Да с |
| оспођа Ната и госпођица Даринка!{S} Још за живота купио кућу у вароши и настанио се тамо.{S} Та |
| Не волим нешто, што је отишао Бранко. (За њих у кући Бранко неје био „господин Бранко“ или „го |
| ote> <l>Дух времена сад је таки,</l> <l>За слободу с диже сваки.</l> <l>Бела вила ори глас:</l> |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>За вечером поп Стеван крупно мисли.{S} Нико речи да про |
| и исмева, то је гадно, то је... </p> <p>За јамачно је и опет Рашићкина папуча потапкала по поп- |
| у један мах као по договору... </p> <p>За Брајковачки певачки збор, дакле, били су сви уверени |
| ош кад наиђе на паметна човека. </p> <p>За што?{S} Мој господине, ето, за што! –вели Јеша. – Мо |
| љубави сада“.{S} Кукавни човече!</p> <p>За то ли га, дакле, обасипа толиком нежношћу и пажњом н |
| па то су и грла,... мој брајко!</p> <p>За то благајник ужива, што може да мечи као „Прави Рус |
| тева проводаџисао свом сестрићу.</p> <p>За одрешене језике предмет је то, наравно, благодаран, |
| сеницу, кад сте тако радо у њој?</p> <p>За мене је, синко, добра и овако.{S} Ја сам је из темељ |
| то и споменула, не би смела запитати: „За што је отишао?“</p> <p>Тек обадвема беше у тај мах Б |
| е вечере оде госпођа Рашићка с Јеленом „за послом“.{S} Оста сам ујак с нећаком.</p> <p>– Да, да |
| стране препелица пућпуриче.</p> <p>Така забава је дивно пристала Даринчину срцу.{S} А преко њег |
| “ А и деца се виђала тамо на официрским забавама.{S} Па се деца још већма заволеше, замилова се |
| ућицу, те стрмоглавце у њу!</p> <p>Таке забаве имала је Даринка целим путом.{S} Па што сунце бл |
| Није човек увек расположен, да другога забавља.</p> <p>Господар начеоник, стари пензионирац... |
| сведоци, колико се у истини прави народ забавља о том догађају...</p> <p>Сад се три млада прија |
| Даринка, нестрпељиве, па отишле, да се забављају на свој рачун.</p> <p>Старије остале за столо |
| p>– Ви се заиста, госпођице, врло добро забављате, – пребацује јој учитељ; – у вече са мном, а |
| о да би да се скрије.</p> <p>– Несмо ми забадава изостали толико, – одговори Бранко.</p> <p>Кад |
| да га можда узабере, па га брзо за тим забаци или и изгуби.{S} Или би провирила кроз прозор, к |
| е да прави места Јовану уза сто, не бил забашурио, што његова лепша половина наговештава.</p> < |
| ити.</p> <p>И попа, и Рашићка, и Јелена забезекнуше се на те Бранкове речи.{S} Попа и Рашићка с |
| ан сад тек не зна, шта да мисли, већ се забленуо час у бележника, час у бележниковицу.</p> <p>П |
| е негде удавио.{S} А говорило се, да је заблудео у свет.{S} Тек Тинка дахну душом.{S}Неје јој, |
| Бога зна, за што је Тинкин муж пропао и заблудио у свет!</p> <p>Исто тако неје могла, а да не у |
| ад је „дорастао до копља и до коња“, он забоде копље у ледине, па, ако је нешто свршио, све на |
| ну. </p> <p>Рашићка осети, колико га је заболело, а познаје га скроз и скроз.</p> <p>Да говорим |
| разговара с њом.{S} А кад је у друштву, заборави, шта је хтео, али осећа, да је питомији према |
| Даринка је поцрвенела до иза ушију.{S} Заборавила, и да навуче дубљена очи махраму, што је пре |
| .</p> <p>– Шта?{S} Како могу рећи?{S} А заборавила си... </p> <p>Јелена се убезекну.{S} Хтеде д |
| .</p> <p>Није дуго тако потрајало, па и заборавила, како јој немило било, што су пошли из варош |
| неприлика за Јелену.{S} Као да је данас заборавила и на Брајковачко певачко друштво и на сврху, |
| што прихвати.</p> <p>– Да нисмо штогод заборавиле? – пита госпођа Ната, а крсти се и стала на |
| мпа!</p> <p>Размахнуо се поп Стеван, па заборавио, каква му је задаћа задата за вечерас.{S} Вук |
| у о породичној срећи, о раду, о борби и заборавио, што рекао ујаку: „Поштен човек треба најпре |
| да се одмори.{S} Готово да је био већ и заборавио на ујака; а кад га се и сетио, неје имао пово |
| у статус кво.{S} Но он сам још увек не заборавља свој „виши позив“ па стоји у Брајковцу још ув |
| мељ политичкој и државној слободи донде заборављенога српства.</p> <p>И политичку слободу и књи |
| ће.</p> <p>Поп Стева устаде и изађе, па забрави за собом сеницу.</p> <p>Окренуше један другом л |
| } Он се чуди, како да то више власти не забране.{S} А као да се тврдо узда, да ће, ма у последњ |
| p> <p>– Нисам.{S} Не смем.{S} Бојим се, забранила би ми са свим, да се и састанем с тобом...· Д |
| узда, да ће, ма у последњем тренутку, и забранити.</p> <p>– О, моја ће мама мени већ дозволити, |
| данас уловио дивљег вепра у спахинском забрану.</p> <p> Мачак се стропоштао с голубињака и тре |
| лежниковичину оку неје се отела та њена забуна ни учитељев осмех, па намигну на Јована.</p> <p> |
| ди се; немој да се срдиш.{S} Ја се увек забуним.</p> <p>– Прелетео бих био; али нисам могао пре |
| Бранка од Беча, као и целу светковину у забуну.{S} Тако Бранко преноћи на Пештанској станици, м |
| ангуба и беспослица.{S} А сума сумарум: завађај брата с братом, сина с оцем, и тако даље.{S} Ко |
| преда мноме, а највећа у срдашцу моме“, завапио је негда његов велики имењак.{S} Туга се нека с |
| вуљагом, па се витлају око ње, а она их заварава...{S} Над стрништем или над ливадама надлеће с |
| скопчава огртач“, то чупа с ногу велики завежљај.{S} Баш читав посао!</p> <pb n="19" /> <p>У то |
| имци Талијини распрштали којекуда, њега завеја мећава једне зиме голог и гладног у заветрину у |
| ми на омари ноге по прашини.{S} Прашина завејава у кола, па се мота испод коњских копита као см |
| {S} Па се у жалости својој, кажу, био и заверио, да не ће никад довести у своју кућу страну жен |
| ајмилије мисли.{S} Тек ако ће га кадгод завести мисао за којом новином у пчеларству и воћарству |
| еја мећава једне зиме голог и гладног у заветрину у Маркову крчму у Брајковац; ту се препоручи |
| се мота испод коњских копита као смет у заветрину.</p> <p>Нигде живе душе.{S} Као да се све, шт |
| сад још у школу,... ух!{S} Целом свету завиди.{S} Сваки то може, што хоће и како хоће, а он мо |
| младост је младост; старост ће јој увек завидити и роптати на њу.{S} Поток хучи и бучи, прави в |
| д искупљеним својим вршњацима.{S} А ови завидљиво гледају, гледају и диве се... </p> <milestone |
| се! – уплете се бележник хладнокрвно, а завија смотку.</p> <p>– Но!{S} Натарошу! – укори га њег |
| вог шпањолског гранда у сред Севиље, па завија по свом срцу, по свом „вишем позиву“, као да је |
| е, да је позна. </p> <p>Бранка већ поче завијати у стомаку од толике љубазности.</p> <p>– Е, па |
| ила!“ – он се пожури, па узе извијати и завијати: </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја... |
| ривена у зелена дрвета као у сиву маглу завијена.{S} Само са црквене куле, где <pb n="23" /> из |
| S} Али женске гони нека радозналост, да завире у собу мушкарца неожењена.</p> <p> Даринка, до д |
| а, а да као добар домаћин, овде онде не завири, ма само по старој навици.</p> <p>Женска, већ не |
| амислили опет саду – пита Јелена, па му завири смело у лице.</p> <p>Бранко се силом насмеши. </ |
| } Никада та мени не ће допустити, да ја завирим у њену економију, од како је пало слеме на њено |
| књигу, што лежаше уза њ, а само што је завирио у њу, од како се повукао у попин врт.</p> <p>– |
| а препелица, па пућпуриче...{S} Шева се завитлава у ваздух, па високо тамо кличе танко гласовит |
| руштво самртницу.</p> <p>Свечана тишина завлада на обали, као да занемеше оне тисуће грла искуп |
| } Свећа се угаси, а иза она два прозора завлада мртви мрак.{S} Девојче се са свим дало на прозо |
| огословије, та два најстарија просветна завода у српству и с ове и с оне стране Саве и Дунава?{ |
| на гајтану у вурштлпратеру?!{S} И ти се заводиш за аукторитетима!{S} Е, па да Бог ме: <foreign |
| рским забавама.{S} Па се деца још већма заволеше, замилова се Данило и Ната.{S} И чика Пера бла |
| м српско срце!“ говорило се о њему).{S} Заволи га чика Пера.{S} Толико се пута састајао с њим у |
| руги занат боље свидео.{S} Карту и чашу заволи већма него спас душе своје, него кућу и породицу |
| ion" /> <p>На врху Стражиловачкога виса завршен је спровод. </p> <p>Отпоја се и последња песма, |
| читога.. </p> <p>А Зорка нестрпљива, па заврши последњим стихом: „Србадијо не било ти просто!“< |
| } Као да се све, штогод дише, под камен завукло или се у земљу урило, тек зар да нађе хлада.{S} |
| а мах разгали, па примети, као да би да заглади своју отоичашњу реч, примети благо:</p> <p>– Ал |
| о с ногу, па би зар колико толико то да заглади.{S} Неје имао свога сталнога уверења, ни док му |
| свој стари грех према сестри и сестрићу загладио, осећао се туђ према њему, туђ, јер и оне срод |
| га сад песницама трти,</p> <p>Јован се загледа у њу зачуђеним погледом.</p> <p>– Бранко?!</p> |
| ушицу.</p> <p>Госпођа Ната се милокрвно загледа у своју кћер.{S} Шта ли јој је помислила у тај |
| бом вратаоца, а кола у двориште.</p> <p>Загледала се домаћица, ко је. – Јесте л ради гостима? – |
| м по њој.</p> <pb n="64" /> <p>Писар се загледао у лик што виси у прочељу. </p> <p>Јован упро п |
| је Игњата, кажу, да се да бирати чак у Загреб...{S} А игуман, док је Игњат узимао манастирске |
| ти за посланика, било у Карловце било у Загреб,... ал хоћу да сам независан.{S} Брате, ништа ле |
| га се и сетио, неје имао повода, да се загрева љубављу каквом према њему.{S} Поп Стеван, опет, |
| ри бележник, напунивши пуна уста сира и загризавши зелену паприку, – Пукла би на боку, да не ре |
| до, ако би гладни Брајковачки пси да га загризу.</p> <pb n="82" /> <p>Али овај пут им неје жао |
| , полети на улицу, понда се опет врати, загрли Даринку.{S} И једва једаред ће истрчати и отићи |
| се, па рашири своје голе ручице, те је загрли.</p> <p>– Зар ти још не спаваш, сејо?</p> <p>– Е |
| инца и насмеши се на њега.</p> <p>Он је загрли око врата, издиже чашу спрам свеће.{S} Мислиш, б |
| мејак сретан, блажен.{S} С осмејком тим загрли је и сан...</p> <p>Госпођа Катица у другој соби |
| о тесно било поред њега.{S} Чисто би га загрлила, што иде.</p> <p>Госпођа Рашићка с поља мед, а |
| сродника по крви!{S} Тада би на једаред загрлила и ижљубила своју маму.{S} Ако није код ње, отр |
| ележник хоће да га бојаги, боцка, па га загрлио.{S} И пева му: „Нит је Шваба за гајдаша, нит је |
| је Србин за бирташа!“</p> <p>А и Марко загрлио њега, па пева с њим заједно... </p> <p>Бележник |
| да јој се изјада, да се заплаче у њену загрљају, па да обадве плачу.</p> <p>И би тако, можда, |
| оха Брајковачкога поп-Стевана Радојчића загрмело је, као да је пао у њу гром с ведра неба.</p> |
| <p>– Доста ја већ гутам од неко доба, – загрми Рашићка.</p> <pb n="36" /> <p>– Гром и пакао!</p |
| не беше по све тога слободан, – та већ загрози опасност, е дуго прост народ не би имао никакве |
| исто тако и под онога, који јој пеленом загрчава сваку кап млека, којим га је одојила, као и по |
| рбине!“ – трже се, а кроз храпаво грло, загушено пивушином, једва му проби медвеђи глас, ухвати |
| не треба тиха рада, овде треба олујине: загушљивост је ужасна, притисак не да дахнути.{S} Нова |
| теван, па заборавио, каква му је задаћа задата за вечерас.{S} Вук длаку мења, али ћуд никада.</ |
| е поп Стеван, па заборавио, каква му је задаћа задата за вечерас.{S} Вук длаку мења, али ћуд ни |
| зреде, мати би, кад сврше своје школске задаће, искупила децу, што су били код ње у стану, па б |
| научио да с позорнице, занесен небесним задахом, презире цео свет.{S} Ох, позорница!</p> <p>Шта |
| огледа милокрвно у њега, откиде један и задеде га себи на груди, а други пружи Стајићу.</p> <p> |
| неколико метака у лист хартије, што је задели на суху грану на некој брескви, тек да зар омири |
| ину ће оставити, другу пак опљувати, па заденути у малу своју турску лулицу на подугачком чибук |
| евић).{S} Али те две „звезде“ треба тек задобити.</p> <p>Бранко Стајић после оних речи, што их |
| <p> „— Ти, канда, не идеш из Брајковца задовољан?</p> <pb n="86" /> <p>Приметиће Јован **Бранк |
| ку. ~</p> <p>– Боже сачувај.{S} Баш сам задовољан, што идем, – одговори онај. – Него искрено да |
| газдарица.{S} Колико је попа Стева био задовољан и сретан, како му сестра привређује, толико ј |
| ротиње, даде све до последње крпе, а не задовољи неситог мамона, нити зајази продеранога грла с |
| исти мах му сину друга мисао, па му се задовољније мало разгали лице.</p> <p>Да ме ко не тражи |
| – одговори јој Бранко, а као да плива у задовољству.</p> <p>– Госпођа ваша мати није нам се изн |
| >Куда журиш?{S} Седи, да разговарамо, – задржава га попа. – Нисмо се честито ни поразговарали, |
| манастиру.{S} Нема архимандрита, па ме задржавао Варнава...{S} Него Бранко ће отићи у Карловце |
| е: „Добројтро!“</p> <p>Бележниковица га задржала на сир с црним луком, да прави бележнику друшт |
| м да потрчи пред Даринку.</p> <p>Али је задржала мати.</p> <p> <foreign xml:lang="de">Schiekt s |
| увек звала братом, а он њу сејом.{S} То задржала и Катица, па њена деца и данас зову Давину теј |
| дизао, да опет он наздрави, али га увек задржаше остали са:{S} Чујмо!{S} Чујмо!{S} Јеша има реч |
| ад пошла на певање, па је мати хтеде да задржи због главобоље, вели, да је сад са свим прошла. |
| и ни један пут оде на катихизацију и да задржи достојанство над учитељима у школама у месту као |
| склизну на страну, као да не сме да се задржи ни на једној ни на другој.</p> <p>– Изашао је пр |
| ају.{S} Јесте, да разговор њих две неје задро у озбиљан живот; али је искрен и прост.{S} Обадве |
| м крају, застава Новосадске занатлијске задруге.</p> <p>На лађи поји певачко друштво самртницу. |
| Учитељ се не осврће. </p> <p>– Миле! – задрхта опет њен глас по вечерњој тишини.{S} Нема одзив |
| ће већ да пукне од среће.</p> <p>Јелена задрхта.{S} Провирује нестрпљиво иза капака на прозору. |
| Стењак у свећи на сточићу поред постеље задрхта.{S} На лице јој или збиља паде сенка нека, или |
| јој или збиља паде сенка нека, или јој задрхта нешто око усана.{S} Дубок уздисај јој се оте из |
| н себе величанствених манастира ни иних задужбина.{S} Али као ђе није народа свога сазидао му ј |
| , те потрчала кући, а сва се запурила и задухала што од радости што од умора. </p> <p>Е,сад грљ |
| <p>Кад приступио девојкама, лице му се зажари.{S} Погледа то у Јелену, то у Даринку, а поглед |
| S} Запурила се у лицу, па јој се образи зажарили, да креснеш, варница би излетела из њих.{S} По |
| и, па не жали, ето, ни крв пролити, кад зажеле то његови гости и рачуни.</p> <p> А ту су сви, т |
| коме место то беше тако омилело, да је зажелео у њему боравити вечни сан.</p> <p>Два дана напр |
| сада ту...</p> <p>Нема те жеље, што је зажели госпођа Јеца Рашићка, па да јој поп Стева Радојч |
| је – каже, – нисам видела, па сам је се зажелила.</p> <p>Она, да Бог ме, не може никуд.{S} Знам |
| ...</p> <p>Госпођи Нати од седморо деце заживела јединица мезимица, па мати гине за њом.</p> <p |
| нада.{S} Но и да му је све седморо деце заживело; хватао би се крај с крајем, како се отац побр |
| тише изнад исполиванога постоњака, чаше зазвечаше.{S} Некоме се и столица измаче и стропошта. < |
| ицу, што им се и у нос увлачи; само што зазвечи ланац на огрљаку, кад се коњ који мухне, па трг |
| subSection" /> <p>– Господине Бранко! – зазвони звонки глас неки до Бранкових ушију.{S} Бранко |
| цео дан.{S} Једва дочекала, да црквењак зазвони на вечерње.{S} Понда је изашла на улицу, да вид |
| љешта, и– Бог те пита шта све још!{S} У зазиданом прозору поразбацано неколико старијих и новиј |
| ри деле ужасном провалијом.{S} Нуз то и зазираше од њега, да му кадгод не пребаци, па још, можд |
| о с нећаком својим о томе.{S} А он опет зазире и од „омладинца“, као да <pb n="71" /> меће на к |
| теру Бранкову улеваше му то јачи зазор, зазор, што га осећа слабији према моћнијему, што га осе |
| у карактеру Бранкову улеваше му то јачи зазор, зазор, што га осећа слабији према моћнијему, што |
| речи: „Цео је живот школа.{S} И срце му заигра утешено, да још има неко, у коме се никад превар |
| анчио, те је шиба троструком камџијом и заиграва пред искупљеним својим вршњацима.{S} А ови зав |
| реће!“ подвикну учитељ из свег срца, е, заиста ћеш му и поверовати, да му срце хоће већ да пукн |
| теља упитљивим погледом.</p> <p>– Ви се заиста, госпођице, врло добро забављате, – пребацује јо |
| рпе, а не задовољи неситог мамона, нити зајази продеранога грла својега.{S} Кад неста блага, не |
| ељицу.{S} Мал не свиште девојка од њена заједања.{S} Па тако сад и немамо никакве...{S} А кад ч |
| се Бранко на степенице у саборницу, на заједничку пробу свију певачких дружина, што дошле беху |
| рницу, где певачка друштва држаху своју заједничку пробу, и на паропловску станицу, где се згрн |
| <p>– А ви?{S} Нема сумње, чуваће га она заједно с мајкином душицом, што је узбрала крај друма, |
| каже, већ окрену на друго:</p> <p>Хајд заједно до куће, ако хоћеш к Јаковљевићима.{S} Сад не ћ |
| } Па да сте пречекали до недеље, сви би заједно на светковину.{S} Ми и онако мислимо, да код ма |
| за вредно, да дође најпре овамо, па сви заједно да иду. <pb n="61" /> Понда мисли, а што и да д |
| p>А и Марко загрлио њега, па пева с њим заједно... </p> <p>Бележниковица одавно наваљује на бел |
| .</p> <p>– И не ћу.{S} Ја сам био с њим заједно у Карловачкој гимназији, два три разреда млађи |
| пске научнике покренуло, да с омладином заједно испуне скромну жељу песникову, да му пренесу по |
| Није лепо, што ме толико већ, како смо заједно, ниси водио к њој.</p> <p>Поп-Стевина Јелисавет |
| манет.</p> <p>Већ на неколико дана пред заказани свечани дан у Карловцима се опажало живо крета |
| глас, да Бранкове кости не могу стићи у заказани час у Карловце, у очи свечаног дана, јер се у |
| у, која има кад тад да их овде или онде заквачи на пучини будућега живота.{S} И нанесе ли им ка |
| е идеје.{S} Од надничара, који је можда закинуо од својих уста, па до првога богаташа, – од људ |
| ад је Бранко умир’о</l></p> <l>Србадију заклињ’о:</l> <l>Пренес’те ми кости моје</l> <l>Стражил |
| – приказа Јован учитеља Даринци.)...{S} Закључили смо, да са што више народа и ми одемо одавде |
| пренесе на Стражиловачки вис.{S} Па смо закључили с овим побром... (Господин Милан Кнежевић, на |
| испрати своју милостиву заштитницу.{S} Заковратио реп, па се вуче и чеше око мајсторице Јуле к |
| </p> <p>Тамо на дрветима иза кокошинца закокота онај кицош гаћан са свиленим перјем и китњасто |
| рка, како стала у један угао, као да се закопала.{S} Само да јој не би ко рекао, да ту нема за |
| е је утрну.{S} Метну шешир на главу, па закопчава и око себе намешта кабаницу.</p> <pb n="34" / |
| евом виолином.{S} Али кад бележниковица закрешта, не мога да одушевљено не примети:</p> <p>Дива |
| нко гласовито...{S} На бресту се гдегде закрши грање, а одонуд излети орао, замахне крилима, па |
| ад доста.</p> <p>Поред сенице се „нешто закрши, као да неко склања себи с пута ону лозу, што се |
| је Игњат узимао манастирске воћњаке под закуп, живео је с том кућом као род.{S} Госпођа Ката и |
| “.{S} Баш тада је он први пут у друштву залагао сву снагу своје речитости, доказујући, како је |
| а слепога миша под прагом, или их медом залаже.{S} Па шта им даје за то Јуда?{S} Шта мислите Бо |
| S} Или дивљи голубови и грлице јатомице залепећу крилима за каквом савуљагом, па се витлају око |
| те се предомислио.</p> <p> Више њега се залепрша лептир, па стаде, баш близу на неки цвет.</p> |
| ах прозврјаше онуд кола, а на колима се залепршаше два женска вела.</p> <p>– Писар мало поскочи |
| гу па, кад јој се и тако споро учинило, залети се у кућу. </p> <p>- Госпођице Јелена, без сумње |
| ч око стола.)...{S} Да, господо моја, – залеће се Дабижић све живље, – данас сутра пренећемо бе |
| арлијао, па гони несносну запару, те се залеће с травке травци, као да им шапће, да не клону. < |
| жниковицу.</p> <p>Писар се гуши сиром и залива грло белим вином.{S} Али и он наравно мисли, да |
| – вели Катица за госпођу Јецу. – Медом залива, а да лизнеш, очемерила би се.</p> <p>– Шта ће с |
| , нарастао као мобарска гибаница, а пун заливен као божићна чесница.{S} Неје чудо, ако би гладн |
| д брижних родитеља шчепао им још једини залог узајмне им љубави.{S} Заман им писка!...{S} Ено г |
| оп Стева имао да прогута неколико грких залогаја, неколико прекора и пребацивања. „Какав си ти |
| та даде се обрлатити још до куће, да ће заложити своју реч.</p> <p>– Видићемо још, шта ће рећи |
| сно показивала пут и светлила му, да не залута.{S} Већ да му увређена љубав и преварена вера у |
| , запалити и пушити...{S} И сад, пуши и замаглио у уској сеници свој да баш видиш, како куља пл |
| м каљала име његово и његове матере, да замаже очи слабом човеку, па да себе боље угнезди?..;.{ |
| још једини залог узајмне им љубави.{S} Заман им писка!...{S} Ено га, стао испред гнезда на пре |
| ило се, тобож, некога рада, макар да се заман викало:{S} Хлеба!{S} Хлеба!{S} А тек сад?{S} Зар |
| смело и поносно довикнути: „Нови Саде у заман ти хвала, када теби Карловци су глава!“</p> <p>Тр |
| где закрши грање, а одонуд излети орао, замахне крилима, па заплови величанствено по ваздушном |
| јаш.</p> <p>Таман Трива притегао узде и замахнуо Бачком ђиватком, да одудари преко коња, па да |
| нка све порадила...)</p> <p>Трива таман замахнуо секиром, да прецепи чвор на цепаници, с којом |
| а: то и то је.{S} Из далека добар косач замахује.{S} Међу нама није ни речи било о нашој Јелени |
| етка и разлозима поретка, сад, опет, да замедља бљутавост свога лицемерства, тепа час о пријате |
| тева, па говори без запете.) Ја сам већ замесио попару учитељу.{S} Не води ти бриге, Јелисавето |
| вама.{S} Па се деца још већма заволеше, замилова се Данило и Ната.{S} И чика Пера благослови бр |
| p>Неколико ситних стручака јој необично замириса.</p> <p>– Мама, какав је ово цвет?</p> <p>– Ма |
| а! – одговори онај.</p> <p>Госпо...?! – замисли се чисто поп Стева, као да му је страно то име; |
| Не, бар док је ту Бранко.{S} Учитељ се замисли.</p> <p>– Шта мислиш?{S} Ваљда ниси дошао амо, |
| а мном и присваја?“</p> <p>– Шта сте се замислили опет саду – пита Јелена, па му завири смело у |
| e> <pb n="75" /> <p>Благајник као да се замислио за својом чашом, па гасе не тиче ни живи разго |
| м коровођа почиње. </p> <p>Али писар се замислио у улози каквог Дона Цезара од Базана, каквог ш |
| писати најлепшу песму, што је човек уме замислити.{S} За што да не буде срећна? </p> <p>Понда м |
| и разговор...</p> <p>Тако нешто, ваљда, замишља у себи госпођа Ната и сад, па купи све гдегод ш |
| т, што води из Брајковца у Карловце.{S} Замишља себи, како ће на том путу угледати из далека чи |
| воју будућност, – вели опет парох, – не замишља увек самога себе, Праотац наш Адам имао је у ра |
| foreign></p> <p>– Опрости ми, али ја не замишљаху тебе појма о идилизму.</p> <p>– Буди уверен, |
| Ја сам пошао био к Јовану; а госпођа ме замоли, да вас к њој пошаљем, – одговори Бранко.</p> <p |
| } Него да не увреди кога, ако би другог замолио, да запева, први сам почиње.{S} Обадве руке пру |
| примети Ната сестри, кад дође до воде и замочи руке, да их пере, – могао би ти Трива штогод пом |
| оја би их увукла у вртлог, где би могли замутити своје идејале... </p> <milestone unit="subSect |
| и.{S} Данас је налога, ... јуче је била замућена вода... не знам, шта ће опет сутра бити...{S} |
| > <p>– За што, молим...{S} Жао ми је... замуца Бранко, застао, па гледи у њу.</p> <p>– Не, не! |
| и синчића му!{S} Али Арсенију се други занат боље свидео.{S} Карту и чашу заволи већма него сп |
| дотле.{S} Мучна улога!{S} Неблагодаран занат!{S} Ама зло је почети, још горе не започети.{S} Г |
| на више од свог мајстора, где је изучио занат, економ више од свога оца.{S} Тако ни у чему не м |
| н треба да је по занату ћурчија.{S} Леп занат, таман за село!{S} Да се држао тога, па да га вид |
| ку.{S} Али им се види, да несу ловци од заната, него баш од дуга времена, можда, баш и од жеље, |
| весних економа, земљорадника, трговаца, занатлија, то више слободе и благостања.{S} Без материј |
| прскајући лети патосу својој болти.{S} Занатлија не ће да зна више од свог мајстора, где је из |
| гу, на другом крају, застава Новосадске занатлијске задруге.</p> <p>На лађи поји певачко друштв |
| је.“</p> <p>Арсеније њен треба да је по занату ћурчија.{S} Леп занат, таман за село!{S} Да се д |
| ње какве мелодије.</p> <p>Јелена би се занела за њима, те би час удесила, па тихо певушила уз |
| и женску школу.{S} Па га – ревност тако занела, да неје више ни онако уздисајан супруг, ни онак |
| Свечана тишина завлада на обали, као да занемеше оне тисуће грла искупљенога народа.</p> <p>На |
| издржавати своју породицу.“ И толико се занео, помишљајући на Даринку, да, блажен, у мало гласн |
| своме штићенику опет притиском руке, и занесе се – за песмом, па паде у неку сентиметалност и |
| !{S} Он, који је научио да с позорнице, занесен небесним задахом, презире цео свет.{S} Ох, позо |
| ђачки растанак“, ма да си ти данас тако занесен за Бранком.</p> <p>– Омладина се брзо отрца, ка |
| ла Гружанка девојка...{S}" Збиља, да се занесеш!</p> <p>– Жено, мир! – повика бележник својој с |
| ио ни осетио, све док се није јавила, а занет са својим мислима, чисто се збунио, кад је поглед |
| Катичина дућана на улици.{S} Њих две не занима разговор удовица.{S} А имају и оне, да претресу |
| вих последњих земних остатака, па је не занимаше ни каква велика беседа у вароши, радовала се Д |
| ење њено неје изнуђено ни чим до правим заносом за идејама, и правом српском љубављу за своје, |
| ах до гроба. </p> <p>Даринка с побожним заносом стала, па гледа у отворену још гробницу.{S} Зор |
| .{S} Сад се чисто трже, кад виде, да је заорао дубоко опет на своју стару бразду. </p> <p>Изгор |
| одо моја,..</p> <p>– Живио!{S} Живио! – заори се опет око стола.{S} Руке се укрстише изнад испо |
| Бранка Радичевића. („Слава!{S} Слава!“ заори се на ту реч око стола.)...{S} Да, господо моја, |
| ада се и сам не умеша у струју, што се заошинула оне године по Српству.{S} Био је он некада у |
| ћену јабуку, зрак сунца, што се клонило западу. </p> <p>Око њих планина са својим брежуљцима и |
| оју турску лулицу на подугачком чибуку, запалити и пушити...{S} И сад, пуши и замаглио у уској |
| е, син, јој, тек се родило, није оца ни запамтило.{S} Шта ће удовица с троје деце, а у толиком |
| ојства, да не буде површан, него што је запао у благословене крајеве, па му није никада ни било |
| !</p> <p>– Је л ту муф?</p> <p>Муф беше запао под ноге, док се Ната намештала у колима.</p> <pb |
| ек чича опомене, да пева, да помаже, он запара својим храпавим басом, па је учинио своје.</p> < |
| е Горе.{S} Заћарлијао, па гони несносну запару, те се залеће с травке травци, као да им шапће, |
| веном поретку, о приликама, у које могу запасти и према којима ће морати удешавати свој рад и с |
| чеоник, као да њих тројице тамо и нема, запева своју најмилију, тихо, по свом начину, тек само |
| ла осврнуше и погледаше на брежуљак.{S} Запева познати усклик: </p> <quote> <l>„Ао свете мио и |
| увреди кога, ако би другог замолио, да запева, први сам почиње.{S} Обадве руке пружио преко ст |
| га начеоника,) намигну на бележника, па запева звонким извеџбаним гласом: „Јечам жела Гружанка |
| а искупљенога народа.</p> <p>На једаред запева стотина певача, искупљених на обали „<title>Имну |
| како би му врло жао било, да Јелена не запева с њима, јер – њен глас тако му је потребан у збо |
| плаховито оно планинско. </p> <p>Учитељ запева гласно громовито, да се чуло широм по Брајковцу, |
| >Јелена познаје тај глас.</p> <p>Учитељ запевао Бранкову песму: „Гусле моје, овамо– те мало!“</ |
| смелио се тако поп-Стева, па говори без запете.) Ја сам већ замесио попару учитељу.{S} Не води |
| ја-ова или сека-она, па је, на прилику, запита.</p> <p>– Помоз Бог!{S} Како си, сека Като?</p> |
| вој човек, а за толико година до сад не запита ни самога себе, како је том дечку?{S} Па за чију |
| а би Јелена то и споменула, не би смела запитати: „За што је отишао?“</p> <p>Тек обадвема беше |
| чита своју декламацију.{S} А Даринка ће запитати Бранка: „Хоће ли ко говорити штогод том прилик |
| на другога, већ један поред другога.{S} Запитаће се за јуначко здравље, поздравиће се као добри |
| слушаоце, ови ће или пљескати или ће се запити, па га не ће ни слушати, те ипак викати живео; а |
| ичина пецкања!{S} Дотле га је пањкала и запиткивала, где је ноћас био, кад се украо из друштва, |
| , да се овај сам од туге неке у мало не заплака. – ни песма начеоникова.{S} Тек када га начеони |
| и, мати, као год и уја.</p> <p>Тинка се заплака, па стиште сина на своја недра. </p> <p>Неки да |
| читељ за собом врата на школском здању; заплакала се, <pb n="99" /> изгубивши наду, да ће се и |
| писару и благајнику.</p> <p>Ох Боже! – заплакала се Јелена, када је чула, како хладнокрвно зат |
| нца.</p> <p>А Даринка би се и смејала и заплакала.</p> <p>Једва се око малих заранака раскалаши |
| Па што зарадиш, знаш, да ти нико за тим заплакати не ђе, па ти је слађе...{S} Не ћу да будем ад |
| ој све исприча, да јој се изјада, да се заплаче у њену загрљају, па да обадве плачу.</p> <p>И б |
| /> стојимо у томе?{S} Жалосно!{S} Да се заплачеш!..{S} Боли га, да Богме, што је понижен; а пон |
| непрестано ћеретала.{S} Разговор јој се заплеће час о цвету Даринчину, час о хаљини, што ју је |
| одонуд излети орао, замахне крилима, па заплови величанствено по ваздушном мору...{S} Или дивљи |
| а:</p> <p>– Кристо!{S} Кристо!</p> <p>– Заповедајте!</p> <p>– Је л ту муф?</p> <p>Муф беше запа |
| евање, – вели Јелена; али ми је жестоко заповедила, да избегавам с тобом разговор.</p> <p>– За |
| езусловну послушност према петој божјој заповести: „Штити оца твојего...“ Он зна само за матер |
| и ја бити бољи... </p> <p>По толики пут заподео се међу друговима такав разговор.{S} Мисли њихо |
| ренда, – ваљда, прва поп-Стеви, како се запопио; стара свештеничка капа, коју је попа носио пре |
| анат!{S} Ама зло је почети, још горе не започети.{S} Госпођа Рашићка хоће да му век поједе, што |
| а, као да се упила у обле јој удове.{S} Запурила се у лицу, па јој се образи зажарили, да кресн |
| ћи све издржати, – вели госпођа Ната, а запурила се сирота од врућине и гурања кроз свет.</p> < |
| гости дошли, те потрчала кући, а сва се запурила и задухала што од радости што од умора. </p> < |
| ...{S} Најпосле, свету се не да ни уста запушити, ни доста колача намесити...{S} Цео свет, за Б |
| еднога духа времена...{S} Ама молим те, зар ти не видиш, да у нас нема никакве дисциплине, нема |
| ипотезу – можда баш ваша.{S} Гле, мај, зар то није могуће?{S} А по Дарвиновој теорији потомци |
| зак за манастирског ђака...{S} Наопако, зар да га мати жива сахрани?{S} Не да се Тинка ни опепе |
| > <p>– Од кад вас чекам.</p> <p>– Душо, зар још „ви?</p> <p>Јелена се застиди,</p> <p>– Не срди |
| – поглади брке, продрма своју столицу, зар да се увери, је ли на добрим ногама, па – на здрављ |
| сију, па тамо населили *Нову Србију.{S} Зар ви то не знате?{S} Могу вам дати, па да читате.{S} |
| она мати, кад то гледи својим очима?{S} Зар не би боље било, да је увела у кујну, па нек учи Ле |
| с киселим краставцем.</p> <p>– Шта?{S} Зар идеш?{S} Па тако из ненада!{S} Како ћеш?</p> <p>– П |
| о:{S} Хлеба!{S} Хлеба!{S} А тек сад?{S} Зар ти не видиш, шта се кува?..{S} И сам си пре неки да |
| ће, до душе, као и до сад, Ката Нати, – зар то мора бити?</p> <p>– Немој ти ту мени! – одговори |
| оје голе ручице, те је загрли.</p> <p>– Зар ти још не спаваш, сејо?</p> <p>– Ево, сад ћу и ја. |
| Не верујем, – одговори Јован.</p> <p>– Зар ви ништа не знате? </p> <p>– Шта? </p> <p>– Бележни |
| атукла лаку повезачу на лице, да јој га зар не препали сунце.{S} Познаћеш је добру домаћицу.{S} |
| на суху грану на некој брескви, тек да зар омиришу мало барута.</p> <pb n="22" /> <p>Иначе пре |
| злива као милота, час га диже, да некуд зар полети...</p> <p>Мало за тим, па је цело село у сну |
| ешине, исмевати своју светињу.{S} То је зар слободна штампа!</p> <p>Размахнуо се поп Стеван, па |
| и вечерас састати с њим, и уверивши се зар још боље, да се он још једнако срди на њу.</p> <p>А |
| е, па им се тако и путови укрсте, не ће зар један на другога, већ један поред другога.{S} Запит |
| аволак с леве јој стране у грудима хоће зар да искочи; толико се пута захука, дошао је већ под |
| р му тако одбио као блато с ногу, па би зар колико толико то да заглади.{S} Неје имао свога ста |
| камен завукло или се у земљу урило, тек зар да нађе хлада.{S} Једва што се овда онда зачује, ка |
| у се сад тек и већи апетит отворио, што зар хоће на њему да излије сав свој кив, што је Јован, |
| дем адвокат или чиновник...{S} Ти видиш зар, да се ја не одричем рада.{S} Боже сачувај!{S} Само |
| планове!{S} Играчка туђег ћефа!</p> <p>Зар је тако гадан тај јавни, тај практични (и какога јо |
| и, кад ова извадила сиграчке из торбе, „зар је то морало бити?“ – „Немој ти ту мени!“ рекла је, |
| ила у „леру“.</p> <p>– Нисам могла, тек зарад детета да јој – рече, очитам у очи; а ја бих знал |
| га...{S} А да се лепо радити!{S} Па што зарадиш, знаш, да ти нико за тим заплакати не ђе, па ти |
| есму?</p> <p>– Знам, знам, господине! – зарадова се дете.</p> <p>– Идем,... сад ћу ја одмах...< |
| и заплакала.</p> <p>Једва се око малих заранака раскалаши ветрић с Фрушке Горе.{S} Заћарлијао, |
| гајнику се разведри мало оно мрко лице, зарасло у црној густој бради.</p> <p>Марко дотрчао, па |
| Баћушка Рус је сваки рођен басиста.{S} Зарастао у лицу, здепаст, вратат, прсат, плећат, – па т |
| лагајник, кад за вечером и после вечере заређале здравице, као да му је до сад све тек као шала |
| предметом разговора она, неје то велико зарезивала.{S} Госпођа Јеца се не осврће на то, што ће |
| округле багреме, једне од оних, што су засађене у реду пред поп-Стевином кућом, са свим сакрио |
| се силом уплеће у ове дане, који ће да засветле потомству као пример свенародног признања.</p> |
| да љубиш свој народ...</p> <p>Бележник засветлио очима, па намигује на писара, — знак, да пози |
| у Брајковачку високу власт, седели су у засебној соби „Код разбијене канте“ у Марковој крчми и |
| лаву, па стаде гутати, као да јој нешто засело у грлу.</p> <p>Бранко као да не ће више о томе д |
| бивало позорницом највише догађаја, што засецају у живац политичкога и културнога живота овостр |
| >Ако је кадгод каквих виших жељан имао, заситио се црвеним појасом, којим је, као ревностан пас |
| а ипак има и једна љубав, која не тражи заслуга, па је равна само оној, што је постала с Богом |
| ало час била рекла, него људи, којих ће заслуге по српску књижевност остати трајне, да их збиља |
| ена буде народ схваћао, умеће поштовати заслуге свога Бранка Радичевића. („Слава!{S} Слава!“ за |
| и, да у свету има љубави, него је треба заслужити, који сваким чином својим доказује, да ипак и |
| } Ја и не могу друкче ниским.{S} А он и заслужује, да је човек с њим искрен.{S} Па ја га и воли |
| шта јој је.</p> <p>– Глете!{S} Глете! – засмејало би се девојче, да и њену пажњу на штогот обра |
| ак и бележник мало се не угуши, како се засмејао.</p> <p>– Слатки уја, добри поп Стева, сам је |
| тако црно јутро освануло као данас.{S} Заспала ноћас у плачу тек око неко доба, па је спавала |
| <pb n="84" /> <p>Бранко једва пред зору заспао био.{S} Али чим устао и обукао се, опростио се с |
| као озебао сунце, те неје могла више ни заспати после тога!{S} Да зна само, како јој је синоћно |
| навике, да нешто прочита, пре него што заспи.</p> <p>Него вечерас му се не да да чита ни колик |
| > <p>Јелена хтеде да проговори, али јој заста нешто у грлу, па гледи само учитеља упитљивим пог |
| м заставом, а острагу, на другом крају, застава Новосадске занатлијске задруге.</p> <p>На лађи |
| пком пуна.{S} Певачка друштва са својим заставама певаху на крову песме, али не изађоше на сухо |
| ева и Земуна.{S} Обе беху истакле многе заставе, што пријатно оживљаваше монотонију околине Кар |
| се Карловачкој станици.{S} На кљуну јој заставник Београдскога певачкога друштва са друштвеном |
| адскога певачкога друштва са друштвеном заставом, а острагу, на другом крају, застава Новосадск |
| ка целим путом.{S} Па што сунце ближе у заставу, те што живља планина с поветарцем и она живља |
| У суботу ћемо у Карловце!</p> <p>Јелена застаде.</p> <p>Да, душо.{S} Ићи ћемо на свечаност, – о |
| е вишњи удесио!“</l> </quote> <p>Стајић застаде.{S} Осети, како га нешто чисто скроз прође, па |
| о срце.{S} Но ипак осети, да неко близу застаде и куцну у капак.</p> <p>Капак се диже.{S} Испод |
| на коњским топотом и зврком од кола.{S} Застане над каквом рупом, учлови се, као бојаги, код св |
| молим...{S} Жао ми је... замуца Бранко, застао, па гледи у њу.</p> <p>– Не, не! – кличе девојче |
| исли, погледом него речима.</p> <p>Попа застао баш пред великим орахом, па гледи већ по толики |
| знам све до краја! – правда се дете, а застидела се. – *Цело ја знам; само још који пут да про |
| о, избаци нешто налик на „курисање“.{S} Застидео се...{S} Једва се прибра.</p> <p>– Госпођице Д |
| молим, господине, – одговори Даринка, а застиди се, – Не стоји вам лепо, кад ласкате,... ни мал |
| p>– Душо, зар још „ви?</p> <p>Јелена се застиди,</p> <p>– Не срди се; немој да се срдиш.{S} Ја |
| обици је једна по широка клупа уза зид, застрта неким платном, од кога се иначе кроје панталоне |
| т на свечаном одру, положи се лес, да и заступник „Матице Српске“ проговори коју у славу песник |
| унце.{S} Познаћеш је добру домаћицу.{S} Засукала рукаве, па чисто на њој и уредно, као што само |
| ржећа и млада доста.{S} Не би ништа.{S} Засуци рукаве, па, што кажу, у се и...{S} И госпођа Кат |
| ум, да прислушкују сваки шушањ, кад се заталаса гдегод у шушњарку или у бразди, нити да вијају |
| рловци позорницом.</p> <p>Дивно се беше заталасало одушевљење у српском народу у намену Бранков |
| </p> <p>Него Бранко Радичевић дубоко је заталасао најврелије осећаје срца и душе српског народа |
| двориште, па истерала ћуриће из врта и затвара за собом вратаоца, а кола у двориште.</p> <p>За |
| Јелена, када је чула, како хладнокрвно затвара учитељ за собом врата на школском здању; заплак |
| а с неким скиптром у руци, или се врата затварају простом скакавицом или резом.{S} Ја се не кај |
| а осети, да су му сад у оној кући врата затворена.{S} Не мари за нова познанства.{S} Оно јесте, |
| траву.{S} Узе свој штит од сунца, па га затвори.{S} Те склопи и књигу, што лежаше уза њ, а само |
| {S} Па не може се, сачувај Боже невоље, затворити...{S} Е, па идем ја њој.</p> <p>И тако бадава |
| А путу се рока не зна.{S} Може нас тамо затећи и берба...{S} Јеси ли навукла рукавице: ...{S} Д |
| Бранко.</p> <p>Јован мало поцрвени, па затрепта очима. </p> <p>Бранко и сам осети, како је ошт |
| у очи сухну неки плам; а на зеници јој затрепта дуга, те их одмах обори.</p> <p>– Опростите! - |
| шићка добила кошар,... ето, то ти је! – затрча се бележник, као да реши ствар што пре. </p> <p> |
| , да сам сад опет слободнији. (Понда се затрча, те додаде:) Ви сте анђео храбрилац!</p> <p>– Мо |
| рену се Јовану, – баш смо ти ми на селу затуцани,... их!{S} Никакве друштвености!{S} Социјалне |
| нака раскалаши ветрић с Фрушке Горе.{S} Заћарлијао, па гони несносну запару, те се залеће с тра |
| > <p>– Хвала вам.</p> <p>– Па, опет сте заћутали.</p> <p>– Ја обично ћутим...{S} Не знам о чему |
| и смисао његов.</p> <p>Тек попа је ипак заћутао. </p> <p>– Да Бог ме, да вам мора бити смешно, |
| умеш.</p> <p>– Он је од неко доба врло заћутао.</p> <p>– Ко?</p> <p>– Бранко.</p> <p>– Па, он |
| ће више о томе да говори.</p> <p> И сви заћуташе.</p> <p>– И опет свако мисли на свој рачун...< |
| чим сване, бежи из тога понора, где све заудара подлошћу и нитковством!..</p> <p>Дивна летња но |
| о из трске браца Рада слуга, па је љуто зауздао и подланчио, те је шиба троструком камџијом и з |
| атаху се свога кола.{S} Певачка друштва заузеше своје место на обали Дунавској.</p> <p> На Карл |
| иковим. </p> <p>Гости из разних крајева заузимаху своја одређена места.{S} Изасланици разних др |
| над ливадама надлеће се коба.{S} Час се заустави на једној ташци, па лебди и не миче се; час су |
| бресту у крај друма, само што по каткад зафрчу коњи, да можда истерају насртљиву мушицу, што им |
| их Срба.{S} Дакако да Карловци имају да захвале на том значајном положају у историји српскога н |
| Ваша је мати врло добра.{S} Знаћу и њој захвалити, – рече Бранко галантно, колико је знао и рас |
| м јој писар у крај стола стиште руку из захвалности, што га тако мушки брањаше.</p> <p>– Ох!{S} |
| штен, – дода Кнежевић.– И још се од нас захтева, да потпомажемо и књижевност, да купујемо и рас |
| здање кадкод и уздрмало сувишним каквим захтевањем од стране његових претпостављених у општинск |
| дима хоће зар да искочи; толико се пута захука, дошао је већ под грло, а то се отео тек само ду |
| о страшна, као што вама изгледа, кад се захука.</p> <p>– Да Богме, да бог ме, кад сте се и ви ж |
| је.{S} Видиш га само, тресе се гојазан, зачкиљио очима и развукли му се брци, ал не даје гласа |
| ш пред кућом у дворишту.</p> <p>– Јух!- зачу се из кухиње.{S} Маца вриснула, па испустила канту |
| е у лонац у крај ватре.</p> <p>– Јух! – зачу се у исти мах и из собе у неколико разних гласова. |
| <p>Из оне лепе куће с оне стране потока зачу се диван мушки тенор.</p> <p>Јелена познаје тај гл |
| ељи разиђоше.{S} Испред учитељева стана зачу се у три пут.</p> <p>– Лаку ноћ!</p> <p>Јован и Бр |
| а један пут таки?</p> <p>– Иза рогља се зачу певање.{S} Учитељ се трже.</p> <p>– Збогом!{S} Раз |
| кне на буњишту...</p> <p>Испред куће се зачу громки глас.</p> <p>– Ао, лопове један!{S} То ти ј |
| цама трти,</p> <p>Јован се загледа у њу зачуђеним погледом.</p> <p>– Бранко?!</p> <p>– Ви се и |
| а нађе хлада.{S} Једва што се овда онда зачује, како крикне од врућине орао на какову бресту у |
| ор, мислиш, полетеће.</p> <p>На једаред зачује тихе кораке под прозором; али, рекао би, још већ |
| е на голе пунане, снажне руке, да и њих заштити, те да не поцрне без невоље.</p> <p>Јеси ли раз |
| , да се не пати!{S} Шат буде помоћник и заштитник удовој Матери сестрама И брату, док ови сами |
| је дивно! – прошапута милостива његова заштитница, па одговори своме штићенику опет притиском |
| , које су имали у њега његови милостиви заштитници у Брајковцу.{S} Ако би се то уздање кадкод и |
| ично изашао, да испрати своју милостиву заштитницу.{S} Заковратио реп, па се вуче и чеше око ма |
| } Је л браца, – окрену се, као чигра, у заштиту Јовану, – још имам сутра, па прекосутра, па нат |
| од</p> <p>Брајковца нешто! </p> <p>Ето, зашто је долазак сека–Катиних гостију догађај за Брајко |
| а пита, срди ли се још на њу.</p> <p> А зашто се срди, то као да сад тек почиње да нагађа.{S} П |
| о мирише!{S}Јух, ала лепо мирише!{S} Па зашто се, мама, овакво цвеће не негује у лонцима, а нег |
| им неје жао на месец.{S} Друго се нешто збива у Брајковцу, нешто, што они не могу никако да схв |
| ки благајник помислио на то, да и писар збија само шалу с њим, те скочи на њега.{S} И да не беш |
| да спомене и мртвих и живих, и када се збије у самоћу, а камо не ће, кад их овако више, па јед |
| ом: „Јечам жела Гружанка девојка...{S}" Збиља, да се занесеш!</p> <p>– Жено, мир! – повика беле |
| игенција, или баш ако хоћеш госпоштина, збиља, свезана с народом као мало где, па... </p> <p>– |
| ролете по друштву око стола, као да се, збиља, осведочи, да је баш она та „ружа“.</p> <p>– ... |
| би је тако усрећила.{S} А оно девојче, збиља, и треба да се усрећи.{S} Душа је њена чист још н |
| парох има у сеници тој сву удобност; и, збиља; никад није лепше пожелео.{S} Под њом он чека и д |
| /p> <p>– То може бити. ·</p> <p>– И ви, збиља, не знате ништа?</p> <p>– Баш ништа.</p> <p>– Ни |
| ркос испружи преко стазе са лозинка.{S} Збиља, чу се ход.</p> <p>Поп Стева склони чибук уза се |
| лагано бележниковица Јована. </p> <p>– Збиља, њега нема! – примети овај.</p> <pb n="78" /> <p> |
| н мени не рече ни речи о томе!</p> <p>– Збиља?</p> <p>– Ни беле,</p> <p>– А лепу је буквицу очи |
| ?</p> <p>– Па госпођа Рашићка.</p> <p>– Збиља!{S} Па ту је за цело и она.</p> <p>– Не знаш ништ |
| ми таква појма о себи улевате.</p> <p>– Збиља, обори девојче очи, као увређена.</p> <p>У Бранко |
| тек... тек...</p> <p> А Јелена се сада збиља почела надати, е ће, по речима поп-Стевиним, „то |
| вање његово прионило за душу!</p> <p>Па збиља!{S} Кнежевић не дође ни вечерас.</p> <p>Касно у н |
| умео, могао је и више.{S} Човек се мора збиља дивити нашима старима, да су и толико прибрали, а |
| – рече Даринка, као да јој жао, ако је збиља тако, па га чисто теши. – Ја сам уверена, да се н |
| нас боље пожурио него обично, али су се збиља физите код госпође Нате и Катице мало дуже позаба |
| бав, да неје ту и Јован и да не осећаше збиља потребу, да се одмори.{S} Готово да је био већ и |
| у женскињу, „домостројитељку“.</p> <p>И збиља, поп Стева се сети у тој невољи своје сестре Тинк |
| баци Јеша писару, ал не знаш, говори ли збиља или из шале.</p> <p>Оженићете се и покајаћете се! |
| о би, можда, што да рекне.</p> <p>– Али збиља се не срдим, – уверава га она.{S} Хтеде он да рек |
| ред постеље задрхта.{S} На лице јој или збиља паде сенка нека, или јој задрхта нешто око усана. |
| вратити се на вечерње.{S} Но колико јој збиља стало до поп-Стевана, ето, неје ни приметила, да |
| ра се, као незван у небрану грожђу, док збиља не нађе и своју кућицу, те стрмоглавце у њу!</p> |
| српску књижевност остати трајне, да их збиља не потамњује ни слава млађанога Бранка Радичевића |
| идеалности у суморно царство безобзирне збиљности,...још на њему лептирски прах слатког ђаковањ |
| т, у даљину, да у највишим школама тамо збира себи плодове човечјег ума. – Ја ти, – рече, – не |
| врсна, да и небраћу бар до сношљивости зближи.{S} Она не пита, јесам ли ја ручао код Сахера, у |
| нудише женскима оне две столице, што се зблизниле у учитељевој соби; а од њих неки поседали на |
| да утрну спомени и на то, остаће нешто, због чега ће Карловци остати у спомену, „док се поје, д |
| теви, како не треба да вређа Александра због његових омладинских назора. „Сад је омладинско вре |
| > <p>У то дође и Маца, те се разговор и због тога о томе прекиде.{S} Но Ката неје пропустила, д |
| а на певање, па је мати хтеде да задржи због главобоље, вели, да је сад са свим прошла. </p> <p |
| доћи скоро.</p> <p>– Нека, нека!...{S} Збогом, сека Като!</p> <p>– Збогом пошла, сека „имја ре |
| нека!...{S} Збогом, сека Като!</p> <p>– Збогом пошла, сека „имја рек“!...</p> <p>Баш Ката ушла |
| ачу певање.{S} Учитељ се трже.</p> <p>– Збогом!{S} Разговараћемо се.</p> <p>– Пође.</p> <p>– Је |
| искупило прилично друштванце за певачки збор.</p> <p>Све то учитељ покупио и наговорио, да се з |
| овору... </p> <p>За Брајковачки певачки збор, дакле, били су сви уверени, нема опасности, да ће |
| не могу срцу да одоле, те и они удесили збор.</p> <p>Ох, како је дивно, слушајући их бар по изд |
| слушајући их бар по издаље, пристао тај збор са својим <foreign xml:lang="it">forte</foreign> и |
| као учитељ певања и ликовођа певачкога збора.{S} Само се поздрави са певачима, те одмах дохват |
| вршила прва певачка поука Брајковачкога збора. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>За вечер |
| а, јер – њен глас тако му је потребан у збору, да готово без ње не ће моћи бити ништа.</p> <p>* |
| ећ нема куд ни камо.{S} Те док се други збунили, кличући још: „Живила!“ – он се пожури, па узе |
| ла, а занет са својим мислима, чисто се збунио, кад је погледао.</p> <p>– Ми вас чекамо на руча |
| о све једнаке, – не да се бележниковица збунити. – Ал тако јој треба!{S} Тај господин Бранко до |
| {S} И Давина побрати Игњата, па га увек звала братом, а он њу сејом.{S} То задржала и Катица, п |
| хата и јаче, када га је по једном дечку звала нешто у дућан, јер чека муштерија– поручио је, да |
| тара болест идолопоклонство према, тако званим, аукторитетима.</p> <p>– Па може ли ту бити дисц |
| нања“ трговачкога, што га добије у тако званим вечерњим школама, а чистећи преко дан пијацу исп |
| претпостављених у општинском уреду а у званичним пословима, госпођа бележниковица зна увек да |
| а као сунце, а у овакима му свакад била звезда, која му је јасно показивала пут и светлила му, |
| чевић сјаће за вечита времена као трећа звезда уз Вука и Даничића на освитку нове нам књижевнос |
| ви Турци... „Наћи ће се и још когод.{S} Звезде на небу певачкога Брајковачкога друштва“, рече п |
| учитељ Милан Кнежевић).{S} Али те две „звезде“ треба тек задобити.</p> <p>Бранко Стајић после |
| пођом Рашићком.</p> <p>– Мудра ти је то зверка.{S} Ко је не зна, скупо бије платио, – вели Кати |
| радним даном на вечерње, ако у опште и звони, но највише тек за то, да бабица и кума, ако би с |
| ркву; неје ни приметила, да у Брајковцу звони радним даном на вечерње, ако у опште и звони, но |
| on" /> <p>– Господине Бранко! – зазвони звонки глас неки до Бранкових ушију.{S} Бранко се трже. |
| оника,) намигну на бележника, па запева звонким извеџбаним гласом: „Јечам жела Гружанка девојка |
| о, неје ни приметила, да он и не оде на звоно у цркву; неје ни приметила, да у Брајковцу звони |
| чи тркуница, уплашена коњским топотом и зврком од кола.{S} Застане над каквом рупом, учлови се, |
| удесила, па тихо певушила уз уздрхтале звуке, час би пустила срцу на вољу, па би се слатко, сл |
| мами сад нујне сад <pb n="16" /> брујне звуке, што јој највећма годе онако и онакве, какви јој |
| оној кући, одакле јој у вече долазе они звуци са ситних гусала, тамо,... ох, тамо, да њему каже |
| ек само као оно птица на грани, те чека згодан тренутак, да прне опет у свет,... у виши свет.{S |
| м попа у Карловце и нашао стан за Тинку згодан, како ће моћи и по неколико ђака држати на стану |
| баш и од жеље, да увеличају само једном згодицом више своје благовање на селу.{S} Она двојица ђ |
| вребам арамију!{S} И једва ми се подеси згодна прилика, кад сам се мало и надао! - одговори Јов |
| Коњовић и не знам ко пронашао новију и згоднију кошницу. „Србин да нешто изуме, кад је паметни |
| Рашићка поп-Стеви, наравно, после неког згодног увода. – Тај ми се увукао већ у нос:{S} Ова наш |
| Бог ме, да је госпођа Рашићка узела сад згодну прилику, те доказала поп-Стеви, како не треба да |
| ти децу из школе, ходају испред школске зграде Даринка, Јелка, Бранко, Јован, а уз њих трчка и |
| уза женскиње.{S} Прођоше један пут дуж зграде, а он не уме да почне разговор.</p> <p>Хоће и на |
| <p>Најпосле се нашли сви пред школском зградом и чекају, да учитељ распусти децу из школе. </p |
| пробу, и на паропловску станицу, где се згрнуо бели свет, да дочека лађу из Новог Сада, и у соб |
| степеницама Карловачкога магистратскога здања.</p> <pb n="104" /> <p>- Јесте ли добили приступн |
| ла је, да се отворила врата на школском здању.{S} Касно у ноћ тек вратио се Кнежевић из манасти |
| твара учитељ за собом врата на школском здању; заплакала се, <pb n="99" /> изгубивши наду, да ћ |
| ваки рођен басиста.{S} Зарастао у лицу, здепаст, вратат, прсат, плећат, – па то су и грла,... м |
| а Богу!{S} Како ти?</p> <p>– Да рекнем, здрава сам до божје воље.{S} Шта ти раде дечица?</p> <p |
| ве, па хвале бога, што су остале живе и здраве.</p> <p>– Отишао је, – рекла би Јелена.</p> <p>– |
| квим нико још пре њега, а попут једре и здраве народне поезије, песмом, као најзгоднијим оруђем |
| кад за вечером и после вечере заређале здравице, као да му је до сад све тек као шала изгледал |
| увери, је ли на добрим ногама, па – на здравље!{S} И цело вече „нити писну, нити зубма шкрипну |
| оред другога.{S} Запитаће се за јуначко здравље, поздравиће се као добри пријатељи.{S} Па ако н |
| – Господо моја!{S} Ја дижем ову чашу у здравље једне вредне домаћице, верне супруге, једне гос |
| чарапе, или скрсти руке, кад је штогод здраво жалостиво, па слуша и по каткад шмркне од жалост |
| озволити, – одазва се Даринка. – Њој се здраво допада Бранково коло.{S} Ја сам учила у нашој ви |
| иде одмах одавде кући.{S} Неугодно јој здраво, што је то урадила девојка, која је тако добра д |
| ве то учитељ покупио и наговорио, да се здруже.</p> <p>Одоше у учитељеву собу</p> <p>Највише се |
| ик игра жандара!{S} Па ипак увек седи и зева код играча.{S} Него за што и не би?!{S} Често се п |
| а, код Јуде, и мед за божићну чесницу и зејтин за кандило, што ће да припали пред свог свеца... |
| ва.{S} Да им се уз пркос учловио гдегод зека, или лис, или јазавац какав, можда би и жртвовали |
| далека са својим кућерцима сакривена у зелена дрвета као у сиву маглу завијена.{S} Само са црк |
| од фење и другим то модријим то блеђим зеленилом, те се све прелива према ведром плавом небу у |
| а румена боја лишћа рујева с плавичасто-зеленим лишћем од фење и другим то модријим то блеђим з |
| аничарској Митровици, у гостионици „код зеленог дрвета“ А и деца се виђала тамо на официрским з |
| својим трудом не би стекли ни колајнице зеленога Нимрода, како се слабо трзали и утргли око лов |
| , напунивши пуна уста сира и загризавши зелену паприку, – Пукла би на боку, да не рекнеш.{S} Пу |
| онај спахија, који има хиљадама ланаца земље и према томе и опрему.{S} Кад видиш, како народ л |
| p> <p>Госпођа Јеца све овако одскаче од земље, како се једи.{S} Јуф, јуф, свиснуће.{S} Хоће, да |
| ако онда то учиниш, скинућу ти шешир до земље.{S} Немој да се и на тебе примени оно:{S} Кога мр |
| а већ постављен сто.{S} Орах густ, а по земљи очишћено, па поливено, те хладовина као у планини |
| с останути“, и кад нам се „тело тек под земљицу вргне“, а некмо ли да траје, „док се поје, док |
| > <p>– Мир и покој свачијим костима под земљом!{S} Али када се тим пљује на свету успомену, кој |
| опет Јован – што више свесних економа, земљорадника, трговаца, занатлија, то више слободе и бл |
| > <p>Дивна летња ноћ с месечином повила земљу као мати чедо своје у меке чисте повоје, као мати |
| и не миче се; час суне <pb n="15" /> на земљу као стрела, те ухвати можда какав плен, што га вр |
| е да га унесе?{S} Најпосле га спусти на земљу, полети на улицу, понда се опет врати, загрли Дар |
| ..{S} Нагао се...{S} Сад ће да скочи на земљу, па да гдегод у окриљу тамне ноћи у самоћи прожде |
| да поживи у миру, а капља га обори под земљу...{S} Па кад госпођи Нати дође срцу <pb n="17" /> |
| те наставити посао оца свога, па орати земљу или копати винограде.{S} Имамо на пример „вечитих |
| се стропоштао с голубињака и треснуо о земљу, па се купа и тресе у својој рођеној крви.{S} Сач |
| штогод дише, под камен завукло или се у земљу урило, тек зар да нађе хлада.{S} Једва што се овд |
| ивље, – данас сутра пренећемо бесамртне земне остатке покојнога песника српске идеје, пренећемо |
| жељу песникову, да му пренесу последње земне остатке на вис убавога Стражилова, које му, за ђа |
| у приспети Бечки одборници са последњим земним остацима песниковим. </p> <p>Гости из разних кра |
| >Изнесоше и мртвачки сандук с последњим земним остацима млађанога песника и понесоше га у варош |
| елика беседа у корист преноса последњих земних остатака Бранка Радичевића!{S} За Бога, мама...< |
| и спомена о преносу Бранкових последњих земних остатака, па је не занимаше ни каква велика бесе |
| на којима дошли беху гости из Панчева и Земуна.{S} Обе беху истакле многе заставе, што пријатно |
| и, како јој у очи сухну неки плам; а на зеници јој затрепта дуга, те их одмах обори.</p> <p>– О |
| езимац на дедину темељу, или ће пустити зета у кућу, као и њен отац, па како Бог да.{S} Тек док |
| јих кћери, морају већ да помишљају и на зетове.{S} Ја кажем, Стефане родитељи...{S} Да Бог ме, |
| је и једина слика у целој соби.{S} Уза зид је постеља и на њој виолина.{S} Насред собе сто, и |
| тој собици је једна по широка клупа уза зид, застрта неким платном, од кога се иначе кроје пант |
| арава ока.</p> <p>Учитељ се стискао уза зид под сен.{S} Дохватио белу пружену ручицу, па је при |
| ! - одговори Јован те наслони пушку уза зид. – Волим овај лов сад него да сам данас уловио дивљ |
| јаче подбунила.{S} Навалио се леђима на зид, где је већ отрљо креч и углачао га од тешког наваљ |
| /p> <p>Колар са својом сестром стоји до зида.{S} Па чак се и њих двоје тргоше како попина Јелен |
| , добра и овако.{S} Ја сам је из темеља зидао.{S} Ко после мене дође, може лако дозиђивати, ако |
| анабетом на сред собице омањи сто.{S} У зидовима на све стране поударано неколико то гвоздених |
| е.{S} У углу поред пећи пар ципела, а о зиду висе о клинцима једне чакшире, стари шешир и зимск |
| на главу преко ушију, кад је ветар или зима, па мора гологлав да сахрањује, да свети водицу, и |
| тали којекуда, њега завеја мећава једне зиме голог и гладног у заветрину у Маркову крчму у Брај |
| оде на извору...</p> <p>Прилике је тому зими често.{S} Седе у вече обично код топле пећи.{S} Ак |
| о клинцима једне чакшире, стари шешир и зимски капут.{S} Иначе јако упада у очи празноћа и нере |
| собитој њеној милошти.</p> <p>Још га од зимус препоручује госпођа Ната мајсторици.{S} А још од |
| је госпођа Ната мајсторици.{S} А још од зимус говори Даринци, како морају, Бог да, на лето ићи |
| ла Светозара и Драгиње, о којима је тек зимус читала у „<title>Љубомиру у Елисиуму</title>"...{ |
| јемо књиге, да...{S} Како ко проговори, зине на учитеља и свештеника.{S} Господа свештеници се |
| еба дати хлеба, „даће бог!“</p> <p>Јеша зинуо у Јована, па само клима главом у знак, да све одо |
| им трошне остатке животне у сребрним и златним кивотима у велелепне храмове.</p> <pb n="101" / |
| мољубиве душе на тако обесвећење старих златних успомена из Брајковачке прошлости.</p> <p>– За |
| лико за свој род, можда би пришио био и златну јаку“, казало се у неком листу, оглашујући његов |
| а и оде за својим послом.</p> <p>– Като злато, – опет ће Ната Кати, – а ти мени и не кажеш, где |
| на улога!{S} Неблагодаран занат!{S} Ама зло је почети, још горе не започети.{S} Госпођа Рашићка |
| човечје....{S} Ал јест! „Мислиш, све је зло само међу људима, међу ближњима!“ рекао би и опет п |
| н као сви, сви као један.{S} То је наше зло од увек и било, што смо пуштали једном све, па, ето |
| целу годину..{S} Понда шта ћу?{S} С њом зло, а без ње и горе.</p> <pb n="21" /> <p>Ната опет уз |
| коњ који мухне, па тргне, да преухитри зловољнога Триву кочијаша, те га овај не опомене камџиј |
| Ао, лопове један!{S} То ти је последњи злочин!</p> <p>– Ето браце из винограда!{S} То је његов |
| би ли од мах добили песнике као што су Змај, Ђура Јакшић, Владислав, Шапчанин, Лаза Костић и д |
| шеширом, па се распевао, па окрену ону Змајеву: </p> <quote> <l>„Ала ј леп</l> <l>овај свет“</ |
| опрене, која тако јогунасто скрива, као змија ноге, тако неумољиво таји, што би сваки тако радо |
| то, што ради, она и ужива; па што ради, зна, да за себе ради.</p> <pb n="53" /> <p>И да је кого |
| ђе.</p> <p>– Бога ти, прекинућу ти реч, зна л се што, где му је отац?</p> <p>– Никад ништа.</p> |
| тва и аранжер толиких села и беседа.{S} Зна он, дакле, шта је то Српство и родољубље, а од како |
| гледа, као да му не верује.{S} Вели:{S} Зна део комшилук, само не зна поп Стеван и ви; а и поши |
| н лист, што јој поклонио браца Јован; а зна много и на изуст.{S} Па библиотека њена броји већ и |
| колача намесити...{S} Цео свет, за Бога зна, за што је Тинкин муж пропао и заблудио у свет!</p> |
| држи новине, па да се учи, да види, да зна, да чује...{S} Просвета, просвета!</p> <p>Не помаже |
| могла више ни заспати после тога!{S} Да зна само, како јој је синоћно певање његово прионило за |
| рпљаше у тај мах бедни њен Милан!{S} Да зна само, колико је грких пилула прогутао већ и данас о |
| осу својој болти.{S} Занатлија не ће да зна више од свог мајстора, где је изучио занат, економ |
| ареније. „Дете, за Бога, не треба ни да зна, да и тако што има на свету.{S} За њу нису још таке |
| во таји, што би сваки тако радо хтео да зна. </p> <p>Да Бог ме, да су прорешетале и на ситно и |
| <p>– Па биће добро.{S} Госпођа Рашићка зна сваку воду окренути на своју воденицу.{S} Довешће д |
| оре!</p> <p>Је ли могуће, да и кћи њена зна за те материне вигове, кад се свагда онако наметљив |
| води опет све певачице у Брајковцу, па зна и црквене скоро као и брат јој. </p> <p>И тако се и |
| ничним пословима, госпођа бележниковица зна увек да га одржи у статус кво.{S} Но он сам још уве |
| као што је госпођа– Натина.{S} Па, Бог зна, како јој је, мило што је у Даринци стекла тако ваљ |
| лику, па каже, како јој је мило, о, Бог зна, како, што је њена Јелена тако сретна била, па била |
| љану, тако искрену другарицу,... о, Бог зна, како јој је мило!</p> <p>Наравно, да и госпођа Нат |
| ни данас не знаш, где ти је муж; а Бог зна, кад и какав ти може од куд искрснути на једаред из |
| S} Понда дућан!{S} Истина Бог, није Бог зна шта, ал ако не цури, оно капље.{S} Па не може се, с |
| >Састале се и поздравиле, као да се бог зна колико дуго несу виделе, или као да су претуриле не |
| ранкова изненаднога одласка, то сам Бог зна, тек док се Јован вратио у село, брујало је по Брај |
| је он себи изабрао, не пријања, баш Бог зна како, маџун и скоруп!...{S} Па... најпосле, шта су |
| а на Мацу, што неје дошла на време, кад зна, да треба ово оно... </p> <milestone unit="subSecti |
| мисли; само му мило, што види, да народ зна за Бранка, да је и народ осетио жељу Бранкову.{S} Т |
| мисли о свом јаду, а Даринка – ко да је зна?{S} Још да се није Зорка рашћеретала око њих, ишле |
| по неки пут у безазлено јој срце, које зна да куца још увек само за маму или ближега којега ср |
| даш.{S} Нема у нашег света сиротиње, не зна ти наш планинац, шта је то служба.{S} А свако је од |
| она више зна, него он; него што се, не зна ни сам за што, нада, да ће она највише и поклонити |
| “... озбиљан,... „фини младић“...{S} Не зна, како ће пред поп-Стевом и својом кћерком да га се |
| Не срдим се!</p> <p>Бранко ћути.{S} Не зна, шта ће сад; тек мисли, требало би, можда, што да р |
| ка мало поцрвене.{S} Гледа у њега, а не зна, шта да му каже.</p> <p>– У Карловце</p> <p>– Да, к |
| е разабира за наш јавни живот, па да не зна за Карловце, за „српски Сион“?</p> <p>Ко не зна, да |
| } Ми ћемо на село.{S} А путу се рока не зна.{S} Може нас тамо затећи и берба...{S} Јеси ли наву |
| поздравиле и пољубиле.</p> <p>Јелена не зна, шта да одговори.{S} Стале јој очи, па упрла поглед |
| момак за таку прилику:{S} Али и она не зна, шта да каже. </p> <p>Неколико обичних речи, и раст |
| о избечи очи у њега.{S} Гледа га, па не зна, да ли да се одсмеје као на шалу или да прими као и |
| вели Зорчица. – А Даринка стала, па не зна, шта ће; па кад Бранко отишао, а она ми меће моју р |
| {S} Дошао је и спрам куће његове, па не зна, шта ће.{S} Не би било лепо, опет, и да оде, а да с |
| и пртљаг, пошла с њим у кућу, па сад не зна, шта ће и кут ће пре.{S} Да га остави, па потрчи по |
| и, – беше му прва реч.{S} Од њих две не зна, која да прихвати реч.{S} Опет ће он:{S} Само да на |
| <p>– Мудра ти је то зверка.{S} Ко је не зна, скупо бије платио, – вели Катица за госпођу Јецу. |
| и, бар кад недеља дође, а мени ти се не зна ни благдан и свагдан.{S} Ни на кога се, слатка, осл |
| е за шалу.{S} Тако сухопаран човек и не зна, шта је шала.{S} Поп Стеван је осетио поглед Бранко |
| p> <pb n="39" /> <p>Бранко ћути; или не зна, шта да одговори, или не ће, што мисли.{S} А мисли: |
| ствар што пре. </p> <p>Јован сад тек не зна, шта да мисли, већ се забленуо час у бележника, час |
| арловце, за „српски Сион“?</p> <p>Ко не зна, да је ту српска патријаршија“.{S} Тешко да има у с |
| .{S} Вели:{S} Зна део комшилук, само не зна поп Стеван и ви; а и пошиница је већ омирисала. –</ |
| Стева, да је тренутак озбиљан.{S} Но не зна, шта да каже.</p> <p>А Рашићка се, што би рекао Бра |
| је то Српство и родољубље, а од како се зна, исповеда се <pb n="62" /> за члана српске омладине |
| гога, да им огледа гласове.{S} Мушкарце зна и од пре, шта који певати може.</p> <p>Особито добр |
| Не за то, што би се бојао, да она више зна, него он; него што се, не зна ни сам за што, нада, |
| S} Није истина, да више пати, који више зна.{S} Данас само они добро пролазе, који што више зна |
| вечито незадовољан са својим позивом, и зна увек милион разлога да наброји против правца, којим |
| поквариће јој се кћи поред ње.{S} Ако и зна, да све, што се догодило у кући поп-Стевиној, носи |
| роком дворишту.{S} Марко је јунак, који зна и рећи и утећи, као и на страшну месту постојати, п |
| летео.{S} Неје га више ни тражио.{S} Он зна за цело, где ће опет наћи свој прави цвет.</p> <p>И |
| ој заповести: „Штити оца твојего...“ Он зна само за матер своју и више ни за какво добро. </p> |
| едовно и народњачке новине.</p> <p>Него зна Јеша, да споји и практично са лепим.{S} Млад човек |
| је и после тога с братом мрази?!{S} Ко зна, каквим је блатом каљала име његово и његове матере |
| пука проза и крпарија, тек без њега ко зна би ли од мах добили песнике као што су Змај, Ђура Ј |
| истини било.{S} Хоће да се све то танко зна и прича, како је, на прилику, госпођа Рашићка обрла |
| врће на то, што ће рећи свет; јер добро зна, шта о њој тај свет може говорити.{S} Она, што каже |
| ете се опет нежни супруг. </p> <p>– Што зна цело село, мора знати бар и натарошевица, – обрецну |
| и из груди уздах, а нит зна за што, нит зна камо.{S} Као да је нека слутња или жеља,... шта ли, |
| кад тад поткрасти из груди уздах, а нит зна за што, нит зна камо.{S} Као да је нека слутња или |
| о, што сам ја хтео, видим, да народ већ зна.</p> <p>– Је ли по вољи унутра? </p> <p>Бранко уђе. |
| го; али оштро омладинац одговара, па не знаде, шта сад да му каже, већ окрену на друго:</p> <p> |
| ате „Бранкове жеље“: </p> <quote> <l>Ја знадох, што нисам познав’о,</l> <l>Први санак ја сам ве |
| е грозно, господине мој.{S} То треба да знаду наши учењаци, па о томе да пишу.{S} Да, о томе!{S |
| 1883., приредивши му светковину, каквом знађаше у најсветлијим данима своје прошлости удостојив |
| ко би се десило тог дана какво крштење, знају, кад им треба донети дете, да га поп Стева уведе |
| с само они добро пролазе, који што више знају.{S} Али пази, да се што више користиш туђим искус |
| ад ће бити по сахата, – примети му жена знајући за његов лепи српски обичај, за његову страст у |
| о буду на беседи и Бранкову дочеку и не знајући, да железни воз из Пеште не ће доћи тога дана.< |
| светлио очима, па намигује на писара, — знак, да позива онога, да декламује песму о браца– Анти |
| (И за писара, дакле, хвала Богу, добар знак, да се раскравио, кад, ето, хоће да се шали.)</p> |
| зинуо у Јована, па само клима главом у знак, да све одобрава. </p> <p>У том начеоник, као да њ |
| а.{S} Нигде на лицу трага сумора, нигде знака каква немирна санка.{S} Ако снива, снива за цело |
| ок је био покојни Игњат Јаковљевић жив, знала су и господа из жупаније пут, који води амо.{S} С |
| овица попадија, као што је била, шта је знала паметније, него што је урадила, те свршила школу |
| ђе кожа јежити.</p> <p>Ја бих моје дете знала и сама усрећити.{S} Овако сам се ослонила на тебе |
| ата.</p> <p>– Да, да.</p> <p>– Нисам ни знала, да је то баш њен син.{S} Каже Стајић.{S} А мени |
| већ доучила све, што неје била потпуно знала.{S} Само ће је донде још Јован и Даринка поучити, |
| а да јој – рече, очитам у очи; а ја бих знала, шта бих јој рекла.{S} Мени то не може да поднесе |
| а гори.{S} А попа гледи у њих као стари зналац, па се смеје.{S} Видиш га само, тресе се гојазан |
| ок је чича био у снази, и држао узде, и знало се, бојаги, нешто и видило се, тобож, некога рада |
| пођа– Катино, а већ је готово цело село знало, да је сека Ката добила гошће, јер је готово цело |
| p>Сви пренули у смех.</p> <p>– Знам ја, знам све до краја! – правда се дете, а застидела се. – |
| еје.{S} Ама, кажи ми, молим те...{S} Е, знам, да Бог ме!{S} И то је омладинска, баш са свим омл |
| ти већ знаш твоју песму?</p> <p>– Знам, знам, господине! – зарадова се дете.</p> <p>– Идем,... |
| p> <p>Она, да Бог ме, не може никуд.{S} Знам, како је.{S} Не да се кућа оставити ма на ким.{S}Т |
| док га испраћаше до врата на улицу.{S} Знам, да те мати једва чека.{S} Да Богме, мати је мати. |
| – примети између осталога поп Стева. – Знам, да сам му, као млађи ђачић, више пута доносио у ћ |
| >– Да,... да! – пуче попи пред очима. – Знам, шта; Нисам... нисам ни речи...{S} Он вели, ти ме |
| овориће опет, као и до сад, Ната Кати.– Знам ја, шта је дечија радост.{S} Коме ћу, ако њима нећ |
| граду скоро исто толико зноја.</p> <p>– Знам ја то врло добро.{S} Сећам се добро покојнога оца |
| Ја се бојим те нове омладине.</p> <p>– Знам ја, брате, шта ти мислиш.{S} Но, не бој се.„Нису т |
| о!“</p> <p>Сви пренули у смех.</p> <p>– Знам ја, знам све до краја! – правда се дете, а застиде |
| чице, ти већ знаш твоју песму?</p> <p>– Знам, знам, господине! – зарадова се дете.</p> <p>– Иде |
| /p> <p>– Не знаш ништа?</p> <p>– Шта да знам?</p> <p>– Госпођица Јелена је одбегла.</p> <p>– Шт |
| омији, али толико <pb n="89" /> могу да знам, да, пре него што поцури шира, мора да поцури по в |
| вда се дете, а застидела се. – *Цело ја знам; само још који пут да прочитам...{S} Је л браца, – |
| оним пре три године.</p> <p>– Него шта знам?{S} Код нас ти је на селу тешко наћи слушкињу, па |
| ета за дете.{S} Добра је срца.{S} Ја је знам.{S} Имала сам прилике две године, да видим, каква |
| а;“ а на некаквог Мушицког и Рајића, не знам, нико не осврће ни главе!{S} Он се чуди, како да т |
| а, ... јуче је била замућена вода... не знам, шта ће опет сутра бити...{S} Нема сумње, да је На |
| и скроз.</p> <p>Да говорим толико... не знам већ коме, послушао би ме и учинио А ти...</p> <p>В |
| м ја тако...{S} Не мораш ти одмах... не знам шта... </p> <p>– Доста ја већ гутам од неко доба, |
| дати ништа више до свог благослова; не знам ништа друго, до да се молим Богу за тебе.{S} Шта т |
| говор.</p> <p>– За што, душо</p> <p> Не знам.{S} Ја не разумем њено понашање.{S} Али је страшно |
| рише више ни учитеља.{S} Хм, хм,!{S} Не знам, за што би Тинкина сина трпила Јеца у поп-Стевиној |
| тали.</p> <p>– Ја обично ћутим...{S} Не знам о чему...</p> <p>– Боже мој, наш учитељ уме толико |
| па упрла поглед у Даринку.</p> <p>– Не знам, – једва промуца.{S} Понда дода живље:– Да видиш с |
| орам најпре питати матер и чику. „Ја не знам за што, али чики није нешто право.{S} Све вели, ка |
| о.{S} Све вели, кад чита новине: „Ја не знам, што се толика хука и бука дигла за тог ђачића;“ а |
| да се исхрани... „Па не знам ово, па не знам оно.</p> <p>- Разуми ме, што ти кажем.{S} Ствар јо |
| и је на селу тешко наћи слушкињу, па не знам, које новце да јој даш.{S} Нема у нашег света сиро |
| } Дошао гладан, да се исхрани... „Па не знам ово, па не знам оно.</p> <p>- Разуми ме, што ти ка |
| :lang="de">Auf Ehre</foreign>, ништа не знам.</p> <p>– Рашићка добила кошар,... ето, то ти је! |
| – обрецну се она.</p> <p>– Ја ништа не знам, – вели Јован. </p> <p>– Слатки сте ви, – намигну |
| д ње у стану и ишла у „лер“; како је не знам какав рачун направила, што је позајмљивала детету, |
| о душе, за госпођу Јелисавету говоре не знам ово оно.{S} Али девојка неје лоша прилика за сеоск |
| да је чак и некаки Орлић и Коњовић и не знам ко пронашао новију и згоднију кошницу. „Србин да н |
| ну?</p> <p>– Ја бих тако волела, али не знам,... по свој прилици...</p> <p>– Кад ја већ не ћу б |
| ода опет с прекором: – шта теби фали Не знам, шта би и с тобом било, да се ниси оженио.</p> <p> |
| н хоће.{S} Не ће се, ваљда, показати не знам каква.</p> <p>Јелена претрну. </p> <p>Учитељ се на |
| га, да ту проведе вакацију...{S} Ал не знам, што их већ нема из винограда! ...{S} Владимир ми |
| ништа сметало, што је писар, већ по не знам који пут, декламовао ону о браца-Анти и разбијеној |
| , као да <pb n="71" /> меће на коцку не знам шта.{S} Стало поп-Стевану ипак доста до тога, да м |
| е.</p> <p>Да ме ко не тражи? </p> <p>Не знам.{S} Ја сам пошао био к Јовану; а госпођа ме замоли |
| p>– Понда?</p> <p>– Ја тако, од како се знам, па хвала Богу!{S} А видим, како пролазе ти, који |
| аучити Бранково коло...</p> <p>– То већ знам! – кличе и опет Даринка, и још већма је поли пламе |
| своје Карловце.{S} Осим толико и толико знаменитих Срба, који у Карловцима или поникоше или се |
| нека изволе они најпре к нама доћи.{S} Знамо и ми варошки ред.{S} Ал по мени могу и изостати, |
| димо рачуна о раду наших људи, треба да знамо, камо смерају, али...</p> <p>– Али да ћутимо, ваљ |
| циплине? </p> <p>– Још те какве!{S} Сви знамо, шта нам ваља чинити и како се владати, не треба |
| </p> <pb n="47" /> <p>– Па како вам ми знамо помоћи? – пита Даринка, па искрено окренула лице |
| или, можда, добио у мираз, и оно мало „знања“ трговачкога, што га добије у тако званим вечерњи |
| и њега.{S} Куд је, где ли је, Бог би га знао!{S} Говорило се, да се негде удавио.{S} А говорило |
| а је себи по смрт отишла.{S} Враг би је знао, шта ради.{S} Данас је налога, ... јуче је била за |
| лити, – рече Бранко галантно, колико је знао и расположен био. – Три године је скоро, како неса |
| да л да сврне к свом другу.{S} Сам неје знао, како да се с њом опрости.{S} Осећа, да не би мога |
| ва да је било кадгод у нас.</p> <p>– А, знате ли, ко је на то наговорио вашег ујака?</p> <p>– Н |
| ћ Јелена не прихваћа.</p> <p>У планини, знате, може лако да се промени За час киша пљусне, – пр |
| ј господине докторе!{S} Жалост!...{S} А знате ли, шта раде наша браћа Срби?{S} Сви листом пазар |
| о може бити. ·</p> <p>– И ви, збиља, не знате ништа?</p> <p>– Баш ништа.</p> <p>– Ни да он, баш |
| > <p>– Ви се и опет правите да ништа не знате.</p> <p>– А ти опет све знаш, – уплете се опет не |
| дговори Јован.</p> <p>– Зар ви ништа не знате? </p> <p>– Шта? </p> <p>– Бележниковица га поглед |
| S} Мислите није могућег Ви, можда, и не знате, али у старо време одселило се одавде неколико хи |
| населили *Нову Србију.{S} Зар ви то не знате?{S} Могу вам дати, па да читате.{S} Па ја мислим, |
| а јави се тек кад год мајсторици, да се знате.{S} Кажи јој, нека отвори почешће собе онако пред |
| пруг. </p> <p>– Што зна цело село, мора знати бар и натарошевица, – обрецну се она.</p> <p>– Ја |
| аршија“.{S} Тешко да има у српству иоле знатније личности, која неје била питомцем српске Карло |
| љи.{S} Па ако не узмогну опет напоредо, знаће обићи матицу, која би их увукла у вртлог, где би |
| гост, Јованов пријатељ из Беча.{S} Та, знаћеш га.{S} Тинкин син, ако се сећаш!</p> <p>– Што јо |
| стоји: јер ја, као интелигентан човек, знаћу и умећу боље удесити свој рад, те ће моји сељани |
| и.</p> <p>– Ваша је мати врло добра.{S} Знаћу и њој захвалити, – рече Бранко галантно, колико ј |
| азови– ујна, – примети бележниковица са значајним смешењем.</p> <p>– Ех, ти већ све знаш, – про |
| ако да Карловци имају да захвале на том значајном положају у историји српскога народа томе, што |
| ма прилике, да ступи на даске, што свет значе“.{S} Баш тада је он први пут у друштву залагао св |
| ичевић, шта он вреди за наш народ и шта значи ово величање његова спомена.{S} Око тога му се ми |
| .</p> <p>Благајник погледа учитеља, што значи, да и он то пита.</p> <p>– Ви ћете после њих доћи |
| > <p>Тинци сину.</p> <p>– Него дете је, знаш, дете.{S} Неуко је, нејачко је, да га даш тек тако |
| и ти, мој брате, по каткад.{S} Опет је, знаш, друкче, кад се мушка глава даде видити.{S} Па јав |
| А да се лепо радити!{S} Па што зарадиш, знаш, да ти нико за тим заплакати не ђе, па ти је слађе |
| ућу.{S} Па поздравићеш и мајсторицу,... знаш!{S} Него обиђи и ти, мој брате, по каткад.{S} Опет |
| {S} Нећеш да чујеш, како ја судим...{S} Знаш, ја...{S} Најбоље ће бити, да си ти уз њега.{S} Ба |
| с децом.{S} Ако није и он код кола.{S} Знаш, да стрепим, кад се игра то коло!{S} Дете, као дет |
| инула се та добро и за себе и за њу.{S} Знаш ли ти, да ће она израдити код поп-Стеве, да све пр |
| у сељани. „Каква ми је то варошкиња?{S} Знаш, тамо је Јелена...{S} Триво, терај!</p> <p>– Ђи! < |
| пут ове године добро понео.</p> <p>– А знаш ли, колико је година том ораху?</p> <p>– Колико го |
| ти ваља радити, то ти треба већ сам да знаш после осам година, што си их провео у гимназиским |
| ништа не знате.</p> <p>– А ти опет све знаш, – уплете се опет нежни супруг. </p> <p>– Што зна |
| ајним смешењем.</p> <p>– Ех, ти већ све знаш, – проговори бележник, напунивши пуна уста сира и |
| ро било.{S} Од кад дође та омладина, не знаш, каква је вера.</p> <p>– То ти је једно и исто.{S} |
| {S} Па ту је за цело и она.</p> <p>– Не знаш ништа?</p> <p>– Шта да знам?</p> <p>– Госпођица Је |
| жури? </p> <p>Е, како ти само!{S} А не знаш, да нема још много до недеље?</p> <p>Ви сте мушки |
| иши позив, – пребаци Јеша писару, ал не знаш, говори ли збиља или из шале.</p> <p>Оженићете се |
| лакше ишло него икад.{S} Ти ни данас не знаш, где ти је муж; а Бог зна, кад и какав ти може од |
| мназиским скамијама.{S} Ја хоћу да више знаш него ја.{S} Није истина, да више пати, који више з |
| ти је Брајковачко друштво, и сама добро знаш, као једна кућа.{S} Него од како се уселише амо не |
| , примети Бранко више у шали, – кад већ знаш и за зубачу и за филоксеру.</p> <p>– Шала на стран |
| допуни учитељ. – Је л, Зорчице, ти већ знаш твоју песму?</p> <p>– Знам, знам, господине! – зар |
| днем, – одговори Јован, отирући зној, а зној му цури с чела. – Љуто сам се уморио пешачећи на о |
| да приседнем, – одговори Јован, отирући зној, а зној му цури с чела. – Љуто сам се уморио пешач |
| Скинуо шешир, одахнуо, па брише рупцем зној с чела.{S} И нехотице дода уз учитељев усклик: </p |
| већ толико бочи и која га стаде толико зноја, те у мало не удари по својој нози. </p> <p>Тамо |
| а поцури по винограду скоро исто толико зноја.</p> <p>– Знам ја то врло добро.{S} Сећам се добр |
| </l> <l>Устај, Србине!</l> <l>И у борбу зове нас:</l> <l>Устај, Србине!</l> </quote> <pb n="75" |
| девојче.</p> <p>– Мати сама жели, да ме зовете по имену, па и ја тако хоћу.</p> <p>– И ви мене |
| м... нисам ни речи...{S} Он вели, ти ме зовеш. - </p> <pb n="35" /> <p>– За бога, – поче она ве |
| јавни, тај практични (и какога још све зову) живот, кад се тако склапа брак, тај темељ свему ж |
| па стаде код „чиче“, (тако Брајковчани зову свога општинскога начеоника,) намигну на бележника |
| задржала и Катица, па њена деца и данас зову Давину тејком.{S} Па тако и сви у селу, и старији |
| сека Ката, као што је друге у Брајковцу зову, сама.{S} Седи, па, као што то бива, кад је човек |
| д разбијене канте“.{S} Тако у Брајковцу зову Маркову крчму, бојаги, из шале.{S} То је име добил |
| је приредило српско академиско друштво „Зора“ у Бечу у спомен великог песника, седне он на лађу |
| по Брајковцу разнео још, тако рећи, пре зоре.{S} Па ако и неје могао никога разуверити, сам је |
| А отпратиће их Јован, Даринка, учитељ, Зорка, па, наравно, и Бранко. </p> <p>Салетели сви, што |
| радости, тог подскакивања од ње!...{S} Зорка већ чита чика– Јовин лист, што јој поклонио браца |
| жевића, а ова између Зорке и Бранка.{S} Зорка пресавила своју књигу, па чита своју декламацију. |
| а, па гледа у отворену још гробницу.{S} Зорка се приљубила уз њу, па ћути, као да не сме да про |
| је у колу, па нек је тамо потражи.{S} А Зорка упртила неки гостински пртљаг, пошла с њим у кућу |
| : „Први санак мира вечитога.. </p> <p>А Зорка нестрпљива, па заврши последњим стихом: „Србадијо |
| рада!{S} То је његов глас! – викну прва Зорка.{S} Све поврви на поље.</p> <p>– Шта је?{S} Шта ј |
| Ту тетка Ната, ту Даринка, Јован, мала Зорка, – сви полетеше њему као добром старом познанику. |
| ано девојче али несретно!</p> <p>– Мала Зорка дотрча к њима:</p> <p>– Хајдете.{S} Тражимо вас.{ |
| а џбуна, ко је то, а пред њ испаде мала Зорка, Јованова сестрица, и Даринка.{S} Вијају лептиров |
| а, Бранко, Јован, а уз њих трчка и мала Зорка.{S} И њено срдашце куца необично живо, јер види, |
| , па посматра све око себе.</p> <p>Мала Зорка, како стала у један угао, као да се закопала.{S} |
| баш била вадила неке ствари, што их је Зорка радила, па да је похвали пред тетком из вароши и |
| ринка – ко да је зна?{S} Још да се није Зорка рашћеретала око њих, ишле би као осуђене.</p> <p> |
| А с ким ћемо ми у недељу?{S} Уплете се Зорка.</p> <p>– Да!{S} Ето видиш.{S} Па што му драго!{S |
| у, до душе, ту, и мама, и тетка Ката, и Зорка, и Владимир, и браца ће се вратити, али опет... о |
| ао!</p> <pb n="19" /> <p>У том дотрча и Зорка, Катина кћерка.{S} Била код попине Јелене, па вид |
| између себе нарав и васпитање.</p> <p>И Зорка се обесила Даринци о руку, па скакуће поред њих.{ |
| не спомену ниједна ни беле.</p> <p>Само Зорка када дођоше до онога џбуна иза врта, где се оно п |
| и опомене, где како треба.{S} Но за то Зорка мора да трчка за њом из собе у собу.</p> <p>У Дар |
| т!{S} Цикот, мислиш сватови су! </p> <p>Зорка треба да иде по девојку.{S} Мати каже, биће да је |
| е се вратити, али опет... опет..</p> <p>Зорка, опет, нема друга посла, него дошла, па јој баш ж |
| ољу</p> <p>Бранко скочи на ноге.</p> <p>Зорка потрча натраг.</p> <p>А Даринка стаде као укопана |
| то једно и треба да буде једно.</p> <p>Зорка већ опет дотрчала с књигом у руци, па говори речи |
| и Бранка Радичевића у Брајковцу.</p> <p>Зорка неје дала ни о чему другом да се говори, него о т |
| нка то вече села у одар, да легне поред Зорке, дуго јој се поглед приковао на икону светога Ник |
| „чика“ и „браца“.</p> <p>Понда и поред Зорке неје могла Јелена, а да се не похвали, како јој и |
| између Јована и Кнежевића, а ова између Зорке и Бранка.{S} Зорка пресавила своју књигу, па чита |
| а..</p> <p>Попина Јелена хтела одмах за Зорком да потрчи пред Даринку.</p> <p>Али је задржала м |
| Даринка као мала, што ће да се вија са Зорком по планини и по виноградима, да беру цвеће по ли |
| ну собу.{S} Надвирила се над Даринком и Зорком.{S} Прекрстила их обоје изнад главе.{S} И за тим |
| </p> <pb n="84" /> <p>Бранко једва пред зору заспао био.{S} Али чим устао и обукао се, опростио |
| крије своју неприлику.</p> <p>Срећом ни Зорци ни Јелени не падоше ни на ум, да пазе на њу, шта |
| бела плећа.</p> <p>И нехотице се окрену Зорци.{S} Дете спава мирно и тихо као анђелак.{S} Румен |
| гаси је и леже.{S} Неко време држаху је Зорчине руке око врата, док не клонуше и опет у санку.{ |
| м, да пазе на њу, шта ће изазвати у њој Зорчине речи!.. </p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| пламен по лапитима.</p> <p>Тим боље!{S} Зорчица ће декламовати ону чика-Јовину о Бранковој жељи |
| , како сам се ја онда поплашила! – вели Зорчица. – А Даринка стала, па не зна, шта ће; па кад Б |
| песму</title>, – допуни учитељ. – Је л, Зорчице, ти већ знаш твоју песму?</p> <p>– Знам, знам, |
| е још последњи зрак о позлаћену јабуку, зрак сунца, што се клонило западу. </p> <p>Око њих план |
| ебу, а овде онде одбиће се још последњи зрак о позлаћену јабуку, зрак сунца, што се клонило зап |
| мење, па нас експлоатише и уништава као зубача племениту биљку, као филоксера винову лозу.</p> |
| Бранко више у шали, – кад већ знаш и за зубачу и за филоксеру.</p> <p>– Шала на страну, Бранко. |
| равље!{S} И цело вече „нити писну, нити зубма шкрипну“.{S} Ако га тек чича опомене, да пева, да |
| народ по чистом јутарњем ваздуху.{S} А зује и брује данас нешто крупније и мисли у глави преча |
| присједатеља.{S} Право рећи, брује му и зује у глави још од синоћ, како му је „његова“ напунила |
| куља дим на врата.{S} Око сенице, чује, зуји и бруји вредан народ по чистом јутарњем ваздуху.{S |
| <p>Јутрос сам, – говори Јован Бранку, – зуцнуо матери, како би било, да останем код куће, па да |
| певачица!“ рече за њу Јован Јаковљевић) и госпођица Јелена попина („Без њене можемо ни маћи!“ р |
| раменом, „да плачем за туђим насилима“, и тако даље.{S} То су све формалности, шупље љуске.{S} |
| ић, Бранко Стајић његов „друг из Беча“, и Брајковачки учитељ Кнежевић напоредо кроз планинске в |
| штом декламацијом „о разбијеној канти“, и бележник га протежира за писара.{S} До сада је увек о |
| а смрт?{S} Шта ће „након нас останути“, и кад нам се „тело тек под земљицу вргне“, а некмо ли д |
| већи већ главом њезин мацан.{S} Ено га, и он лично изашао, да испрати своју милостиву заштитниц |
| на домаћица, добра мати, верна супруга, и тако даље.{S} Баш тада је он тим начином одао своју „ |
| и више ни за какво добро. </p> <p>– Да, и опет велим, – узе опет Јован – што више свесних еконо |
| ели свет, да дочека лађу из Новог Сада, и у собу поверенства сигурности, где одборници даваху п |
| е госпођа Рашићка и мислила, па, можда, и уверена била, да је у тај пар предметом разговора она |
| Шта?{S} Мислите није могућег Ви, можда, и не знате, али у старо време одселило се одавде неколи |
| ном пропадне, тешко подиже, јер, канда, и не мисли више, да буде економно слободан; те, пошто н |
| <p>У саборној цркви служи се летурђија, и у њој се спомен чини слављеном песнику... </p> <miles |
| ога народа, него је то особина јужњака, и то пар екселанс Талијана.{S} Срби су за средње гласов |
| >– То већ знам! – кличе и опет Даринка, и још већма је поли пламен по лапитима.</p> <p>Тим боље |
| уше, ту, и мама, и тетка Ката, и Зорка, и Владимир, и браца ће се вратити, али опет... опет..</ |
| ао помислити.</p> <p>И попа, и Рашићка, и Јелена забезекнуше се на те Бранкове речи.{S} Попа и |
| како пере судове, шта је кад полупала, и тако даље.{S} Почела је од ономад, а, да је све ређал |
| поцрвенела до иза ушију.{S} Заборавила, и да навуче дубљена очи махраму, што је пребацила преко |
| м не мога одолети, него ће сићи с кола, и набрати пуну руку разнога пољског цвећа.{S} Узе га са |
| ар, колико је шљива за ракију натресла, и тако штогод.{S} Ја јој се дивим, да она све то смаже |
| тако усрећила.{S} А оно девојче, збиља, и треба да се усрећи.{S} Душа је њена чист још неисписа |
| но ни чим до правим заносом за идејама, и правом српском љубављу за своје, то му говори искрено |
| празан.{S} Сви су, до душе, ту, и мама, и тетка Ката, и Зорка, и Владимир, и браца ће се вратит |
| га наговорила, да позове Бранка к нама, и да му пошаље новаца, да амо дође, те да се момак мало |
| бив и добричина, па доста и у годинама, и он већ ратоборнији.{S} Нешто га подиже са столице, па |
| енијалног скупљача народних умотворина, и ученога ђака Вукова, уз Ђуру Даничића, као научног об |
| о за душу његову или за жену му и сина, и њих би метнуо на кеца или продао за вино ил ракију.{S |
| бих то морао помислити.</p> <p>И попа, и Рашићка, и Јелена забезекнуше се на те Бранкове речи. |
| >А Јеша кад немаде с ким да политизира, и сам паре, да је најпаметније слушати песму.</p> <p>До |
| су, до душе, ту, и мама, и тетка Ката, и Зорка, и Владимир, и браца ће се вратити, али опет... |
| а, чивија, жица, чекића, длета, кљешта, и– Бог те пита шта све још!{S} У зазиданом прозору пора |
| поп-Стевина и библиотека, а радионица, и читаоница и пушионица. </p> <p>Господин парох има у с |
| њ испаде мала Зорка, Јованова сестрица, и Даринка.{S} Вијају лептирове по пољу</p> <p>Бранко ск |
| ="30" /> доста чесних удовица сиротица, и свештеничких, па се тако испомажу. </p> <p>Тинка оћут |
| и прилике, о којима је, чини му се сад, и чешће могао и требао мислити, ако ничега другога ради |
| талоне, да изгледа, бајаги, као канабе, и да пречасни не би дерао чакшире о голу даску.{S} Пред |
| е и сва порадити и код чике, поп-Стеве, и код матере, госпође Рашићке, како би јој допустили, д |
| поменика од браца–Радована, браца–Јове, и других „чика“ и „браца“.</p> <p>Понда и поред Зорке н |
| где одбор издаваше још последње налоге, и у саборницу, где певачка друштва држаху своју заједни |
| док је чича био у снази, и држао узде, и знало се, бојаги, нешто и видило се, тобож, некога ра |
| еник,... сви купују код њега, код Јуде, и мед за божићну чесницу и зејтин за кандило, што ће да |
| срце све јаче куца.{S} А кад већ дође, и да седне на свој прозор, несташни ђаволак с леве јој |
| траје, „док се поје, док се винце пије, и док срце уздише“?</p> <p>– Блажени ништи духом! – при |
| ри своме штићенику опет притиском руке, и занесе се – за песмом, па паде у неку сентиметалност |
| ислим, само у вароши има свашта, а гле, и на селу чуда! </p> <p>– Није тога било, слатка, од пр |
| а које у Темишвару и Бечу.{S} Најпосле, и то неје немогуће, неје ни ружно; а за истинитост јамч |
| попа по кадгод од дуга времена, бог ме, и читао.{S} По канабету у истом нереду неколико непотпу |
| ; а чим дође јачи од њега, он подлегне, и то... не, што он нема својства, да не буде површан, н |
| ућа.</p> <p>Јест, до душе, у род ће се, и то у род, као у своју рођену кућу.{S}Али на село!{S} |
| зива.{S} Само види, како учитељ одмиче, и чује, како оштро корача... </p> <p>Иза рогља се помол |
| вцима или поникоше или се – однеговаше, и научише се србовати, ту је и отац српске књижевности, |
| гласом да јачим говори, где опет тише, и тако даље.{S} Данас је неколико пута питала и брацу и |
| но са лепим.{S} Млад човек је, до душе, и жељан друштва на селу.{S} А време му је, да помишља и |
| какав напит.{S} Казала сам му, до душе, и сама, да потражи Мацу, па да је пошље кући...{S} Гле, |
| чно наследио или, можда, добио у мираз, и оно мало „знања“ трговачкога, што га добије у тако зв |
| елеће се ту с једног предмета на други, и, дакако, често долазе у сукоб сами са собом.{S} То ни |
| не почивути.{S} А наше жене,... и људи, и сви, чак и поп Стева, српски православни свештеник,.. |
| оћу! – да, још док је чича био у снази, и држао узде, и знало се, бојаги, нешто и видило се, то |
| се што боље удесим с овим, што постоји, и да живим, – одговори Јаковљевић као у шали. – Таки је |
| к омладине свога доба, Лукијан Мушицки, и учени архимандрит Јован Рајић, кому, кажу, петнаест п |
| ради, то бар да му каже, шта мати жели, и да она то чини само по материној жељи. </p> <p>Од оно |
| еста за вечита времена слава прошлости, и идеја будућности, вера, љубави нада неокаљанога поште |
| атимству, о услугама, час о побожности, и тако даље,... још Бранко Стајић, тек да наврши свој < |
| нас рачунамо ми ђаци, трговачки момци, и тако даље, све људи млади, који још нисмо ништа сврши |
| да каже. </p> <p>Неколико обичних речи, и растадоше се... </p> <milestone unit="subSection" /> |
| сто не сме да му гледа постојано у очи, и, што му се давно и давно неје придесило, – поцрвене, |
| S} Понда госпођа Рашићка?!{S} Боже мој, и она је мати.{S} Само у доброј намери могла је доћи на |
| евојци“, да почне и сама мислити о њој, и још већ мада јој обрати пажњу на њу, када дође...</p> |
| м: завађај брата с братом, сина с оцем, и тако даље.{S} Ко седи с миром, том је добро.{S} Богу |
| е могу рећи: „моје“ дете!{S} Јер видим, и ти је волиш, као да си је ти родио.</p> <p>– Јелена.. |
| нај. – Него искрено да ти кажем, волим, и што сам био ту.</p> <p>– Жао ми је, да ниси остао дуж |
| наду, да ће се и вечерас састати с њим, и уверивши се зар још боље, да се он још једнако срди н |
| смеје.{S} Видиш га само, клима главом, и развукли му се брци, али не даје, гласа од себе.</p> |
| е вечито незадовољан са својим позивом, и зна увек милион разлога да наброји против правца, кој |
| зора.{S} Прошао!{S} А да је био искрен, и да јој је хтео све признати, морао би приповедати, ка |
| обрила.{S} Па како је дошао Тинкин син, и још пре него што ће доћи, не можеш је видити.{S} Од п |
| .{S} Ту и попин сестрић.{S} Понда, ево, и ове!</p> <p>Тејка Давина Живковићка прва дошла, да се |
| Е, баш неје то више ово ни оно.{S} Ево, и сузе пођоше врцати госпођа-Рашићки, сузе, Боже, тешке |
| Ката. – Било ти је Брајковачко друштво, и сама добро знаш, као једна кућа.{S} Него од како се у |
| ци“:</p> <p>Кад је тај Дарвин измислио, и да је човек постао од мајмуна, може ко исто тако изми |
| еце из света уче се и васпитавају тамо, и буду људи... и гора и боља од мог сина.{S} Па за што |
| н, Даринка, учитељ, Зорка, па, наравно, и Бранко. </p> <p>Салетели сви, што год их је, госпођу |
| ама, ма и којој њеној речи; па наравно, и сад беше вољна повиновати се оному, што мати нареди. |
| спођа-Катине, па око тога се врзу, ето, и сад по толики и толики пут.</p> <p>Него почела већ да |
| а и на њој виолина.{S} Насред собе сто, и по њему разбацано то књига, то хартија, мастионица, п |
| трића у кућу, да му наметне своју кћер, и како је сам поп Стева проводаџисао свом сестрићу.</p> |
| ама, и тетка Ката, и Зорка, и Владимир, и браца ће се вратити, али опет... опет..</p> <p>Зорка, |
| зна, шта ће.{S} Не би било лепо, опет, и да оде, а да се не јави њему и његовој матери. </p> < |
| и час доспети за капелана.</p> <p>Јест, и ја то мислим...{S} Али... не разумеш ме...{S} Нећеш д |
| друштва држаху своју заједничку пробу, и на паропловску станицу, где се згрнуо бели свет, да д |
| о узда, да ће, ма у последњем тренутку, и забранити.</p> <p>– О, моја ће мама мени већ дозволит |
| ако је у очи исмејао и ујака и Рашићку, и. т. д. </p> <p>–Јух, јух, јух! –- цикнула је „трижди“ |
| Давину тејком.{S} Па тако и сви у селу, и старији и млађи.{S} Кадгод је у Игњатовој кући било к |
| оћ га је дуго и дуго чекала на прозору, и он не дође.{S} Бар да је после серенаде и прошао онуд |
| ц нешто празан.{S} Сви су, до душе, ту, и мама, и тетка Ката, и Зорка, и Владимир, и браца ће с |
| } Довешће децу у Брајковац, венчаће их, и ти ћеш, можда, имати да тераш још парницу с узурпатор |
| рне, доста да спомене и мртвих и живих, и када се збије у самоћу, а камо не ће, кад их овако ви |
| док је не почивути.{S} А наше жене,... и људи, и сви, чак и поп Стева, српски православни свеш |
| е се и васпитавају тамо, и буду људи... и гора и боља од мог сина.{S} Па за што не би и он:{S} |
| оситије и преблаги Милован Видаковић... и толики други славни и преславни; али се и данас славе |
| да се једи.{S} Све се разишло од куће: и деца и девојка и слуга.{S} А већи краве ће доћи скоро |
| ин парох има у сеници тој сву удобност; и, збиља; никад није лепше пожелео.{S} Под њом он чека |
| ету Рашићку из Брајковца <pb n="103" /> и њену кћер.{S} Као вели, она јој је сина дочекала и го |
| лавом.{S} Марко се врпољи <pb n="14" /> и увија око ње, или јој се скупи у крило, па жмирка у ж |
| <foreign xml:lang="it">forte</foreign> и <foreign xml:lang="it">crescendo</foreign> уз онај <f |
| да не ће више о томе да говори.</p> <p> И сви заћуташе.</p> <p>– И опет свако мисли на свој рач |
| е лутке на гајтану у вурштлпратеру?!{S} И ти се заводиш за аукторитетима!{S} Е, па да Бог ме: < |
| </p> <pb n="12" /> <p>И опет бадава!{S} И по толики пут бадава!{S} Мати навалила, те навалила.< |
| нда ради што хоћеш. </p> <p>–Да, да!{S} И ја тако мислим.{S} Да Бог ме!{S} Положићу докторат, с |
| и на добрим ногама, па – на здравље!{S} И цело вече „нити писну, нити зубма шкрипну“.{S} Ако га |
| , молим те...{S} Е, знам, да Бог ме!{S} И то је омладинска, баш са свим омладинска идеја за жед |
| ?</p> <p>– Од кад ја вребам арамију!{S} И једва ми се подеси згодна прилика, кад сам се мало и |
| игрању, о беседама, о променадама...{S} И њу ће мати дада на јесен код тетка–Нате у варош, па д |
| суци рукаве, па, што кажу, у се и...{S} И госпођа Ката одби толике општинске бележнике и сеоске |
| угачком чибуку, запалити и пушити...{S} И сад, пуши и замаглио у уској сеници свој да баш видиш |
| мој да остави отворено преко ноћи...{S} И тако даље...</p> <p>Дотле је Трива извукао, као добар |
| илица, па верна, па...{S} Ал само...{S} И сад језа цело хтела да се потужи, како Криста скоро с |
| о грожђе, а она окренула опаклију...{S} И сада, дакако, није имала куд, него ти је вратила „физ |
| подар начеоник, стари пензионирац...{S} И опису ту.{S} Господин бележник је нашао, да је вредно |
| ?{S} Зар ти не видиш, шта се кува?..{S} И сам си пре неки дан рекао, сећаш ли <pb n="87" /> се, |
| не пријави л се, сматра се за мртва.{S} И ти си решена онда брачних обавеза према њему.{S} Може |
| а само шалу с њим, те скочи на њега.{S} И да не беше ту начелника и бележника, би медвед угњави |
| Јован, а уз њих трчка и мала Зорка.{S} И њено срдашце куца необично живо, јер види, да се ради |
| ка хоће да је нешто необично слатка.{S} И досад је била мед пред Бранком, али сад као да ће да |
| Неко су време ходали били ван села.{S} И сад, ето, седе и разговарају се, како ће што боље да |
| дахнуо, па брише рупцем зној с чела.{S} И нехотице дода уз учитељев усклик: </p> <quote> <l>„Са |
| материне речи: „Цео је живот школа.{S} И срце му заигра утешено, да још има неко, у коме се ни |
| се дивим, да она све то смаже сама.{S} И ни паре дуга нема.{S} Штогод видиш да је њено, све је |
| поборнике, у којима је она оличена.{S} И нека нико не сумња, да ће идеја погинути...</p> <p>Бе |
| заволеше, замилова се Данило и Ната.{S} И чика Пера благослови брачну свезу њихову...{S} Данило |
| е заквачи на пучини будућега живота.{S} И нанесе ли им кадгод струја бродове на супротивне стра |
| {S} Прекрстила их обоје изнад главе.{S} И за тим опет на прстима изишла из собе...</p> <p>У том |
| .{S} Ја не бих никад одлазио одавде.{S} И веруј ми, моја је најозбиљнија намера, да дођем кући, |
| канда Бранкова реч - израдише своје.{S} И поп-Стевина Јелисавета даде се обрлатити још до куће, |
| ути.{S} Нова се омладина организује.{S} И кад се појави, појавиће се од мах организована.{S} То |
| м Маркова домаћица испржи које пиле.{S} И Марко се, ено, већ вија са живином по широком дворишт |
| младина маћи, док се о нас не очеше.{S} И тај наш **Бранко је грдио калуђере.{S} За то је он на |
| !</p> <p>Јован и Бранко се одвојише.{S} И оде сваки својим путом.</p> <p>Јелена притвори капке |
| а столице, прође два трипут по соби.{S} И опет долети на прозор, па одмах упре поглед опет на о |
| е идеје.{S} Дух времена сад је таки.{S} И догод дух времена буде народ схваћао, умеће поштовати |
| се прилика да је човеку, да га воли.{S} И људи... па ни они несу тако рђави, као што се чини!{S |
| оспођа Ната пита, шта јој ради мати.{S} И тако пређе реч на са свим сухопарне ствари. </p> <p> |
| се, на против, са свим добро осећам.{S} И не могу довољно бити благодаран ујаку, што ме је дозв |
| о, као бојаги, да се поздрави с њом.{S} И он, до душе, вешт момак за таку прилику:{S} Али и она |
| уто оболела.{S} Лек јој тај помогао.{S} И Давина побрати Игњата, па га увек звала братом, а он |
| да га бојаги, боцка, па га загрлио.{S} И пева му: „Нит је Шваба за гајдаша, нит је Србин за би |
| ца у Карловце.{S} Јутрос је поранио.{S} И кад је видео жагор и необичан живот по Карловачким ул |
| га воли.</p> <p>– Наравно, наравно.{S} И ви, дакако, госпођице, примети Кнежевић и истрже свој |
| и. – помешај се и ти мало међу свет.{S} И онако слабо имаш кад посла са себи равнима... </p> <p |
| понда се опет врати, загрли Даринку.{S} И једва једаред ће истрчати и отићи по девојку.</p> <p> |
| S} Чашу пива!{S} Ево Марка.{S} Вели:{S} И пилићи су готови.{S}Па ако је по вољи, господо, да до |
| S} А ко ће то, ако не ће учени људи?{S} И онако није за њега адвокација.{S} Неје му нарав за то |
| на свету, како га је изневерила, ах! – и она... она, за коју би...</p> <p>Невера!{S} Ње ради п |
| жив!“ – „И твоја јединица нема оца!“ – И опет несу пропустиле, да како, ни Ката ни Ната, да пу |
| ли чаше, цмокнули се и два и три пута – и, дакле попили брудершафт, то јест, потписали пасош, д |
| од срамоте.{S} А она се чинила свему – и невешта пред светом.{S} Само је поп Стева имао да про |
| од сам себи напуштен, – дода Кнежевић.– И још се од нас захтева, да потпомажемо и књижевност, д |
| ни, – приметиће госпођа Ната. </p> <p>– И чува га бог ме; па има и за што.{S} Нек љуби и стопе |
| <p>– Дух времена сад је таки!</p> <p>– И ти се под старост повела за духом времена!</p> <p>– С |
| нко се не довија ни из далека.</p> <p>– И опет „госпођице“!{S} Срдим се! – обрецну се Бог ме, Ј |
| ! – уздахну опет госпођа Ната.</p> <p>– И староседелице славнога Брајковца нађоше се увређене д |
| да се та извести из концепта.</p> <p>– И ја бих рекао, – дода бележник. – Него кад велиш, да ј |
| овори.</p> <p> И сви заћуташе.</p> <p>– И опет свако мисли на свој рачун...</p> <p>– Треба мисл |
| мање.{S} Немојте га ни читати.</p> <p>– И не ћу.{S} Ја сам био с њим заједно у Карловачкој гимн |
| сам тако и уговорио с Јованом.</p> <p>– И не питаш, где ти је ујна, – приметиће Јован Бранку, к |
| , где се он тако добро осећао.</p> <p>– И хоћу мало да приседнем, – одговори Јован, отирући зно |
| ко добар?</p> <p>– Врло добар.</p> <p>– И мати га воли.</p> <p>– Наравно, наравно.{S} И ви, дак |
| оцрпу они кашиком сву мудрост.</p> <p>– И мати му даје за право. </p> <pb n="57" /> <p>– Е, онд |
| е по имену, па и ја тако хоћу.</p> <p>– И ви мене називате „господине“ – рече Бранко, тек да се |
| леко.</p> <p>– То може бити. ·</p> <p>– И ви, збиља, не знате ништа?</p> <p>– Баш ништа.</p> <p |
| ра. „Сад је омладинско време!“</p> <p>– И ти, Стефане, био си некад омладина...</p> <p>– Никад; |
| не, како ће издржавати своју породицу.“ И толико се занео, помишљајући на Даринку, да, блажен, |
| а–Радована, браца–Јове, и других „чика“ и „браца“.</p> <p>Понда и поред Зорке неје могла Јелена |
| јан мирис, што се к небу диже из цвета“ и из српског света.</p> <p>И томе чину беху Карловци по |
| осталим друштвом.{S} Учитељ и Јован, а и Бранко пристао уз њих... унели се, па доказују Јелени |
| млађаних душа и приличи њихову добу, а и не слуте, колико ће се весала поломити на узбурканим |
| у школу, за раднике него за господу, а и не разабирају, је ли им син способан за какву душевну |
| се поред Јована.</p> <p>Колико он,... а и мати му као пустила у уши. </p> <p>Иди, синко, – вели |
| омшилук, само не зна поп Стеван и ви; а и пошиница је већ омирисала. –</p> <p>– Неће госпођа.{S |
| лежнику. – Бога ми, паметна идеја!{S} А и јест, брате, – окрену се Јовану, – баш смо ти ми на с |
| ...{S} Пази, дете моје, на кућу...{S} А и ви, слатка, молим вас, немојте смести с ума, што сам |
| мами читала о Бранку и из Бранка.{S} А и покојни тата, каже, тако је све нешто спомињао и Бошњ |
| мени и не пада на ум који Стајић.{S} А и он је био с Јованом ономад код мене.{S} Фини младић!< |
| ци, у гостионици „код зеленог дрвета“ А и деца се виђала тамо на официрским забавама.{S} Па се |
| .{S} Како сте дошли, чика... ваш ујак а и мати не могу доста да вас се нахвале.{S} Ал, ја ипак |
| аша, нит је Србин за бирташа!“</p> <p>А и Марко загрлио њега, па пева с њим заједно... </p> <p> |
| око крста разилази, те млађешина треба и пре да хвата повратак.</p> <p>Не би сирота имала цело |
| су тек само празна нагваждања, дангуба и беспослица.{S} А сума сумарум: завађај брата с братом |
| учитеља свога.{S} Па ко се опет смотава и сели него Немац, те хајд даље као гусеница.{S} Србин |
| .{S} Метну шешир на главу, па закопчава и око себе намешта кабаницу.</p> <pb n="34" /> <p>Што н |
| не чаше, испили чаше, цмокнули се и два и три пута – и, дакле попили брудершафт, то јест, потпи |
| <p>Не таје Брајковчани, да је поп Стева и са својом првом женом живео у љубави.{S} Па кад му ум |
| </p> <p>Од тог доба остао је поп Стева и опет катихета и месни школски управитељ, али тек да у |
| , на којима дошли беху гости из Панчева и Земуна.{S} Обе беху истакле многе заставе, што пријат |
| је.</p> <p>– Разумем! – одговори Трива и оде за својим послом.</p> <p>– Като злато, – опет ће |
| кова с њим. ·</p> <p>Кнежевић се рукова и са Јеленом, као са старом познаницом.</p> <p>– Него ј |
| ку.{S} То је наперено против нас попова и калуђера.{S} Е, не уме ти се омладина маћи, док се о |
| у Фрушкој Гори, те се опомене детињства и старога весеља чика-Перина.{S} Том приликом се и деца |
| вреднога и ваљанога члана овога друштва и ове општине, наша госпођа бележниковица.{S} Живила!</ |
| у вароши сталан члан певачкога друштва и аранжер толиких села и беседа.{S} Зна он, дакле, шта |
| вађао с писарем, који је у сред друштва и пред њим био толико дрзак, да каже, како је „вечита ш |
| ђе некакав изговор, да изађе из друштва и оде на улицу, па да дозна, ко је дошао.{S} Баш му то |
| он је кратко време ту, па видим, да га и сељани јако уважавају, јер слушају његову реч.</p> <p |
| , да је човек с њим искрен.{S} Па ја га и волим као брата.{S} Ти си друго што.{S} Боже мој, за |
| тек онако свесно и савесно латио, те га и онако сјајно извршио, да је одржао дух народа српског |
| би му, сачувај Боже, ускисло, кад би га и чешће доносио; него што редовно по један од Брајковач |
| мало нестрпљиво, – та, за то сам ти га и послала.{S} Да сте, велим, на само.</p> <p>– Нисам те |
| озоришта, па онда – ево среће и за њега и за српску позоришну уметност!{S} Госпођа бележниковиц |
| а је син оца лоле; али да бацим на њега и ту љагу, да му је мати распуштеница, не могу.{S} Преу |
| се држао тога, па да га види Бог и њега и Тинку и синчића му!{S} Али Арсенију се други занат бо |
| о да се осећа нешто крив, што је и њега и матер му тако одбио као блато с ногу, па би зар колик |
| ађаја, што засецају у живац политичкога и културнога живота овостраних Срба.{S} Дакако да Карло |
| а је то госпођа супруга нашега вреднога и ваљанога члана овога друштва и ове општине, наша госп |
| „Дете, за Бога, не треба ни да зна, да и тако што има на свету.{S} За њу нису још таке ствари! |
| ико, свој.{S} Наука је једина врсна, да и небраћу бар до сношљивости зближи.{S} Она не пита, је |
| рукаве на голе пунане, снажне руке, да и њих заштити, те да не поцрне без невоље.</p> <p>Јеси |
| } Гадни створе!</p> <p>Је ли могуће, да и кћи њена зна за те материне вигове, кад се свагда она |
| S} Глете! – засмејало би се девојче, да и њену пажњу на штогот обрати.</p> <p>А кад хладовина р |
| куд сви Турци.{S} Мисли, но га мрзи, да и толико говори.</p> <p>– Синовче, да те пољубим, – реч |
| пође Рашићке, како би јој допустили, да и она пева на Брајковачком селу у недељу.</p> <p>Ако го |
| одила и одрасла на селу, па најволи, да и умре ту, али никад неје марила, да јој се и једно дет |
| лагајник погледа учитеља, што значи, да и он то пита.</p> <p>– Ви ћете после њих доћи на ред, – |
| али.{S} Још да јој испадне за руком, да и Бранкову матер превари, да дође, те јој се поклони!{S |
| их руку.{S} Мајсторица трчка за њом, да и она што прихвати.</p> <p>– Да нисмо штогод заборавиле |
| срећу. </p> <p>Па ти мислиш, Стево, да и ја идем с њиме у Карловце!</p> <p>– Да, ја то мислим. |
| ав човек.</p> <p>Нека не мисли само, да и тамо није свештеник старији од њега бар у цркви, – ре |
| а, како јој је мило!</p> <p>Наравно, да и госпођа Ната, а особито госпођа Катица, – та, она бар |
| а још ова друга, што нађе за вредно, да и себице увери госпођу Нату, како је поуздана.</p> <p>А |
| и и оно мало успомене не беше врсно, да и у њему изазове такав пијетет према свом родитељу.{S} |
| >Општински благајник помислио на то, да и писар збија само шалу с њим, те скочи на њега.{S} И д |
| пет на свечаном одру, положи се лес, да и заступник „Матице Српске“ проговори коју у славу песн |
| Стеван.{S} Не ћеш тек отићи горе, а да и нама не кажеш с Богом? </p> <p>Беше то за Бранка раст |
| тити, како се води туђа брига, једва да и назиремо, шта је то јаван живот,... омладина неје, ми |
| на јесен код тетка–Нате у варош, па да и она иде у вишу девојачку школу.{S} Те радости, тог по |
| уселише амо неке стране особе, хоће да и Брајковац изађе на глас, како не треба.{S} Памтиш, ка |
| да се он од самог народа.{S} Па хоће да и свој говор, што има да га држи на Брајковачком селу, |
| се од њега, да само по цвећу идеш и да и са најружнијег цвета скупљаш само оно, што је најлепш |
| истина.{S} А ко је томе крив?{S} Као да и један и други избегаваше интимнији разговор.{S} Бранк |
| .{S} Ја то и опет кажем.{S} Оно јест да и у вароши може бити опет само учитељ, али друкчије се |
| једна за другу.{S} Па имају, о чему да и разговарају.{S} Јесте, да разговор њих две неје задро |
| и, Банство, војвода,... </p> <p>Па када и тога нестане, када утрну спомени и на то, остаће нешт |
| сад ће госпођа Рашићка свиснути од једа и од срамоте.{S} А она се чинила свему – и невешта пред |
| а љуто хоће да укори, а опет да изгледа и као очински савет...</p> <p>После вечере оде госпођа |
| тао учитељ спрам ње, да, бојати, огледа и њен глас, а озбиљан, ни да брком мигне.</p> <p>Јелена |
| је сама још о Духовима добила, па онда и о којечему другоме – готово без праве свезе тих разни |
| и других „чика“ и „браца“.</p> <p>Понда и поред Зорке неје могла Јелена, а да се не похвали, ка |
| S} Закључили смо, да са што више народа и ми одемо одавде у Карловце на дочек.</p> <p>– Мило ми |
| разгалила и госпођи Нати тромост с веђа и дремеж с очију, живнула и она, па се радује Даринчину |
| се узврпољио у својој постељи, па гунђа и прети учитељу, како ће га то скупо стати, што му квар |
| воје младости, али ипак још доста свежа и унегована, изађе преда њ до по дворишта.{S} Натукла л |
| оспоштину.{S} Али осим господе из среза и суда којима се и тако мало кад који Брајковчанин обра |
| ке његове стихове, као да су пука проза и крпарија, тек без њега ко зна би ли од мах добили пес |
| да сам пријатна с њим и искрена.{S} Ја и не могу друкче ниским.{S} А он и заслужује, да је чов |
| грађује.{S} Коме за љубав; Могла сам ја и без тога лепо и красно живети, где хоћу, а овако...{S |
| ка и који пар пилића, који десетак јаја и..</p> <p>– Но, па видиш, да ће то све још бити као шт |
| то му говори, да то девојче има осећаја и више свести него у сваке обичне.{S} А, да одушевљење |
| ља ни набој, а жива је кућа најтрајнија и најславнија.{S} Живи Бога хвале!“ Најпосле, узмора ли |
| pb n="29" /> сестра, двојином чуварнија и вреднија газдарица.{S} Колико је попа Стева био задов |
| елигентних људи.</p> <p>- Интелигенција и госпоштина, за бога, још није све једно, то ћеш тек д |
| с их скупи и дигне у вис, да му се боја и на горњем и на доњем делу танких крилаца прелива сад |
| дговорио, како је у очи исмејао и ујака и Рашићку, и. т. д. </p> <p>–Јух, јух, јух! –- цикнула |
| дете, мота се с другом децом око момака и девојака, провлачи се кроз коло, па се све бојим, уда |
| рогља се помоли неколико сеоских момака и девојака.{S} Биле код крста на игранци.{S} Па се враћ |
| p> <p> Мачак се стропоштао с голубињака и треснуо о земљу, па се купа и тресе у својој рођеној |
| своје течајеве.{S} Изашавши из вотњака и из врта, те идући кроз двориште, не може попа, а да к |
| ар окружен са шеснаест великих свећњака и обасут цвећем.{S} Станица паропловског друштва окићен |
| е, тако је све нешто спомињао и Бошњака и Србијанца и Херцеговца и Сремца и Бачванина и Дубровч |
| Ха, то је добро.{S} Понећемо пар гусака и који пар пилића, који десетак јаја и..</p> <p>– Но, п |
| ке савршеније ножеве за навртање воћака и неколико ђерзонака кошница – тек „да покуша“.{S}А нао |
| није лепше пожелео.{S} Под њом он чека и дочекује ројеве; под њом после ручка прилегне и дрему |
| у“. </p> <p>Матер је спремио, да дочека и његова друга Јована с његовима.{S} Тетка му је, рече |
| логе трагичних јунака, нежних љубавника и био први певач.{S} Када је на уметничком мору, вели о |
| “ од чика Стеве, које разних Полаженика и Споменика од браца–Радована, браца–Јове, и других „чи |
| о супрушко објашњивање између бележника и бележниковице, која тако узела бранити писара, да се |
| и на њега.{S} И да не беше ту начелника и бележника, би медвед угњавио мајмуна.{S} Тако припове |
| едњим земним остацима млађанога песника и понесоше га у варош до свечанога одра на тргу, где бе |
| одрезивање кошница, будак, ашов, мотика и тако даље...{S} У једном углу стоји наслоњена а на вр |
| ве се разишло од куће: и деца и девојка и слуга.{S} А већи краве ће доћи скоро из поља, па и по |
| ни ходају под штитовима.</p> <p>Даринка и Јелена се ухватиле под руку.{S} За њима иде Јован с Б |
| и себичности разним интересима напретка и разлозима поретка, сад, опет, да замедља бљутавост св |
| благостања.{S} Без материјална напретка и добростања, чему књига, чему просвета, чему живот?{S} |
| асао ђорду о бедро, што му донела тетка и сеја из вароши; па узјахао танку бедевију, што му изв |
| своје сиграчке, што му их донела тетка и сеја. (... „Боже мој, " рекла је, да Бог ме, Ката Нат |
| ubSection" /> <p>Ако је госпођа Рашићка и мислила, па, можда, и уверена била, да је у тај пар п |
| вечита времена као трећа звезда уз Вука и Даничића на освитку нове нам књижевности народне.{S} |
| новине: „Ја не знам, што се толика хука и бука дигла за тог ђачића;“ а на некаквог Мушицког и Р |
| је непристран, некако му вага судилачка и нехотице све већма претеже на Даринчину страну.{S} Ба |
| а, Јелка, Бранко, Јован, а уз њих трчка и мала Зорка.{S} И њено срдашце куца необично живо, јер |
| е сачувај!..{S} Сад се попа нешто кошка и с учитељем.{S} Биће и ту њена масла.{S} А момак ваљан |
| а братом, а он њу сејом.{S} То задржала и Катица, па њена деца и данас зову Давину тејком.{S} П |
| сунца.</p> <p>А Даринка би се и смејала и заплакала.</p> <p>Једва се око малих заранака раскала |
| .{S} Као вели, она јој је сина дочекала и гостила неко време у Брајковцу, на право је и поштено |
| овичина пецкања!{S} Дотле га је пањкала и запиткивала, где је ноћас био, кад се украо из друштв |
| ка држати на стану.{S} А Тинка спремала и себе и дете. </p> <p>Данас отишла Тинка из Брајковца; |
| а јежити.</p> <p>Ја бих моје дете знала и сама усрећити.{S} Овако сам се ослонила на тебе...{S} |
| даље.{S} Данас је неколико пута питала и брацу и сеју, кад ће, за Бога, већ једаред то почети? |
| и Даринку, како је ћуталица, али подла и подмукла. „Испод мире сто ђавола вире!“</p> <p>– Јух, |
| евачкога друштва и аранжер толиких села и беседа.{S} Зна он, дакле, шта је то Српство и родољуб |
| а Јелену.{S} Као да је данас заборавила и на Брајковачко певачко друштво и на сврху, рад које с |
| ело ти је тек село.“ Ето, она се родила и одрасла на селу, па најволи, да и умре ту, али никад |
| брати.</p> <p>А кад хладовина разгалила и госпођи Нати тромост с веђа и дремеж с очију, живнула |
| по крви!{S} Тада би на једаред загрлила и ижљубила своју маму.{S} Ако није код ње, отрчала би у |
| преносу песникову и још више: одобрила и то, да је учитељ Кнежевић ваљан учитељ, ма колико да |
| ли, те потрчала кући, а сва се запурила и задухала што од радости што од умора. </p> <p>Е,сад г |
| а све то пажљиво.{S} Је ли што схватила и упамтила, то је – у божјој руци!{S} Али је бар тврду |
| е и помоли се; Ната, па се успе на кола и ували у седиште.</p> <p> Сео и кочијаш.</p> <p>Таман |
| сећаш!</p> <p>– Што јој је муж она лола и бекрија? – спомиње Ната.</p> <p>– Да, да.</p> <p>– Ни |
| ромост с веђа и дремеж с очију, живнула и она, па се радује Даринчину радовању, те се смеје с њ |
| живља планина с поветарцем и она живља и вољнија.</p> <p>Није дуго тако потрајало, па и забора |
| .{S} Како ко проговори, зине на учитеља и свештеника.{S} Господа свештеници се чине и невешти, |
| ика у целој соби.{S} Уза зид је постеља и на њој виолина.{S} Насред собе сто, и по њему разбаца |
| а, ти прихвати њен посао?</p> <p>– Воља и осећање да сам способан за рад.{S} Кад год сам код ку |
| ама, па таман кад је „дорастао до копља и до коња“, он забоде копље у ледине, па, ако је нешто |
| нути на странпутицу.</p> <p>Тако скупља и сад Бранко речи материне по памети.{S} У мислима тима |
| а на селу.{S} А време му је, да помишља и на то, како би добро било, да доведе домаћицу у своју |
| чему да мисли, а да у једно не помишља и на то девојче.{S} Па кад неје уз њу, све би да јој је |
| , да приговара што материним жељама, ма и којој њеној речи; па наравно, и сад беше вољна повино |
| но, да јој то врати бар за један или ма и за два дана.{S} Надала се гостима још синоћ, али не д |
| о истесати, ако и не какав практичан ма и мали Лоренцо Штајн или Некер, а оно ипак бар ваљан ек |
| нам пуни белетристичне листове песмама и приповеткама?{S} По онима, који су позвани на то, мог |
| ћник и заштитник удовој Матери сестрама И брату, док ови сами не стану на своје ноге.</p> <pb n |
| ње у стану, па би поред народних песама и других ствари читали по нешто и из „<title>Мезимца</t |
| в свој кив, сву своју несрећу у картама и срџбу у пијанству излива на својој „бољој половини“ с |
| сова до данашњег дана; па је пошалицама и младачким несташицама дирнуо у живац и мушку и женску |
| дсјајује непомућено и у веселим очицама и са ведрог чела, па јој се ведрина осмејкује око румен |
| оду, па се поносе.{S} Наша деца!{S} Има и у Брајковцу још неко честит!{S} Биће још ипак и од</p |
| ата. </p> <p>– И чува га бог ме; па има и за што.{S} Нек љуби и стопе поп-Стевине.</p> <p>Чујем |
| аким чином својим доказује, да ипак има и једна љубав, која не тражи заслуга, па је равна само |
| м расплашени то чегртаљкама то бичевима и пиштољима пудара на опрезу, што сад не ће ни на што н |
| неправилним улицама, тршчаним крововима и ниским гдегде искривљеним плетеним димњацима.{S} Скро |
| омутком сена из кола истрљо и по леђима и по ребрима и по ногама.</p> <p>А на Натине речи одазв |
| тву.{S} Вели, кад се поздрави с мушкима и женскима:</p> <p>Чини ми се, пожурили смо се раније, |
| да прошврљамо мало у наоколо по селима и по манастирима.{S} Мени се допада овај наш крај.{S} Ј |
| кука над њима као над старим Римљанима и другим пропалим народима, поред свег нашег толико хва |
| из кола истрљо и по леђима и по ребрима и по ногама.</p> <p>А на Натине речи одазва се.</p> <p> |
| > <p>Јелена притвори капке на прозорима и увуче се унутра.</p> <p>Нико је неје приметио, не сам |
| што се разлегао по пространим ходницима и степеницама Карловачкога магистратскога здања.</p> <p |
| одборници даваху приступнице учесницима и гледаоцима свечаности на разна одређена места.{S} А в |
| <p>Око њих планина са својим брежуљцима и доловима, а по овима виногради, вотњаци, беркови, шум |
| ело Брајковац са својим белим кућерцима и неправилним улицама, тршчаним крововима и ниским гдег |
| руку, за коју се држала.{S} А по речима и нагласку за цело јој жао на њега.</p> <pb n="40" /> < |
| само, тресе се гојазан, зачкиљио очима и развукли му се брци, ал не даје гласа од себе... </p> |
| ому говору, што претпоставља више и ума и срца у <pb n="65" /> женскиње, која може да се истинс |
| , на пример, не ће више називати Јована и доктором, а Јован ће њему, на прилику, смети од сад г |
| > <p>– Ако Бог да? пита Кнежевић Јована и Бранка...{S} Шта?{S} Кући?{S} Па пешке тако.{S} Ух, б |
| и Даринка; па се она нађе између Јована и Кнежевића, а ова између Зорке и Бранка.{S} Зорка прес |
| не тиче ни живи разговор између Јована и Дабижића, којима оде и учитељ у помоћ, – ни оштро суп |
| и накоштале свега.</p> <p>Деца, Јелена и Даринка, нестрпељиве, па отишле, да се забављају на с |
| е л? </p> <p>У томе се отпустила Јелена и Даринка; па се она нађе између Јована и Кнежевића, а |
| ом да полети.{S} Ох, полетела би Јелена и душом и телом!{S} Али мора да га притискује рукама.{S |
| кад сене само толико радује том Јелена и Даринка, Бранко и Јован, него им и мати и тетка Ната |
| расна; Даринка тиха, озбиљна, безазлена и разборита.{S} Као девојка можда ће се многоме пре доп |
| {S} Јелена живахна, разговорна, искрена и страсна; Даринка тиха, озбиљна, безазлена и разборита |
| } Колико му је покојна Стаза била нежна и верна супруга, колико чуварна и вредна домаћица, Тинк |
| и опет све певачице у Брајковцу, па зна и црквене скоро као и брат јој. </p> <p>И тако се искуп |
| , да им огледа гласове.{S} Мушкарце зна и од пре, шта који певати може.</p> <p>Особито добро по |
| м дворишту.{S} Марко је јунак, који зна и рећи и утећи, као и на страшну месту постојати, па не |
| ни било.{S} Хоће да се све то танко зна и прича, како је, на прилику, госпођа Рашићка обрлатила |
| , а нерасечен.</p> <p>То је поп-Стевина и библиотека, а радионица, и читаоница и пушионица. </p |
| јанца и Херцеговца и Сремца и Бачванина и Дубровчанина и ове и оне; па је увек, каже, говорио, |
| вца и Сремца и Бачванина и Дубровчанина и ове и оне; па је увек, каже, говорио, да је то једно |
| } А уме, да удеси, да то, што ради, она и ужива; па што ради, зна, да за себе ради.</p> <pb n=" |
| ла у постељу малога Владимира.{S} А она и госпођа Ната седе још, па разговарају о којечему и пр |
| а врта, где се оно први пут сусрете она и Даринка са Стајићем, не мога, а да не подсети своју с |
| пољупчића, преломиле неколико мушкацона и других таких посластица, што се, по сеоском господско |
| а нежна и верна супруга, колико чуварна и вредна домаћица, Тинка то двојином нежнија <pb n="29" |
| као што је Јелена, поздрави ова красна и тиха ноћ песмом.{S} Ја мислим, да ће наш коровођа...“ |
| схватио своју дужност као учитељ певања и ликовођа певачкога збора.{S} Само се поздрави са пева |
| есу малу своју књижицу из свог ђаковања и друговања.</p> <p>Деца расла две године напоредо у до |
| еје пропустила, да избаци неколико муња и громова на Мацу, што неје дошла на време, кад зна, да |
| А већи краве ће доћи скоро из поља, па и по дворишту треба којешта поспремати.</p> <p>Сутра је |
| вића...{S} Ту је често и мајсторица, па и Криста. („Боље да ми је ту, него да се витла којекуда |
| ављене власти у Брајковцу.</p> <p>Е, па и господар начеоник, човек иначе мирољубив и добричина, |
| ловцима саборисаху о цркви, о школи, па и о политичкој судбини овостраних Срба?{S} Где је ускрс |
| мо дође, те да се момак мало одмори, па и своју матер посети!...{S} Најпосле, свету се не да ни |
| збијене канте“ рашћеретали се гости, па и не мисле кући; него де једну, де још једну и таман са |
| е према свима у поп-Стевановој кући, па и према самоме ујаку, с којим их је до сада Стајић све |
| о доба сви и мањи и већи књижевници, па и сам Рајић и Мушицки, чак и неумрли песник неувелог <t |
| ближа околина с најближим посредним, па и непосредним интересима, што су ту скопчани, – то су њ |
| у“, поричући свим срцем, свом душом, па и самом помишљу, да је оно узрок Стајићеву наглому одла |
| ја.</p> <p>Није дуго тако потрајало, па и заборавила, како јој немило било, што су пошли из вар |
| ти сама жели, да ме зовете по имену, па и ја тако хоћу.</p> <p>– И ви мене називате „господине“ |
| надзор над српским народним школама; па и поп Стева постао ревностан катихета и месни школски у |
| у је то сад на дневном реду. </p> <p>Па и госпођа Ната и госпођа Рашићка, када су једна другој |
| Јаковљевићима, од како је...</p> <p>Па и госпоштина се Брајковачка узбунила.</p> <p>Госпођа бе |
| зекнуше се на те Бранкове речи.{S} Попа и Рашићка се и нехотице погледаше.{S} Свако, наравно, п |
| олубињака и треснуо о земљу, па се купа и тресе у својој рођеној крви.{S} Сачма му је крупна до |
| гословске књиге и историју Срба, Бугара и Хрвата,... како та два књижевна великана старије наше |
| е, или плакала, или се сетила Светозара и Драгиње, о којима је тек зимус читала у „<title>Љубом |
| о, осим Бранка, Даринке, Јелене, колара и његове сестре. </p> <p> Млади грк, Јеша Дабижић, отпо |
| у њој?</p> <p>За мене је, синко, добра и овако.{S} Ја сам је из темеља зидао.{S} Ко после мене |
| Узе га са собом на кола, да га разабира и сабира.</p> <p>Неколико ситних стручака јој необично |
| вори бележник, напунивши пуна уста сира и загризавши зелену паприку, – Пукла би на боку, да не |
| вечани говори једнога од Бечкога одбора и једнога од Карловачкога.</p> <p>Одатле кроз „убаво Бе |
| рне цркве, двориште патријаршкога двора и улице, што воде тргу, све то беше народ прекрилио.</p |
| васпитавају тамо, и буду људи... и гора и боља од мог сина.{S} Па за што не би и он:{S} Нек свр |
| колико грких залогаја, неколико прекора и пребацивања. „Какав си ти човек“, па „какав си ти то |
| е да држимо своје село у корист преноса и споменика Бранкова, а више тога ради, да упознамо наш |
| је с том кућом као род.{S} Госпођа Ката и данас чува крунаше и сребрњаче, све нове новцате, као |
| о од најсавршенијег агитатора, адвоката и ма ког иначе „господина“.{S} Далеко је, дакако, од ме |
| S} Неје му нарав за то.{S} Та, адвоката и онако има већ и сувише.{S} А у државној служби, опет, |
| а женска грла, мати и кћи, госпођа Ната и госпођица Даринка!{S} Још за живота купио кућу у варо |
| д ње.{S} А то, што јој сад госпођа Ната и опет меће на душу, јесте ништа и нико мањи ни већи ве |
| дневном реду. </p> <p>Па и госпођа Ната и госпођа Рашићка, када су једна другој правиле „физите |
| што, ваљда, замишља у себи госпођа Ната и сад, па купи све гдегод шта, као да неће на пут него, |
| <p>Кад је Јован дошао кући, пође и Ната и Катица, да спавају.</p> <p>Катица оде најпре, да још |
| </p> <p>– Боље нашли! отпоздрави и Ната и Даринка у један мах.</p> <p>Трива већ сишао с кола па |
| <p>На то ће најредовније пустити и Ната и Ката који уздисај и сузу у спомен својих покојних, па |
| оручио је матери још пре једнога сахата и јаче, када га је по једном дечку звала нешто у дућан, |
| а и поп Стева постао ревностан катихета и месни школски управитељ – сувише ревностан.{S} Мало к |
| доба остао је поп Стева и опет катихета и месни школски управитељ, али тек да у недељи дана јед |
| тњастом крестом, што се преко дана шета и ракољи по буњишту око кокошака, мисли, ко је он је.{S |
| оворити.{S} Она, што каже и сама, ринта и ради у поп-Стевиној кући као црв.{S} А уме, да удеси, |
| у двориште, па истерала ћуриће из врта и затвара за собом вратаоца, а кола у двориште.</p> <p> |
| неста блага, неста пријатеља, па неста и њега.{S} Куд је, где ли је, Бог би га знао!{S} Говори |
| <p>– Не водите бриге! – удари и Криста и слатка у један глас.</p> <p>– Гле мене!{S} Како бих с |
| к иначе мирољубив и добричина, па доста и у годинама, и он већ ратоборнији.{S} Нешто га подиже |
| а Ната и опет меће на душу, јесте ништа и нико мањи ни већи већ главом њезин мацан.{S} Ено га, |
| деце ради, а дакако, још је била држећа и млада доста.{S} Не би ништа.{S} Засуци рукаве, па, шт |
| исијуму</title>“ од Милована Видаковића и „<title>Крв за род</title>“ од Милованова „посинка“ Ј |
| морни труд и сувремена ученост и Рајића и Мушицког дуго ће остати узором омладини, која има да |
| пут.{S} Иначе јако упада у очи празноћа и неред, каквога воле млади нежењени. </p> <p>Мушкарци |
| ињао и Бошњака и Србијанца и Херцеговца и Сремца и Бачванина и Дубровчанина и ове и оне; па је |
| а то и говорим.{S} Од како је Брајковца и *Брајковчана, нису имали таке школе, као сад.{S} Треб |
| ница, пера, истрињена дувана, палидрвца и тако даље.{S} У углу поред пећи пар ципела, а о зиду |
| .{S} То задржала и Катица, па њена деца и данас зову Давину тејком.{S} Па тако и сви у селу, и |
| једи.{S} Све се разишло од куће: и деца и девојка и слуга.{S} А већи краве ће доћи скоро из пољ |
| звони, но највише тек за то, да бабица и кума, ако би се десило тог дана какво крштење, знају, |
| и библиотека, а радионица, и читаоница и пушионица. </p> <p>Господин парох има у сеници тој св |
| нута стара плетена а неолепљена кошница и у њој паламара, чивија, жица, чекића, длета, кљешта, |
| шњака и Србијанца и Херцеговца и Сремца и Бачванина и Дубровчанина и ове и оне; па је увек, каж |
| ве нешто спомињао и Бошњака и Србијанца и Херцеговца и Сремца и Бачванина и Дубровчанина и ове |
| другом му насу у чашу хладног теочинца и насмеши се на њега.</p> <p>Он је загрли око врата, из |
| ко је заталасао најврелије осећаје срца и душе српског народа својим лаким песмама, опевајући м |
| шићка. – штета је за њега, да се потуца и пребија по селима.{S} Ја то и опет кажем.{S} Оно јест |
| осао!</p> <pb n="19" /> <p>У том дотрча и Зорка, Катина кћерка.{S} Била код попине Јелене, па в |
| о!{S} Натарошу! – укори га његова лепша и милостивија половина. (Као бојаги, ту је варошкиња.) |
| срце чисто и не окаљано.{S} Твоја душа и срце сад је као онај прах на крилима у лептира, а обр |
| ојачава само снагу и наду млађаних душа и приличи њихову добу, а и не слуте, колико ће се весал |
| ад је штогод здраво жалостиво, па слуша и по каткад шмркне од жалости, Госпођа Ната окрене пећц |
| од стола.</p> <p>Јелена базазлено слуша и попу и Бранка.{S} Са свим је излишан био притисак гос |
| не залута.{S} Већ да му увређена љубав и преварена вера у поштење с болом врисне: „Од кад те, |
| ком последњи бој бије између себе нарав и васпитање.</p> <p>И Зорка се обесила Даринци о руку, |
| осподар начеоник, човек иначе мирољубив и добричина, па доста и у годинама, и он већ ратоборниј |
| пет је, бојаги, утишава супруг, избацив и опет једну „досетку“: „сестру по Еви!“</p> <p>– Ако н |
| рв, па му одлане.{S} Не би било с горег и чешће.</p> <p>Учитељ, Милан Кнежевић, тукао би се сад |
| м револуционарним именом, кад га је Бог и Христос примио у своју општину од крштенога кума под |
| {S} Да се држао тога, па да га види Бог и њега и Тинку и синчића му!{S} Али Арсенију се други з |
| он:{S} Нек сврши гимназију, па, ако Бог и срећа дадне, таман ће ти у добри час доспети за капел |
| за тог ђачића;“ а на некаквог Мушицког и Рајића, не знам, нико не осврће ни главе!{S} Он се чу |
| </p> <p>– Изашао је проглас Карловачког и Бечког одбора:{S} У другује недељу пренос костију Бра |
| да, њега завеја мећава једне зиме голог и гладног у заветрину у Маркову крчму у Брајковац; ту с |
| не знаш, где ти је муж; а Бог зна, кад и какав ти може од куд искрснути на једаред из ненада.{ |
| ема којима ће морати удешавати свој рад и своју снагу.{S} Бродови живота њихова несу се још нав |
| а бити...{S} Нема сумње, да је Ната сад и то хтела да каже и да би то рекла, да није ту – „дете |
| а за сеоскога трговца.</p> <p>Ту је сад и та варошкиња, Даринка.{S} Познао се с њом у недељу, к |
| ао плавичаст пламичак.</p> <p>Ти си сад и душом и телом лептир, – рекла му је мати, када га исп |
| евојка од њена заједања.{S} Па тако сад и немамо никакве...{S} А кад човек и оде у Карловце, ак |
| у лицу, то му сведочи бистар јој поглед и неусиљено понашање, у том га утврђава њено српско вас |
| жине.{S} Ту ћете најбоље видити спровод и чути песме. </p> <p>– Одоше у саборницу.{S} Једва доб |
| ску школу.{S} Ја ћу бити, мати, као год и уја.</p> <p>Тинка се заплака, па стиште сина на своја |
| поп Стеван помишљао, да ће бити кадгод и проводаџија, па, ето, под старост дотерао и дотле.{S} |
| рајковцу.{S} Ако би се то уздање кадкод и уздрмало сувишним каквим захтевањем од стране његових |
| зда на углед, како ваља љубити свој род и своју веру.</p> <p>Него Бранко Радичевић дубоко је за |
| ко Радичевић, шта он вреди за наш народ и шта значи ово величање његова спомена.{S} Око тога му |
| ичевића.{S} Необични дар, неуморни труд и сувремена ученост и Рајића и Мушицког дуго ће остати |
| ћер.{S} Побринула се та добро и за себе и за њу.{S} Знаш ли ти, да ће она израдити код поп-Стев |
| ти на стану.{S} А Тинка спремала и себе и дете. </p> <p>Данас отишла Тинка из Брајковца; а сутр |
| , шијући белом свету, па хранити и себе и дете под туђим кровом и на туђем огњишту.{S} Али коли |
| е најпре да оживи у успомени неке особе и прилике, о којима је, чини му се сад, и чешће могао и |
| а у српству и с ове и с оне стране Саве и Дунава?{S} Је ли треба спомињати толике народне сабор |
| лаве, па хвале бога, што су остале живе и здраве.</p> <p>– Отишао је, – рекла би Јелена.</p> <p |
| Сремца и Бачванина и Дубровчанина и ове и оне; па је увек, каже, говорио, да је то једно и треб |
| рија просветна завода у српству и с ове и с оне стране Саве и Дунава?{S} Је ли треба спомињати |
| ил ракију.{S} Него док трајало и његове и женине сиротиње, даде све до последње крпе, а не задо |
| (а чак је и благајник дигао мало обрве и удостојио декламатора својим погледом), резултат је б |
| } Али је бар тврду веру дала, да ће све и сва порадити и код чике, поп-Стеве, и код матере, гос |
| ском манастиру писати богословске књиге и историју Срба, Бугара и Хрвата,... како та два књижев |
| по то удам ма за кога.{S} Има она каде и чекати.{S} Али као велим, он је твој, па биће и теби |
| он не дође.{S} Бар да је после серенаде и прошао онуда, кад је изгледала на њега као озебао сун |
| S} Но ипак осети, да неко близу застаде и куцну у капак.</p> <p>Капак се диже.{S} Испод њега пр |
| p> <p>– Одбегла.{S} Јуче на ноћ нестаде и ње и Кнежевића.</p> <p>– Не говори!</p> <p>– Нема ту |
| S} Идем у воће.</p> <p>Поп Стева устаде и изађе, па забрави за собом сеницу.</p> <p>Окренуше је |
| је та намишљена старина; па сам устаде и диже чашу:</p> <p>– У нашем венцу има једна ружа...</ |
| дали били ван села.{S} И сад, ето, седе и разговарају се, како ће што боље да удесе село, што г |
| чијаш.</p> <p>Таман Трива притегао узде и замахнуо Бачком ђиватком, да одудари преко коња, па д |
| ор између Јована и Дабижића, којима оде и учитељ у помоћ, – ни оштро супрушко објашњивање измеђ |
| а, трговаца, занатлија, то више слободе и благостања.{S} Без материјална напретка и добростања, |
| — примети Ната сестри, кад дође до воде и замочи руке, да их пере, – могао би ти Трива штогод п |
| х времена.{S} Бележник вели: „Нека буде и у паклу вашара!“ Благајник мисли:{S} Куд сви Турци... |
| ван у небрану грожђу, док збиља не нађе и своју кућицу, те стрмоглавце у њу!</p> <p>Таке забаве |
| спођа Јелисавета Рашићка, ипак јој дође и девојче само поквареније. „Дете, за Бога, не треба ни |
| е морају, свашта чути.</p> <p>У то дође и Маца, те се разговор и због тога о томе прекиде.{S} Н |
| on" /> <p>Кад је Јован дошао кући, пође и Ната и Катица, да спавају.</p> <p>Катица оде најпре, |
| у пред девојкама или у крчми..{S} Прође и каква друга Катина из детињства, прија-ова или сека-о |
| умње, да је Ната сад и то хтела да каже и да би то рекла, да није ту – „дете“, Даринка, а деца, |
| ај свет може говорити.{S} Она, што каже и сама, ринта и ради у поп-Стевиној кући као црв.{S} А |
| море, где борба за живот као вихор диже и ваља вале то себичних страсти то племенитих смерова.{ |
| ?</p> <p>– Синоћ.{S} За то је гост брже и погодио, куд се иде из Брајковца него у Брајковац.</p |
| ећ доћи, – рече Даринка, па се као трже и поцрвени, кад примети, да је споменила то име на свој |
| би?!{S} Често се после картања развезе и пијанка.{S} А он мора ту бити, да декламује.{S} Ко би |
| што види, да народ зна за Бранка, да је и народ осетио жељу Бранкову.{S} То вече ће му остати у |
| е брата свога као пребита сирота, да је и после тога с братом мрази?!{S} Ко зна, каквим је блат |
| о, троши своје силно благо.{S} Можда је и трагична судбина, прерана смрт тога ђенијалног младић |
| поје, док се винце пије... „— догод је и једног ваљда српскога ђака.{S} Талијани имају своју с |
| ан, блажен.{S} С осмејком тим загрли је и сан...</p> <p>Госпођа Катица у другој соби метнула у |
| > <p>Даринка духну у свећу.{S} Угаси је и леже.{S} Неко време држаху је Зорчине руке око врата, |
| и не разуме, шта ови говоре.{S} Њој је и то друштво и таки разговор нешто ново.</p> <p>Јелена |
| а велико уживање бележниково, (а чак је и благајник дигао мало обрве и удостојио декламатора св |
| стима изишла из собе...</p> <p>У том је и Бранко легао.{S} Почео био да чита.{S} Нашао негде на |
| о је доста.{S} Али да је умео, могао је и више.{S} Човек се мора збиља дивити нашима старима, д |
| ш решио, дал да иде Јовану.{S} Дошао је и спрам куће његове, па не зна, шта ће.{S} Не би било л |
| ила неко време у Брајковцу, на право је и поштено, да јој то врати бар за један или ма и за два |
| рема ономе, чијега се суда боји, ако је и уверен)да му „кругове његове“ не може побркати.</p> < |
| ом и на туђем огњишту.{S} Али колико је и то лакше, него трпети пијаницу и убојицу мужа, који с |
| е сад са свим прошла. </p> <p>Колико је и Даринка узрујана, ипак примети, како је Јелена бледа |
| мах стаде опет на прозор. „Ој, пуно је и препуно среће!“ подвикну учитељ из свег срца, е, заис |
| е гадно, то је... </p> <p>За јамачно је и опет Рашићкина папуча потапкала по поп-Стевину жуљу, |
| квирио и украсио њим собу.{S} Али то је и једина слика у целој соби.{S} Уза зид је постеља и на |
| ему, као да се осећа нешто крив, што је и њега и матер му тако одбио као блато с ногу, па би за |
| евности народне.{S} А то је оно, што је и најозбиљније <pb n="50" /> српске научнике покренуло, |
| де сама њему, момку, у кућу, или што је и она као у опће што кажу за женскиње, у конзаквенцијам |
| не да већ никако ни преиначити“, јер је и јавила Кати по њену Јовану, кад ономад беше у вароши |
| днеговаше, и научише се србовати, ту је и отац српске књижевности, ту је Вук Караџић први пут, |
| у, па јој још неје била...</p> <p>Ту је и кочијаш Трива с колима. </p> <p>Послужавка Криста трч |
| мар, на стародавне домаће добре обичаје и моралу Брајковцу тако опасан атентат, да не могоше на |
| аред то почети?{S} Али Јован се одсмеје и одговара се, као да има још времена.{S} А Даринка опе |
| А осети, да јој је ипак криво, што неје и он дошао, што неје нашао за вредно, да дође најпре ов |
| ео, па опет отрчао с децом.{S} Ако није и он код кола.{S} Знаш, да стрепим, кад се игра то коло |
| а негују којекакве кактусе и белагоније и друго још којешта, што није ни лепо, а камо ли му мир |
| {S} А зује и брује данас нешто крупније и мисли у глави пречасног конзисторијалног присједатеља |
| р добро, како ће изводити своје теорије и стављати ипотезе. </p> <p>Па му данас не пада на умни |
| елин и учени Соларић, па мудри Доситије и преблаги Милован Видаковић... и толики други славни и |
| и свакидашњи; па се врзе око њих двоје и кечи им сваку реч. </p> <p>Колар са својом сестром ст |
| их обадве, Јелену и Даринку, испоређује и пресуђује, пред самим собом.{S} Колико би да је непри |
| д по чистом јутарњем ваздуху.{S} А зује и брује данас нешто крупније и мисли у глави пречасног |
| е онако и онакве, какви јој ваљда брује и у души... </p> <p>Пред цветном неком ливадом не мога |
| рпски народ клонути, догод уме да штује и мртве поборнике, (на ту је реч баш особито узахао,) п |
| ић, па макар поп Стева дигао „и кундаке и кондаке“ против „омладине, што само изумева идеје.“</ |
| и, а у идеји Бранковој, све без разлике и политичне и друштвене странке, које вру у нашем јавно |
| !</p> <p>НЕГДИНСКА ХРОНИКА</p> <p>СЛИКЕ И УСПОМЕНЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>О БРАНКУ РАДИЧЕВИЋУ |
| ђа Ката одби толике општинске бележнике и сеоске трговце, па одржа све, што остало после Игњата |
| Јована и Кнежевића, а ова између Зорке и Бранка.{S} Зорка пресавила своју књигу, па чита своју |
| и у јесен нагрну раденици из целе Бачке и Баната у виноградарску радњу, или кад се у октобру ис |
| а. </p> <p>Да Бог ме, да су прорешетале и на ситно и на крупно решето и садашњост.{S} Тако госп |
| и – пита друга другу, кад се поздравиле и пољубиле.</p> <p>Јелена не зна, шта да одговори.{S} С |
| младеж провесели!</p> <p>То је најпосле и госпођа Јелисавета морала одобрити, (да је варошкиња |
| писар, „дочепала ледине“, па тера даље и игра увређену љубав, кује, док је врело.</p> <p>Ја ра |
| га поп Стева уведе у свето православље и у књигу крештајемих.{S} Иначе црквењак одзвони, па ха |
| спахија, који има хиљадама ланаца земље и према томе и опрему.{S} Кад видиш, како народ лако пр |
| ико... не знам већ коме, послушао би ме и учинио А ти...</p> <p>Види Поп Стева, да је тренутак |
| има хиљадама ланаца земље и према томе и опрему.{S} Кад видиш, како народ лако прима моду, нем |
| а што вреди, него шта кошта, па по томе и цени.{S} Тако ти је данас време, кћерко.</p> <p>— Ја |
| пире о чему с чиком, онда видим, да уме и више коју рећи.{S} Али увек Бранко има право.</p> <p> |
| не би имао никакве користи од штампане и писане књиге својих учених синова, на које, сиромашан |
| у“.</p> <p>Одборници лете на све стране и наређују, како ће се програм што свечаније извести.{S |
| је ројеве; под њом после ручка прилегне и дремуцка: под њом чита новине и премишља о ономе, што |
| о кикот и клицање.{S} Таман да се дигне и да види иза џбуна, ко је то, а пред њ испаде мала Зор |
| ајковачкога под прозорима попине Јелене и да допру до Стајића, док већ и он не дође у двориште |
| сподина“.{S} Далеко је, дакако, од мене и помисао, да бих ја делио, ваљда, с народом своју муку |
| ста штошта да преврне, доста да спомене и мртвих и живих, и када се збије у самоћу, а камо не ћ |
| вно, да су и оне биле исто тако искрене и исто тако слатке према њој; па јој дале омирисати, ка |
| еш се, ваљда, угледати на те наше учене и неучене докторе, што траћкају своје драгоцено време у |
| рилегне и дремуцка: под њом чита новине и премишља о ономе, што се њега тиче, а мало разабира з |
| <pb n="62" /> за члана српске омладине и народњачке странке, те држи редовно и народњачке нови |
| а Ната, а запурила се сирота од врућине и гурања кроз свет.</p> <p>– Још на станицу хајдете с н |
| ештеника.{S} Господа свештеници се чине и невешти, а ти, учо, издири за народност, па кад ти тр |
| </p> <p>Понда неје могла, а да не ошине и Даринку, како је ћуталица, али подла и подмукла. „Исп |
| Бранковој, све без разлике и политичне и друштвене странке, које вру у нашем јавном и друштвен |
| тој „красној Српкињи девојци“, да почне и сама мислити о њој, и још већ мада јој обрати пажњу н |
| S} Понда шта ћу?{S} С њом зло, а без ње и горе.</p> <pb n="21" /> <p>Ната опет узе да се хвали |
| >– Одбегла.{S} Јуче на ноћ нестаде и ње и Кнежевића.</p> <p>– Не говори!</p> <p>– Нема ту шале. |
| ка, стару славу и нове невоље од Немање и Косова до данашњег дана; па је пошалицама и младачким |
| га света, а овај употребио наше незнање и неумење, па нас експлоатише и уништава као зубача пле |
| чице.{S} Ту је мала тестера за навртање и скрњивање воћака; ту вазда још друга што вртарскога ш |
| у, туђ, јер предвиђаше, да их и мишљење и назори деле ужасном провалијом.{S} Нуз то и зазираше |
| ева с плавичасто-зеленим лишћем од фење и другим то модријим то блеђим зеленилом, те се све пре |
| . </p> <p>- Госпођице Јелена, без сумње и ви ћете нам помоћи.{S} Ви тако лепо певате, – примети |
| и немир уђе у њега.{S} Хтео би да доспе и у читаоницу, где одбор издаваше још последње налоге, |
| каквим нико још пре њега, а попут једре и здраве народне поезије, песмом, као најзгоднијим оруђ |
| аком својим о томе.{S} А он опет зазире и од „омладинца“, као да <pb n="71" /> меће на коцку не |
| p> <p>Попа се дигао, па пажљиво растире и онако већ до најситнијег патрићка догорелу полушку св |
| жагор светине, која се устумарала горе и доле, дође до ушију познат женски глас с радосним уск |
| вукло ма куд, полетела би.{S} По најпре и једино, до душе, полетела би била тамо преко потока о |
| о већ и заборавио на ујака; а кад га се и сетио, неје имао повода, да се загрева љубављу каквом |
| ојим се, забранила би ми са свим, да се и састанем с тобом...· Да јој кажем, кад се вратимо из |
| дна права“; а ја, бога ми, видим, да се и наши народни браничи, „поборници“, наплаћају од народ |
| у разговор с Бранком и Даринком, да се и он „помеша међу свет“, док су му сви остали иначе оби |
| рски дневник.{S} Можда је мислио, да се и он кадгод баци у који српски пчеларски лист каквим до |
| као би је тим пре, што се уверио, да се и сама гошћа одушевила за „ту идеју“, што би рекао Раја |
| није, него да слегне раменима, па да се и он придржи „начела“ Брајковачкога благајника: „Куд св |
| инућу ти шешир до земље.{S} Немој да се и на тебе примени оно:{S} Кога мрзи да ради, тај је веч |
| че и чеше око мајсторице Јуле као да се и сам препоручи особитој њеној милошти.</p> <p>Још га о |
| атеља највише светују о том, како да се и Брајковац и Брајковчани покажу том приликом. „Треба < |
| е може, ето, ни он, да пропусти, ада се и сам не умеша у струју, што се заошинула оне године по |
| а завршен је спровод. </p> <p>Отпоја се и последња песма, а многи и многи још се не разилазе.</ |
| ецу, па – види Бог!..</p> <p>Даринка се и Јелена ухватиле испод руке, па ходају испред госпођа- |
| те Бранкове речи.{S} Попа и Рашићка се и нехотице погледаше.{S} Свако, наравно, по свом рачуну |
| ли из вароши пре беседе.{S} Радовала се и селу.{S} Радовала се, да види тетку, браћу, сестру, д |
| ница, не могу.{S} Преудавати се у ма се и горе патила.</p> <p>На том и остало.</p> <pb n="31" / |
| осим господе из среза и суда којима се и тако мало кад који Брајковчанин обрадује, баш кад дођ |
| о, да се чуло широм по Брајковцу, па се и они око кола осврнуше и погледаше на брежуљак.{S} Зап |
| селу и госпође враћају са села, кад се и коло око крста разилази, те млађешина треба и пре да |
| нађе се код Даринке.</p> <p>Састале се и поздравиле, као да се бог зна колико дуго несу виделе |
| , износе пред „физите“.{S} Нахвалиле се и накоштале свега.</p> <p>Деца, Јелена и Даринка, нестр |
| постоњака, чаше зазвечаше.{S} Некоме се и столица измаче и стропошта. </p> <p>И опет:{S} Мно-о– |
| збиља или из шале.</p> <p>Оженићете се и покајаћете се! – уплете се бележник хладнокрвно, а за |
| p> <p>– Да Богме, да бог ме, кад сте се и ви женске успалиле за омлатином!- вели попа смешљиво; |
| <pb n="99" /> изгубивши наду, да ће се и вечерас састати с њим, и уверивши се зар још боље, да |
| мисли:{S} Куд сви Турци... „Наћи ће се и још когод.{S} Звезде на небу певачкога Брајковачкога |
| !</p> <p>Стотинама деце из света уче се и васпитавају тамо, и буду људи... и гора и боља од мог |
| p> <p> Таман!{S} Та, ње ради највише се и предомишљао, да л да сврне к свом другу.{S} Сам неје |
| жи против сунца.</p> <p>А Даринка би се и смејала и заплакала.</p> <p>Једва се око малих зарана |
| е не би показао сметен.{S} Готово би се и смео био, ето, на први мах, да га Даринка прва не поз |
| ледом.</p> <p>– Бранко?!</p> <p>– Ви се и опет правите да ништа не знате.</p> <p>– А ти опет св |
| толики други славни и преславни; али се и данас славе!{S} Тек...{S} Тек...{S} Доста је то од ње |
| S} Само да га нико не дира! – нашали се и Јелена. </p> <p>Где је Бранко? – пита Јован, па тек с |
| оће да играју само господина.{S} Или се и не мисли на то, да трговцу треба више од нешто капита |
| ећи пуне чаше, испили чаше, цмокнули се и два и три пута – и, дакле попили брудершафт, то јест, |
| S} Али хтети на тај рачун прославити се и постати популарнијим, као што су неки ради можда, или |
| равиле? – пита госпођа Ната, а крсти се и стала на потегу, па се ухватила за лотру, да се попне |
| у.</p> <p>– Боже, помози! – прекрсти се и помоли се; Ната, па се успе на кола и ували у седиште |
| /p> <p>Иди, синко, – вели. – помешај се и ти мало међу свет.{S} И онако слабо имаш кад посла са |
| ре ту, али никад неје марила, да јој се и једно дете мора везати за село.{S} Не ће се кућа Гојк |
| поскакута с ноге на ногу па, кад јој се и тако споро учинило, залети се у кућу. </p> <p>- Госпо |
| поред другога у тихој луци, у којој се и један и други озбиљно спремају, да сваки својим путом |
| јом сестром стоји до зида.{S} Па чак се и њих двоје тргоше како попина Јелена врисну.{S} А кола |
| е је једно баш и припитомило, те сам се и тамо осећао, колико толико, свој.{S} Наука је једина |
| да истерају насртљиву мушицу, што им се и у нос увлачи; само што зазвечи ланац на огрљаку, кад |
| весеља чика-Перина.{S} Том приликом се и деца боље срађају.{S} А мајке се теше и челике надом, |
| према њему.{S} Поп Стеван, опет, ако се и приволео на Рашићкино наваљивање, да доведе Бранка ку |
| ема њој; па јој дале омирисати, како се и њих не тиче, шта свет говори; оне живе, дакако, за св |
| је дошла у братовљеву кућу.{S} Како се и не би, јадница, осетила сретном, кад се напатила код |
| ин Стајић“, него само Бранко: толико се и тако се радо о њему разговарало.)...</p> <p>Уз пут на |
| а му сефтеишемо нов еспап.{S} Бранко се и не обазире много на њих.{S} Неје му ни стало до ове в |
| p>Нико је неје приметио, не само што се и сама за времена скрила, већ и пун сен округле багреме |
| оналног газдовања.{S} Данас... данас се и за то тражи интелигентан човек, човек... не „господин |
| а.{S} Засуци рукаве, па, што кажу, у се и...{S} И госпођа Ката одби толике општинске бележнике |
| е, опростио се са свима.{S} Убезекну се и поп Стеван и госпођа Рашићка.</p> <p>– Па што тако на |
| брачних обавеза према њему.{S} Можеш се и преудати.</p> <p>Мој син ће, – одговори она, – за цел |
| е у лонцима, а негују којекакве кактусе и белагоније и друго још којешта, што није ни лепо, а к |
| е допада, тек не могу срцу да одоле, те и они удесили збор.</p> <p>Ох, како је дивно, слушајући |
| ти, то јест, да ли је та донела дете те и те младе или жене на крштење.</p> <p>Као да сунце Дар |
| леге дали сте се на професуру, па ће те и ви лепо тако да спремате омладину на госпоство.{S} Је |
| али су се збиља физите код госпође Нате и Катице мало дуже позабавиле, тек, ето, брзо прође вре |
| а у кујну, па нек учи Лепо је дати дете и у лер и на васпитање; али треба, Бог ме, женском дете |
| а хоће да јој помогне, па се.{S} Уплете и она: „Први санак мира вечитога.. </p> <p>А Зорка нест |
| и.</p> <p>– Хвала вам!{S} Ви тако умете и да храбрите, да сам сад опет слободнији. (Понда се за |
| нко прође поред прозора, уђе у двориште и оде у своју собу. </p> <p>Из оне лепе куће с оне стра |
| ни радним даном на вечерње, ако у опште и звони, но највише тек за то, да бабица и кума, ако би |
| шла с њим у кућу, па сад не зна, шта ће и кут ће пре.{S} Да га остави, па потрчи по Мацу, или ћ |
| и ми свуда. , баш сам радознао, како ће и то у Карловцима испасти.{S} Чисто не могу да верујем. |
| стало после Игњата.{S} Ако Бог да, даће и најмлађег сина у школе.{S} А није рада, ни кћер да уд |
| ароднога позоришта, па онда – ево среће и за њега и за српску позоришну уметност!{S} Госпођа бе |
| попа нешто кошка и с учитељем.{S} Биће и ту њена масла.{S} А момак ваљани вредан, како само мо |
| ута, где без бујице није могао.{S} Биће и међу вама после бујице омладинске вас <pb n="54" /> в |
| .{S} Али као велим, он је твој, па биће и теби право. </p> <p>– Са свим ми је право, са свим... |
| да дође, те јој се поклони!{S} Ал биће и то.{S} Све је удешено,... по њену рачуну, све.</p> <p |
| вету завиди.{S} Сваки то може, што хоће и како хоће, а он мора на своју катедру, или умрети!... |
| н не уме да почне разговор.</p> <p>Хоће и наше село да се прослави, – беше му прва реч.{S} Од њ |
| по њену рачуну, све.</p> <p>Та превешће и њу Јеца жедну преко воде, ма да се колико пући, вели |
| осле тога отишао је сам попа у Карловце и нашао стан за Тинку згодан, како ће моћи и по неколик |
| она подиже опет к њему своје миле очице и милокрвнога погледа.</p> <p>– Али не мога одолети њег |
| о бадава Даринка моли и преклиње, плаче и дури се, да мати одгоди, „бар док прође беседа“!{S} Ш |
| азвечаше.{S} Некоме се и столица измаче и стропошта. </p> <p>И опет:{S} Мно-о– га-а-ја... </p> |
| глед Бранков, па, ако му је образ иначе и могао доста да поднесе, сад се нађе у великој неприли |
| им понашањем.</p> <p>– Добро је, – рече и потајно се насмехну.</p> <p>А Јелени одлану.{S} Но је |
| о коло...</p> <p>– То већ знам! – кличе и опет Даринка, и још већма је поли пламен по лапитима. |
| у њу.</p> <p>– Не, не! – кличе девојче и опет весело, као обично, па га опет ухвати. – Не срди |
| штитницу.{S} Заковратио реп, па се вуче и чеше око мајсторице Јуле као да се и сам препоручи ос |
| срце само тоне на ту страну, па му вуче и душу и мисао за Даринком.{S} Јелена живахна, разговор |
| д.{S} Госпођа Ката и данас чува крунаше и сребрњаче, све нове новцате, као да су онај час испод |
| и деца боље срађају.{S} А мајке се теше и челике надом, да ће им деца бити боље среће од њих... |
| жње оному говору, што претпоставља више и ума и срца у <pb n="65" /> женскиње, која може да се |
| , када је она мислила, да је се он више и не сећа, он се ње ради свађао с писарем, који је у ср |
| ни сам за што, нада, да ће она највише и поклонити пажње оному говору, што претпоставља више и |
| помена.{S} Око тога му се мисли највише и врзу.{S} Да се обазре на оваке слушаоце, ови ће или п |
| е моћи бити ништа.</p> <p>**...*Ударише и краве из поља.{S} Или се кравар данас боље пожурио не |
| е незнање и неумење, па нас експлоатише и уништава као зубача племениту биљку, као филоксера ви |
| >Величанствен тренутак.</p> <p>Изнесоше и мртвачки сандук с последњим земним остацима млађанога |
| Зорчине руке око врата, док не клонуше и опет у санку.{S} Даринка се дала у мисли.{S} Беше то |
| рајковцу, па се и они око кола осврнуше и погледаше на брежуљак.{S} Запева познати усклик: </p> |
| лико га је заболело, а познаје га скроз и скроз.</p> <p>Да говорим толико... не знам већ коме, |
| а, или лис, или јазавац какав, можда би и жртвовали за њихову љубав какво тане.{S} А овако изба |
| Јовану, па да је поздрави.{S} Можда би и отишао био, да га госпођа Рашићка не посла поп-Стеван |
| екором: – шта теби фали Не знам, шта би и с тобом било, да се ниси оженио.</p> <p>Даринка се см |
| и боља од мог сина.{S} Па за што не би и он:{S} Нек сврши гимназију, па, ако Бог и срећа дадне |
| е за њега пред кћерком.</p> <p>Могао би и у вароши где бити славан човек, – рече госпођа Јеца.{ |
| о међу људима, међу ближњима!“ рекао би и опет покојни Ђура, као што је један пут и рекао од пр |
| аравно, по свом рачуну.</p> <p>Право би и имао, – примети Рашићка. – штета је за њега, да се по |
| /p> <p>Млади трговац се окљува, како би и он прешао у разговор с Бранком и Даринком, да се и он |
| ању о породичној срећи, о раду, о борби и заборавио, што рекао ујаку: „Поштен човек треба најпр |
| га бог ме; па има и за што.{S} Нек љуби и стопе поп-Стевине.</p> <p>Чујем... видила би јој кћи |
| стисне, већ му је подала, па је он љуби и милује по милој вољи.</p> <p>– Бојиш ли се можда кога |
| хајдете с нама, понда на Стражилово ви и не морате, мама, ићи,– вели јој Даринка...</p> <p>Пуч |
| астирскога воћњака, посрћући „од љубави и од вина“.</p> <p>Као што рече Јован, пречасни господи |
| дошли!</p> <p>– Боље нашли! отпоздрави и Ната и Даринка у један мах.</p> <p>Трива већ сишао с |
| де.{S} Него је ипак по неки пут исправи и опомене, где како треба.{S} Но за то Зорка мора да тр |
| оји ради онаки исти посао, од кога живи и он, народ, него од најсавршенијег агитатора, адвоката |
| ваздушном мору...{S} Или дивљи голубови и грлице јатомице залепећу крилима за каквом савуљагом, |
| ик народни презрели беху у оно доба сви и мањи и већи књижевници, па и сам Рајић и Мушицки, чак |
| <p>Отпоја се и последња песма, а многи и многи још се не разилазе.</p> <p>Стајић са својим гос |
| е неколико година, а то памте још многи и многи Брајковчани, неје Брајковац био тако с неруке н |
| им, учим себе ради, као годи ти и други и трећи.{S} Кад кажем, да бих био на селу учитељ народу |
| с се заустави на једној ташци, па лебди и не миче се; час суне <pb n="15" /> на земљу као стрел |
| жник игра жандара!{S} Па ипак увек седи и зева код играча.{S} Него за што и не би?!{S} Често се |
| ађом у Нови Сад, да тамо буду на беседи и Бранкову дочеку и не знајући, да железни воз из Пеште |
| а им се кристалишу појмови.{S} Ослободи и друштвеном поретку, о приликама, у које могу запасти |
| еш и мајсторицу,... знаш!{S} Него обиђи и ти, мој брате, по каткад.{S} Опет је, знаш, друкче, к |
| ком.{S} Па тако и сви у селу, и старији и млађи.{S} Кадгод је у Игњатовој кући било каква већа |
| па временом мој наследник и у парохији и у кући? – рече поп Стева поверљивије.</p> <p>Хвала, у |
| новине.</p> <p>Него зна Јеша, да споји и практично са лепим.{S} Млад човек је, до душе, и жеља |
| /p> <p>– А лепу је буквицу очитао и уји и својој несуђеној пуници!</p> <p>Госпођа Јеца све овак |
| дим на врата.{S} Око сенице, чује, зуји и бруји вредан народ по чистом јутарњем ваздуху.{S} А з |
| {S} Само чино, само по чину!{S} Па паки и паки-поп!..</p> <p>Е, па тако седи јутрос, ето, поп С |
| око тога се врзу, ето, и сад по толики и толики пут.</p> <p>Него почела већ да се једи.{S} Све |
| великим орахом, па гледи већ по толики и толики пут, како је воћка понела.{S} На њено питање, |
| е наше књижевности несу некакав Мушицки и некакав Рајић, као што је Јелена мало час била рекла, |
| га места у тим крајевима?</p> <p>Има ли и једнога Србина, који иоле разабира за наш јавни живот |
| већ дохватио шешир.</p> <p>– Хоћете ли и ви?—– шану бележниковица Јовану.</p> <p>– Куд сви Тур |
| ва не поздрави:</p> <p>– А!{S} Јесте ли и ви ноћашњи?{S} Браца баш сад устао.</p> <p>– Е, добро |
| паметније са собом, да видиш, не ће ли и он окренути на боље.{S} Ако ми не верујеш, иди ма у к |
| .{S} Једва га је, до душе, упамтио, али и оно мало успомене не беше врсно, да и у њему изазове |
| сиром и залива грло белим вином.{S} Али и он наравно мисли, да мора нешто рећи, бар у корист св |
| уше, вешт момак за таку прилику:{S} Али и она не зна, шта да каже. </p> <p>Неколико обичних реч |
| зеленога Нимрода, како се слабо трзали и утргли око лова.{S} Да им се уз пркос учловио гдегод |
| па кад ни ту нису могли прокопсати, или и прескочивши тај степен, а они одмах хајд у господство |
| ад оду у Руму, у Ириг, у Митровицу, или и даље куд у варош.{S} Неје што се Марко боји, да би му |
| а узабере, па га брзо за тим забаци или и изгуби.{S} Или би провирила кроз прозор, као да неког |
| уп!...{S} Па... најпосле, шта су стекли и трудољубиви Орфелин и учени Соларић, па мудри Доситиј |
| њој.</p> <p>И тако бадава Даринка моли и преклиње, плаче и дури се, да мати одгоди, „бар док п |
| исмених, који су тек из туђих уста чули и научили бар „Коло Бранково“, па до првих књижевних ум |
| ље, сви би заједно на светковину.{S} Ми и онако мислимо, да код матере одседнемо.{S} Ја баш каж |
| еко луба дебела орахова дрвета, те шуми и жубори као на некој водојажи, да се мало даље изгуби |
| „Код разбијене канте“ у Марковој крчми и прекраћивали дуго недељно време.{S} На столу, дакако, |
| ован Видаковић... и толики други славни и преславни; али се и данас славе!{S} Тек...{S} Тек...{ |
| баш њен син.{S} Каже Стајић.{S} А мени и не пада на ум који Стајић.{S} А и он је био с Јованом |
| злато, – опет ће Ната Кати, – а ти мени и не кажеш, где су ти деца?</p> <p>– Јован је отишао у |
| када и тога нестане, када утрну спомени и на то, остаће нешто, због чега ће Карловци остати у с |
| зговарају, на прилику, о врту, о живини и тако што, чему је кад време.{S} Али госпођа Јелисавет |
| што ће да се вија са Зорком по планини и по виноградима, да беру цвеће по ливадама, да пију во |
| стоји ли пред вратима портир у самурини и у гајтанима а с неким скиптром у руци, или се врата з |
| је то, наравно, благодаран, да се учини и више, него што је уистини било.{S} Хоће да се све то |
| вет“, док су му сви остали иначе обични и свакидашњи; па се врзе око њих двоје и кечи им сваку |
| дни презрели беху у оно доба сви и мањи и већи књижевници, па и сам Рајић и Мушицки, чак и неум |
| т од сунца, па га затвори.{S} Те склопи и књигу, што лежаше уза њ, а само што је завирио у њу, |
| р шири своја шарена крила, час их скупи и дигне у вис, да му се боја и на горњем и на доњем дел |
| зала.</p> <p>– Не водите бриге! – удари и Криста и слатка у један глас.</p> <p>– Гле мене!{S} К |
| ека данас строги критичари и естетичари и осуђују неке његове стихове, као да су пука проза и к |
| језику.{S} Нека данас строги критичари и естетичари и осуђују неке његове стихове, као да су п |
| чин, да би свој стари грех према сестри и сестрићу загладио, осећао се туђ према њему, туђ, јер |
| је били, траже што бољу парохију.{S} Ти и твоје колеге дали сте се на професуру, па ће те и ви |
| а што учим, учим себе ради, као годи ти и други и трећи.{S} Кад кажем, да бих био на селу учите |
| вај Боже, на онај свет,</p> <p>А ето ти и опет, већ по толики пут, госпођице Даринке, јединице |
| ивила!“ – он се пожури, па узе извијати и завијати: </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја. |
| ђаковати.“ Да!{S} Понда треба помишљати и на своју кућу, на своје огњиште, на своју породичну с |
| и овака два самохрана женска грла, мати и кћи, госпођа Ната и госпођица Даринка!{S} Још за живо |
| а, нити ће имати свршетка, а то је мати и материнска љубав:{S} Сад му тек изађе пред очи њен ли |
| Даринка, Бранко и Јован, него им и мати и тетка Ната одобравају и хвале смер.{S} А највећа је њ |
| ога оца свога, како је тај умео ринтати и радити.{S} Кадгод бејах код куће, водио би ме собом н |
| Даринку.{S} И једва једаред ће истрчати и отићи по девојку.</p> <p>– Ала је то прашина, слатка, |
| <p>Освану дан, када је ваљало отпочети и Брајковачкој омладини, да се спрема, како ће у свом с |
| ну. </p> <p>Поред тога дете може добити и благодјејаније у конвикту блаженопочившег патријарха |
| Игњата Јаковљевића.{S} Но треба радити и бар одржати.{S} Да извади Јована из школе?{S} Да га с |
| рду веру дала, да ће све и сва порадити и код чике, поп-Стеве, и код матере, госпође Рашићке, к |
| е младост; старост ће јој увек завидити и роптати на њу.{S} Поток хучи и бучи, прави више буке |
| у лулицу на подугачком чибуку, запалити и пушити...{S} И сад, пуши и замаглио у уској сеници св |
| сти очи, шијући белом свету, па хранити и себе и дете под туђим кровом и на туђем огњишту.{S} А |
| ким.{S}Ту је живина, па треба нахранити и скоткати!{S} Ту краве дочекати, па помусти!{S} Па ваз |
| акве!{S} Сви знамо, шта нам ваља чинити и како се владати, не треба нам команде.</p> <p>- Чујеш |
| е.</p> <p>На то ће најредовније пустити и Ната и Ката који уздисај и сузу у спомен својих покој |
| онога, да декламује песму о браца– Анти и разбијеној канти.{S} Дакле жива скаче изнад нуле, то |
| м који пут, декламовао ону о браца-Анти и разбијеној канти на велико уживање бележниково, (а ча |
| ретку, о приликама, у које могу запасти и према којима ће морати удешавати свој рад и своју сна |
| крв пролити, кад зажеле то његови гости и рачуни.</p> <p> А ту су сви, ту је Брајковачко цело п |
| ..</p> <p>Страх пређе све.{S} А радости и изненађењу, мислиш, не ће бити краја целу ноћ. </p> < |
| д дрско телејише упљувке своје подлости и себичности разним интересима напретка и разлозима пор |
| радост, што ће у тој великој свечаности и она да суделује.</p> <p>Пре него што ће синоћ деца по |
| шту.{S} Марко је јунак, који зна и рећи и утећи, као и на страшну месту постојати, па не жали, |
| уштено и остављено, можда, доброј срећи и само себи, кад му је Бог дао матер, најбољу срећу. </ |
| се рока не зна.{S} Може нас тамо затећи и берба...{S} Јеси ли навукла рукавице: ...{S} Добро је |
| ашао стан за Тинку згодан, како ће моћи и по неколико ђака држати на стану.{S} А Тинка спремала |
| ицу, да види, – кад ће поп Стеван проћи и вратити се на вечерње.{S} Но колико јој збиља стало д |
| два пут рећи.{S} Те кад отпратише кући и „чичу“, начеоника, нађоше, да је сад најзгоднији трен |
| крста на игранци.{S} Па се враћају кући и певају: </p> <quote> <p>„<l>Кад је Бранко умир’о</l>< |
| ма се опажало живо кретање.{S} Карловци и Карловчани спремали се, да свечано дочекају госта, ко |
| ао и на то, даа је у кући већ било речи и о томе, да ће се ићи у Карловце.</p> <pb n="98" /> <p |
| м, па јутрос са неколико убедљивих речи и јаче подбунила.{S} Навалио се леђима на зид, где је в |
| на цепаници, с којом се већ толико бочи и која га стаде толико зноја, те у мало не удари по сво |
| завидити и роптати на њу.{S} Поток хучи и бучи, прави више буке него Дунав.{S} Па тек кад полет |
| па да је похвали пред тетком из вароши и пред сејом.{S} А њих две се нагле радознале.{S} Мали |
| p> <p>Чујем... видила би јој кћи вароши и лера, да није поп-Стевина џепа!</p> <p>– Него ја не б |
| а!{S} Још за живота купио кућу у вароши и настанио се тамо.{S} Таман да поживи у миру, а капља |
| “ новцу, јер исти тај грех носе на души и остали.) Ми учимо јуристерај, да „бранимо народна пра |
| одило у кући поп-Стевиној, носи на души и на образу свом сама госпођа Јелисавета Рашићка, ипак |
| ку, запалити и пушити...{S} И сад, пуши и замаглио у уској сеници свој да баш видиш, како куља |
| ља дим на димњак.{S} На огњишту се пуши и ври у пуним лонцима, а цврче батаци на угрејаној маст |
| није пустити и Ната и Ката који уздисај и сузу у спомен својих покојних, па ће прећи на други р |
| од то доба није нашао за вредно, да јој и речи рекне, осим што је јуче у певачкој школи пробао |
| Ниси никад слагао.</p> <p>Кнежевић јој и опет узе обасипати ручицу пољупцима.</p> <p>– Мати је |
| а народа у јужној Угарској, у Хрватској и Славонији, могу смело и поносно довикнути: „Нови Саде |
| на ново дигао и ударио темељ политичкој и државној слободи донде заборављенога српства.</p> <p> |
| м, као да му је ко на жуљ стао, – немој и ти тим незнабожачким, тим револуционарним именом, кад |
| цу.{S} Засукала рукаве, па чисто на њој и уредно, као што само може бити.{S} Иде, а спушта рука |
| дити код поп-Стеве, да све припадне њој и њеној кћери?{S} Две хиљаде јој је писао, чим је ушла |
| на врху, од којих свака носи други број и казује место, где треба да се окупе чланови ове или о |
| ковцу још неко честит!{S} Биће још ипак и од</p> <p>Брајковца нешто! </p> <p>Ето, зашто је дола |
| .{S} А наше жене,... и људи, и сви, чак и поп Стева, српски православни свештеник,... сви купуј |
| ижевници, па и сам Рајић и Мушицки, чак и неумрли песник неувелог <title>Горског вијенца</title |
| кћер!</p> <p>Јован прсну у смех.{S} Чак и бележник мало се не угуши, како се засмејао.</p> <p>– |
| 100" /> крајевима.{S} Али баш стога чак и Новом Саду, где је толико времена већ средиште свему |
| , –да су познавали Бранка лично, па чак и консхолари му били које у Карловцима које у Темишвару |
| препоручују по нешто ново, па да је чак и некаки Орлић и Коњовић и не знам ко пронашао новију и |
| и кокетно погледа у Јована. </p> <p>Чак и Јован умуче.</p> <p>А Јеша кад немаде с ким да полити |
| сад и немамо никакве...{S} А кад човек и оде у Карловце, ако и посети своју сестру, мислиш, да |
| о воље за шалу.{S} Тако сухопаран човек и не зна, шта је шала.{S} Поп Стеван је осетио поглед Б |
| ви као један.{S} То је наше зло од увек и било, што смо пуштали једном све, па, ето, чим га нес |
| веним с кајмаком, на који му се сад тек и већи апетит отворио, што зар хоће на њему да излије с |
| мој капелан, па временом мој наследник и у парохији и у кући? – рече поп Стева поверљивије.</p |
| итељима у школама у месту као свештеник и као природан старешина српске православне црквено– шк |
| д сваким.</p> <pb n="27" /> <p>Бележник и један одборник играју баш жандара, а остали како који |
| е Поповића о браца-Анти.{S} А благајник и бележник од то доба, чим се мало ђорну, одмах терају |
| ин, да се не пати!{S} Шат буде помоћник и заштитник удовој Матери сестрама И брату, док ови сам |
| к један пут!...{S}Други пут!...{S} Цмок и трећи пут! ...{S}И опет!...{S} Све пуца!{S} То је рад |
| на пример „вечитих правника“ доста, ал и ти хоће да играју само господина.{S} Или се и не мисл |
| помешали с осталим друштвом.{S} Учитељ и Јован, а и Бранко пристао уз њих... унели се, па дока |
| асова, а највише писарев.</p> <p>Учитељ и сувише добро познаје енергију Брајковачке интелигенци |
| од одушевљења.</p> <p>– Него морате нам и ви помоћи! – рећи ће Бранко, па употреби ту прилику, |
| шој вишој школи нашу књижевност, па сам и мами читала о Бранку и из Бранка.{S} А и покојни тата |
| ота онај кицош гаћан са свиленим перјем и китњастом крестом, што се преко дана шета и ракољи по |
| ица паропловског друштва окићена грањем и венцима, а на мосту, што води слађе на сухо, подигнут |
| дигне у вис, да му се боја и на горњем и на доњем делу танких крилаца прелива сад као седеф са |
| таву, те што живља планина с поветарцем и она живља и вољнија.</p> <p>Није дуго тако потрајало, |
| лена и Даринка, Бранко и Јован, него им и мати и тетка Ната одобравају и хвале смер.{S} А најве |
| ав, кује, док је врело.</p> <p>Ја радим и ринтам у овој кући...{S} Па, ето, како ми се мука мој |
| ра наша није још ни на столу, ја мислим и држим, нити могу на ино, а да не</p> <p>– Сад ће бити |
| зела озбиљно,– дода онај.</p> <p>Мислим и сам тако, – примети Бранко.</p> <p>У том ето још једн |
| ћи им трошне остатке животне у сребрним и златним кивотима у велелепне храмове.</p> <pb n="101" |
| нареченога у калуђерству Доситеја: њим и с тим списат и издат</title>."</p> <p>Како се обрадов |
| иког песника, седне он на лађу, а с њим и Јован Јаковљевић, па дођу доле, да баш на извору буду |
| овори, како треба да сам пријатна с њим и искрена.{S} Ја и не могу друкче ниским.{S} А он и зас |
| дошли!{S} Ко не би био рад тако добрим и милим гостима!{S} Добро нам дошли!</p> <p>– Боље нашл |
| “...{S} Не зна, како ће пред поп-Стевом и својом кћерком да га се нахвали.{S} Још да јој испадн |
| хранити и себе и дете под туђим кровом и на туђем огњишту.{S} Али колико је и то лакше, него т |
| равна само оној, што је постала с Богом и нестаће је с њим, што, дакле, нити има почетка, нити |
| осле се нашли сви пред школском зградом и чекају, да учитељ распусти децу из школе. </p> <p>При |
| дланчио, те је шиба троструком камџијом и заиграва пред искупљеним својим вршњацима.{S} А ови з |
| а цео народ прихватио свом вољом својом и српским одушевљењем.</p> <p>Како се обрадовао био Бра |
| ако би и он прешао у разговор с Бранком и Даринком, да се и он „помеша међу свет“, док су му св |
| чину собу.{S} Надвирила се над Даринком и Зорком.{S} Прекрстила их обоје изнад главе.{S} И за т |
| год овчија сира, па да га с црним луком и хладним меканим хлебом једе на мамурлук.{S} Прижегло |
| а Јаковљевићка села, као обично недељом и свецем после подне, кад посвршава послове по кући, пр |
| у себи повукао, кад се састао с Јованом и учитељем, те видео, како, <pb n="44" /> особито овај |
| штвене странке, које вру у нашем јавном и друштвеном животу, а поштено мисле.</p> <p>Јелена је |
| ајати.</p> <p>– Имали смо ми већ једном и организовану омладину. —</p> <p>– Са старачким идејам |
| свет толико на силу Бога грађа са мном и присваја?“</p> <p>– Шта сте се замислили опет саду – |
| е Даринчину радовању, те се смеје с њом и тражи, на прилику, с које стране препелица пућпуриче. |
| ми Рашићка.</p> <pb n="36" /> <p>– Гром и пакао!</p> <p>Поп Стева претрну. </p> <p>Рашићка осет |
| та је!“ мисли благајник, кад за вечером и после вечере заређале здравице, као да му је до сад с |
| лежниковицу.</p> <p>Писар се гуши сиром и залива грло белим вином.{S} Али и он наравно мисли, д |
| рили се, ваљда, лов ловећи ваздан гором и планином.{S} Но ни целим данашњим својим трудом не би |
| указа мила главица са црном пуном косом и у глави два гарава ока.</p> <p>Учитељ се стискао уза |
| се у ма се и горе патила.</p> <p>На том и остало.</p> <pb n="31" /> <milestone unit="subSection |
| пруг, ни онако нежан брат.</p> <p>У том и Тинкин Александар израстао дечко из основних школа.{S |
| када би се сада састао с госпођом Катом и с госпођицом Даринком, јер је већ једаред био с њима, |
| о, да остану у друштву с госпођом Натом и с госпођом Катом, па се отискоше у врт.</p> <p>Јелена |
| трчи тркуница, уплашена коњским топотом и зврком од кола.{S} Застане над каквом рупом, учлови с |
| Иди по светлости, ићи ћеш правим путом и не ћеш склизнути на странпутицу.</p> <p>Тако скупља и |
| же, на све стране, а све за њеном децом и својом невољом.</p> <p>Госпођа Ката остала без мужа п |
| лети.{S} Ох, полетела би Јелена и душом и телом!{S} Али мора да га притискује рукама.{S} Понда |
| част пламичак.</p> <p>Ти си сад и душом и телом лептир, – рекла му је мати, када га испраћала у |
| на део комшилук, само не зна поп Стеван и ви; а и пошиница је већ омирисала. –</p> <p>– Неће го |
| е са свима.{S} Убезекну се и поп Стеван и госпођа Рашићка.</p> <p>– Па што тако нагло?</p> <p>– |
| твар још није готова, – теши поп Стеван и њу и себе. – Све ће то још бити, како треба да буде.{ |
| зив, ујаку за љубав, да неје ту и Јован и да не осећаше збиља потребу, да се одмори.{S} Готово |
| ав, која их привлачи.</p> <p>Тако Јован и Бранко гледају у отворено море, у јаван живот свој ка |
| погледом), резултат је био, да су Јован и Јеша на једаред укрстили своје деснице, држећи пуне ч |
| но знала.{S} Само ће је донде још Јован и Даринка поучити, где треба да рашири руке, где да их |
| ри пут.</p> <p>– Лаку ноћ!</p> <p>Јован и Бранко се одвојише.{S} И оде сваки својим путом.</p> |
| итељ Богом повереног му стада одликован и постао конзисторијалним присједатељем.{S} Више шта, м |
| ља дође, а мени ти се не зна ни благдан и свагдан.{S} Ни на кога се, слатка, ослонити, ни колик |
| погледа милокрвно у њега, откиде један и задеде га себи на груди, а други пружи Стајићу.</p> < |
| S} А ко је томе крив?{S} Као да и један и други избегаваше интимнији разговор.{S} Бранко би теш |
| ругога у тихој луци, у којој се и један и други озбиљно спремају, да сваки својим путом отисне |
| дан по један остане редовно Марку дужан и сваки одбије тек од рачуна, што га он по каткад с ким |
| .{S} Колико је попа Стева био задовољан и сретан, како му сестра привређује, толико је уздисао |
| војих учених синова, на које, сиромашан и онако, троши своје силно благо.{S} Можда је и трагичн |
| је задро у озбиљан живот; али је искрен и прост.{S} Обадве још у оном добу девојачком, у ком по |
| ле, шта су стекли и трудољубиви Орфелин и учени Соларић, па мудри Доситије и преблаги Милован В |
| огледаше онамо.</p> <p>Ако крик Јеленин и неје био по оној ноти, коју је млади учитељ навио на |
| ила Славнића.</p> <p>Честит био домаћин и на гласу био чика Пера.{S} А Славнић официр у граници |
| та ће <pb n="32" /> бити у свету.{S} Он и његова најближа околина с најближим посредним, па и н |
| {S} Ја и не могу друкче ниским.{S} А он и заслужује, да је човек с њим искрен.{S} Па ја га и во |
| -Стевана, ето, неје ни приметила, да он и не оде на звоно у цркву; неје ни приметила, да у Брај |
| ао, не пријања, баш Бог зна како, маџун и скоруп!...{S} Па... најпосле, шта су стекли и трудољу |
| сим што је јуче у певачкој школи пробао и њен глас, али са свим онако хладно и озбиљно као и ос |
| ко далеко одлагати.{S} Ко је рано легао и рано се оженио, није се покајао.{S} Не ћеш се, ваљда, |
| знурену и понижену Србију на ново дигао и ударио темељ политичкој и државној слободи донде забо |
| ојима је, чини му се сад, и чешће могао и требао мислити, ако ничега другога ради, бар да сад н |
| ке браца Рада слуга, па је љуто зауздао и подланчио, те је шиба троструком камџијом и заиграва |
| Бранко одговорио, како је у очи исмејао и ујака и Рашићку, и. т. д. </p> <p>–Јух, јух, јух! –- |
| у своју кућу.{S} Па то је прилика, као и мало да се боље позна. </p> <p>Попина Јелена...{S} До |
| аку кап млека, којим га је одојила, као и под онога, који јој сваку сузу, што је негда над њим |
| бор, који је пратио Бранка од Беча, као и целу светковину у забуну.{S} Тако Бранко преноћи на П |
| ироте удовице.{S} Ти си, да Бог ме, као и удовица, кад немаш мужа...{S} Александре, хоћеш ли се |
| Боже мој, секо. – рећи ће, до душе, као и до сад, Ката Нати, – зар то мора бити?</p> <p>– Немој |
| исто тако потребни ваљани учитељи, као и у вароши, ако не још и потребнији.{S} Ето, он је крат |
| и...{S} Да Бог ме, ти си јој, рећи, као и отац, како си је примио од мене место њена оца.{S} Ја |
| је јунак, који зна и рећи и утећи, као и на страшну месту постојати, па не жали, ето, ни крв п |
| ележниковица нежно продрмуса руком, као и нехотице, своје шишке на челу, па лаким погледом прол |
| ад које се било то друштво састало, као и на то, даа је у кући већ било речи и о томе, да ће се |
| сто толико правично или неправично, као и они, који се не хвале, да „раде за народ“.{S} Свештен |
| емој ти ту мени! – одговориће опет, као и до сад, Ната Кати.– Знам ја, шта је дечија радост.{S} |
| темељу, или ће пустити зета у кућу, као и њен отац, па како Бог да.{S} Тек док је ње живе, не п |
| и–или“ вели Јован:</p> <p>– Са свим као и његова назови– ујна, – примети бележниковица са знача |
| али са свим онако хладно и озбиљно као и осталих?{S} Синоћ га је дуго и дуго чекала на прозору |
| у Брајковцу, па зна и црквене скоро као и брат јој. </p> <p>И тако се искупило прилично друштва |
| {S} Додијало им овде гоњење за веру као и у Турској, па се просто одселили у Русију, па тамо на |
| а мислиш?{S} Сам му писао, па му послао и путна трошка, само да дође.</p> <p>– Бога ти, прекину |
| – рече Бранко галантно, колико је знао и расположен био. – Три године је скоро, како несам био |
| тата, каже, тако је све нешто спомињао и Бошњака и Србијанца и Херцеговца и Сремца и Бачванина |
| а Бога зна, за што је Тинкин муж пропао и заблудио у свет!</p> <p>Исто тако неје могла, а да не |
| оводаџија, па, ето, под старост дотерао и дотле.{S} Мучна улога!{S} Неблагодаран занат!{S} Ама |
| а доведе Бранка кући, ако је то сматрао и као неки начин, да би свој стари грех према сестри и |
| му сестра привређује, толико је уздисао и био несретан за својом покојном...</p> <p>Дође у Брај |
| куће, водио би ме собом на сваки посао и говорио би ми, како се шта ради.{S} Па сад се дивим м |
| бини овостраних Срба?{S} Где је ускрсао и где је сахрањен последњи сан овостраних Срба, – војво |
| беле,</p> <p>– А лепу је буквицу очитао и уји и својој несуђеној пуници!</p> <p>Госпођа Јеца св |
| пред зору заспао био.{S} Али чим устао и обукао се, опростио се са свима.{S} Убезекну се и поп |
| >Њихов жагор само је, да Бог ме, увећао и онако велики жагор, што се разлегао по пространим ход |
| серијом.</p> <p>Једва око поноћи дошао и Дабижић до речи, да наздрави оној идеји која живи у с |
| не примети њену неприлику, јер сад ево и бележника са благајником, а са бележниковицом иде опш |
| убави!), док „деца“ не дођу.</p> <p>Ево и наше деце! – повика госпођа Јеца, кад виде своју кћер |
| м лаким песмама, опевајући му разумљиво и са жарким родољубљем витешка дела наших предака, стар |
| зна, каквим је блатом каљала име његово и његове матере, да замаже очи слабом човеку, па да себ |
| нио.</p> <p>Даринка се смеши, ал готово и не разуме, шта ови говоре.{S} Њој је и то друштво и т |
| да.{S} Зна он, дакле, шта је то Српство и родољубље, а од како се зна, исповеда се <pb n="62" / |
| равила и на Брајковачко певачко друштво и на сврху, рад које се било то друштво састало, као и |
| шта ови говоре.{S} Њој је и то друштво и таки разговор нешто ново.</p> <p>Јелена гдегод стане, |
| о јој поклонио браца Јован; а зна много и на изуст.{S} Па библиотека њена броји већ и десетак к |
| иљно као и осталих?{S} Синоћ га је дуго и дуго чекала на прозору, и он не дође.{S} Бар да је по |
| огу преко колена, па мисли.</p> <p>Дуго и дуго му нису таке мисли долазиле на памет, па се упео |
| је „црква под небесје, олтар часни брдо и долина, тамјан мирис, што се к небу диже из цвета“ и |
| ајник. – Ако је дошао, за цело је донео и коју боцу из Варадина.</p> <p>Ја сам му рекао, до душ |
| на кола и ували у седиште.</p> <p> Сео и кочијаш.</p> <p>Таман Трива притегао узде и замахнуо |
| е.{S} Па се у жалости својој, кажу, био и заверио, да не ће никад довести у своју кућу страну ж |
| толико за свој род, можда би пришио био и златну јаку“, казало се у неком листу, оглашујући њег |
| е „сад одмах“ доћи, па је устао већ био и пошао.{S} Али је баш дошла у разговор најзанимљивија |
| ким показао.{S} Више пута му је баш био и одвратан, што је „таки“, као што о њему суђаше „матер |
| и усклик: </p> <quote> <l>„Ао свете мио и премио,</l> <l>красно ли те вишњи удесио!“</l> </quot |
| ачки збор.</p> <p>Све то учитељ покупио и наговорио, да се здруже.</p> <p>Одоше у учитељеву соб |
| ића.{S} Учитељ га већ набавио, уоквирио и украсио њим собу.{S} Али то је и једина слика у целој |
| који хоће све да разумева; па је мотрио и Јелену.</p> <p>Благајник седи, па посматра све око се |
| ди, да се ради око начела, што она, ако и не може да схвати, ипак осећа, да је лепо и добро, ка |
| ..{S} А кад човек и оде у Карловце, ако и посети своју сестру, мислиш, да сме то њој казати?{S} |
| и, да би се од мене могао истесати, ако и не какав практичан ма и мали Лоренцо Штајн или Некер, |
| ли осећа, да је питомији према њој, ако и не примећава, како је то необично брзо дошло.</p> <p> |
| , поквариће јој се кћи поред ње.{S} Ако и зна, да све, што се догодило у кући поп-Стевиној, нос |
| <p>– Господо, – диже се бележник, – ако и јесте лепи српски обичај, да се тек са печењем почиње |
| нео још, тако рећи, пре зоре.{S} Па ако и неје могао никога разуверити, сам је себе тешио... </ |
| рекао би, још већма чује, како јој јако и нагло бије рођено срце.{S} Но ипак осети, да неко бли |
| ва, његова најмилија тема, о томе, како и за што наш народ пропада; Јеша воли да „политизира“, |
| ујне звуке, што јој највећма годе онако и онакве, какви јој ваљда брује и у души... </p> <p>Пре |
| Ви сте мушки увек тако комотни!{S} Тако и чика!{S} Само да га нико не дира! – нашали се и Јелен |
| и данас зову Давину тејком.{S} Па тако и сви у селу, и старији и млађи.{S} Кадгод је у Игњатов |
| ове на супротивне стране, па им се тако и путови укрсте, не ће зар један на другога, већ један |
| нам се изненадила.</p> <p>– Ја сам тако и уговорио с Јованом.</p> <p>– И не питаш, где ти је уј |
| што тражи.{S} До подне је још како тако и прошло; него после подне се отегло као цео дан.{S} Је |
| а се спреми за село, – дочека исто тако и жедни писар.{S} Онда ћемо после певања код Марка, – п |
| дете, простирући меке рубине исто тако и под онога, који јој пеленом загрчава сваку кап млека, |
| ена обрадовала својој другарици, толико и више криво њеној матери, госпођи Јелисавети, Рашићки, |
| би имају своје Карловце.{S} Осим толико и толико знаменитих Срба, који у Карловцима или поникош |
| ико радује том Јелена и Даринка, Бранко и Јован, него им и мати и тетка Ната одобравају и хвале |
| већ једног дана прошетају деца, Бранко и Јелена, по Брајковцу испод руке Поред оне премудре Ка |
| ходамо а вас нема!</p> <p>Јован, Бранко и учитељ се упутили девојкама.</p> <p>Колико Јелена сло |
| учи глава од неко доба.{S} Свуда Бранко и само Бранко!{S} Успалили сте се као...</p> <p>Рашићка |
| а српскога.</p> <p>Ту књигу узео Бранко и вечерас да чита.{S} Али, као обично, кадгод је, било |
| амо кући.</p> <p>Тамо је вечерас Бранко и Јован.{S} Чим су вечерали, дошао је Јован по Бранка, |
| > <p>Тек обадвема беше у тај мах Бранко и његов нагли одлазак у мислима. </p> <p>Као да осећају |
| вени, па затрепта очима. </p> <p>Бранко и сам осети, како је оштро то рекао, па не ће ни да му |
| та, ваљда, резултат је био те на широко и на дугачко развезене орације, којој неје ништа сметал |
| интимнији разговор.{S} Бранко би тешко и дошао у Брајковац, на ујаков позив, ујаку за љубав, д |
| за вино ил ракију.{S} Него док трајало и његове и женине сиротиње, даде све до последње крпе, |
| <p>- Боже мој, – опет она, али сад мало и с прекором, – тако ти лежи на срцу!</p> <p>– Ето ти ј |
| подеси згодна прилика, кад сам се мало и надао! - одговори Јован те наслони пушку уза зид. – В |
| ћу ја децу пустити.{S} Него морам мало и школу отворити, да уђе чиста ваздуха унутра.{S} А мож |
| што треба.{S} Госпођа Јеца се као мало и поутеши, али... тек... тек...</p> <p> А Јелена се сад |
| , како је оно учитељ отишао онако нагло и срдит с њена прозора, неје ни била с њиме, осим јуче |
| е пропустио већ толико силно пиво, бело и црно вино и све, што рекао онај, осим петролеума.{S} |
| нко Стајић.{S} На њему лако летње одело и сламњи шешир.{S} У руци држи некакву књигу, а на бео |
| ој, у Хрватској и Славонији, могу смело и поносно довикнути: „Нови Саде у заман ти хвала, када |
| ка.</p> <p>– Збиља!{S} Па ту је за цело и она.</p> <p>– Не знаш ништа?</p> <p>– Шта да знам?</p |
| че, а мало разабира за оно, што је било и шта ће <pb n="32" /> бити у свету.{S} Он и његова нај |
| још већма заволеше, замилова се Данило и Ната.{S} И чика Пера благослови брачну свезу њихову.. |
| доносио у ћупи вина, а код њега се пило и ликовало по често.{S} Но да је био таки гениј, као шт |
| уши, па их омутком сена из кола истрљо и по леђима и по ребрима и по ногама.</p> <p>А на Натин |
| изволе они најпре к нама доћи.{S} Знамо и ми варошки ред.{S} Ал по мени могу и изостати, – рекл |
| помиње:</p> <p>– А да за то сам га тамо и послала</p> <p>– Александра?</p> <p>– Да, Александра. |
| У том начеоник, као да њих тројице тамо и нема, запева своју најмилију, тихо, по свом начину, т |
| .{S} Чика је одобрио.{S} Треба да одемо и код тетка-Тинке.</p> <p>Нова неприлика за Јелену.{S} |
| И још се од нас захтева, да потпомажемо и књижевност, да купујемо и растурујемо књиге, да...{S} |
| а потпомажемо и књижевност, да купујемо и растурујемо књиге, да...{S} Како ко проговори, зине н |
| исмо ништа свршили, који једва да умемо и слутити, како се води туђа брига, једва да и назиремо |
| о! – додаће Бранко. – У ову недељу ћемо и ми овде да држимо своје село у корист преноса и споме |
| > увести унутра!“</p> <p>– Да приредимо и ми овде какво село у ту цел!{S} Предложи учитељ.{S} С |
| од имати у кога да се угледа; а почнимо и ми паметније са собом, да видиш, не ће ли и он окрену |
| оглашујући његову смрт изненада.{S} Но и да му је све седморо деце заживело; хватао би се крај |
| еда постојано у очи, и, што му се давно и давно неје придесило, – поцрвене, е, поли га, Бога ми |
| о неје никоме казао, јер би морао јавно и повући реч на траг.{S} А повукао би је за цело, као ш |
| утврђава њено српско васпитање кућевно и школско.{S} Но, што код свега тога не пада њему ни на |
| улицом.</p> <p>Дође јој од пре редовно и госпођа Рашићка, те разговарају, на прилику, о врту, |
| е и народњачке странке, те држи редовно и народњачке новине.</p> <p>Него зна Јеша, да споји и п |
| ао и њен глас, али са свим онако хладно и озбиљно као и осталих?{S} Синоћ га је дуго и дуго чек |
| каква је вера.</p> <p>– То ти је једно и исто.{S} Кажи младости јуност или омладина, младост ј |
| је увек, каже, говорио, да је то једно и треба да буде једно.</p> <p>Зорка већ опет дотрчала с |
| од видиш да је њено, све је то слободно и, што она каже, „божије па наше“.</p> <p>– Па шта тебе |
| ложи учитељ.{S} Стајић скочи одушевљено и још одушевљеније прихвати учитељев предлог.</p> <p>Јо |
| {S} Дете не треба никад да је напуштено и остављено, можда, доброј срећи и само себи, кад му је |
| пролећно сунце, па одсјајује непомућено и у веселим очицама и са ведрог чела, па јој се ведрина |
| већ толико силно пиво, бело и црно вино и све, што рекао онај, осим петролеума.{S} Но он сам, т |
| ; ако га се, може бити, кадгод случајно и сетио био!</p> <p>Мора бити кадгод нешто од њега...{S |
| це се окрену Зорци.{S} Дете спава мирно и тихо као анђелак.{S} Румен је прелила по обрашчићима. |
| ао, кога се он доцније тек онако свесно и савесно латио, те га и онако сјајно извршио, да је од |
| Да Бог ме, да су прорешетале и на ситно и на крупно решето и садашњост.{S} Тако госпођа Рашићка |
| к, ето, брзо прође време, кад се обично и госпође сеоске враћају кући из посете.{S} Па сад се т |
| од носа, – проговори поп Стеван одлучно и као да некога љуто хоће да укори, а опет да изгледа и |
| л, ја ипак држим, да то мора бити мучно и досадно непрестано капати над књигом.</p> <p>– То ме |
| за љубав; Могла сам ја и без тога лепо и красно живети, где хоћу, а овако...{S} Ух, ух, ух!{S} |
| може да схвати, ипак осећа, да је лепо и добро, кад сене само толико радује том Јелена и Дарин |
| и за њену ћер.{S} Побринула се та добро и за себе и за њу.{S} Знаш ли ти, да ће она израдити ко |
| дозна, ко је дошао.{S} Баш му то добро и дошло.{S} Нема ти, вели, несноснијег посла, него глед |
| се журимо на Дунав.{S} Сад треба скоро и топ да пукне.</p> <p>– Децо, ја то не ћу моћи све изд |
| могао момку одмах с неба па у ребра: то и то је.{S} Из далека добар косач замахује.{S} Међу нам |
| се потуца и пребија по селима.{S} Ја то и опет кажем.{S} Оно јест да и у вароши може бити опет |
| вадесет и толико година?!{S} Учим ја то и говорим.{S} Од како је Брајковца и *Брајковчана, нису |
| ова, бог ме, ни онда, када би Јелена то и споменула, не би смела запитати: „За што је отишао?“< |
| зори деле ужасном провалијом.{S} Нуз то и зазираше од њега, да му кадгод не пребаци, па још, мо |
| обра мисао, што му паде на ум, а нуз то и мирисни фрушкогорски ваздух красне летње ноћи учинише |
| ујака:</p> <p>– Гадно је од вас, што то и++ спомињете!</p> <p>Поп-Стеви се смрче. </p> <p>– Дер |
| орешетале и на ситно и на крупно решето и садашњост.{S} Тако госпођа Рашићка неје могла да проп |
| јединице јој кћерке, па ће онако срдито и опет по толики пут:{S} Па баш сад?!</p> <p>Та, за кој |
| ка“ Јакова Игњатовића...{S} Ту је често и мајсторица, па и Криста. („Боље да ми је ту, него да |
| описе по политичним листовима, ко често и уводне чланке, ко хоће да ствара јавно мњење?{S} Људи |
| ваћеш га, ако сачуваш душу и срце чисто и не окаљано.{S} Твоја душа и срце сад је као онај прах |
| а иду. <pb n="61" /> Понда мисли, а што и да дође он амо?{S} Ваљда га се тиче когод овде?</p> < |
| седи и зева код играча.{S} Него за што и не би?!{S} Често се после картања развезе и пијанка.{ |
| и држао узде, и знало се, бојаги, нешто и видило се, тобож, некога рада, макар да се заман вика |
| леном.{S} Као да јој је сад крива нешто и она, па се боји, поквариће јој се кћи поред ње.{S} Ак |
| оспођа–Натом.{S} Давина се одавно нешто и својака с Јаковљевићима.{S} Једаред јој донео покојни |
| песама и других ствари читали по нешто и из „<title>Мезимца</title>" или из „<title>Басана</ti |
| рижиже сунце.</p> <p>Поп Стева приденуо и ручник за рупицу испод врата у своју хаљину.{S} Госпо |
| p> <p>~ Ено га, стриже ушима!{S} Кренуо и он! – пришапута писар милостивој госпођи бележниковиц |
| <p>– Што зна цело село, мора знати бар и натарошевица, – обрецну се она.</p> <p>– Ја ништа не |
| S} Па би добре маме, да прозру мало бар и у будућност, макар да отшкрину крајичак непрозриве ко |
| ни мислила.{S} Кнежевић је, вели, добар и ваљан млад човек, прилика таман као наручена за њену |
| ни ја, одмах с кола.{S} Останите макар и који дан дуже...</p> <p>– Ха, то је добро.{S} Понећем |
| читељ дошао, бележник, благајник, писар и други певачи већ су се договорили, како ће после пева |
| о ни свога имена данас.{S} Писар, писар и само писар, од кудгод ко иде.{S} Е, па то боли!{S} Он |
| женскиње!</p> <p>— А ми? – повика писар и бележник.</p> <p>Благајник погледа учитеља, што значи |
| {S} Чувај се, да ти их не препали ветар и сунце преко поља, те да не кажу сељани. „Каква ми је |
| дио, осећао се туђ према њему, туђ, јер и оне сродничке пажљивости беше већ нестало у себичному |
| у, па нек учи Лепо је дати дете и у лер и на васпитање; али треба, Бог ме, женском детету још м |
| вом или грлицом, често би гурнула матер и тргла је иза сна, да је ова преплашено упита, шта јој |
| шао.</p> <p>– Морам најпре питати матер и чику. „Ја не знам за што, али чики није нешто право.{ |
| Јелена упрла очи у Бранка.</p> <p>– Мир и покој свачијим костима под земљом!{S} Али када се тим |
| е о клинцима једне чакшире, стари шешир и зимски капут.{S} Иначе јако упада у очи празноћа и не |
| и ћете после њих доћи на ред, – одговор и онај.</p> <p>– Хајдмо ми дотле на пиво! – предложи бе |
| /p> <p>У то дође и Маца, те се разговор и због тога о томе прекиде.{S} Но Ката неје пропустила, |
| анастирскога воћнака уз искрен разговор и ватреног Радованца.</p> <p>Кнежевићу добро дошло било |
| рос је поранио.{S} И кад је видео жагор и необичан живот по Карловачким улицама, које несу тако |
| Јелена... ох!{S} Она чује Миланов глас и топи се од милине као масло на топлој прженици... </p |
| а ствар неје туђа ствар, него свију нас и свакога појединца подједнако.</p> <p>– Синко, то су т |
| алуђерству Доситеја: њим и с тим списат и издат</title>."</p> <p>Како се обрадовао тој књизи!{S |
| и довољно разумети.{S} Дође му на памет и Даринка.{S} Чудновато!{S} Од њена суда као да највише |
| разна одређена места.{S} А вуче га опет и тамо на овај пут, што води из Брајковца у Карловце.{S |
| еван, – а да што сам ја ту већ двадесет и толико година?!{S} Учим ја то и говорим.{S} Од како ј |
| рашину и отворио је, а то „<title>Живот и прикљученија Димитрија Обрадовића нареченога у калуђе |
| ет.</p> <p>Из мисли га трже весео кикот и клицање.{S} Таман да се дигне и да види иза џбуна, ко |
| и сад опет баш та сталност, та строгост и озбиљност у карактеру Бранкову улеваше му то јачи заз |
| према нечему неизвесному, где се радост и слутња слива у једно, како још никад неје осетила бил |
| дар, неуморни труд и сувремена ученост и Рајића и Мушицког дуго ће остати узором омладини, кој |
| а песмом, па паде у неку сентиметалност и кокетно погледа у Јована. </p> <p>Чак и Јован умуче.< |
| звезда, која му је јасно показивала пут и светлила му, да не залута.{S} Већ да му увређена љуба |
| опет покојни Ђура, као што је један пут и рекао од прилике тако нешто. </p> <p>Ено, матори се м |
| мо што се и сама за времена скрила, већ и пун сен округле багреме, једне од оних, што су засађе |
| лаве“ На преудају неје ни помишљала већ и деце ради, а дакако, још је била држећа и млада доста |
| , па још млада за беседу!{S} А била већ и пре тога као ученица више девојачке школе на беседи с |
| за то.{S} Та, адвоката и онако има већ и сувише.{S} А у државној служби, опет, не да се пропев |
| м покушају певачкога друштва.{S} Па већ и онако имала би да га пита много, много, да га пита, с |
| иши позив“.{S} Тај виши позив он је већ и вршио као члан неке путничке глумачке дружине, где је |
| изуст.{S} Па библиотека њена броји већ и десетак које „<title>Дарова доброј деци</title>“ од ч |
| е Јелене и да допру до Стајића, док већ и он не дође у двориште свога ујака.</p> <p>Та „дивна и |
| мо, колико је грких пилула прогутао већ и данас од бележниковичина пецкања!{S} Дотле га је пањк |
| , да се одмори.{S} Готово да је био већ и заборавио на ујака; а кад га се и сетио, неје имао по |
| {S} Упамтите, други пут!{S} Ево нас већ и код наших.</p> <p>Под орахом на сред дворишта већ пос |
| ни најубедљивији разлози.{S} А Кнежевић и опет не пропусти, да не примети, како би му врло жао |
| о има право, да Бог ме, – рече Кнежевић и трже руку.</p> <p>– Шта је теби? – пита изненада Јеле |
| ви, дакако, госпођице, примети Кнежевић и истрже своју руку.</p> <p>Јелена хтеде да проговори, |
| , па да је чак и некаки Орлић и Коњовић и не знам ко пронашао новију и згоднију кошницу. „Србин |
| ,... сабор!{S} Треба вама Стратимировић и Бах.{S} Каква слободна штампа?{S} Грдити своје стареш |
| мањи и већи књижевници, па и сам Рајић и Мушицки, чак и неумрли песник неувелог <title>Горског |
| нешто ново, па да је чак и некаки Орлић и Коњовић и не знам ко пронашао новију и згоднију кошни |
| акшић, Владислав, Шапчанин, Лаза Костић и други.{S} Језик народни презрели беху у оно доба сви |
| ојица савесно кроје једрила за пловидбу и кују котву, која има кад тад да их овде или онде закв |
| витешка дела наших предака, стару славу и нове невоље од Немање и Косова до данашњег дана; па ј |
| остане, тај издржи конкуренцију његову и буде бољи од учитеља свога.{S} Па ко се опет смотава |
| одушевљено говорила о преносу песникову и још више: одобрила и то, да је учитељ Кнежевић ваљан |
| а најстарија просветна завода у српству и с ове и с оне стране Саве и Дунава?{S} Је ли треба сп |
| сти мисао за којом новином у пчеларству и воћарству, колико је он могао о њима дознати, кад би |
| самопоуздањем, које појачава само снагу и наду млађаних душа и приличи њихову добу, а и не слут |
| мо и ми варошки ред.{S} Ал по мени могу и изостати, – рекла јој је са свим озбиљно госпођа Раши |
| ње већ четири године.{S} Па има послугу и од Триве.{S} Криста јој је послушна, па радилица, па |
| оред стола, проглади прстима кроз браду и лако се накашља.{S} Узе округли ћелепуш са стола, па |
| ћ се сетио свога калфовања у Новом Саду и својих љубавних пустоловина по Темеринском друму и Ка |
| ога српства.</p> <p>И политичку слободу и књижевни препорођај овековечио је Бранко Радичевић, о |
| и оној идеји која живи у српском народу и одржава у њему свест, да не клоне у тешкој ноћи искуш |
| него им и мати и тетка Ната одобравају и хвале смер.{S} А највећа је њена радост, што ће у тој |
| ма.{S} А ови завидљиво гледају, гледају и диве се... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>– |
| а својих кћери, морају већ да помишљају и на зетове.{S} Ја кажем, Стефане родитељи...{S} Да Бог |
| не занима разговор удовица.{S} А имају и оне, да претресу малу своју књижицу из свог ђаковања |
| и Коњовић и не знам ко пронашао новију и згоднију кошницу. „Србин да нешто изуме, кад је памет |
| ут или ни један пут оде на катихизацију и да задржи достојанство над учитељима у школама у мест |
| твојего...“ Он зна само за матер своју и више ни за какво добро. </p> <p>– Да, и опет велим, – |
| коларевој сестри оте се, Бог ме, у шаку и једно: „Хи!“</p> <p>И остали сви погледаше онамо.</p> |
| а тамо буду на беседи и Бранкову дочеку и не знајући, да железни воз из Пеште не ће доћи тога д |
| ижевност, па сам и мами читала о Бранку и из Бранка.{S} А и покојни тата, каже, тако је све неш |
| тога, па да га види Бог и њега и Тинку и синчића му!{S} Али Арсенију се други занат боље свиде |
| чким несташицама дирнуо у живац и мушку и женску омладину народну; та што је најглавније, уз ст |
| {S} Па је већ ето, време, да се на селу и госпође враћају са села, кад се и коло око крста рази |
| дно), Стефане; Јелена ће певати на селу и ићи ће са мном у Карловце на свечаност.{S} Је л да ти |
| вче, да те пољубим, – рече чича учитељу и привуче му главу, те га цмокну у чело...</p> <p>– Гос |
| ранкову срцу узавре.{S} Поцрвени, па му и самом криво, што, ето, избаци нешто налик на „курисањ |
| ити тек, као жена, као мати.{S} Дође му и ујакова реч на памет; „Ваљда не мислиш, да ћеш вечито |
| г присједатеља.{S} Право рећи, брује му и зује у глави још од синоћ, како му је „његова“ напуни |
| д дао што за душу његову или за жену му и сина, и њих би метнуо на кеца или продао за вино ил р |
| у учитељ из свег срца, е, заиста ћеш му и поверовати, да му срце хоће већ да пукне од среће.</p |
| о, опет, и да оде, а да се не јави њему и његовој матери. </p> <p>У тај мах провири Даринка на |
| ата седе још, па разговарају о којечему и прежваћу данашњи разговор, што су га имале с госпођом |
| бавних пустоловина по Темеринском друму и Казанџијској улици, па се човек „дочепао лепа друштва |
| са својим првим возом...</p> <p>Освану и тај дан.</p> <p>Још у јутро рано поврве народ у свеча |
| елена била тамо у вароши код ње у стану и ишла у „лер“; како је не знам какав рачун направила, |
| мисле кући; него де једну, де још једну и таман сад наручили, да им Маркова домаћица испржи кој |
| му се широко поље, да их обадве, Јелену и Даринку, испоређује и пресуђује, пред самим собом.{S} |
| тетку, браћу, сестру, другарицу Јелену и...{S} Онај господин, што је био ономад с Јованом код |
| а га поверљиво слуша, али се сад окрену и предаде преда се.</p> <p>–Ја ћу да се срдим на вас, – |
| м крају српства, а у суседству изнурену и понижену Србију на ново дигао и ударио темељ политичк |
| тару књигу.{S} Кад стресао с ње прашину и отворио је, а то „<title>Живот и прикљученија Димитри |
| анас дух времена.</p> <p>Стајић уздахну и не одговори ништа. </p> <p>Попина Јелена од оздо, исп |
| тељев предлог.</p> <p>Јован се насмехну и не мога да не покаже своју сумњу.{S} Кнежевић му дока |
| још није готова, – теши поп Стеван и њу и себе. – Све ће то још бити, како треба да буде.{S} Ни |
| ости што од умора. </p> <p>Е,сад грљењу и љубљењу нема, мислиш, краја.{S} Цмок један пут!...{S} |
| а.</p> <p>Јелена базазлено слуша и попу и Бранка.{S} Са свим је излишан био притисак госпођа-Са |
| били које у Карловцима које у Темишвару и Бечу.{S} Најпосле, и то неје немогуће, неје ни ружно; |
| а се придружи бележнику, Јовану, писару и благајнику.</p> <p>Ох Боже! – заплакала се Јелена, ка |
| вној“, у разглашеном Карловачком шилеру и „<foreign xml:lang="de">Slibovitz</foreign>“-у.</p> < |
| Рећи ће тако с њим две три (опет у миру и љубави!), док „деца“ не дођу.</p> <p>Ево и наше деце! |
| ходнику уживају летње вече у разговору и теочинцу, Јелена је у својој соби.{S} Неје палила све |
| петнаест пута нудише владичанску митру и он је петнаест пута одби, да може мирно у својем скро |
| мора збиља дивити нашима старима, да су и толико прибрали, а без рационалног газдовања.{S} Дана |
| познаје Јецу Рашићку, – наравно, да су и оне биле исто тако искрене и исто тако слатке према њ |
| покојни Игњат Јаковљевић жив, знала су и господа из жупаније пут, који води амо.{S} Сам пресве |
| паст, вратат, прсат, плећат, – па то су и грла,... мој брајко!</p> <p>За то благајник ужива, шт |
| ло.{S} Ту је Јаковљевићкин Јован.{S} Ту и попин сестрић.{S} Понда, ево, и ове!</p> <p>Тејка Дав |
| не одговори ништа..</p> <p>Данас је ту и Даринка, па се свако труди, да се што боље представи |
| јаков позив, ујаку за љубав, да неје ту и Јован и да не осећаше збиља потребу, да се одмори.{S} |
| о послужи.{S} Она је, тако рећи, Игњату и свећу додржала.{S} Има род рођени, па неје тако, што |
| и о свом бићу, о позиву својем у животу и не подударају, ипак им бродови стоје још мирно један |
| ако склапа брак, тај темељ свему животу и поретку у друштву! </p> <p>То ли је, дакле, узрок, да |
| ју се други занат боље свидео.{S} Карту и чашу заволи већма него спас душе своје, него кућу и п |
| ш не спаваш, сејо?</p> <p>– Ево, сад ћу и ја. </p> <p>Даринка духну у свећу.{S} Угаси је и леже |
| га учимо!{S} Ја то увек кажем, а то ћу и сам урадити: треба више учених људи да се помешају у |
| : јер ја, као интелигентан човек, знаћу и умећу боље удесити свој рад, те ће моји сељани имати |
| <p>– Ваша је мати врло добра.{S} Знаћу и њој захвалити, – рече Бранко галантно, колико је знао |
| оћи у Брајковац.{S} Радићу, економисаћу и поучаваћу овај свет у рационалној економији.{S} Хоћу |
| приказ Јованов, па пружи руку Кнежевићу и неусиљено се рукова с њим. ·</p> <p>Кнежевић се руков |
| више у народу врило о Бранку Радичевићу и његовој прослави.{S} Одмах сутра дан после оног велик |
| а Бог ме!{S} Положићу докторат, свршићу и ту формалност; понда ћу доћи у Брајковац.{S} Радићу, |
| и већма него спас душе своје, него кућу и породицу.{S} Да је когод дао што за душу његову или з |
| шину с хаљина.</p> <p>Ката отрчи у кућу и спрема воде, да се гости умију.</p> <p>– Триво, – кре |
| з тога понора, где све заудара подлошћу и нитковством!..</p> <p>Дивна летња ноћ с месечином пов |
| ли га, дакле, обасипа толиком нежношћу и пажњом на, која је повод, да је мати његова морала из |
| и се, Бог ме, протекцијом или умешношћу и даље докотурали.{S} У нас немају ни појма о томе или |
| јутро рано поврве народ у свечаном руху и са свечаним расположењем на станицу Дунавску у Карлов |
| } Данас је неколико пута питала и брацу и сеју, кад ће, за Бога, већ једаред то почети?{S} Али |
| вчић, Јеша Дабижић.{S} По опаљеном лицу и испуцаним рукама види се, да је вредан човек.{S} Не б |
| ико је и то лакше, него трпети пијаницу и убојицу мужа, који сав свој кив, сву своју несрећу у |
| ега, код Јуде, и мед за божићну чесницу и зејтин за кандило, што ће да припали пред свог свеца. |
| а окрене пећци леђа, наглади своју цицу и клима главом.{S} Марко се врпољи <pb n="14" /> и увиј |
| {S} Онда му је његов виши позив на срцу и на језику.{S} Тужи се на цео свет.{S} Младу човеку не |
| више у шали, – кад већ знаш и за зубачу и за филоксеру.</p> <p>– Шала на страну, Бранко.{S} Ал |
| мо тоне на ту страну, па му вуче и душу и мисао за Даринком.{S} Јелена живахна, разговорна, иск |
| аз!{S} А сачуваћеш га, ако сачуваш душу и срце чисто и не окаљано.{S} Твоја душа и срце сад је |
| тре.</p> <p>– Јух! – зачу се у исти мах и из собе у неколико разних гласова.</p> <p>Ката баш би |
| његову срцу, туђ, јер предвиђаше, да их и мишљење и назори деле ужасном провалијом.{S} Нуз то и |
| служба.{S} А свако је одевено, враг их и с девојкама, по најновијем журналу, не стиди се прве |
| а да преврне, доста да спомене и мртвих и живих, и када се збије у самоћу, а камо не ће, кад их |
| м прозору поразбацано неколико старијих и новијих бројева од разних година политичких новина, ш |
| <p>Учитељ одустаде на то од политичких и економних питања, па стаде код „чиче“, (тако Брајковч |
| и младачким несташицама дирнуо у живац и мушку и женску омладину народну; та што је најглавниј |
| е светују о том, како да се и Брајковац и Брајковчани покажу том приликом. „Треба <hi>народ</hi |
| се леђима на зид, где је већ отрљо креч и углачао га од тешког наваљивања; пребацио ногу преко |
| а, него баш од дуга времена, можда, баш и од жеље, да увеличају само једном згодицом више своје |
| ама не паде ни једне речи, која би, баш и по госпођа-Катину мишљењу, на Даринку утицала разврат |
| љубазни.</p> <p>Јелени, неје крити, баш и одлану чисто нешто са срца.{S} Неје јој Бранко мрзак, |
| да му наши поштени општинари не ће баш и продати ту своју кућу,... разумете ли ме: кућу српске |
| та ваздуха унутра.{S} А можемо тамо баш и учити.{S} Пријатније је ходати на чистом ваздуху.{S} |
| над књигом.</p> <p>– То ме је једно баш и припитомило, те сам се и тамо осећао, колико толико, |
| мети Бранко више у шали, – кад већ знаш и за зубачу и за филоксеру.</p> <p>– Шала на страну, Бр |
| научи се од њега, да само по цвећу идеш и да и са најружнијег цвета скупљаш само оно, што је на |
| то чешће посети кућу.{S} Па поздравићеш и мајсторицу,... знаш!{S} Него обиђи и ти, мој брате, п |
| кућу Јаковљевића, – онда, е Бог ме, још и данас.{S} Старији свет се особито разабирао за њу.{S} |
| ани учитељи, као и у вароши, ако не још и потребнији.{S} Ето, он је кратко време ту, па видим, |
| а већ све изумео!“ Једва се одважио још и на то, да по упутству наших пчелара води, а то му се |
| исар милостивој госпођи бележниковици. (И за писара, дакле, хвала Богу, добар знак, да се раскр |
| је тако гадан тај јавни, тај практични (и какога још све зову) живот, кад се тако склапа брак, |
| le>“, Београдске „<title>Пчеле</title>“,и број „<title>Хришћанског весника</title>“, у кому је |
| ори глас:</l> <l>Устај, Србине!</l> <l>И у борбу зове нас:</l> <l>Устај, Србине!</l> </quote> |
| } За Бога, мама...</p> <pb n="12" /> <p>И опет бадава!{S} И по толики пут бадава!{S} Мати навал |
| , да за себе ради.</p> <pb n="53" /> <p>И да је когод рекао поп-Стеви, да неје сретан, или да с |
| . – Дивна идеја! ·</p> <pb n="76" /> <p>И сад тек седе на своје место, одакле се беше пре једно |
| е и столица измаче и стропошта. </p> <p>И опет:{S} Мно-о– га-а-ја... </p> <p>А Јеша још не беше |
| исером благодарности исплаћује. </p> <p>И у том богоданом изобиљу, што га је иначе напајало нов |
| и црквене скоро као и брат јој. </p> <p>И тако се искупило прилично друштванце за певачки збор. |
| а тога дана неје имала гостију. </p> <p>И Тинка Стајићка, мати нашега познаника из Брајковца, Б |
| а нећу?{S} Да је њихов отац жив!</p> <p>И твоја јединица, – сад ће опет Ката Нати, – нема никог |
| онда дода живље:– Да видиш само!</p> <p>И узе Даринчину руку, па је притиште на своје срце.{S} |
| p>(Таман га је лепо поздравила!)</p> <p>И поп Стева мрзовољан.{S} Покварили му најслађи сан.</p |
| шта ми је нарадила.{S} Ономад...</p> <p>И сад удари сека Ката да описује, шта јој је „та девојч |
| ти!{S} Социјалне наше прилике...</p> <p>И Марко се, већ по одавно, помешао с гостима.</p> <p>Бе |
| ану женскињу, „домостројитељку“.</p> <p>И збиља, поп Стева се сети у тој невољи своје сестре Ти |
| оди донде заборављенога српства.</p> <p>И политичку слободу и књижевни препорођај овековечио је |
| же из цвета“ и из српског света.</p> <p>И томе чину беху Карловци позорницом.</p> <p>Дивно се б |
| е спадоше на пунахна бела плећа.</p> <p>И нехотице се окрену Зорци.{S} Дете спава мирно и тихо |
| ка амо...{S} Докторе, седи овде.</p> <p>И гостољубиви бележник пође да прави места Јовану уза с |
| е између себе нарав и васпитање.</p> <p>И Зорка се обесила Даринци о руку, па скакуће поред њих |
| ра чисто бих то морао помислити.</p> <p>И попа, и Рашићка, и Јелена забезекнуше се на те Бранко |
| као талас час дигне, час спусти.</p> <p>И благајник.</p> <p>~ Ено га, стриже ушима!{S} Кренуо и |
| творити...{S} Е, па идем ја њој.</p> <p>И тако бадава Даринка моли и преклиње, плаче и дури се, |
| пут сврће као познанику каквом.</p> <p>И срце му гракну од неке милине, кад помисли, како ће м |
| мирисао, узе да припали смотку.</p> <p>И госпођа бележниковица се намести у пола окренута Јова |
| а, па вели, доћи ће ми у визиту.</p> <p>И сад узеде да оговара госпођу Нату, како се дала напла |
| ну загрљају, па да обадве плачу.</p> <p>И би тако, можда, било, да не наиђе госпођа Ната, те Је |
| е, Бог ме, у шаку и једно: „Хи!“</p> <p>И остали сви погледаше онамо.</p> <p>Ако крик Јеленин и |
| да доведе поп-Стевина сестрића кући!{S}И Бранко, ето, дошао. „Красан младић“,.. „паметан млади |
| руги пут!...{S} Цмок и трећи пут! ...{S}И опет!...{S} Све пуца!{S} То је радост!{S} Цикот, мисл |
| има нећу!?{S} Да је њихов отац жив!“ – „И твоја јединица нема оца!“ – И опет несу пропустиле, д |
| ја Јовановић, па макар поп Стева дигао „и кундаке и кондаке“ против „омладине, што само изумева |
| вај призор!{S} Ђура Јакшић би кликнуо.,„И бог му се диви!“ -- рече Јован, па стаде.</p> <p>Стал |
| е, тако рећи, из народа, па тешко да се игде интелигенција тако удаљи од народа као наша.{S} Но |
| ати чак у Загреб...{S} А игуман, док је Игњат узимао манастирске воћњаке под закуп, живео је с |
| вљевићима.{S} Једаред јој донео покојни Игњат некакав лек из вароши, кад она била нешто љуто об |
| и ситној господи.{S} Док је био покојни Игњат Јаковљевић жив, знала су и господа из жупаније пу |
| ћа столом.{S} У последње време гонио је Игњата, кажу, да се да бирати чак у Загреб...{S} А игум |
| ру?{S} Остао, до душе, леп иметак после Игњата Јаковљевића.{S} Но треба радити и бар одржати.{S |
| трговце, па одржа све, што остало после Игњата.{S} Ако Бог да, даће и најмлађег сина у школе.{S |
| ика-Пере Гојковића, а прославиће се име Игњата Јаковљевића, док је његове деце. „Кућа је“ вели, |
| ек јој тај помогао.{S} И Давина побрати Игњата, па га увек звала братом, а он њу сејом.{S} То з |
| /title>“ од Милованова „посинка“ Јакова Игњатовића...{S} Ту је често и мајсторица, па и Криста. |
| селу, и старији и млађи.{S} Кадгод је у Игњатовој кући било каква већа посла, било да му дођу г |
| свесрдно послужи.{S} Она је, тако рећи, Игњату и свећу додржала.{S} Има род рођени, па неје так |
| н код кола.{S} Знаш, да стрепим, кад се игра то коло!{S} Дете, као дете, мота се с другом децом |
| исар, „дочепала ледине“, па тера даље и игра увређену љубав, кује, док је врело.</p> <p>Ја ради |
| г посла, него гледати како наш бележник игра жандара!{S} Па ипак увек седи и зева код играча.{S |
| S} По челу јој пао прам косе, па се њим игра ветрић, кад потрчи.</p> <pb n="38" /> <p>Бранко пр |
| ечитих правника“ доста, ал и ти хоће да играју само господина.{S} Или се и не мисли на то, да т |
| n="27" /> <p>Бележник и један одборник играју баш жандара, а остали како који.{S} Писар се нас |
| тово цело село било на раскршћу, где се играло, као обично недељом, коло.{S} Село мало, а тако |
| момака и девојака.{S} Биле код крста на игранци.{S} Па се враћају кући и певају: </p> <quote> < |
| на, како њих две приповедају о школи, о игрању, о беседама, о променадама...{S} И њу ће мати да |
| неке путничке глумачке дружине, где је играо улоге трагичних јунака, нежних љубавника и био пр |
| андара!{S} Па ипак увек седи и зева код играча.{S} Него за што и не би?!{S} Често се после карт |
| би себичност да кује своје планове!{S} Играчка туђег ћефа!</p> <p>Зар је тако гадан тај јавни, |
| у, да се да бирати чак у Загреб...{S} А игуман, док је Игњат узимао манастирске воћњаке под зак |
| Другим речима, а то бар мисли: „Путуј, игумане..."</p> <pb n="69" /> <p>На добром је месту, – |
| нило, да неје прилика, да она, девојка, иде сама њему, момку, у кућу, или што је и она као у оп |
| ој и уредно, као што само може бити.{S} Иде, а спушта рукаве на голе пунане, снажне руке, да и |
| говора са својим ујаком, па се диже, да иде.</p> <p>Куда журиш?{S} Седи, да разговарамо, – задр |
| е се беше пре једнога сахата кренуо, да иде у дућан на позив материн. </p> <p>– Марко!{S} Чашу |
| слиш сватови су! </p> <p>Зорка треба да иде по девојку.{S} Мати каже, биће да је у колу, па нек |
| већ пошао, а неје се још решио, дал да иде Јовану.{S} Дошао је и спрам куће његове, па не зна, |
| ...</p> <p>Пуче топ.</p> <p>– Ево, лађа иде!</p> <p>Сад се тек ускомеша све, па полети, да ухва |
| Јелена се ухватиле под руку.{S} За њима иде Јован с Бранком. </p> <p>Њих две ћуте.{S} Јелена ми |
| сен код тетка–Нате у варош, па да и она иде у вишу девојачку школу.{S} Те радости, тог подскаки |
| p>У Даринку ушао цео дан неки немир, па иде по кући, као да нешто тражи.{S} До подне је још как |
| х ћу доћи, одговори Бранко.</p> <p>– Не иде тако.{S} Ја се не ћу нити се смем без вас вратити, |
| њен глас се већ по мало чује.{S} Кад не иде више с омладинским скупштинама, добро; наћи ћемо др |
| ица одавно наваљује на бележника, да се иде кући.</p> <p>– Ти иди, голубице моја!{S} Иди, немој |
| ко мати хоће, мати хоће а не она, да се иде у Карловце.</p> <p>Сачувај Боже, када би Милан опет |
| и њој.{S} Дакле, већ је ту време, да се иде на певање!{S} Па колико Јелену угледала, толико пре |
| S} За то је гост брже и погодио, куд се иде из Брајковца него у Брајковац.</p> <p>– Да он мени |
| вине, кад хоћеш, пут је добар, а сад ти иде под ногу.{S} Доћи ћеш само пре, него што пођеш, как |
| ве, не пушта узда из руку.{S} Јован нек иде својим путом. „Нек буде господин, да се не пати!{S} |
| ика са благајником, а са бележниковицом иде општински писар.</p> <p>С друге стране дође црквења |
| ће се више ни враћати у Брајковац, него иде одмах одавде кући.{S} Неугодно јој здраво, што је т |
| Писар, писар и само писар, од кудгод ко иде.{S} Е, па то боли!{S} Он, који је научио да с позор |
| оред њега.{S} Чисто би га загрлила, што иде.</p> <p>Госпођа Рашићка с поља мед, ал изнутра јед, |
| какву душевну акцију.</p> <p>– Цео свет иде за тим, да има што више интелигентних људи.</p> <p> |
| о је грдио калуђере.{S} За то је он наш идеал.</p> <p>– Јесте ли ви читали његове песме? </p> < |
| учини какву услугу, то је још увек она идеална несебична младићка, ђачка љубав, која их привла |
| који води из блаженог царства безазлене идеалности у суморно царство безобзирне збиљности,...јо |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>– Идеја!{S} Ви омладина све изумевате неке идеје.{S} Ама, |
| о је омладинска, баш са свим омладинска идеја за жедне ђакеле, што је Бранко певао: вино, гајде |
| жић, кад Кнежевић испева песму. – Дивна идеја! ·</p> <pb n="76" /> <p>И сад тек седе на своје м |
| тао код врата, па слуша.</p> <p>– Дивна идеја од вас, господине бележниче, да овде вечерамо! – |
| двориште свога ујака.</p> <p>Та „дивна идеја“, као што би казао Јеша Дабижић, пала је прво у п |
| лики пут, бележнику. – Бога ми, паметна идеја!{S} А и јест, брате, – окрену се Јовану, – баш см |
| ифлијо, или:{S} Швићо!</p> <p>– Паметна идеја, бележниче, да се овде мало позабавимо, – примети |
| е стисла, да једва може да дахне.{S} Та идеја, господо моја, има своје живе поборнике... поборн |
| оличена.{S} И нека нико не сумња, да ће идеја погинути...</p> <p>Бележник се већ неколико пута |
| та за вечита времена слава прошлости, и идеја будућности, вера, љубави нада неокаљанога поштења |
| а у вртлог, где би могли замутити своје идејале... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Изне |
| је изнуђено ни чим до правим заносом за идејама, и правом српском љубављу за своје, то му говор |
| овану омладину. —</p> <p>– Са старачким идејама!– подсмехну се Јован.</p> <p>– Неколико њих што |
| еније.{S} Бачка слобода, неограничена у идејама, <pb n="92" /> као да им још не да, да им се кр |
| аке“ против „омладине, што само изумева идеје.“</p> <p>У Брајковцу је то сад на дневном реду. < |
| ешно, кад ви не налазите у Бранку друге идеје него то, – примети Бранко.</p> <p>– Онда ви терат |
| еч баш особито узахао,) поборнике своје идеје.{S} Дух времена сад је таки.{S} И догод дух време |
| деја!{S} Ви омладина све изумевате неке идеје.{S} Ама, кажи ми, молим те...{S} Е, знам, да Бог |
| о се народ уме одушевити само за велике идеје.{S} Од надничара, који је можда закинуо од својих |
| ости само гроб.{S} Као свећеника велике идеје пренесе га у храм, где му је „црква под небесје, |
| земне остатке покојнога песника српске идеје, пренећемо на убаво Стражилово.{S} У то име, госп |
| шао и Дабижић до речи, да наздрави оној идеји која живи у српском народу и одржава у њему свест |
| {S} То је оно, што треба да измири, а у идеји Бранковој, све без разлике и политичне и друштвен |
| – Е, па кад онда несте умели наћи праву идеју Бранкову, сад би још мање.{S} Немојте га ни читат |
| ио, да се и сама гошћа одушевила за „ту идеју“, што би рекао Раја Јовановић, па макар поп Стева |
| <p>– Хајдемо!- вели, па, – Хајдемо!.... идем, – каже, – да видим моју Кату.{S} Давно је – каже, |
| к Јаковљевићима.{S} Сад не ћу тамо.{S} Идем у воће.</p> <p>Поп Стева устаде и изађе, па забрав |
| господине! – зарадова се дете.</p> <p>– Идем,... сад ћу ја одмах...</p> <p>Неје имала када ни д |
| а.</p> <p>– Па што тако нагло?</p> <p>– Идем.{S} Неје право, да сам тако дуго доле, а несам код |
| адосних очију. </p> <p>Мати, ја хоћу да идем у латинску школу.{S} Ја ћу бити, мати, као год и у |
| у. </p> <p>Па ти мислиш, Стево, да и ја идем с њиме у Карловце!</p> <p>– Да, ја то мислим.</p> |
| увај Боже невоље, затворити...{S} Е, па идем ја њој.</p> <p>И тако бадава Даринка моли и прекли |
| Боже сачувај.{S} Баш сам задовољан, што идем, – одговори онај. – Него искрено да ти кажем, воли |
| ути на добро.</p> <p>– Да, да, треба да идеш, да видиш матер,... треба, да! – говори поп Стева |
| да верујем...</p> <p> „— Ти, канда, не идеш из Брајковца задовољан?</p> <pb n="86" /> <p>Приме |
| иселим краставцем.</p> <p>– Шта?{S} Зар идеш?{S} Па тако из ненада!{S} Како ћеш?</p> <p>– Пешке |
| Али научи се од њега, да само по цвећу идеш и да и са најружнијег цвета скупљаш само оно, што |
| окренути на боље.{S} Ако ми не верујеш, иди ма у које село, где су Срби помешани с Немцима.{S} |
| ући.</p> <p>– Ти иди, голубице моја!{S} Иди, немој да се крхаш ту! – вели јој разнежени супруг. |
| ст, он налети, па спржи своја крила.{S} Иди по светлости, ићи ћеш правим путом и не ћеш склизну |
| о био, а ништа не вели.</p> <p>- Е, сад иди никад, поп-Стеване!</p> <p>– Хоћу да те женим.</p> |
| бележника, да се иде кући.</p> <p>– Ти иди, голубице моја!{S} Иди, немој да се крхаш ту! – вел |
| а и мати му као пустила у уши. </p> <p>Иди, синко, – вели. – помешај се и ти мало међу свет.{S |
| ти ми, али ја не замишљаху тебе појма о идилизму.</p> <p>– Буди уверен, није то ни идилисање, ш |
| лизму.</p> <p>– Буди уверен, није то ни идилисање, што ме амо вуче, већ баш, ако ћеш право, пра |
| е смо, шта смо?{S} Наша је стара болест идолопоклонство према, тако званим, аукторитетима.</p> |
| one unit="subSection" /> <p>У исто доба иду Јован Јаковљевић, Бранко Стајић његов „друг из Беча |
| да дође најпре овамо, па сви заједно да иду. <pb n="61" /> Понда мисли, а што и да дође он амо? |
| а се не растаје од њих. </p> <p>Што сад иду, па им се не пада на ум, да прислушкују сваки шушањ |
| и штета, – опет ће Даринка.</p> <p>Опет иду, па ћуте.</p> <p>То је млади Брајковачки трговчић, |
| ом прохом! – поздрави га бележниковица, идући му на сусрет с умиљатим осмехом.–" Једва један пу |
| е.{S} Изашавши из вотњака и из врта, те идући кроз двориште, не може попа, а да као добар домаћ |
| крви!{S} Тада би на једаред загрлила и ижљубила своју маму.{S} Ако није код ње, отрчала би у в |
| Брајковац, на кога би се осврнули сви, из свију сталежа поштованога Брајковачкога грађанства.< |
| у Брајковцу зову Маркову крчму, бојаги, из шале.{S} То је име добила отуд, што је писар (кад се |
| {S} Неје му ни стало до ове врсте људи, из тих се, по његову уверењу, не да већ више ништа ни у |
| ша интелигенција постала је, тако рећи, из народа, па тешко да се игде интелигенција тако удаљи |
| најчешће, постаје моралним пролетером, из кога се рекрутују шарлатани, денунцијанти...</p> <p> |
| S} А што је кадгод научио <pb n="90" /> из разговора њена са братом својим, његовим ујаком, поп |
| одмах с неба па у ребра: то и то је.{S} Из далека добар косач замахује.{S} Међу нама није ни ре |
| ми се, да је већ тражио друго место.{S} Из његова данас разговора чисто бих то морао помислити. |
| ише жеља вуче мирном сеоском животу.{S} Из читавог Хорација најпаметније ми се свиди оно његово |
| .</p> <p>Давно је било, кад „се одбила“ из куће својега оца, покојнога Пере Гојковића као „бисе |
| а у њега.{S} Очи јој се насмешише.{S} А из грла се оте неки клик - ни налик на онај глас, што ј |
| p>Да Бог ме! – одговори Даринка, тек да из учтивости рекне што, кад већ Јелена не прихваћа.</p> |
| а.{S} Тек док је ње живе, не пушта узда из руку.{S} Јован нек иде својим путом. „Нек буде госпо |
| гњат Јаковљевић жив, знала су и господа из жупаније пут, који води амо.{S} Сам пресветли господ |
| рду о бедро, што му донела тетка и сеја из вароши; па узјахао танку бедевију, што му извукао из |
| И Тинка Стајићка, мати нашега познаника из Брајковца, Бранка Стајића, спремила се да дочека гос |
| себе и дете. </p> <p>Данас отишла Тинка из Брајковца; а сутра дан се уселила у поп-Стевину кућу |
| а, кад ја што хоћу, то мора бити из ока из бока.{S} А ти ниси човек, да укротиш свог сестрића.{ |
| ће да буде радост од деце, кад им тетка из вароши разда поклоне!</p> <p>– Боже мој, секо. – рећ |
| жарили, да креснеш, варница би излетела из њих.{S} По челу јој пао прам косе, па се њим игра ве |
| аве.{S} И за тим опет на прстима изишла из собе...</p> <p>У том је и Бранко легао.{S} Почео био |
| t="subSection" /> <p>Још кола с гошћама из вароши нису ни ушла честито у двориште госпођа– Кати |
| ацију...{S} Ал не знам, што их већ нема из винограда! ...{S} Владимир ми је био ту пре, него шт |
| зилазе.</p> <p>Стајић са својим гостима из Брајковца нашао се одмах до гроба. </p> <p>Даринка с |
| дити и бар одржати.{S} Да извади Јована из школе?{S} Да га с по пута скрене, па „да извади можд |
| тако обесвећење старих златних успомена из Брајковачке прошлости.</p> <p>– За то ли се продобри |
| кочијаш, коњима уши, па их омутком сена из кола истрљо и по леђима и по ребрима и по ногама.</p |
| у крчми..{S} Прође и каква друга Катина из детињства, прија-ова или сека-она, па је, на прилику |
| не би било?{S} Гле секе! – одвикује она из кухиње.</p> <p>– Разумем, – вели Трива.</p> <p>– Дођ |
| у Брајковцу побунили противу месеца, па из свега гласа протестују, што он тако на тенане плови |
| шта ћеш!{S} Јавља л ти се госпођа Ната из вароши?</p> <p>– Јавља ми, да ће доћи скоро.</p> <p> |
| ction" /> <p>Изненадни одлазак Стајићев из Брајковца изазвао је у познатим круговима Брајковачк |
| н Јаковљевић, Бранко Стајић његов „друг из Беча“, и Брајковачки учитељ Кнежевић напоредо кроз п |
| кав ти може од куд искрснути на једаред из ненада.{S} Него тужи га конзисторији.{S} Ја ћу ти на |
| ити ништа.</p> <p>**...*Ударише и краве из поља.{S} Или се кравар данас боље пожурио него обичн |
| а једаред добио од свог ујака поп-Стеве из Брајковца писмо с пет печата, да дође, ако хоће, у Б |
| а то је гост брже и погодио, куд се иде из Брајковца него у Брајковац.</p> <p>– Да он мени не р |
| расрдио, да је у један мах хтео да оде из Брајковца.{S} Него добро, те то неје никоме казао, ј |
| , своју госпоштину.{S} Али осим господе из среза и суда којима се и тако мало кад који Брајковч |
| , док не нађе некакав изговор, да изађе из друштва и оде на улицу, па да дозна, ко је дошао.{S} |
| тумарала по соби, бојаги, хоће да изађе из коже од једа, што јој „срамоте кћер“, па тражи негде |
| олина, тамјан мирис, што се к небу диже из цвета“ и из српског света.</p> <p>И томе чину беху К |
| је, синко, добра и овако.{S} Ја сам је из темеља зидао.{S} Ко после мене дође, може лако дозиђ |
| е, Ката Нати, кад ова извадила сиграчке из торбе, „зар је то морало бити?“ – „Немој ти ту мени! |
| о да потраје овако даље, ишчаурио би се из њега под старост, Боже опрости, „омладинац најчистиј |
| ућом у дворишту.</p> <p>– Јух!- зачу се из кухиње.{S} Маца вриснула, па испустила канту из руку |
| љио, док се туга неје прелила вином, те из дубљине наквашенога срца свога стао проливати грке с |
| око усана.{S} Дубок уздисај јој се оте из груди.{S} Прекрсти се после топле молитве.{S} Али се |
| ата ушла у двориште, па истерала ћуриће из врта и затвара за собом вратаоца, а кола у двориште. |
| је последњи злочин!</p> <p>– Ето браце из винограда!{S} То је његов глас! – викну прва Зорка.{ |
| с је чудно време!</p> <p>Стотинама деце из света уче се и васпитавају тамо, и буду људи... и го |
| јковчанин обрадује, баш кад дођу, иначе из бољег света слабо ко усрећи Брајковац, на кога би се |
| било душевно, уморан, вечерас тек више из навике, да нешто прочита, пре него што заспи.</p> <p |
| рече за њега поп Стева, кад се разиђоше из сенице.</p> <p>– Има оштар језик!{S} Право материно |
| ову дочеку и не знајући, да железни воз из Пеште не ће доћи тога дана.</p> <p> У Нови Сад се сл |
| н мирис, што се к небу диже из цвета“ и из српског света.</p> <p>И томе чину беху Карловци позо |
| воје течајеве.{S} Изашавши из вотњака и из врта, те идући кроз двориште, не може попа, а да као |
| есама и других ствари читали по нешто и из „<title>Мезимца</title>" или из „<title>Басана</titl |
| евност, па сам и мами читала о Бранку и из Бранка.{S} А и покојни тата, каже, тако је све нешто |
| е.</p> <p>– Јух! – зачу се у исти мах и из собе у неколико разних гласова.</p> <p>Ката баш била |
| ош неје ни крочио преко прага који води из блаженог царства безазлене идеалности у суморно царс |
| ко изван Карловаца оним путом, што води из Брајковца у Карловце.{S} Јутрос је поранио.{S} И кад |
| че га опет и тамо на овај пут, што води из Брајковца у Карловце.{S} Замишља себи, како ће на то |
| од њих!{S} Па у јутру, чим сване, бежи из тога понора, где све заудара подлошћу и нитковством! |
| <p>Њему за уздарје подиже народ српски из благодарности само гроб.{S} Као свећеника велике иде |
| нешто и из „<title>Мезимца</title>" или из „<title>Басана</title>" тога неумрлога мудраца српск |
| писару, ал не знаш, говори ли збиља или из шале.</p> <p>Оженићете се и покајаћете се! – уплете |
| Познао се с њом у недељу, кад су изашли из цркве:{S} Познао се поред Јована.</p> <p>Колико он,. |
| ила, како јој немило било, што су пошли из вароши пре беседе.{S} Радовала се и селу.{S} Радовал |
| оспођице?</p> <p>Бранко се не довија ни из далека.</p> <p>– И опет „госпођице“!{S} Срдим се! – |
| ишља себи, како ће на том путу угледати из далека читав караван кола, начичкана Брајковчанима.{ |
| га врага, кад ја што хоћу, то мора бити из ока из бока.{S} А ти ниси човек, да укротиш свог сес |
| кад би отишао куд у варош, или проучити из листова, кад би му који пао у руке.{S} Највећи просв |
| {S} Тек ако ће јој се кад тад поткрасти из груди уздах, а нит зна за што, нит зна камо.{S} Као |
| шкињи.</p> <p>Бележник се не да извести из свога кола, већ вели:</p> <p>Овај наш уча могао би, |
| да! – вели Јован. – Не да се та извести из концепта.</p> <p>– И ја бих рекао, – дода бележник. |
| issimo</foreign> што га вечерашњи гости из Маркове крчме „Код разбијене канте“ извијају под про |
| је две лађе, на којима дошли беху гости из Панчева и Земуна.{S} Обе беху истакле многе заставе, |
| дана дођоше на Карловачку станицу гости из Србије.{S} Многи се свет беше искупио на станицу, да |
| мним остацима песниковим. </p> <p>Гости из разних крајева заузимаху своја одређена места.{S} Из |
| Ево га!</p> <p>Окрену се.</p> <p>Гости из Брајковца.{S} Ту тетка Ната, ту Даринка, Јован, мала |
| е повод, да је мати његова морала изаћи из куће брата свога као пребита сирота, да је и после т |
| се обично и госпође сеоске враћају кући из посете.{S} Па сад се тек диже госпођа Јеца са својом |
| д с пролећа или у јесен нагрну раденици из целе Бачке и Баната у виноградарску радњу, или кад с |
| да извади можда свом рођеном детету очи из главе“ На преудају неје ни помишљала већ и деце ради |
| вно свршава своје течајеве.{S} Изашавши из вотњака и из врта, те идући кроз двориште, не може п |
| ред јој донео покојни Игњат некакав лек из вароши, кад она била нешто љуто оболела.{S} Лек јој |
| таша, – од људи неписмених, који су тек из туђих уста чули и научили бар „Коло Бранково“, па до |
| у поп-Стеве неки гост, Јованов пријатељ из Беча.{S} Та, знаћеш га.{S} Тинкин син, ако се сећаш! |
| но је и препуно среће!“ подвикну учитељ из свег срца, е, заиста ћеш му и поверовати, да му срце |
| ка радила, па да је похвали пред тетком из вароши и пред сејом.{S} А њих две се нагле радознале |
| </p> <p>Ваши стари мора да су пореклом из Русије.</p> <p>Благајник укрљешти очима у њега, као |
| {S} Но за то Зорка мора да трчка за њом из собе у собу.</p> <p>У Даринку ушао цео дан неки неми |
| ји српски пчеларски лист каквим дописом из својега уљишта; можда, али – тешко!</p> <p>Ако је ка |
| узјахао танку бедевију, што му извукао из трске браца Рада слуга, па је љуто зауздао и подланч |
| ткивала, где је ноћас био, кад се украо из друштва, док неје признао, да је бар прошао поред ње |
| ћи, да прихвати очеву радњу, па се упео из петиних жила, да поради, те подигне сермију.{S} Тек |
| своју виолину, те до неко доба изводио из ње какве мелодије.</p> <p>Јелена би се занела за њим |
| .</p> <p>– Шта?{S} Зар идеш?{S} Па тако из ненада!{S} Како ћеш?</p> <p>– Пешке.</p> <p>– Баш до |
| на.</p> <p>– Па за што само да оде тако из ненада?</p> <p>– За што?{S} Така ти је данас омладин |
| <p>– Свима упало у очи, да Бранко тако из ненада одлази, да ником о томе пре не рече ни речи.< |
| том и Тинкин Александар израстао дечко из основних школа.{S} Мати се дала у бригу, шта ће, куд |
| um centeo</foreign>.{S} Догод ми будемо из школа изалазили као господа, а не као радници, увек |
| тобом...· Да јој кажем, кад се вратимо из Карловаца са свечаности!</p> <p>– Ја ћу јој сам рећи |
| у ако хоће.{S} Тако продире у народ оно из књижевности.{S} Мислиш ти, да би му ишта помогло, ка |
| и слуга.{S} А већи краве ће доћи скоро из поља, па и по дворишту треба којешта поспремати.</p> |
| им, можда се која породица вратила опет из Русије у Фрушку Гору.{S} Ставимо ипотезу – можда баш |
| .{S} Касно у ноћ тек вратио се Кнежевић из манастирскога воћњака, посрћући „од љубави и од вина |
| где се згрнуо бели свет, да дочека лађу из Новог Сада, и у собу поверенства сигурности, где одб |
| е што које ближе или даље, па изгледају из далека са својим кућерцима сакривена у зелена дрвета |
| његове сестре, да је она истерала Тинку из поп-Стевине куће.</p> <pb n="45" /> <p>Та, колико ме |
| је оно узрок Стајићеву наглому одласку из Брајковца, што га свет по Брајковцу разнео још, тако |
| се да дочека госпођу Јелисавету Рашићку из Брајковца <pb n="103" /> и њену кћер.{S} Као вели, о |
| том јој писар у крај стола стиште руку из захвалности, што га тако мушки брањаше.</p> <p>– Ох! |
| о вече ће му остати у најлепшем спомену из живота у Брајковцу... </p> <milestone unit="subSecti |
| еју, како су се обадве препале, када су из ненада ту натрчале на Бранка.</p> <p>Јух, како сам с |
| е.{S} Маца вриснула, па испустила канту из руку, а баш је беше узела, да долије у лонац у крај |
| што ће учитељ Кнежевић распустити децу из школе, ходају испред школске зграде Даринка, Јелка, |
| радом и чекају, да учитељ распусти децу из школе. </p> <p>Прижегло летње сунце, а они ходају по |
| у и оне, да претресу малу своју књижицу из свог ђаковања и друговања.</p> <p>Деца расла две год |
| је дошао, за цело је донео и коју боцу из Варадина.</p> <p>Ја сам му рекао, до душе, да се спр |
| ерујем...</p> <p> „— Ти, канда, не идеш из Брајковца задовољан?</p> <pb n="86" /> <p>Приметиће |
| и поп, Стефане, ако овог учу не избациш из општине, – рећи ће вечерас госпођа Рашићка поп-Стеви |
| ote> <milestone unit="subSection" /> <p>Из куће Јаковљевића куља дим на димњак.{S} На огњишту с |
| у двориште и оде у своју собу. </p> <p>Из оне лепе куће с оне стране потока зачу се диван мушк |
| ј лептир је нашао свој цвет.“...</p> <p>Из села, а беше све ближе селу, допираше до њега необич |
| де ће опет наћи свој прави цвет.</p> <p>Из мисли га трже весео кикот и клицање.{S} Таман да се |
| , за што си на један пут таки?</p> <p>– Иза рогља се зачу певање.{S} Учитељ се трже.</p> <p>– З |
| кну учитељев глас.{S} Свећа се угаси, а иза она два прозора завлада мртви мрак.{S} Девојче се с |
| ле беху, да увеличају ову светковину, а иза леђа му кроз жагор светине, која се устумарала горе |
| о својој нози. </p> <p>Тамо на дрветима иза кокошинца закокота онај кицош гаћан са свиленим пер |
| p>Само Зорка када дођоше до онога џбуна иза врта, где се оно први пут сусрете она и Даринка са |
| ицом, често би гурнула матер и тргла је иза сна, да је ова преплашено упита, шта јој је.</p> <p |
| клицање.{S} Таман да се дигне и да види иза џбуна, ко је то, а пред њ испаде мала Зорка, Јовано |
| да ми ту седи!{S} Вели увек па се удари иза потиљка.)</p> <p>У који мах писар трже очи на прозо |
| ction" /> <p>Већ далеко измакли путници иза вароши, те језде пољем широким. </p> <p>Сунце приже |
| Јелена задрхта.{S} Провирује нестрпљиво иза капака на прозору.</p> <p>У томе умукну учитељев гл |
| ла.</p> <p>– А Даринка је поцрвенела до иза ушију.{S} Заборавила, и да навуче дубљена очи махра |
| поцрвене, е, поли га, Бога ми, румен до иза ушију.</p> <p>На једаред би Бранку све јасно, пуче |
| А Јелени одлану.{S} Но је поли румен до иза ушију, кад примети, како се сви окренули њози.</p> |
| е, и чује, како оштро корача... </p> <p>Иза рогља се помоли неколико сеоских момака и девојака. |
| јер... за тај хлебац, што га је он себи изабрао, не пријања, баш Бог зна како, маџун и скоруп!. |
| , али ипак још доста свежа и унегована, изађе преда њ до по дворишта.{S} Натукла лаку повезачу |
| броји против правца, којим је пошао.{S} Изађе учитељ, па их све позва, да оду у његову собу.</p |
| врпољи, док не нађе некакав изговор, да изађе из друштва и оде на улицу, па да дозна, ко је дош |
| се устумарала по соби, бојаги, хоће да изађе из коже од једа, што јој „срамоте кћер“, па тражи |
| како Криста скоро свако боговетно вече изађе пред кућу, па се ту нађе с неким ковачким калфом, |
| Идем у воће.</p> <p>Поп Стева устаде и изађе, па забрави за собом сеницу.</p> <p>Окренуше једа |
| мати и материнска љубав:{S} Сад му тек изађе пред очи њен лик, кад оно пре краткога времена св |
| ер“, па тражи негде горњу хаљину, да им изађе, па да им очита. „То је опет масло тога Кнежевића |
| неке стране особе, хоће да и Брајковац изађе на глас, како не треба.{S} Памтиш, како се то нек |
| заставама певаху на крову песме, али не изађоше на сухо, него се одвезоше истом лађом у Нови Са |
| Изненадни одлазак Стајићев из Брајковца изазвао је у познатим круговима Брајковачкога друштва, |
| падоше ни на ум, да пазе на њу, шта ће изазвати у њој Зорчине речи!.. </p> <milestone unit="su |
| , поп-Стеваном, то баш не могаше у њему изазвати безусловну послушност према петој божјој запов |
| ало успомене не беше врсно, да и у њему изазове такав пијетет према свом родитељу.{S} Мати му н |
| </foreign>.{S} Догод ми будемо из школа изалазили као господа, а не као радници, увек ће нам ко |
| з икаква листа, или би такви лист могао изалазити једва један пут у месец дана на једном штампа |
| јева заузимаху своја одређена места.{S} Изасланици разних друштава хватаху се свога кола.{S} Пе |
| p> <p>– Јесмо.{S} Добили смо место међу изасланицима учених друштава. </p> <p>– Добро је.{S} То |
| која је повод, да је мати његова морала изаћи из куће брата свога као пребита сирота, да је и п |
| , те редовно свршава своје течајеве.{S} Изашавши из вотњака и из врта, те идући кроз двориште, |
| ржи ни на једној ни на другој.</p> <p>– Изашао је проглас Карловачког и Бечког одбора:{S} У дру |
| авом њезин мацан.{S} Ено га, и он лично изашао, да испрати своју милостиву заштитницу.{S} Заков |
| рквењак зазвони на вечерње.{S} Понда је изашла на улицу, да види, – кад ће поп Стеван проћи и в |
| ка.{S} Познао се с њом у недељу, кад су изашли из цркве:{S} Познао се поред Јована.</p> <p>Коли |
| !..</p> <p>– Ала ти је то наопако време изашло, јух, јух, јух! – уздахну опет госпођа Ната.</p> |
| оцрвени, па му и самом криво, што, ето, избаци нешто налик на „курисање“.{S} Застидео се...{S} |
| прекиде.{S} Но Ката неје пропустила, да избаци неколико муња и громова на Мацу, што неје дошла |
| га, било да тек, што у Брајковцу кажу, „избаци“:</p> <p>Кад је тај Дарвин измислио, и да је чов |
| Еви, – опет је, бојаги, утишава супруг, избацив и опет једну „досетку“: „сестру по Еви!“</p> <p |
| за њихову љубав какво тане.{S} А овако избацили неколико метака у лист хартије, што је задели |
| <p>– Ниси поп, Стефане, ако овог учу не избациш из општине, – рећи ће вечерас госпођа Рашићка п |
| Кнежевић ваљан учитељ, ма колико да је избегавала, да лепу реч рекне за њега пред кћерком.</p> |
| елена; али ми је жестоко заповедила, да избегавам с тобом разговор.</p> <p>– За што, душо</p> < |
| је томе крив?{S} Као да и један и други избегаваше интимнији разговор.{S} Бранко би тешко и дош |
| p> <p>– Хоћу да те женим.</p> <p>Бранко избечи очи у њега.{S} Гледа га, па не зна, да ли да се |
| да,... народно право,... аутономија,... избор,... сабор!{S} Треба вама Стратимировић и Бах.{S} |
| S} Но треба радити и бар одржати.{S} Да извади Јована из школе?{S} Да га с по пута скрене, па „ |
| коле?{S} Да га с по пута скрене, па „да извади можда свом рођеном детету очи из главе“ На преуд |
| рекла је, да Бог ме, Ката Нати, кад ова извадила сиграчке из торбе, „зар је то морало бити?“ – |
| и последњи остатак у својој чаши, па се извали у столици, да слуша.{S} Сад престаје свака субор |
| Само са црквене куле, где <pb n="23" /> изван села где у сред села, изнад свију висе према лазу |
| е, Бранко с Јованом неје био, ваљда, ни изван Брајковца, кад су оно јутрос отишли. – Ја мислим, |
| д јучер.{S} Јучер је још пешачио далеко изван Карловаца оним путом, што води из Брајковца у Кар |
| им поп Стева даје.{S} Оне несу ни мало извеле мисли Јеленине с правца, којим је у тој распри п |
| а.{S} Расписаћемо по новинама, да се до извесног рока има пријавити; не пријави л се, сматра се |
| .{S} Мисли њихове имају, до душе, своју извесну цел, али су још увек без одређене сталности.{S} |
| ави варошкињи.</p> <p>Бележник се не да извести из свога кола, већ вели:</p> <p>Овај наш уча мо |
| } Хоће, да! – вели Јован. – Не да се та извести из концепта.</p> <p>– И ја бих рекао, – дода бе |
| еђују, како ће се програм што свечаније извести.{S} Од паропловске станице до Стражилова пуне с |
| намигну на бележника, па запева звонким извеџбаним гласом: „Јечам жела Гружанка девојка...{S}" |
| из Маркове крчме „Код разбијене канте“ извијају под прозорима попине Јелене!“</p> <p>Дакле, у |
| и још: „Живила!“ – он се пожури, па узе извијати и завијати: </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–г |
| о је госпођа Рашићка нашла за добро, да извије, када је дошла, да врати „физиту“ Славнићки, ако |
| дине“ – рече Бранко, тек да се, бојаги, извини. </p> <p>- Ви сте ипак старији, - одговори Јелен |
| им осмехом.–" Једва један пут!</p> <p>– Извините... </p> <pb n="93" /> <p>Пође Јован да нешто г |
| од како је дошао од горе.{S} Он се опет извињава, да још неје доспевао, али не ће више пропусти |
| чно узео своју виолину, те до неко доба изводио из ње какве мелодије.</p> <p>Јелена би се занел |
| <p>Од то доба пази писар добро, како ће изводити своје теорије и стављати ипотезе. </p> <p>Па м |
| eign>, Јелена!{S} Ако им је стало, нека изволе они најпре к нама доћи.{S} Знамо и ми варошки ре |
| требало бирати жупанијске преставнике, изволели су толико пута бити гост за Јаковљевића столом |
| беру цвеће по ливадама, да пију воде на извору...</p> <p>Прилике је тому зими често.{S} Седе у |
| ван Јаковљевић, па дођу доле, да баш на извору буду сведоци, колико се у истини прави народ заб |
| једном углу стоји наслоњена а на вршак изврнута стара плетена а неолепљена кошница и у њој пал |
| е писар, биће гошћа госпођица Даринка („Изврсна певачица!“ рече за њу Јован Јаковљевић) и госпо |
| о и савесно латио, те га и онако сјајно извршио, да је одржао дух народа српскога, ударивши јак |
| S} И тако даље...</p> <p>Дотле је Трива извукао, као добар кочијаш, коњима уши, па их омутком с |
| роши; па узјахао танку бедевију, што му извукао из трске браца Рада слуга, па је љуто зауздао и |
| се мигољи у тешком пртљагу, хоће да се извуче, па то раскопчава огртач“, то чупа с ногу велики |
| м, од кога се иначе кроје панталоне, да изгледа, бајаги, као канабе, и да пречасни не би дерао |
| да некога љуто хоће да укори, а опет да изгледа и као очински савет...</p> <p>После вечере оде |
| ла кроз прозор, као да некога од некуда изгледа.{S} Ако случајно прође туда какав гимназијалац, |
| те, да није онако страшна, као што вама изгледа, кад се захука.</p> <p>– Да Богме, да бог ме, к |
| одина, ватрених очију, весела безбрижна изгледа.{S} Како је Бранко неје приметио ни осетио, све |
| и више губе што које ближе или даље, па изгледају из далека са својим кућерцима сакривена у зел |
| е после серенаде и прошао онуда, кад је изгледала на њега као озебао сунце, те неје могла више |
| е, као да му је до сад све тек као шала изгледало.{S} Прочачка опет грло с неколико: „Хм—хм!“ – |
| гости са стране.{S} Е, неје друкче, већ изгледаше тамо, што рекао оно Јован Јаковљевић, „као пр |
| >Понда се узврпољи, док не нађе некакав изговор, да изађе из друштва и оде на улицу, па да дозн |
| око опет на своју стару бразду. </p> <p>Изгори поп Стеван између две ватре.{S} Ако у гору вуци, |
| као на некој водојажи, да се мало даље изгуби роморећи између густиша дивљих ружа, јагодњака, |
| ом јату, тумарне бог те пита куд, па се изгуби.{S} Наш је сељак, где су Срби неизмешани с туђим |
| узабере, па га брзо за тим забаци или и изгуби.{S} Или би провирила кроз прозор, као да некога |
| ском здању; заплакала се, <pb n="99" /> изгубивши наду, да ће се и вечерас састати с њим, и уве |
| аман најлепше полетео!{S} Но речи му се изгубише у метежу, у ком сваки својим гласом пева:{S} М |
| ео би да доспе и у читаоницу, где одбор издаваше још последње налоге, и у саборницу, где певачк |
| >Ох, како је дивно, слушајући их бар по издаље, пристао тај збор са својим <foreign xml:lang="i |
| уђерству Доситеја: њим и с тим списат и издат</title>."</p> <p>Како се обрадовао тој књизи!{S} |
| А?... стара српска невоља!{S} Плани, па издахни!{S} Таки смо ти ми свуда. , баш сам радознао, к |
| на њега.</p> <p>Он је загрли око врата, издиже чашу спрам свеће.{S} Мислиш, безброј рубина разд |
| ..</p> <p>Да није још нас учитеља, који издиремо за вас све, слободно бисмо могли рећи, да је н |
| вештеници се чине и невешти, а ти, учо, издири за народност, па кад ти треба дати хлеба, „даће |
| што слободније, што разноврсније, да се издовоље у свачему, чему им се пружа прилика у убавој Ф |
| век треба најпре да се побрине, како ће издржавати породицу своју.</p> <p>– Не мислиш, ваљда, д |
| век треба најпре да се побрине, како ће издржавати своју породицу.“ И толико се занео, помишљај |
| не.</p> <p>– Децо, ја то не ћу моћи све издржати, – вели госпођа Ната, а запурила се сирота од |
| ега поучи.{S} Ал који Србин остане, тај издржи конкуренцију његову и буде бољи од учитеља свога |
| ога оца.{S} Тако ни у чему не можемо да издржимо конкуренцију странога света, а овај употребио |
| на позорницу! </p> <p>Бог ме, добро она изиграва своју ролу, – опет ће бележниковица. – Питајте |
| знад главе.{S} И за тим опет на прстима изишла из собе...</p> <p>У том је и Бранко легао.{S} По |
| на груди, да јој све исприча, да јој се изјада, да се заплаче у њену загрљају, па да обадве пла |
| образи зажарили, да креснеш, варница би излетела из њих.{S} По челу јој пао прам косе, па се њи |
| бресту се гдегде закрши грање, а одонуд излети орао, замахне крилима, па заплови величанствено |
| у несрећу у картама и срџбу у пијанству излива на својој „бољој половини“ само за то, што је та |
| апетит отворио, што зар хоће на њему да излије сав свој кив, што је Јован, назирући у њему, ваљ |
| пођа-Саветине папуче на поп Стевин жуљ, излишан, ако <pb n="41" /> је мислила, да ће последње р |
| но слуша и попу и Бранка.{S} Са свим је излишан био притисак госпођа-Саветине папуче на поп Сте |
| tone unit="subSection" /> <p>Већ далеко измакли путници иза вароши, те језде пољем широким. </p |
| чаше зазвечаше.{S} Некоме се и столица измаче и стропошта. </p> <p>И опет:{S} Мно-о– га-а-ја.. |
| а нађе између Јована и Кнежевића, а ова између Зорке и Бранка.{S} Зорка пресавила своју књигу, |
| устила Јелена и Даринка; па се она нађе између Јована и Кнежевића, а ова између Зорке и Бранка. |
| обу девојачком, у ком последњи бој бије између себе нарав и васпитање.</p> <p>И Зорка се обесил |
| помоћ, – ни оштро супрушко објашњивање између бележника и бележниковице, која тако узела брани |
| и у комшилуку његову у стану, – примети између осталога поп Стева. – Знам, да сам му, као млађи |
| вији, те не само да не ће више говорити између себе „ви“, већ „братски српски“ „ти“, него Дабиж |
| дојажи, да се мало даље изгуби роморећи између густиша дивљих ружа, јагодњака, беле лозе, бршља |
| стару бразду. </p> <p>Изгори поп Стеван између две ватре.{S} Ако у гору вуци, ако у село Турци. |
| чашом, па гасе не тиче ни живи разговор између Јована и Дабижића, којима оде и учитељ у помоћ, |
| рајући се то о овом, то о оном, у хладу између четири висока разграната ораха у Јаковљевића вин |
| адова тому баш Јован. </p> <p>У прочељу између оба прозора виси у учитељевој соби лик Бранка Ра |
| ди, вотњаци, беркови, шуме.{S} Ту ти се измешала румена боја лишћа рујева с плавичасто-зеленим |
| еше омилело.{S} То је оно, што треба да измири, а у идеји Бранковој, све без разлике и политичн |
| ажу, „избаци“:</p> <p>Кад је тај Дарвин измислио, и да је човек постао од мајмуна, може ко исто |
| ек постао од мајмуна, може ко исто тако измислити, да је постао од медведа.{S} Судећи по нашем |
| b n="23" /> изван села где у сред села, изнад свију висе према лазурном небу, а овде онде одбић |
| .{S} Обадве руке пружио преко стола, па изнад чаша даје такат. </p> <p>Данас је доба рада, општ |
| ринком и Зорком.{S} Прекрстила их обоје изнад главе.{S} И за тим опет на прстима изишла из собе |
| ати све прилике, које истакоше Карловце изнад свакога другога српскога места у тим крајевима?</ |
| и разбијеној канти.{S} Дакле жива скаче изнад нуле, то јест, бележник је „ухватио шпиц“.</p> <p |
| се опет око стола.{S} Руке се укрстише изнад исполиванога постоњака, чаше зазвечаше.{S} Некоме |
| ислио о њему!{S} Али га ипак памћење не изневери, кад се опомену, да до сад неје ни мислио о ње |
| ко га нико не воли на свету, како га је изневерила, ах! – и она... она, за коју би...</p> <p>Не |
| трже руку.</p> <p>– Шта је теби? – пита изненада Јелена, па не пушта руке.</p> <p>– Господа уни |
| е у неком листу, оглашујући његову смрт изненада.{S} Но и да му је све седморо деце заживело; х |
| њему суђаше „материјалиста“.{S} Али га изненади његов пијетет према оцу.{S} Бранко се сећа сво |
| жна разговора с тобом.</p> <p>Бранко се изненади.</p> <p>Спусти се на место, где је седео био, |
| </p> <p>– Госпођа ваша мати није нам се изненадила.</p> <p>– Ја сам тако и уговорио с Јованом.< |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Изненадни одлазак Стајићев из Брајковца изазвао је у по |
| p> <p>Како се дознало за узрок Бранкова изненаднога одласка, то сам Бог зна, тек док се Јован в |
| </p> <p>Страх пређе све.{S} А радости и изненађењу, мислиш, не ће бити краја целу ноћ. </p> <mi |
| стрићем испод руке; те оде у кухињу, да изнесе јело на сто. </p> <milestone unit="subSection" / |
| “.</p> <p>Величанствен тренутак.</p> <p>Изнесоше и мртвачки сандук с последњим земним остацима |
| што се, по сеоском господском обичају, износе пред „физите“.{S} Нахвалиле се и накоштале свега |
| е обичне.{S} А, да одушевљење њено неје изнуђено ни чим до правим заносом за идејама, и правом |
| на другом крају српства, а у суседству изнурену и понижену Србију на ново дигао и ударио темељ |
| .</p> <p>Госпођа Рашићка с поља мед, ал изнутра јед, сам јед, као да не слути на добро.</p> <p> |
| ти исплаћује. </p> <p>И у том богоданом изобиљу, што га је иначе напајало новим животом, осећа |
| а се скрије.</p> <p>– Несмо ми забадава изостали толико, – одговори Бранко.</p> <p>Кад приступи |
| и ми варошки ред.{S} Ал по мени могу и изостати, – рекла јој је са свим озбиљно госпођа Рашићк |
| ни било до невоље, да та својства своја изоштрава.{S} Ми све вичемо: „Учимо народ!{S} Поучавајм |
| недељу.</p> <p>Ако госпођа Јеца што не изради, мисли у себи Јован, не помогоше код поп-Стеве н |
| себе и за њу.{S} Знаш ли ти, да ће она израдити код поп-Стеве, да све припадне њој и њеној кће |
| злагање, а највише канда Бранкова реч - израдише своје.{S} И поп-Стевина Јелисавета даде се обр |
| брат.</p> <p>У том и Тинкин Александар израстао дечко из основних школа.{S} Мати се дала у бри |
| ију и згоднију кошницу. „Србин да нешто изуме, кад је паметни Шваба већ све изумео!“ Једва се о |
| е и кондаке“ против „омладине, што само изумева идеје.“</p> <p>У Брајковцу је то сад на дневном |
| tion" /> <p>– Идеја!{S} Ви омладина све изумевате неке идеје.{S} Ама, кажи ми, молим те...{S} Е |
| што изуме, кад је паметни Шваба већ све изумео!“ Једва се одважио још и на то, да по упутству н |
| поклонио браца Јован; а зна много и на изуст.{S} Па библиотека њена броји већ и десетак које „ |
| ће да зна више од свог мајстора, где је изучио занат, економ више од свога оца.{S} Тако ни у че |
| присједатељ.{S} Сад би лакше ишло него икад.{S} Ти ни данас не знаш, где ти је муж; а Бог зна, |
| на то, могли бисмо ми бити са свим без икаква листа, или би такви лист могао изалазити једва ј |
| д Зорке, дуго јој се поглед приковао на икону светога Николе, што виси у прочељу.</p> <pb n="51 |
| и.{S} Нек ти донесе воде, <pb n="20" /> ил нек нацепа дрва....{S} Хајде, Триво дете моје, помоз |
| елити Срба...{S}" А историја ће да пева ил кука над њима као над старим Римљанима и другим проп |
| едељно време.{S} На столу, дакако, вина ил пива пред сваким.</p> <pb n="27" /> <p>Бележник и је |
| /p> <p>– Јеси чуо, натарошу:{S} Или сви ил’ ни ви!</p> <p>– Сви!{S} Сви! – чу се више гласова, |
| га, као да се увери, да ли се овај шали ил’ озбиља бенета.</p> <pb n="66" /> <p>Окром шале!{S} |
| их би метнуо на кеца или продао за вино ил ракију.{S} Него док трајало и његове и женине сироти |
| по нешто и из „<title>Мезимца</title>" или из „<title>Басана</title>" тога неумрлога мудраца с |
| пуларнијим, као што су неки ради можда, или шта више, баш тога ради омаловажавати ђенија његова |
| имо за народ.{S} Наша је интелигенција, или баш ако хоћеш госпоштина, збиља, свезана с народом |
| Да им се уз пркос учловио гдегод зека, или лис, или јазавац какав, можда би и жртвовали за њих |
| На лице јој или збиља паде сенка нека, или јој задрхта нешто око усана.{S} Дубок уздисај јој с |
| а срдила се а радовала се, или плакала, или се сетила Светозара и Драгиње, о којима је тек зиму |
| штинским начелницима, или ексекуторима, или полицајцима, неки се, Бог ме, протекцијом или умешн |
| е или постадоше општинским начелницима, или ексекуторима, или полицајцима, неки се, Бог ме, про |
| е не купи за новчић свирајку од шећера, или какав цигару за два новчића, да недељом бар господс |
| бисмо ми бити са свим без икаква листа, или би такви лист могао изалазити једва један пут у мес |
| итеља!-- примети госпођа бележниковица, или што је наишла на таки неред, или што је ту Јелена, |
| овица, или што је наишла на таки неред, или што је ту Јелена, па да је пецне.</p> <p>– Ви сте с |
| спођа Ната).{S} Мајсторица штогод шије, или потплеће чарапе, или скрсти руке, кад је штогод здр |
| да се бог зна колико дуго несу виделе, или као да су претуриле некакву страшну опасност преко |
| е данас омладина.</p> <p>–- Куд насрне, или с главом или без главе.</p> <pb n="96" /> <p>– Мени |
| се врпољи <pb n="14" /> и увија око ње, или јој се скупи у крило, па жмирка у жижак, или преде, |
| орица штогод шије, или потплеће чарапе, или скрсти руке, кад је штогод здраво жалостиво, па слу |
| подједнако, а срдила се а радовала се, или плакала, или се сетила Светозара и Драгиње, о којим |
| би отишао овда онда послом у Карловце, или би походио своју сестру или не.</p> <p>Једаред, – б |
| а му дођу гости, било да се кољу свињи, или тако што, Давина је увек ту, да свесрдно послужи.{S |
| анко ћути; или не зна, шта да одговори, или не ће, што мисли.{S} А мисли: „Што се овај свет тол |
| ше, па кад ни ту нису могли прокопсати, или и прескочивши тај степен, а они одмах хајд у господ |
| у гајтанима а с неким скиптром у руци, или се врата затварају простом скакавицом или резом.{S} |
| ој се скупи у крило, па жмирка у жижак, или преде, док јој не напреде дремеж на очи...{S}Ако Да |
| , неје ме ни близу памети, да се кајем, или да се тужим на Беч.{S} Али ипак ме срце вуче нашем |
| то, као да има слепога миша под прагом, или их медом залаже.{S} Па шта им даје за то Јуда?{S} Ш |
| когод рекао поп-Стеви, да неје сретан, или да се подао Јеци, он би му одговорио, као што толик |
| сад говорити:{S} Грцо, или:{S} Рифлијо, или:{S} Швићо!</p> <p>– Паметна идеја, бележниче, да се |
| рилику, смети од сад говорити:{S} Грцо, или:{S} Рифлијо, или:{S} Швићо!</p> <p>– Паметна идеја, |
| уз пркос учловио гдегод зека, или лис, или јазавац какав, можда би и жртвовали за њихову љубав |
| и, остаће или мезимац на дедину темељу, или ће пустити зета у кућу, као и њен отац, па како Бог |
| е Бачке и Баната у виноградарску радњу, или кад се у октобру искупљају ода свију страна ђаци, – |
| како хоће, а он мора на своју катедру, или умрети!...{S} Него једва чека вече, да се састане н |
| девојка, иде сама њему, момку, у кућу, или што је и она као у опће што кажу за женскиње, у кон |
| ре.{S} Да га остави, па потрчи по Мацу, или ће најпре да га унесе?{S} Најпосле га спусти на зем |
| ек кад оду у Руму, у Ириг, у Митровицу, или и даље куд у варош.{S} Неје што се Марко боји, да б |
| гологлав да сахрањује, да свети водицу, или да у берби стражари, како беру берачице.{S} Ту је м |
| е понизио, да буде, на прилику, бирташ, или трговац или... најслободнији човек на свету: економ |
| има дознати, кад би отишао куд у варош, или проучити из листова, кад би му који пао у руке.{S} |
| нете.</p> <pb n="39" /> <p>Бранко ћути; или не зна, шта да одговори, или не ће, што мисли.{S} А |
| и величанствено по ваздушном мору...{S} Или дивљи голубови и грлице јатомице залепећу крилима з |
| p> <p>**...*Ударише и краве из поља.{S} Или се кравар данас боље пожурио него обично, али су се |
| и ти хоће да играју само господина.{S} Или се и не мисли на то, да трговцу треба више од нешто |
| га брзо за тим забаци или и изгуби.{S} Или би провирила кроз прозор, као да некога од некуда и |
| овика: </p> <p>– Јеси чуо, натарошу:{S} Или сви ил’ ни ви!</p> <p>– Сви!{S} Сви! – чу се више г |
| кући Бранко неје био „господин Бранко“ или „господин Стајић“, него само Бранко: толико се и та |
| од сестре на очеву дому које летње доба или бербу у Фрушкој Гори, те се опомене детињства и ста |
| ва друга Катина из детињства, прија-ова или сека-она, па је, на прилику, запита.</p> <p>– Помоз |
| .{S} Само да му се дочепати Новога Сада или Београда, да се препоручи управи народнога позоришт |
| еша писару, ал не знаш, говори ли збиља или из шале.</p> <p>Оженићете се и покајаћете се! – упл |
| ар господски пуши у колу пред девојкама или у крчми..{S} Прође и каква друга Катина из детињств |
| лико знаменитих Срба, који у Карловцима или поникоше или се – однеговаше, и научише се србовати |
| нит зна камо.{S} Као да је нека слутња или жеља,... шта ли, увлачи се тако нешто по неки пут у |
| , које несу тако живе, ни кад с пролећа или у јесен нагрну раденици из целе Бачке и Баната у ви |
| еко дан пијацу испред дућана свога шефа или прскајући лети патосу својој болти.{S} Занатлија не |
| жену му и сина, и њих би метнуо на кеца или продао за вино ил ракију.{S} Него док трајало и њег |
| есто, где треба да се окупе чланови ове или оне депутације, пре него што лађа пристане.</p> <p> |
| , да ли је та донела дете те и те младе или жене на крштење.</p> <p>Као да сунце Даринци сину, |
| кују котву, која има кад тад да их овде или онде заквачи на пучини будућега живота.{S} И нанесе |
| ла се мање или више губе што које ближе или даље, па изгледају из далека са својим кућерцима са |
| код топле пећи.{S} Ако Даринка не везе или не плете што себи или обично браћи, тетка-Катиној д |
| ла питомцем српске Карловачке гимназије или богословије, та два најстарија просветна завода у с |
| турали.{S} У нас немају ни појма о томе или се сматра за срамоту, да се један свршен универзите |
| p>– Пође.</p> <p>– Јелена не чује песме или не ће да је чује.</p> <p>– Милане!</p> <p>– Виче Кн |
| окићена убавим селима.{S} Села се мање или више губе што које ближе или даље, па изгледају из |
| епен, а они одмах хајд у господство, те или постадоше општинским начелницима, или ексекуторима, |
| Да се обазре на оваке слушаоце, ови ће или пљескати или ће се запити, па га не ће ни слушати, |
| вале!“ Најпосле, узмора ли бити, остаће или мезимац на дедину темељу, или ће пустити зета у кућ |
| их Срба, који у Карловцима или поникоше или се – однеговаше, и научише се србовати, ту је и ота |
| о Даринка не везе или не плете што себи или обично браћи, тетка-Катиној деци, узме, на прилику, |
| ао код Сахера, у Хамбуршкој ресторацији или у народној кухињи; не гледи, стоји ли пред вратима |
| авања, па им поповао, како ради немачки или енглески сељак или овај или онај спахија, који има |
| на оваке слушаоце, ови ће или пљескати или ће се запити, па га не ће ни слушати, те ипак викат |
| n="34" /> <p>Што не дате мало проширити или бар повисити, ујо ту сеницу, кад сте тако радо у њо |
| аче црквењак одзвони, па хајд опет кући или у виноград за својим послом, ако не оде у поп-Стеви |
| можда узабере, па га брзо за тим забаци или и изгуби.{S} Или би провирила кроз прозор, као да н |
| ади немачки или енглески сељак или овај или онај спахија, који има хиљадама ланаца земље и прем |
| ше вреди, потпише меницу.{S} А што овај или онај овому или оному кадгод учини какву услугу, то |
| у поред постеље задрхта.{S} На лице јој или збиља паде сенка нека, или јој задрхта нешто око ус |
| кућу.{S} Две хиљаде је уложио у Румској или Митровачкој штедионици на детиње име.{S} А отуђити |
| о, како ради немачки или енглески сељак или овај или онај спахија, који има хиљадама ланаца зем |
| , а она их заварава...{S} Над стрништем или над ливадама надлеће се коба.{S} Час се заустави на |
| ина.</p> <p>–- Куд насрне, или с главом или без главе.</p> <pb n="96" /> <p>– Мени.{S} Стефане, |
| <p>Осврћући се то за орлом, то за шевом или грлицом, често би гурнула матер и тргла је иза сна, |
| лицајцима, неки се, Бог ме, протекцијом или умешношћу и даље докотурали.{S} У нас немају ни пој |
| свечаног дана, јер се у Пешти намерном или ненамерном чијом кривицом несу привезала кола, у ко |
| и се врата затварају простом скакавицом или резом.{S} Ја се не кајем, неје ме ни близу памети, |
| и поштено, да јој то врати бар за један или ма и за два дана.{S} Надала се гостима још синоћ, а |
| какав практичан ма и мали Лоренцо Штајн или Некер, а оно ипак бар ваљан економ пре него какав п |
| што капитала, што га је обично наследио или, можда, добио у мираз, и оно мало „знања“ трговачко |
| се све, штогод дише, под камен завукло или се у земљу урило, тек зар да нађе хлада.{S} Једва ш |
| ће „све још бити као што треба“.{S} Но или што јој се чинило, да неје прилика, да она, девојка |
| аплаћају од народа исто толико правично или неправично, као и они, који се не хвале, да „раде з |
| вечерати, – опет Ната Триви, а то исто или можда мало друкчије рећи ће му бар још који пут...{ |
| и је на главу преко ушију, кад је ветар или зима, па мора гологлав да сахрањује, да свети водиц |
| и је слађе...{S} Не ћу да будем адвокат или чиновник...{S} Ти видиш зар, да се ја не одричем ра |
| да један другому, можда, спасава живот или, што данас често више вреди, потпише меницу.{S} А ш |
| ад.{S} Ми смо били у своје време јуност или младеж, па добро било.{S} Од кад дође та омладина, |
| е једно и исто.{S} Кажи младости јуност или омладина, младост је младост; старост ће јој увек з |
| тељ, али тек да у недељи дана један пут или ни један пут оде на катихизацију и да задржи достој |
| .{S} Да је когод дао што за душу његову или за жену му и сина, и њих би метнуо на кеца или прод |
| амо то тамо, те час по па гурне Даринку или се удари о велики штит, што га Даринка држи против |
| ушањ, кад се заталаса гдегод у шушњарку или у бразди, нити да вијају над собом облаке, већ пушт |
| не зна, да ли да се одсмеје као на шалу или да прими као истину.</p> <p>- Поп Стеван, Бог ме, н |
| ставити посао оца свога, па орати земљу или копати винограде.{S} Имамо на пример „вечитих правн |
| које зна да куца још увек само за маму или ближега којега сродника по крви!{S} Тада би на једа |
| ше меницу.{S} А што овај или онај овому или оному кадгод учини какву услугу, то је још увек она |
| у Карловце, или би походио своју сестру или не.</p> <p>Једаред, – био код ње, па дошли нешто у |
| а буде, на прилику, бирташ, или трговац или... најслободнији човек на свету: економ.{S} А толик |
| д што науми.{S} Код њега важи само „или–или“ вели Јован:</p> <p>– Са свим као и његова назови– |
| , кад што науми.{S} Код њега важи само „или–или“ вели Јован:</p> <p>– Са свим као и његова назо |
| лину, па пође од једнога до другога, да им огледа гласове.{S} Мушкарце зна и од пре, шта који п |
| , <pb n="92" /> као да им још не да, да им се кристалишу појмови.{S} Ослободи и друштвеном поре |
| се мало ђорну, одмах терају писара, да им декламује „оно о разбијеној канти“.</p> <p>Кнежевић |
| под њих се таласа китњаста побрдица, да им мало даље пукне на догледу сремска равница испрекршт |
| , де још једну и таман сад наручили, да им Маркова домаћица испржи које пиле.{S} И Марко се, ен |
| кћер“, па тражи негде горњу хаљину, да им изађе, па да им очита. „То је опет масло тога Кнежев |
| е слабо трзали и утргли око лова.{S} Да им се уз пркос учловио гдегод зека, или лис, или јазава |
| ..</p> <p>– Али да ћутимо, ваљда, па да им климамо главом, као оне лутке на гајтану у вурштлпра |
| негде горњу хаљину, да им изађе, па да им очита. „То је опет масло тога Кнежевића!“</p> <p>Поп |
| у, те се залеће с травке травци, као да им шапће, да не клону. </p> <p>Негде се скрила препелиц |
| аничена у идејама, <pb n="92" /> као да им још не да, да им се кристалишу појмови.{S} Ослободи |
| схвате.{S} Било да им је криво, било да им се допада, тек не могу срцу да одоле, те и они удеси |
| ни не могу никако да схвате.{S} Било да им је криво, било да им се допада, тек не могу срцу да |
| бих, ваљда, удесио јавна предавања, па им поповао, како ради немачки или енглески сељак или ов |
| иној деци, узме, на прилику, штогод, па им чита.{S} Прочитали су све три чести „<title>Љубомира |
| струја бродове на супротивне стране, па им се тако и путови укрсте, не ће зар један на другога, |
| растаје од њих. </p> <p>Што сад иду, па им се не пада на ум, да прислушкују сваки шушањ, кад се |
| прагом, или их медом залаже.{S} Па шта им даје за то Јуда?{S} Шта мислите Бофл, сам бофл, госп |
| и.{S} То ће да буде радост од деце, кад им тетка из вароши разда поклоне!</p> <p>– Боже мој, се |
| сило тог дана какво крштење, знају, кад им треба донети дете, да га поп Стева уведе у свето пра |
| теља шчепао им још једини залог узајмне им љубави.{S} Заман им писка!...{S} Ено га, стао испред |
| } А мајке се теше и челике надом, да ће им деца бити боље среће од њих... </p> <p>Ката Јаковљев |
| у мислима. </p> <p>Као да осећају, е би им неугодно било, да остану у друштву с госпођом Натом |
| и девојче примити у онаком смислу, који им поп Стева даје.{S} Оне несу ни мало извеле мисли Јел |
| међу њима онај душе чисте као крин који им је свима смео у брк рећи:{S} Ја тако хоћу! – да, још |
| го за господу, а и не разабирају, је ли им син способан за какву душевну акцију.</p> <p>– Цео с |
| пучини будућега живота.{S} И нанесе ли им кадгод струја бродове на супротивне стране, па им се |
| {S} О раме пребацио сваки пушку.{S} Али им се види, да несу ловци од заната, него баш од дуга в |
| ти само крунисане главе своје, полажући им трошне остатке животне у сребрним и златним кивотима |
| идашњи; па се врзе око њих двоје и кечи им сваку реч. </p> <p>Колар са својом сестром стоји до |
| у својем у животу и не подударају, ипак им бродови стоје још мирно један поред другога у тихој |
| едини залог узајмне им љубави.{S} Заман им писка!...{S} Ено га, стао испред гнезда на пречагу.. |
| .{S} На очиглед брижних родитеља шчепао им још једини залог узајмне им љубави.{S} Заман им писк |
| Јелена и Даринка, Бранко и Јован, него им и мати и тетка Ната одобравају и хвале смер.{S} А на |
| kt sich nicht</foreign>, Јелена!{S} Ако им је стало, нека изволе они најпре к нама доћи.{S} Зна |
| валима, што их тамо чекају. </p> <p>Ако им се назори о свом бићу, о позиву својем у животу и не |
| ију.{S} Побегли, да Бог ме.{S} Додијало им овде гоњење за веру као и у Турској, па се просто од |
| појурио, да види, какве су то даме, што им се шлајери тако лепршају за њима..</p> <p>Попина Јел |
| да можда истерају насртљиву мушицу, што им се и у нос увлачи; само што зазвечи ланац на огрљаку |
| ризу.</p> <pb n="82" /> <p>Али овај пут им неје жао на месец.{S} Друго се нешто збива у Брајков |
| врсније, да се издовоље у свачему, чему им се пружа прилика у убавој Фрушкој Гори.{S} А учитељ |
| же да дахне.{S} Та идеја, господо моја, има своје живе поборнике... поборнике, у којима је она |
| сека Ната.</p> <p>– Ја сам одмах рекла, има нешто, – вели сека Ката. – Сад је наишла, Бог да пр |
| у сеницу, где овај чека, да му се јави, има ли тај дан какве дужности, то јест, да ли је та дон |
| господу, па се поносе.{S} Наша деца!{S} Има и у Брајковцу још неко честит!{S} Биће још ипак и о |
| коње испрегни, па одведи у шталу...{S} Има места је ли, Катице?</p> <p>– Како не би било?{S} Г |
| /p> <p>Догађај је то за Брајковац...{S} Има Брајковац, до душе, своју госпоштину.{S} Али осим г |
| Јелену по што по то удам ма за кога.{S} Има она каде и чекати.{S} Али као велим, он је твој, па |
| тако рећи, Игњату и свећу додржала.{S} Има род рођени, па неје тако, што кажу, искрен кући, ка |
| /p> <p>– Јован је отишао у виноград.{S} Има у поп-Стеве неки гост, Јованов пријатељ из Беча.{S} |
| а ћеш држати ђаке са стране у стану.{S} Има тамо <pb n="30" /> доста чесних удовица сиротица, и |
| ва, кад се разиђоше из сенице.</p> <p>– Има оштар језик!{S} Право материно дете!{S} Али сестрић |
| кцију.</p> <p>– Цео свет иде за тим, да има што више интелигентних људи.</p> <p>- Интелигенција |
| Јован се одсмеје и одговара се, као да има још времена.{S} А Даринка опет нема каде.{S} Него ј |
| а вуку Јуди, те дају буд за што, као да има слепога миша под прагом, или их медом залаже.{S} Па |
| је ту српска патријаршија“.{S} Тешко да има у српству иоле знатније личности, која неје била пи |
| ог дуго ће остати узором омладини, која има да се учи; а дела њихова биће вазда на углед, како |
| једрила за пловидбу и кују котву, која има кад тад да их овде или онде заквачи на пучини будућ |
| – наставља начеоник.</p> <p>– ... која има бодље, – уплете се бележник.</p> <p>– <foreign xml: |
| прошлости.{S} Ох, Боже мој!{S} Та свака има доста штошта да преврне, доста да спомене и мртвих |
| емо по новинама, да се до извесног рока има пријавити; не пријави л се, сматра се за мртва.{S} |
| > више, који ћете признати, да омладина има право, кад се уверите, да није онако страшна, као ш |
| ђа Ната. </p> <p>– И чува га бог ме; па има и за што.{S} Нек љуби и стопе поп-Стевине.</p> <p>Ч |
| ево је код ње већ четири године.{S} Па има послугу и од Триве.{S} Криста јој је послушна, па р |
| остали са:{S} Чујмо!{S} Чујмо!{S} Јеша има реч!</p> <p>– Да, господо моја, – опет ће Јеша. – Н |
| ажније се одупире разним неудаћама, кад има своје гнездо, кад има макар само један кутак свој, |
| им неудаћама, кад има своје гнездо, кад има макар само један кутак свој, за који сме рећи: „Ово |
| уз њу, све би да јој је што ближе, све има нешто да разговара с њом.{S} А кад је у друштву, за |
| ешто.{S} Нешто му говори, да то девојче има осећаја и више свести него у сваке обичне.{S} А, да |
| и сељак или овај или онај спахија, који има хиљадама ланаца земље и према томе и опрему.{S} Кад |
| ше народу користи, кад у својој средини има ваљана интелигентна човека, који ради онаки исти по |
| ом и нестаће је с њим, што, дакле, нити има почетка, нити ће имати свршетка, а то је мати и мат |
| трос отишли. – Ја мислим, само у вароши има свашта, а гле, и на селу чуда! </p> <p>– Није тога |
| и сваким чином својим доказује, да ипак има и једна љубав, која не тражи заслуга, па је равна с |
| ек од рачуна, што га он по каткад с ким има.</p> <p>Шта, дакле, остаде учитељу паметније, него |
| му нарав за то.{S} Та, адвоката и онако има већ и сувише.{S} А у државној служби, опет, не да с |
| анко има право.</p> <p>– Да, да, Бранко има право, да Бог ме, – рече Кнежевић и трже руку.</p> |
| ме и више коју рећи.{S} Али увек Бранко има право.</p> <p>– Да, да, Бранко има право, да Бог ме |
| </p> <pb n="57" /> <p>– Е, онда за цело има право.</p> <p>Јелена не примећује горки подсмех у у |
| ца,</l> <l>Мојих песмарица,</l> <l>Тамо има бела вила</l> <l>Раширила крила, –еј!</l> </quote> |
| и од једа.{S} Мисли, ко је као она, што има сина господина!{S} Још сад се оневидила!{S} Па тек |
| народа.{S} Па хоће да и свој говор, што има да га држи на Брајковачком селу, удеси за прост нар |
| Бога, не треба ни да зна, да и тако што има на свету.{S} За њу нису још таке ствари!“</p> <p>Но |
| га сваком речју својом учи, да у свету има љубави, него је треба заслужити, који сваким чином |
| аде и диже чашу:</p> <p>– У нашем венцу има једна ружа...</p> <p>– Хм, Хм! – продера благајник |
| пелити.{S} Њега једног, па...!{S} Да их има на одмет, па ни једнога,... само не у калуђере!..{S |
| ица и пушионица. </p> <p>Господин парох има у сеници тој сву удобност; и, збиља; никад није леп |
| ла.{S} И срце му заигра утешено, да још има неко, у коме се никад преварити не ће, који га свак |
| српскога места у тим крајевима?</p> <p>Има ли и једнога Србина, који иоле разабира за наш јавн |
| ији човек на свету: економ.{S} А толико имадемо примера, да су, на прилику, пропали трговци „па |
| овек, а да није – „господин“, док овамо имадемо доста „господе“ без интелигенције...{S} Узми са |
| их две не занима разговор удовица.{S} А имају и оне, да претресу малу своју књижицу из свог ђак |
| а готово прирасле једна за другу.{S} Па имају, о чему да и разговарају.{S} Јесте, да разговор њ |
| уговима такав разговор.{S} Мисли њихове имају, до душе, своју извесну цел, али су још увек без |
| , Немци Јену, једни ово други оно, Срби имају своје Карловце.{S} Осим толико и толико знаменити |
| једног ваљда српскога ђака.{S} Талијани имају своју стародревну Болоњу, Немци Јену, једни ово д |
| овостраних Срба.{S} Дакако да Карловци имају да захвале на том значајном положају у историји с |
| .</p> <p>– Господа универзитетлије увек имају право, дакако!{S} У тринаест школа поцрпу они каш |
| аницу Дунавску у Карловцима, камо лађом имају приспети Бечки одборници са последњим земним оста |
| те.{S} Добра је срца.{S} Ја је знам.{S} Имала сам прилике две године, да видим, каква је.{S} От |
| “ Славнићки, ако је опет ваздан разлога имала, да наведе против тога, када је госпођа Ната била |
| да хвата повратак.</p> <p>Не би сирота имала цело после подне, с киме речи да проговори, да не |
| те стрмоглавце у њу!</p> <p>Таке забаве имала је Даринка целим путом.{S} Па што сунце ближе у з |
| уће особито српске, која тога дана неје имала гостију. </p> <p>И Тинка Стајићка, мати нашега по |
| Идем,... сад ћу ја одмах...</p> <p>Неје имала када ни да доврши, што је у радости хтела рећи, в |
| ула опаклију...{S} И сада, дакако, није имала куд, него ти је вратила „физиту“; ал... </p> <mil |
| ју певачкога друштва.{S} Па већ и онако имала би да га пита много, много, да га пита, срди ли с |
| и прежваћу данашњи разговор, што су га имале с госпођом Рашићком.</p> <p>– Мудра ти је то звер |
| {S} То не ће још дуго трајати.</p> <p>– Имали смо ми већ једном и организовану омладину. —</p> |
| да је увек оправдао оно уздање, које су имали у њега његови милостиви заштитници у Брајковцу.{S |
| како је Брајковца и *Брајковчана, нису имали таке школе, као сад.{S} Треба да имаш на уму, да |
| > <l>Стражилову моме, – еј!</l> <l>Тамо имам ного птица,</l> <l>Мојих песмарица,</l> <l>Тамо им |
| у решето, – одговори онај.</p> <p>– Баш имам важна разговора с тобом.</p> <p>Бранко се изненади |
| се, као чигра, у заштиту Јовану, – још имам сутра, па прекосутра, па наткосутра, па још један |
| па орати земљу или копати винограде.{S} Имамо на пример „вечитих правника“ доста, ал и ти хоће |
| удалили од пута, који овамо води.{S} Ми имамо књижевника, уметника, наученика јевропскога гласа |
| трану, па погледа у свој сахат. </p> <p>Имамо још времена!{S} Куд вам се жури? </p> <p>Е, како |
| вешта пред светом.{S} Само је поп Стева имао да прогута неколико грких залогаја, неколико преко |
| н алт!</p> <p>Са женскињама је ликовођа имао највише посла, особито са Јеленом.</p> <p>Стао учи |
| ранко Стајић после оних речи, што их је имао са својим ујаком, поп-Стевом, тако се био расрдио, |
| вио на ујака; а кад га се и сетио, неје имао повода, да се загрева љубављу каквом према њему.{S |
| ар колико толико то да заглади.{S} Неје имао свога сталнога уверења, ни док му је била жива њег |
| авно, по свом рачуну.</p> <p>Право би и имао, – примети Рашићка. – штета је за њега, да се поту |
| рози опасност, е дуго прост народ не би имао никакве користи од штампане и писане књиге својих |
| ишља увек самога себе, Праотац наш Адам имао је у рају свега, па опет му било дуго време, чамио |
| /p> <p>Ако је кадгод каквих виших жељан имао, заситио се црвеним појасом, којим је, као ревност |
| и да се помешају у народ, у масу.{S} Ви имате иначе потпуно право.{S} Ал...</p> <p>Јован је сад |
| Брајковац, венчаће их, и ти ћеш, можда, имати да тераш још парницу с узурпатором твога наследст |
| ми радити, што не ваља, па не ће народ имати у кога да се угледа; а почнимо и ми паметније са |
| !{S} Две јаке, до душе, за вратом не ће имати никад, јер... за тај хлебац, што га је он себи из |
| , што, дакле, нити има почетка, нити ће имати свршетка, а то је мати и материнска љубав:{S} Сад |
| оље удесити свој рад, те ће моји сељани имати прилике, на кога да се угледају ако хоће.{S} Тако |
| од медведа.{S} Судећи по нашем писару, имаће право Дарвин; а ону другу теорију лако је доказат |
| имали таке школе, као сад.{S} Треба да имаш на уму, да сам ја месни школски надзиратељ.</p> <p |
| е и ти мало међу свет.{S} И онако слабо имаш кад посла са себи равнима... </p> <p>Вараш се, мој |
| S} Још му ниси ништа говорио.{S} Та, за име света, ујак си му, мора те послушати... (Утре сузе, |
| зи?!{S} Ко зна, каквим је блатом каљала име његово и његове матере, да замаже очи слабом човеку |
| аркову крчму, бојаги, из шале.{S} То је име добила отуд, што је писар (кад се први пут опио у њ |
| ој или Митровачкој штедионици на детиње име.{S} А отуђити она рођену сестру од рођенога брата!{ |
| ди чика-Пере Гојковића, а прославиће се име Игњата Јаковљевића, док је његове деце. „Кућа је“ в |
| дворишту је све мирно, све, што не носи име човечје....{S} Ал јест! „Мислиш, све је зло само ме |
| црвени, кад примети, да је споменила то име на своја уста.{S} А осети, да јој је ипак криво, шт |
| чисто поп Стева, као да му је страно то име; понда се сети. „Јогуница!“ помисли у себи. „Никад |
| пренећемо на убаво Стражилово.{S} У то име, господо моја,..</p> <p>– Живио!{S} Живио! – заори |
| S} Седамнаест јој годиница; скоро ће, у име божје, ићи у осамнаесту.{S} Родитељи, у тим годинам |
| ођен за виши позив нема готово ни свога имена данас.{S} Писар, писар и само писар, од кудгод ко |
| тим незнабожачким, тим револуционарним именом, кад га је Бог и Христос примио у своју општину |
| пштину од крштенога кума под тако лепим именом једнога од просветитеља хришћанских!{S} Већ ми б |
| p> <p>– Мати сама жели, да ме зовете по имену, па и ја тако хоћу.</p> <p>– И ви мене називате „ |
| цу моме“, завапио је негда његов велики имењак.{S} Туга се нека стисла у његовим грудима.{S} Та |
| у толиком добру?{S} Остао, до душе, леп иметак после Игњата Јаковљевића.{S} Но треба радити и б |
| сека Като!</p> <p>– Збогом пошла, сека „имја рек“!...</p> <p>Баш Ката ушла у двориште, па истер |
| ина певача, искупљених на обали „<title>Имну о преносу Бранкових костију</title>“.</p> <p>Велич |
| ји Брајковчанин обрадује, баш кад дођу, иначе из бољег света слабо ко усрећи Брајковац, на кога |
| но.</p> <p>Попа узеде своју Јелисавету, иначе госпођу Јецу Рашићку за руку, па пођоше у кућу.</ |
| чакшире, стари шешир и зимски капут.{S} Иначе јако упада у очи празноћа и неред, каквога воле м |
| о православље и у књигу крештајемих.{S} Иначе црквењак одзвони, па хајд опет кући или у виногра |
| не пиво, па још у боцама.{S} Господа га иначе пију тек кад оду у Руму, у Ириг, у Митровицу, или |
| авршенијег агитатора, адвоката и ма ког иначе „господина“.{S} Далеко је, дакако, од мене и поми |
| <p>И у том богоданом изобиљу, што га је иначе напајало новим животом, осећа се сада Бранко ташт |
| ада Стајић све предусретао, он, који је иначе о сваком увек најпре само добро мислио, пређе сад |
| мантије само лака сива кабаница, што је иначе облачи преко мантије, кад путује кудгод колима.{S |
| зид, застрта неким платном, од кога се иначе кроје панталоне, да изгледа, бајаги, као канабе, |
| е помешају у народ, у масу.{S} Ви имате иначе потпуно право.{S} Ал...</p> <p>Јован је сад још в |
| тио поглед Бранков, па, ако му је образ иначе и могао доста да поднесе, сад се нађе у великој н |
| он мора ту бити, да декламује.{S} Ко би иначе био у чорби мирођија!...</p> <p>Млади Брајковачки |
| помеша међу свет“, док су му сви остали иначе обични и свакидашњи; па се врзе око њих двоје и к |
| /p> <p>Е, па и господар начеоник, човек иначе мирољубив и добричина, па доста и у годинама, и о |
| о вечерас му се не да да чита ни колико иначе у овакој прилици.</p> <p>Пред очима му лебди лик |
| иришу мало барута.</p> <pb n="22" /> <p>Иначе прелешкали, разговарајући се то о овом, то о оном |
| након себе величанствених манастира ни иних задужбина.{S} Али као ђе није народа свога сазидао |
| цу тако опасан атентат, да не могоше на ино, а да се једногласно не подигну против таких новота |
| столу, ја мислим и држим, нити могу на ино, а да не</p> <p>– Сад ће бити по сахата, – примети |
| ниско пала!..{S} Јадна душо!</p> <p>Оно инстиктивно неповерење према свима у поп-Стевановој кућ |
| ања.{S} Данас... данас се и за то тражи интелигентан човек, човек... не „господин“!</p> <p>Бран |
| ешка то, што ми држимо, да не може бити интелигентан човек, а да није – „господин“, док овамо и |
| .{S} Узми само то на ум, да се ни један интелигентан човек није понизио, да буде, на прилику, б |
| лу учитељ народу, то стоји: јер ја, као интелигентан човек, знаћу и умећу боље удесити свој рад |
| ористи, кад у својој средини има ваљана интелигентна човека, који ради онаки исти посао, од ког |
| >– Цео свет иде за тим, да има што више интелигентних људи.</p> <p>- Интелигенција и госпоштина |
| пода шта држао свакога младога, па још интелигентнога човека, који не би разабирао за јавне ст |
| а што више интелигентних људи.</p> <p>- Интелигенција и госпоштина, за бога, још није све једно |
| ваљда, нигде више у свету нема.{S} Наша интелигенција постала је, тако рећи, из народа, па тешк |
| ко рећи, из народа, па тешко да се игде интелигенција тако удаљи од народа као наша.{S} Нова се |
| тогод учимо, учимо за народ.{S} Наша је интелигенција, или баш ако хоћеш госпоштина, збиља, све |
| дољубља, ни самопрегоревања.{S} Наша се интелигенција покварила...</p> <p>Да није још нас учите |
| више добро познаје енергију Брајковачке интелигенције.{S} А Бог ме неје баш ни обична ствар за |
| , док овамо имадемо доста „господе“ без интелигенције...{S} Узми само то на ум, да се ни један |
| ичних страсти то племенитих смерова.{S} Интереси њихови несу се још нигде сукобили.{S} Неје се |
| с најближим посредним, па и непосредним интересима, што су ту скопчани, – то су његове најмилиј |
| увке своје подлости и себичности разним интересима напретка и разлозима поретка, сад, опет, да |
| ало више, па да јој упадне у очи толико интересовање о тој „красној Српкињи девојци“, да почне |
| в?{S} Као да и један и други избегаваше интимнији разговор.{S} Бранко би тешко и дошао у Брајко |
| ој се, бог ме, ухватило по прилично већ иње; гладни гледа, како куља дим на врата.{S} Око сениц |
| а?</p> <p>Има ли и једнога Србина, који иоле разабира за наш јавни живот, па да не зна за Карло |
| атријаршија“.{S} Тешко да има у српству иоле знатније личности, која неје била питомцем српске |
| ар важи у Брајковцу као ишчитана глава, ипак не мога бележник да се том приликом одржи, а да не |
| у свом сама госпођа Јелисавета Рашићка, ипак јој дође и девојче само поквареније. „Дете, за Бог |
| . </p> <p>Колико је и Даринка узрујана, ипак примети, како је Јелена бледа па уздрхтала.</p> <p |
| чела, што она, ако и не може да схвати, ипак осећа, да је лепо и добро, кад сене само толико ра |
| учитељево милостива, колико јој годило, ипак се намргодила.{S} Али које Јованово разлагање, а н |
| позиву својем у животу и не подударају, ипак им бродови стоје још мирно један поред другога у т |
| Хтеде рећи; ...мислио о њему!{S} Али га ипак памћење не изневери, кад се опомену, да до сад неј |
| , који сваким чином својим доказује, да ипак има и једна љубав, која не тражи заслуга, па је ра |
| могу доста да вас се нахвале.{S} Ал, ја ипак држим, да то мора бити мучно и досадно непрестано |
| и како наш бележник игра жандара!{S} Па ипак увек седи и зева код играча.{S} Него за што и не б |
| главни смисао његов.</p> <p>Тек попа је ипак заћутао. </p> <p>– Да Бог ме, да вам мора бити сме |
| ме на своја уста.{S} А осети, да јој је ипак криво, што неје и он дошао, што неје нашао за вред |
| итељ навио на својој виолини, познао је ипак, да је одјекнуо с оне жице, коју је навио синоћ у |
| S} А Даринка опет нема каде.{S} Него је ипак по неки пут исправи и опомене, где како треба.{S} |
| ети попа, па се осети слободан; него се ипак не показа тако, да не би сестрић његов могао приме |
| е се запити, па га не ће ни слушати, те ипак викати живео; а нити ће га хтети нити умети довољн |
| да се, бојаги, извини. </p> <p>- Ви сте ипак старији, - одговори Јелена ђаволасто; – па ви треб |
| ток, али мирнији него у бујици; само ће ипак овде онде прокрчити себи, лакше пута, где без буји |
| ећ не у првом цвету своје младости, али ипак још доста свежа и унегована, изађе преда њ до по д |
| е кајем, или да се тужим на Беч.{S} Али ипак ме срце вуче нашем крају, па госпођице... </p> <p> |
| и сестрића увек одржи у милости ујковој ипак то, што се... без ичије – помоћи сам у туђем свету |
| ла Јелена, а да се не похвали, како јој ипак мио Брајковац, јер је до пре млади учитељ, господи |
| ој јако и нагло бије рођено срце.{S} Но ипак осети, да неко близу застаде и куцну у капак.</p> |
| а и мали Лоренцо Штајн или Некер, а оно ипак бар ваљан економ пре него какав префриган параграф |
| коцку не знам шта.{S} Стало поп-Стевану ипак доста до тога, да му сестрић бар лепо мисли о њему |
| Брајковцу још неко честит!{S} Биће још ипак и од</p> <p>Брајковца нешто! </p> <p>Ето, зашто је |
| ко ће изводити своје теорије и стављати ипотезе. </p> <p>Па му данас не пада на умни да се смеј |
| пет из Русије у Фрушку Гору.{S} Ставимо ипотезу – можда баш ваша.{S} Гле, мај, зар то није могу |
| ода га иначе пију тек кад оду у Руму, у Ириг, у Митровицу, или и даље куд у варош.{S} Неје што |
| пи цео свет у манастирски Радованац, да искали своје увређено љубоморно срце.{S} Онда, када је |
| о води слађе на сухо, подигнут славолук искићен разним цвећем.{S} Близо станице стоје две лађе, |
| а, ако те кости, што их у Бечком гробљу ископате, пренесете с помпом на Стражилово, а нису Бран |
| ати за село.{S} Не ће се кућа Гојковића ископати, док је унучади чика-Пере Гојковића, а прослав |
| с леве јој стране у грудима хоће зар да искочи; толико се пута захука, дошао је већ под грло, а |
| Има род рођени, па неје тако, што кажу, искрен кући, као што је баба Давина Јаковљевићима, од к |
| две неје задро у озбиљан живот; али је искрен и прост.{S} Обадве још у оном добу девојачком, у |
| чанима у хладу манастирскога воћнака уз искрен разговор и ватреног Радованца.</p> <p>Кнежевићу |
| {S} А он и заслужује, да је човек с њим искрен.{S} Па ја га и волим као брата.{S} Ти си друго ш |
| иних прозора.{S} Прошао!{S} А да је био искрен, и да јој је хтео све признати, морао би припове |
| аринком.{S} Јелена живахна, разговорна, искрена и страсна; Даринка тиха, озбиљна, безазлена и р |
| ори, како треба да сам пријатна с њим и искрена.{S} Ја и не могу друкче ниским.{S} А он и заслу |
| , – наравно, да су и оне биле исто тако искрене и исто тако слатке према њој; па јој дале омири |
| </p> <pb n="51" /> <p>Усне јој шапутаху искрене молитве.{S} Стењак у свећи на сточићу поред пос |
| вам ми знамо помоћи? – пита Даринка, па искрено окренула лице њему.</p> <p>– Ви ћете певати с н |
| ољан, што идем, – одговори онај. – Него искрено да ти кажем, волим, и што сам био ту.</p> <p>– |
| оспођице Даро, – рече јој тихо, па тако искрено, својски, а тако покајнички, да она подиже опет |
| српском љубављу за своје, то му говори искреност на њену лицу, то му сведочи бистар јој поглед |
| о је у Даринци стекла тако ваљану, тако искрену другарицу,... о, Бог зна, како јој је мило!</p> |
| ама, тршчаним крововима и ниским гдегде искривљеним плетеним димњацима.{S} Скромна али, као сне |
| ; а Бог зна, кад и какав ти може од куд искрснути на једаред из ненада.{S} Него тужи га конзист |
| ати би, кад сврше своје школске задаће, искупила децу, што су били код ње у стану, па би поред |
| скоро као и брат јој. </p> <p>И тако се искупило прилично друштванце за певачки збор.</p> <p>Св |
| ајковац. </p> <p>На сред села око крста искупио се народ у чистом свом оделу.{S} А у народу, ви |
| гости из Србије.{S} Многи се свет беше искупио на станицу, да их дочека.{S} Београдска лађа бе |
| ноградарску радњу, или кад се у октобру искупљају ода свију страна ђаци, – када је то видео, јо |
| иба троструком камџијом и заиграва пред искупљеним својим вршњацима.{S} А ови завидљиво гледају |
| p> <p>На једаред запева стотина певача, искупљених на обали „<title>Имну о преносу Бранкових ко |
| обали, као да занемеше оне тисуће грла искупљенога народа.</p> <p>На једаред запева стотина пе |
| S} Тешко оном, који мора све на себи да искуси!{S} Ја сам прошла добру школу: цео је живот школ |
| па глава да му пукне.{S} А дошао је до искуства, да је хладан сир с црним луком за њега најбољ |
| Али пази, да се што више користиш туђим искуством.{S} Тешко оном, који мора све на себи да иску |
| и искушења,... да, велим, у тешкој ноћи искушења, која га је стисла, да једва може да дахне.{S} |
| у њему свест, да не клоне у тешкој ноћи искушења,... да, велим, у тешкој ноћи искушења, која га |
| да се тим најбезазленији осећај народни исмева, то је гадно, то је... </p> <p>За јамачно је и о |
| одна штампа?{S} Грдити своје старешине, исмевати своју светињу.{S} То је зар слободна штампа!</ |
| шта је Бранко одговорио, како је у очи исмејао и ујака и Рашићку, и. т. д. </p> <p>–Јух, јух, |
| на Харивду, на омладинца, који га може исмејати за „најмудрију“ реч.{S} Лакше би му било, чини |
| под пазухо своју књигу, те му књига сад испаде у траву.</p> <p>– Пардон!</p> <p>Јелена хтеде са |
| и да види иза џбуна, ко је то, а пред њ испаде мала Зорка, Јованова сестрица, и Даринка.{S} Виј |
| кћерком да га се нахвали.{S} Још да јој испадне за руком, да и Бранкову матер превари, да дође, |
| питања моја тек овлаш поверити, како је испала на прилику берба, како пазар, колико је шљива за |
| сам радознао, како ће и то у Карловцима испасти.{S} Чисто не могу да верујем...</p> <p> „— Ти, |
| вечерамо! – кличе Дабижић, кад Кнежевић испева песму. – Дивна идеја! ·</p> <pb n="76" /> <p>И с |
| рстили своје деснице, држећи пуне чаше, испили чаше, цмокнули се и два и три пута – и, дакле по |
| } Ваљан, поштен човек може по том листу исписати најлепшу песму, што је човек уме замислити.{S} |
| Казао сам ти, што ја о томе мислим.{S} Испит, понда ради што хоћеш. </p> <p>–Да, да!{S} И ја т |
| Ја нисам за адвоката.</p> <p>Положи све испите најпре; понда ће мо се разговарати, – одговори м |
| то је негда над њим нејачким пред Богом исплакала, бисером благодарности исплаћује. </p> <p>И у |
| а срцу на вољу, па би се слатко, слатко исплакала.</p> <p>Али јој криво, што вечерас тога нема. |
| Богом исплакала, бисером благодарности исплаћује. </p> <p>И у том богоданом изобиљу, што га је |
| , на архијерејској служби придику какву исплести; а неје ни у Брајковцу, од како је дошао ту за |
| Српство и родољубље, а од како се зна, исповеда се <pb n="62" /> за члана српске омладине и на |
| љута на тебе. </p> <p>– Је си л јој се исповедила— пита је учитељ.</p> <p>– Нисам.{S} Не смем. |
| ли сви.{S} Нашли се на врху брдашца.{S} Испод њих се таласа китњаста побрдица, да им мало даље |
| куцну у капак.</p> <p>Капак се диже.{S} Испод њега провири најпре мала бела ручица; па се од ма |
| {S} Прашина завејава у кола, па се мота испод коњских копита као смет у заветрину.</p> <p>Нигде |
| !..</p> <p>Даринка се и Јелена ухватиле испод руке, па ходају испред госпођа-Катичина дућана на |
| намешта, као бајаги, шишке на челу, те испод руке погледа у њега.</p> <p>Бележник остао дужан |
| прижегло свом снагом. </p> <p>У долини испод Стражиловачкога виса, опет на свечаном одру, поло |
| кад виде своју кћер с попиним сестрићем испод руке; те оде у кухињу, да изнесе јело на сто. </p |
| е, све нове новцате, као да су онај час испод чекића, којима је пречешњејши даривао њену децу, |
| оне.. </p> <p>Госпођа Савета очепи попу испод стола.</p> <p>Јелена базазлено слуша и попу и Бра |
| ају деца, Бранко и Јелена, по Брајковцу испод руке Поред оне премудре Кате Јаковљевићке.</p> <p |
| p>Поп Стева приденуо и ручник за рупицу испод врата у своју хаљину.{S} Госпођа Рашићка присела |
| ако је ћуталица, али подла и подмукла. „Испод мире сто ђавола вире!“</p> <p>– Јух, мати, како м |
| ет око стола.{S} Руке се укрстише изнад исполиванога постоњака, чаше зазвечаше.{S} Некоме се и |
| ца сиротица, и свештеничких, па се тако испомажу. </p> <p>Тинка оћута.{S} Не подиже главе, а уз |
| о поље, да их обадве, Јелену и Даринку, испоређује и пресуђује, пред самим собом.{S} Колико би |
| нема каде.{S} Него је ипак по неки пут исправи и опомене, где како треба.{S} Но за то Зорка мо |
| ва за општу ствар, немам наклоности, да исправим свет раменом, „да плачем за туђим насилима“, и |
| мацан.{S} Ено га, и он лично изашао, да испрати своју милостиву заштитницу.{S} Заковратио реп, |
| лом лептир, – рекла му је мати, када га испраћала у туђ свет, у даљину, да у највишим школама т |
| говори поп Стева све на развлак, док га испраћаше до врата на улицу.{S} Знам, да те мати једва |
| поскидај ствари, па дај унутра, а коње испрегни, па одведи у шталу...{S} Има места је ли, Кати |
| и ништа. </p> <p>Попина Јелена од оздо, испред куће, маше на њих белим рупцем. </p> <p>А Кнежев |
| ш потраја, па се пријатељи разиђоше.{S} Испред учитељева стана зачу се у три пут.</p> <p>– Лаку |
| ани с Немцима.{S} Јест да Србин устукне испред Немца; али то је само у први мах, јер је Немац в |
| .{S} Заман им писка!...{S} Ено га, стао испред гнезда на пречагу...{S} Нагао се...{S} Сад ће да |
| ежевић распустити децу из школе, ходају испред школске зграде Даринка, Јелка, Бранко, Јован, а |
| и Јелена ухватиле испод руке, па ходају испред госпођа-Катичина дућана на улици.{S} Њих две не |
| њим школама, а чистећи преко дан пијацу испред дућана свога шефа или прскајући лети патосу свој |
| галан не кукурекне на буњишту...</p> <p>Испред куће се зачу громки глас.</p> <p>– Ао, лопове је |
| о даље пукне на догледу сремска равница испрекрштана друмовима, ишарана богатим усевима, окићен |
| ан сад наручили, да им Маркова домаћица испржи које пиле.{S} И Марко се, ено, већ вија са живин |
| мах у мало не паде на груди, да јој све исприча, да јој се изјада, да се заплаче у њену загрљај |
| ону лозу, што се обично онако уз пркос испружи преко стазе са лозинка.{S} Збиља, чу се ход.</p |
| чнике покренуло, да с омладином заједно испуне скромну жељу песникову, да му пренесу последње з |
| ићка, па да јој поп Стева Радојчић неје испунио.{S} Признати се мора: ево дванаест година, како |
| зачу се из кухиње.{S} Маца вриснула, па испустила канту из руку, а баш је беше узела, да долије |
| ић, Јеша Дабижић.{S} По опаљеном лицу и испуцаним рукама види се, да је вредан човек.{S} Не би |
| гости из Панчева и Земуна.{S} Обе беху истакле многе заставе, што пријатно оживљаваше монотони |
| p> <p>Треба ли ређати све прилике, које истакоше Карловце изнад свакога другога српскога места |
| е прође у чистом планинском ваздуху, да истера шетњом мамурлук, па му неје требало два пута рећ |
| -Стеву.{S} Маћи му се не да.{S} Она баш истера одавде учитељицу.{S} Мал не свиште девојка од ње |
| амо што по каткад зафрчу коњи, да можда истерају насртљиву мушицу, што им се и у нос увлачи; са |
| а поп-Стеву од његове сестре, да је она истерала Тинку из поп-Стевине куће.</p> <pb n="45" /> < |
| ...</p> <p>Баш Ката ушла у двориште, па истерала ћуриће из врта и затвара за собом вратаоца, а |
| Ал мени се чини, да би се од мене могао истесати, ако и не какав практичан ма и мали Лоренцо Шт |
| на интелигентна човека, који ради онаки исти посао, од кога живи и он, народ, него од најсаврше |
| а школовали се о „народном“ новцу, јер исти тај грех носе на души и остали.) Ми учимо јуристер |
| идео, ја јоште добра нисам видео! – а у исти мах падоше му на ум њене, материне речи: „Цео је ж |
| у крај ватре.</p> <p>– Јух! – зачу се у исти мах и из собе у неколико разних гласова.</p> <p>Ка |
| даривши јак темељ српској књижевности у исти мах, када је Милош на другом крају српства, а у су |
| ђа Рашићка!{S} Као да пркоси!“</p> <p>У исти мах му сину друга мисао, па му се задовољније мало |
| ога којекаква посла.{S} Понда дућан!{S} Истина Бог, није Бог зна шта, ал ако не цури, оно капље |
| поразговарали, како си ту.</p> <p>То је истина.{S} А ко је томе крив?{S} Као да и један и други |
| } Ја хоћу да више знаш него ја.{S} Није истина, да више пати, који више зна.{S} Данас само они |
| к ће нам кола ићи на еро.{S} То је само истина, а не црне наочари, упамти.{S} Нова омладина је |
| баш на извору буду сведоци, колико се у истини прави народ забавља о том догађају...</p> <p>Сад |
| и то неје немогуће, неје ни ружно; а за истинитост јамчи сваки за себе.{S} Али хтети на тај рач |
| <pb n="65" /> женскиње, која може да се истински одушеви за нешто.{S} Нешто му говори, да то де |
| се одсмеје као на шалу или да прими као истину.</p> <p>- Поп Стеван, Бог ме, не показује ни мал |
| упамти.{S} Нова омладина је ухватила ту истину...</p> <p>– Сви ми, штогод учимо, учимо за народ |
| аничи, „поборници“, наплаћају од народа исто толико правично или неправично, као и они, који се |
| до душе, да се спреми за село, – дочека исто тако и жедни писар.{S} Онда ћемо после певања код |
| цу Рашићку, – наравно, да су и оне биле исто тако искрене и исто тако слатке према њој; па јој |
| вако своје дете, простирући меке рубине исто тако и под онога, који јој пеленом загрчава сваку |
| о, да су и оне биле исто тако искрене и исто тако слатке према њој; па јој дале омирисати, како |
| аква је вера.</p> <p>– То ти је једно и исто.{S} Кажи младости јуност или омладина, младост је |
| вори опет на то Бранко. – У селу су нам исто тако потребни ваљани учитељи, као и у вароши, ако |
| да је човек постао од мајмуна, може ко исто тако измислити, да је постао од медведа.{S} Судећи |
| шира, мора да поцури по винограду скоро исто толико зноја.</p> <p>– Знам ја то врло добро.{S} С |
| а ћеш вечерати, – опет Ната Триви, а то исто или можда мало друкчије рећи ће му бар још који пу |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>У исто доба иду Јован Јаковљевић, Бранко Стајић његов „др |
| ин муж пропао и заблудио у свет!</p> <p>Исто тако неје могла, а да не ухвати прилику, па каже, |
| ли не изађоше на сухо, него се одвезоше истом лађом у Нови Сад, да тамо буду на беседи и Бранко |
| мена, бог ме, и читао.{S} По канабету у истом нереду неколико непотпуних примерака Карловачке „ |
| аред ће „друмови пожелити Срба...{S}" А историја ће да пева ил кука над њима као над старим Рим |
| да захвале на том значајном положају у историји српскога народа томе, што је тамо столица прво |
| ом манастиру писати богословске књиге и историју Срба, Бугара и Хрвата,... како та два књижевна |
| дим се! – обрецну се Бог ме, Јелена, па истрже своју руку. </p> <p>– За што, молим...{S} Жао ми |
| , дакако, госпођице, примети Кнежевић и истрже своју руку.</p> <p>Јелена хтеде да проговори, ал |
| то књига, то хартија, мастионица, пера, истрињена дувана, палидрвца и тако даље.{S} У углу поре |
| коњима уши, па их омутком сена из кола истрљо и по леђима и по ребрима и по ногама.</p> <p>А н |
| колико Јелену угледала, толико пред њу истрчала.</p> <pb n="60" /> <p>Јелени још неје никад та |
| , загрли Даринку.{S} И једва једаред ће истрчати и отићи по девојку.</p> <p>– Ала је то прашина |
| то, сестрић“...{S} Дошао гладан, да се исхрани... „Па не знам ово, па не знам оно.</p> <p>- Ра |
| нда на Стражилово ви и не морате, мама, ићи,– вели јој Даринка...</p> <p>Пуче топ.</p> <p>– Ево |
| ст јој годиница; скоро ће, у име божје, ићи у осамнаесту.{S} Родитељи, у тим годинама својих кћ |
| је право, са свим...{S} Ви ћете, дакле, ићи у недељу...</p> <p>– Морамо још у суботу...</p> <p> |
| спржи своја крила.{S} Иди по светлости, ићи ћеш правим путом и не ћеш склизнути на странпутицу. |
| <p>Јелена застаде.</p> <p>Да, душо.{S} Ићи ћемо на свечаност, – опет ће мати. – Нема таквих пр |
| ода, а не као радници, увек ће нам кола ићи на еро.{S} То је само истина, а не црне наочари, уп |
| у кући већ било речи и о томе, да ће се ићи у Карловце.</p> <pb n="98" /> <p>Него неје научила, |
| о), Стефане; Јелена ће певати на селу и ићи ће са мном у Карловце на свечаност.{S} Је л да ти ј |
| споменула о њој.{S} Питала га, хоће ли ићи к Јовану, па да је поздрави.{S} Можда би и отишао б |
| и Даринци, како морају, Бог да, на лето ићи теци у</p> <p>Брајковац.</p> <p>Како онда још не бе |
| у, – баш смо ти ми на селу затуцани,... их!{S} Никакве друштвености!{S} Социјалне наше прилике. |
| три, кад дође до воде и замочи руке, да их пере, – могао би ти Трива штогод помоћи.{S} Нек ти д |
| ао што беше, даде му се широко поље, да их обадве, Јелену и Даринку, испоређује и пресуђује, пр |
| по српску књижевност остати трајне, да их збиља не потамњује ни слава млађанога Бранка Радичев |
| му његову срцу, туђ, јер предвиђаше, да их и мишљење и назори деле ужасном провалијом.{S} Нуз т |
| Бранка растанак, да је једва чекао, да их се што пре опрости. </p> <p>А они су сви били тако љ |
| оги се свет беше искупио на станицу, да их дочека.{S} Београдска лађа беше дупком пуна.{S} Пева |
| опепелити.{S} Њега једног, па...!{S} Да их има на одмет, па ни једнога,... само не у калуђере!. |
| видбу и кују котву, која има кад тад да их овде или онде заквачи на пучини будућега живота.{S} |
| учити, где треба да рашири руке, где да их метне на груди, где да их скрсти, а где гласом да ја |
| руке, где да их метне на груди, где да их скрсти, а где гласом да јачим говори, где опет тише, |
| а несебична младићка, ђачка љубав, која их привлачи.</p> <p>Тако Јован и Бранко гледају у отвор |
| се над Даринком и Зорком.{S} Прекрстила их обоје изнад главе.{S} И за тим опет на прстима изишл |
| мпаном табаку.{S} А од оних опет већина их почне још у ђачким скамијама, па таман кад је „дорас |
| савуљагом, па се витлају око ње, а она их заварава...{S} Над стрништем или над ливадама надлећ |
| укао, као добар кочијаш, коњима уши, па их омутком сена из кола истрљо и по леђима и по ребрима |
| ца, којим је пошао.{S} Изађе учитељ, па их све позва, да оду у његову собу.</p> <p>Сад ћу ја де |
| p>- Јесте ли добили приступнице? – пита их Бранко.</p> <p>– Јесмо.{S} Добили смо место међу иза |
| то служба.{S} А свако је одевено, враг их и с девојкама, по најновијем журналу, не стиди се пр |
| да се збије у самоћу, а камо не ће, кад их овако више, па једна другу подсећа.{S} Тек удовице!{ |
| а Јован на разговор свој с Бранком, кад их остави млади тржа. – Просто, мени се мој позив не до |
| што наши родитељи не спремају децу, кад их шаљу у школу, за раднике него за господу, а и не раз |
| и Бранко. </p> <p>Салетели сви, што год их је, госпођу Рашићку, да допусти Јелени, да пева на с |
| плам; а на зеници јој затрепта дуга, те их одмах обори.</p> <p>– Опростите! - прошапута, ал не |
| у.{S} Довешће децу у Брајковац, венчаће их, и ти ћеш, можда, имати да тераш још парницу с узурп |
| кћерком, да полазе кући.{S} А отпратиће их Јован, Даринка, учитељ, Зорка, па, наравно, и Бранко |
| ајућ књиге своје под пазухом, као да би их скрио, она седне за гласовир, те му мами сад нујне с |
| т напоредо, знаће обићи матицу, која би их увукла у вртлог, где би могли замутити своје идејале |
| као да има слепога миша под прагом, или их медом залаже.{S} Па шта им даје за то Јуда?{S} Шта м |
| ћ сам да знаш после осам година, што си их провео у гимназиским скамијама.{S} Ја хоћу да више з |
| це: ...{S} Добро је.{S} Чувај се, да ти их не препали ветар и сунце преко поља, те да не кажу с |
| ор.</p> <p>Ох, како је дивно, слушајући их бар по издаље, пристао тај збор са својим <foreign x |
| кући, па и према самоме ујаку, с којим их је до сада Стајић све предусретао, он, који је иначе |
| сала поломити на узбурканим валима, што их тамо чекају. </p> <p>Ако им се назори о свом бићу, о |
| јић, па јој даде два лиска бршљана, што их откиде близо гроба.</p> <p>– Даринка узе лиске, погл |
| од разних година политичких новина, што их је попа по кадгод од дуга времена, бог ме, и читао.{ |
| могу да се обране од силних мушица, што их спопале.{S} Вуку троми на омари ноге по прашини.{S} |
| p>Ката баш била вадила неке ствари, што их је Зорка радила, па да је похвали пред тетком из вар |
| га тиче.) А шта онда, ако те кости, што их у Бечком гробљу ископате, пренесете с помпом на Стра |
| > <p>Бранко Стајић после оних речи, што их је имао са својим ујаком, поп-Стевом, тако се био ра |
| проведе вакацију...{S} Ал не знам, што их већ нема из винограда! ...{S} Владимир ми је био ту |
| } А лептир шири своја шарена крила, час их скупи и дигне у вис, да му се боја и на горњем и на |
| димир развашарио своје сиграчке, што му их донела тетка и сеја. (... „Боже мој, " рекла је, да |
| милости ујковој ипак то, што се... без ичије – помоћи сам у туђем свету... гура, те редовно св |
| то је при себи.{S} Жилава нарав!{S} Без ичије припомоћи... сам... у туђем свету...{S} Хм!{S} Мо |
| о се обрадовао тој књизи!{S} Још кад је ишао у прве гимназијске разреде, мати би, кад сврше сво |
| сремска равница испрекрштана друмовима, ишарана богатим усевима, окићена убавим селима.{S} Села |
| ена била тамо у вароши код ње у стану и ишла у „лер“; како је не знам какав рачун направила, шт |
| ш да се није Зорка рашћеретала око њих, ишле би као осуђене.</p> <p>Јутрос сам, – говори Јован |
| сторијални присједатељ.{S} Сад би лакше ишло него икад.{S} Ти ни данас не знаш, где ти је муж; |
| из књижевности.{S} Мислиш ти, да би му ишта помогло, кад бих, ваљда, удесио јавна предавања, п |
| никаквога.{S} Но да потраје овако даље, ишчаурио би се из њега под старост, Боже опрости, „омла |
| Ма колико да писар важи у Брајковцу као ишчитана глава, ипак не мога бележник да се том прилико |
| едно, морати као народ банкротирати, т. ј. на једаред ће „друмови пожелити Срба...{S}" А истори |
| крену ону Змајеву: </p> <quote> <l>„Ала ј леп</l> <l>овај свет“</l> </quote> <milestone unit="s |
| тако поп-Стева, па говори без запете.) Ја сам већ замесио попару учитељу.{S} Не води ти бриге, |
| ином, па..</p> <p>– Сто му мука!{S} Да, ја сам господар у кући, па ће бити онако, како ја хоћу. |
| па ће бити онако, како ја хоћу.{S} Да, ја сам господар у општини, па... (Осмелио се тако поп-С |
| ја идем с њиме у Карловце!</p> <p>– Да, ја то мислим.</p> <p>Тинка обори главу, па се даде у па |
| ред Јована:</p> <p>– Господине докторе, ја сам у вама познао човека, који...</p> <p>После по са |
| о се видиш сада у овом обиму?{S} Брате, ја се мало разабирам у економији, али толико <pb n="89" |
| вори дете радосних очију. </p> <p>Мати, ја хоћу да идем у латинску школу.{S} Ја ћу бити, мати, |
| не могу доста да вас се нахвале.{S} Ал, ја ипак држим, да то мора бити мучно и досадно непреста |
| рећи ће поп Стева својој сестри, – ево, ја сам сад конзисторијални присједатељ.{S} Сад би лакше |
| врисне: „Од кад те, мајко, нисам видео, ја јоште добра нисам видео! – а у исти мах падоше му на |
| >– Што ћутите?...{S} Бог ме, није лако, ја мислим, говорити пред простим светом! </p> <p>– Ви м |
| ба скоро и топ да пукне.</p> <p>– Децо, ја то не ћу моћи све издржати, – вели госпођа Ната, а з |
| ко ни вечера наша није још ни на столу, ја мислим и држим, нити могу на ино, а да не</p> <p>– С |
| ћеш да чујеш, како ја судим...{S} Знаш, ја...{S} Најбоље ће бити, да си ти уз њега.{S} Бадава!{ |
| е стари пензионирац. – Господо моја!{S} Ја дижем ову чашу у здравље једне вредне домаћице, верн |
| ом, који мора све на себи да искуси!{S} Ја сам прошла добру школу: цео је живот школа.{S} По де |
| а!{S} Ето видиш.{S} Па што му драго!{S} Ја ћу доћи у недељу...</p> <p>– Свима упало у очи, да Б |
| учите га!{S} Треба сви да га учимо!{S} Ја то увек кажем, а то ћу и сам урадити: треба више уче |
| о мало где, па... </p> <p>– Фраза!..{S} Ја што учим, учим себе ради, као годи ти и други и трећ |
| Просто, мени се мој позив не допада.{S} Ја нисам за адвоката.</p> <p>Положи све испите најпре; |
| и их провео у гимназиским скамијама.{S} Ја хоћу да више знаш него ја.{S} Није истина, да више п |
| а, да се потуца и пребија по селима.{S} Ја то и опет кажем.{S} Оно јест да и у вароши може бити |
| еба да сам пријатна с њим и искрена.{S} Ја и не могу друкче ниским.{S} А он и заслужује, да је |
| си је примио од мене место њена оца.{S} Ја не могу рећи: „моје“ дете!{S} Јер видим, и ти је вол |
| p>– Штета за дете.{S} Добра је срца.{S} Ја је знам.{S} Имала сам прилике две године, да видим, |
| а за ракију натресла, и тако штогод.{S} Ја јој се дивим, да она све то смаже сама.{S} И ни паре |
| морају већ да помишљају и на зетове.{S} Ја кажем, Стефане родитељи...{S} Да Бог ме, ти си јој, |
| енада.{S} Него тужи га конзисторији.{S} Ја ћу ти написати, тужбу, да се развенчаш.{S} Петнаест |
| > <p>– Ја сам господар у мојој кући.{S} Ја сам сретнији, него многи моје братије са првом својо |
| ма.{S} Мени се допада овај наш крај.{S} Ја не бих никад одлазио одавде.{S} И веруј ми, моја је |
| и.{S} Што свеснији, то већи мученик.{S} Ја, видиш, не бих то никада могао бити.{S}Па кад то не |
| > <p>– За што, душо</p> <p> Не знам.{S} Ја не разумем њено понашање.{S} Али је страшно љута на |
| >Да ме ко не тражи? </p> <p>Не знам.{S} Ја сам пошао био к Јовану; а госпођа ме замоли, да вас |
| варају простом скакавицом или резом.{S} Ја се не кајем, неје ме ни близу памети, да се кајем, и |
| здрави ова красна и тиха ноћ песмом.{S} Ја мислим, да ће наш коровођа...“</p> <p>А коровођи, Бр |
| ајте, штогод, барем кад сте са мном.{S} Ја умем разговарати, ако не уме Даринка...{S} Ваљда вам |
| <p>За мене је, синко, добра и овако.{S} Ја сам је из темеља зидао.{S} Ко после мене дође, може |
| говори Бранко.</p> <p>– Не иде тако.{S} Ја се не ћу нити се смем без вас вратити, – рече она сл |
| Њој се здраво допада Бранково коло.{S} Ја сам учила у нашој вишој школи нашу књижевност, па са |
| ко мислимо, да код матере одседнемо.{S} Ја баш кажем ујаку, да ћемо код ње одсести.{S} А Јелена |
| ђем кући, па да прихватим економију.{S} Ја осећам у себи за то воље, па мир!</p> <p>– Казао сам |
| и, ја хоћу да идем у латинску школу.{S} Ја ћу бити, мати, као год и уја.</p> <p>Тинка се заплак |
| ојте га ни читати.</p> <p>– И не ћу.{S} Ја сам био с њим заједно у Карловачкој гимназији, два т |
| е треба нам команде.</p> <p>- Чујеш.{S} Ја бих ни пода шта држао свакога младога, па још интели |
| <p>– Не срди се; немој да се срдиш.{S} Ја се увек забуним.</p> <p>– Прелетео бих био; али ниса |
| ин који им је свима смео у брк рећи:{S} Ја тако хоћу! – да, још док је чича био у снази, и држа |
| – Јесте ли чули, шта сам вам казала?{S} Ја нисам за вас „госпођица“ Јелена, – понови девојче.</ |
| тамо збира себи плодове човечјег ума. – Ја ти, – рече, – не могу дати ништа више до свог благос |
| , госпо, – ухвати Дабижић као у шали. – Ја бих вам се радо бацио под окриље.</p> <p>– Гле, гле |
| Брајковца, кад су оно јутрос отишли. – Ја мислим, само у вароши има свашта, а гле, и на селу ч |
| ако је збиља тако, па га чисто теши. – Ја сам уверена, да се не ћете постидети.</p> <p>– Хвала |
| ио, као што толико пута вели; </p> <p>– Ја сам господар у мојој кући.{S} Ја сам сретнији, него |
| Шта је госпођи Нати до беседе!</p> <p>– Ја сам, – вели, – за то већ стара, а ти си ми, кћери мо |
| мо из Карловаца са свечаности!</p> <p>– Ја ћу јој сам рећи.</p> <p>– Не ни по што.{S} Не, бар д |
| а мати није нам се изненадила.</p> <p>– Ја сам тако и уговорио с Јованом.</p> <p>– И не питаш, |
| и подсмех у учитељевим речима.</p> <p>– Ја волим, кад се он с чиком пусти у разговор, – опет ће |
| атарошевица, – обрецну се она.</p> <p>– Ја ништа не знам, – вели Јован. </p> <p>– Слатки сте ви |
| на сестрића! – вели сека Ната.</p> <p>– Ја сам одмах рекла, има нешто, – вели сека Ката. – Сад |
| учтиво Бранко, дошавши до ње.</p> <p>– Ја нисам вама „госпођица“ Јелена, – примети она, бојаги |
| бих био; али нисам могао пре.</p> <p>– Ја бих те чекала целу ноћ.</p> <p>– Верујеш, да ћу доћи |
| p> <p>– Па, опет сте заћутали.</p> <p>– Ја обично ћутим...{S} Не знам о чему...</p> <p>– Боже м |
| чин.{S} Сви путови воде у Рим.</p> <p>– Ја се бојим те нове омладине.</p> <p>– Знам ја, брате, |
| итику.{S} Бранко прсну у смех.</p> <p>– Ја то увек кажем: ви терате политику.{S} То је наперено |
| енија творите.</p> <p>– Понда?</p> <p>– Ја тако, од како се знам, па хвала Богу!{S} А видим, ка |
| >Хоћете ли доћи на светковину?</p> <p>– Ја бих тако волела, али не знам,... по свој прилици...< |
| ако ти је данас време, кћерко.</p> <p>— Ја ћу да сачувам, мама, мајчину душицу.</p> <p>Госпођа |
| ву народном.{S} Ко је свестан учитељ, а ја бих рекао, да су народни учитељи већином такви, то ј |
| ристерај, да „бранимо народна права“; а ја, бога ми, видим, да се и наши народни браничи, „побо |
| д детета да јој – рече, очитам у очи; а ја бих знала, шта бих јој рекла.{S} Мени то не може да |
| !{S} Никада та мени не ће допустити, да ја завирим у њену економију, од како је пало слеме на њ |
| те.{S} Не би је било, уверен сам, ни да ја останем.</p> <p>– Најпосле оно, што сам ја хтео, вид |
| у Брајковац, уме тако да приповеда, па ја тако мио!{S} Сама мама рекла је после за њега „фини |
| ?{S} Могу вам дати, па да читате.{S} Па ја мислим, можда се која породица вратила опет из Русиј |
| лужује, да је човек с њим искрен.{S} Па ја га и волим као брата.{S} Ти си друго што.{S} Боже мо |
| одмах... не знам шта... </p> <p>– Доста ја већ гутам од неко доба, – загрми Рашићка.</p> <pb n= |
| па промену глас:) Триста га врага, кад ја што хоћу, то мора бити из ока из бока.{S} А ти ниси |
| нам,... по свој прилици...</p> <p>– Кад ја већ не ћу бити на Брајковачкој светковини, немојте б |
| је?{S} Шта је, за бога?</p> <p>– Од кад ја вребам арамију!{S} И једва ми се подеси згодна прили |
| то, ако ти примиш наук, што сам га отуд ја поцрпала!{S} Чувај образ!{S} А сачуваћеш га, ако сач |
| кола.{S} По дебела је књига, што сам је ја већ прочитала.{S} Скупо ме је стала.{S} Али све нек |
| или чиновник...{S} Ти видиш зар, да се ја не одричем рада.{S} Боже сачувај!{S} Само... ко хоће |
| – нашали се писар. – Били?{S} Од кад се ја окљувам, па...</p> <p>– За тебе би штета било.{S} Ти |
| чале на Бранка.</p> <p>Јух, како сам се ја онда поплашила! – вели Зорчица. – А Даринка стала, п |
| час доспети за капелана.</p> <p>Јест, и ја то мислим...{S} Али... не разумеш ме...{S} Нећеш да |
| а ради што хоћеш. </p> <p>–Да, да!{S} И ја тако мислим.{S} Да Бог ме!{S} Положићу докторат, свр |
| а се та извести из концепта.</p> <p>– И ја бих рекао, – дода бележник. – Него кад велиш, да је |
| рећу. </p> <p>Па ти мислиш, Стево, да и ја идем с њиме у Карловце!</p> <p>– Да, ја то мислим.</ |
| сама жели, да ме зовете по имену, па и ја тако хоћу.</p> <p>– И ви мене називате „господине“ – |
| не спаваш, сејо?</p> <p>– Ево, сад ћу и ја. </p> <p>Даринка духну у свећу.{S} Угаси је и леже.{ |
| ивости зближи.{S} Она не пита, јесам ли ја ручао код Сахера, у Хамбуршкој ресторацији или у нар |
| i...</foreign></p> <p>– Опрости ми, али ја не замишљаху тебе појма о идилизму.</p> <p>– Буди ув |
| његовом матером...{S} Но, не мислим ни ја, одмах с кола.{S} Останите макар и који дан дуже...< |
| огу, а видим шта други раде, не могу ни ја бити бољи... </p> <p>По толики пут заподео се међу д |
| овића.{S} Ако се Александар добро узучи ја ћу сам молити његову свјатост, да се смилује на сиро |
| , што нисам познав’о,</l> <l>Први санак ја сам већ одспав’о...</l>“ </quote> <pb n="48" /> <p>Д |
| /> <p>Бранко се насмехну:</p> <p>– Док ја дођем до своје Еве, протећи ће доста Дунавом.</p> <p |
| ће опет, као и до сад, Ната Кати.– Знам ја, шта је дечија радост.{S} Коме ћу, ако њима нећу?{S} |
| скоро исто толико зноја.</p> <p>– Знам ја то врло добро.{S} Сећам се добро покојнога оца свога |
| е бојим те нове омладине.</p> <p>– Знам ја, брате, шта ти мислиш.{S} Но, не бој се.„Нису то рус |
| p> <p>Сви пренули у смех.</p> <p>– Знам ја, знам све до краја! – правда се дете, а застидела се |
| ао сад.{S} Треба да имаш на уму, да сам ја месни школски надзиратељ.</p> <p>Тужи ми се, сиромах |
| награђује.{S} Коме за љубав; Могла сам ја и без тога лепо и красно живети, где хоћу, а овако.. |
| наест, управо!{S} Усадио си га, кад сам ја дошла у ову кућу.{S} Онда је Јелици било четири годи |
| останем.</p> <p>– Најпосле оно, што сам ја хтео, видим, да народ већ зна.</p> <p>– Је ли по вољ |
| – уплете се поп Стеван, – а да што сам ја ту већ двадесет и толико година?!{S} Учим ја то и го |
| p> <p>Овај момак није таки, као што сам ја... </p> <p>Хтеде рећи; ...мислио о њему!{S} Али га и |
| Боже невоље, затворити...{S} Е, па идем ја њој.</p> <p>И тако бадава Даринка моли и преклиње, п |
| е Рашићка.</p> <p>– Но, но,... не велим ја тако...{S} Не мораш ти одмах... не знам шта... </p> |
| био ма на прозору с девојком.{S} Молим ја тебе само, је ли то лепо, да девојка, реци још дериш |
| о јаван живот,... омладина неје, мислим ја, позвана да води коло, она не може давати правац, од |
| већ двадесет и толико година?!{S} Учим ја то и говорим.{S} Од како је Брајковца и *Брајковчана |
| да није поп-Стевина џепа!</p> <p>– Него ја не бих рекла, да је то дете рђаво, вели Ната за Јеле |
| скамијама.{S} Ја хоћу да више знаш него ја.{S} Није истина, да више пати, који више зна.{S} Дан |
| господар у кући, па ће бити онако, како ја хоћу.{S} Да, ја сам господар у општини, па... (Осмел |
| е разумеш ме...{S} Нећеш да чујеш, како ја судим...{S} Знаш, ја...{S} Најбоље ће бити, да си ти |
| правда се дете, а застидела се. – *Цело ја знам; само још који пут да прочитам...{S} Је л браца |
| оље, па мир!</p> <p>– Казао сам ти, што ја о томе мислим.{S} Испит, понда ради што хоћеш. </p> |
| ио на селу учитељ народу, то стоји: јер ја, као интелигентан човек, знаћу и умећу боље удесити |
| адова се дете.</p> <p>– Идем,... сад ћу ја одмах...</p> <p>Неје имала када ни да доврши, што је |
| ва, да оду у његову собу.</p> <p>Сад ћу ја децу пустити.{S} Него морам мало и школу отворити, д |
| о је, дакако, од мене и помисао, да бих ја делио, ваљда, с народом своју муку; али да бих му би |
| па тражимо вароши, не ће нико на село. (Ја не ћу да пребацујем штипендистима, као што је то у н |
| ропошта. </p> <p>И опет:{S} Мно-о– га-а-ја... </p> <p>А Јеша још не беше довршио, таман најлепш |
| ознате „Бранкове жеље“: </p> <quote> <l>Ја знадох, што нисам познав’о,</l> <l>Први санак ја сам |
| донети, па да ми њега почастимо!</p> <p>Ја сам за то!- прихвати млади трговац. </p> <p>Синоћ је |
| е донео и коју боцу из Варадина.</p> <p>Ја сам му рекао, до душе, да се спреми за село, – дочек |
| } Поп-Стеви се пође кожа јежити.</p> <p>Ја бих моје дете знала и сама усрећити.{S} Овако сам се |
| еђену љубав, кује, док је врело.</p> <p>Ја радим и ринтам у овој кући...{S} Па, ето, како ми се |
| опет да бркаш практичност с егоизмом.{S}Ја, до душе, немам толико чуства за општу ствар, немам |
| сад окрену и предаде преда се.</p> <p>–Ја ћу да се срдим на вас, –прекинуће Бранка, кад опет ч |
| </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим, шта је!“ мисли благајни |
| извијати и завијати: </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим, шт |
| <p>– Морам најпре питати матер и чику. „Ја не знам за што, али чики није нешто право.{S} Све ве |
| о право.{S} Све вели, кад чита новине: „Ја не знам, што се толика хука и бука дигла за тог ђачи |
| одбиће се још последњи зрак о позлаћену јабуку, зрак сунца, што се клонило западу. </p> <p>Око |
| а брига, једва да и назиремо, шта је то јаван живот,... омладина неје, мислим ја, позвана да во |
| ван и Бранко гледају у отворено море, у јаван живот свој као ђаци са самопоуздањем, које појача |
| , кад се мушка глава даде видити.{S} Па јави се тек кад год мајсторици, да се знате.{S} Кажи јо |
| и било лепо, опет, и да оде, а да се не јави њему и његовој матери. </p> <p>У тај мах провири Д |
| Стевину сеницу, где овај чека, да му се јави, има ли тај дан какве дужности, то јест, да ли је |
| лежник је нашао, да је вредно, да му се јави, е је Марко донео пива.{S} А писар опет нашао је з |
| овану, кад ономад беше у вароши код ње, јавила јој, да јој се ово дана нада.{S} Тако су јој сад |
| еје приметио ни осетио, све док се није јавила, а занет са својим мислима, чисто се збунио, кад |
| да већ никако ни преиначити“, јер је и јавила Кати по њену Јовану, кад ономад беше у вароши ко |
| – Хвала Богу!</p> <p>– А да шта ћеш!{S} Јавља л ти се госпођа Ната из вароши?</p> <p>– Јавља ми |
| ти се госпођа Ната из вароши?</p> <p>– Јавља ми, да ће доћи скоро.</p> <p>– Нека, нека!...{S} |
| му ишта помогло, кад бих, ваљда, удесио јавна предавања, па им поповао, како ради немачки или е |
| ентнога човека, који не би разабирао за јавне ствари.{S} Него омладина, а ту се у нас рачунамо |
| уђег ћефа!</p> <p>Зар је тако гадан тај јавни, тај практични (и какога још све зову) живот, кад |
| hilosophicum</foreign> неје ни ступио у јавни живот, па већ, ето, у туђој руци маљ, којим би се |
| днога Србина, који иоле разабира за наш јавни живот, па да не зна за Карловце, за „српски Сион“ |
| есто и уводне чланке, ко хоће да ствара јавно мњење?{S} Људи већином још не позвани на то.{S} К |
| , те то неје никоме казао, јер би морао јавно и повући реч на траг.{S} А повукао би је за цело, |
| е и друштвене странке, које вру у нашем јавном и друштвеном животу, а поштено мисле.</p> <p>Јел |
| би роморећи између густиша дивљих ружа, јагодњака, беле лозе, бршљана...</p> <p>Разговор њихов |
| !</p> <p>– А нама?</p> <p>– Принесенија јадите, повељенија творите.</p> <p>– Понда?</p> <p>– Ја |
| а тако покварена, тако ниско пала!..{S} Јадна душо!</p> <p>Оно инстиктивно неповерење према сви |
| у братовљеву кућу.{S} Како се и не би, јадница, осетила сретном, кад се напатила код свог неср |
| <p>Њих две ћуте.{S} Јелена мисли о свом јаду, а Даринка – ко да је зна?{S} Још да се није Зорка |
| пркос учловио гдегод зека, или лис, или јазавац какав, можда би и жртвовали за њихову љубав как |
| ет. </p> <p>Да га да, вели поп Стева, у Јазак за манастирског ђака...{S} Наопако, зар да га мат |
| гусака и који пар пилића, који десетак јаја и..</p> <p>– Но, па видиш, да ће то све још бити к |
| је одржао дух народа српскога, ударивши јак темељ српској књижевности у исти мах, када је Милош |
| Мора бити од њега кадгод нешто!{S} Две јаке, до душе, за вратом не ће имати никад, јер... за т |
| шићка, донде госпођа Јеца учитељица, од јако поп-Стевина Јелисавета, са својом кћерком Јеленом. |
| е, стари шешир и зимски капут.{S} Иначе јако упада у очи празноћа и неред, каквога воле млади н |
| атко време ту, па видим, да га и сељани јако уважавају, јер слушају његову реч.</p> <p> Мој син |
| рштење.</p> <p>Па с тога су Брајковчани јако уважавали кућу Јаковљевића, – онда, е Бог ме, још |
| али, рекао би, још већма чује, како јој јако и нагло бије рођено срце.{S} Но ипак осети, да нек |
| то га спремају.</p> <pb n="55" /> <p>До јако би учитељ обично узео своју виолину, те до неко до |
| зити.“</p> <p>„Гле мене!{S} Како не бих јако!“ на то би мајсторица... </p> <milestone unit="sub |
| за род</title>“ од Милованова „посинка“ Јакова Игњатовића...{S} Ту је често и мајсторица, па и |
| им, што постоји, и да живим, – одговори Јаковљевић као у шали. – Таки је, брате, данас дух врем |
| кола, начичкана Брајковчанима.{S} Јован Јаковљевић му је обрекао, да ће тако ући у Карловце, ка |
| ника, седне он на лађу, а с њим и Јован Јаковљевић, па дођу доле, да баш на извору буду сведоци |
| већ изгледаше тамо, што рекао оно Јован Јаковљевић, „као пред буну“.</p> <p>Одборници лете на с |
| subSection" /> <p>У исто доба иду Јован Јаковљевић, Бранко Стајић његов „друг из Беча“, и Брајк |
| а („Изврсна певачица!“ рече за њу Јован Јаковљевић) и госпођица Јелена попина („Без њене можемо |
| ој господи.{S} Док је био покојни Игњат Јаковљевић жив, знала су и господа из жупаније пут, кој |
| е, изволели су толико пута бити гост за Јаковљевића столом.{S} У последње време гонио је Игњата |
| Остао, до душе, леп иметак после Игњата Јаковљевића.{S} Но треба радити и бар одржати.{S} Да из |
| е Гојковића, а прославиће се име Игњата Јаковљевића, док је његове деце. „Кућа је“ вели, „жив ч |
| lestone unit="subSection" /> <p>Из куће Јаковљевића куља дим на димњак.{S} На огњишту се пуши и |
| између четири висока разграната ораха у Јаковљевића винограду цело скоро после подне на мекој т |
| тога су Брајковчани јако уважавали кућу Јаковљевића, – онда, е Бог ме, још и данас.{S} Старији |
| жу, искрен кући, као што је баба Давина Јаковљевићима, од како је...</p> <p>Па и госпоштина се |
| , по свом рачуну, жели.{S} Отрчала је к Јаковљевићима.{S} Нешто је вукло ма куд, полетела би.{S |
| p> <p>Хајд заједно до куће, ако хоћеш к Јаковљевићима.{S} Сад не ћу тамо.{S} Идем у воће.</p> < |
| .{S} Давина се одавно нешто и својака с Јаковљевићима.{S} Једаред јој донео покојни Игњат некак |
| бити боље среће од њих... </p> <p>Ката Јаковљевићка села, као обично недељом и свецем после по |
| дођу деца о вагацији кући?..{S} Катица Јаковљевићка мора пући од једа.{S} Мисли, ко је као она |
| овцу испод руке Поред оне премудре Кате Јаковљевићке.</p> <pb n="28" /> <p>Неје друкче, мора се |
| дан пут ваздан гостију у село.{S} Ту је Јаковљевићкин Јован.{S} Ту и попин сестрић.{S} Понда, е |
| ало Рашићка поп-Стеву, па наведе реч на Јаковљевићкине гошће.</p> <p>Била ту Јаковљевићкиња дев |
| на Јаковљевићкине гошће.</p> <p>Била ту Јаковљевићкиња девојка, па вели, доћи ће ми у визиту.</ |
| ша Дабижић, пала је прво у памет Јовану Јаковљевићу.{S} Он беше предложио, да се „тако врсној п |
| ођа бележниковица ће за љубав господину Јаковљевићу.{S} Млади грк Брајковачки ће, јер је таки д |
| свој род, можда би пришио био и златну јаку“, казало се у неком листу, оглашујући његову смрт |
| ах добили песнике као што су Змај, Ђура Јакшић, Владислав, Шапчанин, Лаза Костић и други.{S} Је |
| >– Стој!{S} Гледај овај призор!{S} Ђура Јакшић би кликнуо.,„И бог му се диви!“ -- рече Јован, п |
| смева, то је гадно, то је... </p> <p>За јамачно је и опет Рашићкина папуча потапкала по поп-Сте |
| ковца најлепшу кућу с магазинима.{S} Ко јамчи, да му наши поштени општинари не ће баш и продати |
| емогуће, неје ни ружно; а за истинитост јамчи сваки за себе.{S} Али хтети на тај рачун прослави |
| ушију.</p> <p>На једаред би Бранку све јасно, пуче му пред очима као – понор... </p> <mileston |
| акима му свакад била звезда, која му је јасно показивала пут и светлила му, да не залута.{S} Ве |
| мору...{S} Или дивљи голубови и грлице јатомице залепећу крилима за каквом савуљагом, па се ви |
| што не може да остане од срамоте у свом јату, тумарне бог те пита куд, па се изгуби.{S} Наш је |
| дан.{S} Што ближе то доба, њој срце све јаче куца.{S} А кад већ дође, и да седне на свој прозор |
| ет.</p> <pb n="37" /> <p>Он ни да дахне јаче, па се не миче, само да не узнемири то дивно мало |
| учио је матери још пре једнога сахата и јаче, када га је по једном дечку звала нешто у дућан, ј |
| па јутрос са неколико убедљивих речи и јаче подбунила.{S} Навалио се леђима на зид, где је већ |
| лач. </p> <p>Госпођице, молим вас, мало јаче...· слободније, – храбри је Кнежевић.</p> <pb n="6 |
| Даринчин; а у свим жилама осећа све то јаче, што више о њој мисли, неку бујност, па му се час |
| еше нестало, па га нема натраг, ево већ јаче него по сахата. </p> <p>– Шта мислите, где нам је |
| р су међу собом сви једнаки; а чим дође јачи од њега, он подлегне, и то... не, што он нема свој |
| ност у карактеру Бранкову улеваше му то јачи зазор, зазор, што га осећа слабији према моћнијему |
| руди, где да их скрсти, а где гласом да јачим говори, где опет тише, и тако даље.{S} Данас је н |
| продрма своју столицу, зар да се увери, је ли на добрим ногама, па – на здравље!{S} И цело вече |
| ајпре, да још једаред разгледа по кући, је ли све у свом реду. </p> <p>А Ната ушла у Даринчину |
| зору с девојком.{S} Молим ја тебе само, је ли то лепо, да девојка, реци још дериште,... та, да |
| ике него за господу, а и не разабирају, је ли им син способан за какву душевну акцију.</p> <p>– |
| целу ноћ.</p> <p>– Верујеш, да ћу доћи; је л?</p> <p>– Ниси никад слагао.</p> <p>Кнежевић јој и |
| Стевин жуљ, излишан, ако <pb n="41" /> је мислила, да ће последње речи девојче примити у онако |
| р, – опет ће она – он је тако добар!{S} Је ли да је Бранко добар?</p> <p>– Врло добар.</p> <p>– |
| ам; само још који пут да прочитам...{S} Је л браца, – окрену се, као чигра, у заштиту Јовану, – |
| <p>Јелена је слушала све то пажљиво.{S} Је ли што схватила и упамтила, то је – у божјој руци!{S |
| ће са мном у Карловце на свечаност.{S} Је л да ти је право?{S} У госте ћемо код Тинке.{S} Врем |
| с ове и с оне стране Саве и Дунава?{S} Је ли треба спомињати толике народне саборе, који баш у |
| осутра, па још један дан, па недеља?{S} Је л? </p> <p>У томе се отпустила Јелена и Даринка; па |
| онако наметљиво понашаше према њему?{S} Је ли могуће,... тако млада, па тако покварена, тако ни |
| укову песму</title>, – допуни учитељ. – Је л, Зорчице, ти већ знаш твоју песму?</p> <p>– Знам, |
| Али је страшно љута на тебе. </p> <p>– Је си л јој се исповедила— пита је учитељ.</p> <p>– Нис |
| Кристо!</p> <p>– Заповедајте!</p> <p>– Је л ту муф?</p> <p>Муф беше запао под ноге, док се Нат |
| хтео, видим, да народ већ зна.</p> <p>– Је ли по вољи унутра? </p> <p>Бранко уђе.</p> <p>Јован |
| ло то друштво састало, као и на то, даа је у кући већ било речи и о томе, да ће се ићи у Карлов |
| препелица пућпуриче.</p> <p>Така забава је дивно пристала Даринчину срцу.{S} А преко њега није |
| допрате спровод до Карловаца.{S} Једва је могао ко да верује, да кола, у којима беше Бранко, н |
| , „жив човек, не цигља ни набој, а жива је кућа најтрајнија и најславнија.{S} Живи Бога хвале!“ |
| сам прилике две године, да видим, каква је.{S} Отворена ми се свиди.{S} Шта нас је пута насмеја |
| Од кад дође та омладина, не знаш, каква је вера.</p> <p>– То ти је једно и исто.{S} Кажи младос |
| а јој се момак веша на прозор?{S} Каква је она мати, кад то гледи својим очима?{S} Зар не би бо |
| } Бранко се сећа свога оца.{S} Једва га је, до душе, упамтио, али и оно мало успомене не беше в |
| још пре једнога сахата и јаче, када га је по једном дечку звала нешто у дућан, јер чека муштер |
| велим, у тешкој ноћи искушења, која га је стисла, да једва може да дахне.{S} Та идеја, господо |
| ким, тим револуционарним именом, кад га је Бог и Христос примио у своју општину од крштенога ку |
| од бележниковичина пецкања!{S} Дотле га је пањкала и запиткивала, где је ноћас био, кад се укра |
| еном загрчава сваку кап млека, којим га је одојила, као и под онога, који јој сваку сузу, што ј |
| та, шта јој вели мати?</p> <p>(Таман га је лепо поздравила!)</p> <p>И поп Стева мрзовољан.{S} П |
| Јовановић, општински писар, дочекао га је оберучке. (Да ко ће, ако он не би!{S} Рају је само з |
| како га нико не воли на свету, како га је изневерила, ах! – и она... она, за коју би...</p> <p |
| етрну. </p> <p>Рашићка осети, колико га је заболело, а познаје га скроз и скроз.</p> <p>Да гово |
| евачко друштво у Брајковцу.{S} Стало га је доста муке, али је успео.{S} Раја Јовановић, општинс |
| в врзао се највише око догађаја, што га је омладина у то доба спремила, а цео народ прихватио с |
| цу треба више од нешто капитала, што га је обично наследио или, можда, добио у мираз, и оно мал |
| дан после оног великог концерта, што га је приредило српско академиско друштво „Зора“ у Бечу у |
| јој је што требало за ручни рад, што га је Јелена радила у „леру“.</p> <p>– Нисам могла, тек за |
| p> <p>И у том богоданом изобиљу, што га је иначе напајало новим животом, осећа се сада Бранко т |
| ати никад, јер... за тај хлебац, што га је он себи изабрао, не пријања, баш Бог зна како, маџун |
| ћеш бити таки консервативац, као што га је Бог створио... као да те гледам.{S} Твоји ђаци не ће |
| но и озбиљно као и осталих?{S} Синоћ га је дуго и дуго чекала на прозору, и он не дође.{S} Бар |
| азио мећу нове познанике.</p> <p> Књига је пред њим, али мисли несу све код њега.{S} Од синоћ с |
| била најпре код ње, а противних разлога је, по њену, од неко доба, тајному мишљењу, доста, када |
| ако даље.{S} Почела је од ономад, а, да је све ређала, свршила би с оним пре три године.</p> <p |
| чинио А ти...</p> <p>Види Поп Стева, да је тренутак озбиљан.{S} Но не зна, шта да каже.</p> <p> |
| му пукне.{S} А дошао је до искуства, да је хладан сир с црним луком за њега најбољи лек против |
| о, што види, да народ зна за Бранка, да је и народ осетио жељу Бранкову.{S} То вече ће му остат |
| p>– Да, да.</p> <p>– Нисам ни знала, да је то баш њен син.{S} Каже Стајић.{S} А мени и не пада |
| мислила, па, можда, и уверена била, да је у тај пар предметом разговора она, неје то велико за |
| мени.{S} Него, ваљда, кад је видила, да је мој Јован за њу кисело грожђе, а она окренула опакли |
| срце.{S} Онда, када је она мислила, да је се он више и не сећа, он се ње ради свађао с писарем |
| џепа!</p> <p>– Него ја не бих рекла, да је то дете рђаво, вели Ната за Јелену Рашићку.</p> <p>– |
| за „српски Сион“?</p> <p>Ко не зна, да је ту српска патријаршија“.{S} Тешко да има у српству и |
| би гурнула матер и тргла је иза сна, да је ова преплашено упита, шта јој је.</p> <p>– Глете!{S} |
| и“ само за то, што је тако несретна, да је његова жена!</p> <p>Па је ли чудо, ако се Тинка осет |
| куће брата свога као пребита сирота, да је и после тога с братом мрази?!{S} Ко зна, каквим је б |
| у, заборави, шта је хтео, али осећа, да је питомији према њој, ако и не примећава, како је то н |
| ако и не може да схвати, ипак осећа, да је лепо и добро, кад сене само толико радује том Јелена |
| нежношћу и пажњом на, која је повод, да је мати његова морала изаћи из куће брата свога као пре |
| ви“.{S} Сад се чисто трже, кад виде, да је заорао дубоко опет на своју стару бразду. </p> <p>Из |
| д ње одсести.{S} А Јелена се радује, да је позна. </p> <p>Бранка већ поче завијати у стомаку од |
| друкче ниским.{S} А он и заслужује, да је човек с њим искрен.{S} Па ја га и волим као брата.{S |
| , гласа од себе.</p> <p>– Да Бог ме, да је госпођа Рашићка узела сад згодну прилику, те доказал |
| ће опет сутра бити...{S} Нема сумње, да је Ната сад и то хтела да каже и да би то рекла, да ниј |
| аде с ким да политизира, и сам паре, да је најпаметније слушати песму.</p> <p>Добри чича подиже |
| отуђила поп-Стеву од његове сестре, да је она истерала Тинку из поп-Стевине куће.</p> <pb n="4 |
| ном лицу и испуцаним рукама види се, да је вредан човек.{S} Не би нико рекао, да је Јеша био не |
| налоге, – вели Бранко. – Чини ми се, да је већ тражио друго место.{S} Из његова данас разговора |
| а се негде удавио.{S} А говорило се, да је заблудео у свет.{S} Тек Тинка дахну душом.{S}Неје јо |
| леђа“; али у његову рожданику пише, да је он рођен за „виши позив“.{S} Тај виши позив он је ве |
| ше кући и „чичу“, начеоника, нађоше, да је сад најзгоднији тренутак.</p> <p>Сам коровођа почиње |
| госпођа Ната, те Јелена дође к себи, да је пољуби у руку.</p> <p> Наравно, госпођа Ната пита, ш |
| па смешљиво; а госпођа Јеца га види, да је сад већ мекши од памука.</p> <p>– Омлатина омладина, |
| теде да задржи због главобоље, вели, да је сад са свим прошла. </p> <p>Колико је и Даринка узру |
| уги,... мислим, да сте сви погодили, да је то госпођа супруга нашега вреднога и ваљанога члана |
| скоком“</p> <p>Не таје Брајковчани, да је поп Стева и са својом првом женом живео у љубави.{S} |
| њи терет.{S} Цео дан се тужи матери, да је боли глава.{S} А кад пошла на певање, па је мати хте |
| се као трже и поцрвени, кад примети, да је споменила то име на своја уста.{S} А осети, да јој ј |
| говори она, – за цело лакше поднети, да је син оца лоле; али да бацим на њега и ту љагу, да му |
| ајмуна, може ко исто тако измислити, да је постао од медведа.{S} Судећи по нашем писару, имаће |
| вас све, слободно бисмо могли рећи, да је народ сам себи напуштен, – дода Кнежевић.– И још се |
| о стола, као да се, збиља, осведочи, да је баш она та „ружа“.</p> <p>– ... једна ружа, – настав |
| </p> <p>Беше то за Бранка растанак, да је једва чекао, да их се што пре опрости. </p> <p>А они |
| о на својој виолини, познао је ипак, да је одјекнуо с оне жице, коју је навио синоћ у Јеленину |
| е кући, дочекала је мати с наредбом, да је обрадује:</p> <p>Спремај се!{S} У суботу ћемо у Карл |
| видити.{S} Од пре то мало који дан, да је нема к мени.{S} Него, ваљда, кад је видила, да је мо |
| е вредан човек.{S} Не би нико рекао, да је Јеша био некад први момак међу трговачком омладином |
| украо из друштва, док неје признао, да је бар прошао поред њених, поред Јелениних прозора.{S} |
| у ту.{S} Господин бележник је нашао, да је вредно, да му се јави, е је Марко донео пива.{S} А п |
| ом, поп-Стевом, тако се био расрдио, да је у један мах хтео да оде из Брајковца.{S} Него добро, |
| е, када би Милан опет сада помислио, да је она, Јелена, нагла у Карловце за њим, за Стајићем!</ |
| ве и оне; па је увек, каже, говорио, да је то једно и треба да буде једно.</p> <p>Зорка већ опе |
| латио, те га и онако сјајно извршио, да је одржао дух народа српскога, ударивши јак темељ српск |
| но, а већ је готово цело село знало, да је сека Ката добила гошће, јер је готово цело село било |
| та, коме место то беше тако омилело, да је зажелео у њему боравити вечни сан.</p> <p>Два дана н |
| војим очима?{S} Зар не би боље било, да је увела у кујну, па нек учи Лепо је дати дете и у лер |
| песникову и још више: одобрила и то, да је учитељ Кнежевић ваљан учитељ, ма колико да је избега |
| /p> <p>Што јој већма долази у главу, да је потребно да се са учитељем састане, то Јелена све не |
| егова мила супруга Анастасија, кажу, да је поп Стева говорио, како никад не ће ни наћи више так |
| цем, свом душом, па и самом помишљу, да је оно узрок Стајићеву наглому одласку из Брајковца, шт |
| да не спомене, како неки виче на њу, да је божем она отуђила поп-Стеву од његове сестре, да је |
| , – дода бележник. – Него кад велиш, да је сам Варнава у манастиру, како би било да пред вече б |
| душе своје, него кућу и породицу.{S} Да је когод дао што за душу његову или за жену му и сина, |
| т!{S} Да коме ћу, ако њима нећу!?{S} Да је њихов отац жив!“ – „И твоја јединица нема оца!“ – И |
| адост.{S} Коме ћу, ако њима нећу?{S} Да је њихов отац жив!</p> <p>И твоја јединица, – сад ће оп |
| мислила у тај пар:{S} Тек не мога, а да је не пољуби. </p> <p>А Даринка прислонила главу на мат |
| д Јелениних прозора.{S} Прошао!{S} А да је био искрен, и да јој је хтео све признати, морао би |
| Арсеније.“</p> <p>Арсеније њен треба да је по занату ћурчија.{S} Леп занат, таман за село!{S} Д |
| одне свечаности, какве до сада једва да је било кадгод у нас.</p> <p>– А, знате ли, ко је на то |
| ај тако сладак!{S} Толико се прилика да је човеку, да га воли.{S} И људи... па ни они несу тако |
| е ствари, што их је Зорка радила, па да је похвали пред тетком из вароши и пред сејом.{S} А њих |
| таки неред, или што је ту Јелена, па да је пецне.</p> <p>– Ви сте сретне руке, госпо, – ухвати |
| се састане на прозору с Јеленом, па да је пита, шта јој вели мати?</p> <p>(Таман га је лепо по |
| ки час препоручују по нешто ново, па да је чак и некаки Орлић и Коњовић и не знам ко пронашао н |
| Питала га, хоће ли ићи к Јовану, па да је поздрави.{S} Можда би и отишао био, да га госпођа Ра |
| до душе, и сама, да потражи Мацу, па да је пошље кући...{S} Гле, молим те, које је то доба, па |
| Мати је мати.{S} Дете не треба никад да је напуштено и остављено, можда, доброј срећи и само се |
| <p>– Јелена не чује песме или не ће да је чује.</p> <p>– Милане!</p> <p>– Виче Кнежевића, а гл |
| а иде по девојку.{S} Мати каже, биће да је у колу, па нек је тамо потражи.{S} А Зорка упртила н |
| говори.{S} Само госпођа Рашићка хоће да је нешто необично слатка.{S} И досад је била мед пред Б |
| /p> <p>Кад је тај Дарвин измислио, и да је човек постао од мајмуна, може ко исто тако измислити |
| за себе ради.</p> <pb n="53" /> <p>И да је когод рекао поп-Стеви, да неје сретан, или да се под |
| ђује, пред самим собом.{S} Колико би да је непристран, некако му вага судилачка и нехотице све |
| ће она – он је тако добар!{S} Је ли да је Бранко добар?</p> <p>– Врло добар.</p> <p>– И мати г |
| ен човек.{S} Стекао је доста.{S} Али да је умео, могао је и више.{S} Човек се мора збиља дивити |
| ом срцу, по свом „вишем позиву“, као да је он сам ту, па сам својој Дулчинеји слади санак.</p> |
| сне.</p> <p>Дрхће Јеленина рука, као да је тресе тролетница.</p> <p>– Јелице, – шапће учитељ, – |
| п-Стевана Радојчића загрмело је, као да је пао у њу гром с ведра неба.</p> <p>Кад се Јован врат |
| улице.{S} Кад опет оде по воду, као да је себи по смрт отишла.{S} Враг би је знао, шта ради.{S |
| овора свог с Миланом на прозору, као да је нож прободе кроза сред срца, па јој се стиште терет, |
| нит зна за што, нит зна камо.{S} Као да је нека слутња или жеља,... шта ли, увлачи се тако нешт |
| <p>Нова неприлика за Јелену.{S} Као да је данас заборавила и на Брајковачко певачко друштво и |
| , до душе, доцније опростио, јер као да је омирисао, да Бранку карактер не би тако што никад до |
| иља потребу, да се одмори.{S} Готово да је био већ и заборавио на ујака; а кад га се и сетио, н |
| га својски узеде под руку.{S} Готово да је силом прогурала своју левицу око Бранкове деснице, ј |
| на мисли о свом јаду, а Даринка – ко да је зна?{S} Још да се није Зорка рашћеретала око њих, иш |
| тељ Кнежевић ваљан учитељ, ма колико да је избегавала, да лепу реч рекне за њега пред кћерком.< |
| а се пило и ликовало по често.{S} Но да је био таки гениј, као што га ви сад величате, то није |
| ала на прозору, и он не дође.{S} Бар да је после серенаде и прошао онуда, кад је изгледала на њ |
| на; ово је моја срећа!{S} Овако хоћу да је цео свет.{S} Па у том снивању о породичној срећи, о |
| И ни паре дуга нема.{S} Штогод видиш да је њено, све је то слободно и, што она каже, „божије па |
| госпођа Јелисавета морала одобрити, (да је варошкиња не надмудри): – Да Бог ме, младеж треба да |
| лога имала, да наведе против тога, када је госпођа Ната била најпре код ње, а противних разлога |
| ао к себи!{S} Призвао га тек сада, када је, тако рећи, већ на прагу, да буде свој човек, а за т |
| увређено љубоморно срце.{S} Онда, када је она мислила, да је се он више и не сећа, он се ње ра |
| <p>Ох Боже! – заплакала се Јелена, када је чула, како хладнокрвно затвара учитељ за собом врата |
| Рашићка нашла за добро, да извије, када је дошла, да врати „физиту“ Славнићки, ако је опет вазд |
| nit="subSection" /> <p>Освану дан, када је ваљало отпочети и Брајковачкој омладини, да се спрем |
| > <p>Како се обрадовао био Бранко, када је пре недељу дана у Бечу на једаред добио од свог ујак |
| ељ српској књижевности у исти мах, када је Милош на другом крају српства, а у суседству изнурен |
| них љубавника и био први певач.{S} Када је на уметничком мору, вели он, лађа богиње Талије, на |
| искупљају ода свију страна ђаци, – када је то видео, још већи немир уђе у њега.{S} Хтео би да д |
| <p>– Па видиш, Стефане,... видиш, сада је већ девојче.{S} Седамнаест јој годиница; скоро ће, у |
| жник га протежира за писара.{S} До сада је увек оправдао оно уздање, које су имали у њега његов |
| на даске, што свет значе“.{S} Баш тада је он први пут у друштву залагао сву снагу своје речито |
| верна супруга, и тако даље.{S} Баш тада је он тим начином одао своју „тајну“, поричући свим срц |
| шеније свој пчеларски дневник.{S} Можда је мислио, да се и он кадгод баци у који српски пчеларс |
