• juris 1
  • qui 1
  • quote 12
  • А 156
  • а 237
  • Австроугарског 1
  • автономије 1
  • агитатора 1
  • ада 1
  • Адам 1
  • Адамов 1
  • адвокат 1
  • адвоката 3
  • адвокација 1
  • Ајдукову 1
  • академиско 1
  • Ако 23
  • ако 56
  • акцију 2
  • Ал 12
  • ал 14
  • ала 2
  • Ала 4
  • Алати 1
  • алезајнц 1
  • Александар 2
  • Александра 4
  • Александре 2
  • али 55
  • Али 58
  • алт 2
  • АЛФАграф 1
  • ама 1
  • Ама 3
  • аманет 1
  • амо 8
  • Анастасија 1
  • Анастасијом 1
  • анђелак 1
  • анђео 1
  • аномалија 1
  • Анти 3
  • Ао 2
  • апетит 1
  • апостоли 1
  • арамију 1
  • аранжер 1
  • арију 1
  • Арсеније 2
  • Арсенију 1
  • архијерејској 1
  • архимандрит 2
  • архимандрита 1
  • атентат 1
  • аукторитетима 2
  • аутономија 1
  • ах 2
  • Аха 1
  • ашов 1
  • баба 1
  • бабица 1
  • бавили 1
  • багреме 1
  • багрему 1
  • Бадава 2
  • бадава 3
  • бадрим 1
  • базазлено 1
  • Базана 1
  • бајаги 3
  • бал 1
  • Баната 1
  • банемо 1
  • банкротирати 1
  • Банство 1
  • Бар 1
  • бар 29
  • барем 1
  • барута 1
  • Бас 1
  • Басана 1
  • басиста 1
  • басом 1
  • батак 1
  • батаци 1
  • баћушка 1
  • Баћушка 1
  • Бах 1
  • баци 1
  • бацим 1
  • бацио 1
  • Бачванина 1
  • Бачка 1
  • Бачке 1
  • Бачком 1
  • Баш 11
  • баш 56
  • башкарити 1
  • бегеш 1
  • бедевију 1
  • бедни 1
  • бедро 1
  • бежи 1
  • без 19
  • Без 3
  • безазлена 1
  • безазлене 1
  • безазлено 1
  • безбедности 1
  • безбрижна 1
  • безбрижно 1
  • безброј 1
  • безлобне 1
  • безобзирне 1
  • безусловну 1
  • бејах 1
  • бекрија 1
  • Бела 1
  • бела 4
  • белагоније 1
  • беле 4
  • Бележник 11
  • бележник 21
  • бележника 6
  • бележнике 1
  • бележниковица 21
  • Бележниковица 3
  • бележниковице 2
  • бележниковици 3
  • бележниковицом 2
  • бележниковицу 2
  • бележниковичина 1
  • Бележниковичину 1
  • бележниково 1
  • бележнику 4
  • бележниче 2
  • белетристичне 1
  • бели 2
  • Белило 1
  • белим 3
  • бело 1
  • белом 1
  • белу 2
  • бенета 1
  • бео 1
  • Београда 1
  • Београдска 1
  • Београдске 1
  • Београдскога 1
  • берачице 1
  • берба 2
  • берби 1
  • бербу 1
  • беркови 1
  • беру 2
  • бесамртне 1
  • беседа 5
  • беседама 1
  • беседе 2
  • беседи 2
  • беседу 1
  • беспослене 1
  • беспослица 1
  • бесцен 1
  • беху 8
  • Беч 1
  • Беча 4
  • Бечки 2
  • Бечког 1
  • Бечкога 1
  • Бечком 1
  • Бечлија 1
  • Бечу 4
  • Беше 2
  • беше 33
  • би 157
  • библиотека 2
  • бива 2
  • бивало 1
  • бије 3
  • бил 1
  • Била 2
  • била 28
  • биле 1
  • Биле 1
  • Били 1
  • били 7
  • Било 3
  • било 59
  • биљку 1
  • Био 1
  • био 59
  • бирају 1
  • бирати 3
  • бирташ 1
  • бирташа 1
  • бирташе 1
  • бисер 1
  • бисером 1
  • бисмо 2
  • бистар 1
  • бити 49
  • биће 11
  • Биће 4
  • бићу 1
  • бих 23
  • бичевима 1
  • блага 2
  • благајник 11
  • Благајник 9
  • благајника 1
  • благајником 1
  • благајнику 3
  • благдан 1
  • благо 4
  • благовање 1
  • благодаран 2
  • благодарности 2
  • благодјејаније 1
  • благослова 1
  • благословене 1
  • благослови 1
  • благостања 1
  • блажен 2
  • Блажени 1
  • блажених 1
  • блажено 1
  • блаженог 1
  • блаженопочившег 1
  • блато 1
  • блатом 1
  • бледа 1
  • блеђим 1
  • ближе 8
  • ближега 1
  • ближњима 1
  • близо 1
  • Близо 1
  • Близу 1
  • близу 3
  • бљутавост 1
  • бог 11
  • Бог 52
  • Бога 13
  • бога 5
  • богаташа 1
  • богатим 1
  • богиње 1
  • Богме 5
  • боговетно 1
  • богоданом 1
  • Богом 6
  • богословије 1
  • богословске 1
  • Богу 7
  • бодље 1
  • боже 2
  • Боже 28
  • божем 1
  • божије 1
  • божићна 1
  • божићну 1
  • Божићу 1
  • божје 3
  • божјој 2
  • бој 2
  • боја 2
  • Бојаги 1
  • бојаги 18
  • бојазан 1
  • бојао 1
  • бојати 1
  • боји 4
  • Бојим 1
  • бојим 2
  • бојиш 1
  • Бојиш 1
  • бока 1
  • боку 1
  • болест 1
  • Боли 1
  • боли 2
  • болном 1
  • болом 1
  • Болоњу 1
  • болти 1
  • боља 1
  • боље 18
  • Боље 3
  • бољег 1
  • бољем 1
  • бољи 3
  • бољој 1
  • бољу 1
  • боравити 1
  • борба 1
  • борби 1
  • борбу 2
  • бости 1
  • бофл 1
  • Бофл 1
  • боцама 1
  • боцка 1
  • боцу 2
  • бочи 1
  • Бошњака 1
  • бради 2
  • браду 2
  • бразди 1
  • бразду 1
  • брајко 2
  • Брајковац 26
  • Брајковачка 1
  • Брајковачке 4
  • Брајковачки 9
  • Брајковачко 3
  • Брајковачкога 8
  • Брајковачкој 2
  • Брајковачком 4
  • Брајковачку 1
  • Брајковца 19
  • Брајковцима 1
  • Брајковцу 30
  • Брајковчана 1
  • Брајковчане 1
  • Брајковчани 5
  • Брајковчанима 2
  • Брајковчанин 1
  • брак 1
  • брани 1
  • бранимо 1
  • бранити 1
  • браничи 1
  • Бранка 31
  • Бранко 112
  • Бранков 1
  • Бранкова 4
  • Бранкове 6
  • Бранкових 3
  • Бранково 4
  • Бранковој 4
  • Бранкову 8
  • Бранком 6
  • БРАНКУ 1
  • Бранку 11
  • брањаше 1
  • брат 5
  • брата 5
  • Брате 2
  • брате 4
  • братије 1
  • братовљеву 1
  • братом 4
  • братски 1
  • брату 2
  • браћа 1
  • браћи 1
  • браћу 1
  • Браца 1
  • браца 11
  • браце 1
  • брацу 1
  • брачних 1
  • брачну 1
  • брдашца 2
  • брдо 1
  • брег 1
  • брежуљак 1
  • брежуљцима 1
  • бреме 1
  • бремена 1
  • брескви 1
  • бресту 2
  • брже 2
  • брзо 4
  • брига 3
  • бриге 4
  • бригеша 1
  • бригу 2
  • брижних 1
  • бризну 1
  • бризнула 1
  • бринеш 1
  • брише 1
  • брк 1
  • бркаш 1
  • брке 1
  • бркове 1
  • брком 1
  • брод 1
  • бродио 1
  • бродове 1
  • бродови 1
  • Бродови 1
  • број 2
  • бројева 1
  • броји 1
  • брудершафт 1
  • брујало 1
  • брује 3
  • бруји 1
  • Бруји 1
  • брујне 1
  • брци 2
  • бршљана 2
  • Бубица 1
  • Бугара 1
  • буд 1
  • будак 1
  • буде 19
  • будем 2
  • будемо 1
  • Буди 1
  • буди 2
  • буду 3
  • будућега 1
  • будућност 5
  • будућности 1
  • бујица 1
  • бујице 3
  • бујици 1
  • бујицом 1
  • бујност 1
  • бука 1
  • буквицу 1
  • буке 1
  • буна 1
  • буну 2
  • буњишту 2
  • бура 1
  • бучи 2
  • вага 1
  • вагацији 1
  • вадила 1
  • важи 2
  • важна 1
  • вазда 2
  • ваздан 4
  • ваздух 4
  • ваздуха 1
  • ваздуху 3
  • ваздушном 1
  • вајка 1
  • вајкадашњи 1
  • вакацију 1
  • вале 1
  • валима 1
  • ваља 5
  • ваљало 1
  • Ваљан 1
  • ваљан 4
  • ваљана 2
  • ваљани 2
  • Ваљано 1
  • ваљанога 1
  • ваљану 1
  • ваљда 21
  • Ваљда 4
  • вам 18
  • вама 6
  • ван 1
  • Варадина 1
  • Вараш 1
  • Варнава 3
  • варница 2
  • варош 6
  • вароши 23
  • варошима 1
  • варошка 1
  • варошки 1
  • варошкиња 4
  • варошкиње 2
  • варошкињи 1
  • вас 20
  • васпитавају 1
  • васпитања 1
  • васпитање 4
  • ватре 2
  • ватрених 1
  • ватреног 1
  • ваш 1
  • Ваша 1
  • ваша 3
  • вашар 1
  • вашара 1
  • вашег 1
  • вашега 1
  • Ваши 1
  • ведра 1
  • ведрина 1
  • ведрог 1
  • ведром 1
  • веђа 1
  • везати 1
  • везе 2
  • век 1
  • века 2
  • вела 1
  • велелепне 1
  • Вели 5
  • вели 53
  • велика 4
  • великана 1
  • велике 2
  • велики 5
  • великим 1
  • великих 1
  • велико 2
  • великог 2
  • великога 1
  • великој 2
  • велику 1
  • велим 5
  • Величанствен 1
  • величанствених 1
  • величанствено 1
  • величање 1
  • величате 1
  • велиш 2
  • венцима 1
  • венцу 1
  • венчаће 1
  • вепра 1
  • вера 3
  • верати 1
  • верна 3
  • верне 1
  • веру 3
  • веруј 1
  • верује 2
  • верујем 2
  • верујеш 1
  • Верујеш 1
  • весала 1
  • весела 1
  • веселим 2
  • весело 1
  • весеља 1
  • весео 1
  • весника 1
  • ветар 3
  • ветрић 2
  • већ 121
  • Већ 5
  • већа 2
  • веће 1
  • већи 7
  • већина 1
  • већином 2
  • Већма 1
  • већма 10
  • већу 1
  • вече 12
  • вечера 3
  • вечерали 1
  • вечерамо 1
  • вечерас 12
  • вечерати 1
  • вечерашњи 1
  • вечере 2
  • вечерње 3
  • вечерњи 1
  • вечерњим 1
  • вечерњој 1
  • вечером 2
  • вечеру 1
  • вечита 3
  • вечитих 1
  • вечито 3
  • вечитога 1
  • вечни 1
  • веџба 1
  • веша 1
  • вешт 1
  • вештом 1
  • Ви 16
  • ви 34
  • вигове 1
  • Видаковић 1
  • Видаковића 1
  • виде 2
  • видевши 1
  • видела 3
  • виделе 1
  • видео 5
  • видећемо 1
  • види 17
  • Види 2
  • видила 2
  • видило 1
  • видим 11
  • видио 1
  • видити 3
  • Видићемо 1
  • Видићеш 1
  • видиш 20
  • Видиш 4
  • видовима 1
  • виђала 1
  • визиту 1
  • вија 2
  • вијају 1
  • Вијају 1
  • вијенца 1
  • викало 1
  • викати 1
  • викну 1
  • вила 2
  • вилинска 1
  • вина 4
  • вино 3
  • винову 1
  • виноград 2
  • винограда 2
  • виноградарску 1
  • винограде 2
  • виногради 1
  • виноградима 1
  • винограду 2
  • вином 2
  • винце 2
  • виолина 1
  • виолини 1
  • виолином 1
  • виолину 3
  • вире 1
  • вис 3
  • виса 2
  • висе 2
  • виси 5
  • висока 1
  • високо 1
  • високу 1
  • витешка 1
  • витице 1
  • витла 1
  • витлају 1
  • вихор 1
  • Виче 1
  • виче 2
  • вичемо 1
  • вичу 1
  • Више 4
  • више 68
  • вишег 1
  • вишем 1
  • виши 7
  • виших 1
  • вишњи 1
  • вишој 1
  • вишу 1
  • владати 1
  • владика 1
  • Владимир 4
  • Владимира 1
  • Владислав 1
  • владичанску 1
  • власт 1
  • власти 3
  • вода 3
  • воде 7
  • воденицу 1
  • води 13
  • водимо 1
  • водио 2
  • водите 1
  • Водите 1
  • водити 1
  • водицу 1
  • водојажи 1
  • воду 2
  • воз 2
  • возом 1
  • војвода 1
  • војводина 1
  • војводу 1
  • војна 1
  • воле 1
  • волела 1
  • Волео 1
  • воли 4
  • Волим 1
  • волим 4
  • волиш 1
  • Воља 1
  • воље 3
  • вољи 5
  • вољна 1
  • вољнија 1
  • вољом 1
  • вољу 1
  • вотњака 1
  • вотњаку 1
  • вотњаци 1
  • воћа 1
  • воћака 2
  • воћарству 1
  • воће 1
  • воћка 1
  • воћнака 1
  • воћњак 1
  • воћњака 1
  • воћњаке 1
  • Враг 1
  • враг 2
  • врага 1
  • врат 1
  • врата 15
  • вратаоца 1
  • вратат 1
  • врати 4
  • вратила 3
  • вратима 3
  • вратимо 1
  • вратио 3
  • вратити 5
  • вратом 1
  • враћају 3
  • враћати 1
  • вргне 1
  • вреба 1
  • вребам 1
  • вредан 3
  • вреди 3
  • вредило 1
  • вредна 2
  • вредне 1
  • вреднија 1
  • вредно 5
  • вреднога 1
  • вређа 1
  • вреле 1
  • врело 2
  • Време 2
  • време 30
  • ВРЕМЕНА 2
  • времена 21
  • временом 1
  • врео 1
  • врзао 1
  • врзе 1
  • врзу 2
  • ври 1
  • врило 1
  • врисне 1
  • врисну 1
  • вриснула 1
  • врло 10
  • Врло 2
  • врпољи 1
  • врсна 2
  • врсно 1
  • врсној 1
  • врсте 1
  • врт 4
  • врта 3
  • вртарскога 1
  • вртлог 1
  • врту 1
  • вру 1
  • врућина 1
  • врућине 2
  • врућини 1
  • врху 3
  • врцати 1
  • вршак 1
  • врши 1
  • вршио 1
  • вршњацима 1
  • Вујков 1
  • Вук 2
  • Вука 2
  • вукло 1
  • Вукова 1
  • вуку 1
  • Вуку 1
  • вурштлпратеру 1
  • вуци 1
  • вуче 6
  • га 178
  • гадан 1
  • гадна 1
  • Гадни 1
  • гадно 1
  • Гадно 1
  • газда 1
  • газдарица 1
  • газдовања 1
  • гајдаша 2
  • гајде 1
  • гајтанима 1
  • гајтану 1
  • галан 1
  • галантно 1
  • гарава 1
  • гасе 1
  • гаћан 1
  • гвоздених 1
  • Где 2
  • где 53
  • гдегде 2
  • гдегод 7
  • генералној 1
  • гениј 1
  • гибаница 1
  • гимназијалац 1
  • гимназије 2
  • гимназији 1
  • гимназијске 1
  • гимназију 2
  • гимназиским 1
  • гине 1
  • глава 7
  • главе 8
  • глави 5
  • главица 1
  • главицу 1
  • главни 1
  • главобоље 1
  • главом 8
  • главу 15
  • гладан 1
  • гладећи 1
  • глади 1
  • гладни 2
  • гладних 1
  • гладног 1
  • глас 23
  • гласа 5
  • гласао 1
  • гласно 2
  • гласова 2
  • Гласове 1
  • гласове 3
  • гласови 2
  • гласовир 1
  • гласовито 1
  • гласом 3
  • гласу 1
  • Гле 10
  • гле 3
  • Гледа 3
  • гледа 5
  • Гледај 1
  • гледају 3
  • гледам 1
  • гледаоцима 1
  • гледате 1
  • гледати 2
  • гледаш 1
  • гледе 1
  • гледи 7
  • Глете 2
  • глумачке 1
  • глумци 1
  • гнезда 1
  • гнездашце 1
  • гнездо 1
  • гнилости 1
  • гнушање 1
  • говор 2
  • говоре 2
  • говори 21
  • говорила 1
  • Говорило 1
  • говорило 2
  • говорим 2
  • говоримо 1
  • говорио 6
  • говорите 1
  • говорити 5
  • говориш 1
  • говорише 1
  • говору 1
  • год 5
  • годе 1
  • годи 1
  • годило 1
  • година 14
  • годинама 2
  • године 10
  • годиница 1
  • годинице 1
  • годиници 1
  • годину 2
  • гојазан 2
  • Гојковића 3
  • голе 3
  • голог 1
  • гологлав 1
  • голу 1
  • голубињака 1
  • голубице 1
  • голубова 1
  • голубови 1
  • гони 3
  • гонио 1
  • гоњење 1
  • гора 1
  • Горе 1
  • горе 6
  • горег 1
  • Гори 3
  • гори 4
  • горки 1
  • горњем 1
  • горњу 1
  • гором 1
  • Горског 1
  • Гору 1
  • гору 3
  • госпо 1
  • Госпо 1
  • господа 3
  • Господа 3
  • Господар 1
  • господар 8
  • господарству 1
  • господе 3
  • господи 1
  • господин 12
  • Господин 5
  • господина 4
  • Господине 2
  • господине 9
  • господином 1
  • господину 1
  • Господо 2
  • господо 6
  • господски 1
  • господском 2
  • господство 1
  • господу 2
  • Госпођа 22
  • госпођа 82
  • госпође 6
  • Госпођи 2
  • госпођи 8
  • Госпођица 1
  • госпођица 8
  • Госпођице 3
  • госпођице 9
  • госпођици 1
  • госпођицом 1
  • госпођицу 1
  • госпођом 5
  • госпођу 8
  • госпоство 1
  • госпоштина 3
  • госпоштину 1
  • гост 3
  • госта 1
  • госте 2
  • гости 11
  • Гости 2
  • гостију 5
  • гостила 1
  • гостима 5
  • гостински 1
  • гостинским 1
  • гостионици 1
  • гостољубиви 1
  • готов 1
  • готова 1
  • готови 1
  • Готово 3
  • готово 7
  • готову 1
  • гошћа 2
  • гошћама 1
  • гошће 3
  • грађа 1
  • грађанства 1
  • граја 1
  • гракну 1
  • грана 1
  • гранда 1
  • грани 1
  • граници 1
  • граничарској 1
  • грану 1
  • грање 1
  • грањем 1
  • грдио 1
  • Грдити 1
  • грех 2
  • грк 2
  • грке 1
  • грких 2
  • грла 5
  • грлице 1
  • грлицом 1
  • Грло 1
  • грло 6
  • грлу 2
  • грљењу 1
  • гроб 1
  • гроба 3
  • гробљу 1
  • гробницу 1
  • грожђе 1
  • грожђу 1
  • грозно 1
  • грозном 1
  • гром 1
  • Гром 1
  • громки 1
  • громова 1
  • громовито 1
  • груди 8
  • грудима 3
  • Гружанка 1
  • Грцо 1
  • грчета 2
  • губе 1
  • гудалом 1
  • гунгули 1
  • гунђа 1
  • гура 1
  • гурања 1
  • гурне 1
  • гурну 1
  • гурнула 1
  • гусака 1
  • гусала 2
  • гусеница 3
  • гуску 1
  • Гусле 1
  • густ 1
  • густе 1
  • густиша 1
  • густој 1
  • гутам 1
  • гутати 1
  • гуши 1
  • гушио 1
  • д 1
  • да 1070
  • Да 62
  • даа 1
  • Дабижић 11
  • Дабижића 2
  • Дабижићем 1
  • давати 1
  • даваху 1
  • даваше 1
  • Давина 5
  • Давину 1
  • давно 2
  • Давно 2
  • дада 1
  • даде 7
  • дадне 1
  • дај 3
  • даје 6
  • дају 1
  • Дакако 1
  • дакако 9
  • дакле 10
  • Дакле 5
  • даклем 1
  • Даклем 1
  • дал 1
  • дала 8
  • дале 1
  • далека 4
  • Далеко 1
  • далеко 5
  • дали 1
  • дало 1
  • даље 22
  • даљину 1
  • даме 1
  • дамо 1
  • дан 22
  • дана 20
  • Данас 11
  • данас 25
  • данашњег 1
  • данашњи 1
  • данашњим 1
  • дангуба 1
  • дане 1
  • Данила 1
  • Данило 2
  • данима 1
  • Даница 1
  • Даничића 2
  • даном 1
  • дању 1
  • дао 3
  • дар 2
  • Дарвин 2
  • Дарвиновој 1
  • Даре 1
  • даривао 1
  • Даринка 70
  • Даринке 6
  • Даринком 6
  • Даринку 10
  • Даринци 9
  • Даринчин 1
  • Даринчину 6
  • Даро 1
  • Дарова 1
  • даске 1
  • даску 1
  • дате 1
  • дати 4
  • даће 2
  • даћу 1
  • дахне 2
  • дахну 1
  • дахнути 1
  • даш 3
  • Два 1
  • два 18
  • двадесет 1
  • Дванаест 1
  • дванаест 2
  • две 14
  • Две 3
  • двоје 4
  • двојином 2
  • двојица 1
  • двора 1
  • дворишта 2
  • двориште 8
  • дворишту 4
  • де 3
  • дебела 2
  • дебелој 2
  • дебелом 1
  • девојака 2
  • девојачке 1
  • девојачком 1
  • девојачку 1
  • Девојка 1
  • девојка 9
  • девојкама 5
  • девојком 1
  • девојку 3
  • девојци 1
  • девојче 14
  • Девојче 3
  • девојчура 1
  • дедину 1
  • декламатора 1
  • декламацији 1
  • декламацијом 1
  • декламацију 2
  • декламовао 2
  • декламовати 1
  • декламује 3
  • дела 2
  • деле 1
  • делио 1
  • делу 1
  • денунцијанти 1
  • део 1
  • депутације 1
  • Деране 1
  • дерао 1
  • дериште 1
  • дерна 1
  • дерт 1
  • десетак 2
  • десило 1
  • десио 1
  • деснице 2
  • десну 1
  • дете 29
  • Дете 5
  • детета 1
  • дететом 1
  • детету 3
  • детиње 1
  • детињства 2
  • деца 15
  • Деца 3
  • деце 8
  • деци 3
  • Децо 1
  • децом 3
  • децу 9
  • дечија 1
  • дечица 1
  • дечја 1
  • дечко 1
  • дечку 2
  • диван 2
  • Диван 2
  • диве 1
  • диви 1
  • дивим 2
  • дивити 1
  • дивљег 1
  • дивљи 1
  • дивљих 1
  • дивна 1
  • Дивна 3
  • Дивно 1
  • дивно 5
  • дивној 1
  • дигао 4
  • дигла 1
  • дигне 3
  • диже 10
  • дижем 1
  • дизао 1
  • дизати 1
  • дим 3
  • Димитрија 1
  • димњак 1
  • димњацима 1
  • димове 1
  • дира 1
  • дирај 1
  • дирнуо 1
  • дисармоничан 1
  • дисциплине 2
  • дише 1
  • длаку 2
  • длета 1
  • дна 1
  • дневник 1
  • дневном 1
  • До 4
  • до 83
  • доба 23
  • добар 10
  • добија 1
  • добије 1
  • добила 6
  • добили 2
  • Добили 2
  • добио 4
  • добити 1
  • добише 1
  • Добра 1
  • добра 8
  • добрано 1
  • добре 2
  • Добри 1
  • добри 3
  • добрим 2
  • добричина 1
  • добро 39
  • Добро 8
  • доброга 1
  • доброј 4
  • Добројтро 1
  • добром 2
  • добростања 1
  • добру 4
  • добу 3
  • доведе 4
  • довела 1
  • Довео 1
  • довести 1
  • Довешће 1
  • довешћемо 1
  • довија 1
  • довијате 1
  • довикати 1
  • довикнути 1
  • довлачи 1
  • довољно 2
  • доврши 1
  • довршио 1
  • догађај 1
  • Догађај 1
  • догађаја 2
  • догађају 1
  • догледу 1
  • договорили 1
  • договору 1
  • Догод 1
  • догод 3
  • догодило 1
  • догорелу 1
  • дода 10
  • додаде 2
  • додаће 1
  • Додијало 1
  • додирнут 1
  • додржала 1
  • дође 23
  • Дође 4
  • дођем 3
  • Дођи 1
  • дођоше 3
  • дођу 5
  • дозвао 1
  • дозволити 1
  • дозиђивати 1
  • дозна 1
  • дознало 1
  • дознати 1
  • Док 4
  • док 42
  • доказала 1
  • доказати 1
  • доказује 2
  • доказују 1
  • доказујући 1
  • докотурали 1
  • докторат 1
  • Докторе 2
  • докторе 3
  • доктором 1
  • долазак 1
  • долазе 2
  • долази 2
  • долазиле 1
  • долазим 1
  • долазио 2
  • долазити 1
  • доле 4
  • долети 1
  • долије 1
  • долина 1
  • долини 1
  • доловима 2
  • дом 1
  • домаће 1
  • домаћин 2
  • домаћица 5
  • домаћице 1
  • домаћицу 2
  • домољубиве 1
  • домостројитељку 1
  • дому 1
  • Дона 1
  • донде 3
  • донекле 2
  • донела 3
  • донео 3
  • донесе 1
  • донесем 1
  • донети 2
  • доносио 2
  • доњем 1
  • доњу 1
  • Допада 1
  • допада 4
  • допаде 1
  • допасти 1
  • допираше 1
  • дописе 1
  • дописом 1
  • допрате 1
  • допру 1
  • допуни 1
  • допусти 1
  • допустила 1
  • допустили 1
  • допустио 1
  • допустити 3
  • дорастао 1
  • досад 1
  • досадно 1
  • досетку 1
  • Доситеја 1
  • Доситије 1
  • доследна 1
  • доспе 1
  • доспевао 1
  • доспети 1
  • доста 17
  • Доста 2
  • достојанство 1
  • дотакну 1
  • дотерао 1
  • Дотле 2
  • дотле 3
  • дотлен 1
  • дотрча 2
  • дотрчала 1
  • дотрчао 1
  • Доћи 1
  • доћи 19
  • доучила 1
  • дохвати 2
  • дохватио 1
  • Дохватио 1
  • доцније 3
  • дочек 2
  • Дочека 1
  • дочека 5
  • дочекају 1
  • дочекала 3
  • дочекао 1
  • дочекати 1
  • дочеку 1
  • дочекује 1
  • дочекују 1
  • дочепала 1
  • дочепао 3
  • дочепати 1
  • дошавши 1
  • дошао 24
  • Дошао 3
  • дошла 11
  • Дошле 1
  • дошле 3
  • дошли 7
  • дошло 5
  • Драгиње 1
  • драго 3
  • драгоцено 1
  • дрва 1
  • дрвених 1
  • дрвета 3
  • дрветима 1
  • дрема 1
  • дремеж 2
  • дремуцка 1
  • дреци 1
  • државној 2
  • држала 1
  • држао 3
  • држати 2
  • држаху 2
  • држећа 1
  • држећи 1
  • држи 6
  • држим 2
  • држимо 2
  • Држите 1
  • дрзак 1
  • дрмаш 1
  • дрмну 1
  • дрско 1
  • друг 2
  • друга 8
  • другарица 1
  • другарици 1
  • другарицу 2
  • друге 3
  • Други 2
  • други 22
  • Другим 1
  • другим 2
  • других 3
  • Друго 1
  • друго 9
  • друговања 1
  • друговима 1
  • другог 1
  • другога 10
  • другој 4
  • другом 9
  • другоме 1
  • другому 1
  • другу 6
  • другује 1
  • дружина 1
  • дружине 2
  • дружини 1
  • друкче 7
  • друкчије 2
  • друма 2
  • друмови 1
  • друмовима 1
  • друму 1
  • друштава 2
  • друштва 18
  • друштванце 1
  • друштвене 1
  • друштвеном 3
  • друштвености 1
  • Друштво 1
  • друштво 9
  • друштвом 2
  • друштву 10
  • Дрхће 1
  • дрхћеш 1
  • дубљена 1
  • дубљине 2
  • дубок 1
  • Дубок 1
  • дубоко 2
  • Дубровчанина 1
  • дувана 1
  • дуга 4
  • дугачко 1
  • дугим 2
  • Дуго 1
  • дуго 15
  • дуж 1
  • дужан 2
  • дуже 3
  • дужност 1
  • дужности 1
  • Дулчинеји 1
  • Дунав 3
  • Дунава 1
  • Дунавом 1
  • Дунавској 2
  • Дунавску 1
  • дупком 2
  • дури 1
  • дућан 4
  • дућана 2
  • дућанска 1
  • ДУХ 2
  • Дух 3
  • дух 4
  • духа 2
  • духну 1
  • Духовима 1
  • духом 2
  • Душа 1
  • душа 5
  • душе 24
  • душевно 1
  • душевну 1
  • душепопечитељ 1
  • души 3
  • душица 1
  • душицом 1
  • душицу 1
  • Душо 1
  • душо 3
  • душом 5
  • душу 5
  • ђавола 1
  • ђаволак 1
  • ђаволасто 1
  • ђак 3
  • ђака 4
  • ђаке 1
  • ђакеле 1
  • ђаковања 3
  • ђаковати 2
  • ђаци 5
  • ђачић 1
  • ђачића 2
  • ђачка 1
  • ђачки 1
  • ђачким 1
  • ђе 2
  • ђенија 2
  • Ђенијалан 1
  • ђенијална 1
  • ђенијалног 2
  • ђерзонака 1
  • Ђи 1
  • ђиватком 1
  • ђорду 1
  • ђорну 1
  • ђубре 1
  • Ђуку 1
  • Ђура 3
  • Ђуру 1
  • Е 23
  • е 7
  • Ева 1
  • Еве 1
  • Еви 2
  • ево 11
  • Ево 7
  • Еву 1
  • егоизмом 1
  • еј 2
  • економ 4
  • економа 1
  • економији 2
  • економију 3
  • економисаћу 1
  • економних 1
  • економно 2
  • ексекуторима 1
  • екселанс 1
  • експлоатише 1
  • елементом 1
  • Елисијуму 1
  • Елисиуму 1
  • енглески 1
  • енергију 1
  • ено 2
  • Ено 4
  • еро 1
  • еспап 2
  • естетичари 1
  • ето 22
  • Ето 9
  • Ех 1
  • жагор 4
  • жали 3
  • жалити 1
  • жалосни 1
  • Жалосно 1
  • Жалост 2
  • жалости 2
  • жалостиво 2
  • жандара 2
  • Жао 2
  • жао 5
  • жарким 1
  • жарко 1
  • жаром 1
  • ждрепчаника 1
  • жедна 1
  • жедне 2
  • жедни 2
  • жедну 1
  • жела 1
  • железни 1
  • жели 3
  • жеља 2
  • жељама 1
  • жељан 2
  • жеље 3
  • жељи 3
  • жељу 3
  • жена 4
  • Жене 1
  • жене 4
  • жени 1
  • женим 1
  • женине 1
  • Жено 2
  • женом 1
  • Женска 1
  • женска 2
  • женске 2
  • женски 2
  • женскима 2
  • женскињама 1
  • женскиње 4
  • женскињу 1
  • женско 1
  • Женско 1
  • женском 1
  • женску 2
  • жену 1
  • жеравицу 1
  • жесток 1
  • жестоко 1
  • жив 5
  • жива 4
  • живахна 1
  • живац 2
  • живе 6
  • живео 3
  • живети 2
  • Живи 1
  • живи 4
  • Живила 3
  • живило 1
  • живим 1
  • живина 1
  • живини 1
  • живином 1
  • Живио 2
  • живих 1
  • Живковићка 1
  • живља 2
  • живље 3
  • живнула 1
  • живо 2
  • Живот 1
  • живот 13
  • живота 5
  • животне 1
  • животом 1
  • животу 4
  • живу 1
  • жижак 2
  • жила 1
  • Жилава 1
  • жилама 1
  • жица 1
  • жице 1
  • жици 1
  • жмирка 1
  • жртвовали 1
  • жртву 1
  • жубори 1
  • жуљ 2
  • жуљу 1
  • жупан 1
  • жупаније 1
  • жупанијске 1
  • жури 3
  • журимо 1
  • журиш 1
  • журналу 1
  • жустра 1
  • за 286
  • За 31
  • забава 1
  • забавама 1
  • забаве 1
  • забавља 2
  • забављају 1
  • забављате 1
  • забадава 1
  • забаци 1
  • забашурио 1
  • забезекнуше 1
  • забленуо 1
  • заблудео 1
  • заблудио 1
  • забоде 1
  • заболело 1
  • заборави 1
  • Заборавила 1
  • заборавила 3
  • заборавиле 1
  • заборавио 3
  • заборавља 1
  • заборављенога 1
  • забрави 1
  • забране 1
  • забранила 1
  • забранити 1
  • забрану 1
  • забуна 1
  • забуним 1
  • забуну 1
  • завађај 1
  • завапио 1
  • заварава 1
  • завежљај 1
  • завеја 1
  • завејава 1
  • заверио 1
  • завести 1
  • заветрину 2
  • завиди 1
  • завидити 1
  • завидљиво 1
  • завија 2
  • завијати 2
  • завијена 1
  • завире 1
  • завири 2
  • завирим 1
  • завирио 1
  • завитлава 1
  • завлада 2
  • завода 1
  • заводиш 1
  • заволеше 1
  • заволи 1
  • Заволи 1
  • завршен 1
  • заврши 1
  • завукло 1
  • заглади 2
  • загладио 1
  • загледа 2
  • Загледала 1
  • загледао 1
  • Загреб 2
  • загрева 1
  • загризавши 1
  • загризу 1
  • загрли 4
  • загрлила 2
  • загрлио 2
  • загрљају 1
  • загрмело 1
  • загрми 1
  • загрози 1
  • загрчава 1
  • загушено 1
  • загушљивост 1
  • задата 1
  • задаћа 1
  • задаће 1
  • задахом 1
  • задеде 1
  • задели 1
  • заденути 1
  • задобити 1
  • задовољан 3
  • задовољи 1
  • задовољније 1
  • задовољству 1
  • задржава 1
  • задржавао 1
  • задржала 3
  • задржаше 1
  • задржи 3
  • задро 1
  • задруге 1
  • задрхта 4
  • задужбина 1
  • задухала 1
  • зажари 1
  • зажарили 1
  • зажеле 1
  • зажелео 1
  • зажели 1
  • зажелила 1
  • заживела 1
  • заживело 1
  • зазвечаше 1
  • зазвечи 1
  • зазвони 2
  • зазиданом 1
  • зазираше 1
  • зазире 1
  • зазор 2
  • заигра 1
  • заиграва 1
  • заиста 2
  • зајази 1
  • заједања 1
  • заједничку 2
  • заједно 8
  • заказани 2
  • заквачи 1
  • закинуо 1
  • заклињ 1
  • закључили 1
  • Закључили 1
  • Заковратио 1
  • закокота 1
  • закопала 1
  • закопчава 1
  • закрешта 1
  • закрши 2
  • закуп 1
  • залагао 1
  • залаже 1
  • залепећу 1
  • залепрша 1
  • залепршаше 1
  • залети 1
  • залеће 2
  • залива 2
  • заливен 1
  • залог 1
  • залогаја 1
  • заложити 1
  • залута 1
  • замаглио 1
  • замаже 1
  • Заман 1
  • заман 2
  • замахне 1
  • замахнуо 2
  • замахује 1
  • замедља 1
  • замесио 1
  • замилова 1
  • замириса 1
  • замисли 2
  • замислили 1
  • замислио 2
  • замислити 1
  • Замишља 1
  • замишља 2
  • замишљаху 1
  • замоли 1
  • замолио 1
  • замочи 1
  • замутити 1
  • замућена 1
  • замуца 1
  • занат 4
  • заната 1
  • занатлија 1
  • Занатлија 1
  • занатлијске 1
  • занату 1
  • занела 2
  • занемеше 1
  • занео 1
  • занесе 1
  • занесен 2
  • занесеш 1
  • занет 1
  • занима 1
  • занимаше 1
  • заносом 2
  • заорао 1
  • заори 2
  • заошинула 1
  • западу 1
  • запалити 1
  • запамтило 1
  • запао 2
  • запара 1
  • запару 1
  • запасти 1
  • Запева 1
  • запева 6
  • запевао 1
  • запете 1
  • запита 2
  • запитати 2
  • Запитаће 1
  • запити 1
  • запиткивала 1
  • заплака 2
  • заплакала 3
  • заплакати 1
  • заплаче 1
  • заплачеш 1
  • заплеће 1
  • заплови 1
  • Заповедајте 1
  • заповедила 1
  • заповести 1
  • заподео 1
  • запопио 1
  • започети 1
  • Запурила 1
  • запурила 2
  • запушити 1
  • зар 18
  • Зар 7
  • зарад 1
  • зарадиш 1
  • зарадова 1
  • заранака 1
  • зарасло 1
  • Зарастао 1
  • заређале 1
  • зарезивала 1
  • засађене 1
  • засветле 1
  • засветлио 1
  • засебној 1
  • засело 1
  • засецају 1
  • заситио 1
  • заслуга 1
  • заслуге 2
  • заслужити 1
  • заслужује 1
  • засмејало 1
  • засмејао 1
  • Заспала 1
  • заспао 1
  • заспати 1
  • заспи 1
  • заста 1
  • застава 1
  • заставама 1
  • заставе 1
  • заставник 1
  • заставом 1
  • заставу 1
  • застаде 3
  • Застане 1
  • застао 2
  • застидела 1
  • Застидео 1
  • застиди 2
  • застрта 1
  • заступник 1
  • Засукала 1
  • Засуци 1
  • заталаса 1
  • заталасало 1
  • заталасао 1
  • затвара 2
  • затварају 1
  • затворена 1
  • затвори 1
  • затворити 1
  • затећи 1
  • затрепта 2
  • затрча 2
  • затуцани 1
  • Заћарлијао 1
  • заћутали 1
  • заћутао 2
  • заћуташе 1
  • заудара 1
  • зауздао 1
  • заузеше 1
  • заузимаху 1
  • заустави 1
  • зафрчу 1
  • захвале 1
  • захвалити 1
  • захвалности 1
  • захтева 1
  • захтевањем 1
  • захука 2
  • зачкиљио 1
  • зачу 6
  • зачуђеним 1
  • зачује 2
  • заштити 1
  • заштитник 1
  • заштитница 1
  • заштитници 1
  • заштитницу 1
  • заштиту 1
  • зашто 3
  • збива 1
  • збија 1
  • збије 1
  • збиља 18
  • Збиља 6
  • збиљности 1
  • збира 1
  • зближи 1
  • зблизниле 1
  • због 4
  • Збогом 3
  • збор 4
  • збора 2
  • збору 1
  • збунили 1
  • збунио 1
  • збунити 1
  • звала 2
  • званим 2
  • званичним 1
  • звезда 2
  • звезде 1
  • Звезде 1
  • зверка 1
  • звони 2
  • звонки 1
  • звонким 1
  • звоно 1
  • зврком 1
  • звуке 2
  • звуци 1
  • згодан 2
  • згодицом 1
  • згодна 1
  • згоднију 1
  • згодног 1
  • згодну 1
  • зграде 2
  • зградом 1
  • згрнуо 1
  • здања 1
  • здању 2
  • здепаст 1
  • здрава 1
  • здраве 2
  • здравице 1
  • здравље 3
  • здраво 3
  • здруже 1
  • зева 1
  • зејтин 1
  • зека 1
  • зелена 1
  • зеленилом 1
  • зеленим 1
  • зеленог 1
  • зеленога 1
  • зелену 1
  • земље 3
  • земљи 1
  • земљицу 1
  • земљом 1
  • земљорадника 1
  • земљу 8
  • земне 2
  • земним 2
  • земних 2
  • Земуна 1
  • зеници 1
  • зета 1
  • зетове 1
  • зид 5
  • зида 1
  • зидао 1
  • зидовима 1
  • зиду 1
  • зима 1
  • зиме 1
  • зими 1
  • зимски 1
  • зимус 3
  • зине 1
  • зинуо 1
  • златним 1
  • златних 1
  • златну 1
  • злато 1
  • зло 4
  • зловољнога 1
  • злочин 1
  • Змај 1
  • Змајеву 1
  • змија 1
  • Зна 2
  • зна 66
  • знаде 1
  • знадох 1
  • знаду 1
  • знађаше 1
  • знају 2
  • знајући 2
  • знак 3
  • знака 1
  • знала 6
  • зналац 1
  • знало 2
  • знам 36
  • Знам 9
  • знаменитих 1
  • Знамо 1
  • знамо 3
  • знања 1
  • знао 4
  • знате 9
  • знати 1
  • знатније 1
  • знаће 1
  • знаћеш 1
  • знаћу 1
  • Знаћу 1
  • значајним 1
  • значајном 1
  • значе 1
  • значи 2
  • знаш 17
  • Знаш 4
  • зној 3
  • зноја 2
  • зове 1
  • зовете 1
  • зовеш 1
  • зову 5
  • Зора 1
  • зоре 1
  • Зорка 25
  • Зорке 3
  • Зорком 3
  • зору 1
  • Зорци 2
  • Зорчине 2
  • Зорчица 2
  • Зорчице 1
  • зрак 2
  • зубача 1
  • зубачу 1
  • зубма 1
  • зује 2
  • зуји 1
  • зуцнуо 1
  • и 1151
  • И 98
  • игде 1
  • Игњат 3
  • Игњата 5
  • Игњатовића 1
  • Игњатовој 1
  • Игњату 1
  • игра 4
  • играју 2
  • играло 1
  • игранци 1
  • игрању 1
  • играо 1
  • играча 1
  • Играчка 1
  • игуман 1
  • игумане 1
  • Иде 1
  • иде 22
  • идеал 1
  • идеална 1
  • идеалности 1
  • Идеја 1
  • идеја 9
  • идејале 1
  • идејама 3
  • идеје 7
  • идеји 2
  • идеју 2
  • Идем 3
  • идем 5
  • идеш 4
  • иди 3
  • Иди 3
  • идилизму 1
  • идилисање 1
  • идолопоклонство 1
  • иду 4
  • идући 2
  • ижљубила 1
  • из 120
  • Из 7
  • иза 12
  • Иза 2
  • изабрао 1
  • Изађе 1
  • изађе 8
  • изађоше 1
  • изазвао 1
  • изазвати 2
  • изазове 1
  • изалазили 1
  • изалазити 1
  • Изасланици 1
  • изасланицима 1
  • изаћи 1
  • Изашавши 1
  • изашао 1
  • Изашао 1
  • изашла 1
  • изашли 1
  • изашло 1
  • избаци 3
  • избацив 1
  • избацили 1
  • избациш 1
  • избегавала 1
  • избегавам 1
  • избегаваше 1
  • избечи 1
  • избор 1
  • извади 2
  • извадила 1
  • извали 1
  • изван 3
  • извеле 1
  • извесног 1
  • извесну 1
  • извести 3
  • извеџбаним 1
  • извијају 1
  • извијати 1
  • извије 1
  • извини 1
  • Извините 1
  • извињава 1
  • изводио 1
  • изводити 1
  • изволе 1
  • изволели 1
  • извору 2
  • изврнута 1
  • Изврсна 1
  • извршио 1
  • извукао 2
  • извуче 1
  • изгледа 5
  • изгледају 1
  • изгледала 1
  • изгледало 1
  • изгледаше 1
  • изговор 1
  • Изгори 1
  • изгуби 3
  • изгубивши 1
  • изгубише 1
  • издаваше 1
  • издаље 1
  • издат 1
  • издахни 1
  • издиже 1
  • издиремо 1
  • издири 1
  • издовоље 1
  • издржавати 2
  • издржати 1
  • издржи 1
  • издржимо 1
  • изиграва 1
  • изишла 1
  • изјада 1
  • излетела 1
  • излети 1
  • излива 1
  • излије 1
  • излишан 2
  • измакли 1
  • измаче 1
  • између 11
  • измешала 1
  • измири 1
  • измислио 1
  • измислити 1
  • изнад 6
  • изневери 1
  • изневерила 1
  • изненада 2
  • изненади 2
  • изненадила 1
  • Изненадни 1
  • изненаднога 1
  • изненађењу 1
  • изнесе 1
  • Изнесоше 1
  • износе 1
  • изнуђено 1
  • изнурену 1
  • изнутра 1
  • изобиљу 1
  • изостали 1
  • изостати 1
  • изоштрава 1
  • изради 1
  • израдити 1
  • израдише 1
  • израстао 1
  • изуме 1
  • изумева 1
  • изумевате 1
  • изумео 1
  • изуст 1
  • изучио 1
  • икад 1
  • икаква 1
  • икону 1
  • ил 6
  • или 106
  • Или 5
  • им 41
  • има 39
  • Има 9
  • имадемо 2
  • имају 8
  • Имала 1
  • имала 7
  • имале 1
  • Имали 1
  • имали 2
  • имам 3
  • имамо 1
  • Имамо 2
  • имао 9
  • имате 1
  • имати 5
  • имаће 1
  • имаш 2
  • име 10
  • имена 1
  • именом 2
  • имену 1
  • имењак 1
  • иметак 1
  • имја 1
  • Имну 1
  • иначе 14
  • Иначе 3
  • иних 1
  • ино 2
  • инстиктивно 1
  • интелигентан 4
  • интелигентна 1
  • интелигентних 1
  • интелигентнога 1
  • Интелигенција 1
  • интелигенција 4
  • интелигенције 2
  • Интереси 1
  • интересима 2
  • интересовање 1
  • интимнији 1
  • иње 1
  • иоле 2
  • ипак 26
  • ипотезе 1
  • ипотезу 1
  • Ириг 1
  • искали 1
  • искићен 1
  • ископате 1
  • ископати 1
  • искочи 1
  • искрен 5
  • искрена 2
  • искрене 2
  • искрено 3
  • искреност 1
  • искрену 1
  • искривљеним 1
  • искрснути 1
  • искупила 1
  • искупило 1
  • искупио 2
  • искупљају 1
  • искупљеним 1
  • искупљених 1
  • искупљенога 1
  • искуси 1
  • искуства 1
  • искуством 1
  • искушења 2
  • исмева 1
  • исмевати 1
  • исмејао 1
  • исмејати 1
  • испаде 2
  • испадне 1
  • испала 1
  • испасти 1
  • испева 1
  • испили 1
  • исписати 1
  • Испит 1
  • испите 1
  • исплакала 2
  • исплаћује 1
  • исплести 1
  • исповеда 1
  • исповедила 1
  • Испод 3
  • испод 9
  • исполиванога 1
  • испомажу 1
  • испоређује 1
  • исправи 1
  • исправим 1
  • испрати 1
  • испраћала 1
  • испраћаше 1
  • испрегни 1
  • Испред 2
  • испред 6
  • испрекрштана 1
  • испржи 1
  • исприча 1
  • испружи 1
  • испуне 1
  • испунио 1
  • испустила 1
  • испуцаним 1
  • истакле 1
  • истакоше 1
  • истера 2
  • истерају 1
  • истерала 2
  • истесати 1
  • исти 6
  • Истина 1
  • истина 3
  • истини 1
  • истинитост 1
  • истински 1
  • истину 2
  • Исто 1
  • исто 11
  • истом 2
  • историја 1
  • историји 1
  • историју 1
  • истрже 2
  • истрињена 1
  • истрљо 1
  • истрчала 1
  • истрчати 1
  • исхрани 1
  • Ићи 1
  • ићи 9
  • их 43
  • ичије 2
  • ишао 1
  • ишарана 1
  • ишла 1
  • ишле 1
  • ишло 1
  • ишта 1
  • ишчаурио 1
  • ишчитана 1
  • ј 2
  • Ја 63
  • ја 71
  • јабуку 1
  • јаван 2
  • јави 4
  • јавила 3
  • Јавља 2
  • јавна 1
  • јавне 1
  • јавни 3
  • јавно 2
  • јавном 1
  • јагодњака 1
  • јадите 1
  • Јадна 1
  • јадница 1
  • јаду 1
  • јазавац 1
  • Јазак 1
  • јаја 1
  • јак 1
  • јаке 1
  • јако 7
  • Јакова 1
  • Јаковљевић 7
  • Јаковљевића 6
  • Јаковљевићима 4
  • Јаковљевићка 2
  • Јаковљевићке 1
  • Јаковљевићкин 1
  • Јаковљевићкине 1
  • Јаковљевићкиња 1
  • Јаковљевићу 2
  • јаку 1
  • Јакшић 2
  • јамачно 1
  • јамчи 2
  • јасно 2
  • јатомице 1
  • јату 1
  • јаче 7
  • јачи 2
  • јачим 1
  • Је 12
  • ЈЕ 2
  • је 879
  • Јеврем 1
  • јевропскога 1
  • јед 2
  • једа 3
  • Један 1
  • један 40
  • једанаест 1
  • једаред 17
  • Једаред 3
  • Једва 11
  • једва 18
  • једе 1
  • једи 2
  • једина 2
  • једини 1
  • јединица 3
  • јединице 1
  • једино 1
  • Једино 1
  • јединства 2
  • једио 1
  • једна 10
  • једнаке 1
  • једнаки 1
  • једнако 1
  • једнаком 1
  • једне 7
  • једни 1
  • једно 10
  • једног 6
  • једнога 9
  • једногласно 1
  • једнодушни 1
  • једној 2
  • једном 12
  • једну 3
  • једре 1
  • једрила 1
  • јежити 1
  • језа 1
  • језде 1
  • језик 1
  • Језик 1
  • језике 1
  • језиком 1
  • језику 2
  • Јел 1
  • Јелена 86
  • Јелене 7
  • Јелени 8
  • Јеленин 1
  • Јеленина 1
  • Јеленине 1
  • Јелениних 1
  • Јеленино 1
  • Јеленину 1
  • Јеленом 6
  • Јелену 11
  • Јелисавета 10
  • Јелисавете 1
  • Јелисавети 1
  • Јелисавето 1
  • Јелисавету 3
  • Јелица 1
  • Јелице 1
  • Јелици 1
  • Јелицу 1
  • Јелка 1
  • Јелку 2
  • јело 1
  • Јену 1
  • јео 2
  • Јер 2
  • јер 26
  • јесам 1
  • јесен 2
  • јесенас 1
  • Јеси 5
  • Јесмо 1
  • Јест 4
  • јест 8
  • јесте 4
  • Јесте 6
  • Јеца 18
  • јецање 1
  • Јеце 1
  • Јеци 1
  • Јецу 3
  • Јечам 1
  • Јеша 17
  • Јован 74
  • Јована 14
  • Јоване 2
  • Јованов 2
  • Јованова 1
  • Јовановић 2
  • Јованово 1
  • Јованом 6
  • Јовану 13
  • Јове 1
  • Јовин 1
  • Јовину 1
  • Јогунаст 1
  • јогунасто 1
  • Јогуница 1
  • јој 154
  • Јоца 1
  • још 133
  • Још 15
  • јоште 1
  • ју 1
  • Јуда 2
  • Јуде 2
  • Јуди 1
  • јужној 1
  • јужњака 1
  • Јула 1
  • Јуле 1
  • јулија 1
  • јулијско 1
  • јулију 1
  • јунак 1
  • јунака 1
  • јуначко 1
  • јуност 2
  • јуристерај 1
  • Јустинијанов 1
  • јутарњем 1
  • јутро 4
  • Јутрос 3
  • јутрос 4
  • јутру 1
  • јуф 1
  • Јуф 1
  • јух 5
  • Јух 8
  • Јуче 1
  • јуче 3
  • јучер 1
  • Јучер 1
  • к 25
  • кабаница 1
  • кабаницом 1
  • кабаницу 1
  • кабанус 1
  • каву 2
  • кад 174
  • Кад 22
  • Када 1
  • када 31
  • кадгод 14
  • Кадгод 3
  • каде 2
  • кадкод 1
  • Каже 1
  • каже 22
  • кажем 10
  • кажеш 2
  • кажи 1
  • Кажи 3
  • кажу 10
  • Казала 1
  • казала 2
  • казало 1
  • казане 1
  • Казанџијској 1
  • Казао 1
  • казао 5
  • казати 2
  • казненога 1
  • казује 1
  • кајем 2
  • кајмаком 1
  • какав 13
  • Какав 2
  • Каква 4
  • каква 9
  • какве 7
  • какви 1
  • каквим 4
  • каквих 1
  • Какво 1
  • какво 5
  • каквог 2
  • каквога 1
  • каквом 5
  • какву 4
  • како 165
  • Како 20
  • какову 1
  • какога 1
  • кактусе 1
  • калдрми 1
  • калпак 1
  • калуђера 1
  • калуђере 2
  • калуђерству 1
  • калфовања 1
  • калфом 1
  • каљала 1
  • камен 2
  • камо 7
  • камџијом 2
  • канабе 1
  • канабетом 1
  • канабету 2
  • Канда 1
  • канда 6
  • кандило 1
  • канте 6
  • канти 4
  • канту 1
  • Као 18
  • као 255
  • кап 1
  • капа 2
  • Капак 1
  • капак 2
  • капака 1
  • капати 1
  • капелан 1
  • капелана 1
  • капетан 1
  • капитала 1
  • капке 1
  • капља 1
  • капље 1
  • капут 1
  • караван 1
  • карактер 1
  • карактеру 1
  • Караџић 1
  • Карловаца 3
  • Карловачке 3
  • Карловачки 2
  • Карловачким 1
  • Карловачког 1
  • Карловачкога 2
  • Карловачкој 3
  • Карловачком 2
  • Карловачку 2
  • Карловце 23
  • Карловци 7
  • Карловцима 7
  • Карловчани 1
  • картама 1
  • картања 1
  • Карту 1
  • касају 1
  • касно 1
  • Касно 2
  • Ката 22
  • Кате 1
  • катедру 1
  • Кати 6
  • Катина 2
  • Катине 1
  • Катиних 1
  • Катино 1
  • Катиној 2
  • Катину 2
  • катихета 2
  • катихизацију 1
  • Катица 9
  • Катице 2
  • Катичина 1
  • каткад 4
  • Като 4
  • Катом 2
  • Кату 1
  • кашиком 1
  • квари 1
  • кво 1
  • кеца 1
  • кечи 1
  • кибицује 1
  • кив 2
  • кивотима 1
  • кикот 1
  • ким 5
  • киме 1
  • кирија 1
  • кирију 1
  • киселим 2
  • кисело 1
  • китњаста 1
  • китњастом 1
  • кицош 1
  • киша 1
  • клања 1
  • клањам 1
  • клео 1
  • клик 1
  • кликнуо 1
  • клима 3
  • климамо 1
  • Клин 1
  • клинаца 1
  • клином 1
  • клинцима 1
  • клицање 1
  • кличе 6
  • кличући 1
  • клоне 1
  • клонило 1
  • клону 1
  • клонути 1
  • клонуше 1
  • клупа 1
  • кљешта 1
  • кљуну 1
  • Кнежевић 25
  • Кнежевића 4
  • Кнежевићем 1
  • Кнежевићу 3
  • Књига 1
  • књига 5
  • књигама 1
  • књиге 6
  • књигом 3
  • књигу 8
  • књижевна 1
  • књижевни 1
  • књижевника 1
  • књижевних 1
  • књижевници 1
  • књижевност 3
  • књижевности 7
  • књижицу 1
  • књизи 2
  • Ко 14
  • ко 32
  • коба 1
  • кобасица 1
  • ковачким 1
  • Ковиљском 1
  • ког 1
  • Ког 1
  • Кога 1
  • кога 11
  • когод 4
  • Код 5
  • код 57
  • Кода 1
  • кожа 1
  • коже 1
  • кожом 1
  • која 26
  • које 27
  • којега 2
  • којекаква 1
  • којекакве 1
  • којекуда 2
  • којему 1
  • којечему 2
  • којешта 3
  • који 65
  • којим 8
  • којима 10
  • којих 2
  • којој 7
  • којом 3
  • коју 12
  • кокетно 1
  • кокошака 1
  • кокошинца 1
  • кола 24
  • колајнице 1
  • Колар 1
  • колар 2
  • колара 1
  • коларевој 1
  • колача 1
  • колевком 1
  • колеге 1
  • колена 2
  • колико 25
  • Колико 8
  • колима 6
  • Коло 1
  • коло 9
  • колу 2
  • кољу 1
  • ком 4
  • команде 1
  • команди 1
  • Коме 2
  • коме 5
  • комотан 1
  • комотни 1
  • кому 3
  • комшилук 1
  • комшилуку 1
  • конвикту 1
  • кондаке 1
  • конзаквенцијама 1
  • конзисторијални 1
  • конзисторијалним 1
  • конзисторијалног 1
  • конзисторији 1
  • конкурент 1
  • конкурента 1
  • конкуренцију 3
  • конопце 1
  • консервативац 1
  • консхолари 1
  • концепта 1
  • концерта 1
  • коњ 1
  • коња 2
  • коње 1
  • коњи 1
  • Коњи 2
  • коњима 2
  • Коњовић 1
  • коњским 1
  • коњских 1
  • копати 1
  • копита 1
  • копља 1
  • копље 1
  • копрене 1
  • кораблекрушеније 1
  • кораке 1
  • кораком 1
  • корача 1
  • кори 1
  • корист 4
  • користи 3
  • користиш 1
  • коров 1
  • коровођа 2
  • коровођи 1
  • коса 1
  • косач 1
  • косе 1
  • Косова 1
  • косом 1
  • кости 3
  • костију 3
  • костима 1
  • Костић 1
  • котарица 1
  • котву 1
  • коци 1
  • коцку 1
  • кочијаш 3
  • кочијаша 1
  • кочијашу 1
  • кошар 2
  • кошка 1
  • кошница 3
  • кошницу 1
  • кошта 1
  • кравар 1
  • краве 3
  • краду 1
  • крај 9
  • краја 3
  • крајева 1
  • крајеве 2
  • крајевима 3
  • крајем 1
  • крајичак 1
  • крајњој 1
  • крају 3
  • Красан 1
  • красна 1
  • красне 1
  • красно 2
  • красној 1
  • краставцем 1
  • кратка 1
  • кратко 3
  • краткога 1
  • Крв 1
  • крв 3
  • крви 3
  • кренула 1
  • кренули 1
  • кренуо 1
  • Кренуо 1
  • кренуше 1
  • креснеш 1
  • крестом 1
  • кретање 1
  • кретању 1
  • креће 1
  • креч 1
  • крештајемих 1
  • крив 2
  • крива 1
  • кривац 1
  • кривицом 1
  • Криво 1
  • криво 9
  • крик 1
  • крикне 1
  • крила 3
  • крилаца 1
  • крилима 3
  • крило 2
  • крин 1
  • Криста 5
  • кристалишу 1
  • Кристо 3
  • Кристом 1
  • Кристу 1
  • крити 1
  • критичари 1
  • кров 1
  • крововима 1
  • кровом 1
  • крову 1
  • кроз 17
  • кроза 1
  • кроје 2
  • крочио 1
  • крпарија 1
  • крпе 1
  • крста 3
  • крсти 1
  • кругове 1
  • круговима 1
  • кругу 1
  • крунаше 1
  • крунисане 1
  • крупна 1
  • крупније 1
  • крупно 2
  • крупној 1
  • крхаш 1
  • крчме 1
  • крчми 3
  • крчму 2
  • крштенога 1
  • крштење 3
  • кћер 9
  • кћери 5
  • кћерка 2
  • кћерке 1
  • кћерко 1
  • кћерком 4
  • кћи 4
  • кува 1
  • куд 12
  • Куд 8
  • Куда 1
  • кудгод 2
  • кује 3
  • кујну 1
  • кују 1
  • кука 1
  • Кукавни 1
  • кукурекне 1
  • куле 1
  • културнога 1
  • куља 3
  • кума 2
  • кундаке 1
  • купа 1
  • купи 2
  • купио 2
  • купке 1
  • купујемо 1
  • купују 1
  • курисање 1
  • курјак 1
  • курмахере 1
  • кут 1
  • кутак 1
  • Кућа 1
  • кућа 6
  • куће 16
  • кућевна 1
  • кућевно 1
  • кућерцима 2
  • Кући 1
  • кући 43
  • кућицу 1
  • кућни 1
  • кућом 3
  • кућу 26
  • кухиње 2
  • кухињи 1
  • кухињу 1
  • куца 3
  • куцало 1
  • куцне 1
  • куцну 1
  • л 13
  • лавеж 1
  • лаган 1
  • лагано 2
  • лађа 4
  • лађе 2
  • лађи 1
  • Лађица 1
  • лађом 2
  • лађу 2
  • Лаза 1
  • лазурном 1
  • лак 1
  • лака 2
  • лаким 2
  • лако 8
  • лаком 1
  • лактове 1
  • лаку 1
  • Лаку 1
  • Лакше 1
  • лакше 4
  • ланац 1
  • ланаца 1
  • лапитима 1
  • ласкате 1
  • латинску 1
  • латио 1
  • лебди 4
  • леве 1
  • левентовању 1
  • левицу 1
  • леву 1
  • Легао 1
  • легао 2
  • легне 2
  • ледине 3
  • леђа 4
  • леђима 2
  • лежаше 1
  • леже 1
  • лежи 1
  • Лек 1
  • лек 2
  • Леп 1
  • леп 2
  • лепа 1
  • лепе 1
  • лепи 2
  • лепим 2
  • Лепо 2
  • лепо 21
  • лепој 2
  • лепом 1
  • лепршају 1
  • Лептир 1
  • лептир 7
  • лептира 1
  • лептирове 1
  • лептирово 1
  • лептирски 1
  • лепу 2
  • лепша 2
  • лепше 3
  • лер 2
  • лера 1
  • леру 1
  • лес 3
  • лета 1
  • лете 2
  • лети 1
  • летња 1
  • летње 6
  • лето 1
  • летурђија 1
  • ли 64
  • либерализма 1
  • ливадама 2
  • ливадом 1
  • лизнеш 1
  • лик 5
  • ликовало 1
  • ликовођа 2
  • лику 1
  • лис 1
  • лиска 1
  • лиске 1
  • лист 5
  • листа 1
  • листова 1
  • листове 2
  • листовима 1
  • листом 1
  • листу 2
  • лице 8
  • лицем 1
  • лицемерства 1
  • лицу 5
  • лично 2
  • личности 1
  • лишћа 1
  • лишћем 1
  • лов 2
  • лова 1
  • ловећи 1
  • ловци 1
  • лозе 1
  • лозинка 2
  • лозу 2
  • лола 1
  • лоле 1
  • ломио 1
  • ломити 1
  • лонац 1
  • лонцима 2
  • лопове 1
  • Лоренцо 1
  • лотру 2
  • лоша 1
  • луба 1
  • лудом 1
  • лук 2
  • Лукијан 1
  • луком 3
  • лулицу 1
  • лупа 4
  • лупати 1
  • лута 1
  • лутке 1
  • луфтира 1
  • луци 1
  • љагу 1
  • љубав 10
  • љубави 8
  • љубављу 3
  • љубавника 1
  • љубавних 1
  • љубазни 2
  • љубазности 1
  • љубве 1
  • љуби 2
  • љубимци 1
  • љубити 1
  • љубиш 1
  • љубљењу 1
  • Љубомира 1
  • Љубомиру 1
  • љубоморно 1
  • Људи 1
  • људи 13
  • људима 1
  • љупко 1
  • љуске 1
  • љута 1
  • љути 1
  • Љуто 1
  • љуто 3
  • Ма 1
  • ма 17
  • магазинима 1
  • магистратскога 1
  • маглу 1
  • мада 1
  • мај 1
  • мајке 1
  • мајкином 1
  • мајко 1
  • мајмуна 3
  • мајстора 1
  • Мајсторица 2
  • мајсторица 3
  • мајсторице 2
  • мајсторици 2
  • мајсторицу 1
  • Мајчина 1
  • мајчину 1
  • макар 6
  • Мал 1
  • Мала 3
  • мала 6
  • Мали 1
  • мали 3
  • малим 1
  • малих 1
  • Мало 3
  • мало 60
  • малога 1
  • малу 2
  • маљ 1
  • Мама 1
  • мама 8
  • маме 1
  • мами 2
  • мамом 1
  • мамона 1
  • маму 2
  • мамурлук 4
  • мамурлука 2
  • мамурлуку 2
  • манастира 2
  • манастирима 1
  • манастирске 1
  • манастирски 2
  • манастирског 1
  • манастирскога 2
  • манастирску 1
  • манастиру 3
  • мантије 2
  • мање 3
  • мањи 2
  • мар 1
  • мари 1
  • марила 1
  • Марка 3
  • Марко 10
  • Маркова 1
  • Маркове 1
  • Марковић 1
  • Марковој 2
  • Маркову 2
  • Марку 1
  • маси 1
  • масла 1
  • масло 2
  • масти 1
  • мастионица 1
  • масу 1
  • Матер 1
  • матер 8
  • матере 4
  • Матери 1
  • матери 8
  • материјалиста 1
  • материјална 1
  • материн 1
  • материне 4
  • материним 1
  • материно 1
  • материној 1
  • материнска 1
  • матером 1
  • Мати 10
  • мати 45
  • Матице 1
  • матицу 1
  • матори 1
  • Маћи 1
  • маћи 2
  • мах 24
  • маха 1
  • Махни 1
  • махраму 1
  • Маца 2
  • мацан 1
  • мацана 1
  • Мацу 3
  • мачак 1
  • Мачак 1
  • маче 1
  • мачје 1
  • маџун 1
  • маше 1
  • ме 59
  • мед 3
  • медвед 2
  • медведа 1
  • медвеђи 1
  • медицину 1
  • медом 1
  • Медом 1
  • међу 11
  • Међу 2
  • мезимац 1
  • мезимица 1
  • Мезимца 1
  • меканим 1
  • меке 2
  • мекој 1
  • мекши 1
  • мелодије 1
  • мене 13
  • мени 13
  • Мени 5
  • меницу 1
  • мења 1
  • месец 2
  • месеца 1
  • месецу 2
  • месечине 1
  • месечином 1
  • месни 3
  • места 9
  • местимице 1
  • место 15
  • месту 4
  • метака 1
  • метежу 1
  • мети 1
  • метне 2
  • метну 1
  • Метну 1
  • метнула 1
  • метнуо 1
  • мећава 1
  • меће 3
  • мећу 1
  • мечи 1
  • Ми 11
  • ми 78
  • мигне 1
  • мигољи 1
  • мијазме 1
  • мила 2
  • Милан 5
  • Милане 1
  • Миланов 1
  • Миланом 1
  • Милану 1
  • миле 1
  • Миле 1
  • мили 1
  • милим 1
  • милине 2
  • милион 1
  • Мило 1
  • мило 4
  • Милован 1
  • Милована 1
  • Милованова 1
  • милој 2
  • милокрвно 2
  • милокрвнога 1
  • милости 1
  • милостива 4
  • милостиви 1
  • милостивија 1
  • милостивој 1
  • милостиву 1
  • милота 1
  • Милош 1
  • милошти 1
  • милује 2
  • мимогред 1
  • мио 4
  • Мир 1
  • мир 3
  • мира 2
  • мираз 1
  • мире 1
  • мири 1
  • мирис 2
  • мирисао 1
  • мирисни 2
  • мирише 5
  • мирнији 1
  • мирно 5
  • мирном 1
  • мирођија 1
  • мирољубив 1
  • миром 1
  • миру 3
  • мисао 8
  • Мисирских 1
  • мисле 2
  • Мисли 3
  • мисли 42
  • мислила 4
  • мислили 1
  • Мислим 1
  • мислим 14
  • мислима 3
  • мислимо 1
  • мислио 4
  • Мислите 1
  • мислите 3
  • мислити 4
  • мислиш 16
  • Мислиш 3
  • Мите 1
  • Митровачкој 1
  • Митровици 2
  • Митровицу 1
  • митроносни 1
  • митру 1
  • миче 3
  • миша 1
  • мишљења 1
  • мишљење 1
  • мишљењу 2
  • млад 1
  • Млад 1
  • млада 5
  • младачким 1
  • младе 2
  • младеж 3
  • Млади 5
  • млади 8
  • младим 1
  • младић 6
  • младића 2
  • младићка 1
  • младица 1
  • младо 1
  • младога 2
  • младост 2
  • младости 3
  • Младу 1
  • млађаних 1
  • млађанога 2
  • млађешина 1
  • млађи 3
  • млека 1
  • мно 1
  • Мно 2
  • Многаја 1
  • многе 1
  • Многи 1
  • многи 5
  • много 9
  • многоме 1
  • мном 5
  • мноме 1
  • мњење 1
  • мо 1
  • мобарска 1
  • мог 2
  • мога 7
  • Могао 1
  • могао 18
  • могаше 1
  • Могла 1
  • могла 8
  • могле 1
  • могли 4
  • могоше 1
  • Могу 1
  • могу 23
  • могуће 3
  • могућег 1
  • мода 1
  • модријим 1
  • моду 1
  • можда 26
  • Можда 3
  • Може 1
  • може 41
  • можемо 4
  • Можеш 1
  • можеш 4
  • мој 20
  • Мој 6
  • моја 15
  • Моја 2
  • моје 11
  • моји 1
  • мојих 1
  • Мојих 1
  • мојој 2
  • моју 2
  • моли 1
  • молим 11
  • Молим 3
  • молитве 2
  • молити 1
  • момак 6
  • момака 2
  • моме 3
  • момка 1
  • момку 2
  • момци 1
  • монотонију 1
  • Мора 2
  • мора 27
  • морају 4
  • морала 2
  • морални 1
  • моралним 1
  • морало 1
  • моралу 1
  • морам 1
  • Морам 1
  • Морамо 1
  • морамо 3
  • морао 3
  • морате 3
  • морати 3
  • мораш 2
  • Море 1
  • море 3
  • мору 3
  • мост 1
  • мосту 1
  • мота 2
  • мотика 1
  • мотри 1
  • мотрио 1
  • моћи 4
  • моћна 1
  • моћнијему 1
  • мрази 1
  • мрак 2
  • мрачна 1
  • мрети 1
  • мржња 2
  • мрзак 1
  • мрзи 3
  • мрзовољан 2
  • мрко 1
  • мртва 1
  • мртвачки 1
  • мртве 1
  • мртви 1
  • мртвих 1
  • му 200
  • Мудра 1
  • мудраца 1
  • мудри 1
  • мудрост 1
  • муж 3
  • мужа 4
  • мука 2
  • муке 3
  • муку 1
  • муња 1
  • муњом 1
  • Муф 1
  • муф 2
  • мухне 1
  • мученик 2
  • Мучна 1
  • мучно 1
  • мушица 1
  • Мушицки 3
  • Мушицког 2
  • Мушицкога 1
  • мушицу 1
  • мушка 1
  • мушкарца 1
  • Мушкарце 1
  • Мушкарци 1
  • мушкацона 1
  • мушки 5
  • мушкима 1
  • мушку 1
  • муштерија 1
  • На 24
  • на 505
  • набавимо 1
  • набавио 1
  • набављамо 1
  • набој 1
  • набрао 1
  • набрати 1
  • наброји 1
  • навалила 2
  • навалио 1
  • Навалио 1
  • наваљивања 1
  • наваљивање 1
  • наваљује 1
  • наведе 3
  • навезли 1
  • навија 1
  • навике 1
  • навио 2
  • навици 1
  • наврило 1
  • навртање 2
  • наврши 1
  • навукла 1
  • навуче 1
  • нагађа 1
  • нагао 1
  • Нагао 1
  • нагваждања 1
  • нагла 1
  • наглади 1
  • нагласку 1
  • нагле 1
  • нагледавши 1
  • нагли 1
  • нагло 3
  • наглому 1
  • нагнала 1
  • наговештава 1
  • наговорила 1
  • наговорио 2
  • награђује 1
  • нагрну 1
  • Над 1
  • над 15
  • нада 4
  • Надала 1
  • надао 1
  • надати 1
  • Надвирила 1
  • надзиратељ 1
  • надзор 1
  • надлеће 1
  • надлећу 1
  • надмудри 1
  • надничара 1
  • надовеза 1
  • надом 1
  • наду 2
  • надурила 1
  • нађе 9
  • нађоше 2
  • наже 1
  • наздрави 2
  • наздравља 1
  • наздрављању 1
  • наздрављати 1
  • називате 1
  • називати 1
  • назида 1
  • назиремо 1
  • назирући 1
  • назови 1
  • назора 1
  • назоре 1
  • назори 2
  • наиђе 2
  • наиђоше 1
  • наићи 1
  • наишла 3
  • најбезазленији 1
  • најближа 1
  • најближим 1
  • најбоља 1
  • Најбоље 1
  • најбоље 3
  • најбољем 1
  • најбољи 1
  • најбољој 1
  • најбољу 1
  • најватренију 1
  • највећа 2
  • највећем 1
  • Највећи 1
  • највећим 1
  • највећма 2
  • највећој 1
  • Највише 1
  • највише 14
  • највишег 1
  • највишим 1
  • најволи 1
  • најврелије 1
  • најглавније 1
  • најжалоснија 1
  • најзанимљивија 1
  • најзгоднији 1
  • најзгоднијим 1
  • најлепше 2
  • најлепшем 1
  • најлепшу 2
  • најмањи 1
  • најмилија 1
  • најмилије 3
  • најмилију 1
  • најмлађе 1
  • најмлађег 1
  • најмногобројнијем 1
  • најмудрију 1
  • најновијем 1
  • најобичније 2
  • најодушевљеније 1
  • најозбиљнија 1
  • најозбиљније 1
  • најпаметније 2
  • најпосле 2
  • Најпосле 7
  • најпотребније 1
  • најпре 14
  • најпречој 1
  • најпријатнијим 1
  • најредовније 1
  • најружнијег 1
  • најсавршеније 1
  • најсавршенијег 1
  • најсветлијим 1
  • најситнијег 1
  • најславнија 1
  • најславније 1
  • најслађи 1
  • најслободнији 1
  • најстарија 1
  • Најстарији 1
  • најтрајнија 1
  • најубедљивији 1
  • најчешће 1
  • најчистије 1
  • накашља 1
  • наквашенога 1
  • наклоности 1
  • након 3
  • накоштале 1
  • налазите 1
  • налети 1
  • налик 2
  • налога 1
  • налоге 2
  • нам 16
  • нама 8
  • намену 1
  • намера 2
  • намерава 1
  • намери 1
  • Намерила 1
  • намерном 1
  • намесити 1
  • намесник 1
  • намести 1
  • наместила 1
  • наметање 1
  • наметљиво 1
  • наметне 1
  • намешта 2
  • Намештај 1
  • намештала 1
  • намигну 3
  • намигује 1
  • намишљена 1
  • намргодила 1
  • нанесе 1
  • наоколо 1
  • Наопако 1
  • наопако 2
  • наочаре 1
  • наочари 1
  • напајало 1
  • напаприо 1
  • напатила 1
  • наперено 1
  • написати 1
  • напит 1
  • наплатити 1
  • наплаћају 1
  • напомиње 1
  • напоредо 3
  • направила 1
  • напред 2
  • напредак 1
  • напреде 1
  • напредно 1
  • напреднога 1
  • напретка 2
  • напуни 1
  • напунивши 1
  • напунила 1
  • напуштен 1
  • напуштено 1
  • нарав 3
  • наравно 10
  • Наравно 3
  • нарадила 1
  • нарастао 1
  • наредбом 1
  • нареди 1
  • наређују 1
  • нареченога 1
  • народ 45
  • народа 14
  • народима 1
  • народна 1
  • народне 5
  • народни 6
  • народним 2
  • народнима 1
  • народних 3
  • народно 1
  • народног 2
  • народнога 1
  • народној 2
  • народном 3
  • народност 1
  • народну 2
  • народњачке 2
  • народњачког 1
  • народом 3
  • народу 7
  • наручена 1
  • наручили 1
  • наручио 1
  • нас 25
  • насвој 1
  • насела 1
  • населили 1
  • насилима 1
  • наследио 1
  • наследник 1
  • наследства 1
  • наслеђују 1
  • наслони 1
  • Наслонила 1
  • наслонио 2
  • наслоњен 1
  • наслоњена 1
  • насмеја 1
  • насмејала 1
  • насмехну 3
  • насмеши 5
  • насмешише 1
  • Насред 1
  • насрне 1
  • насртљиву 1
  • наставак 1
  • наставити 1
  • наставља 1
  • настанио 1
  • насу 1
  • насути 1
  • Ната 48
  • натарошевица 1
  • натарошу 1
  • Натарошу 1
  • Нате 2
  • натерала 1
  • Нати 10
  • Натин 1
  • Натина 2
  • Натине 1
  • наткосутра 1
  • Натом 2
  • натраг 4
  • натресла 1
  • натрчале 1
  • Нату 3
  • натукао 1
  • Натукла 1
  • натуцао 1
  • натуштило 1
  • Наћи 1
  • наћи 6
  • наук 1
  • Наука 1
  • науми 1
  • наумили 1
  • науци 1
  • наученика 1
  • научи 1
  • научила 1
  • научили 1
  • научио 3
  • научити 1
  • Научићемо 1
  • научише 1
  • научнике 1
  • научно 1
  • научног 1
  • нахвале 1
  • нахвали 1
  • Нахвалиле 1
  • нахранити 1
  • нацепа 1
  • начела 2
  • начелима 1
  • начелник 1
  • Начелник 1
  • начелника 1
  • начелницима 1
  • начеоник 7
  • начеоника 2
  • начеоникова 1
  • начин 3
  • начинити 2
  • начином 2
  • начину 1
  • начичкана 1
  • наш 15
  • Наш 2
  • наша 6
  • Наша 6
  • нашали 2
  • Нашао 1
  • нашао 8
  • наше 11
  • нашег 3
  • нашега 3
  • Нашем 1
  • нашем 6
  • наши 5
  • нашим 1
  • нашима 1
  • наших 4
  • Нашла 1
  • нашла 3
  • Нашли 1
  • нашли 2
  • нашој 4
  • нашу 2
  • не 435
  • Не 55
  • неба 2
  • небесје 1
  • небесним 1
  • небесном 1
  • Неблагодаран 1
  • небрану 1
  • небрат 1
  • небраћу 1
  • небу 4
  • Невера 1
  • невешта 1
  • невешти 1
  • невина 2
  • невоља 1
  • невоље 4
  • невољи 2
  • невољом 1
  • негда 2
  • Негде 1
  • негде 5
  • НЕГДИНСКА 1
  • Него 28
  • него 67
  • негодовањем 1
  • негује 1
  • негују 1
  • недахнимице 1
  • недеља 4
  • недеље 2
  • недељи 1
  • недељно 1
  • недељом 3
  • недељу 8
  • недра 1
  • нежан 1
  • нежењени 1
  • нежна 1
  • нежни 1
  • нежнија 1
  • нежних 1
  • нежно 1
  • нежношћу 1
  • независан 3
  • незадовољан 1
  • незван 1
  • незграпном 1
  • незнабожачким 1
  • незнање 1
  • неизвесному 1
  • неизмешани 1
  • неисписан 1
  • нејачким 1
  • нејачко 1
  • Неје 14
  • неје 83
  • Нек 4
  • нек 5
  • нека 11
  • Нека 5
  • некад 3
  • некада 2
  • некакав 4
  • некакве 1
  • некаквим 1
  • некаквог 1
  • некакву 2
  • некаки 1
  • некако 1
  • неке 9
  • Некер 1
  • Неки 1
  • неки 17
  • неким 4
  • неких 1
  • некмо 1
  • неко 14
  • Неко 2
  • неког 1
  • некога 3
  • некој 2
  • неколико 28
  • Неколико 3
  • неком 2
  • Некоме 2
  • неку 3
  • некуд 1
  • некуда 2
  • Нема 14
  • нема 30
  • немаде 1
  • немају 1
  • немам 2
  • немамо 1
  • немани 1
  • Немање 1
  • немара 1
  • Немац 2
  • немачке 1
  • немачки 1
  • Немачко 1
  • немаш 1
  • немило 1
  • немир 2
  • немирна 1
  • немо 1
  • немогуће 1
  • немој 6
  • Немој 6
  • немојте 2
  • Немојте 3
  • Немца 1
  • Немци 1
  • Немцима 1
  • ненада 5
  • ненамерном 1
  • необичан 2
  • необичне 1
  • Необични 1
  • необично 6
  • неограничена 1
  • неожењена 1
  • неокаљанога 1
  • неолепљена 1
  • неоснована 1
  • неписмених 1
  • неповерење 1
  • непоетично 1
  • непозван 1
  • непомућено 1
  • непомућенога 1
  • непосредним 1
  • непосредно 1
  • непотпуних 1
  • неправилним 1
  • неправично 1
  • непрестано 4
  • неприлика 1
  • неприлику 2
  • неприлици 1
  • непристран 1
  • непрозриве 1
  • нерасечен 1
  • неред 2
  • нереду 1
  • неруке 1
  • несам 2
  • несебична 1
  • несигуран 1
  • неситог 1
  • неситости 1
  • Несмо 1
  • несноснијег 1
  • несносну 1
  • несретан 1
  • несретна 1
  • несретне 1
  • несретника 1
  • несретно 1
  • Несрећа 1
  • несрећан 1
  • несрећу 2
  • неста 3
  • нестаде 1
  • нестално 1
  • нестало 2
  • нестане 2
  • нестаће 1
  • несташицама 1
  • несташни 1
  • несте 1
  • нестрпељиве 1
  • нестрпељивија 2
  • нестрпљива 1
  • нестрпљиво 2
  • несу 13
  • несуђеној 1
  • нећаком 2
  • неће 1
  • Неће 1
  • Нећеш 1
  • нећу 2
  • неувелог 1
  • Неугодно 1
  • неугодно 2
  • неудаћама 1
  • Неуко 1
  • неумење 1
  • неумољиво 1
  • неуморни 1
  • неумрли 1
  • неумрлога 1
  • неусиљено 2
  • неучене 1
  • неучтивији 1
  • нехотице 5
  • нечему 1
  • Нечему 1
  • Нешто 3
  • нешто 56
  • ни 152
  • Ни 5
  • Нигде 2
  • нигде 3
  • низ 1
  • није 51
  • Није 8
  • ниједна 1
  • никад 20
  • Никад 3
  • Никада 2
  • никада 4
  • никаква 1
  • Никакве 1
  • никакве 3
  • никаквога 1
  • никако 2
  • нико 13
  • Нико 3
  • никога 3
  • Николе 1
  • ником 1
  • никоме 1
  • никуд 1
  • Нимрода 1
  • нисам 10
  • Нисам 6
  • Ниси 2
  • ниси 7
  • ниским 2
  • ниско 1
  • Нисмо 1
  • нисмо 3
  • нисте 1
  • Нису 1
  • нису 6
  • Нит 1
  • нит 3
  • нити 14
  • нитковством 1
  • нихилисте 1
  • ничега 2
  • Ништа 2
  • ништа 29
  • ништи 1
  • Но 28
  • но 4
  • Нов 1
  • нов 2
  • нова 1
  • Нова 5
  • новаца 1
  • нове 5
  • Нови 6
  • новије 1
  • новијих 1
  • новију 1
  • новим 1
  • новина 1
  • новинама 1
  • новине 4
  • новином 1
  • ново 6
  • Новог 1
  • Новога 1
  • Новом 2
  • Новосадске 1
  • Новосадској 1
  • новотарија 1
  • нову 1
  • Нову 1
  • новцате 1
  • новце 1
  • новцу 1
  • новчић 1
  • новчића 1
  • ногама 2
  • ноге 6
  • ного 1
  • ногу 6
  • нож 2
  • ножеве 1
  • ножице 1
  • ножно 1
  • нози 1
  • ноне 1
  • нос 4
  • носа 2
  • носаше 1
  • носе 2
  • носи 3
  • носила 1
  • носио 1
  • нотарошу 1
  • ноти 1
  • ноћ 9
  • ноћас 3
  • ноћашњи 1
  • ноћашњој 2
  • ноћи 6
  • ноћне 1
  • ноћни 1
  • ну 1
  • нудише 1
  • нуз 1
  • Нуз 1
  • нујне 1
  • нуле 1
  • њ 4
  • Ње 1
  • ње 27
  • Њега 1
  • њега 57
  • његов 10
  • његова 17
  • његове 10
  • његови 2
  • његовим 2
  • његовима 1
  • његових 2
  • његово 3
  • његовој 3
  • његовом 2
  • његову 14
  • Његуш 1
  • њезин 1
  • Њему 1
  • њему 36
  • њен 13
  • њена 17
  • њене 2
  • њеним 1
  • њених 1
  • њено 7
  • њеној 5
  • њеном 1
  • њену 13
  • њим 20
  • њима 13
  • њиме 2
  • Њих 2
  • њих 34
  • њихне 1
  • Њихов 1
  • њихов 3
  • њихова 2
  • њихове 1
  • њихови 1
  • њиховој 1
  • њихову 3
  • њози 1
  • Њој 2
  • њој 27
  • њом 16
  • њу 27
  • о 117
  • О 6
  • оба 1
  • обавеза 1
  • Обадве 2
  • обадве 3
  • обадвема 1
  • обазире 1
  • обазре 1
  • обали 4
  • обалу 1
  • обарен 1
  • обасипа 1
  • обасипати 1
  • обасут 1
  • обгрли 1
  • обе 1
  • Обе 1
  • оберучке 1
  • обесвећење 1
  • обесила 1
  • обиђи 1
  • обиму 1
  • обићи 1
  • обичај 2
  • обичаје 1
  • обичају 1
  • обична 1
  • обичне 1
  • обични 1
  • обичних 1
  • Обично 1
  • обично 15
  • објашњивање 1
  • облаке 1
  • облаци 1
  • облачак 1
  • облачи 1
  • обле 1
  • обоје 1
  • обојица 1
  • оболела 1
  • обори 4
  • обрадова 1
  • обрадовала 1
  • обрадовао 2
  • обрадовати 1
  • Обрадовића 1
  • обрадује 2
  • обрађивача 1
  • образ 4
  • образи 1
  • образима 1
  • образу 1
  • обране 1
  • обраницу 1
  • обрати 3
  • обрашчићима 1
  • обрвама 1
  • обрве 1
  • обрекао 1
  • обрецну 3
  • обрлатила 1
  • обрлатити 1
  • обузимаше 1
  • обукао 1
  • Ова 1
  • ова 7
  • овај 24
  • Овај 3
  • овака 1
  • овакво 1
  • оваке 1
  • овакима 1
  • Овако 2
  • овако 6
  • овакој 2
  • овамо 6
  • овда 2
  • овде 17
  • ове 8
  • овековечио 1
  • ови 4
  • Овим 1
  • овим 2
  • овима 2
  • овлаш 1
  • ово 11
  • Ово 2
  • овог 2
  • овога 2
  • овој 2
  • овом 2
  • овому 1
  • овостраних 3
  • ову 4
  • овчија 1
  • овчијим 1
  • оглашујући 1
  • огледа 2
  • огњиште 1
  • огњишту 2
  • оговара 1
  • Огрезли 1
  • огризине 1
  • огрљаку 1
  • огртач 1
  • од 172
  • Од 19
  • ода 1
  • одабраних 1
  • одавде 6
  • одавно 3
  • одазва 2
  • одакле 2
  • оданде 1
  • одао 1
  • одапиње 1
  • одар 3
  • Одатле 1
  • одахнуо 1
  • Одахнуће 1
  • одбегла 1
  • Одбегла 1
  • одби 2
  • одбије 1
  • одбијемо 1
  • одбила 1
  • одбио 1
  • одбиће 1
  • одбор 2
  • одбора 2
  • одборник 1
  • одборника 1
  • одборнику 1
  • Одборници 1
  • одборници 2
  • одважио 1
  • одваја 1
  • одведи 1
  • одвезоше 1
  • одвикује 1
  • одвојише 2
  • одвратан 1
  • одговара 3
  • одговор 2
  • одговори 35
  • одговорио 2
  • одговориће 1
  • одгоди 1
  • одгрне 1
  • оде 24
  • одевено 1
  • одело 1
  • оделу 1
  • одемо 3
  • одене 1
  • одзвони 1
  • одзива 1
  • оди 1
  • одјекнуо 1
  • одлагати 1
  • одлазак 2
  • одлази 1
  • одлазио 2
  • одлазите 2
  • одлане 1
  • одлану 2
  • одлануло 1
  • одласка 1
  • одласку 1