| нако, троши своје силно благо.{S} Можда је и трагична судбина, прерана смрт тога ђенијалног мла |
| а, кад сам ја дошла у ову кућу.{S} Онда је Јелици било четири годинице, тек пошла била по петој |
| а црквењак зазвони на вечерње.{S} Понда је изашла на улицу, да види, – кад ће поп Стеван проћи |
| сузу у спомен својих покојних.{S} Понда је Ката прешла орману, да покаже Нати ствари, што је Да |
| Штета за дете.{S} Добра је срца.{S} Ја је знам.{S} Имала сам прилике две године, да видим, как |
| здраво, што је то урадила девојка, која је тако добра другарица била Даринци.</p> <p>– Сирота Ј |
| сипа толиком нежношћу и пажњом на, која је повод, да је мати његова морала изаћи из куће брата |
| ице, верне супруге, једне госпође, која је ружа у нашем друштву.{S} А то није нико други,... ми |
| кад одлазио одавде.{S} И веруј ми, моја је најозбиљнија намера, да дођем кући, па да прихватим |
| и. – Нема таквих прилика често.{S} Чика је одобрио.{S} Треба да одемо и код тетка-Тинке.</p> <p |
| се на то одсмејала.</p> <p>– А Даринка је поцрвенела до иза ушију.{S} Заборавила, и да навуче |
| многоме пре допасти Јелена; али Даринка је врсна усрећити тек, као жена, као мати.{S} Дође му и |
| о осећао, колико толико, свој.{S} Наука је једина врсна, да и небраћу бар до сношљивости зближи |
| едавши се Бранкове слике, па мисли, ала је научно нешто казао.{S} Нико не одговори ништа..</p> |
| трчати и отићи по девојку.</p> <p>– Ала је то прашина, слатка, па врућина данас, да Бог сачува! |
| елена вратила од Даринке кући, дочекала је мати с наредбом, да је обрадује:</p> <p>Спремај се!{ |
| о петој.</p> <p>– Бубица једна!{S} Мала је била... – разнежи се попа, па вели за Јелицу.</p> <p |
| моглавце у њу!</p> <p>Таке забаве имала је Даринка целим путом.{S} Па што сунце ближе у заставу |
| а“, као што би казао Јеша Дабижић, пала је прво у памет Јовану Јаковљевићу.{S} Он беше предложи |
| p>– Да, да!{S} Сећам се...{S} Трчкарала је туда око мене, кад сам га укопавао.</p> <p>– Па види |
| ету нема.{S} Наша интелигенција постала је, тако рећи, из народа, па тешко да се игде интелиген |
| о она, по свом рачуну, жели.{S} Отрчала је к Јаковљевићима.{S} Нешто је вукло ма куд, полетела |
| је мати.{S} Само у доброј намери могла је доћи на таку мисао.{S} Да уда своју кћер за њега.{S} |
| грлицом, често би гурнула матер и тргла је иза сна, да је ова преплашено упита, шта јој је.</p> |
| школу: цео је живот школа.{S} По дебела је књига, што сам је ја већ прочитала.{S} Скупо ме је с |
| је кад полупала, и тако даље.{S} Почела је од ономад, а, да је све ређала, свршила би с оним пр |
| ељу ма штогод падне на памет! приметила је госпођа Јелисавета.</p> <p>– Па то је лепо! – рекла |
| а тетка и сеја. (... „Боже мој, " рекла је, да Бог ме, Ката Нати, кад ова извадила сиграчке из |
| савета.</p> <p>– Па то је лепо! – рекла је госпођа Ната. – Нека се младеж провесели!</p> <p>То |
| рало бити?“ – „Немој ти ту мени!“ рекла је, наравно, Ната Кати. „То је дечја радост!{S} Да коме |
| еда, па ја тако мио!{S} Сама мама рекла је после за њега „фини младић!“</p> <p>Осврћући се то з |
| . д. </p> <p>–Јух, јух, јух! –- цикнула је „трижди“ сека Ната сека–Кати, кад је чула; а чула је |
| ека Ната сека–Кати, кад је чула; а чула је, Бранко с Јованом неје био, ваљда, ни изван Брајковц |
| ни вечерас.</p> <p>Касно у ноћ тек чула је, да се отворила врата на школском здању.{S} Касно у |
| ива!{S} Диван алт!</p> <p>Са женскињама је ликовођа имао највише посла, особито са Јеленом.</p> |
| дете моје, помози госпођи, видиш, сама је.</p> <p>– Разумем! – одговори Трива и оде за својим |
| као да су онај час испод чекића, којима је пречешњејши даривао њену децу, кад је долазио којему |
| успомени неке особе и прилике, о којима је, чини му се сад, и чешће могао и требао мислити, ако |
| се сетила Светозара и Драгиње, о којима је тек зимус читала у „<title>Љубомиру у Елисиуму</titl |
| е живе поборнике... поборнике, у којима је она оличена.{S} И нека нико не сумња, да ће идеја по |
| ам! – кличе и опет Даринка, и још већма је поли пламен по лапитима.</p> <p>Тим боље!{S} Зорчица |
| тње вече у разговору и теочинцу, Јелена је у својој соби.{S} Неје палила свеће.{S} Отворила шир |
| Шта да знам?</p> <p>– Госпођица Јелена је одбегла.</p> <p>– Шта говориш</p> <p>– Одбегла.{S} Ј |
| животу, а поштено мисле.</p> <p>Јелена је слушала све то пажљиво.{S} Је ли што схватила и упам |
| ом, па се отискоше у врт.</p> <p>Јелена је непрестано ћеретала.{S} Разговор јој се заплеће час |
| да се кољу свињи, или тако што, Давина је увек ту, да свесрдно послужи.{S} Она је, тако рећи, |
| црне наочари, упамти.{S} Нова омладина је ухватила ту истину...</p> <p>– Сви ми, штогод учимо, |
| је увек ту, да свесрдно послужи.{S} Она је, тако рећи, Игњату и свећу додржала.{S} Има род рође |
| да госпођа Рашићка?!{S} Боже мој, и она је мати.{S} Само у доброј намери могла је доћи на таку |
| омотан: ради једва, колико му треба, па је површан, те, канда не схваћа озбиљно конкуренцију у |
| ала ноћас у плачу тек око неко доба, па је спавала као мало дете.{S} Али кад се пробудила, па с |
| .{S} Гле, молим те, које је то доба, па је још нема.{S} Свако се то одмори, бар кад недеља дође |
| у извукао из трске браца Рада слуга, па је љуто зауздао и подланчио, те је шиба троструком камџ |
| једна љубав, која не тражи заслуга, па је равна само оној, што је постала с Богом и нестаће је |
| Бранкових последњих земних остатака, па је не занимаше ни каква велика беседа у вароши, радовал |
| је са свим озбиљно госпођа Рашићка, па је одмах отишла свом поп-Стеви, да му се потужи:</p> <p |
| да његову стисне, већ му је подала, па је он љуби и милује по милој вољи.</p> <p>– Бојиш ли се |
| скочи с кола.{S} А Катица претрчала, па је прихваћа.</p> <p>Госпођа Ната се мигољи у тешком прт |
| з детињства, прија-ова или сека-она, па је, на прилику, запита.</p> <p>– Помоз Бог!{S} Како си, |
| учлови се, као бојаги, код своје је, па је није ни бриге.{S} А чим кола ближе, а она даље.{S} У |
| оли глава.{S} А кад пошла на певање, па је мати хтеде да задржи због главобоље, вели, да је сад |
| м у својем вотњаку.{S} Разузурио се, па је на њему место мантије само лака сива кабаница, што ј |
| поручио је, да ће „сад одмах“ доћи, па је устао већ био и пошао.{S} Али је баш дошла у разгово |
| о питање, лагано окрену главу к њој, па је гледи, а, бајаги, ни на крај памети му, шта она пита |
| уд зар полети...</p> <p>Мало за тим, па је цело село у сну. </p> <milestone unit="subSection" / |
| же, он запара својим храпавим басом, па је учинио своје.</p> <p>Бележник се дочепао ледине, па |
| се ту нађе с неким ковачким калфом, па је не можеш довикати с улице.{S} Кад опет оде по воду, |
| ар као да се нешто очемерио вечерас, па је мрзовољан.{S} Кадгод пије младо пиво, а њему се нешт |
| те муке.{S} Она му је натерала дерт, па је у свом мамурлуку почео да мрзи на цео свет тако, да |
| ш само!</p> <p>И узе Даринчину руку, па је притиште на своје срце.{S} А срце јој лупа, да проби |
| ен.{S} Дохватио белу пружену ручицу, па је притискује на жедне своје усне.</p> <p>Дрхће Јеленин |
| чајно прође туда какав гимназијалац, па је поздрави, стискивајућ књиге своје под пазухом, као д |
| ао човек, који хоће све да разумева; па је мотрио и Јелену.</p> <p>Благајник седи, па посматра |
| од Немање и Косова до данашњег дана; па је пошалицама и младачким несташицама дирнуо у живац и |
| ачванина и Дубровчанина и ове и оне; па је увек, каже, говорио, да је то једно и треба да буде |
| је радни дан а чека сто послова.{S} Па је већ ето, време, да се на селу и госпође враћају са с |
| несретна, да је његова жена!</p> <p>Па је ли чудо, ако се Тинка осетила, као да се други пут р |
| ла главни смисао његов.</p> <p>Тек попа је ипак заћутао. </p> <p>– Да Бог ме, да вам мора бити |
| а јој!</p> <p>– Штета за дете.{S} Добра је срца.{S} Ја је знам.{S} Имала сам прилике две године |
| треба којешта поспремати.</p> <p>Сутра је радни дан а чека сто послова.{S} Па је већ ето, врем |
| о би и имао, – примети Рашићка. – штета је за њега, да се потуца и пребија по селима.{S} Ја то |
| p> <p>– Је си л јој се исповедила— пита је учитељ.</p> <p>– Нисам.{S} Не смем.{S} Бојим се, заб |
| егни, па одведи у шталу...{S} Има места је ли, Катице?</p> <p>– Како не би било?{S} Гле секе! – |
| нас славе!{S} Тек...{S} Тек...{S} Доста је то од њега,... за сад доста.</p> <p>Поред сенице се |
| као и до сад, Ната Кати.– Знам ја, шта је дечија радост.{S} Коме ћу, ако њима нећу?{S} Да је њ |
| Удовица попадија, као што је била, шта је знала паметније, него што је урадила, те свршила шко |
| .{S} Тако сухопаран човек и не зна, шта је шала.{S} Поп Стеван је осетио поглед Бранков, па, ак |
| јчура“ кад рекла, како пере судове, шта је кад полупала, и тако даље.{S} Почела је од ономад, а |
| их села и беседа.{S} Зна он, дакле, шта је то Српство и родољубље, а од како се зна, исповеда с |
| реци још дериште,... та, да бог ме, шта је шеснаест, ваљда, ни пуних шеснаест, <pb n="52" /> ка |
| м.{S} А кад је у друштву, заборави, шта је хтео, али осећа, да је питомији према њој, ако и не |
| неки преблаги Јеврем...{S} Ето вам, шта је: госпођа Јеца просила вашега Бранка за своју кћер!</ |
| а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим, шта је!“ мисли благајник, кад за вечером и после вечере зар |
| е поп Стева говорио, како се ломио, шта је Бранко одговорио, како је у очи исмејао и ујака и Ра |
| ди туђа брига, једва да и назиремо, шта је то јаван живот,... омладина неје, мислим ја, позвана |
| 95" /> да говори сестрићу за Јелку, шта је све поп Стева говорио, како се ломио, шта је Бранко |
| а сиротиње, не зна ти наш планинац, шта је то служба.{S} А свако је одевено, враг их и с девојк |
| одгоди, „бар док прође беседа“!{S} Шта је госпођи Нати до беседе!</p> <p>– Ја сам, – вели, – з |
| оље.</p> <p>– Шта је?{S} Шта је?{S} Шта је, за бога?</p> <p>– Од кад ја вребам арамију!{S} И је |
| поврви на поље.</p> <p>– Шта је?{S} Шта је?{S} Шта је, за бога?</p> <p>– Од кад ја вребам арами |
| Јелена бледа па уздрхтала.</p> <p>– Шта је теби – пита друга другу, кад се поздравиле и пољубил |
| ка.{S} Све поврви на поље.</p> <p>– Шта је?{S} Шта је?{S} Шта је, за бога?</p> <p>– Од кад ја в |
| рече Кнежевић и трже руку.</p> <p>– Шта је теби? – пита изненада Јелена, па не пушта руке.</p> |
| рећи то за омладину.</p> <p>– А да шта је друго та ваша дерна политика него туђа брига?</p> <p |
| цео свет.{S} Ох, позорница!</p> <p>Шта је теби сад опет, нотарошу? – пита га госпођа бележнико |
| а одобравају и хвале смер.{S} А највећа је њена радост, што ће у тој великој свечаности и она д |
| као лептир, никад гусеница.{S} Несрећа је по Србина сељака то, што се он, кад једном пропадне, |
| Јаковљевића, док је његове деце. „Кућа је“ вели, „жив човек, не цигља ни набој, а жива је кућа |
| и родио.</p> <p>– Јелена... наша Јелица је моја брига! - рече поп Стева одлучно.</p> <p>Попа уз |
| мо не зна поп Стеван и ви; а и пошиница је већ омирисала. –</p> <p>– Неће госпођа.{S} Јоца то· |
| слим.</p> <p>– Моја мати.</p> <p>– Ваша је мати врло добра.{S} Знаћу и њој захвалити, – рече Бр |
| , штогод учимо, учимо за народ.{S} Наша је интелигенција, или баш ако хоћеш госпоштина, збиља, |
| м га нестане, где смо, шта смо?{S} Наша је стара болест идолопоклонство према, тако званим, аук |
| е, збиља, и треба да се усрећи.{S} Душа је њена чист још неисписан лист беле хартије.{S} Ваљан, |
| необично замириса.</p> <p>– Мама, какав је ово цвет?</p> <p>– Мајчина душица, рано.</p> <p>– Гл |
| сама.{S} Седи, па, као што то бива, кад је човек сам, развеле јој се мисли, Боже, на све стране |
| да је нема к мени.{S} Него, ваљда, кад је видила, да је мој Јован за њу кисело грожђе, а она о |
| а је после серенаде и прошао онуда, кад је изгледала на њега као озебао сунце, те неје могла ви |
| а кћерка, госпођица</p> <p>Даринка, кад је у вароши „велика беседа“ рад преноса костију Бранка |
| {S} Тинка као да се на ново родила, кад је дошла у братовљеву кућу.{S} Како се и не би, јадница |
| душицом, што је узбрала крај друма, кад је оно путовала с мамом својом у Брајковац.</p> </body> |
| ако се дала наплатити од поп-Стеве, кад је њена Јелена била тамо у вароши код ње у стану и ишла |
| и потплеће чарапе, или скрсти руке, кад је штогод здраво жалостиво, па слуша и по каткад шмркне |
| ију кошницу. „Србин да нешто изуме, кад је паметни Шваба већ све изумео!“ Једва се одважио још |
| > <p>Хвала, ујо, што се не сетисте, кад је тому било време; сад је касно, – одговори му сестрић |
| ла је „трижди“ сека Ната сека–Кати, кад је чула; а чула је, Бранко с Јованом неје био, ваљда, н |
| о.{S} Сам пресветли господин жупан, кад је требало бирати жупанијске преставнике, изволели су т |
| са својим мислима, чисто се збунио, кад је погледао.</p> <p>– Ми вас чекамо на ручак, – вели он |
| S} У мислима тима неје ни примерио, кад је лептир одлетео.{S} Неје га више ни тражио.{S} Он зна |
| ас доћи под њен прозор, као обично, кад је онако срдит отишао прексиноћ од ње, а од то доба ниј |
| пут родила, па дошла на бољи свет, кад је брат поп Стева позва, да му буде у кући домаћица?{S} |
| натуцао би је на главу преко ушију, кад је ветар или зима, па мора гологлав да сахрањује, да св |
| а је пречешњејши даривао њену децу, кад је долазио којему на крштење.</p> <p>Па с тога су Брајк |
| л она ће начинити од ње којешта.{S} Кад је јесенас дошао Кнежевић за учитеља, то није било дана |
| њиште, на своју породичну срећу.{S} Кад је човек срећан, мили му се посао, којега се подухвати. |
| </p> <p>– Па добила кошар.</p> <p>– Кад је то било?</p> <p>– Синоћ.{S} За то је гост брже и пог |
| има нешто да разговара с њом.{S} А кад је у друштву, заборави, шта је хтео, али осећа, да је п |
| арловце.{S} Јутрос је поранио.{S} И кад је видео жагор и необичан живот по Карловачким улицама, |
| не још у ђачким скамијама, па таман кад је „дорастао до копља и до коња“, он забоде копље у лед |
| ца баш сад устао.</p> <p>– Е, добро кад је устао.{S} Да му бар кажем с Богом!</p> <p>– Ви одлаз |
| Како се обрадовао тој књизи!{S} Још кад је ишао у прве гимназијске разреде, мати би, кад сврше |
| кући и певају: </p> <quote> <p>„<l>Кад је Бранко умир’о</l></p> <l>Србадију заклињ’о:</l> <l>П |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Кад је Даринка то вече села у одар, да легне поред Зорке, д |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Кад је Јован дошао кући, пође и Ната и Катица, да спавају.< |
| Ката, тек што познаде госте.</p> <p>Кад је дошла к себи, сети се, да притрчи гостинским колима. |
| у Брајковцу кажу, „избаци“:</p> <p>Кад је тај Дарвин измислио, и да је човек постао од мајмуна |
| не сетисте, кад је тому било време; сад је касно, – одговори му сестрић с неким прекором.</p> < |
| кла, има нешто, – вели сека Ката. – Сад је наишла, Бог да прости!</p> <p>– Да Бог ме да се то с |
| борнике своје идеје.{S} Дух времена сад је таки.{S} И догод дух времена буде народ схваћао, уме |
| ка се насмеши:</p> <p>– Дух времена сад је таки!</p> <p>– И ти се под старост повела за духом в |
| арију: </p> <quote> <l>Дух времена сад је таки,</l> <l>За слободу с диже сваки.</l> <l>Бела ви |
| iv type="titlepage"> <p>ДУХ ВРЕМЕНА САД ЈЕ ТАКИ!</p> </div> </front> <pb n="10" /> <body> <pb n |
| Марковић Адамов</p> <p>ДУХ ВРЕМЕНА САД ЈЕ ТАКИ!</p> <p>НЕГДИНСКА ХРОНИКА</p> <p>СЛИКЕ И УСПОМЕ |
| и не окаљано.{S} Твоја душа и срце сад је као онај прах на крилима у лептира, а образ ти је кр |
| а због његових омладинских назора. „Сад је омладинско време!“</p> <p>– И ти, Стефане, био си не |
| да је нешто необично слатка.{S} И досад је била мед пред Бранком, али сад као да ће да се сва р |
| и једина слика у целој соби.{S} Уза зид је постеља и на њој виолина.{S} Насред собе сто, и по њ |
| рас да чита.{S} Али, као обично, кадгод је, било телесно било душевно, уморан, вечерас тек више |
| ви у селу, и старији и млађи.{S} Кадгод је у Игњатовој кући било каква већа посла, било да му д |
| се поје, док се винце пије... „— догод је и једног ваљда српскога ђака.{S} Талијани имају свој |
| еста пријатеља, па неста и њега.{S} Куд је, где ли је, Бог би га знао!{S} Говорило се, да се не |
| е нашао, да је вредно, да му се јави, е је Марко донео пива.{S} А писар опет нашао је за вредно |
| а нема.{S} Штогод видиш да је њено, све је то слободно и, што она каже, „божије па наше“.</p> < |
| ме човечје....{S} Ал јест! „Мислиш, све је зло само међу људима, међу ближњима!“ рекао би и опе |
| јој се поклони!{S} Ал биће и то.{S} Све је удешено,... по њену рачуну, све.</p> <p>Та превешће |
| у мишљења у књижевности, у науци, – све је на свој начин хитало, да се одужи спомену песника ср |
| , бојаги, па јој одговара:</p> <p>– Све је ту.</p> <p>– Боже, помози! – прекрсти се и помоли се |
| им је ушла у његову кућу.{S} Две хиљаде је уложио у Румској или Митровачкој штедионици на детињ |
| Дотле га је пањкала и запиткивала, где је ноћас био, кад се украо из друштва, док неје признао |
| дао му је храм у грудима народнима, где је нашла места за вечита времена слава прошлости, и иде |
| не ће да зна више од свог мајстора, где је изучио занат, економ више од свога оца.{S} Тако ни у |
| унила.{S} Навалио се леђима на зид, где је већ отрљо креч и углачао га од тешког наваљивања; пр |
| лан неке путничке глумачке дружине, где је играо улоге трагичних јунака, нежних љубавника и био |
| <pb n="78" /> <p>– Не довијате се, где је? – опет она.</p> <p>– Не могу да мислим.</p> <p>– Ни |
| зненади.</p> <p>Спусти се на место, где је седео био, а ништа не вели.</p> <p>- Е, сад иди ника |
| {S} Али баш стога чак и Новом Саду, где је толико времена већ средиште свему кретању српскога н |
| итичкој судбини овостраних Срба?{S} Где је ускрсао и где је сахрањен последњи сан овостраних Ср |
| востраних Срба?{S} Где је ускрсао и где је сахрањен последњи сан овостраних Срба, – војводина с |
| дира! – нашали се и Јелена. </p> <p>Где је Бранко? – пита Јован, па тек сад пребаци ногу, да ус |
| можемо тамо баш и учити.{S} Пријатније је ходати на чистом ваздуху.{S} Али женске гони нека ра |
| рупом, учлови се, као бојаги, код своје је, па је није ни бриге.{S} А чим кола ближе, а она даљ |
| је пошље кући...{S} Гле, молим те, које је то доба, па је још нема.{S} Свако се то одмори, бар |
| оугарског орла, Карловци су место, које је бивало позорницом највише догађаја, што засецају у ж |
| а пију воде на извору...</p> <p>Прилике је тому зими често.{S} Седе у вече обично код топле пећ |
| ноћи...{S} И тако даље...</p> <p>Дотле је Трива извукао, као добар кочијаш, коњима уши, па их |
| сретника мужа као права патница. „Да ме је цео Срем клео, не бих наишла“, говорише она једном, |
| уће.</p> <pb n="45" /> <p>Та, колико ме је – вели, – речи само стало, док сам га наговорила, да |
| то сам је ја већ прочитала.{S} Скупо ме је стала.{S} Али све нек је Богом просто, ако ти примиш |
| стано капати над књигом.</p> <p>– То ме је једно баш и припитомило, те сам се и тамо осећао, ко |
| у довољно бити благодаран ујаку, што ме је дозвао, да проведем овде школски одмор, тим више, шт |
| виче Јована:{S} Хајде, браца.{S} Време је!</p> <p>Јован се протегли на канабету.{S} Остави нек |
| во?{S} У госте ћемо код Тинке.{S} Време је.{S} Није лепо, што ме толико већ, како смо заједно, |
| Славнић умре као капетан у миру. „Да не је у њему срце куцало толико за свој род, можда би приш |
| о кући, као да нешто тражи.{S} До подне је још како тако и прошло; него после подне се отегло к |
| кад сте тако радо у њој?</p> <p>За мене је, синко, добра и овако.{S} Ја сам је из темеља зидао. |
| је знао и расположен био. – Три године је скоро, како несам био у нашим крајевима, непрестано |
| рићка догорелу полушку своје цигаре, те је утрну.{S} Метну шешир на главу, па закопчава и око с |
| еши се, па рашири своје голе ручице, те је загрли.</p> <p>– Зар ти још не спаваш, сејо?</p> <p> |
| уга, па је љуто зауздао и подланчио, те је шиба троструком камџијом и заиграва пред искупљеним |
| лену, своју кћер, – још је невина, дете је; а он препреден као враг. (Понда окрену други ветар) |
| .</p> <p>Тинци сину.</p> <p>– Него дете је, знаш, дете.{S} Неуко је, нејачко је, да га даш тек |
| што неје била потпуно знала.{S} Само ће је донде још Јован и Даринка поучити, где треба да раши |
| оној, што је постала с Богом и нестаће је с њим, што, дакле, нити има почетка, нити ће имати с |
| шта ради.{S} Данас је налога, ... јуче је била замућена вода... не знам, шта ће опет сутра бит |
| у кћер за њега.{S} За цело мисли, да би је тако усрећила.{S} А оно девојче, збиља, и треба да с |
| о да је себи по смрт отишла.{S} Враг би је знао, шта ради.{S} Данас је налога, ... јуче је била |
| Брајковцима, кад ви одлазите.{S} Не би је било, уверен сам, ни да ја останем.</p> <p>– Најпосл |
| „треба народ увући унутра!“ Повукао би је тим пре, што се уверио, да се и сама гошћа одушевила |
| о и повући реч на траг.{S} А повукао би је за цело, као што се већи у себи повукао, кад се саст |
| ок неје дао начинити нову, а натуцао би је на главу преко ушију, кад је ветар или зима, па мора |
| за велике идеје.{S} Од надничара, који је можда закинуо од својих уста, па до првога богаташа, |
| а, он се ње ради свађао с писарем, који је у сред друштва и пред њим био толико дрзак, да каже, |
| о сада Стајић све предусретао, он, који је иначе о сваком увек најпре само добро мислио, пређе |
| д ко иде.{S} Е, па то боли!{S} Он, који је научио да с позорнице, занесен небесним задахом, пре |
| а прохтело, да доведе Бечки одбор, који је пратио Бранка од Беча, као и целу светковину у забун |
| одговори Јаковљевић као у шали. – Таки је, брате, данас дух времена.</p> <p>Стајић уздахну и н |
| го што је овамо дошао.</p> <p>– Па таки је он, кад што науми.{S} Код њега важи само „или–или“ в |
| тај дан какве дужности, то јест, да ли је та донела дете те и те младе или жене на крштење.</p |
| еља, па неста и њега.{S} Куд је, где ли је, Бог би га знао!{S} Говорило се, да се негде удавио. |
| воту и поретку у друштву! </p> <p>То ли је, дакле, узрок, да се ујак тако смиловао сада на свог |
| ајковцу.{S} Стало га је доста муке, али је успео.{S} Раја Јовановић, општински писар, дочекао г |
| њих две неје задро у озбиљан живот; али је искрен и прост.{S} Обадве још у оном добу девојачком |
| а да се сагне, па да дохвати књигу; али је Бранко преухитри. </p> <p>– Јесте ли чули, шта сам в |
| упамтила, то је – у божјој руци!{S} Али је бар тврду веру дала, да ће све и сва порадити и код |
| {S} Ја не разумем њено понашање.{S} Али је страшно љута на тебе. </p> <p>– Је си л јој се испов |
| ћи, па је устао већ био и пошао.{S} Али је баш дошла у разговор најзанимљивија тема при чаши пи |
| рком да потрчи пред Даринку.</p> <p>Али је задржала мати.</p> <p> <foreign xml:lang="de">Schiek |
| ретан, блажен.{S} С осмејком тим загрли је и сан...</p> <p>Госпођа Катица у другој соби метнула |
| о поља, те да не кажу сељани. „Каква ми је то варошкиња?{S} Знаш, тамо је Јелена...{S} Триво, т |
| ни да дођем к себи!</p> <p>– Е, Бога ми је госпођа Рашићка већ дошла к себи.{S} Већ се говори п |
| и мајсторица, па и Криста. („Боље да ми је ту, него да се витла којекуда“, мисли госпођа Ната). |
| отлен.{S} Само да ти приповедам, шта ми је нарадила.{S} Ономад...</p> <p>И сад удари сека Ката |
| ...{S} Мени је, да Бог ме, охол, кад ми је све туђе у њему.</p> <p>– Па сте се непрестано опет |
| олазим на певање, – вели Јелена; али ми је жестоко заповедила, да избегавам с тобом разговор.</ |
| биће и теби право. </p> <p>– Са свим ми је право, са свим...{S} Ви ћете, дакле, ићи у недељу... |
| у. </p> <p>– За што, молим...{S} Жао ми је... замуца Бранко, застао, па гледи у њу.</p> <p>– Не |
| олим, и што сам био ту.</p> <p>– Жао ми је, да ниси остао дуже, па да прошврљамо мало у наоколо |
| е у Карловце на дочек.</p> <p>– Мило ми је! – одговори Даринка на приказ Јованов, па пружи руку |
| ћ нема из винограда! ...{S} Владимир ми је био ту пре, него што ћете ви доћи, мало јео, па опет |
| сам се тепао по охолом Бечу...{S} Мени је, да Бог ме, охол, кад ми је све туђе у њему.</p> <p> |
| ао Беча?</p> <p>– Боже сачувај.{S} Мени је овде врло пријатно.{S} Баш се, на против, са свим до |
| вас, мало јаче...· слободније, – храбри је Кнежевић.</p> <pb n="67" /> <p>Она погледа у њега.{S |
| {S} Јер видим, и ти је волиш, као да си је ти родио.</p> <p>– Јелена... наша Јелица је моја бри |
| е, ти си јој, рећи, као и отац, како си је примио од мене место њена оца.{S} Ја не могу рећи: „ |
| </p> <p>Даринка духну у свећу.{S} Угаси је и леже.{S} Неко време држаху је Зорчине руке око вра |
| у Карловце на свечаност.{S} Је л да ти је право?{S} У госте ћемо код Тинке.{S} Време је.{S} Ни |
| мојој матери.{S} Видиш, Бранко, моја ти је мати чудна жена.{S} Права Српкиња мати!{S} Никада та |
| из ненада?</p> <p>– За што?{S} Така ти је данас омладина.</p> <p>–- Куд насрне, или с главом и |
| да чују,...{S} Боже!..</p> <p>– Ала ти је то наопако време изашло, јух, јух, јух! – уздахну оп |
| ти бујицом!{S} Е, па видиш, омладина ти је као поток: а ово, што су сад наумили, као бујица.{S} |
| а ти нико за тим заплакати не ђе, па ти је слађе...{S} Не ћу да будем адвокат или чиновник...{S |
| с госпођом Рашићком.</p> <p>– Мудра ти је то зверка.{S} Ко је не зна, скупо бије платио, – вел |
| , па „какав си ти то ујак“, па какав ти је то, сестрић“...{S} Дошао гладан, да се исхрани... „П |
| го икад.{S} Ти ни данас не знаш, где ти је муж; а Бог зна, кад и какав ти може од куд искрснути |
| с Јованом.</p> <p>– И не питаш, где ти је ујна, – приметиће Јован Бранку, кад се једном у гунг |
| ј прах на крилима у лептира, а образ ти је крило лептирово.{S} Отареш ли прах, упрљао си образ |
| у рећи: „моје“ дете!{S} Јер видим, и ти је волиш, као да си је ти родио.</p> <p>– Јелена... наш |
| И сада, дакако, није имала куд, него ти је вратила „физиту“; ал... </p> <milestone unit="subSec |
| та кошта, па по томе и цени.{S} Тако ти је данас време, кћерко.</p> <p>— Ја ћу да сачувам, мама |
| и кћер да уда у село.{S} Вели: „Село ти је тек село.“ Ето, она се родила и одрасла на селу, па |
| од пре, – рећи ће сека Ката. – Било ти је Брајковачко друштво, и сама добро знаш, као једна ку |
| p>– Рашићка добила кошар,... ето, то ти је! – затрча се бележник, као да реши ствар што пре. </ |
| ас.</p> <p>– Ао, лопове један!{S} То ти је последњи злочин!</p> <p>– Ето браце из винограда!{S} |
| не знаш, каква је вера.</p> <p>– То ти је једно и исто.{S} Кажи младости јуност или омладина, |
| – тако ти лежи на срцу!</p> <p>– Ето ти је, на! – обрецну се, бојаги, попа.</p> <p>– Хвала ти, |
| .</p> <p>– Него шта знам?{S} Код нас ти је на селу тешко наћи слушкињу, па не знам, које новце |
| а те мати једва чека.{S} Да Богме, мати је мати...</p> <p>Бранко већ пошао, а неје се још решио |
| и, да си ти уз њега.{S} Бадава!{S} Мати је мати.{S} Дете не треба никад да је напуштено и остав |
| асипати ручицу пољупцима.</p> <p>– Мати је допустила, да долазим на певање, – вели Јелена; али |
| > Најпосле оде бележниковица, а отпрати је Јован ++ писар.</p> <p> Таман они пошли, а учитељ на |
| на врата. </p> <p>Намештај у тој собици је једна по широка клупа уза зид, застрта неким платном |
| да су целом селу дошли!</p> <p>Догађај је то за Брајковац...{S} Има Брајковац, до душе, своју |
| примени оно:{S} Кога мрзи да ради, тај је вечито незадовољан са својим позивом, и зна увек мил |
| ила се на добру девојку...{S} Трива јој је брат.{S} Он кирија, а она ево је код ње већ четири г |
| о име на своја уста.{S} А осети, да јој је ипак криво, што неје и он дошао, што неје нашао за в |
| Прошао!{S} А да је био искрен, и да јој је хтео све признати, морао би приповедати, како је нас |
| че.{S} Па кад неје уз њу, све би да јој је што ближе, све има нешто да разговара с њом.{S} А ка |
| то Даринка оде с Јеленом.{S} Као да јој је сад крива нешто и она, па се боји, поквариће јој се |
| и, да види своју сестру, баш као да јој је, не дај Боже, према глави.</p> <p>Сад се, Бог ме, „н |
| Ал по мени могу и изостати, – рекла јој је са свим озбиљно госпођа Рашићка, па је одмах отишла |
| 3" /> и њену кћер.{S} Као вели, она јој је сина дочекала и гостила неко време у Брајковцу, на п |
| а има послугу и од Триве.{S} Криста јој је послушна, па радилица, па верна, па...{S} Ал само... |
| на, да је ова преплашено упита, шта јој је.</p> <p>– Глете!{S} Глете! – засмејало би се девојче |
| сад удари сека Ката да описује, шта јој је „та девојчура“ кад рекла, како пере судове, шта је к |
| ла, што је позајмљивала детету, кад јој је што требало за ручни рад, што га је Јелена радила у |
| не њој и њеној кћери?{S} Две хиљаде јој је писао, чим је ушла у његову кућу.{S} Две хиљаде је у |
| вно загледа у своју кћер.{S} Шта ли јој је помислила у тај пар:{S} Тек не мога, а да је не пољу |
| спођа– Натина.{S} Па, Бог зна, како јој је, мило што је у Даринци стекла тако ваљану, тако искр |
| рену другарицу,... о, Бог зна, како јој је мило!</p> <p>Наравно, да и госпођа Ната, а особито г |
| да не ухвати прилику, па каже, како јој је мило, о, Бог зна, како, што је њена Јелена тако срет |
| мо,... ох, тамо, да њему каже, како јој је сад одлануло, како ће „све још бити као што треба“.{ |
| ти после тога!{S} Да зна само, како јој је синоћно певање његово прионило за душу!</p> <p>Па зб |
| ј кћери, о госпођици Даринци толико јој је приповедао, да матери неје требало више, па да јој у |
| >Јелена не уме да одговори.{S} Грло јој је стегло.</p> <pb n="56" /> <p>Нема снаге да проговори |
| треба!{S} Тај господин Бранко добро јој је напаприо у нос, може га сад песницама трти,</p> <p>Ј |
| пој кући с оне стране потока.{S} То јој је најмилије за све време, како устане, па док не легне |
| кин син, ако се сећаш!</p> <p>– Што јој је муж она лола и бекрија? – спомиње Ната.</p> <p>– Да, |
| пођа.{S} Јоца то· допустити, по што јој је на рамених глава. </p> <p>– Предомислиће се.</p> <pb |
| , вели он, лађа богиње Талије, на којој је он у својој дружини бродио, насела на стену народног |
| ово и не разуме, шта ови говоре.{S} Њој је и то друштво и таки разговор нешто ново.</p> <p>Јеле |
| и на велико уживање бележниково, (а чак је и благајник дигао мало обрве и удостојио декламатора |
| оји и практично са лепим.{S} Млад човек је, до душе, и жељан друштва на селу.{S} А време му је, |
| S} Мати каже, биће да је у колу, па нек је тамо потражи.{S} А Зорка упртила неки гостински пртљ |
| а.{S} Скупо ме је стала.{S} Али све нек је Богом просто, ако ти примиш наук, што сам га отуд ја |
| ива скаче изнад нуле, то јест, бележник је „ухватио шпиц“.</p> <p>Писар као да се нешто очемери |
| ...{S} И опису ту.{S} Господин бележник је нашао, да је вредно, да му се јави, е је Марко донео |
| ославиће се име Игњата Јаковљевића, док је његове деце. „Кућа је“ вели, „жив човек, не цигља ни |
| а даље и игра увређену љубав, кује, док је врело.</p> <p>Ја радим и ринтам у овој кући...{S} Па |
| да се што бојиш, – узе поп да кује, док је врело. – Узећеш добар стан, па ћеш држати ђаке са ст |
| Он вам ни гуску нашу појести не ће, док је не почивути.{S} А наше жене,... и људи, и сви, чак и |
| } Не ће се кућа Гојковића ископати, док је унучади чика-Пере Гојковића, а прославиће се име Игњ |
| бирати чак у Загреб...{S} А игуман, док је Игњат узимао манастирске воћњаке под закуп, живео је |
| ке ни крупној ни ситној господи.{S} Док је био покојни Игњат Јаковљевић жив, знала су и господа |
| и њен отац, па како Бог да.{S} Тек док је ње живе, не пушта узда из руку.{S} Јован нек иде сво |
| .</p> <p>– Не ни по што.{S} Не, бар док је ту Бранко.{S} Учитељ се замисли.</p> <p>– Шта мислиш |
| рк рећи:{S} Ја тако хоћу! – да, још док је чича био у снази, и држао узде, и знало се, бојаги, |
| изине отрцанога либерализма.{S} Још док је био међу њима онај душе чисте као крин који им је св |
| о је то необично брзо дошло.</p> <p>Док је учитељ дошао, бележник, благајник, писар и други пев |
| {S} Видићеш само, биће ту...!{S} Учитељ је сад мали за њену ћер.{S} Побринула се та добро и за |
| ати, ако не уме Даринка...{S} Ваљда вам је жао Беча?</p> <p>– Боже сачувај.{S} Мени је овде врл |
| : </p> <p>– Но, да Богме,... до сад вам је био ту друг,... хајде-де, прашта вам се...{S} Сирома |
| сахата. </p> <p>– Шта мислите, где нам је господин учитељ? – пита лагано бележниковица Јована. |
| тку“: „сестру по Еви!“</p> <p>– Ако нам је Ева прабаба, нисмо све једнаке, – не да се бележнико |
| > <p>– Слатки уја, добри поп Стева, сам је био проводаџија.</p> <p>Опет смех.</p> <p>– Пак?</p> |
| ако и неје могао никога разуверити, сам је себе тешио... </p> <milestone unit="subSection" /> < |
| ене је, синко, добра и овако.{S} Ја сам је из темеља зидао.{S} Ко после мене дође, може лако до |
| Давно је – каже, – нисам видела, па сам је се зажелила.</p> <p>Она, да Бог ме, не може никуд.{S |
| т школа.{S} По дебела је књига, што сам је ја већ прочитала.{S} Скупо ме је стала.{S} Али све н |
| не могу никако да схвате.{S} Било да им је криво, било да им се допада, тек не могу срцу да одо |
| у њима онај душе чисте као крин који им је свима смео у брк рећи:{S} Ја тако хоћу! – да, још до |
| sich nicht</foreign>, Јелена!{S} Ако им је стало, нека изволе они најпре к нама доћи.{S} Знамо |
| тога с братом мрази?!{S} Ко зна, каквим је блатом каљала име његово и његове матере, да замаже |
| злено слуша и попу и Бранка.{S} Са свим је излишан био притисак госпођа-Саветине папуче на поп |
| разлога да наброји против правца, којим је пошао.{S} Изађе учитељ, па их све позва, да оду у ње |
| о извеле мисли Јеленине с правца, којим је у тој распри пратила главни смисао његов.</p> <p>Тек |
| имао, заситио се црвеним појасом, којим је, као ревностан пастир душепопечитељ Богом повереног |
| кћери?{S} Две хиљаде јој је писао, чим је ушла у његову кућу.{S} Две хиљаде је уложио у Румско |
| {S} У тој дивној Фрушкој Гори, за којом је толико чезнуо, као за својом колевком, осетио се туђ |
| пак на прозору, на оном прозору, на ком је он толико блажених тренутака с њом проснивао, пиљио, |
| мане..."</p> <pb n="69" /> <p>На добром је месту, – одговори опет на то Бранко. – У селу су нам |
| м, и тако даље.{S} Ко седи с миром, том је добро.{S} Богу божје, цару царево, па мир!</p> <p>– |
| прстима изишла из собе...</p> <p>У том је и Бранко легао.{S} Почео био да чита.{S} Нашао негде |
| ек и не зна, шта је шала.{S} Поп Стеван је осетио поглед Бранков, па, ако му је образ иначе и м |
| е кажеш, где су ти деца?</p> <p>– Јован је отишао у виноград.{S} Има у поп-Стеве неки гост, Јов |
| од вас, – вели му она. –</p> <p>– Јован је тако.</p> <p>– Па да где би на друго место, – одгово |
| че потпуно право.{S} Ал...</p> <p>Јован је сад још већма дошао до тога уверења, да треба да ост |
| } Поп Стева мора помоћи. </p> <p>Опасан је, чини јој се, такмац сада ту...</p> <p>Нема те жеље, |
| га, да Богме, што је понижен; а понижен је, страшно понижен.{S} Човек рођен за виши позив нема |
| пава мирно и тихо као анђелак.{S} Румен је прелила по обрашчићима.{S} Нигде на лицу трага сумор |
| <p>На врху Стражиловачкога виса завршен је спровод. </p> <p>Отпоја се и последња песма, а многи |
| ац, те хајд даље као гусеница.{S} Србин је одмах створен као лептир, никад гусеница.{S} Несрећа |
| она каде и чекати.{S} Али као велим, он је твој, па биће и теби право. </p> <p>– Са свим ми је |
| ши, ако не још и потребнији.{S} Ето, он је кратко време ту, па видим, да га и сељани јако уважа |
| ом пусти у разговор, – опет ће она – он је тако добар!{S} Је ли да је Бранко добар?</p> <p>– Вр |
| огод лепо, као што ти умеш.</p> <p>– Он је од неко доба врло заћутао.</p> <p>– Ко?</p> <p>– Бра |
| не, не! – опре се чича, начеоник, а он је та намишљена старина; па сам устаде и диже чашу:</p> |
| н за „виши позив“.{S} Тај виши позив он је већ и вршио као члан неке путничке глумачке дружине, |
| о буњишту око кокошака, мисли, ко је он је.{S} А жустра младица поред њега тако се препанула, д |
| и не пада на ум који Стајић.{S} А и он је био с Јованом ономад код мене.{S} Фини младић!</p> < |
| аест пута нудише владичанску митру и он је петнаест пута одби, да може мирно у својем скровитом |
| еочинца и насмеши се на њега.</p> <p>Он је загрли око врата, издиже чашу спрам свеће.{S} Мислиш |
| и одлазак Стајићев из Брајковца изазвао је у познатим круговима Брајковачкога друштва, нити рећ |
| екао је доста.{S} Али да је умео, могао је и више.{S} Човек се мора збиља дивити нашима старима |
| ој стари био је поштен човек.{S} Стекао је доста.{S} Али да је умео, могао је и више.{S} Човек |
| увек самога себе, Праотац наш Адам имао је у рају свега, па опет му било дуго време, чамио је, |
| учитељ навио на својој виолини, познао је ипак, да је одјекнуо с оне жице, коју је навио синоћ |
| не.{S} Чини ми се, пише нешто.{S} Остао је у својој соби, – одговори Јелена. </p> <p>Не води ти |
| рком Јеленом. </p> <p>Од тог доба остао је поп Стева и опет катихета и месни школски управитељ, |
| на једној ни на другој.</p> <p>– Изашао је проглас Карловачког и Бечког одбора:{S} У другује не |
| Марко донео пива.{S} А писар опет нашао је за вредно, да сам своје ножно тај глас однесе до нај |
| у остале живе и здраве.</p> <p>– Отишао је, – рекла би Јелена.</p> <p>– За што је отишао – рекл |
| дра. </p> <p>Неки дан после тога отишао је сам попа у Карловце и нашао стан за Тинку згодан, ка |
| о да она не сме, ни да спомене: „Отишао је!“ А ова, бог ме, ни онда, када би Јелена то и спомен |
| да искочи; толико се пута захука, дошао је већ под грло, а то се отео тек само дубок уздисај.{S |
| ј конкурент, онај Јуда код цркве, дошао је пре три четири године.{S} Наша славна црквена општин |
| анко и Јован.{S} Чим су вечерали, дошао је Јован по Бранка, па су отишли к учитељу.{S} Неко су |
| још решио, дал да иде Јовану.{S} Дошао је и спрам куће његове, па не зна, шта ће.{S} Не би бил |
| сунце, па глава да му пукне.{S} А дошао је до искуства, да је хладан сир с црним луком за њега |
| остила неко време у Брајковцу, на право је и поштено, да јој то врати бар за један или ма и за |
| ва јој је брат.{S} Он кирија, а она ево је код ње већ четири године.{S} Па има послугу и од Три |
| много више кућевна васпитања.{S} Какво је то васпитање, кад мати сама, тако рећи, довлачи кћер |
| сме рећи: „Ово је моја слобоштина; ово је моја срећа!{S} Овако хоћу да је цео свет.{S} Па у то |
| едан кутак свој, за који сме рећи: „Ово је моја слобоштина; ово је моја срећа!{S} Овако хоћу да |
| е спада у особине српскога народа, него је то особина јужњака, и то пар екселанс Талијана.{S} С |
| својом учи, да у свету има љубави, него је треба заслужити, који сваким чином својим доказује, |
| а.{S} А Даринка опет нема каде.{S} Него је ипак по неки пут исправи и опомене, где како треба.{ |
| ао манастирске воћњаке под закуп, живео је с том кућом као род.{S} Госпођа Ката и данас чува кр |
| ева се уједе мало за доњу усну.{S} Хтео је да наведе разговор на нешто друго; али оштро омладин |
| куси!{S} Ја сам прошла добру школу: цео је живот школа.{S} По дебела је књига, што сам је ја ве |
| доше му на ум њене, материне речи: „Цео је живот школа.{S} И срце му заигра утешено, да још има |
| заошинула оне године по Српству.{S} Био је он некада у вароши сталан члан певачкога друштва и а |
| сао, то сам сигуран...{S} Мој стари био је поштен човек.{S} Стекао је доста.{S} Али да је умео, |
| вега, па опет му било дуго време, чамио је, док није добио своју половину, своју Еву.</p> <pb n |
| евића столом.{S} У последње време гонио је Игњата, кажу, да се да бирати чак у Загреб...{S} А и |
| оме, а највећа у срдашцу моме“, завапио је негда његов велики имењак.{S} Туга се нека стисла у |
| .{S} Кад стресао с ње прашину и отворио је, а то „<title>Живот и прикљученија Димитрија Обрадов |
| > <p>Е, па спомену тога ђенија посветио је цели српски народ дан 10. јулија 1883., приредивши м |
| предак у својему господарству припустио је тек у толико, што је наручио неке савршеније ножеве |
| лободу и књижевни препорођај овековечио је Бранко Радичевић, опет Карловачки ђак, у својим песм |
| то у дућан, јер чека муштерија– поручио је, да ће „сад одмах“ доћи, па је устао већ био и пошао |
| <p> Млади грк, Јеша Дабижић, отпоручио је матери још пре једнога сахата и јаче, када га је по |
| друштва и оде на улицу, па да дозна, ко је дошао.{S} Баш му то добро и дошло.{S} Нема ти, вели, |
| ман да се дигне и да види иза џбуна, ко је то, а пред њ испаде мала Зорка, Јованова сестрица, и |
| ма, послала Ђуку пандура да распита, ко је то дошао.</p> <p>Господин бележник, господар начелни |
| риште.</p> <p>Загледала се домаћица, ко је. – Јесте л ради гостима? – повикаше женски гласови с |
| а прост народ.{S} Хоће – да му каже, ко је био Бранко Радичевић, шта он вреди за наш народ и шт |
| кадгод у нас.</p> <p>– А, знате ли, ко је на то наговорио вашег ујака?</p> <p>– Не могу да мис |
| кољи по буњишту око кокошака, мисли, ко је он је.{S} А жустра младица поред њега тако се препан |
| љевићка мора пући од једа.{S} Мисли, ко је као она, што има сина господина!{S} Још сад се оневи |
| .</p> <p>– Мудра ти је то зверка.{S} Ко је не зна, скупо бије платио, – вели Катица за госпођу |
| уметност у нас Срба право сироче.{S} Ко је највише позван, да шири просвету у народа Ког Синови |
| а ни то баш тако далеко одлагати.{S} Ко је рано легао и рано се оженио, није се покајао.{S} Не |
| но се клањам учитељству народном.{S} Ко је свестан учитељ, а ја бих рекао, да су народни учитељ |
| ако си ту.</p> <p>То је истина.{S} А ко је томе крив?{S} Као да и један и други избегаваше инти |
| оња“, он забоде копље у ледине, па, ако је нешто свршио, све на страну, а корист преда се, ако |
| ницом покри колена, да баш не види, ако је непозван ко, попу у чакширама.{S} Очи упро на врата. |
| ц према ономе, чијега се суда боји, ако је и уверен)да му „кругове његове“ не може побркати.</p |
| дошла, да врати „физиту“ Славнићки, ако је опет ваздан разлога имала, да наведе против тога, ка |
| наваљивање, да доведе Бранка кући, ако је то сматрао и као неки начин, да би свој стари грех п |
| ко, – рече Даринка, као да јој жао, ако је збиља тако, па га чисто теши. – Ја сам уверена, да с |
| проговори једва жедни благајник. – Ако је дошао, за цело је донео и коју боцу из Варадина.</p> |
| } Вели:{S} И пилићи су готови.{S}Па ако је по вољи, господо, да донесем сада радованца.</p> <p> |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Ако је госпођа Рашићка и мислила, па, можда, и уверена била |
| уљишта; можда, али – тешко!</p> <p>Ако је кадгод каквих виших жељан имао, заситио се црвеним п |
| планинац, шта је то служба.{S} А свако је одевено, враг их и с девојкама, по најновијем журнал |
| /p> <p>А Бечлија Јован га уверава, како је то хец. „<foreign xml:lang="de">Freund</foreign>, ах |
| ији према њој, ако и не примећава, како је то необично брзо дошло.</p> <p>Док је учитељ дошао, |
| ећам се добро покојнога оца свога, како је тај умео ринтати и радити.{S} Кадгод бејах код куће, |
| ној жељи. </p> <p>Од онога вечера, како је оно учитељ отишао онако нагло и срдит с њена прозора |
| ће да се све то танко зна и прича, како је, на прилику, госпођа Рашићка обрлатила поп-Стеву, <p |
| а до сад не запита ни самога себе, како је том дечку?{S} Па за чију љубави сада“.{S} Кукавни чо |
| ша.{S} Чисто не да гледати у себе, како је сјајан.{S} Округао као похођанска погача, нарастао к |
| а мало се неје сломио преко тезге, како је појурио, да види, какве су то даме, што им се шлајер |
| ред њим био толико дрзак, да каже, како је „вечита штета за уметност, што госпођица Јелена нема |
| ве признати, морао би приповедати, како је наслоњен на ону багрему пред њеним прозором пиљио ка |
| и Даринка узрујана, ипак примети, како је Јелена бледа па уздрхтала.</p> <p>– Шта је теби – пи |
| очима. </p> <p>Бранко и сам осети, како је оштро то рекао, па не ће ни да му погледи у очи.{S} |
| на питања моја тек овлаш поверити, како је испала на прилику берба, како пазар, колико је шљива |
| снагу своје речитости, доказујући, како је она способна, да усрећи човека, да буде вредна домаћ |
| да Бог ме, не може никуд.{S} Знам, како је.{S} Не да се кућа оставити ма на ким.{S}Ту је живина |
| се ломио, шта је Бранко одговорио, како је у очи исмејао и ујака и Рашићку, и. т. д. </p> <p>–Ј |
| гледи већ по толики и толики пут, како је воћка понела.{S} На њено питање, лагано окрену главу |
| је могла, а да не ошине и Даринку, како је ћуталица, али подла и подмукла. „Испод мире сто ђаво |
| сузе, раптајући на своју судбину, како је он несрећан, како га нико не воли на свету, како га |
| о, да и себице увери госпођу Нату, како је поуздана.</p> <p>А та слатка госпођа Натина јесте ма |
| о у село, брујало је по Брајковцу, како је госпођа Јеца довела била поп-Стевина сестрића у кућу |
| те и они удесили збор.</p> <p>Ох, како је дивно, слушајући их бар по издаље, пристао тај збор |
| оши код ње у стану и ишла у „лер“; како је не знам какав рачун направила, што је позајмљивала д |
| чију, весела безбрижна изгледа.{S} Како је Бранко неје приметио ни осетио, све док се није јави |
| трос нешто одговори, те не оде.{S} Како је чуо још синоћ од Јелене, како су тамо гошће дошле, к |
| {S} Сад се нешто продобрила.{S} Па како је дошао Тинкин син, и још пре него што ће доћи, не мож |
| о је баба Давина Јаковљевићима, од како је...</p> <p>Па и госпоштина се Брајковачка узбунила.</ |
| што је само једаред био код ње, од како је дошао од горе.{S} Он се опет извињава, да још неје д |
| да ја завирим у њену економију, од како је пало слеме на њено теме.{S} Једва ће ми на питања мо |
| сплести; а неје ни у Брајковцу, од како је дошао ту за свећеника.</p> <p>Бранку дуго време поре |
| а?!{S} Учим ја то и говорим.{S} Од како је Брајковца и *Брајковчана, нису имали таке школе, као |
| кућу, да му наметне своју кћер, и како је сам поп Стева проводаџисао свом сестрићу.</p> <p>За |
| што су те варошкиње дошле! </p> <p>Како је блажено трла руке, кад јој пало на памет, да доведе |
| право Дарвин; а ону другу теорију лако је доказати по Брајковачком благајнику.</p> <p>Начелник |
| Бранка.{S} А и покојни тата, каже, тако је све нешто спомињао и Бошњака и Србијанца и Херцеговц |
| а и ма ког иначе „господина“.{S} Далеко је, дакако, од мене и помисао, да бих ја делио, ваљда, |
| добро понео.</p> <p>– А знаш ли, колико је година том ораху?</p> <p>– Колико година?{S} Чекај, |
| провода.{S} А спровод се пружио, колико је од вароши до самога Стражилова, као да нико не хаје |
| бедни њен Милан!{S} Да зна само, колико је грких пилула прогутао већ и данас од бележниковичина |
| хвалити, – рече Бранко галантно, колико је знао и расположен био. – Три године је скоро, како н |
| ла на прилику берба, како пазар, колико је шљива за ракију натресла, и тако штогод.{S} Ја јој с |
| овином у пчеларству и воћарству, колико је он могао о њима дознати, кад би отишао куд у варош, |
| варнија и вреднија газдарица.{S} Колико је попа Стева био задовољан и сретан, како му сестра пр |
| ровом и на туђем огњишту.{S} Али колико је и то лакше, него трпети пијаницу и убојицу мужа, кој |
| а је сад са свим прошла. </p> <p>Колико је и Даринка узрујана, ипак примети, како је Јелена бле |
| етан, како му сестра привређује, толико је уздисао и био несретан за својом покојном...</p> <p> |
| розорима и увуче се унутра.</p> <p>Нико је неје приметио, не само што се и сама за времена скри |
| руку, па пођоше у кућу.</p> <p>– Бранко је фини младић! – приметиће госпођа Рашићка. – Па..</p> |
| е о нас не очеше.{S} И тај наш **Бранко је грдио калуђере.{S} За то је он наш идеал.</p> <p>– Ј |
| ру.</p> <p>Него Бранко Радичевић дубоко је заталасао најврелије осећаје срца и душе српског нар |
| а живином по широком дворишту.{S} Марко је јунак, који зна и рећи и утећи, као и на страшну мес |
| <p>– Него дете је, знаш, дете.{S} Неуко је, нејачко је, да га даш тек тако од себе, да га одбиј |
| те је, знаш, дете.{S} Неуко је, нејачко је, да га даш тек тако од себе, да га одбијемо као лику |
| тек док се Јован вратио у село, брујало је по Брајковцу, како је госпођа Јеца довела била поп-С |
| овачкога поп-Стевана Радојчића загрмело је, као да је пао у њу гром с ведра неба.</p> <p>Кад се |
| едни благајник. – Ако је дошао, за цело је донео и коју боцу из Варадина.</p> <p>Ја сам му река |
| лога!{S} Неблагодаран занат!{S} Ама зло је почети, још горе не започети.{S} Госпођа Рашићка хоћ |
| за оног; то било автономије, то не било је; па казао: да, па казао: не.{S} Само чино, само по ч |
| свему – и невешта пред светом.{S} Само је поп Стева имао да прогута неколико грких залогаја, н |
| ише се својски.</p> <p>Њихов жагор само је, да Бог ме, увећао и онако велики жагор, што се разл |
| Каква ми је то варошкиња?{S} Знаш, тамо је Јелена...{S} Триво, терај!</p> <p>– Ђи! </p> <p>Коњи |
| е потока у лепој тамо кући.</p> <p>Тамо је вечерас Бранко и Јован.{S} Чим су вечерали, дошао је |
| насмехну.</p> <p>А Јелени одлану.{S} Но је поли румен до иза ушију, кад примети, како се сви ок |
| – каже, – да видим моју Кату.{S} Давно је – каже, – нисам видела, па сам је се зажелила.</p> < |
| мица, па мати гине за њом.</p> <p>Давно је било, кад „се одбила“ из куће својега оца, покојнога |
| се оштро осече на ујака:</p> <p>– Гадно је од вас, што то и++ спомињете!</p> <p>Поп-Стеви се см |
| анка Радичевића! – дода Јован. – Решено је, да се пренесе на Стражиловачки вис.{S} Па смо закљу |
| од мах стаде опет на прозор. „Ој, пуно је и препуно среће!“ подвикну учитељ из свег срца, е, з |
| о је гадно, то је... </p> <p>За јамачно је и опет Рашићкина папуча потапкала по поп-Стевину жуљ |
| о, да је увела у кујну, па нек учи Лепо је дати дете и у лер и на васпитање; али треба, Бог ме, |
| Јеси ли навукла рукавице: ...{S} Добро је.{S} Чувај се, да ти их не препали ветар и сунце прек |
| ницима учених друштава. </p> <p>– Добро је.{S} То је прво уз мост, што води с лађе на обалу.{S} |
| у оним својим понашањем.</p> <p>– Добро је, – рече и потајно се насмехну.</p> <p>А Јелени одлан |
| ајбезазленији осећај народни исмева, то је гадно, то је... </p> <p>За јамачно је и опет Рашићки |
| га ради омаловажавати ђенија његова, то је смешно. </p> <p>– То је смешно! (Осети попа, да се т |
| о.{S} Је ли што схватила и упамтила, то је – у божјој руци!{S} Али је бар тврду веру дала, да ћ |
| ти с нама.</p> <p>– Ох, Боже!{S} Та, то је кратко време.{S} Данас је уторник, а ето за час неде |
| деља, као што намерава госпођа Ната, то је, као што опет ропта њена кћерка, госпођица</p> <p>Да |
| акар и који дан дуже...</p> <p>– Ха, то је добро.{S} Понећемо пар гусака и који пар пилића, кој |
| ц?</p> <p>– Никад ништа.</p> <p>– Е, то је лепо од поп-Стеве.</p> <p>– Довео га, да ту проведе |
| да су народни учитељи већином такви, то је прави мученик народни.{S} Што свеснији, то већи муче |
| тиша! <pb n="73" /> Наш Србин мисли, то је наше, па не мора плаћати.{S} А туђинац то не може ре |
| а не пада њему ни на ум, да примети, то је, како од неко доба не може ни о чему да мисли, а да |
| осећај народни исмева, то је гадно, то је... </p> <p>За јамачно је и опет Рашићкина папуча пот |
| или оному кадгод учини какву услугу, то је још увек она идеална несебична младићка, ђачка љубав |
| </p> <p>– Ето браце из винограда!{S} То је његов глас! – викну прва Зорка.{S} Све поврви на пољ |
| ут! ...{S}И опет!...{S} Све пуца!{S} То је радост!{S} Цикот, мислиш сватови су! </p> <p>Зорка т |
| њему ђенијална,... прави песник!{S} То је песник!- примети писар, нагледавши се Бранкове слике |
| онај живље, – упамти, увек тако!{S} То је моје <foreign xml:lang="la">ceterum centeo</foreign> |
| тако мушки брањаше.</p> <p>– Ох!{S} То је дивно! – прошапута милостива његова заштитница, па о |
| ће да припали пред свог свеца...{S} То је грозно, господине мој.{S} То треба да знаду наши уче |
| них друштава. </p> <p>– Добро је.{S} То је прво уз мост, што води с лађе на обалу.{S} Одмах до |
| у Маркову крчму, бојаги, из шале.{S} То је име добила отуд, што је писар (кад се први пут опио |
| иће један као сви, сви као један.{S} То је наше зло од увек и било, што смо пуштали једном све, |
| у Карловцима, тако беше омилело.{S} То је оно, што треба да измири, а у идеји Бранковој, све б |
| ици, увек ће нам кола ићи на еро.{S} То је само истина, а не црне наочари, упамти.{S} Нова омла |
| о увек кажем: ви терате политику.{S} То је наперено против нас попова и калуђера.{S} Е, не уме |
| тарешине, исмевати своју светињу.{S} То је зар слободна штампа!</p> <p>Размахнуо се поп Стеван, |
| рпског народног јединства. </p> <p>– То је лепо! - кличе Даринка, а лице јој плану од одушевљењ |
| нија његова, то је смешно. </p> <p>– То је смешно! (Осети попа, да се то њега тиче.) А шта онда |
| рити штогод том приликом?“ </p> <p>– То је бреме пало на мене, – одговори Бранко.</p> <p>– Аха! |
| шарлатани, денунцијанти...</p> <p>– То је за то, што наши родитељи не спремају децу, кад их ша |
| во, а нису Бранкове него...</p> <p>– То је најжалоснија песма, што се силом уплеће у ове дане, |
| > <p>Бранко одмахну главом:</p> <p>– То је за мене, за сад бар још, тек само празан разговор!</ |
| а почетка, нити ће имати свршетка, а то је мати и материнска љубав:{S} Сад му тек изађе пред оч |
| писар (кад се први пут опио у њој, а то је било прво вече, како се скрасио у Брајковцу) декламо |
| у нове нам књижевности народне.{S} А то је оно, што је и најозбиљније <pb n="50" /> српске науч |
| аш **Бранко је грдио калуђере.{S} За то је он наш идеал.</p> <p>– Јесте ли ви читали његове пес |
| ад је то било?</p> <p>– Синоћ.{S} За то је гост брже и погодио, куд се иде из Брајковца него у |
| доведе домаћицу у своју кућу.{S} Па то је прилика, као и мало да се боље позна. </p> <p>Попина |
| а је госпођа Јелисавета.</p> <p>– Па то је лепо! – рекла је госпођа Ната. – Нека се младеж пров |
| им те...{S} Е, знам, да Бог ме!{S} И то је омладинска, баш са свим омладинска идеја за жедне ђа |
| момку одмах с неба па у ребра: то и то је.{S} Из далека добар косач замахује.{S} Међу нама ниј |
| т да Србин устукне испред Немца; али то је само у први мах, јер је Немац већ дошао онакав, кака |
| уоквирио и украсио њим собу.{S} Али то је и једина слика у целој соби.{S} Уза зид је постеља и |
| n xml:lang="de">Freund</foreign>, ах то је хец!“ </p> <pb n="83" /> <p>Госпођа Рашићка се устум |
| и ми, кћери моја, још млада. </p> <p>То је већ сувише!{S} Шеснаест година, па још млада за бесе |
| Бог ме, младеж треба да пева!</p> <p>То је госпођа Рашићка нашла за добро, да извије, када је д |
| . – Нека се младеж провесели!</p> <p>То је најпосле и госпођа Јелисавета морала одобрити, (да ј |
| >Писар се осећа необично жив.</p> <p>То је било дивно, милостива, вели бележниковици, а дошао, |
| ка.</p> <p>Опет иду, па ћуте.</p> <p>То је млади Брајковачки трговчић, Јеша Дабижић.{S} По опаљ |
| ив на претплату, а нерасечен.</p> <p>То је поп-Стевина и библиотека, а радионица, и читаоница и |
| ни поразговарали, како си ту.</p> <p>То је истина.{S} А ко је томе крив?{S} Као да и један и др |
| аљину, да им изађе, па да им очита. „То је опет масло тога Кнежевића!“</p> <p>Поп Стеван се узв |
| ени!“ рекла је, наравно, Ната Кати. „То је дечја радост!{S} Да коме ћу, ако њима нећу!?{S} Да ј |
| а, да створи себи будућност.{S} Особито је уметност у нас Срба право сироче.{S} Ко је највише п |
| о је не знам какав рачун направила, што је позајмљивала детету, кад јој је што требало за ручни |
| по гори, – последња кратка хаљина, што је као швигарица носила, као да се упила у обле јој удо |
| то мантије само лака сива кабаница, што је иначе облачи преко мантије, кад путује кудгод колима |
| оће на њему да излије сав свој кив, што је Јован, назирући у њему, ваљда, опасног конкурента, с |
| о њему, као да се осећа нешто крив, што је и њега и матер му тако одбио као блато с ногу, па би |
| из шале.{S} То је име добила отуд, што је писар (кад се први пут опио у њој, а то је било прво |
| или неколико метака у лист хартије, што је задели на суху грану на некој брескви, тек да зар ом |
| м омладинска идеја за жедне ђакеле, што је Бранко певао: вино, гајде, тамбуре, младе моме, голе |
| мац сада ту...</p> <p>Нема те жеље, што је зажели госпођа Јеца Рашићка, па да јој поп Стева Рад |
| е заплачеш!..{S} Боли га, да Богме, што је понижен; а понижен је, страшно понижен.{S} Човек рођ |
| ју у историји српскога народа томе, што је тамо столица првосвећеника српске православне цркве |
| у мисли.{S} Беше то чудно осећање, што је обузимаше тог вечера, осећање према нечему неизвесно |
| д нешто од њега...{S} Допада ми се, што је при себи.{S} Жилава нарав!{S} Без ичије припомоћи... |
| ко не хаје за жарко јулијско сунце, што је прижегло свом снагом. </p> <p>У долини испод Стражил |
| му помрча светлост необичне љубави, што је носаше увек у срцу према свакоме, с којим свагда беш |
| } Већ се говори по селу, како жали, што је дотле дошло.{S} Та она, бојаги, није друкче ни мисли |
| ешла орману, да покаже Нати ствари, што је Даринка све порадила...)</p> <p>Трива таман замахнуо |
| упустио у разговор.{S} Она га кори, што је само једаред био код ње, од како је дошао од горе.{S |
| p> <p>Неје имала када ни да доврши, што је у радости хтела рећи, већ најпре поскакута с ноге на |
| ажи заслуга, па је равна само оној, што је постала с Богом и нестаће је с њим, што, дакле, нити |
| још, можда, пред госпођом Рашићком, што је небрат према сестри.{S} Тога страха се, до душе, доц |
| га она заједно с мајкином душицом, што је узбрала крај друма, кад је оно путовала с мамом свој |
| Више пута му је баш био и одвратан, што је „таки“, као што о њему суђаше „материјалиста“.{S} Ал |
| арицу Јелену и...{S} Онај господин, што је био ономад с Јованом код њих, кад су путовали од озг |
| давде кући.{S} Неугодно јој здраво, што је то урадила девојка, која је тако добра другарица бил |
| како јој је мило, о, Бог зна, како, што је њена Јелена тако сретна била, па била у стану у тако |
| одарству припустио је тек у толико, што је наручио неке савршеније ножеве за навртање воћака и |
| орације, којој неје ништа сметало, што је писар, већ по не знам који пут, декламовао ону о бра |
| њега тиче, а мало разабира за оно, што је било и шта ће <pb n="32" /> бити у свету.{S} Он и ње |
| њижевности народне.{S} А то је оно, што је и најозбиљније <pb n="50" /> српске научнике покрену |
| најружнијег цвета скупљаш само оно, што је најлепше.{S} Него не буди лептир, што по тами лута, |
| својој „бољој половини“ само за то, што је тако несретна, да је његова жена!</p> <p>Па је ли чу |
| жалостиво вели:{S} Не волим нешто, што је отишао Бранко. (За њих у кући Бранко неје био „госпо |
| о и под онога, који јој сваку сузу, што је негда над њим нејачким пред Богом исплакала, бисером |
| а, и да навуче дубљена очи махраму, што је пребацила преко главе, да скрије своју неприлику.</p |
| поред све примљивости према свему, што је напредно, морати као народ банкротирати, т. ј. на је |
| том листу исписати најлепшу песму, што је човек уме замислити.{S} За што да не буде срећна? </ |
| му никад не хтео оцу причати.{S} А што је кадгод научио <pb n="90" /> из разговора њена са бра |
| време!{S} Добро му дошло баш с тога што је у то време овде доле највише у народу врило о Бранку |
| ити...{S} Цео свет, за Бога зна, за што је Тинкин муж пропао и заблудио у свет!</p> <p>Исто так |
| је, – рекла би Јелена.</p> <p>– За што је отишао – рекла би Даринка. </p> <p>Али као да она не |
| поменула, не би смела запитати: „За што је отишао?“</p> <p>Тек обадвема беше у тај мах Бранко и |
| мушку и женску омладину народну; та што је најглавније, уз старину Вука, као ђенијалног скупљач |
| примети госпођа бележниковица, или што је наишла на таки неред, или што је ту Јелена, па да је |
| ли што је наишла на таки неред, или што је ту Јелена, па да је пецне.</p> <p>– Ви сте сретне ру |
| , иде сама њему, момку, у кућу, или што је и она као у опће што кажу за женскиње, у конзаквенци |
| а вредно, да јој и речи рекне, осим што је јуче у певачкој школи пробао и њен глас, али са свим |
| а Рашићка.{S} Удовица попадија, као што је била, шта је знала паметније, него што је урадила, т |
| ћу да пребацујем штипендистима, као што је то у нас мода, што бојаги „не раде за народ“, а школ |
| “ рекао би и опет покојни Ђура, као што је један пут и рекао од прилике тако нешто. </p> <p>Ено |
| > <p>Е, па тако седи сека Ката, као што је друге у Брајковцу зову, сама.{S} Седи, па, као што т |
| ила у стану у тако доброј кући, као што је госпођа– Натина.{S} Па, Бог зна, како јој је, мило ш |
| је тако, што кажу, искрен кући, као што је баба Давина Јаковљевићима, од како је...</p> <p>Па и |
| о, да се „тако врсној певачици, као што је Јелена, поздрави ова красна и тиха ноћ песмом.{S} Ја |
| екакав Мушицки и некакав Рајић, као што је Јелена мало час била рекла, него људи, којих ће засл |
| и пуних шеснаест, <pb n="52" /> као што је била,... па да јој се момак веша на прозор?{S} Каква |
| Сиромах, тај брже оде одавде, него што је овамо дошао.</p> <p>– Па таки је он, кад што науми.{ |
| била, шта је знала паметније, него што је урадила, те свршила школу за учитељицу, па као учите |
| лагодаран, да се учини и више, него што је уистини било.{S} Хоће да се све то танко зна и прича |
| својства, да не буде површан, него што је запао у благословене крајеве, па му није никада ни б |
| брату свом, „на гору несрећу, него што је мој Арсеније.“</p> <p>Арсеније њен треба да је по за |
| .{S} Па, Бог зна, како јој је, мило што је у Даринци стекла тако ваљану, тако искрену другарицу |
| и и књигу, што лежаше уза њ, а само што је завирио у њу, од како се повукао у попин врт.</p> <p |
| хну се Јован.</p> <p>– Неколико њих што је вредило нешто, остали тек лак еспап...{S} Нова орган |
| <p>Брајковца нешто! </p> <p>Ето, зашто је долазак сека–Катиних гостију догађај за Брајковац.{S |
| S} Отрчала је к Јаковљевићима.{S} Нешто је вукло ма куд, полетела би.{S} По најпре и једино, до |
| шта, мисли, не може ни постићи... „Поп је вели поп Стева, поп: а придиковао, а не; те гласао з |
| нове!{S} Играчка туђег ћефа!</p> <p>Зар је тако гадан тај јавни, тај практични (и какога још св |
| ад ова извадила сиграчке из торбе, „зар је то морало бити?“ – „Немој ти ту мени!“ рекла је, нар |
| етролеума.{S} Но он сам, то јест, писар је уверен, да Србин није за тенористу.{S} Јер тенор не |
| , „не да већ никако ни преиначити“, јер је и јавила Кати по њену Јовану, кад ономад беше у варо |
| евићу.{S} Млади грк Брајковачки ће, јер је таки дух времена.{S} Бележник вели: „Нека буде и у п |
| нало, да је сека Ката добила гошће, јер је готово цело село било на раскршћу, где се играло, ка |
| ођом Катом и с госпођицом Даринком, јер је већ једаред био с њима, баш у њиховој кући.{S} Али с |
| д Немца; али то је само у први мах, јер је Немац већ дошао онакав, какав Србин постане тек, кад |
| хвали, како јој ипак мио Брајковац, јер је до пре млади учитељ, господин Кнежевић, често долази |
| оћи, „да бирају војводу“. </p> <p>Матер је спремио, да дочека и његова друга Јована с његовима. |
| Бранко нема мира још од јучер.{S} Јучер је још пешачио далеко изван Карловаца оним путом, што в |
| и прах, упрљао си образ свој.{S} Лептир је, кажу, нестално створење.{S} Али научи се од њега, д |
| ало гласно не кличе: „Мати, твој лептир је нашао свој цвет.“...</p> <p>Из села, а беше све ближ |
| је.{S} Отворена ми се свиди.{S} Шта нас је пута насмејала!</p> <p>– Тим више, – суди Катица, – |
| е једно, то ћеш тек допустити.{S} У нас је врло велика погрешка то, што ми држимо, да не може б |
| <p>– Махни се, Стефане, тога.{S} Данас је друго време.</p> <p>Поутиша мало Рашићка поп-Стеву, |
| и, где опет тише, и тако даље.{S} Данас је неколико пута питала и брацу и сеју, кад ће, за Бога |
| же!{S} Та, то је кратко време.{S} Данас је уторник, а ето за час недеља.{S} Што то нисте пре по |
| {S} Враг би је знао, шта ради.{S} Данас је налога, ... јуче је била замућена вода... не знам, ш |
| лику низ Дунав, – навија попа. – Данас је чудно време!</p> <p>Стотинама деце из света уче се и |
| па изнад чаша даје такат. </p> <p>Данас је доба рада, општега рада! – развикао се Јован с Дабиж |
| } Нико не одговори ништа..</p> <p>Данас је ту и Даринка, па се свако труди, да се што боље пред |
| води из Брајковца у Карловце.{S} Јутрос је поранио.{S} И кад је видео жагор и необичан живот по |
| ј брајко, баћушка Рус...{S} Баћушка Рус је сваки рођен басиста.{S} Зарастао у лицу, здепаст, вр |
| декламатора својим погледом), резултат је био, да су Јован и Јеша на једаред укрстили своје де |
| /p> <p>После по сахата, ваљда, резултат је био те на широко и на дугачко развезене орације, кој |
| рићу.</p> <p>За одрешене језике предмет је то, наравно, благодаран, да се учини и више, него шт |
| иђи и ти, мој брате, по каткад.{S} Опет је, знаш, друкче, кад се мушка глава даде видити.{S} Па |
| не дирај у своју сестру по Еви, – опет је, бојаги, утишава супруг, избацив и опет једну „досет |
| пева му: „Нит је Шваба за гајдаша, нит је Србин за бирташа!“</p> <p>А и Марко загрлио њега, па |
| оцка, па га загрлио.{S} И пева му: „Нит је Шваба за гајдаша, нит је Србин за бирташа!“</p> <p>А |
| .{S} Опет му мио цео свет.{S} Та, живот је овај тако сладак!{S} Толико се прилика да је човеку, |
| а рада, овде треба олујине: загушљивост је ужасна, притисак не да дахнути.{S} Нова се омладина |
| и младости јуност или омладина, младост је младост; старост ће јој увек завидити и роптати на њ |
| еш вратити за хладовине, кад хоћеш, пут је добар, а сад ти иде под ногу.{S} Доћи ћеш само пре, |
| да Јелену, како жури њој.{S} Дакле, већ је ту време, да се иде на певање!{S} Па колико Јелену у |
| стито у двориште госпођа– Катино, а већ је готово цело село знало, да је сека Ката добила гошће |
| ги, није друкче ни мислила.{S} Кнежевић је, вели, добар и ваљан млад човек, прилика таман као н |
| на њих белим рупцем. </p> <p>А Кнежевић је отпоздравља шеширом, па се распевао, па окрену ону З |
| гом да се говори, него о томе.{S} Синоћ је већ доучила све, што неје била потпуно знала.{S} Сам |
| - прихвати млади трговац. </p> <p>Синоћ је био отишао Марко у Нови Сад, – проговори једва жедни |
| о цвету Даринчину, час о хаљини, што ју је сама још о Духовима добила, па онда и о којечему дру |
| ручке. (Да ко ће, ако он не би!{S} Рају је само за време судбина ћушила у Брајковац, „Богу за л |
| е запопио; стара свештеничка капа, коју је попа носио пре дуго, дуго времена, док неје дао начи |
| е ипак, да је одјекнуо с оне жице, коју је навио синоћ у Јеленину срцу оним својим понашањем.</ |
| к Јеленин и неје био по оној ноти, коју је млади учитељ навио на својој виолини, познао је ипак |
| , кад путује кудгод колима.{S} На столу је неколико кабанус–цигара, – које ће он, кад год би пу |
| о се поп Стеван, па заборавио, каква му је задаћа задата за вечерас.{S} Вук длаку мења, али ћуд |
| ; али да бацим на њега и ту љагу, да му је мати распуштеница, не могу.{S} Преудавати се у ма се |
| па се тужи, како ну не прија.{S} Да му је хладан батак с киселим краставцем.</p> <p>– Шта?{S} |
| ући његову смрт изненада.{S} Но и да му је све седморо деце заживело; хватао би се крај с краје |
| – замисли се чисто поп Стева, као да му је страно то име; понда се сети. „Јогуница!“ помисли у |
| сле вечере заређале здравице, као да му је до сад све тек као шала изгледало.{S} Прочачка опет |
| че поп Стева с киселим лицем, као да му је ко на жуљ стао, – немој и ти тим незнабожачким, тим |
| да сад не мора лупати главу, као да му је све ново.</p> <pb n="33" /> <p>Како сам нисам дошао |
| пиво, а њему се нешто стужи.{S} Онда му је његов виши позив на срцу и на језику.{S} Тужи се на |
| овакима му свакад била звезда, која му је јасно показивала пут и светлила му, да не залута.{S} |
| у тој тами сукну једна варница, која му је увек у срећним часовима сијала као сунце, а у оваким |
| ва друга Јована с његовима.{S} Тетка му је, рече за госпођу Нату, врло ваљана душа; а о њеној к |
| {S} Наша славна црквена општина дала му је своју кућу под кирију.{S} Сигуран платиша! <pb n="73 |
| сад и душом и телом лептир, – рекла му је мати, када га испраћала у туђ свет, у даљину, да у н |
| ресе у својој рођеној крви.{S} Сачма му је крупна добрано прорешетала самурину на дебелој глави |
| синоћ се нешто сневеселио.{S} Јелена му је много приповедала о Даринци.{S} Јутрос му је опет сп |
| ц то не може рећи.{S} Дакле, општина му је дала своју кућу, на најбољем месту у селу.{S} Данас |
| } Ње ради подноси он те муке.{S} Она му је натерала дерт, па је у свом мамурлуку почео да мрзи |
| икад још таким показао.{S} Више пута му је баш био и одвратан, што је „таки“, као што о њему су |
| можда, доброј срећи и само себи, кад му је Бог дао матер, најбољу срећу. </p> <p>Па ти мислиш, |
| велике идеје пренесе га у храм, где му је „црква под небесје, олтар часни брдо и долина, тамја |
| прекинућу ти реч, зна л се што, где му је отац?</p> <p>– Никад ништа.</p> <p>– Е, то је лепо о |
| и жељан друштва на селу.{S} А време му је, да помишља и на то, како би добро било, да доведе д |
| као да ће да се сва разлиже.{S} Чак му је одушевљено говорила о преносу песникову и још више: |
| имао свога сталнога уверења, ни док му је била жива његова покојна Стаза; а поред Јеце нема ни |
| Али као ђе није народа свога сазидао му је храм у грудима народнима, где је нашла места за вечи |
| ан је осетио поглед Бранков, па, ако му је образ иначе и могао доста да поднесе, сад се нађе у |
| му и зује у глави још од синоћ, како му је „његова“ напунила некаквим разговором, па јутрос са |
| е запева с њима, јер – њен глас тако му је потребан у збору, да готово без ње не ће моћи бити н |
| а му буде у кући домаћица?{S} Колико му је покојна Стаза била нежна и верна супруга, колико чув |
| ого приповедала о Даринци.{S} Јутрос му је опет споменула о њој.{S} Питала га, хоће ли ићи к Јо |
| на траг, нити да његову стисне, већ му је подала, па је он љуби и милује по милој вољи.</p> <p |
| а Брајковчанима.{S} Јован Јаковљевић му је обрекао, да ће тако ући у Карловце, као да ће доћи, |
| лику, о врту, о живини и тако што, чему је кад време.{S} Али госпођа Јелисавете нема од неко до |
| le>Хришћанског весника</title>“, у кому је позив на претплату, а нерасечен.</p> <p>То је поп-Ст |
| биља?</p> <p>– Ни беле,</p> <p>– А лепу је буквицу очитао и уји и својој несуђеној пуници!</p> |
| ако у село Турци.{S} Ако ће натраг, ту је Скила, мати, која би да удоми своје дете, његова Јел |
| гости и рачуни.</p> <p> А ту су сви, ту је Брајковачко цело певачко друштво, осим Бранка, Дарин |
| и милостивија половина. (Као бојаги, ту је варошкиња.) Понда дода опет с прекором: – шта теби ф |
| на.</p> <p> Даринка, до душе, мисли, ту је брат, Јован, па, како он хоће.{S} Не ће се, ваљда, п |
| – однеговаше, и научише се србовати, ту је и отац српске књижевности, ту је Вук Караџић први пу |
| ти, ту је и отац српске књижевности, ту је Вук Караџић први пут, као ђак још, упозорен од Мушиц |
| ва „посинка“ Јакова Игњатовића...{S} Ту је често и мајсторица, па и Криста. („Боље да ми је ту, |
| рби стражари, како беру берачице.{S} Ту је мала тестера за навртање и скрњивање воћака; ту вазд |
| један пут ваздан гостију у село.{S} Ту је Јаковљевићкин Јован.{S} Ту и попин сестрић.{S} Понда |
| vitz</foreign>“-у.</p> <p>У кратко – ту је буна, сабори, Банство, војвода,... </p> <p>Па када и |
| Срби су за средње гласове.{S} Бас – ту је, мој брајко, баћушка Рус...{S} Баћушка Рус је сваки |
| уме да штује и мртве поборнике, (на ту је реч баш особито узахао,) поборнике своје идеје.{S} Д |
| спођа Рашићка.</p> <p>– Збиља!{S} Па ту је за цело и она.</p> <p>– Не знаш ништа?</p> <p>– Шта |
| купу, па јој још неје била...</p> <p>Ту је и кочијаш Трива с колима. </p> <p>Послужавка Криста |
| прилика за сеоскога трговца.</p> <p>Ту је сад и та варошкиња, Даринка.{S} Познао се с њом у не |
| Не да се кућа оставити ма на ким.{S}Ту је живина, па треба нахранити и скоткати!{S} Ту краве д |
| и на угрејаној масти.</p> <p>У дворишту је све мирно, све, што не носи име човечје....{S} Ал је |
| } Угаси је и леже.{S} Неко време држаху је Зорчине руке око врата, док не клонуше и опет у санк |
| само изумева идеје.“</p> <p>У Брајковцу је то сад на дневном реду. </p> <p>Па и госпођа Ната и |
| Јелене. </p> <p>Сутра после подне одмах је прва веџба певачка. </p> <milestone unit="subSection |
| дана него кобасица! . „Видиш, овај орах је, чини ми се, први пут ове године добро понео.</p> <p |
| ранко. </p> <p>Салетели сви, што год их је, госпођу Рашићку, да допусти Јелени, да пева на селу |
| ћи, па и према самоме ујаку, с којим их је до сада Стајић све предусретао, он, који је иначе о |
| разних година политичких новина, што их је попа по кадгод од дуга времена, бог ме, и читао.{S} |
| ата баш била вадила неке ствари, што их је Зорка радила, па да је похвали пред тетком из вароши |
| p>Бранко Стајић после оних речи, што их је имао са својим ујаком, поп-Стевом, тако се био расрд |
| нула, па испустила канту из руку, а баш је беше узела, да долије у лонац у крај ватре.</p> <p>– |
| е бог те пита куд, па се изгуби.{S} Наш је сељак, где су Срби неизмешани с туђим елементом, ком |
| н, и још пре него што ће доћи, не можеш је видити.{S} Од пре то мало који дан, да је нема к мен |
| ој га зар не препали сунце.{S} Познаћеш је добру домаћицу.{S} Засукала рукаве, па чисто на њој |
| омишљала већ и деце ради, а дакако, још је била држећа и млада доста.{S} Не би ништа.{S} Засуци |
| ли Рашићка за Јелену, своју кћер, – још је невина, дете је; а он препреден као враг. (Понда окр |
| ље угнезди?..;.{S} Гадни створе!</p> <p>Је ли могуће, да и кћи њена зна за те материне вигове, |
| ј, ви гледате опет ту као неки преблаги Јеврем...{S} Ето вам, шта је: госпођа Јеца просила ваше |
| и имамо књижевника, уметника, наученика јевропскога гласа.{S} Ни дај боже штогод против тога!{S |
| >Госпођа Рашићка с поља мед, ал изнутра јед, сам јед, као да не слути на добро.</p> <p>– Да, да |
| Рашићка с поља мед, ал изнутра јед, сам јед, као да не слути на добро.</p> <p>– Да, да, треба д |
| соби, бојаги, хоће да изађе из коже од једа, што јој „срамоте кћер“, па тражи негде горњу хаљи |
| или, сад ће госпођа Рашићка свиснути од једа и од срамоте.{S} А она се чинила свему – и невешта |
| ?..{S} Катица Јаковљевићка мора пући од једа.{S} Мисли, ко је као она, што има сина господина!{ |
| чићемо Бранково коло, коју декламацију, један говор, довешћемо гајдаша.{S} Ето села!</p> <p>Бра |
| Гле, а ко вас тера, да морате</p> <p>– Један другом за љубав.</p> <p> Најпосле оде бележникови |
| у на сусрет с умиљатим осмехом.–" Једва један пут!</p> <p>– Извините... </p> <pb n="93" /> <p>П |
| или би такви лист могао изалазити једва један пут у месец дана на једном штампаном табаку.{S} А |
| овце у гимназију? проговориће поп Стева један пут сестри, видевши да ће јој тиме погодити најва |
| је се још ни једном дала ни прилика, да један другому, можда, спасава живот или, што данас чест |
| во је и поштено, да јој то врати бар за један или ма и за два дана.{S} Надала се гостима још си |
| си друго што.{S} Боже мој, за што си на један пут таки?</p> <p>– Иза рогља се зачу певање.{S} У |
| } Па сад још тим више, што се слегло на један пут ваздан гостију у село.{S} Ту је Јаковљевићкин |
| осећа, да стаје на жеравицу; па час на један прозор час на други.{S} Гледа преко тамо насвој п |
| ски управитељ, али тек да у недељи дана један пут или ни један пут оде на катихизацију и да зад |
| е зачу громки глас.</p> <p>– Ао, лопове један!{S} То ти је последњи злочин!</p> <p>– Ето браце |
| лиске, погледа милокрвно у њега, откиде један и задеде га себи на груди, а други пружи Стајићу. |
| екао би и опет покојни Ђура, као што је један пут и рекао од прилике тако нешто. </p> <p>Ено, м |
| о томе или се сматра за срамоту, да се један свршен универзитетлија може вратити у свој дом, т |
| п...{S} Нова организована омладина биће један као сви, сви као један.{S} То је наше зло од увек |
| е овај привуче уза женскиње.{S} Прођоше један пут дуж зграде, а он не уме да почне разговор.</p |
| абрави за собом сеницу.</p> <p>Окренуше један другом леђа, па одоше својим путем.</p> <p>„Јогун |
| тина.{S} А ко је томе крив?{S} Као да и један и други избегаваше интимнији разговор.{S} Бранко |
| оред другога у тихој луци, у којој се и један и други озбиљно спремају, да сваки својим путом о |
| сваким.</p> <pb n="27" /> <p>Бележник и један одборник играју баш жандара, а остали како који.{ |
| ције...{S} Узми само то на ум, да се ни један интелигентан човек није понизио, да буде, на прил |
| и тек да у недељи дана један пут или ни један пут оде на катихизацију и да задржи достојанство |
| то јест, потписали пасош, да могу бити један према другом неучтивији, те не само да не ће више |
| и љубљењу нема, мислиш, краја.{S} Цмок један пут!...{S}Други пут!...{S} Цмок и трећи пут! ...{ |
| на омладина биће један као сви, сви као један.{S} То је наше зло од увек и било, што смо пуштал |
| ајковачке господе части осталу, па тако један по један остане редовно Марку дужан и сваки одбиј |
| ад има своје гнездо, кад има макар само један кутак свој, за који сме рећи: „Ово је моја слобош |
| дарају, ипак им бродови стоје још мирно један поред другога у тихој луци, у којој се и један и |
| војачке школе на беседи сваке године по један пут!</p> <p>Прохтело се госпођи Нати, да види сво |
| господе части осталу, па тако један по један остане редовно Марку дужан и сваки одбије тек од |
| га и чешће доносио; него што редовно по један од Брајковачке господе части осталу, па тако једа |
| а им се тако и путови укрсте, не ће зар један на другога, већ један поред другога.{S} Запитаће |
| укрсте, не ће зар један на другога, већ један поред другога.{S} Запитаће се за јуначко здравље, |
| ље нашли! отпоздрави и Ната и Даринка у један мах.</p> <p>Трива већ сишао с кола па одапиње коњ |
| дите бриге! – удари и Криста и слатка у један глас.</p> <p>– Гле мене!{S} Како бих смела?– дода |
| о себе.</p> <p>Мала Зорка, како стала у један угао, као да се закопала.{S} Само да јој не би ко |
| оп-Стевом, тако се био расрдио, да је у један мах хтео да оде из Брајковца.{S} Него добро, те т |
| </p> <p>Бојаги! – помислише сви мушки у један мах као по договору... </p> <p>За Брајковачки пев |
| – примети Даринка.</p> <p>Јелена јој у један мах у мало не паде на груди, да јој све исприча, |
| а, па прекосутра, па наткосутра, па још један дан, па недеља?{S} Је л? </p> <p>У томе се отпуст |
| ј, молим те...{S} Биће... биће... неких једанаест...{S} Јест, дванаест! </p> <p>– Дванаест, упр |
| вно нешто и својака с Јаковљевићима.{S} Једаред јој донео покојни Игњат некакав лек из вароши, |
| опет врати, загрли Даринку.{S} И једва једаред ће истрчати и отићи по девојку.</p> <p>– Ала је |
| морати као народ банкротирати, т. ј. на једаред ће „друмови пожелити Срба...{S}" А историја ће |
| ре жртву своје мачје неситости...{S} На једаред...</p> <p>Прас!</p> <p>Пуче пушка.{S} Пуче ама |
| о, господо!{S} Лепо од вас! – повика на једаред Јелена тројици младића још на по пута.</p> <p>– |
| резултат је био, да су Јован и Јеша на једаред укрстили своје деснице, држећи пуне чаше, испил |
| којега сродника по крви!{S} Тада би на једаред загрлила и ижљубила своју маму.{S} Ако није код |
| кад и какав ти може од куд искрснути на једаред из ненада.{S} Него тужи га конзисторији.{S} Ја |
| анко, када је пре недељу дана у Бечу на једаред добио од свог ујака поп-Стеве из Брајковца писм |
| суће грла искупљенога народа.</p> <p>На једаред запева стотина певача, искупљених на обали „<ti |
| на прозор, мислиш, полетеће.</p> <p>На једаред зачује тихе кораке под прозором; али, рекао би, |
| Бога ми, румен до иза ушију.</p> <p>На једаред би Бранку све јасно, пуче му пред очима као – п |
| у разговор.{S} Она га кори, што је само једаред био код ње, од како је дошао од горе.{S} Он се |
| ла и брацу и сеју, кад ће, за Бога, већ једаред то почети?{S} Али Јован се одсмеје и одговара с |
| том и с госпођицом Даринком, јер је већ једаред био с њима, баш у њиховој кући.{S} Али се увек |
| е когод овде?</p> <p>Па јој опет сада у једаред тешко, колико јој мало час било криво...</p> <p |
| тражилова пуне су руке посла..</p> <p>У једаред стиже муњом глас, да Бранкове кости не могу сти |
| авају.</p> <p>Катица оде најпре, да још једаред разгледа по кући, је ли све у свом реду. </p> < |
| би походио своју сестру или не.</p> <p>Једаред, – био код ње, па дошли нешто у разговор.{S} Ти |
| ави Рус вели за њега увек писар.</p> <p>Једаред му примети: </p> <p>Ваши стари мора да су порек |
| дући му на сусрет с умиљатим осмехом.–" Једва један пут!</p> <p>– Извините... </p> <pb n="93" / |
| емо и слутити, како се води туђа брига, једва да и назиремо, шта је то јаван живот,... омладина |
| кроз храпаво грло, загушено пивушином, једва му проби медвеђи глас, ухвативши тек последње: „У |
| лик на „курисање“.{S} Застидео се...{S} Једва се прибра.</p> <p>– Госпођице Даро, – рече јој ти |
| земљу урило, тек зар да нађе хлада.{S} Једва што се овда онда зачује, како крикне од врућине о |
| де још допрате спровод до Карловаца.{S} Једва је могао ко да верује, да кола, у којима беше Бра |
| ма оцу.{S} Бранко се сећа свога оца.{S} Једва га је, до душе, упамтио, али и оно мало успомене |
| од како је пало слеме на њено теме.{S} Једва ће ми на питања моја тек овлаш поверити, како је |
| о после подне се отегло као цео дан.{S} Једва дочекала, да црквењак зазвони на вечерње.{S} Понд |
| песме. </p> <p>– Одоше у саборницу.{S} Једва добише места унутри.</p> <p>– Бранко се не одваја |
| а поглед у Даринку.</p> <p>– Не знам, – једва промуца.{S} Понда дода живље:– Да видиш само!</p> |
| , кад је паметни Шваба већ све изумео!“ Једва се одважио још и на то, да по упутству наших пчел |
| ој ноћи искушења, која га је стисла, да једва може да дахне.{S} Та идеја, господо моја, има сво |
| опште народне свечаности, какве до сада једва да је било кадгод у нас.</p> <p>– А, знате ли, ко |
| можда кога?— опет учитељ.</p> <p>Јелена једва промуцава: </p> <p>– Од кад вас чекам.</p> <p>– Д |
| p> <p>Беше то за Бранка растанак, да је једва чекао, да их се што пре опрости. </p> <p>А они су |
| /p> <p>– Од кад ја вребам арамију!{S} И једва ми се подеси згодна прилика, кад сам се мало и на |
| нда се опет врати, загрли Даринку.{S} И једва једаред ће истрчати и отићи по девојку.</p> <p>– |
| мешани с туђим елементом, комотан: ради једва, колико му треба, па је површан, те, канда не схв |
| ади, који још нисмо ништа свршили, који једва да умемо и слутити, како се води туђа брига, једв |
| ио отишао Марко у Нови Сад, – проговори једва жедни благајник. – Ако је дошао, за цело је донео |
| до врата на улицу.{S} Знам, да те мати једва чека.{S} Да Богме, мати је мати...</p> <p>Бранко |
| иста, или би такви лист могао изалазити једва један пут у месец дана на једном штампаном табаку |
| а своју катедру, или умрети!...{S} Него једва чека вече, да се састане на прозору с Јеленом, па |
| л“ по селу.</p> <pb n="84" /> <p>Бранко једва пред зору заспао био.{S} Али чим устао и обукао с |
| отарија.{S} Тај тако једнодушни протест једва даваше на који тренутак бар маха, да се разаберу |
| нка би се и смејала и заплакала.</p> <p>Једва се око малих заранака раскалаши ветрић с Фрушке Г |
| ољи, ређајући серију за серијом.</p> <p>Једва око поноћи дошао и Дабижић до речи, да наздрави о |
| у убавој Фрушкој Гори.{S} А учитељ се „једва дочепао честита друштва“, па се не растаје од њих |
| с црним луком и хладним меканим хлебом једе на мамурлук.{S} Прижегло летње сунце, па глава да |
| олики пут.</p> <p>Него почела већ да се једи.{S} Све се разишло од куће: и деца и девојка и слу |
| еца све овако одскаче од земље, како се једи.{S} Јуф, јуф, свиснуће.{S} Хоће, да! – вели Јован. |
| сећао, колико толико, свој.{S} Наука је једина врсна, да и небраћу бар до сношљивости зближи.{S |
| ирио и украсио њим собу.{S} Али то је и једина слика у целој соби.{S} Уза зид је постеља и на њ |
| очиглед брижних родитеља шчепао им још једини залог узајмне им љубави.{S} Заман им писка!...{S |
| S} Да је њихов отац жив!</p> <p>И твоја јединица, – сад ће опет Ката Нати, – нема никога осим т |
| !?{S} Да је њихов отац жив!“ – „И твоја јединица нема оца!“ – И опет несу пропустиле, да како, |
| p>Госпођи Нати од седморо деце заживела јединица мезимица, па мати гине за њом.</p> <p>Давно је |
| , већ по толики пут, госпођице Даринке, јединице јој кћерке, па ће онако срдито и опет по толик |
| о да спремате омладину на госпоство.{S} Једино се клањам учитељству народном.{S} Ко је свестан |
| кло ма куд, полетела би.{S} По најпре и једино, до душе, полетела би била тамо преко потока оно |
| о, да се одужи спомену песника српскога јединства, прихвативши позив омладине своје као сам пес |
| свет боље са песником српског народног јединства. </p> <p>– То је лепо! - кличе Даринка, а лиц |
| шница – тек „да покуша“.{S}А наопако се једио, што српски пчелари сваки час препоручују по нешт |
| , да је баш она та „ружа“.</p> <p>– ... једна ружа, – наставља начеоник.</p> <p>– ... која има |
| и диже чашу:</p> <p>– У нашем венцу има једна ружа...</p> <p>– Хм, Хм! – продера благајник кроз |
| ћу, а камо не ће, кад их овако више, па једна другу подсећа.{S} Тек удовице!{S} Ух-Ух!{S} Па би |
| ек пошла била по петој.</p> <p>– Бубица једна!{S} Мала је била... – разнежи се попа, па вели за |
| врата. </p> <p>Намештај у тој собици је једна по широка клупа уза зид, застрта неким платном, о |
| ша највећма пријања; па готово прирасле једна за другу.{S} Па имају, о чему да и разговарају.{S |
| им чином својим доказује, да ипак има и једна љубав, која не тражи заслуга, па је равна само он |
| ковачко друштво, и сама добро знаш, као једна кућа.{S} Него од како се уселише амо неке стране |
| цео свет.</p> <p>Него у тој тами сукну једна варница, која му је увек у срећним часовима сијал |
| госпођа Ната и госпођа Рашићка, када су једна другој правиле „физите“ несу могле а да се не дот |
| <p>– Ако нам је Ева прабаба, нисмо све једнаке, – не да се бележниковица збунити. – Ал тако јо |
| куренцију у раду, јер су међу собом сви једнаки; а чим дође јачи од њега, он подлегне, и то... |
| уверивши се зар још боље, да се он још једнако срди на њу.</p> <p>А какве ужасне муке трпљаше |
| воје у меке чисте повоје, као мати која једнаком љубављу милује свако своје дете, простирући ме |
| е једне вредне домаћице, верне супруге, једне госпође, која је ружа у нашем друштву.{S} А то ни |
| скрила, већ и пун сен округле багреме, једне од оних, што су засађене у реду пред поп-Стевином |
| распрштали којекуда, њега завеја мећава једне зиме голог и гладног у заветрину у Маркову крчму |
| ћи пар ципела, а о зиду висе о клинцима једне чакшире, стари шешир и зимски капут.{S} Иначе јак |
| до моја!{S} Ја дижем ову чашу у здравље једне вредне домаћице, верне супруге, једне госпође, ко |
| еоснована.{S} Међу девојкама не паде ни једне речи, која би, баш и по госпођа-Катину мишљењу, н |
| , што ћу том приликом да будем сведоком једне опште народне свечаности, какве до сада једва да |
| у своју стародревну Болоњу, Немци Јену, једни ово други оно, Срби имају своје Карловце.{S} Осим |
| ија и госпоштина, за бога, још није све једно, то ћеш тек допустити.{S} У нас је врло велика по |
| > <p>– Омлатина омладина, алезајнц (све једно), Стефане; Јелена ће певати на селу и ићи ће са м |
| говорио, да је то једно и треба да буде једно.</p> <p>Зорка већ опет дотрчала с књигом у руци, |
| но капати над књигом.</p> <p>– То ме је једно баш и припитомило, те сам се и тамо осећао, колик |
| знаш, каква је вера.</p> <p>– То ти је једно и исто.{S} Кажи младости јуност или омладина, мла |
| ту, али никад неје марила, да јој се и једно дете мора везати за село.{S} Не ће се кућа Гојков |
| ларевој сестри оте се, Бог ме, у шаку и једно: „Хи!“</p> <p>И остали сви погледаше онамо.</p> < |
| не; па је увек, каже, говорио, да је то једно и треба да буде једно.</p> <p>Зорка већ опет дотр |
| весному, где се радост и слутња слива у једно, како још никад неје осетила била; али тако прија |
| доба не може ни о чему да мисли, а да у једно не помишља и на то девојче.{S} Па кад неје уз њу, |
| ати ону чика-Јовину о Бранковој жељи; а једног од мојих ђачића почео сам да учим <title>Ајдуков |
| S} Не да се Тинка ни опепелити.{S} Њега једног, па...!{S} Да их има на одмет, па ни једнога,... |
| оје, док се винце пије... „— догод је и једног ваљда српскога ђака.{S} Талијани имају своју ста |
| ик доброга духа, над сеоцем на полеђини једног брдашца тик уз Брајковац. </p> <p>На сред села о |
| одређене сталности.{S} Прелеће се ту с једног предмета на други, и, дакако, често долазе у сук |
| Рашићка за Стајићку.{S} Само да се већ једног дана прошетају деца, Бранко и Јелена, по Брајков |
| а, те одмах дохвати виолину, па пође од једнога до другога, да им огледа гласове.{S} Мушкарце з |
| седе на своје место, одакле се беше пре једнога сахата кренуо, да иде у дућан на позив материн. |
| ша Дабижић, отпоручио је матери још пре једнога сахата и јаче, када га је по једном дечку звала |
| чани говори једнога од Бечкога одбора и једнога од Карловачкога.</p> <p>Одатле кроз „убаво Бели |
| места у тим крајевима?</p> <p>Има ли и једнога Србина, који иоле разабира за наш јавни живот, |
| ог, па...!{S} Да их има на одмет, па ни једнога,... само не у калуђере!..{S} Шта мислиш, Тинка; |
| а одра на тргу, где беху свечани говори једнога од Бечкога одбора и једнога од Карловачкога.</p |
| од крштенога кума под тако лепим именом једнога од просветитеља хришћанских!{S} Већ ми бучи гла |
| – примети Бранко.</p> <p>У том ето још једнога младога човека, па се прикључи друштву.{S} Вели |
| н атентат, да не могоше на ино, а да се једногласно не подигну против таких новотарија.{S} Тај |
| ну против таких новотарија.{S} Тај тако једнодушни протест једва даваше на који тренутак бар ма |
| надлеће се коба.{S} Час се заустави на једној ташци, па лебди и не миче се; час суне <pb n="15 |
| трану, као да не сме да се задржи ни на једној ни на другој.</p> <p>– Изашао је проглас Карлова |
| алазити једва један пут у месец дана на једном штампаном табаку.{S} А од оних опет већина их по |
| Срем клео, не бих наишла“, говорише она једном, али само једном приликом брату свом, „на гору н |
| је по Србина сељака то, што се он, кад једном пропадне, тешко подиже, јер, канда, и не мисли в |
| ујна, – приметиће Јован Бранку, кад се једном у гунгули одвојише од осталих.</p> <p>– Каква уј |
| .</p> <p>Поп-Стевина Јелисавета поглади једном руком попу по бради, а другом му насу у чашу хла |
| аше зло од увек и било, што смо пуштали једном све, па, ето, чим га нестане, где смо, шта смо?{ |
| е још нигде сукобили.{S} Неје се још ни једном дала ни прилика, да један другому, можда, спасав |
| наишла“, говорише она једном, али само једном приликом брату свом, „на гору несрећу, него што |
| можда, баш и од жеље, да увеличају само једном згодицом више своје благовање на селу.{S} Она дв |
| ре једнога сахата и јаче, када га је по једном дечку звала нешто у дућан, јер чека муштерија– п |
| дуго трајати.</p> <p>– Имали смо ми већ једном и организовану омладину. —</p> <p>– Са старачким |
| будак, ашов, мотика и тако даље...{S} У једном углу стоји наслоњена а на вршак изврнута стара п |
| и се гости, па и не мисле кући; него де једну, де још једну и таман сад наручили, да им Маркова |
| бојаги, утишава супруг, избацив и опет једну „досетку“: „сестру по Еви!“</p> <p>– Ако нам је Е |
| и не мисле кући; него де једну, де још једну и таман сад наручили, да им Маркова домаћица испр |
| иком, каквим нико још пре њега, а попут једре и здраве народне поезије, песмом, као најзгоднији |
| Па руку на срце, обојица савесно кроје једрила за пловидбу и кују котву, која има кад тад да и |
| } Ух, ух, ух!{S} Поп-Стеви се пође кожа јежити.</p> <p>Ја бих моје дете знала и сама усрећити.{ |
| па верна, па...{S} Ал само...{S} И сад језа цело хтела да се потужи, како Криста скоро свако б |
| ћ далеко измакли путници иза вароши, те језде пољем широким. </p> <p>Сунце прижегло, мислиш, ка |
| слав, Шапчанин, Лаза Костић и други.{S} Језик народни презрели беху у оно доба сви и мањи и већ |
| разиђоше из сенице.</p> <p>– Има оштар језик!{S} Право материно дете!{S} Али сестрића увек одр |
| џисао свом сестрићу.</p> <p>За одрешене језике предмет је то, наравно, благодаран, да се учини |
| дних гусала, па чистим српским народним језиком, каквим нико још пре њега, а попут једре и здра |
| нда му је његов виши позив на срцу и на језику.{S} Тужи се на цео свет.{S} Младу човеку не да с |
| вности нашој простом лепом нам народном језику.{S} Нека данас строги критичари и естетичари и о |
| на ком ћемо оставити нашег Марка?...{S}Јел те, мајсторице, ви ћете нам га пазити.“</p> <p>„Гле |
| lang="de">Schiekt sich nicht</foreign>, Јелена!{S} Ако им је стало, нека изволе они најпре к на |
| би Милан опет сада помислио, да је она, Јелена, нагла у Карловце за њим, за Стајићем!</p> <p>Шт |
| лиле се и накоштале свега.</p> <p>Деца, Јелена и Даринка, нестрпељиве, па отишле, да се забавља |
| ице“!{S} Срдим се! – обрецну се Бог ме, Јелена, па истрже своју руку. </p> <p>– За што, молим.. |
| вају летње вече у разговору и теочинцу, Јелена је у својој соби.{S} Неје палила свеће.{S} Отвор |
| младина, алезајнц (све једно), Стефане; Јелена ће певати на селу и ићи ће са мном у Карловце на |
| ван с Бранком. </p> <p>Њих две ћуте.{S} Јелена мисли о свом јаду, а Даринка – ко да је зна?{S} |
| му вуче и душу и мисао за Даринком.{S} Јелена живахна, разговорна, искрена и страсна; Даринка |
| га.{S} Од синоћ се нешто сневеселио.{S} Јелена му је много приповедала о Даринци.{S} Јутрос му |
| зговараћемо се.</p> <p>– Пође.</p> <p>– Јелена не чује песме или не ће да је чује.</p> <p>– Мил |
| волиш, као да си је ти родио.</p> <p>– Јелена... наша Јелица је моја брига! - рече поп Стева о |
| ње.</p> <p>– Ја нисам вама „госпођица“ Јелена, – примети она, бојаги, срдито, па га својски уз |
| казала?{S} Ја нисам за вас „госпођица“ Јелена, – понови девојче.</p> <p>– Мати сама жели, да м |
| поутеши, али... тек... тек...</p> <p> А Јелена се сада збиља почела надати, е ће, по речима поп |
| жем ујаку, да ћемо код ње одсести.{S} А Јелена се радује, да је позна. </p> <p>Бранка већ поче |
| а бар у цркви, – рече попа. </p> <p>– А Јелена не сме ништа да каже, већ саже главу, па стаде г |
| е примети, како би му врло жао било, да Јелена не запева с њима, јер – њен глас тако му је потр |
| .</p> <p>– Шта је теби? – пита изненада Јелена, па не пушта руке.</p> <p>– Господа универзитетл |
| .</p> <p>Понда и поред Зорке неје могла Јелена, а да се не похвали, како јој ипак мио Брајковац |
| а?{S} Је л? </p> <p>У томе се отпустила Јелена и Даринка; па се она нађе између Јована и Кнежев |
| ала наплатити од поп-Стеве, кад је њена Јелена била тамо у вароши код ње у стану и ишла у „лер“ |
| је мило, о, Бог зна, како, што је њена Јелена тако сретна била, па била у стану у тако доброј |
| а чак се и њих двоје тргоше како попина Јелена врисну.{S} А коларевој сестри оте се, Бог ме, у |
| и мало да се боље позна. </p> <p>Попина Јелена...{S} До душе, за госпођу Јелисавету говоре не з |
| хну и не одговори ништа. </p> <p>Попина Јелена од оздо, испред куће, маше на њих белим рупцем. |
| и тако лепршају за њима..</p> <p>Попина Јелена хтела одмах за Зорком да потрчи пред Даринку.</p |
| – Шта сте се замислили опет саду – пита Јелена, па му завири смело у лице.</p> <p>Бранко се сил |
| другарица била Даринци.</p> <p>– Сирота Јелена!{S} Ваљано девојче али несретно!</p> <p>– Мала З |
| p> <p>– Шта да знам?</p> <p>– Госпођица Јелена је одбегла.</p> <p>– Шта говориш</p> <p>– Одбегл |
| и, што му квари сан.</p> <p>А госпођица Јелена... ох!{S} Она чује Миланов глас и топи се од мил |
| ече за њу Јован Јаковљевић) и госпођица Јелена попина („Без њене можемо ни маћи!“ рече за њу уч |
| вечита штета за уметност, што госпођица Јелена нема прилике, да ступи на даске, што свет значе“ |
| до!{S} Лепо од вас! – повика на једаред Јелена тројици младића још на по пута.</p> <p>– Од кад |
| је што требало за ручни рад, што га је Јелена радила у „леру“.</p> <p>– Нисам могла, тек зарад |
| Даринка узрујана, ипак примети, како је Јелена бледа па уздрхтала.</p> <p>– Шта је теби – пита |
| ва ми је то варошкиња?{S} Знаш, тамо је Јелена...{S} Триво, терај!</p> <p>– Ђи! </p> <p>Коњи кр |
| да се „тако врсној певачици, као што је Јелена, поздрави ова красна и тиха ноћ песмом.{S} Ја ми |
| кав Мушицки и некакав Рајић, као што је Јелена мало час била рекла, него људи, којих ће заслуге |
| гајнику.</p> <p>Ох Боже! – заплакала се Јелена, када је чула, како хладнокрвно затвара учитељ з |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Кад се Јелена вратила од Даринке кући, дочекала је мати с наре |
| док не легне.{S} Овим часима радује се Јелена цео дан.{S} Што ближе то доба, њој срце све јаче |
| >– Дошле те варошкиње!</p> <p>Колико се Јелена обрадовала својој другарици, толико и више криво |
| жда, било, да не наиђе госпођа Ната, те Јелена дође к себи, да је пољуби у руку.</p> <p> Наравн |
| > <p>– Стојим на расположењу, госпођице Јелена, – проговори усиљеном шалом а учтиво Бранко, дош |
| , залети се у кућу. </p> <p>- Госпођице Јелена, без сумње и ви ћете нам помоћи.{S} Ви тако лепо |
| помислити.</p> <p>И попа, и Рашићка, и Јелена забезекнуше се на те Бранкове речи.{S} Попа и Ра |
| ходају под штитовима.</p> <p>Даринка и Јелена се ухватиле под руку.{S} За њима иде Јован с Бра |
| у, па – види Бог!..</p> <p>Даринка се и Јелена ухватиле испод руке, па ходају испред госпођа-Ка |
| Само да га нико не дира! – нашали се и Јелена. </p> <p>Где је Бранко? – пита Јован, па тек сад |
| ећ једног дана прошетају деца, Бранко и Јелена, по Брајковцу испод руке Поред оне премудре Кате |
| ао је!“ А ова, бог ме, ни онда, када би Јелена то и споменула, не би смела запитати: „За што је |
| ју тешком да полети.{S} Ох, полетела би Јелена и душом и телом!{S} Али мора да га притискује ру |
| здраве.</p> <p>– Отишао је, – рекла би Јелена.</p> <p>– За што је отишао – рекла би Даринка. < |
| допустила, да долазим на певање, – вели Јелена; али ми је жестоко заповедила, да избегавам с то |
| p> <p>- Ви сте ипак старији, - одговори Јелена ђаволасто; – па ви треба да почнете.</p> <pb n=" |
| .{S} Остао је у својој соби, – одговори Јелена. </p> <p>Не води ти бриге за господина...{S} Бра |
| ти, како можеш тако што рећи, – примети Јелена с негодовањем.</p> <p>– Шта?{S} Како могу рећи?{ |
| девојка можда ће се многоме пре допасти Јелена; али Даринка је врсна усрећити тек, као жена, ка |
| добро, кад сене само толико радује том Јелена и Даринка, Бранко и Јован, него им и мати и тетк |
| тељ се упутили девојкама.</p> <p>Колико Јелена слободна, па којим кораком она тројица њима ближ |
| потребно да се са учитељем састане, то Јелена све нестрпељивија; што нестрпељивија, то одлучни |
| тек да из учтивости рекне што, кад већ Јелена не прихваћа.</p> <p>У планини, знате, може лако |
| је наишла на таки неред, или што је ту Јелена, па да је пецне.</p> <p>– Ви сте сретне руке, го |
| че нашем крају, па госпођице... </p> <p>Јелена почела била, да га поверљиво слуша, али се сад о |
| огу рећи?{S} А заборавила си... </p> <p>Јелена се убезекну.{S} Хтеде да пита: на што?{S} Али го |
| се!{S} У суботу ћемо у Карловце!</p> <p>Јелена застаде.</p> <p>Да, душо.{S} Ићи ћемо на свечано |
| испаде у траву.</p> <p>– Пардон!</p> <p>Јелена хтеде сама да се сагне, па да дохвати књигу; али |
| , ваљда, показати не знам каква.</p> <p>Јелена претрну. </p> <p>Учитељ се на њу тек осврнуо.</p |
| се уплашила? – примети Даринка.</p> <p>Јелена јој у један мах у мало не паде на груди, да јој |
| а Савета очепи попу испод стола.</p> <p>Јелена базазлено слуша и попу и Бранка.{S} Са свим је и |
| {S} А срце јој лупа, Боже, лупа.</p> <p>Јелена се на то одсмејала.</p> <p>– А Даринка је поцрве |
| ба изводио из ње какве мелодије.</p> <p>Јелена би се занела за њима, те би час удесила, па тихо |
| у, кад се поздравиле и пољубиле.</p> <p>Јелена не зна, шта да одговори.{S} Стале јој очи, па уп |
| штвеном животу, а поштено мисле.</p> <p>Јелена је слушала све то пажљиво.{S} Је ли што схватила |
| с, а озбиљан, ни да брком мигне.</p> <p>Јелена се стисла, па не пушта гласа.{S} Пре би у овај п |
| срце хоће већ да пукне од среће.</p> <p>Јелена задрхта.{S} Провирује нестрпљиво иза капака на п |
| ли се можда кога?— опет учитељ.</p> <p>Јелена једва промуцава: </p> <p>– Од кад вас чекам.</p> |
| ше.{S} И оде сваки својим путом.</p> <p>Јелена притвори капке на прозорима и увуче се унутра.</ |
| <p>– Е, онда за цело има право.</p> <p>Јелена не примећује горки подсмех у учитељевим речима.< |
| штво и таки разговор нешто ново.</p> <p>Јелена гдегод стане, осећа, да стаје на жеравицу; па ча |
| отока зачу се диван мушки тенор.</p> <p>Јелена познаје тај глас.</p> <p>Учитељ запевао Бранкову |
| ђом Катом, па се отискоше у врт.</p> <p>Јелена је непрестано ћеретала.{S} Разговор јој се запле |
| на столици, па се нашла у чуду.</p> <p>Јелена упрла очи у Бранка.</p> <p>– Мир и покој свачији |
| ти Кнежевић и истрже своју руку.</p> <p>Јелена хтеде да проговори, али јој заста нешто у грлу, |
| кам.</p> <p>– Душо, зар још „ви?</p> <p>Јелена се застиди,</p> <p>– Не срди се; немој да се срд |
| е, – шапће учитељ, – што дрхћеш?</p> <p>Јелена не уме да одговори.{S} Грло јој је стегло.</p> < |
| певачко друштво, осим Бранка, Даринке, Јелене, колара и његове сестре. </p> <p> Млади грк, Јеш |
| те не оде.{S} Како је чуо још синоћ од Јелене, како су тамо гошће дошле, као да осети, да су м |
| штва Брајковачкога под прозорима попине Јелене и да допру до Стајића, док већ и он не дође у дв |
| не канте“ извијају под прозорима попине Јелене!“</p> <p>Дакле, у сред Брајковца серенада!</p> < |
| орка, Катина кћерка.{S} Била код попине Јелене, па видела, да су гости дошли, те потрчала кући, |
| о њему говоримо, виси на прозору попине Јелене?</p> <p>– А-а!... </p> <p>У том ево Дабижића с п |
| ости, да ће морати певати без госпођице Јелене. </p> <p>Сутра после подне одмах је прва веџба п |
| – рече и потајно се насмехну.</p> <p>А Јелени одлану.{S} Но је поли румен до иза ушију, кад пр |
| ју неприлику.</p> <p>Срећом ни Зорци ни Јелени не падоше ни на ум, да пазе на њу, шта ће изазва |
| год их је, госпођу Рашићку, да допусти Јелени, да пева на селу.</p> <p>На учитељево милостива, |
| {S} Међу нама није ни речи било о нашој Јелени.{S} Даклем, видиш да ствар није свршена.</p> <p> |
| } Ви тако лепо певате, – примети учитељ Јелени, а до ње се нашао.</p> <p>– Морам најпре питати |
| пристао уз њих... унели се, па доказују Јелени, како митроносни песник омладине свога доба, Лук |
| пред њу истрчала.</p> <pb n="60" /> <p>Јелени још неје никад тако црно јутро освануло као дана |
| ни према њему, сви тако љубазни.</p> <p>Јелени, неје крити, баш и одлану чисто нешто са срца.{S |
| ли сви погледаше онамо.</p> <p>Ако крик Јеленин и неје био по оној ноти, коју је млади учитељ н |
| скује на жедне своје усне.</p> <p>Дрхће Јеленина рука, као да је тресе тролетница.</p> <p>– Јел |
| даје.{S} Оне несу ни мало извеле мисли Јеленине с правца, којим је у тој распри пратила главни |
| ао, да је бар прошао поред њених, поред Јелениних прозора.{S} Прошао!{S} А да је био искрен, и |
| ближе, то се Даринка већма стискује уз Јеленино раме, као да би да се скрије.</p> <p>– Несмо м |
| екнуо с оне жице, коју је навио синоћ у Јеленину срцу оним својим понашањем.</p> <p>– Добро је, |
| с њим. ·</p> <p>Кнежевић се рукова и са Јеленом, као са старом познаницом.</p> <p>– Него још не |
| ликовођа имао највише посла, особито са Јеленом.</p> <p>Стао учитељ спрам ње, да, бојати, оглед |
| п-Стевина Јелисавета, са својом кћерком Јеленом. </p> <p>Од тог доба остао је поп Стева и опет |
| > <p>После вечере оде госпођа Рашићка с Јеленом „за послом“.{S} Оста сам ујак с нећаком.</p> <p |
| ати чисто неје право, што Даринка оде с Јеленом.{S} Као да јој је сад крива нешто и она, па се |
| а чека вече, да се састане на прозору с Јеленом, па да је пита, шта јој вели мати?</p> <p>(Тама |
| , даде му се широко поље, да их обадве, Јелену и Даринку, испоређује и пресуђује, пред самим со |
| Мени.{S} Стефане, није баш наврило, да Јелену по што по то удам ма за кога.{S} Има она каде и |
| p>Као да сунце Даринци сину, кад угледа Јелену, како жури њој.{S} Дакле, већ је ту време, да се |
| д тетка-Тинке.</p> <p>Нова неприлика за Јелену.{S} Као да је данас заборавила и на Брајковачко |
| већ у нос:{S} Ова наша– вели Рашићка за Јелену, своју кћер, – још је невина, дете је; а он преп |
| екла, да је то дете рђаво, вели Ната за Јелену Рашићку.</p> <p>– Није; ал она ће начинити од ње |
| ји хоће све да разумева; па је мотрио и Јелену.</p> <p>Благајник седи, па посматра све око себе |
| реме, да се иде на певање!{S} Па колико Јелену угледала, толико пред њу истрчала.</p> <pb n="60 |
| ама, лице му се зажари.{S} Погледа то у Јелену, то у Даринку, а поглед му несигуран склизну на |
| век, прилика таман као наручена за њену Јелену.</p> <p>– Пак?{S} Шта сад?</p> <p>– Па биће добр |
| да види тетку, браћу, сестру, другарицу Јелену и...{S} Онај господин, што је био ономад с Јован |
| ти, која би да удоми своје дете, његова Јелисавета; ако ће напред, наићи ће на Харивду, на омла |
| и на души и на образу свом сама госпођа Јелисавета Рашићка, ипак јој дође и девојче само поквар |
| од падне на памет! приметила је госпођа Јелисавета.</p> <p>– Па то је лепо! – рекла је госпођа |
| први поглед од мах види, да се госпођа Јелисавета преварила у рачуну?</p> <p>Даринци чисто кри |
| матере.</p> <p>– О, о, вајка се госпођа Јелисавета.{S} Не свиди јој се.{S} Па да сте пречекали |
| весели!</p> <p>То је најпосле и госпођа Јелисавета морала одобрити, (да је варошкиња не надмудр |
| реч - израдише своје.{S} И поп-Стевина Јелисавета даде се обрлатити још до куће, да ће заложит |
| ођа Јеца учитељица, од јако поп-Стевина Јелисавета, са својом кћерком Јеленом. </p> <p>Од тог д |
| о, ниси водио к њој.</p> <p>Поп-Стевина Јелисавета поглади једном руком попу по бради, а другом |
| S} Не води ти бриге, Јелисавето.</p> <p>Јелисавета се мало раскрави, па се чисто ракољи око поп |
| што, чему је кад време.{S} Али госпођа Јелисавете нема од неко доба, па, ево, ни данас. </p> < |
| лико и више криво њеној матери, госпођи Јелисавети, Рашићки, што су те варошкиње дошле! </p> <p |
| ио попару учитељу.{S} Не води ти бриге, Јелисавето.</p> <p>Јелисавета се мало раскрави, па се ч |
| Попина Јелена...{S} До душе, за госпођу Јелисавету говоре не знам ово оно.{S} Али девојка неје |
| Стајића, спремила се да дочека госпођу Јелисавету Рашићку из Брајковца <pb n="103" /> и њену к |
| Стева одлучно.</p> <p>Попа узеде своју Јелисавету, иначе госпођу Јецу Рашићку за руку, па пођо |
| си је ти родио.</p> <p>– Јелена... наша Јелица је моја брига! - рече поп Стева одлучно.</p> <p> |
| а, као да је тресе тролетница.</p> <p>– Јелице, – шапће учитељ, – што дрхћеш?</p> <p>Јелена не |
| кад сам ја дошла у ову кућу.{S} Онда је Јелици било четири годинице, тек пошла била по петој.</ |
| е била... – разнежи се попа, па вели за Јелицу.</p> <p>– Да, да!{S} Сећам се...{S} Трчкарала је |
| , ходају испред школске зграде Даринка, Јелка, Бранко, Јован, а уз њих трчка и мала Зорка.{S} И |
| ву, <pb n="95" /> да говори сестрићу за Јелку, шта је све поп Стева говорио, како се ломио, шта |
| позива“, па вели:{S} Штета за госпођицу Јелку, што нема прилике да ступи на позорницу! </p> <p> |
| испод руке; те оде у кухињу, да изнесе јело на сто. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>– |
| и имају своју стародревну Болоњу, Немци Јену, једни ово други оно, Срби имају своје Карловце.{S |
| r nichts , dir nichts</foreign>, ни лук јео ни на лук мирисао, узе да припали смотку.</p> <p>И |
| био ту пре, него што ћете ви доћи, мало јео, па опет отрчао с децом.{S} Ако није и он код кола. |
| г ме, „не да већ никако ни преиначити“, јер је и јавила Кати по њену Јовану, кад ономад беше у |
| о жао било, да Јелена не запева с њима, јер – њен глас тако му је потребан у збору, да готово б |
| ни час у Карловце, у очи свечаног дана, јер се у Пешти намерном или ненамерном чијом кривицом н |
| ану. </p> <p>Али Јован као да не слуша, јер се нагао већ преко стола с чашом у руци, да се куцн |
| , до душе, за вратом не ће имати никад, јер... за тај хлебац, што га је он себи изабрао, не при |
| агладио, осећао се туђ према њему, туђ, јер и оне сродничке пажљивости беше већ нестало у себич |
| ћ нестало у себичному његову срцу, туђ, јер предвиђаше, да их и мишљење и назори деле ужасном п |
| он, кад једном пропадне, тешко подиже, јер, канда, и не мисли више, да буде економно слободан; |
| ковљевићу.{S} Млади грк Брајковачки ће, јер је таки дух времена.{S} Бележник вели: „Нека буде и |
| ло знало, да је сека Ката добила гошће, јер је готово цело село било на раскршћу, где се играло |
| рала своју левицу око Бранкове деснице, јер Бранко притискао њом под пазухо своју књигу, те му |
| госпођом Катом и с госпођицом Даринком, јер је већ једаред био с њима, баш у њиховој кући.{S} А |
| је по једном дечку звала нешто у дућан, јер чека муштерија– поручио је, да ће „сад одмах“ доћи, |
| S} Него добро, те то неје никоме казао, јер би морао јавно и повући реч на траг.{S} А повукао б |
| .{S} И њено срдашце куца необично живо, јер види, да се ради око начела, што она, ако и не може |
| а страха се, до душе, доцније опростио, јер као да је омирисао, да Бранку карактер не би тако ш |
| не схваћа озбиљно конкуренцију у раду, јер су међу собом сви једнаки; а чим дође јачи од њега, |
| а видим, да га и сељани јако уважавају, јер слушају његову реч.</p> <p> Мој синко, – уплете се |
| <p>Али нико не примети њену неприлику, јер сад ево и бележника са благајником, а са бележников |
| а папуча потапкала по поп-Стевину жуљу, јер се поп Стеван на мах разгали, па примети, као да би |
| од“, а школовали се о „народном“ новцу, јер исти тај грех носе на души и остали.) Ми учимо јури |
| спред Немца; али то је само у први мах, јер је Немац већ дошао онакав, какав Србин постане тек, |
| е похвали, како јој ипак мио Брајковац, јер је до пре млади учитељ, господин Кнежевић, често до |
| их био на селу учитељ народу, то стоји: јер ја, као интелигентан човек, знаћу и умећу боље удес |
| а се не осврће на то, што ће рећи свет; јер добро зна, шта о њој тај свет може говорити.{S} Она |
| ца.{S} Ја не могу рећи: „моје“ дете!{S} Јер видим, и ти је волиш, као да си је ти родио.</p> <p |
| уверен, да Србин није за тенористу.{S} Јер тенор не спада у особине српскога народа, него је т |
| ајковац пропева у Бранковој свечаности“ јер „треба народ увући унутра!“ Повукао би је тим пре, |
| до сношљивости зближи.{S} Она не пита, јесам ли ја ручао код Сахера, у Хамбуршкој ресторацији |
| променадама...{S} И њу ће мати дада на јесен код тетка–Нате у варош, па да и она иде у вишу де |
| несу тако живе, ни кад с пролећа или у јесен нагрну раденици из целе Бачке и Баната у виноград |
| на ће начинити од ње којешта.{S} Кад је јесенас дошао Кнежевић за учитеља, то није било дана, д |
| "de">angehender Professor</foreign>!{S} Јеси чуо, ти ћеш бити таки консервативац, као што га је |
| .{S} Може нас тамо затећи и берба...{S} Јеси ли навукла рукавице: ...{S} Добро је.{S} Чувај се, |
| понда се непосредно обрати на Бранка:– Јеси ли ти кад о томе помишљао?</p> <p>– Моја будућност |
| ри овај.</p> <p>А она повика: </p> <p>– Јеси чуо, натарошу:{S} Или сви ил’ ни ви!</p> <p>– Сви! |
| ити, те да не поцрне без невоље.</p> <p>Јеси ли разговарао што? – пита попу, а више тумачи, шта |
| приступнице? – пита их Бранко.</p> <p>– Јесмо.{S} Добили смо место међу изасланицима учених дру |
| } Биће... биће... неких једанаест...{S} Јест, дванаест! </p> <p>– Дванаест, управо!{S} Усадио с |
| ело, где су Срби помешани с Немцима.{S} Јест да Србин устукне испред Немца; али то је само у пр |
| жнику. – Бога ми, паметна идеја!{S} А и јест, брате, – окрену се Јовану, – баш смо ти ми на сел |
| све, што не носи име човечје....{S} Ал јест! „Мислиш, све је зло само међу људима, међу ближњи |
| о селима.{S} Ја то и опет кажем.{S} Оно јест да и у вароши може бити опет само учитељ, али друк |
| нти.{S} Дакле жива скаче изнад нуле, то јест, бележник је „ухватио шпиц“.</p> <p>Писар као да с |
| јави, има ли тај дан какве дужности, то јест, да ли је та донела дете те и те младе или жене на |
| онај, осим петролеума.{S} Но он сам, то јест, писар је уверен, да Србин није за тенористу.{S} Ј |
| и пута – и, дакле попили брудершафт, то јест, потписали пасош, да могу бити један према другом |
| ним, „то све још бити као што треба“,то јест, као што она, по свом рачуну, жели.{S} Отрчала је |
| у добри час доспети за капелана.</p> <p>Јест, и ја то мислим...{S} Али... не разумеш ме...{S} Н |
| 11" /> <p>Ужурбала се цела кућа.</p> <p>Јест, до душе, у род ће се, и то у род, као у своју рођ |
| ј сад госпођа Ната и опет меће на душу, јесте ништа и нико мањи ни већи већ главом њезин мацан. |
| ратскога здања.</p> <pb n="104" /> <p>- Јесте ли добили приступнице? – пита их Бранко.</p> <p>– |
| аринка прва не поздрави:</p> <p>– А!{S} Јесте ли и ви ноћашњи?{S} Браца баш сад устао.</p> <p>– |
| } Па имају, о чему да и разговарају.{S} Јесте, да разговор њих две неје задро у озбиљан живот; |
| </p> <p>Загледала се домаћица, ко је. – Јесте л ради гостима? – повикаше женски гласови с кола. |
| игу; али је Бранко преухитри. </p> <p>– Јесте ли чули, шта сам вам казала?{S} Ја нисам за вас „ |
| ере.{S} За то је он наш идеал.</p> <p>– Јесте ли ви читали његове песме? </p> <p>– Још пре него |
| дана.</p> <p>А та слатка госпођа Натина јесте мајсторица Јула, њена укућанка, још пре неколико |
| >– Господо, – диже се бележник, – ако и јесте лепи српски обичај, да се тек са печењем почиње н |
| .{S} Не мари за нова познанства.{S} Оно јесте, да му не би било први пут, када би се сада саста |
| и Јеврем...{S} Ето вам, шта је: госпођа Јеца просила вашега Бранка за своју кћер!</p> <p>Јован |
| све још бити као што треба.{S} Госпођа Јеца се као мало и поутеши, али... тек... тек...</p> <p |
| , неје то велико зарезивала.{S} Госпођа Јеца се не осврће на то, што ће рећи свет; јер добро зн |
| латином!- вели попа смешљиво; а госпођа Јеца га види, да је сад већ мекши од памука.</p> <p>– О |
| p> <p>Ево и наше деце! – повика госпођа Јеца, кад виде своју кћер с попиним сестрићем испод рук |
| .{S} По Брајковцу се каже: „Куд госпођа Јеца оком, поп Стева скоком“</p> <p>Не таје Брајковчани |
| ину кућу госпођа Рашићка, донде госпођа Јеца учитељица, од јако поп-Стевина Јелисавета, са свој |
| з посете.{S} Па сад се тек диже госпођа Јеца са својом кћерком, да полазе кући.{S} А отпратиће |
| рујало је по Брајковцу, како је госпођа Јеца довела била поп-Стевина сестрића у кућу, да му нам |
| и где бити славан човек, – рече госпођа Јеца.{S} Другим речима, а то бар мисли: „Путуј, игумане |
| <p>Нема те жеље, што је зажели госпођа Јеца Рашићка, па да јој поп Стева Радојчић неје испунио |
| ).{S} За Бога, Стефане, – удари госпођа Јеца кроз плач, – ништа се не бринеш за дете.{S} Још му |
| ачком селу у недељу.</p> <p>Ако госпођа Јеца што не изради, мисли у себи Јован, не помогоше код |
| јном...</p> <p>Дође у Брајковац госпођа Јеца Рашићка.{S} Удовица попадија, као што је била, шта |
| својој несуђеној пуници!</p> <p>Госпођа Јеца све овако одскаче од земље, како се једи.{S} Јуф, |
| Не знам, за што би Тинкина сина трпила Јеца у поп-Стевиној кући?{S} Видићеш само, биће ту...!{ |
| шлости.</p> <p>– За то ли се продобрила Јеца на поп-Стевина сестрића! – вели сека Ната.</p> <p> |
| ну рачуну, све.</p> <p>Та превешће и њу Јеца жедну преко воде, ма да се колико пући, вели Рашић |
| <p>– Виче Кнежевића, а глас јој прекиде јецање.</p> <p>– Учитељ се не осврће. </p> <p>– Миле! – |
| била жива његова покојна Стаза; а поред Јеце нема никаквога.{S} Но да потраје овако даље, ишчау |
| -Стеви, да неје сретан, или да се подао Јеци, он би му одговорио, као што толико пута вели; </p |
| ођа Катица, – та, она бар добро познаје Јецу Рашићку, – наравно, да су и оне биле исто тако иск |
| о бије платио, – вели Катица за госпођу Јецу. – Медом залива, а да лизнеш, очемерила би се.</p> |
| а узеде своју Јелисавету, иначе госпођу Јецу Рашићку за руку, па пођоше у кућу.</p> <p>– Бранко |
| , па запева звонким извеџбаним гласом: „Јечам жела Гружанка девојка...{S}" Збиља, да се занесеш |
| ра и његове сестре. </p> <p> Млади грк, Јеша Дабижић, отпоручио је матери још пре једнога сахат |
| p> <p>То је млади Брајковачки трговчић, Јеша Дабижић.{S} По опаљеном лицу и испуцаним рукама ви |
| томе, како и за што наш народ пропада; Јеша воли да „политизира“, особито још кад наиђе на пам |
| ржаше остали са:{S} Чујмо!{S} Чујмо!{S} Јеша има реч!</p> <p>– Да, господо моја, – опет ће Јеша |
| >И опет:{S} Мно-о– га-а-ја... </p> <p>А Јеша још не беше довршио, таман најлепше полетео!{S} Но |
| на. </p> <p>Чак и Јован умуче.</p> <p>А Јеша кад немаде с ким да политизира, и сам паре, да је |
| но и народњачке новине.</p> <p>Него зна Јеша, да споји и практично са лепим.{S} Млад човек је, |
| редан човек.{S} Не би нико рекао, да је Јеша био некад први момак међу трговачком омладином у в |
| ч!</p> <p>– Да, господо моја, – опет ће Јеша. – Не ће српски народ клонути, догод уме да штује |
| гледом), резултат је био, да су Јован и Јеша на једаред укрстили своје деснице, држећи пуне чаш |
| о?{S} Мој господине, ето, за што! –вели Јеша. – Мој конкурент, онај Јуда код цркве, дошао је пр |
| а себе, већ за... виши позив, – пребаци Јеша писару, ал не знаш, говори ли збиља или из шале.</ |
| > <p>Та „дивна идеја“, као што би казао Јеша Дабижић, пала је прво у памет Јовану Јаковљевићу.{ |
| а-а-а!</p> <p>– Стари курјак! – пришану Јеша Јовану. </p> <p>Али Јован као да не слуша, јер се |
| а савесно врши своје као бегеш. </p> <p>Јеша Дабижић се сетио свога калфовања у Новом Саду и св |
| ком, да прави бележнику друштво.</p> <p>Јеша Дабижић вели:</p> <p>– Баш се добро осећам!{S} Так |
| ти треба дати хлеба, „даће бог!“</p> <p>Јеша зинуо у Јована, па само клима главом у знак, да св |
| рајковца.{S} Ту тетка Ната, ту Даринка, Јован, мала Зорка, – сви полетеше њему као добром старо |
| дочекују гости?! – пребаци му, бојаги, Јован.</p> <p>– Поздравише се својски.</p> <p>Њихов жаг |
| пет шест година.{S} Најстарији син јој, Јован, био већ у по гимназије.{S} Женско дете у седмој |
| школске зграде Даринка, Јелка, Бранко, Јован, а уз њих трчка и мала Зорка.{S} И њено срдашце к |
| p> Даринка, до душе, мисли, ту је брат, Јован, па, како он хоће.{S} Не ће се, ваљда, показати н |
| раван кола, начичкана Брајковчанима.{S} Јован Јаковљевић му је обрекао, да ће тако ући у Карлов |
| к је ње живе, не пушта узда из руку.{S} Јован нек иде својим путом. „Нек буде господин, да се н |
| ни и не кажеш, где су ти деца?</p> <p>– Јован је отишао у виноград.{S} Има у поп-Стеве неки гос |
| сели код вас, – вели му она. –</p> <p>– Јован је тако.</p> <p>– Па да где би на друго место, – |
| е ће више називати Јована и доктором, а Јован ће њему, на прилику, смети од сад говорити:{S} Гр |
| ренос костију Бранка Радичевића! – дода Јован. – Решено је, да се пренесе на Стражиловачки вис. |
| н Милан Кнежевић, наш учитељ! – приказа Јован учитеља Даринци.)...{S} Закључили смо, да са што |
| мене није то озбиљна намера, – надовеза Јован на разговор свој с Бранком, кад их остави млади т |
| се смеје лудом послу.</p> <p>А Бечлија Јован га уверава, како је то хец. „<foreign xml:lang="d |
| и Јелена. </p> <p>Где је Бранко? – пита Јован, па тек сад пребаци ногу, да устане.{S} Чини ми с |
| ика– Јовин лист, што јој поклонио браца Јован; а зна много и на изуст.{S} Па библиотека њена бр |
| на се ухватиле под руку.{S} За њима иде Јован с Бранком. </p> <p>Њих две ћуте.{S} Јелена мисли |
| Извините... </p> <pb n="93" /> <p>Пође Јован да нешто говори кроз мамурлук; али га речита беле |
| ilestone unit="subSection" /> <p>Кад је Јован дошао кући, пође и Ната и Катица, да спавају.</p> |
| ајпосле оде бележниковица, а отпрати је Јован ++ писар.</p> <p> Таман они пошли, а учитељ на пр |
| о и Јован.{S} Чим су вечерали, дошао је Јован по Бранка, па су отишли к учитељу.{S} Неко су вре |
| на њему да излије сав свој кив, што је Јован, назирући у њему, ваљда, опасног конкурента, ступ |
| о у њу гром с ведра неба.</p> <p>Кад се Јован вратио, отпративши свога друга до првога манастир |
| ога одласка, то сам Бог зна, тек док се Јован вратио у село, брујало је по Брајковцу, како је г |
| доба рада, општега рада! – развикао се Јован с Дабижићем. – Па ради ли се?{S} Кода вам ради?.. |
| p>– Са старачким идејама!– подсмехну се Јован.</p> <p>– Неколико њих што је вредило нешто, оста |
| И не питаш, где ти је ујна, – приметиће Јован Бранку, кад се једном у гунгули одвојише од остал |
| довољан?</p> <pb n="86" /> <p>Приметиће Јован **Бранку кад већ беху на путу кроз шуму манастирс |
| би кликнуо.,„И бог му се диви!“ -- рече Јован, па стаде.</p> <p>Стали сви.{S} Нашли се на врху |
| љубави и од вина“.</p> <p>Као што рече Јован, пречасни господин архимандрит беше отишао некуда |
| кокетно погледа у Јована. </p> <p>Чак и Јован умуче.</p> <p>А Јеша кад немаде с ким да политизи |
| омешали с осталим друштвом.{S} Учитељ и Јован, а и Бранко пристао уз њих... унели се, па доказу |
| ог песника, седне он на лађу, а с њим и Јован Јаковљевић, па дођу доле, да баш на извору буду с |
| о радује том Јелена и Даринка, Бранко и Јован, него им и мати и тетка Ната одобравају и хвале с |
| о кући.</p> <p>Тамо је вечерас Бранко и Јован.{S} Чим су вечерали, дошао је Јован по Бранка, па |
| ков позив, ујаку за љубав, да неје ту и Јован и да не осећаше збиља потребу, да се одмори.{S} Г |
| оспођа Јеца што не изради, мисли у себи Јован, не помогоше код поп-Стеве ни најубедљивији разло |
| за Бога, већ једаред то почети?{S} Али Јован се одсмеје и одговара се, као да има још времена. |
| јак! – пришану Јеша Јовану. </p> <p>Али Јован као да не слуша, јер се нагао већ преко стола с ч |
| Јуф, јуф, свиснуће.{S} Хоће, да! – вели Јован. – Не да се та извести из концепта.</p> <p>– И ја |
| она.</p> <p>– Ја ништа не знам, – вели Јован. </p> <p>– Слатки сте ви, – намигну бележниковица |
| и.{S} Код њега важи само „или–или“ вели Јован:</p> <p>– Са свим као и његова назови– ујна, – пр |
| ао осуђене.</p> <p>Јутрос сам, – говори Јован Бранку, – зуцнуо матери, како би било, да останем |
| ка, кад сам се мало и надао! - одговори Јован те наслони пушку уза зид. – Волим овај лов сад не |
| p> <p>Па боље пре не? после, – одговори Јован.</p> <p>Али се овај привуче уза женскиње.{S} Прођ |
| илику. </p> <p>– Не верујем, – одговори Јован.</p> <p>– Зар ви ништа не знате? </p> <p>– Шта? < |
| >– И хоћу мало да приседнем, – одговори Јован, отирући зној, а зној му цури с чела. – Љуто сам |
| Јоване? </p> <p>Није ружно, – одговори Јован. – Него то би он добро прошао с нама.{S} Хајде, д |
| } Него, ваљда, кад је видила, да је мој Јован за њу кисело грожђе, а она окренула опаклију...{S |
| гостију у село.{S} Ту је Јаковљевићкин Јован.{S} Ту и попин сестрић.{S} Понда, ево, и ове!</p> |
| ка љубав, која их привлачи.</p> <p>Тако Јован и Бранко гледају у отворено море, у јаван живот с |
| лажени ништи духом! – примети безбрижно Јован.</p> <p>– Па да за што више од по века проводиш з |
| укче, већ изгледаше тамо, што рекао оно Јован Јаковљевић, „као пред буну“.</p> <p>Одборници лет |
| </p> <p>– Да, и опет велим, – узе опет Јован – што више свесних економа, земљорадника, трговац |
| а, Лукијан Мушицки, и учени архимандрит Јован Рајић, кому, кажу, петнаест пута нудише владичанс |
| unit="subSection" /> <p>У исто доба иду Јован Јаковљевић, Бранко Стајић његов „друг из Беча“, и |
| а!</p> <p>Не помаже ту књига, – вели му Јован. – Нема просвете, где народ не стоји економно доб |
| Даринка („Изврсна певачица!“ рече за њу Јован Јаковљевић) и госпођица Јелена попина („Без њене |
| војим погледом), резултат је био, да су Јован и Јеша на једаред укрстили своје деснице, држећи |
| рком, да полазе кући.{S} А отпратиће их Јован, Даринка, учитељ, Зорка, па, наравно, и Бранко. < |
| обу</p> <p>Највише се обрадова тому баш Јован. </p> <p>У прочељу између оба прозора виси у учит |
| потпуно знала.{S} Само ће је донде још Јован и Даринка поучити, где треба да рашири руке, где |
| ник, као да реши ствар што пре. </p> <p>Јован сад тек не зна, шта да мисли, већ се забленуо час |
| ледао у лик што виси у прочељу. </p> <p>Јован упро поглед у бележниковицу..</p> <p>А бележников |
| д кад ми овде ходамо а вас нема!</p> <p>Јован, Бранко и учитељ се упутили девојкама.</p> <p>Кол |
| а:{S} Хајде, браца.{S} Време је!</p> <p>Јован се протегли на канабету.{S} Остави неки тумач каз |
| ила вашега Бранка за своју кћер!</p> <p>Јован прсну у смех.{S} Чак и бележник мало се не угуши, |
| се у три пут.</p> <p>– Лаку ноћ!</p> <p>Јован и Бранко се одвојише.{S} И оде сваки својим путом |
| нос, може га сад песницама трти,</p> <p>Јован се загледа у њу зачуђеним погледом.</p> <p>– Бран |
| те иначе потпуно право.{S} Ал...</p> <p>Јован је сад још већма дошао до тога уверења, да треба |
| еније прихвати учитељев предлог.</p> <p>Јован се насмехну и не мога да не покаже своју сумњу.{S |
| вољи унутра? </p> <p>Бранко уђе.</p> <p>Јован баш пије каву, па се тужи, како ну не прија.{S} Д |
| ко се баш разговарао с Даринком.</p> <p>Јован прешао бележниковици, па се упустио у разговор.{S |
| зговарати, – одговори му Бранко.</p> <p>Јован мало поцрвени, па затрепта очима. </p> <p>Бранко |
| ер је спремио, да дочека и његова друга Јована с његовима.{S} Тетка му је, рече за госпођу Нату |
| забуна ни учитељев осмех, па намигну на Јована.</p> <p>– Ту ће бити сватова! – пришану му с пун |
| дин учитељ? – пита лагано бележниковица Јована. </p> <p>– Збиља, њега нема! – примети овај.</p> |
| су изашли из цркве:{S} Познао се поред Јована.</p> <p>Колико он,... а и мати му као пустила у |
| p>У том ево Дабижића с пуном чашом пред Јована:</p> <p>– Господине докторе, ја сам у вама позна |
| Обично би до сад у то доба већ био код Јована; али га јутрос нешто одговори, те не оде.{S} Как |
| другој соби.{S} Стала на врата, па виче Јована:{S} Хајде, браца.{S} Време је!</p> <p>Јован се п |
| реба радити и бар одржати.{S} Да извади Јована из школе?{S} Да га с по пута скрене, па „да изва |
| Дабижић, на пример, не ће више називати Јована и доктором, а Јован ће њему, на прилику, смети о |
| ву“.</p> <p>– Ако Бог да? пита Кнежевић Јована и Бранка...{S} Шта?{S} Кући?{S} Па пешке тако.{S |
| неку сентиметалност и кокетно погледа у Јована. </p> <p>Чак и Јован умуче.</p> <p>А Јеша кад не |
| хлеба, „даће бог!“</p> <p>Јеша зинуо у Јована, па само клима главом у знак, да све одобрава. < |
| Јелена и Даринка; па се она нађе између Јована и Кнежевића, а ова између Зорке и Бранка.{S} Зор |
| па гасе не тиче ни живи разговор између Јована и Дабижића, којима оде и учитељ у помоћ, – ни ош |
| ити коју боцу вина.{S} А?{S} Шта велиш, Јоване? </p> <p>Није ружно, – одговори Јован. – Него то |
| g="la">corpus juris</foreign>.</p> <p>– Јоване, – насмеја се већ Стајић,– мени се чини, ти у ма |
| виноград.{S} Има у поп-Стеве неки гост, Јованов пријатељ из Беча.{S} Та, знаћеш га.{S} Тинкин с |
| ило ми је! – одговори Даринка на приказ Јованов, па пружи руку Кнежевићу и неусиљено се рукова |
| , ко је то, а пред њ испаде мала Зорка, Јованова сестрица, и Даринка.{S} Вијају лептирове по по |
| га је доста муке, али је успео.{S} Раја Јовановић, општински писар, дочекао га је оберучке. (Да |
| шевила за „ту идеју“, што би рекао Раја Јовановић, па макар поп Стева дигао „и кундаке и кондак |
| годило, ипак се намргодила.{S} Али које Јованово разлагање, а највише канда Бранкова реч - изра |
| .{S} Онај господин, што је био ономад с Јованом код њих, кад су путовали од озгоре у Брајковац, |
| о криво, кад се Бранко опрости те оде с Јованом.{S} Од мах осети, како јој се учини Брајковац н |
| се већи у себи повукао, кад се састао с Јованом и учитељем, те видео, како, <pb n="44" /> особи |
| а на ум који Стајић.{S} А и он је био с Јованом ономад код мене.{S} Фини младић!</p> <p>– Па, к |
| дила.</p> <p>– Ја сам тако и уговорио с Јованом.</p> <p>– И не питаш, где ти је ујна, – примети |
| –Кати, кад је чула; а чула је, Бранко с Јованом неје био, ваљда, ни изван Брајковца, кад су оно |
| ва пута рећи, да се придружи бележнику, Јовану, писару и благајнику.</p> <p>Ох Боже! – заплакал |
| остољубиви бележник пође да прави места Јовану уза сто, не бил забашурио, што његова лепша поло |
| ележниковица се намести у пола окренута Јовану.</p> <p>Ђенијалан лик!{S} Свака црта на њему ђен |
| >– Хоћете ли и ви?—– шану бележниковица Јовану.</p> <p>– Куд сви Турци, – одговори овај.</p> <p |
| !</p> <p>– Стари курјак! – пришану Јеша Јовану. </p> <p>Али Јован као да не слуша, јер се нагао |
| пошао, а неје се још решио, дал да иде Јовану.{S} Дошао је и спрам куће његове, па не зна, шта |
| ралној команди“. – Докторе, – окрене се Јовану – окај се, молим те, тога грчета.{S} Тај не ће б |
| идеја!{S} А и јест, брате, – окрену се Јовану, – баш смо ти ми на селу затуцани,... их!{S} Ник |
| нула о њој.{S} Питала га, хоће ли ићи к Јовану, па да је поздрави.{S} Можда би и отишао био, да |
| </p> <p>Не знам.{S} Ја сам пошао био к Јовану; а госпођа ме замоли, да вас к њој пошаљем, – од |
| азао Јеша Дабижић, пала је прво у памет Јовану Јаковљевићу.{S} Он беше предложио, да се „тако в |
| еиначити“, јер је и јавила Кати по њену Јовану, кад ономад беше у вароши код ње, јавила јој, да |
| раца, – окрену се, као чигра, у заштиту Јовану, – још имам сутра, па прекосутра, па наткосутра, |
| ка и Споменика од браца–Радована, браца–Јове, и других „чика“ и „браца“.</p> <p>Понда и поред З |
| ивања од ње!...{S} Зорка већ чита чика– Јовин лист, што јој поклонио браца Јован; а зна много и |
| оље!{S} Зорчица ће декламовати ону чика-Јовину о Бранковој жељи; а једног од мојих ђачића почео |
| ом леђа, па одоше својим путем.</p> <p>„Јогунаст“! – рече за њега поп Стева, кад се разиђоше из |
| крајичак непрозриве копрене, која тако јогунасто скрива, као змија ноге, тако неумољиво таји, |
| да му је страно то име; понда се сети. „Јогуница!“ помисли у себи. „Никад друкче!..{S} Госпођа |
| осмој ли годиници.{S} А најмлађе, син, јој, тек се родило, није оца ни запамтило.{S} Шта ће уд |
| рећи, довлачи кћери курмахере?{S} Треба јој!</p> <p>– Штета за дете.{S} Добра је срца.{S} Ја је |
| америла се на добру девојку...{S} Трива јој је брат.{S} Он кирија, а она ево је код ње већ чети |
| да и умре ту, али никад неје марила, да јој се и једно дете мора везати за село.{S} Не ће се ку |
| е паде на груди, да јој све исприча, да јој се изјада, да се заплаче у њену загрљају, па да оба |
| а.{S} Натукла лаку повезачу на лице, да јој га зар не препали сунце.{S} Познаћеш је добру домаћ |
| у један мах у мало не паде на груди, да јој све исприча, да јој се изјада, да се заплаче у њену |
| ла то име на своја уста.{S} А осети, да јој је ипак криво, што неје и он дошао, што неје нашао |
| ад беше у вароши код ње, јавила јој, да јој се ово дана нада.{S} Тако су јој сад сва деца на ок |
| ила; али тако пријатно, тако слатко, да јој се прели туга по срцу, срце јој оте мах, сузе саме |
| , а од то доба није нашао за вредно, да јој и речи рекне, осим што је јуче у певачкој школи про |
| у Брајковцу, на право је и поштено, да јој то врати бар за један или ма и за два дана.{S} Нада |
| а свим, да се и састанем с тобом...· Да јој кажем, кад се вратимо из Карловаца са свечаности!</ |
| о је зажели госпођа Јеца Рашићка, па да јој поп Стева Радојчић неје испунио.{S} Признати се мор |
| дао, да матери неје требало више, па да јој упадне у очи толико интересовање о тој „красној Срп |
| <pb n="52" /> као што је била,... па да јој се момак веша на прозор?{S} Каква је она мати, кад |
| > <p>– Нисам могла, тек зарад детета да јој – рече, очитам у очи; а ја бих знала, шта бих јој р |
| quote> <pb n="48" /> <p>Даринка хоће да јој помогне, па се.{S} Уплете и она: „Први санак мира в |
| аћи слушкињу, па не знам, које новце да јој даш.{S} Нема у нашег света сиротиње, не зна ти наш |
| {S} Прошао!{S} А да је био искрен, и да јој је хтео све признати, морао би приповедати, како је |
| евојче.{S} Па кад неје уз њу, све би да јој је што ближе, све има нешто да разговара с њом.{S} |
| осподине Бранко, – рече Даринка, као да јој жао, ако је збиља тако, па га чисто теши. – Ја сам |
| већ саже главу, па стаде гутати, као да јој нешто засело у грлу.</p> <p>Бранко као да не ће виш |
| о, што Даринка оде с Јеленом.{S} Као да јој је сад крива нешто и она, па се боји, поквариће јој |
| Нати, да види своју сестру, баш као да јој је, не дај Боже, према глави.</p> <p>Сад се, Бог ме |
| ан угао, као да се закопала.{S} Само да јој не би ко рекао, да ту нема за њу места!</p> <p>Млад |
| јом кћерком да га се нахвали.{S} Још да јој испадне за руком, да и Бранкову матер превари, да д |
| не и сама мислити о њој, и још већ мада јој обрати пажњу на њу, када дође...</p> <p>Пење се Бра |
| а ракију натресла, и тако штогод.{S} Ја јој се дивим, да она све то смаже сама.{S} И ни паре ду |
| сабира.</p> <p>Неколико ситних стручака јој необично замириса.</p> <p>– Мама, какав је ово цвет |
| кад ономад беше у вароши код ње, јавила јој, да јој се ово дана нада.{S} Тако су јој сад сва де |
| {S} Ал по мени могу и изостати, – рекла јој је са свим озбиљно госпођа Рашићка, па је одмах оти |
| етеше на очи.{S} Сузе лете, а на уснама јој лебди осмејак сретан, блажен.{S} С осмејком тим заг |
| ашила? – примети Даринка.</p> <p>Јелена јој у један мах у мало не паде на груди, да јој све исп |
| ="103" /> и њену кћер.{S} Као вели, она јој је сина дочекала и гостила неко време у Брајковцу, |
| у веселим очицама и са ведрог чела, па јој се ведрина осмејкује око румених усана увек подједн |
| опет, нема друга посла, него дошла, па јој баш жалостиво вели:{S} Не волим нешто, што је отиша |
| о да је нож прободе кроза сред срца, па јој се стиште терет, сињи терет.{S} Цео дан се тужи мат |
| ећ наместила, а надурила се, бојаги, па јој одговара:</p> <p>– Све је ту.</p> <p>– Боже, помози |
| песникова гроба, – рече јој Стајић, па јој даде два лиска бршљана, што их откиде близо гроба.< |
| тога нема.{S} Осећа ужасну празнину, па јој криво на цео свет.</p> <p>Мало још потраја, па се п |
| } Тако су јој сад сва деца на окупу, па јој још неје била...</p> <p>Ту је и кочијаш Трива с кол |
| ле јој удове.{S} Запурила се у лицу, па јој се образи зажарили, да креснеш, варница би излетела |
| скрене и исто тако слатке према њој; па јој дале омирисати, како се и њих не тиче, шта свет гов |
| Ваљда га се тиче когод овде?</p> <p>Па јој опет сада у једаред тешко, колико јој мало час било |
| S} Па има послугу и од Триве.{S} Криста јој је послушна, па радилица, па верна, па...{S} Ал сам |
| /p> <p> Наравно, госпођа Ната пита, шта јој ради мати.{S} И тако пређе реч на са свим сухопарне |
| а прозору с Јеленом, па да је пита, шта јој вели мати?</p> <p>(Таман га је лепо поздравила!)</p |
| за сна, да је ова преплашено упита, шта јој је.</p> <p>– Глете!{S} Глете! – засмејало би се дев |
| p>И сад удари сека Ката да описује, шта јој је „та девојчура“ кад рекла, како пере судове, шта |
| најпре поскакута с ноге на ногу па, кад јој се и тако споро учинило, залети се у кућу. </p> <p> |
| осле топле молитве.{S} Али се трже, кад јој витице тек сплетене, а не придевене спадоше на пуна |
| </p> <p>Како је блажено трла руке, кад јој пало на памет, да доведе поп-Стевина сестрића кући! |
| е му се добра душа опет обрадовати, кад јој сутра оде.</p> <p>У том се врати натраг у село. </p |
| равила, што је позајмљивала детету, кад јој је што требало за ручни рад, што га је Јелена радил |
| мирисни вечерњи чисти ваздух.{S} Поглед јој се отме на осветљена два прозора у оној лепој кући |
| о и својака с Јаковљевићима.{S} Једаред јој донео покојни Игњат некакав лек из вароши, кад она |
| на свој прозор, несташни ђаволак с леве јој стране у грудима хоће зар да искочи; толико се пута |
| ипадне њој и њеној кћери?{S} Две хиљаде јој је писао, чим је ушла у његову кућу.{S} Две хиљаде |
| а гледа, ко пролази улицом.</p> <p>Дође јој од пре редовно и госпођа Рашићка, те разговарају, н |
| ш и одлану чисто нешто са срца.{S} Неје јој Бранко мрзак, Боже сачувај; ал јој нешто тесно било |
| свет.{S} Тек Тинка дахну душом.{S}Неје јој, до душе, лако било ломити руке, перући туђе рубље, |
| ђице, врло добро забављате, – пребацује јој учитељ; – у вече са мном, а дању с господином Бранк |
| елена не зна, шта да одговори.{S} Стале јој очи, па упрла поглед у Даринку.</p> <p>– Не знам, – |
| вигарица носила, као да се упила у обле јој удове.{S} Запурила се у лицу, па јој се образи зажа |
| што то бива, кад је човек сам, развеле јој се мисли, Боже, на све стране, а све за њеном децом |
| њом.{S} Притиште врео пољубац на вреле јој уснице.{S} Дете отвори очи, насмеши се, па рашири с |
| ила тамо преко потока оној кући, одакле јој у вече долазе они звуци са ситних гусала, тамо,... |
| си у прочељу.</p> <pb n="51" /> <p>Усне јој шапутаху искрене молитве.{S} Стењак у свећи на сточ |
| а и Бранкову матер превари, да дође, те јој се поклони!{S} Ал биће и то.{S} Све је удешено,... |
| п Стева један пут сестри, видевши да ће јој тиме погодити најватренију жељу.</p> <p>Тинци сину. |
| ру у Елисиуму</title>"...{S} Тек ако ће јој се кад тад поткрасти из груди уздах, а нит зна за ш |
| младина, младост је младост; старост ће јој увек завидити и роптати на њу.{S} Поток хучи и бучи |
| рива нешто и она, па се боји, поквариће јој се кћи поред ње.{S} Ако и зна, да све, што се догод |
| p>– То је лепо! - кличе Даринка, а лице јој плану од одушевљења.</p> <p>– Него морате нам и ви |
| очићу поред постеље задрхта.{S} На лице јој или збиља паде сенка нека, или јој задрхта нешто ок |
| толики пут, госпођице Даринке, јединице јој кћерке, па ће онако срдито и опет по толики пут:{S} |
| тко, да јој се прели туга по срцу, срце јој оте мах, сузе саме полетеше на очи.{S} Сузе лете, а |
| , како јој страшно лупа срце.{S} А срце јој лупа, Боже, лупа.</p> <p>Јелена се на то одсмејала. |
| па је притиште на своје срце.{S} А срце јој лупа, да пробије груди.</p> <p>– Јух!{S} Као да си |
| е као спомен са песникова гроба, – рече јој Стајић, па јој даде два лиска бршљана, што их откид |
| прибра.</p> <p>– Госпођице Даро, – рече јој тихо, па тако искрено, својски, а тако покајнички, |
| поп-Стевине.</p> <p>Чујем... видила би јој кћи вароши и лера, да није поп-Стевина џепа!</p> <p |
| и код матере, госпође Рашићке, како би јој допустили, да и она пева на Брајковачком селу у нед |
| јој највећма годе онако и онакве, какви јој ваљда брује и у души... </p> <p>Пред цветном неком |
| ајка се госпођа Јелисавета.{S} Не свиди јој се.{S} Па да сте пречекали до недеље, сви би заједн |
| ад год мајсторици, да се знате.{S} Кажи јој, нека отвори почешће собе онако пред вече, кад се с |
| им га је одојила, као и под онога, који јој сваку сузу, што је негда над њим нејачким пред Бого |
| меке рубине исто тако и под онога, који јој пеленом загрчава сваку кап млека, којим га је одоји |
| локрвно загледа у своју кћер.{S} Шта ли јој је помислила у тај пар:{S} Тек не мога, а да је не |
| .</p> <p>Јелена хтеде да проговори, али јој заста нешто у грлу, па гледи само учитеља упитљивим |
| се оному, што мати нареди. </p> <p>Али јој сину у главу мисао, да би било врло потребно, да се |
| се слатко, слатко исплакала.</p> <p>Али јој криво, што вечерас тога нема.{S} Осећа ужасну празн |
| а!{S} Иди, немој да се крхаш ту! – вели јој разнежени супруг. – Ти бар не мораш, ако ми мушки м |
| жилово ви и не морате, мама, ићи,– вели јој Даринка...</p> <p>Пуче топ.</p> <p>– Ево, лађа иде! |
| лице јој или збиља паде сенка нека, или јој задрхта нешто око усана.{S} Дубок уздисај јој се от |
| рпољи <pb n="14" /> и увија око ње, или јој се скупи у крило, па жмирка у жижак, или преде, док |
| ва мора помоћи. </p> <p>Опасан је, чини јој се, такмац сада ту...</p> <p>Нема те жеље, што је з |
| Па да где би на друго место, – одговори јој Бранко, а као да плива у задовољству.</p> <p>– Госп |
| Стефане родитељи...{S} Да Бог ме, ти си јој, рећи, као и отац, како си је примио од мене место |
| јој у очи сухну неки плам; а на зеници јој затрепта дуга, те их одмах обори.</p> <p>– Опростит |
| n="67" /> <p>Она погледа у њега.{S} Очи јој се насмешише.{S} А из грла се оте неки клик - ни на |
| дрхта нешто око усана.{S} Дубок уздисај јој се оте из груди.{S} Прекрсти се после топле молитве |
| м сама госпођа Јелисавета Рашићка, ипак јој дође и девојче само поквареније. „Дете, за Бога, не |
| кад она била нешто љуто оболела.{S} Лек јој тај помогао.{S} И Давина побрати Игњата, па га увек |
| рило, па жмирка у жижак, или преде, док јој не напреде дремеж на очи...{S}Ако Даринка баш не чи |
| страшно љута на тебе. </p> <p>– Је си л јој се исповедила— пита је учитељ.</p> <p>– Нисам.{S} Н |
| Неје јој Бранко мрзак, Боже сачувај; ал јој нешто тесно било поред њега.{S} Чисто би га загрлил |
| о,... поче бележниковица. </p> <p>У том јој писар у крај стола стиште руку из захвалности, што |
| пре пет шест година.{S} Најстарији син јој, Јован, био већ у по гимназије.{S} Женско дете у се |
| ин након три године жури у походе, него јој тек уз пут сврће као познанику каквом.</p> <p>И срц |
| села у одар, да легне поред Зорке, дуго јој се поглед приковао на икону светога Николе, што вис |
| о тако потрајало, па и заборавила, како јој немило било, што су пошли из вароши пре беседе.{S} |
| е госпођа– Натина.{S} Па, Бог зна, како јој је, мило што је у Даринци стекла тако ваљану, тако |
| искрену другарицу,... о, Бог зна, како јој је мило!</p> <p>Наравно, да и госпођа Ната, а особи |
| , а да не ухвати прилику, па каже, како јој је мило, о, Бог зна, како, што је њена Јелена тако |
| , тамо,... ох, тамо, да њему каже, како јој је сад одлануло, како ће „све још бити као што треб |
| ом; али, рекао би, још већма чује, како јој јако и нагло бије рођено срце.{S} Но ипак осети, да |
| могла Јелена, а да се не похвали, како јој ипак мио Брајковац, јер је до пре млади учитељ, гос |
| одолети његову погледу.{S} Осети, како јој у очи сухну неки плам; а на зеници јој затрепта дуг |
| те оде с Јованом.{S} Од мах осети, како јој се учини Брајковац нешто празан.{S} Сви су, до душе |
| оју руку на своје груди, да видим, како јој страшно лупа срце.{S} А срце јој лупа, Боже, лупа.< |
| аспати после тога!{S} Да зна само, како јој је синоћно певање његово прионило за душу!</p> <p>П |
| да се бележниковица збунити. – Ал тако јој треба!{S} Тај господин Бранко добро јој је напаприо |
| .</p> <p>На учитељево милостива, колико јој годило, ипак се намргодила.{S} Али које Јованово ра |
| а јој опет сада у једаред тешко, колико јој мало час било криво...</p> <p>Најпосле се нашли сви |
| и и вратити се на вечерње.{S} Но колико јој збиља стало до поп-Стевана, ето, неје ни приметила, |
| њеној кћери, о госпођици Даринци толико јој је приповедао, да матери неје требало више, па да ј |
| жала.{S} А по речима и нагласку за цело јој жао на њега.</p> <pb n="40" /> <p>- За што, госпођи |
| > <p>Јелена не уме да одговори.{S} Грло јој је стегло.</p> <pb n="56" /> <p>Нема снаге да прого |
| него иде одмах одавде кући.{S} Неугодно јој здраво, што је то урадила девојка, која је тако доб |
| и се тако нешто по неки пут у безазлено јој срце, које зна да куца још увек само за маму или бл |
| јој треба!{S} Тај господин Бранко добро јој је напаприо у нос, може га сад песницама трти,</p> |
| ј лепој кући с оне стране потока.{S} То јој је најмилије за све време, како устане, па док не л |
| аги, хоће да изађе из коже од једа, што јој „срамоте кћер“, па тражи негде горњу хаљину, да им |
| јне сад <pb n="16" /> брујне звуке, што јој највећма годе онако и онакве, какви јој ваљда брује |
| ђа-Натин неје купио од ње.{S} А то, што јој сад госпођа Ната и опет меће на душу, јесте ништа и |
| неки клик - ни налик на онај глас, што јој га он показује на жици.</p> <p>Бранко се баш разгов |
| S} Зорка већ чита чика– Јовин лист, што јој поклонио браца Јован; а зна много и на изуст.{S} Па |
| Тинкин син, ако се сећаш!</p> <p>– Што јој је муж она лола и бекрија? – спомиње Ната.</p> <p>– |
| још бити као што треба“.{S} Но или што јој се чинило, да неје прилика, да она, девојка, иде са |
| госпођа.{S} Јоца то· допустити, по што јој је на рамених глава. </p> <p>– Предомислиће се.</p> |
| арловце за њим, за Стајићем!</p> <p>Што јој већма долази у главу, да је потребно да се са учите |
| ност на њену лицу, то му сведочи бистар јој поглед и неусиљено понашање, у том га утврђава њено |
| ена је непрестано ћеретала.{S} Разговор јој се заплеће час о цвету Даринчину, час о хаљини, што |
| Милане!</p> <p>– Виче Кнежевића, а глас јој прекиде јецање.</p> <p>– Учитељ се не осврће. </p> |
| овцу, па зна и црквене скоро као и брат јој. </p> <p>И тако се искупило прилично друштванце за |
| диш, сада је већ девојче.{S} Седамнаест јој годиница; скоро ће, у име божје, ићи у осамнаесту.{ |
| <p>– Ниси никад слагао.</p> <p>Кнежевић јој и опет узе обасипати ручицу пољупцима.</p> <p>– Мат |
| варница би излетела из њих.{S} По челу јој пао прам косе, па се њим игра ветрић, кад потрчи.</ |
| кла се Карловачкој станици.{S} На кљуну јој заставник Београдскога певачкога друштва са друштве |
| ој, да јој се ово дана нада.{S} Тако су јој сад сва деца на окупу, па јој још неје била...</p> |
| Карловаца са свечаности!</p> <p>– Ја ћу јој сам рећи.</p> <p>– Не ни по што.{S} Не, бар док је |
| , очитам у очи; а ја бих знала, шта бих јој рекла.{S} Мени то не може да поднесе.{S} Богме, ето |
| омирисала. –</p> <p>– Неће госпођа.{S} Јоца то· допустити, по што јој је на рамених глава. </p |
| >- Интелигенција и госпоштина, за бога, још није све једно, то ћеш тек допустити.{S} У нас је в |
| смео у брк рећи:{S} Ја тако хоћу! – да, још док је чича био у снази, и држао узде, и знало се, |
| навалио...{S} Хајд, видећемо се, ваљда, још, вели поп Стеван.{S} Не ћеш тек отићи горе, а да и |
| а то већ стара, а ти си ми, кћери моја, још млада. </p> <p>То је већ сувише!{S} Шеснаест година |
| а јесте мајсторица Јула, њена укућанка, још пре неколико година господар кућни, док покојни гос |
| али кућу Јаковљевића, – онда, е Бог ме, још и данас.{S} Старији свет се особито разабирао за њу |
| ихе кораке под прозором; али, рекао би, још већма чује, како јој јако и нагло бије рођено срце. |
| благодаран занат!{S} Ама зло је почети, још горе не започети.{S} Госпођа Рашићка хоће да му век |
| још у суботу...</p> <p>– Добро, даклем, још у суботу отићи ћете на ту параду у Карловце; па нај |
| свију страна ђаци, – када је то видео, још већи немир уђе у њега.{S} Хтео би да доспе и у чита |
| ни помишљала већ и деце ради, а дакако, још је била држећа и млада доста.{S} Не би ништа.{S} За |
| гама, час о побожности, и тако даље,... још Бранко Стајић, тек да наврши свој <foreign xml:lang |
| и, госпођа Ната и госпођица Даринка!{S} Још за живота купио кућу у вароши и настанио се тамо.{S |
| је као она, што има сина господина!{S} Још сад се оневидила!{S} Па тек она варошка успијуша!</ |
| </p> <p>Како се обрадовао тој књизи!{S} Још кад је ишао у прве гимназијске разреде, мати би, ка |
| јући огризине отрцанога либерализма.{S} Још док је био међу њима онај душе чисте као крин који |
| плач, – ништа се не бринеш за дете.{S} Још му ниси ништа говорио.{S} Та, за име света, ујак си |
| м и својом кћерком да га се нахвали.{S} Још да јој испадне за руком, да и Бранкову матер превар |
| свом јаду, а Даринка – ко да је зна?{S} Још да се није Зорка рашћеретала око њих, ишле би као о |
| – вели Рашићка за Јелену, своју кћер, – још је невина, дете је; а он препреден као враг. (Понда |
| рену се, као чигра, у заштиту Јовану, – још имам сутра, па прекосутра, па наткосутра, па још је |
| те ли ви читали његове песме? </p> <p>– Још пре него што си се ти родио.</p> <p>– Е, па кад онд |
| а може ли ту бити дисциплине? </p> <p>– Још те какве!{S} Сви знамо, шта нам ваља чинити и како |
| од врућине и гурања кроз свет.</p> <p>– Још на станицу хајдете с нама, понда на Стражилово ви и |
| епоручује госпођа Ната мајсторици.{S} А још од зимус говори Даринци, како морају, Бог да, на ле |
| адан тај јавни, тај практични (и какога још све зову) живот, кад се тако склапа брак, тај темељ |
| шао од горе.{S} Он се опет извињава, да још неје доспевао, али не ће више пропустити.</p> <p>Пи |
| а спавају.</p> <p>Катица оде најпре, да још једаред разгледа по кући, је ли све у свом реду. </ |
| школа.{S} И срце му заигра утешено, да још има неко, у коме се никад преварити не ће, који га |
| в усклик: </p> <quote> <l>„Само само да још мрети није“</l> </quote> <p>Понда се трже. </p> <p> |
| а навртање и скрњивање воћака; ту вазда још друга што вртарскога што пчеларскога оруђа, као нож |
| ксера винову лозу.</p> <p>– Ти би канда још могао бити ваљан економ, примети Бранко више у шали |
| ци у</p> <p>Брајковац.</p> <p>Како онда још не беше ни спомена о преносу Бранкових последњих зе |
| <p>– Гле мене!{S} Како бих смела?– дода још ова друга, што нађе за вредно, да и себице увери го |
| нчину срцу.{S} А преко њега није прешла још никаква бура, ни најмањи облачак, у њему сија увек |
| Даринчину, час о хаљини, што ју је сама још о Духовима добила, па онда и о којечему другоме – г |
| >Е, како ти само!{S} А не знаш, да нема још много до недеље?</p> <p>Ви сте мушки увек тако комо |
| ан се одсмеје и одговара се, као да има још времена.{S} А Даринка опет нема каде.{S} Него је ип |
| ма и за два дана.{S} Надала се гостима још синоћ, али не дођоше.</p> <p>Бранко нема мира још о |
| Нашао негде на орману пре неколико дана још неку стару књигу.{S} Кад стресао с ње прашину и отв |
| бавога Стражилова, које му, за ђаковања још у Карловцима, тако беше омилело.{S} То је оно, што |
| х ни пода шта држао свакога младога, па још интелигентнога човека, који не би разабирао за јавн |
| о је већ сувише!{S} Шеснаест година, па још млада за беседу!{S} А била већ и пре тога као учени |
| сутра, па прекосутра, па наткосутра, па још један дан, па недеља?{S} Је л? </p> <p>У томе се от |
| ше од њега, да му кадгод не пребаци, па још, можда, пред госпођом Рашићком, што је небрат према |
| ни обична ствар за Брајковчане пиво, па још у боцама.{S} Господа га иначе пију тек кад оду у Ру |
| али не дођоше.</p> <p>Бранко нема мира још од јучер.{S} Јучер је још пешачио далеко изван Карл |
| овика на једаред Јелена тројици младића још на по пута.</p> <p>– Од кад ми овде ходамо а вас не |
| о на официрским забавама.{S} Па се деца још већма заволеше, замилова се Данило и Ната.{S} И чик |
| у безазлено јој срце, које зна да куца још увек само за маму или ближега којега сродника по кр |
| ет:{S} Мно-о– га-а-ја... </p> <p>А Јеша још не беше довршио, таман најлепше полетео!{S} Но речи |
| дин“!</p> <p>Бранку се побра није никад још таким показао.{S} Више пута му је баш био и одврата |
| него онај од пробанчене ноћи.{S} Па сад још у школу,... ух!{S} Целом свету завиди.{S} Сваки то |
| гостију догађај за Брајковац.{S} Па сад још тим више, што се слегло на један пут ваздан гостију |
| уно право.{S} Ал...</p> <p>Јован је сад још већма дошао до тога уверења, да треба да остане код |
| с, за воз, који требаше доћи у Нови Сад још у јутро.{S} Некоме се ваљда прохтело, да доведе Беч |
| живот; али је искрен и прост.{S} Обадве још у оном добу девојачком, у ком последњи бој бије изм |
| , длета, кљешта, и– Бог те пита шта све још!{S} У зазиданом прозору поразбацано неколико стариј |
| и..</p> <p>– Но, па видиш, да ће то све још бити као што треба.{S} Госпођа Јеца се као мало и п |
| , е ће, по речима поп-Стевиним, „то све још бити као што треба“,то јест, као што она, по свом р |
| како јој је сад одлануло, како ће „све још бити као што треба“.{S} Но или што јој се чинило, д |
| , па и не мисле кући; него де једну, де још једну и таман сад наручили, да им Маркова домаћица |
| Владимира.{S} А она и госпођа Ната седе још, па разговарају о којечему и прежваћу данашњи разго |
| ођер гостију са свију страна, да оданде још допрате спровод до Карловаца.{S} Једва је могао ко |
| била потпуно знала.{S} Само ће је донде још Јован и Даринка поучити, где треба да рашири руке, |
| } Гле, молим те, које је то доба, па је још нема.{S} Свако се то одмори, бар кад недеља дође, а |
| ући, као да нешто тражи.{S} До подне је још како тако и прошло; него после подне се отегло као |
| оному кадгод учини какву услугу, то је још увек она идеална несебична младићка, ђачка љубав, к |
| нко нема мира још од јучер.{S} Јучер је још пешачио далеко изван Карловаца оним путом, што води |
| телигенција покварила...</p> <p>Да није још нас учитеља, који издиремо за вас све, слободно бис |
| ње наздрављати, ако ни вечера наша није још ни на столу, ја мислим и држим, нити могу на ино, а |
| и не подударају, ипак им бродови стоје још мирно један поред другога у тихој луци, у којој се |
| ти пред простим светом! </p> <p>– Ви ме још већма плашите, те ми сад тек долази пред очи све ве |
| ваљани учитељи, као и у вароши, ако не још и потребнији.{S} Ето, он је кратко време ту, па вид |
| баку.{S} А од оних опет већина их почне још у ђачким скамијама, па таман кад је „дорастао до ко |
| несу се још нигде сукобили.{S} Неје се још ни једном дала ни прилика, да један другому, можда, |
| и...</p> <p>Бранко већ пошао, а неје се још решио, дал да иде Јовану.{S} Дошао је и спрам куће |
| ма лазурном небу, а овде онде одбиће се још последњи зрак о позлаћену јабуку, зрак сунца, што с |
| та много, много, да га пита, срди ли се још на њу.</p> <p> А зашто се срди, то као да сад тек п |
| – војводина српска?</p> <p>Тражи ли се још славе, наћи ће се у „Карловачкој калдрми равној“, у |
| снагу.{S} Бродови живота њихова несу се још навезли на отворено море, где борба за живот као ви |
| тих смерова.{S} Интереси њихови несу се још нигде сукобили.{S} Неје се још ни једном дала ни пр |
| " /> <p>Пре неколико година, а то памте још многи и многи Брајковчани, неје Брајковац био тако |
| иће се од мах организована.{S} То не ће још дуго трајати.</p> <p>– Имали смо ми већ једном и ор |
| и у Брајковцу још неко честит!{S} Биће још ипак и од</p> <p>Брајковца нешто! </p> <p>Ето, зашт |
| доспе и у читаоницу, где одбор издаваше још последње налоге, и у саборницу, где певачка друштва |
| То већ знам! – кличе и опет Даринка, и још већма је поли пламен по лапитима.</p> <p>Тим боље!{ |
| ојци“, да почне и сама мислити о њој, и још већ мада јој обрати пажњу на њу, када дође...</p> < |
| рила.{S} Па како је дошао Тинкин син, и још пре него што ће доћи, не можеш је видити.{S} Од пре |
| сам себи напуштен, – дода Кнежевић.– И још се од нас захтева, да потпомажемо и књижевност, да |
| исли:{S} Куд сви Турци... „Наћи ће се и још когод.{S} Звезде на небу певачкога Брајковачкога др |
| жи учитељ.{S} Стајић скочи одушевљено и још одушевљеније прихвати учитељев предлог.</p> <p>Јова |
| ушевљено говорила о преносу песникову и још више: одобрила и то, да је учитељ Кнежевић ваљан уч |
| умели наћи праву идеју Бранкову, сад би још мање.{S} Немојте га ни читати.</p> <p>– И не ћу.{S} |
| {S} Право рећи, брује му и зује у глави још од синоћ, како му је „његова“ напунила некаквим раз |
| ема странке: ради, како ко хоће, а живи још од свог старог народњачког сала, преживајући огризи |
| ја се и последња песма, а многи и многи још се не разилазе.</p> <p>Стајић са својим гостима из |
| омци, и тако даље, све људи млади, који још нисмо ништа свршили, који једва да умемо и слутити, |
| у истрчала.</p> <pb n="60" /> <p>Јелени још неје никад тако црно јутро освануло као данас.{S} З |
| грк, Јеша Дабижић, отпоручио је матери још пре једнога сахата и јаче, када га је по једном деч |
| е ручице, те је загрли.</p> <p>– Зар ти још не спаваш, сејо?</p> <p>– Ево, сад ћу и ја. </p> <p |
| оп-Стевина Јелисавета даде се обрлатити још до куће, да ће заложити своју реч.</p> <p>– Видићем |
| мо.{S} Те док се други збунили, кличући још: „Живила!“ – он се пожури, па узе извијати и завија |
| е само, је ли то лепо, да девојка, реци још дериште,... та, да бог ме, шта је шеснаест, ваљда, |
| ко су јој сад сва деца на окупу, па јој још неје била...</p> <p>Ту је и кочијаш Трива с колима. |
| ти, ту је Вук Караџић први пут, као ђак још, упозорен од Мушицкога на онај велики посао, кога с |
| у првом цвету своје младости, али ипак још доста свежа и унегована, изађе преда њ до по двориш |
| да га одржи у статус кво.{S} Но он сам још увек не заборавља свој „виши позив“ па стоји у Брај |
| чена у идејама, <pb n="92" /> као да им још не да, да им се кристалишу појмови.{S} Ослободи и д |
| } На очиглед брижних родитеља шчепао им још једини залог узајмне им љубави.{S} Заман им писка!. |
| да ствара јавно мњење?{S} Људи већином још не позвани на то.{S} Ко нам пуни белетристичне лист |
| м, и уверивши се зар још боље, да се он још једнако срди на њу.</p> <p>А какве ужасне муке трпљ |
| рони!</p> <p>Бранко ућута, ал му криво још?</p> <p>– Махни се, Стефане, тога.{S} Данас је друг |
| као са старом познаницом.</p> <p>– Него још нешто! – додаће Бранко. – У ову недељу ћемо и ми ов |
| којекакве кактусе и белагоније и друго још којешта, што није ни лепо, а камо ли му мирис?</p> |
| јковца, што га свет по Брајковцу разнео још, тако рећи, пре зоре.{S} Па ако и неје могао никога |
| Шваба већ све изумео!“ Једва се одважио још и на то, да по упутству наших пчелара води, а то му |
| се радост и слутња слива у једно, како још никад неје осетила била; али тако пријатно, тако сл |
| м српским народним језиком, каквим нико још пре њега, а попут једре и здраве народне поезије, п |
| , па јој криво на цео свет.</p> <p>Мало још потраја, па се пријатељи разиђоше.{S} Испред учитељ |
| па погледа у свој сахат. </p> <p>Имамо још времена!{S} Куд вам се жури? </p> <p>Е, како ти сам |
| дакле, ићи у недељу...</p> <p>– Морамо још у суботу...</p> <p>– Добро, даклем, још у суботу от |
| , а застидела се. – *Цело ја знам; само још који пут да прочитам...{S} Је л браца, – окрену се, |
| е заложити своју реч.</p> <p>– Видићемо још, шта ће рећи поп Стева? – рече она, па се насмеши.< |
| опа, бојаги, удари у смех.{S} Бранка то још већма увреди, те се оштро осече на ујака:</p> <p>– |
| еши поп Стеван и њу и себе. – Све ће то још бити, како треба да буде.{S} Нисам тек могао момку |
| ако, – примети Бранко.</p> <p>У том ето још једнога младога човека, па се прикључи друштву.{S} |
| ада; Јеша воли да „политизира“, особито још кад наиђе на паметна човека. </p> <p>За што?{S} Мој |
| што одговори, те не оде.{S} Како је чуо још синоћ од Јелене, како су тамо гошће дошле, као да о |
| вом:</p> <p>– То је за мене, за сад бар још, тек само празан разговор!</p> <p>Сад већ не може п |
| или можда мало друкчије рећи ће му бар још који пут...{S} Сутра се можеш вратити за хладовине, |
| <p>- Разуми ме, што ти кажем.{S} Ствар још није готова, – теши поп Стеван и њу и себе. – Све ћ |
| >– Од кад вас чекам.</p> <p>– Душо, зар још „ви?</p> <p>Јелена се застиди,</p> <p>– Не срди се; |
| ечерас састати с њим, и уверивши се зар још боље, да се он још једнако срди на њу.</p> <p>А как |
| реба да се усрећи.{S} Душа је њена чист још неисписан лист беле хартије.{S} Ваљан, поштен човек |
| жним заносом стала, па гледа у отворену још гробницу.{S} Зорка се приљубила уз њу, па ћути, као |
| ају, до душе, своју извесну цел, али су још увек без одређене сталности.{S} Прелеће се ту с јед |
| и тако што има на свету.{S} За њу нису још таке ствари!“</p> <p>Но претерана бојазан њена беше |
| тање; али треба, Бог ме, женском детету још много више кућевна васпитања.{S} Какво је то васпит |
| осе.{S} Наша деца!{S} Има и у Брајковцу још неко честит!{S} Биће још ипак и од</p> <p>Брајковца |
| свој „виши позив“ па стоји у Брајковцу још увек само као оно птица на грани, те чека згодан тр |
| аће их, и ти ћеш, можда, имати да тераш још парницу с узурпатором твога наследства.</p> <p>– Бо |
| суморно царство безобзирне збиљности,...још на њему лептирски прах слатког ђаковања, не додирну |
| еликога песника. ·</p> <pb n="59" /> <p>Још пре него што ће учитељ Кнежевић распустити децу из |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још кола с гошћама из вароши нису ни ушла честито у дво |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још неје ни крочио преко прага који води из блаженог ца |
| репоручи особитој њеној милошти.</p> <p>Још га од зимус препоручује госпођа Ната мајсторици.{S} |
| озом...</p> <p>Освану и тај дан.</p> <p>Још у јутро рано поврве народ у свечаном руху и са свеч |
| сне: „Од кад те, мајко, нисам видео, ја јоште добра нисам видео! – а у исти мах падоше му на ум |
| ас о цвету Даринчину, час о хаљини, што ју је сама још о Духовима добила, па онда и о којечему |
| што! –вели Јеша. – Мој конкурент, онај Јуда код цркве, дошао је пре три четири године.{S} Наша |
| х медом залаже.{S} Па шта им даје за то Јуда?{S} Шта мислите Бофл, сам бофл, господине мој,... |
| свештеник,... сви купују код њега, код Јуде, и мед за божићну чесницу и зејтин за кандило, што |
| ша браћа Срби?{S} Сви листом пазаре код Јуде.{S} Жене краду од својих газда храну, па џаковима |
| од својих газда храну, па џаковима вуку Јуди, те дају буд за што, као да има слепога миша под п |
| редиште свему кретању српскога народа у јужној Угарској, у Хрватској и Славонији, могу смело и |
| ине српскога народа, него је то особина јужњака, и то пар екселанс Талијана.{S} Срби су за сред |
| слатка госпођа Натина јесте мајсторица Јула, њена укућанка, још пре неколико година господар к |
| о реп, па се вуче и чеше око мајсторице Јуле као да се и сам препоручи особитој њеној милошти.< |
| а посветио је цели српски народ дан 10. јулија 1883., приредивши му светковину, каквом знађаше |
| тражилова, као да нико не хаје за жарко јулијско сунце, што је прижегло свом снагом. </p> <p>У |
| } Радо, до душе, пешачим по гори; али у јулију месецу, на овакој прижези, џаба.{S} Боље би било |
| ивином по широком дворишту.{S} Марко је јунак, који зна и рећи и утећи, као и на страшну месту |
| е дружине, где је играо улоге трагичних јунака, нежних љубавника и био први певач.{S} Када је н |
| један поред другога.{S} Запитаће се за јуначко здравље, поздравиће се као добри пријатељи.{S} |
| ад; никад.{S} Ми смо били у своје време јуност или младеж, па добро било.{S} Од кад дође та омл |
| То ти је једно и исто.{S} Кажи младости јуност или омладина, младост је младост; старост ће јој |
| ј грех носе на души и остали.) Ми учимо јуристерај, да „бранимо народна права“; а ја, бога ми, |
| што ни Ромуловим потомцима не поможе ни Јустинијанов **<foreign xml:lang="la">corpus juris</for |
| је, зуји и бруји вредан народ по чистом јутарњем ваздуху.{S} А зује и брује данас нешто крупниј |
| " /> <p>Јелени још неје никад тако црно јутро освануло као данас.{S} Заспала ноћас у плачу тек |
| мо у највећем страху проведе ноћ, док у јутро галан не кукурекне на буњишту...</p> <p>Испред ку |
| воз, који требаше доћи у Нови Сад још у јутро.{S} Некоме се ваљда прохтело, да доведе Бечки одб |
| .</p> <p>Освану и тај дан.</p> <p>Још у јутро рано поврве народ у свечаном руху и са свечаним р |
| м, што води из Брајковца у Карловце.{S} Јутрос је поранио.{S} И кад је видео жагор и необичан ж |
| а му је много приповедала о Даринци.{S} Јутрос му је опет споменула о њој.{S} Питала га, хоће л |
| ад у то доба већ био код Јована; али га јутрос нешто одговори, те не оде.{S} Како је чуо још си |
| егова“ напунила некаквим разговором, па јутрос са неколико убедљивих речи и јаче подбунила.{S} |
| ки и паки-поп!..</p> <p>Е, па тако седи јутрос, ето, поп Стева под својом сеницом, па пушта гус |
| , ваљда, ни изван Брајковца, кад су оно јутрос отишли. – Ја мислим, само у вароши има свашта, а |
| ла око њих, ишле би као осуђене.</p> <p>Јутрос сам, – говори Јован Бранку, – зуцнуо матери, как |
| е састане више ни с ким од њих!{S} Па у јутру, чим сване, бежи из тога понора, где све заудара |
| одскаче од земље, како се једи.{S} Јуф, јуф, свиснуће.{S} Хоће, да! – вели Јован. – Не да се та |
| вако одскаче од земље, како се једи.{S} Јуф, јуф, свиснуће.{S} Хоће, да! – вели Јован. – Не да |
| <p>– Ала ти је то наопако време изашло, јух, јух, јух! – уздахну опет госпођа Ната.</p> <p>– И |
| Ала ти је то наопако време изашло, јух, јух, јух! – уздахну опет госпођа Ната.</p> <p>– И старо |
| и је то наопако време изашло, јух, јух, јух! – уздахну опет госпођа Ната.</p> <p>– И староседел |
| и Рашићку, и. т. д. </p> <p>–Јух, јух, јух! –- цикнула је „трижди“ сека Ната сека–Кати, кад је |
| ујака и Рашићку, и. т. д. </p> <p>–Јух, јух, јух! –- цикнула је „трижди“ сека Ната сека–Кати, к |
| овикаше женски гласови с кола.</p> <p>– Јух! цикну госпођа Ката, тек што познаде госте.</p> <p> |
| а долије у лонац у крај ватре.</p> <p>– Јух! – зачу се у исти мах и из собе у неколико разних г |
| це јој лупа, да пробије груди.</p> <p>– Јух!{S} Као да си се уплашила? – примети Даринка.</p> < |
| ама баш пред кућом у дворишту.</p> <p>– Јух!- зачу се из кухиње.{S} Маца вриснула, па испустила |
| „Испод мире сто ђавола вире!“</p> <p>– Јух, мати, како можеш тако што рећи, – примети Јелена с |
| из ненада ту натрчале на Бранка.</p> <p>Јух, како сам се ја онда поплашила! – вели Зорчица. – А |
| </p> <p>– Гле, гле, како лепо мирише!{S}Јух, ала лепо мирише!{S} Па зашто се, мама, овакво цвећ |
| ао и ујака и Рашићку, и. т. д. </p> <p>–Јух, јух, јух! –- цикнула је „трижди“ сека Ната сека–Ка |
| знао, шта ради.{S} Данас је налога, ... јуче је била замућена вода... не знам, шта ће опет сутр |
| > <p>– Шта говориш</p> <p>– Одбегла.{S} Јуче на ноћ нестаде и ње и Кнежевића.</p> <p>– Не говор |
| редно, да јој и речи рекне, осим што је јуче у певачкој школи пробао и њен глас, али са свим он |
| њена прозора, неје ни била с њиме, осим јуче на првом покушају певачкога друштва.{S} Па већ и о |
| p> <p>Бранко нема мира још од јучер.{S} Јучер је још пешачио далеко изван Карловаца оним путом, |
| дођоше.</p> <p>Бранко нема мира још од јучер.{S} Јучер је још пешачио далеко изван Карловаца о |
| каже.</p> <p>– У Карловце</p> <p>– Да, к матери. </p> <p>– Карловци су данас, у овај пар, најс |
| кога.</p> <p>Одатле кроз „убаво Белило“ к Стражилову, крајњој мети свечанога спровода.{S} А спр |
| док сам га наговорила, да позове Бранка к нама, и да му пошаље новаца, да амо дође, те да се мо |
| што познаде госте.</p> <p>Кад је дошла к себи, сети се, да притрчи гостинским колима.</p> <p>– |
| Е, Бога ми је госпођа Рашићка већ дошла к себи.{S} Већ се говори по селу, како жали, што је дот |
| {S} Од пре то мало који дан, да је нема к мени.{S} Него, ваљда, кад је видила, да је мој Јован |
| ли несретно!</p> <p>– Мала Зорка дотрча к њима:</p> <p>– Хајдете.{S} Тражимо вас.{S} Треба да с |
| а не наиђе госпођа Ната, те Јелена дође к себи, да је пољуби у руку.</p> <p> Наравно, госпођа Н |
| на, по свом рачуну, жели.{S} Отрчала је к Јаковљевићима.{S} Нешто је вукло ма куд, полетела би. |
| највише се и предомишљао, да л да сврне к свом другу.{S} Сам неје знао, како да се с њом опрост |
| Ако им је стало, нека изволе они најпре к нама доћи.{S} Знамо и ми варошки ред.{S} Ал по мени м |
| сни брдо и долина, тамјан мирис, што се к небу диже из цвета“ и из српског света.</p> <p>И томе |
| дошао је Јован по Бранка, па су отишли к учитељу.{S} Неко су време ходали били ван села.{S} И |
| менула о њој.{S} Питала га, хоће ли ићи к Јовану, па да је поздрави.{S} Можда би и отишао био, |
| ема ту шале.</p> <p>– Та стани да дођем к себи!</p> <p>– Е, Бога ми је госпођа Рашићка већ дошл |
| о сада на свога сестрића, те га призвао к себи!{S} Призвао га тек сада, када је, тако рећи, већ |
| и? </p> <p>Не знам.{S} Ја сам пошао био к Јовану; а госпођа ме замоли, да вас к њој пошаљем, – |
| олико већ, како смо заједно, ниси водио к њој.</p> <p>Поп-Стевина Јелисавета поглади једном рук |
| читељ, господин Кнежевић, често долазио к њој...{S} То неје било ништа страшно, ал су обе поцрв |
| о к Јовану; а госпођа ме замоли, да вас к њој пошаљем, – одговори Бранко.</p> <p>Попа се дигао, |
| , а тако покајнички, да она подиже опет к њему своје миле очице и милокрвнога погледа.</p> <p>– |
| и песму.</p> <p>Добри чича подиже главу к певачу, па му показа место уза се.</p> <p>– Ту ми сед |
| {S} На њено питање, лагано окрену главу к њој, па је гледи, а, бајаги, ни на крај памети му, шт |
| лик, кад оно пре краткога времена сврну к њој, путујући ујаку у Брајковац; сад тек разумеде њен |
| </p> <p>Хајд заједно до куће, ако хоћеш к Јаковљевићима.{S} Сад не ћу тамо.{S} Идем у воће.</p> |
| је на њему место мантије само лака сива кабаница, што је иначе облачи преко мантије, кад путује |
| а стола, па га ћуши на потиљак; а лаком кабаницом покри колена, да баш не види, ако је непозван |
| главу, па закопчава и око себе намешта кабаницу.</p> <pb n="34" /> <p>Што не дате мало прошири |
| кудгод колима.{S} На столу је неколико кабанус–цигара, – које ће он, кад год би пушио, пресећи |
| p> <p>Бранко уђе.</p> <p>Јован баш пије каву, па се тужи, како ну не прија.{S} Да му је хладан |
| ковачки учитељ.</p> <p>Посркале су белу каву, покусале су неколико пољупчића, преломиле неколик |
| p>„Јогунаст“! – рече за њега поп Стева, кад се разиђоше из сенице.</p> <p>– Има оштар језик!{S} |
| ву, сама.{S} Седи, па, као што то бива, кад је човек сам, развеле јој се мисли, Боже, на све ст |
| о куд у варош, или проучити из листова, кад би му који пао у руке.{S} Највећи просветни напреда |
| <p>– Дванаест, управо!{S} Усадио си га, кад сам ја дошла у ову кућу.{S} Онда је Јелици било чет |
| узе, па промену глас:) Триста га врага, кад ја што хоћу, то мора бити из ока из бока.{S} А ти н |
| је онако страшна, као што вама изгледа, кад се захука.</p> <p>– Да Богме, да бог ме, кад сте се |
| дан, да је нема к мени.{S} Него, ваљда, кад је видила, да је мој Јован за њу кисело грожђе, а о |
| ар да је после серенаде и прошао онуда, кад је изгледала на њега као озебао сунце, те неје могл |
| S} И једва ми се подеси згодна прилика, кад сам се мало и надао! - одговори Јован те наслони пу |
| да се срдим на вас, –прекинуће Бранка, кад опет чу последњу му реч; па дрмну, бојаги, срдито с |
| њена кћерка, госпођица</p> <p>Даринка, кад је у вароши „велика беседа“ рад преноса костију Бра |
| а се на селу и госпође враћају са села, кад се и коло око крста разилази, те млађешина треба и |
| нке.{S} Тинка као да се на ново родила, кад је дошла у братовљеву кућу.{S} Како се и не би, јад |
| , снажније се одупире разним неудаћама, кад има своје гнездо, кад има макар само један кутак св |
| љда: не ће ни бити ништа у Брајковцима, кад ви одлазите.{S} Не би је било, уверен сам, ни да ја |
| ном душицом, што је узбрала крај друма, кад је оно путовала с мамом својом у Брајковац.</p> </b |
| анас не знаш, где ти је муж; а Бог зна, кад и какав ти може од куд искрснути на једаред из нена |
| н.</p> <p>Старије остале за столом, па, кад ушле у прави разговор, узеле да преврћу листове у д |
| већ најпре поскакута с ноге на ногу па, кад јој се и тако споро учинило, залети се у кућу. </p> |
| да Бог сачува! – уздахну госпођа Ната, кад добила времена, да стресе прашину с хаљина.</p> <p> |
| ом неје био, ваљда, ни изван Брајковца, кад су оно јутрос отишли. – Ја мислим, само у вароши им |
| Ево и наше деце! – повика госпођа Јеца, кад виде своју кћер с попиним сестрићем испод руке; те |
| це.{S} Ти си, да Бог ме, као и удовица, кад немаш мужа...{S} Александре, хоћеш ли се добро учит |
| анком.</p> <p>– Омладина се брзо отрца, кад пре времена ступи у акцију.{S} Ко пише у нас дописе |
| у, како се дала наплатити од поп-Стеве, кад је њена Јелена била тамо у вароши код ње у стану и |
| а и кћи њена зна за те материне вигове, кад се свагда онако наметљиво понашаше према њему?{S} Ј |
| се после топле молитве.{S} Али се трже, кад јој витице тек сплетене, а не придевене спадоше на |
| најчистије крви“.{S} Сад се чисто трже, кад виде, да је заорао дубоко опет на своју стару бразд |
| ица, што је иначе облачи преко мантије, кад путује кудгод колима.{S} На столу је неколико кабан |
| шле! </p> <p>Како је блажено трла руке, кад јој пало на памет, да доведе поп-Стевина сестрића к |
| , или потплеће чарапе, или скрсти руке, кад је штогод здраво жалостиво, па слуша и по каткад шм |
| е захука.</p> <p>– Да Богме, да бог ме, кад сте се и ви женске успалиле за омлатином!- вели поп |
| омова на Мацу, што неје дошла на време, кад зна, да треба ово оно... </p> <milestone unit="subS |
| позабавиле, тек, ето, брзо прође време, кад се обично и госпође сеоске враћају кући из посете.{ |
| годнију кошницу. „Србин да нешто изуме, кад је паметни Шваба већ све изумео!“ Једва се одважио |
| оп-Стеве:</p> <p>– Шта мислиш, Стефане, кад нам дођу деца о вагацији кући?..{S} Катица Јаковљев |
| ао обично недељом и свецем после подне, кад посвршава послове по кући, пред свој дућан..{S} Скр |
| ам се...{S} Трчкарала је туда око мене, кад сам га укопавао.</p> <p>– Па видиш, Стефане,... вид |
| S} Сутра се можеш вратити за хладовине, кад хоћеш, пут је добар, а сад ти иде под ногу.{S} Доћи |
| /p> <p>И срце му гракну од неке милине, кад помисли, како ће му се добра душа опет обрадовати, |
| на васпитања.{S} Какво је то васпитање, кад мати сама, тако рећи, довлачи кћери курмахере?{S} Т |
| > Па да о чему ви омладина разговарате, кад се састанете?</p> <p>– Како кад.</p> <p>– Водите ту |
| е,... ни мало лепо.{S} Криво ми чините, кад ми таква појма о себи улевате.</p> <p>– Збиља, обор |
| .</p> <p>Хвала, ујо, што се не сетисте, кад је тому било време; сад је касно, – одговори му сес |
| и када се збије у самоћу, а камо не ће, кад их овако више, па једна другу подсећа.{S} Тек удови |
| Карловце сав обарен.</p> <p>– Одахнуће, кад не буде видио своју ујну, – опет се уплете бележник |
| деци.{S} То ће да буде радост од деце, кад им тетка из вароши разда поклоне!</p> <p>– Боже мој |
| ка отвори почешће собе онако пред вече, кад се стиша прашина по улици, али ни по што немој да о |
| е, по каткад.{S} Опет је, знаш, друкче, кад се мушка глава даде видити.{S} Па јави се тек кад г |
| ао у прве гимназијске разреде, мати би, кад сврше своје школске задаће, искупила децу, што су б |
| вљено, можда, доброј срећи и само себи, кад му је Бог дао матер, најбољу срећу. </p> <p>Па ти м |
| овека, па се прикључи друштву.{S} Вели, кад се поздрави с мушкима и женскима:</p> <p>Чини ми се |
| али чики није нешто право.{S} Све вели, кад чита новине: „Ја не знам, што се толика хука и бука |
| ече Даринка, па се као трже и поцрвени, кад примети, да је споменила то име на своја уста.{S} А |
| му!{S} Али га ипак памћење не изневери, кад се опомену, да до сад неје ни мислио о њему, бар не |
| . </p> <p>– Като,— примети Ната сестри, кад дође до воде и замочи руке, да их пере, – могао би |
| ко ће му се добра душа опет обрадовати, кад јој сутра оде.</p> <p>У том се врати натраг у село. |
| икнула је „трижди“ сека Ната сека–Кати, кад је чула; а чула је, Бранко с Јованом неје био, ваљд |
| к веша на прозор?{S} Каква је она мати, кад то гледи својим очима?{S} Зар не би боље било, да ј |
| мој, " рекла је, да Бог ме, Ката Нати, кад ова извадила сиграчке из торбе, „зар је то морало б |
| тву, колико је он могао о њима дознати, кад би отишао куд у варош, или проучити из листова, кад |
| ојати, па не жали, ето, ни крв пролити, кад зажеле то његови гости и рачуни.</p> <p> А ту су св |
| } Па... чуј ме!{S} Више народу користи, кад у својој средини има ваљана интелигентна човека, ко |
| ео покојни Игњат некакав лек из вароши, кад она била нешто љуто оболела.{S} Лек јој тај помогао |
| – Рад, рад!{S} Сви ми радимо.{S} Човек, кад помишља на своју будућност, – вели опет парох, – не |
| дошао онакав, какав Србин постане тек, кад се од њега поучи.{S} Ал који Србин остане, тај издр |
| :{S} Сад му тек изађе пред очи њен лик, кад оно пре краткога времена сврну к њој, путујући ујак |
| ад већ видим, шта је!“ мисли благајник, кад за вечером и после вечере заређале здравице, као да |
| ом Бечу...{S} Мени је, да Бог ме, охол, кад ми је све туђе у њему.</p> <p>– Па сте се непрестан |
| се и састанем с тобом...· Да јој кажем, кад се вратимо из Карловаца са свечаности!</p> <p>– Ја |
| сватова! – пришану му с пуним уверењем, кад уграбила прилику. </p> <p>– Не верујем, – одговори |
| у учитељевим речима.</p> <p>– Ја волим, кад се он с чиком пусти у разговор, – опет ће она – он |
| ије и он код кола.{S} Знаш, да стрепим, кад се игра то коло!{S} Дете, као дете, мота се с друго |
| овеза Јован на разговор свој с Бранком, кад их остави млади тржа. – Просто, мени се мој позив н |
| набожачким, тим револуционарним именом, кад га је Бог и Христос примио у своју општину од крште |
| о се и не би, јадница, осетила сретном, кад се напатила код свог несретника мужа као права патн |
| и амо.{S} Сам пресветли господин жупан, кад је требало бирати жупанијске преставнике, изволели |
| је овамо дошао.</p> <p>– Па таки је он, кад што науми.{S} Код њега важи само „или–или“ вели Јов |
| рећа је по Србина сељака то, што се он, кад једном пропадне, тешко подиже, јер, канда, и не мис |
| неколико кабанус–цигара, – које ће он, кад год би пушио, пресећи на полак.{S} Половину ће оста |
| пада на ум, да прислушкују сваки шушањ, кад се заталаса гдегод у шушњарку или у бразди, нити да |
| а цело, као што се већи у себи повукао, кад се састао с Јованом и учитељем, те видео, како, <pb |
| и ћете признати, да омладина има право, кад се уверите, да није онако страшна, као што вама изг |
| а у рачуну?</p> <p>Даринци чисто криво, кад се Бранко опрости те оде с Јованом.{S} Од мах осети |
| разним неудаћама, кад има своје гнездо, кад има макар само један кутак свој, за који сме рећи: |
| ањкала и запиткивала, где је ноћас био, кад се украо из друштва, док неје признао, да је бар пр |
| вала Богу, добар знак, да се раскравио, кад, ето, хоће да се шали.)</p> <p>А благајнику се разв |
| оду, немој мислити, да би он то примио, кад би <pb n="91" /> му се теоретски о томе предиковало |
| нет са својим мислима, чисто се збунио, кад је погледао.</p> <p>– Ми вас чекамо на ручак, – вел |
| ти.{S} У мислима тима неје ни примерио, кад је лептир одлетео.{S} Неје га више ни тражио.{S} Он |
| а Бог ме да се то све онда расправљало, кад деца несу ту.{S} Деца, да како, не морају свашта чу |
| и.{S} Мислиш ти, да би му ишта помогло, кад бих, ваљда, удесио јавна предавања, па им поповао, |
| мати гине за њом.</p> <p>Давно је било, кад „се одбила“ из куће својега оца, покојнога Пере Гој |
| боји, да би му, сачувај Боже, ускисло, кад би га и чешће доносио; него што редовно по један од |
| ечерас доћи под њен прозор, као обично, кад је онако срдит отишао прексиноћ од ње, а од то доба |
| p>– Да Бог ме, да вам мора бити смешно, кад ви не налазите у Бранку друге идеје него то, – прим |
| нка, а застиди се, – Не стоји вам лепо, кад ласкате,... ни мало лепо.{S} Криво ми чините, кад м |
| схвати, ипак осећа, да је лепо и добро, кад сене само толико радује том Јелена и Даринка, Бранк |
| Даринка, тек да из учтивости рекне што, кад већ Јелена не прихваћа.</p> <p>У планини, знате, мо |
| ковица, на прилику, видела кроз прозор, кад су прошла кола.{S} Ал како неје познала никога на к |
| руги пут родила, па дошла на бољи свет, кад је брат поп Стева позва, да му буде у кући домаћица |
| рактични (и какога још све зову) живот, кад се тако склапа брак, тај темељ свему животу и порет |
| иче, да овде вечерамо! – кличе Дабижић, кад Кнежевић испева песму. – Дивна идеја! ·</p> <pb n=" |
| ј пао прам косе, па се њим игра ветрић, кад потрчи.</p> <pb n="38" /> <p>Бранко проговори нешто |
| p> <p>– Шта је теби – пита друга другу, кад се поздравиле и пољубиле.</p> <p>Јелена не зна, шта |
| е десило тог дана какво крштење, знају, кад им треба донети дете, да га поп Стева уведе у свето |
| је неколико пута питала и брацу и сеју, кад ће, за Бога, већ једаред то почети?{S} Али Јован се |
| лану.{S} Но је поли румен до иза ушију, кад примети, како се сви окренули њози.</p> <p>Бележник |
| , а натуцао би је на главу преко ушију, кад је ветар или зима, па мора гологлав да сахрањује, д |
| ачи; само што зазвечи ланац на огрљаку, кад се коњ који мухне, па тргне, да преухитри зловољног |
| е ти је ујна, – приметиће Јован Бранку, кад се једном у гунгули одвојише од осталих.</p> <p>– К |
| , Даринка.{S} Познао се с њом у недељу, кад су изашли из цркве:{S} Познао се поред Јована.</p> |
| “, јер је и јавила Кати по њену Јовану, кад ономад беше у вароши код ње, јавила јој, да јој се |
| тење.</p> <p>Као да сунце Даринци сину, кад угледа Јелену, како жури њој.{S} Дакле, већ је ту в |
| направила, што је позајмљивала детету, кад јој је што требало за ручни рад, што га је Јелена р |
| то, што наши родитељи не спремају децу, кад их шаљу у школу, за раднике него за господу, а и не |
| ојима је пречешњејши даривао њену децу, кад је долазио којему на крштење.</p> <p>Па с тога су Б |
| ширити или бар повисити, ујо ту сеницу, кад сте тако радо у њој?</p> <p>За мене је, синко, добр |
| н, што је био ономад с Јованом код њих, кад су путовали од озгоре у Брајковац, уме тако да прип |
| ити зајази продеранога грла својега.{S} Кад неста блага, неста пријатеља, па неста и њега.{S} К |
| е; ал она ће начинити од ње којешта.{S} Кад је јесенас дошао Кнежевић за учитеља, то није било |
| ља и осећање да сам способан за рад.{S} Кад год сам код куће, све ме више жеља вуче мирном сеос |
| креће, њен глас се већ по мало чује.{S} Кад не иде више с омладинским скупштинама, добро; наћи |
| ом, па је не можеш довикати с улице.{S} Кад опет оде по воду, као да је себи по смрт отишла.{S} |
| е ради, као годи ти и други и трећи.{S} Кад кажем, да бих био на селу учитељ народу, то стоји: |
| да сам независан, потпуно независан.{S} Кад буде време, даћу се бирати за посланика, било у Кар |
| неколико дана још неку стару књигу.{S} Кад стресао с ње прашину и отворио је, а то „<title>Жив |
| ланаца земље и према томе и опрему.{S} Кад видиш, како народ лако прима моду, немој мислити, д |
| е огњиште, на своју породичну срећу.{S} Кад је човек срећан, мили му се посао, којега се подухв |
| S} Понда је изашла на улицу, да види, – кад ће поп Стеван проћи и вратити се на вечерње.{S} Но |
| н економ, примети Бранко више у шали, – кад већ знаш и за зубачу и за филоксеру.</p> <p>– Шала |
| не знам,... по свој прилици...</p> <p>– Кад ја већ не ћу бити на Брајковачкој светковини, немој |
| Пак?</p> <p>– Па добила кошар.</p> <p>– Кад је то било?</p> <p>– Синоћ.{S} За то је гост брже и |
| а да описује, шта јој је „та девојчура“ кад рекла, како пере судове, шта је кад полупала, и так |
| о да је био већ и заборавио на ујака; а кад га се и сетио, неје имао повода, да се загрева љуба |
| S} Па тако сад и немамо никакве...{S} А кад човек и оде у Карловце, ако и посети своју сестру, |
| се тужи матери, да је боли глава.{S} А кад пошла на певање, па је мати хтеде да задржи због гл |
| е то доба, њој срце све јаче куца.{S} А кад већ дође, и да седне на свој прозор, несташни ђавол |
| све има нешто да разговара с њом.{S} А кад је у друштву, заборави, шта је хтео, али осећа, да |
| и њену пажњу на штогот обрати.</p> <p>А кад хладовина разгалила и госпођи Нати тромост с веђа и |
| рила за пловидбу и кују котву, која има кад тад да их овде или онде заквачи на пучини будућега |
| ку од толике љубазности.</p> <p>– Е, па кад си већ навалио...{S} Хајд, видећемо се, ваљда, још, |
| него што си се ти родио.</p> <p>– Е, па кад онда несте умели наћи праву идеју Бранкову, сад би |
| , пропали трговци „пали“ на бирташе, па кад ни ту нису могли прокопсати, или и прескочивши тај |
| шти, а ти, учо, издири за народност, па кад ти треба дати хлеба, „даће бог!“</p> <p>Јеша зинуо |
| А Даринка стала, па не зна, шта ће; па кад Бранко отишао, а она ми меће моју руку на своје гру |
| ру, а капља га обори под земљу...{S} Па кад госпођи Нати дође срцу <pb n="17" /> тешко, не жали |
| једно не помишља и на то девојче.{S} Па кад неје уз њу, све би да јој је што ближе, све има неш |
| војом првом женом живео у љубави.{S} Па кад му умре његова мила супруга Анастасија, кажу, да је |
| идиш, не бих то никада могао бити.{S}Па кад то не могу, а видим шта други раде, не могу ни ја б |
| /p> <p>Чак и Јован умуче.</p> <p>А Јеша кад немаде с ким да политизира, и сам паре, да је најпа |
| јуност или младеж, па добро било.{S} Од кад дође та омладина, не знаш, каква је вера.</p> <p>– |
| рчета! – нашали се писар. – Били?{S} Од кад се ја окљувам, па...</p> <p>– За тебе би штета било |
| <p>Јелена једва промуцава: </p> <p>– Од кад вас чекам.</p> <p>– Душо, зар још „ви?</p> <p>Јелен |
| ици младића још на по пута.</p> <p>– Од кад ми овде ходамо а вас нема!</p> <p>Јован, Бранко и у |
| Шта је?{S} Шта је, за бога?</p> <p>– Од кад ја вребам арамију!{S} И једва ми се подеси згодна п |
| рена вера у поштење с болом врисне: „Од кад те, мајко, нисам видео, ја јоште добра нисам видео! |
| ра“ кад рекла, како пере судове, шта је кад полупала, и тако даље.{S} Почела је од ономад, а, д |
| у, о врту, о живини и тако што, чему је кад време.{S} Али госпођа Јелисавете нема од неко доба, |
| исиуму</title>"...{S} Тек ако ће јој се кад тад поткрасти из груди уздах, а нит зна за што, нит |
| жаром“, па не даде два пут рећи.{S} Те кад отпратише кући и „чичу“, начеоника, нађоше, да је с |
| смрт?{S} Шта ће „након нас останути“, и кад нам се „тело тек под земљицу вргне“, а некмо ли да |
| и.{S} Нова се омладина организује.{S} И кад се појави, појавиће се од мах организована.{S} То н |
| у Карловце.{S} Јутрос је поранио.{S} И кад је видео жагор и необичан живот по Карловачким улиц |
| ба, па је спавала као мало дете.{S} Али кад се пробудила, па се сетила синоћњег разговора свог |
| одећи се за учитељевом виолином.{S} Али кад бележниковица закрешта, не мога да одушевљено не пр |
| чке и Баната у виноградарску радњу, или кад се у октобру искупљају ода свију страна ђаци, – кад |
| вачким улицама, које несу тако живе, ни кад с пролећа или у јесен нагрну раденици из целе Бачке |
| епосредно обрати на Бранка:– Јеси ли ти кад о томе помишљао?</p> <p>– Моја будућност биће ми са |
| , прави више буке него Дунав.{S} Па тек кад полети бујицом!{S} Е, па видиш, омладина ти је као |
| ка глава даде видити.{S} Па јави се тек кад год мајсторици, да се знате.{S} Кажи јој, нека отво |
| у боцама.{S} Господа га иначе пију тек кад оду у Руму, у Ириг, у Митровицу, или и даље куд у в |
| мислите.{S} Разговарајте, штогод, барем кад сте са мном.{S} Ја умем разговарати, ако не уме Дар |
| почне још у ђачким скамијама, па таман кад је „дорастао до копља и до коња“, он забоде копље у |
| И ја бих рекао, – дода бележник. – Него кад велиш, да је сам Варнава у манастиру, како би било |
| варате, кад се састанете?</p> <p>– Како кад.</p> <p>– Водите туђу бригу.</p> <p>– То раде беспо |
| е из среза и суда којима се и тако мало кад који Брајковчанин обрадује, баш кад дођу, иначе из |
| .</p> <p>– Па, он највише ћути.{S} Само кад се препире о чему с чиком, онда видим, да уме и виш |
| Браца баш сад устао.</p> <p>– Е, добро кад је устао.{S} Да му бар кажем с Богом!</p> <p>– Ви о |
| је још нема.{S} Свако се то одмори, бар кад недеља дође, а мени ти се не зна ни благдан и свагд |
| b n="86" /> <p>Приметиће Јован **Бранку кад већ беху на путу кроз шуму манастирску. ~</p> <p>– |
| ало кад који Брајковчанин обрадује, баш кад дођу, иначе из бољег света слабо ко усрећи Брајкова |
| и мало међу свет.{S} И онако слабо имаш кад посла са себи равнима... </p> <p>Вараш се, мој Бран |
| <p>Како се обрадовао тој књизи!{S} Још кад је ишао у прве гимназијске разреде, мати би, кад св |
| Јеша воли да „политизира“, особито још кад наиђе на паметна човека. </p> <p>За што?{S} Мој гос |
| S} То је име добила отуд, што је писар (кад се први пут опио у њој, а то је било прво вече, как |
| ћају кући и певају: </p> <quote> <p>„<l>Кад је Бранко умир’о</l></p> <l>Србадију заклињ’о:</l> |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад је Даринка то вече села у одар, да легне поред Зорк |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад је Јован дошао кући, пође и Ната и Катица, да спава |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад се Јелена вратила од Даринке кући, дочекала је мати |
| м Стазом, његовом Анастасијом...</p> <p>Кад би отишао овда онда послом у Карловце, или би поход |
| а је пао у њу гром с ведра неба.</p> <p>Кад се Јован вратио, отпративши свога друга до првога м |
| ођа Ката, тек што познаде госте.</p> <p>Кад је дошла к себи, сети се, да притрчи гостинским кол |
| стали толико, – одговори Бранко.</p> <p>Кад приступио девојкама, лице му се зажари.{S} Погледа |
| што у Брајковцу кажу, „избаци“:</p> <p>Кад је тај Дарвин измислио, и да је човек постао од мај |
| ођа Ната, гладећи свог мацана: </p> <p>„Кад ми одемо у планину, на ком ћемо оставити нашег Марк |
| н разлога имала, да наведе против тога, када је госпођа Ната била најпре код ње, а противних ра |
| призвао к себи!{S} Призвао га тек сада, када је, тако рећи, већ на прагу, да буде свој човек, а |
| своје увређено љубоморно срце.{S} Онда, када је она мислила, да је се он више и не сећа, он се |
| е: „Отишао је!“ А ова, бог ме, ни онда, када би Јелена то и споменула, не би смела запитати: „З |
| <p>Па и госпођа Ната и госпођа Рашићка, када су једна другој правиле „физите“ несу могле а да с |
| довикнути: „Нови Саде у заман ти хвала, када теби Карловци су глава!“</p> <p>Треба ли ређати св |
| </p> <p>Ох Боже! – заплакала се Јелена, када је чула, како хладнокрвно затвара учитељ за собом |
| , од неко доба, тајному мишљењу, доста, када што покреће Брајковачки учитељ.</p> <p>Посркале су |
| се иде у Карловце.</p> <p>Сачувај Боже, када би Милан опет сада помислио, да је она, Јелена, на |
| а му данас не пада на умни да се смеје, када благајник поче урлати разне гласове, поводећи се з |
| пођа Рашићка нашла за добро, да извије, када је дошла, да врати „физиту“ Славнићки, ако је опет |
| своју сеју, како су се обадве препале, када су из ненада ту натрчале на Бранка.</p> <p>Јух, ка |
| ода,... </p> <p>Па када и тога нестане, када утрну спомени и на то, остаће нешто, због чега ће |
| лачи, па мисли, узео би ко за наметање, када би чешће одлазио мећу нове познанике.</p> <p> Књиг |
| е матери још пре једнога сахата и јаче, када га је по једном дечку звала нешто у дућан, јер чек |
| шом и телом лептир, – рекла му је мати, када га испраћала у туђ свет, у даљину, да у највишим ш |
| ом хоће само да оживи свечаним начином, када се тим најбезазленији осећај народни исмева, то је |
| one unit="subSection" /> <p>Освану дан, када је ваљало отпочети и Брајковачкој омладини, да се |
| м.</p> <p>Како се обрадовао био Бранко, када је пре недељу дана у Бечу на једаред добио од свог |
| шта.</p> <p>– Ни да он, баш у овај пар, када ми о њему говоримо, виси на прозору попине Јелене? |
| } Оно јесте, да му не би било први пут, када би се сада састао с госпођом Катом и с госпођицом |
| >Деца расла две године напоредо у добу, када душа највећма пријања; па готово прирасле једна за |
| и још већ мада јој обрати пажњу на њу, када дође...</p> <p>Пење се Бранко на степенице у сабор |
| к темељ српској књижевности у исти мах, када је Милош на другом крају српства, а у суседству из |
| , нежних љубавника и био први певач.{S} Када је на уметничком мору, вели он, лађа богиње Талије |
| обру искупљају ода свију страна ђаци, – када је то видео, још већи немир уђе у њега.{S} Хтео би |
| мену ниједна ни беле.</p> <p>Само Зорка када дођоше до онога џбуна иза врта, где се оно први пу |
| .. сад ћу ја одмах...</p> <p>Неје имала када ни да доврши, што је у радости хтела рећи, већ нај |
| сабори, Банство, војвода,... </p> <p>Па када и тога нестане, када утрну спомени и на то, остаће |
| е, доста да спомене и мртвих и живих, и када се збије у самоћу, а камо не ће, кад их овако више |
| кој свачијим костима под земљом!{S} Али када се тим пљује на свету успомену, коју народ с најве |
| заплака. – ни песма начеоникова.{S} Тек када га начеоник гурну на оно: „Устај, Србине!“ – трже |
| , бар не озбиљно; ако га се, може бити, кадгод случајно и сетио био!</p> <p>Мора бити кадгод не |
| и вечерас да чита.{S} Али, као обично, кадгод је, било телесно било душевно, уморан, вечерас т |
| ако и сви у селу, и старији и млађи.{S} Кадгод је у Игњатовој кући било каква већа посла, било |
| , како је тај умео ринтати и радити.{S} Кадгод бејах код куће, водио би ме собом на сваки посао |
| о очемерио вечерас, па је мрзовољан.{S} Кадгод пије младо пиво, а њему се нешто стужи.{S} Онда |
| егове најмилије мисли.{S} Тек ако ће га кадгод завести мисао за којом новином у пчеларству и во |
| ем свету...{S} Хм!{S} Мора бити од њега кадгод нешто!{S} Две јаке, до душе, за вратом не ће има |
| ишта; можда, али – тешко!</p> <p>Ако је кадгод каквих виших жељан имао, заситио се црвеним поја |
| никад не хтео оцу причати.{S} А што је кадгод научио <pb n="90" /> из разговора њена са братом |
| случајно и сетио био!</p> <p>Мора бити кадгод нешто од њега...{S} Допада ми се, што је при себ |
| ка неје поп Стеван помишљао, да ће бити кадгод и проводаџија, па, ето, под старост дотерао и до |
| чини будућега живота.{S} И нанесе ли им кадгод струја бродове на супротивне стране, па им се та |
| дневник.{S} Можда је мислио, да се и он кадгод баци у који српски пчеларски лист каквим дописом |
| чаности, какве до сада једва да је било кадгод у нас.</p> <p>– А, знате ли, ко је на то наговор |
| на политичких новина, што их је попа по кадгод од дуга времена, бог ме, и читао.{S} По канабету |
| ом.{S} Нуз то и зазираше од њега, да му кадгод не пребаци, па још, можда, пред госпођом Рашићко |
| {S} А што овај или онај овому или оному кадгод учини какву услугу, то је још увек она идеална н |
| има још времена.{S} А Даринка опет нема каде.{S} Него је ипак по неки пут исправи и опомене, гд |
| о што по то удам ма за кога.{S} Има она каде и чекати.{S} Али као велим, он је твој, па биће и |
| ици у Брајковцу.{S} Ако би се то уздање кадкод и уздрмало сувишним каквим захтевањем од стране |
| м бележник у Руми „код орла“. „У мало“, каже, „не угњави руски медвед талијанског мајмуна, да с |
| ранку и из Бранка.{S} А и покојни тата, каже, тако је све нешто спомињао и Бошњака и Србијанца |
| и Дубровчанина и ове и оне; па је увек, каже, говорио, да је то једно и треба да буде једно.</p |
| исам ни знала, да је то баш њен син.{S} Каже Стајић.{S} А мени и не пада на ум који Стајић.{S} |
| демо!- вели, па, – Хајдемо!.... идем, – каже, – да видим моју Кату.{S} Давно је – каже, – нисам |
| же, – да видим моју Кату.{S} Давно је – каже, – нисам видела, па сам је се зажелила.</p> <p>Она |
| друштва и пред њим био толико дрзак, да каже, како је „вечита штета за уметност, што госпођица |
| остива, вели бележниковици, а дошао, да каже: „Добројтро!“</p> <p>Бележниковица га задржала на |
| ема сумње, да је Ната сад и то хтела да каже и да би то рекла, да није ту – „дете“, Даринка, а |
| ку прилику:{S} Али и она не зна, шта да каже. </p> <p>Неколико обичних речи, и растадоше се... |
| тренутак озбиљан.{S} Но не зна, шта да каже.</p> <p>А Рашићка се, што би рекао Брајковачки пис |
| опа. </p> <p>– А Јелена не сме ништа да каже, већ саже главу, па стаде гутати, као да јој нешто |
| је њено, све је то слободно и, што она каже, „божије па наше“.</p> <p>– Па шта тебе гони, да, |
| неје могла, а да не ухвати прилику, па каже, како јој је мило, о, Бог зна, како, што је њена Ј |
| има пало опоре речи.{S} По Брајковцу се каже: „Куд госпођа Јеца оком, поп Стева скоком“</p> <p> |
| >Зорка треба да иде по девојку.{S} Мати каже, биће да је у колу, па нек је тамо потражи.{S} А З |
| њој тај свет може говорити.{S} Она, што каже и сама, ринта и ради у поп-Стевиној кући као црв.{ |
| , удеси за прост народ.{S} Хоће – да му каже, ко је био Бранко Радичевић, шта он вреди за наш н |
| да нагађа.{S} Па баш за то треба да му каже, како мати хоће, мати хоће а не она, да се иде у К |
| е.{S} Гледа у њега, а не зна, шта да му каже.</p> <p>– У Карловце</p> <p>– Да, к матери. </p> < |
| ац одговара, па не знаде, шта сад да му каже, већ окрену на друго:</p> <p>Хајд заједно до куће, |
| , ако ничега другога ради, то бар да му каже, шта мати жели, и да она то чини само по материној |
| тних гусала, тамо,... ох, тамо, да њему каже, како јој је сад одлануло, како ће „све још бити к |
| ају већ да помишљају и на зетове.{S} Ја кажем, Стефане родитељи...{S} Да Бог ме, ти си јој, рећ |
| ди, као годи ти и други и трећи.{S} Кад кажем, да бих био на селу учитељ народу, то стоји: јер |
| , – одговори онај. – Него искрено да ти кажем, волим, и што сам био ту.</p> <p>– Жао ми је, да |
| не знам оно.</p> <p>- Разуми ме, што ти кажем.{S} Ствар још није готова, – теши поп Стеван и њу |
| им, да се и састанем с тобом...· Да јој кажем, кад се вратимо из Карловаца са свечаности!</p> < |
| S} Треба сви да га учимо!{S} Ја то увек кажем, а то ћу и сам урадити: треба више учених људи да |
| ранко прсну у смех.</p> <p>– Ја то увек кажем: ви терате политику.{S} То је наперено против нас |
| p>– Е, добро кад је устао.{S} Да му бар кажем с Богом!</p> <p>– Ви одлазите?</p> <p>– Овај час. |
| ца и пребија по селима.{S} Ја то и опет кажем.{S} Оно јест да и у вароши може бити опет само уч |
| имо, да код матере одседнемо.{S} Ја баш кажем ујаку, да ћемо код ње одсести.{S} А Јелена се рад |
| } Не ћеш тек отићи горе, а да и нама не кажеш с Богом? </p> <p>Беше то за Бранка растанак, да ј |
| , – опет ће Ната Кати, – а ти мени и не кажеш, где су ти деца?</p> <p>– Јован је отишао у виног |
| адина све изумевате неке идеје.{S} Ама, кажи ми, молим те...{S} Е, знам, да Бог ме!{S} И то је |
| тек кад год мајсторици, да се знате.{S} Кажи јој, нека отвори почешће собе онако пред вече, кад |
| ера.</p> <p>– То ти је једно и исто.{S} Кажи младости јуност или омладина, младост је младост; |
| војче љупко, па му привуче себи руку. – Кажи ми штогод лепо, као што ти умеш.</p> <p>– Он је од |
| му умре његова мила супруга Анастасија, кажу, да је поп Стева говорио, како никад не ће ни наћи |
| м.{S} У последње време гонио је Игњата, кажу, да се да бирати чак у Загреб...{S} А игуман, док |
| ах, упрљао си образ свој.{S} Лептир је, кажу, нестално створење.{S} Али научи се од њега, да са |
| е таке жене.{S} Па се у жалости својој, кажу, био и заверио, да не ће никад довести у своју кућ |
| и учени архимандрит Јован Рајић, кому, кажу, петнаест пута нудише владичанску митру и он је пе |
| пали ветар и сунце преко поља, те да не кажу сељани. „Каква ми је то варошкиња?{S} Знаш, тамо ј |
| Не би ништа.{S} Засуци рукаве, па, што кажу, у се и...{S} И госпођа Ката одби толике општинске |
| а.{S} Има род рођени, па неје тако, што кажу, искрен кући, као што је баба Давина Јаковљевићима |
| у кућу, или што је и она као у опће што кажу за женскиње, у конзаквенцијама својих премиса увек |
| тчињенога, било да тек, што у Брајковцу кажу, „избаци“:</p> <p>Кад је тај Дарвин измислио, и да |
| е све бојим, удариће га какав напит.{S} Казала сам му, до душе, и сама, да потражи Мацу, па да |
| и. </p> <p>– Јесте ли чули, шта сам вам казала?{S} Ја нисам за вас „госпођица“ Јелена, – понови |
| вас, немојте смести с ума, што сам вам казала.</p> <p>– Не водите бриге! – удари и Криста и сл |
| од, можда би пришио био и златну јаку“, казало се у неком листу, оглашујући његову смрт изненад |
| жалосни ти стихови, како су непоетично казане ту мисли; само му мило, што види, да народ зна з |
| вних пустоловина по Темеринском друму и Казанџијској улици, па се човек „дочепао лепа друштва“, |
| ћам у себи за то воље, па мир!</p> <p>– Казао сам ти, што ја о томе мислим.{S} Испит, понда рад |
| номије, то не било је; па казао: да, па казао: не.{S} Само чино, само по чину!{S} Па паки и пак |
| ; то било автономије, то не било је; па казао: да, па казао: не.{S} Само чино, само по чину!{S} |
| ковца.{S} Него добро, те то неје никоме казао, јер би морао јавно и повући реч на траг.{S} А по |
| ка.</p> <p>Та „дивна идеја“, као што би казао Јеша Дабижић, пала је прво у памет Јовану Јаковље |
| ве слике, па мисли, ала је научно нешто казао.{S} Нико не одговори ништа..</p> <p>Данас је ту и |
| ш само пре, него што пођеш, како, ћу ти казати, да поздравиш Кристу, нека што чешће посети кућу |
| ети своју сестру, мислиш, да сме то њој казати?{S} Боже сачувај!..{S} Сад се попа нешто кошка и |
| тегли на канабету.{S} Остави неки тумач казненога поступка, што га читао, на страну, па погледа |
| врху, од којих свака носи други број и казује место, где треба да се окупе чланови ове или оне |
| остом скакавицом или резом.{S} Ја се не кајем, неје ме ни близу памети, да се кајем, или да се |
| е кајем, неје ме ни близу памети, да се кајем, или да се тужим на Беч.{S} Али ипак ме срце вуче |
| се немо гушио овчијим сиром поливеним с кајмаком, на који му се сад тек и већи апетит отворио, |
| а јој необично замириса.</p> <p>– Мама, какав је ово цвет?</p> <p>– Мајчина душица, рано.</p> < |
| рви мах, јер је Немац већ дошао онакав, какав Србин постане тек, кад се од њега поучи.{S} Ал ко |
| ни несу тако рђави, као што се чини!{S} Какав си ти, онаки ти се чини цео свет...{S} Сиромах по |
| кроз коло, па се све бојим, удариће га какав напит.{S} Казала сам му, до душе, и сама, да потр |
| /> на земљу као стрела, те ухвати можда какав плен, што га вреба...{S} Преко пута претрчи тркун |
| уда изгледа.{S} Ако случајно прође туда какав гимназијалац, па је поздрави, стискивајућ књиге с |
| ти човек“, па „какав си ти то ујак“, па какав ти је то, сестрић“...{S} Дошао гладан, да се исхр |
| би се од мене могао истесати, ако и не какав практичан ма и мали Лоренцо Штајн или Некер, а он |
| е знаш, где ти је муж; а Бог зна, кад и какав ти може од куд искрснути на једаред из ненада.{S} |
| купи за новчић свирајку од шећера, или какав цигару за два новчића, да недељом бар господски п |
| у стану и ишла у „лер“; како је не знам какав рачун направила, што је позајмљивала детету, кад |
| р, а оно ипак бар ваљан економ пре него какав префриган параграфлија. </p> <p>– Падају л ти те |
| ловио гдегод зека, или лис, или јазавац какав, можда би и жртвовали за њихову љубав какво тане. |
| огаја, неколико прекора и пребацивања. „Какав си ти човек“, па „какав си ти то ујак“, па какав |
| и пребацивања. „Какав си ти човек“, па „какав си ти то ујак“, па какав ти је то, сестрић“...{S} |
| Имала сам прилике две године, да видим, каква је.{S} Отворена ми се свиди.{S} Шта нас је пута н |
| >Размахнуо се поп Стеван, па заборавио, каква му је задаћа задата за вечерас.{S} Вук длаку мења |
| о.{S} Од кад дође та омладина, не знаш, каква је вера.</p> <p>– То ти је једно и исто.{S} Кажи |
| !{S} Треба вама Стратимировић и Бах.{S} Каква слободна штампа?{S} Грдити своје старешине, исмев |
| . па да јој се момак веша на прозор?{S} Каква је она мати, кад то гледи својим очима?{S} Зар не |
| у гунгули одвојише од осталих.</p> <p>– Каква ујна?</p> <p>– Па госпођа Рашићка.</p> <p>– Збиља |
| Нигде на лицу трага сумора, нигде знака каква немирна санка.{S} Ако снива, снива за цело о свој |
| озором пиљио као маче у жижак, да ли ће каква вилинска рука отворити капак на прозору, на оном |
| пред девојкама или у крчми..{S} Прође и каква друга Катина из детињства, прија-ова или сека-она |
| х земних остатака, па је не занимаше ни каква велика беседа у вароши, радовала се Даринка као м |
| е.{S} Не ће се, ваљда, показати не знам каква.</p> <p>Јелена претрну. </p> <p>Учитељ се на њу т |
| ађи.{S} Кадгод је у Игњатовој кући било каква већа посла, било да му дођу гости, било да се кољ |
| унце преко поља, те да не кажу сељани. „Каква ми је то варошкиња?{S} Знаш, тамо је Јелена...{S} |
| преко тезге, како је појурио, да види, какве су то даме, што им се шлајери тако лепршају за њи |
| ведоком једне опште народне свечаности, какве до сада једва да је било кадгод у нас.</p> <p>– А |
| азуме њих.{S} Ужасна аномалија код нас, какве, ваљда, нигде више у свету нема.{S} Наша интелиге |
| се он још једнако срди на њу.</p> <p>А какве ужасне муке трпљаше у тај мах бедни њен Милан!{S} |
| виолину, те до неко доба изводио из ње какве мелодије.</p> <p>Јелена би се занела за њима, те |
| ли ту бити дисциплине? </p> <p>– Још те какве!{S} Сви знамо, шта нам ваља чинити и како се влад |
| вај чека, да му се јави, има ли тај дан какве дужности, то јест, да ли је та донела дете те и т |
| , што јој највећма годе онако и онакве, какви јој ваљда брује и у души... </p> <p>Пред цветном |
| после тога с братом мрази?!{S} Ко зна, каквим је блатом каљала име његово и његове матере, да |
| ла, па чистим српским народним језиком, каквим нико још пре њега, а попут једре и здраве народн |
| се то уздање кадкод и уздрмало сувишним каквим захтевањем од стране његових претпостављених у о |
| адгод баци у који српски пчеларски лист каквим дописом из својега уљишта; можда, али – тешко!</ |
| ожда, али – тешко!</p> <p>Ако је кадгод каквих виших жељан имао, заситио се црвеним појасом, ко |
| ту још много више кућевна васпитања.{S} Какво је то васпитање, кад мати сама, тако рећи, довлач |
| Он зна само за матер своју и више ни за какво добро. </p> <p>– Да, и опет велим, – узе опет Јов |
| абица и кума, ако би се десило тог дана какво крштење, знају, кад им треба донети дете, да га п |
| в, можда би и жртвовали за њихову љубав какво тане.{S} А овако избацили неколико метака у лист |
| нутра!“</p> <p>– Да приредимо и ми овде какво село у ту цел!{S} Предложи учитељ.{S} Стајић скоч |
| е, с киме речи да проговори, да не дође какво дете, те не купи за новчић свирајку од шећера, ил |
| о у улози каквог Дона Цезара од Базана, каквог шпањолског гранда у сред Севиље, па завија по св |
| . </p> <p>Али писар се замислио у улози каквог Дона Цезара од Базана, каквог шпањолског гранда |
| наче јако упада у очи празноћа и неред, каквога воле млади нежењени. </p> <p>Мушкарци понудише |
| јулија 1883., приредивши му светковину, каквом знађаше у најсветлијим данима своје прошлости уд |
| и и грлице јатомице залепећу крилима за каквом савуљагом, па се витлају око ње, а она их завара |
| опотом и зврком од кола.{S} Застане над каквом рупом, учлови се, као бојаги, код своје је, па ј |
| него јој тек уз пут сврће као познанику каквом.</p> <p>И срце му гракну од неке милине, кад пом |
| неје имао повода, да се загрева љубављу каквом према њему.{S} Поп Стеван, опет, ако се и привол |
| не разабирају, је ли им син способан за какву душевну акцију.</p> <p>– Цео свет иде за тим, да |
| два пут.{S} Тамо мора бити сад као пред какву буну.</p> <p>– А с ким ћемо ми у недељу?{S} Уплет |
| ј или онај овому или оному кадгод учини какву услугу, то је још увек она идеална несебична млад |
| му се, на архијерејској служби придику какву исплести; а неје ни у Брајковцу, од како је дошао |
| ерити, како је испала на прилику берба, како пазар, колико је шљива за ракију натресла, и тако |
| слу.</p> <p>А Бечлија Јован га уверава, како је то хец. „<foreign xml:lang="de">Freund</foreign |
| питомији према њој, ако и не примећава, како је то необично брзо дошло.</p> <p>Док је учитељ до |
| места!</p> <p>Млади трговац се окљува, како би и он прешао у разговор с Бранком и Даринком, да |
| {S} Сећам се добро покојнога оца свога, како је тај умео ринтати и радити.{S} Кадгод бејах код |
| пропустити.</p> <p>Писар мотри свакога, како пева, као човек, који хоће све да разумева; па је |
| тило по прилично већ иње; гладни гледа, како куља дим на врата.{S} Око сенице, чује, зуји и бру |
| и стекли ни колајнице зеленога Нимрода, како се слабо трзали и утргли око лова.{S} Да им се уз |
| сматра све око себе.</p> <p>Мала Зорка, како стала у један угао, као да се закопала.{S} Само да |
| е дуго тако потрајало, па и заборавила, како јој немило било, што су пошли из вароши пре беседе |
| е, шта јој је „та девојчура“ кад рекла, како пере судове, шта је кад полупала, и тако даље.{S} |
| е! – заплакала се Јелена, када је чула, како хладнокрвно затвара учитељ за собом врата на школс |
| и Брајковачкој омладини, да се спрема, како ће у свом скромном селу прославити спомен великога |
| акуће поред њих.{S} Па слуша као жедна, како њих две приповедају о школи, о игрању, о беседама, |
| што је госпођа– Натина.{S} Па, Бог зна, како јој је, мило што је у Даринци стекла тако ваљану, |
| па каже, како јој је мило, о, Бог зна, како, што је њена Јелена тако сретна била, па била у ст |
| тако искрену другарицу,... о, Бог зна, како јој је мило!</p> <p>Наравно, да и госпођа Ната, а |
| озбиљан,... „фини младић“...{S} Не зна, како ће пред поп-Стевом и својом кћерком да га се нахва |
| Признати се мора: ево дванаест година, како се њих двоје састало, па никад неје међу њима пало |
| до душе, мисли, ту је брат, Јован, па, како он хоће.{S} Не ће се, ваљда, показати не знам какв |
| код мене.{S} Фини младић!</p> <p>– Па, како се то ујак сад продобрио?</p> <p>– Шта мислиш?{S} |
| атериној жељи. </p> <p>Од онога вечера, како је оно учитељ отишао онако нагло и срдит с њена пр |
| >Госпођа Ката да пукне у себи од смеха, како се премудра Рашићка преварила у рачуну.{S} А треба |
| S} Хоће да се све то танко зна и прича, како је, на прилику, госпођа Рашићка обрлатила поп-Стев |
| учи; а дела њихова биће вазда на углед, како ваља љубити свој род и своју веру.</p> <p>Него Бра |
| времена!{S} Куд вам се жури? </p> <p>Е, како ти само!{S} А не знаш, да нема још много до недеље |
| година до сад не запита ни самога себе, како је том дечку?{S} Па за чију љубави сада“.{S} Кукав |
| бригеша.{S} Чисто не да гледати у себе, како је сјајан.{S} Округао као похођанска погача, нарас |
| и тржа мало се неје сломио преко тезге, како је појурио, да види, какве су то даме, што им се ш |
| а и пред њим био толико дрзак, да каже, како је „вечита штета за уметност, што госпођица Јелена |
| могла, а да не ухвати прилику, па каже, како јој је мило, о, Бог зна, како, што је њена Јелена |
| гађа.{S} Па баш за то треба да му каже, како мати хоће, мати хоће а не она, да се иде у Карловц |
| усала, тамо,... ох, тамо, да њему каже, како јој је сад одлануло, како ће „све још бити као што |
| пада њему ни на ум, да примети, то је, како од неко доба не може ни о чему да мисли, а да у је |
| розором; али, рекао би, још већма чује, како јој јако и нагло бије рођено срце.{S} Но ипак осет |
| Само види, како учитељ одмиче, и чује, како оштро корача... </p> <p>Иза рогља се помоли неколи |
| лада.{S} Једва што се овда онда зачује, како крикне од врућине орао на какову бресту у крај дру |
| п-Стеве, и код матере, госпође Рашићке, како би јој допустили, да и она пева на Брајковачком се |
| ајчина душица, рано.</p> <p>– Гле, гле, како лепо мирише!{S}Јух, ала лепо мирише!{S} Па зашто с |
| оспођа Јеца све овако одскаче од земље, како се једи.{S} Јуф, јуф, свиснуће.{S} Хоће, да! – вел |
| а.{S} То јој је најмилије за све време, како устане, па док не легне.{S} Овим часима радује се |
| ши пива, његова најмилија тема, о томе, како и за што наш народ пропада; Јеша воли да „политизи |
| де.{S} Како је чуо још синоћ од Јелене, како су тамо гошће дошле, као да осети, да су му сад у |
| еје могла да пропусти, а да не спомене, како неки виче на њу, да је божем она отуђила поп-Стеву |
| оштен човек треба најпре да се побрине, како ће издржавати породицу своју.</p> <p>– Не мислиш, |
| оштен човек треба најпре да се побрине, како ће издржавати своју породицу.“ И толико се занео, |
| и дан рекао, сећаш ли <pb n="87" /> се, како отровне мијазме почињу да трују наш политички вазд |
| .{S} И сад, ето, седе и разговарају се, како ће што боље да удесе село, што га спремају.</p> <p |
| пут опио у њој, а то је било прво вече, како се скрасио у Брајковцу) декламовао ону познату пес |
| прстићем.{S} Бранка прође нешто скроз, како му се допаде у тај мах девојче.</p> <p>– Што ћутит |
| Брајковца у Карловце.{S} Замишља себи, како ће на том путу угледати из далека читав караван ко |
| ека реверенда, – ваљда, прва поп-Стеви, како се запопио; стара свештеничка капа, коју је попа н |
| згодну прилику, те доказала поп-Стеви, како не треба да вређа Александра због његових омладинс |
| зима на ум, како су жалосни ти стихови, како су непоетично казане ту мисли; само му мило, што в |
| никакве дисциплине, нема странке: ради, како ко хоће, а живи још од свог старог народњачког сал |
| ј тишини.{S} Нема одзива.{S} Само види, како учитељ одмиче, и чује, како оштро корача... </p> < |
| нико не осврће ни главе!{S} Он се чуди, како да то више власти не забране.{S} А као да се тврдо |
| /p> <p>Јован баш пије каву, па се тужи, како ну не прија.{S} Да му је хладан батак с киселим кр |
| {S} И сад језа цело хтела да се потужи, како Криста скоро свако боговетно вече изађе пред кућу, |
| лађи сан.</p> <p> А по Брајковцу Бруји, како су господа ноћас правила „бал“ по селу.</p> <pb n= |
| неје могла Јелена, а да се не похвали, како јој ипак мио Брајковац, јер је до пре млади учитељ |
| а. – Нисмо се честито ни поразговарали, како си ту.</p> <p>То је истина.{S} А ко је томе крив?{ |
| ар и други певачи већ су се договорили, како ће после певања на пиво „Код разбијене канте“.{S} |
| му гракну од неке милине, кад помисли, како ће му се добра душа опет обрадовати, кад јој сутра |
| е собом на сваки посао и говорио би ми, како се шта ради.{S} Па сад се дивим мојој матери.{S} В |
| уз њих... унели се, па доказују Јелени, како митроносни песник омладине свога доба, Лукијан Муш |
| свети водицу, или да у берби стражари, како беру берачице.{S} Ту је мала тестера за навртање и |
| – говори Јован Бранку, – зуцнуо матери, како би било, да останем код куће, па да прихватим екон |
| у у плач.</p> <p>– Мати ми увек говори, како треба да сам пријатна с њим и искрена.{S} Ја и не |
| тео све признати, морао би приповедати, како је наслоњен на ону багрему пред њеним прозором пиљ |
| е сто ђавола вире!“</p> <p>– Јух, мати, како можеш тако што рећи, – примети Јелена с негодовање |
| латке према њој; па јој дале омирисати, како се и њих не тиче, шта свет говори; оне живе, дакак |
| е поли румен до иза ушију, кад примети, како се сви окренули њози.</p> <p>Бележниковичину оку н |
| евић и опет не пропусти, да не примети, како би му врло жао било, да Јелена не запева с њима, ј |
| ко је и Даринка узрујана, ипак примети, како је Јелена бледа па уздрхтала.</p> <p>– Шта је теби |
| > </quote> <p>Стајић застаде.{S} Осети, како га нешто чисто скроз прође, па му пројури кроз сву |
| мога одолети његову погледу.{S} Осети, како јој у очи сухну неки плам; а на зеници јој затрепт |
| епта очима. </p> <p>Бранко и сам осети, како је оштро то рекао, па не ће ни да му погледи у очи |
| ости те оде с Јованом.{S} Од мах осети, како јој се учини Брајковац нешто празан.{S} Сви су, до |
| еван и њу и себе. – Све ће то још бити, како треба да буде.{S} Нисам тек могао момку одмах с не |
| е ми на питања моја тек овлаш поверити, како је испала на прилику берба, како пазар, колико је |
| да не би сестрић његов могао приметити, како се он спремао кому на дочек, да му се „омладинац“ |
| свршили, који једва да умемо и слутити, како се води туђа брига, једва да и назиремо, шта је то |
| сву снагу своје речитости, доказујући, како је она способна, да усрећи човека, да буде вредна |
| рици.{S} А још од зимус говори Даринци, како морају, Бог да, на лето ићи теци у</p> <p>Брајкова |
| ех.{S} Чак и бележник мало се не угуши, како се засмејао.</p> <p>– Слатки уја, добри поп Стева, |
| Она, да Бог ме, не може никуд.{S} Знам, како је.{S} Не да се кућа оставити ма на ким.{S}Ту је ж |
| е заживело; хватао би се крај с крајем, како се отац побринуо за своју породицу, а како би овак |
| ако се знам, па хвала Богу!{S} А видим, како пролазе ти, који вичу:{S} Слобода,... народно прав |
| еће моју руку на своје груди, да видим, како јој страшно лупа срце.{S} А срце јој лупа, Боже, л |
| млада пријатеља највише светују о том, како да се и Брајковац и Брајковчани покажу том прилико |
| ша ту народну песму.{S} Не узима на ум, како су жалосни ти стихови, како су непоетично казане т |
| у њена масла.{S} А момак ваљани вредан, како само може бити.{S} Рекла бих, не мирише више ни уч |
| Карловце и нашао стан за Тинку згодан, како ће моћи и по неколико ђака држати на стану.{S} А Т |
| о је попа Стева био задовољан и сретан, како му сестра привређује, толико је уздисао и био неср |
| на своју судбину, како је он несрећан, како га нико не воли на свету, како га је изневерила, а |
| удесио јавна предавања, па им поповао, како ради немачки или енглески сељак или овај или онај |
| а сврне к свом другу.{S} Сам неје знао, како да се с њом опрости.{S} Осећа, да не би могао бити |
| ки смо ти ми свуда. , баш сам радознао, како ће и то у Карловцима испасти.{S} Чисто не могу да |
| састао с Јованом и учитељем, те видео, како, <pb n="44" /> особито овај последњи одушевљено ра |
| за Јелку, шта је све поп Стева говорио, како се ломио, шта је Бранко одговорио, како је у очи и |
| стасија, кажу, да је поп Стева говорио, како никад не ће ни наћи више таке жене.{S} Па се у жал |
| како се ломио, шта је Бранко одговорио, како је у очи исмејао и ујака и Рашићку, и. т. д. </p> |
| сам господар у кући, па ће бити онако, како ја хоћу.{S} Да, ја сам господар у општини, па... ( |
| да њему каже, како јој је сад одлануло, како ће „све још бити као што треба“.{S} Но или што јој |
| ни заспати после тога!{S} Да зна само, како јој је синоћно певање његово прионило за душу!</p> |
| , где се радост и слутња слива у једно, како још никад неје осетила била; али тако пријатно, та |
| и.“</p> <p>Од то доба пази писар добро, како ће изводити своје теорије и стављати ипотезе. </p> |
| расположен био. – Три године је скоро, како несам био у нашим крајевима, непрестано сам се теп |
| .{S} А време му је, да помишља и на то, како би добро било, да доведе домаћицу у своју кућу.{S} |
| дим и ринтам у овој кући...{S} Па, ето, како ми се мука моја награђује.{S} Коме за љубав; Могла |
| обе, хоће да и Брајковац изађе на глас, како не треба.{S} Памтиш, како се то некад живило.{S} Б |
| м, па гледи већ по толики и толики пут, како је воћка понела.{S} На њено питање, лагано окрену |
| ме је.{S} Није лепо, што ме толико већ, како смо заједно, ниси водио к њој.</p> <p>Поп-Стевина |
| , брује му и зује у глави још од синоћ, како му је „његова“ напунила некаквим разговором, па ју |
| м, не мога, а да не подсети своју сеју, како су се обадве препале, када су из ненада ту натрчал |
| дборници лете на све стране и наређују, како ће се програм што свечаније извести.{S} Од паропло |
| да неје могла, а да не ошине и Даринку, како је ћуталица, али подла и подмукла. „Испод мире сто |
| дошла к себи.{S} Већ се говори по селу, како жали, што је дотле дошло.{S} Та она, бојаги, није |
| ојој постељи, па гунђа и прети учитељу, како ће га то скупо стати, што му квари сан.</p> <p>А г |
| сунце Даринци сину, кад угледа Јелену, како жури њој.{S} Дакле, већ је ту време, да се иде на |
| грке сузе, раптајући на своју судбину, како је он несрећан, како га нико не воли на свету, как |
| д велиш, да је сам Варнава у манастиру, како би било да пред вече банемо тамо?</p> <p>Како се д |
| <p>И сад узеде да оговара госпођу Нату, како се дала наплатити од поп-Стеве, кад је њена Јелена |
| вредно, да и себице увери госпођу Нату, како је поуздана.</p> <p>А та слатка госпођа Натина јес |
| есрећан, како га нико не воли на свету, како га је изневерила, ах! – и она... она, за коју би.. |
| вратио у село, брујало је по Брајковцу, како је госпођа Јеца довела била поп-Стевина сестрића у |
| доле, те и они удесили збор.</p> <p>Ох, како је дивно, слушајући их бар по издаље, пристао тај |
| нада ту натрчале на Бранка.</p> <p>Јух, како сам се ја онда поплашила! – вели Зорчица. – А Дари |
| Да Бог ме, ти си јој, рећи, као и отац, како си је примио од мене место њена оца.{S} Ја не могу |
| .{S} Доћи ћеш само пре, него што пођеш, како, ћу ти казати, да поздравиш Кристу, нека што чешће |
| ... не разумеш ме...{S} Нећеш да чујеш, како ја судим...{S} Знаш, ја...{S} Најбоље ће бити, да |
| ље и према томе и опрему.{S} Кад видиш, како народ лако прима моду, немој мислити, да би он то |
| аглио у уској сеници свој да баш видиш, како куља плав дим на врата. </p> <p>Намештај у тој соб |
| зађе на глас, како не треба.{S} Памтиш, како се то некад живило.{S} Боже, да устану стари, па д |
| ге и историју Срба, Бугара и Хрвата,... како та два књижевна великана старије наше књижевности |
| у вароши код ње у стану и ишла у „лер“; како је не знам какав рачун направила, што је позајмљив |
| ?{S} Зар идеш?{S} Па тако из ненада!{S} Како ћеш?</p> <p>– Пешке.</p> <p>– Баш добро.{S} Отпрат |
| прилику, запита.</p> <p>– Помоз Бог!{S} Како си, сека Като?</p> <p>– Хвала Богу!{S} Како ти?</p |
| тка у један глас.</p> <p>– Гле мене!{S} Како бих смела?– дода још ова друга, што нађе за вредно |
| те нам га пазити.“</p> <p>„Гле мене!{S} Како не бих јако!“ на то би мајсторица... </p> <milesto |
| си, сека Като?</p> <p>– Хвала Богу!{S} Како ти?</p> <p>– Да рекнем, здрава сам до божје воље.{ |
| купујемо и растурујемо књиге, да...{S} Како ко проговори, зине на учитеља и свештеника.{S} Гос |
| них очију, весела безбрижна изгледа.{S} Како је Бранко неје приметио ни осетио, све док се није |
| се непрестано опет бавили о књигама.{S} Како сте дошли, чика... ваш ујак а и мати не могу доста |
| га јутрос нешто одговори, те не оде.{S} Како је чуо још синоћ од Јелене, како су тамо гошће дош |
| ила, кад је дошла у братовљеву кућу.{S} Како се и не би, јадница, осетила сретном, кад се напат |
| Јелена с негодовањем.</p> <p>– Шта?{S} Како могу рећи?{S} А заборавила си... </p> <p>Јелена се |
| разговарате, кад се састанете?</p> <p>– Како кад.</p> <p>– Водите туђу бригу.</p> <p>– То раде |
| ..{S} Има места је ли, Катице?</p> <p>– Како не би било?{S} Гле секе! – одвикује она из кухиње. |
| о се отац побринуо за своју породицу, а како би овака два самохрана женска грла, мати и кћи, го |
| прављало, кад деца несу ту.{S} Деца, да како, не морају свашта чути...</p> <p>Сви су мислили, с |
| нема оца!“ – И опет несу пропустиле, да како, ни Ката ни Ната, да пусте <pb n="25" /> коју сузу |
| н себи изабрао, не пријања, баш Бог зна како, маџун и скоруп!...{S} Па... најпосле, шта су стек |
| пустити зета у кућу, као и њен отац, па како Бог да.{S} Тек док је ње живе, не пушта узда из ру |
| лије, – глумци, апостоли народни!{S} Па како <pb n="74" /> стојимо у томе?{S} Жалосно!{S} Да се |
| рата!{S} Сад се нешто продобрила.{S} Па како је дошао Тинкин син, и још пре него што ће доћи, н |
| ред Даринке. </p> <pb n="47" /> <p>– Па како вам ми знамо помоћи? – пита Даринка, па искрено ок |
| ао што је баба Давина Јаковљевићима, од како је...</p> <p>Па и госпоштина се Брајковачка узбуни |
| ори, што је само једаред био код ње, од како је дошао од горе.{S} Он се опет извињава, да још н |
| е.</p> <p>– Понда?</p> <p>– Ја тако, од како се знам, па хвала Богу!{S} А видим, како пролазе т |
| ити, да ја завирим у њену економију, од како је пало слеме на њено теме.{S} Једва ће ми на пита |
| е уза њ, а само што је завирио у њу, од како се повукао у попин врт.</p> <p>– Стојим на располо |
| кву исплести; а неје ни у Брајковцу, од како је дошао ту за свећеника.</p> <p>Бранку дуго време |
| година?!{S} Учим ја то и говорим.{S} Од како је Брајковца и *Брајковчана, нису имали таке школе |
| ле, шта је то Српство и родољубље, а од како се зна, исповеда се <pb n="62" /> за члана српске |
| добро знаш, као једна кућа.{S} Него од како се уселише амо неке стране особе, хоће да и Брајко |
| ипак по неки пут исправи и опомене, где како треба.{S} Но за то Зорка мора да трчка за њом из с |
| о зида.{S} Па чак се и њих двоје тргоше како попина Јелена врисну.{S} А коларевој сестри оте се |
| ића у кућу, да му наметне своју кћер, и како је сам поп Стева проводаџисао свом сестрићу.</p> < |
| ту завиди.{S} Сваки то може, што хоће и како хоће, а он мора на своју катедру, или умрети!...{S |
| ве!{S} Сви знамо, шта нам ваља чинити и како се владати, не треба нам команде.</p> <p>- Чујеш.{ |
| н одборник играју баш жандара, а остали како који.{S} Писар се наслонио на лактове, па кибицује |
| , вели, несноснијег посла, него гледати како наш бележник игра жандара!{S} Па ипак увек седи и |
| кроз прозор, кад су прошла кола.{S} Ал како неје познала никога на колима, послала Ђуку пандур |
| увеличала симпатије народне.{S} Но било како му драго, Бранко Радичевић сјаће за вечита времена |
| као да нешто тражи.{S} До подне је још како тако и прошло; него после подне се отегло као цео |
| јуша!</p> <p>Попа се све тресе гојазан,:како се смеје.{S} Видиш га само, клима главом, и развук |
| да му је све ново.</p> <pb n="33" /> <p>Како сам нисам дошао на ту мисао?... </p> <p>Овај момак |
| ћки, што су те варошкиње дошле! </p> <p>Како је блажено трла руке, кад јој пало на памет, да до |
| то нестрпељивија, то одлучнија. </p> <p>Како да се састане с њим?{S} Хоће ли он вечерас доћи по |
| и с тим списат и издат</title>."</p> <p>Како се обрадовао тој књизи!{S} Још кад је ишао у прве |
| ом својом и српским одушевљењем.</p> <p>Како се обрадовао био Бранко, када је пре недељу дана у |
| ето ићи теци у</p> <p>Брајковац.</p> <p>Како онда још не беше ни спомена о преносу Бранкових по |
| и било да пред вече банемо тамо?</p> <p>Како се дознало за узрок Бранкова изненаднога одласка, |
| зачује, како крикне од врућине орао на какову бресту у крај друма, само што по каткад зафрчу к |
| тако гадан тај јавни, тај практични (и какога још све зову) живот, кад се тако склапа брак, та |
| не негује у лонцима, а негују којекакве кактусе и белагоније и друго још којешта, што није ни л |
| се још славе, наћи ће се у „Карловачкој калдрми равној“, у разглашеном Карловачком шилеру и „<f |
| pb n="46" /> <p>А мали Владимир натукао калпак на главу, припасао ђорду о бедро, што му донела |
| .{S} То је наперено против нас попова и калуђера.{S} Е, не уме ти се омладина маћи, док се о на |
| е очеше.{S} И тај наш **Бранко је грдио калуђере.{S} За то је он наш идеал.</p> <p>– Јесте ли в |
| а на одмет, па ни једнога,... само не у калуђере!..{S} Шта мислиш, Тинка; да даш Александра у К |
| енија Димитрија Обрадовића нареченога у калуђерству Доситеја: њим и с тим списат и издат</title |
| еш. </p> <p>Јеша Дабижић се сетио свога калфовања у Новом Саду и својих љубавних пустоловина по |
| ед кућу, па се ту нађе с неким ковачким калфом, па је не можеш довикати с улице.{S} Кад опет од |
| том мрази?!{S} Ко зна, каквим је блатом каљала име његово и његове матере, да замаже очи слабом |
| ироким. </p> <p>Сунце прижегло, мислиш, камен се усијао.{S} Коњи касају, а не могу да се обране |
| уше.{S} Као да се све, штогод дише, под камен завукло или се у земљу урило, тек зар да нађе хла |
| жењем на станицу Дунавску у Карловцима, камо лађом имају приспети Бечки одборници са последњим |
| чуна о раду наших људи, треба да знамо, камо смерају, али...</p> <p>– Али да ћутимо, ваљда, па |
| , срце моје; да Бог ме, па не познајеш, камо што смера. </p> <p>Девојка ућута.</p> <p>Бранко ка |
| друго још којешта, што није ни лепо, а камо ли му мирис?</p> <p>– Свет мало пита, шта што вред |
| их и живих, и када се збије у самоћу, а камо не ће, кад их овако више, па једна другу подсећа.{ |
| груди уздах, а нит зна за што, нит зна камо.{S} Као да је нека слутња или жеља,... шта ли, увл |
| n="77" /> <p>Писар сад већ нема куд ни камо.{S} Те док се други збунили, кличући још: „Живила! |
| а Триву кочијаша, те га овај не опомене камџијом, да гледа пут преда се.</p> <p>Госпођа Ната др |
| здао и подланчио, те је шиба троструком камџијом и заиграва пред искупљеним својим вршњацима.{S |
| роје панталоне, да изгледа, бајаги, као канабе, и да пречасни не би дерао чакшире о голу даску. |
| би дерао чакшире о голу даску.{S} Пред канабетом на сред собице омањи сто.{S} У зидовима на св |
| } Време је!</p> <p>Јован се протегли на канабету.{S} Остави неки тумач казненога поступка, што |
| од дуга времена, бог ме, и читао.{S} По канабету у истом нереду неколико непотпуних примерака К |
| ва, колико му треба, па је површан, те, канда не схваћа озбиљно конкуренцију у раду, јер су међ |
| то не могу да верујем...</p> <p> „— Ти, канда, не идеш из Брајковца задовољан?</p> <pb n="86" / |
| кад једном пропадне, тешко подиже, јер, канда, и не мисли више, да буде економно слободан; те, |
| јаги, попа.</p> <p>– Хвала ти, боже!{S} Канда нема више дана него кобасица! . „Видиш, овај орах |
| Али које Јованово разлагање, а највише канда Бранкова реч - израдише своје.{S} И поп-Стевина Ј |
| о филоксера винову лозу.</p> <p>– Ти би канда још могао бити ваљан економ, примети Бранко више |
| оскочи са столице. </p> <p>– Добили смо канда негде гостију!</p> <p>Понда се узврпољи, док не н |
| е, и мед за божићну чесницу и зејтин за кандило, што ће да припали пред свог свеца...{S} То је |
| Клин с клином, па ено га код разбијене канте, где пресмаче ракију с хлебом.</p> <p>Писар се ос |
| ио том приликом у друштву код разбијене канте, мало не пуче од смеха.</p> <p>Општински благајни |
| и гости из Маркове крчме „Код разбијене канте“ извијају под прозорима попине Јелене!“</p> <p>Да |
| едели су у засебној соби „Код разбијене канте“ у Марковој крчми и прекраћивали дуго недељно вре |
| " /> <p>У Марковој крчми „код разбијене канте“ рашћеретали се гости, па и не мисле кући; него д |
| ће после певања на пиво „Код разбијене канте“.{S} Тако у Брајковцу зову Маркову крчму, бојаги, |
| ламује песму о браца– Анти и разбијеној канти.{S} Дакле жива скаче изнад нуле, то јест, бележни |
| екламовао ону о браца-Анти и разбијеној канти на велико уживање бележниково, (а чак је и благај |
| сара, да им декламује „оно о разбијеној канти“.</p> <p>Кнежевић беше озбиљно схватио своју дужн |
| војом вештом декламацијом „о разбијеној канти“, и бележник га протежира за писара.{S} До сада ј |
| кухиње.{S} Маца вриснула, па испустила канту из руку, а баш је беше узела, да долије у лонац у |
| е свога ујака.</p> <p>Та „дивна идеја“, као што би казао Јеша Дабижић, пала је прво у памет Јов |
| .{S} А он опет зазире и од „омладинца“, као да <pb n="71" /> меће на коцку не знам шта.{S} Стал |
| у је баш био и одвратан, што је „таки“, као што о њему суђаше „материјалиста“.{S} Али га изнена |
| а по свом срцу, по свом „вишем позиву“, као да је он сам ту, па сам својој Дулчинеји слади сана |
| </p> <p>Писар мотри свакога, како пева, као човек, који хоће све да разумева; па је мотрио и Је |
| оспо...?! – замисли се чисто поп Стева, као да му је страно то име; понда се сети. „Јогуница!“ |
| ве копрене, која тако јогунасто скрива, као змија ноге, тако неумољиво таји, што би сваки тако |
| лико је од вароши до самога Стражилова, као да нико не хаје за жарко јулијско сунце, што је при |
| /p> <p>Благајник укрљешти очима у њега, као да се увери, да ли се овај шали ил’ озбиља бенета.< |
| та? </p> <p>– Бележниковица га погледа, као да му не верује.{S} Вели:{S} Зна део комшилук, само |
| а што вртарскога што пчеларскога оруђа, као ножице за скидање гусеница, нож за подрезивање кошн |
| а селу учитељ народу, то стоји: јер ја, као интелигентан човек, знаћу и умећу боље удесити свој |
| пођа Јеца Рашићка.{S} Удовица попадија, као што је била, шта је знала паметније, него што је ур |
| ћицу у своју кућу.{S} Па то је прилика, као и мало да се боље позна. </p> <p>Попина Јелена...{S |
| шити, господине Бранко, – рече Даринка, као да јој жао, ако је збиља тако, па га чисто теши. – |
| та што је најглавније, уз старину Вука, као ђенијалног скупљача народних умотворина, и ученога |
| своје усне.</p> <p>Дрхће Јеленина рука, као да је тресе тролетница.</p> <p>– Јелице, – шапће уч |
| њих... </p> <p>Ката Јаковљевићка села, као обично недељом и свецем после подне, кад посвршава |
| а сваку кап млека, којим га је одојила, као и под онога, који јој сваку сузу, што је негда над |
| ка хаљина, што је као швигарица носила, као да се упила у обле јој удове.{S} Запурила се у лицу |
| <p>Па је ли чудо, ако се Тинка осетила, као да се други пут родила, па дошла на бољи свет, кад |
| погледом пролете по друштву око стола, као да се, збиља, осведочи, да је баш она та „ружа“.</p |
| д свег нашег толико хваљеног родољубља, као што ни Ромуловим потомцима не поможе ни Јустинијано |
| !{S} Па остати на селу неколико недеља, као што намерава госпођа Ната, то је, као што опет ропт |
| (Ја не ћу да пребацујем штипендистима, као што је то у нас мода, што бојаги „не раде за народ“ |
| аринка је врсна усрећити тек, као жена, као мати.{S} Дође му и ујакова реч на памет; „Ваљда не |
| кад се уверите, да није онако страшна, као што вама изгледа, кад се захука.</p> <p>– Да Богме, |
| ге у Брајковцу зову, сама.{S} Седи, па, као што то бива, кад је човек сам, развеле јој се мисли |
| лижњима!“ рекао би и опет покојни Ђура, као што је један пут и рекао од прилике тако нешто. </p |
| нас. </p> <p>Е, па тако седи сека Ката, као што је друге у Брајковцу зову, сама.{S} Седи, па, к |
| ођа Ната и сад, па купи све гдегод шта, као да неће на пут него, сачувај Боже, на онај свет,</p |
| бележниковица приметила то, па намешта, као бајаги, шишке на челу, те испод руке погледа у њега |
| ученога ђака Вукова, уз Ђуру Даничића, као научног обрађивача тог бесцен—блага, удари први у с |
| и одбор, који је пратио Бранка од Беча, као и целу светковину у забуну.{S} Тако Бранко преноћи |
| ка с поља мед, ал изнутра јед, сам јед, као да не слути на добро.</p> <p>– Да, да, треба да иде |
| Јест, до душе, у род ће се, и то у род, као у своју рођену кућу.{S}Али на село!{S} Па остати на |
| тетичари и осуђују неке његове стихове, као да су пука проза и крпарија, тек без њега ко зна би |
| , заситио се црвеним појасом, којим је, као ревностан пастир душепопечитељ Богом повереног му с |
| кога поп-Стевана Радојчића загрмело је, као да је пао у њу гром с ведра неба.</p> <p>Кад се Јов |
| , као што намерава госпођа Ната, то је, као што опет ропта њена кћерка, госпођица</p> <p>Даринк |
| ао мати чедо своје у меке чисте повоје, као мати која једнаком љубављу милује свако своје дете, |
| аринке.</p> <p>Састале се и поздравиле, као да се бог зна колико дуго несу виделе, или као да с |
| и *Брајковчана, нису имали таке школе, као сад.{S} Треба да имаш на уму, да сам ја месни школс |
| оћ од Јелене, како су тамо гошће дошле, као да осети, да су му сад у оној кући врата затворена. |
| че сироте удовице.{S} Ти си, да Бог ме, као и удовица, кад немаш мужа...{S} Александре, хоћеш л |
| аринка већма стискује уз Јеленино раме, као да би да се скрије.</p> <p>– Несмо ми забадава изос |
| – уверава га она.{S} Хтеде он да рекне, као тек да одмахне: „Па добро!“ Но се трже.</p> <p>– Хв |
| {S} Али Јован се одсмеје и одговара се, као да има још времена.{S} А Даринка опет нема каде.{S} |
| , а она даље.{S} Ускубури, устумара се, као незван у небрану грожђу, док збиља не нађе и своју |
| S} Застане над каквом рупом, учлови се, као бојаги, код своје је, па је није ни бриге.{S} А чим |
| прочитам...{S} Је л браца, – окрену се, као чигра, у заштиту Јовану, – још имам сутра, па преко |
| крунаше и сребрњаче, све нове новцате, као да су онај час испод чекића, којима је пречешњејши |
| стрепим, кад се игра то коло!{S} Дете, као дете, мота се с другом децом око момака и девојака, |
| је обрекао, да ће тако ући у Карловце, као да ће доћи, „да бирају војводу“. </p> <p>Матер је с |
| чером и после вечере заређале здравице, као да му је до сад све тек као шала изгледало.{S} Проч |
| p>– Боже мој, секо. – рећи ће, до душе, као и до сад, Ката Нати, – зар то мора бити?</p> <p>– Н |
| S} И људи... па ни они несу тако рђави, као што се чини!{S} Какав си ти, онаки ти се чини цео с |
| че кроје панталоне, да изгледа, бајаги, као канабе, и да пречасни не би дерао чакшире о голу да |
| раза!..{S} Ја што учим, учим себе ради, као годи ти и други и трећи.{S} Кад кажем, да бих био н |
| омна али, као снег, бела црквица лебди, као преставник доброга духа, над сеоцем на полеђини јед |
| мисао?... </p> <p>Овај момак није таки, као што сам ја... </p> <p>Хтеде рећи; ...мислио о њему! |
| узео Бранко и вечерас да чита.{S} Али, као обично, кадгод је, било телесно било душевно, умора |
| ним плетеним димњацима.{S} Скромна али, као снег, бела црквица лебди, као преставник доброга ду |
| /p> <p>Свечана тишина завлада на обали, као да занемеше оне тисуће грла искупљенога народа.</p> |
| е као поток: а ово, што су сад наумили, као бујица.{S} После бујице биће поток опет поток, али |
| нам исто тако потребни ваљани учитељи, као и у вароши, ако не још и потребнији.{S} Ето, он је |
| у латинску школу.{S} Ја ћу бити, мати, као год и уја.</p> <p>Тинка се заплака, па стиште сина |
| каже, већ саже главу, па стаде гутати, као да јој нешто засело у грлу.</p> <p>Бранко као да не |
| поп Стеван на мах разгали, па примети, као да би да заглади своју отоичашњу реч, примети благо |
| p> <p>– Хоћемо ли се ми моћи поутешити, као Бранко, при помисли на смрт?{S} Шта ће „након нас о |
| .{S} Зорка се приљубила уз њу, па ћути, као да не сме да проговори.</p> <p>– Ово понесите као с |
| итељи...{S} Да Бог ме, ти си јој, рећи, као и отац, како си је примио од мене место њена оца.{S |
| арко је јунак, који зна и рећи и утећи, као и на страшну месту постојати, па не жали, ето, ни к |
| а Пештанској станици, место да преноћи, као што требаше, у Новосадској саборној цркви.</p> <pb |
| ла, па била у стану у тако доброј кући, као што је госпођа– Натина.{S} Па, Бог зна, како јој је |
| и, па неје тако, што кажу, искрен кући, као што је баба Давина Јаковљевићима, од како је...</p> |
| шао цео дан неки немир, па иде по кући, као да нешто тражи.{S} До подне је још како тако и прош |
| у запару, те се залеће с травке травци, као да им шапће, да не клону. </p> <p>Негде се скрила п |
| предложио, да се „тако врсној певачици, као што је Јелена, поздрави ова красна и тиха ноћ песмо |
| ате.</p> <p>– Збиља, обори девојче очи, као увређена.</p> <p>У Бранкову срцу узавре.{S} Поцрвен |
| .</p> <p>Поред сенице се „нешто закрши, као да неко склања себи с пута ону лозу, што се обично |
| о по често.{S} Но да је био таки гениј, као што га ви сад величате, то није никад показао.</p> |
| ена; али Даринка је врсна усрећити тек, као жена, као мати.{S} Дође му и ујакова реч на памет; |
| .. ето, то ти је! – затрча се бележник, као да реши ствар што пре. </p> <p>Јован сад тек не зна |
| а све одобрава. </p> <p>У том начеоник, као да њих тројице тамо и нема, запева своју најмилију, |
| м те, - поче поп Стева с киселим лицем, као да му је ко на жуљ стао, – немој и ти тим незнабожа |
| н прославити се и постати популарнијим, као што су неки ради можда, или шта више, баш тога ради |
| ћутимо, ваљда, па да им климамо главом, као оне лутке на гајтану у вурштлпратеру?!{S} И ти се з |
| ђа бележниковица нежно продрмуса руком, као и нехотице, своје шишке на челу, па лаким погледом |
| једре и здраве народне поезије, песмом, као најзгоднијим оруђем, прокрчи пута у књижевности наш |
| /p> <p>Кнежевић се рукова и са Јеленом, као са старом познаницом.</p> <p>– Него још нешто! – до |
| мисао понесе за Даринком.{S} Усамљеном, као што беше, даде му се широко поље, да их обадве, Јел |
| и, стискивајућ књиге своје под пазухом, као да би их скрио, она седне за гласовир, те му мами с |
| pb n="81" /> утицај, да се осети лаган, као да се на ново родио.{S} Опет му мио цео свет.{S} Та |
| <p>Мала Зорка, како стала у један угао, као да се закопала.{S} Само да јој не би ко рекао, да т |
| даље...</p> <p>Дотле је Трива извукао, као добар кочијаш, коњима уши, па их омутком сена из ко |
| и да се подао Јеци, он би му одговорио, као што толико пута вели; </p> <p>– Ја сам господар у м |
| о село било на раскршћу, где се играло, као обично недељом, коло.{S} Село мало, а тако отмени г |
| у, рад које се било то друштво састало, као и на то, даа је у кући већ било речи и о томе, да ћ |
| Не, не! – кличе девојче и опет весело, као обично, па га опет ухвати. – Не срдим се!</p> <p>Бр |
| еч на траг.{S} А повукао би је за цело, као што се већи у себи повукао, кад се састао с Јованом |
| Хм, Хм! – продера благајник кроз грло, као да хоће да га прочачка. </p> <p>Госпођа бележникови |
| укала рукаве, па чисто на њој и уредно, као што само може бити.{S} Иде, а спушта рукаве на голе |
| да исто толико правично или неправично, као и они, који се не хвале, да „раде за народ“.{S} Све |
| ивуче себи руку. – Кажи ми штогод лепо, као што ти умеш.</p> <p>– Он је од неко доба врло заћут |
| џаковима вуку Јуди, те дају буд за што, као да има слепога миша под прагом, или их медом залаже |
| pb n="38" /> <p>Бранко проговори нешто, као бојаги, да се поздрави с њом.{S} И он, до душе, веш |
| рушкој Гори, за којом је толико чезнуо, као за својом колевком, осетио се туђ, самохран. „Тама |
| згуби.{S} Или би провирила кроз прозор, као да некога од некуда изгледа.{S} Ако случајно прође |
| Хоће ли он вечерас доћи под њен прозор, као обично, кад је онако срдит отишао прексиноћ од ње, |
| >– Немој ти ту мени! – одговориће опет, као и до сад, Ната Кати.– Знам ја, шта је дечија радост |
| то све још бити као што треба“,то јест, као што она, по свом рачуну, жели.{S} Отрчала је к Јако |
| њижевности, ту је Вук Караџић први пут, као ђак још, упозорен од Мушицкога на онај велики посао |
| и несу некакав Мушицки и некакав Рајић, као што је Јелена мало час била рекла, него људи, којих |
| ради, бар да сад не мора лупати главу, као да му је све ново.</p> <pb n="33" /> <p>Како сам ни |
| икати с улице.{S} Кад опет оде по воду, као да је себи по смрт отишла.{S} Враг би је знао, шта |
| и уништава као зубача племениту биљку, као филоксера винову лозу.</p> <p>– Ти би канда још мог |
| осталога поп Стева. – Знам, да сам му, као млађи ђачић, више пута доносио у ћупи вина, а код њ |
| а, да му сестрић бар лепо мисли о њему, као да се осећа нешто крив, што је и њега и матер му та |
| поглед му несигуран склизну на страну, као да не сме да се задржи ни на једној ни на другој.</ |
| ег разговора свог с Миланом на прозору, као да је нож прободе кроза сред срца, па јој се стиште |
| ину темељу, или ће пустити зета у кућу, као и њен отац, па како Бог да.{S} Тек док је ње живе, |
| си чуо, ти ћеш бити таки консервативац, као што га је Бог створио... као да те гледам.{S} Твоји |
| Брајковачко друштво, и сама добро знаш, као једна кућа.{S} Него од како се уселише амо неке стр |
| оје“ дете!{S} Јер видим, и ти је волиш, као да си је ти родио.</p> <p>– Јелена... наша Јелица ј |
| ервативац, као што га је Бог створио... као да те гледам.{S} Твоји ђаци не ће смети пред тобом |
| ваљда, ни пуних шеснаест, <pb n="52" /> као што је била,... па да јој се момак веша на прозор?{ |
| , неограничена у идејама, <pb n="92" /> као да им још не да, да им се кристалишу појмови.{S} Ос |
| „Никад друкче!..{S} Госпођа Рашићка!{S} Као да пркоси!“</p> <p>У исти мах му сину друга мисао, |
| упа, да пробије груди.</p> <p>– Јух!{S} Као да си се уплашила? – примети Даринка.</p> <p>Јелена |
| опираше до њега необичан лавеж паса.{S} Као да се сви пси у Брајковцу побунили противу месеца, |
| иха, озбиљна, безазлена и разборита.{S} Као девојка можда ће се многоме пре допасти Јелена; али |
| д српски из благодарности само гроб.{S} Као свећеника велике идеје пренесе га у храм, где му је |
| у заветрину.</p> <p>Нигде живе душе.{S} Као да се све, штогод дише, под камен завукло или се у |
| наравно, само сиромашан српски ђак.{S} Као такав, да Бог ме, неје могао оставити након себе ве |
| је право, што Даринка оде с Јеленом.{S} Као да јој је сад крива нешто и она, па се боји, поквар |
| дах, а нит зна за што, нит зна камо.{S} Као да је нека слутња или жеља,... шта ли, увлачи се та |
| рајковца <pb n="103" /> и њену кћер.{S} Као вели, она јој је сина дочекала и гостила неко време |
| речено, не трпи то ни за живу главу.{S} Као да ми ту седи!{S} Вели увек па се удари иза потиљка |
| ке.</p> <p>Нова неприлика за Јелену.{S} Као да је данас заборавила и на Брајковачко певачко дру |
| >То је истина.{S} А ко је томе крив?{S} Као да и један и други избегаваше интимнији разговор.{S |
| а друго место, – одговори јој Бранко, а као да плива у задовољству.</p> <p>– Госпођа ваша мати |
| како да то више власти не забране.{S} А као да се тврдо узда, да ће, ма у последњем тренутку, и |
| неумење, па нас експлоатише и уништава као зубача племениту биљку, као филоксера винову лозу.< |
| сли, неку бујност, па му се час разлива као милота, час га диже, да некуд зар полети...</p> <p> |
| {S} Нашла себи сигуран кров, па га чува као свој рођени, – приметиће госпођа Ната. </p> <p>– И |
| прошао онуда, кад је изгледала на њега као озебао сунце, те неје могла више ни заспати после т |
| његова морала изаћи из куће брата свога као пребита сирота, да је и после тога с братом мрази?! |
| ада за беседу!{S} А била већ и пре тога као ученица више девојачке школе на беседи сваке године |
| идући кроз двориште, не може попа, а да као добар домаћин, овде онде не завири, ма само по стар |
| игде интелигенција тако удаљи од народа као наша.{S} Нова се омладина креће, њен глас се већ по |
| Даринка.{S} Чудновато!{S} Од њена суда као да највише стрепи.{S} Не за то, што би се бојао, да |
| ад се напатила код свог несретника мужа као права патница. „Да ме је цео Срем клео, не бих наиш |
| стисла у његовим грудима.{S} Тама нека као да хоће да му помрча светлост необичне љубави, што |
| ка беседа у вароши, радовала се Даринка као мала, што ће да се вија са Зорком по планини и по в |
| тој невољи своје сестре Тинке.{S} Тинка као да се на ново родила, кад је дошла у братовљеву кућ |
| плачу тек око неко доба, па је спавала као мало дете.{S} Али кад се пробудила, па се сетила си |
| ја му је увек у срећним часовима сијала као сунце, а у овакима му свакад била звезда, која му ј |
| , опет Карловачки ђак, у својим песмама као нико ни пре ни после њега.</p> <p>Е, па спомену тог |
| А историја ће да пева ил кука над њима као над старим Римљанима и другим пропалим народима, по |
| би Бранку све јасно, пуче му пред очима као – понор... </p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| ранко Радичевић сјаће за вечита времена као трећа звезда уз Вука и Даничића на освитку нове нам |
| мљи очишћено, па поливено, те хладовина као у планини, где не прижиже сунце.</p> <p>Поп Стева п |
| а њему, момку, у кућу, или што је и она као у опће што кажу за женскиње, у конзаквенцијама свој |
| дила, те свршила школу за учитељицу, па као учитељица дошла у Брајковац.</p> <p>Нов ред, нов на |
| } Село мало, а тако отмени гости!{S} Па као да су целом селу дошли!</p> <p>Догађај је то за Бра |
| јим кућерцима сакривена у зелена дрвета као у сиву маглу завијена.{S} Само са црквене куле, где |
| а приповеда, а није прошао толико света као ви!{S} Па говорите макар о ономе, што сте отоич поч |
| у кола, па се мота испод коњских копита као смет у заветрину.</p> <p>Нигде живе душе.{S} Као да |
| е својега оца, покојнога Пере Гојковића као „бисер-грана“ те се привила уза својега војна, Дани |
| руку, па скакуће поред њих.{S} Па слуша као жедна, како њих две приповедају о школи, о игрању, |
| а доњем делу танких крилаца прелива сад као седеф сад као плавичаст пламичак.</p> <p>Ти си сад |
| досад је била мед пред Бранком, али сад као да ће да се сва разлиже.{S} Чак му је одушевљено го |
| Не реци два пут.{S} Тамо мора бити сад као пред какву буну.</p> <p>– А с ким ћемо ми у недељу? |
| анких крилаца прелива сад као седеф сад као плавичаст пламичак.</p> <p>Ти си сад и душом и тело |
| а потрча натраг.</p> <p>А Даринка стаде као укопана.{S} На њој лака плава хаљина, да се може сл |
| у.{S} У сека– Катину децу већ сад гледе као у велику господу, па се поносе.{S} Наша деца!{S} Им |
| не окаљано.{S} Твоја душа и срце сад је као онај прах на крилима у лептира, а образ ти је крило |
| бујицом!{S} Е, па видиш, омладина ти је као поток: а ово, што су сад наумили, као бујица.{S} По |
| ићка мора пући од једа.{S} Мисли, ко је као она, што има сина господина!{S} Још сад се оневидил |
| гори, – последња кратка хаљина, што је као швигарица носила, као да се упила у обле јој удове. |
| леда га, па не зна, да ли да се одсмеје као на шалу или да прими као истину.</p> <p>- Поп Стева |
| нства, прихвативши позив омладине своје као сам песников аманет.</p> <p>Већ на неколико дана пр |
| Куд сви Турци“... па савесно врши своје као бегеш. </p> <p>Јеша Дабижић се сетио свога калфовањ |
| њега ко зна би ли од мах добили песнике као што су Змај, Ђура Јакшић, Владислав, Шапчанин, Лаза |
| , па се вуче и чеше око мајсторице Јуле као да се и сам препоручи особитој њеној милошти.</p> < |
| смотава и сели него Немац, те хајд даље као гусеница.{S} Србин је одмах створен као лептир, ник |
| мо из школа изалазили као господа, а не као радници, увек ће нам кола ићи на еро.{S} То је само |
| а чује Миланов глас и топи се од милине као масло на топлој прженици... </p> <milestone unit="s |
| свезу њихову...{S} Данило Славнић умре као капетан у миру. „Да не је у њему срце куцало толико |
| пушта глас где силније, где тише, да се као талас час дигне, час спусти.</p> <p>И благајник.</p |
| } Он ће већ доћи, – рече Даринка, па се као трже и поцрвени, кад примети, да је споменила то им |
| не миче.{S}А уза њ његова сестра, па се као снебива у тако господском кругу. </p> <p>Бранко узе |
| бити као што треба.{S} Госпођа Јеца се као мало и поутеши, али... тек... тек...</p> <p> А Јеле |
| ранко и само Бранко!{S} Успалили сте се као...</p> <p>Рашићка се насмеши:</p> <p>– Дух времена |
| ће се за јуначко здравље, поздравиће се као добри пријатељи.{S} Па ако не узмогну опет напоредо |
| сме да проговори.</p> <p>– Ово понесите као спомен са песникова гроба, – рече јој Стајић, па јо |
| ош док је био међу њима онај душе чисте као крин који им је свима смео у брк рећи:{S} Ја тако х |
| ури у походе, него јој тек уз пут сврће као познанику каквом.</p> <p>И срце му гракну од неке м |
| љуто хоће да укори, а опет да изгледа и као очински савет...</p> <p>После вечере оде госпођа Ра |
| ељима у школама у месту као свештеник и као природан старешина српске православне црквено– школ |
| доведе Бранка кући, ако је то сматрао и као неки начин, да би свој стари грех према сестри и се |
| носа, – проговори поп Стеван одлучно и као да некога љуто хоће да укори, а опет да изгледа и к |
| није Зорка рашћеретала око њих, ишле би као осуђене.</p> <p>Јутрос сам, – говори Јован Бранку, |
| зована омладина биће један као сви, сви као један.{S} То је наше зло од увек и било, што смо пу |
| них манастира ни иних задужбина.{S} Али као ђе није народа свога сазидао му је храм у грудима н |
| кога.{S} Има она каде и чекати.{S} Али као велим, он је твој, па биће и теби право. </p> <p>– |
| отишао – рекла би Даринка. </p> <p>Али као да она не сме, ни да спомене: „Отишао је!“ А ова, б |
| се бог зна колико дуго несу виделе, или као да су претуриле некакву страшну опасност преко глав |
| .{S} Догод ми будемо из школа изалазили као господа, а не као радници, увек ће нам кола ићи на |
| да се одсмеје као на шалу или да прими као истину.</p> <p>- Поп Стеван, Бог ме, не показује ни |
| дебела орахова дрвета, те шуми и жубори као на некој водојажи, да се мало даље изгуби роморећи |
| ти према свему, што је напредно, морати као народ банкротирати, т. ј. на једаред ће „друмови по |
| p>– Но, па видиш, да ће то све још бити као што треба.{S} Госпођа Јеца се као мало и поутеши, а |
| о речима поп-Стевиним, „то све још бити као што треба“,то јест, као што она, по свом рачуну, же |
| је сад одлануло, како ће „све још бити као што треба“.{S} Но или што јој се чинило, да неје пр |
| сама, ринта и ради у поп-Стевиној кући као црв.{S} А уме, да удеси, да то, што ради, она и ужи |
| За то благајник ужива, што може да мечи као „Прави Рус вели за њега увек писар.</p> <p>Једаред |
| ају у отворено море, у јаван живот свој као ђаци са самопоуздањем, које појачава само снагу и н |
| е здравице, као да му је до сад све тек као шала изгледало.{S} Прочачка опет грло с неколико: „ |
| /l> </quote> <pb n="75" /> <p>Благајник као да се замислио за својом чашом, па гасе не тиче ни |
| Дулчинеји слади санак.</p> <p>Благајник као вели: „Куд сви Турци“... па савесно врши своје као |
| „или–или“ вели Јован:</p> <p>– Са свим као и његова назови– ујна, – примети бележниковица са з |
| човек с њим искрен.{S} Па ја га и волим као брата.{S} Ти си друго што.{S} Боже мој, за што си н |
| еш госпоштина, збиља, свезана с народом као мало где, па... </p> <p>– Фраза!..{S} Ја што учим, |
| воћњаке под закуп, живео је с том кућом као род.{S} Госпођа Ката и данас чува крунаше и сребрња |
| пришану Јеша Јовану. </p> <p>Али Јован као да не слуша, јер се нагао већ преко стола с чашом у |
| } Нова организована омладина биће један као сви, сви као један.{S} То је наше зло од увек и бил |
| добар и ваљан млад човек, прилика таман као наручена за њену Јелену.</p> <p>– Пак?{S} Шта сад?< |
| ао као мобарска гибаница, а пун заливен као божићна чесница.{S} Неје чудо, ако би гладни Брајко |
| још је невина, дете је; а он препреден као враг. (Понда окрену други ветар).{S} За Бога, Стефа |
| као гусеница.{S} Србин је одмах створен као лептир, никад гусеница.{S} Несрећа је по Србина сељ |
| дати у себе, како је сјајан.{S} Округао као похођанска погача, нарастао као мобарска гибаница, |
| Округао као похођанска погача, нарастао као мобарска гибаница, а пун заливен као божићна чесниц |
| ив, што је и њега и матер му тако одбио као блато с ногу, па би зар колико толико то да заглади |
| а ону багрему пред њеним прозором пиљио као маче у жижак, да ли ће каква вилинска рука отворити |
| в“.{S} Тај виши позив он је већ и вршио као члан неке путничке глумачке дружине, где је играо у |
| а. </p> <p>Девојка ућута.</p> <p>Бранко као да неје ни слушао ништа после својих речи са попом. |
| јој нешто засело у грлу.</p> <p>Бранко као да не ће више о томе да говори.</p> <p> И сви заћут |
| ко и прошло; него после подне се отегло као цео дан.{S} Једва дочекала, да црквењак зазвони на |
| још неје никад тако црно јутро освануло као данас.{S} Заспала ноћас у плачу тек око неко доба, |
| зив“ па стоји у Брајковцу још увек само као оно птица на грани, те чека згодан тренутак, да прн |
| га даш тек тако од себе, да га одбијемо као лику низ Дунав, – навија попа. – Данас је чудно вре |
| лас, али са свим онако хладно и озбиљно као и осталих?{S} Синоћ га је дуго и дуго чекала на про |
| ице у Брајковцу, па зна и црквене скоро као и брат јој. </p> <p>И тако се искупило прилично дру |
| још на њу.</p> <p> А зашто се срди, то као да сад тек почиње да нагађа.{S} Па баш за то треба |
| крену Зорци.{S} Дете спава мирно и тихо као анђелак.{S} Румен је прелила по обрашчићима.{S} Ниг |
| ележник је „ухватио шпиц“.</p> <p>Писар као да се нешто очемерио вечерас, па је мрзовољан.{S} К |
| раха се, до душе, доцније опростио, јер као да је омирисао, да Бранку карактер не би тако што н |
| рио од месечине, па поклопио цео прозор као по поруџбини.</p> <p>Бранко прође поред прозора, уђ |
| ли на отворено море, где борба за живот као вихор диже и ваља вале то себичних страсти то племе |
| евић беше озбиљно схватио своју дужност као учитељ певања и ликовођа певачкога збора.{S} Само с |
| тоји, и да живим, – одговори Јаковљевић као у шали. – Таки је, брате, данас дух времена.</p> <p |
| те сретне руке, госпо, – ухвати Дабижић као у шали. – Ја бих вам се радо бацио под окриље.</p> |
| ове дане, који ће да засветле потомству као пример свенародног признања.</p> <p>Попа, бојаги, у |
| ивна летња ноћ с месечином повила земљу као мати чедо своје у меке чисте повоје, као мати која |
| иче се; час суне <pb n="15" /> на земљу као стрела, те ухвати можда какав плен, што га вреба... |
| ована.</p> <p>Колико он,... а и мати му као пустила у уши. </p> <p>Иди, синко, – вели. – помеша |
| Јован, мала Зорка, – сви полетеше њему као добром старом познанику.</p> <p>– Тако се дочекују |
| ме.{S} Додијало им овде гоњење за веру као и у Турској, па се просто одселили у Русију, па там |
| чити...{S} Боже мој, ви гледате опет ту као неки преблаги Јеврем...{S} Ето вам, шта је: госпођа |
| јанство над учитељима у школама у месту као свештеник и као природан старешина српске православ |
| оред њих пролећу чворци, што се надлећу као облаци над грозном планином расплашени то чегртаљка |
| <p>Ма колико да писар важи у Брајковцу као ишчитана глава, ипак не мога бележник да се том при |
| јаги! – помислише сви мушки у један мах као по договору... </p> <p>За Брајковачки певачки збор, |
| у чаши, па гори.{S} А попа гледи у њих као стари зналац, па се смеје.{S} Видиш га само, тресе |
| госпођи Нати, да види своју сестру, баш као да јој је, не дај Боже, према глави.</p> <p>Сад се, |
| а његова лепша и милостивија половина. (Као бојаги, ту је варошкиња.) Понда дода опет с прекоро |
| његов нагли одлазак у мислима. </p> <p>Као да осећају, е би им неугодно било, да остану у друш |
| посрћући „од љубави и од вина“.</p> <p>Као што рече Јован, пречасни господин архимандрит беше |
| <p>Бранко га радознало погледа.</p> <p>Као да није узела озбиљно,– дода онај.</p> <p>Мислим и |
| и те младе или жене на крштење.</p> <p>Као да сунце Даринци сину, кад угледа Јелену, како жури |
| тамо, што рекао оно Јован Јаковљевић, „као пред буну“.</p> <p>Одборници лете на све стране и н |
| онога, који јој пеленом загрчава сваку кап млека, којим га је одојила, као и под онога, који ј |
| о дрвених клинаца.{S} Ту виси пчеларска капа; стара нека реверенда, – ваљда, прва поп-Стеви, ка |
| еви, како се запопио; стара свештеничка капа, коју је попа носио пре дуго, дуго времена, док не |
| , да ли ће каква вилинска рука отворити капак на прозору, на оном прозору, на ком је он толико |
| осети, да неко близу застаде и куцну у капак.</p> <p>Капак се диже.{S} Испод њега провири најп |
| о близу застаде и куцну у капак.</p> <p>Капак се диже.{S} Испод њега провири најпре мала бела р |
| на задрхта.{S} Провирује нестрпљиво иза капака на прозору.</p> <p>У томе умукну учитељев глас.{ |
| то мора бити мучно и досадно непрестано капати над књигом.</p> <p>– То ме је једно баш и припит |
| и ти било, да си за годину две дана мој капелан, па временом мој наследник и у парохији и у кућ |
| дне, таман ће ти у добри час доспети за капелана.</p> <p>Јест, и ја то мислим...{S} Али... не р |
| зу њихову...{S} Данило Славнић умре као капетан у миру. „Да не је у њему срце куцало толико за |
| и на то, да трговцу треба више од нешто капитала, што га је обично наследио или, можда, добио у |
| ки својим путом.</p> <p>Јелена притвори капке на прозорима и увуче се унутра.</p> <p>Нико је не |
| о се тамо.{S} Таман да поживи у миру, а капља га обори под земљу...{S} Па кад госпођи Нати дође |
| , није Бог зна шта, ал ако не цури, оно капље.{S} Па не може се, сачувај Боже невоље, затворити |
| има једне чакшире, стари шешир и зимски капут.{S} Иначе јако упада у очи празноћа и неред, какв |
| ће на том путу угледати из далека читав караван кола, начичкана Брајковчанима.{S} Јован Јаковље |
| стио, јер као да је омирисао, да Бранку карактер не би тако што никад допустио.{S} Али сад опет |
| та сталност, та строгост и озбиљност у карактеру Бранкову улеваше му то јачи зазор, зазор, што |
| је и отац српске књижевности, ту је Вук Караџић први пут, као ђак још, упозорен од Мушицкога на |
| бом...· Да јој кажем, кад се вратимо из Карловаца са свечаности!</p> <p>– Ја ћу јој сам рећи.</ |
| р.{S} Јучер је још пешачио далеко изван Карловаца оним путом, што води из Брајковца у Карловце. |
| трана, да оданде још допрате спровод до Карловаца.{S} Једва је могао ко да верује, да кола, у к |
| ом нереду неколико непотпуних примерака Карловачке „<title>Привреде</title>“, Београдске „<titl |
| ичности, која неје била питомцем српске Карловачке гимназије или богословије, та два најстарија |
| пријатно оживљаваше монотонију околине Карловачке станице.{S} Пут вароши од станице беху мести |
| ај овековечио је Бранко Радичевић, опет Карловачки ђак, у својим песмама као нико ни пре ни пос |
| ије, пре него што лађа пристане.</p> <p>Карловачки трг, порта саборне цркве, двориште патријарш |
| кад је видео жагор и необичан живот по Карловачким улицама, које несу тако живе, ни кад с прол |
| и на другој.</p> <p>– Изашао је проглас Карловачког и Бечког одбора:{S} У другује недељу пренос |
| о по пространим ходницима и степеницама Карловачкога магистратскога здања.</p> <pb n="104" /> < |
| једнога од Бечкога одбора и једнога од Карловачкога.</p> <p>Одатле кроз „убаво Белило“ к Страж |
| ков, дупком пуна пратилаца, примакла се Карловачкој станици.{S} На кљуну јој заставник Београдс |
| И не ћу.{S} Ја сам био с њим заједно у Карловачкој гимназији, два три разреда млађи од њега; а |
| <p>Тражи ли се још славе, наћи ће се у „Карловачкој калдрми равној“, у разглашеном Карловачком |
| је место на обали Дунавској.</p> <p> На Карловачком тргу према вратима саборне цркве стоји одар |
| ловачкој калдрми равној“, у разглашеном Карловачком шилеру и „<foreign xml:lang="de">Slibovitz< |
| 2" /> <p>У очи свечанога дана дођоше на Карловачку станицу гости из Србије.{S} Многи се свет бе |
| Брајковачкој светковини, немојте бар ви Карловачку да пропустите.</p> <p>– Па: сад, ваљда: не ћ |
| ира за наш јавни живот, па да не зна за Карловце, за „српски Сион“?</p> <p>Ко не зна, да је ту |
| , једни ово други оно, Срби имају своје Карловце.{S} Осим толико и толико знаменитих Срба, који |
| ба ли ређати све прилике, које истакоше Карловце изнад свакога другога српскога места у тим кра |
| а, а не зна, шта да му каже.</p> <p>– У Карловце</p> <p>– Да, к матери. </p> <p>– Карловци су д |
| да помислио, да је она, Јелена, нагла у Карловце за њим, за Стајићем!</p> <p>Што јој већма дола |
| еки дан после тога отишао је сам попа у Карловце и нашао стан за Тинку згодан, како ће моћи и п |
| Шта мислиш, Тинка; да даш Александра у Карловце у гимназију? проговориће поп Стева један пут с |
| аца оним путом, што води из Брајковца у Карловце.{S} Јутрос је поранио.{S} И кад је видео жагор |
| мо на овај пут, што води из Брајковца у Карловце.{S} Замишља себи, како ће на том путу угледати |
| са што више народа и ми одемо одавде у Карловце на дочек.</p> <p>– Мило ми је! – одговори Дари |
| и хоће, мати хоће а не она, да се иде у Карловце.</p> <p>Сачувај Боже, када би Милан опет сада |
| емамо никакве...{S} А кад човек и оде у Карловце, ако и посети своју сестру, мислиш, да сме то |
| ти мислиш, Стево, да и ја идем с њиме у Карловце!</p> <p>– Да, ја то мислим.</p> <p>Тинка обори |
| већ било речи и о томе, да ће се ићи у Карловце.</p> <pb n="98" /> <p>Него неје научила, да пр |
| ао Варнава...{S} Него Бранко ће отићи у Карловце сав обарен.</p> <p>– Одахнуће, кад не буде вид |
| овљевић му је обрекао, да ће тако ући у Карловце, као да ће доћи, „да бирају војводу“. </p> <p> |
| /p> <p>Кад би отишао овда онда послом у Карловце, или би походио своју сестру или не.</p> <p>Је |
| на ће певати на селу и ићи ће са мном у Карловце на свечаност.{S} Је л да ти је право?{S} У гос |
| ме, даћу се бирати за посланика, било у Карловце било у Загреб,... ал хоћу да сам независан.{S} |
| :</p> <p>Спремај се!{S} У суботу ћемо у Карловце!</p> <p>Јелена застаде.</p> <p>Да, душо.{S} Ић |
| ве кости не могу стићи у заказани час у Карловце, у очи свечаног дана, јер се у Пешти намерном |
| још у суботу отићи ћете на ту параду у Карловце; па најбоље ће бити, говори ти сама с његовом |
| /p> <p>– Немој донекле, већ хајде баш у Карловце.</p> <p>– Не реци два пут.{S} Тамо мора бити с |
| стоје под окриљем Австроугарског орла, Карловци су место, које је бивало позорницом највише до |
| Карловцима се опажало живо кретање.{S} Карловци и Карловчани спремали се, да свечано дочекају |
| рловце</p> <p>– Да, к матери. </p> <p>– Карловци су данас, у овај пар, најславније место у Српс |
| га живота овостраних Срба.{S} Дакако да Карловци имају да захвале на том значајном положају у и |
| ени и на то, остаће нешто, због чега ће Карловци остати у спомену, „док се поје, док се винце п |
| „Нови Саде у заман ти хвала, када теби Карловци су глава!“</p> <p>Треба ли ређати све прилике, |
| српског света.</p> <p>И томе чину беху Карловци позорницом.</p> <p>Дивно се беше заталасало од |
| чно, па чак и консхолари му били које у Карловцима које у Темишвару и Бечу.{S} Најпосле, и то н |
| толико и толико знаменитих Срба, који у Карловцима или поникоше или се – однеговаше, и научише |
| колико дана пред заказани свечани дан у Карловцима се опажало живо кретање.{S} Карловци и Карло |
| уда. , баш сам радознао, како ће и то у Карловцима испасти.{S} Чисто не могу да верујем...</p> |
| аним расположењем на станицу Дунавску у Карловцима, камо лађом имају приспети Бечки одборници с |
| ињати толике народне саборе, који баш у Карловцима саборисаху о цркви, о школи, па и о политичк |
| Стражилова, које му, за ђаковања још у Карловцима, тако беше омилело.{S} То је оно, што треба |
| се опажало живо кретање.{S} Карловци и Карловчани спремали се, да свечано дочекају госта, коме |
| који сав свој кив, сву своју несрећу у картама и срџбу у пијанству излива на својој „бољој пол |
| Него за што и не би?!{S} Често се после картања развезе и пијанка.{S} А он мора ту бити, да дек |
| Арсенију се други занат боље свидео.{S} Карту и чашу заволи већма него спас душе своје, него ку |
| жегло, мислиш, камен се усијао.{S} Коњи касају, а не могу да се обране од силних мушица, што их |
| се отворила врата на школском здању.{S} Касно у ноћ тек вратио се Кнежевић из манастирскога воћ |
| сетисте, кад је тому било време; сад је касно, – одговори му сестрић с неким прекором.</p> <p>П |
| {S} Кнежевић не дође ни вечерас.</p> <p>Касно у ноћ тек чула је, да се отворила врата на школск |
| секо. – рећи ће, до душе, као и до сад, Ката Нати, – зар то мора бити?</p> <p>– Немој ти ту мен |
| (... „Боже мој, " рекла је, да Бог ме, Ката Нати, кад ова извадила сиграчке из торбе, „зар је |
| ивео је с том кућом као род.{S} Госпођа Ката и данас чува крунаше и сребрњаче, све нове новцате |
| е, па, што кажу, у се и...{S} И госпођа Ката одби толике општинске бележнике и сеоске трговце, |
| ови с кола.</p> <p>– Јух! цикну госпођа Ката, тек што познаде госте.</p> <p>Кад је дошла к себи |
| оме пре не рече ни речи.</p> <p>Госпођа Ката да пукне у себи од смеха, како се премудра Рашићка |
| децом и својом невољом.</p> <p>Госпођа Ката остала без мужа пре пет шест година.{S} Најстарији |
| ћ је готово цело село знало, да је сека Ката добила гошће, јер је готово цело село било на раск |
| га било, слатка, од пре, – рећи ће сека Ката. – Било ти је Брајковачко друштво, и сама добро зн |
| ни данас. </p> <p>Е, па тако седи сека Ката, као што је друге у Брајковцу зову, сама.{S} Седи, |
| сам одмах рекла, има нешто, – вели сека Ката. – Сад је наишла, Бог да прости!</p> <p>– Да Бог м |
| а.{S} Ономад...</p> <p>И сад удари сека Ката да описује, шта јој је „та девојчура“ кад рекла, к |
| S} Сви су, до душе, ту, и мама, и тетка Ката, и Зорка, и Владимир, и браца ће се вратити, али о |
| у у спомен својих покојних.{S} Понда је Ката прешла орману, да покаже Нати ствари, што је Дарин |
| >На то ће најредовније пустити и Ната и Ката који уздисај и сузу у спомен својих покојних, па ћ |
| “ – И опет несу пропустиле, да како, ни Ката ни Ната, да пусте <pb n="25" /> коју сузу у спомен |
| говор и због тога о томе прекиде.{S} Но Ката неје пропустила, да избаци неколико муња и громова |
| </p> <p>И твоја јединица, – сад ће опет Ката Нати, – нема никога осим тебе.</p> <p>На то ће нај |
| м пошла, сека „имја рек“!...</p> <p>Баш Ката ушла у двориште, па истерала ћуриће из врта и затв |
| деца бити боље среће од њих... </p> <p>Ката Јаковљевићка села, као обично недељом и свецем пос |
| собе у неколико разних гласова.</p> <p>Ката баш била вадила неке ствари, што их је Зорка радил |
| ена, да стресе прашину с хаљина.</p> <p>Ката отрчи у кућу и спрема воде, да се гости умију.</p> |
| Брајковцу испод руке Поред оне премудре Кате Јаковљевићке.</p> <pb n="28" /> <p>Неје друкче, мо |
| то хоће и како хоће, а он мора на своју катедру, или умрети!...{S} Него једва чека вече, да се |
| никако ни преиначити“, јер је и јавила Кати по њену Јовану, кад ономад беше у вароши код ње, ј |
| ! – одговориће опет, као и до сад, Ната Кати.– Знам ја, шта је дечија радост.{S} Коме ћу, ако њ |
| ој ти ту мени!“ рекла је, наравно, Ната Кати. „То је дечја радост!{S} Да коме ћу, ако њима нећу |
| ом.</p> <p>– Като злато, – опет ће Ната Кати, – а ти мени и не кажеш, где су ти деца?</p> <p>– |
| еварила у рачуну.{S} А треба ли госпођи Кати много, да на први поглед од мах види, да се госпођ |
| ! –- цикнула је „трижди“ сека Ната сека–Кати, кад је чула; а чула је, Бранко с Јованом неје био |
| <pb n="19" /> <p>У том дотрча и Зорка, Катина кћерка.{S} Била код попине Јелене, па видела, да |
| ма или у крчми..{S} Прође и каква друга Катина из детињства, прија-ова или сека-она, па је, на |
| 18" /> <p>То су најмилије мисли госпођа-Катине, па око тога се врзу, ето, и сад по толики и тол |
| што! </p> <p>Ето, зашто је долазак сека–Катиних гостију догађај за Брајковац.{S} Па сад још тим |
| ису ни ушла честито у двориште госпођа– Катино, а већ је готово цело село знало, да је сека Кат |
| што ће синоћ деца полегати, у кући сека-Катиној неје ви било о другом чему речи већ о прослави |
| плете што себи или обично браћи, тетка-Катиној деци, узме, на прилику, штогод, па им чита.{S} |
| се особито разабирао за њу.{S} У сека– Катину децу већ сад гледе као у велику господу, па се п |
| и једне речи, која би, баш и по госпођа-Катину мишљењу, на Даринку утицала развратно.{S} Чак ни |
| колама; па и поп Стева постао ревностан катихета и месни школски управитељ – сувише ревностан.{ |
| p>Од тог доба остао је поп Стева и опет катихета и месни школски управитељ, али тек да у недељи |
| дана један пут или ни један пут оде на катихизацију и да задржи достојанство над учитељима у ш |
| кад нам дођу деца о вагацији кући?..{S} Катица Јаковљевићка мора пући од једа.{S} Мисли, ко је |
| на лотру, па хоће да скочи с кола.{S} А Катица претрчала, па је прихваћа.</p> <p>Госпођа Ната с |
| о, да и госпођа Ната, а особито госпођа Катица, – та, она бар добро познаје Јецу Рашићку, – нар |
| м тим загрли је и сан...</p> <p>Госпођа Катица у другој соби метнула у постељу малога Владимира |
| братом, а он њу сејом.{S} То задржала и Катица, па њена деца и данас зову Давину тејком.{S} Па |
| >Кад је Јован дошао кући, пође и Ната и Катица, да спавају.</p> <p>Катица оде најпре, да још је |
| та насмејала!</p> <p>– Тим више, – суди Катица, – треба пазити на тако женско дете.{S} Али та, |
| Ко је не зна, скупо бије платио, – вели Катица за госпођу Јецу. – Медом залива, а да лизнеш, оч |
| ође и Ната и Катица, да спавају.</p> <p>Катица оде најпре, да још једаред разгледа по кући, је |
| а одведи у шталу...{S} Има места је ли, Катице?</p> <p>– Како не би било?{S} Гле секе! – одвику |
| и су се збиља физите код госпође Нате и Катице мало дуже позабавиле, тек, ето, брзо прође време |
| ле испод руке, па ходају испред госпођа-Катичина дућана на улици.{S} Њих две не занима разговор |
| знаш!{S} Него обиђи и ти, мој брате, по каткад.{S} Опет је, знаш, друкче, кад се мушка глава да |
| штогод здраво жалостиво, па слуша и по каткад шмркне од жалости, Госпођа Ната окрене пећци леђ |
| ваки одбије тек од рачуна, што га он по каткад с ким има.</p> <p>Шта, дакле, остаде учитељу пам |
| какову бресту у крај друма, само што по каткад зафрчу коњи, да можда истерају насртљиву мушицу, |
| одазва се.</p> <p>– Разумем. </p> <p>– Като,— примети Ната сестри, кад дође до воде и замочи р |
| Трива и оде за својим послом.</p> <p>– Като злато, – опет ће Ната Кати, – а ти мени и не кажеш |
| а.</p> <p>– Помоз Бог!{S} Како си, сека Като?</p> <p>– Хвала Богу!{S} Како ти?</p> <p>– Да рекн |
| /p> <p>– Нека, нека!...{S} Збогом, сека Като!</p> <p>– Збогом пошла, сека „имја рек“!...</p> <p |
| у друштву с госпођом Натом и с госпођом Катом, па се отискоше у врт.</p> <p>Јелена је непрестан |
| пут, када би се сада састао с госпођом Катом и с госпођицом Даринком, јер је већ једаред био с |
| демо!.... идем, – каже, – да видим моју Кату.{S} Давно је – каже, – нисам видела, па сам је се |
| дакако!{S} У тринаест школа поцрпу они кашиком сву мудрост.</p> <p>– И мати му даје за право. |
| тељу, како ће га то скупо стати, што му квари сан.</p> <p>А госпођица Јелена... ох!{S} Она чује |
| жниковица зна увек да га одржи у статус кво.{S} Но он сам још увек не заборавља свој „виши пози |
| и за жену му и сина, и њих би метнуо на кеца или продао за вино ил ракију.{S} Него док трајало |
| свакидашњи; па се врзе око њих двоје и кечи им сваку реч. </p> <p>Колар са својом сестром стој |
| ји.{S} Писар се наслонио на лактове, па кибицује одборнику. (Бележник, мимогред буди речено, не |
| што зар хоће на њему да излије сав свој кив, што је Јован, назирући у њему, ваљда, опасног конк |
| пијаницу и убојицу мужа, који сав свој кив, сву своју несрећу у картама и срџбу у пијанству из |
| не остатке животне у сребрним и златним кивотима у велелепне храмове.</p> <pb n="101" /> <p>Бра |
| ави цвет.</p> <p>Из мисли га трже весео кикот и клицање.{S} Таман да се дигне и да види иза џбу |
| ако је.{S} Не да се кућа оставити ма на ким.{S}Ту је живина, па треба нахранити и скоткати!{S} |
| и сад као пред какву буну.</p> <p>– А с ким ћемо ми у недељу?{S} Уплете се Зорка.</p> <p>– Да!{ |
| је тек од рачуна, што га он по каткад с ким има.</p> <p>Шта, дакле, остаде учитељу паметније, н |
| Јован умуче.</p> <p>А Јеша кад немаде с ким да политизира, и сам паре, да је најпаметније слуша |
| куд,... само да се не састане више ни с ким од њих!{S} Па у јутру, чим сване, бежи из тога поно |
| >Не би сирота имала цело после подне, с киме речи да проговори, да не дође какво дете, те не ку |
| девојку...{S} Трива јој је брат.{S} Он кирија, а она ево је код ње већ четири године.{S} Па им |
| квена општина дала му је своју кућу под кирију.{S} Сигуран платиша! <pb n="73" /> Наш Србин мис |
| {S} Немој, молим те, - поче поп Стева с киселим лицем, као да му је ко на жуљ стао, – немој и т |
| ну не прија.{S} Да му је хладан батак с киселим краставцем.</p> <p>– Шта?{S} Зар идеш?{S} Па та |
| а, кад је видила, да је мој Јован за њу кисело грожђе, а она окренула опаклију...{S} И сада, да |
| на врху брдашца.{S} Испод њих се таласа китњаста побрдица, да им мало даље пукне на догледу сре |
| а онај кицош гаћан са свиленим перјем и китњастом крестом, што се преко дана шета и ракољи по б |
| на дрветима иза кокошинца закокота онај кицош гаћан са свиленим перјем и китњастом крестом, што |
| , знате, може лако да се промени За час киша пљусне, – примећује онај.</p> <p>Било би штета, – |
| преда се.</p> <p>Госпођа Ната дрема, па клања главом то амо то тамо, те час по па гурне Даринку |
| ате омладину на госпоство.{S} Једино се клањам учитељству народном.{S} Ко је свестан учитељ, а |
| а као права патница. „Да ме је цео Срем клео, не бих наишла“, говорише она једном, али само јед |
| се насмешише.{S} А из грла се оте неки клик - ни налик на онај глас, што јој га он показује на |
| } Гледај овај призор!{S} Ђура Јакшић би кликнуо.,„И бог му се диви!“ -- рече Јован, па стаде.</ |
| јазан,:како се смеје.{S} Видиш га само, клима главом, и развукли му се брци, али не даје, гласа |
| окрене пећци леђа, наглади своју цицу и клима главом.{S} Марко се врпољи <pb n="14" /> и увија |
| г!“</p> <p>Јеша зинуо у Јована, па само клима главом у знак, да све одобрава. </p> <p>У том нач |
| /p> <p>– Али да ћутимо, ваљда, па да им климамо главом, као оне лутке на гајтану у вурштлпратер |
| ив мамурлука.</p> <p>Благајник вели:{S} Клин с клином, па ено га код разбијене канте, где пресм |
| дарано неколико то гвоздених то дрвених клинаца.{S} Ту виси пчеларска капа; стара нека реверенд |
| рлука.</p> <p>Благајник вели:{S} Клин с клином, па ено га код разбијене канте, где пресмаче рак |
| поред пећи пар ципела, а о зиду висе о клинцима једне чакшире, стари шешир и зимски капут.{S} |
| .</p> <p>Из мисли га трже весео кикот и клицање.{S} Таман да се дигне и да види иза џбуна, ко ј |
| дног јединства. </p> <p>– То је лепо! - кличе Даринка, а лице јој плану од одушевљења.</p> <p>– |
| стао, па гледи у њу.</p> <p>– Не, не! – кличе девојче и опет весело, као обично, па га опет ухв |
| ранково коло...</p> <p>– То већ знам! – кличе и опет Даринка, и још већма је поли пламен по лап |
| осподине бележниче, да овде вечерамо! – кличе Дабижић, кад Кнежевић испева песму. – Дивна идеја |
| а Даринку, да, блажен, у мало гласно не кличе: „Мати, твој лептир је нашао свој цвет.“...</p> < |
| а се завитлава у ваздух, па високо тамо кличе танко гласовито...{S} На бресту се гдегде закрши |
| уд ни камо.{S} Те док се други збунили, кличући још: „Живила!“ – он се пожури, па узе извијати |
| ом народу и одржава у њему свест, да не клоне у тешкој ноћи искушења,... да, велим, у тешкој но |
| о позлаћену јабуку, зрак сунца, што се клонило западу. </p> <p>Око њих планина са својим брежу |
| с травке травци, као да им шапће, да не клону. </p> <p>Негде се скрила препелица, па пућпуриче. |
| а, – опет ће Јеша. – Не ће српски народ клонути, догод уме да штује и мртве поборнике, (на ту ј |
| ржаху је Зорчине руке око врата, док не клонуше и опет у санку.{S} Даринка се дала у мисли.{S} |
| амештај у тој собици је једна по широка клупа уза зид, застрта неким платном, од кога се иначе |
| паламара, чивија, жица, чекића, длета, кљешта, и– Бог те пита шта све још!{S} У зазиданом проз |
| примакла се Карловачкој станици.{S} На кљуну јој заставник Београдскога певачкога друштва са д |
| о прионило за душу!</p> <p>Па збиља!{S} Кнежевић не дође ни вечерас.</p> <p>Касно у ноћ тек чул |
| она, бојаги, није друкче ни мислила.{S} Кнежевић је, вели, добар и ваљан млад човек, прилика та |
| и не мога да не покаже своју сумњу.{S} Кнежевић му доказује да то може бити.</p> <p>– Шта?{S} |
| оп-Стеве ни најубедљивији разлози.{S} А Кнежевић и опет не пропусти, да не примети, како би му |
| ће, маше на њих белим рупцем. </p> <p>А Кнежевић је отпоздравља шеширом, па се распевао, па окр |
| /p> <p>– Ту ми седни, синовче!</p> <p>А Кнежевић пушта глас где силније, где тише, да се као та |
| , да је народ сам себи напуштен, – дода Кнежевић.– И још се од нас захтева, да потпомажемо и књ |
| фтира главу“.</p> <p>– Ако Бог да? пита Кнежевић Јована и Бранка...{S} Шта?{S} Кући?{S} Па пешк |
| да овде вечерамо! – кличе Дабижић, кад Кнежевић испева песму. – Дивна идеја! ·</p> <pb n="76" |
| , мало јаче...· слободније, – храбри је Кнежевић.</p> <pb n="67" /> <p>Она погледа у њега.{S} О |
| ком здању.{S} Касно у ноћ тек вратио се Кнежевић из манастирскога воћњака, посрћући „од љубави |
| да, Бранко има право, да Бог ме, – рече Кнежевић и трже руку.</p> <p>– Шта је теби? – пита изне |
| но.{S} И ви, дакако, госпођице, примети Кнежевић и истрже своју руку.</p> <p>Јелена хтеде да пр |
| и још више: одобрила и то, да је учитељ Кнежевић ваљан учитељ, ма колико да је избегавала, да л |
| n="59" /> <p>Још пре него што ће учитељ Кнежевић распустити децу из школе, ходају испред школск |
| ов „друг из Беча“, и Брајковачки учитељ Кнежевић напоредо кроз планинске винограде.{S} О раме п |
| о с горег и чешће.</p> <p>Учитељ, Милан Кнежевић, тукао би се сад са целом општином.{S} Већма о |
| ожемо ни маћи!“ рече за њу учитељ Милан Кнежевић).{S} Али те две „звезде“ треба тек задобити.</ |
| ључили с овим побром... (Господин Милан Кнежевић, наш учитељ! – приказа Јован учитеља Даринци.) |
| ц, јер је до пре млади учитељ, господин Кнежевић, често долазио к њој...{S} То неје било ништа |
| од ње којешта.{S} Кад је јесенас дошао Кнежевић за учитеља, то није било дана, да тај није био |
| х речи са попом...</p> <pb n="43" /> <p>Кнежевић већ неколико дана ради око тога, да састави пе |
| ламује „оно о разбијеној канти“.</p> <p>Кнежевић беше озбиљно схватио своју дужност као учитељ |
| е л?</p> <p>– Ниси никад слагао.</p> <p>Кнежевић јој и опет узе обасипати ручицу пољупцима.</p> |
| у и неусиљено се рукова с њим. ·</p> <p>Кнежевић се рукова и са Јеленом, као са старом познаниц |
| па да им очита. „То је опет масло тога Кнежевића!“</p> <p>Поп Стеван се узврпољио у својој пос |
| је чује.</p> <p>– Милане!</p> <p>– Виче Кнежевића, а глас јој прекиде јецање.</p> <p>– Учитељ с |
| Даринка; па се она нађе између Јована и Кнежевића, а ова између Зорке и Бранка.{S} Зорка пресав |
| Одбегла.{S} Јуче на ноћ нестаде и ње и Кнежевића.</p> <p>– Не говори!</p> <p>– Нема ту шале.</ |
| би било врло потребно, да се састане с Кнежевићем, ако ничега другога ради, то бар да му каже, |
| аринка на приказ Јованов, па пружи руку Кнежевићу и неусиљено се рукова с њим. ·</p> <p>Кнежеви |
| коровођи, Брајковачком учитељу, Милану Кнежевићу вечерас срце необично ускипило „љубве жаром“, |
| н разговор и ватреног Радованца.</p> <p>Кнежевићу добро дошло било, да се прође у чистом планин |
| ће одлазио мећу нове познанике.</p> <p> Књига је пред њим, али мисли несу све код њега.{S} Од с |
| лу: цео је живот школа.{S} По дебела је књига, што сам је ја већ прочитала.{S} Скупо ме је стал |
| Насред собе сто, и по њему разбацано то књига, то хартија, мастионица, пера, истрињена дувана, |
| искао њом под пазухо своју књигу, те му књига сад испаде у траву.</p> <p>– Пардон!</p> <p>Јелен |
| материјална напретка и добростања, чему књига, чему просвета, чему живот?{S} А ми смо се свим р |
| Просвета, просвета!</p> <p>Не помаже ту књига, – вели му Јован. – Нема просвете, где народ не с |
| <p>– Па сте се непрестано опет бавили о књигама.{S} Како сте дошли, чика... ваш ујак а и мати н |
| Ковиљском манастиру писати богословске књиге и историју Срба, Бугара и Хрвата,... како та два |
| ао никакве користи од штампане и писане књиге својих учених синова, на које, сиромашан и онако, |
| да пишу.{S} Да, о томе!{S} Треба писати књиге за народ, треба учити народ да држи новине, па да |
| не башкарити се по варошима, па писати књиге за народ, поучавати народ, водити политику за нар |
| и књижевност, да купујемо и растурујемо књиге, да...{S} Како ко проговори, зине на учитеља и св |
| мназијалац, па је поздрави, стискивајућ књиге своје под пазухом, као да би их скрио, она седне |
| од по века проводиш за скамијама, а над књигом?</p> <pb n="24" /> <p>– Да се што боље удесим с |
| и мучно и досадно непрестано капати над књигом.</p> <p>– То ме је једно баш и припитомило, те с |
| једно.</p> <p>Зорка већ опет дотрчала с књигом у руци, па говори речи познате „Бранкове жеље“: |
| од сунца, па га затвори.{S} Те склопи и књигу, што лежаше уза њ, а само што је завирио у њу, од |
| а хтеде сама да се сагне, па да дохвати књигу; али је Бранко преухитри. </p> <p>– Јесте ли чули |
| поп Стева уведе у свето православље и у књигу крештајемих.{S} Иначе црквењак одзвони, па хајд о |
| и сламњи шешир.{S} У руци држи некакву књигу, а на бео се штит од сунца наслонио.</p> <p>– А,. |
| орке и Бранка.{S} Зорка пресавила своју књигу, па чита своју декламацију.{S} А Даринка ће запит |
| р Бранко притискао њом под пазухо своју књигу, те му књига сад испаде у траву.</p> <p>– Пардон! |
| орману пре неколико дана још неку стару књигу.{S} Кад стресао с ње прашину и отворио је, а то „ |
| а неумрлога мудраца српскога.</p> <p>Ту књигу узео Бранко и вечерас да чита.{S} Али, као обично |
| у Срба, Бугара и Хрвата,... како та два књижевна великана старије наше књижевности несу некакав |
| а српства.</p> <p>И политичку слободу и књижевни препорођај овековечио је Бранко Радичевић, опе |
| и од пута, који овамо води.{S} Ми имамо књижевника, уметника, наученика јевропскога гласа.{S} Н |
| аучили бар „Коло Бранково“, па до првих књижевних умова, који стварају мишљења у књижевности, у |
| зрели беху у оно доба сви и мањи и већи књижевници, па и сам Рајић и Мушицки, чак и неумрли пес |
| још се од нас захтева, да потпомажемо и књижевност, да купујемо и растурујемо књиге, да...{S} К |
| , него људи, којих ће заслуге по српску књижевност остати трајне, да их збиља не потамњује ни с |
| } Ја сам учила у нашој вишој школи нашу књижевност, па сам и мами читала о Бранку и из Бранка.{ |
| аучише се србовати, ту је и отац српске књижевности, ту је Вук Караџић први пут, као ђак још, у |
| о та два књижевна великана старије наше књижевности несу некакав Мушицки и некакав Рајић, као ш |
| ко хоће.{S} Тако продире у народ оно из књижевности.{S} Мислиш ти, да би му ишта помогло, кад б |
| да српскога, ударивши јак темељ српској књижевности у исти мах, када је Милош на другом крају с |
| уз Вука и Даничића на освитку нове нам књижевности народне.{S} А то је оно, што је и најозбиљн |
| њижевних умова, који стварају мишљења у књижевности, у науци, – све је на свој начин хитало, да |
| као најзгоднијим оруђем, прокрчи пута у књижевности нашој простом лепом нам народном језику.{S} |
| } А имају и оне, да претресу малу своју књижицу из свог ђаковања и друговања.</p> <p>Деца расла |
| вор, узеле да преврћу листове у дебелој књизи своје прошлости.{S} Ох, Боже мој!{S} Та свака има |
| </title>."</p> <p>Како се обрадовао тој књизи!{S} Још кад је ишао у прве гимназијске разреде, м |
| свој дућан..{S} Скрстила руке па гледа, ко пролази улицом.</p> <p>Дође јој од пре редовно и гос |
| е у нас дописе по политичним листовима, ко често и уводне чланке, ко хоће да ствара јавно мњење |
| из друштва и оде на улицу, па да дозна, ко је дошао.{S} Баш му то добро и дошло.{S} Нема ти, ве |
| Таман да се дигне и да види иза џбуна, ко је то, а пред њ испаде мала Зорка, Јованова сестрица |
| олима, послала Ђуку пандура да распита, ко је то дошао.</p> <p>Господин бележник, господар наче |
| двориште.</p> <p>Загледала се домаћица, ко је. – Јесте л ради гостима? – повикаше женски гласов |
| и за прост народ.{S} Хоће – да му каже, ко је био Бранко Радичевић, шта он вреди за наш народ и |
| им листовима, ко често и уводне чланке, ко хоће да ствара јавно мњење?{S} Људи већином још не п |
| ило кадгод у нас.</p> <p>– А, знате ли, ко је на то наговорио вашег ујака?</p> <p>– Не могу да |
| ракољи по буњишту око кокошака, мисли, ко је он је.{S} А жустра младица поред њега тако се пре |
| ковљевићка мора пући од једа.{S} Мисли, ко је као она, што има сина господина!{S} Још сад се он |
| ричем рада.{S} Боже сачувај!{S} Само... ко хоће да ради за народ, мора живети с народом; а не б |
| да је и после тога с братом мрази?!{S} Ко зна, каквим је блатом каљала име његово и његове мат |
| е секе!{S} Гле Даре!{S} Добро дошли!{S} Ко не би био рад тако добрим и милим гостима!{S} Добро |
| ком.</p> <p>– Мудра ти је то зверка.{S} Ко је не зна, скупо бије платио, – вели Катица за госпо |
| рајковца најлепшу кућу с магазинима.{S} Ко јамчи, да му наши поштени општинари не ће баш и прод |
| {S} А он мора ту бити, да декламује.{S} Ко би иначе био у чорби мирођија!...</p> <p>Млади Брајк |
| с братом, сина с оцем, и тако даље.{S} Ко седи с миром, том је добро.{S} Богу божје, цару царе |
| је уметност у нас Срба право сироче.{S} Ко је највише позван, да шири просвету у народа Ког Син |
| реба ни то баш тако далеко одлагати.{S} Ко је рано легао и рано се оженио, није се покајао.{S} |
| едино се клањам учитељству народном.{S} Ко је свестан учитељ, а ја бих рекао, да су народни учи |
| овако.{S} Ја сам је из темеља зидао.{S} Ко после мене дође, може лако дозиђивати, ако му буде у |
| } Људи већином још не позвани на то.{S} Ко нам пуни белетристичне листове песмама и приповеткам |
| рца, кад пре времена ступи у акцију.{S} Ко пише у нас дописе по политичним листовима, ко често |
| } Јелена мисли о свом јаду, а Даринка – ко да је зна?{S} Још да се није Зорка рашћеретала око њ |
| је од неко доба врло заћутао.</p> <p>– Ко?</p> <p>– Бранко.</p> <p>– Па, он највише ћути.{S} С |
| ш, ако ми мушки морамо.</p> <p>– Гле, а ко вас тера, да морате</p> <p>– Један другом за љубав.< |
| , како си ту.</p> <p>То је истина.{S} А ко је томе крив?{S} Као да и један и други избегаваше и |
| од куће.{S} Треба народ поучавати.{S} А ко ће то, ако не ће учени људи?{S} И онако није за њега |
| су пука проза и крпарија, тек без њега ко зна би ли од мах добили песнике као што су Змај, Ђур |
| нски писар, дочекао га је оберучке. (Да ко ће, ако он не би!{S} Рају је само за време судбина ћ |
| ову и буде бољи од учитеља свога.{S} Па ко се опет смотава и сели него Немац, те хајд даље као |
| S} Писар, писар и само писар, од кудгод ко иде.{S} Е, па то боли!{S} Он, који је научио да с по |
| , и да је човек постао од мајмуна, може ко исто тако измислити, да је постао од медведа.{S} Суд |
| поп Стева с киселим лицем, као да му је ко на жуљ стао, – немој и ти тим незнабожачким, тим рев |
| вољније мало разгали лице.</p> <p>Да ме ко не тражи? </p> <p>Не знам.{S} Ја сам пошао био к Јов |
| ао да се закопала.{S} Само да јој не би ко рекао, да ту нема за њу места!</p> <p>Млади трговац |
| аучио, да се повлачи, па мисли, узео би ко за наметање, када би чешће одлазио мећу нове познани |
| А Даринка ће запитати Бранка: „Хоће ли ко говорити штогод том приликом?“ </p> <p>– То је бреме |
| чак и некаки Орлић и Коњовић и не знам ко пронашао новију и згоднију кошницу. „Србин да нешто |
| колена, да баш не види, ако је непозван ко, попу у чакширама.{S} Очи упро на врата.</p> <p>На в |
| спровод до Карловаца.{S} Једва је могао ко да верује, да кола, у којима беше Бранко, не ће стић |
| аш кад дођу, иначе из бољег света слабо ко усрећи Брајковац, на кога би се осврнули сви, из сви |
| ве дисциплине, нема странке: ради, како ко хоће, а живи још од свог старог народњачког сала, пр |
| јемо и растурујемо књиге, да...{S} Како ко проговори, зине на учитеља и свештеника.{S} Господа |
| а за Карловце, за „српски Сион“?</p> <p>Ко не зна, да је ту српска патријаршија“.{S} Тешко да и |
| д стрништем или над ливадама надлеће се коба.{S} Час се заустави на једној ташци, па лебди и не |
| ти, боже!{S} Канда нема више дана него кобасица! . „Видиш, овај орах је, чини ми се, први пут |
| изађе пред кућу, па се ту нађе с неким ковачким калфом, па је не можеш довикати с улице.{S} Ка |
| одби, да може мирно у својем скровитом Ковиљском манастиру писати богословске књиге и историју |
| јвише позван, да шири просвету у народа Ког Синови Талије, – глумци, апостоли народни!{S} Па ка |
| најсавршенијег агитатора, адвоката и ма ког иначе „господина“.{S} Далеко је, дакако, од мене и |
| орен од Мушицкога на онај велики посао, кога се он доцније тек онако свесно и савесно латио, те |
| } Немој да се и на тебе примени оно:{S} Кога мрзи да ради, тај је вечито незадовољан са својим |
| милој вољи.</p> <p>– Бојиш ли се можда кога?— опет учитељ.</p> <p>Јелена једва промуцава: </p> |
| рило, да Јелену по што по то удам ма за кога.{S} Има она каде и чекати.{S} Али као велим, он је |
| ад, те ће моји сељани имати прилике, на кога да се угледају ако хоће.{S} Тако продире у народ о |
| љег света слабо ко усрећи Брајковац, на кога би се осврнули сви, из свију сталежа поштованога Б |
| е не зна ни благдан и свагдан.{S} Ни на кога се, слатка, ослонити, ни колико отлен дотлен.{S} С |
| лупа уза зид, застрта неким платном, од кога се иначе кроје панталоне, да изгледа, бајаги, као |
| човека, који ради онаки исти посао, од кога живи и он, народ, него од најсавршенијег агитатора |
| јчешће, постаје моралним пролетером, из кога се рекрутују шарлатани, денунцијанти...</p> <p>– Т |
| а младим друштвом.{S} Него да не увреди кога, ако би другог замолио, да запева, први сам почиње |
| ти, што не ваља, па не ће народ имати у кога да се угледа; а почнимо и ми паметније са собом, д |
| е своје, него кућу и породицу.{S} Да је когод дао што за душу његову или за жену му и сина, и њ |
| себе ради.</p> <pb n="53" /> <p>И да је когод рекао поп-Стеви, да неје сретан, или да се подао |
| о и да дође он амо?{S} Ваљда га се тиче когод овде?</p> <p>Па јој опет сада у једаред тешко, ко |
| :{S} Куд сви Турци... „Наћи ће се и још когод.{S} Звезде на небу певачкога Брајковачкога друштв |
| авни свештеник,... сви купују код њега, код Јуде, и мед за божићну чесницу и зејтин за кандило, |
| ад каквом рупом, учлови се, као бојаги, код своје је, па је није ни бриге.{S} А чим кола ближе, |
| > <p>– Па таки је он, кад што науми.{S} Код њега важи само „или–или“ вели Јован:</p> <p>– Са св |
| три године.</p> <p>– Него шта знам?{S} Код нас ти је на селу тешко наћи слушкињу, па не знам, |
| ђачић, више пута доносио у ћупи вина, а код њега се пило и ликовало по често.{S} Но да је био т |
| се, сиромах, само, да га неко опањкава код власти, па сваки час добија некакве налоге, – вели |
| ра жандара!{S} Па ипак увек седи и зева код играча.{S} Него за што и не би?!{S} Често се после |
| ајник вели:{S} Клин с клином, па ено га код разбијене канте, где пресмаче ракију с хлебом.</p> |
| а светковину.{S} Ми и онако мислимо, да код матере одседнемо.{S} Ја баш кажем ујаку, да ћемо ко |
| <p>Вараш се, мој Бранко, ако мислиш, да код мене није то озбиљна намера, – надовеза Јован на ра |
| –вели Јеша. – Мој конкурент, онај Јуда код цркве, дошао је пре три четири године.{S} Наша слав |
| и народ разуме њих.{S} Ужасна аномалија код нас, какве, ваљда, нигде више у свету нема.{S} Наша |
| дотрча и Зорка, Катина кћерка.{S} Била код попине Јелене, па видела, да су гости дошли, те пот |
| дница, осетила сретном, кад се напатила код свог несретника мужа као права патница. „Да ме је ц |
| жедни писар.{S} Онда ћемо после певања код Марка, – пресуди бележник, – да му сефтеишемо нов е |
| ајић.{S} А и он је био с Јованом ономад код мене.{S} Фини младић!</p> <p>– Па, како се то ујак |
| > Књига је пред њим, али мисли несу све код њега.{S} Од синоћ се нешто сневеселио.{S} Јелена му |
| политичких и економних питања, па стаде код „чиче“, (тако Брајковчани зову свога општинскога на |
| шко, не жали пута ни трошка, да проведе код сестре на очеву дому које летње доба или бербу у Фр |
| јој је брат.{S} Он кирија, а она ево је код ње већ четири године.{S} Па има послугу и од Триве. |
| лила и ижљубила своју маму.{S} Ако није код ње, отрчала би у врт, да мирише цвеће да га можда у |
| лико сеоских момака и девојака.{S} Биле код крста на игранци.{S} Па се враћају кући и певају: < |
| шао до тога уверења, да треба да остане код куће.{S} Треба народ поучавати.{S} А ко ће то, ако |
| е наша браћа Срби?{S} Сви листом пазаре код Јуде.{S} Жене краду од својих газда храну, па џаков |
| тога, када је госпођа Ната била најпре код ње, а противних разлога је, по њену, од неко доба, |
| а својих премиса увек доследна, нађе се код Даринке.</p> <p>Састале се и поздравиле, као да се |
| рио него обично, али су се збиља физите код госпође Нате и Катице мало дуже позабавиле, тек, ет |
| изради, мисли у себи Јован, не помогоше код поп-Стеве ни најубедљивији разлози.{S} А Кнежевић и |
| и сва порадити и код чике, поп-Стеве, и код матере, госпође Рашићке, како би јој допустили, да |
| у веру дала, да ће све и сва порадити и код чике, поп-Стеве, и код матере, госпође Рашићке, как |
| S} Чика је одобрио.{S} Треба да одемо и код тетка-Тинке.</p> <p>Нова неприлика за Јелену.{S} Ка |
| } Упамтите, други пут!{S} Ево нас већ и код наших.</p> <p>Под орахом на сред дворишта већ поста |
| ваја од Даринке.</p> <p>- Ми смо одсели код вас, – вели му она. –</p> <p>– Јован је тако.</p> < |
| лске задаће, искупила децу, што су били код ње у стану, па би поред народних песама и других ст |
| а њу.{S} Знаш ли ти, да ће она израдити код поп-Стеве, да све припадне њој и њеној кћери?{S} Дв |
| о њену Јовану, кад ономад беше у вароши код ње, јавила јој, да јој се ово дана нада.{S} Тако су |
| , кад је њена Јелена била тамо у вароши код ње у стану и ишла у „лер“; како је не знам какав ра |
| да сам способан за рад.{S} Кад год сам код куће, све ме више жеља вуче мирном сеоском животу.{ |
| е право, да сам тако дуго доле, а несам код матере.</p> <p>– О, о, вајка се госпођа Јелисавета. |
| зуцнуо матери, како би било, да останем код куће, па да прихватим економију.</p> <p>Бранко га р |
| ј господин, што је био ономад с Јованом код њих, кад су путовали од озгоре у Брајковац, уме так |
| надама...{S} И њу ће мати дада на јесен код тетка–Нате у варош, па да и она иде у вишу девојачк |
| а опет отрчао с децом.{S} Ако није и он код кола.{S} Знаш, да стрепим, кад се игра то коло!{S} |
| ој бради.</p> <p>Марко дотрчао, па стао код врата, па слуша.</p> <p>– Дивна идеја од вас, госпо |
| лижи.{S} Она не пита, јесам ли ја ручао код Сахера, у Хамбуршкој ресторацији или у народној кух |
| ју сестру или не.</p> <p>Једаред, – био код ње, па дошли нешто у разговор.{S} Тинка, рећи ће по |
| S} Она га кори, што је само једаред био код ње, од како је дошао од горе.{S} Он се опет извињав |
| .{S} Обично би до сад у то доба већ био код Јована; али га јутрос нешто одговори, те не оде.{S} |
| седнемо.{S} Ја баш кажем ујаку, да ћемо код ње одсести.{S} А Јелена се радује, да је позна. </p |
| S} Је л да ти је право?{S} У госте ћемо код Тинке.{S} Време је.{S} Није лепо, што ме толико већ |
| тому зими често.{S} Седе у вече обично код топле пећи.{S} Ако Даринка не везе или не плете што |
| васпитање кућевно и школско.{S} Но, што код свега тога не пада њему ни на ум, да примети, то је |
| првога манастира, у село, сврну уз пут код госпође бележниковице.</p> <p>– А, вас треба посути |
| ц, који се десио том приликом у друштву код разбијене канте, мало не пуче од смеха.</p> <p>Општ |
| ки православни свештеник,... сви купују код њега, код Јуде, и мед за божићну чесницу и зејтин з |
| умео ринтати и радити.{S} Кадгод бејах код куће, водио би ме собом на сваки посао и говорио би |
| то га вечерашњи гости из Маркове крчме „Код разбијене канте“ извијају под прозорима попине Јеле |
| исоку власт, седели су у засебној соби „Код разбијене канте“ у Марковој крчми и прекраћивали ду |
| риповедаше доцније сам бележник у Руми „код орла“. „У мало“, каже, „не угњави руски медвед тали |
| it="subSection" /> <p>У Марковој крчми „код разбијене канте“ рашћеретали се гости, па и не мисл |
| а граничарској Митровици, у гостионици „код зеленог дрвета“ А и деца се виђала тамо на официрск |
| говорили, како ће после певања на пиво „Код разбијене канте“.{S} Тако у Брајковцу зову Маркову |
| Јован с Дабижићем. – Па ради ли се?{S} Кода вам ради?...{S} Ради се, да, али свако за себе.{S} |
| ...{S} Ух, ух, ух!{S} Поп-Стеви се пође кожа јежити.</p> <p>Ја бих моје дете знала и сама усрећ |
| арала по соби, бојаги, хоће да изађе из коже од једа, што јој „срамоте кћер“, па тражи негде го |
| огме, ето, други боље пролазе с дебелом кожом на образима!</p> <p>Понда неје могла, а да не оши |
| нце, а у овакима му свакад била звезда, која му је јасно показивала пут и светлила му, да не за |
| јој здраво, што је то урадила девојка, која је тако добра другарица била Даринци.</p> <p>– Сир |
| , обасипа толиком нежношћу и пажњом на, која је повод, да је мати његова морала изаћи из куће б |
| беше му прва реч.{S} Од њих две не зна, која да прихвати реч.{S} Опет ће он:{S} Само да нас пос |
| ,... да, велим, у тешкој ноћи искушења, која га је стисла, да једва може да дахне.{S} Та идеја, |
| <p>Него у тој тами сукну једна варница, која му је увек у срећним часовима сијала као сунце, а |
| деална несебична младићка, ђачка љубав, која их привлачи.</p> <p>Тако Јован и Бранко гледају у |
| им доказује, да ипак има и једна љубав, која не тражи заслуга, па је равна само оној, што је по |
| домаћице, верне супруге, једне госпође, која је ружа у нашем друштву.{S} А то није нико други,. |
| ection" /> <p>Нема куће особито српске, која тога дана неје имала гостију. </p> <p>И Тинка Стај |
| а отшкрину крајичак непрозриве копрене, која тако јогунасто скрива, као змија ноге, тако неумољ |
| вину, а иза леђа му кроз жагор светине, која се устумарала горе и доле, дође до ушију познат же |
| и ума и срца у <pb n="65" /> женскиње, која може да се истински одушеви за нешто.{S} Нешто му |
| ивање између бележника и бележниковице, која тако узела бранити писара, да се овај сам од туге |
| е додирнут незграпном руком оне немани, која сад дрско телејише упљувке своје подлости и себичн |
| ушицког дуго ће остати узором омладини, која има да се учи; а дела њихова биће вазда на углед, |
| и.{S} Ако ће натраг, ту је Скила, мати, која би да удоми своје дете, његова Јелисавета; ако ће |
| а има у српству иоле знатније личности, која неје била питомцем српске Карловачке гимназије или |
| } Међу девојкама не паде ни једне речи, која би, баш и по госпођа-Катину мишљењу, на Даринку ут |
| кроје једрила за пловидбу и кују котву, која има кад тад да их овде или онде заквачи на пучини |
| огну опет напоредо, знаће обићи матицу, која би их увукла у вртлог, где би могли замутити своје |
| ружа, – наставља начеоник.</p> <p>– ... која има бодље, – уплете се бележник.</p> <p>– <foreign |
| па да читате.{S} Па ја мислим, можда се која породица вратила опет из Русије у Фрушку Гору.{S} |
| цепаници, с којом се већ толико бочи и која га стаде толико зноја, те у мало не удари по својо |
| Дабижић до речи, да наздрави оној идеји која живи у српском народу и одржава у њему свест, да н |
| едо своје у меке чисте повоје, као мати која једнаком љубављу милује свако своје дете, простиру |
| емне остатке на вис убавога Стражилова, које му, за ђаковања још у Карловцима, тако беше омилел |
| необичан живот по Карловачким улицама, које несу тако живе, ни кад с пролећа или у јесен нагрн |
| ова доброј деци</title>“ од чика Стеве, које разних Полаженика и Споменика од браца–Радована, б |
| а!“</p> <p>Треба ли ређати све прилике, које истакоше Карловце изнад свакога другога српскога м |
| азлике и политичне и друштвене странке, које вру у нашем јавном и друштвеном животу, а поштено |
| S} До сада је увек оправдао оно уздање, које су имали у њега његови милостиви заштитници у Брај |
| а да је пошље кући...{S} Гле, молим те, које је то доба, па је још нема.{S} Свако се то одмори, |
| нешто по неки пут у безазлено јој срце, које зна да куца још увек само за маму или ближега које |
| але, да „раде за народ“.{S} Свештеници, које му драго партаје били, траже што бољу парохију.{S} |
| а селу тешко наћи слушкињу, па не знам, које новце да јој даш.{S} Нема у нашег света сиротиње, |
| н живот свој као ђаци са самопоуздањем, које појачава само снагу и наду млађаних душа и приличи |
| Австроугарског орла, Карловци су место, које је бивало позорницом највише догађаја, што засецај |
| На столу је неколико кабанус–цигара, – које ће он, кад год би пушио, пресећи на полак.{S} Поло |
| и консхолари му били које у Карловцима које у Темишвару и Бечу.{S} Најпосле, и то неје немогућ |
| и писане књиге својих учених синова, на које, сиромашан и онако, троши своје силно благо.{S} Мо |
| ковачко певачко друштво и на сврху, рад које се било то друштво састало, као и на то, даа је у |
| дође, ако хоће, у Брајковац, да проведе које време!{S} Добро му дошло баш с тога што је у то вр |
| наручили, да им Маркова домаћица испржи које пиле.{S} И Марко се, ено, већ вија са живином по ш |
| јој годило, ипак се намргодила.{S} Али које Јованово разлагање, а највише канда Бранкова реч - |
| анка лично, па чак и консхолари му били које у Карловцима које у Темишвару и Бечу.{S} Најпосле, |
| Па библиотека њена броји већ и десетак које „<title>Дарова доброј деци</title>“ од чика Стеве, |
| лима.{S} Села се мање или више губе што које ближе или даље, па изгледају из далека са својим к |
| е се смеје с њом и тражи, на прилику, с које стране препелица пућпуриче.</p> <p>Така забава је |
| ди и друштвеном поретку, о приликама, у које могу запасти и према којима ће морати удешавати св |
| ли се увек неугодно осећао у друштву, у које би тек почео долазити.{S} Од увек научио, да се по |
| на боље.{S} Ако ми не верујеш, иди ма у које село, где су Срби помешани с Немцима.{S} Јест да С |
| ка, да проведе код сестре на очеву дому које летње доба или бербу у Фрушкој Гори, те се опомене |
| Кад је човек срећан, мили му се посао, којега се подухвати.{S} Одушевљеније прихваћа борбу у д |
| куца још увек само за маму или ближега којега сродника по крви!{S} Тада би на једаред загрлила |
| екати, па помусти!{S} Па ваздан другога којекаква посла.{S} Понда дућан!{S} Истина Бог, није Бо |
| кво цвеће не негује у лонцима, а негују којекакве кактусе и белагоније и друго још којешта, што |
| а. („Боље да ми је ту, него да се витла којекуда“, мисли госпођа Ната).{S} Мајсторица штогод ши |
| није, па се љубимци Талијини распрштали којекуда, њега завеја мећава једне зиме голог и гладног |
| њејши даривао њену децу, кад је долазио којему на крштење.</p> <p>Па с тога су Брајковчани јако |
| сама још о Духовима добила, па онда и о којечему другоме – готово без праве свезе тих разних пр |
| госпођа Ната седе још, па разговарају о којечему и прежваћу данашњи разговор, што су га имале с |
| и скоро из поља, па и по дворишту треба којешта поспремати.</p> <p>Сутра је радни дан а чека ст |
| /p> <p>– Није; ал она ће начинити од ње којешта.{S} Кад је јесенас дошао Кнежевић за учитеља, т |
| екакве кактусе и белагоније и друго још којешта, што није ни лепо, а камо ли му мирис?</p> <p>– |
| } Осим толико и толико знаменитих Срба, који у Карловцима или поникоше или се – однеговаше, и н |
| Бранково“, па до првих књижевних умова, који стварају мишљења у књижевности, у науци, – све је |
| , којим га је одојила, као и под онога, који јој сваку сузу, што је негда над њим нејачким пред |
| рући меке рубине исто тако и под онога, који јој пеленом загрчава сваку кап млека, којим га је |
| е, него трпети пијаницу и убојицу мужа, који сав свој кив, сву своју несрећу у картама и срџбу |
| глески сељак или овај или онај спахија, који има хиљадама ланаца земље и према томе и опрему.{S |
| младога, па још интелигентнога човека, који не би разабирао за јавне ствари.{S} Него омладина, |
| средини има ваљана интелигентна човека, који ради онаки исти посао, од кога живи и он, народ, н |
| е докторе, ја сам у вама познао човека, који...</p> <p>После по сахата, ваљда, резултат је био |
| рила...</p> <p>Да није још нас учитеља, који издиремо за вас све, слободно бисмо могли рећи, да |
| ве песмама и приповеткама?{S} По онима, који су позвани на то, могли бисмо ми бити са свим без |
| јевима?</p> <p>Има ли и једнога Србина, који иоле разабира за наш јавни живот, па да не зна за |
| реч...{S} У нашој средини седи старина, који...</p> <p>– А, не, не! – опре се чича, начеоник, а |
| само за велике идеје.{S} Од надничара, који је можда закинуо од својих уста, па до првога бога |
| им радом својим далеко удалили од пута, који овамо води.{S} Ми имамо књижевника, уметника, науч |
| Понећемо пар гусака и који пар пилића, који десетак јаја и..</p> <p>– Но, па видиш, да ће то с |
| ред, наићи ће на Харивду, на омладинца, који га може исмејати за „најмудрију“ реч.{S} Лакше би |
| е зна.{S} Данас само они добро пролазе, који што више знају.{S} Али пази, да се што више корист |
| песма, што се силом уплеће у ове дане, који ће да засветле потомству као пример свенародног пр |
| треба спомињати толике народне саборе, који баш у Карловцима саборисаху о цркви, о школи, па и |
| неко, у коме се никад преварити не ће, који га сваком речју својом учи, да у свету има љубави, |
| јице омладинске вас <pb n="54" /> више, који ћете признати, да омладина има право, кад се увери |
| кола, у којима беше његов лес, за воз, који требаше доћи у Нови Сад још у јутро.{S} Некоме се |
| чки момци, и тако даље, све људи млади, који још нисмо ништа свршили, који једва да умемо и слу |
| ди млади, који још нисмо ништа свршили, који једва да умемо и слутити, како се води туђа брига, |
| ико правично или неправично, као и они, који се не хвале, да „раде за народ“.{S} Свештеници, ко |
| вала Богу!{S} А видим, како пролазе ти, који вичу:{S} Слобода,... народно право,... аутономија, |
| него ја.{S} Није истина, да више пати, који више зна.{S} Данас само они добро пролазе, који шт |
| ту има љубави, него је треба заслужити, који сваким чином својим доказује, да ипак има и једна |
| по широком дворишту.{S} Марко је јунак, који зна и рећи и утећи, као и на страшну месту постоја |
| ар мотри свакога, како пева, као човек, који хоће све да разумева; па је мотрио и Јелену.</p> < |
| е сећа, он се ње ради свађао с писарем, који је у сред друштва и пред њим био толико дрзак, да |
| ористиш туђим искуством.{S} Тешко оном, који мора све на себи да искуси!{S} Ја сам прошла добру |
| је до сада Стајић све предусретао, он, који је иначе о сваком увек најпре само добро мислио, п |
| кудгод ко иде.{S} Е, па то боли!{S} Он, који је научио да с позорнице, занесен небесним задахом |
| ваљда прохтело, да доведе Бечки одбор, који је пратио Бранка од Беча, као и целу светковину у |
| <p>Особито добро познаје писарев тенор, који би диван био, да кроз грло неје пропустио већ толи |
| ив, знала су и господа из жупаније пут, који води амо.{S} Сам пресветли господин жупан, кад је |
| е речи девојче примити у онаком смислу, који им поп Стева даје.{S} Оне несу ни мало извеле мисл |
| Помакните се мало даље, – рече писару, који се немо гушио овчијим сиром поливеним с кајмаком, |
| првога богаташа, – од људи неписмених, који су тек из туђих уста чули и научили бар „Коло Бран |
| ку.</p> <p>Начелник, стари пензионирац, који се десио том приликом у друштву код разбијене кант |
| n" /> <p>Још неје ни крочио преко прага који води из блаженог царства безазлене идеалности у су |
| лики пут:{S} Па баш сад?!</p> <p>Та, за који дан ће да буде велика беседа у корист преноса посл |
| кад има макар само један кутак свој, за који сме рећи: „Ово је моја слобоштина; ово је моја сре |
| овчијим сиром поливеним с кајмаком, на који му се сад тек и већи апетит отворио, што зар хоће |
| тако једнодушни протест једва даваше на који тренутак бар маха, да се разаберу гласови одабрани |
| о ће најредовније пустити и Ната и Ката који уздисај и сузу у спомен својих покојних, па ће пре |
| гласове.{S} Мушкарце зна и од пре, шта који певати може.</p> <p>Особито добро познаје писарев |
| среза и суда којима се и тако мало кад који Брајковчанин обрадује, баш кад дођу, иначе из боље |
| , то је добро.{S} Понећемо пар гусака и који пар пилића, који десетак јаја и..</p> <p>– Но, па |
| и ја, одмах с кола.{S} Останите макар и који дан дуже...</p> <p>– Ха, то је добро.{S} Понећемо |
| остане тек, кад се од њега поучи.{S} Ал који Србин остане, тај издржи конкуренцију његову и буд |
| а сметало, што је писар, већ по не знам који пут, декламовао ону о браца-Анти и разбијеној кант |
| Каже Стајић.{S} А мени и не пада на ум који Стајић.{S} А и он је био с Јованом ономад код мене |
| био међу њима онај душе чисте као крин који им је свима смео у брк рећи:{S} Ја тако хоћу! – да |
| то зазвечи ланац на огрљаку, кад се коњ који мухне, па тргне, да преухитри зловољнога Триву коч |
| орник играју баш жандара, а остали како који.{S} Писар се наслонио на лактове, па кибицује одбо |
| и управитељ – сувише ревностан.{S} Мало који дан ће проћи, да он не ће посетити женску школу.{S |
| , не можеш је видити.{S} Од пре то мало који дан, да је нема к мени.{S} Него, ваљда, кад је вид |
| жда је мислио, да се и он кадгод баци у који српски пчеларски лист каквим дописом из својега уљ |
| увек па се удари иза потиљка.)</p> <p>У који мах писар трже очи на прозор, у тај мах прозврјаше |
| рош, или проучити из листова, кад би му који пао у руке.{S} Највећи просветни напредак у својем |
| застидела се. – *Цело ја знам; само још који пут да прочитам...{S} Је л браца, – окрену се, као |
| можда мало друкчије рећи ће му бар још који пут...{S} Сутра се можеш вратити за хладовине, кад |
| и јој пеленом загрчава сваку кап млека, којим га је одојила, као и под онога, који јој сваку су |
| илион разлога да наброји против правца, којим је пошао.{S} Изађе учитељ, па их све позва, да од |
| ни мало извеле мисли Јеленине с правца, којим је у тој распри пратила главни смисао његов.</p> |
| и живот, па већ, ето, у туђој руци маљ, којим би себичност да кује своје планове!{S} Играчка ту |
| жељан имао, заситио се црвеним појасом, којим је, као ревностан пастир душепопечитељ Богом пове |
| кама.</p> <p>Колико Јелена слободна, па којим кораком она тројица њима ближе, то се Даринка већ |
| је носаше увек у срцу према свакоме, с којим свагда беше готов да обгрли цео свет.</p> <p>Него |
| ановој кући, па и према самоме ујаку, с којим их је до сада Стајић све предусретао, он, који је |
| живи разговор између Јована и Дабижића, којима оде и учитељ у помоћ, – ни оштро супрушко објашњ |
| вцате, као да су онај час испод чекића, којима је пречешњејши даривао њену децу, кад је долазио |
| ну.{S} Али осим господе из среза и суда којима се и тако мало кад који Брајковчанин обрадује, б |
| приликама, у које могу запасти и према којима ће морати удешавати свој рад и своју снагу.{S} Б |
| ем.{S} Близо станице стоје две лађе, на којима дошли беху гости из Панчева и Земуна.{S} Обе бех |
| живи у успомени неке особе и прилике, о којима је, чини му се сад, и чешће могао и требао мисли |
| а, или се сетила Светозара и Драгиње, о којима је тек зимус читала у „<title>Љубомиру у Елисиум |
| Једва је могао ко да верује, да кола, у којима беше Бранко, не ће стићи са својим првим возом.. |
| м чијом кривицом несу привезала кола, у којима беше његов лес, за воз, који требаше доћи у Нови |
| ма своје живе поборнике... поборнике, у којима је она оличена.{S} И нека нико не сумња, да ће и |
| Јелена мало час била рекла, него људи, којих ће заслуге по српску књижевност остати трајне, да |
| бели коци с малим таблицама на врху, од којих свака носи други број и казује место, где треба д |
| е њену притајану тугу, што неје она та, којој њен син након три године жури у походе, него јој |
| широко и на дугачко развезене орације, којој неје ништа сметало, што је писар, већ по не знам |
| лиже Дунавској обали.</p> <p>Лађица, на којој беше лес песников, дупком пуна пратилаца, примакл |
| м мору, вели он, лађа богиње Талије, на којој је он у својој дружини бродио, насела на стену на |
| да приговара што материним жељама, ма и којој њеној речи; па наравно, и сад беше вољна повинова |
| ве; глади дугим сухим прстима браду, по којој се, бог ме, ухватило по прилично већ иње; гладни |
| рно један поред другога у тихој луци, у којој се и један и други озбиљно спремају, да сваки сво |
| ташт.{S} У тој дивној Фрушкој Гори, за којом је толико чезнуо, као за својом колевком, осетио |
| } Тек ако ће га кадгод завести мисао за којом новином у пчеларству и воћарству, колико је он мо |
| секиром, да прецепи чвор на цепаници, с којом се већ толико бочи и која га стаде толико зноја, |
| ако се запопио; стара свештеничка капа, коју је попа носио пре дуго, дуго времена, док неје дао |
| нао је ипак, да је одјекнуо с оне жице, коју је навио синоћ у Јеленину срцу оним својим понашањ |
| о крик Јеленин и неје био по оној ноти, коју је млади учитељ навио на својој виолини, познао је |
| > <p>– Шта?{S} Научићемо Бранково коло, коју декламацију, један говор, довешћемо гајдаша.{S} Ет |
| ли када се тим пљује на свету успомену, коју народ с највећим пијатетом хоће само да оживи свеч |
| ни Ката ни Ната, да пусте <pb n="25" /> коју сузу у спомен својих покојних.{S} Понда је Ката пр |
| а је изневерила, ах! – и она... она, за коју би...</p> <p>Невера!{S} Ње ради подноси он те муке |
| , срдито својом руком Бранкову руку, за коју се држала.{S} А по речима и нагласку за цело јој ж |
| чему с чиком, онда видим, да уме и више коју рећи.{S} Али увек Бранко има право.</p> <p>– Да, д |
| ник. – Ако је дошао, за цело је донео и коју боцу из Варадина.</p> <p>Ја сам му рекао, до душе, |
| а и заступник „Матице Српске“ проговори коју у славу песникову.</p> <pb n="106" /> <milestone u |
| вај наш уча могао би, Бога ми, спремити коју боцу вина.{S} А?{S} Шта велиш, Јоване? </p> <p>Ниј |
| песмом, па паде у неку сентиметалност и кокетно погледа у Јована. </p> <p>Чак и Јован умуче.</p |
| преко дана шета и ракољи по буњишту око кокошака, мисли, ко је он је.{S} А жустра младица поред |
| ојој нози. </p> <p>Тамо на дрветима иза кокошинца закокота онај кицош гаћан са свиленим перјем |
| из врта и затвара за собом вратаоца, а кола у двориште.</p> <p>Загледала се домаћица, ко је. – |
| ланици разних друштава хватаху се свога кола.{S} Певачка друштва заузеше своје место на обали Д |
| > <p>Бележник се не да извести из свога кола, већ вели:</p> <p>Овај наш уча могао би, Бога ми, |
| аца.{S} Једва је могао ко да верује, да кола, у којима беше Бранко, не ће стићи са својим првим |
| енамерном чијом кривицом несу привезала кола, у којима беше његов лес, за воз, који требаше доћ |
| лику, видела кроз прозор, кад су прошла кола.{S} Ал како неје познала никога на колима, послала |
| па се ухватила за лотру, да се попне на кола. </p> <p>Даринка се већ наместила, а надурила се, |
| сти се и помоли се; Ната, па се успе на кола и ували у седиште.</p> <p> Сео и кочијаш.</p> <p>Т |
| га пољског цвећа.{S} Узе га са собом на кола, да га разабира и сабира.</p> <p>Неколико ситних с |
| а, уплашена коњским топотом и зврком од кола.{S} Застане над каквом рупом, учлови се, као бојаг |
| ет отрчао с децом.{S} Ако није и он код кола.{S} Знаш, да стрепим, кад се игра то коло!{S} Дете |
| чи на прозор, у тај мах прозврјаше онуд кола, а на колима се залепршаше два женска вела.</p> <p |
| ијаш, коњима уши, па их омутком сена из кола истрљо и по леђима и по ребрима и по ногама.</p> < |
| господа, а не као радници, увек ће нам кола ићи на еро.{S} То је само истина, а не црне наочар |
| своје је, па је није ни бриге.{S} А чим кола ближе, а она даље.{S} Ускубури, устумара се, као н |
| м путу угледати из далека читав караван кола, начичкана Брајковчанима.{S} Јован Јаковљевић му ј |
| уло широм по Брајковцу, па се и они око кола осврнуше и погледаше на брежуљак.{S} Запева познат |
| ди гостима? – повикаше женски гласови с кола.</p> <p>– Јух! цикну госпођа Ката, тек што познаде |
| ливадом не мога одолети, него ће сићи с кола, и набрати пуну руку разнога пољског цвећа.{S} Узе |
| инка стала на лотру, па хоће да скочи с кола.{S} А Катица претрчала, па је прихваћа.</p> <p>Гос |
| а у један мах.</p> <p>Трива већ сишао с кола па одапиње коњима конопце са ждрепчаника.</p> <p>Д |
| ером...{S} Но, не мислим ни ја, одмах с кола.{S} Останите макар и који дан дуже...</p> <p>– Ха, |
| ноге по прашини.{S} Прашина завејава у кола, па се мота испод коњских копита као смет у заветр |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Још кола с гошћама из вароши нису ни ушла честито у дворишт |
| данашњим својим трудом не би стекли ни колајнице зеленога Нимрода, како се слабо трзали и утрг |
| <p>С друге стране дође црквењаков син, колар у селу, са својом сестром, два можда, по најбоља |
| преко тамо насвој прозор.</p> <p>Млади колар стао до одра, па се не миче.{S}А уза њ његова сес |
| њих двоје и кечи им сваку реч. </p> <p>Колар са својом сестром стоји до зида.{S} Па чак се и њ |
| друштво, осим Бранка, Даринке, Јелене, колара и његове сестре. </p> <p> Млади грк, Јеша Дабижи |
| тргоше како попина Јелена врисну.{S} А коларевој сестри оте се, Бог ме, у шаку и једно: „Хи!“< |
| ету се не да ни уста запушити, ни доста колача намесити...{S} Цео свет, за Бога зна, за што је |
| а којом је толико чезнуо, као за својом колевком, осетио се туђ, самохран. „Тама за мном, тама |
| траже што бољу парохију.{S} Ти и твоје колеге дали сте се на професуру, па ће те и ви лепо так |
| уши на потиљак; а лаком кабаницом покри колена, да баш не види, ако је непозван ко, попу у чакш |
| тешког наваљивања; пребацио ногу преко колена, па мисли.</p> <p>Дуго и дуго му нису таке мисли |
| с туђим елементом, комотан: ради једва, колико му треба, па је површан, те, канда не схваћа озб |
| на селу.</p> <p>На учитељево милостива, колико јој годило, ипак се намргодила.{S} Али које Јова |
| којна Стаза била нежна и верна супруга, колико чуварна и вредна домаћица, Тинка то двојином неж |
| -Стевине куће.</p> <pb n="45" /> <p>Та, колико ме је – вели, – речи само стало, док сам га наго |
| ша и приличи њихову добу, а и не слуте, колико ће се весала поломити на узбурканим валима, што |
| године добро понео.</p> <p>– А знаш ли, колико је година том ораху?</p> <p>– Колико година?{S} |
| п Стева претрну. </p> <p>Рашићка осети, колико га је заболело, а познаје га скроз и скроз.</p> |
| ђу доле, да баш на извору буду сведоци, колико се у истини прави народ забавља о том догађају.. |
| и припитомило, те сам се и тамо осећао, колико толико, свој.{S} Наука је једина врсна, да и неб |
| анога спровода.{S} А спровод се пружио, колико је од вароши до самога Стражилова, као да нико н |
| p> <p>Па јој опет сада у једаред тешко, колико јој мало час било криво...</p> <p>Најпосле се на |
| ај мах бедни њен Милан!{S} Да зна само, колико је грких пилула прогутао већ и данас од бележник |
| њој захвалити, – рече Бранко галантно, колико је знао и расположен био. – Три године је скоро, |
| је испала на прилику берба, како пазар, колико је шљива за ракију натресла, и тако штогод.{S} Ј |
| којом новином у пчеларству и воћарству, колико је он могао о њима дознати, кад би отишао куд у |
| ином чуварнија и вреднија газдарица.{S} Колико је попа Стева био задовољан и сретан, како му се |
| еђује и пресуђује, пред самим собом.{S} Колико би да је непристран, некако му вага судилачка и |
| а позва, да му буде у кући домаћица?{S} Колико му је покојна Стаза била нежна и верна супруга, |
| и, колико је година том ораху?</p> <p>– Колико година?{S} Чекај, молим те...{S} Биће... биће... |
| да је учитељ Кнежевић ваљан учитељ, ма колико да је избегавала, да лепу реч рекне за њега пред |
| еђују особине својих предака.</p> <p>Ма колико да писар важи у Брајковцу као ишчитана глава, ип |
| тале се и поздравиле, као да се бог зна колико дуго несу виделе, или као да су претуриле некакв |
| је ту време, да се иде на певање!{S} Па колико Јелену угледала, толико пред њу истрчала.</p> <p |
| ће и њу Јеца жедну преко воде, ма да се колико пући, вели Рашићка за Стајићку.{S} Само да се ве |
| туђим кровом и на туђем огњишту.{S} Али колико је и то лакше, него трпети пијаницу и убојицу му |
| {S} Ни на кога се, слатка, ослонити, ни колико отлен дотлен.{S} Само да ти приповедам, шта ми ј |
| <p>Него вечерас му се не да да чита ни колико иначе у овакој прилици.</p> <p>Пред очима му леб |
| ан проћи и вратити се на вечерње.{S} Но колико јој збиља стало до поп-Стевана, ето, неје ни при |
| тако одбио као блато с ногу, па би зар колико толико то да заглади.{S} Неје имао свога сталног |
| вели, да је сад са свим прошла. </p> <p>Колико је и Даринка узрујана, ипак примети, како је Јел |
| жи:</p> <p>– Дошле те варошкиње!</p> <p>Колико се Јелена обрадовала својој другарици, толико и |
| о и учитељ се упутили девојкама.</p> <p>Колико Јелена слободна, па којим кораком она тројица њи |
| ркве:{S} Познао се поред Јована.</p> <p>Колико он,... а и мати му као пустила у уши. </p> <p>Ид |
| р, у тај мах прозврјаше онуд кола, а на колима се залепршаше два женска вела.</p> <p>– Писар ма |
| кола.{S} Ал како неје познала никога на колима, послала Ђуку пандура да распита, ко је то дошао |
| облачи преко мантије, кад путује кудгод колима.{S} На столу је неколико кабанус–цигара, – које |
| к себи, сети се, да притрчи гостинским колима.</p> <p>– Гле секе!{S} Гле Даре!{S} Добро дошли! |
| била...</p> <p>Ту је и кочијаш Трива с колима. </p> <p>Послужавка Криста трчи то у собу то на |
| запао под ноге, док се Ната намештала у колима.</p> <pb n="13" /> <p>– За Бога, мама, шта ће ти |
| шћу, где се играло, као обично недељом, коло.{S} Село мало, а тако отмени гости!{S} Па као да с |
| око момака и девојака, провлачи се кроз коло, па се све бојим, удариће га какав напит.{S} Казал |
| елу и госпође враћају са села, кад се и коло око крста разилази, те млађешина треба и пре да хв |
| ладина неје, мислим ја, позвана да води коло, она не може давати правац, одређивати ток народно |
| аринка. – Њој се здраво допада Бранково коло.{S} Ја сам учила у нашој вишој школи нашу књижевно |
| Господин учитељ ће нас научити Бранково коло...</p> <p>– То већ знам! – кличе и опет Даринка, и |
| ти.</p> <p>– Шта?{S} Научићемо Бранково коло, коју декламацију, један говор, довешћемо гајдаша. |
| ко свирца час се таласа, час везе ситно коло сремачко, плаховито оно планинско. </p> <p>Учитељ |
| ла.{S} Знаш, да стрепим, кад се игра то коло!{S} Дете, као дете, мота се с другом децом око мом |
| у тек из туђих уста чули и научили бар „Коло Бранково“, па до првих књижевних умова, који ствар |
| по девојку.{S} Мати каже, биће да је у колу, па нек је тамо потражи.{S} А Зорка упртила неки г |
| овчића, да недељом бар господски пуши у колу пред девојкама или у крчми..{S} Прође и каква друг |
| осла, било да му дођу гости, било да се кољу свињи, или тако што, Давина је увек ту, да свесрдн |
| на: </p> <p>„Кад ми одемо у планину, на ком ћемо оставити нашег Марка?...{S}Јел те, мајсторице, |
| и капак на прозору, на оном прозору, на ком је он толико блажених тренутака с њом проснивао, пи |
| S} Обадве још у оном добу девојачком, у ком последњи бој бије између себе нарав и васпитање.</p |
| !{S} Но речи му се изгубише у метежу, у ком сваки својим гласом пева:{S} Многаја.{S} Учитеља бе |
| чинити и како се владати, не треба нам команде.</p> <p>- Чујеш.{S} Ја бих ни пода шта држао св |
| субординација према својој „генералној команди“. – Докторе, – окрене се Јовану – окај се, моли |
| спремали се, да свечано дочекају госта, коме место то беше тако омилело, да је зажелео у њему б |
| добро осећам!{S} Тако мора бити ономе, коме пусте у невољи крв, па му одлане.{S} Не би било с |
| ето, како ми се мука моја награђује.{S} Коме за љубав; Могла сам ја и без тога лепо и красно жи |
| ати.– Знам ја, шта је дечија радост.{S} Коме ћу, ако њима нећу?{S} Да је њихов отац жив!</p> <p |
| , Ната Кати. „То је дечја радост!{S} Да коме ћу, ако њима нећу!?{S} Да је њихов отац жив!“ – „И |
| /p> <p>Да говорим толико... не знам већ коме, послушао би ме и учинио А ти...</p> <p>Види Поп С |
| е му заигра утешено, да још има неко, у коме се никад преварити не ће, који га сваком речју сво |
| е су Срби неизмешани с туђим елементом, комотан: ради једва, колико му треба, па је површан, те |
| о недеље?</p> <p>Ви сте мушки увек тако комотни!{S} Тако и чика!{S} Само да га нико не дира! – |
| шицки, и учени архимандрит Јован Рајић, кому, кажу, петнаест пута нудише владичанску митру и он |
| гов могао приметити, како се он спремао кому на дочек, да му се „омладинац“ не може ни од шале |
| „<title>Хришћанског весника</title>“, у кому је позив на претплату, а нерасечен.</p> <p>То је п |
| ао да му не верује.{S} Вели:{S} Зна део комшилук, само не зна поп Стеван и ви; а и пошиница је |
| и, два три разреда млађи од њега; али у комшилуку његову у стану, – примети између осталога поп |
| ога дете може добити и благодјејаније у конвикту блаженопочившег патријарха Стефана Стратимиров |
| , па макар поп Стева дигао „и кундаке и кондаке“ против „омладине, што само изумева идеје.“</p> |
| она као у опће што кажу за женскиње, у конзаквенцијама својих премиса увек доследна, нађе се к |
| Стева својој сестри, – ево, ја сам сад конзисторијални присједатељ.{S} Сад би лакше ишло него |
| м повереног му стада одликован и постао конзисторијалним присједатељем.{S} Више шта, мисли, не |
| ешто крупније и мисли у глави пречасног конзисторијалног присједатеља.{S} Право рећи, брује му |
| и на једаред из ненада.{S} Него тужи га конзисторији.{S} Ја ћу ти написати, тужбу, да се развен |
| сподине, ето, за што! –вели Јеша. – Мој конкурент, онај Јуда код цркве, дошао је пре три четири |
| Јован, назирући у њему, ваљда, опасног конкурента, ступио преко прага, где се он тако добро ос |
| чи.{S} Ал који Србин остане, тај издржи конкуренцију његову и буде бољи од учитеља свога.{S} Па |
| S} Тако ни у чему не можемо да издржимо конкуренцију странога света, а овај употребио наше незн |
| је површан, те, канда не схваћа озбиљно конкуренцију у раду, јер су међу собом сви једнаки; а ч |
| рива већ сишао с кола па одапиње коњима конопце са ждрепчаника.</p> <p>Даринка стала на лотру, |
| foreign>!{S} Јеси чуо, ти ћеш бити таки консервативац, као што га је Бог створио... као да те г |
| –да су познавали Бранка лично, па чак и консхолари му били које у Карловцима које у Темишвару и |
| – вели Јован. – Не да се та извести из концепта.</p> <p>– И ја бих рекао, – дода бележник. – Н |
| .{S} Одмах сутра дан после оног великог концерта, што га је приредило српско академиско друштво |
| мо што зазвечи ланац на огрљаку, кад се коњ који мухне, па тргне, да преухитри зловољнога Триву |
| па таман кад је „дорастао до копља и до коња“, он забоде копље у ледине, па, ако је нешто сврши |
| ахнуо Бачком ђиватком, да одудари преко коња, па да потера, а госпођа Ната повика:</p> <p>– Кри |
| и сад поскидај ствари, па дај унутра, а коње испрегни, па одведи у шталу...{S} Има места је ли, |
| е прижегло, мислиш, камен се усијао.{S} Коњи касају, а не могу да се обране од силних мушица, ш |
| у крај друма, само што по каткад зафрчу коњи, да можда истерају насртљиву мушицу, што им се и у |
| .{S} Триво, терај!</p> <p>– Ђи! </p> <p>Коњи кренуше.</p> <p>– Стој!...{S} Кристо, оди овамо... |
| ле је Трива извукао, као добар кочијаш, коњима уши, па их омутком сена из кола истрљо и по леђи |
| p> <p>Трива већ сишао с кола па одапиње коњима конопце са ждрепчаника.</p> <p>Даринка стала на |
| што ново, па да је чак и некаки Орлић и Коњовић и не знам ко пронашао новију и згоднију кошницу |
| } Преко пута претрчи тркуница, уплашена коњским топотом и зврком од кола.{S} Застане над каквом |
| ашина завејава у кола, па се мота испод коњских копита као смет у заветрину.</p> <p>Нигде живе |
| ити посао оца свога, па орати земљу или копати винограде.{S} Имамо на пример „вечитих правника“ |
| вејава у кола, па се мота испод коњских копита као смет у заветрину.</p> <p>Нигде живе душе.{S} |
| скамијама, па таман кад је „дорастао до копља и до коња“, он забоде копље у ледине, па, ако је |
| дорастао до копља и до коња“, он забоде копље у ледине, па, ако је нешто свршио, све на страну, |
| , макар да отшкрину крајичак непрозриве копрене, која тако јогунасто скрива, као змија ноге, та |
| на стену народног немара, те претрпила кораблекрушеније, па се љубимци Талијини распрштали кој |
| полетеће.</p> <p>На једаред зачује тихе кораке под прозором; али, рекао би, још већма чује, как |
| /p> <p>Колико Јелена слободна, па којим кораком она тројица њима ближе, то се Даринка већма сти |
| како учитељ одмиче, и чује, како оштро корача... </p> <p>Иза рогља се помоли неколико сеоских |
| ци, па се упустио у разговор.{S} Она га кори, што је само једаред био код ње, од како је дошао |
| , ако је нешто свршио, све на страну, а корист преда се, ако није ништа свршио, што бива по <pb |
| за који дан ће да буде велика беседа у корист преноса последњих земних остатака Бранка Радичев |
| у ћемо и ми овде да држимо своје село у корист преноса и споменика Бранкова, а више тога ради, |
| аравно мисли, да мора нешто рећи, бар у корист свога „вишег позива“, па вели:{S} Штета за госпо |
| , е дуго прост народ не би имао никакве користи од штампане и писане књиге својих учених синова |
| га!“ А све то, што ми учимо, врло мало користи баш народу, маси народа.{S} Ми учимо медицину, |
| радити!{S} Па... чуј ме!{S} Више народу користи, кад у својој средини има ваљана интелигентна ч |
| више знају.{S} Али пази, да се што више користиш туђим искуством.{S} Тешко оном, који мора све |
| , већ се у највећој дреци смота негде у коров, да тамо у највећем страху проведе ноћ, док у јут |
| је сад најзгоднији тренутак.</p> <p>Сам коровођа почиње. </p> <p>Али писар се замислио у улози |
| иха ноћ песмом.{S} Ја мислим, да ће наш коровођа...“</p> <p>А коровођи, Брајковачком учитељу, М |
| мислим, да ће наш коровођа...“</p> <p>А коровођи, Брајковачком учитељу, Милану Кнежевићу вечера |
| оз прође, па му пројури кроз сву крв, а коса му се диже.{S} Скинуо шешир, одахнуо, па брише руп |
| у ребра: то и то је.{S} Из далека добар косач замахује.{S} Међу нама није ни речи било о нашој |
| злетела из њих.{S} По челу јој пао прам косе, па се њим игра ветрић, кад потрчи.</p> <pb n="38" |
| , стару славу и нове невоље од Немање и Косова до данашњег дана; па је пошалицама и младачким н |
| а њом указа мила главица са црном пуном косом и у глави два гарава ока.</p> <p>Учитељ се стиска |
| У једаред стиже муњом глас, да Бранкове кости не могу стићи у заказани час у Карловце, у очи св |
| да се то њега тиче.) А шта онда, ако те кости, што их у Бечком гробљу ископате, пренесете с пом |
| >Србадију заклињ’о:</l> <l>Пренес’те ми кости моје</l> <l>Стражилову моме, – еј!</l> <l>Тамо им |
| је у вароши „велика беседа“ рад преноса костију Бранка Радичевића, „толико гладних Мисирских го |
| чког одбора:{S} У другује недељу пренос костију Бранка Радичевића! – дода Јован. – Решено је, д |
| обали „<title>Имну о преносу Бранкових костију</title>“.</p> <p>Величанствен тренутак.</p> <p> |
| у Бранка.</p> <p>– Мир и покој свачијим костима под земљом!{S} Али када се тим пљује на свету у |
| Ђура Јакшић, Владислав, Шапчанин, Лаза Костић и други.{S} Језик народни презрели беху у оно до |
| ођице.{S} Она ти напуни својих неколико котарица воћа, метне на обраницу, па хајд у варош, па с |
| авесно кроје једрила за пловидбу и кују котву, која има кад тад да их овде или онде заквачи на |
| од станице беху местимице ударени бели коци с малим таблицама на врху, од којих свака носи дру |
| младинца“, као да <pb n="71" /> меће на коцку не знам шта.{S} Стало поп-Стевану ипак доста до т |
| па јој још неје била...</p> <p>Ту је и кочијаш Трива с колима. </p> <p>Послужавка Криста трчи |
| а кола и ували у седиште.</p> <p> Сео и кочијаш.</p> <p>Таман Трива притегао узде и замахнуо Ба |
| p> <p>Дотле је Трива извукао, као добар кочијаш, коњима уши, па их омутком сена из кола истрљо |
| па тргне, да преухитри зловољнога Триву кочијаша, те га овај не опомене камџијом, да гледа пут |
| мију.</p> <p>– Триво, – кренула се Ната кочијашу, па му говори: – ти сад поскидај ствари, па да |
| ништа не знам.</p> <p>– Рашићка добила кошар,... ето, то ти је! – затрча се бележник, као да р |
| смех.</p> <p>– Пак?</p> <p>– Па добила кошар.</p> <p>– Кад је то било?</p> <p>– Синоћ.{S} За т |
| S} Боже сачувај!..{S} Сад се попа нешто кошка и с учитељем.{S} Биће и ту њена масла.{S} А момак |
| за навртање воћака и неколико ђерзонака кошница – тек „да покуша“.{S}А наопако се једио, што ср |
| шак изврнута стара плетена а неолепљена кошница и у њој паламара, чивија, жица, чекића, длета, |
| за скидање гусеница, нож за подрезивање кошница, будак, ашов, мотика и тако даље...{S} У једном |
| и не знам ко пронашао новију и згоднију кошницу. „Србин да нешто изуме, кад је паметни Шваба ве |
| Свет мало пита, шта што вреди, него шта кошта, па по томе и цени.{S} Тако ти је данас време, кћ |
| *...*Ударише и краве из поља.{S} Или се кравар данас боље пожурио него обично, али су се збиља |
| моћи бити ништа.</p> <p>**...*Ударише и краве из поља.{S} Или се кравар данас боље пожурио него |
| ће: и деца и девојка и слуга.{S} А већи краве ће доћи скоро из поља, па и по дворишту треба кој |
| а, па треба нахранити и скоткати!{S} Ту краве дочекати, па помусти!{S} Па ваздан другога којека |
| {S} Сви листом пазаре код Јуде.{S} Жене краду од својих газда храну, па џаковима вуку Јуди, те |
| едно с мајкином душицом, што је узбрала крај друма, кад је оно путовала с мамом својом у Брајко |
| ву к њој, па је гледи, а, бајаги, ни на крај памети му, шта она пита.</p> <p>Види она то, па му |
| </p> <p>– Нисам те разумео...!{S} Ни на крај памети! </p> <p>- Боже мој, – опет она, али сад ма |
| све седморо деце заживело; хватао би се крај с крајем, како се отац побринуо за своју породицу, |
| цело скоро после подне на мекој трави у крај поточића, што се слива преко луба дебела орахова д |
| ележниковица. </p> <p>У том јој писар у крај стола стиште руку из захвалности, што га тако мушк |
| икне од врућине орао на какову бресту у крај друма, само што по каткад зафрчу коњи, да можда ис |
| баш је беше узела, да долије у лонац у крај ватре.</p> <p>– Јух! – зачу се у исти мах и из соб |
| манастирима.{S} Мени се допада овај наш крај.{S} Ја не бих никад одлазио одавде.{S} И веруј ми, |
| <p>Е,сад грљењу и љубљењу нема, мислиш, краја.{S} Цмок један пут!...{S}Други пут!...{S} Цмок и |
| адости и изненађењу, мислиш, не ће бити краја целу ноћ. </p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| и у смех.</p> <p>– Знам ја, знам све до краја! – правда се дете, а застидела се. – *Цело ја зна |
| има песниковим. </p> <p>Гости из разних крајева заузимаху своја одређена места.{S} Изасланици р |
| вршан, него што је запао у благословене крајеве, па му није никада ни било до невоље, да та сво |
| it="subSection" /> <p>Од сеобе Србаља у крајеве, што стоје под окриљем Австроугарског орла, Кар |
| равославне цркве у овима <pb n="100" /> крајевима.{S} Али баш стога чак и Новом Саду, где је то |
| ад свакога другога српскога места у тим крајевима?</p> <p>Има ли и једнога Србина, који иоле ра |
| године је скоро, како несам био у нашим крајевима, непрестано сам се тепао по охолом Бечу...{S} |
| моро деце заживело; хватао би се крај с крајем, како се отац побринуо за своју породицу, а како |
| ло бар и у будућност, макар да отшкрину крајичак непрозриве копрене, која тако јогунасто скрива |
| датле кроз „убаво Белило“ к Стражилову, крајњој мети свечанога спровода.{S} А спровод се пружио |
| на Беч.{S} Али ипак ме срце вуче нашем крају, па госпођице... </p> <p>Јелена почела била, да г |
| уштвеном заставом, а острагу, на другом крају, застава Новосадске занатлијске задруге.</p> <p>Н |
| сти у исти мах, када је Милош на другом крају српства, а у суседству изнурену и понижену Србију |
| сестрића кући!{S}И Бранко, ето, дошао. „Красан младић“,.. „паметан младић“... озбиљан,... „фини |
| вачици, као што је Јелена, поздрави ова красна и тиха ноћ песмом.{S} Ја мислим, да ће наш коров |
| а нуз то и мирисни фрушкогорски ваздух красне летње ноћи учинише на Бранка таки <pb n="81" /> |
| а љубав; Могла сам ја и без тога лепо и красно живети, где хоћу, а овако...{S} Ух, ух, ух!{S} П |
| uote> <l>„Ао свете мио и премио,</l> <l>красно ли те вишњи удесио!“</l> </quote> <p>Стајић заст |
| упадне у очи толико интересовање о тој „красној Српкињи девојци“, да почне и сама мислити о њој |
| ија.{S} Да му је хладан батак с киселим краставцем.</p> <p>– Шта?{S} Зар идеш?{S} Па тако из не |
| е слободније верати по гори, – последња кратка хаљина, што је као швигарица носила, као да се у |
| ако не још и потребнији.{S} Ето, он је кратко време ту, па видим, да га и сељани јако уважавај |
| с нама.</p> <p>– Ох, Боже!{S} Та, то је кратко време.{S} Данас је уторник, а ето за час недеља. |
| g="de">Slibovitz</foreign>“-у.</p> <p>У кратко – ту је буна, сабори, Банство, војвода,... </p> |
| тек изађе пред очи њен лик, кад оно пре краткога времена сврну к њој, путујући ујаку у Брајкова |
| ко мора бити ономе, коме пусте у невољи крв, па му одлане.{S} Не би било с горег и чешће.</p> < |
| ну месту постојати, па не жали, ето, ни крв пролити, кад зажеле то његови гости и рачуни.</p> < |
| сто скроз прође, па му пројури кроз сву крв, а коса му се диже.{S} Скинуо шешир, одахнуо, па бр |
| itle>“ од Милована Видаковића и „<title>Крв за род</title>“ од Милованова „посинка“ Јакова Игња |
| ст, Боже опрости, „омладинац најчистије крви“.{S} Сад се чисто трже, кад виде, да је заорао дуб |
| љу, па се купа и тресе у својој рођеној крви.{S} Сачма му је крупна добрано прорешетала самурин |
| за маму или ближега којега сродника по крви!{S} Тада би на једаред загрлила и ижљубила своју м |
| е, да се гости умију.</p> <p>– Триво, – кренула се Ната кочијашу, па му говори: – ти сад поскид |
| имио ствар за готову.</p> <p>Пред сутон кренули кући.</p> <p>– Стој!{S} Гледај овај призор!{S} |
| јник.</p> <p>~ Ено га, стриже ушима!{S} Кренуо и он! – пришапута писар милостивој госпођи бележ |
| есто, одакле се беше пре једнога сахата кренуо, да иде у дућан на позив материн. </p> <p>– Марк |
| Триво, терај!</p> <p>– Ђи! </p> <p>Коњи кренуше.</p> <p>– Стој!...{S} Кристо, оди овамо...{S} П |
| е у лицу, па јој се образи зажарили, да креснеш, варница би излетела из њих.{S} По челу јој пао |
| ош гаћан са свиленим перјем и китњастом крестом, што се преко дана шета и ракољи по буњишту око |
| вечани дан у Карловцима се опажало живо кретање.{S} Карловци и Карловчани спремали се, да свеча |
| де је толико времена већ средиште свему кретању српскога народа у јужној Угарској, у Хрватској |
| од народа као наша.{S} Нова се омладина креће, њен глас се већ по мало чује.{S} Кад не иде више |
| алио се леђима на зид, где је већ отрљо креч и углачао га од тешког наваљивања; пребацио ногу п |
| ева уведе у свето православље и у књигу крештајемих.{S} Иначе црквењак одзвони, па хајд опет ку |
| у.</p> <p>То је истина.{S} А ко је томе крив?{S} Као да и један и други избегаваше интимнији ра |
| епо мисли о њему, као да се осећа нешто крив, што је и њега и матер му тако одбио као блато с н |
| нка оде с Јеленом.{S} Као да јој је сад крива нешто и она, па се боји, поквариће јој се кћи пор |
| а слабији према моћнијему, што га осећа кривац према ономе, чијега се суда боји, ако је и увере |
| е у Пешти намерном или ненамерном чијом кривицом несу привезала кола, у којима беше његов лес, |
| лепо, кад ласкате,... ни мало лепо.{S} Криво ми чините, кад ми таква појма о себи улевате.</p> |
| могу никако да схвате.{S} Било да им је криво, било да им се допада, тек не могу срцу да одоле, |
| адовала својој другарици, толико и више криво њеној матери, госпођи Јелисавети, Рашићки, што су |
| нема.{S} Осећа ужасну празнину, па јој криво на цео свет.</p> <p>Мало још потраја, па се прија |
| латко, слатко исплакала.</p> <p>Али јој криво, што вечерас тога нема.{S} Осећа ужасну празнину, |
| своја уста.{S} А осети, да јој је ипак криво, што неје и он дошао, што неје нашао за вредно, д |
| срцу узавре.{S} Поцрвени, па му и самом криво, што, ето, избаци нешто налик на „курисање“.{S} З |
| једаред тешко, колико јој мало час било криво...</p> <p>Најпосле се нашли сви пред школском згр |
| реварила у рачуну?</p> <p>Даринци чисто криво, кад се Бранко опрости те оде с Јованом.{S} Од ма |
| а брег рони!</p> <p>Бранко ућута, ал му криво још?</p> <p>– Махни се, Стефане, тога.{S} Данас ј |
| остали сви погледаше онамо.</p> <p>Ако крик Јеленин и неје био по оној ноти, коју је млади учи |
| {S} Једва што се овда онда зачује, како крикне од врућине орао на какову бресту у крај друма, с |
| год светлост, он налети, па спржи своја крила.{S} Иди по светлости, ићи ћеш правим путом и не ћ |
| > <l>Тамо има бела вила</l> <l>Раширила крила, –еј!</l> </quote> <pb n="58" /> <p>Стајић стао н |
| створење.{S} А лептир шири своја шарена крила, час их скупи и дигне у вис, да му се боја и на г |
| боја и на горњем и на доњем делу танких крилаца прелива сад као седеф сад као плавичаст пламича |
| оја душа и срце сад је као онај прах на крилима у лептира, а образ ти је крило лептирово.{S} От |
| ши грање, а одонуд излети орао, замахне крилима, па заплови величанствено по ваздушном мору...{ |
| вљи голубови и грлице јатомице залепећу крилима за каквом савуљагом, па се витлају око ње, а он |
| рах на крилима у лептира, а образ ти је крило лептирово.{S} Отареш ли прах, упрљао си образ сво |
| " /> и увија око ње, или јој се скупи у крило, па жмирка у жижак, или преде, док јој не напреде |
| ок је био међу њима онај душе чисте као крин који им је свима смео у брк рећи:{S} Ја тако хоћу! |
| одине.{S} Па има послугу и од Триве.{S} Криста јој је послушна, па радилица, па верна, па...{S} |
| ијаш Трива с колима. </p> <p>Послужавка Криста трчи то у собу то на двориште, а никад празних р |
| ћа...{S} Ту је често и мајсторица, па и Криста. („Боље да ми је ту, него да се витла којекуда“, |
| ла.</p> <p>– Не водите бриге! – удари и Криста и слатка у један глас.</p> <p>– Гле мене!{S} Как |
| сад језа цело хтела да се потужи, како Криста скоро свако боговетно вече изађе пред кућу, па с |
| n="92" /> као да им још не да, да им се кристалишу појмови.{S} Ослободи и друштвеном поретку, о |
| оспођа Ната повика:</p> <p>– Кристо!{S} Кристо!</p> <p>– Заповедајте!</p> <p>– Је л ту муф?</p> |
| > <p>Коњи кренуше.</p> <p>– Стој!...{S} Кристо, оди овамо...{S} Пази, дете моје, на кућу...{S} |
| потера, а госпођа Ната повика:</p> <p>– Кристо!{S} Кристо!</p> <p>– Заповедајте!</p> <p>– Је л |
| <p>Ната опет узе да се хвали са својом Кристом.{S} Намерила се на добру девојку...{S} Трива јо |
| пођеш, како, ћу ти казати, да поздравиш Кристу, нека што чешће посети кућу.{S} Па поздравићеш и |
| , сви тако љубазни.</p> <p>Јелени, неје крити, баш и одлану чисто нешто са срца.{S} Неје јој Бр |
| м народном језику.{S} Нека данас строги критичари и естетичари и осуђују неке његове стихове, к |
| е сирота удовица!{S} Нашла себи сигуран кров, па га чува као свој рођени, – приметиће госпођа Н |
| ћерцима и неправилним улицама, тршчаним крововима и ниским гдегде искривљеним плетеним димњацим |
| ету, па хранити и себе и дете под туђим кровом и на туђем огњишту.{S} Али колико је и то лакше, |
| а друштва са својим заставама певаху на крову песме, али не изађоше на сухо, него се одвезоше и |
| у на оно: „Устај, Србине!“ – трже се, а кроз храпаво грло, загушено пивушином, једва му проби м |
| је писарев тенор, који би диван био, да кроз грло неје пропустио већ толико силно пиво, бело и |
| спођа бележниковица, на прилику, видела кроз прозор, кад су прошла кола.{S} Ал како неје познал |
| абаци или и изгуби.{S} Или би провирила кроз прозор, као да некога од некуда изгледа.{S} Ако сл |
| ук уза се поред стола, проглади прстима кроз браду и лако се накашља.{S} Узе округли ћелепуш са |
| запурила се сирота од врућине и гурања кроз свет.</p> <p>– Још на станицу хајдете с нама, понд |
| За Бога, Стефане, – удари госпођа Јеца кроз плач, – ништа се не бринеш за дете.{S} Још му ниси |
| д својом сеницом, па пушта густе димове кроз подсечене бркове; глади дугим сухим прстима браду, |
| једнога од Карловачкога.</p> <p>Одатле кроз „убаво Белило“ к Стражилову, крајњој мети свечаног |
| ецом око момака и девојака, провлачи се кроз коло, па се све бојим, удариће га какав напит.{S} |
| n="93" /> <p>Пође Јован да нешто говори кроз мамурлук; али га речита бележниковица пресече: </p |
| нешто чисто скроз прође, па му пројури кроз сву крв, а коса му се диже.{S} Скинуо шешир, одахн |
| Изашавши из вотњака и из врта, те идући кроз двориште, не може попа, а да као добар домаћин, ов |
| ..</p> <p>– Хм, Хм! – продера благајник кроз грло, као да хоће да га прочачка. </p> <p>Госпођа |
| и Брајковачки учитељ Кнежевић напоредо кроз планинске винограде.{S} О раме пребацио сваки пушк |
| увеличају ову светковину, а иза леђа му кроз жагор светине, која се устумарала горе и доле, дођ |
| иће Јован **Бранку кад већ беху на путу кроз шуму манастирску. ~</p> <p>– Боже сачувај.{S} Баш |
| ланом на прозору, као да је нож прободе кроза сред срца, па јој се стиште терет, сињи терет.{S} |
| застрта неким платном, од кога се иначе кроје панталоне, да изгледа, бајаги, као канабе, и да п |
| ре.{S} Па руку на срце, обојица савесно кроје једрила за пловидбу и кују котву, која има кад та |
| one unit="subSection" /> <p>Још неје ни крочио преко прага који води из блаженог царства безазл |
| његове стихове, као да су пука проза и крпарија, тек без њега ко зна би ли од мах добили песни |
| и женине сиротиње, даде све до последње крпе, а не задовољи неситог мамона, нити зајази продера |
| сеоских момака и девојака.{S} Биле код крста на игранци.{S} Па се враћају кући и певају: </p> |
| уз Брајковац. </p> <p>На сред села око крста искупио се народ у чистом свом оделу.{S} А у наро |
| пође враћају са села, кад се и коло око крста разилази, те млађешина треба и пре да хвата повра |
| огод заборавиле? – пита госпођа Ната, а крсти се и стала на потегу, па се ухватила за лотру, да |
| га се суда боји, ако је и уверен)да му „кругове његове“ не може побркати.</p> <p>– Седи! –вели |
| ићев из Брајковца изазвао је у познатим круговима Брајковачкога друштва, нити рећи мање ни више |
| ра, па се као снебива у тако господском кругу. </p> <p>Бранко узео виолину, па превлачи гудалом |
| м као род.{S} Госпођа Ката и данас чува крунаше и сребрњаче, све нове новцате, као да су онај ч |
| анима своје прошлости удостојивати само крунисане главе своје, полажући им трошне остатке живот |
| е у својој рођеној крви.{S} Сачма му је крупна добрано прорешетала самурину на дебелој глави... |
| ваздуху.{S} А зује и брује данас нешто крупније и мисли у глави пречасног конзисторијалног при |
| г ме, да су прорешетале и на ситно и на крупно решето и садашњост.{S} Тако госпођа Рашићка неје |
| subSection" /> <p>За вечером поп Стеван крупно мисли.{S} Нико речи да проговори.{S} Само госпођ |
| ни, неје Брајковац био тако с неруке ни крупној ни ситној господи.{S} Док је био покојни Игњат |
| иди, голубице моја!{S} Иди, немој да се крхаш ту! – вели јој разнежени супруг. – Ти бар не мора |
| eign> што га вечерашњи гости из Маркове крчме „Код разбијене канте“ извијају под прозорима попи |
| ј соби „Код разбијене канте“ у Марковој крчми и прекраћивали дуго недељно време.{S} На столу, д |
| tone unit="subSection" /> <p>У Марковој крчми „код разбијене канте“ рашћеретали се гости, па и |
| подски пуши у колу пред девојкама или у крчми..{S} Прође и каква друга Катина из детињства, при |
| е голог и гладног у заветрину у Маркову крчму у Брајковац; ту се препоручи бележнику својом веш |
| анте“.{S} Тако у Брајковцу зову Маркову крчму, бојаги, из шале.{S} То је име добила отуд, што ј |
| Бог и Христос примио у своју општину од крштенога кума под тако лепим именом једнога од просвет |
| а донела дете те и те младе или жене на крштење.</p> <p>Као да сунце Даринци сину, кад угледа Ј |
| вао њену децу, кад је долазио којему на крштење.</p> <p>Па с тога су Брајковчани јако уважавали |
| и кума, ако би се десило тог дана какво крштење, знају, кад им треба донети дете, да га поп Сте |
| изађе из коже од једа, што јој „срамоте кћер“, па тражи негде горњу хаљину, да им изађе, па да |
| млађег сина у школе.{S} А није рада, ни кћер да уда у село.{S} Вели: „Село ти је тек село.“ Ето |
| Ова наша– вели Рашићка за Јелену, своју кћер, – још је невина, дете је; а он препреден као враг |
| је доћи на таку мисао.{S} Да уда своју кћер за њега.{S} За цело мисли, да би је тако усрећила. |
| ођа Јеца просила вашега Бранка за своју кћер!</p> <p>Јован прсну у смех.{S} Чак и бележник мало |
| ! – повика госпођа Јеца, кад виде своју кћер с попиним сестрићем испод руке; те оде у кухињу, д |
| на сестрића у кућу, да му наметне своју кћер, и како је сам поп Стева проводаџисао свом сестрић |
| спођа Ната се милокрвно загледа у своју кћер.{S} Шта ли јој је помислила у тај пар:{S} Тек не м |
| ићку из Брајковца <pb n="103" /> и њену кћер.{S} Као вели, она јој је сина дочекала и гостила н |
| – вели, – за то већ стара, а ти си ми, кћери моја, још млада. </p> <p>То је већ сувише!{S} Шес |
| тање, кад мати сама, тако рећи, довлачи кћери курмахере?{S} Треба јој!</p> <p>– Штета за дете.{ |
| поп-Стеве, да све припадне њој и њеној кћери?{S} Две хиљаде јој је писао, чим је ушла у његову |
| спођу Нату, врло ваљана душа; а о њеној кћери, о госпођици Даринци толико јој је приповедао, да |
| сту.{S} Родитељи, у тим годинама својих кћери, морају већ да помишљају и на зетове.{S} Ја кажем |
| ђа Ната, то је, као што опет ропта њена кћерка, госпођица</p> <p>Даринка, кад је у вароши „вели |
| "19" /> <p>У том дотрча и Зорка, Катина кћерка.{S} Била код попине Јелене, па видела, да су гос |
| ки пут, госпођице Даринке, јединице јој кћерке, па ће онако срдито и опет по толики пут:{S} Па |
| томе и цени.{S} Тако ти је данас време, кћерко.</p> <p>— Ја ћу да сачувам, мама, мајчину душицу |
| егавала, да лепу реч рекне за њега пред кћерком.</p> <p>Могао би и у вароши где бити славан чов |
| јако поп-Стевина Јелисавета, са својом кћерком Јеленом. </p> <p>Од тог доба остао је поп Стева |
| сад се тек диже госпођа Јеца са својом кћерком, да полазе кући.{S} А отпратиће их Јован, Дарин |
| е зна, како ће пред поп-Стевом и својом кћерком да га се нахвали.{S} Још да јој испадне за руко |
| што и она, па се боји, поквариће јој се кћи поред ње.{S} Ако и зна, да све, што се догодило у к |
| Гадни створе!</p> <p>Је ли могуће, да и кћи њена зна за те материне вигове, кад се свагда онако |
| овака два самохрана женска грла, мати и кћи, госпођа Ната и госпођица Даринка!{S} Још за живота |
| -Стевине.</p> <p>Чујем... видила би јој кћи вароши и лера, да није поп-Стевина џепа!</p> <p>– Н |
| } А тек сад?{S} Зар ти не видиш, шта се кува?..{S} И сам си пре неки дан рекао, сећаш ли <pb n= |
| школа.{S} Мати се дала у бригу, шта ће, куд ће с дететом.{S} Пита сестра брата за савет. </p> < |
| Синоћ.{S} За то је гост брже и погодио, куд се иде из Брајковца него у Брајковац.</p> <p>– Да о |
| S} Така ти је данас омладина.</p> <p>–- Куд насрне, или с главом или без главе.</p> <pb n="96" |
| ој сахат. </p> <p>Имамо још времена!{S} Куд вам се жури? </p> <p>Е, како ти само!{S} А не знаш, |
| а, неста пријатеља, па неста и њега.{S} Куд је, где ли је, Бог би га знао!{S} Говорило се, да с |
| и у паклу вашара!“ Благајник мисли:{S} Куд сви Турци... „Наћи ће се и још когод.{S} Звезде на |
| ?—– шану бележниковица Јовану.</p> <p>– Куд сви Турци, – одговори овај.</p> <p>А она повика: </ |
| аклију...{S} И сада, дакако, није имала куд, него ти је вратила „физиту“; ал... </p> <milestone |
| на поље,... у воћњак.... у гору,... ма куд,... само да се не састане више ни с ким од њих!{S} |
| е к Јаковљевићима.{S} Нешто је вукло ма куд, полетела би.{S} По најпре и једино, до душе, полет |
| /p> <pb n="77" /> <p>Писар сад већ нема куд ни камо.{S} Те док се други збунили, кличући још: „ |
| рамоте у свом јату, тумарне бог те пита куд, па се изгуби.{S} Наш је сељак, где су Срби неизмеш |
| ру не правимо сами, него бог те пита од куд морамо да набавимо.{S} Алати наши за најобичније на |
| муж; а Бог зна, кад и какав ти може од куд искрснути на једаред из ненада.{S} Него тужи га кон |
| у Руму, у Ириг, у Митровицу, или и даље куд у варош.{S} Неје што се Марко боји, да би му, сачув |
| исли: „Ништа лепше од добра пива.{S} Ал куд сви Турци.{S} Мисли, но га мрзи, да и толико говори |
| он могао о њима дознати, кад би отишао куд у варош, или проучити из листова, кад би му који па |
| ржи „начела“ Брајковачкога благајника: „Куд сви Турци,..." </p> <p>Тако се свршила прва певачка |
| о опоре речи.{S} По Брајковцу се каже: „Куд госпођа Јеца оком, поп Стева скоком“</p> <p>Не таје |
| лади санак.</p> <p>Благајник као вели: „Куд сви Турци“... па савесно врши своје као бегеш. </p> |
| ојим ујаком, па се диже, да иде.</p> <p>Куда журиш?{S} Седи, да разговарамо, – задржава га попа |
| данас.{S} Писар, писар и само писар, од кудгод ко иде.{S} Е, па то боли!{S} Он, који је научио |
| иначе облачи преко мантије, кад путује кудгод колима.{S} На столу је неколико кабанус–цигара, |
| е“, па тера даље и игра увређену љубав, кује, док је врело.</p> <p>Ја радим и ринтам у овој кућ |
| не треба да се што бојиш, – узе поп да кује, док је врело. – Узећеш добар стан, па ћеш држати |
| у туђој руци маљ, којим би себичност да кује своје планове!{S} Играчка туђег ћефа!</p> <p>Зар ј |
| ?{S} Зар не би боље било, да је увела у кујну, па нек учи Лепо је дати дете и у лер и на васпит |
| ица савесно кроје једрила за пловидбу и кују котву, која има кад тад да их овде или онде заквач |
| ти Срба...{S}" А историја ће да пева ил кука над њима као над старим Римљанима и другим пропали |
| м дечку?{S} Па за чију љубави сада“.{S} Кукавни човече!</p> <p>За то ли га, дакле, обасипа толи |
| траху проведе ноћ, док у јутро галан не кукурекне на буњишту...</p> <p>Испред куће се зачу гром |
| сиву маглу завијена.{S} Само са црквене куле, где <pb n="23" /> изван села где у сред села, изн |
| аја, што засецају у живац политичкога и културнога живота овостраних Срба.{S} Дакако да Карловц |
| ="subSection" /> <p>Из куће Јаковљевића куља дим на димњак.{S} На огњишту се пуши и ври у пуним |
| по прилично већ иње; гладни гледа, како куља дим на врата.{S} Око сенице, чује, зуји и бруји вр |
| у уској сеници свој да баш видиш, како куља плав дим на врата. </p> <p>Намештај у тој собици ј |
| тос примио у своју општину од крштенога кума под тако лепим именом једнога од просветитеља хриш |
| вони, но највише тек за то, да бабица и кума, ако би се десило тог дана какво крштење, знају, к |
| Јовановић, па макар поп Стева дигао „и кундаке и кондаке“ против „омладине, што само изумева и |
| о с голубињака и треснуо о земљу, па се купа и тресе у својој рођеној крви.{S} Сачма му је круп |
| , замишља у себи госпођа Ната и сад, па купи све гдегод шта, као да неће на пут него, сачувај Б |
| проговори, да не дође какво дете, те не купи за новчић свирајку од шећера, или какав цигару за |
| а и госпођица Даринка!{S} Још за живота купио кућу у вароши и настанио се тамо.{S} Таман да пож |
| р кућни, док покојни госпођа-Натин неје купио од ње.{S} А то, што јој сад госпођа Ната и опет м |
| сподин архимандрит беше отишао некуда у купке.{S} А млади отац Варнава, манастирски намесник, д |
| ахтева, да потпомажемо и књижевност, да купујемо и растурујемо књиге, да...{S} Како ко проговор |
| а, српски православни свештеник,... сви купују код њега, код Јуде, и мед за божићну чесницу и з |
| криво, што, ето, избаци нешто налик на „курисање“.{S} Застидео се...{S} Једва се прибра.</p> <p |
| ла!</p> <p>– Живила-а-а!</p> <p>– Стари курјак! – пришану Јеша Јовану. </p> <p>Али Јован као да |
| кад мати сама, тако рећи, довлачи кћери курмахере?{S} Треба јој!</p> <p>– Штета за дете.{S} Доб |
| а с њим у кућу, па сад не зна, шта ће и кут ће пре.{S} Да га остави, па потрчи по Мацу, или ће |
| своје гнездо, кад има макар само један кутак свој, за који сме рећи: „Ово је моја слобоштина; |
| body> <pb n="11" /> <p>Ужурбала се цела кућа.</p> <p>Јест, до душе, у род ће се, и то у род, ка |
| о друштво, и сама добро знаш, као једна кућа.{S} Него од како се уселише амо неке стране особе, |
| мислио, пређе сада у гнушање.{S} Ујков кућа поста му тесна, мрачна, гадна.{S} Нема му у њој ст |
| жив човек, не цигља ни набој, а жива је кућа најтрајнија и најславнија.{S} Живи Бога хвале!“ На |
| же никуд.{S} Знам, како је.{S} Не да се кућа оставити ма на ким.{S}Ту је живина, па треба нахра |
| о дете мора везати за село.{S} Не ће се кућа Гојковића ископати, док је унучади чика-Пере Гојко |
| гњата Јаковљевића, док је његове деце. „Кућа је“ вели, „жив човек, не цигља ни набој, а жива је |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Нема куће особито српске, која тога дана неје имала гостију. |
| . </p> <p>Попина Јелена од оздо, испред куће, маше на њих белим рупцем. </p> <p>А Кнежевић је о |
| е кукурекне на буњишту...</p> <p>Испред куће се зачу громки глас.</p> <p>– Ао, лопове један!{S} |
| ла већ да се једи.{S} Све се разишло од куће: и деца и девојка и слуга.{S} А већи краве ће доћи |
| до тога уверења, да треба да остане код куће.{S} Треба народ поучавати.{S} А ко ће то, ако не ћ |
| сам способан за рад.{S} Кад год сам код куће, све ме више жеља вуче мирном сеоском животу.{S} И |
| уо матери, како би било, да останем код куће, па да прихватим економију.</p> <p>Бранко га радоз |
| о ринтати и радити.{S} Кадгод бејах код куће, водио би ме собом на сваки посао и говорио би ми, |
| да је она истерала Тинку из поп-Стевине куће.</p> <pb n="45" /> <p>Та, колико ме је – вели, – р |
| и оде у своју собу. </p> <p>Из оне лепе куће с оне стране потока зачу се диван мушки тенор.</p> |
| p> <p>Давно је било, кад „се одбила“ из куће својега оца, покојнога Пере Гојковића као „бисер-г |
| овод, да је мати његова морала изаћи из куће брата свога као пребита сирота, да је и после тога |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>Из куће Јаковљевића куља дим на димњак.{S} На огњишту се п |
| дал да иде Јовану.{S} Дошао је и спрам куће његове, па не зна, шта ће.{S} Не би било лепо, опе |
| окрену на друго:</p> <p>Хајд заједно до куће, ако хоћеш к Јаковљевићима.{S} Сад не ћу тамо.{S} |
| ина Јелисавета даде се обрлатити још до куће, да ће заложити своју реч.</p> <p>– Видићемо још, |
| , Бог ме, женском детету још много више кућевна васпитања.{S} Какво је то васпитање, кад мати с |
| у том га утврђава њено српско васпитање кућевно и школско.{S} Но, што код свега тога не пада ње |
| даље, па изгледају из далека са својим кућерцима сакривена у зелена дрвета као у сиву маглу за |
| раширило село Брајковац са својим белим кућерцима и неправилним улицама, тршчаним крововима и н |
| Кнежевић Јована и Бранка...{S} Шта?{S} Кући?{S} Па пешке тако.{S} Ух, благо вама!{S} Волео бих |
| Рашићкино наваљивање, да доведе Бранка кући, ако је то сматрао и као неки начин, да би свој ст |
| видела, да су гости дошли, те потрчала кући, а сва се запурила и задухала што од радости што о |
| а памет, да доведе поп-Стевина сестрића кући!{S}И Бранко, ето, дошао. „Красан младић“,.. „памет |
| ћати у Брајковац, него иде одмах одавде кући.{S} Неугодно јој здраво, што је то урадила девојка |
| одавно наваљује на бележника, да се иде кући.</p> <p>– Ти иди, голубице моја!{S} Иди, немој да |
| спођа Јеца са својом кћерком, да полазе кући.{S} А отпратиће их Јован, Даринка, учитељ, Зорка, |
| /> <p>Кад се Јелена вратила од Даринке кући, дочекала је мати с наредбом, да је обрадује:</p> |
| те“ рашћеретали се гости, па и не мисле кући; него де једну, де још једну и таман сад наручили, |
| и сама, да потражи Мацу, па да је пошље кући...{S} Гле, молим те, које је то доба, па је још не |
| даде два пут рећи.{S} Те кад отпратише кући и „чичу“, начеоника, нађоше, да је сад најзгоднији |
| , Стефане, кад нам дођу деца о вагацији кући?..{S} Катица Јаковљевићка мора пући од једа.{S} Ми |
| ар за готову.</p> <p>Пред сутон кренули кући.</p> <p>– Стој!{S} Гледај овај призор!{S} Ђура Јак |
| врело.</p> <p>Ја радим и ринтам у овој кући...{S} Па, ето, како ми се мука моја награђује.{S} |
| неповерење према свима у поп-Стевановој кући, па и према самоме ујаку, с којим их је до сада Ст |
| арији и млађи.{S} Кадгод је у Игњатовој кући било каква већа посла, било да му дођу гости, било |
| е већ једаред био с њима, баш у њиховој кући.{S} Али се увек неугодно осећао у друштву, у које |
| вели; </p> <p>– Ја сам господар у мојој кући.{S} Ја сам сретнији, него многи моје братије са пр |
| Тинкина сина трпила Јеца у поп-Стевиној кући?{S} Видићеш само, биће ту...!{S} Учитељ је сад мал |
| аже и сама, ринта и ради у поп-Стевиној кући као црв.{S} А уме, да удеси, да то, што ради, она |
| полетела би била тамо преко потока оној кући, одакле јој у вече долазе они звуци са ситних гуса |
| ошле, као да осети, да су му сад у оној кући врата затворена.{S} Не мари за нова познанства.{S} |
| е на осветљена два прозора у оној лепој кући с оне стране потока.{S} То јој је најмилије за све |
| тна била, па била у стану у тако доброј кући, као што је госпођа– Натина.{S} Па, Бог зна, како |
| , моја је најозбиљнија намера, да дођем кући, па да прихватим економију.{S} Ја осећам у себи за |
| рођени, па неје тако, што кажу, искрен кући, као што је баба Давина Јаковљевићима, од како је. |
| у вароши.{S} Али прошао вашар!{S} Дошао кући, да прихвати очеву радњу, па се упео из петиних жи |
| t="subSection" /> <p>Кад је Јован дошао кући, пође и Ната и Катица, да спавају.</p> <p>Катица о |
| розора с оне стране потока у лепој тамо кући.</p> <p>Тамо је вечерас Бранко и Јован.{S} Чим су |
| оде најпре, да још једаред разгледа по кући, је ли све у свом реду. </p> <p>А Ната ушла у Дари |
| м после подне, кад посвршава послове по кући, пред свој дућан..{S} Скрстила руке па гледа, ко п |
| инку ушао цео дан неки немир, па иде по кући, као да нешто тражи.{S} До подне је још како тако |
| S} Иначе црквењак одзвони, па хајд опет кући или у виноград за својим послом, ако не оде у поп- |
| >Пре него што ће синоћ деца полегати, у кући сека-Катиној неје ви било о другом чему речи већ о |
| и рећи мање ни више, већ сензацију; а у кући пречаснога пароха Брајковачкога поп-Стевана Радојч |
| д је брат поп Стева позва, да му буде у кући домаћица?{S} Колико му је покојна Стаза била нежна |
| друштво састало, као и на то, даа је у кући већ било речи и о томе, да ће се ићи у Карловце.</ |
| временом мој наследник и у парохији и у кући? – рече поп Стева поверљивије.</p> <p>Хвала, ујо, |
| S} Ако и зна, да све, што се догодило у кући поп-Стевиној, носи на души и на образу свом сама г |
| отиш свог сестрића.{S} Ти си господар у кући, ти дрмаш општином, па..</p> <p>– Сто му мука!{S} |
| – Сто му мука!{S} Да, ја сам господар у кући, па ће бити онако, како ја хоћу.{S} Да, ја сам гос |
| нешто, што је отишао Бранко. (За њих у кући Бранко неје био „господин Бранко“ или „господин Ст |
| кад се обично и госпође сеоске враћају кући из посете.{S} Па сад се тек диже госпођа Јеца са с |
| код крста на игранци.{S} Па се враћају кући и певају: </p> <quote> <p>„<l>Кад је Бранко умир’о |
| брану грожђу, док збиља не нађе и своју кућицу, те стрмоглавце у њу!</p> <p>Таке забаве имала ј |
| ћанка, још пре неколико година господар кућни, док покојни госпођа-Натин неје купио од ње.{S} А |
| /p> <p>Пуче пушка.{S} Пуче ама баш пред кућом у дворишту.</p> <p>– Јух!- зачу се из кухиње.{S} |
| то су засађене у реду пред поп-Стевином кућом, са свим сакрио од месечине, па поклопио цео проз |
| ирске воћњаке под закуп, живео је с том кућом као род.{S} Госпођа Ката и данас чува крунаше и с |
| одати ту своју кућу,... разумете ли ме: кућу српске црквене православне општине одмах уз ребро |
| то, оди овамо...{S} Пази, дете моје, на кућу...{S} А и ви, слатка, молим вас, немојте смести с |
| а скоро свако боговетно вече изађе пред кућу, па се ту нађе с неким ковачким калфом, па је не м |
| Па с тога су Брајковчани јако уважавали кућу Јаковљевића, – онда, е Бог ме, још и данас.{S} Ста |
| поздравиш Кристу, нека што чешће посети кућу.{S} Па поздравићеш и мајсторицу,... знаш!{S} Него |
| заволи већма него спас душе своје, него кућу и породицу.{S} Да је когод дао што за душу његову |
| спођица Даринка!{S} Још за живота купио кућу у вароши и настанио се тамо.{S} Таман да поживи у |
| а она, девојка, иде сама њему, момку, у кућу, или што је и она као у опће што кажу за женскиње, |
| на дедину темељу, или ће пустити зета у кућу, као и њен отац, па како Бог да.{S} Тек док је ње |
| Јеца довела била поп-Стевина сестрића у кућу, да му наметне своју кћер, и како је сам поп Стева |
| ој се и тако споро учинило, залети се у кућу. </p> <p>- Госпођице Јелена, без сумње и ви ћете н |
| спођу Јецу Рашићку за руку, па пођоше у кућу.</p> <p>– Бранко је фини младић! – приметиће госпо |
| е прашину с хаљина.</p> <p>Ката отрчи у кућу и спрема воде, да се гости умију.</p> <p>– Триво, |
| ла неки гостински пртљаг, пошла с њим у кућу, па сад не зна, шта ће и кут ће пре.{S} Да га оста |
| ново родила, кад је дошла у братовљеву кућу.{S} Како се и не би, јадница, осетила сретном, кад |
| S} Усадио си га, кад сам ја дошла у ову кућу.{S} Онда је Јелици било четири годинице, тек пошла |
| љаде јој је писао, чим је ушла у његову кућу.{S} Две хиљаде је уложио у Румској или Митровачкој |
| ећи.{S} Дакле, општина му је дала своју кућу, на најбољем месту у селу.{S} Данас сутра, ако не |
| Да!{S} Понда треба помишљати и на своју кућу, на своје огњиште, на своју породичну срећу.{S} Ка |
| славна црквена општина дала му је своју кућу под кирију.{S} Сигуран платиша! <pb n="73" /> Наш |
| заверио, да не ће никад довести у своју кућу страну женскињу, „домостројитељку“.</p> <p>И збиља |
| добро било, да доведе домаћицу у своју кућу.{S} Па то је прилика, као и мало да се боље позна. |
| општинари не ће баш и продати ту своју кућу,... разумете ли ме: кућу српске црквене православн |
| д ће се, и то у род, као у своју рођену кућу.{S}Али на село!{S} Па остати на селу неколико неде |
| а; а сутра дан се уселила у поп-Стевину кућу госпођа Рашићка, донде госпођа Јеца учитељица, од |
| ако не назида у сред Брајковца најлепшу кућу с магазинима.{S} Ко јамчи, да му наши поштени општ |
| би било?{S} Гле секе! – одвикује она из кухиње.</p> <p>– Разумем, – вели Трива.</p> <p>– Дођи, |
| м у дворишту.</p> <p>– Јух!- зачу се из кухиње.{S} Маца вриснула, па испустила канту из руку, а |
| у Хамбуршкој ресторацији или у народној кухињи; не гледи, стоји ли пред вратима портир у самури |
| попиним сестрићем испод руке; те оде у кухињу, да изнесе јело на сто. </p> <milestone unit="su |
| и пут у безазлено јој срце, које зна да куца још увек само за маму или ближега којега сродника |
| х трчка и мала Зорка.{S} И њено срдашце куца необично живо, јер види, да се ради око начела, шт |
| S} Што ближе то доба, њој срце све јаче куца.{S} А кад већ дође, и да седне на свој прозор, нес |
| о капетан у миру. „Да не је у њему срце куцало толико за свој род, можда би пришио био и златну |
| о већ преко стола с чашом у руци, да се куцне с бележниковицом“.</p> <pb n="77" /> <p>Писар сад |
| Но ипак осети, да неко близу застаде и куцну у капак.</p> <p>Капак се диже.{S} Испод њега пров |
| а, ње ради највише се и предомишљао, да л да сврне к свом другу.{S} Сам неје знао, како да се с |
| а Богу!</p> <p>– А да шта ћеш!{S} Јавља л ти се госпођа Ната из вароши?</p> <p>– Јавља ми, да ћ |
| /p> <p>– Бога ти, прекинућу ти реч, зна л се што, где му је отац?</p> <p>– Никад ништа.</p> <p> |
| у ноћ.</p> <p>– Верујеш, да ћу доћи; је л?</p> <p>– Ниси никад слагао.</p> <p>Кнежевић јој и оп |
| само још који пут да прочитам...{S} Је л браца, – окрену се, као чигра, у заштиту Јовану, – јо |
| са мном у Карловце на свечаност.{S} Је л да ти је право?{S} У госте ћемо код Тинке.{S} Време ј |
| тра, па још један дан, па недеља?{S} Је л? </p> <p>У томе се отпустила Јелена и Даринка; па се |
| ву песму</title>, – допуни учитељ. – Је л, Зорчице, ти већ знаш твоју песму?</p> <p>– Знам, зна |
| исто!</p> <p>– Заповедајте!</p> <p>– Је л ту муф?</p> <p>Муф беше запао под ноге, док се Ната н |
| p>Загледала се домаћица, ко је. – Јесте л ради гостима? – повикаше женски гласови с кола.</p> < |
| извесног рока има пријавити; не пријави л се, сматра се за мртва.{S} И ти си решена онда брачни |
| е страшно љута на тебе. </p> <p>– Је си л јој се исповедила— пита је учитељ.</p> <p>– Нисам.{S} |
| рефриган параграфлија. </p> <p>– Падају л ти те мисли на памет ваљда за то, што се видиш сада у |
| е ближе селу, допираше до њега необичан лавеж паса.{S} Као да се сви пси у Брајковцу побунили п |
| таки <pb n="81" /> утицај, да се осети лаган, као да се на ново родио.{S} Опет му мио цео свет |
| ако је воћка понела.{S} На њено питање, лагано окрену главу к њој, па је гледи, а, бајаги, ни н |
| ите, где нам је господин учитељ? – пита лагано бележниковица Јована. </p> <p>– Збиља, њега нема |
| S} Када је на уметничком мору, вели он, лађа богиње Талије, на којој је он у својој дружини бро |
| ринка...</p> <p>Пуче топ.</p> <p>– Ево, лађа иде!</p> <p>Сад се тек ускомеша све, па полети, да |
| на станицу, да их дочека.{S} Београдска лађа беше дупком пуна.{S} Певачка друштва са својим зас |
| ви ове или оне депутације, пре него што лађа пристане.</p> <p>Карловачки трг, порта саборне црк |
| зним цвећем.{S} Близо станице стоје две лађе, на којима дошли беху гости из Панчева и Земуна.{S |
| о је.{S} То је прво уз мост, што води с лађе на обалу.{S} Одмах до њих су певачке дружине.{S} Т |
| восадске занатлијске задруге.</p> <p>На лађи поји певачко друштво самртницу.</p> <p>Свечана тиш |
| сто а што ближе Дунавској обали.</p> <p>Лађица, на којој беше лес песников, дупком пуна пратила |
| изађоше на сухо, него се одвезоше истом лађом у Нови Сад, да тамо буду на беседи и Бранкову доч |
| на станицу Дунавску у Карловцима, камо лађом имају приспети Бечки одборници са последњим земни |
| ицу, где се згрнуо бели свет, да дочека лађу из Новог Сада, и у собу поверенства сигурности, гд |
| у у спомен великог песника, седне он на лађу, а с њим и Јован Јаковљевић, па дођу доле, да баш |
| Змај, Ђура Јакшић, Владислав, Шапчанин, Лаза Костић и други.{S} Језик народни презрели беху у о |
| где у сред села, изнад свију висе према лазурном небу, а овде онде одбиће се још последњи зрак |
| ко њих што је вредило нешто, остали тек лак еспап...{S} Нова организована омладина биће један к |
| >А Даринка стаде као укопана.{S} На њој лака плава хаљина, да се може слободније верати по гори |
| ио се, па је на њему место мантије само лака сива кабаница, што је иначе облачи преко мантије, |
| као и нехотице, своје шишке на челу, па лаким погледом пролете по друштву око стола, као да се, |
| ећаје срца и душе српског народа својим лаким песмама, опевајући му разумљиво и са жарким родољ |
| Тинка дахну душом.{S}Неје јој, до душе, лако било ломити руке, перући туђе рубље, ни бости очи, |
| томе и опрему.{S} Кад видиш, како народ лако прима моду, немој мислити, да би он то примио, кад |
| меља зидао.{S} Ко после мене дође, може лако дозиђивати, ако му буде уско...{S} Ето видиш; шта |
| прихваћа.</p> <p>У планини, знате, може лако да се промени За час киша пљусне, – примећује онај |
| /p> <p>– Што ћутите?...{S} Бог ме, није лако, ја мислим, говорити пред простим светом! </p> <p> |
| ед стола, проглади прстима кроз браду и лако се накашља.{S} Узе округли ћелепуш са стола, па га |
| имаће право Дарвин; а ону другу теорију лако је доказати по Брајковачком благајнику.</p> <p>Нач |
| инка указа се Бранко Стајић.{S} На њему лако летње одело и сламњи шешир.{S} У руци држи некакву |
| епуш са стола, па га ћуши на потиљак; а лаком кабаницом покри колена, да баш не види, ако је не |
| тали како који.{S} Писар се наслонио на лактове, па кибицује одборнику. (Бележник, мимогред буд |
| ељева стана зачу се у три пут.</p> <p>– Лаку ноћ!</p> <p>Јован и Бранко се одвојише.{S} И оде с |
| зађе преда њ до по дворишта.{S} Натукла лаку повезачу на лице, да јој га зар не препали сунце.{ |
| само ће ипак овде онде прокрчити себи, лакше пута, где без бујице није могао.{S} Биће и међу в |
| а може исмејати за „најмудрију“ реч.{S} Лакше би му било, чини му се, на архијерејској служби п |
| конзисторијални присједатељ.{S} Сад би лакше ишло него икад.{S} Ти ни данас не знаш, где ти је |
| p>Мој син ће, – одговори она, – за цело лакше поднети, да је син оца лоле; али да бацим на њега |
| на туђем огњишту.{S} Али колико је и то лакше, него трпети пијаницу и убојицу мужа, који сав св |
| им се и у нос увлачи; само што зазвечи ланац на огрљаку, кад се коњ који мухне, па тргне, да п |
| вај или онај спахија, који има хиљадама ланаца земље и према томе и опрему.{S} Кад видиш, како |
| Даринка, и још већма је поли пламен по лапитима.</p> <p>Тим боље!{S} Зорчица ће декламовати он |
| а застиди се, – Не стоји вам лепо, кад ласкате,... ни мало лепо.{S} Криво ми чините, кад ми та |
| очију. </p> <p>Мати, ја хоћу да идем у латинску школу.{S} Ја ћу бити, мати, као год и уја.</p> |
| е он доцније тек онако свесно и савесно латио, те га и онако сјајно извршио, да је одржао дух н |
| {S} Час се заустави на једној ташци, па лебди и не миче се; час суне <pb n="15" /> на земљу као |
| {S} Скромна али, као снег, бела црквица лебди, као преставник доброга духа, над сеоцем на полеђ |
| е на очи.{S} Сузе лете, а на уснама јој лебди осмејак сретан, блажен.{S} С осмејком тим загрли |
| у овакој прилици.</p> <p>Пред очима му лебди лик Даринчин; а у свим жилама осећа све то јаче, |
| едне на свој прозор, несташни ђаволак с леве јој стране у грудима хоће зар да искочи; толико се |
| е, што траћкају своје драгоцено време у левентовању.{S} Поштен човек треба да помишља на породи |
| .{S} Готово да је силом прогурала своју левицу око Бранкове деснице, јер Бранко притискао њом п |
| јковцу.{S} Он обично <pb n="63" /> држи леву певницу, а учитељ десну.{S} Она води опет све пева |
| шла из собе...</p> <p>У том је и Бранко легао.{S} Почео био да чита.{S} Нашао негде на орману п |
| баш тако далеко одлагати.{S} Ко је рано легао и рано се оженио, није се покајао.{S} Не ћеш се, |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Легао Бранко на траву у хладовину, да чита.{S} Обично б |
| >Кад је Даринка то вече села у одар, да легне поред Зорке, дуго јој се поглед приковао на икону |
| је за све време, како устане, па док не легне.{S} Овим часима радује се Јелена цео дан.{S} Што |
| о би рекао Брајковачки писар, „дочепала ледине“, па тера даље и игра увређену љубав, кује, док |
| чинио своје.</p> <p>Бележник се дочепао ледине, па наздравља по милој вољи, ређајући серију за |
| до копља и до коња“, он забоде копље у ледине, па, ако је нешто свршио, све на страну, а корис |
| ме судбина ћушила у Брајковац, „Богу за леђа“; али у његову рожданику пише, да је он рођен за „ |
| еху, да увеличају ову светковину, а иза леђа му кроз жагор светине, која се устумарала горе и д |
| е од жалости, Госпођа Ната окрене пећци леђа, наглади своју цицу и клима главом.{S} Марко се вр |
| ом сеницу.</p> <p>Окренуше један другом леђа, па одоше својим путем.</p> <p>„Јогунаст“! – рече |
| их речи и јаче подбунила.{S} Навалио се леђима на зид, где је већ отрљо креч и углачао га од те |
| па их омутком сена из кола истрљо и по леђима и по ребрима и по ногама.</p> <p>А на Натине реч |
| а га затвори.{S} Те склопи и књигу, што лежаше уза њ, а само што је завирио у њу, од како се по |
| <p>Даринка духну у свећу.{S} Угаси је и леже.{S} Неко време држаху је Зорчине руке око врата, д |
| а, али сад мало и с прекором, – тако ти лежи на срцу!</p> <p>– Ето ти је, на! – обрецну се, бој |
| ши, кад она била нешто љуто оболела.{S} Лек јој тај помогао.{S} И Давина побрати Игњата, па га |
| Једаред јој донео покојни Игњат некакав лек из вароши, кад она била нешто љуто оболела.{S} Лек |
| ладан сир с црним луком за њега најбољи лек против мамурлука.</p> <p>Благајник вели:{S} Клин с |
| , а у толиком добру?{S} Остао, до душе, леп иметак после Игњата Јаковљевића.{S} Но треба радити |
| е њен треба да је по занату ћурчија.{S} Леп занат, таман за село!{S} Да се држао тога, па да га |
| ену ону Змајеву: </p> <quote> <l>„Ала ј леп</l> <l>овај свет“</l> </quote> <milestone unit="sub |
| азанџијској улици, па се човек „дочепао лепа друштва“, те не може друкче да тузи угове, већ се |
| иште и оде у своју собу. </p> <p>Из оне лепе куће с оне стране потока зачу се диван мушки тенор |
| ата, – примети му жена знајући за његов лепи српски обичај, за његову страст у наздрављању.</p> |
| подо, – диже се бележник, – ако и јесте лепи српски обичај, да се тек са печењем почиње наздрав |
| >Него зна Јеша, да споји и практично са лепим.{S} Млад човек је, до душе, и жељан друштва на се |
| воју општину од крштенога кума под тако лепим именом једнога од просветитеља хришћанских!{S} Ве |
| ilestone unit="subSection" /> <p>– О-о, лепо, господо!{S} Лепо од вас! – повика на једаред Јеле |
| Section" /> <p>– О-о, лепо, господо!{S} Лепо од вас! – повика на једаред Јелена тројици младића |
| Коме за љубав; Могла сам ја и без тога лепо и красно живети, где хоћу, а овако...{S} Ух, ух, у |
| Гле, гле, како лепо мирише!{S}Јух, ала лепо мирише!{S} Па зашто се, мама, овакво цвеће не негу |
| му привуче себи руку. – Кажи ми штогод лепо, као што ти умеш.</p> <p>– Он је од неко доба врло |
| шта јој вели мати?</p> <p>(Таман га је лепо поздравила!)</p> <p>И поп Стева мрзовољан.{S} Покв |
| и не може да схвати, ипак осећа, да је лепо и добро, кад сене само толико радује том Јелена и |
| /p> <p>– Никад ништа.</p> <p>– Е, то је лепо од поп-Стеве.</p> <p>– Довео га, да ту проведе вак |
| ког народног јединства. </p> <p>– То је лепо! - кличе Даринка, а лице јој плану од одушевљења.< |
| е госпођа Јелисавета.</p> <p>– Па то је лепо! – рекла је госпођа Ната. – Нека се младеж провесе |
| те ћемо код Тинке.{S} Време је.{S} Није лепо, што ме толико већ, како смо заједно, ниси водио к |
| рате, ништа лепше од тога...{S} А да се лепо радити!{S} Па што зарадиш, знаш, да ти нико за тим |
| дали сте се на професуру, па ће те и ви лепо тако да спремате омладину на госпоство.{S} Једино |
| .{S} Опет ће он:{S} Само да нас послужи лепо време!</p> <p>Да Бог ме! – одговори Даринка, тек д |
| гоније и друго још којешта, што није ни лепо, а камо ли му мирис?</p> <p>– Свет мало пита, шта |
| е било, да је увела у кујну, па нек учи Лепо је дати дете и у лер и на васпитање; али треба, Бо |
| и Даринка, а застиди се, – Не стоји вам лепо, кад ласкате,... ни мало лепо.{S} Криво ми чините, |
| а душица, рано.</p> <p>– Гле, гле, како лепо мирише!{S}Јух, ала лепо мирише!{S} Па зашто се, ма |
| сумње и ви ћете нам помоћи.{S} Ви тако лепо певате, – примети учитељ Јелени, а до ње се нашао. |
| стоји вам лепо, кад ласкате,... ни мало лепо.{S} Криво ми чините, кад ми таква појма о себи уле |
| егове, па не зна, шта ће.{S} Не би било лепо, опет, и да оде, а да се не јави њему и његовој ма |
| војком.{S} Молим ја тебе само, је ли то лепо, да девојка, реци још дериште,... та, да бог ме, ш |
| у ипак доста до тога, да му сестрић бар лепо мисли о њему, као да се осећа нешто крив, што је и |
| се отме на осветљена два прозора у оној лепој кући с оне стране потока.{S} То јој је најмилије |
| а она два прозора с оне стране потока у лепој тамо кући.</p> <p>Тамо је вечерас Бранко и Јован. |
| рокрчи пута у књижевности нашој простом лепом нам народном језику.{S} Нека данас строги критича |
| акве су то даме, што им се шлајери тако лепршају за њима..</p> <p>Попина Јелена хтела одмах за |
| тареш ли прах, упрљао си образ свој.{S} Лептир је, кажу, нестално створење.{S} Али научи се од |
| е узнемири то дивно мало створење.{S} А лептир шири своја шарена крила, час их скупи и дигне у |
| домислио.</p> <p> Више њега се залепрша лептир, па стаде, баш близу на неки цвет.</p> <pb n="37 |
| У мислима тима неје ни примерио, кад је лептир одлетео.{S} Неје га више ни тражио.{S} Он зна за |
| о оно, што је најлепше.{S} Него не буди лептир, што по тами лута, па чим спази гдегод светлост, |
| ен, у мало гласно не кличе: „Мати, твој лептир је нашао свој цвет.“...</p> <p>Из села, а беше с |
| мичак.</p> <p>Ти си сад и душом и телом лептир, – рекла му је мати, када га испраћала у туђ све |
| гусеница.{S} Србин је одмах створен као лептир, никад гусеница.{S} Несрећа је по Србина сељака |
| срце сад је као онај прах на крилима у лептира, а образ ти је крило лептирово.{S} Отареш ли пр |
| Јованова сестрица, и Даринка.{S} Вијају лептирове по пољу</p> <p>Бранко скочи на ноге.</p> <p>З |
| крилима у лептира, а образ ти је крило лептирово.{S} Отареш ли прах, упрљао си образ свој.{S} |
| тво безобзирне збиљности,...још на њему лептирски прах слатког ђаковања, не додирнут незграпном |
| p>– Збиља?</p> <p>– Ни беле,</p> <p>– А лепу је буквицу очитао и уји и својој несуђеној пуници! |
| учитељ, ма колико да је избегавала, да лепу реч рекне за њега пред кћерком.</p> <p>Могао би и |
| <p>– Но!{S} Натарошу! – укори га његова лепша и милостивија половина. (Као бојаги, ту је варошк |
| у уза сто, не бил забашурио, што његова лепша половина наговештава.</p> <p>– Помакните се мало |
| хоћу да сам независан.{S} Брате, ништа лепше од тога...{S} А да се лепо радити!{S} Па што зара |
| у глас.</p> <p>Благајник мисли: „Ништа лепше од добра пива.{S} Ал куд сви Турци.{S} Мисли, но |
| тој сву удобност; и, збиља; никад није лепше пожелео.{S} Под њом он чека и дочекује ројеве; по |
| кујну, па нек учи Лепо је дати дете и у лер и на васпитање; али треба, Бог ме, женском детету ј |
| тамо у вароши код ње у стану и ишла у „лер“; како је не знам какав рачун направила, што је поз |
| <p>Чујем... видила би јој кћи вароши и лера, да није поп-Стевина џепа!</p> <p>– Него ја не бих |
| а ручни рад, што га је Јелена радила у „леру“.</p> <p>– Нисам могла, тек зарад детета да јој – |
| есу привезала кола, у којима беше његов лес, за воз, који требаше доћи у Нови Сад још у јутро.{ |
| виса, опет на свечаном одру, положи се лес, да и заступник „Матице Српске“ проговори коју у сл |
| кој обали.</p> <p>Лађица, на којој беше лес песников, дупком пуна пратилаца, примакла се Карлов |
| а Бога, мама, шта ће ти опет муф у сред лета? – љути се опет</p> <p>Даринка.</p> <p>–Ти ћути.{S |
| мах, сузе саме полетеше на очи.{S} Сузе лете, а на уснама јој лебди осмејак сретан, блажен.{S} |
| евић, „као пред буну“.</p> <p>Одборници лете на све стране и наређују, како ће се програм што с |
| испред дућана свога шефа или прскајући лети патосу својој болти.{S} Занатлија не ће да зна виш |
| подлошћу и нитковством!..</p> <p>Дивна летња ноћ с месечином повила земљу као мати чедо своје |
| а проведе код сестре на очеву дому које летње доба или бербу у Фрушкој Гори, те се опомене дети |
| то и мирисни фрушкогорски ваздух красне летње ноћи учинише на Бранка таки <pb n="81" /> утицај, |
| указа се Бранко Стајић.{S} На њему лако летње одело и сламњи шешир.{S} У руци држи некакву књиг |
| им хлебом једе на мамурлук.{S} Прижегло летње сунце, па глава да му пукне.{S} А дошао је до иск |
| аспусти децу из школе. </p> <p>Прижегло летње сунце, а они ходају под штитовима.</p> <p>Даринка |
| двоје тако у стакленом ходнику уживају летње вече у разговору и теочинцу, Јелена је у својој с |
| говори Даринци, како морају, Бог да, на лето ићи теци у</p> <p>Брајковац.</p> <p>Како онда још |
| рилио.</p> <p>У саборној цркви служи се летурђија, и у њој се спомен чини слављеном песнику... |
| Рашићка преварила у рачуну.{S} А треба ли госпођи Кати много, да на први поглед од мах види, д |
| а теби Карловци су глава!“</p> <p>Треба ли ређати све прилике, које истакоше Карловце изнад сва |
| очи у њега.{S} Гледа га, па не зна, да ли да се одсмеје као на шалу или да прими као истину.</ |
| љешти очима у њега, као да се увери, да ли се овај шали ил’ озбиља бенета.</p> <pb n="66" /> <p |
| ним прозором пиљио као маче у жижак, да ли ће каква вилинска рука отворити капак на прозору, на |
| ли тај дан какве дужности, то јест, да ли је та донела дете те и те младе или жене на крштење. |
| ницу, где овај чека, да му се јави, има ли тај дан какве дужности, то јест, да ли је та донела |
| скога места у тим крајевима?</p> <p>Има ли и једнога Србина, који иоле разабира за наш јавни жи |
| .{S} Живи Бога хвале!“ Најпосле, узмора ли бити, остаће или мезимац на дедину темељу, или ће пу |
| Као да је нека слутња или жеља,... шта ли, увлачи се тако нешто по неки пут у безазлено јој ср |
| милокрвно загледа у своју кћер.{S} Шта ли јој је помислила у тај пар:{S} Тек не мога, а да је |
| јатеља, па неста и њега.{S} Куд је, где ли је, Бог би га знао!{S} Говорило се, да се негде удав |
| званим, аукторитетима.</p> <p>– Па може ли ту бити дисциплине? </p> <p>– Још те какве!{S} Сви з |
| дрма своју столицу, зар да се увери, је ли на добрим ногама, па – на здравље!{S} И цело вече „н |
| ре, да још једаред разгледа по кући, је ли све у свом реду. </p> <p>А Ната ушла у Даринчину соб |
| у с девојком.{S} Молим ја тебе само, је ли то лепо, да девојка, реци још дериште,... та, да бог |
| него за господу, а и не разабирају, је ли им син способан за какву душевну акцију.</p> <p>– Це |
| – опет ће она – он је тако добар!{S} Је ли да је Бранко добар?</p> <p>– Врло добар.</p> <p>– И |
| Јелена је слушала све то пажљиво.{S} Је ли што схватила и упамтила, то је – у божјој руци!{S} А |
| ове и с оне стране Саве и Дунава?{S} Је ли треба спомињати толике народне саборе, који баш у Ка |
| ко наметљиво понашаше према њему?{S} Је ли могуће,... тако млада, па тако покварена, тако ниско |
| о, видим, да народ већ зна.</p> <p>– Је ли по вољи унутра? </p> <p>Бранко уђе.</p> <p>Јован баш |
| сретна, да је његова жена!</p> <p>Па је ли чудо, ако се Тинка осетила, као да се други пут роди |
| и, па одведи у шталу...{S} Има места је ли, Катице?</p> <p>– Како не би било?{S} Гле секе! – од |
| угнезди?..;.{S} Гадни створе!</p> <p>Је ли могуће, да и кћи њена зна за те материне вигове, кад |
| на пучини будућега живота.{S} И нанесе ли им кадгод струја бродове на супротивне стране, па им |
| је било кадгод у нас.</p> <p>– А, знате ли, ко је на то наговорио вашег ујака?</p> <p>– Не могу |
| одине докторе!{S} Жалост!...{S} А знате ли, шта раде наша браћа Срби?{S} Сви листом пазаре код |
| аш и продати ту своју кућу,... разумете ли ме: кућу српске црквене православне општине одмах уз |
| сар већ дохватио шешир.</p> <p>– Хоћете ли и ви?—– шану бележниковица Јовану.</p> <p>– Куд сви |
| а други пружи Стајићу.</p> <p>– Хоћете ли га умети сачувати?</p> <p>– А ви?{S} Нема сумње, чув |
| у Српству.</p> <pb n="85" /> <p>Хоћете ли доћи на светковину?</p> <p>– Ја бих тако волела, али |
| га здања.</p> <pb n="104" /> <p>- Јесте ли добили приступнице? – пита их Бранко.</p> <p>– Јесмо |
| прва не поздрави:</p> <p>– А!{S} Јесте ли и ви ноћашњи?{S} Браца баш сад устао.</p> <p>– Е, до |
| ли је Бранко преухитри. </p> <p>– Јесте ли чули, шта сам вам казала?{S} Ја нисам за вас „госпођ |
| } За то је он наш идеал.</p> <p>– Јесте ли ви читали његове песме? </p> <p>– Још пре него што с |
| ми паметније са собом, да видиш, не ће ли и он окренути на боље.{S} Ако ми не верујеш, иди ма |
| пет споменула о њој.{S} Питала га, хоће ли ићи к Јовану, па да је поздрави.{S} Можда би и отиша |
| p> <p>Како да се састане с њим?{S} Хоће ли он вечерас доћи под њен прозор, као обично, кад је о |
| {S} А Даринка ће запитати Бранка: „Хоће ли ко говорити штогод том приликом?“ </p> <p>– То је бр |
| роза и крпарија, тек без њега ко зна би ли од мах добили песнике као што су Змај, Ђура Јакшић, |
| азвикао се Јован с Дабижићем. – Па ради ли се?{S} Кода вам ради?...{S} Ради се, да, али свако з |
| га пита много, много, да га пита, срди ли се још на њу.</p> <p> А зашто се срди, то као да сад |
| Срба, – војводина српска?</p> <p>Тражи ли се још славе, наћи ће се у „Карловачкој калдрми равн |
| или у народној кухињи; не гледи, стоји ли пред вратима портир у самурини и у гајтанима а с нек |
| пребаци Јеша писару, ал не знаш, говори ли збиља или из шале.</p> <p>Оженићете се и покајаћете |
| Може нас тамо затећи и берба...{S} Јеси ли навукла рукавице: ...{S} Добро је.{S} Чувај се, да т |
| а се непосредно обрати на Бранка:– Јеси ли ти кад о томе помишљао?</p> <p>– Моја будућност биће |
| те да не поцрне без невоље.</p> <p>Јеси ли разговарао што? – пита попу, а више тумачи, шта мисл |
| имназије.{S} Женско дете у седмој осмој ли годиници.{S} А најмлађе, син, јој, тек се родило, ни |
| ошљивости зближи.{S} Она не пита, јесам ли ја ручао код Сахера, у Хамбуршкој ресторацији или у |
| о још којешта, што није ни лепо, а камо ли му мирис?</p> <p>– Свет мало пита, шта што вреди, не |
| ote> <p>Понда се трже. </p> <p>– Хоћемо ли се ми моћи поутешити, као Бранко, при помисли на смр |
| е „тело тек под земљицу вргне“, а некмо ли да траје, „док се поје, док се винце пије, и док срц |
| l>„Ао свете мио и премио,</l> <l>красно ли те вишњи удесио!“</l> </quote> <p>Стајић застаде.{S} |
| з Брајковачке прошлости.</p> <p>– За то ли се продобрила Јеца на поп-Стевина сестрића! – вели с |
| сада“.{S} Кукавни човече!</p> <p>За то ли га, дакле, обасипа толиком нежношћу и пажњом на, кој |
| животу и поретку у друштву! </p> <p>То ли је, дакле, узрок, да се ујак тако смиловао сада на с |
| се та добро и за себе и за њу.{S} Знаш ли ти, да ће она израдити код поп-Стеве, да све припадн |
| ове године добро понео.</p> <p>– А знаш ли, колико је година том ораху?</p> <p>– Колико година? |
| .{S} И сам си пре неки дан рекао, сећаш ли <pb n="87" /> се, како отровне мијазме почињу да тру |
| образ ти је крило лептирово.{S} Отареш ли прах, упрљао си образ свој.{S} Лептир је, кажу, нест |
| кад немаш мужа...{S} Александре, хоћеш ли се добро учити?</p> <p>Хоћу, ујо, – одговори дете ра |
| и милује по милој вољи.</p> <p>– Бојиш ли се можда кога?— опет учитељ.</p> <p>Јелена једва про |
| ог сала, преживајући огризине отрцанога либерализма.{S} Још док је био међу њима онај душе чист |
| их заварава...{S} Над стрништем или над ливадама надлеће се коба.{S} Час се заустави на једној |
| нини и по виноградима, да беру цвеће по ливадама, да пију воде на извору...</p> <p>Прилике је т |
| и у души... </p> <p>Пред цветном неком ливадом не мога одолети, него ће сићи с кола, и набрати |
| а за госпођу Јецу. – Медом залива, а да лизнеш, очемерила би се.</p> <p>– Шта ће сирота удовица |
| међу оба прозора виси у учитељевој соби лик Бранка Радичевића.{S} Учитељ га већ набавио, уоквир |
| кој прилици.</p> <p>Пред очима му лебди лик Даринчин; а у свим жилама осећа све то јаче, што ви |
| пола окренута Јовану.</p> <p>Ђенијалан лик!{S} Свака црта на њему ђенијална,... прави песник!{ |
| љубав:{S} Сад му тек изађе пред очи њен лик, кад оно пре краткога времена сврну к њој, путујући |
| p> <pb n="64" /> <p>Писар се загледао у лик што виси у прочељу. </p> <p>Јован упро поглед у бел |
| носио у ћупи вина, а код њега се пило и ликовало по често.{S} Но да је био таки гениј, као што |
| !{S} Диван алт!</p> <p>Са женскињама је ликовођа имао највише посла, особито са Јеленом.</p> <p |
| ватио своју дужност као учитељ певања и ликовођа певачкога збора.{S} Само се поздрави са певачи |
| аш тек тако од себе, да га одбијемо као лику низ Дунав, – навија попа. – Данас је чудно време!< |
| им се уз пркос учловио гдегод зека, или лис, или јазавац какав, можда би и жртвовали за њихову |
| оба, – рече јој Стајић, па јој даде два лиска бршљана, што их откиде близо гроба.</p> <p>– Дари |
| ткиде близо гроба.</p> <p>– Даринка узе лиске, погледа милокрвно у њега, откиде један и задеде |
| са свим без икаква листа, или би такви лист могао изалазити једва један пут у месец дана на је |
| он кадгод баци у који српски пчеларски лист каквим дописом из својега уљишта; можда, али – теш |
| ећи.{S} Душа је њена чист још неисписан лист беле хартије.{S} Ваљан, поштен човек може по том л |
| од ње!...{S} Зорка већ чита чика– Јовин лист, што јој поклонио браца Јован; а зна много и на из |
| .{S} А овако избацили неколико метака у лист хартије, што је задели на суху грану на некој брес |
| могли бисмо ми бити са свим без икаква листа, или би такви лист могао изалазити једва један пу |
| би отишао куд у варош, или проучити из листова, кад би му који пао у руке.{S} Највећи просветн |
| ани на то.{S} Ко нам пуни белетристичне листове песмама и приповеткама?{S} По онима, који су по |
| ушле у прави разговор, узеле да преврћу листове у дебелој књизи своје прошлости.{S} Ох, Боже мо |
| .{S} Ко пише у нас дописе по политичним листовима, ко често и уводне чланке, ко хоће да ствара |
| те ли, шта раде наша браћа Срби?{S} Сви листом пазаре код Јуде.{S} Жене краду од својих газда х |
| о био и златну јаку“, казало се у неком листу, оглашујући његову смрт изненада.{S} Но и да му ј |
| ије.{S} Ваљан, поштен човек може по том листу исписати најлепшу песму, што је човек уме замисли |
| Бранко.</p> <p>Кад приступио девојкама, лице му се зажари.{S} Погледа то у Јелену, то у Даринку |
| /p> <p>– То је лепо! - кличе Даринка, а лице јој плану од одушевљења.</p> <p>– Него морате нам |
| ћи? – пита Даринка, па искрено окренула лице њему.</p> <p>– Ви ћете певати с нама.</p> <p>– Ох, |
| на сточићу поред постеље задрхта.{S} На лице јој или збиља паде сенка нека, или јој задрхта неш |
| о дворишта.{S} Натукла лаку повезачу на лице, да јој га зар не препали сунце.{S} Познаћеш је до |
| исао, па му се задовољније мало разгали лице.</p> <p>Да ме ко не тражи? </p> <p>Не знам.{S} Ја |
| >А благајнику се разведри мало оно мрко лице, зарасло у црној густој бради.</p> <p>Марко дотрча |
| аду – пита Јелена, па му завири смело у лице.</p> <p>Бранко се силом насмеши. </p> <p>– Немојте |
| ј, молим те, - поче поп Стева с киселим лицем, као да му је ко на жуљ стао, – немој и ти тим не |
| , сад, опет, да замедља бљутавост свога лицемерства, тепа час о пријатељству, о побратимству, о |
| је прелила по обрашчићима.{S} Нигде на лицу трага сумора, нигде знака каква немирна санка.{S} |
| трговчић, Јеша Дабижић.{S} По опаљеном лицу и испуцаним рукама види се, да је вредан човек.{S} |
| пила у обле јој удове.{S} Запурила се у лицу, па јој се образи зажарили, да креснеш, варница би |
| с је сваки рођен басиста.{S} Зарастао у лицу, здепаст, вратат, прсат, плећат, – па то су и грла |
| а своје, то му говори искреност на њену лицу, то му сведочи бистар јој поглед и неусиљено понаш |
| дговори Бранко, –да су познавали Бранка лично, па чак и консхолари му били које у Карловцима ко |
| већ главом њезин мацан.{S} Ено га, и он лично изашао, да испрати своју милостиву заштитницу.{S} |
| S} Тешко да има у српству иоле знатније личности, која неје била питомцем српске Карловачке гим |
| шуме.{S} Ту ти се измешала румена боја лишћа рујева с плавичасто-зеленим лишћем од фење и друг |
| боја лишћа рујева с плавичасто-зеленим лишћем од фење и другим то модријим то блеђим зеленилом |
| осврну, – рекао би, уморили се, ваљда, лов ловећи ваздан гором и планином.{S} Но ни целим дана |
| те наслони пушку уза зид. – Волим овај лов сад него да сам данас уловио дивљег вепра у спахинс |
| рода, како се слабо трзали и утргли око лова.{S} Да им се уз пркос учловио гдегод зека, или лис |
| рну, – рекао би, уморили се, ваљда, лов ловећи ваздан гором и планином.{S} Но ни целим данашњим |
| сваки пушку.{S} Али им се види, да несу ловци од заната, него баш од дуга времена, можда, баш и |
| ђу густиша дивљих ружа, јагодњака, беле лозе, бршљана...</p> <p>Разговор њихов врзао се највише |
| о онако уз пркос испружи преко стазе са лозинка.{S} Збиља, чу се ход.</p> <p>Поп Стева склони ч |
| упро на врата.</p> <p>На вратима у сред лозинка указа се Бранко Стајић.{S} На њему лако летње о |
| а племениту биљку, као филоксера винову лозу.</p> <p>– Ти би канда још могао бити ваљан економ, |
| рши, као да неко склања себи с пута ону лозу, што се обично онако уз пркос испружи преко стазе |
| о се сећаш!</p> <p>– Што јој је муж она лола и бекрија? – спомиње Ната.</p> <p>– Да, да.</p> <p |
| – за цело лакше поднети, да је син оца лоле; али да бацим на њега и ту љагу, да му је мати рас |
| , шта је све поп Стева говорио, како се ломио, шта је Бранко одговорио, како је у очи исмејао и |
| у душом.{S}Неје јој, до душе, лако било ломити руке, перући туђе рубље, ни бости очи, шијући бе |
| руку, а баш је беше узела, да долије у лонац у крај ватре.</p> <p>– Јух! – зачу се у исти мах |
| ак.{S} На огњишту се пуши и ври у пуним лонцима, а цврче батаци на угрејаној масти.</p> <p>У дв |
| ашто се, мама, овакво цвеће не негује у лонцима, а негују којекакве кактусе и белагоније и друг |
| куће се зачу громки глас.</p> <p>– Ао, лопове један!{S} То ти је последњи злочин!</p> <p>– Ето |
| ати, ако и не какав практичан ма и мали Лоренцо Штајн или Некер, а оно ипак бар ваљан економ пр |
| се и стала на потегу, па се ухватила за лотру, да се попне на кола. </p> <p>Даринка се већ наме |
| са ждрепчаника.</p> <p>Даринка стала на лотру, па хоће да скочи с кола.{S} А Катица претрчала, |
| ре не знам ово оно.{S} Али девојка неје лоша прилика за сеоскога трговца.</p> <p>Ту је сад и та |
| ави у крај поточића, што се слива преко луба дебела орахова дрвета, те шуми и жубори као на нек |
| њихне трагове.</p> <p>Бележник се смеје лудом послу.</p> <p>А Бечлија Јован га уверава, како је |
| dir nichts</foreign>, ни лук јео ни на лук мирисао, узе да припали смотку.</p> <p>И госпођа бе |
| ">mir nichts , dir nichts</foreign>, ни лук јео ни на лук мирисао, узе да припали смотку.</p> < |
| митроносни песник омладине свога доба, Лукијан Мушицки, и учени архимандрит Јован Рајић, кому, |
| лу гдегод овчија сира, па да га с црним луком и хладним меканим хлебом једе на мамурлук.{S} При |
| ележниковица га задржала на сир с црним луком, да прави бележнику друштво.</p> <p>Јеша Дабижић |
| е до искуства, да је хладан сир с црним луком за њега најбољи лек против мамурлука.</p> <p>Благ |
| љувати, па заденути у малу своју турску лулицу на подугачком чибуку, запалити и пушити...{S} И |
| но лупа срце.{S} А срце јој лупа, Боже, лупа.</p> <p>Јелена се на то одсмејала.</p> <p>– А Дари |
| ко јој страшно лупа срце.{S} А срце јој лупа, Боже, лупа.</p> <p>Јелена се на то одсмејала.</p> |
| е притиште на своје срце.{S} А срце јој лупа, да пробије груди.</p> <p>– Јух!{S} Као да си се у |
| своје груди, да видим, како јој страшно лупа срце.{S} А срце јој лупа, Боже, лупа.</p> <p>Јелен |
| ничега другога ради, бар да сад не мора лупати главу, као да му је све ново.</p> <pb n="33" /> |
| ше.{S} Него не буди лептир, што по тами лута, па чим спази гдегод светлост, он налети, па спржи |
| ваљда, па да им климамо главом, као оне лутке на гајтану у вурштлпратеру?!{S} И ти се заводиш з |
| ут наиђоше пред школом на учитеља, где „луфтира главу“.</p> <p>– Ако Бог да? пита Кнежевић Јова |
| е још мирно један поред другога у тихој луци, у којој се и један и други озбиљно спремају, да с |
| син оца лоле; али да бацим на њега и ту љагу, да му је мати распуштеница, не могу.{S} Преудават |
| о ми се мука моја награђује.{S} Коме за љубав; Могла сам ја и без тога лепо и красно живети, гд |
| метност!{S} Госпођа бележниковица ће за љубав господину Јаковљевићу.{S} Млади грк Брајковачки ћ |
| ера, да морате</p> <p>– Један другом за љубав.</p> <p> Најпосле оде бележниковица, а отпрати је |
| у Брајковац, на ујаков позив, ујаку за љубав, да неје ту и Јован и да не осећаше збиља потребу |
| ати свршетка, а то је мати и материнска љубав:{S} Сад му тек изађе пред очи њен лик, кад оно пр |
| к она идеална несебична младићка, ђачка љубав, која их привлачи.</p> <p>Тако Јован и Бранко гле |
| ом својим доказује, да ипак има и једна љубав, која не тражи заслуга, па је равна само оној, шт |
| му, да не залута.{S} Већ да му увређена љубав и преварена вера у поштење с болом врисне: „Од ка |
| ц какав, можда би и жртвовали за њихову љубав какво тане.{S} А овако избацили неколико метака у |
| а ледине“, па тера даље и игра увређену љубав, кује, док је врело.</p> <p>Ја радим и ринтам у о |
| ва прошлости, и идеја будућности, вера, љубави нада неокаљанога поштења, непомућенога родољубља |
| сваком речју својом учи, да у свету има љубави, него је треба заслужити, који сваким чином свој |
| из манастирскога воћњака, посрћући „од љубави и од вина“.</p> <p>Као што рече Јован, пречасни |
| да хоће да му помрча светлост необичне љубави, што је носаше увек у срцу према свакоме, с који |
| ћи ће тако с њим две три (опет у миру и љубави!), док „деца“ не дођу.</p> <p>Ево и наше деце! – |
| а шчепао им још једини залог узајмне им љубави.{S} Заман им писка!...{S} Ено га, стао испред гн |
| п Стева и са својом првом женом живео у љубави.{S} Па кад му умре његова мила супруга Анастасиј |
| себе, како је том дечку?{S} Па за чију љубави сада“.{S} Кукавни човече!</p> <p>За то ли га, да |
| сетио, неје имао повода, да се загрева љубављу каквом према њему.{S} Поп Стеван, опет, ако се |
| ке чисте повоје, као мати која једнаком љубављу милује свако своје дете, простирући меке рубине |
| им заносом за идејама, и правом српском љубављу за своје, то му говори искреност на њену лицу, |
| је играо улоге трагичних јунака, нежних љубавника и био први певач.{S} Када је на уметничком мо |
| о свога калфовања у Новом Саду и својих љубавних пустоловина по Темеринском друму и Казанџијско |
| били тако љубазни према њему, сви тако љубазни.</p> <p>Јелени, неје крити, баш и одлану чисто |
| опрости. </p> <p>А они су сви били тако љубазни према њему, сви тако љубазни.</p> <p>Јелени, не |
| а већ поче завијати у стомаку од толике љубазности.</p> <p>– Е, па кад си већ навалио...{S} Хај |
| ежевићу вечерас срце необично ускипило „љубве жаром“, па не даде два пут рећи.{S} Те кад отпрат |
| чува га бог ме; па има и за што.{S} Нек љуби и стопе поп-Стевине.</p> <p>Чујем... видила би јој |
| гову стисне, већ му је подала, па је он љуби и милује по милој вољи.</p> <p>– Бојиш ли се можда |
| а, те претрпила кораблекрушеније, па се љубимци Талијини распрштали којекуда, њега завеја мећав |
| а њихова биће вазда на углед, како ваља љубити свој род и своју веру.</p> <p>Него Бранко Радиче |
| опет, не да се пропевати, чим осете, да љубиш свој народ...</p> <p>Бележник засветлио очима, па |
| ти што од умора. </p> <p>Е,сад грљењу и љубљењу нема, мислиш, краја.{S} Цмок један пут!...{S}Др |
| .{S} Прочитали су све три чести „<title>Љубомира у Елисијуму</title>“ од Милована Видаковића и |
| о којима је тек зимус читала у „<title>Љубомиру у Елисиуму</title>"...{S} Тек ако ће јој се ка |
| ски Радованац, да искали своје увређено љубоморно срце.{S} Онда, када је она мислила, да је се |
| анке, ко хоће да ствара јавно мњење?{S} Људи већином још не позвани на то.{S} Ко нам пуни белет |
| војих уста, па до првога богаташа, – од људи неписмених, који су тек из туђих уста чули и научи |
| ђаци, трговачки момци, и тако даље, све људи млади, који још нисмо ништа свршили, који једва да |
| а њих.{S} Неје му ни стало до ове врсте људи, из тих се, по његову уверењу, не да већ више ништ |
| ок је не почивути.{S} А наше жене,... и људи, и сви, чак и поп Стева, српски православни свеште |
| прилика да је човеку, да га воли.{S} И људи... па ни они несу тако рђави, као што се чини!{S} |
| учавати.{S} А ко ће то, ако не ће учени људи?{S} И онако није за њега адвокација.{S} Неје му на |
| што је Јелена мало час била рекла, него људи, којих ће заслуге по српску књижевност остати трај |
| ког мајмуна, да се не нађе нас неколико људи.“</p> <p>Од то доба пази писар добро, како ће изво |
| света уче се и васпитавају тамо, и буду људи... и гора и боља од мог сина.{S} Па за што не би и |
| илисте ни немачке социјалисте.{S} То су људи прекаљени начелима напреднога духа времена...{S} А |
| то ћу и сам урадити: треба више учених људи да се помешају у народ, у масу.{S} Ви имате иначе |
| е за тим, да има што више интелигентних људи.</p> <p>- Интелигенција и госпоштина, за бога, још |
| {S} Треба да водимо рачуна о раду наших људи, треба да знамо, камо смерају, али...</p> <p>– Али |
| Ал јест! „Мислиш, све је зло само међу људима, међу ближњима!“ рекао би и опет покојни Ђура, к |
| S} Приповедај штогод, – вели му девојче љупко, па му привуче себи руку. – Кажи ми штогод лепо, |
| о даље.{S} То су све формалности, шупље љуске.{S} Радити треба, радити!{S} Па... чуј ме!{S} Виш |
| азумем њено понашање.{S} Али је страшно љута на тебе. </p> <p>– Је си л јој се исповедила— пита |
| мама, шта ће ти опет муф у сред лета? – љути се опет</p> <p>Даринка.</p> <p>–Ти ћути.{S} Ми ћем |
| отирући зној, а зној му цури с чела. – Љуто сам се уморио пешачећи на овој врућини.{S} Радо, д |
| вори поп Стеван одлучно и као да некога љуто хоће да укори, а опет да изгледа и као очински сав |
| звукао из трске браца Рада слуга, па је љуто зауздао и подланчио, те је шиба троструком камџијо |
| какав лек из вароши, кад она била нешто љуто оболела.{S} Лек јој тај помогао.{S} И Давина побра |
| пред тобом читати ни „ђачки растанак“, ма да си ти данас тако занесен за Бранком.</p> <p>– Омл |
| ила, да приговара што материним жељама, ма и којој њеној речи; па наравно, и сад беше вољна пов |
| Та превешће и њу Јеца жедну преко воде, ма да се колико пући, вели Рашићка за Стајићку.{S} Само |
| ране.{S} А као да се тврдо узда, да ће, ма у последњем тренутку, и забранити.</p> <p>– О, моја |
| као добар домаћин, овде онде не завири, ма само по старој навици.</p> <p>Женска, већ не у првом |
| то, да је учитељ Кнежевић ваљан учитељ, ма колико да је избегавала, да лепу реч рекне за њега п |
| јде на поље,... у воћњак.... у гору,... ма куд,... само да се не састане више ни с ким од њих!{ |
| од најсавршенијег агитатора, адвоката и ма ког иначе „господина“.{S} Далеко је, дакако, од мене |
| нути на боље.{S} Ако ми не верујеш, иди ма у које село, где су Срби помешани с Немцима.{S} Јест |
| штено, да јој то врати бар за један или ма и за два дана.{S} Надала се гостима још синоћ, али н |
| нам, како је.{S} Не да се кућа оставити ма на ким.{S}Ту је живина, па треба нахранити и скоткат |
| аш наврило, да Јелену по што по то удам ма за кога.{S} Има она каде и чекати.{S} Али као велим, |
| огао истесати, ако и не какав практичан ма и мали Лоренцо Штајн или Некер, а оно ипак бар ваљан |
| еља, то није било дана, да тај није био ма на прозору с девојком.{S} Молим ја тебе само, је ли |
| а је к Јаковљевићима.{S} Нешто је вукло ма куд, полетела би.{S} По најпре и једино, до душе, по |
| спуштеница, не могу.{S} Преудавати се у ма се и горе патила.</p> <p>На том и остало.</p> <pb n= |
| ачкога друштва. </p> <p>– Нашем учитељу ма штогод падне на памет! приметила је госпођа Јелисаве |
| аслеђују особине својих предака.</p> <p>Ма колико да писар важи у Брајковцу као ишчитана глава, |
| назида у сред Брајковца најлепшу кућу с магазинима.{S} Ко јамчи, да му наши поштени општинари н |
| им ходницима и степеницама Карловачкога магистратскога здања.</p> <pb n="104" /> <p>- Јесте ли |
| ма сакривена у зелена дрвета као у сиву маглу завијена.{S} Само са црквене куле, где <pb n="23" |
| а почне и сама мислити о њој, и још већ мада јој обрати пажњу на њу, када дође...</p> <p>Пење с |
| авимо ипотезу – можда баш ваша.{S} Гле, мај, зар то није могуће?{S} А по Дарвиновој теорији пот |
| м приликом се и деца боље срађају.{S} А мајке се теше и челике надом, да ће им деца бити боље с |
| {S} Нема сумње, чуваће га она заједно с мајкином душицом, што је узбрала крај друма, кад је оно |
| а у поштење с болом врисне: „Од кад те, мајко, нисам видео, ја јоште добра нисам видео! – а у и |
| же, „не угњави руски медвед талијанског мајмуна, да се не нађе нас неколико људи.“</p> <p>Од то |
| арвин измислио, и да је човек постао од мајмуна, може ко исто тако измислити, да је постао од м |
| ачелника и бележника, би медвед угњавио мајмуна.{S} Тако приповедаше доцније сам бележник у Рум |
| {S} Занатлија не ће да зна више од свог мајстора, где је изучио занат, економ више од свога оца |
| итла којекуда“, мисли госпођа Ната).{S} Мајсторица штогод шије, или потплеће чарапе, или скрсти |
| о на двориште, а никад празних руку.{S} Мајсторица трчка за њом, да и она што прихвати.</p> <p> |
| /p> <p>А та слатка госпођа Натина јесте мајсторица Јула, њена укућанка, још пре неколико година |
| “ Јакова Игњатовића...{S} Ту је често и мајсторица, па и Криста. („Боље да ми је ту, него да се |
| ле мене!{S} Како не бих јако!“ на то би мајсторица... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>В |
| ћемо оставити нашег Марка?...{S}Јел те, мајсторице, ви ћете нам га пазити.“</p> <p>„Гле мене!{S |
| } Заковратио реп, па се вуче и чеше око мајсторице Јуле као да се и сам препоручи особитој њено |
| ош га од зимус препоручује госпођа Ната мајсторици.{S} А још од зимус говори Даринци, како мора |
| даде видити.{S} Па јави се тек кад год мајсторици, да се знате.{S} Кажи јој, нека отвори почеш |
| чешће посети кућу.{S} Па поздравићеш и мајсторицу,... знаш!{S} Него обиђи и ти, мој брате, по |
| <p>– Мама, какав је ово цвет?</p> <p>– Мајчина душица, рано.</p> <p>– Гле, гле, како лепо мири |
| ћерко.</p> <p>— Ја ћу да сачувам, мама, мајчину душицу.</p> <p>Госпођа Ната се милокрвно заглед |
| нешто и видило се, тобож, некога рада, макар да се заман викало:{S} Хлеба!{S} Хлеба!{S} А тек |
| маме, да прозру мало бар и у будућност, макар да отшкрину крајичак непрозриве копрене, која так |
| еудаћама, кад има своје гнездо, кад има макар само један кутак свој, за који сме рећи: „Ово је |
| идеју“, што би рекао Раја Јовановић, па макар поп Стева дигао „и кундаке и кондаке“ против „омл |
| мислим ни ја, одмах с кола.{S} Останите макар и који дан дуже...</p> <p>– Ха, то је добро.{S} П |
| шао толико света као ви!{S} Па говорите макар о ономе, што сте отоич почели...{S} Али, хвала ва |
| {S} Она баш истера одавде учитељицу.{S} Мал не свиште девојка од њена заједања.{S} Па тако сад |
| а.{S} Ту тетка Ната, ту Даринка, Јован, мала Зорка, – сви полетеше њему као добром старом позна |
| ила по петој.</p> <p>– Бубица једна!{S} Мала је била... – разнежи се попа, па вели за Јелицу.</ |
| } Ваљано девојче али несретно!</p> <p>– Мала Зорка дотрча к њима:</p> <p>– Хајдете.{S} Тражимо |
| ди иза џбуна, ко је то, а пред њ испаде мала Зорка, Јованова сестрица, и Даринка.{S} Вијају леп |
| стражари, како беру берачице.{S} Ту је мала тестера за навртање и скрњивање воћака; ту вазда ј |
| к се диже.{S} Испод њега провири најпре мала бела ручица; па се од мах за њом указа мила главиц |
| Јелка, Бранко, Јован, а уз њих трчка и мала Зорка.{S} И њено срдашце куца необично живо, јер в |
| еседа у вароши, радовала се Даринка као мала, што ће да се вија са Зорком по планини и по виног |
| седи, па посматра све око себе.</p> <p>Мала Зорка, како стала у један угао, као да се закопала |
| ом.{S} А њих две се нагле радознале.{S} Мали Владимир развашарио своје сиграчке, што му их доне |
| обе поцрвенеле.</p> <pb n="46" /> <p>А мали Владимир натукао калпак на главу, припасао ђорду о |
| ићеш само, биће ту...!{S} Учитељ је сад мали за њену ћер.{S} Побринула се та добро и за себе и |
| истесати, ако и не какав практичан ма и мали Лоренцо Штајн или Некер, а оно ипак бар ваљан екон |
| нице беху местимице ударени бели коци с малим таблицама на врху, од којих свака носи други број |
| мејала и заплакала.</p> <p>Једва се око малих заранака раскалаши ветрић с Фрушке Горе.{S} Заћар |
| приликом у друштву код разбијене канте, мало не пуче од смеха.</p> <p>Општински благајник помис |
| и је био ту пре, него што ћете ви доћи, мало јео, па опет отрчао с децом.{S} Ако није и он код |
| а у плач. </p> <p>Госпођице, молим вас, мало јаче...· слободније, – храбри је Кнежевић.</p> <pb |
| колски управитељ – сувише ревностан.{S} Мало који дан ће проћи, да он не ће посетити женску шко |
| и премишља о ономе, што се њега тиче, а мало разабира за оно, што је било и шта ће <pb n="32" / |
| – опет Ната Триви, а то исто или можда мало друкчије рећи ће му бар још који пут...{S} Сутра с |
| ођија!...</p> <p>Млади Брајковачки тржа мало се неје сломио преко тезге, како је појурио, да ви |
| одлазите?</p> <p>– Овај час.{S} Даринка мало поцрвене.{S} Гледа у њега, а не зна, шта да му каж |
| ицки и некакав Рајић, као што је Јелена мало час била рекла, него људи, којих ће заслуге по срп |
| набављамо за своје рођене паре, а пара мало, док потребе све веће расту.{S} Ми ћемо поред све |
| S} Данас је друго време.</p> <p>Поутиша мало Рашићка поп-Стеву, па наведе реч на Јаковљевићкине |
| </p> <p>- Боже мој, – опет она, али сад мало и с прекором, – тако ти лежи на срцу!</p> <p>– Ето |
| >– Паметна идеја, бележниче, да се овде мало позабавимо, – примети после Дабижић, по толики пут |
| ким прекором.</p> <p>Поп Стева се уједе мало за доњу усну.{S} Хтео је да наведе разговор на неш |
| сину друга мисао, па му се задовољније мало разгали лице.</p> <p>Да ме ко не тражи? </p> <p>Не |
| и и жубори као на некој водојажи, да се мало даље изгуби роморећи између густиша дивљих ружа, ј |
| идиш сада у овом обиму?{S} Брате, ја се мало разабирам у економији, али толико <pb n="89" /> мо |
| бриге, Јелисавето.</p> <p>Јелисавета се мало раскрави, па се чисто ракољи око поп-Стеве:</p> <p |
| вина наговештава.</p> <p>– Помакните се мало даље, – рече писару, који се немо гушио овчијим си |
| ми се подеси згодна прилика, кад сам се мало и надао! - одговори Јован те наслони пушку уза зид |
| благајник и бележник од то доба, чим се мало ђорну, одмах терају писара, да им декламује „оно о |
| Бранкову песму: „Гусле моје, овамо– те мало!“</p> <p>Девојче од мах стаде опет на прозор. „Ој, |
| аницу.</p> <pb n="34" /> <p>Што не дате мало проширити или бар повисити, ујо ту сеницу, кад сте |
| збиља физите код госпође Нате и Катице мало дуже позабавиле, тек, ето, брзо прође време, кад с |
| своју кућу.{S} Па то је прилика, као и мало да се боље позна. </p> <p>Попина Јелена...{S} До д |
| – Не стоји вам лепо, кад ласкате,... ни мало лепо.{S} Криво ми чините, кад ми таква појма о себ |
| <p>- Поп Стеван, Бог ме, не показује ни мало воље за шалу.{S} Тако сухопаран човек и не зна, шт |
| који им поп Стева даје.{S} Оне несу ни мало извеле мисли Јеленине с правца, којим је у тој рас |
| шали.)</p> <p>А благајнику се разведри мало оно мрко лице, зарасло у црној густој бради.</p> < |
| p>Иди, синко, – вели. – помешај се и ти мало међу свет.{S} И онако слабо имаш кад посла са себи |
| ј опет сада у једаред тешко, колико јој мало час било криво...</p> <p>Најпосле се нашли сви пре |
| аље новаца, да амо дође, те да се момак мало одмори, па и своју матер посети!...{S} Најпосле, с |
| p>Јован прсну у смех.{S} Чак и бележник мало се не угуши, како се засмејао.</p> <p>– Слатки уја |
| p>Сад ћу ја децу пустити.{S} Него морам мало и школу отворити, да уђе чиста ваздуха унутра.{S} |
| њих се таласа китњаста побрдица, да им мало даље пукне на догледу сремска равница испрекрштана |
| ати, – одговори му Бранко.</p> <p>Јован мало поцрвени, па затрепта очима. </p> <p>Бранко и сам |
| ележниково, (а чак је и благајник дигао мало обрве и удостојио декламатора својим погледом), ре |
| чу тек око неко доба, па је спавала као мало дете.{S} Али кад се пробудила, па се сетила синоћњ |
| и као што треба.{S} Госпођа Јеца се као мало и поутеши, али... тек... тек...</p> <p> А Јелена с |
| оспоштина, збиља, свезана с народом као мало где, па... </p> <p>– Фраза!..{S} Ја што учим, учим |
| ац Варнава, манастирски намесник, добио мало одушке, да се провесели с веселим Брајковчанима у |
| осподе из среза и суда којима се и тако мало кад који Брајковчанин обрадује, баш кад дођу, инач |
| рало, као обично недељом, коло.{S} Село мало, а тако отмени гости!{S} Па као да су целом селу д |
| вајмо га!“ А све то, што ми учимо, врло мало користи баш народу, маси народа.{S} Ми учимо медиц |
| е, да ниси остао дуже, па да прошврљамо мало у наоколо по селима и по манастирима.{S} Мени се д |
| е не миче, само да не узнемири то дивно мало створење.{S} А лептир шири своја шарена крила, час |
| следио или, можда, добио у мираз, и оно мало „знања“ трговачкога, што га добије у тако званим в |
| едва га је, до душе, упамтио, али и оно мало успомене не беше врсно, да и у њему изазове такав |
| а се омладина креће, њен глас се већ по мало чује.{S} Кад не иде више с омладинским скупштинама |
| доћи, не можеш је видити.{S} Од пре то мало који дан, да је нема к мени.{S} Него, ваљда, кад ј |
| епршаше два женска вела.</p> <p>– Писар мало поскочи са столице. </p> <p>– Добили смо канда нег |
| лепо, а камо ли му мирис?</p> <p>– Свет мало пита, шта што вреди, него шта кошта, па по томе и |
| n="35" /> <p>– За бога, – поче она већ мало нестрпљиво, – та, за то сам ти га и послала.{S} Да |
| , помишљајући на Даринку, да, блажен, у мало гласно не кличе: „Мати, твој лептир је нашао свој |
| и писара, да се овај сам од туге неке у мало не заплака. – ни песма начеоникова.{S} Тек када га |
| бочи и која га стаде толико зноја, те у мало не удари по својој нози. </p> <p>Тамо на дрветима |
| аринка.</p> <p>Јелена јој у један мах у мало не паде на груди, да јој све исприча, да јој се из |
| није сам бележник у Руми „код орла“. „У мало“, каже, „не угњави руски медвед талијанског мајмун |
| } Ух-Ух!{S} Па би добре маме, да прозру мало бар и у будућност, макар да отшкрину крајичак непр |
| е он тако добро осећао.</p> <p>– И хоћу мало да приседнем, – одговори Јован, отирући зној, а зн |
| ну на некој брескви, тек да зар омиришу мало барута.</p> <pb n="22" /> <p>Иначе прелешкали, раз |
| га диже, да некуд зар полети...</p> <p>Мало за тим, па је цело село у сну. </p> <milestone uni |
| знину, па јој криво на цео свет.</p> <p>Мало још потраја, па се пријатељи разиђоше.{S} Испред у |
| Катица у другој соби метнула у постељу малога Владимира.{S} А она и госпођа Ната седе још, па |
| вити, другу пак опљувати, па заденути у малу своју турску лулицу на подугачком чибуку, запалити |
| удовица.{S} А имају и оне, да претресу малу своју књижицу из свог ђаковања и друговања.</p> <p |
| јавни живот, па већ, ето, у туђој руци маљ, којим би себичност да кује своје планове!{S} Играч |
| остатака Бранка Радичевића!{S} За Бога, мама...</p> <pb n="12" /> <p>И опет бадава!{S} И по тол |
| колима.</p> <pb n="13" /> <p>– За Бога, мама, шта ће ти опет муф у сред лета? – љути се опет</p |
| S}Јух, ала лепо мирише!{S} Па зашто се, мама, овакво цвеће не негује у лонцима, а негују којека |
| ма, понда на Стражилово ви и не морате, мама, ићи,– вели јој Даринка...</p> <p>Пуче топ.</p> <p |
| еме, кћерко.</p> <p>— Ја ћу да сачувам, мама, мајчину душицу.</p> <p>Госпођа Ната се милокрвно |
| тручака јој необично замириса.</p> <p>– Мама, какав је ово цвет?</p> <p>– Мајчина душица, рано. |
| о да приповеда, па ја тако мио!{S} Сама мама рекла је после за њега „фини младић!“</p> <p>Осврћ |
| нутку, и забранити.</p> <p>– О, моја ће мама мени већ дозволити, – одазва се Даринка. – Њој се |
| нешто празан.{S} Сви су, до душе, ту, и мама, и тетка Ката, и Зорка, и Владимир, и браца ће се |
| } Тек удовице!{S} Ух-Ух!{S} Па би добре маме, да прозру мало бар и у будућност, макар да отшкри |
| ј вишој школи нашу књижевност, па сам и мами читала о Бранку и из Бранка.{S} А и покојни тата, |
| их скрио, она седне за гласовир, те му мами сад нујне сад <pb n="16" /> брујне звуке, што јој |
| брала крај друма, кад је оно путовала с мамом својом у Брајковац.</p> </body> </text> </TEI> |
| до последње крпе, а не задовољи неситог мамона, нити зајази продеранога грла својега.{S} Кад не |
| срце, које зна да куца још увек само за маму или ближега којега сродника по крви!{S} Тада би на |
| би на једаред загрлила и ижљубила своју маму.{S} Ако није код ње, отрчала би у врт, да мирише ц |
| луком и хладним меканим хлебом једе на мамурлук.{S} Прижегло летње сунце, па глава да му пукне |
| " /> <p>Пође Јован да нешто говори кроз мамурлук; али га речита бележниковица пресече: </p> <p> |
| целом општином.{S} Већма осећа морални мамурлук, него онај од пробанчене ноћи.{S} Па сад још у |
| ом планинском ваздуху, да истера шетњом мамурлук, па му неје требало два пута рећи, да се придр |
| црним луком за њега најбољи лек против мамурлука.</p> <p>Благајник вели:{S} Клин с клином, па |
| /> <p>Сутра дан освану у Брајковцу дан мамурлука.{S} Чича, господар начеоник, поранио пре врем |
| } Она му је натерала дерт, па је у свом мамурлуку почео да мрзи на цео свет тако, да га мржња, |
| меја се већ Стајић,– мени се чини, ти у мамурлуку свом обично гледаш све на црне наочаре.</p> < |
| ратио, отпративши свога друга до првога манастира, у село, сврну уз пут код госпође бележникови |
| огао оставити након себе величанствених манастира ни иних задужбина.{S} Али као ђе није народа |
| рошврљамо мало у наоколо по селима и по манастирима.{S} Мени се допада овај наш крај.{S} Ја не |
| реб...{S} А игуман, док је Игњат узимао манастирске воћњаке под закуп, живео је с том кућом као |
| екуда у купке.{S} А млади отац Варнава, манастирски намесник, добио мало одушке, да се провесел |
| та мржња, нагнала, да утопи цео свет у манастирски Радованац, да искали своје увређено љубомор |
| <p>Да га да, вели поп Стева, у Јазак за манастирског ђака...{S} Наопако, зар да га мати жива са |
| } Касно у ноћ тек вратио се Кнежевић из манастирскога воћњака, посрћући „од љубави и од вина“.< |
| овесели с веселим Брајковчанима у хладу манастирскога воћнака уз искрен разговор и ватреног Рад |
| **Бранку кад већ беху на путу кроз шуму манастирску. ~</p> <p>– Боже сачувај.{S} Баш сам задово |
| може мирно у својем скровитом Ковиљском манастиру писати богословске књиге и историју Срба, Буг |
| . – Него кад велиш, да је сам Варнава у манастиру, како би било да пред вече банемо тамо?</p> < |
| , џаба.{S} Боље би било, да сам остао у манастиру.{S} Нема архимандрита, па ме задржавао Варнав |
| ива кабаница, што је иначе облачи преко мантије, кад путује кудгод колима.{S} На столу је некол |
| у.{S} Разузурио се, па је на њему место мантије само лака сива кабаница, што је иначе облачи пр |
| вима, окићена убавим селима.{S} Села се мање или више губе што које ближе или даље, па изгледај |
| говима Брајковачкога друштва, нити рећи мање ни више, већ сензацију; а у кући пречаснога пароха |
| и наћи праву идеју Бранкову, сад би још мање.{S} Немојте га ни читати.</p> <p>– И не ћу.{S} Ја |
| народни презрели беху у оно доба сви и мањи и већи књижевници, па и сам Рајић и Мушицки, чак и |
| и опет меће на душу, јесте ништа и нико мањи ни већи већ главом њезин мацан.{S} Ено га, и он ли |
| ири поредак ноћни тако дисармоничан дар мар, на стародавне домаће добре обичаје и моралу Брајко |
| сад у оној кући врата затворена.{S} Не мари за нова познанства.{S} Оно јесте, да му не би било |
| а најволи, да и умре ту, али никад неје марила, да јој се и једно дете мора везати за село.{S} |
| о у планину, на ком ћемо оставити нашег Марка?...{S}Јел те, мајсторице, ви ћете нам га пазити.“ |
| ни писар.{S} Онда ћемо после певања код Марка, – пресуди бележник, – да му сефтеишемо нов еспап |
| . </p> <p>– Марко!{S} Чашу пива!{S} Ево Марка.{S} Вели:{S} И пилићи су готови.{S}Па ако је по в |
| , наглади своју цицу и клима главом.{S} Марко се врпољи <pb n="14" /> и увија око ње, или јој с |
| вија са живином по широком дворишту.{S} Марко је јунак, који зна и рећи и утећи, као и на страш |
| иде у дућан на позив материн. </p> <p>– Марко!{S} Чашу пива!{S} Ево Марка.{S} Вели:{S} И пилићи |
| ашао, да је вредно, да му се јави, е је Марко донео пива.{S} А писар опет нашао је за вредно, д |
| или и даље куд у варош.{S} Неје што се Марко боји, да би му, сачувај Боже, ускисло, кад би га |
| Маркова домаћица испржи које пиле.{S} И Марко се, ено, већ вија са живином по широком дворишту. |
| а, нит је Србин за бирташа!“</p> <p>А и Марко загрлио њега, па пева с њим заједно... </p> <p>Бе |
| !{S} Социјалне наше прилике...</p> <p>И Марко се, већ по одавно, помешао с гостима.</p> <p>Беле |
| ди трговац. </p> <p>Синоћ је био отишао Марко у Нови Сад, – проговори једва жедни благајник. – |
| е, зарасло у црној густој бради.</p> <p>Марко дотрчао, па стао код врата, па слуша.</p> <p>– Ди |
| е још једну и таман сад наручили, да им Маркова домаћица испржи које пиле.{S} И Марко се, ено, |
| imo</foreign> што га вечерашњи гости из Маркове крчме „Код разбијене канте“ извијају под прозор |
| <front> <div type="titlepage"> <p>Павле Марковић Адамов</p> <p>ДУХ ВРЕМЕНА САД ЈЕ ТАКИ!</p> <p> |
| у засебној соби „Код разбијене канте“ у Марковој крчми и прекраћивали дуго недељно време.{S} На |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Марковој крчми „код разбијене канте“ рашћеретали се гос |
| едне зиме голог и гладног у заветрину у Маркову крчму у Брајковац; ту се препоручи бележнику св |
| бијене канте“.{S} Тако у Брајковцу зову Маркову крчму, бојаги, из шале.{S} То је име добила оту |
| , па тако један по један остане редовно Марку дужан и сваки одбије тек од рачуна, што га он по |
| ми учимо, врло мало користи баш народу, маси народа.{S} Ми учимо медицину, па тражимо вароши, н |
| о кошка и с учитељем.{S} Биће и ту њена масла.{S} А момак ваљани вредан, како само може бити.{S |
| је Миланов глас и топи се од милине као масло на топлој прженици... </p> <milestone unit="subSe |
| а им изађе, па да им очита. „То је опет масло тога Кнежевића!“</p> <p>Поп Стеван се узврпољио у |
| им лонцима, а цврче батаци на угрејаној масти.</p> <p>У дворишту је све мирно, све, што не носи |
| по њему разбацано то књига, то хартија, мастионица, пера, истрињена дувана, палидрвца и тако да |
| е учених људи да се помешају у народ, у масу.{S} Ви имате иначе потпуно право.{S} Ал...</p> <p> |
| : „Штити оца твојего...“ Он зна само за матер своју и више ни за какво добро. </p> <p>– Да, и о |
| за шевом или грлицом, често би гурнула матер и тргла је иза сна, да је ова преплашено упита, ш |
| да се осећа нешто крив, што је и њега и матер му тако одбио као блато с ногу, па би зар колико |
| се нашао.</p> <p>– Морам најпре питати матер и чику. „Ја не знам за што, али чики није нешто п |
| ој срећи и само себи, кад му је Бог дао матер, најбољу срећу. </p> <p>Па ти мислиш, Стево, да и |
| да јој испадне за руком, да и Бранкову матер превари, да дође, те јој се поклони!{S} Ал биће и |
| те да се момак мало одмори, па и своју матер посети!...{S} Најпосле, свету се не да ни уста за |
| p> <p>– Да, да, треба да идеш, да видиш матер,... треба, да! – говори поп Стева све на развлак, |
| а ће доћи, „да бирају војводу“. </p> <p>Матер је спремио, да дочека и његова друга Јована с њег |
| етковину.{S} Ми и онако мислимо, да код матере одседнемо.{S} Ја баш кажем ујаку, да ћемо код ње |
| а порадити и код чике, поп-Стеве, и код матере, госпође Рашићке, како би јој допустили, да и он |
| аво, да сам тако дуго доле, а несам код матере.</p> <p>– О, о, вајка се госпођа Јелисавета.{S} |
| им је блатом каљала име његово и његове матере, да замаже очи слабом човеку, па да себе боље уг |
| ци Даринци толико јој је приповедао, да матери неје требало више, па да јој упадне у очи толико |
| > Млади грк, Јеша Дабижић, отпоручио је матери још пре једнога сахата и јаче, када га је по јед |
| е терет, сињи терет.{S} Цео дан се тужи матери, да је боли глава.{S} А кад пошла на певање, па |
| да оде, а да се не јави њему и његовој матери. </p> <p>У тај мах провири Даринка на дућанска в |
| S} Шат буде помоћник и заштитник удовој Матери сестрама И брату, док ови сами не стану на своје |
| о се шта ради.{S} Па сад се дивим мојој матери.{S} Видиш, Бранко, моја ти је мати чудна жена.{S |
| ој другарици, толико и више криво њеној матери, госпођи Јелисавети, Рашићки, што су те варошкињ |
| аже.</p> <p>– У Карловце</p> <p>– Да, к матери. </p> <p>– Карловци су данас, у овај пар, најсла |
| ос сам, – говори Јован Бранку, – зуцнуо матери, како би било, да останем код куће, па да прихва |
| , што је „таки“, као што о њему суђаше „материјалиста“.{S} Али га изненади његов пијетет према |
| а, то више слободе и благостања.{S} Без материјална напретка и добростања, чему књига, чему про |
| сахата кренуо, да иде у дућан на позив материн. </p> <p>– Марко!{S} Чашу пива!{S} Ево Марка.{S |
| о! – а у исти мах падоше му на ум њене, материне речи: „Цео је живот школа.{S} И срце му заигра |
| . </p> <p>А Даринка прислонила главу на материне груди...</p> <p>Госпођи Нати од седморо деце з |
| p>Је ли могуће, да и кћи њена зна за те материне вигове, кад се свагда онако наметљиво понашаше |
| у.</p> <p>Тако скупља и сад Бранко речи материне по памети.{S} У мислима тима неје ни примерио, |
| <p>Него неје научила, да приговара што материним жељама, ма и којој њеној речи; па наравно, и |
| ице.</p> <p>– Има оштар језик!{S} Право материно дете!{S} Али сестрића увек одржи у милости ујк |
| шта мати жели, и да она то чини само по материној жељи. </p> <p>Од онога вечера, како је оно уч |
| нити ће имати свршетка, а то је мати и материнска љубав:{S} Сад му тек изађе пред очи њен лик, |
| јбоље ће бити, говори ти сама с његовом матером...{S} Но, не мислим ни ја, одмах с кола.{S} Ост |
| мала гостију. </p> <p>И Тинка Стајићка, мати нашега познаника из Брајковца, Бранка Стајића, спр |
| о Турци.{S} Ако ће натраг, ту је Скила, мати, која би да удоми своје дете, његова Јелисавета; а |
| ако би овака два самохрана женска грла, мати и кћи, госпођа Ната и госпођица Даринка!{S} Још за |
| кад је ишао у прве гимназијске разреде, мати би, кад сврше своје школске задаће, искупила децу, |
| ам, да те мати једва чека.{S} Да Богме, мати је мати...</p> <p>Бранко већ пошао, а неје се још |
| за то треба да му каже, како мати хоће, мати хоће а не она, да се иде у Карловце.</p> <p>Сачува |
| а идем у латинску школу.{S} Ја ћу бити, мати, као год и уја.</p> <p>Тинка се заплака, па стиште |
| од мире сто ђавола вире!“</p> <p>– Јух, мати, како можеш тако што рећи, – примети Јелена с него |
| е бити, да си ти уз њега.{S} Бадава!{S} Мати је мати.{S} Дете не треба никад да је напуштено и |
| т бадава!{S} И по толики пут бадава!{S} Мати навалила, те навалила.</p> <p>– Хајдемо!- вели, па |
| ар израстао дечко из основних школа.{S} Мати се дала у бригу, шта ће, куд ће с дететом.{S} Пита |
| p> <p>Зорка треба да иде по девојку.{S} Мати каже, биће да је у колу, па нек је тамо потражи.{S |
| е такав пијетет према свом родитељу.{S} Мати му никад не хтео оцу причати.{S} А што је кадгод н |
| зе обасипати ручицу пољупцима.</p> <p>– Мати је допустила, да долазим на певање, – вели Јелена; |
| ица“ Јелена, – понови девојче.</p> <p>– Мати сама жели, да ме зовете по имену, па и ја тако хоћ |
| </p> <p>Девојче бризну у плач.</p> <p>– Мати ми увек говори, како треба да сам пријатна с њим и |
| астирског ђака...{S} Наопако, зар да га мати жива сахрани?{S} Не да се Тинка ни опепелити.{S} Њ |
| ка моли и преклиње, плаче и дури се, да мати одгоди, „бар док прође беседа“!{S} Шта је госпођи |
| > <p>– Не могу да мислим.</p> <p>– Моја мати.</p> <p>– Ваша је мати врло добра.{S} Знаћу и њој |
| чи пред Даринку.</p> <p>Али је задржала мати.</p> <p> <foreign xml:lang="de">Schiekt sich nicht |
| е момак веша на прозор?{S} Каква је она мати, кад то гледи својим очима?{S} Зар не би боље било |
| ти је мати чудна жена.{S} Права Српкиња мати!{S} Никада та мени не ће допустити, да ја завирим |
| оро деце заживела јединица мезимица, па мати гине за њом.</p> <p>Давно је било, кад „се одбила“ |
| човека, да буде вредна домаћица, добра мати, верна супруга, и тако даље.{S} Баш тада је он тим |
| га другога ради, то бар да му каже, шта мати жели, и да она то чини само по материној жељи. </p |
| ва у задовољству.</p> <p>– Госпођа ваша мати није нам се изненадила.</p> <p>– Ја сам тако и уго |
| аспитања.{S} Какво је то васпитање, кад мати сама, тако рећи, довлачи кћери курмахере?{S} Треба |
| ношћу и пажњом на, која је повод, да је мати његова морала изаћи из куће брата свога као пребит |
| на вратила од Даринке кући, дочекала је мати с наредбом, да је обрадује:</p> <p>Спремај се!{S} |
| госпођа Рашићка?!{S} Боже мој, и она је мати.{S} Само у доброј намери могла је доћи на таку мис |
| глава.{S} А кад пошла на певање, па је мати хтеде да задржи због главобоље, вели, да је сад са |
| м.</p> <p>– Моја мати.</p> <p>– Ваша је мати врло добра.{S} Знаћу и њој захвалити, – рече Бранк |
| ој матери.{S} Видиш, Бранко, моја ти је мати чудна жена.{S} Права Српкиња мати!{S} Никада та ме |
| е мати једва чека.{S} Да Богме, мати је мати...</p> <p>Бранко већ пошао, а неје се још решио, д |
| да си ти уз њега.{S} Бадава!{S} Мати је мати.{S} Дете не треба никад да је напуштено и остављен |
| очетка, нити ће имати свршетка, а то је мати и материнска љубав:{S} Сад му тек изађе пред очи њ |
| ли да бацим на њега и ту љагу, да му је мати распуштеница, не могу.{S} Преудавати се у ма се и |
| д и душом и телом лептир, – рекла му је мати, када га испраћала у туђ свет, у даљину, да у најв |
| аћаше до врата на улицу.{S} Знам, да те мати једва чека.{S} Да Богме, мати је мати...</p> <p>Бр |
| шо.{S} Ићи ћемо на свечаност, – опет ће мати. – Нема таквих прилика често.{S} Чика је одобрио.{ |
| о беседама, о променадама...{S} И њу ће мати дада на јесен код тетка–Нате у варош, па да и она |
| добар?</p> <p>– Врло добар.</p> <p>– И мати га воли.</p> <p>– Наравно, наравно.{S} И ви, дакак |
| рпу они кашиком сву мудрост.</p> <p>– И мати му даје за право. </p> <pb n="57" /> <p>– Е, онда |
| поред Јована.</p> <p>Колико он,... а и мати му као пустила у уши. </p> <p>Иди, синко, – вели. |
| S} Како сте дошли, чика... ваш ујак а и мати не могу доста да вас се нахвале.{S} Ал, ја ипак др |
| на и Даринка, Бранко и Јован, него им и мати и тетка Ната одобравају и хвале смер.{S} А највећа |
| аравно, госпођа Ната пита, шта јој ради мати.{S} И тако пређе реч на са свим сухопарне ствари. |
| с Јеленом, па да је пита, шта јој вели мати?</p> <p>(Таман га је лепо поздравила!)</p> <p>И по |
| ка је врсна усрећити тек, као жена, као мати.{S} Дође му и ујакова реч на памет; „Ваљда не мисл |
| ати чедо своје у меке чисте повоје, као мати која једнаком љубављу милује свако своје дете, про |
| летња ноћ с месечином повила земљу као мати чедо своје у меке чисте повоје, као мати која једн |
| {S} Па баш за то треба да му каже, како мати хоће, мати хоће а не она, да се иде у Карловце.</p |
| сад беше вољна повиновати се оному, што мати нареди. </p> <p>Али јој сину у главу мисао, да би |
| – одговори дете радосних очију. </p> <p>Мати, ја хоћу да идем у латинску школу.{S} Ја ћу бити, |
| у, да, блажен, у мало гласно не кличе: „Мати, твој лептир је нашао свој цвет.“...</p> <p>Из сел |
| ом одру, положи се лес, да и заступник „Матице Српске“ проговори коју у славу песникову.</p> <p |
| о не узмогну опет напоредо, знаће обићи матицу, која би их увукла у вртлог, где би могли замути |
| као од прилике тако нешто. </p> <p>Ено, матори се мачак ушуњао у мирно гнездашце спокојних голу |
| ми се, више пази на свог поп-Стеву.{S} Маћи му се не да.{S} Она баш истера одавде учитељицу.{S |
| и калуђера.{S} Е, не уме ти се омладина маћи, док се о нас не очеше.{S} И тај наш **Бранко је г |
| ђица Јелена попина („Без њене можемо ни маћи!“ рече за њу учитељ Милан Кнежевић).{S} Али те две |
| поп-Стевину жуљу, јер се поп Стеван на мах разгали, па примети, као да би да заглади своју ото |
| Бранко опрости те оде с Јованом.{S} Од мах осети, како јој се учини Брајковац нешто празан.{S} |
| оспођи Кати много, да на први поглед од мах види, да се госпођа Јелисавета преварила у рачуну?< |
| овири најпре мала бела ручица; па се од мах за њом указа мила главица са црном пуном косом и у |
| ује.{S} И кад се појави, појавиће се од мах организована.{S} То не ће још дуго трајати.</p> <p> |
| оје, овамо– те мало!“</p> <p>Девојче од мах стаде опет на прозор. „Ој, пуно је и препуно среће! |
| крпарија, тек без њега ко зна би ли од мах добили песнике као што су Змај, Ђура Јакшић, Владис |
| јој се прели туга по срцу, срце јој оте мах, сузе саме полетеше на очи.{S} Сузе лете, а на усна |
| } Готово би се и смео био, ето, на први мах, да га Даринка прва не поздрави:</p> <p>– А!{S} Јес |
| кне испред Немца; али то је само у први мах, јер је Немац већ дошао онакав, какав Србин постане |
| па се удари иза потиљка.)</p> <p>У који мах писар трже очи на прозор, у тај мах прозврјаше онуд |
| ја јоште добра нисам видео! – а у исти мах падоше му на ум њене, материне речи: „Цео је живот |
| ј ватре.</p> <p>– Јух! – зачу се у исти мах и из собе у неколико разних гласова.</p> <p>Ката ба |
| ши јак темељ српској књижевности у исти мах, када је Милош на другом крају српства, а у суседст |
| шићка!{S} Као да пркоси!“</p> <p>У исти мах му сину друга мисао, па му се задовољније мало разг |
| оји мах писар трже очи на прозор, у тај мах прозврјаше онуд кола, а на колима се залепршаше два |
| ђе нешто скроз, како му се допаде у тај мах девојче.</p> <p>– Што ћутите?...{S} Бог ме, није ла |
| p> <p>А какве ужасне муке трпљаше у тај мах бедни њен Милан!{S} Да зна само, колико је грких пи |
| отишао?“</p> <p>Тек обадвема беше у тај мах Бранко и његов нагли одлазак у мислима. </p> <p>Као |
| ви њему и његовој матери. </p> <p>У тај мах провири Даринка на дућанска врата.</p> <p> Таман!{S |
| ли! отпоздрави и Ната и Даринка у један мах.</p> <p>Трива већ сишао с кола па одапиње коњима ко |
| вом, тако се био расрдио, да је у један мах хтео да оде из Брајковца.{S} Него добро, те то неје |
| p>Бојаги! – помислише сви мушки у један мах као по договору... </p> <p>За Брајковачки певачки з |
| мети Даринка.</p> <p>Јелена јој у један мах у мало не паде на груди, да јој све исприча, да јој |
| отест једва даваше на који тренутак бар маха, да се разаберу гласови одабраних чланова певачког |
| Бранко ућута, ал му криво још?</p> <p>– Махни се, Стефане, тога.{S} Данас је друго време.</p> < |
| {S} Заборавила, и да навуче дубљена очи махраму, што је пребацила преко главе, да скрије своју |
| у.</p> <p>– Јух!- зачу се из кухиње.{S} Маца вриснула, па испустила канту из руку, а баш је беш |
| морају, свашта чути.</p> <p>У то дође и Маца, те се разговор и због тога о томе прекиде.{S} Но |
| та и нико мањи ни већи већ главом њезин мацан.{S} Ено га, и он лично изашао, да испрати своју м |
| ом приметиће госпођа Ната, гладећи свог мацана: </p> <p>„Кад ми одемо у планину, на ком ћемо ос |
| а, да избаци неколико муња и громова на Мацу, што неје дошла на време, кад зна, да треба ово он |
| ала сам му, до душе, и сама, да потражи Мацу, па да је пошље кући...{S} Гле, молим те, које је |
| т ће пре.{S} Да га остави, па потрчи по Мацу, или ће најпре да га унесе?{S} Најпосле га спусти |
| љег вепра у спахинском забрану.</p> <p> Мачак се стропоштао с голубињака и треснуо о земљу, па |
| лике тако нешто. </p> <p>Ено, матори се мачак ушуњао у мирно гнездашце спокојних голубова.{S} Н |
| у багрему пред њеним прозором пиљио као маче у жижак, да ли ће каква вилинска рука отворити кап |
| амне ноћи у самоћи прождере жртву своје мачје неситости...{S} На једаред...</p> <p>Прас!</p> <p |
| изабрао, не пријања, баш Бог зна како, маџун и скоруп!...{S} Па... најпосле, шта су стекли и т |
| <p>Попина Јелена од оздо, испред куће, маше на њих белим рупцем. </p> <p>А Кнежевић је отпоздр |
| ви девојче.</p> <p>– Мати сама жели, да ме зовете по имену, па и ја тако хоћу.</p> <p>– И ви ме |
| адовољније мало разгали лице.</p> <p>Да ме ко не тражи? </p> <p>Не знам.{S} Ја сам пошао био к |
| несретника мужа као права патница. „Да ме је цео Срем клео, не бих наишла“, говорише она једно |
| S} Ја сам пошао био к Јовану; а госпођа ме замоли, да вас к њој пошаљем, – одговори Бранко.</p> |
| о у манастиру.{S} Нема архимандрита, па ме задржавао Варнава...{S} Него Бранко ће отићи у Карло |
| и у лер и на васпитање; али треба, Бог ме, женском детету још много више кућевна васпитања.{S} |
| ни да спомене: „Отишао је!“ А ова, бог ме, ни онда, када би Јелена то и споменула, не би смела |
| је попа по кадгод од дуга времена, бог ме, и читао.{S} По канабету у истом нереду неколико неп |
| ј Боже, према глави.</p> <p>Сад се, Бог ме, „не да већ никако ни преиначити“, јер је и јавила К |
| исну.{S} А коларевој сестри оте се, Бог ме, у шаку и једно: „Хи!“</p> <p>И остали сви погледаше |
| куторима, или полицајцима, неки се, Бог ме, протекцијом или умешношћу и даље докотурали.{S} У н |
| м сухим прстима браду, по којој се, бог ме, ухватило по прилично већ иње; гладни гледа, како ку |
| ми као истину.</p> <p>- Поп Стеван, Бог ме, не показује ни мало воље за шалу.{S} Тако сухопаран |
| девојче.</p> <p>– Што ћутите?...{S} Бог ме, није лако, ја мислим, говорити пред простим светом! |
| ију Брајковачке интелигенције.{S} А Бог ме неје баш ни обична ствар за Брајковчане пиво, па још |
| е госпођа Ната. </p> <p>– И чува га бог ме; па има и за што.{S} Нек љуби и стопе поп-Стевине.</ |
| сам је се зажелила.</p> <p>Она, да Бог ме, не може никуд.{S} Знам, како је.{S} Не да се кућа о |
| евојка, реци још дериште,... та, да бог ме, шта је шеснаест, ваљда, ни пуних шеснаест, <pb n="5 |
| омашан српски ђак.{S} Као такав, да Бог ме, неје могао оставити након себе величанствених манас |
| еја. (... „Боже мој, " рекла је, да Бог ме, Ката Нати, кад ова извадила сиграчке из торбе, „зар |
| ао по охолом Бечу...{S} Мени је, да Бог ме, охол, кад ми је све туђе у њему.</p> <p>– Па сте се |
| ски.</p> <p>Њихов жагор само је, да Бог ме, увећао и онако велики жагор, што се разлегао по про |
| ад се захука.</p> <p>– Да Богме, да бог ме, кад сте се и ви женске успалиле за омлатином!- вели |
| х породица у Русију.{S} Побегли, да Бог ме.{S} Додијало им овде гоњење за веру као и у Турској, |
| сироче сироте удовице.{S} Ти си, да Бог ме, као и удовица, кад немаш мужа...{S} Александре, хоћ |
| кажи ми, молим те...{S} Е, знам, да Бог ме!{S} И то је омладинска, баш са свим омладинска идеја |
| > <p>– Да, да, Бранко има право, да Бог ме, – рече Кнежевић и трже руку.</p> <p>– Шта је теби? |
| p> <p>– Ти си невина, срце моје; да Бог ме, па не познајеш, камо што смера. </p> <p>Девојка ућу |
| Ја кажем, Стефане родитељи...{S} Да Бог ме, ти си јој, рећи, као и отац, како си је примио од м |
| –Да, да!{S} И ја тако мислим.{S} Да Бог ме!{S} Положићу докторат, свршићу и ту формалност; понд |
| (да је варошкиња не надмудри): – Да Бог ме, младеж треба да пева!</p> <p>То је госпођа Рашићка |
| попа је ипак заћутао. </p> <p>– Да Бог ме, да вам мора бити смешно, кад ви не налазите у Бранк |
| наишла, Бог да прости!</p> <p>– Да Бог ме да се то све онда расправљало, кад деца несу ту.{S} |
| не даје, гласа од себе.</p> <p>– Да Бог ме, да је госпођа Рашићка узела сад згодну прилику, те |
| водиш за аукторитетима!{S} Е, па да Бог ме: <foreign xml:lang="de">angehender Professor</foreig |
| и тако радо хтео да зна. </p> <p>Да Бог ме, да су прорешетале и на ситно и на крупно решето и с |
| а нас послужи лепо време!</p> <p>Да Бог ме! – одговори Даринка, тек да из учтивости рекне што, |
| ажавали кућу Јаковљевића, – онда, е Бог ме, још и данас.{S} Старији свет се особито разабирао з |
| спођице“!{S} Срдим се! – обрецну се Бог ме, Јелена, па истрже своју руку. </p> <p>– За што, мол |
| лике да ступи на позорницу! </p> <p>Бог ме, добро она изиграва своју ролу, – опет ће бележников |
| ан за рад.{S} Кад год сам код куће, све ме више жеља вуче мирном сеоском животу.{S} Из читавог |
| патором твога наследства.</p> <p>– Боже ме сачувај.</p> <pb n="105" /> <p>– Немој да спомињеш ш |
| ицом или резом.{S} Ја се не кајем, неје ме ни близу памети, да се кајем, или да се тужим на Беч |
| толико... не знам већ коме, послушао би ме и учинио А ти...</p> <p>Види Поп Стева, да је тренут |
| ити.{S} Кадгод бејах код куће, водио би ме собом на сваки посао и говорио би ми, како се шта ра |
| орити пред простим светом! </p> <p>– Ви ме још већма плашите, те ми сад тек долази пред очи све |
| и продати ту своју кућу,... разумете ли ме: кућу српске црквене православне општине одмах уз ре |
| ам ово, па не знам оно.</p> <p>- Разуми ме, што ти кажем.{S} Ствар још није готова, – теши поп |
| исам... нисам ни речи...{S} Он вели, ти ме зовеш. - </p> <pb n="35" /> <p>– За бога, – поче она |
| .{S} Радити треба, радити!{S} Па... чуј ме!{S} Више народу користи, кад у својој средини има ва |
| ем, или да се тужим на Беч.{S} Али ипак ме срце вуче нашем крају, па госпођице... </p> <p>Јелен |
| е куће.</p> <pb n="45" /> <p>Та, колико ме је – вели, – речи само стало, док сам га наговорила, |
| , што сам је ја већ прочитала.{S} Скупо ме је стала.{S} Али све нек је Богом просто, ако ти при |
| амо наставак прошлости моје.{S} Рад, то ме чека.</p> <p>– Рад, рад!{S} Сви ми радимо.{S} Човек, |
| престано капати над књигом.</p> <p>– То ме је једно баш и припитомило, те сам се и тамо осећао, |
| Буди уверен, није то ни идилисање, што ме амо вуче, већ баш, ако ћеш право, практичност,... су |
| д Тинке.{S} Време је.{S} Није лепо, што ме толико већ, како смо заједно, ниси водио к њој.</p> |
| могу довољно бити благодаран ујаку, што ме је дозвао, да проведем овде школски одмор, тим више, |
| и ја то мислим...{S} Али... не разумеш ме...{S} Нећеш да чујеш, како ја судим...{S} Знаш, ја.. |
| што необично слатка.{S} И досад је била мед пред Бранком, али сад као да ће да се сва разлиже.{ |
| што иде.</p> <p>Госпођа Рашићка с поља мед, ал изнутра јед, сам јед, као да не слути на добро. |
| ик,... сви купују код њега, код Јуде, и мед за божићну чесницу и зејтин за кандило, што ће да п |
| да не беше ту начелника и бележника, би медвед угњавио мајмуна.{S} Тако приповедаше доцније сам |
| орла“. „У мало“, каже, „не угњави руски медвед талијанског мајмуна, да се не нађе нас неколико |
| ко исто тако измислити, да је постао од медведа.{S} Судећи по нашем писару, имаће право Дарвин; |
| рло, загушено пивушином, једва му проби медвеђи глас, ухвативши тек последње: „Устај, Србине!“< |
| ти баш народу, маси народа.{S} Ми учимо медицину, па тражимо вароши, не ће нико на село. (Ја не |
| латио, – вели Катица за госпођу Јецу. – Медом залива, а да лизнеш, очемерила би се.</p> <p>– Шт |
| да има слепога миша под прагом, или их медом залаже.{S} Па шта им даје за то Јуда?{S} Шта мисл |
| ! „Мислиш, све је зло само међу људима, међу ближњима!“ рекао би и опет покојни Ђура, као што ј |
| ојазан њена беше са свим неоснована.{S} Међу девојкама не паде ни једне речи, која би, баш и по |
| .{S} Из далека добар косач замахује.{S} Међу нама није ни речи било о нашој Јелени.{S} Даклем, |
| Бранком и Даринком, да се и он „помеша међу свет“, док су му сви остали иначе обични и свакида |
| ако се њих двоје састало, па никад неје међу њима пало опоре речи.{S} По Брајковцу се каже: „Ку |
| ољи... </p> <p>По толики пут заподео се међу друговима такав разговор.{S} Мисли њихове имају, д |
| а, где без бујице није могао.{S} Биће и међу вама после бујице омладинске вас <pb n="54" /> виш |
| рекао, да је Јеша био некад први момак међу трговачком омладином у вароши.{S} Али прошао вашар |
| трцанога либерализма.{S} Још док је био међу њима онај душе чисте као крин који им је свима сме |
| , синко, – вели. – помешај се и ти мало међу свет.{S} И онако слабо имаш кад посла са себи равн |
| ..{S} Ал јест! „Мислиш, све је зло само међу људима, међу ближњима!“ рекао би и опет покојни Ђу |
| ко.</p> <p>– Јесмо.{S} Добили смо место међу изасланицима учених друштава. </p> <p>– Добро је.{ |
| аћа озбиљно конкуренцију у раду, јер су међу собом сви једнаки; а чим дође јачи од њега, он под |
| !“ Најпосле, узмора ли бити, остаће или мезимац на дедину темељу, или ће пустити зета у кућу, к |
| Нати од седморо деце заживела јединица мезимица, па мати гине за њом.</p> <p>Давно је било, ка |
| гих ствари читали по нешто и из „<title>Мезимца</title>" или из „<title>Басана</title>" тога не |
| сира, па да га с црним луком и хладним меканим хлебом једе на мамурлук.{S} Прижегло летње сунц |
| вљу милује свако своје дете, простирући меке рубине исто тако и под онога, који јој пеленом заг |
| ином повила земљу као мати чедо своје у меке чисте повоје, као мати која једнаком љубављу милуј |
| ића винограду цело скоро после подне на мекој трави у крај поточића, што се слива преко луба де |
| ; а госпођа Јеца га види, да је сад већ мекши од памука.</p> <p>– Омлатина омладина, алезајнц ( |
| ну, те до неко доба изводио из ње какве мелодије.</p> <p>Јелена би се занела за њима, те би час |
| ранко одмахну главом:</p> <p>– То је за мене, за сад бар још, тек само празан разговор!</p> <p> |
| ицу, кад сте тако радо у њој?</p> <p>За мене је, синко, добра и овако.{S} Ја сам је из темеља з |
| риликом?“ </p> <p>– То је бреме пало на мене, – одговори Бранко.</p> <p>– Аха!{S} Држите се!- р |
| е „господина“.{S} Далеко је, дакако, од мене и помисао, да бих ја делио, ваљда, с народом своју |
| Бранко.{S} Ал мени се чини, да би се од мене могао истесати, ако и не какав практичан ма и мали |
| рећи, као и отац, како си је примио од мене место њена оца.{S} Ја не могу рећи: „моје“ дете!{S |
| араш се, мој Бранко, ако мислиш, да код мене није то озбиљна намера, – надовеза Јован на разгов |
| .{S} А и он је био с Јованом ономад код мене.{S} Фини младић!</p> <p>– Па, како се то ујак сад |
| ста и слатка у један глас.</p> <p>– Гле мене!{S} Како бих смела?– дода још ова друга, што нађе |
| це, ви ћете нам га пазити.“</p> <p>„Гле мене!{S} Како не бих јако!“ на то би мајсторица... </p> |
| Ја сам је из темеља зидао.{S} Ко после мене дође, може лако дозиђивати, ако му буде уско...{S} |
| имену, па и ја тако хоћу.</p> <p>– И ви мене називате „господине“ – рече Бранко, тек да се, бој |
| S} Сећам се...{S} Трчкарала је туда око мене, кад сам га укопавао.</p> <p>– Па видиш, Стефане,. |
| ом, кад их остави млади тржа. – Просто, мени се мој позив не допада.{S} Ја нисам за адвоката.</ |
| стано сам се тепао по охолом Бечу...{S} Мени је, да Бог ме, охол, кад ми је све туђе у њему.</p |
| ; а ја бих знала, шта бих јој рекла.{S} Мени то не може да поднесе.{S} Богме, ето, други боље п |
| наоколо по селима и по манастирима.{S} Мени се допада овај наш крај.{S} Ја не бих никад одлази |
| је жао Беча?</p> <p>– Боже сачувај.{S} Мени је овде врло пријатно.{S} Баш се, на против, са св |
| <p>– Јоване, – насмеја се већ Стајић,– мени се чини, ти у мамурлуку свом обично гледаш све на |
| м или без главе.</p> <pb n="96" /> <p>– Мени.{S} Стефане, није баш наврило, да Јелену по што по |
| ко се то одмори, бар кад недеља дође, а мени ти се не зна ни благдан и свагдан.{S} Ни на кога с |
| је то баш њен син.{S} Каже Стајић.{S} А мени и не пада на ум који Стајић.{S} А и он је био с Јо |
| , и забранити.</p> <p>– О, моја ће мама мени већ дозволити, – одазва се Даринка. – Њој се здрав |
| на.{S} Права Српкиња мати!{S} Никада та мени не ће допустити, да ја завирим у њену економију, о |
| Като злато, – опет ће Ната Кати, – а ти мени и не кажеш, где су ти деца?</p> <p>– Јован је отиш |
| } Од пре то мало који дан, да је нема к мени.{S} Него, ваљда, кад је видила, да је мој Јован за |
| </p> <p>– Шала на страну, Бранко.{S} Ал мени се чини, да би се од мене могао истесати, ако и не |
| јковца него у Брајковац.</p> <p>– Да он мени не рече ни речи о томе!</p> <p>– Збиља?</p> <p>– Н |
| ћи.{S} Знамо и ми варошки ред.{S} Ал по мени могу и изостати, – рекла јој је са свим озбиљно го |
| зар то мора бити?</p> <p>– Немој ти ту мени! – одговориће опет, као и до сад, Ната Кати.– Знам |
| „зар је то морало бити?“ – „Немој ти ту мени!“ рекла је, наравно, Ната Кати. „То је дечја радос |
| ли, што данас често више вреди, потпише меницу.{S} А што овај или онај овому или оному кадгод у |
| задаћа задата за вечерас.{S} Вук длаку мења, али ћуд никада.</p> <p>Никада свог века неје поп |
| ="82" /> <p>Али овај пут им неје жао на месец.{S} Друго се нешто збива у Брајковцу, нешто, што |
| лист могао изалазити једва један пут у месец дана на једном штампаном табаку.{S} А од оних опе |
| се сви пси у Брајковцу побунили противу месеца, па из свега гласа протестују, што он тако на те |
| ном мору, да му они не могу ништа.{S} А месецу ни бригеша.{S} Чисто не да гледати у себе, како |
| до душе, пешачим по гори; али у јулију месецу, на овакој прижези, џаба.{S} Боље би било, да са |
| д поп-Стевином кућом, са свим сакрио од месечине, па поклопио цео прозор као по поруџбини.</p> |
| нитковством!..</p> <p>Дивна летња ноћ с месечином повила земљу као мати чедо своје у меке чисте |
| сад.{S} Треба да имаш на уму, да сам ја месни школски надзиратељ.</p> <p>Тужи ми се, сиромах, с |
| и поп Стева постао ревностан катихета и месни школски управитељ – сувише ревностан.{S} Мало кој |
| ба остао је поп Стева и опет катихета и месни школски управитељ, али тек да у недељи дана један |
| Карловце изнад свакога другога српскога места у тим крајевима?</p> <p>Има ли и једнога Србина, |
| храм у грудима народнима, где је нашла места за вечита времена слава прошлости, и идеја будућн |
| е испрегни, па одведи у шталу...{S} Има места је ли, Катице?</p> <p>– Како не би било?{S} Гле с |
| разних крајева заузимаху своја одређена места.{S} Изасланици разних друштава хватаху се свога к |
| гледаоцима свечаности на разна одређена места.{S} А вуче га опет и тамо на овај пут, што води и |
| своје ножно тај глас однесе до највишег места своје претпостављене власти у Брајковцу.</p> <p>Е |
| <p>– Одоше у саборницу.{S} Једва добише места унутри.</p> <p>– Бранко се не одваја од Даринке.< |
| <p>И гостољубиви бележник пође да прави места Јовану уза сто, не бил забашурио, што његова лепш |
| да јој не би ко рекао, да ту нема за њу места!</p> <p>Млади трговац се окљува, како би и он пре |
| станице.{S} Пут вароши од станице беху местимице ударени бели коци с малим таблицама на врху, |
| о Бранко преноћи на Пештанској станици, место да преноћи, као што требаше, у Новосадској саборн |
| ича подиже главу к певачу, па му показа место уза се.</p> <p>– Ту ми седни, синовче!</p> <p>А К |
| Бранко се изненади.</p> <p>Спусти се на место, где је седео био, а ништа не вели.</p> <p>- Е, с |
| ловци су данас, у овај пар, најславније место у Српству.</p> <pb n="85" /> <p>Хоћете ли доћи на |
| pb n="76" /> <p>И сад тек седе на своје место, одакле се беше пре једнога сахата кренуо, да иде |
| кола.{S} Певачка друштва заузеше своје место на обали Дунавској.</p> <p> На Карловачком тргу п |
| од којих свака носи други број и казује место, где треба да се окупе чланови ове или оне депута |
| меша све, па полети, да ухвати што боље место а што ближе Дунавској обали.</p> <p>Лађица, на ко |
| али се, да свечано дочекају госта, коме место то беше тако омилело, да је зажелео у њему борави |
| , као и отац, како си је примио од мене место њена оца.{S} Ја не могу рећи: „моје“ дете!{S} Јер |
| је тако.</p> <p>– Па да где би на друго место, – одговори јој Бранко, а као да плива у задовољс |
| о. – Чини ми се, да је већ тражио друго место.{S} Из његова данас разговора чисто бих то морао |
| х Бранко.</p> <p>– Јесмо.{S} Добили смо место међу изасланицима учених друштава. </p> <p>– Добр |
| вотњаку.{S} Разузурио се, па је на њему место мантије само лака сива кабаница, што је иначе обл |
| криљем Австроугарског орла, Карловци су место, које је бивало позорницом највише догађаја, што |
| е..."</p> <pb n="69" /> <p>На добром је месту, – одговори опет на то Бранко. – У селу су нам ис |
| тина му је дала своју кућу, на најбољем месту у селу.{S} Данас сутра, ако не оде у варош, да та |
| достојанство над учитељима у школама у месту као свештеник и као природан старешина српске пра |
| ји зна и рећи и утећи, као и на страшну месту постојати, па не жали, ето, ни крв пролити, кад з |
| акво тане.{S} А овако избацили неколико метака у лист хартије, што је задели на суху грану на н |
| ше полетео!{S} Но речи му се изгубише у метежу, у ком сваки својим гласом пева:{S} Многаја.{S} |
| оз „убаво Белило“ к Стражилову, крајњој мети свечанога спровода.{S} А спровод се пружио, колико |
| и напуни својих неколико котарица воћа, метне на обраницу, па хајд у варош, па се одене за целу |
| ти, где треба да рашири руке, где да их метне на груди, где да их скрсти, а где гласом да јачим |
| у полушку своје цигаре, те је утрну.{S} Метну шешир на главу, па закопчава и око себе намешта к |
| ити, – рече она слободно.</p> <p>Бранко метну шешир на главу, а беше му спао у траву.{S} Узе св |
| ...</p> <p>Госпођа Катица у другој соби метнула у постељу малога Владимира.{S} А она и госпођа |
| његову или за жену му и сина, и њих би метнуо на кеца или продао за вино ил ракију.{S} Него до |
| лијини распрштали којекуда, њега завеја мећава једне зиме голог и гладног у заветрину у Маркову |
| и од „омладинца“, као да <pb n="71" /> меће на коцку не знам шта.{S} Стало поп-Стевану ипак до |
| шта ће; па кад Бранко отишао, а она ми меће моју руку на своје груди, да видим, како јој страш |
| } А то, што јој сад госпођа Ната и опет меће на душу, јесте ништа и нико мањи ни већи већ главо |
| и ко за наметање, када би чешће одлазио мећу нове познанике.</p> <p> Књига је пред њим, али мис |
| > <p>За то благајник ужива, што може да мечи као „Прави Рус вели за њега увек писар.</p> <p>Јед |
| р исти тај грех носе на души и остали.) Ми учимо јуристерај, да „бранимо народна права“; а ја, |
| ранко се не одваја од Даринке.</p> <p>- Ми смо одсели код вас, – вели му она. –</p> <p>– Јован |
| оље, да та својства своја изоштрава.{S} Ми све вичемо: „Учимо народ!{S} Поучавајмо га!“ А све т |
| ало користи баш народу, маси народа.{S} Ми учимо медицину, па тражимо вароши, не ће нико на сел |
| д омладина...</p> <p>– Никад; никад.{S} Ми смо били у своје време јуност или младеж, па добро б |
| ко удалили од пута, који овамо води.{S} Ми имамо књижевника, уметника, наученика јевропскога гл |
| пет</p> <p>Даринка.</p> <p>–Ти ћути.{S} Ми ћемо на село.{S} А путу се рока не зна.{S} Може нас |
| потребе носе на себи туђински печат.{S} Ми све морамо од туђина да набављамо за своје рођене па |
| едеље, сви би заједно на светковину.{S} Ми и онако мислимо, да код матере одседнемо.{S} Ја баш |
| ра мало, док потребе све веће расту.{S} Ми ћемо поред све примљивости према свему, што је напре |
| то се збунио, кад је погледао.</p> <p>– Ми вас чекамо на ручак, – вели она.</p> <p>– Одмах... о |
| књига, чему просвета, чему живот?{S} А ми смо се свим радом својим далеко удалили од пута, кој |
| жемо даље!{S} Прво женскиње!</p> <p>— А ми? – повика писар и бележник.</p> <p>Благајник погледа |
| >– Од кад ја вребам арамију!{S} И једва ми се подеси згодна прилика, кад сам се мало и надао! - |
| реко поља, те да не кажу сељани. „Каква ми је то варошкиња?{S} Знаш, тамо је Јелена...{S} Триво |
| придесило, – поцрвене, е, поли га, Бога ми, румен до иза ушију.</p> <p>На једаред би Бранку све |
| да „бранимо народна права“; а ја, бога ми, видим, да се и наши народни браничи, „поборници“, н |
| стани да дођем к себи!</p> <p>– Е, Бога ми је госпођа Рашићка већ дошла к себи.{S} Већ се говор |
| ели:</p> <p>Овај наш уча могао би, Бога ми, спремити коју боцу вина.{S} А?{S} Шта велиш, Јоване |
| бижић, по толики пут, бележнику. – Бога ми, паметна идеја!{S} А и јест, брате, – окрену се Јова |
| би он добро прошао с нама.{S} Хајде, да ми дамо донети, па да ми њега почастимо!</p> <p>Ја сам |
| траст у наздрављању.</p> <p>– Молим, да ми се не упада у реч...{S} У нашој средини седи старина |
| ама.{S} Хајде, да ми дамо донети, па да ми њега почастимо!</p> <p>Ја сам за то!- прихвати млади |
| то и мајсторица, па и Криста. („Боље да ми је ту, него да се витла којекуда“, мисли госпођа Нат |
| не трпи то ни за живу главу.{S} Као да ми ту седи!{S} Вели увек па се удари иза потиљка.)</p> |
| /p> <p>– Ни да он, баш у овај пар, када ми о њему говоримо, виси на прозору попине Јелене?</p> |
| бити кадгод нешто од њега...{S} Допада ми се, што је при себи.{S} Жилава нарав!{S} Без ичије п |
| госпођа Ната из вароши?</p> <p>– Јавља ми, да ће доћи скоро.</p> <p>– Нека, нека!...{S} Збогом |
| године, да видим, каква је.{S} Отворена ми се свиди.{S} Шта нас је пута насмејала!</p> <p>– Тим |
| на, шта ће; па кад Бранко отишао, а она ми меће моју руку на своје груди, да видим, како јој ст |
| н дотлен.{S} Само да ти приповедам, шта ми је нарадила.{S} Ономад...</p> <p>И сад удари сека Ка |
| . ни мало лепо.{S} Криво ми чините, кад ми таква појма о себи улевате.</p> <p>– Збиља, обори де |
| ечу...{S} Мени је, да Бог ме, охол, кад ми је све туђе у њему.</p> <p>– Па сте се непрестано оп |
| младића још на по пута.</p> <p>– Од кад ми овде ходамо а вас нема!</p> <p>Јован, Бранко и учите |
| Ната, гладећи свог мацана: </p> <p>„Кад ми одемо у планину, на ком ћемо оставити нашег Марка?.. |
| "la">ceterum centeo</foreign>.{S} Догод ми будемо из школа изалазили као господа, а не као радн |
| ту.{S} Из читавог Хорација најпаметније ми се свиди оно његово: **<foreign xml:lang="la">Beatus |
| p>Понда се трже. </p> <p>– Хоћемо ли се ми моћи поутешити, као Бранко, при помисли на смрт?{S} |
| ! </p> <p>– Ви ме још већма плашите, те ми сад тек долази пред очи све већа тешкоћа бремена, шт |
| <l>Србадију заклињ’о:</l> <l>Пренес’те ми кости моје</l> <l>Стражилову моме, – еј!</l> <l>Тамо |
| је пало слеме на њено теме.{S} Једва ће ми на питања моја тек овлаш поверити, како је испала на |
| аковљевићкиња девојка, па вели, доћи ће ми у визиту.</p> <p>И сад узеде да оговара госпођу Нату |
| помишљао?</p> <p>– Моја будућност биће ми само наставак прошлости моје.{S} Рад, то ме чека.</p |
| Закључили смо, да са што више народа и ми одемо одавде у Карловце на дочек.</p> <p>– Мило ми ј |
| воле они најпре к нама доћи.{S} Знамо и ми варошки ред.{S} Ал по мени могу и изостати, – рекла |
| – додаће Бранко. – У ову недељу ћемо и ми овде да држимо своје село у корист преноса и спомени |
| увести унутра!“</p> <p>– Да приредимо и ми овде какво село у ту цел!{S} Предложи учитељ.{S} Ста |
| имати у кога да се угледа; а почнимо и ми паметније са собом, да видиш, не ће ли и он окренути |
| .{S} Не смем.{S} Бојим се, забранила би ми са свим, да се и састанем с тобом...· Да јој кажем, |
| би ме собом на сваки посао и говорио би ми, како се шта ради.{S} Па сад се дивим мојој матери.{ |
| , то ме чека.</p> <p>– Рад, рад!{S} Сви ми радимо.{S} Човек, кад помишља на своју будућност, – |
| а је ухватила ту истину...</p> <p>– Сви ми, штогод учимо, учимо за народ.{S} Наша је интелигенц |
| све изумевате неке идеје.{S} Ама, кажи ми, молим те...{S} Е, знам, да Бог ме!{S} И то је омлад |
| љупко, па му привуче себи руку. – Кажи ми штогод лепо, као што ти умеш.</p> <p>– Он је од неко |
| а месни школски надзиратељ.</p> <p>Тужи ми се, сиромах, само, да га неко опањкава код власти, п |
| а долазим на певање, – вели Јелена; али ми је жестоко заповедила, да избегавам с тобом разговор |
| ти на тако женско дете.{S} Али та, чини ми се, више пази на свог поп-Стеву.{S} Маћи му се не да |
| кобасица! . „Видиш, овај орах је, чини ми се, први пут ове године добро понео.</p> <p>– А знаш |
| ек сад пребаци ногу, да устане.{S} Чини ми се, пише нешто.{S} Остао је у својој соби, – одговор |
| а некакве налоге, – вели Бранко. – Чини ми се, да је већ тражио друго место.{S} Из његова данас |
| драви с мушкима и женскима:</p> <p>Чини ми се, пожурили смо се раније, него што треба.</p> <p>П |
| сам, – вели, – за то већ стара, а ти си ми, кћери моја, још млада. </p> <p>То је већ сувише!{S} |
| а!{S} Плани, па издахни!{S} Таки смо ти ми свуда. , баш сам радознао, како ће и то у Карловцима |
| брате, – окрену се Јовану, – баш смо ти ми на селу затуцани,... их!{S} Никакве друштвености!{S} |
| <p>Девојче бризну у плач.</p> <p>– Мати ми увек говори, како треба да сам пријатна с њим и искр |
| ille qui...</foreign></p> <p>– Опрости ми, али ја не замишљаху тебе појма о идилизму.</p> <p>– |
| равно, после неког згодног увода. – Тај ми се увукао већ у нос:{S} Ова наша– вели Рашићка за Је |
| не бих никад одлазио одавде.{S} И веруј ми, моја је најозбиљнија намера, да дођем кући, па да п |
| ке. </p> <pb n="47" /> <p>– Па како вам ми знамо помоћи? – пита Даринка, па искрено окренула ли |
| па биће и теби право. </p> <p>– Са свим ми је право, са свим...{S} Ви ћете, дакле, ићи у недељу |
| руку. </p> <p>– За што, молим...{S} Жао ми је... замуца Бранко, застао, па гледи у њу.</p> <p>– |
| , волим, и што сам био ту.</p> <p>– Жао ми је, да ниси остао дуже, па да прошврљамо мало у наок |
| кад ласкате,... ни мало лепо.{S} Криво ми чините, кад ми таква појма о себи улевате.</p> <p>– |
| азнежени супруг. – Ти бар не мораш, ако ми мушки морамо.</p> <p>– Гле, а ко вас тера, да морате |
| не ће ли и он окренути на боље.{S} Ако ми не верујеш, иди ма у које село, где су Срби помешани |
| ринтам у овој кући...{S} Па, ето, како ми се мука моја награђује.{S} Коме за љубав; Могла сам |
| авде у Карловце на дочек.</p> <p>– Мило ми је! – одговори Даринка на приказ Јованов, па пружи р |
| } Него омладина, а ту се у нас рачунамо ми ђаци, трговачки момци, и тако даље, све људи млади, |
| ред, – одговор и онај.</p> <p>– Хајдмо ми дотле на пиво! – предложи бележник.</p> <p>– Благајн |
| пред какву буну.</p> <p>– А с ким ћемо ми у недељу?{S} Уплете се Зорка.</p> <p>– Да!{S} Ето ви |
| и то од нас својим очима.{S} Престанимо ми радити, што не ваља, па не ће народ имати у кога да |
| ће још дуго трајати.</p> <p>– Имали смо ми већ једном и организовану омладину. —</p> <p>– Са ст |
| као да би да се скрије.</p> <p>– Несмо ми забадава изостали толико, – одговори Бранко.</p> <p> |
| има, који су позвани на то, могли бисмо ми бити са свим без икаква листа, или би такви лист мог |
| } У нас је врло велика погрешка то, што ми држимо, да не може бити интелигентан човек, а да ниј |
| народ!{S} Поучавајмо га!“ А све то, што ми учимо, врло мало користи баш народу, маси народа.{S} |
| већ нема из винограда! ...{S} Владимир ми је био ту пре, него што ћете ви доћи, мало јео, па о |
| ога од просветитеља хришћанских!{S} Већ ми бучи глава од неко доба.{S} Свуда Бранко и само Бран |
| па му показа место уза се.</p> <p>– Ту ми седни, синовче!</p> <p>А Кнежевић пушта глас где сил |
| леда и њен глас, а озбиљан, ни да брком мигне.</p> <p>Јелена се стисла, па не пушта гласа.{S} П |
| па је прихваћа.</p> <p>Госпођа Ната се мигољи у тешком пртљагу, хоће да се извуче, па то раско |
| сећаш ли <pb n="87" /> се, како отровне мијазме почињу да трују наш политички ваздух.{S} Не, ов |
| ивео у љубави.{S} Па кад му умре његова мила супруга Анастасија, кажу, да је поп Стева говорио, |
| бела ручица; па се од мах за њом указа мила главица са црном пуном косом и у глави два гарава |
| би било с горег и чешће.</p> <p>Учитељ, Милан Кнежевић, тукао би се сад са целом општином.{S} В |
| Карловце.</p> <p>Сачувај Боже, када би Милан опет сада помислио, да је она, Јелена, нагла у Ка |
| њене можемо ни маћи!“ рече за њу учитељ Милан Кнежевић).{S} Али те две „звезде“ треба тек задоб |
| ужасне муке трпљаше у тај мах бедни њен Милан!{S} Да зна само, колико је грких пилула прогутао |
| мо закључили с овим побром... (Господин Милан Кнежевић, наш учитељ! – приказа Јован учитеља Дар |
| је песме или не ће да је чује.</p> <p>– Милане!</p> <p>– Виче Кнежевића, а глас јој прекиде јец |
| p>А госпођица Јелена... ох!{S} Она чује Миланов глас и топи се од милине као масло на топлој пр |
| па се сетила синоћњег разговора свог с Миланом на прозору, као да је нож прободе кроза сред ср |
| p> <p>А коровођи, Брајковачком учитељу, Милану Кнежевићу вечерас срце необично ускипило „љубве |
| /p> <p>– Учитељ се не осврће. </p> <p>– Миле! – задрхта опет њен глас по вечерњој тишини.{S} Не |
| јнички, да она подиже опет к њему своје миле очице и милокрвнога погледа.</p> <p>– Али не мога |
| ородичну срећу.{S} Кад је човек срећан, мили му се посао, којега се подухвати.{S} Одушевљеније |
| ошли!{S} Ко не би био рад тако добрим и милим гостима!{S} Добро нам дошли!</p> <p>– Боље нашли! |
| !{S} Она чује Миланов глас и топи се од милине као масло на топлој прженици... </p> <milestone |
| каквом.</p> <p>И срце му гракну од неке милине, кад помисли, како ће му се добра душа опет обра |
| задовољан са својим позивом, и зна увек милион разлога да наброји против правца, којим је пошао |
| а– Натина.{S} Па, Бог зна, како јој је, мило што је у Даринци стекла тако ваљану, тако искрену |
| мо одавде у Карловце на дочек.</p> <p>– Мило ми је! – одговори Даринка на приказ Јованов, па пр |
| у другарицу,... о, Бог зна, како јој је мило!</p> <p>Наравно, да и госпођа Ната, а особито госп |
| не ухвати прилику, па каже, како јој је мило, о, Бог зна, како, што је њена Јелена тако сретна |
| су непоетично казане ту мисли; само му мило, што види, да народ зна за Бранка, да је и народ о |
| и Соларић, па мудри Доситије и преблаги Милован Видаковић... и толики други славни и преславни; |
| <title>Љубомира у Елисијуму</title>“ од Милована Видаковића и „<title>Крв за род</title>“ од Ми |
| ковића и „<title>Крв за род</title>“ од Милованова „посинка“ Јакова Игњатовића...{S} Ту је чест |
| жник се дочепао ледине, па наздравља по милој вољи, ређајући серију за серијом.</p> <p>Једва ок |
| му је подала, па је он љуби и милује по милој вољи.</p> <p>– Бојиш ли се можда кога?— опет учит |
| ба.</p> <p>– Даринка узе лиске, погледа милокрвно у њега, откиде један и задеде га себи на груд |
| мајчину душицу.</p> <p>Госпођа Ната се милокрвно загледа у своју кћер.{S} Шта ли јој је помисл |
| а подиже опет к њему своје миле очице и милокрвнога погледа.</p> <p>– Али не мога одолети његов |
| рино дете!{S} Али сестрића увек одржи у милости ујковој ипак то, што се... без ичије – помоћи с |
| необично жив.</p> <p>То је било дивно, милостива, вели бележниковици, а дошао, да каже: „Добро |
| душевљено не примети:</p> <p>Диван алт, милостива!{S} Диван алт!</p> <p>Са женскињама је ликово |
| p> <p>– Ох!{S} То је дивно! – прошапута милостива његова заштитница, па одговори своме штићеник |
| и, да пева на селу.</p> <p>На учитељево милостива, колико јој годило, ипак се намргодила.{S} Ал |
| оно уздање, које су имали у њега његови милостиви заштитници у Брајковцу.{S} Ако би се то уздањ |
| {S} Натарошу! – укори га његова лепша и милостивија половина. (Као бојаги, ту је варошкиња.) По |
| шима!{S} Кренуо и он! – пришапута писар милостивој госпођи бележниковици. (И за писара, дакле, |
| га, и он лично изашао, да испрати своју милостиву заштитницу.{S} Заковратио реп, па се вуче и ч |
| неку бујност, па му се час разлива као милота, час га диже, да некуд зар полети...</p> <p>Мало |
| српској књижевности у исти мах, када је Милош на другом крају српства, а у суседству изнурену и |
| ао да се и сам препоручи особитој њеној милошти.</p> <p>Још га од зимус препоручује госпођа Нат |
| исне, већ му је подала, па је он љуби и милује по милој вољи.</p> <p>– Бојиш ли се можда кога?— |
| повоје, као мати која једнаком љубављу милује свако своје дете, простирући меке рубине исто та |
| тове, па кибицује одборнику. (Бележник, мимогред буди речено, не трпи то ни за живу главу.{S} К |
| знати усклик: </p> <quote> <l>„Ао свете мио и премио,</l> <l>красно ли те вишњи удесио!“</l> </ |
| лена, а да се не похвали, како јој ипак мио Брајковац, јер је до пре млади учитељ, господин Кне |
| овац, уме тако да приповеда, па ја тако мио!{S} Сама мама рекла је после за њега „фини младић!“ |
| ан, као да се на ново родио.{S} Опет му мио цео свет.{S} Та, живот је овај тако сладак!{S} Толи |
| }" Збиља, да се занесеш!</p> <p>– Жено, мир! – повика бележник својој супрузи, скруни последњи |
| <p>Јелена упрла очи у Бранка.</p> <p>– Мир и покој свачијим костима под земљом!{S} Али када се |
| ију.{S} Ја осећам у себи за то воље, па мир!</p> <p>– Казао сам ти, што ја о томе мислим.{S} Ис |
| е добро.{S} Богу божје, цару царево, па мир!</p> <p>– А нама?</p> <p>– Принесенија јадите, пове |
| иноћ, али не дођоше.</p> <p>Бранко нема мира још од јучер.{S} Јучер је још пешачио далеко изван |
| не, па се.{S} Уплете и она: „Први санак мира вечитога.. </p> <p>А Зорка нестрпљива, па заврши п |
| је обично наследио или, можда, добио у мираз, и оно мало „знања“ трговачкога, што га добије у |
| ћуталица, али подла и подмукла. „Испод мире сто ђавола вире!“</p> <p>– Јух, мати, како можеш т |
| скровитом Брајковцу беше по вајкадашњи мири поредак ноћни тако дисармоничан дар мар, на старод |
| есје, олтар часни брдо и долина, тамјан мирис, што се к небу диже из цвета“ и из српског света. |
| којешта, што није ни лепо, а камо ли му мирис?</p> <p>– Свет мало пита, шта што вреди, него шта |
| nichts</foreign>, ни лук јео ни на лук мирисао, узе да припали смотку.</p> <p>И госпођа бележн |
| S} Наслонила главицу на руку, па мирише мирисни вечерњи чисти ваздух.{S} Поглед јој се отме на |
| ра мисао, што му паде на ум, а нуз то и мирисни фрушкогорски ваздух красне летње ноћи учинише н |
| } Ако није код ње, отрчала би у врт, да мирише цвеће да га можда узабере, па га брзо за тим заб |
| озора.{S} Наслонила главицу на руку, па мирише мирисни вечерњи чисти ваздух.{S} Поглед јој се о |
| , како само може бити.{S} Рекла бих, не мирише више ни учитеља.{S} Хм, хм,!{S} Не знам, за што |
| гле, како лепо мирише!{S}Јух, ала лепо мирише!{S} Па зашто се, мама, овакво цвеће не негује у |
| ица, рано.</p> <p>– Гле, гле, како лепо мирише!{S}Јух, ала лепо мирише!{S} Па зашто се, мама, о |
| После бујице биће поток опет поток, али мирнији него у бујици; само ће ипак овде онде прокрчити |
| нехотице се окрену Зорци.{S} Дете спава мирно и тихо као анђелак.{S} Румен је прелила по обрашч |
| рејаној масти.</p> <p>У дворишту је све мирно, све, што не носи име човечје....{S} Ал јест! „Ми |
| тру и он је петнаест пута одби, да може мирно у својем скровитом Ковиљском манастиру писати бог |
| . </p> <p>Ено, матори се мачак ушуњао у мирно гнездашце спокојних голубова.{S} На очиглед брижн |
| е подударају, ипак им бродови стоје још мирно један поред другога у тихој луци, у којој се и је |
| год сам код куће, све ме више жеља вуче мирном сеоском животу.{S} Из читавог Хорација најпаметн |
| а декламује.{S} Ко би иначе био у чорби мирођија!...</p> <p>Млади Брајковачки тржа мало се неје |
| >Е, па и господар начеоник, човек иначе мирољубив и добричина, па доста и у годинама, и он већ |
| сина с оцем, и тако даље.{S} Ко седи с миром, том је добро.{S} Богу божје, цару царево, па мир |
| настанио се тамо.{S} Таман да поживи у миру, а капља га обори под земљу...{S} Па кад госпођи Н |
| ..{S} Данило Славнић умре као капетан у миру. „Да не је у њему срце куцало толико за свој род, |
| .{S} Рећи ће тако с њим две три (опет у миру и љубави!), док „деца“ не дођу.</p> <p>Ево и наше |
| ркоси!“</p> <p>У исти мах му сину друга мисао, па му се задовољније мало разгали лице.</p> <p>Д |
| атраг у село. </p> <p>Та последња добра мисао, што му паде на ум, а нуз то и мирисни фрушкогорс |
| да не буде срећна? </p> <p>Понда му се мисао понесе за Даринком.{S} Усамљеном, као што беше, д |
| тоне на ту страну, па му вуче и душу и мисао за Даринком.{S} Јелена живахна, разговорна, искре |
| мисли.{S} Тек ако ће га кадгод завести мисао за којом новином у пчеларству и воћарству, колико |
| ти нареди. </p> <p>Али јој сину у главу мисао, да би било врло потребно, да се састане с Кнежев |
| о у доброј намери могла је доћи на таку мисао.{S} Да уда своју кћер за њега.{S} За цело мисли, |
| n="33" /> <p>Како сам нисам дошао на ту мисао?... </p> <p>Овај момак није таки, као што сам ја. |
| тију Бранка Радичевића, „толико гладних Мисирских година“.</p> <p>Па онда не може госпођа Ната, |
| не канте“ рашћеретали се гости, па и не мисле кући; него де једну, де још једну и таман сад нар |
| м јавном и друштвеном животу, а поштено мисле.</p> <p>Јелена је слушала све то пажљиво.{S} Је л |
| а ми је ту, него да се витла којекуда“, мисли госпођа Ната).{S} Мајсторица штогод шије, или пот |
| шета и ракољи по буњишту око кокошака, мисли, ко је он је.{S} А жустра младица поред њега тако |
| сторијалним присједатељем.{S} Више шта, мисли, не може ни постићи... „Поп је вели поп Стева, по |
| ца неожењена.</p> <p> Даринка, до душе, мисли, ту је брат, Јован, па, како он хоће.{S} Не ће се |
| </p> <p>Ако госпођа Јеца што не изради, мисли у себи Јован, не помогоше код поп-Стеве ни најубе |
| тица Јаковљевићка мора пући од једа.{S} Мисли, ко је као она, што има сина господина!{S} Још са |
| од добра пива.{S} Ал куд сви Турци.{S} Мисли, но га мрзи, да и толико говори.</p> <p>– Синовче |
| ео се међу друговима такав разговор.{S} Мисли њихове имају, до душе, своју извесну цел, али су |
| а...</p> <p>„Е, сад већ видим, шта је!“ мисли благајник, кад за вечером и после вечере заређале |
| да одговори, или не ће, што мисли.{S} А мисли: „Што се овај свет толико на силу Бога грађа са м |
| е. </p> <p>Јован сад тек не зна, шта да мисли, већ се забленуо час у бележника, час у бележнико |
| како од неко доба не може ни о чему да мисли, а да у једно не помишља и на то девојче.{S} Па к |
| сви заједно да иду. <pb n="61" /> Понда мисли, а што и да дође он амо?{S} Ваљда га се тиче кого |
| ранком. </p> <p>Њих две ћуте.{S} Јелена мисли о свом јаду, а Даринка – ко да је зна?{S} Још да |
| аљивања; пребацио ногу преко колена, па мисли.</p> <p>Дуго и дуго му нису таке мисли долазиле н |
| писар, нагледавши се Бранкове слике, па мисли, ала је научно нешто казао.{S} Нико не одговори н |
| и.{S} Од увек научио, да се повлачи, па мисли, узео би ко за наметање, када би чешће одлазио ме |
| ао што? – пита попу, а више тумачи, шта мисли, погледом него речима.</p> <p>Попа застао баш пре |
| у ту скопчани, – то су његове најмилије мисли.{S} Тек ако ће га кадгод завести мисао за којом н |
| е.</p> <pb n="18" /> <p>То су најмилије мисли госпођа-Катине, па око тога се врзу, ето, и сад п |
| мисли.</p> <p>Дуго и дуго му нису таке мисли долазиле на памет, па се упео свом снагом, те наб |
| Стева даје.{S} Оне несу ни мало извеле мисли Јеленине с правца, којим је у тој распри пратила |
| е цени тамо такав човек.</p> <p>Нека не мисли само, да и тамо није свештеник старији од њега ба |
| ропадне, тешко подиже, јер, канда, и не мисли више, да буде економно слободан; те, пошто не мож |
| а играју само господина.{S} Или се и не мисли на то, да трговцу треба више од нешто капитала, ш |
| бива, кад је човек сам, развеле јој се мисли, Боже, на све стране, а све за њеном децом и свој |
| ичање његова спомена.{S} Око тога му се мисли највише и врзу.{S} Да се обазре на оваке слушаоце |
| параграфлија. </p> <p>– Падају л ти те мисли на памет ваљда за то, што се видиш сада у овом об |
| ће опет наћи свој прави цвет.</p> <p>Из мисли га трже весео кикот и клицање.{S} Таман да се диг |
| } А зује и брује данас нешто крупније и мисли у глави пречасног конзисторијалног присједатеља.{ |
| знанике.</p> <p> Књига је пред њим, али мисли несу све код њега.{S} Од синоћ се нешто сневесели |
| илама осећа све то јаче, што више о њој мисли, неку бујност, па му се час разлива као милота, ч |
| Бранко ћути.{S} Не зна, шта ће сад; тек мисли, требало би, можда, што да рекне.</p> <p>– Али зб |
| „Нека буде и у паклу вашара!“ Благајник мисли:{S} Куд сви Турци... „Наћи ће се и још когод.{S} |
| пристадоше сви у глас.</p> <p>Благајник мисли: „Ништа лепше од добра пива.{S} Ал куд сви Турци. |
| игуран платиша! <pb n="73" /> Наш Србин мисли, то је наше, па не мора плаћати.{S} А туђинац то |
| > И сви заћуташе.</p> <p>– И опет свако мисли на свој рачун...</p> <p>– Треба мислити даље од н |
| } Да уда своју кћер за њега.{S} За цело мисли, да би је тако усрећила.{S} А оно девојче, збиља, |
| а грло белим вином.{S} Али и он наравно мисли, да мора нешто рећи, бар у корист свога „вишег по |
| ion" /> <p>За вечером поп Стеван крупно мисли.{S} Нико речи да проговори.{S} Само госпођа Рашић |
| к доста до тога, да му сестрић бар лепо мисли о њему, као да се осећа нешто крив, што је и њега |
| не зна, шта да одговори, или не ће, што мисли.{S} А мисли: „Што се овај свет толико на силу Бог |
| оспођа Јеца.{S} Другим речима, а то бар мисли: „Путуј, игумане..."</p> <pb n="69" /> <p>На добр |
| ше и опет у санку.{S} Даринка се дала у мисли.{S} Беше то чудно осећање, што је обузимаше тог в |
| и стихови, како су непоетично казане ту мисли; само му мило, што види, да народ зна за Бранка, |
| но љубоморно срце.{S} Онда, када је она мислила, да је се он више и не сећа, он се ње ради свађ |
| евин жуљ, излишан, ако <pb n="41" /> је мислила, да ће последње речи девојче примити у онаком с |
| Section" /> <p>Ако је госпођа Рашићка и мислила, па, можда, и уверена била, да је у тај пар пре |
| ошло.{S} Та она, бојаги, није друкче ни мислила.{S} Кнежевић је, вели, добар и ваљан млад човек |
| не морају свашта чути...</p> <p>Сви су мислили, сад ће госпођа Рашићка свиснути од једа и од с |
| та је то јаван живот,... омладина неје, мислим ја, позвана да води коло, она не може давати пра |
| ем друштву.{S} А то није нико други,... мислим, да сте сви погодили, да је то госпођа супруга н |
| где је? – опет она.</p> <p>– Не могу да мислим.</p> <p>– Није далеко.</p> <p>– То може бити. ·< |
| оворио вашег ујака?</p> <p>– Не могу да мислим.</p> <p>– Моја мати.</p> <p>– Ваша је мати врло |
| Што ћутите?...{S} Бог ме, није лако, ја мислим, говорити пред простим светом! </p> <p>– Ви ме ј |
| ни вечера наша није још ни на столу, ја мислим и држим, нити могу на ино, а да не</p> <p>– Сад |
| ави ова красна и тиха ноћ песмом.{S} Ја мислим, да ће наш коровођа...“</p> <p>А коровођи, Брајк |
| ајковца, кад су оно јутрос отишли. – Ја мислим, само у вароши има свашта, а гле, и на селу чуда |
| } Могу вам дати, па да читате.{S} Па ја мислим, можда се која породица вратила опет из Русије у |
| р!</p> <p>– Казао сам ти, што ја о томе мислим.{S} Испит, понда ради што хоћеш. </p> <p>–Да, да |
| ти сама с његовом матером...{S} Но, не мислим ни ја, одмах с кола.{S} Останите макар и који да |
| то хоћеш. </p> <p>–Да, да!{S} И ја тако мислим.{S} Да Бог ме!{S} Положићу докторат, свршићу и т |
| м с њиме у Карловце!</p> <p>– Да, ја то мислим.</p> <p>Тинка обори главу, па се даде у памет.</ |
| спети за капелана.</p> <p>Јест, и ја то мислим...{S} Али... не разумеш ме...{S} Нећеш да чујеш, |
| није узела озбиљно,– дода онај.</p> <p>Мислим и сам тако, – примети Бранко.</p> <p>У том ето ј |
| е док се није јавила, а занет са својим мислима, чисто се збунио, кад је погледао.</p> <p>– Ми |
| ад Бранко речи материне по памети.{S} У мислима тима неје ни примерио, кад је лептир одлетео.{S |
| тај мах Бранко и његов нагли одлазак у мислима. </p> <p>Као да осећају, е би им неугодно било, |
| би заједно на светковину.{S} Ми и онако мислимо, да код матере одседнемо.{S} Ја баш кажем ујаку |
| ије свој пчеларски дневник.{S} Можда је мислио, да се и он кадгод баци у који српски пчеларски |
| вери, кад се опомену, да до сад неје ни мислио о њему, бар не озбиљно; ако га се, може бити, ка |
| е иначе о сваком увек најпре само добро мислио, пређе сада у гнушање.{S} Ујков кућа поста му те |
| ао што сам ја... </p> <p>Хтеде рећи; ...мислио о њему!{S} Али га ипак памћење не изневери, кад |
| <pb n="66" /> <p>Окром шале!{S} Шта?{S} Мислите није могућег Ви, можда, и не знате, али у старо |
| ом насмеши. </p> <p>– Немојте толико да мислите.{S} Разговарајте, штогод, барем кад сте са мном |
| е.{S} Па шта им даје за то Јуда?{S} Шта мислите Бофл, сам бофл, господине мој,... ђубре!...{S} |
| већ јаче него по сахата. </p> <p>– Шта мислите, где нам је господин учитељ? – пита лагано беле |
| о мисли на свој рачун...</p> <p>– Треба мислити даље од носа, – проговори поп Стеван одлучно и |
| асној Српкињи девојци“, да почне и сама мислити о њој, и још већ мада јој обрати пажњу на њу, к |
| идиш, како народ лако прима моду, немој мислити, да би он то примио, кад би <pb n="91" /> му се |
| чини му се сад, и чешће могао и требао мислити, ако ничега другога ради, бар да сад не мора лу |
| а. </p> <p>Е,сад грљењу и љубљењу нема, мислиш, краја.{S} Цмок један пут!...{S}Други пут!...{S} |
| пољем широким. </p> <p>Сунце прижегло, мислиш, камен се усијао.{S} Коњи касају, а не могу да с |
| .{S} Девојче се са свим дало на прозор, мислиш, полетеће.</p> <p>На једаред зачује тихе кораке |
| S} Све пуца!{S} То је радост!{S} Цикот, мислиш сватови су! </p> <p>Зорка треба да иде по девојк |
| х пређе све.{S} А радости и изненађењу, мислиш, не ће бити краја целу ноћ. </p> <milestone unit |
| у Карловце, ако и посети своју сестру, мислиш, да сме то њој казати?{S} Боже сачувај!..{S} Сад |
| око врата, издиже чашу спрам свеће.{S} Мислиш, безброј рубина раздробио се у чаши, па гори.{S} |
| продире у народ оно из књижевности.{S} Мислиш ти, да би му ишта помогло, кад бих, ваљда, удеси |
| Шта мислиш?{S} Ваљда ниси дошао амо, да мислиш!{S} Приповедај штогод, – вели му девојче љупко, |
| еднога,... само не у калуђере!..{S} Шта мислиш, Тинка; да даш Александра у Карловце у гимназију |
| нко.{S} Учитељ се замисли.</p> <p>– Шта мислиш?{S} Ваљда ниси дошао амо, да мислиш!{S} Приповед |
| исто ракољи око поп-Стеве:</p> <p>– Шта мислиш, Стефане, кад нам дођу деца о вагацији кући?..{S |
| се то ујак сад продобрио?</p> <p>– Шта мислиш?{S} Сам му писао, па му послао и путна трошка, с |
| издржавати породицу своју.</p> <p>– Не мислиш, ваљда, да ћеш вечито ђаковати?</p> <p>Бранко од |
| ђе му и ујакова реч на памет; „Ваљда не мислиш, да ћеш вечито ђаковати.“ Да!{S} Понда треба пом |
| дао матер, најбољу срећу. </p> <p>Па ти мислиш, Стево, да и ја идем с њиме у Карловце!</p> <p>– |
| ладине.</p> <p>– Знам ја, брате, шта ти мислиш.{S} Но, не бој се.„Нису то руске нихилисте ни не |
| ма... </p> <p>Вараш се, мој Бранко, ако мислиш, да код мене није то озбиљна намера, – надовеза |
| то не носи име човечје....{S} Ал јест! „Мислиш, све је зло само међу људима, међу ближњима!“ ре |
| Брајковцу) декламовао ону познату песму Мите Поповића о браца-Анти.{S} А благајник и бележник о |
| .{S} Две хиљаде је уложио у Румској или Митровачкој штедионици на детиње име.{S} А отуђити она |
| у Митровици, у оној некада граничарској Митровици, у гостионици „код зеленог дрвета“ А и деца с |
| ера.{S} Толико се пута састајао с њим у Митровици, у оној некада граничарској Митровици, у гост |
| наче пију тек кад оду у Руму, у Ириг, у Митровицу, или и даље куд у варош.{S} Неје што се Марко |
| х... унели се, па доказују Јелени, како митроносни песник омладине свога доба, Лукијан Мушицки, |
| кажу, петнаест пута нудише владичанску митру и он је петнаест пута одби, да може мирно у своје |
| > <p>Млади колар стао до одра, па се не миче.{S}А уза њ његова сестра, па се као снебива у тако |
| 37" /> <p>Он ни да дахне јаче, па се не миче, само да не узнемири то дивно мало створење.{S} А |
| заустави на једној ташци, па лебди и не миче се; час суне <pb n="15" /> на земљу као стрела, те |
| те дају буд за што, као да има слепога миша под прагом, или их медом залаже.{S} Па шта им даје |
| до првих књижевних умова, који стварају мишљења у књижевности, у науци, – све је на свој начин |
| гову срцу, туђ, јер предвиђаше, да их и мишљење и назори деле ужасном провалијом.{S} Нуз то и з |
| лога је, по њену, од неко доба, тајному мишљењу, доста, када што покреће Брајковачки учитељ.</p |
| речи, која би, баш и по госпођа-Катину мишљењу, на Даринку утицала развратно.{S} Чак ни о ноћа |
| Јеша, да споји и практично са лепим.{S} Млад човек је, до душе, и жељан друштва на селу.{S} А в |
| ла.{S} Кнежевић је, вели, добар и ваљан млад човек, прилика таман као наручена за њену Јелену.< |
| це ради, а дакако, још је била држећа и млада доста.{S} Не би ништа.{S} Засуци рукаве, па, што |
| вља о том догађају...</p> <p>Сад се три млада пријатеља највише светују о том, како да се и Бра |
| ше према њему?{S} Је ли могуће,... тако млада, па тако покварена, тако ниско пала!..{S} Јадна д |
| већ стара, а ти си ми, кћери моја, још млада. </p> <p>То је већ сувише!{S} Шеснаест година, па |
| већ сувише!{S} Шеснаест година, па још млада за беседу!{S} А била већ и пре тога као ученица в |
| ва до данашњег дана; па је пошалицама и младачким несташицама дирнуо у живац и мушку и женску о |
| је Бранко певао: вино, гајде, тамбуре, младе моме, голе ноне.. </p> <p>Госпођа Савета очепи по |
| о јест, да ли је та донела дете те и те младе или жене на крштење.</p> <p>Као да сунце Даринци |
| је варошкиња не надмудри): – Да Бог ме, младеж треба да пева!</p> <p>То је госпођа Рашићка нашл |
| епо! – рекла је госпођа Ната. – Нека се младеж провесели!</p> <p>То је најпосле и госпођа Јелис |
| S} Ми смо били у своје време јуност или младеж, па добро било.{S} Од кад дође та омладина, не з |
| елене, колара и његове сестре. </p> <p> Млади грк, Јеша Дабижић, отпоручио је матери још пре је |
| а ће за љубав господину Јаковљевићу.{S} Млади грк Брајковачки ће, јер је таки дух времена.{S} Б |
| андрит беше отишао некуда у купке.{S} А млади отац Варнава, манастирски намесник, добио мало од |
| </p> <p>Опет иду, па ћуте.</p> <p>То је млади Брајковачки трговчић, Јеша Дабижић.{S} По опаљено |
| еленин и неје био по оној ноти, коју је млади учитељ навио на својој виолини, познао је ипак, д |
| да у очи празноћа и неред, каквога воле млади нежењени. </p> <p>Мушкарци понудише женскима оне |
| о јој ипак мио Брајковац, јер је до пре млади учитељ, господин Кнежевић, често долазио к њој... |
| разговор свој с Бранком, кад их остави млади тржа. – Просто, мени се мој позив не допада.{S} Ј |
| трговачки момци, и тако даље, све људи млади, који још нисмо ништа свршили, који једва да умем |
| частимо!</p> <p>Ја сам за то!- прихвати млади трговац. </p> <p>Синоћ је био отишао Марко у Нови |
| о рекао, да ту нема за њу места!</p> <p>Млади трговац се окљува, како би и он прешао у разговор |
| и иначе био у чорби мирођија!...</p> <p>Млади Брајковачки тржа мало се неје сломио преко тезге, |
| Гледа преко тамо насвој прозор.</p> <p>Млади колар стао до одра, па се не миче.{S}А уза њ њего |
| о треба само да пева.{S} А он погибе за младим друштвом.{S} Него да не увреди кога, ако би друг |
| био с Јованом ономад код мене.{S} Фини младић!</p> <p>– Па, како се то ујак сад продобрио?</p> |
| пођоше у кућу.</p> <p>– Бранко је фини младић! – приметиће госпођа Рашићка. – Па..</p> <p>– Ух |
| . „паметан младић“... озбиљан,... „фини младић“...{S} Не зна, како ће пред поп-Стевом и својом |
| Сама мама рекла је после за њега „фини младић!“</p> <p>Осврћући се то за орлом, то за шевом ил |
| а кући!{S}И Бранко, ето, дошао. „Красан младић“,.. „паметан младић“... озбиљан,... „фини младић |
| ето, дошао. „Красан младић“,.. „паметан младић“... озбиљан,... „фини младић“...{S} Не зна, како |
| а судбина, прерана смрт тога ђенијалног младића увеличала симпатије народне.{S} Но било како му |
| вас! – повика на једаред Јелена тројици младића још на по пута.</p> <p>– Од кад ми овде ходамо |
| у, то је још увек она идеална несебична младићка, ђачка љубав, која их привлачи.</p> <p>Тако Јо |
| кошака, мисли, ко је он је.{S} А жустра младица поред њега тако се препанула, да се неје могла |
| ечерас, па је мрзовољан.{S} Кадгод пије младо пиво, а њему се нешто стужи.{S} Онда му је његов |
| еш.{S} Ја бих ни пода шта држао свакога младога, па још интелигентнога човека, који не би разаб |
| ти Бранко.</p> <p>У том ето још једнога младога човека, па се прикључи друштву.{S} Вели, кад се |
| .{S} Кажи младости јуност или омладина, младост је младост; старост ће јој увек завидити и ропт |
| ладости јуност или омладина, младост је младост; старост ће јој увек завидити и роптати на њу.{ |
| > <p>Женска, већ не у првом цвету своје младости, али ипак још доста свежа и унегована, изађе п |
| штења, непомућенога родољубља, безлобне младости. ·</p> <p>Њему за уздарје подиже народ српски |
| /p> <p>– То ти је једно и исто.{S} Кажи младости јуност или омладина, младост је младост; старо |
| и на језику.{S} Тужи се на цео свет.{S} Младу човеку не да се прилика, да створи себи будућност |
| здањем, које појачава само снагу и наду млађаних душа и приличи њихову добу, а и не слуте, коли |
| ајне, да их збиља не потамњује ни слава млађанога Бранка Радичевића.{S} Необични дар, неуморни |
| ачки сандук с последњим земним остацима млађанога песника и понесоше га у варош до свечанога од |
| а, кад се и коло око крста разилази, те млађешина треба и пре да хвата повратак.</p> <p>Не би с |
| Карловачкој гимназији, два три разреда млађи од њега; али у комшилуку његову у стану, – примет |
| м.{S} Па тако и сви у селу, и старији и млађи.{S} Кадгод је у Игњатовој кући било каква већа по |
| алога поп Стева. – Знам, да сам му, као млађи ђачић, више пута доносио у ћупи вина, а код њега |
| га, који јој пеленом загрчава сваку кап млека, којим га је одојила, као и под онога, који јој с |
| и завијати: </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим, шта је!“ м |
| измаче и стропошта. </p> <p>И опет:{S} Мно-о– га-а-ја... </p> <p>А Јеша још не беше довршио, т |
| ри, па узе извијати и завијати: </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад ве |
| ежу, у ком сваки својим гласом пева:{S} Многаја.{S} Учитеља беше нестало, па га нема натраг, ев |
| з Панчева и Земуна.{S} Обе беху истакле многе заставе, што пријатно оживљаваше монотонију околи |
| Карловачку станицу гости из Србије.{S} Многи се свет беше искупио на станицу, да их дочека.{S} |
| . </p> <p>Отпоја се и последња песма, а многи и многи још се не разилазе.</p> <p>Стајић са свој |
| p>Отпоја се и последња песма, а многи и многи још се не разилазе.</p> <p>Стајић са својим гости |
| неколико година, а то памте још многи и многи Брајковчани, неје Брајковац био тако с неруке ни |
| у мојој кући.{S} Ја сам сретнији, него многи моје братије са првом својом супругом.</p> <p>– Н |
| <p>Пре неколико година, а то памте још многи и многи Брајковчани, неје Брајковац био тако с не |
| већ и онако имала би да га пита много, много, да га пита, срди ли се још на њу.</p> <p> А зашт |
| ст, што јој поклонио браца Јован; а зна много и на изуст.{S} Па библиотека њена броји већ и дес |
| .{S} Па већ и онако имала би да га пита много, много, да га пита, срди ли се још на њу.</p> <p> |
| оћ се нешто сневеселио.{S} Јелена му је много приповедала о Даринци.{S} Јутрос му је опет споме |
| мо нов еспап.{S} Бранко се и не обазире много на њих.{S} Неје му ни стало до ове врсте људи, из |
| ла у рачуну.{S} А треба ли госпођи Кати много, да на први поглед од мах види, да се госпођа Јел |
| да већ више ништа ни учинити.{S} Нечему много бољем нада се он од самог народа.{S} Па хоће да и |
| како ти само!{S} А не знаш, да нема још много до недеље?</p> <p>Ви сте мушки увек тако комотни! |
| ; али треба, Бог ме, женском детету још много више кућевна васпитања.{S} Какво је то васпитање, |
| и разборита.{S} Као девојка можда ће се многоме пре допасти Јелена; али Даринка је врсна усрећи |
| вком, осетио се туђ, самохран. „Тама за мном, тама преда мноме, а највећа у срдашцу моме“, зава |
| овај свет толико на силу Бога грађа са мном и присваја?“</p> <p>– Шта сте се замислили опет са |
| Разговарајте, штогод, барем кад сте са мном.{S} Ја умем разговарати, ако не уме Даринка...{S} |
| е; Јелена ће певати на селу и ићи ће са мном у Карловце на свечаност.{S} Је л да ти је право?{S |
| те, – пребацује јој учитељ; – у вече са мном, а дању с господином Бранком.</p> <p>Девојче бризн |
| уђ, самохран. „Тама за мном, тама преда мноме, а највећа у срдашцу моме“, завапио је негда њего |
| уводне чланке, ко хоће да ствара јавно мњење?{S} Људи већином још не позвани на то.{S} Ко нам |
| > <p>Положи све испите најпре; понда ће мо се разговарати, – одговори му Бранко.</p> <p>Јован м |
| гао као похођанска погача, нарастао као мобарска гибаница, а пун заливен као божићна чесница.{S |
| у тамо, и буду људи... и гора и боља од мог сина.{S} Па за што не би и он:{S} Нек сврши гимнази |
| у варош, да тамо отвори већу радњу, ево мог носа, ако не назида у сред Брајковца најлепшу кућу |
| .{S} Али кад бележниковица закрешта, не мога да одушевљено не примети:</p> <p>Диван алт, милост |
| т сусрете она и Даринка са Стајићем, не мога, а да не подсети своју сеју, како су се обадве пре |
| предлог.</p> <p>Јован се насмехну и не мога да не покаже своју сумњу.{S} Кнежевић му доказује |
| и милокрвнога погледа.</p> <p>– Али не мога одолети његову погледу.{S} Осети, како јој у очи с |
| у Брајковцу као ишчитана глава, ипак не мога бележник да се том приликом одржи, а да не примети |
| и јој је помислила у тај пар:{S} Тек не мога, а да је не пољуби. </p> <p>А Даринка прислонила г |
| . </p> <p>Пред цветном неком ливадом не мога одолети, него ће сићи с кола, и набрати пуну руку |
| {S} Стекао је доста.{S} Али да је умео, могао је и више.{S} Човек се мора збиља дивити нашима с |
| ђе до воде и замочи руке, да их пере, – могао би ти Трива штогод помоћи.{S} Нек ти донесе воде, |
| мученик.{S} Ја, видиш, не бих то никада могао бити.{S}Па кад то не могу, а видим шта други раде |
| ога кола, већ вели:</p> <p>Овај наш уча могао би, Бога ми, спремити коју боцу вина.{S} А?{S} Шт |
| не показа тако, да не би сестрић његов могао приметити, како се он спремао кому на дочек, да м |
| прате спровод до Карловаца.{S} Једва је могао ко да верује, да кола, у којима беше Бранко, не ћ |
| пски ђак.{S} Као такав, да Бог ме, неје могао оставити након себе величанствених манастира ни и |
| , тако рећи, пре зоре.{S} Па ако и неје могао никога разуверити, сам је себе тешио... </p> <mil |
| и себи, лакше пута, где без бујице није могао.{S} Биће и међу вама после бујице омладинске вас |
| о.{S} Ал мени се чини, да би се од мене могао истесати, ако и не какав практичан ма и мали Лоре |
| е, о којима је, чини му се сад, и чешће могао и требао мислити, ако ничега другога ради, бар да |
| ед Бранков, па, ако му је образ иначе и могао доста да поднесе, сад се нађе у великој неприлици |
| да се с њом опрости.{S} Осећа, да не би могао бити равнодушан; а боји се, да се не би показао с |
| бити, како треба да буде.{S} Нисам тек могао момку одмах с неба па у ребра: то и то је.{S} Из |
| м.</p> <p>– Прелетео бих био; али нисам могао пре.</p> <p>– Ја бих те чекала целу ноћ.</p> <p>– |
| у пчеларству и воћарству, колико је он могао о њима дознати, кад би отишао куд у варош, или пр |
| вим без икаква листа, или би такви лист могао изалазити једва један пут у месец дана на једном |
| а винову лозу.</p> <p>– Ти би канда још могао бити ваљан економ, примети Бранко више у шали, – |
| реч рекне за њега пред кћерком.</p> <p>Могао би и у вароши где бити славан човек, – рече госпо |
| његовим ујаком, поп-Стеваном, то баш не могаше у њему изазвати безусловну послушност према пето |
| мука моја награђује.{S} Коме за љубав; Могла сам ја и без тога лепо и красно живети, где хоћу, |
| ом кожом на образима!</p> <p>Понда неје могла, а да не ошине и Даринку, како је ћуталица, али п |
| садашњост.{S} Тако госпођа Рашићка неје могла да пропусти, а да не спомене, како неки виче на њ |
| браца“.</p> <p>Понда и поред Зорке неје могла Јелена, а да се не похвали, како јој ипак мио Бра |
| оред њега тако се препанула, да се неје могла уздржати, већ се у највећој дреци смота негде у к |
| едала на њега као озебао сунце, те неје могла више ни заспати после тога!{S} Да зна само, како |
| заблудио у свет!</p> <p>Исто тако неје могла, а да не ухвати прилику, па каже, како јој је мил |
| и она је мати.{S} Само у доброј намери могла је доћи на таку мисао.{S} Да уда своју кћер за ње |
| Јелена радила у „леру“.</p> <p>– Нисам могла, тек зарад детета да јој – рече, очитам у очи; а |
| а су једна другој правиле „физите“ несу могле а да се не дотакну Брајковачкога певачкога друштв |
| ма?{S} По онима, који су позвани на то, могли бисмо ми бити са свим без икаква листа, или би та |
| ицу, која би их увукла у вртлог, где би могли замутити своје идејале... </p> <milestone unit="s |
| оји издиремо за вас све, слободно бисмо могли рећи, да је народ сам себи напуштен, – дода Кнеже |
| ци „пали“ на бирташе, па кад ни ту нису могли прокопсати, или и прескочивши тај степен, а они о |
| лу Брајковцу тако опасан атентат, да не могоше на ино, а да се једногласно не подигну против та |
| жној Угарској, у Хрватској и Славонији, могу смело и поносно довикнути: „Нови Саде у заман ти х |
| м у економији, али толико <pb n="89" /> могу да знам, да, пре него што поцури шира, мора да поц |
| *Нову Србију.{S} Зар ви то не знате?{S} Могу вам дати, па да читате.{S} Па ја мислим, можда се |
| рудершафт, то јест, потписали пасош, да могу бити један према другом неучтивији, те не само да |
| друштвеном поретку, о приликама, у које могу запасти и према којима ће морати удешавати свој ра |
| ту љагу, да му је мати распуштеница, не могу.{S} Преудавати се у ма се и горе патила.</p> <p>На |
| то не могу, а видим шта други раде, не могу ни ја бити бољи... </p> <p>По толики пут заподео с |
| ове човечјег ума. – Ја ти, – рече, – не могу дати ништа више до свог благослова; не знам ништа |
| ате се, где је? – опет она.</p> <p>– Не могу да мислим.</p> <p>– Није далеко.</p> <p>– То може |
| а то наговорио вашег ујака?</p> <p>– Не могу да мислим.</p> <p>– Моја мати.</p> <p>– Ваша је ма |
| , камен се усијао.{S} Коњи касају, а не могу да се обране од силних мушица, што их спопале.{S} |
| примио од мене место њена оца.{S} Ја не могу рећи: „моје“ дете!{S} Јер видим, и ти је волиш, ка |
| а против, са свим добро осећам.{S} И не могу довољно бити благодаран ујаку, што ме је дозвао, д |
| ам пријатна с њим и искрена.{S} Ја и не могу друкче ниским.{S} А он и заслужује, да је човек с |
| то збива у Брајковцу, нешто, што они не могу никако да схвате.{S} Било да им је криво, било да |
| не плови по небесном мору, да му они не могу ништа.{S} А месецу ни бригеша.{S} Чисто не да глед |
| сте дошли, чика... ваш ујак а и мати не могу доста да вас се нахвале.{S} Ал, ја ипак држим, да |
| стиже муњом глас, да Бранкове кости не могу стићи у заказани час у Карловце, у очи свечаног да |
| је криво, било да им се допада, тек не могу срцу да одоле, те и они удесили збор.</p> <p>Ох, к |
| их то никада могао бити.{S}Па кад то не могу, а видим шта други раде, не могу ни ја бити бољи.. |
| и то у Карловцима испасти.{S} Чисто не могу да верујем...</p> <p> „— Ти, канда, не идеш из Бра |
| } Знамо и ми варошки ред.{S} Ал по мени могу и изостати, – рекла јој је са свим озбиљно госпођа |
| ош ни на столу, ја мислим и држим, нити могу на ино, а да не</p> <p>– Сад ће бити по сахата, – |
| на с негодовањем.</p> <p>– Шта?{S} Како могу рећи?{S} А заборавила си... </p> <p>Јелена се убез |
| ожда баш ваша.{S} Гле, мај, зар то није могуће?{S} А по Дарвиновој теорији потомци наслеђују ос |
| наметљиво понашаше према њему?{S} Је ли могуће,... тако млада, па тако покварена, тако ниско па |
| езди?..;.{S} Гадни створе!</p> <p>Је ли могуће, да и кћи њена зна за те материне вигове, кад се |
| <p>Окром шале!{S} Шта?{S} Мислите није могућег Ви, можда, и не знате, али у старо време одсели |
| ујем штипендистима, као што је то у нас мода, што бојаги „не раде за народ“, а школовали се о „ |
| асто-зеленим лишћем од фење и другим то модријим то блеђим зеленилом, те се све прелива према в |
| му.{S} Кад видиш, како народ лако прима моду, немој мислити, да би он то примио, кад би <pb n=" |
| а наше“.</p> <p>– Па шта тебе гони, да, можда, ти прихвати њен посао?</p> <p>– Воља и осећање д |
| ци од заната, него баш од дуга времена, можда, баш и од жеље, да увеличају само једном згодицом |
| p>Ако је госпођа Рашићка и мислила, па, можда, и уверена била, да је у тај пар предметом разгов |
| дегод зека, или лис, или јазавац какав, можда би и жртвовали за њихову љубав какво тане.{S} А о |
| у њему срце куцало толико за свој род, можда би пришио био и златну јаку“, казало се у неком л |
| зна, шта ће сад; тек мисли, требало би, можда, што да рекне.</p> <p>– Али збиља се не срдим, – |
| ле!{S} Шта?{S} Мислите није могућег Ви, можда, и не знате, али у старо време одселило се одавде |
| апитала, што га је обично наследио или, можда, добио у мираз, и оно мало „знања“ трговачкога, ш |
| ам дати, па да читате.{S} Па ја мислим, можда се која породица вратила опет из Русије у Фрушку |
| , па да обадве плачу.</p> <p>И би тако, можда, било, да не наиђе госпођа Ната, те Јелена дође к |
| реба никад да је напуштено и остављено, можда, доброј срећи и само себи, кад му је Бог дао мате |
| дном дала ни прилика, да један другому, можда, спасава живот или, што данас често више вреди, п |
| децу у Брајковац, венчаће их, и ти ћеш, можда, имати да тераш још парницу с узурпатором твога н |
| њега, да му кадгод не пребаци, па још, можда, пред госпођом Рашићком, што је небрат према сест |
| лист каквим дописом из својега уљишта; можда, али – тешко!</p> <p>Ако је кадгод каквих виших ж |
| ли ићи к Јовану, па да је поздрави.{S} Можда би и отишао био, да га госпођа Рашићка не посла п |
| ајсавршеније свој пчеларски дневник.{S} Можда је мислио, да се и он кадгод баци у који српски п |
| ан и онако, троши своје силно благо.{S} Можда је и трагична судбина, прерана смрт тога ђенијалн |
| ије у Фрушку Гору.{S} Ставимо ипотезу – можда баш ваша.{S} Гле, мај, зар то није могуће?{S} А п |
| н, колар у селу, са својом сестром, два можда, по најбоља певачка члана у Брајковцу.{S} Он обич |
| отрчала би у врт, да мирише цвеће да га можда узабере, па га брзо за тим забаци или и изгуби.{S |
| ума, само што по каткад зафрчу коњи, да можда истерају насртљиву мушицу, што им се и у нос увла |
| , безазлена и разборита.{S} Као девојка можда ће се многоме пре допасти Јелена; али Даринка је |
| велике идеје.{S} Од надничара, који је можда закинуо од својих уста, па до првога богаташа, – |
| ује по милој вољи.</p> <p>– Бојиш ли се можда кога?— опет учитељ.</p> <p>Јелена једва промуцава |
| } Да га с по пута скрене, па „да извади можда свом рођеном детету очи из главе“ На преудају неј |
| тати популарнијим, као што су неки ради можда, или шта више, баш тога ради омаловажавати ђенија |
| ерати, – опет Ната Триви, а то исто или можда мало друкчије рећи ће му бар још који пут...{S} С |
| ="15" /> на земљу као стрела, те ухвати можда какав плен, што га вреба...{S} Преко пута претрчи |
| ислио, и да је човек постао од мајмуна, може ко исто тако измислити, да је постао од медведа.{S |
| из темеља зидао.{S} Ко после мене дође, може лако дозиђивати, ако му буде уско...{S} Ето видиш; |
| слио о њему, бар не озбиљно; ако га се, може бити, кадгод случајно и сетио био!</p> <p>Мора бит |
| а не прихваћа.</p> <p>У планини, знате, може лако да се промени За час киша пљусне, – примећује |
| дин Бранко добро јој је напаприо у нос, може га сад песницама трти,</p> <p>Јован се загледа у њ |
| о на село.{S} А путу се рока не зна.{S} Може нас тамо затећи и берба...{S} Јеси ли навукла рука |
| и искушења, која га је стисла, да једва може да дахне.{S} Та идеја, господо моја, има своје жив |
| ћи ће на Харивду, на омладинца, који га може исмејати за „најмудрију“ реч.{S} Лакше би му било, |
| ку митру и он је петнаест пута одби, да може мирно у својем скровитом Ковиљском манастиру писат |
| оту, да се један свршен универзитетлија може вратити у свој дом, те наставити посао оца свога, |
| а и срца у <pb n="65" /> женскиње, која може да се истински одушеви за нешто.{S} Нешто му говор |
| тако званим, аукторитетима.</p> <p>– Па може ли ту бити дисциплине? </p> <p>– Још те какве!{S} |
| се зажелила.</p> <p>Она, да Бог ме, не може никуд.{S} Знам, како је.{S} Не да се кућа оставити |
| а и из врта, те идући кроз двориште, не може попа, а да као добар домаћин, овде онде не завири, |
| м присједатељем.{S} Више шта, мисли, не може ни постићи... „Поп је вели поп Стева, поп: а приди |
| о је и уверен)да му „кругове његове“ не може побркати.</p> <p>– Седи! –вели опет попа Бранку,</ |
| кому на дочек, да му се „омладинац“ не може ни од шале подсмехнути.</p> <p>– Тражи вас, ујо, г |
| да примети, то је, како од неко доба не може ни о чему да мисли, а да у једно не помишља и на т |
| елика погрешка то, што ми држимо, да не може бити интелигентан човек, а да није – „господин“, д |
| их Мисирских година“.</p> <p>Па онда не може госпођа Ната, да не понесе штогод сестриној деци.{ |
| мислим ја, позвана да води коло, она не може давати правац, одређивати ток народној судбини.{S} |
| та, ал ако не цури, оно капље.{S} Па не може се, сачувај Боже невоље, затворити...{S} Е, па иде |
| се човек „дочепао лепа друштва“, те не може друкче да тузи угове, већ се болном душом хвата за |
| а се ради око начела, што она, ако и не може да схвати, ипак осећа, да је лепо и добро, кад сен |
| а поради, те подигне сермију.{S} Тек не може, ето, ни он, да пропусти, ада се и сам не умеша у |
| знала, шта бих јој рекла.{S} Мени то не може да поднесе.{S} Богме, ето, други боље пролазе с де |
| па не мора плаћати.{S} А туђинац то не може рећи.{S} Дакле, општина му је дала своју кућу, на |
| да буде економно слободан; те, пошто не може да остане од срамоте у свом јату, тумарне бог те п |
| само празан разговор!</p> <p>Сад већ не може поп Стеван, да омладинску ћурдију не одгрне, те не |
| ана.{S} На њој лака плава хаљина, да се може слободније верати по гори, – последња кратка хаљин |
| аве, а уздахну. </p> <p>Поред тога дете може добити и благодјејаније у конвикту блаженопочившег |
| де ти је муж; а Бог зна, кад и какав ти може од куд искрснути на једаред из ненада.{S} Него туж |
| Мушкарце зна и од пре, шта који певати може.</p> <p>Особито добро познаје писарев тенор, који |
| и опет кажем.{S} Оно јест да и у вароши може бити опет само учитељ, али друкчије се цени тамо т |
| ст беле хартије.{S} Ваљан, поштен човек може по том листу исписати најлепшу песму, што је човек |
| ла.{S} А момак ваљани вредан, како само може бити.{S} Рекла бих, не мирише више ни учитеља.{S} |
| па чисто на њој и уредно, као што само може бити.{S} Иде, а спушта рукаве на голе пунане, снаж |
| слим.</p> <p>– Није далеко.</p> <p>– То може бити. ·</p> <p>– И ви, збиља, не знате ништа?</p> |
| ју сумњу.{S} Кнежевић му доказује да то може бити.</p> <p>– Шта?{S} Научићемо Бранково коло, ко |
| ух!{S} Целом свету завиди.{S} Сваки то може, што хоће и како хоће, а он мора на своју катедру, |
| ајко!</p> <p>За то благајник ужива, што може да мечи као „Прави Рус вели за њега увек писар.</p |
| свет; јер добро зна, шта о њој тај свет може говорити.{S} Она, што каже и сама, ринта и ради у |
| о на учење.{S} Гласове смо распоредили, можемо даље!{S} Прво женскиње!</p> <p>— А ми? – повика |
| рити, да уђе чиста ваздуха унутра.{S} А можемо тамо баш и учити.{S} Пријатније је ходати на чис |
| више од свога оца.{S} Тако ни у чему не можемо да издржимо конкуренцију странога света, а овај |
| ћ) и госпођица Јелена попина („Без њене можемо ни маћи!“ рече за њу учитељ Милан Кнежевић).{S} |
| ена онда брачних обавеза према њему.{S} Можеш се и преудати.</p> <p>Мој син ће, – одговори она, |
| кин син, и још пре него што ће доћи, не можеш је видити.{S} Од пре то мало који дан, да је нема |
| нађе с неким ковачким калфом, па је не можеш довикати с улице.{S} Кад опет оде по воду, као да |
| и ће му бар још који пут...{S} Сутра се можеш вратити за хладовине, кад хоћеш, пут је добар, а |
| ђавола вире!“</p> <p>– Јух, мати, како можеш тако што рећи, – примети Јелена с негодовањем.</p |
| и су за средње гласове.{S} Бас – ту је, мој брајко, баћушка Рус...{S} Баћушка Рус је сваки рође |
| ла са себи равнима... </p> <p>Вараш се, мој Бранко, ако мислиш, да код мене није то озбиљна нам |
| ајсторицу,... знаш!{S} Него обиђи и ти, мој брате, по каткад.{S} Опет је, знаш, друкче, кад се |
| српској православној цркви!{S} Жалост, мој господине докторе!{S} Жалост!...{S} А знате ли, шта |
| т, прсат, плећат, – па то су и грла,... мој брајко!</p> <p>За то благајник ужива, што може да м |
| жавају, јер слушају његову реч.</p> <p> Мој синко, – уплете се поп Стеван, – а да што сам ја ту |
| ћи баш свој посао, то сам сигуран...{S} Мој стари био је поштен човек.{S} Стекао је доста.{S} А |
| е на паметна човека. </p> <p>За што?{S} Мој господине, ето, за што! –вели Јеша. – Мој конкурент |
| ј господине, ето, за што! –вели Јеша. – Мој конкурент, онај Јуда код цркве, дошао је пре три че |
| Еве, протећи ће доста Дунавом.</p> <p>– Мој синко, не треба ни то баш тако далеко одлагати.{S} |
| та би ти било, да си за годину две дана мој капелан, па временом мој наследник и у парохији и у |
| елој књизи своје прошлости.{S} Ох, Боже мој!{S} Та свака има доста штошта да преврне, доста да |
| .!{S} Ни на крај памети! </p> <p>- Боже мој, – опет она, али сад мало и с прекором, – тако ти л |
| ати.{S} Понда госпођа Рашићка?!{S} Боже мој, и она је мати.{S} Само у доброј намери могла је до |
| ам умети најбоље посведочити...{S} Боже мој, ви гледате опет ту као неки преблаги Јеврем...{S} |
| као брата.{S} Ти си друго што.{S} Боже мој, за што си на један пут таки?</p> <p>– Иза рогља се |
| из вароши разда поклоне!</p> <p>– Боже мој, секо. – рећи ће, до душе, као и до сад, Ката Нати, |
| м...{S} Не знам о чему...</p> <p>– Боже мој, наш учитељ уме толико да приповеда, а није прошао |
| о му их донела тетка и сеја. (... „Боже мој, " рекла је, да Бог ме, Ката Нати, кад ова извадила |
| и.{S} Него, ваљда, кад је видила, да је мој Јован за њу кисело грожђе, а она окренула опаклију. |
| ату свом, „на гору несрећу, него што је мој Арсеније.“</p> <p>Арсеније њен треба да је по занат |
| } Шта мислите Бофл, сам бофл, господине мој,... ђубре!...{S} Он вам ни гуску нашу појести не ће |
| вог свеца...{S} То је грозно, господине мој.{S} То треба да знаду наши учењаци, па о томе да пи |
| их остави млади тржа. – Просто, мени се мој позив не допада.{S} Ја нисам за адвоката.</p> <p>По |
| одину две дана мој капелан, па временом мој наследник и у парохији и у кући? – рече поп Стева п |
| ма њему.{S} Можеш се и преудати.</p> <p>Мој син ће, – одговори она, – за цело лакше поднети, да |
| их никад одлазио одавде.{S} И веруј ми, моја је најозбиљнија намера, да дођем кући, па да прихв |
| дњем тренутку, и забранити.</p> <p>– О, моја ће мама мени већ дозволити, – одазва се Даринка. – |
| е дивим мојој матери.{S} Видиш, Бранко, моја ти је мати чудна жена.{S} Права Српкиња мати!{S} Н |
| а?</p> <p>– Не могу да мислим.</p> <p>– Моја мати.</p> <p>– Ваша је мати врло добра.{S} Знаћу и |
| еси ли ти кад о томе помишљао?</p> <p>– Моја будућност биће ми само наставак прошлости моје.{S} |
| вој кући...{S} Па, ето, како ми се мука моја награђује.{S} Коме за љубав; Могла сам ја и без то |
| на њено теме.{S} Једва ће ми на питања моја тек овлаш поверити, како је испала на прилику берб |
| одио.</p> <p>– Јелена... наша Јелица је моја брига! - рече поп Стева одлучно.</p> <p>Попа узеде |
| е рећи: „Ово је моја слобоштина; ово је моја срећа!{S} Овако хоћу да је цео свет.{S} Па у том с |
| н кутак свој, за који сме рећи: „Ово је моја слобоштина; ово је моја срећа!{S} Овако хоћу да је |
| се иде кући.</p> <p>– Ти иди, голубице моја!{S} Иди, немој да се крхаш ту! – вели јој разнежен |
| и, – за то већ стара, а ти си ми, кћери моја, још млада. </p> <p>То је већ сувише!{S} Шеснаест |
| на ту реч око стола.)...{S} Да, господо моја, – залеће се Дабижић све живље, – данас сутра прен |
| !{S} Јеша има реч!</p> <p>– Да, господо моја, – опет ће Јеша. – Не ће српски народ клонути, дог |
| два може да дахне.{S} Та идеја, господо моја, има своје живе поборнике... поборнике, у којима ј |
| убаво Стражилово.{S} У то име, господо моја,..</p> <p>– Живио!{S} Живио! – заори се опет око с |
| ! - додаде стари пензионирац. – Господо моја!{S} Ја дижем ову чашу у здравље једне вредне домаћ |
| ај живље, – упамти, увек тако!{S} То је моје <foreign xml:lang="la">ceterum centeo</foreign>.{S |
| p>Учитељ запевао Бранкову песму: „Гусле моје, овамо– те мало!“</p> <p>Девојче од мах стаде опет |
| .{S} Кристо, оди овамо...{S} Пази, дете моје, на кућу...{S} А и ви, слатка, молим вас, немојте |
| ек нацепа дрва....{S} Хајде, Триво дете моје, помози госпођи, видиш, сама је.</p> <p>– Разумем! |
| само дода: </p> <p>– Ти си невина, срце моје; да Бог ме, па не познајеш, камо што смера. </p> < |
| ко сам се ослонила на тебе...{S} Сироче моје!</p> <p>Е, баш неје то више ово ни оно.{S} Ево, и |
| ој кући.{S} Ја сам сретнији, него многи моје братије са првом својом супругом.</p> <p>– Ниси по |
| ију заклињ’о:</l> <l>Пренес’те ми кости моје</l> <l>Стражилову моме, – еј!</l> <l>Тамо имам ног |
| дућност биће ми само наставак прошлости моје.{S} Рад, то ме чека.</p> <p>– Рад, рад!{S} Сви ми |
| теви се пође кожа јежити.</p> <p>Ја бих моје дете знала и сама усрећити.{S} Овако сам се ослони |
| не место њена оца.{S} Ја не могу рећи: „моје“ дете!{S} Јер видим, и ти је волиш, као да си је т |
| ћу и умећу боље удесити свој рад, те ће моји сељани имати прилике, на кога да се угледају ако х |
| ка-Јовину о Бранковој жељи; а једног од мојих ђачића почео сам да учим <title>Ајдукову песму</t |
| еј!</l> <l>Тамо имам ного птица,</l> <l>Мојих песмарица,</l> <l>Тамо има бела вила</l> <l>Рашир |
| и, како се шта ради.{S} Па сад се дивим мојој матери.{S} Видиш, Бранко, моја ти је мати чудна ж |
| пута вели; </p> <p>– Ја сам господар у мојој кући.{S} Ја сам сретнији, него многи моје братије |
| ће; па кад Бранко отишао, а она ми меће моју руку на своје груди, да видим, како јој страшно лу |
| – Хајдемо!.... идем, – каже, – да видим моју Кату.{S} Давно је – каже, – нисам видела, па сам ј |
| ем ја њој.</p> <p>И тако бадава Даринка моли и преклиње, плаче и дури се, да мати одгоди, „бар |
| ете моје, на кућу...{S} А и ви, слатка, молим вас, немојте смести с ума, што сам вам казала.</p |
| жи Мацу, па да је пошље кући...{S} Гле, молим те, које је то доба, па је још нема.{S} Свако се |
| Докторе, – окрене се Јовану – окај се, молим те, тога грчета.{S} Тај не ће бити паметнији ни з |
| пар бризнула у плач. </p> <p>Госпођице, молим вас, мало јаче...· слободније, – храбри је Кнежев |
| изумевате неке идеје.{S} Ама, кажи ми, молим те...{S} Е, знам, да Бог ме!{S} И то је омладинск |
| раху?</p> <p>– Колико година?{S} Чекај, молим те...{S} Биће... биће... неких једанаест...{S} Је |
| ићка. – Па..</p> <p>– Ух, ух!{S} Немој, молим те, - поче поп Стева с киселим лицем, као да му ј |
| Ви сте анђео храбрилац!</p> <p>– Молим, молим, господине, – одговори Даринка, а застиди се, – Н |
| па истрже своју руку. </p> <p>– За што, молим...{S} Жао ми је... замуца Бранко, застао, па глед |
| ј није био ма на прозору с девојком.{S} Молим ја тебе само, је ли то лепо, да девојка, реци још |
| даде:) Ви сте анђео храбрилац!</p> <p>– Молим, молим, господине, – одговори Даринка, а застиди |
| а његову страст у наздрављању.</p> <p>– Молим, да ми се не упада у реч...{S} У нашој средини се |
| елима напреднога духа времена...{S} Ама молим те, зар ти не видиш, да у нас нема никакве дисцип |
| агослова; не знам ништа друго, до да се молим Богу за тебе.{S} Шта ти ваља радити, то ти треба |
| те из груди.{S} Прекрсти се после топле молитве.{S} Али се трже, кад јој витице тек сплетене, а |
| n="51" /> <p>Усне јој шапутаху искрене молитве.{S} Стењак у свећи на сточићу поред постеље зад |
| Ако се Александар добро узучи ја ћу сам молити његову свјатост, да се смилује на сироче сироте |
| учитељем.{S} Биће и ту њена масла.{S} А момак ваљани вредан, како само може бити.{S} Рекла бих, |
| му пошаље новаца, да амо дође, те да се момак мало одмори, па и своју матер посети!...{S} Најпо |
| 52" /> као што је била,... па да јој се момак веша на прозор?{S} Каква је она мати, кад то глед |
| и нико рекао, да је Јеша био некад први момак међу трговачком омладином у вароши.{S} Али прошао |
| исам дошао на ту мисао?... </p> <p>Овај момак није таки, као што сам ја... </p> <p>Хтеде рећи; |
| поздрави с њом.{S} И он, до душе, вешт момак за таку прилику:{S} Али и она не зна, шта да каже |
| е, као дете, мота се с другом децом око момака и девојака, провлачи се кроз коло, па се све бој |
| <p>Иза рогља се помоли неколико сеоских момака и девојака.{S} Биле код крста на игранци.{S} Па |
| анко певао: вино, гајде, тамбуре, младе моме, голе ноне.. </p> <p>Госпођа Савета очепи попу исп |
| енес’те ми кости моје</l> <l>Стражилову моме, – еј!</l> <l>Тамо имам ного птица,</l> <l>Мојих п |
| , тама преда мноме, а највећа у срдашцу моме“, завапио је негда његов велики имењак.{S} Туга се |
| а госпођа бележниковица.</p> <p>– Пусти момка!{S} Није човек увек расположен, да другога забављ |
| рилика, да она, девојка, иде сама њему, момку, у кућу, или што је и она као у опће што кажу за |
| како треба да буде.{S} Нисам тек могао момку одмах с неба па у ребра: то и то је.{S} Из далека |
| ту се у нас рачунамо ми ђаци, трговачки момци, и тако даље, све људи млади, који још нисмо ништ |
| многе заставе, што пријатно оживљаваше монотонију околине Карловачке станице.{S} Пут вароши од |
| да знам, да, пре него што поцури шира, мора да поцури по винограду скоро исто толико зноја.</p |
| ј!{S} Само... ко хоће да ради за народ, мора живети с народом; а не башкарити се по варошима, п |
| ићке.</p> <pb n="28" /> <p>Неје друкче, мора се сад радити на врат на нос.{S} Поп Стева мора по |
| ни супруг. </p> <p>– Што зна цело село, мора знати бар и натарошевица, – обрецну се она.</p> <p |
| ворио.{S} Та, за име света, ујак си му, мора те послушати... (Утре сузе, па промену глас:) Трис |
| ћи... сам... у туђем свету...{S} Хм!{S} Мора бити од њега кадгод нешто!{S} Две јаке, до душе, з |
| сад радити на врат на нос.{S} Поп Стева мора помоћи. </p> <p>Опасан је, чини јој се, такмац сад |
| им вином.{S} Али и он наравно мисли, да мора нешто рећи, бар у корист свога „вишег позива“, па |
| мене, где како треба.{S} Но за то Зорка мора да трчка за њом из собе у собу.</p> <p>У Даринку у |
| вагацији кући?..{S} Катица Јаковљевићка мора пући од једа.{S} Мисли, ко је као она, што има син |
| преко ушију, кад је ветар или зима, па мора гологлав да сахрањује, да свети водицу, или да у б |
| " /> Наш Србин мисли, то је наше, па не мора плаћати.{S} А туђинац то не може рећи.{S} Дакле, о |
| ако ничега другога ради, бар да сад не мора лупати главу, као да му је све ново.</p> <pb n="33 |
| а Радојчић неје испунио.{S} Признати се мора: ево дванаест година, како се њих двоје састало, п |
| а је умео, могао је и више.{S} Човек се мора збиља дивити нашима старима, да су и толико прибра |
| кад неје марила, да јој се и једно дете мора везати за село.{S} Не ће се кућа Гојковића ископат |
| иш туђим искуством.{S} Тешко оном, који мора све на себи да искуси!{S} Ја сам прошла добру школ |
| етела би Јелена и душом и телом!{S} Али мора да га притискује рукама.{S} Понда скочи са столице |
| >Једаред му примети: </p> <p>Ваши стари мора да су пореклом из Русије.</p> <p>Благајник укрљешт |
| наших пчелара води, а то му се признати мора, најсавршеније свој пчеларски дневник.{S} Можда је |
| ак заћутао. </p> <p>– Да Бог ме, да вам мора бити смешно, кад ви не налазите у Бранку друге иде |
| аки то може, што хоће и како хоће, а он мора на своју катедру, или умрети!...{S} Него једва чек |
| осле картања развезе и пијанка.{S} А он мора ту бити, да декламује.{S} Ко би иначе био у чорби |
| :</p> <p>– Баш се добро осећам!{S} Тако мора бити ономе, коме пусте у невољи крв, па му одлане. |
| овце.</p> <p>– Не реци два пут.{S} Тамо мора бити сад као пред какву буну.</p> <p>– А с ким ћем |
| :) Триста га врага, кад ја што хоћу, то мора бити из ока из бока.{S} А ти ниси човек, да укроти |
| се нахвале.{S} Ал, ја ипак држим, да то мора бити мучно и досадно непрестано капати над књигом. |
| душе, као и до сад, Ката Нати, – зар то мора бити?</p> <p>– Немој ти ту мени! – одговориће опет |
| ти, кадгод случајно и сетио био!</p> <p>Мора бити кадгод нешто од њега...{S} Допада ми се, што |
| Родитељи, у тим годинама својих кћери, морају већ да помишљају и на зетове.{S} Ја кажем, Стефа |
| кад деца несу ту.{S} Деца, да како, не морају свашта чути...</p> <p>Сви су мислили, сад ће гос |
| у – „дете“, Даринка, а деца, дакако, не морају, свашта чути.</p> <p>У то дође и Маца, те се раз |
| {S} А још од зимус говори Даринци, како морају, Бог да, на лето ићи теци у</p> <p>Брајковац.</p |
| ом на, која је повод, да је мати његова морала изаћи из куће брата свога као пребита сирота, да |
| <p>То је најпосле и госпођа Јелисавета морала одобрити, (да је варошкиња не надмудри): – Да Бо |
| е сад са целом општином.{S} Већма осећа морални мамурлук, него онај од пробанчене ноћи.{S} Па с |
| бива по <pb n="88" /> најчешће, постаје моралним пролетером, из кога се рекрутују шарлатани, де |
| извадила сиграчке из торбе, „зар је то морало бити?“ – „Немој ти ту мени!“ рекла је, наравно, |
| р, на стародавне домаће добре обичаје и моралу Брајковцу тако опасан атентат, да не могоше на и |
| итељ Јелени, а до ње се нашао.</p> <p>– Морам најпре питати матер и чику. „Ја не знам за што, а |
| </p> <p>Сад ћу ја децу пустити.{S} Него морам мало и школу отворити, да уђе чиста ваздуха унутр |
| и ћете, дакле, ићи у недељу...</p> <p>– Морамо још у суботу...</p> <p>– Добро, даклем, још у су |
| е правимо сами, него бог те пита од куд морамо да набавимо.{S} Алати наши за најобичније наше п |
| носе на себи туђински печат.{S} Ми све морамо од туђина да набављамо за своје рођене паре, а п |
| супруг. – Ти бар не мораш, ако ми мушки морамо.</p> <p>– Гле, а ко вас тера, да морате</p> <p>– |
| искрен, и да јој је хтео све признати, морао би приповедати, како је наслоњен на ону багрему п |
| добро, те то неје никоме казао, јер би морао јавно и повући реч на траг.{S} А повукао би је за |
| Из његова данас разговора чисто бих то морао помислити.</p> <p>И попа, и Рашићка, и Јелена заб |
| морамо.</p> <p>– Гле, а ко вас тера, да морате</p> <p>– Један другом за љубав.</p> <p> Најпосле |
| ете с нама, понда на Стражилово ви и не морате, мама, ићи,– вели јој Даринка...</p> <p>Пуче топ |
| јој плану од одушевљења.</p> <p>– Него морате нам и ви помоћи! – рећи ће Бранко, па употреби т |
| имљивости према свему, што је напредно, морати као народ банкротирати, т. ј. на једаред ће „дру |
| и су сви уверени, нема опасности, да ће морати певати без госпођице Јелене. </p> <p>Сутра после |
| , у које могу запасти и према којима ће морати удешавати свој рад и своју снагу.{S} Бродови жив |
| >– Но, но,... не велим ја тако...{S} Не мораш ти одмах... не знам шта... </p> <p>– Доста ја већ |
| вели јој разнежени супруг. – Ти бар не мораш, ако ми мушки морамо.</p> <p>– Гле, а ко вас тера |
| – Ала си жесток!{S} Прави омладинац!{S} Море, <foreign xml:lang="la">gutta cavat lapidem</forei |
| њихова несу се још навезли на отворено море, где борба за живот као вихор диже и ваља вале то |
| >Тако Јован и Бранко гледају у отворено море, у јаван живот свој као ђаци са самопоуздањем, кој |
| аки својим путом отисне свој брод на то море.{S} Па руку на срце, обојица савесно кроје једрила |
| ио први певач.{S} Када је на уметничком мору, вели он, лађа богиње Талије, на којој је он у сво |
| што он тако на тенане плови по небесном мору, да му они не могу ништа.{S} А месецу ни бригеша.{ |
| , па заплови величанствено по ваздушном мору...{S} Или дивљи голубови и грлице јатомице залепећ |
| а. </p> <p>– Добро је.{S} То је прво уз мост, што води с лађе на обалу.{S} Одмах до њих су пева |
| друштва окићена грањем и венцима, а на мосту, што води слађе на сухо, подигнут славолук искиће |
| кад се игра то коло!{S} Дете, као дете, мота се с другом децом око момака и девојака, провлачи |
| шини.{S} Прашина завејава у кола, па се мота испод коњских копита као смет у заветрину.</p> <p> |
| ож за подрезивање кошница, будак, ашов, мотика и тако даље...{S} У једном углу стоји наслоњена |
| али не ће више пропустити.</p> <p>Писар мотри свакога, како пева, као човек, који хоће све да р |
| човек, који хоће све да разумева; па је мотрио и Јелену.</p> <p>Благајник седи, па посматра све |
| отребан у збору, да готово без ње не ће моћи бити ништа.</p> <p>**...*Ударише и краве из поља.{ |
| е и нашао стан за Тинку згодан, како ће моћи и по неколико ђака држати на стану.{S} А Тинка спр |
| онда се трже. </p> <p>– Хоћемо ли се ми моћи поутешити, као Бранко, при помисли на смрт?{S} Шта |
| оп да пукне.</p> <p>– Децо, ја то не ћу моћи све издржати, – вели госпођа Ната, а запурила се с |
| >Нема снаге да проговори; а не осећа се моћна ни толико, да узме своју руку на траг, нити да ње |
| азор, зазор, што га осећа слабији према моћнијему, што га осећа кривац према ономе, чијега се с |
| ита сирота, да је и после тога с братом мрази?!{S} Ко зна, каквим је блатом каљала име његово и |
| видовима.{S} По доловима се већ спушта мрак. </p> <p>Под планином се раширило село Брајковац с |
| си, а иза она два прозора завлада мртви мрак.{S} Девојче се са свим дало на прозор, мислиш, пол |
| гнушање.{S} Ујков кућа поста му тесна, мрачна, гадна.{S} Нема му у њој станка.</p> <pb n="80" |
| клик: </p> <quote> <l>„Само само да још мрети није“</l> </quote> <p>Понда се трже. </p> <p>– Хо |
| у почео да мрзи на цео свет тако, да га мржња, да, баш та мржња, нагнала, да утопи цео свет у м |
| цео свет тако, да га мржња, да, баш та мржња, нагнала, да утопи цео свет у манастирски Радован |
| чисто нешто са срца.{S} Неје јој Бранко мрзак, Боже сачувај; ал јој нешто тесно било поред њега |
| а.{S} Ал куд сви Турци.{S} Мисли, но га мрзи, да и толико говори.</p> <p>– Синовче, да те пољуб |
| ој да се и на тебе примени оно:{S} Кога мрзи да ради, тај је вечито незадовољан са својим позив |
| а дерт, па је у свом мамурлуку почео да мрзи на цео свет тако, да га мржња, да, баш та мржња, н |
| је лепо поздравила!)</p> <p>И поп Стева мрзовољан.{S} Покварили му најслађи сан.</p> <p> А по Б |
| као да се нешто очемерио вечерас, па је мрзовољан.{S} Кадгод пије младо пиво, а њему се нешто с |
| p> <p>А благајнику се разведри мало оно мрко лице, зарасло у црној густој бради.</p> <p>Марко д |
| ријавити; не пријави л се, сматра се за мртва.{S} И ти си решена онда брачних обавеза према њем |
| еличанствен тренутак.</p> <p>Изнесоше и мртвачки сандук с последњим земним остацима млађанога п |
| ски народ клонути, догод уме да штује и мртве поборнике, (на ту је реч баш особито узахао,) поб |
| се угаси, а иза она два прозора завлада мртви мрак.{S} Девојче се са свим дало на прозор, мисли |
| а штошта да преврне, доста да спомене и мртвих и живих, и када се збије у самоћу, а камо не ће, |
| а би он то примио, кад би <pb n="91" /> му се теоретски о томе предиковало, а да не види то од |
| храпаво грло, загушено пивушином, једва му проби медвеђи глас, ухвативши тек последње: „Устај, |
| бојаги, боцка, па га загрлио.{S} И пева му: „Нит је Шваба за гајдаша, нит је Србин за бирташа!“ |
| хнуо се поп Стеван, па заборавио, каква му је задаћа задата за вечерас.{S} Вук длаку мења, али |
| во величање његова спомена.{S} Око тога му се мисли највише и врзу.{S} Да се обазре на оваке сл |
| и свет, кад је брат поп Стева позва, да му буде у кући домаћица?{S} Колико му је покојна Стаза |
| лијом.{S} Нуз то и зазираше од њега, да му кадгод не пребаци, па још, можда, пред госпођом Раши |
| тало поп-Стевану ипак доста до тога, да му сестрић бар лепо мисли о њему, као да се осећа нешто |
| у поп-Стевину сеницу, где овај чека, да му се јави, има ли тај дан какве дужности, то јест, да |
| нци,</p> <p>Бележник послао пандура, да му тражи по селу гдегод овчија сира, па да га с црним л |
| ри за нова познанства.{S} Оно јесте, да му не би било први пут, када би се сада састао с госпођ |
| , па је одмах отишла свом поп-Стеви, да му се потужи:</p> <p>– Дошле те варошкиње!</p> <p>Колик |
| срца, е, заиста ћеш му и поверовати, да му срце хоће већ да пукне од среће.</p> <p>Јелена задрх |
| епшу кућу с магазинима.{S} Ко јамчи, да му наши поштени општинари не ће баш и продати ту своју |
| и, како се он спремао кому на дочек, да му се „омладинац“ не може ни од шале подсмехнути.</p> < |
| дин бележник је нашао, да је вредно, да му се јави, е је Марко донео пива.{S} А писар опет наша |
| а крила, час их скупи и дигне у вис, да му се боја и на горњем и на доњем делу танких крилаца п |
| једно испуне скромну жељу песникову, да му пренесу последње земне остатке на вис убавога Стражи |
| оле; али да бацим на њега и ту љагу, да му је мати распуштеница, не могу.{S} Преудавати се у ма |
| ко на тенане плови по небесном мору, да му они не могу ништа.{S} А месецу ни бригеша.{S} Чисто |
| ла била поп-Стевина сестрића у кућу, да му наметне своју кћер, и како је сам поп Стева проводаџ |
| ву, па се тужи, како ну не прија.{S} Да му је хладан батак с киселим краставцем.</p> <p>– Шта?{ |
| .</p> <p>– Е, добро кад је устао.{S} Да му бар кажем с Богом!</p> <p>– Ви одлазите?</p> <p>– Ов |
| ања код Марка, – пресуди бележник, – да му сефтеишемо нов еспап.{S} Бранко се и не обазире мног |
| елу, удеси за прост народ.{S} Хоће – да му каже, ко је био Бранко Радичевић, шта он вреди за на |
| иње да нагађа.{S} Па баш за то треба да му каже, како мати хоће, мати хоће а не она, да се иде |
| к.{S} Прижегло летње сунце, па глава да му пукне.{S} А дошао је до искуства, да је хладан сир с |
| вене.{S} Гледа у њега, а не зна, шта да му каже.</p> <p>– У Карловце</p> <p>– Да, к матери. </p |
| динац одговара, па не знаде, шта сад да му каже, већ окрену на друго:</p> <p>Хајд заједно до ку |
| у великој неприлици.{S} Чисто не сме да му гледа постојано у очи, и, што му се давно и давно не |
| им грудима.{S} Тама нека као да хоће да му помрча светлост необичне љубави, што је носаше увек |
| не започети.{S} Госпођа Рашићка хоће да му век поједе, што до сад већ неје говорио с нећаком св |
| говорила, да позове Бранка к нама, и да му пошаље новаца, да амо дође, те да се момак мало одмо |
| шујући његову смрт изненада.{S} Но и да му је све седморо деце заживело; хватао би се крај с кр |
| како је оштро то рекао, па не ће ни да му погледи у очи.{S} Али тек опет дода: </p> <p>Па ако |
| ?! – замисли се чисто поп Стева, као да му је страно то име; понда се сети. „Јогуница!“ помисли |
| > <p>– Бележниковица га погледа, као да му не верује.{S} Вели:{S} Зна део комшилук, само не зна |
| после вечере заређале здравице, као да му је до сад све тек као шала изгледало.{S} Прочачка оп |
| поче поп Стева с киселим лицем, као да му је ко на жуљ стао, – немој и ти тим незнабожачким, т |
| бар да сад не мора лупати главу, као да му је све ново.</p> <pb n="33" /> <p>Како сам нисам дош |
| вој кући било каква већа посла, било да му дођу гости, било да се кољу свињи, или тако што, Дав |
| опет у свет,... у виши свет.{S} Само да му се дочепати Новога Сада или Београда, да се препоруч |
| ћем, ако ничега другога ради, то бар да му каже, шта мати жели, и да она то чини само по матери |
| и светлила му, да не залута.{S} Већ да му увређена љубав и преварена вера у поштење с болом вр |
| чијега се суда боји, ако је и уверен)да му „кругове његове“ не може побркати.</p> <p>– Седи! –в |
| до пиво, а њему се нешто стужи.{S} Онда му је његов виши позив на срцу и на језику.{S} Тужи се |
| За што да не буде срећна? </p> <p>Понда му се мисао понесе за Даринком.{S} Усамљеном, као што б |
| да увеличају ову светковину, а иза леђа му кроз жагор светине, која се устумарала горе и доле, |
| а у овакима му свакад била звезда, која му је јасно показивала пут и светлила му, да не залута. |
| го у тој тами сукну једна варница, која му је увек у срећним часовима сијала као сунце, а у ова |
| егова друга Јована с његовима.{S} Тетка му је, рече за госпођу Нату, врло ваљана душа; а о њено |
| не.{S} Наша славна црквена општина дала му је своју кућу под кирију.{S} Сигуран платиша! <pb n= |
| а му је јасно показивала пут и светлила му, да не залута.{S} Већ да му увређена љубав и преваре |
| си сад и душом и телом лептир, – рекла му је мати, када га испраћала у туђ свет, у даљину, да |
| поста му тесна, мрачна, гадна.{S} Нема му у њој станка.</p> <pb n="80" /> <p>Хајде на поље,... |
| часовима сијала као сунце, а у овакима му свакад била звезда, која му је јасно показивала пут |
| аче у овакој прилици.</p> <p>Пред очима му лебди лик Даринчин; а у свим жилама осећа све то јач |
| и тресе у својој рођеној крви.{S} Сачма му је крупна добрано прорешетала самурину на дебелој гл |
| Од синоћ се нешто сневеселио.{S} Јелена му је много приповедала о Даринци.{S} Јутрос му је опет |
| инац то не може рећи.{S} Дакле, општина му је дала своју кућу, на најбољем месту у селу.{S} Дан |
| !{S} Ње ради подноси он те муке.{S} Она му је натерала дерт, па је у свом мамурлуку почео да мр |
| е замислили опет саду – пита Јелена, па му завири смело у лице.</p> <p>Бранко се силом насмеши. |
| бити ономе, коме пусте у невољи крв, па му одлане.{S} Не би било с горег и чешће.</p> <p>Учитељ |
| што је запао у благословене крајеве, па му није никада ни било до невоље, да та својства своја |
| ти, како га нешто чисто скроз прође, па му пројури кроз сву крв, а коса му се диже.{S} Скинуо ш |
| У Бранкову срцу узавре.{S} Поцрвени, па му и самом криво, што, ето, избаци нешто налик на „кури |
| ваздуху, да истера шетњом мамурлук, па му неје требало два пута рећи, да се придружи бележнику |
| > <p>У исти мах му сину друга мисао, па му се задовољније мало разгали лице.</p> <p>Да ме ко не |
| p> <p>– Шта мислиш?{S} Сам му писао, па му послао и путна трошка, само да дође.</p> <p>– Бога т |
| дај штогод, – вели му девојче љупко, па му привуче себи руку. – Кажи ми штогод лепо, као што ти |
| се упео свом снагом, те набрао чело, па му се натуштило над дугим проседим обрвама.{S} Хоће нај |
| у, шта она пита.</p> <p>Види она то, па му напомиње:</p> <p>– А да за то сам га тамо и послала< |
| што више о њој мисли, неку бујност, па му се час разлива као милота, час га диже, да некуд зар |
| Бадава, срце само тоне на ту страну, па му вуче и душу и мисао за Даринком.{S} Јелена живахна, |
| <p>Добри чича подиже главу к певачу, па му показа место уза се.</p> <p>– Ту ми седни, синовче!< |
| – Триво, – кренула се Ната кочијашу, па му говори: – ти сад поскидај ствари, па дај унутра, а к |
| теорије и стављати ипотезе. </p> <p>Па му данас не пада на умни да се смеје, када благајник по |
| ође, па му пројури кроз сву крв, а коса му се диже.{S} Скинуо шешир, одахнуо, па брише рупцем з |
| еђе сада у гнушање.{S} Ујков кућа поста му тесна, мрачна, гадна.{S} Нема му у њој станка.</p> < |
| е никад још таким показао.{S} Више пута му је баш био и одвратан, што је „таки“, као што о њему |
| да га види Бог и њега и Тинку и синчића му!{S} Али Арсенију се други занат боље свидео.{S} Карт |
| изор!{S} Ђура Јакшић би кликнуо.,„И бог му се диви!“ -- рече Јован, па стаде.</p> <p>Стали сви. |
| ан пастир душепопечитељ Богом повереног му стада одликован и постао конзисторијалним присједате |
| о, можда, доброј срећи и само себи, кад му је Бог дао матер, најбољу срећу. </p> <p>Па ти мисли |
| м првом женом живео у љубави.{S} Па кад му умре његова мила супруга Анастасија, кажу, да је поп |
| а то је мати и материнска љубав:{S} Сад му тек изађе пред очи њен лик, кад оно пре краткога вре |
| еда то у Јелену, то у Даринку, а поглед му несигуран склизну на страну, као да не сме да се зад |
| вели за њега увек писар.</p> <p>Једаред му примети: </p> <p>Ваши стари мора да су пореклом из Р |
| инком.{S} Усамљеном, као што беше, даде му се широко поље, да их обадве, Јелену и Даринку, испо |
| ика велике идеје пренесе га у храм, где му је „црква под небесје, олтар часни брдо и долина, та |
| ти, прекинућу ти реч, зна л се што, где му је отац?</p> <p>– Никад ништа.</p> <p>– Е, то је леп |
| рећити тек, као жена, као мати.{S} Дође му и ујакова реч на памет; „Ваљда не мислиш, да ћеш веч |
| ти нити умети довољно разумети.{S} Дође му на памет и Даринка.{S} Чудновато!{S} Од њена суда ка |
| онако није за њега адвокација.{S} Неје му нарав за то.{S} Та, адвоката и онако има већ и сувиш |
| о се и не обазире много на њих.{S} Неје му ни стало до ове врсте људи, из тих се, по његову уве |
| остатке на вис убавога Стражилова, које му, за ђаковања још у Карловцима, тако беше омилело.{S} |
| да „раде за народ“.{S} Свештеници, које му драго партаје били, траже што бољу парохију.{S} Ти и |
| лног присједатеља.{S} Право рећи, брује му и зује у глави још од синоћ, како му је „његова“ нап |
| ше, и жељан друштва на селу.{S} А време му је, да помишља и на то, како би добро било, да довед |
| Аха!{S} Држите се!- рече му Даринка, те му, бојаги, попрети својим прстићем.{S} Бранка прође не |
| би их скрио, она седне за гласовир, те му мами сад нујне сад <pb n="16" /> брујне звуке, што ј |
| ритискао њом под пазухо своју књигу, те му књига сад испаде у траву.</p> <p>– Пардон!</p> <p>Је |
| род осетио жељу Бранкову.{S} То вече ће му остати у најлепшем спомену из живота у Брајковцу... |
| то исто или можда мало друкчије рећи ће му бар још који пут...{S} Сутра се можеш вратити за хла |
| ну од неке милине, кад помисли, како ће му се добра душа опет обрадовати, кад јој сутра оде.</p |
| о.</p> <p>Кад приступио девојкама, лице му се зажари.{S} Погледа то у Јелену, то у Даринку, а п |
| не речи: „Цео је живот школа.{S} И срце му заигра утешено, да још има неко, у коме се никад пре |
| рће као познанику каквом.</p> <p>И срце му гракну од неке милине, кад помисли, како ће му се до |
| анко.</p> <p>– Аха!{S} Држите се!- рече му Даринка, те му, бојаги, попрети својим прстићем.{S} |
| пољубим, – рече чича учитељу и привуче му главу, те га цмокну у чело...</p> <p>– Господо, – ди |
| <p>На једаред би Бранку све јасно, пуче му пред очима као – понор... </p> <milestone unit="subS |
| озбиљност у карактеру Бранкову улеваше му то јачи зазор, зазор, што га осећа слабији према моћ |
| Хоће и наше село да се прослави, – беше му прва реч.{S} Од њих две не зна, која да прихвати реч |
| <p>Бранко метну шешир на главу, а беше му спао у траву.{S} Узе свој штит од сунца, па га затво |
| обра нисам видео! – а у исти мах падоше му на ум њене, материне речи: „Цео је живот школа.{S} И |
| варош.{S} Неје што се Марко боји, да би му, сачувај Боже, ускисло, кад би га и чешће доносио; н |
| оно из књижевности.{S} Мислиш ти, да би му ишта помогло, кад бих, ваљда, удесио јавна предавања |
| варош, или проучити из листова, кад би му који пао у руке.{S} Највећи просветни напредак у сво |
| мејати за „најмудрију“ реч.{S} Лакше би му било, чини му се, на архијерејској служби придику ка |
| еје сретан, или да се подао Јеци, он би му одговорио, као што толико пута вели; </p> <p>– Ја са |
| пет не пропусти, да не примети, како би му врло жао било, да Јелена не запева с њима, јер – њен |
| јим сиром поливеним с кајмаком, на који му се сад тек и већи апетит отворио, што зар хоће на ње |
| ош којешта, што није ни лепо, а камо ли му мирис?</p> <p>– Свет мало пита, шта што вреди, него |
| вета!</p> <p>Не помаже ту књига, – вели му Јован. – Нема просвете, где народ не стоји економно |
| да мислиш!{S} Приповедај штогод, – вели му девојче љупко, па му привуче себи руку. – Кажи ми шт |
| </p> <p>- Ми смо одсели код вас, – вели му она. –</p> <p>– Јован је тако.</p> <p>– Па да где би |
| чну срећу.{S} Кад је човек срећан, мили му се посао, којега се подухвати.{S} Одушевљеније прихв |
| <p>И поп Стева мрзовољан.{S} Покварили му најслађи сан.</p> <p> А по Брајковцу Бруји, како су |
| Видиш га само, клима главом, и развукли му се брци, али не даје, гласа од себе.</p> <p>– Да Бог |
| е се гојазан, зачкиљио очима и развукли му се брци, ал не даје гласа од себе... </p> <milestone |
| неке особе и прилике, о којима је, чини му се сад, и чешће могао и требао мислити, ако ничега д |
| мудрију“ реч.{S} Лакше би му било, чини му се, на архијерејској служби придику какву исплести; |
| авали Бранка лично, па чак и консхолари му били које у Карловцима које у Темишвару и Бечу.{S} Н |
| понда ће мо се разговарати, – одговори му Бранко.</p> <p>Јован мало поцрвени, па затрепта очим |
| му било време; сад је касно, – одговори му сестрић с неким прекором.</p> <p>Поп Стева се уједе |
| а говорио.{S} Та, за име света, ујак си му, мора те послушати... (Утре сузе, па промену глас:) |
| ав пијетет према свом родитељу.{S} Мати му никад не хтео оцу причати.{S} А што је кадгод научио |
| ни кашиком сву мудрост.</p> <p>– И мати му даје за право. </p> <pb n="57" /> <p>– Е, онда за це |
| д Јована.</p> <p>Колико он,... а и мати му као пустила у уши. </p> <p>Иди, синко, – вели. – пом |
| је гледи, а, бајаги, ни на крај памети му, шта она пита.</p> <p>Види она то, па му напомиње:</ |
| > <p>– Сад ће бити по сахата, – примети му жена знајући за његов лепи српски обичај, за његову |
| е, више пази на свог поп-Стеву.{S} Маћи му се не да.{S} Она баш истера одавде учитељицу.{S} Мал |
| хом! – поздрави га бележниковица, идући му на сусрет с умиљатим осмехом.–" Једва један пут!</p> |
| народа својим лаким песмама, опевајући му разумљиво и са жарким родољубљем витешка дела наших |
| <p>– Тако се дочекују гости?! – пребаци му, бојаги, Јован.</p> <p>– Поздравише се својски.</p> |
| шио, таман најлепше полетео!{S} Но речи му се изгубише у метежу, у ком сваки својим гласом пева |
| народ дан 10. јулија 1883., приредивши му светковину, каквом знађаше у најсветлијим данима сво |
| – одговори Јован, отирући зној, а зној му цури с чела. – Љуто сам се уморио пешачећи на овој в |
| сад као да ће да се сва разлиже.{S} Чак му је одушевљено говорила о преносу песникову и још виш |
| еје имао свога сталнога уверења, ни док му је била жива његова покојна Стаза; а поред Јеце нема |
| вода брег рони!</p> <p>Бранко ућута, ал му криво још?</p> <p>– Махни се, Стефане, тога.{S} Дана |
| продобрио?</p> <p>– Шта мислиш?{S} Сам му писао, па му послао и путна трошка, само да дође.</p |
| међу осталога поп Стева. – Знам, да сам му, као млађи ђачић, више пута доносио у ћупи вина, а к |
| и коју боцу из Варадина.</p> <p>Ја сам му рекао, до душе, да се спреми за село, – дочека исто |
| , удариће га какав напит.{S} Казала сам му, до душе, и сама, да потражи Мацу, па да је пошље ку |
| ди једном руком попу по бради, а другом му насу у чашу хладног теочинца и насмеши се на њега.</ |
| S} Али као ђе није народа свога сазидао му је храм у грудима народнима, где је нашла места за в |
| ко колена, па мисли.</p> <p>Дуго и дуго му нису таке мисли долазиле на памет, па се упео свом с |
| теван је осетио поглед Бранков, па, ако му је образ иначе и могао доста да поднесе, сад се нађе |
| ле мене дође, може лако дозиђивати, ако му буде уско...{S} Ето видиш; шта би ти било, да си за |
| ићем.{S} Бранка прође нешто скроз, како му се допаде у тај мах девојче.</p> <p>– Што ћутите?... |
| попа Стева био задовољан и сретан, како му сестра привређује, толико је уздисао и био несретан |
| је му и зује у глави још од синоћ, како му је „његова“ напунила некаквим разговором, па јутрос |
| чала симпатије народне.{S} Но било како му драго, Бранко Радичевић сјаће за вечита времена као |
| .{S} Колико би да је непристран, некако му вага судилачка и нехотице све већма претеже на Дарин |
| а не запева с њима, јер – њен глас тако му је потребан у збору, да готово без ње не ће моћи бит |
| елементом, комотан: ради једва, колико му треба, па је површан, те, канда не схваћа озбиљно ко |
| , да му буде у кући домаћица?{S} Колико му је покојна Стаза била нежна и верна супруга, колико |
| ако су непоетично казане ту мисли; само му мило, што види, да народ зна за Бранка, да је и наро |
| јковац, да проведе које време!{S} Добро му дошло баш с тога што је у то време овде доле највише |
| , и правом српском љубављу за своје, то му говори искреност на њену лицу, то му сведочи бистар |
| то му говори искреност на њену лицу, то му сведочи бистар јој поглед и неусиљено понашање, у то |
| да по упутству наших пчелара води, а то му се признати мора, најсавршеније свој пчеларски дневн |
| и, ти дрмаш општином, па..</p> <p>– Сто му мука!{S} Да, ја сам господар у кући, па ће бити онак |
| Владимир развашарио своје сиграчке, што му их донела тетка и сеја. (... „Боже мој, " рекла је, |
| сме да му гледа постојано у очи, и, што му се давно и давно неје придесило, – поцрвене, е, поли |
| учитељу, како ће га то скупо стати, што му квари сан.</p> <p>А госпођица Јелена... ох!{S} Она ч |
| о. </p> <p>Та последња добра мисао, што му паде на ум, а нуз то и мирисни фрушкогорски ваздух к |
| к на главу, припасао ђорду о бедро, што му донела тетка и сеја из вароши; па узјахао танку беде |
| вароши; па узјахао танку бедевију, што му извукао из трске браца Рада слуга, па је љуто заузда |
| а.</p> <p>– Да!{S} Ето видиш.{S} Па што му драго!{S} Ја ћу доћи у недељу...</p> <p>– Свима упал |
| се истински одушеви за нешто.{S} Нешто му говори, да то девојче има осећаја и више свести него |
| осећа нешто крив, што је и њега и матер му тако одбио као блато с ногу, па би зар колико толико |
| пре него што заспи.</p> <p>Него вечерас му се не да да чита ни колико иначе у овакој прилици.</ |
| много приповедала о Даринци.{S} Јутрос му је опет споменула о њој.{S} Питала га, хоће ли ићи к |
| лаган, као да се на ново родио.{S} Опет му мио цео свет.{S} Та, живот је овај тако сладак!{S} Т |
| наш Адам имао је у рају свега, па опет му било дуго време, чамио је, док није добио своју поло |
| уку на траг, нити да његову стисне, већ му је подала, па је он љуби и милује по милој вољи.</p> |
| а да не покаже своју сумњу.{S} Кнежевић му доказује да то може бити.</p> <p>– Шта?{S} Научићемо |
| кана Брајковчанима.{S} Јован Јаковљевић му је обрекао, да ће тако ући у Карловце, као да ће доћ |
| </p> <p>– Ту ће бити сватова! – пришану му с пуним уверењем, кад уграбила прилику. </p> <p>– Не |
| огод дао што за душу његову или за жену му и сина, и њих би метнуо на кеца или продао за вино и |
| –прекинуће Бранка, кад опет чу последњу му реч; па дрмну, бојаги, срдито својом руком Бранкову |
| у тамо гошће дошле, као да осети, да су му сад у оној кући врата затворена.{S} Не мари за нова |
| , да се и он „помеша међу свет“, док су му сви остали иначе обични и свакидашњи; па се врзе око |
| а!{S} Као да пркоси!“</p> <p>У исти мах му сину друга мисао, па му се задовољније мало разгали |
| ваљда, с народом своју муку; али да бих му био учитељем у његовој најпречој потреби, радећи баш |
| улицу, па да дозна, ко је дошао.{S} Баш му то добро и дошло.{S} Нема ти, вели, несноснијег посл |
| икну учитељ из свег срца, е, заиста ћеш му и поверовати, да му срце хоће већ да пукне од среће. |
| ч, – ништа се не бринеш за дете.{S} Још му ниси ништа говорио.{S} Та, за име света, ујак си му, |
| га имале с госпођом Рашићком.</p> <p>– Мудра ти је то зверка.{S} Ко је не зна, скупо бије плат |
| „<title>Басана</title>" тога неумрлога мудраца српскога.</p> <p>Ту књигу узео Бранко и вечерас |
| трудољубиви Орфелин и учени Соларић, па мудри Доситије и преблаги Милован Видаковић... и толики |
| У тринаест школа поцрпу они кашиком сву мудрост.</p> <p>– И мати му даје за право. </p> <pb n=" |
| икад.{S} Ти ни данас не знаш, где ти је муж; а Бог зна, кад и какав ти може од куд искрснути на |
| син, ако се сећаш!</p> <p>– Што јој је муж она лола и бекрија? – спомиње Ната.</p> <p>– Да, да |
| Цео свет, за Бога зна, за што је Тинкин муж пропао и заблудио у свет!</p> <p>Исто тако неје мог |
| ом, кад се напатила код свог несретника мужа као права патница. „Да ме је цео Срем клео, не бих |
| невољом.</p> <p>Госпођа Ката остала без мужа пре пет шест година.{S} Најстарији син јој, Јован, |
| о лакше, него трпети пијаницу и убојицу мужа, који сав свој кив, сву своју несрећу у картама и |
| си, да Бог ме, као и удовица, кад немаш мужа...{S} Александре, хоћеш ли се добро учити?</p> <p> |
| м у овој кући...{S} Па, ето, како ми се мука моја награђује.{S} Коме за љубав; Могла сам ја и б |
| ти дрмаш општином, па..</p> <p>– Сто му мука!{S} Да, ја сам господар у кући, па ће бити онако, |
| уштво у Брајковцу.{S} Стало га је доста муке, али је успео.{S} Раја Јовановић, општински писар, |
| днако срди на њу.</p> <p>А какве ужасне муке трпљаше у тај мах бедни њен Милан!{S} Да зна само, |
| /p> <p>Невера!{S} Ње ради подноси он те муке.{S} Она му је натерала дерт, па је у свом мамурлук |
| да бих ја делио, ваљда, с народом своју муку; али да бих му био учитељем у његовој најпречој по |
| ата неје пропустила, да избаци неколико муња и громова на Мацу, што неје дошла на време, кад зн |
| су руке посла..</p> <p>У једаред стиже муњом глас, да Бранкове кости не могу стићи у заказани |
| " /> <p>– За Бога, мама, шта ће ти опет муф у сред лета? – љути се опет</p> <p>Даринка.</p> <p> |
| </p> <p>– Заповедајте!</p> <p>– Је л ту муф?</p> <p>Муф беше запао под ноге, док се Ната намешт |
| поведајте!</p> <p>– Је л ту муф?</p> <p>Муф беше запао под ноге, док се Ната намештала у колима |
| звечи ланац на огрљаку, кад се коњ који мухне, па тргне, да преухитри зловољнога Триву кочијаша |
| одни учитељи већином такви, то је прави мученик народни.{S} Што свеснији, то већи мученик.{S} Ј |
| ченик народни.{S} Што свеснији, то већи мученик.{S} Ја, видиш, не бих то никада могао бити.{S}П |
| а, ето, под старост дотерао и дотле.{S} Мучна улога!{S} Неблагодаран занат!{S} Ама зло је почет |
| .{S} Ал, ја ипак држим, да то мора бити мучно и досадно непрестано капати над књигом.</p> <p>– |
| асају, а не могу да се обране од силних мушица, што их спопале.{S} Вуку троми на омари ноге по |
| а старије наше књижевности несу некакав Мушицки и некакав Рајић, као што је Јелена мало час бил |
| ањи и већи књижевници, па и сам Рајић и Мушицки, чак и неумрли песник неувелог <title>Горског в |
| сни песник омладине свога доба, Лукијан Мушицки, и учени архимандрит Јован Рајић, кому, кажу, п |
| ука дигла за тог ђачића;“ а на некаквог Мушицког и Рајића, не знам, нико не осврће ни главе!{S} |
| рни труд и сувремена ученост и Рајића и Мушицког дуго ће остати узором омладини, која има да се |
| аџић први пут, као ђак још, упозорен од Мушицкога на онај велики посао, кога се он доцније тек |
| афрчу коњи, да можда истерају насртљиву мушицу, што им се и у нос увлачи; само што зазвечи лана |
| аткад.{S} Опет је, знаш, друкче, кад се мушка глава даде видити.{S} Па јави се тек кад год мајс |
| гони нека радозналост, да завире у собу мушкарца неожењена.</p> <p> Даринка, до душе, мисли, ту |
| га до другога, да им огледа гласове.{S} Мушкарце зна и од пре, шта који певати може.</p> <p>Осо |
| д, каквога воле млади нежењени. </p> <p>Мушкарци понудише женскима оне две столице, што се збли |
| неколико пољупчића, преломиле неколико мушкацона и других таких посластица, што се, по сеоском |
| нема још много до недеље?</p> <p>Ви сте мушки увек тако комотни!{S} Тако и чика!{S} Само да га |
| насмеши.</p> <p>Бојаги! – помислише сви мушки у један мах као по договору... </p> <p>За Брајков |
| ежени супруг. – Ти бар не мораш, ако ми мушки морамо.</p> <p>– Гле, а ко вас тера, да морате</p |
| куће с оне стране потока зачу се диван мушки тенор.</p> <p>Јелена познаје тај глас.</p> <p>Учи |
| стиште руку из захвалности, што га тако мушки брањаше.</p> <p>– Ох!{S} То је дивно! – прошапута |
| учи друштву.{S} Вели, кад се поздрави с мушкима и женскима:</p> <p>Чини ми се, пожурили смо се |
| младачким несташицама дирнуо у живац и мушку и женску омладину народну; та што је најглавније, |
| ном дечку звала нешто у дућан, јер чека муштерија– поручио је, да ће „сад одмах“ доћи, па је ус |
| не и писане књиге својих учених синова, на које, сиромашан и онако, троши своје силно благо.{S} |
| ус говори Даринци, како морају, Бог да, на лето ићи теци у</p> <p>Брајковац.</p> <p>Како онда ј |
| узбунила.</p> <p>Госпођа бележниковица, на прилику, видела кроз прозор, кад су прошла кола.{S} |
| о ближе Дунавској обали.</p> <p>Лађица, на којој беше лес песников, дупком пуна пратилаца, прим |
| телигентан човек није понизио, да буде, на прилику, бирташ, или трговац или... најслободнији чо |
| већем.{S} Близо станице стоје две лађе, на којима дошли беху гости из Панчева и Земуна.{S} Обе |
| човек сам, развеле јој се мисли, Боже, на све стране, а све за њеном децом и својом невољом.</ |
| као да неће на пут него, сачувај Боже, на онај свет,</p> <p>А ето ти и опет, већ по толики пут |
| тињства, прија-ова или сека-она, па је, на прилику, запита.</p> <p>– Помоз Бог!{S} Како си, сек |
| ко ти лежи на срцу!</p> <p>– Ето ти је, на! – обрецну се, бојаги, попа.</p> <p>– Хвала ти, боже |
| а се све то танко зна и прича, како је, на прилику, госпођа Рашићка обрлатила поп-Стеву, <pb n= |
| чком мору, вели он, лађа богиње Талије, на којој је он у својој дружини бродио, насела на стену |
| ристо, оди овамо...{S} Пази, дете моје, на кућу...{S} А и ви, слатка, молим вас, немојте смести |
| ј рад, те ће моји сељани имати прилике, на кога да се угледају ако хоће.{S} Тако продире у наро |
| обично браћи, тетка-Катиној деци, узме, на прилику, штогод, па им чита.{S} Прочитали су све три |
| “ реч.{S} Лакше би му било, чини му се, на архијерејској служби придику какву исплести; а неје |
| Мени је овде врло пријатно.{S} Баш се, на против, са свим добро осећам.{S} И не могу довољно б |
| љати и на своју кућу, на своје огњиште, на своју породичну срећу.{S} Кад је човек срећан, мили |
| ну радовању, те се смеје с њом и тражи, на прилику, с које стране препелица пућпуриче.</p> <p>Т |
| сам ти га и послала.{S} Да сте, велим, на само.</p> <p>– Нисам те разумео...!{S} Ни на крај па |
| шио овчијим сиром поливеним с кајмаком, на који му се сад тек и већи апетит отворио, што зар хо |
| тумач казненога поступка, што га читао, на страну, па погледа у свој сахат. </p> <p>Имамо још в |
| метен.{S} Готово би се и смео био, ето, на први мах, да га Даринка прва не поздрави:</p> <p>– А |
| оредак ноћни тако дисармоничан дар мар, на стародавне домаће добре обичаје и моралу Брајковцу т |
| ећ „братски српски“ „ти“, него Дабижић, на пример, не ће више називати Јована и доктором, а Јов |
| штва са друштвеном заставом, а острагу, на другом крају, застава Новосадске занатлијске задруге |
| та; ако ће напред, наићи ће на Харивду, на омладинца, који га може исмејати за „најмудрију“ реч |
| овно и госпођа Рашићка, те разговарају, на прилику, о врту, о живини и тако што, чему је кад вр |
| ати Јована и доктором, а Јован ће њему, на прилику, смети од сад говорити:{S} Грцо, или:{S} Риф |
| ацана: </p> <p>„Кад ми одемо у планину, на ком ћемо оставити нашег Марка?...{S}Јел те, мајстори |
| ја би, баш и по госпођа-Катину мишљењу, на Даринку утицала развратно.{S} Чак ни о ноћашњој сере |
| илинска рука отворити капак на прозору, на оном прозору, на ком је он толико блажених тренутака |
| рити капак на прозору, на оном прозору, на ком је он толико блажених тренутака с њом проснивао, |
| ом.{S} А толико имадемо примера, да су, на прилику, пропали трговци „пали“ на бирташе, па кад н |
| } Дакле, општина му је дала своју кућу, на најбољем месту у селу.{S} Данас сутра, ако не оде у |
| Понда треба помишљати и на своју кућу, на своје огњиште, на своју породичну срећу.{S} Кад је ч |
| екала и гостила неко време у Брајковцу, на право је и поштено, да јој то врати бар за један или |
| , пешачим по гори; али у јулију месецу, на овакој прижези, џаба.{S} Боље би било, да сам остао |
| ење се Бранко на степенице у саборницу, на заједничку пробу свију певачких дружина, што дошле б |
| бољег света слабо ко усрећи Брајковац, на кога би се осврнули сви, из свију сталежа поштованог |
| S} Бранко би тешко и дошао у Брајковац, на ујаков позив, ујаку за љубав, да неје ту и Јован и д |
| о, морати као народ банкротирати, т. ј. на једаред ће „друмови пожелити Срба...{S}" А историја |
| p>Јелена се убезекну.{S} Хтеде да пита: на што?{S} Али госпођа Рашићка помрче оштро на њу очима |
| ди и не миче се; час суне <pb n="15" /> на земљу као стрела, те ухвати можда какав плен, што га |
| своје место на обали Дунавској.</p> <p> На Карловачком тргу према вратима саборне цркве стоји о |
| ждере жртву своје мачје неситости...{S} На једаред...</p> <p>Прас!</p> <p>Пуче пушка.{S} Пуче а |
| високо тамо кличе танко гласовито...{S} На бресту се гдегде закрши грање, а одонуд излети орао, |
| мирно гнездашце спокојних голубова.{S} На очиглед брижних родитеља шчепао им још једини залог |
| и толики пут, како је воћка понела.{S} На њено питање, лагано окрену главу к њој, па је гледи, |
| о мантије, кад путује кудгод колима.{S} На столу је неколико кабанус–цигара, – које ће он, кад |
| </p> <p>А Даринка стаде као укопана.{S} На њој лака плава хаљина, да се може слободније верати |
| ћи на сточићу поред постеље задрхта.{S} На лице јој или збиља паде сенка нека, или јој задрхта |
| и и прекраћивали дуго недељно време.{S} На столу, дакако, вина ил пива пред сваким.</p> <pb n=" |
| ца, примакла се Карловачкој станици.{S} На кљуну јој заставник Београдскога певачкога друштва с |
| куће Јаковљевића куља дим на димњак.{S} На огњишту се пуши и ври у пуним лонцима, а цврче батац |
| сред лозинка указа се Бранко Стајић.{S} На њему лако летње одело и сламњи шешир.{S} У руци држи |
| а за духом времена!</p> <p>– Стефане! – на то ће Рашићка.</p> <p>– Но, но,... не велим ја тако. |
| се увери, је ли на добрим ногама, па – на здравље!{S} И цело вече „нити писну, нити зубма шкри |
| /p> <p>„Гле мене!{S} Како не бих јако!“ на то би мајсторица... </p> <milestone unit="subSection |
| можда свом рођеном детету очи из главе“ На преудају неје ни помишљала већ и деце ради, а дакако |
| су, на прилику, пропали трговци „пали“ на бирташе, па кад ни ту нису могли прокопсати, или и п |
| озор, у тај мах прозврјаше онуд кола, а на колима се залепршаше два женска вела.</p> <p>– Писар |
| ког друштва окићена грањем и венцима, а на мосту, што води слађе на сухо, подигнут славолук иск |
| е саме полетеше на очи.{S} Сузе лете, а на уснама јој лебди осмејак сретан, блажен.{S} С осмејк |
| шешир.{S} У руци држи некакву књигу, а на бео се штит од сунца наслонио.</p> <p>– А,... ти си, |
| сети, како јој у очи сухну неки плам; а на зеници јој затрепта дуга, те их одмах обори.</p> <p> |
| ика хука и бука дигла за тог ђачића;“ а на некаквог Мушицког и Рајића, не знам, нико не осврће |
| е...{S} У једном углу стоји наслоњена а на вршак изврнута стара плетена а неолепљена кошница и |
| ђима и по ребрима и по ногама.</p> <p>А на Натине речи одазва се.</p> <p>– Разумем. </p> <p>– К |
| ођу Рашићку, да допусти Јелени, да пева на селу.</p> <p>На учитељево милостива, колико јој годи |
| е, како би јој допустили, да и она пева на Брајковачком селу у недељу.</p> <p>Ако госпођа Јеца |
| ћу у картама и срџбу у пијанству излива на својој „бољој половини“ само за то, што је тако неср |
| тила, да избаци неколико муња и громова на Мацу, што неје дошла на време, кад зна, да треба ово |
| Млад човек је, до душе, и жељан друштва на селу.{S} А време му је, да помишља и на то, како би |
| .{S} Госпођа Рашићка присела поред њега на столицу.{S} Рећи ће тако с њим две три (опет у миру |
| ла кола.{S} Ал како неје познала никога на колима, послала Ђуку пандура да распита, ко је то до |
| пут, као ђак још, упозорен од Мушицкога на онај велики посао, кога се он доцније тек онако свес |
| у.{S} А треба ли госпођи Кати много, да на први поглед од мах види, да се госпођа Јелисавета пр |
| , о променадама...{S} И њу ће мати дада на јесен код тетка–Нате у варош, па да и она иде у вишу |
| амртницу.</p> <p>Свечана тишина завлада на обали, као да занемеше оне тисуће грла искупљенога н |
| . </p> <p>Што сад иду, па им се не пада на ум, да прислушкују сваки шушањ, кад се заталаса гдег |
| ин.{S} Каже Стајић.{S} А мени и не пада на ум који Стајић.{S} А и он је био с Јованом ономад ко |
| ти ипотезе. </p> <p>Па му данас не пада на умни да се смеје, када благајник поче урлати разне г |
| е, узрок, да се ујак тако смиловао сада на свога сестрића, те га призвао к себи!{S} Призвао га |
| има да се учи; а дела њихова биће вазда на углед, како ваља љубити свој род и своју веру.</p> < |
| писка!...{S} Ено га, стао испред гнезда на пречагу...{S} Нагао се...{S} Сад ће да скочи на земљ |
| >– Још на станицу хајдете с нама, понда на Стражилово ви и не морате, мама, ићи,– вели јој Дари |
| хта.{S} Провирује нестрпљиво иза капака на прозору.</p> <p>У томе умукну учитељев глас.{S} Свећ |
| лепо, господо!{S} Лепо од вас! – повика на једаред Јелена тројици младића још на по пута.</p> < |
| тери. </p> <p>У тај мах провири Даринка на дућанска врата.</p> <p> Таман!{S} Та, ње ради највиш |
| /p> <p>– Мило ми је! – одговори Даринка на приказ Јованов, па пружи руку Кнежевићу и неусиљено |
| ренаде и прошао онуда, кад је изгледала на њега као озебао сунце, те неје могла више ни заспати |
| јтро!“</p> <p>Бележниковица га задржала на сир с црним луком, да прави бележнику друштво.</p> < |
| алих?{S} Синоћ га је дуго и дуго чекала на прозору, и он не дође.{S} Бар да је после серенаде и |
| моја тек овлаш поверити, како је испала на прилику берба, како пазар, колико је шљива за ракију |
| а отвори врата на другој соби.{S} Стала на врата, па виче Јована:{S} Хајде, браца.{S} Време је! |
| це са ждрепчаника.</p> <p>Даринка стала на лотру, па хоће да скочи с кола.{S} А Катица претрчал |
| – пита госпођа Ната, а крсти се и стала на потегу, па се ухватила за лотру, да се попне на кола |
| за зубачу и за филоксеру.</p> <p>– Шала на страну, Бранко.{S} Ал мени се чини, да би се од мене |
| ј је он у својој дружини бродио, насела на стену народног немара, те претрпила кораблекрушеније |
| сама усрећити.{S} Овако сам се ослонила на тебе...{S} Сироче моје!</p> <p>Е, баш неје то више о |
| тек село.“ Ето, она се родила и одрасла на селу, па најволи, да и умре ту, али никад неје марил |
| зазвони на вечерње.{S} Понда је изашла на улицу, да види, – кад ће поп Стеван проћи и вратити |
| оспођа бележниковица, или што је наишла на таки неред, или што је ту Јелена, па да је пецне.</p |
| а, као да се други пут родила, па дошла на бољи свет, кад је брат поп Стева позва, да му буде у |
| муња и громова на Мацу, што неје дошла на време, кад зна, да треба ово оно... </p> <milestone |
| атери, да је боли глава.{S} А кад пошла на певање, па је мати хтеде да задржи због главобоље, в |
| овању.{S} Поштен човек треба да помишља на породицу.</p> <p>– Поштен човек треба најпре да се п |
| S} Сви ми радимо.{S} Човек, кад помишља на своју будућност, – вели опет парох, – не замишља уве |
| , како је.{S} Не да се кућа оставити ма на ким.{S}Ту је живина, па треба нахранити и скоткати!{ |
| , то није било дана, да тај није био ма на прозору с девојком.{S} Молим ја тебе само, је ли то |
| ице ударени бели коци с малим таблицама на врху, од којих свака носи други број и казује место, |
| , не треба ни да зна, да и тако што има на свету.{S} За њу нису још таке ствари!“</p> <p>Но пре |
| ти.{S} Њега једног, па...!{S} Да их има на одмет, па ни једнога,... само не у калуђере!..{S} Шт |
| на сред собице омањи сто.{S} У зидовима на све стране поударано неколико то гвоздених то дрвени |
| и јаче подбунила.{S} Навалио се леђима на зид, где је већ отрљо креч и углачао га од тешког на |
| ице слуша ту народну песму.{S} Не узима на ум, како су жалосни ти стихови, како су непоетично к |
| изалазити једва један пут у месец дана на једном штампаном табаку.{S} А од оних опет већина их |
| а ходају испред госпођа-Катичина дућана на улици.{S} Њих две не занима разговор удовица.{S} А и |
| /p> <p>Тинка се заплака, па стиште сина на своја недра. </p> <p>Неки дан после тога отишао је с |
| су се договорили, како ће после певања на пиво „Код разбијене канте“.{S} Тако у Брајковцу зову |
| ртаљкама то бичевима и пиштољима пудара на опрезу, што сад не ће ни на што ни да се осврну, – р |
| и понесоше га у варош до свечанога одра на тргу, где беху свечани говори једнога од Бечкога одб |
| о може, што хоће и како хоће, а он мора на своју катедру, или умрети!...{S} Него једва чека веч |
| у ноћ тек чула је, да се отворила врата на школском здању.{S} Касно у ноћ тек вратио се Кнежеви |
| е ствари. </p> <p> Даринка отвори врата на другој соби.{S} Стала на врата, па виче Јована:{S} Х |
| аднокрвно затвара учитељ за собом врата на школском здању; заплакала се, <pb n="99" /> изгубивш |
| е на развлак, док га испраћаше до врата на улицу.{S} Знам, да те мати једва чека.{S} Да Богме, |
| сти.{S} Прелеће се ту с једног предмета на други, и, дакако, често долазе у сукоб сами са собом |
| ну.</p> <p>Ђенијалан лик!{S} Свака црта на њему ђенијална,... прави песник!{S} То је песник!- п |
| их момака и девојака.{S} Биле код крста на игранци.{S} Па се враћају кући и певају: </p> <quote |
| м њено понашање.{S} Али је страшно љута на тебе. </p> <p>– Је си л јој се исповедила— пита је у |
| ена као трећа звезда уз Вука и Даничића на освитку нове нам књижевности народне.{S} А то је оно |
| дана нада.{S} Тако су јој сад сва деца на окупу, па јој још неје била...</p> <p>Ту је и кочија |
| и.</p> <p>– За то ли се продобрила Јеца на поп-Стевина сестрића! – вели сека Ната.</p> <p>– Ја |
| у Брајковцу још увек само као оно птица на грани, те чека згодан тренутак, да прне опет у свет, |
| што је била,... па да јој се момак веша на прозор?{S} Каква је она мати, кад то гледи својим оч |
| м), резултат је био, да су Јован и Јеша на једаред укрстили своје деснице, држећи пуне чаше, ис |
| нског весника</title>“, у кому је позив на претплату, а нерасечен.</p> <p>То је поп-Стевина и б |
| о стужи.{S} Онда му је његов виши позив на срцу и на језику.{S} Тужи се на цео свет.{S} Младу ч |
| ва идеје.“</p> <p>У Брајковцу је то сад на дневном реду. </p> <p>Па и госпођа Ната и госпођа Ра |
| да сваки својим путом отисне свој брод на то море.{S} Па руку на срце, обојица савесно кроје ј |
| само може бити.{S} Иде, а спушта рукаве на голе пунане, снажне руке, да и њих заштити, те да не |
| S} И нанесе ли им кадгод струја бродове на супротивне стране, па им се тако и путови укрсте, не |
| у ледине, па, ако је нешто свршио, све на страну, а корист преда се, ако није ништа свршио, шт |
| р,... треба, да! – говори поп Стева све на развлак, док га испраћаше до врата на улицу.{S} Знам |
| искуством.{S} Тешко оном, који мора све на себи да искуси!{S} Ја сам прошла добру школу: цео је |
| , ти у мамурлуку свом обично гледаш све на црне наочаре.</p> <p>— Увек, – одговори онај живље, |
| хтела рећи, већ најпре поскакута с ноге на ногу па, кад јој се и тако споро учинило, залети се |
| p>Јелена јој у један мах у мало не паде на груди, да јој све исприча, да јој се изјада, да се з |
| <p>Та последња добра мисао, што му паде на ум, а нуз то и мирисни фрушкогорски ваздух красне ле |
| „Устај, Србине!“</p> <p>Учитељ одустаде на то од политичких и економних питања, па стаде код „ч |
| о.{S} Почео био да чита.{S} Нашао негде на орману пре неколико дана још неку стару књигу.{S} Ка |
| мен је прелила по обрашчићима.{S} Нигде на лицу трага сумора, нигде знака каква немирна санка.{ |
| ним луком и хладним меканим хлебом једе на мамурлук.{S} Прижегло летње сунце, па глава да му пу |
| ! ·</p> <pb n="76" /> <p>И сад тек седе на своје место, одакле се беше пре једнога сахата крену |
| и... „Наћи ће се и још когод.{S} Звезде на небу певачкога Брајковачкога друштва“, рече писар, б |
| ј.{S} Дакле, већ је ту време, да се иде на певање!{S} Па колико Јелену угледала, толико пред њу |
| њој станка.</p> <pb n="80" /> <p>Хајде на поље,... у воћњак.... у гору,... ма куд,... само да |
| ето, неје ни приметила, да он и не оде на звоно у цркву; неје ни приметила, да у Брајковцу зво |
| акав изговор, да изађе из друштва и оде на улицу, па да дозна, ко је дошао.{S} Баш му то добро |
| ељи дана један пут или ни један пут оде на катихизацију и да задржи достојанство над учитељима |
| да беру цвеће по ливадама, да пију воде на извору...</p> <p>Прилике је тому зими често.{S} Седе |
| стране особе, хоће да и Брајковац изађе на глас, како не треба.{S} Памтиш, како се то некад жив |
| {S} То је прво уз мост, што води с лађе на обалу.{S} Одмах до њих су певачке дружине.{S} Ту ћет |
| м и венцима, а на мосту, што води слађе на сухо, подигнут славолук искићен разним цвећем.{S} Бл |
| да „политизира“, особито још кад наиђе на паметна човека. </p> <p>За што?{S} Мој господине, ет |
| судилачка и нехотице све већма претеже на Даринчину страну.{S} Бадава, срце само тоне на ту ст |
| и ни Јелени не падоше ни на ум, да пазе на њу, шта ће изазвати у њој Зорчине речи!.. </p> <mile |
| љубавника и био први певач.{S} Када је на уметничком мору, вели он, лађа богиње Талије, на кој |
| својем вотњаку.{S} Разузурио се, па је на њему место мантије само лака сива кабаница, што је и |
| ишљења у књижевности, у науци, – све је на свој начин хитало, да се одужи спомену песника српск |
| неје дао начинити нову, а натуцао би је на главу преко ушију, кад је ветар или зима, па мора го |
| p> <p>– Него шта знам?{S} Код нас ти је на селу тешко наћи слушкињу, па не знам, које новце да |
| а.{S} Јоца то· допустити, по што јој је на рамених глава. </p> <p>– Предомислиће се.</p> <pb n= |
| дгод у нас.</p> <p>– А, знате ли, ко је на то наговорио вашег ујака?</p> <p>– Не могу да мислим |
| <p>Јелена гдегод стане, осећа, да стаје на жеравицу; па час на један прозор час на други.{S} Гл |
| p>Бележник засветлио очима, па намигује на писара, — знак, да позива онога, да декламује песму |
| ик на онај глас, што јој га он показује на жици.</p> <p>Бранко се баш разговарао с Даринком.</p |
| о белу пружену ручицу, па је притискује на жедне своје усне.</p> <p>Дрхће Јеленина рука, као да |
| м молити његову свјатост, да се смилује на сироче сироте удовице.{S} Ти си, да Бог ме, као и уд |
| . </p> <p>Бележниковица одавно наваљује на бележника, да се иде кући.</p> <p>– Ти иди, голубице |
| ма под земљом!{S} Али када се тим пљује на свету успомену, коју народ с највећим пијатетом хоће |
| јим путом.</p> <p>Јелена притвори капке на прозорима и увуче се унутра.</p> <p>Нико је неје при |
| у, да му пренесу последње земне остатке на вис убавога Стражилова, које му, за ђаковања још у К |
| па да им климамо главом, као оне лутке на гајтану у вурштлпратеру?!{S} И ти се заводиш за аукт |
| етила то, па намешта, као бајаги, шишке на челу, те испод руке погледа у њега.</p> <p>Бележник |
| муса руком, као и нехотице, своје шишке на челу, па лаким погледом пролете по друштву око стола |
| {S} Дакако да Карловци имају да захвале на том значајном положају у историји српскога народа то |
| препале, када су из ненада ту натрчале на Бранка.</p> <p>Јух, како сам се ја онда поплашила! – |
| Дуго и дуго му нису таке мисли долазиле на памет, па се упео свом снагом, те набрао чело, па му |
| е тога као ученица више девојачке школе на беседи сваке године по један пут!</p> <p>Прохтело се |
| дговор и онај.</p> <p>– Хајдмо ми дотле на пиво! – предложи бележник.</p> <p>– Благајник одмах |
| у њену економију, од како је пало слеме на њено теме.{S} Једва ће ми на питања моја тек овлаш п |
| ни, кад примети, да је споменила то име на своја уста.{S} А осети, да јој је ипак криво, што не |
| рњи чисти ваздух.{S} Поглед јој се отме на осветљена два прозора у оној лепој кући с оне стране |
| {S} Него једва чека вече, да се састане на прозору с Јеленом, па да је пита, шта јој вели мати? |
| </p> <p>– Нашем учитељу ма штогод падне на памет! приметила је госпођа Јелисавета.</p> <p>– Па |
| аче куца.{S} А кад већ дође, и да седне на свој прозор, несташни ђаволак с леве јој стране у гр |
| љевића винограду цело скоро после подне на мекој трави у крај поточића, што се слива преко луба |
| е та донела дете те и те младе или жене на крштење.</p> <p>Као да сунце Даринци сину, кад углед |
| књиге, да...{S} Како ко проговори, зине на учитеља и свештеника.{S} Господа свештеници се чине |
| еде ноћ, док у јутро галан не кукурекне на буњишту...</p> <p>Испред куће се зачу громки глас.</ |
| итњаста побрдица, да им мало даље пукне на догледу сремска равница испрекрштана друмовима, ишар |
| нчину страну.{S} Бадава, срце само тоне на ту страну, па му вуче и душу и мисао за Даринком.{S} |
| у, па се ухватила за лотру, да се попне на кола. </p> <p>Даринка се већ наместила, а надурила с |
| ни својих неколико котарица воћа, метне на обраницу, па хајд у варош, па се одене за целу годин |
| е треба да рашири руке, где да их метне на груди, где да их скрсти, а где гласом да јачим говор |
| мо једном згодицом више своје благовање на селу.{S} Она двојица ђаци, па хоће да проведу свој ш |
| екрсти се и помоли се; Ната, па се успе на кола и ували у седиште.</p> <p> Сео и кочијаш.</p> < |
| е мисли највише и врзу.{S} Да се обазре на оваке слушаоце, ови ће или пљескати или ће се запити |
| и пута ни трошка, да проведе код сестре на очеву дому које летње доба или бербу у Фрушкој Гори, |
| послова.{S} Па је већ ето, време, да се на селу и госпође враћају са села, кад се и коло око кр |
| /> утицај, да се осети лаган, као да се на ново родио.{S} Опет му мио цео свет.{S} Та, живот је |
| своје сестре Тинке.{S} Тинка као да се на ново родила, кад је дошла у братовљеву кућу.{S} Како |
| хвали са својом Кристом.{S} Намерила се на добру девојку...{S} Трива јој је брат.{S} Он кирија, |
| јој лупа, Боже, лупа.</p> <p>Јелена се на то одсмејала.</p> <p>– А Даринка је поцрвенела до из |
| охију.{S} Ти и твоје колеге дали сте се на професуру, па ће те и ви лепо тако да спремате омлад |
| опа, и Рашићка, и Јелена забезекнуше се на те Бранкове речи.{S} Попа и Рашићка се и нехотице по |
| и позив на срцу и на језику.{S} Тужи се на цео свет.{S} Младу човеку не да се прилика, да створ |
| па стаде.</p> <p>Стали сви.{S} Нашли се на врху брдашца.{S} Испод њих се таласа китњаста побрди |
| адичевића. („Слава!{S} Слава!“ заори се на ту реч око стола.)...{S} Да, господо моја, – залеће |
| – кад ће поп Стеван проћи и вратити се на вечерње.{S} Но колико јој збиља стало до поп-Стевана |
| <p>Бранко се изненади.</p> <p>Спусти се на место, где је седео био, а ништа не вели.</p> <p>- Е |
| су у чашу хладног теочинца и насмеши се на њега.</p> <p>Он је загрли око врата, издиже чашу спр |
| p> <p>Јелена претрну. </p> <p>Учитељ се на њу тек осврнуо.</p> <p>Али нико не примети њену непр |
| дода Јован. – Решено је, да се пренесе на Стражиловачки вис.{S} Па смо закључили с овим побром |
| и наши за најобичније наше потребе носе на себи туђински печат.{S} Ми све морамо од туђина да н |
| народном“ новцу, јер исти тај грех носе на души и остали.) Ми учимо јуристерај, да „бранимо нар |
| ле по сахата, ваљда, резултат је био те на широко и на дугачко развезене орације, којој неје ни |
| „као пред буну“.</p> <p>Одборници лете на све стране и наређују, како ће се програм што свечан |
| Добро, даклем, још у суботу отићи ћете на ту параду у Карловце; па најбоље ће бити, говори ти |
| <p>И узе Даринчину руку, па је притиште на своје срце.{S} А срце јој лупа, да пробије груди.</p |
| ова Јелисавета; ако ће напред, наићи ће на Харивду, на омладинца, који га може исмејати за „нај |
| ца у Карловце.{S} Замишља себи, како ће на том путу угледати из далека читав караван кола, начи |
| „омладинца“, као да <pb n="71" /> меће на коцку не знам шта.{S} Стало поп-Стевану ипак доста д |
| о, што јој сад госпођа Ната и опет меће на душу, јесте ништа и нико мањи ни већи већ главом њез |
| ад, па купи све гдегод шта, као да неће на пут него, сачувај Боже, на онај свет,</p> <p>А ето т |
| тек и већи апетит отворио, што зар хоће на њему да излије сав свој кив, што је Јован, назирући |
| арезивала.{S} Госпођа Јеца се не осврће на то, што ће рећи свет; јер добро зна, шта о њој тај с |
| ише народа и ми одемо одавде у Карловце на дочек.</p> <p>– Мило ми је! – одговори Даринка на пр |
| ати на селу и ићи ће са мном у Карловце на свечаност.{S} Је л да ти је право?{S} У госте ћемо к |
| то још већма увреди, те се оштро осече на ујака:</p> <p>– Гадно је од вас, што то и++ спомињет |
| опусти, а да не спомене, како неки виче на њу, да је божем она отуђила поп-Стеву од његове сест |
| – Шта говориш</p> <p>– Одбегла.{S} Јуче на ноћ нестаде и ње и Кнежевића.</p> <p>– Не говори!</p |
| прозора, неје ни била с њиме, осим јуче на првом покушају певачкога друштва.{S} Па већ и онако |
| ан био притисак госпођа-Саветине папуче на поп Стевин жуљ, излишан, ако <pb n="41" /> је мислил |
| ај тако једнодушни протест једва даваше на који тренутак бар маха, да се разаберу гласови одабр |
| се и они око кола осврнуше и погледаше на брежуљак.{S} Запева познати усклик: </p> <quote> <l> |
| опина Јелена од оздо, испред куће, маше на њих белим рупцем. </p> <p>А Кнежевић је отпоздравља |
| у, срце јој оте мах, сузе саме полетеше на очи.{S} Сузе лете, а на уснама јој лебди осмејак сре |
| горски ваздух красне летње ноћи учинише на Бранка таки <pb n="81" /> утицај, да се осети лаган, |
| ковцу тако опасан атентат, да не могоше на ино, а да се једногласно не подигну против таких нов |
| це тек сплетене, а не придевене спадоше на пунахна бела плећа.</p> <p>И нехотице се окрену Зорц |
| а певаху на крову песме, али не изађоше на сухо, него се одвезоше истом лађом у Нови Сад, да та |
| "102" /> <p>У очи свечанога дана дођоше на Карловачку станицу гости из Србије.{S} Многи се свет |
| не до дна дубљине своје домољубиве душе на тако обесвећење старих златних успомена из Брајковач |
| к, или преде, док јој не напреде дремеж на очи...{S}Ако Даринка баш не чита, разговарају, ово б |
| лим, само у вароши има свашта, а гле, и на селу чуда! </p> <p>– Није тога било, слатка, од пре, |
| руштва држаху своју заједничку пробу, и на паропловску станицу, где се згрнуо бели свет, да доч |
| их скупи и дигне у вис, да му се боја и на горњем и на доњем делу танких крилаца прелива сад ка |
| Јелену.{S} Као да је данас заборавила и на Брајковачко певачко друштво и на сврху, рад које се |
| а у целој соби.{S} Уза зид је постеља и на њој виолина.{S} Насред собе сто, и по њему разбацано |
| на селу.{S} А време му је, да помишља и на то, како би добро било, да доведе домаћицу у своју к |
| ему да мисли, а да у једно не помишља и на то девојче.{S} Па кад неје уз њу, све би да јој је ш |
| </p> <p>Да Бог ме, да су прорешетале и на ситно и на крупно решето и садашњост.{S} Тако госпођ |
| ућу ти шешир до земље.{S} Немој да се и на тебе примени оно:{S} Кога мрзи да ради, тај је вечит |
| да и тога нестане, када утрну спомени и на то, остаће нешто, због чега ће Карловци остати у спо |
| ковати.“ Да!{S} Понда треба помишљати и на своју кућу, на своје огњиште, на своју породичну сре |
| ило у кући поп-Стевиној, носи на души и на образу свом сама госпођа Јелисавета Рашићка, ипак јо |
| игне у вис, да му се боја и на горњем и на доњем делу танких крилаца прелива сад као седеф сад |
| ранити и себе и дете под туђим кровом и на туђем огњишту.{S} Али колико је и то лакше, него трп |
| а Славнића.</p> <p>Честит био домаћин и на гласу био чика Пера.{S} А Славнић официр у граници. |
| е јунак, који зна и рећи и утећи, као и на страшну месту постојати, па не жали, ето, ни крв про |
| које се било то друштво састало, као и на то, даа је у кући већ било речи и о томе, да ће се и |
| вила и на Брајковачко певачко друштво и на сврху, рад које се било то друштво састало, као и на |
| јој поклонио браца Јован; а зна много и на изуст.{S} Па библиотека њена броји већ и десетак кој |
| , ваљда, резултат је био те на широко и на дугачко развезене орације, којој неје ништа сметало, |
| Бог ме, да су прорешетале и на ситно и на крупно решето и садашњост.{S} Тако госпођа Рашићка н |
| па нек учи Лепо је дати дете и у лер и на васпитање; али треба, Бог ме, женском детету још мно |
| својих кћери, морају већ да помишљају и на зетове.{S} Ја кажем, Стефане родитељи...{S} Да Бог м |
| } Онда му је његов виши позив на срцу и на језику.{S} Тужи се на цео свет.{S} Младу човеку не д |
| већ све изумео!“ Једва се одважио још и на то, да по упутству наших пчелара води, а то му се пр |
| ега којега сродника по крви!{S} Тада би на једаред загрлила и ижљубила своју маму.{S} Ако није |
| и загризавши зелену паприку, – Пукла би на боку, да не рекнеш.{S} Пусти човека амо...{S} Доктор |
| >– Јован је тако.</p> <p>– Па да где би на друго место, – одговори јој Бранко, а као да плива у |
| отео тек само дубок уздисај.{S} Срце би на том уздисају тешком да полети.{S} Ох, полетела би Је |
| о у њега, откиде један и задеде га себи на груди, а други пружи Стајићу.</p> <p>– Хоћете ли га |
| ама надлеће се коба.{S} Час се заустави на једној ташци, па лебди и не миче се; час суне <pb n= |
| глас! – викну прва Зорка.{S} Све поврви на поље.</p> <p>– Шта је?{S} Шта је?{S} Шта је, за бога |
| зар још боље, да се он још једнако срди на њу.</p> <p>А какве ужасне муке трпљаше у тај мах бед |
| и сад мало и с прекором, – тако ти лежи на срцу!</p> <p>– Ето ти је, на! – обрецну се, бојаги, |
| оће да и свој говор, што има да га држи на Брајковачком селу, удеси за прост народ.{S} Хоће – д |
| дете.{S} Али та, чини ми се, више пази на свог поп-Стеву.{S} Маћи му се не да.{S} Она баш исте |
| т, па је у свом мамурлуку почео да мрзи на цео свет тако, да га мржња, да, баш та мржња, нагнал |
| {S} Бранко се трже.{S} Близу њега стоји на уској путањи девојче од својих седамнаест година, ва |
| а своју столицу, зар да се увери, је ли на добрим ногама, па – на здравље!{S} И цело вече „нити |
| о у род, као у своју рођену кућу.{S}Али на село!{S} Па остати на селу неколико недеља, као што |
| учитељевој соби; а од њих неки поседали на одар, други стоје.</p> <p>– Треба да оженимо овога н |
| .{S} Време је!</p> <p>Јован се протегли на канабету.{S} Остави неки тумач казненога поступка, ш |
| ко метака у лист хартије, што је задели на суху грану на некој брескви, тек да зар омиришу мало |
| одови живота њихова несу се још навезли на отворено море, где борба за живот као вихор диже и в |
| ко је он несрећан, како га нико не воли на свету, како га је изневерила, ах! – и она... она, за |
| ју само господина.{S} Или се и не мисли на то, да трговцу треба више од нешто капитала, што га |
| рафлија. </p> <p>– Падају л ти те мисли на памет ваљда за то, што се видиш сада у овом обиму?{S |
| и заћуташе.</p> <p>– И опет свако мисли на свој рачун...</p> <p>– Треба мислити даље од носа, – |
| моћи поутешити, као Бранко, при помисли на смрт?{S} Шта ће „након нас останути“, и кад нам се „ |
| p> <pb n="42" /> <p>Рашићка се узврпољи на столици, па се нашла у чуду.</p> <p>Јелена упрла очи |
| пало слеме на њено теме.{S} Једва ће ми на питања моја тек овлаш поверити, како је испала на пр |
| те, – окрену се Јовану, – баш смо ти ми на селу затуцани,... их!{S} Никакве друштвености!{S} Со |
| х мушица, што их спопале.{S} Вуку троми на омари ноге по прашини.{S} Прашина завејава у кола, п |
| главу к њој, па је гледи, а, бајаги, ни на крај памети му, шта она пита.</p> <p>Види она то, па |
| мо.</p> <p>– Нисам те разумео...!{S} Ни на крај памети! </p> <p>- Боже мој, – опет она, али сад |
| и се не зна ни благдан и свагдан.{S} Ни на кога се, слатка, ослонити, ни колико отлен дотлен.{S |
| љима пудара на опрезу, што сад не ће ни на што ни да се осврну, – рекао би, уморили се, ваљда, |
| >Срећом ни Зорци ни Јелени не падоше ни на ум, да пазе на њу, шта ће изазвати у њој Зорчине реч |
| а страну, као да не сме да се задржи ни на једној ни на другој.</p> <p>– Изашао је проглас Карл |
| да не сме да се задржи ни на једној ни на другој.</p> <p>– Изашао је проглас Карловачког и Беч |
| s , dir nichts</foreign>, ни лук јео ни на лук мирисао, узе да припали смотку.</p> <p>И госпођа |
| Но, што код свега тога не пада њему ни на ум, да примети, то је, како од неко доба не може ни |
| рављати, ако ни вечера наша није још ни на столу, ја мислим и држим, нити могу на ино, а да не< |
| о мњење?{S} Људи већином још не позвани на то.{S} Ко нам пуни белетристичне листове песмама и п |
| поветкама?{S} По онима, који су позвани на то, могли бисмо ми бити са свим без икаква листа, ил |
| {S} Једва дочекала, да црквењак зазвони на вечерње.{S} Понда је изашла на улицу, да види, – кад |
| госпођица Јелена нема прилике, да ступи на даске, што свет значе“.{S} Баш тада је он први пут у |
| пођицу Јелку, што нема прилике да ступи на позорницу! </p> <p>Бог ме, добро она изиграва своју |
| Ти си друго што.{S} Боже мој, за што си на један пут таки?</p> <p>– Иза рогља се зачу певање.{S |
| овај пар, када ми о њему говоримо, виси на прозору попине Јелене?</p> <p>– А-а!... </p> <p>У то |
| о се догодило у кући поп-Стевиној, носи на души и на образу свом сама госпођа Јелисавета Рашићк |
| (све једно), Стефане; Јелена ће певати на селу и ићи ће са мном у Карловце на свечаност.{S} Је |
| покајао.{S} Не ћеш се, ваљда, угледати на те наше учене и неучене докторе, што траћкају своје |
| мо баш и учити.{S} Пријатније је ходати на чистом ваздуху.{S} Али женске гони нека радозналост, |
| како ће моћи и по неколико ђака држати на стану.{S} А Тинка спремала и себе и дете. </p> <p>Да |
| ћаком.</p> <p>– Да, да, треба помишљати на своју будућност, – проговори парох; понда се непосре |
| овори парох; понда се непосредно обрати на Бранка:– Јеси ли ти кад о томе помишљао?</p> <p>– Мо |
| старост ће јој увек завидити и роптати на њу.{S} Поток хучи и бучи, прави више буке него Дунав |
| ођену кућу.{S}Али на село!{S} Па остати на селу неколико недеља, као што намерава госпођа Ната, |
| ђе два трипут по соби.{S} И опет долети на прозор, па одмах упре поглед опет на осветљена она д |
| {S} Најпосле га спусти на земљу, полети на улицу, понда се опет врати, загрли Даринку.{S} И јед |
| итост јамчи сваки за себе.{S} Али хтети на тај рачун прославити се и постати популарнијим, као |
| илици...</p> <p>– Кад ја већ не ћу бити на Брајковачкој светковини, немојте бар ви Карловачку д |
| " /> <p>Неје друкче, мора се сад радити на врат на нос.{S} Поп Стева мора помоћи. </p> <p>Опаса |
| Тим више, – суди Катица, – треба пазити на тако женско дете.{S} Али та, чини ми се, више пази н |
| не слуте, колико ће се весала поломити на узбурканим валима, што их тамо чекају. </p> <p>Ако и |
| вао ону о браца-Анти и разбијеној канти на велико уживање бележниково, (а чак је и благајник ди |
| нице учесницима и гледаоцима свечаности на разна одређена места.{S} А вуче га опет и тамо на ов |
| јпре да га унесе?{S} Најпосле га спусти на земљу, полети на улицу, понда се опет врати, загрли |
| л изнутра јед, сам јед, као да не слути на добро.</p> <p>– Да, да, треба да идеш, да видиш мате |
| собом, да видиш, не ће ли и он окренути на боље.{S} Ако ми не верујеш, иди ма у које село, где |
| Госпођа Рашићка зна сваку воду окренути на своју воденицу.{S} Довешће децу у Брајковац, венчаће |
| ићи ћеш правим путом и не ћеш склизнути на странпутицу.</p> <p>Тако скупља и сад Бранко речи ма |
| а, кад и какав ти може од куд искрснути на једаред из ненада.{S} Него тужи га конзисторији.{S} |
| таху искрене молитве.{S} Стењак у свећи на сточићу поред постеље задрхта.{S} На лице јој или зб |
| у у спомен својих покојних, па ће прећи на други разговор...</p> <p>Тако нешто, ваљда, замишља |
| – које ће он, кад год би пушио, пресећи на полак.{S} Половину ће оставити, другу пак опљувати, |
| и с чела. – Љуто сам се уморио пешачећи на овој врућини.{S} Радо, до душе, пешачим по гори; али |
| а не као радници, увек ће нам кола ићи на еро.{S} То је само истина, а не црне наочари, упамти |
| .{S} Само у доброј намери могла је доћи на таку мисао.{S} Да уда своју кћер за њега.{S} За цело |
| ву.</p> <pb n="85" /> <p>Хоћете ли доћи на светковину?</p> <p>– Ја бих тако волела, али не знам |
| о пита.</p> <p>– Ви ћете после њих доћи на ред, – одговор и онај.</p> <p>– Хајдмо ми дотле на п |
| ковину у забуну.{S} Тако Бранко преноћи на Пештанској станици, место да преноћи, као што требаш |
| родицу.“ И толико се занео, помишљајући на Даринку, да, блажен, у мало гласно не кличе: „Мати, |
| ога стао проливати грке сузе, раптајући на своју судбину, како је он несрећан, како га нико не |
| и и ври у пуним лонцима, а цврче батаци на угрејаној масти.</p> <p>У дворишту је све мирно, све |
| ио у Румској или Митровачкој штедионици на детиње име.{S} А отуђити она рођену сестру од рођено |
| има кад тад да их овде или онде заквачи на пучини будућега живота.{S} И нанесе ли им кадгод стр |
| иљка.)</p> <p>У који мах писар трже очи на прозор, у тај мах прозврјаше онуд кола, а на колима |
| гу...{S} Нагао се...{S} Сад ће да скочи на земљу, па да гдегод у окриљу тамне ноћи у самоћи про |
| и писар збија само шалу с њим, те скочи на њега.{S} И да не беше ту начелника и бележника, би м |
| у лептирове по пољу</p> <p>Бранко скочи на ноге.</p> <p>Зорка потрча натраг.</p> <p>А Даринка с |
| зе округли ћелепуш са стола, па га ћуши на потиљак; а лаком кабаницом покри колена, да баш не в |
| и ће каква вилинска рука отворити капак на прозору, на оном прозору, на ком је он толико блажен |
| 6" /> <p>А мали Владимир натукао калпак на главу, припасао ђорду о бедро, што му донела тетка и |
| или трговац или... најслободнији човек на свету: економ.{S} А толико имадемо примера, да су, н |
| } А из грла се оте неки клик - ни налик на онај глас, што јој га он показује на жици.</p> <p>Бр |
| мом криво, што, ето, избаци нешто налик на „курисање“.{S} Застидео се...{S} Једва се прибра.</p |
| исар.</p> <p> Таман они пошли, а учитељ на прате.</p> <pb n="79" /> <p>Дочека га граја:{S} О-о! |
| вечаном руху и са свечаним расположењем на станицу Дунавску у Карловцима, камо лађом имају прис |
| као преставник доброга духа, над сеоцем на полеђини једног брдашца тик уз Брајковац. </p> <p>На |
| ion" /> <p>Из куће Јаковљевића куља дим на димњак.{S} На огњишту се пуши и ври у пуним лонцима, |
| но већ иње; гладни гледа, како куља дим на врата.{S} Око сенице, чује, зуји и бруји вредан наро |
| и свој да баш видиш, како куља плав дим на врата. </p> <p>Намештај у тој собици је једна по шир |
| аде преда се.</p> <p>–Ја ћу да се срдим на вас, –прекинуће Бранка, кад опет чу последњу му реч; |
| зу памети, да се кајем, или да се тужим на Беч.{S} Али ипак ме срце вуче нашем крају, па госпођ |
| </p> <p>– Мати је допустила, да долазим на певање, – вели Јелена; али ми је жестоко заповедила, |
| се повукао у попин врт.</p> <p>– Стојим на расположењу, госпођице Јелена, – проговори усиљеном |
| днети, да је син оца лоле; али да бацим на њега и ту љагу, да му је мати распуштеница, не могу. |
| знога пољског цвећа.{S} Узе га са собом на кола, да га разабира и сабира.</p> <p>Неколико ситни |
| адгод бејах код куће, водио би ме собом на сваки посао и говорио би ми, како се шта ради.{S} Па |
| ето, други боље пролазе с дебелом кожом на образима!</p> <p>Понда неје могла, а да не ошине и Д |
| .)...</p> <p>Уз пут наиђоше пред школом на учитеља, где „луфтира главу“.</p> <p>– Ако Бог да? п |
| тила, да у Брајковцу звони радним даном на вечерње, ако у опште и звони, но највише тек за то, |
| етила синоћњег разговора свог с Миланом на прозору, као да је нож прободе кроза сред срца, па ј |
| акле, обасипа толиком нежношћу и пажњом на, која је повод, да је мати његова морала изаћи из ку |
| ком гробљу ископате, пренесете с помпом на Стражилово, а нису Бранкове него...</p> <p>– То је н |
| чакшире о голу даску.{S} Пред канабетом на сред собице омањи сто.{S} У зидовима на све стране п |
| нас већ и код наших.</p> <p>Под орахом на сред дворишта већ постављен сто.{S} Орах густ, а по |
| по поп-Стевину жуљу, јер се поп Стеван на мах разгали, па примети, као да би да заглади своју |
| ије то озбиљна намера, – надовеза Јован на разговор свој с Бранком, кад их остави млади тржа. – |
| е тако и путови укрсте, не ће зар један на другога, већ један поред другога.{S} Запитаће се за |
| е једнога сахата кренуо, да иде у дућан на позив материн. </p> <p>– Марко!{S} Чашу пива!{S} Ево |
| морао би приповедати, како је наслоњен на ону багрему пред њеним прозором пиљио као маче у жиж |
| Бечу у спомен великог песника, седне он на лађу, а с њим и Јован Јаковљевић, па дођу доле, да б |
| оред Зорке, дуго јој се поглед приковао на икону светога Николе, што виси у прочељу.</p> <pb n= |
| b n="82" /> <p>Али овај пут им неје жао на месец.{S} Друго се нешто збива у Брајковцу, нешто, ш |
| А по речима и нагласку за цело јој жао на њега.</p> <pb n="40" /> <p>- За што, госпођице?</p> |
| га, па не зна, да ли да се одсмеје као на шалу или да прими као истину.</p> <p>- Поп Стеван, Б |
| ла орахова дрвета, те шуми и жубори као на некој водојажи, да се мало даље изгуби роморећи изме |
| нда зачује, како крикне од врућине орао на какову бресту у крај друма, само што по каткад зафрч |
| > </quote> <pb n="58" /> <p>Стајић стао на прозор, па недахнимице слуша ту народну песму.{S} Не |
| > <pb n="33" /> <p>Како сам нисам дошао на ту мисао?... </p> <p>Овај момак није таки, као што с |
| {S} Осећа ужасну празнину, па јој криво на цео свет.</p> <p>Мало још потраја, па се пријатељи р |
| еспап.{S} Бранко се и не обазире много на њих.{S} Неје му ни стало до ове врсте људи, из тих с |
| {S} Поп Стеван, опет, ако се и приволео на Рашићкино наваљивање, да доведе Бранка кући, ако је |
| други и трећи.{S} Кад кажем, да бих био на селу учитељ народу, то стоји: јер ја, као интелигент |
| о оној ноти, коју је млади учитељ навио на својој виолини, познао је ипак, да је одјекнуо с оне |
| ри.{S} Готово да је био већ и заборавио на ујака; а кад га се и сетио, неје имао повода, да се |
| ха.</p> <p>Општински благајник помислио на то, да и писар збија само шалу с њим, те скочи на ње |
| остали како који.{S} Писар се наслонио на лактове, па кибицује одборнику. (Бележник, мимогред |
| з Србије.{S} Многи се свет беше искупио на станицу, да их дочека.{S} Београдска лађа беше дупко |
| Стева с киселим лицем, као да му је ко на жуљ стао, – немој и ти тим незнабожачким, тим револу |
| из свега гласа протестују, што он тако на тенане плови по небесном мору, да му они не могу ниш |
| и.{S} А мисли: „Што се овај свет толико на силу Бога грађа са мном и присваја?“</p> <p>– Шта ст |
| медицину, па тражимо вароши, не ће нико на село. (Ја не ћу да пребацујем штипендистима, као што |
| њу, када дође...</p> <p>Пење се Бранко на степенице у саборницу, на заједничку пробу свију пев |
| ne unit="subSection" /> <p>Легао Бранко на траву у хладовину, да чита.{S} Обично би до сад у то |
| мртви мрак.{S} Девојче се са свим дало на прозор, мислиш, полетеће.</p> <p>На једаред зачује т |
| м приликом?“ </p> <p>– То је бреме пало на мене, – одговори Бранко.</p> <p>– Аха!{S} Држите се! |
| Како је блажено трла руке, кад јој пало на памет, да доведе поп-Стевина сестрића кући!{S}И Бран |
| .{S} Па сад још тим више, што се слегло на један пут ваздан гостију у село.{S} Ту је Јаковљевић |
| д руке; те оде у кухињу, да изнесе јело на сто. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>– Идеја |
| ила гошће, јер је готово цело село било на раскршћу, где се играло, као обично недељом, коло.{S |
| анов глас и топи се од милине као масло на топлој прженици... </p> <milestone unit="subSection" |
| кад је погледао.</p> <p>– Ми вас чекамо на ручак, – вели она.</p> <p>– Одмах... одмах ћу доћи, |
| ти земљу или копати винограде.{S} Имамо на пример „вечитих правника“ доста, ал и ти хоће да игр |
| зеленог дрвета“ А и деца се виђала тамо на официрским забавама.{S} Па се деца још већма заволеш |
| дређена места.{S} А вуче га опет и тамо на овај пут, што води из Брајковца у Карловце.{S} Замиш |
| о не удари по својој нози. </p> <p>Тамо на дрветима иза кокошинца закокота онај кицош гаћан са |
| том повика учитељ:{S} Дакле, да пређемо на учење.{S} Гласове смо распоредили, можемо даље!{S} П |
| <p>Даринка.</p> <p>–Ти ћути.{S} Ми ћемо на село.{S} А путу се рока не зна.{S} Може нас тамо зат |
| а застаде.</p> <p>Да, душо.{S} Ићи ћемо на свечаност, – опет ће мати. – Нема таквих прилика чес |
| којнога песника српске идеје, пренећемо на убаво Стражилово.{S} У то име, господо моја,..</p> < |
| .{S} Тражимо вас.{S} Треба да се журимо на Дунав.{S} Сад треба скоро и топ да пукне.</p> <p>– Д |
| сте пречекали до недеље, сви би заједно на светковину.{S} Ми и онако мислимо, да код матере одс |
| озван ко, попу у чакширама.{S} Очи упро на врата.</p> <p>На вратима у сред лозинка указа се Бра |
| то?{S} Али госпођа Рашићка помрче оштро на њу очима; па само дода: </p> <p>– Ти си невина, срце |
| е“ без интелигенције...{S} Узми само то на ум, да се ни један интелигентан човек није понизио, |
| <p>Послужавка Криста трчи то у собу то на двориште, а никад празних руку.{S} Мајсторица трчка |
| {S} Певачка друштва заузеше своје место на обали Дунавској.</p> <p> На Карловачком тргу према в |
| домаћицу.{S} Засукала рукаве, па чисто на њој и уредно, као што само може бити.{S} Иде, а спуш |
| или за жену му и сина, и њих би метнуо на кеца или продао за вино ил ракију.{S} Него док траја |
| лавнић официр у граници. („Немачко рухо на њему, ал под рухом српско срце!“ говорило се о њему) |
| оје цигаре, те је утрну.{S} Метну шешир на главу, па закопчава и око себе намешта кабаницу.</p> |
| она слободно.</p> <p>Бранко метну шешир на главу, а беше му спао у траву.{S} Узе свој штит од с |
| оњу усну.{S} Хтео је да наведе разговор на нешто друго; али оштро омладинац одговара, па не зна |
| таман замахнуо секиром, да прецепи чвор на цепаници, с којом се већ толико бочи и која га стаде |
| не, осећа, да стаје на жеравицу; па час на један прозор час на други.{S} Гледа преко тамо насво |
| на жеравицу; па час на један прозор час на други.{S} Гледа преко тамо насвој прозор.</p> <p>Мла |
| Неје друкче, мора се сад радити на врат на нос.{S} Поп Стева мора помоћи. </p> <p>Опасан је, чи |
| долини испод Стражиловачкога виса, опет на свечаном одру, положи се лес, да и заступник „Матице |
| ти на прозор, па одмах упре поглед опет на осветљена она два прозора с оне стране потока у лепо |
| мало!“</p> <p>Девојче од мах стаде опет на прозор. „Ој, пуно је и препуно среће!“ подвикну учит |
| <p>На добром је месту, – одговори опет на то Бранко. – У селу су нам исто тако потребни ваљани |
| их обоје изнад главе.{S} И за тим опет на прстима изишла из собе...</p> <p>У том је и Бранко л |
| рже, кад виде, да је заорао дубоко опет на своју стару бразду. </p> <p>Изгори поп Стеван између |
| убављу за своје, то му говори искреност на њену лицу, то му сведочи бистар јој поглед и неусиље |
| ао га тек сада, када је, тако рећи, већ на прагу, да буде свој човек, а за толико година до сад |
| оје као сам песников аманет.</p> <p>Већ на неколико дана пред заказани свечани дан у Карловцима |
| уби. </p> <p>А Даринка прислонила главу на материне груди...</p> <p>Госпођи Нати од седморо дец |
| на столу, ја мислим и држим, нити могу на ино, а да не</p> <p>– Сад ће бити по сахата, – приме |
| ше истом лађом у Нови Сад, да тамо буду на беседи и Бранкову дочеку и не знајући, да железни во |
| се залепрша лептир, па стаде, баш близу на неки цвет.</p> <pb n="37" /> <p>Он ни да дахне јаче, |
| нестрпељиве, па отишле, да се забављају на свој рачун.</p> <p>Старије остале за столом, па, кад |
| у суседству изнурену и понижену Србију на ново дигао и ударио темељ политичкој и државној слоб |
| отисне свој брод на то море.{S} Па руку на срце, обојица савесно кроје једрила за пловидбу и ку |
| се моћна ни толико, да узме своју руку на траг, нити да његову стисне, већ му је подала, па је |
| Бранко отишао, а она ми меће моју руку на своје груди, да видим, како јој страшно лупа срце.{S |
| нити умети довољно разумети.{S} Дође му на памет и Даринка.{S} Чудновато!{S} Од њена суда као д |
| а нисам видео! – а у исти мах падоше му на ум њене, материне речи: „Цео је живот школа.{S} И ср |
| ! – поздрави га бележниковица, идући му на сусрет с умиљатим осмехом.–" Једва један пут!</p> <p |
| аривао њену децу, кад је долазио којему на крштење.</p> <p>Па с тога су Брајковчани јако уважав |
| огао приметити, како се он спремао кому на дочек, да му се „омладинац“ не може ни од шале подсм |
| ст хартије, што је задели на суху грану на некој брескви, тек да зар омиришу мало барута.</p> < |
| сестрама И брату, док ови сами не стану на своје ноге.</p> <pb n="18" /> <p>То су најмилије мис |
| у свога општинскога начеоника,) намигну на бележника, па запева звонким извеџбаним гласом: „Јеч |
| на забуна ни учитељев осмех, па намигну на Јована.</p> <p>– Ту ће бити сватова! – пришану му с |
| е знаде, шта сад да му каже, већ окрену на друго:</p> <p>Хајд заједно до куће, ако хоћеш к Јако |
| Даринку, а поглед му несигуран склизну на страну, као да не сме да се задржи ни на једној ни н |
| те и ви лепо тако да спремате омладину на госпоство.{S} Једино се клањам учитељству народном.{ |
| је крупна добрано прорешетала самурину на дебелој глави...</p> <p>Страх пређе све.{S} А радост |
| еоникова.{S} Тек када га начеоник гурну на оно: „Устај, Србине!“ – трже се, а кроз храпаво грло |
| о њој, и још већ мада јој обрати пажњу на њу, када дође...</p> <p>Пење се Бранко на степенице |
| асмејало би се девојче, да и њену пажњу на штогот обрати.</p> <p>А кад хладовина разгалила и го |
| ачка друштва са својим заставама певаху на крову песме, али не изађоше на сухо, него се одвезош |
| p>Приметиће Јован **Бранку кад већ беху на путу кроз шуму манастирску. ~</p> <p>– Боже сачувај. |
| ела поред прозора.{S} Наслонила главицу на руку, па мирише мирисни вечерњи чисти ваздух.{S} Пог |
| па заденути у малу своју турску лулицу на подугачком чибуку, запалити и пушити...{S} И сад, пу |
| уз уздрхтале звуке, час би пустила срцу на вољу, па би се слатко, слатко исплакала.</p> <p>Али |
| о по дворишта.{S} Натукла лаку повезачу на лице, да јој га зар не препали сунце.{S} Познаћеш је |
| Бранко, када је пре недељу дана у Бечу на једаред добио од свог ујака поп-Стеве из Брајковца п |
| Твоја душа и срце сад је као онај прах на крилима у лептира, а образ ти је крило лептирово.{S} |
| даред запева стотина певача, искупљених на обали „<title>Имну о преносу Бранкових костију</titl |
| наже над њом.{S} Притиште врео пољубац на вреле јој уснице.{S} Дете отвори очи, насмеши се, па |
| сле, узмора ли бити, остаће или мезимац на дедину темељу, или ће пустити зета у кућу, као и њен |
| и у нос увлачи; само што зазвечи ланац на огрљаку, кад се коњ који мухне, па тргне, да преухит |
| ена, као мати.{S} Дође му и ујакова реч на памет; „Ваљда не мислиш, да ћеш вечито ђаковати.“ Да |
| а мало Рашићка поп-Стеву, па наведе реч на Јаковљевићкине гошће.</p> <p>Била ту Јаковљевићкиња |
| шта јој ради мати.{S} И тако пређе реч на са свим сухопарне ствари. </p> <p> Даринка отвори вр |
| казао, јер би морао јавно и повући реч на траг.{S} А повукао би је за цело, као што се већи у |
| Јован Јаковљевић, па дођу доле, да баш на извору буду сведоци, колико се у истини прави народ |
| и таке школе, као сад.{S} Треба да имаш на уму, да сам ја месни школски надзиратељ.</p> <p>Тужи |
| рућине и гурања кроз свет.</p> <p>– Још на станицу хајдете с нама, понда на Стражилово ви и не |
| а на једаред Јелена тројици младића још на по пута.</p> <p>– Од кад ми овде ходамо а вас нема!< |
| ного, много, да га пита, срди ли се још на њу.</p> <p> А зашто се срди, то као да сад тек почињ |
| рно царство безобзирне збиљности,...још на њему лептирски прах слатког ђаковања, не додирнут не |
| ј књижевности у исти мах, када је Милош на другом крају српства, а у суседству изнурену и пониж |
| догод уме да штује и мртве поборнике, (на ту је реч баш особито узахао,) поборнике своје идеје |
| Путуј, игумане..."</p> <pb n="69" /> <p>На добром је месту, – одговори опет на то Бранко. – У с |
| " /> <milestone unit="subSection" /> <p>На врху Стражиловачкога виса завршен је спровод. </p> < |
| едног брдашца тик уз Брајковац. </p> <p>На сред села око крста искупио се народ у чистом свом о |
| тисуће грла искупљенога народа.</p> <p>На једаред запева стотина певача, искупљених на обали „ |
| давати се у ма се и горе патила.</p> <p>На том и остало.</p> <pb n="31" /> <milestone unit="sub |
| чакширама.{S} Очи упро на врата.</p> <p>На вратима у сред лозинка указа се Бранко Стајић.{S} На |
| а Нати, – нема никога осим тебе.</p> <p>На то ће најредовније пустити и Ната и Ката који уздиса |
| Новосадске занатлијске задруге.</p> <p>На лађи поји певачко друштво самртницу.</p> <p>Свечана |
| ало на прозор, мислиш, полетеће.</p> <p>На једаред зачује тихе кораке под прозором; али, рекао |
| га, Бога ми, румен до иза ушију.</p> <p>На једаред би Бранку све јасно, пуче му пред очима као |
| допусти Јелени, да пева на селу.</p> <p>На учитељево милостива, колико јој годило, ипак се намр |
| , али само једном приликом брату свом, „на гору несрећу, него што је мој Арсеније.“</p> <p>Арсе |
| сами, него бог те пита од куд морамо да набавимо.{S} Алати наши за најобичније наше потребе нос |
| лик Бранка Радичевића.{S} Учитељ га већ набавио, уоквирио и украсио њим собу.{S} Али то је и је |
| ки печат.{S} Ми све морамо од туђина да набављамо за своје рођене паре, а пара мало, док потреб |
| „Кућа је“ вели, „жив човек, не цигља ни набој, а жива је кућа најтрајнија и најславнија.{S} Жив |
| ле на памет, па се упео свом снагом, те набрао чело, па му се натуштило над дугим проседим обрв |
| не мога одолети, него ће сићи с кола, и набрати пуну руку разнога пољског цвећа.{S} Узе га са с |
| м позивом, и зна увек милион разлога да наброји против правца, којим је пошао.{S} Изађе учитељ, |
| толики пут бадава!{S} Мати навалила, те навалила.</p> <p>– Хајдемо!- вели, па, – Хајдемо!.... и |
| ава!{S} И по толики пут бадава!{S} Мати навалила, те навалила.</p> <p>– Хајдемо!- вели, па, – Х |
| ико убедљивих речи и јаче подбунила.{S} Навалио се леђима на зид, где је већ отрљо креч и углач |
| е љубазности.</p> <p>– Е, па кад си већ навалио...{S} Хајд, видећемо се, ваљда, још, вели поп С |
| е већ отрљо креч и углачао га од тешког наваљивања; пребацио ногу преко колена, па мисли.</p> < |
| н, опет, ако се и приволео на Рашићкино наваљивање, да доведе Бранка кући, ако је то сматрао и |
| заједно... </p> <p>Бележниковица одавно наваљује на бележника, да се иде кући.</p> <p>– Ти иди, |
| и, ако је опет ваздан разлога имала, да наведе против тога, када је госпођа Ната била најпре ко |
| уједе мало за доњу усну.{S} Хтео је да наведе разговор на нешто друго; али оштро омладинац одг |
| > <p>Поутиша мало Рашићка поп-Стеву, па наведе реч на Јаковљевићкине гошће.</p> <p>Била ту Јако |
| у.{S} Бродови живота њихова несу се још навезли на отворено море, где борба за живот као вихор |
| е, да га одбијемо као лику низ Дунав, – навија попа. – Данас је чудно време!</p> <p>Стотинама д |
| ло душевно, уморан, вечерас тек више из навике, да нешто прочита, пре него што заспи.</p> <p>Не |
| пак, да је одјекнуо с оне жице, коју је навио синоћ у Јеленину срцу оним својим понашањем.</p> |
| био по оној ноти, коју је млади учитељ навио на својој виолини, познао је ипак, да је одјекнуо |
| овде онде не завири, ма само по старој навици.</p> <p>Женска, већ не у првом цвету своје младо |
| "96" /> <p>– Мени.{S} Стефане, није баш наврило, да Јелену по што по то удам ма за кога.{S} Има |
| беру берачице.{S} Ту је мала тестера за навртање и скрњивање воћака; ту вазда још друга што врт |
| то је наручио неке савршеније ножеве за навртање воћака и неколико ђерзонака кошница – тек „да |
| тако даље,... још Бранко Стајић, тек да наврши свој <foreign xml:lang="la">triennium philosophi |
| е нас тамо затећи и берба...{S} Јеси ли навукла рукавице: ...{S} Добро је.{S} Чувај се, да ти и |
| енела до иза ушију.{S} Заборавила, и да навуче дубљена очи махраму, што је пребацила преко глав |
| то се срди, то као да сад тек почиње да нагађа.{S} Па баш за то треба да му каже, како мати хоћ |
| га, стао испред гнезда на пречагу...{S} Нагао се...{S} Сад ће да скочи на земљу, па да гдегод у |
| p> <p>Али Јован као да не слуша, јер се нагао већ преко стола с чашом у руци, да се куцне с бел |
| .</p> <p>– Синко, то су тек само празна нагваждања, дангуба и беспослица.{S} А сума сумарум: за |
| опет сада помислио, да је она, Јелена, нагла у Карловце за њим, за Стајићем!</p> <p>Што јој ве |
| алости, Госпођа Ната окрене пећци леђа, наглади своју цицу и клима главом.{S} Марко се врпољи < |
| ку, за коју се држала.{S} А по речима и нагласку за цело јој жао на њега.</p> <pb n="40" /> <p> |
| из вароши и пред сејом.{S} А њих две се нагле радознале.{S} Мали Владимир развашарио своје сигр |
| есник!{S} То је песник!- примети писар, нагледавши се Бранкове слике, па мисли, ала је научно н |
| обадвема беше у тај мах Бранко и његов нагли одлазак у мислима. </p> <p>Као да осећају, е би и |
| као би, још већма чује, како јој јако и нагло бије рођено срце.{S} Но ипак осети, да неко близу |
| вечера, како је оно учитељ отишао онако нагло и срдит с њена прозора, неје ни била с њиме, осим |
| и госпођа Рашићка.</p> <p>– Па што тако нагло?</p> <p>– Идем.{S} Неје право, да сам тако дуго д |
| амом помишљу, да је оно узрок Стајићеву наглому одласку из Брајковца, што га свет по Брајковцу |
| ет тако, да га мржња, да, баш та мржња, нагнала, да утопи цео свет у манастирски Радованац, да |
| ил забашурио, што његова лепша половина наговештава.</p> <p>– Помакните се мало даље, – рече пи |
| е – вели, – речи само стало, док сам га наговорила, да позове Бранка к нама, и да му пошаље нов |
| ки збор.</p> <p>Све то учитељ покупио и наговорио, да се здруже.</p> <p>Одоше у учитељеву собу< |
| нас.</p> <p>– А, знате ли, ко је на то наговорио вашег ујака?</p> <p>– Не могу да мислим.</p> |
| ући...{S} Па, ето, како ми се мука моја награђује.{S} Коме за љубав; Могла сам ја и без тога ле |
| тако живе, ни кад с пролећа или у јесен нагрну раденици из целе Бачке и Баната у виноградарску |
| ица лебди, као преставник доброга духа, над сеоцем на полеђини једног брдашца тик уз Брајковац. |
| витлају око ње, а она их заварава...{S} Над стрништем или над ливадама надлеће се коба.{S} Час |
| ише од по века проводиш за скамијама, а над књигом?</p> <pb n="24" /> <p>– Да се што боље удеси |
| нога, који јој сваку сузу, што је негда над њим нејачким пред Богом исплакала, бисером благодар |
| ба...{S}" А историја ће да пева ил кука над њима као над старим Римљанима и другим пропалим нар |
| Бранковој жељи“.</p> <p>Даринка се наже над њом.{S} Притиште врео пољубац на вреле јој уснице.{ |
| им топотом и зврком од кола.{S} Застане над каквом рупом, учлови се, као бојаги, код своје је, |
| ушла у Даринчину собу.{S} Надвирила се над Даринком и Зорком.{S} Прекрстила их обоје изнад гла |
| она их заварава...{S} Над стрништем или над ливадама надлеће се коба.{S} Час се заустави на јед |
| бити мучно и досадно непрестано капати над књигом.</p> <p>– То ме је једно баш и припитомило, |
| олећу чворци, што се надлећу као облаци над грозном планином расплашени то чегртаљкама то бичев |
| сторија ће да пева ил кука над њима као над старим Римљанима и другим пропалим народима, поред |
| а катихизацију и да задржи достојанство над учитељима у школама у месту као свештеник и као при |
| гом, те набрао чело, па му се натуштило над дугим проседим обрвама.{S} Хоће најпре да оживи у у |
| у Брајковац.</p> <p>Нов ред, нов надзор над српским народним школама; па и поп Стева постао рев |
| у шушњарку или у бразди, нити да вијају над собом облаке, већ пуштају, да поред њих пролећу чво |
| он; него што се, не зна ни сам за што, нада, да ће она највише и поклонити пажње оному говору, |
| код ње, јавила јој, да јој се ово дана нада.{S} Тако су јој сад сва деца на окупу, па јој још |
| лости, и идеја будућности, вера, љубави нада неокаљанога поштења, непомућенога родољубља, безло |
| ништа ни учинити.{S} Нечему много бољем нада се он од самог народа.{S} Па хоће да и свој говор, |
| и бар за један или ма и за два дана.{S} Надала се гостима још синоћ, али не дођоше.</p> <p>Бран |
| одеси згодна прилика, кад сам се мало и надао! - одговори Јован те наслони пушку уза зид. – Вол |
| .</p> <p> А Јелена се сада збиља почела надати, е ће, по речима поп-Стевиним, „то све још бити |
| /p> <p>А Ната ушла у Даринчину собу.{S} Надвирила се над Даринком и Зорком.{S} Прекрстила их об |
| да имаш на уму, да сам ја месни школски надзиратељ.</p> <p>Тужи ми се, сиромах, само, да га нек |
| дошла у Брајковац.</p> <p>Нов ред, нов надзор над српским народним школама; па и поп Стева пос |
| ва...{S} Над стрништем или над ливадама надлеће се коба.{S} Час се заустави на једној ташци, па |
| ју, да поред њих пролећу чворци, што се надлећу као облаци над грозном планином расплашени то ч |
| та морала одобрити, (да је варошкиња не надмудри): – Да Бог ме, младеж треба да пева!</p> <p>То |
| е одушевити само за велике идеје.{S} Од надничара, који је можда закинуо од својих уста, па до |
| , да код мене није то озбиљна намера, – надовеза Јован на разговор свој с Бранком, кад их остав |
| ље срађају.{S} А мајке се теше и челике надом, да ће им деца бити боље среће од њих... </p> <p> |
| мопоуздањем, које појачава само снагу и наду млађаних душа и приличи њихову добу, а и не слуте, |
| ; заплакала се, <pb n="99" /> изгубивши наду, да ће се и вечерас састати с њим, и уверивши се з |
| ла. </p> <p>Даринка се већ наместила, а надурила се, бојаги, па јој одговара:</p> <p>– Све је т |
| венцијама својих премиса увек доследна, нађе се код Даринке.</p> <p>Састале се и поздравиле, ка |
| авукло или се у земљу урило, тек зар да нађе хлада.{S} Једва што се овда онда зачује, како крик |
| е отпустила Јелена и Даринка; па се она нађе између Јована и Кнежевића, а ова између Зорке и Бр |
| о незван у небрану грожђу, док збиља не нађе и своју кућицу, те стрмоглавце у њу!</p> <p>Таке з |
| ки медвед талијанског мајмуна, да се не нађе нас неколико људи.“</p> <p>Од то доба пази писар д |
| стију!</p> <p>Понда се узврпољи, док не нађе некакав изговор, да изађе из друштва и оде на улиц |
| иначе и могао доста да поднесе, сад се нађе у великој неприлици.{S} Чисто не сме да му гледа п |
| ако бих смела?– дода још ова друга, што нађе за вредно, да и себице увери госпођу Нату, како је |
| оговетно вече изађе пред кућу, па се ту нађе с неким ковачким калфом, па је не можеш довикати с |
| кад отпратише кући и „чичу“, начеоника, нађоше, да је сад најзгоднији тренутак.</p> <p>Сам коро |
| <p>– И староседелице славнога Брајковца нађоше се увређене до дна дубљине своје домољубиве душе |
| , о „Бранковој жељи“.</p> <p>Даринка се наже над њом.{S} Притиште врео пољубац на вреле јој усн |
| око поноћи дошао и Дабижић до речи, да наздрави оној идеји која живи у српском народу и одржав |
| се већ неколико пута дизао, да опет он наздрави, али га увек задржаше остали са:{S} Чујмо!{S} |
| .</p> <p>Бележник се дочепао ледине, па наздравља по милој вољи, ређајући серију за серијом.</p |
| лепи српски обичај, за његову страст у наздрављању.</p> <p>– Молим, да ми се не упада у реч... |
| ски обичај, да се тек са печењем почиње наздрављати, ако ни вечера наша није још ни на столу, ј |
| , па и ја тако хоћу.</p> <p>– И ви мене називате „господине“ – рече Бранко, тек да се, бојаги, |
| и“, него Дабижић, на пример, не ће више називати Јована и доктором, а Јован ће њему, на прилику |
| отвори већу радњу, ево мог носа, ако не назида у сред Брајковца најлепшу кућу с магазинима.{S} |
| ти, како се води туђа брига, једва да и назиремо, шта је то јаван живот,... омладина неје, мисл |
| у да излије сав свој кив, што је Јован, назирући у њему, ваљда, опасног конкурента, ступио прек |
| ли Јован:</p> <p>– Са свим као и његова назови– ујна, – примети бележниковица са значајним смеш |
| еђа Александра због његових омладинских назора. „Сад је омладинско време!“</p> <p>– И ти, Стефа |
| То ништа не смета, да опет сваки своје назоре брани најодушевљеније.{S} Бачка слобода, неогран |
| , што их тамо чекају. </p> <p>Ако им се назори о свом бићу, о позиву својем у животу и не подуд |
| туђ, јер предвиђаше, да их и мишљење и назори деле ужасном провалијом.{S} Нуз то и зазираше од |
| а воли да „политизира“, особито још кад наиђе на паметна човека. </p> <p>За што?{S} Мој господи |
| у.</p> <p>И би тако, можда, било, да не наиђе госпођа Ната, те Јелена дође к себи, да је пољуби |
| о о њему разговарало.)...</p> <p>Уз пут наиђоше пред школом на учитеља, где „луфтира главу“.</p |
| дете, његова Јелисавета; ако ће напред, наићи ће на Харивду, на омладинца, који га може исмејат |
| , има нешто, – вели сека Ката. – Сад је наишла, Бог да прости!</p> <p>– Да Бог ме да се то све |
| имети госпођа бележниковица, или што је наишла на таки неред, или што је ту Јелена, па да је пе |
| атница. „Да ме је цео Срем клео, не бих наишла“, говорише она једном, али само једном приликом |
| да оживи свечаним начином, када се тим најбезазленији осећај народни исмева, то је гадно, то ј |
| n="32" /> бити у свету.{S} Он и његова најближа околина с најближим посредним, па и непосредни |
| вету.{S} Он и његова најближа околина с најближим посредним, па и непосредним интересима, што с |
| селу, са својом сестром, два можда, по најбоља певачка члана у Брајковцу.{S} Он обично <pb n=" |
| јеш, како ја судим...{S} Знаш, ја...{S} Најбоље ће бити, да си ти уз њега.{S} Бадава!{S} Мати ј |
| отићи ћете на ту параду у Карловце; па најбоље ће бити, говори ти сама с његовом матером...{S} |
| х до њих су певачке дружине.{S} Ту ћете најбоље видити спровод и чути песме. </p> <p>– Одоше у |
| – Питајте учитеља.{S} Тај ће вам умети најбоље посведочити...{S} Боже мој, ви гледате опет ту |
| акле, општина му је дала своју кућу, на најбољем месту у селу.{S} Данас сутра, ако не оде у вар |
| да је хладан сир с црним луком за њега најбољи лек против мамурлука.</p> <p>Благајник вели:{S} |
| оћа бремена, што сам га се подухватио у најбољој вољи.</p> <p>– Немојте се плашити, господине Б |
| и и само себи, кад му је Бог дао матер, најбољу срећу. </p> <p>Па ти мислиш, Стево, да и ја иде |
| сестри, видевши да ће јој тиме погодити најватренију жељу.</p> <p>Тинци сину.</p> <p>– Него дет |
| ран. „Тама за мном, тама преда мноме, а највећа у срдашцу моме“, завапио је негда његов велики |
| етка Ната одобравају и хвале смер.{S} А највећа је њена радост, што ће у тој великој свечаности |
| ој дреци смота негде у коров, да тамо у највећем страху проведе ноћ, док у јутро галан не кукур |
| листова, кад би му који пао у руке.{S} Највећи просветни напредак у својему господарству припу |
| м пљује на свету успомену, коју народ с највећим пијатетом хоће само да оживи свечаним начином, |
| а две године напоредо у добу, када душа највећма пријања; па готово прирасле једна за другу.{S} |
| сад <pb n="16" /> брујне звуке, што јој највећма годе онако и онакве, какви јој ваљда брује и у |
| ла, да се неје могла уздржати, већ се у највећој дреци смота негде у коров, да тамо у највећем |
| >– Сви!{S} Сви! – чу се више гласова, а највише писарев.</p> <p>Учитељ и сувише добро познаје е |
| дила.{S} Али које Јованово разлагање, а највише канда Бранкова реч - израдише своје.{S} И поп-С |
| а.{S} Чудновато!{S} Од њена суда као да највише стрепи.{S} Не за то, што би се бојао, да она ви |
| ју...</p> <p>Сад се три млада пријатеља највише светују о том, како да се и Брајковац и Брајков |
| , не зна ни сам за што, нада, да ће она највише и поклонити пажње оному говору, што претпостављ |
| тност у нас Срба право сироче.{S} Ко је највише позван, да шири просвету у народа Ког Синови Та |
| баш с тога што је у то време овде доле највише у народу врило о Бранку Радичевићу и његовој пр |
| шљана...</p> <p>Разговор њихов врзао се највише око догађаја, што га је омладина у то доба спре |
| ка врата.</p> <p> Таман!{S} Та, ње ради највише се и предомишљао, да л да сврне к свом другу.{S |
| његова спомена.{S} Око тога му се мисли највише и врзу.{S} Да се обазре на оваке слушаоце, ови |
| вци су место, које је бивало позорницом највише догађаја, што засецају у живац политичкога и ку |
| >– Ко?</p> <p>– Бранко.</p> <p>– Па, он највише ћути.{S} Само кад се препире о чему с чиком, он |
| !</p> <p>Са женскињама је ликовођа имао највише посла, особито са Јеленом.</p> <p>Стао учитељ с |
| ном на вечерње, ако у опште и звони, но највише тек за то, да бабица и кума, ако би се десило т |
| е.</p> <p>Одоше у учитељеву собу</p> <p>Највише се обрадова тому баш Јован. </p> <p>У прочељу и |
| , да сам своје ножно тај глас однесе до највишег места своје претпостављене власти у Брајковцу. |
| га испраћала у туђ свет, у даљину, да у највишим школама тамо збира себи плодове човечјег ума. |
| то, она се родила и одрасла на селу, па најволи, да и умре ту, али никад неје марила, да јој се |
| го Бранко Радичевић дубоко је заталасао најврелије осећаје срца и душе српског народа својим ла |
| ку и женску омладину народну; та што је најглавније, уз старину Вука, као ђенијалног скупљача н |
| а нису Бранкове него...</p> <p>– То је најжалоснија песма, што се силом уплеће у ове дане, кој |
| и пошао.{S} Али је баш дошла у разговор најзанимљивија тема при чаши пива, његова најмилија тем |
| и „чичу“, начеоника, нађоше, да је сад најзгоднији тренутак.</p> <p>Сам коровођа почиње. </p> |
| е и здраве народне поезије, песмом, као најзгоднијим оруђем, прокрчи пута у књижевности нашој п |
| ружнијег цвета скупљаш само оно, што је најлепше.{S} Него не буди лептир, што по тами лута, па |
| p> <p>А Јеша још не беше довршио, таман најлепше полетео!{S} Но речи му се изгубише у метежу, у |
| ељу Бранкову.{S} То вече ће му остати у најлепшем спомену из живота у Брајковцу... </p> <milest |
| ог носа, ако не назида у сред Брајковца најлепшу кућу с магазинима.{S} Ко јамчи, да му наши пош |
| поштен човек може по том листу исписати најлепшу песму, што је човек уме замислити.{S} За што д |
| о њега није прешла још никаква бура, ни најмањи облачак, у њему сија увек благо пролећно сунце, |
| јзанимљивија тема при чаши пива, његова најмилија тема, о томе, како и за што наш народ пропада |
| има, што су ту скопчани, – то су његове најмилије мисли.{S} Тек ако ће га кадгод завести мисао |
| кући с оне стране потока.{S} То јој је најмилије за све време, како устане, па док не легне.{S |
| своје ноге.</p> <pb n="18" /> <p>То су најмилије мисли госпођа-Катине, па око тога се врзу, ет |
| а њих тројице тамо и нема, запева своју најмилију, тихо, по свом начину, тек само да да арију: |
| о дете у седмој осмој ли годиници.{S} А најмлађе, син, јој, тек се родило, није оца ни запамтил |
| ало после Игњата.{S} Ако Бог да, даће и најмлађег сина у школе.{S} А није рада, ни кћер да уда |
| ичније најпотребније оруђе, рано, нашем најмногобројнијем раднику: ратару не правимо сами, него |
| на омладинца, који га може исмејати за „најмудрију“ реч.{S} Лакше би му било, чини му се, на ар |
| о је одевено, враг их и с девојкама, по најновијем журналу, не стиди се прве госпођице.{S} Она |
| уд морамо да набавимо.{S} Алати наши за најобичније наше потребе носе на себи туђински печат.{S |
| дај боже штогод против тога!{S} Али ни најобичније најпотребније оруђе, рано, нашем најмногобр |
| смета, да опет сваки своје назоре брани најодушевљеније.{S} Бачка слобода, неограничена у идеја |
| одлазио одавде.{S} И веруј ми, моја је најозбиљнија намера, да дођем кући, па да прихватим еко |
| ности народне.{S} А то је оно, што је и најозбиљније <pb n="50" /> српске научнике покренуло, д |
| сеоском животу.{S} Из читавог Хорација најпаметније ми се свиди оно његово: **<foreign xml:lan |
| с ким да политизира, и сам паре, да је најпаметније слушати песму.</p> <p>Добри чича подиже гл |
| г зна како, маџун и скоруп!...{S} Па... најпосле, шта су стекли и трудољубиви Орфелин и учени С |
| /p> <p>– Један другом за љубав.</p> <p> Најпосле оде бележниковица, а отпрати је Јован ++ писар |
| одмори, па и своју матер посети!...{S} Најпосле, свету се не да ни уста запушити, ни доста кол |
| Карловцима које у Темишвару и Бечу.{S} Најпосле, и то неје немогуће, неје ни ружно; а за истин |
| по Мацу, или ће најпре да га унесе?{S} Најпосле га спусти на земљу, полети на улицу, понда се |
| уверен сам, ни да ја останем.</p> <p>– Најпосле оно, што сам ја хтео, видим, да народ већ зна. |
| ија и најславнија.{S} Живи Бога хвале!“ Најпосле, узмора ли бити, остаће или мезимац на дедину |
| Нека се младеж провесели!</p> <p>То је најпосле и госпођа Јелисавета морала одобрити, (да је в |
| олико јој мало час било криво...</p> <p>Најпосле се нашли сви пред школском зградом и чекају, д |
| огод против тога!{S} Али ни најобичније најпотребније оруђе, рано, нашем најмногобројнијем радн |
| а породицу.</p> <p>– Поштен човек треба најпре да се побрине, како ће издржавати породицу своју |
| о, што рекао ујаку: „Поштен човек треба најпре да се побрине, како ће издржавати своју породицу |
| против тога, када је госпођа Ната била најпре код ње, а противних разлога је, по њену, од неко |
| и Катица, да спавају.</p> <p>Катица оде најпре, да још једаред разгледа по кући, је ли све у св |
| ошао, што неје нашао за вредно, да дође најпре овамо, па сви заједно да иду. <pb n="61" /> Понд |
| м за адвоката.</p> <p>Положи све испите најпре; понда ће мо се разговарати, – одговори му Бранк |
| Да га остави, па потрчи по Мацу, или ће најпре да га унесе?{S} Најпосле га спусти на земљу, пол |
| ило над дугим проседим обрвама.{S} Хоће најпре да оживи у успомени неке особе и прилике, о који |
| на!{S} Ако им је стало, нека изволе они најпре к нама доћи.{S} Знамо и ми варошки ред.{S} Ал по |
| <p>Капак се диже.{S} Испод њега провири најпре мала бела ручица; па се од мах за њом указа мила |
| сретао, он, који је иначе о сваком увек најпре само добро мислио, пређе сада у гнушање.{S} Ујко |
| елени, а до ње се нашао.</p> <p>– Морам најпре питати матер и чику. „Ја не знам за што, али чик |
| што је вукло ма куд, полетела би.{S} По најпре и једино, до душе, полетела би била тамо преко п |
| оврши, што је у радости хтела рећи, већ најпре поскакута с ноге на ногу па, кад јој се и тако с |
| у; али да бих му био учитељем у његовој најпречој потреби, радећи баш свој посао, то сам сигура |
| ива према ведром плавом небу у сутону у најпријатнијим видовима.{S} По доловима се већ спушта м |
| нема никога осим тебе.</p> <p>На то ће најредовније пустити и Ната и Ката који уздисај и сузу |
| д њега, да само по цвећу идеш и да и са најружнијег цвета скупљаш само оно, што је најлепше.{S} |
| пчелара води, а то му се признати мора, најсавршеније свој пчеларски дневник.{S} Можда је мисли |
| осао, од кога живи и он, народ, него од најсавршенијег агитатора, адвоката и ма ког иначе „госп |
| редивши му светковину, каквом знађаше у најсветлијим данима своје прошлости удостојивати само к |
| игао, па пажљиво растире и онако већ до најситнијег патрићка догорелу полушку своје цигаре, те |
| ни набој, а жива је кућа најтрајнија и најславнија.{S} Живи Бога хвале!“ Најпосле, узмора ли б |
| /p> <p>– Карловци су данас, у овај пар, најславније место у Српству.</p> <pb n="85" /> <p>Хоћет |
| >И поп Стева мрзовољан.{S} Покварили му најслађи сан.</p> <p> А по Брајковцу Бруји, како су гос |
| на прилику, бирташ, или трговац или... најслободнији човек на свету: економ.{S} А толико имаде |
| вачке гимназије или богословије, та два најстарија просветна завода у српству и с ове и с оне с |
| остала без мужа пре пет шест година.{S} Најстарији син јој, Јован, био већ у по гимназије.{S} Ж |
| овек, не цигља ни набој, а жива је кућа најтрајнија и најславнија.{S} Живи Бога хвале!“ Најпосл |
| еби Јован, не помогоше код поп-Стеве ни најубедљивији разлози.{S} А Кнежевић и опет не пропусти |
| ништа свршио, што бива по <pb n="88" /> најчешће, постаје моралним пролетером, из кога се рекру |
| а под старост, Боже опрости, „омладинац најчистије крви“.{S} Сад се чисто трже, кад виде, да је |
| , проглади прстима кроз браду и лако се накашља.{S} Узе округли ћелепуш са стола, па га ћуши на |
| туга неје прелила вином, те из дубљине наквашенога срца свога стао проливати грке сузе, раптај |
| мам толико чуства за општу ствар, немам наклоности, да исправим свет раменом, „да плачем за туђ |
| о такав, да Бог ме, неје могао оставити након себе величанствених манастира ни иних задужбина.{ |
| ну тугу, што неје она та, којој њен син након три године жури у походе, него јој тек уз пут свр |
| Бранко, при помисли на смрт?{S} Шта ће „након нас останути“, и кад нам се „тело тек под земљицу |
| износе пред „физите“.{S} Нахвалиле се и накоштале свега.</p> <p>Деца, Јелена и Даринка, нестрпе |
| ме, да вам мора бити смешно, кад ви не налазите у Бранку друге идеје него то, – примети Бранко |
| лута, па чим спази гдегод светлост, он налети, па спржи своја крила.{S} Иди по светлости, ићи |
| ише.{S} А из грла се оте неки клик - ни налик на онај глас, што јој га он показује на жици.</p> |
| у и самом криво, што, ето, избаци нешто налик на „курисање“.{S} Застидео се...{S} Једва се приб |
| Враг би је знао, шта ради.{S} Данас је налога, ... јуче је била замућена вода... не знам, шта |
| код власти, па сваки час добија некакве налоге, – вели Бранко. – Чини ми се, да је већ тражио д |
| аоницу, где одбор издаваше још последње налоге, и у саборницу, где певачка друштва држаху своју |
| ваља чинити и како се владати, не треба нам команде.</p> <p>- Чујеш.{S} Ја бих ни пода шта држа |
| p> <p>– Још те какве!{S} Сви знамо, шта нам ваља чинити и како се владати, не треба нам команде |
| теве:</p> <p>– Шта мислиш, Стефане, кад нам дођу деца о вагацији кући?..{S} Катица Јаковљевићка |
| ?{S} Шта ће „након нас останути“, и кад нам се „тело тек под земљицу вргне“, а некмо ли да трај |
| езда уз Вука и Даничића на освитку нове нам књижевности народне.{S} А то је оно, што је и најоз |
| о по сахата. </p> <p>– Шта мислите, где нам је господин учитељ? – пита лагано бележниковица Јов |
| ољству.</p> <p>– Госпођа ваша мати није нам се изненадила.</p> <p>– Ја сам тако и уговорио с Јо |
| ану од одушевљења.</p> <p>– Него морате нам и ви помоћи! – рећи ће Бранко, па употреби ту прили |
| Марка?...{S}Јел те, мајсторице, ви ћете нам га пазити.“</p> <p>„Гле мене!{S} Како не бих јако!“ |
| - Госпођице Јелена, без сумње и ви ћете нам помоћи.{S} Ви тако лепо певате, – примети учитељ Је |
| као господа, а не као радници, увек ће нам кола ићи на еро.{S} То је само истина, а не црне на |
| пута у књижевности нашој простом лепом нам народном језику.{S} Нека данас строги критичари и е |
| уди већином још не позвани на то.{S} Ко нам пуни белетристичне листове песмама и приповеткама?{ |
| досетку“: „сестру по Еви!“</p> <p>– Ако нам је Ева прабаба, нисмо све једнаке, – не да се бележ |
| д тако добрим и милим гостима!{S} Добро нам дошли!</p> <p>– Боље нашли! отпоздрави и Ната и Дар |
| одговори опет на то Бранко. – У селу су нам исто тако потребни ваљани учитељи, као и у вароши, |
| божје, цару царево, па мир!</p> <p>– А нама?</p> <p>– Принесенија јадите, повељенија творите.< |
| теван.{S} Не ћеш тек отићи горе, а да и нама не кажеш с Богом? </p> <p>Беше то за Бранка растан |
| к сам га наговорила, да позове Бранка к нама, и да му пошаље новаца, да амо дође, те да се мома |
| о им је стало, нека изволе они најпре к нама доћи.{S} Знамо и ми варошки ред.{S} Ал по мени мог |
| свет.</p> <p>– Још на станицу хајдете с нама, понда на Стражилово ви и не морате, мама, ићи,– в |
| ла лице њему.</p> <p>– Ви ћете певати с нама.</p> <p>– Ох, Боже!{S} Та, то је кратко време.{S} |
| и Јован. – Него то би он добро прошао с нама.{S} Хајде, да ми дамо донети, па да ми њега почаст |
| Из далека добар косач замахује.{S} Међу нама није ни речи било о нашој Јелени.{S} Даклем, видиш |
| аталасало одушевљење у српском народу у намену Бранкова спомена.{S} Онако се народ уме одушевит |
| де.{S} И веруј ми, моја је најозбиљнија намера, да дођем кући, па да прихватим економију.{S} Ја |
| ако мислиш, да код мене није то озбиљна намера, – надовеза Јован на разговор свој с Бранком, ка |
| остати на селу неколико недеља, као што намерава госпођа Ната, то је, као што опет ропта њена к |
| же мој, и она је мати.{S} Само у доброј намери могла је доћи на таку мисао.{S} Да уда своју кће |
| т узе да се хвали са својом Кристом.{S} Намерила се на добру девојку...{S} Трива јој је брат.{S |
| це, у очи свечаног дана, јер се у Пешти намерном или ненамерном чијом кривицом несу привезала к |
| не да ни уста запушити, ни доста колача намесити...{S} Цео свет, за Бога зна, за што је Тинкин |
| е.{S} А млади отац Варнава, манастирски намесник, добио мало одушке, да се провесели с веселим |
| отку.</p> <p>И госпођа бележниковица се намести у пола окренута Јовану.</p> <p>Ђенијалан лик!{S |
| е попне на кола. </p> <p>Даринка се већ наместила, а надурила се, бојаги, па јој одговара:</p> |
| да се повлачи, па мисли, узео би ко за наметање, када би чешће одлазио мећу нове познанике.</p |
| те материне вигове, кад се свагда онако наметљиво понашаше према њему?{S} Је ли могуће,... тако |
| била поп-Стевина сестрића у кућу, да му наметне своју кћер, и како је сам поп Стева проводаџиса |
| /p> <p>А бележниковица приметила то, па намешта, као бајаги, шишке на челу, те испод руке погле |
| шешир на главу, па закопчава и око себе намешта кабаницу.</p> <pb n="34" /> <p>Што не дате мало |
| ш, како куља плав дим на врата. </p> <p>Намештај у тој собици је једна по широка клупа уза зид, |
| <p>Муф беше запао под ноге, док се Ната намештала у колима.</p> <pb n="13" /> <p>– За Бога, мам |
| чани зову свога општинскога начеоника,) намигну на бележника, па запева звонким извеџбаним глас |
| вели Јован. </p> <p>– Слатки сте ви, – намигну бележниковица. </p> <pb n="94" /> <p> <foreign |
| ла та њена забуна ни учитељев осмех, па намигну на Јована.</p> <p>– Ту ће бити сватова! – приша |
| ...</p> <p>Бележник засветлио очима, па намигује на писара, — знак, да позива онога, да декламу |
| е! – опре се чича, начеоник, а он је та намишљена старина; па сам устаде и диже чашу:</p> <p>– |
| о милостива, колико јој годило, ипак се намргодила.{S} Али које Јованово разлагање, а највише к |
| заквачи на пучини будућега живота.{S} И нанесе ли им кадгод струја бродове на супротивне стране |
| иси остао дуже, па да прошврљамо мало у наоколо по селима и по манастирима.{S} Мени се допада о |
| ева, у Јазак за манастирског ђака...{S} Наопако, зар да га мати жива сахрани?{S} Не да се Тинка |
| ерзонака кошница – тек „да покуша“.{S}А наопако се једио, што српски пчелари сваки час препоруч |
| ју,...{S} Боже!..</p> <p>– Ала ти је то наопако време изашло, јух, јух, јух! – уздахну опет гос |
| амурлуку свом обично гледаш све на црне наочаре.</p> <p>— Увек, – одговори онај живље, – упамти |
| на еро.{S} То је само истина, а не црне наочари, упамти.{S} Нова омладина је ухватила ту истину |
| том богоданом изобиљу, што га је иначе напајало новим животом, осећа се сада Бранко ташт.{S} У |
| ба!{S} Тај господин Бранко добро јој је напаприо у нос, може га сад песницама трти,</p> <p>Јова |
| не би, јадница, осетила сретном, кад се напатила код свог несретника мужа као права патница. „Д |
| век кажем: ви терате политику.{S} То је наперено против нас попова и калуђера.{S} Е, не уме ти |
| Него тужи га конзисторији.{S} Ја ћу ти написати, тужбу, да се развенчаш.{S} Петнаест година га |
| коло, па се све бојим, удариће га какав напит.{S} Казала сам му, до душе, и сама, да потражи Ма |
| е да оговара госпођу Нату, како се дала наплатити од поп-Стеве, кад је њена Јелена била тамо у |
| се и наши народни браничи, „поборници“, наплаћају од народа исто толико правично или неправично |
| шта она пита.</p> <p>Види она то, па му напомиње:</p> <p>– А да за то сам га тамо и послала</p> |
| друговања.</p> <p>Деца расла две године напоредо у добу, када душа највећма пријања; па готово |
| ри пријатељи.{S} Па ако не узмогну опет напоредо, знаће обићи матицу, која би их увукла у вртло |
| из Беча“, и Брајковачки учитељ Кнежевић напоредо кроз планинске винограде.{S} О раме пребацио с |
| ла у „лер“; како је не знам какав рачун направила, што је позајмљивала детету, кад јој је што т |
| ему боравити вечни сан.</p> <p>Два дана напред почели се скупљати гости са стране.{S} Е, неје д |
| и своје дете, његова Јелисавета; ако ће напред, наићи ће на Харивду, на омладинца, који га може |
| у који пао у руке.{S} Највећи просветни напредак у својему господарству припустио је тек у толи |
| а жмирка у жижак, или преде, док јој не напреде дремеж на очи...{S}Ако Даринка баш не чита, раз |
| ред све примљивости према свему, што је напредно, морати као народ банкротирати, т. ј. на једар |
| листе.{S} То су људи прекаљени начелима напреднога духа времена...{S} Ама молим те, зар ти не в |
| подлости и себичности разним интересима напретка и разлозима поретка, сад, опет, да замедља бљу |
| лободе и благостања.{S} Без материјална напретка и добростања, чему књига, чему просвета, чему |
| , не стиди се прве госпођице.{S} Она ти напуни својих неколико котарица воћа, метне на обраницу |
| ти већ све знаш, – проговори бележник, напунивши пуна уста сира и загризавши зелену паприку, – |
| глави још од синоћ, како му је „његова“ напунила некаквим разговором, па јутрос са неколико убе |
| бисмо могли рећи, да је народ сам себи напуштен, – дода Кнежевић.– И још се од нас захтева, да |
| и је мати.{S} Дете не треба никад да је напуштено и остављено, можда, доброј срећи и само себи, |
| опада ми се, што је при себи.{S} Жилава нарав!{S} Без ичије припомоћи... сам... у туђем свету.. |
| ом, у ком последњи бој бије између себе нарав и васпитање.</p> <p>И Зорка се обесила Даринци о |
| ако није за њега адвокација.{S} Неје му нарав за то.{S} Та, адвоката и онако има већ и сувише.{ |
| е их Јован, Даринка, учитељ, Зорка, па, наравно, и Бранко. </p> <p>Салетели сви, што год их је, |
| бити?“ – „Немој ти ту мени!“ рекла је, наравно, Ната Кати. „То је дечја радост!{S} Да коме ћу, |
| pb n="101" /> <p>Бранко Радичевић беше, наравно, само сиромашан српски ђак.{S} Као такав, да Бо |
| и ће вечерас госпођа Рашићка поп-Стеви, наравно, после неког згодног увода. – Тај ми се увукао |
| ићка се и нехотице погледаше.{S} Свако, наравно, по свом рачуну.</p> <p>Право би и имао, – прим |
| <p>– И мати га воли.</p> <p>– Наравно, наравно.{S} И ви, дакако, госпођице, примети Кнежевић и |
| p> <p>За одрешене језике предмет је то, наравно, благодаран, да се учини и више, него што је уи |
| ђе к себи, да је пољуби у руку.</p> <p> Наравно, госпођа Ната пита, шта јој ради мати.{S} И так |
| , она бар добро познаје Јецу Рашићку, – наравно, да су и оне биле исто тако искрене и исто тако |
| обар.</p> <p>– И мати га воли.</p> <p>– Наравно, наравно.{S} И ви, дакако, госпођице, примети К |
| риним жељама, ма и којој њеној речи; па наравно, и сад беше вољна повиновати се оному, што мати |
| и залива грло белим вином.{S} Али и он наравно мисли, да мора нешто рећи, бар у корист свога „ |
| .. о, Бог зна, како јој је мило!</p> <p>Наравно, да и госпођа Ната, а особито госпођа Катица, – |
| ен.{S} Само да ти приповедам, шта ми је нарадила.{S} Ономад...</p> <p>И сад удари сека Ката да |
| ајан.{S} Округао као похођанска погача, нарастао као мобарска гибаница, а пун заливен као божић |
| ила од Даринке кући, дочекала је мати с наредбом, да је обрадује:</p> <p>Спремај се!{S} У субот |
| еше вољна повиновати се оному, што мати нареди. </p> <p>Али јој сину у главу мисао, да би било |
| .</p> <p>Одборници лете на све стране и наређују, како ће се програм што свечаније извести.{S} |
| вот и прикљученија Димитрија Обрадовића нареченога у калуђерству Доситеја: њим и с тим списат и |
| ди онаки исти посао, од кога живи и он, народ, него од најсавршенијег агитатора, адвоката и ма |
| , да треба да остане код куће.{S} Треба народ поучавати.{S} А ко ће то, ако не ће учени људи?{S |
| пева у Бранковој свечаности“ јер „треба народ увући унутра!“ Повукао би је тим пре, што се увер |
| не ту мисли; само му мило, што види, да народ зна за Бранка, да је и народ осетио жељу Бранкову |
| ајпосле оно, што сам ја хтео, видим, да народ већ зна.</p> <p>– Је ли по вољи унутра? </p> <p>Б |
| S} Да, о томе!{S} Треба писати књиге за народ, треба учити народ да држи новине, па да се учи, |
| рити се по варошима, па писати књиге за народ, поучавати народ, водити политику за народ, дизат |
| е то у нас мода, што бојаги „не раде за народ“, а школовали се о „народном“ новцу, јер исти тај |
| ао и они, који се не хвале, да „раде за народ“.{S} Свештеници, које му драго партаје били, траж |
| политику за народ, дизати позориште за народ, а нити они познају народ, нити народ разуме њих. |
| сачувај!{S} Само... ко хоће да ради за народ, мора живети с народом; а не башкарити се по варо |
| /p> <p>– Сви ми, штогод учимо, учимо за народ.{S} Наша је интелигенција, или баш ако хоћеш госп |
| од, поучавати народ, водити политику за народ, дизати позориште за народ, а нити они познају на |
| тај дан.</p> <p>Још у јутро рано поврве народ у свечаном руху и са свечаним расположењем на ста |
| , – вели му Јован. – Нема просвете, где народ не стоји економно добро.{S} За то сте ви ту, па у |
| ад је таки.{S} И догод дух времена буде народ схваћао, умеће поштовати заслуге свога Бранка Рад |
| адости. ·</p> <p>Њему за уздарје подиже народ српски из благодарности само гроб.{S} Као свећени |
| с све, слободно бисмо могли рећи, да је народ сам себи напуштен, – дода Кнежевић.– И још се од |
| p> <p>На сред села око крста искупио се народ у чистом свом оделу.{S} А у народу, видиш, око св |
| у намену Бранкова спомена.{S} Онако се народ уме одушевити само за велике идеје.{S} Од наднича |
| мно добро.{S} За то сте ви ту, па учите народ,... да, учите га!{S} Треба сви да га учимо!{S} Ја |
| танимо ми радити, што не ваља, па не ће народ имати у кога да се угледа; а почнимо и ми паметни |
| ора и улице, што воде тргу, све то беше народ прекрилио.</p> <p>У саборној цркви служи се летур |
| о види, да народ зна за Бранка, да је и народ осетио жељу Бранкову.{S} То вече ће му остати у н |
| буду сведоци, колико се у истини прави народ забавља о том догађају...</p> <p>Сад се три млада |
| до моја, – опет ће Јеша. – Не ће српски народ клонути, догод уме да штује и мртве поборнике, (н |
| ену тога ђенија посветио је цели српски народ дан 10. јулија 1883., приредивши му светковину, к |
| ма, па писати књиге за народ, поучавати народ, водити политику за народ, дизати позориште за на |
| а народ, а нити они познају народ, нити народ разуме њих.{S} Ужасна аномалија код нас, какве, в |
| реба писати књиге за народ, треба учити народ да држи новине, па да се учи, да види, да зна, да |
| се пропевати, чим осете, да љубиш свој народ...</p> <p>Бележник засветлио очима, па намигује н |
| } Око сенице, чује, зуји и бруји вредан народ по чистом јутарњем ваздуху.{S} А зује и брује дан |
| рема свему, што је напредно, морати као народ банкротирати, т. ј. на једаред ће „друмови пожели |
| а је омладина у то доба спремила, а цео народ прихватио свом вољом својом и српским одушевљењем |
| према томе и опрему.{S} Кад видиш, како народ лако прима моду, немој мислити, да би он то прими |
| оја изоштрава.{S} Ми све вичемо: „Учимо народ!{S} Поучавајмо га!“ А све то, што ми учимо, врло |
| жи на Брајковачком селу, удеси за прост народ.{S} Хоће – да му каже, ко је био Бранко Радичевић |
| – та већ загрози опасност, е дуго прост народ не би имао никакве користи од штампане и писане к |
| се угледају ако хоће.{S} Тако продире у народ оно из књижевности.{S} Мислиш ти, да би му ишта п |
| треба више учених људи да се помешају у народ, у масу.{S} Ви имате иначе потпуно право.{S} Ал.. |
| позориште за народ, а нити они познају народ, нити народ разуме њих.{S} Ужасна аномалија код н |
| да се тим пљује на свету успомену, коју народ с највећим пијатетом хоће само да оживи свечаним |
| о Бранко Радичевић, шта он вреди за наш народ и шта значи ово величање његова спомена.{S} Око т |
| јмилија тема, о томе, како и за што наш народ пропада; Јеша воли да „политизира“, особито још к |
| ковчани покажу том приликом. „Треба <hi>народ</hi> увести унутра!“</p> <p>– Да приредимо и ми о |
| } Јер тенор не спада у особине српскога народа, него је то особина јужњака, и то пар екселанс Т |
| значајном положају у историји српскога народа томе, што је тамо столица првосвећеника српске п |
| ена већ средиште свему кретању српскога народа у јужној Угарској, у Хрватској и Славонији, могу |
| да занемеше оне тисуће грла искупљенога народа.</p> <p>На једаред запева стотина певача, искупљ |
| најврелије осећаје срца и душе српског народа својим лаким песмама, опевајући му разумљиво и с |
| Нечему много бољем нада се он од самог народа.{S} Па хоће да и свој говор, што има да га држи |
| да се игде интелигенција тако удаљи од народа као наша.{S} Нова се омладина креће, њен глас се |
| одни браничи, „поборници“, наплаћају од народа исто толико правично или неправично, као и они, |
| а ни иних задужбина.{S} Али као ђе није народа свога сазидао му је храм у грудима народнима, гд |
| и.)...{S} Закључили смо, да са што више народа и ми одемо одавде у Карловце на дочек.</p> <p>– |
| интелигенција постала је, тако рећи, из народа, па тешко да се игде интелигенција тако удаљи од |
| имо, врло мало користи баш народу, маси народа.{S} Ми учимо медицину, па тражимо вароши, не ће |
| о је највише позван, да шири просвету у народа Ког Синови Талије, – глумци, апостоли народни!{S |
| онако сјајно извршио, да је одржао дух народа српскога, ударивши јак темељ српској књижевности |
| над старим Римљанима и другим пропалим народима, поред свег нашег толико хваљеног родољубља, к |
| тали.) Ми учимо јуристерај, да „бранимо народна права“; а ја, бога ми, видим, да се и наши наро |
| ко још пре њега, а попут једре и здраве народне поезије, песмом, као најзгоднијим оруђем, прокр |
| ђенијалног младића увеличала симпатије народне.{S} Но било како му драго, Бранко Радичевић сја |
| Дунава?{S} Је ли треба спомињати толике народне саборе, који баш у Карловцима саборисаху о цркв |
| приликом да будем сведоком једне опште народне свечаности, какве до сада једва да је било кадг |
| аничића на освитку нове нам књижевности народне.{S} А то је оно, што је и најозбиљније <pb n="5 |
| а Ког Синови Талије, – глумци, апостоли народни!{S} Па како <pb n="74" /> стојимо у томе?{S} Жа |
| ва“; а ја, бога ми, видим, да се и наши народни браничи, „поборници“, наплаћају од народа исто |
| ином, када се тим најбезазленији осећај народни исмева, то је гадно, то је... </p> <p>За јамачн |
| Шапчанин, Лаза Костић и други.{S} Језик народни презрели беху у оно доба сви и мањи и већи књиж |
| тељи већином такви, то је прави мученик народни.{S} Што свеснији, то већи мученик.{S} Ја, видиш |
| е свестан учитељ, а ја бих рекао, да су народни учитељи већином такви, то је прави мученик наро |
| </p> <p>Нов ред, нов надзор над српским народним школама; па и поп Стева постао ревностан катих |
| руне народних гусала, па чистим српским народним језиком, каквим нико још пре њега, а попут јед |
| рода свога сазидао му је храм у грудима народнима, где је нашла места за вечита времена слава п |
| з старину Вука, као ђенијалног скупљача народних умотворина, и ученога ђака Вукова, уз Ђуру Дан |
| што су били код ње у стану, па би поред народних песама и других ствари читали по нешто и из „< |
| а тог бесцен—блага, удари први у струне народних гусала, па чистим српским народним језиком, ка |
| о пролазе ти, који вичу:{S} Слобода,... народно право,... аутономија,... избор,... сабор!{S} Тр |
| знамо наш свет боље са песником српског народног јединства. </p> <p>– То је лепо! - кличе Дарин |
| својој дружини бродио, насела на стену народног немара, те претрпила кораблекрушеније, па се љ |
| да или Београда, да се препоручи управи народнога позоришта, па онда – ево среће и за њега и за |
| а не може давати правац, одређивати ток народној судбини.{S} Треба да водимо рачуна о раду наши |
| Сахера, у Хамбуршкој ресторацији или у народној кухињи; не гледи, стоји ли пред вратима портир |
| а у књижевности нашој простом лепом нам народном језику.{S} Нека данас строги критичари и естет |
| споство.{S} Једино се клањам учитељству народном.{S} Ко је свестан учитељ, а ја бих рекао, да с |
| и „не раде за народ“, а школовали се о „народном“ новцу, јер исти тај грех носе на души и остал |
| се чине и невешти, а ти, учо, издири за народност, па кад ти треба дати хлеба, „даће бог!“</p> |
| ирнуо у живац и мушку и женску омладину народну; та што је најглавније, уз старину Вука, као ђе |
| стао на прозор, па недахнимице слуша ту народну песму.{S} Не узима на ум, како су жалосни ти ст |
| pb n="62" /> за члана српске омладине и народњачке странке, те држи редовно и народњачке новине |
| и народњачке странке, те држи редовно и народњачке новине.</p> <p>Него зна Јеша, да споји и пра |
| како ко хоће, а живи још од свог старог народњачког сала, преживајући огризине отрцанога либера |
| не и помисао, да бих ја делио, ваљда, с народом своју муку; али да бих му био учитељем у његово |
| ако хоћеш госпоштина, збиља, свезана с народом као мало где, па... </p> <p>– Фраза!..{S} Ја шт |
| ко хоће да ради за народ, мора живети с народом; а не башкарити се по варошима, па писати књиге |
| треба, радити!{S} Па... чуј ме!{S} Више народу користи, кад у својој средини има ваљана интелиг |
| S} Кад кажем, да бих био на селу учитељ народу, то стоји: јер ја, као интелигентан човек, знаћу |
| се беше заталасало одушевљење у српском народу у намену Бранкова спомена.{S} Онако се народ уме |
| наздрави оној идеји која живи у српском народу и одржава у њему свест, да не клоне у тешкој ноћ |
| ио се народ у чистом свом оделу.{S} А у народу, видиш, око свирца час се таласа, час везе ситно |
| а што је у то време овде доле највише у народу врило о Бранку Радичевићу и његовој прослави.{S} |
| то, што ми учимо, врло мало користи баш народу, маси народа.{S} Ми учимо медицину, па тражимо в |
| р и ваљан млад човек, прилика таман као наручена за њену Јелену.</p> <p>– Пак?{S} Шта сад?</p> |
| него де једну, де још једну и таман сад наручили, да им Маркова домаћица испржи које пиле.{S} И |
| рству припустио је тек у толико, што је наручио неке савршеније ножеве за навртање воћака и нек |
| прихвати реч.{S} Опет ће он:{S} Само да нас послужи лепо време!</p> <p>Да Бог ме! – одговори Да |
| ај употребио наше незнање и неумење, па нас експлоатише и уништава као зубача племениту биљку, |
| ква је.{S} Отворена ми се свиди.{S} Шта нас је пута насмејала!</p> <p>– Тим више, – суди Катица |
| рате политику.{S} То је наперено против нас попова и калуђера.{S} Е, не уме ти се омладина маћи |
| напуштен, – дода Кнежевић.– И још се од нас захтева, да потпомажемо и књижевност, да купујемо и |
| о томе предиковало, а да не види то од нас својим очима.{S} Престанимо ми радити, што не ваља, |
| године.</p> <p>– Него шта знам?{S} Код нас ти је на селу тешко наћи слушкињу, па не знам, које |
| род разуме њих.{S} Ужасна аномалија код нас, какве, ваљда, нигде више у свету нема.{S} Наша инт |
| <l>Устај, Србине!</l> <l>И у борбу зове нас:</l> <l>Устај, Србине!</l> </quote> <pb n="75" /> < |
| двед талијанског мајмуна, да се не нађе нас неколико људи.“</p> <p>Од то доба пази писар добро, |
| село.{S} А путу се рока не зна.{S} Може нас тамо затећи и берба...{S} Јеси ли навукла рукавице: |
| >– Ништа не чини.{S} Господин учитељ ће нас научити Бранково коло...</p> <p>– То већ знам! – кл |
| , при помисли на смрт?{S} Шта ће „након нас останути“, и кад нам се „тело тек под земљицу вргне |
| Е, не уме ти се омладина маћи, док се о нас не очеше.{S} И тај наш **Бранко је грдио калуђере.{ |
| уги пут!{S} Упамтите, други пут!{S} Ево нас већ и код наших.</p> <p>Под орахом на сред дворишта |
| м или умешношћу и даље докотурали.{S} У нас немају ни појма о томе или се сматра за срамоту, да |
| е све једно, то ћеш тек допустити.{S} У нас је врло велика погрешка то, што ми држимо, да не мо |
| {S} Ама молим те, зар ти не видиш, да у нас нема никакве дисциплине, нема странке: ради, како к |
| какве до сада једва да је било кадгод у нас.</p> <p>– А, знате ли, ко је на то наговорио вашег |
| вне ствари.{S} Него омладина, а ту се у нас рачунамо ми ђаци, трговачки момци, и тако даље, све |
| ре времена ступи у акцију.{S} Ко пише у нас дописе по политичним листовима, ко често и уводне ч |
| ебацујем штипендистима, као што је то у нас мода, што бојаги „не раде за народ“, а школовали се |
| еби будућност.{S} Особито је уметност у нас Срба право сироче.{S} Ко је највише позван, да шири |
| Општа ствар неје туђа ствар, него свију нас и свакога појединца подједнако.</p> <p>– Синко, то |
| генција покварила...</p> <p>Да није још нас учитеља, који издиремо за вас све, слободно бисмо м |
| розор час на други.{S} Гледа преко тамо насвој прозор.</p> <p>Млади колар стао до одра, па се н |
| на којој је он у својој дружини бродио, насела на стену народног немара, те претрпила кораблекр |
| па се просто одселили у Русију, па тамо населили *Нову Србију.{S} Зар ви то не знате?{S} Могу в |
| равим свет раменом, „да плачем за туђим насилима“, и тако даље.{S} То су све формалности, шупље |
| ише од нешто капитала, што га је обично наследио или, можда, добио у мираз, и оно мало „знања“ |
| у две дана мој капелан, па временом мој наследник и у парохији и у кући? – рече поп Стева повер |
| а тераш још парницу с узурпатором твога наследства.</p> <p>– Боже ме сачувај.</p> <pb n="105" / |
| уће?{S} А по Дарвиновој теорији потомци наслеђују особине својих предака.</p> <p>Ма колико да п |
| ам се мало и надао! - одговори Јован те наслони пушку уза зид. – Волим овај лов сад него да сам |
| иром прозоре, па села поред прозора.{S} Наслонила главицу на руку, па мирише мирисни вечерњи чи |
| екакву књигу, а на бео се штит од сунца наслонио.</p> <p>– А,... ти си, Александре!- примети по |
| андара, а остали како који.{S} Писар се наслонио на лактове, па кибицује одборнику. (Бележник, |
| признати, морао би приповедати, како је наслоњен на ону багрему пред њеним прозором пиљио као м |
| а и тако даље...{S} У једном углу стоји наслоњена а на вршак изврнута стара плетена а неолепљен |
| pus juris</foreign>.</p> <p>– Јоване, – насмеја се већ Стајић,– мени се чини, ти у мамурлуку св |
| творена ми се свиди.{S} Шта нас је пута насмејала!</p> <p>– Тим више, – суди Катица, – треба па |
| хвати учитељев предлог.</p> <p>Јован се насмехну и не мога да не покаже своју сумњу.{S} Кнежеви |
| оју Еву.</p> <pb n="70" /> <p>Бранко се насмехну:</p> <p>– Док ја дођем до своје Еве, протећи ћ |
| </p> <p>– Добро је, – рече и потајно се насмехну.</p> <p>А Јелени одлану.{S} Но је поли румен д |
| а вреле јој уснице.{S} Дете отвори очи, насмеши се, па рашири своје голе ручице, те је загрли.< |
| спалили сте се као...</p> <p>Рашићка се насмеши:</p> <p>– Дух времена сад је таки!</p> <p>– И т |
| та ће рећи поп Стева? – рече она, па се насмеши.</p> <p>Бојаги! – помислише сви мушки у један м |
| ругом му насу у чашу хладног теочинца и насмеши се на њега.</p> <p>Он је загрли око врата, изди |
| ри смело у лице.</p> <p>Бранко се силом насмеши. </p> <p>– Немојте толико да мислите.{S} Разгов |
| /> <p>Она погледа у њега.{S} Очи јој се насмешише.{S} А из грла се оте неки клик - ни налик на |
| Уза зид је постеља и на њој виолина.{S} Насред собе сто, и по њему разбацано то књига, то харти |
| ака ти је данас омладина.</p> <p>–- Куд насрне, или с главом или без главе.</p> <pb n="96" /> < |
| о каткад зафрчу коњи, да можда истерају насртљиву мушицу, што им се и у нос увлачи; само што за |
| о?</p> <p>– Моја будућност биће ми само наставак прошлости моје.{S} Рад, то ме чека.</p> <p>– Р |
| ерзитетлија може вратити у свој дом, те наставити посао оца свога, па орати земљу или копати ви |
| а та „ружа“.</p> <p>– ... једна ружа, – наставља начеоник.</p> <p>– ... која има бодље, – уплет |
| {S} Још за живота купио кућу у вароши и настанио се тамо.{S} Таман да поживи у миру, а капља га |
| једном руком попу по бради, а другом му насу у чашу хладног теочинца и насмеши се на њега.</p> |
| Бранку,</p> <pb n="72" /> <p>– Не да се насути вода у решето, – одговори онај.</p> <p>– Баш има |
| мени! – одговориће опет, као и до сад, Ната Кати.– Знам ја, шта је дечија радост.{S} Коме ћу, |
| „Немој ти ту мени!“ рекла је, наравно, Ната Кати. „То је дечја радост!{S} Да коме ћу, ако њима |
| оже, помози! – прекрсти се и помоли се; Ната, па се успе на кола и ували у седиште.</p> <p> Сео |
| кући, је ли све у свом реду. </p> <p>А Ната ушла у Даринчину собу.{S} Надвирила се над Даринко |
| и по каткад шмркне од жалости, Госпођа Ната окрене пећци леђа, наглади своју цицу и клима глав |
| охрана женска грла, мати и кћи, госпођа Ната и госпођица Даринка!{S} Још за живота купио кућу у |
| пољуби у руку.</p> <p> Наравно, госпођа Ната пита, шта јој ради мати.{S} И тако пређе реч на са |
| ари преко коња, па да потера, а госпођа Ната повика:</p> <p>– Кристо!{S} Кристо!</p> <p>– Запов |
| колико недеља, као што намерава госпођа Ната, то је, као што опет ропта њена кћерка, госпођица< |
| нисмо штогод заборавиле? – пита госпођа Ната, а крсти се и стала на потегу, па се ухватила за л |
| пио од ње.{S} А то, што јој сад госпођа Ната и опет меће на душу, јесте ништа и нико мањи ни ве |
| тако, можда, било, да не наиђе госпођа Ната, те Јелена дође к себи, да је пољуби у руку.</p> < |
| година“.</p> <p>Па онда не може госпођа Ната, да не понесе штогод сестриној деци.{S} То ће да б |
| да наведе против тога, када је госпођа Ната била најпре код ње, а противних разлога је, по њен |
| <p>– Па то је лепо! – рекла је госпођа Ната. – Нека се младеж провесели!</p> <p>То је најпосле |
| <p>Још га од зимус препоручује госпођа Ната мајсторици.{S} А још од зимус говори Даринци, како |
| А да шта ћеш!{S} Јавља л ти се госпођа Ната из вароши?</p> <p>– Јавља ми, да ће доћи скоро.</p |
| ва као свој рођени, – приметиће госпођа Ната. </p> <p>– И чува га бог ме; па има и за што.{S} Н |
| ..{S} Па том приликом приметиће госпођа Ната, гладећи свог мацана: </p> <p>„Кад ми одемо у план |
| ј је мило!</p> <p>Наравно, да и госпођа Ната, а особито госпођа Катица, – та, она бар добро поз |
| љу малога Владимира.{S} А она и госпођа Ната седе још, па разговарају о којечему и прежваћу дан |
| д на дневном реду. </p> <p>Па и госпођа Ната и госпођа Рашићка, када су једна другој правиле „ф |
| ко нешто, ваљда, замишља у себи госпођа Ната и сад, па купи све гдегод шта, као да неће на пут |
| не ћу моћи све издржати, – вели госпођа Ната, а запурила се сирота од врућине и гурања кроз све |
| го да се витла којекуда“, мисли госпођа Ната).{S} Мајсторица штогод шије, или потплеће чарапе, |
| , јух, јух, јух! – уздахну опет госпођа Ната.</p> <p>– И староседелице славнога Брајковца нађош |
| данас, да Бог сачува! – уздахну госпођа Ната, кад добила времена, да стресе прашину с хаљина.</ |
| етрчала, па је прихваћа.</p> <p>Госпођа Ната се мигољи у тешком пртљагу, хоће да се извуче, па |
| , да гледа пут преда се.</p> <p>Госпођа Ната дрема, па клања главом то амо то тамо, те час по п |
| м, мама, мајчину душицу.</p> <p>Госпођа Ната се милокрвно загледа у своју кћер.{S} Шта ли јој ј |
| , јух, јух! –- цикнула је „трижди“ сека Ната сека–Кати, кад је чула; а чула је, Бранко с Јовано |
| ца на поп-Стевина сестрића! – вели сека Ната.</p> <p>– Ја сам одмах рекла, има нешто, – вели се |
| Бранко и Јован, него им и мати и тетка Ната одобравају и хвале смер.{S} А највећа је њена радо |
| </p> <p>Гости из Брајковца.{S} Ту тетка Ната, ту Даринка, Јован, мала Зорка, – сви полетеше њем |
| опет сутра бити...{S} Нема сумње, да је Ната сад и то хтела да каже и да би то рекла, да није т |
| ој је муж она лола и бекрија? – спомиње Ната.</p> <p>– Да, да.</p> <p>– Нисам ни знала, да је т |
| сти умију.</p> <p>– Триво, – кренула се Ната кочијашу, па му говори: – ти сад поскидај ствари, |
| </p> <p>Муф беше запао под ноге, док се Ната намештала у колима.</p> <pb n="13" /> <p>– За Бога |
| послом.</p> <p>– Като злато, – опет ће Ната Кати, – а ти мени и не кажеш, где су ти деца?</p> |
| " /> <p>Кад је Јован дошао кући, пође и Ната и Катица, да спавају.</p> <p>Катица оде најпре, да |
| ошли!</p> <p>– Боље нашли! отпоздрави и Ната и Даринка у један мах.</p> <p>Трива већ сишао с ко |
| </p> <p>На то ће најредовније пустити и Ната и Ката који уздисај и сузу у спомен својих покојни |
| ош већма заволеше, замилова се Данило и Ната.{S} И чика Пера благослови брачну свезу њихову...{ |
| не бих рекла, да је то дете рђаво, вели Ната за Јелену Рашићку.</p> <p>– Није; ал она ће начини |
| ет несу пропустиле, да како, ни Ката ни Ната, да пусте <pb n="25" /> коју сузу у спомен својих |
| <p>– Разумем. </p> <p>– Като,— примети Ната сестри, кад дође до воде и замочи руке, да их пере |
| </p> <p>– Дођи, па ћеш вечерати, – опет Ната Триви, а то исто или можда мало друкчије рећи ће м |
| , а без ње и горе.</p> <pb n="21" /> <p>Ната опет узе да се хвали са својом Кристом.{S} Намерил |
| p>– Што зна цело село, мора знати бар и натарошевица, – обрецну се она.</p> <p>– Ја ништа не зн |
| p> <p>А она повика: </p> <p>– Јеси чуо, натарошу:{S} Или сви ил’ ни ви!</p> <p>– Сви!{S} Сви! – |
| крвно, а завија смотку.</p> <p>– Но!{S} Натарошу! – укори га његова лепша и милостивија половин |
| чно, али су се збиља физите код госпође Нате и Катице мало дуже позабавиле, тек, ето, брзо прођ |
| S} И њу ће мати дада на јесен код тетка–Нате у варош, па да и она иде у вишу девојачку школу.{S |
| е ради подноси он те муке.{S} Она му је натерала дерт, па је у свом мамурлуку почео да мрзи на |
| – рећи ће, до душе, као и до сад, Ката Нати, – зар то мора бити?</p> <p>– Немој ти ту мени! – |
| „Боже мој, " рекла је, да Бог ме, Ката Нати, кад ова извадила сиграчке из торбе, „зар је то мо |
| <p>И твоја јединица, – сад ће опет Ката Нати, – нема никога осим тебе.</p> <p>На то ће најредов |
| Понда је Ката прешла орману, да покаже Нати ствари, што је Даринка све порадила...)</p> <p>Три |
| га обори под земљу...{S} Па кад госпођи Нати дође срцу <pb n="17" /> тешко, не жали пута ни тро |
| ар док прође беседа“!{S} Шта је госпођи Нати до беседе!</p> <p>– Ја сам, – вели, – за то већ ст |
| о један пут!</p> <p>Прохтело се госпођи Нати, да види своју сестру, баш као да јој је, не дај Б |
| <p>А кад хладовина разгалила и госпођи Нати тромост с веђа и дремеж с очију, живнула и она, па |
| предмета.</p> <pb n="97" /> <p>Госпођи Нати чисто неје право, што Даринка оде с Јеленом.{S} Ка |
| аву на материне груди...</p> <p>Госпођи Нати од седморо деце заживела јединица мезимица, па мат |
| ина господар кућни, док покојни госпођа-Натин неје купио од ње.{S} А то, што јој сад госпођа На |
| у тако доброј кући, као што је госпођа– Натина.{S} Па, Бог зна, како јој је, мило што је у Дари |
| је поуздана.</p> <p>А та слатка госпођа Натина јесте мајсторица Јула, њена укућанка, још пре не |
| а и по ребрима и по ногама.</p> <p>А на Натине речи одазва се.</p> <p>– Разумем. </p> <p>– Като |
| ну, – још имам сутра, па прекосутра, па наткосутра, па још један дан, па недеља?{S} Је л? </p> |
| но било, да остану у друштву с госпођом Натом и с госпођом Катом, па се отискоше у врт.</p> <p> |
| ка прва дошла, да се поздрави с госпођа–Натом.{S} Давина се одавно нешто и својака с Јаковљевић |
| ја.{S} Учитеља беше нестало, па га нема натраг, ево већ јаче него по сахата. </p> <p>– Шта мисл |
| анко скочи на ноге.</p> <p>Зорка потрча натраг.</p> <p>А Даринка стаде као укопана.{S} На њој л |
| гору вуци, ако у село Турци.{S} Ако ће натраг, ту је Скила, мати, која би да удоми своје дете, |
| ад јој сутра оде.</p> <p>У том се врати натраг у село. </p> <p>Та последња добра мисао, што му |
| , како пазар, колико је шљива за ракију натресла, и тако штогод.{S} Ја јој се дивим, да она све |
| се обадве препале, када су из ненада ту натрчале на Бранка.</p> <p>Јух, како сам се ја онда поп |
| говима.{S} Тетка му је, рече за госпођу Нату, врло ваљана душа; а о њеној кћери, о госпођици Да |
| .</p> <p>И сад узеде да оговара госпођу Нату, како се дала наплатити од поп-Стеве, кад је њена |
| ђе за вредно, да и себице увери госпођу Нату, како је поуздана.</p> <p>А та слатка госпођа Нати |
| е.</p> <pb n="46" /> <p>А мали Владимир натукао калпак на главу, припасао ђорду о бедро, што му |
| ована, изађе преда њ до по дворишта.{S} Натукла лаку повезачу на лице, да јој га зар не препали |
| времена, док неје дао начинити нову, а натуцао би је на главу преко ушију, кад је ветар или зи |
| о свом снагом, те набрао чело, па му се натуштило над дугим проседим обрвама.{S} Хоће најпре да |
| а српска?</p> <p>Тражи ли се још славе, наћи ће се у „Карловачкој калдрми равној“, у разглашено |
| више с омладинским скупштинама, добро; наћи ћемо други начин.{S} Сви путови воде у Рим.</p> <p |
| ио.</p> <p>– Е, па кад онда несте умели наћи праву идеју Бранкову, сад би још мање.{S} Немојте |
| поп Стева говорио, како никад не ће ни наћи више таке жене.{S} Па се у жалости својој, кажу, б |
| та знам?{S} Код нас ти је на селу тешко наћи слушкињу, па не знам, које новце да јој даш.{S} Не |
| тражио.{S} Он зна за цело, где ће опет наћи свој прави цвет.</p> <p>Из мисли га трже весео кик |
| “ Благајник мисли:{S} Куд сви Турци... „Наћи ће се и још когод.{S} Звезде на небу певачкога Бра |
| све нек је Богом просто, ако ти примиш наук, што сам га отуд ја поцрпала!{S} Чувај образ!{S} А |
| и тамо осећао, колико толико, свој.{S} Наука је једина врсна, да и небраћу бар до сношљивости |
| дошао.</p> <p>– Па таки је он, кад што науми.{S} Код њега важи само „или–или“ вели Јован:</p> |
| дина ти је као поток: а ово, што су сад наумили, као бујица.{S} После бујице биће поток опет по |
| који стварају мишљења у књижевности, у науци, – све је на свој начин хитало, да се одужи споме |
| води.{S} Ми имамо књижевника, уметника, наученика јевропскога гласа.{S} Ни дај боже штогод прот |
| тир је, кажу, нестално створење.{S} Али научи се од њега, да само по цвећу идеш и да и са најру |
| арловце.</p> <pb n="98" /> <p>Него неје научила, да приговара што материним жељама, ма и којој |
| мених, који су тек из туђих уста чули и научили бар „Коло Бранково“, па до првих књижевних умов |
| не хтео оцу причати.{S} А што је кадгод научио <pb n="90" /> из разговора њена са братом својим |
| о иде.{S} Е, па то боли!{S} Он, који је научио да с позорнице, занесен небесним задахом, презир |
| које би тек почео долазити.{S} Од увек научио, да се повлачи, па мисли, узео би ко за наметање |
| ишта не чини.{S} Господин учитељ ће нас научити Бранково коло...</p> <p>– То већ знам! – кличе |
| азује да то може бити.</p> <p>– Шта?{S} Научићемо Бранково коло, коју декламацију, један говор, |
| има или поникоше или се – однеговаше, и научише се србовати, ту је и отац српске књижевности, т |
| је и најозбиљније <pb n="50" /> српске научнике покренуло, да с омладином заједно испуне скром |
| вши се Бранкове слике, па мисли, ала је научно нешто казао.{S} Нико не одговори ништа..</p> <p> |
| нога ђака Вукова, уз Ђуру Даничића, као научног обрађивача тог бесцен—блага, удари први у струн |
| ш ујак а и мати не могу доста да вас се нахвале.{S} Ал, ја ипак држим, да то мора бити мучно и |
| ед поп-Стевом и својом кћерком да га се нахвали.{S} Још да јој испадне за руком, да и Бранкову |
| дском обичају, износе пред „физите“.{S} Нахвалиле се и накоштале свега.</p> <p>Деца, Јелена и Д |
| ити ма на ким.{S}Ту је живина, па треба нахранити и скоткати!{S} Ту краве дочекати, па помусти! |
| ек ти донесе воде, <pb n="20" /> ил нек нацепа дрва....{S} Хајде, Триво дете моје, помози госпо |
| необично живо, јер види, да се ради око начела, што она, ако и не може да схвати, ипак осећа, д |
| слегне раменима, па да се и он придржи „начела“ Брајковачкога благајника: „Куд сви Турци,..." < |
| ке социјалисте.{S} То су људи прекаљени начелима напреднога духа времена...{S} Ама молим те, за |
| шао.</p> <p>Господин бележник, господар начелник, благајник, писар, неколико одборника, дакле с |
| зати по Брајковачком благајнику.</p> <p>Начелник, стари пензионирац, који се десио том приликом |
| м, те скочи на њега.{S} И да не беше ту начелника и бележника, би медвед угњавио мајмуна.{S} Та |
| господство, те или постадоше општинским начелницима, или ексекуторима, или полицајцима, неки се |
| ...</p> <p>– А, не, не! – опре се чича, начеоник, а он је та намишљена старина; па сам устаде и |
| – ни песма начеоникова.{S} Тек када га начеоник гурну на оно: „Устај, Србине!“ – трже се, а кр |
| а“.</p> <p>– ... једна ружа, – наставља начеоник.</p> <p>– ... која има бодље, – уплете се беле |
| у знак, да све одобрава. </p> <p>У том начеоник, као да њих тројице тамо и нема, запева своју |
| јковцу дан мамурлука.{S} Чича, господар начеоник, поранио пре времена, па дошао у општинску пис |
| ти у Брајковцу.</p> <p>Е, па и господар начеоник, човек иначе мирољубив и добричина, па доста и |
| ен, да другога забавља.</p> <p>Господар начеоник, стари пензионирац...{S} И опису ту.{S} Господ |
| ећи.{S} Те кад отпратише кући и „чичу“, начеоника, нађоше, да је сад најзгоднији тренутак.</p> |
| тако Брајковчани зову свога општинскога начеоника,) намигну на бележника, па запева звонким изв |
| туге неке у мало не заплака. – ни песма начеоникова.{S} Тек када га начеоник гурну на оно: „Уст |
| ким скупштинама, добро; наћи ћемо други начин.{S} Сви путови воде у Рим.</p> <p>– Ја се бојим т |
| анка кући, ако је то сматрао и као неки начин, да би свој стари грех према сестри и сестрићу за |
| књижевности, у науци, – све је на свој начин хитало, да се одужи спомену песника српскога једи |
| елену Рашићку.</p> <p>– Није; ал она ће начинити од ње којешта.{S} Кад је јесенас дошао Кнежеви |
| ио пре дуго, дуго времена, док неје дао начинити нову, а натуцао би је на главу преко ушију, ка |
| м пијатетом хоће само да оживи свечаним начином, када се тим најбезазленији осећај народни исме |
| уга, и тако даље.{S} Баш тада је он тим начином одао своју „тајну“, поричући свим срцем, свом д |
| , запева своју најмилију, тихо, по свом начину, тек само да да арију: </p> <quote> <l>Дух време |
| угледати из далека читав караван кола, начичкана Брајковчанима.{S} Јован Јаковљевић му је обре |
| S} Не знам о чему...</p> <p>– Боже мој, наш учитељ уме толико да приповеда, а није прошао толик |
| вим побром... (Господин Милан Кнежевић, наш учитељ! – приказа Јован учитеља Даринци.)...{S} Зак |
| рију.{S} Сигуран платиша! <pb n="73" /> Наш Србин мисли, то је наше, па не мора плаћати.{S} А т |
| марне бог те пита куд, па се изгуби.{S} Наш је сељак, где су Срби неизмешани с туђим елементом, |
| и једнога Србина, који иоле разабира за наш јавни живот, па да не зна за Карловце, за „српски С |
| е био Бранко Радичевић, шта он вреди за наш народ и шта значи ово величање његова спомена.{S} О |
| и тиха ноћ песмом.{S} Ја мислим, да ће наш коровођа...“</p> <p>А коровођи, Брајковачком учитељ |
| Нема у нашег света сиротиње, не зна ти наш планинац, шта је то служба.{S} А свако је одевено, |
| по манастирима.{S} Мени се допада овај наш крај.{S} Ја не бих никад одлазио одавде.{S} И веруј |
| ти из свога кола, већ вели:</p> <p>Овај наш уча могао би, Бога ми, спремити коју боцу вина.{S} |
| а маћи, док се о нас не очеше.{S} И тај наш **Бранко је грдио калуђере.{S} За то је он наш идеа |
| ранко је грдио калуђере.{S} За то је он наш идеал.</p> <p>– Јесте ли ви читали његове песме? </ |
| и, несноснијег посла, него гледати како наш бележник игра жандара!{S} Па ипак увек седи и зева |
| Бранкова, а више тога ради, да упознамо наш свет боље са песником српског народног јединства. < |
| а најмилија тема, о томе, како и за што наш народ пропада; Јеша воли да „политизира“, особито ј |
| е, како отровне мијазме почињу да трују наш политички ваздух.{S} Не, овде сад више не треба тих |
| – не замишља увек самога себе, Праотац наш Адам имао је у рају свега, па опет му било дуго вре |
| нога члана овога друштва и ове општине, наша госпођа бележниковица.{S} Живила!</p> <p>– Живила- |
| о да си је ти родио.</p> <p>– Јелена... наша Јелица је моја брига! - рече поп Стева одлучно.</p |
| кве, ваљда, нигде више у свету нема.{S} Наша интелигенција постала је, тако рећи, из народа, па |
| ма ни родољубља, ни самопрегоревања.{S} Наша се интелигенција покварила...</p> <p>Да није још н |
| ви ми, штогод учимо, учимо за народ.{S} Наша је интелигенција, или баш ако хоћеш госпоштина, зб |
| кве, дошао је пре три четири године.{S} Наша славна црквена општина дала му је своју кућу под к |
| као у велику господу, па се поносе.{S} Наша деца!{S} Има и у Брајковцу још неко честит!{S} Бић |
| о, чим га нестане, где смо, шта смо?{S} Наша је стара болест идолопоклонство према, тако званим |
| а. – Тај ми се увукао већ у нос:{S} Ова наша– вели Рашићка за Јелену, своју кћер, – још је неви |
| чењем почиње наздрављати, ако ни вечера наша није још ни на столу, ја мислим и држим, нити могу |
| !{S} Жалост!...{S} А знате ли, шта раде наша браћа Срби?{S} Сви листом пазаре код Јуде.{S} Жене |
| интелигенција тако удаљи од народа као наша.{S} Нова се омладина креће, њен глас се већ по мал |
| о и чика!{S} Само да га нико не дира! – нашали се и Јелена. </p> <p>Где је Бранко? – пита Јован |
| под окриље.</p> <p>– Гле, гле грчета! – нашали се писар. – Били?{S} Од кад се ја окљувам, па... |
| Бранко легао.{S} Почео био да чита.{S} Нашао негде на орману пре неколико дана још неку стару |
| p>Стајић са својим гостима из Брајковца нашао се одмах до гроба. </p> <p>Даринка с побожним зан |
| {S} И опису ту.{S} Господин бележник је нашао, да је вредно, да му се јави, е је Марко донео пи |
| гласно не кличе: „Мати, твој лептир је нашао свој цвет.“...</p> <p>Из села, а беше све ближе с |
| ак криво, што неје и он дошао, што неје нашао за вредно, да дође најпре овамо, па сви заједно д |
| ишао прексиноћ од ње, а од то доба није нашао за вредно, да јој и речи рекне, осим што је јуче |
| те, – примети учитељ Јелени, а до ње се нашао.</p> <p>– Морам најпре питати матер и чику. „Ја н |
| ле тога отишао је сам попа у Карловце и нашао стан за Тинку згодан, како ће моћи и по неколико |
| е је Марко донео пива.{S} А писар опет нашао је за вредно, да сам своје ножно тај глас однесе |
| појести не ће, док је не почивути.{S} А наше жене,... и људи, и сви, чак и поп Стева, српски пр |
| то слободно и, што она каже, „божије па наше“.</p> <p>– Па шта тебе гони, да, можда, ти прихват |
| а! <pb n="73" /> Наш Србин мисли, то је наше, па не мора плаћати.{S} А туђинац то не може рећи. |
| један као сви, сви као један.{S} То је наше зло од увек и било, што смо пуштали једном све, па |
| набавимо.{S} Алати наши за најобичније наше потребе носе на себи туђински печат.{S} Ми све мор |
| . како та два књижевна великана старије наше књижевности несу некакав Мушицки и некакав Рајић, |
| !{S} Никакве друштвености!{S} Социјалне наше прилике...</p> <p>И Марко се, већ по одавно, помеш |
| ао.{S} Не ћеш се, ваљда, угледати на те наше учене и неучене докторе, што траћкају своје драгоц |
| не уме да почне разговор.</p> <p>Хоће и наше село да се прослави, – беше му прва реч.{S} Од њих |
| ави!), док „деца“ не дођу.</p> <p>Ево и наше деце! – повика госпођа Јеца, кад виде своју кћер с |
| енцију странога света, а овај употребио наше незнање и неумење, па нас експлоатише и уништава к |
| и другим пропалим народима, поред свег нашег толико хваљеног родољубља, као што ни Ромуловим п |
| и одемо у планину, на ком ћемо оставити нашег Марка?...{S}Јел те, мајсторице, ви ћете нам га па |
| знам, које новце да јој даш.{S} Нема у нашег света сиротиње, не зна ти наш планинац, шта је то |
| стоје.</p> <p>– Треба да оженимо овога нашега учитеља!-- примети госпођа бележниковица, или шт |
| сви погодили, да је то госпођа супруга нашега вреднога и ваљанога члана овога друштва и ове оп |
| гостију. </p> <p>И Тинка Стајићка, мати нашега познаника из Брајковца, Бранка Стајића, спремила |
| најобичније најпотребније оруђе, рано, нашем најмногобројнијем раднику: ратару не правимо сами |
| јковачкога певачкога друштва. </p> <p>– Нашем учитељу ма штогод падне на памет! приметила је го |
| тужим на Беч.{S} Али ипак ме срце вуче нашем крају, па госпођице... </p> <p>Јелена почела била |
| , да је постао од медведа.{S} Судећи по нашем писару, имаће право Дарвин; а ону другу теорију л |
| ; па сам устаде и диже чашу:</p> <p>– У нашем венцу има једна ружа...</p> <p>– Хм, Хм! – продер |
| супруге, једне госпође, која је ружа у нашем друштву.{S} А то није нико други,... мислим, да с |
| литичне и друштвене странке, које вру у нашем јавном и друштвеном животу, а поштено мисле.</p> |
| а права“; а ја, бога ми, видим, да се и наши народни браничи, „поборници“, наплаћају од народа |
| ита од куд морамо да набавимо.{S} Алати наши за најобичније наше потребе носе на себи туђински |
| нунцијанти...</p> <p>– То је за то, што наши родитељи не спремају децу, кад их шаљу у школу, за |
| но, господине мој.{S} То треба да знаду наши учењаци, па о томе да пишу.{S} Да, о томе!{S} Треб |
| у кућу с магазинима.{S} Ко јамчи, да му наши поштени општинари не ће баш и продати ту своју кућ |
| – Три године је скоро, како несам био у нашим крајевима, непрестано сам се тепао по охолом Бечу |
| е и више.{S} Човек се мора збиља дивити нашима старима, да су и толико прибрали, а без рационал |
| иво и са жарким родољубљем витешка дела наших предака, стару славу и нове невоље од Немање и Ко |
| амтите, други пут!{S} Ево нас већ и код наших.</p> <p>Под орахом на сред дворишта већ постављен |
| се одважио још и на то, да по упутству наших пчелара води, а то му се признати мора, најсаврше |
| дбини.{S} Треба да водимо рачуна о раду наших људи, треба да знамо, камо смерају, али...</p> <p |
| се.</p> <p>– Шта ће сирота удовица!{S} Нашла себи сигуран кров, па га чува као свој рођени, – |
| а да пева!</p> <p>То је госпођа Рашићка нашла за добро, да извије, када је дошла, да врати „физ |
| му је храм у грудима народнима, где је нашла места за вечита времена слава прошлости, и идеја |
| p>Рашићка се узврпољи на столици, па се нашла у чуду.</p> <p>Јелена упрла очи у Бранка.</p> <p> |
| е Јован, па стаде.</p> <p>Стали сви.{S} Нашли се на врху брдашца.{S} Испод њих се таласа китњас |
| тима!{S} Добро нам дошли!</p> <p>– Боље нашли! отпоздрави и Ната и Даринка у један мах.</p> <p> |
| ло час било криво...</p> <p>Најпосле се нашли сви пред школском зградом и чекају, да учитељ рас |
| ијим оруђем, прокрчи пута у књижевности нашој простом лепом нам народном језику.{S} Нека данас |
| ахује.{S} Међу нама није ни речи било о нашој Јелени.{S} Даклем, видиш да ствар није свршена.</ |
| Молим, да ми се не упада у реч...{S} У нашој средини седи старина, који...</p> <p>– А, не, не! |
| допада Бранково коло.{S} Ја сам учила у нашој вишој школи нашу књижевност, па сам и мами читала |