  • одлетео 1
  • одликован 1
  • одлучнија 1
  • одлучно 2
  • одмах 20
  • Одмах 3
  • одмахне 1
  • одмахну 1
  • одмет 1
  • одмиче 1
  • одмор 2
  • одмори 3
  • однеговаше 1
  • однесе 1
  • одобрава 1
  • одобравају 1
  • одобрила 1
  • одобрио 1
  • одобрити 1
  • одојила 1
  • одоле 1
  • одолети 2
  • одонуд 1
  • одоше 1
  • Одоше 2
  • одра 2
  • одрасла 1
  • одређена 2
  • одређене 1
  • одређивати 1
  • одрешене 1
  • одржа 1
  • одржава 1
  • одржао 1
  • одржати 1
  • одржи 3
  • одричем 1
  • одру 1
  • одседнемо 1
  • одсели 1
  • одселили 1
  • одселило 1
  • одсести 1
  • одсјајује 1
  • одскаче 1
  • одсмејала 1
  • одсмеје 2
  • одспав 1
  • оду 2
  • одудари 1
  • одужи 1
  • одупире 1
  • одустаде 1
  • одушеви 1
  • одушевила 1
  • одушевити 1
  • одушевљеније 1
  • Одушевљеније 1
  • одушевљено 4
  • одушевљења 1
  • одушевљење 2
  • одушевљењем 1
  • одушке 1
  • оженимо 1
  • оженио 2
  • Оженићете 1
  • оживи 2
  • оживљаваше 1
  • озбиља 1
  • озбиљан 4
  • озбиљна 2
  • озбиљно 7
  • озбиљност 1
  • озгоре 1
  • оздо 1
  • озебао 1
  • Ој 1
  • ока 2
  • окај 1
  • окаљано 1
  • окићена 2
  • окљува 1
  • окљувам 1
  • Око 3
  • око 31
  • околина 1
  • околине 1
  • оком 1
  • окрене 2
  • Окрену 1
  • окрену 8
  • окренула 2
  • окренули 1
  • окренута 1
  • окренути 2
  • Окренуше 1
  • окриље 1
  • окриљем 1
  • окриљу 1
  • Окром 1
  • Округао 1
  • округле 1
  • округли 1
  • окружен 1
  • октобру 1
  • оку 1
  • окупе 1
  • окупу 1
  • оличена 1
  • олтар 1
  • олујине 1
  • омаловажавати 1
  • омањи 1
  • омари 1
  • омилело 2
  • омирисала 1
  • омирисао 1
  • омирисати 1
  • омиришу 1
  • Омладина 1
  • омладина 17
  • омладинац 4
  • омладине 5
  • омладини 2
  • омладином 2
  • омладинска 2
  • омладинске 1
  • омладинским 1
  • омладинских 1
  • омладинско 1
  • омладинску 1
  • омладину 4
  • омладинца 2
  • Омлатина 1
  • омлатином 1
  • омутком 1
  • Он 15
  • он 92
  • Она 13
  • она 83
  • Онај 1
  • онај 20
  • онакав 1
  • онакве 1
  • онаки 2
  • Онако 1
  • онако 22
  • онаком 1
  • онамо 1
  • онда 16
  • Онда 5
  • онде 4
  • Оне 1
  • оне 18
  • оневидила 1
  • они 15
  • оним 3
  • онима 1
  • оних 3
  • Оно 3
  • оно 33
  • оног 2
  • онога 5
  • оној 7
  • оном 4
  • Ономад 1
  • ономад 4
  • ономе 4
  • оному 3
  • ону 7
  • онуд 1
  • онуда 1
  • опажало 1
  • опаклију 1
  • опаљеном 1
  • опањкава 1
  • опасан 1
  • Опасан 1
  • опасног 1
  • опасност 2
  • опасности 1
  • опевајући 1
  • опепелити 1
  • опет 109
  • Опет 5
  • опио 1
  • опису 1
  • описује 1
  • опљувати 1
  • ополчила 1
  • опомене 4
  • опомену 1
  • опоре 1
  • оправдао 1
  • опре 1
  • опрезу 1
  • опрему 1
  • Опрости 1
  • опрости 4
  • опростио 2
  • Опростите 1
  • опће 1
  • Општа 1
  • опште 2
  • општега 1
  • општина 2
  • општинари 1
  • општине 4
  • општини 1
  • општином 2
  • општинске 1
  • Општински 1
  • општински 2
  • општинским 1
  • општинскога 1
  • општинском 1
  • општинску 1
  • општину 1
  • општу 1
  • орао 2
  • орати 1
  • орах 1
  • Орах 1
  • ораха 1
  • орахова 1
  • орахом 2
  • ораху 1
  • орације 1
  • организована 2
  • организовану 1
  • организује 1
  • ори 1
  • орла 2
  • Орлић 1
  • орлом 1
  • орману 2
  • оруђа 1
  • оруђе 1
  • оруђем 1
  • Орфелин 1
  • осам 1
  • осамнаесту 1
  • освану 1
  • Освану 2
  • освануло 1
  • осведочи 1
  • осветљена 2
  • освитку 1
  • осврну 1
  • осврнули 1
  • осврнуо 1
  • осврнуше 1
  • осврће 3
  • Осврћући 1
  • осете 1
  • Осети 3
  • осети 8
  • осетила 3
  • осетио 4
  • осећа 11
  • Осећа 2
  • осећај 1
  • осећаја 1
  • осећаје 1
  • осећају 1
  • осећам 3
  • осећање 3
  • осећао 4
  • осећаше 1
  • осече 1
  • Осим 1
  • осим 6
  • Ослободи 1
  • ослонила 1
  • ослонити 1
  • осмејак 1
  • осмејком 1
  • осмејкује 1
  • Осмелио 1
  • осмех 1
  • осмехом 1
  • осмој 1
  • основних 1
  • особе 2
  • особина 1
  • особине 2
  • Особито 2
  • особито 7
  • особитој 1
  • Оста 1
  • Остави 1
  • остави 3
  • оставити 4
  • остављено 1
  • остаде 1
  • остала 1
  • остале 2
  • остали 6
  • осталим 1
  • осталих 2
  • остало 2
  • осталога 1
  • осталу 1
  • остане 4
  • останем 2
  • Останите 1
  • остану 1
  • останути 1
  • Остао 2
  • остао 4
  • остатак 1
  • остатака 2
  • остати 5
  • остатке 3
  • остаће 2
  • остацима 2
  • острагу 1
  • осуђене 1
  • осуђивати 1
  • осуђују 1
  • Отареш 1
  • отац 8
  • Отворена 1
  • отворено 3
  • отворену 1
  • отвори 4
  • отворила 1
  • Отворила 1
  • отворио 2
  • отворити 2
  • оте 4
  • отегло 1
  • отела 1
  • отео 1
  • отирући 1
  • отискоше 1
  • отисне 1
  • отићи 4
  • отишао 13
  • Отишао 2
  • отишла 3
  • отишле 1
  • отишли 2
  • откиде 2
  • отлен 1
  • отме 1
  • отмени 1
  • отоич 1
  • отоичашњу 1
  • отпоздрави 1
  • отпоздравља 1
  • Отпоја 1
  • отпоручио 1
  • отпочети 1
  • отпрати 1
  • отпративши 1
  • отпратиће 1
  • Отпратићу 1
  • отпратише 1
  • отпустила 1
  • отрљо 1
  • отровне 1
  • отрца 1
  • отрцанога 1
  • отрчала 1
  • Отрчала 1
  • отрчао 1
  • отрчи 1
  • отуд 2
  • отуђила 1
  • отуђити 1
  • отшкрину 1
  • оћута 1
  • официр 1
  • официрским 1
  • ох 2
  • Ох 7
  • охол 1
  • охолом 1
  • оца 10
  • оцем 1
  • оцу 2
  • очеву 2
  • очемерила 1
  • очемерио 1
  • очепи 1
  • очеше 1
  • Очи 2
  • очи 24
  • очиглед 1
  • очију 4
  • очима 10
  • очински 1
  • очита 1
  • очитам 1
  • очитао 1
  • очицама 1
  • очице 1
  • очишћено 1
  • ошине 1
  • оштар 1
  • оштро 6
  • Па 102
  • па 438
  • Павле 1
  • пада 4
  • Падају 1
  • паде 5
  • падне 1
  • падоше 2
  • пажљиво 2
  • пажљивости 1
  • пажње 1
  • пажњом 1
  • пажњу 2
  • пазар 1
  • пазаре 1
  • пазе 1
  • Пази 1
  • пази 3
  • пазити 2
  • пазухо 1
  • пазухом 1
  • пак 1
  • Пак 2
  • пакао 1
  • паки 2
  • паклу 1
  • пала 2
  • паламара 1
  • пали 1
  • палидрвца 1
  • палила 1
  • пало 4
  • памет 8
  • паметан 1
  • памети 4
  • Паметна 1
  • паметна 2
  • паметни 1
  • паметније 3
  • паметнији 1
  • памте 1
  • Памтиш 1
  • памћење 1
  • памука 1
  • пандура 2
  • панталоне 1
  • Панчева 1
  • пањкала 1
  • пао 3
  • паприку 1
  • папуча 1
  • папуче 1
  • пар 9
  • пара 1
  • параграфлија 1
  • параду 1
  • Пардон 1
  • паре 3
  • парницу 1
  • паропловске 1
  • паропловског 1
  • паропловску 1
  • парох 4
  • пароха 1
  • парохији 1
  • парохију 1
  • партаје 1
  • пару 1
  • паса 1
  • пасош 1
  • пастир 1
  • пати 2
  • патила 1
  • патница 1
  • патосу 1
  • патријарха 1
  • патријаршија 1
  • патријаршкога 1
  • патрићка 1
  • пева 11
  • певају 1
  • певања 3
  • певање 5
  • певао 1
  • певате 1
  • певати 4
  • певаху 1
  • певач 1
  • певача 1
  • певачи 1
  • певачима 1
  • певачица 1
  • певачице 1
  • певачици 1
  • Певачка 2
  • певачка 4
  • певачке 1
  • певачки 2
  • певачких 1
  • певачко 4
  • певачкога 7
  • певачкој 1
  • певачу 1
  • певницу 1
  • певушила 1
  • пеленом 1
  • пензионирац 3
  • Пење 1
  • пера 1
  • Пера 3
  • пере 2
  • Пере 2
  • Перина 1
  • перјем 1
  • перући 1
  • песама 1
  • песма 3
  • песмама 3
  • песмарица 1
  • песме 4
  • песмом 3
  • песму 9
  • песник 4
  • песника 5
  • песнике 1
  • песников 2
  • песникова 1
  • песниковим 1
  • песникову 3
  • песником 1
  • песнику 1
  • песницама 1
  • пет 2
  • петиних 1
  • Петнаест 1
  • петнаест 2
  • петој 2
  • Петроварадин 1
  • петролеума 1
  • пећи 2
  • пећци 1
  • пецкања 1
  • пецне 1
  • печат 1
  • печата 1
  • печењем 1
  • пешачећи 1
  • пешачим 1
  • пешачио 1
  • пешке 1
  • Пешке 1
  • Пештанској 1
  • Пеште 1
  • Пешти 1
  • пива 5
  • Пиво 1
  • пиво 5
  • пивушином 1
  • пијаницу 1
  • пијанка 1
  • пијанству 1
  • пијанци 1
  • пијатетом 1
  • пијацу 1
  • пије 4
  • пијетет 2
  • пију 2
  • пиле 1
  • пилића 1
  • пилићи 1
  • пило 1
  • пилула 1
  • пиљио 2
  • писане 1
  • писао 2
  • Писар 10
  • писар 26
  • писара 5
  • писарев 2
  • писарем 1
  • писарну 1
  • писару 4
  • писати 3
  • писка 1
  • писмо 1
  • писну 1
  • Пита 1
  • пита 24
  • Питајте 1
  • питала 1
  • Питала 1
  • питања 2
  • питање 1
  • питати 1
  • питаш 1
  • питомији 1
  • питомцем 1
  • пише 3
  • пиштољима 1
  • пишу 1
  • плав 1
  • плава 1
  • плавичаст 1
  • плавичасто 1
  • плавом 1
  • плакала 1
  • плам 1
  • пламен 1
  • пламичак 1
  • Плани 1
  • планина 2
  • планинац 1
  • планини 3
  • планином 3
  • планинске 1
  • планинско 1
  • планинском 1
  • планину 1
  • планове 1
  • плану 1
  • платио 1
  • платиша 1
  • платном 1
  • плаћати 1
  • плаховито 1
  • плач 3
  • плаче 1
  • плачем 1
  • плачу 2
  • плашите 1
  • плашити 1
  • племенитих 1
  • племениту 1
  • плен 1
  • плете 1
  • плетена 1
  • плетеним 1
  • плећа 1
  • плећат 1
  • плива 1
  • плови 1
  • пловидбу 1
  • плодове 1
  • пљескати 1
  • пљује 1
  • пљусне 1
  • по 151
  • По 9
  • Побегли 1
  • побожним 1
  • побожности 1
  • поборнике 4
  • поборници 1
  • побра 1
  • побрати 1
  • побратимству 1
  • побрдица 1
  • побрине 2
  • Побринула 1
  • побринуо 1
  • побркати 1
  • побром 1
  • побунили 1
  • повезачу 1
  • повела 1
  • повељенија 1
  • повереног 1
  • поверенства 1
  • поверити 1
  • поверљивије 1
  • поверљиво 1
  • поверовати 1
  • поветарцем 1
  • повика 7
  • повикаше 1
  • повила 1
  • повиновати 1
  • повисити 1
  • повлачи 1
  • повод 1
  • повода 1
  • поводећи 1
  • повоје 1
  • повратак 1
  • поврве 1
  • поврви 1
  • површан 2
  • Повукао 1
  • повукао 3
  • повући 1
  • погача 1
  • погибе 1
  • погинути 1
  • поглади 2
  • Поглед 1
  • поглед 8
  • Погледа 1
  • погледа 9
  • погледао 1
  • погледаше 3
  • погледи 1
  • погледом 5
  • погледу 1
  • погодили 1
  • погодио 1
  • погодити 1
  • погрешка 1
  • Под 3
  • под 35
  • пода 1
  • подала 1
  • подао 1
  • подбунила 1
  • подвикну 1
  • подеси 1
  • подигне 1
  • подигну 1
  • подигнут 1
  • подиже 7
  • подједнако 2
  • подла 1
  • подланчио 1
  • подлегне 1
  • подлости 1
  • подлошћу 1
  • подмукла 1
  • подне 6
  • поднесе 2
  • поднети 1
  • подноси 1
  • подрезивање 1
  • подсети 1
  • подсећа 1
  • подсечене 1
  • подскакивања 1
  • подсмех 1
  • подсмехну 1
  • подсмехнути 1
  • подугачком 1
  • подударају 1
  • подухвати 1
  • подухватио 1
  • Пође 2
  • пође 4
  • пођеш 1
  • пођоше 2
  • поезије 1
  • пожелео 1
  • пожелити 1
  • поживи 1
  • пожури 1
  • пожурили 1
  • пожурио 1
  • позабавиле 1
  • позабавимо 1
  • позајмљивала 1
  • позва 2
  • позван 1
  • позвана 1
  • позвани 2
  • поздрави 9
  • поздравила 1
  • поздравиле 2
  • поздравиће 1
  • поздравићеш 1
  • поздравиш 1
  • Поздравише 1
  • позив 11
  • позива 2
  • позивом 1
  • позиву 2
  • позлаћену 1
  • позна 2
  • познав 1
  • познавали 1
  • познаде 1
  • познаје 5
  • познајеш 1
  • познају 1
  • познала 1
  • познаника 1
  • познанике 1
  • познанику 2
  • познаницом 1
  • познанства 1
  • познао 2
  • Познао 2
  • познат 1
  • познате 1
  • познати 1
  • познатим 1
  • познату 1
  • Познаћеш 1
  • позове 1
  • позоришну 1
  • позоришта 1
  • позориште 1
  • позорница 1
  • позорнице 1
  • позорницом 2
  • позорницу 1
  • појави 1
  • појавиће 1
  • појасом 1
  • појачава 1
  • поје 2
  • поједе 1
  • појединца 1
  • појести 1
  • поји 1
  • појма 3
  • појмови 1
  • појурио 1
  • покаже 3
  • покажу 1
  • показа 2
  • показао 3
  • показати 1
  • показивала 1
  • показује 2
  • покајао 1
  • покајаћете 1
  • покајнички 1
  • покварена 1
  • поквареније 1
  • покварила 1
  • Покварили 1
  • поквариће 1
  • поклоне 1
  • поклони 1
  • поклонио 1
  • поклонити 1
  • поклопио 1
  • покој 1
  • покојна 2
  • покојни 5
  • покојних 2
  • покојнога 3
  • покојном 2
  • покренуло 1
  • покреће 1
  • покри 1
  • покупио 1
  • покусале 1
  • покуша 1
  • покушају 1
  • пола 1
  • Полаженика 1
  • полажући 1
  • полазе 1
  • полак 1
  • полегати 1
  • полеђини 1
  • полетела 3
  • полетео 1
  • полетеће 1
  • полетеше 2
  • полети 5
  • поли 3
  • поливеним 1
  • поливено 1
  • политизира 2
  • политика 1
  • политику 3
  • политички 1
  • политичких 2
  • политичкога 1
  • политичкој 2
  • политичку 1
  • политичне 1
  • политичним 1
  • полицајцима 1
  • половина 2
  • половини 1
  • половину 1
  • Половину 1
  • положају 1
  • положи 1
  • Положи 1
  • Положићу 1
  • поломити 1
  • полупала 1
  • полушку 1
  • поља 4
  • поље 3
  • пољем 1
  • пољског 1
  • пољу 1
  • пољубац 1
  • пољуби 2
  • пољубиле 1
  • пољубим 1
  • пољупцима 1
  • пољупчића 1
  • помаже 2
  • Помакните 1
  • помеша 1
  • помешај 1
  • помешају 1
  • помешали 1
  • помешани 1
  • помешао 1
  • помисао 1
  • помисли 3
  • помислила 1
  • помислио 2
  • помислити 1
  • помислише 1
  • помишља 4
  • помишљају 1
  • помишљајући 1
  • помишљала 1
  • помишљао 2
  • помишљати 2
  • помишљу 1
  • помогао 1
  • помогло 1
  • помогне 1
  • помогоше 1
  • поможе 1
  • Помоз 1
  • помози 2
  • помоли 2
  • помоћ 1
  • помоћи 6
  • помоћник 1
  • помпом 1
  • помрча 1
  • помрче 1
  • помусти 1
  • понашање 2
  • понашањем 1
  • понашаше 1
  • Понда 19
  • понда 7
  • понела 2
  • понео 1
  • понесе 2
  • понесите 1
  • понесоше 1
  • Понећемо 1
  • понижен 3
  • понижену 1
  • понизио 1
  • поникоше 1
  • понови 1
  • понор 1
  • понора 1
  • поносе 1
  • поносно 1
  • поноћи 1
  • понудише 1
  • Поп 16
  • поп 94
  • попа 18
  • Попа 6
  • попадија 1
  • попару 1
  • попи 1
  • попили 1
  • попин 2
  • попина 2
  • Попина 3
  • попине 4
  • попиним 1
  • поплашила 1
  • попне 1
  • попова 1
  • поповао 1
  • Поповића 1
  • попом 1
  • попрети 1
  • попу 5
  • популарнијим 1
  • попут 1
  • поради 1
  • порадила 1
  • порадити 1
  • поразбацано 1
  • поразговарали 1
  • поранио 2
  • поред 24
  • Поред 3
  • поредак 1
  • пореклом 1
  • поретка 1
  • поретку 2
  • поричући 1
  • породица 2
  • породицу 5
  • породичној 1
  • породичну 1
  • порта 1
  • портир 1
  • поручио 1
  • поруџбини 1
  • посао 8
  • посведочити 1
  • посветио 1
  • посвршава 1
  • поседали 1
  • посете 1
  • посети 3
  • посетити 1
  • посинка 1
  • поскакута 1
  • поскидај 1
  • поскочи 1
  • посла 8
  • послала 3
  • посланика 2
  • послао 2
  • посластица 1
  • после 29
  • После 3
  • последња 3
  • последње 6
  • последњем 1
  • последњи 6
  • последњим 3
  • последњих 2
  • последњу 1
  • послова 1
  • послове 1
  • пословима 1
  • послом 4
  • послу 1
  • послугу 1
  • Послужавка 1
  • послужи 2
  • послушао 1
  • послушати 1
  • послушна 1
  • послушност 1
  • посматра 1
  • поспремати 1
  • посредним 1
  • Посркале 1
  • посрћући 1
  • поста 1
  • постављен 1
  • постадоше 1
  • постаје 1
  • постала 2
  • постане 1
  • постао 4
  • постати 1
  • постеља 1
  • постеље 1
  • постељи 1
  • постељу 1
  • постидети 1
  • постићи 1
  • постојано 1
  • постојати 1
  • постоји 1
  • постоњака 1
  • поступка 1
  • посути 1
  • потајно 1
  • потамњује 1
  • потапкала 1
  • потегу 1
  • потера 1
  • потиљак 1
  • потиљка 1
  • поткрасти 1
  • Поток 1
  • поток 3
  • потока 4
  • потомству 1
  • потомци 1
  • потомцима 1
  • поточића 1
  • потписали 1
  • потпише 1
  • потплеће 1
  • потпомажемо 1
  • потпуно 3
  • потражи 2
  • потраја 1
  • потрајало 1
  • потраје 1
  • потребан 1
  • потребе 2
  • потреби 1
  • потребни 1
  • потребнији 1
  • потребно 2
  • потребу 1
  • потрча 1
  • потрчала 1
  • потрчи 3
  • потужи 2
  • потуца 1
  • потчињенога 1
  • поударано 1
  • поуздана 1
  • поука 1
  • поутеши 1
  • поутешити 1
  • Поутиша 1
  • Поучавајмо 1
  • поучавати 2
  • поучаваћу 1
  • поучи 1
  • поучити 1
  • похвали 2
  • походе 1
  • походио 1
  • похођанска 1
  • поцрвене 2
  • поцрвенела 1
  • поцрвенеле 1
  • Поцрвени 1
  • поцрвени 2
  • поцрне 1
  • поцрпала 1
  • поцрпу 1
  • поцури 2
  • почастимо 1
  • поче 5
  • Почела 1
  • почела 3
  • почели 3
  • Почео 1
  • почео 3
  • почети 2
  • почетка 1
  • почешће 1
  • почивути 1
  • почиње 4
  • почињу 1
  • почне 3
  • почнете 1
  • почнимо 1
  • пошалицама 1
  • пошаље 1
  • пошаљем 1
  • пошао 4
  • пошиница 1
  • пошла 4
  • пошли 2
  • пошље 1
  • поштен 2
  • Поштен 3
  • поштени 1
  • поштено 2
  • поштења 1
  • поштење 1
  • пошто 1
  • поштованога 1
  • поштовати 1
  • прабаба 1
  • Права 1
  • права 2
  • правац 1
  • правда 1
  • праве 1
  • Прави 2
  • прави 8
  • правила 1
  • правиле 1
  • правим 2
  • правимо 1
  • правите 1
  • правично 1
  • правника 1
  • право 18
  • Право 3
  • правом 1
  • православље 1
  • православне 3
  • православни 1
  • православној 1
  • праву 1
  • правца 2
  • прага 2
  • прагом 1
  • прагу 1
  • празан 2
  • празна 1
  • празнину 1
  • празних 1
  • празноћа 1
  • практичан 1
  • практични 1
  • практично 1
  • практичност 3
  • прам 1
  • Праотац 1
  • Прас 1
  • прасе 1
  • прате 1
  • пратила 1
  • пратилаца 1
  • пратио 1
  • прах 3
  • Прашина 1
  • прашина 2
  • прашини 1
  • прашину 2
  • прашта 1
  • прва 7
  • прве 2
  • први 13
  • Први 2
  • првим 1
  • првих 1
  • Прво 1
  • прво 3
  • првога 2
  • првом 4
  • првосвећеника 1
  • Пре 4
  • пре 42
  • пребаци 4
  • пребацивања 1
  • пребацила 1
  • пребацио 2
  • пребацује 1
  • пребацујем 1
  • пребија 1
  • пребита 1
  • преблаги 2
  • преварена 1
  • превари 1
  • преварила 2
  • преварити 1
  • превешће 1
  • превлачи 1
  • преврне 1
  • преврћу 1
  • Пред 4
  • пред 42
  • преда 5
  • предавања 1
  • предаде 1
  • предака 2
  • предвиђаше 1
  • преде 1
  • предиковало 1
  • предлог 1
  • предложи 1
  • Предложи 1
  • предложио 1
  • предмет 1
  • предмета 2
  • предметом 1
  • предомислио 1
  • Предомислиће 1
  • предомишљао 1
  • представи 1
  • предусретао 1
  • пређе 3
  • пређемо 1
  • прежваћу 1
  • прежива 1
  • преживајући 1
  • презире 1
  • презрели 1
  • преиначити 1
  • прекаљени 1
  • прекиде 2
  • прекинуће 1
  • прекинућу 1
  • преклиње 1
  • Преко 1
  • преко 21
  • прекора 1
  • прекором 3
  • прекосутра 1
  • прекраћивали 1
  • прекрилио 1
  • прекрсти 1
  • Прекрсти 1
  • Прекрстила 1
  • прексиноћ 1
  • Прелетео 1
  • Прелеће 1
  • прелешкали 1
  • прели 1
  • прелива 2
  • прелила 2
  • преломиле 1
  • према 28
  • премио 1
  • премиса 1
  • премишља 1
  • премудра 1
  • премудре 1
  • Пренес 1
  • пренесе 2
  • пренесете 1
  • пренесу 1
  • пренећемо 2
  • пренос 1
  • преноса 3
  • преносу 3
  • преноћи 2
  • пренули 1
  • препале 1
  • препали 2
  • препанула 1
  • препелица 2
  • препире 1
  • преплашено 1
  • препорођај 1
  • препоручи 3
  • препоручује 1
  • препоручују 1
  • препреден 1
  • препуно 1
  • прерана 1
  • пресавила 1
  • пресветли 1
  • пресећи 1
  • пресече 1
  • прескочивши 1
  • преславни 1
  • пресмаче 1
  • преставник 1
  • преставнике 1
  • престаје 1
  • Престанимо 1
  • пресуди 1
  • пресуђује 1
  • претеже 1
  • претерана 1
  • прети 1
  • претплату 1
  • претпоставља 1
  • претпостављене 1
  • претпостављених 1
  • претресу 1
  • претрну 2
  • претрпила 1
  • претрчала 1
  • претрчи 1
  • претуриле 1
  • прећи 1
  • Преудавати 1
  • преудају 1
  • преудати 1
  • преухитри 2
  • префриган 1
  • прецепи 1
  • пречагу 1
  • Пречасни 1
  • пречасни 2
  • пречасног 1
  • пречаснога 1
  • пречекали 1
  • пречешњејши 1
  • прешао 2
  • прешла 2
  • прженици 1
  • при 3
  • прибра 1
  • прибрали 1
  • привезала 1
  • привила 1
  • привлачи 1
  • приволео 1
  • Привреде 1
  • привређује 1
  • привуче 3
  • приговара 1
  • придевене 1
  • приденуо 1
  • придесило 1
  • придиковао 1
  • придику 1
  • придржи 1
  • придружи 1
  • прижегло 2
  • Прижегло 2
  • прижези 1
  • прижиже 1
  • призвао 1
  • Призвао 1
  • признања 1
  • признао 1
  • Признати 1
  • признати 3
  • призор 1
  • прија 2
  • пријави 1
  • пријавити 1
  • пријања 2
  • пријатељ 1
  • пријатеља 2
  • пријатељи 2
  • пријатељству 1
  • пријатна 1
  • Пријатније 1
  • пријатно 3
  • приказ 1
  • приказа 1
  • прикљученија 1
  • прикључи 1
  • приковао 1
  • прилегне 1
  • прилика 10
  • приликама 1
  • Прилике 1
  • прилике 8
  • приликом 8
  • прилику 15
  • прилици 2
  • приличи 1
  • прилично 2
  • приљубила 1
  • прима 1
  • примакла 1
  • примени 1
  • пример 3
  • примера 1
  • примерака 1
  • примерио 1
  • примети 30
  • приметила 4
  • приметио 2
  • приметити 1
  • Приметиће 1
  • приметиће 4
  • примећава 1
  • примећује 2
  • прими 1
  • примио 4
  • примити 1
  • примиш 1
  • примљивости 1
  • Принесенија 1
  • прионило 1
  • припадне 1
  • припали 2
  • припасао 1
  • припитомило 1
  • приповеда 2
  • Приповедај 1
  • приповедају 1
  • приповедала 1
  • приповедам 1
  • приповедао 1
  • приповедати 1
  • приповедаше 1
  • приповеткама 1
  • ПРИПОВЕТКЕ 1
  • припомоћи 1
  • припустио 1
  • прирасле 1
  • приредивши 1
  • Приредила 1
  • приредило 1
  • приредимо 1
  • природан 1
  • присваја 1
  • приседнем 1
  • присела 1
  • присједатељ 1
  • присједатеља 1
  • присједатељем 1
  • прислонила 1
  • прислушкују 1
  • приспети 1
  • пристадоше 1
  • пристала 1
  • пристане 1
  • пристао 2
  • приступио 1
  • приступнице 2
  • притајану 1
  • притвори 1
  • притегао 1
  • притисак 2
  • притискао 1
  • притиском 1
  • притискује 2
  • притиште 1
  • Притиште 1
  • притрчи 1
  • прихвати 6
  • прихвативши 1
  • прихватим 2
  • прихватио 1
  • прихваћа 3
  • прича 1
  • причати 1
  • пришану 2
  • пришапута 1
  • пришио 1
  • пркос 2
  • пркоси 1
  • прне 1
  • пробанчене 1
  • пробао 1
  • проби 1
  • пробије 1
  • прободе 1
  • пробу 2
  • пробудила 1
  • провалијом 1
  • проведе 4
  • проведем 1
  • проведу 1
  • провео 1
  • провесели 2
  • провири 2
  • провирила 1
  • Провирује 1
  • провлачи 1
  • проводаџија 2
  • проводаџисао 1
  • проводиш 1
  • проглади 1
  • проглас 1
  • проговори 14
  • проговориће 1
  • програм 1
  • прогурала 1
  • прогута 1
  • прогутао 1
  • продао 1
  • продати 1
  • продера 1
  • продеранога 1
  • продире 1
  • продобрила 2
  • продобрио 1
  • продрма 1
  • продрмуса 1
  • Прође 1
  • прође 8
  • Прођоше 1
  • прождере 1
  • проза 1
  • прозврјаше 1
  • прозор 13
  • прозора 8
  • прозоре 1
  • прозорима 3
  • прозором 2
  • прозору 9
  • прозру 1
  • пројури 1
  • прокопсати 1
  • прокрчи 1
  • прокрчити 1
  • пролазе 3
  • пролази 1
  • пролете 1
  • пролетером 1
  • пролећа 1
  • пролећно 1
  • пролећу 1
  • проливати 1
  • пролити 1
  • променадама 1
  • промени 1
  • промену 1
  • промуца 1
  • промуцава 1
  • пронашао 1
  • пропада 1
  • пропадне 1
  • пропали 1
  • пропалим 1
  • пропао 1
  • пропева 1
  • пропевати 1
  • пропусти 3
  • пропустила 1
  • пропустиле 1
  • пропустио 1
  • пропустите 1
  • пропустити 1
  • прорешетала 1
  • прорешетале 1
  • Просвета 1
  • просвета 2
  • просвете 1
  • просветитеља 1
  • просветна 1
  • просветни 1
  • просвету 1
  • проседим 1
  • просила 1
  • прослави 3
  • прославити 2
  • прославиће 1
  • проснивао 1
  • прост 3
  • прости 1
  • простим 1
  • простирући 1
  • Просто 1
  • просто 3
  • простом 2
  • пространим 1
  • протегли 1
  • протежира 1
  • протекцијом 1
  • протест 1
  • протестују 1
  • протећи 1
  • против 9
  • противних 1
  • противу 1
  • проћи 2
  • проучити 1
  • професуру 1
  • проходати 1
  • прохом 1
  • прохтело 1
  • Прохтело 1
  • прочачка 1
  • Прочачка 1
  • прочељу 3
  • прочита 1
  • прочитала 1
  • Прочитали 1
  • прочитам 1
  • Прошао 1
  • прошао 5
  • прошапута 2
  • прошврљамо 1
  • прошетају 1
  • проширити 1
  • прошла 3
  • прошло 1
  • прошлости 5
  • прсат 1
  • прскајући 1
  • прсну 2
  • прстима 3
  • прстићем 1
  • пртљаг 1
  • пртљагу 1
  • пружа 1
  • пружену 1
  • пружи 2
  • пружио 2
  • пси 2
  • птица 2
  • пудара 1
  • пука 1
  • Пукла 1
  • пукне 5
  • пун 2
  • пуна 3
  • пунане 1
  • пунахна 1
  • пуне 2
  • пуни 1
  • пуним 2
  • пуних 1
  • пуници 1
  • пуно 1
  • пуном 2
  • пуну 1
  • пусте 2
  • пусти 1
  • Пусти 2
  • пустила 2
  • пустити 3
  • пустоловина 1
  • Пут 1
  • пут 47
  • пута 21
  • путањи 1
  • путем 1
  • путна 1
  • путници 1
  • путничке 1
  • путовала 1
  • путовали 1
  • путови 2
  • путом 6
  • путу 3
  • Путуј 1
  • путује 1
  • путујући 1
  • пући 2
  • пућпуриче 2
  • пуца 1
  • пуче 3
  • Пуче 3
  • пучини 1
  • пуши 3
  • пушио 1
  • пушионица 1
  • пушити 1
  • пушка 1
  • пушку 2
  • пушта 5
  • пуштају 1
  • пуштали 1
  • пчелара 1
  • пчелари 1
  • пчеларска 1
  • пчеларски 2
  • пчеларскога 1
  • пчеларству 1
  • Пчеле 1
  • равна 1
  • равнима 1
  • равница 1
  • равнодушан 1
  • равној 1
  • Рад 2
  • рад 8
  • Рада 1
  • рада 6
  • Раде 1
  • раде 6
  • раденици 1
  • радећи 1
  • Ради 1
  • ради 30
  • радила 2
  • радилица 1
  • радим 1
  • радимо 1
  • радионица 1
  • Радити 1
  • радити 7
  • Радићу 1
  • Радичевић 5
  • Радичевића 7
  • Радичевићу 1
  • РАДИЧЕВИЋУ 1
  • радни 1
  • раднике 1
  • раднику 1
  • радним 1
  • радници 1
  • радњу 3
  • Радо 1
  • радо 4
  • радовала 2
  • Радовала 2
  • Радована 1
  • Радованац 1
  • Радованца 1
  • радованца 2
  • радовању 1
  • радознале 1
  • радознало 1
  • радозналост 1
  • радознао 1
  • Радојчић 2
  • Радојчића 1
  • радом 1
  • радосним 1
  • радосних 1
  • радост 6
  • радости 4
  • раду 3
  • радује 4
  • разаберу 1
  • разабира 3
  • разабирају 1
  • разабирам 1
  • разабирао 2
  • разбацано 1
  • разбијене 6
  • разбијеној 4
  • разборита 1
  • развашарио 1
  • разведри 1
  • развезе 1
  • развезене 1
  • развеле 1
  • развенчаш 1
  • развикао 1
  • развлак 1
  • развратно 1
  • развукли 2
  • разгали 2
  • разгалила 1
  • разглашеном 1
  • разгледа 1
  • разговара 1
  • Разговарајте 1
  • разговарају 5
  • разговарајући 1
  • разговарало 1
  • разговарамо 1
  • разговарао 2
  • разговарате 1
  • разговарати 2
  • Разговараћемо 1
  • Разговор 2
  • разговор 21
  • разговора 6
  • разговорна 1
  • разговором 1
  • разговору 1
  • разграната 1
  • разда 1
  • раздробио 1
  • разиђоше 2
  • разилазе 1
  • разилази 1
  • разишло 1
  • разлагање 1
  • разлегао 1
  • разлива 1
  • разлиже 1
  • разлике 1
  • разлога 3
  • разлози 1
  • разлозима 1
  • Размахнуо 1
  • разметање 1
  • разна 1
  • разне 1
  • разнежени 1
  • разнежи 1
  • разнео 1
  • разним 3
  • разних 6
  • разноврсније 1
  • разнога 1
  • разреда 1
  • разреде 1
  • разуверити 1
  • Разузурио 1
  • разуме 2
  • разумева 1
  • разумеде 1
  • разумем 1
  • Разумем 3
  • разумео 1
  • разумете 1
  • разумети 1
  • разумеш 1
  • Разуми 1
  • разумљиво 1
  • Раја 2
  • Рајић 3
  • Рајића 2
  • рају 1
  • Рају 1
  • ракију 3
  • ракољи 2
  • раме 2
  • раменима 1
  • рамених 1
  • раменом 1
  • раније 1
  • рано 5
  • раптајући 1
  • раскалаши 1
  • раскопчава 1
  • раскрави 1
  • раскравио 1
  • раскршћу 1
  • расла 1
  • распевао 1
  • Расписаћемо 1
  • распита 1
  • расплашени 1
  • расплини 1
  • расположен 2
  • расположењем 1
  • расположењу 1
  • распоредили 1
  • расправљало 1
  • распри 1
  • распрштали 1
  • распусти 1
  • распустити 1
  • распуштеница 1
  • расрдио 1
  • растадоше 1
  • растаје 1
  • растанак 2
  • растире 1
  • растопи 1
  • расту 1
  • растурујемо 1
  • ратару 1
  • ратоборнији 1
  • рационалног 1
  • рационалној 1
  • рачун 4
  • рачуна 3
  • рачунамо 1
  • рачуни 1
  • рачуну 5
  • рашири 2
  • Раширила 1
  • раширило 1
  • Рашићка 44
  • Рашићке 1
  • Рашићки 2
  • Рашићкина 1
  • Рашићкино 1
  • Рашићком 2
  • Рашићку 6
  • рашћеретала 1
  • рашћеретали 1
  • рђав 1
  • рђави 1
  • рђаво 1
  • ребра 1
  • ребрима 1
  • ребро 1
  • реверенда 1
  • ревност 1
  • ревностан 3
  • револуционарним 1
  • ред 3
  • редовно 5
  • реду 3
  • ређајући 1
  • ређала 1
  • ређати 1
  • резом 1
  • резултат 2
  • рек 1
  • рекао 17
  • Рекла 1
  • рекла 14
  • рекне 5
  • рекнем 1
  • рекнеш 1
  • рекрутују 1
  • реп 1
  • ресторацији 1
  • Рећи 1
  • рећи 32
  • реци 2
  • реч 19
  • рече 28
  • речено 1
  • речи 26
  • речима 5
  • речита 1
  • речитости 1
  • речју 1
  • решена 1
  • Решено 1
  • решето 2
  • реши 1
  • решио 1
  • Рим 1
  • Римљанима 1
  • ринта 1
  • ринтам 1
  • ринтати 1
  • Рифлијо 1
  • рогља 2
  • род 7
  • родила 3
  • родило 1
  • родио 3
  • родитеља 1
  • Родитељи 1
  • родитељи 2
  • родитељу 1
  • родољубља 3
  • родољубље 1
  • родољубљем 1
  • рођен 4
  • рођене 1
  • рођени 2
  • рођено 1
  • рођенога 1
  • рођеној 1
  • рођеном 1
  • рођену 2
  • рожданику 1
  • ројеве 1
  • рока 2
  • ролу 1
  • роморећи 1
  • Ромуловим 1
  • рони 1
  • ропта 1
  • роптати 1
  • рубина 1
  • рубине 1
  • рубље 1
  • ружа 5
  • ружно 2
  • рујева 1
  • рука 2
  • рукаве 3
  • рукавице 1
  • рукама 2
  • Руке 1
  • руке 18
  • рукова 2
  • руком 5
  • руку 21
  • Румен 1
  • румен 2
  • румена 1
  • румених 1
  • Руми 1
  • Румској 1
  • Руму 1
  • рупицу 1
  • рупом 1
  • рупцем 2
  • Рус 3
  • Русије 2
  • Русију 2
  • руске 1
  • руски 1
  • рухо 1
  • рухом 1
  • руху 1
  • руци 6
  • ручак 1
  • ручао 1
  • ручица 1
  • ручице 1
  • ручицу 2
  • ручка 1
  • ручни 1
  • ручник 1
  • с 187
  • С 3
  • Са 5
  • са 84
  • сабира 1
  • сабор 1
  • саборе 1
  • сабори 1
  • саборисаху 1
  • саборне 2
  • саборницу 3
  • саборној 2
  • сав 3
  • Саве 1
  • савесно 3
  • савет 2
  • Савета 1
  • Саветине 1
  • савршеније 1
  • савуљагом 1
  • сагне 1
  • сад 106
  • САД 2
  • Сад 22
  • сада 18
  • Сада 2
  • садашњост 1
  • Саде 1
  • саду 1
  • Саду 2
  • саже 1
  • сазидао 1
  • сакривена 1
  • сакрио 1
  • сала 1
  • Салетели 1
  • Сам 4
  • сам 99
  • Сама 1
  • сама 17
  • саме 1
  • сами 3
  • самим 1
  • Само 18
  • само 83
  • самог 1
  • самога 3
  • самом 2
  • самоме 1
  • самопоуздањем 1
  • самопрегоревања 1
  • самоћи 1
  • самоћу 1
  • самохран 1
  • самохрана 1
  • самртницу 1
  • самурини 1
  • самурину 1
  • сан 5
  • санак 3
  • сандук 1
  • санка 1
  • санку 1
  • састави 1
  • састајао 1
  • Састале 1
  • састало 2
  • састане 5
  • састанем 1
  • састанете 1
  • састао 2
  • састати 1
  • сахат 1
  • сахата 5
  • Сахера 1
  • сахрани 1
  • сахрањен 1
  • сахрањује 1
  • Сачма 1
  • сачува 1
  • Сачувај 1
  • сачувај 9
  • сачувам 1
  • сачувати 1
  • сачуваћеш 1
  • сачуваш 1
  • сва 4
  • свагда 2
  • свагдан 1
  • свађао 1
  • Свака 1
  • свака 3
  • свакад 1
  • сваке 2
  • Сваки 1
  • сваки 14
  • свакидашњи 1
  • сваким 2
  • Свако 2
  • свако 6
  • свакога 4
  • сваком 2
  • свакоме 1
  • сваку 4
  • сване 1
  • сватова 1
  • сватови 1
  • свачему 1
  • свачијим 1
  • свашта 3
  • Све 8
  • све 98
  • свег 2
  • свега 4
  • сведоком 1
  • сведоци 1
  • сведочи 1
  • свежа 1
  • свезана 1
  • свезе 1
  • свезу 1
  • свему 4
  • свенародног 1
  • свеснији 1
  • свесних 1
  • свесно 1
  • свесрдно 1
  • свест 1
  • свестан 1
  • свести 1
  • Свет 1
  • свет 34
  • света 7
  • свете 1
  • свети 1
  • светине 1
  • светињу 1
  • светковине 1
  • светковини 1
  • светковину 5
  • светлила 1
  • светлост 2
  • светлости 1
  • свето 1
  • светога 1
  • Светозара 1
  • светом 2
  • свету 12
  • светују 1
  • Свећа 1
  • свеће 2
  • свећеника 2
  • свећи 1
  • свећњака 1
  • свећу 2
  • свеца 1
  • свецем 1
  • Свечана 1
  • свечани 2
  • свечаније 1
  • свечаним 2
  • свечано 1
  • свечаног 1
  • свечанога 3
  • свечаном 2
  • свечаност 2
  • свечаности 5
  • свештеник 3
  • свештеника 1
  • свештеници 1
  • Свештеници 1
  • свештеничка 1
  • свештеничких 1
  • Сви 10
  • сви 33
  • свидео 1
  • свиди 3
  • свију 6
  • свиленим 1
  • свим 18
  • Свима 1
  • свима 3
  • свињи 1
  • свирајку 1
  • свирца 1
  • свиснути 1
  • свиснуће 1
  • свиште 1
  • свјатост 1
  • свог 12
  • свога 23
  • свој 34
  • своја 6
  • својака 1
  • своје 54
  • својега 4
  • својем 3
  • својему 1
  • својим 32
  • својих 12
  • својој 20
  • својом 18
  • својски 3
  • својства 2
  • своју 71
  • свом 24
  • своме 1
  • сврне 1
  • сврну 2
  • сврће 1
  • сврху 1
  • свршава 1
  • сврше 1
  • свршен 1
  • свршена 1
  • свршетка 1
  • сврши 1
  • свршила 3
  • свршили 1
  • свршио 2
  • свршићу 1
  • сву 5
  • свуда 1
  • Свуда 1
  • се 975
  • себе 22
  • себи 29
  • себице 1
  • себичних 1
  • себичному 1
  • себичност 1
  • себичности 1
  • Севиље 1
  • седамнаест 1
  • Седамнаест 1
  • Седе 1
  • седе 3
  • седели 1
  • седео 1
  • седеф 1
  • Седи 3
  • седи 9
  • седиште 1
  • седмој 1
  • седморо 2
  • седне 3
  • седни 1
  • сеја 2
  • сејо 1
  • сејом 2
  • сеју 2
  • сека 15
  • секе 2
  • секиром 1
  • секо 1
  • Села 1
  • села 11
  • сели 1
  • селима 3
  • Село 2
  • село 23
  • селу 24
  • сељак 2
  • сељака 1
  • сељани 3
  • сен 2
  • сена 1
  • сене 1
  • сензацију 1
  • сенице 3
  • сеници 2
  • сеницом 2
  • сеницу 3
  • сенка 1
  • сентиметалност 1
  • Сео 1
  • сеобе 1
  • сеоске 2
  • сеоских 1
  • сеоскога 1
  • сеоском 2
  • сеоцем 1
  • серенада 1
  • серенаде 1
  • серенади 1
  • серијом 1
  • серију 1
  • сермију 1
  • сестра 4
  • сестрама 1
  • сестре 4
  • сестри 6
  • сестриној 1
  • сестрић 5
  • сестрића 6
  • сестрићем 1
  • сестрићу 3
  • сестрица 1
  • сестром 2
  • сестру 7
  • сети 3
  • сетила 2
  • сетио 3
  • сетисте 1
  • сећа 2
  • сећају 1
  • Сећам 2
  • сећаш 2
  • сефтеишемо 1
  • си 32
  • сива 1
  • сиву 1
  • сиграчке 2
  • Сигуран 1
  • сигуран 2
  • сигурности 1
  • сија 1
  • сијала 1
  • силније 1
  • силних 1
  • силно 2
  • силом 3
  • силу 1
  • симпатије 1
  • син 10
  • сина 8
  • Синко 1
  • синко 4
  • синова 1
  • Синови 1
  • синовче 1
  • Синовче 1
  • Синоћ 4
  • синоћ 6
  • синоћно 1
  • синоћњег 1
  • сину 4
  • синчића 1
  • сињи 1
  • Сион 1
  • сир 2
  • сира 2
  • сиром 2
  • сиромах 1
  • Сиромах 2
  • сиромашан 2
  • Сирота 1
  • сирота 4
  • сироте 1
  • сиротиње 2
  • сиротица 1
  • Сироче 1
  • сироче 2
  • ситних 2
  • ситно 2
  • ситној 1
  • ситном 1
  • сићи 1
  • сишао 1
  • сјајан 1
  • сјајно 1
  • сјаће 1
  • скакавицом 1
  • скакуће 1
  • скамијама 3
  • скаче 1
  • скидање 1
  • Скила 1
  • Скинуо 1
  • скинућу 1
  • скиптром 1
  • склања 1
  • склапа 1
  • склизну 1
  • склизнути 1
  • склони 1
  • склопи 1
  • скоком 1
  • скопчани 1
  • скоро 9
  • скоруп 1
  • скоткати 1
  • скочи 6
  • скрасио 1
  • скрене 1
  • скрива 1
  • скрије 2
  • скрила 2
  • скрио 1
  • скрњивање 1
  • скровитом 2
  • скроз 4
  • Скромна 1
  • скромном 1
  • скромну 1
  • скрсти 2
  • Скрстила 1
  • скруни 1
  • скупи 2
  • скупља 1
  • скупљати 1
  • скупљача 1
  • скупљаш 1
  • Скупо 1
  • скупо 2
  • скупштинама 1
  • слабији 1
  • слабо 3
  • слабом 1
  • слава 2
  • Слава 2
  • славан 1
  • славе 2
  • слављеном 1
  • славна 1
  • славни 1
  • Славнић 2
  • Славнића 1
  • Славнићки 1
  • славнога 1
  • славолук 1
  • Славонији 1
  • славу 2
  • слагао 1
  • сладак 1
  • слади 1
  • слађе 2
  • сламњи 1
  • слатка 7
  • слатке 1
  • Слатки 2
  • слатко 3
  • слатког 1
  • слегло 2
  • слегне 1
  • слеме 1
  • слепога 1
  • слива 2
  • слика 1
  • слике 1
  • СЛИКЕ 1
  • слобода 1
  • Слобода 1
  • слободан 3
  • слободе 1
  • слободи 1
  • слободна 3
  • слободније 3
  • слободнији 1
  • слободно 3
  • слободу 2
  • слобоштина 1
  • сломио 1
  • слуга 2
  • служба 1
  • служби 2
  • служи 1
  • слуте 1
  • слути 1
  • слутити 1
  • слутња 2
  • случајно 2
  • слуша 8
  • слушају 1
  • слушајући 1
  • слушала 1
  • слушао 1
  • слушаоце 1
  • слушати 2
  • слушкињу 1
  • смаже 1
  • сматра 2
  • сматрао 1
  • сме 7
  • смејала 1
  • смеје 5
  • смела 2
  • смело 2
  • смем 2
  • смео 2
  • смер 1
  • смера 1
  • смерају 1
  • смерова 1
  • смести 1
  • смет 1
  • смета 1
  • сметало 1
  • сметен 1
  • смети 2
  • смех 5
  • смеха 2
  • смешењем 1
  • смеши 1
  • смешљиво 1
  • смешно 3
  • смиловао 1
  • смилује 1
  • смисао 1
  • смислу 1
  • смо 17
  • смота 1
  • смотава 1
  • смотку 2
  • смрт 4
  • смрче 1
  • сна 1
  • снаге 1
  • снагом 2
  • снагу 3
  • снажне 1
  • снажније 1
  • снази 1
  • снебива 1
  • сневеселио 1
  • снег 1
  • снива 2
  • снивању 1
  • снило 1
  • сношљивости 1
  • сну 1
  • собе 5
  • соби 10
  • собице 1
  • собици 1
  • собом 10
  • собу 9
  • Соларић 1
  • социјалисте 1
  • Социјалне 1
  • спава 1
  • спавају 1
  • спавала 1
  • спаваш 1
  • спада 1
  • спадоше 1
  • спази 1
  • спао 1
  • спас 1
  • спасава 1
  • спахија 1
  • спахинском 1
  • списат 1
  • сплетене 1
  • споји 1
  • спокојних 1
  • спомен 6
  • спомена 3
  • спомене 3
  • спомени 1
  • споменика 1
  • Споменика 1
  • споменила 1
  • спомену 5
  • споменула 2
  • спомињао 1
  • спомињати 1
  • спомиње 1
  • спомињете 1
  • спомињеш 1
  • спопале 1
  • споро 1
  • способан 2
  • способна 1
  • спрам 3
  • спрема 2
  • Спремај 1
  • спремају 3
  • спремала 1
  • спремали 1
  • спремао 1
  • спремате 1
  • спреми 1
  • спремила 2
  • спремио 1
  • спремити 1
  • спржи 1
  • спровод 4
  • спровода 1
  • Спусти 1
  • спусти 2
  • спушта 2
  • срађају 1
  • срамоте 3
  • срамоту 1
  • Срба 7
  • Србадијо 1
  • Србадију 1
  • Србаља 1
  • Срби 5
  • Србијанца 1
  • Србије 1
  • Србију 2
  • Србин 8
  • Србина 2
  • Србине 4
  • србовати 1
  • срдашце 1
  • срдашцу 1
  • срди 4
  • срдила 1
  • Срдим 1
  • срдим 3
  • срдит 2
  • срдито 3
  • срдиш 1
  • сребрним 1
  • сребрњаче 1
  • сред 11
  • средини 2
  • средиште 1
  • средње 1
  • среза 1
  • Срем 1
  • сремачко 1
  • сремска 1
  • Сремца 1
  • сретан 3
  • сретна 1
  • сретне 1
  • сретнији 1
  • сретном 1
  • срећа 2
  • срећан 1
  • среће 4
  • срећи 2
  • срећна 1
  • срећним 1
  • Срећом 1
  • срећу 3
  • сродника 1
  • сродничке 1
  • Српкиња 1
  • Српкињи 1
  • српска 3
  • Српске 1
  • српске 9
  • српски 11
  • српским 3
  • српских 1
  • српско 3
  • српског 3
  • српскога 8
  • српској 2
  • српском 3
  • српску 2
  • српства 2
  • Српство 1
  • српству 2
  • Српству 2
  • срца 7
  • Срце 1
  • срце 22
  • срцем 1
  • срцу 12
  • срџбу 1
  • Ставимо 1
  • стављати 1
  • стада 1
  • стаде 7
  • Стаза 2
  • стазе 1
  • Стазом 1
  • стаје 1
  • Стајић 16
  • Стајића 2
  • Стајићев 1
  • Стајићеву 1
  • Стајићем 2
  • Стајићка 1
  • Стајићку 1
  • Стајићу 1
  • стакленом 1
  • Стала 1
  • стала 6
  • сталан 1
  • Стале 1
  • сталежа 1
  • Стали 1
  • сталнога 1
  • сталност 1
  • сталности 1
  • Стало 2
  • стало 4
  • стан 2
  • стана 1
  • стане 2
  • стани 1
  • Станица 1
  • станице 4
  • станици 2
  • станицу 5
  • станка 1
  • стану 7
  • Стао 1
  • стао 6
  • стара 6
  • старачким 1
  • старешина 1
  • старешине 1
  • Стари 1
  • стари 9
  • старије 1
  • Старије 1
  • Старији 1
  • старији 3
  • старијих 1
  • старим 1
  • старима 1
  • старина 2
  • старину 1
  • старих 1
  • старо 1
  • старог 1
  • старога 1
  • стародавне 1
  • стародревну 1
  • старој 1
  • старом 2
  • староседелице 1
  • старост 4
  • стару 4
  • стати 1
  • статус 1
  • Ствар 1
  • ствар 7
  • ствара 1
  • стварају 1
  • ствари 7
  • створе 1
  • створен 1
  • створење 2
  • створи 1
  • створио 1
  • сте 19
  • Стева 40
  • Стеван 19
  • Стевана 2
  • Стеване 1
  • Стевановој 1
  • Стеваном 1
  • Стевану 2
  • Стеве 9
  • Стеви 7
  • Стевин 1
  • Стевина 8
  • Стевине 2
  • Стевиним 1
  • Стевиној 3
  • Стевином 1
  • Стевину 3
  • Стево 1
  • Стевом 2
  • Стеву 4
  • стегло 1
  • Стекао 1
  • стекла 1
  • стекли 2
  • стену 1
  • Стењак 1
  • степен 1
  • степеницама 1
  • степенице 1
  • Стефана 1
  • Стефане 10
  • стиди 1
  • стиже 1
  • стискао 1
  • стискивајућ 1
  • стискује 1
  • стисла 3
  • стисне 1
  • стићи 2
  • стихове 1
  • стихови 1
  • стихом 1
  • стиша 1
  • стиште 3
  • Сто 1
  • сто 7
  • стога 1
  • Стој 2
  • стоје 4
  • стоји 9
  • Стојим 1
  • стојимо 1
  • стола 9
  • столица 2
  • столице 4
  • столици 2
  • столицу 2
  • столом 2
  • столу 3
  • стомаку 1
  • стопе 1
  • стотина 1
  • Стотинама 1
  • сточићу 1
  • стражари 1
  • Стражилова 3
  • Стражиловачки 1
  • Стражиловачкога 2
  • Стражилово 3
  • Стражилову 2
  • страна 2
  • стране 15
  • странке 3
  • страно 1
  • странога 1
  • странпутицу 1
  • страну 7
  • страсна 1
  • страст 1
  • страсти 1
  • Стратимировић 1
  • Стратимировића 1
  • Страх 1
  • страха 1
  • страху 1
  • страшна 1
  • страшно 5
  • страшну 2
  • стрела 1
  • стрепи 1
  • стрепим 1
  • стресао 1
  • стресе 1
  • стриже 1
  • стрмоглавце 1
  • стрништем 1
  • строги 1
  • строгост 1
  • стропошта 1
  • стропоштао 1
  • струја 1
  • струју 1
  • струне 1
  • стручака 1
  • стужи 2
  • ступи 3
  • ступио 2
  • су 80
  • субординација 1
  • суботу 3
  • сувише 4
  • сувишним 1
  • сувремена 1
  • суда 3
  • судбина 2
  • судбини 2
  • судбину 1
  • суделује 1
  • Судећи 1
  • суди 1
  • судилачка 1
  • судим 1
  • судове 1
  • суђаше 1
  • Сузе 1
  • сузе 5
  • сузу 3
  • сукну 1
  • сукоб 1
  • сукобили 1
  • сума 1
  • сумарум 1
  • сумња 1
  • сумње 3
  • сумњу 1
  • сумора 1
  • суморно 1
  • суне 1
  • сунца 4
  • Сунце 1
  • сунце 11
  • супротивне 1
  • супруг 4
  • супруга 4
  • супруге 1
  • супругом 1
  • супрузи 1
  • супрушко 1
  • суседству 1
  • сусрет 1
  • сусрете 1
  • сутон 1
  • сутону 1
  • Сутра 4
  • сутра 7
  • сухим 1
  • сухну 1
  • сухо 2
  • сухопаран 1
  • сухопарне 1
  • суху 1
  • сушта 1
  • схвате 1
  • схвати 1
  • схватила 1
  • схватио 1
  • схваћа 1
  • схваћао 1
  • т 2
  • Та 15
  • та 25
  • табаку 1
  • таблицама 1
  • тад 2
  • Тада 1
  • тада 2
  • тај 28
  • Тај 6
  • таје 1
  • таји 1
  • тајному 1
  • тајну 1
  • Така 2
  • такав 4
  • такат 1
  • таква 1
  • такви 2
  • таквих 1
  • таквога 1
  • Таке 1
  • таке 4
  • таки 13
  • Таки 2
  • ТАКИ 2
  • таким 1
  • таких 2
  • такмац 1
  • тако 138
  • Тако 16
  • такођер 1
  • таку 2
  • талас 1
  • таласа 2
  • Талијана 1
  • Талијани 1
  • талијанског 1
  • Талије 2
  • Талијини 1
  • тама 1
  • Тама 2
  • Таман 6
  • таман 7
  • тамбуре 1
  • тами 2
  • тамјан 1
  • тамне 1
  • тамо 33
  • Тамо 5
  • тане 1
  • танких 1
  • танко 2
  • танку 1
  • тата 1
  • ташт 1
  • ташци 1
  • твога 1
  • твој 2
  • Твоја 1
  • твоја 2
  • твоје 1
  • твојего 1
  • Твоји 1
  • твоју 1
  • творите 1
  • тврдо 1
  • тврду 1
  • те 115
  • Те 4
  • тебе 9
  • теби 6
  • тезге 1
  • Тејка 1
  • тејком 1
  • Тек 12
  • тек 72
  • телејише 1
  • телесно 1
  • тело 1
  • телом 2
  • тема 2
  • теме 1
  • темељ 3
  • темеља 1
  • темељу 1
  • Темеринском 1
  • Темишвару 1
  • тенане 1
  • тенор 3
  • тенористу 1
  • теоретски 1
  • теорије 1
  • теорији 1
  • теорију 1
  • теочинца 1
  • теочинцу 1
  • тепа 1
  • тепао 1
  • тера 2
  • терај 1
  • терају 1
  • терате 2
  • тераш 1
  • терет 2
  • тесна 1
  • тесно 1
  • тестера 1
  • Тетка 1
  • тетка 9
  • тетком 2
  • тетку 1
  • теци 1
  • течајеве 1
  • теше 1
  • теши 2
  • тешио 1
  • тешке 1
  • Тешко 2
  • тешко 7
  • тешког 1
  • тешкој 2
  • тешком 2
  • тешкоћа 1
  • ти 117
  • Ти 15
  • тик 1
  • тим 17
  • Тим 2
  • тима 1
  • тиме 1
  • Тинка 13
  • Тинке 3
  • Тинкин 4
  • Тинкина 1
  • Тинку 3
  • Тинци 1
  • тисуће 1
  • тих 2
  • Тиха 1
  • тиха 3
  • тихе 1
  • тихо 4
  • тихој 1
  • тиче 5
  • тише 2
  • тишина 1
  • тишини 1
  • то 271
  • То 46
  • тобож 1
  • тобом 5
  • тог 6
  • Тога 1
  • тога 34
  • тој 9
  • ток 1
  • толика 1
  • толике 3
  • толики 10
  • толиких 1
  • Толико 2
  • толико 44
  • толиком 2
  • Том 1
  • том 30
  • томе 24
  • тому 3
  • тоне 1
  • топ 2
  • топи 1
  • топле 2
  • топлој 1
  • топотом 1
  • торбе 1
  • трави 1
  • травке 1
  • траву 3
  • травци 1
  • траг 2
  • трага 1
  • трагична 1
  • трагичних 1
  • трагове 1
  • траже 1
  • Тражи 2
  • тражи 7
  • тражимо 1
  • Тражимо 1
  • тражио 2
  • трајало 1
  • трајати 1
  • траје 1
  • трајне 1
  • траћкају 1
  • трг 1
  • тргла 1
  • тргне 1
  • трговац 3
  • трговаца 1
  • трговачки 1
  • трговачкога 1
  • трговачком 1
  • трговца 1
  • трговце 1
  • трговци 1
  • трговцу 1
  • трговчић 1
  • тргоше 1
  • тргу 3
  • Треба 13
  • треба 61
  • требало 5
  • требао 1
  • требаше 2
  • тренутак 5
  • тренутака 1
  • тренутку 1
  • тресе 4
  • треснуо 1
  • трећа 1
  • трећи 2
  • тржа 2
  • трже 11
  • трзали 1
  • Три 1
  • три 9
  • Трива 9
  • Триве 1
  • Триви 1
  • Триво 3
  • Триву 1
  • трижди 1
  • тринаест 1
  • трипут 1
  • Триста 1
  • тркуница 1
  • трла 1
  • троје 1
  • тројица 1
  • тројице 1
  • тројици 1
  • тролетница 1
  • троми 1
  • тромост 1
  • троструком 1
  • троши 1
  • трошка 2
  • трошне 1
  • трпети 1
  • трпи 2
  • трпила 1
  • трпљаше 1
  • трске 1
  • трти 1
  • труд 1
  • труди 1
  • трудољубиви 1
  • трудом 1
  • трују 1
  • трчи 1
  • трчка 3
  • Трчкарала 1
  • тршчаним 1
  • Ту 15
  • ту 74
  • Туга 1
  • туга 2
  • туге 1
  • тугу 1
  • туда 2
  • туђ 5
  • туђа 3
  • туђе 2
  • туђег 1
  • туђем 3
  • туђим 4
  • туђина 1
  • туђинац 1
  • туђински 1
  • туђих 1
  • туђој 1
  • туђу 1
  • тужбу 1
  • Тужи 2
  • тужи 3
  • тужим 1
  • тузи 1
  • тукао 1
  • тумарне 1
  • тумач 1
  • тумачи 1
  • Турској 1
  • турску 1
  • Турци 6
  • ће 187
  • ћелепуш 1
  • ћемо 11
  • ћер 1
  • ћеретала 1
  • ћете 11
  • ћефа 1
  • ћеш 16
  • ћу 26
  • ћуд 2
  • ћупи 1
  • ћурдију 1
  • ћуриће 1
  • ћурчија 1
  • ћуталица 1
  • ћуте 2
  • ћути 5
  • ћутим 1
  • ћутимо 1
  • ћутите 1
  • ћуши 1
  • ћушила 1
  • У 51
  • у 735
  • убавим 1
  • убаво 2
  • убавога 1
  • убавој 1
  • убедљивих 1
  • убезекну 1
  • Убезекну 1
  • убојицу 1
  • уважавају 1
  • уважавали 1
  • ували 1
  • уведе 1
  • Увек 1
  • увек 37
  • увела 1
  • увеличају 2
  • увеличала 1
  • уверава 2
  • уверен 4
  • уверена 2
  • уверени 1
  • уверења 2
  • уверењем 1
  • уверењу 1
  • увери 3
  • уверивши 1
  • уверио 1
  • уверите 1
  • увести 1
  • увећао 1
  • увија 1
  • увлачи 2
  • увода 1
  • уводне 1
  • увреди 2
  • увређена 2
  • увређене 1
  • увређено 1
  • увређену 1
  • увукао 1
  • увукла 1
  • увући 1
  • увуче 1
  • угао 1
  • Угарској 1
  • угаси 1
  • Угаси 1
  • углачао 1
  • углед 1
  • угледа 2
  • угледају 1
  • угледала 1
  • угледати 2
  • углу 2
  • угнезди 1
  • угњави 1
  • угњавио 1
  • угове 1
  • уговорио 1
  • уграбила 1
  • угрејаној 1
  • угуши 1
  • уда 2
  • удавио 1
  • удалили 1
  • удаљи 1
  • удам 1
  • ударени 1
  • удари 8
  • ударивши 1
  • ударио 1
  • удариће 1
  • Ударише 1
  • удесе 1
  • удеси 2
  • удесила 1
  • удесили 1
  • удесим 1
  • удесио 2
  • удесити 1
  • удешавати 1
  • удешено 1
  • удобност 1
  • удове 1
  • Удовица 1
  • удовица 5
  • удовице 2
  • удовој 1
  • удоми 1
  • удостојивати 1
  • удостојио 1
  • уђе 4
  • ужасна 1
  • Ужасна 1
  • ужасне 1
  • ужасном 1
  • ужасну 1
  • ужива 2
  • уживају 1
  • уживање 1
  • Ужурбала 1
  • Уз 1
  • уз 20
  • Уза 1
  • уза 10
  • узабере 1
  • узавре 1
  • узајмне 1
  • узахао 1
  • узбрала 1
  • узбунила 1
  • узбурканим 1
  • узврпољи 2
  • узврпољио 2
  • узда 2
  • уздање 2
  • уздарје 1
  • уздах 1
  • уздахну 4
  • узде 2
  • уздисај 3
  • уздисајан 1
  • уздисају 1
  • уздисао 1
  • уздише 1
  • уздржати 1
  • уздрмало 1
  • уздрхтала 1
  • уздрхтале 1
  • Узе 3
  • узе 8
  • узеде 3
  • узела 4
  • узеле 1
  • узео 4
  • Узећеш 1
  • узима 1
  • узимао 1
  • узјахао 1
  • узме 2
  • Узми 1
  • узмогну 1
  • узмора 1
  • узнемири 1
  • узором 1
  • узрок 3
  • узрујана 1
  • узурпатором 1
  • узучи 1
  • уистини 1
  • уја 2
  • ујак 6
  • ујака 6
  • ујаков 1
  • ујакова 1
  • ујаком 3
  • ујаку 6
  • уједе 1
  • уји 1
  • Ујков 1
  • ујковој 1
  • ујна 3
  • ујну 1
  • ујо 4
  • указа 2
  • укопавао 1
  • укопана 1
  • укори 2
  • украо 1
  • украсио 1
  • укрљешти 1
  • укротиш 1
  • укрсте 1
  • укрстили 1
  • укрстише 1
  • укућанка 1
  • улевате 1
  • улеваше 1
  • улицама 2
  • улице 2
  • улици 3
  • улицом 1
  • улицу 4
  • уловио 1
  • улога 1
  • улоге 1
  • уложио 1
  • улози 1
  • уљишта 1
  • ум 8
  • ума 3
  • уме 11
  • умели 1
  • умем 1
  • умемо 1
  • умео 2
  • умете 1
  • умети 3
  • уметника 1
  • уметничком 1
  • уметност 3
  • умеће 1
  • умећу 1
  • умеш 1
  • умеша 1
  • умешношћу 1
  • умију 1
  • умиљатим 1
  • умир 1
  • умни 1
  • умова 1
  • умора 1
  • уморан 1
  • уморили 1
  • уморио 1
  • умотворина 1
  • умре 3
  • умрети 1
  • уму 1
  • умукну 1
  • умуче 1
  • унегована 1
  • унели 1
  • унесе 1
  • универзитетлија 1
  • универзитетлије 1
  • уништава 1
  • унутра 6
  • унутри 1
  • унучади 1
  • уоквирио 1
  • упада 2
  • упадне 1
  • упало 1
  • упамти 2
  • упамтила 1
  • упамтио 1
  • Упамтите 1
  • упео 2
  • упила 1
  • упита 1
  • упитљивим 1
  • уплашена 1
  • уплашила 1
  • Уплете 2
  • уплете 5
  • уплеће 1
  • упљувке 1
  • упознамо 1
  • упозорен 1
  • употреби 1
  • употребио 1
  • управи 1
  • управитељ 2
  • управо 1
  • упре 1
  • упрла 2
  • упрљао 1
  • упро 2
  • упртила 1
  • упустио 1
  • упутили 1
  • упутству 1
  • урадила 2
  • урадити 1
  • уредно 1
  • уреду 1
  • урило 1
  • урлати 1
  • Усадио 1
  • Усамљеном 1
  • усана 2
  • усевима 1
  • уселила 1
  • уселише 1
  • усијао 1
  • усиљеном 1
  • ускипило 1
  • ускисло 1
  • усклик 2
  • ускликом 1
  • уско 1
  • уској 2
  • ускомеша 1
  • ускрсао 1
  • Ускубури 1
  • услугама 1
  • услугу 1
  • уснама 1
  • усне 1
  • Усне 1
  • уснице 1
  • усну 1
  • успалиле 1
  • Успалили 1
  • успе 1
  • успео 1
  • успијуша 1
  • успомена 2
  • успомене 1
  • УСПОМЕНЕ 1
  • успомени 1
  • успомену 1
  • усрећи 3
  • усрећила 1
  • усрећити 2
  • уста 5
  • устаде 3
  • Устај 4
  • устане 2
  • устану 1
  • устао 4
  • устукне 1
  • устумара 1
  • устумарала 2
  • утврђава 1
  • утећи 1
  • утешено 1
  • утицај 1
  • утицала 1
  • утишава 1
  • утопи 1
  • уторник 1
  • утргли 1
  • Утре 1
  • утрну 2
  • ући 1
  • ућута 2
  • ух 4
  • Ух 5
  • ухвати 5
  • ухвативши 1
  • ухватила 2
  • ухватиле 2
  • ухватило 1
  • ухватио 1
  • уча 1
  • уче 1
  • учене 1
  • учени 3
  • учених 3
  • ученица 1
  • ученога 1
  • ученост 1
  • учењаци 1
  • учење 1
  • учесницима 1
  • учи 4
  • учила 1
  • Учим 1
  • учим 3
  • Учимо 1
  • учимо 6
  • учини 3
  • учинило 1
  • учинио 2
  • учинити 1
  • учиниш 1
  • учинише 1
  • учите 2
  • Учитељ 13
  • учитељ 40
  • Учитеља 1
  • учитеља 11
  • учитељев 4
  • учитељева 1
  • учитељевим 1
  • учитељево 1
  • учитељевој 2
  • учитељевом 1
  • учитељеву 1
  • учитељем 4
  • учитељи 2
  • учитељима 1
  • учитељица 2
  • учитељицу 2
  • учитељству 1
  • учитељу 7
  • учити 3
  • учлови 1
  • учловио 1
  • учо 1
  • учтиво 1
  • учтивости 1
  • учу 1
  • ушао 1
  • уши 2
  • ушију 6
  • ушима 1
  • ушла 4
  • ушле 1
  • ушуњао 1
  • фали 1
  • фење 1
  • физите 3
  • физиту 2
  • филоксера 1
  • филоксеру 1
  • Фини 1
  • фини 3
  • формалност 1
  • формалности 1
  • Фраза 1
  • Фрушке 1
  • фрушкогорски 1
  • Фрушкој 3
  • Фрушку 1
  • Ха 1
  • Хајд 2
  • хајд 4
  • хајде 2
  • Хајде 4
  • Хајдемо 2
  • хајдете 1
  • Хајдете 1
  • Хајдмо 1
  • хаје 1
  • хаљина 3
  • хаљини 1
  • хаљину 2
  • Хамбуршкој 1
  • Харивду 1
  • хартија 1
  • хартије 2
  • хвала 4
  • Хвала 6
  • хвале 4
  • хвали 1
  • хваљеног 1
  • хвата 2
  • хватао 1
  • хватаху 1
  • Херцеговца 1
  • хец 2
  • Хи 1
  • хиљада 1
  • хиљадама 1
  • хиљаде 2
  • хитало 1
  • хлада 1
  • хладан 2
  • хладним 1
  • хладно 1
  • хладног 1
  • хладнокрвно 2
  • хладовина 2
  • хладовине 1
  • хладовину 1
  • хладу 2
  • хлеба 1
  • Хлеба 2
  • хлебац 1
  • хлебом 2
  • хм 2
  • Хм 5
  • ход 1
  • ходају 3
  • ходали 1
  • ходамо 1
  • ходати 1
  • ходнику 1
  • ходницима 1
  • Хорација 1
  • хоће 31
  • Хоће 8
  • Хоћемо 1
  • Хоћете 3
  • хоћеш 5
  • хоћу 10
  • Хоћу 3
  • храбри 1
  • храбрилац 1
  • храбрите 1
  • храм 2
  • храмове 1
  • хранити 1
  • храну 1
  • храпавим 1
  • храпаво 1
  • Хрвата 1
  • Хрватској 1
  • Христос 1
  • хришћанских 1
  • Хришћанског 1
  • ХРОНИКА 1
  • хтеде 3
  • Хтеде 3
  • хтела 4
  • Хтео 2
  • хтео 6
  • хтети 2
  • хука 1
  • хучи 1
  • царево 1
  • царства 1
  • царство 1
  • цару 1
  • цвет 4
  • цвета 2
  • цветном 1
  • цвету 2
  • цвећа 1
  • цвеће 3
  • цвећем 2
  • цвећу 1
  • цврче 1
  • Цезара 1
  • цел 2
  • цела 1
  • целе 1
  • цели 1
  • целим 2
  • Цело 1
  • цело 18
  • целој 1
  • Целом 1
  • целом 2
  • целу 4
  • цени 2
  • цео 16
  • Цео 4
  • цепаници 1
  • цигара 1
  • цигаре 1
  • цигару 1
  • цигља 1
  • цикну 1
  • цикнула 1
  • Цикот 1
  • ципела 1
  • цицу 1
  • Цмок 2
  • цмокну 1
  • цмокнули 1
  • црв 1
  • црвеним 1
  • црква 1
  • цркве 5
  • црквена 1
  • црквене 3
  • црквено 1
  • црквењак 2
  • црквењаков 1
  • цркви 5
  • црквица 1
  • цркву 1
  • црне 2
  • црним 3
  • црно 2
  • црној 1
  • црном 1
  • црта 1
  • цури 2
  • Чак 4
  • чак 8
  • чакширама 1
  • чакшире 2
  • чамио 1
  • чарапе 1
  • Час 1
  • час 29
  • часима 1
  • часни 1
  • часовима 1
  • части 1
  • чаша 1
  • чаше 3
  • чаши 3
  • чашом 3
  • Чашу 1
  • чашу 5
  • чвор 1
  • чворци 1
  • чега 1
  • чегртаљкама 1
  • чедо 1
  • чезнуо 1
  • чека 8
  • Чекај 1
  • чекају 2
  • чекала 2
  • чекам 1
  • чекамо 1
  • чекао 1
  • чекати 1
  • чекића 2
  • чела 3
  • челике 1
  • чело 2
  • челу 3
  • чему 13
  • чесних 1
  • чесница 1
  • чесницу 1
  • чести 1
  • честит 1
  • Честит 1
  • честита 1
  • честито 2
  • Често 1
  • често 9
  • четири 4
  • чеше 1
  • чешће 5
  • чибук 1
  • чибуку 1
  • чивија 1
  • чигра 1
  • чијега 1
  • чијом 1
  • чију 1
  • Чика 1
  • чика 11
  • чике 1
  • чики 1
  • чиком 2
  • чику 1
  • Чим 1
  • чим 10
  • чине 1
  • чини 12
  • Чини 3
  • чинила 1
  • чинило 1
  • чините 1
  • чинити 1
  • чино 1
  • чиновник 1
  • чином 1
  • чину 2
  • чист 1
  • чиста 1
  • чисте 2
  • чистећи 1
  • чисти 1
  • чистим 1
  • чисто 13
  • Чисто 4
  • чистом 4
  • чита 10
  • читав 2
  • читавог 1
  • читала 2
  • читали 2
  • читао 2
  • читаоница 1
  • читаоницу 1
  • читате 1
  • читати 2
  • Чича 1
  • чича 5
  • чиче 1
  • чичу 1
  • члан 2
  • члана 3
  • чланке 1
  • чланова 1
  • чланови 1
  • Човек 3
  • човек 32
  • човека 8
  • човеку 3
  • човече 1
  • човечје 1
  • човечјег 1
  • чорби 1
  • чу 3
  • чува 3
  • Чувај 2
  • чуварима 1
  • чуварна 1
  • чуварнија 1
  • чуваће 1
  • чуда 1
  • чуди 1
  • чудна 1
  • чудно 2
  • Чудновато 2
  • чудо 2
  • чуду 1
  • чуј 1
  • чује 8
  • Чујем 1
  • чујеш 1
  • Чујеш 1
  • Чујмо 2
  • чују 1
  • чула 4
  • чули 2
  • чуло 1
  • чуо 3
  • чупа 1
  • чуства 1
  • чути 3
  • џаба 1
  • џаковима 1
  • џбуна 2
  • џепа 1
  • шаку 1
  • Шала 1
  • шала 2
  • шале 5
  • шали 5
  • шалом 1
  • шалу 3
  • шаљу 1
  • шану 1
  • шапће 2
  • шапутаху 1
  • Шапчанин 1
  • шарена 1
  • шарлатани 1
  • Шат 1
  • Шваба 2
  • швигарица 1
  • Швићо 1
  • Шева 1
  • шевом 1
  • Шеснаест 1
  • шеснаест 3
  • шест 1
  • шета 1
  • шетњом 1
  • шећера 1
  • шефа 1
  • шешир 7
  • шеширом 1
  • шиба 1
  • шије 1
  • шијући 1
  • шилеру 1
  • шира 1
  • шири 2
  • широка 1
  • широким 1
  • широко 2
  • широком 1
  • широм 2
  • шишке 2
  • школа 5
  • школама 4
  • школе 6
  • школи 4
  • школовали 1
  • школом 1
  • школске 3
  • школски 5
  • школско 1
  • школском 3
  • школу 8
  • шкрипну 1
  • шлајери 1
  • шљива 1
  • шмркне 1
  • шпањолског 1
  • шпиц 1
  • Шта 32
  • шта 78
  • Штајн 1
  • шталу 1
  • штампа 2
  • штампане 1
  • штампаном 1
  • штедионици 1
  • Штета 2
  • штета 4
  • штипендистима 1
  • штит 3
  • Штити 1
  • штитовима 1
  • штићенику 1
  • Што 10
  • што 358
  • Штогод 1
  • штогод 16
  • штогот 1
  • штошта 1
  • штује 1
  • шуме 1
  • шуми 1
  • шуму 1
  • шупље 1
  • шушањ 1
  • шушњарку 1
  • шчепао 1
34956 matches
едаред ће „друмови пожелити Срба...{S}" А историја ће да пева ил кука над њима као над старим Р 
ешно! (Осети попа, да се то њега тиче.) А шта онда, ако те кости, што их у Бечком гробљу ископа 
ас мода, што бојаги „не раде за народ“, а школовали се о „народном“ новцу, јер исти тај грех но 
ад нам се „тело тек под земљицу вргне“, а некмо ли да траје, „док се поје, док се винце пије, и 
Катица за госпођу Јецу. – Медом залива, а да лизнеш, очемерила би се.</p> <p>– Шта ће сирота уд 
 у корист преноса и споменика Бранкова, а више тога ради, да упознамо наш свет боље са песником 
<p>– Сви!{S} Сви! – чу се више гласова, а највише писарев.</p> <p>Учитељ и сувише добро познаје 
 када је Милош на другом крају српства, а у суседству изнурену и понижену Србију на ново дигао  
дним језиком, каквим нико још пре њега, а попут једре и здраве народне поезије, песмом, као нај 
Даринка мало поцрвене.{S} Гледа у њега, а не зна, шта да му каже.</p> <p>– У Карловце</p> <p>–  
ете она и Даринка са Стајићем, не мога, а да не подсети своју сеју, како су се обадве препале,  
је помислила у тај пар:{S} Тек не мога, а да је не пољуби. </p> <p>А Даринка прислонила главу н 
ој, наш учитељ уме толико да приповеда, а није прошао толико света као ви!{S} Па говорите макар 
 будемо из школа изалазили као господа, а не као радници, увек ће нам кола ићи на еро.{S} То је 
...{S} Трива јој је брат.{S} Он кирија, а она ево је код ње већ четири године.{S} Па има послуг 
</p> <p>То је поп-Стевина и библиотека, а радионица, и читаоница и пушионица. </p> <p>Господин  
то рекла, да није ту – „дете“, Даринка, а деца, дакако, не морају, свашта чути.</p> <p>У то дођ 
 </p> <p>– То је лепо! - кличе Даринка, а лице јој плану од одушевљења.</p> <p>– Него морате на 
, молим, господине, – одговори Даринка, а застиди се, – Не стоји вам лепо, кад ласкате,... ни м 
ти има почетка, нити ће имати свршетка, а то је мати и материнска љубав:{S} Сад му тек изађе пр 
м на образима!</p> <p>Понда неје могла, а да не ошине и Даринку, како је ћуталица, али подла и  
ио у свет!</p> <p>Исто тако неје могла, а да не ухвати прилику, па каже, како јој је мило, о, Б 
 даље.{S} У углу поред пећи пар ципела, а о зиду висе о клинцима једне чакшире, стари шешир и з 
је нашао свој цвет.“...</p> <p>Из села, а беше све ближе селу, допираше до њега необичан лавеж  
етио ни осетио, све док се није јавила, а занет са својим мислима, чисто се збунио, кад је погл 
 што га је омладина у то доба спремила, а цео народ прихватио свом вољом својом и српским одуше 
кола. </p> <p>Даринка се већ наместила, а надурила се, бојаги, па јој одговара:</p> <p>– Све је 
прозор, у тај мах прозврјаше онуд кола, а на колима се залепршаше два женска вела.</p> <p>– Пис 
 више од по века проводиш за скамијама, а над књигом?</p> <pb n="24" /> <p>– Да се што боље уде 
 добије у тако званим вечерњим школама, а чистећи преко дан пијацу испред дућана свога шефа или 
ланина са својим брежуљцима и доловима, а по овима виногради, вотњаци, беркови, шуме.{S} Ту ти  
вског друштва окићена грањем и венцима, а на мосту, што води слађе на сухо, подигнут славолук и 
 огњишту се пуши и ври у пуним лонцима, а цврче батаци на угрејаној масти.</p> <p>У дворишту је 
мама, овакво цвеће не негује у лонцима, а негују којекакве кактусе и белагоније и друго још кој 
 – рече госпођа Јеца.{S} Другим речима, а то бар мисли: „Путуј, игумане..."</p> <pb n="69" /> < 
од. </p> <p>Отпоја се и последња песма, а многи и многи још се не разилазе.</p> <p>Стајић са св 
>Понда и поред Зорке неје могла Јелена, а да се не похвали, како јој ипак мио Брајковац, јер је 
и ђачић, више пута доносио у ћупи вина, а код њега се пило и ликовало по често.{S} Но да је био 
ирао за јавне ствари.{S} Него омладина, а ту се у нас рачунамо ми ђаци, трговачки момци, и тако 
> <pb n="26" /> <p>Пре неколико година, а то памте још многи и многи Брајковчани, неје Брајкова 
 кола ићи на еро.{S} То је само истина, а не црне наочари, упамти.{S} Нова омладина је ухватила 
, те идући кроз двориште, не може попа, а да као добар домаћин, овде онде не завири, ма само по 
ик и један одборник играју баш жандара, а остали како који.{S} Писар се наслонио на лактове, па 
<p>– Ја сам, – вели, – за то већ стара, а ти си ми, кћери моја, још млада. </p> <p>То је већ су 
м, да одудари преко коња, па да потера, а госпођа Ната повика:</p> <p>– Кристо!{S} Кристо!</p>  
 је као онај прах на крилима у лептира, а образ ти је крило лептирово.{S} Отареш ли прах, упрља 
 ти сад поскидај ствари, па дај унутра, а коње испрегни, па одведи у шталу...{S} Има места је л 
штогод заборавиле? – пита госпођа Ната, а крсти се и стала на потегу, па се ухватила за лотру,  
ило!</p> <p>Наравно, да и госпођа Ната, а особито госпођа Катица, – та, она бар добро познаје Ј 
моћи све издржати, – вели госпођа Ната, а запурила се сирота од врућине и гурања кроз свет.</p> 
а издржимо конкуренцију странога света, а овај употребио наше незнање и неумење, па нас експлоа 
 – Ја мислим, само у вароши има свашта, а гле, и на селу чуда! </p> <p>– Није тога било, слатка 
> <p>– Милане!</p> <p>– Виче Кнежевића, а глас јој прекиде јецање.</p> <p>– Учитељ се не осврће 
 се она нађе између Јована и Кнежевића, а ова између Зорке и Бранка.{S} Зорка пресавила своју к 
ти, док је унучади чика-Пере Гојковића, а прославиће се име Игњата Јаковљевића, док је његове д 
ав.</p> <p> Најпосле оде бележниковица, а отпрати је Јован ++ писар.</p> <p> Таман они пошли, а 
погача, нарастао као мобарска гибаница, а пун заливен као божићна чесница.{S} Неје чудо, ако би 
ће из врта и затвара за собом вратаоца, а кола у двориште.</p> <p>Загледала се домаћица, ко је. 