| ло.{S} Ја сам учила у нашој вишој школи нашу књижевност, па сам и мами читала о Бранку и из Бра |
| не мој,... ђубре!...{S} Он вам ни гуску нашу појести не ће, док је не почивути.{S} А наше жене, |
| едини седи старина, који...</p> <p>– А, не, не! – опре се чича, начеоник, а он је та намишљена |
| војче само поквареније. „Дете, за Бога, не треба ни да зна, да и тако што има на свету.{S} За њ |
| огу да верујем...</p> <p> „— Ти, канда, не идеш из Брајковца задовољан?</p> <pb n="86" /> <p>Пр |
| ни онда, када би Јелена то и споменула, не би смела запитати: „За што је отишао?“</p> <p>Тек об |
| – То може бити. ·</p> <p>– И ви, збиља, не знате ништа?</p> <p>– Баш ништа.</p> <p>– Ни да он, |
| добро било.{S} Од кад дође та омладина, не знаш, каква је вера.</p> <p>– То ти је једно и исто. |
| а њему лептирски прах слатког ђаковања, не додирнут незграпном руком оне немани, која сад дрско |
| ном.{S} Али кад бележниковица закрешта, не мога да одушевљено не примети:</p> <p>Диван алт, мил |
| чића;“ а на некаквог Мушицког и Рајића, не знам, нико не осврће ни главе!{S} Он се чуди, како д |
| и ту љагу, да му је мати распуштеница, не могу.{S} Преудавати се у ма се и горе патила.</p> <p |
| ено против нас попова и калуђера.{S} Е, не уме ти се омладина маћи, док се о нас не очеше.{S} И |
| па како Бог да.{S} Тек док је ње живе, не пушта узда из руку.{S} Јован нек иде својим путом. „ |
| кад то не могу, а видим шта други раде, не могу ни ја бити бољи... </p> <p>По толики пут заподе |
| а види своју сестру, баш као да јој је, не дај Боже, према глави.</p> <p>Сад се, Бог ме, „не да |
| ао истину.</p> <p>- Поп Стеван, Бог ме, не показује ни мало воље за шалу.{S} Тако сухопаран чов |
| је се зажелила.</p> <p>Она, да Бог ме, не може никуд.{S} Знам, како је.{S} Не да се кућа остав |
| и седи старина, који...</p> <p>– А, не, не! – опре се чича, начеоник, а он је та намишљена стар |
| ко, застао, па гледи у њу.</p> <p>– Не, не! – кличе девојче и опет весело, као обично, па га оп |
| ој даш.{S} Нема у нашег света сиротиње, не зна ти наш планинац, шта је то служба.{S} А свако је |
| да она више зна, него он; него што се, не зна ни сам за што, нада, да ће она највише и поклони |
| стране, па им се тако и путови укрсте, не ће зар један на другога, већ један поред другога.{S} |
| њака и из врта, те идући кроз двориште, не може попа, а да као добар домаћин, овде онде не зави |
| лним присједатељем.{S} Више шта, мисли, не може ни постићи... „Поп је вели поп Стева, поп: а пр |
| шта нам ваља чинити и како се владати, не треба нам команде.</p> <p>- Чујеш.{S} Ја бих ни пода |
| Тинкин син, и још пре него што ће доћи, не можеш је видити.{S} Од пре то мало који дан, да је н |
| } Ми учимо медицину, па тражимо вароши, не ће нико на село. (Ја не ћу да пребацујем штипендисти |
| егове деце. „Кућа је“ вели, „жив човек, не цигља ни набој, а жива је кућа најтрајнија и најслав |
| пут сусрете она и Даринка са Стајићем, не мога, а да не подсети своју сеју, како су се обадве |
| Јеца што не изради, мисли у себи Јован, не помогоше код поп-Стеве ни најубедљивији разлози.{S} |
| тај хлебац, што га је он себи изабрао, не пријања, баш Бог зна како, маџун и скоруп!...{S} Па. |
| права патница. „Да ме је цео Срем клео, не бих наишла“, говорише она једном, али само једном пр |
| е унутра.</p> <p>Нико је неје приметио, не само што се и сама за времена скрила, већ и пун сен |
| ло, кад деца несу ту.{S} Деца, да како, не морају свашта чути...</p> <p>Сви су мислили, сад ће |
| е ту – „дете“, Даринка, а деца, дакако, не морају, свашта чути.</p> <p>У то дође и Маца, те се |
| верује, да кола, у којима беше Бранко, не ће стићи са својим првим возом...</p> <p>Освану и та |
| и ће доста Дунавом.</p> <p>– Мој синко, не треба ни то баш тако далеко одлагати.{S} Ко је рано |
| ођи Нати дође срцу <pb n="17" /> тешко, не жали пута ни трошка, да проведе код сестре на очеву |
| ори ти сама с његовом матером...{S} Но, не мислим ни ја, одмах с кола.{S} Останите макар и који |
| – Знам ја, брате, шта ти мислиш.{S} Но, не бој се.„Нису то руске нихилисте ни немачке социјалис |
| се уплете бележниковица.</p> <p>– Жено, не дирај у своју сестру по Еви, – опет је, бојаги, утиш |
| рнику. (Бележник, мимогред буди речено, не трпи то ни за живу главу.{S} Као да ми ту седи!{S} В |
| ник пође да прави места Јовану уза сто, не бил забашурио, што његова лепша половина наговештава |
| српски“ „ти“, него Дабижић, на пример, не ће више називати Јована и доктором, а Јован ће њему, |
| и сувише.{S} А у државној служби, опет, не да се пропевати, чим осете, да љубиш свој народ...</ |
| х и с девојкама, по најновијем журналу, не стиди се прве госпођице.{S} Она ти напуни својих нек |
| сте људи, из тих се, по његову уверењу, не да већ више ништа ни учинити.{S} Нечему много бољем |
| дан, како само може бити.{S} Рекла бих, не мирише више ни учитеља.{S} Хм, хм,!{S} Не знам, за ш |
| веснији, то већи мученик.{S} Ја, видиш, не бих то никада могао бити.{S}Па кад то не могу, а вид |
| нимо и ми паметније са собом, да видиш, не ће ли и он окренути на боље.{S} Ако ми не верујеш, и |
| све.{S} А радости и изненађењу, мислиш, не ће бити краја целу ноћ. </p> <milestone unit="subSec |
| ог вијенца</title>, владика Раде Његуш, не беше по све тога слободан, – та већ загрози опасност |
| – на то ће Рашићка.</p> <p>– Но, но,... не велим ја тако...{S} Не мораш ти одмах... не знам шта |
| лога, ... јуче је била замућена вода... не знам, шта ће опет сутра бити...{S} Нема сумње, да је |
| p> <p>Јест, и ја то мислим...{S} Али... не разумеш ме...{S} Нећеш да чујеш, како ја судим...{S} |
| а то тражи интелигентан човек, човек... не „господин“!</p> <p>Бранку се побра није никад још та |
| оз и скроз.</p> <p>Да говорим толико... не знам већ коме, послушао би ме и учинио А ти...</p> < |
| дође јачи од њега, он подлегне, и то... не, што он нема својства, да не буде површан, него што |
| елим ја тако...{S} Не мораш ти одмах... не знам шта... </p> <p>– Доста ја већ гутам од неко доб |
| да пропустите.</p> <p>– Па: сад, ваљда: не ће ни бити ништа у Брајковцима, кад ви одлазите.{S} |
| то не било је; па казао: да, па казао: не.{S} Само чино, само по чину!{S} Па паки и паки-поп!. |
| огу дати ништа више до свог благослова; не знам ништа друго, до да се молим Богу за тебе.{S} Шт |
| шкој ресторацији или у народној кухињи; не гледи, стоји ли пред вратима портир у самурини и у г |
| , да се до извесног рока има пријавити; не пријави л се, сматра се за мртва.{S} И ти си решена |
| разговор.</p> <p>– За што, душо</p> <p> Не знам.{S} Ја не разумем њено понашање.{S} Али је стра |
| мирише више ни учитеља.{S} Хм, хм,!{S} Не знам, за што би Тинкина сина трпила Јеца у поп-Стеви |
| дић“... озбиљан,... „фини младић“...{S} Не зна, како ће пред поп-Стевом и својом кћерком да га |
| м заплакати не ђе, па ти је слађе...{S} Не ћу да будем адвокат или чиновник...{S} Ти видиш зар, |
| аћутали.</p> <p>– Ја обично ћутим...{S} Не знам о чему...</p> <p>– Боже мој, наш учитељ уме тол |
| <p>– Но, но,... не велим ја тако...{S} Не мораш ти одмах... не знам шта... </p> <p>– Доста ја |
| тетком.{S} Она се страшно ополчила.{S} Не ће се више ни враћати у Брајковац, него иде одмах од |
| му сад у оној кући врата затворена.{S} Не мари за нова познанства.{S} Оно јесте, да му не би б |
| – О, о, вајка се госпођа Јелисавета.{S} Не свиди јој се.{S} Па да сте пречекали до недеље, сви |
| о, још је била држећа и млада доста.{S} Не би ништа.{S} Засуци рукаве, па, што кажу, у се и...{ |
| тако испомажу. </p> <p>Тинка оћута.{S} Не подиже главе, а уздахну. </p> <p>Поред тога дете мож |
| ме, не може никуд.{S} Знам, како је.{S} Не да се кућа оставити ма на ким.{S}Ту је живина, па тр |
| ме пусте у невољи крв, па му одлане.{S} Не би било с горег и чешће.</p> <p>Учитељ, Милан Кнежев |
| у.</p> <p>– То раде беспослене жене.{S} Не ћете тек рећи то за омладину.</p> <p>– А да шта је д |
| ишта у Брајковцима, кад ви одлазите.{S} Не би је било, уверен сам, ни да ја останем.</p> <p>– Н |
| прам куће његове, па не зна, шта ће.{S} Не би било лепо, опет, и да оде, а да се не јави њему и |
| ту је брат, Јован, па, како он хоће.{S} Не ће се, ваљда, показати не знам каква.</p> <p>Јелена |
| Од њена суда као да највише стрепи.{S} Не за то, што би се бојао, да она више зна, него он; не |
| . – Не срдим се!</p> <p>Бранко ћути.{S} Не зна, шта ће сад; тек мисли, требало би, можда, што д |
| рукама види се, да је вредан човек.{S} Не би нико рекао, да је Јеша био некад први момак међу |
| ила— пита је учитељ.</p> <p>– Нисам.{S} Не смем.{S} Бојим се, забранила би ми са свим, да се и |
| емо се, ваљда, још, вели поп Стеван.{S} Не ћеш тек отићи горе, а да и нама не кажеш с Богом? </ |
| о и рано се оженио, није се покајао.{S} Не ћеш се, ваљда, угледати на те наше учене и неучене д |
| се и једно дете мора везати за село.{S} Не ће се кућа Гојковића ископати, док је унучади чика-П |
| јој сам рећи.</p> <p>– Не ни по што.{S} Не, бар док је ту Бранко.{S} Учитељ се замисли.</p> <p> |
| ) Ја сам већ замесио попару учитељу.{S} Не води ти бриге, Јелисавето.</p> <p>Јелисавета се мало |
| недахнимице слуша ту народну песму.{S} Не узима на ум, како су жалосни ти стихови, како су неп |
| очињу да трују наш политички ваздух.{S} Не, овде сад више не треба тиха рада, овде треба олујин |
| го дошла, па јој баш жалостиво вели:{S} Не волим нешто, што је отишао Бранко. (За њих у кући Бр |
| аопако, зар да га мати жива сахрани?{S} Не да се Тинка ни опепелити.{S} Њега једног, па...!{S} |
| ам је Ева прабаба, нисмо све једнаке, – не да се бележниковица збунити. – Ал тако јој треба!{S} |
| не, – одговори Даринка, а застиди се, – Не стоји вам лепо, кад ласкате,... ни мало лепо.{S} Кри |
| лодове човечјег ума. – Ја ти, – рече, – не могу дати ништа више до свог благослова; не знам ниш |
| а своју будућност, – вели опет парох, – не замишља увек самога себе, Праотац наш Адам имао је у |
| p>– Да, господо моја, – опет ће Јеша. – Не ће српски народ клонути, догод уме да штује и мртве |
| есело, као обично, па га опет ухвати. – Не срдим се!</p> <p>Бранко ћути.{S} Не зна, шта ће сад; |
| свиснуће.{S} Хоће, да! – вели Јован. – Не да се та извести из концепта.</p> <p>– И ја бих река |
| пет попа Бранку,</p> <pb n="72" /> <p>– Не да се насути вода у решето, – одговори онај.</p> <p> |
| – примети овај.</p> <pb n="78" /> <p>– Не довијате се, где је? – опет она.</p> <p>– Не могу да |
| ерењем, кад уграбила прилику. </p> <p>– Не верујем, – одговори Јован.</p> <p>– Зар ви ништа не |
| „ви?</p> <p>Јелена се застиди,</p> <p>– Не срди се; немој да се срдиш.{S} Ја се увек забуним.</ |
| сти с ума, што сам вам казала.</p> <p>– Не водите бриге! – удари и Криста и слатка у један глас |
| ља!{S} Па ту је за цело и она.</p> <p>– Не знаш ништа?</p> <p>– Шта да знам?</p> <p>– Госпођица |
| вијате се, где је? – опет она.</p> <p>– Не могу да мислим.</p> <p>– Није далеко.</p> <p>– То мо |
| ноћ нестаде и ње и Кнежевића.</p> <p>– Не говори!</p> <p>– Нема ту шале.</p> <p>– Та стани да |
| кле, већ хајде баш у Карловце.</p> <p>– Не реци два пут.{S} Тамо мора бити сад као пред какву б |
| !</p> <p>– Ја ћу јој сам рећи.</p> <p>– Не ни по што.{S} Не, бар док је ту Бранко.{S} Учитељ се |
| дмах ћу доћи, одговори Бранко.</p> <p>– Не иде тако.{S} Ја се не ћу нити се смем без вас вратит |
| ће издржавати породицу своју.</p> <p>– Не мислиш, ваљда, да ћеш вечито ђаковати?</p> <p>Бранко |
| чи, па упрла поглед у Даринку.</p> <p>– Не знам, – једва промуца.{S} Понда дода живље:– Да види |
| Бранко, застао, па гледи у њу.</p> <p>– Не, не! – кличе девојче и опет весело, као обично, па г |
| е на то наговорио вашег ујака?</p> <p>– Не могу да мислим.</p> <p>– Моја мати.</p> <p>– Ваша је |
| три (опет у миру и љубави!), док „деца“ не дођу.</p> <p>Ево и наше деце! – повика госпођа Јеца, |
| ако је и уверен)да му „кругове његове“ не може побркати.</p> <p>– Седи! –вели опет попа Бранку |
| мао кому на дочек, да му се „омладинац“ не може ни од шале подсмехнути.</p> <p>– Тражи вас, ујо |
| ринка мало поцрвене.{S} Гледа у њега, а не зна, шта да му каже.</p> <p>– У Карловце</p> <p>– Да |
| удемо из школа изалазили као господа, а не као радници, увек ће нам кола ићи на еро.{S} То је с |
| ола ићи на еро.{S} То је само истина, а не црне наочари, упамти.{S} Нова омладина је ухватила т |
| се трже, кад јој витице тек сплетене, а не придевене спадоше на пунахна бела плећа.</p> <p>И не |
| сиротиње, даде све до последње крпе, а не задовољи неситог мамона, нити зајази продеранога грл |
| је вели поп Стева, поп: а придиковао, а не; те гласао за овог посланика, те за оног; то било ав |
| лиш, камен се усијао.{S} Коњи касају, а не могу да се обране од силних мушица, што их спопале.{ |
| n="56" /> <p>Нема снаге да проговори; а не осећа се моћна ни толико, да узме своју руку на траг |
| ради за народ, мора живети с народом; а не башкарити се по варошима, па писати књиге за народ, |
| се жури? </p> <p>Е, како ти само!{S} А не знаш, да нема још много до недеље?</p> <p>Ви сте муш |
| да му каже, како мати хоће, мати хоће а не она, да се иде у Карловце.</p> <p>Сачувај Боже, када |
| м, да примети, то је, како од неко доба не може ни о чему да мисли, а да у једно не помишља и н |
| о, ето, на први мах, да га Даринка прва не поздрави:</p> <p>– А!{S} Јесте ли и ви ноћашњи?{S} Б |
| ће или пљескати или ће се запити, па га не ће ни слушати, те ипак викати живео; а нити ће га хт |
| но и школско.{S} Но, што код свега тога не пада њему ни на ум, да примети, то је, како од неко |
| е, и то... не, што он нема својства, да не буде површан, него што је запао у благословене краје |
| /p> <p>Па онда не може госпођа Ната, да не понесе штогод сестриној деци.{S} То ће да буде радос |
| како да се с њом опрости.{S} Осећа, да не би могао бити равнодушан; а боји се, да се не би пок |
| ће с травке травци, као да им шапће, да не клону. </p> <p>Негде се скрила препелица, па пућпури |
| сле подне, с киме речи да проговори, да не дође какво дете, те не купи за новчић свирајку од ше |
| и.{S} А Кнежевић и опет не пропусти, да не примети, како би му врло жао било, да Јелена не запе |
| жалости својој, кажу, био и заверио, да не ће никад довести у своју кућу страну женскињу, „домо |
| ободан; него се ипак не показа тако, да не би сестрић његов могао приметити, како се он спремао |
| лачу.</p> <p>И би тако, можда, било, да не наиђе госпођа Ната, те Јелена дође к себи, да је пољ |
| о велика погрешка то, што ми држимо, да не може бити интелигентан човек, а да није – „господин“ |
| оралу Брајковцу тако опасан атентат, да не могоше на ино, а да се једногласно не подигну против |
| пском народу и одржава у њему свест, да не клоне у тешкој ноћи искушења,... да, велим, у тешкој |
| зелену паприку, – Пукла би на боку, да не рекнеш.{S} Пусти човека амо...{S} Докторе, седи овде |
| јасно показивала пут и светлила му, да не залута.{S} Већ да му увређена љубав и преварена вера |
| на и Даринка са Стајићем, не мога, а да не подсети своју сеју, како су се обадве препале, када |
| образима!</p> <p>Понда неје могла, а да не ошине и Даринку, како је ћуталица, али подла и подму |
| свет!</p> <p>Исто тако неје могла, а да не ухвати прилику, па каже, како јој је мило, о, Бог зн |
| бележник да се том приликом одржи, а да не примети, било што не трпи толико разметање свога пот |
| ђа Рашићка неје могла да пропусти, а да не спомене, како неки виче на њу, да је божем она отуђи |
| у се теоретски о томе предиковало, а да не види то од нас својим очима.{S} Престанимо ми радити |
| мислим и држим, нити могу на ино, а да не</p> <p>– Сад ће бити по сахата, – примети му жена зн |
| .</p> <p>Јован се насмехну и не мога да не покаже своју сумњу.{S} Кнежевић му доказује да то мо |
| иоле разабира за наш јавни живот, па да не зна за Карловце, за „српски Сион“?</p> <p>Ко не зна, |
| препали ветар и сунце преко поља, те да не кажу сељани. „Каква ми је то варошкиња?{S} Знаш, там |
| е, снажне руке, да и њих заштити, те да не поцрне без невоље.</p> <p>Јеси ли разговарао што? – |
| о шалу с њим, те скочи на њега.{S} И да не беше ту начелника и бележника, би медвед угњавио мај |
| ујаку за љубав, да неје ту и Јован и да не осећаше збиља потребу, да се одмори.{S} Готово да је |
| ља мед, ал изнутра јед, сам јед, као да не слути на добро.</p> <p>– Да, да, треба да идеш, да в |
| рка се приљубила уз њу, па ћути, као да не сме да проговори.</p> <p>– Ово понесите као спомен с |
| му несигуран склизну на страну, као да не сме да се задржи ни на једној ни на другој.</p> <p>– |
| у Јеша Јовану. </p> <p>Али Јован као да не слуша, јер се нагао већ преко стола с чашом у руци, |
| што засело у грлу.</p> <p>Бранко као да не ће више о томе да говори.</p> <p> И сви заћуташе.</p |
| н погибе за младим друштвом.{S} Него да не увреди кога, ако би другог замолио, да запева, први |
| и да дахне јаче, па се не миче, само да не узнемири то дивно мало створење.{S} А лептир шири св |
| према другом неучтивији, те не само да не ће више говорити између себе „ви“, већ „братски српс |
| то је човек уме замислити.{S} За што да не буде срећна? </p> <p>Понда му се мисао понесе за Дар |
| ло Славнић умре као капетан у миру. „Да не је у њему срце куцало толико за свој род, можда би п |
| Дође му и ујакова реч на памет; „Ваљда не мислиш, да ћеш вечито ђаковати.“ Да!{S} Понда треба |
| лико му треба, па је површан, те, канда не схваћа озбиљно конкуренцију у раду, јер су међу собо |
| адних Мисирских година“.</p> <p>Па онда не може госпођа Ната, да не понесе штогод сестриној дец |
| је примио од мене место њена оца.{S} Ја не могу рећи: „моје“ дете!{S} Јер видим, и ти је волиш, |
| {S} Мени се допада овај наш крај.{S} Ја не бих никад одлазио одавде.{S} И веруј ми, моја је нај |
| p>– За што, душо</p> <p> Не знам.{S} Ја не разумем њено понашање.{S} Али је страшно љута на теб |
| и чиновник...{S} Ти видиш зар, да се ја не одричем рада.{S} Боже сачувај!{S} Само... ко хоће да |
| .</foreign></p> <p>– Опрости ми, али ја не замишљаху тебе појма о идилизму.</p> <p>– Буди увере |
| није поп-Стевина џепа!</p> <p>– Него ја не бих рекла, да је то дете рђаво, вели Ната за Јелену |
| тражимо вароши, не ће нико на село. (Ја не ћу да пребацујем штипендистима, као што је то у нас |
| – Морам најпре питати матер и чику. „Ја не знам за што, али чики није нешто право.{S} Све вели, |
| раво.{S} Све вели, кад чита новине: „Ја не знам, што се толика хука и бука дигла за тог ђачића; |
| лети патосу својој болти.{S} Занатлија не ће да зна више од свог мајстора, где је изучио занат |
| казује, да ипак има и једна љубав, која не тражи заслуга, па је равна само оној, што је постала |
| е се цени тамо такав човек.</p> <p>Нека не мисли само, да и тамо није свештеник старији од њега |
| е обично код топле пећи.{S} Ако Даринка не везе или не плете што себи или обично браћи, тетка-К |
| .{S} Ми ћемо на село.{S} А путу се рока не зна.{S} Може нас тамо затећи и берба...{S} Јеси ли н |
| би и отишао био, да га госпођа Рашићка не посла поп-Стевану у врт, те се предомислио.</p> <p> |
| као незван у небрану грожђу, док збиља не нађе и своју кућицу, те стрмоглавце у њу!</p> <p>Так |
| у књижевност остати трајне, да их збиља не потамњује ни слава млађанога Бранка Радичевића.{S} Н |
| е са свим неоснована.{S} Међу девојкама не паде ни једне речи, која би, баш и по госпођа-Катину |
| .{S} Не ћеш тек отићи горе, а да и нама не кажеш с Богом? </p> <p>Беше то за Бранка растанак, д |
| дољубља, као што ни Ромуловим потомцима не поможе ни Јустинијанов **<foreign xml:lang="la">corp |
| ћемо се.</p> <p>– Пође.</p> <p>– Јелена не чује песме или не ће да је чује.</p> <p>– Милане!</p |
| цркви, – рече попа. </p> <p>– А Јелена не сме ништа да каже, већ саже главу, па стаде гутати, |
| ти, како би му врло жао било, да Јелена не запева с њима, јер – њен глас тако му је потребан у |
| из учтивости рекне што, кад већ Јелена не прихваћа.</p> <p>У планини, знате, може лако да се п |
| се поздравиле и пољубиле.</p> <p>Јелена не зна, шта да одговори.{S} Стале јој очи, па упрла пог |
| , онда за цело има право.</p> <p>Јелена не примећује горки подсмех у учитељевим речима.</p> <p> |
| пће учитељ, – што дрхћеш?</p> <p>Јелена не уме да одговори.{S} Грло јој је стегло.</p> <pb n="5 |
| е, мислим ја, позвана да води коло, она не може давати правац, одређивати ток народној судбини. |
| браћу бар до сношљивости зближи.{S} Она не пита, јесам ли ја ручао код Сахера, у Хамбуршкој рес |
| екла би Даринка. </p> <p>Али као да она не сме, ни да спомене: „Отишао је!“ А ова, бог ме, ни о |
| ешт момак за таку прилику:{S} Али и она не зна, шта да каже. </p> <p>Неколико обичних речи, и р |
| авета морала одобрити, (да је варошкиња не надмудри): – Да Бог ме, младеж треба да пева!</p> <p |
| рце необично ускипило „љубве жаром“, па не даде два пут рећи.{S} Те кад отпратише кући и „чичу“ |
| анко избечи очи у њега.{S} Гледа га, па не зна, да ли да се одсмеје као на шалу или да прими ка |
| ! – вели Зорчица. – А Даринка стала, па не зна, шта ће; па кад Бранко отишао, а она ми меће мој |
| рком мигне.</p> <p>Јелена се стисла, па не пушта гласа.{S} Пре би у овај пар бризнула у плач. < |
| } Престанимо ми радити, што не ваља, па не ће народ имати у кога да се угледа; а почнимо и ми п |
| Шта је теби? – пита изненада Јелена, па не пушта руке.</p> <p>– Господа универзитетлије увек им |
| друго; али оштро омладинац одговара, па не знаде, шта сад да му каже, већ окрену на друго:</p> |
| ну.{S} Дошао је и спрам куће његове, па не зна, шта ће.{S} Не би било лепо, опет, и да оде, а д |
| Ти си невина, срце моје; да Бог ме, па не познајеш, камо што смера. </p> <p>Девојка ућута.</p> |
| "73" /> Наш Србин мисли, то је наше, па не мора плаћати.{S} А туђинац то не може рећи.{S} Дакле |
| и, као и на страшну месту постојати, па не жали, ето, ни крв пролити, кад зажеле то његови гост |
| и сам осети, како је оштро то рекао, па не ће ни да му погледи у очи.{S} Али тек опет дода: </p |
| н, да се исхрани... „Па не знам ово, па не знам оно.</p> <p>- Разуми ме, што ти кажем.{S} Ствар |
| с ти је на селу тешко наћи слушкињу, па не знам, које новце да јој даш.{S} Нема у нашег света с |
| а шта, ал ако не цури, оно капље.{S} Па не може се, сачувај Боже невоље, затворити...{S} Е, па |
| .{S} Дошао гладан, да се исхрани... „Па не знам ово, па не знам оно.</p> <p>- Разуми ме, што ти |
| xml:lang="de">Auf Ehre</foreign>, ништа не знам.</p> <p>– Рашићка добила кошар,... ето, то ти ј |
| Што то нисте пре почели?</p> <p>– Ништа не чини.{S} Господин учитељ ће нас научити Бранково кол |
| се на место, где је седео био, а ништа не вели.</p> <p>- Е, сад иди никад, поп-Стеване!</p> <p |
| </p> <p>– Ви се и опет правите да ништа не знате.</p> <p>– А ти опет све знаш, – уплете се опет |
| ца, – обрецну се она.</p> <p>– Ја ништа не знам, – вели Јован. </p> <p>– Слатки сте ви, – намиг |
| – одговори Јован.</p> <p>– Зар ви ништа не знате? </p> <p>– Шта? </p> <p>– Бележниковица га пог |
| лазе у сукоб сами са собом.{S} То ништа не смета, да опет сваки своје назоре брани најодушевљен |
| млади тржа. – Просто, мени се мој позив не допада.{S} Ја нисам за адвоката.</p> <p>Положи све и |
| овце сав обарен.</p> <p>– Одахнуће, кад не буде видио своју ујну, – опет се уплете бележниковиц |
| е, њен глас се већ по мало чује.{S} Кад не иде више с омладинским скупштинама, добро; наћи ћемо |
| жу, да је поп Стева говорио, како никад не ће ни наћи више таке жене.{S} Па се у жалости својој |
| т према свом родитељу.{S} Мати му никад не хтео оцу причати.{S} А што је кадгод научио <pb n="9 |
| куће, ако хоћеш к Јаковљевићима.{S} Сад не ћу тамо.{S} Идем у воће.</p> <p>Поп Стева устаде и и |
| ти, ако ничега другога ради, бар да сад не мора лупати главу, као да му је све ново.</p> <pb n= |
| нски пртљаг, пошла с њим у кућу, па сад не зна, шта ће и кут ће пре.{S} Да га остави, па потрчи |
| е свој човек, а за толико година до сад не запита ни самога себе, како је том дечку?{S} Па за ч |
| а и пиштољима пудара на опрезу, што сад не ће ни на што ни да се осврну, – рекао би, уморили се |
| Нуз то и зазираше од њега, да му кадгод не пребаци, па још, можда, пред госпођом Рашићком, што |
| ли му Јован. – Нема просвете, где народ не стоји економно добро.{S} За то сте ви ту, па учите н |
| ећ загрози опасност, е дуго прост народ не би имао никакве користи од штампане и писане књиге с |
| ђа-Катичина дућана на улици.{S} Њих две не занима разговор удовица.{S} А имају и оне, да претре |
| лави, – беше му прва реч.{S} Од њих две не зна, која да прихвати реч.{S} Опет ће он:{S} Само да |
| ливено, те хладовина као у планини, где не прижиже сунце.</p> <p>Поп Стева приденуо и ручник за |
| попа, а да као добар домаћин, овде онде не завири, ма само по старој навици.</p> <p>Женска, већ |
| лила у тај пар:{S} Тек не мога, а да је не пољуби. </p> <p>А Даринка прислонила главу на матери |
| нкових последњих земних остатака, па је не занимаше ни каква велика беседа у вароши, радовала с |
| ту нађе с неким ковачким калфом, па је не можеш довикати с улице.{S} Кад опет оде по воду, као |
| вам ни гуску нашу појести не ће, док је не почивути.{S} А наше жене,... и људи, и сви, чак и по |
| p> <p>– Мудра ти је то зверка.{S} Ко је не зна, скупо бије платио, – вели Катица за госпођу Јец |
| код ње у стану и ишла у „лер“; како је не знам какав рачун направила, што је позајмљивала дете |
| душе, упамтио, али и оно мало успомене не беше врсно, да и у њему изазове такав пијетет према |
| у је потребан у збору, да готово без ње не ће моћи бити ништа.</p> <p>**...*Ударише и краве из |
| ..мислио о њему!{S} Али га ипак памћење не изневери, кад се опомену, да до сад неје ни мислио о |
| } До душе, за госпођу Јелисавету говоре не знам ово оно.{S} Али девојка неје лоша прилика за се |
| н занат!{S} Ама зло је почети, још горе не започети.{S} Госпођа Рашићка хоће да му век поједе, |
| ије, него што треба.</p> <p>Па боље пре не? после, – одговори Јован.</p> <p>Али се овај привуче |
| о из ненада одлази, да ником о томе пре не рече ни речи.</p> <p>Госпођа Ката да пукне у себи од |
| га чисто теши. – Ја сам уверена, да се не ћете постидети.</p> <p>– Хвала вам!{S} Ви тако умете |
| руски медвед талијанског мајмуна, да се не нађе нас неколико људи.“</p> <p>Од то доба пази писа |
| могао бити равнодушан; а боји се, да се не би показао сметен.{S} Готово би се и смео био, ето, |
| својим путом. „Нек буде господин, да се не пати!{S} Шат буде помоћник и заштитник удовој Матери |
| поред Зорке неје могла Јелена, а да се не похвали, како јој ипак мио Брајковац, јер је до пре |
| е би било лепо, опет, и да оде, а да се не јави њему и његовој матери. </p> <p>У тај мах провир |
| гој правиле „физите“ несу могле а да се не дотакну Брајковачкога певачкога друштва. </p> <p>– Н |
| ак.... у гору,... ма куд,... само да се не састане више ни с ким од њих!{S} Па у јутру, чим сва |
| простом скакавицом или резом.{S} Ја се не кајем, неје ме ни близу памети, да се кајем, или да |
| Бранко.</p> <p>– Не иде тако.{S} Ја се не ћу нити се смем без вас вратити, – рече она слободно |
| да, што да рекне.</p> <p>– Али збиља се не срдим, – уверава га она.{S} Хтеде он да рекне, као т |
| „једва дочепао честита друштва“, па се не растаје од њих. </p> <p>Што сад иду, па им се не пад |
| </p> <p>Млади колар стао до одра, па се не миче.{S}А уза њ његова сестра, па се као снебива у т |
| n="37" /> <p>Он ни да дахне јаче, па се не миче, само да не узнемири то дивно мало створење.{S} |
| дари госпођа Јеца кроз плач, – ништа се не бринеш за дете.{S} Још му ниси ништа говорио.{S} Та, |
| о велико зарезивала.{S} Госпођа Јеца се не осврће на то, што ће рећи свет; јер добро зна, шта о |
| ично или неправично, као и они, који се не хвале, да „раде за народ“.{S} Свештеници, које му др |
| у наздрављању.</p> <p>– Молим, да ми се не упада у реч...{S} У нашој средини седи старина, који |
| мори, бар кад недеља дође, а мени ти се не зна ни благдан и свагдан.{S} Ни на кога се, слатка, |
| представи варошкињи.</p> <p>Бележник се не да извести из свога кола, већ вели:</p> <p>Овај наш |
| јој прекиде јецање.</p> <p>– Учитељ се не осврће. </p> <p>– Миле! – задрхта опет њен глас по в |
| е од њих. </p> <p>Што сад иду, па им се не пада на ум, да прислушкују сваки шушањ, кад се затал |
| добише места унутри.</p> <p>– Бранко се не одваја од Даринке.</p> <p>- Ми смо одсели код вас, – |
| p>- За што, госпођице?</p> <p>Бранко се не довија ни из далека.</p> <p>– И опет „госпођице“!{S} |
| прсну у смех.{S} Чак и бележник мало се не угуши, како се засмејао.</p> <p>– Слатки уја, добри |
| поверљивије.</p> <p>Хвала, ујо, што се не сетисте, кад је тому било време; сад је касно, – одг |
| е пази на свог поп-Стеву.{S} Маћи му се не да.{S} Она баш истера одавде учитељицу.{S} Мал не св |
| го што заспи.</p> <p>Него вечерас му се не да да чита ни колико иначе у овакој прилици.</p> <p> |
| матер посети!...{S} Најпосле, свету се не да ни уста запушити, ни доста колача намесити...{S} |
| последња песма, а многи и многи још се не разилазе.</p> <p>Стајић са својим гостима из Брајков |
| да се замислио за својом чашом, па гасе не тиче ни живи разговор између Јована и Дабижића, који |
| па се човек „дочепао лепа друштва“, те не може друкче да тузи угове, већ се болном душом хвата |
| ан, да омладинску ћурдију не одгрне, те не покаже своју стару ћуд.</p> <p> Па да о чему ви омла |
| да проговори, да не дође какво дете, те не купи за новчић свирајку од шећера, или какав цигару |
| бити један према другом неучтивији, те не само да не ће више говорити између себе „ви“, већ „б |
| ована; али га јутрос нешто одговори, те не оде.{S} Како је чуо још синоћ од Јелене, како су там |
| га.{S} Бадава!{S} Мати је мати.{S} Дете не треба никад да је напуштено и остављено, можда, добр |
| у и не знајући, да железни воз из Пеште не ће доћи тога дана.</p> <p> У Нови Сад се слегло тако |
| ише!{S} Па зашто се, мама, овакво цвеће не негује у лонцима, а негују којекакве кактусе и белаг |
| политички ваздух.{S} Не, овде сад више не треба тиха рада, овде треба олујине: загушљивост је |
| а?{S} Мислите није могућег Ви, можда, и не знате, али у старо време одселило се одавде неколико |
| м пропадне, тешко подиже, јер, канда, и не мисли више, да буде економно слободан; те, пошто не |
| , на против, са свим добро осећам.{S} И не могу довољно бити благодаран ујаку, што ме је дозвао |
| ње.{S} Немојте га ни читати.</p> <p>– И не ћу.{S} Ја сам био с њим заједно у Карловачкој гимназ |
| м тако и уговорио с Јованом.</p> <p>– И не питаш, где ти је ујна, – приметиће Јован Бранку, кад |
| лађаних душа и приличи њихову добу, а и не слуте, колико ће се весала поломити на узбурканим ва |
| школу, за раднике него за господу, а и не разабирају, је ли им син способан за какву душевну а |
| а сам пријатна с њим и искрена.{S} Ја и не могу друкче ниским.{S} А он и заслужује, да је човек |
| ијене канте“ рашћеретали се гости, па и не мисле кући; него де једну, де још једну и таман сад |
| е да играју само господина.{S} Или се и не мисли на то, да трговцу треба више од нешто капитала |
| е дошла у братовљеву кућу.{S} Како се и не би, јадница, осетила сретном, кад се напатила код св |
| му сефтеишемо нов еспап.{S} Бранко се и не обазире много на њих.{S} Неје му ни стало до ове врс |
| када је она мислила, да је се он више и не сећа, он се ње ради свађао с писарем, који је у сред |
| ајдете с нама, понда на Стражилово ви и не морате, мама, ићи,– вели јој Даринка...</p> <p>Пуче |
| се заустави на једној ташци, па лебди и не миче се; час суне <pb n="15" /> на земљу као стрела, |
| аш њен син.{S} Каже Стајић.{S} А мени и не пада на ум који Стајић.{S} А и он је био с Јованом о |
| ато, – опет ће Ната Кати, – а ти мени и не кажеш, где су ти деца?</p> <p>– Јован је отишао у ви |
| воље за шалу.{S} Тако сухопаран човек и не зна, шта је шала.{S} Поп Стеван је осетио поглед Бра |
| ди по светлости, ићи ћеш правим путом и не ћеш склизнути на странпутицу.</p> <p>Тако скупља и с |
| тевана, ето, неје ни приметила, да он и не оде на звоно у цркву; неје ни приметила, да у Брајко |
| о.</p> <p>Даринка се смеши, ал готово и не разуме, шта ови говоре.{S} Њој је и то друштво и так |
| , да се ради око начела, што она, ако и не може да схвати, ипак осећа, да је лепо и добро, кад |
| да би се од мене могао истесати, ако и не какав практичан ма и мали Лоренцо Штајн или Некер, а |
| осећа, да је питомији према њој, ако и не примећава, како је то необично брзо дошло.</p> <p>До |
| ћеш га, ако сачуваш душу и срце чисто и не окаљано.{S} Твоја душа и срце сад је као онај прах н |
| еди и зева код играча.{S} Него за што и не би?!{S} Често се после картања развезе и пијанка.{S} |
| па да је чак и некаки Орлић и Коњовић и не знам ко пронашао новију и згоднију кошницу. „Србин д |
| тамо буду на беседи и Бранкову дочеку и не знајући, да железни воз из Пеште не ће доћи тога дан |
| ас дух времена.</p> <p>Стајић уздахну и не одговори ништа. </p> <p>Попина Јелена од оздо, испре |
| љев предлог.</p> <p>Јован се насмехну и не мога да не покаже своју сумњу.{S} Кнежевић му доказу |
| о свом бићу, о позиву својем у животу и не подударају, ипак им бродови стоје још мирно један по |
| Бог ме, да вам мора бити смешно, кад ви не налазите у Бранку друге идеје него то, – примети Бра |
| азвратно.{S} Чак ни о ноћашњој серенади не спомену ниједна ни беле.</p> <p>Само Зорка када дођо |
| ога, па још интелигентнога човека, који не би разабирао за јавне ствари.{S} Него омладина, а ту |
| овину?</p> <p>– Ја бих тако волела, али не знам,... по свој прилици...</p> <p>– Кад ја већ не ћ |
| им заставама певаху на крову песме, али не изађоше на сухо, него се одвезоше истом лађом у Нови |
| лима главом, и развукли му се брци, али не даје, гласа од себе.</p> <p>– Да Бог ме, да је госпо |
| пет извињава, да још неје доспевао, али не ће више пропустити.</p> <p>Писар мотри свакога, како |
| на.{S} Надала се гостима још синоћ, али не дођоше.</p> <p>Бранко нема мира још од јучер.{S} Јуч |
| ице и милокрвнога погледа.</p> <p>– Али не мога одолети његову погледу.{S} Осети, како јој у оч |
| а дода опет с прекором: – шта теби фали Не знам, шта би и с тобом било, да се ниси оженио.</p> |
| ћути; или не зна, шта да одговори, или не ће, што мисли.{S} А мисли: „Што се овај свет толико |
| .</p> <pb n="39" /> <p>Бранко ћути; или не зна, шта да одговори, или не ће, што мисли.{S} А мис |
| топле пећи.{S} Ако Даринка не везе или не плете што себи или обично браћи, тетка-Катиној деци, |
| Пође.</p> <p>– Јелена не чује песме или не ће да је чује.</p> <p>– Милане!</p> <p>– Виче Кнежев |
| рловце, или би походио своју сестру или не.</p> <p>Једаред, – био код ње, па дошли нешто у разг |
| /p> <p>– То је за то, што наши родитељи не спремају децу, кад их шаљу у школу, за раднике него |
| ће ли и он окренути на боље.{S} Ако ми не верујеш, иди ма у које село, где су Срби помешани с |
| ј Матери сестрама И брату, док ови сами не стану на своје ноге.</p> <pb n="18" /> <p>То су најм |
| илику.</p> <p>Срећом ни Зорци ни Јелени не падоше ни на ум, да пазе на њу, шта ће изазвати у њо |
| } Права Српкиња мати!{S} Никада та мени не ће допустити, да ја завирим у њену економију, од как |
| а него у Брајковац.</p> <p>– Да он мени не рече ни речи о томе!</p> <p>– Збиља?</p> <p>– Ни бел |
| нешто збива у Брајковцу, нешто, што они не могу никако да схвате.{S} Било да им је криво, било |
| енане плови по небесном мору, да му они не могу ништа.{S} А месецу ни бригеша.{S} Чисто не да г |
| леда, бајаги, као канабе, и да пречасни не би дерао чакшире о голу даску.{S} Пред канабетом на |
| Ко јамчи, да му наши поштени општинари не ће баш и продати ту своју кућу,... разумете ли ме: к |
| духа времена...{S} Ама молим те, зар ти не видиш, да у нас нема никакве дисциплине, нема странк |
| леба!{S} Хлеба!{S} А тек сад?{S} Зар ти не видиш, шта се кува?..{S} И сам си пре неки дан рекао |
| ри главу, па се даде у памет.</p> <p>Ти не треба да се што бојиш, – узе поп да кује, док је вре |
| о он хоће.{S} Не ће се, ваљда, показати не знам каква.</p> <p>Јелена претрну. </p> <p>Учитељ се |
| адиш, знаш, да ти нико за тим заплакати не ђе, па ти је слађе...{S} Не ћу да будем адвокат или |
| ко сте дошли, чика... ваш ујак а и мати не могу доста да вас се нахвале.{S} Ал, ја ипак држим, |
| још има неко, у коме се никад преварити не ће, који га сваком речју својом учи, да у свету има |
| !{S} Он се чуди, како да то више власти не забране.{S} А као да се тврдо узда, да ће, ма у посл |
| бре!...{S} Он вам ни гуску нашу појести не ће, док је не почивути.{S} А наше жене,... и људи, и |
| ред стиже муњом глас, да Бранкове кости не могу стићи у заказани час у Карловце, у очи свечаног |
| орио... као да те гледам.{S} Твоји ђаци не ће смети пред тобом читати ни „ђачки растанак“, ма д |
| и зловољнога Триву кочијаша, те га овај не опомене камџијом, да гледа пут преда се.</p> <p>Госп |
| окај се, молим те, тога грчета.{S} Тај не ће бити паметнији ни за длаку...{S} Но, но,... поче |
| гао, као да се закопала.{S} Само да јој не би ко рекао, да ту нема за њу места!</p> <p>Млади тр |
| , па жмирка у жижак, или преде, док јој не напреде дремеж на очи...{S}Ако Даринка баш не чита, |
| жи у Брајковцу као ишчитана глава, ипак не мога бележник да се том приликом одржи, а да не прим |
| опа, па се осети слободан; него се ипак не показа тако, да не би сестрић његов могао приметити, |
| лујине: загушљивост је ужасна, притисак не да дахнути.{S} Нова се омладина организује.{S} И кад |
| ржи у статус кво.{S} Но он сам још увек не заборавља свој „виши позив“ па стоји у Брајковцу још |
| им је криво, било да им се допада, тек не могу срцу да одоле, те и они удесили збор.</p> <p>Ох |
| , да поради, те подигне сермију.{S} Тек не може, ето, ни он, да пропусти, ада се и сам не умеша |
| а ли јој је помислила у тај пар:{S} Тек не мога, а да је не пољуби. </p> <p>А Даринка прислонил |
| ши ствар што пре. </p> <p>Јован сад тек не зна, шта да мисли, већ се забленуо час у бележника, |
| е држаху је Зорчине руке око врата, док не клонуше и опет у санку.{S} Даринка се дала у мисли.{ |
| гостију!</p> <p>Понда се узврпољи, док не нађе некакав изговор, да изађе из друштва и оде на у |
| илије за све време, како устане, па док не легне.{S} Овим часима радује се Јелена цео дан.{S} Ш |
| ри.</p> <p>– Опростите! - прошапута, ал не подиже очију...</p> <pb n="49" /> <p>Добро те се у т |
| ачкиљио очима и развукли му се брци, ал не даје гласа од себе... </p> <milestone unit="subSecti |
| . виши позив, – пребаци Јеша писару, ал не знаш, говори ли збиља или из шале.</p> <p>Оженићете |
| вео га, да ту проведе вакацију...{S} Ал не знам, што их већ нема из винограда! ...{S} Владимир |
| Она баш истера одавде учитељицу.{S} Мал не свиште девојка од њена заједања.{S} Па тако сад и не |
| , ето, ни он, да пропусти, ада се и сам не умеша у струју, што се заошинула оне године по Српст |
| и... </p> <p>Пред цветном неком ливадом не мога одолети, него ће сићи с кола, и набрати пуну ру |
| .{S} Но ни целим данашњим својим трудом не би стекли ни колајнице зеленога Нимрода, како се сла |
| нешто!{S} Две јаке, до душе, за вратом не ће имати никад, јер... за тај хлебац, што га је он с |
| м страху проведе ноћ, док у јутро галан не кукурекне на буњишту...</p> <p>Испред куће се зачу г |
| .{S} Прођоше један пут дуж зграде, а он не уме да почне разговор.</p> <p>Хоће и наше село да се |
| остан.{S} Мало који дан ће проћи, да он не ће посетити женску школу.{S} Па га – ревност тако за |
| је дуго и дуго чекала на прозору, и он не дође.{S} Бар да је после серенаде и прошао онуда, ка |
| ене и да допру до Стајића, док већ и он не дође у двориште свога ујака.</p> <p>Та „дивна идеја“ |
| чекао га је оберучке. (Да ко ће, ако он не би!{S} Рају је само за време судбина ћушила у Брајко |
| пљаш само оно, што је најлепше.{S} Него не буди лептир, што по тами лута, па чим спази гдегод с |
| , па заврши последњим стихом: „Србадијо не било ти просто!“</p> <p>Сви пренули у смех.</p> <p>– |
| еке!{S} Гле Даре!{S} Добро дошли!{S} Ко не би био рад тако добрим и милим гостима!{S} Добро нам |
| није мало разгали лице.</p> <p>Да ме ко не тражи? </p> <p>Не знам.{S} Ја сам пошао био к Јовану |
| а Карловце, за „српски Сион“?</p> <p>Ко не зна, да је ту српска патријаршија“.{S} Тешко да има |
| бољем месту у селу.{S} Данас сутра, ако не оде у варош, да тамо отвори већу радњу, ево мог носа |
| мо отвори већу радњу, ево мог носа, ако не назида у сред Брајковца најлепшу кућу с магазинима.{ |
| те са мном.{S} Ја умем разговарати, ако не уме Даринка...{S} Ваљда вам је жао Беча?</p> <p>– Бо |
| бни ваљани учитељи, као и у вароши, ако не још и потребнији.{S} Ето, он је кратко време ту, па |
| ћи или у виноград за својим послом, ако не оде у поп-Стевину сеницу, где овај чека, да му се ја |
| еба народ поучавати.{S} А ко ће то, ако не ће учени људи?{S} И онако није за њега адвокација.{S |
| авиће се као добри пријатељи.{S} Па ако не узмогну опет напоредо, знаће обићи матицу, која би и |
| S} Истина Бог, није Бог зна шта, ал ако не цури, оно капље.{S} Па не може се, сачувај Боже нево |
| ну прилику, те доказала поп-Стеви, како не треба да вређа Александра због његових омладинских н |
| хоће да и Брајковац изађе на глас, како не треба.{S} Памтиш, како се то некад живило.{S} Боже, |
| м га пазити.“</p> <p>„Гле мене!{S} Како не бих јако!“ на то би мајсторица... </p> <milestone un |
| Има места је ли, Катице?</p> <p>– Како не би било?{S} Гле секе! – одвикује она из кухиње.</p> |
| каквог Мушицког и Рајића, не знам, нико не осврће ни главе!{S} Он се чуди, како да то више влас |
| сли, ала је научно нешто казао.{S} Нико не одговори ништа..</p> <p>Данас је ту и Даринка, па се |
| тни!{S} Тако и чика!{S} Само да га нико не дира! – нашали се и Јелена. </p> <p>Где је Бранко? – |
| бину, како је он несрећан, како га нико не воли на свету, како га је изневерила, ах! – и она... |
| ароши до самога Стражилова, као да нико не хаје за жарко јулијско сунце, што је прижегло свом с |
| у којима је она оличена.{S} И нека нико не сумња, да ће идеја погинути...</p> <p>Бележник се ве |
| љ се на њу тек осврнуо.</p> <p>Али нико не примети њену неприлику, јер сад ево и бележника са б |
| ком у друштву код разбијене канте, мало не пуче од смеха.</p> <p>Општински благајник помислио н |
| ара, да се овај сам од туге неке у мало не заплака. – ни песма начеоникова.{S} Тек када га наче |
| и која га стаде толико зноја, те у мало не удари по својој нози. </p> <p>Тамо на дрветима иза к |
| а.</p> <p>Јелена јој у један мах у мало не паде на груди, да јој све исприча, да јој се изјада, |
| живих, и када се збије у самоћу, а камо не ће, кад их овако више, па једна другу подсећа.{S} Те |
| ује.{S} Вели:{S} Зна део комшилук, само не зна поп Стеван и ви; а и пошиница је већ омирисала. |
| их има на одмет, па ни једнога,... само не у калуђере!..{S} Шта мислиш, Тинка; да даш Александр |
| оп Стева, да је тренутак озбиљан.{S} Но не зна, шта да каже.</p> <p>А Рашићка се, што би рекао |
| е може ни о чему да мисли, а да у једно не помишља и на то девојче.{S} Па кад неје уз њу, све б |
| иковица закрешта, не мога да одушевљено не примети:</p> <p>Диван алт, милостива!{S} Диван алт!< |
| и на Даринку, да, блажен, у мало гласно не кличе: „Мати, твој лептир је нашао свој цвет.“...</p |
| а не могоше на ино, а да се једногласно не подигну против таких новотарија.{S} Тај тако једноду |
| еје ништа сметало, што је писар, већ по не знам који пут, декламовао ону о браца-Анти и разбије |
| ика, те за оног; то било автономије, то не било је; па казао: да, па казао: не.{S} Само чино, с |
| појавиће се од мах организована.{S} То не ће још дуго трајати.</p> <p>– Имали смо ми већ једно |
| ро и топ да пукне.</p> <p>– Децо, ја то не ћу моћи све издржати, – вели госпођа Ната, а запурил |
| е бих то никада могао бити.{S}Па кад то не могу, а видим шта други раде, не могу ни ја бити бољ |
| амо населили *Нову Србију.{S} Зар ви то не знате?{S} Могу вам дати, па да читате.{S} Па ја мисл |
| их знала, шта бих јој рекла.{S} Мени то не може да поднесе.{S} Богме, ето, други боље пролазе с |
| ше, па не мора плаћати.{S} А туђинац то не може рећи.{S} Дакле, општина му је дала своју кућу, |
| ништа.{S} А месецу ни бригеша.{S} Чисто не да гледати у себе, како је сјајан.{S} Округао као по |
| ће и то у Карловцима испасти.{S} Чисто не могу да верујем...</p> <p> „— Ти, канда, не идеш из |
| д се нађе у великој неприлици.{S} Чисто не сме да му гледа постојано у очи, и, што му се давно |
| p> <p>У дворишту је све мирно, све, што не носи име човечје....{S} Ал јест! „Мислиш, све је зло |
| јим очима.{S} Престанимо ми радити, што не ваља, па не ће народ имати у кога да се угледа; а по |
| и гора и боља од мог сина.{S} Па за што не би и он:{S} Нек сврши гимназију, па, ако Бог и срећа |
| у у недељу.</p> <p>Ако госпођа Јеца што не изради, мисли у себи Јован, не помогоше код поп-Стев |
| иликом одржи, а да не примети, било што не трпи толико разметање свога потчињенога, било да тек |
| ешта кабаницу.</p> <pb n="34" /> <p>Што не дате мало проширити или бар повисити, ујо ту сеницу, |
| е, да буде економно слободан; те, пошто не може да остане од срамоте у свом јату, тумарне бог т |
| у, да до сад неје ни мислио о њему, бар не озбиљно; ако га се, може бити, кадгод случајно и сет |
| ! – вели јој разнежени супруг. – Ти бар не мораш, ако ми мушки морамо.</p> <p>– Гле, а ко вас т |
| мати, кад то гледи својим очима?{S} Зар не би боље било, да је увела у кујну, па нек учи Лепо ј |
| ла лаку повезачу на лице, да јој га зар не препали сунце.{S} Познаћеш је добру домаћицу.{S} Зас |
| као да је омирисао, да Бранку карактер не би тако што никад допустио.{S} Али сад опет баш та с |
| а Србин није за тенористу.{S} Јер тенор не спада у особине српскога народа, него је то особина |
| е уме ти се омладина маћи, док се о нас не очеше.{S} И тај наш **Бранко је грдио калуђере.{S} З |
| би лакше ишло него икад.{S} Ти ни данас не знаш, где ти је муж; а Бог зна, кад и какав ти може |
| и стављати ипотезе. </p> <p>Па му данас не пада на умни да се смеје, када благајник поче урлати |
| бедљивији разлози.{S} А Кнежевић и опет не пропусти, да не примети, како би му врло жао било, д |
| мо по старој навици.</p> <p>Женска, већ не у првом цвету своје младости, али ипак још доста све |
| по свој прилици...</p> <p>– Кад ја већ не ћу бити на Брајковачкој светковини, немојте бар ви К |
| ек само празан разговор!</p> <p>Сад већ не може поп Стеван, да омладинску ћурдију не одгрне, те |
| о за душу!</p> <p>Па збиља!{S} Кнежевић не дође ни вечерас.</p> <p>Касно у ноћ тек чула је, да |
| може поп Стеван, да омладинску ћурдију не одгрне, те не покаже своју стару ћуд.</p> <p> Па да |
| S} Тужи се на цео свет.{S} Младу човеку не да се прилика, да створи себи будућност.{S} Особито |
| ца“, као да <pb n="71" /> меће на коцку не знам шта.{S} Стало поп-Стевану ипак доста до тога, д |
| за нова познанства.{S} Оно јесте, да му не би било први пут, када би се сада састао с госпођом |
| p>– Бележниковица га погледа, као да му не верује.{S} Вели:{S} Зна део комшилук, само не зна по |
| ом више од свога оца.{S} Тако ни у чему не можемо да издржимо конкуренцију странога света, а ов |
| ован баш пије каву, па се тужи, како ну не прија.{S} Да му је хладан батак с киселим краставцем |
| нашем најмногобројнијем раднику: ратару не правимо сами, него бог те пита од куд морамо да наба |
| p> <p>– Ниси поп, Стефане, ако овог учу не избациш из општине, – рећи ће вечерас госпођа Рашићк |
| ...{S} Добро је.{S} Чувај се, да ти их не препали ветар и сунце преко поља, те да не кажу сеља |
| ј; па јој дале омирисати, како се и њих не тиче, шта свет говори; оне живе, дакако, за своју де |
| а лаком кабаницом покри колена, да баш не види, ако је непозван ко, попу у чакширама.{S} Очи у |
| реде дремеж на очи...{S}Ако Даринка баш не чита, разговарају, ово било оно се снило...{S} Па то |
| м, његовим ујаком, поп-Стеваном, то баш не могаше у њему изазвати безусловну послушност према п |
| </p> <p>Брајковац.</p> <p>Како онда још не беше ни спомена о преносу Бранкових последњих земних |
| S} Мно-о– га-а-ја... </p> <p>А Јеша још не беше довршио, таман најлепше полетео!{S} Но речи му |
| чице, те је загрли.</p> <p>– Зар ти још не спаваш, сејо?</p> <p>– Ево, сад ћу и ја. </p> <p>Дар |
| у идејама, <pb n="92" /> као да им још не да, да им се кристалишу појмови.{S} Ослободи и друшт |
| ствара јавно мњење?{S} Људи већином још не позвани на то.{S} Ко нам пуни белетристичне листове |
| својој соби, – одговори Јелена. </p> <p>Не води ти бриге за господина...{S} Бранка.{S} Он ће ве |
| лице.</p> <p>Да ме ко не тражи? </p> <p>Не знам.{S} Ја сам пошао био к Јовану; а госпођа ме зам |
| а чује...{S} Просвета, просвета!</p> <p>Не помаже ту књига, – вели му Јован. – Нема просвете, г |
| а треба и пре да хвата повратак.</p> <p>Не би сирота имала цело после подне, с киме речи да про |
| ођа Јеца оком, поп Стева скоком“</p> <p>Не таје Брајковчани, да је поп Стева и са својом првом |
| ник у Руми „код орла“. „У мало“, каже, „не угњави руски медвед талијанског мајмуна, да се не на |
| е, према глави.</p> <p>Сад се, Бог ме, „не да већ никако ни преиначити“, јер је и јавила Кати п |
| , као што је то у нас мода, што бојаги „не раде за народ“, а школовали се о „народном“ новцу, ј |
| ело је, као да је пао у њу гром с ведра неба.</p> <p>Кад се Јован вратио, отпративши свога друг |
| буде.{S} Нисам тек могао момку одмах с неба па у ребра: то и то је.{S} Из далека добар косач з |
| пренесе га у храм, где му је „црква под небесје, олтар часни брдо и долина, тамјан мирис, што с |
| који је научио да с позорнице, занесен небесним задахом, презире цео свет.{S} Ох, позорница!</ |
| тестују, што он тако на тенане плови по небесном мору, да му они не могу ништа.{S} А месецу ни |
| ост дотерао и дотле.{S} Мучна улога!{S} Неблагодаран занат!{S} Ама зло је почети, још горе не з |
| {S} Ускубури, устумара се, као незван у небрану грожђу, док збиља не нађе и своју кућицу, те ст |
| , можда, пред госпођом Рашићком, што је небрат према сестри.{S} Тога страха се, до душе, доцниј |
| о, свој.{S} Наука је једина врсна, да и небраћу бар до сношљивости зближи.{S} Она не пита, јеса |
| . „Наћи ће се и још когод.{S} Звезде на небу певачкога Брајковачкога друштва“, рече писар, биће |
| и брдо и долина, тамјан мирис, што се к небу диже из цвета“ и из српског света.</p> <p>И томе ч |
| , те се све прелива према ведром плавом небу у сутону у најпријатнијим видовима.{S} По доловима |
| д села, изнад свију висе према лазурном небу, а овде онде одбиће се још последњи зрак о позлаће |
| х! – и она... она, за коју би...</p> <p>Невера!{S} Ње ради подноси он те муке.{S} Она му је нат |
| д срамоте.{S} А она се чинила свему – и невешта пред светом.{S} Само је поп Стева имао да прогу |
| теника.{S} Господа свештеници се чине и невешти, а ти, учо, издири за народност, па кад ти треб |
| Рашићка за Јелену, своју кћер, – још је невина, дете је; а он препреден као враг. (Понда окрену |
| њу очима; па само дода: </p> <p>– Ти си невина, срце моје; да Бог ме, па не познајеш, камо што |
| вачке светковине?{S} А?... стара српска невоља!{S} Плани, па издахни!{S} Таки смо ти ми свуда. |
| дела наших предака, стару славу и нове невоље од Немање и Косова до данашњег дана; па је пошал |
| о капље.{S} Па не може се, сачувај Боже невоље, затворити...{S} Е, па идем ја њој.</p> <p>И так |
| , да и њих заштити, те да не поцрне без невоље.</p> <p>Јеси ли разговарао што? – пита попу, а в |
| е крајеве, па му није никада ни било до невоље, да та својства своја изоштрава.{S} Ми све вичем |
| /p> <p>И збиља, поп Стева се сети у тој невољи своје сестре Тинке.{S} Тинка као да се на ново р |
| !{S} Тако мора бити ономе, коме пусте у невољи крв, па му одлане.{S} Не би било с горег и чешће |
| е стране, а све за њеном децом и својом невољом.</p> <p>Госпођа Ката остала без мужа пре пет ше |
| , а највећа у срдашцу моме“, завапио је негда његов велики имењак.{S} Туга се нека стисла у њег |
| под онога, који јој сваку сузу, што је негда над њим нејачким пред Богом исплакала, бисером бл |
| са столице. </p> <p>– Добили смо канда негде гостију!</p> <p>Понда се узврпољи, док не нађе не |
| уздржати, већ се у највећој дреци смота негде у коров, да тамо у највећем страху проведе ноћ, д |
| , Бог би га знао!{S} Говорило се, да се негде удавио.{S} А говорило се, да је заблудео у свет.{ |
| једа, што јој „срамоте кћер“, па тражи негде горњу хаљину, да им изађе, па да им очита. „То је |
| о легао.{S} Почео био да чита.{S} Нашао негде на орману пре неколико дана још неку стару књигу. |
| , као да им шапће, да не клону. </p> <p>Негде се скрила препелица, па пућпуриче...{S} Шева се з |
| </p> <p>ДУХ ВРЕМЕНА САД ЈЕ ТАКИ!</p> <p>НЕГДИНСКА ХРОНИКА</p> <p>СЛИКЕ И УСПОМЕНЕ</p> <p>ПРИПОВ |
| у себе „ви“, већ „братски српски“ „ти“, него Дабижић, на пример, не ће више називати Јована и д |
| господин Бранко“ или „господин Стајић“, него само Бранко: толико се и тако се радо о њему разго |
| нор не спада у особине српскога народа, него је то особина јужњака, и то пар екселанс Талијана. |
| као што је Јелена мало час била рекла, него људи, којих ће заслуге по српску књижевност остати |
| .</p> <p>Зорка, опет, нема друга посла, него дошла, па јој баш жалостиво вели:{S} Не волим нешт |
| о.{S} Нема ти, вели, несноснијег посла, него гледати како наш бележник игра жандара!{S} Па ипак |
| а то, што би се бојао, да она више зна, него он; него што се, не зна ни сам за што, нада, да ће |
| ли им се види, да несу ловци од заната, него баш од дуга времена, можда, баш и од жеље, да увел |
| и исти посао, од кога живи и он, народ, него од најсавршенијег агитатора, адвоката и ма ког ина |
| у...{S} И сада, дакако, није имала куд, него ти је вратила „физиту“; ал... </p> <milestone unit |
| се...{S} Сиромах, тај брже оде одавде, него што је овамо дошао.</p> <p>– Па таки је он, кад шт |
| њен син након три године жури у походе, него јој тек уз пут сврће као познанику каквом.</p> <p> |
| <p>Чини ми се, пожурили смо се раније, него што треба.</p> <p>Па боље пре не? после, – одговор |
| ао што је била, шта је знала паметније, него што је урадила, те свршила школу за учитељицу, па |
| p>Шта, дакле, остаде учитељу паметније, него да слегне раменима, па да се и он придржи „начела“ |
| чашу заволи већма него спас душе своје, него кућу и породицу.{S} Да је когод дао што за душу ње |
| ти иде под ногу.{S} Доћи ћеш само пре, него што пођеш, како, ћу ти казати, да поздравиш Кристу |
| рада! ...{S} Владимир ми је био ту пре, него што ћете ви доћи, мало јео, па опет отрчао с децом |
| аравно, благодаран, да се учини и више, него што је уистини било.{S} Хоће да се све то танко зн |
| м огњишту.{S} Али колико је и то лакше, него трпети пијаницу и убојицу мужа, који сав свој кив, |
| ечју својом учи, да у свету има љубави, него је треба заслужити, који сваким чином својим доказ |
| /p> <p>– Свет мало пита, шта што вреди, него шта кошта, па по томе и цени.{S} Тако ти је данас |
| подар у мојој кући.{S} Ја сам сретнији, него многи моје братије са првом својом супругом.</p> < |
| јнијем раднику: ратару не правимо сами, него бог те пита од куд морамо да набавимо.{S} Алати на |
| еје дала ни о чему другом да се говори, него о томе.{S} Синоћ је већ доучила све, што неје била |
| Волео бих ти се сада по гори проходати, него о Божићу прасе...{S} Па шта ће бити од Брајковачке |
| цветном неком ливадом не мога одолети, него ће сићи с кола, и набрати пуну руку разнога пољско |
| тином.{S} Већма осећа морални мамурлук, него онај од пробанчене ноћи.{S} Па сад још у школу,... |
| е том Јелена и Даринка, Бранко и Јован, него им и мати и тетка Ната одобравају и хвале смер.{S} |
| о он нема својства, да не буде површан, него што је запао у благословене крајеве, па му није ни |
| на крову песме, али не изађоше на сухо, него се одвезоше истом лађом у Нови Сад, да тамо буду н |
| ?</p> <p>– Општа ствар неје туђа ствар, него свију нас и свакога појединца подједнако.</p> <p>– |
| орица, па и Криста. („Боље да ми је ту, него да се витла којекуда“, мисли госпођа Ната).{S} Мај |
| приликом брату свом, „на гору несрећу, него што је мој Арсеније.“</p> <p>Арсеније њен треба да |
| } Не ће се више ни враћати у Брајковац, него иде одмах одавде кући.{S} Неугодно јој здраво, што |
| шћеретали се гости, па и не мисле кући; него де једну, де још једну и таман сад наручили, да им |
| е!- примети попа, па се осети слободан; него се ипак не показа тако, да не би сестрић његов мог |
| би се бојао, да она више зна, него он; него што се, не зна ни сам за што, нада, да ће она најв |
| же, ускисло, кад би га и чешће доносио; него што редовно по један од Брајковачке господе части |
| {S} До подне је још како тако и прошло; него после подне се отегло као цео дан.{S} Једва дочека |
| а поздравићеш и мајсторицу,... знаш!{S} Него обиђи и ти, мој брате, по каткад.{S} Опет је, знаш |
| ора на своју катедру, или умрети!...{S} Него једва чека вече, да се састане на прозору с Јелено |
| мандрита, па ме задржавао Варнава...{S} Него Бранко ће отићи у Карловце сав обарен.</p> <p>– Од |
| куд искрснути на једаред из ненада.{S} Него тужи га конзисторији.{S} Ја ћу ти написати, тужбу, |
| , и сама добро знаш, као једна кућа.{S} Него од како се уселише амо неке стране особе, хоће да |
| један мах хтео да оде из Брајковца.{S} Него добро, те то неје никоме казао, јер би морао јавно |
| Па ипак увек седи и зева код играча.{S} Него за што и не би?!{S} Често се после картања развезе |
| ремена.{S} А Даринка опет нема каде.{S} Него је ипак по неки пут исправи и опомене, где како тр |
| а скупљаш само оно, што је најлепше.{S} Него не буди лептир, што по тами лута, па чим спази где |
| то мало који дан, да је нема к мени.{S} Него, ваљда, кад је видила, да је мој Јован за њу кисел |
| оји не би разабирао за јавне ствари.{S} Него омладина, а ту се у нас рачунамо ми ђаци, трговачк |
| собу.</p> <p>Сад ћу ја децу пустити.{S} Него морам мало и школу отворити, да уђе чиста ваздуха |
| .{S} А он погибе за младим друштвом.{S} Него да не увреди кога, ако би другог замолио, да запев |
| а кеца или продао за вино ил ракију.{S} Него док трајало и његове и женине сиротиње, даде све д |
| задовољан, што идем, – одговори онај. – Него искрено да ти кажем, волим, и што сам био ту.</p> |
| <p>– И ја бих рекао, – дода бележник. – Него кад велиш, да је сам Варнава у манастиру, како би |
| </p> <p>Није ружно, – одговори Јован. – Него то би он добро прошао с нама.{S} Хајде, да ми дамо |
| ера, да није поп-Стевина џепа!</p> <p>– Него ја не бих рекла, да је то дете рђаво, вели Ната за |
| лице јој плану од одушевљења.</p> <p>– Него морате нам и ви помоћи! – рећи ће Бранко, па употр |
| шила би с оним пре три године.</p> <p>– Него шта знам?{S} Код нас ти је на селу тешко наћи слуш |
| ном, као са старом познаницом.</p> <p>– Него још нешто! – додаће Бранко. – У ову недељу ћемо и |
| енију жељу.</p> <p>Тинци сину.</p> <p>– Него дете је, знаш, дете.{S} Неуко је, нејачко је, да г |
| да шта је друго та ваша дерна политика него туђа брига?</p> <p>– Општа ствар неје туђа ствар, |
| ље свидео.{S} Карту и чашу заволи већма него спас душе своје, него кућу и породицу.{S} Да је ко |
| Хвала ти, боже!{S} Канда нема више дана него кобасица! . „Видиш, овај орах је, чини ми се, први |
| брже и погодио, куд се иде из Брајковца него у Брајковац.</p> <p>– Да он мени не рече ни речи о |
| они пушку уза зид. – Волим овај лов сад него да сам данас уловио дивљег вепра у спахинском забр |
| с помпом на Стражилово, а нису Бранкове него...</p> <p>– То је најжалоснија песма, што се силом |
| кад ви не налазите у Бранку друге идеје него то, – примети Бранко.</p> <p>– Онда ви терате поли |
| у децу, кад их шаљу у школу, за раднике него за господу, а и не разабирају, је ли им син способ |
| .{S} Поток хучи и бучи, прави више буке него Дунав.{S} Па тек кад полети бујицом!{S} Е, па види |
| ико <pb n="89" /> могу да знам, да, пре него што поцури шира, мора да поцури по винограду скоро |
| к више из навике, да нешто прочита, пре него што заспи.</p> <p>Него вечерас му се не да да чита |
| упе чланови ове или оне депутације, пре него што лађа пристане.</p> <p>Карловачки трг, порта са |
| Некер, а оно ипак бар ваљан економ пре него какав префриган параграфлија. </p> <p>– Падају л т |
| читали његове песме? </p> <p>– Још пре него што си се ти родио.</p> <p>– Е, па кад онда несте |
| Па како је дошао Тинкин син, и још пре него што ће доћи, не можеш је видити.{S} Од пре то мало |
| песника. ·</p> <pb n="59" /> <p>Још пре него што ће учитељ Кнежевић распустити децу из школе, х |
| вечаности и она да суделује.</p> <p>Пре него што ће синоћ деца полегати, у кући сека-Катиној не |
| естало, па га нема натраг, ево већ јаче него по сахата. </p> <p>– Шта мислите, где нам је госпо |
| јице биће поток опет поток, али мирнији него у бујици; само ће ипак овде онде прокрчити себи, л |
| свога.{S} Па ко се опет смотава и сели него Немац, те хајд даље као гусеница.{S} Србин је одма |
| и то рђав човек!{S} Пре га треба жалити него осуђивати.{S} Понда госпођа Рашићка?!{S} Боже мој, |
| да то девојче има осећаја и више свести него у сваке обичне.{S} А, да одушевљење њено неје изну |
| опу, а више тумачи, шта мисли, погледом него речима.</p> <p>Попа застао баш пред великим орахом |
| ља.{S} Или се кравар данас боље пожурио него обично, али су се збиља физите код госпође Нате и |
| јални присједатељ.{S} Сад би лакше ишло него икад.{S} Ти ни данас не знаш, где ти је муж; а Бог |
| купи све гдегод шта, као да неће на пут него, сачувај Боже, на онај свет,</p> <p>А ето ти и опе |
| ским скамијама.{S} Ја хоћу да више знаш него ја.{S} Није истина, да више пати, који више зна.{S |
| се ићи у Карловце.</p> <pb n="98" /> <p>Него неје научила, да приговара што материним жељама, м |
| ржи редовно и народњачке новине.</p> <p>Него зна Јеша, да споји и практично са лепим.{S} Млад ч |
| што прочита, пре него што заспи.</p> <p>Него вечерас му се не да да чита ни колико иначе у овак |
| а беше готов да обгрли цео свет.</p> <p>Него у тој тами сукну једна варница, која му је увек у |
| о, и сад по толики и толики пут.</p> <p>Него почела већ да се једи.{S} Све се разишло од куће: |
| ља љубити свој род и своју веру.</p> <p>Него Бранко Радичевић дубоко је заталасао најврелије ос |
| можеш тако што рећи, – примети Јелена с негодовањем.</p> <p>– Шта?{S} Како могу рећи?{S} А забо |
| !{S} Па зашто се, мама, овакво цвеће не негује у лонцима, а негују којекакве кактусе и белагони |
| ма, овакво цвеће не негује у лонцима, а негују којекакве кактусе и белагоније и друго још којеш |
| n="58" /> <p>Стајић стао на прозор, па недахнимице слуша ту народну песму.{S} Не узима на ум, |
| ра, па наткосутра, па још један дан, па недеља?{S} Је л? </p> <p>У томе се отпустила Јелена и Д |
| ош нема.{S} Свако се то одмори, бар кад недеља дође, а мени ти се не зна ни благдан и свагдан.{ |
| на село!{S} Па остати на селу неколико недеља, као што намерава госпођа Ната, то је, као што о |
| реме.{S} Данас је уторник, а ето за час недеља.{S} Што то нисте пре почели?</p> <p>– Ништа не ч |
| свиди јој се.{S} Па да сте пречекали до недеље, сви би заједно на светковину.{S} Ми и онако мис |
| амо!{S} А не знаш, да нема још много до недеље?</p> <p>Ви сте мушки увек тако комотни!{S} Тако |
| и месни школски управитељ, али тек да у недељи дана један пут или ни један пут оде на катихизац |
| е“ у Марковој крчми и прекраћивали дуго недељно време.{S} На столу, дакако, вина ил пива пред с |
| ра, или какав цигару за два новчића, да недељом бар господски пуши у колу пред девојкама или у |
| > <p>Ката Јаковљевићка села, као обично недељом и свецем после подне, кад посвршава послове по |
| на раскршћу, где се играло, као обично недељом, коло.{S} Село мало, а тако отмени гости!{S} Па |
| рловачког и Бечког одбора:{S} У другује недељу пренос костију Бранка Радичевића! – дода Јован. |
| ко се обрадовао био Бранко, када је пре недељу дана у Бечу на једаред добио од свог ујака поп-С |
| какву буну.</p> <p>– А с ким ћемо ми у недељу?{S} Уплете се Зорка.</p> <p>– Да!{S} Ето видиш.{ |
| во, са свим...{S} Ви ћете, дакле, ићи у недељу...</p> <p>– Морамо још у суботу...</p> <p>– Добр |
| иш.{S} Па што му драго!{S} Ја ћу доћи у недељу...</p> <p>– Свима упало у очи, да Бранко тако из |
| арошкиња, Даринка.{S} Познао се с њом у недељу, кад су изашли из цркве:{S} Познао се поред Јова |
| и, да и она пева на Брајковачком селу у недељу.</p> <p>Ако госпођа Јеца што не изради, мисли у |
| его још нешто! – додаће Бранко. – У ову недељу ћемо и ми овде да држимо своје село у корист пре |
| нка се заплака, па стиште сина на своја недра. </p> <p>Неки дан после тога отишао је сам попа у |
| ише ни онако уздисајан супруг, ни онако нежан брат.</p> <p>У том и Тинкин Александар израстао д |
| чи празноћа и неред, каквога воле млади нежењени. </p> <p>Мушкарци понудише женскима оне две ст |
| ица?{S} Колико му је покојна Стаза била нежна и верна супруга, колико чуварна и вредна домаћица |
| >– А ти опет све знаш, – уплете се опет нежни супруг. </p> <p>– Што зна цело село, мора знати б |
| на и вредна домаћица, Тинка то двојином нежнија <pb n="29" /> сестра, двојином чуварнија и вред |
| е, где је играо улоге трагичних јунака, нежних љубавника и био први певач.{S} Када је на уметни |
| прочачка. </p> <p>Госпођа бележниковица нежно продрмуса руком, као и нехотице, своје шишке на ч |
| <p>За то ли га, дакле, обасипа толиком нежношћу и пажњом на, која је повод, да је мати његова |
| у рационалној економији.{S} Хоћу да сам независан, потпуно независан.{S} Кад буде време, даћу с |
| рловце било у Загреб,... ал хоћу да сам независан.{S} Брате, ништа лепше од тога...{S} А да се |
| мији.{S} Хоћу да сам независан, потпуно независан.{S} Кад буде време, даћу се бирати за послани |
| но:{S} Кога мрзи да ради, тај је вечито незадовољан са својим позивом, и зна увек милион разлог |
| она даље.{S} Ускубури, устумара се, као незван у небрану грожђу, док збиља не нађе и своју кући |
| рски прах слатког ђаковања, не додирнут незграпном руком оне немани, која сад дрско телејише уп |
| му је ко на жуљ стао, – немој и ти тим незнабожачким, тим револуционарним именом, кад га је Бо |
| у странога света, а овај употребио наше незнање и неумење, па нас експлоатише и уништава као зу |
| зимаше тог вечера, осећање према нечему неизвесному, где се радост и слутња слива у једно, како |
| се изгуби.{S} Наш је сељак, где су Срби неизмешани с туђим елементом, комотан: ради једва, коли |
| да се усрећи.{S} Душа је њена чист још неисписан лист беле хартије.{S} Ваљан, поштен човек мож |
| ји јој сваку сузу, што је негда над њим нејачким пред Богом исплакала, бисером благодарности ис |
| Него дете је, знаш, дете.{S} Неуко је, нејачко је, да га даш тек тако од себе, да га одбијемо |
| а је у тај пар предметом разговора она, неје то велико зарезивала.{S} Госпођа Јеца се не осврће |
| шао онако нагло и срдит с њена прозора, неје ни била с њиме, осим јуче на првом покушају певачк |
| чели се скупљати гости са стране.{S} Е, неје друкче, већ изгледаше тамо, што рекао оно Јован Ја |
| ан српски ђак.{S} Као такав, да Бог ме, неје могао оставити након себе величанствених манастира |
| Бечу.{S} Најпосле, и то неје немогуће, неје ни ружно; а за истинитост јамчи сваки за себе.{S} |
| то памте још многи и многи Брајковчани, неје Брајковац био тако с неруке ни крупној ни ситној г |
| њему, сви тако љубазни.</p> <p>Јелени, неје крити, баш и одлану чисто нешто са срца.{S} Неје ј |
| какавицом или резом.{S} Ја се не кајем, неје ме ни близу памети, да се кајем, или да се тужим н |
| аборавио на ујака; а кад га се и сетио, неје имао повода, да се загрева љубављу каквом према ње |
| ко јој збиља стало до поп-Стевана, ето, неје ни приметила, да он и не оде на звоно у цркву; неј |
| етила, да он и не оде на звоно у цркву; неје ни приметила, да у Брајковцу звони радним даном на |
| ="la">triennium philosophicum</foreign> неје ни ступио у јавни живот, па већ, ето, у туђој руци |
| и цео свет...{S} Сиромах поп Стеван!{S} Неје ни то рђав човек!{S} Пре га треба жалити него осуђ |
| {S} И онако није за њега адвокација.{S} Неје му нарав за то.{S} Та, адвоката и онако има већ и |
| , а пун заливен као божићна чесница.{S} Неје чудо, ако би гладни Брајковачки пси да га загризу. |
| и, баш и одлану чисто нешто са срца.{S} Неје јој Бранко мрзак, Боже сачувај; ал јој нешто тесно |
| и теочинцу, Јелена је у својој соби.{S} Неје палила свеће.{S} Отворила широм прозоре, па села п |
| би зар колико толико то да заглади.{S} Неје имао свога сталнога уверења, ни док му је била жив |
| и њихови несу се још нигде сукобили.{S} Неје се још ни једном дала ни прилика, да један другому |
| >– Па што тако нагло?</p> <p>– Идем.{S} Неје право, да сам тако дуго доле, а несам код матере.< |
| ни примерио, кад је лептир одлетео.{S} Неје га више ни тражио.{S} Он зна за цело, где ће опет |
| Бранко се и не обазире много на њих.{S} Неје му ни стало до ове врсте људи, из тих се, по његов |
| у Митровицу, или и даље куд у варош.{S} Неје што се Марко боји, да би му, сачувај Боже, ускисло |
| и је мати...</p> <p>Бранко већ пошао, а неје се још решио, дал да иде Јовану.{S} Дошао је и спр |
| ејској служби придику какву исплести; а неје ни у Брајковцу, од како је дошао ту за свећеника.< |
| у Брајковцу.{S} Но од то доба никада га неје успомена понела за покојном Стазом, његовом Анаста |
| ака с њом проснивао, пиљио, док се туга неје прелила вином, те из дубљине наквашенога срца свог |
| олу.{S} Па га – ревност тако занела, да неје више ни онако уздисајан супруг, ни онако нежан бра |
| ац, на ујаков позив, ујаку за љубав, да неје ту и Јован и да не осећаше збиља потребу, да се од |
| /> <p>И да је когод рекао поп-Стеви, да неје сретан, или да се подао Јеци, он би му одговорио, |
| треба“.{S} Но или што јој се чинило, да неје прилика, да она, девојка, иде сама њему, момку, у |
| <p>Девојка ућута.</p> <p>Бранко као да неје ни слушао ништа после својих речи са попом...</p> |
| дебелом кожом на образима!</p> <p>Понда неје могла, а да не ошине и Даринку, како је ћуталица, |
| у српству иоле знатније личности, која неје била питомцем српске Карловачке гимназије или бого |
| али ћуд никада.</p> <p>Никада свог века неје поп Стеван помишљао, да ће бити кадгод и проводаџи |
| говоре не знам ово оно.{S} Али девојка неје лоша прилика за сеоскога трговца.</p> <p>Ту је сад |
| ка Радичевића у Брајковцу.</p> <p>Зорка неје дала ни о чему другом да се говори, него о томе.{S |
| то и садашњост.{S} Тако госпођа Рашићка неје могла да пропусти, а да не спомене, како неки виче |
| и материне по памети.{S} У мислима тима неје ни примерио, кад је лептир одлетео.{S} Неје га виш |
| ема куће особито српске, која тога дана неје имала гостију. </p> <p>И Тинка Стајићка, мати наше |
| емо, шта је то јаван живот,... омладина неје, мислим ја, позвана да води коло, она не може дава |
| и свећу додржала.{S} Има род рођени, па неје тако, што кажу, искрен кући, као што је баба Давин |
| и због тога о томе прекиде.{S} Но Ката неје пропустила, да избаци неколико муња и громова на М |
| о не помишља и на то девојче.{S} Па кад неје уз њу, све би да јој је што ближе, све има нешто д |
| на, како се њих двоје састало, па никад неје међу њима пало опоре речи.{S} По Брајковцу се каже |
| лу, па најволи, да и умре ту, али никад неје марила, да јој се и једно дете мора везати за село |
| и слутња слива у једно, како још никад неје осетила била; али тако пријатно, тако слатко, да ј |
| не изневери, кад се опомену, да до сад неје ни мислио о њему, бар не озбиљно; ако га се, може |
| говарају.{S} Јесте, да разговор њих две неје задро у озбиљан живот; али је искрен и прост.{S} О |
| орима и увуче се унутра.</p> <p>Нико је неје приметио, не само што се и сама за времена скрила, |
| “ и „браца“.</p> <p>Понда и поред Зорке неје могла Јелена, а да се не похвали, како јој ипак ми |
| Брајковачке интелигенције.{S} А Бог ме неје баш ни обична ствар за Брајковчане пиво, па још у |
| ица поред њега тако се препанула, да се неје могла уздржати, већ се у највећој дреци смота негд |
| .</p> <p>Млади Брајковачки тржа мало се неје сломио преко тезге, како је појурио, да види, какв |
| изгледала на њега као озебао сунце, те неје могла више ни заспати после тога!{S} Да зна само, |
| ледаше онамо.</p> <p>Ако крик Јеленин и неје био по оној ноти, коју је млади учитељ навио на св |
| о још, тако рећи, пре зоре.{S} Па ако и неје могао никога разуверити, сам је себе тешио... </p> |
| нци толико јој је приповедао, да матери неје требало више, па да јој упадне у очи толико интере |
| о и на дугачко развезене орације, којој неје ништа сметало, што је писар, већ по не знам који п |
| иноћ деца полегати, у кући сека-Катиној неје ви било о другом чему речи већ о прослави Бранка Р |
| ноћас био, кад се украо из друштва, док неје признао, да је бар прошао поред њених, поред Јелен |
| попа носио пре дуго, дуго времена, док неје дао начинити нову, а натуцао би је на главу преко |
| љао, да л да сврне к свом другу.{S} Сам неје знао, како да се с њом опрости.{S} Осећа, да не би |
| у.</p> <pb n="82" /> <p>Али овај пут им неје жао на месец.{S} Друго се нешто збива у Брајковцу, |
| ад је чула; а чула је, Бранко с Јованом неје био, ваљда, ни изван Брајковца, кад су оно јутрос |
| сподар кућни, док покојни госпођа-Натин неје купио од ње.{S} А то, што јој сад госпођа Ната и о |
| и у Карловце.</p> <pb n="98" /> <p>Него неје научила, да приговара што материним жељама, ма и к |
| прозор, кад су прошла кола.{S} Ал како неје познала никога на колима, послала Ђуку пандура да |
| пао и заблудио у свет!</p> <p>Исто тако неје могла, а да не ухвати прилику, па каже, како јој ј |
| ла безбрижна изгледа.{S} Како је Бранко неје приметио ни осетио, све док се није јавила, а зане |
| је отишао Бранко. (За њих у кући Бранко неје био „господин Бранко“ или „господин Стајић“, него |
| тенор, који би диван био, да кроз грло неје пропустио већ толико силно пиво, бело и црно вино |
| ојано у очи, и, што му се давно и давно неје придесило, – поцрвене, е, поли га, Бога ми, румен |
| сваке обичне.{S} А, да одушевљење њено неје изнуђено ни чим до правим заносом за идејама, и пр |
| Кнежевић, често долазио к њој...{S} То неје било ништа страшно, ал су обе поцрвенеле.</p> <pb |
| оде из Брајковца.{S} Него добро, те то неје никоме казао, јер би морао јавно и повући реч на т |
| е у Темишвару и Бечу.{S} Најпосле, и то неје немогуће, неје ни ружно; а за истинитост јамчи сва |
| /p> <pb n="97" /> <p>Госпођи Нати чисто неје право, што Даринка оде с Јеленом.{S} Као да јој је |
| томе.{S} Синоћ је већ доучила све, што неје била потпуно знала.{S} Само ће је донде још Јован |
| је ипак криво, што неје и он дошао, што неје нашао за вредно, да дође најпре овамо, па сви заје |
| .{S} А осети, да јој је ипак криво, што неје и он дошао, што неје нашао за вредно, да дође најп |
| д тек разумеде њену притајану тугу, што неје она та, којој њен син након три године жури у похо |
| ци неколико муња и громова на Мацу, што неје дошла на време, кад зна, да треба ово оно... </p> |
| а него туђа брига?</p> <p>– Општа ствар неје туђа ствар, него свију нас и свакога појединца под |
| а хоће да му век поједе, што до сад већ неје говорио с нећаком својим о томе.{S} А он опет зази |
| а Рашићка, па да јој поп Стева Радојчић неје испунио.{S} Признати се мора: ево дванаест година, |
| ођеном детету очи из главе“ На преудају неје ни помишљала већ и деце ради, а дакако, још је бил |
| ренули њози.</p> <p>Бележниковичину оку неје се отела та њена забуна ни учитељев осмех, па нами |
| здуху, да истера шетњом мамурлук, па му неје требало два пута рећи, да се придружи бележнику, Ј |
| а тебе...{S} Сироче моје!</p> <p>Е, баш неје то више ово ни оно.{S} Ево, и сузе пођоше врцати г |
| од горе.{S} Он се опет извињава, да још неје доспевао, али не ће више пропустити.</p> <p>Писар |
| трчала.</p> <pb n="60" /> <p>Јелени још неје никад тако црно јутро освануло као данас.{S} Заспа |
| у јој сад сва деца на окупу, па јој још неје била...</p> <p>Ту је и кочијаш Трива с колима. </p |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Још неје ни крочио преко прага који води из блаженог царств |
| Кате Јаковљевићке.</p> <pb n="28" /> <p>Неје друкче, мора се сад радити на врат на нос.{S} Поп |
| <p>– Идем,... сад ћу ја одмах...</p> <p>Неје имала када ни да доврши, што је у радости хтела ре |
| део у свет.{S} Тек Тинка дахну душом.{S}Неје јој, до душе, лако било ломити руке, перући туђе р |
| , – могао би ти Трива штогод помоћи.{S} Нек ти донесе воде, <pb n="20" /> ил нек нацепа дрва... |
| – И чува га бог ме; па има и за што.{S} Нек љуби и стопе поп-Стевине.</p> <p>Чујем... видила би |
| д мог сина.{S} Па за што не би и он:{S} Нек сврши гимназију, па, ако Бог и срећа дадне, таман ћ |
| ку.{S} Мати каже, биће да је у колу, па нек је тамо потражи.{S} А Зорка упртила неки гостински |
| е би боље било, да је увела у кујну, па нек учи Лепо је дати дете и у лер и на васпитање; али т |
| итала.{S} Скупо ме је стала.{S} Али све нек је Богом просто, ако ти примиш наук, што сам га оту |
| S} Нек ти донесе воде, <pb n="20" /> ил нек нацепа дрва....{S} Хајде, Триво дете моје, помози г |
| е живе, не пушта узда из руку.{S} Јован нек иде својим путом. „Нек буде господин, да се не пати |
| з руку.{S} Јован нек иде својим путом. „Нек буде господин, да се не пати!{S} Шат буде помоћник |
| ља ми, да ће доћи скоро.</p> <p>– Нека, нека!...{S} Збогом, сека Като!</p> <p>– Збогом пошла, с |
| д мајсторици, да се знате.{S} Кажи јој, нека отвори почешће собе онако пред вече, кад се стиша |
| </foreign>, Јелена!{S} Ако им је стало, нека изволе они најпре к нама доћи.{S} Знамо и ми варош |
| ако, ћу ти казати, да поздравиш Кристу, нека што чешће посети кућу.{S} Па поздравићеш и мајстор |
| ј простом лепом нам народном језику.{S} Нека данас строги критичари и естетичари и осуђују неке |
| то је лепо! – рекла је госпођа Ната. – Нека се младеж провесели!</p> <p>То је најпосле и госпо |
| >– Јавља ми, да ће доћи скоро.</p> <p>– Нека, нека!...{S} Збогом, сека Като!</p> <p>– Збогом по |
| та.{S} На лице јој или збиља паде сенка нека, или јој задрхта нешто око усана.{S} Дубок уздисај |
| нека стисла у његовим грудима.{S} Тама нека као да хоће да му помрча светлост необичне љубави, |
| инаца.{S} Ту виси пчеларска капа; стара нека реверенда, – ваљда, прва поп-Стеви, како се запопи |
| зна за што, нит зна камо.{S} Као да је нека слутња или жеља,... шта ли, увлачи се тако нешто п |
| е негда његов велики имењак.{S} Туга се нека стисла у његовим грудима.{S} Тама нека као да хоће |
| оборнике, у којима је она оличена.{S} И нека нико не сумња, да ће идеја погинути...</p> <p>Беле |
| и на чистом ваздуху.{S} Али женске гони нека радозналост, да завире у собу мушкарца неожењена.< |
| укчије се цени тамо такав човек.</p> <p>Нека не мисли само, да и тамо није свештеник старији од |
| је таки дух времена.{S} Бележник вели: „Нека буде и у паклу вашара!“ Благајник мисли:{S} Куд св |
| време!“</p> <p>– И ти, Стефане, био си некад омладина...</p> <p>– Никад; никад.{S} Ми смо били |
| ек.{S} Не би нико рекао, да је Јеша био некад први момак међу трговачком омладином у вароши.{S} |
| с, како не треба.{S} Памтиш, како се то некад живило.{S} Боже, да устану стари, па да чују,...{ |
| пута састајао с њим у Митровици, у оној некада граничарској Митровици, у гостионици „код зелено |
| ула оне године по Српству.{S} Био је он некада у вароши сталан члан певачкога друштва и аранжер |
| !</p> <p>Понда се узврпољи, док не нађе некакав изговор, да изађе из друштва и оде на улицу, па |
| наше књижевности несу некакав Мушицки и некакав Рајић, као што је Јелена мало час била рекла, н |
| има.{S} Једаред јој донео покојни Игњат некакав лек из вароши, кад она била нешто љуто оболела. |
| великана старије наше књижевности несу некакав Мушицки и некакав Рајић, као што је Јелена мало |
| пањкава код власти, па сваки час добија некакве налоге, – вели Бранко. – Чини ми се, да је већ |
| од синоћ, како му је „његова“ напунила некаквим разговором, па јутрос са неколико убедљивих ре |
| хука и бука дигла за тог ђачића;“ а на некаквог Мушицког и Рајића, не знам, нико не осврће ни |
| го несу виделе, или као да су претуриле некакву страшну опасност преко главе, па хвале бога, шт |
| ње одело и сламњи шешир.{S} У руци држи некакву књигу, а на бео се штит од сунца наслонио.</p> |
| епоручују по нешто ново, па да је чак и некаки Орлић и Коњовић и не знам ко пронашао новију и з |
| м собом.{S} Колико би да је непристран, некако му вага судилачка и нехотице све већма претеже н |
| их гласова.</p> <p>Ката баш била вадила неке ствари, што их је Зорка радила, па да је похвали п |
| нику каквом.</p> <p>И срце му гракну од неке милине, кад помисли, како ће му се добра душа опет |
| бранити писара, да се овај сам од туге неке у мало не заплака. – ни песма начеоникова.{S} Тек |
| p>– Идеја!{S} Ви омладина све изумевате неке идеје.{S} Ама, кажи ми, молим те...{S} Е, знам, да |
| ама.{S} Хоће најпре да оживи у успомени неке особе и прилике, о којима је, чини му се сад, и че |
| ј виши позив он је већ и вршио као члан неке путничке глумачке дружине, где је играо улоге траг |
| ипустио је тек у толико, што је наручио неке савршеније ножеве за навртање воћака и неколико ђе |
| на кућа.{S} Него од како се уселише амо неке стране особе, хоће да и Брајковац изађе на глас, к |
| строги критичари и естетичари и осуђују неке његове стихове, као да су пука проза и крпарија, т |
| в практичан ма и мали Лоренцо Штајн или Некер, а оно ипак бар ваљан економ пре него какав префр |
| има, или ексекуторима, или полицајцима, неки се, Бог ме, протекцијом или умешношћу и даље докот |
| нек је тамо потражи.{S} А Зорка упртила неки гостински пртљаг, пошла с њим у кућу, па сад не зн |
| залепрша лептир, па стаде, баш близу на неки цвет.</p> <pb n="37" /> <p>Он ни да дахне јаче, па |
| е отишао у виноград.{S} Има у поп-Стеве неки гост, Јованов пријатељ из Беча.{S} Та, знаћеш га.{ |
| е видиш, шта се кува?..{S} И сам си пре неки дан рекао, сећаш ли <pb n="87" /> се, како отровне |
| и јој се насмешише.{S} А из грла се оте неки клик - ни налик на онај глас, што јој га он показу |
| ован се протегли на канабету.{S} Остави неки тумач казненога поступка, што га читао, на страну, |
| е у собу.</p> <p>У Даринку ушао цео дан неки немир, па иде по кући, као да нешто тражи.{S} До п |
| де Бранка кући, ако је то сматрао и као неки начин, да би свој стари грех према сестри и сестри |
| ...{S} Боже мој, ви гледате опет ту као неки преблаги Јеврем...{S} Ето вам, шта је: госпођа Јец |
| огла да пропусти, а да не спомене, како неки виче на њу, да је божем она отуђила поп-Стеву од њ |
| инка опет нема каде.{S} Него је ипак по неки пут исправи и опомене, где како треба.{S} Но за то |
| еља,... шта ли, увлачи се тако нешто по неки пут у безазлено јој срце, које зна да куца још уве |
| Господине Бранко! – зазвони звонки глас неки до Бранкових ушију.{S} Бранко се трже.{S} Близу ње |
| погледу.{S} Осети, како јој у очи сухну неки плам; а на зеници јој затрепта дуга, те их одмах о |
| и се и постати популарнијим, као што су неки ради можда, или шта више, баш тога ради омаловажав |
| е зблизниле у учитељевој соби; а од њих неки поседали на одар, други стоје.</p> <p>– Треба да о |
| па стиште сина на своја недра. </p> <p>Неки дан после тога отишао је сам попа у Карловце и наш |
| једна по широка клупа уза зид, застрта неким платном, од кога се иначе кроје панталоне, да изг |
| има портир у самурини и у гајтанима а с неким скиптром у руци, или се врата затварају простом с |
| о вече изађе пред кућу, па се ту нађе с неким ковачким калфом, па је не можеш довикати с улице. |
| ; сад је касно, – одговори му сестрић с неким прекором.</p> <p>Поп Стева се уједе мало за доњу |
| } Чекај, молим те...{S} Биће... биће... неких једанаест...{S} Јест, дванаест! </p> <p>– Дванаес |
| нам се „тело тек под земљицу вргне“, а некмо ли да траје, „док се поје, док се винце пије, и д |
| а духну у свећу.{S} Угаси је и леже.{S} Неко време држаху је Зорчине руке око врата, док не кло |
| н по Бранка, па су отишли к учитељу.{S} Неко су време ходали били ван села.{S} И сад, ето, седе |
| /p> <p>Тужи ми се, сиромах, само, да га неко опањкава код власти, па сваки час добија некакве н |
| бије рођено срце.{S} Но ипак осети, да неко близу застаде и куцну у капак.</p> <p>Капак се диж |
| p>Поред сенице се „нешто закрши, као да неко склања себи с пута ону лозу, што се обично онако у |
| ели, она јој је сина дочекала и гостила неко време у Брајковцу, на право је и поштено, да јој т |
| S} И срце му заигра утешено, да још има неко, у коме се никад преварити не ће, који га сваком р |
| ње, а противних разлога је, по њену, од неко доба, тајному мишљењу, доста, када што покреће Бра |
| ља хришћанских!{S} Већ ми бучи глава од неко доба.{S} Свуда Бранко и само Бранко!{S} Успалили с |
| реме.{S} Али госпођа Јелисавете нема од неко доба, па, ево, ни данас. </p> <p>Е, па тако седи с |
| епо, као што ти умеш.</p> <p>– Он је од неко доба врло заћутао.</p> <p>– Ко?</p> <p>– Бранко.</ |
| шта... </p> <p>– Доста ја већ гутам од неко доба, – загрми Рашићка.</p> <pb n="36" /> <p>– Гро |
| му ни на ум, да примети, то је, како од неко доба не може ни о чему да мисли, а да у једно не п |
| учитељ обично узео своју виолину, те до неко доба изводио из ње какве мелодије.</p> <p>Јелена б |
| данас.{S} Заспала ноћас у плачу тек око неко доба, па је спавала као мало дете.{S} Али кад се п |
| {S} Наша деца!{S} Има и у Брајковцу још неко честит!{S} Биће још ипак и од</p> <p>Брајковца неш |
| спођа Рашићка поп-Стеви, наравно, после неког згодног увода. – Тај ми се увукао већ у нос:{S} О |
| о се, бојаги, нешто и видило се, тобож, некога рада, макар да се заман викало:{S} Хлеба!{S} Хле |
| S} Или би провирила кроз прозор, као да некога од некуда изгледа.{S} Ако случајно прође туда ка |
| – проговори поп Стеван одлучно и као да некога љуто хоће да укори, а опет да изгледа и као очин |
| орахова дрвета, те шуми и жубори као на некој водојажи, да се мало даље изгуби роморећи између |
| хартије, што је задели на суху грану на некој брескви, тек да зар омиришу мало барута.</p> <pb |
| мао да прогута неколико грких залогаја, неколико прекора и пребацивања. „Какав си ти човек“, па |
| к, господар начелник, благајник, писар, неколико одборника, дакле све, што се рачуна у Брајкова |
| идејама!– подсмехну се Јован.</p> <p>– Неколико њих што је вредило нешто, остали тек лак еспап |
| као сам песников аманет.</p> <p>Већ на неколико дана пред заказани свечани дан у Карловцима се |
| унила некаквим разговором, па јутрос са неколико убедљивих речи и јаче подбунила.{S} Навалио се |
| м.{S} Само је поп Стева имао да прогута неколико грких залогаја, неколико прекора и пребацивања |
| е, али у старо време одселило се одавде неколико хиљада српских породица у Русију.{S} Побегли, |
| где опет тише, и тако даље.{S} Данас је неколико пута питала и брацу и сеју, кад ће, за Бога, в |
| ад путује кудгод колима.{S} На столу је неколико кабанус–цигара, – које ће он, кад год би пушио |
| кусале су неколико пољупчића, преломиле неколико мушкацона и других таких посластица, што се, п |
| о да чита.{S} Нашао негде на орману пре неколико дана још неку стару књигу.{S} Кад стресао с ње |
| мајсторица Јула, њена укућанка, још пре неколико година господар кућни, док покојни госпођа-Нат |
| га грађанства.</p> <pb n="26" /> <p>Пре неколико година, а то памте још многи и многи Брајковча |
| савршеније ножеве за навртање воћака и неколико ђерзонака кошница – тек „да покуша“.{S}А наопа |
| у љубав какво тане.{S} А овако избацили неколико метака у лист хартије, што је задели на суху г |
| о корача... </p> <p>Иза рогља се помоли неколико сеоских момака и девојака.{S} Биле код крста н |
| .{S} Но Ката неје пропустила, да избаци неколико муња и громова на Мацу, што неје дошла на врем |
| .{S} У зидовима на све стране поударано неколико то гвоздених то дрвених клинаца.{S} Ту виси пч |
| још!{S} У зазиданом прозору поразбацано неколико старијих и новијих бројева од разних година по |
| стан за Тинку згодан, како ће моћи и по неколико ђака држати на стану.{S} А Тинка спремала и се |
| шала изгледало.{S} Прочачка опет грло с неколико: „Хм—хм!“ – поглади брке, продрма своју столиц |
| талијанског мајмуна, да се не нађе нас неколико људи.“</p> <p>Од то доба пази писар добро, как |
| деја погинути...</p> <p>Бележник се већ неколико пута дизао, да опет он наздрави, али га увек з |
| ом...</p> <pb n="43" /> <p>Кнежевић већ неколико дана ради око тога, да састави певачко друштво |
| – Јух! – зачу се у исти мах и из собе у неколико разних гласова.</p> <p>Ката баш била вадила не |
| и читао.{S} По канабету у истом нереду неколико непотпуних примерака Карловачке „<title>Привре |
| ћу.{S}Али на село!{S} Па остати на селу неколико недеља, као што намерава госпођа Ната, то је, |
| > <p>Посркале су белу каву, покусале су неколико пољупчића, преломиле неколико мушкацона и друг |
| прве госпођице.{S} Она ти напуни својих неколико котарица воћа, метне на обраницу, па хајд у ва |
| Али и она не зна, шта да каже. </p> <p>Неколико обичних речи, и растадоше се... </p> <mileston |
| а кола, да га разабира и сабира.</p> <p>Неколико ситних стручака јој необично замириса.</p> <p> |
| брује и у души... </p> <p>Пред цветном неком ливадом не мога одолети, него ће сићи с кола, и н |
| пришио био и златну јаку“, казало се у неком листу, оглашујући његову смрт изненада.{S} Но и д |
| оливанога постоњака, чаше зазвечаше.{S} Некоме се и столица измаче и стропошта. </p> <p>И опет: |
| требаше доћи у Нови Сад још у јутро.{S} Некоме се ваљда прохтело, да доведе Бечки одбор, који ј |
| сећа све то јаче, што више о њој мисли, неку бујност, па му се час разлива као милота, час га д |
| уке, и занесе се – за песмом, па паде у неку сентиметалност и кокетно погледа у Јована. </p> <p |
| о негде на орману пре неколико дана још неку стару књигу.{S} Кад стресао с ње прашину и отворио |
| час разлива као милота, час га диже, да некуд зар полети...</p> <p>Мало за тим, па је цело село |
| провирила кроз прозор, као да некога од некуда изгледа.{S} Ако случајно прође туда какав гимназ |
| ечасни господин архимандрит беше отишао некуда у купке.{S} А млади отац Варнава, манастирски на |
| идиш, да у нас нема никакве дисциплине, нема странке: ради, како ко хоће, а живи још од свог ст |
| вачки збор, дакле, били су сви уверени, нема опасности, да ће морати певати без госпођице Јелен |
| али опет... опет..</p> <p>Зорка, опет, нема друга посла, него дошла, па јој баш жалостиво вели |
| . не знам, шта ће опет сутра бити...{S} Нема сумње, да је Ната сад и то хтела да каже и да би т |
| кућа поста му тесна, мрачна, гадна.{S} Нема му у њој станка.</p> <pb n="80" /> <p>Хајде на пољ |
| та опет њен глас по вечерњој тишини.{S} Нема одзива.{S} Само види, како учитељ одмиче, и чује, |
| за себе.{S} Огрезли смо у гнилости.{S} Нема ни родољубља, ни самопрегоревања.{S} Наша се интел |
| е дошао.{S} Баш му то добро и дошло.{S} Нема ти, вели, несноснијег посла, него гледати како наш |
| е би било, да сам остао у манастиру.{S} Нема архимандрита, па ме задржавао Варнава...{S} Него Б |
| , па не знам, које новце да јој даш.{S} Нема у нашег света сиротиње, не зна ти наш планинац, шт |
| ли га умети сачувати?</p> <p>– А ви?{S} Нема сумње, чуваће га она заједно с мајкином душицом, ш |
| ја јединица, – сад ће опет Ката Нати, – нема никога осим тебе.</p> <p>На то ће најредовније пус |
| ћи ћемо на свечаност, – опет ће мати. – Нема таквих прилика често.{S} Чика је одобрио.{S} Треба |
| >Не помаже ту књига, – вели му Јован. – Нема просвете, где народ не стоји економно добро.{S} За |
| Кнежевића.</p> <p>– Не говори!</p> <p>– Нема ту шале.</p> <p>– Та стани да дођем к себи!</p> <p |
| Многаја.{S} Учитеља беше нестало, па га нема натраг, ево већ јаче него по сахата. </p> <p>– Шта |
| жниковица Јована. </p> <p>– Збиља, њега нема! – примети овај.</p> <pb n="78" /> <p>– Не довијат |
| </p> <p>Али јој криво, што вечерас тога нема.{S} Осећа ужасну празнину, па јој криво на цео све |
| на све то смаже сама.{S} И ни паре дуга нема.{S} Штогод видиш да је њено, све је то слободно и, |
| p> <p>Е, како ти само!{S} А не знаш, да нема још много до недеље?</p> <p>Ви сте мушки увек тако |
| попа.</p> <p>– Хвала ти, боже!{S} Канда нема више дана него кобасица! . „Видиш, овај орах је, ч |
| штета за уметност, што госпођица Јелена нема прилике, да ступи на даске, што свет значе“.{S} Ба |
| је њихов отац жив!“ – „И твоја јединица нема оца!“ – И опет несу пропустиле, да како, ни Ката н |
| о понижен.{S} Човек рођен за виши позив нема готово ни свога имена данас.{S} Писар, писар и сам |
| дити.{S} Од пре то мало који дан, да је нема к мени.{S} Него, ваљда, кад је видила, да је мој Ј |
| је кад време.{S} Али госпођа Јелисавете нема од неко доба, па, ево, ни данас. </p> <p>Е, па так |
| жива његова покојна Стаза; а поред Јеце нема никаквога.{S} Но да потраје овако даље, ишчаурио б |
| том начеоник, као да њих тројице тамо и нема, запева своју најмилију, тихо, по свом начину, тек |
| д њега, он подлегне, и то... не, што он нема својства, да не буде површан, него што је запао у |
| још синоћ, али не дођоше.</p> <p>Бранко нема мира још од јучер.{S} Јучер је још пешачио далеко |
| вели:{S} Штета за госпођицу Јелку, што нема прилике да ступи на позорницу! </p> <p>Бог ме, доб |
| а.</p> <p>– Од кад ми овде ходамо а вас нема!</p> <p>Јован, Бранко и учитељ се упутили девојкам |
| Ама молим те, зар ти не видиш, да у нас нема никакве дисциплине, нема странке: ради, како ко хо |
| о да има још времена.{S} А Даринка опет нема каде.{S} Него је ипак по неки пут исправи и опомен |
| се развенчаш.{S} Петнаест година га већ нема.{S} Расписаћемо по новинама, да се до извесног рок |
| ом“.</p> <pb n="77" /> <p>Писар сад већ нема куд ни камо.{S} Те док се други збунили, кличући ј |
| е вакацију...{S} Ал не знам, што их већ нема из винограда! ...{S} Владимир ми је био ту пре, не |
| д умора. </p> <p>Е,сад грљењу и љубљењу нема, мислиш, краја.{S} Цмок један пут!...{S}Други пут! |
| а.{S} Само да јој не би ко рекао, да ту нема за њу места!</p> <p>Млади трговац се окљува, како |
| д нас, какве, ваљда, нигде више у свету нема.{S} Наша интелигенција постала је, тако рећи, из н |
| е, молим те, које је то доба, па је још нема.{S} Свако се то одмори, бар кад недеља дође, а мен |
| рло јој је стегло.</p> <pb n="56" /> <p>Нема снаге да проговори; а не осећа се моћна ни толико, |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Нема куће особито српске, која тога дана неје имала гос |
| , чини јој се, такмац сада ту...</p> <p>Нема те жеље, што је зажели госпођа Јеца Рашићка, па да |
| <p>Чак и Јован умуче.</p> <p>А Јеша кад немаде с ким да политизира, и сам паре, да је најпаметн |
| и умешношћу и даље докотурали.{S} У нас немају ни појма о томе или се сматра за срамоту, да се |
| практичност с егоизмом.{S}Ја, до душе, немам толико чуства за општу ствар, немам наклоности, д |
| ше, немам толико чуства за општу ствар, немам наклоности, да исправим свет раменом, „да плачем |
| ојка од њена заједања.{S} Па тако сад и немамо никакве...{S} А кад човек и оде у Карловце, ако |
| овања, не додирнут незграпном руком оне немани, која сад дрско телејише упљувке своје подлости |
| х предака, стару славу и нове невоље од Немање и Косова до данашњег дана; па је пошалицама и мл |
| ружини бродио, насела на стену народног немара, те претрпила кораблекрушеније, па се љубимци Та |
| емца; али то је само у први мах, јер је Немац већ дошао онакав, какав Србин постане тек, кад се |
| а.{S} Па ко се опет смотава и сели него Немац, те хајд даље као гусеница.{S} Србин је одмах ств |
| , не бој се.„Нису то руске нихилисте ни немачке социјалисте.{S} То су људи прекаљени начелима н |
| вна предавања, па им поповао, како ради немачки или енглески сељак или овај или онај спахија, к |
| Пера.{S} А Славнић официр у граници. („Немачко рухо на њему, ал под рухом српско срце!“ говори |
| S} Ти си, да Бог ме, као и удовица, кад немаш мужа...{S} Александре, хоћеш ли се добро учити?</ |
| ко потрајало, па и заборавила, како јој немило било, што су пошли из вароши пре беседе.{S} Радо |
| обу.</p> <p>У Даринку ушао цео дан неки немир, па иде по кући, као да нешто тражи.{S} До подне |
| рана ђаци, – када је то видео, још већи немир уђе у њега.{S} Хтео би да доспе и у читаоницу, гд |
| на лицу трага сумора, нигде знака каква немирна санка.{S} Ако снива, снива за цело о својој дек |
| те се мало даље, – рече писару, који се немо гушио овчијим сиром поливеним с кајмаком, на који |
| емишвару и Бечу.{S} Најпосле, и то неје немогуће, неје ни ружно; а за истинитост јамчи сваки за |
| /p> <p>– Ти иди, голубице моја!{S} Иди, немој да се крхаш ту! – вели јој разнежени супруг. – Ти |
| Кад видиш, како народ лако прима моду, немој мислити, да би он то примио, кад би <pb n="91" /> |
| Јелена се застиди,</p> <p>– Не срди се; немој да се срдиш.{S} Ја се увек забуним.</p> <p>– Прел |
| ођа Рашићка. – Па..</p> <p>– Ух, ух!{S} Немој, молим те, - поче поп Стева с киселим лицем, као |
| о учиниш, скинућу ти шешир до земље.{S} Немој да се и на тебе примени оно:{S} Кога мрзи да ради |
| м лицем, као да му је ко на жуљ стао, – немој и ти тим незнабожачким, тим револуционарним имено |
| оже ме сачувај.</p> <pb n="105" /> <p>– Немој да спомињеш штогод о томе пред тетком.{S} Она се |
| обро.{S} Отпратићу те донекле.</p> <p>– Немој донекле, већ хајде баш у Карловце.</p> <p>– Не ре |
| Ката Нати, – зар то мора бити?</p> <p>– Немој ти ту мени! – одговориће опет, као и до сад, Ната |
| рактичност,... сушта практичност.{S} Но немој опет да бркаш практичност с егоизмом.{S}Ја, до ду |
| е стиша прашина по улици, али ни по што немој да остави отворено преко ноћи...{S} И тако даље.. |
| е из торбе, „зар је то морало бити?“ – „Немој ти ту мени!“ рекла је, наравно, Ната Кати. „То је |
| не ћу бити на Брајковачкој светковини, немојте бар ви Карловачку да пропустите.</p> <p>– Па: с |
| а кућу...{S} А и ви, слатка, молим вас, немојте смести с ума, што сам вам казала.</p> <p>– Не в |
| аву идеју Бранкову, сад би још мање.{S} Немојте га ни читати.</p> <p>– И не ћу.{S} Ја сам био с |
| > <p>Бранко се силом насмеши. </p> <p>– Немојте толико да мислите.{S} Разговарајте, штогод, бар |
| се подухватио у најбољој вољи.</p> <p>– Немојте се плашити, господине Бранко, – рече Даринка, к |
| емцима.{S} Јест да Србин устукне испред Немца; али то је само у први мах, јер је Немац већ доша |
| алијани имају своју стародревну Болоњу, Немци Јену, једни ово други оно, Срби имају своје Карло |
| ма у које село, где су Срби помешани с Немцима.{S} Јест да Србин устукне испред Немца; али то |
| ти може од куд искрснути на једаред из ненада.{S} Него тужи га конзисторији.{S} Ја ћу ти напис |
| p> <p>– Шта?{S} Зар идеш?{S} Па тако из ненада!{S} Како ћеш?</p> <p>– Пешке.</p> <p>– Баш добро |
| </p> <p>– Па за што само да оде тако из ненада?</p> <p>– За што?{S} Така ти је данас омладина.< |
| >– Свима упало у очи, да Бранко тако из ненада одлази, да ником о томе пре не рече ни речи.</p> |
| , како су се обадве препале, када су из ненада ту натрчале на Бранка.</p> <p>Јух, како сам се ј |
| чаног дана, јер се у Пешти намерном или ненамерном чијом кривицом несу привезала кола, у којима |
| а беше све ближе селу, допираше до њега необичан лавеж паса.{S} Као да се сви пси у Брајковцу п |
| с је поранио.{S} И кад је видео жагор и необичан живот по Карловачким улицама, које несу тако ж |
| нека као да хоће да му помрча светлост необичне љубави, што је носаше увек у срцу према сваком |
| и слава млађанога Бранка Радичевића.{S} Необични дар, неуморни труд и сувремена ученост и Рајић |
| ракију с хлебом.</p> <p>Писар се осећа необично жив.</p> <p>То је било дивно, милостива, вели |
| ка и мала Зорка.{S} И њено срдашце куца необично живо, јер види, да се ради око начела, што она |
| учитељу, Милану Кнежевићу вечерас срце необично ускипило „љубве жаром“, па не даде два пут рећ |
| ра.</p> <p>Неколико ситних стручака јој необично замириса.</p> <p>– Мама, какав је ово цвет?</p |
| ема њој, ако и не примећава, како је то необично брзо дошло.</p> <p>Док је учитељ дошао, бележн |
| } Само госпођа Рашићка хоће да је нешто необично слатка.{S} И досад је била мед пред Бранком, а |
| рани најодушевљеније.{S} Бачка слобода, неограничена у идејама, <pb n="92" /> као да им још не |
| радозналост, да завире у собу мушкарца неожењена.</p> <p> Даринка, до душе, мисли, ту је брат, |
| , и идеја будућности, вера, љубави нада неокаљанога поштења, непомућенога родољубља, безлобне м |
| ена а на вршак изврнута стара плетена а неолепљена кошница и у њој паламара, чивија, жица, чеки |
| >Но претерана бојазан њена беше са свим неоснована.{S} Међу девојкама не паде ни једне речи, ко |
| уста, па до првога богаташа, – од људи неписмених, који су тек из туђих уста чули и научили ба |
| .{S} Јадна душо!</p> <p>Оно инстиктивно неповерење према свима у поп-Стевановој кући, па и прем |
| ум, како су жалосни ти стихови, како су непоетично казане ту мисли; само му мило, што види, да |
| ом покри колена, да баш не види, ако је непозван ко, попу у чакширама.{S} Очи упро на врата.</p |
| увек благо пролећно сунце, па одсјајује непомућено и у веселим очицама и са ведрог чела, па јој |
| вера, љубави нада неокаљанога поштења, непомућенога родољубља, безлобне младости. ·</p> <p>Њем |
| ижа околина с најближим посредним, па и непосредним интересима, што су ту скопчани, – то су њег |
| будућност, – проговори парох; понда се непосредно обрати на Бранка:– Јеси ли ти кад о томе пом |
| {S} По канабету у истом нереду неколико непотпуних примерака Карловачке „<title>Привреде</title |
| о Брајковац са својим белим кућерцима и неправилним улицама, тршчаним крововима и ниским гдегде |
| ћају од народа исто толико правично или неправично, као и они, који се не хвале, да „раде за на |
| коро, како несам био у нашим крајевима, непрестано сам се тепао по охолом Бечу...{S} Мени је, д |
| па се отискоше у врт.</p> <p>Јелена је непрестано ћеретала.{S} Разговор јој се заплеће час о ц |
| је све туђе у њему.</p> <p>– Па сте се непрестано опет бавили о књигама.{S} Како сте дошли, чи |
| држим, да то мора бити мучно и досадно непрестано капати над књигом.</p> <p>– То ме је једно б |
| да одемо и код тетка-Тинке.</p> <p>Нова неприлика за Јелену.{S} Као да је данас заборавила и на |
| пребацила преко главе, да скрије своју неприлику.</p> <p>Срећом ни Зорци ни Јелени не падоше н |
| сврнуо.</p> <p>Али нико не примети њену неприлику, јер сад ево и бележника са благајником, а са |
| доста да поднесе, сад се нађе у великој неприлици.{S} Чисто не сме да му гледа постојано у очи, |
| е, пред самим собом.{S} Колико би да је непристран, некако му вага судилачка и нехотице све већ |
| у будућност, макар да отшкрину крајичак непрозриве копрене, која тако јогунасто скрива, као зми |
| itle>“, у кому је позив на претплату, а нерасечен.</p> <p>То је поп-Стевина и библиотека, а рад |
| т.{S} Иначе јако упада у очи празноћа и неред, каквога воле млади нежењени. </p> <p>Мушкарци по |
| ележниковица, или што је наишла на таки неред, или што је ту Јелена, па да је пецне.</p> <p>– В |
| бог ме, и читао.{S} По канабету у истом нереду неколико непотпуних примерака Карловачке „<title |
| Брајковчани, неје Брајковац био тако с неруке ни крупној ни ситној господи.{S} Док је био поко |
| S} Неје право, да сам тако дуго доле, а несам код матере.</p> <p>– О, о, вајка се госпођа Јелис |
| оложен био. – Три године је скоро, како несам био у нашим крајевима, непрестано сам се тепао по |
| акву услугу, то је још увек она идеална несебична младићка, ђачка љубав, која их привлачи.</p> |
| то у Јелену, то у Даринку, а поглед му несигуран склизну на страну, као да не сме да се задржи |
| аде све до последње крпе, а не задовољи неситог мамона, нити зајази продеранога грла својега.{S |
| оћи у самоћи прождере жртву своје мачје неситости...{S} На једаред...</p> <p>Прас!</p> <p>Пуче |
| раме, као да би да се скрије.</p> <p>– Несмо ми забадава изостали толико, – одговори Бранко.</ |
| му то добро и дошло.{S} Нема ти, вели, несноснијег посла, него гледати како наш бележник игра |
| ћ с Фрушке Горе.{S} Заћарлијао, па гони несносну запару, те се залеће с травке травци, као да и |
| тра привређује, толико је уздисао и био несретан за својом покојном...</p> <p>Дође у Брајковац |
| бољој половини“ само за то, што је тако несретна, да је његова жена!</p> <p>Па је ли чудо, ако |
| ати госпођа-Рашићки, сузе, Боже, тешке, несретне... </p> <p>Поп Стева се растопи, расплини, оде |
| етила сретном, кад се напатила код свог несретника мужа као права патница. „Да ме је цео Срем к |
| >– Сирота Јелена!{S} Ваљано девојче али несретно!</p> <p>– Мала Зорка дотрча к њима:</p> <p>– Х |
| створен као лептир, никад гусеница.{S} Несрећа је по Србина сељака то, што се он, кад једном п |
| раптајући на своју судбину, како је он несрећан, како га нико не воли на свету, како га је изн |
| јицу мужа, који сав свој кив, сву своју несрећу у картама и срџбу у пијанству излива на својој |
| мо једном приликом брату свом, „на гору несрећу, него што је мој Арсеније.“</p> <p>Арсеније њен |
| анога грла својега.{S} Кад неста блага, неста пријатеља, па неста и њега.{S} Куд је, где ли је, |
| S} Кад неста блага, неста пријатеља, па неста и њега.{S} Куд је, где ли је, Бог би га знао!{S} |
| зајази продеранога грла својега.{S} Кад неста блага, неста пријатеља, па неста и њега.{S} Куд ј |
| овориш</p> <p>– Одбегла.{S} Јуче на ноћ нестаде и ње и Кнежевића.</p> <p>– Не говори!</p> <p>– |
| рљао си образ свој.{S} Лептир је, кажу, нестално створење.{S} Али научи се од њега, да само по |
| ласом пева:{S} Многаја.{S} Учитеља беше нестало, па га нема натраг, ево већ јаче него по сахата |
| јер и оне сродничке пажљивости беше већ нестало у себичному његову срцу, туђ, јер предвиђаше, д |
| смо пуштали једном све, па, ето, чим га нестане, где смо, шта смо?{S} Наша је стара болест идол |
| тво, војвода,... </p> <p>Па када и тога нестане, када утрну спомени и на то, остаће нешто, због |
| вна само оној, што је постала с Богом и нестаће је с њим, што, дакле, нити има почетка, нити ће |
| шњег дана; па је пошалицама и младачким несташицама дирнуо у живац и мушку и женску омладину на |
| ад већ дође, и да седне на свој прозор, несташни ђаволак с леве јој стране у грудима хоће зар д |
| си се ти родио.</p> <p>– Е, па кад онда несте умели наћи праву идеју Бранкову, сад би још мање. |
| е свега.</p> <p>Деца, Јелена и Даринка, нестрпељиве, па отишле, да се забављају на свој рачун.< |
| а се са учитељем састане, то Јелена све нестрпељивија; што нестрпељивија, то одлучнија. </p> <p |
| стане, то Јелена све нестрпељивија; што нестрпељивија, то одлучнија. </p> <p>Како да се састане |
| и санак мира вечитога.. </p> <p>А Зорка нестрпљива, па заврши последњим стихом: „Србадијо не би |
| ће.</p> <p>Јелена задрхта.{S} Провирује нестрпљиво иза капака на прозору.</p> <p>У томе умукну |
| 5" /> <p>– За бога, – поче она већ мало нестрпљиво, – та, за то сам ти га и послала.{S} Да сте, |
| , када су једна другој правиле „физите“ несу могле а да се не дотакну Брајковачкога певачкога д |
| и своју снагу.{S} Бродови живота њихова несу се још навезли на отворено море, где борба за живо |
| ацио сваки пушку.{S} Али им се види, да несу ловци од заната, него баш од дуга времена, можда, |
| да се то све онда расправљало, кад деца несу ту.{S} Деца, да како, не морају свашта чути...</p> |
| ичан живот по Карловачким улицама, које несу тако живе, ни кад с пролећа или у јесен нагрну рад |
| смислу, који им поп Стева даје.{S} Оне несу ни мало извеле мисли Јеленине с правца, којим је у |
| племенитих смерова.{S} Интереси њихови несу се још нигде сукобили.{S} Неје се још ни једном да |
| е.</p> <p> Књига је пред њим, али мисли несу све код њега.{S} Од синоћ се нешто сневеселио.{S} |
| еку, да га воли.{S} И људи... па ни они несу тако рђави, као што се чини!{S} Какав си ти, онаки |
| жевна великана старије наше књижевности несу некакав Мушицки и некакав Рајић, као што је Јелена |
| намерном или ненамерном чијом кривицом несу привезала кола, у којима беше његов лес, за воз, к |
| здравиле, као да се бог зна колико дуго несу виделе, или као да су претуриле некакву страшну оп |
| – „И твоја јединица нема оца!“ – И опет несу пропустиле, да како, ни Ката ни Ната, да пусте <pb |
| А лепу је буквицу очитао и уји и својој несуђеној пуници!</p> <p>Госпођа Јеца све овако одскаче |
| Јеленом „за послом“.{S} Оста сам ујак с нећаком.</p> <p>– Да, да, треба помишљати на своју буду |
| к поједе, што до сад већ неје говорио с нећаком својим о томе.{S} А он опет зазире и од „омлади |
| и пошиница је већ омирисала. –</p> <p>– Неће госпођа.{S} Јоца то· допустити, по што јој је на р |
| а и сад, па купи све гдегод шта, као да неће на пут него, сачувај Боже, на онај свет,</p> <p>А |
| мислим...{S} Али... не разумеш ме...{S} Нећеш да чујеш, како ја судим...{S} Знаш, ја...{S} Најб |
| је дечија радост.{S} Коме ћу, ако њима нећу?{S} Да је њихов отац жив!</p> <p>И твоја јединица, |
| е дечја радост!{S} Да коме ћу, ако њима нећу!?{S} Да је њихов отац жив!“ – „И твоја јединица не |
| м Рајић и Мушицки, чак и неумрли песник неувелог <title>Горског вијенца</title>, владика Раде Њ |
| ајковац, него иде одмах одавде кући.{S} Неугодно јој здраво, што је то урадила девојка, која је |
| има, баш у њиховој кући.{S} Али се увек неугодно осећао у друштву, у које би тек почео долазити |
| ислима. </p> <p>Као да осећају, е би им неугодно било, да остану у друштву с госпођом Натом и с |
| ећу другога, снажније се одупире разним неудаћама, кад има своје гнездо, кад има макар само јед |
| .</p> <p>– Него дете је, знаш, дете.{S} Неуко је, нејачко је, да га даш тек тако од себе, да га |
| света, а овај употребио наше незнање и неумење, па нас експлоатише и уништава као зубача племе |
| јогунасто скрива, као змија ноге, тако неумољиво таји, што би сваки тако радо хтео да зна. </p |
| ога Бранка Радичевића.{S} Необични дар, неуморни труд и сувремена ученост и Рајића и Мушицког д |
| евници, па и сам Рајић и Мушицки, чак и неумрли песник неувелог <title>Горског вијенца</title>, |
| e>" или из „<title>Басана</title>" тога неумрлога мудраца српскога.</p> <p>Ту књигу узео Бранко |
| лицу, то му сведочи бистар јој поглед и неусиљено понашање, у том га утврђава њено српско васпи |
| иказ Јованов, па пружи руку Кнежевићу и неусиљено се рукова с њим. ·</p> <p>Кнежевић се рукова |
| се, ваљда, угледати на те наше учене и неучене докторе, што траћкају своје драгоцено време у л |
| пасош, да могу бити један према другом неучтивији, те не само да не ће више говорити између се |
| хнуо, па брише рупцем зној с чела.{S} И нехотице дода уз учитељев усклик: </p> <quote> <l>„Само |
| непристран, некако му вага судилачка и нехотице све већма претеже на Даринчину страну.{S} Бада |
| е Бранкове речи.{S} Попа и Рашићка се и нехотице погледаше.{S} Свако, наравно, по свом рачуну.< |
| ежниковица нежно продрмуса руком, као и нехотице, своје шишке на челу, па лаким погледом пролет |
| спадоше на пунахна бела плећа.</p> <p>И нехотице се окрену Зорци.{S} Дете спава мирно и тихо ка |
| њу, не да већ више ништа ни учинити.{S} Нечему много бољем нада се он од самог народа.{S} Па хо |
| је обузимаше тог вечера, осећање према нечему неизвесному, где се радост и слутња слива у једн |
| нази, и држао узде, и знало се, бојаги, нешто и видило се, тобож, некога рада, макар да се зама |
| ц.{S} Друго се нешто збива у Брајковцу, нешто, што они не могу никако да схвате.{S} Било да им |
| жели.{S} Отрчала је к Јаковљевићима.{S} Нешто је вукло ма куд, полетела би.{S} По најпре и једи |
| и у годинама, и он већ ратоборнији.{S} Нешто га подиже са столице, па се узврпољио.{S} Хоће да |
| оже да се истински одушеви за нешто.{S} Нешто му говори, да то девојче има осећаја и више свест |
| е с Јеленом.{S} Као да јој је сад крива нешто и она, па се боји, поквариће јој се кћи поред ње. |
| e> <p>Стајић застаде.{S} Осети, како га нешто чисто скроз прође, па му пројури кроз сву крв, а |
| уморан, вечерас тек више из навике, да нешто прочита, пре него што заспи.</p> <p>Него вечерас |
| ... </p> <pb n="93" /> <p>Пође Јован да нешто говори кроз мамурлук; али га речита бележниковица |
| ао новију и згоднију кошницу. „Србин да нешто изуме, кад је паметни Шваба већ све изумео!“ Једв |
| дан неки немир, па иде по кући, као да нешто тражи.{S} До подне је још како тако и прошло; нег |
| ње, која може да се истински одушеви за нешто.{S} Нешто му говори, да то девојче има осећаја и |
| јаче, када га је по једном дечку звала нешто у дућан, јер чека муштерија– поручио је, да ће „с |
| њат некакав лек из вароши, кад она била нешто љуто оболела.{S} Лек јој тај помогао.{S} И Давина |
| Ната.</p> <p>– Ја сам одмах рекла, има нешто, – вели сека Ката. – Сад је наишла, Бог да прости |
| њу, све би да јој је што ближе, све има нешто да разговара с њом.{S} А кад је у друштву, забора |
| усну.{S} Хтео је да наведе разговор на нешто друго; али оштро омладинац одговара, па не знаде, |
| зати?{S} Боже сачувај!..{S} Сад се попа нешто кошка и с учитељем.{S} Биће и ту њена масла.{S} А |
| ном.{S} Али и он наравно мисли, да мора нешто рећи, бар у корист свога „вишег позива“, па вели: |
| елена хтеде да проговори, али јој заста нешто у грлу, па гледи само учитеља упитљивим погледом. |
| збиља паде сенка нека, или јој задрхта нешто око усана.{S} Дубок уздисај јој се оте из груди.{ |
| бар лепо мисли о њему, као да се осећа нешто крив, што је и њега и матер му тако одбио као бла |
| {S} Биће још ипак и од</p> <p>Брајковца нешто! </p> <p>Ето, зашто је долазак сека–Катиних гости |
| е мисли на то, да трговцу треба више од нешто капитала, што га је обично наследио или, можда, д |
| у...{S} Хм!{S} Мора бити од њега кадгод нешто!{S} Две јаке, до душе, за вратом не ће имати ника |
| но и сетио био!</p> <p>Мора бити кадгод нешто од њега...{S} Допада ми се, што је при себи.{S} Ж |
| {S} А и покојни тата, каже, тако је све нешто спомињао и Бошњака и Србијанца и Херцеговца и Сре |
| опрети својим прстићем.{S} Бранка прође нешто скроз, како му се допаде у тај мах девојче.</p> < |
| ори.{S} Само госпођа Рашићка хоће да је нешто необично слатка.{S} И досад је била мед пред Бран |
| “, он забоде копље у ледине, па, ако је нешто свршио, све на страну, а корист преда се, ако ниј |
| чику. „Ја не знам за што, али чики није нешто право.{S} Све вели, кад чита новине: „Ја не знам, |
| „ухватио шпиц“.</p> <p>Писар као да се нешто очемерио вечерас, па је мрзовољан.{S} Кадгод пије |
| ену сестру од рођенога брата!{S} Сад се нешто продобрила.{S} Па како је дошао Тинкин син, и још |
| ј пут им неје жао на месец.{S} Друго се нешто збива у Брајковцу, нешто, што они не могу никако |
| мисли несу све код њега.{S} Од синоћ се нешто сневеселио.{S} Јелена му је много приповедала о Д |
| н.{S} Кадгод пије младо пиво, а њему се нешто стужи.{S} Онда му је његов виши позив на срцу и н |
| ане, када утрну спомени и на то, остаће нешто, због чега ће Карловци остати у спомену, „док се |
| ци ногу, да устане.{S} Чини ми се, пише нешто.{S} Остао је у својој соби, – одговори Јелена. </ |
| </p> <p>Једаред, – био код ње, па дошли нешто у разговор.{S} Тинка, рећи ће поп Стева својој се |
| .</p> <pb n="38" /> <p>Бранко проговори нешто, као бојаги, да се поздрави с њом.{S} И он, до ду |
| , па му и самом криво, што, ето, избаци нешто налик на „курисање“.{S} Застидео се...{S} Једва с |
| саже главу, па стаде гутати, као да јој нешто засело у грлу.</p> <p>Бранко као да не ће више о |
| јој Бранко мрзак, Боже сачувај; ал јој нешто тесно било поред њега.{S} Чисто би га загрлила, ш |
| па јој баш жалостиво вели:{S} Не волим нешто, што је отишао Бранко. (За њих у кући Бранко неје |
| то је један пут и рекао од прилике тако нешто. </p> <p>Ено, матори се мачак ушуњао у мирно гнез |
| тња или жеља,... шта ли, увлачи се тако нешто по неки пут у безазлено јој срце, које зна да куц |
| прећи на други разговор...</p> <p>Тако нешто, ваљда, замишља у себи госпођа Ната и сад, па куп |
| н.</p> <p>– Неколико њих што је вредило нешто, остали тек лак еспап...{S} Нова организована омл |
| ви с госпођа–Натом.{S} Давина се одавно нешто и својака с Јаковљевићима.{S} Једаред јој донео п |
| Бранкове слике, па мисли, ала је научно нешто казао.{S} Нико не одговори ништа..</p> <p>Данас ј |
| родних песама и других ствари читали по нешто и из „<title>Мезимца</title>" или из „<title>Баса |
| српски пчелари сваки час препоручују по нешто ново, па да је чак и некаки Орлић и Коњовић и не |
| >Јелени, неје крити, баш и одлану чисто нешто са срца.{S} Неје јој Бранко мрзак, Боже сачувај; |
| {S} Њој је и то друштво и таки разговор нешто ново.</p> <p>Јелена гдегод стане, осећа, да стаје |
| тарњем ваздуху.{S} А зује и брује данас нешто крупније и мисли у глави пречасног конзисторијалн |
| доба већ био код Јована; али га јутрос нешто одговори, те не оде.{S} Како је чуо још синоћ од |
| мах осети, како јој се учини Брајковац нешто празан.{S} Сви су, до душе, ту, и мама, и тетка К |
| са старом познаницом.</p> <p>– Него још нешто! – додаће Бранко. – У ову недељу ћемо и ми овде д |
| . за сад доста.</p> <p>Поред сенице се „нешто закрши, као да неко склања себи с пута ону лозу, |
| "de">mir nichts , dir nichts</foreign>, ни лук јео ни на лук мирисао, узе да припали смотку.</p |
| најмлађег сина у школе.{S} А није рада, ни кћер да уда у село.{S} Вели: „Село ти је тек село.“ |
| а је, Бранко с Јованом неје био, ваљда, ни изван Брајковца, кад су оно јутрос отишли. – Ја мисл |
| та, да бог ме, шта је шеснаест, ваљда, ни пуних шеснаест, <pb n="52" /> као што је била,... па |
| и смо у гнилости.{S} Нема ни родољубља, ни самопрегоревања.{S} Наша се интелигенција покварила. |
| и.{S} Неје имао свога сталнога уверења, ни док му је била жива његова покојна Стаза; а поред Је |
| реко њега није прешла још никаква бура, ни најмањи облачак, у њему сија увек благо пролећно сун |
| да неје више ни онако уздисајан супруг, ни онако нежан брат.</p> <p>У том и Тинкин Александар и |
| рловачким улицама, које несу тако живе, ни кад с пролећа или у јесен нагрну раденици из целе Ба |
| ко било ломити руке, перући туђе рубље, ни бости очи, шијући белом свету, па хранити и себе и д |
| да спомене: „Отишао је!“ А ова, бог ме, ни онда, када би Јелена то и споменула, не би смела зап |
| Даринка. </p> <p>Али као да она не сме, ни да спомене: „Отишао је!“ А ова, бог ме, ни онда, кад |
| ну главу к њој, па је гледи, а, бајаги, ни на крај памети му, шта она пита.</p> <p>Види она то, |
| ан.{S} Ни на кога се, слатка, ослонити, ни колико отлен дотлен.{S} Само да ти приповедам, шта м |
| после, свету се не да ни уста запушити, ни доста колача намесити...{S} Цео свет, за Бога зна, з |
| одлазите.{S} Не би је било, уверен сам, ни да ја останем.</p> <p>– Најпосле оно, што сам ја хте |
| , бојати, огледа и њен глас, а озбиљан, ни да брком мигне.</p> <p>Јелена се стисла, па не пушта |
| Јелисавете нема од неко доба, па, ево, ни данас. </p> <p>Е, па тако седи сека Ката, као што је |
| ца!“ – И опет несу пропустиле, да како, ни Ката ни Ната, да пусте <pb n="25" /> коју сузу у спо |
| е подигне сермију.{S} Тек не може, ето, ни он, да пропусти, ада се и сам не умеша у струју, што |
| рашну месту постојати, па не жали, ето, ни крв пролити, кад зажеле то његови гости и рачуни.</p |
| мешише.{S} А из грла се оте неки клик - ни налик на онај глас, што јој га он показује на жици.< |
| е, – Не стоји вам лепо, кад ласкате,... ни мало лепо.{S} Криво ми чините, кад ми таква појма о |
| само.</p> <p>– Нисам те разумео...!{S} Ни на крај памети! </p> <p>- Боже мој, – опет она, али |
| етника, наученика јевропскога гласа.{S} Ни дај боже штогод против тога!{S} Али ни најобичније н |
| и ти се не зна ни благдан и свагдан.{S} Ни на кога се, слатка, ослонити, ни колико отлен дотлен |
| абижића, којима оде и учитељ у помоћ, – ни оштро супрушко објашњивање између бележника и бележн |
| ј сам од туге неке у мало не заплака. – ни песма начеоникова.{S} Тек када га начеоник гурну на |
| ате ништа?</p> <p>– Баш ништа.</p> <p>– Ни да он, баш у овај пар, када ми о њему говоримо, виси |
| и речи о томе!</p> <p>– Збиља?</p> <p>– Ни беле,</p> <p>– А лепу је буквицу очитао и уји и свој |
| <p>– Јеси чуо, натарошу:{S} Или сви ил’ ни ви!</p> <p>– Сви!{S} Сви! – чу се више гласова, а на |
| о поквареније. „Дете, за Бога, не треба ни да зна, да и тако што има на свету.{S} За њу нису јо |
| а Дунавом.</p> <p>– Мој синко, не треба ни то баш тако далеко одлагати.{S} Ко је рано легао и р |
| ранкову, сад би још мање.{S} Немојте га ни читати.</p> <p>– И не ћу.{S} Ја сам био с њим заједн |
| посети!...{S} Најпосле, свету се не да ни уста запушити, ни доста колача намесити...{S} Цео св |
| д ћу ја одмах...</p> <p>Неје имала када ни да доврши, што је у радости хтела рећи, већ најпре п |
| благословене крајеве, па му није никада ни било до невоље, да та својства своја изоштрава.{S} М |
| , госпођице?</p> <p>Бранко се не довија ни из далека.</p> <p>– И опет „госпођице“!{S} Срдим се! |
| га мати жива сахрани?{S} Не да се Тинка ни опепелити.{S} Њега једног, па...!{S} Да их има на од |
| ића у Брајковцу.</p> <p>Зорка неје дала ни о чему другом да се говори, него о томе.{S} Синоћ је |
| сукобили.{S} Неје се још ни једном дала ни прилика, да један другому, можда, спасава живот или, |
| е. „Кућа је“ вели, „жив човек, не цигља ни набој, а жива је кућа најтрајнија и најславнија.{S} |
| ебе.{S} Огрезли смо у гнилости.{S} Нема ни родољубља, ни самопрегоревања.{S} Наша се интелигенц |
| о ноћашњој серенади не спомену ниједна ни беле.</p> <p>Само Зорка када дођоше до онога џбуна и |
| више зна, него он; него што се, не зна ни сам за што, нада, да ће она највише и поклонити пажњ |
| ар кад недеља дође, а мени ти се не зна ни благдан и свагдан.{S} Ни на кога се, слатка, ослонит |
| снаге да проговори; а не осећа се моћна ни толико, да узме своју руку на траг, нити да његову с |
| вичину оку неје се отела та њена забуна ни учитељев осмех, па намигну на Јована.</p> <p>– Ту ће |
| едног, па...!{S} Да их има на одмет, па ни једнога,... само не у калуђере!..{S} Шта мислиш, Тин |
| је човеку, да га воли.{S} И људи... па ни они несу тако рђави, као што се чини!{S} Какав си ти |
| ити након себе величанствених манастира ни иних задужбина.{S} Али као ђе није народа свога сази |
| опет несу пропустиле, да како, ни Ката ни Ната, да пусте <pb n="25" /> коју сузу у спомен свој |
| ек, а за толико година до сад не запита ни самога себе, како је том дечку?{S} Па за чију љубави |
| /p> <p>Него вечерас му се не да да чита ни колико иначе у овакој прилици.</p> <p>Пред очима му |
| срцу <pb n="17" /> тешко, не жали пута ни трошка, да проведе код сестре на очеву дому које лет |
| по његову уверењу, не да већ више ништа ни учинити.{S} Нечему много бољем нада се он од самог н |
| лађе, син, јој, тек се родило, није оца ни запамтило.{S} Шта ће удовица с троје деце, а у толик |
| опали трговци „пали“ на бирташе, па кад ни ту нису могли прокопсати, или и прескочивши тај степ |
| <pb n="77" /> <p>Писар сад већ нема куд ни камо.{S} Те док се други збунили, кличући још: „Живи |
| у себи Јован, не помогоше код поп-Стеве ни најубедљивији разлози.{S} А Кнежевић и опет не пропу |
| м неоснована.{S} Међу девојкама не паде ни једне речи, која би, баш и по госпођа-Катину мишљењу |
| у!</p> <p>Па збиља!{S} Кнежевић не дође ни вечерас.</p> <p>Касно у ноћ тек чула је, да се отвор |
| сједатељем.{S} Више шта, мисли, не може ни постићи... „Поп је вели поп Стева, поп: а придиковао |
| на дочек, да му се „омладинац“ не може ни од шале подсмехнути.</p> <p>– Тражи вас, ујо, госпођ |
| имети, то је, како од неко доба не може ни о чему да мисли, а да у једно не помишља и на то дев |
| ао што ни Ромуловим потомцима не поможе ни Јустинијанов **<foreign xml:lang="la">corpus juris</ |
| нако нагло и срдит с њена прозора, неје ни била с њиме, осим јуче на првом покушају певачкога д |
| .{S} Најпосле, и то неје немогуће, неје ни ружно; а за истинитост јамчи сваки за себе.{S} Али х |
| ј збиља стало до поп-Стевана, ето, неје ни приметила, да он и не оде на звоно у цркву; неје ни |
| , да он и не оде на звоно у цркву; неје ни приметила, да у Брајковцу звони радним даном на вече |
| >triennium philosophicum</foreign> неје ни ступио у јавни живот, па већ, ето, у туђој руци маљ, |
| свет...{S} Сиромах поп Стеван!{S} Неје ни то рђав човек!{S} Пре га треба жалити него осуђивати |
| ј служби придику какву исплести; а неје ни у Брајковцу, од како је дошао ту за свећеника.</p> < |
| евојка ућута.</p> <p>Бранко као да неје ни слушао ништа после својих речи са попом...</p> <pb n |
| ерине по памети.{S} У мислима тима неје ни примерио, кад је лептир одлетео.{S} Неје га више ни |
| зневери, кад се опомену, да до сад неје ни мислио о њему, бар не озбиљно; ако га се, може бити, |
| м детету очи из главе“ На преудају неје ни помишљала већ и деце ради, а дакако, још је била држ |
| estone unit="subSection" /> <p>Још неје ни крочио преко прага који води из блаженог царства без |
| добар косач замахује.{S} Међу нама није ни речи било о нашој Јелени.{S} Даклем, видиш да ствар |
| е, као бојаги, код своје је, па је није ни бриге.{S} А чим кола ближе, а она даље.{S} Ускубури, |
| елагоније и друго још којешта, што није ни лепо, а камо ли му мирис?</p> <p>– Свет мало пита, ш |
| p> <p>- Поп Стеван, Бог ме, не показује ни мало воље за шалу.{S} Тако сухопаран човек и не зна, |
| остати трајне, да их збиља не потамњује ни слава млађанога Бранка Радичевића.{S} Необични дар, |
| вчани, неје Брајковац био тако с неруке ни крупној ни ситној господи.{S} Док је био покојни Игњ |
| м или резом.{S} Ја се не кајем, неје ме ни близу памети, да се кајем, или да се тужим на Беч.{S |
| p> <p>– Ја ћу јој сам рећи.</p> <p>– Не ни по што.{S} Не, бар док је ту Бранко.{S} Учитељ се за |
| а Брајковачкога друштва, нити рећи мање ни више, већ сензацију; а у кући пречаснога пароха Брај |
| и ђак, у својим песмама као нико ни пре ни после њега.</p> <p>Е, па спомену тога ђенија посвети |
| генције...{S} Узми само то на ум, да се ни један интелигентан човек није понизио, да буде, на п |
| Но, не бој се.„Нису то руске нихилисте ни немачке социјалисте.{S} То су људи прекаљени начелим |
| пустите.</p> <p>– Па: сад, ваљда: не ће ни бити ништа у Брајковцима, кад ви одлазите.{S} Не би |
| пљескати или ће се запити, па га не ће ни слушати, те ипак викати живео; а нити ће га хтети ни |
| осети, како је оштро то рекао, па не ће ни да му погледи у очи.{S} Али тек опет дода: </p> <p>П |
| је поп Стева говорио, како никад не ће ни наћи више таке жене.{S} Па се у жалости својој, кажу |
| штољима пудара на опрезу, што сад не ће ни на што ни да се осврну, – рекао би, уморили се, ваљд |
| ицког и Рајића, не знам, нико не осврће ни главе!{S} Он се чуди, како да то више власти не забр |
| ада одлази, да ником о томе пре не рече ни речи.</p> <p>Госпођа Ката да пукне у себи од смеха, |
| Брајковац.</p> <p>– Да он мени не рече ни речи о томе!</p> <p>– Збиља?</p> <p>– Ни беле,</p> < |
| мислио за својом чашом, па гасе не тиче ни живи разговор између Јована и Дабижића, којима оде и |
| е дошло.{S} Та она, бојаги, није друкче ни мислила.{S} Кнежевић је, вели, добар и ваљан млад чо |
| дњих земних остатака, па је не занимаше ни каква велика беседа у вароши, радовала се Даринка ка |
| Брајковац.</p> <p>Како онда још не беше ни спомена о преносу Бранкових последњих земних остатак |
| кад је лептир одлетео.{S} Неје га више ни тражио.{S} Он зна за цело, где ће опет наћи свој пра |
| га као озебао сунце, те неје могла више ни заспати после тога!{S} Да зна само, како јој је сино |
| га – ревност тако занела, да неје више ни онако уздисајан супруг, ни онако нежан брат.</p> <p> |
| . ма куд,... само да се не састане више ни с ким од њих!{S} Па у јутру, чим сване, бежи из тога |
| а се страшно ополчила.{S} Не ће се више ни враћати у Брајковац, него иде одмах одавде кући.{S} |
| може бити.{S} Рекла бих, не мирише више ни учитеља.{S} Хм, хм,!{S} Не знам, за што би Тинкина с |
| о...“ Он зна само за матер своју и више ни за какво добро. </p> <p>– Да, и опет велим, – узе оп |
| <p>Срећом ни Зорци ни Јелени не падоше ни на ум, да пазе на њу, шта ће изазвати у њој Зорчине |
| е дивим, да она све то смаже сама.{S} И ни паре дуга нема.{S} Штогод видиш да је њено, све је т |
| у на страну, као да не сме да се задржи ни на једној ни на другој.</p> <p>– Изашао је проглас К |
| ога грчета.{S} Тај не ће бити паметнији ни за длаку...{S} Но, но,... поче бележниковица. </p> < |
| ече, кад се стиша прашина по улици, али ни по што немој да остави отворено преко ноћи...{S} И т |
| Ни дај боже штогод против тога!{S} Али ни најобичније најпотребније оруђе, рано, нашем најмног |
| али тек да у недељи дана један пут или ни један пут оде на катихизацију и да задржи достојанст |
| лим данашњим својим трудом не би стекли ни колајнице зеленога Нимрода, како се слабо трзали и у |
| т меће на душу, јесте ништа и нико мањи ни већи већ главом њезин мацан.{S} Ено га, и он лично и |
| .{S} Сад би лакше ишло него икад.{S} Ти ни данас не знаш, где ти је муж; а Бог зна, кад и какав |
| воји ђаци не ће смети пред тобом читати ни „ђачки растанак“, ма да си ти данас тако занесен за |
| своју неприлику.</p> <p>Срећом ни Зорци ни Јелени не падоше ни на ум, да пазе на њу, шта ће иза |
| као да не сме да се задржи ни на једној ни на другој.</p> <p>– Изашао је проглас Карловачког и |
| Брајковац био тако с неруке ни крупној ни ситној господи.{S} Док је био покојни Игњат Јаковљев |
| у, на Даринку утицала развратно.{S} Чак ни о ноћашњој серенади не спомену ниједна ни беле.</p> |
| , господине мој,... ђубре!...{S} Он вам ни гуску нашу појести не ће, док је не почивути.{S} А н |
| пред очима. – Знам, шта; Нисам... нисам ни речи...{S} Он вели, ти ме зовеш. - </p> <pb n="35" / |
| е Ната.</p> <p>– Да, да.</p> <p>– Нисам ни знала, да је то баш њен син.{S} Каже Стајић.{S} А ме |
| а с његовом матером...{S} Но, не мислим ни ја, одмах с кола.{S} Останите макар и који дан дуже. |
| а скрије своју неприлику.</p> <p>Срећом ни Зорци ни Јелени не падоше ни на ум, да пазе на њу, ш |
| у на неки цвет.</p> <pb n="37" /> <p>Он ни да дахне јаче, па се не миче, само да не узнемири то |
| че моје!</p> <p>Е, баш неје то више ово ни оно.{S} Ево, и сузе пођоше врцати госпођа-Рашићки, с |
| } Човек рођен за виши позив нема готово ни свога имена данас.{S} Писар, писар и само писар, од |
| chts , dir nichts</foreign>, ни лук јео ни на лук мирисао, узе да припали смотку.</p> <p>И госп |
| згледа.{S} Како је Бранко неје приметио ни осетио, све док се није јавила, а занет са својим ми |
| тек са печењем почиње наздрављати, ако ни вечера наша није још ни на столу, ја мислим и држим, |
| p> <p>Сад се, Бог ме, „не да већ никако ни преиначити“, јер је и јавила Кати по њену Јовану, ка |
| анат, економ више од свога оца.{S} Тако ни у чему не можемо да издржимо конкуренцију странога с |
| рловачки ђак, у својим песмама као нико ни пре ни после њега.</p> <p>Е, па спомену тога ђенија |
| спођица Јелена попина („Без њене можемо ни маћи!“ рече за њу учитељ Милан Кнежевић).{S} Али те |
| в ловећи ваздан гором и планином.{S} Но ни целим данашњим својим трудом не би стекли ни колајни |
| {S} А, да одушевљење њено неје изнуђено ни чим до правим заносом за идејама, и правом српском љ |
| идилизму.</p> <p>– Буди уверен, није то ни идилисање, што ме амо вуче, већ баш, ако ћеш право, |
| ежник, мимогред буди речено, не трпи то ни за живу главу.{S} Као да ми ту седи!{S} Вели увек па |
| – задржава га попа. – Нисмо се честито ни поразговарали, како си ту.</p> <p>То је истина.{S} А |
| дара на опрезу, што сад не ће ни на што ни да се осврну, – рекао би, уморили се, ваљда, лов лов |
| ашег толико хваљеног родољубља, као што ни Ромуловим потомцима не поможе ни Јустинијанов **<for |
| е могу, а видим шта други раде, не могу ни ја бити бољи... </p> <p>По толики пут заподео се међ |
| ошћу и даље докотурали.{S} У нас немају ни појма о томе или се сматра за срамоту, да се један с |
| е и не обазире много на њих.{S} Неје му ни стало до ове врсте људи, из тих се, по његову уверењ |
| {S} Но, што код свега тога не пада њему ни на ум, да примети, то је, како од неко доба не може |
| лу, који им поп Стева даје.{S} Оне несу ни мало извеле мисли Јеленине с правца, којим је у тој |
| /> <p>Још кола с гошћама из вароши нису ни ушла честито у двориште госпођа– Катино, а већ је го |
| у, да му они не могу ништа.{S} А месецу ни бригеша.{S} Чисто не да гледати у себе, како је сјај |
| нам команде.</p> <p>- Чујеш.{S} Ја бих ни пода шта држао свакога младога, па још интелигентног |
| чке интелигенције.{S} А Бог ме неје баш ни обична ствар за Брајковчане пиво, па још у боцама.{S |
| аздрављати, ако ни вечера наша није још ни на столу, ја мислим и држим, нити могу на ино, а да |
| у се још нигде сукобили.{S} Неје се још ни једном дала ни прилика, да један другому, можда, спа |
| Ужасна аномалија код нас, какве, ваљда, нигде више у свету нема.{S} Наша интелигенција постала |
| шчићима.{S} Нигде на лицу трага сумора, нигде знака каква немирна санка.{S} Ако снива, снива за |
| {S} Румен је прелила по обрашчићима.{S} Нигде на лицу трага сумора, нигде знака каква немирна с |
| смерова.{S} Интереси њихови несу се још нигде сукобили.{S} Неје се још ни једном дала ни прилик |
| ких копита као смет у заветрину.</p> <p>Нигде живе душе.{S} Као да се све, штогод дише, под кам |
| к тако од себе, да га одбијемо као лику низ Дунав, – навија попа. – Данас је чудно време!</p> < |
| а посла.{S} Понда дућан!{S} Истина Бог, није Бог зна шта, ал ако не цури, оно капље.{S} Па не м |
| јче.</p> <p>– Што ћутите?...{S} Бог ме, није лако, ја мислим, говорити пред простим светом! </p |
| p> <pb n="96" /> <p>– Мени.{S} Стефане, није баш наврило, да Јелену по што по то удам ма за ког |
| што је дотле дошло.{S} Та она, бојаги, није друкче ни мислила.{S} Кнежевић је, вели, добар и в |
| појма о идилизму.</p> <p>– Буди уверен, није то ни идилисање, што ме амо вуче, већ баш, ако ћеш |
| .{S} Ко је рано легао и рано се оженио, није се покајао.{S} Не ћеш се, ваљда, угледати на те на |
| окренула опаклију...{S} И сада, дакако, није имала куд, него ти је вратила „физиту“; ал... </p> |
| S} А најмлађе, син, јој, тек се родило, није оца ни запамтило.{S} Шта ће удовица с троје деце, |
| бележниковица.</p> <p>– Пусти момка!{S} Није човек увек расположен, да другога забавља.</p> <p> |
| ма.{S} Ја хоћу да више знаш него ја.{S} Није истина, да више пати, који више зна.{S} Данас само |
| У госте ћемо код Тинке.{S} Време је.{S} Није лепо, што ме толико већ, како смо заједно, ниси во |
| вашта, а гле, и на селу чуда! </p> <p>– Није тога било, слатка, од пре, – рећи ће сека Ката. – |
| а.</p> <p>– Не могу да мислим.</p> <p>– Није далеко.</p> <p>– То може бити. ·</p> <p>– И ви, зб |
| , вели Ната за Јелену Рашићку.</p> <p>– Није; ал она ће начинити од ње којешта.{S} Кад је јесен |
| , наш учитељ уме толико да приповеда, а није прошао толико света као ви!{S} Па говорите макар о |
| да, даће и најмлађег сина у школе.{S} А није рада, ни кћер да уда у село.{S} Вели: „Село ти је |
| ит отишао прексиноћ од ње, а од то доба није нашао за вредно, да јој и речи рекне, осим што је |
| ристала Даринчину срцу.{S} А преко њега није прешла још никаква бура, ни најмањи облачак, у њем |
| и то хтела да каже и да би то рекла, да није ту – „дете“, Даринка, а деца, дакако, не морају, с |
| ... видила би јој кћи вароши и лера, да није поп-Стевина џепа!</p> <p>– Него ја не бих рекла, д |
| омладина има право, кад се уверите, да није онако страшна, као што вама изгледа, кад се захука |
| а не може бити интелигентан човек, а да није – „господин“, док овамо имадемо доста „господе“ бе |
| нко га радознало погледа.</p> <p>Као да није узела озбиљно,– дода онај.</p> <p>Мислим и сам так |
| се интелигенција покварила...</p> <p>Да није још нас учитеља, који издиремо за вас све, слободн |
| лека добар косач замахује.{S} Међу нама није ни речи било о нашој Јелени.{S} Даклем, видиш да с |
| . не „господин“!</p> <p>Бранку се побра није никад још таким показао.{S} Више пута му је баш би |
| почиње наздрављати, ако ни вечера наша није још ни на столу, ја мислим и држим, нити могу на и |
| еници тој сву удобност; и, збиља; никад није лепше пожелео.{S} Под њом он чека и дочекује ројев |
| астира ни иних задужбина.{S} Али као ђе није народа свога сазидао му је храм у грудима народним |
| ови се, као бојаги, код своје је, па је није ни бриге.{S} А чим кола ближе, а она даље.{S} Уску |
| се, мој Бранко, ако мислиш, да код мене није то озбиљна намера, – надовеза Јован на разговор св |
| а Даринка – ко да је зна?{S} Још да се није Зорка рашћеретала око њих, ишле би као осуђене.</p |
| нко неје приметио ни осетио, све док се није јавила, а занет са својим мислима, чисто се збунио |
| 6" /> <p>Окром шале!{S} Шта?{S} Мислите није могућег Ви, можда, и не знате, али у старо време о |
| крчити себи, лакше пута, где без бујице није могао.{S} Биће и међу вама после бујице омладинске |
| ер и чику. „Ја не знам за што, али чики није нешто право.{S} Све вели, кад чита новине: „Ја не |
| задовољству.</p> <p>– Госпођа ваша мати није нам се изненадила.</p> <p>– Ја сам тако и уговорио |
| </p> <quote> <l>„Само само да још мрети није“</l> </quote> <p>Понда се трже. </p> <p>– Хоћемо л |
| ћ за учитеља, то није било дана, да тај није био ма на прозору с девојком.{S} Молим ја тебе сам |
| ошао на ту мисао?... </p> <p>Овај момак није таки, као што сам ја... </p> <p>Хтеде рећи; ...мис |
| а ум, да се ни један интелигентан човек није понизио, да буде, на прилику, бирташ, или трговац |
| опет му било дуго време, чамио је, док није добио своју половину, своју Еву.</p> <pb n="70" /> |
| сам, то јест, писар је уверен, да Србин није за тенористу.{S} Јер тенор не спада у особине српс |
| , све на страну, а корист преда се, ако није ништа свршио, што бива по <pb n="88" /> најчешће, |
| ало јео, па опет отрчао с децом.{S} Ако није и он код кола.{S} Знаш, да стрепим, кад се игра то |
| загрлила и ижљубила своју маму.{S} Ако није код ње, отрчала би у врт, да мирише цвеће да га мо |
| ће то, ако не ће учени људи?{S} И онако није за њега адвокација.{S} Неје му нарав за то.{S} Та, |
| к.</p> <p>Нека не мисли само, да и тамо није свештеник старији од њега бар у цркви, – рече попа |
| е јесенас дошао Кнежевић за учитеља, то није било дана, да тај није био ма на прозору с девојко |
| и гениј, као што га ви сад величате, то није никад показао.</p> <p>– Чудновато, да се, ево, све |
| , која је ружа у нашем друштву.{S} А то није нико други,... мислим, да сте сви погодили, да је |
| у – можда баш ваша.{S} Гле, мај, зар то није могуће?{S} А по Дарвиновој теорији потомци наслеђу |
| е и белагоније и друго још којешта, што није ни лепо, а камо ли му мирис?</p> <p>– Свет мало пи |
| нашој Јелени.{S} Даклем, видиш да ствар није свршена.</p> <p>– Па за што само да оде тако из не |
| је запао у благословене крајеве, па му није никада ни било до невоље, да та својства своја изо |
| нтелигенција и госпоштина, за бога, још није све једно, то ћеш тек допустити.{S} У нас је врло |
| - Разуми ме, што ти кажем.{S} Ствар још није готова, – теши поп Стеван и њу и себе. – Све ће то |
| на.{S} А?{S} Шта велиш, Јоване? </p> <p>Није ружно, – одговори Јован. – Него то би он добро про |
| оветарцем и она живља и вољнија.</p> <p>Није дуго тако потрајало, па и заборавила, како јој нем |
| } Чак ни о ноћашњој серенади не спомену ниједна ни беле.</p> <p>Само Зорка када дођоше до онога |
| .{S} Србин је одмах створен као лептир, никад гусеница.{S} Несрећа је по Србина сељака то, што |
| ма у сеници тој сву удобност; и, збиља; никад није лепше пожелео.{S} Под њом он чека и дочекује |
| ио си некад омладина...</p> <p>– Никад; никад.{S} Ми смо били у своје време јуност или младеж, |
| фане, био си некад омладина...</p> <p>– Никад; никад.{S} Ми смо били у своје време јуност или м |
| зна л се што, где му је отац?</p> <p>– Никад ништа.</p> <p>– Е, то је лепо од поп-Стеве.</p> < |
| Криста трчи то у собу то на двориште, а никад празних руку.{S} Мајсторица трчка за њом, да и он |
| дава!{S} Мати је мати.{S} Дете не треба никад да је напуштено и остављено, можда, доброј срећи |
| т година, како се њих двоје састало, па никад неје међу њима пало опоре речи.{S} По Брајковцу с |
| а.</p> <pb n="60" /> <p>Јелени још неје никад тако црно јутро освануло као данас.{S} Заспала но |
| „господин“!</p> <p>Бранку се побра није никад још таким показао.{S} Више пута му је баш био и о |
| иј, као што га ви сад величате, то није никад показао.</p> <p>– Чудновато, да се, ево, све више |
| гра утешено, да још има неко, у коме се никад преварити не ће, који га сваком речју својом учи, |
| и својој, кажу, био и заверио, да не ће никад довести у своју кућу страну женскињу, „домостроји |
| о, а ништа не вели.</p> <p>- Е, сад иди никад, поп-Стеване!</p> <p>– Хоћу да те женим.</p> <p>Б |
| на селу, па најволи, да и умре ту, али никад неје марила, да јој се и једно дете мора везати з |
| ерујеш, да ћу доћи; је л?</p> <p>– Ниси никад слагао.</p> <p>Кнежевић јој и опет узе обасипати |
| ве јаке, до душе, за вратом не ће имати никад, јер... за тај хлебац, што га је он себи изабрао, |
| ја, кажу, да је поп Стева говорио, како никад не ће ни наћи више таке жене.{S} Па се у жалости |
| исао, да Бранку карактер не би тако што никад допустио.{S} Али сад опет баш та сталност, та стр |
| пијетет према свом родитељу.{S} Мати му никад не хтео оцу причати.{S} А што је кадгод научио <p |
| и се допада овај наш крај.{S} Ја не бих никад одлазио одавде.{S} И веруј ми, моја је најозбиљни |
| радост и слутња слива у једно, како још никад неје осетила била; али тако пријатно, тако слатко |
| а се сети. „Јогуница!“ помисли у себи. „Никад друкче!..{S} Госпођа Рашићка!{S} Као да пркоси!“< |
| и чудна жена.{S} Права Српкиња мати!{S} Никада та мени не ће допустити, да ја завирим у њену ек |
| е општине у Брајковцу.{S} Но од то доба никада га неје успомена понела за покојном Стазом, њего |
| за вечерас.{S} Вук длаку мења, али ћуд никада.</p> <p>Никада свог века неје поп Стеван помишља |
| апао у благословене крајеве, па му није никада ни било до невоље, да та својства своја изоштрав |
| о већи мученик.{S} Ја, видиш, не бих то никада могао бити.{S}Па кад то не могу, а видим шта дру |
| Вук длаку мења, али ћуд никада.</p> <p>Никада свог века неје поп Стеван помишљао, да ће бити к |
| у срцу.{S} А преко њега није прешла још никаква бура, ни најмањи облачак, у њему сија увек благ |
| ш смо ти ми на селу затуцани,... их!{S} Никакве друштвености!{S} Социјалне наше прилике...</p> |
| олим те, зар ти не видиш, да у нас нема никакве дисциплине, нема странке: ради, како ко хоће, а |
| опасност, е дуго прост народ не би имао никакве користи од штампане и писане књиге својих учени |
| њена заједања.{S} Па тако сад и немамо никакве...{S} А кад човек и оде у Карловце, ако и посет |
| његова покојна Стаза; а поред Јеце нема никаквога.{S} Но да потраје овако даље, ишчаурио би се |
| лави.</p> <p>Сад се, Бог ме, „не да већ никако ни преиначити“, јер је и јавила Кати по њену Јов |
| ива у Брајковцу, нешто, што они не могу никако да схвате.{S} Било да им је криво, било да им се |
| на некаквог Мушицког и Рајића, не знам, нико не осврће ни главе!{S} Он се чуди, како да то више |
| >За вечером поп Стеван крупно мисли.{S} Нико речи да проговори.{S} Само госпођа Рашићка хоће да |
| па мисли, ала је научно нешто казао.{S} Нико не одговори ништа..</p> <p>Данас је ту и Даринка, |
| комотни!{S} Тако и чика!{S} Само да га нико не дира! – нашали се и Јелена. </p> <p>Где је Бран |
| у судбину, како је он несрећан, како га нико не воли на свету, како га је изневерила, ах! – и о |
| од вароши до самога Стражилова, као да нико не хаје за жарко јулијско сунце, што је прижегло с |
| ике, у којима је она оличена.{S} И нека нико не сумња, да ће идеја погинути...</p> <p>Бележник |
| а је ружа у нашем друштву.{S} А то није нико други,... мислим, да сте сви погодили, да је то го |
| чимо медицину, па тражимо вароши, не ће нико на село. (Ја не ћу да пребацујем штипендистима, ка |
| Ната и опет меће на душу, јесте ништа и нико мањи ни већи већ главом њезин мацан.{S} Ено га, и |
| а види се, да је вредан човек.{S} Не би нико рекао, да је Јеша био некад први момак међу тргова |
| Учитељ се на њу тек осврнуо.</p> <p>Али нико не примети њену неприлику, јер сад ево и бележника |
| радити!{S} Па што зарадиш, знаш, да ти нико за тим заплакати не ђе, па ти је слађе...{S} Не ћу |
| чистим српским народним језиком, каквим нико још пре њега, а попут једре и здраве народне поези |
| ет Карловачки ђак, у својим песмама као нико ни пре ни после њега.</p> <p>Е, па спомену тога ђе |
| на прозорима и увуче се унутра.</p> <p>Нико је неје приметио, не само што се и сама за времена |
| су прошла кола.{S} Ал како неје познала никога на колима, послала Ђуку пандура да распита, ко ј |
| диница, – сад ће опет Ката Нати, – нема никога осим тебе.</p> <p>На то ће најредовније пустити |
| рећи, пре зоре.{S} Па ако и неје могао никога разуверити, сам је себе тешио... </p> <milestone |
| јој се поглед приковао на икону светога Николе, што виси у прочељу.</p> <pb n="51" /> <p>Усне ј |
| чи, да Бранко тако из ненада одлази, да ником о томе пре не рече ни речи.</p> <p>Госпођа Ката д |
| из Брајковца.{S} Него добро, те то неје никоме казао, јер би морао јавно и повући реч на траг.{ |
| ажелила.</p> <p>Она, да Бог ме, не може никуд.{S} Знам, како је.{S} Не да се кућа оставити ма н |
| удом не би стекли ни колајнице зеленога Нимрода, како се слабо трзали и утргли око лова.{S} Да |
| тење с болом врисне: „Од кад те, мајко, нисам видео, ја јоште добра нисам видео! – а у исти мах |
| попи пред очима. – Знам, шта; Нисам... нисам ни речи...{S} Он вели, ти ме зовеш. - </p> <pb n= |
| а! – пуче попи пред очима. – Знам, шта; Нисам... нисам ни речи...{S} Он вели, ти ме зовеш. - </ |
| ће то још бити, како треба да буде.{S} Нисам тек могао момку одмах с неба па у ребра: то и то |
| видим моју Кату.{S} Давно је – каже, – нисам видела, па сам је се зажелила.</p> <p>Она, да Бог |
| га је Јелена радила у „леру“.</p> <p>– Нисам могла, тек зарад детета да јој – рече, очитам у о |
| спомиње Ната.</p> <p>– Да, да.</p> <p>– Нисам ни знала, да је то баш њен син.{S} Каже Стајић.{S |
| се исповедила— пита је учитељ.</p> <p>– Нисам.{S} Не смем.{S} Бојим се, забранила би ми са свим |
| ла.{S} Да сте, велим, на само.</p> <p>– Нисам те разумео...!{S} Ни на крај памети! </p> <p>- Бо |
| сто, мени се мој позив не допада.{S} Ја нисам за адвоката.</p> <p>Положи све испите најпре; пон |
| есте ли чули, шта сам вам казала?{S} Ја нисам за вас „госпођица“ Јелена, – понови девојче.</p> |
| тиво Бранко, дошавши до ње.</p> <p>– Ја нисам вама „госпођица“ Јелена, – примети она, бојаги, с |
| те, мајко, нисам видео, ја јоште добра нисам видео! – а у исти мах падоше му на ум њене, матер |
| забуним.</p> <p>– Прелетео бих био; али нисам могао пре.</p> <p>– Ја бих те чекала целу ноћ.</p |
| све ново.</p> <pb n="33" /> <p>Како сам нисам дошао на ту мисао?... </p> <p>Овај момак није так |
| е жеље“: </p> <quote> <l>Ја знадох, што нисам познав’о,</l> <l>Први санак ја сам већ одспав’о.. |
| о, што ме толико већ, како смо заједно, ниси водио к њој.</p> <p>Поп-Стевина Јелисавета поглади |
| тије са првом својом супругом.</p> <p>– Ниси поп, Стефане, ако овог учу не избациш из општине, |
| p>– Верујеш, да ћу доћи; је л?</p> <p>– Ниси никад слагао.</p> <p>Кнежевић јој и опет узе обаси |
| што сам био ту.</p> <p>– Жао ми је, да ниси остао дуже, па да прошврљамо мало у наоколо по сел |
| замисли.</p> <p>– Шта мислиш?{S} Ваљда ниси дошао амо, да мислиш!{S} Приповедај штогод, – вели |
| и Не знам, шта би и с тобом било, да се ниси оженио.</p> <p>Даринка се смеши, ал готово и не ра |
| .</p> <p>– За тебе би штета било.{S} Ти ниси рођен само за себе, већ за... виши позив, – пребац |
| у, то мора бити из ока из бока.{S} А ти ниси човек, да укротиш свог сестрића.{S} Ти си господар |
| – ништа се не бринеш за дете.{S} Још му ниси ништа говорио.{S} Та, за име света, ујак си му, мо |
| с њим и искрена.{S} Ја и не могу друкче ниским.{S} А он и заслужује, да је човек с њим искрен.{ |
| правилним улицама, тршчаним крововима и ниским гдегде искривљеним плетеним димњацима.{S} Скромн |
| ... тако млада, па тако покварена, тако ниско пала!..{S} Јадна душо!</p> <p>Оно инстиктивно неп |
| Еви!“</p> <p>– Ако нам је Ева прабаба, нисмо све једнаке, – не да се бележниковица збунити. – |
| , да разговарамо, – задржава га попа. – Нисмо се честито ни поразговарали, како си ту.</p> <p>Т |
| њом, да и она што прихвати.</p> <p>– Да нисмо штогод заборавиле? – пита госпођа Ната, а крсти с |
| , и тако даље, све људи млади, који још нисмо ништа свршили, који једва да умемо и слутити, как |
| уторник, а ето за час недеља.{S} Што то нисте пре почели?</p> <p>– Ништа не чини.{S} Господин у |
| S} Од како је Брајковца и *Брајковчана, нису имали таке школе, као сад.{S} Треба да имаш на уму |
| те, пренесете с помпом на Стражилово, а нису Бранкове него...</p> <p>– То је најжалоснија песма |
| ion" /> <p>Још кола с гошћама из вароши нису ни ушла честито у двориште госпођа– Катино, а већ |
| колена, па мисли.</p> <p>Дуго и дуго му нису таке мисли долазиле на памет, па се упео свом снаг |
| а, да и тако што има на свету.{S} За њу нису још таке ствари!“</p> <p>Но претерана бојазан њена |
| трговци „пали“ на бирташе, па кад ни ту нису могли прокопсати, или и прескочивши тај степен, а |
| брате, шта ти мислиш.{S} Но, не бој се.„Нису то руске нихилисте ни немачке социјалисте.{S} То с |
| S} И пева му: „Нит је Шваба за гајдаша, нит је Србин за бирташа!“</p> <p>А и Марко загрлио њега |
| расти из груди уздах, а нит зна за што, нит зна камо.{S} Као да је нека слутња или жеља,... шта |
| се кад тад поткрасти из груди уздах, а нит зна за што, нит зна камо.{S} Као да је нека слутња |
| и, боцка, па га загрлио.{S} И пева му: „Нит је Шваба за гајдаша, нит је Србин за бирташа!“</p> |
| знатим круговима Брајковачкога друштва, нити рећи мање ни више, већ сензацију; а у кући пречасн |
| је с њим, што, дакле, нити има почетка, нити ће имати свршетка, а то је мати и материнска љубав |
| дње крпе, а не задовољи неситог мамона, нити зајази продеранога грла својега.{S} Кад неста благ |
| ни толико, да узме своју руку на траг, нити да његову стисне, већ му је подала, па је он љуби |
| ште за народ, а нити они познају народ, нити народ разуме њих.{S} Ужасна аномалија код нас, как |
| с Богом и нестаће је с њим, што, дакле, нити има почетка, нити ће имати свршетка, а то је мати |
| аталаса гдегод у шушњарку или у бразди, нити да вијају над собом облаке, већ пуштају, да поред |
| ије још ни на столу, ја мислим и држим, нити могу на ино, а да не</p> <p>– Сад ће бити по сахат |
| на здравље!{S} И цело вече „нити писну, нити зубма шкрипну“.{S} Ако га тек чича опомене, да пев |
| за народ, дизати позориште за народ, а нити они познају народ, нити народ разуме њих.{S} Ужасн |
| ће ни слушати, те ипак викати живео; а нити ће га хтети нити умети довољно разумети.{S} Дође м |
| е ипак викати живео; а нити ће га хтети нити умети довољно разумети.{S} Дође му на памет и Дари |
| о.</p> <p>– Не иде тако.{S} Ја се не ћу нити се смем без вас вратити, – рече она слободно.</p> |
| огама, па – на здравље!{S} И цело вече „нити писну, нити зубма шкрипну“.{S} Ако га тек чича опо |
| тога понора, где све заудара подлошћу и нитковством!..</p> <p>Дивна летња ноћ с месечином повил |
| мислиш.{S} Но, не бој се.„Нису то руске нихилисте ни немачке социјалисте.{S} То су људи прекаље |
| ад, и чешће могао и требао мислити, ако ничега другога ради, бар да сад не мора лупати главу, к |
| требно, да се састане с Кнежевићем, ако ничега другога ради, то бар да му каже, шта мати жели, |
| reign xml:lang="de">Auf Ehre</foreign>, ништа не знам.</p> <p>– Рашићка добила кошар,... ето, т |
| ... ал хоћу да сам независан.{S} Брате, ништа лепше од тога...{S} А да се лепо радити!{S} Па шт |
| фане, – удари госпођа Јеца кроз плач, – ништа се не бринеш за дете.{S} Још му ниси ништа говори |
| а.{S} Што то нисте пре почели?</p> <p>– Ништа не чини.{S} Господин учитељ ће нас научити Бранко |
| Спусти се на место, где је седео био, а ништа не вели.</p> <p>- Е, сад иди никад, поп-Стеване!< |
| анко?!</p> <p>– Ви се и опет правите да ништа не знате.</p> <p>– А ти опет све знаш, – уплете с |
| рошевица, – обрецну се она.</p> <p>– Ја ништа не знам, – вели Јован. </p> <p>– Слатки сте ви, – |
| се што, где му је отац?</p> <p>– Никад ништа.</p> <p>– Е, то је лепо од поп-Стеве.</p> <p>– До |
| а дугачко развезене орације, којој неје ништа сметало, што је писар, већ по не знам који пут, д |
| на страну, а корист преда се, ако није ништа свршио, што бива по <pb n="88" /> најчешће, поста |
| – рече попа. </p> <p>– А Јелена не сме ништа да каже, већ саже главу, па стаде гутати, као да |
| бити. ·</p> <p>– И ви, збиља, не знате ништа?</p> <p>– Баш ништа.</p> <p>– Ни да он, баш у ова |
| госпођа Ната и опет меће на душу, јесте ништа и нико мањи ни већи већ главом њезин мацан.{S} Ен |
| х се, по његову уверењу, не да већ више ништа ни учинити.{S} Нечему много бољем нада се он од с |
| је била држећа и млада доста.{S} Не би ништа.{S} Засуци рукаве, па, што кажу, у се и...{S} И г |
| ујем, – одговори Јован.</p> <p>– Зар ви ништа не знате? </p> <p>– Шта? </p> <p>– Бележниковица |
| на.</p> <p>Стајић уздахну и не одговори ништа. </p> <p>Попина Јелена од оздо, испред куће, маше |
| научно нешто казао.{S} Нико не одговори ништа..</p> <p>Данас је ту и Даринка, па се свако труди |
| та се не бринеш за дете.{S} Још му ниси ништа говорио.{S} Та, за име света, ујак си му, мора те |
| ег ума. – Ја ти, – рече, – не могу дати ништа више до свог благослова; не знам ништа друго, до |
| </p> <p>– Па: сад, ваљда: не ће ни бити ништа у Брајковцима, кад ви одлазите.{S} Не би је било, |
| збору, да готово без ње не ће моћи бити ништа.</p> <p>**...*Ударише и краве из поља.{S} Или се |
| ништа више до свог благослова; не знам ништа друго, до да се молим Богу за тебе.{S} Шта ти ваљ |
| та.</p> <p>Бранко као да неје ни слушао ништа после својих речи са попом...</p> <pb n="43" /> < |
| често долазио к њој...{S} То неје било ништа страшно, ал су обе поцрвенеле.</p> <pb n="46" /> |
| ко даље, све људи млади, који још нисмо ништа свршили, који једва да умемо и слутити, како се в |
| сто долазе у сукоб сами са собом.{S} То ништа не смета, да опет сваки своје назоре брани најоду |
| ови по небесном мору, да му они не могу ништа.{S} А месецу ни бригеша.{S} Чисто не да гледати у |
| ви, збиља, не знате ништа?</p> <p>– Баш ништа.</p> <p>– Ни да он, баш у овај пар, када ми о њем |
| а ту је за цело и она.</p> <p>– Не знаш ништа?</p> <p>– Шта да знам?</p> <p>– Госпођица Јелена |
| ше сви у глас.</p> <p>Благајник мисли: „Ништа лепше од добра пива.{S} Ал куд сви Турци.{S} Мисл |
| е, и док срце уздише“?</p> <p>– Блажени ништи духом! – примети безбрижно Јован.</p> <p>– Па да |
| ра пива.{S} Ал куд сви Турци.{S} Мисли, но га мрзи, да и толико говори.</p> <p>– Синовче, да те |
| даном на вечерње, ако у опште и звони, но највише тек за то, да бабица и кума, ако би се десил |
| ће бити паметнији ни за длаку...{S} Но, но,... поче бележниковица. </p> <p>У том јој писар у кр |
| ефане! – на то ће Рашићка.</p> <p>– Но, но,... не велим ја тако...{S} Не мораш ти одмах... не з |
| еше довршио, таман најлепше полетео!{S} Но речи му се изгубише у метежу, у ком сваки својим гла |
| говори ти сама с његовом матером...{S} Но, не мислим ни ја, одмах с кола.{S} Останите макар и |
| не ће бити паметнији ни за длаку...{S} Но, но,... поче бележниковица. </p> <p>У том јој писар |
| ако ће „све још бити као што треба“.{S} Но или што јој се чинило, да неје прилика, да она, дево |
| т исправи и опомене, где како треба.{S} Но за то Зорка мора да трчка за њом из собе у собу.</p> |
| Стаза; а поред Јеце нема никаквога.{S} Но да потраје овако даље, ишчаурио би се из њега под ст |
| ту, оглашујући његову смрт изненада.{S} Но и да му је све седморо деце заживело; хватао би се к |
| ве, што рекао онај, осим петролеума.{S} Но он сам, то јест, писар је уверен, да Србин није за т |
| леп иметак после Игњата Јаковљевића.{S} Но треба радити и бар одржати.{S} Да извади Јована из ш |
| разговор и због тога о томе прекиде.{S} Но Ката неје пропустила, да избаци неколико муња и гром |
| младића увеличала симпатије народне.{S} Но било како му драго, Бранко Радичевић сјаће за вечита |
| теван проћи и вратити се на вечерње.{S} Но колико јој збиља стало до поп-Стевана, ето, неје ни |
| о јој јако и нагло бије рођено срце.{S} Но ипак осети, да неко близу застаде и куцну у капак.</ |
| лов ловећи ваздан гором и планином.{S} Но ни целим данашњим својим трудом не би стекли ни кола |
| и Поп Стева, да је тренутак озбиљан.{S} Но не зна, шта да каже.</p> <p>А Рашићка се, што би рек |
| а зна увек да га одржи у статус кво.{S} Но он сам још увек не заборавља свој „виши позив“ па ст |
| српско васпитање кућевно и школско.{S} Но, што код свега тога не пада њему ни на ум, да примет |
| од њега се пило и ликовало по често.{S} Но да је био таки гениј, као што га ви сад величате, то |
| , практичност,... сушта практичност.{S} Но немој опет да бркаш практичност с егоизмом.{S}Ја, до |
| се насмехну.</p> <p>А Јелени одлану.{S} Но је поли румен до иза ушију, кад примети, како се сви |
| рквено– школске општине у Брајковцу.{S} Но од то доба никада га неје успомена понела за покојно |
| <p>– Знам ја, брате, шта ти мислиш.{S} Но, не бој се.„Нису то руске нихилисте ни немачке социј |
| речита бележниковица пресече: </p> <p>– Но, да Богме,... до сад вам је био ту друг,... хајде-де |
| пилића, који десетак јаја и..</p> <p>– Но, па видиш, да ће то све још бити као што треба.{S} Г |
| – Стефане! – на то ће Рашићка.</p> <p>– Но, но,... не велим ја тако...{S} Не мораш ти одмах... |
| хладнокрвно, а завија смотку.</p> <p>– Но!{S} Натарошу! – укори га његова лепша и милостивија |
| рекне, као тек да одмахне: „Па добро!“ Но се трже.</p> <p>– Хвала вам.</p> <p>– Па, опет сте з |
| {S} За њу нису још таке ствари!“</p> <p>Но претерана бојазан њена беше са свим неоснована.{S} М |
| љица дошла у Брајковац.</p> <p>Нов ред, нов надзор над српским народним школама; па и поп Стева |
| – пресуди бележник, – да му сефтеишемо нов еспап.{S} Бранко се и не обазире много на њих.{S} Н |
| као учитељица дошла у Брајковац.</p> <p>Нов ред, нов надзор над српским народним школама; па и |
| едило нешто, остали тек лак еспап...{S} Нова организована омладина биће један као сви, сви као |
| нција тако удаљи од народа као наша.{S} Нова се омладина креће, њен глас се већ по мало чује.{S |
| о истина, а не црне наочари, упамти.{S} Нова омладина је ухватила ту истину...</p> <p>– Сви ми, |
| т је ужасна, притисак не да дахнути.{S} Нова се омладина организује.{S} И кад се појави, појави |
| ној кући врата затворена.{S} Не мари за нова познанства.{S} Оно јесте, да му не би било први пу |
| реба да одемо и код тетка-Тинке.</p> <p>Нова неприлика за Јелену.{S} Као да је данас заборавила |
| да позове Бранка к нама, и да му пошаље новаца, да амо дође, те да се момак мало одмори, па и с |
| а и данас чува крунаше и сребрњаче, све нове новцате, као да су онај час испод чекића, којима ј |
| ови воде у Рим.</p> <p>– Ја се бојим те нове омладине.</p> <p>– Знам ја, брате, шта ти мислиш.{ |
| тешка дела наших предака, стару славу и нове невоље од Немање и Косова до данашњег дана; па је |
| ћа звезда уз Вука и Даничића на освитку нове нам књижевности народне.{S} А то је оно, што је и |
| за наметање, када би чешће одлазио мећу нове познанике.</p> <p> Књига је пред њим, али мисли не |
| з Пеште не ће доћи тога дана.</p> <p> У Нови Сад се слегло такођер гостију са свију страна, да |
| његов лес, за воз, који требаше доћи у Нови Сад још у јутро.{S} Некоме се ваљда прохтело, да д |
| на сухо, него се одвезоше истом лађом у Нови Сад, да тамо буду на беседи и Бранкову дочеку и не |
| ац. </p> <p>Синоћ је био отишао Марко у Нови Сад, – проговори једва жедни благајник. – Ако је д |
| ла Даница Вујков</p> <p>АЛФАграф</p> <p>Нови Сад - Петроварадин</p> <p>2007.</p> </div> <gap un |
| онији, могу смело и поносно довикнути: „Нови Саде у заман ти хвала, када теби Карловци су глава |
| дновато, да се, ево, све више њих тек у новије доба сећају, – одговори Бранко, –да су познавали |
| прозору поразбацано неколико старијих и новијих бројева од разних година политичких новина, што |
| и Орлић и Коњовић и не знам ко пронашао новију и згоднију кошницу. „Србин да нешто изуме, кад ј |
| даном изобиљу, што га је иначе напајало новим животом, осећа се сада Бранко ташт.{S} У тој дивн |
| јих бројева од разних година политичких новина, што их је попа по кадгод од дуга времена, бог м |
| т година га већ нема.{S} Расписаћемо по новинама, да се до извесног рока има пријавити; не приј |
| није нешто право.{S} Све вели, кад чита новине: „Ја не знам, што се толика хука и бука дигла за |
| ручка прилегне и дремуцка: под њом чита новине и премишља о ономе, што се њега тиче, а мало раз |
| е странке, те држи редовно и народњачке новине.</p> <p>Него зна Јеша, да споји и практично са л |
| иге за народ, треба учити народ да држи новине, па да се учи, да види, да зна, да чује...{S} Пр |
| ако ће га кадгод завести мисао за којом новином у пчеларству и воћарству, колико је он могао о |
| утицај, да се осети лаган, као да се на ново родио.{S} Опет му мио цео свет.{S} Та, живот је ов |
| оје сестре Тинке.{S} Тинка као да се на ново родила, кад је дошла у братовљеву кућу.{S} Како се |
| суседству изнурену и понижену Србију на ново дигао и ударио темељ политичкој и државној слободи |
| не мора лупати главу, као да му је све ново.</p> <pb n="33" /> <p>Како сам нисам дошао на ту м |
| пчелари сваки час препоручују по нешто ново, па да је чак и некаки Орлић и Коњовић и не знам к |
| ј је и то друштво и таки разговор нешто ново.</p> <p>Јелена гдегод стане, осећа, да стаје на же |
| се згрнуо бели свет, да дочека лађу из Новог Сада, и у собу поверенства сигурности, где одборн |
| у виши свет.{S} Само да му се дочепати Новога Сада или Београда, да се препоручи управи народн |
| 0" /> крајевима.{S} Али баш стога чак и Новом Саду, где је толико времена већ средиште свему кр |
| Јеша Дабижић се сетио свога калфовања у Новом Саду и својих љубавних пустоловина по Темеринском |
| ом, а острагу, на другом крају, застава Новосадске занатлијске задруге.</p> <p>На лађи поји пев |
| и, место да преноћи, као што требаше, у Новосадској саборној цркви.</p> <pb n="102" /> <p>У очи |
| се једногласно не подигну против таких новотарија.{S} Тај тако једнодушни протест једва даваше |
| го, дуго времена, док неје дао начинити нову, а натуцао би је на главу преко ушију, кад је вета |
| то одселили у Русију, па тамо населили *Нову Србију.{S} Зар ви то не знате?{S} Могу вам дати, п |
| анас чува крунаше и сребрњаче, све нове новцате, као да су онај час испод чекића, којима је пре |
| у тешко наћи слушкињу, па не знам, које новце да јој даш.{S} Нема у нашег света сиротиње, не зн |
| за народ“, а школовали се о „народном“ новцу, јер исти тај грех носе на души и остали.) Ми учи |
| и, да не дође какво дете, те не купи за новчић свирајку од шећера, или какав цигару за два новч |
| ајку од шећера, или какав цигару за два новчића, да недељом бар господски пуши у колу пред дево |
| олицу, зар да се увери, је ли на добрим ногама, па – на здравље!{S} И цело вече „нити писну, ни |
| ла истрљо и по леђима и по ребрима и по ногама.</p> <p>А на Натине речи одазва се.</p> <p>– Раз |
| , која тако јогунасто скрива, као змија ноге, тако неумољиво таји, што би сваки тако радо хтео |
| ептирове по пољу</p> <p>Бранко скочи на ноге.</p> <p>Зорка потрча натраг.</p> <p>А Даринка стад |
| Је л ту муф?</p> <p>Муф беше запао под ноге, док се Ната намештала у колима.</p> <pb n="13" /> |
| И брату, док ови сами не стану на своје ноге.</p> <pb n="18" /> <p>То су најмилије мисли госпођ |
| што их спопале.{S} Вуку троми на омари ноге по прашини.{S} Прашина завејава у кола, па се мота |
| ости хтела рећи, већ најпре поскакута с ноге на ногу па, кад јој се и тако споро учинило, залет |
| Стражилову моме, – еј!</l> <l>Тамо имам ного птица,</l> <l>Мојих песмарица,</l> <l>Тамо има бел |
| ла рећи, већ најпре поскакута с ноге на ногу па, кад јој се и тако споро учинило, залети се у к |
| д хоћеш, пут је добар, а сад ти иде под ногу.{S} Доћи ћеш само пре, него што пођеш, како, ћу ти |
| ранко? – пита Јован, па тек сад пребаци ногу, да устане.{S} Чини ми се, пише нешто.{S} Остао је |
| лачао га од тешког наваљивања; пребацио ногу преко колена, па мисли.</p> <p>Дуго и дуго му нису |
| че, па то раскопчава огртач“, то чупа с ногу велики завежљај.{S} Баш читав посао!</p> <pb n="19 |
| њега и матер му тако одбио као блато с ногу, па би зар колико толико то да заглади.{S} Неје им |
| оруђа, као ножице за скидање гусеница, нож за подрезивање кошница, будак, ашов, мотика и тако |
| ра свог с Миланом на прозору, као да је нож прободе кроза сред срца, па јој се стиште терет, си |
| толико, што је наручио неке савршеније ножеве за навртање воћака и неколико ђерзонака кошница |
| о вртарскога што пчеларскога оруђа, као ножице за скидање гусеница, нож за подрезивање кошница, |
| р опет нашао је за вредно, да сам своје ножно тај глас однесе до највишег места своје претпоста |
| ико зноја, те у мало не удари по својој нози. </p> <p>Тамо на дрветима иза кокошинца закокота о |
| вино, гајде, тамбуре, младе моме, голе ноне.. </p> <p>Госпођа Савета очепи попу испод стола.</ |
| е друкче, мора се сад радити на врат на нос.{S} Поп Стева мора помоћи. </p> <p>Опасан је, чини |
| стерају насртљиву мушицу, што им се и у нос увлачи; само што зазвечи ланац на огрљаку, кад се к |
| господин Бранко добро јој је напаприо у нос, може га сад песницама трти,</p> <p>Јован се заглед |
| згодног увода. – Тај ми се увукао већ у нос:{S} Ова наша– вели Рашићка за Јелену, своју кћер, – |
| рош, да тамо отвори већу радњу, ево мог носа, ако не назида у сред Брајковца најлепшу кућу с ма |
| рачун...</p> <p>– Треба мислити даље од носа, – проговори поп Стеван одлучно и као да некога љу |
| помрча светлост необичне љубави, што је носаше увек у срцу према свакоме, с којим свагда беше г |
| Алати наши за најобичније наше потребе носе на себи туђински печат.{S} Ми све морамо од туђина |
| е о „народном“ новцу, јер исти тај грех носе на души и остали.) Ми учимо јуристерај, да „браним |
| е, што се догодило у кући поп-Стевиној, носи на души и на образу свом сама госпођа Јелисавета Р |
| малим таблицама на врху, од којих свака носи други број и казује место, где треба да се окупе ч |
| <p>У дворишту је све мирно, све, што не носи име човечје....{S} Ал јест! „Мислиш, све је зло са |
| дња кратка хаљина, што је као швигарица носила, као да се упила у обле јој удове.{S} Запурила с |
| о; стара свештеничка капа, коју је попа носио пре дуго, дуго времена, док неје дао начинити нов |
| позорница!</p> <p>Шта је теби сад опет, нотарошу? – пита га госпођа бележниковица.</p> <p>– Пус |
| <p>Ако крик Јеленин и неје био по оној ноти, коју је млади учитељ навио на својој виолини, поз |
| та говориш</p> <p>– Одбегла.{S} Јуче на ноћ нестаде и ње и Кнежевића.</p> <p>– Не говори!</p> < |
| шћу и нитковством!..</p> <p>Дивна летња ноћ с месечином повила земљу као мати чедо своје у меке |
| о је Јелена, поздрави ова красна и тиха ноћ песмом.{S} Ја мислим, да ће наш коровођа...“</p> <p |
| оров, да тамо у највећем страху проведе ноћ, док у јутро галан не кукурекне на буњишту...</p> < |
| ила врата на школском здању.{S} Касно у ноћ тек вратио се Кнежевић из манастирскога воћњака, по |
| евић не дође ни вечерас.</p> <p>Касно у ноћ тек чула је, да се отворила врата на школском здању |
| стана зачу се у три пут.</p> <p>– Лаку ноћ!</p> <p>Јован и Бранко се одвојише.{S} И оде сваки |
| ненађењу, мислиш, не ће бити краја целу ноћ. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још кола с |
| гао пре.</p> <p>– Ја бих те чекала целу ноћ.</p> <p>– Верујеш, да ћу доћи; је л?</p> <p>– Ниси |
| > А по Брајковцу Бруји, како су господа ноћас правила „бал“ по селу.</p> <pb n="84" /> <p>Бранк |
| но јутро освануло као данас.{S} Заспала ноћас у плачу тек око неко доба, па је спавала као мало |
| тле га је пањкала и запиткивала, где је ноћас био, кад се украо из друштва, док неје признао, д |
| поздрави:</p> <p>– А!{S} Јесте ли и ви ноћашњи?{S} Браца баш сад устао.</p> <p>– Е, добро кад |
| дошао у општинску писарну, да прежива о ноћашњој пијанци,</p> <p>Бележник послао пандура, да му |
| Даринку утицала развратно.{S} Чак ни о ноћашњој серенади не спомену ниједна ни беле.</p> <p>Са |
| рални мамурлук, него онај од пробанчене ноћи.{S} Па сад још у школу,... ух!{S} Целом свету зави |
| и на земљу, па да гдегод у окриљу тамне ноћи у самоћи прождере жртву своје мачје неситости...{S |
| ирисни фрушкогорски ваздух красне летње ноћи учинише на Бранка таки <pb n="81" /> утицај, да се |
| ј ноћи искушења,... да, велим, у тешкој ноћи искушења, која га је стисла, да једва може да дахн |
| жава у њему свест, да не клоне у тешкој ноћи искушења,... да, велим, у тешкој ноћи искушења, ко |
| и по што немој да остави отворено преко ноћи...{S} И тако даље...</p> <p>Дотле је Трива извукао |
| серенада!</p> <p>Е, то бадрим чуварима ноћне безбедности у скровитом Брајковцу беше по вајкада |
| ајковцу беше по вајкадашњи мири поредак ноћни тако дисармоничан дар мар, на стародавне домаће д |
| p>Јован баш пије каву, па се тужи, како ну не прија.{S} Да му је хладан батак с киселим крастав |
| Јован Рајић, кому, кажу, петнаест пута нудише владичанску митру и он је петнаест пута одби, да |
| ње и назори деле ужасном провалијом.{S} Нуз то и зазираше од њега, да му кадгод не пребаци, па |
| ледња добра мисао, што му паде на ум, а нуз то и мирисни фрушкогорски ваздух красне летње ноћи |
| , она седне за гласовир, те му мами сад нујне сад <pb n="16" /> брујне звуке, што јој највећма |
| ијеној канти.{S} Дакле жива скаче изнад нуле, то јест, бележник је „ухватио шпиц“.</p> <p>Писар |
| ош доста свежа и унегована, изађе преда њ до по дворишта.{S} Натукла лаку повезачу на лице, да |
| ар стао до одра, па се не миче.{S}А уза њ његова сестра, па се као снебива у тако господском кр |
| и.{S} Те склопи и књигу, што лежаше уза њ, а само што је завирио у њу, од како се повукао у поп |
| е и да види иза џбуна, ко је то, а пред њ испаде мала Зорка, Јованова сестрица, и Даринка.{S} В |
| а дућанска врата.</p> <p> Таман!{S} Та, ње ради највише се и предомишљао, да л да сврне к свом |
| .. она, за коју би...</p> <p>Невера!{S} Ње ради подноси он те муке.{S} Она му је натерала дерт, |
| па се боји, поквариће јој се кћи поред ње.{S} Ако и зна, да све, што се догодило у кући поп-Ст |
| олу.{S} Те радости, тог подскакивања од ње!...{S} Зорка већ чита чика– Јовин лист, што јој покл |
| у.</p> <p>– Није; ал она ће начинити од ње којешта.{S} Кад је јесенас дошао Кнежевић за учитеља |
| док покојни госпођа-Натин неје купио од ње.{S} А то, што јој сад госпођа Ната и опет меће на ду |
| кад је онако срдит отишао прексиноћ од ње, а од то доба није нашао за вредно, да јој и речи ре |
| је брат.{S} Он кирија, а она ево је код ње већ четири године.{S} Па има послугу и од Триве.{S} |
| и ижљубила своју маму.{S} Ако није код ње, отрчала би у врт, да мирише цвеће да га можда узабе |
| а, када је госпођа Ната била најпре код ње, а противних разлога је, по њену, од неко доба, тајн |
| задаће, искупила децу, што су били код ње у стану, па би поред народних песама и других ствари |
| ну Јовану, кад ономад беше у вароши код ње, јавила јој, да јој се ово дана нада.{S} Тако су јој |
| д је њена Јелена била тамо у вароши код ње у стану и ишла у „лер“; како је не знам какав рачун |
| естру или не.</p> <p>Једаред, – био код ње, па дошли нешто у разговор.{S} Тинка, рећи ће поп Ст |
| на га кори, што је само једаред био код ње, од како је дошао од горе.{S} Он се опет извињава, д |
| емо.{S} Ја баш кажем ујаку, да ћемо код ње одсести.{S} А Јелена се радује, да је позна. </p> <p |
| њен отац, па како Бог да.{S} Тек док је ње живе, не пушта узда из руку.{S} Јован нек иде својим |
| лила, да је се он више и не сећа, он се ње ради свађао с писарем, који је у сред друштва и пред |
| ..{S} Понда шта ћу?{S} С њом зло, а без ње и горе.</p> <pb n="21" /> <p>Ната опет узе да се хва |
| о му је потребан у збору, да готово без ње не ће моћи бити ништа.</p> <p>**...*Ударише и краве |
| оју виолину, те до неко доба изводио из ње какве мелодије.</p> <p>Јелена би се занела за њима, |
| <p>– Одбегла.{S} Јуче на ноћ нестаде и ње и Кнежевића.</p> <p>– Не говори!</p> <p>– Нема ту ша |
| то са Јеленом.</p> <p>Стао учитељ спрам ње, да, бојати, огледа и њен глас, а озбиљан, ни да брк |
| о певате, – примети учитељ Јелени, а до ње се нашао.</p> <p>– Морам најпре питати матер и чику. |
| љеном шалом а учтиво Бранко, дошавши до ње.</p> <p>– Ја нисам вама „госпођица“ Јелена, – примет |
| рко се врпољи <pb n="14" /> и увија око ње, или јој се скупи у крило, па жмирка у жижак, или пр |
| за каквом савуљагом, па се витлају око ње, а она их заварава...{S} Над стрништем или над ливад |
| још неку стару књигу.{S} Кад стресао с ње прашину и отворио је, а то „<title>Живот и прикључен |
| е љубимци Талијини распрштали којекуда, њега завеја мећава једне зиме голог и гладног у заветри |
| бележниковица Јована. </p> <p>– Збиља, њега нема! – примети овај.</p> <pb n="78" /> <p>– Не до |
| ани?{S} Не да се Тинка ни опепелити.{S} Њега једног, па...!{S} Да их има на одмет, па ни једног |
| имао, – примети Рашићка. – штета је за њега, да се потуца и пребија по селима.{S} Ја то и опет |
| ко не ће учени људи?{S} И онако није за њега адвокација.{S} Неје му нарав за то.{S} Та, адвокат |
| ако мио!{S} Сама мама рекла је после за њега „фини младић!“</p> <p>Осврћући се то за орлом, то |
| да је избегавала, да лепу реч рекне за њега пред кћерком.</p> <p>Могао би и у вароши где бити |
| јим путем.</p> <p>„Јогунаст“! – рече за њега поп Стева, кад се разиђоше из сенице.</p> <p>– Има |
| ога позоришта, па онда – ево среће и за њега и за српску позоришну уметност!{S} Госпођа бележни |
| што може да мечи као „Прави Рус вели за њега увек писар.</p> <p>Једаред му примети: </p> <p>Ваш |
| ства, да је хладан сир с црним луком за њега најбољи лек против мамурлука.</p> <p>Благајник вел |
| на таку мисао.{S} Да уда своју кћер за њега.{S} За цело мисли, да би је тако усрећила.{S} А он |
| аде и прошао онуда, кад је изгледала на њега као озебао сунце, те неје могла више ни заспати по |
| у чашу хладног теочинца и насмеши се на њега.</p> <p>Он је загрли око врата, издиже чашу спрам |
| исар збија само шалу с њим, те скочи на њега.{S} И да не беше ту начелника и бележника, би медв |
| ти, да је син оца лоле; али да бацим на њега и ту љагу, да му је мати распуштеница, не могу.{S} |
| по речима и нагласку за цело јој жао на њега.</p> <pb n="40" /> <p>- За што, госпођице?</p> <p> |
| аљину.{S} Госпођа Рашићка присела поред њега на столицу.{S} Рећи ће тако с њим две три (опет у |
| ко је он је.{S} А жустра младица поред њега тако се препанула, да се неје могла уздржати, већ |
| сачувај; ал јој нешто тесно било поред њега.{S} Чисто би га загрлила, што иде.</p> <p>Госпођа |
| кав, какав Србин постане тек, кад се од њега поучи.{S} Ал који Србин остане, тај издржи конкуре |
| , нестално створење.{S} Али научи се од њега, да само по цвећу идеш и да и са најружнијег цвета |
| ном провалијом.{S} Нуз то и зазираше од њега, да му кадгод не пребаци, па још, можда, пред госп |
| кој гимназији, два три разреда млађи од њега; али у комшилуку његову у стану, – примети између |
| мо, да и тамо није свештеник старији од њега бар у цркви, – рече попа. </p> <p>– А Јелена не см |
| у туђем свету...{S} Хм!{S} Мора бити од њега кадгод нешто!{S} Две јаке, до душе, за вратом не ћ |
| у собом сви једнаки; а чим дође јачи од њега, он подлегне, и то... не, што он нема својства, да |
| !{S} Тек...{S} Тек...{S} Доста је то од њега,... за сад доста.</p> <p>Поред сенице се „нешто за |
| о био!</p> <p>Мора бити кадгод нешто од њега...{S} Допада ми се, што је при себи.{S} Жилава нар |
| >– Па таки је он, кад што науми.{S} Код њега важи само „или–или“ вели Јован:</p> <p>– Са свим к |
| ћ, више пута доносио у ћупи вина, а код њега се пило и ликовало по често.{S} Но да је био таки |
| ига је пред њим, али мисли несу све код њега.{S} Од синоћ се нешто сневеселио.{S} Јелена му је |
| равославни свештеник,... сви купују код њега, код Јуде, и мед за божићну чесницу и зејтин за ка |
| у капак.</p> <p>Капак се диже.{S} Испод њега провири најпре мала бела ручица; па се од мах за њ |
| својим песмама као нико ни пре ни после њега.</p> <p>Е, па спомену тога ђенија посветио је цели |
| м народним језиком, каквим нико још пре њега, а попут једре и здраве народне поезије, песмом, к |
| чита новине и премишља о ономе, што се њега тиче, а мало разабира за оно, што је било и шта ће |
| у врт, те се предомислио.</p> <p> Више њега се залепрша лептир, па стаде, баш близу на неки цв |
| ао да су пука проза и крпарија, тек без њега ко зна би ли од мах добили песнике као што су Змај |
| а потраје овако даље, ишчаурио би се из њега под старост, Боже опрости, „омладинац најчистије к |
| , ја...{S} Најбоље ће бити, да си ти уз њега.{S} Бадава!{S} Мати је мати.{S} Дете не треба ника |
| еста блага, неста пријатеља, па неста и њега.{S} Куд је, где ли је, Бог би га знао!{S} Говорило |
| } Да се држао тога, па да га види Бог и њега и Тинку и синчића му!{S} Али Арсенију се други зан |
| у, као да се осећа нешто крив, што је и њега и матер му тако одбио као блато с ногу, па би зар |
| .{S} Хајде, да ми дамо донети, па да ми њега почастимо!</p> <p>Ја сам за то!- прихвати млади тр |
| ела, а беше све ближе селу, допираше до њега необичан лавеж паса.{S} Као да се сви пси у Брајко |
| н за бирташа!“</p> <p>А и Марко загрлио њега, па пева с њим заједно... </p> <p>Бележниковица од |
| вно пристала Даринчину срцу.{S} А преко њега није прешла још никаква бура, ни најмањи облачак, |
| p>– То је смешно! (Осети попа, да се то њега тиче.) А шта онда, ако те кости, што их у Бечком г |
| с.{S} Даринка мало поцрвене.{S} Гледа у њега, а не зна, шта да му каже.</p> <p>– У Карловце</p> |
| вић.</p> <pb n="67" /> <p>Она погледа у њега.{S} Очи јој се насмешише.{S} А из грла се оте неки |
| шишке на челу, те испод руке погледа у њега.</p> <p>Бележник остао дужан одговор својој жени, |
| сије.</p> <p>Благајник укрљешти очима у њега, као да се увери, да ли се овај шали ил’ озбиља бе |
| када је то видео, још већи немир уђе у њега.{S} Хтео би да доспе и у читаоницу, где одбор изда |
| ек оправдао оно уздање, које су имали у њега његови милостиви заштитници у Брајковцу.{S} Ако би |
| да те женим.</p> <p>Бранко избечи очи у њега.{S} Гледа га, па не зна, да ли да се одсмеје као н |
| Даринка узе лиске, погледа милокрвно у њега, откиде један и задеде га себи на груди, а други п |
| ових ушију.{S} Бранко се трже.{S} Близу њега стоји на уској путањи девојче од својих седамнаест |
| јвећа у срдашцу моме“, завапио је негда његов велики имењак.{S} Туга се нека стисла у његовим г |
| по сахата, – примети му жена знајући за његов лепи српски обичај, за његову страст у наздрављањ |
| > <p>– Ето браце из винограда!{S} То је његов глас! – викну прва Зорка.{S} Све поврви на поље.< |
| о, а њему се нешто стужи.{S} Онда му је његов виши позив на срцу и на језику.{S} Тужи се на цео |
| ицом несу привезала кола, у којима беше његов лес, за воз, који требаше доћи у Нови Сад још у ј |
| <p>Тек обадвема беше у тај мах Бранко и његов нагли одлазак у мислима. </p> <p>Као да осећају, |
| аше „материјалиста“.{S} Али га изненади његов пијетет према оцу.{S} Бранко се сећа свога оца.{S |
| м је у тој распри пратила главни смисао његов.</p> <p>Тек попа је ипак заћутао. </p> <p>– Да Бо |
| оба иду Јован Јаковљевић, Бранко Стајић његов „друг из Беча“, и Брајковачки учитељ Кнежевић нап |
| е ипак не показа тако, да не би сестрић његов могао приметити, како се он спремао кому на дочек |
| овор најзанимљивија тема при чаши пива, његова најмилија тема, о томе, како и за што наш народ |
| ила, мати, која би да удоми своје дете, његова Јелисавета; ако ће напред, наићи ће на Харивду, |
| талнога уверења, ни док му је била жива његова покојна Стаза; а поред Јеце нема никаквога.{S} Н |
| !{S} То је дивно! – прошапута милостива његова заштитница, па одговори своме штићенику опет при |
| у.</p> <p>– Но!{S} Натарошу! – укори га његова лепша и милостивија половина. (Као бојаги, ту је |
| ише, баш тога ради омаловажавати ђенија његова, то је смешно. </p> <p>– То је смешно! (Осети по |
| само за то, што је тако несретна, да је његова жена!</p> <p>Па је ли чудо, ако се Тинка осетила |
| и за наш народ и шта значи ово величање његова спомена.{S} Око тога му се мисли највише и врзу. |
| женом живео у љубави.{S} Па кад му умре његова мила супруга Анастасија, кажу, да је поп Стева г |
| се, да је већ тражио друго место.{S} Из његова данас разговора чисто бих то морао помислити.</p |
| . </p> <p>Матер је спремио, да дочека и његова друга Јована с његовима.{S} Тетка му је, рече за |
| ће <pb n="32" /> бити у свету.{S} Он и његова најближа околина с најближим посредним, па и неп |
| или“ вели Јован:</p> <p>– Са свим као и његова назови– ујна, – примети бележниковица са значајн |
| и пажњом на, која је повод, да је мати његова морала изаћи из куће брата свога као пребита сир |
| стао до одра, па се не миче.{S}А уза њ његова сестра, па се као снебива у тако господском круг |
| а Јовану уза сто, не бил забашурио, што његова лепша половина наговештава.</p> <p>– Помакните с |
| зује у глави још од синоћ, како му је „његова“ напунила некаквим разговором, па јутрос са неко |
| у, да је божем она отуђила поп-Стеву од његове сестре, да је она истерала Тинку из поп-Стевине |
| да боји, ако је и уверен)да му „кругове његове“ не може побркати.</p> <p>– Седи! –вели опет поп |
| авиће се име Игњата Јаковљевића, док је његове деце. „Кућа је“ вели, „жив човек, не цигља ни на |
| и критичари и естетичари и осуђују неке његове стихове, као да су пука проза и крпарија, тек бе |
| да иде Јовану.{S} Дошао је и спрам куће његове, па не зна, шта ће.{S} Не би било лепо, опет, и |
| осим Бранка, Даринке, Јелене, колара и његове сестре. </p> <p> Млади грк, Јеша Дабижић, отпору |
| а, каквим је блатом каљала име његово и његове матере, да замаже очи слабом човеку, па да себе |
| а вино ил ракију.{S} Него док трајало и његове и женине сиротиње, даде све до последње крпе, а |
| наш идеал.</p> <p>– Јесте ли ви читали његове песме? </p> <p>– Још пре него што си се ти родио |
| интересима, што су ту скопчани, – то су његове најмилије мисли.{S} Тек ако ће га кадгод завести |
| равдао оно уздање, које су имали у њега његови милостиви заштитници у Брајковцу.{S} Ако би се т |
| али, ето, ни крв пролити, кад зажеле то његови гости и рачуни.</p> <p> А ту су сви, ту је Брајк |
| /> из разговора њена са братом својим, његовим ујаком, поп-Стеваном, то баш не могаше у њему и |
| велики имењак.{S} Туга се нека стисла у његовим грудима.{S} Тама нека као да хоће да му помрча |
| емио, да дочека и његова друга Јована с његовима.{S} Тетка му је, рече за госпођу Нату, врло ва |
| како не треба да вређа Александра због његових омладинских назора. „Сад је омладинско време!“< |
| ло сувишним каквим захтевањем од стране његових претпостављених у општинском уреду а у званични |
| {S} Ко зна, каквим је блатом каљала име његово и његове матере, да замаже очи слабом човеку, па |
| Да зна само, како јој је синоћно певање његово прионило за душу!</p> <p>Па збиља!{S} Кнежевић н |
| г Хорација најпаметније ми се свиди оно његово: **<foreign xml:lang="la">Beatus ille qui...</fo |
| опет, и да оде, а да се не јави њему и његовој матери. </p> <p>У тај мах провири Даринка на ду |
| ше у народу врило о Бранку Радичевићу и његовој прослави.{S} Одмах сутра дан после оног великог |
| воју муку; али да бих му био учитељем у његовој најпречој потреби, радећи баш свој посао, то са |
| еје успомена понела за покојном Стазом, његовом Анастасијом...</p> <p>Кад би отишао овда онда п |
| е; па најбоље ће бити, говори ти сама с његовом матером...{S} Но, не мислим ни ја, одмах с кола |
| ко, да узме своју руку на траг, нити да његову стисне, већ му је подала, па је он љуби и милује |
| знајући за његов лепи српски обичај, за његову страст у наздрављању.</p> <p>– Молим, да ми се н |
| а погледа.</p> <p>– Али не мога одолети његову погледу.{S} Осети, како јој у очи сухну неки пла |
| Александар добро узучи ја ћу сам молити његову свјатост, да се смилује на сироче сироте удовице |
| у“, казало се у неком листу, оглашујући његову смрт изненада.{S} Но и да му је све седморо деце |
| стало до ове врсте људи, из тих се, по његову уверењу, не да већ више ништа ни учинити.{S} Неч |
| Две хиљаде јој је писао, чим је ушла у његову кућу.{S} Две хиљаде је уложио у Румској или Митр |
| шила у Брајковац, „Богу за леђа“; али у његову рожданику пише, да је он рођен за „виши позив“.{ |
| Изађе учитељ, па их све позва, да оду у његову собу.</p> <p>Сад ћу ја децу пустити.{S} Него мор |
| га и сељани јако уважавају, јер слушају његову реч.</p> <p> Мој синко, – уплете се поп Стеван, |
| и Србин остане, тај издржи конкуренцију његову и буде бољи од учитеља свога.{S} Па ко се опет с |
| разреда млађи од њега; али у комшилуку његову у стану, – примети између осталога поп Стева. – |
| пажљивости беше већ нестало у себичному његову срцу, туђ, јер предвиђаше, да их и мишљење и наз |
| ородицу.{S} Да је когод дао што за душу његову или за жену му и сина, и њих би метнуо на кеца и |
| e>Горског вијенца</title>, владика Раде Његуш, не беше по све тога слободан, – та већ загрози о |
| те ништа и нико мањи ни већи већ главом њезин мацан.{S} Ено га, и он лично изашао, да испрати с |
| мрзовољан.{S} Кадгод пије младо пиво, а њему се нешто стужи.{S} Онда му је његов виши позив на |
| са ситних гусала, тамо,... ох, тамо, да њему каже, како јој је сад одлануло, како ће „све још б |
| лско.{S} Но, што код свега тога не пада њему ни на ум, да примети, то је, како од неко доба не |
| неје прилика, да она, девојка, иде сама њему, момку, у кућу, или што је и она као у опће што ка |
| ти си решена онда брачних обавеза према њему.{S} Можеш се и преудати.</p> <p>Мој син ће, – одго |
| сестрићу загладио, осећао се туђ према њему, туђ, јер и оне сродничке пажљивости беше већ нест |
| е свагда онако наметљиво понашаше према њему?{S} Је ли могуће,... тако млада, па тако покварена |
| <p>А они су сви били тако љубазни према њему, сви тако љубазни.</p> <p>Јелени, неје крити, баш |
| ода, да се загрева љубављу каквом према њему.{S} Поп Стеван, опет, ако се и приволео на Рашићки |
| д лозинка указа се Бранко Стајић.{S} На њему лако летње одело и сламњи шешир.{S} У руци држи не |
| </p> <p>Ђенијалан лик!{S} Свака црта на њему ђенијална,... прави песник!{S} То је песник!- прим |
| ојем вотњаку.{S} Разузурио се, па је на њему место мантије само лака сива кабаница, што је инач |
| и већи апетит отворио, што зар хоће на њему да излије сав свој кив, што је Јован, назирући у њ |
| нић официр у граници. („Немачко рухо на њему, ал под рухом српско срце!“ говорило се о њему).{S |
| царство безобзирне збиљности,...још на њему лептирски прах слатког ђаковања, не додирнут незгр |
| називати Јована и доктором, а Јован ће њему, на прилику, смети од сад говорити:{S} Грцо, или:{ |
| пита Даринка, па искрено окренула лице њему.</p> <p>– Ви ћете певати с нама.</p> <p>– Ох, Боже |
| инка, Јован, мала Зорка, – сви полетеше њему као добром старом познанику.</p> <p>– Тако се доче |
| о лепо, опет, и да оде, а да се не јави њему и његовој матери. </p> <p>У тај мах провири Даринк |
| а тако покајнички, да она подиже опет к њему своје миле очице и милокрвнога погледа.</p> <p>– А |
| л под рухом српско срце!“ говорило се о њему).{S} Заволи га чика Пера.{S} Толико се пута састај |
| до тога, да му сестрић бар лепо мисли о њему, као да се осећа нешто крив, што је и њега и матер |
| p>– Ни да он, баш у овај пар, када ми о њему говоримо, виси на прозору попине Јелене?</p> <p>– |
| само Бранко: толико се и тако се радо о њему разговарало.)...</p> <p>Уз пут наиђоше пред школом |
| се опомену, да до сад неје ни мислио о њему, бар не озбиљно; ако га се, може бити, кадгод случ |
| м ја... </p> <p>Хтеде рећи; ...мислио о њему!{S} Али га ипак памћење не изневери, кад се опомен |
| ио и одвратан, што је „таки“, као што о њему суђаше „материјалиста“.{S} Али га изненади његов п |
| а њој виолина.{S} Насред собе сто, и по њему разбацано то књига, то хартија, мастионица, пера, |
| још никаква бура, ни најмањи облачак, у њему сија увек благо пролећно сунце, па одсјајује непом |
| која живи у српском народу и одржава у њему свест, да не клоне у тешкој ноћи искушења,... да, |
| , да Бог ме, охол, кад ми је све туђе у њему.</p> <p>– Па сте се непрестано опет бавили о књига |
| ић умре као капетан у миру. „Да не је у њему срце куцало толико за свој род, можда би пришио би |
| јаком, поп-Стеваном, то баш не могаше у њему изазвати безусловну послушност према петој божјој |
| оно мало успомене не беше врсно, да и у њему изазове такав пијетет према свом родитељу.{S} Мати |
| сав свој кив, што је Јован, назирући у њему, ваљда, опасног конкурента, ступио преко прага, гд |
| о то беше тако омилело, да је зажелео у њему боравити вечни сан.</p> <p>Два дана напред почели |
| родољубља, безлобне младости. ·</p> <p>Њему за уздарје подиже народ српски из благодарности са |
| да као наша.{S} Нова се омладина креће, њен глас се већ по мало чује.{S} Кад не иде више с омла |
| било, да Јелена не запева с њима, јер – њен глас тако му је потребан у збору, да готово без ње |
| е с њим?{S} Хоће ли он вечерас доћи под њен прозор, као обично, кад је онако срдит отишао прекс |
| о што је мој Арсеније.“</p> <p>Арсеније њен треба да је по занату ћурчија.{S} Леп занат, таман |
| о учитељ спрам ње, да, бојати, огледа и њен глас, а озбиљан, ни да брком мигне.</p> <p>Јелена с |
| м што је јуче у певачкој школи пробао и њен глас, али са свим онако хладно и озбиљно као и оста |
| мељу, или ће пустити зета у кућу, као и њен отац, па како Бог да.{S} Тек док је ње живе, не пуш |
| кве ужасне муке трпљаше у тај мах бедни њен Милан!{S} Да зна само, колико је грких пилула прогу |
| а шта тебе гони, да, можда, ти прихвати њен посао?</p> <p>– Воља и осећање да сам способан за р |
| ска љубав:{S} Сад му тек изађе пред очи њен лик, кад оно пре краткога времена сврну к њој, путу |
| притајану тугу, што неје она та, којој њен син након три године жури у походе, него јој тек уз |
| осврће. </p> <p>– Миле! – задрхта опет њен глас по вечерњој тишини.{S} Нема одзива.{S} Само ви |
| .</p> <p>– Нисам ни знала, да је то баш њен син.{S} Каже Стајић.{S} А мени и не пада на ум који |
| а госпођа Натина јесте мајсторица Јула, њена укућанка, још пре неколико година господар кућни, |
| зна много и на изуст.{S} Па библиотека њена броји већ и десетак које „<title>Дарова доброј дец |
| н њу сејом.{S} То задржала и Катица, па њена деца и данас зову Давину тејком.{S} Па тако и сви |
| адгод научио <pb n="90" /> из разговора њена са братом својим, његовим ујаком, поп-Стеваном, то |
| <p>Бележниковичину оку неје се отела та њена забуна ни учитељев осмех, па намигну на Јована.</p |
| госпођа Ната, то је, као што опет ропта њена кћерка, госпођица</p> <p>Даринка, кад је у вароши |
| на памет и Даринка.{S} Чудновато!{S} Од њена суда као да највише стрепи.{S} Не за то, што би се |
| учитељицу.{S} Мал не свиште девојка од њена заједања.{S} Па тако сад и немамо никакве...{S} А |
| добравају и хвале смер.{S} А највећа је њена радост, што ће у тој великој свечаности и она да с |
| збиља, и треба да се усрећи.{S} Душа је њена чист још неисписан лист беле хартије.{S} Ваљан, по |
| се дала наплатити од поп-Стеве, кад је њена Јелена била тамо у вароши код ње у стану и ишла у |
| о јој је мило, о, Бог зна, како, што је њена Јелена тако сретна била, па била у стану у тако до |
| и створе!</p> <p>Је ли могуће, да и кћи њена зна за те материне вигове, кад се свагда онако нам |
| ке ствари!“</p> <p>Но претерана бојазан њена беше са свим неоснована.{S} Међу девојкама не паде |
| и отац, како си је примио од мене место њена оца.{S} Ја не могу рећи: „моје“ дете!{S} Јер видим |
| оно учитељ отишао онако нагло и срдит с њена прозора, неје ни била с њиме, осим јуче на првом п |
| нешто кошка и с учитељем.{S} Биће и ту њена масла.{S} А момак ваљани вредан, како само може би |
| вљевић) и госпођица Јелена попина („Без њене можемо ни маћи!“ рече за њу учитељ Милан Кнежевић) |
| м видео! – а у исти мах падоше му на ум њене, материне речи: „Цео је живот школа.{S} И срце му |
| и, како је наслоњен на ону багрему пред њеним прозором пиљио као маче у жижак, да ли ће каква в |
| ок неје признао, да је бар прошао поред њених, поред Јелениних прозора.{S} Прошао!{S} А да је б |
| и неусиљено понашање, у том га утврђава њено српско васпитање кућевно и школско.{S} Но, што код |
| толики пут, како је воћка понела.{S} На њено питање, лагано окрену главу к њој, па је гледи, а, |
| ену економију, од како је пало слеме на њено теме.{S} Једва ће ми на питања моја тек овлаш пове |
| и паре дуга нема.{S} Штогод видиш да је њено, све је то слободно и, што она каже, „божије па на |
| его у сваке обичне.{S} А, да одушевљење њено неје изнуђено ни чим до правим заносом за идејама, |
| ован, а уз њих трчка и мала Зорка.{S} И њено срдашце куца необично живо, јер види, да се ради о |
| душо</p> <p> Не знам.{S} Ја не разумем њено понашање.{S} Али је страшно љута на тебе. </p> <p> |
| ти код поп-Стеве, да све припадне њој и њеној кћери?{S} Две хиљаде јој је писао, чим је ушла у |
| говара што материним жељама, ма и којој њеној речи; па наравно, и сад беше вољна повиновати се |
| Јуле као да се и сам препоручи особитој њеној милошти.</p> <p>Још га од зимус препоручује госпо |
| за госпођу Нату, врло ваљана душа; а о њеној кћери, о госпођици Даринци толико јој је приповед |
| а својој другарици, толико и више криво њеној матери, госпођи Јелисавети, Рашићки, што су те ва |
| се мисли, Боже, на све стране, а све за њеном децом и својом невољом.</p> <p>Госпођа Ката остал |
| ад човек, прилика таман као наручена за њену Јелену.</p> <p>– Пак?{S} Шта сад?</p> <p>– Па биће |
| о, биће ту...!{S} Учитељ је сад мали за њену ћер.{S} Побринула се та добро и за себе и за њу.{S |
| вљу за своје, то му говори искреност на њену лицу, то му сведочи бистар јој поглед и неусиљено |
| ући ујаку у Брајковац; сад тек разумеде њену притајану тугу, што неје она та, којој њен син нак |
| у Рашићку из Брајковца <pb n="103" /> и њену кћер.{S} Као вели, она јој је сина дочекала и гост |
| Глете! – засмејало би се девојче, да и њену пажњу на штогот обрати.</p> <p>А кад хладовина раз |
| тек осврнуо.</p> <p>Али нико не примети њену неприлику, јер сад ево и бележника са благајником, |
| д чекића, којима је пречешњејши даривао њену децу, кад је долазио којему на крштење.</p> <p>Па |
| јпре код ње, а противних разлога је, по њену, од неко доба, тајному мишљењу, доста, када што по |
| Ал биће и то.{S} Све је удешено,... по њену рачуну, све.</p> <p>Та превешће и њу Јеца жедну пр |
| ни преиначити“, јер је и јавила Кати по њену Јовану, кад ономад беше у вароши код ње, јавила јо |
| рича, да јој се изјада, да се заплаче у њену загрљају, па да обадве плачу.</p> <p>И би тако, мо |
| а мени не ће допустити, да ја завирим у њену економију, од како је пало слеме на њено теме.{S} |
| вића нареченога у калуђерству Доситеја: њим и с тим списат и издат</title>."</p> <p>Како се обр |
| да је она, Јелена, нагла у Карловце за њим, за Стајићем!</p> <p>Што јој већма долази у главу, |
| , који јој сваку сузу, што је негда над њим нејачким пред Богом исплакала, бисером благодарност |
| у нове познанике.</p> <p> Књига је пред њим, али мисли несу све код њега.{S} Од синоћ се нешто |
| писарем, који је у сред друштва и пред њим био толико дрзак, да каже, како је „вечита штета за |
| их.{S} По челу јој пао прам косе, па се њим игра ветрић, кад потрчи.</p> <pb n="38" /> <p>Бранк |
| итељ га већ набавио, уоквирио и украсио њим собу.{S} Али то је и једина слика у целој соби.{S} |
| великог песника, седне он на лађу, а с њим и Јован Јаковљевић, па дођу доле, да баш на извору |
| p> <p>А и Марко загрлио њега, па пева с њим заједно... </p> <p>Бележниковица одавно наваљује на |
| руку Кнежевићу и неусиљено се рукова с њим. ·</p> <p>Кнежевић се рукова и са Јеленом, као са с |
| упртила неки гостински пртљаг, пошла с њим у кућу, па сад не зна, шта ће и кут ће пре.{S} Да г |
| ек говори, како треба да сам пријатна с њим и искрена.{S} Ја и не могу друкче ниским.{S} А он и |
| , што је постала с Богом и нестаће је с њим, што, дакле, нити има почетка, нити ће имати свршет |
| одлучнија. </p> <p>Како да се састане с њим?{S} Хоће ли он вечерас доћи под њен прозор, као оби |
| ивши наду, да ће се и вечерас састати с њим, и уверивши се зар још боље, да се он још једнако с |
| ким.{S} А он и заслужује, да је човек с њим искрен.{S} Па ја га и волим као брата.{S} Ти си дру |
| чика Пера.{S} Толико се пута састајао с њим у Митровици, у оној некада граничарској Митровици, |
| тати.</p> <p>– И не ћу.{S} Ја сам био с њим заједно у Карловачкој гимназији, два три разреда мл |
| оред њега на столицу.{S} Рећи ће тако с њим две три (опет у миру и љубави!), док „деца“ не дођу |
| лио на то, да и писар збија само шалу с њим, те скочи на њега.{S} И да не беше ту начелника и б |
| ка и Јелена се ухватиле под руку.{S} За њима иде Јован с Бранком. </p> <p>Њих две ћуте.{S} Јеле |
| мелодије.</p> <p>Јелена би се занела за њима, те би час удесила, па тихо певушила уз уздрхтале |
| аме, што им се шлајери тако лепршају за њима..</p> <p>Попина Јелена хтела одмах за Зорком да по |
| слободна, па којим кораком она тројица њима ближе, то се Даринка већма стискује уз Јеленино ра |
| .{S}" А историја ће да пева ил кука над њима као над старим Римљанима и другим пропалим народим |
| несретно!</p> <p>– Мала Зорка дотрча к њима:</p> <p>– Хајдете.{S} Тражимо вас.{S} Треба да се |
| рству и воћарству, колико је он могао о њима дознати, кад би отишао куд у варош, или проучити и |
| , шта је дечија радост.{S} Коме ћу, ако њима нећу?{S} Да је њихов отац жив!</p> <p>И твоја једи |
| „То је дечја радост!{S} Да коме ћу, ако њима нећу!?{S} Да је њихов отац жив!“ – „И твоја једини |
| му врло жао било, да Јелена не запева с њима, јер – њен глас тако му је потребан у збору, да го |
| ицом Даринком, јер је већ једаред био с њима, баш у њиховој кући.{S} Али се увек неугодно осећа |
| е њих двоје састало, па никад неје међу њима пало опоре речи.{S} По Брајковцу се каже: „Куд гос |
| ога либерализма.{S} Још док је био међу њима онај душе чисте као крин који им је свима смео у б |
| и срдит с њена прозора, неје ни била с њиме, осим јуче на првом покушају певачкога друштва.{S} |
| <p>Па ти мислиш, Стево, да и ја идем с њиме у Карловце!</p> <p>– Да, ја то мислим.</p> <p>Тинк |
| ед госпођа-Катичина дућана на улици.{S} Њих две не занима разговор удовица.{S} А имају и оне, д |
| ред тетком из вароши и пред сејом.{S} А њих две се нагле радознале.{S} Мали Владимир развашарио |
| добрава. </p> <p>У том начеоник, као да њих тројице тамо и нема, запева своју најмилију, тихо, |
| волим нешто, што је отишао Бранко. (За њих у кући Бранко неје био „господин Бранко“ или „госпо |
| на Јелена од оздо, испред куће, маше на њих белим рупцем. </p> <p>А Кнежевић је отпоздравља шеш |
| пап.{S} Бранко се и не обазире много на њих.{S} Неје му ни стало до ове врсте људи, из тих се, |
| над собом облаке, већ пуштају, да поред њих пролећу чворци, што се надлећу као облаци над грозн |
| бесила Даринци о руку, па скакуће поред њих.{S} Па слуша као жедна, како њих две приповедају о |
| се прослави, – беше му прва реч.{S} Од њих две не зна, која да прихвати реч.{S} Опет ће он:{S} |
| то се зблизниле у учитељевој соби; а од њих неки поседали на одар, други стоје.</p> <p>– Треба |
| о честита друштва“, па се не растаје од њих. </p> <p>Што сад иду, па им се не пада на ум, да пр |
| надом, да ће им деца бити боље среће од њих... </p> <p>Ката Јаковљевићка села, као обично недељ |
| само да се не састане више ни с ким од њих!{S} Па у јутру, чим сване, бежи из тога понора, где |
| сподин, што је био ономад с Јованом код њих, кад су путовали од озгоре у Брајковац, уме тако да |
| .{S} Нашли се на врху брдашца.{S} Испод њих се таласа китњаста побрдица, да им мало даље пукне |
| да и он то пита.</p> <p>– Ви ћете после њих доћи на ред, – одговор и онај.</p> <p>– Хајдмо ми д |
| ти они познају народ, нити народ разуме њих.{S} Ужасна аномалија код нас, какве, ваљда, нигде в |
| и се мора: ево дванаест година, како се њих двоје састало, па никад неје међу њима пало опоре р |
| p> <p>– Чудновато, да се, ево, све више њих тек у новије доба сећају, – одговори Бранко, –да су |
| или, да креснеш, варница би излетела из њих.{S} По челу јој пао прам косе, па се њим игра ветри |
| аде Даринка, Јелка, Бранко, Јован, а уз њих трчка и мала Зорка.{S} И њено срдашце куца необично |
| } Учитељ и Јован, а и Бранко пристао уз њих... унели се, па доказују Јелени, како митроносни пе |
| за душу његову или за жену му и сина, и њих би метнуо на кеца или продао за вино ил ракију.{S} |
| укаве на голе пунане, снажне руке, да и њих заштити, те да не поцрне без невоље.</p> <p>Јеси ли |
| м сестром стоји до зида.{S} Па чак се и њих двоје тргоше како попина Јелена врисну.{S} А коларе |
| а њој; па јој дале омирисати, како се и њих не тиче, шта свет говори; оне живе, дакако, за свој |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Док њих двоје тако у стакленом ходнику уживају летње вече у |
| , што води с лађе на обалу.{S} Одмах до њих су певачке дружине.{S} Ту ћете најбоље видити спров |
| поред њих.{S} Па слуша као жедна, како њих две приповедају о школи, о игрању, о беседама, о пр |
| – подсмехну се Јован.</p> <p>– Неколико њих што је вредило нешто, остали тек лак еспап...{S} Но |
| S} Још да се није Зорка рашћеретала око њих, ишле би као осуђене.</p> <p>Јутрос сам, – говори Ј |
| аче обични и свакидашњи; па се врзе око њих двоје и кечи им сваку реч. </p> <p>Колар са својом |
| нца, што се клонило западу. </p> <p>Око њих планина са својим брежуљцима и доловима, а по овима |
| да и разговарају.{S} Јесте, да разговор њих две неје задро у озбиљан живот; али је искрен и про |
| о се у чаши, па гори.{S} А попа гледи у њих као стари зналац, па се смеје.{S} Видиш га само, тр |
| S} За њима иде Јован с Бранком. </p> <p>Њих две ћуте.{S} Јелена мисли о свом јаду, а Даринка – |
| узи угове, већ се болном душом хвата за њихне трагове.</p> <p>Бележник се смеје лудом послу.</p |
| S} Да коме ћу, ако њима нећу!?{S} Да је њихов отац жив!“ – „И твоја јединица нема оца!“ – И опе |
| ст.{S} Коме ћу, ако њима нећу?{S} Да је њихов отац жив!</p> <p>И твоја јединица, – сад ће опет |
| , беле лозе, бршљана...</p> <p>Разговор њихов врзао се највише око догађаја, што га је омладина |
| </p> <p>– Поздравише се својски.</p> <p>Њихов жагор само је, да Бог ме, увећао и онако велики ж |
| ом омладини, која има да се учи; а дела њихова биће вазда на углед, како ваља љубити свој род и |
| ој рад и своју снагу.{S} Бродови живота њихова несу се још навезли на отворено море, где борба |
| међу друговима такав разговор.{S} Мисли њихове имају, до душе, своју извесну цел, али су још ув |
| асти то племенитих смерова.{S} Интереси њихови несу се још нигде сукобили.{S} Неје се још ни је |
| м, јер је већ једаред био с њима, баш у њиховој кући.{S} Али се увек неугодно осећао у друштву, |
| јазавац какав, можда би и жртвовали за њихову љубав какво тане.{S} А овако избацили неколико м |
| мо снагу и наду млађаних душа и приличи њихову добу, а и не слуте, колико ће се весала поломити |
| {S} И чика Пера благослови брачну свезу њихову...{S} Данило Славнић умре као капетан у миру. „Д |
| шију, кад примети, како се сви окренули њози.</p> <p>Бележниковичину оку неје се отела та њена |
| е Јелена цео дан.{S} Што ближе то доба, њој срце све јаче куца.{S} А кад већ дође, и да седне н |
| готово и не разуме, шта ови говоре.{S} Њој је и то друштво и таки разговор нешто ново.</p> <p> |
| и већ дозволити, – одазва се Даринка. – Њој се здраво допада Бранково коло.{S} Ја сам учила у н |
| е невоље, затворити...{S} Е, па идем ја њој.</p> <p>И тако бадава Даринка моли и преклиње, плач |
| о тако искрене и исто тако слатке према њој; па јој дале омирисати, како се и њих не тиче, шта |
| е хтео, али осећа, да је питомији према њој, ако и не примећава, како је то необично брзо дошло |
| > <p>А Даринка стаде као укопана.{S} На њој лака плава хаљина, да се може слободније верати по |
| целој соби.{S} Уза зид је постеља и на њој виолина.{S} Насред собе сто, и по њему разбацано то |
| маћицу.{S} Засукала рукаве, па чисто на њој и уредно, као што само може бити.{S} Иде, а спушта |
| израдити код поп-Стеве, да све припадне њој и њеној кћери?{S} Две хиљаде јој је писао, чим је у |
| p>– Ваша је мати врло добра.{S} Знаћу и њој захвалити, – рече Бранко галантно, колико је знао и |
| инци сину, кад угледа Јелену, како жури њој.{S} Дакле, већ је ту време, да се иде на певање!{S} |
| ико већ, како смо заједно, ниси водио к њој.</p> <p>Поп-Стевина Јелисавета поглади једном руком |
| тељ, господин Кнежевић, често долазио к њој...{S} То неје било ништа страшно, ал су обе поцрвен |
| к Јовану; а госпођа ме замоли, да вас к њој пошаљем, – одговори Бранко.</p> <p>Попа се дигао, п |
| } На њено питање, лагано окрену главу к њој, па је гледи, а, бајаги, ни на крај памети му, шта |
| к, кад оно пре краткога времена сврну к њој, путујући ујаку у Брајковац; сад тек разумеде њену |
| ринци.{S} Јутрос му је опет споменула о њој.{S} Питала га, хоће ли ићи к Јовану, па да је поздр |
| што ће рећи свет; јер добро зна, шта о њој тај свет може говорити.{S} Она, што каже и сама, ри |
| им жилама осећа све то јаче, што више о њој мисли, неку бујност, па му се час разлива као милот |
| ињи девојци“, да почне и сама мислити о њој, и још већ мада јој обрати пажњу на њу, када дође.. |
| ко узео виолину, па превлачи гудалом по њој.</p> <pb n="64" /> <p>Писар се загледао у лик што в |
| посети своју сестру, мислиш, да сме то њој казати?{S} Боже сачувај!..{S} Сад се попа нешто кош |
| саборној цркви служи се летурђија, и у њој се спомен чини слављеном песнику... </p> <milestone |
| стара плетена а неолепљена кошница и у њој паламара, чивија, жица, чекића, длета, кљешта, и– Б |
| на ум, да пазе на њу, шта ће изазвати у њој Зорчине речи!.. </p> <milestone unit="subSection" / |
| ити, ујо ту сеницу, кад сте тако радо у њој?</p> <p>За мене је, синко, добра и овако.{S} Ја сам |
| д, што је писар (кад се први пут опио у њој, а то је било прво вече, како се скрасио у Брајковц |
| а му тесна, мрачна, гадна.{S} Нема му у њој станка.</p> <pb n="80" /> <p>Хајде на поље,... у во |
| еба.{S} Но за то Зорка мора да трчка за њом из собе у собу.</p> <p>У Даринку ушао цео дан неки |
| ад празних руку.{S} Мајсторица трчка за њом, да и она што прихвати.</p> <p>– Да нисмо штогод за |
| вела јединица мезимица, па мати гине за њом.</p> <p>Давно је било, кад „се одбила“ из куће свој |
| ајпре мала бела ручица; па се од мах за њом указа мила главица са црном пуном косом и у глави д |
| ковој жељи“.</p> <p>Даринка се наже над њом.{S} Притиште врео пољубац на вреле јој уснице.{S} Д |
| ом после ручка прилегне и дремуцка: под њом чита новине и премишља о ономе, што се њега тиче, а |
| Под њом он чека и дочекује ројеве; под њом после ручка прилегне и дремуцка: под њом чита новин |
| збиља; никад није лепше пожелео.{S} Под њом он чека и дочекује ројеве; под њом после ручка прил |
| Бранкове деснице, јер Бранко притискао њом под пазухо своју књигу, те му књига сад испаде у тр |
| за целу годину..{S} Понда шта ћу?{S} С њом зло, а без ње и горе.</p> <pb n="21" /> <p>Ната опе |
| а ком је он толико блажених тренутака с њом проснивао, пиљио, док се туга неје прелила вином, т |
| што ближе, све има нешто да разговара с њом.{S} А кад је у друштву, заборави, шта је хтео, али |
| адује Даринчину радовању, те се смеје с њом и тражи, на прилику, с које стране препелица пућпур |
| м другу.{S} Сам неје знао, како да се с њом опрости.{S} Осећа, да не би могао бити равнодушан; |
| и та варошкиња, Даринка.{S} Познао се с њом у недељу, кад су изашли из цркве:{S} Познао се поре |
| ори нешто, као бојаги, да се поздрави с њом.{S} И он, до душе, вешт момак за таку прилику:{S} А |
| зна, да и тако што има на свету.{S} За њу нису још таке ствари!“</p> <p>Но претерана бојазан њ |
| мо да јој не би ко рекао, да ту нема за њу места!</p> <p>Млади трговац се окљува, како би и он |
| ца Даринка („Изврсна певачица!“ рече за њу Јован Јаковљевић) и госпођица Јелена попина („Без ње |
| ина („Без њене можемо ни маћи!“ рече за њу учитељ Милан Кнежевић).{S} Али те две „звезде“ треба |
| S} Побринула се та добро и за себе и за њу.{S} Знаш ли ти, да ће она израдити код поп-Стеве, да |
| аљда, кад је видила, да је мој Јован за њу кисело грожђе, а она окренула опаклију...{S} И сада, |
| S} Старији свет се особито разабирао за њу.{S} У сека– Катину децу већ сад гледе као у велику г |
| и Јелени не падоше ни на ум, да пазе на њу, шта ће изазвати у њој Зорчине речи!.. </p> <milesto |
| <p>Јелена претрну. </p> <p>Учитељ се на њу тек осврнуо.</p> <p>Али нико не примети њену неприли |
| сти, а да не спомене, како неки виче на њу, да је божем она отуђила поп-Стеву од његове сестре, |
| још боље, да се он још једнако срди на њу.</p> <p>А какве ужасне муке трпљаше у тај мах бедни |
| арост ће јој увек завидити и роптати на њу.{S} Поток хучи и бучи, прави више буке него Дунав.{S |
| {S} Али госпођа Рашићка помрче оштро на њу очима; па само дода: </p> <p>– Ти си невина, срце мо |
| њој, и још већ мада јој обрати пажњу на њу, када дође...</p> <p>Пење се Бранко на степенице у с |
| о, много, да га пита, срди ли се још на њу.</p> <p> А зашто се срди, то као да сад тек почиње д |
| Па колико Јелену угледала, толико пред њу истрчала.</p> <pb n="60" /> <p>Јелени још неје никад |
| још гробницу.{S} Зорка се приљубила уз њу, па ћути, као да не сме да проговори.</p> <p>– Ово п |
| ишља и на то девојче.{S} Па кад неје уз њу, све би да јој је што ближе, све има нешто да разгов |
| рању, о беседама, о променадама...{S} И њу ће мати дада на јесен код тетка–Нате у варош, па да |
| њену рачуну, све.</p> <p>Та превешће и њу Јеца жедну преко воде, ма да се колико пући, вели Ра |
| ар још није готова, – теши поп Стеван и њу и себе. – Све ће то још бити, како треба да буде.{S} |
| и Игњата, па га увек звала братом, а он њу сејом.{S} То задржала и Катица, па њена деца и данас |
| сницама трти,</p> <p>Јован се загледа у њу зачуђеним погледом.</p> <p>– Бранко?!</p> <p>– Ви се |
| е нађе и своју кућицу, те стрмоглавце у њу!</p> <p>Таке забаве имала је Даринка целим путом.{S} |
| је... замуца Бранко, застао, па гледи у њу.</p> <p>– Не, не! – кличе девојче и опет весело, као |
| Радојчића загрмело је, као да је пао у њу гром с ведра неба.</p> <p>Кад се Јован вратио, отпра |
| о лежаше уза њ, а само што је завирио у њу, од како се повукао у попин врт.</p> <p>– Стојим на |
| наши учењаци, па о томе да пишу.{S} Да, о томе!{S} Треба писати књиге за народ, треба учити нар |
| поведају о школи, о игрању, о беседама, о променадама...{S} И њу ће мати дада на јесен код тетк |
| а при чаши пива, његова најмилија тема, о томе, како и за што наш народ пропада; Јеша воли да „ |
| оживи у успомени неке особе и прилике, о којима је, чини му се сад, и чешће могао и требао мис |
| ала, или се сетила Светозара и Драгиње, о којима је тек зимус читала у „<title>Љубомиру у Елиси |
| ји баш у Карловцима саборисаху о цркви, о школи, па и о политичкој судбини овостраних Срба?{S} |
| ва, снива за цело о својој декламацији, о „Бранковој жељи“.</p> <p>Даринка се наже над њом.{S} |
| една, како њих две приповедају о школи, о игрању, о беседама, о променадама...{S} И њу ће мати |
| ату, врло ваљана душа; а о њеној кћери, о госпођици Даринци толико јој је приповедао, да матери |
| S} Па у том снивању о породичној срећи, о раду, о борби и заборавио, што рекао ујаку: „Поштен ч |
| о доле, а несам код матере.</p> <p>– О, о, вајка се госпођа Јелисавета.{S} Не свиди јој се.{S} |
| ати прилику, па каже, како јој је мило, о, Бог зна, како, што је њена Јелена тако сретна била, |
| а лицемерства, тепа час о пријатељству, о побратимству, о услугама, час о побожности, и тако да |
| епа час о пријатељству, о побратимству, о услугама, час о побожности, и тако даље,... још Бранк |
| том снивању о породичној срећи, о раду, о борби и заборавио, што рекао ујаку: „Поштен човек тре |
| о прирасле једна за другу.{S} Па имају, о чему да и разговарају.{S} Јесте, да разговор њих две |
| ђа Рашићка, те разговарају, на прилику, о врту, о живини и тако што, чему је кад време.{S} Али |
| мови.{S} Ослободи и друштвеном поретку, о приликама, у које могу запасти и према којима ће мора |
| њих две приповедају о школи, о игрању, о беседама, о променадама...{S} И њу ће мати дада на је |
| ка, те разговарају, на прилику, о врту, о живини и тако што, чему је кад време.{S} Али госпођа |
| . </p> <p>Ако им се назори о свом бићу, о позиву својем у животу и не подударају, ипак им бродо |
| тако ваљану, тако искрену другарицу,... о, Бог зна, како јој је мило!</p> <p>Наравно, да и госп |
| ћ напоредо кроз планинске винограде.{S} О раме пребацио сваки пушку.{S} Али им се види, да несу |
| p> <pb n="79" /> <p>Дочека га граја:{S} О-о! </p> <p>А-а!... </p> <milestone unit="subSection" |
| p> <milestone unit="subSection" /> <p>– О-о, лепо, господо!{S} Лепо од вас! – повика на једаред |
| дуго доле, а несам код матере.</p> <p>– О, о, вајка се госпођа Јелисавета.{S} Не свиди јој се.{ |
| следњем тренутку, и забранити.</p> <p>– О, моја ће мама мени већ дозволити, – одазва се Даринка |
| аље.{S} У углу поред пећи пар ципела, а о зиду висе о клинцима једне чакшире, стари шешир и зим |
| че за госпођу Нату, врло ваљана душа; а о њеној кћери, о госпођици Даринци толико јој је припов |
| а дошао у општинску писарну, да прежива о ноћашњој пијанци,</p> <p>Бележник послао пандура, да |
| дође и Маца, те се разговор и због тога о томе прекиде.{S} Но Ката неје пропустила, да избаци н |
| е покаже своју стару ћуд.</p> <p> Па да о чему ви омладина разговарате, кад се састанете?</p> < |
| , па мир!</p> <p>– Казао сам ти, што ја о томе мислим.{S} Испит, понда ради што хоћеш. </p> <p> |
| елио.{S} Јелена му је много приповедала о Даринци.{S} Јутрос му је опет споменула о њој.{S} Пит |
| и нашу књижевност, па сам и мами читала о Бранку и из Бранка.{S} А и покојни тата, каже, тако ј |
| злиже.{S} Чак му је одушевљено говорила о преносу песникову и још више: одобрила и то, да је уч |
| Даринци.{S} Јутрос му је опет споменула о њој.{S} Питала га, хоће ли ићи к Јовану, па да је поз |
| колико се у истини прави народ забавља о том догађају...</p> <p>Сад се три млада пријатеља нај |
| ремуцка: под њом чита новине и премишља о ономе, што се њега тиче, а мало разабира за оно, што |
| {S} Криво ми чините, кад ми таква појма о себи улевате.</p> <p>– Збиља, обори девојче очи, као |
| ости ми, али ја не замишљаху тебе појма о идилизму.</p> <p>– Буди уверен, није то ни идилисање, |
| ље докотурали.{S} У нас немају ни појма о томе или се сматра за срамоту, да се један свршен уни |
| /p> <p>Како онда још не беше ни спомена о преносу Бранкових последњих земних остатака, па је не |
| дној судбини.{S} Треба да водимо рачуна о раду наших људи, треба да знамо, камо смерају, али... |
| .{S} То треба да знаду наши учењаци, па о томе да пишу.{S} Да, о томе!{S} Треба писати књиге за |
| о, што ће рећи свет; јер добро зна, шта о њој тај свет може говорити.{S} Она, што каже и сама, |
| ламовао ону познату песму Мите Поповића о браца-Анти.{S} А благајник и бележник од то доба, чим |
| Шта мислиш, Стефане, кад нам дођу деца о вагацији кући?..{S} Катица Јаковљевићка мора пући од |
| редно обрати на Бранка:– Јеси ли ти кад о томе помишљао?</p> <p>– Моја будућност биће ми само н |
| ="105" /> <p>– Немој да спомињеш штогод о томе пред тетком.{S} Она се страшно ополчила.{S} Не ћ |
| да јој упадне у очи толико интересовање о тој „красној Српкињи девојци“, да почне и сама мислит |
| он највише ћути.{S} Само кад се препире о чему с чиком, онда видим, да уме и више коју рећи.{S} |
| набе, и да пречасни не би дерао чакшире о голу даску.{S} Пред канабетом на сред собице омањи ст |
| јаги „не раде за народ“, а школовали се о „народном“ новцу, јер исти тај грех носе на души и ос |
| } Е, не уме ти се омладина маћи, док се о нас не очеше.{S} И тај наш **Бранко је грдио калуђере |
| ал под рухом српско срце!“ говорило се о њему).{S} Заволи га чика Пера.{S} Толико се пута саст |
| лу поред пећи пар ципела, а о зиду висе о клинцима једне чакшире, стари шешир и зимски капут.{S |
| ајић све предусретао, он, који је иначе о сваком увек најпре само добро мислио, пређе сада у гн |
| у грлу.</p> <p>Бранко као да не ће више о томе да говори.</p> <p> И сви заћуташе.</p> <p>– И оп |
| свим жилама осећа све то јаче, што више о њој мисли, неку бујност, па му се час разлива као мил |
| е сама још о Духовима добила, па онда и о којечему другоме – готово без праве свезе тих разних |
| вцима саборисаху о цркви, о школи, па и о политичкој судбини овостраних Срба?{S} Где је ускрсао |
| и на то, даа је у кући већ било речи и о томе, да ће се ићи у Карловце.</p> <pb n="98" /> <p>Н |
| о, кад би <pb n="91" /> му се теоретски о томе предиковало, а да не види то од нас својим очима |
| > <p>– Па сте се непрестано опет бавили о књигама.{S} Како сте дошли, чика... ваш ујак а и мати |
| . </p> <p>Њих две ћуте.{S} Јелена мисли о свом јаду, а Даринка – ко да је зна?{S} Још да се ниј |
| а до тога, да му сестрић бар лепо мисли о њему, као да се осећа нешто крив, што је и њега и мат |
| <p>– Ни да он, баш у овај пар, када ми о њему говоримо, виси на прозору попине Јелене?</p> <p> |
| у Брајковцу.</p> <p>Зорка неје дала ни о чему другом да се говори, него о томе.{S} Синоћ је ве |
| ти, то је, како од неко доба не може ни о чему да мисли, а да у једно не помишља и на то девојч |
| на Даринку утицала развратно.{S} Чак ни о ноћашњој серенади не спомену ниједна ни беле.</p> <p> |
| те час по па гурне Даринку или се удари о велики штит, што га Даринка држи против сунца.</p> <p |
| х тамо чекају. </p> <p>Ако им се назори о свом бићу, о позиву својем у животу и не подударају, |
| пкињи девојци“, да почне и сама мислити о њој, и још већ мада јој обрати пажњу на њу, када дође |
| тање.</p> <p>И Зорка се обесила Даринци о руку, па скакуће поред њих.{S} Па слуша као жедна, ка |
| ац.</p> <p>– Да он мени не рече ни речи о томе!</p> <p>– Збиља?</p> <p>– Ни беле,</p> <p>– А ле |
| а овде онде одбиће се још последњи зрак о позлаћену јабуку, зрак сунца, што се клонило западу. |
| </p> <p>– Ја обично ћутим...{S} Не знам о чему...</p> <p>– Боже мој, наш учитељ уме толико да п |
| о сад већ неје говорио с нећаком својим о томе.{S} А он опет зазире и од „омладинца“, као да <p |
| Бранко тако из ненада одлази, да ником о томе пре не рече ни речи.</p> <p>Госпођа Ката да пукн |
| ларству и воћарству, колико је он могао о њима дознати, кад би отишао куд у варош, или проучити |
| ала ни о чему другом да се говори, него о томе.{S} Синоћ је већ доучила све, што неје била потп |
| бих ти се сада по гори проходати, него о Божићу прасе...{S} Па шта ће бити од Брајковачке свет |
| о само Бранко: толико се и тако се радо о њему разговарало.)...</p> <p>Уз пут наиђоше пред школ |
| ад се опомену, да до сад неје ни мислио о њему, бар не озбиљно; ако га се, може бити, кадгод сл |
| сам ја... </p> <p>Хтеде рећи; ...мислио о њему!{S} Али га ипак памћење не изневери, кад се опом |
| ирна санка.{S} Ако снива, снива за цело о својој декламацији, о „Бранковој жељи“.</p> <p>Даринк |
| егати, у кући сека-Катиној неје ви било о другом чему речи већ о прослави Бранка Радичевића у Б |
| амахује.{S} Међу нама није ни речи било о нашој Јелени.{S} Даклем, видиш да ствар није свршена. |
| време овде доле највише у народу врило о Бранку Радичевићу и његовој прослави.{S} Одмах сутра |
| мах терају писара, да им декламује „оно о разбијеној канти“.</p> <p>Кнежевић беше озбиљно схват |
| лешкали, разговарајући се то о овом, то о оном, у хладу између четири висока разграната ораха у |
| p>Иначе прелешкали, разговарајући се то о овом, то о оном, у хладу између четири висока разгран |
| био и одвратан, што је „таки“, као што о њему суђаше „материјалиста“.{S} Али га изненади његов |
| ак се стропоштао с голубињака и треснуо о земљу, па се купа и тресе у својој рођеној крви.{S} С |
| лико света као ви!{S} Па говорите макар о ономе, што сте отоич почели...{S} Али, хвала вам сад. |
| ељству, о побратимству, о услугама, час о побожности, и тако даље,... још Бранко Стајић, тек да |
| ј се заплеће час о цвету Даринчину, час о хаљини, што ју је сама још о Духовима добила, па онда |
| а бљутавост свога лицемерства, тепа час о пријатељству, о побратимству, о услугама, час о побож |
| еретала.{S} Разговор јој се заплеће час о цвету Даринчину, час о хаљини, што ју је сама још о Д |
| ној неје ви било о другом чему речи већ о прослави Бранка Радичевића у Брајковцу.</p> <p>Зорка |
| натукао калпак на главу, припасао ђорду о бедро, што му донела тетка и сеја из вароши; па узјах |
| уша као жедна, како њих две приповедају о школи, о игрању, о беседама, о променадама...{S} И њу |
| и госпођа Ната седе још, па разговарају о којечему и прежваћу данашњи разговор, што су га имале |
| се три млада пријатеља највише светују о том, како да се и Брајковац и Брајковчани покажу том |
| ак, да позива онога, да декламује песму о браца– Анти и разбијеној канти.{S} Дакле жива скаче и |
| Зорчица ће декламовати ону чика-Јовину о Бранковој жељи; а једног од мојих ђачића почео сам да |
| евача, искупљених на обали „<title>Имну о преносу Бранкових костију</title>“.</p> <p>Величанств |
| већ по не знам који пут, декламовао ону о браца-Анти и разбијеној канти на велико уживање бележ |
| оћу да је цео свет.{S} Па у том снивању о породичној срећи, о раду, о борби и заборавио, што ре |
| аборе, који баш у Карловцима саборисаху о цркви, о школи, па и о политичкој судбини овостраних |
| нчину, час о хаљини, што ју је сама још о Духовима добила, па онда и о којечему другоме – готов |
| <pb n="79" /> <p>Дочека га граја:{S} О-о! </p> <p>А-а!... </p> <milestone unit="subSection" /> |
| <milestone unit="subSection" /> <p>– О-о, лепо, господо!{S} Лепо од вас! – повика на једаред Ј |
| авијати: </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим, шта је!“ мисли |
| аче и стропошта. </p> <p>И опет:{S} Мно-о– га-а-ја... </p> <p>А Јеша још не беше довршио, таман |
| па узе извијати и завијати: </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ ви |
| ИКЕ И УСПОМЕНЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>О БРАНКУ РАДИЧЕВИЋУ</p> <p>Приредила Даница Вујков</p> |
| <quote> <l>Ја знадох, што нисам познав’о,</l> <l>Први санак ја сам већ одспав’о...</l>“ </quot |
| ’о,</l> <l>Први санак ја сам већ одспав’о...</l>“ </quote> <pb n="48" /> <p>Даринка хоће да јој |
| ранко умир’о</l></p> <l>Србадију заклињ’о:</l> <l>Пренес’те ми кости моје</l> <l>Стражилову мом |
| </p> <quote> <p>„<l>Кад је Бранко умир’о</l></p> <l>Србадију заклињ’о:</l> <l>Пренес’те ми кос |
| и бележнику својом вештом декламацијом „о разбијеној канти“, и бележник га протежира за писара. |
| ому баш Јован. </p> <p>У прочељу између оба прозора виси у учитељевој соби лик Бранка Радичевић |
| а мртва.{S} И ти си решена онда брачних обавеза према њему.{S} Можеш се и преудати.</p> <p>Мој |
| замолио, да запева, први сам почиње.{S} Обадве руке пружио преко стола, па изнад чаша даје така |
| збиљан живот; али је искрен и прост.{S} Обадве још у оном добу девојачком, у ком последњи бој б |
| а, да се заплаче у њену загрљају, па да обадве плачу.</p> <p>И би тако, можда, било, да не наиђ |
| а да не подсети своју сеју, како су се обадве препале, када су из ненада ту натрчале на Бранка |
| што беше, даде му се широко поље, да их обадве, Јелену и Даринку, испоређује и пресуђује, пред |
| апитати: „За што је отишао?“</p> <p>Тек обадвема беше у тај мах Бранко и његов нагли одлазак у |
| сефтеишемо нов еспап.{S} Бранко се и не обазире много на њих.{S} Неје му ни стало до ове врсте |
| га му се мисли највише и врзу.{S} Да се обазре на оваке слушаоце, ови ће или пљескати или ће се |
| тницу.</p> <p>Свечана тишина завлада на обали, као да занемеше оне тисуће грла искупљенога наро |
| Певачка друштва заузеше своје место на обали Дунавској.</p> <p> На Карловачком тргу према врат |
| ед запева стотина певача, искупљених на обали „<title>Имну о преносу Бранкових костију</title>“ |
| ти што боље место а што ближе Дунавској обали.</p> <p>Лађица, на којој беше лес песников, дупко |
| То је прво уз мост, што води с лађе на обалу.{S} Одмах до њих су певачке дружине.{S} Ту ћете н |
| {S} Него Бранко ће отићи у Карловце сав обарен.</p> <p>– Одахнуће, кад не буде видио своју ујну |
| авни човече!</p> <p>За то ли га, дакле, обасипа толиком нежношћу и пажњом на, која је повод, да |
| слагао.</p> <p>Кнежевић јој и опет узе обасипати ручицу пољупцима.</p> <p>– Мати је допустила, |
| окружен са шеснаест великих свећњака и обасут цвећем.{S} Станица паропловског друштва окићена |
| а свакоме, с којим свагда беше готов да обгрли цео свет.</p> <p>Него у тој тами сукну једна вар |
| ошли беху гости из Панчева и Земуна.{S} Обе беху истакле многе заставе, што пријатно оживљаваше |
| ..{S} То неје било ништа страшно, ал су обе поцрвенеле.</p> <pb n="46" /> <p>А мали Владимир на |
| вановић, општински писар, дочекао га је оберучке. (Да ко ће, ако он не би!{S} Рају је само за в |
| а дубљине своје домољубиве душе на тако обесвећење старих златних успомена из Брајковачке прошл |
| бе нарав и васпитање.</p> <p>И Зорка се обесила Даринци о руку, па скакуће поред њих.{S} Па слу |
| дравићеш и мајсторицу,... знаш!{S} Него обиђи и ти, мој брате, по каткад.{S} Опет је, знаш, дру |
| т ваљда за то, што се видиш сада у овом обиму?{S} Брате, ја се мало разабирам у економији, али |
| Па ако не узмогну опет напоредо, знаће обићи матицу, која би их увукла у вртлог, где би могли |
| ти му жена знајући за његов лепи српски обичај, за његову страст у наздрављању.</p> <p>– Молим, |
| се бележник, – ако и јесте лепи српски обичај, да се тек са печењем почиње наздрављати, ако ни |
| чан дар мар, на стародавне домаће добре обичаје и моралу Брајковцу тако опасан атентат, да не м |
| сластица, што се, по сеоском господском обичају, износе пред „физите“.{S} Нахвалиле се и накошт |
| интелигенције.{S} А Бог ме неје баш ни обична ствар за Брајковчане пиво, па још у боцама.{S} Г |
| има осећаја и више свести него у сваке обичне.{S} А, да одушевљење њено неје изнуђено ни чим д |
| међу свет“, док су му сви остали иначе обични и свакидашњи; па се врзе око њих двоје и кечи им |
| а не зна, шта да каже. </p> <p>Неколико обичних речи, и растадоше се... </p> <milestone unit="s |
| ранко на траву у хладовину, да чита.{S} Обично би до сад у то доба већ био код Јована; али га ј |
| <p>– Па, опет сте заћутали.</p> <p>– Ја обично ћутим...{S} Не знам о чему...</p> <p>– Боже мој, |
| треба више од нешто капитала, што га је обично наследио или, можда, добио у мираз, и оно мало „ |
| иле, тек, ето, брзо прође време, кад се обично и госпође сеоске враћају кући из посете.{S} Па с |
| еко склања себи с пута ону лозу, што се обично онако уз пркос испружи преко стазе са лозинка.{S |
| лике је тому зими често.{S} Седе у вече обично код топле пећи.{S} Ако Даринка не везе или не пл |
| ринка не везе или не плете што себи или обично браћи, тетка-Катиној деци, узме, на прилику, што |
| </p> <pb n="55" /> <p>До јако би учитељ обично узео своју виолину, те до неко доба изводио из њ |
| јић,– мени се чини, ти у мамурлуку свом обично гледаш све на црне наочаре.</p> <p>— Увек, – одг |
| ајбоља певачка члана у Брајковцу.{S} Он обично <pb n="63" /> држи леву певницу, а учитељ десну. |
| ... </p> <p>Ката Јаковљевићка села, као обично недељом и свецем после подне, кад посвршава посл |
| о Бранко и вечерас да чита.{S} Али, као обично, кадгод је, било телесно било душевно, уморан, в |
| ло било на раскршћу, где се играло, као обично недељом, коло.{S} Село мало, а тако отмени гости |
| не! – кличе девојче и опет весело, као обично, па га опет ухвати. – Не срдим се!</p> <p>Бранко |
| ли он вечерас доћи под њен прозор, као обично, кад је онако срдит отишао прексиноћ од ње, а од |
| } Или се кравар данас боље пожурио него обично, али су се збиља физите код госпође Нате и Катиц |
| е и учитељ у помоћ, – ни оштро супрушко објашњивање између бележника и бележниковице, која тако |
| или у бразди, нити да вијају над собом облаке, већ пуштају, да поред њих пролећу чворци, што с |
| њих пролећу чворци, што се надлећу као облаци над грозном планином расплашени то чегртаљкама т |
| ије прешла још никаква бура, ни најмањи облачак, у њему сија увек благо пролећно сунце, па одсј |
| е само лака сива кабаница, што је иначе облачи преко мантије, кад путује кудгод колима.{S} На с |
| као швигарица носила, као да се упила у обле јој удове.{S} Запурила се у лицу, па јој се образи |
| над Даринком и Зорком.{S} Прекрстила их обоје изнад главе.{S} И за тим опет на прстима изишла и |
| ој брод на то море.{S} Па руку на срце, обојица савесно кроје једрила за пловидбу и кују котву, |
| лек из вароши, кад она била нешто љуто оболела.{S} Лек јој тај помогао.{S} И Давина побрати Иг |
| а појма о себи улевате.</p> <p>– Збиља, обори девојче очи, као увређена.</p> <p>У Бранкову срцу |
| .{S} Таман да поживи у миру, а капља га обори под земљу...{S} Па кад госпођи Нати дође срцу <pb |
| /p> <p>– Да, ја то мислим.</p> <p>Тинка обори главу, па се даде у памет.</p> <p>Ти не треба да |
| а зеници јој затрепта дуга, те их одмах обори.</p> <p>– Опростите! - прошапута, ал не подиже оч |
| доше у учитељеву собу</p> <p>Највише се обрадова тому баш Јован. </p> <p>У прочељу између оба п |
| е те варошкиње!</p> <p>Колико се Јелена обрадовала својој другарици, толико и више криво њеној |
| списат и издат</title>."</p> <p>Како се обрадовао тој књизи!{S} Још кад је ишао у прве гимназиј |
| м и српским одушевљењем.</p> <p>Како се обрадовао био Бранко, када је пре недељу дана у Бечу на |
| помисли, како ће му се добра душа опет обрадовати, кад јој сутра оде.</p> <p>У том се врати на |
| „<title>Живот и прикљученија Димитрија Обрадовића нареченога у калуђерству Доситеја: њим и с т |
| ући, дочекала је мати с наредбом, да је обрадује:</p> <p>Спремај се!{S} У суботу ћемо у Карловц |
| ма се и тако мало кад који Брајковчанин обрадује, баш кад дођу, иначе из бољег света слабо ко у |
| а Вукова, уз Ђуру Даничића, као научног обрађивача тог бесцен—блага, удари први у струне народн |
| е као онај прах на крилима у лептира, а образ ти је крило лептирово.{S} Отареш ли прах, упрљао |
| је осетио поглед Бранков, па, ако му је образ иначе и могао доста да поднесе, сад се нађе у вел |
| лептирово.{S} Отареш ли прах, упрљао си образ свој.{S} Лептир је, кажу, нестално створење.{S} А |
| , што сам га отуд ја поцрпала!{S} Чувај образ!{S} А сачуваћеш га, ако сачуваш душу и срце чисто |
| удове.{S} Запурила се у лицу, па јој се образи зажарили, да креснеш, варница би излетела из њих |
| , други боље пролазе с дебелом кожом на образима!</p> <p>Понда неје могла, а да не ошине и Дари |
| у кући поп-Стевиној, носи на души и на образу свом сама госпођа Јелисавета Рашићка, ипак јој д |
| усијао.{S} Коњи касају, а не могу да се обране од силних мушица, што их спопале.{S} Вуку троми |
| својих неколико котарица воћа, метне на обраницу, па хајд у варош, па се одене за целу годину.. |
| сама мислити о њој, и још већ мада јој обрати пажњу на њу, када дође...</p> <p>Пење се Бранко |
| – проговори парох; понда се непосредно обрати на Бранка:– Јеси ли ти кад о томе помишљао?</p> |
| и се девојче, да и њену пажњу на штогот обрати.</p> <p>А кад хладовина разгалила и госпођи Нати |
| ихо као анђелак.{S} Румен је прелила по обрашчићима.{S} Нигде на лицу трага сумора, нигде знака |
| , па му се натуштило над дугим проседим обрвама.{S} Хоће најпре да оживи у успомени неке особе |
| иково, (а чак је и благајник дигао мало обрве и удостојио декламатора својим погледом), резулта |
| рајковчанима.{S} Јован Јаковљевић му је обрекао, да ће тако ући у Карловце, као да ће доћи, „да |
| лежи на срцу!</p> <p>– Ето ти је, на! – обрецну се, бојаги, попа.</p> <p>– Хвала ти, боже!{S} К |
| <p>– И опет „госпођице“!{S} Срдим се! – обрецну се Бог ме, Јелена, па истрже своју руку. </p> < |
| село, мора знати бар и натарошевица, – обрецну се она.</p> <p>– Ја ништа не знам, – вели Јован |
| а, како је, на прилику, госпођа Рашићка обрлатила поп-Стеву, <pb n="95" /> да говори сестрићу з |
| је.{S} И поп-Стевина Јелисавета даде се обрлатити још до куће, да ће заложити своју реч.</p> <p |
| мисли.{S} Беше то чудно осећање, што је обузимаше тог вечера, осећање према нечему неизвесному, |
| ред зору заспао био.{S} Али чим устао и обукао се, опростио се са свима.{S} Убезекну се и поп С |
| увода. – Тај ми се увукао већ у нос:{S} Ова наша– вели Рашићка за Јелену, своју кћер, – још је |
| е она нађе између Јована и Кнежевића, а ова између Зорке и Бранка.{S} Зорка пресавила своју књи |
| а не сме, ни да спомене: „Отишао је!“ А ова, бог ме, ни онда, када би Јелена то и споменула, не |
| , " рекла је, да Бог ме, Ката Нати, кад ова извадила сиграчке из торбе, „зар је то морало бити? |
| гурнула матер и тргла је иза сна, да је ова преплашено упита, шта јој је.</p> <p>– Глете!{S} Гл |
| ј певачици, као што је Јелена, поздрави ова красна и тиха ноћ песмом.{S} Ја мислим, да ће наш к |
| Гле мене!{S} Како бих смела?– дода још ова друга, што нађе за вредно, да и себице увери госпођ |
| каква друга Катина из детињства, прија-ова или сека-она, па је, на прилику, запита.</p> <p>– П |
| нема више дана него кобасица! . „Видиш, овај орах је, чини ми се, први пут ове године добро пон |
| с Богом!</p> <p>– Ви одлазите?</p> <p>– Овај час.{S} Даринка мало поцрвене.{S} Гледа у њега, а |
| издржимо конкуренцију странога света, а овај употребио наше незнање и неумење, па нас експлоати |
| ухитри зловољнога Триву кочијаша, те га овај не опомене камџијом, да гледа пут преда се.</p> <p |
| има и по манастирима.{S} Мени се допада овај наш крај.{S} Ја не бих никад одлазио одавде.{S} И |
| ђена места.{S} А вуче га опет и тамо на овај пут, што води из Брајковца у Карловце.{S} Замишља |
| м, ако не оде у поп-Стевину сеницу, где овај чека, да му се јави, има ли тај дан какве дужности |
| } Опет му мио цео свет.{S} Та, живот је овај тако сладак!{S} Толико се прилика да је човеку, да |
| , која тако узела бранити писара, да се овај сам од туге неке у мало не заплака. – ни песма нач |
| очима у њега, као да се увери, да ли се овај шали ил’ озбиља бенета.</p> <pb n="66" /> <p>Окром |
| после, – одговори Јован.</p> <p>Али се овај привуче уза женскиње.{S} Прођоше један пут дуж згр |
| и не ће, што мисли.{S} А мисли: „Што се овај свет толико на силу Бога грађа са мном и присваја? |
| да га загризу.</p> <pb n="82" /> <p>Али овај пут им неје жао на месец.{S} Друго се нешто збива |
| ако ради немачки или енглески сељак или овај или онај спахија, који има хиљадама ланаца земље и |
| ану.</p> <p>– Куд сви Турци, – одговори овај.</p> <p>А она повика: </p> <p>– Јеси чуо, натарошу |
| . </p> <p>– Збиља, њега нема! – примети овај.</p> <pb n="78" /> <p>– Не довијате се, где је? – |
| кренули кући.</p> <p>– Стој!{S} Гледај овај призор!{S} Ђура Јакшић би кликнуо.,„И бог му се ди |
| Јован те наслони пушку уза зид. – Волим овај лов сад него да сам данас уловио дивљег вепра у сп |
| , те видео, како, <pb n="44" /> особито овај последњи одушевљено ради, да „Брајковац пропева у |
| то више вреди, потпише меницу.{S} А што овај или онај овому или оному кадгод учини какву услугу |
| матери. </p> <p>– Карловци су данас, у овај пар, најславније место у Српству.</p> <pb n="85" / |
| стисла, па не пушта гласа.{S} Пре би у овај пар бризнула у плач. </p> <p>Госпођице, молим вас, |
| p>– Баш ништа.</p> <p>– Ни да он, баш у овај пар, када ми о њему говоримо, виси на прозору попи |
| вац.{S} Радићу, економисаћу и поучаваћу овај свет у рационалној економији.{S} Хоћу да сам незав |
| јеву: </p> <quote> <l>„Ала ј леп</l> <l>овај свет“</l> </quote> <milestone unit="subSection" /> |
| сам нисам дошао на ту мисао?... </p> <p>Овај момак није таки, као што сам ја... </p> <p>Хтеде р |
| извести из свога кола, већ вели:</p> <p>Овај наш уча могао би, Бога ми, спремити коју боцу вина |
| ц побринуо за своју породицу, а како би овака два самохрана женска грла, мати и кћи, госпођа На |
| ала лепо мирише!{S} Па зашто се, мама, овакво цвеће не негује у лонцима, а негују којекакве ка |
| исли највише и врзу.{S} Да се обазре на оваке слушаоце, ови ће или пљескати или ће се запити, п |
| срећним часовима сијала као сунце, а у овакима му свакад била звезда, која му је јасно показив |
| моја слобоштина; ово је моја срећа!{S} Овако хоћу да је цео свет.{S} Па у том снивању о породи |
| бих моје дете знала и сама усрећити.{S} Овако сам се ослонила на тебе...{S} Сироче моје!</p> <p |
| тога лепо и красно живети, где хоћу, а овако...{S} Ух, ух, ух!{S} Поп-Стеви се пође кожа јежит |
| вовали за њихову љубав какво тане.{S} А овако избацили неколико метака у лист хартије, што је з |
| суђеној пуници!</p> <p>Госпођа Јеца све овако одскаче од земље, како се једи.{S} Јуф, јуф, свис |
| д Јеце нема никаквога.{S} Но да потраје овако даље, ишчаурио би се из њега под старост, Боже оп |
| њој?</p> <p>За мене је, синко, добра и овако.{S} Ја сам је из темеља зидао.{S} Ко после мене д |
| се збије у самоћу, а камо не ће, кад их овако више, па једна другу подсећа.{S} Тек удовице!{S} |
| ешачим по гори; али у јулију месецу, на овакој прижези, џаба.{S} Боље би било, да сам остао у м |
| с му се не да да чита ни колико иначе у овакој прилици.</p> <p>Пред очима му лебди лик Даринчин |
| ељ запевао Бранкову песму: „Гусле моје, овамо– те мало!“</p> <p>Девојче од мах стаде опет на пр |
| ромах, тај брже оде одавде, него што је овамо дошао.</p> <p>– Па таки је он, кад што науми.{S} |
| то неје нашао за вредно, да дође најпре овамо, па сви заједно да иду. <pb n="61" /> Понда мисли |
| енуше.</p> <p>– Стој!...{S} Кристо, оди овамо...{S} Пази, дете моје, на кућу...{S} А и ви, слат |
| дом својим далеко удалили од пута, који овамо води.{S} Ми имамо књижевника, уметника, наученика |
| нтан човек, а да није – „господин“, док овамо имадемо доста „господе“ без интелигенције...{S} У |
| тек зар да нађе хлада.{S} Једва што се овда онда зачује, како крикне од врућине орао на какову |
| вом Анастасијом...</p> <p>Кад би отишао овда онда послом у Карловце, или би походио своју сестр |
| } Не, овде сад више не треба тиха рада, овде треба олујине: загушљивост је ужасна, притисак не |
| у да трују наш политички ваздух.{S} Не, овде сад више не треба тиха рада, овде треба олујине: з |
| , не може попа, а да као добар домаћин, овде онде не завири, ма само по старој навици.</p> <p>Ж |
| изнад свију висе према лазурном небу, а овде онде одбиће се још последњи зрак о позлаћену јабук |
| а идеја од вас, господине бележниче, да овде вечерамо! – кличе Дабижић, кад Кнежевић испева пес |
| дође он амо?{S} Ваљда га се тиче когод овде?</p> <p>Па јој опет сада у једаред тешко, колико ј |
| Беча?</p> <p>– Боже сачувај.{S} Мени је овде врло пријатно.{S} Баш се, на против, са свим добро |
| о му дошло баш с тога што је у то време овде доле највише у народу врило о Бранку Радичевићу и |
| p> <p>– Паметна идеја, бележниче, да се овде мало позабавимо, – примети после Дабижић, по толик |
| S} Пусти човека амо...{S} Докторе, седи овде.</p> <p>И гостољубиви бележник пође да прави места |
| дића још на по пута.</p> <p>– Од кад ми овде ходамо а вас нема!</p> <p>Јован, Бранко и учитељ с |
| додаће Бранко. – У ову недељу ћемо и ми овде да држимо своје село у корист преноса и споменика |
| сти унутра!“</p> <p>– Да приредимо и ми овде какво село у ту цел!{S} Предложи учитељ.{S} Стајић |
| али мирнији него у бујици; само ће ипак овде онде прокрчити себи, лакше пута, где без бујице ни |
| ан ујаку, што ме је дозвао, да проведем овде школски одмор, тим више, што ћу том приликом да бу |
| .{S} Побегли, да Бог ме.{S} Додијало им овде гоњење за веру као и у Турској, па се просто одсел |
| бу и кују котву, која има кад тад да их овде или онде заквачи на пучини будућега живота.{S} И н |
| S} Ту и попин сестрић.{S} Понда, ево, и ове!</p> <p>Тејка Давина Живковићка прва дошла, да се п |
| еднога и ваљанога члана овога друштва и ове општине, наша госпођа бележниковица.{S} Живила!</p> |
| а и Сремца и Бачванина и Дубровчанина и ове и оне; па је увек, каже, говорио, да је то једно и |
| је место, где треба да се окупе чланови ове или оне депутације, пре него што лађа пристане.</p> |
| ре много на њих.{S} Неје му ни стало до ове врсте људи, из тих се, по његову уверењу, не да већ |
| јстарија просветна завода у српству и с ове и с оне стране Саве и Дунава?{S} Је ли треба спомињ |
| диш, овај орах је, чини ми се, први пут ове године добро понео.</p> <p>– А знаш ли, колико је г |
| јжалоснија песма, што се силом уплеће у ове дане, који ће да засветле потомству као пример свен |
| политичку слободу и књижевни препорођај овековечио је Бранко Радичевић, опет Карловачки ђак, у |
| рзу.{S} Да се обазре на оваке слушаоце, ови ће или пљескати или ће се запити, па га не ће ни сл |
| пред искупљеним својим вршњацима.{S} А ови завидљиво гледају, гледају и диве се... </p> <miles |
| ка се смеши, ал готово и не разуме, шта ови говоре.{S} Њој је и то друштво и таки разговор нешт |
| ник удовој Матери сестрама И брату, док ови сами не стану на своје ноге.</p> <pb n="18" /> <p>Т |
| време, како устане, па док не легне.{S} Овим часима радује се Јелена цео дан.{S} Што ближе то д |
| тражиловачки вис.{S} Па смо закључили с овим побром... (Господин Милан Кнежевић, наш учитељ! – |
| n="24" /> <p>– Да се што боље удесим с овим, што постоји, и да живим, – одговори Јаковљевић ка |
| а са својим брежуљцима и доловима, а по овима виногради, вотњаци, беркови, шуме.{S} Ту ти се из |
| рвосвећеника српске православне цркве у овима <pb n="100" /> крајевима.{S} Али баш стога чак и |
| теме.{S} Једва ће ми на питања моја тек овлаш поверити, како је испала на прилику берба, како п |
| S}Ако Даринка баш не чита, разговарају, ово било оно се снило...{S} Па том приликом приметиће г |
| који сме рећи: „Ово је моја слобоштина; ово је моја срећа!{S} Овако хоћу да је цео свет.{S} Па |
| и, као да не сме да проговори.</p> <p>– Ово понесите као спомен са песникова гроба, – рече јој |
| , па видиш, омладина ти је као поток: а ово, што су сад наумили, као бујица.{S} После бујице би |
| неје дошла на време, кад зна, да треба ово оно... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>У ис |
| бично замириса.</p> <p>– Мама, какав је ово цвет?</p> <p>– Мајчина душица, рано.</p> <p>– Гле, |
| у вароши код ње, јавила јој, да јој се ово дана нада.{S} Тако су јој сад сва деца на окупу, па |
| Сироче моје!</p> <p>Е, баш неје то више ово ни оно.{S} Ево, и сузе пођоше врцати госпођа-Рашићк |
| у стародревну Болоњу, Немци Јену, једни ово други оно, Срби имају своје Карловце.{S} Осим толик |
| , шта он вреди за наш народ и шта значи ово величање његова спомена.{S} Око тога му се мисли на |
| ао гладан, да се исхрани... „Па не знам ово, па не знам оно.</p> <p>- Разуми ме, што ти кажем.{ |
| е, за госпођу Јелисавету говоре не знам ово оно.{S} Али девојка неје лоша прилика за сеоскога т |
| мо један кутак свој, за који сме рећи: „Ово је моја слобоштина; ово је моја срећа!{S} Овако хоћ |
| , поп: а придиковао, а не; те гласао за овог посланика, те за оног; то било автономије, то не б |
| пругом.</p> <p>– Ниси поп, Стефане, ако овог учу не избациш из општине, – рећи ће вечерас госпо |
| упруга нашега вреднога и ваљанога члана овога друштва и ове општине, наша госпођа бележниковица |
| други стоје.</p> <p>– Треба да оженимо овога нашега учитеља!-- примети госпођа бележниковица, |
| чела. – Љуто сам се уморио пешачећи на овој врућини.{S} Радо, до душе, пешачим по гори; али у |
| ок је врело.</p> <p>Ја радим и ринтам у овој кући...{S} Па, ето, како ми се мука моја награђује |
| Иначе прелешкали, разговарајући се то о овом, то о оном, у хладу између четири висока разгранат |
| памет ваљда за то, што се видиш сада у овом обиму?{S} Брате, ја се мало разабирам у економији, |
| потпише меницу.{S} А што овај или онај овому или оному кадгод учини какву услугу, то је још ув |
| у живац политичкога и културнога живота овостраних Срба.{S} Дакако да Карловци имају да захвале |
| кви, о школи, па и о политичкој судбини овостраних Срба?{S} Где је ускрсао и где је сахрањен по |
| ускрсао и где је сахрањен последњи сан овостраних Срба, – војводина српска?</p> <p>Тражи ли се |
| ензионирац. – Господо моја!{S} Ја дижем ову чашу у здравље једне вредне домаћице, верне супруге |
| >– Него још нешто! – додаће Бранко. – У ову недељу ћемо и ми овде да држимо своје село у корист |
| во!{S} Усадио си га, кад сам ја дошла у ову кућу.{S} Онда је Јелици било четири годинице, тек п |
| х дружина, што дошле беху, да увеличају ову светковину, а иза леђа му кроз жагор светине, која |
| лао пандура, да му тражи по селу гдегод овчија сира, па да га с црним луком и хладним меканим х |
| даље, – рече писару, који се немо гушио овчијим сиром поливеним с кајмаком, на који му се сад т |
| златну јаку“, казало се у неком листу, оглашујући његову смрт изненада.{S} Но и да му је све с |
| p> <p>Стао учитељ спрам ње, да, бојати, огледа и њен глас, а озбиљан, ни да брком мигне.</p> <p |
| у, па пође од једнога до другога, да им огледа гласове.{S} Мушкарце зна и од пре, шта који пева |
| еба помишљати и на своју кућу, на своје огњиште, на своју породичну срећу.{S} Кад је човек срећ |
| е Јаковљевића куља дим на димњак.{S} На огњишту се пуши и ври у пуним лонцима, а цврче батаци н |
| себе и дете под туђим кровом и на туђем огњишту.{S} Али колико је и то лакше, него трпети пијан |
| и ће ми у визиту.</p> <p>И сад узеде да оговара госпођу Нату, како се дала наплатити од поп-Сте |
| .{S} Ради се, да, али свако за себе.{S} Огрезли смо у гнилости.{S} Нема ни родољубља, ни самопр |
| ог старог народњачког сала, преживајући огризине отрцанога либерализма.{S} Још док је био међу |
| у нос увлачи; само што зазвечи ланац на огрљаку, кад се коњ који мухне, па тргне, да преухитри |
| гу, хоће да се извуче, па то раскопчава огртач“, то чупа с ногу велики завежљај.{S} Баш читав п |
| чуда! </p> <p>– Није тога било, слатка, од пре, – рећи ће сека Ката. – Било ти је Брајковачко д |
| , као што је баба Давина Јаковљевићима, од како је...</p> <p>Па и госпоштина се Брајковачка узб |
| Рашићка, донде госпођа Јеца учитељица, од јако поп-Стевина Јелисавета, са својом кћерком Јелен |
| а кори, што је само једаред био код ње, од како је дошао од горе.{S} Он се опет извињава, да јо |
| а клупа уза зид, застрта неким платном, од кога се иначе кроје панталоне, да изгледа, бајаги, к |
| тна човека, који ради онаки исти посао, од кога живи и он, народ, него од најсавршенијег агитат |
| наче „господина“.{S} Далеко је, дакако, од мене и помисао, да бих ја делио, ваљда, с народом св |
| рите.</p> <p>– Понда?</p> <p>– Ја тако, од како се знам, па хвала Богу!{S} А видим, како пролаз |
| на данас.{S} Писар, писар и само писар, од кудгод ко иде.{S} Е, па то боли!{S} Он, који је науч |
| устити, да ја завирим у њену економију, од како је пало слеме на њено теме.{S} Једва ће ми на п |
| од ње, а противних разлога је, по њену, од неко доба, тајному мишљењу, доста, када што покреће |
| жаше уза њ, а само што је завирио у њу, од како се повукао у попин врт.</p> <p>– Стојим на расп |
| ни бели коци с малим таблицама на врху, од којих свака носи други број и казује место, где треб |
| какву исплести; а неје ни у Брајковцу, од како је дошао ту за свећеника.</p> <p>Бранку дуго вр |
| му на памет и Даринка.{S} Чудновато!{S} Од њена суда као да највише стрепи.{S} Не за то, што би |
| ед њим, али мисли несу све код њега.{S} Од синоћ се нешто сневеселио.{S} Јелена му је много при |
| уме одушевити само за велике идеје.{S} Од надничара, који је можда закинуо од својих уста, па |
| его што ће доћи, не можеш је видити.{S} Од пре то мало који дан, да је нема к мени.{S} Него, ва |
| уштву, у које би тек почео долазити.{S} Од увек научио, да се повлачи, па мисли, узео би ко за |
| ће се програм што свечаније извести.{S} Од паропловске станице до Стражилова пуне су руке посла |
| ко година?!{S} Учим ја то и говорим.{S} Од како је Брајковца и *Брајковчана, нису имали таке шк |
| се Бранко опрости те оде с Јованом.{S} Од мах осети, како јој се учини Брајковац нешто празан. |
| ме јуност или младеж, па добро било.{S} Од кад дође та омладина, не знаш, каква је вера.</p> <p |
| да се прослави, – беше му прва реч.{S} Од њих две не зна, која да прихвати реч.{S} Опет ће он: |
| е грчета! – нашали се писар. – Били?{S} Од кад се ја окљувам, па...</p> <p>– За тебе би штета б |
| д својих уста, па до првога богаташа, – од људи неписмених, који су тек из туђих уста чули и на |
| p> <p>Јелена једва промуцава: </p> <p>– Од кад вас чекам.</p> <p>– Душо, зар још „ви?</p> <p>Је |
| ројици младића још на по пута.</p> <p>– Од кад ми овде ходамо а вас нема!</p> <p>Јован, Бранко |
| S} Шта је?{S} Шта је, за бога?</p> <p>– Од кад ја вребам арамију!{S} И једва ми се подеси згодн |
| идаковића и „<title>Крв за род</title>“ од Милованова „посинка“ Јакова Игњатовића...{S} Ту је ч |
| оје „<title>Дарова доброј деци</title>“ од чика Стеве, које разних Полаженика и Споменика од бр |
| и „<title>Љубомира у Елисијуму</title>“ од Милована Видаковића и „<title>Крв за род</title>“ од |
| дакле, шта је то Српство и родољубље, а од како се зна, исповеда се <pb n="62" /> за члана српс |
| е онако срдит отишао прексиноћ од ње, а од то доба није нашао за вредно, да јој и речи рекне, о |
| , што се зблизниле у учитељевој соби; а од њих неки поседали на одар, други стоје.</p> <p>– Тре |
| ц дана на једном штампаном табаку.{S} А од оних опет већина их почне још у ђачким скамијама, па |
| итеља хришћанских!{S} Већ ми бучи глава од неко доба.{S} Свуда Бранко и само Бранко!{S} Успалил |
| ано неколико старијих и новијих бројева од разних година политичких новина, што их је попа по к |
| зид, где је већ отрљо креч и углачао га од тешког наваљивања; пребацио ногу преко колена, па ми |
| и особитој њеној милошти.</p> <p>Још га од зимус препоручује госпођа Ната мајсторици.{S} А још |
| би провирила кроз прозор, као да некога од некуда изгледа.{S} Ако случајно прође туда какав гим |
| ори једнога од Бечкога одбора и једнога од Карловачкога.</p> <p>Одатле кроз „убаво Белило“ к Ст |
| а тргу, где беху свечани говори једнога од Бечкога одбора и једнога од Карловачкога.</p> <p>Ода |
| нога кума под тако лепим именом једнога од просветитеља хришћанских!{S} Већ ми бучи глава од не |
| та унутри.</p> <p>– Бранко се не одваја од Даринке.</p> <p>- Ми смо одсели код вас, – вели му о |
| д врата, па слуша.</p> <p>– Дивна идеја од вас, господине бележниче, да овде вечерамо! – кличе |
| еве, које разних Полаженика и Споменика од браца–Радована, браца–Јове, и других „чика“ и „браца |
| вде учитељицу.{S} Мал не свиште девојка од њена заједања.{S} Па тако сад и немамо никакве...{S} |
| веде Бечки одбор, који је пратио Бранка од Беча, као и целу светковину у забуну.{S} Тако Бранко |
| subSection" /> <p>Кад се Јелена вратила од Даринке кући, дочекала је мати с наредбом, да је обр |
| вају тамо, и буду људи... и гора и боља од мог сина.{S} Па за што не би и он:{S} Нек сврши гимн |
| д време.{S} Али госпођа Јелисавете нема од неко доба, па, ево, ни данас. </p> <p>Е, па тако сед |
| е одговори ништа. </p> <p>Попина Јелена од оздо, испред куће, маше на њих белим рупцем. </p> <p |
| школу.{S} Те радости, тог подскакивања од ње!...{S} Зорка већ чита чика– Јовин лист, што јој п |
| се замислио у улози каквог Дона Цезара од Базана, каквог шпањолског гранда у сред Севиље, па з |
| развукли му се брци, али не даје, гласа од себе.</p> <p>– Да Бог ме, да је госпођа Рашићка узел |
| и развукли му се брци, ал не даје гласа од себе... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Док |
| атару не правимо сами, него бог те пита од куд морамо да набавимо.{S} Алати наши за најобичније |
| вели госпођа Ната, а запурила се сирота од врућине и гурања кроз свет.</p> <p>– Још на станицу |
| чика-Јовину о Бранковој жељи; а једног од мојих ђачића почео сам да учим <title>Ајдукову песму |
| и госпођи Кати много, да на први поглед од мах види, да се госпођа Јелисавета преварила у рачун |
| тичких новина, што их је попа по кадгод од дуга времена, бог ме, и читао.{S} По канабету у исто |
| чима, те одмах дохвати виолину, па пође од једнога до другога, да им огледа гласове.{S} Мушкарц |
| по соби, бојаги, хоће да изађе из коже од једа, што јој „срамоте кћер“, па тражи негде горњу х |
| је муж; а Бог зна, кад и какав ти може од куд искрснути на једаред из ненада.{S} Него тужи га |
| кад полупала, и тако даље.{S} Почела је од ономад, а, да је све ређала, свршила би с оним пре т |
| д лепо, као што ти умеш.</p> <p>– Он је од неко доба врло заћутао.</p> <p>– Ко?</p> <p>– Бранко |
| вода.{S} А спровод се пружио, колико је од вароши до самога Стражилова, као да нико не хаје за |
| оштро осече на ујака:</p> <p>– Гадно је од вас, што то и++ спомињете!</p> <p>Поп-Стеви се смрче |
| епао честита друштва“, па се не растаје од њих. </p> <p>Што сад иду, па им се не пада на ум, да |
| ој рачун...</p> <p>– Треба мислити даље од носа, – проговори поп Стеван одлучно и као да некога |
| аших предака, стару славу и нове невоље од Немање и Косова до данашњег дана; па је пошалицама и |
| {S} Коњи касају, а не могу да се обране од силних мушица, што их спопале.{S} Вуку троми на омар |
| о слободан; те, пошто не може да остане од срамоте у свом јату, тумарне бог те пита куд, па се |
| а, већ и пун сен округле багреме, једне од оних, што су засађене у реду пред поп-Стевином кућом |
| ва што се овда онда зачује, како крикне од врућине орао на какову бресту у крај друма, само што |
| жалостиво, па слуша и по каткад шмркне од жалости, Госпођа Ната окрене пећци леђа, наглади сво |
| оверовати, да му срце хоће већ да пукне од среће.</p> <p>Јелена задрхта.{S} Провирује нестрпљив |
| провири најпре мала бела ручица; па се од мах за њом указа мила главица са црном пуном косом и |
| онакав, какав Србин постане тек, кад се од њега поучи.{S} Ал који Србин остане, тај издржи конк |
| низује.{S} И кад се појави, појавиће се од мах организована.{S} То не ће још дуго трајати.</p> |
| у, Бранко.{S} Ал мени се чини, да би се од мене могао истесати, ако и не какав практичан ма и м |
| ох!{S} Она чује Миланов глас и топи се од милине као масло на топлој прженици... </p> <milesto |
| ажу, нестално створење.{S} Али научи се од њега, да само по цвећу идеш и да и са најружнијег цв |
| би напуштен, – дода Кнежевић.– И још се од нас захтева, да потпомажемо и књижевност, да купујем |
| ке надом, да ће им деца бити боље среће од њих... </p> <p>Ката Јаковљевићка села, као обично не |
| !</p> <p>Госпођа Јеца све овако одскаче од земље, како се једи.{S} Јуф, јуф, свиснуће.{S} Хоће, |
| лизу њега стоји на уској путањи девојче од својих седамнаест година, ватрених очију, весела без |
| е моје, овамо– те мало!“</p> <p>Девојче од мах стаде опет на прозор. „Ој, пуно је и препуно сре |
| уштву код разбијене канте, мало не пуче од смеха.</p> <p>Општински благајник помислио на то, да |
| жасном провалијом.{S} Нуз то и зазираше од њега, да му кадгод не пребаци, па још, можда, пред г |
| и не мисли на то, да трговцу треба више од нешто капитала, што га је обично наследио или, можда |
| ј болти.{S} Занатлија не ће да зна више од свог мајстора, где је изучио занат, економ више од с |
| стора, где је изучио занат, економ више од свога оца.{S} Тако ни у чему не можемо да издржимо к |
| рижно Јован.</p> <p>– Па да за што више од по века проводиш за скамијама, а над књигом?</p> <pb |
| ранку, кад се једном у гунгули одвојише од осталих.</p> <p>– Каква ујна?</p> <p>– Па госпођа Ра |
| да сам независан.{S} Брате, ништа лепше од тога...{S} А да се лепо радити!{S} Па што зарадиш, з |
| с.</p> <p>Благајник мисли: „Ништа лепше од добра пива.{S} Ал куд сви Турци.{S} Мисли, но га мрз |
| д ће госпођа Рашићка свиснути од једа и од срамоте.{S} А она се чинила свему – и невешта пред с |
| да им огледа гласове.{S} Мушкарце зна и од пре, шта који певати може.</p> <p>Особито добро позн |
| ом својим о томе.{S} А он опет зазире и од „омладинца“, као да <pb n="71" /> меће на коцку не з |
| тирскога воћњака, посрћући „од љубави и од вина“.</p> <p>Као што рече Јован, пречасни господин |
| вцу још неко честит!{S} Биће још ипак и од</p> <p>Брајковца нешто! </p> <p>Ето, зашто је долаза |
| већ четири године.{S} Па има послугу и од Триве.{S} Криста јој је послушна, па радилица, па ве |
| него баш од дуга времена, можда, баш и од жеље, да увеличају само једном згодицом више своје б |
| чи.</p> <p>Госпођа Ката да пукне у себи од смеха, како се премудра Рашићка преварила у рачуну.{ |
| вачкој гимназији, два три разреда млађи од њега; али у комшилуку његову у стану, – примети изме |
| само, да и тамо није свештеник старији од њега бар у цркви, – рече попа. </p> <p>– А Јелена не |
| а и крпарија, тек без њега ко зна би ли од мах добили песнике као што су Змај, Ђура Јакшић, Вла |
| омад с Јованом код њих, кад су путовали од озгоре у Брајковац, уме тако да приповеда, па ја так |
| смо се свим радом својим далеко удалили од пута, који овамо води.{S} Ми имамо књижевника, уметн |
| шко да се игде интелигенција тако удаљи од народа као наша.{S} Нова се омладина креће, њен глас |
| издржи конкуренцију његову и буде бољи од учитеља свога.{S} Па ко се опет смотава и сели него |
| дочек, да му се „омладинац“ не може ни од шале подсмехнути.</p> <p>– Тражи вас, ујо, госпођа Р |
| а материне груди...</p> <p>Госпођи Нати од седморо деце заживела јединица мезимица, па мати гин |
| ром, а Јован ће њему, на прилику, смети од сад говорити:{S} Грцо, или:{S} Рифлијо, или:{S} Швић |
| .. у туђем свету...{S} Хм!{S} Мора бити од њега кадгод нешто!{S} Две јаке, до душе, за вратом н |
| его о Божићу прасе...{S} Па шта ће бити од Брајковачке светковине?{S} А?... стара српска невоља |
| ићку.</p> <p>– Није; ал она ће начинити од ње којешта.{S} Кад је јесенас дошао Кнежевић за учит |
| ра госпођу Нату, како се дала наплатити од поп-Стеве, кад је њена Јелена била тамо у вароши код |
| прост народ не би имао никакве користи од штампане и писане књиге својих учених синова, на кој |
| ислили, сад ће госпођа Рашићка свиснути од једа и од срамоте.{S} А она се чинила свему – и неве |
| ући?..{S} Катица Јаковљевићка мора пући од једа.{S} Мисли, ко је као она, што има сина господин |
| пушку.{S} Али им се види, да несу ловци од заната, него баш од дуга времена, можда, баш и од же |
| међу собом сви једнаки; а чим дође јачи од њега, он подлегне, и то... не, што он нема својства, |
| спођа Јеца га види, да је сад већ мекши од памука.</p> <p>– Омлатина омладина, алезајнц (све је |
| олине Карловачке станице.{S} Пут вароши од станице беху местимице ударени бели коци с малим таб |
| Већма осећа морални мамурлук, него онај од пробанчене ноћи.{S} Па сад још у школу,... ух!{S} Це |
| еда, ко пролази улицом.</p> <p>Дође јој од пре редовно и госпођа Рашићка, те разговарају, на пр |
| редовно Марку дужан и сваки одбије тек од рачуна, што га он по каткад с ким има.</p> <p>Шта, д |
| о браца-Анти.{S} А благајник и бележник од то доба, чим се мало ђорну, одмах терају писара, да |
| ко узела бранити писара, да се овај сам од туге неке у мало не заплака. – ни песма начеоникова. |
| нам шта... </p> <p>– Доста ја већ гутам од неко доба, – загрми Рашићка.</p> <pb n="36" /> <p>– |
| д и уздрмало сувишним каквим захтевањем од стране његових претпостављених у општинском уреду а |
| ишћа рујева с плавичасто-зеленим лишћем од фење и другим то модријим то блеђим зеленилом, те се |
| ... само да се не састане више ни с ким од њих!{S} Па у јутру, чим сване, бежи из тога понора, |
| ница, уплашена коњским топотом и зврком од кола.{S} Застане над каквом рупом, учлови се, као бо |
| ешће доносио; него што редовно по један од Брајковачке господе части осталу, па тако један по ј |
| Караџић први пут, као ђак још, упозорен од Мушицкога на онај велики посао, кога се он доцније т |
| инити.{S} Нечему много бољем нада се он од самог народа.{S} Па хоће да и свој говор, што има да |
| ојни Ђура, као што је један пут и рекао од прилике тако нешто. </p> <p>Ено, матори се мачак ушу |
| же ко исто тако измислити, да је постао од медведа.{S} Судећи по нашем писару, имаће право Дарв |
| ј Дарвин измислио, и да је човек постао од мајмуна, може ко исто тако измислити, да је постао о |
| мо једаред био код ње, од како је дошао од горе.{S} Он се опет извињава, да још неје доспевао, |
| и посао, од кога живи и он, народ, него од најсавршенијег агитатора, адвоката и ма ког иначе „г |
| ама добро знаш, као једна кућа.{S} Него од како се уселише амо неке стране особе, хоће да и Бра |
| пре недељу дана у Бечу на једаред добио од свог ујака поп-Стеве из Брајковца писмо с пет печата |
| ој, рећи, као и отац, како си је примио од мене место њена оца.{S} Ја не могу рећи: „моје“ дете |
| и, док покојни госпођа-Натин неје купио од ње.{S} А то, што јој сад госпођа Ната и опет меће на |
| пред поп-Стевином кућом, са свим сакрио од месечине, па поклопио цео прозор као по поруџбини.</ |
| њему ни на ум, да примети, то је, како од неко доба не може ни о чему да мисли, а да у једно н |
| еуко је, нејачко је, да га даш тек тако од себе, да га одбијемо као лику низ Дунав, – навија по |
| о сви, сви као један.{S} То је наше зло од увек и било, што смо пуштали једном све, па, ето, чи |
| очела већ да се једи.{S} Све се разишло од куће: и деца и девојка и слуга.{S} А већи краве ће д |
| а себи туђински печат.{S} Ми све морамо од туђина да набављамо за своје рођене паре, а пара мал |
| ено– школске општине у Брајковцу.{S} Но од то доба никада га неје успомена понела за покојном С |
| on" /> <p>– О-о, лепо, господо!{S} Лепо од вас! – повика на једаред Јелена тројици младића још |
| p>– Никад ништа.</p> <p>– Е, то је лепо од поп-Стеве.</p> <p>– Довео га, да ту проведе вакацију |
| , Србине!“</p> <p>Учитељ одустаде на то од политичких и економних питања, па стаде код „чиче“, |
| аве!{S} Тек...{S} Тек...{S} Доста је то од њега,... за сад доста.</p> <p>Поред сенице се „нешто |
| ски о томе предиковало, а да не види то од нас својим очима.{S} Престанимо ми радити, што не ва |
| кући, а сва се запурила и задухала што од радости што од умора. </p> <p>Е,сад грљењу и љубљењу |
| запурила и задухала што од радости што од умора. </p> <p>Е,сад грљењу и љубљењу нема, мислиш, |
| етио био!</p> <p>Мора бити кадгод нешто од њега...{S} Допада ми се, што је при себи.{S} Жилава |
| {S} Од надничара, који је можда закинуо од својих уста, па до првога богаташа, – од људи неписм |
| ко је грких пилула прогутао већ и данас од бележниковичина пецкања!{S} Дотле га је пањкала и за |
| ци држи некакву књигу, а на бео се штит од сунца наслонио.</p> <p>– А,... ти си, Александре!- п |
| беше му спао у траву.{S} Узе свој штит од сунца, па га затвори.{S} Те склопи и књигу, што лежа |
| сестриној деци.{S} То ће да буде радост од деце, кад им тетка из вароши разда поклоне!</p> <p>– |
| ри, те не оде.{S} Како је чуо још синоћ од Јелене, како су тамо гошће дошле, као да осети, да с |
| но, кад је онако срдит отишао прексиноћ од ње, а од то доба није нашао за вредно, да јој и речи |
| а њу, да је божем она отуђила поп-Стеву од његове сестре, да је она истерала Тинку из поп-Стеви |
| и листом пазаре код Јуде.{S} Жене краду од својих газда храну, па џаковима вуку Јуди, те дају б |
| народни браничи, „поборници“, наплаћају од народа исто толико правично или неправично, као и он |
| > <p>Бранка већ поче завијати у стомаку од толике љубазности.</p> <p>– Е, па кад си већ навалио |
| кво дете, те не купи за новчић свирајку од шећера, или какав цигару за два новчића, да недељом |
| лепо! - кличе Даринка, а лице јој плану од одушевљења.</p> <p>– Него морате нам и ви помоћи! – |
| је Бог и Христос примио у своју општину од крштенога кума под тако лепим именом једнога од прос |
| знанику каквом.</p> <p>И срце му гракну од неке милине, кад помисли, како ће му се добра душа о |
| иње име.{S} А отуђити она рођену сестру од рођенога брата!{S} Сад се нешто продобрила.{S} Па ка |
| види, да несу ловци од заната, него баш од дуга времена, можда, баш и од жеље, да увеличају сам |
| учује госпођа Ната мајсторици.{S} А још од зимус говори Даринци, како морају, Бог да, на лето и |
| не дођоше.</p> <p>Бранко нема мира још од јучер.{S} Јучер је још пешачио далеко изван Карловац |
| Право рећи, брује му и зује у глави још од синоћ, како му је „његова“ напунила некаквим разгово |
| странке: ради, како ко хоће, а живи још од свог старог народњачког сала, преживајући огризине о |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Од сеобе Србаља у крајеве, што стоје под окриљем Австро |
| то чини само по материној жељи. </p> <p>Од онога вечера, како је оно учитељ отишао онако нагло |
| ета, са својом кћерком Јеленом. </p> <p>Од тог доба остао је поп Стева и опет катихета и месни |
| а се не нађе нас неколико људи.“</p> <p>Од то доба пази писар добро, како ће изводити своје тео |
| еварена вера у поштење с болом врисне: „Од кад те, мајко, нисам видео, ја јоште добра нисам вид |
| вић из манастирскога воћњака, посрћући „од љубави и од вина“.</p> <p>Као што рече Јован, пречас |
| у радњу, или кад се у октобру искупљају ода свију страна ђаци, – када је то видео, још већи нем |
| енутак бар маха, да се разаберу гласови одабраних чланова певачкога друштва Брајковачкога под п |
| {S} Маћи му се не да.{S} Она баш истера одавде учитељицу.{S} Мал не свиште девојка од њена заје |
| ашта вам се...{S} Сиромах, тај брже оде одавде, него што је овамо дошао.</p> <p>– Па таки је он |
| не знате, али у старо време одселило се одавде неколико хиљада српских породица у Русију.{S} По |
| ај наш крај.{S} Ја не бих никад одлазио одавде.{S} И веруј ми, моја је најозбиљнија намера, да |
| и смо, да са што више народа и ми одемо одавде у Карловце на дочек.</p> <p>– Мило ми је! – одго |
| ни враћати у Брајковац, него иде одмах одавде кући.{S} Неугодно јој здраво, што је то урадила |
| с њим заједно... </p> <p>Бележниковица одавно наваљује на бележника, да се иде кући.</p> <p>– |
| поздрави с госпођа–Натом.{S} Давина се одавно нешто и својака с Јаковљевићима.{S} Једаред јој |
| ше прилике...</p> <p>И Марко се, већ по одавно, помешао с гостима.</p> <p>Бележник хоће да га б |
| – О, моја ће мама мени већ дозволити, – одазва се Даринка. – Њој се здраво допада Бранково коло |
| ма и по ногама.</p> <p>А на Натине речи одазва се.</p> <p>– Разумем. </p> <p>– Като,— примети Н |
| ла би била тамо преко потока оној кући, одакле јој у вече долазе они звуци са ситних гусала, та |
| 6" /> <p>И сад тек седе на своје место, одакле се беше пре једнога сахата кренуо, да иде у дућа |
| гло такођер гостију са свију страна, да оданде још допрате спровод до Карловаца.{S} Једва је мо |
| ако даље.{S} Баш тада је он тим начином одао своју „тајну“, поричући свим срцем, свом душом, па |
| н мах.</p> <p>Трива већ сишао с кола па одапиње коњима конопце са ждрепчаника.</p> <p>Даринка с |
| тељевој соби; а од њих неки поседали на одар, други стоје.</p> <p>– Треба да оженимо овога наше |
| тргу према вратима саборне цркве стоји одар окружен са шеснаест великих свећњака и обасут цвећ |
| on" /> <p>Кад је Даринка то вече села у одар, да легне поред Зорке, дуго јој се поглед приковао |
| дбора и једнога од Карловачкога.</p> <p>Одатле кроз „убаво Белило“ к Стражилову, крајњој мети с |
| рв, а коса му се диже.{S} Скинуо шешир, одахнуо, па брише рупцем зној с чела.{S} И нехотице дод |
| е отићи у Карловце сав обарен.</p> <p>– Одахнуће, кад не буде видио своју ујну, – опет се уплет |
| одбегла.</p> <p>– Шта говориш</p> <p>– Одбегла.{S} Јуче на ноћ нестаде и ње и Кнежевића.</p> < |
| а да знам?</p> <p>– Госпођица Јелена је одбегла.</p> <p>– Шта говориш</p> <p>– Одбегла.{S} Јуче |
| , што кажу, у се и...{S} И госпођа Ката одби толике општинске бележнике и сеоске трговце, па од |
| владичанску митру и он је петнаест пута одби, да може мирно у својем скровитом Ковиљском манаст |
| едан остане редовно Марку дужан и сваки одбије тек од рачуна, што га он по каткад с ким има.</p |
| о је, да га даш тек тако од себе, да га одбијемо као лику низ Дунав, – навија попа. – Данас је |
| е за њом.</p> <p>Давно је било, кад „се одбила“ из куће својега оца, покојнога Пере Гојковића к |
| што крив, што је и њега и матер му тако одбио као блато с ногу, па би зар колико толико то да з |
| у висе према лазурном небу, а овде онде одбиће се још последњи зрак о позлаћену јабуку, зрак су |
| {S} Хтео би да доспе и у читаоницу, где одбор издаваше још последње налоге, и у саборницу, где |
| коме се ваљда прохтело, да доведе Бечки одбор, који је пратио Бранка од Беча, као и целу светко |
| беху свечани говори једнога од Бечкога одбора и једнога од Карловачкога.</p> <p>Одатле кроз „у |
| Изашао је проглас Карловачког и Бечког одбора:{S} У другује недељу пренос костију Бранка Радич |
| .</p> <pb n="27" /> <p>Бележник и један одборник играју баш жандара, а остали како који.{S} Пис |
| ар начелник, благајник, писар, неколико одборника, дакле све, што се рачуна у Брајковачку висок |
| сар се наслонио на лактове, па кибицује одборнику. (Бележник, мимогред буди речено, не трпи то |
| а, и у собу поверенства сигурности, где одборници даваху приступнице учесницима и гледаоцима св |
| овцима, камо лађом имају приспети Бечки одборници са последњим земним остацима песниковим. </p> |
| ван Јаковљевић, „као пред буну“.</p> <p>Одборници лете на све стране и наређују, како ће се про |
| паметни Шваба већ све изумео!“ Једва се одважио још и на то, да по упутству наших пчелара води, |
| ише места унутри.</p> <p>– Бранко се не одваја од Даринке.</p> <p>- Ми смо одсели код вас, – ве |
| ари, па дај унутра, а коње испрегни, па одведи у шталу...{S} Има места је ли, Катице?</p> <p>– |
| песме, али не изађоше на сухо, него се одвезоше истом лађом у Нови Сад, да тамо буду на беседи |
| p> <p>– Како не би било?{S} Гле секе! – одвикује она из кухиње.</p> <p>– Разумем, – вели Трива. |
| <p>– Лаку ноћ!</p> <p>Јован и Бранко се одвојише.{S} И оде сваки својим путом.</p> <p>Јелена пр |
| е Јован Бранку, кад се једном у гунгули одвојише од осталих.</p> <p>– Каква ујна?</p> <p>– Па г |
| м показао.{S} Више пута му је баш био и одвратан, што је „таки“, као што о њему суђаше „материј |
| ед то почети?{S} Али Јован се одсмеје и одговара се, као да има још времена.{S} А Даринка опет |
| аместила, а надурила се, бојаги, па јој одговара:</p> <p>– Све је ту.</p> <p>– Боже, помози! – |
| вор на нешто друго; али оштро омладинац одговара, па не знаде, шта сад да му каже, већ окрену н |
| > <p>– Ви ћете после њих доћи на ред, – одговор и онај.</p> <p>– Хајдмо ми дотле на пиво! – пре |
| еда у њега.</p> <p>Бележник остао дужан одговор својој жени, па <foreign xml:lang="de">mir nich |
| и она.</p> <p>– Одмах... одмах ћу доћи, одговори Бранко.</p> <p>– Не иде тако.{S} Ја се не ћу н |
| дна прилика, кад сам се мало и надао! - одговори Јован те наслони пушку уза зид. – Волим овај л |
| звини. </p> <p>- Ви сте ипак старији, - одговори Јелена ђаволасто; – па ви треба да почнете.</p |
| <p>– Тражи вас, ујо, госпођа Рашићка! – одговори онај.</p> <p>Госпо...?! – замисли се чисто поп |
| рловце на дочек.</p> <p>– Мило ми је! – одговори Даринка на приказ Јованов, па пружи руку Кнеже |
| послужи лепо време!</p> <p>Да Бог ме! – одговори Даринка, тек да из учтивости рекне што, кад ве |
| ђи, видиш, сама је.</p> <p>– Разумем! – одговори Трива и оде за својим послом.</p> <p>– Като зл |
| треба.</p> <p>Па боље пре не? после, – одговори Јован.</p> <p>Али се овај привуче уза женскиње |
| “ </p> <p>– То је бреме пало на мене, – одговори Бранко.</p> <p>– Аха!{S} Држите се!- рече му Д |
| ац!</p> <p>– Молим, молим, господине, – одговори Даринка, а застиди се, – Не стоји вам лепо, ка |
| жеш се и преудати.</p> <p>Мој син ће, – одговори она, – за цело лакше поднети, да је син оца ло |
| ише нешто.{S} Остао је у својој соби, – одговори Јелена. </p> <p>Не води ти бриге за господина. |
| е најпре; понда ће мо се разговарати, – одговори му Бранко.</p> <p>Јован мало поцрвени, па затр |
| овица Јовану.</p> <p>– Куд сви Турци, – одговори овај.</p> <p>А она повика: </p> <p>– Јеси чуо, |
| ш све на црне наочаре.</p> <p>— Увек, – одговори онај живље, – упамти, увек тако!{S} То је моје |
| увај.{S} Баш сам задовољан, што идем, – одговори онај. – Него искрено да ти кажем, волим, и што |
| рабила прилику. </p> <p>– Не верујем, – одговори Јован.</p> <p>– Зар ви ништа не знате? </p> <p |
| пођа ме замоли, да вас к њој пошаљем, – одговори Бранко.</p> <p>Попа се дигао, па пажљиво расти |
| о.</p> <p>– И хоћу мало да приседнем, – одговори Јован, отирући зној, а зној му цури с чела. – |
| есим с овим, што постоји, и да живим, – одговори Јаковљевић као у шали. – Таки је, брате, данас |
| ли се добро учити?</p> <p>Хоћу, ујо, – одговори дете радосних очију. </p> <p>Мати, ја хоћу да |
| >– Несмо ми забадава изостали толико, – одговори Бранко.</p> <p>Кад приступио девојкама, лице м |
| та велиш, Јоване? </p> <p>Није ружно, – одговори Јован. – Него то би он добро прошао с нама.{S} |
| кад је тому било време; сад је касно, – одговори му сестрић с неким прекором.</p> <p>Поп Стева |
| > <p>– Не да се насути вода у решето, – одговори онај.</p> <p>– Баш имам важна разговора с тобо |
| /p> <p>– Па да где би на друго место, – одговори јој Бранко, а као да плива у задовољству.</p> |
| ве више њих тек у новије доба сећају, – одговори Бранко, –да су познавали Бранка лично, па чак |
| <pb n="69" /> <p>На добром је месту, – одговори опет на то Бранко. – У селу су нам исто тако п |
| пољубиле.</p> <p>Јелена не зна, шта да одговори.{S} Стале јој очи, па упрла поглед у Даринку.< |
| " /> <p>Бранко ћути; или не зна, шта да одговори, или не ће, што мисли.{S} А мисли: „Што се ова |
| , – што дрхћеш?</p> <p>Јелена не уме да одговори.{S} Грло јој је стегло.</p> <pb n="56" /> <p>Н |
| ошапута милостива његова заштитница, па одговори своме штићенику опет притиском руке, и занесе |
| дух времена.</p> <p>Стајић уздахну и не одговори ништа. </p> <p>Попина Јелена од оздо, испред к |
| , ала је научно нешто казао.{S} Нико не одговори ништа..</p> <p>Данас је ту и Даринка, па се св |
| већ био код Јована; али га јутрос нешто одговори, те не оде.{S} Како је чуо још синоћ од Јелене |
| а говорио, како се ломио, шта је Бранко одговорио, како је у очи исмејао и ујака и Рашићку, и. |
| сретан, или да се подао Јеци, он би му одговорио, као што толико пута вели; </p> <p>– Ја сам г |
| мора бити?</p> <p>– Немој ти ту мени! – одговориће опет, као и до сад, Ната Кати.– Знам ја, шта |
| ли и преклиње, плаче и дури се, да мати одгоди, „бар док прође беседа“!{S} Шта је госпођи Нати |
| же поп Стеван, да омладинску ћурдију не одгрне, те не покаже своју стару ћуд.</p> <p> Па да о ч |
| </p> <p>Поп Стева се растопи, расплини, оде у пару... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Л |
| шта ће.{S} Не би било лепо, опет, и да оде, а да се не јави њему и његовој матери. </p> <p>У т |
| био расрдио, да је у један мах хтео да оде из Брајковца.{S} Него добро, те то неје никоме каза |
| ије свршена.</p> <p>– Па за што само да оде тако из ненада?</p> <p>– За што?{S} Така ти је дана |
| пођи Нати чисто неје право, што Даринка оде с Јеленом.{S} Као да јој је сад крива нешто и она, |
| зговор између Јована и Дабижића, којима оде и учитељ у помоћ, – ни оштро супрушко објашњивање и |
| бра душа опет обрадовати, кад јој сутра оде.</p> <p>У том се врати натраг у село. </p> <p>Та по |
| ата и Катица, да спавају.</p> <p>Катица оде најпре, да још једаред разгледа по кући, је ли све |
| , прашта вам се...{S} Сиромах, тај брже оде одавде, него што је овамо дошао.</p> <p>– Па таки ј |
| Један другом за љубав.</p> <p> Најпосле оде бележниковица, а отпрати је Јован ++ писар.</p> <p> |
| на; али га јутрос нешто одговори, те не оде.{S} Како је чуо још синоћ од Јелене, како су тамо г |
| ана, ето, неје ни приметила, да он и не оде на звоно у цркву; неје ни приметила, да у Брајковцу |
| ем месту у селу.{S} Данас сутра, ако не оде у варош, да тамо отвори већу радњу, ево мог носа, а |
| или у виноград за својим послом, ако не оде у поп-Стевину сеницу, где овај чека, да му се јави, |
| ао очински савет...</p> <p>После вечере оде госпођа Рашићка с Јеленом „за послом“.{S} Оста сам |
| кћер с попиним сестрићем испод руке; те оде у кухињу, да изнесе јело на сто. </p> <milestone un |
| и чисто криво, кад се Бранко опрости те оде с Јованом.{S} Од мах осети, како јој се учини Брајк |
| /p> <p>Јован и Бранко се одвојише.{S} И оде сваки својим путом.</p> <p>Јелена притвори капке на |
| е.</p> <p>– Разумем! – одговори Трива и оде за својим послом.</p> <p>– Като злато, – опет ће На |
| некакав изговор, да изађе из друштва и оде на улицу, па да дозна, ко је дошао.{S} Баш му то до |
| о прође поред прозора, уђе у двориште и оде у своју собу. </p> <p>Из оне лепе куће с оне стране |
| ад и немамо никакве...{S} А кад човек и оде у Карловце, ако и посети своју сестру, мислиш, да с |
| не можеш довикати с улице.{S} Кад опет оде по воду, као да је себи по смрт отишла.{S} Враг би |
| недељи дана један пут или ни један пут оде на катихизацију и да задржи достојанство над учитељ |
| анинац, шта је то служба.{S} А свако је одевено, враг их и с девојкама, по најновијем журналу, |
| се Бранко Стајић.{S} На њему лако летње одело и сламњи шешир.{S} У руци држи некакву књигу, а н |
| ко крста искупио се народ у чистом свом оделу.{S} А у народу, видиш, око свирца час се таласа, |
| често.{S} Чика је одобрио.{S} Треба да одемо и код тетка-Тинке.</p> <p>Нова неприлика за Јелен |
| а, гладећи свог мацана: </p> <p>„Кад ми одемо у планину, на ком ћемо оставити нашег Марка?...{S |
| кључили смо, да са што више народа и ми одемо одавде у Карловце на дочек.</p> <p>– Мило ми је! |
| тне на обраницу, па хајд у варош, па се одене за целу годину..{S} Понда шта ћу?{S} С њом зло, а |
| у књигу крештајемих.{S} Иначе црквењак одзвони, па хајд опет кући или у виноград за својим пос |
| ет њен глас по вечерњој тишини.{S} Нема одзива.{S} Само види, како учитељ одмиче, и чује, како |
| и кренуше.</p> <p>– Стој!...{S} Кристо, оди овамо...{S} Пази, дете моје, на кућу...{S} А и ви, |
| а својој виолини, познао је ипак, да је одјекнуо с оне жице, коју је навио синоћ у Јеленину срц |
| ј синко, не треба ни то баш тако далеко одлагати.{S} Ко је рано легао и рано се оженио, није се |
| ема беше у тај мах Бранко и његов нагли одлазак у мислима. </p> <p>Као да осећају, е би им неуг |
| stone unit="subSection" /> <p>Изненадни одлазак Стајићев из Брајковца изазвао је у познатим кру |
| а упало у очи, да Бранко тако из ненада одлази, да ником о томе пре не рече ни речи.</p> <p>Гос |
| опада овај наш крај.{S} Ја не бих никад одлазио одавде.{S} И веруј ми, моја је најозбиљнија нам |
| , узео би ко за наметање, када би чешће одлазио мећу нове познанике.</p> <p> Књига је пред њим, |
| S} Да му бар кажем с Богом!</p> <p>– Ви одлазите?</p> <p>– Овај час.{S} Даринка мало поцрвене.{ |
| ће ни бити ништа у Брајковцима, кад ви одлазите.{S} Не би је било, уверен сам, ни да ја остане |
| и ономе, коме пусте у невољи крв, па му одлане.{S} Не би било с горег и чешће.</p> <p>Учитељ, М |
| базни.</p> <p>Јелени, неје крити, баш и одлану чисто нешто са срца.{S} Неје јој Бранко мрзак, Б |
| и потајно се насмехну.</p> <p>А Јелени одлану.{S} Но је поли румен до иза ушију, кад примети, |
| ох, тамо, да њему каже, како јој је сад одлануло, како ће „све још бити као што треба“.{S} Но и |
| е дознало за узрок Бранкова изненаднога одласка, то сам Бог зна, тек док се Јован вратио у село |
| ишљу, да је оно узрок Стајићеву наглому одласку из Брајковца, што га свет по Брајковцу разнео ј |
| ма тима неје ни примерио, кад је лептир одлетео.{S} Неје га више ни тражио.{S} Он зна за цело, |
| душепопечитељ Богом повереног му стада одликован и постао конзисторијалним присједатељем.{S} В |
| ве нестрпељивија; што нестрпељивија, то одлучнија. </p> <p>Како да се састане с њим?{S} Хоће ли |
| Јелица је моја брига! - рече поп Стева одлучно.</p> <p>Попа узеде своју Јелисавету, иначе госп |
| ти даље од носа, – проговори поп Стеван одлучно и као да некога љуто хоће да укори, а опет да и |
| овом матером...{S} Но, не мислим ни ја, одмах с кола.{S} Останите макар и који дан дуже...</p> |
| бележник од то доба, чим се мало ђорну, одмах терају писара, да им декламује „оно о разбијеној |
| на ручак, – вели она.</p> <p>– Одмах... одмах ћу доћи, одговори Бранко.</p> <p>– Не иде тако.{S |
| ранку Радичевићу и његовој прослави.{S} Одмах сутра дан после оног великог концерта, што га је |
| о уз мост, што води с лађе на обалу.{S} Одмах до њих су певачке дружине.{S} Ту ћете најбоље вид |
| с чекамо на ручак, – вели она.</p> <p>– Одмах... одмах ћу доћи, одговори Бранко.</p> <p>– Не ид |
| ва се дете.</p> <p>– Идем,... сад ћу ја одмах...</p> <p>Неје имала када ни да доврши, што је у |
| ју за њима..</p> <p>Попина Јелена хтела одмах за Зорком да потрчи пред Даринку.</p> <p>Али је з |
| по соби.{S} И опет долети на прозор, па одмах упре поглед опет на осветљена она два прозора с о |
| чека муштерија– поручио је, да ће „сад одмах“ доћи, па је устао већ био и пошао.{S} Али је баш |
| е више ни враћати у Брајковац, него иде одмах одавде кући.{S} Неугодно јој здраво, што је то ур |
| са свим озбиљно госпођа Рашићка, па је одмах отишла свом поп-Стеви, да му се потужи:</p> <p>– |
| те хајд даље као гусеница.{S} Србин је одмах створен као лептир, никад гусеница.{S} Несрећа је |
| ођице Јелене. </p> <p>Сутра после подне одмах је прва веџба певачка. </p> <milestone unit="subS |
| кућу српске црквене православне општине одмах уз ребро српској православној цркви!{S} Жалост, м |
| са својим гостима из Брајковца нашао се одмах до гроба. </p> <p>Даринка с побожним заносом стал |
| ра.{S} Само се поздрави са певачима, те одмах дохвати виолину, па пође од једнога до другога, д |
| ти, или и прескочивши тај степен, а они одмах хајд у господство, те или постадоше општинским на |
| ,... не велим ја тако...{S} Не мораш ти одмах... не знам шта... </p> <p>– Доста ја већ гутам од |
| – предложи бележник.</p> <p>– Благајник одмах устаде. </p> <p>– Писар већ дохватио шешир.</p> < |
| рића! – вели сека Ната.</p> <p>– Ја сам одмах рекла, има нешто, – вели сека Ката. – Сад је наиш |
| треба да буде.{S} Нисам тек могао момку одмах с неба па у ребра: то и то је.{S} Из далека добар |
| м; а на зеници јој затрепта дуга, те их одмах обори.</p> <p>– Опростите! - прошапута, ал не под |
| а она.{S} Хтеде он да рекне, као тек да одмахне: „Па добро!“ Но се трже.</p> <p>– Хвала вам.</p |
| , да ћеш вечито ђаковати?</p> <p>Бранко одмахну главом:</p> <p>– То је за мене, за сад бар још, |
| {S} Њега једног, па...!{S} Да их има на одмет, па ни једнога,... само не у калуђере!..{S} Шта м |
| Нема одзива.{S} Само види, како учитељ одмиче, и чује, како оштро корача... </p> <p>Иза рогља |
| ме је дозвао, да проведем овде школски одмор, тим више, што ћу том приликом да будем сведоком |
| а ђаци, па хоће да проведу свој школски одмор што слободније, што разноврсније, да се издовоље |
| ан и да не осећаше збиља потребу, да се одмори.{S} Готово да је био већ и заборавио на ујака; а |
| оваца, да амо дође, те да се момак мало одмори, па и своју матер посети!...{S} Најпосле, свету |
| то доба, па је још нема.{S} Свако се то одмори, бар кад недеља дође, а мени ти се не зна ни бла |
| који у Карловцима или поникоше или се – однеговаше, и научише се србовати, ту је и отац српске |
| за вредно, да сам своје ножно тај глас однесе до највишег места своје претпостављене власти у |
| на, па само клима главом у знак, да све одобрава. </p> <p>У том начеоник, као да њих тројице та |
| ко и Јован, него им и мати и тетка Ната одобравају и хвале смер.{S} А највећа је њена радост, ш |
| оворила о преносу песникову и још више: одобрила и то, да је учитељ Кнежевић ваљан учитељ, ма к |
| – Нема таквих прилика често.{S} Чика је одобрио.{S} Треба да одемо и код тетка-Тинке.</p> <p>Но |
| је најпосле и госпођа Јелисавета морала одобрити, (да је варошкиња не надмудри): – Да Бог ме, м |
| м загрчава сваку кап млека, којим га је одојила, као и под онога, који јој сваку сузу, што је н |
| ло да им се допада, тек не могу срцу да одоле, те и они удесили збор.</p> <p>Ох, како је дивно, |
| локрвнога погледа.</p> <p>– Али не мога одолети његову погледу.{S} Осети, како јој у очи сухну |
| > <p>Пред цветном неком ливадом не мога одолети, него ће сићи с кола, и набрати пуну руку разно |
| {S} На бресту се гдегде закрши грање, а одонуд излети орао, замахне крилима, па заплови величан |
| видити спровод и чути песме. </p> <p>– Одоше у саборницу.{S} Једва добише места унутри.</p> <p |
| .</p> <p>Окренуше један другом леђа, па одоше својим путем.</p> <p>„Јогунаст“! – рече за њега п |
| купио и наговорио, да се здруже.</p> <p>Одоше у учитељеву собу</p> <p>Највише се обрадова тому |
| ника и понесоше га у варош до свечанога одра на тргу, где беху свечани говори једнога од Бечког |
| свој прозор.</p> <p>Млади колар стао до одра, па се не миче.{S}А уза њ његова сестра, па се као |
| о ти је тек село.“ Ето, она се родила и одрасла на селу, па најволи, да и умре ту, али никад не |
| Гости из разних крајева заузимаху своја одређена места.{S} Изасланици разних друштава хватаху с |
| ницима и гледаоцима свечаности на разна одређена места.{S} А вуче га опет и тамо на овај пут, ш |
| своју извесну цел, али су још увек без одређене сталности.{S} Прелеће се ту с једног предмета |
| а води коло, она не може давати правац, одређивати ток народној судбини.{S} Треба да водимо рач |
| а проводаџисао свом сестрићу.</p> <p>За одрешене језике предмет је то, наравно, благодаран, да |
| пштинске бележнике и сеоске трговце, па одржа све, што остало после Игњата.{S} Ако Бог да, даће |
| оној идеји која живи у српском народу и одржава у њему свест, да не клоне у тешкој ноћи искушењ |
| ио, те га и онако сјајно извршио, да је одржао дух народа српскога, ударивши јак темељ српској |
| а Јаковљевића.{S} Но треба радити и бар одржати.{S} Да извади Јована из школе?{S} Да га с по пу |
| а, госпођа бележниковица зна увек да га одржи у статус кво.{S} Но он сам још увек не заборавља |
| аво материно дете!{S} Али сестрића увек одржи у милости ујковој ипак то, што се... без ичије – |
| пак не мога бележник да се том приликом одржи, а да не примети, било што не трпи толико размета |
| иновник...{S} Ти видиш зар, да се ја не одричем рада.{S} Боже сачувај!{S} Само... ко хоће да ра |
| Стражиловачкога виса, опет на свечаном одру, положи се лес, да и заступник „Матице Српске“ про |
| у.{S} Ми и онако мислимо, да код матере одседнемо.{S} Ја баш кажем ујаку, да ћемо код ње одсест |
| е не одваја од Даринке.</p> <p>- Ми смо одсели код вас, – вели му она. –</p> <p>– Јован је тако |
| е за веру као и у Турској, па се просто одселили у Русију, па тамо населили *Нову Србију.{S} За |
| и, можда, и не знате, али у старо време одселило се одавде неколико хиљада српских породица у Р |
| .{S} Ја баш кажем ујаку, да ћемо код ње одсести.{S} А Јелена се радује, да је позна. </p> <p>Бр |
| њему сија увек благо пролећно сунце, па одсјајује непомућено и у веселим очицама и са ведрог че |
| ј пуници!</p> <p>Госпођа Јеца све овако одскаче од земље, како се једи.{S} Јуф, јуф, свиснуће.{ |
| упа, Боже, лупа.</p> <p>Јелена се на то одсмејала.</p> <p>– А Даринка је поцрвенела до иза ушиј |
| га.{S} Гледа га, па не зна, да ли да се одсмеје као на шалу или да прими као истину.</p> <p>- П |
| већ једаред то почети?{S} Али Јован се одсмеје и одговара се, као да има још времена.{S} А Дар |
| познав’о,</l> <l>Први санак ја сам већ одспав’о...</l>“ </quote> <pb n="48" /> <p>Даринка хоће |
| о.{S} Изађе учитељ, па их све позва, да оду у његову собу.</p> <p>Сад ћу ја децу пустити.{S} Не |
| оцама.{S} Господа га иначе пију тек кад оду у Руму, у Ириг, у Митровицу, или и даље куд у варош |
| гао узде и замахнуо Бачком ђиватком, да одудари преко коња, па да потера, а госпођа Ната повика |
| и, – све је на свој начин хитало, да се одужи спомену песника српскога јединства, прихвативши п |
| у друштву за срећу другога, снажније се одупире разним неудаћама, кад има своје гнездо, кад има |
| оследње: „Устај, Србине!“</p> <p>Учитељ одустаде на то од политичких и економних питања, па ста |
| " /> женскиње, која може да се истински одушеви за нешто.{S} Нешто му говори, да то девојче има |
| пре, што се уверио, да се и сама гошћа одушевила за „ту идеју“, што би рекао Раја Јовановић, п |
| Бранкова спомена.{S} Онако се народ уме одушевити само за велике идеје.{S} Од надничара, који ј |
| ли му се посао, којега се подухвати.{S} Одушевљеније прихваћа борбу у друштву за срећу другога, |
| читељ.{S} Стајић скочи одушевљено и још одушевљеније прихвати учитељев предлог.</p> <p>Јован се |
| кад бележниковица закрешта, не мога да одушевљено не примети:</p> <p>Диван алт, милостива!{S} |
| о да ће да се сва разлиже.{S} Чак му је одушевљено говорила о преносу песникову и још више: одо |
| ко, <pb n="44" /> особито овај последњи одушевљено ради, да „Брајковац пропева у Бранковој свеч |
| ел!{S} Предложи учитељ.{S} Стајић скочи одушевљено и још одушевљеније прихвати учитељев предлог |
| о! - кличе Даринка, а лице јој плану од одушевљења.</p> <p>– Него морате нам и ви помоћи! – рећ |
| ше свести него у сваке обичне.{S} А, да одушевљење њено неје изнуђено ни чим до правим заносом |
| рницом.</p> <p>Дивно се беше заталасало одушевљење у српском народу у намену Бранкова спомена.{ |
| д прихватио свом вољом својом и српским одушевљењем.</p> <p>Како се обрадовао био Бранко, када |
| рнава, манастирски намесник, добио мало одушке, да се провесели с веселим Брајковчанима у хладу |
| на одар, други стоје.</p> <p>– Треба да оженимо овога нашега учитеља!-- примети госпођа бележни |
| одлагати.{S} Ко је рано легао и рано се оженио, није се покајао.{S} Не ћеш се, ваљда, угледати |
| знам, шта би и с тобом било, да се ниси оженио.</p> <p>Даринка се смеши, ал готово и не разуме, |
| аш, говори ли збиља или из шале.</p> <p>Оженићете се и покајаћете се! – уплете се бележник хлад |
| гим проседим обрвама.{S} Хоће најпре да оживи у успомени неке особе и прилике, о којима је, чин |
| народ с највећим пијатетом хоће само да оживи свечаним начином, када се тим најбезазленији осећ |
| еху истакле многе заставе, што пријатно оживљаваше монотонију околине Карловачке станице.{S} Пу |
| као да се увери, да ли се овај шали ил’ озбиља бенета.</p> <pb n="66" /> <p>Окром шале!{S} Шта? |
| „Красан младић“,.. „паметан младић“... озбиљан,... „фини младић“...{S} Не зна, како ће пред по |
| ам ње, да, бојати, огледа и њен глас, а озбиљан, ни да брком мигне.</p> <p>Јелена се стисла, па |
| .</p> <p>Види Поп Стева, да је тренутак озбиљан.{S} Но не зна, шта да каже.</p> <p>А Рашићка се |
| Јесте, да разговор њих две неје задро у озбиљан живот; али је искрен и прост.{S} Обадве још у о |
| ворна, искрена и страсна; Даринка тиха, озбиљна, безазлена и разборита.{S} Као девојка можда ће |
| Бранко, ако мислиш, да код мене није то озбиљна намера, – надовеза Јован на разговор свој с Бра |
| знало погледа.</p> <p>Као да није узела озбиљно,– дода онај.</p> <p>Мислим и сам тако, – примет |
| еба, па је површан, те, канда не схваћа озбиљно конкуренцију у раду, јер су међу собом сви једн |
| да до сад неје ни мислио о њему, бар не озбиљно; ако га се, може бити, кадгод случајно и сетио |
| разбијеној канти“.</p> <p>Кнежевић беше озбиљно схватио своју дужност као учитељ певања и ликов |
| и њен глас, али са свим онако хладно и озбиљно као и осталих?{S} Синоћ га је дуго и дуго чекал |
| тихој луци, у којој се и један и други озбиљно спремају, да сваки својим путом отисне свој бро |
| могу и изостати, – рекла јој је са свим озбиљно госпођа Рашићка, па је одмах отишла свом поп-Ст |
| сад опет баш та сталност, та строгост и озбиљност у карактеру Бранкову улеваше му то јачи зазор |
| д с Јованом код њих, кад су путовали од озгоре у Брајковац, уме тако да приповеда, па ја тако м |
| дговори ништа. </p> <p>Попина Јелена од оздо, испред куће, маше на њих белим рупцем. </p> <p>А |
| шао онуда, кад је изгледала на њега као озебао сунце, те неје могла више ни заспати после тога! |
| p>Девојче од мах стаде опет на прозор. „Ој, пуно је и препуно среће!“ подвикну учитељ из свег с |
| црном пуном косом и у глави два гарава ока.</p> <p>Учитељ се стискао уза зид под сен.{S} Дохва |
| врага, кад ја што хоћу, то мора бити из ока из бока.{S} А ти ниси човек, да укротиш свог сестри |
| манди“. – Докторе, – окрене се Јовану – окај се, молим те, тога грчета.{S} Тај не ће бити памет |
| га, ако сачуваш душу и срце чисто и не окаљано.{S} Твоја душа и срце сад је као онај прах на к |
| ана друмовима, ишарана богатим усевима, окићена убавим селима.{S} Села се мање или више губе шт |
| цвећем.{S} Станица паропловског друштва окићена грањем и венцима, а на мосту, што води слађе на |
| ма за њу места!</p> <p>Млади трговац се окљува, како би и он прешао у разговор с Бранком и Дари |
| ашали се писар. – Били?{S} Од кад се ја окљувам, па...</p> <p>– За тебе би штета било.{S} Ти ни |
| истом свом оделу.{S} А у народу, видиш, око свирца час се таласа, час везе ситно коло сремачко, |
| а значи ово величање његова спомена.{S} Око тога му се мисли највише и врзу.{S} Да се обазре на |
| ладни гледа, како куља дим на врата.{S} Око сенице, чује, зуји и бруји вредан народ по чистом ј |
| еђајући серију за серијом.</p> <p>Једва око поноћи дошао и Дабижић до речи, да наздрави оној ид |
| да!{S} Сећам се...{S} Трчкарала је туда око мене, кад сам га укопавао.</p> <p>– Па видиш, Стефа |
| } Марко се врпољи <pb n="14" /> и увија око ње, или јој се скупи у крило, па жмирка у жижак, ил |
| на?{S} Још да се није Зорка рашћеретала око њих, ишле би као осуђене.</p> <p>Јутрос сам, – гово |
| тик уз Брајковац. </p> <p>На сред села око крста искупио се народ у чистом свом оделу.{S} А у |
| о су најмилије мисли госпођа-Катине, па око тога се врзу, ето, и сад по толики и толики пут.</p |
| </p> <p>Благајник седи, па посматра све око себе.</p> <p>Мала Зорка, како стала у један угао, к |
| и иначе обични и свакидашњи; па се врзе око њих двоје и кечи им сваку реч. </p> <p>Колар са сво |
| едрог чела, па јој се ведрина осмејкује око румених усана увек подједнако, а срдила се а радова |
| е.{S} Неко време држаху је Зорчине руке око врата, док не клонуше и опет у санку.{S} Даринка се |
| и смејала и заплакала.</p> <p>Једва се око малих заранака раскалаши ветрић с Фрушке Горе.{S} З |
| у.{S} Заковратио реп, па се вуче и чеше око мајсторице Јуле као да се и сам препоручи особитој |
| </p> <p>Разговор њихов врзао се највише око догађаја, што га је омладина у то доба спремила, а |
| S} Метну шешир на главу, па закопчава и око себе намешта кабаницу.</p> <pb n="34" /> <p>Што не |
| " /> <p>Кнежевић већ неколико дана ради око тога, да састави певачко друштво у Брајковцу.{S} Ст |
| уца необично живо, јер види, да се ради око начела, што она, ако и не може да схвати, ипак осећ |
| Нимрода, како се слабо трзали и утргли око лова.{S} Да им се уз пркос учловио гдегод зека, или |
| насмеши се на њега.</p> <p>Он је загрли око врата, издиже чашу спрам свеће.{S} Мислиш, безброј |
| та се мало раскрави, па се чисто ракољи око поп-Стеве:</p> <p>– Шта мислиш, Стефане, кад нам до |
| се чуло широм по Брајковцу, па се и они око кола осврнуше и погледаше на брежуљак.{S} Запева по |
| као данас.{S} Заспала ноћас у плачу тек око неко доба, па је спавала као мало дете.{S} Али кад |
| Дете, као дете, мота се с другом децом око момака и девојака, провлачи се кроз коло, па се све |
| госпође враћају са села, кад се и коло око крста разилази, те млађешина треба и пре да хвата п |
| паде сенка нека, или јој задрхта нешто око усана.{S} Дубок уздисај јој се оте из груди.{S} Пре |
| > <p>– Живио!{S} Живио! – заори се опет око стола.{S} Руке се укрстише изнад исполиванога посто |
| у, па лаким погледом пролете по друштву око стола, као да се, збиља, осведочи, да је баш она та |
| лима за каквом савуљагом, па се витлају око ње, а она их заварава...{S} Над стрништем или над л |
| се преко дана шета и ракољи по буњишту око кокошака, мисли, ко је он је.{S} А жустра младица п |
| тово да је силом прогурала своју левицу око Бранкове деснице, јер Бранко притискао њом под пазу |
| („Слава!{S} Слава!“ заори се на ту реч око стола.)...{S} Да, господо моја, – залеће се Дабижић |
| к сунца, што се клонило западу. </p> <p>Око њих планина са својим брежуљцима и доловима, а по о |
| > бити у свету.{S} Он и његова најближа околина с најближим посредним, па и непосредним интерес |
| аве, што пријатно оживљаваше монотонију околине Карловачке станице.{S} Пут вароши од станице бе |
| По Брајковцу се каже: „Куд госпођа Јеца оком, поп Стева скоком“</p> <p>Не таје Брајковчани, да |
| ојој „генералној команди“. – Докторе, – окрене се Јовану – окај се, молим те, тога грчета.{S} Т |
| каткад шмркне од жалости, Госпођа Ната окрене пећци леђа, наглади своју цицу и клима главом.{S |
| оји пут да прочитам...{S} Је л браца, – окрену се, као чигра, у заштиту Јовану, – још имам сутр |
| и, паметна идеја!{S} А и јест, брате, – окрену се Јовану, – баш смо ти ми на селу затуцани,... |
| ете је; а он препреден као враг. (Понда окрену други ветар).{S} За Бога, Стефане, – удари госпо |
| отпоздравља шеширом, па се распевао, па окрену ону Змајеву: </p> <quote> <l>„Ала ј леп</l> <l>о |
| била, да га поверљиво слуша, али се сад окрену и предаде преда се.</p> <p>–Ја ћу да се срдим на |
| унахна бела плећа.</p> <p>И нехотице се окрену Зорци.{S} Дете спава мирно и тихо као анђелак.{S |
| воћка понела.{S} На њено питање, лагано окрену главу к њој, па је гледи, а, бајаги, ни на крај |
| а, па не знаде, шта сад да му каже, већ окрену на друго:</p> <p>Хајд заједно до куће, ако хоћеш |
| осним ускликом:</p> <p>– Ево га!</p> <p>Окрену се.</p> <p>Гости из Брајковца.{S} Ту тетка Ната, |
| је мој Јован за њу кисело грожђе, а она окренула опаклију...{S} И сада, дакако, није имала куд, |
| намо помоћи? – пита Даринка, па искрено окренула лице њему.</p> <p>– Ви ћете певати с нама.</p> |
| до иза ушију, кад примети, како се сви окренули њози.</p> <p>Бележниковичину оку неје се отела |
| госпођа бележниковица се намести у пола окренута Јовану.</p> <p>Ђенијалан лик!{S} Свака црта на |
| тније са собом, да видиш, не ће ли и он окренути на боље.{S} Ако ми не верујеш, иди ма у које с |
| обро.{S} Госпођа Рашићка зна сваку воду окренути на своју воденицу.{S} Довешће децу у Брајковац |
| ађе, па забрави за собом сеницу.</p> <p>Окренуше један другом леђа, па одоше својим путем.</p> |
| у шали. – Ја бих вам се радо бацио под окриље.</p> <p>– Гле, гле грчета! – нашали се писар. – |
| д сеобе Србаља у крајеве, што стоје под окриљем Австроугарског орла, Карловци су место, које је |
| ад ће да скочи на земљу, па да гдегод у окриљу тамне ноћи у самоћи прождере жртву своје мачје н |
| ил’ озбиља бенета.</p> <pb n="66" /> <p>Окром шале!{S} Шта?{S} Мислите није могућег Ви, можда, |
| е да гледати у себе, како је сјајан.{S} Округао као похођанска погача, нарастао као мобарска ги |
| и сама за времена скрила, већ и пун сен округле багреме, једне од оних, што су засађене у реду |
| ма кроз браду и лако се накашља.{S} Узе округли ћелепуш са стола, па га ћуши на потиљак; а лако |
| према вратима саборне цркве стоји одар окружен са шеснаест великих свећњака и обасут цвећем.{S |
| ата у виноградарску радњу, или кад се у октобру искупљају ода свију страна ђаци, – када је то в |
| и окренули њози.</p> <p>Бележниковичину оку неје се отела та њена забуна ни учитељев осмех, па |
| ги број и казује место, где треба да се окупе чланови ове или оне депутације, пре него што лађа |
| на нада.{S} Тако су јој сад сва деца на окупу, па јој још неје била...</p> <p>Ту је и кочијаш Т |
| поборнике... поборнике, у којима је она оличена.{S} И нека нико не сумња, да ће идеја погинути. |
| а у храм, где му је „црква под небесје, олтар часни брдо и долина, тамјан мирис, што се к небу |
| сад више не треба тиха рада, овде треба олујине: загушљивост је ужасна, притисак не да дахнути. |
| ради можда, или шта више, баш тога ради омаловажавати ђенија његова, то је смешно. </p> <p>– То |
| даску.{S} Пред канабетом на сред собице омањи сто.{S} У зидовима на све стране поударано неколи |
| ушица, што их спопале.{S} Вуку троми на омари ноге по прашини.{S} Прашина завејава у кола, па с |
| за ђаковања још у Карловцима, тако беше омилело.{S} То је оно, што треба да измири, а у идеји Б |
| дочекају госта, коме место то беше тако омилело, да је зажелео у њему боравити вечни сан.</p> < |
| на поп Стеван и ви; а и пошиница је већ омирисала. –</p> <p>– Неће госпођа.{S} Јоца то· допусти |
| о душе, доцније опростио, јер као да је омирисао, да Бранку карактер не би тако што никад допус |
| исто тако слатке према њој; па јој дале омирисати, како се и њих не тиче, шта свет говори; оне |
| суху грану на некој брескви, тек да зар омиришу мало барута.</p> <pb n="22" /> <p>Иначе прелешк |
| тек кад полети бујицом!{S} Е, па видиш, омладина ти је као поток: а ово, што су сад наумили, ка |
| а и назиремо, шта је то јаван живот,... омладина неје, мислим ја, позвана да води коло, она не |
| данас тако занесен за Бранком.</p> <p>– Омладина се брзо отрца, кад пре времена ступи у акцију. |
| ина, а не црне наочари, упамти.{S} Нова омладина је ухватила ту истину...</p> <p>– Сви ми, штог |
| n="54" /> више, који ћете признати, да омладина има право, кад се уверите, да није онако страш |
| и тек лак еспап...{S} Нова организована омладина биће један као сви, сви као један.{S} То је на |
| већ мекши од памука.</p> <p>– Омлатина омладина, алезајнц (све једно), Стефане; Јелена ће пева |
| ладеж, па добро било.{S} Од кад дође та омладина, не знаш, каква је вера.</p> <p>– То ти је јед |
| !“</p> <p>– И ти, Стефане, био си некад омладина...</p> <p>– Никад; никад.{S} Ми смо били у сво |
| рзао се највише око догађаја, што га је омладина у то доба спремила, а цео народ прихватио свом |
| ко удаљи од народа као наша.{S} Нова се омладина креће, њен глас се већ по мало чује.{S} Кад не |
| сна, притисак не да дахнути.{S} Нова се омладина организује.{S} И кад се појави, појавиће се од |
| с попова и калуђера.{S} Е, не уме ти се омладина маћи, док се о нас не очеше.{S} И тај наш **Бр |
| unit="subSection" /> <p>– Идеја!{S} Ви омладина све изумевате неке идеје.{S} Ама, кажи ми, мол |
| воју стару ћуд.</p> <p> Па да о чему ви омладина разговарате, кад се састанете?</p> <p>– Како к |
| дно и исто.{S} Кажи младости јуност или омладина, младост је младост; старост ће јој увек завид |
| е би разабирао за јавне ствари.{S} Него омладина, а ту се у нас рачунамо ми ђаци, трговачки мом |
| а?</p> <p>– За што?{S} Така ти је данас омладина.</p> <p>–- Куд насрне, или с главом или без гл |
| благо:</p> <p>– Ала си жесток!{S} Прави омладинац!{S} Море, <foreign xml:lang="la">gutta cavat |
| веде разговор на нешто друго; али оштро омладинац одговара, па не знаде, шта сад да му каже, ве |
| се из њега под старост, Боже опрости, „омладинац најчистије крви“.{S} Сад се чисто трже, кад в |
| се он спремао кому на дочек, да му се „омладинац“ не може ни од шале подсмехнути.</p> <p>– Тра |
| а српскога јединства, прихвативши позив омладине своје као сам песников аманет.</p> <p>Већ на н |
| оде у Рим.</p> <p>– Ја се бојим те нове омладине.</p> <p>– Знам ја, брате, шта ти мислиш.{S} Но |
| поведа се <pb n="62" /> за члана српске омладине и народњачке странке, те држи редовно и народњ |
| доказују Јелени, како митроносни песник омладине свога доба, Лукијан Мушицки, и учени архимандр |
| ева дигао „и кундаке и кондаке“ против „омладине, што само изумева идеје.“</p> <p>У Брајковцу ј |
| када је ваљало отпочети и Брајковачкој омладини, да се спрема, како ће у свом скромном селу пр |
| Рајића и Мушицког дуго ће остати узором омладини, која има да се учи; а дела њихова биће вазда |
| ша био некад први момак међу трговачком омладином у вароши.{S} Али прошао вашар!{S} Дошао кући, |
| "50" /> српске научнике покренуло, да с омладином заједно испуне скромну жељу песникову, да му |
| те...{S} Е, знам, да Бог ме!{S} И то је омладинска, баш са свим омладинска идеја за жедне ђакел |
| ме!{S} И то је омладинска, баш са свим омладинска идеја за жедне ђакеле, што је Бранко певао: |
| могао.{S} Биће и међу вама после бујице омладинске вас <pb n="54" /> више, који ћете признати, |
| већ по мало чује.{S} Кад не иде више с омладинским скупштинама, добро; наћи ћемо други начин.{ |
| треба да вређа Александра због његових омладинских назора. „Сад је омладинско време!“</p> <p>– |
| бог његових омладинских назора. „Сад је омладинско време!“</p> <p>– И ти, Стефане, био си некад |
| !</p> <p>Сад већ не може поп Стеван, да омладинску ћурдију не одгрне, те не покаже своју стару |
| послене жене.{S} Не ћете тек рећи то за омладину.</p> <p>– А да шта је друго та ваша дерна поли |
| ру, па ће те и ви лепо тако да спремате омладину на госпоство.{S} Једино се клањам учитељству н |
| ашицама дирнуо у живац и мушку и женску омладину народну; та што је најглавније, уз старину Вук |
| Имали смо ми већ једном и организовану омладину. —</p> <p>– Са старачким идејама!– подсмехну с |
| ако ће напред, наићи ће на Харивду, на омладинца, који га може исмејати за „најмудрију“ реч.{S |
| војим о томе.{S} А он опет зазире и од „омладинца“, као да <pb n="71" /> меће на коцку не знам |
| да је сад већ мекши од памука.</p> <p>– Омлатина омладина, алезајнц (све једно), Стефане; Јелен |
| ме, кад сте се и ви женске успалиле за омлатином!- вели попа смешљиво; а госпођа Јеца га види, |
| о, као добар кочијаш, коњима уши, па их омутком сена из кола истрљо и по леђима и по ребрима и |
| н кад је „дорастао до копља и до коња“, он забоде копље у ледине, па, ако је нешто свршио, све |
| м сви једнаки; а чим дође јачи од њега, он подлегне, и то... не, што он нема својства, да не бу |
| <p>– Ко?</p> <p>– Бранко.</p> <p>– Па, он највише ћути.{S} Само кад се препире о чему с чиком, |
| на мислила, да је се он више и не сећа, он се ње ради свађао с писарем, који је у сред друштва |
| а тек чича опомене, да пева, да помаже, он запара својим храпавим басом, па је учинио своје.</p |
| , да неје сретан, или да се подао Јеци, он би му одговорио, као што толико пута вели; </p> <p>– |
| ма она каде и чекати.{S} Али као велим, он је твој, па биће и теби право. </p> <p>– Са свим ми |
| м их је до сада Стајић све предусретао, он, који је иначе о сваком увек најпре само добро мисли |
| ароши, ако не још и потребнији.{S} Ето, он је кратко време ту, па видим, да га и сељани јако ув |
| ами лута, па чим спази гдегод светлост, он налети, па спржи своја крила.{S} Иди по светлости, и |
| а, не знам, нико не осврће ни главе!{S} Он се чуди, како да то више власти не забране.{S} А као |
| од кудгод ко иде.{S} Е, па то боли!{S} Он, који је научио да с позорнице, занесен небесним зад |
| ам бофл, господине мој,... ђубре!...{S} Он вам ни гуску нашу појести не ће, док је не почивути. |
| Знам, шта; Нисам... нисам ни речи...{S} Он вели, ти ме зовеш. - </p> <pb n="35" /> <p>– За бога |
| ти бриге за господина...{S} Бранка.{S} Он ће већ доћи, – рече Даринка, па се као трже и поцрве |
| ио код ње, од како је дошао од горе.{S} Он се опет извињава, да још неје доспевао, али не ће ви |
| одлетео.{S} Неје га више ни тражио.{S} Он зна за цело, где ће опет наћи свој прави цвет.</p> < |
| бру девојку...{S} Трива јој је брат.{S} Он кирија, а она ево је код ње већ четири године.{S} Па |
| и шта ће <pb n="32" /> бити у свету.{S} Он и његова најближа околина с најближим посредним, па |
| је прво у памет Јовану Јаковљевићу.{S} Он беше предложио, да се „тако врсној певачици, као што |
| о најбоља певачка члана у Брајковцу.{S} Он обично <pb n="63" /> држи леву певницу, а учитељ дес |
| други збунили, кличући још: „Живила!“ – он се пожури, па узе извијати и завијати: </p> <p>Мно-о |
| чиком пусти у разговор, – опет ће она – он је тако добар!{S} Је ли да је Бранко добар?</p> <p>– |
| штогод лепо, као што ти умеш.</p> <p>– Он је од неко доба врло заћутао.</p> <p>– Ко?</p> <p>– |
| ожјој заповести: „Штити оца твојего...“ Он зна само за матер своју и више ни за какво добро. </ |
| иње.{S} Прођоше један пут дуж зграде, а он не уме да почне разговор.</p> <p>Хоће и наше село да |
| Сваки то може, што хоће и како хоће, а он мора на своју катедру, или умрети!...{S} Него једва |
| А, не, не! – опре се чича, начеоник, а он је та намишљена старина; па сам устаде и диже чашу:< |
| рати Игњата, па га увек звала братом, а он њу сејом.{S} То задржала и Катица, па њена деца и да |
| своју кћер, – још је невина, дете је; а он препреден као враг. (Понда окрену други ветар).{S} З |
| ва.{S} Друштво треба само да пева.{S} А он погибе за младим друштвом.{S} Него да не увреди кога |
| е после картања развезе и пијанка.{S} А он мора ту бити, да декламује.{S} Ко би иначе био у чор |
| е говорио с нећаком својим о томе.{S} А он опет зазире и од „омладинца“, као да <pb n="71" /> м |
| на.{S} Ја и не могу друкче ниским.{S} А он и заслужује, да је човек с њим искрен.{S} Па ја га и |
| лик - ни налик на онај глас, што јој га он показује на жици.</p> <p>Бранко се баш разговарао с |
| ан и сваки одбије тек од рачуна, што га он по каткад с ким има.</p> <p>Шта, дакле, остаде учите |
| поп-Стевана, ето, неје ни приметила, да он и не оде на звоно у цркву; неје ни приметила, да у Б |
| евностан.{S} Мало који дан ће проћи, да он не ће посетити женску школу.{S} Па га – ревност тако |
| Брајковца него у Брајковац.</p> <p>– Да он мени не рече ни речи о томе!</p> <p>– Збиља?</p> <p> |
| шта?</p> <p>– Баш ништа.</p> <p>– Ни да он, баш у овај пар, када ми о њему говоримо, виси на пр |
| и аранжер толиких села и беседа.{S} Зна он, дакле, шта је то Српство и родољубље, а од како се |
| у каже, ко је био Бранко Радичевић, шта он вреди за наш народ и шта значи ово величање његова с |
| ођен за „виши позив“.{S} Тај виши позив он је већ и вршио као члан неке путничке глумачке дружи |
| се не срдим, – уверава га она.{S} Хтеде он да рекне, као тек да одмахне: „Па добро!“ Но се трже |
| n="61" /> Понда мисли, а што и да дође он амо?{S} Ваљда га се тиче когод овде?</p> <p>Па јој о |
| никад, јер... за тај хлебац, што га је он себи изабрао, не пријања, баш Бог зна како, маџун и |
| ђа“; али у његову рожданику пише, да је он рођен за „виши позив“.{S} Тај виши позив он је већ и |
| срцу, по свом „вишем позиву“, као да је он сам ту, па сам својој Дулчинеји слади санак.</p> <p> |
| даске, што свет значе“.{S} Баш тада је он први пут у друштву залагао сву снагу своје речитости |
| на супруга, и тако даље.{S} Баш тада је он тим начином одао своју „тајну“, поричући свим срцем, |
| његову стисне, већ му је подала, па је он љуби и милује по милој вољи.</p> <p>– Бојиш ли се мо |
| што је овамо дошао.</p> <p>– Па таки је он, кад што науми.{S} Код њега важи само „или–или“ вели |
| ели он, лађа богиње Талије, на којој је он у својој дружини бродио, насела на стену народног не |
| на прозору, на оном прозору, на ком је он толико блажених тренутака с њом проснивао, пиљио, до |
| шинула оне године по Српству.{S} Био је он некада у вароши сталан члан певачкога друштва и аран |
| и по буњишту око кокошака, мисли, ко је он је.{S} А жустра младица поред њега тако се препанула |
| зе, раптајући на своју судбину, како је он несрећан, како га нико не воли на свету, како га је |
| ном у пчеларству и воћарству, колико је он могао о њима дознати, кад би отишао куд у варош, или |
| **Бранко је грдио калуђере.{S} За то је он наш идеал.</p> <p>– Јесте ли ви читали његове песме? |
| у Бечу у спомен великог песника, седне он на лађу, а с њим и Јован Јаковљевић, па дођу доле, д |
| Мушицкога на онај велики посао, кога се он доцније тек онако свесно и савесно латио, те га и он |
| њим, и уверивши се зар још боље, да се он још једнако срди на њу.</p> <p>А какве ужасне муке т |
| учинити.{S} Нечему много бољем нада се он од самог народа.{S} Па хоће да и свој говор, што има |
| љевим речима.</p> <p>– Ја волим, кад се он с чиком пусти у разговор, – опет ће она – он је тако |
| конкурента, ступио преко прага, где се он тако добро осећао.</p> <p>– И хоћу мало да приседнем |
| {S} Онда, када је она мислила, да је се он више и не сећа, он се ње ради свађао с писарем, који |
| сестрић његов могао приметити, како се он спремао кому на дочек, да му се „омладинац“ не може |
| Несрећа је по Србина сељака то, што се он, кад једном пропадне, тешко подиже, јер, канда, и не |
| у је неколико кабанус–цигара, – које ће он, кад год би пушио, пресећи на полак.{S} Половину ће |
| е зна, која да прихвати реч.{S} Опет ће он:{S} Само да нас послужи лепо време!</p> <p>Да Бог ме |
| ћи већ главом њезин мацан.{S} Ено га, и он лично изашао, да испрати своју милостиву заштитницу. |
| в и добричина, па доста и у годинама, и он већ ратоборнији.{S} Нешто га подиже са столице, па с |
| га је дуго и дуго чекала на прозору, и он не дође.{S} Бар да је после серенаде и прошао онуда, |
| као бојаги, да се поздрави с њом.{S} И он, до душе, вешт момак за таку прилику:{S} Али и она н |
| ени и не пада на ум који Стајић.{S} А и он је био с Јованом ономад код мене.{S} Фини младић!</p |
| гајник погледа учитеља, што значи, да и он то пита.</p> <p>– Ви ћете после њих доћи на ред, – о |
| осети, да јој је ипак криво, што неје и он дошао, што неје нашао за вредно, да дође најпре овам |
| , па опет отрчао с децом.{S} Ако није и он код кола.{S} Знаш, да стрепим, кад се игра то коло!{ |
| разговор с Бранком и Даринком, да се и он „помеша међу свет“, док су му сви остали иначе обичн |
| ки дневник.{S} Можда је мислио, да се и он кадгод баци у који српски пчеларски лист каквим допи |
| је, него да слегне раменима, па да се и он придржи „начела“ Брајковачкога благајника: „Куд сви |
| боља од мог сина.{S} Па за што не би и он:{S} Нек сврши гимназију, па, ако Бог и срећа дадне, |
| > <p>Млади трговац се окљува, како би и он прешао у разговор с Бранком и Даринком, да се и он „ |
| и ради онаки исти посао, од кога живи и он, народ, него од најсавршенијег агитатора, адвоката и |
| аметније са собом, да видиш, не ће ли и он окренути на боље.{S} Ако ми не верујеш, иди ма у кој |
| ром и залива грло белим вином.{S} Али и он наравно мисли, да мора нешто рећи, бар у корист свог |
| <p>~ Ено га, стриже ушима!{S} Кренуо и он! – пришапута писар милостивој госпођи бележниковици. |
| Јелене и да допру до Стајића, док већ и он не дође у двориште свога ујака.</p> <p>Та „дивна иде |
| етнаест пута нудише владичанску митру и он је петнаест пута одби, да може мирно у својем скрови |
| д лако прима моду, немој мислити, да би он то примио, кад би <pb n="91" /> му се теоретски о то |
| е ружно, – одговори Јован. – Него то би он добро прошао с нама.{S} Хајде, да ми дамо донети, па |
| <p>Како да се састане с њим?{S} Хоће ли он вечерас доћи под њен прозор, као обично, кад је онак |
| ач.{S} Када је на уметничком мору, вели он, лађа богиње Талије, на којој је он у својој дружини |
| одигне сермију.{S} Тек не може, ето, ни он, да пропусти, ада се и сам не умеша у струју, што се |
| би...</p> <p>Невера!{S} Ње ради подноси он те муке.{S} Она му је натерала дерт, па је у свом ма |
| а; никад није лепше пожелео.{S} Под њом он чека и дочекује ројеве; под њом после ручка прилегне |
| што би се бојао, да она више зна, него он; него што се, не зна ни сам за што, нада, да ће она |
| дочекао га је оберучке. (Да ко ће, ако он не би!{S} Рају је само за време судбина ћушила у Бра |
| уше, мисли, ту је брат, Јован, па, како он хоће.{S} Не ће се, ваљда, показати не знам каква.</p |
| } Познао се поред Јована.</p> <p>Колико он,... а и мати му као пустила у уши. </p> <p>Иди, синк |
| што рекао онај, осим петролеума.{S} Но он сам, то јест, писар је уверен, да Србин није за тено |
| на увек да га одржи у статус кво.{S} Но он сам још увек не заборавља свој „виши позив“ па стоји |
| и од њега, он подлегне, и то... не, што он нема својства, да не буде површан, него што је запао |
| сеца, па из свега гласа протестују, што он тако на тенане плови по небесном мору, да му они не |
| ник се већ неколико пута дизао, да опет он наздрави, али га увек задржаше остали са:{S} Чујмо!{ |
| лизу на неки цвет.</p> <pb n="37" /> <p>Он ни да дахне јаче, па се не миче, само да не узнемири |
| г теочинца и насмеши се на њега.</p> <p>Он је загрли око врата, издиже чашу спрам свеће.{S} Мис |
| а Ната, а особито госпођа Катица, – та, она бар добро познаје Јецу Рашићку, – наравно, да су и |
| в.{S} А уме, да удеси, да то, што ради, она и ужива; па што ради, зна, да за себе ради.</p> <pb |
| pb n="103" /> и њену кћер.{S} Као вели, она јој је сина дочекала и гостила неко време у Брајков |
| своје под пазухом, као да би их скрио, она седне за гласовир, те му мами сад нујне сад <pb n=" |
| неје, мислим ја, позвана да води коло, она не може давати правац, одређивати ток народној судб |
| о.{S} Вели: „Село ти је тек село.“ Ето, она се родила и одрасла на селу, па најволи, да и умре |
| , како га је изневерила, ах! – и она... она, за коју би...</p> <p>Невера!{S} Ње ради подноси он |
| ан.</p> <p>А госпођица Јелена... ох!{S} Она чује Миланов глас и топи се од милине као масло на |
| свог поп-Стеву.{S} Маћи му се не да.{S} Она баш истера одавде учитељицу.{S} Мал не свиште девој |
| вера!{S} Ње ради подноси он те муке.{S} Она му је натерала дерт, па је у свом мамурлуку почео д |
| журналу, не стиди се прве госпођице.{S} Она ти напуни својих неколико котарица воћа, метне на о |
| и небраћу бар до сношљивости зближи.{S} Она не пита, јесам ли ја ручао код Сахера, у Хамбуршкој |
| ина је увек ту, да свесрдно послужи.{S} Она је, тако рећи, Игњату и свећу додржала.{S} Има род |
| а, шта о њој тај свет може говорити.{S} Она, што каже и сама, ринта и ради у поп-Стевиној кући |
| спомињеш штогод о томе пред тетком.{S} Она се страшно ополчила.{S} Не ће се више ни враћати у |
| жниковици, па се упустио у разговор.{S} Она га кори, што је само једаред био код ње, од како је |
| одицом више своје благовање на селу.{S} Она двојица ђаци, па хоће да проведу свој школски одмор |
| > држи леву певницу, а учитељ десну.{S} Она води опет све певачице у Брајковцу, па зна и црквен |
| .{S} Трива јој је брат.{S} Он кирија, а она ево је код ње већ четири године.{S} Па има послугу |
| да је мој Јован за њу кисело грожђе, а она окренула опаклију...{S} И сада, дакако, није имала |
| е није ни бриге.{S} А чим кола ближе, а она даље.{S} Ускубури, устумара се, као незван у небран |
| квом савуљагом, па се витлају око ње, а она их заварава...{S} Над стрништем или над ливадама на |
| не зна, шта ће; па кад Бранко отишао, а она ми меће моју руку на своје груди, да видим, како јо |
| етнула у постељу малога Владимира.{S} А она и госпођа Ната седе још, па разговарају о којечему |
| ћка свиснути од једа и од срамоте.{S} А она се чинила свему – и невешта пред светом.{S} Само је |
| уд сви Турци, – одговори овај.</p> <p>А она повика: </p> <p>– Јеси чуо, натарошу:{S} Или сви ил |
| p>– Али збиља се не срдим, – уверава га она.{S} Хтеде он да рекне, као тек да одмахне: „Па добр |
| /p> <p>– А ви?{S} Нема сумње, чуваће га она заједно с мајкином душицом, што је узбрала крај дру |
| што јој се чинило, да неје прилика, да она, девојка, иде сама њему, момку, у кућу, или што је |
| искрено, својски, а тако покајнички, да она подиже опет к њему своје миле очице и милокрвнога п |
| , и тако штогод.{S} Ја јој се дивим, да она све то смаже сама.{S} И ни паре дуга нема.{S} Штого |
| трепи.{S} Не за то, што би се бојао, да она више зна, него он; него што се, не зна ни сам за шт |
| то бар да му каже, шта мати жели, и да она то чини само по материној жељи. </p> <p>Од онога ве |
| – рекла би Даринка. </p> <p>Али као да она не сме, ни да спомене: „Отишао је!“ А ова, бог ме, |
| учитељев глас.{S} Свећа се угаси, а иза она два прозора завлада мртви мрак.{S} Девојче се са св |
| ну по што по то удам ма за кога.{S} Има она каде и чекати.{S} Али као велим, он је твој, па бић |
| па одмах упре поглед опет на осветљена она два прозора с оне стране потока у лепој тамо кући.< |
| ла, да је у тај пар предметом разговора она, неје то велико зарезивала.{S} Госпођа Јеца се не о |
| у, како жали, што је дотле дошло.{S} Та она, бојаги, није друкче ни мислила.{S} Кнежевић је, ве |
| и, а, бајаги, ни на крај памети му, шта она пита.</p> <p>Види она то, па му напомиње:</p> <p>– |
| окојни Игњат некакав лек из вароши, кад она била нешто љуто оболела.{S} Лек јој тај помогао.{S} |
| ој се момак веша на прозор?{S} Каква је она мати, кад то гледи својим очима?{S} Зар не би боље |
| уђила поп-Стеву од његове сестре, да је она истерала Тинку из поп-Стевине куће.</p> <pb n="45" |
| када би Милан опет сада помислио, да је она, Јелена, нагла у Карловце за њим, за Стајићем!</p> |
| ређено љубоморно срце.{S} Онда, када је она мислила, да је се он више и не сећа, он се ње ради |
| иве поборнике... поборнике, у којима је она оличена.{S} И нека нико не сумња, да ће идеја погин |
| гу своје речитости, доказујући, како је она способна, да усрећи човека, да буде вредна домаћица |
| разумеде њену притајану тугу, што неје она та, којој њен син након три године жури у походе, н |
| ако не би било?{S} Гле секе! – одвикује она из кухиње.</p> <p>– Разумем, – вели Трива.</p> <p>– |
| му каже, како мати хоће, мати хоће а не она, да се иде у Карловце.</p> <p>Сачувај Боже, када би |
| ме се отпустила Јелена и Даринка; па се она нађе између Јована и Кнежевића, а ова између Зорке |
| знати бар и натарошевица, – обрецну се она.</p> <p>– Ја ништа не знам, – вели Јован. </p> <p>– |
| а иза врта, где се оно први пут сусрете она и Даринка са Стајићем, не мога, а да не подсети сво |
| о се, не зна ни сам за што, нада, да ће она највише и поклонити пажње оному говору, што претпос |
| и за себе и за њу.{S} Знаш ли ти, да ће она израдити код поп-Стеве, да све припадне њој и њеној |
| он с чиком пусти у разговор, – опет ће она – он је тако добар!{S} Је ли да је Бранко добар?</p |
| ћу нити се смем без вас вратити, – рече она слободно.</p> <p>Бранко метну шешир на главу, а беш |
| ћемо још, шта ће рећи поп Стева? – рече она, па се насмеши.</p> <p>Бојаги! – помислише сви мушк |
| </p> <pb n="35" /> <p>– За бога, – поче она већ мало нестрпљиво, – та, за то сам ти га и послал |
| цео Срем клео, не бих наишла“, говорише она једном, али само једном приликом брату свом, „на го |
| , ако се сећаш!</p> <p>– Што јој је муж она лола и бекрија? – спомиње Ната.</p> <p>– Да, да.</p |
| Понда госпођа Рашићка?!{S} Боже мој, и она је мати.{S} Само у доброј намери могла је доћи на т |
| а свету, како га је изневерила, ах! – и она... она, за коју би...</p> <p>Невера!{S} Ње ради под |
| ђе Рашићке, како би јој допустили, да и она пева на Брајковачком селу у недељу.</p> <p>Ако госп |
| руку.{S} Мајсторица трчка за њом, да и она што прихвати.</p> <p>– Да нисмо штогод заборавиле? |
| а јесен код тетка–Нате у варош, па да и она иде у вишу девојачку школу.{S} Те радости, тог подс |
| мост с веђа и дремеж с очију, живнула и она, па се радује Даринчину радовању, те се смеје с њом |
| сама њему, момку, у кућу, или што је и она као у опће што кажу за женскиње, у конзаквенцијама |
| хоће да јој помогне, па се.{S} Уплете и она: „Први санак мира вечитога.. </p> <p>А Зорка нестрп |
| е, вешт момак за таку прилику:{S} Али и она не зна, шта да каже. </p> <p>Неколико обичних речи, |
| дост, што ће у тој великој свечаности и она да суделује.</p> <p>Пре него што ће синоћ деца поле |
| ву, те што живља планина с поветарцем и она живља и вољнија.</p> <p>Није дуго тако потрајало, п |
| .</p> <p>– Збиља!{S} Па ту је за цело и она.</p> <p>– Не знаш ништа?</p> <p>– Шта да знам?</p> |
| ном.{S} Као да јој је сад крива нешто и она, па се боји, поквариће јој се кћи поред ње.{S} Ако |
| ај памети му, шта она пита.</p> <p>Види она то, па му напомиње:</p> <p>– А да за то сам га тамо |
| /p> <p>– Ми вас чекамо на ручак, – вели она.</p> <p>– Одмах... одмах ћу доћи, одговори Бранко.< |
| преудати.</p> <p>Мој син ће, – одговори она, – за цело лакше поднети, да је син оца лоле; али д |
| исам вама „госпођица“ Јелена, – примети она, бојаги, срдито, па га својски узеде под руку.{S} Г |
| штедионици на детиње име.{S} А отуђити она рођену сестру од рођенога брата!{S} Сад се нешто пр |
| дгод учини какву услугу, то је још увек она идеална несебична младићка, ђачка љубав, која их пр |
| ина!{S} Још сад се оневидила!{S} Па тек она варошка успијуша!</p> <p>Попа се све тресе гојазан, |
| та за Јелену Рашићку.</p> <p>– Није; ал она ће начинити од ње којешта.{S} Кад је јесенас дошао |
| мене, како неки виче на њу, да је божем она отуђила поп-Стеву од његове сестре, да је она истер |
| олико Јелена слободна, па којим кораком она тројица њима ближе, то се Даринка већма стискује уз |
| мора пући од једа.{S} Мисли, ко је као она, што има сина господина!{S} Још сад се оневидила!{S |
| упи на позорницу! </p> <p>Бог ме, добро она изиграва своју ролу, – опет ће бележниковица. – Пит |
| о, јер види, да се ради око начела, што она, ако и не може да схвати, ипак осећа, да је лепо и |
| ш да је њено, све је то слободно и, што она каже, „божије па наше“.</p> <p>– Па шта тебе гони, |
| ош бити као што треба“,то јест, као што она, по свом рачуну, жели.{S} Отрчала је к Јаковљевићим |
| крај памети! </p> <p>- Боже мој, – опет она, али сад мало и с прекором, – тако ти лежи на срцу! |
| /> <p>– Не довијате се, где је? – опет она.</p> <p>– Не могу да мислим.</p> <p>– Није далеко.< |
| > <p>- Ми смо одсели код вас, – вели му она. –</p> <p>– Јован је тако.</p> <p>– Па да где би на |
| , као да се, збиља, осведочи, да је баш она та „ружа“.</p> <p>– ... једна ружа, – наставља наче |
| Катина из детињства, прија-ова или сека-она, па је, на прилику, запита.</p> <p>– Помоз Бог!{S} |
| рабри је Кнежевић.</p> <pb n="67" /> <p>Она погледа у њега.{S} Очи јој се насмешише.{S} А из гр |
| м видела, па сам је се зажелила.</p> <p>Она, да Бог ме, не може никуд.{S} Знам, како је.{S} Не |
| о, за што! –вели Јеша. – Мој конкурент, онај Јуда код цркве, дошао је пре три четири године.{S} |
| браћу, сестру, другарицу Јелену и...{S} Онај господин, што је био ономад с Јованом код њих, кад |
| /p> <p>Као да није узела озбиљно,– дода онај.</p> <p>Мислим и сам тако, – примети Бранко.</p> < |
| иберализма.{S} Још док је био међу њима онај душе чисте као крин који им је свима смео у брк ре |
| о да неће на пут него, сачувај Боже, на онај свет,</p> <p>А ето ти и опет, већ по толики пут, г |
| , као ђак још, упозорен од Мушицкога на онај велики посао, кога се он доцније тек онако свесно |
| из грла се оте неки клик - ни налик на онај глас, што јој га он показује на жици.</p> <p>Бранк |
| Тамо на дрветима иза кокошинца закокота онај кицош гаћан са свиленим перјем и китњастом крестом |
| промени За час киша пљусне, – примећује онај.</p> <p>Било би штета, – опет ће Даринка.</p> <p>О |
| gn xml:lang="it">crescendo</foreign> уз онај <foreign xml:lang="it">pianissimo</foreign> што га |
| ћете после њих доћи на ред, – одговор и онај.</p> <p>– Хајдмо ми дотле на пиво! – предложи беле |
| немачки или енглески сељак или овај или онај спахија, који има хиљадама ланаца земље и према то |
| реди, потпише меницу.{S} А што овај или онај овому или оному кадгод учини какву услугу, то је ј |
| и вас, ујо, госпођа Рашићка! – одговори онај.</p> <p>Госпо...?! – замисли се чисто поп Стева, к |
| црне наочаре.</p> <p>— Увек, – одговори онај живље, – упамти, увек тако!{S} То је моје <foreign |
| Баш сам задовољан, што идем, – одговори онај. – Него искрено да ти кажем, волим, и што сам био |
| да се насути вода у решето, – одговори онај.</p> <p>– Баш имам важна разговора с тобом.</p> <p |
| каљано.{S} Твоја душа и срце сад је као онај прах на крилима у лептира, а образ ти је крило леп |
| пиво, бело и црно вино и све, што рекао онај, осим петролеума.{S} Но он сам, то јест, писар је |
| .{S} Већма осећа морални мамурлук, него онај од пробанчене ноћи.{S} Па сад још у школу,... ух!{ |
| сребрњаче, све нове новцате, као да су онај час испод чекића, којима је пречешњејши даривао ње |
| само у први мах, јер је Немац већ дошао онакав, какав Србин постане тек, кад се од њега поучи.{ |
| не звуке, што јој највећма годе онако и онакве, какви јој ваљда брује и у души... </p> <p>Пред |
| рђави, као што се чини!{S} Какав си ти, онаки ти се чини цео свет...{S} Сиромах поп Стеван!{S} |
| а ваљана интелигентна човека, који ради онаки исти посао, од кога живи и он, народ, него од нај |
| ом народу у намену Бранкова спомена.{S} Онако се народ уме одушевити само за велике идеје.{S} О |
| на за те материне вигове, кад се свагда онако наметљиво понашаше према њему?{S} Је ли могуће,.. |
| .{S} Кажи јој, нека отвори почешће собе онако пред вече, кад се стиша прашина по улици, али ни |
| /> брујне звуке, што јој највећма годе онако и онакве, какви јој ваљда брује и у души... </p> |
| доћи под њен прозор, као обично, кад је онако срдит отишао прексиноћ од ње, а од то доба није н |
| дина има право, кад се уверите, да није онако страшна, као што вама изгледа, кад се захука.</p> |
| ице Даринке, јединице јој кћерке, па ће онако срдито и опет по толики пут:{S} Па баш сад?!</p> |
| – помешај се и ти мало међу свет.{S} И онако слабо имаш кад посла са себи равнима... </p> <p>В |
| А ко ће то, ако не ће учени људи?{S} И онако није за њега адвокација.{S} Неје му нарав за то.{ |
| к онако свесно и савесно латио, те га и онако сјајно извршио, да је одржао дух народа српскога, |
| Неје му нарав за то.{S} Та, адвоката и онако има већ и сувише.{S} А у државној служби, опет, н |
| <p>Попа се дигао, па пажљиво растире и онако већ до најситнијег патрићка догорелу полушку свој |
| , сви би заједно на светковину.{S} Ми и онако мислимо, да код матере одседнемо.{S} Ја баш кажем |
| јих учених синова, на које, сиромашан и онако, троши своје силно благо.{S} Можда је и трагична |
| ихов жагор само је, да Бог ме, увећао и онако велики жагор, што се разлегао по пространим ходни |
| покушају певачкога друштва.{S} Па већ и онако имала би да га пита много, много, да га пита, срд |
| неје више ни онако уздисајан супруг, ни онако нежан брат.</p> <p>У том и Тинкин Александар изра |
| – ревност тако занела, да неје више ни онако уздисајан супруг, ни онако нежан брат.</p> <p>У т |
| Да, ја сам господар у кући, па ће бити онако, како ја хоћу.{S} Да, ја сам господар у општини, |
| ај велики посао, кога се он доцније тек онако свесно и савесно латио, те га и онако сјајно извр |
| ој школи пробао и њен глас, али са свим онако хладно и озбиљно као и осталих?{S} Синоћ га је ду |
| онога вечера, како је оно учитељ отишао онако нагло и срдит с њена прозора, неје ни била с њиме |
| ања себи с пута ону лозу, што се обично онако уз пркос испружи преко стазе са лозинка.{S} Збиља |
| , да ће последње речи девојче примити у онаком смислу, који им поп Стева даје.{S} Оне несу ни м |
| но: „Хи!“</p> <p>И остали сви погледаше онамо.</p> <p>Ако крик Јеленин и неје био по оној ноти, |
| је за право. </p> <pb n="57" /> <p>– Е, онда за цело има право.</p> <p>Јелена не примећује горк |
| {S} Само кад се препире о чему с чиком, онда видим, да уме и више коју рећи.{S} Али увек Бранко |
| скали своје увређено љубоморно срце.{S} Онда, када је она мислила, да је се он више и не сећа, |
| е младо пиво, а њему се нешто стужи.{S} Онда му је његов виши позив на срцу и на језику.{S} Туж |
| о, – дочека исто тако и жедни писар.{S} Онда ћемо после певања код Марка, – пресуди бележник, – |
| си га, кад сам ја дошла у ову кућу.{S} Онда је Јелици било четири годинице, тек пошла била по |
| чани јако уважавали кућу Јаковљевића, – онда, е Бог ме, још и данас.{S} Старији свет се особито |
| еје него то, – примети Бранко.</p> <p>– Онда ви терате политику.{S} Бранко прсну у смех.</p> <p |
| зар да нађе хлада.{S} Једва што се овда онда зачује, како крикне од врућине орао на какову брес |
| настасијом...</p> <p>Кад би отишао овда онда послом у Карловце, или би походио своју сестру или |
| е на Бранка.</p> <p>Јух, како сам се ја онда поплашила! – вели Зорчица. – А Даринка стала, па н |
| , сматра се за мртва.{S} И ти си решена онда брачних обавеза према њему.{S} Можеш се и преудати |
| то ју је сама још о Духовима добила, па онда и о којечему другоме – готово без праве свезе тих |
| репоручи управи народнога позоришта, па онда – ево среће и за њега и за српску позоришну уметно |
| ко гладних Мисирских година“.</p> <p>Па онда не може госпођа Ната, да не понесе штогод сестрино |
| (Осети попа, да се то њега тиче.) А шта онда, ако те кости, што их у Бечком гробљу ископате, пр |
| што си се ти родио.</p> <p>– Е, па кад онда несте умели наћи праву идеју Бранкову, сад би још |
| прости!</p> <p>– Да Бог ме да се то све онда расправљало, кад деца несу ту.{S} Деца, да како, н |
| спомене: „Отишао је!“ А ова, бог ме, ни онда, када би Јелена то и споменула, не би смела запита |
| и.{S} Али тек опет дода: </p> <p>Па ако онда то учиниш, скинућу ти шешир до земље.{S} Немој да |
| ћи теци у</p> <p>Брајковац.</p> <p>Како онда још не беше ни спомена о преносу Бранкових последњ |
| може попа, а да као добар домаћин, овде онде не завири, ма само по старој навици.</p> <p>Женска |
| свију висе према лазурном небу, а овде онде одбиће се још последњи зрак о позлаћену јабуку, зр |
| ирнији него у бујици; само ће ипак овде онде прокрчити себи, лакше пута, где без бујице није мо |
| котву, која има кад тад да их овде или онде заквачи на пучини будућега живота.{S} И нанесе ли |
| како се и њих не тиче, шта свет говори; оне живе, дакако, за своју децу, па – види Бог!..</p> < |
| аком смислу, који им поп Стева даје.{S} Оне несу ни мало извеле мисли Јеленине с правца, којим |
| сам не умеша у струју, што се заошинула оне године по Српству.{S} Био је он некада у вароши ста |
| ени. </p> <p>Мушкарци понудише женскима оне две столице, што се зблизниле у учитељевој соби; а |
| и Јелена, по Брајковцу испод руке Поред оне премудре Кате Јаковљевићке.</p> <pb n="28" /> <p>Не |
| ишина завлада на обали, као да занемеше оне тисуће грла искупљенога народа.</p> <p>На једаред з |
| двориште и оде у своју собу. </p> <p>Из оне лепе куће с оне стране потока зачу се диван мушки т |
| емца и Бачванина и Дубровчанина и ове и оне; па је увек, каже, говорио, да је то једно и треба |
| о, осећао се туђ према њему, туђ, јер и оне сродничке пажљивости беше већ нестало у себичному њ |
| е занима разговор удовица.{S} А имају и оне, да претресу малу своју књижицу из свог ђаковања и |
| ознаје Јецу Рашићку, – наравно, да су и оне биле исто тако искрене и исто тако слатке према њој |
| , где треба да се окупе чланови ове или оне депутације, пре него што лађа пристане.</p> <p>Карл |
| ђаковања, не додирнут незграпном руком оне немани, која сад дрско телејише упљувке своје подло |
| мо, ваљда, па да им климамо главом, као оне лутке на гајтану у вурштлпратеру?!{S} И ти се завод |
| лед опет на осветљена она два прозора с оне стране потока у лепој тамо кући.</p> <p>Тамо је веч |
| своју собу. </p> <p>Из оне лепе куће с оне стране потока зачу се диван мушки тенор.</p> <p>Јел |
| просветна завода у српству и с ове и с оне стране Саве и Дунава?{S} Је ли треба спомињати толи |
| ветљена два прозора у оној лепој кући с оне стране потока.{S} То јој је најмилије за све време, |
| олини, познао је ипак, да је одјекнуо с оне жице, коју је навио синоћ у Јеленину срцу оним свој |
| , што има сина господина!{S} Још сад се оневидила!{S} Па тек она варошка успијуша!</p> <p>Попа |
| школе. </p> <p>Прижегло летње сунце, а они ходају под штитовима.</p> <p>Даринка и Јелена се ух |
| опсати, или и прескочивши тај степен, а они одмах хајд у господство, те или постадоше општински |
| ао, да их се што пре опрости. </p> <p>А они су сви били тако љубазни према њему, сви тако љубаз |
| ока оној кући, одакле јој у вече долазе они звуци са ситних гусала, тамо,... ох, тамо, да њему |
| Јелена!{S} Ако им је стало, нека изволе они најпре к нама доћи.{S} Знамо и ми варошки ред.{S} А |
| да се чуло широм по Брајковцу, па се и они око кола осврнуше и погледаше на брежуљак.{S} Запев |
| допада, тек не могу срцу да одоле, те и они удесили збор.</p> <p>Ох, како је дивно, слушајући и |
| о толико правично или неправично, као и они, који се не хвале, да „раде за народ“.{S} Свештениц |
| човеку, да га воли.{S} И људи... па ни они несу тако рђави, као што се чини!{S} Какав си ти, о |
| арод, дизати позориште за народ, а нити они познају народ, нити народ разуме њих.{S} Ужасна ано |
| тпрати је Јован ++ писар.</p> <p> Таман они пошли, а учитељ на прате.</p> <pb n="79" /> <p>Доче |
| више пати, који више зна.{S} Данас само они добро пролазе, који што више знају.{S} Али пази, да |
| се нешто збива у Брајковцу, нешто, што они не могу никако да схвате.{S} Било да им је криво, б |
| на тенане плови по небесном мору, да му они не могу ништа.{S} А месецу ни бригеша.{S} Чисто не |
| аво, дакако!{S} У тринаест школа поцрпу они кашиком сву мудрост.</p> <p>– И мати му даје за пра |
| р је још пешачио далеко изван Карловаца оним путом, што води из Брајковца у Карловце.{S} Јутрос |
| омад, а, да је све ређала, свршила би с оним пре три године.</p> <p>– Него шта знам?{S} Код нас |
| це, коју је навио синоћ у Јеленину срцу оним својим понашањем.</p> <p>– Добро је, – рече и пота |
| е листове песмама и приповеткама?{S} По онима, који су позвани на то, могли бисмо ми бити са св |
| ана на једном штампаном табаку.{S} А од оних опет већина их почне још у ђачким скамијама, па та |
| већ и пун сен округле багреме, једне од оних, што су засађене у реду пред поп-Стевином кућом, с |
| ек задобити.</p> <p>Бранко Стајић после оних речи, што их је имао са својим ујаком, поп-Стевом, |
| Бог, није Бог зна шта, ал ако не цури, оно капље.{S} Па не може се, сачувај Боже невоље, затво |
| рена.{S} Не мари за нова познанства.{S} Оно јесте, да му не би било први пут, када би се сада с |
| ја по селима.{S} Ја то и опет кажем.{S} Оно јест да и у вароши може бити опет само учитељ, али |
| ан ма и мали Лоренцо Штајн или Некер, а оно ипак бар ваљан економ пре него какав префриган пара |
| ело мисли, да би је тако усрећила.{S} А оно девојче, збиља, и треба да се усрећи.{S} Душа је ње |
| е, што се њега тиче, а мало разабира за оно, што је било и шта ће <pb n="32" /> бити у свету.{S |
| икова.{S} Тек када га начеоник гурну на оно: „Устај, Србине!“ – трже се, а кроз храпаво грло, з |
| Сад му тек изађе пред очи њен лик, кад оно пре краткога времена сврну к њој, путујући ујаку у |
| едају ако хоће.{S} Тако продире у народ оно из књижевности.{S} Мислиш ти, да би му ишта помогло |
| , свом душом, па и самом помишљу, да је оно узрок Стајићеву наглому одласку из Брајковца, што г |
| ицом, што је узбрала крај друма, кад је оно путовала с мамом својом у Брајковац.</p> </body> </ |
| жељи. </p> <p>Од онога вечера, како је оно учитељ отишао онако нагло и срдит с њена прозора, н |
| Карловцима, тако беше омилело.{S} То је оно, што треба да измири, а у идеји Бранковој, све без |
| ове нам књижевности народне.{S} А то је оно, што је и најозбиљније <pb n="50" /> српске научник |
| ам, ни да ја останем.</p> <p>– Најпосле оно, што сам ја хтео, видим, да народ већ зна.</p> <p>– |
| дођоше до онога џбуна иза врта, где се оно први пут сусрете она и Даринка са Стајићем, не мога |
| о наследио или, можда, добио у мираз, и оно мало „знања“ трговачкога, што га добије у тако зван |
| S} Једва га је, до душе, упамтио, али и оно мало успомене не беше врсно, да и у њему изазове та |
| вну Болоњу, Немци Јену, једни ово други оно, Срби имају своје Карловце.{S} Осим толико и толико |
| тавог Хорација најпаметније ми се свиди оно његово: **<foreign xml:lang="la">Beatus ille qui... |
| моје!</p> <p>Е, баш неје то више ово ни оно.{S} Ево, и сузе пођоше врцати госпођа-Рашићки, сузе |
| земље.{S} Немој да се и на тебе примени оно:{S} Кога мрзи да ради, тај је вечито незадовољан са |
| исхрани... „Па не знам ово, па не знам оно.</p> <p>- Разуми ме, што ти кажем.{S} Ствар још ниј |
| за писара.{S} До сада је увек оправдао оно уздање, које су имали у њега његови милостиви зашти |
| па стоји у Брајковцу још увек само као оно птица на грани, те чека згодан тренутак, да прне оп |
| е друкче, већ изгледаше тамо, што рекао оно Јован Јаковљевић, „као пред буну“.</p> <p>Одборници |
| е дошла на време, кад зна, да треба ово оно... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>У исто д |
| а госпођу Јелисавету говоре не знам ово оно.{S} Али девојка неје лоша прилика за сеоскога тргов |
| .)</p> <p>А благајнику се разведри мало оно мрко лице, зарасло у црној густој бради.</p> <p>Мар |
| инка баш не чита, разговарају, ово било оно се снило...{S} Па том приликом приметиће госпођа На |
| да и са најружнијег цвета скупљаш само оно, што је најлепше.{S} Него не буди лептир, што по та |
| час везе ситно коло сремачко, плаховито оно планинско. </p> <p>Учитељ запева гласно громовито, |
| други.{S} Језик народни презрели беху у оно доба сви и мањи и већи књижевници, па и сам Рајић и |
| био, ваљда, ни изван Брајковца, кад су оно јутрос отишли. – Ја мислим, само у вароши има свашт |
| ако ниско пала!..{S} Јадна душо!</p> <p>Оно инстиктивно неповерење према свима у поп-Стевановој |
| , одмах терају писара, да им декламује „оно о разбијеној канти“.</p> <p>Кнежевић беше озбиљно с |
| не; те гласао за овог посланика, те за оног; то било автономије, то не било је; па казао: да, |
| овој прослави.{S} Одмах сутра дан после оног великог концерта, што га је приредило српско акаде |
| а намигује на писара, — знак, да позива онога, да декламује песму о браца– Анти и разбијеној ка |
| чини само по материној жељи. </p> <p>Од онога вечера, како је оно учитељ отишао онако нагло и с |
| п млека, којим га је одојила, као и под онога, који јој сваку сузу, што је негда над њим нејачк |
| простирући меке рубине исто тако и под онога, који јој пеленом загрчава сваку кап млека, којим |
| беле.</p> <p>Само Зорка када дођоше до онога џбуна иза врта, где се оно први пут сусрете она и |
| уше, полетела би била тамо преко потока оној кући, одакле јој у вече долазе они звуци са ситних |
| ћи дошао и Дабижић до речи, да наздрави оној идеји која живи у српском народу и одржава у њему |
| која не тражи заслуга, па је равна само оној, што је постала с Богом и нестаће је с њим, што, д |
| .</p> <p>Ако крик Јеленин и неје био по оној ноти, коју је млади учитељ навио на својој виолини |
| о се пута састајао с њим у Митровици, у оној некада граничарској Митровици, у гостионици „код з |
| јој се отме на осветљена два прозора у оној лепој кући с оне стране потока.{S} То јој је најми |
| шће дошле, као да осети, да су му сад у оној кући врата затворена.{S} Не мари за нова познанств |
| нска рука отворити капак на прозору, на оном прозору, на ком је он толико блажених тренутака с |
| шкали, разговарајући се то о овом, то о оном, у хладу између четири висока разграната ораха у Ј |
| више користиш туђим искуством.{S} Тешко оном, који мора све на себи да искуси!{S} Ја сам прошла |
| али је искрен и прост.{S} Обадве још у оном добу девојачком, у ком последњи бој бије између се |
| а ти приповедам, шта ми је нарадила.{S} Ономад...</p> <p>И сад удари сека Ката да описује, шта |
| ер је и јавила Кати по њену Јовану, кад ономад беше у вароши код ње, јавила јој, да јој се ово |
| полупала, и тако даље.{S} Почела је од ономад, а, да је све ређала, свршила би с оним пре три |
| који Стајић.{S} А и он је био с Јованом ономад код мене.{S} Фини младић!</p> <p>– Па, како се т |
| елену и...{S} Онај господин, што је био ономад с Јованом код њих, кад су путовали од озгоре у Б |
| ма моћнијему, што га осећа кривац према ономе, чијега се суда боји, ако је и уверен)да му „круг |
| Баш се добро осећам!{S} Тако мора бити ономе, коме пусте у невољи крв, па му одлане.{S} Не би |
| муцка: под њом чита новине и премишља о ономе, што се њега тиче, а мало разабира за оно, што је |
| ко света као ви!{S} Па говорите макар о ономе, што сте отоич почели...{S} Али, хвала вам сад.{S |
| да, да ће она највише и поклонити пажње оному говору, што претпоставља више и ума и срца у <pb |
| наравно, и сад беше вољна повиновати се оному, што мати нареди. </p> <p>Али јој сину у главу ми |
| еницу.{S} А што овај или онај овому или оному кадгод учини какву услугу, то је још увек она иде |
| по нашем писару, имаће право Дарвин; а ону другу теорију лако је доказати по Брајковачком благ |
| рао би приповедати, како је наслоњен на ону багрему пред њеним прозором пиљио као маче у жижак, |
| закрши, као да неко склања себи с пута ону лозу, што се обично онако уз пркос испружи преко ст |
| <p>Тим боље!{S} Зорчица ће декламовати ону чика-Јовину о Бранковој жељи; а једног од мојих ђач |
| како се скрасио у Брајковцу) декламовао ону познату песму Мите Поповића о браца-Анти.{S} А благ |
| ар, већ по не знам који пут, декламовао ону о браца-Анти и разбијеној канти на велико уживање б |
| авља шеширом, па се распевао, па окрену ону Змајеву: </p> <quote> <l>„Ала ј леп</l> <l>овај све |
| рже очи на прозор, у тај мах прозврјаше онуд кола, а на колима се залепршаше два женска вела.</ |
| е.{S} Бар да је после серенаде и прошао онуда, кад је изгледала на њега као озебао сунце, те не |
| ед заказани свечани дан у Карловцима се опажало живо кретање.{S} Карловци и Карловчани спремали |
| ван за њу кисело грожђе, а она окренула опаклију...{S} И сада, дакако, није имала куд, него ти |
| ајковачки трговчић, Јеша Дабижић.{S} По опаљеном лицу и испуцаним рукама види се, да је вредан |
| p>Тужи ми се, сиромах, само, да га неко опањкава код власти, па сваки час добија некакве налоге |
| е добре обичаје и моралу Брајковцу тако опасан атентат, да не могоше на ино, а да се једногласн |
| нос.{S} Поп Стева мора помоћи. </p> <p>Опасан је, чини јој се, такмац сада ту...</p> <p>Нема т |
| , што је Јован, назирући у њему, ваљда, опасног конкурента, ступио преко прага, где се он тако |
| по све тога слободан, – та већ загрози опасност, е дуго прост народ не би имао никакве користи |
| или као да су претуриле некакву страшну опасност преко главе, па хвале бога, што су остале живе |
| збор, дакле, били су сви уверени, нема опасности, да ће морати певати без госпођице Јелене. </ |
| ше српског народа својим лаким песмама, опевајући му разумљиво и са жарким родољубљем витешка д |
| мати жива сахрани?{S} Не да се Тинка ни опепелити.{S} Њега једног, па...!{S} Да их има на одмет |
| атити, али опет... опет..</p> <p>Зорка, опет, нема друга посла, него дошла, па јој баш жалостив |
| трже.</p> <p>– Хвала вам.</p> <p>– Па, опет сте заћутали.</p> <p>– Ја обично ћутим...{S} Не зн |
| <p>У долини испод Стражиловачкога виса, опет на свечаном одру, положи се лес, да и заступник „М |
| сима напретка и разлозима поретка, сад, опет, да замедља бљутавост свога лицемерства, тепа час |
| а већ и сувише.{S} А у државној служби, опет, не да се пропевати, чим осете, да љубиш свој наро |
| бављу каквом према њему.{S} Поп Стеван, опет, ако се и приволео на Рашићкино наваљивање, да дов |
| па не зна, шта ће.{S} Не би било лепо, опет, и да оде, а да се не јави њему и његовој матери. |
| порођај овековечио је Бранко Радичевић, опет Карловачки ђак, у својим песмама као нико ни пре н |
| мир, и браца ће се вратити, али опет... опет..</p> <p>Зорка, опет, нема друга посла, него дошла |
| го обиђи и ти, мој брате, по каткад.{S} Опет је, знаш, друкче, кад се мушка глава даде видити.{ |
| сети лаган, као да се на ново родио.{S} Опет му мио цео свет.{S} Та, живот је овај тако сладак! |
| их две не зна, која да прихвати реч.{S} Опет ће он:{S} Само да нас послужи лепо време!</p> <p>Д |
| а има реч!</p> <p>– Да, господо моја, – опет ће Јеша. – Не ће српски народ клонути, догод уме д |
| примећује онај.</p> <p>Било би штета, – опет ће Даринка.</p> <p>Опет иду, па ћуте.</p> <p>То је |
| Жено, не дирај у своју сестру по Еви, – опет је, бојаги, утишава супруг, избацив и опет једну „ |
| рива.</p> <p>– Дођи, па ћеш вечерати, – опет Ната Триви, а то исто или можда мало друкчије рећи |
| и на крај памети! </p> <p>- Боже мој, – опет она, али сад мало и с прекором, – тако ти лежи на |
| а својим послом.</p> <p>– Като злато, – опет ће Ната Кати, – а ти мени и не кажеш, где су ти де |
| , кад се он с чиком пусти у разговор, – опет ће она – он је тако добар!{S} Је ли да је Бранко д |
| p>Да, душо.{S} Ићи ћемо на свечаност, – опет ће мати. – Нема таквих прилика често.{S} Чика је о |
| ог ме, добро она изиграва своју ролу, – опет ће бележниковица. – Питајте учитеља.{S} Тај ће вам |
| ахнуће, кад не буде видио своју ујну, – опет се уплете бележниковица.</p> <p>– Жено, не дирај у |
| ="78" /> <p>– Не довијате се, где је? – опет она.</p> <p>– Не могу да мислим.</p> <p>– Није дал |
| вољи.</p> <p>– Бојиш ли се можда кога?— опет учитељ.</p> <p>Јелена једва промуцава: </p> <p>– О |
| о и као да некога љуто хоће да укори, а опет да изгледа и као очински савет...</p> <p>После веч |
| евојче и опет весело, као обично, па га опет ухвати. – Не срдим се!</p> <p>Бранко ћути.{S} Не з |
| и на разна одређена места.{S} А вуче га опет и тамо на овај пут, што води из Брајковца у Карлов |
| сами са собом.{S} То ништа не смета, да опет сваки своје назоре брани најодушевљеније.{S} Бачка |
| Бележник се већ неколико пута дизао, да опет он наздрави, али га увек задржаше остали са:{S} Чу |
| ао бојаги, ту је варошкиња.) Понда дода опет с прекором: – шта теби фали Не знам, шта би и с то |
| е, као да има још времена.{S} А Даринка опет нема каде.{S} Него је ипак по неки пут исправи и о |
| све тек као шала изгледало.{S} Прочачка опет грло с неколико: „Хм—хм!“ – поглади брке, продрма |
| мислим, можда се која породица вратила опет из Русије у Фрушку Гору.{S} Ставимо ипотезу – можд |
| аотац наш Адам имао је у рају свега, па опет му било дуго време, чамио је, док није добио своју |
| ре, него што ћете ви доћи, мало јео, па опет отрчао с децом.{S} Ако није и он код кола.{S} Знаш |
| ез ње и горе.</p> <pb n="21" /> <p>Ната опет узе да се хвали са својом Кристом.{S} Намерила се |
| се не осврће. </p> <p>– Миле! – задрхта опет њен глас по вечерњој тишини.{S} Нема одзива.{S} Са |
| , кад помисли, како ће му се добра душа опет обрадовати, кад јој сутра оде.</p> <p>У том се вра |
| се срдим на вас, –прекинуће Бранка, кад опет чу последњу му реч; па дрмну, бојаги, срдито својо |
| па је не можеш довикати с улице.{S} Кад опет оде по воду, као да је себи по смрт отишла.{S} Вра |
| } Ох, позорница!</p> <p>Шта је теби сад опет, нотарошу? – пита га госпођа бележниковица.</p> <p |
| би тако што никад допустио.{S} Али сад опет баш та сталност, та строгост и озбиљност у каракте |
| Ви тако умете и да храбрите, да сам сад опет слободнији. (Понда се затрча, те додаде:) Ви сте а |
| долети на прозор, па одмах упре поглед опет на осветљена она два прозора с оне стране потока у |
| мих.{S} Иначе црквењак одзвони, па хајд опет кући или у виноград за својим послом, ако не оде у |
| – те мало!“</p> <p>Девојче од мах стаде опет на прозор. „Ој, пуно је и препуно среће!“ подвикну |
| рсти, а где гласом да јачим говори, где опет тише, и тако даље.{S} Данас је неколико пута питал |
| ојски, а тако покајнички, да она подиже опет к њему своје миле очице и милокрвнога погледа.</p> |
| обро. </p> <p>– Да, и опет велим, – узе опет Јован – што више свесних економа, земљорадника, тр |
| ла, да врати „физиту“ Славнићки, ако је опет ваздан разлога имала, да наведе против тога, када |
| ну, да им изађе, па да им очита. „То је опет масло тога Кнежевића!“</p> <p>Поп Стеван се узврпо |
| приповедала о Даринци.{S} Јутрос му је опет споменула о њој.{S} Питала га, хоће ли ићи к Јован |
| грани, те чека згодан тренутак, да прне опет у свет,... у виши свет.{S} Само да му се дочепати |
| сти на земљу, полети на улицу, понда се опет врати, загрли Даринку.{S} И једва једаред ће истрч |
| p> <p>– А ти опет све знаш, – уплете се опет нежни супруг. </p> <p>– Што зна цело село, мора зн |
| ..</p> <p>– Живио!{S} Живио! – заори се опет око стола.{S} Руке се укрстише изнад исполиванога |
| а ће ти опет муф у сред лета? – љути се опет</p> <p>Даринка.</p> <p>–Ти ћути.{S} Ми ћемо на сел |
| ње, од како је дошао од горе.{S} Он се опет извињава, да још неје доспевао, али не ће више про |
| буде бољи од учитеља свога.{S} Па ко се опет смотава и сели него Немац, те хајд даље као гусени |
| посведочити...{S} Боже мој, ви гледате опет ту као неки преблаги Јеврем...{S} Ето вам, шта је: |
| е била замућена вода... не знам, шта ће опет сутра бити...{S} Нема сумње, да је Ната сад и то х |
| жив!</p> <p>И твоја јединица, – сад ће опет Ката Нати, – нема никога осим тебе.</p> <p>На то ћ |
| ше ни тражио.{S} Он зна за цело, где ће опет наћи свој прави цвет.</p> <p>Из мисли га трже весе |
| /p> <p>– Немој ти ту мени! – одговориће опет, као и до сад, Ната Кати.– Знам ја, шта је дечија |
| више ни за какво добро. </p> <p>– Да, и опет велим, – узе опет Јован – што више свесних економа |
| столице, прође два трипут по соби.{S} И опет долети на прозор, па одмах упре поглед опет на осв |
| ив!“ – „И твоја јединица нема оца!“ – И опет несу пропустиле, да како, ни Ката ни Ната, да пуст |
| о се не довија ни из далека.</p> <p>– И опет „госпођице“!{S} Срдим се! – обрецну се Бог ме, Јел |
| ори.</p> <p> И сви заћуташе.</p> <p>– И опет свако мисли на свој рачун...</p> <p>– Треба мислит |
| /p> <p>Од тог доба остао је поп Стева и опет катихета и месни школски управитељ, али тек да у н |
| ње.{S} А то, што јој сад госпођа Ната и опет меће на душу, јесте ништа и нико мањи ни већи већ |
| т је, бојаги, утишава супруг, избацив и опет једну „досетку“: „сестру по Еви!“</p> <p>– Ако нам |
| гадно, то је... </p> <p>За јамачно је и опет Рашићкина папуча потапкала по поп-Стевину жуљу, је |
| дом.</p> <p>– Бранко?!</p> <p>– Ви се и опет правите да ништа не знате.</p> <p>– А ти опет све |
| коло...</p> <p>– То већ знам! – кличе и опет Даринка, и још већма је поли пламен по лапитима.</ |
| њу.</p> <p>– Не, не! – кличе девојче и опет весело, као обично, па га опет ухвати. – Не срдим |
| орчине руке око врата, док не клонуше и опет у санку.{S} Даринка се дала у мисли.{S} Беше то чу |
| међу људима, међу ближњима!“ рекао би и опет покојни Ђура, као што је један пут и рекао од прил |
| ј Боже, на онај свет,</p> <p>А ето ти и опет, већ по толики пут, госпођице Даринке, јединице јо |
| иси никад слагао.</p> <p>Кнежевић јој и опет узе обасипати ручицу пољупцима.</p> <p>– Мати је д |
| потуца и пребија по селима.{S} Ја то и опет кажем.{S} Оно јест да и у вароши може бити опет са |
| динице јој кћерке, па ће онако срдито и опет по толики пут:{S} Па баш сад?!</p> <p>Та, за који |
| најубедљивији разлози.{S} А Кнежевић и опет не пропусти, да не примети, како би му врло жао би |
| За Бога, мама...</p> <pb n="12" /> <p>И опет бадава!{S} И по толики пут бадава!{S} Мати навалил |
| и столица измаче и стропошта. </p> <p>И опет:{S} Мно-о– га-а-ја... </p> <p>А Јеша још не беше д |
| ги пут!...{S} Цмок и трећи пут! ...{S}И опет!...{S} Све пуца!{S} То је радост!{S} Цикот, мислиш |
| ву певницу, а учитељ десну.{S} Она води опет све певачице у Брајковцу, па зна и црквене скоро к |
| и Владимир, и браца ће се вратити, али опет... опет..</p> <p>Зорка, опет, нема друга посла, не |
| кад помишља на своју будућност, – вели опет парох, – не замишља увек самога себе, Праотац наш |
| не може побркати.</p> <p>– Седи! –вели опет попа Бранку,</p> <pb n="72" /> <p>– Не да се насут |
| рисваја?“</p> <p>– Шта сте се замислили опет саду – пита Јелена, па му завири смело у лице.</p> |
| 9" /> <p>На добром је месту, – одговори опет на то Бранко. – У селу су нам исто тако потребни в |
| равите да ништа не знате.</p> <p>– А ти опет све знаш, – уплете се опет нежни супруг. </p> <p>– |
| n="13" /> <p>– За Бога, мама, шта ће ти опет муф у сред лета? – љути се опет</p> <p>Даринка.</p |
| ем.{S} Оно јест да и у вароши може бити опет само учитељ, али друкчије се цени тамо такав човек |
| да га се тиче когод овде?</p> <p>Па јој опет сада у једаред тешко, колико јој мало час било кри |
| ност,... сушта практичност.{S} Но немој опет да бркаш практичност с егоизмом.{S}Ја, до душе, не |
| е ће ни да му погледи у очи.{S} Али тек опет дода: </p> <p>Па ако онда то учиниш, скинућу ти ше |
| као бујица.{S} После бујице биће поток опет поток, али мирнији него у бујици; само ће ипак овд |
| стила их обоје изнад главе.{S} И за тим опет на прстима изишла из собе...</p> <p>У том је и Бра |
| вце.</p> <p>Сачувај Боже, када би Милан опет сада помислио, да је она, Јелена, нагла у Карловце |
| оворио с нећаком својим о томе.{S} А он опет зазире и од „омладинца“, као да <pb n="71" /> меће |
| сто трже, кад виде, да је заорао дубоко опет на своју стару бразду. </p> <p>Изгори поп Стеван и |
| е у њему.</p> <p>– Па сте се непрестано опет бавили о књигама.{S} Како сте дошли, чика... ваш у |
| о намерава госпођа Ната, то је, као што опет ропта њена кћерка, госпођица</p> <p>Даринка, кад ј |
| јави, е је Марко донео пива.{S} А писар опет нашао је за вредно, да сам своје ножно тај глас од |
| и треба да буде једно.</p> <p>Зорка већ опет дотрчала с књигом у руци, па говори речи познате „ |
| заштитница, па одговори своме штићенику опет притиском руке, и занесе се – за песмом, па паде у |
| о добри пријатељи.{S} Па ако не узмогну опет напоредо, знаће обићи матицу, која би их увукла у |
| време изашло, јух, јух, јух! – уздахну опет госпођа Ната.</p> <p>– И староседелице славнога Бр |
| а једном штампаном табаку.{S} А од оних опет већина их почне још у ђачким скамијама, па таман к |
| столицу.{S} Рећи ће тако с њим две три (опет у миру и љубави!), док „деца“ не дођу.</p> <p>Ево |
| п Стева, сам је био проводаџија.</p> <p>Опет смех.</p> <p>– Пак?</p> <p>– Па добила кошар.</p> |
| ило би штета, – опет ће Даринка.</p> <p>Опет иду, па ћуте.</p> <p>То је млади Брајковачки тргов |
| ила отуд, што је писар (кад се први пут опио у њој, а то је било прво вече, како се скрасио у Б |
| дар начеоник, стари пензионирац...{S} И опису ту.{S} Господин бележник је нашао, да је вредно, |
| омад...</p> <p>И сад удари сека Ката да описује, шта јој је „та девојчура“ кад рекла, како пере |
| лак.{S} Половину ће оставити, другу пак опљувати, па заденути у малу своју турску лулицу на под |
| д о томе пред тетком.{S} Она се страшно ополчила.{S} Не ће се више ни враћати у Брајковац, него |
| нити зубма шкрипну“.{S} Ако га тек чича опомене, да пева, да помаже, он запара својим храпавим |
| ловољнога Триву кочијаша, те га овај не опомене камџијом, да гледа пут преда се.</p> <p>Госпођа |
| ње доба или бербу у Фрушкој Гори, те се опомене детињства и старога весеља чика-Перина.{S} Том |
| .{S} Него је ипак по неки пут исправи и опомене, где како треба.{S} Но за то Зорка мора да трчк |
| Али га ипак памћење не изневери, кад се опомену, да до сад неје ни мислио о њему, бар не озбиљн |
| е састало, па никад неје међу њима пало опоре речи.{S} По Брајковцу се каже: „Куд госпођа Јеца |
| протежира за писара.{S} До сада је увек оправдао оно уздање, које су имали у њега његови милост |
| старина, који...</p> <p>– А, не, не! – опре се чича, начеоник, а он је та намишљена старина; п |
| љкама то бичевима и пиштољима пудара на опрезу, што сад не ће ни на што ни да се осврну, – река |
| ма хиљадама ланаца земље и према томе и опрему.{S} Кад видиш, како народ лако прима моду, немој |
| ">Beatus ille qui...</foreign></p> <p>– Опрости ми, али ја не замишљаху тебе појма о идилизму.< |
| шчаурио би се из њега под старост, Боже опрости, „омладинац најчистије крви“.{S} Сад се чисто т |
| ак, да је једва чекао, да их се што пре опрости. </p> <p>А они су сви били тако љубазни према њ |
| угу.{S} Сам неје знао, како да се с њом опрости.{S} Осећа, да не би могао бити равнодушан; а бо |
| > <p>Даринци чисто криво, кад се Бранко опрости те оде с Јованом.{S} Од мах осети, како јој се |
| спао био.{S} Али чим устао и обукао се, опростио се са свима.{S} Убезекну се и поп Стеван и гос |
| ри.{S} Тога страха се, до душе, доцније опростио, јер као да је омирисао, да Бранку карактер не |
| репта дуга, те их одмах обори.</p> <p>– Опростите! - прошапута, ал не подиже очију...</p> <pb n |
| , момку, у кућу, или што је и она као у опће што кажу за женскиње, у конзаквенцијама својих пре |
| ерна политика него туђа брига?</p> <p>– Општа ствар неје туђа ствар, него свију нас и свакога п |
| ћу том приликом да будем сведоком једне опште народне свечаности, какве до сада једва да је бил |
| цу звони радним даном на вечерње, ако у опште и звони, но највише тек за то, да бабица и кума, |
| даје такат. </p> <p>Данас је доба рада, општега рада! – развикао се Јован с Дабижићем. – Па рад |
| S} А туђинац то не може рећи.{S} Дакле, општина му је дала своју кућу, на најбољем месту у селу |
| и четири године.{S} Наша славна црквена општина дала му је своју кућу под кирију.{S} Сигуран пл |
| зинима.{S} Ко јамчи, да му наши поштени општинари не ће баш и продати ту своју кућу,... разумет |
| га и ваљанога члана овога друштва и ове општине, наша госпођа бележниковица.{S} Живила!</p> <p> |
| ина српске православне црквено– школске општине у Брајковцу.{S} Но од то доба никада га неје ус |
| ли ме: кућу српске црквене православне општине одмах уз ребро српској православној цркви!{S} Ж |
| оп, Стефане, ако овог учу не избациш из општине, – рећи ће вечерас госпођа Рашићка поп-Стеви, н |
| како ја хоћу.{S} Да, ја сам господар у општини, па... (Осмелио се тако поп-Стева, па говори бе |
| илан Кнежевић, тукао би се сад са целом општином.{S} Већма осећа морални мамурлук, него онај од |
| ића.{S} Ти си господар у кући, ти дрмаш општином, па..</p> <p>– Сто му мука!{S} Да, ја сам госп |
| у се и...{S} И госпођа Ката одби толике општинске бележнике и сеоске трговце, па одржа све, што |
| муке, али је успео.{S} Раја Јовановић, општински писар, дочекао га је оберучке. (Да ко ће, ако |
| са благајником, а са бележниковицом иде општински писар.</p> <p>С друге стране дође црквењаков |
| не канте, мало не пуче од смеха.</p> <p>Општински благајник помислио на то, да и писар збија са |
| мах хајд у господство, те или постадоше општинским начелницима, или ексекуторима, или полицајци |
| од „чиче“, (тако Брајковчани зову свога општинскога начеоника,) намигну на бележника, па запева |
| њем од стране његових претпостављених у општинском уреду а у званичним пословима, госпођа бележ |
| чеоник, поранио пре времена, па дошао у општинску писарну, да прежива о ноћашњој пијанци,</p> < |
| кад га је Бог и Христос примио у своју општину од крштенога кума под тако лепим именом једнога |
| .{S}Ја, до душе, немам толико чуства за општу ствар, немам наклоности, да исправим свет раменом |
| вда онда зачује, како крикне од врућине орао на какову бресту у крај друма, само што по каткад |
| се гдегде закрши грање, а одонуд излети орао, замахне крилима, па заплови величанствено по вазд |
| ј дом, те наставити посао оца свога, па орати земљу или копати винограде.{S} Имамо на пример „в |
| на сред дворишта већ постављен сто.{S} Орах густ, а по земљи очишћено, па поливено, те хладови |
| више дана него кобасица! . „Видиш, овај орах је, чини ми се, први пут ове године добро понео.</ |
| у хладу између четири висока разграната ораха у Јаковљевића винограду цело скоро после подне на |
| оточића, што се слива преко луба дебела орахова дрвета, те шуми и жубори као на некој водојажи, |
| {S} Ево нас већ и код наших.</p> <p>Под орахом на сред дворишта већ постављен сто.{S} Орах густ |
| ма.</p> <p>Попа застао баш пред великим орахом, па гледи већ по толики и толики пут, како је во |
| p> <p>– А знаш ли, колико је година том ораху?</p> <p>– Колико година?{S} Чекај, молим те...{S} |
| био те на широко и на дугачко развезене орације, којој неје ништа сметало, што је писар, већ по |
| нешто, остали тек лак еспап...{S} Нова организована омладина биће један као сви, сви као један |
| {S} И кад се појави, појавиће се од мах организована.{S} То не ће још дуго трајати.</p> <p>– Им |
| ати.</p> <p>– Имали смо ми већ једном и организовану омладину. —</p> <p>– Са старачким идејама! |
| исак не да дахнути.{S} Нова се омладина организује.{S} И кад се појави, појавиће се од мах орга |
| слободу с диже сваки.</l> <l>Бела вила ори глас:</l> <l>Устај, Србине!</l> <l>И у борбу зове н |
| е, што стоје под окриљем Австроугарског орла, Карловци су место, које је бивало позорницом најв |
| ведаше доцније сам бележник у Руми „код орла“. „У мало“, каже, „не угњави руски медвед талијанс |
| ју по нешто ново, па да је чак и некаки Орлић и Коњовић и не знам ко пронашао новију и згоднију |
| „фини младић!“</p> <p>Осврћући се то за орлом, то за шевом или грлицом, често би гурнула матер |
| војих покојних.{S} Понда је Ката прешла орману, да покаже Нати ствари, што је Даринка све порад |
| S} Почео био да чита.{S} Нашао негде на орману пре неколико дана још неку стару књигу.{S} Кад с |
| ош друга што вртарскога што пчеларскога оруђа, као ножице за скидање гусеница, нож за подрезива |
| га!{S} Али ни најобичније најпотребније оруђе, рано, нашем најмногобројнијем раднику: ратару не |
| родне поезије, песмом, као најзгоднијим оруђем, прокрчи пута у књижевности нашој простом лепом |
| . најпосле, шта су стекли и трудољубиви Орфелин и учени Соларић, па мудри Доситије и преблаги М |
| дити, то ти треба већ сам да знаш после осам година, што си их провео у гимназиским скамијама.{ |
| годиница; скоро ће, у име божје, ићи у осамнаесту.{S} Родитељи, у тим годинама својих кћери, м |
| stone unit="subSection" /> <p>Сутра дан освану у Брајковцу дан мамурлука.{S} Чича, господар нач |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Освану дан, када је ваљало отпочети и Брајковачкој омла |
| е стићи са својим првим возом...</p> <p>Освану и тај дан.</p> <p>Још у јутро рано поврве народ |
| p>Јелени још неје никад тако црно јутро освануло као данас.{S} Заспала ноћас у плачу тек око не |
| по друштву око стола, као да се, збиља, осведочи, да је баш она та „ружа“.</p> <p>– ... једна р |
| чисти ваздух.{S} Поглед јој се отме на осветљена два прозора у оној лепој кући с оне стране по |
| на прозор, па одмах упре поглед опет на осветљена она два прозора с оне стране потока у лепој т |
| као трећа звезда уз Вука и Даничића на освитку нове нам књижевности народне.{S} А то је оно, ш |
| презу, што сад не ће ни на што ни да се осврну, – рекао би, уморили се, ваљда, лов ловећи вазда |
| лабо ко усрећи Брајковац, на кога би се осврнули сви, из свију сталежа поштованога Брајковачког |
| на претрну. </p> <p>Учитељ се на њу тек осврнуо.</p> <p>Али нико не примети њену неприлику, јер |
| иром по Брајковцу, па се и они око кола осврнуше и погледаше на брежуљак.{S} Запева познати уск |
| елико зарезивала.{S} Госпођа Јеца се не осврће на то, што ће рећи свет; јер добро зна, шта о њо |
| ј прекиде јецање.</p> <p>– Учитељ се не осврће. </p> <p>– Миле! – задрхта опет њен глас по вече |
| вог Мушицког и Рајића, не знам, нико не осврће ни главе!{S} Он се чуди, како да то више власти |
| је после за њега „фини младић!“</p> <p>Осврћући се то за орлом, то за шевом или грлицом, често |
| ј служби, опет, не да се пропевати, чим осете, да љубиш свој народ...</p> <p>Бележник засветлио |
| ио!“</l> </quote> <p>Стајић застаде.{S} Осети, како га нешто чисто скроз прође, па му пројури к |
| Али не мога одолети његову погледу.{S} Осети, како јој у очи сухну неки плам; а на зеници јој |
| је споменила то име на своја уста.{S} А осети, да јој је ипак криво, што неје и он дошао, што н |
| елене, како су тамо гошће дошле, као да осети, да су му сад у оној кући врата затворена.{S} Не |
| > <p>Поп Стева претрну. </p> <p>Рашићка осети, колико га је заболело, а познаје га скроз и скро |
| Бранка таки <pb n="81" /> утицај, да се осети лаган, као да се на ново родио.{S} Опет му мио це |
| ти си, Александре!- примети попа, па се осети слободан; него се ипак не показа тако, да не би с |
| ко и нагло бије рођено срце.{S} Но ипак осети, да неко близу застаде и куцну у капак.</p> <p>Ка |
| па затрепта очима. </p> <p>Бранко и сам осети, како је оштро то рекао, па не ће ни да му поглед |
| нко опрости те оде с Јованом.{S} Од мах осети, како јој се учини Брајковац нешто празан.{S} Сви |
| то је смешно. </p> <p>– То је смешно! (Осети попа, да се то њега тиче.) А шта онда, ако те кос |
| љеву кућу.{S} Како се и не би, јадница, осетила сретном, кад се напатила код свог несретника му |
| ена!</p> <p>Па је ли чудо, ако се Тинка осетила, као да се други пут родила, па дошла на бољи с |
| утња слива у једно, како још никад неје осетила била; али тако пријатно, тако слатко, да јој се |
| толико чезнуо, као за својом колевком, осетио се туђ, самохран. „Тама за мном, тама преда мном |
| , да народ зна за Бранка, да је и народ осетио жељу Бранкову.{S} То вече ће му остати у најлепш |
| и не зна, шта је шала.{S} Поп Стеван је осетио поглед Бранков, па, ако му је образ иначе и мога |
| еда.{S} Како је Бранко неје приметио ни осетио, све док се није јавила, а занет са својим мисли |
| нешто ново.</p> <p>Јелена гдегод стане, осећа, да стаје на жеравицу; па час на један прозор час |
| што га је иначе напајало новим животом, осећа се сада Бранко ташт.{S} У тој дивној Фрушкој Гори |
| ли јој криво, што вечерас тога нема.{S} Осећа ужасну празнину, па јој криво на цео свет.</p> <p |
| неје знао, како да се с њом опрости.{S} Осећа, да не би могао бити равнодушан; а боји се, да се |
| улеваше му то јачи зазор, зазор, што га осећа слабији према моћнијему, што га осећа кривац прем |
| а осећа слабији према моћнијему, што га осећа кривац према ономе, чијега се суда боји, ако је и |
| му лебди лик Даринчин; а у свим жилама осећа све то јаче, што више о њој мисли, неку бујност, |
| о би се сад са целом општином.{S} Већма осећа морални мамурлук, него онај од пробанчене ноћи.{S |
| 56" /> <p>Нема снаге да проговори; а не осећа се моћна ни толико, да узме своју руку на траг, н |
| естрић бар лепо мисли о њему, као да се осећа нешто крив, што је и њега и матер му тако одбио к |
| есмаче ракију с хлебом.</p> <p>Писар се осећа необично жив.</p> <p>То је било дивно, милостива, |
| е у друштву, заборави, шта је хтео, али осећа, да је питомији према њој, ако и не примећава, ка |
| што она, ако и не може да схвати, ипак осећа, да је лепо и добро, кад сене само толико радује |
| ним начином, када се тим најбезазленији осећај народни исмева, то је гадно, то је... </p> <p>За |
| .{S} Нешто му говори, да то девојче има осећаја и више свести него у сваке обичне.{S} А, да оду |
| адичевић дубоко је заталасао најврелије осећаје срца и душе српског народа својим лаким песмама |
| нагли одлазак у мислима. </p> <p>Као да осећају, е би им неугодно било, да остану у друштву с г |
| кући, па да прихватим економију.{S} Ја осећам у себи за то воље, па мир!</p> <p>– Казао сам ти |
| еша Дабижић вели:</p> <p>– Баш се добро осећам!{S} Тако мора бити ономе, коме пусте у невољи кр |
| но.{S} Баш се, на против, са свим добро осећам.{S} И не могу довољно бити благодаран ујаку, што |
| о осећање, што је обузимаше тог вечера, осећање према нечему неизвесному, где се радост и слутњ |
| ти прихвати њен посао?</p> <p>– Воља и осећање да сам способан за рад.{S} Кад год сам код куће |
| ринка се дала у мисли.{S} Беше то чудно осећање, што је обузимаше тог вечера, осећање према неч |
| грех према сестри и сестрићу загладио, осећао се туђ према њему, туђ, јер и оне сродничке пажљ |
| дно баш и припитомило, те сам се и тамо осећао, колико толико, свој.{S} Наука је једина врсна, |
| у њиховој кући.{S} Али се увек неугодно осећао у друштву, у које би тек почео долазити.{S} Од у |
| тупио преко прага, где се он тако добро осећао.</p> <p>– И хоћу мало да приседнем, – одговори Ј |
| ку за љубав, да неје ту и Јован и да не осећаше збиља потребу, да се одмори.{S} Готово да је би |
| Бранка то још већма увреди, те се оштро осече на ујака:</p> <p>– Гадно је од вас, што то и++ сп |
| ит с њена прозора, неје ни била с њиме, осим јуче на првом покушају певачкога друштва.{S} Па ве |
| е нашао за вредно, да јој и речи рекне, осим што је јуче у певачкој школи пробао и њен глас, ал |
| бело и црно вино и све, што рекао онај, осим петролеума.{S} Но он сам, то јест, писар је уверен |
| ту је Брајковачко цело певачко друштво, осим Бранка, Даринке, Јелене, колара и његове сестре. < |
| руги оно, Срби имају своје Карловце.{S} Осим толико и толико знаменитих Срба, који у Карловцима |
| – сад ће опет Ката Нати, – нема никога осим тебе.</p> <p>На то ће најредовније пустити и Ната |
| овац, до душе, своју госпоштину.{S} Али осим господе из среза и суда којима се и тако мало кад |
| не да, да им се кристалишу појмови.{S} Ослободи и друштвеном поретку, о приликама, у које могу |
| знала и сама усрећити.{S} Овако сам се ослонила на тебе...{S} Сироче моје!</p> <p>Е, баш неје |
| ан и свагдан.{S} Ни на кога се, слатка, ослонити, ни колико отлен дотлен.{S} Само да ти припове |
| чи.{S} Сузе лете, а на уснама јој лебди осмејак сретан, блажен.{S} С осмејком тим загрли је и с |
| јој лебди осмејак сретан, блажен.{S} С осмејком тим загрли је и сан...</p> <p>Госпођа Катица у |
| ама и са ведрог чела, па јој се ведрина осмејкује око румених усана увек подједнако, а срдила с |
| } Да, ја сам господар у општини, па... (Осмелио се тако поп-Стева, па говори без запете.) Ја са |
| еје се отела та њена забуна ни учитељев осмех, па намигну на Јована.</p> <p>– Ту ће бити сватов |
| никовица, идући му на сусрет с умиљатим осмехом.–" Једва један пут!</p> <p>– Извините... </p> < |
| у по гимназије.{S} Женско дете у седмој осмој ли годиници.{S} А најмлађе, син, јој, тек се роди |
| м и Тинкин Александар израстао дечко из основних школа.{S} Мати се дала у бригу, шта ће, куд ће |
| S} Хоће најпре да оживи у успомени неке особе и прилике, о којима је, чини му се сад, и чешће м |
| Него од како се уселише амо неке стране особе, хоће да и Брајковац изађе на глас, како не треба |
| а у особине српскога народа, него је то особина јужњака, и то пар екселанс Талијана.{S} Срби су |
| е за тенористу.{S} Јер тенор не спада у особине српскога народа, него је то особина јужњака, и |
| по Дарвиновој теорији потомци наслеђују особине својих предака.</p> <p>Ма колико да писар важи |
| род пропада; Јеша воли да „политизира“, особито још кад наиђе на паметна човека. </p> <p>За што |
| скињама је ликовођа имао највише посла, особито са Јеленом.</p> <p>Стао учитељ спрам ње, да, бо |
| учитељем, те видео, како, <pb n="44" /> особито овај последњи одушевљено ради, да „Брајковац пр |
| е прилика, да створи себи будућност.{S} Особито је уметност у нас Срба право сироче.{S} Ко је н |
| о!</p> <p>Наравно, да и госпођа Ната, а особито госпођа Катица, – та, она бар добро познаје Јец |
| Бог ме, још и данас.{S} Старији свет се особито разабирао за њу.{S} У сека– Катину децу већ сад |
| stone unit="subSection" /> <p>Нема куће особито српске, која тога дана неје имала гостију. </p> |
| је и мртве поборнике, (на ту је реч баш особито узахао,) поборнике своје идеје.{S} Дух времена |
| и од пре, шта који певати може.</p> <p>Особито добро познаје писарев тенор, који би диван био, |
| јсторице Јуле као да се и сам препоручи особитој њеној милошти.</p> <p>Још га од зимус препоруч |
| спођа Рашићка с Јеленом „за послом“.{S} Оста сам ујак с нећаком.</p> <p>– Да, да, треба помишља |
| p> <p>Јован се протегли на канабету.{S} Остави неки тумач казненога поступка, што га читао, на |
| д не зна, шта ће и кут ће пре.{S} Да га остави, па потрчи по Мацу, или ће најпре да га унесе?{S |
| рашина по улици, али ни по што немој да остави отворено преко ноћи...{S} И тако даље...</p> <p> |
| ован на разговор свој с Бранком, кад их остави млади тржа. – Просто, мени се мој позив не допад |
| куд.{S} Знам, како је.{S} Не да се кућа оставити ма на ким.{S}Ту је живина, па треба нахранити |
| пушио, пресећи на полак.{S} Половину ће оставити, другу пак опљувати, па заденути у малу своју |
| ак.{S} Као такав, да Бог ме, неје могао оставити након себе величанствених манастира ни иних за |
| <p>„Кад ми одемо у планину, на ком ћемо оставити нашег Марка?...{S}Јел те, мајсторице, ви ћете |
| } Дете не треба никад да је напуштено и остављено, можда, доброј срећи и само себи, кад му је Б |
| по каткад с ким има.</p> <p>Шта, дакле, остаде учитељу паметније, него да слегне раменима, па д |
| м и својом невољом.</p> <p>Госпођа Ката остала без мужа пре пет шест година.{S} Најстарији син |
| забављају на свој рачун.</p> <p>Старије остале за столом, па, кад ушле у прави разговор, узеле |
| ност преко главе, па хвале бога, што су остале живе и здраве.</p> <p>– Отишао је, – рекла би Је |
| <p>– Неколико њих што је вредило нешто, остали тек лак еспап...{S} Нова организована омладина б |
| и један одборник играју баш жандара, а остали како који.{S} Писар се наслонио на лактове, па к |
| опет он наздрави, али га увек задржаше остали са:{S} Чујмо!{S} Чујмо!{S} Јеша има реч!</p> <p> |
| новцу, јер исти тај грех носе на души и остали.) Ми учимо јуристерај, да „бранимо народна права |
| Бог ме, у шаку и једно: „Хи!“</p> <p>И остали сви погледаше онамо.</p> <p>Ако крик Јеленин и н |
| и он „помеша међу свет“, док су му сви остали иначе обични и свакидашњи; па се врзе око њих дв |
| 49" /> <p>Добро те се у томе помешали с осталим друштвом.{S} Учитељ и Јован, а и Бранко пристао |
| ку, кад се једном у гунгули одвојише од осталих.</p> <p>– Каква ујна?</p> <p>– Па госпођа Рашић |
| ли са свим онако хладно и озбиљно као и осталих?{S} Синоћ га је дуго и дуго чекала на прозору, |
| у ма се и горе патила.</p> <p>На том и остало.</p> <pb n="31" /> <milestone unit="subSection" |
| ике и сеоске трговце, па одржа све, што остало после Игњата.{S} Ако Бог да, даће и најмлађег си |
| шилуку његову у стану, – примети између осталога поп Стева. – Знам, да сам му, као млађи ђачић, |
| о по један од Брајковачке господе части осталу, па тако један по један остане редовно Марку дуж |
| ећма дошао до тога уверења, да треба да остане код куће.{S} Треба народ поучавати.{S} А ко ће т |
| економно слободан; те, пошто не може да остане од срамоте у свом јату, тумарне бог те пита куд, |
| де части осталу, па тако један по један остане редовно Марку дужан и сваки одбије тек од рачуна |
| кад се од њега поучи.{S} Ал који Србин остане, тај издржи конкуренцију његову и буде бољи од у |
| анку, – зуцнуо матери, како би било, да останем код куће, па да прихватим економију.</p> <p>Бра |
| {S} Не би је било, уверен сам, ни да ја останем.</p> <p>– Најпосле оно, што сам ја хтео, видим, |
| } Но, не мислим ни ја, одмах с кола.{S} Останите макар и који дан дуже...</p> <p>– Ха, то је до |
| о да осећају, е би им неугодно било, да остану у друштву с госпођом Натом и с госпођом Катом, п |
| и помисли на смрт?{S} Шта ће „након нас останути“, и кад нам се „тело тек под земљицу вргне“, а |
| а устане.{S} Чини ми се, пише нешто.{S} Остао је у својој соби, – одговори Јелена. </p> <p>Не в |
| ица с троје деце, а у толиком добру?{S} Остао, до душе, леп иметак после Игњата Јаковљевића.{S} |
| ом кћерком Јеленом. </p> <p>Од тог доба остао је поп Стева и опет катихета и месни школски упра |
| сам био ту.</p> <p>– Жао ми је, да ниси остао дуже, па да прошврљамо мало у наоколо по селима и |
| од руке погледа у њега.</p> <p>Бележник остао дужан одговор својој жени, па <foreign xml:lang=" |
| прижези, џаба.{S} Боље би било, да сам остао у манастиру.{S} Нема архимандрита, па ме задржава |
| ележник својој супрузи, скруни последњи остатак у својој чаши, па се извали у столици, да слуша |
| еседа у корист преноса последњих земних остатака Бранка Радичевића!{S} За Бога, мама...</p> <pb |
| на о преносу Бранкових последњих земних остатака, па је не занимаше ни каква велика беседа у ва |
| своју рођену кућу.{S}Али на село!{S} Па остати на селу неколико недеља, као што намерава госпођ |
| ена ученост и Рајића и Мушицког дуго ће остати узором омладини, која има да се учи; а дела њихо |
| то, остаће нешто, због чега ће Карловци остати у спомену, „док се поје, док се винце пије... „— |
| , којих ће заслуге по српску књижевност остати трајне, да их збиља не потамњује ни слава млађан |
| осетио жељу Бранкову.{S} То вече ће му остати у најлепшем спомену из живота у Брајковцу... </p |
| – данас сутра пренећемо бесамртне земне остатке покојнога песника српске идеје, пренећемо на уб |
| песникову, да му пренесу последње земне остатке на вис убавога Стражилова, које му, за ђаковања |
| унисане главе своје, полажући им трошне остатке животне у сребрним и златним кивотима у велелеп |
| Бога хвале!“ Најпосле, узмора ли бити, остаће или мезимац на дедину темељу, или ће пустити зет |
| га нестане, када утрну спомени и на то, остаће нешто, због чега ће Карловци остати у спомену, „ |
| ети Бечки одборници са последњим земним остацима песниковим. </p> <p>Гости из разних крајева за |
| ше и мртвачки сандук с последњим земним остацима млађанога песника и понесоше га у варош до све |
| чкога друштва са друштвеном заставом, а острагу, на другом крају, застава Новосадске занатлијск |
| Зорка рашћеретала око њих, ишле би као осуђене.</p> <p>Јутрос сам, – говори Јован Бранку, – зу |
| рђав човек!{S} Пре га треба жалити него осуђивати.{S} Понда госпођа Рашићка?!{S} Боже мој, и он |
| а данас строги критичари и естетичари и осуђују неке његове стихове, као да су пука проза и крп |
| тира, а образ ти је крило лептирово.{S} Отареш ли прах, упрљао си образ свој.{S} Лептир је, каж |
| коме ћу, ако њима нећу!?{S} Да је њихов отац жив!“ – „И твоја јединица нема оца!“ – И опет несу |
| Коме ћу, ако њима нећу?{S} Да је њихов отац жив!</p> <p>И твоја јединица, – сад ће опет Ката Н |
| екинућу ти реч, зна л се што, где му је отац?</p> <p>– Никад ништа.</p> <p>– Е, то је лепо од п |
| ло; хватао би се крај с крајем, како се отац побринуо за своју породицу, а како би овака два са |
| еговаше, и научише се србовати, ту је и отац српске књижевности, ту је Вук Караџић први пут, ка |
| ..{S} Да Бог ме, ти си јој, рећи, као и отац, како си је примио од мене место њена оца.{S} Ја н |
| беше отишао некуда у купке.{S} А млади отац Варнава, манастирски намесник, добио мало одушке, |
| , или ће пустити зета у кућу, као и њен отац, па како Бог да.{S} Тек док је ње живе, не пушта у |
| лике две године, да видим, каква је.{S} Отворена ми се свиди.{S} Шта нас је пута насмејала!</p> |
| ви живота њихова несу се још навезли на отворено море, где борба за живот као вихор диже и ваља |
| по улици, али ни по што немој да остави отворено преко ноћи...{S} И тако даље...</p> <p>Дотле ј |
| и.</p> <p>Тако Јован и Бранко гледају у отворено море, у јаван живот свој као ђаци са самопоузд |
| ка с побожним заносом стала, па гледа у отворену још гробницу.{S} Зорка се приљубила уз њу, па |
| сторици, да се знате.{S} Кажи јој, нека отвори почешће собе онако пред вече, кад се стиша праши |
| свим сухопарне ствари. </p> <p> Даринка отвори врата на другој соби.{S} Стала на врата, па виче |
| ео пољубац на вреле јој уснице.{S} Дете отвори очи, насмеши се, па рашири своје голе ручице, те |
| анас сутра, ако не оде у варош, да тамо отвори већу радњу, ево мог носа, ако не назида у сред Б |
| у својој соби.{S} Неје палила свеће.{S} Отворила широм прозоре, па села поред прозора.{S} Насло |
| .</p> <p>Касно у ноћ тек чула је, да се отворила врата на школском здању.{S} Касно у ноћ тек вр |
| ру књигу.{S} Кад стресао с ње прашину и отворио је, а то „<title>Живот и прикљученија Димитрија |
| ом, на који му се сад тек и већи апетит отворио, што зар хоће на њему да излије сав свој кив, ш |
| е у жижак, да ли ће каква вилинска рука отворити капак на прозору, на оном прозору, на ком је о |
| ецу пустити.{S} Него морам мало и школу отворити, да уђе чиста ваздуха унутра.{S} А можемо тамо |
| } Очи јој се насмешише.{S} А из грла се оте неки клик - ни налик на онај глас, што јој га он по |
| ешто око усана.{S} Дубок уздисај јој се оте из груди.{S} Прекрсти се после топле молитве.{S} Ал |
| на Јелена врисну.{S} А коларевој сестри оте се, Бог ме, у шаку и једно: „Хи!“</p> <p>И остали с |
| да јој се прели туга по срцу, срце јој оте мах, сузе саме полетеше на очи.{S} Сузе лете, а на |
| како тако и прошло; него после подне се отегло као цео дан.{S} Једва дочекала, да црквењак зазв |
| ози.</p> <p>Бележниковичину оку неје се отела та њена забуна ни учитељев осмех, па намигну на Ј |
| захука, дошао је већ под грло, а то се отео тек само дубок уздисај.{S} Срце би на том уздисају |
| ћу мало да приседнем, – одговори Јован, отирући зној, а зној му цури с чела. – Љуто сам се умор |
| оспођом Натом и с госпођом Катом, па се отискоше у врт.</p> <p>Јелена је непрестано ћеретала.{S |
| озбиљно спремају, да сваки својим путом отисне свој брод на то море.{S} Па руку на срце, обојиц |
| задржавао Варнава...{S} Него Бранко ће отићи у Карловце сав обарен.</p> <p>– Одахнуће, кад не |
| ринку.{S} И једва једаред ће истрчати и отићи по девојку.</p> <p>– Ала је то прашина, слатка, п |
| да, још, вели поп Стеван.{S} Не ћеш тек отићи горе, а да и нама не кажеш с Богом? </p> <p>Беше |
| ..</p> <p>– Добро, даклем, још у суботу отићи ћете на ту параду у Карловце; па најбоље ће бити, |
| , што су остале живе и здраве.</p> <p>– Отишао је, – рекла би Јелена.</p> <p>– За што је отишао |
| воја недра. </p> <p>Неки дан после тога отишао је сам попа у Карловце и нашао стан за Тинку зго |
| ажеш, где су ти деца?</p> <p>– Јован је отишао у виноград.{S} Има у поп-Стеве неки гост, Јовано |
| лостиво вели:{S} Не волим нешто, што је отишао Бранко. (За њих у кући Бранко неје био „господин |
| , – рекла би Јелена.</p> <p>– За што је отишао – рекла би Даринка. </p> <p>Али као да она не см |
| енула, не би смела запитати: „За што је отишао?“</p> <p>Тек обадвема беше у тај мах Бранко и ње |
| ван, пречасни господин архимандрит беше отишао некуда у купке.{S} А млади отац Варнава, манасти |
| овану, па да је поздрави.{S} Можда би и отишао био, да га госпођа Рашићка не посла поп-Стевану |
| лико је он могао о њима дознати, кад би отишао куд у варош, или проучити из листова, кад би му |
| м, његовом Анастасијом...</p> <p>Кад би отишао овда онда послом у Карловце, или би походио свој |
| <p>Од онога вечера, како је оно учитељ отишао онако нагло и срдит с њена прозора, неје ни била |
| ати млади трговац. </p> <p>Синоћ је био отишао Марко у Нови Сад, – проговори једва жедни благај |
| стала, па не зна, шта ће; па кад Бранко отишао, а она ми меће моју руку на своје груди, да види |
| прозор, као обично, кад је онако срдит отишао прексиноћ од ње, а од то доба није нашао за вред |
| >Али као да она не сме, ни да спомене: „Отишао је!“ А ова, бог ме, ни онда, када би Јелена то и |
| а спремала и себе и дете. </p> <p>Данас отишла Тинка из Брајковца; а сутра дан се уселила у поп |
| пет оде по воду, као да је себи по смрт отишла.{S} Враг би је знао, шта ради.{S} Данас је налог |
| им озбиљно госпођа Рашићка, па је одмах отишла свом поп-Стеви, да му се потужи:</p> <p>– Дошле |
| Деца, Јелена и Даринка, нестрпељиве, па отишле, да се забављају на свој рачун.</p> <p>Старије о |
| , ни изван Брајковца, кад су оно јутрос отишли. – Ја мислим, само у вароши има свашта, а гле, и |
| черали, дошао је Јован по Бранка, па су отишли к учитељу.{S} Неко су време ходали били ван села |
| ка узе лиске, погледа милокрвно у њега, откиде један и задеде га себи на груди, а други пружи С |
| , па јој даде два лиска бршљана, што их откиде близо гроба.</p> <p>– Даринка узе лиске, погледа |
| на кога се, слатка, ослонити, ни колико отлен дотлен.{S} Само да ти приповедам, шта ми је нарад |
| вечерњи чисти ваздух.{S} Поглед јој се отме на осветљена два прозора у оној лепој кући с оне с |
| чно недељом, коло.{S} Село мало, а тако отмени гости!{S} Па као да су целом селу дошли!</p> <p> |
| !{S} Па говорите макар о ономе, што сте отоич почели...{S} Али, хвала вам сад.{S} Други пут!{S} |
| па примети, као да би да заглади своју отоичашњу реч, примети благо:</p> <p>– Ала си жесток!{S |
| } Добро нам дошли!</p> <p>– Боље нашли! отпоздрави и Ната и Даринка у један мах.</p> <p>Трива в |
| њих белим рупцем. </p> <p>А Кнежевић је отпоздравља шеширом, па се распевао, па окрену ону Змај |
| ачкога виса завршен је спровод. </p> <p>Отпоја се и последња песма, а многи и многи још се не р |
| стре. </p> <p> Млади грк, Јеша Дабижић, отпоручио је матери још пре једнога сахата и јаче, када |
| ction" /> <p>Освану дан, када је ваљало отпочети и Брајковачкој омладини, да се спрема, како ће |
| .</p> <p> Најпосле оде бележниковица, а отпрати је Јован ++ писар.</p> <p> Таман они пошли, а у |
| ведра неба.</p> <p>Кад се Јован вратио, отпративши свога друга до првога манастира, у село, свр |
| са својом кћерком, да полазе кући.{S} А отпратиће их Јован, Даринка, учитељ, Зорка, па, наравно |
| </p> <p>– Пешке.</p> <p>– Баш добро.{S} Отпратићу те донекле.</p> <p>– Немој донекле, већ хајде |
| ом“, па не даде два пут рећи.{S} Те кад отпратише кући и „чичу“, начеоника, нађоше, да је сад н |
| , па недеља?{S} Је л? </p> <p>У томе се отпустила Јелена и Даринка; па се она нађе између Јован |
| S} Навалио се леђима на зид, где је већ отрљо креч и углачао га од тешког наваљивања; пребацио |
| рекао, сећаш ли <pb n="87" /> се, како отровне мијазме почињу да трују наш политички ваздух.{S |
| н за Бранком.</p> <p>– Омладина се брзо отрца, кад пре времена ступи у акцију.{S} Ко пише у нас |
| народњачког сала, преживајући огризине отрцанога либерализма.{S} Још док је био међу њима онај |
| жљубила своју маму.{S} Ако није код ње, отрчала би у врт, да мирише цвеће да га можда узабере, |
| , као што она, по свом рачуну, жели.{S} Отрчала је к Јаковљевићима.{S} Нешто је вукло ма куд, п |
| его што ћете ви доћи, мало јео, па опет отрчао с децом.{S} Ако није и он код кола.{S} Знаш, да |
| да стресе прашину с хаљина.</p> <p>Ката отрчи у кућу и спрема воде, да се гости умију.</p> <p>– |
| просто, ако ти примиш наук, што сам га отуд ја поцрпала!{S} Чувај образ!{S} А сачуваћеш га, ак |
| у, бојаги, из шале.{S} То је име добила отуд, што је писар (кад се први пут опио у њој, а то је |
| , како неки виче на њу, да је божем она отуђила поп-Стеву од његове сестре, да је она истерала |
| ровачкој штедионици на детиње име.{S} А отуђити она рођену сестру од рођенога брата!{S} Сад се |
| прозру мало бар и у будућност, макар да отшкрину крајичак непрозриве копрене, која тако јогунас |
| ких, па се тако испомажу. </p> <p>Тинка оћута.{S} Не подиже главе, а уздахну. </p> <p>Поред тог |
| и на гласу био чика Пера.{S} А Славнић официр у граници. („Немачко рухо на њему, ал под рухом |
| еног дрвета“ А и деца се виђала тамо на официрским забавама.{S} Па се деца још већма заволеше, |
| зе они звуци са ситних гусала, тамо,... ох, тамо, да њему каже, како јој је сад одлануло, како |
| квари сан.</p> <p>А госпођица Јелена... ох!{S} Она чује Миланов глас и топи се од милине као ма |
| би на том уздисају тешком да полети.{S} Ох, полетела би Јелена и душом и телом!{S} Али мора да |
| ове у дебелој књизи своје прошлости.{S} Ох, Боже мој!{S} Та свака има доста штошта да преврне, |
| небесним задахом, презире цео свет.{S} Ох, позорница!</p> <p>Шта је теби сад опет, нотарошу? – |
| p> <p>– Ви ћете певати с нама.</p> <p>– Ох, Боже!{S} Та, то је кратко време.{S} Данас је уторни |
| ти, што га тако мушки брањаше.</p> <p>– Ох!{S} То је дивно! – прошапута милостива његова заштит |
| да одоле, те и они удесили збор.</p> <p>Ох, како је дивно, слушајући их бар по издаље, пристао |
| ку, Јовану, писару и благајнику.</p> <p>Ох Боже! – заплакала се Јелена, када је чула, како хлад |
| о охолом Бечу...{S} Мени је, да Бог ме, охол, кад ми је све туђе у њему.</p> <p>– Па сте се неп |
| м крајевима, непрестано сам се тепао по охолом Бечу...{S} Мени је, да Бог ме, охол, кад ми је с |
| е било, кад „се одбила“ из куће својега оца, покојнога Пере Гојковића као „бисер-грана“ те се п |
| етет према оцу.{S} Бранко се сећа свога оца.{S} Једва га је, до душе, упамтио, али и оно мало у |
| е је изучио занат, економ више од свога оца.{S} Тако ни у чему не можемо да издржимо конкуренци |
| врло добро.{S} Сећам се добро покојнога оца свога, како је тај умео ринтати и радити.{S} Кадгод |
| хов отац жив!“ – „И твоја јединица нема оца!“ – И опет несу пропустиле, да како, ни Ката ни Нат |
| ц, како си је примио од мене место њена оца.{S} Ја не могу рећи: „моје“ дете!{S} Јер видим, и т |
| најмлађе, син, јој, тек се родило, није оца ни запамтило.{S} Шта ће удовица с троје деце, а у т |
| ст према петој божјој заповести: „Штити оца твојего...“ Он зна само за матер своју и више ни за |
| она, – за цело лакше поднети, да је син оца лоле; али да бацим на њега и ту љагу, да му је мати |
| вратити у свој дом, те наставити посао оца свога, па орати земљу или копати винограде.{S} Имам |
| сумарум: завађај брата с братом, сина с оцем, и тако даље.{S} Ко седи с миром, том је добро.{S} |
| {S} Али га изненади његов пијетет према оцу.{S} Бранко се сећа свога оца.{S} Једва га је, до ду |
| свом родитељу.{S} Мати му никад не хтео оцу причати.{S} А што је кадгод научио <pb n="90" /> из |
| ута ни трошка, да проведе код сестре на очеву дому које летње доба или бербу у Фрушкој Гори, те |
| рошао вашар!{S} Дошао кући, да прихвати очеву радњу, па се упео из петиних жила, да поради, те |
| пођу Јецу. – Медом залива, а да лизнеш, очемерила би се.</p> <p>– Шта ће сирота удовица!{S} Наш |
| тио шпиц“.</p> <p>Писар као да се нешто очемерио вечерас, па је мрзовољан.{S} Кадгод пије младо |
| оме, голе ноне.. </p> <p>Госпођа Савета очепи попу испод стола.</p> <p>Јелена базазлено слуша и |
| ме ти се омладина маћи, док се о нас не очеше.{S} И тај наш **Бранко је грдио калуђере.{S} За т |
| <pb n="67" /> <p>Она погледа у њега.{S} Очи јој се насмешише.{S} А из грла се оте неки клик - н |
| ко је непозван ко, попу у чакширама.{S} Очи упро на врата.</p> <p>На вратима у сред лозинка ука |
| па се нашла у чуду.</p> <p>Јелена упрла очи у Бранка.</p> <p>– Мир и покој свачијим костима под |
| срце јој оте мах, сузе саме полетеше на очи.{S} Сузе лете, а на уснама јој лебди осмејак сретан |
| или преде, док јој не напреде дремеж на очи...{S}Ако Даринка баш не чита, разговарају, ово било |
| ију.{S} Заборавила, и да навуче дубљена очи махраму, што је пребацила преко главе, да скрије св |
| еринска љубав:{S} Сад му тек изађе пред очи њен лик, кад оно пре краткога времена сврну к њој, |
| ећма плашите, те ми сад тек долази пред очи све већа тешкоћа бремена, што сам га се подухватио |
| а име његово и његове матере, да замаже очи слабом човеку, па да себе боље угнезди?..;.{S} Гадн |
| потиљка.)</p> <p>У који мах писар трже очи на прозор, у тај мах прозврјаше онуд кола, а на кол |
| улевате.</p> <p>– Збиља, обори девојче очи, као увређена.</p> <p>У Бранкову срцу узавре.{S} По |
| бац на вреле јој уснице.{S} Дете отвори очи, насмеши се, па рашири своје голе ручице, те је заг |
| омити руке, перући туђе рубље, ни бости очи, шијући белом свету, па хранити и себе и дете под т |
| Хоћу да те женим.</p> <p>Бранко избечи очи у њега.{S} Гледа га, па не зна, да ли да се одсмеје |
| а не зна, шта да одговори.{S} Стале јој очи, па упрла поглед у Даринку.</p> <p>– Не знам, – јед |
| могу стићи у заказани час у Карловце, у очи свечаног дана, јер се у Пешти намерном или ненамерн |
| р и зимски капут.{S} Иначе јако упада у очи празноћа и неред, каквога воле млади нежењени. </p> |
| мио, шта је Бранко одговорио, како је у очи исмејао и ујака и Рашићку, и. т. д. </p> <p>–Јух, ј |
| и неје требало више, па да јој упадне у очи толико интересовање о тој „красној Српкињи девојци“ |
| о то рекао, па не ће ни да му погледи у очи.{S} Али тек опет дода: </p> <p>Па ако онда то учини |
| ти његову погледу.{S} Осети, како јој у очи сухну неки плам; а на зеници јој затрепта дуга, те |
| ек зарад детета да јој – рече, очитам у очи; а ја бих знала, шта бих јој рекла.{S} Мени то не м |
| доћи у недељу...</p> <p>– Свима упало у очи, да Бранко тако из ненада одлази, да ником о томе п |
| S} Чисто не сме да му гледа постојано у очи, и, што му се давно и давно неје придесило, – поцрв |
| саборној цркви.</p> <pb n="102" /> <p>У очи свечанога дана дођоше на Карловачку станицу гости и |
| па „да извади можда свом рођеном детету очи из главе“ На преудају неје ни помишљала већ и деце |
| рно гнездашце спокојних голубова.{S} На очиглед брижних родитеља шчепао им још једини залог уза |
| >– Опростите! - прошапута, ал не подиже очију...</p> <pb n="49" /> <p>Добро те се у томе помеша |
| госпођи Нати тромост с веђа и дремеж с очију, живнула и она, па се радује Даринчину радовању, |
| е од својих седамнаест година, ватрених очију, весела безбрижна изгледа.{S} Како је Бранко неје |
| <p>Хоћу, ујо, – одговори дете радосних очију. </p> <p>Мати, ја хоћу да идем у латинску школу.{ |
| /p> <p>Јован мало поцрвени, па затрепта очима. </p> <p>Бранко и сам осети, како је оштро то рек |
| . </p> <p>– Да,... да! – пуче попи пред очима. – Знам, шта; Нисам... нисам ни речи...{S} Он вел |
| даред би Бранку све јасно, пуче му пред очима као – понор... </p> <milestone unit="subSection" |
| ико иначе у овакој прилици.</p> <p>Пред очима му лебди лик Даринчин; а у свим жилама осећа све |
| ом из Русије.</p> <p>Благајник укрљешти очима у њега, као да се увери, да ли се овај шали ил’ о |
| Каква је она мати, кад то гледи својим очима?{S} Зар не би боље било, да је увела у кујну, па |
| диковало, а да не види то од нас својим очима.{S} Престанимо ми радити, што не ваља, па не ће н |
| свој народ...</p> <p>Бележник засветлио очима, па намигује на писара, — знак, да позива онога, |
| диш га само, тресе се гојазан, зачкиљио очима и развукли му се брци, ал не даје гласа од себе.. |
| Али госпођа Рашићка помрче оштро на њу очима; па само дода: </p> <p>– Ти си невина, срце моје; |
| хоће да укори, а опет да изгледа и као очински савет...</p> <p>После вечере оде госпођа Рашићк |
| где горњу хаљину, да им изађе, па да им очита. „То је опет масло тога Кнежевића!“</p> <p>Поп Ст |
| могла, тек зарад детета да јој – рече, очитам у очи; а ја бих знала, шта бих јој рекла.{S} Мен |
| p>– Ни беле,</p> <p>– А лепу је буквицу очитао и уји и својој несуђеној пуници!</p> <p>Госпођа |
| це, па одсјајује непомућено и у веселим очицама и са ведрог чела, па јој се ведрина осмејкује о |
| и, да она подиже опет к њему своје миле очице и милокрвнога погледа.</p> <p>– Али не мога одоле |
| постављен сто.{S} Орах густ, а по земљи очишћено, па поливено, те хладовина као у планини, где |
| азима!</p> <p>Понда неје могла, а да не ошине и Даринку, како је ћуталица, али подла и подмукла |
| кад се разиђоше из сенице.</p> <p>– Има оштар језик!{S} Право материно дете!{S} Али сестрића ув |
| ма. </p> <p>Бранко и сам осети, како је оштро то рекао, па не ће ни да му погледи у очи.{S} Али |
| х.{S} Бранка то још већма увреди, те се оштро осече на ујака:</p> <p>– Гадно је од вас, што то |
| : на што?{S} Али госпођа Рашићка помрче оштро на њу очима; па само дода: </p> <p>– Ти си невина |
| да наведе разговор на нешто друго; али оштро омладинац одговара, па не знаде, шта сад да му ка |
| жића, којима оде и учитељ у помоћ, – ни оштро супрушко објашњивање између бележника и бележнико |
| види, како учитељ одмиче, и чује, како оштро корача... </p> <p>Иза рогља се помоли неколико се |
| ећи, бар у корист свога „вишег позива“, па вели:{S} Штета за госпођицу Јелку, што нема прилике |
| тељ се „једва дочепао честита друштва“, па се не растаје од њих. </p> <p>Што сад иду, па им се |
| о Брајковачки писар, „дочепала ледине“, па тера даље и игра увређену љубав, кује, док је врело. |
| си ти човек“, па „какав си ти то ујак“, па какав ти је то, сестрић“...{S} Дошао гладан, да се и |
| ора и пребацивања. „Какав си ти човек“, па „какав си ти то ујак“, па какав ти је то, сестрић“.. |
| с срце необично ускипило „љубве жаром“, па не даде два пут рећи.{S} Те кад отпратише кући и „чи |
| ста чули и научили бар „Коло Бранково“, па до првих књижевних умова, који стварају мишљења у књ |
| з коже од једа, што јој „срамоте кћер“, па тражи негде горњу хаљину, да им изађе, па да им очит |
| , комотан: ради једва, колико му треба, па је површан, те, канда не схваћа озбиљно конкуренцију |
| и госпођа Јелисавете нема од неко доба, па, ево, ни данас. </p> <p>Е, па тако седи сека Ката, к |
| аспала ноћас у плачу тек око неко доба, па је спавала као мало дете.{S} Али кад се пробудила, п |
| и...{S} Гле, молим те, које је то доба, па је још нема.{S} Свако се то одмори, бар кад недеља д |
| тини, па... (Осмелио се тако поп-Стева, па говори без запете.) Ја сам већ замесио попару учитељ |
| вечитога.. </p> <p>А Зорка нестрпљива, па заврши последњим стихом: „Србадијо не било ти просто |
| >Бранко избечи очи у њега.{S} Гледа га, па не зна, да ли да се одсмеје као на шалу или да прими |
| Праотац наш Адам имао је у рају свега, па опет му било дуго време, чамио је, док није добио св |
| ирташа!“</p> <p>А и Марко загрлио њега, па пева с њим заједно... </p> <p>Бележниковица одавно н |
| свој дом, те наставити посао оца свога, па орати земљу или копати винограде.{S} Имамо на пример |
| бих ни пода шта држао свакога младога, па још интелигентнога човека, који не би разабирао за ј |
| ат, таман за село!{S} Да се држао тога, па да га види Бог и њега и Тинку и синчића му!{S} Али А |
| о му извукао из трске браца Рада слуга, па је љуто зауздао и подланчио, те је шиба троструком к |
| а и једна љубав, која не тражи заслуга, па је равна само оној, што је постала с Богом и нестаће |
| втономије, то не било је; па казао: да, па казао: не.{S} Само чино, само по чину!{S} Па паки и |
| а њему?{S} Је ли могуће,... тако млада, па тако покварена, тако ниско пала!..{S} Јадна душо!</p |
| оре у Брајковац, уме тако да приповеда, па ја тако мио!{S} Сама мама рекла је после за њега „фи |
| , али...</p> <p>– Али да ћутимо, ваљда, па да им климамо главом, као оне лутке на гајтану у вур |
| нција постала је, тако рећи, из народа, па тешко да се игде интелигенција тако удаљи од народа |
| ицу.</p> <p>Окренуше један другом леђа, па одоше својим путем.</p> <p>„Јогунаст“! – рече за њег |
| о на цео свет.</p> <p>Мало још потраја, па се пријатељи разиђоше.{S} Испред учитељева стана зач |
| ишљао, да ће бити кадгод и проводаџија, па, ето, под старост дотерао и дотле.{S} Мучна улога!{S |
| као год и уја.</p> <p>Тинка се заплака, па стиште сина на своја недра. </p> <p>Неки дан после т |
| су Бранкових последњих земних остатака, па је не занимаше ни каква велика беседа у вароши, радо |
| p>У том ето још једнога младога човека, па се прикључи друштву.{S} Вели, кад се поздрави с мушк |
| скога начеоника,) намигну на бележника, па запева звонким извеџбаним гласом: „Јечам жела Гружан |
| </p> <p>Била ту Јаковљевићкиња девојка, па вели, доћи ће ми у визиту.</p> <p>И сад узеде да ого |
| су вечерали, дошао је Јован по Бранка, па су отишли к учитељу.{S} Неко су време ходали били ва |
| ко вам ми знамо помоћи? – пита Даринка, па искрено окренула лице њему.</p> <p>– Ви ћете певати |
| нка.{S} Он ће већ доћи, – рече Даринка, па се као трже и поцрвени, кад примети, да је споменила |
| и ништа..</p> <p>Данас је ту и Даринка, па се свако труди, да се што боље представи варошкињи.< |
| атиће их Јован, Даринка, учитељ, Зорка, па, наравно, и Бранко. </p> <p>Салетели сви, што год их |
| ку.</p> <p>– Ала је то прашина, слатка, па врућина данас, да Бог сачува! – уздахну госпођа Ната |
| јој је са свим озбиљно госпођа Рашићка, па је одмах отишла свом поп-Стеви, да му се потужи:</p> |
| ље, што је зажели госпођа Јеца Рашићка, па да јој поп Стева Радојчић неје испунио.{S} Признати |
| > <p>Бележник хоће да га бојаги, боцка, па га загрлио.{S} И пева му: „Нит је Шваба за гајдаша, |
| ити да његову стисне, већ му је подала, па је он љуби и милује по милој вољи.</p> <p>– Бојиш ли |
| а, удари први у струне народних гусала, па чистим српским народним језиком, каквим нико још пре |
| ила! – вели Зорчица. – А Даринка стала, па не зна, шта ће; па кад Бранко отишао, а она ми меће |
| p> <p>Даринка с побожним заносом стала, па гледа у отворену још гробницу.{S} Зорка се приљубила |
| да скочи с кола.{S} А Катица претрчала, па је прихваћа.</p> <p>Госпођа Ната се мигољи у тешком |
| ту.{S} Давно је – каже, – нисам видела, па сам је се зажелила.</p> <p>Она, да Бог ме, не може н |
| о и у веселим очицама и са ведрог чела, па јој се ведрина осмејкује око румених усана увек подј |
| о, што је њена Јелена тако сретна била, па била у стану у тако доброј кући, као што је госпођа– |
| , што ју је сама још о Духовима добила, па онда и о којечему другоме – готово без праве свезе т |
| ла неке ствари, што их је Зорка радила, па да је похвали пред тетком из вароши и пред сејом.{S} |
| ка осетила, као да се други пут родила, па дошла на бољи свет, кад је брат поп Стева позва, да |
| као мало дете.{S} Али кад се пробудила, па се сетила синоћњег разговора свог с Миланом на прозо |
| /> <p>Ако је госпођа Рашићка и мислила, па, можда, и уверена била, да је у тај пар предметом ра |
| и се занела за њима, те би час удесила, па тихо певушила уз уздрхтале звуке, час би пустила срц |
| по прашини.{S} Прашина завејава у кола, па се мота испод коњских копита као смет у заветрину.</ |
| кашља.{S} Узе округли ћелепуш са стола, па га ћуши на потиљак; а лаком кабаницом покри колена, |
| иње.{S} Обадве руке пружио преко стола, па изнад чаша даје такат. </p> <p>Данас је доба рада, о |
| а брком мигне.</p> <p>Јелена се стисла, па не пушта гласа.{S} Пре би у овај пар бризнула у плач |
| !- зачу се из кухиње.{S} Маца вриснула, па испустила канту из руку, а баш је беше узела, да дол |
| ка, опет, нема друга посла, него дошла, па јој баш жалостиво вели:{S} Не волим нешто, што је от |
| .{S} Престанимо ми радити, што не ваља, па не ће народ имати у кога да се угледа; а почнимо и м |
| а.{S} Кад неста блага, неста пријатеља, па неста и њега.{S} Куд је, где ли је, Бог би га знао!{ |
| {S} А већи краве ће доћи скоро из поља, па и по дворишту треба којешта поспремати.</p> <p>Сутра |
| ар да се увери, је ли на добрим ногама, па – на здравље!{S} И цело вече „нити писну, нити зубма |
| већина их почне још у ђачким скамијама, па таман кад је „дорастао до копља и до коња“, он забод |
| ут преда се.</p> <p>Госпођа Ната дрема, па клања главом то амо то тамо, те час по па гурне Дари |
| аву преко ушију, кад је ветар или зима, па мора гологлав да сахрањује, да свети водицу, или да |
| а одонуд излети орао, замахне крилима, па заплови величанствено по ваздушном мору...{S} Или ди |
| ељу паметније, него да слегне раменима, па да се и он придржи „начела“ Брајковачкога благајника |
| род...</p> <p>Бележник засветлио очима, па намигује на писара, — знак, да позива онога, да декл |
| народом; а не башкарити се по варошима, па писати књиге за народ, поучавати народ, водити полит |
| „даће бог!“</p> <p>Јеша зинуо у Јована, па само клима главом у знак, да све одобрава. </p> <p>У |
| војкама.</p> <p>Колико Јелена слободна, па којим кораком она тројица њима ближе, то се Даринка |
| Срдим се! – обрецну се Бог ме, Јелена, па истрже своју руку. </p> <p>– За што, молим...{S} Жао |
| >– Шта је теби? – пита изненада Јелена, па не пушта руке.</p> <p>– Господа универзитетлије увек |
| е се замислили опет саду – пита Јелена, па му завири смело у лице.</p> <p>Бранко се силом насме |
| ла на таки неред, или што је ту Јелена, па да је пецне.</p> <p>– Ви сте сретне руке, госпо, – у |
| наваљивања; пребацио ногу преко колена, па мисли.</p> <p>Дуго и дуго му нису таке мисли долазил |
| господар начеоник, поранио пре времена, па дошао у општинску писарну, да прежива о ноћашњој пиј |
| ућа оставити ма на ким.{S}Ту је живина, па треба нахранити и скоткати!{S} Ту краве дочекати, па |
| p>То је већ сувише!{S} Шеснаест година, па још млада за беседу!{S} А била већ и пре тога као уч |
| ник, човек иначе мирољубив и добричина, па доста и у годинама, и он већ ратоборнији.{S} Нешто г |
| још, шта ће рећи поп Стева? – рече она, па се насмеши.</p> <p>Бојаги! – помислише сви мушки у ј |
| с веђа и дремеж с очију, живнула и она, па се радује Даринчину радовању, те се смеје с њом и тр |
| S} Као да јој је сад крива нешто и она, па се боји, поквариће јој се кћи поред ње.{S} Ако и зна |
| а из детињства, прија-ова или сека-она, па је, на прилику, запита.</p> <p>– Помоз Бог!{S} Како |
| јој је послушна, па радилица, па верна, па...{S} Ал само...{S} И сад језа цело хтела да се поту |
| и од Триве.{S} Криста јој је послушна, па радилица, па верна, па...{S} Ал само...{S} И сад јез |
| кад бих, ваљда, удесио јавна предавања, па им поповао, како ради немачки или енглески сељак или |
| на то од политичких и економних питања, па стаде код „чиче“, (тако Брајковчани зову свога општи |
| Бачком ђиватком, да одудари преко коња, па да потера, а госпођа Ната повика:</p> <p>– Кристо!{S |
| !{S} Мала је била... – разнежи се попа, па вели за Јелицу.</p> <p>– Да, да!{S} Сећам се...{S} Т |
| А,... ти си, Александре!- примети попа, па се осети слободан; него се ипак не показа тако, да н |
| то друго; али оштро омладинац одговара, па не знаде, шта сад да му каже, већ окрену на друго:</ |
| розор.</p> <p>Млади колар стао до одра, па се не миче.{S}А уза њ његова сестра, па се као снеби |
| да му тражи по селу гдегод овчија сира, па да га с црним луком и хладним меканим хлебом једе на |
| па се не миче.{S}А уза њ његова сестра, па се као снебива у тако господском кругу. </p> <p>Бран |
| ра, у заштиту Јовану, – још имам сутра, па прекосутра, па наткосутра, па још један дан, па неде |
| овану, – још имам сутра, па прекосутра, па наткосутра, па још један дан, па недеља?{S} Је л? </ |
| ам сутра, па прекосутра, па наткосутра, па још један дан, па недеља?{S} Је л? </p> <p>У томе се |
| омози! – прекрсти се и помоли се; Ната, па се успе на кола и ували у седиште.</p> <p> Сео и коч |
| ај помогао.{S} И Давина побрати Игњата, па га увек звала братом, а он њу сејом.{S} То задржала |
| рата на другој соби.{S} Стала на врата, па виче Јована:{S} Хајде, браца.{S} Време је!</p> <p>Јо |
| p> <p>Марко дотрчао, па стао код врата, па слуша.</p> <p>– Дивна идеја од вас, господине бележн |
| стао у манастиру.{S} Нема архимандрита, па ме задржавао Варнава...{S} Него Бранко ће отићи у Ка |
| , који је можда закинуо од својих уста, па до првога богаташа, – од људи неписмених, који су те |
| Него не буди лептир, што по тами лута, па чим спази гдегод светлост, он налети, па спржи своја |
| е препоручи управи народнога позоришта, па онда – ево среће и за њега и за српску позоришну уме |
| ло пита, шта што вреди, него шта кошта, па по томе и цени.{S} Тако ти је данас време, кћерко.</ |
| си у Брајковцу побунили противу месеца, па из свега гласа протестују, што он тако на тенане пло |
| ону. </p> <p>Негде се скрила препелица, па пућпуриче...{S} Шева се завитлава у ваздух, па висок |
| S} Криста јој је послушна, па радилица, па верна, па...{S} Ал само...{S} И сад језа цело хтела |
| едморо деце заживела јединица мезимица, па мати гине за њом.</p> <p>Давно је било, кад „се одби |
| прошапута милостива његова заштитница, па одговори своме штићенику опет притиском руке, и зане |
| атовића...{S} Ту је често и мајсторица, па и Криста. („Боље да ми је ту, него да се витла којек |
| а он њу сејом.{S} То задржала и Катица, па њена деца и данас зову Давину тејком.{S} Па тако и с |
| пао у траву.{S} Узе свој штит од сунца, па га затвори.{S} Те склопи и књигу, што лежаше уза њ, |
| као да је нож прободе кроза сред срца, па јој се стиште терет, сињи терет.{S} Цео дан се тужи |
| S} Поп Стеван је осетио поглед Бранков, па, ако му је образ иначе и могао доста да поднесе, сад |
| ! – одговори Даринка на приказ Јованов, па пружи руку Кнежевићу и неусиљено се рукова с њим. ·< |
| та удовица!{S} Нашла себи сигуран кров, па га чува као свој рођени, – приметиће госпођа Ната. < |
| ра бити ономе, коме пусте у невољи крв, па му одлане.{S} Не би било с горег и чешће.</p> <p>Учи |
| се Тинка ни опепелити.{S} Њега једног, па...!{S} Да их има на одмет, па ни једнога,... само не |
| љда, замишља у себи госпођа Ната и сад, па купи све гдегод шта, као да неће на пут него, сачува |
| Катиној деци, узме, на прилику, штогод, па им чита.{S} Прочитали су све три чести „<title>Љубом |
| е у свом јату, тумарне бог те пита куд, па се изгуби.{S} Наш је сељак, где су Срби неизмешани с |
| И ти се заводиш за аукторитетима!{S} Е, па да Бог ме: <foreign xml:lang="de">angehender Profess |
| ав.{S} Па тек кад полети бујицом!{S} Е, па видиш, омладина ти је као поток: а ово, што су сад н |
| сачувај Боже невоље, затворити...{S} Е, па идем ја њој.</p> <p>И тако бадава Даринка моли и пре |
| р и само писар, од кудгод ко иде.{S} Е, па то боли!{S} Он, који је научио да с позорнице, занес |
| омаку од толике љубазности.</p> <p>– Е, па кад си већ навалио...{S} Хајд, видећемо се, ваљда, ј |
| ре него што си се ти родио.</p> <p>– Е, па кад онда несте умели наћи праву идеју Бранкову, сад |
| еко доба, па, ево, ни данас. </p> <p>Е, па тако седи сека Ката, као што је друге у Брајковцу зо |
| ину!{S} Па паки и паки-поп!..</p> <p>Е, па тако седи јутрос, ето, поп Стева под својом сеницом, |
| ао нико ни пре ни после њега.</p> <p>Е, па спомену тога ђенија посветио је цели српски народ да |
| остављене власти у Брајковцу.</p> <p>Е, па и господар начеоник, човек иначе мирољубив и добричи |
| је добру домаћицу.{S} Засукала рукаве, па чисто на њој и уредно, као што само може бити.{S} Ид |
| оста.{S} Не би ништа.{S} Засуци рукаве, па, што кажу, у се и...{S} И госпођа Ката одби толике о |
| е некакву страшну опасност преко главе, па хвале бога, што су остале живе и здраве.</p> <p>– От |
| го што је запао у благословене крајеве, па му није никада ни било до невоље, да та својства сво |
| <p>Деца, Јелена и Даринка, нестрпељиве, па отишле, да се забављају на свој рачун.</p> <p>Стариј |
| овану.{S} Дошао је и спрам куће његове, па не зна, шта ће.{S} Не би било лепо, опет, и да оде, |
| који.{S} Писар се наслонио на лактове, па кибицује одборнику. (Бележник, мимогред буди речено, |
| ђа иде!</p> <p>Сад се тек ускомеша све, па полети, да ухвати што боље место а што ближе Дунавск |
| век и било, што смо пуштали једном све, па, ето, чим га нестане, где смо, шта смо?{S} Наша је с |
| збиља, свезана с народом као мало где, па... </p> <p>– Фраза!..{S} Ја што учим, учим себе ради |
| наш, да ти нико за тим заплакати не ђе, па ти је слађе...{S} Не ћу да будем адвокат или чиновни |
| воће.</p> <p>Поп Стева устаде и изађе, па забрави за собом сеницу.</p> <p>Окренуше један друго |
| тражи негде горњу хаљину, да им изађе, па да им очита. „То је опет масло тога Кнежевића!“</p> |
| Осети, како га нешто чисто скроз прође, па му пројури кроз сву крв, а коса му се диже.{S} Скину |
| /p> <p>– Жао ми је, да ниси остао дуже, па да прошврљамо мало у наоколо по селима и по манастир |
| си му, мора те послушати... (Утре сузе, па промену глас:) Триста га врага, кад ја што хоћу, то |
| м, учлови се, као бојаги, код своје је, па је није ни бриге.{S} А чим кола ближе, а она даље.{S |
| немара, те претрпила кораблекрушеније, па се љубимци Талијини распрштали којекуда, њега завеја |
| ти писар, нагледавши се Бранкове слике, па мисли, ала је научно нешто казао.{S} Нико не одговор |
| госпођице Даринке, јединице јој кћерке, па ће онако срдито и опет по толики пут:{S} Па баш сад? |
| аринка се и Јелена ухватиле испод руке, па ходају испред госпођа-Катичина дућана на улици.{S} Њ |
| или више губе што које ближе или даље, па изгледају из далека са својим кућерцима сакривена у |
| каквог шпањолског гранда у сред Севиље, па завија по свом срцу, по свом „вишем позиву“, као да |
| номију.{S} Ја осећам у себи за то воље, па мир!</p> <p>– Казао сам ти, што ја о томе мислим.{S} |
| p>– Ти си невина, срце моје; да Бог ме, па не познајеш, камо што смера. </p> <p>Девојка ућута.< |
| од струја бродове на супротивне стране, па им се тако и путови укрсте, не ће зар један на друго |
| је најмилије за све време, како устане, па док не легне.{S} Овим часима радује се Јелена цео да |
| !</p> <p>Јелена хтеде сама да се сагне, па да дохвати књигу; али је Бранко преухитри. </p> <p>– |
| "48" /> <p>Даринка хоће да јој помогне, па се.{S} Уплете и она: „Први санак мира вечитога.. </p |
| тина кћерка.{S} Била код попине Јелене, па видела, да су гости дошли, те потрчала кући, а сва с |
| на из школе?{S} Да га с по пута скрене, па „да извади можда свом рођеном детету очи из главе“ Н |
| арод, треба учити народ да држи новине, па да се учи, да види, да зна, да чује...{S} Просвета, |
| оје.</p> <p>Бележник се дочепао ледине, па наздравља по милој вољи, ређајући серију за серијом. |
| а и до коња“, он забоде копље у ледине, па, ако је нешто свршио, све на страну, а корист преда |
| p>То су најмилије мисли госпођа-Катине, па око тога се врзу, ето, и сад по толики и толики пут. |
| ином кућом, са свим сакрио од месечине, па поклопио цео прозор као по поруџбини.</p> <p>Бранко |
| анац на огрљаку, кад се коњ који мухне, па тргне, да преухитри зловољнога Триву кочијаша, те га |
| у или не.</p> <p>Једаред, – био код ње, па дошли нешто у разговор.{S} Тинка, рећи ће поп Стева |
| е боли глава.{S} А кад пошла на певање, па је мати хтеде да задржи због главобоље, вели, да је |
| овај употребио наше незнање и неумење, па нас експлоатише и уништава као зубача племениту биљк |
| т, да мирише цвеће да га можда узабере, па га брзо за тим забаци или и изгуби.{S} Или би провир |
| алила свеће.{S} Отворила широм прозоре, па села поред прозора.{S} Наслонила главицу на руку, па |
| а и Бранко пристао уз њих... унели се, па доказују Јелени, како митроносни песник омладине сво |
| уснице.{S} Дете отвори очи, насмеши се, па рашири своје голе ручице, те је загрли.</p> <p>– Зар |
| ицом у својем вотњаку.{S} Разузурио се, па је на њему место мантије само лака сива кабаница, шт |
| а из њих.{S} По челу јој пао прам косе, па се њим игра ветрић, кад потрчи.</p> <pb n="38" /> <p |
| к“!...</p> <p>Баш Ката ушла у двориште, па истерала ћуриће из врта и затвара за собом вратаоца, |
| ери, како би било, да останем код куће, па да прихватим економију.</p> <p>Бранко га радознало п |
| е општинске бележнике и сеоске трговце, па одржа све, што остало после Игњата.{S} Ако Бог да, д |
| борнији.{S} Нешто га подиже са столице, па се узврпољио.{S} Хоће да се пева.{S} Друштво треба с |
| е на мамурлук.{S} Прижегло летње сунце, па глава да му пукне.{S} А дошао је до искуства, да је |
| у њему сија увек благо пролећно сунце, па одсјајује непомућено и у веселим очицама и са ведрог |
| > <pb n="37" /> <p>Он ни да дахне јаче, па се не миче, само да не узнемири то дивно мало створе |
| љи у тешком пртљагу, хоће да се извуче, па то раскопчава огртач“, то чупа с ногу велики завежља |
| n="73" /> Наш Србин мисли, то је наше, па не мора плаћати.{S} А туђинац то не може рећи.{S} Да |
| ику, пропали трговци „пали“ на бирташе, па кад ни ту нису могли прокопсати, или и прескочивши т |
| амоћу, а камо не ће, кад их овако више, па једна другу подсећа.{S} Тек удовице!{S} Ух-Ух!{S} Па |
| риповедао, да матери неје требало више, па да јој упадне у очи толико интересовање о тој „красн |
| о били у своје време јуност или младеж, па добро било.{S} Од кад дође та омладина, не знаш, как |
| то.</p> <p>Јелисавета се мало раскрави, па се чисто ракољи око поп-Стеве:</p> <p>– Шта мислиш, |
| , шта ће и кут ће пре.{S} Да га остави, па потрчи по Мацу, или ће најпре да га унесе?{S} Најпос |
| е већ наместила, а надурила се, бојаги, па јој одговара:</p> <p>– Све је ту.</p> <p>– Боже, пом |
| друге у Брајковцу зову, сама.{S} Седи, па, као што то бива, кад је човек сам, развеле јој се м |
| мотрио и Јелену.</p> <p>Благајник седи, па посматра све око себе.</p> <p>Мала Зорка, како стала |
| – Разумем, – вели Трива.</p> <p>– Дођи, па ћеш вечерати, – опет Ната Триви, а то исто или можда |
| жуљу, јер се поп Стеван на мах разгали, па примети, као да би да заглади своју отоичашњу реч, п |
| , те навалила.</p> <p>– Хајдемо!- вели, па, – Хајдемо!.... идем, – каже, – да видим моју Кату.{ |
| Карловцима саборисаху о цркви, о школи, па и о политичкој судбини овостраних Срба?{S} Где је ус |
| п Стеван се узврпољио у својој постељи, па гунђа и прети учитељу, како ће га то скупо стати, шт |
| S} А?... стара српска невоља!{S} Плани, па издахни!{S} Таки смо ти ми свуда. , баш сам радознао |
| ствари, па дај унутра, а коње испрегни, па одведи у шталу...{S} Има места је ли, Катице?</p> <p |
| <p>У Бранкову срцу узавре.{S} Поцрвени, па му и самом криво, што, ето, избаци нешто налик на „к |
| му Бранко.</p> <p>Јован мало поцрвени, па затрепта очима. </p> <p>Бранко и сам осети, како је |
| ту и свећу додржала.{S} Има род рођени, па неје тако, што кажу, искрен кући, као што је баба Да |
| лежник остао дужан одговор својој жени, па <foreign xml:lang="de">mir nichts , dir nichts</fore |
| хоћу.{S} Да, ја сам господар у општини, па... (Осмелио се тако поп-Стева, па говори без запете. |
| крештајемих.{S} Иначе црквењак одзвони, па хајд опет кући или у виноград за својим послом, ако |
| па му говори: – ти сад поскидај ствари, па дај унутра, а коње испрегни, па одведи у шталу...{S} |
| некад живило.{S} Боже, да устану стари, па да чују,...{S} Боже!..</p> <p>– Ала ти је то наопако |
| а амо дође, те да се момак мало одмори, па и своју матер посети!...{S} Најпосле, свету се не да |
| кличући још: „Живила!“ – он се пожури, па узе извијати и завијати: </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, |
| ловину ће оставити, другу пак опљувати, па заденути у малу своју турску лулицу на подугачком чи |
| } Зар ви то не знате?{S} Могу вам дати, па да читате.{S} Па ја мислим, можда се која породица в |
| тећи, као и на страшну месту постојати, па не жали, ето, ни крв пролити, кад зажеле то његови г |
| анити и скоткати!{S} Ту краве дочекати, па помусти!{S} Па ваздан другога којекаква посла.{S} По |
| а чим спази гдегод светлост, он налети, па спржи своја крила.{S} Иди по светлости, ићи ћеш прав |
| ао с нама.{S} Хајде, да ми дамо донети, па да ми њега почастимо!</p> <p>Ја сам за то!- прихвати |
| , ови ће или пљескати или ће се запити, па га не ће ни слушати, те ипак викати живео; а нити ће |
| , само, да га неко опањкава код власти, па сваки час добија некакве налоге, – вели Бранко. – Чи |
| разбијене канте“ рашћеретали се гости, па и не мисле кући; него де једну, де још једну и таман |
| ја– поручио је, да ће „сад одмах“ доћи, па је устао већ био и пошао.{S} Али је баш дошла у разг |
| рење према свима у поп-Стевановој кући, па и према самоме ујаку, с којим их је до сада Стајић с |
| је најозбиљнија намера, да дођем кући, па да прихватим економију.{S} Ја осећам у себи за то во |
| му мука!{S} Да, ја сам господар у кући, па ће бити онако, како ја хоћу.{S} Да, ја сам господар |
| ираше од њега, да му кадгод не пребаци, па још, можда, пред госпођом Рашићком, што је небрат пр |
| благовање на селу.{S} Она двојица ђаци, па хоће да проведу свој школски одмор што слободније, ш |
| мој.{S} То треба да знаду наши учењаци, па о томе да пишу.{S} Да, о томе!{S} Треба писати књиге |
| ком.</p> <p>Јован прешао бележниковици, па се упустио у разговор.{S} Она га кори, што је само ј |
| " /> <p>Рашићка се узврпољи на столици, па се нашла у чуду.</p> <p>Јелена упрла очи у Бранка.</ |
| Темеринском друму и Казанџијској улици, па се човек „дочепао лепа друштва“, те не може друкче д |
| оно доба сви и мањи и већи књижевници, па и сам Рајић и Мушицки, чак и неумрли песник неувелог |
| орка већ опет дотрчала с књигом у руци, па говори речи познате „Бранкове жеље“: </p> <quote> <l |
| ба.{S} Час се заустави на једној ташци, па лебди и не миче се; час суне <pb n="15" /> на земљу |
| зити.{S} Од увек научио, да се повлачи, па мисли, узео би ко за наметање, када би чешће одлазио |
| зна, шта да одговори.{S} Стале јој очи, па упрла поглед у Даринку.</p> <p>– Не знам, – једва пр |
| скруни последњи остатак у својој чаши, па се извали у столици, да слуша.{S} Сад престаје свака |
| иш, безброј рубина раздробио се у чаши, па гори.{S} А попа гледи у њих као стари зналац, па се |
| извукао, као добар кочијаш, коњима уши, па их омутком сена из кола истрљо и по леђима и по ребр |
| и чекати.{S} Али као велим, он је твој, па биће и теби право. </p> <p>– Са свим ми је право, са |
| им овде гоњење за веру као и у Турској, па се просто одселили у Русију, па тамо населили *Нову |
| њено питање, лагано окрену главу к њој, па је гледи, а, бајаги, ни на крај памети му, шта она п |
| ком ваздуху, да истера шетњом мамурлук, па му неје требало два пута рећи, да се придружи бележн |
| равца, којим је пошао.{S} Изађе учитељ, па их све позва, да оду у његову собу.</p> <p>Сад ћу ја |
| писар. – Били?{S} Од кад се ја окљувам, па...</p> <p>– За тебе би штета било.{S} Ти ниси рођен |
| нда?</p> <p>– Ја тако, од како се знам, па хвала Богу!{S} А видим, како пролазе ти, који вичу:{ |
| најближа околина с најближим посредним, па и непосредним интересима, што су ту скопчани, – то с |
| некуд зар полети...</p> <p>Мало за тим, па је цело село у сну. </p> <milestone unit="subSection |
| е залепећу крилима за каквом савуљагом, па се витлају око ње, а она их заварава...{S} Над стрни |
| ред таквога разговора са својим ујаком, па се диже, да иде.</p> <p>Куда журиш?{S} Седи, да разг |
| рачун.</p> <p>Старије остале за столом, па, кад ушле у прави разговор, узеле да преврћу листове |
| ритиском руке, и занесе се – за песмом, па паде у неку сентиметалност и кокетно погледа у Јован |
| че, да се састане на прозору с Јеленом, па да је пита, шта јој вели мати?</p> <p>(Таман га је л |
| p> <p>Благајник вели:{S} Клин с клином, па ено га код разбијене канте, где пресмаче ракију с хл |
| си господар у кући, ти дрмаш општином, па..</p> <p>– Сто му мука!{S} Да, ја сам господар у кућ |
| > <p>А Кнежевић је отпоздравља шеширом, па се распевао, па окрену ону Змајеву: </p> <quote> <l> |
| „његова“ напунила некаквим разговором, па јутрос са неколико убедљивих речи и јаче подбунила.{ |
| омаже, он запара својим храпавим басом, па је учинио своје.</p> <p>Бележник се дочепао ледине, |
| ву с госпођом Натом и с госпођом Катом, па се отискоше у врт.</p> <p>Јелена је непрестано ћерет |
| па се ту нађе с неким ковачким калфом, па је не можеш довикати с улице.{S} Кад опет оде по вод |
| <p>Попа застао баш пред великим орахом, па гледи већ по толики и толики пут, како је воћка поне |
| рос, ето, поп Стева под својом сеницом, па пушта густе димове кроз подсечене бркове; глади дуги |
| ник као да се замислио за својом чашом, па гасе не тиче ни живи разговор између Јована и Дабижи |
| ајну“, поричући свим срцем, свом душом, па и самом помишљу, да је оно узрок Стајићеву наглому о |
| штампа!</p> <p>Размахнуо се поп Стеван, па заборавио, каква му је задаћа задата за вечерас.{S} |
| нка, до душе, мисли, ту је брат, Јован, па, како он хоће.{S} Не ће се, ваљда, показати не знам |
| а. </p> <p>Где је Бранко? – пита Јован, па тек сад пребаци ногу, да устане.{S} Чини ми се, пише |
| нуо.,„И бог му се диви!“ -- рече Јован, па стаде.</p> <p>Стали сви.{S} Нашли се на врху брдашца |
| сутра, па наткосутра, па још један дан, па недеља?{S} Је л? </p> <p>У томе се отпустила Јелена |
| , да си за годину две дана мој капелан, па временом мој наследник и у парохији и у кући? – рече |
| ује, док је врело. – Узећеш добар стан, па ћеш држати ђаке са стране у стану.{S} Има тамо <pb n |
| је отпоздравља шеширом, па се распевао, па окрену ону Змајеву: </p> <quote> <l>„Ала ј леп</l> < |
| одговори Бранко.</p> <p>Попа се дигао, па пажљиво растире и онако већ до најситнијег патрићка |
| ши ветрић с Фрушке Горе.{S} Заћарлијао, па гони несносну запару, те се залеће с травке травци, |
| ко и сам осети, како је оштро то рекао, па не ће ни да му погледи у очи.{S} Али тек опет дода: |
| </p> <p>У исти мах му сину друга мисао, па му се задовољније мало разгали лице.</p> <p>Да ме ко |
| ?</p> <p>– Шта мислиш?{S} Сам му писао, па му послао и путна трошка, само да дође.</p> <p>– Бог |
| {S} Жао ми је... замуца Бранко, застао, па гледи у њу.</p> <p>– Не, не! – кличе девојче и опет |
| ној густој бради.</p> <p>Марко дотрчао, па стао код врата, па слуша.</p> <p>– Дивна идеја од ва |
| м је добро.{S} Богу божје, цару царево, па мир!</p> <p>– А нама?</p> <p>– Принесенија јадите, п |
| аш ни обична ствар за Брајковчане пиво, па још у боцама.{S} Господа га иначе пију тек кад оду у |
| и руке, кад је штогод здраво жалостиво, па слуша и по каткад шмркне од жалости, Госпођа Ната ок |
| адан, да се исхрани... „Па не знам ово, па не знам оно.</p> <p>- Разуми ме, што ти кажем.{S} Ст |
| ри сваки час препоручују по нешто ново, па да је чак и некаки Орлић и Коњовић и не знам ко прон |
| у пре, него што ћете ви доћи, мало јео, па опет отрчао с децом.{S} Ако није и он код кола.{S} З |
| нка, као да јој жао, ако је збиља тако, па га чисто теши. – Ја сам уверена, да се не ћете пости |
| рате нам и ви помоћи! – рећи ће Бранко, па употреби ту прилику, да стане поред Даринке. </p> <p |
| оведај штогод, – вели му девојче љупко, па му привуче себи руку. – Кажи ми штогод лепо, као што |
| љнија.</p> <p>Није дуго тако потрајало, па и заборавила, како јој немило било, што су пошли из |
| аест година, како се њих двоје састало, па никад неје међу њима пало опоре речи.{S} По Брајковц |
| а:{S} Многаја.{S} Учитеља беше нестало, па га нема натраг, ево већ јаче него по сахата. </p> <p |
| па се упео свом снагом, те набрао чело, па му се натуштило над дугим проседим обрвама.{S} Хоће |
| увија око ње, или јој се скупи у крило, па жмирка у жижак, или преде, док јој не напреде дремеж |
| мака и девојака, провлачи се кроз коло, па се све бојим, удариће га какав напит.{S} Казала сам |
| нашао за вредно, да дође најпре овамо, па сви заједно да иду. <pb n="61" /> Понда мисли, а што |
| ића, који десетак јаја и..</p> <p>– Но, па видиш, да ће то све још бити као што треба.{S} Госпо |
| сто.{S} Орах густ, а по земљи очишћено, па поливено, те хладовина као у планини, где не прижиже |
| личе девојче и опет весело, као обично, па га опет ухвати. – Не срдим се!</p> <p>Бранко ћути.{S |
| Бранко, –да су познавали Бранка лично, па чак и консхолари му били које у Карловцима које у Те |
| ..</p> <p>А бележниковица приметила то, па намешта, као бајаги, шишке на челу, те испод руке по |
| и му, шта она пита.</p> <p>Види она то, па му напомиње:</p> <p>– А да за то сам га тамо и посла |
| Јелена, – примети она, бојаги, срдито, па га својски узеде под руку.{S} Готово да је силом про |
| а му се диже.{S} Скинуо шешир, одахнуо, па брише рупцем зној с чела.{S} И нехотице дода уз учит |
| > <p>– Госпођице Даро, – рече јој тихо, па тако искрено, својски, а тако покајнички, да она под |
| илостиву заштитницу.{S} Заковратио реп, па се вуче и чеше око мајсторице Јуле као да се и сам п |
| > <p>У Даринку ушао цео дан неки немир, па иде по кући, као да нешто тражи.{S} До подне је још |
| .</p> <p> Више њега се залепрша лептир, па стаде, баш близу на неки цвет.</p> <pb n="37" /> <p> |
| ут по соби.{S} И опет долети на прозор, па одмах упре поглед опет на осветљена она два прозора |
| <pb n="58" /> <p>Стајић стао на прозор, па недахнимице слуша ту народну песму.{S} Не узима на у |
| Писар као да се нешто очемерио вечерас, па је мрзовољан.{S} Кадгод пије младо пиво, а њему се н |
| о му нису таке мисли долазиле на памет, па се упео свом снагом, те набрао чело, па му се натушт |
| а једног, па...!{S} Да их има на одмет, па ни једнога,... само не у калуђере!..{S} Шта мислиш, |
| /foreign> неје ни ступио у јавни живот, па већ, ето, у туђој руци маљ, којим би себичност да ку |
| који иоле разабира за наш јавни живот, па да не зна за Карловце, за „српски Сион“?</p> <p>Ко н |
| он те муке.{S} Она му је натерала дерт, па је у свом мамурлуку почео да мрзи на цео свет тако, |
| ла у нашој вишој школи нашу књижевност, па сам и мами читала о Бранку и из Бранка.{S} А и покој |
| евешти, а ти, учо, издири за народност, па кад ти треба дати хлеба, „даће бог!“</p> <p>Јеша зин |
| че, што више о њој мисли, неку бујност, па му се час разлива као милота, час га диже, да некуд |
| он на лађу, а с њим и Јован Јаковљевић, па дођу доле, да баш на извору буду сведоци, колико се |
| ту идеју“, што би рекао Раја Јовановић, па макар поп Стева дигао „и кундаке и кондаке“ против „ |
| са песникова гроба, – рече јој Стајић, па јој даде два лиска бршљана, што их откиде близо гроб |
| и трудољубиви Орфелин и учени Соларић, па мудри Доситије и преблаги Милован Видаковић... и тол |
| Бранко уђе.</p> <p>Јован баш пије каву, па се тужи, како ну не прија.{S} Да му је хладан батак |
| , те је утрну.{S} Метну шешир на главу, па закопчава и око себе намешта кабаницу.</p> <pb n="34 |
| а не сме ништа да каже, већ саже главу, па стаде гутати, као да јој нешто засело у грлу.</p> <p |
| ја то мислим.</p> <p>Тинка обори главу, па се даде у памет.</p> <p>Ти не треба да се што бојиш, |
| </p> <p>Поутиша мало Рашићка поп-Стеву, па наведе реч на Јаковљевићкине гошће.</p> <p>Била ту Ј |
| ођа Ната, а крсти се и стала на потегу, па се ухватила за лотру, да се попне на кола. </p> <p>Д |
| Бранка.{S} Зорка пресавила своју књигу, па чита своју декламацију.{S} А Даринка ће запитати Бра |
| и матер му тако одбио као блато с ногу, па би зар колико толико то да заглади.{S} Неје имао сво |
| не растаје од њих. </p> <p>Што сад иду, па им се не пада на ум, да прислушкују сваки шушањ, кад |
| та, – опет ће Даринка.</p> <p>Опет иду, па ћуте.</p> <p>То је млади Брајковачки трговчић, Јеша |
| ецу већ сад гледе као у велику господу, па се поносе.{S} Наша деца!{S} Има и у Брајковцу још не |
| изјада, да се заплаче у њену загрљају, па да обадве плачу.</p> <p>И би тако, можда, било, да н |
| .{S} Али ипак ме срце вуче нашем крају, па госпођице... </p> <p>Јелена почела била, да га повер |
| што не би и он:{S} Нек сврши гимназију, па, ако Бог и срећа дадне, таман ће ти у добри час досп |
| урској, па се просто одселили у Русију, па тамо населили *Нову Србију.{S} Зар ви то не знате?{S |
| ве матере, да замаже очи слабом човеку, па да себе боље угнезди?..;.{S} Гадни створе!</p> <p>Је |
| ако неје могла, а да не ухвати прилику, па каже, како јој је мило, о, Бог зна, како, што је њен |
| ту, иначе госпођу Јецу Рашићку за руку, па пођоше у кућу.</p> <p>– Бранко је фини младић! – при |
| прозора.{S} Наслонила главицу на руку, па мирише мирисни вечерњи чисти ваздух.{S} Поглед јој с |
| > <p>И Зорка се обесила Даринци о руку, па скакуће поред њих.{S} Па слуша као жедна, како њих д |
| идиш само!</p> <p>И узе Даринчину руку, па је притиште на своје срце.{S} А срце јој лупа, да пр |
| ан од Брајковачке господе части осталу, па тако један по један остане редовно Марку дужан и сва |
| “ Ето, она се родила и одрасла на селу, па најволи, да и умре ту, али никад неје марила, да јој |
| м, као и нехотице, своје шишке на челу, па лаким погледом пролете по друштву око стола, као да |
| војку.{S} Мати каже, биће да је у колу, па нек је тамо потражи.{S} А Зорка упртила неки гостинс |
| проговори, али јој заста нешто у грлу, па гледи само учитеља упитљивим погледом.</p> <p>– Ви с |
| агао се...{S} Сад ће да скочи на земљу, па да гдегод у окриљу тамне ноћи у самоћи прождере жртв |
| опоштао с голубињака и треснуо о земљу, па се купа и тресе у својој рођеној крви.{S} Сачма му ј |
| але звуке, час би пустила срцу на вољу, па би се слатко, слатко исплакала.</p> <p>Али јој криво |
| ој.{S} Питала га, хоће ли ићи к Јовану, па да је поздрави.{S} Можда би и отишао био, да га госп |
| нога поступка, што га читао, на страну, па погледа у свој сахат. </p> <p>Имамо још времена!{S} |
| S} Бадава, срце само тоне на ту страну, па му вуче и душу и мисао за Даринком.{S} Јелена живахн |
| е.{S} Жене краду од својих газда храну, па џаковима вуку Јуди, те дају буд за што, као да има с |
| упила децу, што су били код ње у стану, па би поред народних песама и других ствари читали по н |
| Мати сама жели, да ме зовете по имену, па и ја тако хоћу.</p> <p>– И ви мене називате „господи |
| са певачима, те одмах дохвати виолину, па пође од једнога до другога, да им огледа гласове.{S} |
| ком кругу. </p> <p>Бранко узео виолину, па превлачи гудалом по њој.</p> <pb n="64" /> <p>Писар |
| ас тога нема.{S} Осећа ужасну празнину, па јој криво на цео свет.</p> <p>Мало још потраја, па с |
| оду, маси народа.{S} Ми учимо медицину, па тражимо вароши, не ће нико на село. (Ја не ћу да пре |
| р не би боље било, да је увела у кујну, па нек учи Лепо је дати дете и у лер и на васпитање; ал |
| гробницу.{S} Зорка се приљубила уз њу, па ћути, као да не сме да проговори.</p> <p>– Ово понес |
| S} Дошао кући, да прихвати очеву радњу, па се упео из петиних жила, да поради, те подигне серми |
| нас ти је на селу тешко наћи слушкињу, па не знам, које новце да јој даш.{S} Нема у нашег свет |
| .{S} Тако су јој сад сва деца на окупу, па јој још неје била...</p> <p>Ту је и кочијаш Трива с |
| пчаника.</p> <p>Даринка стала на лотру, па хоће да скочи с кола.{S} А Катица претрчала, па је п |
| твоје колеге дали сте се на професуру, па ће те и ви лепо тако да спремате омладину на госпост |
| ребнији.{S} Ето, он је кратко време ту, па видим, да га и сељани јако уважавају, јер слушају ње |
| оји економно добро.{S} За то сте ви ту, па учите народ,... да, учите га!{S} Треба сви да га учи |
| ом „вишем позиву“, као да је он сам ту, па сам својој Дулчинеји слади санак.</p> <p>Благајник к |
| убље, ни бости очи, шијући белом свету, па хранити и себе и дете под туђим кровом и на туђем ог |
| о свако боговетно вече изађе пред кућу, па се ту нађе с неким ковачким калфом, па је не можеш д |
| и гостински пртљаг, пошла с њим у кућу, па сад не зна, шта ће и кут ће пре.{S} Да га остави, па |
| м му, до душе, и сама, да потражи Мацу, па да је пошље кући...{S} Гле, молим те, које је то доб |
| омовито, да се чуло широм по Брајковцу, па се и они око кола осврнуше и погледаше на брежуљак.{ |
| Она води опет све певачице у Брајковцу, па зна и црквене скоро као и брат јој. </p> <p>И тако с |
| овори; оне живе, дакако, за своју децу, па – види Бог!..</p> <p>Даринка се и Јелена ухватиле ис |
| обле јој удове.{S} Запурила се у лицу, па јој се образи зажарили, да креснеш, варница би излет |
| ор, да изађе из друштва и оде на улицу, па да дозна, ко је дошао.{S} Баш му то добро и дошло.{S |
| урадила, те свршила школу за учитељицу, па као учитељица дошла у Брајковац.</p> <p>Нов ред, нов |
| олико котарица воћа, метне на обраницу, па хајд у варош, па се одене за целу годину..{S} Понда |
| д сен.{S} Дохватио белу пружену ручицу, па је притискује на жедне своје усне.</p> <p>Дрхће Јеле |
| p> <p>Добри чича подиже главу к певачу, па му показа место уза се.</p> <p>– Ту ми седни, синовч |
| <p>– Триво, – кренула се Ната кочијашу, па му говори: – ти сад поскидај ствари, па дај унутра, |
| отела та њена забуна ни учитељев осмех, па намигну на Јована.</p> <p>– Ту ће бити сватова! – пр |
| есних удовица сиротица, и свештеничких, па се тако испомажу. </p> <p>Тинка оћута.{S} Не подиже |
| здисај и сузу у спомен својих покојних, па ће прећи на други разговор...</p> <p>Тако нешто, ваљ |
| уриче...{S} Шева се завитлава у ваздух, па високо тамо кличе танко гласовито...{S} На бресту се |
| случајно прође туда какав гимназијалац, па је поздрави, стискивајућ књиге своје под пазухом, ка |
| S} А попа гледи у њих као стари зналац, па се смеје.{S} Видиш га само, тресе се гојазан, зачкиљ |
| ће пустити зета у кућу, као и њен отац, па како Бог да.{S} Тек док је ње живе, не пушта узда из |
| мира.{S} А она и госпођа Ната седе још, па разговарају о којечему и прежваћу данашњи разговор, |
| ћа, метне на обраницу, па хајд у варош, па се одене за целу годину..{S} Понда шта ћу?{S} С њом |
| и дада на јесен код тетка–Нате у варош, па да и она иде у вишу девојачку школу.{S} Те радости, |
| аест, <pb n="52" /> као што је била,... па да јој се момак веша на прозор?{S} Каква је она мати |
| >Благајник као вели: „Куд сви Турци“... па савесно врши своје као бегеш. </p> <p>Јеша Дабижић с |
| да је човеку, да га воли.{S} И људи... па ни они несу тако рђави, као што се чини!{S} Какав си |
| , као човек, који хоће све да разумева; па је мотрио и Јелену.</p> <p>Благајник седи, па посмат |
| да удеси, да то, што ради, она и ужива; па што ради, зна, да за себе ради.</p> <pb n="53" /> <p |
| p>У томе се отпустила Јелена и Даринка; па се она нађе између Јована и Кнежевића, а ова између |
| ов надзор над српским народним школама; па и поп Стева постао ревностан катихета и месни школск |
| спођа Рашићка помрче оштро на њу очима; па само дода: </p> <p>– Ти си невина, срце моје; да Бог |
| ље од Немање и Косова до данашњег дана; па је пошалицама и младачким несташицама дирнуо у живац |
| начеоник, а он је та намишљена старина; па сам устаде и диже чашу:</p> <p>– У нашем венцу има ј |
| едо у добу, када душа највећма пријања; па готово прирасле једна за другу.{S} Па имају, о чему |
| д њега провири најпре мала бела ручица; па се од мах за њом указа мила главица са црном пуном к |
| ног; то било автономије, то не било је; па казао: да, па казао: не.{S} Само чино, само по чину! |
| спођа Ната. </p> <p>– И чува га бог ме; па има и за што.{S} Нек љуби и стопе поп-Стевине.</p> < |
| и Бачванина и Дубровчанина и ове и оне; па је увек, каже, говорио, да је то једно и треба да бу |
| . – А Даринка стала, па не зна, шта ће; па кад Бранко отишао, а она ми меће моју руку на своје |
| оту отићи ћете на ту параду у Карловце; па најбоље ће бити, говори ти сама с његовом матером... |
| у сви остали иначе обични и свакидашњи; па се врзе око њих двоје и кечи им сваку реч. </p> <p>К |
| атериним жељама, ма и којој њеној речи; па наравно, и сад беше вољна повиновати се оному, што м |
| , што му донела тетка и сеја из вароши; па узјахао танку бедевију, што му извукао из трске брац |
| о искрене и исто тако слатке према њој; па јој дале омирисати, како се и њих не тиче, шта свет |
| год стане, осећа, да стаје на жеравицу; па час на један прозор час на други.{S} Гледа преко там |
| ће Бранка, кад опет чу последњу му реч; па дрмну, бојаги, срдито својом руком Бранкову руку, за |
| , те не покаже своју стару ћуд.</p> <p> Па да о чему ви омладина разговарате, кад се састанете? |
| господина!{S} Још сад се оневидила!{S} Па тек она варошка успијуша!</p> <p>Попа се све тресе г |
| Па госпођа Рашићка.</p> <p>– Збиља!{S} Па ту је за цело и она.</p> <p>– Не знаш ништа?</p> <p> |
| дати како наш бележник игра жандара!{S} Па ипак увек седи и зева код играча.{S} Него за што и н |
| ећ је ту време, да се иде на певање!{S} Па колико Јелену угледала, толико пред њу истрчала.</p> |
| лепо мирише!{S}Јух, ала лепо мирише!{S} Па зашто се, мама, овакво цвеће не негује у лонцима, а |
| , а није прошао толико света као ви!{S} Па говорите макар о ономе, што сте отоич почели...{S} А |
| Талије, – глумци, апостоли народни!{S} Па како <pb n="74" /> стојимо у томе?{S} Жалосно!{S} Да |
| упље љуске.{S} Радити треба, радити!{S} Па... чуј ме!{S} Више народу користи, кад у својој сред |
| е од тога...{S} А да се лепо радити!{S} Па што зарадиш, знаш, да ти нико за тим заплакати не ђе |
| .{S} Село мало, а тако отмени гости!{S} Па као да су целом селу дошли!</p> <p>Догађај је то за |
| и!{S} Ту краве дочекати, па помусти!{S} Па ваздан другога којекаква посла.{S} Понда дућан!{S} И |
| у своју рођену кућу.{S}Али на село!{S} Па остати на селу неколико недеља, као што намерава гос |
| зао: не.{S} Само чино, само по чину!{S} Па паки и паки-поп!..</p> <p>Е, па тако седи јутрос, ет |
| се не састане више ни с ким од њих!{S} Па у јутру, чим сване, бежи из тога понора, где све зау |
| у подсећа.{S} Тек удовице!{S} Ух-Ух!{S} Па би добре маме, да прозру мало бар и у будућност, мак |
| баш Бог зна како, маџун и скоруп!...{S} Па... најпосле, шта су стекли и трудољубиви Орфелин и у |
| ри проходати, него о Божићу прасе...{S} Па шта ће бити од Брајковачке светковине?{S} А?... стар |
| <p>Ја радим и ринтам у овој кући...{S} Па, ето, како ми се мука моја награђује.{S} Коме за љуб |
| азговарају, ово било оно се снило...{S} Па том приликом приметиће госпођа Ната, гладећи свог ма |
| миру, а капља га обори под земљу...{S} Па кад госпођи Нати дође срцу <pb n="17" /> тешко, не ж |
| тра је радни дан а чека сто послова.{S} Па је већ ето, време, да се на селу и госпође враћају с |
| на првом покушају певачкога друштва.{S} Па већ и онако имала би да га пита много, много, да га |
| његову и буде бољи од учитеља свога.{S} Па ко се опет смотава и сели него Немац, те хајд даље к |
| лар са својом сестром стоји до зида.{S} Па чак се и њих двоје тргоше како попина Јелена врисну. |
| го бољем нада се он од самог народа.{S} Па хоће да и свој говор, што има да га држи на Брајкова |
| то као да сад тек почиње да нагађа.{S} Па баш за то треба да му каже, како мати хоће, мати хоћ |
| а брата!{S} Сад се нешто продобрила.{S} Па како је дошао Тинкин син, и још пре него што ће доћи |
| виђала тамо на официрским забавама.{S} Па се деца још већма заволеше, замилова се Данило и Нат |
| у људи... и гора и боља од мог сина.{S} Па за што не би и он:{S} Нек сврши гимназију, па, ако Б |
| ој кући, као што је госпођа– Натина.{S} Па, Бог зна, како јој је, мило што је у Даринци стекла |
| не свиште девојка од њена заједања.{S} Па тако сад и немамо никакве...{S} А кад човек и оде у |
| и бучи, прави више буке него Дунав.{S} Па тек кад полети бујицом!{S} Е, па видиш, омладина ти |
| иша под прагом, или их медом залаже.{S} Па шта им даје за то Јуда?{S} Шта мислите Бофл, сам боф |
| зна шта, ал ако не цури, оно капље.{S} Па не може се, сачувај Боже невоље, затворити...{S} Е, |
| никад не ће ни наћи више таке жене.{S} Па се у жалости својој, кажу, био и заверио, да не ће н |
| она ево је код ње већ четири године.{S} Па има послугу и од Триве.{S} Криста јој је послушна, п |
| вцу разнео још, тако рећи, пре зоре.{S} Па ако и неје могао никога разуверити, сам је себе теши |
| м путом отисне свој брод на то море.{S} Па руку на срце, обојица савесно кроје једрила за плови |
| пођа Јелисавета.{S} Не свиди јој се.{S} Па да сте пречекали до недеље, сви би заједно на светко |
| ате?{S} Могу вам дати, па да читате.{S} Па ја мислим, можда се која породица вратила опет из Ру |
| спође сеоске враћају кући из посете.{S} Па сад се тек диже госпођа Јеца са својом кћерком, да п |
| у једно не помишља и на то девојче.{S} Па кад неје уз њу, све би да јој је што ближе, све има |
| а својом првом женом живео у љубави.{S} Па кад му умре његова мила супруга Анастасија, кажу, да |
| о и говорио би ми, како се шта ради.{S} Па сад се дивим мојој матери.{S} Видиш, Бранко, моја ти |
| , поздравиће се као добри пријатељи.{S} Па ако не узмогну опет напоредо, знаће обићи матицу, ко |
| кче, кад се мушка глава даде видити.{S} Па јави се тек кад год мајсторици, да се знате.{S} Кажи |
| урлук, него онај од пробанчене ноћи.{S} Па сад још у школу,... ух!{S} Целом свету завиди.{S} Св |
| ојака.{S} Биле код крста на игранци.{S} Па се враћају кући и певају: </p> <quote> <p>„<l>Кад је |
| ена деца и данас зову Давину тејком.{S} Па тако и сви у селу, и старији и млађи.{S} Кадгод је у |
| забаве имала је Даринка целим путом.{S} Па што сунце ближе у заставу, те што живља планина с по |
| заслужује, да је човек с њим искрен.{S} Па ја га и волим као брата.{S} Ти си друго што.{S} Боже |
| да се пренесе на Стражиловачки вис.{S} Па смо закључили с овим побром... (Господин Милан Кнеже |
| срећа!{S} Овако хоћу да је цео свет.{S} Па у том снивању о породичној срећи, о раду, о борби и |
| браца Јован; а зна много и на изуст.{S} Па библиотека њена броји већ и десетак које „<title>Дар |
| ; па готово прирасле једна за другу.{S} Па имају, о чему да и разговарају.{S} Јесте, да разгово |
| , да он не ће посетити женску школу.{S} Па га – ревност тако занела, да неје више ни онако узди |
| Кристу, нека што чешће посети кућу.{S} Па поздравићеш и мајсторицу,... знаш!{S} Него обиђи и т |
| ло, да доведе домаћицу у своју кућу.{S} Па то је прилика, као и мало да се боље позна. </p> <p> |
| аринци о руку, па скакуће поред њих.{S} Па слуша као жедна, како њих две приповедају о школи, о |
| атиних гостију догађај за Брајковац.{S} Па сад још тим више, што се слегло на један пут ваздан |
| се Зорка.</p> <p>– Да!{S} Ето видиш.{S} Па што му драго!{S} Ја ћу доћи у недељу...</p> <p>– Сви |
| е онако срдито и опет по толики пут:{S} Па баш сад?!</p> <p>Та, за који дан ће да буде велика б |
| Јована и Бранка...{S} Шта?{S} Кући?{S} Па пешке тако.{S} Ух, благо вама!{S} Волео бих ти се са |
| а ни самога себе, како је том дечку?{S} Па за чију љубави сада“.{S} Кукавни човече!</p> <p>За т |
| аставцем.</p> <p>– Шта?{S} Зар идеш?{S} Па тако из ненада!{S} Како ћеш?</p> <p>– Пешке.</p> <p> |
| лицу, здепаст, вратат, прсат, плећат, – па то су и грла,... мој брајко!</p> <p>За то благајник |
| младић! – приметиће госпођа Рашићка. – Па..</p> <p>– Ух, ух!{S} Немој, молим те, - поче поп Ст |
| ада! – развикао се Јован с Дабижићем. – Па ради ли се?{S} Кода вам ради?...{S} Ради се, да, али |
| старији, - одговори Јелена ђаволасто; – па ви треба да почнете.</p> <pb n="39" /> <p>Бранко ћут |
| поред Даринке. </p> <pb n="47" /> <p>– Па како вам ми знамо помоћи? – пита Даринка, па искрено |
| омад код мене.{S} Фини младић!</p> <p>– Па, како се то ујак сад продобрио?</p> <p>– Шта мислиш? |
| то она каже, „божије па наше“.</p> <p>– Па шта тебе гони, да, можда, ти прихвати њен посао?</p> |
| поп Стеван и госпођа Рашићка.</p> <p>– Па што тако нагло?</p> <p>– Идем.{S} Неје право, да сам |
| а, тако званим, аукторитетима.</p> <p>– Па може ли ту бити дисциплине? </p> <p>– Још те какве!{ |
| , видиш да ствар није свршена.</p> <p>– Па за што само да оде тако из ненада?</p> <p>– За што?{ |
| иметила је госпођа Јелисавета.</p> <p>– Па то је лепо! – рекла је госпођа Ната. – Нека се младе |
| р ви Карловачку да пропустите.</p> <p>– Па: сад, ваљда: не ће ни бити ништа у Брајковцима, кад |
| о се трже.</p> <p>– Хвала вам.</p> <p>– Па, опет сте заћутали.</p> <p>– Ја обично ћутим...{S} Н |
| ом! – примети безбрижно Јован.</p> <p>– Па да за што више од по века проводиш за скамијама, а н |
| око мене, кад сам га укопавао.</p> <p>– Па видиш, Стефане,... видиш, сада је већ девојче.{S} Се |
| авде, него што је овамо дошао.</p> <p>– Па таки је он, кад што науми.{S} Код њега важи само „ил |
| она. –</p> <p>– Јован је тако.</p> <p>– Па да где би на друго место, – одговори јој Бранко, а к |
| </p> <p>– Ко?</p> <p>– Бранко.</p> <p>– Па, он највише ћути.{S} Само кад се препире о чему с чи |
| ол, кад ми је све туђе у њему.</p> <p>– Па сте се непрестано опет бавили о књигама.{S} Како сте |
| осталих.</p> <p>– Каква ујна?</p> <p>– Па госпођа Рашићка.</p> <p>– Збиља!{S} Па ту је за цело |
| ену.</p> <p>– Пак?{S} Шта сад?</p> <p>– Па биће добро.{S} Госпођа Рашићка зна сваку воду окрену |
| p> <p>Опет смех.</p> <p>– Пак?</p> <p>– Па добила кошар.</p> <p>– Кад је то било?</p> <p>– Сино |
| још увек не заборавља свој „виши позив“ па стоји у Брајковцу још увек само као оно птица на гра |
| .{S} Нисам тек могао момку одмах с неба па у ребра: то и то је.{S} Из далека добар косач замаху |
| ана, ипак примети, како је Јелена бледа па уздрхтала.</p> <p>– Шта је теби – пита друга другу, |
| едан мах.</p> <p>Трива већ сишао с кола па одапиње коњима конопце са ждрепчаника.</p> <p>Даринк |
| је то слободно и, што она каже, „божије па наше“.</p> <p>– Па шта тебе гони, да, можда, ти прих |
| ући, пред свој дућан..{S} Скрстила руке па гледа, ко пролази улицом.</p> <p>Дође јој од пре ред |
| аву.{S} Као да ми ту седи!{S} Вели увек па се удари иза потиљка.)</p> <p>У који мах писар трже |
| клања главом то амо то тамо, те час по па гурне Даринку или се удари о велики штит, што га Дар |
| ћи, већ најпре поскакута с ноге на ногу па, кад јој се и тако споро учинило, залети се у кућу. |
| а, сабори, Банство, војвода,... </p> <p>Па када и тога нестане, када утрну спомени и на то, ост |
| оје теорије и стављати ипотезе. </p> <p>Па му данас не пада на умни да се смеје, када благајник |
| овцу је то сад на дневном реду. </p> <p>Па и госпођа Ната и госпођа Рашићка, када су једна друг |
| е Бог дао матер, најбољу срећу. </p> <p>Па ти мислиш, Стево, да и ја идем с њиме у Карловце!</p |
| ди у очи.{S} Али тек опет дода: </p> <p>Па ако онда то учиниш, скинућу ти шешир до земље.{S} Не |
| ако несретна, да је његова жена!</p> <p>Па је ли чудо, ако се Тинка осетила, као да се други пу |
| певање његово прионило за душу!</p> <p>Па збиља!{S} Кнежевић не дође ни вечерас.</p> <p>Касно |
| ина Јаковљевићима, од како је...</p> <p>Па и госпоштина се Брајковачка узбунила.</p> <p>Госпођа |
| олико гладних Мисирских година“.</p> <p>Па онда не може госпођа Ната, да не понесе штогод сестр |
| и смо се раније, него што треба.</p> <p>Па боље пре не? после, – одговори Јован.</p> <p>Али се |
| ад је долазио којему на крштење.</p> <p>Па с тога су Брајковчани јако уважавали кућу Јаковљевић |
| {S} Ваљда га се тиче когод овде?</p> <p>Па јој опет сада у једаред тешко, колико јој мало час б |
| арка.{S} Вели:{S} И пилићи су готови.{S}Па ако је по вољи, господо, да донесем сада радованца.< |
| , видиш, не бих то никада могао бити.{S}Па кад то не могу, а видим шта други раде, не могу ни ј |
| “...{S} Дошао гладан, да се исхрани... „Па не знам ово, па не знам оно.</p> <p>- Разуми ме, што |
| Хтеде он да рекне, као тек да одмахне: „Па добро!“ Но се трже.</p> <p>– Хвала вам.</p> <p>– Па, |
| text> <front> <div type="titlepage"> <p>Павле Марковић Адамов</p> <p>ДУХ ВРЕМЕНА САД ЈЕ ТАКИ!</ |
| и школско.{S} Но, што код свега тога не пада њему ни на ум, да примети, то је, како од неко доб |
| д њих. </p> <p>Што сад иду, па им се не пада на ум, да прислушкују сваки шушањ, кад се заталаса |
| њен син.{S} Каже Стајић.{S} А мени и не пада на ум који Стајић.{S} А и он је био с Јованом оном |
| тављати ипотезе. </p> <p>Па му данас не пада на умни да се смеје, када благајник поче урлати ра |
| какав префриган параграфлија. </p> <p>– Падају л ти те мисли на памет ваљда за то, што се видиш |
| стеље задрхта.{S} На лице јој или збиља паде сенка нека, или јој задрхта нешто око усана.{S} Ду |
| иском руке, и занесе се – за песмом, па паде у неку сентиметалност и кокетно погледа у Јована. |
| а свим неоснована.{S} Међу девојкама не паде ни једне речи, која би, баш и по госпођа-Катину ми |
| /p> <p>Јелена јој у један мах у мало не паде на груди, да јој све исприча, да јој се изјада, да |
| </p> <p>Та последња добра мисао, што му паде на ум, а нуз то и мирисни фрушкогорски ваздух крас |
| штва. </p> <p>– Нашем учитељу ма штогод падне на памет! приметила је госпођа Јелисавета.</p> <p |
| ку.</p> <p>Срећом ни Зорци ни Јелени не падоше ни на ум, да пазе на њу, шта ће изазвати у њој З |
| јоште добра нисам видео! – а у исти мах падоше му на ум њене, материне речи: „Цео је живот школ |
| говори Бранко.</p> <p>Попа се дигао, па пажљиво растире и онако већ до најситнијег патрићка дог |
| мисле.</p> <p>Јелена је слушала све то пажљиво.{S} Је ли што схватила и упамтила, то је – у бо |
| уђ према њему, туђ, јер и оне сродничке пажљивости беше већ нестало у себичному његову срцу, ту |
| то, нада, да ће она највише и поклонити пажње оному говору, што претпоставља више и ума и срца |
| и га, дакле, обасипа толиком нежношћу и пажњом на, која је повод, да је мати његова морала изаћ |
| ислити о њој, и још већ мада јој обрати пажњу на њу, када дође...</p> <p>Пење се Бранко на степ |
| е! – засмејало би се девојче, да и њену пажњу на штогот обрати.</p> <p>А кад хладовина разгалил |
| , како је испала на прилику берба, како пазар, колико је шљива за ракију натресла, и тако штого |
| шта раде наша браћа Срби?{S} Сви листом пазаре код Јуде.{S} Жене краду од својих газда храну, п |
| Зорци ни Јелени не падоше ни на ум, да пазе на њу, шта ће изазвати у њој Зорчине речи!.. </p> |
| p>– Стој!...{S} Кристо, оди овамо...{S} Пази, дете моје, на кућу...{S} А и ви, слатка, молим ва |
| е нас неколико људи.“</p> <p>Од то доба пази писар добро, како ће изводити своје теорије и став |
| енско дете.{S} Али та, чини ми се, више пази на свог поп-Стеву.{S} Маћи му се не да.{S} Она баш |
| ро пролазе, који што више знају.{S} Али пази, да се што више користиш туђим искуством.{S} Тешко |
| > <p>– Тим више, – суди Катица, – треба пазити на тако женско дете.{S} Али та, чини ми се, више |
| ..{S}Јел те, мајсторице, ви ћете нам га пазити.“</p> <p>„Гле мене!{S} Како не бих јако!“ на то |
| е деснице, јер Бранко притискао њом под пазухо своју књигу, те му књига сад испаде у траву.</p> |
| е поздрави, стискивајућ књиге своје под пазухом, као да би их скрио, она седне за гласовир, те |
| н као наручена за њену Јелену.</p> <p>– Пак?{S} Шта сад?</p> <p>– Па биће добро.{S} Госпођа Раш |
| проводаџија.</p> <p>Опет смех.</p> <p>– Пак?</p> <p>– Па добила кошар.</p> <p>– Кад је то било? |
| а полак.{S} Половину ће оставити, другу пак опљувати, па заденути у малу своју турску лулицу на |
| Рашићка.</p> <pb n="36" /> <p>– Гром и пакао!</p> <p>Поп Стева претрну. </p> <p>Рашићка осети, |
| : не.{S} Само чино, само по чину!{S} Па паки и паки-поп!..</p> <p>Е, па тако седи јутрос, ето, |
| } Само чино, само по чину!{S} Па паки и паки-поп!..</p> <p>Е, па тако седи јутрос, ето, поп Сте |
| емена.{S} Бележник вели: „Нека буде и у паклу вашара!“ Благајник мисли:{S} Куд сви Турци... „На |
| идеја“, као што би казао Јеша Дабижић, пала је прво у памет Јовану Јаковљевићу.{S} Он беше пре |
| ко млада, па тако покварена, тако ниско пала!..{S} Јадна душо!</p> <p>Оно инстиктивно неповерењ |
| ра плетена а неолепљена кошница и у њој паламара, чивија, жица, чекића, длета, кљешта, и– Бог т |
| ра, да су, на прилику, пропали трговци „пали“ на бирташе, па кад ни ту нису могли прокопсати, и |
| ја, мастионица, пера, истрињена дувана, палидрвца и тако даље.{S} У углу поред пећи пар ципела, |
| чинцу, Јелена је у својој соби.{S} Неје палила свеће.{S} Отворила широм прозоре, па села поред |
| двоје састало, па никад неје међу њима пало опоре речи.{S} По Брајковцу се каже: „Куд госпођа |
| ја завирим у њену економију, од како је пало слеме на њено теме.{S} Једва ће ми на питања моја |
| од том приликом?“ </p> <p>– То је бреме пало на мене, – одговори Бранко.</p> <p>– Аха!{S} Држит |
| > <p>Како је блажено трла руке, кад јој пало на памет, да доведе поп-Стевина сестрића кући!{S}И |
| о и дуго му нису таке мисли долазиле на памет, па се упео свом снагом, те набрао чело, па му се |
| > <p>– Нашем учитељу ма штогод падне на памет! приметила је госпођа Јелисавета.</p> <p>– Па то |
| лија. </p> <p>– Падају л ти те мисли на памет ваљда за то, што се видиш сада у овом обиму?{S} Б |
| о је блажено трла руке, кад јој пало на памет, да доведе поп-Стевина сестрића кући!{S}И Бранко, |
| и умети довољно разумети.{S} Дође му на памет и Даринка.{S} Чудновато!{S} Од њена суда као да н |
| , као мати.{S} Дође му и ујакова реч на памет; „Ваљда не мислиш, да ћеш вечито ђаковати.“ Да!{S |
| </p> <p>Тинка обори главу, па се даде у памет.</p> <p>Ти не треба да се што бојиш, – узе поп да |
| о би казао Јеша Дабижић, пала је прво у памет Јовану Јаковљевићу.{S} Он беше предложио, да се „ |
| Бранко, ето, дошао. „Красан младић“,.. „паметан младић“... озбиљан,... „фини младић“...{S} Не з |
| њој, па је гледи, а, бајаги, ни на крај памети му, шта она пита.</p> <p>Види она то, па му напо |
| <p>– Нисам те разумео...!{S} Ни на крај памети! </p> <p>- Боже мој, – опет она, али сад мало и |
| ко скупља и сад Бранко речи материне по памети.{S} У мислима тима неје ни примерио, кад је лепт |
| ом.{S} Ја се не кајем, неје ме ни близу памети, да се кајем, или да се тужим на Беч.{S} Али ипа |
| ћ, по толики пут, бележнику. – Бога ми, паметна идеја!{S} А и јест, брате, – окрену се Јовану, |
| ли:{S} Рифлијо, или:{S} Швићо!</p> <p>– Паметна идеја, бележниче, да се овде мало позабавимо, – |
| „политизира“, особито још кад наиђе на паметна човека. </p> <p>За што?{S} Мој господине, ето, |
| кошницу. „Србин да нешто изуме, кад је паметни Шваба већ све изумео!“ Једва се одважио још и н |
| попадија, као што је била, шта је знала паметније, него што је урадила, те свршила школу за учи |
| ати у кога да се угледа; а почнимо и ми паметније са собом, да видиш, не ће ли и он окренути на |
| има.</p> <p>Шта, дакле, остаде учитељу паметније, него да слегне раменима, па да се и он придр |
| олим те, тога грчета.{S} Тај не ће бити паметнији ни за длаку...{S} Но, но,... поче бележникови |
| n="26" /> <p>Пре неколико година, а то памте још многи и многи Брајковчани, неје Брајковац био |
| јковац изађе на глас, како не треба.{S} Памтиш, како се то некад живило.{S} Боже, да устану ста |
| рећи; ...мислио о њему!{S} Али га ипак памћење не изневери, кад се опомену, да до сад неје ни |
| ђа Јеца га види, да је сад већ мекши од памука.</p> <p>– Омлатина омладина, алезајнц (све једно |
| оћашњој пијанци,</p> <p>Бележник послао пандура, да му тражи по селу гдегод овчија сира, па да |
| познала никога на колима, послала Ђуку пандура да распита, ко је то дошао.</p> <p>Господин бел |
| а неким платном, од кога се иначе кроје панталоне, да изгледа, бајаги, као канабе, и да пречасн |
| две лађе, на којима дошли беху гости из Панчева и Земуна.{S} Обе беху истакле многе заставе, шт |
| бележниковичина пецкања!{S} Дотле га је пањкала и запиткивала, где је ноћас био, кад се украо и |
| тевана Радојчића загрмело је, као да је пао у њу гром с ведра неба.</p> <p>Кад се Јован вратио, |
| или проучити из листова, кад би му који пао у руке.{S} Највећи просветни напредак у својему гос |
| ница би излетела из њих.{S} По челу јој пао прам косе, па се њим игра ветрић, кад потрчи.</p> < |
| ивши пуна уста сира и загризавши зелену паприку, – Пукла би на боку, да не рекнеш.{S} Пусти чов |
| </p> <p>За јамачно је и опет Рашићкина папуча потапкала по поп-Стевину жуљу, јер се поп Стеван |
| е излишан био притисак госпођа-Саветине папуче на поп Стевин жуљ, излишан, ако <pb n="41" /> је |
| је добро.{S} Понећемо пар гусака и који пар пилића, који десетак јаја и..</p> <p>– Но, па видиш |
| дрвца и тако даље.{S} У углу поред пећи пар ципела, а о зиду висе о клинцима једне чакшире, ста |
| ри. </p> <p>– Карловци су данас, у овај пар, најславније место у Српству.</p> <pb n="85" /> <p> |
| ла, па не пушта гласа.{S} Пре би у овај пар бризнула у плач. </p> <p>Госпођице, молим вас, мало |
| аш ништа.</p> <p>– Ни да он, баш у овај пар, када ми о њему говоримо, виси на прозору попине Је |
| кћер.{S} Шта ли јој је помислила у тај пар:{S} Тек не мога, а да је не пољуби. </p> <p>А Дарин |
| па, можда, и уверена била, да је у тај пар предметом разговора она, неје то велико зарезивала. |
| .</p> <p>– Ха, то је добро.{S} Понећемо пар гусака и који пар пилића, који десетак јаја и..</p> |
| арода, него је то особина јужњака, и то пар екселанс Талијана.{S} Срби су за средње гласове.{S} |
| на да набављамо за своје рођене паре, а пара мало, док потребе све веће расту.{S} Ми ћемо поред |
| р ваљан економ пре него какав префриган параграфлија. </p> <p>– Падају л ти те мисли на памет в |
| , даклем, још у суботу отићи ћете на ту параду у Карловце; па најбоље ће бити, говори ти сама с |
| е му књига сад испаде у траву.</p> <p>– Пардон!</p> <p>Јелена хтеде сама да се сагне, па да дох |
| од туђина да набављамо за своје рођене паре, а пара мало, док потребе све веће расту.{S} Ми ће |
| ивим, да она све то смаже сама.{S} И ни паре дуга нема.{S} Штогод видиш да је њено, све је то с |
| а кад немаде с ким да политизира, и сам паре, да је најпаметније слушати песму.</p> <p>Добри чи |
| их, и ти ћеш, можда, имати да тераш још парницу с узурпатором твога наследства.</p> <p>– Боже м |
| се програм што свечаније извести.{S} Од паропловске станице до Стражилова пуне су руке посла..< |
| их свећњака и обасут цвећем.{S} Станица паропловског друштва окићена грањем и венцима, а на мос |
| тва држаху своју заједничку пробу, и на паропловску станицу, где се згрнуо бели свет, да дочека |
| мишљати на своју будућност, – проговори парох; понда се непосредно обрати на Бранка:– Јеси ли т |
| it="subSection" /> <p>Пречасни господин парох Брајковачки, поп Стеван Радојчић седи под сеницом |
| читаоница и пушионица. </p> <p>Господин парох има у сеници тој сву удобност; и, збиља; никад ни |
| помишља на своју будућност, – вели опет парох, – не замишља увек самога себе, Праотац наш Адам |
| ише, већ сензацију; а у кући пречаснога пароха Брајковачкога поп-Стевана Радојчића загрмело је, |
| капелан, па временом мој наследник и у парохији и у кући? – рече поп Стева поверљивије.</p> <p |
| е му драго партаје били, траже што бољу парохију.{S} Ти и твоје колеге дали сте се на професуру |
| за народ“.{S} Свештеници, које му драго партаје били, траже што бољу парохију.{S} Ти и твоје ко |
| p>Поп Стева се растопи, расплини, оде у пару... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Легао Б |
| е селу, допираше до њега необичан лавеж паса.{S} Као да се сви пси у Брајковцу побунили противу |
| е попили брудершафт, то јест, потписали пасош, да могу бити један према другом неучтивији, те н |
| рвеним појасом, којим је, као ревностан пастир душепопечитељ Богом повереног му стада одликован |
| јим путом. „Нек буде господин, да се не пати!{S} Шат буде помоћник и заштитник удовој Матери се |
| е знаш него ја.{S} Није истина, да више пати, који више зна.{S} Данас само они добро пролазе, к |
| е могу.{S} Преудавати се у ма се и горе патила.</p> <p>На том и остало.</p> <pb n="31" /> <mile |
| тила код свог несретника мужа као права патница. „Да ме је цео Срем клео, не бих наишла“, говор |
| ед дућана свога шефа или прскајући лети патосу својој болти.{S} Занатлија не ће да зна више од |
| агодјејаније у конвикту блаженопочившег патријарха Стефана Стратимировића.{S} Ако се Александар |
| ион“?</p> <p>Ко не зна, да је ту српска патријаршија“.{S} Тешко да има у српству иоле знатније |
| ачки трг, порта саборне цркве, двориште патријаршкога двора и улице, што воде тргу, све то беше |
| љиво растире и онако већ до најситнијег патрићка догорелу полушку своје цигаре, те је утрну.{S} |
| крипну“.{S} Ако га тек чича опомене, да пева, да помаже, он запара својим храпавим басом, па је |
| госпођу Рашићку, да допусти Јелени, да пева на селу.</p> <p>На учитељево милостива, колико јој |
| надмудри): – Да Бог ме, младеж треба да пева!</p> <p>То је госпођа Рашићка нашла за добро, да и |
| и пожелити Срба...{S}" А историја ће да пева ил кука над њима као над старим Римљанима и другим |
| ће да се пева.{S} Друштво треба само да пева.{S} А он погибе за младим друштвом.{S} Него да не |
| ашићке, како би јој допустили, да и она пева на Брајковачком селу у недељу.</p> <p>Ако госпођа |
| аша!“</p> <p>А и Марко загрлио њега, па пева с њим заједно... </p> <p>Бележниковица одавно нава |
| столице, па се узврпољио.{S} Хоће да се пева.{S} Друштво треба само да пева.{S} А он погибе за |
| а га бојаги, боцка, па га загрлио.{S} И пева му: „Нит је Шваба за гајдаша, нит је Србин за бирт |
| ише у метежу, у ком сваки својим гласом пева:{S} Многаја.{S} Учитеља беше нестало, па га нема н |
| стити.</p> <p>Писар мотри свакога, како пева, као човек, који хоће све да разумева; па је мотри |
| ста на игранци.{S} Па се враћају кући и певају: </p> <quote> <p>„<l>Кад је Бранко умир’о</l></p |
| ачи већ су се договорили, како ће после певања на пиво „Код разбијене канте“.{S} Тако у Брајков |
| тако и жедни писар.{S} Онда ћемо после певања код Марка, – пресуди бележник, – да му сефтеишем |
| збиљно схватио своју дужност као учитељ певања и ликовођа певачкога збора.{S} Само се поздрави |
| ри, да је боли глава.{S} А кад пошла на певање, па је мати хтеде да задржи због главобоље, вели |
| S} Дакле, већ је ту време, да се иде на певање!{S} Па колико Јелену угледала, толико пред њу ис |
| > <p>– Мати је допустила, да долазим на певање, – вели Јелена; али ми је жестоко заповедила, да |
| га!{S} Да зна само, како јој је синоћно певање његово прионило за душу!</p> <p>Па збиља!{S} Кне |
| ан пут таки?</p> <p>– Иза рогља се зачу певање.{S} Учитељ се трже.</p> <p>– Збогом!{S} Разговар |
| ка идеја за жедне ђакеле, што је Бранко певао: вино, гајде, тамбуре, младе моме, голе ноне.. </ |
| е и ви ћете нам помоћи.{S} Ви тако лепо певате, – примети учитељ Јелени, а до ње се нашао.</p> |
| но окренула лице њему.</p> <p>– Ви ћете певати с нама.</p> <p>– Ох, Боже!{S} Та, то је кратко в |
| лезајнц (све једно), Стефане; Јелена ће певати на селу и ићи ће са мном у Карловце на свечаност |
| ове.{S} Мушкарце зна и од пре, шта који певати може.</p> <p>Особито добро познаје писарев тенор |
| и уверени, нема опасности, да ће морати певати без госпођице Јелене. </p> <p>Сутра после подне |
| {S} Певачка друштва са својим заставама певаху на крову песме, али не изађоше на сухо, него се |
| них јунака, нежних љубавника и био први певач.{S} Када је на уметничком мору, вели он, лађа бог |
| арода.</p> <p>На једаред запева стотина певача, искупљених на обали „<title>Имну о преносу Бран |
| шао, бележник, благајник, писар и други певачи већ су се договорили, како ће после певања на пи |
| певачкога збора.{S} Само се поздрави са певачима, те одмах дохвати виолину, па пође од једнога |
| биће гошћа госпођица Даринка („Изврсна певачица!“ рече за њу Јован Јаковљевић) и госпођица Јел |
| у, а учитељ десну.{S} Она води опет све певачице у Брајковцу, па зна и црквене скоро као и брат |
| } Он беше предложио, да се „тако врсној певачици, као што је Јелена, поздрави ова красна и тиха |
| зних друштава хватаху се свога кола.{S} Певачка друштва заузеше своје место на обали Дунавској. |
| S} Београдска лађа беше дупком пуна.{S} Певачка друштва са својим заставама певаху на крову пес |
| p>Сутра после подне одмах је прва веџба певачка. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад је |
| Турци,..." </p> <p>Тако се свршила прва певачка поука Брајковачкога збора. </p> <milestone unit |
| а својом сестром, два можда, по најбоља певачка члана у Брајковцу.{S} Он обично <pb n="63" /> д |
| још последње налоге, и у саборницу, где певачка друштва држаху своју заједничку пробу, и на пар |
| оди с лађе на обалу.{S} Одмах до њих су певачке дружине.{S} Ту ћете најбоље видити спровод и чу |
| тако се искупило прилично друштванце за певачки збор.</p> <p>Све то учитељ покупио и наговорио, |
| о по договору... </p> <p>За Брајковачки певачки збор, дакле, били су сви уверени, нема опасност |
| у саборницу, на заједничку пробу свију певачких дружина, што дошле беху, да увеличају ову свет |
| неколико дана ради око тога, да састави певачко друштво у Брајковцу.{S} Стало га је доста муке, |
| анатлијске задруге.</p> <p>На лађи поји певачко друштво самртницу.</p> <p>Свечана тишина завлад |
| да је данас заборавила и на Брајковачко певачко друштво и на сврху, рад које се било то друштво |
| <p> А ту су сви, ту је Брајковачко цело певачко друштво, осим Бранка, Даринке, Јелене, колара и |
| а се разаберу гласови одабраних чланова певачкога друштва Брајковачкога под прозорима попине Је |
| {S} На кљуну јој заставник Београдскога певачкога друштва са друштвеном заставом, а острагу, на |
| могле а да се не дотакну Брајковачкога певачкога друштва. </p> <p>– Нашем учитељу ма штогод па |
| ју дужност као учитељ певања и ликовођа певачкога збора.{S} Само се поздрави са певачима, те од |
| } Био је он некада у вароши сталан члан певачкога друштва и аранжер толиких села и беседа.{S} З |
| ћи ће се и још когод.{S} Звезде на небу певачкога Брајковачкога друштва“, рече писар, биће гошћ |
| ила с њиме, осим јуче на првом покушају певачкога друштва.{S} Па већ и онако имала би да га пит |
| да јој и речи рекне, осим што је јуче у певачкој школи пробао и њен глас, али са свим онако хла |
| песму.</p> <p>Добри чича подиже главу к певачу, па му показа место уза се.</p> <p>– Ту ми седни |
| у.{S} Он обично <pb n="63" /> држи леву певницу, а учитељ десну.{S} Она води опет све певачице |
| ела за њима, те би час удесила, па тихо певушила уз уздрхтале звуке, час би пустила срцу на вољ |
| рубине исто тако и под онога, који јој пеленом загрчава сваку кап млека, којим га је одојила, |
| чком благајнику.</p> <p>Начелник, стари пензионирац, који се десио том приликом у друштву код р |
| абавља.</p> <p>Господар начеоник, стари пензионирац...{S} И опису ту.{S} Господин бележник је н |
| e ohne Dorner</foreign>! - додаде стари пензионирац. – Господо моја!{S} Ја дижем ову чашу у здр |
| обрати пажњу на њу, када дође...</p> <p>Пење се Бранко на степенице у саборницу, на заједничку |
| ацано то књига, то хартија, мастионица, пера, истрињена дувана, палидрвца и тако даље.{S} У угл |
| говорило се о њему).{S} Заволи га чика Пера.{S} Толико се пута састајао с њим у Митровици, у о |
| е, замилова се Данило и Ната.{S} И чика Пера благослови брачну свезу њихову...{S} Данило Славни |
| >Честит био домаћин и на гласу био чика Пера.{S} А Славнић официр у граници. („Немачко рухо на |
| одбила“ из куће својега оца, покојнога Пере Гојковића као „бисер-грана“ те се привила уза свој |
| а јој је „та девојчура“ кад рекла, како пере судове, шта је кад полупала, и тако даље.{S} Почел |
| , кад дође до воде и замочи руке, да их пере, – могао би ти Трива штогод помоћи.{S} Нек ти доне |
| Гојковића ископати, док је унучади чика-Пере Гојковића, а прославиће се име Игњата Јаковљевића, |
| опомене детињства и старога весеља чика-Перина.{S} Том приликом се и деца боље срађају.{S} А ма |
| а закокота онај кицош гаћан са свиленим перјем и китњастом крестом, што се преко дана шета и ра |
| је јој, до душе, лако било ломити руке, перући туђе рубље, ни бости очи, шијући белом свету, па |
| ли код ње у стану, па би поред народних песама и других ствари читали по нешто и из „<title>Мез |
| ове него...</p> <p>– То је најжалоснија песма, што се силом уплеће у ове дане, који ће да засве |
| е спровод. </p> <p>Отпоја се и последња песма, а многи и многи још се не разилазе.</p> <p>Стаји |
| ам од туге неке у мало не заплака. – ни песма начеоникова.{S} Тек када га начеоник гурну на оно |
| о.{S} Ко нам пуни белетристичне листове песмама и приповеткама?{S} По онима, који су позвани на |
| адичевић, опет Карловачки ђак, у својим песмама као нико ни пре ни после њега.</p> <p>Е, па спо |
| срца и душе српског народа својим лаким песмама, опевајући му разумљиво и са жарким родољубљем |
| > <l>Тамо имам ного птица,</l> <l>Мојих песмарица,</l> <l>Тамо има бела вила</l> <l>Раширила кр |
| еал.</p> <p>– Јесте ли ви читали његове песме? </p> <p>– Још пре него што си се ти родио.</p> < |
| </p> <p>– Пође.</p> <p>– Јелена не чује песме или не ће да је чује.</p> <p>– Милане!</p> <p>– В |
| } Ту ћете најбоље видити спровод и чути песме. </p> <p>– Одоше у саборницу.{S} Једва добише мес |
| тва са својим заставама певаху на крову песме, али не изађоше на сухо, него се одвезоше истом л |
| а попут једре и здраве народне поезије, песмом, као најзгоднијим оруђем, прокрчи пута у књижевн |
| у опет притиском руке, и занесе се – за песмом, па паде у неку сентиметалност и кокетно погледа |
| Јелена, поздрави ова красна и тиха ноћ песмом.{S} Ја мислим, да ће наш коровођа...“</p> <p>А к |
| о! – кличе Дабижић, кад Кнежевић испева песму. – Дивна идеја! ·</p> <pb n="76" /> <p>И сад тек |
| , — знак, да позива онога, да декламује песму о браца– Анти и разбијеној канти.{S} Дакле жива с |
| и сам паре, да је најпаметније слушати песму.</p> <p>Добри чича подиже главу к певачу, па му п |
| ај глас.</p> <p>Учитељ запевао Бранкову песму: „Гусле моје, овамо– те мало!“</p> <p>Девојче од |
| ачића почео сам да учим <title>Ајдукову песму</title>, – допуни учитељ. – Је л, Зорчице, ти већ |
| тељ. – Је л, Зорчице, ти већ знаш твоју песму?</p> <p>– Знам, знам, господине! – зарадова се де |
| прозор, па недахнимице слуша ту народну песму.{S} Не узима на ум, како су жалосни ти стихови, к |
| сио у Брајковцу) декламовао ону познату песму Мите Поповића о браца-Анти.{S} А благајник и беле |
| век може по том листу исписати најлепшу песму, што је човек уме замислити.{S} За што да не буде |
| му ђенијална,... прави песник!{S} То је песник!- примети писар, нагледавши се Бранкове слике, п |
| Свака црта на њему ђенијална,... прави песник!{S} То је песник!- примети писар, нагледавши се |
| па и сам Рајић и Мушицки, чак и неумрли песник неувелог <title>Горског вијенца</title>, владика |
| се, па доказују Јелени, како митроносни песник омладине свога доба, Лукијан Мушицки, и учени ар |
| кромном селу прославити спомен великога песника. ·</p> <pb n="59" /> <p>Још пре него што ће учи |
| к с последњим земним остацима млађанога песника и понесоше га у варош до свечанога одра на тргу |
| ећемо бесамртне земне остатке покојнога песника српске идеје, пренећемо на убаво Стражилово.{S} |
| друштво „Зора“ у Бечу у спомен великог песника, седне он на лађу, а с њим и Јован Јаковљевић, |
| свој начин хитало, да се одужи спомену песника српскога јединства, прихвативши позив омладине |
| тек без њега ко зна би ли од мах добили песнике као што су Змај, Ђура Јакшић, Владислав, Шапчан |
| рихвативши позив омладине своје као сам песников аманет.</p> <p>Већ на неколико дана пред заказ |
| обали.</p> <p>Лађица, на којој беше лес песников, дупком пуна пратилаца, примакла се Карловачко |
| ри.</p> <p>– Ово понесите као спомен са песникова гроба, – рече јој Стајић, па јој даде два лис |
| одборници са последњим земним остацима песниковим. </p> <p>Гости из разних крајева заузимаху с |
| „Матице Српске“ проговори коју у славу песникову.</p> <pb n="106" /> <milestone unit="subSecti |
| с омладином заједно испуне скромну жељу песникову, да му пренесу последње земне остатке на вис |
| Чак му је одушевљено говорила о преносу песникову и још више: одобрила и то, да је учитељ Кнеже |
| тога ради, да упознамо наш свет боље са песником српског народног јединства. </p> <p>– То је ле |
| рђија, и у њој се спомен чини слављеном песнику... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Нема |
| обро јој је напаприо у нос, може га сад песницама трти,</p> <p>Јован се загледа у њу зачуђеним |
| /p> <p>Госпођа Ката остала без мужа пре пет шест година.{S} Најстарији син јој, Јован, био већ |
| ог ујака поп-Стеве из Брајковца писмо с пет печата, да дође, ако хоће, у Брајковац, да проведе |
| да прихвати очеву радњу, па се упео из петиних жила, да поради, те подигне сермију.{S} Тек не |
| ни архимандрит Јован Рајић, кому, кажу, петнаест пута нудише владичанску митру и он је петнаест |
| ти написати, тужбу, да се развенчаш.{S} Петнаест година га већ нема.{S} Расписаћемо по новинама |
| т пута нудише владичанску митру и он је петнаест пута одби, да може мирно у својем скровитом Ко |
| му изазвати безусловну послушност према петој божјој заповести: „Штити оца твојего...“ Он зна с |
| било четири годинице, тек пошла била по петој.</p> <p>– Бубица једна!{S} Мала је била... – разн |
| ујков</p> <p>АЛФАграф</p> <p>Нови Сад - Петроварадин</p> <p>2007.</p> </div> <gap unit="preface |
| и црно вино и све, што рекао онај, осим петролеума.{S} Но он сам, то јест, писар је уверен, да |
| палидрвца и тако даље.{S} У углу поред пећи пар ципела, а о зиду висе о клинцима једне чакшире |
| често.{S} Седе у вече обично код топле пећи.{S} Ако Даринка не везе или не плете што себи или |
| шмркне од жалости, Госпођа Ната окрене пећци леђа, наглади своју цицу и клима главом.{S} Марко |
| прогутао већ и данас од бележниковичина пецкања!{S} Дотле га је пањкала и запиткивала, где је н |
| и неред, или што је ту Јелена, па да је пецне.</p> <p>– Ви сте сретне руке, госпо, – ухвати Даб |
| није наше потребе носе на себи туђински печат.{S} Ми све морамо од туђина да набављамо за своје |
| јака поп-Стеве из Брајковца писмо с пет печата, да дође, ако хоће, у Брајковац, да проведе које |
| јесте лепи српски обичај, да се тек са печењем почиње наздрављати, ако ни вечера наша није још |
| ој му цури с чела. – Љуто сам се уморио пешачећи на овој врућини.{S} Радо, до душе, пешачим по |
| чећи на овој врућини.{S} Радо, до душе, пешачим по гори; али у јулију месецу, на овакој прижези |
| нема мира још од јучер.{S} Јучер је још пешачио далеко изван Карловаца оним путом, што води из |
| а тако из ненада!{S} Како ћеш?</p> <p>– Пешке.</p> <p>– Баш добро.{S} Отпратићу те донекле.</p> |
| вана и Бранка...{S} Шта?{S} Кући?{S} Па пешке тако.{S} Ух, благо вама!{S} Волео бих ти се сада |
| ину у забуну.{S} Тако Бранко преноћи на Пештанској станици, место да преноћи, као што требаше, |
| дочеку и не знајући, да железни воз из Пеште не ће доћи тога дана.</p> <p> У Нови Сад се слегл |
| Карловце, у очи свечаног дана, јер се у Пешти намерном или ненамерном чијом кривицом несу приве |
| >Благајник мисли: „Ништа лепше од добра пива.{S} Ал куд сви Турци.{S} Мисли, но га мрзи, да и т |
| у разговор најзанимљивија тема при чаши пива, његова најмилија тема, о томе, како и за што наш |
| љно време.{S} На столу, дакако, вина ил пива пред сваким.</p> <pb n="27" /> <p>Бележник и један |
| вредно, да му се јави, е је Марко донео пива.{S} А писар опет нашао је за вредно, да сам своје |
| позив материн. </p> <p>– Марко!{S} Чашу пива!{S} Ево Марка.{S} Вели:{S} И пилићи су готови.{S}П |
| > <p>– Врло добро! – проговори писар. – Пиво чисто стужи човека.</p> <p>– Да, да!{S} За вечеру |
| се договорили, како ће после певања на пиво „Код разбијене канте“.{S} Тако у Брајковцу зову Ма |
| вор и онај.</p> <p>– Хајдмо ми дотле на пиво! – предложи бележник.</p> <p>– Благајник одмах уст |
| неје баш ни обична ствар за Брајковчане пиво, па још у боцама.{S} Господа га иначе пију тек кад |
| , па је мрзовољан.{S} Кадгод пије младо пиво, а њему се нешто стужи.{S} Онда му је његов виши п |
| оз грло неје пропустио већ толико силно пиво, бело и црно вино и све, што рекао онај, осим петр |
| трже се, а кроз храпаво грло, загушено пивушином, једва му проби медвеђи глас, ухвативши тек п |
| } Али колико је и то лакше, него трпети пијаницу и убојицу мужа, који сав свој кив, сву своју н |
| и?!{S} Често се после картања развезе и пијанка.{S} А он мора ту бити, да декламује.{S} Ко би и |
| , сву своју несрећу у картама и срџбу у пијанству излива на својој „бољој половини“ само за то, |
| пштинску писарну, да прежива о ноћашњој пијанци,</p> <p>Бележник послао пандура, да му тражи по |
| а свету успомену, коју народ с највећим пијатетом хоће само да оживи свечаним начином, када се |
| м вечерњим школама, а чистећи преко дан пијацу испред дућана свога шефа или прскајући лети пато |
| рио вечерас, па је мрзовољан.{S} Кадгод пије младо пиво, а њему се нешто стужи.{S} Онда му је њ |
| ли да траје, „док се поје, док се винце пије, и док срце уздише“?</p> <p>– Блажени ништи духом! |
| и у спомену, „док се поје, док се винце пије... „— догод је и једног ваљда српскога ђака.{S} Та |
| а? </p> <p>Бранко уђе.</p> <p>Јован баш пије каву, па се тужи, како ну не прија.{S} Да му је хл |
| е беше врсно, да и у њему изазове такав пијетет према свом родитељу.{S} Мати му никад не хтео о |
| атеријалиста“.{S} Али га изненади његов пијетет према оцу.{S} Бранко се сећа свога оца.{S} Једв |
| оградима, да беру цвеће по ливадама, да пију воде на извору...</p> <p>Прилике је тому зими чест |
| о, па још у боцама.{S} Господа га иначе пију тек кад оду у Руму, у Ириг, у Митровицу, или и даљ |
| или, да им Маркова домаћица испржи које пиле.{S} И Марко се, ено, већ вија са живином по широко |
| обро.{S} Понећемо пар гусака и који пар пилића, који десетак јаја и..</p> <p>– Но, па видиш, да |
| Чашу пива!{S} Ево Марка.{S} Вели:{S} И пилићи су готови.{S}Па ако је по вољи, господо, да доне |
| пута доносио у ћупи вина, а код њега се пило и ликовало по често.{S} Но да је био таки гениј, к |
| Милан!{S} Да зна само, колико је грких пилула прогутао већ и данас од бележниковичина пецкања! |
| ико блажених тренутака с њом проснивао, пиљио, док се туга неје прелила вином, те из дубљине на |
| оњен на ону багрему пред њеним прозором пиљио као маче у жижак, да ли ће каква вилинска рука от |
| е би имао никакве користи од штампане и писане књиге својих учених синова, на које, сиромашан и |
| њој и њеној кћери?{S} Две хиљаде јој је писао, чим је ушла у његову кућу.{S} Две хиљаде је улож |
| одобрио?</p> <p>– Шта мислиш?{S} Сам му писао, па му послао и путна трошка, само да дође.</p> < |
| де бележниковица, а отпрати је Јован ++ писар.</p> <p> Таман они пошли, а учитељ на прате.</p> |
| к је учитељ дошао, бележник, благајник, писар и други певачи већ су се договорили, како ће посл |
| бележник, господар начелник, благајник, писар, неколико одборника, дакле све, што се рачуна у Б |
| готово ни свога имена данас.{S} Писар, писар и само писар, од кудгод ко иде.{S} Е, па то боли! |
| осим петролеума.{S} Но он сам, то јест, писар је уверен, да Србин није за тенористу.{S} Јер тен |
| ају баш жандара, а остали како који.{S} Писар се наслонио на лактове, па кибицује одборнику. (Б |
| ив нема готово ни свога имена данас.{S} Писар, писар и само писар, од кудгод ко иде.{S} Е, па т |
| <p>– Благајник одмах устаде. </p> <p>– Писар већ дохватио шешир.</p> <p>– Хоћете ли и ви?—– ша |
| се залепршаше два женска вела.</p> <p>– Писар мало поскочи са столице. </p> <p>– Добили смо кан |
| му се јави, е је Марко донео пива.{S} А писар опет нашао је за вредно, да сам своје ножно тај г |
| ине својих предака.</p> <p>Ма колико да писар важи у Брајковцу као ишчитана глава, ипак не мога |
| Прво женскиње!</p> <p>— А ми? – повика писар и бележник.</p> <p>Благајник погледа учитеља, што |
| риже ушима!{S} Кренуо и он! – пришапута писар милостивој госпођи бележниковици. (И за писара, д |
| шале.{S} То је име добила отуд, што је писар (кад се први пут опио у њој, а то је било прво ве |
| ације, којој неје ништа сметало, што је писар, већ по не знам који пут, декламовао ону о браца- |
| .</p> <p>– Гле, гле грчета! – нашали се писар. – Били?{S} Од кад се ја окљувам, па...</p> <p>– |
| певачкога Брајковачкога друштва“, рече писар, биће гошћа госпођица Даринка („Изврсна певачица! |
| пштински благајник помислио на то, да и писар збија само шалу с њим, те скочи на њега.{S} И да |
| неколико људи.“</p> <p>Од то доба пази писар добро, како ће изводити своје теорије и стављати |
| је успео.{S} Раја Јовановић, општински писар, дочекао га је оберучке. (Да ко ће, ако он не би! |
| иком, а са бележниковицом иде општински писар.</p> <p>С друге стране дође црквењаков син, колар |
| >А Рашићка се, што би рекао Брајковачки писар, „дочепала ледине“, па тера даље и игра увређену |
| /p> <p>Сам коровођа почиње. </p> <p>Али писар се замислио у улози каквог Дона Цезара од Базана, |
| еми за село, – дочека исто тако и жедни писар.{S} Онда ћемо после певања код Марка, – пресуди б |
| ванца.</p> <p>– Врло добро! – проговори писар. – Пиво чисто стужи човека.</p> <p>– Да, да!{S} З |
| прави песник!{S} То је песник!- примети писар, нагледавши се Бранкове слике, па мисли, ала је н |
| . поче бележниковица. </p> <p>У том јој писар у крај стола стиште руку из захвалности, што га т |
| а мечи као „Прави Рус вели за њега увек писар.</p> <p>Једаред му примети: </p> <p>Ваши стари мо |
| ога имена данас.{S} Писар, писар и само писар, од кудгод ко иде.{S} Е, па то боли!{S} Он, који |
| е удари иза потиљка.)</p> <p>У који мах писар трже очи на прозор, у тај мах прозврјаше онуд кол |
| чи гудалом по њој.</p> <pb n="64" /> <p>Писар се загледао у лик што виси у прочељу. </p> <p>Јов |
| с бележниковицом“.</p> <pb n="77" /> <p>Писар сад већ нема куд ни камо.{S} Те док се други збун |
| ест, бележник је „ухватио шпиц“.</p> <p>Писар као да се нешто очемерио вечерас, па је мрзовољан |
| евао, али не ће више пропустити.</p> <p>Писар мотри свакога, како пева, као човек, који хоће св |
| е, где пресмаче ракију с хлебом.</p> <p>Писар се осећа необично жив.</p> <p>То је било дивно, м |
| бележника, час у бележниковицу.</p> <p>Писар се гуши сиром и залива грло белим вином.{S} Али и |
| еној канти“, и бележник га протежира за писара.{S} До сада је увек оправдао оно уздање, које су |
| милостивој госпођи бележниковици. (И за писара, дакле, хвала Богу, добар знак, да се раскравио, |
| ележник засветлио очима, па намигује на писара, — знак, да позива онога, да декламује песму о б |
| бележниковице, која тако узела бранити писара, да се овај сам од туге неке у мало не заплака. |
| о доба, чим се мало ђорну, одмах терају писара, да им декламује „оно о разбијеној канти“.</p> < |
| вати може.</p> <p>Особито добро познаје писарев тенор, који би диван био, да кроз грло неје про |
| S} Сви! – чу се више гласова, а највише писарев.</p> <p>Учитељ и сувише добро познаје енергију |
| више и не сећа, он се ње ради свађао с писарем, који је у сред друштва и пред њим био толико д |
| ранио пре времена, па дошао у општинску писарну, да прежива о ноћашњој пијанци,</p> <p>Бележник |
| рећи, да се придружи бележнику, Јовану, писару и благајнику.</p> <p>Ох Боже! – заплакала се Јел |
| е, већ за... виши позив, – пребаци Јеша писару, ал не знаш, говори ли збиља или из шале.</p> <p |
| /p> <p>– Помакните се мало даље, – рече писару, који се немо гушио овчијим сиром поливеним с ка |
| е постао од медведа.{S} Судећи по нашем писару, имаће право Дарвин; а ону другу теорију лако је |
| о томе да пишу.{S} Да, о томе!{S} Треба писати књиге за народ, треба учити народ да држи новине |
| одом; а не башкарити се по варошима, па писати књиге за народ, поучавати народ, водити политику |
| у својем скровитом Ковиљском манастиру писати богословске књиге и историју Срба, Бугара и Хрва |
| ни залог узајмне им љубави.{S} Заман им писка!...{S} Ено га, стао испред гнезда на пречагу...{S |
| ио од свог ујака поп-Стеве из Брајковца писмо с пет печата, да дође, ако хоће, у Брајковац, да |
| , па – на здравље!{S} И цело вече „нити писну, нити зубма шкрипну“.{S} Ако га тек чича опомене, |
| е „луфтира главу“.</p> <p>– Ако Бог да? пита Кнежевић Јована и Бранка...{S} Шта?{S} Кући?{S} Па |
| а у бригу, шта ће, куд ће с дететом.{S} Пита сестра брата за савет. </p> <p>Да га да, вели поп |
| </p> <p>– Да нисмо штогод заборавиле? – пита госпођа Ната, а крсти се и стала на потегу, па се |
| /> <p>- Јесте ли добили приступнице? – пита их Бранко.</p> <p>– Јесмо.{S} Добили смо место међ |
| ић и трже руку.</p> <p>– Шта је теби? – пита изненада Јелена, па не пушта руке.</p> <p>– Господ |
| /> <p>– Па како вам ми знамо помоћи? – пита Даринка, па искрено окренула лице њему.</p> <p>– В |
| мислите, где нам је господин учитељ? – пита лагано бележниковица Јована. </p> <p>– Збиља, њега |
| и се и Јелена. </p> <p>Где је Бранко? – пита Јован, па тек сад пребаци ногу, да устане.{S} Чини |
| евоље.</p> <p>Јеси ли разговарао што? – пита попу, а више тумачи, шта мисли, погледом него речи |
| p> <p>Шта је теби сад опет, нотарошу? – пита га госпођа бележниковица.</p> <p>– Пусти момка!{S} |
| да па уздрхтала.</p> <p>– Шта је теби – пита друга другу, кад се поздравиле и пољубиле.</p> <p> |
| > <p>– Шта сте се замислили опет саду – пита Јелена, па му завири смело у лице.</p> <p>Бранко с |
| е. </p> <p>– Је си л јој се исповедила— пита је учитељ.</p> <p>– Нисам.{S} Не смем.{S} Бојим се |
| имала би да га пита много, много, да га пита, срди ли се још на њу.</p> <p> А зашто се срди, то |
| уштва.{S} Па већ и онако имала би да га пита много, много, да га пита, срди ли се још на њу.</p |
| </p> <p>Јелена се убезекну.{S} Хтеде да пита: на што?{S} Али госпођа Рашићка помрче оштро на њу |
| , бајаги, ни на крај памети му, шта она пита.</p> <p>Види она то, па му напомиње:</p> <p>– А да |
| и у руку.</p> <p> Наравно, госпођа Ната пита, шта јој ради мати.{S} И тако пређе реч на са свим |
| састане на прозору с Јеленом, па да је пита, шта јој вели мати?</p> <p>(Таман га је лепо поздр |
| ћу бар до сношљивости зближи.{S} Она не пита, јесам ли ја ручао код Сахера, у Хамбуршкој рестор |
| жица, чекића, длета, кљешта, и– Бог те пита шта све још!{S} У зазиданом прозору поразбацано не |
| од срамоте у свом јату, тумарне бог те пита куд, па се изгуби.{S} Наш је сељак, где су Срби не |
| ку: ратару не правимо сами, него бог те пита од куд морамо да набавимо.{S} Алати наши за најоби |
| а камо ли му мирис?</p> <p>– Свет мало пита, шта што вреди, него шта кошта, па по томе и цени. |
| погледа учитеља, што значи, да и он то пита.</p> <p>– Ви ћете после њих доћи на ред, – одговор |
| своју ролу, – опет ће бележниковица. – Питајте учитеља.{S} Тај ће вам умети најбоље посведочит |
| } Јутрос му је опет споменула о њој.{S} Питала га, хоће ли ићи к Јовану, па да је поздрави.{S} |
| и тако даље.{S} Данас је неколико пута питала и брацу и сеју, кад ће, за Бога, већ једаред то |
| о слеме на њено теме.{S} Једва ће ми на питања моја тек овлаш поверити, како је испала на прили |
| дустаде на то од политичких и економних питања, па стаде код „чиче“, (тако Брајковчани зову сво |
| и пут, како је воћка понела.{S} На њено питање, лагано окрену главу к њој, па је гледи, а, баја |
| а до ње се нашао.</p> <p>– Морам најпре питати матер и чику. „Ја не знам за што, али чики није |
| ако и уговорио с Јованом.</p> <p>– И не питаш, где ти је ујна, – приметиће Јован Бранку, кад се |
| заборави, шта је хтео, али осећа, да је питомији према њој, ако и не примећава, како је то необ |
| иоле знатније личности, која неје била питомцем српске Карловачке гимназије или богословије, т |
| пребаци ногу, да устане.{S} Чини ми се, пише нешто.{S} Остао је у својој соби, – одговори Јелен |
| , кад пре времена ступи у акцију.{S} Ко пише у нас дописе по политичним листовима, ко често и у |
| „Богу за леђа“; али у његову рожданику пише, да је он рођен за „виши позив“.{S} Тај виши позив |
| расплашени то чегртаљкама то бичевима и пиштољима пудара на опрезу, што сад не ће ни на што ни |
| еба да знаду наши учењаци, па о томе да пишу.{S} Да, о томе!{S} Треба писати књиге за народ, тр |
| кој сеници свој да баш видиш, како куља плав дим на врата. </p> <p>Намештај у тој собици је јед |
| ринка стаде као укопана.{S} На њој лака плава хаљина, да се може слободније верати по гори, – п |
| х крилаца прелива сад као седеф сад као плавичаст пламичак.</p> <p>Ти си сад и душом и телом ле |
| се измешала румена боја лишћа рујева с плавичасто-зеленим лишћем од фење и другим то модријим |
| ленилом, те се све прелива према ведром плавом небу у сутону у најпријатнијим видовима.{S} По д |
| једнако, а срдила се а радовала се, или плакала, или се сетила Светозара и Драгиње, о којима је |
| ду.{S} Осети, како јој у очи сухну неки плам; а на зеници јој затрепта дуга, те их одмах обори. |
| иче и опет Даринка, и још већма је поли пламен по лапитима.</p> <p>Тим боље!{S} Зорчица ће декл |
| прелива сад као седеф сад као плавичаст пламичак.</p> <p>Ти си сад и душом и телом лептир, – ре |
| овине?{S} А?... стара српска невоља!{S} Плани, па издахни!{S} Таки смо ти ми свуда. , баш сам р |
| што сунце ближе у заставу, те што живља планина с поветарцем и она живља и вољнија.</p> <p>Није |
| што се клонило западу. </p> <p>Око њих планина са својим брежуљцима и доловима, а по овима вин |
| а у нашег света сиротиње, не зна ти наш планинац, шта је то служба.{S} А свако је одевено, враг |
| ао мала, што ће да се вија са Зорком по планини и по виноградима, да беру цвеће по ливадама, да |
| ишћено, па поливено, те хладовина као у планини, где не прижиже сунце.</p> <p>Поп Стева придену |
| о, кад већ Јелена не прихваћа.</p> <p>У планини, знате, може лако да се промени За час киша пљу |
| оловима се већ спушта мрак. </p> <p>Под планином се раширило село Брајковац са својим белим кућ |
| ли се, ваљда, лов ловећи ваздан гором и планином.{S} Но ни целим данашњим својим трудом не би с |
| , што се надлећу као облаци над грозном планином расплашени то чегртаљкама то бичевима и пиштољ |
| ајковачки учитељ Кнежевић напоредо кроз планинске винограде.{S} О раме пребацио сваки пушку.{S} |
| везе ситно коло сремачко, плаховито оно планинско. </p> <p>Учитељ запева гласно громовито, да с |
| добро дошло било, да се прође у чистом планинском ваздуху, да истера шетњом мамурлук, па му не |
| ћи свог мацана: </p> <p>„Кад ми одемо у планину, на ком ћемо оставити нашег Марка?...{S}Јел те, |
| и маљ, којим би себичност да кује своје планове!{S} Играчка туђег ћефа!</p> <p>Зар је тако гада |
| То је лепо! - кличе Даринка, а лице јој плану од одушевљења.</p> <p>– Него морате нам и ви помо |
| то зверка.{S} Ко је не зна, скупо бије платио, – вели Катица за госпођу Јецу. – Медом залива, |
| му је своју кућу под кирију.{S} Сигуран платиша! <pb n="73" /> Наш Србин мисли, то је наше, па |
| по широка клупа уза зид, застрта неким платном, од кога се иначе кроје панталоне, да изгледа, |
| Наш Србин мисли, то је наше, па не мора плаћати.{S} А туђинац то не може рећи.{S} Дакле, општин |
| е таласа, час везе ситно коло сремачко, плаховито оно планинско. </p> <p>Учитељ запева гласно г |
| ога, Стефане, – удари госпођа Јеца кроз плач, – ништа се не бринеш за дете.{S} Још му ниси ништ |
| гласа.{S} Пре би у овај пар бризнула у плач. </p> <p>Госпођице, молим вас, мало јаче...· слобо |
| одином Бранком.</p> <p>Девојче бризну у плач.</p> <p>– Мати ми увек говори, како треба да сам п |
| >И тако бадава Даринка моли и преклиње, плаче и дури се, да мати одгоди, „бар док прође беседа“ |
| клоности, да исправим свет раменом, „да плачем за туђим насилима“, и тако даље.{S} То су све фо |
| е заплаче у њену загрљају, па да обадве плачу.</p> <p>И би тако, можда, било, да не наиђе госпо |
| освануло као данас.{S} Заспала ноћас у плачу тек око неко доба, па је спавала као мало дете.{S |
| остим светом! </p> <p>– Ви ме још већма плашите, те ми сад тек долази пред очи све већа тешкоћа |
| ио у најбољој вољи.</p> <p>– Немојте се плашити, господине Бранко, – рече Даринка, као да јој ж |
| диже и ваља вале то себичних страсти то племенитих смерова.{S} Интереси њихови несу се још нигд |
| а нас експлоатише и уништава као зубача племениту биљку, као филоксера винову лозу.</p> <p>– Ти |
| земљу као стрела, те ухвати можда какав плен, што га вреба...{S} Преко пута претрчи тркуница, у |
| пле пећи.{S} Ако Даринка не везе или не плете што себи или обично браћи, тетка-Катиној деци, уз |
| оји наслоњена а на вршак изврнута стара плетена а неолепљена кошница и у њој паламара, чивија, |
| м крововима и ниским гдегде искривљеним плетеним димњацима.{S} Скромна али, као снег, бела цркв |
| а не придевене спадоше на пунахна бела плећа.</p> <p>И нехотице се окрену Зорци.{S} Дете спава |
| арастао у лицу, здепаст, вратат, прсат, плећат, – па то су и грла,... мој брајко!</p> <p>За то |
| место, – одговори јој Бранко, а као да плива у задовољству.</p> <p>– Госпођа ваша мати није на |
| гласа протестују, што он тако на тенане плови по небесном мору, да му они не могу ништа.{S} А м |
| срце, обојица савесно кроје једрила за пловидбу и кују котву, која има кад тад да их овде или |
| , да у највишим школама тамо збира себи плодове човечјег ума. – Ја ти, – рече, – не могу дати н |
| се обазре на оваке слушаоце, ови ће или пљескати или ће се запити, па га не ће ни слушати, те и |
| костима под земљом!{S} Али када се тим пљује на свету успомену, коју народ с највећим пијатето |
| те, може лако да се промени За час киша пљусне, – примећује онај.</p> <p>Било би штета, – опет |
| р у селу, са својом сестром, два можда, по најбоља певачка члана у Брајковцу.{S} Он обично <pb |
| вако је одевено, враг их и с девојкама, по најновијем журналу, не стиди се прве госпођице.{S} О |
| г дана прошетају деца, Бранко и Јелена, по Брајковцу испод руке Поред оне премудре Кате Јаковље |
| ти као што треба“,то јест, као што она, по свом рачуну, жели.{S} Отрчала је к Јаковљевићима.{S} |
| најпре код ње, а противних разлога је, по њену, од неко доба, тајному мишљењу, доста, када што |
| цона и других таких посластица, што се, по сеоском господском обичају, износе пред „физите“.{S} |
| ни стало до ове врсте људи, из тих се, по његову уверењу, не да већ више ништа ни учинити.{S} |
| .. знаш!{S} Него обиђи и ти, мој брате, по каткад.{S} Опет је, знаш, друкче, кад се мушка глава |
| лена се сада збиља почела надати, е ће, по речима поп-Стевиним, „то све још бити као што треба“ |
| >– Неће госпођа.{S} Јоца то· допустити, по што јој је на рамених глава. </p> <p>– Предомислиће |
| нехотице погледаше.{S} Свако, наравно, по свом рачуну.</p> <p>Право би и имао, – примети Рашић |
| о и нема, запева своју најмилију, тихо, по свом начину, тек само да да арију: </p> <quote> <l>Д |
| ло позабавимо, – примети после Дабижић, по толики пут, бележнику. – Бога ми, паметна идеја!{S} |
| ркове; глади дугим сухим прстима браду, по којој се, бог ме, ухватило по прилично већ иње; глад |
| у сред Севиље, па завија по свом срцу, по свом „вишем позиву“, као да је он сам ту, па сам сво |
| p>– Ја бих тако волела, али не знам,... по свој прилици...</p> <p>– Кад ја већ не ћу бити на Бр |
| {S} Ал биће и то.{S} Све је удешено,... по њену рачуну, све.</p> <p>Та превешће и њу Јеца жедну |
| шла добру школу: цео је живот школа.{S} По дебела је књига, што сам је ја већ прочитала.{S} Ску |
| у сутону у најпријатнијим видовима.{S} По доловима се већ спушта мрак. </p> <p>Под планином се |
| Нешто је вукло ма куд, полетела би.{S} По најпре и једино, до душе, полетела би била тамо прек |
| икад неје међу њима пало опоре речи.{S} По Брајковцу се каже: „Куд госпођа Јеца оком, поп Стева |
| од од дуга времена, бог ме, и читао.{S} По канабету у истом нереду неколико непотпуних примерак |
| Брајковачки трговчић, Јеша Дабижић.{S} По опаљеном лицу и испуцаним рукама види се, да је вред |
| креснеш, варница би излетела из њих.{S} По челу јој пао прам косе, па се њим игра ветрић, кад п |
| ичне листове песмама и приповеткама?{S} По онима, који су позвани на то, могли бисмо ми бити са |
| ји, како су господа ноћас правила „бал“ по селу.</p> <pb n="84" /> <p>Бранко једва пред зору за |
| нина са својим брежуљцима и доловима, а по овима виногради, вотњаци, беркови, шуме.{S} Ту ти се |
| ишта већ постављен сто.{S} Орах густ, а по земљи очишћено, па поливено, те хладовина као у план |
| S} Покварили му најслађи сан.</p> <p> А по Брајковцу Бруји, како су господа ноћас правила „бал“ |
| Бранкову руку, за коју се држала.{S} А по речима и нагласку за цело јој жао на њега.</p> <pb n |
| .{S} Гле, мај, зар то није могуће?{S} А по Дарвиновој теорији потомци наслеђују особине својих |
| еда се, ако није ништа свршио, што бива по <pb n="88" /> најчешће, постаје моралним пролетером, |
| атно, тако слатко, да јој се прели туга по срцу, срце јој оте мах, сузе саме полетеше на очи.{S |
| умео!“ Једва се одважио још и на то, да по упутству наших пчелара води, а то му се признати мор |
| Ух, благо вама!{S} Волео бих ти се сада по гори проходати, него о Божићу прасе...{S} Па шта ће |
| ица оде најпре, да још једаред разгледа по кући, је ли све у свом реду. </p> <p>А Ната ушла у Д |
| тета је за њега, да се потуца и пребија по селима.{S} Ја то и опет кажем.{S} Оно јест да и у ва |
| њолског гранда у сред Севиље, па завија по свом срцу, по свом „вишем позиву“, као да је он сам |
| амо за маму или ближега којега сродника по крви!{S} Тада би на једаред загрлила и ижљубила свој |
| но је и опет Рашићкина папуча потапкала по поп-Стевину жуљу, јер се поп Стеван на мах разгали, |
| 83" /> <p>Госпођа Рашићка се устумарала по соби, бојаги, хоће да изађе из коже од једа, што јој |
| ци било четири годинице, тек пошла била по петој.</p> <p>– Бубица једна!{S} Мала је била... – р |
| и тихо као анђелак.{S} Румен је прелила по обрашчићима.{S} Нигде на лицу трага сумора, нигде зн |
| ележник се дочепао ледине, па наздравља по милој вољи, ређајући серију за серијом.</p> <p>Једва |
| а једаред Јелена тројици младића још на по пута.</p> <p>– Од кад ми овде ходамо а вас нема!</p> |
| </p> <p>Намештај у тој собици је једна по широка клупа уза зид, застрта неким платном, од кога |
| овом Саду и својих љубавних пустоловина по Темеринском друму и Казанџијској улици, па се човек |
| е онако пред вече, кад се стиша прашина по улици, али ни по што немој да остави отворено преко |
| пита, шта што вреди, него шта кошта, па по томе и цени.{S} Тако ти је данас време, кћерко.</p> |
| одина политичких новина, што их је попа по кадгод од дуга времена, бог ме, и читао.{S} По канаб |
| Катине, па око тога се врзу, ето, и сад по толики и толики пут.</p> <p>Него почела већ да се је |
| но Јован.</p> <p>– Па да за што више од по века проводиш за скамијама, а над књигом?</p> <pb n= |
| сенице, чује, зуји и бруји вредан народ по чистом јутарњем ваздуху.{S} А зује и брује данас неш |
| ецем после подне, кад посвршава послове по кући, пред свој дућан..{S} Скрстила руке па гледа, к |
| естрица, и Даринка.{S} Вијају лептирове по пољу</p> <p>Бранко скочи на ноге.</p> <p>Зорка потрч |
| их спопале.{S} Вуку троми на омари ноге по прашини.{S} Прашина завејава у кола, па се мота испо |
| била рекла, него људи, којих ће заслуге по српску књижевност остати трајне, да их збиља не пота |
| сватови су! </p> <p>Зорка треба да иде по девојку.{S} Мати каже, биће да је у колу, па нек је |
| Даринку ушао цео дан неки немир, па иде по кући, као да нешто тражи.{S} До подне је још како та |
| можеш довикати с улице.{S} Кад опет оде по воду, као да је себи по смрт отишла.{S} Враг би је з |
| ле хартије.{S} Ваљан, поштен човек може по том листу исписати најлепшу песму, што је човек уме |
| ш пре једнога сахата и јаче, када га је по једном дечку звала нешто у дућан, јер чека муштерија |
| еније.“</p> <p>Арсеније њен треба да је по занату ћурчија.{S} Леп занат, таман за село!{S} Да с |
| о лептир, никад гусеница.{S} Несрећа је по Србина сељака то, што се он, кад једном пропадне, те |
| ели:{S} И пилићи су готови.{S}Па ако је по вољи, господо, да донесем сада радованца.</p> <p>– В |
| док се Јован вратио у село, брујало је по Брајковцу, како је госпођа Јеца довела била поп-Стев |
| ећ му је подала, па је он љуби и милује по милој вољи.</p> <p>– Бојиш ли се можда кога?— опет у |
| ама познао човека, који...</p> <p>После по сахата, ваљда, резултат је био те на широко и на дуг |
| девојачке школе на беседи сваке године по један пут!</p> <p>Прохтело се госпођи Нати, да види |
| а у струју, што се заошинула оне године по Српству.{S} Био је он некада у вароши сталан члан пе |
| >Тако скупља и сад Бранко речи материне по памети.{S} У мислима тима неје ни примерио, кад је л |
| ора живети с народом; а не башкарити се по варошима, па писати књиге за народ, поучавати народ, |
| ступи у акцију.{S} Ко пише у нас дописе по политичним листовима, ко често и уводне чланке, ко х |
| .</p> <p>– Мати сама жели, да ме зовете по имену, па и ја тако хоћу.</p> <p>– И ви мене називат |
| ишке на челу, па лаким погледом пролете по друштву око стола, као да се, збиља, осведочи, да је |
| планини и по виноградима, да беру цвеће по ливадама, да пију воде на извору...</p> <p>Прилике ј |
| ца</title>, владика Раде Његуш, не беше по све тога слободан, – та већ загрози опасност, е дуго |
| безбедности у скровитом Брајковцу беше по вајкадашњи мири поредак ноћни тако дисармоничан дар |
| и на њој виолина.{S} Насред собе сто, и по њему разбацано то књига, то хартија, мастионица, пер |
| p> <pb n="12" /> <p>И опет бадава!{S} И по толики пут бадава!{S} Мати навалила, те навалила.</p |
| утком сена из кола истрљо и по леђима и по ребрима и по ногама.</p> <p>А на Натине речи одазва |
| а прошврљамо мало у наоколо по селима и по манастирима.{S} Мени се допада овај наш крај.{S} Ја |
| кола истрљо и по леђима и по ребрима и по ногама.</p> <p>А на Натине речи одазва се.</p> <p>– |
| већи краве ће доћи скоро из поља, па и по дворишту треба којешта поспремати.</p> <p>Сутра је р |
| је штогод здраво жалостиво, па слуша и по каткад шмркне од жалости, Госпођа Ната окрене пећци |
| то ће да се вија са Зорком по планини и по виноградима, да беру цвеће по ливадама, да пију воде |
| ао стан за Тинку згодан, како ће моћи и по неколико ђака држати на стану.{S} А Тинка спремала и |
| ши, па их омутком сена из кола истрљо и по леђима и по ребрима и по ногама.</p> <p>А на Натине |
| а не паде ни једне речи, која би, баш и по госпођа-Катину мишљењу, на Даринку утицала развратно |
| S} Кад опет оде по воду, као да је себи по смрт отишла.{S} Враг би је знао, шта ради.{S} Данас |
| протестују, што он тако на тенане плови по небесном мору, да му они не могу ништа.{S} А месецу |
| он налети, па спржи своја крила.{S} Иди по светлости, ићи ћеш правим путом и не ћеш склизнути н |
| <p>Бележник послао пандура, да му тражи по селу гдегод овчија сира, па да га с црним луком и хл |
| видим, да народ већ зна.</p> <p>– Је ли по вољи унутра? </p> <p>Бранко уђе.</p> <p>Јован баш пи |
| народних песама и других ствари читали по нешто и из „<title>Мезимца</title>" или из „<title>Б |
| рестом, што се преко дана шета и ракољи по буњишту око кокошака, мисли, ко је он је.{S} А жустр |
| <p>– Ја ћу јој сам рећи.</p> <p>– Не ни по што.{S} Не, бар док је ту Бранко.{S} Учитељ се замис |
| , кад се стиша прашина по улици, али ни по што немој да остави отворено преко ноћи...{S} И тако |
| стаде толико зноја, те у мало не удари по својој нози. </p> <p>Тамо на дрветима иза кокошинца |
| ићка већ дошла к себи.{S} Већ се говори по селу, како жали, што је дотле дошло.{S} Та она, боја |
| ре него што поцури шира, мора да поцури по винограду скоро исто толико зноја.</p> <p>– Знам ја |
| н; а ону другу теорију лако је доказати по Брајковачком благајнику.</p> <p>Начелник, стари пенз |
| ко ни преиначити“, јер је и јавила Кати по њену Јовану, кад ономад беше у вароши код ње, јавила |
| ва хаљина, да се може слободније верати по гори, – последња кратка хаљина, што је као швигарица |
| гу на ино, а да не</p> <p>– Сад ће бити по сахата, – примети му жена знајући за његов лепи српс |
| ити, да је постао од медведа.{S} Судећи по нашем писару, имаће право Дарвин; а ону другу теориј |
| {S} И једва једаред ће истрчати и отићи по девојку.</p> <p>– Ала је то прашина, слатка, па врућ |
| кут ће пре.{S} Да га остави, па потрчи по Мацу, или ће најпре да га унесе?{S} Најпосле га спус |
| Даринка опет нема каде.{S} Него је ипак по неки пут исправи и опомене, где како треба.{S} Но за |
| доћи.{S} Знамо и ми варошки ред.{S} Ал по мени могу и изостати, – рекла јој је са свим озбиљно |
| овој врућини.{S} Радо, до душе, пешачим по гори; али у јулију месецу, на овакој прижези, џаба.{ |
| а као мала, што ће да се вија са Зорком по планини и по виноградима, да беру цвеће по ливадама, |
| ранко узео виолину, па превлачи гудалом по њој.</p> <pb n="64" /> <p>Писар се загледао у лик шт |
| S} И Марко се, ено, већ вија са живином по широком дворишту.{S} Марко је јунак, који зна и рећи |
| пева гласно громовито, да се чуло широм по Брајковцу, па се и они око кола осврнуше и погледаше |
| ван.{S} Чим су вечерали, дошао је Јован по Бранка, па су отишли к учитељу.{S} Неко су време ход |
| чке господе части осталу, па тако један по један остане редовно Марку дужан и сваки одбије тек |
| пет Даринка, и још већма је поли пламен по лапитима.</p> <p>Тим боље!{S} Зорчица ће декламовати |
| и сваки одбије тек од рачуна, што га он по каткад с ким има.</p> <p>Шта, дакле, остаде учитељу |
| о и онако велики жагор, што се разлегао по пространим ходницима и степеницама Карловачкога маги |
| од месечине, па поклопио цео прозор као по поруџбини.</p> <p>Бранко прође поред прозора, уђе у |
| ! – помислише сви мушки у један мах као по договору... </p> <p>За Брајковачки певачки збор, дак |
| ашим крајевима, непрестано сам се тепао по охолом Бечу...{S} Мени је, да Бог ме, охол, кад ми ј |
| о, па га нема натраг, ево већ јаче него по сахата. </p> <p>– Шта мислите, где нам је господин у |
| ста свежа и унегована, изађе преда њ до по дворишта.{S} Натукла лаку повезачу на лице, да јој г |
| амо.</p> <p>Ако крик Јеленин и неје био по оној ноти, коју је млади учитељ навио на својој виол |
| упи вина, а код њега се пило и ликовало по често.{S} Но да је био таки гениј, као што га ви сад |
| ма браду, по којој се, бог ме, ухватило по прилично већ иње; гладни гледа, како куља дим на вра |
| о дуже, па да прошврљамо мало у наоколо по селима и по манастирима.{S} Мени се допада овај наш |
| о: да, па казао: не.{S} Само чино, само по чину!{S} Па паки и паки-поп!..</p> <p>Е, па тако сед |
| орење.{S} Али научи се од њега, да само по цвећу идеш и да и са најружнијег цвета скупљаш само |
| р домаћин, овде онде не завири, ма само по старој навици.</p> <p>Женска, већ не у првом цвету с |
| е, шта мати жели, и да она то чини само по материној жељи. </p> <p>Од онога вечера, како је оно |
| аест година га већ нема.{S} Расписаћемо по новинама, да се до извесног рока има пријавити; не п |
| би га и чешће доносио; него што редовно по један од Брајковачке господе части осталу, па тако ј |
| махне крилима, па заплови величанствено по ваздушном мору...{S} Или дивљи голубови и грлице јат |
| е најлепше.{S} Него не буди лептир, што по тами лута, па чим спази гдегод светлост, он налети, |
| на какову бресту у крај друма, само што по каткад зафрчу коњи, да можда истерају насртљиву муши |
| ане, није баш наврило, да Јелену по што по то удам ма за кога.{S} Има она каде и чекати.{S} Али |
| и жеља,... шта ли, увлачи се тако нешто по неки пут у безазлено јој срце, које зна да куца још |
| <p>Ох, како је дивно, слушајући их бар по издаље, пристао тај збор са својим <foreign xml:lang |
| } Да извади Јована из школе?{S} Да га с по пута скрене, па „да извади можда свом рођеном детету |
| </p> <p>– Миле! – задрхта опет њен глас по вечерњој тишини.{S} Нема одзива.{S} Само види, како |
| па клања главом то амо то тамо, те час по па гурне Даринку или се удари о велики штит, што га |
| глому одласку из Брајковца, што га свет по Брајковцу разнео још, тако рећи, пре зоре.{S} Па ако |
| е јој кћерке, па ће онако срдито и опет по толики пут:{S} Па баш сад?!</p> <p>Та, за који дан ћ |
| } И кад је видео жагор и необичан живот по Карловачким улицама, које несу тако живе, ни кад с п |
| онда скочи са столице, прође два трипут по соби.{S} И опет долети на прозор, па одмах упре погл |
| наше прилике...</p> <p>И Марко се, већ по одавно, помешао с гостима.</p> <p>Бележник хоће да г |
| ј неје ништа сметало, што је писар, већ по не знам који пут, декламовао ону о браца-Анти и разб |
| онај свет,</p> <p>А ето ти и опет, већ по толики пут, госпођице Даринке, јединице јој кћерке, |
| Нова се омладина креће, њен глас се већ по мало чује.{S} Кад не иде више с омладинским скупштин |
| о баш пред великим орахом, па гледи већ по толики и толики пут, како је воћка понела.{S} На њен |
| S} Најстарији син јој, Јован, био већ у по гимназије.{S} Женско дете у седмој осмој ли годиници |
| то српски пчелари сваки час препоручују по нешто ново, па да је чак и некаки Орлић и Коњовић и |
| S} Стефане, није баш наврило, да Јелену по што по то удам ма за кога.{S} Има она каде и чекати. |
| на Јелисавета поглади једном руком попу по бради, а другом му насу у чашу хладног теочинца и на |
| </p> <p>– Жено, не дирај у своју сестру по Еви, – опет је, бојаги, утишава супруг, избацив и оп |
| избацив и опет једну „досетку“: „сестру по Еви!“</p> <p>– Ако нам је Ева прабаба, нисмо све јед |
| аде, не могу ни ја бити бољи... </p> <p>По толики пут заподео се међу друговима такав разговор. |
| ко хиљада српских породица у Русију.{S} Побегли, да Бог ме.{S} Додијало им овде гоњење за веру |
| ао се одмах до гроба. </p> <p>Даринка с побожним заносом стала, па гледа у отворену још гробниц |
| ству, о побратимству, о услугама, час о побожности, и тако даље,... још Бранко Стајић, тек да н |
| ике, (на ту је реч баш особито узахао,) поборнике своје идеје.{S} Дух времена сад је таки.{S} И |
| сподо моја, има своје живе поборнике... поборнике, у којима је она оличена.{S} И нека нико не с |
| Та идеја, господо моја, има своје живе поборнике... поборнике, у којима је она оличена.{S} И н |
| род клонути, догод уме да штује и мртве поборнике, (на ту је реч баш особито узахао,) поборнике |
| , видим, да се и наши народни браничи, „поборници“, наплаћају од народа исто толико правично ил |
| овек... не „господин“!</p> <p>Бранку се побра није никад још таким показао.{S} Више пута му је |
| ла.{S} Лек јој тај помогао.{S} И Давина побрати Игњата, па га увек звала братом, а он њу сејом. |
| лицемерства, тепа час о пријатељству, о побратимству, о услугама, час о побожности, и тако даље |
| рдашца.{S} Испод њих се таласа китњаста побрдица, да им мало даље пукне на догледу сремска равн |
| p> <p>– Поштен човек треба најпре да се побрине, како ће издржавати породицу своју.</p> <p>– Не |
| ујаку: „Поштен човек треба најпре да се побрине, како ће издржавати своју породицу.“ И толико с |
| !{S} Учитељ је сад мали за њену ћер.{S} Побринула се та добро и за себе и за њу.{S} Знаш ли ти, |
| ватао би се крај с крајем, како се отац побринуо за своју породицу, а како би овака два самохра |
| и уверен)да му „кругове његове“ не може побркати.</p> <p>– Седи! –вели опет попа Бранку,</p> <p |
| ловачки вис.{S} Па смо закључили с овим побром... (Господин Милан Кнежевић, наш учитељ! – прика |
| паса.{S} Као да се сви пси у Брајковцу побунили противу месеца, па из свега гласа протестују, |
| преда њ до по дворишта.{S} Натукла лаку повезачу на лице, да јој га зар не препали сунце.{S} По |
| д је таки!</p> <p>– И ти се под старост повела за духом времена!</p> <p>– Стефане! – на то ће Р |
| >– А нама?</p> <p>– Принесенија јадите, повељенија творите.</p> <p>– Понда?</p> <p>– Ја тако, о |
| ао ревностан пастир душепопечитељ Богом повереног му стада одликован и постао конзисторијалним |
| да дочека лађу из Новог Сада, и у собу поверенства сигурности, где одборници даваху приступниц |
| S} Једва ће ми на питања моја тек овлаш поверити, како је испала на прилику берба, како пазар, |
| и у парохији и у кући? – рече поп Стева поверљивије.</p> <p>Хвала, ујо, што се не сетисте, кад |
| це... </p> <p>Јелена почела била, да га поверљиво слуша, али се сад окрену и предаде преда се.< |
| учитељ из свег срца, е, заиста ћеш му и поверовати, да му срце хоће већ да пукне од среће.</p> |
| ближе у заставу, те што живља планина с поветарцем и она живља и вољнија.</p> <p>Није дуго тако |
| еца“ не дођу.</p> <p>Ево и наше деце! – повика госпођа Јеца, кад виде своју кћер с попиним сест |
| а, да се занесеш!</p> <p>– Жено, мир! – повика бележник својој супрузи, скруни последњи остатак |
| – О-о, лепо, господо!{S} Лепо од вас! – повика на једаред Јелена тројици младића још на по пута |
| аље!{S} Прво женскиње!</p> <p>— А ми? – повика писар и бележник.</p> <p>Благајник погледа учите |
| ви Турци, – одговори овај.</p> <p>А она повика: </p> <p>– Јеси чуо, натарошу:{S} Или сви ил’ ни |
| реко коња, па да потера, а госпођа Ната повика:</p> <p>– Кристо!{S} Кристо!</p> <p>– Заповедајт |
| омислиће се.</p> <pb n="68" /> <p>У том повика учитељ:{S} Дакле, да пређемо на учење.{S} Гласов |
| аћица, ко је. – Јесте л ради гостима? – повикаше женски гласови с кола.</p> <p>– Јух! цикну гос |
| м!..</p> <p>Дивна летња ноћ с месечином повила земљу као мати чедо своје у меке чисте повоје, к |
| еној речи; па наравно, и сад беше вољна повиновати се оному, што мати нареди. </p> <p>Али јој с |
| > <p>Што не дате мало проширити или бар повисити, ујо ту сеницу, кад сте тако радо у њој?</p> < |
| очео долазити.{S} Од увек научио, да се повлачи, па мисли, узео би ко за наметање, када би чешћ |
| а толиком нежношћу и пажњом на, која је повод, да је мати његова морала изаћи из куће брата сво |
| а ујака; а кад га се и сетио, неје имао повода, да се загрева љубављу каквом према њему.{S} Поп |
| да благајник поче урлати разне гласове, поводећи се за учитељевом виолином.{S} Али кад бележник |
| земљу као мати чедо своје у меке чисте повоје, као мати која једнаком љубављу милује свако сво |
| лази, те млађешина треба и пре да хвата повратак.</p> <p>Не би сирота имала цело после подне, с |
| вану и тај дан.</p> <p>Још у јутро рано поврве народ у свечаном руху и са свечаним расположењем |
| његов глас! – викну прва Зорка.{S} Све поврви на поље.</p> <p>– Шта је?{S} Шта је?{S} Шта је, |
| .. не, што он нема својства, да не буде површан, него што је запао у благословене крајеве, па м |
| тан: ради једва, колико му треба, па је површан, те, канда не схваћа озбиљно конкуренцију у рад |
| аности“ јер „треба народ увући унутра!“ Повукао би је тим пре, што се уверио, да се и сама гошћ |
| морао јавно и повући реч на траг.{S} А повукао би је за цело, као што се већи у себи повукао, |
| а само што је завирио у њу, од како се повукао у попин врт.</p> <p>– Стојим на расположењу, го |
| о би је за цело, као што се већи у себи повукао, кад се састао с Јованом и учитељем, те видео, |
| неје никоме казао, јер би морао јавно и повући реч на траг.{S} А повукао би је за цело, као што |
| ко је сјајан.{S} Округао као похођанска погача, нарастао као мобарска гибаница, а пун заливен к |
| {S} Друштво треба само да пева.{S} А он погибе за младим друштвом.{S} Него да не увреди кога, а |
| а.{S} И нека нико не сумња, да ће идеја погинути...</p> <p>Бележник се већ неколико пута дизао, |
| очачка опет грло с неколико: „Хм—хм!“ – поглади брке, продрма своју столицу, зар да се увери, ј |
| ио к њој.</p> <p>Поп-Стевина Јелисавета поглади једном руком попу по бради, а другом му насу у |
| мирише мирисни вечерњи чисти ваздух.{S} Поглед јој се отме на осветљена два прозора у оној лепо |
| S} Погледа то у Јелену, то у Даринку, а поглед му несигуран склизну на страну, као да не сме да |
| да одговори.{S} Стале јој очи, па упрла поглед у Даринку.</p> <p>– Не знам, – једва промуца.{S} |
| И опет долети на прозор, па одмах упре поглед опет на осветљена она два прозора с оне стране п |
| одар, да легне поред Зорке, дуго јој се поглед приковао на икону светога Николе, што виси у про |
| треба ли госпођи Кати много, да на први поглед од мах види, да се госпођа Јелисавета преварила |
| на њену лицу, то му сведочи бистар јој поглед и неусиљено понашање, у том га утврђава њено срп |
| а, шта је шала.{S} Поп Стеван је осетио поглед Бранков, па, ако му је образ иначе и могао доста |
| што виси у прочељу. </p> <p>Јован упро поглед у бележниковицу..</p> <p>А бележниковица примети |
| лизо гроба.</p> <p>– Даринка узе лиске, погледа милокрвно у њега, откиде један и задеде га себи |
| ступио девојкама, лице му се зажари.{S} Погледа то у Јелену, то у Даринку, а поглед му несигура |
| p> <p>– Шта? </p> <p>– Бележниковица га погледа, као да му не верује.{S} Вели:{S} Зна део комши |
| т к њему своје миле очице и милокрвнога погледа.</p> <p>– Али не мога одолети његову погледу.{S |
| и је Кнежевић.</p> <pb n="67" /> <p>Она погледа у њега.{S} Очи јој се насмешише.{S} А из грла с |
| а поступка, што га читао, на страну, па погледа у свој сахат. </p> <p>Имамо још времена!{S} Куд |
| ао бајаги, шишке на челу, те испод руке погледа у њега.</p> <p>Бележник остао дужан одговор сво |
| вика писар и бележник.</p> <p>Благајник погледа учитеља, што значи, да и он то пита.</p> <p>– В |
| м економију.</p> <p>Бранко га радознало погледа.</p> <p>Као да није узела озбиљно,– дода онај.< |
| па паде у неку сентиметалност и кокетно погледа у Јована. </p> <p>Чак и Јован умуче.</p> <p>А Ј |
| својим мислима, чисто се збунио, кад је погледао.</p> <p>– Ми вас чекамо на ручак, – вели она.< |
| е речи.{S} Попа и Рашићка се и нехотице погледаше.{S} Свако, наравно, по свом рачуну.</p> <p>Пр |
| јковцу, па се и они око кола осврнуше и погледаше на брежуљак.{S} Запева познати усклик: </p> < |
| шаку и једно: „Хи!“</p> <p>И остали сви погледаше онамо.</p> <p>Ако крик Јеленин и неје био по |
| ко је оштро то рекао, па не ће ни да му погледи у очи.{S} Али тек опет дода: </p> <p>Па ако онд |
| – пита попу, а више тумачи, шта мисли, погледом него речима.</p> <p>Попа застао баш пред велик |
| у грлу, па гледи само учитеља упитљивим погледом.</p> <p>– Ви се заиста, госпођице, врло добро |
| ло обрве и удостојио декламатора својим погледом), резултат је био, да су Јован и Јеша на једар |
| нехотице, своје шишке на челу, па лаким погледом пролете по друштву око стола, као да се, збиља |
| </p> <p>Јован се загледа у њу зачуђеним погледом.</p> <p>– Бранко?!</p> <p>– Ви се и опет прави |
| да.</p> <p>– Али не мога одолети његову погледу.{S} Осети, како јој у очи сухну неки плам; а на |
| није нико други,... мислим, да сте сви погодили, да је то госпођа супруга нашега вреднога и ва |
| /p> <p>– Синоћ.{S} За то је гост брже и погодио, куд се иде из Брајковца него у Брајковац.</p> |
| едан пут сестри, видевши да ће јој тиме погодити најватренију жељу.</p> <p>Тинци сину.</p> <p>– |
| тек допустити.{S} У нас је врло велика погрешка то, што ми држимо, да не може бити интелигента |
| ве душе.{S} Као да се све, штогод дише, под камен завукло или се у земљу урило, тек зар да нађе |
| ће бити кадгод и проводаџија, па, ето, под старост дотерао и дотле.{S} Мучна улога!{S} Неблаго |
| од њом после ручка прилегне и дремуцка: под њом чита новине и премишља о ономе, што се њега тич |
| .{S} Под њом он чека и дочекује ројеве; под њом после ручка прилегне и дремуцка: под њом чита н |
| и, збиља; никад није лепше пожелео.{S} Под њом он чека и дочекује ројеве; под њом после ручка |
| >Е, па тако седи јутрос, ето, поп Стева под својом сеницом, па пушта густе димове кроз подсечен |
| еје пренесе га у храм, где му је „црква под небесје, олтар часни брдо и долина, тамјан мирис, ш |
| раје овако даље, ишчаурио би се из њега под старост, Боже опрости, „омладинац најчистије крви“. |
| чланова певачкога друштва Брајковачкога под прозорима попине Јелене и да допру до Стајића, док |
| .</p> <p>– Мир и покој свачијим костима под земљом!{S} Али када се тим пљује на свету успомену, |
| римио у своју општину од крштенога кума под тако лепим именом једнога од просветитеља хришћанск |
| ају буд за што, као да има слепога миша под прагом, или их медом залаже.{S} Па шта им даје за т |
| а ока.</p> <p>Учитељ се стискао уза зид под сен.{S} Дохватио белу пружену ручицу, па је притиск |
| на, бојаги, срдито, па га својски узеде под руку.{S} Готово да је силом прогурала своју левицу |
| , кад хоћеш, пут је добар, а сад ти иде под ногу.{S} Доћи ћеш само пре, него што пођеш, како, ћ |
| па је поздрави, стискивајућ књиге своје под пазухом, као да би их скрио, она седне за гласовир, |
| <p>Од сеобе Србаља у крајеве, што стоје под окриљем Австроугарског орла, Карловци су место, кој |
| док је Игњат узимао манастирске воћњаке под закуп, живео је с том кућом као род.{S} Госпођа Кат |
| е.</p> <p>На једаред зачује тихе кораке под прозором; али, рекао би, још већма чује, како јој ј |
| ма.</p> <p>Даринка и Јелена се ухватиле под руку.{S} За њима иде Јован с Бранком. </p> <p>Њих д |
| х времена сад је таки!</p> <p>– И ти се под старост повела за духом времена!</p> <p>– Стефане! |
| и белом свету, па хранити и себе и дете под туђим кровом и на туђем огњишту.{S} Али колико је и |
| у кап млека, којим га је одојила, као и под онога, који јој сваку сузу, што је негда над њим не |
| ете, простирући меке рубине исто тако и под онога, који јој пеленом загрчава сваку кап млека, к |
| х Брајковачки, поп Стеван Радојчић седи под сеницом у својем вотњаку.{S} Разузурио се, па је на |
| аман да поживи у миру, а капља га обори под земљу...{S} Па кад госпођи Нати дође срцу <pb n="17 |
| стане с њим?{S} Хоће ли он вечерас доћи под њен прозор, као обично, кад је онако срдит отишао п |
| н нас останути“, и кад нам се „тело тек под земљицу вргне“, а некмо ли да траје, „док се поје, |
| р у граници. („Немачко рухо на њему, ал под рухом српско срце!“ говорило се о њему).{S} Заволи |
| нкове деснице, јер Бранко притискао њом под пазухо своју књигу, те му књига сад испаде у траву. |
| <p>– Је л ту муф?</p> <p>Муф беше запао под ноге, док се Ната намештала у колима.</p> <pb n="13 |
| као у шали. – Ја бих вам се радо бацио под окриље.</p> <p>– Гле, гле грчета! – нашали се писар |
| чи; толико се пута захука, дошао је већ под грло, а то се отео тек само дубок уздисај.{S} Срце |
| > <p>Прижегло летње сунце, а они ходају под штитовима.</p> <p>Даринка и Јелена се ухватиле под |
| ве крчме „Код разбијене канте“ извијају под прозорима попине Јелене!“</p> <p>Дакле, у сред Брај |
| а црквена општина дала му је своју кућу под кирију.{S} Сигуран платиша! <pb n="73" /> Наш Србин |
| По доловима се већ спушта мрак. </p> <p>Под планином се раширило село Брајковац са својим белим |
| пут!{S} Ево нас већ и код наших.</p> <p>Под орахом на сред дворишта већ постављен сто.{S} Орах |
| м команде.</p> <p>- Чујеш.{S} Ја бих ни пода шта држао свакога младога, па још интелигентнога ч |
| траг, нити да његову стисне, већ му је подала, па је он љуби и милује по милој вољи.</p> <p>– |
| ао поп-Стеви, да неје сретан, или да се подао Јеци, он би му одговорио, као што толико пута вел |
| утрос са неколико убедљивих речи и јаче подбунила.{S} Навалио се леђима на зид, где је већ отрљ |
| прозор. „Ој, пуно је и препуно среће!“ подвикну учитељ из свег срца, е, заиста ћеш му и поверо |
| кад ја вребам арамију!{S} И једва ми се подеси згодна прилика, кад сам се мало и надао! - одгов |
| се упео из петиних жила, да поради, те подигне сермију.{S} Тек не може, ето, ни он, да пропуст |
| е могоше на ино, а да се једногласно не подигну против таких новотарија.{S} Тај тако једнодушни |
| ма, а на мосту, што води слађе на сухо, подигнут славолук искићен разним цвећем.{S} Близо стани |
| нама, и он већ ратоборнији.{S} Нешто га подиже са столице, па се узврпољио.{S} Хоће да се пева. |
| ено, својски, а тако покајнички, да она подиже опет к њему своје миле очице и милокрвнога погле |
| етније слушати песму.</p> <p>Добри чича подиже главу к певачу, па му показа место уза се.</p> < |
| обне младости. ·</p> <p>Њему за уздарје подиже народ српски из благодарности само гроб.{S} Као |
| ко испомажу. </p> <p>Тинка оћута.{S} Не подиже главе, а уздахну. </p> <p>Поред тога дете може д |
| </p> <p>– Опростите! - прошапута, ал не подиже очију...</p> <pb n="49" /> <p>Добро те се у томе |
| , што се он, кад једном пропадне, тешко подиже, јер, канда, и не мисли више, да буде економно с |
| вар, него свију нас и свакога појединца подједнако.</p> <p>– Синко, то су тек само празна нагва |
| едрина осмејкује око румених усана увек подједнако, а срдила се а радовала се, или плакала, или |
| ошине и Даринку, како је ћуталица, али подла и подмукла. „Испод мире сто ђавола вире!“</p> <p> |
| браца Рада слуга, па је љуто зауздао и подланчио, те је шиба троструком камџијом и заиграва пр |
| ви једнаки; а чим дође јачи од њега, он подлегне, и то... не, што он нема својства, да не буде |
| , која сад дрско телејише упљувке своје подлости и себичности разним интересима напретка и разл |
| е, бежи из тога понора, где све заудара подлошћу и нитковством!..</p> <p>Дивна летња ноћ с месе |
| Даринку, како је ћуталица, али подла и подмукла. „Испод мире сто ђавола вире!“</p> <p>– Јух, м |
| з госпођице Јелене. </p> <p>Сутра после подне одмах је прва веџба певачка. </p> <milestone unit |
| села, као обично недељом и свецем после подне, кад посвршава послове по кући, пред свој дућан.. |
| е је још како тако и прошло; него после подне се отегло као цео дан.{S} Једва дочекала, да цркв |
| к.</p> <p>Не би сирота имала цело после подне, с киме речи да проговори, да не дође какво дете, |
| Јаковљевића винограду цело скоро после подне на мекој трави у крај поточића, што се слива прек |
| иде по кући, као да нешто тражи.{S} До подне је још како тако и прошло; него после подне се от |
| ако му је образ иначе и могао доста да поднесе, сад се нађе у великој неприлици.{S} Чисто не с |
| та бих јој рекла.{S} Мени то не може да поднесе.{S} Богме, ето, други боље пролазе с дебелом ко |
| син ће, – одговори она, – за цело лакше поднети, да је син оца лоле; али да бацим на њега и ту |
| за коју би...</p> <p>Невера!{S} Ње ради подноси он те муке.{S} Она му је натерала дерт, па је у |
| као ножице за скидање гусеница, нож за подрезивање кошница, будак, ашов, мотика и тако даље... |
| и Даринка са Стајићем, не мога, а да не подсети своју сеју, како су се обадве препале, када су |
| е ће, кад их овако више, па једна другу подсећа.{S} Тек удовице!{S} Ух-Ух!{S} Па би добре маме, |
| јом сеницом, па пушта густе димове кроз подсечене бркове; глади дугим сухим прстима браду, по к |
| ишу девојачку школу.{S} Те радости, тог подскакивања од ње!...{S} Зорка већ чита чика– Јовин ли |
| право.</p> <p>Јелена не примећује горки подсмех у учитељевим речима.</p> <p>– Ја волим, кад се |
| дину. —</p> <p>– Са старачким идејама!– подсмехну се Јован.</p> <p>– Неколико њих што је вредил |
| да му се „омладинац“ не може ни од шале подсмехнути.</p> <p>– Тражи вас, ујо, госпођа Рашићка! |
| заденути у малу своју турску лулицу на подугачком чибуку, запалити и пушити...{S} И сад, пуши |
| вом бићу, о позиву својем у животу и не подударају, ипак им бродови стоје још мирно један поред |
| век срећан, мили му се посао, којега се подухвати.{S} Одушевљеније прихваћа борбу у друштву за |
| све већа тешкоћа бремена, што сам га се подухватио у најбољој вољи.</p> <p>– Немојте се плашити |
| Section" /> <p>Кад је Јован дошао кући, пође и Ната и Катица, да спавају.</p> <p>Катица оде нај |
| – Збогом!{S} Разговараћемо се.</p> <p>– Пође.</p> <p>– Јелена не чује песме или не ће да је чуј |
| певачима, те одмах дохвати виолину, па пође од једнога до другога, да им огледа гласове.{S} Му |
| овако...{S} Ух, ух, ух!{S} Поп-Стеви се пође кожа јежити.</p> <p>Ја бих моје дете знала и сама |
| еди овде.</p> <p>И гостољубиви бележник пође да прави места Јовану уза сто, не бил забашурио, ш |
| <p>– Извините... </p> <pb n="93" /> <p>Пође Јован да нешто говори кроз мамурлук; али га речита |
| од ногу.{S} Доћи ћеш само пре, него што пођеш, како, ћу ти казати, да поздравиш Кристу, нека шт |
| иначе госпођу Јецу Рашићку за руку, па пођоше у кућу.</p> <p>– Бранко је фини младић! – примет |
| неје то више ово ни оно.{S} Ево, и сузе пођоше врцати госпођа-Рашићки, сузе, Боже, тешке, несре |
| ре њега, а попут једре и здраве народне поезије, песмом, као најзгоднијим оруђем, прокрчи пута |
| ву удобност; и, збиља; никад није лепше пожелео.{S} Под њом он чека и дочекује ројеве; под њом |
| кротирати, т. ј. на једаред ће „друмови пожелити Срба...{S}" А историја ће да пева ил кука над |
| вароши и настанио се тамо.{S} Таман да поживи у миру, а капља га обори под земљу...{S} Па кад |
| збунили, кличући још: „Живила!“ – он се пожури, па узе извијати и завијати: </p> <p>Мно-о–га–а– |
| мушкима и женскима:</p> <p>Чини ми се, пожурили смо се раније, него што треба.</p> <p>Па боље |
| ве из поља.{S} Или се кравар данас боље пожурио него обично, али су се збиља физите код госпође |
| ите код госпође Нате и Катице мало дуже позабавиле, тек, ето, брзо прође време, кад се обично и |
| метна идеја, бележниче, да се овде мало позабавимо, – примети после Дабижић, по толики пут, бел |
| е не знам какав рачун направила, што је позајмљивала детету, кад јој је што требало за ручни ра |
| шла на бољи свет, кад је брат поп Стева позва, да му буде у кући домаћица?{S} Колико му је поко |
| им је пошао.{S} Изађе учитељ, па их све позва, да оду у његову собу.</p> <p>Сад ћу ја децу пуст |
| нас Срба право сироче.{S} Ко је највише позван, да шири просвету у народа Ког Синови Талије, – |
| ван живот,... омладина неје, мислим ја, позвана да води коло, она не може давати правац, одређи |
| ара јавно мњење?{S} Људи већином још не позвани на то.{S} Ко нам пуни белетристичне листове пес |
| ма и приповеткама?{S} По онима, који су позвани на то, могли бисмо ми бити са свим без икаква л |
| ако врсној певачици, као што је Јелена, поздрави ова красна и тиха ноћ песмом.{S} Ја мислим, да |
| >– А, вас треба посути ситном прохом! – поздрави га бележниковица, идући му на сусрет с умиљати |
| тала га, хоће ли ићи к Јовану, па да је поздрави.{S} Можда би и отишао био, да га госпођа Рашић |
| но прође туда какав гимназијалац, па је поздрави, стискивајућ књиге своје под пазухом, као да б |
| ето, на први мах, да га Даринка прва не поздрави:</p> <p>– А!{S} Јесте ли и ви ноћашњи?{S} Брац |
| јка Давина Живковићка прва дошла, да се поздрави с госпођа–Натом.{S} Давина се одавно нешто и с |
| анко проговори нешто, као бојаги, да се поздрави с њом.{S} И он, до душе, вешт момак за таку пр |
| па се прикључи друштву.{S} Вели, кад се поздрави с мушкима и женскима:</p> <p>Чини ми се, пожур |
| и ликовођа певачкога збора.{S} Само се поздрави са певачима, те одмах дохвати виолину, па пође |
| јој вели мати?</p> <p>(Таман га је лепо поздравила!)</p> <p>И поп Стева мрзовољан.{S} Покварили |
| Шта је теби – пита друга другу, кад се поздравиле и пољубиле.</p> <p>Јелена не зна, шта да одг |
| ађе се код Даринке.</p> <p>Састале се и поздравиле, као да се бог зна колико дуго несу виделе, |
| ога.{S} Запитаће се за јуначко здравље, поздравиће се као добри пријатељи.{S} Па ако не узмогну |
| исту, нека што чешће посети кућу.{S} Па поздравићеш и мајсторицу,... знаш!{S} Него обиђи и ти, |
| него што пођеш, како, ћу ти казати, да поздравиш Кристу, нека што чешће посети кућу.{S} Па поз |
| ! – пребаци му, бојаги, Јован.</p> <p>– Поздравише се својски.</p> <p>Њихов жагор само је, да Б |
| еднога сахата кренуо, да иде у дућан на позив материн. </p> <p>– Марко!{S} Чашу пива!{S} Ево Ма |
| би тешко и дошао у Брајковац, на ујаков позив, ујаку за љубав, да неје ту и Јован и да не осећа |
| Хришћанског весника</title>“, у кому је позив на претплату, а нерасечен.</p> <p>То је поп-Стеви |
| песника српскога јединства, прихвативши позив омладине своје као сам песников аманет.</p> <p>Ве |
| ниси рођен само за себе, већ за... виши позив, – пребаци Јеша писару, ал не знаш, говори ли зби |
| страшно понижен.{S} Човек рођен за виши позив нема готово ни свога имена данас.{S} Писар, писар |
| е нешто стужи.{S} Онда му је његов виши позив на срцу и на језику.{S} Тужи се на цео свет.{S} М |
| е он рођен за „виши позив“.{S} Тај виши позив он је већ и вршио као члан неке путничке глумачке |
| рожданику пише, да је он рођен за „виши позив“.{S} Тај виши позив он је већ и вршио као члан не |
| он сам још увек не заборавља свој „виши позив“ па стоји у Брајковцу још увек само као оно птица |
| стави млади тржа. – Просто, мени се мој позив не допада.{S} Ја нисам за адвоката.</p> <p>Положи |
| чима, па намигује на писара, — знак, да позива онога, да декламује песму о браца– Анти и разбиј |
| а нешто рећи, бар у корист свога „вишег позива“, па вели:{S} Штета за госпођицу Јелку, што нема |
| ди, тај је вечито незадовољан са својим позивом, и зна увек милион разлога да наброји против пр |
| па завија по свом срцу, по свом „вишем позиву“, као да је он сам ту, па сам својој Дулчинеји с |
| </p> <p>Ако им се назори о свом бићу, о позиву својем у животу и не подударају, ипак им бродови |
| овде онде одбиће се још последњи зрак о позлаћену јабуку, зрак сунца, што се клонило западу. </ |
| е одсести.{S} А Јелена се радује, да је позна. </p> <p>Бранка већ поче завијати у стомаку од то |
| Па то је прилика, као и мало да се боље позна. </p> <p>Попина Јелена...{S} До душе, за госпођу |
| “: </p> <quote> <l>Ја знадох, што нисам познав’о,</l> <l>Први санак ја сам већ одспав’о...</l>“ |
| доба сећају, – одговори Бранко, –да су познавали Бранка лично, па чак и консхолари му били кој |
| > <p>– Јух! цикну госпођа Ката, тек што познаде госте.</p> <p>Кад је дошла к себи, сети се, да |
| Рашићка осети, колико га је заболело, а познаје га скроз и скроз.</p> <p>Да говорим толико... н |
| ачу се диван мушки тенор.</p> <p>Јелена познаје тај глас.</p> <p>Учитељ запевао Бранкову песму: |
| е писарев.</p> <p>Учитељ и сувише добро познаје енергију Брајковачке интелигенције.{S} А Бог ме |
| који певати може.</p> <p>Особито добро познаје писарев тенор, који би диван био, да кроз грло |
| ито госпођа Катица, – та, она бар добро познаје Јецу Рашићку, – наравно, да су и оне биле исто |
| си невина, срце моје; да Бог ме, па не познајеш, камо што смера. </p> <p>Девојка ућута.</p> <p |
| , дизати позориште за народ, а нити они познају народ, нити народ разуме њих.{S} Ужасна аномали |
| ор, кад су прошла кола.{S} Ал како неје познала никога на колима, послала Ђуку пандура да распи |
| . </p> <p>И Тинка Стајићка, мати нашега познаника из Брајковца, Бранка Стајића, спремила се да |
| метање, када би чешће одлазио мећу нове познанике.</p> <p> Књига је пред њим, али мисли несу св |
| , – сви полетеше њему као добром старом познанику.</p> <p>– Тако се дочекују гости?! – пребаци |
| у походе, него јој тек уз пут сврће као познанику каквом.</p> <p>И срце му гракну од неке милин |
| ћ се рукова и са Јеленом, као са старом познаницом.</p> <p>– Него још нешто! – додаће Бранко. – |
| ући врата затворена.{S} Не мари за нова познанства.{S} Оно јесте, да му не би било први пут, ка |
| е млади учитељ навио на својој виолини, познао је ипак, да је одјекнуо с оне жице, коју је нави |
| p>Ту је сад и та варошкиња, Даринка.{S} Познао се с њом у недељу, кад су изашли из цркве:{S} По |
| ом у недељу, кад су изашли из цркве:{S} Познао се поред Јована.</p> <p>Колико он,... а и мати м |
| > <p>– Господине докторе, ја сам у вама познао човека, који...</p> <p>После по сахата, ваљда, р |
| е устумарала горе и доле, дође до ушију познат женски глас с радосним ускликом:</p> <p>– Ево га |
| отрчала с књигом у руци, па говори речи познате „Бранкове жеље“: </p> <quote> <l>Ја знадох, што |
| нуше и погледаше на брежуљак.{S} Запева познати усклик: </p> <quote> <l>„Ао свете мио и премио, |
| азак Стајићев из Брајковца изазвао је у познатим круговима Брајковачкога друштва, нити рећи мањ |
| се скрасио у Брајковцу) декламовао ону познату песму Мите Поповића о браца-Анти.{S} А благајни |
| ице, да јој га зар не препали сунце.{S} Познаћеш је добру домаћицу.{S} Засукала рукаве, па чист |
| и само стало, док сам га наговорила, да позове Бранка к нама, и да му пошаље новаца, да амо дођ |
| онда – ево среће и за њега и за српску позоришну уметност!{S} Госпођа бележниковица ће за љуба |
| града, да се препоручи управи народнога позоришта, па онда – ево среће и за њега и за српску по |
| народ, водити политику за народ, дизати позориште за народ, а нити они познају народ, нити наро |
| есним задахом, презире цео свет.{S} Ох, позорница!</p> <p>Шта је теби сад опет, нотарошу? – пит |
| па то боли!{S} Он, који је научио да с позорнице, занесен небесним задахом, презире цео свет.{ |
| света.</p> <p>И томе чину беху Карловци позорницом.</p> <p>Дивно се беше заталасало одушевљење |
| орла, Карловци су место, које је бивало позорницом највише догађаја, што засецају у живац полит |
| ицу Јелку, што нема прилике да ступи на позорницу! </p> <p>Бог ме, добро она изиграва своју рол |
| ова се омладина организује.{S} И кад се појави, појавиће се од мах организована.{S} То не ће јо |
| младина организује.{S} И кад се појави, појавиће се од мах организована.{S} То не ће још дуго т |
| их виших жељан имао, заситио се црвеним појасом, којим је, као ревностан пастир душепопечитељ Б |
| от свој као ђаци са самопоуздањем, које појачава само снагу и наду млађаних душа и приличи њихо |
| цу вргне“, а некмо ли да траје, „док се поје, док се винце пије, и док срце уздише“?</p> <p>– Б |
| а ће Карловци остати у спомену, „док се поје, док се винце пије... „— догод је и једног ваљда с |
| чети.{S} Госпођа Рашићка хоће да му век поједе, што до сад већ неје говорио с нећаком својим о |
| је туђа ствар, него свију нас и свакога појединца подједнако.</p> <p>– Синко, то су тек само пр |
| ј,... ђубре!...{S} Он вам ни гуску нашу појести не ће, док је не почивути.{S} А наше жене,... и |
| ске занатлијске задруге.</p> <p>На лађи поји певачко друштво самртницу.</p> <p>Свечана тишина з |
| лепо.{S} Криво ми чините, кад ми таква појма о себи улевате.</p> <p>– Збиља, обори девојче очи |
| >– Опрости ми, али ја не замишљаху тебе појма о идилизму.</p> <p>– Буди уверен, није то ни идил |
| у и даље докотурали.{S} У нас немају ни појма о томе или се сматра за срамоту, да се један сврш |
| ао да им још не да, да им се кристалишу појмови.{S} Ослободи и друштвеном поретку, о приликама, |
| ало се неје сломио преко тезге, како је појурио, да види, какве су то даме, што им се шлајери т |
| них.{S} Понда је Ката прешла орману, да покаже Нати ствари, што је Даринка све порадила...)</p> |
| p> <p>Јован се насмехну и не мога да не покаже своју сумњу.{S} Кнежевић му доказује да то може |
| да омладинску ћурдију не одгрне, те не покаже своју стару ћуд.</p> <p> Па да о чему ви омладин |
| м, како да се и Брајковац и Брајковчани покажу том приликом. „Треба <hi>народ</hi> увести унутр |
| , па се осети слободан; него се ипак не показа тако, да не би сестрић његов могао приметити, ка |
| Добри чича подиже главу к певачу, па му показа место уза се.</p> <p>– Ту ми седни, синовче!</p> |
| о што га ви сад величате, то није никад показао.</p> <p>– Чудновато, да се, ево, све више њих т |
| бити равнодушан; а боји се, да се не би показао сметен.{S} Готово би се и смео био, ето, на прв |
| <p>Бранку се побра није никад још таким показао.{S} Више пута му је баш био и одвратан, што је |
| , па, како он хоће.{S} Не ће се, ваљда, показати не знам каква.</p> <p>Јелена претрну. </p> <p> |
| му свакад била звезда, која му је јасно показивала пут и светлила му, да не залута.{S} Већ да м |
| истину.</p> <p>- Поп Стеван, Бог ме, не показује ни мало воље за шалу.{S} Тако сухопаран човек |
| - ни налик на онај глас, што јој га он показује на жици.</p> <p>Бранко се баш разговарао с Дар |
| је рано легао и рано се оженио, није се покајао.{S} Не ћеш се, ваљда, угледати на те наше учене |
| биља или из шале.</p> <p>Оженићете се и покајаћете се! – уплете се бележник хладнокрвно, а зави |
| тихо, па тако искрено, својски, а тако покајнички, да она подиже опет к њему своје миле очице |
| S} Је ли могуће,... тако млада, па тако покварена, тако ниско пала!..{S} Јадна душо!</p> <p>Оно |
| а Рашићка, ипак јој дође и девојче само поквареније. „Дете, за Бога, не треба ни да зна, да и т |
| мопрегоревања.{S} Наша се интелигенција покварила...</p> <p>Да није још нас учитеља, који издир |
| вила!)</p> <p>И поп Стева мрзовољан.{S} Покварили му најслађи сан.</p> <p> А по Брајковцу Бруји |
| ј је сад крива нешто и она, па се боји, поквариће јој се кћи поред ње.{S} Ако и зна, да све, шт |
| т од деце, кад им тетка из вароши разда поклоне!</p> <p>– Боже мој, секо. – рећи ће, до душе, к |
| нкову матер превари, да дође, те јој се поклони!{S} Ал биће и то.{S} Све је удешено,... по њену |
| орка већ чита чика– Јовин лист, што јој поклонио браца Јован; а зна много и на изуст.{S} Па биб |
| и сам за што, нада, да ће она највише и поклонити пажње оному говору, што претпоставља више и у |
| м кућом, са свим сакрио од месечине, па поклопио цео прозор као по поруџбини.</p> <p>Бранко про |
| лена упрла очи у Бранка.</p> <p>– Мир и покој свачијим костима под земљом!{S} Али када се тим п |
| уверења, ни док му је била жива његова покојна Стаза; а поред Јеце нема никаквога.{S} Но да по |
| у буде у кући домаћица?{S} Колико му је покојна Стаза била нежна и верна супруга, колико чуварн |
| ами читала о Бранку и из Бранка.{S} А и покојни тата, каже, тако је све нешто спомињао и Бошњак |
| пре неколико година господар кућни, док покојни госпођа-Натин неје купио од ње.{S} А то, што јо |
| а с Јаковљевићима.{S} Једаред јој донео покојни Игњат некакав лек из вароши, кад она била нешто |
| рупној ни ситној господи.{S} Док је био покојни Игњат Јаковљевић жив, знала су и господа из жуп |
| људима, међу ближњима!“ рекао би и опет покојни Ђура, као што је један пут и рекао од прилике т |
| ата који уздисај и сузу у спомен својих покојних, па ће прећи на други разговор...</p> <p>Тако |
| <pb n="25" /> коју сузу у спомен својих покојних.{S} Понда је Ката прешла орману, да покаже Нат |
| о, кад „се одбила“ из куће својега оца, покојнога Пере Гојковића као „бисер-грана“ те се привил |
| сутра пренећемо бесамртне земне остатке покојнога песника српске идеје, пренећемо на убаво Стра |
| нам ја то врло добро.{S} Сећам се добро покојнога оца свога, како је тај умео ринтати и радити. |
| доба никада га неје успомена понела за покојном Стазом, његовом Анастасијом...</p> <p>Кад би о |
| ико је уздисао и био несретан за својом покојном...</p> <p>Дође у Брајковац госпођа Јеца Рашићк |
| озбиљније <pb n="50" /> српске научнике покренуло, да с омладином заједно испуне скромну жељу п |
| доба, тајному мишљењу, доста, када што покреће Брајковачки учитељ.</p> <p>Посркале су белу кав |
| а га ћуши на потиљак; а лаком кабаницом покри колена, да баш не види, ако је непозван ко, попу |
| е за певачки збор.</p> <p>Све то учитељ покупио и наговорио, да се здруже.</p> <p>Одоше у учите |
| и учитељ.</p> <p>Посркале су белу каву, покусале су неколико пољупчића, преломиле неколико мушк |
| и неколико ђерзонака кошница – тек „да покуша“.{S}А наопако се једио, што српски пчелари сваки |
| неје ни била с њиме, осим јуче на првом покушају певачкога друштва.{S} Па већ и онако имала би |
| <p>И госпођа бележниковица се намести у пола окренута Јовану.</p> <p>Ђенијалан лик!{S} Свака цр |
| еци</title>“ од чика Стеве, које разних Полаженика и Споменика од браца–Радована, браца–Јове, и |
| достојивати само крунисане главе своје, полажући им трошне остатке животне у сребрним и златним |
| диже госпођа Јеца са својом кћерком, да полазе кући.{S} А отпратиће их Јован, Даринка, учитељ, |
| оје ће он, кад год би пушио, пресећи на полак.{S} Половину ће оставити, другу пак опљувати, па |
| лује.</p> <p>Пре него што ће синоћ деца полегати, у кући сека-Катиној неје ви било о другом чем |
| преставник доброга духа, над сеоцем на полеђини једног брдашца тик уз Брајковац. </p> <p>На ср |
| аковљевићима.{S} Нешто је вукло ма куд, полетела би.{S} По најпре и једино, до душе, полетела б |
| ела би.{S} По најпре и једино, до душе, полетела би била тамо преко потока оној кући, одакле јо |
| а том уздисају тешком да полети.{S} Ох, полетела би Јелена и душом и телом!{S} Али мора да га п |
| еша још не беше довршио, таман најлепше полетео!{S} Но речи му се изгубише у метежу, у ком свак |
| ојче се са свим дало на прозор, мислиш, полетеће.</p> <p>На једаред зачује тихе кораке под проз |
| га по срцу, срце јој оте мах, сузе саме полетеше на очи.{S} Сузе лете, а на уснама јој лебди ос |
| а, ту Даринка, Јован, мала Зорка, – сви полетеше њему као добром старом познанику.</p> <p>– Так |
| унесе?{S} Најпосле га спусти на земљу, полети на улицу, понда се опет врати, загрли Даринку.{S |
| ј.{S} Срце би на том уздисају тешком да полети.{S} Ох, полетела би Јелена и душом и телом!{S} А |
| иде!</p> <p>Сад се тек ускомеша све, па полети, да ухвати што боље место а што ближе Дунавској |
| ави више буке него Дунав.{S} Па тек кад полети бујицом!{S} Е, па видиш, омладина ти је као пото |
| а као милота, час га диже, да некуд зар полети...</p> <p>Мало за тим, па је цело село у сну. </ |
| и давно неје придесило, – поцрвене, е, поли га, Бога ми, румен до иза ушију.</p> <p>На једаред |
| – кличе и опет Даринка, и још већма је поли пламен по лапитима.</p> <p>Тим боље!{S} Зорчица ће |
| мехну.</p> <p>А Јелени одлану.{S} Но је поли румен до иза ушију, кад примети, како се сви окрен |
| исару, који се немо гушио овчијим сиром поливеним с кајмаком, на који му се сад тек и већи апет |
| .{S} Орах густ, а по земљи очишћено, па поливено, те хладовина као у планини, где не прижиже су |
| муче.</p> <p>А Јеша кад немаде с ким да политизира, и сам паре, да је најпаметније слушати песм |
| за што наш народ пропада; Јеша воли да „политизира“, особито још кад наиђе на паметна човека. < |
| p> <p>– А да шта је друго та ваша дерна политика него туђа брига?</p> <p>– Општа ствар неје туђ |
| х.</p> <p>– Ја то увек кажем: ви терате политику.{S} То је наперено против нас попова и калуђер |
| примети Бранко.</p> <p>– Онда ви терате политику.{S} Бранко прсну у смех.</p> <p>– Ја то увек к |
| књиге за народ, поучавати народ, водити политику за народ, дизати позориште за народ, а нити он |
| ако отровне мијазме почињу да трују наш политички ваздух.{S} Не, овде сад више не треба тиха ра |
| ијих и новијих бројева од разних година политичких новина, што их је попа по кадгод од дуга вре |
| рбине!“</p> <p>Учитељ одустаде на то од политичких и економних питања, па стаде код „чиче“, (та |
| највише догађаја, што засецају у живац политичкога и културнога живота овостраних Срба.{S} Дак |
| ену Србију на ново дигао и ударио темељ политичкој и државној слободи донде заборављенога српст |
| има саборисаху о цркви, о школи, па и о политичкој судбини овостраних Срба?{S} Где је ускрсао и |
| и донде заборављенога српства.</p> <p>И политичку слободу и књижевни препорођај овековечио је Б |
| а у идеји Бранковој, све без разлике и политичне и друштвене странке, које вру у нашем јавном |
| пи у акцију.{S} Ко пише у нас дописе по политичним листовима, ко често и уводне чланке, ко хоће |
| ским начелницима, или ексекуторима, или полицајцима, неки се, Бог ме, протекцијом или умешношћу |
| ! – укори га његова лепша и милостивија половина. (Као бојаги, ту је варошкиња.) Понда дода опе |
| сто, не бил забашурио, што његова лепша половина наговештава.</p> <p>– Помакните се мало даље, |
| џбу у пијанству излива на својој „бољој половини“ само за то, што је тако несретна, да је његов |
| кад год би пушио, пресећи на полак.{S} Половину ће оставити, другу пак опљувати, па заденути у |
| о време, чамио је, док није добио своју половину, своју Еву.</p> <pb n="70" /> <p>Бранко се нас |
| ловци имају да захвале на том значајном положају у историји српскога народа томе, што је тамо с |
| иловачкога виса, опет на свечаном одру, положи се лес, да и заступник „Матице Српске“ проговори |
| допада.{S} Ја нисам за адвоката.</p> <p>Положи све испите најпре; понда ће мо се разговарати, – |
| !{S} И ја тако мислим.{S} Да Бог ме!{S} Положићу докторат, свршићу и ту формалност; понда ћу до |
| добу, а и не слуте, колико ће се весала поломити на узбурканим валима, што их тамо чекају. </p> |
| кад рекла, како пере судове, шта је кад полупала, и тако даље.{S} Почела је од ономад, а, да је |
| ко већ до најситнијег патрићка догорелу полушку своје цигаре, те је утрну.{S} Метну шешир на гл |
| ништа.</p> <p>**...*Ударише и краве из поља.{S} Или се кравар данас боље пожурио него обично, |
| слуга.{S} А већи краве ће доћи скоро из поља, па и по дворишту треба којешта поспремати.</p> <p |
| да ти их не препали ветар и сунце преко поља, те да не кажу сељани. „Каква ми је то варошкиња?{ |
| лила, што иде.</p> <p>Госпођа Рашићка с поља мед, ал изнутра јед, сам јед, као да не слути на д |
| ј станка.</p> <pb n="80" /> <p>Хајде на поље,... у воћњак.... у гору,... ма куд,... само да се |
| с! – викну прва Зорка.{S} Све поврви на поље.</p> <p>– Шта је?{S} Шта је?{S} Шта је, за бога?</ |
| мљеном, као што беше, даде му се широко поље, да их обадве, Јелену и Даринку, испоређује и прес |
| ко измакли путници иза вароши, те језде пољем широким. </p> <p>Сунце прижегло, мислиш, камен се |
| ићи с кола, и набрати пуну руку разнога пољског цвећа.{S} Узе га са собом на кола, да га разаби |
| рица, и Даринка.{S} Вијају лептирове по пољу</p> <p>Бранко скочи на ноге.</p> <p>Зорка потрча н |
| ринка се наже над њом.{S} Притиште врео пољубац на вреле јој уснице.{S} Дете отвори очи, насмеш |
| пођа Ната, те Јелена дође к себи, да је пољуби у руку.</p> <p> Наравно, госпођа Ната пита, шта |
| а у тај пар:{S} Тек не мога, а да је не пољуби. </p> <p>А Даринка прислонила главу на материне |
| – пита друга другу, кад се поздравиле и пољубиле.</p> <p>Јелена не зна, шта да одговори.{S} Ста |
| толико говори.</p> <p>– Синовче, да те пољубим, – рече чича учитељу и привуче му главу, те га |
| нежевић јој и опет узе обасипати ручицу пољупцима.</p> <p>– Мати је допустила, да долазим на пе |
| кале су белу каву, покусале су неколико пољупчића, преломиле неколико мушкацона и других таких |
| S} Ако га тек чича опомене, да пева, да помаже, он запара својим храпавим басом, па је учинио с |
| ује...{S} Просвета, просвета!</p> <p>Не помаже ту књига, – вели му Јован. – Нема просвете, где |
| ва лепша половина наговештава.</p> <p>– Помакните се мало даље, – рече писару, који се немо гуш |
| говор с Бранком и Даринком, да се и он „помеша међу свет“, док су му сви остали иначе обични и |
| ла у уши. </p> <p>Иди, синко, – вели. – помешај се и ти мало међу свет.{S} И онако слабо имаш к |
| м урадити: треба више учених људи да се помешају у народ, у масу.{S} Ви имате иначе потпуно пра |
| /p> <pb n="49" /> <p>Добро те се у томе помешали с осталим друштвом.{S} Учитељ и Јован, а и Бра |
| ерујеш, иди ма у које село, где су Срби помешани с Немцима.{S} Јест да Србин устукне испред Нем |
| ке...</p> <p>И Марко се, већ по одавно, помешао с гостима.</p> <p>Бележник хоће да га бојаги, б |
| одина“.{S} Далеко је, дакако, од мене и помисао, да бих ја делио, ваљда, с народом своју муку; |
| рано то име; понда се сети. „Јогуница!“ помисли у себи. „Никад друкче!..{S} Госпођа Рашићка!{S} |
| <p>И срце му гракну од неке милине, кад помисли, како ће му се добра душа опет обрадовати, кад |
| и се ми моћи поутешити, као Бранко, при помисли на смрт?{S} Шта ће „након нас останути“, и кад |
| загледа у своју кћер.{S} Шта ли јој је помислила у тај пар:{S} Тек не мога, а да је не пољуби. |
| p>Сачувај Боже, када би Милан опет сада помислио, да је она, Јелена, нагла у Карловце за њим, з |
| че од смеха.</p> <p>Општински благајник помислио на то, да и писар збија само шалу с њим, те ск |
| гова данас разговора чисто бих то морао помислити.</p> <p>И попа, и Рашићка, и Јелена забезекну |
| че она, па се насмеши.</p> <p>Бојаги! – помислише сви мушки у један мах као по договору... </p> |
| н друштва на селу.{S} А време му је, да помишља и на то, како би добро било, да доведе домаћицу |
| у левентовању.{S} Поштен човек треба да помишља на породицу.</p> <p>– Поштен човек треба најпре |
| д, рад!{S} Сви ми радимо.{S} Човек, кад помишља на своју будућност, – вели опет парох, – не зам |
| оже ни о чему да мисли, а да у једно не помишља и на то девојче.{S} Па кад неје уз њу, све би д |
| им годинама својих кћери, морају већ да помишљају и на зетове.{S} Ја кажем, Стефане родитељи... |
| ати своју породицу.“ И толико се занео, помишљајући на Даринку, да, блажен, у мало гласно не кл |
| етету очи из главе“ На преудају неје ни помишљала већ и деце ради, а дакако, још је била држећа |
| брати на Бранка:– Јеси ли ти кад о томе помишљао?</p> <p>– Моја будућност биће ми само наставак |
| /p> <p>Никада свог века неје поп Стеван помишљао, да ће бити кадгод и проводаџија, па, ето, под |
| ујак с нећаком.</p> <p>– Да, да, треба помишљати на своју будућност, – проговори парох; понда |
| еш вечито ђаковати.“ Да!{S} Понда треба помишљати и на своју кућу, на своје огњиште, на своју п |
| чући свим срцем, свом душом, па и самом помишљу, да је оно узрок Стајићеву наглому одласку из Б |
| била нешто љуто оболела.{S} Лек јој тај помогао.{S} И Давина побрати Игњата, па га увек звала б |
| њижевности.{S} Мислиш ти, да би му ишта помогло, кад бих, ваљда, удесио јавна предавања, па им |
| e> <pb n="48" /> <p>Даринка хоће да јој помогне, па се.{S} Уплете и она: „Први санак мира вечит |
| а што не изради, мисли у себи Јован, не помогоше код поп-Стеве ни најубедљивији разлози.{S} А К |
| убља, као што ни Ромуловим потомцима не поможе ни Јустинијанов **<foreign xml:lang="la">corpus |
| на, па је, на прилику, запита.</p> <p>– Помоз Бог!{S} Како си, сека Като?</p> <p>– Хвала Богу!{ |
| ара:</p> <p>– Све је ту.</p> <p>– Боже, помози! – прекрсти се и помоли се; Ната, па се успе на |
| епа дрва....{S} Хајде, Триво дете моје, помози госпођи, видиш, сама је.</p> <p>– Разумем! – одг |
| ко оштро корача... </p> <p>Иза рогља се помоли неколико сеоских момака и девојака.{S} Биле код |
| </p> <p>– Боже, помози! – прекрсти се и помоли се; Ната, па се успе на кола и ували у седиште.< |
| ована и Дабижића, којима оде и учитељ у помоћ, – ни оштро супрушко објашњивање између бележника |
| ујковој ипак то, што се... без ичије – помоћи сам у туђем свету... гура, те редовно свршава св |
| адити на врат на нос.{S} Поп Стева мора помоћи. </p> <p>Опасан је, чини јој се, такмац сада ту. |
| да их пере, – могао би ти Трива штогод помоћи.{S} Нек ти донесе воде, <pb n="20" /> ил нек нац |
| ушевљења.</p> <p>– Него морате нам и ви помоћи! – рећи ће Бранко, па употреби ту прилику, да ст |
| спођице Јелена, без сумње и ви ћете нам помоћи.{S} Ви тако лепо певате, – примети учитељ Јелени |
| <pb n="47" /> <p>– Па како вам ми знамо помоћи? – пита Даринка, па искрено окренула лице њему.< |
| де господин, да се не пати!{S} Шат буде помоћник и заштитник удовој Матери сестрама И брату, до |
| х у Бечком гробљу ископате, пренесете с помпом на Стражилово, а нису Бранкове него...</p> <p>– |
| грудима.{S} Тама нека као да хоће да му помрча светлост необичне љубави, што је носаше увек у с |
| да пита: на што?{S} Али госпођа Рашићка помрче оштро на њу очима; па само дода: </p> <p>– Ти си |
| ти и скоткати!{S} Ту краве дочекати, па помусти!{S} Па ваздан другога којекаква посла.{S} Понда |
| у сведочи бистар јој поглед и неусиљено понашање, у том га утврђава њено српско васпитање кућев |
| </p> <p> Не знам.{S} Ја не разумем њено понашање.{S} Али је страшно љута на тебе. </p> <p>– Је |
| навио синоћ у Јеленину срцу оним својим понашањем.</p> <p>– Добро је, – рече и потајно се насме |
| е вигове, кад се свагда онако наметљиво понашаше према њему?{S} Је ли могуће,... тако млада, па |
| оловина. (Као бојаги, ту је варошкиња.) Понда дода опет с прекором: – шта теби фали Не знам, шт |
| /p> <p>– Још на станицу хајдете с нама, понда на Стражилово ви и не морате, мама, ићи,– вели јо |
| сам ти, што ја о томе мислим.{S} Испит, понда ради што хоћеш. </p> <p>–Да, да!{S} И ја тако мис |
| ле га спусти на земљу, полети на улицу, понда се опет врати, загрли Даринку.{S} И једва једаред |
| поп Стева, као да му је страно то име; понда се сети. „Јогуница!“ помисли у себи. „Никад друкч |
| оката.</p> <p>Положи све испите најпре; понда ће мо се разговарати, – одговори му Бранко.</p> < |
| жићу докторат, свршићу и ту формалност; понда ћу доћи у Брајковац.{S} Радићу, економисаћу и поу |
| на своју будућност, – проговори парох; понда се непосредно обрати на Бранка:– Јеси ли ти кад о |
| о, па сви заједно да иду. <pb n="61" /> Понда мисли, а што и да дође он амо?{S} Ваљда га се тич |
| мислиш, да ћеш вечито ђаковати.“ Да!{S} Понда треба помишљати и на своју кућу, на своје огњиште |
| варош, па се одене за целу годину..{S} Понда шта ћу?{S} С њом зло, а без ње и горе.</p> <pb n= |
| } Па ваздан другога којекаква посла.{S} Понда дућан!{S} Истина Бог, није Бог зна шта, ал ако не |
| S} Али мора да га притискује рукама.{S} Понда скочи са столице, прође два трипут по соби.{S} И |
| .</p> <p>– Не знам, – једва промуца.{S} Понда дода живље:– Да видиш само!</p> <p>И узе Даринчин |
| ала, да црквењак зазвони на вечерње.{S} Понда је изашла на улицу, да види, – кад ће поп Стеван |
| Пре га треба жалити него осуђивати.{S} Понда госпођа Рашићка?!{S} Боже мој, и она је мати.{S} |
| вићкин Јован.{S} Ту и попин сестрић.{S} Понда, ево, и ове!</p> <p>Тејка Давина Живковићка прва |
| коју сузу у спомен својих покојних.{S} Понда је Ката прешла орману, да покаже Нати ствари, што |
| ја јадите, повељенија творите.</p> <p>– Понда?</p> <p>– Ја тако, од како се знам, па хвала Богу |
| ина, дете је; а он препреден као враг. (Понда окрену други ветар).{S} За Бога, Стефане, – удари |
| храбрите, да сам сад опет слободнији. (Понда се затрча, те додаде:) Ви сте анђео храбрилац!</p |
| само да још мрети није“</l> </quote> <p>Понда се трже. </p> <p>– Хоћемо ли се ми моћи поутешити |
| и.{S} За што да не буде срећна? </p> <p>Понда му се мисао понесе за Даринком.{S} Усамљеном, као |
| азе с дебелом кожом на образима!</p> <p>Понда неје могла, а да не ошине и Даринку, како је ћута |
| Добили смо канда негде гостију!</p> <p>Понда се узврпољи, док не нађе некакав изговор, да изађ |
| Јове, и других „чика“ и „браца“.</p> <p>Понда и поред Зорке неје могла Јелена, а да се не похва |
| ћ по толики и толики пут, како је воћка понела.{S} На њено питање, лагано окрену главу к њој, п |
| } Но од то доба никада га неје успомена понела за покојном Стазом, његовом Анастасијом...</p> < |
| , чини ми се, први пут ове године добро понео.</p> <p>– А знаш ли, колико је година том ораху?< |
| <p>Па онда не може госпођа Ната, да не понесе штогод сестриној деци.{S} То ће да буде радост о |
| буде срећна? </p> <p>Понда му се мисао понесе за Даринком.{S} Усамљеном, као што беше, даде му |
| ао да не сме да проговори.</p> <p>– Ово понесите као спомен са песникова гроба, – рече јој Стај |
| њим земним остацима млађанога песника и понесоше га у варош до свечанога одра на тргу, где беху |
| ан дуже...</p> <p>– Ха, то је добро.{S} Понећемо пар гусака и који пар пилића, који десетак јај |
| S} Боли га, да Богме, што је понижен; а понижен је, страшно понижен.{S} Човек рођен за виши поз |
| аплачеш!..{S} Боли га, да Богме, што је понижен; а понижен је, страшно понижен.{S} Човек рођен |
| , што је понижен; а понижен је, страшно понижен.{S} Човек рођен за виши позив нема готово ни св |
| крају српства, а у суседству изнурену и понижену Србију на ново дигао и ударио темељ политичкој |
| да се ни један интелигентан човек није понизио, да буде, на прилику, бирташ, или трговац или.. |
| знаменитих Срба, који у Карловцима или поникоше или се – однеговаше, и научише се србовати, ту |
| } Ја нисам за вас „госпођица“ Јелена, – понови девојче.</p> <p>– Мати сама жели, да ме зовете п |
| нку све јасно, пуче му пред очима као – понор... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Марк |
| {S} Па у јутру, чим сване, бежи из тога понора, где све заудара подлошћу и нитковством!..</p> < |
| ћ сад гледе као у велику господу, па се поносе.{S} Наша деца!{S} Има и у Брајковцу још неко чес |
| , у Хрватској и Славонији, могу смело и поносно довикнути: „Нови Саде у заман ти хвала, када те |
| ући серију за серијом.</p> <p>Једва око поноћи дошао и Дабижић до речи, да наздрави оној идеји |
| а воле млади нежењени. </p> <p>Мушкарци понудише женскима оне две столице, што се зблизниле у у |
| е ни постићи... „Поп је вели поп Стева, поп: а придиковао, а не; те гласао за овог посланика, т |
| ињу, „домостројитељку“.</p> <p>И збиља, поп Стева се сети у тој невољи своје сестре Тинке.{S} Т |
| шта не вели.</p> <p>- Е, сад иди никад, поп-Стеване!</p> <p>– Хоћу да те женим.</p> <p>Бранко и |
| а, да ће све и сва порадити и код чике, поп-Стеве, и код матере, госпође Рашићке, како би јој д |
| <p>Пречасни господин парох Брајковачки, поп Стеван Радојчић седи под сеницом у својем вотњаку.{ |
| њена са братом својим, његовим ујаком, поп-Стеваном, то баш не могаше у њему изазвати безуслов |
| речи, што их је имао са својим ујаком, поп-Стевом, тако се био расрдио, да је у један мах хтео |
| јковцу се каже: „Куд госпођа Јеца оком, поп Стева скоком“</p> <p>Не таје Брајковчани, да је поп |
| !..</p> <p>Е, па тако седи јутрос, ето, поп Стева под својом сеницом, па пушта густе димове кро |
| шалу или да прими као истину.</p> <p>- Поп Стеван, Бог ме, не показује ни мало воље за шалу.{S |
| где хоћу, а овако...{S} Ух, ух, ух!{S} Поп-Стеви се пође кожа јежити.</p> <p>Ја бих моје дете |
| хопаран човек и не зна, шта је шала.{S} Поп Стеван је осетио поглед Бранков, па, ако му је обра |
| , мора се сад радити на врат на нос.{S} Поп Стева мора помоћи. </p> <p>Опасан је, чини јој се, |
| е загрева љубављу каквом према њему.{S} Поп Стеван, опет, ако се и приволео на Рашићкино наваљи |
| па; стара нека реверенда, – ваљда, прва поп-Стеви, како се запопио; стара свештеничка капа, кој |
| знају, кад им треба донети дете, да га поп Стева уведе у свето православље и у књигу крештајем |
| утем.</p> <p>„Јогунаст“! – рече за њега поп Стева, кад се разиђоше из сенице.</p> <p>– Има ошта |
| у кући пречаснога пароха Брајковачкога поп-Стевана Радојчића загрмело је, као да је пао у њу г |
| гову у стану, – примети између осталога поп Стева. – Знам, да сам му, као млађи ђачић, више пут |
| а у Бечу на једаред добио од свог ујака поп-Стеве из Брајковца писмо с пет печата, да дође, ако |
| тине, – рећи ће вечерас госпођа Рашићка поп-Стеви, наравно, после неког згодног увода. – Тај ми |
| руго време.</p> <p>Поутиша мало Рашићка поп-Стеву, па наведе реч на Јаковљевићкине гошће.</p> < |
| а узела сад згодну прилику, те доказала поп-Стеви, како не треба да вређа Александра због његов |
| ковцу, како је госпођа Јеца довела била поп-Стевина сестрића у кућу, да му наметне своју кћер, |
| еки виче на њу, да је божем она отуђила поп-Стеву од његове сестре, да је она истерала Тинку из |
| , на прилику, госпођа Рашићка обрлатила поп-Стеву, <pb n="95" /> да говори сестрићу за Јелку, ш |
| шао био, да га госпођа Рашићка не посла поп-Стевану у врт, те се предомислио.</p> <p> Више њега |
| да збиља почела надати, е ће, по речима поп-Стевиним, „то све још бити као што треба“,то јест, |
| /p> <p>– За то ли се продобрила Јеца на поп-Стевина сестрића! – вели сека Ната.</p> <p>– Ја сам |
| био притисак госпођа-Саветине папуче на поп Стевин жуљ, излишан, ако <pb n="41" /> је мислила, |
| Вели:{S} Зна део комшилук, само не зна поп Стеван и ви; а и пошиница је већ омирисала. –</p> < |
| } Али та, чини ми се, више пази на свог поп-Стеву.{S} Маћи му се не да.{S} Она баш истера одавд |
| фини младић“...{S} Не зна, како ће пред поп-Стевом и својом кћерком да га се нахвали.{S} Још да |
| не од оних, што су засађене у реду пред поп-Стевином кућом, са свим сакрио од месечине, па покл |
| госпођу Нату, како се дала наплатити од поп-Стеве, кад је њена Јелена била тамо у вароши код ње |
| Никад ништа.</p> <p>– Е, то је лепо од поп-Стеве.</p> <p>– Довео га, да ту проведе вакацију... |
| ди, мисли у себи Јован, не помогоше код поп-Стеве ни најубедљивији разлози.{S} А Кнежевић и опе |
| .{S} Знаш ли ти, да ће она израдити код поп-Стеве, да све припадне њој и њеној кћери?{S} Две хи |
| да говори сестрићу за Јелку, шта је све поп Стева говорио, како се ломио, шта је Бранко одговор |
| руке, кад јој пало на памет, да доведе поп-Стевина сестрића кући!{S}И Бранко, ето, дошао. „Кра |
| празан разговор!</p> <p>Сад већ не може поп Стеван, да омладинску ћурдију не одгрне, те не пока |
| > <p>Ти не треба да се што бојиш, – узе поп да кује, док је врело. – Узећеш добар стан, па ћеш |
| оком“</p> <p>Не таје Брајковчани, да је поп Стева и са својом првом женом живео у љубави.{S} Па |
| ва мила супруга Анастасија, кажу, да је поп Стева говорио, како никад не ће ни наћи више таке ж |
| м Јеленом. </p> <p>Од тог доба остао је поп Стева и опет катихета и месни школски управитељ, ал |
| ему – и невешта пред светом.{S} Само је поп Стева имао да прогута неколико грких залогаја, неко |
| на претплату, а нерасечен.</p> <p>То је поп-Стевина и библиотека, а радионица, и читаоница и пу |
| уд никада.</p> <p>Никада свог века неје поп Стеван помишљао, да ће бити кадгод и проводаџија, п |
| идила би јој кћи вароши и лера, да није поп-Стевина џепа!</p> <p>– Него ја не бих рекла, да је |
| е; па има и за што.{S} Нек љуби и стопе поп-Стевине.</p> <p>Чујем... видила би јој кћи вароши и |
| ову реч.</p> <p> Мој синко, – уплете се поп Стеван, – а да што сам ја ту већ двадесет и толико |
| ар слободна штампа!</p> <p>Размахнуо се поп Стеван, па заборавио, каква му је задаћа задата за |
| а потапкала по поп-Стевину жуљу, јер се поп Стеван на мах разгали, па примети, као да би да заг |
| а је изашла на улицу, да види, – кад ће поп Стеван проћи и вратити се на вечерње.{S} Но колико |
| шли нешто у разговор.{S} Тинка, рећи ће поп Стева својој сестри, – ево, ја сам сад конзисторија |
| дра у Карловце у гимназију? проговориће поп Стева један пут сестри, видевши да ће јој тиме пого |
| на... наша Јелица је моја брига! - рече поп Стева одлучно.</p> <p>Попа узеде своју Јелисавету, |
| наследник и у парохији и у кући? – рече поп Стева поверљивије.</p> <p>Хвала, ујо, што се не сет |
| <p>– Ух, ух!{S} Немој, молим те, - поче поп Стева с киселим лицем, као да му је ко на жуљ стао, |
| ове сестре, да је она истерала Тинку из поп-Стевине куће.</p> <pb n="45" /> <p>Та, колико ме је |
| нда Бранкова реч - израдише своје.{S} И поп-Стевина Јелисавета даде се обрлатити још до куће, д |
| дзор над српским народним школама; па и поп Стева постао ревностан катихета и месни школски упр |
| опростио се са свима.{S} Убезекну се и поп Стеван и госпођа Рашићка.</p> <p>– Па што тако нагл |
| S} А наше жене,... и људи, и сви, чак и поп Стева, српски православни свештеник,... сви купују |
| (Таман га је лепо поздравила!)</p> <p>И поп Стева мрзовољан.{S} Покварили му најслађи сан.</p> |
| ушао би ме и учинио А ти...</p> <p>Види Поп Стева, да је тренутак озбиљан.{S} Но не зна, шта да |
| брата за савет. </p> <p>Да га да, вели поп Стева, у Јазак за манастирског ђака...{S} Наопако, |
| {S} Хајд, видећемо се, ваљда, још, вели поп Стеван.{S} Не ћеш тек отићи горе, а да и нама не ка |
| сли, не може ни постићи... „Поп је вели поп Стева, поп: а придиковао, а не; те гласао за овог п |
| се засмејао.</p> <p>– Слатки уја, добри поп Стева, сам је био проводаџија.</p> <p>Опет смех.</p |
| да видиш матер,... треба, да! – говори поп Стева све на развлак, док га испраћаше до врата на |
| Треба мислити даље од носа, – проговори поп Стеван одлучно и као да некога љуто хоће да укори, |
| т на своју стару бразду. </p> <p>Изгори поп Стеван између две ватре.{S} Ако у гору вуци, ако у |
| са првом својом супругом.</p> <p>– Ниси поп, Стефане, ако овог учу не избациш из општине, – рећ |
| реч.</p> <p>– Видићемо још, шта ће рећи поп Стева? – рече она, па се насмеши.</p> <p>Бојаги! – |
| о и зна, да све, што се догодило у кући поп-Стевиној, носи на души и на образу свом сама госпођ |
| кажем.{S} Ствар још није готова, – теши поп Стеван и њу и себе. – Све ће то још бити, како треб |
| зажели госпођа Јеца Рашићка, па да јој поп Стева Радојчић неје испунио.{S} Признати се мора: е |
| да му наметне своју кћер, и како је сам поп Стева проводаџисао свом сестрићу.</p> <p>За одрешен |
| евојче примити у онаком смислу, који им поп Стева даје.{S} Оне несу ни мало извеле мисли Јелени |
| оспођа Рашићка, па је одмах отишла свом поп-Стеви, да му се потужи:</p> <p>– Дошле те варошкиње |
| tone unit="subSection" /> <p>За вечером поп Стеван крупно мисли.{S} Нико речи да проговори.{S} |
| p> <pb n="53" /> <p>И да је когод рекао поп-Стеви, да неје сретан, или да се подао Јеци, он би |
| ечерње.{S} Но колико јој збиља стало до поп-Стевана, ето, неје ни приметила, да он и не оде на |
| , донде госпођа Јеца учитељица, од јако поп-Стевина Јелисавета, са својом кћерком Јеленом. </p> |
| подар у општини, па... (Осмелио се тако поп-Стева, па говори без запете.) Ја сам већ замесио по |
| е мало раскрави, па се чисто ракољи око поп-Стеве:</p> <p>– Шта мислиш, Стефане, кад нам дођу д |
| /> меће на коцку не знам шта.{S} Стало поп-Стевану ипак доста до тога, да му сестрић бар лепо |
| је и опет Рашићкина папуча потапкала по поп-Стевину жуљу, јер се поп Стеван на мах разгали, па |
| ј.</p> <p>Госпо...?! – замисли се чисто поп Стева, као да му је страно то име; понда се сети. „ |
| , што би рекао Раја Јовановић, па макар поп Стева дигао „и кундаке и кондаке“ против „омладине, |
| ила, па дошла на бољи свет, кад је брат поп Стева позва, да му буде у кући домаћица?{S} Колико |
| из Брајковца; а сутра дан се уселила у поп-Стевину кућу госпођа Рашићка, донде госпођа Јеца уч |
| >– Јован је отишао у виноград.{S} Има у поп-Стеве неки гост, Јованов пријатељ из Беча.{S} Та, з |
| но инстиктивно неповерење према свима у поп-Стевановој кући, па и према самоме ујаку, с којим и |
| м, за што би Тинкина сина трпила Јеца у поп-Стевиној кући?{S} Видићеш само, биће ту...!{S} Учит |
| виноград за својим послом, ако не оде у поп-Стевину сеницу, где овај чека, да му се јави, има л |
| S} Она, што каже и сама, ринта и ради у поп-Стевиној кући као црв.{S} А уме, да удеси, да то, ш |
| онаки ти се чини цео свет...{S} Сиромах поп Стеван!{S} Неје ни то рђав човек!{S} Пре га треба ж |
| о чино, само по чину!{S} Па паки и паки-поп!..</p> <p>Е, па тако седи јутрос, ето, поп Стева по |
| сузе, Боже, тешке, несретне... </p> <p>Поп Стева се растопи, расплини, оде у пару... </p> <mil |
| је од вас, што то и++ спомињете!</p> <p>Поп-Стеви се смрче. </p> <p>– Деране:</p> <pb n="42" /> |
| <pb n="36" /> <p>– Гром и пакао!</p> <p>Поп Стева претрну. </p> <p>Рашићка осети, колико га је |
| са лозинка.{S} Збиља, чу се ход.</p> <p>Поп Стева склони чибук уза се поред стола, проглади прс |
| Сад не ћу тамо.{S} Идем у воће.</p> <p>Поп Стева устаде и изађе, па забрави за собом сеницу.</ |
| у планини, где не прижиже сунце.</p> <p>Поп Стева приденуо и ручник за рупицу испод врата у сво |
| о смо заједно, ниси водио к њој.</p> <p>Поп-Стевина Јелисавета поглади једном руком попу по бра |
| ори му сестрић с неким прекором.</p> <p>Поп Стева се уједе мало за доњу усну.{S} Хтео је да нав |
| о је опет масло тога Кнежевића!“</p> <p>Поп Стеван се узврпољио у својој постељи, па гунђа и пр |
| Више шта, мисли, не може ни постићи... „Поп је вели поп Стева, поп: а придиковао, а не; те глас |
| >– Ето ти је, на! – обрецну се, бојаги, попа.</p> <p>– Хвала ти, боже!{S} Канда нема више дана |
| забезекнуше се на те Бранкове речи.{S} Попа и Рашићка се и нехотице погледаше.{S} Свако, нарав |
| бина раздробио се у чаши, па гори.{S} А попа гледи у њих као стари зналац, па се смеје.{S} Види |
| {S} Седи, да разговарамо, – задржава га попа. – Нисмо се честито ни поразговарали, како си ту.< |
| а одбијемо као лику низ Дунав, – навија попа. – Данас је чудно време!</p> <p>Стотинама деце из |
| з врта, те идући кроз двориште, не може попа, а да као добар домаћин, овде онде не завири, ма с |
| нија и вреднија газдарица.{S} Колико је попа Стева био задовољан и сретан, како му сестра привр |
| апопио; стара свештеничка капа, коју је попа носио пре дуго, дуго времена, док неје дао начинит |
| них година политичких новина, што их је попа по кадгод од дуга времена, бог ме, и читао.{S} По |
| ој казати?{S} Боже сачувај!..{S} Сад се попа нешто кошка и с учитељем.{S} Биће и ту њена масла. |
| једна!{S} Мала је била... – разнежи се попа, па вели за Јелицу.</p> <p>– Да, да!{S} Сећам се.. |
| ник старији од њега бар у цркви, – рече попа. </p> <p>– А Јелена не сме ништа да каже, већ саже |
| чисто бих то морао помислити.</p> <p>И попа, и Рашићка, и Јелена забезекнуше се на те Бранкове |
| ви женске успалиле за омлатином!- вели попа смешљиво; а госпођа Јеца га види, да је сад већ ме |
| <p>– А,... ти си, Александре!- примети попа, па се осети слободан; него се ипак не показа тако |
| смешно. </p> <p>– То је смешно! (Осети попа, да се то њега тиче.) А шта онда, ако те кости, шт |
| пратила главни смисао његов.</p> <p>Тек попа је ипак заћутао. </p> <p>– Да Бог ме, да вам мора |
| p> <p>Неки дан после тога отишао је сам попа у Карловце и нашао стан за Тинку згодан, како ће м |
| оже побркати.</p> <p>– Седи! –вели опет попа Бранку,</p> <pb n="72" /> <p>– Не да се насути вод |
| {S} Па тек она варошка успијуша!</p> <p>Попа се све тресе гојазан,:како се смеје.{S} Видиш га с |
| шта мисли, погледом него речима.</p> <p>Попа застао баш пред великим орахом, па гледи већ по то |
| као пример свенародног признања.</p> <p>Попа, бојаги, удари у смех.{S} Бранка то још већма увре |
| њој пошаљем, – одговори Бранко.</p> <p>Попа се дигао, па пажљиво растире и онако већ до најсит |
| брига! - рече поп Стева одлучно.</p> <p>Попа узеде своју Јелисавету, иначе госпођу Јецу Рашићку |
| јковац госпођа Јеца Рашићка.{S} Удовица попадија, као што је била, шта је знала паметније, него |
| говори без запете.) Ја сам већ замесио попару учитељу.{S} Не води ти бриге, Јелисавето.</p> <p |
| Александра. </p> <p>– Да,... да! – пуче попи пред очима. – Знам, шта; Нисам... нисам ни речи... |
| цмокнули се и два и три пута – и, дакле попили брудершафт, то јест, потписали пасош, да могу би |
| .{S} Ту је Јаковљевићкин Јован.{S} Ту и попин сестрић.{S} Понда, ево, и ове!</p> <p>Тејка Давин |
| о је завирио у њу, од како се повукао у попин врт.</p> <p>– Стојим на расположењу, госпођице Је |
| њу Јован Јаковљевић) и госпођица Јелена попина („Без њене можемо ни маћи!“ рече за њу учитељ Ми |
| а.{S} Па чак се и њих двоје тргоше како попина Јелена врисну.{S} А коларевој сестри оте се, Бог |
| а, као и мало да се боље позна. </p> <p>Попина Јелена...{S} До душе, за госпођу Јелисавету гово |
| ић уздахну и не одговори ништа. </p> <p>Попина Јелена од оздо, испред куће, маше на њих белим р |
| шлајери тако лепршају за њима..</p> <p>Попина Јелена хтела одмах за Зорком да потрчи пред Дари |
| ога друштва Брајковачкога под прозорима попине Јелене и да допру до Стајића, док већ и он не до |
| разбијене канте“ извијају под прозорима попине Јелене!“</p> <p>Дакле, у сред Брајковца серенада |
| рча и Зорка, Катина кћерка.{S} Била код попине Јелене, па видела, да су гости дошли, те потрчал |
| ада ми о њему говоримо, виси на прозору попине Јелене?</p> <p>– А-а!... </p> <p>У том ево Дабиж |
| ика госпођа Јеца, кад виде своју кћер с попиним сестрићем испод руке; те оде у кухињу, да изнес |
| Бранка.</p> <p>Јух, како сам се ја онда поплашила! – вели Зорчица. – А Даринка стала, па не зна |
| потегу, па се ухватила за лотру, да се попне на кола. </p> <p>Даринка се већ наместила, а наду |
| политику.{S} То је наперено против нас попова и калуђера.{S} Е, не уме ти се омладина маћи, до |
| х, ваљда, удесио јавна предавања, па им поповао, како ради немачки или енглески сељак или овај |
| овцу) декламовао ону познату песму Мите Поповића о браца-Анти.{S} А благајник и бележник од то |
| је ни слушао ништа после својих речи са попом...</p> <pb n="43" /> <p>Кнежевић већ неколико дан |
| те се!- рече му Даринка, те му, бојаги, попрети својим прстићем.{S} Бранка прође нешто скроз, к |
| на, да баш не види, ако је непозван ко, попу у чакширама.{S} Очи упро на врата.</p> <p>На врати |
| .</p> <p>Јеси ли разговарао што? – пита попу, а више тумачи, шта мисли, погледом него речима.</ |
| стола.</p> <p>Јелена базазлено слуша и попу и Бранка.{S} Са свим је излишан био притисак госпо |
| оле ноне.. </p> <p>Госпођа Савета очепи попу испод стола.</p> <p>Јелена базазлено слуша и попу |
| Стевина Јелисавета поглади једном руком попу по бради, а другом му насу у чашу хладног теочинца |
| ти на тај рачун прославити се и постати популарнијим, као што су неки ради можда, или шта више, |
| им језиком, каквим нико још пре њега, а попут једре и здраве народне поезије, песмом, као најзг |
| у радњу, па се упео из петиних жила, да поради, те подигне сермију.{S} Тек не може, ето, ни он, |
| покаже Нати ствари, што је Даринка све порадила...)</p> <p>Трива таман замахнуо секиром, да пр |
| је бар тврду веру дала, да ће све и сва порадити и код чике, поп-Стеве, и код матере, госпође Р |
| ита шта све још!{S} У зазиданом прозору поразбацано неколико старијих и новијих бројева од разн |
| задржава га попа. – Нисмо се честито ни поразговарали, како си ту.</p> <p>То је истина.{S} А ко |
| мамурлука.{S} Чича, господар начеоник, поранио пре времена, па дошао у општинску писарну, да п |
| и из Брајковца у Карловце.{S} Јутрос је поранио.{S} И кад је видео жагор и необичан живот по Ка |
| м Римљанима и другим пропалим народима, поред свег нашег толико хваљеног родољубља, као што ни |
| признао, да је бар прошао поред њених, поред Јелениних прозора.{S} Прошао!{S} А да је био искр |
| му је била жива његова покојна Стаза; а поред Јеце нема никаквога.{S} Но да потраје овако даље, |
| ијају над собом облаке, већ пуштају, да поред њих пролећу чворци, што се надлећу као облаци над |
| еће.{S} Отворила широм прозоре, па села поред прозора.{S} Наслонила главицу на руку, па мирише |
| воју хаљину.{S} Госпођа Рашићка присела поред њега на столицу.{S} Рећи ће тако с њим две три (о |
| мисли, ко је он је.{S} А жустра младица поред њега тако се препанула, да се неје могла уздржати |
| р као по поруџбини.</p> <p>Бранко прође поред прозора, уђе у двориште и оде у своју собу. </p> |
| ранко и Јелена, по Брајковцу испод руке Поред оне премудре Кате Јаковљевићке.</p> <pb n="28" /> |
| за свећеника.</p> <p>Бранку дуго време поред таквога разговора са својим ујаком, па се диже, д |
| ранко, па употреби ту прилику, да стане поред Даринке. </p> <pb n="47" /> <p>– Па како вам ми з |
| е Даринка то вече села у одар, да легне поред Зорке, дуго јој се поглед приковао на икону свето |
| д.</p> <p>Поп Стева склони чибук уза се поред стола, проглади прстима кроз браду и лако се нака |
| у, кад су изашли из цркве:{S} Познао се поред Јована.</p> <p>Колико он,... а и мати му као пуст |
| а се обесила Даринци о руку, па скакуће поред њих.{S} Па слуша као жедна, како њих две приповед |
| других „чика“ и „браца“.</p> <p>Понда и поред Зорке неје могла Јелена, а да се не похвали, како |
| децу, што су били код ње у стану, па би поред народних песама и других ствари читали по нешто и |
| и она, па се боји, поквариће јој се кћи поред ње.{S} Ако и зна, да све, што се догодило у кући |
| , ипак им бродови стоје још мирно један поред другога у тихој луци, у којој се и један и други |
| , не ће зар један на другога, већ један поред другога.{S} Запитаће се за јуначко здравље, поздр |
| тва, док неје признао, да је бар прошао поред њених, поред Јелениних прозора.{S} Прошао!{S} А д |
| , Боже сачувај; ал јој нешто тесно било поред њега.{S} Чисто би га загрлила, што иде.</p> <p>Го |
| док потребе све веће расту.{S} Ми ћемо поред све примљивости према свему, што је напредно, мор |
| увана, палидрвца и тако даље.{S} У углу поред пећи пар ципела, а о зиду висе о клинцима једне ч |
| е молитве.{S} Стењак у свећи на сточићу поред постеље задрхта.{S} На лице јој или збиља паде се |
| {S} Не подиже главе, а уздахну. </p> <p>Поред тога дете може добити и благодјејаније у конвикту |
| је то од њега,... за сад доста.</p> <p>Поред сенице се „нешто закрши, као да неко склања себи |
| витом Брајковцу беше по вајкадашњи мири поредак ноћни тако дисармоничан дар мар, на стародавне |
| примети: </p> <p>Ваши стари мора да су пореклом из Русије.</p> <p>Благајник укрљешти очима у њ |
| разним интересима напретка и разлозима поретка, сад, опет, да замедља бљутавост свога лицемерс |
| о склапа брак, тај темељ свему животу и поретку у друштву! </p> <p>То ли је, дакле, узрок, да с |
| алишу појмови.{S} Ослободи и друштвеном поретку, о приликама, у које могу запасти и према којим |
| а је он тим начином одао своју „тајну“, поричући свим срцем, свом душом, па и самом помишљу, да |
| читате.{S} Па ја мислим, можда се која породица вратила опет из Русије у Фрушку Гору.{S} Стави |
| елило се одавде неколико хиљада српских породица у Русију.{S} Побегли, да Бог ме.{S} Додијало и |
| њу.{S} Поштен човек треба да помишља на породицу.</p> <p>– Поштен човек треба најпре да се побр |
| већма него спас душе своје, него кућу и породицу.{S} Да је когод дао што за душу његову или за |
| ајпре да се побрине, како ће издржавати породицу своју.</p> <p>– Не мислиш, ваљда, да ћеш вечит |
| крајем, како се отац побринуо за своју породицу, а како би овака два самохрана женска грла, ма |
| да се побрине, како ће издржавати своју породицу.“ И толико се занео, помишљајући на Даринку, д |
| у да је цео свет.{S} Па у том снивању о породичној срећи, о раду, о борби и заборавио, што река |
| своју кућу, на своје огњиште, на своју породичну срећу.{S} Кад је човек срећан, мили му се пос |
| о лађа пристане.</p> <p>Карловачки трг, порта саборне цркве, двориште патријаршкога двора и ули |
| кухињи; не гледи, стоји ли пред вратима портир у самурини и у гајтанима а с неким скиптром у ру |
| вала нешто у дућан, јер чека муштерија– поручио је, да ће „сад одмах“ доћи, па је устао већ био |
| месечине, па поклопио цео прозор као по поруџбини.</p> <p>Бранко прође поред прозора, уђе у дво |
| па с ногу велики завежљај.{S} Баш читав посао!</p> <pb n="19" /> <p>У том дотрча и Зорка, Катин |
| ећу.{S} Кад је човек срећан, мили му се посао, којега се подухвати.{S} Одушевљеније прихваћа бо |
| ах код куће, водио би ме собом на сваки посао и говорио би ми, како се шта ради.{S} Па сад се д |
| ш, упозорен од Мушицкога на онај велики посао, кога се он доцније тек онако свесно и савесно ла |
| а може вратити у свој дом, те наставити посао оца свога, па орати земљу или копати винограде.{S |
| телигентна човека, који ради онаки исти посао, од кога живи и он, народ, него од најсавршенијег |
| овој најпречој потреби, радећи баш свој посао, то сам сигуран...{S} Мој стари био је поштен чов |
| а тебе гони, да, можда, ти прихвати њен посао?</p> <p>– Воља и осећање да сам способан за рад.{ |
| те учитеља.{S} Тај ће вам умети најбоље посведочити...{S} Боже мој, ви гледате опет ту као неки |
| њега.</p> <p>Е, па спомену тога ђенија посветио је цели српски народ дан 10. јулија 1883., при |
| бично недељом и свецем после подне, кад посвршава послове по кући, пред свој дућан..{S} Скрстил |
| изниле у учитељевој соби; а од њих неки поседали на одар, други стоје.</p> <p>– Треба да оженим |
| обично и госпође сеоске враћају кући из посете.{S} Па сад се тек диже госпођа Јеца са својом кћ |
| ти, да поздравиш Кристу, нека што чешће посети кућу.{S} Па поздравићеш и мајсторицу,... знаш!{S |
| {S} А кад човек и оде у Карловце, ако и посети своју сестру, мислиш, да сме то њој казати?{S} Б |
| се момак мало одмори, па и своју матер посети!...{S} Најпосле, свету се не да ни уста запушити |
| {S} Мало који дан ће проћи, да он не ће посетити женску школу.{S} Па га – ревност тако занела, |
| itle>Крв за род</title>“ од Милованова „посинка“ Јакова Игњатовића...{S} Ту је често и мајстори |
| што је у радости хтела рећи, већ најпре поскакута с ноге на ногу па, кад јој се и тако споро уч |
| е Ната кочијашу, па му говори: – ти сад поскидај ствари, па дај унутра, а коње испрегни, па одв |
| ше два женска вела.</p> <p>– Писар мало поскочи са столице. </p> <p>– Добили смо канда негде го |
| помусти!{S} Па ваздан другога којекаква посла.{S} Понда дућан!{S} Истина Бог, није Бог зна шта, |
| . опет..</p> <p>Зорка, опет, нема друга посла, него дошла, па јој баш жалостиво вели:{S} Не вол |
| год је у Игњатовој кући било каква већа посла, било да му дођу гости, било да се кољу свињи, ил |
| и дошло.{S} Нема ти, вели, несноснијег посла, него гледати како наш бележник игра жандара!{S} |
| ло међу свет.{S} И онако слабо имаш кад посла са себи равнима... </p> <p>Вараш се, мој Бранко, |
| вске станице до Стражилова пуне су руке посла..</p> <p>У једаред стиже муњом глас, да Бранкове |
| и отишао био, да га госпођа Рашићка не посла поп-Стевану у врт, те се предомислио.</p> <p> Виш |
| >Са женскињама је ликовођа имао највише посла, особито са Јеленом.</p> <p>Стао учитељ спрам ње, |
| Ал како неје познала никога на колима, послала Ђуку пандура да распита, ко је то дошао.</p> <p |
| ало нестрпљиво, – та, за то сам ти га и послала.{S} Да сте, велим, на само.</p> <p>– Нисам те р |
| миње:</p> <p>– А да за то сам га тамо и послала</p> <p>– Александра?</p> <p>– Да, Александра. < |
| н.{S} Кад буде време, даћу се бирати за посланика, било у Карловце било у Загреб,... ал хоћу да |
| : а придиковао, а не; те гласао за овог посланика, те за оног; то било автономије, то не било ј |
| ива о ноћашњој пијанци,</p> <p>Бележник послао пандура, да му тражи по селу гдегод овчија сира, |
| <p>– Шта мислиш?{S} Сам му писао, па му послао и путна трошка, само да дође.</p> <p>– Бога ти, |
| омиле неколико мушкацона и других таких посластица, што се, по сеоском господском обичају, изно |
| рас госпођа Рашићка поп-Стеви, наравно, после неког згодног увода. – Тај ми се увукао већ у нос |
| него што треба.</p> <p>Па боље пре не? после, – одговори Јован.</p> <p>Али се овај привуче уза |
| ово, што су сад наумили, као бујица.{S} После бујице биће поток опет поток, али мирнији него у |
| бујице није могао.{S} Биће и међу вама после бујице омладинске вас <pb n="54" /> више, који ће |
| ати без госпођице Јелене. </p> <p>Сутра после подне одмах је прва веџба певачка. </p> <mileston |
| > <p>Бранко као да неје ни слушао ништа после својих речи са попом...</p> <pb n="43" /> <p>Кнеж |
| на прозору, и он не дође.{S} Бар да је после серенаде и прошао онуда, кад је изгледала на њега |
| , па ја тако мио!{S} Сама мама рекла је после за њега „фини младић!“</p> <p>Осврћући се то за о |
| сај јој се оте из груди.{S} Прекрсти се после топле молитве.{S} Али се трже, кад јој витице тек |
| а.{S} Него за што и не би?!{S} Често се после картања развезе и пијанка.{S} А он мора ту бити, |
| начи, да и он то пита.</p> <p>– Ви ћете после њих доћи на ред, – одговор и онај.</p> <p>– Хајдм |
| ги певачи већ су се договорили, како ће после певања на пиво „Код разбијене канте“.{S} Тако у Б |
| брата свога као пребита сирота, да је и после тога с братом мрази?!{S} Ко зна, каквим је блатом |
| је!“ мисли благајник, кад за вечером и после вечере заређале здравице, као да му је до сад све |
| ак, у својим песмама као нико ни пре ни после њега.</p> <p>Е, па спомену тога ђенија посветио ј |
| ао сунце, те неје могла више ни заспати после тога!{S} Да зна само, како јој је синоћно певање |
| , да се овде мало позабавимо, – примети после Дабижић, по толики пут, бележнику. – Бога ми, пам |
| ом добру?{S} Остао, до душе, леп иметак после Игњата Јаковљевића.{S} Но треба радити и бар одрж |
| вићка села, као обично недељом и свецем после подне, кад посвршава послове по кући, пред свој д |
| њом он чека и дочекује ројеве; под њом после ручка прилегне и дремуцка: под њом чита новине и |
| и његовој прослави.{S} Одмах сутра дан после оног великог концерта, што га је приредило српско |
| е сина на своја недра. </p> <p>Неки дан после тога отишао је сам попа у Карловце и нашао стан з |
| о подне је још како тако и прошло; него после подне се отегло као цео дан.{S} Једва дочекала, д |
| ко.{S} Ја сам је из темеља зидао.{S} Ко после мене дође, може лако дозиђивати, ако му буде уско |
| еоске трговце, па одржа све, што остало после Игњата.{S} Ако Бог да, даће и најмлађег сина у шк |
| овратак.</p> <p>Не би сирота имала цело после подне, с киме речи да проговори, да не дође какво |
| а исто тако и жедни писар.{S} Онда ћемо после певања код Марка, – пресуди бележник, – да му сеф |
| раха у Јаковљевића винограду цело скоро после подне на мекој трави у крај поточића, што се слив |
| реба тек задобити.</p> <p>Бранко Стајић после оних речи, што их је имао са својим ујаком, поп-С |
| аља радити, то ти треба већ сам да знаш после осам година, што си их провео у гимназиским сками |
| ам у вама познао човека, који...</p> <p>После по сахата, ваљда, резултат је био те на широко и |
| а изгледа и као очински савет...</p> <p>После вечере оде госпођа Рашићка с Јеленом „за послом“. |
| да се може слободније верати по гори, – последња кратка хаљина, што је као швигарица носила, ка |
| том се врати натраг у село. </p> <p>Та последња добра мисао, што му паде на ум, а нуз то и мир |
| завршен је спровод. </p> <p>Отпоја се и последња песма, а многи и многи још се не разилазе.</p> |
| ан, ако <pb n="41" /> је мислила, да ће последње речи девојче примити у онаком смислу, који им |
| ва му проби медвеђи глас, ухвативши тек последње: „Устај, Србине!“</p> <p>Учитељ одустаде на то |
| и његове и женине сиротиње, даде све до последње крпе, а не задовољи неситог мамона, нити зајаз |
| а бити гост за Јаковљевића столом.{S} У последње време гонио је Игњата, кажу, да се да бирати ч |
| е скромну жељу песникову, да му пренесу последње земне остатке на вис убавога Стражилова, које |
| е и у читаоницу, где одбор издаваше још последње налоге, и у саборницу, где певачка друштва држ |
| {S} А као да се тврдо узда, да ће, ма у последњем тренутку, и забранити.</p> <p>– О, моја ће ма |
| </p> <p>– Ао, лопове један!{S} То ти је последњи злочин!</p> <p>– Ето браце из винограда!{S} То |
| повика бележник својој супрузи, скруни последњи остатак у својој чаши, па се извали у столици, |
| видео, како, <pb n="44" /> особито овај последњи одушевљено ради, да „Брајковац пропева у Бранк |
| бадве још у оном добу девојачком, у ком последњи бој бије између себе нарав и васпитање.</p> <p |
| ба?{S} Где је ускрсао и где је сахрањен последњи сан овостраних Срба, – војводина српска?</p> < |
| азурном небу, а овде онде одбиће се још последњи зрак о позлаћену јабуку, зрак сунца, што се кл |
| лађом имају приспети Бечки одборници са последњим земним остацима песниковим. </p> <p>Гости из |
| . </p> <p>А Зорка нестрпљива, па заврши последњим стихом: „Србадијо не било ти просто!“</p> <p> |
| ак.</p> <p>Изнесоше и мртвачки сандук с последњим земним остацима млађанога песника и понесоше |
| да буде велика беседа у корист преноса последњих земних остатака Бранка Радичевића!{S} За Бога |
| не беше ни спомена о преносу Бранкових последњих земних остатака, па је не занимаше ни каква в |
| на вас, –прекинуће Бранка, кад опет чу последњу му реч; па дрмну, бојаги, срдито својом руком |
| и.</p> <p>Сутра је радни дан а чека сто послова.{S} Па је већ ето, време, да се на селу и госпо |
| љом и свецем после подне, кад посвршава послове по кући, пред свој дућан..{S} Скрстила руке па |
| вљених у општинском уреду а у званичним пословима, госпођа бележниковица зна увек да га одржи у |
| сијом...</p> <p>Кад би отишао овда онда послом у Карловце, или би походио своју сестру или не.< |
| ечере оде госпођа Рашићка с Јеленом „за послом“.{S} Оста сам ујак с нећаком.</p> <p>– Да, да, т |
| хајд опет кући или у виноград за својим послом, ако не оде у поп-Стевину сеницу, где овај чека, |
| зумем! – одговори Трива и оде за својим послом.</p> <p>– Като злато, – опет ће Ната Кати, – а т |
| трагове.</p> <p>Бележник се смеје лудом послу.</p> <p>А Бечлија Јован га уверава, како је то хе |
| је код ње већ четири године.{S} Па има послугу и од Триве.{S} Криста јој је послушна, па радил |
| Ту је и кочијаш Трива с колима. </p> <p>Послужавка Криста трчи то у собу то на двориште, а ника |
| ако што, Давина је увек ту, да свесрдно послужи.{S} Она је, тако рећи, Игњату и свећу додржала. |
| вати реч.{S} Опет ће он:{S} Само да нас послужи лепо време!</p> <p>Да Бог ме! – одговори Даринк |
| >Да говорим толико... не знам већ коме, послушао би ме и учинио А ти...</p> <p>Види Поп Стева, |
| } Та, за име света, ујак си му, мора те послушати... (Утре сузе, па промену глас:) Триста га вр |
| ма послугу и од Триве.{S} Криста јој је послушна, па радилица, па верна, па...{S} Ал само...{S} |
| аш не могаше у њему изазвати безусловну послушност према петој божјој заповести: „Штити оца тво |
| рио и Јелену.</p> <p>Благајник седи, па посматра све око себе.</p> <p>Мала Зорка, како стала у |
| из поља, па и по дворишту треба којешта поспремати.</p> <p>Сутра је радни дан а чека сто послов |
| н и његова најближа околина с најближим посредним, па и непосредним интересима, што су ту скопч |
| што покреће Брајковачки учитељ.</p> <p>Посркале су белу каву, покусале су неколико пољупчића, |
| о се Кнежевић из манастирскога воћњака, посрћући „од љубави и од вина“.</p> <p>Као што рече Јов |
| ио, пређе сада у гнушање.{S} Ујков кућа поста му тесна, мрачна, гадна.{S} Нема му у њој станка. |
| </p> <p>Под орахом на сред дворишта већ постављен сто.{S} Орах густ, а по земљи очишћено, па по |
| , а они одмах хајд у господство, те или постадоше општинским начелницима, или ексекуторима, или |
| ио, што бива по <pb n="88" /> најчешће, постаје моралним пролетером, из кога се рекрутују шарла |
| ише у свету нема.{S} Наша интелигенција постала је, тако рећи, из народа, па тешко да се игде и |
| заслуга, па је равна само оној, што је постала с Богом и нестаће је с њим, што, дакле, нити им |
| је Немац већ дошао онакав, какав Србин постане тек, кад се од њега поучи.{S} Ал који Србин ост |
| рпским народним школама; па и поп Стева постао ревностан катихета и месни школски управитељ – с |
| уна, може ко исто тако измислити, да је постао од медведа.{S} Судећи по нашем писару, имаће пра |
| ељ Богом повереног му стада одликован и постао конзисторијалним присједатељем.{S} Више шта, мис |
| д је тај Дарвин измислио, и да је човек постао од мајмуна, може ко исто тако измислити, да је п |
| Али хтети на тај рачун прославити се и постати популарнијим, као што су неки ради можда, или ш |
| едина слика у целој соби.{S} Уза зид је постеља и на њој виолина.{S} Насред собе сто, и по њему |
| тве.{S} Стењак у свећи на сточићу поред постеље задрхта.{S} На лице јој или збиља паде сенка не |
| /p> <p>Поп Стеван се узврпољио у својој постељи, па гунђа и прети учитељу, како ће га то скупо |
| >Госпођа Катица у другој соби метнула у постељу малога Владимира.{S} А она и госпођа Ната седе |
| о теши. – Ја сам уверена, да се не ћете постидети.</p> <p>– Хвала вам!{S} Ви тако умете и да хр |
| датељем.{S} Више шта, мисли, не може ни постићи... „Поп је вели поп Стева, поп: а придиковао, а |
| неприлици.{S} Чисто не сме да му гледа постојано у очи, и, што му се давно и давно неје придес |
| и рећи и утећи, као и на страшну месту постојати, па не жали, ето, ни крв пролити, кад зажеле |
| <p>– Да се што боље удесим с овим, што постоји, и да живим, – одговори Јаковљевић као у шали. |
| {S} Руке се укрстише изнад исполиванога постоњака, чаше зазвечаше.{S} Некоме се и столица измач |
| анабету.{S} Остави неки тумач казненога поступка, што га читао, на страну, па погледа у свој са |
| ђе бележниковице.</p> <p>– А, вас треба посути ситном прохом! – поздрави га бележниковица, идућ |
| понашањем.</p> <p>– Добро је, – рече и потајно се насмехну.</p> <p>А Јелени одлану.{S} Но је п |
| њижевност остати трајне, да их збиља не потамњује ни слава млађанога Бранка Радичевића.{S} Необ |
| p>За јамачно је и опет Рашићкина папуча потапкала по поп-Стевину жуљу, јер се поп Стеван на мах |
| ита госпођа Ната, а крсти се и стала на потегу, па се ухватила за лотру, да се попне на кола. < |
| ђиватком, да одудари преко коња, па да потера, а госпођа Ната повика:</p> <p>– Кристо!{S} Крис |
| округли ћелепуш са стола, па га ћуши на потиљак; а лаком кабаницом покри колена, да баш не види |
| и ту седи!{S} Вели увек па се удари иза потиљка.)</p> <p>У који мах писар трже очи на прозор, у |
| title>"...{S} Тек ако ће јој се кад тад поткрасти из груди уздах, а нит зна за што, нит зна кам |
| е јој увек завидити и роптати на њу.{S} Поток хучи и бучи, прави више буке него Дунав.{S} Па те |
| умили, као бујица.{S} После бујице биће поток опет поток, али мирнији него у бујици; само ће ип |
| цом!{S} Е, па видиш, омладина ти је као поток: а ово, што су сад наумили, као бујица.{S} После |
| бујица.{S} После бујице биће поток опет поток, али мирнији него у бујици; само ће ипак овде онд |
| осветљена она два прозора с оне стране потока у лепој тамо кући.</p> <p>Тамо је вечерас Бранко |
| . </p> <p>Из оне лепе куће с оне стране потока зачу се диван мушки тенор.</p> <p>Јелена познаје |
| прозора у оној лепој кући с оне стране потока.{S} То јој је најмилије за све време, како устан |
| о, до душе, полетела би била тамо преко потока оној кући, одакле јој у вече долазе они звуци са |
| уплеће у ове дане, који ће да засветле потомству као пример свенародног признања.</p> <p>Попа, |
| није могуће?{S} А по Дарвиновој теорији потомци наслеђују особине својих предака.</p> <p>Ма кол |
| ваљеног родољубља, као што ни Ромуловим потомцима не поможе ни Јустинијанов **<foreign xml:lang |
| скоро после подне на мекој трави у крај поточића, што се слива преко луба дебела орахова дрвета |
| – и, дакле попили брудершафт, то јест, потписали пасош, да могу бити један према другом неучти |
| живот или, што данас често више вреди, потпише меницу.{S} А што овај или онај овому или оному |
| а Ната).{S} Мајсторица штогод шије, или потплеће чарапе, или скрсти руке, кад је штогод здраво |
| Кнежевић.– И још се од нас захтева, да потпомажемо и књижевност, да купујемо и растурујемо књи |
| ој економији.{S} Хоћу да сам независан, потпуно независан.{S} Кад буде време, даћу се бирати за |
| Синоћ је већ доучила све, што неје била потпуно знала.{S} Само ће је донде још Јован и Даринка |
| шају у народ, у масу.{S} Ви имате иначе потпуно право.{S} Ал...</p> <p>Јован је сад још већма д |
| .{S} Казала сам му, до душе, и сама, да потражи Мацу, па да је пошље кући...{S} Гле, молим те, |
| каже, биће да је у колу, па нек је тамо потражи.{S} А Зорка упртила неки гостински пртљаг, пошл |
| јој криво на цео свет.</p> <p>Мало још потраја, па се пријатељи разиђоше.{S} Испред учитељева |
| живља и вољнија.</p> <p>Није дуго тако потрајало, па и заборавила, како јој немило било, што с |
| ; а поред Јеце нема никаквога.{S} Но да потраје овако даље, ишчаурио би се из њега под старост, |
| апева с њима, јер – њен глас тако му је потребан у збору, да готово без ње не ће моћи бити ништ |
| вимо.{S} Алати наши за најобичније наше потребе носе на себи туђински печат.{S} Ми све морамо о |
| за своје рођене паре, а пара мало, док потребе све веће расту.{S} Ми ћемо поред све примљивост |
| бих му био учитељем у његовој најпречој потреби, радећи баш свој посао, то сам сигуран...{S} Мо |
| на то Бранко. – У селу су нам исто тако потребни ваљани учитељи, као и у вароши, ако не још и п |
| и учитељи, као и у вароши, ако не још и потребнији.{S} Ето, он је кратко време ту, па видим, да |
| <p>Што јој већма долази у главу, да је потребно да се са учитељем састане, то Јелена све нестр |
| јој сину у главу мисао, да би било врло потребно, да се састане с Кнежевићем, ако ничега другог |
| а неје ту и Јован и да не осећаше збиља потребу, да се одмори.{S} Готово да је био већ и забора |
| > <p>Бранко скочи на ноге.</p> <p>Зорка потрча натраг.</p> <p>А Даринка стаде као укопана.{S} Н |
| елене, па видела, да су гости дошли, те потрчала кући, а сва се запурила и задухала што од радо |
| >Попина Јелена хтела одмах за Зорком да потрчи пред Даринку.</p> <p>Али је задржала мати.</p> < |
| та ће и кут ће пре.{S} Да га остави, па потрчи по Мацу, или ће најпре да га унесе?{S} Најпосле |
| о прам косе, па се њим игра ветрић, кад потрчи.</p> <pb n="38" /> <p>Бранко проговори нешто, ка |
| само...{S} И сад језа цело хтела да се потужи, како Криста скоро свако боговетно вече изађе пр |
| е одмах отишла свом поп-Стеви, да му се потужи:</p> <p>– Дошле те варошкиње!</p> <p>Колико се Ј |
| мети Рашићка. – штета је за њега, да се потуца и пребија по селима.{S} Ја то и опет кажем.{S} О |
| било што не трпи толико разметање свога потчињенога, било да тек, што у Брајковцу кажу, „избаци |
| омањи сто.{S} У зидовима на све стране поударано неколико то гвоздених то дрвених клинаца.{S} |
| да и себице увери госпођу Нату, како је поуздана.</p> <p>А та слатка госпођа Натина јесте мајст |
| ." </p> <p>Тако се свршила прва певачка поука Брајковачкога збора. </p> <milestone unit="subSec |
| то треба.{S} Госпођа Јеца се као мало и поутеши, али... тек... тек...</p> <p> А Јелена се сада |
| се трже. </p> <p>– Хоћемо ли се ми моћи поутешити, као Бранко, при помисли на смрт?{S} Шта ће „ |
| , тога.{S} Данас је друго време.</p> <p>Поутиша мало Рашићка поп-Стеву, па наведе реч на Јаковљ |
| ава.{S} Ми све вичемо: „Учимо народ!{S} Поучавајмо га!“ А све то, што ми учимо, врло мало корис |
| по варошима, па писати књиге за народ, поучавати народ, водити политику за народ, дизати позор |
| реба да остане код куће.{S} Треба народ поучавати.{S} А ко ће то, ако не ће учени људи?{S} И он |
| и у Брајковац.{S} Радићу, економисаћу и поучаваћу овај свет у рационалној економији.{S} Хоћу да |
| какав Србин постане тек, кад се од њега поучи.{S} Ал који Србин остане, тај издржи конкуренцију |
| S} Само ће је донде још Јован и Даринка поучити, где треба да рашири руке, где да их метне на г |
| твари, што их је Зорка радила, па да је похвали пред тетком из вароши и пред сејом.{S} А њих дв |
| ред Зорке неје могла Јелена, а да се не похвали, како јој ипак мио Брајковац, јер је до пре мла |
| , којој њен син након три године жури у походе, него јој тек уз пут сврће као познанику каквом. |
| шао овда онда послом у Карловце, или би походио своју сестру или не.</p> <p>Једаред, – био код |
| у себе, како је сјајан.{S} Округао као похођанска погача, нарастао као мобарска гибаница, а пу |
| о му се давно и давно неје придесило, – поцрвене, е, поли га, Бога ми, румен до иза ушију.</p> |
| ите?</p> <p>– Овај час.{S} Даринка мало поцрвене.{S} Гледа у њега, а не зна, шта да му каже.</p |
| на то одсмејала.</p> <p>– А Даринка је поцрвенела до иза ушију.{S} Заборавила, и да навуче дуб |
| } То неје било ништа страшно, ал су обе поцрвенеле.</p> <pb n="46" /> <p>А мали Владимир натука |
| ђена.</p> <p>У Бранкову срцу узавре.{S} Поцрвени, па му и самом криво, што, ето, избаци нешто н |
| доћи, – рече Даринка, па се као трже и поцрвени, кад примети, да је споменила то име на своја |
| – одговори му Бранко.</p> <p>Јован мало поцрвени, па затрепта очима. </p> <p>Бранко и сам осети |
| снажне руке, да и њих заштити, те да не поцрне без невоље.</p> <p>Јеси ли разговарао што? – пит |
| ако ти примиш наук, што сам га отуд ја поцрпала!{S} Чувај образ!{S} А сачуваћеш га, ако сачува |
| мају право, дакако!{S} У тринаест школа поцрпу они кашиком сву мудрост.</p> <p>– И мати му даје |
| , да, пре него што поцури шира, мора да поцури по винограду скоро исто толико зноја.</p> <p>– З |
| ="89" /> могу да знам, да, пре него што поцури шира, мора да поцури по винограду скоро исто тол |
| Хајде, да ми дамо донети, па да ми њега почастимо!</p> <p>Ја сам за то!- прихвати млади трговац |
| </p> <p>– Ух, ух!{S} Немој, молим те, - поче поп Стева с киселим лицем, као да му је ко на жуљ |
| паметнији ни за длаку...{S} Но, но,... поче бележниковица. </p> <p>У том јој писар у крај стол |
| ш. - </p> <pb n="35" /> <p>– За бога, – поче она већ мало нестрпљиво, – та, за то сам ти га и п |
| ада на умни да се смеје, када благајник поче урлати разне гласове, поводећи се за учитељевом ви |
| радује, да је позна. </p> <p>Бранка већ поче завијати у стомаку од толике љубазности.</p> <p>– |
| е, шта је кад полупала, и тако даље.{S} Почела је од ономад, а, да је све ређала, свршила би с |
| . тек...</p> <p> А Јелена се сада збиља почела надати, е ће, по речима поп-Стевиним, „то све јо |
| м крају, па госпођице... </p> <p>Јелена почела била, да га поверљиво слуша, али се сад окрену и |
| сад по толики и толики пут.</p> <p>Него почела већ да се једи.{S} Све се разишло од куће: и дец |
| авити вечни сан.</p> <p>Два дана напред почели се скупљати гости са стране.{S} Е, неје друкче, |
| ето за час недеља.{S} Што то нисте пре почели?</p> <p>– Ништа не чини.{S} Господин учитељ ће н |
| а говорите макар о ономе, што сте отоич почели...{S} Али, хвала вам сад.{S} Други пут!{S} Упамт |
| е...</p> <p>У том је и Бранко легао.{S} Почео био да чита.{S} Нашао негде на орману пре неколик |
| ранковој жељи; а једног од мојих ђачића почео сам да учим <title>Ајдукову песму</title>, – допу |
| еугодно осећао у друштву, у које би тек почео долазити.{S} Од увек научио, да се повлачи, па ми |
| е натерала дерт, па је у свом мамурлуку почео да мрзи на цео свет тако, да га мржња, да, баш та |
| а!{S} Неблагодаран занат!{S} Ама зло је почети, још горе не започети.{S} Госпођа Рашићка хоће д |
| и сеју, кад ће, за Бога, већ једаред то почети?{S} Али Јован се одсмеје и одговара се, као да и |
| нестаће је с њим, што, дакле, нити има почетка, нити ће имати свршетка, а то је мати и материн |
| , да се знате.{S} Кажи јој, нека отвори почешће собе онако пред вече, кад се стиша прашина по у |
| ни гуску нашу појести не ће, док је не почивути.{S} А наше жене,... и људи, и сви, чак и поп С |
| јзгоднији тренутак.</p> <p>Сам коровођа почиње. </p> <p>Али писар се замислио у улози каквог До |
| <p> А зашто се срди, то као да сад тек почиње да нагађа.{S} Па баш за то треба да му каже, как |
| би другог замолио, да запева, први сам почиње.{S} Обадве руке пружио преко стола, па изнад чаш |
| епи српски обичај, да се тек са печењем почиње наздрављати, ако ни вечера наша није још ни на с |
| <pb n="87" /> се, како отровне мијазме почињу да трују наш политички ваздух.{S} Не, овде сад в |
| ање о тој „красној Српкињи девојци“, да почне и сама мислити о њој, и још већ мада јој обрати п |
| ше један пут дуж зграде, а он не уме да почне разговор.</p> <p>Хоће и наше село да се прослави, |
| ном табаку.{S} А од оних опет већина их почне још у ђачким скамијама, па таман кад је „дорастао |
| вори Јелена ђаволасто; – па ви треба да почнете.</p> <pb n="39" /> <p>Бранко ћути; или не зна, |
| е ће народ имати у кога да се угледа; а почнимо и ми паметније са собом, да видиш, не ће ли и о |
| Немање и Косова до данашњег дана; па је пошалицама и младачким несташицама дирнуо у живац и муш |
| орила, да позове Бранка к нама, и да му пошаље новаца, да амо дође, те да се момак мало одмори, |
| вану; а госпођа ме замоли, да вас к њој пошаљем, – одговори Бранко.</p> <p>Попа се дигао, па па |
| лога да наброји против правца, којим је пошао.{S} Изађе учитељ, па их све позва, да оду у његов |
| „сад одмах“ доћи, па је устао већ био и пошао.{S} Али је баш дошла у разговор најзанимљивија те |
| ко не тражи? </p> <p>Не знам.{S} Ја сам пошао био к Јовану; а госпођа ме замоли, да вас к њој п |
| огме, мати је мати...</p> <p>Бранко већ пошао, а неје се још решио, дал да иде Јовану.{S} Дошао |
| шилук, само не зна поп Стеван и ви; а и пошиница је већ омирисала. –</p> <p>– Неће госпођа.{S} |
| А Зорка упртила неки гостински пртљаг, пошла с њим у кућу, па сад не зна, шта ће и кут ће пре. |
| тужи матери, да је боли глава.{S} А кад пошла на певање, па је мати хтеде да задржи због главоб |
| нда је Јелици било четири годинице, тек пошла била по петој.</p> <p>– Бубица једна!{S} Мала је |
| .{S} Збогом, сека Като!</p> <p>– Збогом пошла, сека „имја рек“!...</p> <p>Баш Ката ушла у двори |
| ти је Јован ++ писар.</p> <p> Таман они пошли, а учитељ на прате.</p> <pb n="79" /> <p>Дочека г |
| аборавила, како јој немило било, што су пошли из вароши пре беседе.{S} Радовала се и селу.{S} Р |
| душе, и сама, да потражи Мацу, па да је пошље кући...{S} Гле, молим те, које је то доба, па је |
| неисписан лист беле хартије.{S} Ваљан, поштен човек може по том листу исписати најлепшу песму, |
| своје драгоцено време у левентовању.{S} Поштен човек треба да помишља на породицу.</p> <p>– Пош |
| треба да помишља на породицу.</p> <p>– Поштен човек треба најпре да се побрине, како ће издржа |
| , то сам сигуран...{S} Мој стари био је поштен човек.{S} Стекао је доста.{S} Али да је умео, мо |
| о борби и заборавио, што рекао ујаку: „Поштен човек треба најпре да се побрине, како ће издржа |
| у с магазинима.{S} Ко јамчи, да му наши поштени општинари не ће баш и продати ту своју кућу,... |
| у у нашем јавном и друштвеном животу, а поштено мисле.</p> <p>Јелена је слушала све то пажљиво. |
| а неко време у Брајковцу, на право је и поштено, да јој то врати бар за један или ма и за два д |
| дућности, вера, љубави нада неокаљанога поштења, непомућенога родољубља, безлобне младости. ·</ |
| да му увређена љубав и преварена вера у поштење с болом врисне: „Од кад те, мајко, нисам видео, |
| ли више, да буде економно слободан; те, пошто не може да остане од срамоте у свом јату, тумарне |
| га би се осврнули сви, из свију сталежа поштованога Брајковачкога грађанства.</p> <pb n="26" /> |
| д дух времена буде народ схваћао, умеће поштовати заслуге свога Бранка Радичевића. („Слава!{S} |
| сестру по Еви!“</p> <p>– Ако нам је Ева прабаба, нисмо све једнаке, – не да се бележниковица зб |
| Бранко, моја ти је мати чудна жена.{S} Права Српкиња мати!{S} Никада та мени не ће допустити, |
| и учимо јуристерај, да „бранимо народна права“; а ја, бога ми, видим, да се и наши народни бран |
| е напатила код свог несретника мужа као права патница. „Да ме је цео Срем клео, не бих наишла“, |
| озвана да води коло, она не може давати правац, одређивати ток народној судбини.{S} Треба да во |
| </p> <p>– Знам ја, знам све до краја! – правда се дете, а застидела се. – *Цело ја знам; само ј |
| онда и о којечему другоме – готово без праве свезе тих разних предмета.</p> <pb n="97" /> <p>Г |
| и роптати на њу.{S} Поток хучи и бучи, прави више буке него Дунав.{S} Па тек кад полети бујицо |
| ик!{S} Свака црта на њему ђенијална,... прави песник!{S} То је песник!- примети писар, нагледав |
| имети благо:</p> <p>– Ала си жесток!{S} Прави омладинац!{S} Море, <foreign xml:lang="la">gutta |
| ца га задржала на сир с црним луком, да прави бележнику друштво.</p> <p>Јеша Дабижић вели:</p> |
| .</p> <p>И гостољубиви бележник пође да прави места Јовану уза сто, не бил забашурио, што његов |
| су народни учитељи већином такви, то је прави мученик народни.{S} Што свеснији, то већи мученик |
| извору буду сведоци, колико се у истини прави народ забавља о том догађају...</p> <p>Сад се три |
| } Он зна за цело, где ће опет наћи свој прави цвет.</p> <p>Из мисли га трже весео кикот и клица |
| тарије остале за столом, па, кад ушле у прави разговор, узеле да преврћу листове у дебелој књиз |
| благајник ужива, што може да мечи као „Прави Рус вели за њега увек писар.</p> <p>Једаред му пр |
| Брајковцу Бруји, како су господа ноћас правила „бал“ по селу.</p> <pb n="84" /> <p>Бранко једв |
| и госпођа Рашићка, када су једна другој правиле „физите“ несу могле а да се не дотакну Брајкова |
| одушевљење њено неје изнуђено ни чим до правим заносом за идејама, и правом српском љубављу за |
| оја крила.{S} Иди по светлости, ићи ћеш правим путом и не ћеш склизнути на странпутицу.</p> <p> |
| ем најмногобројнијем раднику: ратару не правимо сами, него бог те пита од куд морамо да набавим |
| /p> <p>– Бранко?!</p> <p>– Ви се и опет правите да ништа не знате.</p> <p>– А ти опет све знаш, |
| рници“, наплаћају од народа исто толико правично или неправично, као и они, који се не хвале, д |
| винограде.{S} Имамо на пример „вечитих правника“ доста, ал и ти хоће да играју само господина. |
| из сенице.</p> <p>– Има оштар језик!{S} Право материно дете!{S} Али сестрића увек одржи у милос |
| асног конзисторијалног присједатеља.{S} Право рећи, брује му и зује у глави још од синоћ, како |
| ност.{S} Особито је уметност у нас Срба право сироче.{S} Ко је највише позван, да шири просвету |
| сву мудрост.</p> <p>– И мати му даје за право. </p> <pb n="57" /> <p>– Е, онда за цело има прав |
| ше, који ћете признати, да омладина има право, кад се уверите, да није онако страшна, као што в |
| има право.</p> <p>– Да, да, Бранко има право, да Бог ме, – рече Кнежевић и трже руку.</p> <p>– |
| више коју рећи.{S} Али увек Бранко има право.</p> <p>– Да, да, Бранко има право, да Бог ме, – |
| <pb n="57" /> <p>– Е, онда за цело има право.</p> <p>Јелена не примећује горки подсмех у учите |
| ла и гостила неко време у Брајковцу, на право је и поштено, да јој то врати бар за један или ма |
| е и теби право. </p> <p>– Са свим ми је право, са свим...{S} Ви ћете, дакле, ићи у недељу...</p |
| Карловце на свечаност.{S} Је л да ти је право?{S} У госте ћемо код Тинке.{S} Време је.{S} Није |
| што тако нагло?</p> <p>– Идем.{S} Неје право, да сам тако дуго доле, а несам код матере.</p> < |
| pb n="97" /> <p>Госпођи Нати чисто неје право, што Даринка оде с Јеленом.{S} Као да јој је сад |
| дведа.{S} Судећи по нашем писару, имаће право Дарвин; а ону другу теорију лако је доказати по Б |
| и као велим, он је твој, па биће и теби право. </p> <p>– Са свим ми је право, са свим...{S} Ви |
| е ти, који вичу:{S} Слобода,... народно право,... аутономија,... избор,... сабор!{S} Треба вама |
| арод, у масу.{S} Ви имате иначе потпуно право.{S} Ал...</p> <p>Јован је сад још већма дошао до |
| „Ја не знам за што, али чики није нешто право.{S} Све вели, кад чита новине: „Ја не знам, што с |
| <p>– Господа универзитетлије увек имају право, дакако!{S} У тринаест школа поцрпу они кашиком с |
| сање, што ме амо вуче, већ баш, ако ћеш право, практичност,... сушта практичност.{S} Но немој о |
| Свако, наравно, по свом рачуну.</p> <p>Право би и имао, – примети Рашићка. – штета је за њега, |
| ни чим до правим заносом за идејама, и правом српском љубављу за своје, то му говори искреност |
| ети дете, да га поп Стева уведе у свето православље и у књигу крештајемих.{S} Иначе црквењак од |
| то је тамо столица првосвећеника српске православне цркве у овима <pb n="100" /> крајевима.{S} |
| ештеник и као природан старешина српске православне црквено– школске општине у Брајковцу.{S} Но |
| ... разумете ли ме: кућу српске црквене православне општине одмах уз ребро српској православној |
| и људи, и сви, чак и поп Стева, српски православни свештеник,... сви купују код њега, код Јуде |
| вославне општине одмах уз ребро српској православној цркви!{S} Жалост, мој господине докторе!{S |
| p> <p>– Е, па кад онда несте умели наћи праву идеју Бранкову, сад би још мање.{S} Немојте га ни |
| а увек милион разлога да наброји против правца, којим је пошао.{S} Изађе учитељ, па их све позв |
| не несу ни мало извеле мисли Јеленине с правца, којим је у тој распри пратила главни смисао њег |
| ваљда, опасног конкурента, ступио преко прага, где се он тако добро осећао.</p> <p>– И хоћу мал |
| Section" /> <p>Још неје ни крочио преко прага који води из блаженог царства безазлене идеалност |
| буд за што, као да има слепога миша под прагом, или их медом залаже.{S} Па шта им даје за то Ју |
| га тек сада, када је, тако рећи, већ на прагу, да буде свој човек, а за толико година до сад не |
| То је за мене, за сад бар још, тек само празан разговор!</p> <p>Сад већ не може поп Стеван, да |
| сети, како јој се учини Брајковац нешто празан.{S} Сви су, до душе, ту, и мама, и тетка Ката, и |
| једнако.</p> <p>– Синко, то су тек само празна нагваждања, дангуба и беспослица.{S} А сума сума |
| што вечерас тога нема.{S} Осећа ужасну празнину, па јој криво на цео свет.</p> <p>Мало још пот |
| трчи то у собу то на двориште, а никад празних руку.{S} Мајсторица трчка за њом, да и она што |
| зимски капут.{S} Иначе јако упада у очи празноћа и неред, каквога воле млади нежењени. </p> <p> |
| од мене могао истесати, ако и не какав практичан ма и мали Лоренцо Штајн или Некер, а оно ипак |
| /p> <p>Зар је тако гадан тај јавни, тај практични (и какога још све зову) живот, кад се тако ск |
| овине.</p> <p>Него зна Јеша, да споји и практично са лепим.{S} Млад човек је, до душе, и жељан |
| то ме амо вуче, већ баш, ако ћеш право, практичност,... сушта практичност.{S} Но немој опет да |
| ш, ако ћеш право, практичност,... сушта практичност.{S} Но немој опет да бркаш практичност с ег |
| практичност.{S} Но немој опет да бркаш практичност с егоизмом.{S}Ја, до душе, немам толико чус |
| би излетела из њих.{S} По челу јој пао прам косе, па се њим игра ветрић, кад потрчи.</p> <pb n |
| т парох, – не замишља увек самога себе, Праотац наш Адам имао је у рају свега, па опет му било |
| је неситости...{S} На једаред...</p> <p>Прас!</p> <p>Пуче пушка.{S} Пуче ама баш пред кућом у д |
| е сада по гори проходати, него о Божићу прасе...{S} Па шта ће бити од Брајковачке светковине?{S |
| р.</p> <p> Таман они пошли, а учитељ на прате.</p> <pb n="79" /> <p>Дочека га граја:{S} О-о! </ |
| еленине с правца, којим је у тој распри пратила главни смисао његов.</p> <p>Тек попа је ипак за |
| на којој беше лес песников, дупком пуна пратилаца, примакла се Карловачкој станици.{S} На кљуну |
| рохтело, да доведе Бечки одбор, који је пратио Бранка од Беча, као и целу светковину у забуну.{ |
| ирне збиљности,...још на њему лептирски прах слатког ђаковања, не додирнут незграпном руком оне |
| раз ти је крило лептирово.{S} Отареш ли прах, упрљао си образ свој.{S} Лептир је, кажу, несталн |
| о.{S} Твоја душа и срце сад је као онај прах на крилима у лептира, а образ ти је крило лептиров |
| Вуку троми на омари ноге по прашини.{S} Прашина завејава у кола, па се мота испод коњских копит |
| ешће собе онако пред вече, кад се стиша прашина по улици, али ни по што немој да остави отворен |
| и отићи по девојку.</p> <p>– Ала је то прашина, слатка, па врућина данас, да Бог сачува! – узд |
| спопале.{S} Вуку троми на омари ноге по прашини.{S} Прашина завејава у кола, па се мота испод к |
| ш неку стару књигу.{S} Кад стресао с ње прашину и отворио је, а то „<title>Живот и прикљученија |
| ођа Ната, кад добила времена, да стресе прашину с хаљина.</p> <p>Ката отрчи у кућу и спрема вод |
| до сад вам је био ту друг,... хајде-де, прашта вам се...{S} Сиромах, тај брже оде одавде, него |
| ка капа; стара нека реверенда, – ваљда, прва поп-Стеви, како се запопио; стара свештеничка капа |
| ео био, ето, на први мах, да га Даринка прва не поздрави:</p> <p>– А!{S} Јесте ли и ви ноћашњи? |
| , и ове!</p> <p>Тејка Давина Живковићка прва дошла, да се поздрави с госпођа–Натом.{S} Давина с |
| сви Турци,..." </p> <p>Тако се свршила прва певачка поука Брајковачкога збора. </p> <milestone |
| ене. </p> <p>Сутра после подне одмах је прва веџба певачка. </p> <milestone unit="subSection" / |
| е и наше село да се прослави, – беше му прва реч.{S} Од њих две не зна, која да прихвати реч.{S |
| винограда!{S} То је његов глас! – викну прва Зорка.{S} Све поврви на поље.</p> <p>– Шта је?{S} |
| ама, по најновијем журналу, не стиди се прве госпођице.{S} Она ти напуни својих неколико котари |
| радовао тој књизи!{S} Још кад је ишао у прве гимназијске разреде, мати би, кад сврше своје школ |
| кога, ако би другог замолио, да запева, први сам почиње.{S} Обадве руке пружио преко стола, па |
| ца! . „Видиш, овај орах је, чини ми се, први пут ове године добро понео.</p> <p>– А знаш ли, ко |
| ен.{S} Готово би се и смео био, ето, на први мах, да га Даринка прва не поздрави:</p> <p>– А!{S |
| S} А треба ли госпођи Кати много, да на први поглед од мах види, да се госпођа Јелисавета прева |
| Не би нико рекао, да је Јеша био некад први момак међу трговачком омладином у вароши.{S} Али п |
| е име добила отуд, што је писар (кад се први пут опио у њој, а то је било прво вече, како се ск |
| чног обрађивача тог бесцен—блага, удари први у струне народних гусала, па чистим српским народн |
| ске, што свет значе“.{S} Баш тада је он први пут у друштву залагао сву снагу своје речитости, д |
| рагичних јунака, нежних љубавника и био први певач.{S} Када је на уметничком мору, вели он, лађ |
| нанства.{S} Оно јесте, да му не би било први пут, када би се сада састао с госпођом Катом и с г |
| оше до онога џбуна иза врта, где се оно први пут сусрете она и Даринка са Стајићем, не мога, а |
| ц српске књижевности, ту је Вук Караџић први пут, као ђак још, упозорен од Мушицкога на онај ве |
| устукне испред Немца; али то је само у први мах, јер је Немац већ дошао онакав, какав Србин по |
| l>Ја знадох, што нисам познав’о,</l> <l>Први санак ја сам већ одспав’о...</l>“ </quote> <pb n=" |
| а јој помогне, па се.{S} Уплете и она: „Први санак мира вечитога.. </p> <p>А Зорка нестрпљива, |
| јима беше Бранко, не ће стићи са својим првим возом...</p> <p>Освану и тај дан.</p> <p>Још у ју |
| ли и научили бар „Коло Бранково“, па до првих књижевних умова, који стварају мишљења у књижевно |
| ласове смо распоредили, можемо даље!{S} Прво женскиње!</p> <p>— А ми? – повика писар и бележник |
| као што би казао Јеша Дабижић, пала је прво у памет Јовану Јаковљевићу.{S} Он беше предложио, |
| друштава. </p> <p>– Добро је.{S} То је прво уз мост, што води с лађе на обалу.{S} Одмах до њих |
| ад се први пут опио у њој, а то је било прво вече, како се скрасио у Брајковцу) декламовао ону |
| Јован вратио, отпративши свога друга до првога манастира, у село, сврну уз пут код госпође беле |
| је можда закинуо од својих уста, па до првога богаташа, – од људи неписмених, који су тек из т |
| зора, неје ни била с њиме, осим јуче на првом покушају певачкога друштва.{S} Па већ и онако има |
| ам сретнији, него многи моје братије са првом својом супругом.</p> <p>– Ниси поп, Стефане, ако |
| рајковчани, да је поп Стева и са својом првом женом живео у љубави.{S} Па кад му умре његова ми |
| старој навици.</p> <p>Женска, већ не у првом цвету своје младости, али ипак још доста свежа и |
| пскога народа томе, што је тамо столица првосвећеника српске православне цркве у овима <pb n="1 |
| толико <pb n="89" /> могу да знам, да, пре него што поцури шира, мора да поцури по винограду с |
| с тек више из навике, да нешто прочита, пре него што заспи.</p> <p>Него вечерас му се не да да |
| е окупе чланови ове или оне депутације, пре него што лађа пристане.</p> <p>Карловачки трг, порт |
| вет по Брајковцу разнео још, тако рећи, пре зоре.{S} Па ако и неје могао никога разуверити, сам |
| оп Стеван!{S} Неје ни то рђав човек!{S} Пре га треба жалити него осуђивати.{S} Понда госпођа Ра |
| Јелена се стисла, па не пушта гласа.{S} Пре би у овај пар бризнула у плач. </p> <p>Госпођице, м |
| ом.</p> <p>Госпођа Ката остала без мужа пре пет шест година.{S} Најстарији син јој, Јован, био |
| м.</p> <p>– Омладина се брзо отрца, кад пре времена ступи у акцију.{S} Ко пише у нас дописе по |
| а! </p> <p>– Није тога било, слатка, од пре, – рећи ће сека Ката. – Било ти је Брајковачко друш |
| што ће доћи, не можеш је видити.{S} Од пре то мало који дан, да је нема к мени.{S} Него, ваљда |
| им огледа гласове.{S} Мушкарце зна и од пре, шта који певати може.</p> <p>Особито добро познаје |
| , ко пролази улицом.</p> <p>Дође јој од пре редовно и госпођа Рашићка, те разговарају, на прили |
| p>Како се обрадовао био Бранко, када је пре недељу дана у Бечу на једаред добио од свог ујака п |
| онкурент, онај Јуда код цркве, дошао је пре три четири године.{S} Наша славна црквена општина д |
| раније, него што треба.</p> <p>Па боље пре не? после, – одговори Јован.</p> <p>Али се овај при |
| ита.{S} Као девојка можда ће се многоме пре допасти Јелена; али Даринка је врсна усрећити тек, |
| тако из ненада одлази, да ником о томе пре не рече ни речи.</p> <p>Госпођа Ката да пукне у себ |
| к, а ето за час недеља.{S} Што то нисте пре почели?</p> <p>– Ништа не чини.{S} Господин учитељ |
| у кућу, па сад не зна, шта ће и кут ће пре.{S} Да га остави, па потрчи по Мацу, или ће најпре |
| тек седе на своје место, одакле се беше пре једнога сахата кренуо, да иде у дућан на позив мате |
| ко крста разилази, те млађешина треба и пре да хвата повратак.</p> <p>Не би сирота имала цело п |
| па још млада за беседу!{S} А била већ и пре тога као ученица више девојачке школе на беседи сва |
| вачки ђак, у својим песмама као нико ни пре ни после њега.</p> <p>Е, па спомену тога ђенија пос |
| ти не видиш, шта се кува?..{S} И сам си пре неки дан рекао, сећаш ли <pb n="87" /> се, како отр |
| јој немило било, што су пошли из вароши пре беседе.{S} Радовала се и селу.{S} Радовала се, да в |
| а, да је све ређала, свршила би с оним пре три године.</p> <p>– Него шта знам?{S} Код нас ти ј |
| народ увући унутра!“ Повукао би је тим пре, што се уверио, да се и сама гошћа одушевила за „ту |
| или Некер, а оно ипак бар ваљан економ пре него какав префриган параграфлија. </p> <p>– Падају |
| <p>– Прелетео бих био; али нисам могао пре.</p> <p>– Ја бих те чекала целу ноћ.</p> <p>– Веруј |
| како јој ипак мио Брајковац, јер је до пре млади учитељ, господин Кнежевић, често долазио к њо |
| ка.{S} Чича, господар начеоник, поранио пре времена, па дошао у општинску писарну, да прежива о |
| ра свештеничка капа, коју је попа носио пре дуго, дуго времена, док неје дао начинити нову, а н |
| а сад ти иде под ногу.{S} Доћи ћеш само пре, него што пођеш, како, ћу ти казати, да поздравиш К |
| му тек изађе пред очи њен лик, кад оно пре краткога времена сврну к њој, путујући ујаку у Брај |
| станак, да је једва чекао, да их се што пре опрости. </p> <p>А они су сви били тако љубазни пре |
| трча се бележник, као да реши ствар што пре. </p> <p>Јован сад тек не зна, шта да мисли, већ се |
| о био да чита.{S} Нашао негде на орману пре неколико дана још неку стару књигу.{S} Кад стресао |
| винограда! ...{S} Владимир ми је био ту пре, него што ћете ви доћи, мало јео, па опет отрчао с |
| сте мајсторица Јула, њена укућанка, још пре неколико година господар кућни, док покојни госпођа |
| и ви читали његове песме? </p> <p>– Још пре него што си се ти родио.</p> <p>– Е, па кад онда не |
| .{S} Па како је дошао Тинкин син, и још пре него што ће доћи, не можеш је видити.{S} Од пре то |
| , Јеша Дабижић, отпоручио је матери још пре једнога сахата и јаче, када га је по једном дечку з |
| пским народним језиком, каквим нико још пре њега, а попут једре и здраве народне поезије, песмо |
| ога песника. ·</p> <pb n="59" /> <p>Још пре него што ће учитељ Кнежевић распустити децу из школ |
| ачкога грађанства.</p> <pb n="26" /> <p>Пре неколико година, а то памте још многи и многи Брајк |
| ој свечаности и она да суделује.</p> <p>Пре него што ће синоћ деца полегати, у кући сека-Катино |
| ку.</p> <p>– Тако се дочекују гости?! – пребаци му, бојаги, Јован.</p> <p>– Поздравише се својс |
| н само за себе, већ за... виши позив, – пребаци Јеша писару, ал не знаш, говори ли збиља или из |
| Где је Бранко? – пита Јован, па тек сад пребаци ногу, да устане.{S} Чини ми се, пише нешто.{S} |
| то и зазираше од њега, да му кадгод не пребаци, па још, можда, пред госпођом Рашићком, што је |
| лико грких залогаја, неколико прекора и пребацивања. „Какав си ти човек“, па „какав си ти то уј |
| и да навуче дубљена очи махраму, што је пребацила преко главе, да скрије своју неприлику.</p> < |
| креч и углачао га од тешког наваљивања; пребацио ногу преко колена, па мисли.</p> <p>Дуго и дуг |
| едо кроз планинске винограде.{S} О раме пребацио сваки пушку.{S} Али им се види, да несу ловци |
| ста, госпођице, врло добро забављате, – пребацује јој учитељ; – у вече са мном, а дању с господ |
| ароши, не ће нико на село. (Ја не ћу да пребацујем штипендистима, као што је то у нас мода, што |
| ћка. – штета је за њега, да се потуца и пребија по селима.{S} Ја то и опет кажем.{S} Оно јест д |
| ва морала изаћи из куће брата свога као пребита сирота, да је и после тога с братом мрази?!{S} |
| ин и учени Соларић, па мудри Доситије и преблаги Милован Видаковић... и толики други славни и п |
| } Боже мој, ви гледате опет ту као неки преблаги Јеврем...{S} Ето вам, шта је: госпођа Јеца про |
| е залута.{S} Већ да му увређена љубав и преварена вера у поштење с болом врисне: „Од кад те, ма |
| ј испадне за руком, да и Бранкову матер превари, да дође, те јој се поклони!{S} Ал биће и то.{S |
| себи од смеха, како се премудра Рашићка преварила у рачуну.{S} А треба ли госпођи Кати много, д |
| д од мах види, да се госпођа Јелисавета преварила у рачуну?</p> <p>Даринци чисто криво, кад се |
| ешено, да још има неко, у коме се никад преварити не ће, који га сваком речју својом учи, да у |
| шено,... по њену рачуну, све.</p> <p>Та превешће и њу Јеца жедну преко воде, ма да се колико пу |
| кругу. </p> <p>Бранко узео виолину, па превлачи гудалом по њој.</p> <pb n="64" /> <p>Писар се |
| же мој!{S} Та свака има доста штошта да преврне, доста да спомене и мртвих и живих, и када се з |
| па, кад ушле у прави разговор, узеле да преврћу листове у дебелој књизи своје прошлости.{S} Ох, |
| да му кадгод не пребаци, па још, можда, пред госпођом Рашићком, што је небрат према сестри.{S} |
| лену и Даринку, испоређује и пресуђује, пред самим собом.{S} Колико би да је непристран, некако |
| е подне, кад посвршава послове по кући, пред свој дућан..{S} Скрстила руке па гледа, ко пролази |
| ни не би дерао чакшире о голу даску.{S} Пред канабетом на сред собице омањи сто.{S} У зидовима |
| дигне и да види иза џбуна, ко је то, а пред њ испаде мала Зорка, Јованова сестрица, и Даринка. |
| је шиба троструком камџијом и заиграва пред искупљеним својим вршњацима.{S} А ови завидљиво гл |
| селу.</p> <pb n="84" /> <p>Бранко једва пред зору заспао био.{S} Али чим устао и обукао се, опр |
| реме.{S} На столу, дакако, вина ил пива пред сваким.</p> <pb n="27" /> <p>Бележник и један одбо |
| е избегавала, да лепу реч рекне за њега пред кћерком.</p> <p>Могао би и у вароши где бити слава |
| ам Варнава у манастиру, како би било да пред вече банемо тамо?</p> <p>Како се дознало за узрок |
| ков аманет.</p> <p>Већ на неколико дана пред заказани свечани дан у Карловцима се опажало живо |
| е.{S} А она се чинила свему – и невешта пред светом.{S} Само је поп Стева имао да прогута некол |
| необично слатка.{S} И досад је била мед пред Бранком, али сад као да ће да се сва разлиже.{S} Ч |
| Криста скоро свако боговетно вече изађе пред кућу, па се ту нађе с неким ковачким калфом, па је |
| и материнска љубав:{S} Сад му тек изађе пред очи њен лик, кад оно пре краткога времена сврну к |
| о мећу нове познанике.</p> <p> Књига је пред њим, али мисли несу све код њега.{S} Од синоћ се н |
| /> <p>– Немој да спомињеш штогод о томе пред тетком.{S} Она се страшно ополчила.{S} Не ће се ви |
| , по сеоском господском обичају, износе пред „физите“.{S} Нахвалиле се и накоштале свега.</p> < |
| ... „фини младић“...{S} Не зна, како ће пред поп-Стевом и својом кћерком да га се нахвали.{S} Ј |
| разговарало.)...</p> <p>Уз пут наиђоше пред школом на учитеља, где „луфтира главу“.</p> <p>– А |
| ђао с писарем, који је у сред друштва и пред њим био толико дрзак, да каже, како је „вечита ште |
| а да је похвали пред тетком из вароши и пред сејом.{S} А њих две се нагле радознале.{S} Мали Вл |
| о криво...</p> <p>Најпосле се нашли сви пред школском зградом и чекају, да учитељ распусти децу |
| још већма плашите, те ми сад тек долази пред очи све већа тешкоћа бремена, што сам га се подухв |
| и у народној кухињи; не гледи, стоји ли пред вратима портир у самурини и у гајтанима а с неким |
| то их је Зорка радила, па да је похвали пред тетком из вароши и пред сејом.{S} А њих две се наг |
| и зејтин за кандило, што ће да припали пред свог свеца...{S} То је грозно, господине мој.{S} Т |
| андра. </p> <p>– Да,... да! – пуче попи пред очима. – Знам, шта; Нисам... нисам ни речи...{S} О |
| да те гледам.{S} Твоји ђаци не ће смети пред тобом читати ни „ђачки растанак“, ма да си ти дана |
| Бог ме, није лако, ја мислим, говорити пред простим светом! </p> <p>– Ви ме још већма плашите, |
| Јелена хтела одмах за Зорком да потрчи пред Даринку.</p> <p>Али је задржала мати.</p> <p> <for |
| аку сузу, што је негда над њим нејачким пред Богом исплакала, бисером благодарности исплаћује. |
| /p> <p>У том ево Дабижића с пуном чашом пред Јована:</p> <p>– Господине докторе, ја сам у вама |
| реци два пут.{S} Тамо мора бити сад као пред какву буну.</p> <p>– А с ким ћемо ми у недељу?{S} |
| о, што рекао оно Јован Јаковљевић, „као пред буну“.</p> <p>Одборници лете на све стране и наређ |
| ажи јој, нека отвори почешће собе онако пред вече, кад се стиша прашина по улици, али ни по што |
| е!{S} Па колико Јелену угледала, толико пред њу истрчала.</p> <pb n="60" /> <p>Јелени још неје |
| , једне од оних, што су засађене у реду пред поп-Стевином кућом, са свим сакрио од месечине, па |
| а, да недељом бар господски пуши у колу пред девојкама или у крчми..{S} Прође и каква друга Кат |
| На једаред би Бранку све јасно, пуче му пред очима као – понор... </p> <milestone unit="subSect |
| ведати, како је наслоњен на ону багрему пред њеним прозором пиљио као маче у жижак, да ли ће ка |
| рас!</p> <p>Пуче пушка.{S} Пуче ама баш пред кућом у дворишту.</p> <p>– Јух!- зачу се из кухиње |
| дом него речима.</p> <p>Попа застао баш пред великим орахом, па гледи већ по толики и толики пу |
| кви јој ваљда брује и у души... </p> <p>Пред цветном неком ливадом не мога одолети, него ће сић |
| и колико иначе у овакој прилици.</p> <p>Пред очима му лебди лик Даринчин; а у свим жилама осећа |
| о Стајић примио ствар за готову.</p> <p>Пред сутон кренули кући.</p> <p>– Стој!{S} Гледај овај |
| о се туђ, самохран. „Тама за мном, тама преда мноме, а највећа у срдашцу моме“, завапио је негд |
| љиво слуша, али се сад окрену и предаде преда се.</p> <p>–Ја ћу да се срдим на вас, –прекинуће |
| ипак још доста свежа и унегована, изађе преда њ до по дворишта.{S} Натукла лаку повезачу на лиц |
| е нешто свршио, све на страну, а корист преда се, ако није ништа свршио, што бива по <pb n="88" |
| овај не опомене камџијом, да гледа пут преда се.</p> <p>Госпођа Ната дрема, па клања главом то |
| а помогло, кад бих, ваљда, удесио јавна предавања, па им поповао, како ради немачки или енглеск |
| га поверљиво слуша, али се сад окрену и предаде преда се.</p> <p>–Ја ћу да се срдим на вас, –пр |
| еорији потомци наслеђују особине својих предака.</p> <p>Ма колико да писар важи у Брајковцу као |
| са жарким родољубљем витешка дела наших предака, стару славу и нове невоље од Немање и Косова д |
| стало у себичному његову срцу, туђ, јер предвиђаше, да их и мишљење и назори деле ужасном прова |
| е скупи у крило, па жмирка у жижак, или преде, док јој не напреде дремеж на очи...{S}Ако Даринк |
| би <pb n="91" /> му се теоретски о томе предиковало, а да не види то од нас својим очима.{S} Пр |
| но и још одушевљеније прихвати учитељев предлог.</p> <p>Јован се насмехну и не мога да не покаж |
| едимо и ми овде какво село у ту цел!{S} Предложи учитељ.{S} Стајић скочи одушевљено и још одуше |
| ај.</p> <p>– Хајдмо ми дотле на пиво! – предложи бележник.</p> <p>– Благајник одмах устаде. </p |
| у памет Јовану Јаковљевићу.{S} Он беше предложио, да се „тако врсној певачици, као што је Јеле |
| вом сестрићу.</p> <p>За одрешене језике предмет је то, наравно, благодаран, да се учини и више, |
| не сталности.{S} Прелеће се ту с једног предмета на други, и, дакако, често долазе у сукоб сами |
| оме – готово без праве свезе тих разних предмета.</p> <pb n="97" /> <p>Госпођи Нати чисто неје |
| можда, и уверена била, да је у тај пар предметом разговора она, неје то велико зарезивала.{S} |
| шићка не посла поп-Стевану у врт, те се предомислио.</p> <p> Више њега се залепрша лептир, па с |
| што јој је на рамених глава. </p> <p>– Предомислиће се.</p> <pb n="68" /> <p>У том повика учит |
| <p> Таман!{S} Та, ње ради највише се и предомишљао, да л да сврне к свом другу.{S} Сам неје зн |
| инка, па се свако труди, да се што боље представи варошкињи.</p> <p>Бележник се не да извести и |
| ујаку, с којим их је до сада Стајић све предусретао, он, који је иначе о сваком увек најпре сам |
| о сваком увек најпре само добро мислио, пређе сада у гнушање.{S} Ујков кућа поста му тесна, мра |
| Ната пита, шта јој ради мати.{S} И тако пређе реч на са свим сухопарне ствари. </p> <p> Даринка |
| мурину на дебелој глави...</p> <p>Страх пређе све.{S} А радости и изненађењу, мислиш, не ће бит |
| /> <p>У том повика учитељ:{S} Дакле, да пређемо на учење.{S} Гласове смо распоредили, можемо да |
| а седе још, па разговарају о којечему и прежваћу данашњи разговор, што су га имале с госпођом Р |
| емена, па дошао у општинску писарну, да прежива о ноћашњој пијанци,</p> <p>Бележник послао панд |
| ви још од свог старог народњачког сала, преживајући огризине отрцанога либерализма.{S} Још док |
| с позорнице, занесен небесним задахом, презире цео свет.{S} Ох, позорница!</p> <p>Шта је теби |
| , Лаза Костић и други.{S} Језик народни презрели беху у оно доба сви и мањи и већи књижевници, |
| <p>Сад се, Бог ме, „не да већ никако ни преиначити“, јер је и јавила Кати по њену Јовану, кад о |
| е ни немачке социјалисте.{S} То су људи прекаљени начелима напреднога духа времена...{S} Ама мо |
| Маца, те се разговор и због тога о томе прекиде.{S} Но Ката неје пропустила, да избаци неколико |
| не!</p> <p>– Виче Кнежевића, а глас јој прекиде јецање.</p> <p>– Учитељ се не осврће. </p> <p>– |
| се.</p> <p>–Ја ћу да се срдим на вас, –прекинуће Бранка, кад опет чу последњу му реч; па дрмну |
| трошка, само да дође.</p> <p>– Бога ти, прекинућу ти реч, зна л се што, где му је отац?</p> <p> |
| ој.</p> <p>И тако бадава Даринка моли и преклиње, плаче и дури се, да мати одгоди, „бар док про |
| ти можда какав плен, што га вреба...{S} Преко пута претрчи тркуница, уплашена коњским топотом и |
| је дивно пристала Даринчину срцу.{S} А преко њега није прешла још никаква бура, ни најмањи обл |
| кој трави у крај поточића, што се слива преко луба дебела орахова дрвета, те шуми и жубори као |
| на један прозор час на други.{S} Гледа преко тамо насвој прозор.</p> <p>Млади колар стао до од |
| е дубљена очи махраму, што је пребацила преко главе, да скрије своју неприлику.</p> <p>Срећом н |
| еним перјем и китњастом крестом, што се преко дана шета и ракољи по буњишту око кокошака, мисли |
| ј се, да ти их не препали ветар и сунце преко поља, те да не кажу сељани. „Каква ми је то варош |
| у, што се обично онако уз пркос испружи преко стазе са лозинка.{S} Збиља, чу се ход.</p> <p>Поп |
| и замахнуо Бачком ђиватком, да одудари преко коња, па да потера, а госпођа Ната повика:</p> <p |
| тако званим вечерњим школама, а чистећи преко дан пијацу испред дућана свога шефа или прскајући |
| лака сива кабаница, што је иначе облачи преко мантије, кад путује кудгод колима.{S} На столу је |
| први сам почиње.{S} Обадве руке пружио преко стола, па изнад чаша даје такат. </p> <p>Данас је |
| ди Брајковачки тржа мало се неје сломио преко тезге, како је појурио, да види, какве су то даме |
| њему, ваљда, опасног конкурента, ступио преко прага, где се он тако добро осећао.</p> <p>– И хо |
| t="subSection" /> <p>Још неје ни крочио преко прага који води из блаженог царства безазлене иде |
| једино, до душе, полетела би била тамо преко потока оној кући, одакле јој у вече долазе они зв |
| али ни по што немој да остави отворено преко ноћи...{S} И тако даље...</p> <p>Дотле је Трива и |
| а су претуриле некакву страшну опасност преко главе, па хвале бога, што су остале живе и здраве |
| Јован као да не слуша, јер се нагао већ преко стола с чашом у руци, да се куцне с бележниковицо |
| начинити нову, а натуцао би је на главу преко ушију, кад је ветар или зима, па мора гологлав да |
| га од тешког наваљивања; пребацио ногу преко колена, па мисли.</p> <p>Дуго и дуго му нису таке |
| све.</p> <p>Та превешће и њу Јеца жедну преко воде, ма да се колико пући, вели Рашићка за Стаји |
| огута неколико грких залогаја, неколико прекора и пребацивања. „Какав си ти човек“, па „какав с |
| је касно, – одговори му сестрић с неким прекором.</p> <p>Поп Стева се уједе мало за доњу усну.{ |
| Боже мој, – опет она, али сад мало и с прекором, – тако ти лежи на срцу!</p> <p>– Ето ти је, н |
| ги, ту је варошкиња.) Понда дода опет с прекором: – шта теби фали Не знам, шта би и с тобом бил |
| у заштиту Јовану, – још имам сутра, па прекосутра, па наткосутра, па још један дан, па недеља? |
| Код разбијене канте“ у Марковој крчми и прекраћивали дуго недељно време.{S} На столу, дакако, в |
| улице, што воде тргу, све то беше народ прекрилио.</p> <p>У саборној цркви служи се летурђија, |
| } Дубок уздисај јој се оте из груди.{S} Прекрсти се после топле молитве.{S} Али се трже, кад јо |
| p>– Све је ту.</p> <p>– Боже, помози! – прекрсти се и помоли се; Ната, па се успе на кола и ува |
| Надвирила се над Даринком и Зорком.{S} Прекрстила их обоје изнад главе.{S} И за тим опет на пр |
| , као обично, кад је онако срдит отишао прексиноћ од ње, а од то доба није нашао за вредно, да |
| срдиш.{S} Ја се увек забуним.</p> <p>– Прелетео бих био; али нисам могао пре.</p> <p>– Ја бих |
| су још увек без одређене сталности.{S} Прелеће се ту с једног предмета на други, и, дакако, че |
| мало барута.</p> <pb n="22" /> <p>Иначе прелешкали, разговарајући се то о овом, то о оном, у хл |
| и тако пријатно, тако слатко, да јој се прели туга по срцу, срце јој оте мах, сузе саме полетеш |
| а горњем и на доњем делу танких крилаца прелива сад као седеф сад као плавичаст пламичак.</p> < |
| модријим то блеђим зеленилом, те се све прелива према ведром плавом небу у сутону у најпријатни |
| а мирно и тихо као анђелак.{S} Румен је прелила по обрашчићима.{S} Нигде на лицу трага сумора, |
| њом проснивао, пиљио, док се туга неје прелила вином, те из дубљине наквашенога срца свога ста |
| у каву, покусале су неколико пољупчића, преломиле неколико мушкацона и других таких посластица, |
| сестру, баш као да јој је, не дај Боже, према глави.</p> <p>Сад се, Бог ме, „не да већ никако н |
| то блеђим зеленилом, те се све прелива према ведром плавом небу у сутону у најпријатнијим видо |
| {S} И ти си решена онда брачних обавеза према њему.{S} Можеш се и преудати.</p> <p>Мој син ће, |
| ша.{S} Сад престаје свака субординација према својој „генералној команди“. – Докторе, – окрене |
| стри и сестрићу загладио, осећао се туђ према њему, туђ, јер и оне сродничке пажљивости беше ве |
| ле исто тако искрене и исто тако слатке према њој; па јој дале омирисати, како се и њих не тиче |
| е, што је обузимаше тог вечера, осећање према нечему неизвесному, где се радост и слутња слива |
| душо!</p> <p>Оно инстиктивно неповерење према свима у поп-Стевановој кући, па и према самоме уј |
| села где у сред села, изнад свију висе према лазурном небу, а овде онде одбиће се још последњи |
| кад се свагда онако наметљиво понашаше према њему?{S} Је ли могуће,... тако млада, па тако пок |
| према свима у поп-Стевановој кући, па и према самоме ујаку, с којим их је до сада Стајић све пр |
| ахија, који има хиљадама ланаца земље и према томе и опрему.{S} Кад видиш, како народ лако прим |
| тку, о приликама, у које могу запасти и према којима ће морати удешавати свој рад и своју снагу |
| јачи зазор, зазор, што га осећа слабији према моћнијему, што га осећа кривац према ономе, чијег |
| шта је хтео, али осећа, да је питомији према њој, ако и не примећава, како је то необично брзо |
| </p> <p>А они су сви били тако љубазни према њему, сви тако љубазни.</p> <p>Јелени, неје крити |
| расту.{S} Ми ћемо поред све примљивости према свему, што је напредно, морати као народ банкроти |
| ао повода, да се загрева љубављу каквом према њему.{S} Поп Стеван, опет, ако се и приволео на Р |
| ст, потписали пасош, да могу бити један према другом неучтивији, те не само да не ће више говор |
| S} Наша је стара болест идолопоклонство према, тако званим, аукторитетима.</p> <p>– Па може ли |
| , пред госпођом Рашићком, што је небрат према сестри.{S} Тога страха се, до душе, доцније опрос |
| рсно, да и у њему изазове такав пијетет према свом родитељу.{S} Мати му никад не хтео оцу прича |
| иста“.{S} Али га изненади његов пијетет према оцу.{S} Бранко се сећа свога оца.{S} Једва га је, |
| е у њему изазвати безусловну послушност према петој божјој заповести: „Штити оца твојего...“ Он |
| Дунавској.</p> <p> На Карловачком тргу према вратима саборне цркве стоји одар окружен са шесна |
| бичне љубави, што је носаше увек у срцу према свакоме, с којим свагда беше готов да обгрли цео |
| и као неки начин, да би свој стари грех према сестри и сестрићу загладио, осећао се туђ према њ |
| ји према моћнијему, што га осећа кривац према ономе, чијега се суда боји, ако је и уверен)да му |
| усклик: </p> <quote> <l>„Ао свете мио и премио,</l> <l>красно ли те вишњи удесио!“</l> </quote> |
| у за женскиње, у конзаквенцијама својих премиса увек доследна, нађе се код Даринке.</p> <p>Саст |
| легне и дремуцка: под њом чита новине и премишља о ономе, што се њега тиче, а мало разабира за |
| Ката да пукне у себи од смеха, како се премудра Рашићка преварила у рачуну.{S} А треба ли госп |
| лена, по Брајковцу испод руке Поред оне премудре Кате Јаковљевићке.</p> <pb n="28" /> <p>Неје д |
| ’о</l></p> <l>Србадију заклињ’о:</l> <l>Пренес’те ми кости моје</l> <l>Стражилову моме, – еј!</ |
| амо гроб.{S} Као свећеника велике идеје пренесе га у храм, где му је „црква под небесје, олтар |
| евића! – дода Јован. – Решено је, да се пренесе на Стражиловачки вис.{S} Па смо закључили с ови |
| кости, што их у Бечком гробљу ископате, пренесете с помпом на Стражилово, а нису Бранкове него. |
| но испуне скромну жељу песникову, да му пренесу последње земне остатке на вис убавога Стражилов |
| остатке покојнога песника српске идеје, пренећемо на убаво Стражилово.{S} У то име, господо мој |
| еће се Дабижић све живље, – данас сутра пренећемо бесамртне земне остатке покојнога песника срп |
| ог и Бечког одбора:{S} У другује недељу пренос костију Бранка Радичевића! – дода Јован. – Решен |
| ка, кад је у вароши „велика беседа“ рад преноса костију Бранка Радичевића, „толико гладних Миси |
| и дан ће да буде велика беседа у корист преноса последњих земних остатака Бранка Радичевића!{S} |
| и ми овде да држимо своје село у корист преноса и споменика Бранкова, а више тога ради, да упоз |
| иже.{S} Чак му је одушевљено говорила о преносу песникову и још више: одобрила и то, да је учит |
| > <p>Како онда још не беше ни спомена о преносу Бранкових последњих земних остатака, па је не з |
| ача, искупљених на обали „<title>Имну о преносу Бранкових костију</title>“.</p> <p>Величанствен |
| преноћи на Пештанској станици, место да преноћи, као што требаше, у Новосадској саборној цркви. |
| елу светковину у забуну.{S} Тако Бранко преноћи на Пештанској станици, место да преноћи, као шт |
| Србадијо не било ти просто!“</p> <p>Сви пренули у смех.</p> <p>– Знам ја, знам све до краја! – |
| е подсети своју сеју, како су се обадве препале, када су из ненада ту натрчале на Бранка.</p> < |
| лаку повезачу на лице, да јој га зар не препали сунце.{S} Познаћеш је добру домаћицу.{S} Засука |
| .{S} Добро је.{S} Чувај се, да ти их не препали ветар и сунце преко поља, те да не кажу сељани. |
| {S} А жустра младица поред њега тако се препанула, да се неје могла уздржати, већ се у највећој |
| е, да не клону. </p> <p>Негде се скрила препелица, па пућпуриче...{S} Шева се завитлава у вазду |
| њом и тражи, на прилику, с које стране препелица пућпуриче.</p> <p>Така забава је дивно приста |
| p>– Па, он највише ћути.{S} Само кад се препире о чему с чиком, онда видим, да уме и више коју |
| ула матер и тргла је иза сна, да је ова преплашено упита, шта јој је.</p> <p>– Глете!{S} Глете! |
| .</p> <p>И политичку слободу и књижевни препорођај овековечио је Бранко Радичевић, опет Карлова |
| очепати Новога Сада или Београда, да се препоручи управи народнога позоришта, па онда – ево сре |
| рину у Маркову крчму у Брајковац; ту се препоручи бележнику својом вештом декламацијом „о разби |
| еше око мајсторице Јуле као да се и сам препоручи особитој њеној милошти.</p> <p>Још га од зиму |
| ј њеној милошти.</p> <p>Још га од зимус препоручује госпођа Ната мајсторици.{S} А још од зимус |
| се једио, што српски пчелари сваки час препоручују по нешто ново, па да је чак и некаки Орлић |
| ју кћер, – још је невина, дете је; а он препреден као враг. (Понда окрену други ветар).{S} За Б |
| ах стаде опет на прозор. „Ој, пуно је и препуно среће!“ подвикну учитељ из свег срца, е, заиста |
| благо.{S} Можда је и трагична судбина, прерана смрт тога ђенијалног младића увеличала симпатиј |
| , а ова између Зорке и Бранка.{S} Зорка пресавила своју књигу, па чита своју декламацију.{S} А |
| из жупаније пут, који води амо.{S} Сам пресветли господин жупан, кад је требало бирати жупаниј |
| цигара, – које ће он, кад год би пушио, пресећи на полак.{S} Половину ће оставити, другу пак оп |
| з мамурлук; али га речита бележниковица пресече: </p> <p>– Но, да Богме,... до сад вам је био т |
| кад ни ту нису могли прокопсати, или и прескочивши тај степен, а они одмах хајд у господство, |
| ан Видаковић... и толики други славни и преславни; али се и данас славе!{S} Тек...{S} Тек...{S} |
| ном, па ено га код разбијене канте, где пресмаче ракију с хлебом.</p> <p>Писар се осећа необичн |
| али, као снег, бела црквица лебди, као преставник доброга духа, над сеоцем на полеђини једног |
| жупан, кад је требало бирати жупанијске преставнике, изволели су толико пута бити гост за Јаков |
| а се извали у столици, да слуша.{S} Сад престаје свака субординација према својој „генералној к |
| а да не види то од нас својим очима.{S} Престанимо ми радити, што не ваља, па не ће народ имати |
| {S} Онда ћемо после певања код Марка, – пресуди бележник, – да му сефтеишемо нов еспап.{S} Бран |
| обадве, Јелену и Даринку, испоређује и пресуђује, пред самим собом.{S} Колико би да је неприст |
| му вага судилачка и нехотице све већма претеже на Даринчину страну.{S} Бадава, срце само тоне |
| За њу нису још таке ствари!“</p> <p>Но претерана бојазан њена беше са свим неоснована.{S} Међу |
| узврпољио у својој постељи, па гунђа и прети учитељу, како ће га то скупо стати, што му квари |
| ог весника</title>“, у кому је позив на претплату, а нерасечен.</p> <p>То је поп-Стевина и библ |
| ише и поклонити пажње оному говору, што претпоставља више и ума и срца у <pb n="65" /> женскиње |
| тај глас однесе до највишег места своје претпостављене власти у Брајковцу.</p> <p>Е, па и госпо |
| ним каквим захтевањем од стране његових претпостављених у општинском уреду а у званичним послов |
| разговор удовица.{S} А имају и оне, да претресу малу своју књижицу из свог ђаковања и друговањ |
| /> <p>– Гром и пакао!</p> <p>Поп Стева претрну. </p> <p>Рашићка осети, колико га је заболело, |
| , показати не знам каква.</p> <p>Јелена претрну. </p> <p>Учитељ се на њу тек осврнуо.</p> <p>Ал |
| ио, насела на стену народног немара, те претрпила кораблекрушеније, па се љубимци Талијини расп |
| у, па хоће да скочи с кола.{S} А Катица претрчала, па је прихваћа.</p> <p>Госпођа Ната се мигољ |
| кав плен, што га вреба...{S} Преко пута претрчи тркуница, уплашена коњским топотом и зврком од |
| колико дуго несу виделе, или као да су претуриле некакву страшну опасност преко главе, па хвал |
| и сузу у спомен својих покојних, па ће прећи на други разговор...</p> <p>Тако нешто, ваљда, за |
| да му је мати распуштеница, не могу.{S} Преудавати се у ма се и горе патила.</p> <p>На том и ос |
| да свом рођеном детету очи из главе“ На преудају неје ни помишљала већ и деце ради, а дакако, ј |
| ачних обавеза према њему.{S} Можеш се и преудати.</p> <p>Мој син ће, – одговори она, – за цело |
| ку, кад се коњ који мухне, па тргне, да преухитри зловољнога Триву кочијаша, те га овај не опом |
| гне, па да дохвати књигу; али је Бранко преухитри. </p> <p>– Јесте ли чули, шта сам вам казала? |
| но ипак бар ваљан економ пре него какав префриган параграфлија. </p> <p>– Падају л ти те мисли |
| /p> <p>Трива таман замахнуо секиром, да прецепи чвор на цепаници, с којом се већ толико бочи и |
| ка!...{S} Ено га, стао испред гнезда на пречагу...{S} Нагао се...{S} Сад ће да скочи на земљу, |
| и од вина“.</p> <p>Као што рече Јован, пречасни господин архимандрит беше отишао некуда у купк |
| е, да изгледа, бајаги, као канабе, и да пречасни не би дерао чакшире о голу даску.{S} Пред кана |
| " /> <milestone unit="subSection" /> <p>Пречасни господин парох Брајковачки, поп Стеван Радојчи |
| је данас нешто крупније и мисли у глави пречасног конзисторијалног присједатеља.{S} Право рећи, |
| и мање ни више, већ сензацију; а у кући пречаснога пароха Брајковачкога поп-Стевана Радојчића з |
| авета.{S} Не свиди јој се.{S} Па да сте пречекали до недеље, сви би заједно на светковину.{S} М |
| да су онај час испод чекића, којима је пречешњејши даривао њену децу, кад је долазио којему на |
| баш разговарао с Даринком.</p> <p>Јован прешао бележниковици, па се упустио у разговор.{S} Она |
| p>Млади трговац се окљува, како би и он прешао у разговор с Бранком и Даринком, да се и он „пом |
| помен својих покојних.{S} Понда је Ката прешла орману, да покаже Нати ствари, што је Даринка св |
| ла Даринчину срцу.{S} А преко њега није прешла још никаква бура, ни најмањи облачак, у њему сиј |
| и топи се од милине као масло на топлој прженици... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сут |
| мо ли се ми моћи поутешити, као Бранко, при помисли на смрт?{S} Шта ће „након нас останути“, и |
| аш дошла у разговор најзанимљивија тема при чаши пива, његова најмилија тема, о томе, како и за |
| ешто од њега...{S} Допада ми се, што је при себи.{S} Жилава нарав!{S} Без ичије припомоћи... са |
| урисање“.{S} Застидео се...{S} Једва се прибра.</p> <p>– Госпођице Даро, – рече јој тихо, па та |
| а дивити нашима старима, да су и толико прибрали, а без рационалног газдовања.{S} Данас... дана |
| рном или ненамерном чијом кривицом несу привезала кола, у којима беше његов лес, за воз, који т |
| Пере Гојковића као „бисер-грана“ те се привила уза својега војна, Данила Славнића.</p> <p>Чест |
| есебична младићка, ђачка љубав, која их привлачи.</p> <p>Тако Јован и Бранко гледају у отворено |
| ема њему.{S} Поп Стеван, опет, ако се и приволео на Рашићкино наваљивање, да доведе Бранка кући |
| непотпуних примерака Карловачке „<title>Привреде</title>“, Београдске „<title>Пчеле</title>“,и |
| био задовољан и сретан, како му сестра привређује, толико је уздисао и био несретан за својом |
| е, да те пољубим, – рече чича учитељу и привуче му главу, те га цмокну у чело...</p> <p>– Госпо |
| е, – одговори Јован.</p> <p>Али се овај привуче уза женскиње.{S} Прођоше један пут дуж зграде, |
| штогод, – вели му девојче љупко, па му привуче себи руку. – Кажи ми штогод лепо, као што ти ум |
| <pb n="98" /> <p>Него неје научила, да приговара што материним жељама, ма и којој њеној речи; |
| трже, кад јој витице тек сплетене, а не придевене спадоше на пунахна бела плећа.</p> <p>И нехот |
| где не прижиже сунце.</p> <p>Поп Стева приденуо и ручник за рупицу испод врата у своју хаљину. |
| у очи, и, што му се давно и давно неје придесило, – поцрвене, е, поли га, Бога ми, румен до из |
| стићи... „Поп је вели поп Стева, поп: а придиковао, а не; те гласао за овог посланика, те за он |
| ло, чини му се, на архијерејској служби придику какву исплести; а неје ни у Брајковцу, од како |
| него да слегне раменима, па да се и он придржи „начела“ Брајковачкога благајника: „Куд сви Тур |
| па му неје требало два пута рећи, да се придружи бележнику, Јовану, писару и благајнику.</p> <p |
| ним меканим хлебом једе на мамурлук.{S} Прижегло летње сунце, па глава да му пукне.{S} А дошао |
| не хаје за жарко јулијско сунце, што је прижегло свом снагом. </p> <p>У долини испод Стражилова |
| , те језде пољем широким. </p> <p>Сунце прижегло, мислиш, камен се усијао.{S} Коњи касају, а не |
| учитељ распусти децу из школе. </p> <p>Прижегло летње сунце, а они ходају под штитовима.</p> < |
| по гори; али у јулију месецу, на овакој прижези, џаба.{S} Боље би било, да сам остао у манастир |
| ено, те хладовина као у планини, где не прижиже сунце.</p> <p>Поп Стева приденуо и ручник за ру |
| вога сестрића, те га призвао к себи!{S} Призвао га тек сада, када је, тако рећи, већ на прагу, |
| смиловао сада на свога сестрића, те га призвао к себи!{S} Призвао га тек сада, када је, тако р |
| светле потомству као пример свенародног признања.</p> <p>Попа, бојаги, удари у смех.{S} Бранка |
| био, кад се украо из друштва, док неје признао, да је бар прошао поред њених, поред Јелениних |
| јој поп Стева Радојчић неје испунио.{S} Признати се мора: ево дванаест година, како се њих двој |
| да је био искрен, и да јој је хтео све признати, морао би приповедати, како је наслоњен на ону |
| упутству наших пчелара води, а то му се признати мора, најсавршеније свој пчеларски дневник.{S} |
| инске вас <pb n="54" /> више, који ћете признати, да омладина има право, кад се уверите, да ниј |
| ули кући.</p> <p>– Стој!{S} Гледај овај призор!{S} Ђура Јакшић би кликнуо.,„И бог му се диви!“ |
| рође и каква друга Катина из детињства, прија-ова или сека-она, па је, на прилику, запита.</p> |
| н баш пије каву, па се тужи, како ну не прија.{S} Да му је хладан батак с киселим краставцем.</ |
| а се до извесног рока има пријавити; не пријави л се, сматра се за мртва.{S} И ти си решена онд |
| по новинама, да се до извесног рока има пријавити; не пријави л се, сматра се за мртва.{S} И ти |
| ине напоредо у добу, када душа највећма пријања; па готово прирасле једна за другу.{S} Па имају |
| ј хлебац, што га је он себи изабрао, не пријања, баш Бог зна како, маџун и скоруп!...{S} Па... |
| .{S} Има у поп-Стеве неки гост, Јованов пријатељ из Беча.{S} Та, знаћеш га.{S} Тинкин син, ако |
| том догађају...</p> <p>Сад се три млада пријатеља највише светују о том, како да се и Брајковац |
| грла својега.{S} Кад неста блага, неста пријатеља, па неста и њега.{S} Куд је, где ли је, Бог б |
| ео свет.</p> <p>Мало још потраја, па се пријатељи разиђоше.{S} Испред учитељева стана зачу се у |
| уначко здравље, поздравиће се као добри пријатељи.{S} Па ако не узмогну опет напоредо, знаће об |
| бљутавост свога лицемерства, тепа час о пријатељству, о побратимству, о услугама, час о побожно |
| Мати ми увек говори, како треба да сам пријатна с њим и искрена.{S} Ја и не могу друкче ниским |
| нутра.{S} А можемо тамо баш и учити.{S} Пријатније је ходати на чистом ваздуху.{S} Али женске г |
| о још никад неје осетила била; али тако пријатно, тако слатко, да јој се прели туга по срцу, ср |
| <p>– Боже сачувај.{S} Мени је овде врло пријатно.{S} Баш се, на против, са свим добро осећам.{S |
| {S} Обе беху истакле многе заставе, што пријатно оживљаваше монотонију околине Карловачке стани |
| <p>– Мило ми је! – одговори Даринка на приказ Јованов, па пружи руку Кнежевићу и неусиљено се |
| (Господин Милан Кнежевић, наш учитељ! – приказа Јован учитеља Даринци.)...{S} Закључили смо, да |
| шину и отворио је, а то „<title>Живот и прикљученија Димитрија Обрадовића нареченога у калуђерс |
| м ето још једнога младога човека, па се прикључи друштву.{S} Вели, кад се поздрави с мушкима и |
| а легне поред Зорке, дуго јој се поглед приковао на икону светога Николе, што виси у прочељу.</ |
| и дочекује ројеве; под њом после ручка прилегне и дремуцка: под њом чита новине и премишља о о |
| вић је, вели, добар и ваљан млад човек, прилика таман као наручена за њену Јелену.</p> <p>– Пак |
| се издовоље у свачему, чему им се пружа прилика у убавој Фрушкој Гори.{S} А учитељ се „једва до |
| арамију!{S} И једва ми се подеси згодна прилика, кад сам се мало и надао! - одговори Јован те н |
| знам ово оно.{S} Али девојка неје лоша прилика за сеоскога трговца.</p> <p>Ту је сад и та варо |
| веде домаћицу у своју кућу.{S} Па то је прилика, као и мало да се боље позна. </p> <p>Попина Је |
| “.{S} Но или што јој се чинило, да неје прилика, да она, девојка, иде сама њему, момку, у кућу, |
| е на цео свет.{S} Младу човеку не да се прилика, да створи себи будућност.{S} Особито је уметно |
| живот је овај тако сладак!{S} Толико се прилика да је човеку, да га воли.{S} И људи... па ни он |
| обили.{S} Неје се још ни једном дала ни прилика, да један другому, можда, спасава живот или, шт |
| вечаност, – опет ће мати. – Нема таквих прилика често.{S} Чика је одобрио.{S} Треба да одемо и |
| ви.{S} Ослободи и друштвеном поретку, о приликама, у које могу запасти и према којима ће морати |
| за уметност, што госпођица Јелена нема прилике, да ступи на даске, што свет значе“.{S} Баш тад |
| :{S} Штета за госпођицу Јелку, што нема прилике да ступи на позорницу! </p> <p>Бог ме, добро он |
| и Ђура, као што је један пут и рекао од прилике тако нешто. </p> <p>Ено, матори се мачак ушуњао |
| и су глава!“</p> <p>Треба ли ређати све прилике, које истакоше Карловце изнад свакога другога с |
| Никакве друштвености!{S} Социјалне наше прилике...</p> <p>И Марко се, већ по одавно, помешао с |
| најпре да оживи у успомени неке особе и прилике, о којима је, чини му се сад, и чешће могао и т |
| есити свој рад, те ће моји сељани имати прилике, на кога да се угледају ако хоће.{S} Тако проди |
| ра је срца.{S} Ја је знам.{S} Имала сам прилике две године, да видим, каква је.{S} Отворена ми |
| адама, да пију воде на извору...</p> <p>Прилике је тому зими често.{S} Седе у вече обично код т |
| “, говорише она једном, али само једном приликом брату свом, „на гору несрећу, него што је мој |
| ва и старога весеља чика-Перина.{S} Том приликом се и деца боље срађају.{S} А мајке се теше и ч |
| ају, ово било оно се снило...{S} Па том приликом приметиће госпођа Ната, гладећи свог мацана: < |
| Бранка: „Хоће ли ко говорити штогод том приликом?“ </p> <p>– То је бреме пало на мене, – одгово |
| глава, ипак не мога бележник да се том приликом одржи, а да не примети, било што не трпи толик |
| к, стари пензионирац, који се десио том приликом у друштву код разбијене канте, мало не пуче од |
| се и Брајковац и Брајковчани покажу том приликом. „Треба <hi>народ</hi> увести унутра!“</p> <p> |
| вде школски одмор, тим више, што ћу том приликом да будем сведоком једне опште народне свечанос |
| ишану му с пуним уверењем, кад уграбила прилику. </p> <p>– Не верујем, – одговори Јован.</p> <p |
| унила.</p> <p>Госпођа бележниковица, на прилику, видела кроз прозор, кад су прошла кола.{S} Ал |
| игентан човек није понизио, да буде, на прилику, бирташ, или трговац или... најслободнији човек |
| ства, прија-ова или сека-она, па је, на прилику, запита.</p> <p>– Помоз Бог!{S} Како си, сека К |
| е све то танко зна и прича, како је, на прилику, госпођа Рашићка обрлатила поп-Стеву, <pb n="95 |
| чно браћи, тетка-Катиној деци, узме, на прилику, штогод, па им чита.{S} Прочитали су све три че |
| радовању, те се смеје с њом и тражи, на прилику, с које стране препелица пућпуриче.</p> <p>Така |
| о и госпођа Рашићка, те разговарају, на прилику, о врту, о живини и тако што, чему је кад време |
| Јована и доктором, а Јован ће њему, на прилику, смети од сад говорити:{S} Грцо, или:{S} Рифлиј |
| {S} А толико имадемо примера, да су, на прилику, пропали трговци „пали“ на бирташе, па кад ни т |
| а тек овлаш поверити, како је испала на прилику берба, како пазар, колико је шљива за ракију на |
| <p>Исто тако неје могла, а да не ухвати прилику, па каже, како јој је мило, о, Бог зна, како, ш |
| м.{S} И он, до душе, вешт момак за таку прилику:{S} Али и она не зна, шта да каже. </p> <p>Неко |
| да је госпођа Рашићка узела сад згодну прилику, те доказала поп-Стеви, како не треба да вређа |
| омоћи! – рећи ће Бранко, па употреби ту прилику, да стане поред Даринке. </p> <pb n="47" /> <p> |
| их тако волела, али не знам,... по свој прилици...</p> <p>– Кад ја већ не ћу бити на Брајковачк |
| не да да чита ни колико иначе у овакој прилици.</p> <p>Пред очима му лебди лик Даринчин; а у с |
| ачава само снагу и наду млађаних душа и приличи њихову добу, а и не слуте, колико ће се весала |
| и брат јој. </p> <p>И тако се искупило прилично друштванце за певачки збор.</p> <p>Све то учит |
| браду, по којој се, бог ме, ухватило по прилично већ иње; гладни гледа, како куља дим на врата. |
| да у отворену још гробницу.{S} Зорка се приљубила уз њу, па ћути, као да не сме да проговори.</ |
| и опрему.{S} Кад видиш, како народ лако прима моду, немој мислити, да би он то примио, кад би < |
| ше лес песников, дупком пуна пратилаца, примакла се Карловачкој станици.{S} На кљуну јој застав |
| ешир до земље.{S} Немој да се и на тебе примени оно:{S} Кога мрзи да ради, тај је вечито незадо |
| „братски српски“ „ти“, него Дабижић, на пример, не ће више називати Јована и доктором, а Јован |
| земљу или копати винограде.{S} Имамо на пример „вечитих правника“ доста, ал и ти хоће да играју |
| дане, који ће да засветле потомству као пример свенародног признања.</p> <p>Попа, бојаги, удари |
| к на свету: економ.{S} А толико имадемо примера, да су, на прилику, пропали трговци „пали“ на б |
| бету у истом нереду неколико непотпуних примерака Карловачке „<title>Привреде</title>“, Београд |
| не по памети.{S} У мислима тима неје ни примерио, кад је лептир одлетео.{S} Неје га више ни тра |
| о, наравно.{S} И ви, дакако, госпођице, примети Кнежевић и истрже своју руку.</p> <p>Јелена хте |
| и би канда још могао бити ваљан економ, примети Бранко више у шали, – кад већ знаш и за зубачу |
| о да би да заглади своју отоичашњу реч, примети благо:</p> <p>– Ала си жесток!{S} Прави омладин |
| нио.</p> <p>– А,... ти си, Александре!- примети попа, па се осети слободан; него се ипак не пок |
| лна,... прави песник!{S} То је песник!- примети писар, нагледавши се Бранкове слике, па мисли, |
| реба да оженимо овога нашега учитеља!-- примети госпођа бележниковица, или што је наишла на так |
| а Јована. </p> <p>– Збиља, њега нема! – примети овај.</p> <pb n="78" /> <p>– Не довијате се, гд |
| здише“?</p> <p>– Блажени ништи духом! – примети безбрижно Јован.</p> <p>– Па да за што више од |
| p>– Ја нисам вама „госпођица“ Јелена, – примети она, бојаги, срдито, па га својски узеде под ру |
| >– Са свим као и његова назови– ујна, – примети бележниковица са значајним смешењем.</p> <p>– Е |
| да не</p> <p>– Сад ће бити по сахата, – примети му жена знајући за његов лепи српски обичај, за |
| е нам помоћи.{S} Ви тако лепо певате, – примети учитељ Јелени, а до ње се нашао.</p> <p>– Морам |
| Јух, мати, како можеш тако што рећи, – примети Јелена с негодовањем.</p> <p>– Шта?{S} Како мог |
| свом рачуну.</p> <p>Право би и имао, – примети Рашићка. – штета је за њега, да се потуца и пре |
| дода онај.</p> <p>Мислим и сам тако, – примети Бранко.</p> <p>У том ето још једнога младога чо |
| ележниче, да се овде мало позабавимо, – примети после Дабижић, по толики пут, бележнику. – Бога |
| алазите у Бранку друге идеје него то, – примети Бранко.</p> <p>– Онда ви терате политику.{S} Бр |
| њега; али у комшилуку његову у стану, – примети између осталога поп Стева. – Знам, да сам му, к |
| > <p>– Јух!{S} Као да си се уплашила? – примети Даринка.</p> <p>Јелена јој у један мах у мало н |
| се.</p> <p>– Разумем. </p> <p>– Като,— примети Ната сестри, кад дође до воде и замочи руке, да |
| од свега тога не пада њему ни на ум, да примети, то је, како од неко доба не може ни о чему да |
| у, јер се поп Стеван на мах разгали, па примети, као да би да заглади своју отоичашњу реч, прим |
| Даринка, па се као трже и поцрвени, кад примети, да је споменила то име на своја уста.{S} А осе |
| .{S} Но је поли румен до иза ушију, кад примети, како се сви окренули њози.</p> <p>Бележникович |
| S} А Кнежевић и опет не пропусти, да не примети, како би му врло жао било, да Јелена не запева |
| ежник да се том приликом одржи, а да не примети, било што не трпи толико разметање свога потчињ |
| е на њу тек осврнуо.</p> <p>Али нико не примети њену неприлику, јер сад ево и бележника са благ |
| вица закрешта, не мога да одушевљено не примети:</p> <p>Диван алт, милостива!{S} Диван алт!</p> |
| > <p>Колико је и Даринка узрујана, ипак примети, како је Јелена бледа па уздрхтала.</p> <p>– Шт |
| и за њега увек писар.</p> <p>Једаред му примети: </p> <p>Ваши стари мора да су пореклом из Руси |
| Нашем учитељу ма штогод падне на памет! приметила је госпођа Јелисавета.</p> <p>– Па то је лепо |
| бележниковицу..</p> <p>А бележниковица приметила то, па намешта, као бајаги, шишке на челу, те |
| биља стало до поп-Стевана, ето, неје ни приметила, да он и не оде на звоно у цркву; неје ни при |
| а он и не оде на звоно у цркву; неје ни приметила, да у Брајковцу звони радним даном на вечерње |
| и увуче се унутра.</p> <p>Нико је неје приметио, не само што се и сама за времена скрила, већ |
| збрижна изгледа.{S} Како је Бранко неје приметио ни осетио, све док се није јавила, а занет са |
| каза тако, да не би сестрић његов могао приметити, како се он спремао кому на дочек, да му се „ |
| кућу.</p> <p>– Бранко је фини младић! – приметиће госпођа Рашићка. – Па..</p> <p>– Ух, ух!{S} Н |
| </p> <p>– И не питаш, где ти је ујна, – приметиће Јован Бранку, кад се једном у гунгули одвојиш |
| ран кров, па га чува као свој рођени, – приметиће госпођа Ната. </p> <p>– И чува га бог ме; па |
| било оно се снило...{S} Па том приликом приметиће госпођа Ната, гладећи свог мацана: </p> <p>„К |
| ајковца задовољан?</p> <pb n="86" /> <p>Приметиће Јован **Бранку кад већ беху на путу кроз шуму |
| ећа, да је питомији према њој, ако и не примећава, како је то необично брзо дошло.</p> <p>Док ј |
| ако да се промени За час киша пљусне, – примећује онај.</p> <p>Било би штета, – опет ће Даринка |
| нда за цело има право.</p> <p>Јелена не примећује горки подсмех у учитељевим речима.</p> <p>– Ј |
| да ли да се одсмеје као на шалу или да прими као истину.</p> <p>- Поп Стеван, Бог ме, не показ |
| ти си јој, рећи, као и отац, како си је примио од мене место њена оца.{S} Ја не могу рећи: „мој |
| прима моду, немој мислити, да би он то примио, кад би <pb n="91" /> му се теоретски о томе пре |
| онарним именом, кад га је Бог и Христос примио у своју општину од крштенога кума под тако лепим |
| даша.{S} Ето села!</p> <p>Бранко Стајић примио ствар за готову.</p> <p>Пред сутон кренули кући. |
| је мислила, да ће последње речи девојче примити у онаком смислу, који им поп Стева даје.{S} Оне |
| {S} Али све нек је Богом просто, ако ти примиш наук, што сам га отуд ја поцрпала!{S} Чувај обра |
| бе све веће расту.{S} Ми ћемо поред све примљивости према свему, што је напредно, морати као на |
| рево, па мир!</p> <p>– А нама?</p> <p>– Принесенија јадите, повељенија творите.</p> <p>– Понда? |
| само, како јој је синоћно певање његово прионило за душу!</p> <p>Па збиља!{S} Кнежевић не дође |
| а ће она израдити код поп-Стеве, да све припадне њој и њеној кћери?{S} Две хиљаде јој је писао, |
| >, ни лук јео ни на лук мирисао, узе да припали смотку.</p> <p>И госпођа бележниковица се намес |
| чесницу и зејтин за кандило, што ће да припали пред свог свеца...{S} То је грозно, господине м |
| мали Владимир натукао калпак на главу, припасао ђорду о бедро, што му донела тетка и сеја из в |
| д књигом.</p> <p>– То ме је једно баш и припитомило, те сам се и тамо осећао, колико толико, св |
| вали од озгоре у Брајковац, уме тако да приповеда, па ја тако мио!{S} Сама мама рекла је после |
| <p>– Боже мој, наш учитељ уме толико да приповеда, а није прошао толико света као ви!{S} Па гов |
| {S} Ваљда ниси дошао амо, да мислиш!{S} Приповедај штогод, – вели му девојче љупко, па му приву |
| их.{S} Па слуша као жедна, како њих две приповедају о школи, о игрању, о беседама, о променадам |
| нешто сневеселио.{S} Јелена му је много приповедала о Даринци.{S} Јутрос му је опет споменула о |
| , ни колико отлен дотлен.{S} Само да ти приповедам, шта ми је нарадила.{S} Ономад...</p> <p>И с |
| ћери, о госпођици Даринци толико јој је приповедао, да матери неје требало више, па да јој упад |
| и да јој је хтео све признати, морао би приповедати, како је наслоњен на ону багрему пред њеним |
| ика, би медвед угњавио мајмуна.{S} Тако приповедаше доцније сам бележник у Руми „код орла“. „У |
| ам пуни белетристичне листове песмама и приповеткама?{S} По онима, који су позвани на то, могли |
| ХРОНИКА</p> <p>СЛИКЕ И УСПОМЕНЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>О БРАНКУ РАДИЧЕВИЋУ</p> <p>Приредила |
| при себи.{S} Жилава нарав!{S} Без ичије припомоћи... сам... у туђем свету...{S} Хм!{S} Мора бит |
| осветни напредак у својему господарству припустио је тек у толико, што је наручио неке савршени |
| , када душа највећма пријања; па готово прирасле једна за другу.{S} Па имају, о чему да и разго |
| цели српски народ дан 10. јулија 1883., приредивши му светковину, каквом знађаше у најсветлијим |
| ВЕТКЕ</p> <p>О БРАНКУ РАДИЧЕВИЋУ</p> <p>Приредила Даница Вујков</p> <p>АЛФАграф</p> <p>Нови Сад |
| после оног великог концерта, што га је приредило српско академиско друштво „Зора“ у Бечу у спо |
| >народ</hi> увести унутра!“</p> <p>– Да приредимо и ми овде какво село у ту цел!{S} Предложи уч |
| а у школама у месту као свештеник и као природан старешина српске православне црквено– школске |
| вет толико на силу Бога грађа са мном и присваја?“</p> <p>– Шта сте се замислили опет саду – пи |
| о добро осећао.</p> <p>– И хоћу мало да приседнем, – одговори Јован, отирући зној, а зној му цу |
| рата у своју хаљину.{S} Госпођа Рашићка присела поред њега на столицу.{S} Рећи ће тако с њим дв |
| стри, – ево, ја сам сад конзисторијални присједатељ.{S} Сад би лакше ишло него икад.{S} Ти ни д |
| исли у глави пречасног конзисторијалног присједатеља.{S} Право рећи, брује му и зује у глави јо |
| ада одликован и постао конзисторијалним присједатељем.{S} Више шта, мисли, не може ни постићи.. |
| а, а да је не пољуби. </p> <p>А Даринка прислонила главу на материне груди...</p> <p>Госпођи На |
| Што сад иду, па им се не пада на ум, да прислушкују сваки шушањ, кад се заталаса гдегод у шушња |
| Дунавску у Карловцима, камо лађом имају приспети Бечки одборници са последњим земним остацима п |
| > <p>– Да, да!{S} За вечеру радованца!- пристадоше сви у глас.</p> <p>Благајник мисли: „Ништа л |
| пућпуриче.</p> <p>Така забава је дивно пристала Даринчину срцу.{S} А преко њега није прешла јо |
| е или оне депутације, пре него што лађа пристане.</p> <p>Карловачки трг, порта саборне цркве, д |
| о је дивно, слушајући их бар по издаље, пристао тај збор са својим <foreign xml:lang="it">forte |
| друштвом.{S} Учитељ и Јован, а и Бранко пристао уз њих... унели се, па доказују Јелени, како ми |
| и толико, – одговори Бранко.</p> <p>Кад приступио девојкама, лице му се зажари.{S} Погледа то у |
| /p> <pb n="104" /> <p>- Јесте ли добили приступнице? – пита их Бранко.</p> <p>– Јесмо.{S} Добил |
| енства сигурности, где одборници даваху приступнице учесницима и гледаоцима свечаности на разна |
| јаку у Брајковац; сад тек разумеде њену притајану тугу, што неје она та, којој њен син након тр |
| И оде сваки својим путом.</p> <p>Јелена притвори капке на прозорима и увуче се унутра.</p> <p>Н |
| > <p> Сео и кочијаш.</p> <p>Таман Трива притегао узде и замахнуо Бачком ђиватком, да одудари пр |
| е треба олујине: загушљивост је ужасна, притисак не да дахнути.{S} Нова се омладина организује. |
| опу и Бранка.{S} Са свим је излишан био притисак госпођа-Саветине папуче на поп Стевин жуљ, изл |
| левицу око Бранкове деснице, јер Бранко притискао њом под пазухо своју књигу, те му књига сад и |
| тница, па одговори своме штићенику опет притиском руке, и занесе се – за песмом, па паде у неку |
| лена и душом и телом!{S} Али мора да га притискује рукама.{S} Понда скочи са столице, прође два |
| {S} Дохватио белу пружену ручицу, па је притискује на жедне своје усне.</p> <p>Дрхће Јеленина р |
| љи“.</p> <p>Даринка се наже над њом.{S} Притиште врео пољубац на вреле јој уснице.{S} Дете отво |
| амо!</p> <p>И узе Даринчину руку, па је притиште на своје срце.{S} А срце јој лупа, да пробије |
| /p> <p>Кад је дошла к себи, сети се, да притрчи гостинским колима.</p> <p>– Гле секе!{S} Гле Да |
| и њега почастимо!</p> <p>Ја сам за то!- прихвати млади трговац. </p> <p>Синоћ је био отишао Мар |