кроз прође, па му пројури кроз сву крв, а коса му се диже.{S} Скинуо шешир, одахнуо, па брише р 
а, и тако даље.{S} Почела је од ономад, а, да је све ређала, свршила би с оним пре три године.< 
ку за народ, дизати позориште за народ, а нити они познају народ, нити народ разуме њих.{S} Ужа 
/p> <p>Тинка оћута.{S} Не подиже главе, а уздахну. </p> <p>Поред тога дете може добити и благод 
скиње.{S} Прођоше један пут дуж зграде, а он не уме да почне разговор.</p> <p>Хоће и наше село  
уредно, као што само може бити.{S} Иде, а спушта рукаве на голе пунане, снажне руке, да и њих з 
ће.{S} Не би било лепо, опет, и да оде, а да се не јави њему и његовој матери. </p> <p>У тај ма 
а, да је мој Јован за њу кисело грожђе, а она окренула опаклију...{S} И сада, дакако, није имал 
вако се то одмори, бар кад недеља дође, а мени ти се не зна ни благдан и свагдан.{S} Ни на кога 
 је није ни бриге.{S} А чим кола ближе, а она даље.{S} Ускубури, устумара се, као незван у небр 
 Кад стресао с ње прашину и отворио је, а то „<title>Живот и прикљученија Димитрија Обрадовића  
раш, ако ми мушки морамо.</p> <p>– Гле, а ко вас тера, да морате</p> <p>– Један другом за љубав 
.{S} Неје право, да сам тако дуго доле, а несам код матере.</p> <p>– О, о, вајка се госпођа Јел 
, дакле, шта је то Српство и родољубље, а од како се зна, исповеда се <pb n="62" /> за члана ср 
охран. „Тама за мном, тама преда мноме, а највећа у срдашцу моме“, завапио је негда његов велик 
веле јој се мисли, Боже, на све стране, а све за њеном децом и својом невољом.</p> <p>Госпођа К 
и се трже, кад јој витице тек сплетене, а не придевене спадоше на пунахна бела плећа.</p> <p>И  
 је онако срдит отишао прексиноћ од ње, а од то доба није нашао за вредно, да јој и речи рекне, 
ада је госпођа Ната била најпре код ње, а противних разлога је, по њену, од неко доба, тајному  
каквом савуљагом, па се витлају око ње, а она их заварава...{S} Над стрништем или над ливадама  
годила.{S} Али које Јованово разлагање, а највише канда Бранкова реч - израдише своје.{S} И поп 
..{S} На бресту се гдегде закрши грање, а одонуд излети орао, замахне крилима, па заплови велич 
не сиротиње, даде све до последње крпе, а не задовољи неситог мамона, нити зајази продеранога г 
ђина да набављамо за своје рођене паре, а пара мало, док потребе све веће расту.{S} Ми ћемо пор 
и поп Стеван.{S} Не ћеш тек отићи горе, а да и нама не кажеш с Богом? </p> <p>Беше то за Бранка 
рну на оно: „Устај, Србине!“ – трже се, а кроз храпаво грло, загушено пивушином, једва му проби 
а, знам све до краја! – правда се дете, а застидела се. – *Цело ја знам; само још који пут да п 
узе саме полетеше на очи.{S} Сузе лете, а на уснама јој лебди осмејак сретан, блажен.{S} С осме 
а Криста трчи то у собу то на двориште, а никад празних руку.{S} Мајсторица трчка за њом, да и  
лине, нема странке: ради, како ко хоће, а живи још од свог старог народњачког сала, преживајући 
S} Сваки то може, што хоће и како хоће, а он мора на своју катедру, или умрети!...{S} Него једв 
амтило.{S} Шта ће удовица с троје деце, а у толиком добру?{S} Остао, до душе, леп иметак после  
из школе. </p> <p>Прижегло летње сунце, а они ходају под штитовима.</p> <p>Даринка и Јелена се  
ек у срећним часовима сијала као сунце, а у овакима му свакад била звезда, која му је јасно пок 
е и премишља о ономе, што се њега тиче, а мало разабира за оно, што је било и шта ће <pb n="32" 
ђи, па ћеш вечерати, – опет Ната Триви, а то исто или можда мало друкчије рећи ће му бар још ко 
дају неје ни помишљала већ и деце ради, а дакако, још је била држећа и млада доста.{S} Не би ни 
ета поглади једном руком попу по бради, а другом му насу у чашу хладног теочинца и насмеши се н 
лагано окрену главу к њој, па је гледи, а, бајаги, ни на крај памети му, шта она пита.</p> <p>В 
 то, да по упутству наших пчелара води, а то му се признати мора, најсавршеније свој пчеларски  
откиде један и задеде га себи на груди, а други пружи Стајићу.</p> <p>– Хоћете ли га умети сачу 
мога бележник да се том приликом одржи, а да не примети, било што не трпи толико разметање свог 
ече јој тихо, па тако искрено, својски, а тако покајнички, да она подиже опет к њему своје миле 
ашима старима, да су и толико прибрали, а без рационалног газдовања.{S} Данас... данас се и за  
д неко доба не може ни о чему да мисли, а да у једно не помишља и на то девојче.{S} Па кад неје 
едно да иду. <pb n="61" /> Понда мисли, а што и да дође он амо?{S} Ваљда га се тиче когод овде? 
ован ++ писар.</p> <p> Таман они пошли, а учитељ на прате.</p> <pb n="79" /> <p>Дочека га граја 
о лепо певате, – примети учитељ Јелени, а до ње се нашао.</p> <p>– Морам најпре питати матер и  
ело.{S} То је оно, што треба да измири, а у идеји Бранковој, све без разлике и политичне и друш 
чно и као да некога љуто хоће да укори, а опет да изгледа и као очински савет...</p> <p>После в 
мукну учитељев глас.{S} Свећа се угаси, а иза она два прозора завлада мртви мрак.{S} Девојче се 
да их метне на груди, где да их скрсти, а где гласом да јачим говори, где опет тише, и тако даљ 
госпођа Рашићка неје могла да пропусти, а да не спомене, како неки виче на њу, да је божем она  
} Господа свештеници се чине и невешти, а ти, учо, издири за народност, па кад ти треба дати хл 
а, да су гости дошли, те потрчала кући, а сва се запурила и задухала што од радости што од умор 
о дивно, милостива, вели бележниковици, а дошао, да каже: „Добројтро!“</p> <p>Бележниковица га  
е“ вели, „жив човек, не цигља ни набој, а жива је кућа најтрајнија и најславнија.{S} Живи Бога  
седнем, – одговори Јован, отирући зној, а зној му цури с чела. – Љуто сам се уморио пешачећи на 
о је писар (кад се први пут опио у њој, а то је било прво вече, како се скрасио у Брајковцу) де 
рећи, већ на прагу, да буде свој човек, а за толико година до сад не запита ни самога себе, как 
мо, да не може бити интелигентан човек, а да није – „господин“, док овамо имадемо доста „господ 
>– А, не, не! – опре се чича, начеоник, а он је та намишљена старина; па сам устаде и диже чашу 
о је кратко време.{S} Данас је уторник, а ето за час недеља.{S} Што то нисте пре почели?</p> <p 
ству народном.{S} Ко је свестан учитељ, а ја бих рекао, да су народни учитељи већином такви, то 
а сви да га учимо!{S} Ја то увек кажем, а то ћу и сам урадити: треба више учених људи да се пом 
вачкога друштва са друштвеном заставом, а острагу, на другом крају, застава Новосадске занатлиј 
јер сад ево и бележника са благајником, а са бележниковицом иде општински писар.</p> <p>С друге 
пребацује јој учитељ; – у вече са мном, а дању с господином Бранком.</p> <p>Девојче бризну у пл 
 не ће више називати Јована и доктором, а Јован ће њему, на прилику, смети од сад говорити:{S}  
обрати Игњата, па га увек звала братом, а он њу сејом.{S} То задржала и Катица, па њена деца и  
оследња добра мисао, што му паде на ум, а нуз то и мирисни фрушкогорски ваздух красне летње ноћ 
е зграде Даринка, Јелка, Бранко, Јован, а уз њих трчка и мала Зорка.{S} И њено срдашце куца нео 
 с осталим друштвом.{S} Учитељ и Јован, а и Бранко пристао уз њих... унели се, па доказују Јеле 
окопсати, или и прескочивши тај степен, а они одмах хајд у господство, те или постадоше општинс 
S} Те склопи и књигу, што лежаше уза њ, а само што је завирио у њу, од како се повукао у попин  
п је вели поп Стева, поп: а придиковао, а не; те гласао за овог посланика, те за оног; то било  
а не зна, шта ће; па кад Бранко отишао, а она ми меће моју руку на своје груди, да видим, како  
ати је мати...</p> <p>Бранко већ пошао, а неје се још решио, дал да иде Јовану.{S} Дошао је и с 
е мрзовољан.{S} Кадгод пије младо пиво, а њему се нешто стужи.{S} Онда му је његов виши позив н 
пате, пренесете с помпом на Стражилово, а нису Бранкове него...</p> <p>– То је најжалоснија пес 
p>Спусти се на место, где је седео био, а ништа не вели.</p> <p>- Е, сад иди никад, поп-Стеване 
кује око румених усана увек подједнако, а срдила се а радовала се, или плакала, или се сетила С 
 на друго место, – одговори јој Бранко, а као да плива у задовољству.</p> <p>– Госпођа ваша мат 
 /> му се теоретски о томе предиковало, а да не види то од нас својим очима.{S} Престанимо ми р 
као обично недељом, коло.{S} Село мало, а тако отмени гости!{S} Па као да су целом селу дошли!< 
p>Рашићка осети, колико га је заболело, а познаје га скроз и скроз.</p> <p>Да говорим толико... 
годину..{S} Понда шта ћу?{S} С њом зло, а без ње и горе.</p> <pb n="21" /> <p>Ната опет узе да  
 се пута захука, дошао је већ под грло, а то се отео тек само дубок уздисај.{S} Срце би на том  
е се! – уплете се бележник хладнокрвно, а завија смотку.</p> <p>– Но!{S} Натарошу! – укори га њ 
ко опасан атентат, да не могоше на ино, а да се једногласно не подигну против таких новотарија. 
у, ја мислим и држим, нити могу на ино, а да не</p> <p>– Сад ће бити по сахата, – примети му же 
шла честито у двориште госпођа– Катино, а већ је готово цело село знало, да је сека Ката добила 
 и друго још којешта, што није ни лепо, а камо ли му мирис?</p> <p>– Свет мало пита, шта што вр 
се дигне и да види иза џбуна, ко је то, а пред њ испаде мала Зорка, Јованова сестрица, и Даринк 
 за хладовине, кад хоћеш, пут је добар, а сад ти иде под ногу.{S} Доћи ћеш само пре, него што п 
ичан ма и мали Лоренцо Штајн или Некер, а оно ипак бар ваљан економ пре него какав префриган па 
прам ње, да, бојати, огледа и њен глас, а озбиљан, ни да брком мигне.</p> <p>Јелена се стисла,  
оришта већ постављен сто.{S} Орах густ, а по земљи очишћено, па поливено, те хладовина као у пл 
, изнад свију висе према лазурном небу, а овде онде одбиће се још последњи зрак о позлаћену јаб 
ду млађаних душа и приличи њихову добу, а и не слуте, колико ће се весала поломити на узбуркани 
но.</p> <p>Бранко метну шешир на главу, а беше му спао у траву.{S} Узе свој штит од сунца, па г 
го времена, док неје дао начинити нову, а натуцао би је на главу преко ушију, кад је ветар или  
њи шешир.{S} У руци држи некакву књигу, а на бео се штит од сунца наслонио.</p> <p>– А,... ти с 
никада могао бити.{S}Па кад то не могу, а видим шта други раде, не могу ни ја бити бољи... </p> 
 две ћуте.{S} Јелена мисли о свом јаду, а Даринка – ко да је зна?{S} Још да се није Зорка рашће 
љу у школу, за раднике него за господу, а и не разабирају, је ли им син способан за какву душев 
омен великог песника, седне он на лађу, а с њим и Јован Јаковљевић, па дођу доле, да баш на изв 
ислиш, камен се усијао.{S} Коњи касају, а не могу да се обране од силних мушица, што их спопале 
.{S} Погледа то у Јелену, то у Даринку, а поглед му несигуран склизну на страну, као да не сме  
а вриснула, па испустила канту из руку, а баш је беше узела, да долије у лонац у крај ватре.</p 
па, ако је нешто свршио, све на страну, а корист преда се, ако није ништа свршио, што бива по < 
ошле беху, да увеличају ову светковину, а иза леђа му кроз жагор светине, која се устумарала го 
<p>Јеси ли разговарао што? – пита попу, а више тумачи, шта мисли, погледом него речима.</p> <p> 
нио се тамо.{S} Таман да поживи у миру, а капља га обори под земљу...{S} Па кад госпођи Нати до 
/title>“, у кому је позив на претплату, а нерасечен.</p> <p>То је поп-Стевина и библиотека, а р 
вру у нашем јавном и друштвеном животу, а поштено мисле.</p> <p>Јелена је слушала све то пажљив 
твих и живих, и када се збије у самоћу, а камо не ће, кад их овако више, па једна другу подсећа 
ез тога лепо и красно живети, где хоћу, а овако...{S} Ух, ух, ух!{S} Поп-Стеви се пође кожа јеж 
ако се отац побринуо за своју породицу, а како би овака два самохрана женска грла, мати и кћи,  
обично <pb n="63" /> држи леву певницу, а учитељ десну.{S} Она води опет све певачице у Брајков 
ој се кад тад поткрасти из груди уздах, а нит зна за што, нит зна камо.{S} Као да је нека слутњ 
о се поред Јована.</p> <p>Колико он,... а и мати му као пустила у уши. </p> <p>Иди, синко, – ве 
 Е, па видиш, омладина ти је као поток: а ово, што су сад наумили, као бујица.{S} После бујице  
постићи... „Поп је вели поп Стева, поп: а придиковао, а не; те гласао за овог посланика, те за  
јуристерај, да „бранимо народна права“; а ја, бога ми, видим, да се и наши народни браничи, „по 
 не ће народ имати у кога да се угледа; а почнимо и ми паметније са собом, да видиш, не ће ли и 
к му је била жива његова покојна Стаза; а поред Јеце нема никаквога.{S} Но да потраје овако даљ 
ово да је био већ и заборавио на ујака; а кад га се и сетио, неје имао повода, да се загрева љу 
ижди“ сека Ната сека–Кати, кад је чула; а чула је, Бранко с Јованом неје био, ваљда, ни изван Б 
/p> <p>Данас отишла Тинка из Брајковца; а сутра дан се уселила у поп-Стевину кућу госпођа Рашић 
рече за госпођу Нату, врло ваљана душа; а о њеној кћери, о госпођици Даринци толико јој је прип 
, своју кћер, – још је невина, дете је; а он препреден као враг. (Понда окрену други ветар).{S} 
{S} Ти ни данас не знаш, где ти је муж; а Бог зна, кад и какав ти може од куд искрснути на једа 
це, што се зблизниле у учитељевој соби; а од њих неки поседали на одар, други стоје.</p> <p>– Т 
 комшилук, само не зна поп Стеван и ви; а и пошиница је већ омирисала. –</p> <p>– Неће госпођа. 
 у раду, јер су међу собом сви једнаки; а чим дође јачи од њега, он подлегне, и то... не, што о 
овати ону чика-Јовину о Бранковој жељи; а једног од мојих ђачића почео сам да учим <title>Ајдук 
b n="56" /> <p>Нема снаге да проговори; а не осећа се моћна ни толико, да узме своју руку на тр 
ерејској служби придику какву исплести; а неје ни у Брајковцу, од како је дошао ту за свећеника 
рад детета да јој – рече, очитам у очи; а ја бих знала, шта бих јој рекла.{S} Мени то не може д 
ти узором омладини, која има да се учи; а дела њихова биће вазда на углед, како ваља љубити сво 
елепуш са стола, па га ћуши на потиљак; а лаком кабаницом покри колена, да баш не види, ако је  
 Осети, како јој у очи сухну неки плам; а на зеници јој затрепта дуга, те их одмах обори.</p> < 
а ради за народ, мора живети с народом; а не башкарити се по варошима, па писати књиге за народ 
вин лист, што јој поклонио браца Јован; а зна много и на изуст.{S} Па библиотека њена броји већ 
 Осећа, да не би могао бити равнодушан; а боји се, да се не би показао сметен.{S} Готово би се  
.{S} Боли га, да Богме, што је понижен; а понижен је, страшно понижен.{S} Човек рођен за виши п 
ћи по нашем писару, имаће право Дарвин; а ону другу теорију лако је доказати по Брајковачком бл 
p> <p>Пред очима му лебди лик Даринчин; а у свим жилама осећа све то јаче, што више о њој мисли 
лиле за омлатином!- вели попа смешљиво; а госпођа Јеца га види, да је сад већ мекши од памука.< 
не ће ни слушати, те ипак викати живео; а нити ће га хтети нити умети довољно разумети.{S} Дође 
сле, и то неје немогуће, неје ни ружно; а за истинитост јамчи сваки за себе.{S} Али хтети на та 
 нити рећи мање ни више, већ сензацију; а у кући пречаснога пароха Брајковачкога поп-Стевана Ра 
>Не знам.{S} Ја сам пошао био к Јовану; а госпођа ме замоли, да вас к њој пошаљем, – одговори Б 
и поутеши, али... тек... тек...</p> <p> А Јелена се сада збиља почела надати, е ће, по речима п 
ажеле то његови гости и рачуни.</p> <p> А ту су сви, ту је Брајковачко цело певачко друштво, ос 
.{S} Покварили му најслађи сан.</p> <p> А по Брајковцу Бруји, како су господа ноћас правила „ба 
 га пита, срди ли се још на њу.</p> <p> А зашто се срди, то као да сад тек почиње да нагађа.{S} 
се заман викало:{S} Хлеба!{S} Хлеба!{S} А тек сад?{S} Зар ти не видиш, шта се кува?..{S} И сам  
бележнику. – Бога ми, паметна идеја!{S} А и јест, брате, – окрену се Јовану, – баш смо ти ми на 
га отуд ја поцрпала!{S} Чувај образ!{S} А сачуваћеш га, ако сачуваш душу и срце чисто и не окаљ 
 поред Јелениних прозора.{S} Прошао!{S} А да је био искрен, и да јој је хтео све признати, мора 
ам се жури? </p> <p>Е, како ти само!{S} А не знаш, да нема још много до недеље?</p> <p>Ви сте м 
ако, од како се знам, па хвала Богу!{S} А видим, како пролазе ти, који вичу:{S} Слобода,... нар 
аест година, па још млада за беседу!{S} А била већ и пре тога као ученица више девојачке школе  
мој господине докторе!{S} Жалост!...{S} А знате ли, шта раде наша браћа Срби?{S} Сви листом паз 
ан.{S} Брате, ништа лепше од тога...{S} А да се лепо радити!{S} Па што зарадиш, знаш, да ти ник 
ажу, да се да бирати чак у Загреб...{S} А игуман, док је Игњат узимао манастирске воћњаке под з 
.{S} Па тако сад и немамо никакве...{S} А кад човек и оде у Карловце, ако и посети своју сестру 
мо...{S} Пази, дете моје, на кућу...{S} А и ви, слатка, молим вас, немојте смести с ума, што са 
а ти наш планинац, шта је то служба.{S} А свако је одевено, враг их и с девојкама, по најновије 
ан се тужи матери, да је боли глава.{S} А кад пошла на певање, па је мати хтеде да задржи због  
пева.{S} Друштво треба само да пева.{S} А он погибе за младим друштвом.{S} Него да не увреди ко 
а му се јави, е је Марко донео пива.{S} А писар опет нашао је за вредно, да сам своје ножно тај 
о од куће: и деца и девојка и слуга.{S} А већи краве ће доћи скоро из поља, па и по дворишту тр 
ву, крајњој мети свечанога спровода.{S} А спровод се пружио, колико је од вароши до самога Стра 
 се после картања развезе и пијанка.{S} А он мора ту бити, да декламује.{S} Ко би иначе био у ч 
 и мами читала о Бранку и из Бранка.{S} А и покојни тата, каже, тако је све нешто спомињао и Бо 
о хоћу, то мора бити из ока из бока.{S} А ти ниси човек, да укротиш свог сестрића.{S} Ти си гос 
ом Бранкову руку, за коју се држала.{S} А по речима и нагласку за цело јој жао на њега.</p> <pb 
 цело мисли, да би је тако усрећила.{S} А оно девојче, збиља, и треба да се усрећи.{S} Душа је  
а на лотру, па хоће да скочи с кола.{S} А Катица претрчала, па је прихваћа.</p> <p>Госпођа Ната 
с учитељем.{S} Биће и ту њена масла.{S} А момак ваљани вредан, како само може бити.{S} Рекла би 
ва пред искупљеним својим вршњацима.{S} А ови завидљиво гледају, гледају и диве се... </p> <mil 
одговара се, као да има још времена.{S} А Даринка опет нема каде.{S} Него је ипак по неки пут и 
и, Бога ми, спремити коју боцу вина.{S} А?{S} Шта велиш, Јоване? </p> <p>Није ружно, – одговори 
ли, како си ту.</p> <p>То је истина.{S} А ко је томе крив?{S} Као да и један и други избегаваше 
ио домаћин и на гласу био чика Пера.{S} А Славнић официр у граници. („Немачко рухо на њему, ал  
 метнула у постељу малога Владимира.{S} А она и госпођа Ната седе још, па разговарају о којечем 
ворити, да уђе чиста ваздуха унутра.{S} А можемо тамо баш и учити.{S} Пријатније је ходати на ч 
 свечаности на разна одређена места.{S} А вуче га опет и тамо на овај пут, што води из Брајковц 
а је споменила то име на своја уста.{S} А осети, да јој је ипак криво, што неје и он дошао, што 
есном мору, да му они не могу ништа.{S} А месецу ни бригеша.{S} Чисто не да гледати у себе, как 
 Њих две не занима разговор удовица.{S} А имају и оне, да претресу малу своју књижицу из свог ђ 
на нагваждања, дангуба и беспослица.{S} А сума сумарум: завађај брата с братом, сина с оцем, и  
иже то доба, њој срце све јаче куца.{S} А кад већ дође, и да седне на свој прозор, несташни ђав 
 и ради у поп-Стевиној кући као црв.{S} А уме, да удеси, да то, што ради, она и ужива; па што р 
би морао јавно и повући реч на траг.{S} А повукао би је за цело, као што се већи у себи повукао 
лој глави...</p> <p>Страх пређе све.{S} А радости и изненађењу, мислиш, не ће бити краја целу н 
, код своје је, па је није ни бриге.{S} А чим кола ближе, а она даље.{S} Ускубури, устумара се, 
ту око кокошака, мисли, ко је он је.{S} А жустра младица поред њега тако се препанула, да се не 
 енергију Брајковачке интелигенције.{S} А Бог ме неје баш ни обична ствар за Брајковчане пиво,  
имандрит беше отишао некуда у купке.{S} А млади отац Варнава, манастирски намесник, добио мало  
г да, даће и најмлађег сина у школе.{S} А није рада, ни кћер да уда у село.{S} Вели: „Село ти ј 
итровачкој штедионици на детиње име.{S} А отуђити она рођену сестру од рођенога брата!{S} Сад с 
еје говорио с нећаком својим о томе.{S} А он опет зазире и од „омладинца“, као да <pb n="71" /> 
, како да то више власти не забране.{S} А као да се тврдо узда, да ће, ма у последњем тренутку, 
ртвовали за њихову љубав какво тане.{S} А овако избацили неколико метака у лист хартије, што је 
свитку нове нам књижевности народне.{S} А то је оно, што је и најозбиљније <pb n="50" /> српске 
о летње сунце, па глава да му пукне.{S} А дошао је до искуства, да је хладан сир с црним луком  
а и више свести него у сваке обичне.{S} А, да одушевљење њено неје изнуђено ни чим до правим за 
ојни госпођа-Натин неје купио од ње.{S} А то, што јој сад госпођа Ната и опет меће на душу, јес 
 не узнемири то дивно мало створење.{S} А лептир шири своја шарена крила, час их скупи и дигне  
шићка свиснути од једа и од срамоте.{S} А она се чинила свему – и невешта пред светом.{S} Само  
а видим, како јој страшно лупа срце.{S} А срце јој лупа, Боже, лупа.</p> <p>Јелена се на то одс 
 руку, па је притиште на своје срце.{S} А срце јој лупа, да пробије груди.</p> <p>– Јух!{S} Као 
, адвоката и онако има већ и сувише.{S} А у државној служби, опет, не да се пропевати, чим осет 
еда у њега.{S} Очи јој се насмешише.{S} А из грла се оте неки клик - ни налик на онај глас, што 
а је у колу, па нек је тамо потражи.{S} А Зорка упртила неки гостински пртљаг, пошла с њим у ку 
 поп-Стеве ни најубедљивији разлози.{S} А Кнежевић и опет не пропусти, да не примети, како би м 
а да одговори, или не ће, што мисли.{S} А мисли: „Што се овај свет толико на силу Бога грађа са 
рубина раздробио се у чаши, па гори.{S} А попа гледи у њих као стари зналац, па се смеје.{S} Ви 
пружа прилика у убавој Фрушкој Гори.{S} А учитељ се „једва дочепао честита друштва“, па се не р 
 код куће.{S} Треба народ поучавати.{S} А ко ће то, ако не ће учени људи?{S} И онако није за ње 
сли, то је наше, па не мора плаћати.{S} А туђинац то не може рећи.{S} Дакле, општина му је дала 
} Мати му никад не хтео оцу причати.{S} А што је кадгод научио <pb n="90" /> из разговора њена  
ту песму Мите Поповића о браца-Анти.{S} А благајник и бележник од то доба, чим се мало ђорну, о 
кажем ујаку, да ћемо код ње одсести.{S} А Јелена се радује, да је позна. </p> <p>Бранка већ поч 
у појести не ће, док је не почивути.{S} А наше жене,... и људи, и сви, чак и поп Стева, српски  
а са својом кћерком, да полазе кући.{S} А отпратиће их Јован, Даринка, учитељ, Зорка, па, нарав 
ско дете у седмој осмој ли годиници.{S} А најмлађе, син, јој, тек се родило, није оца ни запамт 
препоручује госпођа Ната мајсторици.{S} А још од зимус говори Даринци, како морају, Бог да, на  
рена.{S} Ја и не могу друкче ниским.{S} А он и заслужује, да је човек с њим искрен.{S} Па ја га 
 пред тетком из вароши и пред сејом.{S} А њих две се нагле радознале.{S} Мали Владимир развашар 
ајслободнији човек на свету: економ.{S} А толико имадемо примера, да су, на прилику, пропали тр 
е, све има нешто да разговара с њом.{S} А кад је у друштву, заборави, шта је хтео, али осећа, д 
{S} Говорило се, да се негде удавио.{S} А говорило се, да је заблудео у свет.{S} Тек Тинка дахн 
/p> <p>–Ти ћути.{S} Ми ћемо на село.{S} А путу се рока не зна.{S} Може нас тамо затећи и берба. 
 тетка Ната одобравају и хвале смер.{S} А највећа је њена радост, што ће у тој великој свечанос 
а је то баш њен син.{S} Каже Стајић.{S} А мени и не пада на ум који Стајић.{S} А и он је био с  
 А мени и не пада на ум који Стајић.{S} А и он је био с Јованом ономад код мене.{S} Фини младић 
спође, која је ружа у нашем друштву.{S} А то није нико други,... мислим, да сте сви погодили, д 
Том приликом се и деца боље срађају.{S} А мајке се теше и челике надом, да ће им деца бити боље 
ју књигу, па чита своју декламацију.{S} А Даринка ће запитати Бранка: „Хоће ли ко говорити штог 
сец дана на једном штампаном табаку.{S} А од оних опет већина их почне још у ђачким скамијама,  
скупио се народ у чистом свом оделу.{S} А у народу, видиш, око свирца час се таласа, час везе с 
е, до душе, и жељан друштва на селу.{S} А време му је, да помишља и на то, како би добро било,  
 и по неколико ђака држати на стану.{S} А Тинка спремала и себе и дете. </p> <p>Данас отишла Ти 
је тргоше како попина Јелена врисну.{S} А коларевој сестри оте се, Бог ме, у шаку и једно: „Хи! 
премудра Рашићка преварила у рачуну.{S} А треба ли госпођи Кати много, да на први поглед од мах 
ан народ по чистом јутарњем ваздуху.{S} А зује и брује данас нешто крупније и мисли у глави пре 
ас често више вреди, потпише меницу.{S} А што овај или онај овому или оному кадгод учини какву  
ва је дивно пристала Даринчину срцу.{S} А преко њега није прешла још никаква бура, ни најмањи о 
а ће бити од Брајковачке светковине?{S} А?... стара српска невоља!{S} Плани, па издахни!{S} Так 
ша.{S} Гле, мај, зар то није могуће?{S} А по Дарвиновој теорији потомци наслеђују особине своји 
ем.</p> <p>– Шта?{S} Како могу рећи?{S} А заборавила си... </p> <p>Јелена се убезекну.{S} Хтеде 
му књига, чему просвета, чему живот?{S} А ми смо се свим радом својим далеко удалили од пута, к 
ам видео, ја јоште добра нисам видео! – а у исти мах падоше му на ум њене, материне речи: „Цео  
<p>– Като злато, – опет ће Ната Кати, – а ти мени и не кажеш, где су ти деца?</p> <p>– Јован је 
p> Мој синко, – уплете се поп Стеван, – а да што сам ја ту већ двадесет и толико година?!{S} Уч 
се ја онда поплашила! – вели Зорчица. – А Даринка стала, па не зна, шта ће; па кад Бранко отиша 
ега бар у цркви, – рече попа. </p> <p>– А Јелена не сме ништа да каже, већ саже главу, па стаде 
гу божје, цару царево, па мир!</p> <p>– А нама?</p> <p>– Принесенија јадите, повељенија творите 
е дечица?</p> <p>– Хвала Богу!</p> <p>– А да шта ћеш!{S} Јавља л ти се госпођа Ната из вароши?< 
 <p>– Збиља?</p> <p>– Ни беле,</p> <p>– А лепу је буквицу очитао и уји и својој несуђеној пуниц 
 средини седи старина, који...</p> <p>– А, не, не! – опре се чича, начеоник, а он је та намишље 
 <p>Јелена се на то одсмејала.</p> <p>– А Даринка је поцрвенела до иза ушију.{S} Заборавила, и  
пет правите да ништа не знате.</p> <p>– А ти опет све знаш, – уплете се опет нежни супруг. </p> 
пут код госпође бележниковице.</p> <p>– А, вас треба посути ситном прохом! – поздрави га бележн 
ви пут ове године добро понео.</p> <p>– А знаш ли, колико је година том ораху?</p> <p>– Колико  
бео се штит од сунца наслонио.</p> <p>– А,... ти си, Александре!- примети попа, па се осети сло 
једва да је било кадгод у нас.</p> <p>– А, знате ли, ко је на то наговорио вашег ујака?</p> <p> 
 ћете тек рећи то за омладину.</p> <p>– А да шта је друго та ваша дерна политика него туђа бриг 
 бити сад као пред какву буну.</p> <p>– А с ким ћемо ми у недељу?{S} Уплете се Зорка.</p> <p>–  
p>Види она то, па му напомиње:</p> <p>– А да за то сам га тамо и послала</p> <p>– Александра?</ 
а га Даринка прва не поздрави:</p> <p>– А!{S} Јесте ли и ви ноћашњи?{S} Браца баш сад устао.</p 
виси на прозору попине Јелене?</p> <p>– А-а!... </p> <p>У том ево Дабижића с пуном чашом пред Ј 
– Хоћете ли га умети сачувати?</p> <p>– А ви?{S} Нема сумње, чуваће га она заједно с мајкином д 
можемо даље!{S} Прво женскиње!</p> <p>— А ми? – повика писар и бележник.</p> <p>Благајник погле 
ичемо: „Учимо народ!{S} Поучавајмо га!“ А све то, што ми учимо, врло мало користи баш народу, м 
она не сме, ни да спомене: „Отишао је!“ А ова, бог ме, ни онда, када би Јелена то и споменула,  
олика хука и бука дигла за тог ђачића;“ а на некаквог Мушицког и Рајића, не знам, нико не осврћ 
вици, у гостионици „код зеленог дрвета“ А и деца се виђала тамо на официрским забавама.{S} Па с 
вратима портир у самурини и у гајтанима а с неким скиптром у руци, или се врата затварају прост 
аље...{S} У једном углу стоји наслоњена а на вршак изврнута стара плетена а неолепљена кошница  
оњена а на вршак изврнута стара плетена а неолепљена кошница и у њој паламара, чивија, жица, че 
една другој правиле „физите“ несу могле а да се не дотакну Брајковачкога певачкога друштва. </p 
ених усана увек подједнако, а срдила се а радовала се, или плакала, или се сетила Светозара и Д 
а да му каже, како мати хоће, мати хоће а не она, да се иде у Карловце.</p> <p>Сачувај Боже, ка 
ма.{S} Како сте дошли, чика... ваш ујак а и мати не могу доста да вас се нахвале.{S} Ал, ја ипа 
ђице Јелена, – проговори усиљеном шалом а учтиво Бранко, дошавши до ње.</p> <p>– Ја нисам вама  
а поспремати.</p> <p>Сутра је радни дан а чека сто послова.{S} Па је већ ето, време, да се на с 
 знам већ коме, послушао би ме и учинио А ти...</p> <p>Види Поп Стева, да је тренутак озбиљан.{ 
по пута.</p> <p>– Од кад ми овде ходамо а вас нема!</p> <p>Јован, Бранко и учитељ се упутили де 
ве, па полети, да ухвати што боље место а што ближе Дунавској обали.</p> <p>Лађица, на којој бе 
ових претпостављених у општинском уреду а у званичним пословима, госпођа бележниковица зна увек 
ј канти на велико уживање бележниково, (а чак је и благајник дигао мало обрве и удостојио декла 
си на прозору попине Јелене?</p> <p>– А-а!... </p> <p>У том ево Дабижића с пуном чашом пред Јов 
жниковица.{S} Живила!</p> <p>– Живила-а-а!</p> <p>– Стари курјак! – пришану Јеша Јовану. </p> < 
> <p>Дочека га граја:{S} О-о! </p> <p>А-а!... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још неје  
ати и завијати: </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим, шта је! 
стропошта. </p> <p>И опет:{S} Мно-о– га-а-ја... </p> <p>А Јеша још не беше довршио, таман најле 
лежниковица.{S} Живила!</p> <p>– Живила-а-а!</p> <p>– Стари курјак! – пришану Јеша Јовану. </p> 
су обе поцрвенеле.</p> <pb n="46" /> <p>А мали Владимир натукао калпак на главу, припасао ђорду 
 /> <p>Дочека га граја:{S} О-о! </p> <p>А-а!... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још неј 
<p>И опет:{S} Мно-о– га-а-ја... </p> <p>А Јеша још не беше довршио, таман најлепше полетео!{S}  
на: „Први санак мира вечитога.. </p> <p>А Зорка нестрпљива, па заврши последњим стихом: „Србади 
Тек не мога, а да је не пољуби. </p> <p>А Даринка прислонила главу на материне груди...</p> <p> 
екао, да их се што пре опрости. </p> <p>А они су сви били тако љубазни према њему, сви тако љуб 
куће, маше на њих белим рупцем. </p> <p>А Кнежевић је отпоздравља шеширом, па се распевао, па о 
по кући, је ли све у свом реду. </p> <p>А Ната ушла у Даринчину собу.{S} Надвирила се над Дарин 
.</p> <p>– Ту ми седни, синовче!</p> <p>А Кнежевић пушта глас где силније, где тише, да се као  
вио, кад, ето, хоће да се шали.)</p> <p>А благајнику се разведри мало оно мрко лице, зарасло у  
его, сачувај Боже, на онај свет,</p> <p>А ето ти и опет, већ по толики пут, госпођице Даринке,  
ан упро поглед у бележниковицу..</p> <p>А бележниковица приметила то, па намешта, као бајаги, ш 
леђима и по ребрима и по ногама.</p> <p>А на Натине речи одазва се.</p> <p>– Разумем. </p> <p>– 
 госпођу Нату, како је поуздана.</p> <p>А та слатка госпођа Натина јесте мајсторица Јула, њена  
то га Даринка држи против сунца.</p> <p>А Даринка би се и смејала и заплакала.</p> <p>Једва се  
оге.</p> <p>Зорка потрча натраг.</p> <p>А Даринка стаде као укопана.{S} На њој лака плава хаљин 
иљан.{S} Но не зна, шта да каже.</p> <p>А Рашићка се, што би рекао Брајковачки писар, „дочепала 
вана. </p> <p>Чак и Јован умуче.</p> <p>А Јеша кад немаде с ким да политизира, и сам паре, да ј 
а и њену пажњу на штогот обрати.</p> <p>А кад хладовина разгалила и госпођи Нати тромост с веђа 
 Куд сви Турци, – одговори овај.</p> <p>А она повика: </p> <p>– Јеси чуо, натарошу:{S} Или сви  
о скупо стати, што му квари сан.</p> <p>А госпођица Јелена... ох!{S} Она чује Миланов глас и то 
p>Бележник се смеје лудом послу.</p> <p>А Бечлија Јован га уверава, како је то хец. „<foreign x 
е, – рече и потајно се насмехну.</p> <p>А Јелени одлану.{S} Но је поли румен до иза ушију, кад  
да се он још једнако срди на њу.</p> <p>А какве ужасне муке трпљаше у тај мах бедни њен Милан!{ 
јдаша, нит је Србин за бирташа!“</p> <p>А и Марко загрлио њега, па пева с њим заједно... </p> < 
а мислим, да ће наш коровођа...“</p> <p>А коровођи, Брајковачком учитељу, Милану Кнежевићу вече 
 ђерзонака кошница – тек „да покуша“.{S}А наопако се једио, што српски пчелари сваки час препор 
ди колар стао до одра, па се не миче.{S}А уза њ његова сестра, па се као снебива у тако господс 
: </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим, шта је!“ мисли благај 
ти: </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим, шта је!“ мисли благ 
е извијати и завијати: </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим,  
ијати и завијати: </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим, шта ј 
Србаља у крајеве, што стоје под окриљем Австроугарског орла, Карловци су место, које је бивало  
 за овог посланика, те за оног; то било автономије, то не било је; па казао: да, па казао: не.{ 
иви и он, народ, него од најсавршенијег агитатора, адвоката и ма ког иначе „господина“.{S} Дале 
} Тек не може, ето, ни он, да пропусти, ада се и сам не умеша у струју, што се заошинула оне го 
е замишља увек самога себе, Праотац наш Адам имао је у рају свега, па опет му било дуго време,  
div type="titlepage"> <p>Павле Марковић Адамов</p> <p>ДУХ ВРЕМЕНА САД ЈЕ ТАКИ!</p> <p>НЕГДИНСКА 
ђе, па ти је слађе...{S} Не ћу да будем адвокат или чиновник...{S} Ти видиш зар, да се ја не од 
арод, него од најсавршенијег агитатора, адвоката и ма ког иначе „господина“.{S} Далеко је, дака 
окација.{S} Неје му нарав за то.{S} Та, адвоката и онако има већ и сувише.{S} А у државној служ 
 се мој позив не допада.{S} Ја нисам за адвоката.</p> <p>Положи све испите најпре; понда ће мо  
 ће учени људи?{S} И онако није за њега адвокација.{S} Неје му нарав за то.{S} Та, адвоката и о 
д мојих ђачића почео сам да учим <title>Ајдукову песму</title>, – допуни учитељ. – Је л, Зорчиц 
ог концерта, што га је приредило српско академиско друштво „Зора“ у Бечу у спомен великог песни 
ала!{S} Чувај образ!{S} А сачуваћеш га, ако сачуваш душу и срце чисто и не окаљано.{S} Твоја ду 
им друштвом.{S} Него да не увреди кога, ако би другог замолио, да запева, први сам почиње.{S} О 
 попа, да се то њега тиче.) А шта онда, ако те кости, што их у Бечком гробљу ископате, пренесет 
но највише тек за то, да бабица и кума, ако би се десило тог дана какво крштење, знају, кад им  
р види, да се ради око начела, што она, ако и не може да схвати, ипак осећа, да је лепо и добро 
оп Стеван је осетио поглед Бранков, па, ако му је образ иначе и могао доста да поднесе, сад се  
до коња“, он забоде копље у ледине, па, ако је нешто свршио, све на страну, а корист преда се,  
не би и он:{S} Нек сврши гимназију, па, ако Бог и срећа дадне, таман ће ти у добри час доспети  
 најбољем месту у селу.{S} Данас сутра, ако не оде у варош, да тамо отвори већу радњу, ево мог  
а тамо отвори већу радњу, ево мог носа, ако не назида у сред Брајковца најлепшу кућу с магазини 
 Брајковца писмо с пет печата, да дође, ако хоће, у Брајковац, да проведе које време!{S} Добро  
м супругом.</p> <p>– Ниси поп, Стефане, ако овог учу не избациш из општине, – рећи ће вечерас г 
рајковцу звони радним даном на вечерње, ако у опште и звони, но највише тек за то, да бабица и  
ршио, све на страну, а корист преда се, ако није ништа свршио, што бива по <pb n="88" /> најчеш 
сар, дочекао га је оберучке. (Да ко ће, ако он не би!{S} Рају је само за време судбина ћушила у 
 на друго:</p> <p>Хајд заједно до куће, ако хоћеш к Јаковљевићима.{S} Сад не ћу тамо.{S} Идем у 
кве...{S} А кад човек и оде у Карловце, ако и посети своју сестру, мислиш, да сме то њој казати 
кабаницом покри колена, да баш не види, ако је непозван ко, попу у чакширама.{S} Очи упро на вр 
ривац према ономе, чијега се суда боји, ако је и уверен)да му „кругове његове“ не може побркати 
 је дошла, да врати „физиту“ Славнићки, ако је опет ваздан разлога имала, да наведе против тога 
 после мене дође, може лако дозиђивати, ако му буде уско...{S} Ето видиш; шта би ти било, да си 
а се тек са печењем почиње наздрављати, ако ни вечера наша није још ни на столу, ја мислим и др 
ад сте са мном.{S} Ја умем разговарати, ако не уме Даринка...{S} Ваљда вам је жао Беча?</p> <p> 
 чини, да би се од мене могао истесати, ако и не какав практичан ма и мали Лоренцо Штајн или Не 
се сад, и чешће могао и требао мислити, ако ничега другога ради, бар да сад не мора лупати глав 
кино наваљивање, да доведе Бранка кући, ако је то сматрао и као неки начин, да би свој стари гр 
н између две ватре.{S} Ако у гору вуци, ако у село Турци.{S} Ако ће натраг, ту је Скила, мати,  
отребни ваљани учитељи, као и у вароши, ако не још и потребнији.{S} Ето, он је кратко време ту, 
о, али осећа, да је питомији према њој, ако и не примећава, како је то необично брзо дошло.</p> 
о потребно, да се састане с Кнежевићем, ако ничега другога ради, то бар да му каже, шта мати же 
т кући или у виноград за својим послом, ако не оде у поп-Стевину сеницу, где овај чека, да му с 
тине папуче на поп Стевин жуљ, излишан, ако <pb n="41" /> је мислила, да ће последње речи девој 
 Беча.{S} Та, знаћеш га.{S} Тинкин син, ако се сећаш!</p> <p>– Што јој је муж она лола и бекриј 
Бранко, – рече Даринка, као да јој жао, ако је збиља тако, па га чисто теши. – Ја сам уверена,  
ивен као божићна чесница.{S} Неје чудо, ако би гладни Брајковачки пси да га загризу.</p> <pb n= 
а је његова жена!</p> <p>Па је ли чудо, ако се Тинка осетила, као да се други пут родила, па до 
авнима... </p> <p>Вараш се, мој Бранко, ако мислиш, да код мене није то озбиљна намера, – надов 
} Треба народ поучавати.{S} А ко ће то, ако не ће учени људи?{S} И онако није за њега адвокациј 
 стала.{S} Али све нек је Богом просто, ако ти примиш наук, што сам га отуд ја поцрпала!{S} Чув 
каквом према њему.{S} Поп Стеван, опет, ако се и приволео на Рашићкино наваљивање, да доведе Бр 
м ја, шта је дечија радост.{S} Коме ћу, ако њима нећу?{S} Да је њихов отац жив!</p> <p>И твоја  
ти. „То је дечја радост!{S} Да коме ћу, ако њима нећу!?{S} Да је њихов отац жив!“ – „И твоја је 
ни идилисање, што ме амо вуче, већ баш, ако ћеш право, практичност,... сушта практичност.{S} Но 
ој разнежени супруг. – Ти бар не мораш, ако ми мушки морамо.</p> <p>– Гле, а ко вас тера, да мо 
да удоми своје дете, његова Јелисавета; ако ће напред, наићи ће на Харивду, на омладинца, који  
 неје ни мислио о њему, бар не озбиљно; ако га се, може бити, кадгод случајно и сетио био!</p>  
chiekt sich nicht</foreign>, Јелена!{S} Ако им је стало, нека изволе они најпре к нама доћи.{S} 
че „нити писну, нити зубма шкрипну“.{S} Ако га тек чича опомене, да пева, да помаже, он запара  
ор, као да некога од некуда изгледа.{S} Ако случајно прође туда какав гимназијалац, па је поздр 
ра, нигде знака каква немирна санка.{S} Ако снива, снива за цело о својој декламацији, о „Бранк 
 одржа све, што остало после Игњата.{S} Ако Бог да, даће и најмлађег сина у школе.{S} А није ра 
г патријарха Стефана Стратимировића.{S} Ако се Александар добро узучи ја ћу сам молити његову с 
диш, не ће ли и он окренути на боље.{S} Ако ми не верујеш, иди ма у које село, где су Срби поме 
боји, поквариће јој се кћи поред ње.{S} Ако и зна, да све, што се догодило у кући поп-Стевиној, 
>Изгори поп Стеван између две ватре.{S} Ако у гору вуци, ако у село Турци.{S} Ако ће натраг, ту 
} Седе у вече обично код топле пећи.{S} Ако Даринка не везе или не плете што себи или обично бр 
} Ако у гору вуци, ако у село Турци.{S} Ако ће натраг, ту је Скила, мати, која би да удоми свој 
и, мало јео, па опет отрчао с децом.{S} Ако није и он код кола.{S} Знаш, да стрепим, кад се игр 
аред загрлила и ижљубила своју маму.{S} Ако није код ње, отрчала би у врт, да мирише цвеће да г 
ви милостиви заштитници у Брајковцу.{S} Ако би се то уздање кадкод и уздрмало сувишним каквим з 
/p> <p>– Господо, – диже се бележник, – ако и јесте лепи српски обичај, да се тек са печењем по 
д, – проговори једва жедни благајник. – Ако је дошао, за цело је донео и коју боцу из Варадина. 
 учитеља, где „луфтира главу“.</p> <p>– Ако Бог да? пита Кнежевић Јована и Бранка...{S} Шта?{S} 
ну „досетку“: „сестру по Еви!“</p> <p>– Ако нам је Ева прабаба, нисмо све једнаке, – не да се б 
 разнео још, тако рећи, пре зоре.{S} Па ако и неје могао никога разуверити, сам је себе тешио.. 