| {S} Али прошао вашар!{S} Дошао кући, да прихвати очеву радњу, па се упео из петиних жила, да по |
| прва реч.{S} Од њих две не зна, која да прихвати реч.{S} Опет ће он:{S} Само да нас послужи леп |
| јић скочи одушевљено и још одушевљеније прихвати учитељев предлог.</p> <p>Јован се насмехну и н |
| p> <p>– Па шта тебе гони, да, можда, ти прихвати њен посао?</p> <p>– Воља и осећање да сам спос |
| } Мајсторица трчка за њом, да и она што прихвати.</p> <p>– Да нисмо штогод заборавиле? – пита г |
| ужи спомену песника српскога јединства, прихвативши позив омладине своје као сам песников амане |
| ако би било, да останем код куће, па да прихватим економију.</p> <p>Бранко га радознало погледа |
| јозбиљнија намера, да дођем кући, па да прихватим економију.{S} Ја осећам у себи за то воље, па |
| младина у то доба спремила, а цео народ прихватио свом вољом својом и српским одушевљењем.</p> |
| чи с кола.{S} А Катица претрчала, па је прихваћа.</p> <p>Госпођа Ната се мигољи у тешком пртљаг |
| о, којега се подухвати.{S} Одушевљеније прихваћа борбу у друштву за срећу другога, снажније се |
| учтивости рекне што, кад већ Јелена не прихваћа.</p> <p>У планини, знате, може лако да се пром |
| било.{S} Хоће да се све то танко зна и прича, како је, на прилику, госпођа Рашићка обрлатила п |
| родитељу.{S} Мати му никад не хтео оцу причати.{S} А што је кадгод научио <pb n="90" /> из раз |
| Јована.</p> <p>– Ту ће бити сватова! – пришану му с пуним уверењем, кад уграбила прилику. </p> |
| >– Живила-а-а!</p> <p>– Стари курјак! – пришану Јеша Јовану. </p> <p>Али Јован као да не слуша, |
| Ено га, стриже ушима!{S} Кренуо и он! – пришапута писар милостивој госпођи бележниковици. (И за |
| рце куцало толико за свој род, можда би пришио био и златну јаку“, казало се у неком листу, огл |
| рзали и утргли око лова.{S} Да им се уз пркос учловио гдегод зека, или лис, или јазавац какав, |
| с пута ону лозу, што се обично онако уз пркос испружи преко стазе са лозинка.{S} Збиља, чу се х |
| друкче!..{S} Госпођа Рашићка!{S} Као да пркоси!“</p> <p>У исти мах му сину друга мисао, па му с |
| а на грани, те чека згодан тренутак, да прне опет у свет,... у виши свет.{S} Само да му се доче |
| ма осећа морални мамурлук, него онај од пробанчене ноћи.{S} Па сад још у школу,... ух!{S} Целом |
| екне, осим што је јуче у певачкој школи пробао и њен глас, али са свим онако хладно и озбиљно к |
| паво грло, загушено пивушином, једва му проби медвеђи глас, ухвативши тек последње: „Устај, Срб |
| е на своје срце.{S} А срце јој лупа, да пробије груди.</p> <p>– Јух!{S} Као да си се уплашила? |
| вог с Миланом на прозору, као да је нож прободе кроза сред срца, па јој се стиште терет, сињи т |
| на степенице у саборницу, на заједничку пробу свију певачких дружина, што дошле беху, да увелич |
| певачка друштва држаху своју заједничку пробу, и на паропловску станицу, где се згрнуо бели све |
| је спавала као мало дете.{S} Али кад се пробудила, па се сетила синоћњег разговора свог с Милан |
| , да их и мишљење и назори деле ужасном провалијом.{S} Нуз то и зазираше од њега, да му кадгод |
| 7" /> тешко, не жали пута ни трошка, да проведе код сестре на очеву дому које летње доба или бе |
| ата, да дође, ако хоће, у Брајковац, да проведе које време!{S} Добро му дошло баш с тога што је |
| од поп-Стеве.</p> <p>– Довео га, да ту проведе вакацију...{S} Ал не знам, што их већ нема из в |
| егде у коров, да тамо у највећем страху проведе ноћ, док у јутро галан не кукурекне на буњишту. |
| благодаран ујаку, што ме је дозвао, да проведем овде школски одмор, тим више, што ћу том прили |
| а селу.{S} Она двојица ђаци, па хоће да проведу свој школски одмор што слободније, што разноврс |
| ам да знаш после осам година, што си их провео у гимназиским скамијама.{S} Ја хоћу да више знаш |
| рски намесник, добио мало одушке, да се провесели с веселим Брајковчанима у хладу манастирскога |
| рекла је госпођа Ната. – Нека се младеж провесели!</p> <p>То је најпосле и госпођа Јелисавета м |
| ак.</p> <p>Капак се диже.{S} Испод њега провири најпре мала бела ручица; па се од мах за њом ук |
| ему и његовој матери. </p> <p>У тај мах провири Даринка на дућанска врата.</p> <p> Таман!{S} Та |
| о за тим забаци или и изгуби.{S} Или би провирила кроз прозор, као да некога од некуда изгледа. |
| кне од среће.</p> <p>Јелена задрхта.{S} Провирује нестрпљиво иза капака на прозору.</p> <p>У то |
| е с другом децом око момака и девојака, провлачи се кроз коло, па се све бојим, удариће га кака |
| оп Стеван помишљао, да ће бити кадгод и проводаџија, па, ето, под старост дотерао и дотле.{S} М |
| Слатки уја, добри поп Стева, сам је био проводаџија.</p> <p>Опет смех.</p> <p>– Пак?</p> <p>– П |
| тне своју кћер, и како је сам поп Стева проводаџисао свом сестрићу.</p> <p>За одрешене језике п |
| .</p> <p>– Па да за што више од по века проводиш за скамијама, а над књигом?</p> <pb n="24" /> |
| Стева склони чибук уза се поред стола, проглади прстима кроз браду и лако се накашља.{S} Узе о |
| једној ни на другој.</p> <p>– Изашао је проглас Карловачког и Бечког одбора:{S} У другује недељ |
| сада радованца.</p> <p>– Врло добро! – проговори писар. – Пиво чисто стужи човека.</p> <p>– Да |
| јим на расположењу, госпођице Јелена, – проговори усиљеном шалом а учтиво Бранко, дошавши до ње |
| </p> <p>– Треба мислити даље од носа, – проговори поп Стеван одлучно и као да некога љуто хоће |
| Синоћ је био отишао Марко у Нови Сад, – проговори једва жедни благајник. – Ако је дошао, за цел |
| , треба помишљати на своју будућност, – проговори парох; понда се непосредно обрати на Бранка:– |
| ешењем.</p> <p>– Ех, ти већ све знаш, – проговори бележник, напунивши пуна уста сира и загризав |
| се лес, да и заступник „Матице Српске“ проговори коју у славу песникову.</p> <pb n="106" /> <m |
| гло.</p> <pb n="56" /> <p>Нема снаге да проговори; а не осећа се моћна ни толико, да узме своју |
| трже своју руку.</p> <p>Јелена хтеде да проговори, али јој заста нешто у грлу, па гледи само уч |
| љубила уз њу, па ћути, као да не сме да проговори.</p> <p>– Ово понесите као спомен са песников |
| имала цело после подне, с киме речи да проговори, да не дође какво дете, те не купи за новчић |
| оп Стеван крупно мисли.{S} Нико речи да проговори.{S} Само госпођа Рашићка хоће да је нешто нео |
| о и растурујемо књиге, да...{S} Како ко проговори, зине на учитеља и свештеника.{S} Господа све |
| кад потрчи.</p> <pb n="38" /> <p>Бранко проговори нешто, као бојаги, да се поздрави с њом.{S} И |
| даш Александра у Карловце у гимназију? проговориће поп Стева један пут сестри, видевши да ће ј |
| те на све стране и наређују, како ће се програм што свечаније извести.{S} Од паропловске станиц |
| и узеде под руку.{S} Готово да је силом прогурала своју левицу око Бранкове деснице, јер Бранко |
| ед светом.{S} Само је поп Стева имао да прогута неколико грких залогаја, неколико прекора и пре |
| {S} Да зна само, колико је грких пилула прогутао већ и данас од бележниковичина пецкања!{S} Дот |
| му и сина, и њих би метнуо на кеца или продао за вино ил ракију.{S} Него док трајало и његове |
| а му наши поштени општинари не ће баш и продати ту своју кућу,... разумете ли ме: кућу српске ц |
| цу има једна ружа...</p> <p>– Хм, Хм! – продера благајник кроз грло, као да хоће да га прочачка |
| не задовољи неситог мамона, нити зајази продеранога грла својега.{S} Кад неста блага, неста при |
| а кога да се угледају ако хоће.{S} Тако продире у народ оно из књижевности.{S} Мислиш ти, да би |
| ковачке прошлости.</p> <p>– За то ли се продобрила Јеца на поп-Стевина сестрића! – вели сека На |
| стру од рођенога брата!{S} Сад се нешто продобрила.{S} Па како је дошао Тинкин син, и још пре н |
| ладић!</p> <p>– Па, како се то ујак сад продобрио?</p> <p>– Шта мислиш?{S} Сам му писао, па му |
| ло с неколико: „Хм—хм!“ – поглади брке, продрма своју столицу, зар да се увери, је ли на добрим |
| ка. </p> <p>Госпођа бележниковица нежно продрмуса руком, као и нехотице, своје шишке на челу, п |
| кује рукама.{S} Понда скочи са столице, прође два трипут по соби.{S} И опет долети на прозор, п |
| у колу пред девојкама или у крчми..{S} Прође и каква друга Катина из детињства, прија-ова или |
| аги, попрети својим прстићем.{S} Бранка прође нешто скроз, како му се допаде у тај мах девојче. |
| p> <p>Кнежевићу добро дошло било, да се прође у чистом планинском ваздуху, да истера шетњом мам |
| де.{S} Осети, како га нешто чисто скроз прође, па му пројури кроз сву крв, а коса му се диже.{S |
| аче и дури се, да мати одгоди, „бар док прође беседа“!{S} Шта је госпођи Нати до беседе!</p> <p |
| це мало дуже позабавиле, тек, ето, брзо прође време, кад се обично и госпође сеоске враћају кућ |
| прозор као по поруџбини.</p> <p>Бранко прође поред прозора, уђе у двориште и оде у своју собу. |
| кога од некуда изгледа.{S} Ако случајно прође туда какав гимназијалац, па је поздрави, стискива |
| <p>Али се овај привуче уза женскиње.{S} Прођоше један пут дуж зграде, а он не уме да почне разг |
| да гдегод у окриљу тамне ноћи у самоћи прождере жртву своје мачје неситости...{S} На једаред.. |
| ују неке његове стихове, као да су пука проза и крпарија, тек без њега ко зна би ли од мах доби |
| мах писар трже очи на прозор, у тај мах прозврјаше онуд кола, а на колима се залепршаше два жен |
| је била,... па да јој се момак веша на прозор?{S} Каква је она мати, кад то гледи својим очима |
| два трипут по соби.{S} И опет долети на прозор, па одмах упре поглед опет на осветљена она два |
| а.)</p> <p>У који мах писар трже очи на прозор, у тај мах прозврјаше онуд кола, а на колима се |
| /quote> <pb n="58" /> <p>Стајић стао на прозор, па недахнимице слуша ту народну песму.{S} Не уз |
| тви мрак.{S} Девојче се са свим дало на прозор, мислиш, полетеће.</p> <p>На једаред зачује тихе |
| о!“</p> <p>Девојче од мах стаде опет на прозор. „Ој, пуно је и препуно среће!“ подвикну учитељ |
| бележниковица, на прилику, видела кроз прозор, кад су прошла кола.{S} Ал како неје познала ник |
| или и изгуби.{S} Или би провирила кроз прозор, као да некога од некуда изгледа.{S} Ако случајн |
| .{S} А кад већ дође, и да седне на свој прозор, несташни ђаволак с леве јој стране у грудима хо |
| ас на други.{S} Гледа преко тамо насвој прозор.</p> <p>Млади колар стао до одра, па се не миче. |
| , да стаје на жеравицу; па час на један прозор час на други.{S} Гледа преко тамо насвој прозор. |
| њим?{S} Хоће ли он вечерас доћи под њен прозор, као обично, кад је онако срдит отишао прексиноћ |
| вим сакрио од месечине, па поклопио цео прозор као по поруџбини.</p> <p>Бранко прође поред проз |
| баш Јован. </p> <p>У прочељу између оба прозора виси у учитељевој соби лик Бранка Радичевића.{S |
| {S} Поглед јој се отме на осветљена два прозора у оној лепој кући с оне стране потока.{S} То јо |
| глас.{S} Свећа се угаси, а иза она два прозора завлада мртви мрак.{S} Девојче се са свим дало |
| х упре поглед опет на осветљена она два прозора с оне стране потока у лепој тамо кући.</p> <p>Т |
| читељ отишао онако нагло и срдит с њена прозора, неје ни била с њиме, осим јуче на првом покуша |
| } Отворила широм прозоре, па села поред прозора.{S} Наслонила главицу на руку, па мирише мирисн |
| по поруџбини.</p> <p>Бранко прође поред прозора, уђе у двориште и оде у своју собу. </p> <p>Из |
| бар прошао поред њених, поред Јелениних прозора.{S} Прошао!{S} А да је био искрен, и да јој је |
| S} Неје палила свеће.{S} Отворила широм прозоре, па села поред прозора.{S} Наслонила главицу на |
| путом.</p> <p>Јелена притвори капке на прозорима и увуче се унутра.</p> <p>Нико је неје примет |
| ова певачкога друштва Брајковачкога под прозорима попине Јелене и да допру до Стајића, док већ |
| рчме „Код разбијене канте“ извијају под прозорима попине Јелене!“</p> <p>Дакле, у сред Брајковц |
| p> <p>На једаред зачује тихе кораке под прозором; али, рекао би, још већма чује, како јој јако |
| о је наслоњен на ону багрему пред њеним прозором пиљио као маче у жижак, да ли ће каква вилинск |
| .{S} Провирује нестрпљиво иза капака на прозору.</p> <p>У томе умукну учитељев глас.{S} Свећа с |
| х?{S} Синоћ га је дуго и дуго чекала на прозору, и он не дође.{S} Бар да је после серенаде и пр |
| о није било дана, да тај није био ма на прозору с девојком.{S} Молим ја тебе само, је ли то леп |
| Него једва чека вече, да се састане на прозору с Јеленом, па да је пита, шта јој вели мати?</p |
| ј пар, када ми о њему говоримо, виси на прозору попине Јелене?</p> <p>– А-а!... </p> <p>У том е |
| е каква вилинска рука отворити капак на прозору, на оном прозору, на ком је он толико блажених |
| ла синоћњег разговора свог с Миланом на прозору, као да је нож прободе кроза сред срца, па јој |
| Бог те пита шта све још!{S} У зазиданом прозору поразбацано неколико старијих и новијих бројева |
| рука отворити капак на прозору, на оном прозору, на ком је он толико блажених тренутака с њом п |
| вице!{S} Ух-Ух!{S} Па би добре маме, да прозру мало бар и у будућност, макар да отшкрину крајич |
| како га нешто чисто скроз прође, па му пројури кроз сву крв, а коса му се диже.{S} Скинуо шеши |
| ли“ на бирташе, па кад ни ту нису могли прокопсати, или и прескочивши тај степен, а они одмах х |
| езије, песмом, као најзгоднијим оруђем, прокрчи пута у књижевности нашој простом лепом нам наро |
| и него у бујици; само ће ипак овде онде прокрчити себи, лакше пута, где без бујице није могао.{ |
| е да поднесе.{S} Богме, ето, други боље пролазе с дебелом кожом на образима!</p> <p>Понда неје |
| е знам, па хвала Богу!{S} А видим, како пролазе ти, који вичу:{S} Слобода,... народно право,... |
| који више зна.{S} Данас само они добро пролазе, који што више знају.{S} Али пази, да се што ви |
| ј дућан..{S} Скрстила руке па гледа, ко пролази улицом.</p> <p>Дође јој од пре редовно и госпођ |
| своје шишке на челу, па лаким погледом пролете по друштву око стола, као да се, збиља, осведоч |
| pb n="88" /> најчешће, постаје моралним пролетером, из кога се рекрутују шарлатани, денунцијант |
| улицама, које несу тако живе, ни кад с пролећа или у јесен нагрну раденици из целе Бачке и Бан |
| најмањи облачак, у њему сија увек благо пролећно сунце, па одсјајује непомућено и у веселим очи |
| собом облаке, већ пуштају, да поред њих пролећу чворци, што се надлећу као облаци над грозном п |
| из дубљине наквашенога срца свога стао проливати грке сузе, раптајући на своју судбину, како ј |
| есту постојати, па не жали, ето, ни крв пролити, кад зажеле то његови гости и рачуни.</p> <p> А |
| ведају о школи, о игрању, о беседама, о променадама...{S} И њу ће мати дада на јесен код тетка– |
| p> <p>У планини, знате, може лако да се промени За час киша пљусне, – примећује онај.</p> <p>Би |
| му, мора те послушати... (Утре сузе, па промену глас:) Триста га врага, кад ја што хоћу, то мор |
| ед у Даринку.</p> <p>– Не знам, – једва промуца.{S} Понда дода живље:– Да видиш само!</p> <p>И |
| кога?— опет учитељ.</p> <p>Јелена једва промуцава: </p> <p>– Од кад вас чекам.</p> <p>– Душо, з |
| к и некаки Орлић и Коњовић и не знам ко пронашао новију и згоднију кошницу. „Србин да нешто изу |
| а тема, о томе, како и за што наш народ пропада; Јеша воли да „политизира“, особито још кад наи |
| Србина сељака то, што се он, кад једном пропадне, тешко подиже, јер, канда, и не мисли више, да |
| ико имадемо примера, да су, на прилику, пропали трговци „пали“ на бирташе, па кад ни ту нису мо |
| њима као над старим Римљанима и другим пропалим народима, поред свег нашег толико хваљеног род |
| свет, за Бога зна, за што је Тинкин муж пропао и заблудио у свет!</p> <p>Исто тако неје могла, |
| последњи одушевљено ради, да „Брајковац пропева у Бранковој свечаности“ јер „треба народ увући |
| {S} А у државној служби, опет, не да се пропевати, чим осете, да љубиш свој народ...</p> <p>Бел |
| сермију.{S} Тек не може, ето, ни он, да пропусти, ада се и сам не умеша у струју, што се заошин |
| .{S} Тако госпођа Рашићка неје могла да пропусти, а да не спомене, како неки виче на њу, да је |
| љивији разлози.{S} А Кнежевић и опет не пропусти, да не примети, како би му врло жао било, да Ј |
| ог тога о томе прекиде.{S} Но Ката неје пропустила, да избаци неколико муња и громова на Мацу, |
| твоја јединица нема оца!“ – И опет несу пропустиле, да како, ни Ката ни Ната, да пусте <pb n="2 |
| р, који би диван био, да кроз грло неје пропустио већ толико силно пиво, бело и црно вино и све |
| ветковини, немојте бар ви Карловачку да пропустите.</p> <p>– Па: сад, ваљда: не ће ни бити ништ |
| а, да још неје доспевао, али не ће више пропустити.</p> <p>Писар мотри свакога, како пева, као |
| ној крви.{S} Сачма му је крупна добрано прорешетала самурину на дебелој глави...</p> <p>Страх п |
| о хтео да зна. </p> <p>Да Бог ме, да су прорешетале и на ситно и на крупно решето и садашњост.{ |
| а види, да зна, да чује...{S} Просвета, просвета!</p> <p>Не помаже ту књига, – вели му Јован. – |
| се учи, да види, да зна, да чује...{S} Просвета, просвета!</p> <p>Не помаже ту књига, – вели м |
| напретка и добростања, чему књига, чему просвета, чему живот?{S} А ми смо се свим радом својим |
| омаже ту књига, – вели му Јован. – Нема просвете, где народ не стоји економно добро.{S} За то с |
| а кума под тако лепим именом једнога од просветитеља хришћанских!{S} Већ ми бучи глава од неко |
| зије или богословије, та два најстарија просветна завода у српству и с ове и с оне стране Саве |
| , кад би му који пао у руке.{S} Највећи просветни напредак у својему господарству припустио је |
| ироче.{S} Ко је највише позван, да шири просвету у народа Ког Синови Талије, – глумци, апостоли |
| брао чело, па му се натуштило над дугим проседим обрвама.{S} Хоће најпре да оживи у успомени не |
| рем...{S} Ето вам, шта је: госпођа Јеца просила вашега Бранка за своју кћер!</p> <p>Јован прсну |
| разговор.</p> <p>Хоће и наше село да се прослави, – беше му прва реч.{S} Од њих две не зна, кој |
| оду врило о Бранку Радичевићу и његовој прослави.{S} Одмах сутра дан после оног великог концерт |
| ј неје ви било о другом чему речи већ о прослави Бранка Радичевића у Брајковцу.</p> <p>Зорка не |
| ваки за себе.{S} Али хтети на тај рачун прославити се и постати популарнијим, као што су неки р |
| се спрема, како ће у свом скромном селу прославити спомен великога песника. ·</p> <pb n="59" /> |
| , док је унучади чика-Пере Гојковића, а прославиће се име Игњата Јаковљевића, док је његове дец |
| м је он толико блажених тренутака с њом проснивао, пиљио, док се туга неје прелила вином, те из |
| га држи на Брајковачком селу, удеси за прост народ.{S} Хоће – да му каже, ко је био Бранко Рад |
| задро у озбиљан живот; али је искрен и прост.{S} Обадве још у оном добу девојачком, у ком посл |
| одан, – та већ загрози опасност, е дуго прост народ не би имао никакве користи од штампане и пи |
| вели сека Ката. – Сад је наишла, Бог да прости!</p> <p>– Да Бог ме да се то све онда расправљал |
| ме, није лако, ја мислим, говорити пред простим светом! </p> <p>– Ви ме још већма плашите, те м |
| днаком љубављу милује свако своје дете, простирући меке рубине исто тако и под онога, који јој |
| с Бранком, кад их остави млади тржа. – Просто, мени се мој позив не допада.{S} Ја нисам за адв |
| е гоњење за веру као и у Турској, па се просто одселили у Русију, па тамо населили *Нову Србију |
| последњим стихом: „Србадијо не било ти просто!“</p> <p>Сви пренули у смех.</p> <p>– Знам ја, з |
| по ме је стала.{S} Али све нек је Богом просто, ако ти примиш наук, што сам га отуд ја поцрпала |
| руђем, прокрчи пута у књижевности нашој простом лепом нам народном језику.{S} Нека данас строги |
| скиптром у руци, или се врата затварају простом скакавицом или резом.{S} Ја се не кајем, неје м |
| онако велики жагор, што се разлегао по пространим ходницима и степеницама Карловачкога магистр |
| де, браца.{S} Време је!</p> <p>Јован се протегли на канабету.{S} Остави неки тумач казненога по |
| јом „о разбијеној канти“, и бележник га протежира за писара.{S} До сада је увек оправдао оно уз |
| рима, или полицајцима, неки се, Бог ме, протекцијом или умешношћу и даље докотурали.{S} У нас н |
| аких новотарија.{S} Тај тако једнодушни протест једва даваше на који тренутак бар маха, да се р |
| унили противу месеца, па из свега гласа протестују, што он тако на тенане плови по небесном мор |
| ну:</p> <p>– Док ја дођем до своје Еве, протећи ће доста Дунавом.</p> <p>– Мој синко, не треба |
| р поп Стева дигао „и кундаке и кондаке“ против „омладине, што само изумева идеје.“</p> <p>У Бра |
| ни је овде врло пријатно.{S} Баш се, на против, са свим добро осећам.{S} И не могу довољно бити |
| европскога гласа.{S} Ни дај боже штогод против тога!{S} Али ни најобичније најпотребније оруђе, |
| је опет ваздан разлога имала, да наведе против тога, када је госпођа Ната била најпре код ње, а |
| дари о велики штит, што га Даринка држи против сунца.</p> <p>А Даринка би се и смејала и заплак |
| м, и зна увек милион разлога да наброји против правца, којим је пошао.{S} Изађе учитељ, па их с |
| н сир с црним луком за њега најбољи лек против мамурлука.</p> <p>Благајник вели:{S} Клин с клин |
| : ви терате политику.{S} То је наперено против нас попова и калуђера.{S} Е, не уме ти се омлади |
| на ино, а да се једногласно не подигну против таких новотарија.{S} Тај тако једнодушни протест |
| а је госпођа Ната била најпре код ње, а противних разлога је, по њену, од неко доба, тајному ми |
| Као да се сви пси у Брајковцу побунили противу месеца, па из свега гласа протестују, што он та |
| – сувише ревностан.{S} Мало који дан ће проћи, да он не ће посетити женску школу.{S} Па га – ре |
| на улицу, да види, – кад ће поп Стеван проћи и вратити се на вечерње.{S} Но колико јој збиља с |
| дознати, кад би отишао куд у варош, или проучити из листова, кад би му који пао у руке.{S} Најв |
| ју.{S} Ти и твоје колеге дали сте се на професуру, па ће те и ви лепо тако да спремате омладину |
| о вама!{S} Волео бих ти се сада по гори проходати, него о Божићу прасе...{S} Па шта ће бити од |
| це.</p> <p>– А, вас треба посути ситном прохом! – поздрави га бележниковица, идући му на сусрет |
| ови Сад још у јутро.{S} Некоме се ваљда прохтело, да доведе Бечки одбор, који је пратио Бранка |
| еседи сваке године по један пут!</p> <p>Прохтело се госпођи Нати, да види своју сестру, баш као |
| е до сад све тек као шала изгледало.{S} Прочачка опет грло с неколико: „Хм—хм!“ – поглади брке, |
| благајник кроз грло, као да хоће да га прочачка. </p> <p>Госпођа бележниковица нежно продрмуса |
| вао на икону светога Николе, што виси у прочељу.</p> <pb n="51" /> <p>Усне јој шапутаху искрене |
| > <p>Писар се загледао у лик што виси у прочељу. </p> <p>Јован упро поглед у бележниковицу..</p |
| е се обрадова тому баш Јован. </p> <p>У прочељу између оба прозора виси у учитељевој соби лик Б |
| н, вечерас тек више из навике, да нешто прочита, пре него што заспи.</p> <p>Него вечерас му се |
| } По дебела је књига, што сам је ја већ прочитала.{S} Скупо ме је стала.{S} Али све нек је Бого |
| зме, на прилику, штогод, па им чита.{S} Прочитали су све три чести „<title>Љубомира у Елисијуму |
| . – *Цело ја знам; само још који пут да прочитам...{S} Је л браца, – окрену се, као чигра, у за |
| оред њених, поред Јелениних прозора.{S} Прошао!{S} А да је био искрен, и да јој је хтео све при |
| учитељ уме толико да приповеда, а није прошао толико света као ви!{S} Па говорите макар о оном |
| не дође.{S} Бар да је после серенаде и прошао онуда, кад је изгледала на њега као озебао сунце |
| у трговачком омладином у вароши.{S} Али прошао вашар!{S} Дошао кући, да прихвати очеву радњу, п |
| – одговори Јован. – Него то би он добро прошао с нама.{S} Хајде, да ми дамо донети, па да ми ње |
| из друштва, док неје признао, да је бар прошао поред њених, поред Јелениних прозора.{S} Прошао! |
| е их одмах обори.</p> <p>– Опростите! - прошапута, ал не подиже очију...</p> <pb n="49" /> <p>Д |
| брањаше.</p> <p>– Ох!{S} То је дивно! – прошапута милостива његова заштитница, па одговори свом |
| >– Жао ми је, да ниси остао дуже, па да прошврљамо мало у наоколо по селима и по манастирима.{S |
| Стајићку.{S} Само да се већ једног дана прошетају деца, Бранко и Јелена, по Брајковцу испод рук |
| .</p> <pb n="34" /> <p>Што не дате мало проширити или бар повисити, ујо ту сеницу, кад сте тако |
| и мора све на себи да искуси!{S} Ја сам прошла добру школу: цео је живот школа.{S} По дебела је |
| због главобоље, вели, да је сад са свим прошла. </p> <p>Колико је и Даринка узрујана, ипак прим |
| на прилику, видела кроз прозор, кад су прошла кола.{S} Ал како неје познала никога на колима, |
| о тражи.{S} До подне је још како тако и прошло; него после подне се отегло као цео дан.{S} Једв |
| је нашла места за вечита времена слава прошлости, и идеја будућности, вера, љубави нада неокаљ |
| вом знађаше у најсветлијим данима своје прошлости удостојивати само крунисане главе своје, пола |
| а преврћу листове у дебелој књизи своје прошлости.{S} Ох, Боже мој!{S} Та свака има доста штошт |
| старих златних успомена из Брајковачке прошлости.</p> <p>– За то ли се продобрила Јеца на поп- |
| >– Моја будућност биће ми само наставак прошлости моје.{S} Рад, то ме чека.</p> <p>– Рад, рад!{ |
| а.{S} Зарастао у лицу, здепаст, вратат, прсат, плећат, – па то су и грла,... мој брајко!</p> <p |
| дан пијацу испред дућана свога шефа или прскајући лети патосу својој болти.{S} Занатлија не ће |
| шега Бранка за своју кћер!</p> <p>Јован прсну у смех.{S} Чак и бележник мало се не угуши, како |
| <p>– Онда ви терате политику.{S} Бранко прсну у смех.</p> <p>– Ја то увек кажем: ви терате поли |
| обоје изнад главе.{S} И за тим опет на прстима изишла из собе...</p> <p>У том је и Бранко лега |
| лони чибук уза се поред стола, проглади прстима кроз браду и лако се накашља.{S} Узе округли ће |
| роз подсечене бркове; глади дугим сухим прстима браду, по којој се, бог ме, ухватило по приличн |
| Даринка, те му, бојаги, попрети својим прстићем.{S} Бранка прође нешто скроз, како му се допад |
| ражи.{S} А Зорка упртила неки гостински пртљаг, пошла с њим у кућу, па сад не зна, шта ће и кут |
| </p> <p>Госпођа Ната се мигољи у тешком пртљагу, хоће да се извуче, па то раскопчава огртач“, т |
| е, да се издовоље у свачему, чему им се пружа прилика у убавој Фрушкој Гори.{S} А учитељ се „је |
| искао уза зид под сен.{S} Дохватио белу пружену ручицу, па је притискује на жедне своје усне.</ |
| одговори Даринка на приказ Јованов, па пружи руку Кнежевићу и неусиљено се рукова с њим. ·</p> |
| едан и задеде га себи на груди, а други пружи Стајићу.</p> <p>– Хоћете ли га умети сачувати?</p |
| запева, први сам почиње.{S} Обадве руке пружио преко стола, па изнад чаша даје такат. </p> <p>Д |
| ети свечанога спровода.{S} А спровод се пружио, колико је од вароши до самога Стражилова, као д |
| а необичан лавеж паса.{S} Као да се сви пси у Брајковцу побунили противу месеца, па из свега гл |
| S} Неје чудо, ако би гладни Брајковачки пси да га загризу.</p> <pb n="82" /> <p>Али овај пут им |
| илову моме, – еј!</l> <l>Тамо имам ного птица,</l> <l>Мојих песмарица,</l> <l>Тамо има бела вил |
| стоји у Брајковцу још увек само као оно птица на грани, те чека згодан тренутак, да прне опет у |
| то чегртаљкама то бичевима и пиштољима пудара на опрезу, што сад не ће ни на што ни да се освр |
| осуђују неке његове стихове, као да су пука проза и крпарија, тек без њега ко зна би ли од мах |
| ста сира и загризавши зелену паприку, – Пукла би на боку, да не рекнеш.{S} Пусти човека амо...{ |
| не рече ни речи.</p> <p>Госпођа Ката да пукне у себи од смеха, како се премудра Рашићка превари |
| о на Дунав.{S} Сад треба скоро и топ да пукне.</p> <p>– Децо, ја то не ћу моћи све издржати, – |
| му и поверовати, да му срце хоће већ да пукне од среће.</p> <p>Јелена задрхта.{S} Провирује нес |
| ласа китњаста побрдица, да им мало даље пукне на догледу сремска равница испрекрштана друмовима |
| S} Прижегло летње сунце, па глава да му пукне.{S} А дошао је до искуства, да је хладан сир с цр |
| гача, нарастао као мобарска гибаница, а пун заливен као божићна чесница.{S} Неје чудо, ако би г |
| што се и сама за времена скрила, већ и пун сен округле багреме, једне од оних, што су засађене |
| е знаш, – проговори бележник, напунивши пуна уста сира и загризавши зелену паприку, – Пукла би |
| ица, на којој беше лес песников, дупком пуна пратилаца, примакла се Карловачкој станици.{S} На |
| дочека.{S} Београдска лађа беше дупком пуна.{S} Певачка друштва са својим заставама певаху на |
| е бити.{S} Иде, а спушта рукаве на голе пунане, снажне руке, да и њих заштити, те да не поцрне |
| тек сплетене, а не придевене спадоше на пунахна бела плећа.</p> <p>И нехотице се окрену Зорци.{ |
| S} Од паропловске станице до Стражилова пуне су руке посла..</p> <p>У једаред стиже муњом глас, |
| једаред укрстили своје деснице, држећи пуне чаше, испили чаше, цмокнули се и два и три пута – |
| већином још не позвани на то.{S} Ко нам пуни белетристичне листове песмама и приповеткама?{S} П |
| <p>– Ту ће бити сватова! – пришану му с пуним уверењем, кад уграбила прилику. </p> <p>– Не веру |
| а димњак.{S} На огњишту се пуши и ври у пуним лонцима, а цврче батаци на угрејаној масти.</p> < |
| , да бог ме, шта је шеснаест, ваљда, ни пуних шеснаест, <pb n="52" /> као што је била,... па да |
| буквицу очитао и уји и својој несуђеној пуници!</p> <p>Госпођа Јеца све овако одскаче од земље, |
| војче од мах стаде опет на прозор. „Ој, пуно је и препуно среће!“ подвикну учитељ из свег срца, |
| мах за њом указа мила главица са црном пуном косом и у глави два гарава ока.</p> <p>Учитељ се |
| >– А-а!... </p> <p>У том ево Дабижића с пуном чашом пред Јована:</p> <p>– Господине докторе, ја |
| одолети, него ће сићи с кола, и набрати пуну руку разнога пољског цвећа.{S} Узе га са собом на |
| ропустиле, да како, ни Ката ни Ната, да пусте <pb n="25" /> коју сузу у спомен својих покојних. |
| о осећам!{S} Тако мора бити ономе, коме пусте у невољи крв, па му одлане.{S} Не би било с горег |
| у, – Пукла би на боку, да не рекнеш.{S} Пусти човека амо...{S} Докторе, седи овде.</p> <p>И гос |
| пита га госпођа бележниковица.</p> <p>– Пусти момка!{S} Није човек увек расположен, да другога |
| а.</p> <p>– Ја волим, кад се он с чиком пусти у разговор, – опет ће она – он је тако добар!{S} |
| ихо певушила уз уздрхтале звуке, час би пустила срцу на вољу, па би се слатко, слатко исплакала |
| а.</p> <p>Колико он,... а и мати му као пустила у уши. </p> <p>Иди, синко, – вели. – помешај се |
| осим тебе.</p> <p>На то ће најредовније пустити и Ната и Ката који уздисај и сузу у спомен свој |
| ће или мезимац на дедину темељу, или ће пустити зета у кућу, као и њен отац, па како Бог да.{S} |
| ду у његову собу.</p> <p>Сад ћу ја децу пустити.{S} Него морам мало и школу отворити, да уђе чи |
| алфовања у Новом Саду и својих љубавних пустоловина по Темеринском друму и Казанџијској улици, |
| можеш вратити за хладовине, кад хоћеш, пут је добар, а сад ти иде под ногу.{S} Доћи ћеш само п |
| нотонију околине Карловачке станице.{S} Пут вароши од станице беху местимице ударени бели коци |
| ускипило „љубве жаром“, па не даде два пут рећи.{S} Те кад отпратише кући и „чичу“, начеоника, |
| де баш у Карловце.</p> <p>– Не реци два пут.{S} Тамо мора бити сад као пред какву буну.</p> <p> |
| е га овај не опомене камџијом, да гледа пут преда се.</p> <p>Госпођа Ната дрема, па клања главо |
| ила звезда, која му је јасно показивала пут и светлила му, да не залута.{S} Већ да му увређена |
| па купи све гдегод шта, као да неће на пут него, сачувај Боже, на онај свет,</p> <p>А ето ти и |
| вић жив, знала су и господа из жупаније пут, који води амо.{S} Сам пресветли господин жупан, ка |
| и године жури у походе, него јој тек уз пут сврће као познанику каквом.</p> <p>И срце му гракну |
| а до првога манастира, у село, сврну уз пут код госпође бележниковице.</p> <p>– А, вас треба по |
| радо о њему разговарало.)...</p> <p>Уз пут наиђоше пред школом на учитеља, где „луфтира главу“ |
| „Видиш, овај орах је, чини ми се, први пут ове године добро понео.</p> <p>– А знаш ли, колико |
| добила отуд, што је писар (кад се први пут опио у њој, а то је било прво вече, како се скрасио |
| што свет значе“.{S} Баш тада је он први пут у друштву залагао сву снагу своје речитости, доказу |
| ва.{S} Оно јесте, да му не би било први пут, када би се сада састао с госпођом Катом и с госпођ |
| о онога џбуна иза врта, где се оно први пут сусрете она и Даринка са Стајићем, не мога, а да не |
| ске књижевности, ту је Вук Караџић први пут, као ђак још, упозорен од Мушицкога на онај велики |
| м сад.{S} Други пут!{S} Упамтите, други пут!{S} Ево нас већ и код наших.</p> <p>Под орахом на с |
| чели...{S} Али, хвала вам сад.{S} Други пут!{S} Упамтите, други пут!{S} Ево нас већ и код наших |
| , ако се Тинка осетила, као да се други пут родила, па дошла на бољи свет, кад је брат поп Стев |
| ш, краја.{S} Цмок један пут!...{S}Други пут!...{S} Цмок и трећи пут! ...{S}И опет!...{S} Све пу |
| тало, што је писар, већ по не знам који пут, декламовао ону о браца-Анти и разбијеној канти на |
| дела се. – *Цело ја знам; само још који пут да прочитам...{S} Је л браца, – окрену се, као чигр |
| а мало друкчије рећи ће му бар још који пут...{S} Сутра се можеш вратити за хладовине, кад хоће |
| опет нема каде.{S} Него је ипак по неки пут исправи и опомене, где како треба.{S} Но за то Зорк |
| .. шта ли, увлачи се тако нешто по неки пут у безазлено јој срце, које зна да куца још увек сам |
| се врзу, ето, и сад по толики и толики пут.</p> <p>Него почела већ да се једи.{S} Све се разиш |
| орахом, па гледи већ по толики и толики пут, како је воћка понела.{S} На њено питање, лагано ок |
| имо, – примети после Дабижић, по толики пут, бележнику. – Бога ми, паметна идеја!{S} А и јест, |
| 12" /> <p>И опет бадава!{S} И по толики пут бадава!{S} Мати навалила, те навалила.</p> <p>– Хај |
| ке, па ће онако срдито и опет по толики пут:{S} Па баш сад?!</p> <p>Та, за који дан ће да буде |
| ,</p> <p>А ето ти и опет, већ по толики пут, госпођице Даринке, јединице јој кћерке, па ће онак |
| гу ни ја бити бољи... </p> <p>По толики пут заподео се међу друговима такав разговор.{S} Мисли |
| S} Испред учитељева стана зачу се у три пут.</p> <p>– Лаку ноћ!</p> <p>Јован и Бранко се одвоји |
| пут!...{S}Други пут!...{S} Цмок и трећи пут! ...{S}И опет!...{S} Све пуца!{S} То је радост!{S} |
| места.{S} А вуче га опет и тамо на овај пут, што води из Брајковца у Карловце.{S} Замишља себи, |
| загризу.</p> <pb n="82" /> <p>Али овај пут им неје жао на месец.{S} Друго се нешто збива у Бра |
| усрет с умиљатим осмехом.–" Једва један пут!</p> <p>– Извините... </p> <pb n="93" /> <p>Пође Јо |
| такви лист могао изалазити једва један пут у месец дана на једном штампаном табаку.{S} А од он |
| гимназију? проговориће поп Стева један пут сестри, видевши да ће јој тиме погодити најватрениј |
| го што.{S} Боже мој, за што си на један пут таки?</p> <p>– Иза рогља се зачу певање.{S} Учитељ |
| ад још тим више, што се слегло на један пут ваздан гостију у село.{S} Ту је Јаковљевићкин Јован |
| равитељ, али тек да у недељи дана један пут или ни један пут оде на катихизацију и да задржи до |
| и и опет покојни Ђура, као што је један пут и рекао од прилике тако нешто. </p> <p>Ено, матори |
| привуче уза женскиње.{S} Прођоше један пут дуж зграде, а он не уме да почне разговор.</p> <p>Х |
| да у недељи дана један пут или ни један пут оде на катихизацију и да задржи достојанство над уч |
| љењу нема, мислиш, краја.{S} Цмок један пут!...{S}Други пут!...{S} Цмок и трећи пут! ...{S}И оп |
| е школе на беседи сваке године по један пут!</p> <p>Прохтело се госпођи Нати, да види своју сес |
| шетњом мамурлук, па му неје требало два пута рећи, да се придружи бележнику, Јовану, писару и б |
| се свим радом својим далеко удалили од пута, који овамо води.{S} Ми имамо књижевника, уметника |
| {S} Отворена ми се свиди.{S} Шта нас је пута насмејала!</p> <p>– Тим више, – суди Катица, – тре |
| у грудима хоће зар да искочи; толико се пута захука, дошао је већ под грло, а то се отео тек са |
| ).{S} Заволи га чика Пера.{S} Толико се пута састајао с њим у Митровици, у оној некада граничар |
| Знам, да сам му, као млађи ђачић, више пута доносио у ћупи вина, а код њега се пило и ликовало |
| а није никад још таким показао.{S} Више пута му је баш био и одвратан, што је „таки“, као што о |
| ће ипак овде онде прокрчити себи, лакше пута, где без бујице није могао.{S} Биће и међу вама по |
| дође срцу <pb n="17" /> тешко, не жали пута ни трошка, да проведе код сестре на очеву дому кој |
| е, испили чаше, цмокнули се и два и три пута – и, дакле попили брудершафт, то јест, потписали п |
| есмом, као најзгоднијим оруђем, прокрчи пута у књижевности нашој простом лепом нам народном јез |
| да какав плен, што га вреба...{S} Преко пута претрчи тркуница, уплашена коњским топотом и зврко |
| тише, и тако даље.{S} Данас је неколико пута питала и брацу и сеју, кад ће, за Бога, већ једаре |
| нути...</p> <p>Бележник се већ неколико пута дизао, да опет он наздрави, али га увек задржаше о |
| еци, он би му одговорио, као што толико пута вели; </p> <p>– Ја сам господар у мојој кући.{S} Ј |
| анијске преставнике, изволели су толико пута бити гост за Јаковљевића столом.{S} У последње вре |
| едаред Јелена тројици младића још на по пута.</p> <p>– Од кад ми овде ходамо а вас нема!</p> <p |
| а извади Јована из школе?{S} Да га с по пута скрене, па „да извади можда свом рођеном детету оч |
| нешто закрши, као да неко склања себи с пута ону лозу, што се обично онако уз пркос испружи пре |
| ндрит Јован Рајић, кому, кажу, петнаест пута нудише владичанску митру и он је петнаест пута одб |
| дише владичанску митру и он је петнаест пута одби, да може мирно у својем скровитом Ковиљском м |
| о се трже.{S} Близу њега стоји на уској путањи девојче од својих седамнаест година, ватрених оч |
| нуше један другом леђа, па одоше својим путем.</p> <p>„Јогунаст“! – рече за њега поп Стева, кад |
| мислиш?{S} Сам му писао, па му послао и путна трошка, само да дође.</p> <p>– Бога ти, прекинућу |
| t="subSection" /> <p>Већ далеко измакли путници иза вароши, те језде пољем широким. </p> <p>Сун |
| и позив он је већ и вршио као члан неке путничке глумачке дружине, где је играо улоге трагичних |
| , што је узбрала крај друма, кад је оно путовала с мамом својом у Брајковац.</p> </body> </text |
| је био ономад с Јованом код њих, кад су путовали од озгоре у Брајковац, уме тако да приповеда, |
| е на супротивне стране, па им се тако и путови укрсте, не ће зар један на другога, већ један по |
| а, добро; наћи ћемо други начин.{S} Сви путови воде у Рим.</p> <p>– Ја се бојим те нове омладин |
| ла.{S} Иди по светлости, ићи ћеш правим путом и не ћеш склизнути на странпутицу.</p> <p>Тако ск |
| а узда из руку.{S} Јован нек иде својим путом. „Нек буде господин, да се не пати!{S} Шат буде п |
| други озбиљно спремају, да сваки својим путом отисне свој брод на то море.{S} Па руку на срце, |
| анко се одвојише.{S} И оде сваки својим путом.</p> <p>Јелена притвори капке на прозорима и увуч |
| > <p>Таке забаве имала је Даринка целим путом.{S} Па што сунце ближе у заставу, те што живља пл |
| још пешачио далеко изван Карловаца оним путом, што води из Брајковца у Карловце.{S} Јутрос је п |
| > <p>–Ти ћути.{S} Ми ћемо на село.{S} А путу се рока не зна.{S} Може нас тамо затећи и берба... |
| риметиће Јован **Бранку кад већ беху на путу кроз шуму манастирску. ~</p> <p>– Боже сачувај.{S} |
| рловце.{S} Замишља себи, како ће на том путу угледати из далека читав караван кола, начичкана Б |
| еца.{S} Другим речима, а то бар мисли: „Путуј, игумане..."</p> <pb n="69" /> <p>На добром је ме |
| што је иначе облачи преко мантије, кад путује кудгод колима.{S} На столу је неколико кабанус–ц |
| д оно пре краткога времена сврну к њој, путујући ујаку у Брајковац; сад тек разумеде њену прита |
| ији кући?..{S} Катица Јаковљевићка мора пући од једа.{S} Мисли, ко је као она, што има сина гос |
| Јеца жедну преко воде, ма да се колико пући, вели Рашићка за Стајићку.{S} Само да се већ једно |
| . </p> <p>Негде се скрила препелица, па пућпуриче...{S} Шева се завитлава у ваздух, па високо т |
| жи, на прилику, с које стране препелица пућпуриче.</p> <p>Така забава је дивно пристала Даринчи |
| ок и трећи пут! ...{S}И опет!...{S} Све пуца!{S} То је радост!{S} Цикот, мислиш сватови су! </p |
| </p> <p>На једаред би Бранку све јасно, пуче му пред очима као – понор... </p> <milestone unit= |
| д...</p> <p>Прас!</p> <p>Пуче пушка.{S} Пуче ама баш пред кућом у дворишту.</p> <p>– Јух!- зачу |
| Да, Александра. </p> <p>– Да,... да! – пуче попи пред очима. – Знам, шта; Нисам... нисам ни ре |
| у друштву код разбијене канте, мало не пуче од смеха.</p> <p>Општински благајник помислио на т |
| ..{S} На једаред...</p> <p>Прас!</p> <p>Пуче пушка.{S} Пуче ама баш пред кућом у дворишту.</p> |
| мама, ићи,– вели јој Даринка...</p> <p>Пуче топ.</p> <p>– Ево, лађа иде!</p> <p>Сад се тек уск |
| кад тад да их овде или онде заквачи на пучини будућега живота.{S} И нанесе ли им кадгод струја |
| чибуку, запалити и пушити...{S} И сад, пуши и замаглио у уској сеници свој да баш видиш, како |
| ћа куља дим на димњак.{S} На огњишту се пуши и ври у пуним лонцима, а цврче батаци на угрејаној |
| а два новчића, да недељом бар господски пуши у колу пред девојкама или у крчми..{S} Прође и как |
| абанус–цигара, – које ће он, кад год би пушио, пресећи на полак.{S} Половину ће оставити, другу |
| библиотека, а радионица, и читаоница и пушионица. </p> <p>Господин парох има у сеници тој сву |
| лулицу на подугачком чибуку, запалити и пушити...{S} И сад, пуши и замаглио у уској сеници свој |
| На једаред...</p> <p>Прас!</p> <p>Пуче пушка.{S} Пуче ама баш пред кућом у дворишту.</p> <p>– |
| ске винограде.{S} О раме пребацио сваки пушку.{S} Али им се види, да несу ловци од заната, него |
| ло и надао! - одговори Јован те наслони пушку уза зид. – Волим овај лов сад него да сам данас у |
| , ето, поп Стева под својом сеницом, па пушта густе димове кроз подсечене бркове; глади дугим с |
| како Бог да.{S} Тек док је ње живе, не пушта узда из руку.{S} Јован нек иде својим путом. „Нек |
| м мигне.</p> <p>Јелена се стисла, па не пушта гласа.{S} Пре би у овај пар бризнула у плач. </p> |
| је теби? – пита изненада Јелена, па не пушта руке.</p> <p>– Господа универзитетлије увек имају |
| Ту ми седни, синовче!</p> <p>А Кнежевић пушта глас где силније, где тише, да се као талас час д |
| и, нити да вијају над собом облаке, већ пуштају, да поред њих пролећу чворци, што се надлећу ка |
| То је наше зло од увек и било, што смо пуштали једном све, па, ето, чим га нестане, где смо, ш |
| важио још и на то, да по упутству наших пчелара води, а то му се признати мора, најсавршеније с |
| куша“.{S}А наопако се једио, што српски пчелари сваки час препоручују по нешто ново, па да је ч |
| воздених то дрвених клинаца.{S} Ту виси пчеларска капа; стара нека реверенда, – ваљда, прва поп |
| о, да се и он кадгод баци у који српски пчеларски лист каквим дописом из својега уљишта; можда, |
| му се признати мора, најсавршеније свој пчеларски дневник.{S} Можда је мислио, да се и он кадго |
| ; ту вазда још друга што вртарскога што пчеларскога оруђа, као ножице за скидање гусеница, нож |
| кадгод завести мисао за којом новином у пчеларству и воћарству, колико је он могао о њима дозна |
| e>Привреде</title>“, Београдске „<title>Пчеле</title>“,и број „<title>Хришћанског весника</titl |
| дна љубав, која не тражи заслуга, па је равна само оној, што је постала с Богом и нестаће је с |
| S} И онако слабо имаш кад посла са себи равнима... </p> <p>Вараш се, мој Бранко, ако мислиш, да |
| а им мало даље пукне на догледу сремска равница испрекрштана друмовима, ишарана богатим усевима |
| опрости.{S} Осећа, да не би могао бити равнодушан; а боји се, да се не би показао сметен.{S} Г |
| лаве, наћи ће се у „Карловачкој калдрми равној“, у разглашеном Карловачком шилеру и „<foreign x |
| моје.{S} Рад, то ме чека.</p> <p>– Рад, рад!{S} Сви ми радимо.{S} Човек, кад помишља на своју б |
| Брајковачко певачко друштво и на сврху, рад које се било то друштво састало, као и на то, даа ј |
| иће ми само наставак прошлости моје.{S} Рад, то ме чека.</p> <p>– Рад, рад!{S} Сви ми радимо.{S |
| ости моје.{S} Рад, то ме чека.</p> <p>– Рад, рад!{S} Сви ми радимо.{S} Човек, кад помишља на св |
| аринка, кад је у вароши „велика беседа“ рад преноса костију Бранка Радичевића, „толико гладних |
| <p>– Воља и осећање да сам способан за рад.{S} Кад год сам код куће, све ме више жеља вуче мир |
| детету, кад јој је што требало за ручни рад, што га је Јелена радила у „леру“.</p> <p>– Нисам м |
| и према којима ће морати удешавати свој рад и своју снагу.{S} Бродови живота њихова несу се још |
| човек, знаћу и умећу боље удесити свој рад, те ће моји сељани имати прилике, на кога да се угл |
| е Даре!{S} Добро дошли!{S} Ко не би био рад тако добрим и милим гостима!{S} Добро нам дошли!</p |
| чаша даје такат. </p> <p>Данас је доба рада, општега рада! – развикао се Јован с Дабижићем. – |
| ат. </p> <p>Данас је доба рада, општега рада! – развикао се Јован с Дабижићем. – Па ради ли се? |
| ојаги, нешто и видило се, тобож, некога рада, макар да се заман викало:{S} Хлеба!{S} Хлеба!{S} |
| дух.{S} Не, овде сад више не треба тиха рада, овде треба олујине: загушљивост је ужасна, притис |
| бедевију, што му извукао из трске браца Рада слуга, па је љуто зауздао и подланчио, те је шиба |
| аће и најмлађег сина у школе.{S} А није рада, ни кћер да уда у село.{S} Вели: „Село ти је тек с |
| ..{S} Ти видиш зар, да се ја не одричем рада.{S} Боже сачувај!{S} Само... ко хоће да ради за на |
| <title>Горског вијенца</title>, владика Раде Његуш, не беше по све тога слободан, – та већ загр |
| кторе!{S} Жалост!...{S} А знате ли, шта раде наша браћа Срби?{S} Сви листом пазаре код Јуде.{S} |
| ао што је то у нас мода, што бојаги „не раде за народ“, а школовали се о „народном“ новцу, јер |
| {S}Па кад то не могу, а видим шта други раде, не могу ни ја бити бољи... </p> <p>По толики пут |
| ем, здрава сам до божје воље.{S} Шта ти раде дечица?</p> <p>– Хвала Богу!</p> <p>– А да шта ћеш |
| /p> <p>– Водите туђу бригу.</p> <p>– То раде беспослене жене.{S} Не ћете тек рећи то за омладин |
| вично, као и они, који се не хвале, да „раде за народ“.{S} Свештеници, које му драго партаје би |
| ве, ни кад с пролећа или у јесен нагрну раденици из целе Бачке и Баната у виноградарску радњу, |
| о учитељем у његовој најпречој потреби, радећи баш свој посао, то сам сигуран...{S} Мој стари б |
| нема никакве дисциплине, нема странке: ради, како ко хоће, а живи још од свог старог народњачк |
| неизмешани с туђим елементом, комотан: ради једва, колико му треба, па је површан, те, канда н |
| Па ради ли се?{S} Кода вам ради?...{S} Ради се, да, али свако за себе.{S} Огрезли смо у гнилос |
| ао и требао мислити, ако ничега другога ради, бар да сад не мора лупати главу, као да му је све |
| астане с Кнежевићем, ако ничега другога ради, то бар да му каже, шта мати жели, и да она то чин |
| еноса и споменика Бранкова, а више тога ради, да упознамо наш свет боље са песником српског нар |
| неки ради можда, или шта више, баш тога ради омаловажавати ђенија његова, то је смешно. </p> <p |
| {S} Боже сачувај!{S} Само... ко хоће да ради за народ, мора живети с народом; а не башкарити се |
| и на тебе примени оно:{S} Кога мрзи да ради, тај је вечито незадовољан са својим позивом, и зн |
| , што ја о томе мислим.{S} Испит, понда ради што хоћеш. </p> <p>–Да, да!{S} И ја тако мислим.{S |
| n="43" /> <p>Кнежевић већ неколико дана ради око тога, да састави певачко друштво у Брајковцу.{ |
| ! – развикао се Јован с Дабижићем. – Па ради ли се?{S} Кода вам ради?...{S} Ради се, да, али св |
| по смрт отишла.{S} Враг би је знао, шта ради.{S} Данас је налога, ... јуче је била замућена вод |
| ваки посао и говорио би ми, како се шта ради.{S} Па сад се дивим мојој матери.{S} Видиш, Бранко |
| а и ужива; па што ради, зна, да за себе ради.</p> <pb n="53" /> <p>И да је когод рекао поп-Стев |
| <p>– Фраза!..{S} Ја што учим, учим себе ради, као годи ти и други и трећи.{S} Кад кажем, да бих |
| ућанска врата.</p> <p> Таман!{S} Та, ње ради највише се и предомишљао, да л да сврне к свом дру |
| она, за коју би...</p> <p>Невера!{S} Ње ради подноси он те муке.{S} Она му је натерала дерт, па |
| а, да је се он више и не сећа, он се ње ради свађао с писарем, који је у сред друштва и пред њи |
| шце куца необично живо, јер види, да се ради око начела, што она, ако и не може да схвати, ипак |
| а преудају неје ни помишљала већ и деце ради, а дакако, још је била држећа и млада доста.{S} Не |
| орити.{S} Она, што каже и сама, ринта и ради у поп-Стевиној кући као црв.{S} А уме, да удеси, д |
| ни има ваљана интелигентна човека, који ради онаки исти посао, од кога живи и он, народ, него о |
| и постати популарнијим, као што су неки ради можда, или шта више, баш тога ради омаловажавати ђ |
| <p> Наравно, госпођа Ната пита, шта јој ради мати.{S} И тако пређе реч на са свим сухопарне ств |
| Загледала се домаћица, ко је. – Јесте л ради гостима? – повикаше женски гласови с кола.</p> <p> |
| Дабижићем. – Па ради ли се?{S} Кода вам ради?...{S} Ради се, да, али свако за себе.{S} Огрезли |
| ио јавна предавања, па им поповао, како ради немачки или енглески сељак или овај или онај спахи |
| 44" /> особито овај последњи одушевљено ради, да „Брајковац пропева у Бранковој свечаности“ јер |
| као црв.{S} А уме, да удеси, да то, што ради, она и ужива; па што ради, зна, да за себе ради.</ |
| и, да то, што ради, она и ужива; па што ради, зна, да за себе ради.</p> <pb n="53" /> <p>И да ј |
| ила вадила неке ствари, што их је Зорка радила, па да је похвали пред тетком из вароши и пред с |
| требало за ручни рад, што га је Јелена радила у „леру“.</p> <p>– Нисам могла, тек зарад детета |
| од Триве.{S} Криста јој је послушна, па радилица, па верна, па...{S} Ал само...{S} И сад језа ц |
| ну љубав, кује, док је врело.</p> <p>Ја радим и ринтам у овој кући...{S} Па, ето, како ми се му |
| о ме чека.</p> <p>– Рад, рад!{S} Сви ми радимо.{S} Човек, кад помишља на своју будућност, – вел |
| p> <p>То је поп-Стевина и библиотека, а радионица, и читаоница и пушионица. </p> <p>Господин па |
| малности, шупље љуске.{S} Радити треба, радити!{S} Па... чуј ме!{S} Више народу користи, кад у |
| То су све формалности, шупље љуске.{S} Радити треба, радити!{S} Па... чуј ме!{S} Више народу к |
| к после Игњата Јаковљевића.{S} Но треба радити и бар одржати.{S} Да извади Јована из школе?{S} |
| а се молим Богу за тебе.{S} Шта ти ваља радити, то ти треба већ сам да знаш после осам година, |
| b n="28" /> <p>Неје друкче, мора се сад радити на врат на нос.{S} Поп Стева мора помоћи. </p> < |
| а оца свога, како је тај умео ринтати и радити.{S} Кадгод бејах код куће, водио би ме собом на |
| о од нас својим очима.{S} Престанимо ми радити, што не ваља, па не ће народ имати у кога да се |
| ништа лепше од тога...{S} А да се лепо радити!{S} Па што зарадиш, знаш, да ти нико за тим запл |
| рмалност; понда ћу доћи у Брајковац.{S} Радићу, економисаћу и поучаваћу овај свет у рационалној |
| родне.{S} Но било како му драго, Бранко Радичевић сјаће за вечита времена као трећа звезда уз В |
| њижевни препорођај овековечио је Бранко Радичевић, опет Карловачки ђак, у својим песмама као ни |
| ој род и своју веру.</p> <p>Него Бранко Радичевић дубоко је заталасао најврелије осећаје срца и |
| {S} Хоће – да му каже, ко је био Бранко Радичевић, шта он вреди за наш народ и шта значи ово ве |
| е храмове.</p> <pb n="101" /> <p>Бранко Радичевић беше, наравно, само сиромашан српски ђак.{S} |
| о, умеће поштовати заслуге свога Бранка Радичевића. („Слава!{S} Слава!“ заори се на ту реч око |
| не потамњује ни слава млађанога Бранка Радичевића.{S} Необични дар, неуморни труд и сувремена |
| реноса последњих земних остатака Бранка Радичевића!{S} За Бога, мама...</p> <pb n="12" /> <p>И |
| другом чему речи већ о прослави Бранка Радичевића у Брајковцу.</p> <p>Зорка неје дала ни о чем |
| озора виси у учитељевој соби лик Бранка Радичевића.{S} Учитељ га већ набавио, уоквирио и украси |
| лика беседа“ рад преноса костију Бранка Радичевића, „толико гладних Мисирских година“.</p> <p>П |
| У другује недељу пренос костију Бранка Радичевића! – дода Јован. – Решено је, да се пренесе на |
| де доле највише у народу врило о Бранку Радичевићу и његовој прослави.{S} Одмах сутра дан после |
| ОМЕНЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>О БРАНКУ РАДИЧЕВИЋУ</p> <p>Приредила Даница Вујков</p> <p>АЛФАгр |
| еба којешта поспремати.</p> <p>Сутра је радни дан а чека сто послова.{S} Па је већ ето, време, |
| спремају децу, кад их шаљу у школу, за раднике него за господу, а и не разабирају, је ли им си |
| је оруђе, рано, нашем најмногобројнијем раднику: ратару не правимо сами, него бог те пита од ку |
| неје ни приметила, да у Брајковцу звони радним даном на вечерње, ако у опште и звони, но највиш |
| з школа изалазили као господа, а не као радници, увек ће нам кола ићи на еро.{S} То је само ист |
| вашар!{S} Дошао кући, да прихвати очеву радњу, па се упео из петиних жила, да поради, те подигн |
| из целе Бачке и Баната у виноградарску радњу, или кад се у октобру искупљају ода свију страна |
| ако не оде у варош, да тамо отвори већу радњу, ево мог носа, ако не назида у сред Брајковца нај |
| се уморио пешачећи на овој врућини.{S} Радо, до душе, пешачим по гори; али у јулију месецу, на |
| ати Дабижић као у шали. – Ја бих вам се радо бацио под окриље.</p> <p>– Гле, гле грчета! – наша |
| , него само Бранко: толико се и тако се радо о њему разговарало.)...</p> <p>Уз пут наиђоше пред |
| р повисити, ујо ту сеницу, кад сте тако радо у њој?</p> <p>За мене је, синко, добра и овако.{S} |
| тако неумољиво таји, што би сваки тако радо хтео да зна. </p> <p>Да Бог ме, да су прорешетале |
| нимаше ни каква велика беседа у вароши, радовала се Даринка као мала, што ће да се вија са Зорк |
| , што су пошли из вароши пре беседе.{S} Радовала се и селу.{S} Радовала се, да види тетку, браћ |
| и пре беседе.{S} Радовала се и селу.{S} Радовала се, да види тетку, браћу, сестру, другарицу Је |
| их усана увек подједнако, а срдила се а радовала се, или плакала, или се сетила Светозара и Дра |
| разних Полаженика и Споменика од браца–Радована, браца–Јове, и других „чика“ и „браца“.</p> <p |
| агнала, да утопи цео свет у манастирски Радованац, да искали своје увређено љубоморно срце.{S} |
| ко је по вољи, господо, да донесем сада радованца.</p> <p>– Врло добро! – проговори писар. – Пи |
| а воћнака уз искрен разговор и ватреног Радованца.</p> <p>Кнежевићу добро дошло било, да се про |
| и човека.</p> <p>– Да, да!{S} За вечеру радованца!- пристадоше сви у глас.</p> <p>Благајник мис |
| , живнула и она, па се радује Даринчину радовању, те се смеје с њом и тражи, на прилику, с које |
| оши и пред сејом.{S} А њих две се нагле радознале.{S} Мали Владимир развашарио своје сиграчке, |
| а прихватим економију.</p> <p>Бранко га радознало погледа.</p> <p>Као да није узела озбиљно,– д |
| чистом ваздуху.{S} Али женске гони нека радозналост, да завире у собу мушкарца неожењена.</p> < |
| хни!{S} Таки смо ти ми свуда. , баш сам радознао, како ће и то у Карловцима испасти.{S} Чисто н |
| спођа Јеца Рашићка, па да јој поп Стева Радојчић неје испунио.{S} Признати се мора: ево дванаес |
| господин парох Брајковачки, поп Стеван Радојчић седи под сеницом у својем вотњаку.{S} Разузури |
| аснога пароха Брајковачкога поп-Стевана Радојчића загрмело је, као да је пао у њу гром с ведра |
| освета, чему живот?{S} А ми смо се свим радом својим далеко удалили од пута, који овамо води.{S |
| оле, дође до ушију познат женски глас с радосним ускликом:</p> <p>– Ево га!</p> <p>Окрену се.</ |
| чити?</p> <p>Хоћу, ујо, – одговори дете радосних очију. </p> <p>Мати, ја хоћу да идем у латинск |
| сад, Ната Кати.– Знам ја, шта је дечија радост.{S} Коме ћу, ако њима нећу?{S} Да је њихов отац |
| ла је, наравно, Ната Кати. „То је дечја радост!{S} Да коме ћу, ако њима нећу!?{S} Да је њихов о |
| вају и хвале смер.{S} А највећа је њена радост, што ће у тој великој свечаности и она да суделу |
| штогод сестриној деци.{S} То ће да буде радост од деце, кад им тетка из вароши разда поклоне!</ |
| ...{S}И опет!...{S} Све пуца!{S} То је радост!{S} Цикот, мислиш сватови су! </p> <p>Зорка треб |
| сећање према нечему неизвесному, где се радост и слутња слива у једно, како још никад неје осет |
| ј глави...</p> <p>Страх пређе све.{S} А радости и изненађењу, мислиш, не ће бити краја целу ноћ |
| ћи, а сва се запурила и задухала што од радости што од умора. </p> <p>Е,сад грљењу и љубљењу не |
| и она иде у вишу девојачку школу.{S} Те радости, тог подскакивања од ње!...{S} Зорка већ чита ч |
| >Неје имала када ни да доврши, што је у радости хтела рећи, већ најпре поскакута с ноге на ногу |
| Па у том снивању о породичној срећи, о раду, о борби и заборавио, што рекао ујаку: „Поштен чов |
| ој судбини.{S} Треба да водимо рачуна о раду наших људи, треба да знамо, камо смерају, али...</ |
| канда не схваћа озбиљно конкуренцију у раду, јер су међу собом сви једнаки; а чим дође јачи од |
| устане, па док не легне.{S} Овим часима радује се Јелена цео дан.{S} Што ближе то доба, њој срц |
| да ћемо код ње одсести.{S} А Јелена се радује, да је позна. </p> <p>Бранка већ поче завијати у |
| и дремеж с очију, живнула и она, па се радује Даринчину радовању, те се смеје с њом и тражи, н |
| а је лепо и добро, кад сене само толико радује том Јелена и Даринка, Бранко и Јован, него им и |
| даваше на који тренутак бар маха, да се разаберу гласови одабраних чланова певачкога друштва Бр |
| већа.{S} Узе га са собом на кола, да га разабира и сабира.</p> <p>Неколико ситних стручака јој |
| > <p>Има ли и једнога Србина, који иоле разабира за наш јавни живот, па да не зна за Карловце, |
| мишља о ономе, што се њега тиче, а мало разабира за оно, што је било и шта ће <pb n="32" /> бит |
| олу, за раднике него за господу, а и не разабирају, је ли им син способан за какву душевну акци |
| сада у овом обиму?{S} Брате, ја се мало разабирам у економији, али толико <pb n="89" /> могу да |
| а још интелигентнога човека, који не би разабирао за јавне ствари.{S} Него омладина, а ту се у |
| још и данас.{S} Старији свет се особито разабирао за њу.{S} У сека– Катину децу већ сад гледе к |
| виолина.{S} Насред собе сто, и по њему разбацано то књига, то хартија, мастионица, пера, истри |
| к вели:{S} Клин с клином, па ено га код разбијене канте, где пресмаче ракију с хлебом.</p> <p>П |
| оји се десио том приликом у друштву код разбијене канте, мало не пуче од смеха.</p> <p>Општинск |
| а вечерашњи гости из Маркове крчме „Код разбијене канте“ извијају под прозорима попине Јелене!“ |
| у власт, седели су у засебној соби „Код разбијене канте“ у Марковој крчми и прекраћивали дуго н |
| subSection" /> <p>У Марковој крчми „код разбијене канте“ рашћеретали се гости, па и не мисле ку |
| рили, како ће после певања на пиво „Код разбијене канте“.{S} Тако у Брајковцу зову Маркову крчм |
| ога, да декламује песму о браца– Анти и разбијеној канти.{S} Дакле жива скаче изнад нуле, то је |
| који пут, декламовао ону о браца-Анти и разбијеној канти на велико уживање бележниково, (а чак |
| х терају писара, да им декламује „оно о разбијеној канти“.</p> <p>Кнежевић беше озбиљно схватио |
| бележнику својом вештом декламацијом „о разбијеној канти“, и бележник га протежира за писара.{S |
| сна; Даринка тиха, озбиљна, безазлена и разборита.{S} Као девојка можда ће се многоме пре допас |
| ве се нагле радознале.{S} Мали Владимир развашарио своје сиграчке, што му их донела тетка и сеј |
| оће да се шали.)</p> <p>А благајнику се разведри мало оно мрко лице, зарасло у црној густој бра |
| што и не би?!{S} Често се после картања развезе и пијанка.{S} А он мора ту бити, да декламује.{ |
| зултат је био те на широко и на дугачко развезене орације, којој неје ништа сметало, што је пис |
| па, као што то бива, кад је човек сам, развеле јој се мисли, Боже, на све стране, а све за њен |
| ији.{S} Ја ћу ти написати, тужбу, да се развенчаш.{S} Петнаест година га већ нема.{S} Расписаће |
| <p>Данас је доба рада, општега рада! – развикао се Јован с Дабижићем. – Па ради ли се?{S} Кода |
| .. треба, да! – говори поп Стева све на развлак, док га испраћаше до врата на улицу.{S} Знам, д |
| пођа-Катину мишљењу, на Даринку утицала развратно.{S} Чак ни о ноћашњој серенади не спомену ниј |
| меје.{S} Видиш га само, клима главом, и развукли му се брци, али не даје, гласа од себе.</p> <p |
| амо, тресе се гојазан, зачкиљио очима и развукли му се брци, ал не даје гласа од себе... </p> < |
| друга мисао, па му се задовољније мало разгали лице.</p> <p>Да ме ко не тражи? </p> <p>Не знам |
| -Стевину жуљу, јер се поп Стеван на мах разгали, па примети, као да би да заглади своју отоичаш |
| а штогот обрати.</p> <p>А кад хладовина разгалила и госпођи Нати тромост с веђа и дремеж с очиј |
| ће се у „Карловачкој калдрми равној“, у разглашеном Карловачком шилеру и „<foreign xml:lang="de |
| p> <p>Катица оде најпре, да још једаред разгледа по кући, је ли све у свом реду. </p> <p>А Ната |
| и да јој је што ближе, све има нешто да разговара с њом.{S} А кад је у друштву, заборави, шта ј |
| </p> <p>– Немојте толико да мислите.{S} Разговарајте, штогод, барем кад сте са мном.{S} Ја умем |
| еж на очи...{S}Ако Даринка баш не чита, разговарају, ово било оно се снило...{S} Па том прилико |
| а.{S} А она и госпођа Ната седе још, па разговарају о којечему и прежваћу данашњи разговор, што |
| ој од пре редовно и госпођа Рашићка, те разговарају, на прилику, о врту, о живини и тако што, ч |
| една за другу.{S} Па имају, о чему да и разговарају.{S} Јесте, да разговор њих две неје задро у |
| ли били ван села.{S} И сад, ето, седе и разговарају се, како ће што боље да удесе село, што га |
| </p> <pb n="22" /> <p>Иначе прелешкали, разговарајући се то о овом, то о оном, у хладу између ч |
| Бранко: толико се и тако се радо о њему разговарало.)...</p> <p>Уз пут наиђоше пред школом на у |
| да иде.</p> <p>Куда журиш?{S} Седи, да разговарамо, – задржава га попа. – Нисмо се честито ни |
| да не поцрне без невоље.</p> <p>Јеси ли разговарао што? – пита попу, а више тумачи, шта мисли, |
| показује на жици.</p> <p>Бранко се баш разговарао с Даринком.</p> <p>Јован прешао бележниковиц |
| у ћуд.</p> <p> Па да о чему ви омладина разговарате, кад се састанете?</p> <p>– Како кад.</p> < |
| оложи све испите најпре; понда ће мо се разговарати, – одговори му Бранко.</p> <p>Јован мало по |
| огод, барем кад сте са мном.{S} Ја умем разговарати, ако не уме Даринка...{S} Ваљда вам је жао |
| {S} Учитељ се трже.</p> <p>– Збогом!{S} Разговараћемо се.</p> <p>– Пође.</p> <p>– Јелена не чуј |
| p> <p>Јелена је непрестано ћеретала.{S} Разговор јој се заплеће час о цвету Даринчину, час о ха |
| , о чему да и разговарају.{S} Јесте, да разговор њих две неје задро у озбиљан живот; али је иск |
| а дућана на улици.{S} Њих две не занима разговор удовица.{S} А имају и оне, да претресу малу св |
| то озбиљна намера, – надовеза Јован на разговор свој с Бранком, кад их остави млади тржа. – Пр |
| ики пут заподео се међу друговима такав разговор.{S} Мисли њихове имају, до душе, своју извесну |
| мало за доњу усну.{S} Хтео је да наведе разговор на нешто друго; али оштро омладинац одговара, |
| ан пут дуж зграде, а он не уме да почне разговор.</p> <p>Хоће и наше село да се прослави, – беш |
| та чути.</p> <p>У то дође и Маца, те се разговор и због тога о томе прекиде.{S} Но Ката неје пр |
| остале за столом, па, кад ушле у прави разговор, узеле да преврћу листове у дебелој књизи свој |
| а својом чашом, па гасе не тиче ни живи разговор између Јована и Дабижића, којима оде и учитељ |
| н својих покојних, па ће прећи на други разговор...</p> <p>Тако нешто, ваљда, замишља у себи го |
| да и један и други избегаваше интимнији разговор.{S} Бранко би тешко и дошао у Брајковац, на уј |
| и говоре.{S} Њој је и то друштво и таки разговор нешто ново.</p> <p>Јелена гдегод стане, осећа, |
| зговарају о којечему и прежваћу данашњи разговор, што су га имале с госпођом Рашићком.</p> <p>– |
| естоко заповедила, да избегавам с тобом разговор.</p> <p>– За што, душо</p> <p> Не знам.{S} Ја |
| а мене, за сад бар још, тек само празан разговор!</p> <p>Сад већ не може поп Стеван, да омладин |
| у хладу манастирскога воћнака уз искрен разговор и ватреног Радованца.</p> <p>Кнежевићу добро д |
| већ био и пошао.{S} Али је баш дошла у разговор најзанимљивија тема при чаши пива, његова најм |
| p>– Ја волим, кад се он с чиком пусти у разговор, – опет ће она – он је тако добар!{S} Је ли да |
| рговац се окљува, како би и он прешао у разговор с Бранком и Даринком, да се и он „помеша међу |
| н прешао бележниковици, па се упустио у разговор.{S} Она га кори, што је само једаред био код њ |
| Једаред, – био код ње, па дошли нешто у разговор.{S} Тинка, рећи ће поп Стева својој сестри, – |
| јагодњака, беле лозе, бршљана...</p> <p>Разговор њихов врзао се највише око догађаја, што га је |
| </p> <p>Бранку дуго време поред таквога разговора са својим ујаком, па се диже, да иде.</p> <p> |
| одговори онај.</p> <p>– Баш имам важна разговора с тобом.</p> <p>Бранко се изненади.</p> <p>Сп |
| кад се пробудила, па се сетила синоћњег разговора свог с Миланом на прозору, као да је нож проб |
| А што је кадгод научио <pb n="90" /> из разговора њена са братом својим, његовим ујаком, поп-Ст |
| уверена била, да је у тај пар предметом разговора она, неје то велико зарезивала.{S} Госпођа Је |
| тражио друго место.{S} Из његова данас разговора чисто бих то морао помислити.</p> <p>И попа, |
| и мисао за Даринком.{S} Јелена живахна, разговорна, искрена и страсна; Даринка тиха, озбиљна, б |
| , како му је „његова“ напунила некаквим разговором, па јутрос са неколико убедљивих речи и јаче |
| стакленом ходнику уживају летње вече у разговору и теочинцу, Јелена је у својој соби.{S} Неје |
| то о оном, у хладу између четири висока разграната ораха у Јаковљевића винограду цело скоро пос |
| радост од деце, кад им тетка из вароши разда поклоне!</p> <p>– Боже мој, секо. – рећи ће, до д |
| спрам свеће.{S} Мислиш, безброј рубина раздробио се у чаши, па гори.{S} А попа гледи у њих као |
| наст“! – рече за њега поп Стева, кад се разиђоше из сенице.</p> <p>– Има оштар језик!{S} Право |
| p> <p>Мало још потраја, па се пријатељи разиђоше.{S} Испред учитељева стана зачу се у три пут.< |
| следња песма, а многи и многи још се не разилазе.</p> <p>Стајић са својим гостима из Брајковца |
| раћају са села, кад се и коло око крста разилази, те млађешина треба и пре да хвата повратак.</ |
| p>Него почела већ да се једи.{S} Све се разишло од куће: и деца и девојка и слуга.{S} А већи кр |
| пак се намргодила.{S} Али које Јованово разлагање, а највише канда Бранкова реч - израдише свој |
| ме, увећао и онако велики жагор, што се разлегао по пространим ходницима и степеницама Карловач |
| о њој мисли, неку бујност, па му се час разлива као милота, час га диже, да некуд зар полети... |
| ед Бранком, али сад као да ће да се сва разлиже.{S} Чак му је одушевљено говорила о преносу пес |
| да измири, а у идеји Бранковој, све без разлике и политичне и друштвене странке, које вру у наш |
| „физиту“ Славнићки, ако је опет ваздан разлога имала, да наведе против тога, када је госпођа Н |
| ан са својим позивом, и зна увек милион разлога да наброји против правца, којим је пошао.{S} Из |
| ђа Ната била најпре код ње, а противних разлога је, по њену, од неко доба, тајному мишљењу, дос |
| помогоше код поп-Стеве ни најубедљивији разлози.{S} А Кнежевић и опет не пропусти, да не примет |
| себичности разним интересима напретка и разлозима поретка, сад, опет, да замедља бљутавост свог |
| у.{S} То је зар слободна штампа!</p> <p>Размахнуо се поп Стеван, па заборавио, каква му је зада |
| да не примети, било што не трпи толико разметање свога потчињенога, било да тек, што у Брајков |
| е учесницима и гледаоцима свечаности на разна одређена места.{S} А вуче га опет и тамо на овај |
| да се смеје, када благајник поче урлати разне гласове, поводећи се за учитељевом виолином.{S} А |
| } Иди, немој да се крхаш ту! – вели јој разнежени супруг. – Ти бар не мораш, ако ми мушки морам |
| <p>– Бубица једна!{S} Мала је била... – разнежи се попа, па вели за Јелицу.</p> <p>– Да, да!{S} |
| из Брајковца, што га свет по Брајковцу разнео још, тако рећи, пре зоре.{S} Па ако и неје могао |
| у за срећу другога, снажније се одупире разним неудаћама, кад има своје гнездо, кад има макар с |
| ише упљувке своје подлости и себичности разним интересима напретка и разлозима поретка, сад, оп |
| лађе на сухо, подигнут славолук искићен разним цвећем.{S} Близо станице стоје две лађе, на који |
| неколико старијих и новијих бројева од разних година политичких новина, што их је попа по кадг |
| оброј деци</title>“ од чика Стеве, које разних Полаженика и Споменика од браца–Радована, браца– |
| м остацима песниковим. </p> <p>Гости из разних крајева заузимаху своја одређена места.{S} Изасл |
| аху своја одређена места.{S} Изасланици разних друштава хватаху се свога кола.{S} Певачка друшт |
| зачу се у исти мах и из собе у неколико разних гласова.</p> <p>Ката баш била вадила неке ствари |
| му другоме – готово без праве свезе тих разних предмета.</p> <pb n="97" /> <p>Госпођи Нати чист |
| свој школски одмор што слободније, што разноврсније, да се издовоље у свачему, чему им се пруж |
| его ће сићи с кола, и набрати пуну руку разнога пољског цвећа.{S} Узе га са собом на кола, да г |
| аједно у Карловачкој гимназији, два три разреда млађи од њега; али у комшилуку његову у стану, |
| !{S} Још кад је ишао у прве гимназијске разреде, мати би, кад сврше своје школске задаће, искуп |
| пре зоре.{S} Па ако и неје могао никога разуверити, сам је себе тешио... </p> <milestone unit=" |
| ћ седи под сеницом у својем вотњаку.{S} Разузурио се, па је на њему место мантије само лака сив |
| д, а нити они познају народ, нити народ разуме њих.{S} Ужасна аномалија код нас, какве, ваљда, |
| /p> <p>Даринка се смеши, ал готово и не разуме, шта ови говоре.{S} Њој је и то друштво и таки р |
| како пева, као човек, који хоће све да разумева; па је мотрио и Јелену.</p> <p>Благајник седи, |
| ој, путујући ујаку у Брајковац; сад тек разумеде њену притајану тугу, што неје она та, којој ње |
| омози госпођи, видиш, сама је.</p> <p>– Разумем! – одговори Трива и оде за својим послом.</p> < |
| еке! – одвикује она из кухиње.</p> <p>– Разумем, – вели Трива.</p> <p>– Дођи, па ћеш вечерати, |
| <p>А на Натине речи одазва се.</p> <p>– Разумем. </p> <p>– Като,— примети Ната сестри, кад дође |
| За што, душо</p> <p> Не знам.{S} Ја не разумем њено понашање.{S} Али је страшно љута на тебе. |
| сте, велим, на само.</p> <p>– Нисам те разумео...!{S} Ни на крај памети! </p> <p>- Боже мој, – |
| и не ће баш и продати ту своју кућу,... разумете ли ме: кућу српске црквене православне општине |
| ; а нити ће га хтети нити умети довољно разумети.{S} Дође му на памет и Даринка.{S} Чудновато!{ |
| <p>Јест, и ја то мислим...{S} Али... не разумеш ме...{S} Нећеш да чујеш, како ја судим...{S} Зн |
| а не знам ово, па не знам оно.</p> <p>- Разуми ме, што ти кажем.{S} Ствар још није готова, – те |
| рода својим лаким песмама, опевајући му разумљиво и са жарким родољубљем витешка дела наших пре |
| тало га је доста муке, али је успео.{S} Раја Јовановић, општински писар, дочекао га је оберучке |
| а одушевила за „ту идеју“, што би рекао Раја Јовановић, па макар поп Стева дигао „и кундаке и к |
| жевности несу некакав Мушицки и некакав Рајић, као што је Јелена мало час била рекла, него људи |
| сви и мањи и већи књижевници, па и сам Рајић и Мушицки, чак и неумрли песник неувелог <title>Г |
| ијан Мушицки, и учени архимандрит Јован Рајић, кому, кажу, петнаест пута нудише владичанску мит |
| а тог ђачића;“ а на некаквог Мушицког и Рајића, не знам, нико не осврће ни главе!{S} Он се чуди |
| ар, неуморни труд и сувремена ученост и Рајића и Мушицког дуго ће остати узором омладини, која |
| е оберучке. (Да ко ће, ако он не би!{S} Рају је само за време судбина ћушила у Брајковац, „Богу |
| самога себе, Праотац наш Адам имао је у рају свега, па опет му било дуго време, чамио је, док н |
| у берба, како пазар, колико је шљива за ракију натресла, и тако штогод.{S} Ја јој се дивим, да |
| но га код разбијене канте, где пресмаче ракију с хлебом.</p> <p>Писар се осећа необично жив.</p |
| би метнуо на кеца или продао за вино ил ракију.{S} Него док трајало и његове и женине сиротиње, |
| астом крестом, што се преко дана шета и ракољи по буњишту око кокошака, мисли, ко је он је.{S} |
| елисавета се мало раскрави, па се чисто ракољи око поп-Стеве:</p> <p>– Шта мислиш, Стефане, кад |
| напоредо кроз планинске винограде.{S} О раме пребацио сваки пушку.{S} Али им се види, да несу л |
| о се Даринка већма стискује уз Јеленино раме, као да би да се скрије.</p> <p>– Несмо ми забадав |
| стаде учитељу паметније, него да слегне раменима, па да се и он придржи „начела“ Брајковачкога |
| S} Јоца то· допустити, по што јој је на рамених глава. </p> <p>– Предомислиће се.</p> <pb n="68 |
| вар, немам наклоности, да исправим свет раменом, „да плачем за туђим насилима“, и тако даље.{S} |
| има:</p> <p>Чини ми се, пожурили смо се раније, него што треба.</p> <p>Па боље пре не? после, – |
| в је ово цвет?</p> <p>– Мајчина душица, рано.</p> <p>– Гле, гле, како лепо мирише!{S}Јух, ала л |
| Али ни најобичније најпотребније оруђе, рано, нашем најмногобројнијем раднику: ратару не правим |
| и то баш тако далеко одлагати.{S} Ко је рано легао и рано се оженио, није се покајао.{S} Не ћеш |
| далеко одлагати.{S} Ко је рано легао и рано се оженио, није се покајао.{S} Не ћеш се, ваљда, у |
| <p>Освану и тај дан.</p> <p>Још у јутро рано поврве народ у свечаном руху и са свечаним располо |
| га срца свога стао проливати грке сузе, раптајући на своју судбину, како је он несрећан, како г |
| ала.</p> <p>Једва се око малих заранака раскалаши ветрић с Фрушке Горе.{S} Заћарлијао, па гони |
| ешком пртљагу, хоће да се извуче, па то раскопчава огртач“, то чупа с ногу велики завежљај.{S} |
| , Јелисавето.</p> <p>Јелисавета се мало раскрави, па се чисто ракољи око поп-Стеве:</p> <p>– Шт |
| а, дакле, хвала Богу, добар знак, да се раскравио, кад, ето, хоће да се шали.)</p> <p>А благајн |
| гошће, јер је готово цело село било на раскршћу, где се играло, као обично недељом, коло.{S} С |
| свог ђаковања и друговања.</p> <p>Деца расла две године напоредо у добу, када душа највећма пр |
| Кнежевић је отпоздравља шеширом, па се распевао, па окрену ону Змајеву: </p> <quote> <l>„Ала ј |
| чаш.{S} Петнаест година га већ нема.{S} Расписаћемо по новинама, да се до извесног рока има при |
| кога на колима, послала Ђуку пандура да распита, ко је то дошао.</p> <p>Господин бележник, госп |
| надлећу као облаци над грозном планином расплашени то чегртаљкама то бичевима и пиштољима пудар |
| сретне... </p> <p>Поп Стева се растопи, расплини, оде у пару... </p> <milestone unit="subSectio |
| рече Бранко галантно, колико је знао и расположен био. – Три године је скоро, како несам био у |
| p> <p>– Пусти момка!{S} Није човек увек расположен, да другога забавља.</p> <p>Господар начеони |
| рве народ у свечаном руху и са свечаним расположењем на станицу Дунавску у Карловцима, камо лађ |
| повукао у попин врт.</p> <p>– Стојим на расположењу, госпођице Јелена, – проговори усиљеном шал |
| ле, да пређемо на учење.{S} Гласове смо распоредили, можемо даље!{S} Прво женскиње!</p> <p>— А |
| и!</p> <p>– Да Бог ме да се то све онда расправљало, кад деца несу ту.{S} Деца, да како, не мор |
| мисли Јеленине с правца, којим је у тој распри пратила главни смисао његов.</p> <p>Тек попа је |
| ораблекрушеније, па се љубимци Талијини распрштали којекуда, њега завеја мећава једне зиме голо |
| ед школском зградом и чекају, да учитељ распусти децу из школе. </p> <p>Прижегло летње сунце, а |
| <p>Још пре него што ће учитељ Кнежевић распустити децу из школе, ходају испред школске зграде |
| бацим на њега и ту љагу, да му је мати распуштеница, не могу.{S} Преудавати се у ма се и горе |
| својим ујаком, поп-Стевом, тако се био расрдио, да је у један мах хтео да оде из Брајковца.{S} |
| каже. </p> <p>Неколико обичних речи, и растадоше се... </p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| едва дочепао честита друштва“, па се не растаје од њих. </p> <p>Што сад иду, па им се не пада н |
| ажеш с Богом? </p> <p>Беше то за Бранка растанак, да је једва чекао, да их се што пре опрости. |
| не ће смети пред тобом читати ни „ђачки растанак“, ма да си ти данас тако занесен за Бранком.</ |
| ранко.</p> <p>Попа се дигао, па пажљиво растире и онако већ до најситнијег патрићка догорелу по |
| тешке, несретне... </p> <p>Поп Стева се растопи, расплини, оде у пару... </p> <milestone unit=" |
| паре, а пара мало, док потребе све веће расту.{S} Ми ћемо поред све примљивости према свему, шт |
| потпомажемо и књижевност, да купујемо и растурујемо књиге, да...{S} Како ко проговори, зине на |
| рано, нашем најмногобројнијем раднику: ратару не правимо сами, него бог те пита од куд морамо |
| ричина, па доста и у годинама, и он већ ратоборнији.{S} Нешто га подиже са столице, па се узврп |
| старима, да су и толико прибрали, а без рационалног газдовања.{S} Данас... данас се и за то тра |
| ћу, економисаћу и поучаваћу овај свет у рационалној економији.{S} Хоћу да сам независан, потпун |
| у и ишла у „лер“; како је не знам какав рачун направила, што је позајмљивала детету, кад јој је |
| амчи сваки за себе.{S} Али хтети на тај рачун прославити се и постати популарнијим, као што су |
| ше.</p> <p>– И опет свако мисли на свој рачун...</p> <p>– Треба мислити даље од носа, – прогово |
| иве, па отишле, да се забављају на свој рачун.</p> <p>Старије остале за столом, па, кад ушле у |
| довно Марку дужан и сваки одбије тек од рачуна, што га он по каткад с ким има.</p> <p>Шта, дакл |
| , неколико одборника, дакле све, што се рачуна у Брајковачку високу власт, седели су у засебној |
| ок народној судбини.{S} Треба да водимо рачуна о раду наших људи, треба да знамо, камо смерају, |
| ствари.{S} Него омладина, а ту се у нас рачунамо ми ђаци, трговачки момци, и тако даље, све људ |
| в пролити, кад зажеле то његови гости и рачуни.</p> <p> А ту су сви, ту је Брајковачко цело пев |
| то треба“,то јест, као што она, по свом рачуну, жели.{S} Отрчала је к Јаковљевићима.{S} Нешто ј |
| е погледаше.{S} Свако, наравно, по свом рачуну.</p> <p>Право би и имао, – примети Рашићка. – шт |
| а, како се премудра Рашићка преварила у рачуну.{S} А треба ли госпођи Кати много, да на први по |
| и, да се госпођа Јелисавета преварила у рачуну?</p> <p>Даринци чисто криво, кад се Бранко опрос |
| иће и то.{S} Све је удешено,... по њену рачуну, све.</p> <p>Та превешће и њу Јеца жедну преко в |
| ш Јован и Даринка поучити, где треба да рашири руке, где да их метне на груди, где да их скрсти |
| ице.{S} Дете отвори очи, насмеши се, па рашири своје голе ручице, те је загрли.</p> <p>– Зар ти |
| арица,</l> <l>Тамо има бела вила</l> <l>Раширила крила, –еј!</l> </quote> <pb n="58" /> <p>Стај |
| ећ спушта мрак. </p> <p>Под планином се раширило село Брајковац са својим белим кућерцима и неп |
| Ehre</foreign>, ништа не знам.</p> <p>– Рашићка добила кошар,... ето, то ти је! – затрча се бел |
| ан.{S} Но не зна, шта да каже.</p> <p>А Рашићка се, што би рекао Брајковачки писар, „дочепала л |
| хнути.</p> <p>– Тражи вас, ујо, госпођа Рашићка! – одговори онај.</p> <p>Госпо...?! – замисли с |
| а и прича, како је, на прилику, госпођа Рашићка обрлатила поп-Стеву, <pb n="95" /> да говори се |
| сли у себи. „Никад друкче!..{S} Госпођа Рашићка!{S} Као да пркоси!“</p> <p>У исти мах му сину д |
| очети, још горе не започети.{S} Госпођа Рашићка хоће да му век поједе, што до сад већ неје гово |
| сад?</p> <p>– Па биће добро.{S} Госпођа Рашићка зна сваку воду окренути на своју воденицу.{S} Д |
| испод врата у своју хаљину.{S} Госпођа Рашићка присела поред њега на столицу.{S} Рећи ће тако |
| S} Можда би и отишао био, да га госпођа Рашићка не посла поп-Стевану у врт, те се предомислио.< |
| жалити него осуђивати.{S} Понда госпођа Рашићка?!{S} Боже мој, и она је мати.{S} Само у доброј |
| p> <p>– Каква ујна?</p> <p>– Па госпођа Рашићка.</p> <p>– Збиља!{S} Па ту је за цело и она.</p> |
| авет...</p> <p>После вечере оде госпођа Рашићка с Јеленом „за послом“.{S} Оста сам ујак с нећак |
| себе.</p> <p>– Да Бог ме, да је госпођа Рашићка узела сад згодну прилику, те доказала поп-Стеви |
| к себи!</p> <p>– Е, Бога ми је госпођа Рашићка већ дошла к себи.{S} Већ се говори по селу, как |
| unit="subSection" /> <p>Ако је госпођа Рашићка и мислила, па, можда, и уверена била, да је у т |
| деж треба да пева!</p> <p>То је госпођа Рашићка нашла за добро, да извије, када је дошла, да вр |
| .</p> <p>Сви су мислили, сад ће госпођа Рашићка свиснути од једа и од срамоте.{S} А она се чини |
| нко је фини младић! – приметиће госпођа Рашићка. – Па..</p> <p>– Ух, ух!{S} Немој, молим те, - |
| ду. </p> <p>Па и госпођа Ната и госпођа Рашићка, када су једна другој правиле „физите“ несу мог |
| .{S} Убезекну се и поп Стеван и госпођа Рашићка.</p> <p>– Па што тако нагло?</p> <p>– Идем.{S} |
| p> <p>Дође јој од пре редовно и госпођа Рашићка, те разговарају, на прилику, о врту, о живини и |
| } Хтеде да пита: на што?{S} Али госпођа Рашићка помрче оштро на њу очима; па само дода: </p> <p |
| пно решето и садашњост.{S} Тако госпођа Рашићка неје могла да пропусти, а да не спомене, како н |
| Нико речи да проговори.{S} Само госпођа Рашићка хоће да је нешто необично слатка.{S} И досад је |
| – рекла јој је са свим озбиљно госпођа Рашићка, па је одмах отишла свом поп-Стеви, да му се по |
| ш из општине, – рећи ће вечерас госпођа Рашићка поп-Стеви, наравно, после неког згодног увода. |
| н се уселила у поп-Стевину кућу госпођа Рашићка, донде госпођа Јеца учитељица, од јако поп-Стев |
| је хец!“ </p> <pb n="83" /> <p>Госпођа Рашићка се устумарала по соби, бојаги, хоће да изађе из |
| би га загрлила, што иде.</p> <p>Госпођа Рашићка с поља мед, ал изнутра јед, сам јед, као да не |
| пукне у себи од смеха, како се премудра Рашићка преварила у рачуну.{S} А треба ли госпођи Кати |
| на образу свом сама госпођа Јелисавета Рашићка, ипак јој дође и девојче само поквареније. „Дет |
| ема те жеље, што је зажели госпођа Јеца Рашићка, па да јој поп Стева Радојчић неје испунио.{S} |
| ..</p> <p>Дође у Брајковац госпођа Јеца Рашићка.{S} Удовица попадија, као што је била, шта је з |
| м времена!</p> <p>– Стефане! – на то ће Рашићка.</p> <p>– Но, но,... не велим ја тако...{S} Не |
| их то морао помислити.</p> <p>И попа, и Рашићка, и Јелена забезекнуше се на те Бранкове речи.{S |
| кнуше се на те Бранкове речи.{S} Попа и Рашићка се и нехотице погледаше.{S} Свако, наравно, по |
| преко воде, ма да се колико пући, вели Рашићка за Стајићку.{S} Само да се већ једног дана прош |
| се увукао већ у нос:{S} Ова наша– вели Рашићка за Јелену, своју кћер, – још је невина, дете је |
| ста ја већ гутам од неко доба, – загрми Рашићка.</p> <pb n="36" /> <p>– Гром и пакао!</p> <p>По |
| чуну.</p> <p>Право би и имао, – примети Рашићка. – штета је за њега, да се потуца и пребија по |
| нас је друго време.</p> <p>Поутиша мало Рашићка поп-Стеву, па наведе реч на Јаковљевићкине гошћ |
| </p> <p>– Деране:</p> <pb n="42" /> <p>Рашићка се узврпољи на столици, па се нашла у чуду.</p> |
| акао!</p> <p>Поп Стева претрну. </p> <p>Рашићка осети, колико га је заболело, а познаје га скро |
| ранко!{S} Успалили сте се као...</p> <p>Рашићка се насмеши:</p> <p>– Дух времена сад је таки!</ |
| чике, поп-Стеве, и код матере, госпође Рашићке, како би јој допустили, да и она пева на Брајко |
| криво њеној матери, госпођи Јелисавети, Рашићки, што су те варошкиње дошле! </p> <p>Како је бла |
| о.{S} Ево, и сузе пођоше врцати госпођа-Рашићки, сузе, Боже, тешке, несретне... </p> <p>Поп Сте |
| , то је... </p> <p>За јамачно је и опет Рашићкина папуча потапкала по поп-Стевину жуљу, јер се |
| Поп Стеван, опет, ако се и приволео на Рашићкино наваљивање, да доведе Бранка кући, ако је то |
| е пребаци, па још, можда, пред госпођом Рашићком, што је небрат према сестри.{S} Тога страха се |
| њи разговор, што су га имале с госпођом Рашићком.</p> <p>– Мудра ти је то зверка.{S} Ко је не з |
| оворио, како је у очи исмејао и ујака и Рашићку, и. т. д. </p> <p>–Јух, јух, јух! –- цикнула је |
| <p>Салетели сви, што год их је, госпођу Рашићку, да допусти Јелени, да пева на селу.</p> <p>На |
| а је то дете рђаво, вели Ната за Јелену Рашићку.</p> <p>– Није; ал она ће начинити од ње којешт |
| премила се да дочека госпођу Јелисавету Рашићку из Брајковца <pb n="103" /> и њену кћер.{S} Као |
| атица, – та, она бар добро познаје Јецу Рашићку, – наравно, да су и оне биле исто тако искрене |
| де своју Јелисавету, иначе госпођу Јецу Рашићку за руку, па пођоше у кућу.</p> <p>– Бранко је ф |
| – ко да је зна?{S} Још да се није Зорка рашћеретала око њих, ишле би као осуђене.</p> <p>Јутрос |
| >У Марковој крчми „код разбијене канте“ рашћеретали се гости, па и не мисле кући; него де једну |
| ..{S} Сиромах поп Стеван!{S} Неје ни то рђав човек!{S} Пре га треба жалити него осуђивати.{S} П |
| воли.{S} И људи... па ни они несу тако рђави, као што се чини!{S} Какав си ти, онаки ти се чин |
| p>– Него ја не бих рекла, да је то дете рђаво, вели Ната за Јелену Рашићку.</p> <p>– Није; ал о |
| Нисам тек могао момку одмах с неба па у ребра: то и то је.{S} Из далека добар косач замахује.{S |
| ом сена из кола истрљо и по леђима и по ребрима и по ногама.</p> <p>А на Натине речи одазва се. |
| ке црквене православне општине одмах уз ребро српској православној цркви!{S} Жалост, мој господ |
| .{S} Ту виси пчеларска капа; стара нека реверенда, – ваљда, прва поп-Стеви, како се запопио; ст |
| не ће посетити женску школу.{S} Па га – ревност тако занела, да неје више ни онако уздисајан су |
| хета и месни школски управитељ – сувише ревностан.{S} Мало који дан ће проћи, да он не ће посет |
| ситио се црвеним појасом, којим је, као ревностан пастир душепопечитељ Богом повереног му стада |
| народним школама; па и поп Стева постао ревностан катихета и месни школски управитељ – сувише р |
| ао, – немој и ти тим незнабожачким, тим револуционарним именом, кад га је Бог и Христос примио |
| ита.</p> <p>– Ви ћете после њих доћи на ред, – одговор и онај.</p> <p>– Хајдмо ми дотле на пиво |
| учитељица дошла у Брајковац.</p> <p>Нов ред, нов надзор над српским народним школама; па и поп |
| јпре к нама доћи.{S} Знамо и ми варошки ред.{S} Ал по мени могу и изостати, – рекла јој је са с |
| и осталу, па тако један по један остане редовно Марку дужан и сваки одбије тек од рачуна, што г |
| пролази улицом.</p> <p>Дође јој од пре редовно и госпођа Рашићка, те разговарају, на прилику, |
| – помоћи сам у туђем свету... гура, те редовно свршава своје течајеве.{S} Изашавши из вотњака |
| омладине и народњачке странке, те држи редовно и народњачке новине.</p> <p>Него зна Јеша, да с |
| ло, кад би га и чешће доносио; него што редовно по један од Брајковачке господе части осталу, п |
| аред разгледа по кући, је ли све у свом реду. </p> <p>А Ната ушла у Даринчину собу.{S} Надвирил |
| /p> <p>У Брајковцу је то сад на дневном реду. </p> <p>Па и госпођа Ната и госпођа Рашићка, када |
| греме, једне од оних, што су засађене у реду пред поп-Стевином кућом, са свим сакрио од месечин |
| пао ледине, па наздравља по милој вољи, ређајући серију за серијом.</p> <p>Једва око поноћи дош |
| е.{S} Почела је од ономад, а, да је све ређала, свршила би с оним пре три године.</p> <p>– Него |
| еби Карловци су глава!“</p> <p>Треба ли ређати све прилике, које истакоше Карловце изнад сваког |
| врата затварају простом скакавицом или резом.{S} Ја се не кајем, неје ме ни близу памети, да с |
| удостојио декламатора својим погледом), резултат је био, да су Јован и Јеша на једаред укрстили |
| који...</p> <p>После по сахата, ваљда, резултат је био те на широко и на дугачко развезене ора |
| Като!</p> <p>– Збогом пошла, сека „имја рек“!...</p> <p>Баш Ката ушла у двориште, па истерала ћ |
| д зачује тихе кораке под прозором; али, рекао би, још већма чује, како јој јако и нагло бије ро |
| сад не ће ни на што ни да се осврну, – рекао би, уморили се, ваљда, лов ловећи ваздан гором и |
| е зло само међу људима, међу ближњима!“ рекао би и опет покојни Ђура, као што је један пут и ре |
| ади.</p> <pb n="53" /> <p>И да је когод рекао поп-Стеви, да неје сретан, или да се подао Јеци, |
| ет покојни Ђура, као што је један пут и рекао од прилике тако нешто. </p> <p>Ено, матори се мач |
| а гошћа одушевила за „ту идеју“, што би рекао Раја Јовановић, па макар поп Стева дигао „и кунда |
| та да каже.</p> <p>А Рашићка се, што би рекао Брајковачки писар, „дочепала ледине“, па тера даљ |
| шта се кува?..{S} И сам си пре неки дан рекао, сећаш ли <pb n="87" /> се, како отровне мијазме |
| да се закопала.{S} Само да јој не би ко рекао, да ту нема за њу места!</p> <p>Млади трговац се |
| и се, да је вредан човек.{S} Не би нико рекао, да је Јеша био некад први момак међу трговачком |
| <p>Бранко и сам осети, како је оштро то рекао, па не ће ни да му погледи у очи.{S} Али тек опет |
| силно пиво, бело и црно вино и све, што рекао онај, осим петролеума.{S} Но он сам, то јест, пис |
| срећи, о раду, о борби и заборавио, што рекао ујаку: „Поштен човек треба најпре да се побрине, |
| Е, неје друкче, већ изгледаше тамо, што рекао оно Јован Јаковљевић, „као пред буну“.</p> <p>Одб |
| коју боцу из Варадина.</p> <p>Ја сам му рекао, до душе, да се спреми за село, – дочека исто так |
| дном.{S} Ко је свестан учитељ, а ја бих рекао, да су народни учитељи већином такви, то је прави |
| извести из концепта.</p> <p>– И ја бих рекао, – дода бележник. – Него кад велиш, да је сам Вар |
| донела тетка и сеја. (... „Боже мој, " рекла је, да Бог ме, Ката Нати, кад ова извадила сиграч |
| ваљани вредан, како само може бити.{S} Рекла бих, не мирише више ни учитеља.{S} Хм, хм,!{S} Не |
| а Јелисавета.</p> <p>– Па то је лепо! – рекла је госпођа Ната. – Нека се младеж провесели!</p> |
| ле живе и здраве.</p> <p>– Отишао је, – рекла би Јелена.</p> <p>– За што је отишао – рекла би Д |
| и ред.{S} Ал по мени могу и изостати, – рекла јој је са свим озбиљно госпођа Рашићка, па је одм |
| <p>Ти си сад и душом и телом лептир, – рекла му је мати, када га испраћала у туђ свет, у даљин |
| би Јелена.</p> <p>– За што је отишао – рекла би Даринка. </p> <p>Али као да она не сме, ни да |
| то морало бити?“ – „Немој ти ту мени!“ рекла је, наравно, Ната Кати. „То је дечја радост!{S} Д |
| Рајић, као што је Јелена мало час била рекла, него људи, којих ће заслуге по српску књижевност |
| приповеда, па ја тако мио!{S} Сама мама рекла је после за њега „фини младић!“</p> <p>Осврћући с |
| описује, шта јој је „та девојчура“ кад рекла, како пере судове, шта је кад полупала, и тако да |
| итам у очи; а ја бих знала, шта бих јој рекла.{S} Мени то не може да поднесе.{S} Богме, ето, др |
| Ната сад и то хтела да каже и да би то рекла, да није ту – „дете“, Даринка, а деца, дакако, не |
| – вели сека Ната.</p> <p>– Ја сам одмах рекла, има нешто, – вели сека Ката. – Сад је наишла, Бо |
| п-Стевина џепа!</p> <p>– Него ја не бих рекла, да је то дете рђаво, вели Ната за Јелену Рашићку |
| срдим, – уверава га она.{S} Хтеде он да рекне, као тек да одмахне: „Па добро!“ Но се трже.</p> |
| д; тек мисли, требало би, можда, што да рекне.</p> <p>– Али збиља се не срдим, – уверава га она |
| – одговори Даринка, тек да из учтивости рекне што, кад већ Јелена не прихваћа.</p> <p>У планини |
| оба није нашао за вредно, да јој и речи рекне, осим што је јуче у певачкој школи пробао и њен г |
| ма колико да је избегавала, да лепу реч рекне за њега пред кћерком.</p> <p>Могао би и у вароши |
| p>– Хвала Богу!{S} Како ти?</p> <p>– Да рекнем, здрава сам до божје воље.{S} Шта ти раде дечица |
| лену паприку, – Пукла би на боку, да не рекнеш.{S} Пусти човека амо...{S} Докторе, седи овде.</ |
| постаје моралним пролетером, из кога се рекрутују шарлатани, денунцијанти...</p> <p>– То је за |
| оју милостиву заштитницу.{S} Заковратио реп, па се вуче и чеше око мајсторице Јуле као да се и |
| ам ли ја ручао код Сахера, у Хамбуршкој ресторацији или у народној кухињи; не гледи, стоји ли п |
| е, па дошли нешто у разговор.{S} Тинка, рећи ће поп Стева својој сестри, – ево, ја сам сад конз |
| не родитељи...{S} Да Бог ме, ти си јој, рећи, као и отац, како си је примио од мене место њена |
| шићка присела поред њега на столицу.{S} Рећи ће тако с њим две три (опет у миру и љубави!), док |
| /p> <p>– Него морате нам и ви помоћи! – рећи ће Бранко, па употреби ту прилику, да стане поред |
| , ако овог учу не избациш из општине, – рећи ће вечерас госпођа Рашићка поп-Стеви, наравно, пос |
| <p>– Није тога било, слатка, од пре, – рећи ће сека Ката. – Било ти је Брајковачко друштво, и |
| зда поклоне!</p> <p>– Боже мој, секо. – рећи ће, до душе, као и до сад, Ката Нати, – зар то мор |
| да ни да доврши, што је у радости хтела рећи, већ најпре поскакута с ноге на ногу па, кад јој с |
| м мамурлук, па му неје требало два пута рећи, да се придружи бележнику, Јовану, писару и благај |
| е таки, као што сам ја... </p> <p>Хтеде рећи; ...мислио о њему!{S} Али га ипак памћење не изнев |
| е мора плаћати.{S} А туђинац то не може рећи.{S} Дакле, општина му је дала своју кућу, на најбо |
| риви, а то исто или можда мало друкчије рећи ће му бар још који пут...{S} Сутра се можеш вратит |
| акар само један кутак свој, за који сме рећи: „Ово је моја слобоштина; ово је моја срећа!{S} Ов |
| воју реч.</p> <p>– Видићемо још, шта ће рећи поп Стева? – рече она, па се насмеши.</p> <p>Бојаг |
| Госпођа Јеца се не осврће на то, што ће рећи свет; јер добро зна, шта о њој тај свет може говор |
| дворишту.{S} Марко је јунак, који зна и рећи и утећи, као и на страшну месту постојати, па не ж |
| диремо за вас све, слободно бисмо могли рећи, да је народ сам себи напуштен, – дода Кнежевић.– |
| м круговима Брајковачкога друштва, нити рећи мање ни више, већ сензацију; а у кући пречаснога п |
| То раде беспослене жене.{S} Не ћете тек рећи то за омладину.</p> <p>– А да шта је друго та ваша |
| те као крин који им је свима смео у брк рећи:{S} Ја тако хоћу! – да, још док је чича био у сназ |
| а са свечаности!</p> <p>– Ја ћу јој сам рећи.</p> <p>– Не ни по што.{S} Не, бар док је ту Бранк |
| конзисторијалног присједатеља.{S} Право рећи, брује му и зује у глави још од синоћ, како му је |
| во је то васпитање, кад мати сама, тако рећи, довлачи кћери курмахере?{S} Треба јој!</p> <p>– Ш |
| !{S} Призвао га тек сада, када је, тако рећи, већ на прагу, да буде свој човек, а за толико год |
| {S} Наша интелигенција постала је, тако рећи, из народа, па тешко да се игде интелигенција тако |
| у, да свесрдно послужи.{S} Она је, тако рећи, Игњату и свећу додржала.{S} Има род рођени, па не |
| о га свет по Брајковцу разнео још, тако рећи, пре зоре.{S} Па ако и неје могао никога разуверит |
| /p> <p>– Јух, мати, како можеш тако што рећи, – примети Јелена с негодовањем.</p> <p>– Шта?{S} |
| } Али и он наравно мисли, да мора нешто рећи, бар у корист свога „вишег позива“, па вели:{S} Шт |
| ипило „љубве жаром“, па не даде два пут рећи.{S} Те кад отпратише кући и „чичу“, начеоника, нађ |
| о од мене место њена оца.{S} Ја не могу рећи: „моје“ дете!{S} Јер видим, и ти је волиш, као да |
| негодовањем.</p> <p>– Шта?{S} Како могу рећи?{S} А заборавила си... </p> <p>Јелена се убезекну. |
| с чиком, онда видим, да уме и више коју рећи.{S} Али увек Бранко има право.</p> <p>– Да, да, Бр |
| а тебе само, је ли то лепо, да девојка, реци још дериште,... та, да бог ме, шта је шеснаест, ва |
| , већ хајде баш у Карловце.</p> <p>– Не реци два пут.{S} Тамо мора бити сад као пред какву буну |
| , који га може исмејати за „најмудрију“ реч.{S} Лакше би му било, чини му се, на архијерејској |
| ао жена, као мати.{S} Дође му и ујакова реч на памет; „Ваљда не мислиш, да ћеш вечито ђаковати. |
| ово разлагање, а највише канда Бранкова реч - израдише своје.{S} И поп-Стевина Јелисавета даде |
| аше село да се прослави, – беше му прва реч.{S} Од њих две не зна, која да прихвати реч.{S} Опе |
| али са:{S} Чујмо!{S} Чујмо!{S} Јеша има реч!</p> <p>– Да, господо моја, – опет ће Јеша. – Не ће |
| утиша мало Рашићка поп-Стеву, па наведе реч на Јаковљевићкине гошће.</p> <p>Била ту Јаковљевићк |
| ита, шта јој ради мати.{S} И тако пређе реч на са свим сухопарне ствари. </p> <p> Даринка отвор |
| е да штује и мртве поборнике, (на ту је реч баш особито узахао,) поборнике своје идеје.{S} Дух |
| да дође.</p> <p>– Бога ти, прекинућу ти реч, зна л се што, где му је отац?</p> <p>– Никад ништа |
| {S} Од њих две не зна, која да прихвати реч.{S} Опет ће он:{S} Само да нас послужи лепо време!< |
| коме казао, јер би морао јавно и повући реч на траг.{S} А повукао би је за цело, као што се већ |
| њу.</p> <p>– Молим, да ми се не упада у реч...{S} У нашој средини седи старина, који...</p> <p> |
| љани јако уважавају, јер слушају његову реч.</p> <p> Мој синко, – уплете се поп Стеван, – а да |
| атити још до куће, да ће заложити своју реч.</p> <p>– Видићемо још, шта ће рећи поп Стева? – ре |
| а се врзе око њих двоје и кечи им сваку реч. </p> <p>Колар са својом сестром стоји до зида.{S} |
| екинуће Бранка, кад опет чу последњу му реч; па дрмну, бојаги, срдито својом руком Бранкову рук |
| и, као да би да заглади своју отоичашњу реч, примети благо:</p> <p>– Ала си жесток!{S} Прави ом |
| ељ, ма колико да је избегавала, да лепу реч рекне за њега пред кћерком.</p> <p>Могао би и у вар |
| ића. („Слава!{S} Слава!“ заори се на ту реч око стола.)...{S} Да, господо моја, – залеће се Даб |
| небу певачкога Брајковачкога друштва“, рече писар, биће гошћа госпођица Даринка („Изврсна пева |
| руга Јована с његовима.{S} Тетка му је, рече за госпођу Нату, врло ваљана душа; а о њеној кћери |
| Јелена... наша Јелица је моја брига! - рече поп Стева одлучно.</p> <p>Попа узеде своју Јелисав |
| ри Бранко.</p> <p>– Аха!{S} Држите се!- рече му Даринка, те му, бојаги, попрети својим прстићем |
| кшић би кликнуо.,„И бог му се диви!“ -- рече Јован, па стаде.</p> <p>Стали сви.{S} Нашли се на |
| доше својим путем.</p> <p>„Јогунаст“! – рече за њега поп Стева, кад се разиђоше из сенице.</p> |
| несите као спомен са песникова гроба, – рече јој Стајић, па јој даде два лиска бршљана, што их |
| својим понашањем.</p> <p>– Добро је, – рече и потајно се насмехну.</p> <p>А Јелени одлану.{S} |
| ава.</p> <p>– Помакните се мало даље, – рече писару, који се немо гушио овчијим сиром поливеним |
| Да, да, Бранко има право, да Бог ме, – рече Кнежевић и трже руку.</p> <p>– Шта је теби? – пита |
| вештеник старији од њега бар у цркви, – рече попа. </p> <p>– А Јелена не сме ништа да каже, већ |
| а себи плодове човечјег ума. – Ја ти, – рече, – не могу дати ништа више до свог благослова; не |
| врло добра.{S} Знаћу и њој захвалити, – рече Бранко галантно, колико је знао и расположен био. |
| е не ћу нити се смем без вас вратити, – рече она слободно.</p> <p>Бранко метну шешир на главу, |
| дина...{S} Бранка.{S} Он ће већ доћи, – рече Даринка, па се као трже и поцрвени, кад примети, д |
| би и у вароши где бити славан човек, – рече госпођа Јеца.{S} Другим речима, а то бар мисли: „П |
| ори.</p> <p>– Синовче, да те пољубим, – рече чича учитељу и привуче му главу, те га цмокну у че |
| Немојте се плашити, господине Бранко, – рече Даринка, као да јој жао, ако је збиља тако, па га |
| а се прибра.</p> <p>– Госпођице Даро, – рече јој тихо, па тако искрено, својски, а тако покајни |
| Видићемо још, шта ће рећи поп Стева? – рече она, па се насмеши.</p> <p>Бојаги! – помислише сви |
| мој наследник и у парохији и у кући? – рече поп Стева поверљивије.</p> <p>Хвала, ујо, што се н |
| > <p>– И ви мене називате „господине“ – рече Бранко, тек да се, бојаги, извини. </p> <p>- Ви ст |
| Нисам могла, тек зарад детета да јој – рече, очитам у очи; а ја бих знала, шта бих јој рекла.{ |
| госпођица Даринка („Изврсна певачица!“ рече за њу Јован Јаковљевић) и госпођица Јелена попина |
| лена попина („Без њене можемо ни маћи!“ рече за њу учитељ Милан Кнежевић).{S} Али те две „звезд |
| з ненада одлази, да ником о томе пре не рече ни речи.</p> <p>Госпођа Ката да пукне у себи од см |
| его у Брајковац.</p> <p>– Да он мени не рече ни речи о томе!</p> <p>– Збиља?</p> <p>– Ни беле,< |
| и „од љубави и од вина“.</p> <p>Као што рече Јован, пречасни господин архимандрит беше отишао н |
| ује одборнику. (Бележник, мимогред буди речено, не трпи то ни за живу главу.{S} Као да ми ту се |
| n="45" /> <p>Та, колико ме је – вели, – речи само стало, док сам га наговорила, да позове Бранк |
| и Јелена забезекнуше се на те Бранкове речи.{S} Попа и Рашићка се и нехотице погледаше.{S} Сва |
| и сирота имала цело после подне, с киме речи да проговори, да не дође какво дете, те не купи за |
| ана.{S} Међу девојкама не паде ни једне речи, која би, баш и по госпођа-Катину мишљењу, на Дари |
| исти мах падоше му на ум њене, материне речи: „Цео је живот школа.{S} И срце му заигра утешено, |
| ребрима и по ногама.</p> <p>А на Натине речи одазва се.</p> <p>– Разумем. </p> <p>– Като,— прим |
| зе на њу, шта ће изазвати у њој Зорчине речи!.. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад се |
| pb n="41" /> је мислила, да ће последње речи девојче примити у онаком смислу, који им поп Стева |
| ало, па никад неје међу њима пало опоре речи.{S} По Брајковцу се каже: „Куд госпођа Јеца оком, |
| то доба није нашао за вредно, да јој и речи рекне, осим што је јуче у певачкој школи пробао и |
| ар косач замахује.{S} Међу нама није ни речи било о нашој Јелени.{S} Даклем, видиш да ствар ниј |
| одлази, да ником о томе пре не рече ни речи.</p> <p>Госпођа Ката да пукне у себи од смеха, как |
| ајковац.</p> <p>– Да он мени не рече ни речи о томе!</p> <p>– Збиља?</p> <p>– Ни беле,</p> <p>– |
| д очима. – Знам, шта; Нисам... нисам ни речи...{S} Он вели, ти ме зовеш. - </p> <pb n="35" /> < |
| пет дотрчала с књигом у руци, па говори речи познате „Бранкове жеље“: </p> <quote> <l>Ја знадох |
| што материним жељама, ма и којој њеној речи; па наравно, и сад беше вољна повиновати се оному, |
| <p>Једва око поноћи дошао и Дабижић до речи, да наздрави оној идеји која живи у српском народу |
| ечером поп Стеван крупно мисли.{S} Нико речи да проговори.{S} Само госпођа Рашићка хоће да је н |
| путицу.</p> <p>Тако скупља и сад Бранко речи материне по памети.{S} У мислима тима неје ни прим |
| ло, као и на то, даа је у кући већ било речи и о томе, да ће се ићи у Карловце.</p> <pb n="98" |
| довршио, таман најлепше полетео!{S} Но речи му се изгубише у метежу, у ком сваки својим гласом |
| сека-Катиној неје ви било о другом чему речи већ о прослави Бранка Радичевића у Брајковцу.</p> |
| овором, па јутрос са неколико убедљивих речи и јаче подбунила.{S} Навалио се леђима на зид, где |
| ао да неје ни слушао ништа после својих речи са попом...</p> <pb n="43" /> <p>Кнежевић већ неко |
| добити.</p> <p>Бранко Стајић после оних речи, што их је имао са својим ујаком, поп-Стевом, тако |
| , шта да каже. </p> <p>Неколико обичних речи, и растадоше се... </p> <milestone unit="subSectio |
| не примећује горки подсмех у учитељевим речима.</p> <p>– Ја волим, кад се он с чиком пусти у ра |
| н човек, – рече госпођа Јеца.{S} Другим речима, а то бар мисли: „Путуј, игумане..."</p> <pb n=" |
| а више тумачи, шта мисли, погледом него речима.</p> <p>Попа застао баш пред великим орахом, па |
| а се сада збиља почела надати, е ће, по речима поп-Стевиним, „то све још бити као што треба“,то |
| анкову руку, за коју се држала.{S} А по речима и нагласку за цело јој жао на њега.</p> <pb n="4 |
| н да нешто говори кроз мамурлук; али га речита бележниковица пресече: </p> <p>– Но, да Богме,.. |
| и пут у друштву залагао сву снагу своје речитости, доказујући, како је она способна, да усрећи |
| е никад преварити не ће, који га сваком речју својом учи, да у свету има љубави, него је треба |
| ви л се, сматра се за мртва.{S} И ти си решена онда брачних обавеза према њему.{S} Можеш се и п |
| тију Бранка Радичевића! – дода Јован. – Решено је, да се пренесе на Стражиловачки вис.{S} Па см |
| а су прорешетале и на ситно и на крупно решето и садашњост.{S} Тако госпођа Рашићка неје могла |
| b n="72" /> <p>– Не да се насути вода у решето, – одговори онај.</p> <p>– Баш имам важна разгов |
| то ти је! – затрча се бележник, као да реши ствар што пре. </p> <p>Јован сад тек не зна, шта д |
| </p> <p>Бранко већ пошао, а неје се још решио, дал да иде Јовану.{S} Дошао је и спрам куће њего |
| ћемо други начин.{S} Сви путови воде у Рим.</p> <p>– Ја се бојим те нове омладине.</p> <p>– Зн |
| да пева ил кука над њима као над старим Римљанима и другим пропалим народима, поред свег нашег |
| може говорити.{S} Она, што каже и сама, ринта и ради у поп-Стевиној кући као црв.{S} А уме, да |
| , кује, док је врело.</p> <p>Ја радим и ринтам у овој кући...{S} Па, ето, како ми се мука моја |
| о покојнога оца свога, како је тај умео ринтати и радити.{S} Кадгод бејах код куће, водио би ме |
| смети од сад говорити:{S} Грцо, или:{S} Рифлијо, или:{S} Швићо!</p> <p>– Паметна идеја, бележни |
| што си на један пут таки?</p> <p>– Иза рогља се зачу певање.{S} Учитељ се трже.</p> <p>– Збого |
| чује, како оштро корача... </p> <p>Иза рогља се помоли неколико сеоских момака и девојака.{S} |
| од Милована Видаковића и „<title>Крв за род</title>“ од Милованова „посинка“ Јакова Игњатовића. |
| о рећи, Игњату и свећу додржала.{S} Има род рођени, па неје тако, што кажу, искрен кући, као шт |
| не је у њему срце куцало толико за свој род, можда би пришио био и златну јаку“, казало се у не |
| е вазда на углед, како ваља љубити свој род и своју веру.</p> <p>Него Бранко Радичевић дубоко ј |
| аке под закуп, живео је с том кућом као род.{S} Госпођа Ката и данас чува крунаше и сребрњаче, |
| а се цела кућа.</p> <p>Јест, до душе, у род ће се, и то у род, као у своју рођену кућу.{S}Али н |
| > <p>Јест, до душе, у род ће се, и то у род, као у своју рођену кућу.{S}Али на село!{S} Па оста |
| ели: „Село ти је тек село.“ Ето, она се родила и одрасла на селу, па најволи, да и умре ту, али |
| естре Тинке.{S} Тинка као да се на ново родила, кад је дошла у братовљеву кућу.{S} Како се и не |
| о се Тинка осетила, као да се други пут родила, па дошла на бољи свет, кад је брат поп Стева по |
| диници.{S} А најмлађе, син, јој, тек се родило, није оца ни запамтило.{S} Шта ће удовица с трој |
| р видим, и ти је волиш, као да си је ти родио.</p> <p>– Јелена... наша Јелица је моја брига! - |
| ме? </p> <p>– Још пре него што си се ти родио.</p> <p>– Е, па кад онда несте умели наћи праву и |
| ј, да се осети лаган, као да се на ново родио.{S} Опет му мио цео свет.{S} Та, живот је овај та |
| окојних голубова.{S} На очиглед брижних родитеља шчепао им још једини залог узајмне им љубави.{ |
| о ће, у име божје, ићи у осамнаесту.{S} Родитељи, у тим годинама својих кћери, морају већ да по |
| шљају и на зетове.{S} Ја кажем, Стефане родитељи...{S} Да Бог ме, ти си јој, рећи, као и отац, |
| јанти...</p> <p>– То је за то, што наши родитељи не спремају децу, кад их шаљу у школу, за радн |
| у њему изазове такав пијетет према свом родитељу.{S} Мати му никад не хтео оцу причати.{S} А шт |
| нада неокаљанога поштења, непомућенога родољубља, безлобне младости. ·</p> <p>Њему за уздарје |
| одима, поред свег нашег толико хваљеног родољубља, као што ни Ромуловим потомцима не поможе ни |
| .{S} Огрезли смо у гнилости.{S} Нема ни родољубља, ни самопрегоревања.{S} Наша се интелигенција |
| .{S} Зна он, дакле, шта је то Српство и родољубље, а од како се зна, исповеда се <pb n="62" /> |
| ама, опевајући му разумљиво и са жарким родољубљем витешка дела наших предака, стару славу и но |
| баћушка Рус...{S} Баћушка Рус је сваки рођен басиста.{S} Зарастао у лицу, здепаст, вратат, прс |
| <p>– За тебе би штета било.{S} Ти ниси рођен само за себе, већ за... виши позив, – пребаци Јеш |
| а понижен је, страшно понижен.{S} Човек рођен за виши позив нема готово ни свога имена данас.{S |
| ; али у његову рожданику пише, да је он рођен за „виши позив“.{S} Тај виши позив он је већ и вр |
| морамо од туђина да набављамо за своје рођене паре, а пара мало, док потребе све веће расту.{S |
| ћи, Игњату и свећу додржала.{S} Има род рођени, па неје тако, што кажу, искрен кући, као што је |
| себи сигуран кров, па га чува као свој рођени, – приметиће госпођа Ната. </p> <p>– И чува га б |
| већма чује, како јој јако и нагло бије рођено срце.{S} Но ипак осети, да неко близу застаде и |
| име.{S} А отуђити она рођену сестру од рођенога брата!{S} Сад се нешто продобрила.{S} Па како |
| уо о земљу, па се купа и тресе у својој рођеној крви.{S} Сачма му је крупна добрано прорешетала |
| о пута скрене, па „да извади можда свом рођеном детету очи из главе“ На преудају неје ни помишљ |
| дионици на детиње име.{S} А отуђити она рођену сестру од рођенога брата!{S} Сад се нешто продоб |
| е, у род ће се, и то у род, као у своју рођену кућу.{S}Али на село!{S} Па остати на селу неколи |
| Брајковац, „Богу за леђа“; али у његову рожданику пише, да је он рођен за „виши позив“.{S} Тај |
| пожелео.{S} Под њом он чека и дочекује ројеве; под њом после ручка прилегне и дремуцка: под њо |
| писаћемо по новинама, да се до извесног рока има пријавити; не пријави л се, сматра се за мртва |
| ћути.{S} Ми ћемо на село.{S} А путу се рока не зна.{S} Може нас тамо затећи и берба...{S} Јеси |
| /p> <p>Бог ме, добро она изиграва своју ролу, – опет ће бележниковица. – Питајте учитеља.{S} Та |
| некој водојажи, да се мало даље изгуби роморећи између густиша дивљих ружа, јагодњака, беле ло |
| г толико хваљеног родољубља, као што ни Ромуловим потомцима не поможе ни Јустинијанов **<foreig |
| at lapidem</foreign>!{S} Тиха вода брег рони!</p> <p>Бранко ућута, ал му криво још?</p> <p>– Ма |
| ерава госпођа Ната, то је, као што опет ропта њена кћерка, госпођица</p> <p>Даринка, кад је у в |
| младост; старост ће јој увек завидити и роптати на њу.{S} Поток хучи и бучи, прави више буке не |
| же чашу спрам свеће.{S} Мислиш, безброј рубина раздробио се у чаши, па гори.{S} А попа гледи у |
| илује свако своје дете, простирући меке рубине исто тако и под онога, који јој пеленом загрчава |
| уше, лако било ломити руке, перући туђе рубље, ни бости очи, шијући белом свету, па хранити и с |
| е баш она та „ружа“.</p> <p>– ... једна ружа, – наставља начеоник.</p> <p>– ... која има бодље, |
| чашу:</p> <p>– У нашем венцу има једна ружа...</p> <p>– Хм, Хм! – продера благајник кроз грло, |
| , верне супруге, једне госпође, која је ружа у нашем друштву.{S} А то није нико други,... мисли |
| е изгуби роморећи између густиша дивљих ружа, јагодњака, беле лозе, бршљана...</p> <p>Разговор |
| се, збиља, осведочи, да је баш она та „ружа“.</p> <p>– ... једна ружа, – наставља начеоник.</p |
| } А?{S} Шта велиш, Јоване? </p> <p>Није ружно, – одговори Јован. – Него то би он добро прошао с |
| } Најпосле, и то неје немогуће, неје ни ружно; а за истинитост јамчи сваки за себе.{S} Али хтет |
| {S} Ту ти се измешала румена боја лишћа рујева с плавичасто-зеленим лишћем од фење и другим то |
| о маче у жижак, да ли ће каква вилинска рука отворити капак на прозору, на оном прозору, на ком |
| жедне своје усне.</p> <p>Дрхће Јеленина рука, као да је тресе тролетница.</p> <p>– Јелице, – ша |
| Познаћеш је добру домаћицу.{S} Засукала рукаве, па чисто на њој и уредно, као што само може бит |
| ао што само може бити.{S} Иде, а спушта рукаве на голе пунане, снажне руке, да и њих заштити, т |
| млада доста.{S} Не би ништа.{S} Засуци рукаве, па, што кажу, у се и...{S} И госпођа Ката одби |
| мо затећи и берба...{S} Јеси ли навукла рукавице: ...{S} Добро је.{S} Чувај се, да ти их не пре |
| м и телом!{S} Али мора да га притискује рукама.{S} Понда скочи са столице, прође два трипут по |
| абижић.{S} По опаљеном лицу и испуцаним рукама види се, да је вредан човек.{S} Не би нико рекао |
| S} Живио! – заори се опет око стола.{S} Руке се укрстише изнад исполиванога постоњака, чаше заз |
| по кући, пред свој дућан..{S} Скрстила руке па гледа, ко пролази улицом.</p> <p>Дође јој од пр |
| иње дошле! </p> <p>Како је блажено трла руке, кад јој пало на памет, да доведе поп-Стевина сест |
| би? – пита изненада Јелена, па не пушта руке.</p> <p>– Господа универзитетлије увек имају право |
| > <p>Даринка се и Јелена ухватиле испод руке, па ходају испред госпођа-Катичина дућана на улици |
| та, као бајаги, шишке на челу, те испод руке погледа у њега.</p> <p>Бележник остао дужан одгово |
| де своју кћер с попиним сестрићем испод руке; те оде у кухињу, да изнесе јело на сто. </p> <mil |
| ца, Бранко и Јелена, по Брајковцу испод руке Поред оне премудре Кате Јаковљевићке.</p> <pb n="2 |
| , да запева, први сам почиње.{S} Обадве руке пружио преко стола, па изнад чаша даје такат. </p> |
| а спушта рукаве на голе пунане, снажне руке, да и њих заштити, те да не поцрне без невоље.</p> |
| и леже.{S} Неко време држаху је Зорчине руке око врата, док не клонуше и опет у санку.{S} Дарин |
| па да је пецне.</p> <p>– Ви сте сретне руке, госпо, – ухвати Дабижић као у шали. – Ја бих вам |
| и Даринка поучити, где треба да рашири руке, где да их метне на груди, где да их скрсти, а где |
| .{S}Неје јој, до душе, лако било ломити руке, перући туђе рубље, ни бости очи, шијући белом све |
| д шије, или потплеће чарапе, или скрсти руке, кад је штогод здраво жалостиво, па слуша и по кат |
| Ната сестри, кад дође до воде и замочи руке, да их пере, – могао би ти Трива штогод помоћи.{S} |
| одговори своме штићенику опет притиском руке, и занесе се – за песмом, па паде у неку сентимета |
| оучити из листова, кад би му који пао у руке.{S} Највећи просветни напредак у својему господарс |
| ропловске станице до Стражилова пуне су руке посла..</p> <p>У једаред стиже муњом глас, да Бран |
| па пружи руку Кнежевићу и неусиљено се рукова с њим. ·</p> <p>Кнежевић се рукова и са Јеленом, |
| о се рукова с њим. ·</p> <p>Кнежевић се рукова и са Јеленом, као са старом познаницом.</p> <p>– |
| га се нахвали.{S} Још да јој испадне за руком, да и Бранкову матер превари, да дође, те јој се |
| p>Госпођа бележниковица нежно продрмуса руком, као и нехотице, своје шишке на челу, па лаким по |
| му реч; па дрмну, бојаги, срдито својом руком Бранкову руку, за коју се држала.{S} А по речима |
| p>Поп-Стевина Јелисавета поглади једном руком попу по бради, а другом му насу у чашу хладног те |
| латког ђаковања, не додирнут незграпном руком оне немани, која сад дрско телејише упљувке своје |
| лисавету, иначе госпођу Јецу Рашићку за руку, па пођоше у кућу.</p> <p>– Бранко је фини младић! |
| поред прозора.{S} Наслонила главицу на руку, па мирише мирисни вечерњи чисти ваздух.{S} Поглед |
| утом отисне свој брод на то море.{S} Па руку на срце, обојица савесно кроје једрила за пловидбу |
| бојаги, срдито, па га својски узеде под руку.{S} Готово да је силом прогурала своју левицу око |
| /p> <p>Даринка и Јелена се ухватиле под руку.{S} За њима иде Јован с Бранком. </p> <p>Њих две ћ |
| раво, да Бог ме, – рече Кнежевић и трже руку.</p> <p>– Шта је теби? – пита изненада Јелена, па |
| <p>У том јој писар у крај стола стиште руку из захвалности, што га тако мушки брањаше.</p> <p> |
| S} Тек док је ње живе, не пушта узда из руку.{S} Јован нек иде својим путом. „Нек буде господин |
| S} Маца вриснула, па испустила канту из руку, а баш је беше узела, да долије у лонац у крај ват |
| ли му девојче љупко, па му привуче себи руку. – Кажи ми штогод лепо, као што ти умеш.</p> <p>– |
| ори Даринка на приказ Јованов, па пружи руку Кнежевићу и неусиљено се рукова с њим. ·</p> <p>Кн |
| ње.</p> <p>И Зорка се обесила Даринци о руку, па скакуће поред њих.{S} Па слуша као жедна, како |
| , те Јелена дође к себи, да је пољуби у руку.</p> <p> Наравно, госпођа Ната пита, шта јој ради |
| у, бојаги, срдито својом руком Бранкову руку, за коју се држала.{S} А по речима и нагласку за ц |
| ецну се Бог ме, Јелена, па истрже своју руку. </p> <p>– За што, молим...{S} Жао ми је... замуца |
| пођице, примети Кнежевић и истрже своју руку.</p> <p>Јелена хтеде да проговори, али јој заста н |
| осећа се моћна ни толико, да узме своју руку на траг, нити да његову стисне, већ му је подала, |
| а кад Бранко отишао, а она ми меће моју руку на своје груди, да видим, како јој страшно лупа ср |
| – Да видиш само!</p> <p>И узе Даринчину руку, па је притиште на своје срце.{S} А срце јој лупа, |
| ти, него ће сићи с кола, и набрати пуну руку разнога пољског цвећа.{S} Узе га са собом на кола, |
| у собу то на двориште, а никад празних руку.{S} Мајсторица трчка за њом, да и она што прихвати |
| есило, – поцрвене, е, поли га, Бога ми, румен до иза ушију.</p> <p>На једаред би Бранку све јас |
| Дете спава мирно и тихо као анђелак.{S} Румен је прелила по обрашчићима.{S} Нигде на лицу трага |
| .</p> <p>А Јелени одлану.{S} Но је поли румен до иза ушију, кад примети, како се сви окренули њ |
| ци, беркови, шуме.{S} Ту ти се измешала румена боја лишћа рујева с плавичасто-зеленим лишћем од |
| г чела, па јој се ведрина осмејкује око румених усана увек подједнако, а срдила се а радовала с |
| Тако приповедаше доцније сам бележник у Руми „код орла“. „У мало“, каже, „не угњави руски медве |
| његову кућу.{S} Две хиљаде је уложио у Румској или Митровачкој штедионици на детиње име.{S} А |
| {S} Господа га иначе пију тек кад оду у Руму, у Ириг, у Митровицу, или и даље куд у варош.{S} Н |
| .</p> <p>Поп Стева приденуо и ручник за рупицу испод врата у своју хаљину.{S} Госпођа Рашићка п |
| и зврком од кола.{S} Застане над каквом рупом, учлови се, као бојаги, код своје је, па је није |
| иже.{S} Скинуо шешир, одахнуо, па брише рупцем зној с чела.{S} И нехотице дода уз учитељев ускл |
| од оздо, испред куће, маше на њих белим рупцем. </p> <p>А Кнежевић је отпоздравља шеширом, па с |
| ве.{S} Бас – ту је, мој брајко, баћушка Рус...{S} Баћушка Рус је сваки рођен басиста.{S} Зараст |
| , мој брајко, баћушка Рус...{S} Баћушка Рус је сваки рођен басиста.{S} Зарастао у лицу, здепаст |
| јник ужива, што може да мечи као „Прави Рус вели за њега увек писар.</p> <p>Једаред му примети: |
| p> <p>Ваши стари мора да су пореклом из Русије.</p> <p>Благајник укрљешти очима у њега, као да |
| можда се која породица вратила опет из Русије у Фрушку Гору.{S} Ставимо ипотезу – можда баш ва |
| авде неколико хиљада српских породица у Русију.{S} Побегли, да Бог ме.{S} Додијало им овде гоње |
| ао и у Турској, па се просто одселили у Русију, па тамо населили *Нову Србију.{S} Зар ви то не |
| та ти мислиш.{S} Но, не бој се.„Нису то руске нихилисте ни немачке социјалисте.{S} То су људи п |
| „код орла“. „У мало“, каже, „не угњави руски медвед талијанског мајмуна, да се не нађе нас нек |
| } А Славнић официр у граници. („Немачко рухо на њему, ал под рухом српско срце!“ говорило се о |
| граници. („Немачко рухо на њему, ал под рухом српско срце!“ говорило се о њему).{S} Заволи га ч |
| ош у јутро рано поврве народ у свечаном руху и са свечаним расположењем на станицу Дунавску у К |
| пио у јавни живот, па већ, ето, у туђој руци маљ, којим би себичност да кује своје планове!{S} |
| о схватила и упамтила, то је – у божјој руци!{S} Али је бар тврду веру дала, да ће све и сва по |
| у лако летње одело и сламњи шешир.{S} У руци држи некакву књигу, а на бео се штит од сунца насл |
| > <p>Зорка већ опет дотрчала с књигом у руци, па говори речи познате „Бранкове жеље“: </p> <quo |
| рини и у гајтанима а с неким скиптром у руци, или се врата затварају простом скакавицом или рез |
| јер се нагао већ преко стола с чашом у руци, да се куцне с бележниковицом“.</p> <pb n="77" /> |
| је погледао.</p> <p>– Ми вас чекамо на ручак, – вели она.</p> <p>– Одмах... одмах ћу доћи, одг |
| сти зближи.{S} Она не пита, јесам ли ја ручао код Сахера, у Хамбуршкој ресторацији или у народн |
| {S} Испод њега провири најпре мала бела ручица; па се од мах за њом указа мила главица са црном |
| и очи, насмеши се, па рашири своје голе ручице, те је загрли.</p> <p>– Зар ти још не спаваш, се |
| p> <p>Кнежевић јој и опет узе обасипати ручицу пољупцима.</p> <p>– Мати је допустила, да долази |
| а зид под сен.{S} Дохватио белу пружену ручицу, па је притискује на жедне своје усне.</p> <p>Др |
| н чека и дочекује ројеве; под њом после ручка прилегне и дремуцка: под њом чита новине и премиш |
| ивала детету, кад јој је што требало за ручни рад, што га је Јелена радила у „леру“.</p> <p>– Н |
| жиже сунце.</p> <p>Поп Стева приденуо и ручник за рупицу испод врата у своју хаљину.{S} Госпођа |
| мене и помисао, да бих ја делио, ваљда, с народом своју муку; али да бих му био учитељем у њего |
| то је носаше увек у срцу према свакоме, с којим свагда беше готов да обгрли цео свет.</p> <p>Не |
| <p>Не би сирота имала цело после подне, с киме речи да проговори, да не дође какво дете, те не |
| о секиром, да прецепи чвор на цепаници, с којом се већ толико бочи и која га стаде толико зноја |
| евановој кући, па и према самоме ујаку, с којим их је до сада Стајић све предусретао, он, који |
| те се смеје с њом и тражи, на прилику, с које стране препелица пућпуриче.</p> <p>Така забава ј |
| ма јој лебди осмејак сретан, блажен.{S} С осмејком тим загрли је и сан...</p> <p>Госпођа Катица |
| не за целу годину..{S} Понда шта ћу?{S} С њом зло, а без ње и горе.</p> <pb n="21" /> <p>Ната о |
| ен великог песника, седне он на лађу, а с њим и Јован Јаковљевић, па дођу доле, да баш на извор |
| ити сад као пред какву буну.</p> <p>– А с ким ћемо ми у недељу?{S} Уплете се Зорка.</p> <p>– Да |
| атима портир у самурини и у гајтанима а с неким скиптром у руци, или се врата затварају простом |
| ти се измешала румена боја лишћа рујева с плавичасто-зеленим лишћем од фење и другим то модрији |
| </p> <p>А и Марко загрлио њега, па пева с њим заједно... </p> <p>Бележниковица одавно наваљује |
| и му врло жао било, да Јелена не запева с њима, јер – њен глас тако му је потребан у збору, да |
| х!{S} Немој, молим те, - поче поп Стева с киселим лицем, као да му је ко на жуљ стао, – немој и |
| је била...</p> <p>Ту је и кочијаш Трива с колима. </p> <p>Послужавка Криста трчи то у собу то н |
| жи руку Кнежевићу и неусиљено се рукова с њим. ·</p> <p>Кнежевић се рукова и са Јеленом, као са |
| {S} Да извади Јована из школе?{S} Да га с по пута скрене, па „да извади можда свом рођеном дете |
| жи по селу гдегод овчија сира, па да га с црним луком и хладним меканим хлебом једе на мамурлук |
| као пребита сирота, да је и после тога с братом мрази?!{S} Ко зна, каквим је блатом каљала име |
| n="50" /> српске научнике покренуло, да с омладином заједно испуне скромну жељу песникову, да м |
| Е, па то боли!{S} Он, који је научио да с позорнице, занесен небесним задахом, презире цео свет |
| ом.{S} Давина се одавно нешто и својака с Јаковљевићима.{S} Једаред јој донео покојни Игњат нек |
| на ком је он толико блажених тренутака с њом проснивао, пиљио, док се туга неје прелила вином, |
| ашао се одмах до гроба. </p> <p>Даринка с побожним заносом стала, па гледа у отворену још гробн |
| /p> <p>После вечере оде госпођа Рашићка с Јеленом „за послом“.{S} Оста сам ујак с нећаком.</p> |
| грлила, што иде.</p> <p>Госпођа Рашићка с поља мед, ал изнутра јед, сам јед, као да не слути на |
| узбрала крај друма, кад је оно путовала с мамом својом у Брајковац.</p> </body> </text> </TEI> |
| , па је равна само оној, што је постала с Богом и нестаће је с њим, што, дакле, нити има почетк |
| е једно.</p> <p>Зорка већ опет дотрчала с књигом у руци, па говори речи познате „Бранкове жеље“ |
| ло и срдит с њена прозора, неје ни била с њиме, осим јуче на првом покушају певачкога друштва.{ |
| estone unit="subSection" /> <p>Још кола с гошћама из вароши нису ни ушла честито у двориште гос |
| не слуша, јер се нагао већ преко стола с чашом у руци, да се куцне с бележниковицом“.</p> <pb |
| ка упртила неки гостински пртљаг, пошла с њим у кућу, па сад не зна, шта ће и кут ће пре.{S} Да |
| вце; па најбоље ће бити, говори ти сама с његовом матером...{S} Но, не мислим ни ја, одмах с ко |
| премио, да дочека и његова друга Јована с његовима.{S} Тетка му је, рече за госпођу Нату, врло |
| аш ако хоћеш госпоштина, збиља, свезана с народом као мало где, па... </p> <p>– Фраза!..{S} Ја |
| о можеш тако што рећи, – примети Јелена с негодовањем.</p> <p>– Шта?{S} Како могу рећи?{S} А за |
| свету.{S} Он и његова најближа околина с најближим посредним, па и непосредним интересима, што |
| е ближе у заставу, те што живља планина с поветарцем и она живља и вољнија.</p> <p>Није дуго та |
| а сумарум: завађај брата с братом, сина с оцем, и тако даље.{S} Ко седи с миром, том је добро.{ |
| увек говори, како треба да сам пријатна с њим и искрена.{S} Ја и не могу друкче ниским.{S} А он |
| је долазио којему на крштење.</p> <p>Па с тога су Брајковчани јако уважавали кућу Јаковљевића, |
| вуче, па то раскопчава огртач“, то чупа с ногу велики завежљај.{S} Баш читав посао!</p> <pb n=" |
| е што ближе, све има нешто да разговара с њом.{S} А кад је у друштву, заборави, шта је хтео, ал |
| онај.</p> <p>– Баш имам важна разговора с тобом.</p> <p>Бранко се изненади.</p> <p>Спусти се на |
| оглед опет на осветљена она два прозора с оне стране потока у лепој тамо кући.</p> <p>Тамо је в |
| слица.{S} А сума сумарум: завађај брата с братом, сина с оцем, и тако даље.{S} Ко седи с миром, |
| адости хтела рећи, већ најпре поскакута с ноге на ногу па, кад јој се и тако споро учинило, зал |
| <p>– А-а!... </p> <p>У том ево Дабижића с пуном чашом пред Јована:</p> <p>– Господине докторе, |
| ије оца ни запамтило.{S} Шта ће удовица с троје деце, а у толиком добру?{S} Остао, до душе, леп |
| а, па се сетила синоћњег разговора свог с Миланом на прозору, као да је нож прободе кроза сред |
| им улицама, које несу тако живе, ни кад с пролећа или у јесен нагрну раденици из целе Бачке и Б |
| бије тек од рачуна, што га он по каткад с ким има.</p> <p>Шта, дакле, остаде учитељу паметније, |
| ...{S} Онај господин, што је био ономад с Јованом код њих, кад су путовали од озгоре у Брајкова |
| тим пљује на свету успомену, коју народ с највећим пијатетом хоће само да оживи свечаним начино |
| и Јован умуче.</p> <p>А Јеша кад немаде с ким да политизира, и сам паре, да је најпаметније слу |
| Нати чисто неје право, што Даринка оде с Јеленом.{S} Као да јој је сад крива нешто и она, па с |
| сто криво, кад се Бранко опрости те оде с Јованом.{S} Од мах осети, како јој се учини Брајковац |
| тно вече изађе пред кућу, па се ту нађе с неким ковачким калфом, па је не можеш довикати с улиц |
| несе.{S} Богме, ето, други боље пролазе с дебелом кожом на образима!</p> <p>Понда неје могла, а |
| ој, што је постала с Богом и нестаће је с њим, што, дакле, нити има почетка, нити ће имати сврш |
| манастирске воћњаке под закуп, живео је с том кућом као род.{S} Госпођа Ката и данас чува круна |
| радује Даринчину радовању, те се смеје с њом и тражи, на прилику, с које стране препелица пућп |
| жваћу данашњи разговор, што су га имале с госпођом Рашићком.</p> <p>– Мудра ти је то зверка.{S} |
| да би било врло потребно, да се састане с Кнежевићем, ако ничега другога ради, то бар да му каж |
| о одлучнија. </p> <p>Како да се састане с њим?{S} Хоће ли он вечерас доћи под њен прозор, као о |
| Оне несу ни мало извеле мисли Јеленине с правца, којим је у тој распри пратила главни смисао њ |
| преко стола с чашом у руци, да се куцне с бележниковицом“.</p> <pb n="77" /> <p>Писар сад већ н |
| ређена љубав и преварена вера у поштење с болом врисне: „Од кад те, мајко, нисам видео, ја јошт |
| вом другу.{S} Сам неје знао, како да се с њом опрости.{S} Осећа, да не би могао бити равнодушан |
| гра то коло!{S} Дете, као дете, мота се с другом децом око момака и девојака, провлачи се кроз |
| д и та варошкиња, Даринка.{S} Познао се с њом у недељу, кад су изашли из цркве:{S} Познао се по |
| з свет.</p> <p>– Још на станицу хајдете с нама, понда на Стражилово ви и не морате, мама, ићи,– |
| их у Бечком гробљу ископате, пренесете с помпом на Стражилово, а нису Бранкове него...</p> <p> |
| S} Мати се дала у бригу, шта ће, куд ће с дететом.{S} Пита сестра брата за савет. </p> <p>Да га |
| , па гони несносну запару, те се залеће с травке травци, као да им шапће, да не клону. </p> <p> |
| у своју собу. </p> <p>Из оне лепе куће с оне стране потока зачу се диван мушки тенор.</p> <p>Ј |
| се већ по мало чује.{S} Кад не иде више с омладинским скупштинама, добро; наћи ћемо други начин |
| и госпођи Нати тромост с веђа и дремеж с очију, живнула и она, па се радује Даринчину радовању |
| сачувај!..{S} Сад се попа нешто кошка и с учитељем.{S} Биће и ту њена масла.{S} А момак ваљани |
| ја просветна завода у српству и с ове и с оне стране Саве и Дунава?{S} Је ли треба спомињати то |
| ором: – шта теби фали Не знам, шта би и с тобом било, да се ниси оженио.</p> <p>Даринка се смеш |
| ареченога у калуђерству Доситеја: њим и с тим списат и издат</title>."</p> <p>Како се обрадовао |
| да би се сада састао с госпођом Катом и с госпођицом Даринком, јер је већ једаред био с њима, б |
| да остану у друштву с госпођом Натом и с госпођом Катом, па се отискоше у врт.</p> <p>Јелена ј |
| >- Боже мој, – опет она, али сад мало и с прекором, – тако ти лежи на срцу!</p> <p>– Ето ти је, |
| најстарија просветна завода у српству и с ове и с оне стране Саве и Дунава?{S} Је ли треба спом |
| лужба.{S} А свако је одевено, враг их и с девојкама, по најновијем журналу, не стиди се прве го |
| ономад, а, да је све ређала, свршила би с оним пре три године.</p> <p>– Него шта знам?{S} Код н |
| „нешто закрши, као да неко склања себи с пута ону лозу, што се обично онако уз пркос испружи п |
| а Живковићка прва дошла, да се поздрави с госпођа–Натом.{S} Давина се одавно нешто и својака с |
| овори нешто, као бојаги, да се поздрави с њом.{S} И он, до душе, вешт момак за таку прилику:{S} |
| кључи друштву.{S} Вели, кад се поздрави с мушкима и женскима:</p> <p>Чини ми се, пожурили смо с |
| ради гостима? – повикаше женски гласови с кола.</p> <p>– Јух! цикну госпођа Ката, тек што позна |
| м, сина с оцем, и тако даље.{S} Ко седи с миром, том је добро.{S} Богу божје, цару царево, па м |
| бро је.{S} То је прво уз мост, што води с лађе на обалу.{S} Одмах до њих су певачке дружине.{S} |
| ="49" /> <p>Добро те се у томе помешали с осталим друштвом.{S} Учитељ и Јован, а и Бранко прист |
| ник, добио мало одушке, да се провесели с веселим Брајковчанима у хладу манастирскога воћнака у |
| нас омладина.</p> <p>–- Куд насрне, или с главом или без главе.</p> <pb n="96" /> <p>– Мени.{S} |
| Стражиловачки вис.{S} Па смо закључили с овим побром... (Господин Милан Кнежевић, наш учитељ! |
| а куд,... само да се не састане више ни с ким од њих!{S} Па у јутру, чим сване, бежи из тога по |
| S} Наш је сељак, где су Срби неизмешани с туђим елементом, комотан: ради једва, колико му треба |
| ди ма у које село, где су Срби помешани с Немцима.{S} Јест да Србин устукне испред Немца; али т |
| ори Јован, отирући зној, а зној му цури с чела. – Љуто сам се уморио пешачећи на овој врућини.{ |
| нула лице њему.</p> <p>– Ви ћете певати с нама.</p> <p>– Ох, Боже!{S} Та, то је кратко време.{S |
| овачким калфом, па је не можеш довикати с улице.{S} Кад опет оде по воду, као да је себи по смр |
| атила од Даринке кући, дочекала је мати с наредбом, да је обрадује:</p> <p>Спремај се!{S} У суб |
| убивши наду, да ће се и вечерас састати с њим, и уверивши се зар још боље, да се он још једнако |
| . ко хоће да ради за народ, мора живети с народом; а не башкарити се по варошима, па писати књи |
| и ви, слатка, молим вас, немојте смести с ума, што сам вам казала.</p> <p>– Не водите бриге! – |
| м ливадом не мога одолети, него ће сићи с кола, и набрати пуну руку разнога пољског цвећа.{S} У |
| осветљена два прозора у оној лепој кући с оне стране потока.{S} То јој је најмилије за све врем |
| танице беху местимице ударени бели коци с малим таблицама на врху, од којих свака носи други бр |
| аринка стала на лотру, па хоће да скочи с кола.{S} А Катица претрчала, па је прихваћа.</p> <p>Г |
| едморо деце заживело; хватао би се крај с крајем, како се отац побринуо за своју породицу, а ка |
| мера, – надовеза Јован на разговор свој с Бранком, кад их остави млади тржа. – Просто, мени се |
| уо шешир, одахнуо, па брише рупцем зној с чела.{S} И нехотице дода уз учитељев усклик: </p> <qu |
| с Јеленом „за послом“.{S} Оста сам ујак с нећаком.</p> <p>– Да, да, треба помишљати на своју бу |
| седне на свој прозор, несташни ђаволак с леве јој стране у грудима хоће зар да искочи; толико |
| о ну не прија.{S} Да му је хладан батак с киселим краставцем.</p> <p>– Шта?{S} Зар идеш?{S} Па |
| иским.{S} А он и заслужује, да је човек с њим искрен.{S} Па ја га и волим као брата.{S} Ти си д |
| утак.</p> <p>Изнесоше и мртвачки сандук с последњим земним остацима млађанога песника и понесош |
| ми је жестоко заповедила, да избегавам с тобом разговор.</p> <p>– За што, душо</p> <p> Не знам |
| p> <p>Па ти мислиш, Стево, да и ја идем с њиме у Карловце!</p> <p>– Да, ја то мислим.</p> <p>Ти |
| добро кад је устао.{S} Да му бар кажем с Богом!</p> <p>– Ви одлазите?</p> <p>– Овај час.{S} Да |
| бранила би ми са свим, да се и састанем с тобом...· Да јој кажем, кад се вратимо из Карловаца с |
| и се немо гушио овчијим сиром поливеним с кајмаком, на који му се сад тек и већи апетит отворио |
| pb n="24" /> <p>– Да се што боље удесим с овим, што постоји, и да живим, – одговори Јаковљевић |
| ћа загрмело је, као да је пао у њу гром с ведра неба.</p> <p>Кад се Јован вратио, отпративши св |
| ухватиле под руку.{S} За њима иде Јован с Бранком. </p> <p>Њих две ћуте.{S} Јелена мисли о свом |
| рада, општега рада! – развикао се Јован с Дабижићем. – Па ради ли се?{S} Кода вам ради?...{S} Р |
| мурлука.</p> <p>Благајник вели:{S} Клин с клином, па ено га код разбијене канте, где пресмаче р |
| им речима.</p> <p>– Ја волим, кад се он с чиком пусти у разговор, – опет ће она – он је тако до |
| он више и не сећа, он се ње ради свађао с писарем, који је у сред друштва и пред њим био толико |
| а чика Пера.{S} Толико се пута састајао с њим у Митровици, у оној некада граничарској Митровици |
| а жици.</p> <p>Бранко се баш разговарао с Даринком.</p> <p>Јован прешао бележниковици, па се уп |
| на још неку стару књигу.{S} Кад стресао с ње прашину и отворио је, а то „<title>Живот и прикључ |
| и било први пут, када би се сада састао с госпођом Катом и с госпођицом Даринком, јер је већ је |
| о се већи у себи повукао, кад се састао с Јованом и учитељем, те видео, како, <pb n="44" /> осо |
| ом забрану.</p> <p> Мачак се стропоштао с голубињака и треснуо о земљу, па се купа и тресе у св |
| ћете ви доћи, мало јео, па опет отрчао с децом.{S} Ако није и он код кола.{S} Знаш, да стрепим |
| > <p>И Марко се, већ по одавно, помешао с гостима.</p> <p>Бележник хоће да га бојаги, боцка, па |
| нка у један мах.</p> <p>Трива већ сишао с кола па одапиње коњима конопце са ждрепчаника.</p> <p |
| ори Јован. – Него то би он добро прошао с нама.{S} Хајде, да ми дамо донети, па да ми њега поча |
| ођицом Даринком, јер је већ једаред био с њима, баш у њиховој кући.{S} Али се увек неугодно осе |
| ада на ум који Стајић.{S} А и он је био с Јованом ономад код мене.{S} Фини младић!</p> <p>– Па, |
| читати.</p> <p>– И не ћу.{S} Ја сам био с њим заједно у Карловачкој гимназији, два три разреда |
| век поједе, што до сад већ неје говорио с нећаком својим о томе.{S} А он опет зазире и од „омла |
| надила.</p> <p>– Ја сам тако и уговорио с Јованом.</p> <p>– И не питаш, где ти је ујна, – приме |
| поред њега на столицу.{S} Рећи ће тако с њим две три (опет у миру и љубави!), док „деца“ не до |
| ги Брајковчани, неје Брајковац био тако с неруке ни крупној ни ситној господи.{S} Док је био по |
| ка–Кати, кад је чула; а чула је, Бранко с Јованом неје био, ваљда, ни изван Брајковца, кад су о |
| невољи крв, па му одлане.{S} Не би било с горег и чешће.</p> <p>Учитељ, Милан Кнежевић, тукао б |
| о шала изгледало.{S} Прочачка опет грло с неколико: „Хм—хм!“ – поглади брке, продрма своју стол |
| свог ујака поп-Стеве из Брајковца писмо с пет печата, да дође, ако хоће, у Брајковац, да провед |
| и?{S} Нема сумње, чуваће га она заједно с мајкином душицом, што је узбрала крај друма, кад је о |
| и њега и матер му тако одбио као блато с ногу, па би зар колико толико то да заглади.{S} Неје |
| виолини, познао је ипак, да је одјекнуо с оне жице, коју је навио синоћ у Јеленину срцу оним св |
| овика госпођа Јеца, кад виде своју кћер с попиним сестрићем испод руке; те оде у кухињу, да изн |
| /p> <p>Бележниковица га задржала на сир с црним луком, да прави бележнику друштво.</p> <p>Јеша |
| дошао је до искуства, да је хладан сир с црним луком за њега најбољи лек против мамурлука.</p> |
| окљува, како би и он прешао у разговор с Бранком и Даринком, да се и он „помеша међу свет“, до |
| доле, дође до ушију познат женски глас с радосним ускликом:</p> <p>– Ево га!</p> <p>Окрену се. |
| јаги, ту је варошкиња.) Понда дода опет с прекором: – шта теби фали Не знам, шта би и с тобом б |
| ви га бележниковица, идући му на сусрет с умиљатим осмехом.–" Једва један пут!</p> <p>– Извинит |
| е оно учитељ отишао онако нагло и срдит с њена прозора, неје ни била с њиме, осим јуче на првом |
| довина разгалила и госпођи Нати тромост с веђа и дремеж с очију, живнула и она, па се радује Да |
| .{S} Но немој опет да бркаш практичност с егоизмом.{S}Ја, до душе, немам толико чуства за општу |
| се око малих заранака раскалаши ветрић с Фрушке Горе.{S} Заћарлијао, па гони несносну запару, |
| ме; сад је касно, – одговори му сестрић с неким прекором.</p> <p>Поп Стева се уједе мало за доњ |
| и нитковством!..</p> <p>Дивна летња ноћ с месечином повила земљу као мати чедо своје у меке чис |
| и им неугодно било, да остану у друштву с госпођом Натом и с госпођом Катом, па се отискоше у в |
| времена сад је таки,</l> <l>За слободу с диже сваки.</l> <l>Бела вила ори глас:</l> <l>Устај, |
| од разбијене канте, где пресмаче ракију с хлебом.</p> <p>Писар се осећа необично жив.</p> <p>То |
| ислио на то, да и писар збија само шалу с њим, те скочи на њега.{S} И да не беше ту начелника и |
| > <p>– Ту ће бити сватова! – пришану му с пуним уверењем, кад уграбила прилику. </p> <p>– Не ве |
| ише ћути.{S} Само кад се препире о чему с чиком, онда видим, да уме и више коју рећи.{S} Али ув |
| , кад добила времена, да стресе прашину с хаљина.</p> <p>Ката отрчи у кућу и спрема воде, да се |
| је јој учитељ; – у вече са мном, а дању с господином Бранком.</p> <p>Девојче бризну у плач.</p> |
| ило дана, да тај није био ма на прозору с девојком.{S} Молим ја тебе само, је ли то лепо, да де |
| два чека вече, да се састане на прозору с Јеленом, па да је пита, шта јој вели мати?</p> <p>(Та |
| ез одређене сталности.{S} Прелеће се ту с једног предмета на други, и, дакако, често долазе у с |
| е назида у сред Брајковца најлепшу кућу с магазинима.{S} Ко јамчи, да му наши поштени општинари |
| ћеш, можда, имати да тераш још парницу с узурпатором твога наследства.</p> <p>– Боже ме сачува |
| атером...{S} Но, не мислим ни ја, одмах с кола.{S} Останите макар и који дан дуже...</p> <p>– Х |
| да буде.{S} Нисам тек могао момку одмах с неба па у ребра: то и то је.{S} Из далека добар косач |
| оведе које време!{S} Добро му дошло баш с тога што је у то време овде доле највише у народу ври |
| еш тек отићи горе, а да и нама не кажеш с Богом? </p> <p>Беше то за Бранка растанак, да је једв |
| ежниковицом иде општински писар.</p> <p>С друге стране дође црквењаков син, колар у селу, са св |
| тељица, од јако поп-Стевина Јелисавета, са својом кћерком Јеленом. </p> <p>Од тог доба остао је |
| де врло пријатно.{S} Баш се, на против, са свим добро осећам.{S} И не могу довољно бити благода |
| асађене у реду пред поп-Стевином кућом, са свим сакрио од месечине, па поклопио цео прозор као |
| и право. </p> <p>– Са свим ми је право, са свим...{S} Ви ћете, дакле, ићи у недељу...</p> <p>– |
| ране дође црквењаков син, колар у селу, са својом сестром, два можда, по најбоља певачка члана |
| ена базазлено слуша и попу и Бранка.{S} Са свим је излишан био притисак госпођа-Саветине папуче |
| е твој, па биће и теби право. </p> <p>– Са свим ми је право, са свим...{S} Ви ћете, дакле, ићи |
| ажи само „или–или“ вели Јован:</p> <p>– Са свим као и његова назови– ујна, – примети бележников |
| ном и организовану омладину. —</p> <p>– Са старачким идејама!– подсмехну се Јован.</p> <p>– Нек |
| р сад ево и бележника са благајником, а са бележниковицом иде општински писар.</p> <p>С друге с |
| аставник Београдскога певачкога друштва са друштвеном заставом, а острагу, на другом крају, зас |
| ђа беше дупком пуна.{S} Певачка друштва са својим заставама певаху на крову песме, али не изађо |
| у руку разнога пољског цвећа.{S} Узе га са собом на кола, да га разабира и сабира.</p> <p>Некол |
| итеља Даринци.)...{S} Закључили смо, да са што више народа и ми одемо одавде у Карловце на доче |
| се овај свет толико на силу Бога грађа са мном и присваја?“</p> <p>– Шта сте се замислили опет |
| се Даринка као мала, што ће да се вија са Зорком по планини и по виноградима, да беру цвеће по |
| које пиле.{S} И Марко се, ено, већ вија са живином по широком дворишту.{S} Марко је јунак, који |
| ближе или даље, па изгледају из далека са својим кућерцима сакривена у зелена дрвета као у сив |
| њену неприлику, јер сад ево и бележника са благајником, а са бележниковицом иде општински писар |
| е се оно први пут сусрете она и Даринка са Стајићем, не мога, а да не подсети своју сеју, како |
| у свет.{S} И онако слабо имаш кад посла са себи равнима... </p> <p>Вараш се, мој Бранко, ако ми |
| а јој ради мати.{S} И тако пређе реч на са свим сухопарне ствари. </p> <p> Даринка отвори врата |
| научио <pb n="90" /> из разговора њена са братом својим, његовим ујаком, поп-Стеваном, то баш |
| клонило западу. </p> <p>Око њих планина са својим брежуљцима и доловима, а по овима виногради, |
| анку дуго време поред таквога разговора са својим ујаком, па се диже, да иде.</p> <p>Куда журиш |
| јој кажем, кад се вратимо из Карловаца са свечаности!</p> <p>– Ја ћу јој сам рећи.</p> <p>– Не |
| ете.{S} Па сад се тек диже госпођа Јеца са својом кћерком, да полазе кући.{S} А отпратиће их Јо |
| па се од мах за њом указа мила главица са црном пуном косом и у глави два гарава ока.</p> <p>У |
| а назови– ујна, – примети бележниковица са значајним смешењем.</p> <p>– Ех, ти већ све знаш, – |
| задржи због главобоље, вели, да је сад са свим прошла. </p> <p>Колико је и Даринка узрујана, и |
| Учитељ, Милан Кнежевић, тукао би се сад са целом општином.{S} Већма осећа морални мамурлук, нег |
| он већ ратоборнији.{S} Нешто га подиже са столице, па се узврпољио.{S} Хоће да се пева.{S} Дру |
| ично онако уз пркос испружи преко стазе са лозинка.{S} Збиља, чу се ход.</p> <p>Поп Стева склон |
| по мени могу и изостати, – рекла јој је са свим озбиљно госпођа Рашићка, па је одмах отишла сво |
| да се угледа; а почнимо и ми паметније са собом, да видиш, не ће ли и он окренути на боље.{S} |
| а сам сретнији, него многи моје братије са првом својом супругом.</p> <p>– Ниси поп, Стефане, а |
| – Узећеш добар стан, па ћеш држати ђаке са стране у стану.{S} Има тамо <pb n="30" /> доста чесн |
| ше тога ради, да упознамо наш свет боље са песником српског народног јединства. </p> <p>– То је |
| ма долази у главу, да је потребно да се са учитељем састане, то Јелена све нестрпељивија; што н |
| озора завлада мртви мрак.{S} Девојче се са свим дало на прозор, мислиш, полетеће.</p> <p>На јед |
| Али чим устао и обукао се, опростио се са свима.{S} Убезекну се и поп Стеван и госпођа Рашићка |
| {S} Разговарајте, штогод, барем кад сте са мном.{S} Ја умем разговарати, ако не уме Даринка...{ |
| фане; Јелена ће певати на селу и ићи ће са мном у Карловце на свечаност.{S} Је л да ти је право |
| сишао с кола па одапиње коњима конопце са ждрепчаника.</p> <p>Даринка стала на лотру, па хоће |
| вљате, – пребацује јој учитељ; – у вече са мном, а дању с господином Бранком.</p> <p>Девојче бр |
| “</p> <p>Но претерана бојазан њена беше са свим неоснована.{S} Међу девојкама не паде ни једне |
| >Не таје Брајковчани, да је поп Стева и са својом првом женом живео у љубави.{S} Па кад му умре |
| ва с њим. ·</p> <p>Кнежевић се рукова и са Јеленом, као са старом познаницом.</p> <p>– Него још |
| е од њега, да само по цвећу идеш и да и са најружнијег цвета скупљаш само оно, што је најлепше. |
| јајује непомућено и у веселим очицама и са ведрог чела, па јој се ведрина осмејкује око румених |
| лаким песмама, опевајући му разумљиво и са жарким родољубљем витешка дела наших предака, стару |
| тро рано поврве народ у свечаном руху и са свечаним расположењем на станицу Дунавску у Карловци |
| ђа певачкога збора.{S} Само се поздрави са певачима, те одмах дохвати виолину, па пође од једно |
| у певачкој школи пробао и њен глас, али са свим онако хладно и озбиљно као и осталих?{S} Синоћ |
| n="21" /> <p>Ната опет узе да се хвали са својом Кристом.{S} Намерила се на добру девојку...{S |
| н наздрави, али га увек задржаше остали са:{S} Чујмо!{S} Чујмо!{S} Јеша има реч!</p> <p>– Да, г |
| } Не смем.{S} Бојим се, забранила би ми са свим, да се и састанем с тобом...· Да јој кажем, кад |
| и, и, дакако, често долазе у сукоб сами са собом.{S} То ништа не смета, да опет сваки своје наз |
| и су позвани на то, могли бисмо ми бити са свим без икаква листа, или би такви лист могао изала |
| ва дана напред почели се скупљати гости са стране.{S} Е, неје друкче, већ изгледаше тамо, што р |
| кола, у којима беше Бранко, не ће стићи са својим првим возом...</p> <p>Освану и тај дан.</p> < |
| орено море, у јаван живот свој као ђаци са самопоуздањем, које појачава само снагу и наду млађа |
| мо лађом имају приспети Бечки одборници са последњим земним остацима песниковим. </p> <p>Гости |
| ући, одакле јој у вече долазе они звуци са ситних гусала, тамо,... ох, тамо, да њему каже, како |
| неје ни слушао ништа после својих речи са попом...</p> <pb n="43" /> <p>Кнежевић већ неколико |
| да га притискује рукама.{S} Понда скочи са столице, прође два трипут по соби.{S} И опет долети |
| енска вела.</p> <p>– Писар мало поскочи са столице. </p> <p>– Добили смо канда негде гостију!</ |
| о и јесте лепи српски обичај, да се тек са печењем почиње наздрављати, ако ни вечера наша није |
| мрзи да ради, тај је вечито незадовољан са својим позивом, и зна увек милион разлога да наброји |
| иза кокошинца закокота онај кицош гаћан са свиленим перјем и китњастом крестом, што се преко да |
| ратима саборне цркве стоји одар окружен са шеснаест великих свећњака и обасут цвећем.{S} Станиц |
| овори.</p> <p>– Ово понесите као спомен са песникова гроба, – рече јој Стајић, па јој даде два |
| <p>Кнежевић се рукова и са Јеленом, као са старом познаницом.</p> <p>– Него још нешто! – додаће |
| Стајић после оних речи, што их је имао са својим ујаком, поп-Стевом, тако се био расрдио, да ј |
| вета као у сиву маглу завијена.{S} Само са црквене куле, где <pb n="23" /> изван села где у сре |
| <p>Него зна Јеша, да споји и практично са лепим.{S} Млад човек је, до душе, и жељан друштва на |
| је ликовођа имао највише посла, особито са Јеленом.</p> <p>Стао учитељ спрам ње, да, бојати, ог |
| и, неје крити, баш и одлану чисто нешто са срца.{S} Неје јој Бранко мрзак, Боже сачувај; ал јој |
| воје и кечи им сваку реч. </p> <p>Колар са својом сестром стоји до зида.{S} Па чак се и њих дво |
| јући их бар по издаље, пристао тај збор са својим <foreign xml:lang="it">forte</foreign> и <for |
| напунила некаквим разговором, па јутрос са неколико убедљивих речи и јаче подбунила.{S} Навалио |
| осетио, све док се није јавила, а занет са својим мислима, чисто се збунио, кад је погледао.</p |
| многи још се не разилазе.</p> <p>Стајић са својим гостима из Брајковца нашао се одмах до гроба. |
| време, да се на селу и госпође враћају са села, кад се и коло око крста разилази, те млађешина |
| p> У Нови Сад се слегло такођер гостију са свију страна, да оданде још допрате спровод до Карло |
| Под планином се раширило село Брајковац са својим белим кућерцима и неправилним улицама, тршчан |
| , да Бог ме!{S} И то је омладинска, баш са свим омладинска идеја за жедне ђакеле, што је Бранко |
| лако се накашља.{S} Узе округли ћелепуш са стола, па га ћуши на потиљак; а лаком кабаницом покр |
| ан алт, милостива!{S} Диван алт!</p> <p>Са женскињама је ликовођа имао највише посла, особито с |
| е га са собом на кола, да га разабира и сабира.</p> <p>Неколико ситних стручака јој необично за |
| одно право,... аутономија,... избор,... сабор!{S} Треба вама Стратимировић и Бах.{S} Каква слоб |
| S} Је ли треба спомињати толике народне саборе, који баш у Карловцима саборисаху о цркви, о шко |
| eign>“-у.</p> <p>У кратко – ту је буна, сабори, Банство, војвода,... </p> <p>Па када и тога нес |
| е народне саборе, који баш у Карловцима саборисаху о цркви, о школи, па и о политичкој судбини |
| > <p> На Карловачком тргу према вратима саборне цркве стоји одар окружен са шеснаест великих св |
| пристане.</p> <p>Карловачки трг, порта саборне цркве, двориште патријаршкога двора и улице, шт |
| ..</p> <p>Пење се Бранко на степенице у саборницу, на заједничку пробу свију певачких дружина, |
| спровод и чути песме. </p> <p>– Одоше у саборницу.{S} Једва добише места унутри.</p> <p>– Бранк |
| одбор издаваше још последње налоге, и у саборницу, где певачка друштва држаху своју заједничку |
| преноћи, као што требаше, у Новосадској саборној цркви.</p> <pb n="102" /> <p>У очи свечанога д |
| , све то беше народ прекрилио.</p> <p>У саборној цркви служи се летурђија, и у њој се спомен чи |
| отворио, што зар хоће на њему да излије сав свој кив, што је Јован, назирући у њему, ваљда, опа |
| а...{S} Него Бранко ће отићи у Карловце сав обарен.</p> <p>– Одахнуће, кад не буде видио своју |
| го трпети пијаницу и убојицу мужа, који сав свој кив, сву своју несрећу у картама и срџбу у пиј |
| завода у српству и с ове и с оне стране Саве и Дунава?{S} Је ли треба спомињати толике народне |
| агајник као вели: „Куд сви Турци“... па савесно врши своје као бегеш. </p> <p>Јеша Дабижић се с |
| на то море.{S} Па руку на срце, обојица савесно кроје једрила за пловидбу и кују котву, која им |
| , кога се он доцније тек онако свесно и савесно латио, те га и онако сјајно извршио, да је одрж |
| д ће с дететом.{S} Пита сестра брата за савет. </p> <p>Да га да, вели поп Стева, у Јазак за ман |
| укори, а опет да изгледа и као очински савет...</p> <p>После вечере оде госпођа Рашићка с Јеле |
| младе моме, голе ноне.. </p> <p>Госпођа Савета очепи попу испод стола.</p> <p>Јелена базазлено |
| Са свим је излишан био притисак госпођа-Саветине папуче на поп Стевин жуљ, излишан, ако <pb n=" |
| ио је тек у толико, што је наручио неке савршеније ножеве за навртање воћака и неколико ђерзона |
| ице јатомице залепећу крилима за каквом савуљагом, па се витлају око ње, а она их заварава...{S |
| Пардон!</p> <p>Јелена хтеде сама да се сагне, па да дохвати књигу; али је Бранко преухитри. </ |
| нтересима напретка и разлозима поретка, сад, опет, да замедља бљутавост свога лицемерства, тепа |
| седео био, а ништа не вели.</p> <p>- Е, сад иди никад, поп-Стеване!</p> <p>– Хоћу да те женим.< |
| а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим, шта је!“ мисли благајник, кад за вечером |
| е образ иначе и могао доста да поднесе, сад се нађе у великој неприлици.{S} Чисто не сме да му |
| у свашта чути...</p> <p>Сви су мислили, сад ће госпођа Рашићка свиснути од једа и од срамоте.{S |
| р ти још не спаваш, сејо?</p> <p>– Ево, сад ћу и ја. </p> <p>Даринка духну у свећу.{S} Угаси је |
| несте умели наћи праву идеју Бранкову, сад би још мање.{S} Немојте га ни читати.</p> <p>– И не |
| ! – зарадова се дете.</p> <p>– Идем,... сад ћу ја одмах...</p> <p>Неје имала када ни да доврши, |
| Карловачку да пропустите.</p> <p>– Па: сад, ваљда: не ће ни бити ништа у Брајковцима, кад ви о |
| се не сетисте, кад је тому било време; сад је касно, – одговори му сестрић с неким прекором.</ |
| врну к њој, путујући ујаку у Брајковац; сад тек разумеде њену притајану тугу, што неје она та, |
| она рођену сестру од рођенога брата!{S} Сад се нешто продобрила.{S} Па како је дошао Тинкин син |
| ме то њој казати?{S} Боже сачувај!..{S} Сад се попа нешто кошка и с учитељем.{S} Биће и ту њена |
| гнезда на пречагу...{S} Нагао се...{S} Сад ће да скочи на земљу, па да гдегод у окриљу тамне н |
| прости, „омладинац најчистије крви“.{S} Сад се чисто трже, кад виде, да је заорао дубоко опет н |
| до куће, ако хоћеш к Јаковљевићима.{S} Сад не ћу тамо.{S} Идем у воће.</p> <p>Поп Стева устаде |
| и, па се извали у столици, да слуша.{S} Сад престаје свака субординација према својој „генералн |
| вас.{S} Треба да се журимо на Дунав.{S} Сад треба скоро и топ да пукне.</p> <p>– Децо, ја то не |
| сам сад конзисторијални присједатељ.{S} Сад би лакше ишло него икад.{S} Ти ни данас не знаш, гд |
| ка, а то је мати и материнска љубав:{S} Сад му тек изађе пред очи њен лик, кад оно пре краткога |
| ов отац жив!</p> <p>И твоја јединица, – сад ће опет Ката Нати, – нема никога осим тебе.</p> <p> |
| х рекла, има нешто, – вели сека Ката. – Сад је наишла, Бог да прости!</p> <p>– Да Бог ме да се |
| жим, нити могу на ино, а да не</p> <p>– Сад ће бити по сахата, – примети му жена знајући за њег |
| а хладовине, кад хоћеш, пут је добар, а сад ти иде под ногу.{S} Доћи ћеш само пре, него што пођ |
| и на доњем делу танких крилаца прелива сад као седеф сад као плавичаст пламичак.</p> <p>Ти си |
| ко добро јој је напаприо у нос, може га сад песницама трти,</p> <p>Јован се загледа у њу зачуђе |
| њом под пазухо своју књигу, те му књига сад испаде у траву.</p> <p>– Пардон!</p> <p>Јелена хтед |
| њу.</p> <p> А зашто се срди, то као да сад тек почиње да нагађа.{S} Па баш за то треба да му к |
| ислити, ако ничега другога ради, бар да сад не мора лупати главу, као да му је све ново.</p> <p |
| ахну главом:</p> <p>– То је за мене, за сад бар још, тек само празан разговор!</p> <p>Сад већ н |
| S} Тек...{S} Доста је то од њега,... за сад доста.</p> <p>Поред сенице се „нешто закрши, као да |
| ирнут незграпном руком оне немани, која сад дрско телејише упљувке своје подлости и себичности |
| Да Бог ме, да је госпођа Рашићка узела сад згодну прилику, те доказала поп-Стеви, како не треб |
| ) поборнике своје идеје.{S} Дух времена сад је таки.{S} И догод дух времена буде народ схваћао, |
| ашићка се насмеши:</p> <p>– Дух времена сад је таки!</p> <p>– И ти се под старост повела за дух |
| а да арију: </p> <quote> <l>Дух времена сад је таки,</l> <l>За слободу с диже сваки.</l> <l>Бел |
| > <div type="titlepage"> <p>ДУХ ВРЕМЕНА САД ЈЕ ТАКИ!</p> </div> </front> <pb n="10" /> <body> < |
| авле Марковић Адамов</p> <p>ДУХ ВРЕМЕНА САД ЈЕ ТАКИ!</p> <p>НЕГДИНСКА ХРОНИКА</p> <p>СЛИКЕ И УС |
| остински пртљаг, пошла с њим у кућу, па сад не зна, шта ће и кут ће пре.{S} Да га остави, па по |
| ђе сеоске враћају кући из посете.{S} Па сад се тек диже госпођа Јеца са својом кћерком, да пола |
| говорио би ми, како се шта ради.{S} Па сад се дивим мојој матери.{S} Видиш, Бранко, моја ти је |
| ук, него онај од пробанчене ноћи.{S} Па сад још у школу,... ух!{S} Целом свету завиди.{S} Сваки |
| них гостију догађај за Брајковац.{S} Па сад још тим више, што се слегло на један пут ваздан гос |
| сутра бити...{S} Нема сумње, да је Ната сад и то хтела да каже и да би то рекла, да није ту – „ |
| ро омладинац одговара, па не знаде, шта сад да му каже, већ окрену на друго:</p> <p>Хајд заједн |
| на за њену Јелену.</p> <p>– Пак?{S} Шта сад?</p> <p>– Па биће добро.{S} Госпођа Рашићка зна сва |
| наслони пушку уза зид. – Волим овај лов сад него да сам данас уловио дивљег вепра у спахинском |
| , а Јован ће њему, на прилику, смети од сад говорити:{S} Грцо, или:{S} Рифлијо, или:{S} Швићо!< |
| трују наш политички ваздух.{S} Не, овде сад више не треба тиха рада, овде треба олујине: загушљ |
| кући и „чичу“, начеоника, нађоше, да је сад најзгоднији тренутак.</p> <p>Сам коровођа почиње. < |
| смешљиво; а госпођа Јеца га види, да је сад већ мекши од памука.</p> <p>– Омлатина омладина, ал |
| е да задржи због главобоље, вели, да је сад са свим прошла. </p> <p>Колико је и Даринка узрујан |
| Даринка оде с Јеленом.{S} Као да јој је сад крива нешто и она, па се боји, поквариће јој се кћи |
| ... ох, тамо, да њему каже, како јој је сад одлануло, како ће „све још бити као што треба“.{S} |
| Видићеш само, биће ту...!{S} Учитељ је сад мали за њену ћер.{S} Побринула се та добро и за себ |
| потпуно право.{S} Ал...</p> <p>Јован је сад још већма дошао до тога уверења, да треба да остане |
| илика за сеоскога трговца.</p> <p>Ту је сад и та варошкиња, Даринка.{S} Познао се с њом у недељ |
| седне за гласовир, те му мами сад нујне сад <pb n="16" /> брујне звуке, што јој највећма годе о |
| > <pb n="28" /> <p>Неје друкче, мора се сад радити на врат на нос.{S} Поп Стева мора помоћи. </ |
| <p>Учитељ, Милан Кнежевић, тукао би се сад са целом општином.{S} Већма осећа морални мамурлук, |
| ела била, да га поверљиво слуша, али се сад окрену и предаде преда се.</p> <p>–Ја ћу да се срди |
| ром поливеним с кајмаком, на који му се сад тек и већи апетит отворио, што зар хоће на њему да |
| собе и прилике, о којима је, чини му се сад, и чешће могао и требао мислити, ако ничега другога |
| !</p> <p>Бранко ћути.{S} Не зна, шта ће сад; тек мисли, требало би, можда, што да рекне.</p> <p |
| исто и не окаљано.{S} Твоја душа и срце сад је као онај прах на крилима у лептира, а образ ти ј |
| а, ма и којој њеној речи; па наравно, и сад беше вољна повиновати се оному, што мати нареди. </ |
| ођа-Катине, па око тога се врзу, ето, и сад по толики и толики пут.</p> <p>Него почела већ да с |
| ачком чибуку, запалити и пушити...{S} И сад, пуши и замаглио у уској сеници свој да баш видиш, |
| ица, па верна, па...{S} Ал само...{S} И сад језа цело хтела да се потужи, како Криста скоро сва |
| еко су време ходали били ван села.{S} И сад, ето, седе и разговарају се, како ће што боље да уд |
| ти на странпутицу.</p> <p>Тако скупља и сад Бранко речи материне по памети.{S} У мислима тима н |
| о, ваљда, замишља у себи госпођа Ната и сад, па купи све гдегод шта, као да неће на пут него, с |
| – Дивна идеја! ·</p> <pb n="76" /> <p>И сад тек седе на своје место, одакле се беше пре једнога |
| а ми је нарадила.{S} Ономад...</p> <p>И сад удари сека Ката да описује, шта јој је „та девојчур |
| па вели, доћи ће ми у визиту.</p> <p>И сад узеде да оговара госпођу Нату, како се дала наплати |
| т.{S} Ох, позорница!</p> <p>Шта је теби сад опет, нотарошу? – пита га госпођа бележниковица.</p |
| Но да је био таки гениј, као што га ви сад величате, то није никад показао.</p> <p>– Чудновато |
| те не ће доћи тога дана.</p> <p> У Нови Сад се слегло такођер гостију са свију страна, да оданд |
| в лес, за воз, који требаше доћи у Нови Сад још у јутро.{S} Некоме се ваљда прохтело, да доведе |
| хо, него се одвезоше истом лађом у Нови Сад, да тамо буду на беседи и Бранкову дочеку и не знај |
| /p> <p>Синоћ је био отишао Марко у Нови Сад, – проговори једва жедни благајник. – Ако је дошао, |
| ница Вујков</p> <p>АЛФАграф</p> <p>Нови Сад - Петроварадин</p> <p>2007.</p> </div> <gap unit="p |
| ти! </p> <p>- Боже мој, – опет она, али сад мало и с прекором, – тако ти лежи на срцу!</p> <p>– |
| } И досад је била мед пред Бранком, али сад као да ће да се сва разлиже.{S} Чак му је одушевљен |
| р не би тако што никад допустио.{S} Али сад опет баш та сталност, та строгост и озбиљност у кар |
| /p> <p>– Ви ме још већма плашите, те ми сад тек долази пред очи све већа тешкоћа бремена, што с |
| крио, она седне за гласовир, те му мами сад нујне сад <pb n="16" /> брујне звуке, што јој најве |
| ад као плавичаст пламичак.</p> <p>Ти си сад и душом и телом лептир, – рекла му је мати, када га |
| ла се Ната кочијашу, па му говори: – ти сад поскидај ствари, па дај унутра, а коње испрегни, па |
| <p>– Не реци два пут.{S} Тамо мора бити сад као пред какву буну.</p> <p>– А с ким ћемо ми у нед |
| атин неје купио од ње.{S} А то, што јој сад госпођа Ната и опет меће на душу, јесте ништа и ник |
| да јој се ово дана нада.{S} Тако су јој сад сва деца на окупу, па јој још неје била...</p> <p>Т |
| ни младић!</p> <p>– Па, како се то ујак сад продобрио?</p> <p>– Шта мислиш?{S} Сам му писао, па |
| ан викало:{S} Хлеба!{S} Хлеба!{S} А тек сад?{S} Зар ти не видиш, шта се кува?..{S} И сам си пре |
| <p>Где је Бранко? – пита Јован, па тек сад пребаци ногу, да устане.{S} Чини ми се, пише нешто. |
| о сте отоич почели...{S} Али, хвала вам сад.{S} Други пут!{S} Упамтите, други пут!{S} Ево нас в |
| {S} Ви тако умете и да храбрите, да сам сад опет слободнији. (Понда се затрча, те додаде:) Ви с |
| поп Стева својој сестри, – ево, ја сам сад конзисторијални присједатељ.{S} Сад би лакше ишло н |
| ао да реши ствар што пре. </p> <p>Јован сад тек не зна, шта да мисли, већ се забленуо час у бел |
| ћи; него де једну, де још једну и таман сад наручили, да им Маркова домаћица испржи које пиле.{ |
| Брајковчана, нису имали таке школе, као сад.{S} Треба да имаш на уму, да сам ја месни школски н |
| пресече: </p> <p>– Но, да Богме,... до сад вам је био ту друг,... хајде-де, прашта вам се...{S |
| ћење не изневери, кад се опомену, да до сад неје ни мислио о њему, бар не озбиљно; ако га се, м |
| буде свој човек, а за толико година до сад не запита ни самога себе, како је том дечку?{S} Па |
| чере заређале здравице, као да му је до сад све тек као шала изгледало.{S} Прочачка опет грло с |
| мој, секо. – рећи ће, до душе, као и до сад, Ката Нати, – зар то мора бити?</p> <p>– Немој ти т |
| ти ту мени! – одговориће опет, као и до сад, Ната Кати.– Знам ја, шта је дечија радост.{S} Коме |
| у у хладовину, да чита.{S} Обично би до сад у то доба већ био код Јована; али га јутрос нешто о |
| а Рашићка хоће да му век поједе, што до сад већ неје говорио с нећаком својим о томе.{S} А он о |
| те девојка од њена заједања.{S} Па тако сад и немамо никакве...{S} А кад човек и оде у Карловце |
| зумева идеје.“</p> <p>У Брајковцу је то сад на дневном реду. </p> <p>Па и госпођа Ната и госпођ |
| евима и пиштољима пудара на опрезу, што сад не ће ни на што ни да се осврну, – рекао би, уморил |
| “, па се не растаје од њих. </p> <p>Што сад иду, па им се не пада на ум, да прислушкују сваки ш |
| жниковицом“.</p> <pb n="77" /> <p>Писар сад већ нема куд ни камо.{S} Те док се други збунили, к |
| Али нико не примети њену неприлику, јер сад ево и бележника са благајником, а са бележниковицом |
| бирао за њу.{S} У сека– Катину децу већ сад гледе као у велику господу, па се поносе.{S} Наша д |
| амо гошће дошле, као да осети, да су му сад у оној кући врата затворена.{S} Не мари за нова поз |
| омладина ти је као поток: а ово, што су сад наумили, као бујица.{S} После бујице биће поток опе |
| лу танких крилаца прелива сад као седеф сад као плавичаст пламичак.</p> <p>Ти си сад и душом и |
| срдито и опет по толики пут:{S} Па баш сад?!</p> <p>Та, за који дан ће да буде велика беседа у |
| {S} Јесте ли и ви ноћашњи?{S} Браца баш сад устао.</p> <p>– Е, добро кад је устао.{S} Да му бар |
| као она, што има сина господина!{S} Још сад се оневидила!{S} Па тек она варошка успијуша!</p> < |
| што од радости што од умора. </p> <p>Е,сад грљењу и љубљењу нема, мислиш, краја.{S} Цмок један |
| уче топ.</p> <p>– Ево, лађа иде!</p> <p>Сад се тек ускомеша све, па полети, да ухвати што боље |
| р још, тек само празан разговор!</p> <p>Сад већ не може поп Стеван, да омладинску ћурдију не од |
| народ забавља о том догађају...</p> <p>Сад се три млада пријатеља највише светују о том, како |
| ој је, не дај Боже, према глави.</p> <p>Сад се, Бог ме, „не да већ никако ни преиначити“, јер ј |
| све позва, да оду у његову собу.</p> <p>Сад ћу ја децу пустити.{S} Него морам мало и школу отво |
| андра због његових омладинских назора. „Сад је омладинско време!“</p> <p>– И ти, Стефане, био с |
| јер чека муштерија– поручио је, да ће „сад одмах“ доћи, па је устао већ био и пошао.{S} Али је |
| .</p> <p>– Па видиш, Стефане,... видиш, сада је већ девојче.{S} Седамнаест јој годиница; скоро |
| свет.{S} Само да му се дочепати Новога Сада или Београда, да се препоручи управи народнога поз |
| рнуо бели свет, да дочека лађу из Новог Сада, и у собу поверенства сигурности, где одборници да |
| ом увек најпре само добро мислио, пређе сада у гнушање.{S} Ујков кућа поста му тесна, мрачна, г |
| ли... тек... тек...</p> <p> А Јелена се сада збиља почела надати, е ће, по речима поп-Стевиним, |
| иначе напајало новим животом, осећа се сада Бранко ташт.{S} У тој дивној Фрушкој Гори, за којо |
| , да му не би било први пут, када би се сада састао с госпођом Катом и с госпођицом Даринком, ј |
| .{S} Ух, благо вама!{S} Волео бих ти се сада по гори проходати, него о Божићу прасе...{S} Па шт |
| грожђе, а она окренула опаклију...{S} И сада, дакако, није имала куд, него ти је вратила „физит |
| како је том дечку?{S} Па за чију љубави сада“.{S} Кукавни човече!</p> <p>За то ли га, дакле, об |
| те га призвао к себи!{S} Призвао га тек сада, када је, тако рећи, већ на прагу, да буде свој чо |
| }Па ако је по вољи, господо, да донесем сада радованца.</p> <p>– Врло добро! – проговори писар. |
| дакле, узрок, да се ујак тако смиловао сада на свога сестрића, те га призвао к себи!{S} Призва |
| бележник га протежира за писара.{S} До сада је увек оправдао оно уздање, које су имали у њега |
| едне опште народне свечаности, какве до сада једва да је било кадгод у нас.</p> <p>– А, знате л |
| и према самоме ујаку, с којим их је до сада Стајић све предусретао, он, који је иначе о сваком |
| се тиче когод овде?</p> <p>Па јој опет сада у једаред тешко, колико јој мало час било криво... |
| /p> <p>Сачувај Боже, када би Милан опет сада помислио, да је она, Јелена, нагла у Карловце за њ |
| </p> <p>Опасан је, чини јој се, такмац сада ту...</p> <p>Нема те жеље, што је зажели госпођа Ј |
| исли на памет ваљда за то, што се видиш сада у овом обиму?{S} Брате, ја се мало разабирам у еко |
| ешетале и на ситно и на крупно решето и садашњост.{S} Тако госпођа Рашићка неје могла да пропус |
| , могу смело и поносно довикнути: „Нови Саде у заман ти хвала, када теби Карловци су глава!“</p |
| крајевима.{S} Али баш стога чак и Новом Саду, где је толико времена већ средиште свему кретању |
| абижић се сетио свога калфовања у Новом Саду и својих љубавних пустоловина по Темеринском друму |
| ја?“</p> <p>– Шта сте се замислили опет саду – пита Јелена, па му завири смело у лице.</p> <p>Б |
| <p>– А Јелена не сме ништа да каже, већ саже главу, па стаде гутати, као да јој нешто засело у |
| ужбина.{S} Али као ђе није народа свога сазидао му је храм у грудима народнима, где је нашла ме |
| изгледају из далека са својим кућерцима сакривена у зелена дрвета као у сиву маглу завијена.{S} |
| у реду пред поп-Стевином кућом, са свим сакрио од месечине, па поклопио цео прозор као по поруџ |
| , а живи још од свог старог народњачког сала, преживајући огризине отрцанога либерализма.{S} Јо |
| , Зорка, па, наравно, и Бранко. </p> <p>Салетели сви, што год их је, госпођу Рашићку, да допуст |
| .</p> <p>– Слатки уја, добри поп Стева, сам је био проводаџија.</p> <p>Опет смех.</p> <p>– Пак? |
| ођа Рашићка с поља мед, ал изнутра јед, сам јед, као да не слути на добро.</p> <p>– Да, да, тре |
| Па ако и неје могао никога разуверити, сам је себе тешио... </p> <milestone unit="subSection" |
| м даје за то Јуда?{S} Шта мислите Бофл, сам бофл, господине мој,... ђубре!...{S} Он вам ни гуск |
| Жилава нарав!{S} Без ичије припомоћи... сам... у туђем свету...{S} Хм!{S} Мора бити од њега кад |
| пода из жупаније пут, који води амо.{S} Сам пресветли господин жупан, кад је требало бирати жуп |
| омишљао, да л да сврне к свом другу.{S} Сам неје знао, како да се с њом опрости.{S} Осећа, да н |
| сад продобрио?</p> <p>– Шта мислиш?{S} Сам му писао, па му послао и путна трошка, само да дође |
| {S} Како ти?</p> <p>– Да рекнем, здрава сам до божје воље.{S} Шта ти раде дечица?</p> <p>– Хвал |
| вам!{S} Ви тако умете и да храбрите, да сам сад опет слободнији. (Понда се затрча, те додаде:) |
| и између осталога поп Стева. – Знам, да сам му, као млађи ђачић, више пута доносио у ћупи вина, |
| нагло?</p> <p>– Идем.{S} Неје право, да сам тако дуго доле, а несам код матере.</p> <p>– О, о, |
| акој прижези, џаба.{S} Боље би било, да сам остао у манастиру.{S} Нема архимандрита, па ме задр |
| {S} А писар опет нашао је за вредно, да сам своје ножно тај глас однесе до највишег места своје |
| е, као сад.{S} Треба да имаш на уму, да сам ја месни школски надзиратељ.</p> <p>Тужи ми се, сир |
| <p>– Мати ми увек говори, како треба да сам пријатна с њим и искрена.{S} Ја и не могу друкче ни |
| и њен посао?</p> <p>– Воља и осећање да сам способан за рад.{S} Кад год сам код куће, све ме ви |
| у уза зид. – Волим овај лов сад него да сам данас уловио дивљег вепра у спахинском забрану.</p> |
| вет у рационалној економији.{S} Хоћу да сам независан, потпуно независан.{S} Кад буде време, да |
| у Карловце било у Загреб,... ал хоћу да сам независан.{S} Брате, ништа лепше од тога...{S} А да |
| ко поп-Стева, па говори без запете.) Ја сам већ замесио попару учитељу.{S} Не води ти бриге, Је |
| м, па..</p> <p>– Сто му мука!{S} Да, ја сам господар у кући, па ће бити онако, како ја хоћу.{S} |
| ће бити онако, како ја хоћу.{S} Да, ја сам господар у општини, па... (Осмелио се тако поп-Стев |
| Јована:</p> <p>– Господине докторе, ја сам у вама познао човека, који...</p> <p>После по сахат |
| и ће поп Стева својој сестри, – ево, ја сам сад конзисторијални присједатељ.{S} Сад би лакше иш |
| који мора све на себи да искуси!{S} Ја сам прошла добру школу: цео је живот школа.{S} По дебел |
| p>– Ја сам господар у мојој кући.{S} Ја сам сретнији, него многи моје братије са првом својом с |
| ме ко не тражи? </p> <p>Не знам.{S} Ја сам пошао био к Јовану; а госпођа ме замоли, да вас к њ |
| За мене је, синко, добра и овако.{S} Ја сам је из темеља зидао.{S} Ко после мене дође, може лак |
| ј се здраво допада Бранково коло.{S} Ја сам учила у нашој вишој школи нашу књижевност, па сам и |
| е га ни читати.</p> <p>– И не ћу.{S} Ја сам био с њим заједно у Карловачкој гимназији, два три |
| о је збиља тако, па га чисто теши. – Ја сам уверена, да се не ћете постидети.</p> <p>– Хвала ва |
| као што толико пута вели; </p> <p>– Ја сам господар у мојој кући.{S} Ја сам сретнији, него мно |
| је госпођи Нати до беседе!</p> <p>– Ја сам, – вели, – за то већ стара, а ти си ми, кћери моја, |
| ати није нам се изненадила.</p> <p>– Ја сам тако и уговорио с Јованом.</p> <p>– И не питаш, где |
| сестрића! – вели сека Ната.</p> <p>– Ја сам одмах рекла, има нешто, – вели сека Ката. – Сад је |
| то нисам познав’о,</l> <l>Први санак ја сам већ одспав’о...</l>“ </quote> <pb n="48" /> <p>Дари |
| ети, па да ми њега почастимо!</p> <p>Ја сам за то!- прихвати млади трговац. </p> <p>Синоћ је би |
| онео и коју боцу из Варадина.</p> <p>Ја сам му рекао, до душе, да се спреми за село, – дочека и |
| ојим, удариће га какав напит.{S} Казала сам му, до душе, и сама, да потражи Мацу, па да је пошљ |
| Добра је срца.{S} Ја је знам.{S} Имала сам прилике две године, да видим, каква је.{S} Отворена |
| моја награђује.{S} Коме за љубав; Могла сам ја и без тога лепо и красно живети, где хоћу, а ова |
| {S} Давно је – каже, – нисам видела, па сам је се зажелила.</p> <p>Она, да Бог ме, не може нику |
| у нашој вишој школи нашу књижевност, па сам и мами читала о Бранку и из Бранка.{S} А и покојни |
| „вишем позиву“, као да је он сам ту, па сам својој Дулчинеји слади санак.</p> <p>Благајник као |
| еоник, а он је та намишљена старина; па сам устаде и диже чашу:</p> <p>– У нашем венцу има једн |
| Рашићка с Јеленом „за послом“.{S} Оста сам ујак с нећаком.</p> <p>– Да, да, треба помишљати на |
| преухитри. </p> <p>– Јесте ли чули, шта сам вам казала?{S} Ја нисам за вас „госпођица“ Јелена, |
| Дванаест, управо!{S} Усадио си га, кад сам ја дошла у ову кућу.{S} Онда је Јелици било четири |
| једва ми се подеси згодна прилика, кад сам се мало и надао! - одговори Јован те наслони пушку |
| е...{S} Трчкарала је туда око мене, кад сам га укопавао.</p> <p>– Па видиш, Стефане,... видиш, |
| ћање да сам способан за рад.{S} Кад год сам код куће, све ме више жеља вуче мирном сеоском живо |
| слободно бисмо могли рећи, да је народ сам себи напуштен, – дода Кнежевић.– И још се од нас за |
| дода бележник. – Него кад велиш, да је сам Варнава у манастиру, како би било да пред вече бане |
| . </p> <p>Неки дан после тога отишао је сам попа у Карловце и нашао стан за Тинку згодан, како |
| ћу, да му наметне своју кћер, и како је сам поп Стева проводаџисао свом сестрићу.</p> <p>За одр |
| ио мајмуна.{S} Тако приповедаше доцније сам бележник у Руми „код орла“. „У мало“, каже, „не угњ |
| >– То ме је једно баш и припитомило, те сам се и тамо осећао, колико толико, свој.{S} Наука је |
| Јеша кад немаде с ким да политизира, и сам паре, да је најпаметније слушати песму.</p> <p>Добр |
| S} Зар ти не видиш, шта се кува?..{S} И сам си пре неки дан рекао, сећаш ли <pb n="87" /> се, к |
| доба сви и мањи и већи књижевници, па и сам Рајић и Мушицки, чак и неумрли песник неувелог <tit |
| и чеше око мајсторице Јуле као да се и сам препоручи особитој њеној милошти.</p> <p>Још га од |
| може, ето, ни он, да пропусти, ада се и сам не умеша у струју, што се заошинула оне године по С |
| ла озбиљно,– дода онај.</p> <p>Мислим и сам тако, – примети Бранко.</p> <p>У том ето још једног |
| ни, па затрепта очима. </p> <p>Бранко и сам осети, како је оштро то рекао, па не ће ни да му по |
| а учимо!{S} Ја то увек кажем, а то ћу и сам урадити: треба више учених људи да се помешају у на |
| ако би другог замолио, да запева, први сам почиње.{S} Обадве руке пружио преко стола, па изнад |
| ше зна, него он; него што се, не зна ни сам за што, нада, да ће она највише и поклонити пажње о |
| ј ипак то, што се... без ичије – помоћи сам у туђем свету... гура, те редовно свршава своје теч |
| а тако узела бранити писара, да се овај сам од туге неке у мало не заплака. – ни песма начеоник |
| оваца са свечаности!</p> <p>– Ја ћу јој сам рећи.</p> <p>– Не ни по што.{S} Не, бар док је ту Б |
| Седи, па, као што то бива, кад је човек сам, развеле јој се мисли, Боже, на све стране, а све з |
| ко ме је – вели, – речи само стало, док сам га наговорила, да позове Бранка к нама, и да му пош |
| д ви одлазите.{S} Не би је било, уверен сам, ни да ја останем.</p> <p>– Најпосле оно, што сам ј |
| у, по свом „вишем позиву“, као да је он сам ту, па сам својој Дулчинеји слади санак.</p> <p>Бла |
| о рекао онај, осим петролеума.{S} Но он сам, то јест, писар је уверен, да Србин није за тенорис |
| увек да га одржи у статус кво.{S} Но он сам још увек не заборавља свој „виши позив“ па стоји у |
| себи за то воље, па мир!</p> <p>– Казао сам ти, што ја о томе мислим.{S} Испит, понда ради што |
| а, прихвативши позив омладине своје као сам песников аманет.</p> <p>Већ на неколико дана пред з |
| ој жељи; а једног од мојих ђачића почео сам да учим <title>Ајдукову песму</title>, – допуни учи |
| је дете знала и сама усрећити.{S} Овако сам се ослонила на тебе...{S} Сироче моје!</p> <p>Е, ба |
| ту натрчале на Бранка.</p> <p>Јух, како сам се ја онда поплашила! – вели Зорчица. – А Даринка с |
| је све ново.</p> <pb n="33" /> <p>Како сам нисам дошао на ту мисао?... </p> <p>Овај момак није |
| несам био у нашим крајевима, непрестано сам се тепао по охолом Бечу...{S} Мени је, да Бог ме, о |
| узрок Бранкова изненаднога одласка, то сам Бог зна, тек док се Јован вратио у село, брујало је |
| ечој потреби, радећи баш свој посао, то сам сигуран...{S} Мој стари био је поштен човек.{S} Сте |
| че она већ мало нестрпљиво, – та, за то сам ти га и послала.{S} Да сте, велим, на само.</p> <p> |
| то, па му напомиње:</p> <p>– А да за то сам га тамо и послала</p> <p>– Александра?</p> <p>– Да, |
| ући зној, а зној му цури с чела. – Љуто сам се уморио пешачећи на овој врућини.{S} Радо, до душ |
| живот школа.{S} По дебела је књига, што сам је ја већ прочитала.{S} Скупо ме је стала.{S} Али с |
| а, молим вас, немојте смести с ума, што сам вам казала.</p> <p>– Не водите бриге! – удари и Кри |
| пред очи све већа тешкоћа бремена, што сам га се подухватио у најбољој вољи.</p> <p>– Немојте |
| е Богом просто, ако ти примиш наук, што сам га отуд ја поцрпала!{S} Чувај образ!{S} А сачуваћеш |
| ја останем.</p> <p>– Најпосле оно, што сам ја хтео, видим, да народ већ зна.</p> <p>– Је ли по |
| нко, – уплете се поп Стеван, – а да што сам ја ту већ двадесет и толико година?!{S} Учим ја то |
| Него искрено да ти кажем, волим, и што сам био ту.</p> <p>– Жао ми је, да ниси остао дуже, па |
| . </p> <p>Овај момак није таки, као што сам ја... </p> <p>Хтеде рећи; ...мислио о њему!{S} Али |
| њих, ишле би као осуђене.</p> <p>Јутрос сам, – говори Јован Бранку, – зуцнуо матери, како би би |
| {S} Шта ти ваља радити, то ти треба већ сам да знаш после осам година, што си их провео у гимна |
| {S} Ако се Александар добро узучи ја ћу сам молити његову свјатост, да се смилује на сироче сир |
| издахни!{S} Таки смо ти ми свуда. , баш сам радознао, како ће и то у Карловцима испасти.{S} Чис |
| тирску. ~</p> <p>– Боже сачувај.{S} Баш сам задовољан, што идем, – одговори онај. – Него искрен |
| да је сад најзгоднији тренутак.</p> <p>Сам коровођа почиње. </p> <p>Али писар се замислио у ул |
| ата, као што је друге у Брајковцу зову, сама.{S} Седи, па, као што то бива, кад је човек сам, р |
| Триво дете моје, помози госпођи, видиш, сама је.</p> <p>– Разумем! – одговори Трива и оде за св |
| е тако да приповеда, па ја тако мио!{S} Сама мама рекла је после за њега „фини младић!“</p> <p> |
| у.</p> <p>– Пардон!</p> <p>Јелена хтеде сама да се сагне, па да дохвати књигу; али је Бранко пр |
| , да неје прилика, да она, девојка, иде сама њему, момку, у кућу, или што је и она као у опће ш |
| S} Ја јој се дивим, да она све то смаже сама.{S} И ни паре дуга нема.{S} Штогод видиш да је њен |
| вету Даринчину, час о хаљини, што ју је сама још о Духовима добила, па онда и о којечему другом |
| кав напит.{S} Казала сам му, до душе, и сама, да потражи Мацу, па да је пошље кући...{S} Гле, м |
| та. – Било ти је Брајковачко друштво, и сама добро знаш, као једна кућа.{S} Него од како се усе |
| јежити.</p> <p>Ја бих моје дете знала и сама усрећити.{S} Овако сам се ослонила на тебе...{S} С |
| свет може говорити.{S} Она, што каже и сама, ринта и ради у поп-Стевиној кући као црв.{S} А ум |
| ј „красној Српкињи девојци“, да почне и сама мислити о њој, и још већ мада јој обрати пажњу на |
| о би је тим пре, што се уверио, да се и сама гошћа одушевила за „ту идеју“, што би рекао Раја Ј |
| Нико је неје приметио, не само што се и сама за времена скрила, већ и пун сен округле багреме, |
| Карловце; па најбоље ће бити, говори ти сама с његовом матером...{S} Но, не мислим ни ја, одмах |
| Јелена, – понови девојче.</p> <p>– Мати сама жели, да ме зовете по имену, па и ја тако хоћу.</p |
| ања.{S} Какво је то васпитање, кад мати сама, тако рећи, довлачи кћери курмахере?{S} Треба јој! |
| Стевиној, носи на души и на образу свом сама госпођа Јелисавета Рашићка, ипак јој дође и девојч |
| ли туга по срцу, срце јој оте мах, сузе саме полетеше на очи.{S} Сузе лете, а на уснама јој леб |
| други, и, дакако, често долазе у сукоб сами са собом.{S} То ништа не смета, да опет сваки свој |
| удовој Матери сестрама И брату, док ови сами не стану на своје ноге.</p> <pb n="18" /> <p>То су |
| огобројнијем раднику: ратару не правимо сами, него бог те пита од куд морамо да набавимо.{S} Ал |
| и Даринку, испоређује и пресуђује, пред самим собом.{S} Колико би да је непристран, некако му в |
| му писао, па му послао и путна трошка, само да дође.</p> <p>– Бога ти, прекинућу ти реч, зна л |
| ине орао на какову бресту у крај друма, само што по каткад зафрчу коњи, да можда истерају насрт |
| <p>Он ни да дахне јаче, па се не миче, само да не узнемири то дивно мало створење.{S} А лептир |
| е верује.{S} Вели:{S} Зна део комшилук, само не зна поп Стеван и ви; а и пошиница је већ омирис |
| кад су оно јутрос отишли. – Ја мислим, само у вароши има свашта, а гле, и на селу чуда! </p> < |
| " /> <p>Бранко Радичевић беше, наравно, само сиромашан српски ђак.{S} Као такав, да Бог ме, неј |
| казао: да, па казао: не.{S} Само чино, само по чину!{S} Па паки и паки-поп!..</p> <p>Е, па так |
| надзиратељ.</p> <p>Тужи ми се, сиромах, само, да га неко опањкава код власти, па сваки час доби |
| } Да их има на одмет, па ни једнога,... само не у калуђере!..{S} Шта мислиш, Тинка; да даш Алек |
| ,... у воћњак.... у гору,... ма куд,... само да се не састане више ни с ким од њих!{S} Па у јут |
| ви, како су непоетично казане ту мисли; само му мило, што види, да народ зна за Бранка, да је и |
| опет поток, али мирнији него у бујици; само ће ипак овде онде прокрчити себи, лакше пута, где |
| тљиву мушицу, што им се и у нос увлачи; само што зазвечи ланац на огрљаку, кад се коњ који мухн |
| дете, а застидела се. – *Цело ја знам; само још који пут да прочитам...{S} Је л браца, – окрен |
| и увек тако комотни!{S} Тако и чика!{S} Само да га нико не дира! – нашали се и Јелена. </p> <p> |
| ја не одричем рада.{S} Боже сачувај!{S} Само... ко хоће да ради за народ, мора живети с народом |
| по вечерњој тишини.{S} Нема одзива.{S} Само види, како учитељ одмиче, и чује, како оштро корач |
| ла све, што неје била потпуно знала.{S} Само ће је донде још Јован и Даринка поучити, где треба |
| ла у један угао, као да се закопала.{S} Само да јој не би ко рекао, да ту нема за њу места!</p> |
| на дрвета као у сиву маглу завијена.{S} Само са црквене куле, где <pb n="23" /> изван села где |
| љ певања и ликовођа певачкога збора.{S} Само се поздрави са певачима, те одмах дохвати виолину, |
| било је; па казао: да, па казао: не.{S} Само чино, само по чину!{S} Па паки и паки-поп!..</p> < |
| но мисли.{S} Нико речи да проговори.{S} Само госпођа Рашићка хоће да је нешто необично слатка.{ |
| ашићка?!{S} Боже мој, и она је мати.{S} Само у доброј намери могла је доћи на таку мисао.{S} Да |
| ранко.</p> <p>– Па, он највише ћути.{S} Само кад се препире о чему с чиком, онда видим, да уме |
| инила свему – и невешта пред светом.{S} Само је поп Стева имао да прогута неколико грких залога |
| а, ослонити, ни колико отлен дотлен.{S} Само да ти приповедам, шта ми је нарадила.{S} Ономад... |
| да прне опет у свет,... у виши свет.{S} Само да му се дочепати Новога Сада или Београда, да се |
| лико пући, вели Рашићка за Стајићку.{S} Само да се већ једног дана прошетају деца, Бранко и Јел |
| која да прихвати реч.{S} Опет ће он:{S} Само да нас послужи лепо време!</p> <p>Да Бог ме! – одг |
| нству излива на својој „бољој половини“ само за то, што је тако несретна, да је његова жена!</p |
| Те склопи и књигу, што лежаше уза њ, а само што је завирио у њу, од како се повукао у попин вр |
| о.{S} Хоће да се пева.{S} Друштво треба само да пева.{S} А он погибе за младим друштвом.{S} Нег |
| ао ђаци са самопоуздањем, које појачава само снагу и наду млађаних душа и приличи њихову добу, |
| стари зналац, па се смеје.{S} Видиш га само, тресе се гојазан, зачкиљио очима и развукли му се |
| есе гојазан,:како се смеје.{S} Видиш га само, клима главом, и развукли му се брци, али не даје, |
| о створење.{S} Али научи се од њега, да само по цвећу идеш и да и са најружнијег цвета скупљаш |
| гајник помислио на то, да и писар збија само шалу с њим, те скочи на њега.{S} И да не беше ту н |
| добар домаћин, овде онде не завири, ма само по старој навици.</p> <p>Женска, већ не у првом цв |
| м ти га и послала.{S} Да сте, велим, на само.</p> <p>– Нисам те разумео...!{S} Ни на крај памет |
| бав, која не тражи заслуга, па је равна само оној, што је постала с Богом и нестаће је с њим, ш |
| а више ни заспати после тога!{S} Да зна само, како јој је синоћно певање његово прионило за душ |
| ше у тај мах бедни њен Милан!{S} Да зна само, колико је грких пилула прогутао већ и данас од бе |
| аповести: „Штити оца твојего...“ Он зна само за матер своју и више ни за какво добро. </p> <p>– |
| ће бог!“</p> <p>Јеша зинуо у Јована, па само клима главом у знак, да све одобрава. </p> <p>У то |
| ђа Рашићка помрче оштро на њу очима; па само дода: </p> <p>– Ти си невина, срце моје; да Бог ме |
| на прозору с девојком.{S} Молим ја тебе само, је ли то лепо, да девојка, реци још дериште,... т |
| , увек ће нам кола ићи на еро.{S} То је само истина, а не црне наочари, упамти.{S} Нова омладин |
| а Србин устукне испред Немца; али то је само у први мах, јер је Немац већ дошао онакав, какав С |
| стио у разговор.{S} Она га кори, што је само једаред био код ње, од како је дошао од горе.{S} О |
| ке. (Да ко ће, ако он не би!{S} Рају је само за време судбина ћушила у Брајковац, „Богу за леђа |
| зузурио се, па је на њему место мантије само лака сива кабаница, што је иначе облачи преко мант |
| нутра.</p> <p>Нико је неје приметио, не само што се и сама за времена скрила, већ и пун сен окр |
| ти један према другом неучтивији, те не само да не ће више говорити између себе „ви“, већ „брат |
| пак осећа, да је лепо и добро, кад сене само толико радује том Јелена и Даринка, Бранко и Јован |
| он, који је иначе о сваком увек најпре само добро мислио, пређе сада у гнушање.{S} Ујков кућа |
| у, коју народ с највећим пијатетом хоће само да оживи свечаним начином, када се тим најбезазлен |
| же на Даринчину страну.{S} Бадава, срце само тоне на ту страну, па му вуче и душу и мисао за Да |
| савета Рашићка, ипак јој дође и девојче само поквареније. „Дете, за Бога, не треба ни да зна, д |
| тено и остављено, можда, доброј срећи и само себи, кад му је Бог дао матер, најбољу срећу. </p> |
| и глава од неко доба.{S} Свуда Бранко и само Бранко!{S} Успалили сте се као...</p> <p>Рашићка с |
| ни свога имена данас.{S} Писар, писар и само писар, од кудгод ко иде.{S} Е, па то боли!{S} Он, |
| и, али јој заста нешто у грлу, па гледи само учитеља упитљивим погледом.</p> <p>– Ви се заиста, |
| је он, кад што науми.{S} Код њега важи само „или–или“ вели Јован:</p> <p>– Са свим као и његов |
| е бих наишла“, говорише она једном, али само једном приликом брату свом, „на гору несрећу, него |
| тамо такав човек.</p> <p>Нека не мисли само, да и тамо није свештеник старији од њега бар у цр |
| мишљао?</p> <p>– Моја будућност биће ми само наставак прошлости моје.{S} Рад, то ме чека.</p> < |
| „господе“ без интелигенције...{S} Узми само то на ум, да се ни један интелигентан човек није п |
| у каже, шта мати жели, и да она то чини само по материној жељи. </p> <p>Од онога вечера, како ј |
| {S} Куд вам се жури? </p> <p>Е, како ти само!{S} А не знаш, да нема још много до недеље?</p> <p |
| јим данима своје прошлости удостојивати само крунисане главе своје, полажући им трошне остатке |
| помена.{S} Онако се народ уме одушевити само за велике идеје.{S} Од надничара, који је можда за |
| је подиже народ српски из благодарности само гроб.{S} Као свећеника велике идеје пренесе га у х |
| " /> <p>Та, колико ме је – вели, – речи само стало, док сам га наговорила, да позове Бранка к н |
| ено јој срце, које зна да куца још увек само за маму или ближега којега сродника по крви!{S} Та |
| ши позив“ па стоји у Брајковцу још увек само као оно птица на грани, те чека згодан тренутак, д |
| ју најмилију, тихо, по свом начину, тек само да да арију: </p> <quote> <l>Дух времена сад је та |
| <p>– То је за мене, за сад бар још, тек само празан разговор!</p> <p>Сад већ не може поп Стеван |
| дошао је већ под грло, а то се отео тек само дубок уздисај.{S} Срце би на том уздисају тешком д |
| а подједнако.</p> <p>– Синко, то су тек само празна нагваждања, дангуба и беспослица.{S} А сума |
| шна, па радилица, па верна, па...{S} Ал само...{S} И сад језа цело хтела да се потужи, како Кри |
| За тебе би штета било.{S} Ти ниси рођен само за себе, већ за... виши позив, – пребаци Јеша писа |
| дин Бранко“ или „господин Стајић“, него само Бранко: толико се и тако се радо о њему разговарал |
| а масла.{S} А момак ваљани вредан, како само може бити.{S} Рекла бих, не мирише више ни учитеља |
| чје....{S} Ал јест! „Мислиш, све је зло само међу људима, међу ближњима!“ рекао би и опет покој |
| учитељев усклик: </p> <quote> <l>„Само само да још мрети није“</l> </quote> <p>Понда се трже. |
| ундаке и кондаке“ против „омладине, што само изумева идеје.“</p> <p>У Брајковцу је то сад на дн |
| ствар није свршена.</p> <p>– Па за што само да оде тако из ненада?</p> <p>– За што?{S} Така ти |
| каве, па чисто на њој и уредно, као што само може бити.{S} Иде, а спушта рукаве на голе пунане, |
| ма, кад има своје гнездо, кад има макар само један кутак свој, за који сме рећи: „Ово је моја с |
| здравише се својски.</p> <p>Њихов жагор само је, да Бог ме, увећао и онако велики жагор, што се |
| , да више пати, који више зна.{S} Данас само они добро пролазе, који што више знају.{S} Али паз |
| } Оно јест да и у вароши може бити опет само учитељ, али друкчије се цени тамо такав човек.</p> |
| правника“ доста, ал и ти хоће да играју само господина.{S} Или се и не мисли на то, да трговцу |
| ена, можда, баш и од жеље, да увеличају само једном згодицом више своје благовање на селу.{S} О |
| деш и да и са најружнијег цвета скупљаш само оно, што је најлепше.{S} Него не буди лептир, што |
| бар, а сад ти иде под ногу.{S} Доћи ћеш само пре, него што пођеш, како, ћу ти казати, да поздра |
| ла Јеца у поп-Стевиној кући?{S} Видићеш само, биће ту...!{S} Учитељ је сад мали за њену ћер.{S} |
| промуца.{S} Понда дода живље:– Да видиш само!</p> <p>И узе Даринчину руку, па је притиште на св |
| нади не спомену ниједна ни беле.</p> <p>Само Зорка када дођоше до онога џбуна иза врта, где се |
| да уз учитељев усклик: </p> <quote> <l>„Само само да још мрети није“</l> </quote> <p>Понда се т |
| ти.{S} Нечему много бољем нада се он од самог народа.{S} Па хоће да и свој говор, што има да га |
| а за толико година до сад не запита ни самога себе, како је том дечку?{S} Па за чију љубави са |
| т, – вели опет парох, – не замишља увек самога себе, Праотац наш Адам имао је у рају свега, па |
| ровод се пружио, колико је од вароши до самога Стражилова, као да нико не хаје за жарко јулијск |
| , поричући свим срцем, свом душом, па и самом помишљу, да је оно узрок Стајићеву наглому одласк |
| нкову срцу узавре.{S} Поцрвени, па му и самом криво, што, ето, избаци нешто налик на „курисање“ |
| свима у поп-Стевановој кући, па и према самоме ујаку, с којим их је до сада Стајић све предусре |
| но море, у јаван живот свој као ђаци са самопоуздањем, које појачава само снагу и наду млађаних |
| мо у гнилости.{S} Нема ни родољубља, ни самопрегоревања.{S} Наша се интелигенција покварила...< |
| мљу, па да гдегод у окриљу тамне ноћи у самоћи прождере жртву своје мачје неситости...{S} На је |
| ене и мртвих и живих, и када се збије у самоћу, а камо не ће, кад их овако више, па једна другу |
| као за својом колевком, осетио се туђ, самохран. „Тама за мном, тама преда мноме, а највећа у |
| за своју породицу, а како би овака два самохрана женска грла, мати и кћи, госпођа Ната и госпо |
| ге.</p> <p>На лађи поји певачко друштво самртницу.</p> <p>Свечана тишина завлада на обали, као |
| е гледи, стоји ли пред вратима портир у самурини и у гајтанима а с неким скиптром у руци, или с |
| Сачма му је крупна добрано прорешетала самурину на дебелој глави...</p> <p>Страх пређе све.{S} |
| , блажен.{S} С осмејком тим загрли је и сан...</p> <p>Госпођа Катица у другој соби метнула у по |
| ева мрзовољан.{S} Покварили му најслађи сан.</p> <p> А по Брајковцу Бруји, како су господа ноћа |
| ло, да је зажелео у њему боравити вечни сан.</p> <p>Два дана напред почели се скупљати гости са |
| е је ускрсао и где је сахрањен последњи сан овостраних Срба, – војводина српска?</p> <p>Тражи л |
| како ће га то скупо стати, што му квари сан.</p> <p>А госпођица Јелена... ох!{S} Она чује Милан |
| знадох, што нисам познав’о,</l> <l>Први санак ја сам већ одспав’о...</l>“ </quote> <pb n="48" / |
| помогне, па се.{S} Уплете и она: „Први санак мира вечитога.. </p> <p>А Зорка нестрпљива, па за |
| н сам ту, па сам својој Дулчинеји слади санак.</p> <p>Благајник као вели: „Куд сви Турци“... па |
| ен тренутак.</p> <p>Изнесоше и мртвачки сандук с последњим земним остацима млађанога песника и |
| трага сумора, нигде знака каква немирна санка.{S} Ако снива, снива за цело о својој декламацији |
| руке око врата, док не клонуше и опет у санку.{S} Даринка се дала у мисли.{S} Беше то чудно осе |
| вић већ неколико дана ради око тога, да састави певачко друштво у Брајковцу.{S} Стало га је дос |
| Заволи га чика Пера.{S} Толико се пута састајао с њим у Митровици, у оној некада граничарској |
| к доследна, нађе се код Даринке.</p> <p>Састале се и поздравиле, као да се бог зна колико дуго |
| ево дванаест година, како се њих двоје састало, па никад неје међу њима пало опоре речи.{S} По |
| и на сврху, рад које се било то друштво састало, као и на то, даа је у кући већ било речи и о т |
| ... у гору,... ма куд,... само да се не састане више ни с ким од њих!{S} Па у јутру, чим сване, |
| рети!...{S} Него једва чека вече, да се састане на прозору с Јеленом, па да је пита, шта јој ве |
| мисао, да би било врло потребно, да се састане с Кнежевићем, ако ничега другога ради, то бар д |
| ивија, то одлучнија. </p> <p>Како да се састане с њим?{S} Хоће ли он вечерас доћи под њен прозо |
| главу, да је потребно да се са учитељем састане, то Јелена све нестрпељивија; што нестрпељивија |
| им се, забранила би ми са свим, да се и састанем с тобом...· Да јој кажем, кад се вратимо из Ка |
| о чему ви омладина разговарате, кад се састанете?</p> <p>– Како кад.</p> <p>– Водите туђу бриг |
| му не би било први пут, када би се сада састао с госпођом Катом и с госпођицом Даринком, јер је |
| као што се већи у себи повукао, кад се састао с Јованом и учитељем, те видео, како, <pb n="44" |
| " /> изгубивши наду, да ће се и вечерас састати с њим, и уверивши се зар још боље, да се он још |
| га читао, на страну, па погледа у свој сахат. </p> <p>Имамо још времена!{S} Куд вам се жури? < |
| своје место, одакле се беше пре једнога сахата кренуо, да иде у дућан на позив материн. </p> <p |
| ић, отпоручио је матери још пре једнога сахата и јаче, када га је по једном дечку звала нешто у |
| познао човека, који...</p> <p>После по сахата, ваљда, резултат је био те на широко и на дугачк |
| на ино, а да не</p> <p>– Сад ће бити по сахата, – примети му жена знајући за његов лепи српски |
| па га нема натраг, ево већ јаче него по сахата. </p> <p>– Шта мислите, где нам је господин учит |
| .{S} Она не пита, јесам ли ја ручао код Сахера, у Хамбуршкој ресторацији или у народној кухињи; |
| ђака...{S} Наопако, зар да га мати жива сахрани?{S} Не да се Тинка ни опепелити.{S} Њега једног |
| траних Срба?{S} Где је ускрсао и где је сахрањен последњи сан овостраних Срба, – војводина српс |
| је ветар или зима, па мора гологлав да сахрањује, да свети водицу, или да у берби стражари, ка |
| купа и тресе у својој рођеној крви.{S} Сачма му је крупна добрано прорешетала самурину на дебе |
| ашина, слатка, па врућина данас, да Бог сачува! – уздахну госпођа Ната, кад добила времена, да |
| о не цури, оно капље.{S} Па не може се, сачувај Боже невоље, затворити...{S} Е, па идем ја њој. |
| ве гдегод шта, као да неће на пут него, сачувај Боже, на онај свет,</p> <p>А ето ти и опет, већ |
| ш.{S} Неје што се Марко боји, да би му, сачувај Боже, ускисло, кад би га и чешће доносио; него |
| са срца.{S} Неје јој Бранко мрзак, Боже сачувај; ал јој нешто тесно било поред њега.{S} Чисто б |
| зар, да се ја не одричем рада.{S} Боже сачувај!{S} Само... ко хоће да ради за народ, мора живе |
| , мислиш, да сме то њој казати?{S} Боже сачувај!..{S} Сад се попа нешто кошка и с учитељем.{S} |
| S} Ваљда вам је жао Беча?</p> <p>– Боже сачувај.{S} Мени је овде врло пријатно.{S} Баш се, на п |
| кроз шуму манастирску. ~</p> <p>– Боже сачувај.{S} Баш сам задовољан, што идем, – одговори она |
| ором твога наследства.</p> <p>– Боже ме сачувај.</p> <pb n="105" /> <p>– Немој да спомињеш штог |
| а не она, да се иде у Карловце.</p> <p>Сачувај Боже, када би Милан опет сада помислио, да је о |
| данас време, кћерко.</p> <p>— Ја ћу да сачувам, мама, мајчину душицу.</p> <p>Госпођа Ната се м |
| жи Стајићу.</p> <p>– Хоћете ли га умети сачувати?</p> <p>– А ви?{S} Нема сумње, чуваће га она з |
| отуд ја поцрпала!{S} Чувај образ!{S} А сачуваћеш га, ако сачуваш душу и срце чисто и не окаљан |
| {S} Чувај образ!{S} А сачуваћеш га, ако сачуваш душу и срце чисто и не окаљано.{S} Твоја душа и |
| да су гости дошли, те потрчала кући, а сва се запурила и задухала што од радости што од умора. |
| ој се ово дана нада.{S} Тако су јој сад сва деца на окупу, па јој још неје била...</p> <p>Ту је |
| д пред Бранком, али сад као да ће да се сва разлиже.{S} Чак му је одушевљено говорила о преносу |
| Али је бар тврду веру дала, да ће све и сва порадити и код чике, поп-Стеве, и код матере, госпо |
| њена зна за те материне вигове, кад се свагда онако наметљиво понашаше према њему?{S} Је ли мо |
| саше увек у срцу према свакоме, с којим свагда беше готов да обгрли цео свет.</p> <p>Него у тој |
| дође, а мени ти се не зна ни благдан и свагдан.{S} Ни на кога се, слатка, ослонити, ни колико |
| је се он више и не сећа, он се ње ради свађао с писарем, који је у сред друштва и пред њим био |
| ренута Јовану.</p> <p>Ђенијалан лик!{S} Свака црта на њему ђенијална,... прави песник!{S} То је |
| своје прошлости.{S} Ох, Боже мој!{S} Та свака има доста штошта да преврне, доста да спомене и м |
| ли у столици, да слуша.{S} Сад престаје свака субординација према својој „генералној команди“. |
| оци с малим таблицама на врху, од којих свака носи други број и казује место, где треба да се о |
| совима сијала као сунце, а у овакима му свакад била звезда, која му је јасно показивала пут и с |
| ученица више девојачке школе на беседи сваке године по један пут!</p> <p>Прохтело се госпођи Н |
| евојче има осећаја и више свести него у сваке обичне.{S} А, да одушевљење њено неје изнуђено ни |
| школу,... ух!{S} Целом свету завиди.{S} Сваки то може, што хоће и како хоће, а он мора на своју |
| се и један и други озбиљно спремају, да сваки својим путом отисне свој брод на то море.{S} Па р |
| од бејах код куће, водио би ме собом на сваки посао и говорио би ми, како се шта ради.{S} Па са |
| амо, да га неко опањкава код власти, па сваки час добија некакве налоге, – вели Бранко. – Чини |
| <p>Јован и Бранко се одвојише.{S} И оде сваки својим путом.</p> <p>Јелена притвори капке на про |
| а сад је таки,</l> <l>За слободу с диже сваки.</l> <l>Бела вила ори глас:</l> <l>Устај, Србине! |
| рајко, баћушка Рус...{S} Баћушка Рус је сваки рођен басиста.{S} Зарастао у лицу, здепаст, врата |
| н по један остане редовно Марку дужан и сваки одбије тек од рачуна, што га он по каткад с ким и |
| змија ноге, тако неумољиво таји, што би сваки тако радо хтео да зна. </p> <p>Да Бог ме, да су п |
| }А наопако се једио, што српски пчелари сваки час препоручују по нешто ново, па да је чак и нек |
| е, неје ни ружно; а за истинитост јамчи сваки за себе.{S} Али хтети на тај рачун прославити се |
| Но речи му се изгубише у метежу, у ком сваки својим гласом пева:{S} Многаја.{S} Учитеља беше н |
| планинске винограде.{S} О раме пребацио сваки пушку.{S} Али им се види, да несу ловци од заната |
| са собом.{S} То ништа не смета, да опет сваки своје назоре брани најодушевљеније.{S} Бачка слоб |
| па им се не пада на ум, да прислушкују сваки шушањ, кад се заталаса гдегод у шушњарку или у бр |
| т“, док су му сви остали иначе обични и свакидашњи; па се врзе око њих двоје и кечи им сваку ре |
| {S} На столу, дакако, вина ил пива пред сваким.</p> <pb n="27" /> <p>Бележник и један одборник |
| а љубави, него је треба заслужити, који сваким чином својим доказује, да ипак има и једна љубав |
| те, које је то доба, па је још нема.{S} Свако се то одмори, бар кад недеља дође, а мени ти се н |
| а и Рашићка се и нехотице погледаше.{S} Свако, наравно, по свом рачуну.</p> <p>Право би и имао, |
| ти наш планинац, шта је то служба.{S} А свако је одевено, враг их и с девојкама, по најновијем |
| , као мати која једнаком љубављу милује свако своје дете, простирући меке рубине исто тако и по |
| а..</p> <p>Данас је ту и Даринка, па се свако труди, да се што боље представи варошкињи.</p> <p |
| } Кода вам ради?...{S} Ради се, да, али свако за себе.{S} Огрезли смо у гнилости.{S} Нема ни ро |
| о хтела да се потужи, како Криста скоро свако боговетно вече изађе пред кућу, па се ту нађе с н |
| /p> <p> И сви заћуташе.</p> <p>– И опет свако мисли на свој рачун...</p> <p>– Треба мислити даљ |
| е прилике, које истакоше Карловце изнад свакога другога српскога места у тим крајевима?</p> <p> |
| ствар неје туђа ствар, него свију нас и свакога појединца подједнако.</p> <p>– Синко, то су тек |
| ће више пропустити.</p> <p>Писар мотри свакога, како пева, као човек, који хоће све да разумев |
| <p>- Чујеш.{S} Ја бих ни пода шта држао свакога младога, па још интелигентнога човека, који не |
| коме се никад преварити не ће, који га сваком речју својом учи, да у свету има љубави, него је |
| ић све предусретао, он, који је иначе о сваком увек најпре само добро мислио, пређе сада у гнуш |
| љубави, што је носаше увек у срцу према свакоме, с којим свагда беше готов да обгрли цео свет.< |
| и под онога, који јој пеленом загрчава сваку кап млека, којим га је одојила, као и под онога, |
| – Па биће добро.{S} Госпођа Рашићка зна сваку воду окренути на своју воденицу.{S} Довешће децу |
| а је одојила, као и под онога, који јој сваку сузу, што је негда над њим нејачким пред Богом ис |
| шњи; па се врзе око њих двоје и кечи им сваку реч. </p> <p>Колар са својом сестром стоји до зид |
| ише ни с ким од њих!{S} Па у јутру, чим сване, бежи из тога понора, где све заудара подлошћу и |
| намигну на Јована.</p> <p>– Ту ће бити сватова! – пришану му с пуним уверењем, кад уграбила пр |
| пуца!{S} То је радост!{S} Цикот, мислиш сватови су! </p> <p>Зорка треба да иде по девојку.{S} М |
| ије, што разноврсније, да се издовоље у свачему, чему им се пружа прилика у убавој Фрушкој Гори |
| прла очи у Бранка.</p> <p>– Мир и покој свачијим костима под земљом!{S} Али када се тим пљује н |
| е“, Даринка, а деца, дакако, не морају, свашта чути.</p> <p>У то дође и Маца, те се разговор и |
| отишли. – Ја мислим, само у вароши има свашта, а гле, и на селу чуда! </p> <p>– Није тога било |
| ца несу ту.{S} Деца, да како, не морају свашта чути...</p> <p>Сви су мислили, сад ће госпођа Ра |
| неје уз њу, све би да јој је што ближе, све има нешто да разговара с њом.{S} А кад је у друштву |
| ми ђаци, трговачки момци, и тако даље, све људи млади, који још нисмо ништа свршили, који једв |
| особан за рад.{S} Кад год сам код куће, све ме више жеља вуче мирном сеоском животу.{S} Из чита |
| Ката и данас чува крунаше и сребрњаче, све нове новцате, као да су онај час испод чекића, који |
| о треба да измири, а у идеји Бранковој, све без разлике и политичне и друштвене странке, које в |
| оказао.</p> <p>– Чудновато, да се, ево, све више њих тек у новије доба сећају, – одговори Бранк |
| Како је Бранко неје приметио ни осетио, све док се није јавила, а занет са својим мислима, чист |
| опље у ледине, па, ако је нешто свршио, све на страну, а корист преда се, ако није ништа свршио |
| дуга нема.{S} Штогод видиш да је њено, све је то слободно и, што она каже, „божије па наше“.</ |
| масти.</p> <p>У дворишту је све мирно, све, што не носи име човечје....{S} Ал јест! „Мислиш, с |
| ијаршкога двора и улице, што воде тргу, све то беше народ прекрилио.</p> <p>У саборној цркви сл |
| .{S} Све је удешено,... по њену рачуну, све.</p> <p>Та превешће и њу Јеца жедну преко воде, ма |
| и на то девојче.{S} Па кад неје уз њу, све би да јој је што ближе, све има нешто да разговара |
| си име човечје....{S} Ал јест! „Мислиш, све је зло само међу људима, међу ближњима!“ рекао би и |
| } Цмок и трећи пут! ...{S}И опет!...{S} Све пуца!{S} То је радост!{S} Цикот, мислиш сватови су! |
| о је његов глас! – викну прва Зорка.{S} Све поврви на поље.</p> <p>– Шта је?{S} Шта је?{S} Шта |
| .</p> <p>Него почела већ да се једи.{S} Све се разишло од куће: и деца и девојка и слуга.{S} А |
| м за што, али чики није нешто право.{S} Све вели, кад чита новине: „Ја не знам, што се толика х |
| те јој се поклони!{S} Ал биће и то.{S} Све је удешено,... по њену рачуну, све.</p> <p>Та преве |
| арају мишљења у књижевности, у науци, – све је на свој начин хитало, да се одужи спомену песник |
| отова, – теши поп Стеван и њу и себе. – Све ће то још бити, како треба да буде.{S} Нисам тек мо |
| а се, бојаги, па јој одговара:</p> <p>– Све је ту.</p> <p>– Боже, помози! – прекрсти се и помол |
| ле јој се мисли, Боже, на све стране, а све за њеном децом и својом невољом.</p> <p>Госпођа Кат |
| емо: „Учимо народ!{S} Поучавајмо га!“ А све то, што ми учимо, врло мало користи баш народу, мас |
| матер,... треба, да! – говори поп Стева све на развлак, док га испраћаше до врата на улицу.{S} |
| е јој се кћи поред ње.{S} Ако и зна, да све, што се догодило у кући поп-Стевиној, носи на души |
| и, да ће она израдити код поп-Стеве, да све припадне њој и њеној кћери?{S} Две хиљаде јој је пи |
| Јована, па само клима главом у знак, да све одобрава. </p> <p>У том начеоник, као да њих тројиц |
| ке бележнике и сеоске трговце, па одржа све, што остало после Игњата.{S} Ако Бог да, даће и нај |
| тране потока.{S} То јој је најмилије за све време, како устане, па док не легне.{S} Овим часима |
| , да покаже Нати ствари, што је Даринка све порадила...)</p> <p>Трива таман замахнуо секиром, д |
| поштено мисле.</p> <p>Јелена је слушала све то пажљиво.{S} Је ли што схватила и упамтила, то је |
| и, него о томе.{S} Синоћ је већ доучила све, што неје била потпуно знала.{S} Само ће је донде ј |
| век сам, развеле јој се мисли, Боже, на све стране, а све за њеном децом и својом невољом.</p> |
| сред собице омањи сто.{S} У зидовима на све стране поударано неколико то гвоздених то дрвених к |
| ао пред буну“.</p> <p>Одборници лете на све стране и наређују, како ће се програм што свечаније |
| но да се са учитељем састане, то Јелена све нестрпељивија; што нестрпељивија, то одлучнија. </p |
| bSection" /> <p>– Идеја!{S} Ви омладина све изумевате неке идеје.{S} Ама, кажи ми, молим те...{ |
| тако штогод.{S} Ја јој се дивим, да она све то смаже сама.{S} И ни паре дуга нема.{S} Штогод ви |
| ђим искуством.{S} Тешко оном, који мора све на себи да искуси!{S} Ја сам прошла добру школу: це |
| ену.</p> <p>Благајник седи, па посматра све око себе.</p> <p>Мала Зорка, како стала у један уга |
| кића, длета, кљешта, и– Бог те пита шта све још!{S} У зазиданом прозору поразбацано неколико ст |
| бди лик Даринчин; а у свим жилама осећа све то јаче, што више о њој мисли, неку бујност, па му |
| ј несуђеној пуници!</p> <p>Госпођа Јеца све овако одскаче од земље, како се једи.{S} Јуф, јуф, |
| о, лађа иде!</p> <p>Сад се тек ускомеша све, па полети, да ухвати што боље место а што ближе Ду |
| заређале здравице, као да му је до сад све тек као шала изгледало.{S} Прочачка опет грло с нек |
| отребе све веће расту.{S} Ми ћемо поред све примљивости према свему, што је напредно, морати ка |
| е рођене паре, а пара мало, док потребе све веће расту.{S} Ми ћемо поред све примљивости према |
| рајало и његове и женине сиротиње, даде све до последње крпе, а не задовољи неситог мамона, нит |
| ру, чим сване, бежи из тога понора, где све заудара подлошћу и нитковством!..</p> <p>Дивна летњ |
| на дебелој глави...</p> <p>Страх пређе све.{S} А радости и изненађењу, мислиш, не ће бити крај |
| даље.{S} Почела је од ономад, а, да је све ређала, свршила би с оним пре три године.</p> <p>– |
| /> да говори сестрићу за Јелку, шта је све поп Стева говорио, како се ломио, шта је Бранко одг |
| {S} Мени је, да Бог ме, охол, кад ми је све туђе у њему.</p> <p>– Па сте се непрестано опет бав |
| нка.{S} А и покојни тата, каже, тако је све нешто спомињао и Бошњака и Србијанца и Херцеговца и |
| његову смрт изненада.{S} Но и да му је све седморо деце заживело; хватао би се крај с крајем, |
| сад не мора лупати главу, као да му је све ново.</p> <pb n="33" /> <p>Како сам нисам дошао на |
| а угрејаној масти.</p> <p>У дворишту је све мирно, све, што не носи име човечје....{S} Ал јест! |
| генција и госпоштина, за бога, још није све једно, то ћеш тек допустити.{S} У нас је врло велик |
| ајник, писар, неколико одборника, дакле све, што се рачуна у Брајковачку високу власт, седели с |
| него што је уистини било.{S} Хоће да се све то танко зна и прича, како је, на прилику, госпођа |
| у.</p> <p>Нигде живе душе.{S} Као да се све, штогод дише, под камен завукло или се у земљу урил |
| девојака, провлачи се кроз коло, па се све бојим, удариће га какав напит.{S} Казала сам му, до |
| ек она варошка успијуша!</p> <p>Попа се све тресе гојазан,:како се смеје.{S} Видиш га само, кли |
| то модријим то блеђим зеленилом, те се све прелива према ведром плавом небу у сутону у најприј |
| и!{S} Али је бар тврду веру дала, да ће све и сва порадити и код чике, поп-Стеве, и код матере, |
| вакога, како пева, као човек, који хоће све да разумева; па је мотрио и Јелену.</p> <p>Благајни |
| ан, некако му вага судилачка и нехотице све већма претеже на Даринчину страну.{S} Бадава, срце |
| цео дан.{S} Што ближе то доба, њој срце све јаче куца.{S} А кад већ дође, и да седне на свој пр |
| о свој цвет.“...</p> <p>Из села, а беше све ближе селу, допираше до њега необичан лавеж паса.{S |
| ћ толико силно пиво, бело и црно вино и све, што рекао онај, осим петролеума.{S} Но он сам, то |
| {S} Ја нисам за адвоката.</p> <p>Положи све испите најпре; понда ће мо се разговарати, – одгово |
| да још једаред разгледа по кући, је ли све у свом реду. </p> <p>А Ната ушла у Даринчину собу.{ |
| прочитала.{S} Скупо ме је стала.{S} Али све нек је Богом просто, ако ти примиш наук, што сам га |
| , да та својства своја изоштрава.{S} Ми све вичемо: „Учимо народ!{S} Поучавајмо га!“ А све то, |
| ребе носе на себи туђински печат.{S} Ми све морамо од туђина да набављамо за своје рођене паре, |
| ишља у себи госпођа Ната и сад, па купи све гдегод шта, као да неће на пут него, сачувај Боже, |
| ловци су глава!“</p> <p>Треба ли ређати све прилике, које истакоше Карловце изнад свакога друго |
| пукне.</p> <p>– Децо, ја то не ћу моћи све издржати, – вели госпођа Ната, а запурила се сирота |
| плашите, те ми сад тек долази пред очи све већа тешкоћа бремена, што сам га се подухватио у на |
| дан мах у мало не паде на груди, да јој све исприча, да јој се изјада, да се заплаче у њену заг |
| пренули у смех.</p> <p>– Знам ја, знам све до краја! – правда се дете, а застидела се. – *Цело |
| од увек и било, што смо пуштали једном све, па, ето, чим га нестане, где смо, шта смо?{S} Наша |
| S} А да је био искрен, и да јој је хтео све признати, морао би приповедати, како је наслоњен на |
| </p> <p>– Ако нам је Ева прабаба, нисмо све једнаке, – не да се бележниковица збунити. – Ал так |
| /title>, владика Раде Његуш, не беше по све тога слободан, – та већ загрози опасност, е дуго пр |
| да прости!</p> <p>– Да Бог ме да се то све онда расправљало, кад деца несу ту.{S} Деца, да как |
| аја и..</p> <p>– Но, па видиш, да ће то све још бити као што треба.{S} Госпођа Јеца се као мало |
| дати, е ће, по речима поп-Стевиним, „то све још бити као што треба“,то јест, као што она, по св |
| е још нас учитеља, који издиремо за вас све, слободно бисмо могли рећи, да је народ сам себи на |
| вницу, а учитељ десну.{S} Она води опет све певачице у Брајковцу, па зна и црквене скоро као и |
| е да ништа не знате.</p> <p>– А ти опет све знаш, – уплете се опет нежни супруг. </p> <p>– Што |
| а нешто изуме, кад је паметни Шваба већ све изумео!“ Једва се одважио још и на то, да по упутст |
| значајним смешењем.</p> <p>– Ех, ти већ све знаш, – проговори бележник, напунивши пуна уста сир |
| } Да, господо моја, – залеће се Дабижић све живље, – данас сутра пренећемо бесамртне земне оста |
| оме ујаку, с којим их је до сада Стајић све предусретао, он, који је иначе о сваком увек најпре |
| иза ушију.</p> <p>На једаред би Бранку све јасно, пуче му пред очима као – понор... </p> <mile |
| ку, штогод, па им чита.{S} Прочитали су све три чести „<title>Љубомира у Елисијуму</title>“ од |
| туђим насилима“, и тако даље.{S} То су све формалности, шупље љуске.{S} Радити треба, радити!{ |
| > <p> Књига је пред њим, али мисли несу све код њега.{S} Од синоћ се нешто сневеселио.{S} Јелен |
| којим је пошао.{S} Изађе учитељ, па их све позва, да оду у његову собу.</p> <p>Сад ћу ја децу |
| чини, ти у мамурлуку свом обично гледаш све на црне наочаре.</p> <p>— Увек, – одговори онај жив |
| тај јавни, тај практични (и какога још све зову) живот, кад се тако склапа брак, тај темељ све |
| .</p> <p>– Омлатина омладина, алезајнц (све једно), Стефане; Јелена ће певати на селу и ићи ће |
| ично друштванце за певачки збор.</p> <p>Све то учитељ покупио и наговорио, да се здруже.</p> <p |
| аже, како јој је сад одлануло, како ће „све још бити као што треба“.{S} Но или што јој се чинил |
| анима и другим пропалим народима, поред свег нашег толико хваљеног родољубља, као што ни Ромуло |
| је и препуно среће!“ подвикну учитељ из свег срца, е, заиста ћеш му и поверовати, да му срце хо |
| итање кућевно и школско.{S} Но, што код свега тога не пада њему ни на ум, да примети, то је, ка |
| д „физите“.{S} Нахвалиле се и накоштале свега.</p> <p>Деца, Јелена и Даринка, нестрпељиве, па о |
| рајковцу побунили противу месеца, па из свега гласа протестују, што он тако на тенане плови по |
| а себе, Праотац наш Адам имао је у рају свега, па опет му било дуго време, чамио је, док није д |
| тим више, што ћу том приликом да будем сведоком једне опште народне свечаности, какве до сада |
| ић, па дођу доле, да баш на извору буду сведоци, колико се у истини прави народ забавља о том д |
| му говори искреност на њену лицу, то му сведочи бистар јој поглед и неусиљено понашање, у том г |
| вету своје младости, али ипак још доста свежа и унегована, изађе преда њ до по дворишта.{S} Нат |
| а, или баш ако хоћеш госпоштина, збиља, свезана с народом као мало где, па... </p> <p>– Фраза!. |
| и о којечему другоме – готово без праве свезе тих разних предмета.</p> <pb n="97" /> <p>Госпођи |
| Ната.{S} И чика Пера благослови брачну свезу њихову...{S} Данило Славнић умре као капетан у ми |
| д једа и од срамоте.{S} А она се чинила свему – и невешта пред светом.{S} Само је поп Стева има |
| {S} Ми ћемо поред све примљивости према свему, што је напредно, морати као народ банкротирати, |
| аду, где је толико времена већ средиште свему кретању српскога народа у јужној Угарској, у Хрва |
| вот, кад се тако склапа брак, тај темељ свему животу и поретку у друштву! </p> <p>То ли је, дак |
| оји ће да засветле потомству као пример свенародног признања.</p> <p>Попа, бојаги, удари у смех |
| ви, то је прави мученик народни.{S} Што свеснији, то већи мученик.{S} Ја, видиш, не бих то ника |
| опет велим, – узе опет Јован – што више свесних економа, земљорадника, трговаца, занатлија, то |
| ики посао, кога се он доцније тек онако свесно и савесно латио, те га и онако сјајно извршио, д |
| њи, или тако што, Давина је увек ту, да свесрдно послужи.{S} Она је, тако рећи, Игњату и свећу |
| живи у српском народу и одржава у њему свест, да не клоне у тешкој ноћи искушења,... да, велим |
| се клањам учитељству народном.{S} Ко је свестан учитељ, а ја бих рекао, да су народни учитељи в |
| овори, да то девојче има осећаја и више свести него у сваке обичне.{S} А, да одушевљење њено не |
| е ни лепо, а камо ли му мирис?</p> <p>– Свет мало пита, шта што вреди, него шта кошта, па по то |
| ву наглому одласку из Брајковца, што га свет по Брајковцу разнео још, тако рећи, пре зоре.{S} П |
| е омирисати, како се и њих не тиче, шта свет говори; оне живе, дакако, за своју децу, па – види |
| кла му је мати, када га испраћала у туђ свет, у даљину, да у највишим школама тамо збира себи п |
| ку станицу гости из Србије.{S} Многи се свет беше искупио на станицу, да их дочека.{S} Београдс |
| рила се сирота од врућине и гурања кроз свет.</p> <p>– Још на станицу хајдете с нама, понда на |
| онда, е Бог ме, још и данас.{S} Старији свет се особито разабирао за њу.{S} У сека– Катину децу |
| паропловску станицу, где се згрнуо бели свет, да дочека лађу из Новог Сада, и у собу поверенств |
| а се други пут родила, па дошла на бољи свет, кад је брат поп Стева позва, да му буде у кући до |
| ђа Јеца се не осврће на то, што ће рећи свет; јер добро зна, шта о њој тај свет може говорити.{ |
| ренутак, да прне опет у свет,... у виши свет.{S} Само да му се дочепати Новога Сада или Београд |
| ће, што мисли.{S} А мисли: „Што се овај свет толико на силу Бога грађа са мном и присваја?“</p> |
| S} Радићу, економисаћу и поучаваћу овај свет у рационалној економији.{S} Хоћу да сам независан, |
| </p> <quote> <l>„Ала ј леп</l> <l>овај свет“</l> </quote> <milestone unit="subSection" /> <p>И |
| неће на пут него, сачувај Боже, на онај свет,</p> <p>А ето ти и опет, већ по толики пут, госпођ |
| рећи свет; јер добро зна, шта о њој тај свет може говорити.{S} Она, што каже и сама, ринта и ра |
| ту ствар, немам наклоности, да исправим свет раменом, „да плачем за туђим насилима“, и тако даљ |
| ити, ни доста колача намесити...{S} Цео свет, за Бога зна, за што је Тинкин муж пропао и заблуд |
| н за какву душевну акцију.</p> <p>– Цео свет иде за тим, да има што више интелигентних људи.</p |
| на срцу и на језику.{S} Тужи се на цео свет.{S} Младу човеку не да се прилика, да створи себи |
| е у свом мамурлуку почео да мрзи на цео свет тако, да га мржња, да, баш та мржња, нагнала, да у |
| ћа ужасну празнину, па јој криво на цео свет.</p> <p>Мало још потраја, па се пријатељи разиђоше |
| је моја срећа!{S} Овако хоћу да је цео свет.{S} Па у том снивању о породичној срећи, о раду, о |
| , занесен небесним задахом, презире цео свет.{S} Ох, позорница!</p> <p>Шта је теби сад опет, но |
| с којим свагда беше готов да обгрли цео свет.</p> <p>Него у тој тами сукну једна варница, која |
| и!{S} Какав си ти, онаки ти се чини цео свет...{S} Сиромах поп Стеван!{S} Неје ни то рђав човек |
| да, баш та мржња, нагнала, да утопи цео свет у манастирски Радованац, да искали своје увређено |
| да се на ново родио.{S} Опет му мио цео свет.{S} Та, живот је овај тако сладак!{S} Толико се пр |
| на нема прилике, да ступи на даске, што свет значе“.{S} Баш тада је он први пут у друштву залаг |
| вио.{S} А говорило се, да је заблудео у свет.{S} Тек Тинка дахну душом.{S}Неје јој, до душе, ла |
| а што је Тинкин муж пропао и заблудио у свет!</p> <p>Исто тако неје могла, а да не ухвати прили |
| те чека згодан тренутак, да прне опет у свет,... у виши свет.{S} Само да му се дочепати Новога |
| ком и Даринком, да се и он „помеша међу свет“, док су му сви остали иначе обични и свакидашњи; |
| ко, – вели. – помешај се и ти мало међу свет.{S} И онако слабо имаш кад посла са себи равнима.. |
| кова, а више тога ради, да упознамо наш свет боље са песником српског народног јединства. </p> |
| ожемо да издржимо конкуренцију странога света, а овај употребио наше незнање и неумење, па нас |
| обрадује, баш кад дођу, иначе из бољег света слабо ко усрећи Брајковац, на кога би се осврнули |
| које новце да јој даш.{S} Нема у нашег света сиротиње, не зна ти наш планинац, шта је то служб |
| о се к небу диже из цвета“ и из српског света.</p> <p>И томе чину беху Карловци позорницом.</p> |
| ош му ниси ништа говорио.{S} Та, за име света, ујак си му, мора те послушати... (Утре сузе, па |
| е чудно време!</p> <p>Стотинама деце из света уче се и васпитавају тамо, и буду људи... и гора |
| лико да приповеда, а није прошао толико света као ви!{S} Па говорите макар о ономе, што сте ото |
| ева познати усклик: </p> <quote> <l>„Ао свете мио и премио,</l> <l>красно ли те вишњи удесио!“< |
| зима, па мора гологлав да сахрањује, да свети водицу, или да у берби стражари, како беру берачи |
| ву светковину, а иза леђа му кроз жагор светине, која се устумарала горе и доле, дође до ушију |
| Грдити своје старешине, исмевати своју светињу.{S} То је зар слободна штампа!</p> <p>Размахнуо |
| асе...{S} Па шта ће бити од Брајковачке светковине?{S} А?... стара српска невоља!{S} Плани, па |
| – Кад ја већ не ћу бити на Брајковачкој светковини, немојте бар ви Карловачку да пропустите.</p |
| </p> <pb n="85" /> <p>Хоћете ли доћи на светковину?</p> <p>– Ја бих тако волела, али не знам,.. |
| пречекали до недеље, сви би заједно на светковину.{S} Ми и онако мислимо, да код матере одседн |
| ужина, што дошле беху, да увеличају ову светковину, а иза леђа му кроз жагор светине, која се у |
| ји је пратио Бранка од Беча, као и целу светковину у забуну.{S} Тако Бранко преноћи на Пештанск |
| род дан 10. јулија 1883., приредивши му светковину, каквом знађаше у најсветлијим данима своје |
| езда, која му је јасно показивала пут и светлила му, да не залута.{S} Већ да му увређена љубав |
| .{S} Тама нека као да хоће да му помрча светлост необичне љубави, што је носаше увек у срцу пре |
| , што по тами лута, па чим спази гдегод светлост, он налети, па спржи своја крила.{S} Иди по св |
| налети, па спржи своја крила.{S} Иди по светлости, ићи ћеш правим путом и не ћеш склизнути на с |
| ба донети дете, да га поп Стева уведе у свето православље и у књигу крештајемих.{S} Иначе цркве |
| е, дуго јој се поглед приковао на икону светога Николе, што виси у прочељу.</p> <pb n="51" /> < |
| радовала се, или плакала, или се сетила Светозара и Драгиње, о којима је тек зимус читала у „<t |
| А она се чинила свему – и невешта пред светом.{S} Само је поп Стева имао да прогута неколико г |
| лако, ја мислим, говорити пред простим светом! </p> <p>– Ви ме још већма плашите, те ми сад те |
| а и своју матер посети!...{S} Најпосле, свету се не да ни уста запушити, ни доста колача намеси |
| е треба ни да зна, да и тако што има на свету.{S} За њу нису још таке ствари!“</p> <p>Но претер |
| под земљом!{S} Али када се тим пљује на свету успомену, коју народ с највећим пијатетом хоће са |
| је он несрећан, како га нико не воли на свету, како га је изневерила, ах! – и она... она, за ко |
| и трговац или... најслободнији човек на свету: економ.{S} А толико имадемо примера, да су, на п |
| } Без ичије припомоћи... сам... у туђем свету...{S} Хм!{S} Мора бити од њега кадгод нешто!{S} Д |
| то се... без ичије – помоћи сам у туђем свету... гура, те редовно свршава своје течајеве.{S} Из |
| туђе рубље, ни бости очи, шијући белом свету, па хранити и себе и дете под туђим кровом и на т |
| {S} Па сад још у школу,... ух!{S} Целом свету завиди.{S} Сваки то може, што хоће и како хоће, а |
| , који га сваком речју својом учи, да у свету има љубави, него је треба заслужити, који сваким |
| ија код нас, какве, ваљда, нигде више у свету нема.{S} Наша интелигенција постала је, тако рећи |
| о је било и шта ће <pb n="32" /> бити у свету.{S} Он и његова најближа околина с најближим поср |
| > <p>Сад се три млада пријатеља највише светују о том, како да се и Брајковац и Брајковчани пок |
| </p> <p>У томе умукну учитељев глас.{S} Свећа се угаси, а иза она два прозора завлада мртви мра |
| Јелена је у својој соби.{S} Неје палила свеће.{S} Отворила широм прозоре, па села поред прозора |
| је загрли око врата, издиже чашу спрам свеће.{S} Мислиш, безброј рубина раздробио се у чаши, п |
| ни у Брајковцу, од како је дошао ту за свећеника.</p> <p>Бранку дуго време поред таквога разго |
| пски из благодарности само гроб.{S} Као свећеника велике идеје пренесе га у храм, где му је „цр |
| ј шапутаху искрене молитве.{S} Стењак у свећи на сточићу поред постеље задрхта.{S} На лице јој |
| стоји одар окружен са шеснаест великих свећњака и обасут цвећем.{S} Станица паропловског друшт |
| послужи.{S} Она је, тако рећи, Игњату и свећу додржала.{S} Има род рођени, па неје тако, што ка |
| о, сад ћу и ја. </p> <p>Даринка духну у свећу.{S} Угаси је и леже.{S} Неко време држаху је Зорч |
| за кандило, што ће да припали пред свог свеца...{S} То је грозно, господине мој.{S} То треба да |
| Јаковљевићка села, као обично недељом и свецем после подне, кад посвршава послове по кући, пред |
| поји певачко друштво самртницу.</p> <p>Свечана тишина завлада на обали, као да занемеше оне ти |
| > <p>Већ на неколико дана пред заказани свечани дан у Карловцима се опажало живо кретање.{S} Ка |
| рош до свечанога одра на тргу, где беху свечани говори једнога од Бечкога одбора и једнога од К |
| ране и наређују, како ће се програм што свечаније извести.{S} Од паропловске станице до Стражил |
| рано поврве народ у свечаном руху и са свечаним расположењем на станицу Дунавску у Карловцима, |
| с највећим пијатетом хоће само да оживи свечаним начином, када се тим најбезазленији осећај нар |
| } Карловци и Карловчани спремали се, да свечано дочекају госта, коме место то беше тако омилело |
| стићи у заказани час у Карловце, у очи свечаног дана, јер се у Пешти намерном или ненамерном ч |
| баво Белило“ к Стражилову, крајњој мети свечанога спровода.{S} А спровод се пружио, колико је о |
| рној цркви.</p> <pb n="102" /> <p>У очи свечанога дана дођоше на Карловачку станицу гости из Ср |
| ђанога песника и понесоше га у варош до свечанога одра на тргу, где беху свечани говори једнога |
| ини испод Стражиловачкога виса, опет на свечаном одру, положи се лес, да и заступник „Матице Ср |
| </p> <p>Још у јутро рано поврве народ у свечаном руху и са свечаним расположењем на станицу Дун |
| на селу и ићи ће са мном у Карловце на свечаност.{S} Је л да ти је право?{S} У госте ћемо код |
| астаде.</p> <p>Да, душо.{S} Ићи ћемо на свечаност, – опет ће мати. – Нема таквих прилика често. |
| аху приступнице учесницима и гледаоцима свечаности на разна одређена места.{S} А вуче га опет и |
| ј кажем, кад се вратимо из Карловаца са свечаности!</p> <p>– Ја ћу јој сам рећи.</p> <p>– Не ни |
| м да будем сведоком једне опште народне свечаности, какве до сада једва да је било кадгод у нас |
| ради, да „Брајковац пропева у Бранковој свечаности“ јер „треба народ увући унутра!“ Повукао би |
| ћа је њена радост, што ће у тој великој свечаности и она да суделује.</p> <p>Пре него што ће си |
| > <p>Нека не мисли само, да и тамо није свештеник старији од њега бар у цркви, – рече попа. </p |
| ви, чак и поп Стева, српски православни свештеник,... сви купују код њега, код Јуде, и мед за б |
| тво над учитељима у школама у месту као свештеник и као природан старешина српске православне ц |
| S} Како ко проговори, зине на учитеља и свештеника.{S} Господа свештеници се чине и невешти, а |
| оји се не хвале, да „раде за народ“.{S} Свештеници, које му драго партаје били, траже што бољу |
| ине на учитеља и свештеника.{S} Господа свештеници се чине и невешти, а ти, учо, издири за наро |
| прва поп-Стеви, како се запопио; стара свештеничка капа, коју је попа носио пре дуго, дуго вре |
| 30" /> доста чесних удовица сиротица, и свештеничких, па се тако испомажу. </p> <p>Тинка оћута. |
| ј се.{S} Па да сте пречекали до недеље, сви би заједно на светковину.{S} Ми и онако мислимо, да |
| ганизована омладина биће један као сви, сви као један.{S} То је наше зло од увек и било, што см |
| ни су сви били тако љубазни према њему, сви тако љубазни.</p> <p>Јелени, неје крити, баш и одла |
| Стева, српски православни свештеник,... сви купују код њега, код Јуде, и мед за божићну чесницу |
| Рад, то ме чека.</p> <p>– Рад, рад!{S} Сви ми радимо.{S} Човек, кад помишља на своју будућност |
| дисциплине? </p> <p>– Још те какве!{S} Сви знамо, шта нам ваља чинити и како се владати, не тр |
| {S} Или сви ил’ ни ви!</p> <p>– Сви!{S} Сви! – чу се више гласова, а највише писарев.</p> <p>Уч |
| јој се учини Брајковац нешто празан.{S} Сви су, до душе, ту, и мама, и тетка Ката, и Зорка, и В |
| инама, добро; наћи ћемо други начин.{S} Сви путови воде у Рим.</p> <p>– Ја се бојим те нове омл |
| знате ли, шта раде наша браћа Срби?{S} Сви листом пазаре код Јуде.{S} Жене краду од својих газ |
| Ната, ту Даринка, Јован, мала Зорка, – сви полетеше њему као добром старом познанику.</p> <p>– |
| атарошу:{S} Или сви ил’ ни ви!</p> <p>– Сви!{S} Сви! – чу се више гласова, а највише писарев.</ |
| адина је ухватила ту истину...</p> <p>– Сви ми, штогод учимо, учимо за народ.{S} Наша је интели |
| учите народ,... да, учите га!{S} Треба сви да га учимо!{S} Ја то увек кажем, а то ћу и сам ура |
| Језик народни презрели беху у оно доба сви и мањи и већи књижевници, па и сам Рајић и Мушицки, |
| шао за вредно, да дође најпре овамо, па сви заједно да иду. <pb n="61" /> Понда мисли, а што и |
| паклу вашара!“ Благајник мисли:{S} Куд сви Турци... „Наћи ће се и још когод.{S} Звезде на небу |
| шану бележниковица Јовану.</p> <p>– Куд сви Турци, – одговори овај.</p> <p>А она повика: </p> < |
| : „Ништа лепше од добра пива.{S} Ал куд сви Турци.{S} Мисли, но га мрзи, да и толико говори.</p |
| „начела“ Брајковачкога благајника: „Куд сви Турци,..." </p> <p>Тако се свршила прва певачка поу |
| санак.</p> <p>Благајник као вели: „Куд сви Турци“... па савесно врши своје као бегеш. </p> <p> |
| њега необичан лавеж паса.{S} Као да се сви пси у Брајковцу побунили противу месеца, па из свег |
| умен до иза ушију, кад примети, како се сви окренули њози.</p> <p>Бележниковичину оку неје се о |
| А то није нико други,... мислим, да сте сви погодили, да је то госпођа супруга нашега вреднога |
| се насмеши.</p> <p>Бојаги! – помислише сви мушки у један мах као по договору... </p> <p>За Бра |
| да!{S} За вечеру радованца!- пристадоше сви у глас.</p> <p>Благајник мисли: „Ништа лепше од доб |
| почивути.{S} А наше жене,... и људи, и сви, чак и поп Стева, српски православни свештеник,... |
| не ће више о томе да говори.</p> <p> И сви заћуташе.</p> <p>– И опет свако мисли на свој рачун |
| данас зову Давину тејком.{S} Па тако и сви у селу, и старији и млађи.{S} Кадгод је у Игњатовој |
| “ -- рече Јован, па стаде.</p> <p>Стали сви.{S} Нашли се на врху брдашца.{S} Испод њих се талас |
| , у шаку и једно: „Хи!“</p> <p>И остали сви погледаше онамо.</p> <p>Ако крик Јеленин и неје био |
| па, наравно, и Бранко. </p> <p>Салетели сви, што год их је, госпођу Рашићку, да допусти Јелени, |
| а: </p> <p>– Јеси чуо, натарошу:{S} Или сви ил’ ни ви!</p> <p>– Сви!{S} Сви! – чу се више гласо |
| срећи Брајковац, на кога би се осврнули сви, из свију сталежа поштованога Брајковачкога грађанс |
| било криво...</p> <p>Најпосле се нашли сви пред школском зградом и чекају, да учитељ распусти |
| конкуренцију у раду, јер су међу собом сви једнаки; а чим дође јачи од њега, он подлегне, и то |
| ва организована омладина биће један као сви, сви као један.{S} То је наше зло од увек и било, ш |
| а се и он „помеша међу свет“, док су му сви остали иначе обични и свакидашњи; па се врзе око њи |
| рајковачки певачки збор, дакле, били су сви уверени, нема опасности, да ће морати певати без го |
| их се што пре опрости. </p> <p>А они су сви били тако љубазни према њему, сви тако љубазни.</p> |
| његови гости и рачуни.</p> <p> А ту су сви, ту је Брајковачко цело певачко друштво, осим Бранк |
| а како, не морају свашта чути...</p> <p>Сви су мислили, сад ће госпођа Рашићка свиснути од једа |
| м: „Србадијо не било ти просто!“</p> <p>Сви пренули у смех.</p> <p>– Знам ја, знам све до краја |
| му!{S} Али Арсенију се други занат боље свидео.{S} Карту и чашу заволи већма него спас душе сво |
| , о, вајка се госпођа Јелисавета.{S} Не свиди јој се.{S} Па да сте пречекали до недеље, сви би |
| , да видим, каква је.{S} Отворена ми се свиди.{S} Шта нас је пута насмејала!</p> <p>– Тим више, |
| Из читавог Хорација најпаметније ми се свиди оно његово: **<foreign xml:lang="la">Beatus ille |
| дњу, или кад се у октобру искупљају ода свију страна ђаци, – када је то видео, још већи немир у |
| У Нови Сад се слегло такођер гостију са свију страна, да оданде још допрате спровод до Карловац |
| 3" /> изван села где у сред села, изнад свију висе према лазурном небу, а овде онде одбиће се ј |
| ајковац, на кога би се осврнули сви, из свију сталежа поштованога Брајковачкога грађанства.</p> |
| <p>– Општа ствар неје туђа ствар, него свију нас и свакога појединца подједнако.</p> <p>– Синк |
| пенице у саборницу, на заједничку пробу свију певачких дружина, што дошле беху, да увеличају ов |
| кокошинца закокота онај кицош гаћан са свиленим перјем и китњастом крестом, што се преко дана |
| врло пријатно.{S} Баш се, на против, са свим добро осећам.{S} И не могу довољно бити благодаран |
| ђене у реду пред поп-Стевином кућом, са свим сакрио од месечине, па поклопио цео прозор као по |
| раво. </p> <p>– Са свим ми је право, са свим...{S} Ви ћете, дакле, ићи у недељу...</p> <p>– Мор |
| базазлено слуша и попу и Бранка.{S} Са свим је излишан био притисак госпођа-Саветине папуче на |
| вој, па биће и теби право. </p> <p>– Са свим ми је право, са свим...{S} Ви ћете, дакле, ићи у н |
| само „или–или“ вели Јован:</p> <p>– Са свим као и његова назови– ујна, – примети бележниковица |
| ој ради мати.{S} И тако пређе реч на са свим сухопарне ствари. </p> <p> Даринка отвори врата на |
| држи због главобоље, вели, да је сад са свим прошла. </p> <p>Колико је и Даринка узрујана, ипак |
| мени могу и изостати, – рекла јој је са свим озбиљно госпођа Рашићка, па је одмах отишла свом п |
| ра завлада мртви мрак.{S} Девојче се са свим дало на прозор, мислиш, полетеће.</p> <p>На једаре |
| p> <p>Но претерана бојазан њена беше са свим неоснована.{S} Међу девојкама не паде ни једне реч |
| евачкој школи пробао и њен глас, али са свим онако хладно и озбиљно као и осталих?{S} Синоћ га |
| е смем.{S} Бојим се, забранила би ми са свим, да се и састанем с тобом...· Да јој кажем, кад се |
| у позвани на то, могли бисмо ми бити са свим без икаква листа, или би такви лист могао изалазит |
| а Бог ме!{S} И то је омладинска, баш са свим омладинска идеја за жедне ђакеле, што је Бранко пе |
| му просвета, чему живот?{S} А ми смо се свим радом својим далеко удалили од пута, који овамо во |
| им начином одао своју „тајну“, поричући свим срцем, свом душом, па и самом помишљу, да је оно у |
| p>Пред очима му лебди лик Даринчин; а у свим жилама осећа све то јаче, што више о њој мисли, не |
| аго!{S} Ја ћу доћи у недељу...</p> <p>– Свима упало у очи, да Бранко тако из ненада одлази, да |
| /p> <p>Оно инстиктивно неповерење према свима у поп-Стевановој кући, па и према самоме ујаку, с |
| и чим устао и обукао се, опростио се са свима.{S} Убезекну се и поп Стеван и госпођа Рашићка.</ |
| има онај душе чисте као крин који им је свима смео у брк рећи:{S} Ја тако хоћу! – да, још док ј |
| било да му дођу гости, било да се кољу свињи, или тако што, Давина је увек ту, да свесрдно пос |
| е дође какво дете, те не купи за новчић свирајку од шећера, или какав цигару за два новчића, да |
| м свом оделу.{S} А у народу, видиш, око свирца час се таласа, час везе ситно коло сремачко, пла |
| >Сви су мислили, сад ће госпођа Рашићка свиснути од једа и од срамоте.{S} А она се чинила свему |
| че од земље, како се једи.{S} Јуф, јуф, свиснуће.{S} Хоће, да! – вели Јован. – Не да се та изве |
| баш истера одавде учитељицу.{S} Мал не свиште девојка од њена заједања.{S} Па тако сад и немам |
| дар добро узучи ја ћу сам молити његову свјатост, да се смилује на сироче сироте удовице.{S} Ти |
| аку мења, али ћуд никада.</p> <p>Никада свог века неје поп Стеван помишљао, да ће бити кадгод и |
| те.{S} Али та, чини ми се, више пази на свог поп-Стеву.{S} Маћи му се не да.{S} Она баш истера |
| будила, па се сетила синоћњег разговора свог с Миланом на прозору, као да је нож прободе кроза |
| јтин за кандило, што ће да припали пред свог свеца...{S} То је грозно, господине мој.{S} То тре |
| олти.{S} Занатлија не ће да зна више од свог мајстора, где је изучио занат, економ више од свог |
| недељу дана у Бечу на једаред добио од свог ујака поп-Стеве из Брајковца писмо с пет печата, д |
| анке: ради, како ко хоће, а живи још од свог старог народњачког сала, преживајући огризине отрц |
| а, осетила сретном, кад се напатила код свог несретника мужа као права патница. „Да ме је цео С |
| оне, да претресу малу своју књижицу из свог ђаковања и друговања.</p> <p>Деца расла две године |
| риликом приметиће госпођа Ната, гладећи свог мацана: </p> <p>„Кад ми одемо у планину, на ком ће |
| и, – рече, – не могу дати ништа више до свог благослова; не знам ништа друго, до да се молим Бо |
| из бока.{S} А ти ниси човек, да укротиш свог сестрића.{S} Ти си господар у кући, ти дрмаш општи |
| их задужбина.{S} Али као ђе није народа свога сазидао му је храм у грудима народнима, где је на |
| куренцију његову и буде бољи од учитеља свога.{S} Па ко се опет смотава и сели него Немац, те х |
| узрок, да се ујак тако смиловао сада на свога сестрића, те га призвао к себи!{S} Призвао га тек |
| чистећи преко дан пијацу испред дућана свога шефа или прскајући лети патосу својој болти.{S} З |
| мати његова морала изаћи из куће брата свога као пребита сирота, да је и после тога с братом м |
| ов пијетет према оцу.{S} Бранко се сећа свога оца.{S} Једва га је, до душе, упамтио, али и оно |
| добро.{S} Сећам се добро покојнога оца свога, како је тај умео ринтати и радити.{S} Кадгод беј |
| тити у свој дом, те наставити посао оца свога, па орати земљу или копати винограде.{S} Имамо на |
| а вином, те из дубљине наквашенога срца свога стао проливати грке сузе, раптајући на своју судб |
| ра, где је изучио занат, економ више од свога оца.{S} Тако ни у чему не можемо да издржимо конк |
| народ схваћао, умеће поштовати заслуге свога Бранка Радичевића. („Слава!{S} Слава!“ заори се н |
| Јелени, како митроносни песник омладине свога доба, Лукијан Мушицки, и учени архимандрит Јован |
| мети, било што не трпи толико разметање свога потчињенога, било да тек, што у Брајковцу кажу, „ |
| } Изасланици разних друштава хватаху се свога кола.{S} Певачка друштва заузеше своје место на о |
| тајића, док већ и он не дође у двориште свога ујака.</p> <p>Та „дивна идеја“, као што би казао |
| њи.</p> <p>Бележник се не да извести из свога кола, већ вели:</p> <p>Овај наш уча могао би, Бог |
| овек рођен за виши позив нема готово ни свога имена данас.{S} Писар, писар и само писар, од куд |
| </p> <p>Кад се Јован вратио, отпративши свога друга до првога манастира, у село, сврну уз пут к |
| лико толико то да заглади.{S} Неје имао свога сталнога уверења, ни док му је била жива његова п |
| ао бегеш. </p> <p>Јеша Дабижић се сетио свога калфовања у Новом Саду и својих љубавних пустолов |
| мисли, да мора нешто рећи, бар у корист свога „вишег позива“, па вели:{S} Штета за госпођицу Је |
| оретка, сад, опет, да замедља бљутавост свога лицемерства, тепа час о пријатељству, о побратимс |
| таде код „чиче“, (тако Брајковчани зову свога општинскога начеоника,) намигну на бележника, па |
| те сам се и тамо осећао, колико толико, свој.{S} Наука је једина врсна, да и небраћу бар до сно |
| „Да не је у њему срце куцало толико за свој род, можда би пришио био и златну јаку“, казало се |
| кво.{S} Но он сам још увек не заборавља свој „виши позив“ па стоји у Брајковцу још увек само ка |
| ења у књижевности, у науци, – све је на свој начин хитало, да се одужи спомену песника српскога |
| куца.{S} А кад већ дође, и да седне на свој прозор, несташни ђаволак с леве јој стране у груди |
| аћуташе.</p> <p>– И опет свако мисли на свој рачун...</p> <p>– Треба мислити даље од носа, – пр |
| трпељиве, па отишле, да се забављају на свој рачун.</p> <p>Старије остале за столом, па, кад уш |
| рио, што зар хоће на њему да излије сав свој кив, што је Јован, назирући у њему, ваљда, опасног |
| рпети пијаницу и убојицу мужа, који сав свој кив, сву своју несрећу у картама и срџбу у пијанст |
| не, кад посвршава послове по кући, пред свој дућан..{S} Скрстила руке па гледа, ко пролази улиц |
| да је, тако рећи, већ на прагу, да буде свој човек, а за толико година до сад не запита ни само |
| а главу, а беше му спао у траву.{S} Узе свој штит од сунца, па га затвори.{S} Те склопи и књигу |
| а то му се признати мора, најсавршеније свој пчеларски дневник.{S} Можда је мислио, да се и он |
| спремају, да сваки својим путом отисне свој брод на то море.{S} Па руку на срце, обојица савес |
| ово.{S} Отареш ли прах, упрљао си образ свој.{S} Лептир је, кажу, нестално створење.{S} Али нау |
| се он од самог народа.{S} Па хоће да и свој говор, што има да га држи на Брајковачком селу, уд |
| о је то сматрао и као неки начин, да би свој стари грех према сестри и сестрићу загладио, осећа |
| асти и према којима ће морати удешавати свој рад и своју снагу.{S} Бродови живота њихова несу с |
| а биће вазда на углед, како ваља љубити свој род и своју веру.</p> <p>Него Бранко Радичевић дуб |
| ентан човек, знаћу и умећу боље удесити свој рад, те ће моји сељани имати прилике, на кога да с |
| ио.{S} Он зна за цело, где ће опет наћи свој прави цвет.</p> <p>Из мисли га трже весео кикот и |
| } И сад, пуши и замаглио у уској сеници свој да баш видиш, како куља плав дим на врата. </p> <p |
| ље,... још Бранко Стајић, тек да наврши свој <foreign xml:lang="la">triennium philosophicum</fo |
| гнездо, кад има макар само један кутак свој, за који сме рећи: „Ово је моја слобоштина; ово је |
| Нашла себи сигуран кров, па га чува као свој рођени, – приметиће госпођа Ната. </p> <p>– И чува |
| о не кличе: „Мати, твој лептир је нашао свој цвет.“...</p> <p>Из села, а беше све ближе селу, д |
| Ја бих тако волела, али не знам,... по свој прилици...</p> <p>– Кад ја већ не ћу бити на Брајк |
| на намера, – надовеза Јован на разговор свој с Бранком, кад их остави млади тржа. – Просто, мен |
| гледају у отворено море, у јаван живот свој као ђаци са самопоуздањем, које појачава само снаг |
| , што га читао, на страну, па погледа у свој сахат. </p> <p>Имамо још времена!{S} Куд вам се жу |
| н свршен универзитетлија може вратити у свој дом, те наставити посао оца свога, па орати земљу |
| S} Она двојица ђаци, па хоће да проведу свој школски одмор што слободније, што разноврсније, да |
| у његовој најпречој потреби, радећи баш свој посао, то сам сигуран...{S} Мој стари био је поште |
| не да се пропевати, чим осете, да љубиш свој народ...</p> <p>Бележник засветлио очима, па намиг |
| икада ни било до невоље, да та својства своја изоштрава.{S} Ми све вичемо: „Учимо народ!{S} Поу |
| <p>Тинка се заплака, па стиште сина на своја недра. </p> <p>Неки дан после тога отишао је сам |
| кад примети, да је споменила то име на своја уста.{S} А осети, да јој је ипак криво, што неје |
| зи гдегод светлост, он налети, па спржи своја крила.{S} Иди по светлости, ићи ћеш правим путом |
| о дивно мало створење.{S} А лептир шири своја шарена крила, час их скупи и дигне у вис, да му с |
| p> <p>Гости из разних крајева заузимаху своја одређена места.{S} Изасланици разних друштава хва |
| пођа–Натом.{S} Давина се одавно нешто и својака с Јаковљевићима.{S} Једаред јој донео покојни И |
| нежно продрмуса руком, као и нехотице, своје шишке на челу, па лаким погледом пролете по друшт |
| туђем свету... гура, те редовно свршава своје течајеве.{S} Изашавши из вотњака и из врта, те ид |
| Ми све морамо од туђина да набављамо за своје рођене паре, а пара мало, док потребе све веће ра |
| за идејама, и правом српском љубављу за своје, то му говори искреност на њену лицу, то му сведо |
| а дахне.{S} Та идеја, господо моја, има своје живе поборнике... поборнике, у којима је она олич |
| је се одупире разним неудаћама, кад има своје гнездо, кад има макар само један кутак свој, за к |
| у, каквом знађаше у најсветлијим данима своје прошлости удостојивати само крунисане главе своје |
| нда треба помишљати и на своју кућу, на своје огњиште, на своју породичну срећу.{S} Кад је чове |
| </p> <pb n="76" /> <p>И сад тек седе на своје место, одакле се беше пре једнога сахата кренуо, |
| И узе Даринчину руку, па је притиште на своје срце.{S} А срце јој лупа, да пробије груди.</p> < |
| анко отишао, а она ми меће моју руку на своје груди, да видим, како јој страшно лупа срце.{S} А |
| трама И брату, док ови сами не стану на своје ноге.</p> <pb n="18" /> <p>То су најмилије мисли |
| ножно тај глас однесе до највишег места своје претпостављене власти у Брајковцу.</p> <p>Е, па и |
| аквом рупом, учлови се, као бојаги, код своје је, па је није ни бриге.{S} А чим кола ближе, а о |
| лости удостојивати само крунисане главе своје, полажући им трошне остатке животне у сребрним и |
| алац, па је поздрави, стискивајућ књиге своје под пазухом, као да би их скрио, она седне за гла |
| ој руци маљ, којим би себичност да кује своје планове!{S} Играчка туђег ћефа!</p> <p>Зар је так |
| немани, која сад дрско телејише упљувке своје подлости и себичности разним интересима напретка |
| у је реч баш особито узахао,) поборнике своје идеје.{S} Дух времена сад је таки.{S} И догод дух |
| ужену ручицу, па је притискује на жедне своје усне.</p> <p>Дрхће Јеленина рука, као да је тресе |
| а јединства, прихвативши позив омладине своје као сам песников аманет.</p> <p>Већ на неколико д |
| ковца нађоше се увређене до дна дубљине своје домољубиве душе на тако обесвећење старих златних |
| свога кола.{S} Певачка друштва заузеше своје место на обали Дунавској.</p> <p> На Карловачком |
| да увеличају само једном згодицом више своје благовање на селу.{S} Она двојица ђаци, па хоће д |
| а највише канда Бранкова реч - израдише своје.{S} И поп-Стевина Јелисавета даде се обрлатити јо |
| гимназијске разреде, мати би, кад сврше своје школске задаће, искупила децу, што су били код ње |
| арту и чашу заволи већма него спас душе своје, него кућу и породицу.{S} Да је когод дао што за |
| зеле да преврћу листове у дебелој књизи своје прошлости.{S} Ох, Боже мој!{S} Та свака има доста |
| ом.{S} То ништа не смета, да опет сваки своје назоре брани најодушевљеније.{S} Бачка слобода, н |
| свет у манастирски Радованац, да искали своје увређено љубоморно срце.{S} Онда, када је она мис |
| да су Јован и Јеша на једаред укрстили своје деснице, држећи пуне чаше, испили чаше, цмокнули |
| И збиља, поп Стева се сети у тој невољи своје сестре Тинке.{S} Тинка као да се на ново родила, |
| аг, ту је Скила, мати, која би да удоми своје дете, његова Јелисавета; ако ће напред, наићи ће |
| Дете отвори очи, насмеши се, па рашири своје голе ручице, те је загрли.</p> <p>– Зар ти још не |
| доба пази писар добро, како ће изводити своје теорије и стављати ипотезе. </p> <p>Па му данас н |
| ах.{S} Каква слободна штампа?{S} Грдити своје старешине, исмевати своју светињу.{S} То је зар с |
| увукла у вртлог, где би могли замутити своје идејале... </p> <milestone unit="subSection" /> < |
| нова, на које, сиромашан и онако, троши своје силно благо.{S} Можда је и трагична судбина, прер |
| ели: „Куд сви Турци“... па савесно врши своје као бегеш. </p> <p>Јеша Дабижић се сетио свога ка |
| А писар опет нашао је за вредно, да сам своје ножно тај глас однесе до највишег места своје пре |
| о се насмехну:</p> <p>– Док ја дођем до своје Еве, протећи ће доста Дунавом.</p> <p>– Мој синко |
| с месечином повила земљу као мати чедо своје у меке чисте повоје, као мати која једнаком љубав |
| ара својим храпавим басом, па је учинио своје.</p> <p>Бележник се дочепао ледине, па наздравља |
| радознале.{S} Мали Владимир развашарио своје сиграчке, што му их донела тетка и сеја. (... „Бо |
| мати која једнаком љубављу милује свако своје дете, простирући меке рубине исто тако и под оног |
| – У ову недељу ћемо и ми овде да држимо своје село у корист преноса и споменика Бранкова, а виш |
| /p> <p>– Никад; никад.{S} Ми смо били у своје време јуност или младеж, па добро било.{S} Од кад |
| риљу тамне ноћи у самоћи прождере жртву своје мачје неситости...{S} На једаред...</p> <p>Прас!< |
| он први пут у друштву залагао сву снагу своје речитости, доказујући, како је она способна, да у |
| е учене и неучене докторе, што траћкају своје драгоцено време у левентовању.{S} Поштен човек тр |
| и Јену, једни ово други оно, Срби имају своје Карловце.{S} Осим толико и толико знаменитих Срба |
| о најситнијег патрићка догорелу полушку своје цигаре, те је утрну.{S} Метну шешир на главу, па |
| о покајнички, да она подиже опет к њему своје миле очице и милокрвнога погледа.</p> <p>– Али не |
| ци.</p> <p>Женска, већ не у првом цвету своје младости, али ипак још доста свежа и унегована, и |
| ића као „бисер-грана“ те се привила уза својега војна, Данила Славнића.</p> <p>Честит био домаћ |
| ог мамона, нити зајази продеранога грла својега.{S} Кад неста блага, неста пријатеља, па неста |
| >Давно је било, кад „се одбила“ из куће својега оца, покојнога Пере Гојковића као „бисер-грана“ |
| српски пчеларски лист каквим дописом из својега уљишта; можда, али – тешко!</p> <p>Ако је кадго |
| поп Стеван Радојчић седи под сеницом у својем вотњаку.{S} Разузурио се, па је на њему место ма |
| је петнаест пута одби, да може мирно у својем скровитом Ковиљском манастиру писати богословске |
| >Ако им се назори о свом бићу, о позиву својем у животу и не подударају, ипак им бродови стоје |
| у руке.{S} Највећи просветни напредак у својему господарству припустио је тек у толико, што је |
| лије осећаје срца и душе српског народа својим лаким песмама, опевајући му разумљиво и са жарки |
| ни, па хајд опет кући или у виноград за својим послом, ако не оде у поп-Стевину сеницу, где ова |
| <p>– Разумем! – одговори Трива и оде за својим послом.</p> <p>– Като злато, – опет ће Ната Кати |
| опомене, да пева, да помаже, он запара својим храпавим басом, па је учинио своје.</p> <p>Бележ |
| игао мало обрве и удостојио декламатора својим погледом), резултат је био, да су Јован и Јеша н |
| беше дупком пуна.{S} Певачка друштва са својим заставама певаху на крову песме, али не изађоше |
| иже или даље, па изгледају из далека са својим кућерцима сакривена у зелена дрвета као у сиву м |
| нило западу. </p> <p>Око њих планина са својим брежуљцима и доловима, а по овима виногради, вот |
| у дуго време поред таквога разговора са својим ујаком, па се диже, да иде.</p> <p>Куда журиш?{S |
| а, у којима беше Бранко, не ће стићи са својим првим возом...</p> <p>Освану и тај дан.</p> <p>Ј |
| и да ради, тај је вечито незадовољан са својим позивом, и зна увек милион разлога да наброји пр |
| ајић после оних речи, што их је имао са својим ујаком, поп-Стевом, тако се био расрдио, да је у |
| и их бар по издаље, пристао тај збор са својим <foreign xml:lang="it">forte</foreign> и <foreig |
| тио, све док се није јавила, а занет са својим мислима, чисто се збунио, кад је погледао.</p> < |
| ги још се не разилазе.</p> <p>Стајић са својим гостима из Брајковца нашао се одмах до гроба. </ |
| планином се раширило село Брајковац са својим белим кућерцима и неправилним улицама, тршчаним |
| не пушта узда из руку.{S} Јован нек иде својим путом. „Нек буде господин, да се не пати!{S} Шат |
| <p>Окренуше један другом леђа, па одоше својим путем.</p> <p>„Јогунаст“! – рече за њега поп Сте |
| зор?{S} Каква је она мати, кад то гледи својим очима?{S} Зар не би боље било, да је увела у куј |
| едан и други озбиљно спремају, да сваки својим путом отисне свој брод на то море.{S} Па руку на |
| ан и Бранко се одвојише.{S} И оде сваки својим путом.</p> <p>Јелена притвори капке на прозорима |
| чи му се изгубише у метежу, у ком сваки својим гласом пева:{S} Многаја.{S} Учитеља беше нестало |
| рече му Даринка, те му, бојаги, попрети својим прстићем.{S} Бранка прође нешто скроз, како му с |
| ком камџијом и заиграва пред искупљеним својим вршњацима.{S} А ови завидљиво гледају, гледају и |
| оју је навио синоћ у Јеленину срцу оним својим понашањем.</p> <p>– Добро је, – рече и потајно с |
| ром и планином.{S} Но ни целим данашњим својим трудом не би стекли ни колајнице зеленога Нимрод |
| , чему живот?{S} А ми смо се свим радом својим далеко удалили од пута, који овамо води.{S} Ми и |
| , што до сад већ неје говорио с нећаком својим о томе.{S} А он опет зазире и од „омладинца“, ка |
| о је треба заслужити, који сваким чином својим доказује, да ипак има и једна љубав, која не тра |
| b n="90" /> из разговора њена са братом својим, његовим ујаком, поп-Стеваном, то баш не могаше |
| оме предиковало, а да не види то од нас својим очима.{S} Престанимо ми радити, што не ваља, па |
| ранко Радичевић, опет Карловачки ђак, у својим песмама као нико ни пре ни после њега.</p> <p>Е, |
| што кажу за женскиње, у конзаквенцијама својих премиса увек доследна, нађе се код Даринке.</p> |
| осамнаесту.{S} Родитељи, у тим годинама својих кћери, морају већ да помишљају и на зетове.{S} Ј |
| у њега стоји на уској путањи девојче од својих седамнаест година, ватрених очију, весела безбри |
| Од надничара, који је можда закинуо од својих уста, па до првога богаташа, – од људи неписмени |
| истом пазаре код Јуде.{S} Жене краду од својих газда храну, па џаковима вуку Јуди, те дају буд |
| акве користи од штампане и писане књиге својих учених синова, на које, сиромашан и онако, троши |
| ранко као да неје ни слушао ништа после својих речи са попом...</p> <pb n="43" /> <p>Кнежевић в |
| новој теорији потомци наслеђују особине својих предака.</p> <p>Ма колико да писар важи у Брајко |
| се сетио свога калфовања у Новом Саду и својих љубавних пустоловина по Темеринском друму и Каза |
| иди се прве госпођице.{S} Она ти напуни својих неколико котарица воћа, метне на обраницу, па ха |
| ата и Ката који уздисај и сузу у спомен својих покојних, па ће прећи на други разговор...</p> < |
| пусте <pb n="25" /> коју сузу у спомен својих покојних.{S} Понда је Ката прешла орману, да пок |
| у разговор.{S} Тинка, рећи ће поп Стева својој сестри, – ево, ја сам сад конзисторијални присје |
| иње!</p> <p>Колико се Јелена обрадовала својој другарици, толико и више криво њеној матери, гос |
| Сад престаје свака субординација према својој „генералној команди“. – Докторе, – окрене се Јов |
| у картама и срџбу у пијанству излива на својој „бољој половини“ само за то, што је тако несретн |
| ној ноти, коју је млади учитељ навио на својој виолини, познао је ипак, да је одјекнуо с оне жи |
| > <p>– А лепу је буквицу очитао и уји и својој несуђеној пуници!</p> <p>Госпођа Јеца све овако |
| наћи више таке жене.{S} Па се у жалости својој, кажу, био и заверио, да не ће никад довести у с |
| !</p> <p>– Жено, мир! – повика бележник својој супрузи, скруни последњи остатак у својој чаши, |
| ем позиву“, као да је он сам ту, па сам својој Дулчинеји слади санак.</p> <p>Благајник као вели |
| на санка.{S} Ако снива, снива за цело о својој декламацији, о „Бранковој жељи“.</p> <p>Даринка |
| аде толико зноја, те у мало не удари по својој нози. </p> <p>Тамо на дрветима иза кокошинца зак |
| га.</p> <p>Бележник остао дужан одговор својој жени, па <foreign xml:lang="de">mir nichts , dir |
| . чуј ме!{S} Више народу користи, кад у својој средини има ваљана интелигентна човека, који рад |
| ече у разговору и теочинцу, Јелена је у својој соби.{S} Неје палила свеће.{S} Отворила широм пр |
| } Чини ми се, пише нешто.{S} Остао је у својој соби, – одговори Јелена. </p> <p>Не води ти бриг |
| и треснуо о земљу, па се купа и тресе у својој рођеној крви.{S} Сачма му је крупна добрано прор |
| ојој супрузи, скруни последњи остатак у својој чаши, па се извали у столици, да слуша.{S} Сад п |
| н, лађа богиње Талије, на којој је он у својој дружини бродио, насела на стену народног немара, |
| вића!“</p> <p>Поп Стеван се узврпољио у својој постељи, па гунђа и прети учитељу, како ће га то |
| на свога шефа или прскајући лети патосу својој болти.{S} Занатлија не ће да зна више од свог ма |
| је, толико је уздисао и био несретан за својом покојном...</p> <p>Дође у Брајковац госпођа Јеца |
| Гори, за којом је толико чезнуо, као за својом колевком, осетио се туђ, самохран. „Тама за мном |
| " /> <p>Благајник као да се замислио за својом чашом, па гасе не тиче ни живи разговор између Ј |
| ица, од јако поп-Стевина Јелисавета, са својом кћерком Јеленом. </p> <p>Од тог доба остао је по |
| е дође црквењаков син, колар у селу, са својом сестром, два можда, по најбоља певачка члана у Б |
| .{S} Па сад се тек диже госпођа Јеца са својом кћерком, да полазе кући.{S} А отпратиће их Јован |
| таје Брајковчани, да је поп Стева и са својом првом женом живео у љубави.{S} Па кад му умре ње |
| "21" /> <p>Ната опет узе да се хвали са својом Кристом.{S} Намерила се на добру девојку...{S} Т |
| е и кечи им сваку реч. </p> <p>Колар са својом сестром стоји до зида.{S} Па чак се и њих двоје |
| па тако седи јутрос, ето, поп Стева под својом сеницом, па пушта густе димове кроз подсечене бр |
| ..{S} Не зна, како ће пред поп-Стевом и својом кћерком да га се нахвали.{S} Још да јој испадне |
| , на све стране, а све за њеном децом и својом невољом.</p> <p>Госпођа Ката остала без мужа пре |
| тнији, него многи моје братије са првом својом супругом.</p> <p>– Ниси поп, Стефане, ако овог у |
| емила, а цео народ прихватио свом вољом својом и српским одушевљењем.</p> <p>Како се обрадовао |
| крај друма, кад је оно путовала с мамом својом у Брајковац.</p> </body> </text> </TEI> |
| следњу му реч; па дрмну, бојаги, срдито својом руком Бранкову руку, за коју се држала.{S} А по |
| д преварити не ће, који га сваком речју својом учи, да у свету има љубави, него је треба заслуж |
| у Брајковац; ту се препоручи бележнику својом вештом декламацијом „о разбијеној канти“, и беле |
| Даро, – рече јој тихо, па тако искрено, својски, а тако покајнички, да она подиже опет к њему с |
| а, – примети она, бојаги, срдито, па га својски узеде под руку.{S} Готово да је силом прогурала |
| , бојаги, Јован.</p> <p>– Поздравише се својски.</p> <p>Њихов жагор само је, да Бог ме, увећао |
| а, он подлегне, и то... не, што он нема својства, да не буде површан, него што је запао у благо |
| му није никада ни било до невоље, да та својства своја изоштрава.{S} Ми све вичемо: „Учимо наро |
| зговор.{S} Мисли њихове имају, до душе, своју извесну цел, али су још увек без одређене сталнос |
| Брајковац...{S} Има Брајковац, до душе, своју госпоштину.{S} Али осим господе из среза и суда к |
| с:{S} Ова наша– вели Рашићка за Јелену, своју кћер, – још је невина, дете је; а он препреден ка |
| амио је, док није добио своју половину, своју Еву.</p> <pb n="70" /> <p>Бранко се насмехну:</p> |
| ицу! </p> <p>Бог ме, добро она изиграва своју ролу, – опет ће бележниковица. – Питајте учитеља. |
| као да њих тројице тамо и нема, запева своју најмилију, тихо, по свом начину, тек само да да а |
| могла је доћи на таку мисао.{S} Да уда своју кћер за њега.{S} За цело мисли, да би је тако уср |
| , шта свет говори; оне живе, дакако, за своју децу, па – види Бог!..</p> <p>Даринка се и Јелена |
| : госпођа Јеца просила вашега Бранка за своју кћер!</p> <p>Јован прсну у смех.{S} Чак и бележни |
| крај с крајем, како се отац побринуо за своју породицу, а како би овака два самохрана женска гр |
| може рећи.{S} Дакле, општина му је дала своју кућу, на најбољем месту у селу.{S} Данас сутра, а |
| д руку.{S} Готово да је силом прогурала своју левицу око Бранкове деснице, јер Бранко притискао |
| Тада би на једаред загрлила и ижљубила своју маму.{S} Ако није код ње, отрчала би у врт, да ми |
| међу Зорке и Бранка.{S} Зорка пресавила своју књигу, па чита своју декламацију.{S} А Даринка ће |
| олико: „Хм—хм!“ – поглади брке, продрма своју столицу, зар да се увери, је ли на добрим ногама, |
| и и на своју кућу, на своје огњиште, на своју породичну срећу.{S} Кад је човек срећан, мили му |
| Сви ми радимо.{S} Човек, кад помишља на своју будућност, – вели опет парох, – не замишља увек с |
| оже, што хоће и како хоће, а он мора на своју катедру, или умрети!...{S} Него једва чека вече, |
| ати.“ Да!{S} Понда треба помишљати и на своју кућу, на своје огњиште, на своју породичну срећу. |
| ом.</p> <p>– Да, да, треба помишљати на своју будућност, – проговори парох; понда се непосредно |
| пођа Рашићка зна сваку воду окренути на своју воденицу.{S} Довешће децу у Брајковац, венчаће их |
| стао проливати грке сузе, раптајући на своју судбину, како је он несрећан, како га нико не вол |
| , кад виде, да је заорао дубоко опет на своју стару бразду. </p> <p>Изгори поп Стеван између дв |
| S} Зорка пресавила своју књигу, па чита своју декламацију.{S} А Даринка ће запитати Бранка: „Хо |
| че поп Стева одлучно.</p> <p>Попа узеде своју Јелисавету, иначе госпођу Јецу Рашићку за руку, п |
| е деце! – повика госпођа Јеца, кад виде своју кћер с попиним сестрићем испод руке; те оде у кух |
| ован се насмехну и не мога да не покаже своју сумњу.{S} Кнежевић му доказује да то може бити.</ |
| адинску ћурдију не одгрне, те не покаже своју стару ћуд.</p> <p> Па да о чему ви омладина разго |
| – обрецну се Бог ме, Јелена, па истрже своју руку. </p> <p>– За што, молим...{S} Жао ми је... |
| о, госпођице, примети Кнежевић и истрже своју руку.</p> <p>Јелена хтеде да проговори, али јој з |
| Наша славна црквена општина дала му је своју кућу под кирију.{S} Сигуран платиша! <pb n="73" / |
| што је пребацила преко главе, да скрије своју неприлику.</p> <p>Срећом ни Зорци ни Јелени не па |
| а не осећа се моћна ни толико, да узме своју руку на траг, нити да његову стисне, већ му је по |
| -Стевина сестрића у кућу, да му наметне своју кћер, и како је сам поп Стева проводаџисао свом с |
| дође, те да се момак мало одмори, па и своју матер посети!...{S} Најпосле, свету се не да ни у |
| а којима ће морати удешавати свој рад и своју снагу.{S} Бродови живота њихова несу се још навез |
| а на углед, како ваља љубити свој род и своју веру.</p> <p>Него Бранко Радичевић дубоко је зата |
| н у небрану грожђу, док збиља не нађе и своју кућицу, те стрмоглавце у њу!</p> <p>Таке забаве и |
| згали, па примети, као да би да заглади своју отоичашњу реч, примети благо:</p> <p>– Ала си жес |
| Госпођа Ната окрене пећци леђа, наглади своју цицу и клима главом.{S} Марко се врпољи <pb n="14 |
| p> <p>Прохтело се госпођи Нати, да види своју сестру, баш као да јој је, не дај Боже, према гла |
| ајпре да се побрине, како ће издржавати своју породицу.“ И толико се занео, помишљајући на Дари |
| па?{S} Грдити своје старешине, исмевати своју светињу.{S} То је зар слободна штампа!</p> <p>Раз |
| } Ено га, и он лично изашао, да испрати своју милостиву заштитницу.{S} Заковратио реп, па се ву |
| а са Стајићем, не мога, а да не подсети своју сеју, како су се обадве препале, када су из ненад |
| ад човек и оде у Карловце, ако и посети своју сестру, мислиш, да сме то њој казати?{S} Боже сач |
| е обрлатити још до куће, да ће заложити своју реч.</p> <p>– Видићемо још, шта ће рећи поп Стева |
| исао, да бих ја делио, ваљда, с народом своју муку; али да бих му био учитељем у његовој најпре |
| аље.{S} Баш тада је он тим начином одао своју „тајну“, поричући свим срцем, свом душом, па и са |
| 55" /> <p>До јако би учитељ обично узео своју виолину, те до неко доба изводио из ње какве мело |
| ло дуго време, чамио је, док није добио своју половину, своју Еву.</p> <pb n="70" /> <p>Бранко |
| н.</p> <p>– Одахнуће, кад не буде видио своју ујну, – опет се уплете бележниковица.</p> <p>– Же |
| онда послом у Карловце, или би походио своју сестру или не.</p> <p>Једаред, – био код ње, па д |
| “.</p> <p>Кнежевић беше озбиљно схватио своју дужност као учитељ певања и ликовођа певачкога зб |
| це, јер Бранко притискао њом под пазухо своју књигу, те му књига сад испаде у траву.</p> <p>– П |
| ти оца твојего...“ Он зна само за матер своју и више ни за какво добро. </p> <p>– Да, и опет ве |
| <p>Госпођа Ната се милокрвно загледа у своју кћер.{S} Шта ли јој је помислила у тај пар:{S} Те |
| иденуо и ручник за рупицу испод врата у своју хаљину.{S} Госпођа Рашићка присела поред њега на |
| е поред прозора, уђе у двориште и оде у своју собу. </p> <p>Из оне лепе куће с оне стране поток |
| био и заверио, да не ће никад довести у своју кућу страну женскињу, „домостројитељку“.</p> <p>И |
| ележниковица.</p> <p>– Жено, не дирај у своју сестру по Еви, – опет је, бојаги, утишава супруг, |
| до душе, у род ће се, и то у род, као у своју рођену кућу.{S}Али на село!{S} Па остати на селу |
| меном, кад га је Бог и Христос примио у своју општину од крштенога кума под тако лепим именом ј |
| ако би добро било, да доведе домаћицу у своју кућу.{S} Па то је прилика, као и мало да се боље |
| и убојицу мужа, који сав свој кив, сву своју несрећу у картама и срџбу у пијанству излива на с |
| ваљда српскога ђака.{S} Талијани имају своју стародревну Болоњу, Немци Јену, једни ово други о |
| другу пак опљувати, па заденути у малу своју турску лулицу на подугачком чибуку, запалити и пу |
| ица.{S} А имају и оне, да претресу малу своју књижицу из свог ђаковања и друговања.</p> <p>Деца |
| оштени општинари не ће баш и продати ту своју кућу,... разумете ли ме: кућу српске црквене прав |
| у саборницу, где певачка друштва држаху своју заједничку пробу, и на паропловску станицу, где с |
| се побрине, како ће издржавати породицу своју.</p> <p>– Не мислиш, ваљда, да ћеш вечито ђаковат |
| дао своју „тајну“, поричући свим срцем, свом душом, па и самом помишљу, да је оно узрок Стајиће |
| а с по пута скрене, па „да извади можда свом рођеном детету очи из главе“ На преудају неје ни п |
| љно госпођа Рашићка, па је одмах отишла свом поп-Стеви, да му се потужи:</p> <p>– Дошле те варо |
| да и у њему изазове такав пијетет према свом родитељу.{S} Мати му никад не хтео оцу причати.{S} |
| јвише се и предомишљао, да л да сврне к свом другу.{S} Сам неје знао, како да се с њом опрости. |
| ела око крста искупио се народ у чистом свом оделу.{S} А у народу, видиш, око свирца час се тал |
| </p> <p>Њих две ћуте.{S} Јелена мисли о свом јаду, а Даринка – ко да је зна?{S} Још да се није |
| тамо чекају. </p> <p>Ако им се назори о свом бићу, о позиву својем у животу и не подударају, ип |
| р, и како је сам поп Стева проводаџисао свом сестрићу.</p> <p>За одрешене језике предмет је то, |
| аке мисли долазиле на памет, па се упео свом снагом, те набрао чело, па му се натуштило над дуг |
| то доба спремила, а цео народ прихватио свом вољом својом и српским одушевљењем.</p> <p>Како се |
| а жарко јулијско сунце, што је прижегло свом снагом. </p> <p>У долини испод Стражиловачкога вис |
| као што треба“,то јест, као што она, по свом рачуну, жели.{S} Отрчала је к Јаковљевићима.{S} Не |
| хотице погледаше.{S} Свако, наравно, по свом рачуну.</p> <p>Право би и имао, – примети Рашићка. |
| нема, запева своју најмилију, тихо, по свом начину, тек само да да арију: </p> <quote> <l>Дух |
| сред Севиље, па завија по свом срцу, по свом „вишем позиву“, као да је он сам ту, па сам својој |
| ског гранда у сред Севиље, па завија по свом срцу, по свом „вишем позиву“, као да је он сам ту, |
| ш једаред разгледа по кући, је ли све у свом реду. </p> <p>А Ната ушла у Даринчину собу.{S} Над |
| ке.{S} Она му је натерала дерт, па је у свом мамурлуку почео да мрзи на цео свет тако, да га мр |
| е, пошто не може да остане од срамоте у свом јату, тумарне бог те пита куд, па се изгуби.{S} На |
| ачкој омладини, да се спрема, како ће у свом скромном селу прославити спомен великога песника. |
| поп-Стевиној, носи на души и на образу свом сама госпођа Јелисавета Рашићка, ипак јој дође и д |
| ћ Стајић,– мени се чини, ти у мамурлуку свом обично гледаш све на црне наочаре.</p> <p>— Увек, |
| једном, али само једном приликом брату свом, „на гору несрећу, него што је мој Арсеније.“</p> |
| илостива његова заштитница, па одговори своме штићенику опет притиском руке, и занесе се – за п |
| ради највише се и предомишљао, да л да сврне к свом другу.{S} Сам неје знао, како да се с њом |
| вога друга до првога манастира, у село, сврну уз пут код госпође бележниковице.</p> <p>– А, вас |
| и њен лик, кад оно пре краткога времена сврну к њој, путујући ујаку у Брајковац; сад тек разуме |
| дине жури у походе, него јој тек уз пут сврће као познанику каквом.</p> <p>И срце му гракну од |
| а и на Брајковачко певачко друштво и на сврху, рад које се било то друштво састало, као и на то |
| и сам у туђем свету... гура, те редовно свршава своје течајеве.{S} Изашавши из вотњака и из врт |
| прве гимназијске разреде, мати би, кад сврше своје школске задаће, искупила децу, што су били |
| е или се сматра за срамоту, да се један свршен универзитетлија може вратити у свој дом, те наст |
| Јелени.{S} Даклем, видиш да ствар није свршена.</p> <p>– Па за што само да оде тако из ненада? |
| дакле, нити има почетка, нити ће имати свршетка, а то је мати и материнска љубав:{S} Сад му те |
| г сина.{S} Па за што не би и он:{S} Нек сврши гимназију, па, ако Бог и срећа дадне, таман ће ти |
| чела је од ономад, а, да је све ређала, свршила би с оним пре три године.</p> <p>– Него шта зна |
| ка: „Куд сви Турци,..." </p> <p>Тако се свршила прва певачка поука Брајковачкога збора. </p> <m |
| нала паметније, него што је урадила, те свршила школу за учитељицу, па као учитељица дошла у Бр |
| е, све људи млади, који још нисмо ништа свршили, који једва да умемо и слутити, како се води ту |
| рану, а корист преда се, ако није ништа свршио, што бива по <pb n="88" /> најчешће, постаје мор |
| забоде копље у ледине, па, ако је нешто свршио, све на страну, а корист преда се, ако није ништ |
| им.{S} Да Бог ме!{S} Положићу докторат, свршићу и ту формалност; понда ћу доћи у Брајковац.{S} |
| ницу и убојицу мужа, који сав свој кив, сву своју несрећу у картама и срџбу у пијанству излива |
| о чисто скроз прође, па му пројури кроз сву крв, а коса му се диже.{S} Скинуо шешир, одахнуо, п |
| </p> <p>Господин парох има у сеници тој сву удобност; и, збиља; никад није лепше пожелео.{S} По |
| {S} У тринаест школа поцрпу они кашиком сву мудрост.</p> <p>– И мати му даје за право. </p> <pb |
| ш тада је он први пут у друштву залагао сву снагу своје речитости, доказујући, како је она спос |
| !{S} Већ ми бучи глава од неко доба.{S} Свуда Бранко и само Бранко!{S} Успалили сте се као...</ |
| S} Плани, па издахни!{S} Таки смо ти ми свуда. , баш сам радознао, како ће и то у Карловцима ис |
| неки дан рекао, сећаш ли <pb n="87" /> се, како отровне мијазме почињу да трују наш политички |
| „курисање“.{S} Застидео се...{S} Једва се прибра.</p> <p>– Госпођице Даро, – рече јој тихо, па |
| је паметни Шваба већ све изумео!“ Једва се одважио још и на то, да по упутству наших пчелара во |
| се и смејала и заплакала.</p> <p>Једва се око малих заранака раскалаши ветрић с Фрушке Горе.{S |
| стројитељку“.</p> <p>И збиља, поп Стева се сети у тој невољи своје сестре Тинке.{S} Тинка као д |
| е, тешке, несретне... </p> <p>Поп Стева се растопи, расплини, оде у пару... </p> <milestone uni |
| трић с неким прекором.</p> <p>Поп Стева се уједе мало за доњу усну.{S} Хтео је да наведе разгов |
| рила препелица, па пућпуриче...{S} Шева се завитлава у ваздух, па високо тамо кличе танко гласо |
| ја ће мама мени већ дозволити, – одазва се Даринка. – Њој се здраво допада Бранково коло.{S} Ја |
| ногама.</p> <p>А на Натине речи одазва се.</p> <p>– Разумем. </p> <p>– Като,— примети Ната сес |
| <p>– Знам, знам, господине! – зарадова се дете.</p> <p>– Идем,... сад ћу ја одмах...</p> <p>Не |
| Па се деца још већма заволеше, замилова се Данило и Ната.{S} И чика Пера благослови брачну свез |
| тако удаљи од народа као наша.{S} Нова се омладина креће, њен глас се већ по мало чује.{S} Кад |
| ужасна, притисак не да дахнути.{S} Нова се омладина организује.{S} И кад се појави, појавиће се |
| су гости дошли, те потрчала кући, а сва се запурила и задухала што од радости што од умора. </p |
| пред поп-Стевом и својом кћерком да га се нахвали.{S} Још да јој испадне за руком, да и Бранко |
| ли, а што и да дође он амо?{S} Ваљда га се тиче когод овде?</p> <p>Па јој опет сада у једаред т |
| био већ и заборавио на ујака; а кад га се и сетио, неје имао повода, да се загрева љубављу как |
| чи све већа тешкоћа бремена, што сам га се подухватио у најбољој вољи.</p> <p>– Немојте се плаш |
| и мислио о њему, бар не озбиљно; ако га се, може бити, кадгод случајно и сетио био!</p> <p>Мора |
| што га осећа кривац према ономе, чијега се суда боји, ако је и уверен)да му „кругове његове“ не |
| човек срећан, мили му се посао, којега се подухвати.{S} Одушевљеније прихваћа борбу у друштву |
| ше пута доносио у ћупи вина, а код њега се пило и ликовало по често.{S} Но да је био таки гениј |
| т, те се предомислио.</p> <p> Више њега се залепрша лептир, па стаде, баш близу на неки цвет.</ |
| од Мушицкога на онај велики посао, кога се он доцније тек онако свесно и савесно латио, те га и |
| зна ни благдан и свагдан.{S} Ни на кога се, слатка, ослонити, ни колико отлен дотлен.{S} Само д |
| уза зид, застрта неким платном, од кога се иначе кроје панталоне, да изгледа, бајаги, као канаб |
| е, постаје моралним пролетером, из кога се рекрутују шарлатани, денунцијанти...</p> <p>– То је |
| илије мисли госпођа-Катине, па око тога се врзу, ето, и сад по толики и толики пут.</p> <p>Него |
| о је негда његов велики имењак.{S} Туга се нека стисла у његовим грудима.{S} Тама нека као да х |
| примети Рашићка. – штета је за њега, да се потуца и пребија по селима.{S} Ја то и опет кажем.{S |
| а јој све исприча, да јој се изјада, да се заплаче у њену загрљају, па да обадве плачу.</p> <p> |
| е дочепати Новога Сада или Београда, да се препоручи управи народнога позоришта, па онда – ево |
| кад га се и сетио, неје имао повода, да се загрева љубављу каквом према њему.{S} Поп Стеван, оп |
| ковица одавно наваљује на бележника, да се иде кући.</p> <p>– Ти иди, голубице моја!{S} Иди, не |
| ладица поред њега тако се препанула, да се неје могла уздржати, већ се у највећој дреци смота н |
| >Тејка Давина Живковићка прва дошла, да се поздрави с госпођа–Натом.{S} Давина се одавно нешто |
| жела Гружанка девојка...{S}" Збиља, да се занесеш!</p> <p>– Жено, мир! – повика бележник својо |
| ећ нема.{S} Расписаћемо по новинама, да се до извесног рока има пријавити; не пријави л се, сма |
| па га чисто теши. – Ја сам уверена, да се не ћете постидети.</p> <p>– Хвала вам!{S} Ви тако ум |
| копана.{S} На њој лака плава хаљина, да се може слободније верати по гори, – последња кратка ха |
| како мати хоће, мати хоће а не она, да се иде у Карловце.</p> <p>Сачувај Боже, када би Милан о |
| ви руски медвед талијанског мајмуна, да се не нађе нас неколико људи.“</p> <p>Од то доба пази п |
| </p> <p>– То је смешно! (Осети попа, да се то њега тиче.) А шта онда, ако те кости, што их у Бе |
| ице, која тако узела бранити писара, да се овај сам од туге неке у мало не заплака. – ни песма |
| ва даваше на који тренутак бар маха, да се разаберу гласови одабраних чланова певачкога друштва |
| <p>Ката отрчи у кућу и спрема воде, да се гости умију.</p> <p>– Триво, – кренула се Ната кочиј |
| рас.</p> <p>Касно у ноћ тек чула је, да се отворила врата на школском здању.{S} Касно у ноћ тек |
| дичевића! – дода Јован. – Решено је, да се пренесе на Стражиловачки вис.{S} Па смо закључили с |
| ор што слободније, што разноврсније, да се издовоље у свачему, чему им се пружа прилика у убаво |
| стирски намесник, добио мало одушке, да се провесели с веселим Брајковчанима у хладу манастирск |
| а и Даринка, нестрпељиве, па отишле, да се забављају на свој рачун.</p> <p>Старије остале за ст |
| и с њим, и уверивши се зар још боље, да се он још једнако срди на њу.</p> <p>А какве ужасне мук |
| то послова.{S} Па је већ ето, време, да се на селу и госпође враћају са села, кад се и коло око |
| жури њој.{S} Дакле, већ је ту време, да се иде на певање!{S} Па колико Јелену угледала, толико |
| би могао бити равнодушан; а боји се, да се не би показао сметен.{S} Готово би се и смео био, ет |
| је, Бог би га знао!{S} Говорило се, да се негде удавио.{S} А говорило се, да је заблудео у све |
| умрети!...{S} Него једва чека вече, да се састане на прозору с Јеленом, па да је пита, шта јој |
| !</p> <p>– Паметна идеја, бележниче, да се овде мало позабавимо, – примети после Дабижић, по то |
| ић пушта глас где силније, где тише, да се као талас час дигне, час спусти.</p> <p>И благајник. |
| на.</p> <p>Ја сам му рекао, до душе, да се спреми за село, – дочека исто тако и жедни писар.{S} |
| >Бранко проговори нешто, као бојаги, да се поздрави с њом.{S} И он, до душе, вешт момак за таку |
| рдашце куца необично живо, јер види, да се ради око начела, што она, ако и не може да схвати, и |
| ного, да на први поглед од мах види, да се госпођа Јелисавета преварила у рачуну?</p> <p>Даринц |
| је ту и Даринка, па се свако труди, да се што боље представи варошкињи.</p> <p>Бележник се не |
| шуми и жубори као на некој водојажи, да се мало даље изгуби роморећи између густиша дивљих ружа |
| е, који што више знају.{S} Али пази, да се што више користиш туђим искуством.{S} Тешко оном, ко |
| ло отпочети и Брајковачкој омладини, да се спрема, како ће у свом скромном селу прославити спом |
| е не кајем, неје ме ни близу памети, да се кајем, или да се тужим на Беч.{S} Али ипак ме срце в |
| к, па му неје требало два пута рећи, да се придружи бележнику, Јовану, писару и благајнику.</p> |
| } Па јави се тек кад год мајсторици, да се знате.{S} Кажи јој, нека отвори почешће собе онако п |
| агао већ преко стола с чашом у руци, да се куцне с бележниковицом“.</p> <pb n="77" /> <p>Писар |
| на Бранка таки <pb n="81" /> утицај, да се осети лаган, као да се на ново родио.{S} Опет му мио |
| к, – ако и јесте лепи српски обичај, да се тек са печењем почиње наздрављати, ако ни вечера наш |
| сара, дакле, хвала Богу, добар знак, да се раскравио, кад, ето, хоће да се шали.)</p> <p>А благ |
| тву! </p> <p>То ли је, дакле, узрок, да се ујак тако смиловао сада на свога сестрића, те га при |
| } Бојим се, забранила би ми са свим, да се и састанем с тобом...· Да јој кажем, кад се вратимо |
| ародна права“; а ја, бога ми, видим, да се и наши народни браничи, „поборници“, наплаћају од на |
| шао у разговор с Бранком и Даринком, да се и он „помеша међу свет“, док су му сви остали иначе |
| елигенције...{S} Узми само то на ум, да се ни један интелигентан човек није понизио, да буде, н |
| је то, сестрић“...{S} Дошао гладан, да се исхрани... „Па не знам ово, па не знам оно.</p> <p>- |
| предмет је то, наравно, благодаран, да се учини и више, него што је уистини било.{S} Хоће да с |
| де својим путом. „Нек буде господин, да се не пати!{S} Шат буде помоћник и заштитник удовој Мат |
| у Јаковљевићу.{S} Он беше предложио, да се „тако врсној певачици, као што је Јелена, поздрави о |
| еларски дневник.{S} Можда је мислио, да се и он кадгод баци у који српски пчеларски лист каквим |
| овукао би је тим пре, што се уверио, да се и сама гошћа одушевила за „ту идеју“, што би рекао Р |
| p>Све то учитељ покупио и наговорио, да се здруже.</p> <p>Одоше у учитељеву собу</p> <p>Највише |
| к почео долазити.{S} Од увек научио, да се повлачи, па мисли, узео би ко за наметање, када би ч |
| ауци, – све је на свој начин хитало, да се одужи спомену песника српскога јединства, прихвативш |
| фали Не знам, шта би и с тобом било, да се ниси оженио.</p> <p>Даринка се смеши, ал готово и не |
| .</p> <p>Кнежевићу добро дошло било, да се прође у чистом планинском ваздуху, да истера шетњом |
| аву мисао, да би било врло потребно, да се састане с Кнежевићем, ако ничега другога ради, то ба |
| е никад показао.</p> <p>– Чудновато, да се, ево, све више њих тек у новије доба сећају, – одгов |
| > <p>Учитељ запева гласно громовито, да се чуло широм по Брајковцу, па се и они око кола осврну |
| кат или чиновник...{S} Ти видиш зар, да се ја не одричем рада.{S} Боже сачувај!{S} Само... ко х |
| чи ја ћу сам молити његову свјатост, да се смилује на сироче сироте удовице.{S} Ти си, да Бог м |
| Јован и да не осећаше збиља потребу, да се одмори.{S} Готово да је био већ и заборавио на ујака |
| торији.{S} Ја ћу ти написати, тужбу, да се развенчаш.{S} Петнаест година га већ нема.{S} Распис |
| оследње време гонио је Игњата, кажу, да се да бирати чак у Загреб...{S} А игуман, док је Игњат |
| на потегу, па се ухватила за лотру, да се попне на кола. </p> <p>Даринка се већ наместила, а н |
| јма о томе или се сматра за срамоту, да се један свршен универзитетлија може вратити у свој дом |
| ија.{S} Леп занат, таман за село!{S} Да се држао тога, па да га види Бог и њега и Тинку и синчи |
| 4" /> стојимо у томе?{S} Жалосно!{S} Да се заплачеш!..{S} Боли га, да Богме, што је понижен; а |
| тога му се мисли највише и врзу.{S} Да се обазре на оваке слушаоце, ови ће или пљескати или ће |
| а над књигом?</p> <pb n="24" /> <p>– Да се што боље удесим с овим, што постоји, и да живим, – о |
| а и поред Зорке неје могла Јелена, а да се не похвали, како јој ипак мио Брајковац, јер је до п |
| } Не би било лепо, опет, и да оде, а да се не јави њему и његовој матери. </p> <p>У тај мах про |
| асан атентат, да не могоше на ино, а да се једногласно не подигну против таких новотарија.{S} Т |
| } Брате, ништа лепше од тога...{S} А да се лепо радити!{S} Па што зарадиш, знаш, да ти нико за |
| другој правиле „физите“ несу могле а да се не дотакну Брајковачкога певачкога друштва. </p> <p> |
| >– Хајдете.{S} Тражимо вас.{S} Треба да се журимо на Дунав.{S} Сад треба скоро и топ да пукне.< |
| други број и казује место, где треба да се окупе чланови ове или оне депутације, пре него што л |
| се даде у памет.</p> <p>Ти не треба да се што бојиш, – узе поп да кује, док је врело. – Узећеш |
| ла.{S} А оно девојче, збиља, и треба да се усрећи.{S} Душа је њена чист још неисписан лист беле |
| е моји сељани имати прилике, на кога да се угледају ако хоће.{S} Тако продире у народ оно из књ |
| не ваља, па не ће народ имати у кога да се угледа; а почнимо и ми паметније са собом, да видиш, |
| Ал само...{S} И сад језа цело хтела да се потужи, како Криста скоро свако боговетно вече изађе |
| вешће и њу Јеца жедну преко воде, ма да се колико пући, вели Рашићка за Стајићку.{S} Само да се |
| p>– Пардон!</p> <p>Јелена хтеде сама да се сагне, па да дохвати књигу; али је Бранко преухитри. |
| ће остати узором омладини, која има да се учи; а дела њихова биће вазда на углед, како ваља љу |
| метније, него да слегне раменима, па да се и он придржи „начела“ Брајковачкога благајника: „Куд |
| треба учити народ да држи новине, па да се учи, да види, да зна, да чује...{S} Просвета, просве |
| у <pb n="65" /> женскиње, која може да се истински одушеви за нешто.{S} Нешто му говори, да то |
| .</p> <pb n="21" /> <p>Ната опет узе да се хвали са својом Кристом.{S} Намерила се на добру дев |
| а, Бог да прости!</p> <p>– Да Бог ме да се то све онда расправљало, кад деца несу ту.{S} Деца, |
| ран склизну на страну, као да не сме да се задржи ни на једној ни на другој.</p> <p>– Изашао је |
| ше.{S} А у државној служби, опет, не да се пропевати, чим осете, да љубиш свој народ...</p> <p> |
| може никуд.{S} Знам, како је.{S} Не да се кућа оставити ма на ким.{S}Ту је живина, па треба на |
| , зар да га мати жива сахрани?{S} Не да се Тинка ни опепелити.{S} Њега једног, па...!{S} Да их |
| Ева прабаба, нисмо све једнаке, – не да се бележниковица збунити. – Ал тако јој треба!{S} Тај г |
| уће.{S} Хоће, да! – вели Јован. – Не да се та извести из концепта.</p> <p>– И ја бих рекао, – д |
| па Бранку,</p> <pb n="72" /> <p>– Не да се насути вода у решето, – одговори онај.</p> <p>– Баш |
| и се на цео свет.{S} Младу човеку не да се прилика, да створи себи будућност.{S} Особито је уме |
| .</p> <p>– Поштен човек треба најпре да се побрине, како ће издржавати породицу своју.</p> <p>– |
| ао ујаку: „Поштен човек треба најпре да се побрине, како ће издржавати своју породицу.“ И толик |
| да му пошаље новаца, да амо дође, те да се момак мало одмори, па и своју матер посети!...{S} На |
| мед пред Бранком, али сад као да ће да се сва разлиже.{S} Чак му је одушевљено говорила о прен |
| радовала се Даринка као мала, што ће да се вија са Зорком по планини и по виноградима, да беру |
| нак, да се раскравио, кад, ето, хоће да се шали.)</p> <p>А благајнику се разведри мало оно мрко |
| ата се мигољи у тешком пртљагу, хоће да се извуче, па то раскопчава огртач“, то чупа с ногу вел |
| са столице, па се узврпољио.{S} Хоће да се пева.{S} Друштво треба само да пева.{S} А он погибе |
| е, него што је уистини било.{S} Хоће да се све то танко зна и прича, како је, на прилику, госпо |
| стискује уз Јеленино раме, као да би да се скрије.</p> <p>– Несмо ми забадава изостали толико, |
| сам урадити: треба више учених људи да се помешају у народ, у масу.{S} Ви имате иначе потпуно |
| њега.{S} Гледа га, па не зна, да ли да се одсмеје као на шалу или да прими као истину.</p> <p> |
| ме ни близу памети, да се кајем, или да се тужим на Беч.{S} Али ипак ме срце вуче нашем крају, |
| рекао поп-Стеви, да неје сретан, или да се подао Јеци, он би му одговорио, као што толико пута |
| а опрезу, што сад не ће ни на што ни да се осврну, – рекао би, уморили се, ваљда, лов ловећи ва |
| </p> <p>Па му данас не пада на умни да се смеје, када благајник поче урлати разне гласове, пов |
| Ти иди, голубице моја!{S} Иди, немој да се крхаш ту! – вели јој разнежени супруг. – Ти бар не м |
| застиди,</p> <p>– Не срди се; немој да се срдиш.{S} Ја се увек забуним.</p> <p>– Прелетео бих |
| скинућу ти шешир до земље.{S} Немој да се и на тебе примени оно:{S} Кога мрзи да ради, тај је |
| ивате „господине“ – рече Бранко, тек да се, бојаги, извини. </p> <p>- Ви сте ипак старији, - од |
| шчитана глава, ипак не мога бележник да се том приликом одржи, а да не примети, било што не трп |
| <p>Зорка неје дала ни о чему другом да се говори, него о томе.{S} Синоћ је већ доучила све, шт |
| трже весео кикот и клицање.{S} Таман да се дигне и да види иза џбуна, ко је то, а пред њ испаде |
| Благајник укрљешти очима у њега, као да се увери, да ли се овај шали ил’ озбиља бенета.</p> <pb |
| на, што је као швигарица носила, као да се упила у обле јој удове.{S} Запурила се у лицу, па јо |
| е ли чудо, ако се Тинка осетила, као да се други пут родила, па дошла на бољи свет, кад је брат |
| ом пролете по друштву око стола, као да се, збиља, осведочи, да је баш она та „ружа“.</p> <p>– |
| </p> <p>Састале се и поздравиле, као да се бог зна колико дуго несу виделе, или као да су прету |
| 1" /> утицај, да се осети лаган, као да се на ново родио.{S} Опет му мио цео свет.{S} Та, живот |
| Зорка, како стала у један угао, као да се закопала.{S} Само да јој не би ко рекао, да ту нема |
| у сестрић бар лепо мисли о њему, као да се осећа нешто крив, што је и њега и матер му тако одби |
| до њега необичан лавеж паса.{S} Као да се сви пси у Брајковцу побунили противу месеца, па из с |
| рину.</p> <p>Нигде живе душе.{S} Као да се све, штогод дише, под камен завукло или се у земљу у |
| то више власти не забране.{S} А као да се тврдо узда, да ће, ма у последњем тренутку, и забран |
| ољи своје сестре Тинке.{S} Тинка као да се на ново родила, кад је дошла у братовљеву кућу.{S} К |
| вуче и чеше око мајсторице Јуле као да се и сам препоручи особитој њеној милошти.</p> <p>Још г |
| uote> <pb n="75" /> <p>Благајник као да се замислио за својом чашом, па гасе не тиче ни живи ра |
| је „ухватио шпиц“.</p> <p>Писар као да се нешто очемерио вечерас, па је мрзовољан.{S} Кадгод п |
| а и Криста. („Боље да ми је ту, него да се витла којекуда“, мисли госпођа Ната).{S} Мајсторица |
| благослова; не знам ништа друго, до да се молим Богу за тебе.{S} Шта ти ваља радити, то ти тре |
| ријатеља највише светују о том, како да се и Брајковац и Брајковчани покажу том приликом. „Треб |
| к свом другу.{S} Сам неје знао, како да се с њом опрости.{S} Осећа, да не би могао бити равноду |
| пељивија, то одлучнија. </p> <p>Како да се састане с њим?{S} Хоће ли он вечерас доћи под њен пр |
| .</p> <p>У планини, знате, може лако да се промени За час киша пљусне, – примећује онај.</p> <p |
| а је, тако рећи, из народа, па тешко да се игде интелигенција тако удаљи од народа као наша.{S} |
| ућу.{S} Па то је прилика, као и мало да се боље позна. </p> <p>Попина Јелена...{S} До душе, за |
| не разговор.</p> <p>Хоће и наше село да се прослави, – беше му прва реч.{S} Од њих две не зна, |
| а посла, било да му дођу гости, било да се кољу свињи, или тако што, Давина је увек ту, да свес |
| оћњак.... у гору,... ма куд,... само да се не састане више ни с ким од њих!{S} Па у јутру, чим |
| и, вели Рашићка за Стајићку.{S} Само да се већ једног дана прошетају деца, Бранко и Јелена, по |
| већма долази у главу, да је потребно да се са учитељем састане, то Јелена све нестрпељивија; шт |
| ади брке, продрма своју столицу, зар да се увери, је ли на добрим ногама, па – на здравље!{S} И |
| видило се, тобож, некога рада, макар да се заман викало:{S} Хлеба!{S} Хлеба!{S} А тек сад?{S} З |
| и толики пут.</p> <p>Него почела већ да се једи.{S} Све се разишло од куће: и деца и девојка и |
| се усијао.{S} Коњи касају, а не могу да се обране од силних мушица, што их спопале.{S} Вуку тро |
| ну и предаде преда се.</p> <p>–Ја ћу да се срдим на вас, –прекинуће Бранка, кад опет чу последњ |
| ду, а Даринка – ко да је зна?{S} Још да се није Зорка рашћеретала око њих, ишле би као осуђене. |
| к не може, ето, ни он, да пропусти, ада се и сам не умеша у струју, што се заошинула оне године |
| ће само да оживи свечаним начином, када се тим најбезазленији осећај народни исмева, то је гадн |
| ста да спомене и мртвих и живих, и када се збије у самоћу, а камо не ће, кад их овако више, па |
| вачијим костима под земљом!{S} Али када се тим пљује на свету успомену, коју народ с највећим п |
| ни учинити.{S} Нечему много бољем нада се он од самог народа.{S} Па хоће да и свој говор, што |
| >– Знам ја, знам све до краја! – правда се дете, а застидела се. – *Цело ја знам; само још који |
| и родољубље, а од како се зна, исповеда се <pb n="62" /> за члана српске омладине и народњачке |
| луша, али се сад окрену и предаде преда се.</p> <p>–Ја ћу да се срдим на вас, –прекинуће Бранка |
| о свршио, све на страну, а корист преда се, ако није ништа свршио, што бива по <pb n="88" /> на |
| не опомене камџијом, да гледа пут преда се.</p> <p>Госпођа Ната дрема, па клања главом то амо т |
| и, па да читате.{S} Па ја мислим, можда се која породица вратила опет из Русије у Фрушку Гору.{ |
| спусти на земљу, полети на улицу, понда се опет врати, загрли Даринку.{S} И једва једаред ће ис |
| тева, као да му је страно то име; понда се сети. „Јогуница!“ помисли у себи. „Никад друкче!..{S |
| оју будућност, – проговори парох; понда се непосредно обрати на Бранка:– Јеси ли ти кад о томе |
| ите, да сам сад опет слободнији. (Понда се затрча, те додаде:) Ви сте анђео храбрилац!</p> <p>– |
| а још мрети није“</l> </quote> <p>Понда се трже. </p> <p>– Хоћемо ли се ми моћи поутешити, као |
| и смо канда негде гостију!</p> <p>Понда се узврпољи, док не нађе некакав изговор, да изађе из д |
| </p> <p>На вратима у сред лозинка указа се Бранко Стајић.{S} На њему лако летње одело и сламњи |
| ход.</p> <p>Поп Стева склони чибук уза се поред стола, проглади прстима кроз браду и лако се н |
| главу к певачу, па му показа место уза се.</p> <p>– Ту ми седни, синовче!</p> <p>А Кнежевић пу |
| е видиш сада у овом обиму?{S} Брате, ја се мало разабирам у економији, али толико <pb n="89" /> |
| ају простом скакавицом или резом.{S} Ја се не кајем, неје ме ни близу памети, да се кајем, или |
| ори Бранко.</p> <p>– Не иде тако.{S} Ја се не ћу нити се смем без вас вратити, – рече она слобо |
| >– Не срди се; немој да се срдиш.{S} Ја се увек забуним.</p> <p>– Прелетео бих био; али нисам м |
| .{S} Сви путови воде у Рим.</p> <p>– Ја се бојим те нове омладине.</p> <p>– Знам ја, брате, шта |
| s</foreign>.</p> <p>– Јоване, – насмеја се већ Стајић,– мени се чини, ти у мамурлуку свом обичн |
| а иза леђа му кроз жагор светине, која се устумарала горе и доле, дође до ушију познат женски |
| виса завршен је спровод. </p> <p>Отпоја се и последња песма, а многи и многи још се не разилазе |
| е лепо! – рекла је госпођа Ната. – Нека се младеж провесели!</p> <p>То је најпосле и госпођа Је |
| несам код матере.</p> <p>– О, о, вајка се госпођа Јелисавета.{S} Не свиди јој се.{S} Па да сте |
| к не клонуше и опет у санку.{S} Даринка се дала у мисли.{S} Беше то чудно осећање, што је обузи |
| у, да се попне на кола. </p> <p>Даринка се већ наместила, а надурила се, бојаги, па јој одговар |
| у децу, па – види Бог!..</p> <p>Даринка се и Јелена ухватиле испод руке, па ходају испред госпо |
| ији, о „Бранковој жељи“.</p> <p>Даринка се наже над њом.{S} Притиште врео пољубац на вреле јој |
| било, да се ниси оженио.</p> <p>Даринка се смеши, ал готово и не разуме, шта ови говоре.{S} Њој |
| бити, мати, као год и уја.</p> <p>Тинка се заплака, па стиште сина на своја недра. </p> <p>Неки |
| гледа у отворену још гробницу.{S} Зорка се приљубила уз њу, па ћути, као да не сме да проговори |
| себе нарав и васпитање.</p> <p>И Зорка се обесила Даринци о руку, па скакуће поред њих.{S} Па |
| о не зна, шта да каже.</p> <p>А Рашићка се, што би рекао Брајковачки писар, „дочепала ледине“, |
| “ </p> <pb n="83" /> <p>Госпођа Рашићка се устумарала по соби, бојаги, хоће да изађе из коже од |
| на те Бранкове речи.{S} Попа и Рашићка се и нехотице погледаше.{S} Свако, наравно, по свом рач |
| >– Деране:</p> <pb n="42" /> <p>Рашићка се узврпољи на столици, па се нашла у чуду.</p> <p>Јеле |
| } Успалили сте се као...</p> <p>Рашићка се насмеши:</p> <p>– Дух времена сад је таки!</p> <p>– |
| 10" /> <body> <pb n="11" /> <p>Ужурбала се цела кућа.</p> <p>Јест, до душе, у род ће се, и то у |
| каква велика беседа у вароши, радовала се Даринка као мала, што ће да се вија са Зорком по пла |
| пошли из вароши пре беседе.{S} Радовала се и селу.{S} Радовала се, да види тетку, браћу, сестру |
| еде.{S} Радовала се и селу.{S} Радовала се, да види тетку, браћу, сестру, другарицу Јелену и... |
| увек подједнако, а срдила се а радовала се, или плакала, или се сетила Светозара и Драгиње, о к |
| а један или ма и за два дана.{S} Надала се гостима још синоћ, али не дођоше.</p> <p>Бранко нема |
| ца, а кола у двориште.</p> <p>Загледала се домаћица, ко је. – Јесте л ради гостима? – повикаше |
| обом врата на школском здању; заплакала се, <pb n="99" /> изгубивши наду, да ће се и вечерас са |
| благајнику.</p> <p>Ох Боже! – заплакала се Јелена, када је чула, како хладнокрвно затвара учите |
| до краја! – правда се дете, а застидела се. – *Цело ја знам; само још који пут да прочитам...{S |
| усевима, окићена убавим селима.{S} Села се мање или више губе што које ближе или даље, па изгле |
| румених усана увек подједнако, а срдила се а радовала се, или плакала, или се сетила Светозара |
| из Брајковца, Бранка Стајића, спремила се да дочека госпођу Јелисавету Рашићку из Брајковца <p |
| се хвали са својом Кристом.{S} Намерила се на добру девојку...{S} Трива јој је брат.{S} Он кири |
| ата ушла у Даринчину собу.{S} Надвирила се над Даринком и Зорком.{S} Прекрстила их обоје изнад |
| <p>Даринка се већ наместила, а надурила се, бојаги, па јој одговара:</p> <p>– Све је ту.</p> <p |
| се упила у обле јој удове.{S} Запурила се у лицу, па јој се образи зажарили, да креснеш, варни |
| држати, – вели госпођа Ната, а запурила се сирота од врућине и гурања кроз свет.</p> <p>– Још н |
| сников, дупком пуна пратилаца, примакла се Карловачкој станици.{S} На кљуну јој заставник Беогр |
| .{S} Очи јој се насмешише.{S} А из грла се оте неки клик - ни налик на онај глас, што јој га он |
| гости умију.</p> <p>– Триво, – кренула се Ната кочијашу, па му говори: – ти сад поскидај ствар |
| љ је сад мали за њену ћер.{S} Побринула се та добро и за себе и за њу.{S} Знаш ли ти, да ће она |
| и на један пут таки?</p> <p>– Иза рогља се зачу певање.{S} Учитељ се трже.</p> <p>– Збогом!{S} |
| како оштро корача... </p> <p>Иза рогља се помоли неколико сеоских момака и девојака.{S} Биле к |
| можда, што да рекне.</p> <p>– Али збиља се не срдим, – уверава га она.{S} Хтеде он да рекне, ка |
| штеница, не могу.{S} Преудавати се у ма се и горе патила.</p> <p>На том и остало.</p> <pb n="31 |
| најпријатнијим видовима.{S} По доловима се већ спушта мрак. </p> <p>Под планином се раширило се |
| Али осим господе из среза и суда којима се и тако мало кад који Брајковчанин обрадује, баш кад |
| ј мах прозврјаше онуд кола, а на колима се залепршаше два женска вела.</p> <p>– Писар мало поск |
| пред заказани свечани дан у Карловцима се опажало живо кретање.{S} Карловци и Карловчани спрем |
| , али... тек... тек...</p> <p> А Јелена се сада збиља почела надати, е ће, по речима поп-Стевин |
| ку, да ћемо код ње одсести.{S} А Јелена се радује, да је позна. </p> <p>Бранка већ поче завијат |
| под штитовима.</p> <p>Даринка и Јелена се ухватиле под руку.{S} За њима иде Јован с Бранком. < |
| и?{S} А заборавила си... </p> <p>Јелена се убезекну.{S} Хтеде да пита: на што?{S} Али госпођа Р |
| рце јој лупа, Боже, лупа.</p> <p>Јелена се на то одсмејала.</p> <p>– А Даринка је поцрвенела до |
| биљан, ни да брком мигне.</p> <p>Јелена се стисла, па не пушта гласа.{S} Пре би у овај пар бриз |
| > <p>– Душо, зар још „ви?</p> <p>Јелена се застиди,</p> <p>– Не срди се; немој да се срдиш.{S} |
| се поздрави с госпођа–Натом.{S} Давина се одавно нешто и својака с Јаковљевићима.{S} Једаред ј |
| о занесен за Бранком.</p> <p>– Омладина се брзо отрца, кад пре времена ступи у акцију.{S} Ко пи |
| а, од како је...</p> <p>Па и госпоштина се Брајковачка узбунила.</p> <p>Госпођа бележниковица, |
| } Вели: „Село ти је тек село.“ Ето, она се родила и одрасла на селу, па најволи, да и умре ту, |
| мињеш штогод о томе пред тетком.{S} Она се страшно ополчила.{S} Не ће се више ни враћати у Брај |
| свиснути од једа и од срамоте.{S} А она се чинила свему – и невешта пред светом.{S} Само је поп |
| се „једва дочепао честита друштва“, па се не растаје од њих. </p> <p>Што сад иду, па им се не |
| а цео свет.</p> <p>Мало још потраја, па се пријатељи разиђоше.{S} Испред учитељева стана зачу с |
| том ето још једнога младога човека, па се прикључи друштву.{S} Вели, кад се поздрави с мушкима |
| .{S} Он ће већ доћи, – рече Даринка, па се као трже и поцрвени, кад примети, да је споменила то |
| ишта..</p> <p>Данас је ту и Даринка, па се свако труди, да се што боље представи варошкињи.</p> |
| мало дете.{S} Али кад се пробудила, па се сетила синоћњег разговора свог с Миланом на прозору, |
| прашини.{S} Прашина завејава у кола, па се мота испод коњских копита као смет у заветрину.</p> |
| , шта ће рећи поп Стева? – рече она, па се насмеши.</p> <p>Бојаги! – помислише сви мушки у једа |
| еђа и дремеж с очију, живнула и она, па се радује Даринчину радовању, те се смеје с њом и тражи |
| Као да јој је сад крива нешто и она, па се боји, поквариће јој се кћи поред ње.{S} Ако и зна, д |
| .. ти си, Александре!- примети попа, па се осети слободан; него се ипак не показа тако, да не б |
| ор.</p> <p>Млади колар стао до одра, па се не миче.{S}А уза њ његова сестра, па се као снебива |
| се не миче.{S}А уза њ његова сестра, па се као снебива у тако господском кругу. </p> <p>Бранко |
| зи! – прекрсти се и помоли се; Ната, па се успе на кола и ували у седиште.</p> <p> Сео и кочија |
| свом јату, тумарне бог те пита куд, па се изгуби.{S} Наш је сељак, где су Срби неизмешани с ту |
| мара, те претрпила кораблекрушеније, па се љубимци Талијини распрштали којекуда, њега завеја ме |
| " /> <p>Даринка хоће да јој помогне, па се.{S} Уплете и она: „Први санак мира вечитога.. </p> < |
| з њих.{S} По челу јој пао прам косе, па се њим игра ветрић, кад потрчи.</p> <pb n="38" /> <p>Бр |
| нији.{S} Нешто га подиже са столице, па се узврпољио.{S} Хоће да се пева.{S} Друштво треба само |
| pb n="37" /> <p>Он ни да дахне јаче, па се не миче, само да не узнемири то дивно мало створење. |
| </p> <p>Јелисавета се мало раскрави, па се чисто ракољи око поп-Стеве:</p> <p>– Шта мислиш, Сте |
| .</p> <p>Јован прешао бележниковици, па се упустио у разговор.{S} Она га кори, што је само једа |
| > <p>Рашићка се узврпољи на столици, па се нашла у чуду.</p> <p>Јелена упрла очи у Бранка.</p> |
| еринском друму и Казанџијској улици, па се човек „дочепао лепа друштва“, те не може друкче да т |
| руни последњи остатак у својој чаши, па се извали у столици, да слуша.{S} Сад престаје свака су |
| овде гоњење за веру као и у Турској, па се просто одселили у Русију, па тамо населили *Нову Срб |
| алепећу крилима за каквом савуљагом, па се витлају око ње, а она их заварава...{S} Над стрниште |
| таквога разговора са својим ујаком, па се диже, да иде.</p> <p>Куда журиш?{S} Седи, да разгова |
| p>А Кнежевић је отпоздравља шеширом, па се распевао, па окрену ону Змајеву: </p> <quote> <l>„Ал |
| с госпођом Натом и с госпођом Катом, па се отискоше у врт.</p> <p>Јелена је непрестано ћеретала |
| а и девојака, провлачи се кроз коло, па се све бојим, удариће га какав напит.{S} Казала сам му, |
| стиву заштитницу.{S} Заковратио реп, па се вуче и чеше око мајсторице Јуле као да се и сам преп |
| у нису таке мисли долазиле на памет, па се упео свом снагом, те набрао чело, па му се натуштило |
| нко уђе.</p> <p>Јован баш пије каву, па се тужи, како ну не прија.{S} Да му је хладан батак с к |
| то мислим.</p> <p>Тинка обори главу, па се даде у памет.</p> <p>Ти не треба да се што бојиш, – |
| Ната, а крсти се и стала на потегу, па се ухватила за лотру, да се попне на кола. </p> <p>Дари |
| већ сад гледе као у велику господу, па се поносе.{S} Наша деца!{S} Има и у Брајковцу још неко |
| штао с голубињака и треснуо о земљу, па се купа и тресе у својој рођеној крви.{S} Сачма му је к |
| Дошао кући, да прихвати очеву радњу, па се упео из петиних жила, да поради, те подигне сермију. |
| вако боговетно вече изађе пред кућу, па се ту нађе с неким ковачким калфом, па је не можеш дови |
| вито, да се чуло широм по Брајковцу, па се и они око кола осврнуше и погледаше на брежуљак.{S} |
| их удовица сиротица, и свештеничких, па се тако испомажу. </p> <p>Тинка оћута.{S} Не подиже гла |
| А попа гледи у њих као стари зналац, па се смеје.{S} Видиш га само, тресе се гојазан, зачкиљио |
| метне на обраницу, па хајд у варош, па се одене за целу годину..{S} Понда шта ћу?{S} С њом зло |
| томе се отпустила Јелена и Даринка; па се она нађе између Јована и Кнежевића, а ова између Зор |
| ега провири најпре мала бела ручица; па се од мах за њом указа мила главица са црном пуном косо |
| ви остали иначе обични и свакидашњи; па се врзе око њих двоје и кечи им сваку реч. </p> <p>Кола |
| ђала тамо на официрским забавама.{S} Па се деца још већма заволеше, замилова се Данило и Ната.{ |
| кад не ће ни наћи више таке жене.{S} Па се у жалости својој, кажу, био и заверио, да не ће ника |
| ка.{S} Биле код крста на игранци.{S} Па се враћају кући и певају: </p> <quote> <p>„<l>Кад је Бр |
| .{S} Као да ми ту седи!{S} Вели увек па се удари иза потиљка.)</p> <p>У који мах писар трже очи |
| а тек она варошка успијуша!</p> <p>Попа се све тресе гојазан,:како се смеје.{S} Видиш га само, |
| пошаљем, – одговори Бранко.</p> <p>Попа се дигао, па пажљиво растире и онако већ до најситнијег |
| ети?{S} Али Јован се одсмеје и одговара се, као да има још времена.{S} А Даринка опет нема каде |
| лиже, а она даље.{S} Ускубури, устумара се, као незван у небрану грожђу, док збиља не нађе и св |
| </p> <pb n="28" /> <p>Неје друкче, мора се сад радити на врат на нос.{S} Поп Стева мора помоћи. |
| има пријавити; не пријави л се, сматра се за мртва.{S} И ти си решена онда брачних обавеза пре |
| рећи ће му бар још који пут...{S} Сутра се можеш вратити за хладовине, кад хоћеш, пут је добар, |
| ла, па је прихваћа.</p> <p>Госпођа Ната се мигољи у тешком пртљагу, хоће да се извуче, па то ра |
| ма, мајчину душицу.</p> <p>Госпођа Ната се милокрвно загледа у своју кћер.{S} Шта ли јој је пом |
| ти бриге, Јелисавето.</p> <p>Јелисавета се мало раскрави, па се чисто ракољи око поп-Стеве:</p> |
| е игра то коло!{S} Дете, као дете, мота се с другом децом око момака и девојака, провлачи се кр |
| !{S} А тек сад?{S} Зар ти не видиш, шта се кува?..{S} И сам си пре неки дан рекао, сећаш ли <pb |
| – удари госпођа Јеца кроз плач, – ништа се не бринеш за дете.{S} Још му ниси ништа говорио.{S} |
| p>У томе умукну учитељев глас.{S} Свећа се угаси, а иза она два прозора завлада мртви мрак.{S} |
| је иначе напајало новим животом, осећа се сада Бранко ташт.{S} У тој дивној Фрушкој Гори, за к |
| <p>Нема снаге да проговори; а не осећа се моћна ни толико, да узме своју руку на траг, нити да |
| је небрат према сестри.{S} Тога страха се, до душе, доцније опростио, јер као да је омирисао, |
| остионици „код зеленог дрвета“ А и деца се виђала тамо на официрским забавама.{S} Па се деца јо |
| још бити као што треба.{S} Госпођа Јеца се као мало и поутеши, али... тек... тек...</p> <p> А Ј |
| е то велико зарезивала.{S} Госпођа Јеца се не осврће на то, што ће рећи свет; јер добро зна, шт |
| смотку.</p> <p>И госпођа бележниковица се намести у пола окренута Јовану.</p> <p>Ђенијалан лик |
| обила кошар,... ето, то ти је! – затрча се бележник, као да реши ствар што пре. </p> <p>Јован с |
| родољубља, ни самопрегоревања.{S} Наша се интелигенција покварила...</p> <p>Да није још нас уч |
| огунаст“! – рече за њега поп Стева, кад се разиђоше из сенице.</p> <p>– Има оштар језик!{S} Пра |
| нако страшна, као што вама изгледа, кад се захука.</p> <p>– Да Богме, да бог ме, кад сте се и в |
| на селу и госпође враћају са села, кад се и коло око крста разилази, те млађешина треба и пре |
| кћи њена зна за те материне вигове, кад се свагда онако наметљиво понашаше према њему?{S} Је ли |
| бавиле, тек, ето, брзо прође време, кад се обично и госпође сеоске враћају кући из посете.{S} П |
| да о чему ви омладина разговарате, кад се састанете?</p> <p>– Како кад.</p> <p>– Водите туђу б |
| твори почешће собе онако пред вече, кад се стиша прашина по улици, али ни по што немој да остав |
| о каткад.{S} Опет је, знаш, друкче, кад се мушка глава даде видити.{S} Па јави се тек кад год м |
| а, па се прикључи друштву.{S} Вели, кад се поздрави с мушкима и женскима:</p> <p>Чини ми се, по |
| S} Али га ипак памћење не изневери, кад се опомену, да до сад неје ни мислио о њему, бар не озб |
| ао онакав, какав Србин постане тек, кад се од њега поучи.{S} Ал који Србин остане, тај издржи к |
| састанем с тобом...· Да јој кажем, кад се вратимо из Карловаца са свечаности!</p> <p>– Ја ћу ј |
| итељевим речима.</p> <p>– Ја волим, кад се он с чиком пусти у разговор, – опет ће она – он је т |
| и он код кола.{S} Знаш, да стрепим, кад се игра то коло!{S} Дете, као дете, мота се с другом де |
| и не би, јадница, осетила сретном, кад се напатила код свог несретника мужа као права патница. |
| на ум, да прислушкују сваки шушањ, кад се заталаса гдегод у шушњарку или у бразди, нити да виј |
| ло, као што се већи у себи повукао, кад се састао с Јованом и учитељем, те видео, како, <pb n=" |
| те признати, да омладина има право, кад се уверите, да није онако страшна, као што вама изгледа |
| рачуну?</p> <p>Даринци чисто криво, кад се Бранко опрости те оде с Јованом.{S} Од мах осети, ка |
| ла и запиткивала, где је ноћас био, кад се украо из друштва, док неје признао, да је бар прошао |
| ични (и какога још све зову) живот, кад се тако склапа брак, тај темељ свему животу и поретку у |
| p>– Шта је теби – пита друга другу, кад се поздравиле и пољубиле.</p> <p>Јелена не зна, шта да |
| само што зазвечи ланац на огрљаку, кад се коњ који мухне, па тргне, да преухитри зловољнога Тр |
| је ујна, – приметиће Јован Бранку, кад се једном у гунгули одвојише од осталих.</p> <p>– Каква |
| а! – нашали се писар. – Били?{S} Од кад се ја окљувам, па...</p> <p>– За тебе би штета било.{S} |
| } Нова се омладина организује.{S} И кад се појави, појавиће се од мах организована.{S} То не ће |
| па је спавала као мало дете.{S} Али кад се пробудила, па се сетила синоћњег разговора свог с Ми |
| и Баната у виноградарску радњу, или кад се у октобру искупљају ода свију страна ђаци, – када је |
| > <p>– Па, он највише ћути.{S} Само кад се препире о чему с чиком, онда видим, да уме и више ко |
| о је име добила отуд, што је писар (кад се први пут опио у њој, а то је било прво вече, како се |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Кад се Јелена вратила од Даринке кући, дочекала је мати с н |
| пао у њу гром с ведра неба.</p> <p>Кад се Јован вратио, отпративши свога друга до првога манас |
| раз иначе и могао доста да поднесе, сад се нађе у великој неприлици.{S} Чисто не сме да му глед |
| рођену сестру од рођенога брата!{S} Сад се нешто продобрила.{S} Па како је дошао Тинкин син, и |
| о њој казати?{S} Боже сачувај!..{S} Сад се попа нешто кошка и с учитељем.{S} Биће и ту њена мас |
| ти, „омладинац најчистије крви“.{S} Сад се чисто трже, кад виде, да је заорао дубоко опет на св |
| еоске враћају кући из посете.{S} Па сад се тек диже госпођа Јеца са својом кћерком, да полазе к |
| орио би ми, како се шта ради.{S} Па сад се дивим мојој матери.{S} Видиш, Бранко, моја ти је мат |
| е ће доћи тога дана.</p> <p> У Нови Сад се слегло такођер гостију са свију страна, да оданде јо |
| она, што има сина господина!{S} Још сад се оневидила!{S} Па тек она варошка успијуша!</p> <p>По |
| топ.</p> <p>– Ево, лађа иде!</p> <p>Сад се тек ускомеша све, па полети, да ухвати што боље мест |
| од забавља о том догађају...</p> <p>Сад се три млада пријатеља највише светују о том, како да с |
| е, не дај Боже, према глави.</p> <p>Сад се, Бог ме, „не да већ никако ни преиначити“, јер је и |
| ј мети свечанога спровода.{S} А спровод се пружио, колико је од вароши до самога Стражилова, ка |
| ћ.{S} За то је гост брже и погодио, куд се иде из Брајковца него у Брајковац.</p> <p>– Да он ме |
| ом из вароши и пред сејом.{S} А њих две се нагле радознале.{S} Мали Владимир развашарио своје с |
| А ови завидљиво гледају, гледају и диве се... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>– О-о, ле |
| > <p>Него почела већ да се једи.{S} Све се разишло од куће: и деца и девојка и слуга.{S} А већи |
| своје.{S} И поп-Стевина Јелисавета даде се обрлатити још до куће, да ће заложити своју реч.</p> |
| ног конкурента, ступио преко прага, где се он тако добро осећао.</p> <p>– И хоћу мало да присед |
| ада дођоше до онога џбуна иза врта, где се оно први пут сусрете она и Даринка са Стајићем, не м |
| , осећање према нечему неизвесному, где се радост и слутња слива у једно, како још никад неје о |
| готово цело село било на раскршћу, где се играло, као обично недељом, коло.{S} Село мало, а та |
| ку пробу, и на паропловску станицу, где се згрнуо бели свет, да дочека лађу из Новог Сада, и у |
| да им шапће, да не клону. </p> <p>Негде се скрила препелица, па пућпуриче...{S} Шева се завитла |
| јама својих премиса увек доследна, нађе се код Даринке.</p> <p>Састале се и поздравиле, као да |
| окну у чело...</p> <p>– Господо, – диже се бележник, – ако и јесте лепи српски обичај, да се те |
| л ако не цури, оно капље.{S} Па не може се, сачувај Боже невоље, затворити...{S} Е, па идем ја |
| к гурну на оно: „Устај, Србине!“ – трже се, а кроз храпаво грло, загушено пивушином, једва му п |
| це.{S} Онда, када је она мислила, да је се он више и не сећа, он се ње ради свађао с писарем, к |
| но је – каже, – нисам видела, па сам је се зажелила.</p> <p>Она, да Бог ме, не може никуд.{S} З |
| ови несу се још нигде сукобили.{S} Неје се још ни једном дала ни прилика, да један другому, мож |
| мати...</p> <p>Бранко већ пошао, а неје се још решио, дал да иде Јовану.{S} Дошао је и спрам ку |
| и њози.</p> <p>Бележниковичину оку неје се отела та њена забуна ни учитељев осмех, па намигну н |
| Ко је рано легао и рано се оженио, није се покајао.{S} Не ћеш се, ваљда, угледати на те наше уч |
| бу у друштву за срећу другога, снажније се одупире разним неудаћама, кад има своје гнездо, кад |
| оже бити опет само учитељ, али друкчије се цени тамо такав човек.</p> <p>Нека не мисли само, да |
| ко певачко друштво и на сврху, рад које се било то друштво састало, као и на то, даа је у кући |
| па док не легне.{S} Овим часима радује се Јелена цео дан.{S} Што ближе то доба, њој срце све ј |
| иком се и деца боље срађају.{S} А мајке се теше и челике надом, да ће им деца бити боље среће о |
| вио! – заори се опет око стола.{S} Руке се укрстише изнад исполиванога постоњака, чаше зазвечаш |
| на, нађе се код Даринке.</p> <p>Састале се и поздравиле, као да се бог зна колико дуго несу вид |
| ају, износе пред „физите“.{S} Нахвалиле се и накоштале свега.</p> <p>Деца, Јелена и Даринка, не |
| p>И сад тек седе на своје место, одакле се беше пре једнога сахата кренуо, да иде у дућан на по |
| мало час било криво...</p> <p>Најпосле се нашли сви пред школском зградом и чекају, да учитељ |
| заигра утешено, да још има неко, у коме се никад преварити не ће, који га сваком речју својом у |
| га постоњака, чаше зазвечаше.{S} Некоме се и столица измаче и стропошта. </p> <p>И опет:{S} Мно |
| доћи у Нови Сад још у јутро.{S} Некоме се ваљда прохтело, да доведе Бечки одбор, који је прати |
| дан, па недеља?{S} Је л? </p> <p>У томе се отпустила Јелена и Даринка; па се она нађе између Јо |
| ош како тако и прошло; него после подне се отегло као цео дан.{S} Једва дочекала, да црквењак з |
| енералној команди“. – Докторе, – окрене се Јовану – окај се, молим те, тога грчета.{S} Тај не ћ |
| евате, – примети учитељ Јелени, а до ње се нашао.</p> <p>– Морам најпре питати матер и чику. „Ј |
| и пажњу на њу, када дође...</p> <p>Пење се Бранко на степенице у саборницу, на заједничку пробу |
| ина, који...</p> <p>– А, не, не! – опре се чича, начеоник, а он је та намишљена старина; па сам |
| штићенику опет притиском руке, и занесе се – за песмом, па паде у неку сентиметалност и кокетно |
| ц, па се смеје.{S} Видиш га само, тресе се гојазан, зачкиљио очима и развукли му се брци, ал не |
| вашта чути.</p> <p>У то дође и Маца, те се разговор и због тога о томе прекиде.{S} Но Ката неје |
| смех.{S} Бранка то још већма увреди, те се оштро осече на ујака:</p> <p>– Гадно је од вас, што |
| летње доба или бербу у Фрушкој Гори, те се опомене детињства и старога весеља чика-Перина.{S} Т |
| гим то модријим то блеђим зеленилом, те се све прелива према ведром плавом небу у сутону у најп |
| Рашићка не посла поп-Стевану у врт, те се предомислио.</p> <p> Више њега се залепрша лептир, п |
| на, па се радује Даринчину радовању, те се смеје с њом и тражи, на прилику, с које стране препе |
| Заћарлијао, па гони несносну запару, те се залеће с травке травци, као да им шапће, да не клону |
| ога Пере Гојковића као „бисер-грана“ те се привила уза својега војна, Данила Славнића.</p> <p>Ч |
| очију...</p> <pb n="49" /> <p>Добро те се у томе помешали с осталим друштвом.{S} Учитељ и Јова |
| вај.</p> <pb n="78" /> <p>– Не довијате се, где је? – опет она.</p> <p>– Не могу да мислим.</p> |
| p>– А с ким ћемо ми у недељу?{S} Уплете се Зорка.</p> <p>– Да!{S} Ето видиш.{S} Па што му драго |
| >Оженићете се и покајаћете се! – уплете се бележник хладнокрвно, а завија смотку.</p> <p>– Но!{ |
| .</p> <p>– ... која има бодље, – уплете се бележник.</p> <p>– <foreign xml:lang="de">Keine Rose |
| његову реч.</p> <p> Мој синко, – уплете се поп Стеван, – а да што сам ја ту већ двадесет и толи |
| .</p> <p>– А ти опет све знаш, – уплете се опет нежни супруг. </p> <p>– Што зна цело село, мора |
| шале.</p> <p>Оженићете се и покајаћете се! – уплете се бележник хладнокрвно, а завија смотку.< |
| ли збиља или из шале.</p> <p>Оженићете се и покајаћете се! – уплете се бележник хладнокрвно, а |
| дговори Бранко.</p> <p>– Аха!{S} Држите се!- рече му Даринка, те му, бојаги, попрети својим прс |
| оловина наговештава.</p> <p>– Помакните се мало даље, – рече писару, који се немо гушио овчијим |
| ватио у најбољој вољи.</p> <p>– Немојте се плашити, господине Бранко, – рече Даринка, као да јо |
| елена врисну.{S} А коларевој сестри оте се, Бог ме, у шаку и једно: „Хи!“</p> <p>И остали сви п |
| ми је све туђе у њему.</p> <p>– Па сте се непрестано опет бавили о књигама.{S} Како сте дошли, |
| а са мном и присваја?“</p> <p>– Шта сте се замислили опет саду – пита Јелена, па му завири смел |
| .</p> <p>– Да Богме, да бог ме, кад сте се и ви женске успалиле за омлатином!- вели попа смешљи |
| парохију.{S} Ти и твоје колеге дали сте се на професуру, па ће те и ви лепо тако да спремате ом |
| а Бранко и само Бранко!{S} Успалили сте се као...</p> <p>Рашићка се насмеши:</p> <p>– Дух време |
| је у кући већ било речи и о томе, да ће се ићи у Карловце.</p> <pb n="98" /> <p>Него неје научи |
| се, <pb n="99" /> изгубивши наду, да ће се и вечерас састати с њим, и уверивши се зар још боље, |
| на и разборита.{S} Као девојка можда ће се многоме пре допасти Јелена; али Даринка је врсна уср |
| а Ката, и Зорка, и Владимир, и браца ће се вратити, али опет... опет..</p> <p>Зорка, опет, нема |
| ла кућа.</p> <p>Јест, до душе, у род ће се, и то у род, као у своју рођену кућу.{S}Али на село! |
| м.{S} Она се страшно ополчила.{S} Не ће се више ни враћати у Брајковац, него иде одмах одавде к |
| брат, Јован, па, како он хоће.{S} Не ће се, ваљда, показати не знам каква.</p> <p>Јелена претрн |
| едно дете мора везати за село.{S} Не ће се кућа Гојковића ископати, док је унучади чика-Пере Го |
| ке слушаоце, ови ће или пљескати или ће се запити, па га не ће ни слушати, те ипак викати живео |
| ?</p> <p>Тражи ли се још славе, наћи ће се у „Карловачкој калдрми равној“, у разглашеном Карлов |
| ник мисли:{S} Куд сви Турци... „Наћи ће се и још когод.{S} Звезде на небу певачкога Брајковачко |
| лете на све стране и наређују, како ће се програм што свечаније извести.{S} Од паропловске ста |
| чи њихову добу, а и не слуте, колико ће се весала поломити на узбурканим валима, што их тамо че |
| а, већ један поред другога.{S} Запитаће се за јуначко здравље, поздравиће се као добри пријатељ |
| тола.)...{S} Да, господо моја, – залеће се Дабижић све живље, – данас сутра пренећемо бесамртне |
| Над стрништем или над ливадама надлеће се коба.{S} Час се заустави на једној ташци, па лебди и |
| увек без одређене сталности.{S} Прелеће се ту с једног предмета на други, и, дакако, често дола |
| према лазурном небу, а овде онде одбиће се још последњи зрак о позлаћену јабуку, зрак сунца, шт |
| рганизује.{S} И кад се појави, појавиће се од мах организована.{S} То не ће још дуго трајати.</ |
| учади чика-Пере Гојковића, а прославиће се име Игњата Јаковљевића, док је његове деце. „Кућа је |
| итаће се за јуначко здравље, поздравиће се као добри пријатељи.{S} Па ако не узмогну опет напор |
| а рамених глава. </p> <p>– Предомислиће се.</p> <pb n="68" /> <p>У том повика учитељ:{S} Дакле, |
| урекне на буњишту...</p> <p>Испред куће се зачу громки глас.</p> <p>– Ао, лопове један!{S} То т |
| а,... за сад доста.</p> <p>Поред сенице се „нешто закрши, као да неко склања себи с пута ону ло |
| а пунахна бела плећа.</p> <p>И нехотице се окрену Зорци.{S} Дете спава мирно и тихо као анђелак |
| ави на једној ташци, па лебди и не миче се; час суне <pb n="15" /> на земљу као стрела, те ухва |
| прозора завлада мртви мрак.{S} Девојче се са свим дало на прозор, мислиш, полетеће.</p> <p>На |
| еме!</p> <p>Стотинама деце из света уче се и васпитавају тамо, и буду људи... и гора и боља од |
| ена притвори капке на прозорима и увуче се унутра.</p> <p>Нико је неје приметио, не само што се |
| му, бојаги, Јован.</p> <p>– Поздравише се својски.</p> <p>Њихов жагор само је, да Бог ме, увећ |
| .</p> <p> Таман!{S} Та, ње ради највише се и предомишљао, да л да сврне к свом другу.{S} Сам не |
| p>Одоше у учитељеву собу</p> <p>Највише се обрадова тому баш Јован. </p> <p>У прочељу између об |
| поникоше или се – однеговаше, и научише се србовати, ту је и отац српске књижевности, ту је Вук |
| > <p>Неколико обичних речи, и растадоше се... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>– Господи |
| староседелице славнога Брајковца нађоше се увређене до дна дубљине своје домољубиве душе на так |
| И попа, и Рашићка, и Јелена забезекнуше се на те Бранкове речи.{S} Попа и Рашићка се и нехотице |
| а слабо ко усрећи Брајковац, на кога би се осврнули сви, из свију сталежа поштованога Брајковач |
| рану, Бранко.{S} Ал мени се чини, да би се од мене могао истесати, ако и не какав практичан ма |
| сте, да му не би било први пут, када би се сада састао с госпођом Катом и с госпођицом Даринком |
| држи против сунца.</p> <p>А Даринка би се и смејала и заплакала.</p> <p>Једва се око малих зар |
| Медом залива, а да лизнеш, очемерила би се.</p> <p>– Шта ће сирота удовица!{S} Нашла себи сигур |
| из ње какве мелодије.</p> <p>Јелена би се занела за њима, те би час удесила, па тихо певушила |
| уке, час би пустила срцу на вољу, па би се слатко, слатко исплакала.</p> <p>Али јој криво, што |
| /p> <p>Учитељ, Милан Кнежевић, тукао би се сад са целом општином.{S} Већма осећа морални мамурл |
| је све седморо деце заживело; хватао би се крај с крајем, како се отац побринуо за своју породи |
| а се не би показао сметен.{S} Готово би се и смео био, ето, на први мах, да га Даринка прва не |
| } Но да потраје овако даље, ишчаурио би се из њега под старост, Боже опрости, „омладинац најчис |
| ише тек за то, да бабица и кума, ако би се десило тог дана какво крштење, знају, кад им треба д |
| стиви заштитници у Брајковцу.{S} Ако би се то уздање кадкод и уздрмало сувишним каквим захтевањ |
| p> <p>– Глете!{S} Глете! – засмејало би се девојче, да и њену пажњу на штогот обрати.</p> <p>А |
| да највише стрепи.{S} Не за то, што би се бојао, да она више зна, него он; него што се, не зна |
| погледом.</p> <p>– Бранко?!</p> <p>– Ви се и опет правите да ништа не знате.</p> <p>– А ти опет |
| учитеља упитљивим погледом.</p> <p>– Ви се заиста, госпођице, врло добро забављате, – пребацује |
| се мушка глава даде видити.{S} Па јави се тек кад год мајсторици, да се знате.{S} Кажи јој, не |
| а овако...{S} Ух, ух, ух!{S} Поп-Стеви се пође кожа јежити.</p> <p>Ја бих моје дете знала и са |
| што то и++ спомињете!</p> <p>Поп-Стеви се смрче. </p> <p>– Деране:</p> <pb n="42" /> <p>Рашићк |
| ла.{S} Застане над каквом рупом, учлови се, као бојаги, код своје је, па је није ни бриге.{S} А |
| вачку станицу гости из Србије.{S} Многи се свет беше искупио на станицу, да их дочека.{S} Беогр |
| ади ли се?{S} Кода вам ради?...{S} Ради се, да, али свако за себе.{S} Огрезли смо у гнилости.{S |
| о опаљеном лицу и испуцаним рукама види се, да је вредан човек.{S} Не би нико рекао, да је Јеша |
| ојкама, по најновијем журналу, не стиди се прве госпођице.{S} Она ти напуни својих неколико кот |
| осподине, – одговори Даринка, а застиди се, – Не стоји вам лепо, кад ласкате,... ни мало лепо.{ |
| <p>Јелена се застиди,</p> <p>– Не срди се; немој да се срдиш.{S} Ја се увек забуним.</p> <p>– |
| ица једна!{S} Мала је била... – разнежи се попа, па вели за Јелицу.</p> <p>– Да, да!{S} Сећам с |
| ога виса, опет на свечаном одру, положи се лес, да и заступник „Матице Српске“ проговори коју у |
| рекрилио.</p> <p>У саборној цркви служи се летурђија, и у њој се спомен чини слављеном песнику. |
| виши позив на срцу и на језику.{S} Тужи се на цео свет.{S} Младу човеку не да се прилика, да ст |
| да не би могао бити равнодушан; а боји се, да се не би показао сметен.{S} Готово би се и смео |
| равично или неправично, као и они, који се не хвале, да „раде за народ“.{S} Свештеници, које му |
| кните се мало даље, – рече писару, који се немо гушио овчијим сиром поливеним с кајмаком, на ко |
| p> <p>Начелник, стари пензионирац, који се десио том приликом у друштву код разбијене канте, ма |
| или ексекуторима, или полицајцима, неки се, Бог ме, протекцијом или умешношћу и даље докотурали |
| ти очима у њега, као да се увери, да ли се овај шали ил’ озбиља бенета.</p> <pb n="66" /> <p>Ок |
| икао се Јован с Дабижићем. – Па ради ли се?{S} Кода вам ради?...{S} Ради се, да, али свако за с |
| пита много, много, да га пита, срди ли се још на њу.</p> <p> А зашто се срди, то као да сад те |
| ба, – војводина српска?</p> <p>Тражи ли се још славе, наћи ће се у „Карловачкој калдрми равној“ |
| > <p>Понда се трже. </p> <p>– Хоћемо ли се ми моћи поутешити, као Бранко, при помисли на смрт?{ |
| рајковачке прошлости.</p> <p>– За то ли се продобрила Јеца на поп-Стевина сестрића! – вели сека |
| д немаш мужа...{S} Александре, хоћеш ли се добро учити?</p> <p>Хоћу, ујо, – одговори дете радос |
| милује по милој вољи.</p> <p>– Бојиш ли се можда кога?— опет учитељ.</p> <p>Јелена једва промуц |
| почела била, да га поверљиво слуша, али се сад окрену и предаде преда се.</p> <p>–Ја ћу да се с |
| и толики други славни и преславни; али се и данас славе!{S} Тек...{S} Тек...{S} Доста је то од |
| Прекрсти се после топле молитве.{S} Али се трже, кад јој витице тек сплетене, а не придевене сп |
| био с њима, баш у њиховој кући.{S} Али се увек неугодно осећао у друштву, у које би тек почео |
| не? после, – одговори Јован.</p> <p>Али се овај привуче уза женскиње.{S} Прођоше један пут дуж |
| бојаги „не раде за народ“, а школовали се о „народном“ новцу, јер исти тај грех носе на души и |
| тање.{S} Карловци и Карловчани спремали се, да свечано дочекају госта, коме место то беше тако |
| крчми „код разбијене канте“ рашћеретали се гости, па и не мисле кући; него де једну, де још јед |
| а!{S} Само да га нико не дира! – нашали се и Јелена. </p> <p>Где је Бранко? – пита Јован, па те |
| иље.</p> <p>– Гле, гле грчета! – нашали се писар. – Били?{S} Од кад се ја окљувам, па...</p> <p |
| ван, а и Бранко пристао уз њих... унели се, па доказују Јелени, како митроносни песник омладине |
| ечни сан.</p> <p>Два дана напред почели се скупљати гости са стране.{S} Е, неје друкче, већ изг |
| дила се а радовала се, или плакала, или се сетила Светозара и Драгиње, о којима је тек зимус чи |
| ајтанима а с неким скиптром у руци, или се врата затварају простом скакавицом или резом.{S} Ја |
| p>**...*Ударише и краве из поља.{S} Или се кравар данас боље пожурио него обично, али су се зби |
| и хоће да играју само господина.{S} Или се и не мисли на то, да трговцу треба више од нешто кап |
| ли.{S} У нас немају ни појма о томе или се сматра за срамоту, да се један свршен универзитетлиј |
| рба, који у Карловцима или поникоше или се – однеговаше, и научише се србовати, ту је и отац ср |
| све, штогод дише, под камен завукло или се у земљу урило, тек зар да нађе хлада.{S} Једва што с |
| то тамо, те час по па гурне Даринку или се удари о велики штит, што га Даринка држи против сунц |
| то ни да се осврну, – рекао би, уморили се, ваљда, лов ловећи ваздан гором и планином.{S} Но ни |
| >– Боже, помози! – прекрсти се и помоли се; Ната, па се успе на кола и ували у седиште.</p> <p> |
| овори онај.</p> <p>Госпо...?! – замисли се чисто поп Стева, као да му је страно то име; понда с |
| држећи пуне чаше, испили чаше, цмокнули се и два и три пута – и, дакле попили брудершафт, то је |
| н, па стаде.</p> <p>Стали сви.{S} Нашли се на врху брдашца.{S} Испод њих се таласа китњаста поб |
| Од кад ја вребам арамију!{S} И једва ми се подеси згодна прилика, кад сам се мало и надао! - од |
| ст у наздрављању.</p> <p>– Молим, да ми се не упада у реч...{S} У нашој средини седи старина, к |
| ти кадгод нешто од њега...{S} Допада ми се, што је при себи.{S} Жилава нарав!{S} Без ичије прип |
| ине, да видим, каква је.{S} Отворена ми се свиди.{S} Шта нас је пута насмејала!</p> <p>– Тим ви |
| {S} Из читавог Хорација најпаметније ми се свиди оно његово: **<foreign xml:lang="la">Beatus il |
| есни школски надзиратељ.</p> <p>Тужи ми се, сиромах, само, да га неко опањкава код власти, па с |
| на тако женско дете.{S} Али та, чини ми се, више пази на свог поп-Стеву.{S} Маћи му се не да.{S |
| басица! . „Видиш, овај орах је, чини ми се, први пут ове године добро понео.</p> <p>– А знаш ли |
| сад пребаци ногу, да устане.{S} Чини ми се, пише нешто.{S} Остао је у својој соби, – одговори Ј |
| екакве налоге, – вели Бранко. – Чини ми се, да је већ тражио друго место.{S} Из његова данас ра |
| ви с мушкима и женскима:</p> <p>Чини ми се, пожурили смо се раније, него што треба.</p> <p>Па б |
| но, после неког згодног увода. – Тај ми се увукао већ у нос:{S} Ова наша– вели Рашићка за Јелен |
| нтам у овој кући...{S} Па, ето, како ми се мука моја награђује.{S} Коме за љубав; Могла сам ја |
| ад их остави млади тржа. – Просто, мени се мој позив не допада.{S} Ја нисам за адвоката.</p> <p |
| оло по селима и по манастирима.{S} Мени се допада овај наш крај.{S} Ја не бих никад одлазио ода |
| Јоване, – насмеја се већ Стајић,– мени се чини, ти у мамурлуку свом обично гледаш све на црне |
| <p>– Шала на страну, Бранко.{S} Ал мени се чини, да би се од мене могао истесати, ако и не кака |
| ућута, ал му криво још?</p> <p>– Махни се, Стефане, тога.{S} Данас је друго време.</p> <p>Поут |
| ... ох!{S} Она чује Миланов глас и топи се од милине као масло на топлој прженици... </p> <mile |
| ја,..</p> <p>– Живио!{S} Живио! – заори се опет око стола.{S} Руке се укрстише изнад исполивано |
| а Радичевића. („Слава!{S} Слава!“ заори се на ту реч око стола.)...{S} Да, господо моја, – зале |
| прилике тако нешто. </p> <p>Ено, матори се мачак ушуњао у мирно гнездашце спокојних голубова.{S |
| а Даринка моли и преклиње, плаче и дури се, да мати одгоди, „бар док прође беседа“!{S} Шта је г |
| обије груди.</p> <p>– Јух!{S} Као да си се уплашила? – примети Даринка.</p> <p>Јелена јој у јед |
| ве песме? </p> <p>– Још пре него што си се ти родио.</p> <p>– Е, па кад онда несте умели наћи п |
| нас попова и калуђера.{S} Е, не уме ти се омладина маћи, док се о нас не очеше.{S} И тај наш * |
| ке на гајтану у вурштлпратеру?!{S} И ти се заводиш за аукторитетима!{S} Е, па да Бог ме: <forei |
| Дух времена сад је таки!</p> <p>– И ти се под старост повела за духом времена!</p> <p>– Стефан |
| о што се чини!{S} Какав си ти, онаки ти се чини цео свет...{S} Сиромах поп Стеван!{S} Неје ни т |
| одмори, бар кад недеља дође, а мени ти се не зна ни благдан и свагдан.{S} Ни на кога се, слатк |
| у!</p> <p>– А да шта ћеш!{S} Јавља л ти се госпођа Ната из вароши?</p> <p>– Јавља ми, да ће доћ |
| гради, вотњаци, беркови, шуме.{S} Ту ти се измешала румена боја лишћа рујева с плавичасто-зелен |
| ако.{S} Ух, благо вама!{S} Волео бих ти се сада по гори проходати, него о Божићу прасе...{S} Па |
| ти распуштеница, не могу.{S} Преудавати се у ма се и горе патила.</p> <p>На том и остало.</p> < |
| па наравно, и сад беше вољна повиновати се оному, што мати нареди. </p> <p>Али јој сину у главу |
| растао дечко из основних школа.{S} Мати се дала у бригу, шта ће, куд ће с дететом.{S} Пита сест |
| тева Радојчић неје испунио.{S} Признати се мора: ево дванаест година, како се њих двоје састало |
| кад јој се и тако споро учинило, залети се у кућу. </p> <p>- Госпођице Јелена, без сумње и ви ћ |
| госте.</p> <p>Кад је дошла к себи, сети се, да притрчи гостинским колима.</p> <p>– Гле секе!{S} |
| е.{S} Али хтети на тај рачун прославити се и постати популарнијим, као што су неки ради можда, |
| > <p>– Не иде тако.{S} Ја се не ћу нити се смем без вас вратити, – рече она слободно.</p> <p>Бр |
| , мора живети с народом; а не башкарити се по варошима, па писати књиге за народ, поучавати нар |
| ди, – кад ће поп Стеван проћи и вратити се на вечерње.{S} Но колико јој збиља стало до поп-Стев |
| аборавиле? – пита госпођа Ната, а крсти се и стала на потегу, па се ухватила за лотру, да се по |
| здисај јој се оте из груди.{S} Прекрсти се после топле молитве.{S} Али се трже, кад јој витице |
| е ту.</p> <p>– Боже, помози! – прекрсти се и помоли се; Ната, па се успе на кола и ували у седи |
| p> <p>Бранко се изненади.</p> <p>Спусти се на место, где је седео био, а ништа не вели.</p> <p> |
| шта ће ти опет муф у сред лета? – љути се опет</p> <p>Даринка.</p> <p>–Ти ћути.{S} Ми ћемо на |
| ник поче урлати разне гласове, поводећи се за учитељевом виолином.{S} Али кад бележниковица зак |
| " /> <p>Иначе прелешкали, разговарајући се то о овом, то о оном, у хладу између четири висока р |
| за њега „фини младић!“</p> <p>Осврћући се то за орлом, то за шевом или грлицом, често би гурну |
| еља и свештеника.{S} Господа свештеници се чине и невешти, а ти, учо, издири за народност, па к |
| м децом око момака и девојака, провлачи се кроз коло, па се све бојим, удариће га какав напит.{ |
| нека слутња или жеља,... шта ли, увлачи се тако нешто по неки пут у безазлено јој срце, које зн |
| , кажу, нестално створење.{S} Али научи се од њега, да само по цвећу идеш и да и са најружнијег |
| о је песник!- примети писар, нагледавши се Бранкове слике, па мисли, ала је научно нешто казао. |
| се и вечерас састати с њим, и уверивши се зар још боље, да се он још једнако срди на њу.</p> < |
| јој уснице.{S} Дете отвори очи, насмеши се, па рашири своје голе ручице, те је загрли.</p> <p>– |
| насу у чашу хладног теочинца и насмеши се на њега.</p> <p>Он је загрли око врата, издиже чашу |
| кла рукавице: ...{S} Добро је.{S} Чувај се, да ти их не препали ветар и сунце преко поља, те да |
| “. – Докторе, – окрене се Јовану – окај се, молим те, тога грчета.{S} Тај не ће бити паметнији |
| аредбом, да је обрадује:</p> <p>Спремај се!{S} У суботу ћемо у Карловце!</p> <p>Јелена застаде. |
| . </p> <p>Иди, синко, – вели. – помешај се и ти мало међу свет.{S} И онако слабо имаш кад посла |
| ја, брате, шта ти мислиш.{S} Но, не бој се.„Нису то руске нихилисте ни немачке социјалисте.{S} |
| умре ту, али никад неје марила, да јој се и једно дете мора везати за село.{S} Не ће се кућа Г |
| де на груди, да јој све исприча, да јој се изјада, да се заплаче у њену загрљају, па да обадве |
| еше у вароши код ње, јавила јој, да јој се ово дана нада.{S} Тако су јој сад сва деца на окупу, |
| али тако пријатно, тако слатко, да јој се прели туга по срцу, срце јој оте мах, сузе саме поле |
| n="52" /> као што је била,... па да јој се момак веша на прозор?{S} Каква је она мати, кад то г |
| кију натресла, и тако штогод.{S} Ја јој се дивим, да она све то смаже сама.{S} И ни паре дуга н |
| еселим очицама и са ведрог чела, па јој се ведрина осмејкује око румених усана увек подједнако, |
| је нож прободе кроза сред срца, па јој се стиште терет, сињи терет.{S} Цео дан се тужи матери, |
| ој удове.{S} Запурила се у лицу, па јој се образи зажарили, да креснеш, варница би излетела из |
| ре поскакута с ноге на ногу па, кад јој се и тако споро учинило, залети се у кућу. </p> <p>- Го |
| сни вечерњи чисти ваздух.{S} Поглед јој се отме на осветљена два прозора у оној лепој кући с он |
| то бива, кад је човек сам, развеле јој се мисли, Боже, на све стране, а све за њеном децом и с |
| Бранкову матер превари, да дође, те јој се поклони!{S} Ал биће и то.{S} Све је удешено,... по њ |
| Елисиуму</title>"...{S} Тек ако ће јој се кад тад поткрасти из груди уздах, а нит зна за што, |
| нешто и она, па се боји, поквариће јој се кћи поред ње.{S} Ако и зна, да све, што се догодило |
| се госпођа Јелисавета.{S} Не свиди јој се.{S} Па да сте пречекали до недеље, сви би заједно на |
| и <pb n="14" /> и увија око ње, или јој се скупи у крило, па жмирка у жижак, или преде, док јој |
| ора помоћи. </p> <p>Опасан је, чини јој се, такмац сада ту...</p> <p>Нема те жеље, што је зажел |
| 7" /> <p>Она погледа у њега.{S} Очи јој се насмешише.{S} А из грла се оте неки клик - ни налик |
| а нешто око усана.{S} Дубок уздисај јој се оте из груди.{S} Прекрсти се после топле молитве.{S} |
| шно љута на тебе. </p> <p>– Је си л јој се исповедила— пита је учитељ.</p> <p>– Нисам.{S} Не см |
| у одар, да легне поред Зорке, дуго јој се поглед приковао на икону светога Николе, што виси у |
| де с Јованом.{S} Од мах осети, како јој се учини Брајковац нешто празан.{S} Сви су, до душе, ту |
| бити као што треба“.{S} Но или што јој се чинило, да неје прилика, да она, девојка, иде сама њ |
| је непрестано ћеретала.{S} Разговор јој се заплеће час о цвету Даринчину, час о хаљини, што ју |
| ади дугим сухим прстима браду, по којој се, бог ме, ухватило по прилично већ иње; гладни гледа, |
| дан поред другога у тихој луци, у којој се и један и други озбиљно спремају, да сваки својим пу |
| ћ дозволити, – одазва се Даринка. – Њој се здраво допада Бранково коло.{S} Ја сам учила у нашој |
| орној цркви служи се летурђија, и у њој се спомен чини слављеном песнику... </p> <milestone uni |
| у застаде и куцну у капак.</p> <p>Капак се диже.{S} Испод њега провири најпре мала бела ручица; |
| љево милостива, колико јој годило, ипак се намргодила.{S} Али које Јованово разлагање, а највиш |
| својом сестром стоји до зида.{S} Па чак се и њих двоје тргоше како попина Јелена врисну.{S} А к |
| пра у спахинском забрану.</p> <p> Мачак се стропоштао с голубињака и треснуо о земљу, па се куп |
| и да је умео, могао је и више.{S} Човек се мора збиља дивити нашима старима, да су и толико при |
| годиници.{S} А најмлађе, син, јој, тек се родило, није оца ни запамтило.{S} Шта ће удовица с т |
| да ће идеја погинути...</p> <p>Бележник се већ неколико пута дизао, да опет он наздрави, али га |
| хвата за њихне трагове.</p> <p>Бележник се смеје лудом послу.</p> <p>А Бечлија Јован га уверава |
| ом, па је учинио своје.</p> <p>Бележник се дочепао ледине, па наздравља по милој вољи, ређајући |
| ље представи варошкињи.</p> <p>Бележник се не да извести из свога кола, већ вели:</p> <p>Овај н |
| уф?</p> <p>Муф беше запао под ноге, док се Ната намештала у колима.</p> <pb n="13" /> <p>– За Б |
| а некмо ли да траје, „док се поје, док се винце пије, и док срце уздише“?</p> <p>– Блажени ниш |
| вци остати у спомену, „док се поје, док се винце пије... „— догод је и једног ваљда српскога ђа |
| .{S} Е, не уме ти се омладина маћи, док се о нас не очеше.{S} И тај наш **Бранко је грдио калуђ |
| х тренутака с њом проснивао, пиљио, док се туга неје прелила вином, те из дубљине наквашенога с |
| Бранко неје приметио ни осетио, све док се није јавила, а занет са својим мислима, чисто се збу |
| сар сад већ нема куд ни камо.{S} Те док се други збунили, кличући још: „Живила!“ – он се пожури |
| аднога одласка, то сам Бог зна, тек док се Јован вратио у село, брујало је по Брајковцу, како ј |
| мљицу вргне“, а некмо ли да траје, „док се поје, док се винце пије, и док срце уздише“?</p> <p> |
| чега ће Карловци остати у спомену, „док се поје, док се винце пије... „— догод је и једног ваљд |
| > <p>– Бога ти, прекинућу ти реч, зна л се што, где му је отац?</p> <p>– Никад ништа.</p> <p>– |
| весног рока има пријавити; не пријави л се, сматра се за мртва.{S} И ти си решена онда брачних |
| p>– Иза рогља се зачу певање.{S} Учитељ се трже.</p> <p>– Збогом!{S} Разговараћемо се.</p> <p>– |
| {S} Не, бар док је ту Бранко.{S} Учитељ се замисли.</p> <p>– Шта мислиш?{S} Ваљда ниси дошао ам |
| лас јој прекиде јецање.</p> <p>– Учитељ се не осврће. </p> <p>– Миле! – задрхта опет њен глас п |
| лика у убавој Фрушкој Гори.{S} А учитељ се „једва дочепао честита друштва“, па се не растаје од |
| вас нема!</p> <p>Јован, Бранко и учитељ се упутили девојкама.</p> <p>Колико Јелена слободна, па |
| .</p> <p>Јелена претрну. </p> <p>Учитељ се на њу тек осврнуо.</p> <p>Али нико не примети њену н |
| и у глави два гарава ока.</p> <p>Учитељ се стискао уза зид под сен.{S} Дохватио белу пружену ру |
| је био ту друг,... хајде-де, прашта вам се...{S} Сиромах, тај брже оде одавде, него што је овам |
| . </p> <p>Имамо још времена!{S} Куд вам се жури? </p> <p>Е, како ти само!{S} А не знаш, да нема |
| ухвати Дабижић као у шали. – Ја бих вам се радо бацио под окриље.</p> <p>– Гле, гле грчета! – н |
| Шта ће „након нас останути“, и кад нам се „тело тек под земљицу вргне“, а некмо ли да траје, „ |
| ву.</p> <p>– Госпођа ваша мати није нам се изненадила.</p> <p>– Ја сам тако и уговорио с Јовано |
| ва ми се подеси згодна прилика, кад сам се мало и надао! - одговори Јован те наслони пушку уза |
| о ме је једно баш и припитомило, те сам се и тамо осећао, колико толико, свој.{S} Наука је једи |
| ете знала и сама усрећити.{S} Овако сам се ослонила на тебе...{S} Сироче моје!</p> <p>Е, баш не |
| атрчале на Бранка.</p> <p>Јух, како сам се ја онда поплашила! – вели Зорчица. – А Даринка стала |
| м био у нашим крајевима, непрестано сам се тепао по охолом Бечу...{S} Мени је, да Бог ме, охол, |
| зној, а зној му цури с чела. – Љуто сам се уморио пешачећи на овој врућини.{S} Радо, до душе, п |
| ли за Јелицу.</p> <p>– Да, да!{S} Сећам се...{S} Трчкарала је туда око мене, кад сам га укопава |
| p> <p>– Знам ја то врло добро.{S} Сећам се добро покојнога оца свога, како је тај умео ринтати |
| pb n="92" /> као да им још не да, да им се кристалишу појмови.{S} Ослободи и друштвеном поретку |
| лабо трзали и утргли око лова.{S} Да им се уз пркос учловио гдегод зека, или лис, или јазавац к |
| ате.{S} Било да им је криво, било да им се допада, тек не могу срцу да одоле, те и они удесили |
| уја бродове на супротивне стране, па им се тако и путови укрсте, не ће зар један на другога, ве |
| таје од њих. </p> <p>Што сад иду, па им се не пада на ум, да прислушкују сваки шушањ, кад се за |
| О раме пребацио сваки пушку.{S} Али им се види, да несу ловци од заната, него баш од дуга врем |
| има, што их тамо чекају. </p> <p>Ако им се назори о свом бићу, о позиву својем у животу и не по |
| урио, да види, какве су то даме, што им се шлајери тако лепршају за њима..</p> <p>Попина Јелена |