оздравиће се као добри пријатељи.{S} Па ако не узмогну опет напоредо, знаће обићи матицу, која  
у очи.{S} Али тек опет дода: </p> <p>Па ако онда то учиниш, скинућу ти шешир до земље.{S} Немој 
а.{S} Вели:{S} И пилићи су готови.{S}Па ако је по вољи, господо, да донесем сада радованца.</p> 
>Љубомиру у Елисиуму</title>"...{S} Тек ако ће јој се кад тад поткрасти из груди уздах, а нит з 
 – то су његове најмилије мисли.{S} Тек ако ће га кадгод завести мисао за којом новином у пчела 
ан!{S} Истина Бог, није Бог зна шта, ал ако не цури, оно капље.{S} Па не може се, сачувај Боже  
и имати прилике, на кога да се угледају ако хоће.{S} Тако продире у народ оно из књижевности.{S 
арод.{S} Наша је интелигенција, или баш ако хоћеш госпоштина, збиља, свезана с народом као мало 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ако је госпођа Рашићка и мислила, па, можда, и уверена  
ним валима, што их тамо чекају. </p> <p>Ако им се назори о свом бићу, о позиву својем у животу  
јега уљишта; можда, али – тешко!</p> <p>Ако је кадгод каквих виших жељан имао, заситио се црвен 
<p>И остали сви погледаше онамо.</p> <p>Ако крик Јеленин и неје био по оној ноти, коју је млади 
а на Брајковачком селу у недељу.</p> <p>Ако госпођа Јеца што не изради, мисли у себи Јован, не  
, док јој не напреде дремеж на очи...{S}Ако Даринка баш не чита, разговарају, ово било оно се с 
 се брзо отрца, кад пре времена ступи у акцију.{S} Ко пише у нас дописе по политичним листовима 
 је ли им син способан за какву душевну акцију.</p> <p>– Цео свет иде за тим, да има што више и 
амо на пример „вечитих правника“ доста, ал и ти хоће да играју само господина.{S} Или се и не м 
обори.</p> <p>– Опростите! - прошапута, ал не подиже очију...</p> <pb n="49" /> <p>Добро те се  
ха вода брег рони!</p> <p>Бранко ућута, ал му криво још?</p> <p>– Махни се, Стефане, тога.{S} Д 
дућан!{S} Истина Бог, није Бог зна шта, ал ако не цури, оно капље.{S} Па не може се, сачувај Бо 
иде.</p> <p>Госпођа Рашићка с поља мед, ал изнутра јед, сам јед, као да не слути на добро.</p>  
, зачкиљио очима и развукли му се брци, ал не даје гласа од себе... </p> <milestone unit="subSe 
е ниси оженио.</p> <p>Даринка се смеши, ал готово и не разуме, шта ови говоре.{S} Њој је и то д 
к њој...{S} То неје било ништа страшно, ал су обе поцрвенеле.</p> <pb n="46" /> <p>А мали Влади 
ицир у граници. („Немачко рухо на њему, ал под рухом српско срце!“ говорило се о њему).{S} Заво 
а... виши позив, – пребаци Јеша писару, ал не знаш, говори ли збиља или из шале.</p> <p>Ожениће 
ника, било у Карловце било у Загреб,... ал хоћу да сам независан.{S} Брате, ништа лепше од тога 
имала куд, него ти је вратила „физиту“; ал... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ако је го 
 Ната за Јелену Рашићку.</p> <p>– Није; ал она ће начинити од ње којешта.{S} Кад је јесенас дош 
S} Неје јој Бранко мрзак, Боже сачувај; ал јој нешто тесно било поред њега.{S} Чисто би га загр 
превари, да дође, те јој се поклони!{S} Ал биће и то.{S} Све је удешено,... по њену рачуну, све 
но, све, што не носи име човечје....{S} Ал јест! „Мислиш, све је зло само међу људима, међу бли 
слушна, па радилица, па верна, па...{S} Ал само...{S} И сад језа цело хтела да се потужи, како  
 Довео га, да ту проведе вакацију...{S} Ал не знам, што их већ нема из винограда! ...{S} Владим 
к мисли: „Ништа лепше од добра пива.{S} Ал куд сви Турци.{S} Мисли, но га мрзи, да и толико гов 
ела кроз прозор, кад су прошла кола.{S} Ал како неје познала никога на колима, послала Ђуку пан 
ама доћи.{S} Знамо и ми варошки ред.{S} Ал по мени могу и изостати, – рекла јој је са свим озби 
ати не могу доста да вас се нахвале.{S} Ал, ја ипак држим, да то мора бити мучно и досадно непр 
н постане тек, кад се од њега поучи.{S} Ал који Србин остане, тај издржи конкуренцију његову и  
су.{S} Ви имате иначе потпуно право.{S} Ал...</p> <p>Јован је сад још већма дошао до тога увере 
ру.</p> <p>– Шала на страну, Бранко.{S} Ал мени се чини, да би се од мене могао истесати, ако и 
ке, – не да се бележниковица збунити. – Ал тако јој треба!{S} Тај господин Бранко добро јој је  
нагледавши се Бранкове слике, па мисли, ала је научно нешто казао.{S} Нико не одговори ништа..< 
<p>– Гле, гле, како лепо мирише!{S}Јух, ала лепо мирише!{S} Па зашто се, мама, овакво цвеће не  
ари, па да чују,...{S} Боже!..</p> <p>– Ала ти је то наопако време изашло, јух, јух, јух! – узд 
е истрчати и отићи по девојку.</p> <p>– Ала је то прашина, слатка, па врућина данас, да Бог сач 
 отоичашњу реч, примети благо:</p> <p>– Ала си жесток!{S} Прави омладинац!{S} Море, <foreign xm 
па окрену ону Змајеву: </p> <quote> <l>„Ала ј леп</l> <l>овај свет“</l> </quote> <milestone uni 
г те пита од куд морамо да набавимо.{S} Алати наши за најобичније наше потребе носе на себи туђ 
 од памука.</p> <p>– Омлатина омладина, алезајнц (све једно), Стефане; Јелена ће певати на селу 
јарха Стефана Стратимировића.{S} Ако се Александар добро узучи ја ћу сам молити његову свјатост 
онако нежан брат.</p> <p>У том и Тинкин Александар израстао дечко из основних школа.{S} Мати се 
слала</p> <p>– Александра?</p> <p>– Да, Александра. </p> <p>– Да,... да! – пуче попи пред очима 
да за то сам га тамо и послала</p> <p>– Александра?</p> <p>– Да, Александра. </p> <p>– Да,... д 
азала поп-Стеви, како не треба да вређа Александра због његових омладинских назора. „Сад је омл 
алуђере!..{S} Шта мислиш, Тинка; да даш Александра у Карловце у гимназију? проговориће поп Стев 
д сунца наслонио.</p> <p>– А,... ти си, Александре!- примети попа, па се осети слободан; него с 
ме, као и удовица, кад немаш мужа...{S} Александре, хоћеш ли се добро учити?</p> <p>Хоћу, ујо,  
е?{S} Кода вам ради?...{S} Ради се, да, али свако за себе.{S} Огрезли смо у гнилости.{S} Нема н 
аквим дописом из својега уљишта; можда, али – тешко!</p> <p>Ако је кадгод каквих виших жељан им 
ветковину?</p> <p>– Ја бих тако волела, али не знам,... по свој прилици...</p> <p>– Кад ја већ  
памети! </p> <p>- Боже мој, – опет она, али сад мало и с прекором, – тако ти лежи на срцу!</p>  
а задата за вечерас.{S} Вук длаку мења, али ћуд никада.</p> <p>Никада свог века неје поп Стеван 
а не ошине и Даринку, како је ћуталица, али подла и подмукла. „Испод мире сто ђавола вире!“</p> 
ена почела била, да га поверљиво слуша, али се сад окрену и предаде преда се.</p> <p>–Ја ћу да  
у Брајковцу.{S} Стало га је доста муке, али је успео.{S} Раја Јовановић, општински писар, дочек 
својим заставама певаху на крову песме, али не изађоше на сухо, него се одвезоше истом лађом у  
ите није могућег Ви, можда, и не знате, али у старо време одселило се одавде неколико хиљада ср 
колико пута дизао, да опет он наздрави, али га увек задржаше остали са:{S} Чујмо!{S} Чујмо!{S}  
рате, ја се мало разабирам у економији, али толико <pb n="89" /> могу да знам, да, пре него што 
e qui...</foreign></p> <p>– Опрости ми, али ја не замишљаху тебе појма о идилизму.</p> <p>– Буд 
руку.</p> <p>Јелена хтеде да проговори, али јој заста нешто у грлу, па гледи само учитеља упитљ 
рка, и Владимир, и браца ће се вратити, али опет... опет..</p> <p>Зорка, опет, нема друга посла 
а, већ не у првом цвету своје младости, али ипак још доста свежа и унегована, изађе преда њ до  
ед вече, кад се стиша прашина по улици, али ни по што немој да остави отворено преко ноћи...{S} 
о, клима главом, и развукли му се брци, али не даје, гласа од себе.</p> <p>– Да Бог ме, да је г 
{S} Госпођа Јеца се као мало и поутеши, али... тек... тек...</p> <p> А Јелена се сада збиља поч 
{S} После бујице биће поток опет поток, али мирнији него у бујици; само ће ипак овде онде прокр 
хове имају, до душе, своју извесну цел, али су још увек без одређене сталности.{S} Прелеће се т 
пет катихета и месни школски управитељ, али тек да у недељи дана један пут или ни један пут оде 
 и у вароши може бити опет само учитељ, али друкчије се цени тамо такав човек.</p> <p>Нека не м 
е познанике.</p> <p> Књига је пред њим, али мисли несу све код њега.{S} Од синоћ се нешто сневе 
а.{S} И досад је била мед пред Бранком, али сад као да ће да се сва разлиже.{S} Чак му је одуше 
о, не бих наишла“, говорише она једном, али само једном приликом брату свом, „на гору несрећу,  
се опет извињава, да још неје доспевао, али не ће више пропустити.</p> <p>Писар мотри свакога,  
ад је у друштву, заборави, шта је хтео, али осећа, да је питомији према њој, ако и не примећава 
 оца.{S} Једва га је, до душе, упамтио, али и оно мало успомене не беше врсно, да и у њему изаз 
 кравар данас боље пожурио него обично, али су се збиља физите код госпође Нате и Катице мало д 
итати матер и чику. „Ја не знам за што, али чики није нешто право.{S} Све вели, кад чита новине 
уче у певачкој школи пробао и њен глас, али са свим онако хладно и озбиљно као и осталих?{S} Си 
а дана.{S} Надала се гостима још синоћ, али не дођоше.</p> <p>Бранко нема мира још од јучер.{S} 
ших људи, треба да знамо, камо смерају, али...</p> <p>– Али да ћутимо, ваљда, па да им климамо  
асла на селу, па најволи, да и умре ту, али никад неје марила, да јој се и једно дете мора веза 
ина ћушила у Брајковац, „Богу за леђа“; али у његову рожданику пише, да је он рођен за „виши по 
мназији, два три разреда млађи од њега; али у комшилуку његову у стану, – примети између остало 
едно, како још никад неје осетила била; али тако пријатно, тако слатко, да јој се прели туга по 
би до сад у то доба већ био код Јована; али га јутрос нешто одговори, те не оде.{S} Како је чуо 
а, да долазим на певање, – вели Јелена; али ми је жестоко заповедила, да избегавам с тобом разг 
можда ће се многоме пре допасти Јелена; али Даринка је врсна усрећити тек, као жена, као мати.{ 
{S} Јест да Србин устукне испред Немца; али то је само у први мах, јер је Немац већ дошао онака 
цело лакше поднети, да је син оца лоле; али да бацим на њега и ту љагу, да му је мати распуштен 
по је дати дете и у лер и на васпитање; али треба, Бог ме, женском детету још много више кућевн 
ћ... и толики други славни и преславни; али се и данас славе!{S} Тек...{S} Тек...{S} Доста је т 
ини.{S} Радо, до душе, пешачим по гори; али у јулију месецу, на овакој прижези, џаба.{S} Боље б 
ђе Јован да нешто говори кроз мамурлук; али га речита бележниковица пресече: </p> <p>– Но, да Б 
едаред зачује тихе кораке под прозором; али, рекао би, још већма чује, како јој јако и нагло би 
о је да наведе разговор на нешто друго; али оштро омладинац одговара, па не знаде, шта сад да м 
век забуним.</p> <p>– Прелетео бих био; али нисам могао пре.</p> <p>– Ја бих те чекала целу ноћ 
вор њих две неје задро у озбиљан живот; али је искрен и прост.{S} Обадве још у оном добу девоја 
 сама да се сагне, па да дохвати књигу; али је Бранко преухитри. </p> <p>– Јесте ли чули, шта с 
 ја делио, ваљда, с народом своју муку; али да бих му био учитељем у његовој најпречој потреби, 
.{S} Ни дај боже штогод против тога!{S} Али ни најобичније најпотребније оруђе, рано, нашем нај 
оштар језик!{S} Право материно дете!{S} Али сестрића увек одржи у милости ујковој ипак то, што  
а и упамтила, то је – у божјој руци!{S} Али је бар тврду веру дала, да ће све и сва порадити и  
 полетела би Јелена и душом и телом!{S} Али мора да га притискује рукама.{S} Понда скочи са сто 
и покој свачијим костима под земљом!{S} Али када се тим пљује на свету успомену, коју народ с н 
иди Бог и њега и Тинку и синчића му!{S} Али Арсенију се други занат боље свидео.{S} Карту и чаш 
/p> <p>Хтеде рећи; ...мислио о њему!{S} Али га ипак памћење не изневери, кад се опомену, да до  
“ рече за њу учитељ Милан Кнежевић).{S} Али те две „звезде“ треба тек задобити.</p> <p>Бранко С 
кар о ономе, што сте отоич почели...{S} Али, хвала вам сад.{S} Други пут!{S} Упамтите, други пу 
лана.</p> <p>Јест, и ја то мислим...{S} Али... не разумеш ме...{S} Нећеш да чујеш, како ја суди 
о што о њему суђаше „материјалиста“.{S} Али га изненади његов пијетет према оцу.{S} Бранко се с 
већ прочитала.{S} Скупо ме је стала.{S} Али све нек је Богом просто, ако ти примиш наук, што са 
лико јој годило, ипак се намргодила.{S} Али које Јованово разлагање, а највише канда Бранкова р 
ве у овима <pb n="100" /> крајевима.{S} Али баш стога чак и Новом Саду, где је толико времена в 
ствених манастира ни иних задужбина.{S} Али као ђе није народа свога сазидао му је храм у груди 
књигу узео Бранко и вечерас да чита.{S} Али, као обично, кадгод је, било телесно било душевно,  
је поштен човек.{S} Стекао је доста.{S} Али да је умео, могао је и више.{S} Човек се мора збиља 
а за истинитост јамчи сваки за себе.{S} Али хтети на тај рачун прославити се и постати популарн 
{S} Прекрсти се после топле молитве.{S} Али се трже, кад јој витице тек сплетене, а не придевен 
ивини и тако што, чему је кад време.{S} Али госпођа Јелисавете нема од неко доба, па, ево, ни д 
нам.{S} Ја не разумем њено понашање.{S} Али је страшно љута на тебе. </p> <p>– Је си л јој се и 
 Лептир је, кажу, нестално створење.{S} Али научи се од њега, да само по цвећу идеш и да и са н 
 – треба пазити на тако женско дете.{S} Али та, чини ми се, више пази на свог поп-Стеву.{S} Маћ 
о доба, па је спавала као мало дете.{S} Али кад се пробудила, па се сетила синоћњег разговора с 
а за кога.{S} Има она каде и чекати.{S} Али као велим, он је твој, па биће и теби право. </p> < 
онда видим, да уме и више коју рећи.{S} Али увек Бранко има право.</p> <p>– Да, да, Бранко има  
аред био с њима, баш у њиховој кући.{S} Али се увек неугодно осећао у друштву, у које би тек по 
ао, па не ће ни да му погледи у очи.{S} Али тек опет дода: </p> <p>Па ако онда то учиниш, скину 
 међу трговачком омладином у вароши.{S} Али прошао вашар!{S} Дошао кући, да прихвати очеву радњ 
уши сиром и залива грло белим вином.{S} Али и он наравно мисли, да мора нешто рећи, бар у корис 
 поводећи се за учитељевом виолином.{S} Али кад бележниковица закрешта, не мога да одушевљено н 
“ доћи, па је устао већ био и пошао.{S} Али је баш дошла у разговор најзанимљивија тема при чаш 
p>Бранко једва пред зору заспао био.{S} Али чим устао и обукао се, опростио се са свима.{S} Убе 
актер не би тако што никад допустио.{S} Али сад опет баш та сталност, та строгост и озбиљност у 
у Јелисавету говоре не знам ово оно.{S} Али девојка неје лоша прилика за сеоскога трговца.</p>  
абавио, уоквирио и украсио њим собу.{S} Али то је и једина слика у целој соби.{S} Уза зид је по 
 добро пролазе, који што више знају.{S} Али пази, да се што више користиш туђим искуством.{S} Т 
аде.{S} О раме пребацио сваки пушку.{S} Али им се види, да несу ловци од заната, него баш од ду 
рајковац, до душе, своју госпоштину.{S} Али осим господе из среза и суда којима се и тако мало  
под туђим кровом и на туђем огњишту.{S} Али колико је и то лакше, него трпети пијаницу и убојиц 
јатније је ходати на чистом ваздуху.{S} Али женске гони нека радозналост, да завире у собу мушк 
да се кајем, или да се тужим на Беч.{S} Али ипак ме срце вуче нашем крају, па госпођице... </p> 
до душе, вешт момак за таку прилику:{S} Али и она не зна, шта да каже. </p> <p>Неколико обичних 
 ће, за Бога, већ једаред то почети?{S} Али Јован се одсмеје и одговара се, као да има још врем 
 убезекну.{S} Хтеде да пита: на што?{S} Али госпођа Рашићка помрче оштро на њу очима; па само д 
да знамо, камо смерају, али...</p> <p>– Али да ћутимо, ваљда, па да им климамо главом, као оне  
е очице и милокрвнога погледа.</p> <p>– Али не мога одолети његову погледу.{S} Осети, како јој  
ебало би, можда, што да рекне.</p> <p>– Али збиља се не срдим, – уверава га она.{S} Хтеде он да 
ривљеним плетеним димњацима.{S} Скромна али, као снег, бела црквица лебди, као преставник добро 
> <p>– Сирота Јелена!{S} Ваљано девојче али несретно!</p> <p>– Мала Зорка дотрча к њима:</p> <p 
пси да га загризу.</p> <pb n="82" /> <p>Али овај пут им неје жао на месец.{S} Друго се нешто зб 
о је отишао – рекла би Даринка. </p> <p>Али као да она не сме, ни да спомене: „Отишао је!“ А ов 
ак.</p> <p>Сам коровођа почиње. </p> <p>Али писар се замислио у улози каквог Дона Цезара од Баз 
вати се оному, што мати нареди. </p> <p>Али јој сину у главу мисао, да би било врло потребно, д 
 курјак! – пришану Јеша Јовану. </p> <p>Али Јован као да не слуша, јер се нагао већ преко стола 
 би се слатко, слатко исплакала.</p> <p>Али јој криво, што вечерас тога нема.{S} Осећа ужасну п 
пре не? после, – одговори Јован.</p> <p>Али се овај привуче уза женскиње.{S} Прођоше један пут  
 <p>Учитељ се на њу тек осврнуо.</p> <p>Али нико не примети њену неприлику, јер сад ево и бележ 
а Зорком да потрчи пред Даринку.</p> <p>Али је задржала мати.</p> <p> <foreign xml:lang="de">Sc 
 и то у род, као у своју рођену кућу.{S}Али на село!{S} Па остати на селу неколико недеља, као  
:</p> <p>Диван алт, милостива!{S} Диван алт!</p> <p>Са женскињама је ликовођа имао највише посл 
 да одушевљено не примети:</p> <p>Диван алт, милостива!{S} Диван алт!</p> <p>Са женскињама је л 
У</p> <p>Приредила Даница Вујков</p> <p>АЛФАграф</p> <p>Нови Сад - Петроварадин</p> <p>2007.</p 
 Мучна улога!{S} Неблагодаран занат!{S} Ама зло је почети, још горе не започети.{S} Госпођа Раш 
 начелима напреднога духа времена...{S} Ама молим те, зар ти не видиш, да у нас нема никакве ди 
и омладина све изумевате неке идеје.{S} Ама, кажи ми, молим те...{S} Е, знам, да Бог ме!{S} И т 
/p> <p>Прас!</p> <p>Пуче пушка.{S} Пуче ама баш пред кућом у дворишту.</p> <p>– Јух!- зачу се и 
и позив омладине своје као сам песников аманет.</p> <p>Већ на неколико дана пред заказани свеча 
ранка к нама, и да му пошаље новаца, да амо дође, те да се момак мало одмори, па и своју матер  
 на боку, да не рекнеш.{S} Пусти човека амо...{S} Докторе, седи овде.</p> <p>И гостољубиви беле 
ди уверен, није то ни идилисање, што ме амо вуче, већ баш, ако ћеш право, практичност,... сушта 
 једна кућа.{S} Него од како се уселише амо неке стране особе, хоће да и Брајковац изађе на гла 
су и господа из жупаније пут, који води амо.{S} Сам пресветли господин жупан, кад је требало би 
"61" /> Понда мисли, а што и да дође он амо?{S} Ваљда га се тиче когод овде?</p> <p>Па јој опет 
p> <p>– Шта мислиш?{S} Ваљда ниси дошао амо, да мислиш!{S} Приповедај штогод, – вели му девојче 
>Госпођа Ната дрема, па клања главом то амо то тамо, те час по па гурне Даринку или се удари о  
.{S} Па кад му умре његова мила супруга Анастасија, кажу, да је поп Стева говорио, како никад н 
мена понела за покојном Стазом, његовом Анастасијом...</p> <p>Кад би отишао овда онда послом у  
у Зорци.{S} Дете спава мирно и тихо као анђелак.{S} Румен је прелила по обрашчићима.{S} Нигде н 
и. (Понда се затрча, те додаде:) Ви сте анђео храбрилац!</p> <p>– Молим, молим, господине, – од 
народ, нити народ разуме њих.{S} Ужасна аномалија код нас, какве, ваљда, нигде више у свету нем 
зива онога, да декламује песму о браца– Анти и разбијеној канти.{S} Дакле жива скаче изнад нуле 
ону познату песму Мите Поповића о браца-Анти.{S} А благајник и бележник од то доба, чим се мало 
е знам који пут, декламовао ону о браца-Анти и разбијеној канти на велико уживање бележниково,  
пред куће се зачу громки глас.</p> <p>– Ао, лопове један!{S} То ти је последњи злочин!</p> <p>– 
Запева познати усклик: </p> <quote> <l>„Ао свете мио и премио,</l> <l>красно ли те вишњи удесио 
 кајмаком, на који му се сад тек и већи апетит отворио, што зар хоће на њему да излије сав свој 
у у народа Ког Синови Талије, – глумци, апостоли народни!{S} Па како <pb n="74" /> стојимо у то 
 је, за бога?</p> <p>– Од кад ја вребам арамију!{S} И једва ми се подеси згодна прилика, кад са 
 вароши сталан члан певачкога друштва и аранжер толиких села и беседа.{S} Зна он, дакле, шта је 
у, тихо, по свом начину, тек само да да арију: </p> <quote> <l>Дух времена сад је таки,</l> <l> 
свом, „на гору несрећу, него што је мој Арсеније.“</p> <p>Арсеније њен треба да је по занату ћу 
рећу, него што је мој Арсеније.“</p> <p>Арсеније њен треба да је по занату ћурчија.{S} Леп зана 
Бог и њега и Тинку и синчића му!{S} Али Арсенију се други занат боље свидео.{S} Карту и чашу за 
еч.{S} Лакше би му било, чини му се, на архијерејској служби придику какву исплести; а неје ни  
не свога доба, Лукијан Мушицки, и учени архимандрит Јован Рајић, кому, кажу, петнаест пута нуди 
p>Као што рече Јован, пречасни господин архимандрит беше отишао некуда у купке.{S} А млади отац 
било, да сам остао у манастиру.{S} Нема архимандрита, па ме задржавао Варнава...{S} Него Бранко 
 обичаје и моралу Брајковцу тако опасан атентат, да не могоше на ино, а да се једногласно не по 
ест идолопоклонство према, тако званим, аукторитетима.</p> <p>– Па може ли ту бити дисциплине?  
у вурштлпратеру?!{S} И ти се заводиш за аукторитетима!{S} Е, па да Бог ме: <foreign xml:lang="d 
 вичу:{S} Слобода,... народно право,... аутономија,... избор,... сабор!{S} Треба вама Стратимир 
foreign xml:lang="de">Freund</foreign>, ах то је хец!“ </p> <pb n="83" /> <p>Госпођа Рашићка се 
е воли на свету, како га је изневерила, ах! – и она... она, за коју би...</p> <p>Невера!{S} Ње  
ло на мене, – одговори Бранко.</p> <p>– Аха!{S} Држите се!- рече му Даринка, те му, бојаги, поп 
ица, нож за подрезивање кошница, будак, ашов, мотика и тако даље...{S} У једном углу стоји насл 
тако, што кажу, искрен кући, као што је баба Давина Јаковљевићима, од како је...</p> <p>Па и го 
опште и звони, но највише тек за то, да бабица и кума, ако би се десило тог дана какво крштење, 
ему.</p> <p>– Па сте се непрестано опет бавили о књигама.{S} Како сте дошли, чика... ваш ујак а 
а времена скрила, већ и пун сен округле багреме, једне од оних, што су засађене у реду пред поп 
би приповедати, како је наслоњен на ону багрему пред њеним прозором пиљио као маче у жижак, да  
} Најбоље ће бити, да си ти уз њега.{S} Бадава!{S} Мати је мати.{S} Дете не треба никад да је н 
е већма претеже на Даринчину страну.{S} Бадава, срце само тоне на ту страну, па му вуче и душу  
...{S} Е, па идем ја њој.</p> <p>И тако бадава Даринка моли и преклиње, плаче и дури се, да мат 
га, мама...</p> <pb n="12" /> <p>И опет бадава!{S} И по толики пут бадава!{S} Мати навалила, те 
/> <p>И опет бадава!{S} И по толики пут бадава!{S} Мати навалила, те навалила.</p> <p>– Хајдемо 
у сред Брајковца серенада!</p> <p>Е, то бадрим чуварима ноћне безбедности у скровитом Брајковцу 
а очепи попу испод стола.</p> <p>Јелена базазлено слуша и попу и Бранка.{S} Са свим је излишан  
 замислио у улози каквог Дона Цезара од Базана, каквог шпањолског гранда у сред Севиље, па зави 
ано окрену главу к њој, па је гледи, а, бајаги, ни на крај памети му, шта она пита.</p> <p>Види 
а се иначе кроје панталоне, да изгледа, бајаги, као канабе, и да пречасни не би дерао чакшире о 
жниковица приметила то, па намешта, као бајаги, шишке на челу, те испод руке погледа у њега.</p 
у Бруји, како су господа ноћас правила „бал“ по селу.</p> <pb n="84" /> <p>Бранко једва пред зо 
у јесен нагрну раденици из целе Бачке и Баната у виноградарску радњу, или кад се у октобру иску 
 у манастиру, како би било да пред вече банемо тамо?</p> <p>Како се дознало за узрок Бранкова и 
вему, што је напредно, морати као народ банкротирати, т. ј. на једаред ће „друмови пожелити Срб 
.</p> <p>У кратко – ту је буна, сабори, Банство, војвода,... </p> <p>Па када и тога нестане, ка 
сам рећи.</p> <p>– Не ни по што.{S} Не, бар док је ту Бранко.{S} Учитељ се замисли.</p> <p>– Шт 
ребао мислити, ако ничега другога ради, бар да сад не мора лупати главу, као да му је све ново. 
 па је још нема.{S} Свако се то одмори, бар кад недеља дође, а мени ти се не зна ни благдан и с 
и он наравно мисли, да мора нешто рећи, бар у корист свога „вишег позива“, па вели:{S} Штета за 
омену, да до сад неје ни мислио о њему, бар не озбиљно; ако га се, може бити, кадгод случајно и 
уго чекала на прозору, и он не дође.{S} Бар да је после серенаде и прошао онуда, кад је изгледа 
а и тамо није свештеник старији од њега бар у цркви, – рече попа. </p> <p>– А Јелена не сме ниш 
та, а особито госпођа Катица, – та, она бар добро познаје Јецу Рашићку, – наравно, да су и оне  
 главом:</p> <p>– То је за мене, за сад бар још, тек само празан разговор!</p> <p>Сад већ не мо 
рао из друштва, док неје признао, да је бар прошао поред њених, поред Јелениних прозора.{S} Про 
мтила, то је – у божјој руци!{S} Али је бар тврду веру дала, да ће све и сва порадити и код чик 
ити на Брајковачкој светковини, немојте бар ви Карловачку да пропустите.</p> <p>– Па: сад, ваљд 
гњата Јаковљевића.{S} Но треба радити и бар одржати.{S} Да извади Јована из школе?{S} Да га с п 
4" /> <p>Што не дате мало проширити или бар повисити, ујо ту сеницу, кад сте тако радо у њој?</ 
оји су тек из туђих уста чули и научили бар „Коло Бранково“, па до првих књижевних умова, који  
ш ту! – вели јој разнежени супруг. – Ти бар не мораш, ако ми мушки морамо.</p> <p>– Гле, а ко в 
</p> <p>– Што зна цело село, мора знати бар и натарошевица, – обрецну се она.</p> <p>– Ја ништа 
 на право је и поштено, да јој то врати бар за један или ма и за два дана.{S} Надала се гостима 
али Лоренцо Штајн или Некер, а оно ипак бар ваљан економ пре него какав префриган параграфлија. 
и протест једва даваше на који тренутак бар маха, да се разаберу гласови одабраних чланова пева 
какав цигару за два новчића, да недељом бар господски пуши у колу пред девојкама или у крчми..{ 
Ух!{S} Па би добре маме, да прозру мало бар и у будућност, макар да отшкрину крајичак непрозрив 
Кнежевићем, ако ничега другога ради, то бар да му каже, шта мати жели, и да она то чини само по 
че госпођа Јеца.{S} Другим речима, а то бар мисли: „Путуј, игумане..."</p> <pb n="69" /> <p>На  
евану ипак доста до тога, да му сестрић бар лепо мисли о њему, као да се осећа нешто крив, што  
p> <p>– Е, добро кад је устао.{S} Да му бар кажем с Богом!</p> <p>– Ви одлазите?</p> <p>– Овај  
исто или можда мало друкчије рећи ће му бар још који пут...{S} Сутра се можеш вратити за хладов 
{S} Наука је једина врсна, да и небраћу бар до сношљивости зближи.{S} Она не пита, јесам ли ја  
</p> <p>Ох, како је дивно, слушајући их бар по издаље, пристао тај збор са својим <foreign xml: 
лиње, плаче и дури се, да мати одгоди, „бар док прође беседа“!{S} Шта је госпођи Нати до беседе 
ко да мислите.{S} Разговарајте, штогод, барем кад сте са мном.{S} Ја умем разговарати, ако не у 
 некој брескви, тек да зар омиришу мало барута.</p> <pb n="22" /> <p>Иначе прелешкали, разговар 
ијана.{S} Срби су за средње гласове.{S} Бас – ту је, мој брајко, баћушка Рус...{S} Баћушка Рус  
„<title>Мезимца</title>" или из „<title>Басана</title>" тога неумрлога мудраца српскога.</p> <p 
ка Рус...{S} Баћушка Рус је сваки рођен басиста.{S} Зарастао у лицу, здепаст, вратат, прсат, пл 
а, да помаже, он запара својим храпавим басом, па је учинио своје.</p> <p>Бележник се дочепао л 
и, како ну не прија.{S} Да му је хладан батак с киселим краставцем.</p> <p>– Шта?{S} Зар идеш?{ 
 се пуши и ври у пуним лонцима, а цврче батаци на угрејаној масти.</p> <p>У дворишту је све мир 
ње гласове.{S} Бас – ту је, мој брајко, баћушка Рус...{S} Баћушка Рус је сваки рођен басиста.{S 
 – ту је, мој брајко, баћушка Рус...{S} Баћушка Рус је сваки рођен басиста.{S} Зарастао у лицу, 
.. сабор!{S} Треба вама Стратимировић и Бах.{S} Каква слободна штампа?{S} Грдити своје старешин 
.{S} Можда је мислио, да се и он кадгод баци у који српски пчеларски лист каквим дописом из сво 
кше поднети, да је син оца лоле; али да бацим на њега и ту љагу, да му је мати распуштеница, не 
абижић као у шали. – Ја бих вам се радо бацио под окриље.</p> <p>– Гле, гле грчета! – нашали се 
ака и Србијанца и Херцеговца и Сремца и Бачванина и Дубровчанина и ове и оне; па је увек, каже, 
 своје назоре брани најодушевљеније.{S} Бачка слобода, неограничена у идејама, <pb n="92" /> ка 
ећа или у јесен нагрну раденици из целе Бачке и Баната у виноградарску радњу, или кад се у окто 
<p>Таман Трива притегао узде и замахнуо Бачком ђиватком, да одудари преко коња, па да потера, а 
 па издахни!{S} Таки смо ти ми свуда. , баш сам радознао, како ће и то у Карловцима испасти.{S} 
мрзи на цео свет тако, да га мржња, да, баш та мржња, нагнала, да утопи цео свет у манастирски  
аната, него баш од дуга времена, можда, баш и од жеље, да увеличају само једном згодицом више с 
знам, да Бог ме!{S} И то је омладинска, баш са свим омладинска идеја за жедне ђакеле, што је Бр 
аринком, јер је већ једаред био с њима, баш у њиховој кући.{S} Али се увек неугодно осећао у др 
 што га је он себи изабрао, не пријања, баш Бог зна како, маџун и скоруп!...{S} Па... најпосле, 
ла на тебе...{S} Сироче моје!</p> <p>Е, баш неје то више ово ни оно.{S} Ево, и сузе пођоше врца 
Више њега се залепрша лептир, па стаде, баш близу на неки цвет.</p> <pb n="37" /> <p>Он ни да д 
ко мало кад који Брајковчанин обрадује, баш кад дођу, иначе из бољег света слабо ко усрећи Брај 
о што су неки ради можда, или шта више, баш тога ради омаловажавати ђенија његова, то је смешно 
војкама не паде ни једне речи, која би, баш и по госпођа-Катину мишљењу, на Даринку утицала раз 
ако љубазни.</p> <p>Јелени, неје крити, баш и одлану чисто нешто са срца.{S} Неје јој Бранко мр 
</p> <p>– Баш ништа.</p> <p>– Ни да он, баш у овај пар, када ми о њему говоримо, виси на прозор 
 се госпођи Нати, да види своју сестру, баш као да јој је, не дај Боже, према глави.</p> <p>Сад 
 да ступи на даске, што свет значе“.{S} Баш тада је он први пут у друштву залагао сву снагу сво 
ра мати, верна супруга, и тако даље.{S} Баш тада је он тим начином одао своју „тајну“, поричући 
анастирску. ~</p> <p>– Боже сачувај.{S} Баш сам задовољан, што идем, – одговори онај. – Него ис 
ач“, то чупа с ногу велики завежљај.{S} Баш читав посао!</p> <pb n="19" /> <p>У том дотрча и Зо 
 на улицу, па да дозна, ко је дошао.{S} Баш му то добро и дошло.{S} Нема ти, вели, несноснијег  
увај.{S} Мени је овде врло пријатно.{S} Баш се, на против, са свим добро осећам.{S} И не могу д 
 А и јест, брате, – окрену се Јовану, – баш смо ти ми на селу затуцани,... их!{S} Никакве друшт 
!{S} Како ћеш?</p> <p>– Пешке.</p> <p>– Баш добро.{S} Отпратићу те донекле.</p> <p>– Немој доне 
ода у решето, – одговори онај.</p> <p>– Баш имам важна разговора с тобом.</p> <p>Бранко се изне 
тво.</p> <p>Јеша Дабижић вели:</p> <p>– Баш се добро осећам!{S} Тако мора бити ономе, коме пуст 
– И ви, збиља, не знате ништа?</p> <p>– Баш ништа.</p> <p>– Ни да он, баш у овај пар, када ми о 
вриснула, па испустила канту из руку, а баш је беше узела, да долије у лонац у крај ватре.</p>  
љак; а лаком кабаницом покри колена, да баш не види, ако је непозван ко, попу у чакширама.{S} О 
им и Јован Јаковљевић, па дођу доле, да баш на извору буду сведоци, колико се у истини прави на 
 пуши и замаглио у уској сеници свој да баш видиш, како куља плав дим на врата. </p> <p>Намешта 
Фрушку Гору.{S} Ставимо ипотезу – можда баш ваша.{S} Гле, мај, зар то није могуће?{S} А по Дарв 
мислимо, да код матере одседнемо.{S} Ја баш кажем ујаку, да ћемо код ње одсести.{S} А Јелена се 
 напреде дремеж на очи...{S}Ако Даринка баш не чита, разговарају, ово било оно се снило...{S} П 
<p>Прас!</p> <p>Пуче пушка.{S} Пуче ама баш пред кућом у дворишту.</p> <p>– Јух!- зачу се из ку 
 поп-Стеву.{S} Маћи му се не да.{S} Она баш истера одавде учитељицу.{S} Мал не свиште девојка о 
 као да сад тек почиње да нагађа.{S} Па баш за то треба да му каже, како мати хоће, мати хоће а 
нако срдито и опет по толики пут:{S} Па баш сад?!</p> <p>Та, за који дан ће да буде велика бесе 
 у неколико разних гласова.</p> <p>Ката баш била вадила неке ствари, што их је Зорка радила, па 
– А!{S} Јесте ли и ви ноћашњи?{S} Браца баш сад устао.</p> <p>– Е, добро кад је устао.{S} Да му 
екле.</p> <p>– Немој донекле, већ хајде баш у Карловце.</p> <p>– Не реци два пут.{S} Тамо мора  
тола, као да се, збиља, осведочи, да је баш она та „ружа“.</p> <p>– ... једна ружа, – наставља  
 па је устао већ био и пошао.{S} Али је баш дошла у разговор најзанимљивија тема при чаши пива, 
д још таким показао.{S} Више пута му је баш био и одвратан, што је „таки“, као што о њему суђаш 
ковачке интелигенције.{S} А Бог ме неје баш ни обична ствар за Брајковчане пиво, па још у боцам 
b n="96" /> <p>– Мени.{S} Стефане, није баш наврило, да Јелену по што по то удам ма за кога.{S} 
а он показује на жици.</p> <p>Бранко се баш разговарао с Даринком.</p> <p>Јован прешао бележник 
мчи, да му наши поштени општинари не ће баш и продати ту своју кућу,... разумете ли ме: кућу ср 
а спомињати толике народне саборе, који баш у Карловцима саборисаху о цркви, о школи, па и о по 
 овима <pb n="100" /> крајевима.{S} Али баш стога чак и Новом Саду, где је толико времена већ с 
за народ.{S} Наша је интелигенција, или баш ако хоћеш госпоштина, збиља, свезана с народом као  
све то, што ми учимо, врло мало користи баш народу, маси народа.{S} Ми учимо медицину, па тражи 
љем у његовој најпречој потреби, радећи баш свој посао, то сам сигуран...{S} Мој стари био је п 
т, нема друга посла, него дошла, па јој баш жалостиво вели:{S} Не волим нешто, што је отишао Бр 
нутра? </p> <p>Бранко уђе.</p> <p>Јован баш пије каву, па се тужи, како ну не прија.{S} Да му ј 
огледом него речима.</p> <p>Попа застао баш пред великим орахом, па гледи већ по толики и толик 
 се види, да несу ловци од заната, него баш од дуга времена, можда, баш и од жеље, да увеличају 
а проведе које време!{S} Добро му дошло баш с тога што је у то време овде доле највише у народу 
 чиста ваздуха унутра.{S} А можемо тамо баш и учити.{S} Пријатније је ходати на чистом ваздуху. 
ати над књигом.</p> <p>– То ме је једно баш и припитомило, те сам се и тамо осећао, колико толи 
војим, његовим ујаком, поп-Стеваном, то баш не могаше у њему изазвати безусловну послушност пре 
, да.</p> <p>– Нисам ни знала, да је то баш њен син.{S} Каже Стајић.{S} А мени и не пада на ум  
вом.</p> <p>– Мој синко, не треба ни то баш тако далеко одлагати.{S} Ко је рано легао и рано се 
ако што никад допустио.{S} Али сад опет баш та сталност, та строгост и озбиљност у карактеру Бр 
е то ни идилисање, што ме амо вуче, већ баш, ако ћеш право, практичност,... сушта практичност.{ 
 /> <p>Бележник и један одборник играју баш жандара, а остали како који.{S} Писар се наслонио н 
ву собу</p> <p>Највише се обрадова тому баш Јован. </p> <p>У прочељу између оба прозора виси у  
 штује и мртве поборнике, (на ту је реч баш особито узахао,) поборнике своје идеје.{S} Дух врем 
богом пошла, сека „имја рек“!...</p> <p>Баш Ката ушла у двориште, па истерала ћуриће из врта и  
и за народ, мора живети с народом; а не башкарити се по варошима, па писати књиге за народ, поу 
сви Турци“... па савесно врши своје као бегеш. </p> <p>Јеша Дабижић се сетио свога калфовања у  
етка и сеја из вароши; па узјахао танку бедевију, што му извукао из трске браца Рада слуга, па  
p>А какве ужасне муке трпљаше у тај мах бедни њен Милан!{S} Да зна само, колико је грких пилула 
тукао калпак на главу, припасао ђорду о бедро, што му донела тетка и сеја из вароши; па узјахао 
с ким од њих!{S} Па у јутру, чим сване, бежи из тога понора, где све заудара подлошћу и нитковс 
 се у кућу. </p> <p>- Госпођице Јелена, без сумње и ви ћете нам помоћи.{S} Ви тако лепо певате, 
жи у милости ујковој ипак то, што се... без ичије – помоћи сам у туђем свету... гура, те редовн 
е, што је при себи.{S} Жилава нарав!{S} Без ичије припомоћи... сам... у туђем свету...{S} Хм!{S 
тлија, то више слободе и благостања.{S} Без материјална напретка и добростања, чему књига, чему 
дин“, док овамо имадемо доста „господе“ без интелигенције...{S} Узми само то на ум, да се ни је 
има старима, да су и толико прибрали, а без рационалног газдовања.{S} Данас... данас се и за то 
дину..{S} Понда шта ћу?{S} С њом зло, а без ње и горе.</p> <pb n="21" /> <p>Ната опет узе да се 
јом невољом.</p> <p>Госпођа Ката остала без мужа пре пет шест година.{S} Најстарији син јој, Јо 
еба да измири, а у идеји Бранковој, све без разлике и политичне и друштвене странке, које вру у 
де онде прокрчити себи, лакше пута, где без бујице није могао.{S} Биће и међу вама после бујице 
руке, да и њих заштити, те да не поцрне без невоље.</p> <p>Јеси ли разговарао што? – пита попу, 
ађује.{S} Коме за љубав; Могла сам ја и без тога лепо и красно живети, где хоћу, а овако...{S}  
</p> <p>–- Куд насрне, или с главом или без главе.</p> <pb n="96" /> <p>– Мени.{S} Стефане, ниј 
. (Осмелио се тако поп-Стева, па говори без запете.) Ја сам већ замесио попару учитељу.{S} Не в 
ни, нема опасности, да ће морати певати без госпођице Јелене. </p> <p>Сутра после подне одмах ј 
уше, своју извесну цел, али су још увек без одређене сталности.{S} Прелеће се ту с једног предм 
е, као да су пука проза и крпарија, тек без њега ко зна би ли од мах добили песнике као што су  
е иде тако.{S} Ја се не ћу нити се смем без вас вратити, – рече она слободно.</p> <p>Бранко мет 
вани на то, могли бисмо ми бити са свим без икаква листа, или би такви лист могао изалазити јед 
, па онда и о којечему другоме – готово без праве свезе тих разних предмета.</p> <pb n="97" />  
 тако му је потребан у збору, да готово без ње не ће моћи бити ништа.</p> <p>**...*Ударише и кр 
Јаковљевић) и госпођица Јелена попина („Без њене можемо ни маћи!“ рече за њу учитељ Милан Кнеже 
крена и страсна; Даринка тиха, озбиљна, безазлена и разборита.{S} Као девојка можда ће се много 
еко прага који води из блаженог царства безазлене идеалности у суморно царство безобзирне збиљн 
 ли, увлачи се тако нешто по неки пут у безазлено јој срце, које зна да куца још увек само за м 
ада!</p> <p>Е, то бадрим чуварима ноћне безбедности у скровитом Брајковцу беше по вајкадашњи ми 
дамнаест година, ватрених очију, весела безбрижна изгледа.{S} Како је Бранко неје приметио ни о 
/p> <p>– Блажени ништи духом! – примети безбрижно Јован.</p> <p>– Па да за што више од по века  
та, издиже чашу спрам свеће.{S} Мислиш, безброј рубина раздробио се у чаши, па гори.{S} А попа  
љанога поштења, непомућенога родољубља, безлобне младости. ·</p> <p>Њему за уздарје подиже наро 
 безазлене идеалности у суморно царство безобзирне збиљности,...још на њему лептирски прах слат 
ваном, то баш не могаше у њему изазвати безусловну послушност према петој божјој заповести: „Шт 
је тај умео ринтати и радити.{S} Кадгод бејах код куће, водио би ме собом на сваки посао и гово 
ћаш!</p> <p>– Што јој је муж она лола и бекрија? – спомиње Ната.</p> <p>– Да, да.</p> <p>– Ниса 
им димњацима.{S} Скромна али, као снег, бела црквица лебди, као преставник доброга духа, над се 
диже.{S} Испод њега провири најпре мала бела ручица; па се од мах за њом указа мила главица са  
/l> <l>Мојих песмарица,</l> <l>Тамо има бела вила</l> <l>Раширила крила, –еј!</l> </quote> <pb  
тене, а не придевене спадоше на пунахна бела плећа.</p> <p>И нехотице се окрену Зорци.{S} Дете  
</l> <l>За слободу с диже сваки.</l> <l>Бела вила ори глас:</l> <l>Устај, Србине!</l> <l>И у бо 
у лонцима, а негују којекакве кактусе и белагоније и друго још којешта, што није ни лепо, а кам 
 између густиша дивљих ружа, јагодњака, беле лозе, бршљана...</p> <p>Разговор њихов врзао се на 
ечи о томе!</p> <p>– Збиља?</p> <p>– Ни беле,</p> <p>– А лепу је буквицу очитао и уји и својој  
ноћашњој серенади не спомену ниједна ни беле.</p> <p>Само Зорка када дођоше до онога џбуна иза  
S} Душа је њена чист још неисписан лист беле хартије.{S} Ваљан, поштен човек може по том листу  
брзо дошло.</p> <p>Док је учитељ дошао, бележник, благајник, писар и други певачи већ су се дог 
} Дакле жива скаче изнад нуле, то јест, бележник је „ухватио шпиц“.</p> <p>Писар као да се нешт 
ковачки ће, јер је таки дух времена.{S} Бележник вели: „Нека буде и у паклу вашара!“ Благајник  
јковцу као ишчитана глава, ипак не мога бележник да се том приликом одржи, а да не примети, бил 
нцепта.</p> <p>– И ја бих рекао, – дода бележник. – Него кад велиш, да је сам Варнава у манасти 
е занесеш!</p> <p>– Жено, мир! – повика бележник својој супрузи, скруни последњи остатак у свој 
ла кошар,... ето, то ти је! – затрча се бележник, као да реши ствар што пре. </p> <p>Јован сад  
у у чело...</p> <p>– Господо, – диже се бележник, – ако и јесте лепи српски обичај, да се тек с 
енићете се и покајаћете се! – уплете се бележник хладнокрвно, а завија смотку.</p> <p>– Но!{S}  
p> <p>– ... која има бодље, – уплете се бележник.</p> <p>– <foreign xml:lang="de">Keine Rose oh 
ом декламацијом „о разбијеној канти“, и бележник га протежира за писара.{S} До сада је увек опр 
ер!</p> <p>Јован прсну у смех.{S} Чак и бележник мало се не угуши, како се засмејао.</p> <p>– С 
Поповића о браца-Анти.{S} А благајник и бележник од то доба, чим се мало ђорну, одмах терају пи 
нскиње!</p> <p>— А ми? – повика писар и бележник.</p> <p>Благајник погледа учитеља, што значи,  
окторе, седи овде.</p> <p>И гостољубиви бележник пође да прави места Јовану уза сто, не бил заб 
 ћемо после певања код Марка, – пресуди бележник, – да му сефтеишемо нов еспап.{S} Бранко се и  
p>– Хајдмо ми дотле на пиво! – предложи бележник.</p> <p>– Благајник одмах устаде. </p> <p>– Пи 
> <p>– Ех, ти већ све знаш, – проговори бележник, напунивши пуна уста сира и загризавши зелену  
ајмуна.{S} Тако приповедаше доцније сам бележник у Руми „код орла“. „У мало“, каже, „не угњави  
нзионирац...{S} И опису ту.{S} Господин бележник је нашао, да је вредно, да му се јави, е је Ма 
аспита, ко је то дошао.</p> <p>Господин бележник, господар начелник, благајник, писар, неколико 
есноснијег посла, него гледати како наш бележник игра жандара!{S} Па ипак увек седи и зева код  
нио на лактове, па кибицује одборнику. (Бележник, мимогред буди речено, не трпи то ни за живу г 
 пива пред сваким.</p> <pb n="27" /> <p>Бележник и један одборник играју баш жандара, а остали  
, да прежива о ноћашњој пијанци,</p> <p>Бележник послао пандура, да му тражи по селу гдегод овч 
им осете, да љубиш свој народ...</p> <p>Бележник засветлио очима, па намигује на писара, — знак 
е сумња, да ће идеја погинути...</p> <p>Бележник се већ неколико пута дизао, да опет он наздрав 
у, те испод руке погледа у њега.</p> <p>Бележник остао дужан одговор својој жени, па <foreign x 
ећ по одавно, помешао с гостима.</p> <p>Бележник хоће да га бојаги, боцка, па га загрлио.{S} И  
ом душом хвата за њихне трагове.</p> <p>Бележник се смеје лудом послу.</p> <p>А Бечлија Јован г 
павим басом, па је учинио своје.</p> <p>Бележник се дочепао ледине, па наздравља по милој вољи, 
се што боље представи варошкињи.</p> <p>Бележник се не да извести из свога кола, већ вели:</p>  
/p> <p>Бележниковица одавно наваљује на бележника, да се иде кући.</p> <p>– Ти иди, голубице мо 
вога општинскога начеоника,) намигну на бележника, па запева звонким извеџбаним гласом: „Јечам  
на њега.{S} И да не беше ту начелника и бележника, би медвед угњавио мајмуна.{S} Тако приповеда 
е примети њену неприлику, јер сад ево и бележника са благајником, а са бележниковицом иде општи 
на, шта да мисли, већ се забленуо час у бележника, час у бележниковицу.</p> <p>Писар се гуши си 
 – ни оштро супрушко објашњивање између бележника и бележниковице, која тако узела бранити писа 
S} И госпођа Ката одби толике општинске бележнике и сеоске трговце, па одржа све, што остало по 
ишта не знате? </p> <p>– Шта? </p> <p>– Бележниковица га погледа, као да му не верује.{S} Вели: 
 упро поглед у бележниковицу..</p> <p>А бележниковица приметила то, па намешта, као бајаги, шиш 
еба посути ситном прохом! – поздрави га бележниковица, идући му на сусрет с умиљатим осмехом.–" 
 уреду а у званичним пословима, госпођа бележниковица зна увек да га одржи у статус кво.{S} Но  
а српску позоришну уметност!{S} Госпођа бележниковица ће за љубав господину Јаковљевићу.{S} Мла 
и сад опет, нотарошу? – пита га госпођа бележниковица.</p> <p>– Пусти момка!{S} Није човек увек 
ога друштва и ове општине, наша госпођа бележниковица.{S} Живила!</p> <p>– Живила-а-а!</p> <p>– 
узе да припали смотку.</p> <p>И госпођа бележниковица се намести у пола окренута Јовану.</p> <p 
овога нашега учитеља!-- примети госпођа бележниковица, или што је наишла на таки неред, или што 
да хоће да га прочачка. </p> <p>Госпођа бележниковица нежно продрмуса руком, као и нехотице, св 
се Брајковачка узбунила.</p> <p>Госпођа бележниковица, на прилику, видела кроз прозор, кад су п 
што говори кроз мамурлук; али га речита бележниковица пресече: </p> <p>– Но, да Богме,... до са 
и се за учитељевом виолином.{S} Али кад бележниковица закрешта, не мога да одушевљено не примет 
н другом за љубав.</p> <p> Најпосле оде бележниковица, а отпрати је Јован ++ писар.</p> <p> Там 
 прабаба, нисмо све једнаке, – не да се бележниковица збунити. – Ал тако јој треба!{S} Тај госп 
буде видио своју ујну, – опет се уплете бележниковица.</p> <p>– Жено, не дирај у своју сестру п 
обро она изиграва своју ролу, – опет ће бележниковица. – Питајте учитеља.{S} Тај ће вам умети н 
тнији ни за длаку...{S} Но, но,... поче бележниковица. </p> <p>У том јој писар у крај стола сти 
им као и његова назови– ујна, – примети бележниковица са значајним смешењем.</p> <p>– Ех, ти ве 
е нам је господин учитељ? – пита лагано бележниковица Јована. </p> <p>– Збиља, њега нема! – при 
 шешир.</p> <p>– Хоћете ли и ви?—– шану бележниковица Јовану.</p> <p>– Куд сви Турци, – одговор 
ван. </p> <p>– Слатки сте ви, – намигну бележниковица. </p> <pb n="94" /> <p> <foreign xml:lang 
 њега, па пева с њим заједно... </p> <p>Бележниковица одавно наваљује на бележника, да се иде к 
, а дошао, да каже: „Добројтро!“</p> <p>Бележниковица га задржала на сир с црним луком, да прав 
стира, у село, сврну уз пут код госпође бележниковице.</p> <p>– А, вас треба посути ситном прох 
супрушко објашњивање између бележника и бележниковице, која тако узела бранити писара, да се ов 
н! – пришапута писар милостивој госпођи бележниковици. (И за писара, дакле, хвала Богу, добар з 
p> <p>То је било дивно, милостива, вели бележниковици, а дошао, да каже: „Добројтро!“</p> <p>Бе 
говарао с Даринком.</p> <p>Јован прешао бележниковици, па се упустио у разговор.{S} Она га кори 
ад ево и бележника са благајником, а са бележниковицом иде општински писар.</p> <p>С друге стра 
еко стола с чашом у руци, да се куцне с бележниковицом“.</p> <pb n="77" /> <p>Писар сад већ нем 
 у прочељу. </p> <p>Јован упро поглед у бележниковицу..</p> <p>А бележниковица приметила то, па 
 већ се забленуо час у бележника, час у бележниковицу.</p> <p>Писар се гуши сиром и залива грло 
је грких пилула прогутао већ и данас од бележниковичина пецкања!{S} Дотле га је пањкала и запит 
мети, како се сви окренули њози.</p> <p>Бележниковичину оку неје се отела та њена забуна ни учи 
ти и разбијеној канти на велико уживање бележниково, (а чак је и благајник дигао мало обрве и у 
– примети после Дабижић, по толики пут, бележнику. – Бога ми, паметна идеја!{S} А и јест, брате 
задржала на сир с црним луком, да прави бележнику друштво.</p> <p>Јеша Дабижић вели:</p> <p>– Б 
е требало два пута рећи, да се придружи бележнику, Јовану, писару и благајнику.</p> <p>Ох Боже! 
кову крчму у Брајковац; ту се препоручи бележнику својом вештом декламацијом „о разбијеној кант 
 или:{S} Швићо!</p> <p>– Паметна идеја, бележниче, да се овде мало позабавимо, – примети после  
</p> <p>– Дивна идеја од вас, господине бележниче, да овде вечерамо! – кличе Дабижић, кад Кнеже 
ом још не позвани на то.{S} Ко нам пуни белетристичне листове песмама и приповеткама?{S} По они 
ароши од станице беху местимице ударени бели коци с малим таблицама на врху, од којих свака нос 
и на паропловску станицу, где се згрнуо бели свет, да дочека лађу из Новог Сада, и у собу повер 
Карловачкога.</p> <p>Одатле кроз „убаво Белило“ к Стражилову, крајњој мети свечанога спровода.{ 
ом се раширило село Брајковац са својим белим кућерцима и неправилним улицама, тршчаним кровови 
p> <p>Писар се гуши сиром и залива грло белим вином.{S} Али и он наравно мисли, да мора нешто р 
елена од оздо, испред куће, маше на њих белим рупцем. </p> <p>А Кнежевић је отпоздравља шеширом 
о неје пропустио већ толико силно пиво, бело и црно вино и све, што рекао онај, осим петролеума 
перући туђе рубље, ни бости очи, шијући белом свету, па хранити и себе и дете под туђим кровом  
се стискао уза зид под сен.{S} Дохватио белу пружену ручицу, па је притискује на жедне своје ус 
 Брајковачки учитељ.</p> <p>Посркале су белу каву, покусале су неколико пољупчића, преломиле не 
се увери, да ли се овај шали ил’ озбиља бенета.</p> <pb n="66" /> <p>Окром шале!{S} Шта?{S} Мис 
шир.{S} У руци држи некакву књигу, а на бео се штит од сунца наслонио.</p> <p>– А,... ти си, Ал 
 Само да му се дочепати Новога Сада или Београда, да се препоручи управи народнога позоришта, п 
ше искупио на станицу, да их дочека.{S} Београдска лађа беше дупком пуна.{S} Певачка друштва са 
а Карловачке „<title>Привреде</title>“, Београдске „<title>Пчеле</title>“,и број „<title>Хришћа 
чкој станици.{S} На кљуну јој заставник Београдскога певачкога друштва са друштвеном заставом,  
ицу, или да у берби стражари, како беру берачице.{S} Ту је мала тестера за навртање и скрњивање 
 рока не зна.{S} Може нас тамо затећи и берба...{S} Јеси ли навукла рукавице: ...{S} Добро је.{ 
лаш поверити, како је испала на прилику берба, како пазар, колико је шљива за ракију натресла,  
да сахрањује, да свети водицу, или да у берби стражари, како беру берачице.{S} Ту је мала тесте 
естре на очеву дому које летње доба или бербу у Фрушкој Гори, те се опомене детињства и старога 
оловима, а по овима виногради, вотњаци, беркови, шуме.{S} Ту ти се измешала румена боја лишћа р 
 Зорком по планини и по виноградима, да беру цвеће по ливадама, да пију воде на извору...</p> < 
и водицу, или да у берби стражари, како беру берачице.{S} Ту је мала тестера за навртање и скрњ 
ижић све живље, – данас сутра пренећемо бесамртне земне остатке покојнога песника српске идеје, 
така, па је не занимаше ни каква велика беседа у вароши, радовала се Даринка као мала, што ће д 
p> <p>Та, за који дан ће да буде велика беседа у корист преноса последњих земних остатака Бранк 
/p> <p>Даринка, кад је у вароши „велика беседа“ рад преноса костију Бранка Радичевића, „толико  
дури се, да мати одгоди, „бар док прође беседа“!{S} Шта је госпођи Нати до беседе!</p> <p>– Ја  
ачкога друштва и аранжер толиких села и беседа.{S} Зна он, дакле, шта је то Српство и родољубље 
их две приповедају о школи, о игрању, о беседама, о променадама...{S} И њу ће мати дада на јесе 
немило било, што су пошли из вароши пре беседе.{S} Радовала се и селу.{S} Радовала се, да види  
рође беседа“!{S} Шта је госпођи Нати до беседе!</p> <p>– Ја сам, – вели, – за то већ стара, а т 
ога као ученица више девојачке школе на беседи сваке године по један пут!</p> <p>Прохтело се го 
истом лађом у Нови Сад, да тамо буду на беседи и Бранкову дочеку и не знајући, да железни воз и 
ше!{S} Шеснаест година, па још млада за беседу!{S} А била већ и пре тога као ученица више девој 
p>– Водите туђу бригу.</p> <p>– То раде беспослене жене.{S} Не ћете тек рећи то за омладину.</p 
у тек само празна нагваждања, дангуба и беспослица.{S} А сума сумарум: завађај брата с братом,  
ру Даничића, као научног обрађивача тог бесцен—блага, удари први у струне народних гусала, па ч 
 беху гости из Панчева и Земуна.{S} Обе беху истакле многе заставе, што пријатно оживљаваше мон 
 у варош до свечанога одра на тргу, где беху свечани говори једнога од Бечкога одбора и једнога 
пробу свију певачких дружина, што дошле беху, да увеличају ову светковину, а иза леђа му кроз ж 
вачке станице.{S} Пут вароши од станице беху местимице ударени бели коци с малим таблицама на в 
стић и други.{S} Језик народни презрели беху у оно доба сви и мањи и већи књижевници, па и сам  
станице стоје две лађе, на којима дошли беху гости из Панчева и Земуна.{S} Обе беху истакле мно 
 /> <p>Приметиће Јован **Бранку кад већ беху на путу кроз шуму манастирску. ~</p> <p>– Боже сач 
 и из српског света.</p> <p>И томе чину беху Карловци позорницом.</p> <p>Дивно се беше заталаса 
памети, да се кајем, или да се тужим на Беч.{S} Али ипак ме срце вуче нашем крају, па госпођице 
е Бечки одбор, који је пратио Бранка од Беча, као и целу светковину у забуну.{S} Тако Бранко пр 
аковљевић, Бранко Стајић његов „друг из Беча“, и Брајковачки учитељ Кнежевић напоредо кроз план 
оп-Стеве неки гост, Јованов пријатељ из Беча.{S} Та, знаћеш га.{S} Тинкин син, ако се сећаш!</p 
о не уме Даринка...{S} Ваљда вам је жао Беча?</p> <p>– Боже сачувај.{S} Мени је овде врло прија 
{S} Некоме се ваљда прохтело, да доведе Бечки одбор, који је пратио Бранка од Беча, као и целу  
у Карловцима, камо лађом имају приспети Бечки одборници са последњим земним остацима песниковим 
p> <p>– Изашао је проглас Карловачког и Бечког одбора:{S} У другује недељу пренос костију Бранк 
ргу, где беху свечани говори једнога од Бечкога одбора и једнога од Карловачкога.</p> <p>Одатле 
че.) А шта онда, ако те кости, што их у Бечком гробљу ископате, пренесете с помпом на Стражилов 
Бележник се смеје лудом послу.</p> <p>А Бечлија Јован га уверава, како је то хец. „<foreign xml 
ли које у Карловцима које у Темишвару и Бечу.{S} Најпосле, и то неје немогуће, неје ни ружно; а 
вима, непрестано сам се тепао по охолом Бечу...{S} Мени је, да Бог ме, охол, кад ми је све туђе 
дило српско академиско друштво „Зора“ у Бечу у спомен великог песника, седне он на лађу, а с њи 
о био Бранко, када је пре недељу дана у Бечу на једаред добио од свог ујака поп-Стеве из Брајко 
у санку.{S} Даринка се дала у мисли.{S} Беше то чудно осећање, што је обузимаше тог вечера, осе 
> <p>Хоће и наше село да се прослави, – беше му прва реч.{S} Од њих две не зна, која да прихват 
 нашао свој цвет.“...</p> <p>Из села, а беше све ближе селу, допираше до њега необичан лавеж па 
.</p> <p>Бранко метну шешир на главу, а беше му спао у траву.{S} Узе свој штит од сунца, па га  
ек у срцу према свакоме, с којим свагда беше готов да обгрли цео свет.</p> <p>Него у тој тами с 
аницу, да их дочека.{S} Београдска лађа беше дупком пуна.{S} Певачка друштва са својим заставам 
јим гласом пева:{S} Многаја.{S} Учитеља беше нестало, па га нема натраг, ево већ јаче него по с 
„За што је отишао?“</p> <p>Тек обадвема беше у тај мах Бранко и његов нагли одлазак у мислима.  
е могао ко да верује, да кола, у којима беше Бранко, не ће стићи са својим првим возом...</p> < 
 кривицом несу привезала кола, у којима беше његов лес, за воз, који требаше доћи у Нови Сад јо 
вари!“</p> <p>Но претерана бојазан њена беше са свим неоснована.{S} Међу девојкама не паде ни ј 
 јавила Кати по њену Јовану, кад ономад беше у вароши код ње, јавила јој, да јој се ово дана на 
а и којој њеној речи; па наравно, и сад беше вољна повиновати се оному, што мати нареди. </p> < 
а, па испустила канту из руку, а баш је беше узела, да долије у лонац у крај ватре.</p> <p>– Ју 
вијенца</title>, владика Раде Његуш, не беше по све тога слободан, – та већ загрози опасност, е 
алу с њим, те скочи на њега.{S} И да не беше ту начелника и бележника, би медвед угњавио мајмун 
ше, упамтио, али и оно мало успомене не беше врсно, да и у њему изазове такав пијетет према сво 
> <p>Брајковац.</p> <p>Како онда још не беше ни спомена о преносу Бранкових последњих земних ос 
Мно-о– га-а-ја... </p> <p>А Јеша још не беше довршио, таман најлепше полетео!{S} Но речи му се  
 сад тек седе на своје место, одакле се беше пре једнога сахата кренуо, да иде у дућан на позив 
ху Карловци позорницом.</p> <p>Дивно се беше заталасало одушевљење у српском народу у намену Бр 
му, туђ, јер и оне сродничке пажљивости беше већ нестало у себичному његову срцу, туђ, јер пред 
унавској обали.</p> <p>Лађица, на којој беше лес песников, дупком пуна пратилаца, примакла се К 
 прво у памет Јовану Јаковљевићу.{S} Он беше предложио, да се „тако врсној певачици, као што је 
 му, за ђаковања још у Карловцима, тако беше омилело.{S} То је оно, што треба да измири, а у ид 
га двора и улице, што воде тргу, све то беше народ прекрилио.</p> <p>У саборној цркви служи се  
а свечано дочекају госта, коме место то беше тако омилело, да је зажелео у њему боравити вечни  
несе за Даринком.{S} Усамљеном, као што беше, даде му се широко поље, да их обадве, Јелену и Да 
аницу гости из Србије.{S} Многи се свет беше искупио на станицу, да их дочека.{S} Београдска ла 
че Јован, пречасни господин архимандрит беше отишао некуда у купке.{S} А млади отац Варнава, ма 
но о разбијеној канти“.</p> <p>Кнежевић беше озбиљно схватио своју дужност као учитељ певања и  
</p> <pb n="101" /> <p>Бранко Радичевић беше, наравно, само сиромашан српски ђак.{S} Као такав, 
ноћне безбедности у скровитом Брајковцу беше по вајкадашњи мири поредак ноћни тако дисармоничан 
дајте!</p> <p>– Је л ту муф?</p> <p>Муф беше запао под ноге, док се Ната намештала у колима.</p 
, а да и нама не кажеш с Богом? </p> <p>Беше то за Бранка растанак, да је једва чекао, да их се 
 И да не беше ту начелника и бележника, би медвед угњавио мајмуна.{S} Тако приповедаше доцније  
вета слабо ко усрећи Брајковац, на кога би се осврнули сви, из свију сталежа поштованога Брајко 
 у варош.{S} Неје што се Марко боји, да би му, сачувај Боже, ускисло, кад би га и чешће доносио 
воју кћер за њега.{S} За цело мисли, да би је тако усрећила.{S} А оно девојче, збиља, и треба д 
 страну, Бранко.{S} Ал мени се чини, да би се од мене могао истесати, ако и не какав практичан  
од оно из књижевности.{S} Мислиш ти, да би му ишта помогло, кад бих, ваљда, удесио јавна предав 
арод лако прима моду, немој мислити, да би он то примио, кад би <pb n="91" /> му се теоретски о 
 ако је то сматрао и као неки начин, да би свој стари грех према сестри и сестрићу загладио, ос 
 </p> <p>Али јој сину у главу мисао, да би било врло потребно, да се састане с Кнежевићем, ако  
 да је Ната сад и то хтела да каже и да би то рекла, да није ту – „дете“, Даринка, а деца, дака 
већма стискује уз Јеленино раме, као да би да се скрије.</p> <p>– Несмо ми забадава изостали то 
еван на мах разгали, па примети, као да би да заглади своју отоичашњу реч, примети благо:</p> < 
кивајућ књиге своје под пазухом, као да би их скрио, она седне за гласовир, те му мами сад нујн 
тишао је!“ А ова, бог ме, ни онда, када би Јелена то и споменула, не би смела запитати: „За што 
е у Карловце.</p> <p>Сачувај Боже, када би Милан опет сада помислио, да је она, Јелена, нагла у 
 па мисли, узео би ко за наметање, када би чешће одлазио мећу нове познанике.</p> <p> Књига је  
 јесте, да му не би било први пут, када би се сада састао с госпођом Катом и с госпођицом Дарин 
лижега којега сродника по крви!{S} Тада би на једаред загрлила и ижљубила своју маму.{S} Ако ни 
зека, или лис, или јазавац какав, можда би и жртвовали за њихову љубав какво тане.{S} А овако и 
у срце куцало толико за свој род, можда би пришио био и златну јаку“, казало се у неком листу,  
и к Јовану, па да је поздрави.{S} Можда би и отишао био, да га госпођа Рашићка не посла поп-Сте 
 Ако ће натраг, ту је Скила, мати, која би да удоми своје дете, његова Јелисавета; ако ће напре 
у девојкама не паде ни једне речи, која би, баш и по госпођа-Катину мишљењу, на Даринку утицала 
опет напоредо, знаће обићи матицу, која би их увукла у вртлог, где би могли замутити своје идеј 
нка држи против сунца.</p> <p>А Даринка би се и смејала и заплакала.</p> <p>Једва се око малих  
ачкога друштва.{S} Па већ и онако имала би да га пита много, много, да га пита, срди ли се још  
своју маму.{S} Ако није код ње, отрчала би у врт, да мирише цвеће да га можда узабере, па га бр 
има.{S} Нешто је вукло ма куд, полетела би.{S} По најпре и једино, до душе, полетела би била та 
} По најпре и једино, до душе, полетела би била тамо преко потока оној кући, одакле јој у вече  
исају тешком да полети.{S} Ох, полетела би Јелена и душом и телом!{S} Али мора да га притискује 
опе поп-Стевине.</p> <p>Чујем... видила би јој кћи вароши и лера, да није поп-Стевина џепа!</p> 
сам.{S} Не смем.{S} Бојим се, забранила би ми са свим, да се и састанем с тобом...· Да јој каже 
 – Медом залива, а да лизнеш, очемерила би се.</p> <p>– Шта ће сирота удовица!{S} Нашла себи си 
од ономад, а, да је све ређала, свршила би с оним пре три године.</p> <p>– Него шта знам?{S} Ко 
е и здраве.</p> <p>– Отишао је, – рекла би Јелена.</p> <p>– За што је отишао – рекла би Даринка 
лена.</p> <p>– За што је отишао – рекла би Даринка. </p> <p>Али као да она не сме, ни да спомен 
ра и загризавши зелену паприку, – Пукла би на боку, да не рекнеш.{S} Пусти човека амо...{S} Док 
дио из ње какве мелодије.</p> <p>Јелена би се занела за њима, те би час удесила, па тихо певуши 
а проза и крпарија, тек без њега ко зна би ли од мах добили песнике као што су Змај, Ђура Јакши 
атер му тако одбио као блато с ногу, па би зар колико толико то да заглади.{S} Неје имао свога  
 звуке, час би пустила срцу на вољу, па би се слатко, слатко исплакала.</p> <p>Али јој криво, ш 
ла децу, што су били код ње у стану, па би поред народних песама и других ствари читали по нешт 
одсећа.{S} Тек удовице!{S} Ух-Ух!{S} Па би добре маме, да прозру мало бар и у будућност, макар  
 прекором: – шта теби фали Не знам, шта би и с тобом било, да се ниси оженио.</p> <p>Даринка се 
, ако му буде уско...{S} Ето видиш; шта би ти било, да си за годину две дана мој капелан, па вр 
се образи зажарили, да креснеш, варница би излетела из њих.{S} По челу јој пао прам косе, па се 
 као да је себи по смрт отишла.{S} Враг би је знао, шта ради.{S} Данас је налога, ... јуче је б 
неста и њега.{S} Куд је, где ли је, Бог би га знао!{S} Говорило се, да се негде удавио.{S} А го 
д у варош, или проучити из листова, кад би му који пао у руке.{S} Највећи просветни напредак у  
 колико је он могао о њима дознати, кад би отишао куд у варош, или проучити из листова, кад би  
 немој мислити, да би он то примио, кад би <pb n="91" /> му се теоретски о томе предиковало, а  
и, да би му, сачувај Боже, ускисло, кад би га и чешће доносио; него што редовно по један од Бра 
азом, његовом Анастасијом...</p> <p>Кад би отишао овда онда послом у Карловце, или би походио с 
те умели наћи праву идеју Бранкову, сад би још мање.{S} Немојте га ни читати.</p> <p>– И не ћу. 
сад конзисторијални присједатељ.{S} Сад би лакше ишло него икад.{S} Ти ни данас не знаш, где ти 
, румен до иза ушију.</p> <p>На једаред би Бранку све јасно, пуче му пред очима као – понор...  
о кабанус–цигара, – које ће он, кад год би пушио, пресећи на полак.{S} Половину ће оставити, др 
ак у мислима. </p> <p>Као да осећају, е би им неугодно било, да остану у друштву с госпођом Нат 
д се ја окљувам, па...</p> <p>– За тебе би штета било.{S} Ти ниси рођен само за себе, већ за... 
а то девојче.{S} Па кад неје уз њу, све би да јој је што ближе, све има нешто да разговара с њо 
матицу, која би их увукла у вртлог, где би могли замутити своје идејале... </p> <milestone unit 
 <p>– Јован је тако.</p> <p>– Па да где би на друго место, – одговори јој Бранко, а као да плив 
 увек неугодно осећао у друштву, у које би тек почео долазити.{S} Од увек научио, да се повлачи 
се није Зорка рашћеретала око њих, ишле би као осуђене.</p> <p>Јутрос сам, – говори Јован Бранк 
есецу, на овакој прижези, џаба.{S} Боље би било, да сам остао у манастиру.{S} Нема архимандрита 
онда, када би Јелена то и споменула, не би смела запитати: „За што је отишао?“</p> <p>Тек обадв 
још је била држећа и млада доста.{S} Не би ништа.{S} Засуци рукаве, па, што кажу, у се и...{S}  
пусте у невољи крв, па му одлане.{S} Не би било с горег и чешће.</p> <p>Учитељ, Милан Кнежевић, 
а у Брајковцима, кад ви одлазите.{S} Не би је било, уверен сам, ни да ја останем.</p> <p>– Најп 
м куће његове, па не зна, шта ће.{S} Не би било лепо, опет, и да оде, а да се не јави њему и ње 
кама види се, да је вредан човек.{S} Не би нико рекао, да је Јеша био некад први момак међу трг 
ко да се с њом опрости.{S} Осећа, да не би могао бити равнодушан; а боји се, да се не би показа 
дан; него се ипак не показа тако, да не би сестрић његов могао приметити, како се он спремао ко 
загрози опасност, е дуго прост народ не би имао никакве користи од штампане и писане књиге свој 
ао бити равнодушан; а боји се, да се не би показао сметен.{S} Готово би се и смео био, ето, на  
ошла у братовљеву кућу.{S} Како се и не би, јадница, осетила сретном, кад се напатила код свог  
 и зева код играча.{S} Него за што и не би?!{S} Често се после картања развезе и пијанка.{S} А  
, па још интелигентнога човека, који не би разабирао за јавне ствари.{S} Него омладина, а ту се 
а, бајаги, као канабе, и да пречасни не би дерао чакшире о голу даску.{S} Пред канабетом на сре 
, као да се закопала.{S} Само да јој не би ко рекао, да ту нема за њу места!</p> <p>Млади тргов 
} Но ни целим данашњим својим трудом не би стекли ни колајнице зеленога Нимрода, како се слабо  
ао га је оберучке. (Да ко ће, ако он не би!{S} Рају је само за време судбина ћушила у Брајковац 
!{S} Гле Даре!{S} Добро дошли!{S} Ко не би био рад тако добрим и милим гостима!{S} Добро нам до 
а места је ли, Катице?</p> <p>– Како не би било?{S} Гле секе! – одвикује она из кухиње.</p> <p> 
ора и боља од мог сина.{S} Па за што не би и он:{S} Нек сврши гимназију, па, ако Бог и срећа да 
и, кад то гледи својим очима?{S} Зар не би боље било, да је увела у кујну, па нек учи Лепо је д 
о да је омирисао, да Бранку карактер не би тако што никад допустио.{S} Али сад опет баш та стал 
нова познанства.{S} Оно јесте, да му не би било први пут, када би се сада састао с госпођом Кат 
реба и пре да хвата повратак.</p> <p>Не би сирота имала цело после подне, с киме речи да прогов 
на се стисла, па не пушта гласа.{S} Пре би у овај пар бризнула у плач. </p> <p>Госпођице, молим 
</p> <p>Јелена би се занела за њима, те би час удесила, па тихо певушила уз уздрхтале звуке, ча 
се отео тек само дубок уздисај.{S} Срце би на том уздисају тешком да полети.{S} Ох, полетела би 
 исмејати за „најмудрију“ реч.{S} Лакше би му било, чини му се, на архијерејској служби придику 
 загрљају, па да обадве плачу.</p> <p>И би тако, можда, било, да не наиђе госпођа Ната, те Јеле 
.{S} Па да сте пречекали до недеље, сви би заједно на светковину.{S} Ми и онако мислимо, да код 
обито добро познаје писарев тенор, који би диван био, да кроз грло неје пропустио већ толико си 
о ми бити са свим без икаква листа, или би такви лист могао изалазити једва један пут у месец д 
отишао овда онда послом у Карловце, или би походио своју сестру или не.</p> <p>Једаред, – био к 
брзо за тим забаци или и изгуби.{S} Или би провирила кроз прозор, као да некога од некуда изгле 
 као филоксера винову лозу.</p> <p>– Ти би канда још могао бити ваљан економ, примети Бранко ви 
е ишао у прве гимназијске разреде, мати би, кад сврше своје школске задаће, искупила децу, што  
т, па већ, ето, у туђој руци маљ, којим би себичност да кује своје планове!{S} Играчка туђег ће 
а неје сретан, или да се подао Јеци, он би му одговорио, као што толико пута вели; </p> <p>– Ја 
воде и замочи руке, да их пере, – могао би ти Трива штогод помоћи.{S} Нек ти донесе воде, <pb n 
ла, већ вели:</p> <p>Овај наш уча могао би, Бога ми, спремити коју боцу вина.{S} А?{S} Шта вели 
екне за њега пред кћерком.</p> <p>Могао би и у вароши где бити славан човек, – рече госпођа Јец 
је тихе кораке под прозором; али, рекао би, још већма чује, како јој јако и нагло бије рођено с 
е ће ни на што ни да се осврну, – рекао би, уморили се, ваљда, лов ловећи ваздан гором и планин 
само међу људима, међу ближњима!“ рекао би и опет покојни Ђура, као што је један пут и рекао од 
јер „треба народ увући унутра!“ Повукао би је тим пре, што се уверио, да се и сама гошћа одушев 
авно и повући реч на траг.{S} А повукао би је за цело, као што се већи у себи повукао, кад се с 
е.</p> <p>Учитељ, Милан Кнежевић, тукао би се сад са целом општином.{S} Већма осећа морални мам 
н, и да јој је хтео све признати, морао би приповедати, како је наслоњен на ону багрему пред ње 
му је све седморо деце заживело; хватао би се крај с крајем, како се отац побринуо за своју пор 
, док неје дао начинити нову, а натуцао би је на главу преко ушију, кад је ветар или зима, па м 
им толико... не знам већ коме, послушао би ме и учинио А ти...</p> <p>Види Поп Стева, да је тре 
, наравно, по свом рачуну.</p> <p>Право би и имао, – примети Рашићка. – штета је за њега, да се 
, да се не би показао сметен.{S} Готово би се и смео био, ето, на први мах, да га Даринка прва  
к научио, да се повлачи, па мисли, узео би ко за наметање, када би чешће одлазио мећу нове позн 
део, још већи немир уђе у њега.{S} Хтео би да доспе и у читаоницу, где одбор издаваше још после 
радити.{S} Кадгод бејах код куће, водио би ме собом на сваки посао и говорио би ми, како се шта 
ио би ме собом на сваки посао и говорио би ми, како се шта ради.{S} Па сад се дивим мојој матер 
.{S} Но да потраје овако даље, ишчаурио би се из њега под старост, Боже опрости, „омладинац нај 
 А он мора ту бити, да декламује.{S} Ко би иначе био у чорби мирођија!...</p> <p>Млади Брајкова 
руштвом.{S} Него да не увреди кога, ако би другог замолио, да запева, први сам почиње.{S} Обадв 
ајвише тек за то, да бабица и кума, ако би се десило тог дана какво крштење, знају, кад им треб 
 као божићна чесница.{S} Неје чудо, ако би гладни Брајковачки пси да га загризу.</p> <pb n="82" 
илостиви заштитници у Брајковцу.{S} Ако би се то уздање кадкод и уздрмало сувишним каквим захте 
 спремају.</p> <pb n="55" /> <p>До јако би учитељ обично узео своју виолину, те до неко доба из 
а!</p> <p>Млади трговац се окљува, како би и он прешао у разговор с Бранком и Даринком, да се и 
ве, и код матере, госпође Рашићке, како би јој допустили, да и она пева на Брајковачком селу у  
ори Јован Бранку, – зуцнуо матери, како би било, да останем код куће, па да прихватим економију 
и опет не пропусти, да не примети, како би му врло жао било, да Јелена не запева с њима, јер –  
А време му је, да помишља и на то, како би добро било, да доведе домаћицу у своју кућу.{S} Па т 
иш, да је сам Варнава у манастиру, како би било да пред вече банемо тамо?</p> <p>Како се дознал 
отац побринуо за своју породицу, а како би овака два самохрана женска грла, мати и кћи, госпођа 
 пресуђује, пред самим собом.{S} Колико би да је непристран, некако му вага судилачка и нехотиц 
збегаваше интимнији разговор.{S} Бранко би тешко и дошао у Брајковац, на ујаков позив, ујаку за 
 Не зна, шта ће сад; тек мисли, требало би, можда, што да рекне.</p> <p>– Али збиља се не срдим 
.</p> <p>– Глете!{S} Глете! – засмејало би се девојче, да и њену пажњу на штогот обрати.</p> <p 
а пљусне, – примећује онај.</p> <p>Било би штета, – опет ће Даринка.</p> <p>Опет иду, па ћуте.< 
а траву у хладовину, да чита.{S} Обично би до сад у то доба већ био код Јована; али га јутрос н 
>„Гле мене!{S} Како не бих јако!“ на то би мајсторица... </p> <milestone unit="subSection" /> < 
Није ружно, – одговори Јован. – Него то би он добро прошао с нама.{S} Хајде, да ми дамо донети, 
а орлом, то за шевом или грлицом, често би гурнула матер и тргла је иза сна, да је ова преплаше 
ј нешто тесно било поред њега.{S} Чисто би га загрлила, што иде.</p> <p>Госпођа Рашићка с поља  
сама гошћа одушевила за „ту идеју“, што би рекао Раја Јовановић, па макар поп Стева дигао „и ку 
, шта да каже.</p> <p>А Рашићка се, што би рекао Брајковачки писар, „дочепала ледине“, па тера  
ао змија ноге, тако неумољиво таји, што би сваки тако радо хтео да зна. </p> <p>Да Бог ме, да с 
као да највише стрепи.{S} Не за то, што би се бојао, да она више зна, него он; него што се, не  
учитеља.{S} Хм, хм,!{S} Не знам, за што би Тинкина сина трпила Јеца у поп-Стевиној кући?{S} Вид 
ујака.</p> <p>Та „дивна идеја“, као што би казао Јеша Дабижић, пала је прво у памет Јовану Јако 
его добро, те то неје никоме казао, јер би морао јавно и повући реч на траг.{S} А повукао би је 
а тихо певушила уз уздрхтале звуке, час би пустила срцу на вољу, па би се слатко, слатко исплак 
!{S} Гледај овај призор!{S} Ђура Јакшић би кликнуо.,„И бог му се диви!“ -- рече Јован, па стаде 
изневерила, ах! – и она... она, за коју би...</p> <p>Невера!{S} Ње ради подноси он те муке.{S}  
ушу његову или за жену му и сина, и њих би метнуо на кеца или продао за вино ил ракију.{S} Него 
ца Јован; а зна много и на изуст.{S} Па библиотека њена броји већ и десетак које „<title>Дарова 
а нерасечен.</p> <p>То је поп-Стевина и библиотека, а радионица, и читаоница и пушионица. </p>  
вцу зову, сама.{S} Седи, па, као што то бива, кад је човек сам, развеле јој се мисли, Боже, на  
ст преда се, ако није ништа свршио, што бива по <pb n="88" /> најчешће, постаје моралним пролет 
арског орла, Карловци су место, које је бивало позорницом највише догађаја, што засецају у жива 
ном добу девојачком, у ком последњи бој бије између себе нарав и васпитање.</p> <p>И Зорка се о 
, још већма чује, како јој јако и нагло бије рођено срце.{S} Но ипак осети, да неко близу заста 
ти је то зверка.{S} Ко је не зна, скупо бије платио, – вели Катица за госпођу Јецу. – Медом зал 
 пође да прави места Јовану уза сто, не бил забашурио, што његова лепша половина наговештава.</ 
У том дотрча и Зорка, Катина кћерка.{S} Била код попине Јелене, па видела, да су гости дошли, т 
ст година, па још млада за беседу!{S} А била већ и пре тога као ученица више девојачке школе на 
домаћица?{S} Колико му је покојна Стаза била нежна и верна супруга, колико чуварна и вредна дом 
 Брајковцу, како је госпођа Јеца довела била поп-Стевина сестрића у кућу, да му наметне своју к 
, па госпођице... </p> <p>Јелена почела била, да га поверљиво слуша, али се сад окрену и предад 
ва у једно, како још никад неје осетила била; али тако пријатно, тако слатко, да јој се прели т 
 Јелици било четири годинице, тек пошла била по петој.</p> <p>– Бубица једна!{S} Мала је била.. 