| можда истерају насртљиву мушицу, што им се и у нос увлачи; само што зазвечи ланац на огрљаку, к |
| није, да се издовоље у свачему, чему им се пружа прилика у убавој Фрушкој Гори.{S} А учитељ се |
| .</p> <p>– И опет „госпођице“!{S} Срдим се! – обрецну се Бог ме, Јелена, па истрже своју руку. |
| о обично, па га опет ухвати. – Не срдим се!</p> <p>Бранко ћути.{S} Не зна, шта ће сад; тек мисл |
| љ.</p> <p>– Нисам.{S} Не смем.{S} Бојим се, забранила би ми са свим, да се и састанем с тобом.. |
| А благајник и бележник од то доба, чим се мало ђорну, одмах терају писара, да им декламује „он |
| м, да прецепи чвор на цепаници, с којом се већ толико бочи и која га стаде толико зноја, те у м |
| ога весеља чика-Перина.{S} Том приликом се и деца боље срађају.{S} А мајке се теше и челике над |
| е већ спушта мрак. </p> <p>Под планином се раширило село Брајковац са својим белим кућерцима и |
| довати, кад јој сутра оде.</p> <p>У том се врати натраг у село. </p> <p>Та последња добра мисао |
| асло тога Кнежевића!“</p> <p>Поп Стеван се узврпољио у својој постељи, па гунђа и прети учитељу |
| га, већ једаред то почети?{S} Али Јован се одсмеје и одговара се, као да има још времена.{S} А |
| Хајде, браца.{S} Време је!</p> <p>Јован се протегли на канабету.{S} Остави неки тумач казненога |
| оже га сад песницама трти,</p> <p>Јован се загледа у њу зачуђеним погледом.</p> <p>– Бранко?!</ |
| прихвати учитељев предлог.</p> <p>Јован се насмехну и не мога да не покаже своју сумњу.{S} Кнеж |
| отишла Тинка из Брајковца; а сутра дан се уселила у поп-Стевину кућу госпођа Рашићка, донде го |
| се стиште терет, сињи терет.{S} Цео дан се тужи матери, да је боли глава.{S} А кад пошла на пев |
| . </p> <p>Сунце прижегло, мислиш, камен се усијао.{S} Коњи касају, а не могу да се обране од си |
| мислила, да је се он више и не сећа, он се ње ради свађао с писарем, који је у сред друштва и п |
| не знам, нико не осврће ни главе!{S} Он се чуди, како да то више власти не забране.{S} А као да |
| код ње, од како је дошао од горе.{S} Он се опет извињава, да још неје доспевао, али не ће више |
| ги збунили, кличући још: „Живила!“ – он се пожури, па узе извијати и завијати: </p> <p>Мно-о–га |
| ао испред гнезда на пречагу...{S} Нагао се...{S} Сад ће да скочи на земљу, па да гдегод у окриљ |
| бршљана...</p> <p>Разговор њихов врзао се највише око догађаја, што га је омладина у то доба с |
| је доба рада, општега рада! – развикао се Јован с Дабижићем. – Па ради ли се?{S} Кода вам ради |
| у заспао био.{S} Али чим устао и обукао се, опростио се са свима.{S} Убезекну се и поп Стеван и |
| сад и та варошкиња, Даринка.{S} Познао се с њом у недељу, кад су изашли из цркве:{S} Познао се |
| дељу, кад су изашли из цркве:{S} Познао се поред Јована.</p> <p>Колико он,... а и мати му као п |
| рема сестри и сестрићу загладио, осећао се туђ према њему, туђ, јер и оне сродничке пажљивости |
| ић са својим гостима из Брајковца нашао се одмах до гроба. </p> <p>Даринка с побожним заносом с |
| ову песме, али не изађоше на сухо, него се одвезоше истом лађом у Нови Сад, да тамо буду на бес |
| римети попа, па се осети слободан; него се ипак не показа тако, да не би сестрић његов могао пр |
| овај пут им неје жао на месец.{S} Друго се нешто збива у Брајковцу, нешто, што они не могу ника |
| {S} У руци држи некакву књигу, а на бео се штит од сунца наслонио.</p> <p>– А,... ти си, Алекса |
| нешто налик на „курисање“.{S} Застидео се...{S} Једва се прибра.</p> <p>– Госпођице Даро, – ре |
| и бољи... </p> <p>По толики пут заподео се међу друговима такав разговор.{S} Мисли њихове имају |
| ће.{S} Мислиш, безброј рубина раздробио се у чаши, па гори.{S} А попа гледи у њих као стари зна |
| љивих речи и јаче подбунила.{S} Навалио се леђима на зид, где је већ отрљо креч и углачао га од |
| сам господар у општини, па... (Осмелио се тако поп-Стева, па говори без запете.) Ја сам већ за |
| а живота купио кућу у вароши и настанио се тамо.{S} Таман да поживи у миру, а капља га обори по |
| </p> <p>На сред села око крста искупио се народ у чистом свом оделу.{S} А у народу, видиш, око |
| сеницом у својем вотњаку.{S} Разузурио се, па је на њему место мантије само лака сива кабаница |
| олском здању.{S} Касно у ноћ тек вратио се Кнежевић из манастирскога воћњака, посрћући „од љуба |
| чезнуо, као за својом колевком, осетио се туђ, самохран. „Тама за мном, тама преда мноме, а на |
| кадгод каквих виших жељан имао, заситио се црвеним појасом, којим је, као ревностан пастир душе |
| {S} Али чим устао и обукао се, опростио се са свима.{S} Убезекну се и поп Стеван и госпођа Раши |
| и буде бољи од учитеља свога.{S} Па ко се опет смотава и сели него Немац, те хајд даље као гус |
| а.{S} Та, знаћеш га.{S} Тинкин син, ако се сећаш!</p> <p>– Што јој је муж она лола и бекрија? – |
| његова жена!</p> <p>Па је ли чудо, ако се Тинка осетила, као да се други пут родила, па дошла |
| ом према њему.{S} Поп Стеван, опет, ако се и приволео на Рашићкино наваљивање, да доведе Бранка |
| тријарха Стефана Стратимировића.{S} Ако се Александар добро узучи ја ћу сам молити његову свјат |
| је је то доба, па је још нема.{S} Свако се то одмори, бар кад недеља дође, а мени ти се не зна |
| кли ни колајнице зеленога Нимрода, како се слабо трзали и утргли око лова.{S} Да им се уз пркос |
| нати се мора: ево дванаест година, како се њих двоје састало, па никад неје међу њима пало опор |
| мене.{S} Фини младић!</p> <p>– Па, како се то ујак сад продобрио?</p> <p>– Шта мислиш?{S} Сам м |
| ођа Ката да пукне у себи од смеха, како се премудра Рашићка преварила у рачуну.{S} А треба ли г |
| а Јеца све овако одскаче од земље, како се једи.{S} Јуф, јуф, свиснуће.{S} Хоће, да! – вели Јов |
| пио у њој, а то је било прво вече, како се скрасио у Брајковцу) декламовао ону познату песму Ми |
| еверенда, – ваљда, прва поп-Стеви, како се запопио; стара свештеничка капа, коју је попа носио |
| ом на сваки посао и говорио би ми, како се шта ради.{S} Па сад се дивим мојој матери.{S} Видиш, |
| према њој; па јој дале омирисати, како се и њих не тиче, шта свет говори; оне живе, дакако, за |
| и румен до иза ушију, кад примети, како се сви окренули њози.</p> <p>Бележниковичину оку неје с |
| би сестрић његов могао приметити, како се он спремао кому на дочек, да му се „омладинац“ не мо |
| ли, који једва да умемо и слутити, како се води туђа брига, једва да и назиремо, шта је то јава |
| } Чак и бележник мало се не угуши, како се засмејао.</p> <p>– Слатки уја, добри поп Стева, сам |
| ивело; хватао би се крај с крајем, како се отац побринуо за своју породицу, а како би овака два |
| лку, шта је све поп Стева говорио, како се ломио, шта је Бранко одговорио, како је у очи исмеја |
| сад узеде да оговара госпођу Нату, како се дала наплатити од поп-Стеве, кад је њена Јелена била |
| на глас, како не треба.{S} Памтиш, како се то некад живило.{S} Боже, да устану стари, па да чуј |
| кад је дошла у братовљеву кућу.{S} Како се и не би, јадница, осетила сретном, кад се напатила к |
| > <p>– Понда?</p> <p>– Ја тако, од како се знам, па хвала Богу!{S} А видим, како пролазе ти, ко |
| њ, а само што је завирио у њу, од како се повукао у попин врт.</p> <p>– Стојим на расположењу, |
| та је то Српство и родољубље, а од како се зна, исповеда се <pb n="62" /> за члана српске омлад |
| о знаш, као једна кућа.{S} Него од како се уселише амо неке стране особе, хоће да и Брајковац и |
| } Сви знамо, шта нам ваља чинити и како се владати, не треба нам команде.</p> <p>- Чујеш.{S} Ја |
| </p> <p>Попа се све тресе гојазан,:како се смеје.{S} Видиш га само, клима главом, и развукли му |
| им списат и издат</title>."</p> <p>Како се обрадовао тој књизи!{S} Још кад је ишао у прве гимна |
| ојом и српским одушевљењем.</p> <p>Како се обрадовао био Бранко, када је пре недељу дана у Бечу |
| о да пред вече банемо тамо?</p> <p>Како се дознало за узрок Бранкова изненаднога одласка, то са |
| ола, проглади прстима кроз браду и лако се накашља.{S} Узе округли ћелепуш са стола, па га ћуши |
| оду у намену Бранкова спомена.{S} Онако се народ уме одушевити само за велике идеје.{S} Од надн |
| кошница – тек „да покуша“.{S}А наопако се једио, што српски пчелари сваки час препоручују по н |
| имао са својим ујаком, поп-Стевом, тако се био расрдио, да је у један мах хтео да оде из Брајко |
| добром старом познанику.</p> <p>– Тако се дочекују гости?! – пребаци му, бојаги, Јован.</p> <p |
| је.{S} А жустра младица поред њега тако се препанула, да се неје могла уздржати, већ се у најве |
| ић“, него само Бранко: толико се и тако се радо о њему разговарало.)...</p> <p>Уз пут наиђоше п |
| не скоро као и брат јој. </p> <p>И тако се искупило прилично друштванце за певачки збор.</p> <p |
| јника: „Куд сви Турци,..." </p> <p>Тако се свршила прва певачка поука Брајковачкога збора. </p> |
| , да баш на извору буду сведоци, колико се у истини прави народ забавља о том догађају...</p> < |
| <p>– Дошле те варошкиње!</p> <p>Колико се Јелена обрадовала својој другарици, толико и више кр |
| подин Стајић“, него само Бранко: толико се и тако се радо о њему разговарало.)...</p> <p>Уз пут |
| не у грудима хоће зар да искочи; толико се пута захука, дошао је већ под грло, а то се отео тек |
| а, живот је овај тако сладак!{S} Толико се прилика да је човеку, да га воли.{S} И људи... па ни |
| ему).{S} Заволи га чика Пера.{S} Толико се пута састајао с њим у Митровици, у оној некада грани |
| ће издржавати своју породицу.“ И толико се занео, помишљајући на Даринку, да, блажен, у мало гл |
| – да му сефтеишемо нов еспап.{S} Бранко се и не обазире много на њих.{S} Неје му ни стало до ов |
| глас неки до Бранкових ушију.{S} Бранко се трже.{S} Близу њега стоји на уској путањи девојче од |
| нади његов пијетет према оцу.{S} Бранко се сећа свога оца.{S} Једва га је, до душе, упамтио, ал |
| ва добише места унутри.</p> <p>– Бранко се не одваја од Даринке.</p> <p>- Ми смо одсели код вас |
| p> <p>– Лаку ноћ!</p> <p>Јован и Бранко се одвојише.{S} И оде сваки својим путом.</p> <p>Јелена |
| своју Еву.</p> <pb n="70" /> <p>Бранко се насмехну:</p> <p>– Док ја дођем до своје Еве, протећ |
| а му завири смело у лице.</p> <p>Бранко се силом насмеши. </p> <p>– Немојте толико да мислите.{ |
| ј га он показује на жици.</p> <p>Бранко се баш разговарао с Даринком.</p> <p>Јован прешао бележ |
| важна разговора с тобом.</p> <p>Бранко се изненади.</p> <p>Спусти се на место, где је седео би |
| > <p>- За што, госпођице?</p> <p>Бранко се не довија ни из далека.</p> <p>– И опет „госпођице“! |
| ади своју цицу и клима главом.{S} Марко се врпољи <pb n="14" /> и увија око ње, или јој се скуп |
| а домаћица испржи које пиле.{S} И Марко се, ено, већ вија са живином по широком дворишту.{S} Ма |
| оцијалне наше прилике...</p> <p>И Марко се, већ по одавно, помешао с гостима.</p> <p>Бележник х |
| да би пришио био и златну јаку“, казало се у неком листу, оглашујући његову смрт изненада.{S} Н |
| !...</p> <p>Млади Брајковачки тржа мало се неје сломио преко тезге, како је појурио, да види, к |
| ан прсну у смех.{S} Чак и бележник мало се не угуши, како се засмејао.</p> <p>– Слатки уја, доб |
| чича био у снази, и држао узде, и знало се, бојаги, нешто и видило се, тобож, некога рада, мака |
| ке године по један пут!</p> <p>Прохтело се госпођи Нати, да види своју сестру, баш као да јој ј |
| зде, и знало се, бојаги, нешто и видило се, тобож, некога рада, макар да се заман викало:{S} Хл |
| и не знате, али у старо време одселило се одавде неколико хиљада српских породица у Русију.{S} |
| где ли је, Бог би га знао!{S} Говорило се, да се негде удавио.{S} А говорило се, да је заблуде |
| му, ал под рухом српско срце!“ говорило се о њему).{S} Заволи га чика Пера.{S} Толико се пута с |
| о се, да се негде удавио.{S} А говорило се, да је заблудео у свет.{S} Тек Тинка дахну душом.{S} |
| p>Положи све испите најпре; понда ће мо се разговарати, – одговори му Бранко.</p> <p>Јован мало |
| ања и ликовођа певачкога збора.{S} Само се поздрави са певачима, те одмах дохвати виолину, па п |
| трже.</p> <p>– Збогом!{S} Разговараћемо се.</p> <p>– Пође.</p> <p>– Јелена не чује песме или не |
| кад си већ навалио...{S} Хајд, видећемо се, ваљда, још, вели поп Стеван.{S} Не ћеш тек отићи го |
| нскима:</p> <p>Чини ми се, пожурили смо се раније, него што треба.</p> <p>Па боље пре не? после |
| чему просвета, чему живот?{S} А ми смо се свим радом својим далеко удалили од пута, који овамо |
| азговарамо, – задржава га попа. – Нисмо се честито ни поразговарали, како си ту.</p> <p>То је и |
| кне, као тек да одмахне: „Па добро!“ Но се трже.</p> <p>– Хвала вам.</p> <p>– Па, опет сте заћу |
| ко одлагати.{S} Ко је рано легао и рано се оженио, није се покајао.{S} Не ћеш се, ваљда, угледа |
| беху Карловци позорницом.</p> <p>Дивно се беше заталасало одушевљење у српском народу у намену |
| ов, па пружи руку Кнежевићу и неусиљено се рукова с њим. ·</p> <p>Кнежевић се рукова и са Јелен |
| ремате омладину на госпоство.{S} Једино се клањам учитељству народном.{S} Ко је свестан учитељ, |
| ем.</p> <p>– Добро је, – рече и потајно се насмехну.</p> <p>А Јелени одлану.{S} Но је поли руме |
| баш не чита, разговарају, ово било оно се снило...{S} Па том приликом приметиће госпођа Ната, |
| ојим кораком она тројица њима ближе, то се Даринка већма стискује уз Јеленино раме, као да би д |
| ута захука, дошао је већ под грло, а то се отео тек само дубок уздисај.{S} Срце би на том уздис |
| рача.{S} Него за што и не би?!{S} Често се после картања развезе и пијанка.{S} А он мора ту бит |
| авила, а занет са својим мислима, чисто се збунио, кад је погледао.</p> <p>– Ми вас чекамо на р |
| </p> <p>– То је најжалоснија песма, што се силом уплеће у ове дане, који ће да засветле потомст |
| дне на мекој трави у крај поточића, што се слива преко луба дебела орахова дрвета, те шуми и жу |
| ушкацона и других таких посластица, што се, по сеоском господском обичају, износе пред „физите“ |
| рак о позлаћену јабуку, зрак сунца, што се клонило западу. </p> <p>Око њих планина са својим бр |
| кћи поред ње.{S} Ако и зна, да све, што се догодило у кући поп-Стевиној, носи на души и на обра |
| сар, неколико одборника, дакле све, што се рачуна у Брајковачку високу власт, седели су у засеб |
| њом чита новине и премишља о ономе, што се њега тиче, а мало разабира за оно, што је било и шта |
| ући унутра!“ Повукао би је тим пре, што се уверио, да се и сама гошћа одушевила за „ту идеју“, |
| понудише женскима оне две столице, што се зблизниле у учитељевој соби; а од њих неки поседали |
| Брајковац.{S} Па сад још тим више, што се слегло на један пут ваздан гостију у село.{S} Ту је |
| штају, да поред њих пролећу чворци, што се надлећу као облаци над грозном планином расплашени т |
| вели, кад чита новине: „Ја не знам, што се толика хука и бука дигла за тог ђачића;“ а на некакв |
| виленим перјем и китњастом крестом, што се преко дана шета и ракољи по буњишту око кокошака, ми |
| ева поверљивије.</p> <p>Хвала, ујо, што се не сетисте, кад је тому било време; сад је касно, – |
| л ти те мисли на памет ваљда за то, што се видиш сада у овом обиму?{S} Брате, ја се мало разаби |
| {S} Несрећа је по Србина сељака то, што се он, кад једном пропадне, тешко подиже, јер, канда, и |
| ек одржи у милости ујковој ипак то, што се... без ичије – помоћи сам у туђем свету... гура, те |
| ог ме, увећао и онако велики жагор, што се разлегао по пространим ходницима и степеницама Карло |
| часни брдо и долина, тамјан мирис, што се к небу диже из цвета“ и из српског света.</p> <p>И т |
| а неко склања себи с пута ону лозу, што се обично онако уз пркос испружи преко стазе са лозинка |
| ти, ада се и сам не умеша у струју, што се заошинула оне године по Српству.{S} Био је он некада |
| ло, тек зар да нађе хлада.{S} Једва што се овда онда зачује, како крикне од врућине орао на как |
| цу, или и даље куд у варош.{S} Неје што се Марко боји, да би му, сачувај Боже, ускисло, кад би |
| и... па ни они несу тако рђави, као што се чини!{S} Какав си ти, онаки ти се чини цео свет...{S |
| аг.{S} А повукао би је за цело, као што се већи у себи повукао, кад се састао с Јованом и учите |
| јао, да она више зна, него он; него што се, не зна ни сам за што, нада, да ће она највише и пок |
| > <p>Нико је неје приметио, не само што се и сама за времена скрила, већ и пун сен округле багр |
| или не ће, што мисли.{S} А мисли: „Што се овај свет толико на силу Бога грађа са мном и присва |
| , срди ли се још на њу.</p> <p> А зашто се срди, то као да сад тек почиње да нагађа.{S} Па баш |
| ше!{S}Јух, ала лепо мирише!{S} Па зашто се, мама, овакво цвеће не негује у лонцима, а негују ко |
| е зар слободна штампа!</p> <p>Размахнуо се поп Стеван, па заборавио, каква му је задаћа задата |
| ш жандара, а остали како који.{S} Писар се наслонио на лактове, па кибицује одборнику. (Бележни |
| >Сам коровођа почиње. </p> <p>Али писар се замислио у улози каквог Дона Цезара од Базана, какво |
| алом по њој.</p> <pb n="64" /> <p>Писар се загледао у лик што виси у прочељу. </p> <p>Јован упр |
| пресмаче ракију с хлебом.</p> <p>Писар се осећа необично жив.</p> <p>То је било дивно, милости |
| ника, час у бележниковицу.</p> <p>Писар се гуши сиром и залива грло белим вином.{S} Али и он на |
| ас у Карловце, у очи свечаног дана, јер се у Пешти намерном или ненамерном чијом кривицом несу |
| </p> <p>Али Јован као да не слуша, јер се нагао већ преко стола с чашом у руци, да се куцне с |
| пуча потапкала по поп-Стевину жуљу, јер се поп Стеван на мах разгали, па примети, као да би да |
| ваш ујак а и мати не могу доста да вас се нахвале.{S} Ал, ја ипак држим, да то мора бити мучно |
| ша.{S} Нова се омладина креће, њен глас се већ по мало чује.{S} Кад не иде више с омладинским с |
| ационалног газдовања.{S} Данас... данас се и за то тражи интелигентан човек, човек... не „госпо |
| ли над ливадама надлеће се коба.{S} Час се заустави на једној ташци, па лебди и не миче се; час |
| у.{S} А у народу, видиш, око свирца час се таласа, час везе ситно коло сремачко, плаховито оно |
| е Бог ме, још и данас.{S} Старији свет се особито разабирао за њу.{S} У сека– Катину децу већ |
| е, кад не буде видио своју ујну, – опет се уплете бележниковица.</p> <p>– Жено, не дирај у свој |
| “, те не може друкче да тузи угове, већ се болном душом хвата за њихне трагове.</p> <p>Бележник |
| Јован сад тек не зна, шта да мисли, већ се забленуо час у бележника, час у бележниковицу.</p> < |
| епанула, да се неје могла уздржати, већ се у највећој дреци смота негде у коров, да тамо у најв |
| оспођа Рашићка већ дошла к себи.{S} Већ се говори по селу, како жали, што је дотле дошло.{S} Та |
| љено се рукова с њим. ·</p> <p>Кнежевић се рукова и са Јеленом, као са старом познаницом.</p> < |
| и своје као бегеш. </p> <p>Јеша Дабижић се сетио свога калфовања у Новом Саду и својих љубавних |
| ли мисли несу све код њега.{S} Од синоћ се нешто сневеселио.{S} Јелена му је много приповедала |
| ишта.{S} Засуци рукаве, па, што кажу, у се и...{S} И госпођа Ката одби толике општинске бележни |
| села.{S} И сад, ето, седе и разговарају се, како ће што боље да удесе село, што га спремају.</p |
| а и Тинку и синчића му!{S} Али Арсенију се други занат боље свидео.{S} Карту и чашу заволи већм |
| ито својом руком Бранкову руку, за коју се држала.{S} А по речима и нагласку за цело јој жао на |
| , хоће да се шали.)</p> <p>А благајнику се разведри мало оно мрко лице, зарасло у црној густој |
| , човек... не „господин“!</p> <p>Бранку се побра није никад још таким показао.{S} Више пута му |
| и он то примио, кад би <pb n="91" /> му се теоретски о томе предиковало, а да не види то од нас |
| величање његова спомена.{S} Око тога му се мисли највише и врзу.{S} Да се обазре на оваке слуша |
| оп-Стевину сеницу, где овај чека, да му се јави, има ли тај дан какве дужности, то јест, да ли |
| а је одмах отишла свом поп-Стеви, да му се потужи:</p> <p>– Дошле те варошкиње!</p> <p>Колико с |
| како се он спремао кому на дочек, да му се „омладинац“ не може ни од шале подсмехнути.</p> <p>– |
| бележник је нашао, да је вредно, да му се јави, е је Марко донео пива.{S} А писар опет нашао ј |
| рила, час их скупи и дигне у вис, да му се боја и на горњем и на доњем делу танких крилаца прел |
| т у свет,... у виши свет.{S} Само да му се дочепати Новога Сада или Београда, да се препоручи у |
| што да не буде срећна? </p> <p>Понда му се мисао понесе за Даринком.{S} Усамљеном, као што беше |
| p>У исти мах му сину друга мисао, па му се задовољније мало разгали лице.</p> <p>Да ме ко не тр |
| упео свом снагом, те набрао чело, па му се натуштило над дугим проседим обрвама.{S} Хоће најпре |
| о више о њој мисли, неку бујност, па му се час разлива као милота, час га диже, да некуд зар по |
| , па му пројури кроз сву крв, а коса му се диже.{S} Скинуо шешир, одахнуо, па брише рупцем зној |
| р!{S} Ђура Јакшић би кликнуо.,„И бог му се диви!“ -- рече Јован, па стаде.</p> <p>Стали сви.{S} |
| ом.{S} Усамљеном, као што беше, даде му се широко поље, да их обадве, Јелену и Даринку, испоређ |
| од неке милине, кад помисли, како ће му се добра душа опет обрадовати, кад јој сутра оде.</p> < |
| /p> <p>Кад приступио девојкама, лице му се зажари.{S} Погледа то у Јелену, то у Даринку, а погл |
| сиром поливеним с кајмаком, на који му се сад тек и већи апетит отворио, што зар хоће на њему |
| срећу.{S} Кад је човек срећан, мили му се посао, којега се подухвати.{S} Одушевљеније прихваћа |
| иш га само, клима главом, и развукли му се брци, али не даје, гласа од себе.</p> <p>– Да Бог ме |
| е гојазан, зачкиљио очима и развукли му се брци, ал не даје гласа од себе... </p> <milestone un |
| е особе и прилике, о којима је, чини му се сад, и чешће могао и требао мислити, ако ничега друг |
| рију“ реч.{S} Лакше би му било, чини му се, на архијерејској служби придику какву исплести; а н |
| више пази на свог поп-Стеву.{S} Маћи му се не да.{S} Она баш истера одавде учитељицу.{S} Мал не |
| , таман најлепше полетео!{S} Но речи му се изгубише у метежу, у ком сваки својим гласом пева:{S |
| м.{S} Бранка прође нешто скроз, како му се допаде у тај мах девојче.</p> <p>– Што ћутите?...{S} |
| по упутству наших пчелара води, а то му се признати мора, најсавршеније свој пчеларски дневник. |
| да му гледа постојано у очи, и, што му се давно и давно неје придесило, – поцрвене, е, поли га |
| него што заспи.</p> <p>Него вечерас му се не да да чита ни колико иначе у овакој прилици.</p> |
| ољан.{S} Кадгод пије младо пиво, а њему се нешто стужи.{S} Онда му је његов виши позив на срцу |
| да прочитам...{S} Је л браца, – окрену се, као чигра, у заштиту Јовану, – још имам сутра, па п |
| тна идеја!{S} А и јест, брате, – окрену се Јовану, – баш смо ти ми на селу затуцани,... их!{S} |
| скликом:</p> <p>– Ево га!</p> <p>Окрену се.</p> <p>Гости из Брајковца.{S} Ту тетка Ната, ту Дар |
| о се, опростио се са свима.{S} Убезекну се и поп Стеван и госпођа Рашићка.</p> <p>– Па што тако |
| > <p>– Са старачким идејама!– подсмехну се Јован.</p> <p>– Неколико њих што је вредило нешто, о |
| срцу!</p> <p>– Ето ти је, на! – обрецну се, бојаги, попа.</p> <p>– Хвала ти, боже!{S} Канда нем |
| пет „госпођице“!{S} Срдим се! – обрецну се Бог ме, Јелена, па истрже своју руку. </p> <p>– За ш |
| ора знати бар и натарошевица, – обрецну се она.</p> <p>– Ја ништа не знам, – вели Јован. </p> < |
| данас боље пожурио него обично, али су се збиља физите код госпође Нате и Катице мало дуже поз |
| га, а да не подсети своју сеју, како су се обадве препале, када су из ненада ту натрчале на Бра |
| благајник, писар и други певачи већ су се договорили, како ће после певања на пиво „Код разбиј |
| ју снагу.{S} Бродови живота њихова несу се још навезли на отворено море, где борба за живот као |
| енитих смерова.{S} Интереси њихови несу се још нигде сукобили.{S} Неје се још ни једном дала ни |
| ветрину у Маркову крчму у Брајковац; ту се препоручи бележнику својом вештом декламацијом „о ра |
| за јавне ствари.{S} Него омладина, а ту се у нас рачунамо ми ђаци, трговачки момци, и тако даље |
| оју матер посети!...{S} Најпосле, свету се не да ни уста запушити, ни доста колача намесити...{ |
| о кличе танко гласовито...{S} На бресту се гдегде закрши грање, а одонуд излети орао, замахне к |
| –Ти ћути.{S} Ми ћемо на село.{S} А путу се рока не зна.{S} Може нас тамо затећи и берба...{S} Ј |
| евића куља дим на димњак.{S} На огњишту се пуши и ври у пуним лонцима, а цврче батаци на угреја |
| пуно независан.{S} Кад буде време, даћу се бирати за посланика, било у Карловце било у Загреб,. |
| .{S} Изасланици разних друштава хватаху се свога кола.{S} Певачка друштва заузеше своје место н |
| у њима пало опоре речи.{S} По Брајковцу се каже: „Куд госпођа Јеца оком, поп Стева скоком“</p> |
| жи преко стазе са лозинка.{S} Збиља, чу се ход.</p> <p>Поп Стева склони чибук уза се поред стол |
| и ил’ ни ви!</p> <p>– Сви!{S} Сви! – чу се више гласова, а највише писарев.</p> <p>Учитељ и сув |
| д кућом у дворишту.</p> <p>– Јух!- зачу се из кухиње.{S} Маца вриснула, па испустила канту из р |
| онац у крај ватре.</p> <p>– Јух! – зачу се у исти мах и из собе у неколико разних гласова.</p> |
| оне лепе куће с оне стране потока зачу се диван мушки тенор.</p> <p>Јелена познаје тај глас.</ |
| азиђоше.{S} Испред учитељева стана зачу се у три пут.</p> <p>– Лаку ноћ!</p> <p>Јован и Бранко |
| анка растанак, да је једва чекао, да их се што пре опрости. </p> <p>А они су сви били тако љуба |
| Нашли се на врху брдашца.{S} Испод њих се таласа китњаста побрдица, да им мало даље пукне на д |
| е му ни стало до ове врсте људи, из тих се, по његову уверењу, не да већ више ништа ни учинити. |
| нема за њу места!</p> <p>Млади трговац се окљува, како би и он прешао у разговор с Бранком и Д |
| .{S} Мени је овде врло пријатно.{S} Баш се, на против, са свим добро осећам.{S} И не могу довољ |
| </p> <p>Јеша Дабижић вели:</p> <p>– Баш се добро осећам!{S} Тако мора бити ономе, коме пусте у |
| посла са себи равнима... </p> <p>Вараш се, мој Бранко, ако мислиш, да код мене није то озбиљна |
| да брачних обавеза према њему.{S} Можеш се и преудати.</p> <p>Мој син ће, – одговори она, – за |
| о се оженио, није се покајао.{S} Не ћеш се, ваљда, угледати на те наше учене и неучене докторе, |
| себи напуштен, – дода Кнежевић.– И још се од нас захтева, да потпомажемо и књижевност, да купу |
| е и последња песма, а многи и многи још се не разилазе.</p> <p>Стајић са својим гостима из Брај |
| гине за њом.</p> <p>Давно је било, кад „се одбила“ из куће својега оца, покојнога Пере Гојковић |
| олико година до сад не запита ни самога себе, како је том дечку?{S} Па за чију љубави сада“.{S} |
| ли опет парох, – не замишља увек самога себе, Праотац наш Адам имао је у рају свега, па опет му |
| ере, да замаже очи слабом човеку, па да себе боље угнезди?..;.{S} Гадни створе!</p> <p>Је ли мо |
| и, она и ужива; па што ради, зна, да за себе ради.</p> <pb n="53" /> <p>И да је когод рекао поп |
| њену ћер.{S} Побринула се та добро и за себе и за њу.{S} Знаш ли ти, да ће она израдити код поп |
| и ружно; а за истинитост јамчи сваки за себе.{S} Али хтети на тај рачун прославити се и постати |
| м ради?...{S} Ради се, да, али свако за себе.{S} Огрезли смо у гнилости.{S} Нема ни родољубља, |
| би штета било.{S} Ти ниси рођен само за себе, већ за... виши позив, – пребаци Јеша писару, ал н |
| вукли му се брци, али не даје, гласа од себе.</p> <p>– Да Бог ме, да је госпођа Рашићка узела с |
| азвукли му се брци, ал не даје гласа од себе... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Док њих |
| о је, нејачко је, да га даш тек тако од себе, да га одбијемо као лику низ Дунав, – навија попа. |
| и неје могао никога разуверити, сам је себе тешио... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>О |
| држати на стану.{S} А Тинка спремала и себе и дете. </p> <p>Данас отишла Тинка из Брајковца; а |
| и очи, шијући белом свету, па хранити и себе и дете под туђим кровом и на туђем огњишту.{S} Али |
| ш није готова, – теши поп Стеван и њу и себе. – Све ће то још бити, како треба да буде.{S} Ниса |
| </p> <p>– Фраза!..{S} Ја што учим, учим себе ради, као годи ти и други и трећи.{S} Кад кажем, д |
| в, да Бог ме, неје могао оставити након себе величанствених манастира ни иних задужбина.{S} Али |
| <p>Благајник седи, па посматра све око себе.</p> <p>Мала Зорка, како стала у један угао, као д |
| етну шешир на главу, па закопчава и око себе намешта кабаницу.</p> <pb n="34" /> <p>Што не дате |
| цу ни бригеша.{S} Чисто не да гледати у себе, како је сјајан.{S} Округао као похођанска погача, |
| ојачком, у ком последњи бој бије између себе нарав и васпитање.</p> <p>И Зорка се обесила Дарин |
| е не само да не ће више говорити између себе „ви“, већ „братски српски“ „ти“, него Дабижић, на |
| окрвно у њега, откиде један и задеде га себи на груди, а други пружи Стајићу.</p> <p>– Хоћете л |
| p> <p>– Шта ће сирота удовица!{S} Нашла себи сигуран кров, па га чува као свој рођени, – примет |
| оди из Брајковца у Карловце.{S} Замишља себи, како ће на том путу угледати из далека читав кара |
| уством.{S} Тешко оном, који мора све на себи да искуси!{S} Ја сам прошла добру школу: цео је жи |
| аши за најобичније наше потребе носе на себи туђински печат.{S} Ми све морамо од туђина да наба |
| це се „нешто закрши, као да неко склања себи с пута ону лозу, што се обично онако уз пркос испр |
| аљину, да у највишим школама тамо збира себи плодове човечјег ума. – Ја ти, – рече, – не могу д |
| вет.{S} И онако слабо имаш кад посла са себи равнима... </p> <p>Вараш се, мој Бранко, ако мисли |
| ице.{S} Кад опет оде по воду, као да је себи по смрт отишла.{S} Враг би је знао, шта ради.{S} Д |
| – вели му девојче љупко, па му привуче себи руку. – Кажи ми штогод лепо, као што ти умеш.</p> |
| ладу човеку не да се прилика, да створи себи будућност.{S} Особито је уметност у нас Срба право |
| од њега...{S} Допада ми се, што је при себи.{S} Жилава нарав!{S} Без ичије припомоћи... сам... |
| ујици; само ће ипак овде онде прокрчити себи, лакше пута, где без бујице није могао.{S} Биће и |
| то познаде госте.</p> <p>Кад је дошла к себи, сети се, да притрчи гостинским колима.</p> <p>– Г |
| Бога ми је госпођа Рашићка већ дошла к себи.{S} Већ се говори по селу, како жали, што је дотле |
| не наиђе госпођа Ната, те Јелена дође к себи, да је пољуби у руку.</p> <p> Наравно, госпођа Нат |
| а ту шале.</p> <p>– Та стани да дођем к себи!</p> <p>– Е, Бога ми је госпођа Рашићка већ дошла |
| сада на свога сестрића, те га призвао к себи!{S} Призвао га тек сада, када је, тако рећи, већ н |
| бодно бисмо могли рећи, да је народ сам себи напуштен, – дода Кнежевић.– И још се од нас захтев |
| кад, јер... за тај хлебац, што га је он себи изабрао, не пријања, баш Бог зна како, маџун и ско |
| } Криво ми чините, кад ми таква појма о себи улевате.</p> <p>– Збиља, обори девојче очи, као ув |
| и остављено, можда, доброј срећи и само себи, кад му је Бог дао матер, најбољу срећу. </p> <p>П |
| S} Ако Даринка не везе или не плете што себи или обично браћи, тетка-Катиној деци, узме, на при |
| ...</p> <p>Тако нешто, ваљда, замишља у себи госпођа Ната и сад, па купи све гдегод шта, као да |
| ни речи.</p> <p>Госпођа Ката да пукне у себи од смеха, како се премудра Рашићка преварила у рач |
| Ако госпођа Јеца што не изради, мисли у себи Јован, не помогоше код поп-Стеве ни најубедљивији |
| е; понда се сети. „Јогуница!“ помисли у себи. „Никад друкче!..{S} Госпођа Рашићка!{S} Као да пр |
| овукао би је за цело, као што се већи у себи повукао, кад се састао с Јованом и учитељем, те ви |
| да прихватим економију.{S} Ја осећам у себи за то воље, па мир!</p> <p>– Казао сам ти, што ја |
| још ова друга, што нађе за вредно, да и себице увери госпођу Нату, како је поуздана.</p> <p>А т |
| за живот као вихор диже и ваља вале то себичних страсти то племенитих смерова.{S} Интереси њих |
| сродничке пажљивости беше већ нестало у себичному његову срцу, туђ, јер предвиђаше, да их и миш |
| па већ, ето, у туђој руци маљ, којим би себичност да кује своје планове!{S} Играчка туђег ћефа! |
| дрско телејише упљувке своје подлости и себичности разним интересима напретка и разлозима порет |
| Базана, каквог шпањолског гранда у сред Севиље, па завија по свом срцу, по свом „вишем позиву“, |
| фане,... видиш, сада је већ девојче.{S} Седамнаест јој годиница; скоро ће, у име божје, ићи у о |
| стоји на уској путањи девојче од својих седамнаест година, ватрених очију, весела безбрижна изг |
| ме ходали били ван села.{S} И сад, ето, седе и разговарају се, како ће што боље да удесе село, |
| .</p> <p>Прилике је тому зими често.{S} Седе у вече обично код топле пећи.{S} Ако Даринка не ве |
| лога Владимира.{S} А она и госпођа Ната седе још, па разговарају о којечему и прежваћу данашњи |
| идеја! ·</p> <pb n="76" /> <p>И сад тек седе на своје место, одакле се беше пре једнога сахата |
| о се рачуна у Брајковачку високу власт, седели су у засебној соби „Код разбијене канте“ у Марко |
| нади.</p> <p>Спусти се на место, где је седео био, а ништа не вели.</p> <p>- Е, сад иди никад, |
| њем делу танких крилаца прелива сад као седеф сад као плавичаст пламичак.</p> <p>Ти си сад и ду |
| неш.{S} Пусти човека амо...{S} Докторе, седи овде.</p> <p>И гостољубиви бележник пође да прави |
| што је друге у Брајковцу зову, сама.{S} Седи, па, као што то бива, кад је човек сам, развеле јо |
| се диже, да иде.</p> <p>Куда журиш?{S} Седи, да разговарамо, – задржава га попа. – Нисмо се че |
| гове његове“ не може побркати.</p> <p>– Седи! –вели опет попа Бранку,</p> <pb n="72" /> <p>– Не |
| се не упада у реч...{S} У нашој средини седи старина, који...</p> <p>– А, не, не! – опре се чич |
| бележник игра жандара!{S} Па ипак увек седи и зева код играча.{S} Него за што и не би?!{S} Чес |
| па је мотрио и Јелену.</p> <p>Благајник седи, па посматра све око себе.</p> <p>Мала Зорка, како |
| братом, сина с оцем, и тако даље.{S} Ко седи с миром, том је добро.{S} Богу божје, цару царево, |
| , па, ево, ни данас. </p> <p>Е, па тако седи сека Ката, као што је друге у Брајковцу зову, сама |
| Па паки и паки-поп!..</p> <p>Е, па тако седи јутрос, ето, поп Стева под својом сеницом, па пушт |
| парох Брајковачки, поп Стеван Радојчић седи под сеницом у својем вотњаку.{S} Разузурио се, па |
| пи то ни за живу главу.{S} Као да ми ту седи!{S} Вели увек па се удари иза потиљка.)</p> <p>У к |
| се; Ната, па се успе на кола и ували у седиште.</p> <p> Сео и кочијаш.</p> <p>Таман Трива прит |
| ио већ у по гимназије.{S} Женско дете у седмој осмој ли годиници.{S} А најмлађе, син, јој, тек |
| атерине груди...</p> <p>Госпођи Нати од седморо деце заживела јединица мезимица, па мати гине з |
| ову смрт изненада.{S} Но и да му је све седморо деце заживело; хватао би се крај с крајем, како |
| „Зора“ у Бечу у спомен великог песника, седне он на лађу, а с њим и Јован Јаковљевић, па дођу д |
| све јаче куца.{S} А кад већ дође, и да седне на свој прозор, несташни ђаволак с леве јој стран |
| је под пазухом, као да би их скрио, она седне за гласовир, те му мами сад нујне сад <pb n="16" |
| му показа место уза се.</p> <p>– Ту ми седни, синовче!</p> <p>А Кнежевић пушта глас где силниј |
| ао ђорду о бедро, што му донела тетка и сеја из вароши; па узјахао танку бедевију, што му извук |
| воје сиграчке, што му их донела тетка и сеја. (... „Боже мој, " рекла је, да Бог ме, Ката Нати, |
| загрли.</p> <p>– Зар ти још не спаваш, сејо?</p> <p>– Ево, сад ћу и ја. </p> <p>Даринка духну |
| је похвали пред тетком из вароши и пред сејом.{S} А њих две се нагле радознале.{S} Мали Владими |
| гњата, па га увек звала братом, а он њу сејом.{S} То задржала и Катица, па њена деца и данас зо |
| Данас је неколико пута питала и брацу и сеју, кад ће, за Бога, већ једаред то почети?{S} Али Јо |
| тајићем, не мога, а да не подсети своју сеју, како су се обадве препале, када су из ненада ту н |
| огом, сека Като!</p> <p>– Збогом пошла, сека „имја рек“!...</p> <p>Баш Ката ушла у двориште, па |
| запита.</p> <p>– Помоз Бог!{S} Како си, сека Като?</p> <p>– Хвала Богу!{S} Како ти?</p> <p>– Да |
| оро.</p> <p>– Нека, нека!...{S} Збогом, сека Като!</p> <p>– Збогом пошла, сека „имја рек“!...</ |
| >–Јух, јух, јух! –- цикнула је „трижди“ сека Ната сека–Кати, кад је чула; а чула је, Бранко с Ј |
| , јух! –- цикнула је „трижди“ сека Ната сека–Кати, кад је чула; а чула је, Бранко с Јованом неј |
| а већ је готово цело село знало, да је сека Ката добила гошће, јер је готово цело село било на |
| је тога било, слатка, од пре, – рећи ће сека Ката. – Било ти је Брајковачко друштво, и сама доб |
| ево, ни данас. </p> <p>Е, па тако седи сека Ката, као што је друге у Брајковцу зову, сама.{S} |
| ла Јеца на поп-Стевина сестрића! – вели сека Ната.</p> <p>– Ја сам одмах рекла, има нешто, – ве |
| – Ја сам одмах рекла, има нешто, – вели сека Ката. – Сад је наишла, Бог да прости!</p> <p>– Да |
| руга Катина из детињства, прија-ова или сека-она, па је, на прилику, запита.</p> <p>– Помоз Бог |
| радила.{S} Ономад...</p> <p>И сад удари сека Ката да описује, шта јој је „та девојчура“ кад рек |
| него што ће синоћ деца полегати, у кући сека-Катиној неје ви било о другом чему речи већ о прос |
| ца нешто! </p> <p>Ето, зашто је долазак сека–Катиних гостију догађај за Брајковац.{S} Па сад јо |
| и свет се особито разабирао за њу.{S} У сека– Катину децу већ сад гледе као у велику господу, п |
| атице?</p> <p>– Како не би било?{S} Гле секе! – одвикује она из кухиње.</p> <p>– Разумем, – вел |
| притрчи гостинским колима.</p> <p>– Гле секе!{S} Гле Даре!{S} Добро дошли!{S} Ко не би био рад |
| орадила...)</p> <p>Трива таман замахнуо секиром, да прецепи чвор на цепаници, с којом се већ то |
| ароши разда поклоне!</p> <p>– Боже мој, секо. – рећи ће, до душе, као и до сад, Ката Нати, – за |
| атим усевима, окићена убавим селима.{S} Села се мање или више губе што које ближе или даље, па |
| еће од њих... </p> <p>Ката Јаковљевићка села, као обично недељом и свецем после подне, кад посв |
| ла свеће.{S} Отворила широм прозоре, па села поред прозора.{S} Наслонила главицу на руку, па ми |
| еме, да се на селу и госпође враћају са села, кад се и коло око крста разилази, те млађешина тр |
| дашца тик уз Брајковац. </p> <p>На сред села око крста искупио се народ у чистом свом оделу.{S} |
| где <pb n="23" /> изван села где у сред села, изнад свију висе према лазурном небу, а овде онде |
| ubSection" /> <p>Кад је Даринка то вече села у одар, да легне поред Зорке, дуго јој се поглед п |
| ептир је нашао свој цвет.“...</p> <p>Из села, а беше све ближе селу, допираше до њега необичан |
| итељу.{S} Неко су време ходали били ван села.{S} И сад, ето, седе и разговарају се, како ће што |
| а црквене куле, где <pb n="23" /> изван села где у сред села, изнад свију висе према лазурном н |
| један говор, довешћемо гајдаша.{S} Ето села!</p> <p>Бранко Стајић примио ствар за готову.</p> |
| лан певачкога друштва и аранжер толиких села и беседа.{S} Зна он, дакле, шта је то Српство и ро |
| итеља свога.{S} Па ко се опет смотава и сели него Немац, те хајд даље као гусеница.{S} Србин је |
| ишарана богатим усевима, окићена убавим селима.{S} Села се мање или више губе што које ближе ил |
| а је за њега, да се потуца и пребија по селима.{S} Ја то и опет кажем.{S} Оно јест да и у варош |
| уже, па да прошврљамо мало у наоколо по селима и по манастирима.{S} Мени се допада овај наш кра |
| се играло, као обично недељом, коло.{S} Село мало, а тако отмени гости!{S} Па као да су целом с |
| сам му рекао, до душе, да се спреми за село, – дочека исто тако и жедни писар.{S} Онда ћемо по |
| , да јој се и једно дете мора везати за село.{S} Не ће се кућа Гојковића ископати, док је унуча |
| занату ћурчија.{S} Леп занат, таман за село!{S} Да се држао тога, па да га види Бог и њега и Т |
| род, као у своју рођену кућу.{S}Али на село!{S} Па остати на селу неколико недеља, као што нам |
| ицину, па тражимо вароши, не ће нико на село. (Ја не ћу да пребацујем штипендистима, као што је |
| Даринка.</p> <p>–Ти ћути.{S} Ми ћемо на село.{S} А путу се рока не зна.{S} Може нас тамо затећи |
| у недељу ћемо и ми овде да држимо своје село у корист преноса и споменика Бранкова, а више тога |
| ље.{S} Ако ми не верујеш, иди ма у које село, где су Срби помешани с Немцима.{S} Јест да Србин |
| зговарају се, како ће што боље да удесе село, што га спремају.</p> <pb n="55" /> <p>До јако би |
| е да почне разговор.</p> <p>Хоће и наше село да се прослави, – беше му прва реч.{S} Од њих две |
| да уда у село.{S} Вели: „Село ти је тек село.“ Ето, она се родила и одрасла на селу, па најволи |
| “</p> <p>– Да приредимо и ми овде какво село у ту цел!{S} Предложи учитељ.{S} Стајић скочи одуш |
| ет нежни супруг. </p> <p>– Што зна цело село, мора знати бар и натарошевица, – обрецну се она.< |
| олети...</p> <p>Мало за тим, па је цело село у сну. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Осв |
| а Ката добила гошће, јер је готово цело село било на раскршћу, где се играло, као обично недељо |
| е госпођа– Катино, а већ је готово цело село знало, да је сека Ката добила гошће, јер је готово |
| мрак. </p> <p>Под планином се раширило село Брајковац са својим белим кућерцима и неправилним |
| ивши свога друга до првога манастира, у село, сврну уз пут код госпође бележниковице.</p> <p>– |
| школе.{S} А није рада, ни кћер да уда у село.{S} Вели: „Село ти је тек село.“ Ето, она се родил |
| тра оде.</p> <p>У том се врати натраг у село. </p> <p>Та последња добра мисао, што му паде на у |
| сам Бог зна, тек док се Јован вратио у село, брујало је по Брајковцу, како је госпођа Јеца дов |
| ђу две ватре.{S} Ако у гору вуци, ако у село Турци.{S} Ако ће натраг, ту је Скила, мати, која б |
| се слегло на један пут ваздан гостију у село.{S} Ту је Јаковљевићкин Јован.{S} Ту и попин сестр |
| рада, ни кћер да уда у село.{S} Вели: „Село ти је тек село.“ Ето, она се родила и одрасла на с |
| Рашићку, да допусти Јелени, да пева на селу.</p> <p>На учитељево милостива, колико јој годило, |
| д човек је, до душе, и жељан друштва на селу.{S} А време му је, да помишља и на то, како би доб |
| село.“ Ето, она се родила и одрасла на селу, па најволи, да и умре ту, али никад неје марила, |
| <p>– Него шта знам?{S} Код нас ти је на селу тешко наћи слушкињу, па не знам, које новце да јој |
| једном згодицом више своје благовање на селу.{S} Она двојица ђаци, па хоће да проведу свој школ |
| лова.{S} Па је већ ето, време, да се на селу и госпође враћају са села, кад се и коло око крста |
| , само у вароши има свашта, а гле, и на селу чуда! </p> <p>– Није тога било, слатка, од пре, – |
| – окрену се Јовану, – баш смо ти ми на селу затуцани,... их!{S} Никакве друштвености!{S} Социј |
| ве једно), Стефане; Јелена ће певати на селу и ићи ће са мном у Карловце на свечаност.{S} Је л |
| ну кућу.{S}Али на село!{S} Па остати на селу неколико недеља, као што намерава госпођа Ната, то |
| ги и трећи.{S} Кад кажем, да бих био на селу учитељ народу, то стоји: јер ја, као интелигентан |
| т.“...</p> <p>Из села, а беше све ближе селу, допираше до њега необичан лавеж паса.{S} Као да с |
| из вароши пре беседе.{S} Радовала се и селу.{S} Радовала се, да види тетку, браћу, сестру, дру |
| опустили, да и она пева на Брајковачком селу у недељу.</p> <p>Ако госпођа Јеца што не изради, м |
| вор, што има да га држи на Брајковачком селу, удеси за прост народ.{S} Хоће – да му каже, ко је |
| ако отмени гости!{S} Па као да су целом селу дошли!</p> <p>Догађај је то за Брајковац...{S} Има |
| , да се спрема, како ће у свом скромном селу прославити спомен великога песника. ·</p> <pb n="5 |
| како су господа ноћас правила „бал“ по селу.</p> <pb n="84" /> <p>Бранко једва пред зору заспа |
| Бележник послао пандура, да му тражи по селу гдегод овчија сира, па да га с црним луком и хладн |
| а већ дошла к себи.{S} Већ се говори по селу, како жали, што је дотле дошло.{S} Та она, бојаги, |
| есту, – одговори опет на то Бранко. – У селу су нам исто тако потребни ваљани учитељи, као и у |
| зову Давину тејком.{S} Па тако и сви у селу, и старији и млађи.{S} Кадгод је у Игњатовој кући |
| уге стране дође црквењаков син, колар у селу, са својом сестром, два можда, по најбоља певачка |
| је дала своју кућу, на најбољем месту у селу.{S} Данас сутра, ако не оде у варош, да тамо отвор |
| ог те пита куд, па се изгуби.{S} Наш је сељак, где су Срби неизмешани с туђим елементом, комота |
| поповао, како ради немачки или енглески сељак или овај или онај спахија, који има хиљадама лана |
| никад гусеница.{S} Несрећа је по Србина сељака то, што се он, кад једном пропадне, тешко подиже |
| н је кратко време ту, па видим, да га и сељани јако уважавају, јер слушају његову реч.</p> <p> |
| умећу боље удесити свој рад, те ће моји сељани имати прилике, на кога да се угледају ако хоће.{ |
| ветар и сунце преко поља, те да не кажу сељани. „Каква ми је то варошкиња?{S} Знаш, тамо је Јел |
| а.</p> <p>Учитељ се стискао уза зид под сен.{S} Дохватио белу пружену ручицу, па је притискује |
| се и сама за времена скрила, већ и пун сен округле багреме, једне од оних, што су засађене у р |
| обар кочијаш, коњима уши, па их омутком сена из кола истрљо и по леђима и по ребрима и по ногам |
| ти, ипак осећа, да је лепо и добро, кад сене само толико радује том Јелена и Даринка, Бранко и |
| га друштва, нити рећи мање ни више, већ сензацију; а у кући пречаснога пароха Брајковачкога поп |
| од њега,... за сад доста.</p> <p>Поред сенице се „нешто закрши, као да неко склања себи с пута |
| е за њега поп Стева, кад се разиђоше из сенице.</p> <p>– Има оштар језик!{S} Право материно дет |
| и гледа, како куља дим на врата.{S} Око сенице, чује, зуји и бруји вредан народ по чистом јутар |
| ти...{S} И сад, пуши и замаглио у уској сеници свој да баш видиш, како куља плав дим на врата. |
| пушионица. </p> <p>Господин парох има у сеници тој сву удобност; и, збиља; никад није лепше пож |
| ајковачки, поп Стеван Радојчић седи под сеницом у својем вотњаку.{S} Разузурио се, па је на њем |
| седи јутрос, ето, поп Стева под својом сеницом, па пушта густе димове кроз подсечене бркове; г |
| ева устаде и изађе, па забрави за собом сеницу.</p> <p>Окренуше један другом леђа, па одоше сво |
| својим послом, ако не оде у поп-Стевину сеницу, где овај чека, да му се јави, има ли тај дан ка |
| мало проширити или бар повисити, ујо ту сеницу, кад сте тако радо у њој?</p> <p>За мене је, син |
| задрхта.{S} На лице јој или збиља паде сенка нека, или јој задрхта нешто око усана.{S} Дубок у |
| и занесе се – за песмом, па паде у неку сентиметалност и кокетно погледа у Јована. </p> <p>Чак |
| успе на кола и ували у седиште.</p> <p> Сео и кочијаш.</p> <p>Таман Трива притегао узде и замах |
| > <milestone unit="subSection" /> <p>Од сеобе Србаља у крајеве, што стоје под окриљем Австроуга |
| зо прође време, кад се обично и госпође сеоске враћају кући из посете.{S} Па сад се тек диже го |
| Ката одби толике општинске бележнике и сеоске трговце, па одржа све, што остало после Игњата.{ |
| .. </p> <p>Иза рогља се помоли неколико сеоских момака и девојака.{S} Биле код крста на игранци |
| но.{S} Али девојка неје лоша прилика за сеоскога трговца.</p> <p>Ту је сад и та варошкиња, Дари |
| код куће, све ме више жеља вуче мирном сеоском животу.{S} Из читавог Хорација најпаметније ми |
| а и других таких посластица, што се, по сеоском господском обичају, износе пред „физите“.{S} На |
| лебди, као преставник доброга духа, над сеоцем на полеђини једног брдашца тик уз Брајковац. </p |
| Јелене!“</p> <p>Дакле, у сред Брајковца серенада!</p> <p>Е, то бадрим чуварима ноћне безбедност |
| озору, и он не дође.{S} Бар да је после серенаде и прошао онуда, кад је изгледала на њега као о |
| утицала развратно.{S} Чак ни о ноћашњој серенади не спомену ниједна ни беле.</p> <p>Само Зорка |
| равља по милој вољи, ређајући серију за серијом.</p> <p>Једва око поноћи дошао и Дабижић до реч |
| е, па наздравља по милој вољи, ређајући серију за серијом.</p> <p>Једва око поноћи дошао и Даби |
| из петиних жила, да поради, те подигне сермију.{S} Тек не може, ето, ни он, да пропусти, ада с |
| Тинка то двојином нежнија <pb n="29" /> сестра, двојином чуварнија и вреднија газдарица.{S} Кол |
| о одра, па се не миче.{S}А уза њ његова сестра, па се као снебива у тако господском кругу. </p> |
| ригу, шта ће, куд ће с дететом.{S} Пита сестра брата за савет. </p> <p>Да га да, вели поп Стева |
| а Стева био задовољан и сретан, како му сестра привређује, толико је уздисао и био несретан за |
| буде помоћник и заштитник удовој Матери сестрама И брату, док ови сами не стану на своје ноге.< |
| не жали пута ни трошка, да проведе код сестре на очеву дому које летње доба или бербу у Фрушко |
| е божем она отуђила поп-Стеву од његове сестре, да је она истерала Тинку из поп-Стевине куће.</ |
| ранка, Даринке, Јелене, колара и његове сестре. </p> <p> Млади грк, Јеша Дабижић, отпоручио је |
| а, поп Стева се сети у тој невољи своје сестре Тинке.{S} Тинка као да се на ново родила, кад је |
| госпођом Рашићком, што је небрат према сестри.{S} Тога страха се, до душе, доцније опростио, ј |
| неки начин, да би свој стари грех према сестри и сестрићу загладио, осећао се туђ према њему, т |
| Разумем. </p> <p>– Като,— примети Ната сестри, кад дође до воде и замочи руке, да их пере, – м |
| ко попина Јелена врисну.{S} А коларевој сестри оте се, Бог ме, у шаку и једно: „Хи!“</p> <p>И о |
| вор.{S} Тинка, рећи ће поп Стева својој сестри, – ево, ја сам сад конзисторијални присједатељ.{ |
| назију? проговориће поп Стева један пут сестри, видевши да ће јој тиме погодити најватренију же |
| може госпођа Ната, да не понесе штогод сестриној деци.{S} То ће да буде радост од деце, кад им |
| акав си ти то ујак“, па какав ти је то, сестрић“...{S} Дошао гладан, да се исхрани... „Па не зн |
| ; него се ипак не показа тако, да не би сестрић његов могао приметити, како се он спремао кому |
| у је Јаковљевићкин Јован.{S} Ту и попин сестрић.{S} Понда, ево, и ове!</p> <p>Тејка Давина Живк |
| о поп-Стевану ипак доста до тога, да му сестрић бар лепо мисли о њему, као да се осећа нешто кр |
| било време; сад је касно, – одговори му сестрић с неким прекором.</p> <p>Поп Стева се уједе мал |
| да се ујак тако смиловао сада на свога сестрића, те га призвао к себи!{S} Призвао га тек сада, |
| је госпођа Јеца довела била поп-Стевина сестрића у кућу, да му наметне своју кћер, и како је са |
| то ли се продобрила Јеца на поп-Стевина сестрића! – вели сека Ната.</p> <p>– Ја сам одмах рекла |
| ој пало на памет, да доведе поп-Стевина сестрића кући!{S}И Бранко, ето, дошао. „Красан младић“, |
| ка.{S} А ти ниси човек, да укротиш свог сестрића.{S} Ти си господар у кући, ти дрмаш општином, |
| р језик!{S} Право материно дете!{S} Али сестрића увек одржи у милости ујковој ипак то, што се.. |
| ођа Јеца, кад виде своју кћер с попиним сестрићем испод руке; те оде у кухињу, да изнесе јело н |
| н, да би свој стари грех према сестри и сестрићу загладио, осећао се туђ према њему, туђ, јер и |
| тила поп-Стеву, <pb n="95" /> да говори сестрићу за Јелку, шта је све поп Стева говорио, како с |
| како је сам поп Стева проводаџисао свом сестрићу.</p> <p>За одрешене језике предмет је то, нара |
| о, а пред њ испаде мала Зорка, Јованова сестрица, и Даринка.{S} Вијају лептирове по пољу</p> <p |
| црквењаков син, колар у селу, са својом сестром, два можда, по најбоља певачка члана у Брајковц |
| и им сваку реч. </p> <p>Колар са својом сестром стоји до зида.{S} Па чак се и њих двоје тргоше |
| .{S} Радовала се, да види тетку, браћу, сестру, другарицу Јелену и...{S} Онај господин, што је |
| Прохтело се госпођи Нати, да види своју сестру, баш као да јој је, не дај Боже, према глави.</p |
| ек и оде у Карловце, ако и посети своју сестру, мислиш, да сме то њој казати?{S} Боже сачувај!. |
| послом у Карловце, или би походио своју сестру или не.</p> <p>Једаред, – био код ње, па дошли н |
| ковица.</p> <p>– Жено, не дирај у своју сестру по Еви, – опет је, бојаги, утишава супруг, избац |
| на детиње име.{S} А отуђити она рођену сестру од рођенога брата!{S} Сад се нешто продобрила.{S |
| упруг, избацив и опет једну „досетку“: „сестру по Еви!“</p> <p>– Ако нам је Ева прабаба, нисмо |
| наде госте.</p> <p>Кад је дошла к себи, сети се, да притрчи гостинским колима.</p> <p>– Гле сек |
| ојитељку“.</p> <p>И збиља, поп Стева се сети у тој невољи своје сестре Тинке.{S} Тинка као да с |
| а, као да му је страно то име; понда се сети. „Јогуница!“ помисли у себи. „Никад друкче!..{S} Г |
| ло дете.{S} Али кад се пробудила, па се сетила синоћњег разговора свог с Миланом на прозору, ка |
| а се а радовала се, или плакала, или се сетила Светозара и Драгиње, о којима је тек зимус читал |
| воје као бегеш. </p> <p>Јеша Дабижић се сетио свога калфовања у Новом Саду и својих љубавних пу |
| већ и заборавио на ујака; а кад га се и сетио, неје имао повода, да се загрева љубављу каквом п |
| ако га се, може бити, кадгод случајно и сетио био!</p> <p>Мора бити кадгод нешто од њега...{S} |
| верљивије.</p> <p>Хвала, ујо, што се не сетисте, кад је тому било време; сад је касно, – одгово |
| а је она мислила, да је се он више и не сећа, он се ње ради свађао с писарем, који је у сред др |
| и његов пијетет према оцу.{S} Бранко се сећа свога оца.{S} Једва га је, до душе, упамтио, али и |
| се, ево, све више њих тек у новије доба сећају, – одговори Бранко, –да су познавали Бранка личн |
| па вели за Јелицу.</p> <p>– Да, да!{S} Сећам се...{S} Трчкарала је туда око мене, кад сам га у |
| оја.</p> <p>– Знам ја то врло добро.{S} Сећам се добро покојнога оца свога, како је тај умео ри |
| кува?..{S} И сам си пре неки дан рекао, сећаш ли <pb n="87" /> се, како отровне мијазме почињу |
| S} Та, знаћеш га.{S} Тинкин син, ако се сећаш!</p> <p>– Што јој је муж она лола и бекрија? – сп |
| код Марка, – пресуди бележник, – да му сефтеишемо нов еспап.{S} Бранко се и не обазире много н |
| .{S} Знаш, ја...{S} Најбоље ће бити, да си ти уз њега.{S} Бадава!{S} Мати је мати.{S} Дете не т |
| ско...{S} Ето видиш; шта би ти било, да си за годину две дана мој капелан, па временом мој насл |
| тобом читати ни „ђачки растанак“, ма да си ти данас тако занесен за Бранком.</p> <p>– Омладина |
| те!{S} Јер видим, и ти је волиш, као да си је ти родио.</p> <p>– Јелена... наша Јелица је моја |
| пробије груди.</p> <p>– Јух!{S} Као да си се уплашила? – примети Даринка.</p> <p>Јелена јој у |
| ичашњу реч, примети благо:</p> <p>– Ала си жесток!{S} Прави омладинац!{S} Море, <foreign xml:la |
| Шта?{S} Како могу рећи?{S} А заборавила си... </p> <p>Јелена се убезекну.{S} Хтеде да пита: на |
| у тако рђави, као што се чини!{S} Какав си ти, онаки ти се чини цео свет...{S} Сиромах поп Стев |
| неколико прекора и пребацивања. „Какав си ти човек“, па „какав си ти то ујак“, па какав ти је |
| ацивања. „Какав си ти човек“, па „какав си ти то ујак“, па какав ти је то, сестрић“...{S} Дошао |
| д толике љубазности.</p> <p>– Е, па кад си већ навалио...{S} Хајд, видећемо се, ваљда, још, вел |
| и је страшно љута на тебе. </p> <p>– Је си л јој се исповедила— пита је учитељ.</p> <p>– Нисам. |
| м, Стефане родитељи...{S} Да Бог ме, ти си јој, рећи, као и отац, како си је примио од мене мес |
| ит од сунца наслонио.</p> <p>– А,... ти си, Александре!- примети попа, па се осети слободан; не |
| н.{S} Па ја га и волим као брата.{S} Ти си друго што.{S} Боже мој, за што си на један пут таки? |
| човек, да укротиш свог сестрића.{S} Ти си господар у кући, ти дрмаш општином, па..</p> <p>– Ст |
| смилује на сироче сироте удовице.{S} Ти си, да Бог ме, као и удовица, кад немаш мужа...{S} Алек |
| на њу очима; па само дода: </p> <p>– Ти си невина, срце моје; да Бог ме, па не познајеш, камо ш |
| Ја сам, – вели, – за то већ стара, а ти си ми, кћери моја, још млада. </p> <p>То је већ сувише! |
| ијави л се, сматра се за мртва.{S} И ти си решена онда брачних обавеза према њему.{S} Можеш се |
| ф сад као плавичаст пламичак.</p> <p>Ти си сад и душом и телом лептир, – рекла му је мати, када |
| ишта говорио.{S} Та, за име света, ујак си му, мора те послушати... (Утре сузе, па промену глас |
| ар ти не видиш, шта се кува?..{S} И сам си пре неки дан рекао, сећаш ли <pb n="87" /> се, како |
| ло лептирово.{S} Отареш ли прах, упрљао си образ свој.{S} Лептир је, кажу, нестално створење.{S |
| ско време!“</p> <p>– И ти, Стефане, био си некад омладина...</p> <p>– Никад; никад.{S} Ми смо б |
| ! </p> <p>– Дванаест, управо!{S} Усадио си га, кад сам ја дошла у ову кућу.{S} Онда је Јелици б |
| Нисмо се честито ни поразговарали, како си ту.</p> <p>То је истина.{S} А ко је томе крив?{S} Ка |
| г ме, ти си јој, рећи, као и отац, како си је примио од мене место њена оца.{S} Ја не могу рећи |
| ку, запита.</p> <p>– Помоз Бог!{S} Како си, сека Като?</p> <p>– Хвала Богу!{S} Како ти?</p> <p> |
| већ сам да знаш после осам година, што си их провео у гимназиским скамијама.{S} Ја хоћу да виш |
| S} Ти си друго што.{S} Боже мој, за што си на један пут таки?</p> <p>– Иза рогља се зачу певање |
| егове песме? </p> <p>– Још пре него што си се ти родио.</p> <p>– Е, па кад онда несте умели наћ |
| , па је на њему место мантије само лака сива кабаница, што је иначе облачи преко мантије, кад п |
| ћерцима сакривена у зелена дрвета као у сиву маглу завијена.{S} Само са црквене куле, где <pb n |
| да Бог ме, Ката Нати, кад ова извадила сиграчке из торбе, „зар је то морало бити?“ – „Немој ти |
| нале.{S} Мали Владимир развашарио своје сиграчке, што му их донела тетка и сеја. (... „Боже мој |
| на дала му је своју кућу под кирију.{S} Сигуран платиша! <pb n="73" /> Наш Србин мисли, то је н |
| >– Шта ће сирота удовица!{S} Нашла себи сигуран кров, па га чува као свој рођени, – приметиће г |
| потреби, радећи баш свој посао, то сам сигуран...{S} Мој стари био је поштен човек.{S} Стекао |
| ађу из Новог Сада, и у собу поверенства сигурности, где одборници даваху приступнице учесницима |
| икаква бура, ни најмањи облачак, у њему сија увек благо пролећно сунце, па одсјајује непомућено |
| ица, која му је увек у срећним часовима сијала као сунце, а у овакима му свакад била звезда, ко |
| новче!</p> <p>А Кнежевић пушта глас где силније, где тише, да се као талас час дигне, час спуст |
| Коњи касају, а не могу да се обране од силних мушица, што их спопале.{S} Вуку троми на омари н |
| на које, сиромашан и онако, троши своје силно благо.{S} Можда је и трагична судбина, прерана см |
| да кроз грло неје пропустио већ толико силно пиво, бело и црно вино и све, што рекао онај, оси |
| својски узеде под руку.{S} Готово да је силом прогурала своју левицу око Бранкове деснице, јер |
| у завири смело у лице.</p> <p>Бранко се силом насмеши. </p> <p>– Немојте толико да мислите.{S} |
| > <p>– То је најжалоснија песма, што се силом уплеће у ове дане, који ће да засветле потомству |
| S} А мисли: „Што се овај свет толико на силу Бога грађа са мном и присваја?“</p> <p>– Шта сте с |
| смрт тога ђенијалног младића увеличала симпатије народне.{S} Но било како му драго, Бранко Рад |
| едмој осмој ли годиници.{S} А најмлађе, син, јој, тек се родило, није оца ни запамтило.{S} Шта |
| .</p> <p>С друге стране дође црквењаков син, колар у селу, са својом сестром, два можда, по нај |
| ори она, – за цело лакше поднети, да је син оца лоле; али да бацим на њега и ту љагу, да му је |
| мужа пре пет шест година.{S} Најстарији син јој, Јован, био већ у по гимназије.{S} Женско дете |
| ему.{S} Можеш се и преудати.</p> <p>Мој син ће, – одговори она, – за цело лакше поднети, да је |
| за господу, а и не разабирају, је ли им син способан за какву душевну акцију.</p> <p>– Цео свет |
| тајану тугу, што неје она та, којој њен син након три године жури у походе, него јој тек уз пут |
| > <p>– Нисам ни знала, да је то баш њен син.{S} Каже Стајић.{S} А мени и не пада на ум који Ста |
| ељ из Беча.{S} Та, знаћеш га.{S} Тинкин син, ако се сећаш!</p> <p>– Што јој је муж она лола и б |
| продобрила.{S} Па како је дошао Тинкин син, и још пре него што ће доћи, не можеш је видити.{S} |
| А сума сумарум: завађај брата с братом, сина с оцем, и тако даље.{S} Ко седи с миром, том је до |
| једа.{S} Мисли, ко је као она, што има сина господина!{S} Још сад се оневидила!{S} Па тек она |
| Хм, хм,!{S} Не знам, за што би Тинкина сина трпила Јеца у поп-Стевиној кући?{S} Видићеш само, |
| Игњата.{S} Ако Бог да, даће и најмлађег сина у школе.{S} А није рада, ни кћер да уда у село.{S} |
| мо, и буду људи... и гора и боља од мог сина.{S} Па за што не би и он:{S} Нек сврши гимназију, |
| /> и њену кћер.{S} Као вели, она јој је сина дочекала и гостила неко време у Брајковцу, на прав |
| уја.</p> <p>Тинка се заплака, па стиште сина на своја недра. </p> <p>Неки дан после тога отишао |
| дао што за душу његову или за жену му и сина, и њих би метнуо на кеца или продао за вино ил рак |
| сте тако радо у њој?</p> <p>За мене је, синко, добра и овако.{S} Ја сам је из темеља зидао.{S} |
| мати му као пустила у уши. </p> <p>Иди, синко, – вели. – помешај се и ти мало међу свет.{S} И о |
| свакога појединца подједнако.</p> <p>– Синко, то су тек само празна нагваждања, дангуба и бесп |
| ју, јер слушају његову реч.</p> <p> Мој синко, – уплете се поп Стеван, – а да што сам ја ту већ |
| протећи ће доста Дунавом.</p> <p>– Мој синко, не треба ни то баш тако далеко одлагати.{S} Ко ј |
| д штампане и писане књиге својих учених синова, на које, сиромашан и онако, троши своје силно б |
| е позван, да шири просвету у народа Ког Синови Талије, – глумци, апостоли народни!{S} Па како < |
| аза место уза се.</p> <p>– Ту ми седни, синовче!</p> <p>А Кнежевић пушта глас где силније, где |
| о га мрзи, да и толико говори.</p> <p>– Синовче, да те пољубим, – рече чича учитељу и привуче м |
| му другом да се говори, него о томе.{S} Синоћ је већ доучила све, што неје била потпуно знала.{ |
| нако хладно и озбиљно као и осталих?{S} Синоћ га је дуго и дуго чекала на прозору, и он не дође |
| ошар.</p> <p>– Кад је то било?</p> <p>– Синоћ.{S} За то је гост брже и погодио, куд се иде из Б |
| њим, али мисли несу све код њега.{S} Од синоћ се нешто сневеселио.{S} Јелена му је много припов |
| во рећи, брује му и зује у глави још од синоћ, како му је „његова“ напунила некаквим разговором |
| она да суделује.</p> <p>Пре него што ће синоћ деца полегати, у кући сека-Катиној неје ви било о |
| а је одјекнуо с оне жице, коју је навио синоћ у Јеленину срцу оним својим понашањем.</p> <p>– Д |
| и за два дана.{S} Надала се гостима још синоћ, али не дођоше.</p> <p>Бранко нема мира још од ју |
| одговори, те не оде.{S} Како је чуо још синоћ од Јелене, како су тамо гошће дошле, као да осети |
| за то!- прихвати млади трговац. </p> <p>Синоћ је био отишао Марко у Нови Сад, – проговори једва |
| после тога!{S} Да зна само, како јој је синоћно певање његово прионило за душу!</p> <p>Па збиља |
| .{S} Али кад се пробудила, па се сетила синоћњег разговора свог с Миланом на прозору, као да је |
| на крштење.</p> <p>Као да сунце Даринци сину, кад угледа Јелену, како жури њој.{S} Дакле, већ ј |
| огодити најватренију жељу.</p> <p>Тинци сину.</p> <p>– Него дете је, знаш, дете.{S} Неуко је, н |
| оному, што мати нареди. </p> <p>Али јој сину у главу мисао, да би било врло потребно, да се сас |
| S} Као да пркоси!“</p> <p>У исти мах му сину друга мисао, па му се задовољније мало разгали лиц |
| ога, па да га види Бог и њега и Тинку и синчића му!{S} Али Арсенију се други занат боље свидео. |
| роза сред срца, па јој се стиште терет, сињи терет.{S} Цео дан се тужи матери, да је боли глава |
| т, па да не зна за Карловце, за „српски Сион“?</p> <p>Ко не зна, да је ту српска патријаршија“. |
| о!“</p> <p>Бележниковица га задржала на сир с црним луком, да прави бележнику друштво.</p> <p>Ј |
| S} А дошао је до искуства, да је хладан сир с црним луком за њега најбољи лек против мамурлука. |
| дура, да му тражи по селу гдегод овчија сира, па да га с црним луком и хладним меканим хлебом ј |
| проговори бележник, напунивши пуна уста сира и загризавши зелену паприку, – Пукла би на боку, д |
| с у бележниковицу.</p> <p>Писар се гуши сиром и залива грло белим вином.{S} Али и он наравно ми |
| рече писару, који се немо гушио овчијим сиром поливеним с кајмаком, на који му се сад тек и већ |
| школски надзиратељ.</p> <p>Тужи ми се, сиромах, само, да га неко опањкава код власти, па сваки |
| друг,... хајде-де, прашта вам се...{S} Сиромах, тај брже оде одавде, него што је овамо дошао.< |
| си ти, онаки ти се чини цео свет...{S} Сиромах поп Стеван!{S} Неје ни то рђав човек!{S} Пре га |
| не књиге својих учених синова, на које, сиромашан и онако, троши своје силно благо.{S} Можда је |
| <p>Бранко Радичевић беше, наравно, само сиромашан српски ђак.{S} Као такав, да Бог ме, неје мог |
| добра другарица била Даринци.</p> <p>– Сирота Јелена!{S} Ваљано девојче али несретно!</p> <p>– |
| а изаћи из куће брата свога као пребита сирота, да је и после тога с братом мрази?!{S} Ко зна, |
| ати, – вели госпођа Ната, а запурила се сирота од врућине и гурања кроз свет.</p> <p>– Још на с |
| изнеш, очемерила би се.</p> <p>– Шта ће сирота удовица!{S} Нашла себи сигуран кров, па га чува |
| а и пре да хвата повратак.</p> <p>Не би сирота имала цело после подне, с киме речи да проговори |
| егову свјатост, да се смилује на сироче сироте удовице.{S} Ти си, да Бог ме, као и удовица, кад |
| новце да јој даш.{S} Нема у нашег света сиротиње, не зна ти наш планинац, шта је то служба.{S} |
| .{S} Него док трајало и његове и женине сиротиње, даде све до последње крпе, а не задовољи неси |
| тамо <pb n="30" /> доста чесних удовица сиротица, и свештеничких, па се тако испомажу. </p> <p> |
| {S} Овако сам се ослонила на тебе...{S} Сироче моје!</p> <p>Е, баш неје то више ово ни оно.{S} |
| олити његову свјатост, да се смилује на сироче сироте удовице.{S} Ти си, да Бог ме, као и удови |
| S} Особито је уметност у нас Срба право сироче.{S} Ко је највише позван, да шири просвету у нар |
| , одакле јој у вече долазе они звуци са ситних гусала, тамо,... ох, тамо, да њему каже, како јо |
| а га разабира и сабира.</p> <p>Неколико ситних стручака јој необично замириса.</p> <p>– Мама, к |
| p> <p>Да Бог ме, да су прорешетале и на ситно и на крупно решето и садашњост.{S} Тако госпођа Р |
| диш, око свирца час се таласа, час везе ситно коло сремачко, плаховито оно планинско. </p> <p>У |
| ајковац био тако с неруке ни крупној ни ситној господи.{S} Док је био покојни Игњат Јаковљевић |
| жниковице.</p> <p>– А, вас треба посути ситном прохом! – поздрави га бележниковица, идући му на |
| неком ливадом не мога одолети, него ће сићи с кола, и набрати пуну руку разнога пољског цвећа. |
| и Даринка у један мах.</p> <p>Трива већ сишао с кола па одапиње коњима конопце са ждрепчаника.< |
| {S} Чисто не да гледати у себе, како је сјајан.{S} Округао као похођанска погача, нарастао као |
| о свесно и савесно латио, те га и онако сјајно извршио, да је одржао дух народа српскога, удари |
| Но било како му драго, Бранко Радичевић сјаће за вечита времена као трећа звезда уз Вука и Дани |
| у руци, или се врата затварају простом скакавицом или резом.{S} Ја се не кајем, неје ме ни бли |
| p>И Зорка се обесила Даринци о руку, па скакуће поред њих.{S} Па слуша као жедна, како њих две |
| а да за што више од по века проводиш за скамијама, а над књигом?</p> <pb n="24" /> <p>– Да се ш |
| година, што си их провео у гимназиским скамијама.{S} Ја хоћу да више знаш него ја.{S} Није ист |
| оних опет већина их почне још у ђачким скамијама, па таман кад је „дорастао до копља и до коња |
| Анти и разбијеној канти.{S} Дакле жива скаче изнад нуле, то јест, бележник је „ухватио шпиц“.< |
| га што пчеларскога оруђа, као ножице за скидање гусеница, нож за подрезивање кошница, будак, аш |
| о у село Турци.{S} Ако ће натраг, ту је Скила, мати, која би да удоми своје дете, његова Јелиса |
| ури кроз сву крв, а коса му се диже.{S} Скинуо шешир, одахнуо, па брише рупцем зној с чела.{S} |
| ет дода: </p> <p>Па ако онда то учиниш, скинућу ти шешир до земље.{S} Немој да се и на тебе при |
| ртир у самурини и у гајтанима а с неким скиптром у руци, или се врата затварају простом скакави |
| ед сенице се „нешто закрши, као да неко склања себи с пута ону лозу, што се обично онако уз прк |
| какога још све зову) живот, кад се тако склапа брак, тај темељ свему животу и поретку у друштву |
| ну, то у Даринку, а поглед му несигуран склизну на страну, као да не сме да се задржи ни на јед |
| ветлости, ићи ћеш правим путом и не ћеш склизнути на странпутицу.</p> <p>Тако скупља и сад Бран |
| .{S} Збиља, чу се ход.</p> <p>Поп Стева склони чибук уза се поред стола, проглади прстима кроз |
| вој штит од сунца, па га затвори.{S} Те склопи и књигу, што лежаше уза њ, а само што је завирио |
| каже: „Куд госпођа Јеца оком, поп Стева скоком“</p> <p>Не таје Брајковчани, да је поп Стева и с |
| па и непосредним интересима, што су ту скопчани, – то су његове најмилије мисли.{S} Тек ако ће |
| ећ девојче.{S} Седамнаест јој годиница; скоро ће, у име божје, ићи у осамнаесту.{S} Родитељи, у |
| еба да се журимо на Дунав.{S} Сад треба скоро и топ да пукне.</p> <p>– Децо, ја то не ћу моћи с |
| за цело хтела да се потужи, како Криста скоро свако боговетно вече изађе пред кућу, па се ту на |
| знао и расположен био. – Три године је скоро, како несам био у нашим крајевима, непрестано сам |
| певачице у Брајковцу, па зна и црквене скоро као и брат јој. </p> <p>И тако се искупило прилич |
| з вароши?</p> <p>– Јавља ми, да ће доћи скоро.</p> <p>– Нека, нека!...{S} Збогом, сека Като!</p |
| евојка и слуга.{S} А већи краве ће доћи скоро из поља, па и по дворишту треба којешта поспремат |
| ната ораха у Јаковљевића винограду цело скоро после подне на мекој трави у крај поточића, што с |
| оцури шира, мора да поцури по винограду скоро исто толико зноја.</p> <p>– Знам ја то врло добро |
| , не пријања, баш Бог зна како, маџун и скоруп!...{S} Па... најпосле, шта су стекли и трудољуби |
| м.{S}Ту је живина, па треба нахранити и скоткати!{S} Ту краве дочекати, па помусти!{S} Па вазда |
| пречагу...{S} Нагао се...{S} Сад ће да скочи на земљу, па да гдегод у окриљу тамне ноћи у само |
| > <p>Даринка стала на лотру, па хоће да скочи с кола.{S} А Катица претрчала, па је прихваћа.</p |
| мора да га притискује рукама.{S} Понда скочи са столице, прође два трипут по соби.{S} И опет д |
| о, да и писар збија само шалу с њим, те скочи на њега.{S} И да не беше ту начелника и бележника |
| Вијају лептирове по пољу</p> <p>Бранко скочи на ноге.</p> <p>Зорка потрча натраг.</p> <p>А Дар |
| у ту цел!{S} Предложи учитељ.{S} Стајић скочи одушевљено и још одушевљеније прихвати учитељев п |
| у њој, а то је било прво вече, како се скрасио у Брајковцу) декламовао ону познату песму Мите |
| ади Јована из школе?{S} Да га с по пута скрене, па „да извади можда свом рођеном детету очи из |
| непрозриве копрене, која тако јогунасто скрива, као змија ноге, тако неумољиво таји, што би сва |
| храму, што је пребацила преко главе, да скрије своју неприлику.</p> <p>Срећом ни Зорци ни Јелен |
| скује уз Јеленино раме, као да би да се скрије.</p> <p>– Несмо ми забадава изостали толико, – о |
| метио, не само што се и сама за времена скрила, већ и пун сен округле багреме, једне од оних, ш |
| им шапће, да не клону. </p> <p>Негде се скрила препелица, па пућпуриче...{S} Шева се завитлава |
| ћ књиге своје под пазухом, као да би их скрио, она седне за гласовир, те му мами сад нујне сад |
| це.{S} Ту је мала тестера за навртање и скрњивање воћака; ту вазда још друга што вртарскога што |
| наест пута одби, да може мирно у својем скровитом Ковиљском манастиру писати богословске књиге |
| то бадрим чуварима ноћне безбедности у скровитом Брајковцу беше по вајкадашњи мири поредак ноћ |
| ти, колико га је заболело, а познаје га скроз и скроз.</p> <p>Да говорим толико... не знам већ |
| ко га је заболело, а познаје га скроз и скроз.</p> <p>Да говорим толико... не знам већ коме, по |
| застаде.{S} Осети, како га нешто чисто скроз прође, па му пројури кроз сву крв, а коса му се д |
| својим прстићем.{S} Бранка прође нешто скроз, како му се допаде у тај мах девојче.</p> <p>– Шт |
| егде искривљеним плетеним димњацима.{S} Скромна али, као снег, бела црквица лебди, као преставн |
| омладини, да се спрема, како ће у свом скромном селу прославити спомен великога песника. ·</p> |
| окренуло, да с омладином заједно испуне скромну жељу песникову, да му пренесу последње земне ос |
| а штогод шије, или потплеће чарапе, или скрсти руке, кад је штогод здраво жалостиво, па слуша и |
| ке, где да их метне на груди, где да их скрсти, а где гласом да јачим говори, где опет тише, и |
| а послове по кући, пред свој дућан..{S} Скрстила руке па гледа, ко пролази улицом.</p> <p>Дође |
| мир! – повика бележник својој супрузи, скруни последњи остатак у својој чаши, па се извали у с |
| pb n="14" /> и увија око ње, или јој се скупи у крило, па жмирка у жижак, или преде, док јој не |
| лептир шири своја шарена крила, час их скупи и дигне у вис, да му се боја и на горњем и на доњ |
| ш склизнути на странпутицу.</p> <p>Тако скупља и сад Бранко речи материне по памети.{S} У мисли |
| и сан.</p> <p>Два дана напред почели се скупљати гости са стране.{S} Е, неје друкче, већ изглед |
| авније, уз старину Вука, као ђенијалног скупљача народних умотворина, и ученога ђака Вукова, уз |
| цвећу идеш и да и са најружнијег цвета скупљаш само оно, што је најлепше.{S} Него не буди лепт |
| Мудра ти је то зверка.{S} Ко је не зна, скупо бије платио, – вели Катица за госпођу Јецу. – Мед |
| књига, што сам је ја већ прочитала.{S} Скупо ме је стала.{S} Али све нек је Богом просто, ако |
| па гунђа и прети учитељу, како ће га то скупо стати, што му квари сан.</p> <p>А госпођица Јелен |
| чује.{S} Кад не иде више с омладинским скупштинама, добро; наћи ћемо други начин.{S} Сви путов |
| е му то јачи зазор, зазор, што га осећа слабији према моћнијему, што га осећа кривац према оном |
| ује, баш кад дођу, иначе из бољег света слабо ко усрећи Брајковац, на кога би се осврнули сви, |
| ни колајнице зеленога Нимрода, како се слабо трзали и утргли око лова.{S} Да им се уз пркос уч |
| ешај се и ти мало међу свет.{S} И онако слабо имаш кад посла са себи равнима... </p> <p>Вараш с |
| е његово и његове матере, да замаже очи слабом човеку, па да себе боље угнезди?..;.{S} Гадни ст |
| ге свога Бранка Радичевића. („Слава!{S} Слава!“ заори се на ту реч око стола.)...{S} Да, господ |
| а, где је нашла места за вечита времена слава прошлости, и идеја будућности, вера, љубави нада |
| ати трајне, да их збиља не потамњује ни слава млађанога Бранка Радичевића.{S} Необични дар, неу |
| вати заслуге свога Бранка Радичевића. („Слава!{S} Слава!“ заори се на ту реч око стола.)...{S} |
| ом.</p> <p>Могао би и у вароши где бити славан човек, – рече госпођа Јеца.{S} Другим речима, а |
| руги славни и преславни; али се и данас славе!{S} Тек...{S} Тек...{S} Доста је то од њега,... з |
| ојводина српска?</p> <p>Тражи ли се још славе, наћи ће се у „Карловачкој калдрми равној“, у раз |
| жи се летурђија, и у њој се спомен чини слављеном песнику... </p> <milestone unit="subSection" |
| дошао је пре три четири године.{S} Наша славна црквена општина дала му је своју кућу под кирију |
| аги Милован Видаковић... и толики други славни и преславни; али се и данас славе!{S} Тек...{S} |
| домаћин и на гласу био чика Пера.{S} А Славнић официр у граници. („Немачко рухо на њему, ал по |
| ослови брачну свезу њихову...{S} Данило Славнић умре као капетан у миру. „Да не је у њему срце |
| те се привила уза својега војна, Данила Славнића.</p> <p>Честит био домаћин и на гласу био чика |
| звије, када је дошла, да врати „физиту“ Славнићки, ако је опет ваздан разлога имала, да наведе |
| госпођа Ната.</p> <p>– И староседелице славнога Брајковца нађоше се увређене до дна дубљине св |
| мосту, што води слађе на сухо, подигнут славолук искићен разним цвећем.{S} Близо станице стоје |
| народа у јужној Угарској, у Хрватској и Славонији, могу смело и поносно довикнути: „Нови Саде у |
| тупник „Матице Српске“ проговори коју у славу песникову.</p> <pb n="106" /> <milestone unit="su |
| убљем витешка дела наших предака, стару славу и нове невоље од Немање и Косова до данашњег дана |
| , да ћу доћи; је л?</p> <p>– Ниси никад слагао.</p> <p>Кнежевић јој и опет узе обасипати ручицу |
| мио цео свет.{S} Та, живот је овај тако сладак!{S} Толико се прилика да је човеку, да га воли.{ |
| а је он сам ту, па сам својој Дулчинеји слади санак.</p> <p>Благајник као вели: „Куд сви Турци“ |
| и нико за тим заплакати не ђе, па ти је слађе...{S} Не ћу да будем адвокат или чиновник...{S} Т |
| грањем и венцима, а на мосту, што води слађе на сухо, подигнут славолук искићен разним цвећем. |
| о Стајић.{S} На њему лако летње одело и сламњи шешир.{S} У руци држи некакву књигу, а на бео се |
| по девојку.</p> <p>– Ала је то прашина, слатка, па врућина данас, да Бог сачува! – уздахну госп |
| ни благдан и свагдан.{S} Ни на кога се, слатка, ослонити, ни колико отлен дотлен.{S} Само да ти |
| Пази, дете моје, на кућу...{S} А и ви, слатка, молим вас, немојте смести с ума, што сам вам ка |
| на селу чуда! </p> <p>– Није тога било, слатка, од пре, – рећи ће сека Ката. – Било ти је Брајк |
| ођу Нату, како је поуздана.</p> <p>А та слатка госпођа Натина јесте мајсторица Јула, њена укућа |
| p>– Не водите бриге! – удари и Криста и слатка у један глас.</p> <p>– Гле мене!{S} Како бих сме |
| спођа Рашићка хоће да је нешто необично слатка.{S} И досад је била мед пред Бранком, али сад ка |
| оне биле исто тако искрене и исто тако слатке према њој; па јој дале омирисати, како се и њих |
| ништа не знам, – вели Јован. </p> <p>– Слатки сте ви, – намигну бележниковица. </p> <pb n="94" |
| се не угуши, како се засмејао.</p> <p>– Слатки уја, добри поп Стева, сам је био проводаџија.</p |
| пустила срцу на вољу, па би се слатко, слатко исплакала.</p> <p>Али јој криво, што вечерас тог |
| , час би пустила срцу на вољу, па би се слатко, слатко исплакала.</p> <p>Али јој криво, што веч |
| е осетила била; али тако пријатно, тако слатко, да јој се прели туга по срцу, срце јој оте мах, |
| збиљности,...још на њему лептирски прах слатког ђаковања, не додирнут незграпном руком оне нема |
| е доћи тога дана.</p> <p> У Нови Сад се слегло такођер гостију са свију страна, да оданде још д |
| ајковац.{S} Па сад још тим више, што се слегло на један пут ваздан гостију у село.{S} Ту је Јак |
| акле, остаде учитељу паметније, него да слегне раменима, па да се и он придржи „начела“ Брајков |
| вирим у њену економију, од како је пало слеме на њено теме.{S} Једва ће ми на питања моја тек о |
| ку Јуди, те дају буд за што, као да има слепога миша под прагом, или их медом залаже.{S} Па шта |
| ему неизвесному, где се радост и слутња слива у једно, како још никад неје осетила била; али та |
| на мекој трави у крај поточића, што се слива преко луба дебела орахова дрвета, те шуми и жубор |
| украсио њим собу.{S} Али то је и једина слика у целој соби.{S} Уза зид је постеља и на њој виол |
| - примети писар, нагледавши се Бранкове слике, па мисли, ала је научно нешто казао.{S} Нико не |
| Е ТАКИ!</p> <p>НЕГДИНСКА ХРОНИКА</p> <p>СЛИКЕ И УСПОМЕНЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>О БРАНКУ РАДИ |
| А видим, како пролазе ти, који вичу:{S} Слобода,... народно право,... аутономија,... избор,... |
| назоре брани најодушевљеније.{S} Бачка слобода, неограничена у идејама, <pb n="92" /> као да и |
| владика Раде Његуш, не беше по све тога слободан, – та већ загрози опасност, е дуго прост народ |
| Александре!- примети попа, па се осети слободан; него се ипак не показа тако, да не би сестрић |
| анда, и не мисли више, да буде економно слободан; те, пошто не може да остане од срамоте у свом |
| љорадника, трговаца, занатлија, то више слободе и благостања.{S} Без материјална напретка и доб |
| ао и ударио темељ политичкој и државној слободи донде заборављенога српства.</p> <p>И политичку |
| реба вама Стратимировић и Бах.{S} Каква слободна штампа?{S} Грдити своје старешине, исмевати св |
| упутили девојкама.</p> <p>Колико Јелена слободна, па којим кораком она тројица њима ближе, то с |
| е, исмевати своју светињу.{S} То је зар слободна штампа!</p> <p>Размахнуо се поп Стеван, па заб |
| <p>Госпођице, молим вас, мало јаче...· слободније, – храбри је Кнежевић.</p> <pb n="67" /> <p> |
| S} На њој лака плава хаљина, да се може слободније верати по гори, – последња кратка хаљина, шт |
| хоће да проведу свој школски одмор што слободније, што разноврсније, да се издовоље у свачему, |
| ко умете и да храбрите, да сам сад опет слободнији. (Понда се затрча, те додаде:) Ви сте анђео |
| нас учитеља, који издиремо за вас све, слободно бисмо могли рећи, да је народ сам себи напуште |
| ити се смем без вас вратити, – рече она слободно.</p> <p>Бранко метну шешир на главу, а беше му |
| .{S} Штогод видиш да је њено, све је то слободно и, што она каже, „божије па наше“.</p> <p>– Па |
| > <l>Дух времена сад је таки,</l> <l>За слободу с диже сваки.</l> <l>Бела вила ори глас:</l> <l |
| борављенога српства.</p> <p>И политичку слободу и књижевни препорођај овековечио је Бранко Ради |
| ак свој, за који сме рећи: „Ово је моја слобоштина; ово је моја срећа!{S} Овако хоћу да је цео |
| <p>Млади Брајковачки тржа мало се неје сломио преко тезге, како је појурио, да види, какве су |
| ију, што му извукао из трске браца Рада слуга, па је љуто зауздао и подланчио, те је шиба трост |
| се разишло од куће: и деца и девојка и слуга.{S} А већи краве ће доћи скоро из поља, па и по д |
| тиње, не зна ти наш планинац, шта је то служба.{S} А свако је одевено, враг их и с девојкама, п |
| и му било, чини му се, на архијерејској служби придику какву исплести; а неје ни у Брајковцу, о |
| онако има већ и сувише.{S} А у државној служби, опет, не да се пропевати, чим осете, да љубиш с |
| арод прекрилио.</p> <p>У саборној цркви служи се летурђија, и у њој се спомен чини слављеном пе |
| аних душа и приличи њихову добу, а и не слуте, колико ће се весала поломити на узбурканим валим |
| мед, ал изнутра јед, сам јед, као да не слути на добро.</p> <p>– Да, да, треба да идеш, да види |
| мо ништа свршили, који једва да умемо и слутити, како се води туђа брига, једва да и назиремо, |
| за што, нит зна камо.{S} Као да је нека слутња или жеља,... шта ли, увлачи се тако нешто по нек |
| ема нечему неизвесному, где се радост и слутња слива у једно, како још никад неје осетила била; |
| е озбиљно; ако га се, може бити, кадгод случајно и сетио био!</p> <p>Мора бити кадгод нешто од |
| као да некога од некуда изгледа.{S} Ако случајно прође туда какав гимназијалац, па је поздрави, |
| својој чаши, па се извали у столици, да слуша.{S} Сад престаје свака субординација према својој |
| <p>Марко дотрчао, па стао код врата, па слуша.</p> <p>– Дивна идеја од вас, господине бележниче |
| уке, кад је штогод здраво жалостиво, па слуша и по каткад шмркне од жалости, Госпођа Ната окрен |
| нци о руку, па скакуће поред њих.{S} Па слуша као жедна, како њих две приповедају о школи, о иг |
| еша Јовану. </p> <p>Али Јован као да не слуша, јер се нагао већ преко стола с чашом у руци, да |
| p>Стајић стао на прозор, па недахнимице слуша ту народну песму.{S} Не узима на ум, како су жало |
| <p>Јелена почела била, да га поверљиво слуша, али се сад окрену и предаде преда се.</p> <p>–Ја |
| пу испод стола.</p> <p>Јелена базазлено слуша и попу и Бранка.{S} Са свим је излишан био притис |
| дим, да га и сељани јако уважавају, јер слушају његову реч.</p> <p> Мој синко, – уплете се поп |
| удесили збор.</p> <p>Ох, како је дивно, слушајући их бар по издаље, пристао тај збор са својим |
| воту, а поштено мисле.</p> <p>Јелена је слушала све то пажљиво.{S} Је ли што схватила и упамтил |
| јка ућута.</p> <p>Бранко као да неје ни слушао ништа после својих речи са попом...</p> <pb n="4 |
| ајвише и врзу.{S} Да се обазре на оваке слушаоце, ови ће или пљескати или ће се запити, па га н |
| итизира, и сам паре, да је најпаметније слушати песму.</p> <p>Добри чича подиже главу к певачу, |
| ескати или ће се запити, па га не ће ни слушати, те ипак викати живео; а нити ће га хтети нити |
| ам?{S} Код нас ти је на селу тешко наћи слушкињу, па не знам, које новце да јој даш.{S} Нема у |
| огод.{S} Ја јој се дивим, да она све то смаже сама.{S} И ни паре дуга нема.{S} Штогод видиш да |
| ог рока има пријавити; не пријави л се, сматра се за мртва.{S} И ти си решена онда брачних обав |
| {S} У нас немају ни појма о томе или се сматра за срамоту, да се један свршен универзитетлија м |
| ивање, да доведе Бранка кући, ако је то сматрао и као неки начин, да би свој стари грех према с |
| , ако и посети своју сестру, мислиш, да сме то њој казати?{S} Боже сачувај!..{S} Сад се попа не |
| се приљубила уз њу, па ћути, као да не сме да проговори.</p> <p>– Ово понесите као спомен са п |
| несигуран склизну на страну, као да не сме да се задржи ни на једној ни на другој.</p> <p>– Из |
| кви, – рече попа. </p> <p>– А Јелена не сме ништа да каже, већ саже главу, па стаде гутати, као |
| а би Даринка. </p> <p>Али као да она не сме, ни да спомене: „Отишао је!“ А ова, бог ме, ни онда |
| е нађе у великој неприлици.{S} Чисто не сме да му гледа постојано у очи, и, што му се давно и д |
| ма макар само један кутак свој, за који сме рећи: „Ово је моја слобоштина; ово је моја срећа!{S |
| против сунца.</p> <p>А Даринка би се и смејала и заплакала.</p> <p>Једва се око малих заранака |
| p> <p>Па му данас не пада на умни да се смеје, када благајник поче урлати разне гласове, поводе |
| опа гледи у њих као стари зналац, па се смеје.{S} Видиш га само, тресе се гојазан, зачкиљио очи |
| па се радује Даринчину радовању, те се смеје с њом и тражи, на прилику, с које стране препелиц |
| та за њихне трагове.</p> <p>Бележник се смеје лудом послу.</p> <p>А Бечлија Јован га уверава, к |
| > <p>Попа се све тресе гојазан,:како се смеје.{S} Видиш га само, клима главом, и развукли му се |
| а, када би Јелена то и споменула, не би смела запитати: „За што је отишао?“</p> <p>Тек обадвема |
| ан глас.</p> <p>– Гле мене!{S} Како бих смела?– дода још ова друга, што нађе за вредно, да и се |
| и опет саду – пита Јелена, па му завири смело у лице.</p> <p>Бранко се силом насмеши. </p> <p>– |
| Угарској, у Хрватској и Славонији, могу смело и поносно довикнути: „Нови Саде у заман ти хвала, |
| — пита је учитељ.</p> <p>– Нисам.{S} Не смем.{S} Бојим се, забранила би ми са свим, да се и сас |
| p>– Не иде тако.{S} Ја се не ћу нити се смем без вас вратити, – рече она слободно.</p> <p>Бранк |
| ај душе чисте као крин који им је свима смео у брк рећи:{S} Ја тако хоћу! – да, још док је чича |
| не би показао сметен.{S} Готово би се и смео био, ето, на први мах, да га Даринка прва не поздр |
| и мати и тетка Ната одобравају и хвале смер.{S} А највећа је њена радост, што ће у тој великој |
| је; да Бог ме, па не познајеш, камо што смера. </p> <p>Девојка ућута.</p> <p>Бранко као да неје |
| о раду наших људи, треба да знамо, камо смерају, али...</p> <p>– Али да ћутимо, ваљда, па да им |
| вале то себичних страсти то племенитих смерова.{S} Интереси њихови несу се још нигде сукобили. |
| .{S} А и ви, слатка, молим вас, немојте смести с ума, што сам вам казала.</p> <p>– Не водите бр |
| ла, па се мота испод коњских копита као смет у заветрину.</p> <p>Нигде живе душе.{S} Као да се |
| е у сукоб сами са собом.{S} То ништа не смета, да опет сваки своје назоре брани најодушевљеније |
| чко развезене орације, којој неје ништа сметало, што је писар, већ по не знам који пут, декламо |
| нодушан; а боји се, да се не би показао сметен.{S} Готово би се и смео био, ето, на први мах, д |
| доктором, а Јован ће њему, на прилику, смети од сад говорити:{S} Грцо, или:{S} Рифлијо, или:{S |
| . као да те гледам.{S} Твоји ђаци не ће смети пред тобом читати ни „ђачки растанак“, ма да си т |
| ва, сам је био проводаџија.</p> <p>Опет смех.</p> <p>– Пак?</p> <p>– Па добила кошар.</p> <p>– |
| е било ти просто!“</p> <p>Сви пренули у смех.</p> <p>– Знам ја, знам све до краја! – правда се |
| признања.</p> <p>Попа, бојаги, удари у смех.{S} Бранка то још већма увреди, те се оштро осече |
| нка за своју кћер!</p> <p>Јован прсну у смех.{S} Чак и бележник мало се не угуши, како се засме |
| а ви терате политику.{S} Бранко прсну у смех.</p> <p>– Ја то увек кажем: ви терате политику.{S} |
| ву код разбијене канте, мало не пуче од смеха.</p> <p>Општински благајник помислио на то, да и |
| </p> <p>Госпођа Ката да пукне у себи од смеха, како се премудра Рашићка преварила у рачуну.{S} |
| а, – примети бележниковица са значајним смешењем.</p> <p>– Ех, ти већ све знаш, – проговори бел |
| о, да се ниси оженио.</p> <p>Даринка се смеши, ал готово и не разуме, шта ови говоре.{S} Њој је |
| енске успалиле за омлатином!- вели попа смешљиво; а госпођа Јеца га види, да је сад већ мекши о |
| ради омаловажавати ђенија његова, то је смешно. </p> <p>– То је смешно! (Осети попа, да се то њ |
| а његова, то је смешно. </p> <p>– То је смешно! (Осети попа, да се то њега тиче.) А шта онда, а |
| . </p> <p>– Да Бог ме, да вам мора бити смешно, кад ви не налазите у Бранку друге идеје него то |
| То ли је, дакле, узрок, да се ујак тако смиловао сада на свога сестрића, те га призвао к себи!{ |
| ја ћу сам молити његову свјатост, да се смилује на сироче сироте удовице.{S} Ти си, да Бог ме, |
| а, којим је у тој распри пратила главни смисао његов.</p> <p>Тек попа је ипак заћутао. </p> <p> |
| последње речи девојче примити у онаком смислу, који им поп Стева даје.{S} Оне несу ни мало изв |
| се пренесе на Стражиловачки вис.{S} Па смо закључили с овим побром... (Господин Милан Кнежевић |
| , па, ето, чим га нестане, где смо, шта смо?{S} Наша је стара болест идолопоклонство према, так |
| Дакле, да пређемо на учење.{S} Гласове смо распоредили, можемо даље!{S} Прво женскиње!</p> <p> |
| едном све, па, ето, чим га нестане, где смо, шта смо?{S} Наша је стара болест идолопоклонство п |
| а невоља!{S} Плани, па издахни!{S} Таки смо ти ми свуда. , баш сам радознао, како ће и то у Кар |
| не ће још дуго трајати.</p> <p>– Имали смо ми већ једном и организовану омладину. —</p> <p>– С |
| и се, да, али свако за себе.{S} Огрезли смо у гнилости.{S} Нема ни родољубља, ни самопрегоревањ |
| та их Бранко.</p> <p>– Јесмо.{S} Добили смо место међу изасланицима учених друштава. </p> <p>– |
| ло поскочи са столице. </p> <p>– Добили смо канда негде гостију!</p> <p>Понда се узврпољи, док |
| и женскима:</p> <p>Чини ми се, пожурили смо се раније, него што треба.</p> <p>Па боље пре не? п |
| Јован учитеља Даринци.)...{S} Закључили смо, да са што више народа и ми одемо одавде у Карловце |
| ко се не одваја од Даринке.</p> <p>- Ми смо одсели код вас, – вели му она. –</p> <p>– Јован је |
| младина...</p> <p>– Никад; никад.{S} Ми смо били у своје време јуност или младеж, па добро било |
| ига, чему просвета, чему живот?{S} А ми смо се свим радом својим далеко удалили од пута, који о |
| .{S} Није лепо, што ме толико већ, како смо заједно, ниси водио к њој.</p> <p>Поп-Стевина Јелис |
| .{S} То је наше зло од увек и било, што смо пуштали једном све, па, ето, чим га нестане, где см |
| јест, брате, – окрену се Јовану, – баш смо ти ми на селу затуцани,... их!{S} Никакве друштвено |
| могла уздржати, већ се у највећој дреци смота негде у коров, да тамо у највећем страху проведе |
| бољи од учитеља свога.{S} Па ко се опет смотава и сели него Немац, те хајд даље као гусеница.{S |
| плете се бележник хладнокрвно, а завија смотку.</p> <p>– Но!{S} Натарошу! – укори га његова леп |
| к јео ни на лук мирисао, узе да припали смотку.</p> <p>И госпођа бележниковица се намести у пол |
| и поутешити, као Бранко, при помисли на смрт?{S} Шта ће „након нас останути“, и кад нам се „тел |
| S} Можда је и трагична судбина, прерана смрт тога ђенијалног младића увеличала симпатије народн |
| Кад опет оде по воду, као да је себи по смрт отишла.{S} Враг би је знао, шта ради.{S} Данас је |
| ало се у неком листу, оглашујући његову смрт изненада.{S} Но и да му је све седморо деце заживе |
| о то и++ спомињете!</p> <p>Поп-Стеви се смрче. </p> <p>– Деране:</p> <pb n="42" /> <p>Рашићка с |
| , често би гурнула матер и тргла је иза сна, да је ова преплашено упита, шта јој је.</p> <p>– Г |
| ој је стегло.</p> <pb n="56" /> <p>Нема снаге да проговори; а не осећа се моћна ни толико, да у |
| исли долазиле на памет, па се упео свом снагом, те набрао чело, па му се натуштило над дугим пр |
| ко јулијско сунце, што је прижегло свом снагом. </p> <p>У долини испод Стражиловачкога виса, оп |
| ци са самопоуздањем, које појачава само снагу и наду млађаних душа и приличи њихову добу, а и н |
| да је он први пут у друштву залагао сву снагу своје речитости, доказујући, како је она способна |
| ма ће морати удешавати свој рад и своју снагу.{S} Бродови живота њихова несу се још навезли на |
| S} Иде, а спушта рукаве на голе пунане, снажне руке, да и њих заштити, те да не поцрне без нево |
| хваћа борбу у друштву за срећу другога, снажније се одупире разним неудаћама, кад има своје гне |
| тако хоћу! – да, још док је чича био у снази, и држао узде, и знало се, бојаги, нешто и видило |
| иче.{S}А уза њ његова сестра, па се као снебива у тако господском кругу. </p> <p>Бранко узео ви |
| несу све код њега.{S} Од синоћ се нешто сневеселио.{S} Јелена му је много приповедала о Даринци |
| плетеним димњацима.{S} Скромна али, као снег, бела црквица лебди, као преставник доброга духа, |
| нака каква немирна санка.{S} Ако снива, снива за цело о својој декламацији, о „Бранковој жељи“. |
| нигде знака каква немирна санка.{S} Ако снива, снива за цело о својој декламацији, о „Бранковој |
| Овако хоћу да је цео свет.{S} Па у том снивању о породичној срећи, о раду, о борби и заборавио |
| ш не чита, разговарају, ово било оно се снило...{S} Па том приликом приметиће госпођа Ната, гла |
| ка је једина врсна, да и небраћу бар до сношљивости зближи.{S} Она не пита, јесам ли ја ручао к |
| .</p> <p>Мало за тим, па је цело село у сну. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Освану дан |
| је постеља и на њој виолина.{S} Насред собе сто, и по њему разбацано то књига, то хартија, мас |
| знате.{S} Кажи јој, нека отвори почешће собе онако пред вече, кад се стиша прашина по улици, ал |
| .{S} И за тим опет на прстима изишла из собе...</p> <p>У том је и Бранко легао.{S} Почео био да |
| /p> <p>– Јух! – зачу се у исти мах и из собе у неколико разних гласова.</p> <p>Ката баш била ва |
| Но за то Зорка мора да трчка за њом из собе у собу.</p> <p>У Даринку ушао цео дан неки немир, |
| столице, што се зблизниле у учитељевој соби; а од њих неки поседали на одар, други стоје.</p> |
| љу између оба прозора виси у учитељевој соби лик Бранка Радичевића.{S} Учитељ га већ набавио, у |
| </p> <p> Даринка отвори врата на другој соби.{S} Стала на врата, па виче Јована:{S} Хајде, брац |
| и сан...</p> <p>Госпођа Катица у другој соби метнула у постељу малога Владимира.{S} А она и гос |
| азговору и теочинцу, Јелена је у својој соби.{S} Неје палила свеће.{S} Отворила широм прозоре, |
| ми се, пише нешто.{S} Остао је у својој соби, – одговори Јелена. </p> <p>Не води ти бриге за го |
| бу.{S} Али то је и једина слика у целој соби.{S} Уза зид је постеља и на њој виолина.{S} Насред |
| ачку високу власт, седели су у засебној соби „Код разбијене канте“ у Марковој крчми и прекраћив |
| /> <p>Госпођа Рашићка се устумарала по соби, бојаги, хоће да изађе из коже од једа, што јој „с |
| а скочи са столице, прође два трипут по соби.{S} И опет долети на прозор, па одмах упре поглед |
| о голу даску.{S} Пред канабетом на сред собице омањи сто.{S} У зидовима на све стране поударано |
| ав дим на врата. </p> <p>Намештај у тој собици је једна по широка клупа уза зид, застрта неким |
| па истерала ћуриће из врта и затвара за собом вратаоца, а кола у двориште.</p> <p>Загледала се |
| Поп Стева устаде и изађе, па забрави за собом сеницу.</p> <p>Окренуше један другом леђа, па одо |
| ула, како хладнокрвно затвара учитељ за собом врата на школском здању; заплакала се, <pb n="99" |
| уку разнога пољског цвећа.{S} Узе га са собом на кола, да га разабира и сабира.</p> <p>Неколико |
| се угледа; а почнимо и ми паметније са собом, да видиш, не ће ли и он окренути на боље.{S} Ако |
| и, дакако, често долазе у сукоб сами са собом.{S} То ништа не смета, да опет сваки своје назоре |
| шњарку или у бразди, нити да вијају над собом облаке, већ пуштају, да поред њих пролећу чворци, |
| .{S} Кадгод бејах код куће, водио би ме собом на сваки посао и говорио би ми, како се шта ради. |
| нку, испоређује и пресуђује, пред самим собом.{S} Колико би да је непристран, некако му вага су |
| збиљно конкуренцију у раду, јер су међу собом сви једнаки; а чим дође јачи од њега, он подлегне |
| га већ набавио, уоквирио и украсио њим собу.{S} Али то је и једина слика у целој соби.{S} Уза |
| то Зорка мора да трчка за њом из собе у собу.</p> <p>У Даринку ушао цео дан неки немир, па иде |
| нске гони нека радозналост, да завире у собу мушкарца неожењена.</p> <p> Даринка, до душе, мисл |
| свет, да дочека лађу из Новог Сада, и у собу поверенства сигурности, где одборници даваху прист |
| ма. </p> <p>Послужавка Криста трчи то у собу то на двориште, а никад празних руку.{S} Мајсториц |
| да се здруже.</p> <p>Одоше у учитељеву собу</p> <p>Највише се обрадова тому баш Јован. </p> <p |
| читељ, па их све позва, да оду у његову собу.</p> <p>Сад ћу ја децу пустити.{S} Него морам мало |
| д прозора, уђе у двориште и оде у своју собу. </p> <p>Из оне лепе куће с оне стране потока зачу |
| м реду. </p> <p>А Ната ушла у Даринчину собу.{S} Надвирила се над Даринком и Зорком.{S} Прекрст |
| су стекли и трудољубиви Орфелин и учени Соларић, па мудри Доситије и преблаги Милован Видаковић |
| се.„Нису то руске нихилисте ни немачке социјалисте.{S} То су људи прекаљени начелима напредног |
| ани,... их!{S} Никакве друштвености!{S} Социјалне наше прилике...</p> <p>И Марко се, већ по ода |
| <p>И нехотице се окрену Зорци.{S} Дете спава мирно и тихо као анђелак.{S} Румен је прелила по |
| ан дошао кући, пође и Ната и Катица, да спавају.</p> <p>Катица оде најпре, да још једаред разгл |
| ноћас у плачу тек око неко доба, па је спавала као мало дете.{S} Али кад се пробудила, па се с |
| е, те је загрли.</p> <p>– Зар ти још не спаваш, сејо?</p> <p>– Ево, сад ћу и ја. </p> <p>Даринк |
| рбин није за тенористу.{S} Јер тенор не спада у особине српскога народа, него је то особина јуж |
| јој витице тек сплетене, а не придевене спадоше на пунахна бела плећа.</p> <p>И нехотице се окр |
| е буди лептир, што по тами лута, па чим спази гдегод светлост, он налети, па спржи своја крила. |
| >Бранко метну шешир на главу, а беше му спао у траву.{S} Узе свој штит од сунца, па га затвори. |
| идео.{S} Карту и чашу заволи већма него спас душе своје, него кућу и породицу.{S} Да је когод д |
| ла ни прилика, да један другому, можда, спасава живот или, што данас често више вреди, потпише |
| ки или енглески сељак или овај или онај спахија, који има хиљадама ланаца земље и према томе и |
| него да сам данас уловио дивљег вепра у спахинском забрану.</p> <p> Мачак се стропоштао с голуб |
| ога у калуђерству Доситеја: њим и с тим списат и издат</title>."</p> <p>Како се обрадовао тој к |
| тве.{S} Али се трже, кад јој витице тек сплетене, а не придевене спадоше на пунахна бела плећа. |
| дњачке новине.</p> <p>Него зна Јеша, да споји и практично са лепим.{S} Млад човек је, до душе, |
| атори се мачак ушуњао у мирно гнездашце спокојних голубова.{S} На очиглед брижних родитеља шчеп |
| ој цркви служи се летурђија, и у њој се спомен чини слављеном песнику... </p> <milestone unit=" |
| како ће у свом скромном селу прославити спомен великога песника. ·</p> <pb n="59" /> <p>Још пре |
| да проговори.</p> <p>– Ово понесите као спомен са песникова гроба, – рече јој Стајић, па јој да |
| ити и Ната и Ката који уздисај и сузу у спомен својих покојних, па ће прећи на други разговор.. |
| ата, да пусте <pb n="25" /> коју сузу у спомен својих покојних.{S} Понда је Ката прешла орману, |
| пско академиско друштво „Зора“ у Бечу у спомен великог песника, седне он на лађу, а с њим и Јов |
| ш народ и шта значи ово величање његова спомена.{S} Око тога му се мисли највише и врзу.{S} Да |
| љење у српском народу у намену Бранкова спомена.{S} Онако се народ уме одушевити само за велике |
| јковац.</p> <p>Како онда још не беше ни спомена о преносу Бранкових последњих земних остатака, |
| а има доста штошта да преврне, доста да спомене и мртвих и живих, и када се збије у самоћу, а к |
| а. </p> <p>Али као да она не сме, ни да спомене: „Отишао је!“ А ова, бог ме, ни онда, када би Ј |
| Рашићка неје могла да пропусти, а да не спомене, како неки виче на њу, да је божем она отуђила |
| > <p>Па када и тога нестане, када утрну спомени и на то, остаће нешто, због чега ће Карловци ос |
| од чика Стеве, које разних Полаженика и Споменика од браца–Радована, браца–Јове, и других „чика |
| да држимо своје село у корист преноса и споменика Бранкова, а више тога ради, да упознамо наш с |
| као трже и поцрвени, кад примети, да је споменила то име на своја уста.{S} А осети, да јој је и |
| нико ни пре ни после њега.</p> <p>Е, па спомену тога ђенија посветио је цели српски народ дан 1 |
| ратно.{S} Чак ни о ноћашњој серенади не спомену ниједна ни беле.</p> <p>Само Зорка када дођоше |
| ве је на свој начин хитало, да се одужи спомену песника српскога јединства, прихвативши позив о |
| ву.{S} То вече ће му остати у најлепшем спомену из живота у Брајковцу... </p> <milestone unit=" |
| е нешто, због чега ће Карловци остати у спомену, „док се поје, док се винце пије... „— догод је |
| а, бог ме, ни онда, када би Јелена то и споменула, не би смела запитати: „За што је отишао?“</p |
| оведала о Даринци.{S} Јутрос му је опет споменула о њој.{S} Питала га, хоће ли ићи к Јовану, па |
| и покојни тата, каже, тако је све нешто спомињао и Бошњака и Србијанца и Херцеговца и Сремца и |
| не стране Саве и Дунава?{S} Је ли треба спомињати толике народне саборе, који баш у Карловцима |
| >– Што јој је муж она лола и бекрија? – спомиње Ната.</p> <p>– Да, да.</p> <p>– Нисам ни знала, |
| а:</p> <p>– Гадно је од вас, што то и++ спомињете!</p> <p>Поп-Стеви се смрче. </p> <p>– Деране: |
| чувај.</p> <pb n="105" /> <p>– Немој да спомињеш штогод о томе пред тетком.{S} Она се страшно о |
| у да се обране од силних мушица, што их спопале.{S} Вуку троми на омари ноге по прашини.{S} Пра |
| та с ноге на ногу па, кад јој се и тако споро учинило, залети се у кућу. </p> <p>- Госпођице Је |
| н посао?</p> <p>– Воља и осећање да сам способан за рад.{S} Кад год сам код куће, све ме више ж |
| осподу, а и не разабирају, је ли им син способан за какву душевну акцију.</p> <p>– Цео свет иде |
| воје речитости, доказујући, како је она способна, да усрећи човека, да буде вредна домаћица, до |
| решио, дал да иде Јовану.{S} Дошао је и спрам куће његове, па не зна, шта ће.{S} Не би било леп |
| особито са Јеленом.</p> <p>Стао учитељ спрам ње, да, бојати, огледа и њен глас, а озбиљан, ни |
| <p>Он је загрли око врата, издиже чашу спрам свеће.{S} Мислиш, безброј рубина раздробио се у ч |
| отпочети и Брајковачкој омладини, да се спрема, како ће у свом скромном селу прославити спомен |
| ну с хаљина.</p> <p>Ката отрчи у кућу и спрема воде, да се гости умију.</p> <p>– Триво, – крену |
| мати с наредбом, да је обрадује:</p> <p>Спремај се!{S} У суботу ћемо у Карловце!</p> <p>Јелена |
| како ће што боље да удесе село, што га спремају.</p> <pb n="55" /> <p>До јако би учитељ обично |
| <p>– То је за то, што наши родитељи не спремају децу, кад их шаљу у школу, за раднике него за |
| уци, у којој се и један и други озбиљно спремају, да сваки својим путом отисне свој брод на то |
| колико ђака држати на стану.{S} А Тинка спремала и себе и дете. </p> <p>Данас отишла Тинка из Б |
| живо кретање.{S} Карловци и Карловчани спремали се, да свечано дочекају госта, коме место то б |
| стрић његов могао приметити, како се он спремао кому на дочек, да му се „омладинац“ не може ни |
| а професуру, па ће те и ви лепо тако да спремате омладину на госпоство.{S} Једино се клањам учи |
| </p> <p>Ја сам му рекао, до душе, да се спреми за село, – дочека исто тако и жедни писар.{S} Он |
| познаника из Брајковца, Бранка Стајића, спремила се да дочека госпођу Јелисавету Рашићку из Бра |
| догађаја, што га је омладина у то доба спремила, а цео народ прихватио свом вољом својом и срп |
| , „да бирају војводу“. </p> <p>Матер је спремио, да дочека и његова друга Јована с његовима.{S} |
| </p> <p>Овај наш уча могао би, Бога ми, спремити коју боцу вина.{S} А?{S} Шта велиш, Јоване? </ |
| им спази гдегод светлост, он налети, па спржи своја крила.{S} Иди по светлости, ићи ћеш правим |
| , крајњој мети свечанога спровода.{S} А спровод се пружио, колико је од вароши до самога Стражи |
| На врху Стражиловачкога виса завршен је спровод. </p> <p>Отпоја се и последња песма, а многи и |
| са свију страна, да оданде још допрате спровод до Карловаца.{S} Једва је могао ко да верује, д |
| ачке дружине.{S} Ту ћете најбоље видити спровод и чути песме. </p> <p>– Одоше у саборницу.{S} Ј |
| о“ к Стражилову, крајњој мети свечанога спровода.{S} А спровод се пружио, колико је од вароши д |
| и ће најпре да га унесе?{S} Најпосле га спусти на земљу, полети на улицу, понда се опет врати, |
| де тише, да се као талас час дигне, час спусти.</p> <p>И благајник.</p> <p>~ Ено га, стриже уши |
| обом.</p> <p>Бранко се изненади.</p> <p>Спусти се на место, где је седео био, а ништа не вели.< |
| едно, као што само може бити.{S} Иде, а спушта рукаве на голе пунане, снажне руке, да и њих заш |
| атнијим видовима.{S} По доловима се већ спушта мрак. </p> <p>Под планином се раширило село Брај |
| -Перина.{S} Том приликом се и деца боље срађају.{S} А мајке се теше и челике надом, да ће им де |
| лободан; те, пошто не може да остане од срамоте у свом јату, тумарне бог те пита куд, па се изг |
| е госпођа Рашићка свиснути од једа и од срамоте.{S} А она се чинила свему – и невешта пред свет |
| хоће да изађе из коже од једа, што јој „срамоте кћер“, па тражи негде горњу хаљину, да им изађе |
| немају ни појма о томе или се сматра за срамоту, да се један свршен универзитетлија може вратит |
| , т. ј. на једаред ће „друмови пожелити Срба...{S}" А историја ће да пева ил кука над њима као |
| будућност.{S} Особито је уметност у нас Срба право сироче.{S} Ко је највише позван, да шири про |
| иру писати богословске књиге и историју Срба, Бугара и Хрвата,... како та два књижевна великана |
| итичкога и културнога живота овостраних Срба.{S} Дакако да Карловци имају да захвале на том зна |
| и, па и о политичкој судбини овостраних Срба?{S} Где је ускрсао и где је сахрањен последњи сан |
| где је сахрањен последњи сан овостраних Срба, – војводина српска?</p> <p>Тражи ли се још славе, |
| вце.{S} Осим толико и толико знаменитих Срба, који у Карловцима или поникоше или се – однеговаш |
| естрпљива, па заврши последњим стихом: „Србадијо не било ти просто!“</p> <p>Сви пренули у смех. |
| <p>„<l>Кад је Бранко умир’о</l></p> <l>Србадију заклињ’о:</l> <l>Пренес’те ми кости моје</l> < |
| estone unit="subSection" /> <p>Од сеобе Србаља у крајеве, што стоје под окриљем Австроугарског |
| олоњу, Немци Јену, једни ово други оно, Срби имају своје Карловце.{S} Осим толико и толико знам |
| јужњака, и то пар екселанс Талијана.{S} Срби су за средње гласове.{S} Бас – ту је, мој брајко, |
| !...{S} А знате ли, шта раде наша браћа Срби?{S} Сви листом пазаре код Јуде.{S} Жене краду од с |
| , па се изгуби.{S} Наш је сељак, где су Срби неизмешани с туђим елементом, комотан: ради једва, |
| не верујеш, иди ма у које село, где су Срби помешани с Немцима.{S} Јест да Србин устукне испре |
| тако је све нешто спомињао и Бошњака и Србијанца и Херцеговца и Сремца и Бачванина и Дубровчан |
| а дођоше на Карловачку станицу гости из Србије.{S} Многи се свет беше искупио на станицу, да их |
| селили у Русију, па тамо населили *Нову Србију.{S} Зар ви то не знате?{S} Могу вам дати, па да |
| ства, а у суседству изнурену и понижену Србију на ново дигао и ударио темељ политичкој и државн |
| го Немац, те хајд даље као гусеница.{S} Србин је одмах створен као лептир, никад гусеница.{S} Н |
| Но он сам, то јест, писар је уверен, да Србин није за тенористу.{S} Јер тенор не спада у особин |
| су Срби помешани с Немцима.{S} Јест да Србин устукне испред Немца; али то је само у први мах, |
| х, јер је Немац већ дошао онакав, какав Србин постане тек, кад се од њега поучи.{S} Ал који Срб |
| ва му: „Нит је Шваба за гајдаша, нит је Србин за бирташа!“</p> <p>А и Марко загрлио њега, па пе |
| е тек, кад се од њега поучи.{S} Ал који Србин остане, тај издржи конкуренцију његову и буде бољ |
| .{S} Сигуран платиша! <pb n="73" /> Наш Србин мисли, то је наше, па не мора плаћати.{S} А туђин |
| ко пронашао новију и згоднију кошницу. „Србин да нешто изуме, кад је паметни Шваба већ све изум |
| тим крајевима?</p> <p>Има ли и једнога Србина, који иоле разабира за наш јавни живот, па да не |
| ептир, никад гусеница.{S} Несрећа је по Србина сељака то, што се он, кад једном пропадне, тешко |
| l> <l>Бела вила ори глас:</l> <l>Устај, Србине!</l> <l>И у борбу зове нас:</l> <l>Устај, Србине |
| l> <l>И у борбу зове нас:</l> <l>Устај, Србине!</l> </quote> <pb n="75" /> <p>Благајник као да |
| и глас, ухвативши тек последње: „Устај, Србине!“</p> <p>Учитељ одустаде на то од политичких и е |
| када га начеоник гурну на оно: „Устај, Србине!“ – трже се, а кроз храпаво грло, загушено пивуш |
| икоше или се – однеговаше, и научише се србовати, ту је и отац српске књижевности, ту је Вук Ка |
| а уз њих трчка и мала Зорка.{S} И њено срдашце куца необично живо, јер види, да се ради око на |
| за мном, тама преда мноме, а највећа у срдашцу моме“, завапио је негда његов велики имењак.{S} |
| би да га пита много, много, да га пита, срди ли се још на њу.</p> <p> А зашто се срди, то као д |
| ?</p> <p>Јелена се застиди,</p> <p>– Не срди се; немој да се срдиш.{S} Ја се увек забуним.</p> |
| рди ли се још на њу.</p> <p> А зашто се срди, то као да сад тек почиње да нагађа.{S} Па баш за |
| и се зар још боље, да се он још једнако срди на њу.</p> <p>А какве ужасне муке трпљаше у тај ма |
| је око румених усана увек подједнако, а срдила се а радовала се, или плакала, или се сетила Све |
| далека.</p> <p>– И опет „госпођице“!{S} Срдим се! – обрецну се Бог ме, Јелена, па истрже своју |
| ло, као обично, па га опет ухвати. – Не срдим се!</p> <p>Бранко ћути.{S} Не зна, шта ће сад; те |
| што да рекне.</p> <p>– Али збиља се не срдим, – уверава га она.{S} Хтеде он да рекне, као тек |
| и предаде преда се.</p> <p>–Ја ћу да се срдим на вас, –прекинуће Бранка, кад опет чу последњу м |
| како је оно учитељ отишао онако нагло и срдит с њена прозора, неје ни била с њиме, осим јуче на |
| од њен прозор, као обично, кад је онако срдит отишао прексиноћ од ње, а од то доба није нашао з |
| спођица“ Јелена, – примети она, бојаги, срдито, па га својски узеде под руку.{S} Готово да је с |
| т чу последњу му реч; па дрмну, бојаги, срдито својом руком Бранкову руку, за коју се држала.{S |
| ринке, јединице јој кћерке, па ће онако срдито и опет по толики пут:{S} Па баш сад?!</p> <p>Та, |
| стиди,</p> <p>– Не срди се; немој да се срдиш.{S} Ја се увек забуним.</p> <p>– Прелетео бих био |
| е, полажући им трошне остатке животне у сребрним и златним кивотима у велелепне храмове.</p> <p |
| {S} Госпођа Ката и данас чува крунаше и сребрњаче, све нове новцате, као да су онај час испод ч |
| на прозору, као да је нож прободе кроза сред срца, па јој се стиште терет, сињи терет.{S} Цео д |
| шире о голу даску.{S} Пред канабетом на сред собице омањи сто.{S} У зидовима на све стране поуд |
| с већ и код наших.</p> <p>Под орахом на сред дворишта већ постављен сто.{S} Орах густ, а по зем |
| ог брдашца тик уз Брајковац. </p> <p>На сред села око крста искупио се народ у чистом свом одел |
| озорима попине Јелене!“</p> <p>Дакле, у сред Брајковца серенада!</p> <p>Е, то бадрим чуварима н |
| ћу радњу, ево мог носа, ако не назида у сред Брајковца најлепшу кућу с магазинима.{S} Ко јамчи, |
| а од Базана, каквог шпањолског гранда у сред Севиље, па завија по свом срцу, по свом „вишем поз |
| Очи упро на врата.</p> <p>На вратима у сред лозинка указа се Бранко Стајић.{S} На њему лако ле |
| уле, где <pb n="23" /> изван села где у сред села, изнад свију висе према лазурном небу, а овде |
| се ње ради свађао с писарем, који је у сред друштва и пред њим био толико дрзак, да каже, како |
| p>– За Бога, мама, шта ће ти опет муф у сред лета? – љути се опет</p> <p>Даринка.</p> <p>–Ти ћу |
| е!{S} Више народу користи, кад у својој средини има ваљана интелигентна човека, који ради онаки |
| , да ми се не упада у реч...{S} У нашој средини седи старина, који...</p> <p>– А, не, не! – опр |
| и Новом Саду, где је толико времена већ средиште свему кретању српскога народа у јужној Угарско |
| то пар екселанс Талијана.{S} Срби су за средње гласове.{S} Бас – ту је, мој брајко, баћушка Рус |
| воју госпоштину.{S} Али осим господе из среза и суда којима се и тако мало кад који Брајковчани |
| а мужа као права патница. „Да ме је цео Срем клео, не бих наишла“, говорише она једном, али сам |
| ирца час се таласа, час везе ситно коло сремачко, плаховито оно планинско. </p> <p>Учитељ запев |
| рдица, да им мало даље пукне на догледу сремска равница испрекрштана друмовима, ишарана богатим |
| ао и Бошњака и Србијанца и Херцеговца и Сремца и Бачванина и Дубровчанина и ове и оне; па је ув |
| >И да је когод рекао поп-Стеви, да неје сретан, или да се подао Јеци, он би му одговорио, као ш |
| S} Колико је попа Стева био задовољан и сретан, како му сестра привређује, толико је уздисао и |
| узе лете, а на уснама јој лебди осмејак сретан, блажен.{S} С осмејком тим загрли је и сан...</p |
| Бог зна, како, што је њена Јелена тако сретна била, па била у стану у тако доброј кући, као шт |
| Јелена, па да је пецне.</p> <p>– Ви сте сретне руке, госпо, – ухвати Дабижић као у шали. – Ја б |
| Ја сам господар у мојој кући.{S} Ја сам сретнији, него многи моје братије са првом својом супру |
| у.{S} Како се и не би, јадница, осетила сретном, кад се напатила код свог несретника мужа као п |
| и: „Ово је моја слобоштина; ово је моја срећа!{S} Овако хоћу да је цео свет.{S} Па у том снивањ |
| :{S} Нек сврши гимназију, па, ако Бог и срећа дадне, таман ће ти у добри час доспети за капелан |
| своју породичну срећу.{S} Кад је човек срећан, мили му се посао, којега се подухвати.{S} Одуше |
| ровати, да му срце хоће већ да пукне од среће.</p> <p>Јелена задрхта.{S} Провирује нестрпљиво и |
| и челике надом, да ће им деца бити боље среће од њих... </p> <p>Ката Јаковљевићка села, као оби |
| рави народнога позоришта, па онда – ево среће и за њега и за српску позоришну уметност!{S} Госп |
| опет на прозор. „Ој, пуно је и препуно среће!“ подвикну учитељ из свег срца, е, заиста ћеш му |
| свет.{S} Па у том снивању о породичној срећи, о раду, о борби и заборавио, што рекао ујаку: „П |
| је напуштено и остављено, можда, доброј срећи и само себи, кад му је Бог дао матер, најбољу сре |
| век уме замислити.{S} За што да не буде срећна? </p> <p>Понда му се мисао понесе за Даринком.{S |
| сукну једна варница, која му је увек у срећним часовима сијала као сунце, а у овакима му свака |
| лаве, да скрије своју неприлику.</p> <p>Срећом ни Зорци ни Јелени не падоше ни на ум, да пазе н |
| душевљеније прихваћа борбу у друштву за срећу другога, снажније се одупире разним неудаћама, ка |
| себи, кад му је Бог дао матер, најбољу срећу. </p> <p>Па ти мислиш, Стево, да и ја идем с њиме |
| у, на своје огњиште, на своју породичну срећу.{S} Кад је човек срећан, мили му се посао, којега |
| ош увек само за маму или ближега којега сродника по крви!{S} Тада би на једаред загрлила и ижљу |
| сећао се туђ према њему, туђ, јер и оне сродничке пажљивости беше већ нестало у себичному његов |
| о, моја ти је мати чудна жена.{S} Права Српкиња мати!{S} Никада та мени не ће допустити, да ја |
| очи толико интересовање о тој „красној Српкињи девојци“, да почне и сама мислити о њој, и још |
| следњи сан овостраних Срба, – војводина српска?</p> <p>Тражи ли се још славе, наћи ће се у „Кар |
| Брајковачке светковине?{S} А?... стара српска невоља!{S} Плани, па издахни!{S} Таки смо ти ми |
| рпски Сион“?</p> <p>Ко не зна, да је ту српска патријаршија“.{S} Тешко да има у српству иоле зн |
| но, што је и најозбиљније <pb n="50" /> српске научнике покренуло, да с омладином заједно испун |
| томе, што је тамо столица првосвећеника српске православне цркве у овима <pb n="100" /> крајеви |
| самртне земне остатке покојнога песника српске идеје, пренећемо на убаво Стражилово.{S} У то им |
| зна, исповеда се <pb n="62" /> за члана српске омладине и народњачке странке, те држи редовно и |
| као свештеник и као природан старешина српске православне црквено– школске општине у Брајковцу |
| , положи се лес, да и заступник „Матице Српске“ проговори коју у славу песникову.</p> <pb n="10 |
| тније личности, која неје била питомцем српске Карловачке гимназије или богословије, та два нај |
| it="subSection" /> <p>Нема куће особито српске, која тога дана неје имала гостију. </p> <p>И Ти |
| ту своју кућу,... разумете ли ме: кућу српске црквене православне општине одмах уз ребро српск |
| ше, и научише се србовати, ту је и отац српске књижевности, ту је Вук Караџић први пут, као ђак |
| ене,... и људи, и сви, чак и поп Стева, српски православни свештеник,... сви купују код њега, к |
| . ·</p> <p>Њему за уздарје подиже народ српски из благодарности само гроб.{S} Као свећеника вел |
| , господо моја, – опет ће Јеша. – Не ће српски народ клонути, догод уме да штује и мртве поборн |
| е мислио, да се и он кадгод баци у који српски пчеларски лист каквим дописом из својега уљишта; |
| говорити између себе „ви“, већ „братски српски“ „ти“, него Дабижић, на пример, не ће више назив |
| па спомену тога ђенија посветио је цели српски народ дан 10. јулија 1883., приредивши му светко |
| – примети му жена знајући за његов лепи српски обичај, за његову страст у наздрављању.</p> <p>– |
| – диже се бележник, – ако и јесте лепи српски обичај, да се тек са печењем почиње наздрављати, |
| Радичевић беше, наравно, само сиромашан српски ђак.{S} Као такав, да Бог ме, неје могао оставит |
| „да покуша“.{S}А наопако се једио, што српски пчелари сваки час препоручују по нешто ново, па |
| ни живот, па да не зна за Карловце, за „српски Сион“?</p> <p>Ко не зна, да је ту српска патрија |
| ајковац.</p> <p>Нов ред, нов надзор над српским народним школама; па и поп Стева постао ревност |
| цео народ прихватио свом вољом својом и српским одушевљењем.</p> <p>Како се обрадовао био Бранк |
| рви у струне народних гусала, па чистим српским народним језиком, каквим нико још пре њега, а п |
| реме одселило се одавде неколико хиљада српских породица у Русију.{S} Побегли, да Бог ме.{S} До |
| и. („Немачко рухо на њему, ал под рухом српско срце!“ говорило се о њему).{S} Заволи га чика Пе |
| г великог концерта, што га је приредило српско академиско друштво „Зора“ у Бечу у спомен велико |
| сиљено понашање, у том га утврђава њено српско васпитање кућевно и школско.{S} Но, што код свег |
| аталасао најврелије осећаје срца и душе српског народа својим лаким песмама, опевајући му разум |
| ирис, што се к небу диже из цвета“ и из српског света.</p> <p>И томе чину беху Карловци позорни |
| , да упознамо наш свет боље са песником српског народног јединства. </p> <p>– То је лепо! - кли |
| истакоше Карловце изнад свакога другога српскога места у тим крајевима?</p> <p>Има ли и једнога |
| инце пије... „— догод је и једног ваљда српскога ђака.{S} Талијани имају своју стародревну Боло |
| сјајно извршио, да је одржао дух народа српскога, ударивши јак темељ српској књижевности у исти |
| чин хитало, да се одужи спомену песника српскога јединства, прихвативши позив омладине своје ка |
| >Басана</title>" тога неумрлога мудраца српскога.</p> <p>Ту књигу узео Бранко и вечерас да чита |
| ористу.{S} Јер тенор не спада у особине српскога народа, него је то особина јужњака, и то пар е |
| ле на том значајном положају у историји српскога народа томе, што је тамо столица првосвећеника |
| лико времена већ средиште свему кретању српскога народа у јужној Угарској, у Хрватској и Славон |
| дух народа српскога, ударивши јак темељ српској књижевности у исти мах, када је Милош на другом |
| вене православне општине одмах уз ребро српској православној цркви!{S} Жалост, мој господине до |
| до правим заносом за идејама, и правом српском љубављу за своје, то му говори искреност на њен |
| p>Дивно се беше заталасало одушевљење у српском народу у намену Бранкова спомена.{S} Онако се н |
| ечи, да наздрави оној идеји која живи у српском народу и одржава у њему свест, да не клоне у те |
| шта, па онда – ево среће и за њега и за српску позоришну уметност!{S} Госпођа бележниковица ће |
| а рекла, него људи, којих ће заслуге по српску књижевност остати трајне, да их збиља не потамњу |
| и државној слободи донде заборављенога српства.</p> <p>И политичку слободу и књижевни препорођ |
| исти мах, када је Милош на другом крају српства, а у суседству изнурену и понижену Србију на но |
| а и беседа.{S} Зна он, дакле, шта је то Српство и родољубље, а од како се зна, исповеда се <pb |
| струју, што се заошинула оне године по Српству.{S} Био је он некада у вароши сталан члан певач |
| е, та два најстарија просветна завода у српству и с ове и с оне стране Саве и Дунава?{S} Је ли |
| српска патријаршија“.{S} Тешко да има у српству иоле знатније личности, која неје била питомцем |
| данас, у овај пар, најславније место у Српству.</p> <pb n="85" /> <p>Хоћете ли доћи на светков |
| релила вином, те из дубљине наквашенога срца свога стао проливати грке сузе, раптајући на своју |
| неје крити, баш и одлану чисто нешто са срца.{S} Неје јој Бранко мрзак, Боже сачувај; ал јој не |
| препуно среће!“ подвикну учитељ из свег срца, е, заиста ћеш му и поверовати, да му срце хоће ве |
| озору, као да је нож прободе кроза сред срца, па јој се стиште терет, сињи терет.{S} Цео дан се |
| ој!</p> <p>– Штета за дете.{S} Добра је срца.{S} Ја је знам.{S} Имала сам прилике две године, д |
| дубоко је заталасао најврелије осећаје срца и душе српског народа својим лаким песмама, опевај |
| у говору, што претпоставља више и ума и срца у <pb n="65" /> женскиње, која може да се истински |
| претеже на Даринчину страну.{S} Бадава, срце само тоне на ту страну, па му вуче и душу и мисао |
| ; па само дода: </p> <p>– Ти си невина, срце моје; да Бог ме, па не познајеш, камо што смера. < |
| о слатко, да јој се прели туга по срцу, срце јој оте мах, сузе саме полетеше на очи.{S} Сузе ле |
| а то се отео тек само дубок уздисај.{S} Срце би на том уздисају тешком да полети.{S} Ох, полете |
| видим, како јој страшно лупа срце.{S} А срце јој лупа, Боже, лупа.</p> <p>Јелена се на то одсме |
| уку, па је притиште на своје срце.{S} А срце јој лупа, да пробије груди.</p> <p>– Јух!{S} Као д |
| сне свој брод на то море.{S} Па руку на срце, обојица савесно кроје једрила за пловидбу и кују |
| груди, да видим, како јој страшно лупа срце.{S} А срце јој лупа, Боже, лупа.</p> <p>Јелена се |
| Даринчину руку, па је притиште на своје срце.{S} А срце јој лупа, да пробије груди.</p> <p>– Ју |
| или да се тужим на Беч.{S} Али ипак ме срце вуче нашем крају, па госпођице... </p> <p>Јелена п |
| атерине речи: „Цео је живот школа.{S} И срце му заигра утешено, да још има неко, у коме се ника |
| рце чисто и не окаљано.{S} Твоја душа и срце сад је као онај прах на крилима у лептира, а образ |
| !{S} А сачуваћеш га, ако сачуваш душу и срце чисто и не окаљано.{S} Твоја душа и срце сад је ка |
| ут сврће као познанику каквом.</p> <p>И срце му гракну од неке милине, кад помисли, како ће му |
| тако нешто по неки пут у безазлено јој срце, које зна да куца још увек само за маму или ближег |
| лена цео дан.{S} Што ближе то доба, њој срце све јаче куца.{S} А кад већ дође, и да седне на св |
| „док се поје, док се винце пије, и док срце уздише“?</p> <p>– Блажени ништи духом! – примети б |
| мачко рухо на њему, ал под рухом српско срце!“ говорило се о њему).{S} Заволи га чика Пера.{S} |
| чује, како јој јако и нагло бије рођено срце.{S} Но ипак осети, да неко близу застаде и куцну у |
| нац, да искали своје увређено љубоморно срце.{S} Онда, када је она мислила, да је се он више и |
| ачком учитељу, Милану Кнежевићу вечерас срце необично ускипило „љубве жаром“, па не даде два пу |
| а, е, заиста ћеш му и поверовати, да му срце хоће већ да пукне од среће.</p> <p>Јелена задрхта. |
| ре као капетан у миру. „Да не је у њему срце куцало толико за свој род, можда би пришио био и з |
| чином одао своју „тајну“, поричући свим срцем, свом душом, па и самом помишљу, да је оно узрок |
| шила уз уздрхтале звуке, час би пустила срцу на вољу, па би се слатко, слатко исплакала.</p> <p |
| тужи.{S} Онда му је његов виши позив на срцу и на језику.{S} Тужи се на цео свет.{S} Младу чове |
| ад мало и с прекором, – тако ти лежи на срцу!</p> <p>– Ето ти је, на! – обрецну се, бојаги, поп |
| од земљу...{S} Па кад госпођи Нати дође срцу <pb n="17" /> тешко, не жали пута ни трошка, да пр |
| гранда у сред Севиље, па завија по свом срцу, по свом „вишем позиву“, као да је он сам ту, па с |
| о, тако слатко, да јој се прели туга по срцу, срце јој оте мах, сузе саме полетеше на очи.{S} С |
| т необичне љубави, што је носаше увек у срцу према свакоме, с којим свагда беше готов да обгрли |
| сти беше већ нестало у себичному његову срцу, туђ, јер предвиђаше, да их и мишљење и назори дел |
| че очи, као увређена.</p> <p>У Бранкову срцу узавре.{S} Поцрвени, па му и самом криво, што, ето |
| риво, било да им се допада, тек не могу срцу да одоле, те и они удесили збор.</p> <p>Ох, како ј |
| не жице, коју је навио синоћ у Јеленину срцу оним својим понашањем.</p> <p>– Добро је, – рече и |
| Така забава је дивно пристала Даринчину срцу.{S} А преко њега није прешла још никаква бура, ни |
| свој кив, сву своју несрећу у картама и срџбу у пијанству излива на својој „бољој половини“ сам |
| ратила опет из Русије у Фрушку Гору.{S} Ставимо ипотезу – можда баш ваша.{S} Гле, мај, зар то н |
| добро, како ће изводити своје теорије и стављати ипотезе. </p> <p>Па му данас не пада на умни д |
| пастир душепопечитељ Богом повереног му стада одликован и постао конзисторијалним присједатељем |
| и, с којом се већ толико бочи и која га стаде толико зноја, те у мало не удари по својој нози. |
| p>Зорка потрча натраг.</p> <p>А Даринка стаде као укопана.{S} На њој лака плава хаљина, да се м |
| то од политичких и економних питања, па стаде код „чиче“, (тако Брајковчани зову свога општинск |
| .,„И бог му се диви!“ -- рече Јован, па стаде.</p> <p>Стали сви.{S} Нашли се на врху брдашца.{S |
| p> <p> Више њега се залепрша лептир, па стаде, баш близу на неки цвет.</p> <pb n="37" /> <p>Он |
| е сме ништа да каже, већ саже главу, па стаде гутати, као да јој нешто засело у грлу.</p> <p>Бр |
| овамо– те мало!“</p> <p>Девојче од мах стаде опет на прозор. „Ој, пуно је и препуно среће!“ по |
| , ни док му је била жива његова покојна Стаза; а поред Јеце нема никаквога.{S} Но да потраје ов |
| кући домаћица?{S} Колико му је покојна Стаза била нежна и верна супруга, колико чуварна и вред |
| се обично онако уз пркос испружи преко стазе са лозинка.{S} Збиља, чу се ход.</p> <p>Поп Стева |
| ада га неје успомена понела за покојном Стазом, његовом Анастасијом...</p> <p>Кад би отишао овд |
| .</p> <p>Јелена гдегод стане, осећа, да стаје на жеравицу; па час на један прозор час на други. |
| о село у ту цел!{S} Предложи учитељ.{S} Стајић скочи одушевљено и још одушевљеније прихвати учи |
| ема самоме ујаку, с којим их је до сада Стајић све предусретао, он, који је иначе о сваком увек |
| ни знала, да је то баш њен син.{S} Каже Стајић.{S} А мени и не пада на ум који Стајић.{S} А и о |
| Стајић.{S} А мени и не пада на ум који Стајић.{S} А и он је био с Јованом ономад код мене.{S} |
| о спомен са песникова гроба, – рече јој Стајић, па јој даде два лиска бршљана, што их откиде бл |
| еје био „господин Бранко“ или „господин Стајић“, него само Бранко: толико се и тако се радо о њ |
| исто доба иду Јован Јаковљевић, Бранко Стајић његов „друг из Беча“, и Брајковачки учитељ Кнеже |
| вратима у сред лозинка указа се Бранко Стајић.{S} На њему лако летње одело и сламњи шешир.{S} |
| побожности, и тако даље,... још Бранко Стајић, тек да наврши свој <foreign xml:lang="la">trien |
| емо гајдаша.{S} Ето села!</p> <p>Бранко Стајић примио ствар за готову.</p> <p>Пред сутон кренул |
| езде“ треба тек задобити.</p> <p>Бранко Стајић после оних речи, што их је имао са својим ујаком |
| ign>.</p> <p>– Јоване, – насмеја се већ Стајић,– мени се чини, ти у мамурлуку свом обично гледа |
| ила, –еј!</l> </quote> <pb n="58" /> <p>Стајић стао на прозор, па недахнимице слуша ту народну |
| но ли те вишњи удесио!“</l> </quote> <p>Стајић застаде.{S} Осети, како га нешто чисто скроз про |
| ки је, брате, данас дух времена.</p> <p>Стајић уздахну и не одговори ништа. </p> <p>Попина Јеле |
| ноги и многи још се не разилазе.</p> <p>Стајић са својим гостима из Брајковца нашао се одмах до |
| и нашега познаника из Брајковца, Бранка Стајића, спремила се да дочека госпођу Јелисавету Рашић |
| д прозорима попине Јелене и да допру до Стајића, док већ и он не дође у двориште свога ујака.</ |
| it="subSection" /> <p>Изненадни одлазак Стајићев из Брајковца изазвао је у познатим круговима Б |
| ом, па и самом помишљу, да је оно узрок Стајићеву наглому одласку из Брајковца, што га свет по |
| на, Јелена, нагла у Карловце за њим, за Стајићем!</p> <p>Што јој већма долази у главу, да је по |
| е оно први пут сусрете она и Даринка са Стајићем, не мога, а да не подсети своју сеју, како су |
| ана неје имала гостију. </p> <p>И Тинка Стајићка, мати нашега познаника из Брајковца, Бранка Ст |
| , ма да се колико пући, вели Рашићка за Стајићку.{S} Само да се већ једног дана прошетају деца, |
| задеде га себи на груди, а други пружи Стајићу.</p> <p>– Хоћете ли га умети сачувати?</p> <p>– |
| "subSection" /> <p>Док њих двоје тако у стакленом ходнику уживају летње вече у разговору и теоч |
| Даринка отвори врата на другој соби.{S} Стала на врата, па виче Јована:{S} Хајде, браца.{S} Вре |
| поплашила! – вели Зорчица. – А Даринка стала, па не зна, шта ће; па кад Бранко отишао, а она м |
| конопце са ждрепчаника.</p> <p>Даринка стала на лотру, па хоће да скочи с кола.{S} А Катица пр |
| сам је ја већ прочитала.{S} Скупо ме је стала.{S} Али све нек је Богом просто, ако ти примиш на |
| виле? – пита госпођа Ната, а крсти се и стала на потегу, па се ухватила за лотру, да се попне н |
| оба. </p> <p>Даринка с побожним заносом стала, па гледа у отворену још гробницу.{S} Зорка се пр |
| а све око себе.</p> <p>Мала Зорка, како стала у један угао, као да се закопала.{S} Само да јој |
| о Српству.{S} Био је он некада у вароши сталан члан певачкога друштва и аранжер толиких села и |
| > <p>Јелена не зна, шта да одговори.{S} Стале јој очи, па упрла поглед у Даринку.</p> <p>– Не з |
| ц, на кога би се осврнули сви, из свију сталежа поштованога Брајковачкога грађанства.</p> <pb n |
| диви!“ -- рече Јован, па стаде.</p> <p>Стали сви.{S} Нашли се на врху брдашца.{S} Испод њих се |
| олико то да заглади.{S} Неје имао свога сталнога уверења, ни док му је била жива његова покојна |
| никад допустио.{S} Али сад опет баш та сталност, та строгост и озбиљност у карактеру Бранкову |
| весну цел, али су још увек без одређене сталности.{S} Прелеће се ту с једног предмета на други, |
| n="71" /> меће на коцку не знам шта.{S} Стало поп-Стевану ипак доста до тога, да му сестрић бар |
| састави певачко друштво у Брајковцу.{S} Стало га је доста муке, али је успео.{S} Раја Јовановић |
| и се на вечерње.{S} Но колико јој збиља стало до поп-Стевана, ето, неје ни приметила, да он и н |
| h nicht</foreign>, Јелена!{S} Ако им је стало, нека изволе они најпре к нама доћи.{S} Знамо и м |
| не обазире много на њих.{S} Неје му ни стало до ове врсте људи, из тих се, по његову уверењу, |
| <p>Та, колико ме је – вели, – речи само стало, док сам га наговорила, да позове Бранка к нама, |
| а отишао је сам попа у Карловце и нашао стан за Тинку згодан, како ће моћи и по неколико ђака д |
| п да кује, док је врело. – Узећеш добар стан, па ћеш држати ђаке са стране у стану.{S} Има тамо |
| пријатељи разиђоше.{S} Испред учитељева стана зачу се у три пут.</p> <p>– Лаку ноћ!</p> <p>Јова |
| и ће Бранко, па употреби ту прилику, да стане поред Даринке. </p> <pb n="47" /> <p>– Па како ва |
| зговор нешто ново.</p> <p>Јелена гдегод стане, осећа, да стаје на жеравицу; па час на један про |
| ори!</p> <p>– Нема ту шале.</p> <p>– Та стани да дођем к себи!</p> <p>– Е, Бога ми је госпођа Р |
| ст великих свећњака и обасут цвећем.{S} Станица паропловског друштва окићена грањем и венцима, |
| не Карловачке станице.{S} Пут вароши од станице беху местимице ударени бели коци с малим таблиц |
| то свечаније извести.{S} Од паропловске станице до Стражилова пуне су руке посла..</p> <p>У јед |
| живљаваше монотонију околине Карловачке станице.{S} Пут вароши од станице беху местимице ударен |
| лаволук искићен разним цвећем.{S} Близо станице стоје две лађе, на којима дошли беху гости из П |
| у.{S} Тако Бранко преноћи на Пештанској станици, место да преноћи, као што требаше, у Новосадск |
| пуна пратилаца, примакла се Карловачкој станици.{S} На кљуну јој заставник Београдскога певачко |
| аном руху и са свечаним расположењем на станицу Дунавску у Карловцима, камо лађом имају приспет |
| рбије.{S} Многи се свет беше искупио на станицу, да их дочека.{S} Београдска лађа беше дупком п |
| ине и гурања кроз свет.</p> <p>– Још на станицу хајдете с нама, понда на Стражилово ви и не мор |
| воју заједничку пробу, и на паропловску станицу, где се згрнуо бели свет, да дочека лађу из Нов |
| очи свечанога дана дођоше на Карловачку станицу гости из Србије.{S} Многи се свет беше искупио |
| тесна, мрачна, гадна.{S} Нема му у њој станка.</p> <pb n="80" /> <p>Хајде на поље,... у воћњак |
| ко ће моћи и по неколико ђака држати на стану.{S} А Тинка спремала и себе и дете. </p> <p>Данас |
| атери сестрама И брату, док ови сами не стану на своје ноге.</p> <pb n="18" /> <p>То су најмили |
| њена Јелена тако сретна била, па била у стану у тако доброј кући, као што је госпођа– Натина.{S |
| ар стан, па ћеш држати ђаке са стране у стану.{S} Има тамо <pb n="30" /> доста чесних удовица с |
| ће, искупила децу, што су били код ње у стану, па би поред народних песама и других ствари чита |
| њена Јелена била тамо у вароши код ње у стану и ишла у „лер“; како је не знам какав рачун напра |
| млађи од њега; али у комшилуку његову у стану, – примети између осталога поп Стева. – Знам, да |
| убави.{S} Заман им писка!...{S} Ено га, стао испред гнезда на пречагу...{S} Нагао се...{S} Сад |
| м, те из дубљине наквашенога срца свога стао проливати грке сузе, раптајући на своју судбину, к |
| густој бради.</p> <p>Марко дотрчао, па стао код врата, па слуша.</p> <p>– Дивна идеја од вас, |
| с киселим лицем, као да му је ко на жуљ стао, – немој и ти тим незнабожачким, тим револуционарн |
| тамо насвој прозор.</p> <p>Млади колар стао до одра, па се не миче.{S}А уза њ његова сестра, п |
| ј!</l> </quote> <pb n="58" /> <p>Стајић стао на прозор, па недахнимице слуша ту народну песму.{ |
| јвише посла, особито са Јеленом.</p> <p>Стао учитељ спрам ње, да, бојати, огледа и њен глас, а |
| ити од Брајковачке светковине?{S} А?... стара српска невоља!{S} Плани, па издахни!{S} Таки смо |
| них клинаца.{S} Ту виси пчеларска капа; стара нека реверенда, – ваљда, прва поп-Стеви, како се |
| ваљда, прва поп-Стеви, како се запопио; стара свештеничка капа, коју је попа носио пре дуго, ду |
| глу стоји наслоњена а на вршак изврнута стара плетена а неолепљена кошница и у њој паламара, чи |
| а нестане, где смо, шта смо?{S} Наша је стара болест идолопоклонство према, тако званим, ауктор |
| е!</p> <p>– Ја сам, – вели, – за то већ стара, а ти си ми, кћери моја, још млада. </p> <p>То је |
| и организовану омладину. —</p> <p>– Са старачким идејама!– подсмехну се Јован.</p> <p>– Неколи |
| ма у месту као свештеник и као природан старешина српске православне црквено– школске општине у |
| Каква слободна штампа?{S} Грдити своје старешине, исмевати своју светињу.{S} То је зар слободн |
| а о зиду висе о клинцима једне чакшире, стари шешир и зимски капут.{S} Иначе јако упада у очи п |
| ајковачком благајнику.</p> <p>Начелник, стари пензионирац, који се десио том приликом у друштву |
| гога забавља.</p> <p>Господар начеоник, стари пензионирац...{S} И опису ту.{S} Господин бележни |
| } Живила!</p> <p>– Живила-а-а!</p> <p>– Стари курјак! – пришану Јеша Јовану. </p> <p>Али Јован |
| ne Rose ohne Dorner</foreign>! - додаде стари пензионирац. – Господо моја!{S} Ја дижем ову чашу |
| /p> <p>Једаред му примети: </p> <p>Ваши стари мора да су пореклом из Русије.</p> <p>Благајник у |
| то сматрао и као неки начин, да би свој стари грех према сестри и сестрићу загладио, осећао се |
| аш свој посао, то сам сигуран...{S} Мој стари био је поштен човек.{S} Стекао је доста.{S} Али д |
| аши, па гори.{S} А попа гледи у њих као стари зналац, па се смеје.{S} Видиш га само, тресе се г |
| се то некад живило.{S} Боже, да устану стари, па да чују,...{S} Боже!..</p> <p>– Ала ти је то |
| рвата,... како та два књижевна великана старије наше књижевности несу некакав Мушицки и некакав |
| , да се забављају на свој рачун.</p> <p>Старије остале за столом, па, кад ушле у прави разговор |
| вића, – онда, е Бог ме, још и данас.{S} Старији свет се особито разабирао за њу.{S} У сека– Кат |
| вину тејком.{S} Па тако и сви у селу, и старији и млађи.{S} Кадгод је у Игњатовој кући било как |
| , бојаги, извини. </p> <p>- Ви сте ипак старији, - одговори Јелена ђаволасто; – па ви треба да |
| не мисли само, да и тамо није свештеник старији од њега бар у цркви, – рече попа. </p> <p>– А Ј |
| зазиданом прозору поразбацано неколико старијих и новијих бројева од разних година политичких |
| ија ће да пева ил кука над њима као над старим Римљанима и другим пропалим народима, поред свег |
| е.{S} Човек се мора збиља дивити нашима старима, да су и толико прибрали, а без рационалног газ |
| се чича, начеоник, а он је та намишљена старина; па сам устаде и диже чашу:</p> <p>– У нашем ве |
| упада у реч...{S} У нашој средини седи старина, који...</p> <p>– А, не, не! – опре се чича, на |
| дину народну; та што је најглавније, уз старину Вука, као ђенијалног скупљача народних умотвори |
| воје домољубиве душе на тако обесвећење старих златних успомена из Брајковачке прошлости.</p> < |
| је могућег Ви, можда, и не знате, али у старо време одселило се одавде неколико хиљада српских |
| ради, како ко хоће, а живи још од свог старог народњачког сала, преживајући огризине отрцанога |
| Фрушкој Гори, те се опомене детињства и старога весеља чика-Перина.{S} Том приликом се и деца б |
| дак ноћни тако дисармоничан дар мар, на стародавне домаће добре обичаје и моралу Брајковцу тако |
| српскога ђака.{S} Талијани имају своју стародревну Болоњу, Немци Јену, једни ово други оно, Ср |
| омаћин, овде онде не завири, ма само по старој навици.</p> <p>Женска, већ не у првом цвету свој |
| Кнежевић се рукова и са Јеленом, као са старом познаницом.</p> <p>– Него још нешто! – додаће Бр |
| а Зорка, – сви полетеше њему као добром старом познанику.</p> <p>– Тако се дочекују гости?! – п |
| – уздахну опет госпођа Ната.</p> <p>– И староседелице славнога Брајковца нађоше се увређене до |
| уност или омладина, младост је младост; старост ће јој увек завидити и роптати на њу.{S} Поток |
| бити кадгод и проводаџија, па, ето, под старост дотерао и дотле.{S} Мучна улога!{S} Неблагодара |
| овако даље, ишчаурио би се из њега под старост, Боже опрости, „омладинац најчистије крви“.{S} |
| емена сад је таки!</p> <p>– И ти се под старост повела за духом времена!</p> <p>– Стефане! – на |
| родољубљем витешка дела наших предака, стару славу и нове невоље од Немање и Косова до данашње |
| виде, да је заорао дубоко опет на своју стару бразду. </p> <p>Изгори поп Стеван између две ватр |
| у ћурдију не одгрне, те не покаже своју стару ћуд.</p> <p> Па да о чему ви омладина разговарате |
| де на орману пре неколико дана још неку стару књигу.{S} Кад стресао с ње прашину и отворио је, |
| ђа и прети учитељу, како ће га то скупо стати, што му квари сан.</p> <p>А госпођица Јелена... о |
| ђа бележниковица зна увек да га одржи у статус кво.{S} Но он сам још увек не заборавља свој „ви |
| о.</p> <p>- Разуми ме, што ти кажем.{S} Ствар још није готова, – теши поп Стеван и њу и себе. – |
| ило о нашој Јелени.{S} Даклем, видиш да ствар није свршена.</p> <p>– Па за што само да оде тако |
| а брига?</p> <p>– Општа ствар неје туђа ствар, него свију нас и свакога појединца подједнако.</ |
| генције.{S} А Бог ме неје баш ни обична ствар за Брајковчане пиво, па још у боцама.{S} Господа |
| олитика него туђа брига?</p> <p>– Општа ствар неје туђа ствар, него свију нас и свакога поједин |
| и је! – затрча се бележник, као да реши ствар што пре. </p> <p>Јован сад тек не зна, шта да мис |
| } Ето села!</p> <p>Бранко Стајић примио ствар за готову.</p> <p>Пред сутон кренули кући.</p> <p |
| , до душе, немам толико чуства за општу ствар, немам наклоности, да исправим свет раменом, „да |
| а, ко често и уводне чланке, ко хоће да ствара јавно мњење?{S} Људи већином још не позвани на т |
| ово“, па до првих књижевних умова, који стварају мишљења у књижевности, у науци, – све је на св |
| то има на свету.{S} За њу нису још таке ствари!“</p> <p>Но претерана бојазан њена беше са свим |
| асова.</p> <p>Ката баш била вадила неке ствари, што их је Зорка радила, па да је похвали пред т |
| а човека, који не би разабирао за јавне ствари.{S} Него омладина, а ту се у нас рачунамо ми ђац |
| } И тако пређе реч на са свим сухопарне ствари. </p> <p> Даринка отвори врата на другој соби.{S |
| а је Ката прешла орману, да покаже Нати ствари, што је Даринка све порадила...)</p> <p>Трива та |
| чијашу, па му говори: – ти сад поскидај ствари, па дај унутра, а коње испрегни, па одведи у шта |
| у, па би поред народних песама и других ствари читали по нешто и из „<title>Мезимца</title>" ил |
| , па да себе боље угнезди?..;.{S} Гадни створе!</p> <p>Је ли могуће, да и кћи њена зна за те ма |
| јд даље као гусеница.{S} Србин је одмах створен као лептир, никад гусеница.{S} Несрећа је по Ср |
| миче, само да не узнемири то дивно мало створење.{S} А лептир шири своја шарена крила, час их с |
| браз свој.{S} Лептир је, кажу, нестално створење.{S} Али научи се од њега, да само по цвећу иде |
| т.{S} Младу човеку не да се прилика, да створи себи будућност.{S} Особито је уметност у нас Срб |
| и таки консервативац, као што га је Бог створио... као да те гледам.{S} Твоји ђаци не ће смети |
| {S} А то није нико други,... мислим, да сте сви погодили, да је то госпођа супруга нашега вредн |
| – та, за то сам ти га и послала.{S} Да сте, велим, на само.</p> <p>– Нисам те разумео...!{S} Н |
| елисавета.{S} Не свиди јој се.{S} Па да сте пречекали до недеље, сви би заједно на светковину.{ |
| кад ми је све туђе у њему.</p> <p>– Па сте се непрестано опет бавили о књигама.{S} Како сте до |
| грађа са мном и присваја?“</p> <p>– Шта сте се замислили опет саду – пита Јелена, па му завири |
| хука.</p> <p>– Да Богме, да бог ме, кад сте се и ви женске успалиле за омлатином!- вели попа см |
| ти или бар повисити, ујо ту сеницу, кад сте тако радо у њој?</p> <p>За мене је, синко, добра и |
| ите.{S} Разговарајте, штогод, барем кад сте са мном.{S} Ја умем разговарати, ако не уме Даринка |
| днији. (Понда се затрча, те додаде:) Ви сте анђео храбрилац!</p> <p>– Молим, молим, господине, |
| тек да се, бојаги, извини. </p> <p>- Ви сте ипак старији, - одговори Јелена ђаволасто; – па ви |
| ту Јелена, па да је пецне.</p> <p>– Ви сте сретне руке, госпо, – ухвати Дабижић као у шали. – |
| да нема још много до недеље?</p> <p>Ви сте мушки увек тако комотни!{S} Тако и чика!{S} Само да |
| не знам, – вели Јован. </p> <p>– Слатки сте ви, – намигну бележниковица. </p> <pb n="94" /> <p> |
| ољу парохију.{S} Ти и твоје колеге дали сте се на професуру, па ће те и ви лепо тако да спремат |
| Свуда Бранко и само Бранко!{S} Успалили сте се као...</p> <p>Рашићка се насмеши:</p> <p>– Дух в |
| престано опет бавили о књигама.{S} Како сте дошли, чика... ваш ујак а и мати не могу доста да в |
| народ не стоји економно добро.{S} За то сте ви ту, па учите народ,... да, учите га!{S} Треба св |
| о ви!{S} Па говорите макар о ономе, што сте отоич почели...{S} Али, хвала вам сад.{S} Други пут |
| .</p> <p>– Хвала вам.</p> <p>– Па, опет сте заћутали.</p> <p>– Ја обично ћутим...{S} Не знам о |
| и вреднија газдарица.{S} Колико је попа Стева био задовољан и сретан, како му сестра привређује |
| „домостројитељку“.</p> <p>И збиља, поп Стева се сети у тој невољи своје сестре Тинке.{S} Тинка |
| цу се каже: „Куд госпођа Јеца оком, поп Стева скоком“</p> <p>Не таје Брајковчани, да је поп Сте |
| /p> <p>Е, па тако седи јутрос, ето, поп Стева под својом сеницом, па пушта густе димове кроз по |
| ра се сад радити на врат на нос.{S} Поп Стева мора помоћи. </p> <p>Опасан је, чини јој се, такм |
| ју, кад им треба донети дете, да га поп Стева уведе у свето православље и у књигу крештајемих.{ |
| .</p> <p>„Јогунаст“! – рече за њега поп Стева, кад се разиђоше из сенице.</p> <p>– Има оштар је |
| у стану, – примети између осталога поп Стева. – Знам, да сам му, као млађи ђачић, више пута до |
| овори сестрићу за Јелку, шта је све поп Стева говорио, како се ломио, шта је Бранко одговорио, |
| “</p> <p>Не таје Брајковчани, да је поп Стева и са својом првом женом живео у љубави.{S} Па кад |
| ила супруга Анастасија, кажу, да је поп Стева говорио, како никад не ће ни наћи више таке жене. |
| леном. </p> <p>Од тог доба остао је поп Стева и опет катихета и месни школски управитељ, али те |
| – и невешта пред светом.{S} Само је поп Стева имао да прогута неколико грких залогаја, неколико |
| нешто у разговор.{S} Тинка, рећи ће поп Стева својој сестри, – ево, ја сам сад конзисторијални |
| у Карловце у гимназију? проговориће поп Стева један пут сестри, видевши да ће јој тиме погодити |
| . наша Јелица је моја брига! - рече поп Стева одлучно.</p> <p>Попа узеде своју Јелисавету, инач |
| едник и у парохији и у кући? – рече поп Стева поверљивије.</p> <p>Хвала, ујо, што се не сетисте |
| Ух, ух!{S} Немој, молим те, - поче поп Стева с киселим лицем, као да му је ко на жуљ стао, – н |
| над српским народним школама; па и поп Стева постао ревностан катихета и месни школски управит |
| наше жене,... и људи, и сви, чак и поп Стева, српски православни свештеник,... сви купују код |
| ан га је лепо поздравила!)</p> <p>И поп Стева мрзовољан.{S} Покварили му најслађи сан.</p> <p> |
| би ме и учинио А ти...</p> <p>Види Поп Стева, да је тренутак озбиљан.{S} Но не зна, шта да каж |
| та за савет. </p> <p>Да га да, вели поп Стева, у Јазак за манастирског ђака...{S} Наопако, зар |
| не може ни постићи... „Поп је вели поп Стева, поп: а придиковао, а не; те гласао за овог посла |
| асмејао.</p> <p>– Слатки уја, добри поп Стева, сам је био проводаџија.</p> <p>Опет смех.</p> <p |
| видиш матер,... треба, да! – говори поп Стева све на развлак, док га испраћаше до врата на улиц |
| </p> <p>– Видићемо још, шта ће рећи поп Стева? – рече она, па се насмеши.</p> <p>Бојаги! – поми |
| ели госпођа Јеца Рашићка, па да јој поп Стева Радојчић неје испунио.{S} Признати се мора: ево д |
| у наметне своју кћер, и како је сам поп Стева проводаџисао свом сестрићу.</p> <p>За одрешене је |
| че примити у онаком смислу, који им поп Стева даје.{S} Оне несу ни мало извеле мисли Јеленине с |
| p> <p>Госпо...?! – замисли се чисто поп Стева, као да му је страно то име; понда се сети. „Јогу |
| о би рекао Раја Јовановић, па макар поп Стева дигао „и кундаке и кондаке“ против „омладине, што |
| па дошла на бољи свет, кад је брат поп Стева позва, да му буде у кући домаћица?{S} Колико му ј |
| е, Боже, тешке, несретне... </p> <p>Поп Стева се растопи, расплини, оде у пару... </p> <milesto |
| n="36" /> <p>– Гром и пакао!</p> <p>Поп Стева претрну. </p> <p>Рашићка осети, колико га је забо |
| озинка.{S} Збиља, чу се ход.</p> <p>Поп Стева склони чибук уза се поред стола, проглади прстима |
| не ћу тамо.{S} Идем у воће.</p> <p>Поп Стева устаде и изађе, па забрави за собом сеницу.</p> < |
| анини, где не прижиже сунце.</p> <p>Поп Стева приденуо и ручник за рупицу испод врата у своју х |
| му сестрић с неким прекором.</p> <p>Поп Стева се уједе мало за доњу усну.{S} Хтео је да наведе |
| р у општини, па... (Осмелио се тако поп-Стева, па говори без запете.) Ја сам већ замесио попару |
| речасни господин парох Брајковачки, поп Стеван Радојчић седи под сеницом у својем вотњаку.{S} Р |
| у или да прими као истину.</p> <p>- Поп Стеван, Бог ме, не показује ни мало воље за шалу.{S} Та |
| ран човек и не зна, шта је шала.{S} Поп Стеван је осетио поглед Бранков, па, ако му је образ ин |
| грева љубављу каквом према њему.{S} Поп Стеван, опет, ако се и приволео на Рашићкино наваљивање |
| и:{S} Зна део комшилук, само не зна поп Стеван и ви; а и пошиница је већ омирисала. –</p> <p>– |
| ан разговор!</p> <p>Сад већ не може поп Стеван, да омладинску ћурдију не одгрне, те не покаже с |
| икада.</p> <p>Никада свог века неје поп Стеван помишљао, да ће бити кадгод и проводаџија, па, е |
| реч.</p> <p> Мој синко, – уплете се поп Стеван, – а да што сам ја ту већ двадесет и толико годи |
| лободна штампа!</p> <p>Размахнуо се поп Стеван, па заборавио, каква му је задаћа задата за вече |
| тапкала по поп-Стевину жуљу, јер се поп Стеван на мах разгали, па примети, као да би да заглади |
| изашла на улицу, да види, – кад ће поп Стеван проћи и вратити се на вечерње.{S} Но колико јој |
| остио се са свима.{S} Убезекну се и поп Стеван и госпођа Рашићка.</p> <p>– Па што тако нагло?</ |
| Хајд, видећемо се, ваљда, још, вели поп Стеван.{S} Не ћеш тек отићи горе, а да и нама не кажеш |
| а мислити даље од носа, – проговори поп Стеван одлучно и као да некога љуто хоће да укори, а оп |
| своју стару бразду. </p> <p>Изгори поп Стеван између две ватре.{S} Ако у гору вуци, ако у село |
| м.{S} Ствар још није готова, – теши поп Стеван и њу и себе. – Све ће то још бити, како треба да |
| unit="subSection" /> <p>За вечером поп Стеван крупно мисли.{S} Нико речи да проговори.{S} Само |
| и ти се чини цео свет...{S} Сиромах поп Стеван!{S} Неје ни то рђав човек!{S} Пре га треба жалит |
| опет масло тога Кнежевића!“</p> <p>Поп Стеван се узврпољио у својој постељи, па гунђа и прети |
| ући пречаснога пароха Брајковачкога поп-Стевана Радојчића загрмело је, као да је пао у њу гром |
| ње.{S} Но колико јој збиља стало до поп-Стевана, ето, неје ни приметила, да он и не оде на звон |
| не вели.</p> <p>- Е, сад иди никад, поп-Стеване!</p> <p>– Хоћу да те женим.</p> <p>Бранко избеч |
| нстиктивно неповерење према свима у поп-Стевановој кући, па и према самоме ујаку, с којим их је |
| а са братом својим, његовим ујаком, поп-Стеваном, то баш не могаше у њему изазвати безусловну п |
| био, да га госпођа Рашићка не посла поп-Стевану у врт, те се предомислио.</p> <p> Више њега се |
| меће на коцку не знам шта.{S} Стало поп-Стевану ипак доста до тога, да му сестрић бар лепо мисл |
| tle>Дарова доброј деци</title>“ од чика Стеве, које разних Полаженика и Споменика од браца–Радо |
| а ће све и сва порадити и код чике, поп-Стеве, и код матере, госпође Рашићке, како би јој допус |
| Бечу на једаред добио од свог ујака поп-Стеве из Брајковца писмо с пет печата, да дође, ако хоћ |
| ођу Нату, како се дала наплатити од поп-Стеве, кад је њена Јелена била тамо у вароши код ње у с |
| ад ништа.</p> <p>– Е, то је лепо од поп-Стеве.</p> <p>– Довео га, да ту проведе вакацију...{S} |
| мисли у себи Јован, не помогоше код поп-Стеве ни најубедљивији разлози.{S} А Кнежевић и опет не |
| Знаш ли ти, да ће она израдити код поп-Стеве, да све припадне њој и њеној кћери?{S} Две хиљаде |
| ло раскрави, па се чисто ракољи око поп-Стеве:</p> <p>– Шта мислиш, Стефане, кад нам дођу деца |
| ован је отишао у виноград.{S} Има у поп-Стеве неки гост, Јованов пријатељ из Беча.{S} Та, знаће |
| хоћу, а овако...{S} Ух, ух, ух!{S} Поп-Стеви се пође кожа јежити.</p> <p>Ја бих моје дете знал |
| стара нека реверенда, – ваљда, прва поп-Стеви, како се запопио; стара свештеничка капа, коју је |
| , – рећи ће вечерас госпођа Рашићка поп-Стеви, наравно, после неког згодног увода. – Тај ми се |
| ела сад згодну прилику, те доказала поп-Стеви, како не треба да вређа Александра због његових о |
| ђа Рашићка, па је одмах отишла свом поп-Стеви, да му се потужи:</p> <p>– Дошле те варошкиње!</p |
| pb n="53" /> <p>И да је когод рекао поп-Стеви, да неје сретан, или да се подао Јеци, он би му о |
| д вас, што то и++ спомињете!</p> <p>Поп-Стеви се смрче. </p> <p>– Деране:</p> <pb n="42" /> <p> |
| притисак госпођа-Саветине папуче на поп Стевин жуљ, излишан, ако <pb n="41" /> је мислила, да ћ |
| у, како је госпођа Јеца довела била поп-Стевина сестрића у кућу, да му наметне своју кћер, и ка |
| <p>– За то ли се продобрила Јеца на поп-Стевина сестрића! – вели сека Ната.</p> <p>– Ја сам одм |
| е, кад јој пало на памет, да доведе поп-Стевина сестрића кући!{S}И Бранко, ето, дошао. „Красан |
| ретплату, а нерасечен.</p> <p>То је поп-Стевина и библиотека, а радионица, и читаоница и пушион |
| а би јој кћи вароши и лера, да није поп-Стевина џепа!</p> <p>– Него ја не бих рекла, да је то д |
| Бранкова реч - израдише своје.{S} И поп-Стевина Јелисавета даде се обрлатити још до куће, да ће |
| нде госпођа Јеца учитељица, од јако поп-Стевина Јелисавета, са својом кћерком Јеленом. </p> <p> |
| о заједно, ниси водио к њој.</p> <p>Поп-Стевина Јелисавета поглади једном руком попу по бради, |
| а има и за што.{S} Нек љуби и стопе поп-Стевине.</p> <p>Чујем... видила би јој кћи вароши и лер |
| сестре, да је она истерала Тинку из поп-Стевине куће.</p> <pb n="45" /> <p>Та, колико ме је – в |
| биља почела надати, е ће, по речима поп-Стевиним, „то све још бити као што треба“,то јест, као |
| зна, да све, што се догодило у кући поп-Стевиној, носи на души и на образу свом сама госпођа Је |
| а што би Тинкина сина трпила Јеца у поп-Стевиној кући?{S} Видићеш само, биће ту...!{S} Учитељ ј |
| на, што каже и сама, ринта и ради у поп-Стевиној кући као црв.{S} А уме, да удеси, да то, што р |
| д оних, што су засађене у реду пред поп-Стевином кућом, са свим сакрио од месечине, па поклопио |
| опет Рашићкина папуча потапкала по поп-Стевину жуљу, јер се поп Стеван на мах разгали, па прим |
| Брајковца; а сутра дан се уселила у поп-Стевину кућу госпођа Рашићка, донде госпођа Јеца учитељ |
| град за својим послом, ако не оде у поп-Стевину сеницу, где овај чека, да му се јави, има ли та |
| р, најбољу срећу. </p> <p>Па ти мислиш, Стево, да и ја идем с њиме у Карловце!</p> <p>– Да, ја |
| и, што их је имао са својим ујаком, поп-Стевом, тако се био расрдио, да је у један мах хтео да |
| младић“...{S} Не зна, како ће пред поп-Стевом и својом кћерком да га се нахвали.{S} Још да јој |
| време.</p> <p>Поутиша мало Рашићка поп-Стеву, па наведе реч на Јаковљевићкине гошће.</p> <p>Би |
| виче на њу, да је божем она отуђила поп-Стеву од његове сестре, да је она истерала Тинку из поп |
| прилику, госпођа Рашићка обрлатила поп-Стеву, <pb n="95" /> да говори сестрићу за Јелку, шта ј |
| и та, чини ми се, више пази на свог поп-Стеву.{S} Маћи му се не да.{S} Она баш истера одавде уч |
| лена не уме да одговори.{S} Грло јој је стегло.</p> <pb n="56" /> <p>Нема снаге да проговори; а |
| ..{S} Мој стари био је поштен човек.{S} Стекао је доста.{S} Али да је умео, могао је и више.{S} |
| зна, како јој је, мило што је у Даринци стекла тако ваљану, тако искрену другарицу,... о, Бог з |
| о ни целим данашњим својим трудом не би стекли ни колајнице зеленога Нимрода, како се слабо трз |
| и скоруп!...{S} Па... најпосле, шта су стекли и трудољубиви Орфелин и учени Соларић, па мудри |
| е он у својој дружини бродио, насела на стену народног немара, те претрпила кораблекрушеније, п |
| p>Усне јој шапутаху искрене молитве.{S} Стењак у свећи на сточићу поред постеље задрхта.{S} На |
| могли прокопсати, или и прескочивши тај степен, а они одмах хајд у господство, те или постадоше |
| о се разлегао по пространим ходницима и степеницама Карловачкога магистратскога здања.</p> <pb |
| , када дође...</p> <p>Пење се Бранко на степенице у саборницу, на заједничку пробу свију певачк |
| е у конвикту блаженопочившег патријарха Стефана Стратимировића.{S} Ако се Александар добро узуч |
| млатина омладина, алезајнц (све једно), Стефане; Јелена ће певати на селу и ићи ће са мном у Ка |
| (Понда окрену други ветар).{S} За Бога, Стефане, – удари госпођа Јеца кроз плач, – ништа се не |
| та, ал му криво још?</p> <p>– Махни се, Стефане, тога.{S} Данас је друго време.</p> <p>Поутиша |
| ад је омладинско време!“</p> <p>– И ти, Стефане, био си некад омладина...</p> <p>– Никад; никад |
| да помишљају и на зетове.{S} Ја кажем, Стефане родитељи...{S} Да Бог ме, ти си јој, рећи, као |
| вом својом супругом.</p> <p>– Ниси поп, Стефане, ако овог учу не избациш из општине, – рећи ће |
| кад сам га укопавао.</p> <p>– Па видиш, Стефане,... видиш, сада је већ девојче.{S} Седамнаест ј |
| ољи око поп-Стеве:</p> <p>– Шта мислиш, Стефане, кад нам дођу деца о вагацији кући?..{S} Катица |
| главе.</p> <pb n="96" /> <p>– Мени.{S} Стефане, није баш наврило, да Јелену по што по то удам |
| арост повела за духом времена!</p> <p>– Стефане! – на то ће Рашићка.</p> <p>– Но, но,... не вел |
| с девојкама, по најновијем журналу, не стиди се прве госпођице.{S} Она ти напуни својих неколи |
| а пуне су руке посла..</p> <p>У једаред стиже муњом глас, да Бранкове кости не могу стићи у зак |
| глави два гарава ока.</p> <p>Учитељ се стискао уза зид под сен.{S} Дохватио белу пружену ручиц |
| уда какав гимназијалац, па је поздрави, стискивајућ књиге своје под пазухом, као да би их скрио |
| тројица њима ближе, то се Даринка већма стискује уз Јеленино раме, као да би да се скрије.</p> |
| да његов велики имењак.{S} Туга се нека стисла у његовим грудима.{S} Тама нека као да хоће да м |
| лим, у тешкој ноћи искушења, која га је стисла, да једва може да дахне.{S} Та идеја, господо мо |
| ан, ни да брком мигне.</p> <p>Јелена се стисла, па не пушта гласа.{S} Пре би у овај пар бризнул |
| узме своју руку на траг, нити да његову стисне, већ му је подала, па је он љуби и милује по мил |
| е, да кола, у којима беше Бранко, не ће стићи са својим првим возом...</p> <p>Освану и тај дан. |
| е муњом глас, да Бранкове кости не могу стићи у заказани час у Карловце, у очи свечаног дана, ј |
| чари и естетичари и осуђују неке његове стихове, као да су пука проза и крпарија, тек без њега |
| .{S} Не узима на ум, како су жалосни ти стихови, како су непоетично казане ту мисли; само му ми |
| А Зорка нестрпљива, па заврши последњим стихом: „Србадијо не било ти просто!“</p> <p>Сви пренул |
| ри почешће собе онако пред вече, кад се стиша прашина по улици, али ни по што немој да остави о |
| а. </p> <p>У том јој писар у крај стола стиште руку из захвалности, што га тако мушки брањаше.< |
| год и уја.</p> <p>Тинка се заплака, па стиште сина на своја недра. </p> <p>Неки дан после тога |
| нож прободе кроза сред срца, па јој се стиште терет, сињи терет.{S} Цео дан се тужи матери, да |
| кући, ти дрмаш општином, па..</p> <p>– Сто му мука!{S} Да, ја сам господар у кући, па ће бити |
| бележник пође да прави места Јовану уза сто, не бил забашурио, што његова лепша половина нагове |
| емати.</p> <p>Сутра је радни дан а чека сто послова.{S} Па је већ ето, време, да се на селу и г |
| уке; те оде у кухињу, да изнесе јело на сто. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>– Идеја!{S |
| остеља и на њој виолина.{S} Насред собе сто, и по њему разбацано то књига, то хартија, мастиони |
| лица, али подла и подмукла. „Испод мире сто ђавола вире!“</p> <p>– Јух, мати, како можеш тако ш |
| {S} Пред канабетом на сред собице омањи сто.{S} У зидовима на све стране поударано неколико то |
| д орахом на сред дворишта већ постављен сто.{S} Орах густ, а по земљи очишћено, па поливено, те |
| ма <pb n="100" /> крајевима.{S} Али баш стога чак и Новом Саду, где је толико времена већ среди |
| <p>– Ђи! </p> <p>Коњи кренуше.</p> <p>– Стој!...{S} Кристо, оди овамо...{S} Пази, дете моје, на |
| p> <p>Пред сутон кренули кући.</p> <p>– Стој!{S} Гледај овај призор!{S} Ђура Јакшић би кликнуо. |
| искићен разним цвећем.{S} Близо станице стоје две лађе, на којима дошли беху гости из Панчева и |
| животу и не подударају, ипак им бродови стоје још мирно један поред другога у тихој луци, у кој |
| ; а од њих неки поседали на одар, други стоје.</p> <p>– Треба да оженимо овога нашега учитеља!- |
| n" /> <p>Од сеобе Србаља у крајеве, што стоје под окриљем Австроугарског орла, Карловци су мест |
| рацији или у народној кухињи; не гледи, стоји ли пред вратима портир у самурини и у гајтанима а |
| ушију.{S} Бранко се трже.{S} Близу њега стоји на уској путањи девојче од својих седамнаест годи |
| увек не заборавља свој „виши позив“ па стоји у Брајковцу још увек само као оно птица на грани, |
| вачком тргу према вратима саборне цркве стоји одар окружен са шеснаест великих свећњака и обасу |
| – одговори Даринка, а застиди се, – Не стоји вам лепо, кад ласкате,... ни мало лепо.{S} Криво |
| му Јован. – Нема просвете, где народ не стоји економно добро.{S} За то сте ви ту, па учите наро |
| ку реч. </p> <p>Колар са својом сестром стоји до зида.{S} Па чак се и њих двоје тргоше како поп |
| м, да бих био на селу учитељ народу, то стоји: јер ја, као интелигентан човек, знаћу и умећу бо |
| мотика и тако даље...{S} У једном углу стоји наслоњена а на вршак изврнута стара плетена а нео |
| д како се повукао у попин врт.</p> <p>– Стојим на расположењу, госпођице Јелена, – проговори ус |
| столи народни!{S} Па како <pb n="74" /> стојимо у томе?{S} Жалосно!{S} Да се заплачеш!..{S} Бол |
| о се накашља.{S} Узе округли ћелепуш са стола, па га ћуши на потиљак; а лаком кабаницом покри к |
| <p>Поп Стева склони чибук уза се поред стола, проглади прстима кроз браду и лако се накашља.{S |
| </p> <p>Госпођа Савета очепи попу испод стола.</p> <p>Јелена базазлено слуша и попу и Бранка.{S |
| иковица. </p> <p>У том јој писар у крај стола стиште руку из захвалности, што га тако мушки бра |
| сам почиње.{S} Обадве руке пружио преко стола, па изнад чаша даје такат. </p> <p>Данас је доба |
| као да не слуша, јер се нагао већ преко стола с чашом у руци, да се куцне с бележниковицом“.</p |
| >– Живио!{S} Живио! – заори се опет око стола.{S} Руке се укрстише изнад исполиванога постоњака |
| а лаким погледом пролете по друштву око стола, као да се, збиља, осведочи, да је баш она та „ру |
| лава!{S} Слава!“ заори се на ту реч око стола.)...{S} Да, господо моја, – залеће се Дабижић све |
| стоњака, чаше зазвечаше.{S} Некоме се и столица измаче и стропошта. </p> <p>И опет:{S} Мно-о– г |
| орији српскога народа томе, што је тамо столица првосвећеника српске православне цркве у овима |
| већ ратоборнији.{S} Нешто га подиже са столице, па се узврпољио.{S} Хоће да се пева.{S} Друштв |
| га притискује рукама.{S} Понда скочи са столице, прође два трипут по соби.{S} И опет долети на |
| ка вела.</p> <p>– Писар мало поскочи са столице. </p> <p>– Добили смо канда негде гостију!</p> |
| > <p>Мушкарци понудише женскима оне две столице, што се зблизниле у учитељевој соби; а од њих н |
| <pb n="42" /> <p>Рашићка се узврпољи на столици, па се нашла у чуду.</p> <p>Јелена упрла очи у |
| и остатак у својој чаши, па се извали у столици, да слуша.{S} Сад престаје свака субординација |
| } Госпођа Рашићка присела поред њега на столицу.{S} Рећи ће тако с њим две три (опет у миру и љ |
| „Хм—хм!“ – поглади брке, продрма своју столицу, зар да се увери, је ли на добрим ногама, па – |
| на свој рачун.</p> <p>Старије остале за столом, па, кад ушле у прави разговор, узеле да преврћу |
| су толико пута бити гост за Јаковљевића столом.{S} У последње време гонио је Игњата, кажу, да с |
| антије, кад путује кудгод колима.{S} На столу је неколико кабанус–цигара, – које ће он, кад год |
| прекраћивали дуго недељно време.{S} На столу, дакако, вина ил пива пред сваким.</p> <pb n="27" |
| љати, ако ни вечера наша није још ни на столу, ја мислим и држим, нити могу на ино, а да не</p> |
| зна. </p> <p>Бранка већ поче завијати у стомаку од толике љубазности.</p> <p>– Е, па кад си већ |
| бог ме; па има и за што.{S} Нек љуби и стопе поп-Стевине.</p> <p>Чујем... видила би јој кћи ва |
| љенога народа.</p> <p>На једаред запева стотина певача, искупљених на обали „<title>Имну о прен |
| ја попа. – Данас је чудно време!</p> <p>Стотинама деце из света уче се и васпитавају тамо, и бу |
| у искрене молитве.{S} Стењак у свећи на сточићу поред постеље задрхта.{S} На лице јој или збиља |
| рањује, да свети водицу, или да у берби стражари, како беру берачице.{S} Ту је мала тестера за |
| у последње земне остатке на вис убавога Стражилова, које му, за ђаковања још у Карловцима, тако |
| е пружио, колико је од вароши до самога Стражилова, као да нико не хаје за жарко јулијско сунце |
| е извести.{S} Од паропловске станице до Стражилова пуне су руке посла..</p> <p>У једаред стиже |
| да Јован. – Решено је, да се пренесе на Стражиловачки вис.{S} Па смо закључили с овим побром... |
| гло свом снагом. </p> <p>У долини испод Стражиловачкога виса, опет на свечаном одру, положи се |
| lestone unit="subSection" /> <p>На врху Стражиловачкога виса завршен је спровод. </p> <p>Отпоја |
| Још на станицу хајдете с нама, понда на Стражилово ви и не морате, мама, ићи,– вели јој Даринка |
| гробљу ископате, пренесете с помпом на Стражилово, а нису Бранкове него...</p> <p>– То је најж |
| есника српске идеје, пренећемо на убаво Стражилово.{S} У то име, господо моја,..</p> <p>– Живио |
| га.</p> <p>Одатле кроз „убаво Белило“ к Стражилову, крајњој мети свечанога спровода.{S} А спров |
| :</l> <l>Пренес’те ми кости моје</l> <l>Стражилову моме, – еј!</l> <l>Тамо имам ного птица,</l> |
| ли кад се у октобру искупљају ода свију страна ђаци, – када је то видео, још већи немир уђе у њ |
| Сад се слегло такођер гостију са свију страна, да оданде још допрате спровод до Карловаца.{S} |
| зећеш добар стан, па ћеш држати ђаке са стране у стану.{S} Има тамо <pb n="30" /> доста чесних |
| дана напред почели се скупљати гости са стране.{S} Е, неје друкче, већ изгледаше тамо, што река |
| уздрмало сувишним каквим захтевањем од стране његових претпостављених у општинском уреду а у з |
| сам, развеле јој се мисли, Боже, на све стране, а све за њеном децом и својом невољом.</p> <p>Г |
| собице омањи сто.{S} У зидовима на све стране поударано неколико то гвоздених то дрвених клина |
| ред буну“.</p> <p>Одборници лете на све стране и наређују, како ће се програм што свечаније изв |
| цом иде општински писар.</p> <p>С друге стране дође црквењаков син, колар у селу, са својом сес |
| смеје с њом и тражи, на прилику, с које стране препелица пућпуриче.</p> <p>Така забава је дивно |
| ћа.{S} Него од како се уселише амо неке стране особе, хоће да и Брајковац изађе на глас, како н |
| им кадгод струја бродове на супротивне стране, па им се тако и путови укрсте, не ће зар један |
| опет на осветљена она два прозора с оне стране потока у лепој тамо кући.</p> <p>Тамо је вечерас |
| ју собу. </p> <p>Из оне лепе куће с оне стране потока зачу се диван мушки тенор.</p> <p>Јелена |
| светна завода у српству и с ове и с оне стране Саве и Дунава?{S} Је ли треба спомињати толике н |
| ена два прозора у оној лепој кући с оне стране потока.{S} То јој је најмилије за све време, как |
| вој прозор, несташни ђаволак с леве јој стране у грудима хоће зар да искочи; толико се пута зах |
| да у нас нема никакве дисциплине, нема странке: ради, како ко хоће, а живи још од свог старог |
| > за члана српске омладине и народњачке странке, те држи редовно и народњачке новине.</p> <p>Не |
| све без разлике и политичне и друштвене странке, које вру у нашем јавном и друштвеном животу, а |
| амисли се чисто поп Стева, као да му је страно то име; понда се сети. „Јогуница!“ помисли у себ |
| чему не можемо да издржимо конкуренцију странога света, а овај употребио наше незнање и неумење |
| ћеш правим путом и не ћеш склизнути на странпутицу.</p> <p>Тако скупља и сад Бранко речи матер |
| ач казненога поступка, што га читао, на страну, па погледа у свој сахат. </p> <p>Имамо још врем |
| зубачу и за филоксеру.</p> <p>– Шала на страну, Бранко.{S} Ал мени се чини, да би се од мене мо |
| ледине, па, ако је нешто свршио, све на страну, а корист преда се, ако није ништа свршио, што б |
| ринку, а поглед му несигуран склизну на страну, као да не сме да се задржи ни на једној ни на д |
| нехотице све већма претеже на Даринчину страну.{S} Бадава, срце само тоне на ту страну, па му в |
| страну.{S} Бадава, срце само тоне на ту страну, па му вуче и душу и мисао за Даринком.{S} Јелен |
| ио, да не ће никад довести у своју кућу страну женскињу, „домостројитељку“.</p> <p>И збиља, поп |
| } Јелена живахна, разговорна, искрена и страсна; Даринка тиха, озбиљна, безазлена и разборита.{ |
| за његов лепи српски обичај, за његову страст у наздрављању.</p> <p>– Молим, да ми се не упада |
| као вихор диже и ваља вале то себичних страсти то племенитих смерова.{S} Интереси њихови несу |
| мија,... избор,... сабор!{S} Треба вама Стратимировић и Бах.{S} Каква слободна штампа?{S} Грдит |
| икту блаженопочившег патријарха Стефана Стратимировића.{S} Ако се Александар добро узучи ја ћу |
| ала самурину на дебелој глави...</p> <p>Страх пређе све.{S} А радости и изненађењу, мислиш, не |
| ом, што је небрат према сестри.{S} Тога страха се, до душе, доцније опростио, јер као да је оми |
| смота негде у коров, да тамо у највећем страху проведе ноћ, док у јутро галан не кукурекне на б |
| ма право, кад се уверите, да није онако страшна, као што вама изгледа, кад се захука.</p> <p>– |
| да Богме, што је понижен; а понижен је, страшно понижен.{S} Човек рођен за виши позив нема гото |
| долазио к њој...{S} То неје било ништа страшно, ал су обе поцрвенеле.</p> <pb n="46" /> <p>А м |
| Ја не разумем њено понашање.{S} Али је страшно љута на тебе. </p> <p>– Је си л јој се исповеди |
| еш штогод о томе пред тетком.{S} Она се страшно ополчила.{S} Не ће се више ни враћати у Брајков |
| руку на своје груди, да видим, како јој страшно лупа срце.{S} А срце јој лупа, Боже, лупа.</p> |
| унак, који зна и рећи и утећи, као и на страшну месту постојати, па не жали, ето, ни крв пролит |
| виделе, или као да су претуриле некакву страшну опасност преко главе, па хвале бога, што су ост |
| се; час суне <pb n="15" /> на земљу као стрела, те ухвати можда какав плен, што га вреба...{S} |
| дновато!{S} Од њена суда као да највише стрепи.{S} Не за то, што би се бојао, да она више зна, |
| {S} Ако није и он код кола.{S} Знаш, да стрепим, кад се игра то коло!{S} Дете, као дете, мота с |
| олико дана још неку стару књигу.{S} Кад стресао с ње прашину и отворио је, а то „<title>Живот и |
| ну госпођа Ната, кад добила времена, да стресе прашину с хаљина.</p> <p>Ката отрчи у кућу и спр |
| и.</p> <p>И благајник.</p> <p>~ Ено га, стриже ушима!{S} Кренуо и он! – пришапута писар милости |
| у, док збиља не нађе и своју кућицу, те стрмоглавце у њу!</p> <p>Таке забаве имала је Даринка ц |
| ају око ње, а она их заварава...{S} Над стрништем или над ливадама надлеће се коба.{S} Час се з |
| епом нам народном језику.{S} Нека данас строги критичари и естетичари и осуђују неке његове сти |
| ио.{S} Али сад опет баш та сталност, та строгост и озбиљност у карактеру Бранкову улеваше му то |
| вечаше.{S} Некоме се и столица измаче и стропошта. </p> <p>И опет:{S} Мно-о– га-а-ја... </p> <p |
| у спахинском забрану.</p> <p> Мачак се стропоштао с голубињака и треснуо о земљу, па се купа и |
| дућега живота.{S} И нанесе ли им кадгод струја бродове на супротивне стране, па им се тако и пу |
| н, да пропусти, ада се и сам не умеша у струју, што се заошинула оне године по Српству.{S} Био |
| рађивача тог бесцен—блага, удари први у струне народних гусала, па чистим српским народним јези |
| забира и сабира.</p> <p>Неколико ситних стручака јој необично замириса.</p> <p>– Мама, какав је |
| добро! – проговори писар. – Пиво чисто стужи човека.</p> <p>– Да, да!{S} За вечеру радованца!- |
| Кадгод пије младо пиво, а њему се нешто стужи.{S} Онда му је његов виши позив на срцу и на јези |
| , што госпођица Јелена нема прилике, да ступи на даске, што свет значе“.{S} Баш тада је он први |
| за госпођицу Јелку, што нема прилике да ступи на позорницу! </p> <p>Бог ме, добро она изиграва |
| Омладина се брзо отрца, кад пре времена ступи у акцију.{S} Ко пише у нас дописе по политичним л |
| рући у њему, ваљда, опасног конкурента, ступио преко прага, где се он тако добро осећао.</p> <p |
| iennium philosophicum</foreign> неје ни ступио у јавни живот, па већ, ето, у туђој руци маљ, ко |
| зио којему на крштење.</p> <p>Па с тога су Брајковчани јако уважавали кућу Јаковљевића, – онда, |
| } Била код попине Јелене, па видела, да су гости дошли, те потрчала кући, а сва се запурила и з |
| се мора збиља дивити нашима старима, да су и толико прибрали, а без рационалног газдовања.{S} Д |
| економ.{S} А толико имадемо примера, да су, на прилику, пропали трговци „пали“ на бирташе, па к |
| радо хтео да зна. </p> <p>Да Бог ме, да су прорешетале и на ситно и на крупно решето и садашњос |
| о су тамо гошће дошле, као да осети, да су му сад у оној кући врата затворена.{S} Не мари за но |
| о је свестан учитељ, а ја бих рекао, да су народни учитељи већином такви, то је прави мученик н |
| а својим погледом), резултат је био, да су Јован и Јеша на једаред укрстили своје деснице, држе |
| бро познаје Јецу Рашићку, – наравно, да су и оне биле исто тако искрене и исто тако слатке прем |
| му примети: </p> <p>Ваши стари мора да су пореклом из Русије.</p> <p>Благајник укрљешти очима |
| и и осуђују неке његове стихове, као да су пука проза и крпарија, тек без њега ко зна би ли од |
| е и сребрњаче, све нове новцате, као да су онај час испод чекића, којима је пречешњејши даривао |
| мало, а тако отмени гости!{S} Па као да су целом селу дошли!</p> <p>Догађај је то за Брајковац. |
| зна колико дуго несу виделе, или као да су претуриле некакву страшну опасност преко главе, па х |
| ије доба сећају, – одговори Бранко, –да су познавали Бранка лично, па чак и консхолари му били |
| и госпођа Ната и госпођа Рашићка, када су једна другој правиле „физите“ несу могле а да се не |
| у сеју, како су се обадве препале, када су из ненада ту натрчале на Бранка.</p> <p>Јух, како са |
| био покојни Игњат Јаковљевић жив, знала су и господа из жупаније пут, који води амо.{S} Сам пре |
| вечерали, дошао је Јован по Бранка, па су отишли к учитељу.{S} Неко су време ходали били ван с |
| џун и скоруп!...{S} Па... најпосле, шта су стекли и трудољубиви Орфелин и учени Соларић, па муд |
| еје био, ваљда, ни изван Брајковца, кад су оно јутрос отишли. – Ја мислим, само у вароши има св |
| ца, на прилику, видела кроз прозор, кад су прошла кола.{S} Ал како неје познала никога на колим |
| ринка.{S} Познао се с њом у недељу, кад су изашли из цркве:{S} Познао се поред Јована.</p> <p>К |
| то је био ономад с Јованом код њих, кад су путовали од озгоре у Брајковац, уме тако да приповед |
| тезге, како је појурио, да види, какве су то даме, што им се шлајери тако лепршају за њима..</ |
| куд, па се изгуби.{S} Наш је сељак, где су Срби неизмешани с туђим елементом, комотан: ради јед |
| ми не верујеш, иди ма у које село, где су Срби помешани с Немцима.{S} Јест да Србин устукне ис |
| Ната Кати, – а ти мени и не кажеш, где су ти деца?</p> <p>– Јован је отишао у виноград.{S} Има |
| сада је увек оправдао оно уздање, које су имали у њега његови милостиви заштитници у Брајковцу |
| еће Брајковачки учитељ.</p> <p>Посркале су белу каву, покусале су неколико пољупчића, преломиле |
| </p> <p>Посркале су белу каву, покусале су неколико пољупчића, преломиле неколико мушкацона и д |
| паропловске станице до Стражилова пуне су руке посла..</p> <p>У једаред стиже муњом глас, да Б |
| ка, и то пар екселанс Талијана.{S} Срби су за средње гласове.{S} Бас – ту је, мој брајко, баћуш |
| То је радост!{S} Цикот, мислиш сватови су! </p> <p>Зорка треба да иде по девојку.{S} Мати каже |
| се учини Брајковац нешто празан.{S} Сви су, до душе, ту, и мама, и тетка Ката, и Зорка, и Влади |
| ко, не морају свашта чути...</p> <p>Сви су мислили, сад ће госпођа Рашићка свиснути од једа и о |
| смама и приповеткама?{S} По онима, који су позвани на то, могли бисмо ми бити са свим без икакв |
| га богаташа, – од људи неписмених, који су тек из туђих уста чули и научили бар „Коло Бранково“ |
| имају, до душе, своју извесну цел, али су још увек без одређене сталности.{S} Прелеће се ту с |
| вар данас боље пожурио него обично, али су се збиља физите код госпође Нате и Катице мало дуже |
| илику, штогод, па им чита.{S} Прочитали су све три чести „<title>Љубомира у Елисијуму</title>“ |
| чуна у Брајковачку високу власт, седели су у засебној соби „Код разбијене канте“ у Марковој крч |
| бирати жупанијске преставнике, изволели су толико пута бити гост за Јаковљевића столом.{S} У по |
| а Брајковачки певачки збор, дакле, били су сви уверени, нема опасности, да ће морати певати без |
| да их се што пре опрости. </p> <p>А они су сви били тако љубазни према њему, сви тако љубазни.< |
| ива!{S} Ево Марка.{S} Вели:{S} И пилићи су готови.{S}Па ако је по вољи, господо, да донесем сад |
| д окриљем Австроугарског орла, Карловци су место, које је бивало позорницом највише догађаја, ш |
| > <p>– Да, к матери. </p> <p>– Карловци су данас, у овај пар, најславније место у Српству.</p> |
| де у заман ти хвала, када теби Карловци су глава!“</p> <p>Треба ли ређати све прилике, које ист |
| ком, да се и он „помеша међу свет“, док су му сви остали иначе обични и свакидашњи; па се врзе |
| ој...{S} То неје било ништа страшно, ал су обе поцрвенеле.</p> <pb n="46" /> <p>А мали Владимир |
| >Тамо је вечерас Бранко и Јован.{S} Чим су вечерали, дошао је Јован по Бранка, па су отишли к у |
| } Како је чуо још синоћ од Јелене, како су тамо гошће дошле, као да осети, да су му сад у оној |
| на ум, како су жалосни ти стихови, како су непоетично казане ту мисли; само му мило, што види, |
| сан.</p> <p> А по Брајковцу Бруји, како су господа ноћас правила „бал“ по селу.</p> <pb n="84" |
| народну песму.{S} Не узима на ум, како су жалосни ти стихови, како су непоетично казане ту мис |
| мога, а да не подсети своју сеју, како су се обадве препале, када су из ненада ту натрчале на |
| а јој, да јој се ово дана нада.{S} Тако су јој сад сва деца на окупу, па јој још неје била...</ |
| Бранка, па су отишли к учитељу.{S} Неко су време ходали били ван села.{S} И сад, ето, седе и ра |
| ојединца подједнако.</p> <p>– Синко, то су тек само празна нагваждања, дангуба и беспослица.{S} |
| за туђим насилима“, и тако даље.{S} То су све формалности, шупље љуске.{S} Радити треба, радит |
| нихилисте ни немачке социјалисте.{S} То су људи прекаљени начелима напреднога духа времена...{S |
| им интересима, што су ту скопчани, – то су његове најмилије мисли.{S} Тек ако ће га кадгод заве |
| здепаст, вратат, прсат, плећат, – па то су и грла,... мој брајко!</p> <p>За то благајник ужива, |
| на своје ноге.</p> <pb n="18" /> <p>То су најмилије мисли госпођа-Катине, па око тога се врзу, |
| пасност преко главе, па хвале бога, што су остале живе и здраве.</p> <p>– Отишао је, – рекла би |
| едним, па и непосредним интересима, што су ту скопчани, – то су његове најмилије мисли.{S} Тек |
| атери, госпођи Јелисавети, Рашићки, што су те варошкиње дошле! </p> <p>Како је блажено трла рук |
| ш, омладина ти је као поток: а ово, што су сад наумили, као бујица.{S} После бујице биће поток |
| и заборавила, како јој немило било, што су пошли из вароши пре беседе.{S} Радовала се и селу.{S |
| јечему и прежваћу данашњи разговор, што су га имале с госпођом Рашићком.</p> <p>– Мудра ти је т |
| воје школске задаће, искупила децу, што су били код ње у стану, па би поред народних песама и д |
| сен округле багреме, једне од оних, што су засађене у реду пред поп-Стевином кућом, са свим сак |
| вити се и постати популарнијим, као што су неки ради можда, или шта више, баш тога ради омалова |
| зна би ли од мах добили песнике као што су Змај, Ђура Јакшић, Владислав, Шапчанин, Лаза Костић |
| схваћа озбиљно конкуренцију у раду, јер су међу собом сви једнаки; а чим дође јачи од њега, он |
| ик, благајник, писар и други певачи већ су се договорили, како ће после певања на пиво „Код раз |
| – одговори опет на то Бранко. – У селу су нам исто тако потребни ваљани учитељи, као и у варош |
| то његови гости и рачуни.</p> <p> А ту су сви, ту је Брајковачко цело певачко друштво, осим Бр |
| о води с лађе на обалу.{S} Одмах до њих су певачке дружине.{S} Ту ћете најбоље видити спровод и |
| толици, да слуша.{S} Сад престаје свака субординација према својој „генералној команди“. – Докт |
| да је обрадује:</p> <p>Спремај се!{S} У суботу ћемо у Карловце!</p> <p>Јелена застаде.</p> <p>Д |
| суботу...</p> <p>– Добро, даклем, још у суботу отићи ћете на ту параду у Карловце; па најбоље ћ |
| , ићи у недељу...</p> <p>– Морамо још у суботу...</p> <p>– Добро, даклем, још у суботу отићи ће |
| ан катихета и месни школски управитељ – сувише ревностан.{S} Мало који дан ће проћи, да он не ћ |
| ова, а највише писарев.</p> <p>Учитељ и сувише добро познаје енергију Брајковачке интелигенције |
| а то.{S} Та, адвоката и онако има већ и сувише.{S} А у државној служби, опет, не да се пропеват |
| ћери моја, још млада. </p> <p>То је већ сувише!{S} Шеснаест година, па још млада за беседу!{S} |
| } Ако би се то уздање кадкод и уздрмало сувишним каквим захтевањем од стране његових претпостав |
| евића.{S} Необични дар, неуморни труд и сувремена ученост и Рајића и Мушицког дуго ће остати уз |
| мет и Даринка.{S} Чудновато!{S} Од њена суда као да највише стрепи.{S} Не за то, што би се боја |
| га осећа кривац према ономе, чијега се суда боји, ако је и уверен)да му „кругове његове“ не мо |
| поштину.{S} Али осим господе из среза и суда којима се и тако мало кад који Брајковчанин обраду |
| оје силно благо.{S} Можда је и трагична судбина, прерана смрт тога ђенијалног младића увеличала |
| ако он не би!{S} Рају је само за време судбина ћушила у Брајковац, „Богу за леђа“; али у његов |
| аху о цркви, о школи, па и о политичкој судбини овостраних Срба?{S} Где је ускрсао и где је сах |
| давати правац, одређивати ток народној судбини.{S} Треба да водимо рачуна о раду наших људи, т |
| проливати грке сузе, раптајући на своју судбину, како је он несрећан, како га нико не воли на с |
| то ће у тој великој свечаности и она да суделује.</p> <p>Пре него што ће синоћ деца полегати, у |
| измислити, да је постао од медведа.{S} Судећи по нашем писару, имаће право Дарвин; а ону другу |
| је пута насмејала!</p> <p>– Тим више, – суди Катица, – треба пазити на тако женско дете.{S} Али |
| ико би да је непристран, некако му вага судилачка и нехотице све већма претеже на Даринчину стр |
| азумеш ме...{S} Нећеш да чујеш, како ја судим...{S} Знаш, ја...{S} Најбоље ће бити, да си ти уз |
| је „та девојчура“ кад рекла, како пере судове, шта је кад полупала, и тако даље.{S} Почела је |
| одвратан, што је „таки“, као што о њему суђаше „материјалиста“.{S} Али га изненади његов пијете |
| , и сузе пођоше врцати госпођа-Рашићки, сузе, Боже, тешке, несретне... </p> <p>Поп Стева се рас |
| е прели туга по срцу, срце јој оте мах, сузе саме полетеше на очи.{S} Сузе лете, а на уснама јо |
| оте мах, сузе саме полетеше на очи.{S} Сузе лете, а на уснама јој лебди осмејак сретан, блажен |
| вашенога срца свога стао проливати грке сузе, раптајући на своју судбину, како је он несрећан, |
| ујак си му, мора те послушати... (Утре сузе, па промену глас:) Триста га врага, кад ја што хоћ |
| баш неје то више ово ни оно.{S} Ево, и сузе пођоше врцати госпођа-Рашићки, сузе, Боже, тешке, |
| је пустити и Ната и Ката који уздисај и сузу у спомен својих покојних, па ће прећи на други раз |
| та ни Ната, да пусте <pb n="25" /> коју сузу у спомен својих покојних.{S} Понда је Ката прешла |
| дојила, као и под онога, који јој сваку сузу, што је негда над њим нејачким пред Богом исплакал |
| обгрли цео свет.</p> <p>Него у тој тами сукну једна варница, која му је увек у срећним часовима |
| ета на други, и, дакако, често долазе у сукоб сами са собом.{S} То ништа не смета, да опет свак |
| а.{S} Интереси њихови несу се још нигде сукобили.{S} Неје се још ни једном дала ни прилика, да |
| нагваждања, дангуба и беспослица.{S} А сума сумарум: завађај брата с братом, сина с оцем, и та |
| аждања, дангуба и беспослица.{S} А сума сумарум: завађај брата с братом, сина с оцем, и тако да |
| ојима је она оличена.{S} И нека нико не сумња, да ће идеја погинути...</p> <p>Бележник се већ н |
| знам, шта ће опет сутра бити...{S} Нема сумње, да је Ната сад и то хтела да каже и да би то рек |
| умети сачувати?</p> <p>– А ви?{S} Нема сумње, чуваће га она заједно с мајкином душицом, што је |
| у кућу. </p> <p>- Госпођице Јелена, без сумње и ви ћете нам помоћи.{S} Ви тако лепо певате, – п |
| е насмехну и не мога да не покаже своју сумњу.{S} Кнежевић му доказује да то може бити.</p> <p> |
| по обрашчићима.{S} Нигде на лицу трага сумора, нигде знака каква немирна санка.{S} Ако снива, |
| блаженог царства безазлене идеалности у суморно царство безобзирне збиљности,...још на њему леп |
| едној ташци, па лебди и не миче се; час суне <pb n="15" /> на земљу као стрела, те ухвати можда |
| велики штит, што га Даринка држи против сунца.</p> <p>А Даринка би се и смејала и заплакала.</p |
| држи некакву књигу, а на бео се штит од сунца наслонио.</p> <p>– А,... ти си, Александре!- прим |
| ше му спао у траву.{S} Узе свој штит од сунца, па га затвори.{S} Те склопи и књигу, што лежаше |
| последњи зрак о позлаћену јабуку, зрак сунца, што се клонило западу. </p> <p>Око њих планина с |
| ладе или жене на крштење.</p> <p>Као да сунце Даринци сину, кад угледа Јелену, како жури њој.{S |
| хладовина као у планини, где не прижиже сунце.</p> <p>Поп Стева приденуо и ручник за рупицу исп |
| бом једе на мамурлук.{S} Прижегло летње сунце, па глава да му пукне.{S} А дошао је до искуства, |
| и децу из школе. </p> <p>Прижегло летње сунце, а они ходају под штитовима.</p> <p>Даринка и Јел |
| } Чувај се, да ти их не препали ветар и сунце преко поља, те да не кажу сељани. „Каква ми је то |
| езачу на лице, да јој га зар не препали сунце.{S} Познаћеш је добру домаћицу.{S} Засукала рукав |
| да, кад је изгледала на њега као озебао сунце, те неје могла више ни заспати после тога!{S} Да |
| у је увек у срећним часовима сијала као сунце, а у овакима му свакад била звезда, која му је ја |
| , као да нико не хаје за жарко јулијско сунце, што је прижегло свом снагом. </p> <p>У долини ис |
| блачак, у њему сија увек благо пролећно сунце, па одсјајује непомућено и у веселим очицама и са |
| имала је Даринка целим путом.{S} Па што сунце ближе у заставу, те што живља планина с поветарце |
| вароши, те језде пољем широким. </p> <p>Сунце прижегло, мислиш, камен се усијао.{S} Коњи касају |
| И нанесе ли им кадгод струја бродове на супротивне стране, па им се тако и путови укрсте, не ће |
| стру по Еви, – опет је, бојаги, утишава супруг, избацив и опет једну „досетку“: „сестру по Еви! |
| ој да се крхаш ту! – вели јој разнежени супруг. – Ти бар не мораш, ако ми мушки морамо.</p> <p> |
| и опет све знаш, – уплете се опет нежни супруг. </p> <p>– Што зна цело село, мора знати бар и н |
| занела, да неје више ни онако уздисајан супруг, ни онако нежан брат.</p> <p>У том и Тинкин Алек |
| , да сте сви погодили, да је то госпођа супруга нашега вреднога и ваљанога члана овога друштва |
| у љубави.{S} Па кад му умре његова мила супруга Анастасија, кажу, да је поп Стева говорио, како |
| буде вредна домаћица, добра мати, верна супруга, и тако даље.{S} Баш тада је он тим начином ода |
| му је покојна Стаза била нежна и верна супруга, колико чуварна и вредна домаћица, Тинка то дво |
| у здравље једне вредне домаћице, верне супруге, једне госпође, која је ружа у нашем друштву.{S |
| него многи моје братије са првом својом супругом.</p> <p>– Ниси поп, Стефане, ако овог учу не и |
| p>– Жено, мир! – повика бележник својој супрузи, скруни последњи остатак у својој чаши, па се и |
| којима оде и учитељ у помоћ, – ни оштро супрушко објашњивање између бележника и бележниковице, |
| а је Милош на другом крају српства, а у суседству изнурену и понижену Србију на ново дигао и уд |
| поздрави га бележниковица, идући му на сусрет с умиљатим осмехом.–" Једва један пут!</p> <p>– |
| ога џбуна иза врта, где се оно први пут сусрете она и Даринка са Стајићем, не мога, а да не под |
| јић примио ствар за готову.</p> <p>Пред сутон кренули кући.</p> <p>– Стој!{S} Гледај овај призо |
| све прелива према ведром плавом небу у сутону у најпријатнијим видовима.{S} По доловима се већ |
| кчије рећи ће му бар још који пут...{S} Сутра се можеш вратити за хладовине, кад хоћеш, пут је |
| > <p>Данас отишла Тинка из Брајковца; а сутра дан се уселила у поп-Стевину кућу госпођа Рашићка |
| се добра душа опет обрадовати, кад јој сутра оде.</p> <p>У том се врати натраг у село. </p> <p |
| као чигра, у заштиту Јовану, – још имам сутра, па прекосутра, па наткосутра, па још један дан, |
| ућу, на најбољем месту у селу.{S} Данас сутра, ако не оде у варош, да тамо отвори већу радњу, е |
| – залеће се Дабижић све живље, – данас сутра пренећемо бесамртне земне остатке покојнога песни |
| а замућена вода... не знам, шта ће опет сутра бити...{S} Нема сумње, да је Ната сад и то хтела |
| Радичевићу и његовој прослави.{S} Одмах сутра дан после оног великог концерта, што га је приред |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан освану у Брајковцу дан мамурлука.{S} Чича, го |
| ти певати без госпођице Јелене. </p> <p>Сутра после подне одмах је прва веџба певачка. </p> <mi |
| оришту треба којешта поспремати.</p> <p>Сутра је радни дан а чека сто послова.{S} Па је већ ето |
| мове кроз подсечене бркове; глади дугим сухим прстима браду, по којој се, бог ме, ухватило по п |
| егову погледу.{S} Осети, како јој у очи сухну неки плам; а на зеници јој затрепта дуга, те их о |
| венцима, а на мосту, што води слађе на сухо, подигнут славолук искићен разним цвећем.{S} Близо |
| еваху на крову песме, али не изађоше на сухо, него се одвезоше истом лађом у Нови Сад, да тамо |
| показује ни мало воље за шалу.{S} Тако сухопаран човек и не зна, шта је шала.{S} Поп Стеван је |
| ди мати.{S} И тако пређе реч на са свим сухопарне ствари. </p> <p> Даринка отвори врата на друг |
| метака у лист хартије, што је задели на суху грану на некој брескви, тек да зар омиришу мало ба |
| већ баш, ако ћеш право, практичност,... сушта практичност.{S} Но немој опет да бркаш практичнос |
| ковцу, нешто, што они не могу никако да схвате.{S} Било да им је криво, било да им се допада, т |
| и око начела, што она, ако и не може да схвати, ипак осећа, да је лепо и добро, кад сене само т |
| је слушала све то пажљиво.{S} Је ли што схватила и упамтила, то је – у божјој руци!{S} Али је б |
| ој канти“.</p> <p>Кнежевић беше озбиљно схватио своју дужност као учитељ певања и ликовођа пева |
| о му треба, па је површан, те, канда не схваћа озбиљно конкуренцију у раду, јер су међу собом с |
| таки.{S} И догод дух времена буде народ схваћао, умеће поштовати заслуге свога Бранка Радичевић |
| апредно, морати као народ банкротирати, т. ј. на једаред ће „друмови пожелити Срба...{S}" А ист |
| је у очи исмејао и ујака и Рашићку, и. т. д. </p> <p>–Јух, јух, јух! –- цикнула је „трижди“ се |
| е Карловачке гимназије или богословије, та два најстарија просветна завода у српству и с ове и |
| устио.{S} Али сад опет баш та сталност, та строгост и озбиљност у карактеру Бранкову улеваше му |
| лепо, да девојка, реци још дериште,... та, да бог ме, шта је шеснаест, ваљда, ни пуних шеснаес |
| ивац и мушку и женску омладину народну; та што је најглавније, уз старину Вука, као ђенијалног |
| те певати с нама.</p> <p>– Ох, Боже!{S} Та, то је кратко време.{S} Данас је уторник, а ето за ч |
| зи своје прошлости.{S} Ох, Боже мој!{S} Та свака има доста штошта да преврне, доста да спомене |
| ка на дућанска врата.</p> <p> Таман!{S} Та, ње ради највише се и предомишљао, да л да сврне к с |
| неки гост, Јованов пријатељ из Беча.{S} Та, знаћеш га.{S} Тинкин син, ако се сећаш!</p> <p>– Шт |
| а је стисла, да једва може да дахне.{S} Та идеја, господо моја, има своје живе поборнике... поб |
| дете.{S} Још му ниси ништа говорио.{S} Та, за име света, ујак си му, мора те послушати... (Утр |
| селу, како жали, што је дотле дошло.{S} Та она, бојаги, није друкче ни мислила.{S} Кнежевић је, |
| адвокација.{S} Неје му нарав за то.{S} Та, адвоката и онако има већ и сувише.{S} А у државној |
| ново родио.{S} Опет му мио цео свет.{S} Та, живот је овај тако сладак!{S} Толико се прилика да |
| спођа Ната, а особито госпођа Катица, – та, она бар добро познаје Јецу Рашићку, – наравно, да с |
| Његуш, не беше по све тога слободан, – та већ загрози опасност, е дуго прост народ не би имао |
| бога, – поче она већ мало нестрпљиво, – та, за то сам ти га и послала.{S} Да сте, велим, на сам |
| говори!</p> <p>– Нема ту шале.</p> <p>– Та стани да дођем к себи!</p> <p>– Е, Бога ми је госпођ |
| оспођу Нату, како је поуздана.</p> <p>А та слатка госпођа Натина јесте мајсторица Јула, њена ук |
| па му није никада ни било до невоље, да та својства своја изоштрава.{S} Ми све вичемо: „Учимо н |
| жена.{S} Права Српкиња мати!{S} Никада та мени не ће допустити, да ја завирим у њену економију |
| p> <p>Бележниковичину оку неје се отела та њена забуна ни учитељев осмех, па намигну на Јована. |
| умеде њену притајану тугу, што неје она та, којој њен син након три године жури у походе, него |
| о да се, збиља, осведочи, да је баш она та „ружа“.</p> <p>– ... једна ружа, – наставља начеоник |
| и младеж, па добро било.{S} Од кад дође та омладина, не знаш, каква је вера.</p> <p>– То ти је |
| ј дан какве дужности, то јест, да ли је та донела дете те и те младе или жене на крштење.</p> < |
| , не! – опре се чича, начеоник, а он је та намишљена старина; па сам устаде и диже чашу:</p> <p |
| .{S} Хоће, да! – вели Јован. – Не да се та извести из концепта.</p> <p>– И ја бих рекао, – дода |
| е сад мали за њену ћер.{S} Побринула се та добро и за себе и за њу.{S} Знаш ли ти, да ће она из |
| за сеоскога трговца.</p> <p>Ту је сад и та варошкиња, Даринка.{S} Познао се с њом у недељу, кад |
| реба пазити на тако женско дете.{S} Али та, чини ми се, више пази на свог поп-Стеву.{S} Маћи му |
| за омладину.</p> <p>– А да шта је друго та ваша дерна политика него туђа брига?</p> <p>– Општа |
| историју Срба, Бугара и Хрвата,... како та два књижевна великана старије наше књижевности несу |
| на цео свет тако, да га мржња, да, баш та мржња, нагнала, да утопи цео свет у манастирски Радо |
| што никад допустио.{S} Али сад опет баш та сталност, та строгост и озбиљност у карактеру Бранко |
| поп-Стевине куће.</p> <pb n="45" /> <p>Та, колико ме је – вели, – речи само стало, док сам га |
| p>У том се врати натраг у село. </p> <p>Та последња добра мисао, што му паде на ум, а нуз то и |
| т по толики пут:{S} Па баш сад?!</p> <p>Та, за који дан ће да буде велика беседа у корист прено |
| не дође у двориште свога ујака.</p> <p>Та „дивна идеја“, као што би казао Јеша Дабижић, пала ј |
| удешено,... по њену рачуну, све.</p> <p>Та превешће и њу Јеца жедну преко воде, ма да се колико |
| удари сека Ката да описује, шта јој је „та девојчура“ кад рекла, како пере судове, шта је кад п |
| ан пут у месец дана на једном штампаном табаку.{S} А од оних опет већина их почне још у ђачким |
| еху местимице ударени бели коци с малим таблицама на врху, од којих свака носи други број и каз |
| за пловидбу и кују котву, која има кад тад да их овде или онде заквачи на пучини будућега живо |
| му</title>"...{S} Тек ако ће јој се кад тад поткрасти из груди уздах, а нит зна за што, нит зна |
| или ближега којега сродника по крви!{S} Тада би на једаред загрлила и ижљубила своју маму.{S} А |
| ступи на даске, што свет значе“.{S} Баш тада је он први пут у друштву залагао сву снагу своје р |
| ати, верна супруга, и тако даље.{S} Баш тада је он тим начином одао своју „тајну“, поричући сви |
| од њега поучи.{S} Ал који Србин остане, тај издржи конкуренцију његову и буде бољи од учитеља с |
| тебе примени оно:{S} Кога мрзи да ради, тај је вечито незадовољан са својим позивом, и зна увек |
| фа!</p> <p>Зар је тако гадан тај јавни, тај практични (и какога још све зову) живот, кад се так |
| е зову) живот, кад се тако склапа брак, тај темељ свему животу и поретку у друштву! </p> <p>То |
| хајде-де, прашта вам се...{S} Сиромах, тај брже оде одавде, него што је овамо дошао.</p> <p>– |
| ковица збунити. – Ал тако јој треба!{S} Тај господин Бранко добро јој је напаприо у нос, може г |
| ише, да је он рођен за „виши позив“.{S} Тај виши позив он је већ и вршио као члан неке путничке |
| не подигну против таких новотарија.{S} Тај тако једнодушни протест једва даваше на који тренут |
| ће бележниковица. – Питајте учитеља.{S} Тај ће вам умети најбоље посведочити...{S} Боже мој, ви |
| ну – окај се, молим те, тога грчета.{S} Тај не ће бити паметнији ни за длаку...{S} Но, но,... п |
| , наравно, после неког згодног увода. – Тај ми се увукао већ у нос:{S} Ова наша– вели Рашићка з |
| жевић за учитеља, то није било дана, да тај није био ма на прозору с девојком.{S} Молим ја тебе |
| за вратом не ће имати никад, јер... за тај хлебац, што га је он себи изабрао, не пријања, баш |
| ст јамчи сваки за себе.{S} Али хтети на тај рачун прославити се и постати популарнијим, као што |
| Брајковцу кажу, „избаци“:</p> <p>Кад је тај Дарвин измислио, и да је човек постао од мајмуна, м |
| м се добро покојнога оца свога, како је тај умео ринтати и радити.{S} Кадгод бејах код куће, во |
| иван мушки тенор.</p> <p>Јелена познаје тај глас.</p> <p>Учитељ запевао Бранкову песму: „Гусле |
| адина маћи, док се о нас не очеше.{S} И тај наш **Бранко је грдио калуђере.{S} За то је он наш |
| а својим првим возом...</p> <p>Освану и тај дан.</p> <p>Још у јутро рано поврве народ у свечано |
| у, где овај чека, да му се јави, има ли тај дан какве дужности, то јест, да ли је та донела дет |
| оловали се о „народном“ новцу, јер исти тај грех носе на души и остали.) Ми учимо јуристерај, д |
| ису могли прокопсати, или и прескочивши тај степен, а они одмах хајд у господство, те или поста |
| она била нешто љуто оболела.{S} Лек јој тај помогао.{S} И Давина побрати Игњата, па га увек зва |
| ће рећи свет; јер добро зна, шта о њој тај свет може говорити.{S} Она, што каже и сама, ринта |
| ка туђег ћефа!</p> <p>Зар је тако гадан тај јавни, тај практични (и какога још све зову) живот, |
| но, слушајући их бар по издаље, пристао тај збор са својим <foreign xml:lang="it">forte</foreig |
| нашао је за вредно, да сам своје ножно тај глас однесе до највишег места своје претпостављене |
| >У који мах писар трже очи на прозор, у тај мах прозврјаше онуд кола, а на колима се залепршаше |
| воју кћер.{S} Шта ли јој је помислила у тај пар:{S} Тек не мога, а да је не пољуби. </p> <p>А Д |
| прође нешто скроз, како му се допаде у тај мах девојче.</p> <p>– Што ћутите?...{S} Бог ме, ниј |
| ила, па, можда, и уверена била, да је у тај пар предметом разговора она, неје то велико зарезив |
| у.</p> <p>А какве ужасне муке трпљаше у тај мах бедни њен Милан!{S} Да зна само, колико је грки |
| је отишао?“</p> <p>Тек обадвема беше у тај мах Бранко и његов нагли одлазак у мислима. </p> <p |
| е јави њему и његовој матери. </p> <p>У тај мах провири Даринка на дућанска врата.</p> <p> Тама |
| Јеца оком, поп Стева скоком“</p> <p>Не таје Брајковчани, да је поп Стева и са својом првом жен |
| скрива, као змија ноге, тако неумољиво таји, што би сваки тако радо хтео да зна. </p> <p>Да Бо |
| вних разлога је, по њену, од неко доба, тајному мишљењу, доста, када што покреће Брајковачки уч |
| Баш тада је он тим начином одао своју „тајну“, поричући свим срцем, свом душом, па и самом пом |
| оде тако из ненада?</p> <p>– За што?{S} Така ти је данас омладина.</p> <p>–- Куд насрне, или с |
| које стране препелица пућпуриче.</p> <p>Така забава је дивно пристала Даринчину срцу.{S} А прек |
| По толики пут заподео се међу друговима такав разговор.{S} Мисли њихове имају, до душе, своју и |
| мене не беше врсно, да и у њему изазове такав пијетет према свом родитељу.{S} Мати му никад не |
| авно, само сиромашан српски ђак.{S} Као такав, да Бог ме, неје могао оставити након себе велича |
| само учитељ, али друкчије се цени тамо такав човек.</p> <p>Нека не мисли само, да и тамо није |
| пружио преко стола, па изнад чаша даје такат. </p> <p>Данас је доба рада, општега рада! – разв |
| и мало лепо.{S} Криво ми чините, кад ми таква појма о себи улевате.</p> <p>– Збиља, обори девој |
| и бити са свим без икаква листа, или би такви лист могао изалазити једва један пут у месец дана |
| их рекао, да су народни учитељи већином такви, то је прави мученик народни.{S} Што свеснији, то |
| мо на свечаност, – опет ће мати. – Нема таквих прилика често.{S} Чика је одобрио.{S} Треба да о |
| ећеника.</p> <p>Бранку дуго време поред таквога разговора са својим ујаком, па се диже, да иде. |
| говорио, како никад не ће ни наћи више таке жене.{S} Па се у жалости својој, кажу, био и завер |
| је Брајковца и *Брајковчана, нису имали таке школе, као сад.{S} Треба да имаш на уму, да сам ја |
| а, па мисли.</p> <p>Дуго и дуго му нису таке мисли долазиле на памет, па се упео свом снагом, т |
| ако што има на свету.{S} За њу нису још таке ствари!“</p> <p>Но претерана бојазан њена беше са |
| оју кућицу, те стрмоглавце у њу!</p> <p>Таке забаве имала је Даринка целим путом.{S} Па што сун |
| српска невоља!{S} Плани, па издахни!{S} Таки смо ти ми свуда. , баш сам радознао, како ће и то |
| им, – одговори Јаковљевић као у шали. – Таки је, брате, данас дух времена.</p> <p>Стајић уздахн |
| дух красне летње ноћи учинише на Бранка таки <pb n="81" /> утицај, да се осети лаган, као да се |
| ођа бележниковица, или што је наишла на таки неред, или што је ту Јелена, па да је пецне.</p> < |
| е, него што је овамо дошао.</p> <p>– Па таки је он, кад што науми.{S} Код њега важи само „или–и |
| нике своје идеје.{S} Дух времена сад је таки.{S} И догод дух времена буде народ схваћао, умеће |
| се насмеши:</p> <p>– Дух времена сад је таки!</p> <p>– И ти се под старост повела за духом врем |
| ију: </p> <quote> <l>Дух времена сад је таки,</l> <l>За слободу с диже сваки.</l> <l>Бела вила |
| type="titlepage"> <p>ДУХ ВРЕМЕНА САД ЈЕ ТАКИ!</p> </div> </front> <pb n="10" /> <body> <pb n="1 |
| рковић Адамов</p> <p>ДУХ ВРЕМЕНА САД ЈЕ ТАКИ!</p> <p>НЕГДИНСКА ХРОНИКА</p> <p>СЛИКЕ И УСПОМЕНЕ< |
| ћу.{S} Млади грк Брајковачки ће, јер је таки дух времена.{S} Бележник вели: „Нека буде и у пакл |
| на ту мисао?... </p> <p>Овај момак није таки, као што сам ја... </p> <p>Хтеде рећи; ...мислио о |
| та ови говоре.{S} Њој је и то друштво и таки разговор нешто ново.</p> <p>Јелена гдегод стане, о |
| sor</foreign>!{S} Јеси чуо, ти ћеш бити таки консервативац, као што га је Бог створио... као да |
| ло и ликовало по често.{S} Но да је био таки гениј, као што га ви сад величате, то није никад п |
| то.{S} Боже мој, за што си на један пут таки?</p> <p>– Иза рогља се зачу певање.{S} Учитељ се т |
| пута му је баш био и одвратан, што је „таки“, као што о њему суђаше „материјалиста“.{S} Али га |
| !</p> <p>Бранку се побра није никад још таким показао.{S} Више пута му је баш био и одвратан, ш |
| , а да се једногласно не подигну против таких новотарија.{S} Тај тако једнодушни протест једва |
| , преломиле неколико мушкацона и других таких посластица, што се, по сеоском господском обичају |
| помоћи. </p> <p>Опасан је, чини јој се, такмац сада ту...</p> <p>Нема те жеље, што је зажели го |
| } Какво је то васпитање, кад мати сама, тако рећи, довлачи кћери курмахере?{S} Треба јој!</p> < |
| је стара болест идолопоклонство према, тако званим, аукторитетима.</p> <p>– Па може ли ту бити |
| које му, за ђаковања још у Карловцима, тако беше омилело.{S} То је оно, што треба да измири, а |
| гуће,... тако млада, па тако покварена, тако ниско пала!..{S} Јадна душо!</p> <p>Оно инстиктивн |
| тако јогунасто скрива, као змија ноге, тако неумољиво таји, што би сваки тако радо хтео да зна |
| и из Бранка.{S} А и покојни тата, каже, тако је све нешто спомињао и Бошњака и Србијанца и Херц |
| себи!{S} Призвао га тек сада, када је, тако рећи, већ на прагу, да буде свој човек, а за толик |
| нема.{S} Наша интелигенција постала је, тако рећи, из народа, па тешко да се игде интелигенција |
| век ту, да свесрдно послужи.{S} Она је, тако рећи, Игњату и свећу додржала.{S} Има род рођени, |
| х је имао са својим ујаком, поп-Стевом, тако се био расрдио, да је у један мах хтео да оде из Б |
| д неје осетила била; али тако пријатно, тако слатко, да јој се прели туга по срцу, срце јој оте |
| ло што је у Даринци стекла тако ваљану, тако искрену другарицу,... о, Бог зна, како јој је мило |
| а, што га свет по Брајковцу разнео још, тако рећи, пре зоре.{S} Па ако и неје могао никога разу |
| онашаше према њему?{S} Је ли могуће,... тако млада, па тако покварена, тако ниско пала!..{S} Ја |
| > <p>Ви сте мушки увек тако комотни!{S} Тако и чика!{S} Само да га нико не дира! – нашали се и |
| вели:</p> <p>– Баш се добро осећам!{S} Тако мора бити ономе, коме пусте у невољи крв, па му од |
| евања на пиво „Код разбијене канте“.{S} Тако у Брајковцу зову Маркову крчму, бојаги, из шале.{S |
| јавила јој, да јој се ово дана нада.{S} Тако су јој сад сва деца на окупу, па јој још неје била |
| ележника, би медвед угњавио мајмуна.{S} Тако приповедаше доцније сам бележник у Руми „код орла“ |
| чио занат, економ више од свога оца.{S} Тако ни у чему не можемо да издржимо конкуренцију стран |
| ке, на кога да се угледају ако хоће.{S} Тако продире у народ оно из књижевности.{S} Мислиш ти, |
| , него шта кошта, па по томе и цени.{S} Тако ти је данас време, кћерко.</p> <p>— Ја ћу да сачув |
| итно и на крупно решето и садашњост.{S} Тако госпођа Рашићка неје могла да пропусти, а да не сп |
| е, не показује ни мало воље за шалу.{S} Тако сухопаран човек и не зна, шта је шала.{S} Поп Стев |
| еча, као и целу светковину у забуну.{S} Тако Бранко преноћи на Пештанској станици, место да пре |
| опет она, али сад мало и с прекором, – тако ти лежи на срцу!</p> <p>– Ето ти је, на! – обрецну |
| у као добром старом познанику.</p> <p>– Тако се дочекују гости?! – пребаци му, бојаги, Јован.</ |
| е јој тихо, па тако искрено, својски, а тако покајнички, да она подиже опет к њему своје миле о |
| о обично недељом, коло.{S} Село мало, а тако отмени гости!{S} Па као да су целом селу дошли!</p |
| тола стиште руку из захвалности, што га тако мушки брањаше.</p> <p>– Ох!{S} То је дивно! – прош |
| е он је.{S} А жустра младица поред њега тако се препанула, да се неје могла уздржати, већ се у |
| осети слободан; него се ипак не показа тако, да не би сестрић његов могао приметити, како се о |
| који им је свима смео у брк рећи:{S} Ја тако хоћу! – да, још док је чича био у снази, и држао у |
| ја творите.</p> <p>– Понда?</p> <p>– Ја тако, од како се знам, па хвала Богу!{S} А видим, како |
| Брајковац, уме тако да приповеда, па ја тако мио!{S} Сама мама рекла је после за њега „фини мла |
| ади што хоћеш. </p> <p>–Да, да!{S} И ја тако мислим.{S} Да Бог ме!{S} Положићу докторат, свршић |
| ма жели, да ме зовете по имену, па и ја тако хоћу.</p> <p>– И ви мене називате „господине“ – ре |
| ашићка.</p> <p>– Но, но,... не велим ја тако...{S} Не мораш ти одмах... не знам шта... </p> <p> |
| рода, па тешко да се игде интелигенција тако удаљи од народа као наша.{S} Нова се омладина крећ |
| крину крајичак непрозриве копрене, која тако јогунасто скрива, као змија ноге, тако неумољиво т |
| између бележника и бележниковице, која тако узела бранити писара, да се овај сам од туге неке |
| ко јој је, мило што је у Даринци стекла тако ваљану, тако искрену другарицу,... о, Бог зна, как |
| е Даринка, као да јој жао, ако је збиља тако, па га чисто теши. – Ја сам уверена, да се не ћете |
| до дна дубљине своје домољубиве душе на тако обесвећење старих златних успомена из Брајковачке |
| више, – суди Катица, – треба пазити на тако женско дете.{S} Али та, чини ми се, више пази на с |
| о, о, Бог зна, како, што је њена Јелена тако сретна била, па била у стану у тако доброј кући, к |
| ему?{S} Је ли могуће,... тако млада, па тако покварена, тако ниско пала!..{S} Јадна душо!</p> < |
| доба, па, ево, ни данас. </p> <p>Е, па тако седи сека Ката, као што је друге у Брајковцу зову, |
| !{S} Па паки и паки-поп!..</p> <p>Е, па тако седи јутрос, ето, поп Стева под својом сеницом, па |
| p>– Госпођице Даро, – рече јој тихо, па тако искрено, својски, а тако покајнички, да она подиже |
| од Брајковачке господе части осталу, па тако један по један остане редовно Марку дужан и сваки |
| свиште девојка од њена заједања.{S} Па тако сад и немамо никакве...{S} А кад човек и оде у Кар |
| деца и данас зову Давину тејком.{S} Па тако и сви у селу, и старији и млађи.{S} Кадгод је у Иг |
| авцем.</p> <p>– Шта?{S} Зар идеш?{S} Па тако из ненада!{S} Како ћеш?</p> <p>– Пешке.</p> <p>– Б |
| <pb n="60" /> <p>Јелени још неје никад тако црно јутро освануло као данас.{S} Заспала ноћас у |
| ре!{S} Добро дошли!{S} Ко не би био рад тако добрим и милим гостима!{S} Добро нам дошли!</p> <p |
| о у своју општину од крштенога кума под тако лепим именом једнога од просветитеља хришћанских!{ |
| доћи, одговори Бранко.</p> <p>– Не иде тако.{S} Ја се не ћу нити се смем без вас вратити, – ре |
| свршена.</p> <p>– Па за што само да оде тако из ненада?</p> <p>– За што?{S} Така ти је данас ом |
| аво, што је то урадила девојка, која је тако добра другарица била Даринци.</p> <p>– Сирота Јеле |
| ћер за њега.{S} За цело мисли, да би је тако усрећила.{S} А оно девојче, збиља, и треба да се у |
| вас, – вели му она. –</p> <p>– Јован је тако.</p> <p>– Па да где би на друго место, – одговори |
| пусти у разговор, – опет ће она – он је тако добар!{S} Је ли да је Бранко добар?</p> <p>– Врло |
| јој „бољој половини“ само за то, што је тако несретна, да је његова жена!</p> <p>Па је ли чудо, |
| е!{S} Играчка туђег ћефа!</p> <p>Зар је тако гадан тај јавни, тај практични (и какога још све з |
| ћу додржала.{S} Има род рођени, па неје тако, што кажу, искрен кући, као што је баба Давина Јак |
| e unit="subSection" /> <p>Док њих двоје тако у стакленом ходнику уживају летње вече у разговору |
| као што је један пут и рекао од прилике тако нешто. </p> <p>Ено, матори се мачак ушуњао у мирно |
| Бранка...{S} Шта?{S} Кући?{S} Па пешке тако.{S} Ух, благо вама!{S} Волео бих ти се сада по гор |
| су путовали од озгоре у Брајковац, уме тако да приповеда, па ја тако мио!{S} Сама мама рекла ј |
| удовица сиротица, и свештеничких, па се тако испомажу. </p> <p>Тинка оћута.{S} Не подиже главе, |
| и (и какога још све зову) живот, кад се тако склапа брак, тај темељ свему животу и поретку у др |
| а слутња или жеља,... шта ли, увлачи се тако нешто по неки пут у безазлено јој срце, које зна д |
| бродове на супротивне стране, па им се тако и путови укрсте, не ће зар један на другога, већ ј |
| м господар у општини, па... (Осмелио се тако поп-Стева, па говори без запете.) Ја сам већ замес |
| ли бар повисити, ујо ту сеницу, кад сте тако радо у њој?</p> <p>За мене је, синко, добра и овак |
| } Јован Јаковљевић му је обрекао, да ће тако ући у Карловце, као да ће доћи, „да бирају војводу |
| исела поред њега на столицу.{S} Рећи ће тако с њим две три (опет у миру и љубави!), док „деца“ |
| чано дочекају госта, коме место то беше тако омилело, да је зажелео у њему боравити вечни сан.< |
| меном, „да плачем за туђим насилима“, и тако даље.{S} То су све формалности, шупље љуске.{S} Ра |
| домаћица, добра мати, верна супруга, и тако даље.{S} Баш тада је он тим начином одао своју „та |
| ако пере судове, шта је кад полупала, и тако даље.{S} Почела је од ономад, а, да је све ређала, |
| , колико је шљива за ракију натресла, и тако штогод.{S} Ја јој се дивим, да она све то смаже са |
| ласом да јачим говори, где опет тише, и тако даље.{S} Данас је неколико пута питала и брацу и с |
| имству, о услугама, час о побожности, и тако даље,... још Бранко Стајић, тек да наврши свој <fo |
| ас рачунамо ми ђаци, трговачки момци, и тако даље, све људи млади, који још нисмо ништа свршили |
| завађај брата с братом, сина с оцем, и тако даље.{S} Ко седи с миром, том је добро.{S} Богу бо |
| ј да остави отворено преко ноћи...{S} И тако даље...</p> <p>Дотле је Трива извукао, као добар к |
| пођа Ната пита, шта јој ради мати.{S} И тако пређе реч на са свим сухопарне ствари. </p> <p> Да |
| Дете, за Бога, не треба ни да зна, да и тако што има на свету.{S} За њу нису још таке ствари!“< |
| резивање кошница, будак, ашов, мотика и тако даље...{S} У једном углу стоји наслоњена а на врша |
| ца, пера, истрињена дувана, палидрвца и тако даље.{S} У углу поред пећи пар ципела, а о зиду ви |
| сим господе из среза и суда којима се и тако мало кад који Брајковчанин обрадује, баш кад дођу, |
| скакута с ноге на ногу па, кад јој се и тако споро учинило, залети се у кућу. </p> <p>- Госпођи |
| Стајић“, него само Бранко: толико се и тако се радо о њему разговарало.)...</p> <p>Уз пут наиђ |
| оварају, на прилику, о врту, о живини и тако што, чему је кад време.{S} Али госпођа Јелисавете |
| црквене скоро као и брат јој. </p> <p>И тако се искупило прилично друштванце за певачки збор.</ |
| орити...{S} Е, па идем ја њој.</p> <p>И тако бадава Даринка моли и преклиње, плаче и дури се, д |
| а је омирисао, да Бранку карактер не би тако што никад допустио.{S} Али сад опет баш та сталнос |
| грљају, па да обадве плачу.</p> <p>И би тако, можда, било, да не наиђе госпођа Ната, те Јелена |
| те постидети.</p> <p>– Хвала вам!{S} Ви тако умете и да храбрите, да сам сад опет слободнији. ( |
| , без сумње и ви ћете нам помоћи.{S} Ви тако лепо певате, – примети учитељ Јелени, а до ње се н |
| у сви били тако љубазни према њему, сви тако љубазни.</p> <p>Јелени, неје крити, баш и одлану ч |
| ноге, тако неумољиво таји, што би сваки тако радо хтео да зна. </p> <p>Да Бог ме, да су прореше |
| , како још никад неје осетила била; али тако пријатно, тако слатко, да јој се прели туга по срц |
| дођу гости, било да се кољу свињи, или тако што, Давина је увек ту, да свесрдно послужи.{S} Он |
| пре опрости. </p> <p>А они су сви били тако љубазни према њему, сви тако љубазни.</p> <p>Јелен |
| у беше по вајкадашњи мири поредак ноћни тако дисармоничан дар мар, на стародавне домаће добре о |
| ди, какве су то даме, што им се шлајери тако лепршају за њима..</p> <p>Попина Јелена хтела одма |
| т му мио цео свет.{S} Та, живот је овај тако сладак!{S} Толико се прилика да је човеку, да га в |
| подигну против таких новотарија.{S} Тај тако једнодушни протест једва даваше на који тренутак б |
| > <p>То ли је, дакле, узрок, да се ујак тако смиловао сада на свога сестрића, те га призвао к с |
| , – одговори онај живље, – упамти, увек тако!{S} То је моје <foreign xml:lang="la">ceterum cent |
| ого до недеље?</p> <p>Ви сте мушки увек тако комотни!{S} Тако и чика!{S} Само да га нико не дир |
| {S} Неуко је, нејачко је, да га даш тек тако од себе, да га одбијемо као лику низ Дунав, – нави |
| – не да се бележниковица збунити. – Ал тако јој треба!{S} Тај господин Бранко добро јој је нап |
| о?</p> <p>– Идем.{S} Неје право, да сам тако дуго доле, а несам код матере.</p> <p>– О, о, вајк |
| није нам се изненадила.</p> <p>– Ја сам тако и уговорио с Јованом.</p> <p>– И не питаш, где ти |
| збиљно,– дода онај.</p> <p>Мислим и сам тако, – примети Бранко.</p> <p>У том ето још једнога мл |
| нкурента, ступио преко прага, где се он тако добро осећао.</p> <p>– И хоћу мало да приседнем, – |
| а, па из свега гласа протестују, што он тако на тенане плови по небесном мору, да му они не мог |
| и она живља и вољнија.</p> <p>Није дуго тако потрајало, па и заборавила, како јој немило било, |
| и многи Брајковчани, неје Брајковац био тако с неруке ни крупној ни ситној господи.{S} Док је б |
| да нешто тражи.{S} До подне је још како тако и прошло; него после подне се отегло као цео дан.{ |
| .</p> <p>– Свима упало у очи, да Бранко тако из ненада одлази, да ником о томе пре не рече ни р |
| сте се на професуру, па ће те и ви лепо тако да спремате омладину на госпоство.{S} Једино се кл |
| ше, да се спреми за село, – дочека исто тако и жедни писар.{S} Онда ћемо после певања код Марка |
| шићку, – наравно, да су и оне биле исто тако искрене и исто тако слатке према њој; па јој дале |
| своје дете, простирући меке рубине исто тако и под онога, који јој пеленом загрчава сваку кап м |
| су и оне биле исто тако искрене и исто тако слатке према њој; па јој дале омирисати, како се и |
| опет на то Бранко. – У селу су нам исто тако потребни ваљани учитељи, као и у вароши, ако не јо |
| е човек постао од мајмуна, може ко исто тако измислити, да је постао од медведа.{S} Судећи по н |
| ж пропао и заблудио у свет!</p> <p>Исто тако неје могла, а да не ухвати прилику, па каже, како |
| еван и госпођа Рашићка.</p> <p>– Па што тако нагло?</p> <p>– Идем.{S} Неје право, да сам тако д |
| Јелена не запева с њима, јер – њен глас тако му је потребан у збору, да готово без ње не ће моћ |
| ни „ђачки растанак“, ма да си ти данас тако занесен за Бранком.</p> <p>– Омладина се брзо отрц |
| вом мамурлуку почео да мрзи на цео свет тако, да га мржња, да, баш та мржња, нагнала, да утопи |
| сетити женску школу.{S} Па га – ревност тако занела, да неје више ни онако уздисајан супруг, ни |
| за њ његова сестра, па се као снебива у тако господском кругу. </p> <p>Бранко узео виолину, па |
| ло „знања“ трговачкога, што га добије у тако званим вечерњим школама, а чистећи преко дан пијац |
| ена тако сретна била, па била у стану у тако доброј кући, као што је госпођа– Натина.{S} Па, Бо |
| ћа нешто крив, што је и њега и матер му тако одбио као блато с ногу, па би зар колико толико то |
| живот по Карловачким улицама, које несу тако живе, ни кад с пролећа или у јесен нагрну раденици |
| да га воли.{S} И људи... па ни они несу тако рђави, као што се чини!{S} Какав си ти, онаки ти с |
| домаће добре обичаје и моралу Брајковцу тако опасан атентат, да не могоше на ино, а да се једно |
| ли доћи на светковину?</p> <p>– Ја бих тако волела, али не знам,... по свој прилици...</p> <p> |
| </p> <p>– Мој синко, не треба ни то баш тако далеко одлагати.{S} Ко је рано легао и рано се оже |
| а вире!“</p> <p>– Јух, мати, како можеш тако што рећи, – примети Јелена с негодовањем.</p> <p>– |
| економних питања, па стаде код „чиче“, (тако Брајковчани зову свога општинскога начеоника,) нам |
| благајника: „Куд сви Турци,..." </p> <p>Тако се свршила прва певачка поука Брајковачкога збора. |
| па ће прећи на други разговор...</p> <p>Тако нешто, ваљда, замишља у себи госпођа Ната и сад, п |
| , ђачка љубав, која их привлачи.</p> <p>Тако Јован и Бранко гледају у отворено море, у јаван жи |
| не ћеш склизнути на странпутицу.</p> <p>Тако скупља и сад Бранко речи материне по памети.{S} У |
| ковљевићу.{S} Он беше предложио, да се „тако врсној певачици, као што је Јелена, поздрави ова к |
| тога дана.</p> <p> У Нови Сад се слегло такођер гостију са свију страна, да оданде још допрате |
| с њом.{S} И он, до душе, вешт момак за таку прилику:{S} Али и она не зна, шта да каже. </p> <p |
| } Само у доброј намери могла је доћи на таку мисао.{S} Да уда своју кћер за њега.{S} За цело ми |
| а глас где силније, где тише, да се као талас час дигне, час спусти.</p> <p>И благајник.</p> <p |
| S} А у народу, видиш, око свирца час се таласа, час везе ситно коло сремачко, плаховито оно пла |
| шли се на врху брдашца.{S} Испод њих се таласа китњаста побрдица, да им мало даље пукне на догл |
| е то особина јужњака, и то пар екселанс Талијана.{S} Срби су за средње гласове.{S} Бас – ту је, |
| год је и једног ваљда српскога ђака.{S} Талијани имају своју стародревну Болоњу, Немци Јену, је |
| „У мало“, каже, „не угњави руски медвед талијанског мајмуна, да се не нађе нас неколико људи.“< |
| а уметничком мору, вели он, лађа богиње Талије, на којој је он у својој дружини бродио, насела |
| н, да шири просвету у народа Ког Синови Талије, – глумци, апостоли народни!{S} Па како <pb n="7 |
| етрпила кораблекрушеније, па се љубимци Талијини распрштали којекуда, њега завеја мећава једне |
| осетио се туђ, самохран. „Тама за мном, тама преда мноме, а највећа у срдашцу моме“, завапио је |
| га се нека стисла у његовим грудима.{S} Тама нека као да хоће да му помрча светлост необичне љу |
| јом колевком, осетио се туђ, самохран. „Тама за мном, тама преда мноме, а највећа у срдашцу мом |
| и гимназију, па, ако Бог и срећа дадне, таман ће ти у добри час доспети за капелана.</p> <p>Јес |
| ... </p> <p>А Јеша још не беше довршио, таман најлепше полетео!{S} Но речи му се изгубише у мет |
| да је по занату ћурчија.{S} Леп занат, таман за село!{S} Да се држао тога, па да га види Бог и |
| вири Даринка на дућанска врата.</p> <p> Таман!{S} Та, ње ради највише се и предомишљао, да л да |
| а, а отпрати је Јован ++ писар.</p> <p> Таман они пошли, а учитељ на прате.</p> <pb n="79" /> < |
| мисли га трже весео кикот и клицање.{S} Таман да се дигне и да види иза џбуна, ко је то, а пред |
| ио кућу у вароши и настанио се тамо.{S} Таман да поживи у миру, а капља га обори под земљу...{S |
| е Даринка све порадила...)</p> <p>Трива таман замахнуо секиром, да прецепи чвор на цепаници, с |
| вели, добар и ваљан млад човек, прилика таман као наручена за њену Јелену.</p> <p>– Пак?{S} Шта |
| ина их почне још у ђачким скамијама, па таман кад је „дорастао до копља и до коња“, он забоде к |
| сле кући; него де једну, де још једну и таман сад наручили, да им Маркова домаћица испржи које |
| да је пита, шта јој вели мати?</p> <p>(Таман га је лепо поздравила!)</p> <p>И поп Стева мрзово |
| седиште.</p> <p> Сео и кочијаш.</p> <p>Таман Трива притегао узде и замахнуо Бачком ђиватком, д |
| келе, што је Бранко певао: вино, гајде, тамбуре, младе моме, голе ноне.. </p> <p>Госпођа Савета |
| в да обгрли цео свет.</p> <p>Него у тој тами сукну једна варница, која му је увек у срећним час |
| ајлепше.{S} Него не буди лептир, што по тами лута, па чим спази гдегод светлост, он налети, па |
| под небесје, олтар часни брдо и долина, тамјан мирис, што се к небу диже из цвета“ и из српског |
| а скочи на земљу, па да гдегод у окриљу тамне ноћи у самоћи прождере жртву своје мачје неситост |
| вече долазе они звуци са ситних гусала, тамо,... ох, тамо, да њему каже, како јој је сад одлану |
| ни звуци са ситних гусала, тамо,... ох, тамо, да њему каже, како јој је сад одлануло, како ће „ |
| ни. „Каква ми је то варошкиња?{S} Знаш, тамо је Јелена...{S} Триво, терај!</p> <p>– Ђи! </p> <p |
| Карловце.</p> <p>– Не реци два пут.{S} Тамо мора бити сад као пред какву буну.</p> <p>– А с ки |
| му напомиње:</p> <p>– А да за то сам га тамо и послала</p> <p>– Александра?</p> <p>– Да, Алекса |
| највећој дреци смота негде у коров, да тамо у највећем страху проведе ноћ, док у јутро галан н |
| се одвезоше истом лађом у Нови Сад, да тамо буду на беседи и Бранкову дочеку и не знајући, да |
| {S} Данас сутра, ако не оде у варош, да тамо отвори већу радњу, ево мог носа, ако не назида у с |
| „код зеленог дрвета“ А и деца се виђала тамо на официрским забавама.{S} Па се деца још већма за |
| и од поп-Стеве, кад је њена Јелена била тамо у вароши код ње у стану и ишла у „лер“; како је не |
| пре и једино, до душе, полетела би била тамо преко потока оној кући, одакле јој у вече долазе о |
| ђ свет, у даљину, да у највишим школама тамо збира себи плодове човечјег ума. – Ја ти, – рече, |
| ш држати ђаке са стране у стану.{S} Има тамо <pb n="30" /> доста чесних удовица сиротица, и све |
| кој, па се просто одселили у Русију, па тамо населили *Нову Србију.{S} Зар ви то не знате?{S} М |
| Мати каже, биће да је у колу, па нек је тамо потражи.{S} А Зорка упртила неки гостински пртљаг, |
| у историји српскога народа томе, што је тамо столица првосвећеника српске православне цркве у о |
| ивота купио кућу у вароши и настанио се тамо.{S} Таман да поживи у миру, а капља га обори под з |
| > <p>У том начеоник, као да њих тројице тамо и нема, запева своју најмилију, тихо, по свом начи |
| тране.{S} Е, неје друкче, већ изгледаше тамо, што рекао оно Јован Јаковљевић, „као пред буну“.< |
| човек.</p> <p>Нека не мисли само, да и тамо није свештеник старији од њега бар у цркви, – рече |
| је једно баш и припитомило, те сам се и тамо осећао, колико толико, свој.{S} Наука је једина вр |
| зна одређена места.{S} А вуче га опет и тамо на овај пут, што води из Брајковца у Карловце.{S} |
| опет само учитељ, али друкчије се цени тамо такав човек.</p> <p>Нека не мисли само, да и тамо |
| два прозора с оне стране потока у лепој тамо кући.</p> <p>Тамо је вечерас Бранко и Јован.{S} Чи |
| дан прозор час на други.{S} Гледа преко тамо насвој прозор.</p> <p>Млади колар стао до одра, па |
| } Шева се завитлава у ваздух, па високо тамо кличе танко гласовито...{S} На бресту се гдегде за |
| а уђе чиста ваздуха унутра.{S} А можемо тамо баш и учити.{S} Пријатније је ходати на чистом ваз |
| стиру, како би било да пред вече банемо тамо?</p> <p>Како се дознало за узрок Бранкова изненадн |
| а Ната дрема, па клања главом то амо то тамо, те час по па гурне Даринку или се удари о велики |
| .{S} А путу се рока не зна.{S} Може нас тамо затећи и берба...{S} Јеси ли навукла рукавице: ... |
| нама деце из света уче се и васпитавају тамо, и буду људи... и гора и боља од мог сина.{S} Па з |
| ако је чуо још синоћ од Јелене, како су тамо гошће дошле, као да осети, да су му сад у оној кућ |
| ако хоћеш к Јаковљевићима.{S} Сад не ћу тамо.{S} Идем у воће.</p> <p>Поп Стева устаде и изађе, |
| а поломити на узбурканим валима, што их тамо чекају. </p> <p>Ако им се назори о свом бићу, о по |
| је</l> <l>Стражилову моме, – еј!</l> <l>Тамо имам ного птица,</l> <l>Мојих песмарица,</l> <l>Та |
| о птица,</l> <l>Мојих песмарица,</l> <l>Тамо има бела вила</l> <l>Раширила крила, –еј!</l> </qu |
| у мало не удари по својој нози. </p> <p>Тамо на дрветима иза кокошинца закокота онај кицош гаћа |
| стране потока у лепој тамо кући.</p> <p>Тамо је вечерас Бранко и Јован.{S} Чим су вечерали, дош |
| да би и жртвовали за њихову љубав какво тане.{S} А овако избацили неколико метака у лист хартиј |
| му се боја и на горњем и на доњем делу танких крилаца прелива сад као седеф сад као плавичаст |
| авитлава у ваздух, па високо тамо кличе танко гласовито...{S} На бресту се гдегде закрши грање, |
| о је уистини било.{S} Хоће да се све то танко зна и прича, како је, на прилику, госпођа Рашићка |
| нела тетка и сеја из вароши; па узјахао танку бедевију, што му извукао из трске браца Рада слуг |
| ла о Бранку и из Бранка.{S} А и покојни тата, каже, тако је све нешто спомињао и Бошњака и Срби |
| ало новим животом, осећа се сада Бранко ташт.{S} У тој дивној Фрушкој Гори, за којом је толико |
| е се коба.{S} Час се заустави на једној ташци, па лебди и не миче се; час суне <pb n="15" /> на |
| мати да тераш још парницу с узурпатором твога наследства.</p> <p>– Боже ме сачувај.</p> <pb n=" |
| блажен, у мало гласно не кличе: „Мати, твој лептир је нашао свој цвет.“...</p> <p>Из села, а б |
| каде и чекати.{S} Али као велим, он је твој, па биће и теби право. </p> <p>– Са свим ми је пра |
| уваш душу и срце чисто и не окаљано.{S} Твоја душа и срце сад је као онај прах на крилима у леп |
| нећу?{S} Да је њихов отац жив!</p> <p>И твоја јединица, – сад ће опет Ката Нати, – нема никога |
| а нећу!?{S} Да је њихов отац жив!“ – „И твоја јединица нема оца!“ – И опет несу пропустиле, да |
| били, траже што бољу парохију.{S} Ти и твоје колеге дали сте се на професуру, па ће те и ви ле |
| рема петој божјој заповести: „Штити оца твојего...“ Он зна само за матер своју и више ни за как |
| је Бог створио... као да те гледам.{S} Твоји ђаци не ће смети пред тобом читати ни „ђачки раст |
| ни учитељ. – Је л, Зорчице, ти већ знаш твоју песму?</p> <p>– Знам, знам, господине! – зарадова |
| /p> <p>– Принесенија јадите, повељенија творите.</p> <p>– Понда?</p> <p>– Ја тако, од како се з |
| више власти не забране.{S} А као да се тврдо узда, да ће, ма у последњем тренутку, и забранити |
| а, то је – у божјој руци!{S} Али је бар тврду веру дала, да ће све и сва порадити и код чике, п |
| ци, па се човек „дочепао лепа друштва“, те не може друкче да тузи угове, већ се болном душом хв |
| ки плам; а на зеници јој затрепта дуга, те их одмах обори.</p> <p>– Опростите! - прошапута, ал |
| лико бочи и која га стаде толико зноја, те у мало не удари по својој нози. </p> <p>Тамо на дрве |
| вао, а не; те гласао за овог посланика, те за оног; то било автономије, то не било је; па казао |
| >– Аха!{S} Држите се!- рече му Даринка, те му, бојаги, попрети својим прстићем.{S} Бранка прође |
| е јој од пре редовно и госпођа Рашићка, те разговарају, на прилику, о врту, о живини и тако што |
| суне <pb n="15" /> на земљу као стрела, те ухвати можда какав плен, што га вреба...{S} Преко пу |
| е знала паметније, него што је урадила, те свршила школу за учитељицу, па као учитељица дошла у |
| по толики пут бадава!{S} Мати навалила, те навалила.</p> <p>– Хајдемо!- вели, па, – Хајдемо!... |
| их не препали ветар и сунце преко поља, те да не кажу сељани. „Каква ми је то варошкиња?{S} Зна |
| је.</p> <p>Јелена би се занела за њима, те би час удесила, па тихо певушила уз уздрхтале звуке, |
| збора.{S} Само се поздрави са певачима, те одмах дохвати виолину, па пође од једнога до другога |
| родио, насела на стену народног немара, те претрпила кораблекрушеније, па се љубимци Талијини р |
| ије – помоћи сам у туђем свету... гура, те редовно свршава своје течајеве.{S} Изашавши из вотња |
| можда, било, да не наиђе госпођа Ната, те Јелена дође к себи, да је пољуби у руку.</p> <p> Нар |
| слива преко луба дебела орахова дрвета, те шуми и жубори као на некој водојажи, да се мало даље |
| јеве.{S} Изашавши из вотњака и из врта, те идући кроз двориште, не може попа, а да као добар до |
| к тако смиловао сада на свога сестрића, те га призвао к себи!{S} Призвао га тек сада, када је, |
| , свашта чути.</p> <p>У то дође и Маца, те се разговор и због тога о томе прекиде.{S} Но Ката н |
| сад опет слободнији. (Понда се затрча, те додаде:) Ви сте анђео храбрилац!</p> <p>– Молим, мол |
| да преухитри зловољнога Триву кочијаша, те га овај не опомене камџијом, да гледа пут преда се.< |
| к, знаћу и умећу боље удесити свој рад, те ће моји сељани имати прилике, на кога да се угледају |
| , да и Бранкову матер превари, да дође, те јој се поклони!{S} Ал биће и то.{S} Све је удешено,. |
| ма, и да му пошаље новаца, да амо дође, те да се момак мало одмори, па и своју матер посети!... |
| а српске омладине и народњачке странке, те држи редовно и народњачке новине.</p> <p>Него зна Је |
| м се допада, тек не могу срцу да одоле, те и они удесили збор.</p> <p>Ох, како је дивно, слушај |
| теван, да омладинску ћурдију не одгрне, те не покаже своју стару ћуд.</p> <p> Па да о чему ви о |
| патрићка догорелу полушку своје цигаре, те је утрну.{S} Метну шешир на главу, па закопчава и ок |
| чи да проговори, да не дође какво дете, те не купи за новчић свирајку од шећера, или какав цига |
| том! </p> <p>– Ви ме још већма плашите, те ми сад тек долази пред очи све већа тешкоћа бремена, |
| асмеши се, па рашири своје голе ручице, те је загрли.</p> <p>– Зар ти још не спаваш, сејо?</p> |
| је изгледала на њега као озебао сунце, те неје могла више ни заспати после тога!{S} Да зна сам |
| па се упео из петиних жила, да поради, те подигне сермију.{S} Тек не може, ето, ни он, да проп |
| у смех.{S} Бранка то још већма увреди, те се оштро осече на ујака:</p> <p>– Гадно је од вас, ш |
| јих газда храну, па џаковима вуку Јуди, те дају буд за што, као да има слепога миша под прагом, |
| села, кад се и коло око крста разилази, те млађешина треба и пре да хвата повратак.</p> <p>Не б |
| огу бити један према другом неучтивији, те не само да не ће више говорити између себе „ви“, већ |
| е Јелене, па видела, да су гости дошли, те потрчала кући, а сва се запурила и задухала што од р |
| у још увек само као оно птица на грани, те чека згодан тренутак, да прне опет у свет,... у виши |
| д Јована; али га јутрос нешто одговори, те не оде.{S} Како је чуо још синоћ од Јелене, како су |
| је летње доба или бербу у Фрушкој Гори, те се опомене детињства и старога весеља чика-Перина.{S |
| и ће се запити, па га не ће ни слушати, те ипак викати живео; а нити ће га хтети нити умети дов |
| пунане, снажне руке, да и њих заштити, те да не поцрне без невоље.</p> <p>Јеси ли разговарао ш |
| >Већ далеко измакли путници иза вароши, те језде пољем широким. </p> <p>Сунце прижегло, мислиш, |
| ао, кад се састао с Јованом и учитељем, те видео, како, <pb n="44" /> особито овај последњи оду |
| а то, да и писар збија само шалу с њим, те скочи на њега.{S} И да не беше ту начелника и бележн |
| азиле на памет, па се упео свом снагом, те набрао чело, па му се натуштило над дугим проседим о |
| ниверзитетлија може вратити у свој дом, те наставити посао оца свога, па орати земљу или копати |
| другим то модријим то блеђим зеленилом, те се све прелива према ведром плавом небу у сутону у н |
| пиљио, док се туга неје прелила вином, те из дубљине наквашенога срца свога стао проливати грк |
| једва, колико му треба, па је површан, те, канда не схваћа озбиљно конкуренцију у раду, јер су |
| степен, а они одмах хајд у господство, те или постадоше општинским начелницима, или ексекутори |
| цније тек онако свесно и савесно латио, те га и онако сјајно извршио, да је одржао дух народа с |
| слуга, па је љуто зауздао и подланчио, те је шиба троструком камџијом и заиграва пред искупљен |
| <p>– То ме је једно баш и припитомило, те сам се и тамо осећао, колико толико, свој.{S} Наука |
| дрема, па клања главом то амо то тамо, те час по па гурне Даринку или се удари о велики штит, |
| густ, а по земљи очишћено, па поливено, те хладовина као у планини, где не прижиже сунце.</p> < |
| тео да оде из Брајковца.{S} Него добро, те то неје никоме казао, јер би морао јавно и повући ре |
| да би их скрио, она седне за гласовир, те му мами сад нујне сад <pb n="16" /> брујне звуке, шт |
| ођа Рашићка не посла поп-Стевану у врт, те се предомислио.</p> <p> Више њега се залепрша лептир |
| – рече чича учитељу и привуче му главу, те га цмокну у чело...</p> <p>– Господо, – диже се беле |
| путом.{S} Па што сунце ближе у заставу, те што живља планина с поветарцем и она живља и вољнија |
| о притискао њом под пазухо своју књигу, те му књига сад испаде у траву.</p> <p>– Пардон!</p> <p |
| спођа Рашићка узела сад згодну прилику, те доказала поп-Стеви, како не треба да вређа Александр |
| па намешта, као бајаги, шишке на челу, те испод руке погледа у њега.</p> <p>Бележник остао дуж |
| ко би учитељ обично узео своју виолину, те до неко доба изводио из ње какве мелодије.</p> <p>Је |
| и она, па се радује Даринчину радовању, те се смеје с њом и тражи, на прилику, с које стране пр |
| S} Заћарлијао, па гони несносну запару, те се залеће с травке травци, као да им шапће, да не кл |
| ожђу, док збиља не нађе и своју кућицу, те стрмоглавце у њу!</p> <p>Таке забаве имала је Даринк |
| а ко се опет смотава и сели него Немац, те хајд даље као гусеница.{S} Србин је одмах створен ка |
| ју кћер с попиним сестрићем испод руке; те оде у кухињу, да изнесе јело на сто. </p> <milestone |
| ели поп Стева, поп: а придиковао, а не; те гласао за овог посланика, те за оног; то било автоно |
| мисли више, да буде економно слободан; те, пошто не може да остане од срамоте у свом јату, тум |
| е свој штит од сунца, па га затвори.{S} Те склопи и књигу, што лежаше уза њ, а само што је зави |
| бве жаром“, па не даде два пут рећи.{S} Те кад отпратише кући и „чичу“, начеоника, нађоше, да ј |
| > <p>Писар сад већ нема куд ни камо.{S} Те док се други збунили, кличући још: „Живила!“ – он се |
| да и она иде у вишу девојачку школу.{S} Те радости, тог подскакивања од ње!...{S} Зорка већ чит |
| вао Бранкову песму: „Гусле моје, овамо– те мало!“</p> <p>Девојче од мах стаде опет на прозор. „ |
| ојнога Пере Гојковића као „бисер-грана“ те се привила уза својега војна, Данила Славнића.</p> < |
| а и толико говори.</p> <p>– Синовче, да те пољубим, – рече чича учитељу и привуче му главу, те |
| спраћаше до врата на улицу.{S} Знам, да те мати једва чека.{S} Да Богме, мати је мати...</p> <p |
| ац, као што га је Бог створио... као да те гледам.{S} Твоји ђаци не ће смети пред тобом читати |
| ди никад, поп-Стеване!</p> <p>– Хоћу да те женим.</p> <p>Бранко избечи очи у њега.{S} Гледа га, |
| > <p>Је ли могуће, да и кћи њена зна за те материне вигове, кад се свагда онако наметљиво понаш |
| и јој се, такмац сада ту...</p> <p>Нема те жеље, што је зажели госпођа Јеца Рашићка, па да јој |
| , и Рашићка, и Јелена забезекнуше се на те Бранкове речи.{S} Попа и Рашићка се и нехотице погле |
| кајао.{S} Не ћеш се, ваљда, угледати на те наше учене и неучене докторе, што траћкају своје дра |
| .{S} Та, за име света, ујак си му, мора те послушати... (Утре сузе, па промену глас:) Триста га |
| ја, жица, чекића, длета, кљешта, и– Бог те пита шта све још!{S} У зазиданом прозору поразбацано |
| ане од срамоте у свом јату, тумарне бог те пита куд, па се изгуби.{S} Наш је сељак, где су Срби |
| днику: ратару не правимо сами, него бог те пита од куд морамо да набавимо.{S} Алати наши за нај |
| вера у поштење с болом врисне: „Од кад те, мајко, нисам видео, ја јоште добра нисам видео! – а |
| -Стеви, да му се потужи:</p> <p>– Дошле те варошкиње!</p> <p>Колико се Јелена обрадовала својој |
| ности, то јест, да ли је та донела дете те и те младе или жене на крштење.</p> <p>Као да сунце |
| колеге дали сте се на професуру, па ће те и ви лепо тако да спремате омладину на госпоство.{S} |
| , то јест, да ли је та донела дете те и те младе или жене на крштење.</p> <p>Као да сунце Дарин |
| Ао свете мио и премио,</l> <l>красно ли те вишњи удесио!“</l> </quote> <p>Стајић застаде.{S} Ос |
| че за њу учитељ Милан Кнежевић).{S} Али те две „звезде“ треба тек задобити.</p> <p>Бранко Стаји |
| ган параграфлија. </p> <p>– Падају л ти те мисли на памет ваљда за то, што се видиш сада у овом |
| инци чисто криво, кад се Бранко опрости те оде с Јованом.{S} Од мах осети, како јој се учини Бр |
| ком ћемо оставити нашег Марка?...{S}Јел те, мајсторице, ви ћете нам га пазити.“</p> <p>„Гле мен |
| Да сте, велим, на само.</p> <p>– Нисам те разумео...!{S} Ни на крај памети! </p> <p>- Боже мој |
| путови воде у Рим.</p> <p>– Ја се бојим те нове омладине.</p> <p>– Знам ја, брате, шта ти мисли |
| у, па да је пошље кући...{S} Гле, молим те, које је то доба, па је још нема.{S} Свако се то одм |
| ре, – окрене се Јовану – окај се, молим те, тога грчета.{S} Тај не ће бити паметнији ни за длак |
| вате неке идеје.{S} Ама, кажи ми, молим те...{S} Е, знам, да Бог ме!{S} И то је омладинска, баш |
| /p> <p>– Колико година?{S} Чекај, молим те...{S} Биће... биће... неких једанаест...{S} Јест, дв |
| – Па..</p> <p>– Ух, ух!{S} Немој, молим те, - поче поп Стева с киселим лицем, као да му је ко н |
| напреднога духа времена...{S} Ама молим те, зар ти не видиш, да у нас нема никакве дисциплине, |
| д сам се мало и надао! - одговори Јован те наслони пушку уза зид. – Волим овај лов сад него да |
| ..</p> <p>Невера!{S} Ње ради подноси он те муке.{S} Она му је натерала дерт, па је у свом мамур |
| После по сахата, ваљда, резултат је био те на широко и на дугачко развезене орације, којој неје |
| а, да се то њега тиче.) А шта онда, ако те кости, што их у Бечком гробљу ископате, пренесете с |
| иже очију...</p> <pb n="49" /> <p>Добро те се у томе помешали с осталим друштвом.{S} Учитељ и Ј |
| ри, госпођи Јелисавети, Рашићки, што су те варошкиње дошле! </p> <p>Како је блажено трла руке, |
| Пешке.</p> <p>– Баш добро.{S} Отпратићу те донекле.</p> <p>– Немој донекле, већ хајде баш у Кар |
| о; али нисам могао пре.</p> <p>– Ја бих те чекала целу ноћ.</p> <p>– Верујеш, да ћу доћи; је л? |
| же ли ту бити дисциплине? </p> <p>– Још те какве!{S} Сви знамо, шта нам ваља чинити и како се в |
| /p> <l>Србадију заклињ’о:</l> <l>Пренес’те ми кости моје</l> <l>Стражилову моме, – еј!</l> <l>Т |
| Од кад се ја окљувам, па...</p> <p>– За тебе би штета било.{S} Ти ниси рођен само за себе, већ |
| нам ништа друго, до да се молим Богу за тебе.{S} Шта ти ваља радити, то ти треба већ сам да зна |
| о ма на прозору с девојком.{S} Молим ја тебе само, је ли то лепо, да девојка, реци још дериште, |
| а усрећити.{S} Овако сам се ослонила на тебе...{S} Сироче моје!</p> <p>Е, баш неје то више ово |
| ено понашање.{S} Али је страшно љута на тебе. </p> <p>– Је си л јој се исповедила— пита је учит |
| ти шешир до земље.{S} Немој да се и на тебе примени оно:{S} Кога мрзи да ради, тај је вечито н |
| каже, „божије па наше“.</p> <p>– Па шта тебе гони, да, можда, ти прихвати њен посао?</p> <p>– В |
| д ће опет Ката Нати, – нема никога осим тебе.</p> <p>На то ће најредовније пустити и Ната и Кат |
| p> <p>– Опрости ми, али ја не замишљаху тебе појма о идилизму.</p> <p>– Буди уверен, није то ни |
| нути: „Нови Саде у заман ти хвала, када теби Карловци су глава!“</p> <p>Треба ли ређати све при |
| иња.) Понда дода опет с прекором: – шта теби фали Не знам, шта би и с тобом било, да се ниси ож |
| ена бледа па уздрхтала.</p> <p>– Шта је теби – пита друга другу, кад се поздравиле и пољубиле.< |
| е Кнежевић и трже руку.</p> <p>– Шта је теби? – пита изненада Јелена, па не пушта руке.</p> <p> |
| о свет.{S} Ох, позорница!</p> <p>Шта је теби сад опет, нотарошу? – пита га госпођа бележниковиц |
| S} Али као велим, он је твој, па биће и теби право. </p> <p>– Са свим ми је право, са свим...{S |
| јковачки тржа мало се неје сломио преко тезге, како је појурио, да види, какве су то даме, што |
| н сестрић.{S} Понда, ево, и ове!</p> <p>Тејка Давина Живковићка прва дошла, да се поздрави с го |
| атица, па њена деца и данас зову Давину тејком.{S} Па тако и сви у селу, и старији и млађи.{S} |
| о да им је криво, било да им се допада, тек не могу срцу да одоле, те и они удесили збор.</p> < |
| ихове, као да су пука проза и крпарија, тек без њега ко зна би ли од мах добили песнике као што |
| !</p> <p>Да Бог ме! – одговори Даринка, тек да из учтивости рекне што, кад већ Јелена не прихва |
| радила у „леру“.</p> <p>– Нисам могла, тек зарад детета да јој – рече, очитам у очи; а ја бих |
| ва изненаднога одласка, то сам Бог зна, тек док се Јован вратио у село, брујало је по Брајковцу |
| кола.</p> <p>– Јух! цикну госпођа Ката, тек што познаде госте.</p> <p>Кад је дошла к себи, сети |
| ође Нате и Катице мало дуже позабавиле, тек, ето, брзо прође време, кад се обично и госпође сео |
| S} Онда је Јелици било четири годинице, тек пошла била по петој.</p> <p>– Бубица једна!{S} Мала |
| задели на суху грану на некој брескви, тек да зар омиришу мало барута.</p> <pb n="22" /> <p>Ин |
| ј ли годиници.{S} А најмлађе, син, јој, тек се родило, није оца ни запамтило.{S} Шта ће удовица |
| ене називате „господине“ – рече Бранко, тек да се, бојаги, извини. </p> <p>- Ви сте ипак стариј |
| под камен завукло или се у земљу урило, тек зар да нађе хлада.{S} Једва што се овда онда зачује |
| сти, и тако даље,... још Бранко Стајић, тек да наврши свој <foreign xml:lang="la">triennium phi |
| своју најмилију, тихо, по свом начину, тек само да да арију: </p> <quote> <l>Дух времена сад ј |
| /p> <p>– То је за мене, за сад бар још, тек само празан разговор!</p> <p>Сад већ не може поп Ст |
| пођа Јеца се као мало и поутеши, али... тек... тек...</p> <p> А Јелена се сада збиља почела над |
| ца се као мало и поутеши, али... тек... тек...</p> <p> А Јелена се сада збиља почела надати, е |
| <p>Бранко ћути.{S} Не зна, шта ће сад; тек мисли, требало би, можда, што да рекне.</p> <p>– Ал |
| и и преславни; али се и данас славе!{S} Тек...{S} Тек...{S} Доста је то од њега,... за сад дост |
| itle>Љубомиру у Елисиуму</title>"...{S} Тек ако ће јој се кад тад поткрасти из груди уздах, а н |
| вни; али се и данас славе!{S} Тек...{S} Тек...{S} Доста је то од њега,... за сад доста.</p> <p> |
| не заплака. – ни песма начеоникова.{S} Тек када га начеоник гурну на оно: „Устај, Србине!“ – т |
| ућу, као и њен отац, па како Бог да.{S} Тек док је ње живе, не пушта узда из руку.{S} Јован нек |
| овако више, па једна другу подсећа.{S} Тек удовице!{S} Ух-Ух!{S} Па би добре маме, да прозру м |
| ани, – то су његове најмилије мисли.{S} Тек ако ће га кадгод завести мисао за којом новином у п |
| говорило се, да је заблудео у свет.{S} Тек Тинка дахну душом.{S}Неје јој, до душе, лако било л |
| жила, да поради, те подигне сермију.{S} Тек не може, ето, ни он, да пропусти, ада се и сам не у |
| } Шта ли јој је помислила у тај пар:{S} Тек не мога, а да је не пољуби. </p> <p>А Даринка присл |
| е воћака и неколико ђерзонака кошница – тек „да покуша“.{S}А наопако се једио, што српски пчела |
| заман викало:{S} Хлеба!{S} Хлеба!{S} А тек сад?{S} Зар ти не видиш, шта се кува?..{S} И сам си |
| Кнежевић).{S} Али те две „звезде“ треба тек задобити.</p> <p>Бранко Стајић после оних речи, што |
| ћа, те га призвао к себи!{S} Призвао га тек сада, када је, тако рећи, већ на прагу, да буде сво |
| и писну, нити зубма шкрипну“.{S} Ако га тек чича опомене, да пева, да помаже, он запара својим |
| ко разметање свога потчињенога, било да тек, што у Брајковцу кажу, „избаци“:</p> <p>Кад је тај |
| ено теме.{S} Једва ће ми на питања моја тек овлаш поверити, како је испала на прилику берба, ка |
| </p> <p>Где је Бранко? – пита Јован, па тек сад пребаци ногу, да устане.{S} Чини ми се, пише не |
| сподина!{S} Још сад се оневидила!{S} Па тек она варошка успијуша!</p> <p>Попа се све тресе гоја |
| бучи, прави више буке него Дунав.{S} Па тек кад полети бујицом!{S} Е, па видиш, омладина ти је |
| к њој, путујући ујаку у Брајковац; сад тек разумеде њену притајану тугу, што неје она та, којо |
| </p> <p> А зашто се срди, то као да сад тек почиње да нагађа.{S} Па баш за то треба да му каже, |
| поливеним с кајмаком, на који му се сад тек и већи апетит отворио, што зар хоће на њему да изли |
| вна идеја! ·</p> <pb n="76" /> <p>И сад тек седе на своје место, одакле се беше пре једнога сах |
| <p>– Ви ме још већма плашите, те ми сад тек долази пред очи све већа тешкоћа бремена, што сам г |
| а реши ствар што пре. </p> <p>Јован сад тек не зна, шта да мисли, већ се забленуо час у бележни |
| еђале здравице, као да му је до сад све тек као шала изгледало.{S} Прочачка опет грло с неколик |
| сетила Светозара и Драгиње, о којима је тек зимус читала у „<title>Љубомиру у Елисиуму</title>" |
| ћер да уда у село.{S} Вели: „Село ти је тек село.“ Ето, она се родила и одрасла на селу, па нај |
| дак у својему господарству припустио је тек у толико, што је наручио неке савршеније ножеве за |
| тане редовно Марку дужан и сваки одбије тек од рачуна, што га он по каткад с ким има.</p> <p>Шт |
| а онај велики посао, кога се он доцније тек онако свесно и савесно латио, те га и онако сјајно |
| ц већ дошао онакав, какав Србин постане тек, кад се од њега поучи.{S} Ал који Србин остане, тај |
| – ако и јесте лепи српски обичај, да се тек са печењем почиње наздрављати, ако ни вечера наша н |
| ке враћају кући из посете.{S} Па сад се тек диже госпођа Јеца са својом кћерком, да полазе кући |
| .</p> <p>– Ево, лађа иде!</p> <p>Сад се тек ускомеша све, па полети, да ухвати што боље место а |
| мушка глава даде видити.{S} Па јави се тек кад год мајсторици, да се знате.{S} Кажи јој, нека |
| p>– То раде беспослене жене.{S} Не ћете тек рећи то за омладину.</p> <p>– А да шта је друго та |
| молитве.{S} Али се трже, кад јој витице тек сплетене, а не придевене спадоше на пунахна бела пл |
| ечерње, ако у опште и звони, но највише тек за то, да бабица и кума, ако би се десило тог дана |
| ек неугодно осећао у друштву, у које би тек почео долазити.{S} Од увек научио, да се повлачи, п |
| катихета и месни школски управитељ, али тек да у недељи дана један пут или ни један пут оде на |
| па не ће ни да му погледи у очи.{S} Али тек опет дода: </p> <p>Па ако онда то учиниш, скинућу т |
| колико њих што је вредило нешто, остали тек лак еспап...{S} Нова организована омладина биће јед |
| и Јелена; али Даринка је врсна усрећити тек, као жена, као мати.{S} Дође му и ујакова реч на па |
| једва му проби медвеђи глас, ухвативши тек последње: „Устај, Србине!“</p> <p>Учитељ одустаде н |
| акон три године жури у походе, него јој тек уз пут сврће као познанику каквом.</p> <p>И срце му |
| још бити, како треба да буде.{S} Нисам тек могао момку одмах с неба па у ребра: то и то је.{S} |
| ерава га она.{S} Хтеде он да рекне, као тек да одмахне: „Па добро!“ Но се трже.</p> <p>– Хвала |
| ка, дошао је већ под грло, а то се отео тек само дубок уздисај.{S} Срце би на том уздисају тешк |
| након нас останути“, и кад нам се „тело тек под земљицу вргне“, а некмо ли да траје, „док се по |
| о телесно било душевно, уморан, вечерас тек више из навике, да нешто прочита, пре него што засп |
| врата на школском здању.{S} Касно у ноћ тек вратио се Кнежевић из манастирскога воћњака, посрћу |
| не дође ни вечерас.</p> <p>Касно у ноћ тек чула је, да се отворила врата на школском здању.{S} |
| још у боцама.{S} Господа га иначе пију тек кад оду у Руму, у Ириг, у Митровицу, или и даље куд |
| о је мати и материнска љубав:{S} Сад му тек изађе пред очи њен лик, кад оно пре краткога времен |
| Јелена претрну. </p> <p>Учитељ се на њу тек осврнуо.</p> <p>Али нико не примети њену неприлику, |
| богаташа, – од људи неписмених, који су тек из туђих уста чули и научили бар „Коло Бранково“, п |
| динца подједнако.</p> <p>– Синко, то су тек само празна нагваждања, дангуба и беспослица.{S} А |
| уло као данас.{S} Заспала ноћас у плачу тек око неко доба, па је спавала као мало дете.{S} Али |
| p>– Чудновато, да се, ево, све више њих тек у новије доба сећају, – одговори Бранко, –да су поз |
| ете.{S} Неуко је, нејачко је, да га даш тек тако од себе, да га одбијемо као лику низ Дунав, – |
| ваљда, још, вели поп Стеван.{S} Не ћеш тек отићи горе, а да и нама не кажеш с Богом? </p> <p>Б |
| на, за бога, још није све једно, то ћеш тек допустити.{S} У нас је врло велика погрешка то, што |
| при пратила главни смисао његов.</p> <p>Тек попа је ипак заћутао. </p> <p>– Да Бог ме, да вам м |
| ла запитати: „За што је отишао?“</p> <p>Тек обадвема беше у тај мах Бранко и његов нагли одлаза |
| рапном руком оне немани, која сад дрско телејише упљувке своје подлости и себичности разним инт |
| та.{S} Али, као обично, кадгод је, било телесно било душевно, уморан, вечерас тек више из навик |
| ће „након нас останути“, и кад нам се „тело тек под земљицу вргне“, а некмо ли да траје, „док |
| ти.{S} Ох, полетела би Јелена и душом и телом!{S} Али мора да га притискује рукама.{S} Понда ск |
| ст пламичак.</p> <p>Ти си сад и душом и телом лептир, – рекла му је мати, када га испраћала у т |
| је баш дошла у разговор најзанимљивија тема при чаши пива, његова најмилија тема, о томе, како |
| ја тема при чаши пива, његова најмилија тема, о томе, како и за што наш народ пропада; Јеша вол |
| кономију, од како је пало слеме на њено теме.{S} Једва ће ми на питања моја тек овлаш поверити, |
| ву) живот, кад се тако склапа брак, тај темељ свему животу и поретку у друштву! </p> <p>То ли ј |
| држао дух народа српскога, ударивши јак темељ српској књижевности у исти мах, када је Милош на |
| понижену Србију на ново дигао и ударио темељ политичкој и државној слободи донде заборављенога |
| , синко, добра и овако.{S} Ја сам је из темеља зидао.{S} Ко после мене дође, може лако дозиђива |
| а ли бити, остаће или мезимац на дедину темељу, или ће пустити зета у кућу, као и њен отац, па |
| м Саду и својих љубавних пустоловина по Темеринском друму и Казанџијској улици, па се човек „до |
| холари му били које у Карловцима које у Темишвару и Бечу.{S} Најпосле, и то неје немогуће, неје |
| свега гласа протестују, што он тако на тенане плови по небесном мору, да му они не могу ништа. |
| е.</p> <p>Особито добро познаје писарев тенор, који би диван био, да кроз грло неје пропустио в |
| с оне стране потока зачу се диван мушки тенор.</p> <p>Јелена познаје тај глас.</p> <p>Учитељ за |
| рен, да Србин није за тенористу.{S} Јер тенор не спада у особине српскога народа, него је то ос |
| јест, писар је уверен, да Србин није за тенористу.{S} Јер тенор не спада у особине српскога нар |
| н то примио, кад би <pb n="91" /> му се теоретски о томе предиковало, а да не види то од нас св |
| ази писар добро, како ће изводити своје теорије и стављати ипотезе. </p> <p>Па му данас не пада |
| зар то није могуће?{S} А по Дарвиновој теорији потомци наслеђују особине својих предака.</p> < |
| писару, имаће право Дарвин; а ону другу теорију лако је доказати по Брајковачком благајнику.</p |
| бради, а другом му насу у чашу хладног теочинца и насмеши се на њега.</p> <p>Он је загрли око |
| однику уживају летње вече у разговору и теочинцу, Јелена је у својој соби.{S} Неје палила свеће |
| да замедља бљутавост свога лицемерства, тепа час о пријатељству, о побратимству, о услугама, ча |
| ио у нашим крајевима, непрестано сам се тепао по охолом Бечу...{S} Мени је, да Бог ме, охол, ка |
| рајковачки писар, „дочепала ледине“, па тера даље и игра увређену љубав, кује, док је врело.</p |
| ми мушки морамо.</p> <p>– Гле, а ко вас тера, да морате</p> <p>– Један другом за љубав.</p> <p> |
| а?{S} Знаш, тамо је Јелена...{S} Триво, терај!</p> <p>– Ђи! </p> <p>Коњи кренуше.</p> <p>– Стој |
| ик од то доба, чим се мало ђорну, одмах терају писара, да им декламује „оно о разбијеној канти“ |
| у у смех.</p> <p>– Ја то увек кажем: ви терате политику.{S} То је наперено против нас попова и |
| то, – примети Бранко.</p> <p>– Онда ви терате политику.{S} Бранко прсну у смех.</p> <p>– Ја то |
| , венчаће их, и ти ћеш, можда, имати да тераш још парницу с узурпатором твога наследства.</p> < |
| ободе кроза сред срца, па јој се стиште терет, сињи терет.{S} Цео дан се тужи матери, да је бол |
| сред срца, па јој се стиште терет, сињи терет.{S} Цео дан се тужи матери, да је боли глава.{S} |
| сада у гнушање.{S} Ујков кућа поста му тесна, мрачна, гадна.{S} Нема му у њој станка.</p> <pb |
| ранко мрзак, Боже сачувај; ал јој нешто тесно било поред њега.{S} Чисто би га загрлила, што иде |
| жари, како беру берачице.{S} Ту је мала тестера за навртање и скрњивање воћака; ту вазда још др |
| или не плете што себи или обично браћи, тетка-Катиној деци, узме, на прилику, штогод, па им чит |
| ка и његова друга Јована с његовима.{S} Тетка му је, рече за госпођу Нату, врло ваљана душа; а |
| , припасао ђорду о бедро, што му донела тетка и сеја из вароши; па узјахао танку бедевију, што |
| ашарио своје сиграчке, што му их донела тетка и сеја. (... „Боже мој, " рекла је, да Бог ме, Ка |
| ика је одобрио.{S} Треба да одемо и код тетка-Тинке.</p> <p>Нова неприлика за Јелену.{S} Као да |
| ма...{S} И њу ће мати дада на јесен код тетка–Нате у варош, па да и она иде у вишу девојачку шк |
| азан.{S} Сви су, до душе, ту, и мама, и тетка Ката, и Зорка, и Владимир, и браца ће се вратити, |
| ринка, Бранко и Јован, него им и мати и тетка Ната одобравају и хвале смер.{S} А највећа је њен |
| S} То ће да буде радост од деце, кад им тетка из вароши разда поклоне!</p> <p>– Боже мој, секо. |
| ну се.</p> <p>Гости из Брајковца.{S} Ту тетка Ната, ту Даринка, Јован, мала Зорка, – сви полете |
| >– Немој да спомињеш штогод о томе пред тетком.{S} Она се страшно ополчила.{S} Не ће се више ни |
| је Зорка радила, па да је похвали пред тетком из вароши и пред сејом.{S} А њих две се нагле ра |
| вала се и селу.{S} Радовала се, да види тетку, браћу, сестру, другарицу Јелену и...{S} Онај гос |
| ринци, како морају, Бог да, на лето ићи теци у</p> <p>Брајковац.</p> <p>Како онда још не беше н |
| свету... гура, те редовно свршава своје течајеве.{S} Изашавши из вотњака и из врта, те идући кр |
| м се и деца боље срађају.{S} А мајке се теше и челике надом, да ће им деца бити боље среће од њ |
| о ти кажем.{S} Ствар још није готова, – теши поп Стеван и њу и себе. – Све ће то још бити, како |
| јој жао, ако је збиља тако, па га чисто теши. – Ја сам уверена, да се не ћете постидети.</p> <p |
| је могао никога разуверити, сам је себе тешио... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Од сео |
| оше врцати госпођа-Рашићки, сузе, Боже, тешке, несретне... </p> <p>Поп Стева се растопи, распли |
| ака то, што се он, кад једном пропадне, тешко подиже, јер, канда, и не мисли више, да буде екон |
| ад госпођи Нати дође срцу <pb n="17" /> тешко, не жали пута ни трошка, да проведе код сестре на |
| зна, да је ту српска патријаршија“.{S} Тешко да има у српству иоле знатније личности, која неј |
| е што више користиш туђим искуством.{S} Тешко оном, који мора све на себи да искуси!{S} Ја сам |
| дописом из својега уљишта; можда, али – тешко!</p> <p>Ако је кадгод каквих виших жељан имао, за |
| ја постала је, тако рећи, из народа, па тешко да се игде интелигенција тако удаљи од народа као |
| овде?</p> <p>Па јој опет сада у једаред тешко, колико јој мало час било криво...</p> <p>Најпосл |
| гаваше интимнији разговор.{S} Бранко би тешко и дошао у Брајковац, на ујаков позив, ујаку за љу |
| Него шта знам?{S} Код нас ти је на селу тешко наћи слушкињу, па не знам, које новце да јој даш. |
| , где је већ отрљо креч и углачао га од тешког наваљивања; пребацио ногу преко колена, па мисли |
| у тешкој ноћи искушења,... да, велим, у тешкој ноћи искушења, која га је стисла, да једва може |
| у и одржава у њему свест, да не клоне у тешкој ноћи искушења,... да, велим, у тешкој ноћи искуш |
| ихваћа.</p> <p>Госпођа Ната се мигољи у тешком пртљагу, хоће да се извуче, па то раскопчава огр |
| бок уздисај.{S} Срце би на том уздисају тешком да полети.{S} Ох, полетела би Јелена и душом и т |
| те ми сад тек долази пред очи све већа тешкоћа бремена, што сам га се подухватио у најбољој во |
| .</p> <p>– Па шта тебе гони, да, можда, ти прихвати њен посао?</p> <p>– Воља и осећање да сам с |
| ажем, Стефане родитељи...{S} Да Бог ме, ти си јој, рећи, као и отац, како си је примио од мене |
| tle>, – допуни учитељ. – Је л, Зорчице, ти већ знаш твоју песму?</p> <p>– Знам, знам, господине |
| ; Нисам... нисам ни речи...{S} Он вели, ти ме зовеш. - </p> <pb n="35" /> <p>– За бога, – поче |
| – насмеја се већ Стајић,– мени се чини, ти у мамурлуку свом обично гледаш све на црне наочаре.< |
| вог сестрића.{S} Ти си господар у кући, ти дрмаш општином, па..</p> <p>– Сто му мука!{S} Да, ја |
| ender Professor</foreign>!{S} Јеси чуо, ти ћеш бити таки консервативац, као што га је Бог створ |
| ица са значајним смешењем.</p> <p>– Ех, ти већ све знаш, – проговори бележник, напунивши пуна у |
| штит од сунца наслонио.</p> <p>– А,... ти си, Александре!- примети попа, па се осети слободан; |
| ћу да будем адвокат или чиновник...{S} Ти видиш зар, да се ја не одричем рада.{S} Боже сачувај |
| крен.{S} Па ја га и волим као брата.{S} Ти си друго што.{S} Боже мој, за што си на један пут та |
| иси човек, да укротиш свог сестрића.{S} Ти си господар у кући, ти дрмаш општином, па..</p> <p>– |
| тељ.{S} Сад би лакше ишло него икад.{S} Ти ни данас не знаш, где ти је муж; а Бог зна, кад и ка |
| се смилује на сироче сироте удовице.{S} Ти си, да Бог ме, као и удовица, кад немаш мужа...{S} А |
| а...</p> <p>– За тебе би штета било.{S} Ти ниси рођен само за себе, већ за... виши позив, – пре |
| ртаје били, траже што бољу парохију.{S} Ти и твоје колеге дали сте се на професуру, па ће те и |
| рхаш ту! – вели јој разнежени супруг. – Ти бар не мораш, ако ми мушки морамо.</p> <p>– Гле, а к |
| енула се Ната кочијашу, па му говори: – ти сад поскидај ствари, па дај унутра, а коње испрегни, |
| ро на њу очима; па само дода: </p> <p>– Ти си невина, срце моје; да Бог ме, па не познајеш, кам |
| на бележника, да се иде кући.</p> <p>– Ти иди, голубице моја!{S} Иди, немој да се крхаш ту! – |
| ку, као филоксера винову лозу.</p> <p>– Ти би канда још могао бити ваљан економ, примети Бранко |
| Чисто не могу да верујем...</p> <p> „— Ти, канда, не идеш из Брајковца задовољан?</p> <pb n="8 |
| >– Ја сам, – вели, – за то већ стара, а ти си ми, кћери моја, још млада. </p> <p>То је већ суви |
| Господа свештеници се чине и невешти, а ти, учо, издири за народност, па кад ти треба дати хлеб |
| хоћу, то мора бити из ока из бока.{S} А ти ниси човек, да укротиш свог сестрића.{S} Ти си госпо |
| >– Като злато, – опет ће Ната Кати, – а ти мени и не кажеш, где су ти деца?</p> <p>– Јован је о |
| т правите да ништа не знате.</p> <p>– А ти опет све знаш, – уплете се опет нежни супруг. </p> < |
| нам већ коме, послушао би ме и учинио А ти...</p> <p>Види Поп Стева, да је тренутак озбиљан.{S} |
| тна трошка, само да дође.</p> <p>– Бога ти, прекинућу ти реч, зна л се што, где му је отац?</p> |
| авице: ...{S} Добро је.{S} Чувај се, да ти их не препали ветар и сунце преко поља, те да не каж |
| епо радити!{S} Па што зарадиш, знаш, да ти нико за тим заплакати не ђе, па ти је слађе...{S} Не |
| ном у Карловце на свечаност.{S} Је л да ти је право?{S} У госте ћемо код Тинке.{S} Време је.{S} |
| ити, ни колико отлен дотлен.{S} Само да ти приповедам, шта ми је нарадила.{S} Ономад...</p> <p> |
| дем, – одговори онај. – Него искрено да ти кажем, волим, и што сам био ту.</p> <p>– Жао ми је, |
| о збира себи плодове човечјег ума. – Ја ти, – рече, – не могу дати ништа више до свог благослов |
| им мојој матери.{S} Видиш, Бранко, моја ти је мати чудна жена.{S} Права Српкиња мати!{S} Никада |
| ако из ненада?</p> <p>– За што?{S} Така ти је данас омладина.</p> <p>–- Куд насрне, или с главо |
| па да чују,...{S} Боже!..</p> <p>– Ала ти је то наопако време изашло, јух, јух, јух! – уздахну |
| брецну се, бојаги, попа.</p> <p>– Хвала ти, боже!{S} Канда нема више дана него кобасица! . „Вид |
| ао.{S} Баш му то добро и дошло.{S} Нема ти, вели, несноснијег посла, него гледати како наш беле |
| {S} Нема у нашег света сиротиње, не зна ти наш планинац, шта је то служба.{S} А свако је одевен |
| олети бујицом!{S} Е, па видиш, омладина ти је као поток: а ово, што су сад наумили, као бујица. |
| алу, не стиди се прве госпођице.{S} Она ти напуни својих неколико котарица воћа, метне на обран |
| , да ти нико за тим заплакати не ђе, па ти је слађе...{S} Не ћу да будем адвокат или чиновник.. |
| ог дао матер, најбољу срећу. </p> <p>Па ти мислиш, Стево, да и ја идем с њиме у Карловце!</p> < |
| але с госпођом Рашићком.</p> <p>– Мудра ти је то зверка.{S} Ко је не зна, скупо бије платио, – |
| омладине.</p> <p>– Знам ја, брате, шта ти мислиш.{S} Но, не бој се.„Нису то руске нихилисте ни |
| го, до да се молим Богу за тебе.{S} Шта ти ваља радити, то ти треба већ сам да знаш после осам |
| екнем, здрава сам до божје воље.{S} Шта ти раде дечица?</p> <p>– Хвала Богу!</p> <p>– А да шта |
| ек“, па „какав си ти то ујак“, па какав ти је то, сестрић“...{S} Дошао гладан, да се исхрани... |
| , где ти је муж; а Бог зна, кад и какав ти може од куд искрснути на једаред из ненада.{S} Него |
| а ти, учо, издири за народност, па кад ти треба дати хлеба, „даће бог!“</p> <p>Јеша зинуо у Јо |
| адовине, кад хоћеш, пут је добар, а сад ти иде под ногу.{S} Доћи ћеш само пре, него што пођеш, |
| него икад.{S} Ти ни данас не знаш, где ти је муж; а Бог зна, кад и какав ти може од куд искрсн |
| рио с Јованом.</p> <p>– И не питаш, где ти је ујна, – приметиће Јован Бранку, кад се једном у г |
| па хвала Богу!{S} А видим, како пролазе ти, који вичу:{S} Слобода,... народно право,... аутоном |
| Јер видим, и ти је волиш, као да си је ти родио.</p> <p>– Јелена... наша Јелица је моја брига! |
| тив нас попова и калуђера.{S} Е, не уме ти се омладина маћи, док се о нас не очеше.{S} И тај на |
| песме? </p> <p>– Још пре него што си се ти родио.</p> <p>– Е, па кад онда несте умели наћи прав |
| pb n="13" /> <p>– За Бога, мама, шта ће ти опет муф у сред лета? – љути се опет</p> <p>Даринка. |
| ју, па, ако Бог и срећа дадне, таман ће ти у добри час доспети за капелана.</p> <p>Јест, и ја т |
| онај прах на крилима у лептира, а образ ти је крило лептирово.{S} Отареш ли прах, упрљао си обр |
| могу рећи: „моје“ дете!{S} Јер видим, и ти је волиш, као да си је ти родио.</p> <p>– Јелена... |
| Довешће децу у Брајковац, венчаће их, и ти ћеш, можда, имати да тераш још парницу с узурпатором |
| лутке на гајтану у вурштлпратеру?!{S} И ти се заводиш за аукторитетима!{S} Е, па да Бог ме: <fo |
| пријави л се, сматра се за мртва.{S} И ти си решена онда брачних обавеза према њему.{S} Можеш |
| p>– Дух времена сад је таки!</p> <p>– И ти се под старост повела за духом времена!</p> <p>– Сте |
| . „Сад је омладинско време!“</p> <p>– И ти, Стефане, био си некад омладина...</p> <p>– Никад; н |
| > <p>Иди, синко, – вели. – помешај се и ти мало међу свет.{S} И онако слабо имаш кад посла са с |
| и мајсторицу,... знаш!{S} Него обиђи и ти, мој брате, по каткад.{S} Опет је, знаш, друкче, кад |
| као да му је ко на жуљ стао, – немој и ти тим незнабожачким, тим револуционарним именом, кад г |
| а пример „вечитих правника“ доста, ал и ти хоће да играју само господина.{S} Или се и не мисли |
| ко му буде уско...{S} Ето видиш; шта би ти било, да си за годину две дана мој капелан, па време |
| е и замочи руке, да их пере, – могао би ти Трива штогод помоћи.{S} Нек ти донесе воде, <pb n="2 |
| већ замесио попару учитељу.{S} Не води ти бриге, Јелисавето.</p> <p>Јелисавета се мало раскрав |
| оби, – одговори Јелена. </p> <p>Не води ти бриге за господина...{S} Бранка.{S} Он ће већ доћи, |
| } Ја што учим, учим себе ради, као годи ти и други и трећи.{S} Кад кажем, да бих био на селу уч |
| као што се чини!{S} Какав си ти, онаки ти се чини цео свет...{S} Сиромах поп Стеван!{S} Неје н |
| е непосредно обрати на Бранка:– Јеси ли ти кад о томе помишљао?</p> <p>– Моја будућност биће ми |
| та добро и за себе и за њу.{S} Знаш ли ти, да ће она израдити код поп-Стеве, да све припадне њ |
| то одмори, бар кад недеља дође, а мени ти се не зна ни благдан и свагдан.{S} Ни на кога се, сл |
| сму.{S} Не узима на ум, како су жалосни ти стихови, како су непоетично казане ту мисли; само му |
| у Карловце; па најбоље ће бити, говори ти сама с његовом матером...{S} Но, не мислим ни ја, од |
| } Знаш, ја...{S} Најбоље ће бити, да си ти уз њега.{S} Бадава!{S} Мати је мати.{S} Дете не треб |
| ом читати ни „ђачки растанак“, ма да си ти данас тако занесен за Бранком.</p> <p>– Омладина се |
| ако рђави, као што се чини!{S} Какав си ти, онаки ти се чини цео свет...{S} Сиромах поп Стеван! |
| колико прекора и пребацивања. „Какав си ти човек“, па „какав си ти то ујак“, па какав ти је то, |
| вања. „Какав си ти човек“, па „какав си ти то ујак“, па какав ти је то, сестрић“...{S} Дошао гл |
| ати, – зар то мора бити?</p> <p>– Немој ти ту мени! – одговориће опет, као и до сад, Ната Кати. |
| орбе, „зар је то морало бити?“ – „Немој ти ту мени!“ рекла је, наравно, Ната Кати. „То је дечја |
| могао би ти Трива штогод помоћи.{S} Нек ти донесе воде, <pb n="20" /> ил нек нацепа дрва....{S} |
| Богу!</p> <p>– А да шта ћеш!{S} Јавља л ти се госпођа Ната из вароши?</p> <p>– Јавља ми, да ће |
| фриган параграфлија. </p> <p>– Падају л ти те мисли на памет ваљда за то, што се видиш сада у о |
| за то воље, па мир!</p> <p>– Казао сам ти, што ја о томе мислим.{S} Испит, понда ради што хоће |
| на већ мало нестрпљиво, – та, за то сам ти га и послала.{S} Да сте, велим, на само.</p> <p>– Ни |
| и поносно довикнути: „Нови Саде у заман ти хвала, када теби Карловци су глава!“</p> <p>Треба ли |
| S} И сада, дакако, није имала куд, него ти је вратила „физиту“; ал... </p> <milestone unit="sub |
| ла.{S} Али све нек је Богом просто, ако ти примиш наук, што сам га отуд ја поцрпала!{S} Чувај о |
| на!{S} Куд вам се жури? </p> <p>Е, како ти само!{S} А не знаш, да нема још много до недеље?</p> |
| сека Като?</p> <p>– Хвала Богу!{S} Како ти?</p> <p>– Да рекнем, здрава сам до божје воље.{S} Шт |
| о шта кошта, па по томе и цени.{S} Тако ти је данас време, кћерко.</p> <p>— Ја ћу да сачувам, м |
| она, али сад мало и с прекором, – тако ти лежи на срцу!</p> <p>– Ето ти је, на! – обрецну се, |
| , ни кћер да уда у село.{S} Вели: „Село ти је тек село.“ Ето, она се родила и одрасла на селу, |
| ка, од пре, – рећи ће сека Ката. – Било ти је Брајковачко друштво, и сама добро знаш, као једна |
| рши последњим стихом: „Србадијо не било ти просто!“</p> <p>Сви пренули у смех.</p> <p>– Знам ја |
| воља!{S} Плани, па издахни!{S} Таки смо ти ми свуда. , баш сам радознао, како ће и то у Карловц |
| т, брате, – окрену се Јовану, – баш смо ти ми на селу затуцани,... их!{S} Никакве друштвености! |
| Богу за тебе.{S} Шта ти ваља радити, то ти треба већ сам да знаш после осам година, што си их п |
| > <p>– Рашићка добила кошар,... ето, то ти је! – затрча се бележник, као да реши ствар што пре. |
| глас.</p> <p>– Ао, лопове један!{S} То ти је последњи злочин!</p> <p>– Ето браце из винограда! |
| на, не знаш, каква је вера.</p> <p>– То ти је једно и исто.{S} Кажи младости јуност или омладин |
| м, – тако ти лежи на срцу!</p> <p>– Ето ти је, на! – обрецну се, бојаги, попа.</p> <p>– Хвала т |
| ачувај Боже, на онај свет,</p> <p>А ето ти и опет, већ по толики пут, госпођице Даринке, једини |
| па не знам оно.</p> <p>- Разуми ме, што ти кажем.{S} Ствар још није готова, – теши поп Стеван и |
| би руку. – Кажи ми штогод лепо, као што ти умеш.</p> <p>– Он је од неко доба врло заћутао.</p> |
| га духа времена...{S} Ама молим те, зар ти не видиш, да у нас нема никакве дисциплине, нема стр |
| } Хлеба!{S} Хлеба!{S} А тек сад?{S} Зар ти не видиш, шта се кува?..{S} И сам си пре неки дан ре |
| голе ручице, те је загрли.</p> <p>– Зар ти још не спаваш, сејо?</p> <p>– Ево, сад ћу и ја. </p> |
| ине.</p> <p>– Него шта знам?{S} Код нас ти је на селу тешко наћи слушкињу, па не знам, које нов |
| та Кати, – а ти мени и не кажеш, где су ти деца?</p> <p>– Јован је отишао у виноград.{S} Има у |
| иногради, вотњаци, беркови, шуме.{S} Ту ти се измешала румена боја лишћа рујева с плавичасто-зе |
| ћеш само пре, него што пођеш, како, ћу ти казати, да поздравиш Кристу, нека што чешће посети к |
| {S} Него тужи га конзисторији.{S} Ја ћу ти написати, тужбу, да се развенчаш.{S} Петнаест година |
| мо да дође.</p> <p>– Бога ти, прекинућу ти реч, зна л се што, где му је отац?</p> <p>– Никад ни |
| </p> <p>Па ако онда то учиниш, скинућу ти шешир до земље.{S} Немој да се и на тебе примени оно |
| е тако.{S} Ух, благо вама!{S} Волео бих ти се сада по гори проходати, него о Божићу прасе...{S} |
| но,... не велим ја тако...{S} Не мораш ти одмах... не знам шта... </p> <p>– Доста ја већ гутам |
| е у народ оно из књижевности.{S} Мислиш ти, да би му ишта помогло, кад бих, ваљда, удесио јавна |
| едеф сад као плавичаст пламичак.</p> <p>Ти си сад и душом и телом лептир, – рекла му је мати, к |
| обори главу, па се даде у памет.</p> <p>Ти не треба да се што бојиш, – узе поп да кује, док је |
| – љути се опет</p> <p>Даринка.</p> <p>–Ти ћути.{S} Ми ћемо на село.{S} А путу се рока не зна.{ |
| између себе „ви“, већ „братски српски“ „ти“, него Дабижић, на пример, не ће више називати Јован |
| , над сеоцем на полеђини једног брдашца тик уз Брајковац. </p> <p>На сред села око крста искупи |
| љ стао, – немој и ти тим незнабожачким, тим револуционарним именом, кад га је Бог и Христос при |
| дозвао, да проведем овде школски одмор, тим више, што ћу том приликом да будем сведоком једне о |
| {S} Шта нас је пута насмејала!</p> <p>– Тим више, – суди Катица, – треба пазити на тако женско |
| ушевну акцију.</p> <p>– Цео свет иде за тим, да има што више интелигентних људи.</p> <p>- Интел |
| рекрстила их обоје изнад главе.{S} И за тим опет на прстима изишла из собе...</p> <p>У том је и |
| веће да га можда узабере, па га брзо за тим забаци или и изгуби.{S} Или би провирила кроз прозо |
| {S} Па што зарадиш, знаш, да ти нико за тим заплакати не ђе, па ти је слађе...{S} Не ћу да буде |
| , да некуд зар полети...</p> <p>Мало за тим, па је цело село у сну. </p> <milestone unit="subSe |
| реба народ увући унутра!“ Повукао би је тим пре, што се уверио, да се и сама гошћа одушевила за |
| само да оживи свечаним начином, када се тим најбезазленији осећај народни исмева, то је гадно, |
| ијим костима под земљом!{S} Али када се тим пљује на свету успомену, коју народ с највећим пија |
| о да му је ко на жуљ стао, – немој и ти тим незнабожачким, тим револуционарним именом, кад га ј |
| и осмејак сретан, блажен.{S} С осмејком тим загрли је и сан...</p> <p>Госпођа Катица у другој с |
| супруга, и тако даље.{S} Баш тада је он тим начином одао своју „тајну“, поричући свим срцем, св |
| еченога у калуђерству Доситеја: њим и с тим списат и издат</title>."</p> <p>Како се обрадовао т |
| божје, ићи у осамнаесту.{S} Родитељи, у тим годинама својих кћери, морају већ да помишљају и на |
| изнад свакога другога српскога места у тим крајевима?</p> <p>Има ли и једнога Србина, који иол |
| ију догађај за Брајковац.{S} Па сад још тим више, што се слегло на један пут ваздан гостију у с |
| ећма је поли пламен по лапитима.</p> <p>Тим боље!{S} Зорчица ће декламовати ону чика-Јовину о Б |
| о речи материне по памети.{S} У мислима тима неје ни примерио, кад је лептир одлетео.{S} Неје г |
| ева један пут сестри, видевши да ће јој тиме погодити најватренију жељу.</p> <p>Тинци сину.</p> |
| руга, колико чуварна и вредна домаћица, Тинка то двојином нежнија <pb n="29" /> сестра, двојино |
| .. само не у калуђере!..{S} Шта мислиш, Тинка; да даш Александра у Карловце у гимназију? прогов |
| ети у тој невољи своје сестре Тинке.{S} Тинка као да се на ново родила, кад је дошла у братовље |
| о код ње, па дошли нешто у разговор.{S} Тинка, рећи ће поп Стева својој сестри, – ево, ја сам с |
| по неколико ђака држати на стану.{S} А Тинка спремала и себе и дете. </p> <p>Данас отишла Тинк |
| ала и себе и дете. </p> <p>Данас отишла Тинка из Брајковца; а сутра дан се уселила у поп-Стевин |
| ар да га мати жива сахрани?{S} Не да се Тинка ни опепелити.{S} Њега једног, па...!{S} Да их има |
| гова жена!</p> <p>Па је ли чудо, ако се Тинка осетила, као да се други пут родила, па дошла на |
| тога дана неје имала гостију. </p> <p>И Тинка Стајићка, мати нашега познаника из Брајковца, Бра |
| орило се, да је заблудео у свет.{S} Тек Тинка дахну душом.{S}Неје јој, до душе, лако било ломит |
| штеничких, па се тако испомажу. </p> <p>Тинка оћута.{S} Не подиже главе, а уздахну. </p> <p>Пор |
| Ја ћу бити, мати, као год и уја.</p> <p>Тинка се заплака, па стиште сина на своја недра. </p> < |
| овце!</p> <p>– Да, ја то мислим.</p> <p>Тинка обори главу, па се даде у памет.</p> <p>Ти не тре |
| е л да ти је право?{S} У госте ћемо код Тинке.{S} Време је.{S} Није лепо, што ме толико већ, ка |
| Стева се сети у тој невољи своје сестре Тинке.{S} Тинка као да се на ново родила, кад је дошла |
| одобрио.{S} Треба да одемо и код тетка-Тинке.</p> <p>Нова неприлика за Јелену.{S} Као да је да |
| пријатељ из Беча.{S} Та, знаћеш га.{S} Тинкин син, ако се сећаш!</p> <p>– Што јој је муж она л |
| ...{S} Цео свет, за Бога зна, за што је Тинкин муж пропао и заблудио у свет!</p> <p>Исто тако н |
| уг, ни онако нежан брат.</p> <p>У том и Тинкин Александар израстао дечко из основних школа.{S} |
| е нешто продобрила.{S} Па како је дошао Тинкин син, и још пре него што ће доћи, не можеш је вид |
| теља.{S} Хм, хм,!{S} Не знам, за што би Тинкина сина трпила Јеца у поп-Стевиној кући?{S} Видиће |
| је сам попа у Карловце и нашао стан за Тинку згодан, како ће моћи и по неколико ђака држати на |
| ву од његове сестре, да је она истерала Тинку из поп-Стевине куће.</p> <pb n="45" /> <p>Та, кол |
| држао тога, па да га види Бог и њега и Тинку и синчића му!{S} Али Арсенију се други занат боље |
| тиме погодити најватренију жељу.</p> <p>Тинци сину.</p> <p>– Него дете је, знаш, дете.{S} Неуко |
| а завлада на обали, као да занемеше оне тисуће грла искупљенога народа.</p> <p>На једаред запев |
| јечему другоме – готово без праве свезе тих разних предмета.</p> <pb n="97" /> <p>Госпођи Нати |
| Неје му ни стало до ове врсте људи, из тих се, по његову уверењу, не да већ више ништа ни учин |
| ="la">gutta cavat lapidem</foreign>!{S} Тиха вода брег рони!</p> <p>Бранко ућута, ал му криво ј |
| и ваздух.{S} Не, овде сад више не треба тиха рада, овде треба олујине: загушљивост је ужасна, п |
| разговорна, искрена и страсна; Даринка тиха, озбиљна, безазлена и разборита.{S} Као девојка мо |
| ао што је Јелена, поздрави ова красна и тиха ноћ песмом.{S} Ја мислим, да ће наш коровођа...“</ |
| лиш, полетеће.</p> <p>На једаред зачује тихе кораке под прозором; али, рекао би, још већма чује |
| це тамо и нема, запева своју најмилију, тихо, по свом начину, тек само да да арију: </p> <quote |
| е занела за њима, те би час удесила, па тихо певушила уз уздрхтале звуке, час би пустила срцу н |
| се окрену Зорци.{S} Дете спава мирно и тихо као анђелак.{S} Румен је прелила по обрашчићима.{S |
| ра.</p> <p>– Госпођице Даро, – рече јој тихо, па тако искрено, својски, а тако покајнички, да о |
| и стоје још мирно један поред другога у тихој луци, у којој се и један и други озбиљно спремају |
| новине и премишља о ономе, што се њега тиче, а мало разабира за оно, што је било и шта ће <pb |
| о је смешно! (Осети попа, да се то њега тиче.) А шта онда, ако те кости, што их у Бечком гробљу |
| се замислио за својом чашом, па гасе не тиче ни живи разговор између Јована и Дабижића, којима |
| па јој дале омирисати, како се и њих не тиче, шта свет говори; оне живе, дакако, за своју децу, |
| а што и да дође он амо?{S} Ваљда га се тиче когод овде?</p> <p>Па јој опет сада у једаред тешк |
| >А Кнежевић пушта глас где силније, где тише, да се као талас час дигне, час спусти.</p> <p>И б |
| а где гласом да јачим говори, где опет тише, и тако даље.{S} Данас је неколико пута питала и б |
| вачко друштво самртницу.</p> <p>Свечана тишина завлада на обали, као да занемеше оне тисуће грл |
| ле! – задрхта опет њен глас по вечерњој тишини.{S} Нема одзива.{S} Само види, како учитељ одмич |
| да се извуче, па то раскопчава огртач“, то чупа с ногу велики завежљај.{S} Баш читав посао!</p> |
| м најбезазленији осећај народни исмева, то је гадно, то је... </p> <p>За јамачно је и опет Раши |
| тога ради омаловажавати ђенија његова, то је смешно. </p> <p>– То је смешно! (Осети попа, да с |
| собе сто, и по њему разбацано то књига, то хартија, мастионица, пера, истрињена дувана, палидрв |
| а све нестрпељивија; што нестрпељивија, то одлучнија. </p> <p>Како да се састане с њим?{S} Хоће |
| ома, земљорадника, трговаца, занатлија, то више слободе и благостања.{S} Без материјална напрет |
| за узрок Бранкова изненаднога одласка, то сам Бог зна, тек док се Јован вратио у село, брујало |
| љиво.{S} Је ли што схватила и упамтила, то је – у божјој руци!{S} Али је бар тврду веру дала, д |
| д је јесенас дошао Кнежевић за учитеља, то није било дана, да тај није био ма на прозору с дево |
| евати с нама.</p> <p>– Ох, Боже!{S} Та, то је кратко време.{S} Данас је уторник, а ето за час н |
| недеља, као што намерава госпођа Ната, то је, као што опет ропта њена кћерка, госпођица</p> <p |
| е макар и који дан дуже...</p> <p>– Ха, то је добро.{S} Понећемо пар гусака и који пар пилића, |
| и само наставак прошлости моје.{S} Рад, то ме чека.</p> <p>– Рад, рад!{S} Сви ми радимо.{S} Чов |
| отац?</p> <p>– Никад ништа.</p> <p>– Е, то је лепо од поп-Стеве.</p> <p>– Довео га, да ту прове |
| е, у сред Брајковца серенада!</p> <p>Е, то бадрим чуварима ноћне безбедности у скровитом Брајко |
| а којим кораком она тројица њима ближе, то се Даринка већма стискује уз Јеленино раме, као да б |
| ланика, те за оног; то било автономије, то не било је; па казао: да, па казао: не.{S} Само чино |
| ама, и правом српском љубављу за своје, то му говори искреност на њену лицу, то му сведочи бист |
| канти.{S} Дакле жива скаче изнад нуле, то јест, бележник је „ухватио шпиц“.</p> <p>Писар као д |
| је потребно да се са учитељем састане, то Јелена све нестрпељивија; што нестрпељивија, то одлу |
| таки гениј, као што га ви сад величате, то није никад показао.</p> <p>– Чудновато, да се, ево, |
| о, да су народни учитељи већином такви, то је прави мученик народни.{S} Што свеснији, то већи м |
| с Кнежевићем, ако ничега другога ради, то бар да му каже, шта мати жели, и да она то чини само |
| се још на њу.</p> <p> А зашто се срди, то као да сад тек почиње да нагађа.{S} Па баш за то тре |
| прави мученик народни.{S} Што свеснији, то већи мученик.{S} Ја, видиш, не бих то никада могао б |
| платиша! <pb n="73" /> Наш Србин мисли, то је наше, па не мора плаћати.{S} А туђинац то не може |
| тога не пада њему ни на ум, да примети, то је, како од неко доба не може ни о чему да мисли, а |
| им Богу за тебе.{S} Шта ти ваља радити, то ти треба већ сам да знаш после осам година, што си и |
| се јави, има ли тај дан какве дужности, то јест, да ли је та донела дете те и те младе или жене |
| ао онај, осим петролеума.{S} Но он сам, то јест, писар је уверен, да Србин није за тенористу.{S |
| прелешкали, разговарајући се то о овом, то о оном, у хладу између четири висока разграната орах |
| ладић!“</p> <p>Осврћући се то за орлом, то за шевом или грлицом, често би гурнула матер и тргла |
| м својим, његовим ујаком, поп-Стеваном, то баш не могаше у њему изазвати безусловну послушност |
| јпречој потреби, радећи баш свој посао, то сам сигуран...{S} Мој стари био је поштен човек.{S} |
| а појединца подједнако.</p> <p>– Синко, то су тек само празна нагваждања, дангуба и беспослица. |
| ији осећај народни исмева, то је гадно, то је... </p> <p>За јамачно је и опет Рашићкина папуча |
| оспоштина, за бога, још није све једно, то ћеш тек допустити.{S} У нас је врло велика погрешка |
| </p> <p>– Рашићка добила кошар,... ето, то ти је! – затрча се бележник, као да реши ствар што п |
| три пута – и, дакле попили брудершафт, то јест, потписали пасош, да могу бити један према друг |
| му или оному кадгод учини какву услугу, то је још увек она идеална несебична младићка, ђачка љу |
| ажем, да бих био на селу учитељ народу, то стоји: јер ја, као интелигентан човек, знаћу и умећу |
| е му се зажари.{S} Погледа то у Јелену, то у Даринку, а поглед му несигуран склизну на страну, |
| лас:) Триста га врага, кад ја што хоћу, то мора бити из ока из бока.{S} А ти ниси човек, да укр |
| е, то му говори искреност на њену лицу, то му сведочи бистар јој поглед и неусиљено понашање, у |
| ек могао момку одмах с неба па у ребра: то и то је.{S} Из далека добар косач замахује.{S} Међу |
| е гласао за овог посланика, те за оног; то било автономије, то не било је; па казао: да, па каз |
| ин!</p> <p>– Ето браце из винограда!{S} То је његов глас! – викну прва Зорка.{S} Све поврви на |
| и пут! ...{S}И опет!...{S} Све пуца!{S} То је радост!{S} Цикот, мислиш сватови су! </p> <p>Зорк |
| на њему ђенијална,... прави песник!{S} То је песник!- примети писар, нагледавши се Бранкове сл |
| мки глас.</p> <p>– Ао, лопове један!{S} То ти је последњи злочин!</p> <p>– Ето браце из виногра |
| ори онај живље, – упамти, увек тако!{S} То је моје <foreign xml:lang="la">ceterum centeo</forei |
| га тако мушки брањаше.</p> <p>– Ох!{S} То је дивно! – прошапута милостива његова заштитница, п |
| што ће да припали пред свог свеца...{S} То је грозно, господине мој.{S} То треба да знаду наши |
| дин Кнежевић, често долазио к њој...{S} То неје било ништа страшно, ал су обе поцрвенеле.</p> < |
| оној лепој кући с оне стране потока.{S} То јој је најмилије за све време, како устане, па док н |
| ви, појавиће се од мах организована.{S} То не ће још дуго трајати.</p> <p>– Имали смо ми већ је |
| учених друштава. </p> <p>– Добро је.{S} То је прво уз мост, што води с лађе на обалу.{S} Одмах |
| зову Маркову крчму, бојаги, из шале.{S} То је име добила отуд, што је писар (кад се први пут оп |
| чем за туђим насилима“, и тако даље.{S} То су све формалности, шупље љуске.{S} Радити треба, ра |
| ке нихилисте ни немачке социјалисте.{S} То су људи прекаљени начелима напреднога духа времена.. |
| да не понесе штогод сестриној деци.{S} То ће да буде радост од деце, кад им тетка из вароши ра |
| а...{S} То је грозно, господине мој.{S} То треба да знаду наши учењаци, па о томе да пишу.{S} Д |
| често долазе у сукоб сами са собом.{S} То ништа не смета, да опет сваки своје назоре брани нај |
| га увек звала братом, а он њу сејом.{S} То задржала и Катица, па њена деца и данас зову Давину |
| а биће један као сви, сви као један.{S} То је наше зло од увек и било, што смо пуштали једном с |
| још у Карловцима, тако беше омилело.{S} То је оно, што треба да измири, а у идеји Бранковој, св |
| адници, увек ће нам кола ићи на еро.{S} То је само истина, а не црне наочари, упамти.{S} Нова о |
| да је и народ осетио жељу Бранкову.{S} То вече ће му остати у најлепшем спомену из живота у Бр |
| а то увек кажем: ви терате политику.{S} То је наперено против нас попова и калуђера.{S} Е, не у |
| е старешине, исмевати своју светињу.{S} То је зар слободна штампа!</p> <p>Размахнуо се поп Стев |
| едним интересима, што су ту скопчани, – то су његове најмилије мисли.{S} Тек ако ће га кадгод з |
| м српског народног јединства. </p> <p>– То је лепо! - кличе Даринка, а лице јој плану од одушев |
| ђенија његова, то је смешно. </p> <p>– То је смешно! (Осети попа, да се то њега тиче.) А шта о |
| оворити штогод том приликом?“ </p> <p>– То је бреме пало на мене, – одговори Бранко.</p> <p>– А |
| ују шарлатани, денунцијанти...</p> <p>– То је за то, што наши родитељи не спремају децу, кад их |
| илово, а нису Бранкове него...</p> <p>– То је најжалоснија песма, што се силом уплеће у ове дан |
| е нас научити Бранково коло...</p> <p>– То већ знам! – кличе и опет Даринка, и још већма је пол |
| адина, не знаш, каква је вера.</p> <p>– То ти је једно и исто.{S} Кажи младости јуност или омла |
| непрестано капати над књигом.</p> <p>– То ме је једно баш и припитомило, те сам се и тамо осећ |
| мислим.</p> <p>– Није далеко.</p> <p>– То може бити. ·</p> <p>– И ви, збиља, не знате ништа?</ |
| д.</p> <p>– Водите туђу бригу.</p> <p>– То раде беспослене жене.{S} Не ћете тек рећи то за омла |
| </p> <p>Бранко одмахну главом:</p> <p>– То је за мене, за сад бар још, тек само празан разговор |
| има почетка, нити ће имати свршетка, а то је мати и материнска љубав:{S} Сад му тек изађе пред |
| рече госпођа Јеца.{S} Другим речима, а то бар мисли: „Путуј, игумане..."</p> <pb n="69" /> <p> |
| <pb n="26" /> <p>Пре неколико година, а то памте још многи и многи Брајковчани, неје Брајковац |
| ад стресао с ње прашину и отворио је, а то „<title>Живот и прикљученија Димитрија Обрадовића на |
| , па ћеш вечерати, – опет Ната Триви, а то исто или можда мало друкчије рећи ће му бар још који |
| о, да по упутству наших пчелара води, а то му се признати мора, најсавршеније свој пчеларски дн |
| је писар (кад се први пут опио у њој, а то је било прво вече, како се скрасио у Брајковцу) декл |
| сви да га учимо!{S} Ја то увек кажем, а то ћу и сам урадити: треба више учених људи да се помеш |
| е пута захука, дошао је већ под грло, а то се отео тек само дубок уздисај.{S} Срце би на том уз |
| итку нове нам књижевности народне.{S} А то је оно, што је и најозбиљније <pb n="50" /> српске н |
| ни госпођа-Натин неје купио од ње.{S} А то, што јој сад госпођа Ната и опет меће на душу, јесте |
| ође, која је ружа у нашем друштву.{S} А то није нико други,... мислим, да сте сви погодили, да |
| и, па гунђа и прети учитељу, како ће га то скупо стати, што му квари сан.</p> <p>А госпођица Је |
| душеви за нешто.{S} Нешто му говори, да то девојче има осећаја и више свести него у сваке обичн |
| ој кући као црв.{S} А уме, да удеси, да то, што ради, она и ужива; па што ради, зна, да за себе |
| ас се нахвале.{S} Ал, ја ипак држим, да то мора бити мучно и досадно непрестано капати над књиг |
| своју сумњу.{S} Кнежевић му доказује да то може бити.</p> <p>– Шта?{S} Научићемо Бранково коло, |
| осврће ни главе!{S} Он се чуди, како да то више власти не забране.{S} А као да се тврдо узда, д |
| евојкама, лице му се зажари.{S} Погледа то у Јелену, то у Даринку, а поглед му несигуран склизн |
| Али тек опет дода: </p> <p>Па ако онда то учиниш, скинућу ти шешир до земље.{S} Немој да се и |
| поче она већ мало нестрпљиво, – та, за то сам ти га и послала.{S} Да сте, велим, на само.</p> |
| ј наш **Бранко је грдио калуђере.{S} За то је он наш идеал.</p> <p>– Јесте ли ви читали његове |
| де народ не стоји економно добро.{S} За то сте ви ту, па учите народ,... да, учите га!{S} Треба |
| – Кад је то било?</p> <p>– Синоћ.{S} За то је гост брже и погодио, куд се иде из Брајковца него |
| о беседе!</p> <p>– Ја сам, – вели, – за то већ стара, а ти си ми, кћери моја, још млада. </p> < |
| а из Брајковачке прошлости.</p> <p>– За то ли се продобрила Јеца на поп-Стевина сестрића! – вел |
| на то, па му напомиње:</p> <p>– А да за то сам га тамо и послала</p> <p>– Александра?</p> <p>– |
| Падају л ти те мисли на памет ваљда за то, што се видиш сада у овом обиму?{S} Брате, ја се мал |
| за њега адвокација.{S} Неје му нарав за то.{S} Та, адвоката и онако има већ и сувише.{S} А у др |
| тани, денунцијанти...</p> <p>– То је за то, што наши родитељи не спремају децу, кад их шаљу у ш |
| и их медом залаже.{S} Па шта им даје за то Јуда?{S} Шта мислите Бофл, сам бофл, господине мој,. |
| на суда као да највише стрепи.{S} Не за то, што би се бојао, да она више зна, него он; него што |
| ог газдовања.{S} Данас... данас се и за то тражи интелигентан човек, човек... не „господин“!</p |
| ватим економију.{S} Ја осећам у себи за то воље, па мир!</p> <p>– Казао сам ти, што ја о томе м |
| ако у опште и звони, но највише тек за то, да бабица и кума, ако би се десило тог дана какво к |
| да ми њега почастимо!</p> <p>Ја сам за то!- прихвати млади трговац. </p> <p>Синоћ је био отиша |
| лива на својој „бољој половини“ само за то, што је тако несретна, да је његова жена!</p> <p>Па |
| ави и опомене, где како треба.{S} Но за то Зорка мора да трчка за њом из собе у собу.</p> <p>У |
| сад тек почиње да нагађа.{S} Па баш за то треба да му каже, како мати хоће, мати хоће а не она |
| ави сада“.{S} Кукавни човече!</p> <p>За то ли га, дакле, обасипа толиком нежношћу и пажњом на, |
| то су и грла,... мој брајко!</p> <p>За то благајник ужива, што може да мечи као „Прави Рус вел |
| идем с њиме у Карловце!</p> <p>– Да, ја то мислим.</p> <p>Тинка обори главу, па се даде у памет |
| скоро и топ да пукне.</p> <p>– Децо, ја то не ћу моћи све издржати, – вели госпођа Ната, а запу |
| ите га!{S} Треба сви да га учимо!{S} Ја то увек кажем, а то ћу и сам урадити: треба више учених |
| да се потуца и пребија по селима.{S} Ја то и опет кажем.{S} Оно јест да и у вароши може бити оп |
| ку.{S} Бранко прсну у смех.</p> <p>– Ја то увек кажем: ви терате политику.{S} То је наперено пр |
| доспети за капелана.</p> <p>Јест, и ја то мислим...{S} Али... не разумеш ме...{S} Нећеш да чуј |
| оро исто толико зноја.</p> <p>– Знам ја то врло добро.{S} Сећам се добро покојнога оца свога, к |
| ћ двадесет и толико година?!{S} Учим ја то и говорим.{S} Од како је Брајковца и *Брајковчана, н |
| усеница.{S} Несрећа је по Србина сељака то, што се он, кад једном пропадне, тешко подиже, јер, |
| p>Попа, бојаги, удари у смех.{S} Бранка то још већма увреди, те се оштро осече на ујака:</p> <p |
| unit="subSection" /> <p>Кад је Даринка то вече села у одар, да легне поред Зорке, дуго јој се |
| колико чуварна и вредна домаћица, Тинка то двојином нежнија <pb n="29" /> сестра, двојином чува |
| стити.{S} У нас је врло велика погрешка то, што ми држимо, да не може бити интелигентан човек, |
| поцрвени, кад примети, да је споменила то име на своја уста.{S} А осети, да јој је ипак криво, |
| вицу..</p> <p>А бележниковица приметила то, па намешта, као бајаги, шишке на челу, те испод рук |
| зном планином расплашени то чегртаљкама то бичевима и пиштољима пудара на опрезу, што сад не ће |
| а духом времена!</p> <p>– Стефане! – на то ће Рашићка.</p> <p>– Но, но,... не велим ја тако...{ |
| <p>„Гле мене!{S} Како не бих јако!“ на то би мајсторица... </p> <milestone unit="subSection" / |
| сваки својим путом отисне свој брод на то море.{S} Па руку на срце, обојица савесно кроје једр |
| тај, Србине!“</p> <p>Учитељ одустаде на то од политичких и економних питања, па стаде код „чиче |
| д у нас.</p> <p>– А, знате ли, ко је на то наговорио вашег ујака?</p> <p>– Не могу да мислим.</ |
| ј лупа, Боже, лупа.</p> <p>Јелена се на то одсмејала.</p> <p>– А Даринка је поцрвенела до иза у |
| зивала.{S} Госпођа Јеца се не осврће на то, што ће рећи свет; јер добро зна, шта о њој тај свет |
| селу.{S} А време му је, да помишља и на то, како би добро било, да доведе домаћицу у своју кућу |
| да мисли, а да у једно не помишља и на то девојче.{S} Па кад неје уз њу, све би да јој је што |
| и тога нестане, када утрну спомени и на то, остаће нешто, због чега ће Карловци остати у спомен |
| је се било то друштво састало, као и на то, даа је у кући већ било речи и о томе, да ће се ићи |
| све изумео!“ Једва се одважио још и на то, да по упутству наших пчелара води, а то му се призн |
| само господина.{S} Или се и не мисли на то, да трговцу треба више од нешто капитала, што га је |
| њење?{S} Људи већином још не позвани на то.{S} Ко нам пуни белетристичне листове песмама и прип |
| еткама?{S} По онима, који су позвани на то, могли бисмо ми бити са свим без икаква листа, или б |
| </p> <p>Општински благајник помислио на то, да и писар збија само шалу с њим, те скочи на њега. |
| >На добром је месту, – одговори опет на то Бранко. – У селу су нам исто тако потребни ваљани уч |
| ати, – нема никога осим тебе.</p> <p>На то ће најредовније пустити и Ната и Ката који уздисај и |
| А ова, бог ме, ни онда, када би Јелена то и споменула, не би смела запитати: „За што је отишао |
| бар да му каже, шта мати жели, и да она то чини само по материној жељи. </p> <p>Од онога вечера |
| амети му, шта она пита.</p> <p>Види она то, па му напомиње:</p> <p>– А да за то сам га тамо и п |
| само писар, од кудгод ко иде.{S} Е, па то боли!{S} Он, који је научио да с позорнице, занесен |
| у тешком пртљагу, хоће да се извуче, па то раскопчава огртач“, то чупа с ногу велики завежљај.{ |
| да доведе домаћицу у своју кућу.{S} Па то је прилика, као и мало да се боље позна. </p> <p>Поп |
| у, здепаст, вратат, прсат, плећат, – па то су и грла,... мој брајко!</p> <p>За то благајник ужи |
| тила је госпођа Јелисавета.</p> <p>– Па то је лепо! – рекла је госпођа Ната. – Нека се младеж п |
| кола.{S} Знаш, да стрепим, кад се игра то коло!{S} Дете, као дете, мота се с другом децом око |
| исала. –</p> <p>– Неће госпођа.{S} Јоца то· допустити, по што јој је на рамених глава. </p> <p> |
| ша на прозор?{S} Каква је она мати, кад то гледи својим очима?{S} Зар не би боље било, да је ув |
| , не бих то никада могао бити.{S}Па кад то не могу, а видим шта други раде, не могу ни ја бити |
| цу и сеју, кад ће, за Бога, већ једаред то почети?{S} Али Јован се одсмеје и одговара се, као д |
| нако срдит отишао прексиноћ од ње, а од то доба није нашао за вредно, да јој и речи рекне, осим |
| раца-Анти.{S} А благајник и бележник од то доба, чим се мало ђорну, одмах терају писара, да им |
| – школске општине у Брајковцу.{S} Но од то доба никада га неје успомена понела за покојном Стаз |
| е не нађе нас неколико људи.“</p> <p>Од то доба пази писар добро, како ће изводити своје теориј |
| шкога двора и улице, што воде тргу, све то беше народ прекрилио.</p> <p>У саборној цркви служи |
| „Учимо народ!{S} Поучавајмо га!“ А све то, што ми учимо, врло мало користи баш народу, маси на |
| ено мисле.</p> <p>Јелена је слушала све то пажљиво.{S} Је ли што схватила и упамтила, то је – у |
| штогод.{S} Ја јој се дивим, да она све то смаже сама.{S} И ни паре дуга нема.{S} Штогод видиш |
| лик Даринчин; а у свим жилама осећа све то јаче, што више о њој мисли, неку бујност, па му се ч |
| што је уистини било.{S} Хоће да се све то танко зна и прича, како је, на прилику, госпођа Раши |
| друштванце за певачки збор.</p> <p>Све то учитељ покупио и наговорио, да се здруже.</p> <p>Одо |
| радује се Јелена цео дан.{S} Што ближе то доба, њој срце све јаче куца.{S} А кад већ дође, и д |
| Да, да.</p> <p>– Нисам ни знала, да је то баш њен син.{S} Каже Стајић.{S} А мени и не пада на |
| а!</p> <p>– Него ја не бих рекла, да је то дете рђаво, вели Ната за Јелену Рашићку.</p> <p>– Ни |
| ,... мислим, да сте сви погодили, да је то госпођа супруга нашега вреднога и ваљанога члана ово |
| и оне; па је увек, каже, говорио, да је то једно и треба да буде једно.</p> <p>Зорка већ опет д |
| упљају ода свију страна ђаци, – када је то видео, још већи немир уђе у њега.{S} Хтео би да досп |
| ати и отићи по девојку.</p> <p>– Ала је то прашина, слатка, па врућина данас, да Бог сачува! – |
| славе!{S} Тек...{S} Тек...{S} Доста је то од њега,... за сад доста.</p> <p>Поред сенице се „не |
| села и беседа.{S} Зна он, дакле, шта је то Српство и родољубље, а од како се зна, исповеда се < |
| туђа брига, једва да и назиремо, шта је то јаван живот,... омладина неје, мислим ја, позвана да |
| иротиње, не зна ти наш планинац, шта је то служба.{S} А свако је одевено, враг их и с девојкама |
| > <p>– Па добила кошар.</p> <p>– Кад је то било?</p> <p>– Синоћ.{S} За то је гост брже и погоди |
| ема.{S} Штогод видиш да је њено, све је то слободно и, што она каже, „божије па наше“.</p> <p>– |
| пошље кући...{S} Гле, молим те, које је то доба, па је још нема.{S} Свако се то одмори, бар кад |
| оља, те да не кажу сељани. „Каква ми је то варошкиња?{S} Знаш, тамо је Јелена...{S} Триво, тера |
| чују,...{S} Боже!..</p> <p>– Ала ти је то наопако време изашло, јух, јух, јух! – уздахну опет |
| госпођом Рашићком.</p> <p>– Мудра ти је то зверка.{S} Ко је не зна, скупо бије платио, – вели К |
| а „какав си ти то ујак“, па какав ти је то, сестрић“...{S} Дошао гладан, да се исхрани... „Па н |
| су целом селу дошли!</p> <p>Догађај је то за Брајковац...{S} Има Брајковац, до душе, своју гос |
| ого више кућевна васпитања.{S} Какво је то васпитање, кад мати сама, тако рећи, довлачи кћери к |
| пада у особине српскога народа, него је то особина јужњака, и то пар екселанс Талијана.{S} Срби |
| да се дигне и да види иза џбуна, ко је то, а пред њ испаде мала Зорка, Јованова сестрица, и Да |
| послала Ђуку пандура да распита, ко је то дошао.</p> <p>Господин бележник, господар начелник, |
| ваљивање, да доведе Бранка кући, ако је то сматрао и као неки начин, да би свој стари грех прем |
| <p>А Бечлија Јован га уверава, како је то хец. „<foreign xml:lang="de">Freund</foreign>, ах то |
| према њој, ако и не примећава, како је то необично брзо дошло.</p> <p>Док је учитељ дошао, бел |
| де кући.{S} Неугодно јој здраво, што је то урадила девојка, која је тако добра другарица била Д |
| да пребацујем штипендистима, као што је то у нас мода, што бојаги „не раде за народ“, а школова |
| ова извадила сиграчке из торбе, „зар је то морало бити?“ – „Немој ти ту мени!“ рекла је, наравн |
| у.</p> <p>За одрешене језике предмет је то, наравно, благодаран, да се учини и више, него што ј |
| о изумева идеје.“</p> <p>У Брајковцу је то сад на дневном реду. </p> <p>Па и госпођа Ната и гос |
| у тај пар предметом разговора она, неје то велико зарезивала.{S} Госпођа Јеца се не осврће на т |
| е...{S} Сироче моје!</p> <p>Е, баш неје то више ово ни оно.{S} Ево, и сузе пођоше врцати госпођ |
| о идилизму.</p> <p>– Буди уверен, није то ни идилисање, што ме амо вуче, већ баш, ако ћеш прав |
| ој Бранко, ако мислиш, да код мене није то озбиљна намера, – надовеза Јован на разговор свој с |
| рба за живот као вихор диже и ваља вале то себичних страсти то племенитих смерова.{S} Интереси |
| е жали, ето, ни крв пролити, кад зажеле то његови гости и рачуни.</p> <p> А ту су сви, ту је Бр |
| о и посети своју сестру, мислиш, да сме то њој казати?{S} Боже сачувај!..{S} Сад се попа нешто |
| ће доћи, не можеш је видити.{S} Од пре то мало који дан, да је нема к мени.{S} Него, ваљда, ка |
| > <p>– То је смешно! (Осети попа, да се то њега тиче.) А шта онда, ако те кости, што их у Бечко |
| Бог да прости!</p> <p>– Да Бог ме да се то све онда расправљало, кад деца несу ту.{S} Деца, да |
| ви заштитници у Брајковцу.{S} Ако би се то уздање кадкод и уздрмало сувишним каквим захтевањем |
| > <p>Иначе прелешкали, разговарајући се то о овом, то о оном, у хладу између четири висока разг |
| њега „фини младић!“</p> <p>Осврћући се то за орлом, то за шевом или грлицом, често би гурнула |
| је то доба, па је још нема.{S} Свако се то одмори, бар кад недеља дође, а мени ти се не зна ни |
| е.{S} Фини младић!</p> <p>– Па, како се то ујак сад продобрио?</p> <p>– Шта мислиш?{S} Сам му п |
| глас, како не треба.{S} Памтиш, како се то некад живило.{S} Боже, да устану стари, па да чују,. |
| да оде из Брајковца.{S} Него добро, те то неје никоме казао, јер би морао јавно и повући реч н |
| к јаја и..</p> <p>– Но, па видиш, да ће то све још бити као што треба.{S} Госпођа Јеца се као м |
| – теши поп Стеван и њу и себе. – Све ће то још бити, како треба да буде.{S} Нисам тек могао мом |
| е.{S} Треба народ поучавати.{S} А ко ће то, ако не ће учени људи?{S} И онако није за њега адвок |
| ку.{S} Даринка се дала у мисли.{S} Беше то чудно осећање, што је обузимаше тог вечера, осећање |
| а и нама не кажеш с Богом? </p> <p>Беше то за Бранка растанак, да је једва чекао, да их се што |
| назори деле ужасном провалијом.{S} Нуз то и зазираше од њега, да му кадгод не пребаци, па још, |
| а добра мисао, што му паде на ум, а нуз то и мирисни фрушкогорски ваздух красне летње ноћи учин |
| а народа, него је то особина јужњака, и то пар екселанс Талијана.{S} Срби су за средње гласове. |
| које у Темишвару и Бечу.{S} Најпосле, и то неје немогуће, неје ни ружно; а за истинитост јамчи |
| а чим дође јачи од њега, он подлегне, и то... не, што он нема својства, да не буде површан, нег |
| а.</p> <p>Јест, до душе, у род ће се, и то у род, као у своју рођену кућу.{S}Али на село!{S} Па |
| молим те...{S} Е, знам, да Бог ме!{S} И то је омладинска, баш са свим омладинска идеја за жедне |
| реносу песникову и још више: одобрила и то, да је учитељ Кнежевић ваљан учитељ, ма колико да је |
| бити...{S} Нема сумње, да је Ната сад и то хтела да каже и да би то рекла, да није ту – „дете“, |
| не разуме, шта ови говоре.{S} Њој је и то друштво и таки разговор нешто ново.</p> <p>Јелена гд |
| и на туђем огњишту.{S} Али колико је и то лакше, него трпети пијаницу и убојицу мужа, који сав |
| ми свуда. , баш сам радознао, како ће и то у Карловцима испасти.{S} Чисто не могу да верујем... |
| а дође, те јој се поклони!{S} Ал биће и то.{S} Све је удешено,... по њену рачуну, све.</p> <p>Т |
| гао момку одмах с неба па у ребра: то и то је.{S} Из далека добар косач замахује.{S} Међу нама |
| је Ната сад и то хтела да каже и да би то рекла, да није ту – „дете“, Даринка, а деца, дакако, |
| а тамо населили *Нову Србију.{S} Зар ви то не знате?{S} Могу вам дати, па да читате.{S} Па ја м |
| ретски о томе предиковало, а да не види то од нас својим очима.{S} Престанимо ми радити, што не |
| ... ух!{S} Целом свету завиди.{S} Сваки то може, што хоће и како хоће, а он мора на своју катед |
| девојком.{S} Молим ја тебе само, је ли то лепо, да девојка, реци још дериште,... та, да бог ме |
| Јест да Србин устукне испред Немца; али то је само у први мах, јер је Немац већ дошао онакав, к |
| ио, уоквирио и украсио њим собу.{S} Али то је и једина слика у целој соби.{S} Уза зид је постељ |
| унавом.</p> <p>– Мој синко, не треба ни то баш тако далеко одлагати.{S} Ко је рано легао и рано |
| ет...{S} Сиромах поп Стеван!{S} Неје ни то рђав човек!{S} Пре га треба жалити него осуђивати.{S |
| а бих знала, шта бих јој рекла.{S} Мени то не може да поднесе.{S} Богме, ето, други боље пролаз |
| облаци над грозном планином расплашени то чегртаљкама то бичевима и пиштољима пудара на опрезу |
| Бележник, мимогред буди речено, не трпи то ни за живу главу.{S} Као да ми ту седи!{S} Вели увек |
| аче, па се не миче, само да не узнемири то дивно мало створење.{S} А лептир шири своја шарена к |
| а. „Какав си ти човек“, па „какав си ти то ујак“, па какав ти је то, сестрић“...{S} Дошао глада |
| ор диже и ваља вале то себичних страсти то племенитих смерова.{S} Интереси њихови несу се још н |
| де беспослене жене.{S} Не ћете тек рећи то за омладину.</p> <p>– А да шта је друго та ваша дерн |
| колима. </p> <p>Послужавка Криста трчи то у собу то на двориште, а никад празних руку.{S} Мајс |
| рајковцу, на право је и поштено, да јој то врати бар за један или ма и за два дана.{S} Надала с |
| трића увек одржи у милости ујковој ипак то, што се... без ичије – помоћи сам у туђем свету... г |
| вичасто-зеленим лишћем од фење и другим то модријим то блеђим зеленилом, те се све прелива прем |
| ним лишћем од фење и другим то модријим то блеђим зеленилом, те се све прелива према ведром пла |
| <p>Госпођа Ната дрема, па клања главом то амо то тамо, те час по па гурне Даринку или се удари |
| ник погледа учитеља, што значи, да и он то пита.</p> <p>– Ви ћете после њих доћи на ред, – одго |
| ако прима моду, немој мислити, да би он то примио, кад би <pb n="91" /> му се теоретски о томе |
| <p>Није ружно, – одговори Јован. – Него то би он добро прошао с нама.{S} Хајде, да ми дамо доне |
| и не налазите у Бранку друге идеје него то, – примети Бранко.</p> <p>– Онда ви терате политику. |
| довима на све стране поударано неколико то гвоздених то дрвених клинаца.{S} Ту виси пчеларска к |
| о блато с ногу, па би зар колико толико то да заглади.{S} Неје имао свога сталнога уверења, ни |
| ко друштво и на сврху, рад које се било то друштво састало, као и на то, даа је у кући већ било |
| пођа Ната дрема, па клања главом то амо то тамо, те час по па гурне Даринку или се удари о вели |
| поде“ без интелигенције...{S} Узми само то на ум, да се ни један интелигентан човек није понизи |
| се чисто поп Стева, као да му је страно то име; понда се сети. „Јогуница!“ помисли у себи. „Ник |
| S} Насред собе сто, и по њему разбацано то књига, то хартија, мастионица, пера, истрињена дуван |
| , није баш наврило, да Јелену по што по то удам ма за кога.{S} Има она каде и чекати.{S} Али ка |
| p> <p>Бранко и сам осети, како је оштро то рекао, па не ће ни да му погледи у очи.{S} Али тек о |
| , да свечано дочекају госта, коме место то беше тако омилело, да је зажелео у њему боравити веч |
| на ујака:</p> <p>– Гадно је од вас, што то и++ спомињете!</p> <p>Поп-Стеви се смрче. </p> <p>– |
| је уторник, а ето за час недеља.{S} Што то нисте пре почели?</p> <p>– Ништа не чини.{S} Господи |
| јковцу зову, сама.{S} Седи, па, као што то бива, кад је човек сам, развеле јој се мисли, Боже, |
| тезу – можда баш ваша.{S} Гле, мај, зар то није могуће?{S} А по Дарвиновој теорији потомци насл |
| до душе, као и до сад, Ката Нати, – зар то мора бити?</p> <p>– Немој ти ту мени! – одговориће о |
| је, пренећемо на убаво Стражилово.{S} У то име, господо моја,..</p> <p>– Живио!{S} Живио! – зао |
| више око догађаја, што га је омладина у то доба спремила, а цео народ прихватио свом вољом свој |
| адовину, да чита.{S} Обично би до сад у то доба већ био код Јована; али га јутрос нешто одговор |
| !{S} Добро му дошло баш с тога што је у то време овде доле највише у народу врило о Бранку Ради |
| акако, не морају, свашта чути.</p> <p>У то дође и Маца, те се разговор и због тога о томе преки |
| /p> <p>Послужавка Криста трчи то у собу то на двориште, а никад празних руку.{S} Мајсторица трч |
| биљност у карактеру Бранкову улеваше му то јачи зазор, зазор, што га осећа слабији према моћниј |
| цу, па да дозна, ко је дошао.{S} Баш му то добро и дошло.{S} Нема ти, вели, несноснијег посла, |
| зге, како је појурио, да види, какве су то даме, што им се шлајери тако лепршају за њима..</p> |
| , шта ти мислиш.{S} Но, не бој се.„Нису то руске нихилисте ни немачке социјалисте.{S} То су људ |
| eign xml:lang="de">Freund</foreign>, ах то је хец!“ </p> <pb n="83" /> <p>Госпођа Рашићка се ус |
| , то већи мученик.{S} Ја, видиш, не бих то никада могао бити.{S}Па кад то не могу, а видим шта |
| {S} Из његова данас разговора чисто бих то морао помислити.</p> <p>И попа, и Рашићка, и Јелена |
| стране поударано неколико то гвоздених то дрвених клинаца.{S} Ту виси пчеларска капа; стара не |
| наше, па не мора плаћати.{S} А туђинац то не може рећи.{S} Дакле, општина му је дала своју кућ |
| евиним, „то све још бити као што треба“,то јест, као што она, по свом рачуну, жели.{S} Отрчала |
| ану на своје ноге.</p> <pb n="18" /> <p>То су најмилије мисли госпођа-Катине, па око тога се вр |
| ему животу и поретку у друштву! </p> <p>То ли је, дакле, узрок, да се ујак тако смиловао сада н |
| и си ми, кћери моја, још млада. </p> <p>То је већ сувише!{S} Шеснаест година, па још млада за б |
| Да Бог ме, младеж треба да пева!</p> <p>То је госпођа Рашићка нашла за добро, да извије, када ј |
| ата. – Нека се младеж провесели!</p> <p>То је најпосле и госпођа Јелисавета морала одобрити, (д |
| <p>Писар се осећа необично жив.</p> <p>То је било дивно, милостива, вели бележниковици, а доша |
| ринка.</p> <p>Опет иду, па ћуте.</p> <p>То је млади Брајковачки трговчић, Јеша Дабижић.{S} По о |
| позив на претплату, а нерасечен.</p> <p>То је поп-Стевина и библиотека, а радионица, и читаониц |
| то ни поразговарали, како си ту.</p> <p>То је истина.{S} А ко је томе крив?{S} Као да и један и |
| надати, е ће, по речима поп-Стевиним, „то све још бити као што треба“,то јест, као што она, по |
| у хаљину, да им изађе, па да им очита. „То је опет масло тога Кнежевића!“</p> <p>Поп Стеван се |
| у мени!“ рекла је, наравно, Ната Кати. „То је дечја радост!{S} Да коме ћу, ако њима нећу!?{S} Д |
| и знало се, бојаги, нешто и видило се, тобож, некога рада, макар да се заман викало:{S} Хлеба! |
| гледам.{S} Твоји ђаци не ће смети пред тобом читати ни „ђачки растанак“, ма да си ти данас так |
| ај.</p> <p>– Баш имам важна разговора с тобом.</p> <p>Бранко се изненади.</p> <p>Спусти се на м |
| ом: – шта теби фали Не знам, шта би и с тобом било, да се ниси оженио.</p> <p>Даринка се смеши, |
| и је жестоко заповедила, да избегавам с тобом разговор.</p> <p>– За што, душо</p> <p> Не знам.{ |
| анила би ми са свим, да се и састанем с тобом...· Да јој кажем, кад се вратимо из Карловаца са |
| у вишу девојачку школу.{S} Те радости, тог подскакивања од ње!...{S} Зорка већ чита чика– Јови |
| нам, што се толика хука и бука дигла за тог ђачића;“ а на некаквог Мушицког и Рајића, не знам, |
| з Ђуру Даничића, као научног обрађивача тог бесцен—блага, удари први у струне народних гусала, |
| , са својом кћерком Јеленом. </p> <p>Од тог доба остао је поп Стева и опет катихета и месни шко |
| Беше то чудно осећање, што је обузимаше тог вечера, осећање према нечему неизвесному, где се ра |
| то, да бабица и кума, ако би се десило тог дана какво крштење, знају, кад им треба донети дете |
| /title>" или из „<title>Басана</title>" тога неумрлога мудраца српскога.</p> <p>Ту књигу узео Б |
| криво још?</p> <p>– Махни се, Стефане, тога.{S} Данас је друго време.</p> <p>Поутиша мало Раши |
| – окрене се Јовану – окај се, молим те, тога грчета.{S} Тај не ће бити паметнији ни за длаку... |
| ашићком, што је небрат према сестри.{S} Тога страха се, до душе, доцније опростио, јер као да ј |
| кућевно и школско.{S} Но, што код свега тога не пада њему ни на ум, да примети, то је, како од |
| n" /> <p>Нема куће особито српске, која тога дана неје имала гостију. </p> <p>И Тинка Стајићка, |
| ога гласа.{S} Ни дај боже штогод против тога!{S} Али ни најобичније најпотребније оруђе, рано, |
| ваздан разлога имала, да наведе против тога, када је госпођа Ната била најпре код ње, а против |
| У то дође и Маца, те се разговор и због тога о томе прекиде.{S} Но Ката неје пропустила, да изб |
| подиже главе, а уздахну. </p> <p>Поред тога дете може добити и благодјејаније у конвикту блаже |
| сам независан.{S} Брате, ништа лепше од тога...{S} А да се лепо радити!{S} Па што зарадиш, знаш |
| le>, владика Раде Његуш, не беше по све тога слободан, – та већ загрози опасност, е дуго прост |
| , а гле, и на селу чуда! </p> <p>– Није тога било, слатка, од пре, – рећи ће сека Ката. – Било |
| свога као пребита сирота, да је и после тога с братом мрази?!{S} Ко зна, каквим је блатом каљал |
| це, те неје могла више ни заспати после тога!{S} Да зна само, како јој је синоћно певање његово |
| на своја недра. </p> <p>Неки дан после тога отишао је сам попа у Карловце и нашао стан за Тинк |
| ош млада за беседу!{S} А била већ и пре тога као ученица више девојачке школе на беседи сваке г |
| ст преноса и споменика Бранкова, а више тога ради, да упознамо наш свет боље са песником српско |
| е.{S} Коме за љубав; Могла сам ја и без тога лепо и красно живети, где хоћу, а овако...{S} Ух, |
| њих!{S} Па у јутру, чим сване, бежи из тога понора, где све заудара подлошћу и нитковством!..< |
| Банство, војвода,... </p> <p>Па када и тога нестане, када утрну спомени и на то, остаће нешто, |
| ући, да железни воз из Пеште не ће доћи тога дана.</p> <p> У Нови Сад се слегло такођер гостију |
| еп занат, таман за село!{S} Да се држао тога, па да га види Бог и њега и Тинку и синчића му!{S} |
| шта.{S} Стало поп-Стевану ипак доста до тога, да му сестрић бар лепо мисли о њему, као да се ос |
| </p> <p>Јован је сад још већма дошао до тога уверења, да треба да остане код куће.{S} Треба нар |
| ачи ово величање његова спомена.{S} Око тога му се мисли највише и врзу.{S} Да се обазре на ова |
| најмилије мисли госпођа-Катине, па око тога се врзу, ето, и сад по толики и толики пут.</p> <p |
| <p>Кнежевић већ неколико дана ради око тога, да састави певачко друштво у Брајковцу.{S} Стало |
| зађе, па да им очита. „То је опет масло тога Кнежевића!“</p> <p>Поп Стеван се узврпољио у својо |
| долазио којему на крштење.</p> <p>Па с тога су Брајковчани јако уважавали кућу Јаковљевића, – |
| еде које време!{S} Добро му дошло баш с тога што је у то време овде доле највише у народу врило |
| кала.</p> <p>Али јој криво, што вечерас тога нема.{S} Осећа ужасну празнину, па јој криво на це |
| жда је и трагична судбина, прерана смрт тога ђенијалног младића увеличала симпатије народне.{S} |
| пре ни после њега.</p> <p>Е, па спомену тога ђенија посветио је цели српски народ дан 10. јулиј |
| о су неки ради можда, или шта више, баш тога ради омаловажавати ђенија његова, то је смешно. </ |
| ца. </p> <p>Господин парох има у сеници тој сву удобност; и, збиља; никад није лепше пожелео.{S |
| јој упадне у очи толико интересовање о тој „красној Српкињи девојци“, да почне и сама мислити |
| здат</title>."</p> <p>Како се обрадовао тој књизи!{S} Још кад је ишао у прве гимназијске разред |
| ивотом, осећа се сада Бранко ташт.{S} У тој дивној Фрушкој Гори, за којом је толико чезнуо, као |
| еле мисли Јеленине с правца, којим је у тој распри пратила главни смисао његов.</p> <p>Тек попа |
| .{S} А највећа је њена радост, што ће у тој великој свечаности и она да суделује.</p> <p>Пре не |
| у“.</p> <p>И збиља, поп Стева се сети у тој невољи своје сестре Тинке.{S} Тинка као да се на но |
| а плав дим на врата. </p> <p>Намештај у тој собици је једна по широка клупа уза зид, застрта не |
| готов да обгрли цео свет.</p> <p>Него у тој тами сукну једна варница, која му је увек у срећним |
| , она не може давати правац, одређивати ток народној судбини.{S} Треба да водимо рачуна о раду |
| и, кад чита новине: „Ја не знам, што се толика хука и бука дигла за тог ђачића;“ а на некаквог |
| p>Бранка већ поче завијати у стомаку од толике љубазности.</p> <p>– Е, па кад си већ навалио... |
| кажу, у се и...{S} И госпођа Ката одби толике општинске бележнике и сеоске трговце, па одржа с |
| Саве и Дунава?{S} Је ли треба спомињати толике народне саборе, који баш у Карловцима саборисаху |
| итије и преблаги Милован Видаковић... и толики други славни и преславни; али се и данас славе!{ |
| ко тога се врзу, ето, и сад по толики и толики пут.</p> <p>Него почела већ да се једи.{S} Све с |
| еликим орахом, па гледи већ по толики и толики пут, како је воћка понела.{S} На њено питање, ла |
| позабавимо, – примети после Дабижић, по толики пут, бележнику. – Бога ми, паметна идеја!{S} А и |
| ине, па око тога се врзу, ето, и сад по толики и толики пут.</p> <p>Него почела већ да се једи. |
| <pb n="12" /> <p>И опет бадава!{S} И по толики пут бадава!{S} Мати навалила, те навалила.</p> < |
| ој кћерке, па ће онако срдито и опет по толики пут:{S} Па баш сад?!</p> <p>Та, за који дан ће д |
| ај свет,</p> <p>А ето ти и опет, већ по толики пут, госпођице Даринке, јединице јој кћерке, па |
| аш пред великим орахом, па гледи већ по толики и толики пут, како је воћка понела.{S} На њено п |
| , не могу ни ја бити бољи... </p> <p>По толики пут заподео се међу друговима такав разговор.{S} |
| сталан члан певачкога друштва и аранжер толиких села и беседа.{S} Зна он, дакле, шта је то Српс |
| а певање!{S} Па колико Јелену угледала, толико пред њу истрчала.</p> <pb n="60" /> <p>Јелени јо |
| ан и сретан, како му сестра привређује, толико је уздисао и био несретан за својом покојном...< |
| се Јелена обрадовала својој другарици, толико и више криво њеној матери, госпођи Јелисавети, Р |
| ли „господин Стајић“, него само Бранко: толико се и тако се радо о њему разговарало.)...</p> <p |
| ој стране у грудима хоће зар да искочи; толико се пута захука, дошао је већ под грло, а то се о |
| т.{S} Та, живот је овај тако сладак!{S} Толико се прилика да је човеку, да га воли.{S} И људи.. |
| се о њему).{S} Заволи га чика Пера.{S} Толико се пута састајао с њим у Митровици, у оној некад |
| слободнији човек на свету: економ.{S} А толико имадемо примера, да су, на прилику, пропали трго |
| већ на прагу, да буде свој човек, а за толико година до сад не запита ни самога себе, како је |
| гим пропалим народима, поред свег нашег толико хваљеног родољубља, као што ни Ромуловим потомци |
| ојом се већ толико бочи и која га стаде толико зноја, те у мало не удари по својој нози. </p> < |
| Али баш стога чак и Новом Саду, где је толико времена већ средиште свему кретању српскога наро |
| У тој дивној Фрушкој Гори, за којом је толико чезнуо, као за својом колевком, осетио се туђ, с |
| инке.{S} Време је.{S} Није лепо, што ме толико већ, како смо заједно, ниси водио к њој.</p> <p> |
| му...</p> <p>– Боже мој, наш учитељ уме толико да приповеда, а није прошао толико света као ви! |
| нко се силом насмеши. </p> <p>– Немојте толико да мислите.{S} Разговарајте, штогод, барем кад с |
| , како ће издржавати своју породицу.“ И толико се занео, помишљајући на Даринку, да, блажен, у |
| д сви Турци.{S} Мисли, но га мрзи, да и толико говори.</p> <p>– Синовче, да те пољубим, – рече |
| имају своје Карловце.{S} Осим толико и толико знаменитих Срба, који у Карловцима или поникоше |
| ан, – а да што сам ја ту већ двадесет и толико година?!{S} Учим ја то и говорим.{S} Од како је |
| ра збиља дивити нашима старима, да су и толико прибрали, а без рационалног газдовања.{S} Данас. |
| , ја се мало разабирам у економији, али толико <pb n="89" /> могу да знам, да, пре него што поц |
| је.</p> <p>– Несмо ми забадава изостали толико, – одговори Бранко.</p> <p>Кад приступио девојка |
| ге да проговори; а не осећа се моћна ни толико, да узме своју руку на траг, нити да његову стис |
| држи, а да не примети, било што не трпи толико разметање свога потчињенога, било да тек, што у |
| а; а о њеној кћери, о госпођици Даринци толико јој је приповедао, да матери неје требало више, |
| је требало више, па да јој упадне у очи толико интересовање о тој „красној Српкињи девојци“, да |
| ичност с егоизмом.{S}Ја, до душе, немам толико чуства за општу ствар, немам наклоности, да испр |
| аје га скроз и скроз.</p> <p>Да говорим толико... не знам већ коме, послушао би ме и учинио А т |
| оно, Срби имају своје Карловце.{S} Осим толико и толико знаменитих Срба, који у Карловцима или |
| прозору, на оном прозору, на ком је он толико блажених тренутака с њом проснивао, пиљио, док с |
| уме толико да приповеда, а није прошао толико света као ви!{S} Па говорите макар о ономе, што |
| , који је у сред друштва и пред њим био толико дрзак, да каже, како је „вечита штета за уметнос |
| томило, те сам се и тамо осећао, колико толико, свој.{S} Наука је једина врсна, да и небраћу ба |
| дбио као блато с ногу, па би зар колико толико то да заглади.{S} Неје имао свога сталнога увере |
| ан у миру. „Да не је у њему срце куцало толико за свој род, можда би пришио био и златну јаку“, |
| сећа, да је лепо и добро, кад сене само толико радује том Јелена и Даринка, Бранко и Јован, нег |
| , „поборници“, наплаћају од народа исто толико правично или неправично, као и они, који се не х |
| мора да поцури по винограду скоро исто толико зноја.</p> <p>– Знам ја то врло добро.{S} Сећам |
| подао Јеци, он би му одговорио, као што толико пута вели; </p> <p>– Ја сам господар у мојој кућ |
| то мисли.{S} А мисли: „Што се овај свет толико на силу Бога грађа са мном и присваја?“</p> <p>– |
| рецепи чвор на цепаници, с којом се већ толико бочи и која га стаде толико зноја, те у мало не |
| ан био, да кроз грло неје пропустио већ толико силно пиво, бело и црно вино и све, што рекао он |
| својему господарству припустио је тек у толико, што је наручио неке савршеније ножеве за наврта |
| ати жупанијске преставнике, изволели су толико пута бити гост за Јаковљевића столом.{S} У после |
| рад преноса костију Бранка Радичевића, „толико гладних Мисирских година“.</p> <p>Па онда не мож |
| ече!</p> <p>За то ли га, дакле, обасипа толиком нежношћу и пажњом на, која је повод, да је мати |
| ло.{S} Шта ће удовица с троје деце, а у толиком добру?{S} Остао, до душе, леп иметак после Игња |
| оцем, и тако даље.{S} Ко седи с миром, том је добро.{S} Богу божје, цару царево, па мир!</p> < |
| ињства и старога весеља чика-Перина.{S} Том приликом се и деца боље срађају.{S} А мајке се теше |
| Дакако да Карловци имају да захвале на том значајном положају у историји српскога народа томе, |
| у Карловце.{S} Замишља себи, како ће на том путу угледати из далека читав караван кола, начичка |
| о тек само дубок уздисај.{S} Срце би на том уздисају тешком да полети.{S} Ох, полетела би Јелен |
| ати се у ма се и горе патила.</p> <p>На том и остало.</p> <pb n="31" /> <milestone unit="subSec |
| о.</p> <p>– А знаш ли, колико је година том ораху?</p> <p>– Колико година?{S} Чекај, молим те.. |
| оварају, ово било оно се снило...{S} Па том приликом приметиће госпођа Ната, гладећи свог мацан |
| ати Бранка: „Хоће ли ко говорити штогод том приликом?“ </p> <p>– То је бреме пало на мене, – од |
| о сад не запита ни самога себе, како је том дечку?{S} Па за чију љубави сада“.{S} Кукавни човеч |
| по и добро, кад сене само толико радује том Јелена и Даринка, Бранко и Јован, него им и мати и |
| тана глава, ипак не мога бележник да се том приликом одржи, а да не примети, било што не трпи т |
| олико се у истини прави народ забавља о том догађају...</p> <p>Сад се три млада пријатеља најви |
| е три млада пријатеља највише светују о том, како да се и Брајковац и Брајковчани покажу том пр |
| елник, стари пензионирац, који се десио том приликом у друштву код разбијене канте, мало не пуч |
| хартије.{S} Ваљан, поштен човек може по том листу исписати најлепшу песму, што је човек уме зам |
| настирске воћњаке под закуп, живео је с том кућом као род.{S} Госпођа Ката и данас чува крунаше |
| стар јој поглед и неусиљено понашање, у том га утврђава њено српско васпитање кућевно и школско |
| !{S} Овако хоћу да је цео свет.{S} Па у том снивању о породичној срећи, о раду, о борби и забор |
| ом благодарности исплаћује. </p> <p>И у том богоданом изобиљу, што га је иначе напајало новим ж |
| Предомислиће се.</p> <pb n="68" /> <p>У том повика учитељ:{S} Дакле, да пређемо на учење.{S} Гл |
| Баш читав посао!</p> <pb n="19" /> <p>У том дотрча и Зорка, Катина кћерка.{S} Била код попине Ј |
| пине Јелене?</p> <p>– А-а!... </p> <p>У том ево Дабижића с пуном чашом пред Јована:</p> <p>– Го |
| авом у знак, да све одобрава. </p> <p>У том начеоник, као да њих тројице тамо и нема, запева св |
| о, но,... поче бележниковица. </p> <p>У том јој писар у крај стола стиште руку из захвалности, |
| т на прстима изишла из собе...</p> <p>У том је и Бранко легао.{S} Почео био да чита.{S} Нашао н |
| обрадовати, кад јој сутра оде.</p> <p>У том се врати натраг у село. </p> <p>Та последња добра м |
| и сам тако, – примети Бранко.</p> <p>У том ето још једнога младога човека, па се прикључи друш |
| н супруг, ни онако нежан брат.</p> <p>У том и Тинкин Александар израстао дечко из основних школ |
| да се и Брајковац и Брајковчани покажу том приликом. „Треба <hi>народ</hi> увести унутра!“</p> |
| ем овде школски одмор, тим више, што ћу том приликом да будем сведоком једне опште народне свеч |
| ном положају у историји српскога народа томе, што је тамо столица првосвећеника српске правосла |
| који има хиљадама ланаца земље и према томе и опрему.{S} Кад видиш, како народ лако прима моду |
| си ту.</p> <p>То је истина.{S} А ко је томе крив?{S} Као да и један и други избегаваше интимни |
| из цвета“ и из српског света.</p> <p>И томе чину беху Карловци позорницом.</p> <p>Дивно се беш |
| ши учењаци, па о томе да пишу.{S} Да, о томе!{S} Треба писати књиге за народ, треба учити народ |
| при чаши пива, његова најмилија тема, о томе, како и за што наш народ пропада; Јеша воли да „по |
| ђе и Маца, те се разговор и због тога о томе прекиде.{S} Но Ката неје пропустила, да избаци нек |
| па мир!</p> <p>– Казао сам ти, што ја о томе мислим.{S} Испит, понда ради што хоћеш. </p> <p>–Д |
| докотурали.{S} У нас немају ни појма о томе или се сматра за срамоту, да се један свршен униве |
| S} То треба да знаду наши учењаци, па о томе да пишу.{S} Да, о томе!{S} Треба писати књиге за н |
| дно обрати на Бранка:– Јеси ли ти кад о томе помишљао?</p> <p>– Моја будућност биће ми само нас |
| 105" /> <p>– Немој да спомињеш штогод о томе пред тетком.{S} Она се страшно ополчила.{S} Не ће |
| грлу.</p> <p>Бранко као да не ће више о томе да говори.</p> <p> И сви заћуташе.</p> <p>– И опет |
| на то, даа је у кући већ било речи и о томе, да ће се ићи у Карловце.</p> <pb n="98" /> <p>Нег |
| кад би <pb n="91" /> му се теоретски о томе предиковало, а да не види то од нас својим очима.{ |
| .</p> <p>– Да он мени не рече ни речи о томе!</p> <p>– Збиља?</p> <p>– Ни беле,</p> <p>– А лепу |
| сад већ неје говорио с нећаком својим о томе.{S} А он опет зазире и од „омладинца“, као да <pb |
| ранко тако из ненада одлази, да ником о томе пре не рече ни речи.</p> <p>Госпођа Ката да пукне |
| а ни о чему другом да се говори, него о томе.{S} Синоћ је већ доучила све, што неје била потпун |
| а, шта што вреди, него шта кошта, па по томе и цени.{S} Тако ти је данас време, кћерко.</p> <p> |
| у...</p> <pb n="49" /> <p>Добро те се у томе помешали с осталим друштвом.{S} Учитељ и Јован, а |
| дни!{S} Па како <pb n="74" /> стојимо у томе?{S} Жалосно!{S} Да се заплачеш!..{S} Боли га, да Б |
| едан дан, па недеља?{S} Је л? </p> <p>У томе се отпустила Јелена и Даринка; па се она нађе изме |
| трпљиво иза капака на прозору.</p> <p>У томе умукну учитељев глас.{S} Свећа се угаси, а иза она |
| итељеву собу</p> <p>Највише се обрадова тому баш Јован. </p> <p>У прочељу између оба прозора ви |
| p>Хвала, ујо, што се не сетисте, кад је тому било време; сад је касно, – одговори му сестрић с |
| ију воде на извору...</p> <p>Прилике је тому зими често.{S} Седе у вече обично код топле пећи.{ |
| Даринчину страну.{S} Бадава, срце само тоне на ту страну, па му вуче и душу и мисао за Даринко |
| , ићи,– вели јој Даринка...</p> <p>Пуче топ.</p> <p>– Ево, лађа иде!</p> <p>Сад се тек ускомеша |
| е журимо на Дунав.{S} Сад треба скоро и топ да пукне.</p> <p>– Децо, ја то не ћу моћи све издрж |
| елена... ох!{S} Она чује Миланов глас и топи се од милине као масло на топлој прженици... </p> |
| у зими често.{S} Седе у вече обично код топле пећи.{S} Ако Даринка не везе или не плете што себ |
| ј се оте из груди.{S} Прекрсти се после топле молитве.{S} Али се трже, кад јој витице тек сплет |
| в глас и топи се од милине као масло на топлој прженици... </p> <milestone unit="subSection" /> |
| пута претрчи тркуница, уплашена коњским топотом и зврком од кола.{S} Застане над каквом рупом, |
| Ката Нати, кад ова извадила сиграчке из торбе, „зар је то морало бити?“ – „Немој ти ту мени!“ р |
| нограду цело скоро после подне на мекој трави у крај поточића, што се слива преко луба дебела о |
| па гони несносну запару, те се залеће с травке травци, као да им шапће, да не клону. </p> <p>Не |
| unit="subSection" /> <p>Легао Бранко на траву у хладовину, да чита.{S} Обично би до сад у то до |
| о своју књигу, те му књига сад испаде у траву.</p> <p>– Пардон!</p> <p>Јелена хтеде сама да се |
| метну шешир на главу, а беше му спао у траву.{S} Узе свој штит од сунца, па га затвори.{S} Те |
| несносну запару, те се залеће с травке травци, као да им шапће, да не клону. </p> <p>Негде се |
| моћна ни толико, да узме своју руку на траг, нити да његову стисне, већ му је подала, па је он |
| зао, јер би морао јавно и повући реч на траг.{S} А повукао би је за цело, као што се већи у себ |
| релила по обрашчићима.{S} Нигде на лицу трага сумора, нигде знака каква немирна санка.{S} Ако с |
| троши своје силно благо.{S} Можда је и трагична судбина, прерана смрт тога ђенијалног младића |
| ке глумачке дружине, где је играо улоге трагичних јунака, нежних љубавника и био први певач.{S} |
| ове, већ се болном душом хвата за њихне трагове.</p> <p>Бележник се смеје лудом послу.</p> <p>А |
| Свештеници, које му драго партаје били, траже што бољу парохију.{S} Ти и твоје колеге дали сте |
| е може ни од шале подсмехнути.</p> <p>– Тражи вас, ујо, госпођа Рашићка! – одговори онај.</p> < |
| оже од једа, што јој „срамоте кћер“, па тражи негде горњу хаљину, да им изађе, па да им очита. |
| ује, да ипак има и једна љубав, која не тражи заслуга, па је равна само оној, што је постала с |
| е мало разгали лице.</p> <p>Да ме ко не тражи? </p> <p>Не знам.{S} Ја сам пошао био к Јовану; а |
| Даринчину радовању, те се смеје с њом и тражи, на прилику, с које стране препелица пућпуриче.</ |
| газдовања.{S} Данас... данас се и за то тражи интелигентан човек, човек... не „господин“!</p> < |
| еки немир, па иде по кући, као да нешто тражи.{S} До подне је још како тако и прошло; него посл |
| ,</p> <p>Бележник послао пандура, да му тражи по селу гдегод овчија сира, па да га с црним луко |
| траних Срба, – војводина српска?</p> <p>Тражи ли се још славе, наћи ће се у „Карловачкој калдрм |
| рка дотрча к њима:</p> <p>– Хајдете.{S} Тражимо вас.{S} Треба да се журимо на Дунав.{S} Сад тре |
| , маси народа.{S} Ми учимо медицину, па тражимо вароши, не ће нико на село. (Ја не ћу да пребац |
| д је лептир одлетео.{S} Неје га више ни тражио.{S} Он зна за цело, где ће опет наћи свој прави |
| – вели Бранко. – Чини ми се, да је већ тражио друго место.{S} Из његова данас разговора чисто |
| и продао за вино ил ракију.{S} Него док трајало и његове и женине сиротиње, даде све до последњ |
| мах организована.{S} То не ће још дуго трајати.</p> <p>– Имали смо ми већ једном и организован |
| о тек под земљицу вргне“, а некмо ли да траје, „док се поје, док се винце пије, и док срце узди |
| ће заслуге по српску књижевност остати трајне, да их збиља не потамњује ни слава млађанога Бра |
| на те наше учене и неучене докторе, што траћкају своје драгоцено време у левентовању.{S} Поштен |
| го што лађа пристане.</p> <p>Карловачки трг, порта саборне цркве, двориште патријаршкога двора |
| м или грлицом, често би гурнула матер и тргла је иза сна, да је ова преплашено упита, шта јој ј |
| ц на огрљаку, кад се коњ који мухне, па тргне, да преухитри зловољнога Триву кочијаша, те га ов |
| о!</p> <p>Ја сам за то!- прихвати млади трговац. </p> <p>Синоћ је био отишао Марко у Нови Сад, |
| о, да ту нема за њу места!</p> <p>Млади трговац се окљува, како би и он прешао у разговор с Бра |
| низио, да буде, на прилику, бирташ, или трговац или... најслободнији човек на свету: економ.{S} |
| што више свесних економа, земљорадника, трговаца, занатлија, то више слободе и благостања.{S} Б |
| ладина, а ту се у нас рачунамо ми ђаци, трговачки момци, и тако даље, све људи млади, који још |
| ожда, добио у мираз, и оно мало „знања“ трговачкога, што га добије у тако званим вечерњим школа |
| о, да је Јеша био некад први момак међу трговачком омладином у вароши.{S} Али прошао вашар!{S} |
| и девојка неје лоша прилика за сеоскога трговца.</p> <p>Ту је сад и та варошкиња, Даринка.{S} П |
| дби толике општинске бележнике и сеоске трговце, па одржа све, што остало после Игњата.{S} Ако |
| емо примера, да су, на прилику, пропали трговци „пали“ на бирташе, па кад ни ту нису могли прок |
| сподина.{S} Или се и не мисли на то, да трговцу треба више од нешто капитала, што га је обично |
| па ћуте.</p> <p>То је млади Брајковачки трговчић, Јеша Дабижић.{S} По опаљеном лицу и испуцаним |
| стоји до зида.{S} Па чак се и њих двоје тргоше како попина Јелена врисну.{S} А коларевој сестри |
| онесоше га у варош до свечанога одра на тргу, где беху свечани говори једнога од Бечкога одбора |
| е патријаршкога двора и улице, што воде тргу, све то беше народ прекрилио.</p> <p>У саборној цр |
| обали Дунавској.</p> <p> На Карловачком тргу према вратима саборне цркве стоји одар окружен са |
| та сам ујак с нећаком.</p> <p>– Да, да, треба помишљати на своју будућност, – проговори парох; |
| да не слути на добро.</p> <p>– Да, да, треба да идеш, да видиш матер,... треба, да! – говори п |
| о томе!{S} Треба писати књиге за народ, треба учити народ да држи новине, па да се учи, да види |
| еба да водимо рачуна о раду наших људи, треба да знамо, камо смерају, али...</p> <p>– Али да ћу |
| , да, треба да идеш, да видиш матер,... треба, да! – говори поп Стева све на развлак, док га ис |
| а то увек кажем, а то ћу и сам урадити: треба више учених људи да се помешају у народ, у масу.{ |
| ту, па учите народ,... да, учите га!{S} Треба сви да га учимо!{S} Ја то увек кажем, а то ћу и с |
| и, па о томе да пишу.{S} Да, о томе!{S} Треба писати књиге за народ, треба учити народ да држи |
| ,... аутономија,... избор,... сабор!{S} Треба вама Стратимировић и Бах.{S} Каква слободна штамп |
| ана, нису имали таке школе, као сад.{S} Треба да имаш на уму, да сам ја месни школски надзирате |
| верења, да треба да остане код куће.{S} Треба народ поучавати.{S} А ко ће то, ако не ће учени љ |
| ац, одређивати ток народној судбини.{S} Треба да водимо рачуна о раду наших људи, треба да знам |
| х прилика често.{S} Чика је одобрио.{S} Треба да одемо и код тетка-Тинке.</p> <p>Нова неприлика |
| а:</p> <p>– Хајдете.{S} Тражимо вас.{S} Треба да се журимо на Дунав.{S} Сад треба скоро и топ д |
| тако рећи, довлачи кћери курмахере?{S} Треба јој!</p> <p>– Штета за дете.{S} Добра је срца.{S} |
| ла!</p> <p>– Тим више, – суди Катица, – треба пазити на тако женско дете.{S} Али та, чини ми се |
| т свако мисли на свој рачун...</p> <p>– Треба мислити даље од носа, – проговори поп Стеван одлу |
| поседали на одар, други стоје.</p> <p>– Треба да оженимо овога нашега учитеља!-- примети госпођ |
| Милан Кнежевић).{S} Али те две „звезде“ треба тек задобити.</p> <p>Бранко Стајић после оних реч |
| емудра Рашићка преварила у рачуну.{S} А треба ли госпођи Кати много, да на први поглед од мах в |
| ан!{S} Неје ни то рђав човек!{S} Пре га треба жалити него осуђивати.{S} Понда госпођа Рашићка?! |
| у, што неје дошла на време, кад зна, да треба ово оно... </p> <milestone unit="subSection" /> < |
| сад још већма дошао до тога уверења, да треба да остане код куће.{S} Треба народ поучавати.{S} |
| , да ћеш вечито ђаковати.“ Да!{S} Понда треба помишљати и на своју кућу, на своје огњиште, на с |
| Цикот, мислиш сватови су! </p> <p>Зорка треба да иде по девојку.{S} Мати каже, биће да је у кол |
| и коло око крста разилази, те млађешина треба и пре да хвата повратак.</p> <p>Не би сирота имал |
| оставити ма на ким.{S}Ту је живина, па треба нахранити и скоткати!{S} Ту краве дочекати, па по |
| {S} Треба да се журимо на Дунав.{S} Сад треба скоро и топ да пукне.</p> <p>– Децо, ја то не ћу |
| овде сад више не треба тиха рада, овде треба олујине: загушљивост је ужасна, притисак не да да |
| донде још Јован и Даринка поучити, где треба да рашири руке, где да их метне на груди, где да |
| ака носи други број и казује место, где треба да се окупе чланови ове или оне депутације, пре н |
| јом учи, да у свету има љубави, него је треба заслужити, који сваким чином својим доказује, да |
| че само поквареније. „Дете, за Бога, не треба ни да зна, да и тако што има на свету.{S} За њу н |
| а нам ваља чинити и како се владати, не треба нам команде.</p> <p>- Чујеш.{S} Ја бих ни пода шт |
| е доста Дунавом.</p> <p>– Мој синко, не треба ни то баш тако далеко одлагати.{S} Ко је рано лег |
| {S} Бадава!{S} Мати је мати.{S} Дете не треба никад да је напуштено и остављено, можда, доброј |
| литички ваздух.{S} Не, овде сад више не треба тиха рада, овде треба олујине: загушљивост је ужа |
| главу, па се даде у памет.</p> <p>Ти не треба да се што бојиш, – узе поп да кује, док је врело. |
| прилику, те доказала поп-Стеви, како не треба да вређа Александра због његових омладинских назо |
| е да и Брајковац изађе на глас, како не треба.{S} Памтиш, како се то некад живило.{S} Боже, да |
| шкиња не надмудри): – Да Бог ме, младеж треба да пева!</p> <p>То је госпођа Рашићка нашла за до |
| ко усрећила.{S} А оно девојче, збиља, и треба да се усрећи.{S} Душа је њена чист још неисписан |
| е увек, каже, говорио, да је то једно и треба да буде једно.</p> <p>Зорка већ опет дотрчала с к |
| и, - одговори Јелена ђаволасто; – па ви треба да почнете.</p> <pb n="39" /> <p>Бранко ћути; или |
| и с оне стране Саве и Дунава?{S} Је ли треба спомињати толике народне саборе, који баш у Карло |
| е дати дете и у лер и на васпитање; али треба, Бог ме, женском детету још много више кућевна ва |
| ти, учо, издири за народност, па кад ти треба дати хлеба, „даће бог!“</p> <p>Јеша зинуо у Јован |
| у за тебе.{S} Шта ти ваља радити, то ти треба већ сам да знаш после осам година, што си их пров |
| све формалности, шупље љуске.{S} Радити треба, радити!{S} Па... чуј ме!{S} Више народу користи, |
| се бележниковица збунити. – Ал тако јој треба!{S} Тај господин Бранко добро јој је напаприо у н |
| но време у левентовању.{S} Поштен човек треба да помишља на породицу.</p> <p>– Поштен човек тре |
| ишља на породицу.</p> <p>– Поштен човек треба најпре да се побрине, како ће издржавати породицу |
| боравио, што рекао ујаку: „Поштен човек треба најпре да се побрине, како ће издржавати своју по |
| о тог дана какво крштење, знају, кад им треба донети дете, да га поп Стева уведе у свето правос |
| о је мој Арсеније.“</p> <p>Арсеније њен треба да је по занату ћурчија.{S} Леп занат, таман за с |
| врпољио.{S} Хоће да се пева.{S} Друштво треба само да пева.{S} А он погибе за младим друштвом.{ |
| лач.</p> <p>– Мати ми увек говори, како треба да сам пријатна с њим и искрена.{S} Ја и не могу |
| и њу и себе. – Све ће то још бити, како треба да буде.{S} Нисам тек могао момку одмах с неба па |
| по неки пут исправи и опомене, где како треба.{S} Но за то Зорка мора да трчка за њом из собе у |
| иметак после Игњата Јаковљевића.{S} Но треба радити и бар одржати.{S} Да извади Јована из школ |
| .{S} То је грозно, господине мој.{S} То треба да знаду наши учењаци, па о томе да пишу.{S} Да, |
| д тек почиње да нагађа.{S} Па баш за то треба да му каже, како мати хоће, мати хоће а не она, д |
| а, тако беше омилело.{S} То је оно, што треба да измири, а у идеји Бранковој, све без разлике и |
| па видиш, да ће то све још бити као што треба.{S} Госпођа Јеца се као мало и поутеши, али... те |
| поп-Стевиним, „то све још бити као што треба“,то јест, као што она, по свом рачуну, жели.{S} О |
| одлануло, како ће „све још бити као што треба“.{S} Но или што јој се чинило, да неје прилика, д |
| ми се, пожурили смо се раније, него што треба.</p> <p>Па боље пре не? после, – одговори Јован.< |
| госпође бележниковице.</p> <p>– А, вас треба посути ситном прохом! – поздрави га бележниковица |
| ементом, комотан: ради једва, колико му треба, па је површан, те, канда не схваћа озбиљно конку |
| ће доћи скоро из поља, па и по дворишту треба којешта поспремати.</p> <p>Сутра је радни дан а ч |
| {S} Или се и не мисли на то, да трговцу треба више од нешто капитала, што га је обично наследио |
| а, када теби Карловци су глава!“</p> <p>Треба ли ређати све прилике, које истакоше Карловце изн |
| вац и Брајковчани покажу том приликом. „Треба <hi>народ</hi> увести унутра!“</p> <p>– Да приред |