латити од поп-Стеве, кад је њена Јелена била тамо у вароши код ње у стану и ишла у „лер“; како  
Рашићка и мислила, па, можда, и уверена била, да је у тај пар предметом разговора она, неје то  
ни Игњат некакав лек из вароши, кад она била нешто љуто оболела.{S} Лек јој тај помогао.{S} И Д 
а, како, што је њена Јелена тако сретна била, па била у стану у тако доброј кући, као што је го 
што је њена Јелена тако сретна била, па била у стану у тако доброј кући, као што је госпођа– На 
аведе против тога, када је госпођа Ната била најпре код ње, а противних разлога је, по њену, од 
а девојка, која је тако добра другарица била Даринци.</p> <p>– Сирота Јелена!{S} Ваљано девојче 
сијала као сунце, а у овакима му свакад била звезда, која му је јасно показивала пут и светлила 
етој.</p> <p>– Бубица једна!{S} Мала је била... – разнежи се попа, па вели за Јелицу.</p> <p>–  
је нешто необично слатка.{S} И досад је била мед пред Бранком, али сад као да ће да се сва разл 
а ради.{S} Данас је налога, ... јуче је била замућена вода... не знам, шта ће опет сутра бити.. 
ашићка.{S} Удовица попадија, као што је била, шта је знала паметније, него што је урадила, те с 
уних шеснаест, <pb n="52" /> као што је била,... па да јој се момак веша на прозор?{S} Каква је 
ао свога сталнога уверења, ни док му је била жива његова покојна Стаза; а поред Јеце нема никак 
шљала већ и деце ради, а дакако, још је била држећа и млада доста.{S} Не би ништа.{S} Засуци ру 
пству иоле знатније личности, која неје била питомцем српске Карловачке гимназије или богослови 
.{S} Синоћ је већ доучила све, што неје била потпуно знала.{S} Само ће је донде још Јован и Дар 
 сад сва деца на окупу, па јој још неје била...</p> <p>Ту је и кочијаш Трива с колима. </p> <p> 
о најпре и једино, до душе, полетела би била тамо преко потока оној кући, одакле јој у вече дол 
о нагло и срдит с њена прозора, неје ни била с њиме, осим јуче на првом покушају певачкога друш 
какав Рајић, као што је Јелена мало час била рекла, него људи, којих ће заслуге по српску књиже 
еколико разних гласова.</p> <p>Ката баш била вадила неке ствари, што их је Зорка радила, па да  
еде реч на Јаковљевићкине гошће.</p> <p>Била ту Јаковљевићкиња девојка, па вели, доћи ће ми у в 
 неколико сеоских момака и девојака.{S} Биле код крста на игранци.{S} Па се враћају кући и пева 
је Јецу Рашићку, – наравно, да су и оне биле исто тако искрене и исто тако слатке према њој; па 
 <p>За Брајковачки певачки збор, дакле, били су сви уверени, нема опасности, да ће морати певат 
– Гле, гле грчета! – нашали се писар. – Били?{S} Од кад се ја окљувам, па...</p> <p>– За тебе б 
“.{S} Свештеници, које му драго партаје били, траже што бољу парохију.{S} Ти и твоје колеге дал 
е што пре опрости. </p> <p>А они су сви били тако љубазни према њему, сви тако љубазни.</p> <p> 
ишли к учитељу.{S} Неко су време ходали били ван села.{S} И сад, ето, седе и разговарају се, ка 
ина...</p> <p>– Никад; никад.{S} Ми смо били у своје време јуност или младеж, па добро било.{S} 
ли Бранка лично, па чак и консхолари му били које у Карловцима које у Темишвару и Бечу.{S} Најп 
е школске задаће, искупила децу, што су били код ње у стану, па би поред народних песама и друг 
рпи толико разметање свога потчињенога, било да тек, што у Брајковцу кажу, „избаци“:</p> <p>Кад 
 обадве плачу.</p> <p>И би тако, можда, било, да не наиђе госпођа Ната, те Јелена дође к себи,  
уде време, даћу се бирати за посланика, било у Карловце било у Загреб,... ал хоћу да сам незави 
у Игњатовој кући било каква већа посла, било да му дођу гости, било да се кољу свињи, или тако  
да чита.{S} Али, као обично, кадгод је, било телесно било душевно, уморан, вечерас тек више из  
се том приликом одржи, а да не примети, било што не трпи толико разметање свога потчињенога, би 
аква већа посла, било да му дођу гости, било да се кољу свињи, или тако што, Давина је увек ту, 
како да схвате.{S} Било да им је криво, било да им се допада, тек не могу срцу да одоле, те и о 
о, што они не могу никако да схвате.{S} Било да им је криво, било да им се допада, тек не могу  
 слатка, од пре, – рећи ће сека Ката. – Било ти је Брајковачко друштво, и сама добро знаш, као  
ле, и на селу чуда! </p> <p>– Није тога било, слатка, од пре, – рећи ће сека Ката. – Било ти је 
кљувам, па...</p> <p>– За тебе би штета било.{S} Ти ниси рођен само за себе, већ за... виши поз 
е свечаности, какве до сада једва да је било кадгод у нас.</p> <p>– А, знате ли, ко је на то на 
ајковцима, кад ви одлазите.{S} Не би је било, уверен сам, ни да ја останем.</p> <p>– Најпосле о 
а, па мати гине за њом.</p> <p>Давно је било, кад „се одбила“ из куће својега оца, покојнога Пе 
ар (кад се први пут опио у њој, а то је било прво вече, како се скрасио у Брајковцу) декламовао 
сар се осећа необично жив.</p> <p>То је било дивно, милостива, вели бележниковици, а дошао, да  
га тиче, а мало разабира за оно, што је било и шта ће <pb n="32" /> бити у свету.{S} Он и његов 
евић, често долазио к њој...{S} То неје било ништа страшно, ал су обе поцрвенеле.</p> <pb n="46 
енас дошао Кнежевић за учитеља, то није било дана, да тај није био ма на прозору с девојком.{S} 
о гледи својим очима?{S} Зар не би боље било, да је увела у кујну, па нек учи Лепо је дати дете 
а заврши последњим стихом: „Србадијо не било ти просто!“</p> <p>Сви пренули у смех.</p> <p>– Зн 
, те за оног; то било автономије, то не било је; па казао: да, па казао: не.{S} Само чино, само 
певачко друштво и на сврху, рад које се било то друштво састало, као и на то, даа је у кући већ 
се бирати за посланика, било у Карловце било у Загреб,... ал хоћу да сам независан.{S} Брате, н 
 као један.{S} То је наше зло од увек и било, што смо пуштали једном све, па, ето, чим га неста 
p> <p>Али јој сину у главу мисао, да би било врло потребно, да се састане с Кнежевићем, ако нич 
цу, на овакој прижези, џаба.{S} Боље би било, да сам остао у манастиру.{S} Нема архимандрита, п 
те у невољи крв, па му одлане.{S} Не би било с горег и чешће.</p> <p>Учитељ, Милан Кнежевић, ту 
уће његове, па не зна, шта ће.{S} Не би било лепо, опет, и да оде, а да се не јави њему и његов 
еста је ли, Катице?</p> <p>– Како не би било?{S} Гле секе! – одвикује она из кухиње.</p> <p>– Р 
а познанства.{S} Оно јесте, да му не би било први пут, када би се сада састао с госпођом Катом  
 Јован Бранку, – зуцнуо матери, како би било, да останем код куће, па да прихватим економију.</ 
 да је сам Варнава у манастиру, како би било да пред вече банемо тамо?</p> <p>Како се дознало з 
а полегати, у кући сека-Катиној неје ви било о другом чему речи већ о прослави Бранка Радичевић 
гословене крајеве, па му није никада ни било до невоље, да та својства своја изоштрава.{S} Ми с 
да се учини и више, него што је уистини било.{S} Хоће да се све то танко зна и прича, како је,  
му буде уско...{S} Ето видиш; шта би ти било, да си за годину две дана мој капелан, па временом 
 и млађи.{S} Кадгод је у Игњатовој кући било каква већа посла, било да му дођу гости, било да с 
 ја дошла у ову кућу.{S} Онда је Јелици било четири годинице, тек пошла била по петој.</p> <p>– 
сач замахује.{S} Међу нама није ни речи било о нашој Јелени.{S} Даклем, видиш да ствар није свр 
шта теби фали Не знам, шта би и с тобом било, да се ниси оженио.</p> <p>Даринка се смеши, ал го 
сти, да не примети, како би му врло жао било, да Јелена не запева с њима, јер – њен глас тако м 
о Даринка баш не чита, разговарају, ово било оно се снило...{S} Па том приликом приметиће госпо 
 дахну душом.{S}Неје јој, до душе, лако било ломити руке, перући туђе рубље, ни бости очи, шију 
а добила гошће, јер је готово цело село било на раскршћу, где се играло, као обично недељом, ко 
ајало, па и заборавила, како јој немило било, што су пошли из вароши пре беседе.{S} Радовала се 
Радованца.</p> <p>Кнежевићу добро дошло било, да се прође у чистом планинском ваздуху, да истер 
дића увеличала симпатије народне.{S} Но било како му драго, Бранко Радичевић сјаће за вечита вр 
/p> <p>Као да осећају, е би им неугодно било, да остану у друштву с госпођом Натом и с госпођом 
ли, као обично, кадгод је, било телесно било душевно, уморан, вечерас тек више из навике, да не 
мрзак, Боже сачувај; ал јој нешто тесно било поред њега.{S} Чисто би га загрлила, што иде.</p>  
своје време јуност или младеж, па добро било.{S} Од кад дође та омладина, не знаш, каква је вер 
у је, да помишља и на то, како би добро било, да доведе домаћицу у своју кућу.{S} Па то је прил 
ласао за овог посланика, те за оног; то било автономије, то не било је; па казао: да, па казао: 
p>– Па добила кошар.</p> <p>– Кад је то било?</p> <p>– Синоћ.{S} За то је гост брже и погодио,  
да у једаред тешко, колико јој мало час било криво...</p> <p>Најпосле се нашли сви пред школско 
састало, као и на то, даа је у кући већ било речи и о томе, да ће се ићи у Карловце.</p> <pb n= 
ати за „најмудрију“ реч.{S} Лакше би му било, чини му се, на архијерејској служби придику какву 
ш Адам имао је у рају свега, па опет му било дуго време, чамио је, док није добио своју половин 
ла, ујо, што се не сетисте, кад је тому било време; сад је касно, – одговори му сестрић с неким 
с киша пљусне, – примећује онај.</p> <p>Било би штета, – опет ће Даринка.</p> <p>Опет иду, па ћ 
лоатише и уништава као зубача племениту биљку, као филоксера винову лозу.</p> <p>– Ти би канда  
адинско време!“</p> <p>– И ти, Стефане, био си некад омладина...</p> <p>– Никад; никад.{S} Ми с 
т година.{S} Најстарији син јој, Јован, био већ у по гимназије.{S} Женско дете у седмој осмој л 
 жене.{S} Па се у жалости својој, кажу, био и заверио, да не ће никад довести у своју кућу стра 
 се заошинула оне године по Српству.{S} Био је он некада у вароши сталан члан певачкога друштва 
 своју сестру или не.</p> <p>Једаред, – био код ње, па дошли нешто у разговор.{S} Тинка, рећи ћ 
нија газдарица.{S} Колико је попа Стева био задовољан и сретан, како му сестра привређује, толи 
{S} Ја тако хоћу! – да, још док је чича био у снази, и држао узде, и знало се, бојаги, нешто и  
 човек.{S} Не би нико рекао, да је Јеша био некад први момак међу трговачком омладином у вароши 
ор.{S} Она га кори, што је само једаред био код ње, од како је дошао од горе.{S} Он се опет изв 
госпођицом Даринком, јер је већ једаред био с њима, баш у њиховој кући.{S} Али се увек неугодно 
елениних прозора.{S} Прошао!{S} А да је био искрен, и да јој је хтео све признати, морао би при 
 потребу, да се одмори.{S} Готово да је био већ и заборавио на ујака; а кад га се и сетио, неје 
е пило и ликовало по често.{S} Но да је био таки гениј, као што га ви сад величате, то није ник 
ема из винограда! ...{S} Владимир ми је био ту пре, него што ћете ви доћи, мало јео, па опет от 
ни крупној ни ситној господи.{S} Док је био покојни Игњат Јаковљевић жив, знала су и господа из 
не отрцанога либерализма.{S} Још док је био међу њима онај душе чисте као крин који им је свима 
/p> <p>– Но, да Богме,... до сад вам је био ту друг,... хајде-де, прашта вам се...{S} Сиромах,  
p>– Слатки уја, добри поп Стева, сам је био проводаџија.</p> <p>Опет смех.</p> <p>– Пак?</p> <p 
не пада на ум који Стајић.{S} А и он је био с Јованом ономад код мене.{S} Фини младић!</p> <p>– 
рост народ.{S} Хоће – да му каже, ко је био Бранко Радичевић, шта он вреди за наш народ и шта з 
цу Јелену и...{S} Онај господин, што је био ономад с Јованом код њих, кад су путовали од озгоре 
кламатора својим погледом), резултат је био, да су Јован и Јеша на једаред укрстили своје десни 
 <p>После по сахата, ваљда, резултат је био те на широко и на дугачко развезене орације, којој  
рихвати млади трговац. </p> <p>Синоћ је био отишао Марко у Нови Сад, – проговори једва жедни бл 
е онамо.</p> <p>Ако крик Јеленин и неје био по оној ноти, коју је млади учитељ навио на својој  
 чула; а чула је, Бранко с Јованом неје био, ваљда, ни изван Брајковца, кад су оно јутрос отишл 
ишао Бранко. (За њих у кући Бранко неје био „господин Бранко“ или „господин Стајић“, него само  
учитеља, то није било дана, да тај није био ма на прозору с девојком.{S} Молим ја тебе само, је 
о са својим ујаком, поп-Стевом, тако се био расрдио, да је у један мах хтео да оде из Брајковца 
а ту бити, да декламује.{S} Ко би иначе био у чорби мирођија!...</p> <p>Млади Брајковачки тржа  
ге трагичних јунака, нежних љубавника и био први певач.{S} Када је на уметничком мору, вели он, 
 сестра привређује, толико је уздисао и био несретан за својом покојном...</p> <p>Дође у Брајко 
} Гле Даре!{S} Добро дошли!{S} Ко не би био рад тако добрим и милим гостима!{S} Добро нам дошли 
ј посао, то сам сигуран...{S} Мој стари био је поштен човек.{S} Стекао је доста.{S} Али да је у 
 ни читати.</p> <p>– И не ћу.{S} Ја сам био с њим заједно у Карловачкој гимназији, два три разр 
о искрено да ти кажем, волим, и што сам био ту.</p> <p>– Жао ми је, да ниси остао дуже, па да п 
 био. – Три године је скоро, како несам био у нашим крајевима, непрестано сам се тепао по охоло 
арем, који је у сред друштва и пред њим био толико дрзак, да каже, како је „вечита штета за уме 
ро познаје писарев тенор, који би диван био, да кроз грло неје пропустио већ толико силно пиво, 
 и попу и Бранка.{S} Са свим је излишан био притисак госпођа-Саветине папуче на поп Стевин жуљ, 
о галантно, колико је знао и расположен био. – Три године је скоро, како несам био у нашим крај 
м одушевљењем.</p> <p>Како се обрадовао био Бранко, када је пре недељу дана у Бечу на једаред д 
84" /> <p>Бранко једва пред зору заспао био.{S} Али чим устао и обукао се, опростио се са свима 
па да је поздрави.{S} Можда би и отишао био, да га госпођа Рашићка не посла поп-Стевану у врт,  
тражи? </p> <p>Не знам.{S} Ја сам пошао био к Јовану; а госпођа ме замоли, да вас к њој пошаљем 
/p> <p>Спусти се на место, где је седео био, а ништа не вели.</p> <p>- Е, сад иди никад, поп-Ст 
 показао сметен.{S} Готово би се и смео био, ето, на први мах, да га Даринка прва не поздрави:< 
p> <p>У том је и Бранко легао.{S} Почео био да чита.{S} Нашао негде на орману пре неколико дана 
 се, може бити, кадгод случајно и сетио био!</p> <p>Мора бити кадгод нешто од њега...{S} Допада 
ало толико за свој род, можда би пришио био и златну јаку“, казало се у неком листу, оглашујући 
 је пањкала и запиткивала, где је ноћас био, кад се украо из друштва, док неје признао, да је б 
а војна, Данила Славнића.</p> <p>Честит био домаћин и на гласу био чика Пера.{S} А Славнић офиц 
чита.{S} Обично би до сад у то доба већ био код Јована; али га јутрос нешто одговори, те не оде 
да ће „сад одмах“ доћи, па је устао већ био и пошао.{S} Али је баш дошла у разговор најзанимљив 
да, с народом своју муку; али да бих му био учитељем у његовој најпречој потреби, радећи баш св 
а.</p> <p>Честит био домаћин и на гласу био чика Пера.{S} А Славнић официр у граници. („Немачко 
и и други и трећи.{S} Кад кажем, да бих био на селу учитељ народу, то стоји: јер ја, као интели 
 се увек забуним.</p> <p>– Прелетео бих био; али нисам могао пре.</p> <p>– Ја бих те чекала цел 
оги и многи Брајковчани, неје Брајковац био тако с неруке ни крупној ни ситној господи.{S} Док  
ш таким показао.{S} Више пута му је баш био и одвратан, што је „таки“, као што о њему суђаше „м 
ако ући у Карловце, као да ће доћи, „да бирају војводу“. </p> <p>Матер је спремио, да дочека и  
е време гонио је Игњата, кажу, да се да бирати чак у Загреб...{S} А игуман, док је Игњат узимао 
о независан.{S} Кад буде време, даћу се бирати за посланика, било у Карловце било у Загреб,...  
ресветли господин жупан, кад је требало бирати жупанијске преставнике, изволели су толико пута  
овек није понизио, да буде, на прилику, бирташ, или трговац или... најслободнији човек на свету 
ит је Шваба за гајдаша, нит је Србин за бирташа!“</p> <p>А и Марко загрлио њега, па пева с њим  
, на прилику, пропали трговци „пали“ на бирташе, па кад ни ту нису могли прокопсати, или и прес 
јега оца, покојнога Пере Гојковића као „бисер-грана“ те се привила уза својега војна, Данила Сл 
 над њим нејачким пред Богом исплакала, бисером благодарности исплаћује. </p> <p>И у том богода 
 По онима, који су позвани на то, могли бисмо ми бити са свим без икаква листа, или би такви ли 
еља, који издиремо за вас све, слободно бисмо могли рећи, да је народ сам себи напуштен, – дода 
и искреност на њену лицу, то му сведочи бистар јој поглед и неусиљено понашање, у том га утврђа 
оно, што је било и шта ће <pb n="32" /> бити у свету.{S} Он и његова најближа околина с најближ 
, а видим шта други раде, не могу ни ја бити бољи... </p> <p>По толики пут заподео се међу друг 
 сам... у туђем свету...{S} Хм!{S} Мора бити од њега кадгод нешто!{S} Две јаке, до душе, за вра 
ћутао. </p> <p>– Да Бог ме, да вам мора бити смешно, кад ви не налазите у Бранку друге идеје не 
 <p>– Баш се добро осећам!{S} Тако мора бити ономе, коме пусте у невољи крв, па му одлане.{S} Н 
</p> <p>– Не реци два пут.{S} Тамо мора бити сад као пред какву буну.</p> <p>– А с ким ћемо ми  
иста га врага, кад ја што хоћу, то мора бити из ока из бока.{S} А ти ниси човек, да укротиш сво 
хвале.{S} Ал, ја ипак држим, да то мора бити мучно и досадно непрестано капати над књигом.</p>  
 као и до сад, Ката Нати, – зар то мора бити?</p> <p>– Немој ти ту мени! – одговориће опет, као 
адгод случајно и сетио био!</p> <p>Мора бити кадгод нешто од њега...{S} Допада ми се, што је пр 
ћена вода... не знам, шта ће опет сутра бити...{S} Нема сумње, да је Ната сад и то хтела да каж 
ке преставнике, изволели су толико пута бити гост за Јаковљевића столом.{S} У последње време го 
е се теше и челике надом, да ће им деца бити боље среће од њих... </p> <p>Ката Јаковљевићка сел 
кћерком.</p> <p>Могао би и у вароши где бити славан човек, – рече госпођа Јеца.{S} Другим речим 
о њему, бар не озбиљно; ако га се, може бити, кадгод случајно и сетио био!</p> <p>Мора бити кад 
 погрешка то, што ми држимо, да не може бити интелигентан човек, а да није – „господин“, док ов 
т кажем.{S} Оно јест да и у вароши може бити опет само учитељ, али друкчије се цени тамо такав  
} А момак ваљани вредан, како само може бити.{S} Рекла бих, не мирише више ни учитеља.{S} Хм, х 
исто на њој и уредно, као што само може бити.{S} Иде, а спушта рукаве на голе пунане, снажне ру 
</p> <p>– Није далеко.</p> <p>– То може бити. ·</p> <p>– И ви, збиља, не знате ништа?</p> <p>–  
мњу.{S} Кнежевић му доказује да то може бити.</p> <p>– Шта?{S} Научићемо Бранково коло, коју де 
ог века неје поп Стеван помишљао, да ће бити кадгод и проводаџија, па, ето, под старост дотерао 
а!{S} Да, ја сам господар у кући, па ће бити онако, како ја хоћу.{S} Да, ја сам господар у општ 
ти, него о Божићу прасе...{S} Па шта ће бити од Брајковачке светковине?{S} А?... стара српска н 
ти могу на ино, а да не</p> <p>– Сад ће бити по сахата, – примети му жена знајући за његов лепи 
а судим...{S} Знаш, ја...{S} Најбоље ће бити, да си ти уз њега.{S} Бадава!{S} Мати је мати.{S}  
 на ту параду у Карловце; па најбоље ће бити, говори ти сама с његовом матером...{S} Но, не мис 
} А радости и изненађењу, мислиш, не ће бити краја целу ноћ. </p> <milestone unit="subSection"  
се, молим те, тога грчета.{S} Тај не ће бити паметнији ни за длаку...{S} Но, но,... поче бележн 
х, па намигну на Јована.</p> <p>– Ту ће бити сватова! – пришану му с пуним уверењем, кад уграби 
} Живи Бога хвале!“ Најпосле, узмора ли бити, остаће или мезимац на дедину темељу, или ће пусти 
, који су позвани на то, могли бисмо ми бити са свим без икаква листа, или би такви лист могао  
тите.</p> <p>– Па: сад, ваљда: не ће ни бити ништа у Брајковцима, кад ви одлазите.{S} Не би је  
ан у збору, да готово без ње не ће моћи бити ништа.</p> <p>**...*Ударише и краве из поља.{S} Ил 
к.{S} Ја, видиш, не бих то никада могао бити.{S}Па кад то не могу, а видим шта други раде, не м 
с њом опрости.{S} Осећа, да не би могао бити равнодушан; а боји се, да се не би показао сметен. 
ву лозу.</p> <p>– Ти би канда још могао бити ваљан економ, примети Бранко више у шали, – кад ве 
ла сиграчке из торбе, „зар је то морало бити?“ – „Немој ти ту мени!“ рекла је, наравно, Ната Ка 
свим добро осећам.{S} И не могу довољно бити благодаран ујаку, што ме је дозвао, да проведем ов 
шафт, то јест, потписали пасош, да могу бити један према другом неучтивији, те не само да не ће 
тања развезе и пијанка.{S} А он мора ту бити, да декламује.{S} Ко би иначе био у чорби мирођија 
, аукторитетима.</p> <p>– Па може ли ту бити дисциплине? </p> <p>– Још те какве!{S} Сви знамо,  
хоћу да идем у латинску школу.{S} Ја ћу бити, мати, као год и уја.</p> <p>Тинка се заплака, па  
ој прилици...</p> <p>– Кад ја већ не ћу бити на Брајковачкој светковини, немојте бар ви Карлова 
rofessor</foreign>!{S} Јеси чуо, ти ћеш бити таки консервативац, као што га је Бог створио... к 
/p> <p>– Но, па видиш, да ће то све још бити као што треба.{S} Госпођа Јеца се као мало и поуте 
ће, по речима поп-Стевиним, „то све још бити као што треба“,то јест, као што она, по свом рачун 
о јој је сад одлануло, како ће „све још бити као што треба“.{S} Но или што јој се чинило, да не 
поп Стеван и њу и себе. – Све ће то још бити, како треба да буде.{S} Нисам тек могао момку одма 
 треба да иде по девојку.{S} Мати каже, биће да је у колу, па нек је тамо потражи.{S} А Зорка у 
а у поп-Стевиној кући?{S} Видићеш само, биће ту...!{S} Учитељ је сад мали за њену ћер.{S} Побри 
ога Брајковачкога друштва“, рече писар, биће гошћа госпођица Даринка („Изврсна певачица!“ рече  
одина?{S} Чекај, молим те...{S} Биће... биће... неких једанаест...{S} Јест, дванаест! </p> <p>– 
} Има и у Брајковцу још неко честит!{S} Биће још ипак и од</p> <p>Брајковца нешто! </p> <p>Ето, 
Колико година?{S} Чекај, молим те...{S} Биће... биће... неких једанаест...{S} Јест, дванаест! < 
ад се попа нешто кошка и с учитељем.{S} Биће и ту њена масла.{S} А момак ваљани вредан, како са 
кше пута, где без бујице није могао.{S} Биће и међу вама после бујице омладинске вас <pb n="54" 
дини, која има да се учи; а дела њихова биће вазда на углед, како ваља љубити свој род и своју  
 еспап...{S} Нова организована омладина биће један као сви, сви као један.{S} То је наше зло од 
екати.{S} Али као велим, он је твој, па биће и теби право. </p> <p>– Са свим ми је право, са св 
.</p> <p>– Пак?{S} Шта сад?</p> <p>– Па биће добро.{S} Госпођа Рашићка зна сваку воду окренути  
ад наумили, као бујица.{S} После бујице биће поток опет поток, али мирнији него у бујици; само  
вари, да дође, те јој се поклони!{S} Ал биће и то.{S} Све је удешено,... по њену рачуну, све.</ 
 томе помишљао?</p> <p>– Моја будућност биће ми само наставак прошлости моје.{S} Рад, то ме чек 
чекају. </p> <p>Ако им се назори о свом бићу, о позиву својем у животу и не подударају, ипак им 
ди ти и други и трећи.{S} Кад кажем, да бих био на селу учитељ народу, то стоји: јер ја, као ин 
алеко је, дакако, од мене и помисао, да бих ја делио, ваљда, с народом своју муку; али да бих м 
ио, ваљда, с народом своју муку; али да бих му био учитељем у његовој најпречој потреби, радећи 
реба нам команде.</p> <p>- Чујеш.{S} Ја бих ни пода шта држао свакога младога, па још интелиген 
оспо, – ухвати Дабижић као у шали. – Ја бих вам се радо бацио под окриље.</p> <p>– Гле, гле грч 
х био; али нисам могао пре.</p> <p>– Ја бих те чекала целу ноћ.</p> <p>– Верујеш, да ћу доћи; ј 
ћете ли доћи на светковину?</p> <p>– Ја бих тако волела, али не знам,... по свој прилици...</p> 
народном.{S} Ко је свестан учитељ, а ја бих рекао, да су народни учитељи већином такви, то је п 
етета да јој – рече, очитам у очи; а ја бих знала, шта бих јој рекла.{S} Мени то не може да под 
е та извести из концепта.</p> <p>– И ја бих рекао, – дода бележник. – Него кад велиш, да је сам 
оп-Стеви се пође кожа јежити.</p> <p>Ја бих моје дете знала и сама усрећити.{S} Овако сам се ос 
и вредан, како само може бити.{S} Рекла бих, не мирише више ни учитеља.{S} Хм, хм,!{S} Не знам, 
рече, очитам у очи; а ја бих знала, шта бих јој рекла.{S} Мени то не може да поднесе.{S} Богме, 
} Мислиш ти, да би му ишта помогло, кад бих, ваљда, удесио јавна предавања, па им поповао, како 
ва патница. „Да ме је цео Срем клео, не бих наишла“, говорише она једном, али само једном прили 
нији, то већи мученик.{S} Ја, видиш, не бих то никада могао бити.{S}Па кад то не могу, а видим  
 Мени се допада овај наш крај.{S} Ја не бих никад одлазио одавде.{S} И веруј ми, моја је најозб 
е поп-Стевина џепа!</p> <p>– Него ја не бих рекла, да је то дете рђаво, вели Ната за Јелену Раш 
а пазити.“</p> <p>„Гле мене!{S} Како не бих јако!“ на то би мајсторица... </p> <milestone unit= 
пешке тако.{S} Ух, благо вама!{S} Волео бих ти се сада по гори проходати, него о Божићу прасе.. 
} Ја се увек забуним.</p> <p>– Прелетео бих био; али нисам могао пре.</p> <p>– Ја бих те чекала 
 један глас.</p> <p>– Гле мене!{S} Како бих смела?– дода још ова друга, што нађе за вредно, да  
сто.{S} Из његова данас разговора чисто бих то морао помислити.</p> <p>И попа, и Рашићка, и Јел 
м планином расплашени то чегртаљкама то бичевима и пиштољима пудара на опрезу, што сад не ће ни 
 продеранога грла својега.{S} Кад неста блага, неста пријатеља, па неста и њега.{S} Куд је, где 
чића, као научног обрађивача тог бесцен—блага, удари први у струне народних гусала, па чистим с 
.</p> <p>Док је учитељ дошао, бележник, благајник, писар и други певачи већ су се договорили, к 
p>Господин бележник, господар начелник, благајник, писар, неколико одборника, дакле све, што се 
 на пиво! – предложи бележник.</p> <p>– Благајник одмах устаде. </p> <p>– Писар већ дохватио ше 
ник вели: „Нека буде и у паклу вашара!“ Благајник мисли:{S} Куд сви Турци... „Наћи ће се и још  
 песму Мите Поповића о браца-Анти.{S} А благајник и бележник од то доба, чим се мало ђорну, одм 
данас не пада на умни да се смеје, када благајник поче урлати разне гласове, поводећи се за учи 
една ружа...</p> <p>– Хм, Хм! – продера благајник кроз грло, као да хоће да га прочачка. </p> < 
велико уживање бележниково, (а чак је и благајник дигао мало обрве и удостојио декламатора свој 
о талас час дигне, час спусти.</p> <p>И благајник.</p> <p>~ Ено га, стриже ушима!{S} Кренуо и о 
мало не пуче од смеха.</p> <p>Општински благајник помислио на то, да и писар збија само шалу с  
p> <p>„Е, сад већ видим, шта је!“ мисли благајник, кад за вечером и после вечере заређале здрав 
рко у Нови Сад, – проговори једва жедни благајник. – Ако је дошао, за цело је донео и коју боцу 
 су и грла,... мој брајко!</p> <p>За то благајник ужива, што може да мечи као „Прави Рус вели з 
, Србине!</l> </quote> <pb n="75" /> <p>Благајник као да се замислио за својом чашом, па гасе н 
га најбољи лек против мамурлука.</p> <p>Благајник вели:{S} Клин с клином, па ено га код разбије 
и мора да су пореклом из Русије.</p> <p>Благајник укрљешти очима у њега, као да се увери, да ли 
ам својој Дулчинеји слади санак.</p> <p>Благајник као вели: „Куд сви Турци“... па савесно врши  
А ми? – повика писар и бележник.</p> <p>Благајник погледа учитеља, што значи, да и он то пита.< 
дованца!- пристадоше сви у глас.</p> <p>Благајник мисли: „Ништа лепше од добра пива.{S} Ал куд  
разумева; па је мотрио и Јелену.</p> <p>Благајник седи, па посматра све око себе.</p> <p>Мала З 
 се и он придржи „начела“ Брајковачкога благајника: „Куд сви Турци,..." </p> <p>Тако се свршила 
у неприлику, јер сад ево и бележника са благајником, а са бележниковицом иде општински писар.</ 
о, кад, ето, хоће да се шали.)</p> <p>А благајнику се разведри мало оно мрко лице, зарасло у цр 
се придружи бележнику, Јовану, писару и благајнику.</p> <p>Ох Боже! – заплакала се Јелена, када 
еорију лако је доказати по Брајковачком благајнику.</p> <p>Начелник, стари пензионирац, који се 
кад недеља дође, а мени ти се не зна ни благдан и свагдан.{S} Ни на кога се, слатка, ослонити,  
 Шта?{S} Кући?{S} Па пешке тако.{S} Ух, благо вама!{S} Волео бих ти се сада по гори проходати,  
да заглади своју отоичашњу реч, примети благо:</p> <p>– Ала си жесток!{S} Прави омладинац!{S} М 
а, ни најмањи облачак, у њему сија увек благо пролећно сунце, па одсјајује непомућено и у весел 
е, сиромашан и онако, троши своје силно благо.{S} Можда је и трагична судбина, прерана смрт тог 
еличају само једном згодицом више своје благовање на селу.{S} Она двојица ђаци, па хоће да пров 
одрешене језике предмет је то, наравно, благодаран, да се учини и више, него што је уистини бил 
добро осећам.{S} И не могу довољно бити благодаран ујаку, што ме је дозвао, да проведем овде шк 
>Њему за уздарје подиже народ српски из благодарности само гроб.{S} Као свећеника велике идеје  
 нејачким пред Богом исплакала, бисером благодарности исплаћује. </p> <p>И у том богоданом изоб 
. </p> <p>Поред тога дете може добити и благодјејаније у конвикту блаженопочившег патријарха Ст 
рече, – не могу дати ништа више до свог благослова; не знам ништа друго, до да се молим Богу за 
да не буде површан, него што је запао у благословене крајеве, па му није никада ни било до нево 
милова се Данило и Ната.{S} И чика Пера благослови брачну свезу њихову...{S} Данило Славнић умр 
 трговаца, занатлија, то више слободе и благостања.{S} Без материјална напретка и добростања, ч 
о се занео, помишљајући на Даринку, да, блажен, у мало гласно не кличе: „Мати, твој лептир је н 
, а на уснама јој лебди осмејак сретан, блажен.{S} С осмејком тим загрли је и сан...</p> <p>Гос 
инце пије, и док срце уздише“?</p> <p>– Блажени ништи духом! – примети безбрижно Јован.</p> <p> 
у, на оном прозору, на ком је он толико блажених тренутака с њом проснивао, пиљио, док се туга  
 су те варошкиње дошле! </p> <p>Како је блажено трла руке, кад јој пало на памет, да доведе поп 
неје ни крочио преко прага који води из блаженог царства безазлене идеалности у суморно царство 
може добити и благодјејаније у конвикту блаженопочившег патријарха Стефана Стратимировића.{S} А 
што је и њега и матер му тако одбио као блато с ногу, па би зар колико толико то да заглади.{S} 
а с братом мрази?!{S} Ко зна, каквим је блатом каљала име његово и његове матере, да замаже очи 
 узрујана, ипак примети, како је Јелена бледа па уздрхтала.</p> <p>– Шта је теби – пита друга д 
 лишћем од фење и другим то модријим то блеђим зеленилом, те се све прелива према ведром плавом 
 је, па је није ни бриге.{S} А чим кола ближе, а она даље.{S} Ускубури, устумара се, као незван 
одна, па којим кораком она тројица њима ближе, то се Даринка већма стискује уз Јеленино раме, к 
ој цвет.“...</p> <p>Из села, а беше све ближе селу, допираше до њега необичан лавеж паса.{S} Ка 
{S} Села се мање или више губе што које ближе или даље, па изгледају из далека са својим кућерц 
је Даринка целим путом.{S} Па што сунце ближе у заставу, те што живља планина с поветарцем и он 
часима радује се Јелена цео дан.{S} Што ближе то доба, њој срце све јаче куца.{S} А кад већ дођ 
 полети, да ухвати што боље место а што ближе Дунавској обали.</p> <p>Лађица, на којој беше лес 
Па кад неје уз њу, све би да јој је што ближе, све има нешто да разговара с њом.{S} А кад је у  
е зна да куца још увек само за маму или ближега којега сродника по крви!{S} Тада би на једаред  
слиш, све је зло само међу људима, међу ближњима!“ рекао би и опет покојни Ђура, као што је јед 
гнут славолук искићен разним цвећем.{S} Близо станице стоје две лађе, на којима дошли беху гост 
ј даде два лиска бршљана, што их откиде близо гроба.</p> <p>– Даринка узе лиске, погледа милокр 
 Бранкових ушију.{S} Бранко се трже.{S} Близу њега стоји на уској путањи девојче од својих седа 
ли резом.{S} Ја се не кајем, неје ме ни близу памети, да се кајем, или да се тужим на Беч.{S} А 
 рођено срце.{S} Но ипак осети, да неко близу застаде и куцну у капак.</p> <p>Капак се диже.{S} 
 њега се залепрша лептир, па стаде, баш близу на неки цвет.</p> <pb n="37" /> <p>Он ни да дахне 
азлозима поретка, сад, опет, да замедља бљутавост свога лицемерства, тепа час о пријатељству, о 
дете и у лер и на васпитање; али треба, Бог ме, женском детету још много више кућевна васпитања 
сме, ни да спомене: „Отишао је!“ А ова, бог ме, ни онда, када би Јелена то и споменула, не би с 
што, – вели сека Ката. – Сад је наишла, Бог да прости!</p> <p>– Да Бог ме да се то све онда рас 
о их је попа по кадгод од дуга времена, бог ме, и читао.{S} По канабету у истом нереду неколико 
ући, као што је госпођа– Натина.{S} Па, Бог зна, како јој је, мило што је у Даринци стекла тако 
 па неста и њега.{S} Куд је, где ли је, Бог би га знао!{S} Говорило се, да се негде удавио.{S}  
е дај Боже, према глави.</p> <p>Сад се, Бог ме, „не да већ никако ни преиначити“, јер је и јави 
а врисну.{S} А коларевој сестри оте се, Бог ме, у шаку и једно: „Хи!“</p> <p>И остали сви погле 
ексекуторима, или полицајцима, неки се, Бог ме, протекцијом или умешношћу и даље докотурали.{S} 
дугим сухим прстима браду, по којој се, бог ме, ухватило по прилично већ иње; гладни гледа, как 
 прими као истину.</p> <p>- Поп Стеван, Бог ме, не показује ни мало воље за шалу.{S} Тако сухоп 
 прилику, па каже, како јој је мило, о, Бог зна, како, што је њена Јелена тако сретна била, па  
о ваљану, тако искрену другарицу,... о, Бог зна, како јој је мило!</p> <p>Наравно, да и госпођа 
ш од зимус говори Даринци, како морају, Бог да, на лето ићи теци у</p> <p>Брајковац.</p> <p>Как 
мах девојче.</p> <p>– Што ћутите?...{S} Бог ме, није лако, ја мислим, говорити пред простим све 
чивија, жица, чекића, длета, кљешта, и– Бог те пита шта све још!{S} У зазиданом прозору поразба 
} Ти ни данас не знаш, где ти је муж; а Бог зна, кад и какав ти може од куд искрснути на једаре 
нергију Брајковачке интелигенције.{S} А Бог ме неје баш ни обична ствар за Брајковчане пиво, па 
етиће госпођа Ната. </p> <p>– И чува га бог ме; па има и за што.{S} Нек љуби и стопе поп-Стевин 
, па сам је се зажелила.</p> <p>Она, да Бог ме, не може никуд.{S} Знам, како је.{S} Не да се ку 
да девојка, реци још дериште,... та, да бог ме, шта је шеснаест, ваљда, ни пуних шеснаест, <pb  
 сиромашан српски ђак.{S} Као такав, да Бог ме, неје могао оставити након себе величанствених м 
 и сеја. (... „Боже мој, " рекла је, да Бог ме, Ката Нати, кад ова извадила сиграчке из торбе,  
 тепао по охолом Бечу...{S} Мени је, да Бог ме, охол, кад ми је све туђе у њему.</p> <p>– Па ст 
својски.</p> <p>Њихов жагор само је, да Бог ме, увећао и онако велики жагор, што се разлегао по 
а, кад се захука.</p> <p>– Да Богме, да бог ме, кад сте се и ви женске успалиле за омлатином!-  
пских породица у Русију.{S} Побегли, да Бог ме.{S} Додијало им овде гоњење за веру као и у Турс 
 на сироче сироте удовице.{S} Ти си, да Бог ме, као и удовица, кад немаш мужа...{S} Александре, 
ма, кажи ми, молим те...{S} Е, знам, да Бог ме!{S} И то је омладинска, баш са свим омладинска и 
.</p> <p>– Да, да, Бранко има право, да Бог ме, – рече Кнежевић и трже руку.</p> <p>– Шта је те 
о прашина, слатка, па врућина данас, да Бог сачува! – уздахну госпођа Ната, кад добила времена, 
: </p> <p>– Ти си невина, срце моје; да Бог ме, па не познајеш, камо што смера. </p> <p>Девојка 
{S} Ја кажем, Стефане родитељи...{S} Да Бог ме, ти си јој, рећи, као и отац, како си је примио  
 <p>–Да, да!{S} И ја тако мислим.{S} Да Бог ме!{S} Положићу докторат, свршићу и ту формалност;  
ти, (да је варошкиња не надмудри): – Да Бог ме, младеж треба да пева!</p> <p>То је госпођа Раши 
>Тек попа је ипак заћутао. </p> <p>– Да Бог ме, да вам мора бити смешно, кад ви не налазите у Б 
д је наишла, Бог да прости!</p> <p>– Да Бог ме да се то све онда расправљало, кад деца несу ту. 
али не даје, гласа од себе.</p> <p>– Да Бог ме, да је госпођа Рашићка узела сад згодну прилику, 
е заводиш за аукторитетима!{S} Е, па да Бог ме: <foreign xml:lang="de">angehender Professor</fo 
сваки тако радо хтео да зна. </p> <p>Да Бог ме, да су прорешетале и на ситно и на крупно решето 
мо да нас послужи лепо време!</p> <p>Да Бог ме! – одговори Даринка, тек да из учтивости рекне ш 
екаква посла.{S} Понда дућан!{S} Истина Бог, није Бог зна шта, ал ако не цури, оно капље.{S} Па 
о уважавали кућу Јаковљевића, – онда, е Бог ме, још и данас.{S} Старији свет се особито разабир 
, тим револуционарним именом, кад га је Бог и Христос примио у своју општину од крштенога кума  
 бити таки консервативац, као што га је Бог створио... као да те гледам.{S} Твоји ђаци не ће см 
да, доброј срећи и само себи, кад му је Бог дао матер, најбољу срећу. </p> <p>Па ти мислиш, Сте 
ла.{S} Понда дућан!{S} Истина Бог, није Бог зна шта, ал ако не цури, оно капље.{S} Па не може с 
 остане од срамоте у свом јату, тумарне бог те пита куд, па се изгуби.{S} Наш је сељак, где су  
> <p>Састале се и поздравиле, као да се бог зна колико дуго несу виделе, или као да су претурил 
 „госпођице“!{S} Срдим се! – обрецну се Бог ме, Јелена, па истрже своју руку. </p> <p>– За што, 
ност, па кад ти треба дати хлеба, „даће бог!“</p> <p>Јеша зинуо у Јована, па само клима главом  
 је, на прилику, запита.</p> <p>– Помоз Бог!{S} Како си, сека Като?</p> <p>– Хвала Богу!{S} Как 
ј призор!{S} Ђура Јакшић би кликнуо.,„И бог му се диви!“ -- рече Јован, па стаде.</p> <p>Стали  
 живе, дакако, за своју децу, па – види Бог!..</p> <p>Даринка се и Јелена ухватиле испод руке,  
ело!{S} Да се држао тога, па да га види Бог и њега и Тинку и синчића му!{S} Али Арсенију се дру 
ок Бранкова изненаднога одласка, то сам Бог зна, тек док се Јован вратио у село, брујало је по  
м раднику: ратару не правимо сами, него бог те пита од куд морамо да набавимо.{S} Алати наши за 
и и он:{S} Нек сврши гимназију, па, ако Бог и срећа дадне, таман ће ти у добри час доспети за к 
жа све, што остало после Игњата.{S} Ако Бог да, даће и најмлађег сина у школе.{S} А није рада,  
теља, где „луфтира главу“.</p> <p>– Ако Бог да? пита Кнежевић Јована и Бранка...{S} Шта?{S} Кућ 
ти зета у кућу, као и њен отац, па како Бог да.{S} Тек док је ње живе, не пушта узда из руку.{S 
 га је он себи изабрао, не пријања, баш Бог зна како, маџун и скоруп!...{S} Па... најпосле, шта 
 прилике да ступи на позорницу! </p> <p>Бог ме, добро она изиграва своју ролу, – опет ће бележн 
неје придесило, – поцрвене, е, поли га, Бога ми, румен до иза ушију.</p> <p>На једаред би Бранк 
ерај, да „бранимо народна права“; а ја, бога ми, видим, да се и наши народни браничи, „поборниц 
– Та стани да дођем к себи!</p> <p>– Е, Бога ми је госпођа Рашићка већ дошла к себи.{S} Већ се  
већ вели:</p> <p>Овај наш уча могао би, Бога ми, спремити коју боцу вина.{S} А?{S} Шта велиш, Ј 
ле Дабижић, по толики пут, бележнику. – Бога ми, паметна идеја!{S} А и јест, брате, – окрену се 
 и путна трошка, само да дође.</p> <p>– Бога ти, прекинућу ти реч, зна л се што, где му је отац 
/p> <p>- Интелигенција и госпоштина, за бога, још није све једно, то ћеш тек допустити.{S} У на 
> <p>– Шта је?{S} Шта је?{S} Шта је, за бога?</p> <p>– Од кад ја вребам арамију!{S} И једва ми  
е и девојче само поквареније. „Дете, за Бога, не треба ни да зна, да и тако што има на свету.{S 
 пута питала и брацу и сеју, кад ће, за Бога, већ једаред то почети?{S} Али Јован се одсмеје и  
оста колача намесити...{S} Цео свет, за Бога зна, за што је Тинкин муж пропао и заблудио у свет 
емних остатака Бранка Радичевића!{S} За Бога, мама...</p> <pb n="12" /> <p>И опет бадава!{S} И  
враг. (Понда окрену други ветар).{S} За Бога, Стефане, – удари госпођа Јеца кроз плач, – ништа  
ала у колима.</p> <pb n="13" /> <p>– За Бога, мама, шта ће ти опет муф у сред лета? – љути се о 
 ме зовеш. - </p> <pb n="35" /> <p>– За бога, – поче она већ мало нестрпљиво, – та, за то сам т 
 страшну опасност преко главе, па хвале бога, што су остале живе и здраве.</p> <p>– Отишао је,  
кућа најтрајнија и најславнија.{S} Живи Бога хвале!“ Најпосле, узмора ли бити, остаће или мезим 
мисли: „Што се овај свет толико на силу Бога грађа са мном и присваја?“</p> <p>– Шта сте се зам 
да закинуо од својих уста, па до првога богаташа, – од људи неписмених, који су тек из туђих ус 
равница испрекрштана друмовима, ишарана богатим усевима, окићена убавим селима.{S} Села се мање 
да је на уметничком мору, вели он, лађа богиње Талије, на којој је он у својој дружини бродио,  
екла.{S} Мени то не може да поднесе.{S} Богме, ето, други боље пролазе с дебелом кожом на образ 
но!{S} Да се заплачеш!..{S} Боли га, да Богме, што је понижен; а понижен је, страшно понижен.{S 
бележниковица пресече: </p> <p>– Но, да Богме,... до сад вам је био ту друг,... хајде-де, прашт 
.{S} Знам, да те мати једва чека.{S} Да Богме, мати је мати...</p> <p>Бранко већ пошао, а неје  
ама изгледа, кад се захука.</p> <p>– Да Богме, да бог ме, кад сте се и ви женске успалиле за ом 
а да се потужи, како Криста скоро свако боговетно вече изађе пред кућу, па се ту нађе с неким к 
лагодарности исплаћује. </p> <p>И у том богоданом изобиљу, што га је иначе напајало новим живот 
узу, што је негда над њим нејачким пред Богом исплакала, бисером благодарности исплаћује. </p>  
S} Скупо ме је стала.{S} Али све нек је Богом просто, ако ти примиш наук, што сам га отуд ја по 
 је, као ревностан пастир душепопечитељ Богом повереног му стада одликован и постао конзисториј 
па је равна само оној, што је постала с Богом и нестаће је с њим, што, дакле, нити има почетка, 
обро кад је устао.{S} Да му бар кажем с Богом!</p> <p>– Ви одлазите?</p> <p>– Овај час.{S} Дари 
 тек отићи горе, а да и нама не кажеш с Богом? </p> <p>Беше то за Бранка растанак, да је једва  
итомцем српске Карловачке гимназије или богословије, та два најстарија просветна завода у српст 
ем скровитом Ковиљском манастиру писати богословске књиге и историју Срба, Бугара и Хрвата,...  
е.{S} Ко седи с миром, том је добро.{S} Богу божје, цару царево, па мир!</p> <p>– А нама?</p> < 
лежниковици. (И за писара, дакле, хвала Богу, добар знак, да се раскравио, кад, ето, хоће да се 
.{S} Шта ти раде дечица?</p> <p>– Хвала Богу!</p> <p>– А да шта ћеш!{S} Јавља л ти се госпођа Н 
!{S} Како си, сека Като?</p> <p>– Хвала Богу!{S} Како ти?</p> <p>– Да рекнем, здрава сам до бож 
<p>– Ја тако, од како се знам, па хвала Богу!{S} А видим, како пролазе ти, који вичу:{S} Слобод 
ва; не знам ништа друго, до да се молим Богу за тебе.{S} Шта ти ваља радити, то ти треба већ са 
о за време судбина ћушила у Брајковац, „Богу за леђа“; али у његову рожданику пише, да је он ро 
аставља начеоник.</p> <p>– ... која има бодље, – уплете се бележник.</p> <p>– <foreign xml:lang 
 страшно лупа срце.{S} А срце јој лупа, Боже, лупа.</p> <p>Јелена се на то одсмејала.</p> <p>–  
зе пођоше врцати госпођа-Рашићки, сузе, Боже, тешке, несретне... </p> <p>Поп Стева се растопи,  
кад је човек сам, развеле јој се мисли, Боже, на све стране, а све за њеном децом и својом нево 
ну се, бојаги, попа.</p> <p>– Хвала ти, боже!{S} Канда нема више дана него кобасица! . „Видиш,  
ешто са срца.{S} Неје јој Бранко мрзак, Боже сачувај; ал јој нешто тесно било поред њега.{S} Чи 
ље, ишчаурио би се из њега под старост, Боже опрости, „омладинац најчистије крви“.{S} Сад се чи 
у дебелој књизи своје прошлости.{S} Ох, Боже мој!{S} Та свака има доста штошта да преврне, дост 
p>– Ви ћете певати с нама.</p> <p>– Ох, Боже!{S} Та, то је кратко време.{S} Данас је уторник, а 
мео...!{S} Ни на крај памети! </p> <p>- Боже мој, – опет она, али сад мало и с прекором, – тако 
суђивати.{S} Понда госпођа Рашићка?!{S} Боже мој, и она је мати.{S} Само у доброј намери могла  
оже, да устану стари, па да чују,...{S} Боже!..</p> <p>– Ала ти је то наопако време изашло, јух 
 ће вам умети најбоље посведочити...{S} Боже мој, ви гледате опет ту као неки преблаги Јеврем.. 
видиш зар, да се ја не одричем рада.{S} Боже сачувај!{S} Само... ко хоће да ради за народ, мора 
{S} Памтиш, како се то некад живило.{S} Боже, да устану стари, па да чују,...{S} Боже!..</p> <p 
волим као брата.{S} Ти си друго што.{S} Боже мој, за што си на један пут таки?</p> <p>– Иза рог 
естру, мислиш, да сме то њој казати?{S} Боже сачувај!..{S} Сад се попа нешто кошка и с учитељем 
тетка из вароши разда поклоне!</p> <p>– Боже мој, секо. – рећи ће, до душе, као и до сад, Ката  
 ћутим...{S} Не знам о чему...</p> <p>– Боже мој, наш учитељ уме толико да приповеда, а није пр 
 узурпатором твога наследства.</p> <p>– Боже ме сачувај.</p> <pb n="105" /> <p>– Немој да споми 
 одговара:</p> <p>– Све је ту.</p> <p>– Боже, помози! – прекрсти се и помоли се; Ната, па се ус 
а...{S} Ваљда вам је жао Беча?</p> <p>– Боже сачувај.{S} Мени је овде врло пријатно.{S} Баш се, 
 путу кроз шуму манастирску. ~</p> <p>– Боже сачувај.{S} Баш сам задовољан, што идем, – одговор 
и, оно капље.{S} Па не може се, сачувај Боже невоље, затворити...{S} Е, па идем ја њој.</p> <p> 
д шта, као да неће на пут него, сачувај Боже, на онај свет,</p> <p>А ето ти и опет, већ по толи 
је што се Марко боји, да би му, сачувај Боже, ускисло, кад би га и чешће доносио; него што редо 
а, да се иде у Карловце.</p> <p>Сачувај Боже, када би Милан опет сада помислио, да је она, Јеле 
своју сестру, баш као да јој је, не дај Боже, према глави.</p> <p>Сад се, Бог ме, „не да већ ни 
 наученика јевропскога гласа.{S} Ни дај боже штогод против тога!{S} Али ни најобичније најпотре 
 Јовану, писару и благајнику.</p> <p>Ох Боже! – заплакала се Јелена, када је чула, како хладнок 
е, што му их донела тетка и сеја. (... „Боже мој, " рекла је, да Бог ме, Ката Нати, кад ова изв 
не спомене, како неки виче на њу, да је божем она отуђила поп-Стеву од његове сестре, да је она 
о, све је то слободно и, што она каже, „божије па наше“.</p> <p>– Па шта тебе гони, да, можда,  
ао мобарска гибаница, а пун заливен као божићна чесница.{S} Неје чудо, ако би гладни Брајковачк 
сви купују код њега, код Јуде, и мед за божићну чесницу и зејтин за кандило, што ће да припали  
их ти се сада по гори проходати, него о Божићу прасе...{S} Па шта ће бити од Брајковачке светко 
едамнаест јој годиница; скоро ће, у име божје, ићи у осамнаесту.{S} Родитељи, у тим годинама св 
о ти?</p> <p>– Да рекнем, здрава сам до божје воље.{S} Шта ти раде дечица?</p> <p>– Хвала Богу! 
 Ко седи с миром, том је добро.{S} Богу божје, цару царево, па мир!</p> <p>– А нама?</p> <p>– П 
звати безусловну послушност према петој божјој заповести: „Штити оца твојего...“ Он зна само за 
е ли што схватила и упамтила, то је – у божјој руци!{S} Али је бар тврду веру дала, да ће све и 
нам ја, брате, шта ти мислиш.{S} Но, не бој се.„Нису то руске нихилисте ни немачке социјалисте. 
 у оном добу девојачком, у ком последњи бој бије између себе нарав и васпитање.</p> <p>И Зорка  
кови, шуме.{S} Ту ти се измешала румена боја лишћа рујева с плавичасто-зеленим лишћем од фење и 
а, час их скупи и дигне у вис, да му се боја и на горњем и на доњем делу танких крилаца прелива 
ко жали, што је дотле дошло.{S} Та она, бојаги, није друкче ни мислила.{S} Кнежевић је, вели, д 
вама „госпођица“ Јелена, – примети она, бојаги, срдито, па га својски узеде под руку.{S} Готово 
имер свенародног признања.</p> <p>Попа, бојаги, удари у смех.{S} Бранка то још већма увреди, те 
дирај у своју сестру по Еви, – опет је, бојаги, утишава супруг, избацив и опет једну „досетку“: 
е „господине“ – рече Бранко, тек да се, бојаги, извини. </p> <p>- Ви сте ипак старији, - одгово 
аринка се већ наместила, а надурила се, бојаги, па јој одговара:</p> <p>– Све је ту.</p> <p>– Б 
 био у снази, и држао узде, и знало се, бојаги, нешто и видило се, тобож, некога рада, макар да 
!</p> <p>– Ето ти је, на! – обрецну се, бојаги, попа.</p> <p>– Хвала ти, боже!{S} Канда нема ви 
>Госпођа Рашићка се устумарала по соби, бојаги, хоће да изађе из коже од једа, што јој „срамоте 
{S} Држите се!- рече му Даринка, те му, бојаги, попрети својим прстићем.{S} Бранка прође нешто  
 Тако се дочекују гости?! – пребаци му, бојаги, Јован.</p> <p>– Поздравише се својски.</p> <p>Њ 
S} Тако у Брајковцу зову Маркову крчму, бојаги, из шале.{S} То је име добила отуд, што је писар 
 кад опет чу последњу му реч; па дрмну, бојаги, срдито својом руком Бранкову руку, за коју се д 
о с гостима.</p> <p>Бележник хоће да га бојаги, боцка, па га загрлио.{S} И пева му: „Нит је Шва 
астане над каквом рупом, учлови се, као бојаги, код своје је, па је није ни бриге.{S} А чим кол 
="38" /> <p>Бранко проговори нешто, као бојаги, да се поздрави с њом.{S} И он, до душе, вешт мо 
гова лепша и милостивија половина. (Као бојаги, ту је варошкиња.) Понда дода опет с прекором: – 
ндистима, као што је то у нас мода, што бојаги „не раде за народ“, а школовали се о „народном“  
тева? – рече она, па се насмеши.</p> <p>Бојаги! – помислише сви мушки у један мах као по догово 
у још таке ствари!“</p> <p>Но претерана бојазан њена беше са свим неоснована.{S} Међу девојкама 
 највише стрепи.{S} Не за то, што би се бојао, да она више зна, него он; него што се, не зна ни 
леном.</p> <p>Стао учитељ спрам ње, да, бојати, огледа и њен глас, а озбиљан, ни да брком мигне 
сећа, да не би могао бити равнодушан; а боји се, да се не би показао сметен.{S} Готово би се и  
сећа кривац према ономе, чијега се суда боји, ако је и уверен)да му „кругове његове“ не може по 
 да јој је сад крива нешто и она, па се боји, поквариће јој се кћи поред ње.{S} Ако и зна, да с 
 даље куд у варош.{S} Неје што се Марко боји, да би му, сачувај Боже, ускисло, кад би га и чешћ 
 учитељ.</p> <p>– Нисам.{S} Не смем.{S} Бојим се, забранила би ми са свим, да се и састанем с т 
ојака, провлачи се кроз коло, па се све бојим, удариће га какав напит.{S} Казала сам му, до душ 
} Сви путови воде у Рим.</p> <p>– Ја се бојим те нове омладине.</p> <p>– Знам ја, брате, шта ти 
н љуби и милује по милој вољи.</p> <p>– Бојиш ли се можда кога?— опет учитељ.</p> <p>Јелена јед 
е у памет.</p> <p>Ти не треба да се што бојиш, – узе поп да кује, док је врело. – Узећеш добар  
кад ја што хоћу, то мора бити из ока из бока.{S} А ти ниси човек, да укротиш свог сестрића.{S}  
агризавши зелену паприку, – Пукла би на боку, да не рекнеш.{S} Пусти човека амо...{S} Докторе,  
ане, где смо, шта смо?{S} Наша је стара болест идолопоклонство према, тако званим, аукторитетим 
ме?{S} Жалосно!{S} Да се заплачеш!..{S} Боли га, да Богме, што је понижен; а понижен је, страшн 
терет.{S} Цео дан се тужи матери, да је боли глава.{S} А кад пошла на певање, па је мати хтеде  
мо писар, од кудгод ко иде.{S} Е, па то боли!{S} Он, који је научио да с позорнице, занесен неб 
те не може друкче да тузи угове, већ се болном душом хвата за њихне трагове.</p> <p>Бележник се 
ђена љубав и преварена вера у поштење с болом врисне: „Од кад те, мајко, нисам видео, ја јоште  
ка.{S} Талијани имају своју стародревну Болоњу, Немци Јену, једни ово други оно, Срби имају сво 
а шефа или прскајући лети патосу својој болти.{S} Занатлија не ће да зна више од свог мајстора, 
спитавају тамо, и буду људи... и гора и боља од мог сина.{S} Па за што не би и он:{S} Нек сврши 
ију месецу, на овакој прижези, џаба.{S} Боље би било, да сам остао у манастиру.{S} Нема архиман 
м гостима!{S} Добро нам дошли!</p> <p>– Боље нашли! отпоздрави и Ната и Даринка у један мах.</p 
ом, да видиш, не ће ли и он окренути на боље.{S} Ако ми не верујеш, иди ма у које село, где су  
мо се раније, него што треба.</p> <p>Па боље пре не? после, – одговори Јован.</p> <p>Али се ова 
 чика-Перина.{S} Том приликом се и деца боље срађају.{S} А мајке се теше и челике надом, да ће  
да замаже очи слабом човеку, па да себе боље угнезди?..;.{S} Гадни створе!</p> <p>Је ли могуће, 
.{S} Па то је прилика, као и мало да се боље позна. </p> <p>Попина Јелена...{S} До душе, за гос 
кад то гледи својим очима?{S} Зар не би боље било, да је увела у кујну, па нек учи Лепо је дати 
е може да поднесе.{S} Богме, ето, други боље пролазе с дебелом кожом на образима!</p> <p>Понда  
теше и челике надом, да ће им деца бити боље среће од њих... </p> <p>Ката Јаковљевићка села, ка 
 је поли пламен по лапитима.</p> <p>Тим боље!{S} Зорчица ће декламовати ону чика-Јовину о Бранк 
и Даринка, па се свако труди, да се што боље представи варошкињи.</p> <p>Бележник се не да изве 
њигом?</p> <pb n="24" /> <p>– Да се што боље удесим с овим, што постоји, и да живим, – одговори 
ето, седе и разговарају се, како ће што боље да удесе село, што га спремају.</p> <pb n="55" />  
 ускомеша све, па полети, да ухвати што боље место а што ближе Дунавској обали.</p> <p>Лађица,  
и краве из поља.{S} Или се кравар данас боље пожурио него обично, али су се збиља физите код го 
чића му!{S} Али Арсенију се други занат боље свидео.{S} Карту и чашу заволи већма него спас душ 
 а више тога ради, да упознамо наш свет боље са песником српског народног јединства. </p> <p>–  
, као интелигентан човек, знаћу и умећу боље удесити свој рад, те ће моји сељани имати прилике, 
ас састати с њим, и уверивши се зар још боље, да се он још једнако срди на њу.</p> <p>А какве у 
у је често и мајсторица, па и Криста. („Боље да ми је ту, него да се витла којекуда“, мисли гос 
вчанин обрадује, баш кад дођу, иначе из бољег света слабо ко усрећи Брајковац, на кога би се ос 
 више ништа ни учинити.{S} Нечему много бољем нада се он од самог народа.{S} Па хоће да и свој  
као да се други пут родила, па дошла на бољи свет, кад је брат поп Стева позва, да му буде у ку 
, тај издржи конкуренцију његову и буде бољи од учитеља свога.{S} Па ко се опет смотава и сели  
идим шта други раде, не могу ни ја бити бољи... </p> <p>По толики пут заподео се међу друговима 
а и срџбу у пијанству излива на својој „бољој половини“ само за то, што је тако несретна, да је 
, које му драго партаје били, траже што бољу парохију.{S} Ти и твоје колеге дали сте се на проф 
беше тако омилело, да је зажелео у њему боравити вечни сан.</p> <p>Два дана напред почели се ск 
су се још навезли на отворено море, где борба за живот као вихор диже и ваља вале то себичних с 
м снивању о породичној срећи, о раду, о борби и заборавио, што рекао ујаку: „Поштен човек треба 
 се подухвати.{S} Одушевљеније прихваћа борбу у друштву за срећу другога, снажније се одупире р 
 глас:</l> <l>Устај, Србине!</l> <l>И у борбу зове нас:</l> <l>Устај, Србине!</l> </quote> <pb  
било ломити руке, перући туђе рубље, ни бости очи, шијући белом свету, па хранити и себе и дете 
 шта им даје за то Јуда?{S} Шта мислите Бофл, сам бофл, господине мој,... ђубре!...{S} Он вам н 
је за то Јуда?{S} Шта мислите Бофл, сам бофл, господине мој,... ђубре!...{S} Он вам ни гуску на 
чна ствар за Брајковчане пиво, па још у боцама.{S} Господа га иначе пију тек кад оду у Руму, у  
има.</p> <p>Бележник хоће да га бојаги, боцка, па га загрлио.{S} И пева му: „Нит је Шваба за га 
– Ако је дошао, за цело је донео и коју боцу из Варадина.</p> <p>Ја сам му рекао, до душе, да с 
аш уча могао би, Бога ми, спремити коју боцу вина.{S} А?{S} Шта велиш, Јоване? </p> <p>Није руж 
чвор на цепаници, с којом се већ толико бочи и која га стаде толико зноја, те у мало не удари п 
ата, каже, тако је све нешто спомињао и Бошњака и Србијанца и Херцеговца и Сремца и Бачванина и 
о оно мрко лице, зарасло у црној густој бради.</p> <p>Марко дотрчао, па стао код врата, па слуш 
Јелисавета поглади једном руком попу по бради, а другом му насу у чашу хладног теочинца и насме 
ечене бркове; глади дугим сухим прстима браду, по којој се, бог ме, ухватило по прилично већ ињ 
а се поред стола, проглади прстима кроз браду и лако се накашља.{S} Узе округли ћелепуш са стол 
кад се заталаса гдегод у шушњарку или у бразди, нити да вијају над собом облаке, већ пуштају, д 
да је заорао дубоко опет на своју стару бразду. </p> <p>Изгори поп Стеван између две ватре.{S}  
 за средње гласове.{S} Бас – ту је, мој брајко, баћушка Рус...{S} Баћушка Рус је сваки рођен ба 
рсат, плећат, – па то су и грла,... мој брајко!</p> <p>За то благајник ужива, што може да мечи  
долазак сека–Катиних гостију догађај за Брајковац.{S} Па сад још тим више, што се слегло на јед 
лом селу дошли!</p> <p>Догађај је то за Брајковац...{S} Има Брајковац, до душе, своју госпоштин 
<p>Догађај је то за Брајковац...{S} Има Брајковац, до душе, своју госпоштину.{S} Али осим госпо 
мте још многи и многи Брајковчани, неје Брајковац био тако с неруке ни крупној ни ситној господ 
еоцем на полеђини једног брдашца тик уз Брајковац. </p> <p>На сред села око крста искупио се на 
селише амо неке стране особе, хоће да и Брајковац изађе на глас, како не треба.{S} Памтиш, како 
еља највише светују о том, како да се и Брајковац и Брајковчани покажу том приликом. „Треба <hi 
ном.{S} Од мах осети, како јој се учини Брајковац нешто празан.{S} Сви су, до душе, ту, и мама, 
у, иначе из бољег света слабо ко усрећи Брајковац, на кога би се осврнули сви, из свију сталежа 
, а да се не похвали, како јој ипак мио Брајковац, јер је до пре млади учитељ, господин Кнежеви 
. </p> <p>Под планином се раширило село Брајковац са својим белим кућерцима и неправилним улица 
исмо с пет печата, да дође, ако хоће, у Брајковац, да проведе које време!{S} Добро му дошло баш 
 Рају је само за време судбина ћушила у Брајковац, „Богу за леђа“; али у његову рожданику пише, 
 за учитељицу, па као учитељица дошла у Брајковац.</p> <p>Нов ред, нов надзор над српским народ 
тан за својом покојном...</p> <p>Дође у Брајковац госпођа Јеца Рашићка.{S} Удовица попадија, ка 
ом код њих, кад су путовали од озгоре у Брајковац, уме тако да приповеда, па ја тако мио!{S} Са 
ополчила.{S} Не ће се више ни враћати у Брајковац, него иде одмах одавде кући.{S} Неугодно јој  
вршићу и ту формалност; понда ћу доћи у Брајковац.{S} Радићу, економисаћу и поучаваћу овај свет 
а, кад је оно путовала с мамом својом у Брајковац.</p> </body> </text> </TEI> 
 разговор.{S} Бранко би тешко и дошао у Брајковац, на ујаков позив, ујаку за љубав, да неје ту  
погодио, куд се иде из Брајковца него у Брајковац.</p> <p>– Да он мени не рече ни речи о томе!< 
а времена сврну к њој, путујући ујаку у Брајковац; сад тек разумеде њену притајану тугу, што не 
и гладног у заветрину у Маркову крчму у Брајковац; ту се препоручи бележнику својом вештом декл 
ти на своју воденицу.{S} Довешће децу у Брајковац, венчаће их, и ти ћеш, можда, имати да тераш  
рају, Бог да, на лето ићи теци у</p> <p>Брајковац.</p> <p>Како онда још не беше ни спомена о пр 
бито овај последњи одушевљено ради, да „Брајковац пропева у Бранковој свечаности“ јер „треба на 
од како је...</p> <p>Па и госпоштина се Брајковачка узбунила.</p> <p>Госпођа бележниковица, на  
 о Божићу прасе...{S} Па шта ће бити од Брајковачке светковине?{S} А?... стара српска невоља!{S 
е доносио; него што редовно по један од Брајковачке господе части осталу, па тако један по једа 
о обесвећење старих златних успомена из Брајковачке прошлости.</p> <p>– За то ли се продобрила  
>Учитељ и сувише добро познаје енергију Брајковачке интелигенције.{S} А Бог ме неје баш ни обич 
један мах као по договору... </p> <p>За Брајковачки певачки збор, дакле, били су сви уверени, н 
ајному мишљењу, доста, када што покреће Брајковачки учитељ.</p> <p>Посркале су белу каву, покус 
, Бранко Стајић његов „друг из Беча“, и Брајковачки учитељ Кнежевић напоредо кроз планинске вин 
p>Опет иду, па ћуте.</p> <p>То је млади Брајковачки трговчић, Јеша Дабижић.{S} По опаљеном лицу 
е био у чорби мирођија!...</p> <p>Млади Брајковачки тржа мало се неје сломио преко тезге, како  
на чесница.{S} Неје чудо, ако би гладни Брајковачки пси да га загризу.</p> <pb n="82" /> <p>Али 
бав господину Јаковљевићу.{S} Млади грк Брајковачки ће, јер је таки дух времена.{S} Бележник ве 
каже.</p> <p>А Рашићка се, што би рекао Брајковачки писар, „дочепала ледине“, па тера даље и иг 
bSection" /> <p>Пречасни господин парох Брајковачки, поп Стеван Радојчић седи под сеницом у сво 
ену.{S} Као да је данас заборавила и на Брајковачко певачко друштво и на сврху, рад које се бил 
 пре, – рећи ће сека Ката. – Било ти је Брајковачко друштво, и сама добро знаш, као једна кућа. 
ти и рачуни.</p> <p> А ту су сви, ту је Брајковачко цело певачко друштво, осим Бранка, Даринке, 
аменима, па да се и он придржи „начела“ Брајковачкога благајника: „Куд сви Турци,..." </p> <p>Т 
ови одабраних чланова певачкога друштва Брајковачкога под прозорима попине Јелене и да допру до 
 још когод.{S} Звезде на небу певачкога Брајковачкога друштва“, рече писар, биће гошћа госпођиц 
рнули сви, из свију сталежа поштованога Брајковачкога грађанства.</p> <pb n="26" /> <p>Пре неко 
> <p>Тако се свршила прва певачка поука Брајковачкога збора. </p> <milestone unit="subSection"  
ајковца изазвао је у познатим круговима Брајковачкога друштва, нити рећи мање ни више, већ сенз 
ћ сензацију; а у кући пречаснога пароха Брајковачкога поп-Стевана Радојчића загрмело је, као да 
 „физите“ несу могле а да се не дотакну Брајковачкога певачкога друштва. </p> <p>– Нашем учитељ 
ци...</p> <p>– Кад ја већ не ћу бити на Брајковачкој светковини, немојте бар ви Карловачку да п 
p>Освану дан, када је ваљало отпочети и Брајковачкој омладини, да се спрема, како ће у свом скр 
 ће наш коровођа...“</p> <p>А коровођи, Брајковачком учитељу, Милану Кнежевићу вечерас срце нео 
како би јој допустили, да и она пева на Брајковачком селу у недељу.</p> <p>Ако госпођа Јеца што 
 да и свој говор, што има да га држи на Брајковачком селу, удеси за прост народ.{S} Хоће – да м 
а ону другу теорију лако је доказати по Брајковачком благајнику.</p> <p>Начелник, стари пензион 
о одборника, дакле све, што се рачуна у Брајковачку високу власт, седели су у засебној соби „Ко 
Ната.</p> <p>– И староседелице славнога Брајковца нађоше се увређене до дна дубљине своје домољ 
ма попине Јелене!“</p> <p>Дакле, у сред Брајковца серенада!</p> <p>Е, то бадрим чуварима ноћне  
дњу, ево мог носа, ако не назида у сред Брајковца најлепшу кућу с магазинима.{S} Ко јамчи, да м 
{S} Учим ја то и говорим.{S} Од како је Брајковца и *Брајковчана, нису имали таке школе, као са 
инка Стајићка, мати нашега познаника из Брајковца, Бранка Стајића, спремила се да дочека госпођ 
е и дете. </p> <p>Данас отишла Тинка из Брајковца; а сутра дан се уселила у поп-Стевину кућу го 
азе.</p> <p>Стајић са својим гостима из Брајковца нашао се одмах до гроба. </p> <p>Даринка с по 
on" /> <p>Изненадни одлазак Стајићев из Брајковца изазвао је у познатим круговима Брајковачкога 
едаред добио од свог ујака поп-Стеве из Брајковца писмо с пет печата, да дође, ако хоће, у Брај 
о је гост брже и погодио, куд се иде из Брајковца него у Брајковац.</p> <p>– Да он мени не рече 
срдио, да је у један мах хтео да оде из Брајковца.{S} Него добро, те то неје никоме казао, јер  
изван Карловаца оним путом, што води из Брајковца у Карловце.{S} Јутрос је поранио.{S} И кад је 
га опет и тамо на овај пут, што води из Брајковца у Карловце.{S} Замишља себи, како ће на том п 
о га!</p> <p>Окрену се.</p> <p>Гости из Брајковца.{S} Ту тетка Ната, ту Даринка, Јован, мала Зо 
 оно узрок Стајићеву наглому одласку из Брајковца, што га свет по Брајковцу разнео још, тако ре 
да дочека госпођу Јелисавету Рашићку из Брајковца <pb n="103" /> и њену кћер.{S} Као вели, она  
јем...</p> <p> „— Ти, канда, не идеш из Брајковца задовољан?</p> <pb n="86" /> <p>Приметиће Јов 
нко с Јованом неје био, ваљда, ни изван Брајковца, кад су оно јутрос отишли. – Ја мислим, само  
ко честит!{S} Биће још ипак и од</p> <p>Брајковца нешто! </p> <p>Ето, зашто је долазак сека–Кат 
– Па: сад, ваљда: не ће ни бити ништа у Брајковцима, кад ви одлазите.{S} Не би је било, уверен  
 чуварима ноћне безбедности у скровитом Брајковцу беше по вајкадашњи мири поредак ноћни тако ди 
ана прошетају деца, Бранко и Јелена, по Брајковцу испод руке Поред оне премудре Кате Јаковљевић 
д неје међу њима пало опоре речи.{S} По Брајковцу се каже: „Куд госпођа Јеца оком, поп Стева ск 
Покварили му најслађи сан.</p> <p> А по Брајковцу Бруји, како су господа ноћас правила „бал“ по 
к се Јован вратио у село, брујало је по Брајковцу, како је госпођа Јеца довела била поп-Стевина 
а гласно громовито, да се чуло широм по Брајковцу, па се и они око кола осврнуше и погледаше на 
му одласку из Брајковца, што га свет по Брајковцу разнео још, тако рећи, пре зоре.{S} Па ако и  
жао на месец.{S} Друго се нешто збива у Брајковцу, нешто, што они не могу никако да схвате.{S}  
 звоно у цркву; неје ни приметила, да у Брајковцу звони радним даном на вечерње, ако у опште и  
, два можда, по најбоља певачка члана у Брајковцу.{S} Он обично <pb n="63" /> држи леву певницу 
 остати у најлепшем спомену из живота у Брајковцу... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Ка 
речи већ о прослави Бранка Радичевића у Брајковцу.</p> <p>Зорка неје дала ни о чему другом да с 
тако седи сека Ката, као што је друге у Брајковцу зову, сама.{S} Седи, па, као што то бива, кад 
је сина дочекала и гостила неко време у Брајковцу, на право је и поштено, да јој то врати бар з 
 православне црквено– школске општине у Брајковцу.{S} Но од то доба никада га неје успомена пон 
 десну.{S} Она води опет све певачице у Брајковцу, па зна и црквене скоро као и брат јој. </p>  
 па се поносе.{S} Наша деца!{S} Има и у Брајковцу још неко честит!{S} Биће још ипак и од</p> <p 
едака.</p> <p>Ма колико да писар важи у Брајковцу као ишчитана глава, ипак не мога бележник да  
 заборавља свој „виши позив“ па стоји у Брајковцу још увек само као оно птица на грани, те чека 
жби придику какву исплести; а неје ни у Брајковцу, од како је дошао ту за свећеника.</p> <p>Бра 
ичан лавеж паса.{S} Као да се сви пси у Брајковцу побунили противу месеца, па из свега гласа пр 
шег места своје претпостављене власти у Брајковцу.</p> <p>Е, па и господар начеоник, човек инач 
ли у њега његови милостиви заштитници у Брајковцу.{S} Ако би се то уздање кадкод и уздрмало сув 
 око тога, да састави певачко друштво у Брајковцу.{S} Стало га је доста муке, али је успео.{S}  
то је било прво вече, како се скрасио у Брајковцу) декламовао ону познату песму Мите Поповића о 
а пиво „Код разбијене канте“.{S} Тако у Брајковцу зову Маркову крчму, бојаги, из шале.{S} То је 
е свога потчињенога, било да тек, што у Брајковцу кажу, „избаци“:</p> <p>Кад је тај Дарвин изми 
t="subSection" /> <p>Сутра дан освану у Брајковцу дан мамурлука.{S} Чича, господар начеоник, по 
дине, што само изумева идеје.“</p> <p>У Брајковцу је то сад на дневном реду. </p> <p>Па и госпо 
тародавне домаће добре обичаје и моралу Брајковцу тако опасан атентат, да не могоше на ино, а д 
о и говорим.{S} Од како је Брајковца и *Брајковчана, нису имали таке школе, као сад.{S} Треба д 
S} А Бог ме неје баш ни обична ствар за Брајковчане пиво, па још у боцама.{S} Господа га иначе  
 оком, поп Стева скоком“</p> <p>Не таје Брајковчани, да је поп Стева и са својом првом женом жи 
светују о том, како да се и Брајковац и Брајковчани покажу том приликом. „Треба <hi>народ</hi>  
ко година, а то памте још многи и многи Брајковчани, неје Брајковац био тако с неруке ни крупно 
мних питања, па стаде код „чиче“, (тако Брајковчани зову свога општинскога начеоника,) намигну  
 којему на крштење.</p> <p>Па с тога су Брајковчани јако уважавали кућу Јаковљевића, – онда, е  
из далека читав караван кола, начичкана Брајковчанима.{S} Јован Јаковљевић му је обрекао, да ће 
 мало одушке, да се провесели с веселим Брајковчанима у хладу манастирскога воћнака уз искрен р 
а и суда којима се и тако мало кад који Брајковчанин обрадује, баш кад дођу, иначе из бољег све 
још све зову) живот, кад се тако склапа брак, тај темељ свему животу и поретку у друштву! </p>  
та не смета, да опет сваки своје назоре брани најодушевљеније.{S} Бачка слобода, неограничена у 
уши и остали.) Ми учимо јуристерај, да „бранимо народна права“; а ја, бога ми, видим, да се и н 
ежника и бележниковице, која тако узела бранити писара, да се овај сам од туге неке у мало не з 
а, бога ми, видим, да се и наши народни браничи, „поборници“, наплаћају од народа исто толико п 
ка, мати нашега познаника из Брајковца, Бранка Стајића, спремила се да дочека госпођу Јелисавет 
 <p>Не води ти бриге за господина...{S} Бранка.{S} Он ће већ доћи, – рече Даринка, па се као тр 
му, бојаги, попрети својим прстићем.{S} Бранка прође нешто скроз, како му се допаде у тај мах д 
.</p> <p>Попа, бојаги, удари у смех.{S} Бранка то још већма увреди, те се оштро осече на ујака: 
ам, шта је: госпођа Јеца просила вашега Бранка за своју кћер!</p> <p>Јован прсну у смех.{S} Чак 
 схваћао, умеће поштовати заслуге свога Бранка Радичевића. („Слава!{S} Слава!“ заори се на ту р 
х збиља не потамњује ни слава млађанога Бранка Радичевића.{S} Необични дар, неуморни труд и сув 
само му мило, што види, да народ зна за Бранка, да је и народ осетио жељу Бранкову.{S} То вече  
ма не кажеш с Богом? </p> <p>Беше то за Бранка растанак, да је једва чекао, да их се што пре оп 
орист преноса последњих земних остатака Бранка Радичевића!{S} За Бога, мама...</p> <pb n="12" / 
епале, када су из ненада ту натрчале на Бранка.</p> <p>Јух, како сам се ја онда поплашила! – ве 
ски ваздух красне летње ноћи учинише на Бранка таки <pb n="81" /> утицај, да се осети лаган, ка 
ри парох; понда се непосредно обрати на Бранка:– Јеси ли ти кад о томе помишљао?</p> <p>– Моја  
стало, док сам га наговорила, да позове Бранка к нама, и да му пошаље новаца, да амо дође, те д 
олео на Рашићкино наваљивање, да доведе Бранка кући, ако је то сматрао и као неки начин, да би  
p>–Ја ћу да се срдим на вас, –прекинуће Бранка, кад опет чу последњу му реч; па дрмну, бојаги,  
ост, па сам и мами читала о Бранку и из Бранка.{S} А и покојни тата, каже, тако је све нешто сп 
<p>– Ако Бог да? пита Кнежевић Јована и Бранка...{S} Шта?{S} Кући?{S} Па пешке тако.{S} Ух, бла 
ована и Кнежевића, а ова између Зорке и Бранка.{S} Зорка пресавила своју књигу, па чита своју д 
</p> <p>Јелена базазлено слуша и попу и Бранка.{S} Са свим је излишан био притисак госпођа-Саве 
 било о другом чему речи већ о прослави Бранка Радичевића у Брајковцу.</p> <p>Зорка неје дала н 
ју, – одговори Бранко, –да су познавали Бранка лично, па чак и консхолари му били које у Карлов 
у декламацију.{S} А Даринка ће запитати Бранка: „Хоће ли ко говорити штогод том приликом?“ </p> 
 оба прозора виси у учитељевој соби лик Бранка Радичевића.{S} Учитељ га већ набавио, уоквирио и 
 Брајковачко цело певачко друштво, осим Бранка, Даринке, Јелене, колара и његове сестре. </p> < 
, да доведе Бечки одбор, који је пратио Бранка од Беча, као и целу светковину у забуну.{S} Тако 
.{S} Чим су вечерали, дошао је Јован по Бранка, па су отишли к учитељу.{S} Неко су време ходали 
нашла у чуду.</p> <p>Јелена упрла очи у Бранка.</p> <p>– Мир и покој свачијим костима под земљо 
оши „велика беседа“ рад преноса костију Бранка Радичевића, „толико гладних Мисирских година“.</ 
ора:{S} У другује недељу пренос костију Бранка Радичевића! – дода Јован. – Решено је, да се пре 
 Јелена се радује, да је позна. </p> <p>Бранка већ поче завијати у стомаку од толике љубазности 
увек Бранко има право.</p> <p>– Да, да, Бранко има право, да Бог ме, – рече Кнежевић и трже рук 
у испред школске зграде Даринка, Јелка, Бранко, Јован, а уз њих трчка и мала Зорка.{S} И њено с 
амо толико радује том Јелена и Даринка, Бранко и Јован, него им и мати и тетка Ната одобравају  
о да се већ једног дана прошетају деца, Бранко и Јелена, по Брајковцу испод руке Поред оне прем 
Ната сека–Кати, кад је чула; а чула је, Бранко с Јованом неје био, ваљда, ни изван Брајковца, к 
и овде ходамо а вас нема!</p> <p>Јован, Бранко и учитељ се упутили девојкама.</p> <p>Колико Јел 
тије народне.{S} Но било како му драго, Бранко Радичевић сјаће за вечита времена као трећа звез 
/> <p>У исто доба иду Јован Јаковљевић, Бранко Стајић његов „друг из Беча“, и Брајковачки учите 
 за филоксеру.</p> <p>– Шала на страну, Бранко.{S} Ал мени се чини, да би се од мене могао исте 
Па сад се дивим мојој матери.{S} Видиш, Бранко, моја ти је мати чудна жена.{S} Права Српкиња ма 
ежник, – да му сефтеишемо нов еспап.{S} Бранко се и не обазире много на њих.{S} Неје му ни стал 
други избегаваше интимнији разговор.{S} Бранко би тешко и дошао у Брајковац, на ујаков позив, у 
звонки глас неки до Бранкових ушију.{S} Бранко се трже.{S} Близу њега стоји на уској путањи дев 
о.</p> <p>– Онда ви терате политику.{S} Бранко прсну у смех.</p> <p>– Ја то увек кажем: ви тера 
га изненади његов пијетет према оцу.{S} Бранко се сећа свога оца.{S} Једва га је, до душе, упам 
{S} Једва добише места унутри.</p> <p>– Бранко се не одваја од Даринке.</p> <p>- Ми смо одсели  
гледа у њу зачуђеним погледом.</p> <p>– Бранко?!</p> <p>– Ви се и опет правите да ништа не знат 
ћку за руку, па пођоше у кућу.</p> <p>– Бранко је фини младић! – приметиће госпођа Рашићка. – П 
оба врло заћутао.</p> <p>– Ко?</p> <p>– Бранко.</p> <p>– Па, он највише ћути.{S} Само кад се пр 
едељу...</p> <p>– Свима упало у очи, да Бранко тако из ненада одлази, да ником о томе пре не ре 
е напајало новим животом, осећа се сада Бранко ташт.{S} У тој дивној Фрушкој Гори, за којом је  
ећ ми бучи глава од неко доба.{S} Свуда Бранко и само Бранко!{S} Успалили сте се као...</p> <p> 
За што, молим...{S} Жао ми је... замуца Бранко, застао, па гледи у њу.</p> <p>– Не, не! – кличе 
аринка стала, па не зна, шта ће; па кад Бранко отишао, а она ми меће моју руку на своје груди,  
а странпутицу.</p> <p>Тако скупља и сад Бранко речи материне по памети.{S} У мислима тима неје  
 она – он је тако добар!{S} Је ли да је Бранко добар?</p> <p>– Врло добар.</p> <p>– И мати га в 
оп Стева говорио, како се ломио, шта је Бранко одговорио, како је у очи исмејао и ујака и Рашић 
ћи и певају: </p> <quote> <p>„<l>Кад је Бранко умир’о</l></p> <l>Србадију заклињ’о:</l> <l>Прен 
а! – нашали се и Јелена. </p> <p>Где је Бранко? – пита Јован, па тек сад пребаци ногу, да устан 
а се сагне, па да дохвати књигу; али је Бранко преухитри. </p> <p>– Јесте ли чули, шта сам вам  
оду и књижевни препорођај овековечио је Бранко Радичевић, опет Карловачки ђак, у својим песмама 
у, весела безбрижна изгледа.{S} Како је Бранко неје приметио ни осетио, све док се није јавила, 
младинска идеја за жедне ђакеле, што је Бранко певао: вино, гајде, тамбуре, младе моме, голе но 
</p> <p>– Немојте се плашити, господине Бранко, – рече Даринка, као да јој жао, ако је збиља та 
one unit="subSection" /> <p>– Господине Бранко! – зазвони звонки глас неки до Бранкових ушију.{ 
> <p>На вратима у сред лозинка указа се Бранко Стајић.{S} На њему лако летње одело и сламњи шеш 
уну?</p> <p>Даринци чисто криво, кад се Бранко опрости те оде с Јованом.{S} Од мах осети, како  
ажњу на њу, када дође...</p> <p>Пење се Бранко на степенице у саборницу, на заједничку пробу св 
 Него морате нам и ви помоћи! – рећи ће Бранко, па употреби ту прилику, да стане поред Даринке. 
ицом.</p> <p>– Него још нешто! – додаће Бранко. – У ову недељу ћемо и ми овде да држимо своје с 
добра.{S} Знаћу и њој захвалити, – рече Бранко галантно, колико је знао и расположен био. – Три 
– И ви мене називате „господине“ – рече Бранко, тек да се, бојаги, извини. </p> <p>- Ви сте ипа 
ао ко да верује, да кола, у којима беше Бранко, не ће стићи са својим првим возом...</p> <p>Осв 
 Даринка, учитељ, Зорка, па, наравно, и Бранко. </p> <p>Салетели сви, што год их је, госпођу Ра 
сталим друштвом.{S} Учитељ и Јован, а и Бранко пристао уз њих... унели се, па доказују Јелени,  
има изишла из собе...</p> <p>У том је и Бранко легао.{S} Почео био да чита.{S} Нашао негде на о 
, која их привлачи.</p> <p>Тако Јован и Бранко гледају у отворено море, у јаван живот свој као  
 пут.</p> <p>– Лаку ноћ!</p> <p>Јован и Бранко се одвојише.{S} И оде сваки својим путом.</p> <p 
а доведе поп-Стевина сестрића кући!{S}И Бранко, ето, дошао. „Красан младић“,.. „паметан младић“ 
сваки час добија некакве налоге, – вели Бранко. – Чини ми се, да је већ тражио друго место.{S}  
> <p>– Одмах... одмах ћу доћи, одговори Бранко.</p> <p>– Не иде тако.{S} Ја се не ћу нити се см 
>– То је бреме пало на мене, – одговори Бранко.</p> <p>– Аха!{S} Држите се!- рече му Даринка, т 
амоли, да вас к њој пошаљем, – одговори Бранко.</p> <p>Попа се дигао, па пажљиво растире и онак 
ми забадава изостали толико, – одговори Бранко.</p> <p>Кад приступио девојкама, лице му се зажа 
их тек у новије доба сећају, – одговори Бранко, –да су познавали Бранка лично, па чак и консхол 
да још могао бити ваљан економ, примети Бранко више у шали, – кад већ знаш и за зубачу и за фил 
ај.</p> <p>Мислим и сам тако, – примети Бранко.</p> <p>У том ето још једнога младога човека, па 
у Бранку друге идеје него то, – примети Бранко.</p> <p>– Онда ви терате политику.{S} Бранко прс 
о, што је отишао Бранко. (За њих у кући Бранко неје био „господин Бранко“ или „господин Стајић“ 
одлану чисто нешто са срца.{S} Неје јој Бранко мрзак, Боже сачувај; ал јој нешто тесно било пор 
а где би на друго место, – одговори јој Бранко, а као да плива у задовољству.</p> <p>– Госпођа  
а себи равнима... </p> <p>Вараш се, мој Бранко, ако мислиш, да код мене није то озбиљна намера, 
м, да уме и више коју рећи.{S} Али увек Бранко има право.</p> <p>– Да, да, Бранко има право, да 
и. – Ал тако јој треба!{S} Тај господин Бранко добро јој је напаприо у нос, може га сад песница 
За њих у кући Бранко неје био „господин Бранко“ или „господин Стајић“, него само Бранко: толико 
milestone unit="subSection" /> <p>Легао Бранко на траву у хладовину, да чита.{S} Обично би до с 
p>– Хоћемо ли се ми моћи поутешити, као Бранко, при помисли на смрт?{S} Шта ће „након нас остан 
 вели:{S} Не волим нешто, што је отишао Бранко. (За њих у кући Бранко неје био „господин Бранко 
на, – проговори усиљеном шалом а учтиво Бранко, дошавши до ње.</p> <p>– Ја нисам вама „госпођиц 
ита, па ме задржавао Варнава...{S} Него Бранко ће отићи у Карловце сав обарен.</p> <p>– Одахнућ 
бити свој род и своју веру.</p> <p>Него Бранко Радичевић дубоко је заталасао најврелије осећаје 
 мудраца српскога.</p> <p>Ту књигу узео Бранко и вечерас да чита.{S} Али, као обично, кадгод је 
 народ.{S} Хоће – да му каже, ко је био Бранко Радичевић, шта он вреди за наш народ и шта значи 
ушевљењем.</p> <p>Како се обрадовао био Бранко, када је пре недељу дана у Бечу на једаред добио 
као и целу светковину у забуну.{S} Тако Бранко преноћи на Пештанској станици, место да преноћи, 
ва од неко доба.{S} Свуда Бранко и само Бранко!{S} Успалили сте се као...</p> <p>Рашићка се нас 
ранко“ или „господин Стајић“, него само Бранко: толико се и тако се радо о њему разговарало.).. 
 добром је месту, – одговори опет на то Бранко. – У селу су нам исто тако потребни ваљани учите 
 своју левицу око Бранкове деснице, јер Бранко притискао њом под пазухо своју књигу, те му књиг 
лепој тамо кући.</p> <p>Тамо је вечерас Бранко и Јован.{S} Чим су вечерали, дошао је Јован по Б 
нда ће мо се разговарати, – одговори му Бранко.</p> <p>Јован мало поцрвени, па затрепта очима.  
<p>– Не ни по што.{S} Не, бар док је ту Бранко.{S} Учитељ се замисли.</p> <p>– Шта мислиш?{S} В 
ао?“</p> <p>Тек обадвема беше у тај мах Бранко и његов нагли одлазак у мислима. </p> <p>Као да  
 Јесте ли добили приступнице? – пита их Бранко.</p> <p>– Јесмо.{S} Добили смо место међу изасла 
, час о побожности, и тако даље,... још Бранко Стајић, тек да наврши свој <foreign xml:lang="la 
, док се о нас не очеше.{S} И тај наш **Бранко је грдио калуђере.{S} За то је он наш идеал.</p> 
ловину, своју Еву.</p> <pb n="70" /> <p>Бранко се насмехну:</p> <p>– Док ја дођем до своје Еве, 
елелепне храмове.</p> <pb n="101" /> <p>Бранко Радичевић беше, наравно, само сиромашан српски ђ 
ила „бал“ по селу.</p> <pb n="84" /> <p>Бранко једва пред зору заспао био.{S} Али чим устао и о 
етрић, кад потрчи.</p> <pb n="38" /> <p>Бранко проговори нешто, као бојаги, да се поздрави с њо 
 треба да почнете.</p> <pb n="39" /> <p>Бранко ћути; или не зна, шта да одговори, или не ће, шт 
ло поцрвени, па затрепта очима. </p> <p>Бранко и сам осети, како је оштро то рекао, па не ће ни 
небива у тако господском кругу. </p> <p>Бранко узео виолину, па превлачи гудалом по њој.</p> <p 
</p> <p>– Је ли по вољи унутра? </p> <p>Бранко уђе.</p> <p>Јован баш пије каву, па се тужи, как 
 довешћемо гајдаша.{S} Ето села!</p> <p>Бранко Стајић примио ствар за готову.</p> <p>Пред сутон 
а га опет ухвати. – Не срдим се!</p> <p>Бранко ћути.{S} Не зна, шта ће сад; тек мисли, требало  
oreign>!{S} Тиха вода брег рони!</p> <p>Бранко ућута, ал му криво још?</p> <p>– Махни се, Стефа 
ка.{S} Да Богме, мати је мати...</p> <p>Бранко већ пошао, а неје се још решио, дал да иде Јован 
то смера. </p> <p>Девојка ућута.</p> <p>Бранко као да неје ни слушао ништа после својих речи са 
лена, па му завири смело у лице.</p> <p>Бранко се силом насмеши. </p> <p>– Немојте толико да ми 
остима још синоћ, али не дођоше.</p> <p>Бранко нема мира још од јучер.{S} Јучер је још пешачио  
пио цео прозор као по поруџбини.</p> <p>Бранко прође поред прозора, уђе у двориште и оде у свој 
две „звезде“ треба тек задобити.</p> <p>Бранко Стајић после оних речи, што их је имао са својим 
 што јој га он показује на жици.</p> <p>Бранко се баш разговарао с Даринком.</p> <p>Јован преша 
ване!</p> <p>– Хоћу да те женим.</p> <p>Бранко избечи очи у њега.{S} Гледа га, па не зна, да ли 
аш имам важна разговора с тобом.</p> <p>Бранко се изненади.</p> <p>Спусти се на место, где је с 
ас вратити, – рече она слободно.</p> <p>Бранко метну шешир на главу, а беше му спао у траву.{S} 
куће, па да прихватим економију.</p> <p>Бранко га радознало погледа.</p> <p>Као да није узела о 
 као да јој нешто засело у грлу.</p> <p>Бранко као да не ће више о томе да говори.</p> <p> И св 
="40" /> <p>- За што, госпођице?</p> <p>Бранко се не довија ни из далека.</p> <p>– И опет „госп 
, ваљда, да ћеш вечито ђаковати?</p> <p>Бранко одмахну главом:</p> <p>– То је за мене, за сад б 
нка.{S} Вијају лептирове по пољу</p> <p>Бранко скочи на ноге.</p> <p>Зорка потрча натраг.</p> < 
је шала.{S} Поп Стеван је осетио поглед Бранков, па, ако му је образ иначе и могао доста да под 
оје Јованово разлагање, а највише канда Бранкова реч - израдише своје.{S} И поп-Стевина Јелисав 
своје село у корист преноса и споменика Бранкова, а више тога ради, да упознамо наш свет боље с 
о тамо?</p> <p>Како се дознало за узрок Бранкова изненаднога одласка, то сам Бог зна, тек док с 
ло одушевљење у српском народу у намену Бранкова спомена.{S} Онако се народ уме одушевити само  
.</p> <p>У једаред стиже муњом глас, да Бранкове кости не могу стићи у заказани час у Карловце, 
е песник!- примети писар, нагледавши се Бранкове слике, па мисли, ала је научно нешто казао.{S} 
 Рашићка, и Јелена забезекнуше се на те Бранкове речи.{S} Попа и Рашићка се и нехотице погледаш 
 да је силом прогурала своју левицу око Бранкове деснице, јер Бранко притискао њом под пазухо с 
ренесете с помпом на Стражилово, а нису Бранкове него...</p> <p>– То је најжалоснија песма, што 
 књигом у руци, па говори речи познате „Бранкове жеље“: </p> <quote> <l>Ја знадох, што нисам по 
е Бранко! – зазвони звонки глас неки до Бранкових ушију.{S} Бранко се трже.{S} Близу њега стоји 
о онда још не беше ни спомена о преносу Бранкових последњих земних остатака, па је не занимаше  
упљених на обали „<title>Имну о преносу Бранкових костију</title>“.</p> <p>Величанствен тренута 
азва се Даринка. – Њој се здраво допада Бранково коло.{S} Ја сам учила у нашој вишој школи нашу 
чини.{S} Господин учитељ ће нас научити Бранково коло...</p> <p>– То већ знам! – кличе и опет Д 
 из туђих уста чули и научили бар „Коло Бранково“, па до првих књижевних умова, који стварају м 
о може бити.</p> <p>– Шта?{S} Научићемо Бранково коло, коју декламацију, један говор, довешћемо 
 је оно, што треба да измири, а у идеји Бранковој, све без разлике и политичне и друштвене стра 
орчица ће декламовати ону чика-Јовину о Бранковој жељи; а једног од мојих ђачића почео сам да у 
душевљено ради, да „Брајковац пропева у Бранковој свечаности“ јер „треба народ увући унутра!“ П 
 снива за цело о својој декламацији, о „Бранковој жељи“.</p> <p>Даринка се наже над њом.{S} При 
и.{S} Још да јој испадне за руком, да и Бранкову матер превари, да дође, те јој се поклони!{S}  
ом у Нови Сад, да тамо буду на беседи и Бранкову дочеку и не знајући, да железни воз из Пеште н 
; па дрмну, бојаги, срдито својом руком Бранкову руку, за коју се држала.{S} А по речима и нагл 
познаје тај глас.</p> <p>Учитељ запевао Бранкову песму: „Гусле моје, овамо– те мало!“</p> <p>Де 
ори девојче очи, као увређена.</p> <p>У Бранкову срцу узавре.{S} Поцрвени, па му и самом криво, 
а кад онда несте умели наћи праву идеју Бранкову, сад би још мање.{S} Немојте га ни читати.</p> 
на за Бранка, да је и народ осетио жељу Бранкову.{S} То вече ће му остати у најлепшем спомену и 
ст, та строгост и озбиљност у карактеру Бранкову улеваше му то јачи зазор, зазор, што га осећа  
нак“, ма да си ти данас тако занесен за Бранком.</p> <p>– Омладина се брзо отрца, кад пре време 
чно слатка.{S} И досад је била мед пред Бранком, али сад као да ће да се сва разлиже.{S} Чак му 
; – у вече са мном, а дању с господином Бранком.</p> <p>Девојче бризну у плач.</p> <p>– Мати ми 
ра, – надовеза Јован на разговор свој с Бранком, кад их остави млади тржа. – Просто, мени се мо 
ватиле под руку.{S} За њима иде Јован с Бранком. </p> <p>Њих две ћуте.{S} Јелена мисли о свом ј 
кљува, како би и он прешао у разговор с Бранком и Даринком, да се и он „помеша међу свет“, док  
је опростио, јер као да је омирисао, да Бранку карактер не би тако што никад допустио.{S} Али с 
обркати.</p> <p>– Седи! –вели опет попа Бранку,</p> <pb n="72" /> <p>– Не да се насути вода у р 
умен до иза ушију.</p> <p>На једаред би Бранку све јасно, пуче му пред очима као – понор... </p 
иташ, где ти је ујна, – приметиће Јован Бранку, кад се једном у гунгули одвојише од осталих.</p 
ђене.</p> <p>Јутрос сам, – говори Јован Бранку, – зуцнуо матери, како би било, да останем код к 
нашу књижевност, па сам и мами читала о Бранку и из Бранка.{S} А и покојни тата, каже, тако је  
реме овде доле највише у народу врило о Бранку Радичевићу и његовој прослави.{S} Одмах сутра да 
Е И УСПОМЕНЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>О БРАНКУ РАДИЧЕВИЋУ</p> <p>Приредила Даница Вујков</p> <p 
 мора бити смешно, кад ви не налазите у Бранку друге идеје него то, – примети Бранко.</p> <p>–  
</p> <pb n="86" /> <p>Приметиће Јован **Бранку кад већ беху на путу кроз шуму манастирску. ~</p 
н човек, човек... не „господин“!</p> <p>Бранку се побра није никад још таким показао.{S} Више п 
д како је дошао ту за свећеника.</p> <p>Бранку дуго време поред таквога разговора са својим уја 
 руку из захвалности, што га тако мушки брањаше.</p> <p>– Ох!{S} То је дивно! – прошапута милос 
т родила, па дошла на бољи свет, кад је брат поп Стева позва, да му буде у кући домаћица?{S} Ко 
 се на добру девојку...{S} Трива јој је брат.{S} Он кирија, а она ево је код ње већ четири годи 
</p> <p> Даринка, до душе, мисли, ту је брат, Јован, па, како он хоће.{S} Не ће се, ваљда, пока 
Брајковцу, па зна и црквене скоро као и брат јој. </p> <p>И тако се искупило прилично друштванц 
 онако уздисајан супруг, ни онако нежан брат.</p> <p>У том и Тинкин Александар израстао дечко и 
А отуђити она рођену сестру од рођенога брата!{S} Сад се нешто продобрила.{S} Па како је дошао  
та ће, куд ће с дететом.{S} Пита сестра брата за савет. </p> <p>Да га да, вели поп Стева, у Јаз 
 да је мати његова морала изаћи из куће брата свога као пребита сирота, да је и после тога с бр 
 беспослица.{S} А сума сумарум: завађај брата с братом, сина с оцем, и тако даље.{S} Ко седи с  
к с њим искрен.{S} Па ја га и волим као брата.{S} Ти си друго што.{S} Боже мој, за што си на је 
јим те нове омладине.</p> <p>– Знам ја, брате, шта ти мислиш.{S} Но, не бој се.„Нису то руске н 
овори Јаковљевић као у шали. – Таки је, брате, данас дух времена.</p> <p>Стајић уздахну и не од 
 – Бога ми, паметна идеја!{S} А и јест, брате, – окрену се Јовану, – баш смо ти ми на селу зату 
Загреб,... ал хоћу да сам независан.{S} Брате, ништа лепше од тога...{S} А да се лепо радити!{S 
 то, што се видиш сада у овом обиму?{S} Брате, ја се мало разабирам у економији, али толико <pb 
орицу,... знаш!{S} Него обиђи и ти, мој брате, по каткад.{S} Опет је, знаш, друкче, кад се мушк 
ћи.{S} Ја сам сретнији, него многи моје братије са првом својом супругом.</p> <p>– Ниси поп, Ст 
ао да се на ново родила, кад је дошла у братовљеву кућу.{S} Како се и не би, јадница, осетила с 
Давина побрати Игњата, па га увек звала братом, а он њу сејом.{S} То задржала и Катица, па њена 
учио <pb n="90" /> из разговора њена са братом својим, његовим ујаком, поп-Стеваном, то баш не  
ао пребита сирота, да је и после тога с братом мрази?!{S} Ко зна, каквим је блатом каљала име њ 
ица.{S} А сума сумарум: завађај брата с братом, сина с оцем, и тако даље.{S} Ко седи с миром, т 
ће више говорити између себе „ви“, већ „братски српски“ „ти“, него Дабижић, на пример, не ће ви 
ик и заштитник удовој Матери сестрама И брату, док ови сами не стану на своје ноге.</p> <pb n=" 
ше она једном, али само једном приликом брату свом, „на гору несрећу, него што је мој Арсеније. 
Жалост!...{S} А знате ли, шта раде наша браћа Срби?{S} Сви листом пазаре код Јуде.{S} Жене крад 
е везе или не плете што себи или обично браћи, тетка-Катиној деци, узме, на прилику, штогод, па 
 и селу.{S} Радовала се, да види тетку, браћу, сестру, другарицу Јелену и...{S} Онај господин,  
лаженика и Споменика од браца–Радована, браца–Јове, и других „чика“ и „браца“.</p> <p>Понда и п 
ала на врата, па виче Јована:{S} Хајде, браца.{S} Време је!</p> <p>Јован се протегли на канабет 
p> <p>– А!{S} Јесте ли и ви ноћашњи?{S} Браца баш сад устао.</p> <p>– Е, добро кад је устао.{S} 
, које разних Полаженика и Споменика од браца–Радована, браца–Јове, и других „чика“ и „браца“.< 
танку бедевију, што му извукао из трске браца Рада слуга, па је љуто зауздао и подланчио, те је 
а, и тетка Ката, и Зорка, и Владимир, и браца ће се вратити, али опет... опет..</p> <p>Зорка, о 
амо још који пут да прочитам...{S} Је л браца, – окрену се, као чигра, у заштиту Јовану, – још  
мовао ону познату песму Мите Поповића о браца-Анти.{S} А благајник и бележник од то доба, чим с 
, да позива онога, да декламује песму о браца– Анти и разбијеној канти.{S} Дакле жива скаче изн 
ћ по не знам који пут, декламовао ону о браца-Анти и разбијеној канти на велико уживање бележни 
чита чика– Јовин лист, што јој поклонио браца Јован; а зна много и на изуст.{S} Па библиотека њ 
адована, браца–Јове, и других „чика“ и „браца“.</p> <p>Понда и поред Зорке неје могла Јелена, а 
 То ти је последњи злочин!</p> <p>– Ето браце из винограда!{S} То је његов глас! – викну прва З 
аље.{S} Данас је неколико пута питала и брацу и сеју, кад ће, за Бога, већ једаред то почети?{S 
тра се за мртва.{S} И ти си решена онда брачних обавеза према њему.{S} Можеш се и преудати.</p> 
анило и Ната.{S} И чика Пера благослови брачну свезу њихову...{S} Данило Славнић умре као капет 
ога духа, над сеоцем на полеђини једног брдашца тик уз Брајковац. </p> <p>На сред села око крст 
.</p> <p>Стали сви.{S} Нашли се на врху брдашца.{S} Испод њих се таласа китњаста побрдица, да и 
е му је „црква под небесје, олтар часни брдо и долина, тамјан мирис, што се к небу диже из цвет 
a cavat lapidem</foreign>!{S} Тиха вода брег рони!</p> <p>Бранко ућута, ал му криво још?</p> <p 
 и они око кола осврнуше и погледаше на брежуљак.{S} Запева познати усклик: </p> <quote> <l>„Ао 
паду. </p> <p>Око њих планина са својим брежуљцима и доловима, а по овима виногради, вотњаци, б 
и штогод том приликом?“ </p> <p>– То је бреме пало на мене, – одговори Бранко.</p> <p>– Аха!{S} 
ад тек долази пред очи све већа тешкоћа бремена, што сам га се подухватио у најбољој вољи.</p>  
е, што је задели на суху грану на некој брескви, тек да зар омиришу мало барута.</p> <pb n="22" 
око тамо кличе танко гласовито...{S} На бресту се гдегде закрши грање, а одонуд излети орао, за 
, како крикне од врућине орао на какову бресту у крај друма, само што по каткад зафрчу коњи, да 
де-де, прашта вам се...{S} Сиромах, тај брже оде одавде, него што је овамо дошао.</p> <p>– Па т 
 било?</p> <p>– Синоћ.{S} За то је гост брже и погодио, куд се иде из Брајковца него у Брајкова 
 Катице мало дуже позабавиле, тек, ето, брзо прође време, кад се обично и госпође сеоске враћај 
мирише цвеће да га можда узабере, па га брзо за тим забаци или и изгуби.{S} Или би провирила кр 
анесен за Бранком.</p> <p>– Омладина се брзо отрца, кад пре времена ступи у акцију.{S} Ко пише  
ако и не примећава, како је то необично брзо дошло.</p> <p>Док је учитељ дошао, бележник, блага 
а да умемо и слутити, како се води туђа брига, једва да и назиремо, шта је то јаван живот,... о 
 друго та ваша дерна политика него туђа брига?</p> <p>– Општа ствар неје туђа ствар, него свију 
</p> <p>– Јелена... наша Јелица је моја брига! - рече поп Стева одлучно.</p> <p>Попа узеде свој 
 што сам вам казала.</p> <p>– Не водите бриге! – удари и Криста и слатка у један глас.</p> <p>– 
као бојаги, код своје је, па је није ни бриге.{S} А чим кола ближе, а она даље.{S} Ускубури, ус 
ћ замесио попару учитељу.{S} Не води ти бриге, Јелисавето.</p> <p>Јелисавета се мало раскрави,  
, – одговори Јелена. </p> <p>Не води ти бриге за господина...{S} Бранка.{S} Он ће већ доћи, – р 
да му они не могу ништа.{S} А месецу ни бригеша.{S} Чисто не да гледати у себе, како је сјајан. 
ко из основних школа.{S} Мати се дала у бригу, шта ће, куд ће с дететом.{S} Пита сестра брата з 
/p> <p>– Како кад.</p> <p>– Водите туђу бригу.</p> <p>– То раде беспослене жене.{S} Не ћете тек 
дашце спокојних голубова.{S} На очиглед брижних родитеља шчепао им још једини залог узајмне им  
њу с господином Бранком.</p> <p>Девојче бризну у плач.</p> <p>– Мати ми увек говори, како треба 
па не пушта гласа.{S} Пре би у овај пар бризнула у плач. </p> <p>Госпођице, молим вас, мало јач 
и госпођа Јеца кроз плач, – ништа се не бринеш за дете.{S} Још му ниси ништа говорио.{S} Та, за 
у се диже.{S} Скинуо шешир, одахнуо, па брише рупцем зној с чела.{S} И нехотице дода уз учитеље 
 чисте као крин који им је свима смео у брк рећи:{S} Ја тако хоћу! – да, још док је чича био у  
 сушта практичност.{S} Но немој опет да бркаш практичност с егоизмом.{S}Ја, до душе, немам толи 
пет грло с неколико: „Хм—хм!“ – поглади брке, продрма своју столицу, зар да се увери, је ли на  
м, па пушта густе димове кроз подсечене бркове; глади дугим сухим прстима браду, по којој се, б 
ти, огледа и њен глас, а озбиљан, ни да брком мигне.</p> <p>Јелена се стисла, па не пушта гласа 
мају, да сваки својим путом отисне свој брод на то море.{S} Па руку на срце, обојица савесно кр 
Талије, на којој је он у својој дружини бродио, насела на стену народног немара, те претрпила к 
живота.{S} И нанесе ли им кадгод струја бродове на супротивне стране, па им се тако и путови ук 
ти удешавати свој рад и своју снагу.{S} Бродови живота њихова несу се још навезли на отворено м 
војем у животу и не подударају, ипак им бродови стоје још мирно један поред другога у тихој луц 
>“, Београдске „<title>Пчеле</title>“,и број „<title>Хришћанског весника</title>“, у кому је по 
цама на врху, од којих свака носи други број и казује место, где треба да се окупе чланови ове  
поразбацано неколико старијих и новијих бројева од разних година политичких новина, што их је п 
много и на изуст.{S} Па библиотека њена броји већ и десетак које „<title>Дарова доброј деци</ti 
и се и два и три пута – и, дакле попили брудершафт, то јест, потписали пасош, да могу бити једа 
ог зна, тек док се Јован вратио у село, брујало је по Брајковцу, како је госпођа Јеца довела би 
торијалног присједатеља.{S} Право рећи, брује му и зује у глави још од синоћ, како му је „његов 
ма годе онако и онакве, какви јој ваљда брује и у души... </p> <p>Пред цветном неком ливадом не 
по чистом јутарњем ваздуху.{S} А зује и брује данас нешто крупније и мисли у глави пречасног ко 
м на врата.{S} Око сенице, чује, зуји и бруји вредан народ по чистом јутарњем ваздуху.{S} А зуј 
му најслађи сан.</p> <p> А по Брајковцу Бруји, како су господа ноћас правила „бал“ по селу.</p> 
 те му мами сад нујне сад <pb n="16" /> брујне звуке, што јој највећма годе онако и онакве, как 
га само, клима главом, и развукли му се брци, али не даје, гласа од себе.</p> <p>– Да Бог ме, д 
ојазан, зачкиљио очима и развукли му се брци, ал не даје гласа од себе... </p> <milestone unit= 
тиша дивљих ружа, јагодњака, беле лозе, бршљана...</p> <p>Разговор њихов врзао се највише око д 
 рече јој Стајић, па јој даде два лиска бршљана, што их откиде близо гроба.</p> <p>– Даринка уз 
нице, тек пошла била по петој.</p> <p>– Бубица једна!{S} Мала је била... – разнежи се попа, па  
сати богословске књиге и историју Срба, Бугара и Хрвата,... како та два књижевна великана стари 
а храну, па џаковима вуку Јуди, те дају буд за што, као да има слепога миша под прагом, или их  
е гусеница, нож за подрезивање кошница, будак, ашов, мотика и тако даље...{S} У једном углу сто 
о је она способна, да усрећи човека, да буде вредна домаћица, добра мати, верна супруга, и тако 
подиже, јер, канда, и не мисли више, да буде економно слободан; те, пошто не може да остане од  
дан интелигентан човек није понизио, да буде, на прилику, бирташ, или трговац или... најслободн 
а, када је, тако рећи, већ на прагу, да буде свој човек, а за толико година до сад не запита ни 
аже, говорио, да је то једно и треба да буде једно.</p> <p>Зорка већ опет дотрчала с књигом у р 
бе. – Све ће то још бити, како треба да буде.{S} Нисам тек могао момку одмах с неба па у ребра: 
 баш сад?!</p> <p>Та, за који дан ће да буде велика беседа у корист преноса последњих земних ос 
несе штогод сестриној деци.{S} То ће да буде радост од деце, кад им тетка из вароши разда покло 
ки дух времена.{S} Бележник вели: „Нека буде и у паклу вашара!“ Благајник мисли:{S} Куд сви Тур 
ена сад је таки.{S} И догод дух времена буде народ схваћао, умеће поштовати заслуге свога Бранк 
ам независан, потпуно независан.{S} Кад буде време, даћу се бирати за посланика, било у Карловц 
и то... не, што он нема својства, да не буде површан, него што је запао у благословене крајеве, 
је човек уме замислити.{S} За што да не буде срећна? </p> <p>Понда му се мисао понесе за Даринк 
е сав обарен.</p> <p>– Одахнуће, кад не буде видио своју ујну, – опет се уплете бележниковица.< 
стане, тај издржи конкуренцију његову и буде бољи од учитеља свога.{S} Па ко се опет смотава и  
ку.{S} Јован нек иде својим путом. „Нек буде господин, да се не пати!{S} Шат буде помоћник и за 
ек буде господин, да се не пати!{S} Шат буде помоћник и заштитник удовој Матери сестрама И брат 
вет, кад је брат поп Стева позва, да му буде у кући домаћица?{S} Колико му је покојна Стаза бил 
мене дође, може лако дозиђивати, ако му буде уско...{S} Ето видиш; шта би ти било, да си за год 
одмор, тим више, што ћу том приликом да будем сведоком једне опште народне свечаности, какве до 
ти не ђе, па ти је слађе...{S} Не ћу да будем адвокат или чиновник...{S} Ти видиш зар, да се ја 
">ceterum centeo</foreign>.{S} Догод ми будемо из школа изалазили као господа, а не као радници 
мишљаху тебе појма о идилизму.</p> <p>– Буди уверен, није то ни идилисање, што ме амо вуче, већ 
кибицује одборнику. (Бележник, мимогред буди речено, не трпи то ни за живу главу.{S} Као да ми  
ш само оно, што је најлепше.{S} Него не буди лептир, што по тами лута, па чим спази гдегод свет 
е из света уче се и васпитавају тамо, и буду људи... и гора и боља од мог сина.{S} Па за што не 
двезоше истом лађом у Нови Сад, да тамо буду на беседи и Бранкову дочеку и не знајући, да желез 
овљевић, па дођу доле, да баш на извору буду сведоци, колико се у истини прави народ забавља о  
д да их овде или онде заквачи на пучини будућега живота.{S} И нанесе ли им кадгод струја бродов 
и ти кад о томе помишљао?</p> <p>– Моја будућност биће ми само наставак прошлости моје.{S} Рад, 
човеку не да се прилика, да створи себи будућност.{S} Особито је уметност у нас Срба право сиро 
а би добре маме, да прозру мало бар и у будућност, макар да отшкрину крајичак непрозриве копрен 
 радимо.{S} Човек, кад помишља на своју будућност, – вели опет парох, – не замишља увек самога  
> <p>– Да, да, треба помишљати на своју будућност, – проговори парох; понда се непосредно обрат 
вечита времена слава прошлости, и идеја будућности, вера, љубави нада неокаљанога поштења, непо 
о поток: а ово, што су сад наумили, као бујица.{S} После бујице биће поток опет поток, али мирн 
то су сад наумили, као бујица.{S} После бујице биће поток опет поток, али мирнији него у бујици 
е није могао.{S} Биће и међу вама после бујице омладинске вас <pb n="54" /> више, који ћете при 
нде прокрчити себи, лакше пута, где без бујице није могао.{S} Биће и међу вама после бујице омл 
ће поток опет поток, али мирнији него у бујици; само ће ипак овде онде прокрчити себи, лакше пу 
е буке него Дунав.{S} Па тек кад полети бујицом!{S} Е, па видиш, омладина ти је као поток: а ов 
све то јаче, што више о њој мисли, неку бујност, па му се час разлива као милота, час га диже,  
вине: „Ја не знам, што се толика хука и бука дигла за тог ђачића;“ а на некаквог Мушицког и Рај 
а?</p> <p>– Ни беле,</p> <p>– А лепу је буквицу очитао и уји и својој несуђеној пуници!</p> <p> 
на њу.{S} Поток хучи и бучи, прави више буке него Дунав.{S} Па тек кад полети бујицом!{S} Е, па 
z</foreign>“-у.</p> <p>У кратко – ту је буна, сабори, Банство, војвода,... </p> <p>Па када и то 
о рекао оно Јован Јаковљевић, „као пред буну“.</p> <p>Одборници лете на све стране и наређују,  
т.{S} Тамо мора бити сад као пред какву буну.</p> <p>– А с ким ћемо ми у недељу?{S} Уплете се З 
 ноћ, док у јутро галан не кукурекне на буњишту...</p> <p>Испред куће се зачу громки глас.</p>  
том, што се преко дана шета и ракољи по буњишту око кокошака, мисли, ко је он је.{S} А жустра м 
S} А преко њега није прешла још никаква бура, ни најмањи облачак, у њему сија увек благо пролећ 
видити и роптати на њу.{S} Поток хучи и бучи, прави више буке него Дунав.{S} Па тек кад полети  
 од просветитеља хришћанских!{S} Већ ми бучи глава од неко доба.{S} Свуда Бранко и само Бранко! 
} Колико би да је непристран, некако му вага судилачка и нехотице све већма претеже на Даринчин 
та мислиш, Стефане, кад нам дођу деца о вагацији кући?..{S} Катица Јаковљевићка мора пући од је 
ко разних гласова.</p> <p>Ката баш била вадила неке ствари, што их је Зорка радила, па да је по 
 таки је он, кад што науми.{S} Код њега важи само „или–или“ вели Јован:</p> <p>– Са свим као и  
ојих предака.</p> <p>Ма колико да писар важи у Брајковцу као ишчитана глава, ипак не мога бележ 
ето, – одговори онај.</p> <p>– Баш имам важна разговора с тобом.</p> <p>Бранко се изненади.</p> 
 која има да се учи; а дела њихова биће вазда на углед, како ваља љубити свој род и своју веру. 
тера за навртање и скрњивање воћака; ту вазда још друга што вртарскога што пчеларскога оруђа, к 
S} Ту краве дочекати, па помусти!{S} Па ваздан другога којекаква посла.{S} Понда дућан!{S} Исти 
рекао би, уморили се, ваљда, лов ловећи ваздан гором и планином.{S} Но ни целим данашњим својим 
а врати „физиту“ Славнићки, ако је опет ваздан разлога имала, да наведе против тога, када је го 
ош тим више, што се слегло на један пут ваздан гостију у село.{S} Ту је Јаковљевићкин Јован.{S} 
 на ум, а нуз то и мирисни фрушкогорски ваздух красне летње ноћи учинише на Бранка таки <pb n=" 
е мијазме почињу да трују наш политички ваздух.{S} Не, овде сад више не треба тиха рада, овде т 
а руку, па мирише мирисни вечерњи чисти ваздух.{S} Поглед јој се отме на осветљена два прозора  
 па пућпуриче...{S} Шева се завитлава у ваздух, па високо тамо кличе танко гласовито...{S} На б 
рам мало и школу отворити, да уђе чиста ваздуха унутра.{S} А можемо тамо баш и учити.{S} Пријат 
и бруји вредан народ по чистом јутарњем ваздуху.{S} А зује и брује данас нешто крупније и мисли 
о било, да се прође у чистом планинском ваздуху, да истера шетњом мамурлук, па му неје требало  
чити.{S} Пријатније је ходати на чистом ваздуху.{S} Али женске гони нека радозналост, да завире 
не крилима, па заплови величанствено по ваздушном мору...{S} Или дивљи голубови и грлице јатоми 
оле, а несам код матере.</p> <p>– О, о, вајка се госпођа Јелисавета.{S} Не свиди јој се.{S} Па  
збедности у скровитом Брајковцу беше по вајкадашњи мири поредак ноћни тако дисармоничан дар мар 
Стеве.</p> <p>– Довео га, да ту проведе вакацију...{S} Ал не знам, што их већ нема из винограда 
де борба за живот као вихор диже и ваља вале то себичних страсти то племенитих смерова.{S} Инте 
ико ће се весала поломити на узбурканим валима, што их тамо чекају. </p> <p>Ако им се назори о  
 очима.{S} Престанимо ми радити, што не ваља, па не ће народ имати у кога да се угледа; а почни 
ре, где борба за живот као вихор диже и ваља вале то себичних страсти то племенитих смерова.{S} 
 до да се молим Богу за тебе.{S} Шта ти ваља радити, то ти треба већ сам да знаш после осам год 
p>– Још те какве!{S} Сви знамо, шта нам ваља чинити и како се владати, не треба нам команде.</p 
а дела њихова биће вазда на углед, како ваља љубити свој род и своју веру.</p> <p>Него Бранко Р 
="subSection" /> <p>Освану дан, када је ваљало отпочети и Брајковачкој омладини, да се спрема,  
ист још неисписан лист беле хартије.{S} Ваљан, поштен човек може по том листу исписати најлепшу 
 мислила.{S} Кнежевић је, вели, добар и ваљан млад човек, прилика таман као наручена за њену Је 
зу.</p> <p>– Ти би канда још могао бити ваљан економ, примети Бранко више у шали, – кад већ зна 
Лоренцо Штајн или Некер, а оно ипак бар ваљан економ пре него какав префриган параграфлија. </p 
е: одобрила и то, да је учитељ Кнежевић ваљан учитељ, ма колико да је избегавала, да лепу реч р 
ароду користи, кад у својој средини има ваљана интелигентна човека, који ради онаки исти посао, 
Тетка му је, рече за госпођу Нату, врло ваљана душа; а о њеној кћери, о госпођици Даринци толик 
нко. – У селу су нам исто тако потребни ваљани учитељи, као и у вароши, ако не још и потребнији 
ем.{S} Биће и ту њена масла.{S} А момак ваљани вредан, како само може бити.{S} Рекла бих, не ми 
ила Даринци.</p> <p>– Сирота Јелена!{S} Ваљано девојче али несретно!</p> <p>– Мала Зорка дотрча 
је то госпођа супруга нашега вреднога и ваљанога члана овога друштва и ове општине, наша госпођ 
ј је, мило што је у Даринци стекла тако ваљану, тако искрену другарицу,... о, Бог зна, како јој 
човека, који...</p> <p>После по сахата, ваљда, резултат је био те на широко и на дугачко развез 
овачку да пропустите.</p> <p>– Па: сад, ваљда: не ће ни бити ништа у Брајковцима, кад ви одлази 
их.{S} Ужасна аномалија код нас, какве, ваљда, нигде више у свету нема.{S} Наша интелигенција п 
, Јован, па, како он хоће.{S} Не ће се, ваљда, показати не знам каква.</p> <p>Јелена претрну. < 
и да се осврну, – рекао би, уморили се, ваљда, лов ловећи ваздан гором и планином.{S} Но ни цел 
си већ навалио...{S} Хајд, видећемо се, ваљда, још, вели поп Стеван.{S} Не ћеш тек отићи горе,  
 оженио, није се покајао.{S} Не ћеш се, ваљда, угледати на те наше учене и неучене докторе, што 
о који дан, да је нема к мени.{S} Него, ваљда, кад је видила, да је мој Јован за њу кисело грож 
; а чула је, Бранко с Јованом неје био, ваљда, ни изван Брајковца, кад су оно јутрос отишли. –  
ко, од мене и помисао, да бих ја делио, ваљда, с народом своју муку; али да бих му био учитељем 
смерају, али...</p> <p>– Али да ћутимо, ваљда, па да им климамо главом, као оне лутке на гајтан 
на други разговор...</p> <p>Тако нешто, ваљда, замишља у себи госпођа Ната и сад, па купи све г 
ште,... та, да бог ме, шта је шеснаест, ваљда, ни пуних шеснаест, <pb n="52" /> као што је била 
вој кив, што је Јован, назирући у њему, ваљда, опасног конкурента, ступио преко прага, где се о 
лиш ти, да би му ишта помогло, кад бих, ваљда, удесио јавна предавања, па им поповао, како ради 
ати породицу своју.</p> <p>– Не мислиш, ваљда, да ћеш вечито ђаковати?</p> <p>Бранко одмахну гл 
м разговарати, ако не уме Даринка...{S} Ваљда вам је жао Беча?</p> <p>– Боже сачувај.{S} Мени ј 
Понда мисли, а што и да дође он амо?{S} Ваљда га се тиче когод овде?</p> <p>Па јој опет сада у  
тељ се замисли.</p> <p>– Шта мислиш?{S} Ваљда ниси дошао амо, да мислиш!{S} Приповедај штогод,  
пчеларска капа; стара нека реверенда, – ваљда, прва поп-Стеви, како се запопио; стара свештенич 
к се винце пије... „— догод је и једног ваљда српскога ђака.{S} Талијани имају своју стародревн 
ћи у Нови Сад још у јутро.{S} Некоме се ваљда прохтело, да доведе Бечки одбор, који је пратио Б 
највећма годе онако и онакве, какви јој ваљда брује и у души... </p> <p>Пред цветном неком лива 
</p> <p>– Падају л ти те мисли на памет ваљда за то, што се видиш сада у овом обиму?{S} Брате,  
ти.{S} Дође му и ујакова реч на памет; „Ваљда не мислиш, да ћеш вечито ђаковати.“ Да!{S} Понда  
е ипак заћутао. </p> <p>– Да Бог ме, да вам мора бити смешно, кад ви не налазите у Бранку друге 
оварати, ако не уме Даринка...{S} Ваљда вам је жао Беча?</p> <p>– Боже сачувај.{S} Мени је овде 
н с Дабижићем. – Па ради ли се?{S} Кода вам ради?...{S} Ради се, да, али свако за себе.{S} Огре 
, што сте отоич почели...{S} Али, хвала вам сад.{S} Други пут!{S} Упамтите, други пут!{S} Ево н 
 „Па добро!“ Но се трже.</p> <p>– Хвала вам.</p> <p>– Па, опет сте заћутали.</p> <p>– Ја обично 
да се не ћете постидети.</p> <p>– Хвала вам!{S} Ви тако умете и да храбрите, да сам сад опет сл 
вам је био ту друг,... хајде-де, прашта вам се...{S} Сиромах, тај брже оде одавде, него што је  
сече: </p> <p>– Но, да Богме,... до сад вам је био ту друг,... хајде-де, прашта вам се...{S} Си 
ахат. </p> <p>Имамо још времена!{S} Куд вам се жури? </p> <p>Е, како ти само!{S} А не знаш, да  
жниковица. – Питајте учитеља.{S} Тај ће вам умети најбоље посведочити...{S} Боже мој, ви гледат 
овори Даринка, а застиди се, – Не стоји вам лепо, кад ласкате,... ни мало лепо.{S} Криво ми чин 
хитри. </p> <p>– Јесте ли чули, шта сам вам казала?{S} Ја нисам за вас „госпођица“ Јелена, – по 
олим вас, немојте смести с ума, што сам вам казала.</p> <p>– Не водите бриге! – удари и Криста  
бофл, господине мој,... ђубре!...{S} Он вам ни гуску нашу појести не ће, док је не почивути.{S} 
аринке. </p> <pb n="47" /> <p>– Па како вам ми знамо помоћи? – пита Даринка, па искрено окренул 
т ту као неки преблаги Јеврем...{S} Ето вам, шта је: госпођа Јеца просила вашега Бранка за свој 
 Србију.{S} Зар ви то не знате?{S} Могу вам дати, па да читате.{S} Па ја мислим, можда се која  
, – ухвати Дабижић као у шали. – Ја бих вам се радо бацио под окриље.</p> <p>– Гле, гле грчета! 
утономија,... избор,... сабор!{S} Треба вама Стратимировић и Бах.{S} Каква слободна штампа?{S}  
ранко, дошавши до ње.</p> <p>– Ја нисам вама „госпођица“ Јелена, – примети она, бојаги, срдито, 
S} Кући?{S} Па пешке тако.{S} Ух, благо вама!{S} Волео бих ти се сада по гори проходати, него о 
уверите, да није онако страшна, као што вама изгледа, кад се захука.</p> <p>– Да Богме, да бог  
а:</p> <p>– Господине докторе, ја сам у вама познао човека, који...</p> <p>После по сахата, ваљ 
е без бујице није могао.{S} Биће и међу вама после бујице омладинске вас <pb n="54" /> више, ко 
к учитељу.{S} Неко су време ходали били ван села.{S} И сад, ето, седе и разговарају се, како ће 
 дошао, за цело је донео и коју боцу из Варадина.</p> <p>Ја сам му рекао, до душе, да се спреми 
аш кад посла са себи равнима... </p> <p>Вараш се, мој Бранко, ако мислиш, да код мене није то о 
а бележник. – Него кад велиш, да је сам Варнава у манастиру, како би било да пред вече банемо т 
.{S} Нема архимандрита, па ме задржавао Варнава...{S} Него Бранко ће отићи у Карловце сав обаре 
 отишао некуда у купке.{S} А млади отац Варнава, манастирски намесник, добио мало одушке, да се 
 па јој се образи зажарили, да креснеш, варница би излетела из њих.{S} По челу јој пао прам кос 
вет.</p> <p>Него у тој тами сукну једна варница, која му је увек у срећним часовима сијала као  
ацима млађанога песника и понесоше га у варош до свечанога одра на тргу, где беху свечани говор 
рица воћа, метне на обраницу, па хајд у варош, па се одене за целу годину..{S} Понда шта ћу?{S} 
, у Ириг, у Митровицу, или и даље куд у варош.{S} Неје што се Марко боји, да би му, сачувај Бож 
гао о њима дознати, кад би отишао куд у варош, или проучити из листова, кад би му који пао у ру 
ту у селу.{S} Данас сутра, ако не оде у варош, да тамо отвори већу радњу, ево мог носа, ако не  
 ће мати дада на јесен код тетка–Нате у варош, па да и она иде у вишу девојачку школу.{S} Те ра 
n" /> <p>Већ далеко измакли путници иза вароши, те језде пољем широким. </p> <p>Сунце прижегло, 
а.{S} А спровод се пружио, колико је од вароши до самога Стражилова, као да нико не хаје за жар 
 о бедро, што му донела тетка и сеја из вароши; па узјахао танку бедевију, што му извукао из тр 
да буде радост од деце, кад им тетка из вароши разда поклоне!</p> <p>– Боже мој, секо. – рећи ћ 
subSection" /> <p>Још кола с гошћама из вароши нису ни ушла честито у двориште госпођа– Катино, 
а ћеш!{S} Јавља л ти се госпођа Ната из вароши?</p> <p>– Јавља ми, да ће доћи скоро.</p> <p>– Н 
, како јој немило било, што су пошли из вароши пре беседе.{S} Радовала се и селу.{S} Радовала с 
 јој донео покојни Игњат некакав лек из вароши, кад она била нешто љуто оболела.{S} Лек јој тај 
радила, па да је похвали пред тетком из вароши и пред сејом.{S} А њих две се нагле радознале.{S 
вине.</p> <p>Чујем... видила би јој кћи вароши и лера, да није поп-Стевина џепа!</p> <p>– Него  
арода.{S} Ми учимо медицину, па тражимо вароши, не ће нико на село. (Ја не ћу да пребацујем шти 
нију околине Карловачке станице.{S} Пут вароши од станице беху местимице ударени бели коци с ма 
одине по Српству.{S} Био је он некада у вароши сталан члан певачкога друштва и аранжер толиких  
је не занимаше ни каква велика беседа у вароши, радовала се Даринка као мала, што ће да се вија 
рка, госпођица</p> <p>Даринка, кад је у вароши „велика беседа“ рад преноса костију Бранка Радич 
 Кати по њену Јовану, кад ономад беше у вароши код ње, јавила јој, да јој се ово дана нада.{S}  
 Ја то и опет кажем.{S} Оно јест да и у вароши може бити опет само учитељ, али друкчије се цени 
 њега пред кћерком.</p> <p>Могао би и у вароши где бити славан човек, – рече госпођа Јеца.{S} Д 
о тако потребни ваљани учитељи, као и у вароши, ако не још и потребнији.{S} Ето, он је кратко в 
 први момак међу трговачком омладином у вароши.{S} Али прошао вашар!{S} Дошао кући, да прихвати 
 оно јутрос отишли. – Ја мислим, само у вароши има свашта, а гле, и на селу чуда! </p> <p>– Ниј 
п-Стеве, кад је њена Јелена била тамо у вароши код ње у стану и ишла у „лер“; како је не знам к 
 Даринка!{S} Још за живота купио кућу у вароши и настанио се тамо.{S} Таман да поживи у миру, а 
 живети с народом; а не башкарити се по варошима, па писати књиге за народ, поучавати народ, во 
{S} Још сад се оневидила!{S} Па тек она варошка успијуша!</p> <p>Попа се све тресе гојазан,:как 
е они најпре к нама доћи.{S} Знамо и ми варошки ред.{S} Ал по мени могу и изостати, – рекла јој 
сеоскога трговца.</p> <p>Ту је сад и та варошкиња, Даринка.{S} Познао се с њом у недељу, кад су 
пођа Јелисавета морала одобрити, (да је варошкиња не надмудри): – Да Бог ме, младеж треба да пе 
илостивија половина. (Као бојаги, ту је варошкиња.) Понда дода опет с прекором: – шта теби фали 
, те да не кажу сељани. „Каква ми је то варошкиња?{S} Знаш, тамо је Јелена...{S} Триво, терај!< 
еви, да му се потужи:</p> <p>– Дошле те варошкиње!</p> <p>Колико се Јелена обрадовала својој др 
 госпођи Јелисавети, Рашићки, што су те варошкиње дошле! </p> <p>Како је блажено трла руке, кад 
е свако труди, да се што боље представи варошкињи.</p> <p>Бележник се не да извести из свога ко 
 код госпође бележниковице.</p> <p>– А, вас треба посути ситном прохом! – поздрави га бележнико 
 пута.</p> <p>– Од кад ми овде ходамо а вас нема!</p> <p>Јован, Бранко и учитељ се упутили дево 
о био к Јовану; а госпођа ме замоли, да вас к њој пошаљем, – одговори Бранко.</p> <p>Попа се ди 
а... ваш ујак а и мати не могу доста да вас се нахвале.{S} Ал, ја ипак држим, да то мора бити м 
ули, шта сам вам казала?{S} Ја нисам за вас „госпођица“ Јелена, – понови девојче.</p> <p>– Мати 
 није још нас учитеља, који издиремо за вас све, слободно бисмо могли рећи, да је народ сам себ 
 преда се.</p> <p>–Ја ћу да се срдим на вас, –прекинуће Бранка, кад опет чу последњу му реч; па 
елена једва промуцава: </p> <p>– Од кад вас чекам.</p> <p>– Душо, зар још „ви?</p> <p>Јелена се 
рата, па слуша.</p> <p>– Дивна идеја од вас, господине бележниче, да овде вечерамо! – кличе Даб 
ро осече на ујака:</p> <p>– Гадно је од вас, што то и++ спомињете!</p> <p>Поп-Стеви се смрче. < 
 /> <p>– О-о, лепо, господо!{S} Лепо од вас! – повика на једаред Јелена тројици младића још на  
 од Даринке.</p> <p>- Ми смо одсели код вас, – вели му она. –</p> <p>– Јован је тако.</p> <p>–  
иће и међу вама после бујице омладинске вас <pb n="54" /> више, који ћете признати, да омладина 
е тако.{S} Ја се не ћу нити се смем без вас вратити, – рече она слободно.</p> <p>Бранко метну ш 
 ни од шале подсмехнути.</p> <p>– Тражи вас, ујо, госпођа Рашићка! – одговори онај.</p> <p>Госп 
се збунио, кад је погледао.</p> <p>– Ми вас чекамо на ручак, – вели она.</p> <p>– Одмах... одма 
је, на кућу...{S} А и ви, слатка, молим вас, немојте смести с ума, што сам вам казала.</p> <p>– 
изнула у плач. </p> <p>Госпођице, молим вас, мало јаче...· слободније, – храбри је Кнежевић.</p 
ако ми мушки морамо.</p> <p>– Гле, а ко вас тера, да морате</p> <p>– Један другом за љубав.</p> 
ча к њима:</p> <p>– Хајдете.{S} Тражимо вас.{S} Треба да се журимо на Дунав.{S} Сад треба скоро 
/p> <p>Стотинама деце из света уче се и васпитавају тамо, и буду људи... и гора и боља од мог с 
, женском детету још много више кућевна васпитања.{S} Какво је то васпитање, кад мати сама, так 
 нек учи Лепо је дати дете и у лер и на васпитање; али треба, Бог ме, женском детету још много  
м последњи бој бије између себе нарав и васпитање.</p> <p>И Зорка се обесила Даринци о руку, па 
понашање, у том га утврђава њено српско васпитање кућевно и школско.{S} Но, што код свега тога  
 више кућевна васпитања.{S} Какво је то васпитање, кад мати сама, тако рећи, довлачи кћери курм 
у. </p> <p>Изгори поп Стеван између две ватре.{S} Ако у гору вуци, ако у село Турци.{S} Ако ће  
је беше узела, да долије у лонац у крај ватре.</p> <p>– Јух! – зачу се у исти мах и из собе у н 
њи девојче од својих седамнаест година, ватрених очију, весела безбрижна изгледа.{S} Како је Бр 
астирскога воћнака уз искрен разговор и ватреног Радованца.</p> <p>Кнежевићу добро дошло било,  
и о књигама.{S} Како сте дошли, чика... ваш ујак а и мати не могу доста да вас се нахвале.{S} А 
да мислим.</p> <p>– Моја мати.</p> <p>– Ваша је мати врло добра.{S} Знаћу и њој захвалити, – ре 
а плива у задовољству.</p> <p>– Госпођа ваша мати није нам се изненадила.</p> <p>– Ја сам тако  
омладину.</p> <p>– А да шта је друго та ваша дерна политика него туђа брига?</p> <p>– Општа ств 
ку Гору.{S} Ставимо ипотезу – можда баш ваша.{S} Гле, мај, зар то није могуће?{S} А по Дарвинов 
ачком омладином у вароши.{S} Али прошао вашар!{S} Дошао кући, да прихвати очеву радњу, па се уп 
{S} Бележник вели: „Нека буде и у паклу вашара!“ Благајник мисли:{S} Куд сви Турци... „Наћи ће  
<p>– А, знате ли, ко је на то наговорио вашег ујака?</p> <p>– Не могу да мислим.</p> <p>– Моја  
} Ето вам, шта је: госпођа Јеца просила вашега Бранка за своју кћер!</p> <p>Јован прсну у смех. 
сар.</p> <p>Једаред му примети: </p> <p>Ваши стари мора да су пореклом из Русије.</p> <p>Благај 
 загрмело је, као да је пао у њу гром с ведра неба.</p> <p>Кад се Јован вратио, отпративши свог 
лим очицама и са ведрог чела, па јој се ведрина осмејкује око румених усана увек подједнако, а  
ује непомућено и у веселим очицама и са ведрог чела, па јој се ведрина осмејкује око румених ус 
еђим зеленилом, те се све прелива према ведром плавом небу у сутону у најпријатнијим видовима.{ 
вина разгалила и госпођи Нати тромост с веђа и дремеж с очију, живнула и она, па се радује Дари 
еје марила, да јој се и једно дете мора везати за село.{S} Не ће се кућа Гојковића ископати, до 
бично код топле пећи.{S} Ако Даринка не везе или не плете што себи или обично браћи, тетка-Кати 
у, видиш, око свирца час се таласа, час везе ситно коло сремачко, плаховито оно планинско. </p> 
започети.{S} Госпођа Рашићка хоће да му век поједе, што до сад већ неје говорио с нећаком своји 
ења, али ћуд никада.</p> <p>Никада свог века неје поп Стеван помишљао, да ће бити кадгод и пров 
Јован.</p> <p>– Па да за што више од по века проводиш за скамијама, а над књигом?</p> <pb n="24 
а, а на колима се залепршаше два женска вела.</p> <p>– Писар мало поскочи са столице. </p> <p>– 
животне у сребрним и златним кивотима у велелепне храмове.</p> <pb n="101" /> <p>Бранко Радичев 
ив.</p> <p>То је било дивно, милостива, вели бележниковици, а дошао, да каже: „Добројтро!“</p>  
естра брата за савет. </p> <p>Да га да, вели поп Стева, у Јазак за манастирског ђака...{S} Наоп 
није друкче ни мислила.{S} Кнежевић је, вели, добар и ваљан млад човек, прилика таман као наруч 
је мати хтеде да задржи због главобоље, вели, да је сад са свим прошла. </p> <p>Колико је и Дар 
S} Баш му то добро и дошло.{S} Нема ти, вели, несноснијег посла, него гледати како наш бележник 
жедну преко воде, ма да се колико пући, вели Рашићка за Стајићку.{S} Само да се већ једног дана 
о ја не бих рекла, да је то дете рђаво, вели Ната за Јелену Рашићку.</p> <p>– Није; ал она ће н 
и певач.{S} Када је на уметничком мору, вели он, лађа богиње Талије, на којој је он у својој др 
ио...{S} Хајд, видећемо се, ваљда, још, вели поп Стеван.{S} Не ћеш тек отићи горе, а да и нама  
 се и ви женске успалиле за омлатином!- вели попа смешљиво; а госпођа Јеца га види, да је сад в 
валила, те навалила.</p> <p>– Хајдемо!- вели, па, – Хајдемо!.... идем, – каже, – да видим моју  
за живу главу.{S} Као да ми ту седи!{S} Вели увек па се удари иза потиљка.)</p> <p>У који мах п 
– Марко!{S} Чашу пива!{S} Ево Марка.{S} Вели:{S} И пилићи су готови.{S}Па ако је по вољи, госпо 
ица га погледа, као да му не верује.{S} Вели:{S} Зна део комшилук, само не зна поп Стеван и ви; 
 А није рада, ни кћер да уда у село.{S} Вели: „Село ти је тек село.“ Ето, она се родила и одрас 
дога човека, па се прикључи друштву.{S} Вели, кад се поздрави с мушкима и женскима:</p> <p>Чини 
.{S} Јуф, јуф, свиснуће.{S} Хоће, да! – вели Јован. – Не да се та извести из концепта.</p> <p>– 
p>Јух, како сам се ја онда поплашила! – вели Зорчица. – А Даринка стала, па не зна, шта ће; па  
добрила Јеца на поп-Стевина сестрића! – вели сека Ната.</p> <p>– Ја сам одмах рекла, има нешто, 
е моја!{S} Иди, немој да се крхаш ту! – вели јој разнежени супруг. – Ти бар не мораш, ако ми му 
 просвета!</p> <p>Не помаже ту књига, – вели му Јован. – Нема просвете, где народ не стоји екон 
амо, да мислиш!{S} Приповедај штогод, – вели му девојче љупко, па му привуче себи руку. – Кажи  
, па сваки час добија некакве налоге, – вели Бранко. – Чини ми се, да је већ тражио друго место 
и је допустила, да долазим на певање, – вели Јелена; али ми је жестоко заповедила, да избегавам 
 Децо, ја то не ћу моћи све издржати, – вели госпођа Ната, а запурила се сирота од врућине и гу 
дао.</p> <p>– Ми вас чекамо на ручак, – вели она.</p> <p>– Одмах... одмах ћу доћи, одговори Бра 
ну се она.</p> <p>– Ја ништа не знам, – вели Јован. </p> <p>– Слатки сте ви, – намигну бележник 
пођи Нати до беседе!</p> <p>– Ја сам, – вели, – за то већ стара, а ти си ми, кћери моја, још мл 
кује она из кухиње.</p> <p>– Разумем, – вели Трива.</p> <p>– Дођи, па ћеш вечерати, – опет Ната 
.{S} Ко је не зна, скупо бије платио, – вели Катица за госпођу Јецу. – Медом залива, а да лизне 
ао пустила у уши. </p> <p>Иди, синко, – вели. – помешај се и ти мало међу свет.{S} И онако слаб 
> <p>– Ја сам одмах рекла, има нешто, – вели сека Ката. – Сад је наишла, Бог да прости!</p> <p> 
инке.</p> <p>- Ми смо одсели код вас, – вели му она. –</p> <p>– Јован је тако.</p> <p>– Па да г 
овек, кад помишља на своју будућност, – вели опет парох, – не замишља увек самога себе, Праотац 
/p> <pb n="45" /> <p>Та, колико ме је – вели, – речи само стало, док сам га наговорила, да позо 
 Стражилово ви и не морате, мама, ићи,– вели јој Даринка...</p> <p>Пуче топ.</p> <p>– Ево, лађа 
ај ми се увукао већ у нос:{S} Ова наша– вели Рашићка за Јелену, своју кћер, – још је невина, де 
овљевића, док је његове деце. „Кућа је“ вели, „жив човек, не цигља ни набој, а жива је кућа нај 
 науми.{S} Код њега важи само „или–или“ вели Јован:</p> <p>– Са свим као и његова назови– ујна, 
, бар у корист свога „вишег позива“, па вели:{S} Штета за госпођицу Јелку, што нема прилике да  
> <p>Била ту Јаковљевићкиња девојка, па вели, доћи ће ми у визиту.</p> <p>И сад узеде да оговар 
} Мала је била... – разнежи се попа, па вели за Јелицу.</p> <p>– Да, да!{S} Сећам се...{S} Трчк 
он би му одговорио, као што толико пута вели; </p> <p>– Ја сам господар у мојој кући.{S} Ја сам 
 што, али чики није нешто право.{S} Све вели, кад чита новине: „Ја не знам, што се толика хука  
а, мисли, не може ни постићи... „Поп је вели поп Стева, поп: а придиковао, а не; те гласао за о 
 на место, где је седео био, а ништа не вели.</p> <p>- Е, сад иди никад, поп-Стеване!</p> <p>–  
озору с Јеленом, па да је пита, шта јој вели мати?</p> <p>(Таман га је лепо поздравила!)</p> <p 
е, јер је таки дух времена.{S} Бележник вели: „Нека буде и у паклу вашара!“ Благајник мисли:{S} 
 лек против мамурлука.</p> <p>Благајник вели:{S} Клин с клином, па ено га код разбијене канте,  
м, шта; Нисам... нисам ни речи...{S} Он вели, ти ме зовеш. - </p> <pb n="35" /> <p>– За бога, – 
овца <pb n="103" /> и њену кћер.{S} Као вели, она јој је сина дочекала и гостила неко време у Б 
инеји слади санак.</p> <p>Благајник као вели: „Куд сви Турци“... па савесно врши своје као беге 
посла, него дошла, па јој баш жалостиво вели:{S} Не волим нешто, што је отишао Бранко. (За њих  
 ужива, што може да мечи као „Прави Рус вели за њега увек писар.</p> <p>Једаред му примети: </p 
ник се не да извести из свога кола, већ вели:</p> <p>Овај наш уча могао би, Бога ми, спремити к 
 бележнику друштво.</p> <p>Јеша Дабижић вели:</p> <p>– Баш се добро осећам!{S} Тако мора бити о 
гове“ не може побркати.</p> <p>– Седи! –вели опет попа Бранку,</p> <pb n="72" /> <p>– Не да се  
За што?{S} Мој господине, ето, за што! –вели Јеша. – Мој конкурент, онај Јуда код цркве, дошао  
их остатака, па је не занимаше ни каква велика беседа у вароши, радовала се Даринка као мала, ш 
сад?!</p> <p>Та, за који дан ће да буде велика беседа у корист преноса последњих земних остатак 
 то ћеш тек допустити.{S} У нас је врло велика погрешка то, што ми држимо, да не може бити инте 
пођица</p> <p>Даринка, кад је у вароши „велика беседа“ рад преноса костију Бранка Радичевића, „ 
угара и Хрвата,... како та два књижевна великана старије наше књижевности несу некакав Мушицки  
S} Онако се народ уме одушевити само за велике идеје.{S} Од надничара, који је можда закинуо од 
агодарности само гроб.{S} Као свећеника велике идеје пренесе га у храм, где му је „црква под не 
у срдашцу моме“, завапио је негда његов велики имењак.{S} Туга се нека стисла у његовим грудима 
 ђак још, упозорен од Мушицкога на онај велики посао, кога се он доцније тек онако свесно и сав 
 час по па гурне Даринку или се удари о велики штит, што га Даринка држи против сунца.</p> <p>А 
агор само је, да Бог ме, увећао и онако велики жагор, што се разлегао по пространим ходницима и 
а то раскопчава огртач“, то чупа с ногу велики завежљај.{S} Баш читав посао!</p> <pb n="19" />  
его речима.</p> <p>Попа застао баш пред великим орахом, па гледи већ по толики и толики пут, ка 
не цркве стоји одар окружен са шеснаест великих свећњака и обасут цвећем.{S} Станица паропловск 
 ону о браца-Анти и разбијеној канти на велико уживање бележниково, (а чак је и благајник дигао 
ај пар предметом разговора она, неје то велико зарезивала.{S} Госпођа Јеца се не осврће на то,  
прослави.{S} Одмах сутра дан после оног великог концерта, што га је приредило српско академиско 
адемиско друштво „Зора“ у Бечу у спомен великог песника, седне он на лађу, а с њим и Јован Јако 
 у свом скромном селу прославити спомен великога песника. ·</p> <pb n="59" /> <p>Још пре него ш 
 А највећа је њена радост, што ће у тој великој свечаности и она да суделује.</p> <p>Пре него ш 
и могао доста да поднесе, сад се нађе у великој неприлици.{S} Чисто не сме да му гледа постојан 
У сека– Катину децу већ сад гледе као у велику господу, па се поносе.{S} Наша деца!{S} Има и у  
не клоне у тешкој ноћи искушења,... да, велим, у тешкој ноћи искушења, која га је стисла, да је 
, за то сам ти га и послала.{S} Да сте, велим, на само.</p> <p>– Нисам те разумео...!{S} Ни на  
а то ће Рашићка.</p> <p>– Но, но,... не велим ја тако...{S} Не мораш ти одмах... не знам шта... 