| ац пропева у Бранковој свечаности“ јер „треба народ увући унутра!“ Повукао би је тим пре, што с |
| ћути.{S} Не зна, шта ће сад; тек мисли, требало би, можда, што да рекне.</p> <p>– Али збиља се |
| S} Сам пресветли господин жупан, кад је требало бирати жупанијске преставнике, изволели су толи |
| олико јој је приповедао, да матери неје требало више, па да јој упадне у очи толико интересовањ |
| , да истера шетњом мамурлук, па му неје требало два пута рећи, да се придружи бележнику, Јовану |
| је позајмљивала детету, кад јој је што требало за ручни рад, што га је Јелена радила у „леру“. |
| има је, чини му се сад, и чешће могао и требао мислити, ако ничега другога ради, бар да сад не |
| , у којима беше његов лес, за воз, који требаше доћи у Нови Сад још у јутро.{S} Некоме се ваљда |
| ској станици, место да преноћи, као што требаше, у Новосадској саборној цркви.</p> <pb n="102" |
| ио А ти...</p> <p>Види Поп Стева, да је тренутак озбиљан.{S} Но не зна, шта да каже.</p> <p>А Р |
| ачеоника, нађоше, да је сад најзгоднији тренутак.</p> <p>Сам коровођа почиње. </p> <p>Али писар |
| једнодушни протест једва даваше на који тренутак бар маха, да се разаберу гласови одабраних чла |
| као оно птица на грани, те чека згодан тренутак, да прне опет у свет,... у виши свет.{S} Само |
| х костију</title>“.</p> <p>Величанствен тренутак.</p> <p>Изнесоше и мртвачки сандук с последњим |
| м прозору, на ком је он толико блажених тренутака с њом проснивао, пиљио, док се туга неје прел |
| да се тврдо узда, да ће, ма у последњем тренутку, и забранити.</p> <p>– О, моја ће мама мени ве |
| зналац, па се смеје.{S} Видиш га само, тресе се гојазан, зачкиљио очима и развукли му се брци, |
| на варошка успијуша!</p> <p>Попа се све тресе гојазан,:како се смеје.{S} Видиш га само, клима г |
| .</p> <p>Дрхће Јеленина рука, као да је тресе тролетница.</p> <p>– Јелице, – шапће учитељ, – шт |
| убињака и треснуо о земљу, па се купа и тресе у својој рођеној крви.{S} Сачма му је крупна добр |
| <p> Мачак се стропоштао с голубињака и треснуо о земљу, па се купа и тресе у својој рођеној кр |
| о Радичевић сјаће за вечита времена као трећа звезда уз Вука и Даничића на освитку нове нам књи |
| , учим себе ради, као годи ти и други и трећи.{S} Кад кажем, да бих био на селу учитељ народу, |
| један пут!...{S}Други пут!...{S} Цмок и трећи пут! ...{S}И опет!...{S} Све пуца!{S} То је радос |
| вор свој с Бранком, кад их остави млади тржа. – Просто, мени се мој позив не допада.{S} Ја ниса |
| и мирођија!...</p> <p>Млади Брајковачки тржа мало се неје сломио преко тезге, како је појурио, |
| чеоник гурну на оно: „Устај, Србине!“ – трже се, а кроз храпаво грло, загушено пивушином, једва |
| аћи свој прави цвет.</p> <p>Из мисли га трже весео кикот и клицање.{S} Таман да се дигне и да в |
| ош мрети није“</l> </quote> <p>Понда се трже. </p> <p>– Хоћемо ли се ми моћи поутешити, као Бра |
| крсти се после топле молитве.{S} Али се трже, кад јој витице тек сплетене, а не придевене спадо |
| Иза рогља се зачу певање.{S} Учитељ се трже.</p> <p>– Збогом!{S} Разговараћемо се.</p> <p>– По |
| с неки до Бранкових ушију.{S} Бранко се трже.{S} Близу њега стоји на уској путањи девојче од св |
| , као тек да одмахне: „Па добро!“ Но се трже.</p> <p>– Хвала вам.</p> <p>– Па, опет сте заћутал |
| има право, да Бог ме, – рече Кнежевић и трже руку.</p> <p>– Шта је теби? – пита изненада Јелена |
| ће већ доћи, – рече Даринка, па се као трже и поцрвени, кад примети, да је споменила то име на |
| динац најчистије крви“.{S} Сад се чисто трже, кад виде, да је заорао дубоко опет на своју стару |
| и иза потиљка.)</p> <p>У који мах писар трже очи на прозор, у тај мах прозврјаше онуд кола, а н |
| лајнице зеленога Нимрода, како се слабо трзали и утргли око лова.{S} Да им се уз пркос учловио |
| тно, колико је знао и расположен био. – Три године је скоро, како несам био у нашим крајевима, |
| им заједно у Карловачкој гимназији, два три разреда млађи од њега; али у комшилуку његову у ста |
| а на столицу.{S} Рећи ће тако с њим две три (опет у миру и љубави!), док „деца“ не дођу.</p> <p |
| штогод, па им чита.{S} Прочитали су све три чести „<title>Љубомира у Елисијуму</title>“ од Мило |
| рент, онај Јуда код цркве, дошао је пре три четири године.{S} Наша славна црквена општина дала |
| да је све ређала, свршила би с оним пре три године.</p> <p>– Него шта знам?{S} Код нас ти је на |
| забавља о том догађају...</p> <p>Сад се три млада пријатеља највише светују о том, како да се и |
| чаше, испили чаше, цмокнули се и два и три пута – и, дакле попили брудершафт, то јест, потписа |
| у, што неје она та, којој њен син након три године жури у походе, него јој тек уз пут сврће као |
| ше.{S} Испред учитељева стана зачу се у три пут.</p> <p>– Лаку ноћ!</p> <p>Јован и Бранко се од |
| .{S} Намерила се на добру девојку...{S} Трива јој је брат.{S} Он кирија, а она ево је код ње ве |
| ћи...{S} И тако даље...</p> <p>Дотле је Трива извукао, као добар кочијаш, коњима уши, па их ому |
| она из кухиње.</p> <p>– Разумем, – вели Трива.</p> <p>– Дођи, па ћеш вечерати, – опет Ната Трив |
| , сама је.</p> <p>– Разумем! – одговори Трива и оде за својим послом.</p> <p>– Като злато, – оп |
| замочи руке, да их пере, – могао би ти Трива штогод помоћи.{S} Нек ти донесе воде, <pb n="20" |
| те.</p> <p> Сео и кочијаш.</p> <p>Таман Трива притегао узде и замахнуо Бачком ђиватком, да одуд |
| још неје била...</p> <p>Ту је и кочијаш Трива с колима. </p> <p>Послужавка Криста трчи то у соб |
| што је Даринка све порадила...)</p> <p>Трива таман замахнуо секиром, да прецепи чвор на цепани |
| ви и Ната и Даринка у један мах.</p> <p>Трива већ сишао с кола па одапиње коњима конопце са ждр |
| ћ четири године.{S} Па има послугу и од Триве.{S} Криста јој је послушна, па радилица, па верна |
| <p>– Дођи, па ћеш вечерати, – опет Ната Триви, а то исто или можда мало друкчије рећи ће му бар |
| 20" /> ил нек нацепа дрва....{S} Хајде, Триво дете моје, помози госпођи, видиш, сама је.</p> <p |
| арошкиња?{S} Знаш, тамо је Јелена...{S} Триво, терај!</p> <p>– Ђи! </p> <p>Коњи кренуше.</p> <p |
| према воде, да се гости умију.</p> <p>– Триво, – кренула се Ната кочијашу, па му говори: – ти с |
| ухне, па тргне, да преухитри зловољнога Триву кочијаша, те га овај не опомене камџијом, да глед |
| </p> <p>–Јух, јух, јух! –- цикнула је „трижди“ сека Ната сека–Кати, кад је чула; а чула је, Бр |
| итетлије увек имају право, дакако!{S} У тринаест школа поцрпу они кашиком сву мудрост.</p> <p>– |
| а.{S} Понда скочи са столице, прође два трипут по соби.{S} И опет долети на прозор, па одмах уп |
| лушати... (Утре сузе, па промену глас:) Триста га врага, кад ја што хоћу, то мора бити из ока и |
| , што га вреба...{S} Преко пута претрчи тркуница, уплашена коњским топотом и зврком од кола.{S} |
| арошкиње дошле! </p> <p>Како је блажено трла руке, кад јој пало на памет, да доведе поп-Стевина |
| е оца ни запамтило.{S} Шта ће удовица с троје деце, а у толиком добру?{S} Остао, до душе, леп и |
| о Јелена слободна, па којим кораком она тројица њима ближе, то се Даринка већма стискује уз Јел |
| ава. </p> <p>У том начеоник, као да њих тројице тамо и нема, запева своју најмилију, тихо, по с |
| Лепо од вас! – повика на једаред Јелена тројици младића још на по пута.</p> <p>– Од кад ми овде |
| <p>Дрхће Јеленина рука, као да је тресе тролетница.</p> <p>– Јелице, – шапће учитељ, – што дрхћ |
| силних мушица, што их спопале.{S} Вуку троми на омари ноге по прашини.{S} Прашина завејава у к |
| кад хладовина разгалила и госпођи Нати тромост с веђа и дремеж с очију, живнула и она, па се р |
| је љуто зауздао и подланчио, те је шиба троструком камџијом и заиграва пред искупљеним својим в |
| них синова, на које, сиромашан и онако, троши своје силно благо.{S} Можда је и трагична судбина |
| ?{S} Сам му писао, па му послао и путна трошка, само да дође.</p> <p>– Бога ти, прекинућу ти ре |
| цу <pb n="17" /> тешко, не жали пута ни трошка, да проведе код сестре на очеву дому које летње |
| само крунисане главе своје, полажући им трошне остатке животне у сребрним и златним кивотима у |
| ишту.{S} Али колико је и то лакше, него трпети пијаницу и убојицу мужа, који сав свој кив, сву |
| ку. (Бележник, мимогред буди речено, не трпи то ни за живу главу.{S} Као да ми ту седи!{S} Вели |
| ком одржи, а да не примети, било што не трпи толико разметање свога потчињенога, било да тек, ш |
| хм,!{S} Не знам, за што би Тинкина сина трпила Јеца у поп-Стевиној кући?{S} Видићеш само, биће |
| срди на њу.</p> <p>А какве ужасне муке трпљаше у тај мах бедни њен Милан!{S} Да зна само, коли |
| јахао танку бедевију, што му извукао из трске браца Рада слуга, па је љуто зауздао и подланчио, |
| е напаприо у нос, може га сад песницама трти,</p> <p>Јован се загледа у њу зачуђеним погледом.< |
| а Радичевића.{S} Необични дар, неуморни труд и сувремена ученост и Рајића и Мушицког дуго ће ос |
| > <p>Данас је ту и Даринка, па се свако труди, да се што боље представи варошкињи.</p> <p>Бележ |
| !...{S} Па... најпосле, шта су стекли и трудољубиви Орфелин и учени Соларић, па мудри Доситије |
| ланином.{S} Но ни целим данашњим својим трудом не би стекли ни колајнице зеленога Нимрода, како |
| " /> се, како отровне мијазме почињу да трују наш политички ваздух.{S} Не, овде сад више не тре |
| ива с колима. </p> <p>Послужавка Криста трчи то у собу то на двориште, а никад празних руку.{S} |
| е како треба.{S} Но за то Зорка мора да трчка за њом из собе у собу.</p> <p>У Даринку ушао цео |
| те, а никад празних руку.{S} Мајсторица трчка за њом, да и она што прихвати.</p> <p>– Да нисмо |
| Даринка, Јелка, Бранко, Јован, а уз њих трчка и мала Зорка.{S} И њено срдашце куца необично жив |
| ицу.</p> <p>– Да, да!{S} Сећам се...{S} Трчкарала је туда око мене, кад сам га укопавао.</p> <p |
| белим кућерцима и неправилним улицама, тршчаним крововима и ниским гдегде искривљеним плетеним |
| p>Гости из Брајковца.{S} Ту тетка Ната, ту Даринка, Јован, мала Зорка, – сви полетеше њему као |
| ци, ако у село Турци.{S} Ако ће натраг, ту је Скила, мати, која би да удоми своје дете, његова |
| ковац нешто празан.{S} Сви су, до душе, ту, и мама, и тетка Ката, и Зорка, и Владимир, и браца |
| ви гости и рачуни.</p> <p> А ту су сви, ту је Брајковачко цело певачко друштво, осим Бранка, Да |
| ша и милостивија половина. (Као бојаги, ту је варошкиња.) Понда дода опет с прекором: – шта теб |
| ењена.</p> <p> Даринка, до душе, мисли, ту је брат, Јован, па, како он хоће.{S} Не ће се, ваљда |
| се – однеговаше, и научише се србовати, ту је и отац српске књижевности, ту је Вук Караџић први |
| овати, ту је и отац српске књижевности, ту је Вук Караџић први пут, као ђак још, упозорен од Му |
| тестера за навртање и скрњивање воћака; ту вазда још друга што вртарскога што пчеларскога оруђа |
| заветрину у Маркову крчму у Брајковац; ту се препоручи бележнику својом вештом декламацијом „о |
| вина, па треба нахранити и скоткати!{S} Ту краве дочекати, па помусти!{S} Па ваздан другога кој |
| анова „посинка“ Јакова Игњатовића...{S} Ту је често и мајсторица, па и Криста. („Боље да ми је |
| ико то гвоздених то дрвених клинаца.{S} Ту виси пчеларска капа; стара нека реверенда, – ваљда, |
| крену се.</p> <p>Гости из Брајковца.{S} Ту тетка Ната, ту Даринка, Јован, мала Зорка, – сви пол |
| а виногради, вотњаци, беркови, шуме.{S} Ту ти се измешала румена боја лишћа рујева с плавичасто |
| {S} Одмах до њих су певачке дружине.{S} Ту ћете најбоље видити спровод и чути песме. </p> <p>– |
| берби стражари, како беру берачице.{S} Ту је мала тестера за навртање и скрњивање воћака; ту в |
| село.{S} Ту је Јаковљевићкин Јован.{S} Ту и попин сестрић.{S} Понда, ево, и ове!</p> <p>Тејка |
| на један пут ваздан гостију у село.{S} Ту је Јаковљевићкин Јован.{S} Ту и попин сестрић.{S} По |
| ibovitz</foreign>“-у.</p> <p>У кратко – ту је буна, сабори, Банство, војвода,... </p> <p>Па кад |
| {S} Срби су за средње гласове.{S} Бас – ту је, мој брајко, баћушка Рус...{S} Баћушка Рус је сва |
| в осмех, па намигну на Јована.</p> <p>– Ту ће бити сватова! – пришану му с пуним уверењем, кад |
| чу, па му показа место уза се.</p> <p>– Ту ми седни, синовче!</p> <p>А Кнежевић пушта глас где |
| ао за јавне ствари.{S} Него омладина, а ту се у нас рачунамо ми ђаци, трговачки момци, и тако д |
| еле то његови гости и рачуни.</p> <p> А ту су сви, ту је Брајковачко цело певачко друштво, осим |
| епо од поп-Стеве.</p> <p>– Довео га, да ту проведе вакацију...{S} Ал не знам, што их већ нема и |
| пала.{S} Само да јој не би ко рекао, да ту нема за њу места!</p> <p>Млади трговац се окљува, ка |
| су се обадве препале, када су из ненада ту натрчале на Бранка.</p> <p>Јух, како сам се ја онда |
| <p>Опасан је, чини јој се, такмац сада ту...</p> <p>Нема те жеље, што је зажели госпођа Јеца Р |
| уплете се поп Стеван, – а да што сам ја ту већ двадесет и толико година?!{S} Учим ја то и говор |
| еч на Јаковљевићкине гошће.</p> <p>Била ту Јаковљевићкиња девојка, па вели, доћи ће ми у визиту |
| и, упамти.{S} Нова омладина је ухватила ту истину...</p> <p>– Сви ми, штогод учимо, учимо за на |
| вића.</p> <p>– Не говори!</p> <p>– Нема ту шале.</p> <p>– Та стани да дођем к себи!</p> <p>– Е, |
| ну страну.{S} Бадава, срце само тоне на ту страну, па му вуче и душу и мисао за Даринком.{S} Је |
| чевића. („Слава!{S} Слава!“ заори се на ту реч око стола.)...{S} Да, господо моја, – залеће се |
| бро, даклем, још у суботу отићи ћете на ту параду у Карловце; па најбоље ће бити, говори ти сам |
| pb n="33" /> <p>Како сам нисам дошао на ту мисао?... </p> <p>Овај момак није таки, као што сам |
| год уме да штује и мртве поборнике, (на ту је реч баш особито узахао,) поборнике своје идеје.{S |
| госпођа Рашићка.</p> <p>– Збиља!{S} Па ту је за цело и она.</p> <p>– Не знаш ништа?</p> <p>– Ш |
| картања развезе и пијанка.{S} А он мора ту бити, да декламује.{S} Ко би иначе био у чорби мирођ |
| ић стао на прозор, па недахнимице слуша ту народну песму.{S} Не узима на ум, како су жалосни ти |
| S} Просвета, просвета!</p> <p>Не помаже ту књига, – вели му Јован. – Нема просвете, где народ н |
| „српски Сион“?</p> <p>Ко не зна, да је ту српска патријаршија“.{S} Тешко да има у српству иоле |
| ојаги, па јој одговара:</p> <p>– Све је ту.</p> <p>– Боже, помози! – прекрсти се и помоли се; Н |
| ајсторица, па и Криста. („Боље да ми је ту, него да се витла којекуда“, мисли госпођа Ната).{S} |
| p> <p>– Не ни по што.{S} Не, бар док је ту Бранко.{S} Учитељ се замисли.</p> <p>– Шта мислиш?{S |
| што је наишла на таки неред, или што је ту Јелена, па да је пецне.</p> <p>– Ви сте сретне руке, |
| ико не одговори ништа..</p> <p>Данас је ту и Даринка, па се свако труди, да се што боље предста |
| Јелену, како жури њој.{S} Дакле, већ је ту време, да се иде на певање!{S} Па колико Јелену угле |
| а ујаков позив, ујаку за љубав, да неје ту и Јован и да не осећаше збиља потребу, да се одмори. |
| хтела да каже и да би то рекла, да није ту – „дете“, Даринка, а деца, дакако, не морају, свашта |
| потребнији.{S} Ето, он је кратко време ту, па видим, да га и сељани јако уважавају, јер слушај |
| и ти стихови, како су непоетично казане ту мисли; само му мило, што види, да народ зна за Бранк |
| одрасла на селу, па најволи, да и умре ту, али никад неје марила, да јој се и једно дете мора |
| о боговетно вече изађе пред кућу, па се ту нађе с неким ковачким калфом, па је не можеш довикат |
| к без одређене сталности.{S} Прелеће се ту с једног предмета на други, и, дакако, често долазе |
| оп-Стевиној кући?{S} Видићеш само, биће ту...!{S} Учитељ је сад мали за њену ћер.{S} Побринула |
| њим, те скочи на њега.{S} И да не беше ту начелника и бележника, би медвед угњавио мајмуна.{S} |
| је син оца лоле; али да бацим на њега и ту љагу, да му је мати распуштеница, не могу.{S} Преуда |
| опа нешто кошка и с учитељем.{S} Биће и ту њена масла.{S} А момак ваљани вредан, како само може |
| Бог ме!{S} Положићу докторат, свршићу и ту формалност; понда ћу доћи у Брајковац.{S} Радићу, ек |
| и помоћи! – рећи ће Бранко, па употреби ту прилику, да стане поред Даринке. </p> <pb n="47" /> |
| е стоји економно добро.{S} За то сте ви ту, па учите народ,... да, учите га!{S} Треба сви да га |
| ним, аукторитетима.</p> <p>– Па може ли ту бити дисциплине? </p> <p>– Још те какве!{S} Сви знам |
| трпи то ни за живу главу.{S} Као да ми ту седи!{S} Вели увек па се удари иза потиљка.)</p> <p> |
| ли трговци „пали“ на бирташе, па кад ни ту нису могли прокопсати, или и прескочивши тај степен, |
| мо се честито ни поразговарали, како си ту.</p> <p>То је истина.{S} А ко је томе крив?{S} Као д |
| , – зар то мора бити?</p> <p>– Немој ти ту мени! – одговориће опет, као и до сад, Ната Кати.– З |
| е, „зар је то морало бити?“ – „Немој ти ту мени!“ рекла је, наравно, Ната Кати. „То је дечја ра |
| и поштени општинари не ће баш и продати ту своју кућу,... разумете ли ме: кућу српске црквене п |
| ољу свињи, или тако што, Давина је увек ту, да свесрдно послужи.{S} Она је, тако рећи, Игњату и |
| то!</p> <p>– Заповедајте!</p> <p>– Је л ту муф?</p> <p>Муф беше запао под ноге, док се Ната нам |
| о свом „вишем позиву“, као да је он сам ту, па сам својој Дулчинеји слади санак.</p> <p>Благајн |
| а неје ни у Брајковцу, од како је дошао ту за свећеника.</p> <p>Бранку дуго време поред таквога |
| из винограда! ...{S} Владимир ми је био ту пре, него што ћете ви доћи, мало јео, па опет отрчао |
| <p>– Но, да Богме,... до сад вам је био ту друг,... хајде-де, прашта вам се...{S} Сиромах, тај |
| крено да ти кажем, волим, и што сам био ту.</p> <p>– Жао ми је, да ниси остао дуже, па да прошв |
| те мало проширити или бар повисити, ујо ту сеницу, кад сте тако радо у њој?</p> <p>За мене је, |
| едочити...{S} Боже мој, ви гледате опет ту као неки преблаги Јеврем...{S} Ето вам, шта је: госп |
| p>– Да приредимо и ми овде какво село у ту цел!{S} Предложи учитељ.{S} Стајић скочи одушевљено |
| им, па и непосредним интересима, што су ту скопчани, – то су његове најмилије мисли.{S} Тек ако |
| то све онда расправљало, кад деца несу ту.{S} Деца, да како, не морају свашта чути...</p> <p>С |
| чеоник, стари пензионирац...{S} И опису ту.{S} Господин бележник је нашао, да је вредно, да му |
| олубице моја!{S} Иди, немој да се крхаш ту! – вели јој разнежени супруг. – Ти бар не мораш, ако |
| а окупу, па јој још неје била...</p> <p>Ту је и кочијаш Трива с колима. </p> <p>Послужавка Крис |
| тога неумрлога мудраца српскога.</p> <p>Ту књигу узео Бранко и вечерас да чита.{S} Али, као оби |
| оша прилика за сеоскога трговца.</p> <p>Ту је сад и та варошкиња, Даринка.{S} Познао се с њом у |
| {S} Не да се кућа оставити ма на ким.{S}Ту је живина, па треба нахранити и скоткати!{S} Ту крав |
| верио, да се и сама гошћа одушевила за „ту идеју“, што би рекао Раја Јовановић, па макар поп Ст |
| авапио је негда његов велики имењак.{S} Туга се нека стисла у његовим грудима.{S} Тама нека као |
| ренутака с њом проснивао, пиљио, док се туга неје прелила вином, те из дубљине наквашенога срца |
| пријатно, тако слатко, да јој се прели туга по срцу, срце јој оте мах, сузе саме полетеше на о |
| узела бранити писара, да се овај сам од туге неке у мало не заплака. – ни песма начеоникова.{S} |
| јковац; сад тек разумеде њену притајану тугу, што неје она та, којој њен син након три године ж |
| д некуда изгледа.{S} Ако случајно прође туда какав гимназијалац, па је поздрави, стискивајућ књ |
| Да, да!{S} Сећам се...{S} Трчкарала је туда око мене, кад сам га укопавао.</p> <p>– Па видиш, |
| ићу загладио, осећао се туђ према њему, туђ, јер и оне сродничке пажљивости беше већ нестало у |
| ше већ нестало у себичному његову срцу, туђ, јер предвиђаше, да их и мишљење и назори деле ужас |
| а сестри и сестрићу загладио, осећао се туђ према њему, туђ, јер и оне сродничке пажљивости беш |
| знуо, као за својом колевком, осетио се туђ, самохран. „Тама за мном, тама преда мноме, а најве |
| – рекла му је мати, када га испраћала у туђ свет, у даљину, да у највишим школама тамо збира се |
| о туђа брига?</p> <p>– Општа ствар неје туђа ствар, него свију нас и свакога појединца подједна |
| једва да умемо и слутити, како се води туђа брига, једва да и назиремо, шта је то јаван живот, |
| та је друго та ваша дерна политика него туђа брига?</p> <p>– Општа ствар неје туђа ствар, него |
| Мени је, да Бог ме, охол, кад ми је све туђе у њему.</p> <p>– Па сте се непрестано опет бавили |
| до душе, лако било ломити руке, перући туђе рубље, ни бости очи, шијући белом свету, па хранит |
| чност да кује своје планове!{S} Играчка туђег ћефа!</p> <p>Зар је тако гадан тај јавни, тај пра |
| ити и себе и дете под туђим кровом и на туђем огњишту.{S} Али колико је и то лакше, него трпети |
| рав!{S} Без ичије припомоћи... сам... у туђем свету...{S} Хм!{S} Мора бити од њега кадгод нешто |
| то, што се... без ичије – помоћи сам у туђем свету... гура, те редовно свршава своје течајеве. |
| да исправим свет раменом, „да плачем за туђим насилима“, и тако даље.{S} То су све формалности, |
| лом свету, па хранити и себе и дете под туђим кровом и на туђем огњишту.{S} Али колико је и то |
| Наш је сељак, где су Срби неизмешани с туђим елементом, комотан: ради једва, колико му треба, |
| у.{S} Али пази, да се што више користиш туђим искуством.{S} Тешко оном, који мора све на себи д |
| еби туђински печат.{S} Ми све морамо од туђина да набављамо за своје рођене паре, а пара мало, |
| и, то је наше, па не мора плаћати.{S} А туђинац то не може рећи.{S} Дакле, општина му је дала с |
| а најобичније наше потребе носе на себи туђински печат.{S} Ми све морамо од туђина да набављамо |
| а, – од људи неписмених, који су тек из туђих уста чули и научили бар „Коло Бранково“, па до пр |
| ни ступио у јавни живот, па већ, ето, у туђој руци маљ, којим би себичност да кује своје планов |
| ете?</p> <p>– Како кад.</p> <p>– Водите туђу бригу.</p> <p>– То раде беспослене жене.{S} Не ћет |
| га конзисторији.{S} Ја ћу ти написати, тужбу, да се развенчаш.{S} Петнаест година га већ нема. |
| егов виши позив на срцу и на језику.{S} Тужи се на цео свет.{S} Младу човеку не да се прилика, |
| уђе.</p> <p>Јован баш пије каву, па се тужи, како ну не прија.{S} Да му је хладан батак с кисе |
| стиште терет, сињи терет.{S} Цео дан се тужи матери, да је боли глава.{S} А кад пошла на певање |
| искрснути на једаред из ненада.{S} Него тужи га конзисторији.{S} Ја ћу ти написати, тужбу, да с |
| сам ја месни школски надзиратељ.</p> <p>Тужи ми се, сиромах, само, да га неко опањкава код влас |
| ни близу памети, да се кајем, или да се тужим на Беч.{S} Али ипак ме срце вуче нашем крају, па |
| пао лепа друштва“, те не може друкче да тузи угове, већ се болном душом хвата за њихне трагове. |
| и чешће.</p> <p>Учитељ, Милан Кнежевић, тукао би се сад са целом општином.{S} Већма осећа морал |
| може да остане од срамоте у свом јату, тумарне бог те пита куд, па се изгуби.{S} Наш је сељак, |
| се протегли на канабету.{S} Остави неки тумач казненога поступка, што га читао, на страну, па п |
| ли разговарао што? – пита попу, а више тумачи, шта мисли, погледом него речима.</p> <p>Попа за |
| Додијало им овде гоњење за веру као и у Турској, па се просто одселили у Русију, па тамо насели |
| пак опљувати, па заденути у малу своју турску лулицу на подугачком чибуку, запалити и пушити.. |
| лу вашара!“ Благајник мисли:{S} Куд сви Турци... „Наћи ће се и још когод.{S} Звезде на небу пев |
| бележниковица Јовану.</p> <p>– Куд сви Турци, – одговори овај.</p> <p>А она повика: </p> <p>– |
| ишта лепше од добра пива.{S} Ал куд сви Турци.{S} Мисли, но га мрзи, да и толико говори.</p> <p |
| ела“ Брајковачкога благајника: „Куд сви Турци,..." </p> <p>Тако се свршила прва певачка поука Б |
| ак.</p> <p>Благајник као вели: „Куд сви Турци“... па савесно врши своје као бегеш. </p> <p>Јеша |
| е ватре.{S} Ако у гору вуци, ако у село Турци.{S} Ако ће натраг, ту је Скила, мати, која би да |
| ко је пало слеме на њено теме.{S} Једва ће ми на питања моја тек овлаш поверити, како је испала |
| помени и на то, остаће нешто, због чега ће Карловци остати у спомену, „док се поје, док се винц |
| што се, не зна ни сам за што, нада, да ће она највише и поклонити пажње оному говору, што прет |
| забране.{S} А као да се тврдо узда, да ће, ма у последњем тренутку, и забранити.</p> <p>– О, м |
| руци!{S} Али је бар тврду веру дала, да ће све и сва порадити и код чике, поп-Стеве, и код мате |
| лишан, ако <pb n="41" /> је мислила, да ће последње речи девојче примити у онаком смислу, који |
| на оличена.{S} И нека нико не сумња, да ће идеја погинути...</p> <p>Бележник се већ неколико пу |
| ћан, јер чека муштерија– поручио је, да ће „сад одмах“ доћи, па је устао већ био и пошао.{S} Ал |
| аа је у кући већ било речи и о томе, да ће се ићи у Карловце.</p> <pb n="98" /> <p>Него неје на |
| авета даде се обрлатити још до куће, да ће заложити своју реч.</p> <p>– Видићемо још, шта ће ре |
| а Ната из вароши?</p> <p>– Јавља ми, да ће доћи скоро.</p> <p>– Нека, нека!...{S} Збогом, сека |
| ро и за себе и за њу.{S} Знаш ли ти, да ће она израдити код поп-Стеве, да све припадне њој и ње |
| били су сви уверени, нема опасности, да ће морати певати без госпођице Јелене. </p> <p>Сутра по |
| сна и тиха ноћ песмом.{S} Ја мислим, да ће наш коровођа...“</p> <p>А коровођи, Брајковачком учи |
| .{S} А мајке се теше и челике надом, да ће им деца бити боље среће од њих... </p> <p>Ката Јаков |
| .{S} Јован Јаковљевић му је обрекао, да ће тако ући у Карловце, као да ће доћи, „да бирају војв |
| свог века неје поп Стеван помишљао, да ће бити кадгод и проводаџија, па, ето, под старост доте |
| ла се, <pb n="99" /> изгубивши наду, да ће се и вечерас састати с њим, и уверивши се зар још бо |
| етак јаја и..</p> <p>– Но, па видиш, да ће то све још бити као што треба.{S} Госпођа Јеца се ка |
| поп Стева један пут сестри, видевши да ће јој тиме погодити најватренију жељу.</p> <p>Тинци си |
| екао, да ће тако ући у Карловце, као да ће доћи, „да бирају војводу“. </p> <p>Матер је спремио, |
| е била мед пред Бранком, али сад као да ће да се сва разлиже.{S} Чак му је одушевљено говорила |
| злена и разборита.{S} Као девојка можда ће се многоме пре допасти Јелена; али Даринка је врсна |
| </p> <p>Положи све испите најпре; понда ће мо се разговарати, – одговори му Бранко.</p> <p>Јова |
| друмови пожелити Срба...{S}" А историја ће да пева ил кука над њима као над старим Римљанима и |
| тренутку, и забранити.</p> <p>– О, моја ће мама мени већ дозволити, – одазва се Даринка. – Њој |
| па чита своју декламацију.{S} А Даринка ће запитати Бранка: „Хоће ли ко говорити штогод том при |
| ама, у које могу запасти и према којима ће морати удешавати свој рад и своју снагу.{S} Бродови |
| , алезајнц (све једно), Стефане; Јелена ће певати на селу и ићи ће са мном у Карловце на свечан |
| а Јелену Рашићку.</p> <p>– Није; ал она ће начинити од ње којешта.{S} Кад је јесенас дошао Кнеж |
| пођице Даринке, јединице јој кћерке, па ће онако срдито и опет по толики пут:{S} Па баш сад?!</ |
| мука!{S} Да, ја сам господар у кући, па ће бити онако, како ја хоћу.{S} Да, ја сам господар у о |
| оје колеге дали сте се на професуру, па ће те и ви лепо тако да спремате омладину на госпоство. |
| сај и сузу у спомен својих покојних, па ће прећи на други разговор...</p> <p>Тако нешто, ваљда, |
| > <pb n="13" /> <p>– За Бога, мама, шта ће ти опет муф у сред лета? – љути се опет</p> <p>Дарин |
| се!</p> <p>Бранко ћути.{S} Не зна, шта ће сад; тек мисли, требало би, можда, што да рекне.</p> |
| чица. – А Даринка стала, па не зна, шта ће; па кад Бранко отишао, а она ми меће моју руку на св |
| је и спрам куће његове, па не зна, шта ће.{S} Не би било лепо, опет, и да оде, а да се не јави |
| пошла с њим у кућу, па сад не зна, шта ће и кут ће пре.{S} Да га остави, па потрчи по Мацу, ил |
| е је била замућена вода... не знам, шта ће опет сутра бити...{S} Нема сумње, да је Ната сад и т |
| них школа.{S} Мати се дала у бригу, шта ће, куд ће с дететом.{S} Пита сестра брата за савет. </ |
| не падоше ни на ум, да пазе на њу, шта ће изазвати у њој Зорчине речи!.. </p> <milestone unit= |
| и своју реч.</p> <p>– Видићемо још, шта ће рећи поп Стева? – рече она, па се насмеши.</p> <p>Бо |
| е родило, није оца ни запамтило.{S} Шта ће удовица с троје деце, а у толиком добру?{S} Остао, д |
| као Бранко, при помисли на смрт?{S} Шта ће „након нас останути“, и кад нам се „тело тек под зем |
| а лизнеш, очемерила би се.</p> <p>– Шта ће сирота удовица!{S} Нашла себи сигуран кров, па га чу |
| одати, него о Божићу прасе...{S} Па шта ће бити од Брајковачке светковине?{S} А?... стара српск |
| мало разабира за оно, што је било и шта ће <pb n="32" /> бити у свету.{S} Он и његова најближа |
| етка Ката, и Зорка, и Владимир, и браца ће се вратити, али опет... опет..</p> <p>Зорка, опет, н |
| ишну уметност!{S} Госпођа бележниковица ће за љубав господину Јаковљевићу.{S} Млади грк Брајков |
| о лапитима.</p> <p>Тим боље!{S} Зорчица ће декламовати ону чика-Јовину о Бранковој жељи; а једн |
| еколико пута питала и брацу и сеју, кад ће, за Бога, већ једаред то почети?{S} Али Јован се одс |
| онда је изашла на улицу, да види, – кад ће поп Стеван проћи и вратити се на вечерње.{S} Но коли |
| ашта чути...</p> <p>Сви су мислили, сад ће госпођа Рашићка свиснути од једа и од срамоте.{S} А |
| зда на пречагу...{S} Нагао се...{S} Сад ће да скочи на земљу, па да гдегод у окриљу тамне ноћи |
| тац жив!</p> <p>И твоја јединица, – сад ће опет Ката Нати, – нема никога осим тебе.</p> <p>На т |
| нити могу на ино, а да не</p> <p>– Сад ће бити по сахата, – примети му жена знајући за његов л |
| ати, загрли Даринку.{S} И једва једаред ће истрчати и отићи по девојку.</p> <p>– Ала је то праш |
| ао народ банкротирати, т. ј. на једаред ће „друмови пожелити Срба...{S}" А историја ће да пева |
| цела кућа.</p> <p>Јест, до душе, у род ће се, и то у род, као у своју рођену кућу.{S}Али на се |
| а.{S} Мати се дала у бригу, шта ће, куд ће с дететом.{S} Пита сестра брата за савет. </p> <p>Да |
| А Јелена се сада збиља почела надати, е ће, по речима поп-Стевиним, „то све још бити као што тр |
| деца и девојка и слуга.{S} А већи краве ће доћи скоро из поља, па и по дворишту треба којешта п |
| а, – теши поп Стеван и њу и себе. – Све ће то још бити, како треба да буде.{S} Нисам тек могао |
| више ни тражио.{S} Он зна за цело, где ће опет наћи свој прави цвет.</p> <p>Из мисли га трже в |
| толу је неколико кабанус–цигара, – које ће он, кад год би пушио, пресећи на полак.{S} Половину |
| о ја судим...{S} Знаш, ја...{S} Најбоље ће бити, да си ти уз њега.{S} Бадава!{S} Мати је мати.{ |
| ете на ту параду у Карловце; па најбоље ће бити, говори ти сама с његовом матером...{S} Но, не |
| ране, па им се тако и путови укрсте, не ће зар један на другога, већ један поред другога.{S} За |
| и учимо медицину, па тражимо вароши, не ће нико на село. (Ја не ћу да пребацујем штипендистима, |
| рује, да кола, у којима беше Бранко, не ће стићи са својим првим возом...</p> <p>Освану и тај д |
| пски“ „ти“, него Дабижић, на пример, не ће више називати Јована и доктором, а Јован ће њему, на |
| о и ми паметније са собом, да видиш, не ће ли и он окренути на боље.{S} Ако ми не верујеш, иди |
| .{S} А радости и изненађењу, мислиш, не ће бити краја целу ноћ. </p> <milestone unit="subSectio |
| пропустите.</p> <p>– Па: сад, ваљда: не ће ни бити ништа у Брајковцима, кад ви одлазите.{S} Не |
| тком.{S} Она се страшно ополчила.{S} Не ће се више ни враћати у Брајковац, него иде одмах одавд |
| је брат, Јован, па, како он хоће.{S} Не ће се, ваљда, показати не знам каква.</p> <p>Јелена пре |
| и једно дете мора везати за село.{S} Не ће се кућа Гојковића ископати, док је унучади чика-Пере |
| Да, господо моја, – опет ће Јеша. – Не ће српски народ клонути, догод уме да штује и мртве поб |
| или пљескати или ће се запити, па га не ће ни слушати, те ипак викати живео; а нити ће га хтети |
| ости својој, кажу, био и заверио, да не ће никад довести у своју кућу страну женскињу, „домостр |
| засело у грлу.</p> <p>Бранко као да не ће више о томе да говори.</p> <p> И сви заћуташе.</p> < |
| ема другом неучтивији, те не само да не ће више говорити између себе „ви“, већ „братски српски“ |
| ти патосу својој болти.{S} Занатлија не ће да зна више од свог мајстора, где је изучио занат, е |
| рестанимо ми радити, што не ваља, па не ће народ имати у кога да се угледа; а почнимо и ми паме |
| ам осети, како је оштро то рекао, па не ће ни да му погледи у очи.{S} Али тек опет дода: </p> < |
| да је поп Стева говорио, како никад не ће ни наћи више таке жене.{S} Па се у жалости својој, к |
| пиштољима пудара на опрезу, што сад не ће ни на што ни да се осврну, – рекао би, уморили се, в |
| е потребан у збору, да готово без ње не ће моћи бити ништа.</p> <p>**...*Ударише и краве из пољ |
| не знајући, да железни воз из Пеште не ће доћи тога дана.</p> <p> У Нови Сад се слегло такођер |
| извињава, да још неје доспевао, али не ће више пропустити.</p> <p>Писар мотри свакога, како пе |
| ти; или не зна, шта да одговори, или не ће, што мисли.{S} А мисли: „Што се овај свет толико на |
| е.</p> <p>– Јелена не чује песме или не ће да је чује.</p> <p>– Милане!</p> <p>– Виче Кнежевића |
| рава Српкиња мати!{S} Никада та мени не ће допустити, да ја завирим у њену економију, од како ј |
| јамчи, да му наши поштени општинари не ће баш и продати ту своју кућу,... разумете ли ме: кућу |
| има неко, у коме се никад преварити не ће, који га сваком речју својом учи, да у свету има љуб |
| !...{S} Он вам ни гуску нашу појести не ће, док је не почивути.{S} А наше жене,... и људи, и св |
| о... као да те гледам.{S} Твоји ђаци не ће смети пред тобом читати ни „ђачки растанак“, ма да с |
| ај се, молим те, тога грчета.{S} Тај не ће бити паметнији ни за длаку...{S} Но, но,... поче бел |
| што!{S} Две јаке, до душе, за вратом не ће имати никад, јер... за тај хлебац, што га је он себи |
| ан.{S} Мало који дан ће проћи, да он не ће посетити женску школу.{S} Па га – ревност тако занел |
| народ поучавати.{S} А ко ће то, ако не ће учени људи?{S} И онако није за њега адвокација.{S} Н |
| их, и када се збије у самоћу, а камо не ће, кад их овако више, па једна другу подсећа.{S} Тек у |
| јавиће се од мах организована.{S} То не ће још дуго трајати.</p> <p>– Имали смо ми већ једном и |
| знаћу и умећу боље удесити свој рад, те ће моји сељани имати прилике, на кога да се угледају ак |
| народ осетио жељу Бранкову.{S} То вече ће му остати у најлепшем спомену из живота у Брајковцу. |
| {S} Да се обазре на оваке слушаоце, ови ће или пљескати или ће се запити, па га не ће ни слушат |
| а, што се силом уплеће у ове дане, који ће да засветле потомству као пример свенародног признањ |
| у Јаковљевићу.{S} Млади грк Брајковачки ће, јер је таки дух времена.{S} Бележник вели: „Нека бу |
| прозором пиљио као маче у жижак, да ли ће каква вилинска рука отворити капак на прозору, на он |
| стаће или мезимац на дедину темељу, или ће пустити зета у кућу, као и њен отац, па како Бог да. |
| S} Да га остави, па потрчи по Мацу, или ће најпре да га унесе?{S} Најпосле га спусти на земљу, |
| оваке слушаоце, ови ће или пљескати или ће се запити, па га не ће ни слушати, те ипак викати жи |
| њим, што, дакле, нити има почетка, нити ће имати свршетка, а то је мати и материнска љубав:{S} |
| и слушати, те ипак викати живео; а нити ће га хтети нити умети довољно разумети.{S} Дође му на |
| ска?</p> <p>Тражи ли се још славе, наћи ће се у „Карловачкој калдрми равној“, у разглашеном Кар |
| гајник мисли:{S} Куд сви Турци... „Наћи ће се и још когод.{S} Звезде на небу певачкога Брајкова |
| дошли нешто у разговор.{S} Тинка, рећи ће поп Стева својој сестри, – ево, ја сам сад конзистор |
| присела поред њега на столицу.{S} Рећи ће тако с њим две три (опет у миру и љубави!), док „дец |
| p>– Него морате нам и ви помоћи! – рећи ће Бранко, па употреби ту прилику, да стане поред Дарин |
| овог учу не избациш из општине, – рећи ће вечерас госпођа Рашићка поп-Стеви, наравно, после не |
| Није тога било, слатка, од пре, – рећи ће сека Ката. – Било ти је Брајковачко друштво, и сама |
| оклоне!</p> <p>– Боже мој, секо. – рећи ће, до душе, као и до сад, Ката Нати, – зар то мора бит |
| а то исто или можда мало друкчије рећи ће му бар још који пут...{S} Сутра се можеш вратити за |
| <p>– Док ја дођем до своје Еве, протећи ће доста Дунавом.</p> <p>– Мој синко, не треба ни то ба |
| Стефане; Јелена ће певати на селу и ићи ће са мном у Карловце на свечаност.{S} Је л да ти је пр |
| његова Јелисавета; ако ће напред, наићи ће на Харивду, на омладинца, који га може исмејати за „ |
| у Јаковљевићкиња девојка, па вели, доћи ће ми у визиту.</p> <p>И сад узеде да оговара госпођу Н |
| ележниковица. – Питајте учитеља.{S} Тај ће вам умети најбоље посведочити...{S} Боже мој, ви гле |
| или као господа, а не као радници, увек ће нам кола ићи на еро.{S} То је само истина, а не црне |
| <p>– Ништа не чини.{S} Господин учитељ ће нас научити Бранково коло...</p> <p>– То већ знам! – |
| ише називати Јована и доктором, а Јован ће њему, на прилику, смети од сад говорити:{S} Грцо, ил |
| {S} Па баш сад?!</p> <p>Та, за који дан ће да буде велика беседа у корист преноса последњих зем |
| ељ – сувише ревностан.{S} Мало који дан ће проћи, да он не ће посетити женску школу.{S} Па га – |
| азију, па, ако Бог и срећа дадне, таман ће ти у добри час доспети за капелана.</p> <p>Јест, и ј |
| {S} Можеш се и преудати.</p> <p>Мој син ће, – одговори она, – за цело лакше поднети, да је син |
| бриге за господина...{S} Бранка.{S} Он ће већ доћи, – рече Даринка, па се као трже и поцрвени, |
| ном неком ливадом не мога одолети, него ће сићи с кола, и набрати пуну руку разнога пољског цве |
| ремена ученост и Рајића и Мушицког дуго ће остати узором омладини, која има да се учи; а дела њ |
| куће.{S} Треба народ поучавати.{S} А ко ће то, ако не ће учени људи?{S} И онако није за њега ад |
| и писар, дочекао га је оберучке. (Да ко ће, ако он не би!{S} Рају је само за време судбина ћуши |
| доми своје дете, његова Јелисавета; ако ће напред, наићи ће на Харивду, на омладинца, који га м |
| о у гору вуци, ако у село Турци.{S} Ако ће натраг, ту је Скила, мати, која би да удоми своје де |
| омиру у Елисиуму</title>"...{S} Тек ако ће јој се кад тад поткрасти из груди уздах, а нит зна з |
| о су његове најмилије мисли.{S} Тек ако ће га кадгод завести мисао за којом новином у пчеларств |
| ајковачкој омладини, да се спрема, како ће у свом скромном селу прославити спомен великога песн |
| ан,... „фини младић“...{S} Не зна, како ће пред поп-Стевом и својом кћерком да га се нахвали.{S |
| човек треба најпре да се побрине, како ће издржавати породицу своју.</p> <p>– Не мислиш, ваљда |
| човек треба најпре да се побрине, како ће издржавати своју породицу.“ И толико се занео, помиш |
| И сад, ето, седе и разговарају се, како ће што боље да удесе село, што га спремају.</p> <pb n=" |
| ковца у Карловце.{S} Замишља себи, како ће на том путу угледати из далека читав караван кола, н |
| други певачи већ су се договорили, како ће после певања на пиво „Код разбијене канте“.{S} Тако |
| ракну од неке милине, кад помисли, како ће му се добра душа опет обрадовати, кад јој сутра оде. |
| овце и нашао стан за Тинку згодан, како ће моћи и по неколико ђака држати на стану.{S} А Тинка |
| о ти ми свуда. , баш сам радознао, како ће и то у Карловцима испасти.{S} Чисто не могу да веруј |
| му каже, како јој је сад одлануло, како ће „све још бити као што треба“.{S} Но или што јој се ч |
| p> <p>Од то доба пази писар добро, како ће изводити своје теорије и стављати ипотезе. </p> <p>П |
| ици лете на све стране и наређују, како ће се програм што свечаније извести.{S} Од паропловске |
| постељи, па гунђа и прети учитељу, како ће га то скупо стати, што му квари сан.</p> <p>А госпођ |
| иличи њихову добу, а и не слуте, колико ће се весала поломити на узбурканим валима, што их тамо |
| ме задржавао Варнава...{S} Него Бранко ће отићи у Карловце сав обарен.</p> <p>– Одахнуће, кад |
| поток, али мирнији него у бујици; само ће ипак овде онде прокрчити себи, лакше пута, где без б |
| е, што неје била потпуно знала.{S} Само ће је донде још Јован и Даринка поучити, где треба да р |
| ојче.{S} Седамнаест јој годиница; скоро ће, у име божје, ићи у осамнаесту.{S} Родитељи, у тим г |
| не понесе штогод сестриној деци.{S} То ће да буде радост од деце, кад им тетка из вароши разда |
| ухом времена!</p> <p>– Стефане! – на то ће Рашићка.</p> <p>– Но, но,... не велим ја тако...{S} |
| , – нема никога осим тебе.</p> <p>На то ће најредовније пустити и Ната и Ката који уздисај и су |
| роши, радовала се Даринка као мала, што ће да се вија са Зорком по планини и по виноградима, да |
| ожићну чесницу и зејтин за кандило, што ће да припали пред свог свеца...{S} То је грозно, госпо |
| S} Госпођа Јеца се не осврће на то, што ће рећи свет; јер добро зна, шта о њој тај свет може го |
| смер.{S} А највећа је њена радост, што ће у тој великој свечаности и она да суделује.</p> <p>П |
| је дошао Тинкин син, и још пре него што ће доћи, не можеш је видити.{S} Од пре то мало који дан |
| ·</p> <pb n="59" /> <p>Још пре него што ће учитељ Кнежевић распустити децу из школе, ходају исп |
| и она да суделује.</p> <p>Пре него што ће синоћ деца полегати, у кући сека-Катиној неје ви бил |
| е не зна, која да прихвати реч.{S} Опет ће он:{S} Само да нас послужи лепо време!</p> <p>Да Бог |
| реч!</p> <p>– Да, господо моја, – опет ће Јеша. – Не ће српски народ клонути, догод уме да шту |
| ћује онај.</p> <p>Било би штета, – опет ће Даринка.</p> <p>Опет иду, па ћуте.</p> <p>То је млад |
| јим послом.</p> <p>– Като злато, – опет ће Ната Кати, – а ти мени и не кажеш, где су ти деца?</ |
| се он с чиком пусти у разговор, – опет ће она – он је тако добар!{S} Је ли да је Бранко добар? |
| душо.{S} Ићи ћемо на свечаност, – опет ће мати. – Нема таквих прилика често.{S} Чика је одобри |
| , добро она изиграва своју ролу, – опет ће бележниковица. – Питајте учитеља.{S} Тај ће вам умет |
| и омладина, младост је младост; старост ће јој увек завидити и роптати на њу.{S} Поток хучи и б |
| њим у кућу, па сад не зна, шта ће и кут ће пре.{S} Да га остави, па потрчи по Мацу, или ће најп |
| би пушио, пресећи на полак.{S} Половину ће оставити, другу пак опљувати, па заденути у малу сво |
| у, о беседама, о променадама...{S} И њу ће мати дада на јесен код тетка–Нате у варош, па да и о |
| смех, па намигну на Јована.</p> <p>– Ту ће бити сватова! – пришану му с пуним уверењем, кад угр |
| а мало час била рекла, него људи, којих ће заслуге по српску књижевност остати трајне, да их зб |
| браду и лако се накашља.{S} Узе округли ћелепуш са стола, па га ћуши на потиљак; а лаком кабани |
| ре одседнемо.{S} Ја баш кажем ујаку, да ћемо код ње одсести.{S} А Јелена се радује, да је позна |
| дочека исто тако и жедни писар.{S} Онда ћемо после певања код Марка, – пресуди бележник, – да м |
| ост.{S} Је л да ти је право?{S} У госте ћемо код Тинке.{S} Време је.{S} Није лепо, што ме толик |
| </p> <p>Даринка.</p> <p>–Ти ћути.{S} Ми ћемо на село.{S} А путу се рока не зна.{S} Може нас там |
| мало, док потребе све веће расту.{S} Ми ћемо поред све примљивости према свему, што је напредно |
| с омладинским скупштинама, добро; наћи ћемо други начин.{S} Сви путови воде у Рим.</p> <p>– Ја |
| Јелена застаде.</p> <p>Да, душо.{S} Ићи ћемо на свечаност, – опет ће мати. – Нема таквих прилик |
| д као пред какву буну.</p> <p>– А с ким ћемо ми у недељу?{S} Уплете се Зорка.</p> <p>– Да!{S} Е |
| </p> <p>„Кад ми одемо у планину, на ком ћемо оставити нашег Марка?...{S}Јел те, мајсторице, ви |
| нешто! – додаће Бранко. – У ову недељу ћемо и ми овде да држимо своје село у корист преноса и |
| брадује:</p> <p>Спремај се!{S} У суботу ћемо у Карловце!</p> <p>Јелена застаде.</p> <p>Да, душо |
| ће ту...!{S} Учитељ је сад мали за њену ћер.{S} Побринула се та добро и за себе и за њу.{S} Зна |
| коше у врт.</p> <p>Јелена је непрестано ћеретала.{S} Разговор јој се заплеће час о цвету Даринч |
| /p> <p>– То раде беспослене жене.{S} Не ћете тек рећи то за омладину.</p> <p>– А да шта је друг |
| чисто теши. – Ја сам уверена, да се не ћете постидети.</p> <p>– Хвала вам!{S} Ви тако умете и |
| ашег Марка?...{S}Јел те, мајсторице, ви ћете нам га пазити.“</p> <p>„Гле мене!{S} Како не бих ј |
| – Са свим ми је право, са свим...{S} Ви ћете, дакле, ићи у недељу...</p> <p>– Морамо још у субо |
| што значи, да и он то пита.</p> <p>– Ви ћете после њих доћи на ред, – одговор и онај.</p> <p>– |
| искрено окренула лице њему.</p> <p>– Ви ћете певати с нама.</p> <p>– Ох, Боже!{S} Та, то је кра |
| > <p>- Госпођице Јелена, без сумње и ви ћете нам помоћи.{S} Ви тако лепо певате, – примети учит |
| омладинске вас <pb n="54" /> више, који ћете признати, да омладина има право, кад се уверите, д |
| <p>– Добро, даклем, још у суботу отићи ћете на ту параду у Карловце; па најбоље ће бити, говор |
| {S} Владимир ми је био ту пре, него што ћете ви доћи, мало јео, па опет отрчао с децом.{S} Ако |
| Одмах до њих су певачке дружине.{S} Ту ћете најбоље видити спровод и чути песме. </p> <p>– Одо |
| да кује своје планове!{S} Играчка туђег ћефа!</p> <p>Зар је тако гадан тај јавни, тај практични |
| цу своју.</p> <p>– Не мислиш, ваљда, да ћеш вечито ђаковати?</p> <p>Бранко одмахну главом:</p> |
| кова реч на памет; „Ваљда не мислиш, да ћеш вечито ђаковати.“ Да!{S} Понда треба помишљати и на |
| азумем, – вели Трива.</p> <p>– Дођи, па ћеш вечерати, – опет Ната Триви, а то исто или можда ма |
| , док је врело. – Узећеш добар стан, па ћеш држати ђаке са стране у стану.{S} Има тамо <pb n="3 |
| подвикну учитељ из свег срца, е, заиста ћеш му и поверовати, да му срце хоће већ да пукне од ср |
| </p> <p>– Хвала Богу!</p> <p>– А да шта ћеш!{S} Јавља л ти се госпођа Ната из вароши?</p> <p>– |
| се, ваљда, још, вели поп Стеван.{S} Не ћеш тек отићи горе, а да и нама не кажеш с Богом? </p> |
| рано се оженио, није се покајао.{S} Не ћеш се, ваљда, угледати на те наше учене и неучене докт |
| по светлости, ићи ћеш правим путом и не ћеш склизнути на странпутицу.</p> <p>Тако скупља и сад |
| er Professor</foreign>!{S} Јеси чуо, ти ћеш бити таки консервативац, као што га је Бог створио. |
| ешће децу у Брајковац, венчаће их, и ти ћеш, можда, имати да тераш још парницу с узурпатором тв |
| и своја крила.{S} Иди по светлости, ићи ћеш правим путом и не ћеш склизнути на странпутицу.</p> |
| е добар, а сад ти иде под ногу.{S} Доћи ћеш само пре, него што пођеш, како, ћу ти казати, да по |
| дилисање, што ме амо вуче, већ баш, ако ћеш право, практичност,... сушта практичност.{S} Но нем |
| Зар идеш?{S} Па тако из ненада!{S} Како ћеш?</p> <p>– Пешке.</p> <p>– Баш добро.{S} Отпратићу т |
| оштина, за бога, још није све једно, то ћеш тек допустити.{S} У нас је врло велика погрешка то, |
| оћи ћеш само пре, него што пођеш, како, ћу ти казати, да поздравиш Кристу, нека што чешће посет |
| е чекала целу ноћ.</p> <p>– Верујеш, да ћу доћи; је л?</p> <p>– Ниси никад слагао.</p> <p>Кнеже |
| окторат, свршићу и ту формалност; понда ћу доћи у Брајковац.{S} Радићу, економисаћу и поучаваћу |
| S} Ето видиш.{S} Па што му драго!{S} Ја ћу доћи у недељу...</p> <p>– Свима упало у очи, да Бран |
| да.{S} Него тужи га конзисторији.{S} Ја ћу ти написати, тужбу, да се развенчаш.{S} Петнаест год |
| ја хоћу да идем у латинску школу.{S} Ја ћу бити, мати, као год и уја.</p> <p>Тинка се заплака, |
| из Карловаца са свечаности!</p> <p>– Ја ћу јој сам рећи.</p> <p>– Не ни по што.{S} Не, бар док |
| ти је данас време, кћерко.</p> <p>— Ја ћу да сачувам, мама, мајчину душицу.</p> <p>Госпођа Нат |
| ћа.{S} Ако се Александар добро узучи ја ћу сам молити његову свјатост, да се смилује на сироче |
| д окрену и предаде преда се.</p> <p>–Ја ћу да се срдим на вас, –прекинуће Бранка, кад опет чу п |
| се одене за целу годину..{S} Понда шта ћу?{S} С њом зло, а без ње и горе.</p> <pb n="21" /> <p |
| још не спаваш, сејо?</p> <p>– Ево, сад ћу и ја. </p> <p>Даринка духну у свећу.{S} Угаси је и л |
| зарадова се дете.</p> <p>– Идем,... сад ћу ја одмах...</p> <p>Неје имала када ни да доврши, што |
| позва, да оду у његову собу.</p> <p>Сад ћу ја децу пустити.{S} Него морам мало и школу отворити |
| Знам ја, шта је дечија радост.{S} Коме ћу, ако њима нећу?{S} Да је њихов отац жив!</p> <p>И тв |
| а Кати. „То је дечја радост!{S} Да коме ћу, ако њима нећу!?{S} Да је њихов отац жив!“ – „И твој |
| аплакати не ђе, па ти је слађе...{S} Не ћу да будем адвокат или чиновник...{S} Ти видиш зар, да |
| жимо вароши, не ће нико на село. (Ја не ћу да пребацујем штипендистима, као што је то у нас мод |
| е, ако хоћеш к Јаковљевићима.{S} Сад не ћу тамо.{S} Идем у воће.</p> <p>Поп Стева устаде и изађ |
| анко.</p> <p>– Не иде тако.{S} Ја се не ћу нити се смем без вас вратити, – рече она слободно.</ |
| {S} Немојте га ни читати.</p> <p>– И не ћу.{S} Ја сам био с њим заједно у Карловачкој гимназији |
| и топ да пукне.</p> <p>– Децо, ја то не ћу моћи све издржати, – вели госпођа Ната, а запурила с |
| свој прилици...</p> <p>– Кад ја већ не ћу бити на Брајковачкој светковини, немојте бар ви Карл |
| да га учимо!{S} Ја то увек кажем, а то ћу и сам урадити: треба више учених људи да се помешају |
| ведем овде школски одмор, тим више, што ћу том приликом да будем сведоком једне опште народне с |
| ак, – вели она.</p> <p>– Одмах... одмах ћу доћи, одговори Бранко.</p> <p>– Не иде тако.{S} Ја с |
| дата за вечерас.{S} Вук длаку мења, али ћуд никада.</p> <p>Никада свог века неје поп Стеван пом |
| ију не одгрне, те не покаже своју стару ћуд.</p> <p> Па да о чему ви омладина разговарате, кад |
| у, као млађи ђачић, више пута доносио у ћупи вина, а код њега се пило и ликовало по често.{S} Н |
| д већ не може поп Стеван, да омладинску ћурдију не одгрне, те не покаже своју стару ћуд.</p> <p |
| p>Баш Ката ушла у двориште, па истерала ћуриће из врта и затвара за собом вратаоца, а кола у дв |
| > <p>Арсеније њен треба да је по занату ћурчија.{S} Леп занат, таман за село!{S} Да се држао то |
| могла, а да не ошине и Даринку, како је ћуталица, али подла и подмукла. „Испод мире сто ђавола |
| – опет ће Даринка.</p> <p>Опет иду, па ћуте.</p> <p>То је млади Брајковачки трговчић, Јеша Даб |
| ма иде Јован с Бранком. </p> <p>Њих две ћуте.{S} Јелена мисли о свом јаду, а Даринка – ко да је |
| обницу.{S} Зорка се приљубила уз њу, па ћути, као да не сме да проговори.</p> <p>– Ово понесите |
| p> <p>– Бранко.</p> <p>– Па, он највише ћути.{S} Само кад се препире о чему с чиком, онда видим |
| љути се опет</p> <p>Даринка.</p> <p>–Ти ћути.{S} Ми ћемо на село.{S} А путу се рока не зна.{S} |
| да почнете.</p> <pb n="39" /> <p>Бранко ћути; или не зна, шта да одговори, или не ће, што мисли |
| ет ухвати. – Не срдим се!</p> <p>Бранко ћути.{S} Не зна, шта ће сад; тек мисли, требало би, мож |
| , опет сте заћутали.</p> <p>– Ја обично ћутим...{S} Не знам о чему...</p> <p>– Боже мој, наш уч |
| о, камо смерају, али...</p> <p>– Али да ћутимо, ваљда, па да им климамо главом, као оне лутке н |
| допаде у тај мах девојче.</p> <p>– Што ћутите?...{S} Бог ме, није лако, ја мислим, говорити пр |
| {S} Узе округли ћелепуш са стола, па га ћуши на потиљак; а лаком кабаницом покри колена, да баш |
| не би!{S} Рају је само за време судбина ћушила у Брајковац, „Богу за леђа“; али у његову рождан |
| ј „<title>Хришћанског весника</title>“, у кому је позив на претплату, а нерасечен.</p> <p>То је |
| и ће се у „Карловачкој калдрми равној“, у разглашеном Карловачком шилеру и „<foreign xml:lang=" |
| авет. </p> <p>Да га да, вели поп Стева, у Јазак за манастирског ђака...{S} Наопако, зар да га м |
| } Једва је могао ко да верује, да кола, у којима беше Бранко, не ће стићи са својим првим возом |
| ном чијом кривицом несу привезала кола, у којима беше његов лес, за воз, који требаше доћи у Но |
| боди и друштвеном поретку, о приликама, у које могу запасти и према којима ће морати удешавати |
| {S} Је л браца, – окрену се, као чигра, у заштиту Јовану, – још имам сутра, па прекосутра, па н |
| не пита, јесам ли ја ручао код Сахера, у Хамбуршкој ресторацији или у народној кухињи; не глед |
| ативши свога друга до првога манастира, у село, сврну уз пут код госпође бележниковице.</p> <p> |
| иначе пију тек кад оду у Руму, у Ириг, у Митровицу, или и даље куд у варош.{S} Неје што се Мар |
| ише учених људи да се помешају у народ, у масу.{S} Ви имате иначе потпуно право.{S} Ал...</p> < |
| има своје живе поборнике... поборнике, у којима је она оличена.{S} И нека нико не сумња, да ће |
| прозорима попине Јелене!“</p> <p>Дакле, у сред Брајковца серенада!</p> <p>Е, то бадрим чуварима |
| .{S} А коларевој сестри оте се, Бог ме, у шаку и једно: „Хи!“</p> <p>И остали сви погледаше она |
| бистар јој поглед и неусиљено понашање, у том га утврђава њено српско васпитање кућевно и школс |
| и она као у опће што кажу за женскиње, у конзаквенцијама својих премиса увек доследна, нађе се |
| Јован и Бранко гледају у отворено море, у јаван живот свој као ђаци са самопоуздањем, које поја |
| .{S} Седамнаест јој годиница; скоро ће, у име божје, ићи у осамнаесту.{S} Родитељи, у тим годин |
| писмо с пет печата, да дође, ако хоће, у Брајковац, да проведе које време!{S} Добро му дошло б |
| е могу стићи у заказани час у Карловце, у очи свечаног дана, јер се у Пешти намерном или ненаме |
| ици, место да преноћи, као што требаше, у Новосадској саборној цркви.</p> <pb n="102" /> <p>У о |
| ала се цела кућа.</p> <p>Јест, до душе, у род ће се, и то у род, као у своју рођену кућу.{S}Али |
| е божје, ићи у осамнаесту.{S} Родитељи, у тим годинама својих кћери, морају већ да помишљају и |
| <p>Пре него што ће синоћ деца полегати, у кући сека-Катиној неје ви било о другом чему речи већ |
| а, који стварају мишљења у књижевности, у науци, – све је на свој начин хитало, да се одужи спо |
| , у оној некада граничарској Митровици, у гостионици „код зеленог дрвета“ А и деца се виђала та |
| ико се пута састајао с њим у Митровици, у оној некада граничарској Митровици, у гостионици „код |
| мирно један поред другога у тихој луци, у којој се и један и други озбиљно спремају, да сваки с |
| тању српскога народа у јужној Угарској, у Хрватској и Славонији, могу смело и поносно довикнути |
| Бранко Радичевић, опет Карловачки ђак, у својим песмама као нико ни пре ни после њега.</p> <p> |
| а још никаква бура, ни најмањи облачак, у њему сија увек благо пролећно сунце, па одсјајује неп |
| е у тешкој ноћи искушења,... да, велим, у тешкој ноћи искушења, која га је стисла, да једва мож |
| .{S} Обадве још у оном добу девојачком, у ком последњи бој бије између себе нарав и васпитање.< |
| разговарајући се то о овом, то о оном, у хладу између четири висока разграната ораха у Јаковље |
| ео, помишљајући на Даринку, да, блажен, у мало гласно не кличе: „Мати, твој лептир је нашао сво |
| рце му заигра утешено, да још има неко, у коме се никад преварити не ће, који га сваком речју с |
| е ни ступио у јавни живот, па већ, ето, у туђој руци маљ, којим би себичност да кује своје план |
| <p>У који мах писар трже очи на прозор, у тај мах прозврјаше онуд кола, а на колима се залепрша |
| к матери. </p> <p>– Карловци су данас, у овај пар, најславније место у Српству.</p> <pb n="85" |
| је мати, када га испраћала у туђ свет, у даљину, да у највишим школама тамо збира себи плодове |
| Али се увек неугодно осећао у друштву, у које би тек почео долазити.{S} Од увек научио, да се |
| ништа.{S} Засуци рукаве, па, што кажу, у се и...{S} И госпођа Ката одби толике општинске бележ |
| ео!{S} Но речи му се изгубише у метежу, у ком сваки својим гласом пева:{S} Многаја.{S} Учитеља |
| да она, девојка, иде сама њему, момку, у кућу, или што је и она као у опће што кажу за женскињ |
| спода га иначе пију тек кад оду у Руму, у Ириг, у Митровицу, или и даље куд у варош.{S} Неје шт |
| </p> <pb n="80" /> <p>Хајде на поље,... у воћњак.... у гору,... ма куд,... само да се не састан |
| годан тренутак, да прне опет у свет,... у виши свет.{S} Само да му се дочепати Новога Сада или |
| 0" /> <p>Хајде на поље,... у воћњак.... у гору,... ма куд,... само да се не састане више ни с к |
| нарав!{S} Без ичије припомоћи... сам... у туђем свету...{S} Хм!{S} Мора бити од њега кадгод неш |
| из Пеште не ће доћи тога дана.</p> <p> У Нови Сад се слегло такођер гостију са свију страна, д |
| , да је обрадује:</p> <p>Спремај се!{S} У суботу ћемо у Карловце!</p> <p>Јелена застаде.</p> <p |
| рзитетлије увек имају право, дакако!{S} У тринаест школа поцрпу они кашиком сву мудрост.</p> <p |
| кљешта, и– Бог те пита шта све још!{S} У зазиданом прозору поразбацано неколико старијих и нов |
| , будак, ашов, мотика и тако даље...{S} У једном углу стоји наслоњена а на вршак изврнута стара |
| >– Молим, да ми се не упада у реч...{S} У нашој средини седи старина, који...</p> <p>– А, не, н |
| ињена дувана, палидрвца и тако даље.{S} У углу поред пећи пар ципела, а о зиду висе о клинцима |
| јом или умешношћу и даље докотурали.{S} У нас немају ни појма о томе или се сматра за срамоту, |
| сад Бранко речи материне по памети.{S} У мислима тима неје ни примерио, кад је лептир одлетео. |
| ије све једно, то ћеш тек допустити.{S} У нас је врло велика погрешка то, што ми држимо, да не |
| ута бити гост за Јаковљевића столом.{S} У последње време гонио је Игњата, кажу, да се да бирати |
| деје, пренећемо на убаво Стражилово.{S} У то име, господо моја,..</p> <p>– Живио!{S} Живио! – з |
| канабетом на сред собице омањи сто.{S} У зидовима на све стране поударано неколико то гвоздени |
| ему лако летње одело и сламњи шешир.{S} У руци држи некакву књигу, а на бео се штит од сунца на |
| животом, осећа се сада Бранко ташт.{S} У тој дивној Фрушкој Гори, за којом је толико чезнуо, к |
| ији свет се особито разабирао за њу.{S} У сека– Катину децу већ сад гледе као у велику господу, |
| проглас Карловачког и Бечког одбора:{S} У другује недељу пренос костију Бранка Радичевића! – до |
| а свечаност.{S} Је л да ти је право?{S} У госте ћемо код Тинке.{S} Време је.{S} Није лепо, што |
| <p>– Него још нешто! – додаће Бранко. – У ову недељу ћемо и ми овде да држимо своје село у кори |
| месту, – одговори опет на то Бранко. – У селу су нам исто тако потребни ваљани учитељи, као и |
| ро забављате, – пребацује јој учитељ; – у вече са мном, а дању с господином Бранком.</p> <p>Дев |
| Је ли што схватила и упамтила, то је – у божјој руци!{S} Али је бар тврду веру дала, да ће све |
| ега, а не зна, шта да му каже.</p> <p>– У Карловце</p> <p>– Да, к матери. </p> <p>– Карловци су |
| на; па сам устаде и диже чашу:</p> <p>– У нашем венцу има једна ружа...</p> <p>– Хм, Хм! – прод |
| редило српско академиско друштво „Зора“ у Бечу у спомен великог песника, седне он на лађу, а с |
| у у засебној соби „Код разбијене канте“ у Марковој крчми и прекраћивали дуго недељно време.{S} |
| ада је Милош на другом крају српства, а у суседству изнурену и понижену Србију на ново дигао и |
| тило.{S} Шта ће удовица с троје деце, а у толиком добру?{S} Остао, до душе, леп иметак после Иг |
| у срећним часовима сијала као сунце, а у овакима му свакад била звезда, која му је јасно показ |
| о.{S} То је оно, што треба да измири, а у идеји Бранковој, све без разлике и политичне и друштв |
| <p>Пред очима му лебди лик Даринчин; а у свим жилама осећа све то јаче, што више о њој мисли, |
| ити рећи мање ни више, већ сензацију; а у кући пречаснога пароха Брајковачкога поп-Стевана Радо |
| адвоката и онако има већ и сувише.{S} А у државној служби, опет, не да се пропевати, чим осете, |
| упио се народ у чистом свом оделу.{S} А у народу, видиш, око свирца час се таласа, час везе сит |
| видео, ја јоште добра нисам видео! – а у исти мах падоше му на ум њене, материне речи: „Цео је |
| их претпостављених у општинском уреду а у званичним пословима, госпођа бележниковица зна увек д |
| ји која живи у српском народу и одржава у њему свест, да не клоне у тешкој ноћи искушења,... да |
| ри ноге по прашини.{S} Прашина завејава у кола, па се мота испод коњских копита као смет у заве |
| а, па пућпуриче...{S} Шева се завитлава у ваздух, па високо тамо кличе танко гласовито...{S} На |
| ик. – Него кад велиш, да је сам Варнава у манастиру, како би било да пред вече банемо тамо?</p> |
| одушевљено ради, да „Брајковац пропева у Бранковој свечаности“ јер „треба народ увући унутра!“ |
| уза њ његова сестра, па се као снебива у тако господском кругу. </p> <p>Бранко узео виолину, п |
| е жао на месец.{S} Друго се нешто збива у Брајковцу, нешто, што они не могу никако да схвате.{S |
| , – одговори јој Бранко, а као да плива у задовољству.</p> <p>– Госпођа ваша мати није нам се и |
| извесному, где се радост и слутња слива у једно, како још никад неје осетила била; али тако при |
| } Као свећеника велике идеје пренесе га у храм, где му је „црква под небесје, олтар часни брдо |
| стацима млађанога песника и понесоше га у варош до свечанога одра на тргу, где беху свечани гов |
| ови стоје још мирно један поред другога у тихој луци, у којој се и један и други озбиљно спрема |
| ученија Димитрија Обрадовића нареченога у калуђерству Доситеја: њим и с тим списат и издат</tit |
| на звоно у цркву; неје ни приметила, да у Брајковцу звони радним даном на вечерње, ако у опште |
| ће, који га сваком речју својом учи, да у свету има љубави, него је треба заслужити, који сваки |
| а га испраћала у туђ свет, у даљину, да у највишим школама тамо збира себи плодове човечјег ума |
| ..{S} Ама молим те, зар ти не видиш, да у нас нема никакве дисциплине, нема странке: ради, како |
| о доба не може ни о чему да мисли, а да у једно не помишља и на то девојче.{S} Па кад неје уз њ |
| в да сахрањује, да свети водицу, или да у берби стражари, како беру берачице.{S} Ту је мала тес |
| а и месни школски управитељ, али тек да у недељи дана један пут или ни један пут оде на катихиз |
| године по Српству.{S} Био је он некада у вароши сталан члан певачкога друштва и аранжер толики |
| ије за тенористу.{S} Јер тенор не спада у особине српскога народа, него је то особина јужњака, |
| љању.</p> <p>– Молим, да ми се не упада у реч...{S} У нашој средини седи старина, који...</p> < |
| шир и зимски капут.{S} Иначе јако упада у очи празноћа и неред, каквога воле млади нежењени. </ |
| ек најпре само добро мислио, пређе сада у гнушање.{S} Ујков кућа поста му тесна, мрачна, гадна. |
| иче когод овде?</p> <p>Па јој опет сада у једаред тешко, колико јој мало час било криво...</p> |
| на памет ваљда за то, што се видиш сада у овом обиму?{S} Брате, ја се мало разабирам у економиј |
| час.{S} Даринка мало поцрвене.{S} Гледа у њега, а не зна, шта да му каже.</p> <p>– У Карловце</ |
| инка с побожним заносом стала, па гледа у отворену још гробницу.{S} Зорка се приљубила уз њу, п |
| песницама трти,</p> <p>Јован се загледа у њу зачуђеним погледом.</p> <p>– Бранко?!</p> <p>– Ви |
| p> <p>Госпођа Ната се милокрвно загледа у своју кћер.{S} Шта ли јој је помислила у тај пар:{S} |
| жевић.</p> <pb n="67" /> <p>Она погледа у њега.{S} Очи јој се насмешише.{S} А из грла се оте не |
| ка, што га читао, на страну, па погледа у свој сахат. </p> <p>Имамо још времена!{S} Куд вам се |
| и, шишке на челу, те испод руке погледа у њега.</p> <p>Бележник остао дужан одговор својој жени |
| у неку сентиметалност и кокетно погледа у Јована. </p> <p>Чак и Јован умуче.</p> <p>А Јеша кад |
| а је не занимаше ни каква велика беседа у вароши, радовала се Даринка као мала, што ће да се ви |
| а, за који дан ће да буде велика беседа у корист преноса последњих земних остатака Бранка Радич |
| већу радњу, ево мог носа, ако не назида у сред Брајковца најлепшу кућу с магазинима.{S} Ко јамч |
| ара од Базана, каквог шпањолског гранда у сред Севиље, па завија по свом срцу, по свом „вишем п |
| <pb n="72" /> <p>– Не да се насути вода у решето, – одговори онај.</p> <p>– Баш имам важна разг |
| ије, та два најстарија просветна завода у српству и с ове и с оне стране Саве и Дунава?{S} Је л |
| средиште свему кретању српскога народа у јужној Угарској, у Хрватској и Славонији, могу смело |
| у школе.{S} А није рада, ни кћер да уда у село.{S} Вели: „Село ти је тек село.“ Ето, она се род |
| господин архимандрит беше отишао некуда у купке.{S} А млади отац Варнава, манастирски намесник, |
| не супруге, једне госпође, која је ружа у нашем друштву.{S} А то није нико други,... мислим, да |
| не.{S} А овако избацили неколико метака у лист хартије, што је задели на суху грану на некој бр |
| оље у свачему, чему им се пружа прилика у убавој Фрушкој Гори.{S} А учитељ се „једва дочепао че |
| о њим собу.{S} Али то је и једина слика у целој соби.{S} Уза зид је постеља и на њој виолина.{S |
| Боље нашли! отпоздрави и Ната и Даринка у један мах.</p> <p>Трива већ сишао с кола па одапиње к |
| ена она два прозора с оне стране потока у лепој тамо кући.</p> <p>Тамо је вечерас Бранко и Јова |
| ње, или јој се скупи у крило, па жмирка у жижак, или преде, док јој не напреде дремеж на очи... |
| водите бриге! – удари и Криста и слатка у један глас.</p> <p>– Гле мене!{S} Како бих смела?– до |
| нуше и опет у санку.{S} Даринка се дала у мисли.{S} Беше то чудно осећање, што је обузимаше тог |
| ечко из основних школа.{S} Мати се дала у бригу, шта ће, куд ће с дететом.{S} Пита сестра брата |
| и Драгиње, о којима је тек зимус читала у „<title>Љубомиру у Елисиуму</title>"...{S} Тек ако ће |
| око себе.</p> <p>Мала Зорка, како стала у један угао, као да се закопала.{S} Само да јој не би |
| е запао под ноге, док се Ната намештала у колима.</p> <pb n="13" /> <p>– За Бога, мама, шта ће |
| , – рекла му је мати, када га испраћала у туђ свет, у даљину, да у највишим школама тамо збира |
| сада помислио, да је она, Јелена, нагла у Карловце за њим, за Стајићем!</p> <p>Што јој већма до |
| ма?{S} Зар не би боље било, да је увела у кујну, па нек учи Лепо је дати дете и у лер и на васп |
| tion" /> <p>Кад је Даринка то вече села у одар, да легне поред Зорке, дуго јој се поглед приков |
| е њена Јелена тако сретна била, па била у стану у тако доброј кући, као што је госпођа– Натина. |
| о за ручни рад, што га је Јелена радила у „леру“.</p> <p>– Нисам могла, тек зарад детета да јој |
| ка из Брајковца; а сутра дан се уселила у поп-Стевину кућу госпођа Рашићка, донде госпођа Јеца |
| своју кћер.{S} Шта ли јој је помислила у тај пар:{S} Тек не мога, а да је не пољуби. </p> <p>А |
| е као швигарица носила, као да се упила у обле јој удове.{S} Запурила се у лицу, па јој се обра |
| еха, како се премудра Рашићка преварила у рачуну.{S} А треба ли госпођи Кати много, да на први |
| иди, да се госпођа Јелисавета преварила у рачуну?</p> <p>Даринци чисто криво, кад се Бранко опр |
| p>Колико он,... а и мати му као пустила у уши. </p> <p>Иди, синко, – вели. – помешај се и ти ма |
| о допада Бранково коло.{S} Ја сам учила у нашој вишој школи нашу књижевност, па сам и мами чита |
| S} Рају је само за време судбина ћушила у Брајковац, „Богу за леђа“; али у његову рожданику пиш |
| , знаће обићи матицу, која би их увукла у вртлог, где би могли замутити своје идејале... </p> < |
| рта и затвара за собом вратаоца, а кола у двориште.</p> <p>Загледала се домаћица, ко је. – Јест |
| в велики имењак.{S} Туга се нека стисла у његовим грудима.{S} Тама нека као да хоће да му помрч |
| та гласа.{S} Пре би у овај пар бризнула у плач. </p> <p>Госпођице, молим вас, мало јаче...· сло |
| <p>Госпођа Катица у другој соби метнула у постељу малога Владимира.{S} А она и госпођа Ната сед |
| ћка се узврпољи на столици, па се нашла у чуду.</p> <p>Јелена упрла очи у Бранка.</p> <p>– Мир |
| ила тамо у вароши код ње у стану и ишла у „лер“; како је не знам какав рачун направила, што је |
| раво!{S} Усадио си га, кад сам ја дошла у ову кућу.{S} Онда је Јелици било четири годинице, тек |
| лу за учитељицу, па као учитељица дошла у Брајковац.</p> <p>Нов ред, нов надзор над српским нар |
| као да се на ново родила, кад је дошла у братовљеву кућу.{S} Како се и не би, јадница, осетила |
| ао већ био и пошао.{S} Али је баш дошла у разговор најзанимљивија тема при чаши пива, његова на |
| ека „имја рек“!...</p> <p>Баш Ката ушла у двориште, па истерала ћуриће из врта и затвара за соб |
| ли све у свом реду. </p> <p>А Ната ушла у Даринчину собу.{S} Надвирила се над Даринком и Зорком |
| S} Две хиљаде јој је писао, чим је ушла у његову кућу.{S} Две хиљаде је уложио у Румској или Ми |
| unit="subSection" /> <p>Од сеобе Србаља у крајеве, што стоје под окриљем Австроугарског орла, К |
| ор...</p> <p>Тако нешто, ваљда, замишља у себи госпођа Ната и сад, па купи све гдегод шта, као |
| е.{S} А као да се тврдо узда, да ће, ма у последњем тренутку, и забранити.</p> <p>– О, моја ће |
| и на боље.{S} Ако ми не верујеш, иди ма у које село, где су Срби помешани с Немцима.{S} Јест да |
| жи достојанство над учитељима у школама у месту као свештеник и као природан старешина српске п |
| не знам, које новце да јој даш.{S} Нема у нашег света сиротиње, не зна ти наш планинац, шта је |
| <p>– Јован је отишао у виноград.{S} Има у поп-Стеве неки гост, Јованов пријатељ из Беча.{S} Та, |
| у српска патријаршија“.{S} Тешко да има у српству иоле знатније личности, која неје била питомц |
| и пушионица. </p> <p>Господин парох има у сеници тој сву удобност; и, збиља; никад није лепше п |
| >Оно инстиктивно неповерење према свима у поп-Стевановој кући, па и према самоме ујаку, с којим |
| и срце сад је као онај прах на крилима у лептира, а образ ти је крило лептирово.{S} Отареш ли |
| и да задржи достојанство над учитељима у школама у месту као свештеник и као природан старешин |
| да се провесели с веселим Брајковчанима у хладу манастирскога воћнака уз искрен разговор и ватр |
| S} Очи упро на врата.</p> <p>На вратима у сред лозинка указа се Бранко Стајић.{S} На њему лако |
| е животне у сребрним и златним кивотима у велелепне храмове.</p> <pb n="101" /> <p>Бранко Радич |
| Русије.</p> <p>Благајник укрљешти очима у њега, као да се увери, да ли се овај шали ил’ озбиља |
| вао био Бранко, када је пре недељу дана у Бечу на једаред добио од свог ујака поп-Стеве из Брај |
| ом, два можда, по најбоља певачка члана у Брајковцу.{S} Он обично <pb n="63" /> држи леву певни |
| из далека са својим кућерцима сакривена у зелена дрвета као у сиву маглу завијена.{S} Само са ц |
| вљеније.{S} Бачка слобода, неограничена у идејама, <pb n="92" /> као да им још не да, да им се |
| ајвише око догађаја, што га је омладина у то доба спремила, а цео народ прихватио свом вољом св |
| а.{S} Ако Бог да, даће и најмлађег сина у школе.{S} А није рада, ни кћер да уда у село.{S} Вели |
| ико одборника, дакле све, што се рачуна у Брајковачку високу власт, седели су у засебној соби „ |
| p>Јеша Дабижић се сетио свога калфовања у Новом Саду и својих љубавних пустоловина по Темеринск |
| књижевних умова, који стварају мишљења у књижевности, у науци, – све је на свој начин хитало, |
| не састане више ни с ким од њих!{S} Па у јутру, чим сване, бежи из тога понора, где све заудар |
| ћа!{S} Овако хоћу да је цео свет.{S} Па у том снивању о породичној срећи, о раду, о борби и заб |
| } Нисам тек могао момку одмах с неба па у ребра: то и то је.{S} Из далека добар косач замахује. |
| >Неки дан после тога отишао је сам попа у Карловце и нашао стан за Тинку згодан, како ће моћи и |
| S} Шта мислиш, Тинка; да даш Александра у Карловце у гимназију? проговориће поп Стева један пут |
| ћ да му увређена љубав и преварена вера у поштење с болом врисне: „Од кад те, мајко, нисам виде |
| итали су све три чести „<title>Љубомира у Елисијуму</title>“ од Милована Видаковића и „<title>К |
| ед јој се отме на осветљена два прозора у оној лепој кући с оне стране потока.{S} То јој је нај |
| д него да сам данас уловио дивљег вепра у спахинском забрану.</p> <p> Мачак се стропоштао с гол |
| нагрну раденици из целе Бачке и Баната у виноградарску радњу, или кад се у октобру искупљају о |
| приденуо и ручник за рупицу испод врата у своју хаљину.{S} Госпођа Рашићка присела поред њега н |
| ц на дедину темељу, или ће пустити зета у кућу, као и њен отац, па како Бог да.{S} Тек док је њ |
| му остати у најлепшем спомену из живота у Брајковцу... </p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| це изнад свакога другога српскога места у тим крајевима?</p> <p>Има ли и једнога Србина, који и |
| , као најзгоднијим оруђем, прокрчи пута у књижевности нашој простом лепом нам народном језику.{ |
| p>– Па: сад, ваљда: не ће ни бити ништа у Брајковцима, кад ви одлазите.{S} Не би је било, увере |
| ма за мном, тама преда мноме, а највећа у срдашцу моме“, завапио је негда његов велики имењак.{ |
| у речи већ о прослави Бранка Радичевића у Брајковцу.</p> <p>Зорка неје дала ни о чему другом да |
| а Јеца довела била поп-Стевина сестрића у кућу, да му наметне своју кћер, и како је сам поп Сте |
| у између четири висока разграната ораха у Јаковљевића винограду цело скоро после подне на мекој |
| оваца оним путом, што води из Брајковца у Карловце.{S} Јутрос је поранио.{S} И кад је видео жаг |
| тамо на овај пут, што води из Брајковца у Карловце.{S} Замишља себи, како ће на том путу угледа |
| нам, за што би Тинкина сина трпила Јеца у поп-Стевиној кући?{S} Видићеш само, биће ту...!{S} Уч |
| одавде неколико хиљада српских породица у Русију.{S} Побегли, да Бог ме.{S} Додијало им овде го |
| агрли је и сан...</p> <p>Госпођа Катица у другој соби метнула у постељу малога Владимира.{S} А |
| ору, што претпоставља више и ума и срца у <pb n="65" /> женскиње, која може да се истински одуш |
| он, да пропусти, ада се и сам не умеша у струју, што се заошинула оне године по Српству.{S} Би |
| сутра оде.</p> <p>У том се врати натраг у село. </p> <p>Та последња добра мисао, што му паде на |
| авеја мећава једне зиме голог и гладног у заветрину у Маркову крчму у Брајковац; ту се препоруч |
| ... чуј ме!{S} Више народу користи, кад у својој средини има ваљана интелигентна човека, који р |
| хладовину, да чита.{S} Обично би до сад у то доба већ био код Јована; али га јутрос нешто одгов |
| гошће дошле, као да осети, да су му сад у оној кући врата затворена.{S} Не мари за нова познанс |
| вори.{S} Стале јој очи, па упрла поглед у Даринку.</p> <p>– Не знам, – једва промуца.{S} Понда |
| си у прочељу. </p> <p>Јован упро поглед у бележниковицу..</p> <p>А бележниковица приметила то, |
| тарица воћа, метне на обраницу, па хајд у варош, па се одене за целу годину..{S} Понда шта ћу?{ |
| рескочивши тај степен, а они одмах хајд у господство, те или постадоше општинским начелницима, |
| , какве до сада једва да је било кадгод у нас.</p> <p>– А, знате ли, ко је на то наговорио ваше |
| Сад ће да скочи на земљу, па да гдегод у окриљу тамне ноћи у самоћи прождере жртву своје мачје |
| ују сваки шушањ, кад се заталаса гдегод у шушњарку или у бразди, нити да вијају над собом облак |
| н.</p> <p>Још у јутро рано поврве народ у свечаном руху и са свечаним расположењем на станицу Д |
| На сред села око крста искупио се народ у чистом свом оделу.{S} А у народу, видиш, око свирца ч |
| му, у Ириг, у Митровицу, или и даље куд у варош.{S} Неје што се Марко боји, да би му, сачувај Б |
| могао о њима дознати, кад би отишао куд у варош, или проучити из листова, кад би му који пао у |
| p>– Јух! – зачу се у исти мах и из собе у неколико разних гласова.</p> <p>Ката баш била вадила |
| а то Зорка мора да трчка за њом из собе у собу.</p> <p>У Даринку ушао цео дан неки немир, па ид |
| првосвећеника српске православне цркве у овима <pb n="100" /> крајевима.{S} Али баш стога чак |
| рави разговор, узеле да преврћу листове у дебелој књизи своје прошлости.{S} Ох, Боже мој!{S} Та |
| још једаред разгледа по кући, је ли све у свом реду. </p> <p>А Ната ушла у Даринчину собу.{S} Н |
| а тако седи сека Ката, као што је друге у Брајковцу зову, сама.{S} Седи, па, као што то бива, к |
| м.</p> <p>Тинка обори главу, па се даде у памет.</p> <p>Ти не треба да се што бојиш, – узе поп |
| руке, и занесе се – за песмом, па паде у неку сентиметалност и кокетно погледа у Јована. </p> |
| ка прође нешто скроз, како му се допаде у тај мах девојче.</p> <p>– Што ћутите?...{S} Бог ме, н |
| ухо своју књигу, те му књига сад испаде у траву.</p> <p>– Пардон!</p> <p>Јелена хтеде сама да с |
| у смело и поносно довикнути: „Нови Саде у заман ти хвала, када теби Карловци су глава!“</p> <p> |
| да са што више народа и ми одемо одавде у Карловце на дочек.</p> <p>– Мило ми је! – одговори Да |
| куле, где <pb n="23" /> изван села где у сред села, изнад свију висе према лазурном небу, а ов |
| ти, већ се у највећој дреци смота негде у коров, да тамо у највећем страху проведе ноћ, док у ј |
| реба донети дете, да га поп Стева уведе у свето православље и у књигу крештајемих.{S} Иначе црк |
| <p>Прилике је тому зими често.{S} Седе у вече обично код топле пећи.{S} Ако Даринка не везе ил |
| беше пре једнога сахата кренуо, да иде у дућан на позив материн. </p> <p>– Марко!{S} Чашу пива |
| код тетка–Нате у варош, па да и она иде у вишу девојачку школу.{S} Те радости, тог подскакивања |
| ати хоће, мати хоће а не она, да се иде у Карловце.</p> <p>Сачувај Боже, када би Милан опет сад |
| <p>Поп Стева се растопи, расплини, оде у пару... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Легао |
| есту у селу.{S} Данас сутра, ако не оде у варош, да тамо отвори већу радњу, ево мог носа, ако н |
| у виноград за својим послом, ако не оде у поп-Стевину сеницу, где овај чека, да му се јави, има |
| с попиним сестрићем испод руке; те оде у кухињу, да изнесе јело на сто. </p> <milestone unit=" |
| ође поред прозора, уђе у двориште и оде у своју собу. </p> <p>Из оне лепе куће с оне стране пот |
| немамо никакве...{S} А кад човек и оде у Карловце, ако и посети своју сестру, мислиш, да сме т |
| ћи ћемо други начин.{S} Сви путови воде у Рим.</p> <p>– Ја се бојим те нове омладине.</p> <p>– |
| кад је брат поп Стева позва, да му буде у кући домаћица?{S} Колико му је покојна Стаза била неж |
| е и могао доста да поднесе, сад се нађе у великој неприлици.{S} Чисто не сме да му гледа постој |
| допру до Стајића, док већ и он не дође у двориште свога ујака.</p> <p>Та „дивна идеја“, као шт |
| ретан за својом покојном...</p> <p>Дође у Брајковац госпођа Јеца Рашићка.{S} Удовица попадија, |
| Кнежевићу добро дошло било, да се прође у чистом планинском ваздуху, да истера шетњом мамурлук, |
| </p> <p>Бранко прође поред прозора, уђе у двориште и оде у своју собу. </p> <p>Из оне лепе куће |
| – када је то видео, још већи немир уђе у њега.{S} Хтео би да доспе и у читаоницу, где одбор из |
| је, да Бог ме, охол, кад ми је све туђе у њему.</p> <p>– Па сте се непрестано опет бавили о књи |
| инка целим путом.{S} Па што сунце ближе у заставу, те што живља планина с поветарцем и она живљ |
| дмета на други, и, дакако, често долазе у сукоб сами са собом.{S} То ништа не смета, да опет св |
| то друштво састало, као и на то, даа је у кући већ било речи и о томе, да ће се ићи у Карловце. |
| слила, па, можда, и уверена била, да је у тај пар предметом разговора она, неје то велико зарез |
| поп-Стевом, тако се био расрдио, да је у један мах хтео да оде из Брајковца.{S} Него добро, те |
| де по девојку.{S} Мати каже, биће да је у колу, па нек је тамо потражи.{S} А Зорка упртила неки |
| вече у разговору и теочинцу, Јелена је у својој соби.{S} Неје палила свеће.{S} Отворила широм |
| муке.{S} Она му је натерала дерт, па је у свом мамурлуку почео да мрзи на цео свет тако, да га |
| ћерка, госпођица</p> <p>Даринка, кад је у вароши „велика беседа“ рад преноса костију Бранка Рад |
| а нешто да разговара с њом.{S} А кад је у друштву, заборави, шта је хтео, али осећа, да је пито |
| у селу, и старији и млађи.{S} Кадгод је у Игњатовој кући било каква већа посла, било да му дођу |
| внић умре као капетан у миру. „Да не је у њему срце куцало толико за свој род, можда би пришио |
| он се ње ради свађао с писарем, који је у сред друштва и пред њим био толико дрзак, да каже, ка |
| звеле мисли Јеленине с правца, којим је у тој распри пратила главни смисао његов.</p> <p>Тек по |
| длазак Стајићев из Брајковца изазвао је у познатим круговима Брајковачкога друштва, нити рећи м |
| к самога себе, Праотац наш Адам имао је у рају свега, па опет му било дуго време, чамио је, док |
| {S} Чини ми се, пише нешто.{S} Остао је у својој соби, – одговори Јелена. </p> <p>Не води ти бр |
| ломио, шта је Бранко одговорио, како је у очи исмејао и ујака и Рашићку, и. т. д. </p> <p>–Јух, |
| <p>Неје имала када ни да доврши, што је у радости хтела рећи, већ најпре поскакута с ноге на но |
| ме!{S} Добро му дошло баш с тога што је у то време овде доле највише у народу врило о Бранку Ра |
| } Па, Бог зна, како јој је, мило што је у Даринци стекла тако ваљану, тако искрену другарицу,.. |
| омене и мртвих и живих, и када се збије у самоћу, а камо не ће, кад их овако више, па једна дру |
| мало „знања“ трговачкога, што га добије у тако званим вечерњим школама, а чистећи преко дан пиј |
| из руку, а баш је беше узела, да долије у лонац у крај ватре.</p> <p>– Јух! – зачу се у исти ма |
| тога дете може добити и благодјејаније у конвикту блаженопочившег патријарха Стефана Стратимир |
| се која породица вратила опет из Русије у Фрушку Гору.{S} Ставимо ипотезу – можда баш ваша.{S} |
| ечином повила земљу као мати чедо своје у меке чисте повоје, као мати која једнаком љубављу мил |
| нсхолари му били које у Карловцима које у Темишвару и Бечу.{S} Најпосле, и то неје немогуће, не |
| лично, па чак и консхолари му били које у Карловцима које у Темишвару и Бечу.{S} Најпосле, и то |
| зашто се, мама, овакво цвеће не негује у лонцима, а негују којекакве кактусе и белагоније и др |
| едатеља.{S} Право рећи, брује му и зује у глави још од синоћ, како му је „његова“ напунила нека |
| ити писара, да се овај сам од туге неке у мало не заплака. – ни песма начеоникова.{S} Тек када |
| скима оне две столице, што се зблизниле у учитељевој соби; а од њих неки поседали на одар, друг |
| >Старије остале за столом, па, кад ушле у прави разговор, узеле да преврћу листове у дебелој књ |
| дније, што разноврсније, да се издовоље у свачему, чему им се пружа прилика у убавој Фрушкој Го |
| ао до копља и до коња“, он забоде копље у ледине, па, ако је нешто свршио, све на страну, а кор |
| ј је сина дочекала и гостила неко време у Брајковцу, на право је и поштено, да јој то врати бар |
| оре, што траћкају своје драгоцено време у левентовању.{S} Поштен човек треба да помишља на поро |
| а ти мислиш, Стево, да и ја идем с њиме у Карловце!</p> <p>– Да, ја то мислим.</p> <p>Тинка обо |
| има на одмет, па ни једнога,... само не у калуђере!..{S} Шта мислиш, Тинка; да даш Александра у |
| по старој навици.</p> <p>Женска, већ не у првом цвету своје младости, али ипак још доста свежа |
| обар стан, па ћеш држати ђаке са стране у стану.{S} Има тамо <pb n="30" /> доста чесних удовица |
| зор, несташни ђаволак с леве јој стране у грудима хоће зар да искочи; толико се пута захука, до |
| воја шарена крила, час их скупи и дигне у вис, да му се боја и на горњем и на доњем делу танких |
| ери неје требало више, па да јој упадне у очи толико интересовање о тој „красној Српкињи девојц |
| багреме, једне од оних, што су засађене у реду пред поп-Стевином кућом, са свим сакрио од месеч |
| ке православне црквено– школске општине у Брајковцу.{S} Но од то доба никада га неје успомена п |
| е ни речи.</p> <p>Госпођа Ката да пукне у себи од смеха, како се премудра Рашићка преварила у р |
| оду и одржава у њему свест, да не клоне у тешкој ноћи искушења,... да, велим, у тешкој ноћи иск |
| оје, полажући им трошне остатке животне у сребрним и златним кивотима у велелепне храмове.</p> |
| даће, искупила децу, што су били код ње у стану, па би поред народних песама и других ствари чи |
| е њена Јелена била тамо у вароши код ње у стану и ишла у „лер“; како је не знам какав рачун нап |
| <p>Дивно се беше заталасало одушевљење у српском народу у намену Бранкова спомена.{S} Онако се |
| женске гони нека радозналост, да завире у собу мушкарца неожењена.</p> <p> Даринка, до душе, ми |
| а се угледају ако хоће.{S} Тако продире у народ оно из књижевности.{S} Мислиш ти, да би му ишта |
| аном код њих, кад су путовали од озгоре у Брајковац, уме тако да приповеда, па ја тако мио!{S} |
| упила у обле јој удове.{S} Запурила се у лицу, па јој се образи зажарили, да креснеш, варница |
| не ће ни наћи више таке жене.{S} Па се у жалости својој, кажу, био и заверио, да не ће никад д |
| аната у виноградарску радњу, или кад се у октобру искупљају ода свију страна ђаци, – када је то |
| ију...</p> <pb n="49" /> <p>Добро те се у томе помешали с осталим друштвом.{S} Учитељ и Јован, |
| p> <p>Тражи ли се још славе, наћи ће се у „Карловачкој калдрми равној“, у разглашеном Карловачк |
| , штогод дише, под камен завукло или се у земљу урило, тек зар да нађе хлада.{S} Једва што се о |
| распуштеница, не могу.{S} Преудавати се у ма се и горе патила.</p> <p>На том и остало.</p> <pb |
| јој се и тако споро учинило, залети се у кућу. </p> <p>- Госпођице Јелена, без сумње и ви ћете |
| {S} Мислиш, безброј рубина раздробио се у чаши, па гори.{S} А попа гледи у њих као стари зналац |
| а баш на извору буду сведоци, колико се у истини прави народ забавља о том догађају...</p> <p>С |
| би пришио био и златну јаку“, казало се у неком листу, оглашујући његову смрт изненада.{S} Но и |
| у Карловце, у очи свечаног дана, јер се у Пешти намерном или ненамерном чијом кривицом несу при |
| нула, да се неје могла уздржати, већ се у највећој дреци смота негде у коров, да тамо у највеће |
| јавне ствари.{S} Него омладина, а ту се у нас рачунамо ми ђаци, трговачки момци, и тако даље, с |
| ц у крај ватре.</p> <p>– Јух! – зачу се у исти мах и из собе у неколико разних гласова.</p> <p> |
| ђоше.{S} Испред учитељева стана зачу се у три пут.</p> <p>– Лаку ноћ!</p> <p>Јован и Бранко се |
| а и треснуо о земљу, па се купа и тресе у својој рођеној крви.{S} Сачма му је крупна добрано пр |
| о бочи и која га стаде толико зноја, те у мало не удари по својој нози. </p> <p>Тамо на дрветим |
| њу ће мати дада на јесен код тетка–Нате у варош, па да и она иде у вишу девојачку школу.{S} Те |
| био већ у по гимназије.{S} Женско дете у седмој осмој ли годиници.{S} А најмлађе, син, јој, те |
| ам мора бити смешно, кад ви не налазите у Бранку друге идеје него то, – примети Бранко.</p> <p> |
| те, пошто не може да остане од срамоте у свом јату, тумарне бог те пита куд, па се изгуби.{S} |
| ам!{S} Тако мора бити ономе, коме пусте у невољи крв, па му одлане.{S} Не би било с горег и чеш |
| овачкој омладини, да се спрема, како ће у свом скромном селу прославити спомен великога песника |
| ер.{S} А највећа је њена радост, што ће у тој великој свечаности и она да суделује.</p> <p>Пре |
| најжалоснија песма, што се силом уплеће у ове дане, који ће да засветле потомству као пример св |
| не нађе и своју кућицу, те стрмоглавце у њу!</p> <p>Таке забаве имала је Даринка целим путом.{ |
| иш, Тинка; да даш Александра у Карловце у гимназију? проговориће поп Стева један пут сестри, ви |
| е...</p> <p>Пење се Бранко на степенице у саборницу, на заједничку пробу свију певачких дружина |
| ељ десну.{S} Она води опет све певачице у Брајковцу, па зна и црквене скоро као и брат јој. </p |
| сприча, да јој се изјада, да се заплаче у њену загрљају, па да обадве плачу.</p> <p>И би тако, |
| рему пред њеним прозором пиљио као маче у жижак, да ли ће каква вилинска рука отворити капак на |
| рас му се не да да чита ни колико иначе у овакој прилици.</p> <p>Пред очима му лебди лик Даринч |
| у стакленом ходнику уживају летње вече у разговору и теочинцу, Јелена је у својој соби.{S} Неј |
| , да јој и речи рекне, осим што је јуче у певачкој школи пробао и њен глас, али са свим онако х |
| ујаком, поп-Стеваном, то баш не могаше у њему изазвати безусловну послушност према петој божјо |
| риредивши му светковину, каквом знађаше у најсветлијим данима своје прошлости удостојивати само |
| њу.</p> <p>А какве ужасне муке трпљаше у тај мах бедни њен Милан!{S} Да зна само, колико је гр |
| то је отишао?“</p> <p>Тек обадвема беше у тај мах Бранко и његов нагли одлазак у мислима. </p> |
| ла Кати по њену Јовану, кад ономад беше у вароши код ње, јавила јој, да јој се ово дана нада.{S |
| епше полетео!{S} Но речи му се изгубише у метежу, у ком сваки својим гласом пева:{S} Многаја.{S |
| алија код нас, какве, ваљда, нигде више у свету нема.{S} Наша интелигенција постала је, тако ре |
| бити ваљан економ, примети Бранко више у шали, – кад већ знаш и за зубачу и за филоксеру.</p> |
| ога што је у то време овде доле највише у народу врило о Бранку Радичевићу и његовој прослави.{ |
| пре времена ступи у акцију.{S} Ко пише у нас дописе по политичним листовима, ко често и уводне |
| и спровод и чути песме. </p> <p>– Одоше у саборницу.{S} Једва добише места унутри.</p> <p>– Бра |
| и наговорио, да се здруже.</p> <p>Одоше у учитељеву собу</p> <p>Највише се обрадова тому баш Јо |
| госпођу Јецу Рашићку за руку, па пођоше у кућу.</p> <p>– Бранко је фини младић! – приметиће гос |
| атом и с госпођом Катом, па се отискоше у врт.</p> <p>Јелена је непрестано ћеретала.{S} Разгово |
| и свет, да дочека лађу из Новог Сада, и у собу поверенства сигурности, где одборници даваху при |
| >У саборној цркви служи се летурђија, и у њој се спомен чини слављеном песнику... </p> <milesto |
| е одбор издаваше још последње налоге, и у саборницу, где певачка друштва држаху своју заједничк |
| и оно мало успомене не беше врсно, да и у њему изазове такав пијетет према свом родитељу.{S} Ма |
| S} Ја то и опет кажем.{S} Оно јест да и у вароши може бити опет само учитељ, али друкчије се це |
| у, па се поносе.{S} Наша деца!{S} Има и у Брајковцу још неко честит!{S} Биће још ипак и од</p> |
| иначе мирољубив и добричина, па доста и у годинама, и он већ ратоборнији.{S} Нешто га подиже са |
| та стара плетена а неолепљена кошница и у њој паламара, чивија, жица, чекића, длета, кљешта, и– |
| времена.{S} Бележник вели: „Нека буде и у паклу вашара!“ Благајник мисли:{S} Куд сви Турци... „ |
| онако и онакве, какви јој ваљда брује и у души... </p> <p>Пред цветном неком ливадом не мога од |
| а поп Стева уведе у свето православље и у књигу крештајемих.{S} Иначе црквењак одзвони, па хајд |
| немир уђе у њега.{S} Хтео би да доспе и у читаоницу, где одбор издаваше још последње налоге, и |
| истерају насртљиву мушицу, што им се и у нос увлачи; само што зазвечи ланац на огрљаку, кад се |
| у кујну, па нек учи Лепо је дати дете и у лер и на васпитање; али треба, Бог ме, женском детету |
| за њега пред кћерком.</p> <p>Могао би и у вароши где бити славан човек, – рече госпођа Јеца.{S} |
| а временом мој наследник и у парохији и у кући? – рече поп Стева поверљивије.</p> <p>Хвала, ујо |
| оји ли пред вратима портир у самурини и у гајтанима а с неким скиптром у руци, или се врата зат |
| ој капелан, па временом мој наследник и у парохији и у кући? – рече поп Стева поверљивије.</p> |
| аза мила главица са црном пуном косом и у глави два гарава ока.</p> <p>Учитељ се стискао уза зи |
| сто тако потребни ваљани учитељи, као и у вароши, ако не још и потребнији.{S} Ето, он је кратко |
| } Додијало им овде гоњење за веру као и у Турској, па се просто одселили у Русију, па тамо насе |
| олећно сунце, па одсјајује непомућено и у веселим очицама и са ведрог чела, па јој се ведрина о |
| Па би добре маме, да прозру мало бар и у будућност, макар да отшкрину крајичак непрозриве копр |
| ри глас:</l> <l>Устај, Србине!</l> <l>И у борбу зове нас:</l> <l>Устај, Србине!</l> </quote> <p |
| ером благодарности исплаћује. </p> <p>И у том богоданом изобиљу, што га је иначе напајало новим |
| ју маму.{S} Ако није код ње, отрчала би у врт, да мирише цвеће да га можда узабере, па га брзо |
| се стисла, па не пушта гласа.{S} Пре би у овај пар бризнула у плач. </p> <p>Госпођице, молим ва |
| та, те Јелена дође к себи, да је пољуби у руку.</p> <p> Наравно, госпођа Ната пита, шта јој рад |
| у цело скоро после подне на мекој трави у крај поточића, што се слива преко луба дебела орахова |
| речи, да наздрави оној идеји која живи у српском народу и одржава у њему свест, да не клоне у |
| оседим обрвама.{S} Хоће најпре да оживи у успомени неке особе и прилике, о којима је, чини му с |
| и настанио се тамо.{S} Таман да поживи у миру, а капља га обори под земљу...{S} Па кад госпођи |
| обрађивача тог бесцен—блага, удари први у струне народних гусала, па чистим српским народним је |
| S} За вечеру радованца!- пристадоше сви у глас.</p> <p>Благајник мисли: „Ништа лепше од добра п |
| ас зову Давину тејком.{S} Па тако и сви у селу, и старији и млађи.{S} Кадгод је у Игњатовој кућ |
| .{S} Она, што каже и сама, ринта и ради у поп-Стевиној кући као црв.{S} А уме, да удеси, да то, |
| дај унутра, а коње испрегни, па одведи у шталу...{S} Има места је ли, Катице?</p> <p>– Како не |
| и је... замуца Бранко, застао, па гледи у њу.</p> <p>– Не, не! – кличе девојче и опет весело, к |
| био се у чаши, па гори.{S} А попа гледи у њих као стари зналац, па се смеје.{S} Видиш га само, |
| тро то рекао, па не ће ни да му погледи у очи.{S} Али тек опет дода: </p> <p>Па ако онда то учи |
| предака.</p> <p>Ма колико да писар важи у Брајковцу као ишчитана глава, ипак не мога бележник д |
| пођа бележниковица зна увек да га одржи у статус кво.{S} Но он сам још увек не заборавља свој „ |
| терино дете!{S} Али сестрића увек одржи у милости ујковој ипак то, што се... без ичије – помоћи |
| а Стајићем!</p> <p>Што јој већма долази у главу, да је потребно да се са учитељем састане, то Ј |
| м толико и толико знаменитих Срба, који у Карловцима или поникоше или се – однеговаше, и научиш |
| не заборавља свој „виши позив“ па стоји у Брајковцу још увек само као оно птица на грани, те че |
| и.</p> <p>Бојаги! – помислише сви мушки у један мах као по договору... </p> <p>За Брајковачки п |
| није могућег Ви, можда, и не знате, али у старо време одселило се одавде неколико хиљада српски |
| ћушила у Брајковац, „Богу за леђа“; али у његову рожданику пише, да је он рођен за „виши позив“ |
| ији, два три разреда млађи од њега; али у комшилуку његову у стану, – примети између осталога п |
| {S} Радо, до душе, пешачим по гори; али у јулију месецу, на овакој прижези, џаба.{S} Боље би би |
| дњи остатак у својој чаши, па се извали у столици, да слуша.{S} Сад престаје свака субординациј |
| ли се; Ната, па се успе на кола и ували у седиште.</p> <p> Сео и кочијаш.</p> <p>Таман Трива пр |
| увек оправдао оно уздање, које су имали у њега његови милостиви заштитници у Брајковцу.{S} Ако |
| осподски пуши у колу пред девојкама или у крчми..{S} Прође и каква друга Катина из детињства, п |
| је несу тако живе, ни кад с пролећа или у јесен нагрну раденици из целе Бачке и Баната у виногр |
| од Сахера, у Хамбуршкој ресторацији или у народној кухињи; не гледи, стоји ли пред вратима порт |
| црквењак одзвони, па хајд опет кући или у виноград за својим послом, ако не оде у поп-Стевину с |
| , кад се заталаса гдегод у шушњарку или у бразди, нити да вијају над собом облаке, већ пуштају, |
| .</p> <p>– Никад; никад.{S} Ми смо били у своје време јуност или младеж, па добро било.{S} Од к |
| као и у Турској, па се просто одселили у Русију, па тамо населили *Нову Србију.{S} Зар ви то н |
| p>Ако госпођа Јеца што не изради, мисли у себи Јован, не помогоше код поп-Стеве ни најубедљивиј |
| је и брује данас нешто крупније и мисли у глави пречасног конзисторијалног присједатеља.{S} Пра |
| име; понда се сети. „Јогуница!“ помисли у себи. „Никад друкче!..{S} Госпођа Рашићка!{S} Као да |
| не било ти просто!“</p> <p>Сви пренули у смех.</p> <p>– Знам ја, знам све до краја! – правда с |
| прихваћа.</p> <p>Госпођа Ната се мигољи у тешком пртљагу, хоће да се извуче, па то раскопчава о |
| вљевићкиња девојка, па вели, доћи ће ми у визиту.</p> <p>И сад узеде да оговара госпођу Нату, к |
| ед какву буну.</p> <p>– А с ким ћемо ми у недељу?{S} Уплете се Зорка.</p> <p>– Да!{S} Ето видиш |
| лужби придику какву исплести; а неје ни у Брајковцу, од како је дошао ту за свећеника.</p> <p>Б |
| т, економ више од свога оца.{S} Тако ни у чему не можемо да издржимо конкуренцију странога свет |
| 14" /> и увија око ње, или јој се скупи у крило, па жмирка у жижак, или преде, док јој не напре |
| на се брзо отрца, кад пре времена ступи у акцију.{S} Ко пише у нас дописе по политичним листови |
| ог признања.</p> <p>Попа, бојаги, удари у смех.{S} Бранка то још већма увреди, те се оштро осеч |
| на димњак.{S} На огњишту се пуши и ври у пуним лонцима, а цврче батаци на угрејаној масти.</p> |
| та, којој њен син након три године жури у походе, него јој тек уз пут сврће као познанику какво |
| p> <p>У прочељу између оба прозора виси у учитељевој соби лик Бранка Радичевића.{S} Учитељ га в |
| ковао на икону светога Николе, што виси у прочељу.</p> <pb n="51" /> <p>Усне јој шапутаху искре |
| /> <p>Писар се загледао у лик што виси у прочељу. </p> <p>Јован упро поглед у бележниковицу..< |
| обичан лавеж паса.{S} Као да се сви пси у Брајковцу побунили противу месеца, па из свега гласа |
| асмеја се већ Стајић,– мени се чини, ти у мамурлуку свом обично гледаш све на црне наочаре.</p> |
| па, ако Бог и срећа дадне, таман ће ти у добри час доспети за капелана.</p> <p>Јест, и ја то м |
| и на ум, да пазе на њу, шта ће изазвати у њој Зорчине речи!.. </p> <milestone unit="subSection" |
| сецу ни бригеша.{S} Чисто не да гледати у себе, како је сјајан.{S} Округао као похођанска погач |
| позна. </p> <p>Бранка већ поче завијати у стомаку од толике љубазности.</p> <p>– Е, па кад си в |
| дити, што не ваља, па не ће народ имати у кога да се угледа; а почнимо и ми паметније са собом, |
| аће нешто, због чега ће Карловци остати у спомену, „док се поје, док се винце пије... „— догод |
| жељу Бранкову.{S} То вече ће му остати у најлепшем спомену из живота у Брајковцу... </p> <mile |
| о ополчила.{S} Не ће се више ни враћати у Брајковац, него иде одмах одавде кући.{S} Неугодно јо |
| љку“.</p> <p>И збиља, поп Стева се сети у тој невољи своје сестре Тинке.{S} Тинка као да се на |
| што је било и шта ће <pb n="32" /> бити у свету.{S} Он и његова најближа околина с најближим по |
| ла, да ће последње речи девојче примити у онаком смислу, који им поп Стева даје.{S} Оне несу ни |
| дан свршен универзитетлија може вратити у свој дом, те наставити посао оца свога, па орати земљ |
| вишег места своје претпостављене власти у Брајковцу.</p> <p>Е, па и господар начеоник, човек ин |
| , био и заверио, да не ће никад довести у своју кућу страну женскињу, „домостројитељку“.</p> <p |
| > <p>И госпођа бележниковица се намести у пола окренута Јовану.</p> <p>Ђенијалан лик!{S} Свака |
| ударивши јак темељ српској књижевности у исти мах, када је Милош на другом крају српства, а у |
| Е, то бадрим чуварима ноћне безбедности у скровитом Брајковцу беше по вајкадашњи мири поредак н |
| з блаженог царства безазлене идеалности у суморно царство безобзирне збиљности,...још на њему л |
| <p>– Ја волим, кад се он с чиком пусти у разговор, – опет ће она – он је тако добар!{S} Је ли |
| тавити, другу пак опљувати, па заденути у малу своју турску лулицу на подугачком чибуку, запали |
| повукао би је за цело, као што се већи у себи повукао, кад се састао с Јованом и учитељем, те |
| ој годиница; скоро ће, у име божје, ићи у осамнаесту.{S} Родитељи, у тим годинама својих кћери, |
| раво, са свим...{S} Ви ћете, дакле, ићи у недељу...</p> <p>– Морамо још у суботу...</p> <p>– До |
| ћи већ било речи и о томе, да ће се ићи у Карловце.</p> <pb n="98" /> <p>Него неје научила, да |
| авао Варнава...{S} Него Бранко ће отићи у Карловце сав обарен.</p> <p>– Одахнуће, кад не буде в |
| м глас, да Бранкове кости не могу стићи у заказани час у Карловце, у очи свечаног дана, јер се |
| ше његов лес, за воз, који требаше доћи у Нови Сад још у јутро.{S} Некоме се ваљда прохтело, да |
| свршићу и ту формалност; понда ћу доћи у Брајковац.{S} Радићу, економисаћу и поучаваћу овај св |
| идиш.{S} Па што му драго!{S} Ја ћу доћи у недељу...</p> <p>– Свима упало у очи, да Бранко тако |
| земљу, па да гдегод у окриљу тамне ноћи у самоћи прождере жртву своје мачје неситости...{S} На |
| аковљевић му је обрекао, да ће тако ући у Карловце, као да ће доћи, „да бирају војводу“. </p> < |
| је сав свој кив, што је Јован, назирући у њему, ваљда, опасног конкурента, ступио преко прага, |
| Можда је мислио, да се и он кадгод баци у који српски пчеларски лист каквим дописом из својега |
| , како морају, Бог да, на лето ићи теци у</p> <p>Брајковац.</p> <p>Како онда још не беше ни спо |
| мали у њега његови милостиви заштитници у Брајковцу.{S} Ако би се то уздање кадкод и уздрмало с |
| е нашла у чуду.</p> <p>Јелена упрла очи у Бранка.</p> <p>– Мир и покој свачијим костима под зем |
| у да те женим.</p> <p>Бранко избечи очи у њега.{S} Гледа га, па не зна, да ли да се одсмеје као |
| есе прашину с хаљина.</p> <p>Ката отрчи у кућу и спрема воде, да се гости умију.</p> <p>– Триво |
| новчића, да недељом бар господски пуши у колу пред девојкама или у крчми..{S} Прође и каква др |
| бележниковица.</p> <p>– Жено, не дирај у своју сестру по Еви, – опет је, бојаги, утишава супру |
| уља плав дим на врата. </p> <p>Намештај у тој собици је једна по широка клупа уза зид, застрта |
| а? – примети Даринка.</p> <p>Јелена јој у један мах у мало не паде на груди, да јој све исприча |
| тамо преко потока оној кући, одакле јој у вече долазе они звуци са ситних гусала, тамо,... ох, |
| лети његову погледу.{S} Осети, како јој у очи сухну неки плам; а на зеници јој затрепта дуга, т |
| о у руке.{S} Највећи просветни напредак у својему господарству припустио је тек у толико, што ј |
| у тај мах Бранко и његов нагли одлазак у мислима. </p> <p>Као да осећају, е би им неугодно бил |
| јој шапутаху искрене молитве.{S} Стењак у свећи на сточићу поред постеље задрхта.{S} На лице јо |
| својој супрузи, скруни последњи остатак у својој чаши, па се извали у столици, да слуша.{S} Сад |
| ио је Игњата, кажу, да се да бирати чак у Загреб...{S} А игуман, док је Игњат узимао манастирск |
| ми сукну једна варница, која му је увек у срећним часовима сијала као сунце, а у овакима му сва |
| ост необичне љубави, што је носаше увек у срцу према свакоме, с којим свагда беше готов да обгр |
| у својему господарству припустио је тек у толико, што је наручио неке савршеније ножеве за навр |
| Чудновато, да се, ево, све више њих тек у новије доба сећају, – одговори Бранко, –да су познава |
| } Тако приповедаше доцније сам бележник у Руми „код орла“. „У мало“, каже, „не угњави руски мед |
| тамо у највећем страху проведе ноћ, док у јутро галан не кукурекне на буњишту...</p> <p>Испред |
| Јована и Дабижића, којима оде и учитељ у помоћ, – ни оштро супрушко објашњивање између бележни |
| м обиму?{S} Брате, ја се мало разабирам у економији, али толико <pb n="89" /> могу да знам, да, |
| ђе није народа свога сазидао му је храм у грудима народнима, где је нашла места за вечита време |
| ана:</p> <p>– Господине докторе, ја сам у вама познао човека, који...</p> <p>После по сахата, в |
| ак то, што се... без ичије – помоћи сам у туђем свету... гура, те редовно свршава своје течајев |
| тек зарад детета да јој – рече, очитам у очи; а ја бих знала, шта бих јој рекла.{S} Мени то не |
| док је врело.</p> <p>Ја радим и ринтам у овој кући...{S} Па, ето, како ми се мука моја награђу |
| па да прихватим економију.{S} Ја осећам у себи за то воље, па мир!</p> <p>– Казао сам ти, што ј |
| ковљевићима.{S} Сад не ћу тамо.{S} Идем у воће.</p> <p>Поп Стева устаде и изађе, па забрави за |
| их очију. </p> <p>Мати, ја хоћу да идем у латинску школу.{S} Ја ћу бити, мати, као год и уја.</ |
| се назори о свом бићу, о позиву својем у животу и не подударају, ипак им бродови стоје још мир |
| своју муку; али да бих му био учитељем у његовој најпречој потреби, радећи баш свој посао, то |
| тила неки гостински пртљаг, пошла с њим у кућу, па сад не зна, шта ће и кут ће пре.{S} Да га ос |
| Пера.{S} Толико се пута састајао с њим у Митровици, у оној некада граничарској Митровици, у го |
| та мени не ће допустити, да ја завирим у њену економију, од како је пало слеме на њено теме.{S |
| ша зинуо у Јована, па само клима главом у знак, да све одобрава. </p> <p>У том начеоник, као да |
| /p> <p>Зорка већ опет дотрчала с књигом у руци, па говори речи познате „Бранкове жеље“: </p> <q |
| е на сухо, него се одвезоше истом лађом у Нови Сад, да тамо буду на беседи и Бранкову дочеку и |
| ума, кад је оно путовала с мамом својом у Брајковац.</p> </body> </text> </TEI> |
| пензионирац, који се десио том приликом у друштву код разбијене канте, мало не пуче од смеха.</ |
| .</p> <p>Кад би отишао овда онда послом у Карловце, или би походио своју сестру или не.</p> <p> |
| – приметиће Јован Бранку, кад се једном у гунгули одвојише од осталих.</p> <p>– Каква ујна?</p> |
| а кадгод завести мисао за којом новином у пчеларству и воћарству, колико је он могао о њима доз |
| ад први момак међу трговачком омладином у вароши.{S} Али прошао вашар!{S} Дошао кући, да прихва |
| лена ће певати на селу и ићи ће са мном у Карловце на свечаност.{S} Је л да ти је право?{S} У г |
| варошкиња, Даринка.{S} Познао се с њом у недељу, кад су изашли из цркве:{S} Познао се поред Јо |
| мурини и у гајтанима а с неким скиптром у руци, или се врата затварају простом скакавицом или р |
| >Пуче пушка.{S} Пуче ама баш пред кућом у дворишту.</p> <p>– Јух!- зачу се из кухиње.{S} Маца в |
| и, поп Стеван Радојчић седи под сеницом у својем вотњаку.{S} Разузурио се, па је на њему место |
| а, јер се нагао већ преко стола с чашом у руци, да се куцне с бележниковицом“.</p> <pb n="77" / |
| има, јер – њен глас тако му је потребан у збору, да готово без ње не ће моћи бити ништа.</p> <p |
| е.{S} Ускубури, устумара се, као незван у небрану грожђу, док збиља не нађе и своју кућицу, те |
| неколико дана пред заказани свечани дан у Карловцима се опажало живо кретање.{S} Карловци и Кар |
| у...{S} Данило Славнић умре као капетан у миру. „Да не је у њему срце куцало толико за свој род |
| он, лађа богиње Талије, на којој је он у својој дружини бродио, насела на стену народног немар |
| </p> <pb n="64" /> <p>Писар се загледао у лик што виси у прочељу. </p> <p>Јован упро поглед у б |
| , до душе, у род ће се, и то у род, као у своју рођену кућу.{S}Али на село!{S} Па остати на сел |
| очишћено, па поливено, те хладовина као у планини, где не прижиже сунце.</p> <p>Поп Стева приде |
| му, момку, у кућу, или што је и она као у опће што кажу за женскиње, у конзаквенцијама својих п |
| кућерцима сакривена у зелена дрвета као у сиву маглу завијена.{S} Само са црквене куле, где <pb |
| } У сека– Катину децу већ сад гледе као у велику господу, па се поносе.{S} Наша деца!{S} Има и |
| , и да живим, – одговори Јаковљевић као у шали. – Таки је, брате, данас дух времена.</p> <p>Ста |
| ретне руке, госпо, – ухвати Дабижић као у шали. – Ја бих вам се радо бацио под окриље.</p> <p>– |
| што је завирио у њу, од како се повукао у попин врт.</p> <p>– Стојим на расположењу, госпођице |
| то. </p> <p>Ено, матори се мачак ушуњао у мирно гнездашце спокојних голубова.{S} На очиглед бри |
| на Радојчића загрмело је, као да је пао у њу гром с ведра неба.</p> <p>Кад се Јован вратио, отп |
| проучити из листова, кад би му који пао у руке.{S} Највећи просветни напредак у својему господа |
| , да не буде површан, него што је запао у благословене крајеве, па му није никада ни било до не |
| ко метну шешир на главу, а беше му спао у траву.{S} Узе свој штит од сунца, па га затвори.{S} Т |
| Рус је сваки рођен басиста.{S} Зарастао у лицу, здепаст, вратат, прсат, плећат, – па то су и гр |
| зи, џаба.{S} Боље би било, да сам остао у манастиру.{S} Нема архимандрита, па ме задржавао Варн |
| ој кући.{S} Али се увек неугодно осећао у друштву, у које би тек почео долазити.{S} Од увек нау |
| трговац се окљува, како би и он прешао у разговор с Бранком и Даринком, да се и он „помеша међ |
| обрадовао тој књизи!{S} Још кад је ишао у прве гимназијске разреде, мати би, кад сврше своје шк |
| де су ти деца?</p> <p>– Јован је отишао у виноград.{S} Има у поп-Стеве неки гост, Јованов прија |
| начеоник, поранио пре времена, па дошао у општинску писарну, да прежива о ноћашњој пијанци,</p> |
| ји разговор.{S} Бранко би тешко и дошао у Брајковац, на ујаков позив, ујаку за љубав, да неје т |
| што би казао Јеша Дабижић, пала је прво у памет Јовану Јаковљевићу.{S} Он беше предложио, да се |
| ди око тога, да састави певачко друштво у Брајковцу.{S} Стало га је доста муке, али је успео.{S |
| и погодио, куд се иде из Брајковца него у Брајковац.</p> <p>– Да он мени не рече ни речи о томе |
| биће поток опет поток, али мирнији него у бујици; само ће ипак овде онде прокрчити себи, лакше |
| девојче има осећаја и више свести него у сваке обичне.{S} А, да одушевљење њено неје изнуђено |
| е готов да обгрли цео свет.</p> <p>Него у тој тами сукну једна варница, која му је увек у срећн |
| исити, ујо ту сеницу, кад сте тако радо у њој?</p> <p>За мене је, синко, добра и овако.{S} Ја с |
| .</p> <p>Деца расла две године напоредо у добу, када душа највећма пријања; па готово прирасле |
| поп Стева и са својом првом женом живео у љубави.{S} Па кад му умре његова мила супруга Анастас |
| наш после осам година, што си их провео у гимназиским скамијама.{S} Ја хоћу да више знаш него ј |
| давио.{S} А говорило се, да је заблудео у свет.{S} Тек Тинка дахну душом.{S}Неје јој, до душе, |
| сто то беше тако омилело, да је зажелео у њему боравити вечни сан.</p> <p>Два дана напред почел |
| ше чисте као крин који им је свима смео у брк рећи:{S} Ја тако хоћу! – да, још док је чича био |
| Ја тако хоћу! – да, још док је чича био у снази, и држао узде, и знало се, бојаги, нешто и види |
| бити, да декламује.{S} Ко би иначе био у чорби мирођија!...</p> <p>Млади Брајковачки тржа мало |
| . – Три године је скоро, како несам био у нашим крајевима, непрестано сам се тепао по охолом Бе |
| га је обично наследио или, можда, добио у мираз, и оно мало „знања“ трговачкога, што га добије |
| за што је Тинкин муж пропао и заблудио у свет!</p> <p>Исто тако неје могла, а да не ухвати при |
| у његову кућу.{S} Две хиљаде је уложио у Румској или Митровачкој штедионици на детиње име.{S} |
| и и пушити...{S} И сад, пуши и замаглио у уској сеници свој да баш видиш, како куља плав дим на |
| а почиње. </p> <p>Али писар се замислио у улози каквог Дона Цезара од Базана, каквог шпањолског |
| жевића!“</p> <p>Поп Стеван се узврпољио у својој постељи, па гунђа и прети учитељу, како ће га |
| именом, кад га је Бог и Христос примио у своју општину од крштенога кума под тако лепим именом |
| туд, што је писар (кад се први пут опио у њој, а то је било прво вече, како се скрасио у Брајко |
| philosophicum</foreign> неје ни ступио у јавни живот, па већ, ето, у туђој руци маљ, којим би |
| што лежаше уза њ, а само што је завирио у њу, од како се повукао у попин врт.</p> <p>– Стојим н |
| ј господин Бранко добро јој је напаприо у нос, може га сад песницама трти,</p> <p>Јован се загл |
| а то је било прво вече, како се скрасио у Брајковцу) декламовао ону познату песму Мите Поповића |
| му, као млађи ђачић, више пута доносио у ћупи вина, а код њега се пило и ликовало по често.{S} |
| шкоћа бремена, што сам га се подухватио у најбољој вољи.</p> <p>– Немојте се плашити, господине |
| то сам Бог зна, тек док се Јован вратио у село, брујало је по Брајковцу, како је госпођа Јеца д |
| ван прешао бележниковици, па се упустио у разговор.{S} Она га кори, што је само једаред био код |
| овцу звони радним даном на вечерње, ако у опште и звони, но највише тек за то, да бабица и кума |
| међу две ватре.{S} Ако у гору вуци, ако у село Турци.{S} Ако ће натраг, ту је Скила, мати, која |
| ори поп Стеван између две ватре.{S} Ако у гору вуци, ако у село Турци.{S} Ако ће натраг, ту је |
| на пиво „Код разбијене канте“.{S} Тако у Брајковцу зову Маркову крчму, бојаги, из шале.{S} То |
| t="subSection" /> <p>Док њих двоје тако у стакленом ходнику уживају летње вече у разговору и те |
| овац. </p> <p>Синоћ је био отишао Марко у Нови Сад, – проговори једва жедни благајник. – Ако је |
| ниси остао дуже, па да прошврљамо мало у наоколо по селима и по манастирима.{S} Мени се допада |
| у доћи у недељу...</p> <p>– Свима упало у очи, да Бранко тако из ненада одлази, да ником о томе |
| е сродничке пажљивости беше већ нестало у себичному његову срцу, туђ, јер предвиђаше, да их и м |
| саду – пита Јелена, па му завири смело у лице.</p> <p>Бранко се силом насмеши. </p> <p>– Немој |
| ељу ћемо и ми овде да држимо своје село у корист преноса и споменика Бранкова, а више тога ради |
| <p>– Да приредимо и ми овде какво село у ту цел!{S} Предложи учитељ.{S} Стајић скочи одушевљен |
| ...</p> <p>Мало за тим, па је цело село у сну. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Освану д |
| а стаде гутати, као да јој нешто засело у грлу.</p> <p>Бранко као да не ће више о томе да говор |
| реме, даћу се бирати за посланика, било у Карловце било у Загреб,... ал хоћу да сам независан.{ |
| рати за посланика, било у Карловце било у Загреб,... ал хоћу да сам независан.{S} Брате, ништа |
| .{S} Ако и зна, да све, што се догодило у кући поп-Стевиној, носи на души и на образу свом сама |
| се разведри мало оно мрко лице, зарасло у црној густој бради.</p> <p>Марко дотрчао, па стао код |
| су оно јутрос отишли. – Ја мислим, само у вароши има свашта, а гле, и на селу чуда! </p> <p>– Н |
| а?!{S} Боже мој, и она је мати.{S} Само у доброј намери могла је доћи на таку мисао.{S} Да уда |
| ин устукне испред Немца; али то је само у први мах, јер је Немац већ дошао онакав, какав Србин |
| ећој дреци смота негде у коров, да тамо у највећем страху проведе ноћ, док у јутро галан не кук |
| поп-Стеве, кад је њена Јелена била тамо у вароши код ње у стану и ишла у „лер“; како је не знам |
| дећи свог мацана: </p> <p>„Кад ми одемо у планину, на ком ћемо оставити нашег Марка?...{S}Јел т |
| је:</p> <p>Спремај се!{S} У суботу ћемо у Карловце!</p> <p>Јелена застаде.</p> <p>Да, душо.{S} |
| родни!{S} Па како <pb n="74" /> стојимо у томе?{S} Жалосно!{S} Да се заплачеш!..{S} Боли га, да |
| , да, али свако за себе.{S} Огрезли смо у гнилости.{S} Нема ни родољубља, ни самопрегоревања.{S |
| .{S} Чисто не сме да му гледа постојано у очи, и, што му се давно и давно неје придесило, – поц |
| >– Даринка узе лиске, погледа милокрвно у њега, откиде један и задеде га себи на груди, а други |
| >– И не ћу.{S} Ја сам био с њим заједно у Карловачкој гимназији, два три разреда млађи од њега; |
| е ни приметила, да он и не оде на звоно у цркву; неје ни приметила, да у Брајковцу звони радним |
| он је петнаест пута одби, да може мирно у својем скровитом Ковиљском манастиру писати богословс |
| орила врата на школском здању.{S} Касно у ноћ тек вратио се Кнежевић из манастирскога воћњака, |
| ежевић не дође ни вечерас.</p> <p>Касно у ноћ тек чула је, да се отворила врата на школском зда |
| } Јесте, да разговор њих две неје задро у озбиљан живот; али је искрен и прост.{S} Обадве још у |
| у се зажари.{S} Погледа то у Јелену, то у Даринку, а поглед му несигуран склизну на страну, као |
| јкама, лице му се зажари.{S} Погледа то у Јелену, то у Даринку, а поглед му несигуран склизну н |
| пребацујем штипендистима, као што је то у нас мода, што бојаги „не раде за народ“, а школовали |
| /p> <p>Јест, до душе, у род ће се, и то у род, као у своју рођену кућу.{S}Али на село!{S} Па ос |
| свуда. , баш сам радознао, како ће и то у Карловцима испасти.{S} Чисто не могу да верујем...</p |
| лима. </p> <p>Послужавка Криста трчи то у собу то на двориште, а никад празних руку.{S} Мајстор |
| гошћама из вароши нису ни ушла честито у двориште госпођа– Катино, а већ је готово цело село з |
| су данас, у овај пар, најславније место у Српству.</p> <pb n="85" /> <p>Хоћете ли доћи на светк |
| ање свога потчињенога, било да тек, што у Брајковцу кажу, „избаци“:</p> <p>Кад је тај Дарвин из |
| када га је по једном дечку звала нешто у дућан, јер чека муштерија– поручио је, да ће „сад одм |
| хтеде да проговори, али јој заста нешто у грлу, па гледи само учитеља упитљивим погледом.</p> < |
| p>Једаред, – био код ње, па дошли нешто у разговор.{S} Тинка, рећи ће поп Стева својој сестри, |
| ти хлеба, „даће бог!“</p> <p>Јеша зинуо у Јована, па само клима главом у знак, да све одобрава. |
| шалицама и младачким несташицама дирнуо у живац и мушку и женску омладину народну; та што је на |
| наравно мисли, да мора нешто рећи, бар у корист свога „вишег позива“, па вели:{S} Штета за гос |
| тамо није свештеник старији од њега бар у цркви, – рече попа. </p> <p>– А Јелена не сме ништа д |
| кротиш свог сестрића.{S} Ти си господар у кући, ти дрмаш општином, па..</p> <p>– Сто му мука!{S |
| p>– Сто му мука!{S} Да, ја сам господар у кући, па ће бити онако, како ја хоћу.{S} Да, ја сам г |
| о, како ја хоћу.{S} Да, ја сам господар у општини, па... (Осмелио се тако поп-Стева, па говори |
| ко пута вели; </p> <p>– Ја сам господар у мојој кући.{S} Ја сам сретнији, него многи моје брати |
| друге стране дође црквењаков син, колар у селу, са својом сестром, два можда, по најбоља певачк |
| бележниковица. </p> <p>У том јој писар у крај стола стиште руку из захвалности, што га тако му |
| не гледи, стоји ли пред вратима портир у самурини и у гајтанима а с неким скиптром у руци, или |
| ласу био чика Пера.{S} А Славнић официр у граници. („Немачко рухо на њему, ал под рухом српско |
| ро освануло као данас.{S} Заспала ноћас у плачу тек око неко доба, па је спавала као мало дете. |
| и, већ се забленуо час у бележника, час у бележниковицу.</p> <p>Писар се гуши сиром и залива гр |
| кове кости не могу стићи у заказани час у Карловце, у очи свечаног дана, јер се у Пешти намерно |
| зна, шта да мисли, већ се забленуо час у бележника, час у бележниковицу.</p> <p>Писар се гуши |
| дићу, економисаћу и поучаваћу овај свет у рационалној економији.{S} Хоћу да сам независан, потп |
| аш та мржња, нагнала, да утопи цео свет у манастирски Радованац, да искали своје увређено љубом |
| а се мота испод коњских копита као смет у заветрину.</p> <p>Нигде живе душе.{S} Као да се све, |
| , те чека згодан тренутак, да прне опет у свет,... у виши свет.{S} Само да му се дочепати Новог |
| е руке око врата, док не клонуше и опет у санку.{S} Даринка се дала у мисли.{S} Беше то чудно о |
| цу.{S} Рећи ће тако с њим две три (опет у миру и љубави!), док „деца“ не дођу.</p> <p>Ево и наш |
| ов лепи српски обичај, за његову страст у наздрављању.</p> <p>– Молим, да ми се не упада у реч. |
| аш та сталност, та строгост и озбиљност у карактеру Бранкову улеваше му то јачи зазор, зазор, ш |
| себи будућност.{S} Особито је уметност у нас Срба право сироче.{S} Ко је највише позван, да ши |
| свет значе“.{S} Баш тада је он први пут у друштву залагао сву снагу своје речитости, доказујући |
| та ли, увлачи се тако нешто по неки пут у безазлено јој срце, које зна да куца још увек само за |
| ви лист могао изалазити једва један пут у месец дана на једном штампаном табаку.{S} А од оних о |
| г згодног увода. – Тај ми се увукао већ у нос:{S} Ова наша– вели Рашићка за Јелену, своју кћер, |
| .{S} Најстарији син јој, Јован, био већ у по гимназије.{S} Женско дете у седмој осмој ли години |
| дјекнуо с оне жице, коју је навио синоћ у Јеленину срцу оним својим понашањем.</p> <p>– Добро ј |
| се све прелива према ведром плавом небу у сутону у најпријатнијим видовима.{S} По доловима се в |
| на очеву дому које летње доба или бербу у Фрушкој Гори, те се опомене детињства и старога весељ |
| духвати.{S} Одушевљеније прихваћа борбу у друштву за срећу другога, снажније се одупире разним |
| ив, сву своју несрећу у картама и срџбу у пијанству излива на својој „бољој половини“ само за т |
| subSection" /> <p>Легао Бранко на траву у хладовину, да чита.{S} Обично би до сад у то доба већ |
| а млађи од њега; али у комшилуку његову у стану, – примети између осталога поп Стева. – Знам, д |
| м, још у суботу отићи ћете на ту параду у Карловце; па најбоље ће бити, говори ти сама с његово |
| } Изађе учитељ, па их све позва, да оду у његову собу.</p> <p>Сад ћу ја децу пустити.{S} Него м |
| а.{S} Господа га иначе пију тек кад оду у Руму, у Ириг, у Митровицу, или и даље куд у варош.{S} |
| заталасало одушевљење у српском народу у намену Бранкова спомена.{S} Онако се народ уме одушев |
| стити и Ната и Ката који уздисај и сузу у спомен својих покојних, па ће прећи на други разговор |
| Ната, да пусте <pb n="25" /> коју сузу у спомен својих покојних.{S} Понда је Ката прешла орман |
| ачи.</p> <p>Тако Јован и Бранко гледају у отворено море, у јаван живот свој као ђаци са самопоу |
| ју да захвале на том значајном положају у историји српскога народа томе, што је тамо столица пр |
| зорницом највише догађаја, што засецају у живац политичкога и културнога живота овостраних Срба |
| : треба више учених људи да се помешају у народ, у масу.{S} Ви имате иначе потпуно право.{S} Ал |
| о се слегло на један пут ваздан гостију у село.{S} Ту је Јаковљевићкин Јован.{S} Ту и попин сес |
| е, канда не схваћа озбиљно конкуренцију у раду, јер су међу собом сви једнаки; а чим дође јачи |
| аступник „Матице Српске“ проговори коју у славу песникову.</p> <pb n="106" /> <milestone unit=" |
| ога времена сврну к њој, путујући ујаку у Брајковац; сад тек разумеде њену притајану тугу, што |
| ечаним расположењем на станицу Дунавску у Карловцима, камо лађом имају приспети Бечки одборници |
| брак, тај темељ свему животу и поретку у друштву! </p> <p>То ли је, дакле, узрок, да се ујак т |
| или, да и она пева на Брајковачком селу у недељу.</p> <p>Ако госпођа Јеца што не изради, мисли |
| родитељи не спремају децу, кад их шаљу у школу, за раднике него за господу, а и не разабирају, |
| ста му тесна, мрачна, гадна.{S} Нема му у њој станка.</p> <pb n="80" /> <p>Хајде на поље,... у |
| г и гладног у заветрину у Маркову крчму у Брајковац; ту се препоручи бележнику својом вештом де |
| га госпођа Рашићка не посла поп-Стевану у врт, те се предомислио.</p> <p> Више њега се залепрша |
| nit="subSection" /> <p>Сутра дан освану у Брајковцу дан мамурлука.{S} Чича, господар начеоник, |
| лимамо главом, као оне лутке на гајтану у вурштлпратеру?!{S} И ти се заводиш за аукторитетима!{ |
| елена тако сретна била, па била у стану у тако доброј кући, као што је госпођа– Натина.{S} Па, |
| ећају, е би им неугодно било, да остану у друштву с госпођом Натом и с госпођом Катом, па се от |
| сподином Бранком.</p> <p>Девојче бризну у плач.</p> <p>– Мати ми увек говори, како треба да сам |
| о Бранка од Беча, као и целу светковину у забуну.{S} Тако Бранко преноћи на Пештанској станици, |
| једне зиме голог и гладног у заветрину у Маркову крчму у Брајковац; ту се препоручи бележнику |
| , што мати нареди. </p> <p>Али јој сину у главу мисао, да би било врло потребно, да се састане |
| читељу и привуче му главу, те га цмокну у чело...</p> <p>– Господо, – диже се бележник, – ако и |
| елива према ведром плавом небу у сутону у најпријатнијим видовима.{S} По доловима се већ спушта |
| ранка за своју кћер!</p> <p>Јован прсну у смех.{S} Чак и бележник мало се не угуши, како се зас |
| нда ви терате политику.{S} Бранко прсну у смех.</p> <p>– Ја то увек кажем: ви терате политику.{ |
| Ево, сад ћу и ја. </p> <p>Даринка духну у свећу.{S} Угаси је и леже.{S} Неко време држаху је Зо |
| ак осети, да неко близу застаде и куцну у капак.</p> <p>Капак се диже.{S} Испод њега провири на |
| а баш не види, ако је непозван ко, попу у чакширама.{S} Очи упро на врата.</p> <p>На вратима у |
| политичне и друштвене странке, које вру у нашем јавном и друштвеном животу, а поштено мисле.</p |
| је тек зимус читала у „<title>Љубомиру у Елисиуму</title>"...{S} Тек ако ће јој се кад тад пот |
| а у Брајковачку високу власт, седели су у засебној соби „Код разбијене канте“ у Марковој крчми |
| м руком попу по бради, а другом му насу у чашу хладног теочинца и насмеши се на њега.</p> <p>Он |
| ремена, бог ме, и читао.{S} По канабету у истом нереду неколико непотпуних примерака Карловачке |
| Ко је највише позван, да шири просвету у народа Ког Синови Талије, – глумци, апостоли народни! |
| у је дала своју кућу, на најбољем месту у селу.{S} Данас сутра, ако не оде у варош, да тамо отв |
| крикне од врућине орао на какову бресту у крај друма, само што по каткад зафрчу коњи, да можда |
| а, који сав свој кив, сву своју несрећу у картама и срџбу у пијанству излива на својој „бољој п |
| ца Даринка!{S} Још за живота купио кућу у вароши и настанио се тамо.{S} Таман да поживи у миру, |
| и други.{S} Језик народни презрели беху у оно доба сви и мањи и већи књижевници, па и сам Рајић |
| нути на своју воденицу.{S} Довешће децу у Брајковац, венчаће их, и ти ћеш, можда, имати да тера |
| како би добро било, да доведе домаћицу у своју кућу.{S} Па то је прилика, као и мало да се бољ |
| српско академиско друштво „Зора“ у Бечу у спомен великог песника, седне он на лађу, а с њим и Ј |
| ц. – Господо моја!{S} Ја дижем ову чашу у здравље једне вредне домаћице, верне супруге, једне г |
| <p>– За Бога, мама, шта ће ти опет муф у сред лета? – љути се опет</p> <p>Даринка.</p> <p>–Ти |
| Даринка.</p> <p>Јелена јој у један мах у мало не паде на груди, да јој све исприча, да јој се |
| p> <p>Јелена не примећује горки подсмех у учитељевим речима.</p> <p>– Ја волим, кад се он с чик |
| тиче.) А шта онда, ако те кости, што их у Бечком гробљу ископате, пренесете с помпом на Стражил |
| вањем од стране његових претпостављених у општинском уреду а у званичним пословима, госпођа бел |
| им нешто, што је отишао Бранко. (За њих у кући Бранко неје био „господин Бранко“ или „господин |
| а баш је беше узела, да долије у лонац у крај ватре.</p> <p>– Јух! – зачу се у исти мах и из с |
| ком, јер је већ једаред био с њима, баш у њиховој кући.{S} Али се увек неугодно осећао у друштв |
| <p>– Баш ништа.</p> <p>– Ни да он, баш у овај пар, када ми о њему говоримо, виси на прозору по |
| .</p> <p>– Немој донекле, већ хајде баш у Карловце.</p> <p>– Не реци два пут.{S} Тамо мора бити |
| омињати толике народне саборе, који баш у Карловцима саборисаху о цркви, о школи, па и о полити |
| у суботу...</p> <p>– Добро, даклем, још у суботу отићи ћете на ту параду у Карловце; па најбоље |
| га Стражилова, које му, за ђаковања још у Карловцима, тако беше омилело.{S} То је оно, што треб |
| бична ствар за Брајковчане пиво, па још у боцама.{S} Господа га иначе пију тек кад оду у Руму, |
| онај од пробанчене ноћи.{S} Па сад још у школу,... ух!{S} Целом свету завиди.{S} Сваки то може |
| а воз, који требаше доћи у Нови Сад још у јутро.{S} Некоме се ваљда прохтело, да доведе Бечки о |
| т; али је искрен и прост.{S} Обадве још у оном добу девојачком, у ком последњи бој бије између |
| .{S} А од оних опет већина их почне још у ђачким скамијама, па таман кад је „дорастао до копља |
| ле, ићи у недељу...</p> <p>– Морамо још у суботу...</p> <p>– Добро, даклем, још у суботу отићи |
| ...</p> <p>Освану и тај дан.</p> <p>Још у јутро рано поврве народ у свечаном руху и са свечаним |
| eign xml:lang="de">Slibovitz</foreign>“-у.</p> <p>У кратко – ту је буна, сабори, Банство, војво |
| ј саборној цркви.</p> <pb n="102" /> <p>У очи свечанога дана дођоше на Карловачку станицу гости |
| – Предомислиће се.</p> <pb n="68" /> <p>У том повика учитељ:{S} Дакле, да пређемо на учење.{S} |
| } Баш читав посао!</p> <pb n="19" /> <p>У том дотрча и Зорка, Катина кћерка.{S} Била код попине |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>У исто доба иду Јован Јаковљевић, Бранко Стајић његов „ |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Марковој крчми „код разбијене канте“ рашћеретали се г |
| попине Јелене?</p> <p>– А-а!... </p> <p>У том ево Дабижића с пуном чашом пред Јована:</p> <p>– |
| главом у знак, да све одобрава. </p> <p>У том начеоник, као да њих тројице тамо и нема, запева |
| Но, но,... поче бележниковица. </p> <p>У том јој писар у крај стола стиште руку из захвалности |
| не јави њему и његовој матери. </p> <p>У тај мах провири Даринка на дућанска врата.</p> <p> Та |
| е, што је прижегло свом снагом. </p> <p>У долини испод Стражиловачкога виса, опет на свечаном о |
| ише се обрадова тому баш Јован. </p> <p>У прочељу између оба прозора виси у учитељевој соби лик |
| један дан, па недеља?{S} Је л? </p> <p>У томе се отпустила Јелена и Даринка; па се она нађе из |
| и увек па се удари иза потиљка.)</p> <p>У који мах писар трже очи на прозор, у тај мах прозврја |
| пет на прстима изишла из собе...</p> <p>У том је и Бранко легао.{S} Почео био да чита.{S} Нашао |
| Стражилова пуне су руке посла..</p> <p>У једаред стиже муњом глас, да Бранкове кости не могу с |
| обори девојче очи, као увређена.</p> <p>У Бранкову срцу узавре.{S} Поцрвени, па му и самом крив |
| што, кад већ Јелена не прихваћа.</p> <p>У планини, знате, може лако да се промени За час киша п |
| т обрадовати, кад јој сутра оде.</p> <p>У том се врати натраг у село. </p> <p>Та последња добра |
| цврче батаци на угрејаној масти.</p> <p>У дворишту је све мирно, све, што не носи име човечје.. |
| дакако, не морају, свашта чути.</p> <p>У то дође и Маца, те се разговор и због тога о томе пре |
| гу, све то беше народ прекрилио.</p> <p>У саборној цркви служи се летурђија, и у њој се спомен |
| им и сам тако, – примети Бранко.</p> <p>У том ето још једнога младога човека, па се прикључи др |
| јан супруг, ни онако нежан брат.</p> <p>У том и Тинкин Александар израстао дечко из основних шк |
| ang="de">Slibovitz</foreign>“-у.</p> <p>У кратко – ту је буна, сабори, Банство, војвода,... </p |
| да трчка за њом из собе у собу.</p> <p>У Даринку ушао цео дан неки немир, па иде по кући, као |
| естрпљиво иза капака на прозору.</p> <p>У томе умукну учитељев глас.{S} Свећа се угаси, а иза о |
| пођа Рашићка!{S} Као да пркоси!“</p> <p>У исти мах му сину друга мисао, па му се задовољније ма |
| ладине, што само изумева идеје.“</p> <p>У Брајковцу је то сад на дневном реду. </p> <p>Па и гос |
| оцније сам бележник у Руми „код орла“. „У мало“, каже, „не угњави руски медвед талијанског мајм |
| овима, ишарана богатим усевима, окићена убавим селима.{S} Села се мање или више губе што које б |
| нога песника српске идеје, пренећемо на убаво Стражилово.{S} У то име, господо моја,..</p> <p>– |
| га од Карловачкога.</p> <p>Одатле кроз „убаво Белило“ к Стражилову, крајњој мети свечанога спро |
| у пренесу последње земне остатке на вис убавога Стражилова, које му, за ђаковања још у Карловци |
| е у свачему, чему им се пружа прилика у убавој Фрушкој Гори.{S} А учитељ се „једва дочепао чест |
| аквим разговором, па јутрос са неколико убедљивих речи и јаче подбунила.{S} Навалио се леђима н |
| о и обукао се, опростио се са свима.{S} Убезекну се и поп Стеван и госпођа Рашићка.</p> <p>– Па |
| S} А заборавила си... </p> <p>Јелена се убезекну.{S} Хтеде да пита: на што?{S} Али госпођа Раши |
| о је и то лакше, него трпети пијаницу и убојицу мужа, који сав свој кив, сву своју несрећу у ка |
| време ту, па видим, да га и сељани јако уважавају, јер слушају његову реч.</p> <p> Мој синко, – |
| е.</p> <p>Па с тога су Брајковчани јако уважавали кућу Јаковљевића, – онда, е Бог ме, још и дан |
| и помоли се; Ната, па се успе на кола и ували у седиште.</p> <p> Сео и кочијаш.</p> <p>Таман Тр |
| д им треба донети дете, да га поп Стева уведе у свето православље и у књигу крештајемих.{S} Ина |
| Увек, – одговори онај живље, – упамти, увек тако!{S} То је моје <foreign xml:lang="la">ceterum |
| залазили као господа, а не као радници, увек ће нам кола ићи на еро.{S} То је само истина, а не |
| но гледаш све на црне наочаре.</p> <p>— Увек, – одговори онај живље, – упамти, увек тако!{S} То |
| огао.{S} И Давина побрати Игњата, па га увек звала братом, а он њу сејом.{S} То задржала и Кати |
| пута дизао, да опет он наздрави, али га увек задржаше остали са:{S} Чујмо!{S} Чујмо!{S} Јеша им |
| оже да мечи као „Прави Рус вели за њега увек писар.</p> <p>Једаред му примети: </p> <p>Ваши ста |
| а бура, ни најмањи облачак, у њему сија увек благо пролећно сунце, па одсјајује непомућено и у |
| ућност, – вели опет парох, – не замишља увек самога себе, Праотац наш Адам имао је у рају свега |
| се ведрина осмејкује око румених усана увек подједнако, а срдила се а радовала се, или плакала |
| им пословима, госпођа бележниковица зна увек да га одржи у статус кво.{S} Но он сам још увек не |
| то незадовољан са својим позивом, и зна увек милион разлога да наброји против правца, којим је |
| скиње, у конзаквенцијама својих премиса увек доследна, нађе се код Даринке.</p> <p>Састале се и |
| S} Право материно дете!{S} Али сестрића увек одржи у милости ујковој ипак то, што се... без ичи |
| ву, у које би тек почео долазити.{S} Од увек научио, да се повлачи, па мисли, узео би ко за нам |
| ви, сви као један.{S} То је наше зло од увек и било, што смо пуштали једном све, па, ето, чим г |
| к га протежира за писара.{S} До сада је увек оправдао оно уздање, које су имали у њега његови м |
| се кољу свињи, или тако што, Давина је увек ту, да свесрдно послужи.{S} Она је, тако рећи, Игњ |
| анина и Дубровчанина и ове и оне; па је увек, каже, говорио, да је то једно и треба да буде јед |
| ој тами сукну једна варница, која му је увек у срећним часовима сијала као сунце, а у овакима м |
| руке.</p> <p>– Господа универзитетлије увек имају право, дакако!{S} У тринаест школа поцрпу он |
| Не срди се; немој да се срдиш.{S} Ја се увек забуним.</p> <p>– Прелетео бих био; али нисам мога |
| о с њима, баш у њиховој кући.{S} Али се увек неугодно осећао у друштву, у које би тек почео дол |
| светлост необичне љубави, што је носаше увек у срцу према свакоме, с којим свагда беше готов да |
| ош много до недеље?</p> <p>Ви сте мушки увек тако комотни!{S} Тако и чика!{S} Само да га нико н |
| видим, да уме и више коју рећи.{S} Али увек Бранко има право.</p> <p>– Да, да, Бранко има прав |
| ву главу.{S} Као да ми ту седи!{S} Вели увек па се удари иза потиљка.)</p> <p>У који мах писар |
| Девојче бризну у плач.</p> <p>– Мати ми увек говори, како треба да сам пријатна с њим и искрена |
| ина, младост је младост; старост ће јој увек завидити и роптати на њу.{S} Поток хучи и бучи, пр |
| о наш бележник игра жандара!{S} Па ипак увек седи и зева код играча.{S} Него за што и не би?!{S |
| ца.</p> <p>– Пусти момка!{S} Није човек увек расположен, да другога забавља.</p> <p>Господар на |
| предусретао, он, који је иначе о сваком увек најпре само добро мислио, пређе сада у гнушање.{S} |
| га!{S} Треба сви да га учимо!{S} Ја то увек кажем, а то ћу и сам урадити: треба више учених љу |
| {S} Бранко прсну у смех.</p> <p>– Ја то увек кажем: ви терате политику.{S} То је наперено проти |
| езазлено јој срце, које зна да куца још увек само за маму или ближега којега сродника по крви!{ |
| му кадгод учини какву услугу, то је још увек она идеална несебична младићка, ђачка љубав, која |
| га одржи у статус кво.{S} Но он сам још увек не заборавља свој „виши позив“ па стоји у Брајковц |
| до душе, своју извесну цел, али су још увек без одређене сталности.{S} Прелеће се ту с једног |
| ј „виши позив“ па стоји у Брајковцу још увек само као оно птица на грани, те чека згодан тренут |
| им очима?{S} Зар не би боље било, да је увела у кујну, па нек учи Лепо је дати дете и у лер и н |
| дуга времена, можда, баш и од жеље, да увеличају само једном згодицом више своје благовање на |
| ју певачких дружина, што дошле беху, да увеличају ову светковину, а иза леђа му кроз жагор свет |
| а, прерана смрт тога ђенијалног младића увеличала симпатије народне.{S} Но било како му драго, |
| екне.</p> <p>– Али збиља се не срдим, – уверава га она.{S} Хтеде он да рекне, као тек да одмахн |
| лудом послу.</p> <p>А Бечлија Јован га уверава, како је то хец. „<foreign xml:lang="de">Freund |
| има, кад ви одлазите.{S} Не би је било, уверен сам, ни да ја останем.</p> <p>– Најпосле оно, шт |
| олеума.{S} Но он сам, то јест, писар је уверен, да Србин није за тенористу.{S} Јер тенор не спа |
| ма ономе, чијега се суда боји, ако је и уверен)да му „кругове његове“ не може побркати.</p> <p> |
| ху тебе појма о идилизму.</p> <p>– Буди уверен, није то ни идилисање, што ме амо вуче, већ баш, |
| госпођа Рашићка и мислила, па, можда, и уверена била, да је у тај пар предметом разговора она, |
| збиља тако, па га чисто теши. – Ја сам уверена, да се не ћете постидети.</p> <p>– Хвала вам!{S |
| овачки певачки збор, дакле, били су сви уверени, нема опасности, да ће морати певати без госпођ |
| да заглади.{S} Неје имао свога сталнога уверења, ни док му је била жива његова покојна Стаза; а |
| <p>Јован је сад још већма дошао до тога уверења, да треба да остане код куће.{S} Треба народ по |
| у ће бити сватова! – пришану му с пуним уверењем, кад уграбила прилику. </p> <p>– Не верујем, – |
| до ове врсте људи, из тих се, по његову уверењу, не да већ више ништа ни учинити.{S} Нечему мно |
| гајник укрљешти очима у њега, као да се увери, да ли се овај шали ил’ озбиља бенета.</p> <pb n= |
| брке, продрма своју столицу, зар да се увери, је ли на добрим ногама, па – на здравље!{S} И це |
| друга, што нађе за вредно, да и себице увери госпођу Нату, како је поуздана.</p> <p>А та слатк |
| ду, да ће се и вечерас састати с њим, и уверивши се зар још боље, да се он још једнако срди на |
| унутра!“ Повукао би је тим пре, што се уверио, да се и сама гошћа одушевила за „ту идеју“, што |
| признати, да омладина има право, кад се уверите, да није онако страшна, као што вама изгледа, к |
| ажу том приликом. „Треба <hi>народ</hi> увести унутра!“</p> <p>– Да приредимо и ми овде какво с |
| </p> <p>Њихов жагор само је, да Бог ме, увећао и онако велики жагор, што се разлегао по простра |
| вом.{S} Марко се врпољи <pb n="14" /> и увија око ње, или јој се скупи у крило, па жмирка у жиж |
| да је нека слутња или жеља,... шта ли, увлачи се тако нешто по неки пут у безазлено јој срце, |
| ају насртљиву мушицу, што им се и у нос увлачи; само што зазвечи ланац на огрљаку, кад се коњ к |
| поп-Стеви, наравно, после неког згодног увода. – Тај ми се увукао већ у нос:{S} Ова наша– вели |
| исе по политичним листовима, ко често и уводне чланке, ко хоће да ствара јавно мњење?{S} Људи в |
| и, удари у смех.{S} Бранка то још већма увреди, те се оштро осече на ујака:</p> <p>– Гадно је о |
| огибе за младим друштвом.{S} Него да не увреди кога, ако би другог замолио, да запева, први сам |
| </p> <p>– Збиља, обори девојче очи, као увређена.</p> <p>У Бранкову срцу узавре.{S} Поцрвени, п |
| светлила му, да не залута.{S} Већ да му увређена љубав и преварена вера у поштење с болом врисн |
| роседелице славнога Брајковца нађоше се увређене до дна дубљине своје домољубиве душе на тако о |
| манастирски Радованац, да искали своје увређено љубоморно срце.{S} Онда, када је она мислила, |
| „дочепала ледине“, па тера даље и игра увређену љубав, кује, док је врело.</p> <p>Ја радим и р |
| после неког згодног увода. – Тај ми се увукао већ у нос:{S} Ова наша– вели Рашићка за Јелену, |
| апоредо, знаће обићи матицу, која би их увукла у вртлог, где би могли замутити своје идејале... |
| Бранковој свечаности“ јер „треба народ увући унутра!“ Повукао би је тим пре, што се уверио, да |
| <p>Јелена притвори капке на прозорима и увуче се унутра.</p> <p>Нико је неје приметио, не само |
| .</p> <p>Мала Зорка, како стала у један угао, као да се закопала.{S} Само да јој не би ко рекао |
| свему кретању српскога народа у јужној Угарској, у Хрватској и Славонији, могу смело и поносно |
| и ја. </p> <p>Даринка духну у свећу.{S} Угаси је и леже.{S} Неко време држаху је Зорчине руке о |
| томе умукну учитељев глас.{S} Свећа се угаси, а иза она два прозора завлада мртви мрак.{S} Дев |
| леђима на зид, где је већ отрљо креч и углачао га од тешког наваљивања; пребацио ногу преко ко |
| да се учи; а дела њихова биће вазда на углед, како ваља љубити свој род и своју веру.</p> <p>Н |
| .</p> <p>Као да сунце Даринци сину, кад угледа Јелену, како жури њој.{S} Дакле, већ је ту време |
| ваља, па не ће народ имати у кога да се угледа; а почнимо и ми паметније са собом, да видиш, не |
| оји сељани имати прилике, на кога да се угледају ако хоће.{S} Тако продире у народ оно из књиже |
| а се иде на певање!{S} Па колико Јелену угледала, толико пред њу истрчала.</p> <pb n="60" /> <p |
| , није се покајао.{S} Не ћеш се, ваљда, угледати на те наше учене и неучене докторе, што траћка |
| е.{S} Замишља себи, како ће на том путу угледати из далека читав караван кола, начичкана Брајко |
| ашов, мотика и тако даље...{S} У једном углу стоји наслоњена а на вршак изврнута стара плетена |
| ена дувана, палидрвца и тако даље.{S} У углу поред пећи пар ципела, а о зиду висе о клинцима је |
| маже очи слабом човеку, па да себе боље угнезди?..;.{S} Гадни створе!</p> <p>Је ли могуће, да и |
| у Руми „код орла“. „У мало“, каже, „не угњави руски медвед талијанског мајмуна, да се не нађе |
| еше ту начелника и бележника, би медвед угњавио мајмуна.{S} Тако приповедаше доцније сам бележн |
| епа друштва“, те не може друкче да тузи угове, већ се болном душом хвата за њихне трагове.</p> |
| м се изненадила.</p> <p>– Ја сам тако и уговорио с Јованом.</p> <p>– И не питаш, где ти је ујна |
| ова! – пришану му с пуним уверењем, кад уграбила прилику. </p> <p>– Не верујем, – одговори Јова |
| ври у пуним лонцима, а цврче батаци на угрејаној масти.</p> <p>У дворишту је све мирно, све, ш |
| ну у смех.{S} Чак и бележник мало се не угуши, како се засмејао.</p> <p>– Слатки уја, добри поп |
| мери могла је доћи на таку мисао.{S} Да уда своју кћер за њега.{S} За цело мисли, да би је тако |
| ина у школе.{S} А није рада, ни кћер да уда у село.{S} Вели: „Село ти је тек село.“ Ето, она се |
| би га знао!{S} Говорило се, да се негде удавио.{S} А говорило се, да је заблудео у свет.{S} Тек |
| S} А ми смо се свим радом својим далеко удалили од пута, који овамо води.{S} Ми имамо књижевник |
| па тешко да се игде интелигенција тако удаљи од народа као наша.{S} Нова се омладина креће, ње |
| ије баш наврило, да Јелену по што по то удам ма за кога.{S} Има она каде и чекати.{S} Али као в |
| S} Пут вароши од станице беху местимице ударени бели коци с малим таблицама на врху, од којих с |
| ао научног обрађивача тог бесцен—блага, удари први у струне народних гусала, па чистим српским |
| народног признања.</p> <p>Попа, бојаги, удари у смех.{S} Бранка то још већма увреди, те се оштр |
| вам казала.</p> <p>– Не водите бриге! – удари и Криста и слатка у један глас.</p> <p>– Гле мене |
| ну други ветар).{S} За Бога, Стефане, – удари госпођа Јеца кроз плач, – ништа се не бринеш за д |
| је нарадила.{S} Ономад...</p> <p>И сад удари сека Ката да описује, шта јој је „та девојчура“ к |
| оја га стаде толико зноја, те у мало не удари по својој нози. </p> <p>Тамо на дрветима иза коко |
| } Као да ми ту седи!{S} Вели увек па се удари иза потиљка.)</p> <p>У који мах писар трже очи на |
| тамо, те час по па гурне Даринку или се удари о велики штит, што га Даринка држи против сунца.< |
| ршио, да је одржао дух народа српскога, ударивши јак темељ српској књижевности у исти мах, када |
| урену и понижену Србију на ново дигао и ударио темељ политичкој и државној слободи донде забора |
| провлачи се кроз коло, па се све бојим, удариће га какав напит.{S} Казала сам му, до душе, и са |
| ње не ће моћи бити ништа.</p> <p>**...*Ударише и краве из поља.{S} Или се кравар данас боље по |
| е и разговарају се, како ће што боље да удесе село, што га спремају.</p> <pb n="55" /> <p>До ја |
| то има да га држи на Брајковачком селу, удеси за прост народ.{S} Хоће – да му каже, ко је био Б |
| поп-Стевиној кући као црв.{S} А уме, да удеси, да то, што ради, она и ужива; па што ради, зна, |
| >Јелена би се занела за њима, те би час удесила, па тихо певушила уз уздрхтале звуке, час би пу |
| да, тек не могу срцу да одоле, те и они удесили збор.</p> <p>Ох, како је дивно, слушајући их ба |
| ?</p> <pb n="24" /> <p>– Да се што боље удесим с овим, што постоји, и да живим, – одговори Јако |
| да би му ишта помогло, кад бих, ваљда, удесио јавна предавања, па им поповао, како ради немачк |
| мио и премио,</l> <l>красно ли те вишњи удесио!“</l> </quote> <p>Стајић застаде.{S} Осети, како |
| интелигентан човек, знаћу и умећу боље удесити свој рад, те ће моји сељани имати прилике, на к |
| е могу запасти и према којима ће морати удешавати свој рад и своју снагу.{S} Бродови живота њих |
| се поклони!{S} Ал биће и то.{S} Све је удешено,... по њену рачуну, све.</p> <p>Та превешће и њ |
| <p>Господин парох има у сеници тој сву удобност; и, збиља; никад није лепше пожелео.{S} Под њо |
| рица носила, као да се упила у обле јој удове.{S} Запурила се у лицу, па јој се образи зажарили |
| ђе у Брајковац госпођа Јеца Рашићка.{S} Удовица попадија, као што је била, шта је знала паметни |
| очемерила би се.</p> <p>– Шта ће сирота удовица!{S} Нашла себи сигуран кров, па га чува као сво |
| одило, није оца ни запамтило.{S} Шта ће удовица с троје деце, а у толиком добру?{S} Остао, до д |
| оте удовице.{S} Ти си, да Бог ме, као и удовица, кад немаш мужа...{S} Александре, хоћеш ли се д |
| на улици.{S} Њих две не занима разговор удовица.{S} А имају и оне, да претресу малу своју књижи |
| {S} Има тамо <pb n="30" /> доста чесних удовица сиротица, и свештеничких, па се тако испомажу. |
| вјатост, да се смилује на сироче сироте удовице.{S} Ти си, да Бог ме, као и удовица, кад немаш |
| ко више, па једна другу подсећа.{S} Тек удовице!{S} Ух-Ух!{S} Па би добре маме, да прозру мало |
| пати!{S} Шат буде помоћник и заштитник удовој Матери сестрама И брату, док ови сами не стану н |
| е натраг, ту је Скила, мати, која би да удоми своје дете, његова Јелисавета; ако ће напред, наи |
| е у најсветлијим данима своје прошлости удостојивати само крунисане главе своје, полажући им тр |
| а чак је и благајник дигао мало обрве и удостојио декламатора својим погледом), резултат је био |
| ини.</p> <p>Бранко прође поред прозора, уђе у двориште и оде у своју собу. </p> <p>Из оне лепе |
| S} Него морам мало и школу отворити, да уђе чиста ваздуха унутра.{S} А можемо тамо баш и учити. |
| >– Је ли по вољи унутра? </p> <p>Бранко уђе.</p> <p>Јован баш пије каву, па се тужи, како ну не |
| аци, – када је то видео, још већи немир уђе у њега.{S} Хтео би да доспе и у читаоницу, где одбо |
| ознају народ, нити народ разуме њих.{S} Ужасна аномалија код нас, какве, ваљда, нигде више у св |
| ада, овде треба олујине: загушљивост је ужасна, притисак не да дахнути.{S} Нова се омладина орг |
| још једнако срди на њу.</p> <p>А какве ужасне муке трпљаше у тај мах бедни њен Милан!{S} Да зн |
| едвиђаше, да их и мишљење и назори деле ужасном провалијом.{S} Нуз то и зазираше од њега, да му |
| криво, што вечерас тога нема.{S} Осећа ужасну празнину, па јој криво на цео свет.</p> <p>Мало |
| А уме, да удеси, да то, што ради, она и ужива; па што ради, зна, да за себе ради.</p> <pb n="53 |
| ,... мој брајко!</p> <p>За то благајник ужива, што може да мечи као „Прави Рус вели за њега уве |
| >Док њих двоје тако у стакленом ходнику уживају летње вече у разговору и теочинцу, Јелена је у |
| браца-Анти и разбијеној канти на велико уживање бележниково, (а чак је и благајник дигао мало о |
| > <pb n="10" /> <body> <pb n="11" /> <p>Ужурбала се цела кућа.</p> <p>Јест, до душе, у род ће с |
| дних умотворина, и ученога ђака Вукова, уз Ђуру Даничића, као научног обрађивача тог бесцен—бла |
| младину народну; та што је најглавније, уз старину Вука, као ђенијалног скупљача народних умотв |
| reign xml:lang="it">crescendo</foreign> уз онај <foreign xml:lang="it">pianissimo</foreign> што |
| зграде Даринка, Јелка, Бранко, Јован, а уз њих трчка и мала Зорка.{S} И њено срдашце куца необи |
| јаће за вечита времена као трећа звезда уз Вука и Даничића на освитку нове нам књижевности наро |
| рупцем зној с чела.{S} И нехотице дода уз учитељев усклик: </p> <quote> <l>„Само само да још м |
| ковчанима у хладу манастирскога воћнака уз искрен разговор и ватреног Радованца.</p> <p>Кнежеви |
| ену још гробницу.{S} Зорка се приљубила уз њу, па ћути, као да не сме да проговори.</p> <p>– Ов |
| ма, те би час удесила, па тихо певушила уз уздрхтале звуке, час би пустила срцу на вољу, па би |
| помишља и на то девојче.{S} Па кад неје уз њу, све би да јој је што ближе, све има нешто да раз |
| има ближе, то се Даринка већма стискује уз Јеленино раме, као да би да се скрије.</p> <p>– Несм |
| о трзали и утргли око лова.{S} Да им се уз пркос учловио гдегод зека, или лис, или јазавац кака |
| наш, ја...{S} Најбоље ће бити, да си ти уз њега.{S} Бадава!{S} Мати је мати.{S} Дете не треба н |
| три године жури у походе, него јој тек уз пут сврће као познанику каквом.</p> <p>И срце му гра |
| д сеоцем на полеђини једног брдашца тик уз Брајковац. </p> <p>На сред села око крста искупио се |
| .{S} Учитељ и Јован, а и Бранко пристао уз њих... унели се, па доказују Јелени, како митроносни |
| тава. </p> <p>– Добро је.{S} То је прво уз мост, што води с лађе на обалу.{S} Одмах до њих су п |
| би с пута ону лозу, што се обично онако уз пркос испружи преко стазе са лозинка.{S} Збиља, чу с |
| руга до првога манастира, у село, сврну уз пут код госпође бележниковице.</p> <p>– А, вас треба |
| рпске црквене православне општине одмах уз ребро српској православној цркви!{S} Жалост, мој гос |
| се радо о њему разговарало.)...</p> <p>Уз пут наиђоше пред школом на учитеља, где „луфтира гла |
| и то је и једина слика у целој соби.{S} Уза зид је постеља и на њој виолина.{S} Насред собе сто |
| колар стао до одра, па се не миче.{S}А уза њ његова сестра, па се као снебива у тако господско |
| јковића као „бисер-грана“ те се привила уза својега војна, Данила Славнића.</p> <p>Честит био д |
| ј у тој собици је једна по широка клупа уза зид, застрта неким платном, од кога се иначе кроје |
| овори Јован.</p> <p>Али се овај привуче уза женскиње.{S} Прођоше један пут дуж зграде, а он не |
| твори.{S} Те склопи и књигу, што лежаше уза њ, а само што је завирио у њу, од како се повукао у |
| у се ход.</p> <p>Поп Стева склони чибук уза се поред стола, проглади прстима кроз браду и лако |
| ва гарава ока.</p> <p>Учитељ се стискао уза зид под сен.{S} Дохватио белу пружену ручицу, па је |
| диже главу к певачу, па му показа место уза се.</p> <p>– Ту ми седни, синовче!</p> <p>А Кнежеви |
| адао! - одговори Јован те наслони пушку уза зид. – Волим овај лов сад него да сам данас уловио |
| иви бележник пође да прави места Јовану уза сто, не бил забашурио, што његова лепша половина на |
| а би у врт, да мирише цвеће да га можда узабере, па га брзо за тим забаци или и изгуби.{S} Или |
| и, као увређена.</p> <p>У Бранкову срцу узавре.{S} Поцрвени, па му и самом криво, што, ето, изб |
| них родитеља шчепао им још једини залог узајмне им љубави.{S} Заман им писка!...{S} Ено га, ста |
| ве поборнике, (на ту је реч баш особито узахао,) поборнике своје идеје.{S} Дух времена сад је т |
| она заједно с мајкином душицом, што је узбрала крај друма, кад је оно путовала с мамом својом |
| .</p> <p>Па и госпоштина се Брајковачка узбунила.</p> <p>Госпођа бележниковица, на прилику, вид |
| слуте, колико ће се весала поломити на узбурканим валима, што их тамо чекају. </p> <p>Ако им с |
| мо канда негде гостију!</p> <p>Понда се узврпољи, док не нађе некакав изговор, да изађе из друш |
| Деране:</p> <pb n="42" /> <p>Рашићка се узврпољи на столици, па се нашла у чуду.</p> <p>Јелена |
| и.{S} Нешто га подиже са столице, па се узврпољио.{S} Хоће да се пева.{S} Друштво треба само да |
| о тога Кнежевића!“</p> <p>Поп Стеван се узврпољио у својој постељи, па гунђа и прети учитељу, к |
| Бог да.{S} Тек док је ње живе, не пушта узда из руку.{S} Јован нек иде својим путом. „Нек буде |
| власти не забране.{S} А као да се тврдо узда, да ће, ма у последњем тренутку, и забранити.</p> |
| писара.{S} До сада је увек оправдао оно уздање, које су имали у њега његови милостиви заштитниц |
| заштитници у Брајковцу.{S} Ако би се то уздање кадкод и уздрмало сувишним каквим захтевањем од |
| ља, безлобне младости. ·</p> <p>Њему за уздарје подиже народ српски из благодарности само гроб. |
| ко ће јој се кад тад поткрасти из груди уздах, а нит зна за што, нит зна камо.{S} Као да је нек |
| тка, па врућина данас, да Бог сачува! – уздахну госпођа Ната, кад добила времена, да стресе пра |
| наопако време изашло, јух, јух, јух! – уздахну опет госпођа Ната.</p> <p>– И староседелице сла |
| > <p>Тинка оћута.{S} Не подиже главе, а уздахну. </p> <p>Поред тога дете може добити и благодје |
| брате, данас дух времена.</p> <p>Стајић уздахну и не одговори ништа. </p> <p>Попина Јелена од о |
| и кочијаш.</p> <p>Таман Трива притегао узде и замахнуо Бачком ђиватком, да одудари преко коња, |
| а, још док је чича био у снази, и држао узде, и знало се, бојаги, нешто и видило се, тобож, нек |
| најредовније пустити и Ната и Ката који уздисај и сузу у спомен својих покојних, па ће прећи на |
| и јој задрхта нешто око усана.{S} Дубок уздисај јој се оте из груди.{S} Прекрсти се после топле |
| ћ под грло, а то се отео тек само дубок уздисај.{S} Срце би на том уздисају тешком да полети.{S |
| ност тако занела, да неје више ни онако уздисајан супруг, ни онако нежан брат.</p> <p>У том и Т |
| к само дубок уздисај.{S} Срце би на том уздисају тешком да полети.{S} Ох, полетела би Јелена и |
| н, како му сестра привређује, толико је уздисао и био несретан за својом покојном...</p> <p>Дођ |
| се поје, док се винце пије, и док срце уздише“?</p> <p>– Блажени ништи духом! – примети безбри |
| ега тако се препанула, да се неје могла уздржати, већ се у највећој дреци смота негде у коров, |
| јковцу.{S} Ако би се то уздање кадкод и уздрмало сувишним каквим захтевањем од стране његових п |
| , ипак примети, како је Јелена бледа па уздрхтала.</p> <p>– Шта је теби – пита друга другу, кад |
| те би час удесила, па тихо певушила уз уздрхтале звуке, час би пустила срцу на вољу, па би се |
| foreign>, ни лук јео ни на лук мирисао, узе да припали смотку.</p> <p>И госпођа бележниковица с |
| рстима кроз браду и лако се накашља.{S} Узе округли ћелепуш са стола, па га ћуши на потиљак; а |
| ати пуну руку разнога пољског цвећа.{S} Узе га са собом на кола, да га разабира и сабира.</p> < |
| ир на главу, а беше му спао у траву.{S} Узе свој штит од сунца, па га затвори.{S} Те склопи и к |
| во добро. </p> <p>– Да, и опет велим, – узе опет Јован – што више свесних економа, земљорадника |
| .</p> <p>Ти не треба да се што бојиш, – узе поп да кује, док је врело. – Узећеш добар стан, па |
| их откиде близо гроба.</p> <p>– Даринка узе лиске, погледа милокрвно у њега, откиде један и зад |
| ичући још: „Живила!“ – он се пожури, па узе извијати и завијати: </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно |
| да дода живље:– Да видиш само!</p> <p>И узе Даринчину руку, па је притиште на своје срце.{S} А |
| и горе.</p> <pb n="21" /> <p>Ната опет узе да се хвали са својом Кристом.{S} Намерила се на до |
| икад слагао.</p> <p>Кнежевић јој и опет узе обасипати ручицу пољупцима.</p> <p>– Мати је допуст |
| ! - рече поп Стева одлучно.</p> <p>Попа узеде своју Јелисавету, иначе госпођу Јецу Рашићку за р |
| вели, доћи ће ми у визиту.</p> <p>И сад узеде да оговара госпођу Нату, како се дала наплатити о |
| мети она, бојаги, срдито, па га својски узеде под руку.{S} Готово да је силом прогурала своју л |
| > <p>– Да Бог ме, да је госпођа Рашићка узела сад згодну прилику, те доказала поп-Стеви, како н |
| а радознало погледа.</p> <p>Као да није узела озбиљно,– дода онај.</p> <p>Мислим и сам тако, – |
| испустила канту из руку, а баш је беше узела, да долије у лонац у крај ватре.</p> <p>– Јух! – |
| ђу бележника и бележниковице, која тако узела бранити писара, да се овај сам од туге неке у мал |
| столом, па, кад ушле у прави разговор, узеле да преврћу листове у дебелој књизи своје прошлост |
| д увек научио, да се повлачи, па мисли, узео би ко за наметање, када би чешће одлазио мећу нове |
| у тако господском кругу. </p> <p>Бранко узео виолину, па превлачи гудалом по њој.</p> <pb n="64 |
| b n="55" /> <p>До јако би учитељ обично узео своју виолину, те до неко доба изводио из ње какве |
| рлога мудраца српскога.</p> <p>Ту књигу узео Бранко и вечерас да чита.{S} Али, као обично, кадг |
| јиш, – узе поп да кује, док је врело. – Узећеш добар стан, па ћеш држати ђаке са стране у стану |
| дахнимице слуша ту народну песму.{S} Не узима на ум, како су жалосни ти стихови, како су непоет |
| к у Загреб...{S} А игуман, док је Игњат узимао манастирске воћњаке под закуп, живео је с том ку |
| то му донела тетка и сеја из вароши; па узјахао танку бедевију, што му извукао из трске браца Р |
| и или обично браћи, тетка-Катиној деци, узме, на прилику, штогод, па им чита.{S} Прочитали су с |
| вори; а не осећа се моћна ни толико, да узме своју руку на траг, нити да његову стисне, већ му |
| доста „господе“ без интелигенције...{S} Узми само то на ум, да се ни један интелигентан човек н |
| ће се као добри пријатељи.{S} Па ако не узмогну опет напоредо, знаће обићи матицу, која би их у |
| лавнија.{S} Живи Бога хвале!“ Најпосле, узмора ли бити, остаће или мезимац на дедину темељу, ил |
| а дахне јаче, па се не миче, само да не узнемири то дивно мало створење.{S} А лептир шири своја |
| ност и Рајића и Мушицког дуго ће остати узором омладини, која има да се учи; а дела њихова биће |
| тку у друштву! </p> <p>То ли је, дакле, узрок, да се ујак тако смиловао сада на свога сестрића, |
| банемо тамо?</p> <p>Како се дознало за узрок Бранкова изненаднога одласка, то сам Бог зна, тек |
| ом душом, па и самом помишљу, да је оно узрок Стајићеву наглому одласку из Брајковца, што га св |
| вим прошла. </p> <p>Колико је и Даринка узрујана, ипак примети, како је Јелена бледа па уздрхта |
| еш, можда, имати да тераш још парницу с узурпатором твога наследства.</p> <p>– Боже ме сачувај. |
| атимировића.{S} Ако се Александар добро узучи ја ћу сам молити његову свјатост, да се смилује н |
| одаран, да се учини и више, него што је уистини било.{S} Хоће да се све то танко зна и прича, к |
| у школу.{S} Ја ћу бити, мати, као год и уја.</p> <p>Тинка се заплака, па стиште сина на своја н |
| гуши, како се засмејао.</p> <p>– Слатки уја, добри поп Стева, сам је био проводаџија.</p> <p>Оп |
| иси ништа говорио.{S} Та, за име света, ујак си му, мора те послушати... (Утре сузе, па промену |
| ! </p> <p>То ли је, дакле, узрок, да се ујак тако смиловао сада на свога сестрића, те га призва |
| ићка с Јеленом „за послом“.{S} Оста сам ујак с нећаком.</p> <p>– Да, да, треба помишљати на сво |
| S} Фини младић!</p> <p>– Па, како се то ујак сад продобрио?</p> <p>– Шта мислиш?{S} Сам му писа |
| „Какав си ти човек“, па „какав си ти то ујак“, па какав ти је то, сестрић“...{S} Дошао гладан, |
| књигама.{S} Како сте дошли, чика... ваш ујак а и мати не могу доста да вас се нахвале.{S} Ал, ј |
| , док већ и он не дође у двориште свога ујака.</p> <p>Та „дивна идеја“, као што би казао Јеша Д |
| још већма увреди, те се оштро осече на ујака:</p> <p>– Гадно је од вас, што то и++ спомињете!< |
| {S} Готово да је био већ и заборавио на ујака; а кад га се и сетио, неје имао повода, да се заг |
| , знате ли, ко је на то наговорио вашег ујака?</p> <p>– Не могу да мислим.</p> <p>– Моја мати.< |
| љу дана у Бечу на једаред добио од свог ујака поп-Стеве из Брајковца писмо с пет печата, да дођ |
| анко одговорио, како је у очи исмејао и ујака и Рашићку, и. т. д. </p> <p>–Јух, јух, јух! –- ци |
| Бранко би тешко и дошао у Брајковац, на ујаков позив, ујаку за љубав, да неје ту и Јован и да н |
| и тек, као жена, као мати.{S} Дође му и ујакова реч на памет; „Ваљда не мислиш, да ћеш вечито ђ |
| азговора њена са братом својим, његовим ујаком, поп-Стеваном, то баш не могаше у њему изазвати |
| време поред таквога разговора са својим ујаком, па се диже, да иде.</p> <p>Куда журиш?{S} Седи, |
| сле оних речи, што их је имао са својим ујаком, поп-Стевом, тако се био расрдио, да је у један |
| о и дошао у Брајковац, на ујаков позив, ујаку за љубав, да неје ту и Јован и да не осећаше збиљ |
| поп-Стевановој кући, па и према самоме ујаку, с којим их је до сада Стајић све предусретао, он |
| краткога времена сврну к њој, путујући ујаку у Брајковац; сад тек разумеде њену притајану тугу |
| а код матере одседнемо.{S} Ја баш кажем ујаку, да ћемо код ње одсести.{S} А Јелена се радује, д |
| м.{S} И не могу довољно бити благодаран ујаку, што ме је дозвао, да проведем овде школски одмор |
| о раду, о борби и заборавио, што рекао ујаку: „Поштен човек треба најпре да се побрине, како ћ |
| ћ с неким прекором.</p> <p>Поп Стева се уједе мало за доњу усну.{S} Хтео је да наведе разговор |
| ле,</p> <p>– А лепу је буквицу очитао и уји и својој несуђеној пуници!</p> <p>Госпођа Јеца све |
| добро мислио, пређе сада у гнушање.{S} Ујков кућа поста му тесна, мрачна, гадна.{S} Нема му у |
| е!{S} Али сестрића увек одржи у милости ујковој ипак то, што се... без ичије – помоћи сам у туђ |
| :</p> <p>– Са свим као и његова назови– ујна, – примети бележниковица са значајним смешењем.</p |
| ули одвојише од осталих.</p> <p>– Каква ујна?</p> <p>– Па госпођа Рашићка.</p> <p>– Збиља!{S} П |
| Јованом.</p> <p>– И не питаш, где ти је ујна, – приметиће Јован Бранку, кад се једном у гунгули |
| <p>– Одахнуће, кад не буде видио своју ујну, – опет се уплете бележниковица.</p> <p>– Жено, не |
| че поп Стева поверљивије.</p> <p>Хвала, ујо, што се не сетисте, кад је тому било време; сад је |
| е дате мало проширити или бар повисити, ујо ту сеницу, кад сте тако радо у њој?</p> <p>За мене |
| д шале подсмехнути.</p> <p>– Тражи вас, ујо, госпођа Рашићка! – одговори онај.</p> <p>Госпо...? |
| , хоћеш ли се добро учити?</p> <p>Хоћу, ујо, – одговори дете радосних очију. </p> <p>Мати, ја х |
| врата.</p> <p>На вратима у сред лозинка указа се Бранко Стајић.{S} На њему лако летње одело и с |
| е мала бела ручица; па се од мах за њом указа мила главица са црном пуном косом и у глави два г |
| Трчкарала је туда око мене, кад сам га укопавао.</p> <p>– Па видиш, Стефане,... видиш, сада је |
| трча натраг.</p> <p>А Даринка стаде као укопана.{S} На њој лака плава хаљина, да се може слобод |
| ија смотку.</p> <p>– Но!{S} Натарошу! – укори га његова лепша и милостивија половина. (Као боја |
| ан одлучно и као да некога љуто хоће да укори, а опет да изгледа и као очински савет...</p> <p> |
| и запиткивала, где је ноћас био, кад се украо из друштва, док неје признао, да је бар прошао по |
| а.{S} Учитељ га већ набавио, уоквирио и украсио њим собу.{S} Али то је и једина слика у целој с |
| су пореклом из Русије.</p> <p>Благајник укрљешти очима у њега, као да се увери, да ли се овај ш |
| из ока из бока.{S} А ти ниси човек, да укротиш свог сестрића.{S} Ти си господар у кући, ти дрм |
| противне стране, па им се тако и путови укрсте, не ће зар један на другога, већ један поред дру |
| т је био, да су Јован и Јеша на једаред укрстили своје деснице, држећи пуне чаше, испили чаше, |
| ! – заори се опет око стола.{S} Руке се укрстише изнад исполиванога постоњака, чаше зазвечаше.{ |
| пођа Натина јесте мајсторица Јула, њена укућанка, још пре неколико година господар кућни, док п |
| во ми чините, кад ми таква појма о себи улевате.</p> <p>– Збиља, обори девојче очи, као увређен |
| рогост и озбиљност у карактеру Бранкову улеваше му то јачи зазор, зазор, што га осећа слабији п |
| о жагор и необичан живот по Карловачким улицама, које несу тако живе, ни кад с пролећа или у је |
| са својим белим кућерцима и неправилним улицама, тршчаним крововима и ниским гдегде искривљеним |
| е цркве, двориште патријаршкога двора и улице, што воде тргу, све то беше народ прекрилио.</p> |
| ачким калфом, па је не можеш довикати с улице.{S} Кад опет оде по воду, као да је себи по смрт |
| одају испред госпођа-Катичина дућана на улици.{S} Њих две не занима разговор удовица.{S} А имај |
| ина по Темеринском друму и Казанџијској улици, па се човек „дочепао лепа друштва“, те не може д |
| нако пред вече, кад се стиша прашина по улици, али ни по што немој да остави отворено преко ноћ |
| .{S} Скрстила руке па гледа, ко пролази улицом.</p> <p>Дође јој од пре редовно и госпођа Рашићк |
| звони на вечерње.{S} Понда је изашла на улицу, да види, – кад ће поп Стеван проћи и вратити се |
| а развлак, док га испраћаше до врата на улицу.{S} Знам, да те мати једва чека.{S} Да Богме, мат |
| в изговор, да изађе из друштва и оде на улицу, па да дозна, ко је дошао.{S} Баш му то добро и д |
| Најпосле га спусти на земљу, полети на улицу, понда се опет врати, загрли Даринку.{S} И једва |
| – Волим овај лов сад него да сам данас уловио дивљег вепра у спахинском забрану.</p> <p> Мачак |
| , под старост дотерао и дотле.{S} Мучна улога!{S} Неблагодаран занат!{S} Ама зло је почети, још |
| путничке глумачке дружине, где је играо улоге трагичних јунака, нежних љубавника и био први пев |
| је ушла у његову кућу.{S} Две хиљаде је уложио у Румској или Митровачкој штедионици на детиње и |
| почиње. </p> <p>Али писар се замислио у улози каквог Дона Цезара од Базана, каквог шпањолског г |
| челарски лист каквим дописом из својега уљишта; можда, али – тешко!</p> <p>Ако је кадгод каквих |
| /p> <p>Што сад иду, па им се не пада на ум, да прислушкују сваки шушањ, кад се заталаса гдегод |
| {S} Каже Стајић.{S} А мени и не пада на ум који Стајић.{S} А и он је био с Јованом ономад код м |
| слуша ту народну песму.{S} Не узима на ум, како су жалосни ти стихови, како су непоетично каза |
| Та последња добра мисао, што му паде на ум, а нуз то и мирисни фрушкогорски ваздух красне летње |
| ећом ни Зорци ни Јелени не падоше ни на ум, да пазе на њу, шта ће изазвати у њој Зорчине речи!. |
| , што код свега тога не пада њему ни на ум, да примети, то је, како од неко доба не може ни о ч |
| без интелигенције...{S} Узми само то на ум, да се ни један интелигентан човек није понизио, да |
| исам видео! – а у исти мах падоше му на ум њене, материне речи: „Цео је живот школа.{S} И срце |
| колама тамо збира себи плодове човечјег ума. – Ја ти, – рече, – не могу дати ништа више до свог |
| е оному говору, што претпоставља више и ума и срца у <pb n="65" /> женскиње, која може да се ис |
| ви, слатка, молим вас, немојте смести с ума, што сам вам казала.</p> <p>– Не водите бриге! – уд |
| кад су путовали од озгоре у Брајковац, уме тако да приповеда, па ја тако мио!{S} Сама мама рек |
| ради у поп-Стевиној кући као црв.{S} А уме, да удеси, да то, што ради, она и ужива; па што рад |
| препире о чему с чиком, онда видим, да уме и више коју рећи.{S} Али увек Бранко има право.</p> |
| ша. – Не ће српски народ клонути, догод уме да штује и мртве поборнике, (на ту је реч баш особи |
| ену Бранкова спомена.{S} Онако се народ уме одушевити само за велике идеје.{S} Од надничара, ко |
| против нас попова и калуђера.{S} Е, не уме ти се омладина маћи, док се о нас не очеше.{S} И та |
| учитељ, – што дрхћеш?</p> <p>Јелена не уме да одговори.{S} Грло јој је стегло.</p> <pb n="56" |
| } Прођоше један пут дуж зграде, а он не уме да почне разговор.</p> <p>Хоће и наше село да се пр |
| са мном.{S} Ја умем разговарати, ако не уме Даринка...{S} Ваљда вам је жао Беча?</p> <p>– Боже |
| у исписати најлепшу песму, што је човек уме замислити.{S} За што да не буде срећна? </p> <p>Пон |
| о чему...</p> <p>– Боже мој, наш учитељ уме толико да приповеда, а није прошао толико света као |
| ти родио.</p> <p>– Е, па кад онда несте умели наћи праву идеју Бранкову, сад би још мање.{S} Не |
| е, штогод, барем кад сте са мном.{S} Ја умем разговарати, ако не уме Даринка...{S} Ваљда вам је |
| још нисмо ништа свршили, који једва да умемо и слутити, како се води туђа брига, једва да и на |
| човек.{S} Стекао је доста.{S} Али да је умео, могао је и више.{S} Човек се мора збиља дивити на |
| добро покојнога оца свога, како је тај умео ринтати и радити.{S} Кадгод бејах код куће, водио |
| стидети.</p> <p>– Хвала вам!{S} Ви тако умете и да храбрите, да сам сад опет слободнији. (Понда |
| ги пружи Стајићу.</p> <p>– Хоћете ли га умети сачувати?</p> <p>– А ви?{S} Нема сумње, чуваће га |
| к викати живео; а нити ће га хтети нити умети довољно разумети.{S} Дође му на памет и Даринка.{ |
| овица. – Питајте учитеља.{S} Тај ће вам умети најбоље посведочити...{S} Боже мој, ви гледате оп |
| оји овамо води.{S} Ми имамо књижевника, уметника, наученика јевропскога гласа.{S} Ни дај боже ш |
| бавника и био први певач.{S} Када је на уметничком мору, вели он, лађа богиње Талије, на којој |
| рзак, да каже, како је „вечита штета за уметност, што госпођица Јелена нема прилике, да ступи н |
| да створи себи будућност.{S} Особито је уметност у нас Срба право сироче.{S} Ко је највише позв |
| о среће и за њега и за српску позоришну уметност!{S} Госпођа бележниковица ће за љубав господин |
| И догод дух времена буде народ схваћао, умеће поштовати заслуге свога Бранка Радичевића. („Слав |
| јер ја, као интелигентан човек, знаћу и умећу боље удесити свој рад, те ће моји сељани имати пр |
| руку. – Кажи ми штогод лепо, као што ти умеш.</p> <p>– Он је од неко доба врло заћутао.</p> <p> |
| то, ни он, да пропусти, ада се и сам не умеша у струју, што се заошинула оне године по Српству. |
| јцима, неки се, Бог ме, протекцијом или умешношћу и даље докотурали.{S} У нас немају ни појма о |
| отрчи у кућу и спрема воде, да се гости умију.</p> <p>– Триво, – кренула се Ната кочијашу, па м |
| га бележниковица, идући му на сусрет с умиљатим осмехом.–" Једва један пут!</p> <p>– Извините. |
| вају: </p> <quote> <p>„<l>Кад је Бранко умир’о</l></p> <l>Србадију заклињ’о:</l> <l>Пренес’те м |
| ипотезе. </p> <p>Па му данас не пада на умни да се смеје, када благајник поче урлати разне глас |
| „Коло Бранково“, па до првих књижевних умова, који стварају мишљења у књижевности, у науци, – |
| пурила и задухала што од радости што од умора. </p> <p>Е,сад грљењу и љубљењу нема, мислиш, кра |
| , кадгод је, било телесно било душевно, уморан, вечерас тек више из навике, да нешто прочита, п |
| ни на што ни да се осврну, – рекао би, уморили се, ваљда, лов ловећи ваздан гором и планином.{ |
| ј, а зној му цури с чела. – Љуто сам се уморио пешачећи на овој врућини.{S} Радо, до душе, пеша |
| Вука, као ђенијалног скупљача народних умотворина, и ученога ђака Вукова, уз Ђуру Даничића, ка |
| ила и одрасла на селу, па најволи, да и умре ту, али никад неје марила, да јој се и једно дете |
| рачну свезу њихову...{S} Данило Славнић умре као капетан у миру. „Да не је у њему срце куцало т |
| рвом женом живео у љубави.{S} Па кад му умре његова мила супруга Анастасија, кажу, да је поп Ст |
| о хоће, а он мора на своју катедру, или умрети!...{S} Него једва чека вече, да се састане на пр |
| аке школе, као сад.{S} Треба да имаш на уму, да сам ја месни школски надзиратељ.</p> <p>Тужи ми |
| во иза капака на прозору.</p> <p>У томе умукну учитељев глас.{S} Свећа се угаси, а иза она два |
| о погледа у Јована. </p> <p>Чак и Јован умуче.</p> <p>А Јеша кад немаде с ким да политизира, и |
| је младости, али ипак још доста свежа и унегована, изађе преда њ до по дворишта.{S} Натукла лак |
| љ и Јован, а и Бранко пристао уз њих... унели се, па доказују Јелени, како митроносни песник ом |
| па потрчи по Мацу, или ће најпре да га унесе?{S} Најпосле га спусти на земљу, полети на улицу, |
| е сматра за срамоту, да се један свршен универзитетлија може вратити у свој дом, те наставити п |
| ена, па не пушта руке.</p> <p>– Господа универзитетлије увек имају право, дакако!{S} У тринаест |
| незнање и неумење, па нас експлоатише и уништава као зубача племениту биљку, као филоксера вино |
| и школу отворити, да уђе чиста ваздуха унутра.{S} А можемо тамо баш и учити.{S} Пријатније је |
| притвори капке на прозорима и увуче се унутра.</p> <p>Нико је неје приметио, не само што се и |
| а народ већ зна.</p> <p>– Је ли по вољи унутра? </p> <p>Бранко уђе.</p> <p>Јован баш пије каву, |
| приликом. „Треба <hi>народ</hi> увести унутра!“</p> <p>– Да приредимо и ми овде какво село у т |
| овој свечаности“ јер „треба народ увући унутра!“ Повукао би је тим пре, што се уверио, да се и |
| овори: – ти сад поскидај ствари, па дај унутра, а коње испрегни, па одведи у шталу...{S} Има ме |
| доше у саборницу.{S} Једва добише места унутри.</p> <p>– Бранко се не одваја од Даринке.</p> <p |
| е ће се кућа Гојковића ископати, док је унучади чика-Пере Гојковића, а прославиће се име Игњата |
| а Радичевића.{S} Учитељ га већ набавио, уоквирио и украсио њим собу.{S} Али то је и једина слик |
| аздрављању.</p> <p>– Молим, да ми се не упада у реч...{S} У нашој средини седи старина, који... |
| ари шешир и зимски капут.{S} Иначе јако упада у очи празноћа и неред, каквога воле млади нежење |
| да матери неје требало више, па да јој упадне у очи толико интересовање о тој „красној Српкињи |
| } Ја ћу доћи у недељу...</p> <p>– Свима упало у очи, да Бранко тако из ненада одлази, да ником |
| } То је само истина, а не црне наочари, упамти.{S} Нова омладина је ухватила ту истину...</p> < |
| /p> <p>— Увек, – одговори онај живље, – упамти, увек тако!{S} То је моје <foreign xml:lang="la" |
| све то пажљиво.{S} Је ли што схватила и упамтила, то је – у божјој руци!{S} Али је бар тврду ве |
| ећа свога оца.{S} Једва га је, до душе, упамтио, али и оно мало успомене не беше врсно, да и у |
| S} Али, хвала вам сад.{S} Други пут!{S} Упамтите, други пут!{S} Ево нас већ и код наших.</p> <p |
| ису таке мисли долазиле на памет, па се упео свом снагом, те набрао чело, па му се натуштило на |
| ао кући, да прихвати очеву радњу, па се упео из петиних жила, да поради, те подигне сермију.{S} |
| што је као швигарица носила, као да се упила у обле јој удове.{S} Запурила се у лицу, па јој с |
| тргла је иза сна, да је ова преплашено упита, шта јој је.</p> <p>– Глете!{S} Глете! – засмејал |
| ста нешто у грлу, па гледи само учитеља упитљивим погледом.</p> <p>– Ви се заиста, госпођице, в |
| реба...{S} Преко пута претрчи тркуница, уплашена коњским топотом и зврком од кола.{S} Застане н |
| је груди.</p> <p>– Јух!{S} Као да си се уплашила? – примети Даринка.</p> <p>Јелена јој у један |
| >Даринка хоће да јој помогне, па се.{S} Уплете и она: „Први санак мира вечитога.. </p> <p>А Зор |
| .</p> <p>– А с ким ћемо ми у недељу?{S} Уплете се Зорка.</p> <p>– Да!{S} Ето видиш.{S} Па што м |
| </p> <p>Оженићете се и покајаћете се! – уплете се бележник хладнокрвно, а завија смотку.</p> <p |
| ачеоник.</p> <p>– ... која има бодље, – уплете се бележник.</p> <p>– <foreign xml:lang="de">Kei |
| лушају његову реч.</p> <p> Мој синко, – уплете се поп Стеван, – а да што сам ја ту већ двадесет |
| е знате.</p> <p>– А ти опет све знаш, – уплете се опет нежни супруг. </p> <p>– Што зна цело сел |
| кад не буде видио своју ујну, – опет се уплете бележниковица.</p> <p>– Жено, не дирај у своју с |
| То је најжалоснија песма, што се силом уплеће у ове дане, који ће да засветле потомству као пр |
| ком оне немани, која сад дрско телејише упљувке своје подлости и себичности разним интересима н |
| поменика Бранкова, а више тога ради, да упознамо наш свет боље са песником српског народног јед |
| у је Вук Караџић први пут, као ђак још, упозорен од Мушицкога на онај велики посао, кога се он |
| е нам и ви помоћи! – рећи ће Бранко, па употреби ту прилику, да стане поред Даринке. </p> <pb n |
| имо конкуренцију странога света, а овај употребио наше незнање и неумење, па нас експлоатише и |
| вога Сада или Београда, да се препоручи управи народнога позоришта, па онда – ево среће и за ње |
| стао ревностан катихета и месни школски управитељ – сувише ревностан.{S} Мало који дан ће проћи |
| п Стева и опет катихета и месни школски управитељ, али тек да у недељи дана један пут или ни је |
| {S} Јест, дванаест! </p> <p>– Дванаест, управо!{S} Усадио си га, кад сам ја дошла у ову кућу.{S |
| и.{S} И опет долети на прозор, па одмах упре поглед опет на осветљена она два прозора с оне стр |
| лици, па се нашла у чуду.</p> <p>Јелена упрла очи у Бранка.</p> <p>– Мир и покој свачијим кости |
| , шта да одговори.{S} Стале јој очи, па упрла поглед у Даринку.</p> <p>– Не знам, – једва прому |
| је крило лептирово.{S} Отареш ли прах, упрљао си образ свој.{S} Лептир је, кажу, нестално ство |
| е непозван ко, попу у чакширама.{S} Очи упро на врата.</p> <p>На вратима у сред лозинка указа с |
| у лик што виси у прочељу. </p> <p>Јован упро поглед у бележниковицу..</p> <p>А бележниковица пр |
| олу, па нек је тамо потражи.{S} А Зорка упртила неки гостински пртљаг, пошла с њим у кућу, па с |
| p> <p>Јован прешао бележниковици, па се упустио у разговор.{S} Она га кори, што је само једаред |
| нема!</p> <p>Јован, Бранко и учитељ се упутили девојкама.</p> <p>Колико Јелена слободна, па ко |
| о!“ Једва се одважио још и на то, да по упутству наших пчелара води, а то му се признати мора, |
| ла, шта је знала паметније, него што је урадила, те свршила школу за учитељицу, па као учитељиц |
| кући.{S} Неугодно јој здраво, што је то урадила девојка, која је тако добра другарица била Дари |
| имо!{S} Ја то увек кажем, а то ћу и сам урадити: треба више учених људи да се помешају у народ, |
| .{S} Засукала рукаве, па чисто на њој и уредно, као што само може бити.{S} Иде, а спушта рукаве |
| не његових претпостављених у општинском уреду а у званичним пословима, госпођа бележниковица зн |
| дише, под камен завукло или се у земљу урило, тек зар да нађе хлада.{S} Једва што се овда онда |
| а умни да се смеје, када благајник поче урлати разне гласове, поводећи се за учитељевом виолино |
| ванаест! </p> <p>– Дванаест, управо!{S} Усадио си га, кад сам ја дошла у ову кућу.{S} Онда је Ј |
| онда му се мисао понесе за Даринком.{S} Усамљеном, као што беше, даде му се широко поље, да их |
| е сенка нека, или јој задрхта нешто око усана.{S} Дубок уздисај јој се оте из груди.{S} Прекрст |
| па јој се ведрина осмејкује око румених усана увек подједнако, а срдила се а радовала се, или п |
| испрекрштана друмовима, ишарана богатим усевима, окићена убавим селима.{S} Села се мање или виш |
| ишла Тинка из Брајковца; а сутра дан се уселила у поп-Стевину кућу госпођа Рашићка, донде госпо |
| наш, као једна кућа.{S} Него од како се уселише амо неке стране особе, хоће да и Брајковац изађ |
| /p> <p>Сунце прижегло, мислиш, камен се усијао.{S} Коњи касају, а не могу да се обране од силни |
| положењу, госпођице Јелена, – проговори усиљеном шалом а учтиво Бранко, дошавши до ње.</p> <p>– |
| Милану Кнежевићу вечерас срце необично ускипило „љубве жаром“, па не даде два пут рећи.{S} Те |
| се Марко боји, да би му, сачувај Боже, ускисло, кад би га и чешће доносио; него што редовно по |
| с чела.{S} И нехотице дода уз учитељев усклик: </p> <quote> <l>„Само само да још мрети није“</ |
| огледаше на брежуљак.{S} Запева познати усклик: </p> <quote> <l>„Ао свете мио и премио,</l> <l> |
| до ушију познат женски глас с радосним ускликом:</p> <p>– Ево га!</p> <p>Окрену се.</p> <p>Гос |
| дође, може лако дозиђивати, ако му буде уско...{S} Ето видиш; шта би ти било, да си за годину д |
| Бранко се трже.{S} Близу њега стоји на уској путањи девојче од својих седамнаест година, ватре |
| и пушити...{S} И сад, пуши и замаглио у уској сеници свој да баш видиш, како куља плав дим на в |
| > <p>– Ево, лађа иде!</p> <p>Сад се тек ускомеша све, па полети, да ухвати што боље место а што |
| чкој судбини овостраних Срба?{S} Где је ускрсао и где је сахрањен последњи сан овостраних Срба, |
| ге.{S} А чим кола ближе, а она даље.{S} Ускубури, устумара се, као незван у небрану грожђу, док |
| а час о пријатељству, о побратимству, о услугама, час о побожности, и тако даље,... још Бранко |
| онај овому или оному кадгод учини какву услугу, то је још увек она идеална несебична младићка, |
| аме полетеше на очи.{S} Сузе лете, а на уснама јој лебди осмејак сретан, блажен.{S} С осмејком |
| ручицу, па је притискује на жедне своје усне.</p> <p>Дрхће Јеленина рука, као да је тресе троле |
| то виси у прочељу.</p> <pb n="51" /> <p>Усне јој шапутаху искрене молитве.{S} Стењак у свећи на |
| .{S} Притиште врео пољубац на вреле јој уснице.{S} Дете отвори очи, насмеши се, па рашири своје |
| </p> <p>Поп Стева се уједе мало за доњу усну.{S} Хтео је да наведе разговор на нешто друго; али |
| огме, да бог ме, кад сте се и ви женске успалиле за омлатином!- вели попа смешљиво; а госпођа Ј |
| доба.{S} Свуда Бранко и само Бранко!{S} Успалили сте се као...</p> <p>Рашићка се насмеши:</p> < |
| – прекрсти се и помоли се; Ната, па се успе на кола и ували у седиште.</p> <p> Сео и кочијаш.< |
| овцу.{S} Стало га је доста муке, али је успео.{S} Раја Јовановић, општински писар, дочекао га ј |
| сад се оневидила!{S} Па тек она варошка успијуша!</p> <p>Попа се све тресе гојазан,:како се сме |
| јковцу.{S} Но од то доба никада га неје успомена понела за покојном Стазом, његовом Анастасијом |
| душе на тако обесвећење старих златних успомена из Брајковачке прошлости.</p> <p>– За то ли се |
| /p> <p>НЕГДИНСКА ХРОНИКА</p> <p>СЛИКЕ И УСПОМЕНЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>О БРАНКУ РАДИЧЕВИЋУ</ |
| га је, до душе, упамтио, али и оно мало успомене не беше врсно, да и у њему изазове такав пијет |
| едим обрвама.{S} Хоће најпре да оживи у успомени неке особе и прилике, о којима је, чини му се |
| мљом!{S} Али када се тим пљује на свету успомену, коју народ с највећим пијатетом хоће само да |
| и, доказујући, како је она способна, да усрећи човека, да буде вредна домаћица, добра мати, вер |
| {S} А оно девојче, збиља, и треба да се усрећи.{S} Душа је њена чист још неисписан лист беле ха |
| кад дођу, иначе из бољег света слабо ко усрећи Брајковац, на кога би се осврнули сви, из свију |
| а њега.{S} За цело мисли, да би је тако усрећила.{S} А оно девојче, збиља, и треба да се усрећи |
| и.</p> <p>Ја бих моје дете знала и сама усрећити.{S} Овако сам се ослонила на тебе...{S} Сироче |
| ре допасти Јелена; али Даринка је врсна усрећити тек, као жена, као мати.{S} Дође му и ујакова |
| римети, да је споменила то име на своја уста.{S} А осети, да јој је ипак криво, што неје и он д |
| ш, – проговори бележник, напунивши пуна уста сира и загризавши зелену паприку, – Пукла би на бо |
| сети!...{S} Најпосле, свету се не да ни уста запушити, ни доста колача намесити...{S} Цео свет, |
| д људи неписмених, који су тек из туђих уста чули и научили бар „Коло Бранково“, па до првих књ |
| ничара, који је можда закинуо од својих уста, па до првога богаташа, – од људи неписмених, који |
| тамо.{S} Идем у воће.</p> <p>Поп Стева устаде и изађе, па забрави за собом сеницу.</p> <p>Окре |
| к, а он је та намишљена старина; па сам устаде и диже чашу:</p> <p>– У нашем венцу има једна ру |
| ложи бележник.</p> <p>– Благајник одмах устаде. </p> <p>– Писар већ дохватио шешир.</p> <p>– Хо |
| ваки.</l> <l>Бела вила ори глас:</l> <l>Устај, Србине!</l> <l>И у борбу зове нас:</l> <l>Устај, |
| бине!</l> <l>И у борбу зове нас:</l> <l>Устај, Србине!</l> </quote> <pb n="75" /> <p>Благајник |
| медвеђи глас, ухвативши тек последње: „Устај, Србине!“</p> <p>Учитељ одустаде на то од политич |
| {S} Тек када га начеоник гурну на оно: „Устај, Србине!“ – трже се, а кроз храпаво грло, загушен |
| пита Јован, па тек сад пребаци ногу, да устане.{S} Чини ми се, пише нешто.{S} Остао је у својој |
| То јој је најмилије за све време, како устане, па док не легне.{S} Овим часима радује се Јелен |
| ш, како се то некад живило.{S} Боже, да устану стари, па да чују,...{S} Боже!..</p> <p>– Ала ти |
| Јесте ли и ви ноћашњи?{S} Браца баш сад устао.</p> <p>– Е, добро кад је устао.{S} Да му бар каж |
| ручио је, да ће „сад одмах“ доћи, па је устао већ био и пошао.{S} Али је баш дошла у разговор н |
| баш сад устао.</p> <p>– Е, добро кад је устао.{S} Да му бар кажем с Богом!</p> <p>– Ви одлазите |
| једва пред зору заспао био.{S} Али чим устао и обукао се, опростио се са свима.{S} Убезекну се |
| би помешани с Немцима.{S} Јест да Србин устукне испред Немца; али то је само у први мах, јер је |
| им кола ближе, а она даље.{S} Ускубури, устумара се, као незван у небрану грожђу, док збиља не |
| иза леђа му кроз жагор светине, која се устумарала горе и доле, дође до ушију познат женски гла |
| /p> <pb n="83" /> <p>Госпођа Рашићка се устумарала по соби, бојаги, хоће да изађе из коже од је |
| ј поглед и неусиљено понашање, у том га утврђава њено српско васпитање кућевно и школско.{S} Но |
| у.{S} Марко је јунак, који зна и рећи и утећи, као и на страшну месту постојати, па не жали, ет |
| Цео је живот школа.{S} И срце му заигра утешено, да још има неко, у коме се никад преварити не |
| ћи учинише на Бранка таки <pb n="81" /> утицај, да се осети лаган, као да се на ново родио.{S} |
| и по госпођа-Катину мишљењу, на Даринку утицала развратно.{S} Чак ни о ноћашњој серенади не спо |
| своју сестру по Еви, – опет је, бојаги, утишава супруг, избацив и опет једну „досетку“: „сестру |
| га мржња, да, баш та мржња, нагнала, да утопи цео свет у манастирски Радованац, да искали своје |
| {S} Та, то је кратко време.{S} Данас је уторник, а ето за час недеља.{S} Што то нисте пре почел |
| еленога Нимрода, како се слабо трзали и утргли око лова.{S} Да им се уз пркос учловио гдегод зе |
| вета, ујак си му, мора те послушати... (Утре сузе, па промену глас:) Триста га врага, кад ја шт |
| .. </p> <p>Па када и тога нестане, када утрну спомени и на то, остаће нешто, због чега ће Карло |
| ка догорелу полушку своје цигаре, те је утрну.{S} Метну шешир на главу, па закопчава и око себе |
| ан Јаковљевић му је обрекао, да ће тако ући у Карловце, као да ће доћи, „да бирају војводу“. </ |
| знајеш, камо што смера. </p> <p>Девојка ућута.</p> <p>Бранко као да неје ни слушао ништа после |
| !{S} Тиха вода брег рони!</p> <p>Бранко ућута, ал му криво још?</p> <p>– Махни се, Стефане, тог |
| живети, где хоћу, а овако...{S} Ух, ух, ух!{S} Поп-Стеви се пође кожа јежити.</p> <p>Ја бих мој |
| сно живети, где хоћу, а овако...{S} Ух, ух, ух!{S} Поп-Стеви се пође кожа јежити.</p> <p>Ја бих |
| ће госпођа Рашићка. – Па..</p> <p>– Ух, ух!{S} Немој, молим те, - поче поп Стева с киселим лице |
| банчене ноћи.{S} Па сад још у школу,... ух!{S} Целом свету завиди.{S} Сваки то може, што хоће и |
| једна другу подсећа.{S} Тек удовице!{S} Ух-Ух!{S} Па би добре маме, да прозру мало бар и у буду |
| красно живети, где хоћу, а овако...{S} Ух, ух, ух!{S} Поп-Стеви се пође кожа јежити.</p> <p>Ја |
| .{S} Шта?{S} Кући?{S} Па пешке тако.{S} Ух, благо вама!{S} Волео бих ти се сада по гори прохода |
| метиће госпођа Рашићка. – Па..</p> <p>– Ух, ух!{S} Немој, молим те, - поче поп Стева с киселим |
| на другу подсећа.{S} Тек удовице!{S} Ух-Ух!{S} Па би добре маме, да прозру мало бар и у будућно |
| .</p> <p>– Ви сте сретне руке, госпо, – ухвати Дабижић као у шали. – Ја бих вам се радо бацио п |
| >Сад се тек ускомеша све, па полети, да ухвати што боље место а што ближе Дунавској обали.</p> |
| т!</p> <p>Исто тако неје могла, а да не ухвати прилику, па каже, како јој је мило, о, Бог зна, |
| е <pb n="15" /> на земљу као стрела, те ухвати можда какав плен, што га вреба...{S} Преко пута |
| е и опет весело, као обично, па га опет ухвати. – Не срдим се!</p> <p>Бранко ћути.{S} Не зна, ш |
| пивушином, једва му проби медвеђи глас, ухвативши тек последње: „Устај, Србине!“</p> <p>Учитељ |
| не наочари, упамти.{S} Нова омладина је ухватила ту истину...</p> <p>– Сви ми, штогод учимо, уч |
| та, а крсти се и стала на потегу, па се ухватила за лотру, да се попне на кола. </p> <p>Даринка |
| види Бог!..</p> <p>Даринка се и Јелена ухватиле испод руке, па ходају испред госпођа-Катичина |
| д штитовима.</p> <p>Даринка и Јелена се ухватиле под руку.{S} За њима иде Јован с Бранком. </p> |
| хим прстима браду, по којој се, бог ме, ухватило по прилично већ иње; гладни гледа, како куља д |
| скаче изнад нуле, то јест, бележник је „ухватио шпиц“.</p> <p>Писар као да се нешто очемерио ве |
| з свога кола, већ вели:</p> <p>Овај наш уча могао би, Бога ми, спремити коју боцу вина.{S} А?{S |
| о време!</p> <p>Стотинама деце из света уче се и васпитавају тамо, и буду људи... и гора и боља |
| } Не ћеш се, ваљда, угледати на те наше учене и неучене докторе, што траћкају своје драгоцено в |
| род поучавати.{S} А ко ће то, ако не ће учени људи?{S} И онако није за њега адвокација.{S} Неје |
| омладине свога доба, Лукијан Мушицки, и учени архимандрит Јован Рајић, кому, кажу, петнаест пут |
| , шта су стекли и трудољубиви Орфелин и учени Соларић, па мудри Доситије и преблаги Милован Вид |
| .{S} Добили смо место међу изасланицима учених друштава. </p> <p>– Добро је.{S} То је прво уз м |
| ажем, а то ћу и сам урадити: треба више учених људи да се помешају у народ, у масу.{S} Ви имате |
| ристи од штампане и писане књиге својих учених синова, на које, сиромашан и онако, троши своје |
| за беседу!{S} А била већ и пре тога као ученица више девојачке школе на беседи сваке године по |
| ијалног скупљача народних умотворина, и ученога ђака Вукова, уз Ђуру Даничића, као научног обра |
| Необични дар, неуморни труд и сувремена ученост и Рајића и Мушицког дуго ће остати узором омлад |
| осподине мој.{S} То треба да знаду наши учењаци, па о томе да пишу.{S} Да, о томе!{S} Треба пис |
| повика учитељ:{S} Дакле, да пређемо на учење.{S} Гласове смо распоредили, можемо даље!{S} Прво |
| ности, где одборници даваху приступнице учесницима и гледаоцима свечаности на разна одређена ме |
| остати узором омладини, која има да се учи; а дела њихова биће вазда на углед, како ваља љубит |
| ба учити народ да држи новине, па да се учи, да види, да зна, да чује...{S} Просвета, просвета! |
| боље било, да је увела у кујну, па нек учи Лепо је дати дете и у лер и на васпитање; али треба |
| рити не ће, који га сваком речју својом учи, да у свету има љубави, него је треба заслужити, ко |
| здраво допада Бранково коло.{S} Ја сам учила у нашој вишој школи нашу књижевност, па сам и мам |
| а... </p> <p>– Фраза!..{S} Ја што учим, учим себе ради, као годи ти и други и трећи.{S} Кад каж |
| ја ту већ двадесет и толико година?!{S} Учим ја то и говорим.{S} Од како је Брајковца и *Брајко |
| ; а једног од мојих ђачића почео сам да учим <title>Ајдукову песму</title>, – допуни учитељ. – |
| где, па... </p> <p>– Фраза!..{S} Ја што учим, учим себе ради, као годи ти и други и трећи.{S} К |
| стину...</p> <p>– Сви ми, штогод учимо, учимо за народ.{S} Наша је интелигенција, или баш ако х |
| од,... да, учите га!{S} Треба сви да га учимо!{S} Ја то увек кажем, а то ћу и сам урадити: треб |
| ла ту истину...</p> <p>– Сви ми, штогод учимо, учимо за народ.{S} Наша је интелигенција, или ба |
| сти тај грех носе на души и остали.) Ми учимо јуристерај, да „бранимо народна права“; а ја, бог |
| користи баш народу, маси народа.{S} Ми учимо медицину, па тражимо вароши, не ће нико на село. |
| од!{S} Поучавајмо га!“ А све то, што ми учимо, врло мало користи баш народу, маси народа.{S} Ми |
| тва своја изоштрава.{S} Ми све вичемо: „Учимо народ!{S} Поучавајмо га!“ А све то, што ми учимо, |
| то овај или онај овому или оному кадгод учини какву услугу, то је још увек она идеална несебичн |
| едмет је то, наравно, благодаран, да се учини и више, него што је уистини било.{S} Хоће да се с |
| с Јованом.{S} Од мах осети, како јој се учини Брајковац нешто празан.{S} Сви су, до душе, ту, и |
| оге на ногу па, кад јој се и тако споро учинило, залети се у кућу. </p> <p>- Госпођице Јелена, |
| он запара својим храпавим басом, па је учинио своје.</p> <p>Бележник се дочепао ледине, па наз |
| о... не знам већ коме, послушао би ме и учинио А ти...</p> <p>Види Поп Стева, да је тренутак оз |
| његову уверењу, не да већ више ништа ни учинити.{S} Нечему много бољем нада се он од самог наро |
| и тек опет дода: </p> <p>Па ако онда то учиниш, скинућу ти шешир до земље.{S} Немој да се и на |
| и фрушкогорски ваздух красне летње ноћи учинише на Бранка таки <pb n="81" /> утицај, да се осет |
| За то сте ви ту, па учите народ,... да, учите га!{S} Треба сви да га учимо!{S} Ја то увек кажем |
| економно добро.{S} За то сте ви ту, па учите народ,... да, учите га!{S} Треба сви да га учимо! |
| кући.{S} А отпратиће их Јован, Даринка, учитељ, Зорка, па, наравно, и Бранко. </p> <p>Салетели |
| ј кући?{S} Видићеш само, биће ту...!{S} Учитељ је сад мали за њену ћер.{S} Побринула се та добр |
| итељевој соби лик Бранка Радичевића.{S} Учитељ га већ набавио, уоквирио и украсио њим собу.{S} |
| ?</p> <p>– Иза рогља се зачу певање.{S} Учитељ се трже.</p> <p>– Збогом!{S} Разговараћемо се.</ |
| у томе помешали с осталим друштвом.{S} Учитељ и Јован, а и Бранко пристао уз њих... унели се, |
| по што.{S} Не, бар док је ту Бранко.{S} Учитељ се замисли.</p> <p>– Шта мислиш?{S} Ваљда ниси д |
| ћа, а глас јој прекиде јецање.</p> <p>– Учитељ се не осврће. </p> <p>– Миле! – задрхта опет њен |
| ан ++ писар.</p> <p> Таман они пошли, а учитељ на прате.</p> <pb n="79" /> <p>Дочека га граја:{ |
| ично <pb n="63" /> држи леву певницу, а учитељ десну.{S} Она води опет све певачице у Брајковцу |
| ужа прилика у убавој Фрушкој Гори.{S} А учитељ се „једва дочепао честита друштва“, па се не рас |
| сви пред школском зградом и чекају, да учитељ распусти децу из школе. </p> <p>Прижегло летње с |
| е се.</p> <pb n="68" /> <p>У том повика учитељ:{S} Дакле, да пређемо на учење.{S} Гласове смо р |
| када је чула, како хладнокрвно затвара учитељ за собом врата на школском здању; заплакала се, |
| против правца, којим је пошао.{S} Изађе учитељ, па их све позва, да оду у његову собу.</p> <p>С |
| никову и још више: одобрила и то, да је учитељ Кнежевић ваљан учитељ, ма колико да је избегавал |
| <p>– Је си л јој се исповедила— пита је учитељ.</p> <p>– Нисам.{S} Не смем.{S} Бојим се, забран |
| е то необично брзо дошло.</p> <p>Док је учитељ дошао, бележник, благајник, писар и други певачи |
| p> <pb n="59" /> <p>Још пре него што ће учитељ Кнежевић распустити децу из школе, ходају испред |
| се тролетница.</p> <p>– Јелице, – шапће учитељ, – што дрхћеш?</p> <p>Јелена не уме да одговори. |
| између Јована и Дабижића, којима оде и учитељ у помоћ, – ни оштро супрушко објашњивање између |
| дамо а вас нема!</p> <p>Јован, Бранко и учитељ се упутили девојкама.</p> <p>Колико Јелена слобо |
| ремају.</p> <pb n="55" /> <p>До јако би учитељ обично узео своју виолину, те до неко доба извод |
| и неје био по оној ноти, коју је млади учитељ навио на својој виолини, познао је ипак, да је о |
| ипак мио Брајковац, јер је до пре млади учитељ, господин Кнежевић, често долазио к њој...{S} То |
| и овде какво село у ту цел!{S} Предложи учитељ.{S} Стајић скочи одушевљено и још одушевљеније п |
| њу, доста, када што покреће Брајковачки учитељ.</p> <p>Посркале су белу каву, покусале су некол |
| јић његов „друг из Беча“, и Брајковачки учитељ Кнежевић напоредо кроз планинске винограде.{S} О |
| <title>Ајдукову песму</title>, – допуни учитељ. – Је л, Зорчице, ти већ знаш твоју песму?</p> < |
| моћи.{S} Ви тако лепо певате, – примети учитељ Јелени, а до ње се нашао.</p> <p>– Морам најпре |
| , врло добро забављате, – пребацује јој учитељ; – у вече са мном, а дању с господином Бранком.< |
| брила и то, да је учитељ Кнежевић ваљан учитељ, ма колико да је избегавала, да лепу реч рекне з |
| м учитељству народном.{S} Ко је свестан учитељ, а ја бих рекао, да су народни учитељи већином т |
| ли?</p> <p>– Ништа не чини.{S} Господин учитељ ће нас научити Бранково коло...</p> <p>– То већ |
| > <p>– Шта мислите, где нам је господин учитељ? – пита лагано бележниковица Јована. </p> <p>– З |
| беше озбиљно схватио своју дужност као учитељ певања и ликовођа певачкога збора.{S} Само се по |
| посла, особито са Јеленом.</p> <p>Стао учитељ спрам ње, да, бојати, огледа и њен глас, а озбиљ |
| ини.{S} Нема одзива.{S} Само види, како учитељ одмиче, и чује, како оштро корача... </p> <p>Иза |
| јест да и у вароши може бити опет само учитељ, али друкчије се цени тамо такав човек.</p> <p>Н |
| и. </p> <p>Од онога вечера, како је оно учитељ отишао онако нагло и срдит с њена прозора, неје |
| уштванце за певачки збор.</p> <p>Све то учитељ покупио и наговорио, да се здруже.</p> <p>Одоше |
| </p> <p>– Бојиш ли се можда кога?— опет учитељ.</p> <p>Јелена једва промуцава: </p> <p>– Од кад |
| трећи.{S} Кад кажем, да бих био на селу учитељ народу, то стоји: јер ја, као интелигентан човек |
| „Ој, пуно је и препуно среће!“ подвикну учитељ из свег срца, е, заиста ћеш му и поверовати, да |
| („Без њене можемо ни маћи!“ рече за њу учитељ Милан Кнежевић).{S} Али те две „звезде“ треба те |
| е знам о чему...</p> <p>– Боже мој, наш учитељ уме толико да приповеда, а није прошао толико св |
| побром... (Господин Милан Кнежевић, наш учитељ! – приказа Јован учитеља Даринци.)...{S} Закључи |
| мачко, плаховито оно планинско. </p> <p>Учитељ запева гласно громовито, да се чуло широм по Бра |
| м каква.</p> <p>Јелена претрну. </p> <p>Учитељ се на њу тек осврнуо.</p> <p>Али нико не примети |
| косом и у глави два гарава ока.</p> <p>Учитељ се стискао уза зид под сен.{S} Дохватио белу пру |
| више гласова, а највише писарев.</p> <p>Учитељ и сувише добро познаје енергију Брајковачке инте |
| .{S} Не би било с горег и чешће.</p> <p>Учитељ, Милан Кнежевић, тукао би се сад са целом општин |
| </p> <p>Јелена познаје тај глас.</p> <p>Учитељ запевао Бранкову песму: „Гусле моје, овамо– те м |
| и тек последње: „Устај, Србине!“</p> <p>Учитељ одустаде на то од политичких и економних питања, |
| ваки својим гласом пева:{S} Многаја.{S} Учитеља беше нестало, па га нема натраг, ево већ јаче н |
| </p> <p>– Треба да оженимо овога нашега учитеља!-- примети госпођа бележниковица, или што је на |
| ар и бележник.</p> <p>Благајник погледа учитеља, што значи, да и он то пита.</p> <p>– Ви ћете п |
| та.{S} Кад је јесенас дошао Кнежевић за учитеља, то није било дана, да тај није био ма на прозо |
| ге, да...{S} Како ко проговори, зине на учитеља и свештеника.{S} Господа свештеници се чине и н |
| ..</p> <p>Уз пут наиђоше пред школом на учитеља, где „луфтира главу“.</p> <p>– Ако Бог да? пита |
| држи конкуренцију његову и буде бољи од учитеља свога.{S} Па ко се опет смотава и сели него Нем |
| олу, – опет ће бележниковица. – Питајте учитеља.{S} Тај ће вам умети најбоље посведочити...{S} |
| е бити.{S} Рекла бих, не мирише више ни учитеља.{S} Хм, хм,!{S} Не знам, за што би Тинкина сина |
| н Кнежевић, наш учитељ! – приказа Јован учитеља Даринци.)...{S} Закључили смо, да са што више н |
| и јој заста нешто у грлу, па гледи само учитеља упитљивим погледом.</p> <p>– Ви се заиста, госп |
| ија покварила...</p> <p>Да није још нас учитеља, који издиремо за вас све, слободно бисмо могли |
| пцем зној с чела.{S} И нехотице дода уз учитељев усклик: </p> <quote> <l>„Само само да још мрет |
| ину оку неје се отела та њена забуна ни учитељев осмех, па намигну на Јована.</p> <p>– Ту ће би |
| одушевљено и још одушевљеније прихвати учитељев предлог.</p> <p>Јован се насмехну и не мога да |
| капака на прозору.</p> <p>У томе умукну учитељев глас.{S} Свећа се угаси, а иза она два прозора |
| ја, па се пријатељи разиђоше.{S} Испред учитељева стана зачу се у три пут.</p> <p>– Лаку ноћ!</ |
| <p>Јелена не примећује горки подсмех у учитељевим речима.</p> <p>– Ја волим, кад се он с чиком |
| усти Јелени, да пева на селу.</p> <p>На учитељево милостива, колико јој годило, ипак се намргод |
| има оне две столице, што се зблизниле у учитељевој соби; а од њих неки поседали на одар, други |
| <p>У прочељу између оба прозора виси у учитељевој соби лик Бранка Радичевића.{S} Учитељ га већ |
| че урлати разне гласове, поводећи се за учитељевом виолином.{S} Али кад бележниковица закрешта, |
| наговорио, да се здруже.</p> <p>Одоше у учитељеву собу</p> <p>Највише се обрадова тому баш Јова |
| долази у главу, да је потребно да се са учитељем састане, то Јелена све нестрпељивија; што нест |
| себи повукао, кад се састао с Јованом и учитељем, те видео, како, <pb n="44" /> особито овај по |
| с народом своју муку; али да бих му био учитељем у његовој најпречој потреби, радећи баш свој п |
| чувај!..{S} Сад се попа нешто кошка и с учитељем.{S} Биће и ту њена масла.{S} А момак ваљани вр |
| У селу су нам исто тако потребни ваљани учитељи, као и у вароши, ако не још и потребнији.{S} Ет |
| н учитељ, а ја бих рекао, да су народни учитељи већином такви, то је прави мученик народни.{S} |
| тихизацију и да задржи достојанство над учитељима у школама у месту као свештеник и као природа |
| ућу госпођа Рашићка, донде госпођа Јеца учитељица, од јако поп-Стевина Јелисавета, са својом кћ |
| , те свршила школу за учитељицу, па као учитељица дошла у Брајковац.</p> <p>Нов ред, нов надзор |
| его што је урадила, те свршила школу за учитељицу, па као учитељица дошла у Брајковац.</p> <p>Н |
| и му се не да.{S} Она баш истера одавде учитељицу.{S} Мал не свиште девојка од њена заједања.{S |
| адину на госпоство.{S} Једино се клањам учитељству народном.{S} Ко је свестан учитељ, а ја бих |
| p>– Синовче, да те пољубим, – рече чича учитељу и привуче му главу, те га цмокну у чело...</p> |
| ад с ким има.</p> <p>Шта, дакле, остаде учитељу паметније, него да слегне раменима, па да се и |
| ољио у својој постељи, па гунђа и прети учитељу, како ће га то скупо стати, што му квари сан.</ |
| ошао је Јован по Бранка, па су отишли к учитељу.{S} Неко су време ходали били ван села.{S} И са |
| кога певачкога друштва. </p> <p>– Нашем учитељу ма штогод падне на памет! приметила је госпођа |
| ођа...“</p> <p>А коровођи, Брајковачком учитељу, Милану Кнежевићу вечерас срце необично ускипил |
| без запете.) Ја сам већ замесио попару учитељу.{S} Не води ти бриге, Јелисавето.</p> <p>Јелиса |
| !{S} Треба писати књиге за народ, треба учити народ да држи новине, па да се учи, да види, да з |
| ваздуха унутра.{S} А можемо тамо баш и учити.{S} Пријатније је ходати на чистом ваздуху.{S} Ал |
| ужа...{S} Александре, хоћеш ли се добро учити?</p> <p>Хоћу, ујо, – одговори дете радосних очију |
| м од кола.{S} Застане над каквом рупом, учлови се, као бојаги, код своје је, па је није ни бриг |
| и утргли око лова.{S} Да им се уз пркос учловио гдегод зека, или лис, или јазавац какав, можда |
| ода свештеници се чине и невешти, а ти, учо, издири за народност, па кад ти треба дати хлеба, „ |
| це Јелена, – проговори усиљеном шалом а учтиво Бранко, дошавши до ње.</p> <p>– Ја нисам вама „г |
| а Бог ме! – одговори Даринка, тек да из учтивости рекне што, кад већ Јелена не прихваћа.</p> <p |
| м.</p> <p>– Ниси поп, Стефане, ако овог учу не избациш из општине, – рећи ће вечерас госпођа Ра |
| за њом из собе у собу.</p> <p>У Даринку ушао цео дан неки немир, па иде по кући, као да нешто т |
| рива извукао, као добар кочијаш, коњима уши, па их омутком сена из кола истрљо и по леђима и по |
| Колико он,... а и мати му као пустила у уши. </p> <p>Иди, синко, – вели. – помешај се и ти мало |
| /p> <p>– А Даринка је поцрвенела до иза ушију.{S} Заборавила, и да навуче дубљена очи махраму, |
| вене, е, поли га, Бога ми, румен до иза ушију.</p> <p>На једаред би Бранку све јасно, пуче му п |
| лени одлану.{S} Но је поли румен до иза ушију, кад примети, како се сви окренули њози.</p> <p>Б |
| која се устумарала горе и доле, дође до ушију познат женски глас с радосним ускликом:</p> <p>– |
| ти нову, а натуцао би је на главу преко ушију, кад је ветар или зима, па мора гологлав да сахра |
| – зазвони звонки глас неки до Бранкових ушију.{S} Бранко се трже.{S} Близу њега стоји на уској |
| <p>И благајник.</p> <p>~ Ено га, стриже ушима!{S} Кренуо и он! – пришапута писар милостивој гос |
| ла, сека „имја рек“!...</p> <p>Баш Ката ушла у двориште, па истерала ћуриће из врта и затвара з |
| , је ли све у свом реду. </p> <p>А Ната ушла у Даринчину собу.{S} Надвирила се над Даринком и З |
| ери?{S} Две хиљаде јој је писао, чим је ушла у његову кућу.{S} Две хиљаде је уложио у Румској и |
| <p>Још кола с гошћама из вароши нису ни ушла честито у двориште госпођа– Катино, а већ је готов |
| p> <p>Старије остале за столом, па, кад ушле у прави разговор, узеле да преврћу листове у дебел |
| ако нешто. </p> <p>Ено, матори се мачак ушуњао у мирно гнездашце спокојних голубова.{S} На очиг |
| Понда дода опет с прекором: – шта теби фали Не знам, шта би и с тобом било, да се ниси оженио. |
| а рујева с плавичасто-зеленим лишћем од фење и другим то модријим то блеђим зеленилом, те се св |
| ље пожурио него обично, али су се збиља физите код госпође Нате и Катице мало дуже позабавиле, |
| еоском господском обичају, износе пред „физите“.{S} Нахвалиле се и накоштале свега.</p> <p>Деца |
| Рашићка, када су једна другој правиле „физите“ несу могле а да се не дотакну Брајковачкога пев |
| ко, није имала куд, него ти је вратила „физиту“; ал... </p> <milestone unit="subSection" /> <p> |
| ро, да извије, када је дошла, да врати „физиту“ Славнићки, ако је опет ваздан разлога имала, да |
| ништава као зубача племениту биљку, као филоксера винову лозу.</p> <p>– Ти би канда још могао б |
| у шали, – кад већ знаш и за зубачу и за филоксеру.</p> <p>– Шала на страну, Бранко.{S} Ал мени |
| он је био с Јованом ономад код мене.{S} Фини младић!</p> <p>– Па, како се то ујак сад продобрио |
| у, па пођоше у кућу.</p> <p>– Бранко је фини младић! – приметиће госпођа Рашићка. – Па..</p> <p |
| ић“,.. „паметан младић“... озбиљан,... „фини младић“...{S} Не зна, како ће пред поп-Стевом и св |
| о!{S} Сама мама рекла је после за њега „фини младић!“</p> <p>Осврћући се то за орлом, то за шев |
| ме!{S} Положићу докторат, свршићу и ту формалност; понда ћу доћи у Брајковац.{S} Радићу, еконо |
| им насилима“, и тако даље.{S} То су све формалности, шупље љуске.{S} Радити треба, радити!{S} П |
| с народом као мало где, па... </p> <p>– Фраза!..{S} Ја што учим, учим себе ради, као годи ти и |
| е око малих заранака раскалаши ветрић с Фрушке Горе.{S} Заћарлијао, па гони несносну запару, те |
| , што му паде на ум, а нуз то и мирисни фрушкогорски ваздух красне летње ноћи учинише на Бранка |
| чему, чему им се пружа прилика у убавој Фрушкој Гори.{S} А учитељ се „једва дочепао честита дру |
| ћа се сада Бранко ташт.{S} У тој дивној Фрушкој Гори, за којом је толико чезнуо, као за својом |
| очеву дому које летње доба или бербу у Фрушкој Гори, те се опомене детињства и старога весеља |
| која породица вратила опет из Русије у Фрушку Гору.{S} Ставимо ипотезу – можда баш ваша.{S} Гл |
| аните макар и који дан дуже...</p> <p>– Ха, то је добро.{S} Понећемо пар гусака и који пар пили |
| /p> <p>– Е, па кад си већ навалио...{S} Хајд, видећемо се, ваљда, још, вели поп Стеван.{S} Не ћ |
| штајемих.{S} Иначе црквењак одзвони, па хајд опет кући или у виноград за својим послом, ако не |
| ко котарица воћа, метне на обраницу, па хајд у варош, па се одене за целу годину..{S} Понда шта |
| о се опет смотава и сели него Немац, те хајд даље као гусеница.{S} Србин је одмах створен као л |
| и и прескочивши тај степен, а они одмах хајд у господство, те или постадоше општинским начелниц |
| да му каже, већ окрену на друго:</p> <p>Хајд заједно до куће, ако хоћеш к Јаковљевићима.{S} Сад |
| Богме,... до сад вам је био ту друг,... хајде-де, прашта вам се...{S} Сиромах, тај брже оде ода |
| <pb n="20" /> ил нек нацепа дрва....{S} Хајде, Триво дете моје, помози госпођи, видиш, сама је. |
| – Него то би он добро прошао с нама.{S} Хајде, да ми дамо донети, па да ми њега почастимо!</p> |
| .{S} Стала на врата, па виче Јована:{S} Хајде, браца.{S} Време је!</p> <p>Јован се протегли на |
| те донекле.</p> <p>– Немој донекле, већ хајде баш у Карловце.</p> <p>– Не реци два пут.{S} Тамо |
| а му у њој станка.</p> <pb n="80" /> <p>Хајде на поље,... у воћњак.... у гору,... ма куд,... са |
| авалила.</p> <p>– Хајдемо!- вели, па, – Хајдемо!.... идем, – каже, – да видим моју Кату.{S} Дав |
| S} Мати навалила, те навалила.</p> <p>– Хајдемо!- вели, па, – Хајдемо!.... идем, – каже, – да в |
| <p>– Мала Зорка дотрча к њима:</p> <p>– Хајдете.{S} Тражимо вас.{S} Треба да се журимо на Дунав |
| рања кроз свет.</p> <p>– Још на станицу хајдете с нама, понда на Стражилово ви и не морате, мам |
| доћи на ред, – одговор и онај.</p> <p>– Хајдмо ми дотле на пиво! – предложи бележник.</p> <p>– |
| ши до самога Стражилова, као да нико не хаје за жарко јулијско сунце, што је прижегло свом снаг |
| стаде као укопана.{S} На њој лака плава хаљина, да се може слободније верати по гори, – последњ |
| дније верати по гори, – последња кратка хаљина, што је као швигарица носила, као да се упила у |
| кад добила времена, да стресе прашину с хаљина.</p> <p>Ката отрчи у кућу и спрема воде, да се г |
| се заплеће час о цвету Даринчину, час о хаљини, што ју је сама још о Духовима добила, па онда и |
| и ручник за рупицу испод врата у своју хаљину.{S} Госпођа Рашићка присела поред њега на столиц |
| ој „срамоте кћер“, па тражи негде горњу хаљину, да им изађе, па да им очита. „То је опет масло |
| е пита, јесам ли ја ручао код Сахера, у Хамбуршкој ресторацији или у народној кухињи; не гледи, |
| Јелисавета; ако ће напред, наићи ће на Харивду, на омладинца, који га може исмејати за „најмуд |
| е сто, и по њему разбацано то књига, то хартија, мастионица, пера, истрињена дувана, палидрвца |
| ша је њена чист још неисписан лист беле хартије.{S} Ваљан, поштен човек може по том листу испис |
| А овако избацили неколико метака у лист хартије, што је задели на суху грану на некој брескви, |
| ођи бележниковици. (И за писара, дакле, хвала Богу, добар знак, да се раскравио, кад, ето, хоће |
| ономе, што сте отоич почели...{S} Али, хвала вам сад.{S} Други пут!{S} Упамтите, други пут!{S} |
| а! – обрецну се, бојаги, попа.</p> <p>– Хвала ти, боже!{S} Канда нема више дана него кобасица! |
| махне: „Па добро!“ Но се трже.</p> <p>– Хвала вам.</p> <p>– Па, опет сте заћутали.</p> <p>– Ја |
| рена, да се не ћете постидети.</p> <p>– Хвала вам!{S} Ви тако умете и да храбрите, да сам сад о |
| е воље.{S} Шта ти раде дечица?</p> <p>– Хвала Богу!</p> <p>– А да шта ћеш!{S} Јавља л ти се гос |
| оз Бог!{S} Како си, сека Като?</p> <p>– Хвала Богу!{S} Како ти?</p> <p>– Да рекнем, здрава сам |
| ?</p> <p>– Ја тако, од како се знам, па хвала Богу!{S} А видим, како пролазе ти, који вичу:{S} |
| оносно довикнути: „Нови Саде у заман ти хвала, када теби Карловци су глава!“</p> <p>Треба ли ре |
| и? – рече поп Стева поверљивије.</p> <p>Хвала, ујо, што се не сетисте, кад је тому било време; |
| најтрајнија и најславнија.{S} Живи Бога хвале!“ Најпосле, узмора ли бити, остаће или мезимац на |
| екакву страшну опасност преко главе, па хвале бога, што су остале живе и здраве.</p> <p>– Отиша |
| о или неправично, као и они, који се не хвале, да „раде за народ“.{S} Свештеници, које му драго |
| его им и мати и тетка Ната одобравају и хвале смер.{S} А највећа је њена радост, што ће у тој в |
| p> <pb n="21" /> <p>Ната опет узе да се хвали са својом Кристом.{S} Намерила се на добру девојк |
| палим народима, поред свег нашег толико хваљеног родољубља, као што ни Ромуловим потомцима не п |
| а разилази, те млађешина треба и пре да хвата повратак.</p> <p>Не би сирота имала цело после по |
| укче да тузи угове, већ се болном душом хвата за њихне трагове.</p> <p>Бележник се смеје лудом |
| о и да му је све седморо деце заживело; хватао би се крај с крајем, како се отац побринуо за св |
| на места.{S} Изасланици разних друштава хватаху се свога кола.{S} Певачка друштва заузеше своје |
| нешто спомињао и Бошњака и Србијанца и Херцеговца и Сремца и Бачванина и Дубровчанина и ове и |
| ml:lang="de">Freund</foreign>, ах то је хец!“ </p> <pb n="83" /> <p>Госпођа Рашићка се устумара |
| >А Бечлија Јован га уверава, како је то хец. „<foreign xml:lang="de">Freund</foreign>, ах то је |
| сестри оте се, Бог ме, у шаку и једно: „Хи!“</p> <p>И остали сви погледаше онамо.</p> <p>Ако кр |
| старо време одселило се одавде неколико хиљада српских породица у Русију.{S} Побегли, да Бог ме |
| љак или овај или онај спахија, који има хиљадама ланаца земље и према томе и опрему.{S} Кад вид |
| исао, чим је ушла у његову кућу.{S} Две хиљаде је уложио у Румској или Митровачкој штедионици н |
| све припадне њој и њеној кћери?{S} Две хиљаде јој је писао, чим је ушла у његову кућу.{S} Две |
| вности, у науци, – све је на свој начин хитало, да се одужи спомену песника српскога јединства, |
| о или се у земљу урило, тек зар да нађе хлада.{S} Једва што се овда онда зачује, како крикне од |
| пукне.{S} А дошао је до искуства, да је хладан сир с црним луком за њега најбољи лек против мам |
| се тужи, како ну не прија.{S} Да му је хладан батак с киселим краставцем.</p> <p>– Шта?{S} Зар |
| д овчија сира, па да га с црним луком и хладним меканим хлебом једе на мамурлук.{S} Прижегло ле |
| ли пробао и њен глас, али са свим онако хладно и озбиљно као и осталих?{S} Синоћ га је дуго и д |
| попу по бради, а другом му насу у чашу хладног теочинца и насмеши се на њега.</p> <p>Он је заг |
| е и покајаћете се! – уплете се бележник хладнокрвно, а завија смотку.</p> <p>– Но!{S} Натарошу! |
| заплакала се Јелена, када је чула, како хладнокрвно затвара учитељ за собом врата на школском з |
| ну пажњу на штогот обрати.</p> <p>А кад хладовина разгалила и госпођи Нати тромост с веђа и дре |
| т, а по земљи очишћено, па поливено, те хладовина као у планини, где не прижиже сунце.</p> <p>П |
| оји пут...{S} Сутра се можеш вратити за хладовине, кад хоћеш, пут је добар, а сад ти иде под но |
| bSection" /> <p>Легао Бранко на траву у хладовину, да чита.{S} Обично би до сад у то доба већ б |
| азговарајући се то о овом, то о оном, у хладу између четири висока разграната ораха у Јаковљеви |
| се провесели с веселим Брајковчанима у хладу манастирскога воћнака уз искрен разговор и ватрен |
| макар да се заман викало:{S} Хлеба!{S} Хлеба!{S} А тек сад?{S} Зар ти не видиш, шта се кува?.. |
| кога рада, макар да се заман викало:{S} Хлеба!{S} Хлеба!{S} А тек сад?{S} Зар ти не видиш, шта |
| дири за народност, па кад ти треба дати хлеба, „даће бог!“</p> <p>Јеша зинуо у Јована, па само |
| вратом не ће имати никад, јер... за тај хлебац, што га је он себи изабрао, не пријања, баш Бог |
| а да га с црним луком и хладним меканим хлебом једе на мамурлук.{S} Прижегло летње сунце, па гл |
| разбијене канте, где пресмаче ракију с хлебом.</p> <p>Писар се осећа необично жив.</p> <p>То ј |
| бих, не мирише више ни учитеља.{S} Хм, хм,!{S} Не знам, за што би Тинкина сина трпила Јеца у п |
| ем венцу има једна ружа...</p> <p>– Хм, Хм! – продера благајник кроз грло, као да хоће да га пр |
| припомоћи... сам... у туђем свету...{S} Хм!{S} Мора бити од њега кадгод нешто!{S} Две јаке, до |
| екла бих, не мирише више ни учитеља.{S} Хм, хм,!{S} Не знам, за што би Тинкина сина трпила Јеца |
| нашем венцу има једна ружа...</p> <p>– Хм, Хм! – продера благајник кроз грло, као да хоће да г |
| .{S} Прочачка опет грло с неколико: „Хм—хм!“ – поглади брке, продрма своју столицу, зар да се у |
| ало.{S} Прочачка опет грло с неколико: „Хм—хм!“ – поглади брке, продрма своју столицу, зар да с |
| преко стазе са лозинка.{S} Збиља, чу се ход.</p> <p>Поп Стева склони чибук уза се поред стола, |
| итељ Кнежевић распустити децу из школе, ходају испред школске зграде Даринка, Јелка, Бранко, Јо |
| нка се и Јелена ухватиле испод руке, па ходају испред госпођа-Катичина дућана на улици.{S} Њих |
| ле. </p> <p>Прижегло летње сунце, а они ходају под штитовима.</p> <p>Даринка и Јелена се ухвати |
| а су отишли к учитељу.{S} Неко су време ходали били ван села.{S} И сад, ето, седе и разговарају |
| још на по пута.</p> <p>– Од кад ми овде ходамо а вас нема!</p> <p>Јован, Бранко и учитељ се упу |
| жемо тамо баш и учити.{S} Пријатније је ходати на чистом ваздуху.{S} Али женске гони нека радоз |
| n" /> <p>Док њих двоје тако у стакленом ходнику уживају летње вече у разговору и теочинцу, Јеле |
| ки жагор, што се разлегао по пространим ходницима и степеницама Карловачкога магистратскога зда |
| че мирном сеоском животу.{S} Из читавог Хорација најпаметније ми се свиди оно његово: **<foreig |
| је опет споменула о њој.{S} Питала га, хоће ли ићи к Јовану, па да је поздрави.{S} Можда би и |
| како се уселише амо неке стране особе, хоће да и Брајковац изађе на глас, како не треба.{S} Па |
| Рашићка се устумарала по соби, бојаги, хоће да изађе из коже од једа, што јој „срамоте кћер“, |
| добар знак, да се раскравио, кад, ето, хоће да се шали.)</p> <p>А благајнику се разведри мало |
| оспођа Ната се мигољи у тешком пртљагу, хоће да се извуче, па то раскопчава огртач“, то чупа с |
| атуштило над дугим проседим обрвама.{S} Хоће најпре да оживи у успомени неке особе и прилике, о |
| ковачком селу, удеси за прост народ.{S} Хоће – да му каже, ко је био Бранко Радичевић, шта он в |
| како се једи.{S} Јуф, јуф, свиснуће.{S} Хоће, да! – вели Јован. – Не да се та извести из концеп |
| подиже са столице, па се узврпољио.{S} Хоће да се пева.{S} Друштво треба само да пева.{S} А он |
| ни и више, него што је уистини било.{S} Хоће да се све то танко зна и прича, како је, на прилик |
| а. </p> <p>Како да се састане с њим?{S} Хоће ли он вечерас доћи под њен прозор, као обично, кад |
| ! – продера благајник кроз грло, као да хоће да га прочачка. </p> <p>Госпођа бележниковица нежн |
| у његовим грудима.{S} Тама нека као да хоће да му помрча светлост необичне љубави, што је носа |
| </l>“ </quote> <pb n="48" /> <p>Даринка хоће да јој помогне, па се.{S} Уплете и она: „Први сана |
| ош горе не започети.{S} Госпођа Рашићка хоће да му век поједе, што до сад већ неје говорио с не |
| и да проговори.{S} Само госпођа Рашићка хоће да је нешто необично слатка.{S} И досад је била ме |
| шни ђаволак с леве јој стране у грудима хоће зар да искочи; толико се пута захука, дошао је већ |
| говање на селу.{S} Она двојица ђаци, па хоће да проведу свој школски одмор што слободније, што |
| ника.</p> <p>Даринка стала на лотру, па хоће да скочи с кола.{S} А Катица претрчала, па је прих |
| бољем нада се он од самог народа.{S} Па хоће да и свој говор, што има да га држи на Брајковачко |
| заиста ћеш му и поверовати, да му срце хоће већ да пукне од среће.</p> <p>Јелена задрхта.{S} П |
| три свакога, како пева, као човек, који хоће све да разумева; па је мотрио и Јелену.</p> <p>Бла |
| ример „вечитих правника“ доста, ал и ти хоће да играју само господина.{S} Или се и не мисли на |
| треба да му каже, како мати хоће, мати хоће а не она, да се иде у Карловце.</p> <p>Сачувај Бож |
| а баш за то треба да му каже, како мати хоће, мати хоће а не она, да се иде у Карловце.</p> <p> |
| вно, помешао с гостима.</p> <p>Бележник хоће да га бојаги, боцка, па га загрлио.{S} И пева му: |
| помену, коју народ с највећим пијатетом хоће само да оживи свечаним начином, када се тим најбез |
| , мисли, ту је брат, Јован, па, како он хоће.{S} Не ће се, ваљда, показати не знам каква.</p> < |
| листовима, ко често и уводне чланке, ко хоће да ствара јавно мњење?{S} Људи већином још не позв |
| ем рада.{S} Боже сачувај!{S} Само... ко хоће да ради за народ, мора живети с народом; а не башк |
| дисциплине, нема странке: ради, како ко хоће, а живи још од свог старог народњачког сала, прежи |
| јковца писмо с пет печата, да дође, ако хоће, у Брајковац, да проведе које време!{S} Добро му д |
| ати прилике, на кога да се угледају ако хоће.{S} Тако продире у народ оно из књижевности.{S} Ми |
| види.{S} Сваки то може, што хоће и како хоће, а он мора на своју катедру, или умрети!...{S} Нег |
| поп Стеван одлучно и као да некога љуто хоће да укори, а опет да изгледа и као очински савет... |
| лом свету завиди.{S} Сваки то може, што хоће и како хоће, а он мора на своју катедру, или умрет |
| сад тек и већи апетит отворио, што зар хоће на њему да излије сав свој кив, што је Јован, нази |
| , а он не уме да почне разговор.</p> <p>Хоће и наше село да се прослави, – беше му прва реч.{S} |
| цију.{S} А Даринка ће запитати Бранка: „Хоће ли ко говорити штогод том приликом?“ </p> <p>– То |
| l> </quote> <p>Понда се трже. </p> <p>– Хоћемо ли се ми моћи поутешити, као Бранко, при помисли |
| <p>– Писар већ дохватио шешир.</p> <p>– Хоћете ли и ви?—– шану бележниковица Јовану.</p> <p>– К |
| груди, а други пружи Стајићу.</p> <p>– Хоћете ли га умети сачувати?</p> <p>– А ви?{S} Нема сум |
| е место у Српству.</p> <pb n="85" /> <p>Хоћете ли доћи на светковину?</p> <p>– Ја бих тако воле |
| овица, кад немаш мужа...{S} Александре, хоћеш ли се добро учити?</p> <p>Хоћу, ујо, – одговори д |
| утра се можеш вратити за хладовине, кад хоћеш, пут је добар, а сад ти иде под ногу.{S} Доћи ћеш |
| друго:</p> <p>Хајд заједно до куће, ако хоћеш к Јаковљевићима.{S} Сад не ћу тамо.{S} Идем у воћ |
| .{S} Наша је интелигенција, или баш ако хоћеш госпоштина, збиља, свезана с народом као мало где |
| о томе мислим.{S} Испит, понда ради што хоћеш. </p> <p>–Да, да!{S} И ја тако мислим.{S} Да Бог |
| у овај свет у рационалној економији.{S} Хоћу да сам независан, потпуно независан.{S} Кад буде в |
| Е, сад иди никад, поп-Стеване!</p> <p>– Хоћу да те женим.</p> <p>Бранко избечи очи у њега.{S} Г |
| и дете радосних очију. </p> <p>Мати, ја хоћу да идем у латинску школу.{S} Ја ћу бити, мати, као |
| х провео у гимназиским скамијама.{S} Ја хоћу да више знаш него ја.{S} Није истина, да више пати |
| подар у кући, па ће бити онако, како ја хоћу.{S} Да, ја сам господар у општини, па... (Осмелио |
| ја и без тога лепо и красно живети, где хоћу, а овако...{S} Ух, ух, ух!{S} Поп-Стеви се пође ко |
| где се он тако добро осећао.</p> <p>– И хоћу мало да приседнем, – одговори Јован, отирући зној, |
| а, било у Карловце било у Загреб,... ал хоћу да сам независан.{S} Брате, ништа лепше од тога... |
| слобоштина; ово је моја срећа!{S} Овако хоћу да је цео свет.{S} Па у том снивању о породичној с |
| им је свима смео у брк рећи:{S} Ја тако хоћу! – да, још док је чича био у снази, и држао узде, |
| ли, да ме зовете по имену, па и ја тако хоћу.</p> <p>– И ви мене називате „господине“ – рече Бр |
| мену глас:) Триста га врага, кад ја што хоћу, то мора бити из ока из бока.{S} А ти ниси човек, |
| сандре, хоћеш ли се добро учити?</p> <p>Хоћу, ујо, – одговори дете радосних очију. </p> <p>Мати |
| молим вас, мало јаче...· слободније, – храбри је Кнежевић.</p> <pb n="67" /> <p>Она погледа у |
| нда се затрча, те додаде:) Ви сте анђео храбрилац!</p> <p>– Молим, молим, господине, – одговори |
| > <p>– Хвала вам!{S} Ви тако умете и да храбрите, да сам сад опет слободнији. (Понда се затрча, |
| као ђе није народа свога сазидао му је храм у грудима народнима, где је нашла места за вечита |
| Као свећеника велике идеје пренесе га у храм, где му је „црква под небесје, олтар часни брдо и |
| сребрним и златним кивотима у велелепне храмове.</p> <pb n="101" /> <p>Бранко Радичевић беше, н |
| е, ни бости очи, шијући белом свету, па хранити и себе и дете под туђим кровом и на туђем огњиш |
| код Јуде.{S} Жене краду од својих газда храну, па џаковима вуку Јуди, те дају буд за што, као д |
| е, да пева, да помаже, он запара својим храпавим басом, па је учинио своје.</p> <p>Бележник се |
| оно: „Устај, Србине!“ – трже се, а кроз храпаво грло, загушено пивушином, једва му проби медвеђ |
| словске књиге и историју Срба, Бугара и Хрвата,... како та два књижевна великана старије наше к |
| њу српскога народа у јужној Угарској, у Хрватској и Славонији, могу смело и поносно довикнути: |
| револуционарним именом, кад га је Бог и Христос примио у своју општину од крштенога кума под та |
| ко лепим именом једнога од просветитеља хришћанских!{S} Већ ми бучи глава од неко доба.{S} Свуд |
| е „<title>Пчеле</title>“,и број „<title>Хришћанског весника</title>“, у кому је позив на претпл |
| Х ВРЕМЕНА САД ЈЕ ТАКИ!</p> <p>НЕГДИНСКА ХРОНИКА</p> <p>СЛИКЕ И УСПОМЕНЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ</p> < |
| збиља се не срдим, – уверава га она.{S} Хтеде он да рекне, као тек да одмахне: „Па добро!“ Но с |
| ла си... </p> <p>Јелена се убезекну.{S} Хтеде да пита: на што?{S} Али госпођа Рашићка помрче ош |
| у траву.</p> <p>– Пардон!</p> <p>Јелена хтеде сама да се сагне, па да дохвати књигу; али је Бра |
| евић и истрже своју руку.</p> <p>Јелена хтеде да проговори, али јој заста нешто у грлу, па глед |
| а.{S} А кад пошла на певање, па је мати хтеде да задржи због главобоље, вели, да је сад са свим |
| ак није таки, као што сам ја... </p> <p>Хтеде рећи; ...мислио о њему!{S} Али га ипак памћење не |
| лепршају за њима..</p> <p>Попина Јелена хтела одмах за Зорком да потрчи пред Даринку.</p> <p>Ал |
| ала када ни да доврши, што је у радости хтела рећи, већ најпре поскакута с ноге на ногу па, кад |
| па...{S} Ал само...{S} И сад језа цело хтела да се потужи, како Криста скоро свако боговетно в |
| и...{S} Нема сумње, да је Ната сад и то хтела да каже и да би то рекла, да није ту – „дете“, Да |
| то видео, још већи немир уђе у њега.{S} Хтео би да доспе и у читаоницу, где одбор издаваше још |
| оп Стева се уједе мало за доњу усну.{S} Хтео је да наведе разговор на нешто друго; али оштро ом |
| анем.</p> <p>– Најпосле оно, што сам ја хтео, видим, да народ већ зна.</p> <p>– Је ли по вољи у |
| S} А кад је у друштву, заборави, шта је хтео, али осећа, да је питомији према њој, ако и не при |
| шао!{S} А да је био искрен, и да јој је хтео све признати, морао би приповедати, како је наслоњ |
| рема свом родитељу.{S} Мати му никад не хтео оцу причати.{S} А што је кадгод научио <pb n="90" |
| неумољиво таји, што би сваки тако радо хтео да зна. </p> <p>Да Бог ме, да су прорешетале и на |
| тако се био расрдио, да је у један мах хтео да оде из Брајковца.{S} Него добро, те то неје ник |
| ати, те ипак викати живео; а нити ће га хтети нити умети довољно разумети.{S} Дође му на памет |
| истинитост јамчи сваки за себе.{S} Али хтети на тај рачун прославити се и постати популарнијим |
| чита новине: „Ја не знам, што се толика хука и бука дигла за тог ђачића;“ а на некаквог Мушицко |
| увек завидити и роптати на њу.{S} Поток хучи и бучи, прави више буке него Дунав.{S} Па тек кад |
| иром, том је добро.{S} Богу божје, цару царево, па мир!</p> <p>– А нама?</p> <p>– Принесенија ј |
| рочио преко прага који води из блаженог царства безазлене идеалности у суморно царство безобзир |
| царства безазлене идеалности у суморно царство безобзирне збиљности,...још на њему лептирски п |
| и с миром, том је добро.{S} Богу божје, цару царево, па мир!</p> <p>– А нама?</p> <p>– Принесен |
| на за цело, где ће опет наћи свој прави цвет.</p> <p>Из мисли га трже весео кикот и клицање.{S} |
| рша лептир, па стаде, баш близу на неки цвет.</p> <pb n="37" /> <p>Он ни да дахне јаче, па се н |
| кличе: „Мати, твој лептир је нашао свој цвет.“...</p> <p>Из села, а беше све ближе селу, допира |
| о замириса.</p> <p>– Мама, какав је ово цвет?</p> <p>– Мајчина душица, рано.</p> <p>– Гле, гле, |
| амо по цвећу идеш и да и са најружнијег цвета скупљаш само оно, што је најлепше.{S} Него не буд |
| на, тамјан мирис, што се к небу диже из цвета“ и из српског света.</p> <p>И томе чину беху Карл |
| ој ваљда брује и у души... </p> <p>Пред цветном неком ливадом не мога одолети, него ће сићи с к |
| ј навици.</p> <p>Женска, већ не у првом цвету своје младости, али ипак још доста свежа и унегов |
| етала.{S} Разговор јој се заплеће час о цвету Даринчину, час о хаљини, што ју је сама још о Дух |
| ла, и набрати пуну руку разнога пољског цвећа.{S} Узе га са собом на кола, да га разабира и саб |
| ије код ње, отрчала би у врт, да мирише цвеће да га можда узабере, па га брзо за тим забаци или |
| по мирише!{S} Па зашто се, мама, овакво цвеће не негује у лонцима, а негују којекакве кактусе и |
| ом по планини и по виноградима, да беру цвеће по ливадама, да пију воде на извору...</p> <p>При |
| сухо, подигнут славолук искићен разним цвећем.{S} Близо станице стоје две лађе, на којима дошл |
| н са шеснаест великих свећњака и обасут цвећем.{S} Станица паропловског друштва окићена грањем |
| ње.{S} Али научи се од њега, да само по цвећу идеш и да и са најружнијег цвета скупљаш само оно |
| гњишту се пуши и ври у пуним лонцима, а цврче батаци на угрејаној масти.</p> <p>У дворишту је с |
| и писар се замислио у улози каквог Дона Цезара од Базана, каквог шпањолског гранда у сред Севиљ |
| ли њихове имају, до душе, своју извесну цел, али су још увек без одређене сталности.{S} Прелеће |
| Да приредимо и ми овде какво село у ту цел!{S} Предложи учитељ.{S} Стајић скочи одушевљено и ј |
| /> <body> <pb n="11" /> <p>Ужурбала се цела кућа.</p> <p>Јест, до душе, у род ће се, и то у ро |
| пролећа или у јесен нагрну раденици из целе Бачке и Баната у виноградарску радњу, или кад се у |
| p>Е, па спомену тога ђенија посветио је цели српски народ дан 10. јулија 1883., приредивши му с |
| њу!</p> <p>Таке забаве имала је Даринка целим путом.{S} Па што сунце ближе у заставу, те што жи |
| овећи ваздан гором и планином.{S} Но ни целим данашњим својим трудом не би стекли ни колајнице |
| два жедни благајник. – Ако је дошао, за цело је донео и коју боцу из Варадина.</p> <p>Ја сам му |
| ао.{S} Да уда своју кћер за њега.{S} За цело мисли, да би је тако усрећила.{S} А оно девојче, з |
| /p> <p>Мој син ће, – одговори она, – за цело лакше поднети, да је син оца лоле; али да бацим на |
| а немирна санка.{S} Ако снива, снива за цело о својој декламацији, о „Бранковој жељи“.</p> <p>Д |
| аво. </p> <pb n="57" /> <p>– Е, онда за цело има право.</p> <p>Јелена не примећује горки подсме |
| S} Неје га више ни тражио.{S} Он зна за цело, где ће опет наћи свој прави цвет.</p> <p>Из мисли |
| вући реч на траг.{S} А повукао би је за цело, као што се већи у себи повукао, кад се састао с Ј |
| Рашићка.</p> <p>– Збиља!{S} Па ту је за цело и она.</p> <p>– Не знаш ништа?</p> <p>– Шта да зна |
| се држала.{S} А по речима и нагласку за цело јој жао на њега.</p> <pb n="40" /> <p>- За што, го |
| ерна, па...{S} Ал само...{S} И сад језа цело хтела да се потужи, како Криста скоро свако богове |
| ата повратак.</p> <p>Не би сирота имала цело после подне, с киме речи да проговори, да не дође |
| се опет нежни супруг. </p> <p>– Што зна цело село, мора знати бар и натарошевица, – обрецну се |
| зар полети...</p> <p>Мало за тим, па је цело село у сну. </p> <milestone unit="subSection" /> < |
| на добрим ногама, па – на здравље!{S} И цело вече „нити писну, нити зубма шкрипну“.{S} Ако га т |
| е сека Ката добила гошће, јер је готово цело село било на раскршћу, где се играло, као обично н |
| ориште госпођа– Катино, а већ је готово цело село знало, да је сека Ката добила гошће, јер је г |
| </p> <p> А ту су сви, ту је Брајковачко цело певачко друштво, осим Бранка, Даринке, Јелене, кол |
| азграната ораха у Јаковљевића винограду цело скоро после подне на мекој трави у крај поточића, |
| а! – правда се дете, а застидела се. – *Цело ја знам; само још који пут да прочитам...{S} Је л |
| њим собу.{S} Али то је и једина слика у целој соби.{S} Уза зид је постеља и на њој виолина.{S} |
| ноћи.{S} Па сад још у школу,... ух!{S} Целом свету завиди.{S} Сваки то може, што хоће и како х |
| тељ, Милан Кнежевић, тукао би се сад са целом општином.{S} Већма осећа морални мамурлук, него о |
| о, а тако отмени гости!{S} Па као да су целом селу дошли!</p> <p>Догађај је то за Брајковац...{ |
| раницу, па хајд у варош, па се одене за целу годину..{S} Понда шта ћу?{S} С њом зло, а без ње и |
| и изненађењу, мислиш, не ће бити краја целу ноћ. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још к |
| ам могао пре.</p> <p>– Ја бих те чекала целу ноћ.</p> <p>– Верујеш, да ћу доћи; је л?</p> <p>– |
| р, који је пратио Бранка од Беча, као и целу светковину у забуну.{S} Тако Бранко преноћи на Пеш |
| бити опет само учитељ, али друкчије се цени тамо такав човек.</p> <p>Нека не мисли само, да и |
| што вреди, него шта кошта, па по томе и цени.{S} Тако ти је данас време, кћерко.</p> <p>— Ја ћу |
| а искуси!{S} Ја сам прошла добру школу: цео је живот школа.{S} По дебела је књига, што сам је ј |
| апушити, ни доста колача намесити...{S} Цео свет, за Бога зна, за што је Тинкин муж пропао и за |
| па јој се стиште терет, сињи терет.{S} Цео дан се тужи матери, да је боли глава.{S} А кад пошл |
| собан за какву душевну акцију.</p> <p>– Цео свет иде за тим, да има што више интелигентних људи |
| то га је омладина у то доба спремила, а цео народ прихватио свом вољом својом и српским одушевљ |
| озив на срцу и на језику.{S} Тужи се на цео свет.{S} Младу човеку не да се прилика, да створи с |
| па је у свом мамурлуку почео да мрзи на цео свет тако, да га мржња, да, баш та мржња, нагнала, |
| Осећа ужасну празнину, па јој криво на цео свет.</p> <p>Мало још потраја, па се пријатељи рази |
| легне.{S} Овим часима радује се Јелена цео дан.{S} Што ближе то доба, њој срце све јаче куца.{ |
| ово је моја срећа!{S} Овако хоћу да је цео свет.{S} Па у том снивању о породичној срећи, о рад |
| тника мужа као права патница. „Да ме је цео Срем клео, не бих наишла“, говорише она једном, али |
| нице, занесен небесним задахом, презире цео свет.{S} Ох, позорница!</p> <p>Шта је теби сад опет |
| ме, с којим свагда беше готов да обгрли цео свет.</p> <p>Него у тој тами сукну једна варница, к |
| чини!{S} Какав си ти, онаки ти се чини цео свет...{S} Сиромах поп Стеван!{S} Неје ни то рђав ч |
| ња, да, баш та мржња, нагнала, да утопи цео свет у манастирски Радованац, да искали своје увређ |
| прошло; него после подне се отегло као цео дан.{S} Једва дочекала, да црквењак зазвони на вече |
| м из собе у собу.</p> <p>У Даринку ушао цео дан неки немир, па иде по кући, као да нешто тражи. |
| као да се на ново родио.{S} Опет му мио цео свет.{S} Та, живот је овај тако сладак!{S} Толико с |
| са свим сакрио од месечине, па поклопио цео прозор као по поруџбини.</p> <p>Бранко прође поред |
| х падоше му на ум њене, материне речи: „Цео је живот школа.{S} И срце му заигра утешено, да још |
| ан замахнуо секиром, да прецепи чвор на цепаници, с којом се већ толико бочи и која га стаде то |
| колима.{S} На столу је неколико кабанус–цигара, – које ће он, кад год би пушио, пресећи на пола |
| итнијег патрићка догорелу полушку своје цигаре, те је утрну.{S} Метну шешир на главу, па закопч |
| за новчић свирајку од шећера, или какав цигару за два новчића, да недељом бар господски пуши у |
| ве деце. „Кућа је“ вели, „жив човек, не цигља ни набој, а жива је кућа најтрајнија и најславниј |
| ше женски гласови с кола.</p> <p>– Јух! цикну госпођа Ката, тек што познаде госте.</p> <p>Кад ј |
| ку, и. т. д. </p> <p>–Јух, јух, јух! –- цикнула је „трижди“ сека Ната сека–Кати, кад је чула; а |
| ет!...{S} Све пуца!{S} То је радост!{S} Цикот, мислиш сватови су! </p> <p>Зорка треба да иде по |
| а и тако даље.{S} У углу поред пећи пар ципела, а о зиду висе о клинцима једне чакшире, стари ш |
| а Ната окрене пећци леђа, наглади своју цицу и клима главом.{S} Марко се врпољи <pb n="14" /> и |
| } Цмок један пут!...{S}Други пут!...{S} Цмок и трећи пут! ...{S}И опет!...{S} Све пуца!{S} То ј |
| рљењу и љубљењу нема, мислиш, краја.{S} Цмок један пут!...{S}Други пут!...{S} Цмок и трећи пут! |
| чича учитељу и привуче му главу, те га цмокну у чело...</p> <p>– Господо, – диже се бележник, |
| деснице, држећи пуне чаше, испили чаше, цмокнули се и два и три пута – и, дакле попили брудерша |
| а, ринта и ради у поп-Стевиној кући као црв.{S} А уме, да удеси, да то, што ради, она и ужива; |
| год каквих виших жељан имао, заситио се црвеним појасом, којим је, као ревностан пастир душепоп |
| ике идеје пренесе га у храм, где му је „црква под небесје, олтар часни брдо и долина, тамјан ми |
| ли Јеша. – Мој конкурент, онај Јуда код цркве, дошао је пре три четири године.{S} Наша славна ц |
| толица првосвећеника српске православне цркве у овима <pb n="100" /> крајевима.{S} Али баш стог |
| Карловачком тргу према вратима саборне цркве стоји одар окружен са шеснаест великих свећњака и |
| е.</p> <p>Карловачки трг, порта саборне цркве, двориште патријаршкога двора и улице, што воде т |
| нао се с њом у недељу, кад су изашли из цркве:{S} Познао се поред Јована.</p> <p>Колико он,... |
| е пре три четири године.{S} Наша славна црквена општина дала му је своју кућу под кирију.{S} Си |
| а као у сиву маглу завијена.{S} Само са црквене куле, где <pb n="23" /> изван села где у сред с |
| ју кућу,... разумете ли ме: кућу српске црквене православне општине одмах уз ребро српској прав |
| опет све певачице у Брајковцу, па зна и црквене скоро као и брат јој. </p> <p>И тако се искупил |
| о природан старешина српске православне црквено– школске општине у Брајковцу.{S} Но од то доба |
| егло као цео дан.{S} Једва дочекала, да црквењак зазвони на вечерње.{S} Понда је изашла на улиц |
| ославље и у књигу крештајемих.{S} Иначе црквењак одзвони, па хајд опет кући или у виноград за с |
| ински писар.</p> <p>С друге стране дође црквењаков син, колар у селу, са својом сестром, два мо |
| ине одмах уз ребро српској православној цркви!{S} Жалост, мој господине докторе!{S} Жалост!...{ |
| као што требаше, у Новосадској саборној цркви.</p> <pb n="102" /> <p>У очи свечанога дана дођош |
| беше народ прекрилио.</p> <p>У саборној цркви служи се летурђија, и у њој се спомен чини славље |
| оре, који баш у Карловцима саборисаху о цркви, о школи, па и о политичкој судбини овостраних Ср |
| мо није свештеник старији од њега бар у цркви, – рече попа. </p> <p>– А Јелена не сме ништа да |
| мњацима.{S} Скромна али, као снег, бела црквица лебди, као преставник доброга духа, над сеоцем |
| ни приметила, да он и не оде на звоно у цркву; неје ни приметила, да у Брајковцу звони радним д |
| и у мамурлуку свом обично гледаш све на црне наочаре.</p> <p>— Увек, – одговори онај живље, – у |
| ићи на еро.{S} То је само истина, а не црне наочари, упамти.{S} Нова омладина је ухватила ту и |
| по селу гдегод овчија сира, па да га с црним луком и хладним меканим хлебом једе на мамурлук.{ |
| > <p>Бележниковица га задржала на сир с црним луком, да прави бележнику друштво.</p> <p>Јеша Да |
| ошао је до искуства, да је хладан сир с црним луком за њега најбољи лек против мамурлука.</p> < |
| пропустио већ толико силно пиво, бело и црно вино и све, што рекао онај, осим петролеума.{S} Но |
| n="60" /> <p>Јелени још неје никад тако црно јутро освануло као данас.{S} Заспала ноћас у плачу |
| разведри мало оно мрко лице, зарасло у црној густој бради.</p> <p>Марко дотрчао, па стао код в |
| се од мах за њом указа мила главица са црном пуном косом и у глави два гарава ока.</p> <p>Учит |
| Јовану.</p> <p>Ђенијалан лик!{S} Свака црта на њему ђенијална,... прави песник!{S} То је песни |
| Истина Бог, није Бог зна шта, ал ако не цури, оно капље.{S} Па не може се, сачувај Боже невоље, |
| одговори Јован, отирући зној, а зној му цури с чела. – Љуто сам се уморио пешачећи на овој врућ |
| вути.{S} А наше жене,... и људи, и сви, чак и поп Стева, српски православни свештеник,... сви к |
| и књижевници, па и сам Рајић и Мушицки, чак и неумрли песник неувелог <title>Горског вијенца</t |
| али сад као да ће да се сва разлиже.{S} Чак му је одушевљено говорила о преносу песникову и још |
| шљењу, на Даринку утицала развратно.{S} Чак ни о ноћашњој серенади не спомену ниједна ни беле.< |
| оју кћер!</p> <p>Јован прсну у смех.{S} Чак и бележник мало се не угуши, како се засмејао.</p> |
| канти на велико уживање бележниково, (а чак је и благајник дигао мало обрве и удостојио деклама |
| n="100" /> крајевима.{S} Али баш стога чак и Новом Саду, где је толико времена већ средиште св |
| анко, –да су познавали Бранка лично, па чак и консхолари му били које у Карловцима које у Темиш |
| са својом сестром стоји до зида.{S} Па чак се и њих двоје тргоше како попина Јелена врисну.{S} |
| час препоручују по нешто ново, па да је чак и некаки Орлић и Коњовић и не знам ко пронашао нови |
| гонио је Игњата, кажу, да се да бирати чак у Загреб...{S} А игуман, док је Игњат узимао манаст |
| ост и кокетно погледа у Јована. </p> <p>Чак и Јован умуче.</p> <p>А Јеша кад немаде с ким да по |
| баш не види, ако је непозван ко, попу у чакширама.{S} Очи упро на врата.</p> <p>На вратима у ср |
| ципела, а о зиду висе о клинцима једне чакшире, стари шешир и зимски капут.{S} Иначе јако упад |
| , као канабе, и да пречасни не би дерао чакшире о голу даску.{S} Пред канабетом на сред собице |
| рају свега, па опет му било дуго време, чамио је, док није добио своју половину, своју Еву.</p> |
| S} Мајсторица штогод шије, или потплеће чарапе, или скрсти руке, кад је штогод здраво жалостиво |
| мисли, већ се забленуо час у бележника, час у бележниковицу.</p> <p>Писар се гуши сиром и залив |
| е.{S} А лептир шири своја шарена крила, час их скупи и дигне у вис, да му се боја и на горњем и |
| ијатељству, о побратимству, о услугама, час о побожности, и тако даље,... још Бранко Стајић, те |
| ароду, видиш, око свирца час се таласа, час везе ситно коло сремачко, плаховито оно планинско. |
| јност, па му се час разлива као милота, час га диже, да некуд зар полети...</p> <p>Мало за тим, |
| а, па тихо певушила уз уздрхтале звуке, час би пустила срцу на вољу, па би се слатко, слатко ис |
| е, где тише, да се као талас час дигне, час спусти.</p> <p>И благајник.</p> <p>~ Ено га, стриже |
| р јој се заплеће час о цвету Даринчину, час о хаљини, што ју је сама још о Духовима добила, па |
| на једној ташци, па лебди и не миче се; час суне <pb n="15" /> на земљу као стрела, те ухвати м |
| ем или над ливадама надлеће се коба.{S} Час се заустави на једној ташци, па лебди и не миче се; |
| нини, знате, може лако да се промени За час киша пљусне, – примећује онај.</p> <p>Било би штета |
| ко време.{S} Данас је уторник, а ето за час недеља.{S} Што то нисте пре почели?</p> <p>– Ништа |
| стане, осећа, да стаје на жеравицу; па час на један прозор час на други.{S} Гледа преко тамо н |
| медља бљутавост свога лицемерства, тепа час о пријатељству, о побратимству, о услугама, час о п |
| оделу.{S} А у народу, видиш, око свирца час се таласа, час везе ситно коло сремачко, плаховито |
| ише о њој мисли, неку бујност, па му се час разлива као милота, час га диже, да некуд зар полет |
| ема, па клања главом то амо то тамо, те час по па гурне Даринку или се удари о велики штит, што |
| но ћеретала.{S} Разговор јој се заплеће час о цвету Даринчину, час о хаљини, што ју је сама још |
| > <p>Јелена би се занела за њима, те би час удесила, па тихо певушила уз уздрхтале звуке, час б |
| а га неко опањкава код власти, па сваки час добија некакве налоге, – вели Бранко. – Чини ми се, |
| пако се једио, што српски пчелари сваки час препоручују по нешто ново, па да је чак и некаки Ор |
| Бранкове кости не могу стићи у заказани час у Карловце, у очи свечаног дана, јер се у Пешти нам |
| Бог и срећа дадне, таман ће ти у добри час доспети за капелана.</p> <p>Јест, и ја то мислим... |
| ом!</p> <p>– Ви одлазите?</p> <p>– Овај час.{S} Даринка мало поцрвене.{S} Гледа у њега, а не зн |
| рњаче, све нове новцате, као да су онај час испод чекића, којима је пречешњејши даривао њену де |
| и некакав Рајић, као што је Јелена мало час била рекла, него људи, којих ће заслуге по српску к |
| т сада у једаред тешко, колико јој мало час било криво...</p> <p>Најпосле се нашли сви пред шко |
| к не зна, шта да мисли, већ се забленуо час у бележника, час у бележниковицу.</p> <p>Писар се г |
| аје на жеравицу; па час на један прозор час на други.{S} Гледа преко тамо насвој прозор.</p> <p |
| где силније, где тише, да се као талас час дигне, час спусти.</p> <p>И благајник.</p> <p>~ Ено |
| , како устане, па док не легне.{S} Овим часима радује се Јелена цео дан.{S} Што ближе то доба, |
| ам, где му је „црква под небесје, олтар часни брдо и долина, тамјан мирис, што се к небу диже и |
| една варница, која му је увек у срећним часовима сијала као сунце, а у овакима му свакад била з |
| редовно по један од Брајковачке господе части осталу, па тако један по један остане редовно Мар |
| бадве руке пружио преко стола, па изнад чаша даје такат. </p> <p>Данас је доба рада, општега ра |
| укрстише изнад исполиванога постоњака, чаше зазвечаше.{S} Некоме се и столица измаче и стропош |
| ред укрстили своје деснице, држећи пуне чаше, испили чаше, цмокнули се и два и три пута – и, да |
| своје деснице, држећи пуне чаше, испили чаше, цмокнули се и два и три пута – и, дакле попили бр |
| ошла у разговор најзанимљивија тема при чаши пива, његова најмилија тема, о томе, како и за што |
| прузи, скруни последњи остатак у својој чаши, па се извали у столици, да слуша.{S} Сад престаје |
| } Мислиш, безброј рубина раздробио се у чаши, па гори.{S} А попа гледи у њих као стари зналац, |
| >Благајник као да се замислио за својом чашом, па гасе не тиче ни живи разговор између Јована и |
| !... </p> <p>У том ево Дабижића с пуном чашом пред Јована:</p> <p>– Господине докторе, ја сам у |
| е слуша, јер се нагао већ преко стола с чашом у руци, да се куцне с бележниковицом“.</p> <pb n= |
| н на позив материн. </p> <p>– Марко!{S} Чашу пива!{S} Ево Марка.{S} Вели:{S} И пилићи су готови |
| намишљена старина; па сам устаде и диже чашу:</p> <p>– У нашем венцу има једна ружа...</p> <p>– |
| .</p> <p>Он је загрли око врата, издиже чашу спрам свеће.{S} Мислиш, безброј рубина раздробио с |
| се други занат боље свидео.{S} Карту и чашу заволи већма него спас душе своје, него кућу и пор |
| руком попу по бради, а другом му насу у чашу хладног теочинца и насмеши се на њега.</p> <p>Он ј |
| онирац. – Господо моја!{S} Ја дижем ову чашу у здравље једне вредне домаћице, верне супруге, је |
| рива таман замахнуо секиром, да прецепи чвор на цепаници, с којом се већ толико бочи и која га |
| лаке, већ пуштају, да поред њих пролећу чворци, што се надлећу као облаци над грозном планином |
| рну спомени и на то, остаће нешто, због чега ће Карловци остати у спомену, „док се поје, док се |
| лаци над грозном планином расплашени то чегртаљкама то бичевима и пиштољима пудара на опрезу, ш |
| а ноћ с месечином повила земљу као мати чедо своје у меке чисте повоје, као мати која једнаком |
| дивној Фрушкој Гори, за којом је толико чезнуо, као за својом колевком, осетио се туђ, самохран |
| поспремати.</p> <p>Сутра је радни дан а чека сто послова.{S} Па је већ ето, време, да се на сел |
| ата на улицу.{S} Знам, да те мати једва чека.{S} Да Богме, мати је мати...</p> <p>Бранко већ по |
| у катедру, или умрети!...{S} Него једва чека вече, да се састане на прозору с Јеленом, па да је |
| наставак прошлости моје.{S} Рад, то ме чека.</p> <p>– Рад, рад!{S} Сви ми радимо.{S} Човек, ка |
| ош увек само као оно птица на грани, те чека згодан тренутак, да прне опет у свет,... у виши св |
| о не оде у поп-Стевину сеницу, где овај чека, да му се јави, има ли тај дан какве дужности, то |
| никад није лепше пожелео.{S} Под њом он чека и дочекује ројеве; под њом после ручка прилегне и |
| о једном дечку звала нешто у дућан, јер чека муштерија– поручио је, да ће „сад одмах“ доћи, па |
| а том ораху?</p> <p>– Колико година?{S} Чекај, молим те...{S} Биће... биће... неких једанаест.. |
| ле се нашли сви пред школском зградом и чекају, да учитељ распусти децу из школе. </p> <p>Приже |
| омити на узбурканим валима, што их тамо чекају. </p> <p>Ако им се назори о свом бићу, о позиву |
| али нисам могао пре.</p> <p>– Ја бих те чекала целу ноћ.</p> <p>– Верујеш, да ћу доћи; је л?</p |
| о и осталих?{S} Синоћ га је дуго и дуго чекала на прозору, и он не дође.{S} Бар да је после сер |
| а једва промуцава: </p> <p>– Од кад вас чекам.</p> <p>– Душо, зар још „ви?</p> <p>Јелена се зас |
| бунио, кад је погледао.</p> <p>– Ми вас чекамо на ручак, – вели она.</p> <p>– Одмах... одмах ћу |
| Беше то за Бранка растанак, да је једва чекао, да их се што пре опрости. </p> <p>А они су сви б |
| о то удам ма за кога.{S} Има она каде и чекати.{S} Али као велим, он је твој, па биће и теби пр |
| кошница и у њој паламара, чивија, жица, чекића, длета, кљешта, и– Бог те пита шта све још!{S} У |
| нове новцате, као да су онај час испод чекића, којима је пречешњејши даривао њену децу, кад је |
| омућено и у веселим очицама и са ведрог чела, па јој се ведрина осмејкује око румених усана уве |
| и Јован, отирући зној, а зној му цури с чела. – Љуто сам се уморио пешачећи на овој врућини.{S} |
| шешир, одахнуо, па брише рупцем зној с чела.{S} И нехотице дода уз учитељев усклик: </p> <quot |
| деца боље срађају.{S} А мајке се теше и челике надом, да ће им деца бити боље среће од њих... < |
| амет, па се упео свом снагом, те набрао чело, па му се натуштило над дугим проседим обрвама.{S} |
| тељу и привуче му главу, те га цмокну у чело...</p> <p>– Господо, – диже се бележник, – ако и ј |
| ла то, па намешта, као бајаги, шишке на челу, те испод руке погледа у њега.</p> <p>Бележник ост |
| а руком, као и нехотице, своје шишке на челу, па лаким погледом пролете по друштву око стола, к |
| снеш, варница би излетела из њих.{S} По челу јој пао прам косе, па се њим игра ветрић, кад потр |
| ална напретка и добростања, чему књига, чему просвета, чему живот?{S} А ми смо се свим радом св |
| Без материјална напретка и добростања, чему књига, чему просвета, чему живот?{S} А ми смо се с |
| добростања, чему књига, чему просвета, чему живот?{S} А ми смо се свим радом својим далеко уда |
| а прилику, о врту, о живини и тако што, чему је кад време.{S} Али госпођа Јелисавете нема од не |
| разноврсније, да се издовоље у свачему, чему им се пружа прилика у убавој Фрушкој Гори.{S} А уч |
| кући сека-Катиној неје ви било о другом чему речи већ о прослави Бранка Радичевића у Брајковцу. |
| прирасле једна за другу.{S} Па имају, о чему да и разговарају.{S} Јесте, да разговор њих две не |
| покаже своју стару ћуд.</p> <p> Па да о чему ви омладина разговарате, кад се састанете?</p> <p> |
| највише ћути.{S} Само кад се препире о чему с чиком, онда видим, да уме и више коју рећи.{S} А |
| Брајковцу.</p> <p>Зорка неје дала ни о чему другом да се говори, него о томе.{S} Синоћ је већ |
| , то је, како од неко доба не може ни о чему да мисли, а да у једно не помишља и на то девојче. |
| p> <p>– Ја обично ћутим...{S} Не знам о чему...</p> <p>– Боже мој, наш учитељ уме толико да при |
| економ више од свога оца.{S} Тако ни у чему не можемо да издржимо конкуренцију странога света, |
| стану.{S} Има тамо <pb n="30" /> доста чесних удовица сиротица, и свештеничких, па се тако исп |
| ска гибаница, а пун заливен као божићна чесница.{S} Неје чудо, ако би гладни Брајковачки пси да |
| ју код њега, код Јуде, и мед за божићну чесницу и зејтин за кандило, што ће да припали пред сво |
| од, па им чита.{S} Прочитали су све три чести „<title>Љубомира у Елисијуму</title>“ од Милована |
| аша деца!{S} Има и у Брајковцу још неко честит!{S} Биће још ипак и од</p> <p>Брајковца нешто! < |
| својега војна, Данила Славнића.</p> <p>Честит био домаћин и на гласу био чика Пера.{S} А Славн |
| кој Гори.{S} А учитељ се „једва дочепао честита друштва“, па се не растаје од њих. </p> <p>Што |
| ш кола с гошћама из вароши нису ни ушла честито у двориште госпођа– Катино, а већ је готово цел |
| оварамо, – задржава га попа. – Нисмо се честито ни поразговарали, како си ту.</p> <p>То је исти |
| е то за орлом, то за шевом или грлицом, често би гурнула матер и тргла је иза сна, да је ова пр |
| с једног предмета на други, и, дакако, често долазе у сукоб сами са собом.{S} То ништа не смет |
| до пре млади учитељ, господин Кнежевић, често долазио к њој...{S} То неје било ништа страшно, а |
| код играча.{S} Него за што и не би?!{S} Често се после картања развезе и пијанка.{S} А он мора |
| , – опет ће мати. – Нема таквих прилика често.{S} Чика је одобрио.{S} Треба да одемо и код тетк |
| „посинка“ Јакова Игњатовића...{S} Ту је често и мајсторица, па и Криста. („Боље да ми је ту, не |
| а извору...</p> <p>Прилике је тому зими често.{S} Седе у вече обично код топле пећи.{S} Ако Дар |
| нас дописе по политичним листовима, ко често и уводне чланке, ко хоће да ствара јавно мњење?{S |
| вина, а код њега се пило и ликовало по често.{S} Но да је био таки гениј, као што га ви сад ве |
| му, можда, спасава живот или, што данас често више вреди, потпише меницу.{S} А што овај или она |
| , онај Јуда код цркве, дошао је пре три четири године.{S} Наша славна црквена општина дала му ј |
| ошла у ову кућу.{S} Онда је Јелици било четири годинице, тек пошла била по петој.</p> <p>– Буби |
| .{S} Он кирија, а она ево је код ње већ четири године.{S} Па има послугу и од Триве.{S} Криста |
| се то о овом, то о оном, у хладу између четири висока разграната ораха у Јаковљевића винограду |
| итницу.{S} Заковратио реп, па се вуче и чеше око мајсторице Јуле као да се и сам препоручи особ |
| прилике, о којима је, чини му се сад, и чешће могао и требао мислити, ако ничега другога ради, |
| му, сачувај Боже, ускисло, кад би га и чешће доносио; него што редовно по један од Брајковачке |
| , па му одлане.{S} Не би било с горег и чешће.</p> <p>Учитељ, Милан Кнежевић, тукао би се сад с |
| мисли, узео би ко за наметање, када би чешће одлазио мећу нове познанике.</p> <p> Књига је пре |
| и казати, да поздравиш Кристу, нека што чешће посети кућу.{S} Па поздравићеш и мајсторицу,... з |
| иља, чу се ход.</p> <p>Поп Стева склони чибук уза се поред стола, проглади прстима кроз браду и |
| малу своју турску лулицу на подугачком чибуку, запалити и пушити...{S} И сад, пуши и замаглио |
| а неолепљена кошница и у њој паламара, чивија, жица, чекића, длета, кљешта, и– Бог те пита шта |
| итам...{S} Је л браца, – окрену се, као чигра, у заштиту Јовану, – још имам сутра, па прекосутр |
| ијему, што га осећа кривац према ономе, чијега се суда боји, ако је и уверен)да му „кругове њег |
| јер се у Пешти намерном или ненамерном чијом кривицом несу привезала кола, у којима беше његов |
| амога себе, како је том дечку?{S} Па за чију љубави сада“.{S} Кукавни човече!</p> <p>За то ли г |
| ет бавили о књигама.{S} Како сте дошли, чика... ваш ујак а и мати не могу доста да вас се нахва |
| е мати. – Нема таквих прилика често.{S} Чика је одобрио.{S} Треба да одемо и код тетка-Тинке.</ |
| рце!“ говорило се о њему).{S} Заволи га чика Пера.{S} Толико се пута састајао с њим у Митровици |
| е се опомене детињства и старога весеља чика-Перина.{S} Том приликом се и деца боље срађају.{S} |
| одскакивања од ње!...{S} Зорка већ чита чика– Јовин лист, што јој поклонио браца Јован; а зна м |
| „<title>Дарова доброј деци</title>“ од чика Стеве, које разних Полаженика и Споменика од браца |
| волеше, замилова се Данило и Ната.{S} И чика Пера благослови брачну свезу њихову...{S} Данило С |
| сте мушки увек тако комотни!{S} Тако и чика!{S} Само да га нико не дира! – нашали се и Јелена. |
| кућа Гојковића ископати, док је унучади чика-Пере Гојковића, а прославиће се име Игњата Јаковље |
| p> <p>Честит био домаћин и на гласу био чика Пера.{S} А Славнић официр у граници. („Немачко рух |
| Тим боље!{S} Зорчица ће декламовати ону чика-Јовину о Бранковој жељи; а једног од мојих ђачића |
| д браца–Радована, браца–Јове, и других „чика“ и „браца“.</p> <p>Понда и поред Зорке неје могла |
| ру дала, да ће све и сва порадити и код чике, поп-Стеве, и код матере, госпође Рашићке, како би |
| и матер и чику. „Ја не знам за што, али чики није нешто право.{S} Све вели, кад чита новине: „Ј |
| речима.</p> <p>– Ја волим, кад се он с чиком пусти у разговор, – опет ће она – он је тако доба |
| е ћути.{S} Само кад се препире о чему с чиком, онда видим, да уме и више коју рећи.{S} Али увек |
| о.</p> <p>– Морам најпре питати матер и чику. „Ја не знам за што, али чики није нешто право.{S} |
| .{S} А благајник и бележник од то доба, чим се мало ђорну, одмах терају писара, да им декламује |
| авној служби, опет, не да се пропевати, чим осете, да љубиш свој народ...</p> <p>Бележник засве |
| еној кћери?{S} Две хиљаде јој је писао, чим је ушла у његову кућу.{S} Две хиљаде је уложио у Ру |
| о, што смо пуштали једном све, па, ето, чим га нестане, где смо, шта смо?{S} Наша је стара боле |
| не више ни с ким од њих!{S} Па у јутру, чим сване, бежи из тога понора, где све заудара подлошћ |
| > <p>Тамо је вечерас Бранко и Јован.{S} Чим су вечерали, дошао је Јован по Бранка, па су отишли |
| раду, јер су међу собом сви једнаки; а чим дође јачи од њега, он подлегне, и то... не, што он |
| код своје је, па је није ни бриге.{S} А чим кола ближе, а она даље.{S} Ускубури, устумара се, к |
| го не буди лептир, што по тами лута, па чим спази гдегод светлост, он налети, па спржи своја кр |
| анко једва пред зору заспао био.{S} Али чим устао и обукао се, опростио се са свима.{S} Убезекн |
| А, да одушевљење њено неје изнуђено ни чим до правим заносом за идејама, и правом српском љуба |
| и свештеника.{S} Господа свештеници се чине и невешти, а ти, учо, издири за народност, па кад |
| пазити на тако женско дете.{S} Али та, чини ми се, више пази на свог поп-Стеву.{S} Маћи му се |
| мени неке особе и прилике, о којима је, чини му се сад, и чешће могао и требао мислити, ако нич |
| п Стева мора помоћи. </p> <p>Опасан је, чини јој се, такмац сада ту...</p> <p>Нема те жеље, што |
| него кобасица! . „Видиш, овај орах је, чини ми се, први пут ове године добро понео.</p> <p>– А |
| „најмудрију“ реч.{S} Лакше би му било, чини му се, на архијерејској служби придику какву испле |
| па тек сад пребаци ногу, да устане.{S} Чини ми се, пише нешто.{S} Остао је у својој соби, – од |
| добија некакве налоге, – вели Бранко. – Чини ми се, да је већ тражио друго место.{S} Из његова |
| то нисте пре почели?</p> <p>– Ништа не чини.{S} Господин учитељ ће нас научити Бранково коло.. |
| ване, – насмеја се већ Стајић,– мени се чини, ти у мамурлуку свом обично гледаш све на црне нао |
| – Шала на страну, Бранко.{S} Ал мени се чини, да би се од мене могао истесати, ако и не какав п |
| то се чини!{S} Какав си ти, онаки ти се чини цео свет...{S} Сиромах поп Стеван!{S} Неје ни то р |
| . па ни они несу тако рђави, као што се чини!{S} Какав си ти, онаки ти се чини цео свет...{S} С |
| и служи се летурђија, и у њој се спомен чини слављеном песнику... </p> <milestone unit="subSect |
| да му каже, шта мати жели, и да она то чини само по материној жељи. </p> <p>Од онога вечера, к |
| е поздрави с мушкима и женскима:</p> <p>Чини ми се, пожурили смо се раније, него што треба.</p> |
| снути од једа и од срамоте.{S} А она се чинила свему – и невешта пред светом.{S} Само је поп Ст |
| ти као што треба“.{S} Но или што јој се чинило, да неје прилика, да она, девојка, иде сама њему |
| д ласкате,... ни мало лепо.{S} Криво ми чините, кад ми таква појма о себи улевате.</p> <p>– Зби |
| ош те какве!{S} Сви знамо, шта нам ваља чинити и како се владати, не треба нам команде.</p> <p> |
| је; па казао: да, па казао: не.{S} Само чино, само по чину!{S} Па паки и паки-поп!..</p> <p>Е, |
| слађе...{S} Не ћу да будем адвокат или чиновник...{S} Ти видиш зар, да се ја не одричем рада.{ |
| и, него је треба заслужити, који сваким чином својим доказује, да ипак има и једна љубав, која |
| вета“ и из српског света.</p> <p>И томе чину беху Карловци позорницом.</p> <p>Дивно се беше зат |
| да, па казао: не.{S} Само чино, само по чину!{S} Па паки и паки-поп!..</p> <p>Е, па тако седи ј |
| , и треба да се усрећи.{S} Душа је њена чист још неисписан лист беле хартије.{S} Ваљан, поштен |
| его морам мало и школу отворити, да уђе чиста ваздуха унутра.{S} А можемо тамо баш и учити.{S} |
| повила земљу као мати чедо своје у меке чисте повоје, као мати која једнаком љубављу милује сва |
| .{S} Још док је био међу њима онај душе чисте као крин који им је свима смео у брк рећи:{S} Ја |
| обије у тако званим вечерњим школама, а чистећи преко дан пијацу испред дућана свога шефа или п |
| вицу на руку, па мирише мирисни вечерњи чисти ваздух.{S} Поглед јој се отме на осветљена два пр |
| удари први у струне народних гусала, па чистим српским народним језиком, каквим нико још пре ње |
| није јавила, а занет са својим мислима, чисто се збунио, кад је погледао.</p> <p>– Ми вас чекам |
| ал јој нешто тесно било поред њега.{S} Чисто би га загрлила, што иде.</p> <p>Госпођа Рашићка с |
| могу ништа.{S} А месецу ни бригеша.{S} Чисто не да гледати у себе, како је сјајан.{S} Округао |
| , како ће и то у Карловцима испасти.{S} Чисто не могу да верујем...</p> <p> „— Ти, канда, не ид |
| се, сад се нађе у великој неприлици.{S} Чисто не сме да му гледа постојано у очи, и, што му се |
| ао да јој жао, ако је збиља тако, па га чисто теши. – Ја сам уверена, да се не ћете постидети.< |
| добру домаћицу.{S} Засукала рукаве, па чисто на њој и уредно, као што само може бити.{S} Иде, |
| уго место.{S} Из његова данас разговора чисто бих то морао помислити.</p> <p>И попа, и Рашићка, |
| > <p>Јелисавета се мало раскрави, па се чисто ракољи око поп-Стеве:</p> <p>– Шта мислиш, Стефан |
| „омладинац најчистије крви“.{S} Сад се чисто трже, кад виде, да је заорао дубоко опет на своју |
| ри онај.</p> <p>Госпо...?! – замисли се чисто поп Стева, као да му је страно то име; понда се с |
| А сачуваћеш га, ако сачуваш душу и срце чисто и не окаљано.{S} Твоја душа и срце сад је као она |
| мета.</p> <pb n="97" /> <p>Госпођи Нати чисто неје право, што Даринка оде с Јеленом.{S} Као да |
| вета преварила у рачуну?</p> <p>Даринци чисто криво, кад се Бранко опрости те оде с Јованом.{S} |
| – Врло добро! – проговори писар. – Пиво чисто стужи човека.</p> <p>– Да, да!{S} За вечеру радов |
| Стајић застаде.{S} Осети, како га нешто чисто скроз прође, па му пројури кроз сву крв, а коса м |
| /p> <p>Јелени, неје крити, баш и одлану чисто нешто са срца.{S} Неје јој Бранко мрзак, Боже сач |
| баш и учити.{S} Пријатније је ходати на чистом ваздуху.{S} Али женске гони нека радозналост, да |
| ице, чује, зуји и бруји вредан народ по чистом јутарњем ваздуху.{S} А зује и брује данас нешто |
| сред села око крста искупио се народ у чистом свом оделу.{S} А у народу, видиш, око свирца час |
| ежевићу добро дошло било, да се прође у чистом планинском ваздуху, да истера шетњом мамурлук, п |
| p>Легао Бранко на траву у хладовину, да чита.{S} Обично би до сад у то доба већ био код Јована; |
| спи.</p> <p>Него вечерас му се не да да чита ни колико иначе у овакој прилици.</p> <p>Пред очим |
| том је и Бранко легао.{S} Почео био да чита.{S} Нашао негде на орману пре неколико дана још не |
| p> <p>Ту књигу узео Бранко и вечерас да чита.{S} Али, као обично, кадгод је, било телесно било |
| нка.{S} Зорка пресавила своју књигу, па чита своју декламацију.{S} А Даринка ће запитати Бранка |
| чики није нешто право.{S} Све вели, кад чита новине: „Ја не знам, што се толика хука и бука диг |
| е дремеж на очи...{S}Ако Даринка баш не чита, разговарају, ово било оно се снило...{S} Па том п |
| ј деци, узме, на прилику, штогод, па им чита.{S} Прочитали су све три чести „<title>Љубомира у |
| осле ручка прилегне и дремуцка: под њом чита новине и премишља о ономе, што се њега тиче, а мал |
| тог подскакивања од ње!...{S} Зорка већ чита чика– Јовин лист, што јој поклонио браца Јован; а |
| како ће на том путу угледати из далека читав караван кола, начичкана Брајковчанима.{S} Јован Ј |
| то чупа с ногу велики завежљај.{S} Баш читав посао!</p> <pb n="19" /> <p>У том дотрча и Зорка, |
| жеља вуче мирном сеоском животу.{S} Из читавог Хорација најпаметније ми се свиди оно његово: * |
| ој школи нашу књижевност, па сам и мами читала о Бранку и из Бранка.{S} А и покојни тата, каже, |
| тозара и Драгиње, о којима је тек зимус читала у „<title>Љубомиру у Елисиуму</title>"...{S} Тек |
| о је он наш идеал.</p> <p>– Јесте ли ви читали његове песме? </p> <p>– Још пре него што си се т |
| и поред народних песама и других ствари читали по нешто и из „<title>Мезимца</title>" или из „< |
| и неки тумач казненога поступка, што га читао, на страну, па погледа у свој сахат. </p> <p>Имам |
| па по кадгод од дуга времена, бог ме, и читао.{S} По канабету у истом нереду неколико непотпуни |
| оп-Стевина и библиотека, а радионица, и читаоница и пушионица. </p> <p>Господин парох има у сен |
| мир уђе у њега.{S} Хтео би да доспе и у читаоницу, где одбор издаваше још последње налоге, и у |
| ви то не знате?{S} Могу вам дати, па да читате.{S} Па ја мислим, можда се која породица вратила |
| кову, сад би још мање.{S} Немојте га ни читати.</p> <p>– И не ћу.{S} Ја сам био с њим заједно у |
| м.{S} Твоји ђаци не ће смети пред тобом читати ни „ђачки растанак“, ма да си ти данас тако зане |
| ан освану у Брајковцу дан мамурлука.{S} Чича, господар начеоник, поранио пре времена, па дошао |
| рећи:{S} Ја тако хоћу! – да, још док је чича био у снази, и држао узде, и знало се, бојаги, неш |
| , који...</p> <p>– А, не, не! – опре се чича, начеоник, а он је та намишљена старина; па сам ус |
| /p> <p>– Синовче, да те пољубим, – рече чича учитељу и привуче му главу, те га цмокну у чело... |
| ајпаметније слушати песму.</p> <p>Добри чича подиже главу к певачу, па му показа место уза се.< |
| сну, нити зубма шкрипну“.{S} Ако га тек чича опомене, да пева, да помаже, он запара својим храп |
| ичких и економних питања, па стаде код „чиче“, (тако Брајковчани зову свога општинскога начеони |
| а пут рећи.{S} Те кад отпратише кући и „чичу“, начеоника, нађоше, да је сад најзгоднији тренута |
| ву.{S} Био је он некада у вароши сталан члан певачкога друштва и аранжер толиких села и беседа. |
| S} Тај виши позив он је већ и вршио као члан неке путничке глумачке дружине, где је играо улоге |
| пођа супруга нашега вреднога и ваљанога члана овога друштва и ове општине, наша госпођа бележни |
| ко се зна, исповеда се <pb n="62" /> за члана српске омладине и народњачке странке, те држи ред |
| сестром, два можда, по најбоља певачка члана у Брајковцу.{S} Он обично <pb n="63" /> држи леву |
| политичним листовима, ко често и уводне чланке, ко хоће да ствара јавно мњење?{S} Људи већином |
| маха, да се разаберу гласови одабраних чланова певачкога друштва Брајковачкога под прозорима п |
| ј и казује место, где треба да се окупе чланови ове или оне депутације, пре него што лађа прист |
| ас се и за то тражи интелигентан човек, човек... не „господин“!</p> <p>Бранку се побра није ник |
| овцу.</p> <p>Е, па и господар начеоник, човек иначе мирољубив и добричина, па доста и у годинам |
| {S} Али да је умео, могао је и више.{S} Човек се мора збиља дивити нашима старима, да су и толи |
| ижен; а понижен је, страшно понижен.{S} Човек рођен за виши позив нема готово ни свога имена да |
| /p> <p>– Рад, рад!{S} Сви ми радимо.{S} Човек, кад помишља на своју будућност, – вели опет паро |
| Сиромах поп Стеван!{S} Неје ни то рђав човек!{S} Пре га треба жалити него осуђивати.{S} Понда |
| учитељ, али друкчије се цени тамо такав човек.</p> <p>Нека не мисли само, да и тамо није свеште |
| ок је његове деце. „Кућа је“ вели, „жив човек, не цигља ни набој, а жива је кућа најтрајнија и |
| а тако сад и немамо никакве...{S} А кад човек и оде у Карловце, ако и посети своју сестру, мисл |
| да споји и практично са лепим.{S} Млад човек је, до душе, и жељан друштва на селу.{S} А време |
| } Кнежевић је, вели, добар и ваљан млад човек, прилика таман као наручена за њену Јелену.</p> < |
| укче ниским.{S} А он и заслужује, да је човек с њим искрен.{S} Па ја га и волим као брата.{S} Т |
| <p>Кад је тај Дарвин измислио, и да је човек постао од мајмуна, може ко исто тако измислити, д |
| а.{S} Седи, па, као што то бива, кад је човек сам, развеле јој се мисли, Боже, на све стране, а |
| те, на своју породичну срећу.{S} Кад је човек срећан, мили му се посао, којега се подухвати.{S} |
| м листу исписати најлепшу песму, што је човек уме замислити.{S} За што да не буде срећна? </p> |
| никовица.</p> <p>– Пусти момка!{S} Није човек увек расположен, да другога забавља.</p> <p>Госпо |
| нском друму и Казанџијској улици, па се човек „дочепао лепа друштва“, те не може друкче да тузи |
| ирташ, или трговац или... најслободнији човек на свету: економ.{S} А толико имадемо примера, да |
| мора бити из ока из бока.{S} А ти ниси човек, да укротиш свог сестрића.{S} Ти си господар у ку |
| ико прекора и пребацивања. „Какав си ти човек“, па „какав си ти то ујак“, па какав ти је то, се |
| , тако рећи, већ на прагу, да буде свој човек, а за толико година до сад не запита ни самога се |
| <p>Могао би и у вароши где бити славан човек, – рече госпођа Јеца.{S} Другим речима, а то бар |
| испуцаним рукама види се, да је вредан човек.{S} Не би нико рекао, да је Јеша био некад први м |
| ни мало воље за шалу.{S} Тако сухопаран човек и не зна, шта је шала.{S} Поп Стеван је осетио по |
| ... данас се и за то тражи интелигентан човек, човек... не „господин“!</p> <p>Бранку се побра н |
| ми држимо, да не може бити интелигентан човек, а да није – „господин“, док овамо имадемо доста |
| о то на ум, да се ни један интелигентан човек није понизио, да буде, на прилику, бирташ, или тр |
| оду, то стоји: јер ја, као интелигентан човек, знаћу и умећу боље удесити свој рад, те ће моји |
| сан лист беле хартије.{S} Ваљан, поштен човек може по том листу исписати најлепшу песму, што је |
| рагоцено време у левентовању.{S} Поштен човек треба да помишља на породицу.</p> <p>– Поштен чов |
| да помишља на породицу.</p> <p>– Поштен човек треба најпре да се побрине, како ће издржавати по |
| м сигуран...{S} Мој стари био је поштен човек.{S} Стекао је доста.{S} Али да је умео, могао је |
| и и заборавио, што рекао ујаку: „Поштен човек треба најпре да се побрине, како ће издржавати св |
| <p>Писар мотри свакога, како пева, као човек, који хоће све да разумева; па је мотрио и Јелену |
| о.</p> <p>У том ето још једнога младога човека, па се прикључи друштву.{S} Вели, кад се поздрав |
| свакога младога, па још интелигентнога човека, који не би разабирао за јавне ствари.{S} Него о |
| зира“, особито још кад наиђе на паметна човека. </p> <p>За што?{S} Мој господине, ето, за што! |
| својој средини има ваљана интелигентна човека, који ради онаки исти посао, од кога живи и он, |
| ! – проговори писар. – Пиво чисто стужи човека.</p> <p>– Да, да!{S} За вечеру радованца!- прист |
| укла би на боку, да не рекнеш.{S} Пусти човека амо...{S} Докторе, седи овде.</p> <p>И гостољуби |
| зујући, како је она способна, да усрећи човека, да буде вредна домаћица, добра мати, верна супр |
| Господине докторе, ја сам у вама познао човека, који...</p> <p>После по сахата, ваљда, резултат |
| тако сладак!{S} Толико се прилика да је човеку, да га воли.{S} И људи... па ни они несу тако рђ |
| о и његове матере, да замаже очи слабом човеку, па да себе боље угнезди?..;.{S} Гадни створе!</ |
| езику.{S} Тужи се на цео свет.{S} Младу човеку не да се прилика, да створи себи будућност.{S} О |
| {S} Па за чију љубави сада“.{S} Кукавни човече!</p> <p>За то ли га, дакле, обасипа толиком нежн |
| ишту је све мирно, све, што не носи име човечје....{S} Ал јест! „Мислиш, све је зло само међу љ |
| ајвишим школама тамо збира себи плодове човечјег ума. – Ја ти, – рече, – не могу дати ништа виш |
| ити, да декламује.{S} Ко би иначе био у чорби мирођија!...</p> <p>Млади Брајковачки тржа мало с |
| пружи преко стазе са лозинка.{S} Збиља, чу се ход.</p> <p>Поп Стева склони чибук уза се поред с |
| сви ил’ ни ви!</p> <p>– Сви!{S} Сви! – чу се више гласова, а највише писарев.</p> <p>Учитељ и |
| дим на вас, –прекинуће Бранка, кад опет чу последњу му реч; па дрмну, бојаги, срдито својом рук |
| вица!{S} Нашла себи сигуран кров, па га чува као свој рођени, – приметиће госпођа Ната. </p> <p |
| , – приметиће госпођа Ната. </p> <p>– И чува га бог ме; па има и за што.{S} Нек љуби и стопе по |
| кућом као род.{S} Госпођа Ката и данас чува крунаше и сребрњаче, све нове новцате, као да су о |
| ш наук, што сам га отуд ја поцрпала!{S} Чувај образ!{S} А сачуваћеш га, ако сачуваш душу и срце |
| и навукла рукавице: ...{S} Добро је.{S} Чувај се, да ти их не препали ветар и сунце преко поља, |
| Брајковца серенада!</p> <p>Е, то бадрим чуварима ноћне безбедности у скровитом Брајковцу беше п |
| таза била нежна и верна супруга, колико чуварна и вредна домаћица, Тинка то двојином нежнија <p |
| нежнија <pb n="29" /> сестра, двојином чуварнија и вреднија газдарица.{S} Колико је попа Стева |
| сачувати?</p> <p>– А ви?{S} Нема сумње, чуваће га она заједно с мајкином душицом, што је узбрал |
| о у вароши има свашта, а гле, и на селу чуда! </p> <p>– Није тога било, слатка, од пре, – рећи |
| знам, нико не осврће ни главе!{S} Он се чуди, како да то више власти не забране.{S} А као да се |
| тери.{S} Видиш, Бранко, моја ти је мати чудна жена.{S} Права Српкиња мати!{S} Никада та мени не |
| ку низ Дунав, – навија попа. – Данас је чудно време!</p> <p>Стотинама деце из света уче се и ва |
| {S} Даринка се дала у мисли.{S} Беше то чудно осећање, што је обузимаше тог вечера, осећање пре |
| мети.{S} Дође му на памет и Даринка.{S} Чудновато!{S} Од њена суда као да највише стрепи.{S} Не |
| личате, то није никад показао.</p> <p>– Чудновато, да се, ево, све више њих тек у новије доба с |
| ун заливен као божићна чесница.{S} Неје чудо, ако би гладни Брајковачки пси да га загризу.</p> |
| тна, да је његова жена!</p> <p>Па је ли чудо, ако се Тинка осетила, као да се други пут родила, |
| а се узврпољи на столици, па се нашла у чуду.</p> <p>Јелена упрла очи у Бранка.</p> <p>– Мир и |
| уске.{S} Радити треба, радити!{S} Па... чуј ме!{S} Више народу користи, кад у својој средини им |
| како куља дим на врата.{S} Око сенице, чује, зуји и бруји вредан народ по чистом јутарњем вазд |
| вине, па да се учи, да види, да зна, да чује...{S} Просвета, просвета!</p> <p>Не помаже ту књиг |
| под прозором; али, рекао би, још већма чује, како јој јако и нагло бије рођено срце.{S} Но ипа |
| /p> <p>А госпођица Јелена... ох!{S} Она чује Миланов глас и топи се од милине као масло на топл |
| >– Јелена не чује песме или не ће да је чује.</p> <p>– Милане!</p> <p>– Виче Кнежевића, а глас |
| о се.</p> <p>– Пође.</p> <p>– Јелена не чује песме или не ће да је чује.</p> <p>– Милане!</p> < |
| ва.{S} Само види, како учитељ одмиче, и чује, како оштро корача... </p> <p>Иза рогља се помоли |
| омладина креће, њен глас се већ по мало чује.{S} Кад не иде више с омладинским скупштинама, доб |
| S} Нек љуби и стопе поп-Стевине.</p> <p>Чујем... видила би јој кћи вароши и лера, да није поп-С |
| владати, не треба нам команде.</p> <p>- Чујеш.{S} Ја бих ни пода шта држао свакога младога, па |
| {S} Али... не разумеш ме...{S} Нећеш да чујеш, како ја судим...{S} Знаш, ја...{S} Најбоље ће би |
| а увек задржаше остали са:{S} Чујмо!{S} Чујмо!{S} Јеша има реч!</p> <p>– Да, господо моја, – оп |
| ави, али га увек задржаше остали са:{S} Чујмо!{S} Чујмо!{S} Јеша има реч!</p> <p>– Да, господо |
| живило.{S} Боже, да устану стари, па да чују,...{S} Боже!..</p> <p>– Ала ти је то наопако време |
| ди“ сека Ната сека–Кати, кад је чула; а чула је, Бранко с Јованом неје био, ваљда, ни изван Бра |
| Ох Боже! – заплакала се Јелена, када је чула, како хладнокрвно затвара учитељ за собом врата на |
| је „трижди“ сека Ната сека–Кати, кад је чула; а чула је, Бранко с Јованом неје био, ваљда, ни и |
| дође ни вечерас.</p> <p>Касно у ноћ тек чула је, да се отворила врата на школском здању.{S} Кас |
| и неписмених, који су тек из туђих уста чули и научили бар „Коло Бранково“, па до првих књижевн |
| је Бранко преухитри. </p> <p>– Јесте ли чули, шта сам вам казала?{S} Ја нисам за вас „госпођица |
| p>Учитељ запева гласно громовито, да се чуло широм по Брајковцу, па се и они око кола осврнуше |
| с нешто одговори, те не оде.{S} Како је чуо још синоћ од Јелене, како су тамо гошће дошле, као |
| angehender Professor</foreign>!{S} Јеси чуо, ти ћеш бити таки консервативац, као што га је Бог |
| ај.</p> <p>А она повика: </p> <p>– Јеси чуо, натарошу:{S} Или сви ил’ ни ви!</p> <p>– Сви!{S} С |
| се извуче, па то раскопчава огртач“, то чупа с ногу велики завежљај.{S} Баш читав посао!</p> <p |
| с егоизмом.{S}Ја, до душе, немам толико чуства за општу ствар, немам наклоности, да исправим св |
| инка, а деца, дакако, не морају, свашта чути.</p> <p>У то дође и Маца, те се разговор и због то |
| ту.{S} Деца, да како, не морају свашта чути...</p> <p>Сви су мислили, сад ће госпођа Рашићка с |
| не.{S} Ту ћете најбоље видити спровод и чути песме. </p> <p>– Одоше у саборницу.{S} Једва добиш |
| али у јулију месецу, на овакој прижези, џаба.{S} Боље би било, да сам остао у манастиру.{S} Нем |
| S} Жене краду од својих газда храну, па џаковима вуку Јуди, те дају буд за што, као да има слеп |
| </p> <p>Само Зорка када дођоше до онога џбуна иза врта, где се оно први пут сусрете она и Дарин |
| ање.{S} Таман да се дигне и да види иза џбуна, ко је то, а пред њ испаде мала Зорка, Јованова с |
| кћи вароши и лера, да није поп-Стевина џепа!</p> <p>– Него ја не бих рекла, да је то дете рђав |
| S} А коларевој сестри оте се, Бог ме, у шаку и једно: „Хи!“</p> <p>И остали сви погледаше онамо |
| аш и за зубачу и за филоксеру.</p> <p>– Шала на страну, Бранко.{S} Ал мени се чини, да би се од |
| } Тако сухопаран човек и не зна, шта је шала.{S} Поп Стеван је осетио поглед Бранков, па, ако м |
| равице, као да му је до сад све тек као шала изгледало.{S} Прочачка опет грло с неколико: „Хм—х |
| чек, да му се „омладинац“ не може ни од шале подсмехнути.</p> <p>– Тражи вас, ујо, госпођа Раши |
| рајковцу зову Маркову крчму, бојаги, из шале.{S} То је име добила отуд, што је писар (кад се пр |
| ару, ал не знаш, говори ли збиља или из шале.</p> <p>Оженићете се и покајаћете се! – уплете се |
| биља бенета.</p> <pb n="66" /> <p>Окром шале!{S} Шта?{S} Мислите није могућег Ви, можда, и не з |
| а.</p> <p>– Не говори!</p> <p>– Нема ту шале.</p> <p>– Та стани да дођем к себи!</p> <p>– Е, Бо |
| , да се раскравио, кад, ето, хоће да се шали.)</p> <p>А благајнику се разведри мало оно мрко ли |
| у њега, као да се увери, да ли се овај шали ил’ озбиља бенета.</p> <pb n="66" /> <p>Окром шале |
| ити ваљан економ, примети Бранко више у шали, – кад већ знаш и за зубачу и за филоксеру.</p> <p |
| и да живим, – одговори Јаковљевић као у шали. – Таки је, брате, данас дух времена.</p> <p>Стаји |
| тне руке, госпо, – ухвати Дабижић као у шали. – Ја бих вам се радо бацио под окриље.</p> <p>– Г |
| госпођице Јелена, – проговори усиљеном шалом а учтиво Бранко, дошавши до ње.</p> <p>– Ја нисам |
| ан, Бог ме, не показује ни мало воље за шалу.{S} Тако сухопаран човек и не зна, шта је шала.{S} |
| , па не зна, да ли да се одсмеје као на шалу или да прими као истину.</p> <p>- Поп Стеван, Бог |
| к помислио на то, да и писар збија само шалу с њим, те скочи на њега.{S} И да не беше ту начелн |
| наши родитељи не спремају децу, кад их шаљу у школу, за раднике него за господу, а и не разаби |
| ватио шешир.</p> <p>– Хоћете ли и ви?—– шану бележниковица Јовану.</p> <p>– Куд сви Турци, – од |
| је тресе тролетница.</p> <p>– Јелице, – шапће учитељ, – што дрхћеш?</p> <p>Јелена не уме да одг |
| те се залеће с травке травци, као да им шапће, да не клону. </p> <p>Негде се скрила препелица, |
| прочељу.</p> <pb n="51" /> <p>Усне јој шапутаху искрене молитве.{S} Стењак у свећи на сточићу |
| ао што су Змај, Ђура Јакшић, Владислав, Шапчанин, Лаза Костић и други.{S} Језик народни презрел |
| о мало створење.{S} А лептир шири своја шарена крила, час их скупи и дигне у вис, да му се боја |
| ралним пролетером, из кога се рекрутују шарлатани, денунцијанти...</p> <p>– То је за то, што на |
| . „Нек буде господин, да се не пати!{S} Шат буде помоћник и заштитник удовој Матери сестрама И |
| а, па га загрлио.{S} И пева му: „Нит је Шваба за гајдаша, нит је Србин за бирташа!“</p> <p>А и |
| . „Србин да нешто изуме, кад је паметни Шваба већ све изумео!“ Једва се одважио још и на то, да |
| и, – последња кратка хаљина, што је као швигарица носила, као да се упила у обле јој удове.{S} |
| рити:{S} Грцо, или:{S} Рифлијо, или:{S} Швићо!</p> <p>– Паметна идеја, бележниче, да се овде ма |
| се скрила препелица, па пућпуриче...{S} Шева се завитлава у ваздух, па високо тамо кличе танко |
| “</p> <p>Осврћући се то за орлом, то за шевом или грлицом, често би гурнула матер и тргла је из |
| још млада. </p> <p>То је већ сувише!{S} Шеснаест година, па још млада за беседу!{S} А била већ |
| има саборне цркве стоји одар окружен са шеснаест великих свећњака и обасут цвећем.{S} Станица п |
| и још дериште,... та, да бог ме, шта је шеснаест, ваљда, ни пуних шеснаест, <pb n="52" /> као ш |
| ог ме, шта је шеснаест, ваљда, ни пуних шеснаест, <pb n="52" /> као што је била,... па да јој с |
| <p>Госпођа Ката остала без мужа пре пет шест година.{S} Најстарији син јој, Јован, био већ у по |
| и китњастом крестом, што се преко дана шета и ракољи по буњишту око кокошака, мисли, ко је он |
| у чистом планинском ваздуху, да истера шетњом мамурлук, па му неје требало два пута рећи, да с |
| дете, те не купи за новчић свирајку од шећера, или какав цигару за два новчића, да недељом бар |
| ћи преко дан пијацу испред дућана свога шефа или прскајући лети патосу својој болти.{S} Занатли |
| ћ.{S} На њему лако летње одело и сламњи шешир.{S} У руци држи некакву књигу, а на бео се штит о |
| ду висе о клинцима једне чакшире, стари шешир и зимски капут.{S} Иначе јако упада у очи празноћ |
| p> <p>Па ако онда то учиниш, скинућу ти шешир до земље.{S} Немој да се и на тебе примени оно:{S |
| ах устаде. </p> <p>– Писар већ дохватио шешир.</p> <p>– Хоћете ли и ви?—– шану бележниковица Јо |
| з сву крв, а коса му се диже.{S} Скинуо шешир, одахнуо, па брише рупцем зној с чела.{S} И нехот |
| шку своје цигаре, те је утрну.{S} Метну шешир на главу, па закопчава и око себе намешта кабаниц |
| рече она слободно.</p> <p>Бранко метну шешир на главу, а беше му спао у траву.{S} Узе свој шти |
| пцем. </p> <p>А Кнежевић је отпоздравља шеширом, па се распевао, па окрену ону Змајеву: </p> <q |
| , па је љуто зауздао и подланчио, те је шиба троструком камџијом и заиграва пред искупљеним сво |
| сли госпођа Ната).{S} Мајсторица штогод шије, или потплеће чарапе, или скрсти руке, кад је штог |
| руке, перући туђе рубље, ни бости очи, шијући белом свету, па хранити и себе и дете под туђим |
| дрми равној“, у разглашеном Карловачком шилеру и „<foreign xml:lang="de">Slibovitz</foreign>“-у |
| > могу да знам, да, пре него што поцури шира, мора да поцури по винограду скоро исто толико зно |
| аво сироче.{S} Ко је највише позван, да шири просвету у народа Ког Синови Талије, – глумци, апо |
| ири то дивно мало створење.{S} А лептир шири своја шарена крила, час их скупи и дигне у вис, да |
| p> <p>Намештај у тој собици је једна по широка клупа уза зид, застрта неким платном, од кога се |
| акли путници иза вароши, те језде пољем широким. </p> <p>Сунце прижегло, мислиш, камен се усија |
| по сахата, ваљда, резултат је био те на широко и на дугачко развезене орације, којој неје ништа |
| {S} Усамљеном, као што беше, даде му се широко поље, да их обадве, Јелену и Даринку, испоређује |
| И Марко се, ено, већ вија са живином по широком дворишту.{S} Марко је јунак, који зна и рећи и |
| соби.{S} Неје палила свеће.{S} Отворила широм прозоре, па села поред прозора.{S} Наслонила глав |
| тељ запева гласно громовито, да се чуло широм по Брајковцу, па се и они око кола осврнуше и пог |
| а приметила то, па намешта, као бајаги, шишке на челу, те испод руке погледа у њега.</p> <p>Бел |
| продрмуса руком, као и нехотице, своје шишке на челу, па лаким погледом пролете по друштву око |
| centeo</foreign>.{S} Догод ми будемо из школа изалазили као господа, а не као радници, увек ће |
| Ја сам прошла добру школу: цео је живот школа.{S} По дебела је књига, што сам је ја већ прочита |
| а ум њене, материне речи: „Цео је живот школа.{S} И срце му заигра утешено, да још има неко, у |
| увек имају право, дакако!{S} У тринаест школа поцрпу они кашиком сву мудрост.</p> <p>– И мати м |
| н Александар израстао дечко из основних школа.{S} Мати се дала у бригу, шта ће, куд ће с детето |
| ов ред, нов надзор над српским народним школама; па и поп Стева постао ревностан катихета и мес |
| а, што га добије у тако званим вечерњим школама, а чистећи преко дан пијацу испред дућана свога |
| ала у туђ свет, у даљину, да у највишим школама тамо збира себи плодове човечјег ума. – Ја ти, |
| да задржи достојанство над учитељима у школама у месту као свештеник и као природан старешина |
| ајковца и *Брајковчана, нису имали таке школе, као сад.{S} Треба да имаш на уму, да сам ја месн |
| ћ и пре тога као ученица више девојачке школе на беседи сваке године по један пут!</p> <p>Прохт |
| и и бар одржати.{S} Да извади Јована из школе?{S} Да га с по пута скрене, па „да извади можда с |
| о ће учитељ Кнежевић распустити децу из школе, ходају испред школске зграде Даринка, Јелка, Бра |
| ом и чекају, да учитељ распусти децу из школе. </p> <p>Прижегло летње сунце, а они ходају под ш |
| {S} Ако Бог да, даће и најмлађег сина у школе.{S} А није рада, ни кћер да уда у село.{S} Вели: |
| речи рекне, осим што је јуче у певачкој школи пробао и њен глас, али са свим онако хладно и озб |
| ово коло.{S} Ја сам учила у нашој вишој школи нашу књижевност, па сам и мами читала о Бранку и |
| баш у Карловцима саборисаху о цркви, о школи, па и о политичкој судбини овостраних Срба?{S} Гд |
| а као жедна, како њих две приповедају о школи, о игрању, о беседама, о променадама...{S} И њу ћ |
| мода, што бојаги „не раде за народ“, а школовали се о „народном“ новцу, јер исти тај грех носе |
| оварало.)...</p> <p>Уз пут наиђоше пред школом на учитеља, где „луфтира главу“.</p> <p>– Ако Бо |
| н старешина српске православне црквено– школске општине у Брајковцу.{S} Но од то доба никада га |
| распустити децу из школе, ходају испред школске зграде Даринка, Јелка, Бранко, Јован, а уз њих |
| ијске разреде, мати би, кад сврше своје школске задаће, искупила децу, што су били код ње у ста |
| аку, што ме је дозвао, да проведем овде школски одмор, тим више, што ћу том приликом да будем с |
| } Треба да имаш на уму, да сам ја месни школски надзиратељ.</p> <p>Тужи ми се, сиромах, само, д |
| Стева постао ревностан катихета и месни школски управитељ – сувише ревностан.{S} Мало који дан |
| ао је поп Стева и опет катихета и месни школски управитељ, али тек да у недељи дана један пут и |
| а двојица ђаци, па хоће да проведу свој школски одмор што слободније, што разноврсније, да се и |
| тврђава њено српско васпитање кућевно и школско.{S} Но, што код свега тога не пада њему ни на у |
| оћ тек чула је, да се отворила врата на школском здању.{S} Касно у ноћ тек вратио се Кнежевић и |
| окрвно затвара учитељ за собом врата на школском здању; заплакала се, <pb n="99" /> изгубивши н |
| во...</p> <p>Најпосле се нашли сви пред школском зградом и чекају, да учитељ распусти децу из ш |
| етније, него што је урадила, те свршила школу за учитељицу, па као учитељица дошла у Брајковац. |
| у ја децу пустити.{S} Него морам мало и школу отворити, да уђе чиста ваздуха унутра.{S} А можем |
| одитељи не спремају децу, кад их шаљу у школу, за раднике него за господу, а и не разабирају, ј |
| нај од пробанчене ноћи.{S} Па сад још у школу,... ух!{S} Целом свету завиди.{S} Сваки то може, |
| н ће проћи, да он не ће посетити женску школу.{S} Па га – ревност тако занела, да неје више ни |
| /p> <p>Мати, ја хоћу да идем у латинску школу.{S} Ја ћу бити, мати, као год и уја.</p> <p>Тинка |
| варош, па да и она иде у вишу девојачку школу.{S} Те радости, тог подскакивања од ње!...{S} Зор |
| себи да искуси!{S} Ја сам прошла добру школу: цео је живот школа.{S} По дебела је књига, што с |
| {S} И цело вече „нити писну, нити зубма шкрипну“.{S} Ако га тек чича опомене, да пева, да помаж |
| о, да види, какве су то даме, што им се шлајери тако лепршају за њима..</p> <p>Попина Јелена хт |
| на прилику берба, како пазар, колико је шљива за ракију натресла, и тако штогод.{S} Ја јој се д |
| здраво жалостиво, па слуша и по каткад шмркне од жалости, Госпођа Ната окрене пећци леђа, нагл |
| зи каквог Дона Цезара од Базана, каквог шпањолског гранда у сред Севиље, па завија по свом срцу |
| над нуле, то јест, бележник је „ухватио шпиц“.</p> <p>Писар као да се нешто очемерио вечерас, п |
| пет, као и до сад, Ната Кати.– Знам ја, шта је дечија радост.{S} Коме ћу, ако њима нећу?{S} Да |
| ј – рече, очитам у очи; а ја бих знала, шта бих јој рекла.{S} Мени то не може да поднесе.{S} Бо |
| .{S} Удовица попадија, као што је била, шта је знала паметније, него што је урадила, те свршила |
| .</p> <pb n="13" /> <p>– За Бога, мама, шта ће ти опет муф у сред лета? – љути се опет</p> <p>Д |
| рдим се!</p> <p>Бранко ћути.{S} Не зна, шта ће сад; тек мисли, требало би, можда, што да рекне. |
| ло поцрвене.{S} Гледа у њега, а не зна, шта да му каже.</p> <p>– У Карловце</p> <p>– Да, к мате |
| авиле и пољубиле.</p> <p>Јелена не зна, шта да одговори.{S} Стале јој очи, па упрла поглед у Да |
| к за таку прилику:{S} Али и она не зна, шта да каже. </p> <p>Неколико обичних речи, и растадоше |
| Зорчица. – А Даринка стала, па не зна, шта ће; па кад Бранко отишао, а она ми меће моју руку н |
| ошао је и спрам куће његове, па не зна, шта ће.{S} Не би било лепо, опет, и да оде, а да се не |
| љаг, пошла с њим у кућу, па сад не зна, шта ће и кут ће пре.{S} Да га остави, па потрчи по Мацу |
| шалу.{S} Тако сухопаран човек и не зна, шта је шала.{S} Поп Стеван је осетио поглед Бранков, па |
| b n="39" /> <p>Бранко ћути; или не зна, шта да одговори, или не ће, што мисли.{S} А мисли: „Што |
| што пре. </p> <p>Јован сад тек не зна, шта да мисли, већ се забленуо час у бележника, час у бе |
| , да је тренутак озбиљан.{S} Но не зна, шта да каже.</p> <p>А Рашићка се, што би рекао Брајкова |
| на то, што ће рећи свет; јер добро зна, шта о њој тај свет може говорити.{S} Она, што каже и са |
| ку.</p> <p> Наравно, госпођа Ната пита, шта јој ради мати.{S} И тако пређе реч на са свим сухоп |
| не на прозору с Јеленом, па да је пита, шта јој вели мати?</p> <p>(Таман га је лепо поздравила! |
| о ли му мирис?</p> <p>– Свет мало пита, шта што вреди, него шта кошта, па по томе и цени.{S} Та |
| је иза сна, да је ова преплашено упита, шта јој је.</p> <p>– Глете!{S} Глете! – засмејало би се |
| девојчура“ кад рекла, како пере судове, шта је кад полупала, и тако даље.{S} Почела је од онома |
| оштро омладинац одговара, па не знаде, шта сад да му каже, већ окрену на друго:</p> <p>Хајд за |
| ничега другога ради, то бар да му каже, шта мати жели, и да она то чини само по материној жељи. |
| p> <p>И сад удари сека Ката да описује, шта јој је „та девојчура“ кад рекла, како пере судове, |
| оликих села и беседа.{S} Зна он, дакле, шта је то Српство и родољубље, а од како се зна, испове |
| , маџун и скоруп!...{S} Па... најпосле, шта су стекли и трудољубиви Орфелин и учени Соларић, па |
| ка, реци још дериште,... та, да бог ме, шта је шеснаест, ваљда, ни пуних шеснаест, <pb n="52" / |
| аринка се смеши, ал готово и не разуме, шта ови говоре.{S} Њој је и то друштво и таки разговор |
| леда гласове.{S} Мушкарце зна и од пре, шта који певати може.</p> <p>Особито добро познаје писа |
| нове омладине.</p> <p>– Знам ја, брате, шта ти мислиш.{S} Но, не бој се.„Нису то руске нихилист |
| дале омирисати, како се и њих не тиче, шта свет говори; оне живе, дакако, за своју децу, па – |
| с њом.{S} А кад је у друштву, заборави, шта је хтео, али осећа, да је питомији према њој, ако и |
| е докторе!{S} Жалост!...{S} А знате ли, шта раде наша браћа Срби?{S} Сви листом пазаре код Јуде |
| нко преухитри. </p> <p>– Јесте ли чули, шта сам вам казала?{S} Ја нисам за вас „госпођица“ Јеле |
| оварао што? – пита попу, а више тумачи, шта мисли, погледом него речима.</p> <p>Попа застао баш |
| као неки преблаги Јеврем...{S} Ето вам, шта је: госпођа Јеца просила вашега Бранка за своју кће |
| отлен дотлен.{S} Само да ти приповедам, шта ми је нарадила.{S} Ономад...</p> <p>И сад удари сек |
| ... да! – пуче попи пред очима. – Знам, шта; Нисам... нисам ни речи...{S} Он вели, ти ме зовеш. |
| јуче је била замућена вода... не знам, шта ће опет сутра бити...{S} Нема сумње, да је Ната сад |
| ет с прекором: – шта теби фали Не знам, шта би и с тобом било, да се ниси оженио.</p> <p>Даринк |
| –га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим, шта је!“ мисли благајник, кад за вечером и после вечере |
| еби по смрт отишла.{S} Враг би је знао, шта ради.{S} Данас је налога, ... јуче је била замућена |
| е све поп Стева говорио, како се ломио, шта је Бранко одговорио, како је у очи исмејао и ујака |
| ? </p> <p>– Још те какве!{S} Сви знамо, шта нам ваља чинити и како се владати, не треба нам ком |
| е води туђа брига, једва да и назиремо, шта је то јаван живот,... омладина неје, мислим ја, поз |
| све, па, ето, чим га нестане, где смо, шта смо?{S} Наша је стара болест идолопоклонство према, |
| да му каже, ко је био Бранко Радичевић, шта он вреди за наш народ и шта значи ово величање њего |
| сновних школа.{S} Мати се дала у бригу, шта ће, куд ће с дететом.{S} Пита сестра брата за савет |
| n="95" /> да говори сестрићу за Јелку, шта је све поп Стева говорио, како се ломио, шта је Бра |
| гледи, а, бајаги, ни на крај памети му, шта она пита.</p> <p>Види она то, па му напомиње:</p> < |
| лени не падоше ни на ум, да пазе на њу, шта ће изазвати у њој Зорчине речи!.. </p> <milestone u |
| света сиротиње, не зна ти наш планинац, шта је то служба.{S} А свако је одевено, враг их и с де |
| леба!{S} А тек сад?{S} Зар ти не видиш, шта се кува?..{S} И сам си пре неки дан рекао, сећаш ли |
| ожити своју реч.</p> <p>– Видићемо још, шта ће рећи поп Стева? – рече она, па се насмеши.</p> < |
| .{S} Као да је нека слутња или жеља,... шта ли, увлачи се тако нешто по неки пут у безазлено јо |
| вати, ако му буде уско...{S} Ето видиш; шта би ти било, да си за годину две дана мој капелан, п |
| мати одгоди, „бар док прође беседа“!{S} Шта је госпођи Нати до беседе!</p> <p>– Ја сам, – вели, |
| та.</p> <pb n="66" /> <p>Окром шале!{S} Шта?{S} Мислите није могућег Ви, можда, и не знате, али |
| ни једнога,... само не у калуђере!..{S} Шта мислиш, Тинка; да даш Александра у Карловце у гимна |
| да? пита Кнежевић Јована и Бранка...{S} Шта?{S} Кући?{S} Па пешке тако.{S} Ух, благо вама!{S} В |
| друго, до да се молим Богу за тебе.{S} Шта ти ваља радити, то ти треба већ сам да знаш после о |
| Да рекнем, здрава сам до божје воље.{S} Шта ти раде дечица?</p> <p>– Хвала Богу!</p> <p>– А да |
| , каква је.{S} Отворена ми се свиди.{S} Шта нас је пута насмејала!</p> <p>– Тим више, – суди Ка |
| ек се родило, није оца ни запамтило.{S} Шта ће удовица с троје деце, а у толиком добру?{S} Оста |
| а се милокрвно загледа у своју кћер.{S} Шта ли јој је помислила у тај пар:{S} Тек не мога, а да |
| а ми, спремити коју боцу вина.{S} А?{S} Шта велиш, Јоване? </p> <p>Није ружно, – одговори Јован |
| алаже.{S} Па шта им даје за то Јуда?{S} Шта мислите Бофл, сам бофл, господине мој,... ђубре!... |
| на поље.</p> <p>– Шта је?{S} Шта је?{S} Шта је, за бога?</p> <p>– Од кад ја вребам арамију!{S} |
| Све поврви на поље.</p> <p>– Шта је?{S} Шта је?{S} Шта је, за бога?</p> <p>– Од кад ја вребам а |
| ручена за њену Јелену.</p> <p>– Пак?{S} Шта сад?</p> <p>– Па биће добро.{S} Госпођа Рашићка зна |
| ти, као Бранко, при помисли на смрт?{S} Шта ће „након нас останути“, и кад нам се „тело тек под |
| рошкиња.) Понда дода опет с прекором: – шта теби фали Не знам, шта би и с тобом било, да се нис |
| ево већ јаче него по сахата. </p> <p>– Шта мислите, где нам је господин учитељ? – пита лагано |
| > <p>– Зар ви ништа не знате? </p> <p>– Шта? </p> <p>– Бележниковица га погледа, као да му не в |
| је Јелена бледа па уздрхтала.</p> <p>– Шта је теби – пита друга другу, кад се поздравиле и пољ |
| – Госпођица Јелена је одбегла.</p> <p>– Шта говориш</p> <p>– Одбегла.{S} Јуче на ноћ нестаде и |
| Зорка.{S} Све поврви на поље.</p> <p>– Шта је?{S} Шта је?{S} Шта је, за бога?</p> <p>– Од кад |
| а да лизнеш, очемерила би се.</p> <p>– Шта ће сирота удовица!{S} Нашла себи сигуран кров, па г |
| Бранко.{S} Учитељ се замисли.</p> <p>– Шта мислиш?{S} Ваљда ниси дошао амо, да мислиш!{S} Прип |
| ћ му доказује да то може бити.</p> <p>– Шта?{S} Научићемо Бранково коло, коју декламацију, једа |
| примети Јелена с негодовањем.</p> <p>– Шта?{S} Како могу рећи?{S} А заборавила си... </p> <p>Ј |
| ан батак с киселим краставцем.</p> <p>– Шта?{S} Зар идеш?{S} Па тако из ненада!{S} Како ћеш?</p |
| , – рече Кнежевић и трже руку.</p> <p>– Шта је теби? – пита изненада Јелена, па не пушта руке.< |
| се чисто ракољи око поп-Стеве:</p> <p>– Шта мислиш, Стефане, кад нам дођу деца о вагацији кући? |
| и она.</p> <p>– Не знаш ништа?</p> <p>– Шта да знам?</p> <p>– Госпођица Јелена је одбегла.</p> |
| како се то ујак сад продобрио?</p> <p>– Шта мислиш?{S} Сам му писао, па му послао и путна трошк |
| ога грађа са мном и присваја?“</p> <p>– Шта сте се замислили опет саду – пита Јелена, па му зав |
| но! (Осети попа, да се то њега тиче.) А шта онда, ако те кости, што их у Бечком гробљу ископате |
| ица?</p> <p>– Хвала Богу!</p> <p>– А да шта ћеш!{S} Јавља л ти се госпођа Ната из вароши?</p> < |
| тек рећи то за омладину.</p> <p>– А да шта је друго та ваша дерна политика него туђа брига?</p |
| , па се одене за целу годину..{S} Понда шта ћу?{S} С њом зло, а без ње и горе.</p> <pb n="21" / |
| анде.</p> <p>- Чујеш.{S} Ја бих ни пода шта држао свакога младога, па још интелигентнога човека |
| онда дућан!{S} Истина Бог, није Бог зна шта, ал ако не цури, оно капље.{S} Па не може се, сачув |
| проходати, него о Божићу прасе...{S} Па шта ће бити од Брајковачке светковине?{S} А?... стара с |
| под прагом, или их медом залаже.{S} Па шта им даје за то Јуда?{S} Шта мислите Бофл, сам бофл, |
| она каже, „божије па наше“.</p> <p>– Па шта тебе гони, да, можда, ти прихвати њен посао?</p> <p |
| , чекића, длета, кљешта, и– Бог те пита шта све још!{S} У зазиданом прозору поразбацано неколик |
| госпођа Ната и сад, па купи све гдегод шта, као да неће на пут него, сачувај Боже, на онај све |
| на сваки посао и говорио би ми, како се шта ради.{S} Па сад се дивим мојој матери.{S} Видиш, Бр |
| конзисторијалним присједатељем.{S} Више шта, мисли, не може ни постићи... „Поп је вели поп Стев |
| Радичевић, шта он вреди за наш народ и шта значи ово величање његова спомена.{S} Око тога му с |
| , а мало разабира за оно, што је било и шта ће <pb n="32" /> бити у свету.{S} Он и његова најбл |
| рнијим, као што су неки ради можда, или шта више, баш тога ради омаловажавати ђенија његова, то |
| тако...{S} Не мораш ти одмах... не знам шта... </p> <p>– Доста ја већ гутам од неко доба, – заг |
| да <pb n="71" /> меће на коцку не знам шта.{S} Стало поп-Стевану ипак доста до тога, да му сес |
| огао бити.{S}Па кад то не могу, а видим шта други раде, не могу ни ја бити бољи... </p> <p>По т |
| p>– Свет мало пита, шта што вреди, него шта кошта, па по томе и цени.{S} Тако ти је данас време |
| би с оним пре три године.</p> <p>– Него шта знам?{S} Код нас ти је на селу тешко наћи слушкињу, |
| зире цео свет.{S} Ох, позорница!</p> <p>Шта је теби сад опет, нотарошу? – пита га госпођа бележ |
| , што га он по каткад с ким има.</p> <p>Шта, дакле, остаде учитељу паметније, него да слегне ра |
| и не какав практичан ма и мали Лоренцо Штајн или Некер, а оно ипак бар ваљан економ пре него к |
| ај унутра, а коње испрегни, па одведи у шталу...{S} Има места је ли, Катице?</p> <p>– Како не б |
| Стратимировић и Бах.{S} Каква слободна штампа?{S} Грдити своје старешине, исмевати своју свети |
| ти своју светињу.{S} То је зар слободна штампа!</p> <p>Размахнуо се поп Стеван, па заборавио, к |
| ост народ не би имао никакве користи од штампане и писане књиге својих учених синова, на које, |
| једва један пут у месец дана на једном штампаном табаку.{S} А од оних опет већина их почне још |
| аде је уложио у Румској или Митровачкој штедионици на детиње име.{S} А отуђити она рођену сестр |
| орист свога „вишег позива“, па вели:{S} Штета за госпођицу Јелку, што нема прилике да ступи на |
| p>Право би и имао, – примети Рашићка. – штета је за њега, да се потуца и пребија по селима.{S} |
| кћери курмахере?{S} Треба јој!</p> <p>– Штета за дете.{S} Добра је срца.{S} Ја је знам.{S} Имал |
| толико дрзак, да каже, како је „вечита штета за уметност, што госпођица Јелена нема прилике, д |
| е ја окљувам, па...</p> <p>– За тебе би штета било.{S} Ти ниси рођен само за себе, већ за... ви |
| љусне, – примећује онај.</p> <p>Било би штета, – опет ће Даринка.</p> <p>Опет иду, па ћуте.</p> |
| е нико на село. (Ја не ћу да пребацујем штипендистима, као што је то у нас мода, што бојаги „не |
| У руци држи некакву књигу, а на бео се штит од сунца наслонио.</p> <p>– А,... ти си, Александр |
| па гурне Даринку или се удари о велики штит, што га Даринка држи против сунца.</p> <p>А Даринк |
| ву, а беше му спао у траву.{S} Узе свој штит од сунца, па га затвори.{S} Те склопи и књигу, што |
| слушност према петој божјој заповести: „Штити оца твојего...“ Он зна само за матер своју и више |
| >Прижегло летње сунце, а они ходају под штитовима.</p> <p>Даринка и Јелена се ухватиле под руку |
| ва његова заштитница, па одговори своме штићенику опет притиском руке, и занесе се – за песмом, |
| е и сама гошћа одушевила за „ту идеју“, што би рекао Раја Јовановић, па макар поп Стева дигао „ |
| ј брајко!</p> <p>За то благајник ужива, што може да мечи као „Прави Рус вели за њега увек писар |
| је живот школа.{S} По дебела је књига, што сам је ја већ прочитала.{S} Скупо ме је стала.{S} А |
| ну опасност преко главе, па хвале бога, што су остале живе и здраве.</p> <p>– Отишао је, – рекл |
| мираз, и оно мало „знања“ трговачкога, што га добије у тако званим вечерњим школама, а чистећи |
| S} Како бих смела?– дода још ова друга, што нађе за вредно, да и себице увери госпођу Нату, как |
| бојаги, хоће да изађе из коже од једа, што јој „срамоте кћер“, па тражи негде горњу хаљину, да |
| а ће сад; тек мисли, требало би, можда, што да рекне.</p> <p>– Али збиља се не срдим, – уверава |
| типендистима, као што је то у нас мода, што бојаги „не раде за народ“, а школовали се о „народн |
| је бивало позорницом највише догађаја, што засецају у живац политичкога и културнога живота ов |
| ор њихов врзао се највише око догађаја, што га је омладина у то доба спремила, а цео народ прих |
| } Остави неки тумач казненога поступка, што га читао, на страну, па погледа у свој сахат. </p> |
| у вароши, радовала се Даринка као мала, што ће да се вија са Зорком по планини и по виноградима |
| а трговцу треба више од нешто капитала, што га је обично наследио или, можда, добио у мираз, и |
| живо, јер види, да се ради око начела, што она, ако и не може да схвати, ипак осећа, да је леп |
| како је не знам какав рачун направила, што је позајмљивала детету, кад јој је што требало за р |
| ло поред њега.{S} Чисто би га загрлила, што иде.</p> <p>Госпођа Рашићка с поља мед, ал изнутра |
| жник.</p> <p>Благајник погледа учитеља, што значи, да и он то пита.</p> <p>– Ви ћете после њих |
| е весала поломити на узбурканим валима, што их тамо чекају. </p> <p>Ако им се назори о свом бић |
| посредним, па и непосредним интересима, што су ту скопчани, – то су његове најмилије мисли.{S} |
| о...</p> <p>– То је најжалоснија песма, што се силом уплеће у ове дане, који ће да засветле пот |
| латка, молим вас, немојте смести с ума, што сам вам казала.</p> <p>– Не водите бриге! – удари и |
| Стајић, па јој даде два лиска бршљана, што их откиде близо гроба.</p> <p>– Даринка узе лиске, |
| лази пред очи све већа тешкоћа бремена, што сам га се подухватио у најбољој вољи.</p> <p>– Немо |
| ева од разних година политичких новина, што их је попа по кадгод од дуга времена, бог ме, и чит |
| реба већ сам да знаш после осам година, што си их провео у гимназиским скамијама.{S} Ја хоћу да |
| аједничку пробу свију певачких дружина, што дошле беху, да увеличају ову светковину, а иза леђа |
| рати по гори, – последња кратка хаљина, што је као швигарица носила, као да се упила у обле јој |
| а о њој тај свет може говорити.{S} Она, што каже и сама, ринта и ради у поп-Стевиној кући као ц |
| пући од једа.{S} Мисли, ко је као она, што има сина господина!{S} Још сад се оневидила!{S} Па |
| рку дужан и сваки одбије тек од рачуна, што га он по каткад с ким има.</p> <p>Шта, дакле, остад |
| .{S} Не би ништа.{S} Засуци рукаве, па, што кажу, у се и...{S} И госпођа Ката одби толике општи |
| сутра дан после оног великог концерта, што га је приредило српско академиско друштво „Зора“ у |
| ктусе и белагоније и друго још којешта, што није ни лепо, а камо ли му мирис?</p> <p>– Свет мал |
| е подне на мекој трави у крај поточића, што се слива преко луба дебела орахова дрвета, те шуми |
| Стајићеву наглому одласку из Брајковца, што га свет по Брајковцу разнео још, тако рећи, пре зор |
| место мантије само лака сива кабаница, што је иначе облачи преко мантије, кад путује кудгод ко |
| ко мушкацона и других таких посластица, што се, по сеоском господском обичају, износе пред „физ |
| не могу да се обране од силних мушица, што их спопале.{S} Вуку троми на омари ноге по прашини. |
| њи зрак о позлаћену јабуку, зрак сунца, што се клонило западу. </p> <p>Око њих планина са своји |
| ар хоће на њему да излије сав свој кив, што је Јован, назирући у њему, ваљда, опасног конкурент |
| сли о њему, као да се осећа нешто крив, што је и њега и матер му тако одбио као блато с ногу, п |
| у, кад јој је што требало за ручни рад, што га је Јелена радила у „леру“.</p> <p>– Нисам могла, |
| аги, из шале.{S} То је име добила отуд, што је писар (кад се први пут опио у њој, а то је било |
| уна.{S} Обе беху истакле многе заставе, што пријатно оживљаваше монотонију околине Карловачке с |
| ction" /> <p>Од сеобе Србаља у крајеве, што стоје под окриљем Австроугарског орла, Карловци су |
| и.</p> <p>У дворишту је све мирно, све, што не носи име човечје....{S} Ал јест! „Мислиш, све је |
| се кћи поред ње.{S} Ако и зна, да све, што се догодило у кући поп-Стевиној, носи на души и на |
| лежнике и сеоске трговце, па одржа све, што остало после Игњата.{S} Ако Бог да, даће и најмлађе |
| го о томе.{S} Синоћ је већ доучила све, што неје била потпуно знала.{S} Само ће је донде још Јо |
| , писар, неколико одборника, дакле све, што се рачуна у Брајковачку високу власт, седели су у з |
| ико силно пиво, бело и црно вино и све, што рекао онај, осим петролеума.{S} Но он сам, то јест, |
| Госпођа Рашићка хоће да му век поједе, што до сад већ неје говорио с нећаком својим о томе.{S} |
| } Целом свету завиди.{S} Сваки то може, што хоће и како хоће, а он мора на своју катедру, или у |
| веду свој школски одмор што слободније, што разноврсније, да се издовоље у свачему, чему им се |
| збацили неколико метака у лист хартије, што је задели на суху грану на некој брескви, тек да за |
| Јелена нема прилике, да ступи на даске, што свет значе“.{S} Баш тада је он први пут у друштву з |
| д нујне сад <pb n="16" /> брујне звуке, што јој највећма годе онако и онакве, какви јој ваљда б |
| али Владимир развашарио своје сиграчке, што му их донела тетка и сеја. (... „Боже мој, " рекла |
| свим омладинска идеја за жедне ђакеле, што је Бранко певао: вино, гајде, тамбуре, младе моме, |
| оглед приковао на икону светога Николе, што виси у прочељу.</p> <pb n="51" /> <p>Усне јој шапут |
| такмац сада ту...</p> <p>Нема те жеље, што је зажели госпођа Јеца Рашићка, па да јој поп Стева |
| во, па не знам оно.</p> <p>- Разуми ме, што ти кажем.{S} Ствар још није готова, – теши поп Стев |
| је појурио, да види, какве су то даме, што им се шлајери тако лепршају за њима..</p> <p>Попина |
| Да се заплачеш!..{S} Боли га, да Богме, што је понижен; а понижен је, страшно понижен.{S} Човек |
| под њом чита новине и премишља о ономе, што се њега тиче, а мало разабира за оно, што је било и |
| а као ви!{S} Па говорите макар о ономе, што сте отоич почели...{S} Али, хвала вам сад.{S} Други |
| ложају у историји српскога народа томе, што је тамо столица првосвећеника српске православне цр |
| јачи од њега, он подлегне, и то... не, што он нема својства, да не буде површан, него што је з |
| „и кундаке и кондаке“ против „омладине, што само изумева идеје.“</p> <p>У Брајковцу је то сад н |
| <p>– Буди уверен, није то ни идилисање, што ме амо вуче, већ баш, ако ћеш право, практичност,.. |
| дала у мисли.{S} Беше то чудно осећање, што је обузимаше тог вечера, осећање према нечему неизв |
| ати на те наше учене и неучене докторе, што траћкају своје драгоцено време у левентовању.{S} По |
| д увући унутра!“ Повукао би је тим пре, што се уверио, да се и сама гошћа одушевила за „ту идеј |
| зна, шта да каже.</p> <p>А Рашићка се, што би рекао Брајковачки писар, „дочепала ледине“, па т |
| адгод нешто од њега...{S} Допада ми се, што је при себи.{S} Жилава нарав!{S} Без ичије припомоћ |
| или не зна, шта да одговори, или не ће, што мисли.{S} А мисли: „Што се овај свет толико на силу |
| арци понудише женскима оне две столице, што се зблизниле у учитељевој соби; а од њих неки посед |
| , двориште патријаршкога двора и улице, што воде тргу, све то беше народ прекрилио.</p> <p>У са |
| а нико не хаје за жарко јулијско сунце, што је прижегло свом снагом. </p> <p>У долини испод Стр |
| чин; а у свим жилама осећа све то јаче, што више о њој мисли, неку бујност, па му се час разлив |
| проведем овде школски одмор, тим више, што ћу том приликом да будем сведоком једне опште народ |
| ј за Брајковац.{S} Па сад још тим више, што се слегло на један пут ваздан гостију у село.{S} Ту |
| не сме да му гледа постојано у очи, и, што му се давно и давно неје придесило, – поцрвене, е, |
| видиш да је њено, све је то слободно и, што она каже, „божије па наше“.</p> <p>– Па шта тебе го |
| да му помрча светлост необичне љубави, што је носаше увек у срцу према свакоме, с којим свагда |
| аравно, и Бранко. </p> <p>Салетели сви, што год их је, госпођу Рашићку, да допусти Јелени, да п |
| а, као змија ноге, тако неумољиво таји, што би сваки тако радо хтео да зна. </p> <p>Да Бог ме, |
| ој матери, госпођи Јелисавети, Рашићки, што су те варошкиње дошле! </p> <p>Како је блажено трла |
| и.{S} Већ се говори по селу, како жали, што је дотле дошло.{S} Та она, бојаги, није друкче ни м |
| едан другому, можда, спасава живот или, што данас често више вреди, потпише меницу.{S} А што ов |
| ће час о цвету Даринчину, час о хаљини, што ју је сама још о Духовима добила, па онда и о којеч |
| p> <p>Ката баш била вадила неке ствари, што их је Зорка радила, па да је похвали пред тетком из |
| а прешла орману, да покаже Нати ствари, што је Даринка све порадила...)</p> <p>Трива таман зама |
| се упустио у разговор.{S} Она га кори, што је само једаред био код ње, од како је дошао од гор |
| то воље, па мир!</p> <p>– Казао сам ти, што ја о томе мислим.{S} Испит, понда ради што хоћеш. < |
| ети учитељу, како ће га то скупо стати, што му квари сан.</p> <p>А госпођица Јелена... ох!{S} О |
| својим очима.{S} Престанимо ми радити, што не ваља, па не ће народ имати у кога да се угледа; |
| о њега тиче.) А шта онда, ако те кости, што их у Бечком гробљу ископате, пренесете с помпом на |
| крај стола стиште руку из захвалности, што га тако мушки брањаше.</p> <p>– Ох!{S} То је дивно! |
| ћ пуштају, да поред њих пролећу чворци, што се надлећу као облаци над грозном планином расплаше |
| .</p> <p>Бранко Стајић после оних речи, што их је имао са својим ујаком, поп-Стевом, тако се би |
| ..</p> <p>Неје имала када ни да доврши, што је у радости хтела рећи, већ најпре поскакута с ног |
| е тражи заслуга, па је равна само оној, што је постала с Богом и нестаће је с њим, што, дакле, |
| зметање свога потчињенога, било да тек, што у Брајковцу кажу, „избаци“:</p> <p>Кад је тај Дарви |
| ек је Богом просто, ако ти примиш наук, што сам га отуд ја поцрпала!{S} Чувај образ!{S} А сачув |
| Све вели, кад чита новине: „Ја не знам, што се толика хука и бука дигла за тог ђачића;“ а на не |
| а ту проведе вакацију...{S} Ал не знам, што их већ нема из винограда! ...{S} Владимир ми је био |
| " /> <p>– Да се што боље удесим с овим, што постоји, и да живим, – одговори Јаковљевић као у ша |
| је постала с Богом и нестаће је с њим, што, дакле, нити има почетка, нити ће имати свршетка, а |
| па још, можда, пред госпођом Рашићком, што је небрат према сестри.{S} Тога страха се, до душе, |
| са свиленим перјем и китњастом крестом, што се преко дана шета и ракољи по буњишту око кокошака |
| ачио далеко изван Карловаца оним путом, што води из Брајковца у Карловце.{S} Јутрос је поранио. |
| ваће га она заједно с мајкином душицом, што је узбрала крај друма, кад је оно путовала с мамом |
| p>– Боже сачувај.{S} Баш сам задовољан, што идем, – одговори онај. – Него искрено да ти кажем, |
| {S} Више пута му је баш био и одвратан, што је „таки“, као што о њему суђаше „материјалиста“.{S |
| као стрела, те ухвати можда какав плен, што га вреба...{S} Преко пута претрчи тркуница, уплашен |
| другарицу Јелену и...{S} Онај господин, што је био ономад с Јованом код њих, кад су путовали од |
| село. </p> <p>Та последња добра мисао, што му паде на ум, а нуз то и мирисни фрушкогорски вазд |
| јој је ипак криво, што неје и он дошао, што неје нашао за вредно, да дође најпре овамо, па сви |
| ах одавде кући.{S} Неугодно јој здраво, што је то урадила девојка, која је тако добра другарица |
| 7" /> <p>Госпођи Нати чисто неје право, што Даринка оде с Јеленом.{S} Као да јој је сад крива н |
| слатко исплакала.</p> <p>Али јој криво, што вечерас тога нема.{S} Осећа ужасну празнину, па јој |
| уста.{S} А осети, да јој је ипак криво, што неје и он дошао, што неје нашао за вредно, да дође |
| авре.{S} Поцрвени, па му и самом криво, што, ето, избаци нешто налик на „курисање“.{S} Застидео |
| видиш, омладина ти је као поток: а ово, што су сад наумили, као бујица.{S} После бујице биће по |
| ној срећи, о раду, о борби и заборавио, што рекао ујаку: „Поштен човек треба најпре да се побри |
| тек „да покуша“.{S}А наопако се једио, што српски пчелари сваки час препоручују по нешто ново, |
| ји му се сад тек и већи апетит отворио, што зар хоће на њему да излије сав свој кив, што је Јов |
| места Јовану уза сто, не бил забашурио, што његова лепша половина наговештава.</p> <p>– Помакни |
| корист преда се, ако није ништа свршио, што бива по <pb n="88" /> најчешће, постаје моралним пр |
| п Стева поверљивије.</p> <p>Хвала, ујо, што се не сетисте, кад је тому било време; сад је касно |
| же, како јој је мило, о, Бог зна, како, што је њена Јелена тако сретна била, па била у стану у |
| ржала.{S} Има род рођени, па неје тако, што кажу, искрен кући, као што је баба Давина Јаковљеви |
| господарству припустио је тек у толико, што је наручио неке савршеније ножеве за навртање воћак |
| зене орације, којој неје ништа сметало, што је писар, већ по не знам који пут, декламовао ону о |
| ају се, како ће што боље да удесе село, што га спремају.</p> <pb n="55" /> <p>До јако би учитељ |
| едан.{S} То је наше зло од увек и било, што смо пуштали једном све, па, ето, чим га нестане, гд |
| па и заборавила, како јој немило било, што су пошли из вароши пре беседе.{S} Радовала се и сел |
| за божићну чесницу и зејтин за кандило, што ће да припали пред свог свеца...{S} То је грозно, г |
| поетично казане ту мисли; само му мило, што види, да народ зна за Бранка, да је и народ осетио |
| {S} Е, неје друкче, већ изгледаше тамо, што рекао оно Јован Јаковљевић, „као пред буну“.</p> <p |
| ско васпитање кућевно и школско.{S} Но, што код свега тога не пада њему ни на ум, да примети, т |
| о се њега тиче, а мало разабира за оно, што је било и шта ће <pb n="32" /> бити у свету.{S} Он |
| вцима, тако беше омилело.{S} То је оно, што треба да измири, а у идеји Бранковој, све без разли |
| ам књижевности народне.{S} А то је оно, што је и најозбиљније <pb n="50" /> српске научнике пок |
| и да ја останем.</p> <p>– Најпосле оно, што сам ја хтео, видим, да народ већ зна.</p> <p>– Је л |
| са најружнијег цвета скупљаш само оно, што је најлепше.{S} Него не буди лептир, што по тами лу |
| о код Тинке.{S} Време је.{S} Није лепо, што ме толико већ, како смо заједно, ниси водио к њој.< |
| алпак на главу, припасао ђорду о бедро, што му донела тетка и сеја из вароши; па узјахао танку |
| оспођа-Натин неје купио од ње.{S} А то, што јој сад госпођа Ната и опет меће на душу, јесте ниш |
| ући као црв.{S} А уме, да удеси, да то, што ради, она и ужива; па што ради, зна, да за себе рад |
| ају л ти те мисли на памет ваљда за то, што се видиш сада у овом обиму?{S} Брате, ја се мало ра |
| , денунцијанти...</p> <p>– То је за то, што наши родитељи не спремају децу, кад их шаљу у школу |
| уда као да највише стрепи.{S} Не за то, што би се бојао, да она више зна, него он; него што се, |
| на својој „бољој половини“ само за то, што је тако несретна, да је његова жена!</p> <p>Па је л |
| ица.{S} Несрећа је по Србина сељака то, што се он, кад једном пропадне, тешко подиже, јер, канд |
| и.{S} У нас је врло велика погрешка то, што ми држимо, да не може бити интелигентан човек, а да |
| ла.{S} Госпођа Јеца се не осврће на то, што ће рећи свет; јер добро зна, шта о њој тај свет мож |
| имо народ!{S} Поучавајмо га!“ А све то, што ми учимо, врло мало користи баш народу, маси народа |
| а увек одржи у милости ујковој ипак то, што се... без ичије – помоћи сам у туђем свету... гура, |
| руго се нешто збива у Брајковцу, нешто, што они не могу никако да схвате.{S} Било да им је крив |
| баш жалостиво вели:{S} Не волим нешто, што је отишао Бранко. (За њих у кући Бранко неје био „г |
| то је најлепше.{S} Него не буди лептир, што по тами лута, па чим спази гдегод светлост, он нале |
| мог народа.{S} Па хоће да и свој говор, што има да га држи на Брајковачком селу, удеси за прост |
| о којечему и прежваћу данашњи разговор, што су га имале с госпођом Рашићком.</p> <p>– Мудра ти |
| да Бог ме, увећао и онако велики жагор, што се разлегао по пространим ходницима и степеницама К |
| анкову улеваше му то јачи зазор, зазор, што га осећа слабији према моћнијему, што га осећа крив |
| ече на ујака:</p> <p>– Гадно је од вас, што то и++ спомињете!</p> <p>Поп-Стеви се смрче. </p> < |
| оте неки клик - ни налик на онај глас, што јој га он показује на жици.</p> <p>Бранко се баш ра |
| лтар часни брдо и долина, тамјан мирис, што се к небу диже из цвета“ и из српског света.</p> <p |
| рне Даринку или се удари о велики штит, што га Даринка држи против сунца.</p> <p>А Даринка би с |
| ...{S} Зорка већ чита чика– Јовин лист, што јој поклонио браца Јован; а зна много и на изуст.{S |
| вале смер.{S} А највећа је њена радост, што ће у тој великој свечаности и она да суделује.</p> |
| > <p>– Добро је.{S} То је прво уз мост, што води с лађе на обалу.{S} Одмах до њих су певачке др |
| аже, како је „вечита штета за уметност, што госпођица Јелена нема прилике, да ступи на даске, ш |
| .{S} А вуче га опет и тамо на овај пут, што води из Брајковца у Карловце.{S} Замишља себи, како |
| а, па га затвори.{S} Те склопи и књигу, што лежаше уза њ, а само што је завирио у њу, од како с |
| ; сад тек разумеде њену притајану тугу, што неје она та, којој њен син након три године жури у |
| бичевима и пиштољима пудара на опрезу, што сад не ће ни на што ни да се осврну, – рекао би, ум |
| ао да неко склања себи с пута ону лозу, што се обично онако уз пркос испружи преко стазе са лоз |
| , као и под онога, који јој сваку сузу, што је негда над њим нејачким пред Богом исплакала, бис |
| а из вароши; па узјахао танку бедевију, што му извукао из трске браца Рада слуга, па је љуто за |
| опусти, ада се и сам не умеша у струју, што се заошинула оне године по Српству.{S} Био је он не |
| у месеца, па из свега гласа протестују, што он тако на тенане плови по небесном мору, да му они |
| не могу довољно бити благодаран ујаку, што ме је дозвао, да проведем овде школски одмор, тим в |
| , па вели:{S} Штета за госпођицу Јелку, што нема прилике да ступи на позорницу! </p> <p>Бог ме, |
| ује. </p> <p>И у том богоданом изобиљу, што га је иначе напајало новим животом, осећа се сада Б |
| авила, и да навуче дубљена очи махраму, што је пребацила преко главе, да скрије своју неприлику |
| ћемо поред све примљивости према свему, што је напредно, морати као народ банкротирати, т. ј. н |
| , што га осећа слабији према моћнијему, што га осећа кривац према ономе, чијега се суда боји, а |
| , и сад беше вољна повиновати се оному, што мати нареди. </p> <p>Али јој сину у главу мисао, да |
| е по том листу исписати најлепшу песму, што је човек уме замислити.{S} За што да не буде срећна |
| највише и поклонити пажње оному говору, што претпоставља више и ума и срца у <pb n="65" /> женс |
| а окићена грањем и венцима, а на мосту, што води слађе на сухо, подигнут славолук искићен разни |
| избаци неколико муња и громова на Мацу, што неје дошла на време, кад зна, да треба ово оно... < |
| ше своје школске задаће, искупила децу, што су били код ње у стану, па би поред народних песама |
| њи, да можда истерају насртљиву мушицу, што им се и у нос увлачи; само што зазвечи ланац на огр |
| пун сен округле багреме, једне од оних, што су засађене у реду пред поп-Стевином кућом, са свим |
| нкове жеље“: </p> <quote> <l>Ја знадох, што нисам познав’о,</l> <l>Први санак ја сам већ одспав |
| е ће имати никад, јер... за тај хлебац, што га је он себи изабрао, не пријања, баш Бог зна како |
| м састане, то Јелена све нестрпељивија; што нестрпељивија, то одлучнија. </p> <p>Како да се сас |
| eign xml:lang="it">pianissimo</foreign> што га вечерашњи гости из Маркове крчме „Код разбијене |
| нас је уторник, а ето за час недеља.{S} Што то нисте пре почели?</p> <p>– Ништа не чини.{S} Гос |
| такви, то је прави мученик народни.{S} Што свеснији, то већи мученик.{S} Ја, видиш, не бих то |
| вим часима радује се Јелена цео дан.{S} Што ближе то доба, њој срце све јаче куца.{S} А кад већ |
| ица.</p> <p>– Јелице, – шапће учитељ, – што дрхћеш?</p> <p>Јелена не уме да одговори.{S} Грло ј |
| >– Да, и опет велим, – узе опет Јован – што више свесних економа, земљорадника, трговаца, занат |
| уплете се опет нежни супруг. </p> <p>– Што зна цело село, мора знати бар и натарошевица, – обр |
| .{S} Тинкин син, ако се сећаш!</p> <p>– Што јој је муж она лола и бекрија? – спомиње Ната.</p> |
| у се допаде у тај мах девојче.</p> <p>– Што ћутите?...{S} Бог ме, није лако, ја мислим, говорит |
| но да иду. <pb n="61" /> Понда мисли, а што и да дође он амо?{S} Ваљда га се тиче когод овде?</ |
| Мати му никад не хтео оцу причати.{S} А што је кадгод научио <pb n="90" /> из разговора њена са |
| често више вреди, потпише меницу.{S} А што овај или онај овому или оному кадгод учини какву ус |
| , па полети, да ухвати што боље место а што ближе Дунавској обали.</p> <p>Лађица, на којој беше |
| урило, тек зар да нађе хлада.{S} Једва што се овда онда зачује, како крикне од врућине орао на |
| ћака; ту вазда још друга што вртарскога што пчеларскога оруђа, као ножице за скидање гусеница, |
| оје време!{S} Добро му дошло баш с тога што је у то време овде доле највише у народу врило о Бр |
| и скрњивање воћака; ту вазда још друга што вртарскога што пчеларскога оруђа, као ножице за ски |
| ј синко, – уплете се поп Стеван, – а да што сам ја ту већ двадесет и толико година?!{S} Учим ја |
| неко доба, тајному мишљењу, доста, када што покреће Брајковачки учитељ.</p> <p>Посркале су белу |
| амесити...{S} Цео свет, за Бога зна, за што је Тинкин муж пропао и заблудио у свет!</p> <p>Исто |
| та.{S} Ти си друго што.{S} Боже мој, за што си на један пут таки?</p> <p>– Иза рогља се зачу пе |
| ни учитеља.{S} Хм, хм,!{S} Не знам, за што би Тинкина сина трпила Јеца у поп-Стевиној кући?{S} |
| p> <p>За што?{S} Мој господине, ето, за што! –вели Јеша. – Мој конкурент, онај Јуда код цркве, |
| жао на њега.</p> <pb n="40" /> <p>- За што, госпођице?</p> <p>Бранко се не довија ни из далека |
| есму, што је човек уме замислити.{S} За што да не буде срећна? </p> <p>Понда му се мисао понесе |
| ена, па истрже своју руку. </p> <p>– За што, молим...{S} Жао ми је... замуца Бранко, застао, па |
| ишао је, – рекла би Јелена.</p> <p>– За што је отишао – рекла би Даринка. </p> <p>Али као да он |
| избегавам с тобом разговор.</p> <p>– За што, душо</p> <p> Не знам.{S} Ја не разумем њено понаша |
| само да оде тако из ненада?</p> <p>– За што?{S} Така ти је данас омладина.</p> <p>–- Куд насрне |
| мети безбрижно Јован.</p> <p>– Па да за што више од по века проводиш за скамијама, а над књигом |
| поткрасти из груди уздах, а нит зна за што, нит зна камо.{S} Као да је нека слутња или жеља,.. |
| ... и гора и боља од мог сина.{S} Па за што не би и он:{S} Нек сврши гимназију, па, ако Бог и с |
| ш да ствар није свршена.</p> <p>– Па за што само да оде тако из ненада?</p> <p>– За што?{S} Так |
| , па џаковима вуку Јуди, те дају буд за што, као да има слепога миша под прагом, или их медом з |
| </p> <p>– И чува га бог ме; па има и за што.{S} Нек љуби и стопе поп-Стевине.</p> <p>Чујем... в |
| егова најмилија тема, о томе, како и за што наш народ пропада; Јеша воли да „политизира“, особи |
| пре питати матер и чику. „Ја не знам за што, али чики није нешто право.{S} Све вели, кад чита н |
| него он; него што се, не зна ни сам за што, нада, да ће она највише и поклонити пажње оному го |
| увек седи и зева код играча.{S} Него за што и не би?!{S} Често се после картања развезе и пијан |
| кад наиђе на паметна човека. </p> <p>За што?{S} Мој господине, ето, за што! –вели Јеша. – Мој к |
| и споменула, не би смела запитати: „За што је отишао?“</p> <p>Тек обадвема беше у тај мах Бран |
| ало где, па... </p> <p>– Фраза!..{S} Ја што учим, учим себе ради, као годи ти и други и трећи.{ |
| промену глас:) Триста га врага, кад ја што хоћу, то мора бити из ока из бока.{S} А ти ниси чов |
| ћу ти казати, да поздравиш Кристу, нека што чешће посети кућу.{S} Па поздравићеш и мајсторицу,. |
| чала кући, а сва се запурила и задухала што од радости што од умора. </p> <p>Е,сад грљењу и љуб |
| у.</p> <p>– Цео свет иде за тим, да има што више интелигентних људи.</p> <p>- Интелигенција и г |
| елена се убезекну.{S} Хтеде да пита: на што?{S} Али госпођа Рашићка помрче оштро на њу очима; п |
| а пудара на опрезу, што сад не ће ни на што ни да се осврну, – рекао би, уморили се, ваљда, лов |
| у.{S} Мајсторица трчка за њом, да и она што прихвати.</p> <p>– Да нисмо штогод заборавиле? – пи |
| удеси, да то, што ради, она и ужива; па што ради, зна, да за себе ради.</p> <pb n="53" /> <p>И |
| д тога...{S} А да се лепо радити!{S} Па што зарадиш, знаш, да ти нико за тим заплакати не ђе, п |
| аве имала је Даринка целим путом.{S} Па што сунце ближе у заставу, те што живља планина с повет |
| Зорка.</p> <p>– Да!{S} Ето видиш.{S} Па што му драго!{S} Ја ћу доћи у недељу...</p> <p>– Свима |
| п Стеван и госпођа Рашићка.</p> <p>– Па што тако нагло?</p> <p>– Идем.{S} Неје право, да сам та |
| " /> <p>Него неје научила, да приговара што материним жељама, ма и којој њеној речи; па наравно |
| ља Даринци.)...{S} Закључили смо, да са што више народа и ми одемо одавде у Карловце на дочек.< |
| ц и мушку и женску омладину народну; та што је најглавније, уз старину Вука, као ђенијалног ску |
| му мирис?</p> <p>– Свет мало пита, шта што вреди, него шта кошта, па по томе и цени.{S} Тако т |
| селу у недељу.</p> <p>Ако госпођа Јеца што не изради, мисли у себи Јован, не помогоше код поп- |
| вамо дошао.</p> <p>– Па таки је он, кад што науми.{S} Код њега важи само „или–или“ вели Јован:< |
| м селима.{S} Села се мање или више губе што које ближе или даље, па изгледају из далека са свој |
| ници, које му драго партаје били, траже што бољу парохију.{S} Ти и твоје колеге дали сте се на |
| {S} Па кад неје уз њу, све би да јој је што ближе, све има нешто да разговара с њом.{S} А кад ј |
| што је позајмљивала детету, кад јој је што требало за ручни рад, што га је Јелена радила у „ле |
| ровицу, или и даље куд у варош.{S} Неје што се Марко боји, да би му, сачувај Боже, ускисло, кад |
| вори Даринка, тек да из учтивости рекне што, кад већ Јелена не прихваћа.</p> <p>У планини, знат |
| ту и Даринка, па се свако труди, да се што боље представи варошкињи.</p> <p>Бележник се не да |
| који што више знају.{S} Али пази, да се што више користиш туђим искуством.{S} Тешко оном, који |
| ад књигом?</p> <pb n="24" /> <p>– Да се што боље удесим с овим, што постоји, и да живим, – одго |
| даде у памет.</p> <p>Ти не треба да се што бојиш, – узе поп да кује, док је врело. – Узећеш до |
| p>– Бога ти, прекинућу ти реч, зна л се што, где му је отац?</p> <p>– Никад ништа.</p> <p>– Е, |
| а растанак, да је једва чекао, да их се што пре опрости. </p> <p>А они су сви били тако љубазни |
| ом.{S} Па што сунце ближе у заставу, те што живља планина с поветарцем и она живља и вољнија.</ |
| ћи.{S} Ако Даринка не везе или не плете што себи или обично браћи, тетка-Катиној деци, узме, на |
| ад, ето, седе и разговарају се, како ће што боље да удесе село, што га спремају.</p> <pb n="55" |
| ку, у кућу, или што је и она као у опће што кажу за женскиње, у конзаквенцијама својих премиса |
| ј. – Него искрено да ти кажем, волим, и што сам био ту.</p> <p>– Жао ми је, да ниси остао дуже, |
| ја о томе мислим.{S} Испит, понда ради што хоћеш. </p> <p>–Да, да!{S} И ја тако мислим.{S} Да |
| .{S} Данас само они добро пролазе, који што више знају.{S} Али пази, да се што више користиш ту |
| ена је слушала све то пажљиво.{S} Је ли што схватила и упамтила, то је – у божјој руци!{S} Али |
| а!-- примети госпођа бележниковица, или што је наишла на таки неред, или што је ту Јелена, па д |
| а, или што је наишла на таки неред, или што је ту Јелена, па да је пецне.</p> <p>– Ви сте сретн |
| ојка, иде сама њему, момку, у кућу, или што је и она као у опће што кажу за женскиње, у конзакв |
| „све још бити као што треба“.{S} Но или што јој се чинило, да неје прилика, да она, девојка, ид |
| тек ускомеша све, па полети, да ухвати што боље место а што ближе Дунавској обали.</p> <p>Лађи |
| а се запурила и задухала што од радости што од умора. </p> <p>Е,сад грљењу и љубљењу нема, мисл |
| .</p> <p>– Јух! цикну госпођа Ката, тек што познаде госте.</p> <p>Кад је дошла к себи, сети се, |
| pb n="64" /> <p>Писар се загледао у лик што виси у прочељу. </p> <p>Јован упро поглед у бележни |
| е стране и наређују, како ће се програм што свечаније извести.{S} Од паропловске станице до Стр |
| ао за вредно, да јој и речи рекне, осим што је јуче у певачкој школи пробао и њен глас, али са |
| его кућу и породицу.{S} Да је когод дао што за душу његову или за жену му и сина, и њих би метн |
| ога ујака.</p> <p>Та „дивна идеја“, као што би казао Јеша Дабижић, пала је прво у памет Јовану |
| баш био и одвратан, што је „таки“, као што о њему суђаше „материјалиста“.{S} Али га изненади њ |
| Јеца Рашићка.{S} Удовица попадија, као што је била, шта је знала паметније, него што је урадил |
| ег нашег толико хваљеног родољубља, као што ни Ромуловим потомцима не поможе ни Јустинијанов ** |
| Па остати на селу неколико недеља, као што намерава госпођа Ната, то је, као што опет ропта ње |
| не ћу да пребацујем штипендистима, као што је то у нас мода, што бојаги „не раде за народ“, а |
| се уверите, да није онако страшна, као што вама изгледа, кад се захука.</p> <p>– Да Богме, да |
| Брајковцу зову, сама.{S} Седи, па, као што то бива, кад је човек сам, развеле јој се мисли, Бо |
| има!“ рекао би и опет покојни Ђура, као што је један пут и рекао од прилике тако нешто. </p> <p |
| </p> <p>Е, па тако седи сека Ката, као што је друге у Брајковцу зову, сама.{S} Седи, па, као ш |
| о што намерава госпођа Ната, то је, као што опет ропта њена кћерка, госпођица</p> <p>Даринка, к |
| људи... па ни они несу тако рђави, као што се чини!{S} Какав си ти, онаки ти се чини цео свет. |
| о?... </p> <p>Овај момак није таки, као што сам ја... </p> <p>Хтеде рећи; ...мислио о њему!{S} |
| штанској станици, место да преноћи, као што требаше, у Новосадској саборној цркви.</p> <pb n="1 |
| па била у стану у тако доброј кући, као што је госпођа– Натина.{S} Па, Бог зна, како јој је, ми |
| а неје тако, што кажу, искрен кући, као што је баба Давина Јаковљевићима, од како је...</p> <p> |
| ложио, да се „тако врсној певачици, као што је Јелена, поздрави ова красна и тиха ноћ песмом.{S |
| често.{S} Но да је био таки гениј, као што га ви сад величате, то није никад показао.</p> <p>– |
| ославити се и постати популарнијим, као што су неки ради можда, или шта више, баш тога ради ома |
| о понесе за Даринком.{S} Усамљеном, као што беше, даде му се широко поље, да их обадве, Јелену |
| се подао Јеци, он би му одговорио, као што толико пута вели; </p> <p>– Ја сам господар у мојој |
| а траг.{S} А повукао би је за цело, као што се већи у себи повукао, кад се састао с Јованом и у |
| а рукаве, па чисто на њој и уредно, као што само може бити.{S} Иде, а спушта рукаве на голе пун |
| е себи руку. – Кажи ми штогод лепо, као што ти умеш.</p> <p>– Он је од неко доба врло заћутао.< |
| ве још бити као што треба“,то јест, као што она, по свом рачуну, жели.{S} Отрчала је к Јаковљев |
| су некакав Мушицки и некакав Рајић, као што је Јелена мало час била рекла, него људи, којих ће |
| уо, ти ћеш бити таки консервативац, као што га је Бог створио... као да те гледам.{S} Твоји ђац |
| а, ни пуних шеснаест, <pb n="52" /> као што је била,... па да јој се момак веша на прозор?{S} К |
| ко зна би ли од мах добили песнике као што су Змај, Ђура Јакшић, Владислав, Шапчанин, Лаза Кос |
| Но, па видиш, да ће то све још бити као што треба.{S} Госпођа Јеца се као мало и поутеши, али.. |
| чима поп-Стевиним, „то све још бити као што треба“,то јест, као што она, по свом рачуну, жели.{ |
| сад одлануло, како ће „све још бити као што треба“.{S} Но или што јој се чинило, да неје прилик |
| рћући „од љубави и од вина“.</p> <p>Као што рече Јован, пречасни господин архимандрит беше отиш |
| е без невоље.</p> <p>Јеси ли разговарао што? – пита попу, а више тумачи, шта мисли, погледом не |
| .{S} Сиромах, тај брже оде одавде, него што је овамо дошао.</p> <p>– Па таки је он, кад што нау |
| ини ми се, пожурили смо се раније, него што треба.</p> <p>Па боље пре не? после, – одговори Јов |
| о је била, шта је знала паметније, него што је урадила, те свршила школу за учитељицу, па као у |
| де под ногу.{S} Доћи ћеш само пре, него што пођеш, како, ћу ти казати, да поздравиш Кристу, нек |
| ...{S} Владимир ми је био ту пре, него што ћете ви доћи, мало јео, па опет отрчао с децом.{S} |
| о, благодаран, да се учини и више, него што је уистини било.{S} Хоће да се све то танко зна и п |
| нема својства, да не буде површан, него што је запао у благословене крајеве, па му није никада |
| иком брату свом, „на гору несрећу, него што је мој Арсеније.“</p> <p>Арсеније њен треба да је п |
| е бојао, да она више зна, него он; него што се, не зна ни сам за што, нада, да ће она највише и |
| скисло, кад би га и чешће доносио; него што редовно по један од Брајковачке господе части остал |
| pb n="89" /> могу да знам, да, пре него што поцури шира, мора да поцури по винограду скоро исто |
| е из навике, да нешто прочита, пре него што заспи.</p> <p>Него вечерас му се не да да чита ни к |
| ланови ове или оне депутације, пре него што лађа пристане.</p> <p>Карловачки трг, порта саборне |
| ли његове песме? </p> <p>– Још пре него што си се ти родио.</p> <p>– Е, па кад онда несте умели |
| ако је дошао Тинкин син, и још пре него што ће доћи, не можеш је видити.{S} Од пре то мало који |
| ка. ·</p> <pb n="59" /> <p>Још пре него што ће учитељ Кнежевић распустити децу из школе, ходају |
| ости и она да суделује.</p> <p>Пре него што ће синоћ деца полегати, у кући сека-Катиној неје ви |
| ја га и волим као брата.{S} Ти си друго што.{S} Боже мој, за што си на један пут таки?</p> <p>– |
| за Бога, не треба ни да зна, да и тако што има на свету.{S} За њу нису још таке ствари!“</p> < |
| ју, на прилику, о врту, о живини и тако што, чему је кад време.{S} Али госпођа Јелисавете нема |
| омирисао, да Бранку карактер не би тако што никад допустио.{S} Али сад опет баш та сталност, та |
| гости, било да се кољу свињи, или тако што, Давина је увек ту, да свесрдно послужи.{S} Она је, |
| е!“</p> <p>– Јух, мати, како можеш тако што рећи, – примети Јелена с негодовањем.</p> <p>– Шта? |
| м приликом одржи, а да не примети, било што не трпи толико разметање свога потчињенога, било да |
| тина.{S} Па, Бог зна, како јој је, мило што је у Даринци стекла тако ваљану, тако искрену друга |
| е моје; да Бог ме, па не познајеш, камо што смера. </p> <p>Девојка ућута.</p> <p>Бранко као да |
| рао на какову бресту у крај друма, само што по каткад зафрчу коњи, да можда истерају насртљиву |
| мушицу, што им се и у нос увлачи; само што зазвечи ланац на огрљаку, кад се коњ који мухне, па |
| клопи и књигу, што лежаше уза њ, а само што је завирио у њу, од како се повукао у попин врт.</p |
| .</p> <p>Нико је неје приметио, не само што се и сама за времена скрила, већ и пун сен округле |
| Неће госпођа.{S} Јоца то· допустити, по што јој је на рамених глава. </p> <p>– Предомислиће се. |
| – Ја ћу јој сам рећи.</p> <p>– Не ни по што.{S} Не, бар док је ту Бранко.{S} Учитељ се замисли. |
| ад се стиша прашина по улици, али ни по што немој да остави отворено преко ноћи...{S} И тако да |
| Стефане, није баш наврило, да Јелену по што по то удам ма за кога.{S} Има она каде и чекати.{S} |
| – затрча се бележник, као да реши ствар што пре. </p> <p>Јован сад тек не зна, шта да мисли, ве |
| , па хоће да проведу свој школски одмор што слободније, што разноврсније, да се издовоље у свач |
| дсмехну се Јован.</p> <p>– Неколико њих што је вредило нешто, остали тек лак еспап...{S} Нова о |
| намешта кабаницу.</p> <pb n="34" /> <p>Што не дате мало проширити или бар повисити, ујо ту сен |
| штва“, па се не растаје од њих. </p> <p>Што сад иду, па им се не пада на ум, да прислушкују сва |
| у Карловце за њим, за Стајићем!</p> <p>Што јој већма долази у главу, да је потребно да се са у |
| ори, или не ће, што мисли.{S} А мисли: „Што се овај свет толико на силу Бога грађа са мном и пр |
| > <p>Нигде живе душе.{S} Као да се све, штогод дише, под камен завукло или се у земљу урило, те |
| јте толико да мислите.{S} Разговарајте, штогод, барем кад сте са мном.{S} Ја умем разговарати, |
| ухватила ту истину...</p> <p>– Сви ми, штогод учимо, учимо за народ.{S} Наша је интелигенција, |
| , тетка-Катиној деци, узме, на прилику, штогод, па им чита.{S} Прочитали су све три чести „<tit |
| смаже сама.{S} И ни паре дуга нема.{S} Штогод видиш да је њено, све је то слободно и, што она |
| и руке, да их пере, – могао би ти Трива штогод помоћи.{S} Нек ти донесе воде, <pb n="20" /> ил |
| ога друштва. </p> <p>– Нашем учитељу ма штогод падне на памет! приметила је госпођа Јелисавета. |
| да“, мисли госпођа Ната).{S} Мајсторица штогод шије, или потплеће чарапе, или скрсти руке, кад |
| еника јевропскога гласа.{S} Ни дај боже штогод против тога!{S} Али ни најобичније најпотребније |
| отплеће чарапе, или скрсти руке, кад је штогод здраво жалостиво, па слуша и по каткад шмркне од |
| онда не може госпођа Ната, да не понесе штогод сестриној деци.{S} То ће да буде радост од деце, |
| пко, па му привуче себи руку. – Кажи ми штогод лепо, као што ти умеш.</p> <p>– Он је од неко до |
| е запитати Бранка: „Хоће ли ко говорити штогод том приликом?“ </p> <p>– То је бреме пало на мен |
| иси дошао амо, да мислиш!{S} Приповедај штогод, – вели му девојче љупко, па му привуче себи рук |
| ико је шљива за ракију натресла, и тако штогод.{S} Ја јој се дивим, да она све то смаже сама.{S |
| а и она што прихвати.</p> <p>– Да нисмо штогод заборавиле? – пита госпођа Ната, а крсти се и ст |
| > <pb n="105" /> <p>– Немој да спомињеш штогод о томе пред тетком.{S} Она се страшно ополчила.{ |
| ејало би се девојче, да и њену пажњу на штогот обрати.</p> <p>А кад хладовина разгалила и госпо |
| {S} Ох, Боже мој!{S} Та свака има доста штошта да преврне, доста да спомене и мртвих и живих, и |
| е ће српски народ клонути, догод уме да штује и мртве поборнике, (на ту је реч баш особито узах |
| а по овима виногради, вотњаци, беркови, шуме.{S} Ту ти се измешала румена боја лишћа рујева с п |
| ва преко луба дебела орахова дрвета, те шуми и жубори као на некој водојажи, да се мало даље из |
| ован **Бранку кад већ беху на путу кроз шуму манастирску. ~</p> <p>– Боже сачувај.{S} Баш сам з |
| и тако даље.{S} То су све формалности, шупље љуске.{S} Радити треба, радити!{S} Па... чуј ме!{ |
| се не пада на ум, да прислушкују сваки шушањ, кад се заталаса гдегод у шушњарку или у бразди, |
| у сваки шушањ, кад се заталаса гдегод у шушњарку или у бразди, нити да вијају над собом облаке, |
| олубова.{S} На очиглед брижних родитеља шчепао им још једини залог узајмне им љубави.{S} Заман |
| нијанов **<foreign xml:lang="la">corpus juris</foreign>.</p> <p>– Јоване, – насмеја се већ Стај |
| о: **<foreign xml:lang="la">Beatus ille qui...</foreign></p> <p>– Опрости ми, али ја не замишља |
| у зове нас:</l> <l>Устај, Србине!</l> </quote> <pb n="75" /> <p>Благајник као да се замислио за |
| вила</l> <l>Раширила крила, –еј!</l> </quote> <pb n="58" /> <p>Стајић стао на прозор, па недах |
| l> <l>красно ли те вишњи удесио!“</l> </quote> <p>Стајић застаде.{S} Осети, како га нешто чисто |
| <l>„Само само да још мрети није“</l> </quote> <p>Понда се трже. </p> <p>– Хоћемо ли се ми моћи |
| > <l>„Ала ј леп</l> <l>овај свет“</l> </quote> <milestone unit="subSection" /> <p>Из куће Јаков |
| рви санак ја сам већ одспав’о...</l>“ </quote> <pb n="48" /> <p>Даринка хоће да јој помогне, па |
| ори речи познате „Бранкове жеље“: </p> <quote> <l>Ја знадох, што нисам познав’о,</l> <l>Први са |
| нехотице дода уз учитељев усклик: </p> <quote> <l>„Само само да још мрети није“</l> </quote> <p |
| ежуљак.{S} Запева познати усклик: </p> <quote> <l>„Ао свете мио и премио,</l> <l>красно ли те в |
| распевао, па окрену ону Змајеву: </p> <quote> <l>„Ала ј леп</l> <l>овај свет“</l> </quote> <mi |
| .{S} Па се враћају кући и певају: </p> <quote> <p>„<l>Кад је Бранко умир’о</l></p> <l>Србадију |
| вом начину, тек само да да арију: </p> <quote> <l>Дух времена сад је таки,</l> <l>За слободу с |