а.{S} Има она каде и чекати.{S} Али као велим, он је твој, па биће и теби право. </p> <p>– Са с 
ни за какво добро. </p> <p>– Да, и опет велим, – узе опет Јован – што више свесних економа, зем 
носу Бранкових костију</title>“.</p> <p>Величанствен тренутак.</p> <p>Изнесоше и мртвачки санду 
 Бог ме, неје могао оставити након себе величанствених манастира ни иних задужбина.{S} Али као  
злети орао, замахне крилима, па заплови величанствено по ваздушном мору...{S} Или дивљи голубов 
а он вреди за наш народ и шта значи ово величање његова спомена.{S} Око тога му се мисли највиш 
да је био таки гениј, као што га ви сад величате, то није никад показао.</p> <p>– Чудновато, да 
, спремити коју боцу вина.{S} А?{S} Шта велиш, Јоване? </p> <p>Није ружно, – одговори Јован. –  
 бих рекао, – дода бележник. – Него кад велиш, да је сам Варнава у манастиру, како би било да п 
а паропловског друштва окићена грањем и венцима, а на мосту, што води слађе на сухо, подигнут с 
ам устаде и диже чашу:</p> <p>– У нашем венцу има једна ружа...</p> <p>– Хм, Хм! – продера благ 
 воденицу.{S} Довешће децу у Брајковац, венчаће их, и ти ћеш, можда, имати да тераш још парницу 
лов сад него да сам данас уловио дивљег вепра у спахинском забрану.</p> <p> Мачак се стропоштао 
на слава прошлости, и идеја будућности, вера, љубави нада неокаљанога поштења, непомућенога род 
S} Већ да му увређена љубав и преварена вера у поштење с болом врисне: „Од кад те, мајко, нисам 
кад дође та омладина, не знаш, каква је вера.</p> <p>– То ти је једно и исто.{S} Кажи младости  
ака плава хаљина, да се може слободније верати по гори, – последња кратка хаљина, што је као шв 
а, да буде вредна домаћица, добра мати, верна супруга, и тако даље.{S} Баш тада је он тим начин 
Криста јој је послушна, па радилица, па верна, па...{S} Ал само...{S} И сад језа цело хтела да  
Колико му је покојна Стаза била нежна и верна супруга, колико чуварна и вредна домаћица, Тинка  
у чашу у здравље једне вредне домаћице, верне супруге, једне госпође, која је ружа у нашем друш 
а Бог ме.{S} Додијало им овде гоњење за веру као и у Турској, па се просто одселили у Русију, п 
је – у божјој руци!{S} Али је бар тврду веру дала, да ће све и сва порадити и код чике, поп-Сте 
глед, како ваља љубити свој род и своју веру.</p> <p>Него Бранко Радичевић дубоко је заталасао  
S} Ја не бих никад одлазио одавде.{S} И веруј ми, моја је најозбиљнија намера, да дођем кући, п 
д до Карловаца.{S} Једва је могао ко да верује, да кола, у којима беше Бранко, не ће стићи са с 
 Бележниковица га погледа, као да му не верује.{S} Вели:{S} Зна део комшилук, само не зна поп С 
Карловцима испасти.{S} Чисто не могу да верујем...</p> <p> „— Ти, канда, не идеш из Брајковца з 
њем, кад уграбила прилику. </p> <p>– Не верујем, – одговори Јован.</p> <p>– Зар ви ништа не зна 
p>– Ја бих те чекала целу ноћ.</p> <p>– Верујеш, да ћу доћи; је л?</p> <p>– Ниси никад слагао.< 
 ли и он окренути на боље.{S} Ако ми не верујеш, иди ма у које село, где су Срби помешани с Нем 
њихову добу, а и не слуте, колико ће се весала поломити на узбурканим валима, што их тамо чекај 
ојих седамнаест година, ватрених очију, весела безбрижна изгледа.{S} Како је Бранко неје примет 
к, добио мало одушке, да се провесели с веселим Брајковчанима у хладу манастирскога воћнака уз  
ећно сунце, па одсјајује непомућено и у веселим очицама и са ведрог чела, па јој се ведрина осм 
/p> <p>– Не, не! – кличе девојче и опет весело, као обично, па га опет ухвати. – Не срдим се!</ 
Гори, те се опомене детињства и старога весеља чика-Перина.{S} Том приликом се и деца боље срађ 
вој прави цвет.</p> <p>Из мисли га трже весео кикот и клицање.{S} Таман да се дигне и да види и 
еле</title>“,и број „<title>Хришћанског весника</title>“, у кому је позив на претплату, а нерас 
уцао би је на главу преко ушију, кад је ветар или зима, па мора гологлав да сахрањује, да свети 
препреден као враг. (Понда окрену други ветар).{S} За Бога, Стефане, – удари госпођа Јеца кроз  
ро је.{S} Чувај се, да ти их не препали ветар и сунце преко поља, те да не кажу сељани. „Каква  
 челу јој пао прам косе, па се њим игра ветрић, кад потрчи.</p> <pb n="38" /> <p>Бранко прогово 
p>Једва се око малих заранака раскалаши ветрић с Фрушке Горе.{S} Заћарлијао, па гони несносну з 
а не ће више говорити између себе „ви“, већ „братски српски“ „ти“, него Дабижић, на пример, не  
питала и брацу и сеју, кад ће, за Бога, већ једаред то почети?{S} Али Јован се одсмеје и одгова 
ови укрсте, не ће зар један на другога, већ један поред другога.{S} Запитаће се за јуначко здра 
а само по старој навици.</p> <p>Женска, већ не у првом цвету своје младости, али ипак још доста 
е само што се и сама за времена скрила, већ и пун сен округле багреме, једне од оних, што су за 
ележник се не да извести из свога кола, већ вели:</p> <p>Овај наш уча могао би, Бога ми, спреми 
та било.{S} Ти ниси рођен само за себе, већ за... виши позив, – пребаци Јеша писару, ал не знаш 
штва“, те не може друкче да тузи угове, већ се болном душом хвата за њихне трагове.</p> <p>Беле 
/p> <p>– А Јелена не сме ништа да каже, већ саже главу, па стаде гутати, као да јој нешто засел 
овара, па не знаде, шта сад да му каже, већ окрену на друго:</p> <p>Хајд заједно до куће, ако х 
разди, нити да вијају над собом облаке, већ пуштају, да поред њих пролећу чворци, што се надлећ 
угледа Јелену, како жури њој.{S} Дакле, већ је ту време, да се иде на певање!{S} Па колико Јеле 
ићу те донекле.</p> <p>– Немој донекле, већ хајде баш у Карловце.</p> <p>– Не реци два пут.{S}  
ју руку на траг, нити да његову стисне, већ му је подала, па је он љуби и милује по милој вољи. 
алне наше прилике...</p> <p>И Марко се, већ по одавно, помешао с гостима.</p> <p>Бележник хоће  
ати гости са стране.{S} Е, неје друкче, већ изгледаше тамо, што рекао оно Јован Јаковљевић, „ка 
 није то ни идилисање, што ме амо вуче, већ баш, ако ћеш право, практичност,... сушта практично 
ачкога друштва, нити рећи мање ни више, већ сензацију; а у кући пречаснога пароха Брајковачкога 
 <p>Јован сад тек не зна, шта да мисли, већ се забленуо час у бележника, час у бележниковицу.</ 
е препанула, да се неје могла уздржати, већ се у највећој дреци смота негде у коров, да тамо у  
да доврши, што је у радости хтела рећи, већ најпре поскакута с ноге на ногу па, кад јој се и та 
ризвао га тек сада, када је, тако рећи, већ на прагу, да буде свој човек, а за толико година до 
а испржи које пиле.{S} И Марко се, ено, већ вија са живином по широком дворишту.{S} Марко је ју 
којој неје ништа сметало, што је писар, већ по не знам који пут, декламовао ону о браца-Анти и  
, на онај свет,</p> <p>А ето ти и опет, већ по толики пут, госпођице Даринке, јединице јој кћер 
једнога од просветитеља хришћанских!{S} Већ ми бучи глава од неко доба.{S} Свуда Бранко и само  
ала пут и светлила му, да не залута.{S} Већ да му увређена љубав и преварена вера у поштење с б 
је госпођа Рашићка већ дошла к себи.{S} Већ се говори по селу, како жали, што је дотле дошло.{S 
а честито у двориште госпођа– Катино, а већ је готово цело село знало, да је сека Ката добила г 
ин да нешто изуме, кад је паметни Шваба већ све изумео!“ Једва се одважио још и на то, да по уп 
ебе.{S} Шта ти ваља радити, то ти треба већ сам да знаш после осам година, што си их провео у г 
 да чита.{S} Обично би до сад у то доба већ био код Јована; али га јутрос нешто одговори, те не 
ата и Даринка у један мах.</p> <p>Трива већ сишао с кола па одапиње коњима конопце са ждрепчани 
 да се развенчаш.{S} Петнаест година га већ нема.{S} Расписаћемо по новинама, да се до извесног 
оби лик Бранка Радичевића.{S} Учитељ га већ набавио, уоквирио и украсио њим собу.{S} Али то је  
ди, из тих се, по његову уверењу, не да већ више ништа ни учинити.{S} Нечему много бољем нада с 
ма глави.</p> <p>Сад се, Бог ме, „не да већ никако ни преиначити“, јер је и јавила Кати по њену 
ах... не знам шта... </p> <p>– Доста ја већ гутам од неко доба, – загрми Рашићка.</p> <pb n="36 
,... по свој прилици...</p> <p>– Кад ја већ не ћу бити на Брајковачкој светковини, немојте бар  
а.{S} По дебела је књига, што сам је ја већ прочитала.{S} Скупо ме је стала.{S} Али све нек је  
 се радује, да је позна. </p> <p>Бранка већ поче завијати у стомаку од толике љубазности.</p> < 
ти, тог подскакивања од ње!...{S} Зорка већ чита чика– Јовин лист, што јој поклонио браца Јован 
дно и треба да буде једно.</p> <p>Зорка већ опет дотрчала с књигом у руци, па говори речи позна 
</p> <p>– Е, Бога ми је госпођа Рашићка већ дошла к себи.{S} Већ се говори по селу, како жали,  
из главе“ На преудају неје ни помишљала већ и деце ради, а дакако, још је била држећа и млада д 
толики и толики пут.</p> <p>Него почела већ да се једи.{S} Све се разишло од куће: и деца и дев 
дина, па још млада за беседу!{S} А била већ и пре тога као ученица више девојачке школе на бесе 
арав за то.{S} Та, адвоката и онако има већ и сувише.{S} А у државној служби, опет, не да се пр 
чак и Новом Саду, где је толико времена већ средиште свему кретању српскога народа у јужној Уга 
 <pb n="35" /> <p>– За бога, – поче она већ мало нестрпљиво, – та, за то сам ти га и послала.{S 
reign> неје ни ступио у јавни живот, па већ, ето, у туђој руци маљ, којим би себичност да кује  
првом покушају певачкога друштва.{S} Па већ и онако имала би да га пита много, много, да га пит 
гуш, не беше по све тога слободан, – та већ загрози опасност, е дуго прост народ не би имао ник 
ших.</p> <p>Под орахом на сред дворишта већ постављен сто.{S} Орах густ, а по земљи очишћено, п 
нка, тек да из учтивости рекне што, кад већ Јелена не прихваћа.</p> <p>У планини, знате, може л 
оном, примети Бранко више у шали, – кад већ знаш и за зубачу и за филоксеру.</p> <p>– Шала на с 
 доба, њој срце све јаче куца.{S} А кад већ дође, и да седне на свој прозор, несташни ђаволак с 
"86" /> <p>Приметиће Јован **Бранку кад већ беху на путу кроз шуму манастирску. ~</p> <p>– Боже 
–а-а, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим, шта је!“ мисли благајник, кад за вечером и п 
љиво; а госпођа Јеца га види, да је сад већ мекши од памука.</p> <p>– Омлатина омладина, алезај 
шићка хоће да му век поједе, што до сад већ неје говорио с нећаком својим о томе.{S} А он опет  
овицом“.</p> <pb n="77" /> <p>Писар сад већ нема куд ни камо.{S} Те док се други збунили, кличу 
ш, тек само празан разговор!</p> <p>Сад већ не може поп Стеван, да омладинску ћурдију не одгрне 
е оно, што сам ја хтео, видим, да народ већ зна.</p> <p>– Је ли по вољи унутра? </p> <p>Бранко  
оге, – вели Бранко. – Чини ми се, да је већ тражио друго место.{S} Из његова данас разговора чи 
>– Па видиш, Стефане,... видиш, сада је већ девојче.{S} Седамнаест јој годиница; скоро ће, у им 
 радни дан а чека сто послова.{S} Па је већ ето, време, да се на селу и госпође враћају са села 
не зна поп Стеван и ви; а и пошиница је већ омирисала. –</p> <p>– Неће госпођа.{S} Јоца то· доп 
ла.{S} Навалио се леђима на зид, где је већ отрљо креч и углачао га од тешког наваљивања; преба 
а „виши позив“.{S} Тај виши позив он је већ и вршио као члан неке путничке глумачке дружине, гд 
искочи; толико се пута захука, дошао је већ под грло, а то се отео тек само дубок уздисај.{S} С 
и, кћери моја, још млада. </p> <p>То је већ сувише!{S} Шеснаест година, па још млада за беседу! 
м Катом и с госпођицом Даринком, јер је већ једаред био с њима, баш у њиховој кући.{S} Али се у 
 да се говори, него о томе.{S} Синоћ је већ доучила све, што неје била потпуно знала.{S} Само ћ 
брат.{S} Он кирија, а она ево је код ње већ четири године.{S} Па има послугу и од Триве.{S} Кри 
вели Рашићка за Стајићку.{S} Само да се већ једног дана прошетају деца, Бранко и Јелена, по Бра 
foreign>.</p> <p>– Јоване, – насмеја се већ Стајић,– мени се чини, ти у мамурлуку свом обично г 
да се попне на кола. </p> <p>Даринка се већ наместила, а надурила се, бојаги, па јој одговара:< 
пријатнијим видовима.{S} По доловима се већ спушта мрак. </p> <p>Под планином се раширило село  
ће идеја погинути...</p> <p>Бележник се већ неколико пута дизао, да опет он наздрави, али га ув 
да прецепи чвор на цепаници, с којом се већ толико бочи и која га стаде толико зноја, те у мало 
{S} Нова се омладина креће, њен глас се већ по мало чује.{S} Кад не иде више с омладинским скуп 
иге за господина...{S} Бранка.{S} Он ће већ доћи, – рече Даринка, па се као трже и поцрвени, ка 
та ћеш му и поверовати, да му срце хоће већ да пукне од среће.</p> <p>Јелена задрхта.{S} Провир 
уђ, јер и оне сродничке пажљивости беше већ нестало у себичному његову срцу, туђ, јер предвиђаш 
астао баш пред великим орахом, па гледи већ по толики и толики пут, како је воћка понела.{S} На 
и на изуст.{S} Па библиотека њена броји већ и десетак које „<title>Дарова доброј деци</title>“  
још дуго трајати.</p> <p>– Имали смо ми већ једном и организовану омладину. —</p> <p>– Са стара 
абранити.</p> <p>– О, моја ће мама мени већ дозволити, – одазва се Даринка. – Њој се здраво доп 
олике љубазности.</p> <p>– Е, па кад си већ навалио...{S} Хајд, видећемо се, ваљда, још, вели п 
>, – допуни учитељ. – Је л, Зорчице, ти већ знаш твоју песму?</p> <p>– Знам, знам, господине! – 
 са значајним смешењем.</p> <p>– Ех, ти већ све знаш, – проговори бележник, напунивши пуна уста 
а душу, јесте ништа и нико мањи ни већи већ главом њезин мацан.{S} Ено га, и он лично изашао, д 
тво састало, као и на то, даа је у кући већ било речи и о томе, да ће се ићи у Карловце.</p> <p 
лежник, благајник, писар и други певачи већ су се договорили, како ће после певања на пиво „Код 
Катиној неје ви било о другом чему речи већ о прослави Бранка Радичевића у Брајковцу.</p> <p>Зо 
опине Јелене и да допру до Стајића, док већ и он не дође у двориште свога ујака.</p> <p>Та „див 
оз.</p> <p>Да говорим толико... не знам већ коме, послушао би ме и учинио А ти...</p> <p>Види П 
оп-Стева, па говори без запете.) Ја сам већ замесио попару учитељу.{S} Не води ти бриге, Јелиса 
исам познав’о,</l> <l>Први санак ја сам већ одспав’о...</l>“ </quote> <pb n="48" /> <p>Даринка  
 добричина, па доста и у годинама, и он већ ратоборнији.{S} Нешто га подиже са столице, па се у 
Али Јован као да не слуша, јер се нагао већ преко стола с чашом у руци, да се куцне с бележнико 
неког згодног увода. – Тај ми се увукао већ у нос:{S} Ова наша– вели Рашићка за Јелену, своју к 
је, да ће „сад одмах“ доћи, па је устао већ био и пошао.{S} Али је баш дошла у разговор најзани 
а само, колико је грких пилула прогутао већ и данас од бележниковичина пецкања!{S} Дотле га је  
ља беше нестало, па га нема натраг, ево већ јаче него по сахата. </p> <p>– Шта мислите, где нам 
дина.{S} Најстарији син јој, Јован, био већ у по гимназије.{S} Женско дете у седмој осмој ли го 
ребу, да се одмори.{S} Готово да је био већ и заборавио на ујака; а кад га се и сетио, неје има 
 диван био, да кроз грло неје пропустио већ толико силно пиво, бело и црно вино и све, што река 
па се дигао, па пажљиво растире и онако већ до најситнијег патрићка догорелу полушку своје цига 
} Време је.{S} Није лепо, што ме толико већ, како смо заједно, ниси водио к њој.</p> <p>Поп-Сте 
Да Богме, мати је мати...</p> <p>Бранко већ пошао, а неје се још решио, дал да иде Јовану.{S} Д 
 којој се, бог ме, ухватило по прилично већ иње; гладни гледа, како куља дим на врата.{S} Око с 
ас научити Бранково коло...</p> <p>– То већ знам! – кличе и опет Даринка, и још већма је поли п 
еседе!</p> <p>– Ја сам, – вели, – за то већ стара, а ти си ми, кћери моја, још млада. </p> <p>Т 
Благајник одмах устаде. </p> <p>– Писар већ дохватио шешир.</p> <p>– Хоћете ли и ви?—– шану бел 
пут!{S} Упамтите, други пут!{S} Ево нас већ и код наших.</p> <p>Под орахом на сред дворишта већ 
 попом...</p> <pb n="43" /> <p>Кнежевић већ неколико дана ради око тога, да састави певачко дру 
љи, у тим годинама својих кћери, морају већ да помишљају и на зетове.{S} Ја кажем, Стефане роди 
ете се поп Стеван, – а да што сам ја ту већ двадесет и толико година?!{S} Учим ја то и говорим. 
разабирао за њу.{S} У сека– Катину децу већ сад гледе као у велику господу, па се поносе.{S} На 
оведе вакацију...{S} Ал не знам, што их већ нема из винограда! ...{S} Владимир ми је био ту пре 
али то је само у први мах, јер је Немац већ дошао онакав, какав Србин постане тек, кад се од ње 
“, да почне и сама мислити о њој, и још већ мада јој обрати пажњу на њу, када дође...</p> <p>Пе 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Већ далеко измакли путници иза вароши, те језде пољем ш 
е своје као сам песников аманет.</p> <p>Већ на неколико дана пред заказани свечани дан у Карлов 
} Кадгод је у Игњатовој кући било каква већа посла, било да му дођу гости, било да се кољу свињ 
шите, те ми сад тек долази пред очи све већа тешкоћа бремена, што сам га се подухватио у најбољ 
ђене паре, а пара мало, док потребе све веће расту.{S} Ми ћемо поред све примљивости према свем 
од куће: и деца и девојка и слуга.{S} А већи краве ће доћи скоро из поља, па и по дворишту треб 
{S} А повукао би је за цело, као што се већи у себи повукао, кад се састао с Јованом и учитељем 
и презрели беху у оно доба сви и мањи и већи књижевници, па и сам Рајић и Мушицки, чак и неумрл 
ним с кајмаком, на који му се сад тек и већи апетит отворио, што зар хоће на њему да излије сав 
еће на душу, јесте ништа и нико мањи ни већи већ главом њезин мацан.{S} Ено га, и он лично изаш 
ви мученик народни.{S} Што свеснији, то већи мученик.{S} Ја, видиш, не бих то никада могао бити 
ју страна ђаци, – када је то видео, још већи немир уђе у њега.{S} Хтео би да доспе и у читаониц 
ном штампаном табаку.{S} А од оних опет већина их почне још у ђачким скамијама, па таман кад је 
 ко хоће да ствара јавно мњење?{S} Људи већином још не позвани на то.{S} Ко нам пуни белетристи 
, а ја бих рекао, да су народни учитељи већином такви, то је прави мученик народни.{S} Што свес 
, тукао би се сад са целом општином.{S} Већма осећа морални мамурлук, него онај од пробанчене н 
м она тројица њима ближе, то се Даринка већма стискује уз Јеленино раме, као да би да се скрије 
некако му вага судилачка и нехотице све већма претеже на Даринчину страну.{S} Бадава, срце само 
нат боље свидео.{S} Карту и чашу заволи већма него спас душе своје, него кућу и породицу.{S} Да 
вце за њим, за Стајићем!</p> <p>Што јој већма долази у главу, да је потребно да се са учитељем  
кораке под прозором; али, рекао би, још већма чује, како јој јако и нагло бије рођено срце.{S}  
 официрским забавама.{S} Па се деца још већма заволеше, замилова се Данило и Ната.{S} И чика Пе 
право.{S} Ал...</p> <p>Јован је сад још већма дошао до тога уверења, да треба да остане код кућ 
ред простим светом! </p> <p>– Ви ме још већма плашите, те ми сад тек долази пред очи све већа т 
већ знам! – кличе и опет Даринка, и још већма је поли пламен по лапитима.</p> <p>Тим боље!{S} З 
 бојаги, удари у смех.{S} Бранка то још већма увреди, те се оштро осече на ујака:</p> <p>– Гадн 
тра, ако не оде у варош, да тамо отвори већу радњу, ево мог носа, ако не назида у сред Брајковц 
едру, или умрети!...{S} Него једва чека вече, да се састане на прозору с Јеленом, па да је пита 
рнава у манастиру, како би било да пред вече банемо тамо?</p> <p>Како се дознало за узрок Бранк 
ој, нека отвори почешће собе онако пред вече, кад се стиша прашина по улици, али ни по што немо 
 тако у стакленом ходнику уживају летње вече у разговору и теочинцу, Јелена је у својој соби.{S 
 први пут опио у њој, а то је било прво вече, како се скрасио у Брајковцу) декламовао ону позна 
брим ногама, па – на здравље!{S} И цело вече „нити писну, нити зубма шкрипну“.{S} Ако га тек чи 
тужи, како Криста скоро свако боговетно вече изађе пред кућу, па се ту нађе с неким ковачким ка 
 је и народ осетио жељу Бранкову.{S} То вече ће му остати у најлепшем спомену из живота у Брајк 
it="subSection" /> <p>Кад је Даринка то вече села у одар, да легне поред Зорке, дуго јој се пог 
 забављате, – пребацује јој учитељ; – у вече са мном, а дању с господином Бранком.</p> <p>Девој 
p>Прилике је тому зими често.{S} Седе у вече обично код топле пећи.{S} Ако Даринка не везе или  
мо преко потока оној кући, одакле јој у вече долазе они звуци са ситних гусала, тамо,... ох, та 
амо по материној жељи. </p> <p>Од онога вечера, како је оно учитељ отишао онако нагло и срдит с 
 то чудно осећање, што је обузимаше тог вечера, осећање према нечему неизвесному, где се радост 
к са печењем почиње наздрављати, ако ни вечера наша није још ни на столу, ја мислим и држим, ни 
мо је вечерас Бранко и Јован.{S} Чим су вечерали, дошао је Јован по Бранка, па су отишли к учит 
ја од вас, господине бележниче, да овде вечерамо! – кличе Дабижић, кад Кнежевић испева песму. – 
 је, било телесно било душевно, уморан, вечерас тек више из навике, да нешто прочита, пре него  
заборавио, каква му је задаћа задата за вечерас.{S} Вук длаку мења, али ћуд никада.</p> <p>Ника 
отока у лепој тамо кући.</p> <p>Тамо је вечерас Бранко и Јован.{S} Чим су вечерали, дошао је Јо 
ог учу не избациш из општине, – рећи ће вечерас госпођа Рашићка поп-Стеви, наравно, после неког 
pb n="99" /> изгубивши наду, да ће се и вечерас састати с њим, и уверивши се зар још боље, да с 
српскога.</p> <p>Ту књигу узео Бранко и вечерас да чита.{S} Али, као обично, кадгод је, било те 
/p> <p>Па збиља!{S} Кнежевић не дође ни вечерас.</p> <p>Касно у ноћ тек чула је, да се отворила 
Како да се састане с њим?{S} Хоће ли он вечерас доћи под њен прозор, као обично, кад је онако с 
рочита, пре него што заспи.</p> <p>Него вечерас му се не да да чита ни колико иначе у овакој пр 
.</p> <p>Писар као да се нешто очемерио вечерас, па је мрзовољан.{S} Кадгод пије младо пиво, а  
ко исплакала.</p> <p>Али јој криво, што вечерас тога нема.{S} Осећа ужасну празнину, па јој кри 
 Брајковачком учитељу, Милану Кнежевићу вечерас срце необично ускипило „љубве жаром“, па не дад 
ем, – вели Трива.</p> <p>– Дођи, па ћеш вечерати, – опет Ната Триви, а то исто или можда мало д 
l:lang="it">pianissimo</foreign> што га вечерашњи гости из Маркове крчме „Код разбијене канте“  
мисли благајник, кад за вечером и после вечере заређале здравице, као да му је до сад све тек к 
еда и као очински савет...</p> <p>После вечере оде госпођа Рашићка с Јеленом „за послом“.{S} Ос 
кад ће поп Стеван проћи и вратити се на вечерње.{S} Но колико јој збиља стало до поп-Стевана, е 
 Једва дочекала, да црквењак зазвони на вечерње.{S} Понда је изашла на улицу, да види, – кад ће 
а, да у Брајковцу звони радним даном на вечерње, ако у опште и звони, но највише тек за то, да  
нила главицу на руку, па мирише мирисни вечерњи чисти ваздух.{S} Поглед јој се отме на осветљен 
рговачкога, што га добије у тако званим вечерњим школама, а чистећи преко дан пијацу испред дућ 
> <p>– Миле! – задрхта опет њен глас по вечерњој тишини.{S} Нема одзива.{S} Само види, како учи 
видим, шта је!“ мисли благајник, кад за вечером и после вечере заређале здравице, као да му је  
> <milestone unit="subSection" /> <p>За вечером поп Стеван крупно мисли.{S} Нико речи да прогов 
то стужи човека.</p> <p>– Да, да!{S} За вечеру радованца!- пристадоше сви у глас.</p> <p>Благај 
рудима народнима, где је нашла места за вечита времена слава прошлости, и идеја будућности, вер 
ако му драго, Бранко Радичевић сјаће за вечита времена као трећа звезда уз Вука и Даничића на о 
њим био толико дрзак, да каже, како је „вечита штета за уметност, што госпођица Јелена нема при 
и копати винограде.{S} Имамо на пример „вечитих правника“ доста, ал и ти хоће да играју само го 
имени оно:{S} Кога мрзи да ради, тај је вечито незадовољан са својим позивом, и зна увек милион 
воју.</p> <p>– Не мислиш, ваљда, да ћеш вечито ђаковати?</p> <p>Бранко одмахну главом:</p> <p>– 
 реч на памет; „Ваљда не мислиш, да ћеш вечито ђаковати.“ Да!{S} Понда треба помишљати и на сво 
а се.{S} Уплете и она: „Први санак мира вечитога.. </p> <p>А Зорка нестрпљива, па заврши послед 
 омилело, да је зажелео у њему боравити вечни сан.</p> <p>Два дана напред почели се скупљати го 
</p> <p>Сутра после подне одмах је прва веџба певачка. </p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
 као што је била,... па да јој се момак веша на прозор?{S} Каква је она мати, кад то гледи свој 
да се поздрави с њом.{S} И он, до душе, вешт момак за таку прилику:{S} Али и она не зна, шта да 
ковац; ту се препоручи бележнику својом вештом декламацијом „о разбијеној канти“, и бележник га 
ободнији. (Понда се затрча, те додаде:) Ви сте анђео храбрилац!</p> <p>– Молим, молим, господин 
и нашег Марка?...{S}Јел те, мајсторице, ви ћете нам га пазити.“</p> <p>„Гле мене!{S} Како не би 
ети најбоље посведочити...{S} Боже мој, ви гледате опет ту као неки преблаги Јеврем...{S} Ето в 
о, тек да се, бојаги, извини. </p> <p>- Ви сте ипак старији, - одговори Јелена ђаволасто; – па  
рсну у смех.</p> <p>– Ја то увек кажем: ви терате политику.{S} То је наперено против нас попова 
one unit="subSection" /> <p>– Идеја!{S} Ви омладина све изумевате неке идеје.{S} Ама, кажи ми,  
 ћете постидети.</p> <p>– Хвала вам!{S} Ви тако умете и да храбрите, да сам сад опет слободнији 
<p>– Са свим ми је право, са свим...{S} Ви ћете, дакле, ићи у недељу...</p> <p>– Морамо још у с 
ена, без сумње и ви ћете нам помоћи.{S} Ви тако лепо певате, – примети учитељ Јелени, а до ње с 
људи да се помешају у народ, у масу.{S} Ви имате иначе потпуно право.{S} Ал...</p> <p>Јован је  
говорити пред простим светом! </p> <p>– Ви ме још већма плашите, те ми сад тек долази пред очи  
им погледом.</p> <p>– Бранко?!</p> <p>– Ви се и опет правите да ништа не знате.</p> <p>– А ти о 
о.{S} Да му бар кажем с Богом!</p> <p>– Ви одлазите?</p> <p>– Овај час.{S} Даринка мало поцрвен 
а, што значи, да и он то пита.</p> <p>– Ви ћете после њих доћи на ред, – одговор и онај.</p> <p 
 је ту Јелена, па да је пецне.</p> <p>– Ви сте сретне руке, госпо, – ухвати Дабижић као у шали. 
мо учитеља упитљивим погледом.</p> <p>– Ви се заиста, госпођице, врло добро забављате, – пребац 
па искрено окренула лице њему.</p> <p>– Ви ћете певати с нама.</p> <p>– Ох, Боже!{S} Та, то је  
Хоћете ли га умети сачувати?</p> <p>– А ви?{S} Нема сумње, чуваће га она заједно с мајкином душ 
{S} Но да је био таки гениј, као што га ви сад величате, то није никад показао.</p> <p>– Чуднов 
его то, – примети Бранко.</p> <p>– Онда ви терате политику.{S} Бранко прсну у смех.</p> <p>– Ја 
рији, - одговори Јелена ђаволасто; – па ви треба да почнете.</p> <pb n="39" /> <p>Бранко ћути;  
м шале!{S} Шта?{S} Мислите није могућег Ви, можда, и не знате, али у старо време одселило се од 
 не ће ни бити ништа у Брајковцима, кад ви одлазите.{S} Не би је било, уверен сам, ни да ја ост 
Да Бог ме, да вам мора бити смешно, кад ви не налазите у Бранку друге идеје него то, – примети  
деца полегати, у кући сека-Катиној неје ви било о другом чему речи већ о прослави Бранка Радиче 
ладимир ми је био ту пре, него што ћете ви доћи, мало јео, па опет отрчао с децом.{S} Ако није  
нам, – вели Јован. </p> <p>– Слатки сте ви, – намигну бележниковица. </p> <pb n="94" /> <p> <fo 
д не стоји економно добро.{S} За то сте ви ту, па учите народ,... да, учите га!{S} Треба сви да 
а воли.</p> <p>– Наравно, наравно.{S} И ви, дакако, госпођице, примети Кнежевић и истрже своју  
по имену, па и ја тако хоћу.</p> <p>– И ви мене називате „господине“ – рече Бранко, тек да се,  
ко.</p> <p>– То може бити. ·</p> <p>– И ви, збиља, не знате ништа?</p> <p>– Баш ништа.</p> <p>– 
.{S} Пази, дете моје, на кућу...{S} А и ви, слатка, молим вас, немојте смести с ума, што сам ва 
</p> <p>- Госпођице Јелена, без сумње и ви ћете нам помоћи.{S} Ви тако лепо певате, – примети у 
 <p>– Да Богме, да бог ме, кад сте се и ви женске успалиле за омлатином!- вели попа смешљиво; а 
ге дали сте се на професуру, па ће те и ви лепо тако да спремате омладину на госпоство.{S} Једи 
ећ дохватио шешир.</p> <p>– Хоћете ли и ви?—– шану бележниковица Јовану.</p> <p>– Куд сви Турци 
 не поздрави:</p> <p>– А!{S} Јесте ли и ви ноћашњи?{S} Браца баш сад устао.</p> <p>– Е, добро к 
 одушевљења.</p> <p>– Него морате нам и ви помоћи! – рећи ће Бранко, па употреби ту прилику, да 
 део комшилук, само не зна поп Стеван и ви; а и пошиница је већ омирисала. –</p> <p>– Неће госп 
а то је он наш идеал.</p> <p>– Јесте ли ви читали његове песме? </p> <p>– Још пре него што си с 
– Јеси чуо, натарошу:{S} Или сви ил’ ни ви!</p> <p>– Сви!{S} Сви! – чу се више гласова, а најви 
иповеда, а није прошао толико света као ви!{S} Па говорите макар о ономе, што сте отоич почели. 
ицу хајдете с нама, понда на Стражилово ви и не морате, мама, ићи,– вели јој Даринка...</p> <p> 
на Брајковачкој светковини, немојте бар ви Карловачку да пропустите.</p> <p>– Па: сад, ваљда: н 
, па тамо населили *Нову Србију.{S} Зар ви то не знате?{S} Могу вам дати, па да читате.{S} Па ј 
верујем, – одговори Јован.</p> <p>– Зар ви ништа не знате? </p> <p>– Шта? </p> <p>– Бележникови 
е своју стару ћуд.</p> <p> Па да о чему ви омладина разговарате, кад се састанете?</p> <p>– Как 
аш, да нема још много до недеље?</p> <p>Ви сте мушки увек тако комотни!{S} Тако и чика!{S} Само 
амо да не ће више говорити између себе „ви“, већ „братски српски“ „ти“, него Дабижић, на пример 
 кад вас чекам.</p> <p>– Душо, зар још „ви?</p> <p>Јелена се застиди,</p> <p>– Не срди се; немо 
огуће, да и кћи њена зна за те материне вигове, кад се свагда онако наметљиво понашаше према ње 
ћ, па мудри Доситије и преблаги Милован Видаковић... и толики други славни и преславни; али се  
бомира у Елисијуму</title>“ од Милована Видаковића и „<title>Крв за род</title>“ од Милованова  
и наше деце! – повика госпођа Јеца, кад виде своју кћер с попиним сестрићем испод руке; те оде  
истије крви“.{S} Сад се чисто трже, кад виде, да је заорао дубоко опет на своју стару бразду. < 
проговориће поп Стева један пут сестри, видевши да ће јој тиме погодити најватренију жељу.</p>  
> <p>Госпођа бележниковица, на прилику, видела кроз прозор, кад су прошла кола.{S} Ал како неје 
а кћерка.{S} Била код попине Јелене, па видела, да су гости дошли, те потрчала кући, а сва се з 
 моју Кату.{S} Давно је – каже, – нисам видела, па сам је се зажелила.</p> <p>Она, да Бог ме, н 
иле, као да се бог зна колико дуго несу виделе, или као да су претуриле некакву страшну опаснос 
овце.{S} Јутрос је поранио.{S} И кад је видео жагор и необичан живот по Карловачким улицама, ко 
 кад се састао с Јованом и учитељем, те видео, како, <pb n="44" /> особито овај последњи одушев 
 болом врисне: „Од кад те, мајко, нисам видео, ја јоште добра нисам видео! – а у исти мах падош 
ајко, нисам видео, ја јоште добра нисам видео! – а у исти мах падоше му на ум њене, материне ре 
ају ода свију страна ђаци, – када је то видео, још већи немир уђе у њега.{S} Хтео би да доспе и 
>– Е, па кад си већ навалио...{S} Хајд, видећемо се, ваљда, још, вели поп Стеван.{S} Не ћеш тек 
; оне живе, дакако, за своју децу, па – види Бог!..</p> <p>Даринка се и Јелена ухватиле испод р 
 за село!{S} Да се држао тога, па да га види Бог и њега и Тинку и синчића му!{S} Али Арсенију с 
- вели попа смешљиво; а госпођа Јеца га види, да је сад већ мекши од памука.</p> <p>– Омлатина  
 Радовала се и селу.{S} Радовала се, да види тетку, браћу, сестру, другарицу Јелену и...{S} Она 
ут!</p> <p>Прохтело се госпођи Нати, да види своју сестру, баш као да јој је, не дај Боже, прем 
 народ да држи новине, па да се учи, да види, да зна, да чује...{S} Просвета, просвета!</p> <p> 
сломио преко тезге, како је појурио, да види, какве су то даме, што им се шлајери тако лепршају 
ечерње.{S} Понда је изашла на улицу, да види, – кад ће поп Стеван проћи и вратити се на вечерње 
от и клицање.{S} Таман да се дигне и да види иза џбуна, ко је то, а пред њ испаде мала Зорка, Ј 
{S} По опаљеном лицу и испуцаним рукама види се, да је вредан човек.{S} Не би нико рекао, да је 
е теоретски о томе предиковало, а да не види то од нас својим очима.{S} Престанимо ми радити, ш 
лаком кабаницом покри колена, да баш не види, ако је непозван ко, попу у чакширама.{S} Очи упро 
раме пребацио сваки пушку.{S} Али им се види, да несу ловци од заната, него баш од дуга времена 
ечерњој тишини.{S} Нема одзива.{S} Само види, како учитељ одмиче, и чује, како оштро корача...  
ично казане ту мисли; само му мило, што види, да народ зна за Бранка, да је и народ осетио жељу 
 И њено срдашце куца необично живо, јер види, да се ради око начела, што она, ако и не може да  
ђи Кати много, да на први поглед од мах види, да се госпођа Јелисавета преварила у рачуну?</p>  
 послушао би ме и учинио А ти...</p> <p>Види Поп Стева, да је тренутак озбиљан.{S} Но не зна, ш 
на крај памети му, шта она пита.</p> <p>Види она то, па му напомиње:</p> <p>– А да за то сам га 
би и стопе поп-Стевине.</p> <p>Чујем... видила би јој кћи вароши и лера, да није поп-Стевина џе 
 је нема к мени.{S} Него, ваљда, кад је видила, да је мој Јован за њу кисело грожђе, а она окре 
држао узде, и знало се, бојаги, нешто и видило се, тобож, некога рада, макар да се заман викало 
„бранимо народна права“; а ја, бога ми, видим, да се и наши народни браничи, „поборници“, напла 
/p> <p>– Најпосле оно, што сам ја хтео, видим, да народ већ зна.</p> <p>– Је ли по вољи унутра? 
када могао бити.{S}Па кад то не могу, а видим шта други раде, не могу ни ја бити бољи... </p> < 
о, од како се знам, па хвала Богу!{S} А видим, како пролазе ти, који вичу:{S} Слобода,... народ 
ам.{S} Имала сам прилике две године, да видим, каква је.{S} Отворена ми се свиди.{S} Шта нас је 
на ми меће моју руку на своје груди, да видим, како јој страшно лупа срце.{S} А срце јој лупа,  
, па, – Хајдемо!.... идем, – каже, – да видим моју Кату.{S} Давно је – каже, – нисам видела, па 
амо кад се препире о чему с чиком, онда видим, да уме и више коју рећи.{S} Али увек Бранко има  
нији.{S} Ето, он је кратко време ту, па видим, да га и сељани јако уважавају, јер слушају његов 
S} Ја не могу рећи: „моје“ дете!{S} Јер видим, и ти је волиш, као да си је ти родио.</p> <p>– Ј 
, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим, шта је!“ мисли благајник, кад за вечером и после 
 обарен.</p> <p>– Одахнуће, кад не буде видио своју ујну, – опет се уплете бележниковица.</p> < 
, знаш, друкче, кад се мушка глава даде видити.{S} Па јави се тек кад год мајсторици, да се зна 
и још пре него што ће доћи, не можеш је видити.{S} Од пре то мало који дан, да је нема к мени.{ 
 су певачке дружине.{S} Ту ћете најбоље видити спровод и чути песме. </p> <p>– Одоше у саборниц 
уће, да ће заложити своју реч.</p> <p>– Видићемо још, шта ће рећи поп Стева? – рече она, па се  
ина трпила Јеца у поп-Стевиној кући?{S} Видићеш само, биће ту...!{S} Учитељ је сад мали за њену 
} Што свеснији, то већи мученик.{S} Ја, видиш, не бих то никада могао бити.{S}Па кад то не могу 
Хајде, Триво дете моје, помози госпођи, видиш, сама је.</p> <p>– Разумем! – одговори Трива и од 
ни речи било о нашој Јелени.{S} Даклем, видиш да ствар није свршена.</p> <p>– Па за што само да 
род у чистом свом оделу.{S} А у народу, видиш, око свирца час се таласа, час везе ситно коло ср 
копавао.</p> <p>– Па видиш, Стефане,... видиш, сада је већ девојче.{S} Седамнаест јој годиница; 
у њих као стари зналац, па се смеје.{S} Видиш га само, тресе се гојазан, зачкиљио очима и разву 
се све тресе гојазан,:како се смеје.{S} Видиш га само, клима главом, и развукли му се брци, али 
ди.{S} Па сад се дивим мојој матери.{S} Видиш, Бранко, моја ти је мати чудна жена.{S} Права Срп 
; а почнимо и ми паметније са собом, да видиш, не ће ли и он окренути на боље.{S} Ако ми не вер 
бро.</p> <p>– Да, да, треба да идеш, да видиш матер,... треба, да! – говори поп Стева све на ра 
једва промуца.{S} Понда дода живље:– Да видиш само!</p> <p>И узе Даринчину руку, па је притиште 
{S} Па тек кад полети бујицом!{S} Е, па видиш, омладина ти је као поток: а ово, што су сад наум 
, који десетак јаја и..</p> <p>– Но, па видиш, да ће то све још бити као што треба.{S} Госпођа  
 мене, кад сам га укопавао.</p> <p>– Па видиш, Стефане,... видиш, сада је већ девојче.{S} Седам 
аца земље и према томе и опрему.{S} Кад видиш, како народ лако прима моду, немој мислити, да би 
сама.{S} И ни паре дуга нема.{S} Штогод видиш да је њено, све је то слободно и, што она каже, „ 
а времена...{S} Ама молим те, зар ти не видиш, да у нас нема никакве дисциплине, нема странке:  
а!{S} Хлеба!{S} А тек сад?{S} Зар ти не видиш, шта се кува?..{S} И сам си пре неки дан рекао, с 
и те мисли на памет ваљда за то, што се видиш сада у овом обиму?{S} Брате, ја се мало разабирам 
 да будем адвокат или чиновник...{S} Ти видиш зар, да се ја не одричем рада.{S} Боже сачувај!{S 
S} Уплете се Зорка.</p> <p>– Да!{S} Ето видиш.{S} Па што му драго!{S} Ја ћу доћи у недељу...</p 
 дозиђивати, ако му буде уско...{S} Ето видиш; шта би ти било, да си за годину две дана мој кап 
и и замаглио у уској сеници свој да баш видиш, како куља плав дим на врата. </p> <p>Намештај у  
 Канда нема више дана него кобасица! . „Видиш, овај орах је, чини ми се, први пут ове године до 
м плавом небу у сутону у најпријатнијим видовима.{S} По доловима се већ спушта мрак. </p> <p>По 
ионици „код зеленог дрвета“ А и деца се виђала тамо на официрским забавама.{S} Па се деца још в 
евићкиња девојка, па вели, доћи ће ми у визиту.</p> <p>И сад узеде да оговара госпођу Нату, как 
овала се Даринка као мала, што ће да се вија са Зорком по планини и по виноградима, да беру цве 
пржи које пиле.{S} И Марко се, ено, већ вија са живином по широком дворишту.{S} Марко је јунак, 
Зорка, Јованова сестрица, и Даринка.{S} Вијају лептирове по пољу</p> <p>Бранко скочи на ноге.</ 
гдегод у шушњарку или у бразди, нити да вијају над собом облаке, већ пуштају, да поред њих прол 
 неумрли песник неувелог <title>Горског вијенца</title>, владика Раде Његуш, не беше по све тог 
, тобож, некога рада, макар да се заман викало:{S} Хлеба!{S} Хлеба!{S} А тек сад?{S} Зар ти не  
запити, па га не ће ни слушати, те ипак викати живео; а нити ће га хтети нити умети довољно раз 
це из винограда!{S} То је његов глас! – викну прва Зорка.{S} Све поврви на поље.</p> <p>– Шта ј 
l>Мојих песмарица,</l> <l>Тамо има бела вила</l> <l>Раширила крила, –еј!</l> </quote> <pb n="58 
<l>За слободу с диже сваки.</l> <l>Бела вила ори глас:</l> <l>Устај, Србине!</l> <l>И у борбу з 
 пиљио као маче у жижак, да ли ће каква вилинска рука отворити капак на прозору, на оном прозор 
уго недељно време.{S} На столу, дакако, вина ил пива пред сваким.</p> <pb n="27" /> <p>Бележник 
скога воћњака, посрћући „од љубави и од вина“.</p> <p>Као што рече Јован, пречасни господин арх 
о млађи ђачић, више пута доносио у ћупи вина, а код њега се пило и ликовало по често.{S} Но да  
а могао би, Бога ми, спремити коју боцу вина.{S} А?{S} Шта велиш, Јоване? </p> <p>Није ружно, – 
а за жедне ђакеле, што је Бранко певао: вино, гајде, тамбуре, младе моме, голе ноне.. </p> <p>Г 
, и њих би метнуо на кеца или продао за вино ил ракију.{S} Него док трајало и његове и женине с 
стио већ толико силно пиво, бело и црно вино и све, што рекао онај, осим петролеума.{S} Но он с 
о зубача племениту биљку, као филоксера винову лозу.</p> <p>– Ти би канда још могао бити ваљан  
квењак одзвони, па хајд опет кући или у виноград за својим послом, ако не оде у поп-Стевину сен 
 су ти деца?</p> <p>– Јован је отишао у виноград.{S} Има у поп-Стеве неки гост, Јованов пријате 
ју...{S} Ал не знам, што их већ нема из винограда! ...{S} Владимир ми је био ту пре, него што ћ 
 последњи злочин!</p> <p>– Ето браце из винограда!{S} То је његов глас! – викну прва Зорка.{S}  
агрну раденици из целе Бачке и Баната у виноградарску радњу, или кад се у октобру искупљају ода 
учитељ Кнежевић напоредо кроз планинске винограде.{S} О раме пребацио сваки пушку.{S} Али им се 
ао оца свога, па орати земљу или копати винограде.{S} Имамо на пример „вечитих правника“ доста, 
војим брежуљцима и доловима, а по овима виногради, вотњаци, беркови, шуме.{S} Ту ти се измешала 
ће да се вија са Зорком по планини и по виноградима, да беру цвеће по ливадама, да пију воде на 
и висока разграната ораха у Јаковљевића винограду цело скоро после подне на мекој трави у крај  
него што поцури шира, мора да поцури по винограду скоро исто толико зноја.</p> <p>– Знам ја то  
снивао, пиљио, док се туга неје прелила вином, те из дубљине наквашенога срца свога стао пролив 
Писар се гуши сиром и залива грло белим вином.{S} Али и он наравно мисли, да мора нешто рећи, б 
некмо ли да траје, „док се поје, док се винце пије, и док срце уздише“?</p> <p>– Блажени ништи  
 остати у спомену, „док се поје, док се винце пије... „— догод је и једног ваљда српскога ђака. 
ој соби.{S} Уза зид је постеља и на њој виолина.{S} Насред собе сто, и по њему разбацано то књи 
и, коју је млади учитељ навио на својој виолини, познао је ипак, да је одјекнуо с оне жице, кој 
азне гласове, поводећи се за учитељевом виолином.{S} Али кад бележниковица закрешта, не мога да 
 поздрави са певачима, те одмах дохвати виолину, па пође од једнога до другога, да им огледа гл 
о господском кругу. </p> <p>Бранко узео виолину, па превлачи гудалом по њој.</p> <pb n="64" />  
 <p>До јако би учитељ обично узео своју виолину, те до неко доба изводио из ње какве мелодије.< 
одла и подмукла. „Испод мире сто ђавола вире!“</p> <p>– Јух, мати, како можеш тако што рећи, –  
да му пренесу последње земне остатке на вис убавога Стражилова, које му, за ђаковања још у Карл 
шено је, да се пренесе на Стражиловачки вис.{S} Па смо закључили с овим побром... (Господин Мил 
ја шарена крила, час их скупи и дигне у вис, да му се боја и на горњем и на доњем делу танких к 
 </p> <p>У долини испод Стражиловачкога виса, опет на свечаном одру, положи се лес, да и заступ 
bSection" /> <p>На врху Стражиловачкога виса завршен је спровод. </p> <p>Отпоја се и последња п 
 У углу поред пећи пар ципела, а о зиду висе о клинцима једне чакшире, стари шешир и зимски кап 
изван села где у сред села, изнад свију висе према лазурном небу, а овде онде одбиће се још пос 
аш у овај пар, када ми о њему говоримо, виси на прозору попине Јелене?</p> <p>– А-а!... </p> <p 
н. </p> <p>У прочељу између оба прозора виси у учитељевој соби лик Бранка Радичевића.{S} Учитељ 
д приковао на икону светога Николе, што виси у прочељу.</p> <pb n="51" /> <p>Усне јој шапутаху  
="64" /> <p>Писар се загледао у лик што виси у прочељу. </p> <p>Јован упро поглед у бележникови 
 то гвоздених то дрвених клинаца.{S} Ту виси пчеларска капа; стара нека реверенда, – ваљда, прв 
 овом, то о оном, у хладу између четири висока разграната ораха у Јаковљевића винограду цело ск 
че...{S} Шева се завитлава у ваздух, па високо тамо кличе танко гласовито...{S} На бресту се гд 
 дакле све, што се рачуна у Брајковачку високу власт, седели су у засебној соби „Код разбијене  
ући му разумљиво и са жарким родољубљем витешка дела наших предака, стару славу и нове невоље о 
 топле молитве.{S} Али се трже, кад јој витице тек сплетене, а не придевене спадоше на пунахна  
 Криста. („Боље да ми је ту, него да се витла којекуда“, мисли госпођа Ната).{S} Мајсторица што 
пећу крилима за каквом савуљагом, па се витлају око ње, а она их заварава...{S} Над стрништем и 
а отворено море, где борба за живот као вихор диже и ваља вале то себичних страсти то племенити 
е да је чује.</p> <p>– Милане!</p> <p>– Виче Кнежевића, а глас јој прекиде јецање.</p> <p>– Учи 
а на другој соби.{S} Стала на врата, па виче Јована:{S} Хајде, браца.{S} Време је!</p> <p>Јован 
да пропусти, а да не спомене, како неки виче на њу, да је божем она отуђила поп-Стеву од његове 
 та својства своја изоштрава.{S} Ми све вичемо: „Учимо народ!{S} Поучавајмо га!“ А све то, што  
Богу!{S} А видим, како пролазе ти, који вичу:{S} Слобода,... народно право,... аутономија,... и 
ако женско дете.{S} Али та, чини ми се, више пази на свог поп-Стеву.{S} Маћи му се не да.{S} Он 
ва. – Знам, да сам му, као млађи ђачић, више пута доносио у ћупи вина, а код њега се пило и лик 
сле бујице омладинске вас <pb n="54" /> више, који ћете признати, да омладина има право, кад се 
евану у врт, те се предомислио.</p> <p> Више њега се залепрша лептир, па стаде, баш близу на не 
дити треба, радити!{S} Па... чуј ме!{S} Више народу користи, кад у својој средини има ваљана ин 
стао конзисторијалним присједатељем.{S} Више шта, мисли, не може ни постићи... „Поп је вели поп 
 побра није никад још таким показао.{S} Више пута му је баш био и одвратан, што је „таки“, као  
 корист преноса и споменика Бранкова, а више тога ради, да упознамо наш свет боље са песником с 
>Јеси ли разговарао што? – пита попу, а више тумачи, шта мисли, погледом него речима.</p> <p>По 
век кажем, а то ћу и сам урадити: треба више учених људи да се помешају у народ, у масу.{S} Ви  
и се и не мисли на то, да трговцу треба више од нешто капитала, што га је обично наследио или,  
ерио, кад је лептир одлетео.{S} Неје га више ни тражио.{S} Он зна за цело, где ће опет наћи сво 
а више знаш него ја.{S} Није истина, да више пати, који више зна.{S} Данас само они добро прола 
 у гимназиским скамијама.{S} Ја хоћу да више знаш него ја.{S} Није истина, да више пати, који в 
на њега као озебао сунце, те неје могла више ни заспати после тога!{S} Да зна само, како јој је 
ти пажње оному говору, што претпоставља више и ума и срца у <pb n="65" /> женскиње, која може д 
</p> <p>– Хвала ти, боже!{S} Канда нема више дана него кобасица! . „Видиш, овај орах је, чини м 
својој болти.{S} Занатлија не ће да зна више од свог мајстора, где је изучио занат, економ више 
и.{S} Не за то, што би се бојао, да она више зна, него он; него што се, не зна ни сам за што, н 
им, као што су неки ради можда, или шта више, баш тога ради омаловажавати ђенија његова, то је  
. – Ја ти, – рече, – не могу дати ништа више до свог благослова; не знам ништа друго, до да се  
у!{S} А била већ и пре тога као ученица више девојачке школе на беседи сваке године по један пу 
у наш политички ваздух.{S} Не, овде сад више не треба тиха рада, овде треба олујине: загушљивос 
ао.</p> <p>– Чудновато, да се, ево, све више њих тек у новије доба сећају, – одговори Бранко, – 
 аномалија код нас, какве, ваљда, нигде више у свету нема.{S} Наша интелигенција постала је, та 
глас се већ по мало чује.{S} Кад не иде више с омладинским скупштинама, добро; наћи ћемо други  
S} Па га – ревност тако занела, да неје више ни онако уздисајан супруг, ни онако нежан брат.</p 
за рад.{S} Кад год сам код куће, све ме више жеља вуче мирном сеоском животу.{S} Из читавог Хор 
ру,... ма куд,... само да се не састане више ни с ким од њих!{S} Па у јутру, чим сване, бежи из 
S} Она се страшно ополчила.{S} Не ће се више ни враћати у Брајковац, него иде одмах одавде кући 
л’ ни ви!</p> <p>– Сви!{S} Сви! – чу се више гласова, а највише писарев.</p> <p>Учитељ и сувише 
и“ „ти“, него Дабижић, на пример, не ће више називати Јована и доктором, а Јован ће њему, на пр 
село у грлу.</p> <p>Бранко као да не ће више о томе да говори.</p> <p> И сви заћуташе.</p> <p>– 
 другом неучтивији, те не само да не ће више говорити између себе „ви“, већ „братски српски“ „т 
вињава, да још неје доспевао, али не ће више пропустити.</p> <p>Писар мотри свакога, како пева, 
само може бити.{S} Рекла бих, не мирише више ни учитеља.{S} Хм, хм,!{S} Не знам, за што би Тинк 
 му говори, да то девојче има осећаја и више свести него у сваке обичне.{S} А, да одушевљење ње 
је доста.{S} Али да је умео, могао је и више.{S} Човек се мора збиља дивити нашима старима, да  
ре о чему с чиком, онда видим, да уме и више коју рећи.{S} Али увек Бранко има право.</p> <p>–  
 то, наравно, благодаран, да се учини и више, него што је уистини било.{S} Хоће да се све то та 
а обрадовала својој другарици, толико и више криво њеној матери, госпођи Јелисавети, Рашићки, ш 
војего...“ Он зна само за матер своју и више ни за какво добро. </p> <p>– Да, и опет велим, – у 
тати на њу.{S} Поток хучи и бучи, прави више буке него Дунав.{S} Па тек кад полети бујицом!{S}  
 ја.{S} Није истина, да више пати, који више зна.{S} Данас само они добро пролазе, који што виш 
ћена убавим селима.{S} Села се мање или више губе што које ближе или даље, па изгледају из дале 
е, тешко подиже, јер, канда, и не мисли више, да буде економно слободан; те, пошто не може да о 
рајковачкога друштва, нити рећи мање ни више, већ сензацију; а у кући пречаснога пароха Брајков 
Стева говорио, како никад не ће ни наћи више таке жене.{S} Па се у жалости својој, кажу, био и  
лесно било душевно, уморан, вечерас тек више из навике, да нешто прочита, пре него што заспи.</ 
ао, да проведем овде школски одмор, тим више, што ћу том приликом да будем сведоком једне опште 
Шта нас је пута насмејала!</p> <p>– Тим више, – суди Катица, – треба пазити на тако женско дете 
догађај за Брајковац.{S} Па сад још тим више, што се слегло на један пут ваздан гостију у село. 
г мајстора, где је изучио занат, економ више од свога оца.{S} Тако ни у чему не можемо да издрж 
жеље, да увеличају само једном згодицом више своје благовање на селу.{S} Она двојица ђаци, па х 
 Онда, када је она мислила, да је се он више и не сећа, он се ње ради свађао с писарем, који је 
треба, Бог ме, женском детету још много више кућевна васпитања.{S} Какво је то васпитање, кад м 
је у самоћу, а камо не ће, кад их овако више, па једна другу подсећа.{S} Тек удовице!{S} Ух-Ух! 
могао бити ваљан економ, примети Бранко више у шали, – кад већ знаш и за зубачу и за филоксеру. 
ј је приповедао, да матери неје требало више, па да јој упадне у очи толико интересовање о тој  
, земљорадника, трговаца, занатлија, то више слободе и благостања.{S} Без материјална напретка  
рће ни главе!{S} Он се чуди, како да то више власти не забране.{S} А као да се тврдо узда, да ћ 
.{S} Сироче моје!</p> <p>Е, баш неје то више ово ни оно.{S} Ево, и сузе пођоше врцати госпођа-Р 
жда, спасава живот или, што данас често више вреди, потпише меницу.{S} А што овај или онај овом 
 а у свим жилама осећа све то јаче, што више о њој мисли, неку бујност, па му се час разлива ка 
а, и опет велим, – узе опет Јован – што више свесних економа, земљорадника, трговаца, занатлија 
 безбрижно Јован.</p> <p>– Па да за што више од по века проводиш за скамијама, а над књигом?</p 
p> <p>– Цео свет иде за тим, да има што више интелигентних људи.</p> <p>- Интелигенција и госпо 
аринци.)...{S} Закључили смо, да са што више народа и ми одемо одавде у Карловце на дочек.</p>  
 што више знају.{S} Али пази, да се што више користиш туђим искуством.{S} Тешко оном, који мора 
 Данас само они добро пролазе, који што више знају.{S} Али пази, да се што више користиш туђим  
из тих се, по његову уверењу, не да већ више ништа ни учинити.{S} Нечему много бољем нада се он 
љено говорила о преносу песникову и још више: одобрила и то, да је учитељ Кнежевић ваљан учитељ 
да мора нешто рећи, бар у корист свога „вишег позива“, па вели:{S} Штета за госпођицу Јелку, шт 
евиље, па завија по свом срцу, по свом „вишем позиву“, као да је он сам ту, па сам својој Дулчи 
} Ти ниси рођен само за себе, већ за... виши позив, – пребаци Јеша писару, ал не знаш, говори л 
 је, страшно понижен.{S} Човек рођен за виши позив нема готово ни свога имена данас.{S} Писар,  
ему се нешто стужи.{S} Онда му је његов виши позив на срцу и на језику.{S} Тужи се на цео свет. 
 да је он рођен за „виши позив“.{S} Тај виши позив он је већ и вршио као члан неке путничке глу 
дан тренутак, да прне опет у свет,... у виши свет.{S} Само да му се дочепати Новога Сада или Бе 
гову рожданику пише, да је он рођен за „виши позив“.{S} Тај виши позив он је већ и вршио као чл 
} Но он сам још увек не заборавља свој „виши позив“ па стоји у Брајковцу још увек само као оно  
ли – тешко!</p> <p>Ако је кадгод каквих виших жељан имао, заситио се црвеним појасом, којим је, 
свете мио и премио,</l> <l>красно ли те вишњи удесио!“</l> </quote> <p>Стајић застаде.{S} Осети 
 Бранково коло.{S} Ја сам учила у нашој вишој школи нашу књижевност, па сам и мами читала о Бра 
д тетка–Нате у варош, па да и она иде у вишу девојачку школу.{S} Те радости, тог подскакивања о 
ви знамо, шта нам ваља чинити и како се владати, не треба нам команде.</p> <p>- Чујеш.{S} Ја би 
еувелог <title>Горског вијенца</title>, владика Раде Његуш, не беше по све тога слободан, – та  
м, што их већ нема из винограда! ...{S} Владимир ми је био ту пре, него што ћете ви доћи, мало  
е, ту, и мама, и тетка Ката, и Зорка, и Владимир, и браца ће се вратити, али опет... опет..</p> 
} А њих две се нагле радознале.{S} Мали Владимир развашарио своје сиграчке, што му их донела те 
поцрвенеле.</p> <pb n="46" /> <p>А мали Владимир натукао калпак на главу, припасао ђорду о бедр 
 у другој соби метнула у постељу малога Владимира.{S} А она и госпођа Ната седе још, па разгова 
и песнике као што су Змај, Ђура Јакшић, Владислав, Шапчанин, Лаза Костић и други.{S} Језик наро 
Рајић, кому, кажу, петнаест пута нудише владичанску митру и он је петнаест пута одби, да може м 
све, што се рачуна у Брајковачку високу власт, седели су у засебној соби „Код разбијене канте“  
 сиромах, само, да га неко опањкава код власти, па сваки час добија некакве налоге, – вели Бран 
 до највишег места своје претпостављене власти у Брајковцу.</p> <p>Е, па и господар начеоник, ч 
и главе!{S} Он се чуди, како да то више власти не забране.{S} А као да се тврдо узда, да ће, ма 
ас је налога, ... јуче је била замућена вода... не знам, шта ће опет сутра бити...{S} Нема сумњ 
>gutta cavat lapidem</foreign>!{S} Тиха вода брег рони!</p> <p>Бранко ућута, ал му криво још?</ 
</p> <pb n="72" /> <p>– Не да се насути вода у решето, – одговори онај.</p> <p>– Баш имам важна 
љина.</p> <p>Ката отрчи у кућу и спрема воде, да се гости умију.</p> <p>– Триво, – кренула се Н 
и Трива штогод помоћи.{S} Нек ти донесе воде, <pb n="20" /> ил нек нацепа дрва....{S} Хајде, Тр 
о; наћи ћемо други начин.{S} Сви путови воде у Рим.</p> <p>– Ја се бојим те нове омладине.</p>  
Като,— примети Ната сестри, кад дође до воде и замочи руке, да их пере, – могао би ти Трива што 
p> <p>Та превешће и њу Јеца жедну преко воде, ма да се колико пући, вели Рашићка за Стајићку.{S 
ориште патријаршкога двора и улице, што воде тргу, све то беше народ прекрилио.</p> <p>У саборн 
има, да беру цвеће по ливадама, да пију воде на извору...</p> <p>Прилике је тому зими често.{S} 
ашићка зна сваку воду окренути на своју воденицу.{S} Довешће децу у Брајковац, венчаће их, и ти 
.. омладина неје, мислим ја, позвана да води коло, она не може давати правац, одређивати ток на 
жи леву певницу, а учитељ десну.{S} Она води опет све певачице у Брајковцу, па зна и црквене ск 
ш и на то, да по упутству наших пчелара води, а то му се признати мора, најсавршеније свој пчел 
а сам већ замесио попару учитељу.{S} Не води ти бриге, Јелисавето.</p> <p>Јелисавета се мало ра 
јој соби, – одговори Јелена. </p> <p>Не води ти бриге за господина...{S} Бранка.{S} Он ће већ д 
 који једва да умемо и слутити, како се води туђа брига, једва да и назиремо, шта је то јаван ж 
нала су и господа из жупаније пут, који води амо.{S} Сам пресветли господин жупан, кад је треба 
 <p>Још неје ни крочио преко прага који води из блаженог царства безазлене идеалности у суморно 
ојим далеко удалили од пута, који овамо води.{S} Ми имамо књижевника, уметника, наученика јевро 
 далеко изван Карловаца оним путом, што води из Брајковца у Карловце.{S} Јутрос је поранио.{S}  
>– Добро је.{S} То је прво уз мост, што води с лађе на обалу.{S} Одмах до њих су певачке дружин 
 А вуче га опет и тамо на овај пут, што води из Брајковца у Карловце.{S} Замишља себи, како ће  
ићена грањем и венцима, а на мосту, што води слађе на сухо, подигнут славолук искићен разним цв 
ивати ток народној судбини.{S} Треба да водимо рачуна о раду наших људи, треба да знамо, камо с 
ати и радити.{S} Кадгод бејах код куће, водио би ме собом на сваки посао и говорио би ми, како  
о ме толико већ, како смо заједно, ниси водио к њој.</p> <p>Поп-Стевина Јелисавета поглади једн 
 састанете?</p> <p>– Како кад.</p> <p>– Водите туђу бригу.</p> <p>– То раде беспослене жене.{S} 
 с ума, што сам вам казала.</p> <p>– Не водите бриге! – удари и Криста и слатка у један глас.</ 
писати књиге за народ, поучавати народ, водити политику за народ, дизати позориште за народ, а  
па мора гологлав да сахрањује, да свети водицу, или да у берби стражари, како беру берачице.{S} 
а дрвета, те шуми и жубори као на некој водојажи, да се мало даље изгуби роморећи између густиш 
еш довикати с улице.{S} Кад опет оде по воду, као да је себи по смрт отишла.{S} Враг би је знао 
иће добро.{S} Госпођа Рашићка зна сваку воду окренути на своју воденицу.{S} Довешће децу у Брај 
езала кола, у којима беше његов лес, за воз, који требаше доћи у Нови Сад још у јутро.{S} Неком 
ранкову дочеку и не знајући, да железни воз из Пеште не ће доћи тога дана.</p> <p> У Нови Сад с 
еше Бранко, не ће стићи са својим првим возом...</p> <p>Освану и тај дан.</p> <p>Још у јутро ра 
У кратко – ту је буна, сабори, Банство, војвода,... </p> <p>Па када и тога нестане, када утрну  
ахрањен последњи сан овостраних Срба, – војводина српска?</p> <p>Тражи ли се још славе, наћи ће 
 у Карловце, као да ће доћи, „да бирају војводу“. </p> <p>Матер је спремио, да дочека и његова  
„бисер-грана“ те се привила уза својега војна, Данила Славнића.</p> <p>Честит био домаћин и на  
о упада у очи празноћа и неред, каквога воле млади нежењени. </p> <p>Мушкарци понудише женскима 
оћи на светковину?</p> <p>– Ја бих тако волела, али не знам,... по свој прилици...</p> <p>– Кад 
S} Па пешке тако.{S} Ух, благо вама!{S} Волео бих ти се сада по гори проходати, него о Божићу п 
} Толико се прилика да је човеку, да га воли.{S} И људи... па ни они несу тако рђави, као што с 
/p> <p>– Врло добар.</p> <p>– И мати га воли.</p> <p>– Наравно, наравно.{S} И ви, дакако, госпо 
, како и за што наш народ пропада; Јеша воли да „политизира“, особито још кад наиђе на паметна  
у, како је он несрећан, како га нико не воли на свету, како га је изневерила, ах! – и она... он 
овори онај. – Него искрено да ти кажем, волим, и што сам био ту.</p> <p>– Жао ми је, да ниси ос 
овори Јован те наслони пушку уза зид. – Волим овај лов сад него да сам данас уловио дивљег вепр 
одсмех у учитељевим речима.</p> <p>– Ја волим, кад се он с чиком пусти у разговор, – опет ће он 
дошла, па јој баш жалостиво вели:{S} Не волим нешто, што је отишао Бранко. (За њих у кући Бранк 
да је човек с њим искрен.{S} Па ја га и волим као брата.{S} Ти си друго што.{S} Боже мој, за шт 
ећи: „моје“ дете!{S} Јер видим, и ти је волиш, као да си је ти родио.</p> <p>– Јелена... наша Ј 
 можда, ти прихвати њен посао?</p> <p>– Воља и осећање да сам способан за рад.{S} Кад год сам к 
/p> <p>– Да рекнем, здрава сам до божје воље.{S} Шта ти раде дечица?</p> <p>– Хвала Богу!</p> < 
Поп Стеван, Бог ме, не показује ни мало воље за шалу.{S} Тако сухопаран човек и не зна, шта је  
им економију.{S} Ја осећам у себи за то воље, па мир!</p> <p>– Казао сам ти, што ја о томе мисл 
е дочепао ледине, па наздравља по милој вољи, ређајући серију за серијом.</p> <p>Једва око поно 
подала, па је он љуби и милује по милој вољи.</p> <p>– Бојиш ли се можда кога?— опет учитељ.</p 
на, што сам га се подухватио у најбољој вољи.</p> <p>– Немојте се плашити, господине Бранко, –  
:{S} И пилићи су готови.{S}Па ако је по вољи, господо, да донесем сада радованца.</p> <p>– Врло 
им, да народ већ зна.</p> <p>– Је ли по вољи унутра? </p> <p>Бранко уђе.</p> <p>Јован баш пије  
ојој њеној речи; па наравно, и сад беше вољна повиновати се оному, што мати нареди. </p> <p>Али 
ивља планина с поветарцем и она живља и вољнија.</p> <p>Није дуго тако потрајало, па и заборави 
ба спремила, а цео народ прихватио свом вољом својом и српским одушевљењем.</p> <p>Како се обра 
уздрхтале звуке, час би пустила срцу на вољу, па би се слатко, слатко исплакала.</p> <p>Али јој 
 свршава своје течајеве.{S} Изашавши из вотњака и из врта, те идући кроз двориште, не може попа 
еван Радојчић седи под сеницом у својем вотњаку.{S} Разузурио се, па је на њему место мантије с 
љцима и доловима, а по овима виногради, вотњаци, беркови, шуме.{S} Ту ти се измешала румена бој 
 Она ти напуни својих неколико котарица воћа, метне на обраницу, па хајд у варош, па се одене з 
је мала тестера за навртање и скрњивање воћака; ту вазда још друга што вртарскога што пчеларско 
учио неке савршеније ножеве за навртање воћака и неколико ђерзонака кошница – тек „да покуша“.{ 
и мисао за којом новином у пчеларству и воћарству, колико је он могао о њима дознати, кад би от 
вљевићима.{S} Сад не ћу тамо.{S} Идем у воће.</p> <p>Поп Стева устаде и изађе, па забрави за со 
еди већ по толики и толики пут, како је воћка понела.{S} На њено питање, лагано окрену главу к  
лим Брајковчанима у хладу манастирскога воћнака уз искрен разговор и ватреног Радованца.</p> <p 
p> <pb n="80" /> <p>Хајде на поље,... у воћњак.... у гору,... ма куд,... само да се не састане  
тек вратио се Кнежевић из манастирскога воћњака, посрћући „од љубави и од вина“.</p> <p>Као што 
игуман, док је Игњат узимао манастирске воћњаке под закуп, живео је с том кућом као род.{S} Гос 
та је то служба.{S} А свако је одевено, враг их и с девојкама, по најновијем журналу, не стиди  
воду, као да је себи по смрт отишла.{S} Враг би је знао, шта ради.{S} Данас је налога, ... јуче 
 је невина, дете је; а он препреден као враг. (Понда окрену други ветар).{S} За Бога, Стефане,  
(Утре сузе, па промену глас:) Триста га врага, кад ја што хоћу, то мора бити из ока из бока.{S} 
> <p>Неје друкче, мора се сад радити на врат на нос.{S} Поп Стева мора помоћи. </p> <p>Опасан ј 
p>У тај мах провири Даринка на дућанска врата.</p> <p> Таман!{S} Та, ње ради највише се и предо 
Касно у ноћ тек чула је, да се отворила врата на школском здању.{S} Касно у ноћ тек вратио се К 
твори врата на другој соби.{S} Стала на врата, па виче Јована:{S} Хајде, браца.{S} Време је!</p 
већ иње; гладни гледа, како куља дим на врата.{S} Око сенице, чује, зуји и бруји вредан народ п 
вој да баш видиш, како куља плав дим на врата. </p> <p>Намештај у тој собици је једна по широка 
ан ко, попу у чакширама.{S} Очи упро на врата.</p> <p>На вратима у сред лозинка указа се Бранко 
ради.</p> <p>Марко дотрчао, па стао код врата, па слуша.</p> <p>– Дивна идеја од вас, господине 
Стева приденуо и ручник за рупицу испод врата у своју хаљину.{S} Госпођа Рашићка присела поред  
анима а с неким скиптром у руци, или се врата затварају простом скакавицом или резом.{S} Ја се  
хопарне ствари. </p> <p> Даринка отвори врата на другој соби.{S} Стала на врата, па виче Јована 
 као да осети, да су му сад у оној кући врата затворена.{S} Не мари за нова познанства.{S} Оно  
ако хладнокрвно затвара учитељ за собом врата на школском здању; заплакала се, <pb n="99" /> из 
ева све на развлак, док га испраћаше до врата на улицу.{S} Знам, да те мати једва чека.{S} Да Б 
} Неко време држаху је Зорчине руке око врата, док не клонуше и опет у санку.{S} Даринка се дал 
еши се на њега.</p> <p>Он је загрли око врата, издиже чашу спрам свеће.{S} Мислиш, безброј руби 
ерала ћуриће из врта и затвара за собом вратаоца, а кола у двориште.</p> <p>Загледала се домаћи 
н басиста.{S} Зарастао у лицу, здепаст, вратат, прсат, плећат, – па то су и грла,... мој брајко 
 за добро, да извије, када је дошла, да врати „физиту“ Славнићки, ако је опет ваздан разлога им 
ати, кад јој сутра оде.</p> <p>У том се врати натраг у село. </p> <p>Та последња добра мисао, ш 
ковцу, на право је и поштено, да јој то врати бар за један или ма и за два дана.{S} Надала се г 
а земљу, полети на улицу, понда се опет врати, загрли Даринку.{S} И једва једаред ће истрчати и 
e unit="subSection" /> <p>Кад се Јелена вратила од Даринке кући, дочекала је мати с наредбом, д 
S} Па ја мислим, можда се која породица вратила опет из Русије у Фрушку Гору.{S} Ставимо ипотез 
ада, дакако, није имала куд, него ти је вратила „физиту“; ал... </p> <milestone unit="subSectio 
ској.</p> <p> На Карловачком тргу према вратима саборне цркве стоји одар окружен са шеснаест ве 
ширама.{S} Очи упро на врата.</p> <p>На вратима у сред лозинка указа се Бранко Стајић.{S} На ње 
ародној кухињи; не гледи, стоји ли пред вратима портир у самурини и у гајтанима а с неким скипт 
станем с тобом...· Да јој кажем, кад се вратимо из Карловаца са свечаности!</p> <p>– Ја ћу јој  
а на школском здању.{S} Касно у ноћ тек вратио се Кнежевић из манастирскога воћњака, посрћући „ 
 гром с ведра неба.</p> <p>Кад се Јован вратио, отпративши свога друга до првога манастира, у с 
ласка, то сам Бог зна, тек док се Јован вратио у село, брујало је по Брајковцу, како је госпођа 
да се један свршен универзитетлија може вратити у свој дом, те наставити посао оца свога, па ор 
ата, и Зорка, и Владимир, и браца ће се вратити, али опет... опет..</p> <p>Зорка, опет, нема др 
у, да види, – кад ће поп Стеван проћи и вратити се на вечерње.{S} Но колико јој збиља стало до  
ко.{S} Ја се не ћу нити се смем без вас вратити, – рече она слободно.</p> <p>Бранко метну шешир 
у бар још који пут...{S} Сутра се можеш вратити за хладовине, кад хоћеш, пут је добар, а сад ти 
 кадгод нешто!{S} Две јаке, до душе, за вратом не ће имати никад, јер... за тај хлебац, што га  
већ ето, време, да се на селу и госпође враћају са села, кад се и коло око крста разилази, те м 
е време, кад се обично и госпође сеоске враћају кући из посете.{S} Па сад се тек диже госпођа Ј 
{S} Биле код крста на игранци.{S} Па се враћају кући и певају: </p> <quote> <p>„<l>Кад је Бранк 
е страшно ополчила.{S} Не ће се више ни враћати у Брајковац, него иде одмах одавде кући.{S} Неу 
ти“, и кад нам се „тело тек под земљицу вргне“, а некмо ли да траје, „док се поје, док се винце 
ела, те ухвати можда какав плен, што га вреба...{S} Преко пута претрчи тркуница, уплашена коњск 
{S} Шта је, за бога?</p> <p>– Од кад ја вребам арамију!{S} И једва ми се подеси згодна прилика, 
 лицу и испуцаним рукама види се, да је вредан човек.{S} Не би нико рекао, да је Јеша био некад 
рата.{S} Око сенице, чује, зуји и бруји вредан народ по чистом јутарњем ваздуху.{S} А зује и бр 
Биће и ту њена масла.{S} А момак ваљани вредан, како само може бити.{S} Рекла бих, не мирише ви 
спасава живот или, што данас често више вреди, потпише меницу.{S} А што овај или онај овому или 
аже, ко је био Бранко Радичевић, шта он вреди за наш народ и шта значи ово величање његова спом 
мирис?</p> <p>– Свет мало пита, шта што вреди, него шта кошта, па по томе и цени.{S} Тако ти је 
 се Јован.</p> <p>– Неколико њих што је вредило нешто, остали тек лак еспап...{S} Нова организо 
она способна, да усрећи човека, да буде вредна домаћица, добра мати, верна супруга, и тако даље 
нежна и верна супруга, колико чуварна и вредна домаћица, Тинка то двојином нежнија <pb n="29" / 
а!{S} Ја дижем ову чашу у здравље једне вредне домаћице, верне супруге, једне госпође, која је  
 n="29" /> сестра, двојином чуварнија и вреднија газдарица.{S} Колико је попа Стева био задовољ 
смела?– дода још ова друга, што нађе за вредно, да и себице увери госпођу Нату, како је поуздан 
донео пива.{S} А писар опет нашао је за вредно, да сам своје ножно тај глас однесе до највишег  
 што неје и он дошао, што неје нашао за вредно, да дође најпре овамо, па сви заједно да иду. <p 
синоћ од ње, а од то доба није нашао за вредно, да јој и речи рекне, осим што је јуче у певачко 
у.{S} Господин бележник је нашао, да је вредно, да му се јави, е је Марко донео пива.{S} А писа 
годили, да је то госпођа супруга нашега вреднога и ваљанога члана овога друштва и ове општине,  
те доказала поп-Стеви, како не треба да вређа Александра због његових омладинских назора. „Сад  
же над њом.{S} Притиште врео пољубац на вреле јој уснице.{S} Дете отвори очи, насмеши се, па ра 
аље и игра увређену љубав, кује, док је врело.</p> <p>Ја радим и ринтам у овој кући...{S} Па, е 
се што бојиш, – узе поп да кује, док је врело. – Узећеш добар стан, па ћеш држати ђаке са стран 
н а чека сто послова.{S} Па је већ ето, време, да се на селу и госпође враћају са села, кад се  
та, па виче Јована:{S} Хајде, браца.{S} Време је!</p> <p>Јован се протегли на канабету.{S} Оста 
је право?{S} У госте ћемо код Тинке.{S} Време је.{S} Није лепо, што ме толико већ, како смо зај 
 до душе, и жељан друштва на селу.{S} А време му је, да помишља и на то, како би добро било, да 
ко ће, ако он не би!{S} Рају је само за време судбина ћушила у Брајковац, „Богу за леђа“; али у 
ња и громова на Мацу, што неје дошла на време, кад зна, да треба ово оно... </p> <milestone uni 
 врту, о живини и тако што, чему је кад време.{S} Али госпођа Јелисавете нема од неко доба, па, 
е потока.{S} То јој је најмилије за све време, како устане, па док не легне.{S} Овим часима рад 
зависан, потпуно независан.{S} Кад буде време, даћу се бирати за посланика, било у Карловце бил 
о дуже позабавиле, тек, ето, брзо прође време, кад се обично и госпође сеоске враћају кући из п 
>– Никад; никад.{S} Ми смо били у своје време јуност или младеж, па добро било.{S} Од кад дође  
 ако хоће, у Брајковац, да проведе које време!{S} Добро му дошло баш с тога што је у то време о 
ст за Јаковљевића столом.{S} У последње време гонио је Игњата, кажу, да се да бирати чак у Загр 
о је у рају свега, па опет му било дуго време, чамио је, док није добио своју половину, своју Е 
шао ту за свећеника.</p> <p>Бранку дуго време поред таквога разговора са својим ујаком, па се д 
ни се, Стефане, тога.{S} Данас је друго време.</p> <p>Поутиша мало Рашићка поп-Стеву, па наведе 
} Боже!..</p> <p>– Ала ти је то наопако време изашло, јух, јух, јух! – уздахну опет госпођа Нат 
ну у свећу.{S} Угаси је и леже.{S} Неко време држаху је Зорчине руке око врата, док не клонуше  
она јој је сина дочекала и гостила неко време у Брајковцу, на право је и поштено, да јој то вра 
 омладинских назора. „Сад је омладинско време!“</p> <p>– И ти, Стефане, био си некад омладина.. 
 још и потребнији.{S} Ето, он је кратко време ту, па видим, да га и сељани јако уважавају, јер  
</p> <p>– Ох, Боже!{S} Та, то је кратко време.{S} Данас је уторник, а ето за час недеља.{S} Што 
јо, што се не сетисте, кад је тому било време; сад је касно, – одговори му сестрић с неким прек 
 Дунав, – навија попа. – Данас је чудно време!</p> <p>Стотинама деце из света уче се и васпитав 
е докторе, што траћкају своје драгоцено време у левентовању.{S} Поштен човек треба да помишља н 
ковој крчми и прекраћивали дуго недељно време.{S} На столу, дакако, вина ил пива пред сваким.</ 
Опет ће он:{S} Само да нас послужи лепо време!</p> <p>Да Бог ме! – одговори Даринка, тек да из  
ућег Ви, можда, и не знате, али у старо време одселило се одавде неколико хиљада српских породи 
} Добро му дошло баш с тога што је у то време овде доле највише у народу врило о Бранку Радичев 
 па по томе и цени.{S} Тако ти је данас време, кћерко.</p> <p>— Ја ћу да сачувам, мама, мајчину 
нка, па су отишли к учитељу.{S} Неко су време ходали били ван села.{S} И сад, ето, седе и разго 
ену, како жури њој.{S} Дакле, већ је ту време, да се иде на певање!{S} Па колико Јелену угледал 
 пред очи њен лик, кад оно пре краткога времена сврну к њој, путујући ујаку у Брајковац; сад те 
овина, што их је попа по кадгод од дуга времена, бог ме, и читао.{S} По канабету у истом нереду 
 несу ловци од заната, него баш од дуга времена, можда, баш и од жеље, да увеличају само једном 
неје приметио, не само што се и сама за времена скрила, већ и пун сен округле багреме, једне од 
ува! – уздахну госпођа Ната, кад добила времена, да стресе прашину с хаљина.</p> <p>Ката отрчи  
народнима, где је нашла места за вечита времена слава прошлости, и идеја будућности, вера, љуба 
драго, Бранко Радичевић сјаће за вечита времена као трећа звезда уз Вука и Даничића на освитку  
људи прекаљени начелима напреднога духа времена...{S} Ама молим те, зар ти не видиш, да у нас н 
p> <p>– Омладина се брзо отрца, кад пре времена ступи у акцију.{S} Ко пише у нас дописе по поли 
S} Чича, господар начеоник, поранио пре времена, па дошао у општинску писарну, да прежива о ноћ 
p>– И ти се под старост повела за духом времена!</p> <p>– Стефане! – на то ће Рашићка.</p> <p>– 
капа, коју је попа носио пре дуго, дуго времена, док неје дао начинити нову, а натуцао би је на 
ш стога чак и Новом Саду, где је толико времена већ средиште свему кретању српскога народа у ју 
 узахао,) поборнике своје идеје.{S} Дух времена сад је таки.{S} И догод дух времена буде народ  
/p> <p>Рашићка се насмеши:</p> <p>– Дух времена сад је таки!</p> <p>– И ти се под старост повел 
Дух времена сад је таки.{S} И догод дух времена буде народ схваћао, умеће поштовати заслуге сво 
ади грк Брајковачки ће, јер је таки дух времена.{S} Бележник вели: „Нека буде и у паклу вашара! 
као у шали. – Таки је, брате, данас дух времена.</p> <p>Стајић уздахну и не одговори ништа. </p 
к само да да арију: </p> <quote> <l>Дух времена сад је таки,</l> <l>За слободу с диже сваки.</l 
 n="9" /> <div type="titlepage"> <p>ДУХ ВРЕМЕНА САД ЈЕ ТАКИ!</p> </div> </front> <pb n="10" />  
e"> <p>Павле Марковић Адамов</p> <p>ДУХ ВРЕМЕНА САД ЈЕ ТАКИ!</p> <p>НЕГДИНСКА ХРОНИКА</p> <p>СЛ 
е одсмеје и одговара се, као да има још времена.{S} А Даринка опет нема каде.{S} Него је ипак п 
погледа у свој сахат. </p> <p>Имамо још времена!{S} Куд вам се жури? </p> <p>Е, како ти само!{S 
а си за годину две дана мој капелан, па временом мој наследник и у парохији и у кући? – рече по 
<p>Даринка се наже над њом.{S} Притиште врео пољубац на вреле јој уснице.{S} Дете отвори очи, н 
 лозе, бршљана...</p> <p>Разговор њихов врзао се највише око догађаја, што га је омладина у то  
остали иначе обични и свакидашњи; па се врзе око њих двоје и кечи им сваку реч. </p> <p>Колар с 
је мисли госпођа-Катине, па око тога се врзу, ето, и сад по толики и толики пут.</p> <p>Него по 
мена.{S} Око тога му се мисли највише и врзу.{S} Да се обазре на оваке слушаоце, ови ће или пље 
 дим на димњак.{S} На огњишту се пуши и ври у пуним лонцима, а цврче батаци на угрејаној масти. 
е у то време овде доле највише у народу врило о Бранку Радичевићу и његовој прослави.{S} Одмах  
убав и преварена вера у поштење с болом врисне: „Од кад те, мајко, нисам видео, ја јоште добра  
е и њих двоје тргоше како попина Јелена врисну.{S} А коларевој сестри оте се, Бог ме, у шаку и  
> <p>– Јух!- зачу се из кухиње.{S} Маца вриснула, па испустила канту из руку, а баш је беше узе 
едом.</p> <p>– Ви се заиста, госпођице, врло добро забављате, – пребацује јој учитељ; – у вече  
Поучавајмо га!“ А све то, што ми учимо, врло мало користи баш народу, маси народа.{S} Ми учимо  
.{S} Тетка му је, рече за госпођу Нату, врло ваљана душа; а о њеној кћери, о госпођици Даринци  
до, да донесем сада радованца.</p> <p>– Врло добро! – проговори писар. – Пиво чисто стужи човек 
!{S} Је ли да је Бранко добар?</p> <p>– Врло добар.</p> <p>– И мати га воли.</p> <p>– Наравно,  
то ти умеш.</p> <p>– Он је од неко доба врло заћутао.</p> <p>– Ко?</p> <p>– Бранко.</p> <p>– Па 
</p> <p>– Боже сачувај.{S} Мени је овде врло пријатно.{S} Баш се, на против, са свим добро осећ 
едно, то ћеш тек допустити.{S} У нас је врло велика погрешка то, што ми држимо, да не може бити 
> <p>– Моја мати.</p> <p>– Ваша је мати врло добра.{S} Знаћу и њој захвалити, – рече Бранко гал 
>Али јој сину у главу мисао, да би било врло потребно, да се састане с Кнежевићем, ако ничега д 
 исто толико зноја.</p> <p>– Знам ја то врло добро.{S} Сећам се добро покојнога оца свога, како 
 не пропусти, да не примети, како би му врло жао било, да Јелена не запева с њима, јер – њен гл 
 своју цицу и клима главом.{S} Марко се врпољи <pb n="14" /> и увија око ње, или јој се скупи у 
колико толико, свој.{S} Наука је једина врсна, да и небраћу бар до сношљивости зближи.{S} Она н 
гоме пре допасти Јелена; али Даринка је врсна усрећити тек, као жена, као мати.{S} Дође му и уј 
памтио, али и оно мало успомене не беше врсно, да и у њему изазове такав пијетет према свом род 
вићу.{S} Он беше предложио, да се „тако врсној певачици, као што је Јелена, поздрави ова красна 
ного на њих.{S} Неје му ни стало до ове врсте људи, из тих се, по његову уверењу, не да већ виш 
авирио у њу, од како се повукао у попин врт.</p> <p>– Стојим на расположењу, госпођице Јелена,  
ом и с госпођом Катом, па се отискоше у врт.</p> <p>Јелена је непрестано ћеретала.{S} Разговор  
 маму.{S} Ако није код ње, отрчала би у врт, да мирише цвеће да га можда узабере, па га брзо за 
 госпођа Рашићка не посла поп-Стевану у врт, те се предомислио.</p> <p> Више њега се залепрша л 
мо Зорка када дођоше до онога џбуна иза врта, где се оно први пут сусрете она и Даринка са Стај 
 ушла у двориште, па истерала ћуриће из врта и затвара за собом вратаоца, а кола у двориште.</p 
е течајеве.{S} Изашавши из вотњака и из врта, те идући кроз двориште, не може попа, а да као до 
крњивање воћака; ту вазда још друга што вртарскога што пчеларскога оруђа, као ножице за скидање 
знаће обићи матицу, која би их увукла у вртлог, где би могли замутити своје идејале... </p> <mi 
 Рашићка, те разговарају, на прилику, о врту, о живини и тако што, чему је кад време.{S} Али го 
е и политичне и друштвене странке, које вру у нашем јавном и друштвеном животу, а поштено мисле 
</p> <p>– Ала је то прашина, слатка, па врућина данас, да Бог сачува! – уздахну госпођа Ната, к 
и госпођа Ната, а запурила се сирота од врућине и гурања кроз свет.</p> <p>– Још на станицу хај 
што се овда онда зачује, како крикне од врућине орао на какову бресту у крај друма, само што по 
. – Љуто сам се уморио пешачећи на овој врућини.{S} Радо, до душе, пешачим по гори; али у јулиј 
 ударени бели коци с малим таблицама на врху, од којих свака носи други број и казује место, гд 
стаде.</p> <p>Стали сви.{S} Нашли се на врху брдашца.{S} Испод њих се таласа китњаста побрдица, 
> <milestone unit="subSection" /> <p>На врху Стражиловачкога виса завршен је спровод. </p> <p>О 
 више ово ни оно.{S} Ево, и сузе пођоше врцати госпођа-Рашићки, сузе, Боже, тешке, несретне...  
.{S} У једном углу стоји наслоњена а на вршак изврнута стара плетена а неолепљена кошница и у њ 
као вели: „Куд сви Турци“... па савесно врши своје као бегеш. </p> <p>Јеша Дабижић се сетио сво 
и позив“.{S} Тај виши позив он је већ и вршио као члан неке путничке глумачке дружине, где је и 
џијом и заиграва пред искупљеним својим вршњацима.{S} А ови завидљиво гледају, гледају и диве с 
АНКУ РАДИЧЕВИЋУ</p> <p>Приредила Даница Вујков</p> <p>АЛФАграф</p> <p>Нови Сад - Петроварадин</ 
аква му је задаћа задата за вечерас.{S} Вук длаку мења, али ћуд никада.</p> <p>Никада свог века 
 ту је и отац српске књижевности, ту је Вук Караџић први пут, као ђак још, упозорен од Мушицког 
е за вечита времена као трећа звезда уз Вука и Даничића на освитку нове нам књижевности народне 
одну; та што је најглавније, уз старину Вука, као ђенијалног скупљача народних умотворина, и уч 
Отрчала је к Јаковљевићима.{S} Нешто је вукло ма куд, полетела би.{S} По најпре и једино, до ду 
ача народних умотворина, и ученога ђака Вукова, уз Ђуру Даничића, као научног обрађивача тог бе 
не од силних мушица, што их спопале.{S} Вуку троми на омари ноге по прашини.{S} Прашина завејав 
раду од својих газда храну, па џаковима вуку Јуди, те дају буд за што, као да има слепога миша  
мамо главом, као оне лутке на гајтану у вурштлпратеру?!{S} И ти се заводиш за аукторитетима!{S} 
 Стеван између две ватре.{S} Ако у гору вуци, ако у село Турци.{S} Ако ће натраг, ту је Скила,  
вечаности на разна одређена места.{S} А вуче га опет и тамо на овај пут, што води из Брајковца  
 Кад год сам код куће, све ме више жеља вуче мирном сеоском животу.{S} Из читавог Хорација најп 
ву заштитницу.{S} Заковратио реп, па се вуче и чеше око мајсторице Јуле као да се и сам препору 
да се тужим на Беч.{S} Али ипак ме срце вуче нашем крају, па госпођице... </p> <p>Јелена почела 
верен, није то ни идилисање, што ме амо вуче, већ баш, ако ћеш право, практичност,... сушта пра 
ава, срце само тоне на ту страну, па му вуче и душу и мисао за Даринком.{S} Јелена живахна, раз 
 и стропошта. </p> <p>И опет:{S} Мно-о– га-а-ја... </p> <p>А Јеша још не беше довршио, таман на 
иш?{S} Седи, да разговарамо, – задржава га попа. – Нисмо се честито ни поразговарали, како си т 
> <p>– Али збиља се не срдим, – уверава га она.{S} Хтеде он да рекне, као тек да одмахне: „Па д 
.{S} Бранко се сећа свога оца.{S} Једва га је, до душе, упамтио, али и оно мало успомене не беш 
риметиће госпођа Ната. </p> <p>– И чува га бог ме; па има и за што.{S} Нек љуби и стопе поп-Сте 
ођице... </p> <p>Јелена почела била, да га поверљиво слуша, али се сад окрену и предаде преда с 
г цвећа.{S} Узе га са собом на кола, да га разабира и сабира.</p> <p>Неколико ситних стручака ј 
ачко је, да га даш тек тако од себе, да га одбијемо као лику низ Дунав, – навија попа. – Данас  
знаш, дете.{S} Неуко је, нејачко је, да га даш тек тако од себе, да га одбијемо као лику низ Ду 
ње, знају, кад им треба донети дете, да га поп Стева уведе у свето православље и у књигу крешта 
то, он је кратко време ту, па видим, да га и сељани јако уважавају, јер слушају његову реч.</p> 
ко имала би да га пита много, много, да га пита, срди ли се још на њу.</p> <p> А зашто се срди, 
 поздрави.{S} Можда би и отишао био, да га госпођа Рашићка не посла поп-Стевану у врт, те се пр 
луку почео да мрзи на цео свет тако, да га мржња, да, баш та мржња, нагнала, да утопи цео свет  
љ.</p> <p>Тужи ми се, сиромах, само, да га неко опањкава код власти, па сваки час добија некакв 
!{S} Толико се прилика да је човеку, да га воли.{S} И људи... па ни они несу тако рђави, као шт 
 би се и смео био, ето, на први мах, да га Даринка прва не поздрави:</p> <p>– А!{S} Јесте ли и  
 сад не зна, шта ће и кут ће пре.{S} Да га остави, па потрчи по Мацу, или ће најпре да га унесе 
ти.{S} Да извади Јована из школе?{S} Да га с по пута скрене, па „да извади можда свом рођеном д 
{S} Па хоће да и свој говор, што има да га држи на Брајковачком селу, удеси за прост народ.{S}  
ман за село!{S} Да се држао тога, па да га види Бог и њега и Тинку и синчића му!{S} Али Арсениј 
тражи по селу гдегод овчија сира, па да га с црним луком и хладним меканим хлебом једе на мамур 
 Јелена и душом и телом!{S} Али мора да га притискује рукама.{S} Понда скочи са столице, прође  
ви, па потрчи по Мацу, или ће најпре да га унесе?{S} Најпосле га спусти на земљу, полети на ули 
е, отрчала би у врт, да мирише цвеће да га можда узабере, па га брзо за тим забаци или и изгуби 
ера благајник кроз грло, као да хоће да га прочачка. </p> <p>Госпођа бележниковица нежно продрм 
ешао с гостима.</p> <p>Бележник хоће да га бојаги, боцка, па га загрлио.{S} И пева му: „Нит је  
 друштва.{S} Па већ и онако имала би да га пита много, много, да га пита, срди ли се још на њу. 
народ,... да, учите га!{S} Треба сви да га учимо!{S} Ја то увек кажем, а то ћу и сам урадити: т 
 чудо, ако би гладни Брајковачки пси да га загризу.</p> <pb n="82" /> <p>Али овај пут им неје ж 
вима, госпођа бележниковица зна увек да га одржи у статус кво.{S} Но он сам још увек не заборав 
 ће пред поп-Стевом и својом кћерком да га се нахвали.{S} Још да јој испадне за руком, да и Бра 
ако комотни!{S} Тако и чика!{S} Само да га нико не дира! – нашали се и Јелена. </p> <p>Где је Б 
манастирског ђака...{S} Наопако, зар да га мати жива сахрани?{S} Не да се Тинка ни опепелити.{S 
 Пита сестра брата за савет. </p> <p>Да га да, вели поп Стева, у Јазак за манастирског ђака...{ 
ери још пре једнога сахата и јаче, када га је по једном дечку звала нешто у дућан, јер чека муш 
 телом лептир, – рекла му је мати, када га испраћала у туђ свет, у даљину, да у највишим школам 
ка. – ни песма начеоникова.{S} Тек када га начеоник гурну на оно: „Устај, Србине!“ – трже се, а 
не у Брајковцу.{S} Но од то доба никада га неје успомена понела за покојном Стазом, његовом Ана 
> <p>Бранко избечи очи у њега.{S} Гледа га, па не зна, да ли да се одсмеје као на шалу или да п 
мисли, а што и да дође он амо?{S} Ваљда га се тиче когод овде?</p> <p>Па јој опет сада у једаре 
вчане пиво, па још у боцама.{S} Господа га иначе пију тек кад оду у Руму, у Ириг, у Митровицу,  
ује, да је човек с њим искрен.{S} Па ја га и волим као брата.{S} Ти си друго што.{S} Боже мој,  
да, велим, у тешкој ноћи искушења, која га је стисла, да једва може да дахне.{S} Та идеја, госп 
ници, с којом се већ толико бочи и која га стаде толико зноја, те у мало не удари по својој ноз 
љ на прате.</p> <pb n="79" /> <p>Дочека га граја:{S} О-о! </p> <p>А-а!... </p> <milestone unit= 
с му је опет споменула о њој.{S} Питала га, хоће ли ићи к Јовану, па да је поздрави.{S} Можда б 
амо.{S} Таман да поживи у миру, а капља га обори под земљу...{S} Па кад госпођи Нати дође срцу  
бу, да се развенчаш.{S} Петнаест година га већ нема.{S} Расписаћемо по новинама, да се до извес 
овици, па се упустио у разговор.{S} Она га кори, што је само једаред био код ње, од како је дош 
p>Бележник хоће да га бојаги, боцка, па га загрлио.{S} И пева му: „Нит је Шваба за гајдаша, нит 
ља.{S} Узе округли ћелепуш са стола, па га ћуши на потиљак; а лаком кабаницом покри колена, да  
помогао.{S} И Давина побрати Игњата, па га увек звала братом, а он њу сејом.{S} То задржала и К 
 у траву.{S} Узе свој штит од сунца, па га затвори.{S} Те склопи и књигу, што лежаше уза њ, а с 
удовица!{S} Нашла себи сигуран кров, па га чува као свој рођени, – приметиће госпођа Ната. </p> 
да мирише цвеће да га можда узабере, па га брзо за тим забаци или и изгуби.{S} Или би провирила 
ви ће или пљескати или ће се запити, па га не ће ни слушати, те ипак викати живео; а нити ће га 
, као да јој жао, ако је збиља тако, па га чисто теши. – Ја сам уверена, да се не ћете постидет 
S} Многаја.{S} Учитеља беше нестало, па га нема натраг, ево већ јаче него по сахата. </p> <p>–  
е девојче и опет весело, као обично, па га опет ухвати. – Не срдим се!</p> <p>Бранко ћути.{S} Н 
лена, – примети она, бојаги, срдито, па га својски узеде под руку.{S} Готово да је силом прогур 
а он не ће посетити женску школу.{S} Па га – ревност тако занела, да неје више ни онако уздисај 
>Шта је теби сад опет, нотарошу? – пита га госпођа бележниковица.</p> <p>– Пусти момка!{S} Није 
.. (Утре сузе, па промену глас:) Триста га врага, кад ја што хоћу, то мора бити из ока из бока. 
ом!- вели попа смешљиво; а госпођа Јеца га види, да је сад већ мекши од памука.</p> <p>– Омлати 
 </p> <p>– Шта? </p> <p>– Бележниковица га погледа, као да му не верује.{S} Вели:{S} Зна део ко 
каже: „Добројтро!“</p> <p>Бележниковица га задржала на сир с црним луком, да прави бележнику др 
жачким, тим револуционарним именом, кад га је Бог и Христос примио у своју општину од крштенога 
 је био већ и заборавио на ујака; а кад га се и сетио, неје имао повода, да се загрева љубављу  
милокрвно у њега, откиде један и задеде га себи на груди, а други пружи Стајићу.</p> <p>– Хоћет 
ранко добро јој је напаприо у нос, може га сад песницама трти,</p> <p>Јован се загледа у њу зач 
пуну руку разнога пољског цвећа.{S} Узе га са собом на кола, да га разабира и сабира.</p> <p>Не 
осети, колико га је заболело, а познаје га скроз и скроз.</p> <p>Да говорим толико... не знам в 
римерио, кад је лептир одлетео.{S} Неје га више ни тражио.{S} Он зна за цело, где ће опет наћи  
 или ће најпре да га унесе?{S} Најпосле га спусти на земљу, полети на улицу, понда се опет врат 
ас од бележниковичина пецкања!{S} Дотле га је пањкала и запиткивала, где је ноћас био, кад се у 
теван!{S} Неје ни то рђав човек!{S} Пре га треба жалити него осуђивати.{S} Понда госпођа Рашићк 
.{S} Као свећеника велике идеје пренесе га у храм, где му је „црква под небесје, олтар часни бр 
ако смиловао сада на свога сестрића, те га призвао к себи!{S} Призвао га тек сада, када је, так 
преухитри зловољнога Триву кочијаша, те га овај не опомене камџијом, да гледа пут преда се.</p> 
је тек онако свесно и савесно латио, те га и онако сјајно извршио, да је одржао дух народа српс 
ече чича учитељу и привуче му главу, те га цмокну у чело...</p> <p>– Господо, – диже се бележни 
сте ви ту, па учите народ,... да, учите га!{S} Треба сви да га учимо!{S} Ја то увек кажем, а то 
у Бранкову, сад би још мање.{S} Немојте га ни читати.</p> <p>– И не ћу.{S} Ја сам био с њим зај 
лушати, те ипак викати живео; а нити ће га хтети нити умети довољно разумети.{S} Дође му на пам 
у његове најмилије мисли.{S} Тек ако ће га кадгод завести мисао за којом новином у пчеларству и 
тељи, па гунђа и прети учитељу, како ће га то скупо стати, што му квари сан.</p> <p>А госпођица 
и?</p> <p>– А ви?{S} Нема сумње, чуваће га она заједно с мајкином душицом, што је узбрала крај  
 се кроз коло, па се све бојим, удариће га какав напит.{S} Казала сам му, до душе, и сама, да п 
ости на разна одређена места.{S} А вуче га опет и тамо на овај пут, што води из Брајковца у Кар 
м остацима млађанога песника и понесоше га у варош до свечанога одра на тргу, где беху свечани  
та и њега.{S} Куд је, где ли је, Бог би га знао!{S} Говорило се, да се негде удавио.{S} А говор 
да би му, сачувај Боже, ускисло, кад би га и чешће доносио; него што редовно по један од Брајко 
ешто тесно било поред њега.{S} Чисто би га загрлила, што иде.</p> <p>Госпођа Рашићка с поља мед 
 треба посути ситном прохом! – поздрави га бележниковица, идући му на сусрет с умиљатим осмехом 
нути на једаред из ненада.{S} Него тужи га конзисторији.{S} Ја ћу ти написати, тужбу, да се раз 
наићи ће на Харивду, на омладинца, који га може исмејати за „најмудрију“ реч.{S} Лакше би му би 
, у коме се никад преварити не ће, који га сваком речју својом учи, да у свету има љубави, него 
други пружи Стајићу.</p> <p>– Хоћете ли га умети сачувати?</p> <p>– А ви?{S} Нема сумње, чуваће 
да“.{S} Кукавни човече!</p> <p>За то ли га, дакле, обасипа толиком нежношћу и пажњом на, која ј 
ко пута дизао, да опет он наздрави, али га увек задржаше остали са:{S} Чујмо!{S} Чујмо!{S} Јеша 
о сад у то доба већ био код Јована; али га јутрос нешто одговори, те не оде.{S} Како је чуо још 
ован да нешто говори кроз мамурлук; али га речита бележниковица пресече: </p> <p>– Но, да Богме 
<p>Хтеде рећи; ...мислио о њему!{S} Али га ипак памћење не изневери, кад се опомену, да до сад  
о о њему суђаше „материјалиста“.{S} Али га изненади његов пијетет према оцу.{S} Бранко се сећа  
} Жалосно!{S} Да се заплачеш!..{S} Боли га, да Богме, што је понижен; а понижен је, страшно пон 
о срце!“ говорило се о њему).{S} Заволи га чика Пера.{S} Толико се пута састајао с њим у Митров 
вно неје придесило, – поцрвене, е, поли га, Бога ми, румен до иза ушију.</p> <p>На једаред би Б 
т наћи свој прави цвет.</p> <p>Из мисли га трже весео кикот и клицање.{S} Таман да се дигне и д 
отку.</p> <p>– Но!{S} Натарошу! – укори га његова лепша и милостивија половина. (Као бојаги, ту 
/p> <p>– Дванаест, управо!{S} Усадио си га, кад сам ја дошла у ову кућу.{S} Онда је Јелици било 
већ мало нестрпљиво, – та, за то сам ти га и послала.{S} Да сте, велим, на само.</p> <p>– Нисам 
р?</p> <p>– Врло добар.</p> <p>– И мати га воли.</p> <p>– Наравно, наравно.{S} И ви, дакако, го 
} Натукла лаку повезачу на лице, да јој га зар не препали сунце.{S} Познаћеш је добру домаћицу. 
и клик - ни налик на онај глас, што јој га он показује на жици.</p> <p>Бранко се баш разговарао 
ацијом „о разбијеној канти“, и бележник га протежира за писара.{S} До сада је увек оправдао оно 
 – говори поп Стева све на развлак, док га испраћаше до врата на улицу.{S} Знам, да те мати јед 
ј соби лик Бранка Радичевића.{S} Учитељ га већ набавио, уоквирио и украсио њим собу.{S} Али то  
а?...{S}Јел те, мајсторице, ви ћете нам га пазити.“</p> <p>„Гле мене!{S} Како не бих јако!“ на  
{S} Трчкарала је туда око мене, кад сам га укопавао.</p> <p>– Па видиш, Стефане,... видиш, сада 
е је – вели, – речи само стало, док сам га наговорила, да позове Бранка к нама, и да му пошаље  
па му напомиње:</p> <p>– А да за то сам га тамо и послала</p> <p>– Александра?</p> <p>– Да, Але 
д очи све већа тешкоћа бремена, што сам га се подухватио у најбољој вољи.</p> <p>– Немојте се п 
гом просто, ако ти примиш наук, што сам га отуд ја поцрпала!{S} Чувај образ!{S} А сачуваћеш га, 
пеленом загрчава сваку кап млека, којим га је одојила, као и под онога, који јој сваку сузу, шт 
то смо пуштали једном све, па, ето, чим га нестане, где смо, шта смо?{S} Наша је стара болест и 
 јој поглед и неусиљено понашање, у том га утврђава њено српско васпитање кућевно и школско.{S} 
еје лудом послу.</p> <p>А Бечлија Јован га уверава, како је то хец. „<foreign xml:lang="de">Fre 
 пита, шта јој вели мати?</p> <p>(Таман га је лепо поздравила!)</p> <p>И поп Стева мрзовољан.{S 
трића, те га призвао к себи!{S} Призвао га тек сада, када је, тако рећи, већ на прагу, да буде  
аја Јовановић, општински писар, дочекао га је оберучке. (Да ко ће, ако он не би!{S} Рају је сам 
на зид, где је већ отрљо креч и углачао га од тешког наваљивања; пребацио ногу преко колена, па 
 глас с радосним ускликом:</p> <p>– Ево га!</p> <p>Окрену се.</p> <p>Гости из Брајковца.{S} Ту  
то је лепо од поп-Стеве.</p> <p>– Довео га, да ту проведе вакацију...{S} Ал не знам, што их већ 
е ни мислио о њему, бар не озбиљно; ако га се, може бити, кадгод случајно и сетио био!</p> <p>М 
нити писну, нити зубма шкрипну“.{S} Ако га тек чича опомене, да пева, да помаже, он запара свој 
uote> <p>Стајић застаде.{S} Осети, како га нешто чисто скроз прође, па му пројури кроз сву крв, 
воју судбину, како је он несрећан, како га нико не воли на свету, како га је изневерила, ах! –  
ан, како га нико не воли на свету, како га је изневерила, ах! – и она... она, за коју би...</p> 
 претрну. </p> <p>Рашићка осети, колико га је заболело, а познаје га скроз и скроз.</p> <p>Да г 
а да прихватим економију.</p> <p>Бранко га радознало погледа.</p> <p>Као да није узела озбиљно, 
и певачко друштво у Брајковцу.{S} Стало га је доста муке, али је успео.{S} Раја Јовановић, општ 
све вичемо: „Учимо народ!{S} Поучавајмо га!“ А све то, што ми учимо, врло мало користи баш наро 
пива.{S} Ал куд сви Турци.{S} Мисли, но га мрзи, да и толико говори.</p> <p>– Синовче, да те по 
им љубави.{S} Заман им писка!...{S} Ено га, стао испред гнезда на пречагу...{S} Нагао се...{S}  
 ни већи већ главом њезин мацан.{S} Ено га, и он лично изашао, да испрати своју милостиву зашти 
пусти.</p> <p>И благајник.</p> <p>~ Ено га, стриже ушима!{S} Кренуо и он! – пришапута писар мил 
лагајник вели:{S} Клин с клином, па ено га код разбијене канте, где пресмаче ракију с хлебом.</ 
аз, и оно мало „знања“ трговачкога, што га добије у тако званим вечерњим школама, а чистећи пре 
ихов врзао се највише око догађаја, што га је омладина у то доба спремила, а цео народ прихвати 
тави неки тумач казненога поступка, што га читао, на страну, па погледа у свој сахат. </p> <p>И 
говцу треба више од нешто капитала, што га је обично наследио или, можда, добио у мираз, и оно  
дужан и сваки одбије тек од рачуна, што га он по каткад с ким има.</p> <p>Шта, дакле, остаде уч 
ра дан после оног великог концерта, што га је приредило српско академиско друштво „Зора“ у Бечу 
ићеву наглому одласку из Брајковца, што га свет по Брајковцу разнео још, тако рећи, пре зоре.{S 
ад јој је што требало за ручни рад, што га је Јелена радила у „леру“.</p> <p>– Нисам могла, тек 
ј стола стиште руку из захвалности, што га тако мушки брањаше.</p> <p>– Ох!{S} То је дивно! – п 
стрела, те ухвати можда какав плен, што га вреба...{S} Преко пута претрчи тркуница, уплашена ко 
се, како ће што боље да удесе село, што га спремају.</p> <pb n="55" /> <p>До јако би учитељ оби 
ву улеваше му то јачи зазор, зазор, што га осећа слабији према моћнијему, што га осећа кривац п 
Даринку или се удари о велики штит, што га Даринка држи против сунца.</p> <p>А Даринка би се и  
 </p> <p>И у том богоданом изобиљу, што га је иначе напајало новим животом, осећа се сада Бранк 
о га осећа слабији према моћнијему, што га осећа кривац према ономе, чијега се суда боји, ако ј 
 имати никад, јер... за тај хлебац, што га је он себи изабрао, не пријања, баш Бог зна како, ма 
 xml:lang="it">pianissimo</foreign> што га вечерашњи гости из Маркове крчме „Код разбијене кант 
то.{S} Но да је био таки гениј, као што га ви сад величате, то није никад показао.</p> <p>– Чуд 
ти ћеш бити таки консервативац, као што га је Бог створио... као да те гледам.{S} Твоји ђаци не 
одинама, и он већ ратоборнији.{S} Нешто га подиже са столице, па се узврпољио.{S} Хоће да се пе 
т, па му се час разлива као милота, час га диже, да некуд зар полети...</p> <p>Мало за тим, па  
ладно и озбиљно као и осталих?{S} Синоћ га је дуго и дуго чекала на прозору, и он не дође.{S} Б 
ему и прежваћу данашњи разговор, што су га имале с госпођом Рашићком.</p> <p>– Мудра ти је то з 
оцрпала!{S} Чувај образ!{S} А сачуваћеш га, ако сачуваш душу и срце чисто и не окаљано.{S} Твој 
Јованов пријатељ из Беча.{S} Та, знаћеш га.{S} Тинкин син, ако се сећаш!</p> <p>– Што јој је му 
као стари зналац, па се смеје.{S} Видиш га само, тресе се гојазан, зачкиљио очима и развукли му 
 тресе гојазан,:како се смеје.{S} Видиш га само, клима главом, и развукли му се брци, али не да 
ручи особитој њеној милошти.</p> <p>Још га од зимус препоручује госпођа Ната мајсторици.{S} А ј 
ијати: </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим, шта је!“ мисли б 
 узе извијати и завијати: </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ види 
 Играчка туђег ћефа!</p> <p>Зар је тако гадан тај јавни, тај практични (и какога још све зову)  
.{S} Ујков кућа поста му тесна, мрачна, гадна.{S} Нема му у њој станка.</p> <pb n="80" /> <p>Ха 
човеку, па да себе боље угнезди?..;.{S} Гадни створе!</p> <p>Је ли могуће, да и кћи њена зна за 
и, те се оштро осече на ујака:</p> <p>– Гадно је од вас, што то и++ спомињете!</p> <p>Поп-Стеви 
езазленији осећај народни исмева, то је гадно, то је... </p> <p>За јамачно је и опет Рашићкина  
азаре код Јуде.{S} Жене краду од својих газда храну, па џаковима вуку Јуди, те дају буд за што, 
> сестра, двојином чуварнија и вреднија газдарица.{S} Колико је попа Стева био задовољан и срет 
су и толико прибрали, а без рационалног газдовања.{S} Данас... данас се и за то тражи интелиген 
загрлио.{S} И пева му: „Нит је Шваба за гајдаша, нит је Србин за бирташа!“</p> <p>А и Марко заг 
оју декламацију, један говор, довешћемо гајдаша.{S} Ето села!</p> <p>Бранко Стајић примио ствар 
едне ђакеле, што је Бранко певао: вино, гајде, тамбуре, младе моме, голе ноне.. </p> <p>Госпођа 
и ли пред вратима портир у самурини и у гајтанима а с неким скиптром у руци, или се врата затва 
 да им климамо главом, као оне лутке на гајтану у вурштлпратеру?!{S} И ти се заводиш за ауктори 
ајвећем страху проведе ноћ, док у јутро галан не кукурекне на буњишту...</p> <p>Испред куће се  
S} Знаћу и њој захвалити, – рече Бранко галантно, колико је знао и расположен био. – Три године 
вица са црном пуном косом и у глави два гарава ока.</p> <p>Учитељ се стискао уза зид под сен.{S 
 као да се замислио за својом чашом, па гасе не тиче ни живи разговор између Јована и Дабижића, 
етима иза кокошинца закокота онај кицош гаћан са свиленим перјем и китњастом крестом, што се пр 
има на све стране поударано неколико то гвоздених то дрвених клинаца.{S} Ту виси пчеларска капа 
опасног конкурента, ступио преко прага, где се он тако добро осећао.</p> <p>– И хоћу мало да пр 
!{S} Дотле га је пањкала и запиткивала, где је ноћас био, кад се украо из друштва, док неје при 
>Уз пут наиђоше пред школом на учитеља, где „луфтира главу“.</p> <p>– Ако Бог да? пита Кнежевић 
сазидао му је храм у грудима народнима, где је нашла места за вечита времена слава прошлости, и 
 јутру, чим сване, бежи из тога понора, где све заудара подлошћу и нитковством!..</p> <p>Дивна  
ија не ће да зна више од свог мајстора, где је изучио занат, економ више од свога оца.{S} Тако  
ка када дођоше до онога џбуна иза врта, где се оно први пут сусрете она и Даринка са Стајићем,  
к овде онде прокрчити себи, лакше пута, где без бујице није могао.{S} Биће и међу вама после бу 
ићи матицу, која би их увукла у вртлог, где би могли замутити своје идејале... </p> <milestone  
подбунила.{S} Навалио се леђима на зид, где је већ отрљо креч и углачао га од тешког наваљивања 
 пријатеља, па неста и њега.{S} Куд је, где ли је, Бог би га знао!{S} Говорило се, да се негде  
> <p>А Кнежевић пушта глас где силније, где тише, да се као талас час дигне, час спусти.</p> <p 
инка поучити, где треба да рашири руке, где да их метне на груди, где да их скрсти, а где гласо 
аглу завијена.{S} Само са црквене куле, где <pb n="23" /> изван села где у сред села, изнад сви 
ли једном све, па, ето, чим га нестане, где смо, шта смо?{S} Наша је стара болест идолопоклонст 
 је ипак по неки пут исправи и опомене, где како треба.{S} Но за то Зорка мора да трчка за њом  
ао члан неке путничке глумачке дружине, где је играо улоге трагичних јунака, нежних љубавника и 
а несу се још навезли на отворено море, где борба за живот као вихор диже и ваља вале то себичн 
</p> <pb n="78" /> <p>– Не довијате се, где је? – опет она.</p> <p>– Не могу да мислим.</p> <p> 
њига, – вели му Јован. – Нема просвете, где народ не стоји економно добро.{S} За то сте ви ту,  
 него по сахата. </p> <p>– Шта мислите, где нам је господин учитељ? – пита лагано бележниковица 
 клином, па ено га код разбијене канте, где пресмаче ракију с хлебом.</p> <p>Писар се осећа нео 
 рашири руке, где да их метне на груди, где да их скрсти, а где гласом да јачим говори, где опе 
а поливено, те хладовина као у планини, где не прижиже сунце.</p> <p>Поп Стева приденуо и ручни 
х скрсти, а где гласом да јачим говори, где опет тише, и тако даље.{S} Данас је неколико пута п 
сам ја и без тога лепо и красно живети, где хоћу, а овако...{S} Ух, ух, ух!{S} Поп-Стеви се пођ 
е је донде још Јован и Даринка поучити, где треба да рашири руке, где да их метне на груди, где 
 Сада, и у собу поверенства сигурности, где одборници даваху приступнице учесницима и гледаоцим 
ита куд, па се изгуби.{S} Наш је сељак, где су Срби неизмешани с туђим елементом, комотан: ради 
ећеника велике идеје пренесе га у храм, где му је „црква под небесје, олтар часни брдо и долина 
 Ако ми не верујеш, иди ма у које село, где су Срби помешани с Немцима.{S} Јест да Србин устукн 
е га више ни тражио.{S} Он зна за цело, где ће опет наћи свој прави цвет.</p> <p>Из мисли га тр 
се изненади.</p> <p>Спусти се на место, где је седео био, а ништа не вели.</p> <p>- Е, сад иди  
х свака носи други број и казује место, где треба да се окупе чланови ове или оне депутације, п 
ога ти, прекинућу ти реч, зна л се што, где му је отац?</p> <p>– Никад ништа.</p> <p>– Е, то је 
е га у варош до свечанога одра на тргу, где беху свечани говори једнога од Бечкога одбора и јед 
има.{S} Али баш стога чак и Новом Саду, где је толико времена већ средиште свему кретању српско 
чера, осећање према нечему неизвесному, где се радост и слутња слива у једно, како још никад не 
р је готово цело село било на раскршћу, где се играло, као обично недељом, коло.{S} Село мало,  
дничку пробу, и на паропловску станицу, где се згрнуо бели свет, да дочека лађу из Новог Сада,  
ослом, ако не оде у поп-Стевину сеницу, где овај чека, да му се јави, има ли тај дан какве дужн 
ега.{S} Хтео би да доспе и у читаоницу, где одбор издаваше још последње налоге, и у саборницу,  
аше још последње налоге, и у саборницу, где певачка друштва држаху своју заједничку пробу, и на 
ишло него икад.{S} Ти ни данас не знаш, где ти је муж; а Бог зна, кад и какав ти може од куд ис 
говорио с Јованом.</p> <p>– И не питаш, где ти је ујна, – приметиће Јован Бранку, кад се једном 
т ће Ната Кати, – а ти мени и не кажеш, где су ти деца?</p> <p>– Јован је отишао у виноград.{S} 
 политичкој судбини овостраних Срба?{S} Где је ускрсао и где је сахрањен последњи сан овострани 
 их метне на груди, где да их скрсти, а где гласом да јачим говори, где опет тише, и тако даље. 
</p> <p>– Јован је тако.</p> <p>– Па да где би на друго место, – одговори јој Бранко, а као да  
вене куле, где <pb n="23" /> изван села где у сред села, изнад свију висе према лазурном небу,  
ни овостраних Срба?{S} Где је ускрсао и где је сахрањен последњи сан овостраних Срба, – војводи 
ред кћерком.</p> <p>Могао би и у вароши где бити славан човек, – рече госпођа Јеца.{S} Другим р 
тина, збиља, свезана с народом као мало где, па... </p> <p>– Фраза!..{S} Ја што учим, учим себе 
, синовче!</p> <p>А Кнежевић пушта глас где силније, где тише, да се као талас час дигне, час с 
 не дира! – нашали се и Јелена. </p> <p>Где је Бранко? – пита Јован, па тек сад пребаци ногу, д 
личе танко гласовито...{S} На бресту се гдегде закрши грање, а одонуд излети орао, замахне крил 
им улицама, тршчаним крововима и ниским гдегде искривљеним плетеним димњацима.{S} Скромна али,  
е...{S} Сад ће да скочи на земљу, па да гдегод у окриљу тамне ноћи у самоћи прождере жртву свој 
таки разговор нешто ново.</p> <p>Јелена гдегод стане, осећа, да стаје на жеравицу; па час на је 
рислушкују сваки шушањ, кад се заталаса гдегод у шушњарку или у бразди, нити да вијају над собо 
 у себи госпођа Ната и сад, па купи све гдегод шта, као да неће на пут него, сачувај Боже, на о 
 лептир, што по тами лута, па чим спази гдегод светлост, он налети, па спржи своја крила.{S} Ид 
 око лова.{S} Да им се уз пркос учловио гдегод зека, или лис, или јазавац какав, можда би и жрт 
ник послао пандура, да му тражи по селу гдегод овчија сира, па да га с црним луком и хладним ме 
стаје свака субординација према својој „генералној команди“. – Докторе, – окрене се Јовану – ок 
ликовало по често.{S} Но да је био таки гениј, као што га ви сад величате, то није никад показа 
охођанска погача, нарастао као мобарска гибаница, а пун заливен као божићна чесница.{S} Неје чу 
гледа.{S} Ако случајно прође туда какав гимназијалац, па је поздрави, стискивајућ књиге своје п 
ја неје била питомцем српске Карловачке гимназије или богословије, та два најстарија просветна  
Најстарији син јој, Јован, био већ у по гимназије.{S} Женско дете у седмој осмој ли годиници.{S 
 Ја сам био с њим заједно у Карловачкој гимназији, два три разреда млађи од њега; али у комшилу 
ао тој књизи!{S} Још кад је ишао у прве гимназијске разреде, мати би, кад сврше своје школске з 
.{S} Па за што не би и он:{S} Нек сврши гимназију, па, ако Бог и срећа дадне, таман ће ти у доб 
, Тинка; да даш Александра у Карловце у гимназију? проговориће поп Стева један пут сестри, виде 
ш после осам година, што си их провео у гимназиским скамијама.{S} Ја хоћу да више знаш него ја. 
еце заживела јединица мезимица, па мати гине за њом.</p> <p>Давно је било, кад „се одбила“ из к 
{S} Опет је, знаш, друкче, кад се мушка глава даде видити.{S} Па јави се тек кад год мајсторици 
 да писар важи у Брајковцу као ишчитана глава, ипак не мога бележник да се том приликом одржи,  
а мамурлук.{S} Прижегло летње сунце, па глава да му пукне.{S} А дошао је до искуства, да је хла 
.{S} Цео дан се тужи матери, да је боли глава.{S} А кад пошла на певање, па је мати хтеде да за 
росветитеља хришћанских!{S} Већ ми бучи глава од неко доба.{S} Свуда Бранко и само Бранко!{S} У 
у заман ти хвала, када теби Карловци су глава!“</p> <p>Треба ли ређати све прилике, које истако 
то· допустити, по што јој је на рамених глава. </p> <p>– Предомислиће се.</p> <pb n="68" /> <p> 
 и Зорком.{S} Прекрстила их обоје изнад главе.{S} И за тим опет на прстима изишла из собе...</p 
мажу. </p> <p>Тинка оћута.{S} Не подиже главе, а уздахну. </p> <p>Поред тога дете може добити и 
е прошлости удостојивати само крунисане главе своје, полажући им трошне остатке животне у сребр 
 <p>–- Куд насрне, или с главом или без главе.</p> <pb n="96" /> <p>– Мени.{S} Стефане, није ба 
извади можда свом рођеном детету очи из главе“ На преудају неје ни помишљала већ и деце ради, а 
ог и Рајића, не знам, нико не осврће ни главе!{S} Он се чуди, како да то више власти не забране 
ена очи махраму, што је пребацила преко главе, да скрије своју неприлику.</p> <p>Срећом ни Зорц 
ретуриле некакву страшну опасност преко главе, па хвале бога, што су остале живе и здраве.</p>  
, баш као да јој је, не дај Боже, према глави.</p> <p>Сад се, Бог ме, „не да већ никако ни преи 
добрано прорешетала самурину на дебелој глави...</p> <p>Страх пређе све.{S} А радости и изненађ 
атеља.{S} Право рећи, брује му и зује у глави још од синоћ, како му је „његова“ напунила некакв 
а мила главица са црном пуном косом и у глави два гарава ока.</p> <p>Учитељ се стискао уза зид  
 и брује данас нешто крупније и мисли у глави пречасног конзисторијалног присједатеља.{S} Право 
 ручица; па се од мах за њом указа мила главица са црном пуном косом и у глави два гарава ока.< 
ре, па села поред прозора.{S} Наслонила главицу на руку, па мирише мирисни вечерњи чисти ваздух 
с правца, којим је у тој распри пратила главни смисао његов.</p> <p>Тек попа је ипак заћутао. < 
певање, па је мати хтеде да задржи због главобоље, вели, да је сад са свим прошла. </p> <p>Коли 
:како се смеје.{S} Видиш га само, клима главом, и развукли му се брци, али не даје, гласа од се 
 пећци леђа, наглади своју цицу и клима главом.{S} Марко се врпољи <pb n="14" /> и увија око ње 
> <p>Јеша зинуо у Јована, па само клима главом у знак, да све одобрава. </p> <p>У том начеоник, 
се.</p> <p>Госпођа Ната дрема, па клања главом то амо то тамо, те час по па гурне Даринку или с 
 Али да ћутимо, ваљда, па да им климамо главом, као оне лутке на гајтану у вурштлпратеру?!{S} И 
с омладина.</p> <p>–- Куд насрне, или с главом или без главе.</p> <pb n="96" /> <p>– Мени.{S} С 
шу, јесте ништа и нико мањи ни већи већ главом њезин мацан.{S} Ено га, и он лично изашао, да ис 
 вечито ђаковати?</p> <p>Бранко одмахну главом:</p> <p>– То је за мене, за сад бар још, тек сам 
не пољуби. </p> <p>А Даринка прислонила главу на материне груди...</p> <p>Госпођи Нати од седмо 
е дао начинити нову, а натуцао би је на главу преко ушију, кад је ветар или зима, па мора голог 
/> <p>А мали Владимир натукао калпак на главу, припасао ђорду о бедро, што му донела тетка и се 
 цигаре, те је утрну.{S} Метну шешир на главу, па закопчава и око себе намешта кабаницу.</p> <p 
 слободно.</p> <p>Бранко метну шешир на главу, а беше му спао у траву.{S} Узе свој штит од сунц 
ше пред школом на учитеља, где „луфтира главу“.</p> <p>– Ако Бог да? пита Кнежевић Јована и Бра 
А Јелена не сме ништа да каже, већ саже главу, па стаде гутати, као да јој нешто засело у грлу. 
слушати песму.</p> <p>Добри чича подиже главу к певачу, па му показа место уза се.</p> <p>– Ту  
>– Да, ја то мислим.</p> <p>Тинка обори главу, па се даде у памет.</p> <p>Ти не треба да се што 
другога ради, бар да сад не мора лупати главу, као да му је све ново.</p> <pb n="33" /> <p>Како 
Стајићем!</p> <p>Што јој већма долази у главу, да је потребно да се са учитељем састане, то Јел 
што мати нареди. </p> <p>Али јој сину у главу мисао, да би било врло потребно, да се састане с  
гред буди речено, не трпи то ни за живу главу.{S} Као да ми ту седи!{S} Вели увек па се удари и 
љубим, – рече чича учитељу и привуче му главу, те га цмокну у чело...</p> <p>– Господо, – диже  
онела.{S} На њено питање, лагано окрену главу к њој, па је гледи, а, бајаги, ни на крај памети  
па какав ти је то, сестрић“...{S} Дошао гладан, да се исхрани... „Па не знам ово, па не знам он 
Па том приликом приметиће госпођа Ната, гладећи свог мацана: </p> <p>„Кад ми одемо у планину, н 
шта густе димове кроз подсечене бркове; глади дугим сухим прстима браду, по којој се, бог ме, у 
, бог ме, ухватило по прилично већ иње; гладни гледа, како куља дим на врата.{S} Око сенице, чу 
о божићна чесница.{S} Неје чудо, ако би гладни Брајковачки пси да га загризу.</p> <pb n="82" /> 
носа костију Бранка Радичевића, „толико гладних Мисирских година“.</p> <p>Па онда не може госпо 
, њега завеја мећава једне зиме голог и гладног у заветрину у Маркову крчму у Брајковац; ту се  
<p>– Милане!</p> <p>– Виче Кнежевића, а глас јој прекиде јецање.</p> <p>– Учитељ се не осврће.  
ане особе, хоће да и Брајковац изађе на глас, како не треба.{S} Памтиш, како се то некад живило 
седни, синовче!</p> <p>А Кнежевић пушта глас где силније, где тише, да се као талас час дигне,  
 прозору.</p> <p>У томе умукну учитељев глас.{S} Свећа се угаси, а иза она два прозора завлада  
 Ето браце из винограда!{S} То је његов глас! – викну прва Зорка.{S} Све поврви на поље.</p> <p 
ођица Јелена... ох!{S} Она чује Миланов глас и топи се од милине као масло на топлој прженици.. 
ушено пивушином, једва му проби медвеђи глас, ухвативши тек последње: „Устај, Србине!“</p> <p>У 
ту...</p> <p>Испред куће се зачу громки глас.</p> <p>– Ао, лопове један!{S} То ти је последњи з 
<p>– Господине Бранко! – зазвони звонки глас неки до Бранкових ушију.{S} Бранко се трже.{S} Бли 
оре и доле, дође до ушију познат женски глас с радосним ускликом:</p> <p>– Ево га!</p> <p>Окрен 
боду с диже сваки.</l> <l>Бела вила ори глас:</l> <l>Устај, Србине!</l> <l>И у борбу зове нас:< 
рла се оте неки клик - ни налик на онај глас, што јој га он показује на жици.</p> <p>Бранко се  
 мушки тенор.</p> <p>Јелена познаје тај глас.</p> <p>Учитељ запевао Бранкову песму: „Гусле моје 
ао је за вредно, да сам своје ножно тај глас однесе до највишег места своје претпостављене влас 
ке посла..</p> <p>У једаред стиже муњом глас, да Бранкове кости не могу стићи у заказани час у  
риге! – удари и Криста и слатка у један глас.</p> <p>– Гле мене!{S} Како бих смела?– дода још о 
ао наша.{S} Нова се омладина креће, њен глас се већ по мало чује.{S} Кад не иде више с омладинс 
, да Јелена не запева с њима, јер – њен глас тако му је потребан у збору, да готово без ње не ћ 
итељ спрам ње, да, бојати, огледа и њен глас, а озбиљан, ни да брком мигне.</p> <p>Јелена се ст 
о је јуче у певачкој школи пробао и њен глас, али са свим онако хладно и озбиљно као и осталих? 
рће. </p> <p>– Миле! – задрхта опет њен глас по вечерњој тишини.{S} Нема одзива.{S} Само види,  
 За вечеру радованца!- пристадоше сви у глас.</p> <p>Благајник мисли: „Ништа лепше од добра пив 
 те послушати... (Утре сузе, па промену глас:) Триста га врага, кад ја што хоћу, то мора бити и 
ом, и развукли му се брци, али не даје, гласа од себе.</p> <p>– Да Бог ме, да је госпођа Рашићк 
цу побунили противу месеца, па из свега гласа протестују, што он тако на тенане плови по небесн 
евника, уметника, наученика јевропскога гласа.{S} Ни дај боже штогод против тога!{S} Али ни нај 
е.</p> <p>Јелена се стисла, па не пушта гласа.{S} Пре би у овај пар бризнула у плач. </p> <p>Го 
очима и развукли му се брци, ал не даје гласа од себе... </p> <milestone unit="subSection" /> < 
 поп Стева, поп: а придиковао, а не; те гласао за овог посланика, те за оног; то било автономиј 
то оно планинско. </p> <p>Учитељ запева гласно громовито, да се чуло широм по Брајковцу, па се  
ишљајући на Даринку, да, блажен, у мало гласно не кличе: „Мати, твој лептир је нашао свој цвет. 
 ви!</p> <p>– Сви!{S} Сви! – чу се више гласова, а највише писарев.</p> <p>Учитељ и сувише добр 
 у исти мах и из собе у неколико разних гласова.</p> <p>Ката баш била вадила неке ствари, што и 
итељ:{S} Дакле, да пређемо на учење.{S} Гласове смо распоредили, можемо даље!{S} Прво женскиње! 
ође од једнога до другога, да им огледа гласове.{S} Мушкарце зна и од пре, шта који певати може 
смеје, када благајник поче урлати разне гласове, поводећи се за учитељевом виолином.{S} Али кад 
екселанс Талијана.{S} Срби су за средње гласове.{S} Бас – ту је, мој брајко, баћушка Рус...{S}  
Јесте л ради гостима? – повикаше женски гласови с кола.</p> <p>– Јух! цикну госпођа Ката, тек ш 
 који тренутак бар маха, да се разаберу гласови одабраних чланова певачкога друштва Брајковачко 
зухом, као да би их скрио, она седне за гласовир, те му мами сад нујне сад <pb n="16" /> брујне 
ва у ваздух, па високо тамо кличе танко гласовито...{S} На бресту се гдегде закрши грање, а одо 
метне на груди, где да их скрсти, а где гласом да јачим говори, где опет тише, и тако даље.{S}  
е изгубише у метежу, у ком сваки својим гласом пева:{S} Многаја.{S} Учитеља беше нестало, па га 
бележника, па запева звонким извеџбаним гласом: „Јечам жела Гружанка девојка...{S}" Збиља, да с 
лавнића.</p> <p>Честит био домаћин и на гласу био чика Пера.{S} А Славнић официр у граници. („Н 
се радо бацио под окриље.</p> <p>– Гле, гле грчета! – нашали се писар. – Били?{S} Од кад се ја  
p>– Мајчина душица, рано.</p> <p>– Гле, гле, како лепо мирише!{S}Јух, ала лепо мирише!{S} Па за 
остинским колима.</p> <p>– Гле секе!{S} Гле Даре!{S} Добро дошли!{S} Ко не би био рад тако добр 
потражи Мацу, па да је пошље кући...{S} Гле, молим те, које је то доба, па је још нема.{S} Свак 
S} Ставимо ипотезу – можда баш ваша.{S} Гле, мај, зар то није могуће?{S} А по Дарвиновој теориј 
и, Катице?</p> <p>– Како не би било?{S} Гле секе! – одвикује она из кухиње.</p> <p>– Разумем, – 
 да притрчи гостинским колима.</p> <p>– Гле секе!{S} Гле Даре!{S} Добро дошли!{S} Ко не би био  
 вам се радо бацио под окриље.</p> <p>– Гле, гле грчета! – нашали се писар. – Били?{S} Од кад с 
не мораш, ако ми мушки морамо.</p> <p>– Гле, а ко вас тера, да морате</p> <p>– Један другом за  
/p> <p>– Мајчина душица, рано.</p> <p>– Гле, гле, како лепо мирише!{S}Јух, ала лепо мирише!{S}  
 Криста и слатка у један глас.</p> <p>– Гле мене!{S} Како бих смела?– дода још ова друга, што н 
 Ја мислим, само у вароши има свашта, а гле, и на селу чуда! </p> <p>– Није тога било, слатка,  
торице, ви ћете нам га пазити.“</p> <p>„Гле мене!{S} Како не бих јако!“ на то би мајсторица...  
им.</p> <p>Бранко избечи очи у њега.{S} Гледа га, па не зна, да ли да се одсмеје као на шалу ил 
 Овај час.{S} Даринка мало поцрвене.{S} Гледа у њега, а не зна, шта да му каже.</p> <p>– У Карл 
па час на један прозор час на други.{S} Гледа преко тамо насвој прозор.</p> <p>Млади колар стао 
аша, те га овај не опомене камџијом, да гледа пут преда се.</p> <p>Госпођа Ната дрема, па клања 
<p>Даринка с побожним заносом стала, па гледа у отворену још гробницу.{S} Зорка се приљубила уз 
, пред свој дућан..{S} Скрстила руке па гледа, ко пролази улицом.</p> <p>Дође јој од пре редовн 
е, ухватило по прилично већ иње; гладни гледа, како куља дим на врата.{S} Око сенице, чује, зуј 
еликој неприлици.{S} Чисто не сме да му гледа постојано у очи, и, што му се давно и давно неје  
д сутон кренули кући.</p> <p>– Стој!{S} Гледај овај призор!{S} Ђура Јакшић би кликнуо.,„И бог м 
 вршњацима.{S} А ови завидљиво гледају, гледају и диве се... </p> <milestone unit="subSection"  
им својим вршњацима.{S} А ови завидљиво гледају, гледају и диве се... </p> <milestone unit="sub 
их привлачи.</p> <p>Тако Јован и Бранко гледају у отворено море, у јаван живот свој као ђаци са 
 као што га је Бог створио... као да те гледам.{S} Твоји ђаци не ће смети пред тобом читати ни  
борници даваху приступнице учесницима и гледаоцима свечаности на разна одређена места.{S} А вуч 
 најбоље посведочити...{S} Боже мој, ви гледате опет ту као неки преблаги Јеврем...{S} Ето вам, 
{S} А месецу ни бригеша.{S} Чисто не да гледати у себе, како је сјајан.{S} Округао као похођанс 
 Нема ти, вели, несноснијег посла, него гледати како наш бележник игра жандара!{S} Па ипак увек 
ени се чини, ти у мамурлуку свом обично гледаш све на црне наочаре.</p> <p>— Увек, – одговори о 
о за њу.{S} У сека– Катину децу већ сад гледе као у велику господу, па се поносе.{S} Наша деца! 
Попа застао баш пред великим орахом, па гледи већ по толики и толики пут, како је воћка понела. 
 Жао ми је... замуца Бранко, застао, па гледи у њу.</p> <p>– Не, не! – кличе девојче и опет вес 
оговори, али јој заста нешто у грлу, па гледи само учитеља упитљивим погледом.</p> <p>– Ви се з 
раздробио се у чаши, па гори.{S} А попа гледи у њих као стари зналац, па се смеје.{S} Видиш га  
итање, лагано окрену главу к њој, па је гледи, а, бајаги, ни на крај памети му, шта она пита.</ 
ј ресторацији или у народној кухињи; не гледи, стоји ли пред вратима портир у самурини и у гајт 
на прозор?{S} Каква је она мати, кад то гледи својим очима?{S} Зар не би боље било, да је увела 
о упита, шта јој је.</p> <p>– Глете!{S} Глете! – засмејало би се девојче, да и њену пажњу на шт 
 преплашено упита, шта јој је.</p> <p>– Глете!{S} Глете! – засмејало би се девојче, да и њену п 
н је већ и вршио као члан неке путничке глумачке дружине, где је играо улоге трагичних јунака,  
 просвету у народа Ког Синови Талије, – глумци, апостоли народни!{S} Па како <pb n="74" /> стој 
ман им писка!...{S} Ено га, стао испред гнезда на пречагу...{S} Нагао се...{S} Сад ће да скочи  
 <p>Ено, матори се мачак ушуњао у мирно гнездашце спокојних голубова.{S} На очиглед брижних род 
одупире разним неудаћама, кад има своје гнездо, кад има макар само један кутак свој, за који см 
да, али свако за себе.{S} Огрезли смо у гнилости.{S} Нема ни родољубља, ни самопрегоревања.{S}  
 најпре само добро мислио, пређе сада у гнушање.{S} Ујков кућа поста му тесна, мрачна, гадна.{S 
н од самог народа.{S} Па хоће да и свој говор, што има да га држи на Брајковачком селу, удеси з 
 Бранково коло, коју декламацију, један говор, довешћемо гајдаша.{S} Ето села!</p> <p>Бранко Ст 
е смеши, ал готово и не разуме, шта ови говоре.{S} Њој је и то друштво и таки разговор нешто но 
на...{S} До душе, за госпођу Јелисавету говоре не знам ово оно.{S} Али девојка неје лоша прилик 
 параду у Карловце; па најбоље ће бити, говори ти сама с његовом матером...{S} Но, не мислим ни 
зив, – пребаци Јеша писару, ал не знаш, говори ли збиља или из шале.</p> <p>Оженићете се и пока 
а идеш, да видиш матер,... треба, да! – говори поп Стева све на развлак, док га испраћаше до вр 
ле би као осуђене.</p> <p>Јутрос сам, – говори Јован Бранку, – зуцнуо матери, како би било, да  
а обрлатила поп-Стеву, <pb n="95" /> да говори сестрићу за Јелку, шта је све поп Стева говорио, 
> <p>Бранко као да не ће више о томе да говори.</p> <p> И сви заћуташе.</p> <p>– И опет свако м 
и, па... (Осмелио се тако поп-Стева, па говори без запете.) Ја сам већ замесио попару учитељу.{ 
а већ опет дотрчала с књигом у руци, па говори речи познате „Бранкове жеље“: </p> <quote> <l>Ја 
ћ нестаде и ње и Кнежевића.</p> <p>– Не говори!</p> <p>– Нема ту шале.</p> <p>– Та стани да дођ 
>Зорка неје дала ни о чему другом да се говори, него о томе.{S} Синоћ је већ доучила све, што н 
ођа Рашићка већ дошла к себи.{S} Већ се говори по селу, како жали, што је дотле дошло.{S} Та он 
вечанога одра на тргу, где беху свечани говори једнога од Бечкога одбора и једнога од Карловачк 
че бризну у плач.</p> <p>– Мати ми увек говори, како треба да сам пријатна с њим и искрена.{S}  
где да их скрсти, а где гласом да јачим говори, где опет тише, и тако даље.{S} Данас је неколик 
урци.{S} Мисли, но га мрзи, да и толико говори.</p> <p>– Синовче, да те пољубим, – рече чича уч 
p> <pb n="93" /> <p>Пође Јован да нешто говори кроз мамурлук; али га речита бележниковица пресе 
пођа Ната мајсторици.{S} А још од зимус говори Даринци, како морају, Бог да, на лето ићи теци у 
рисати, како се и њих не тиче, шта свет говори; оне живе, дакако, за своју децу, па – види Бог! 
риво, – кренула се Ната кочијашу, па му говори: – ти сад поскидај ствари, па дај унутра, а коње 
 правом српском љубављу за своје, то му говори искреност на њену лицу, то му сведочи бистар јој 
 истински одушеви за нешто.{S} Нешто му говори, да то девојче има осећаја и више свести него у  
се сва разлиже.{S} Чак му је одушевљено говорила о преносу песникову и још више: одобрила и то, 
} Куд је, где ли је, Бог би га знао!{S} Говорило се, да се негде удавио.{S} А говорило се, да ј 
ухо на њему, ал под рухом српско срце!“ говорило се о њему).{S} Заволи га чика Пера.{S} Толико  
} Говорило се, да се негде удавио.{S} А говорило се, да је заблудео у свет.{S} Тек Тинка дахну  
, а познаје га скроз и скроз.</p> <p>Да говорим толико... не знам већ коме, послушао би ме и уч 
десет и толико година?!{S} Учим ја то и говорим.{S} Од како је Брајковца и *Брајковчана, нису и 
и да он, баш у овај пар, када ми о њему говоримо, виси на прозору попине Јелене?</p> <p>– А-а!. 
овчанина и ове и оне; па је увек, каже, говорио, да је то једно и треба да буде једно.</p> <p>З 
сестрићу за Јелку, шта је све поп Стева говорио, како се ломио, шта је Бранко одговорио, како ј 
пруга Анастасија, кажу, да је поп Стева говорио, како никад не ће ни наћи више таке жене.{S} Па 
не бринеш за дете.{S} Још му ниси ништа говорио.{S} Та, за име света, ујак си му, мора те послу 
е да му век поједе, што до сад већ неје говорио с нећаком својим о томе.{S} А он опет зазире и  
уће, водио би ме собом на сваки посао и говорио би ми, како се шта ради.{S} Па сад се дивим мој 
 није прошао толико света као ви!{S} Па говорите макар о ономе, што сте отоич почели...{S} Али, 
те?...{S} Бог ме, није лако, ја мислим, говорити пред простим светом! </p> <p>– Ви ме још већма 
Јован ће њему, на прилику, смети од сад говорити:{S} Грцо, или:{S} Рифлијо, или:{S} Швићо!</p>  
 јер добро зна, шта о њој тај свет може говорити.{S} Она, што каже и сама, ринта и ради у поп-С 
ом неучтивији, те не само да не ће више говорити између себе „ви“, већ „братски српски“ „ти“, н 
Даринка ће запитати Бранка: „Хоће ли ко говорити штогод том приликом?“ </p> <p>– То је бреме па 
спођица Јелена је одбегла.</p> <p>– Шта говориш</p> <p>– Одбегла.{S} Јуче на ноћ нестаде и ње и 
Да ме је цео Срем клео, не бих наишла“, говорише она једном, али само једном приликом брату сво 
 ће она највише и поклонити пажње оному говору, што претпоставља више и ума и срца у <pb n="65" 
олико кабанус–цигара, – које ће он, кад год би пушио, пресећи на полак.{S} Половину ће оставити 
 осећање да сам способан за рад.{S} Кад год сам код куће, све ме више жеља вуче мирном сеоском  
лава даде видити.{S} Па јави се тек кад год мајсторици, да се знате.{S} Кажи јој, нека отвори п 
атинску школу.{S} Ја ћу бити, мати, као год и уја.</p> <p>Тинка се заплака, па стиште сина на с 
но, и Бранко. </p> <p>Салетели сви, што год их је, госпођу Рашићку, да допусти Јелени, да пева  
="16" /> брујне звуке, што јој највећма годе онако и онакве, какви јој ваљда брује и у души...  
!..{S} Ја што учим, учим себе ради, као годи ти и други и трећи.{S} Кад кажем, да бих био на се 
> <p>На учитељево милостива, колико јој годило, ипак се намргодила.{S} Али које Јованово разлаг 
ро понео.</p> <p>– А знаш ли, колико је година том ораху?</p> <p>– Колико година?{S} Чекај, мол 
 то ти треба већ сам да знаш после осам година, што си их провео у гимназиским скамијама.{S} Ја 
ко је година том ораху?</p> <p>– Колико година?{S} Чекај, молим те...{S} Биће... биће... неких  
а Јула, њена укућанка, још пре неколико година господар кућни, док покојни госпођа-Натин неје к 
ства.</p> <pb n="26" /> <p>Пре неколико година, а то памте још многи и многи Брајковчани, неје  
 прагу, да буде свој човек, а за толико година до сад не запита ни самога себе, како је том деч 
 да што сам ја ту већ двадесет и толико година?!{S} Учим ја то и говорим.{S} Од како је Брајков 
унио.{S} Признати се мора: ево дванаест година, како се њих двоје састало, па никад неје међу њ 
кој путањи девојче од својих седамнаест година, ватрених очију, весела безбрижна изгледа.{S} Ка 
. </p> <p>То је већ сувише!{S} Шеснаест година, па још млада за беседу!{S} А била већ и пре тог 
ти, тужбу, да се развенчаш.{S} Петнаест година га већ нема.{S} Расписаћемо по новинама, да се д 
спођа Ката остала без мужа пре пет шест година.{S} Најстарији син јој, Јован, био већ у по гимн 
а Радичевића, „толико гладних Мисирских година“.</p> <p>Па онда не може госпођа Ната, да не пон 
ко старијих и новијих бројева од разних година политичких новина, што их је попа по кадгод од д 
е, ићи у осамнаесту.{S} Родитељи, у тим годинама својих кћери, морају већ да помишљају и на зет 
аче мирољубив и добричина, па доста и у годинама, и он већ ратоборнији.{S} Нешто га подиже са с 
вања и друговања.</p> <p>Деца расла две године напоредо у добу, када душа највећма пријања; па  
S} Ја је знам.{S} Имала сам прилике две године, да видим, каква је.{S} Отворена ми се свиди.{S} 
 овај орах је, чини ми се, први пут ове године добро понео.</p> <p>– А знаш ли, колико је годин 
ца више девојачке школе на беседи сваке године по један пут!</p> <p>Прохтело се госпођи Нати, д 
не умеша у струју, што се заошинула оне године по Српству.{S} Био је он некада у вароши сталан  
Јуда код цркве, дошао је пре три четири године.{S} Наша славна црквена општина дала му је своју 
 кирија, а она ево је код ње већ четири године.{S} Па има послугу и од Триве.{S} Криста јој је  
 колико је знао и расположен био. – Три године је скоро, како несам био у нашим крајевима, непр 
е све ређала, свршила би с оним пре три године.</p> <p>– Него шта знам?{S} Код нас ти је на сел 
то неје она та, којој њен син након три године жури у походе, него јој тек уз пут сврће као поз 
 сада је већ девојче.{S} Седамнаест јој годиница; скоро ће, у име божје, ићи у осамнаесту.{S} Р 
ову кућу.{S} Онда је Јелици било четири годинице, тек пошла била по петој.</p> <p>– Бубица једн 
азије.{S} Женско дете у седмој осмој ли годиници.{S} А најмлађе, син, јој, тек се родило, није  
{S} Ето видиш; шта би ти било, да си за годину две дана мој капелан, па временом мој наследник  
у, па хајд у варош, па се одене за целу годину..{S} Понда шта ћу?{S} С њом зло, а без ње и горе 
па се смеје.{S} Видиш га само, тресе се гојазан, зачкиљио очима и развукли му се брци, ал не да 
ошка успијуша!</p> <p>Попа се све тресе гојазан,:како се смеје.{S} Видиш га само, клима главом, 
е мора везати за село.{S} Не ће се кућа Гојковића ископати, док је унучади чика-Пере Гојковића, 
ла“ из куће својега оца, покојнога Пере Гојковића као „бисер-грана“ те се привила уза својега в 
вића ископати, док је унучади чика-Пере Гојковића, а прославиће се име Игњата Јаковљевића, док  
евао: вино, гајде, тамбуре, младе моме, голе ноне.. </p> <p>Госпођа Савета очепи попу испод сто 
о може бити.{S} Иде, а спушта рукаве на голе пунане, снажне руке, да и њих заштити, те да не по 
отвори очи, насмеши се, па рашири своје голе ручице, те је загрли.</p> <p>– Зар ти још не спава 
којекуда, њега завеја мећава једне зиме голог и гладног у заветрину у Маркову крчму у Брајковац 
о ушију, кад је ветар или зима, па мора гологлав да сахрањује, да свети водицу, или да у берби  
бе, и да пречасни не би дерао чакшире о голу даску.{S} Пред канабетом на сред собице омањи сто. 
 забрану.</p> <p> Мачак се стропоштао с голубињака и треснуо о земљу, па се купа и тресе у свој 
жника, да се иде кући.</p> <p>– Ти иди, голубице моја!{S} Иди, немој да се крхаш ту! – вели јој 
ачак ушуњао у мирно гнездашце спокојних голубова.{S} На очиглед брижних родитеља шчепао им још  
твено по ваздушном мору...{S} Или дивљи голубови и грлице јатомице залепећу крилима за каквом с 
ветрић с Фрушке Горе.{S} Заћарлијао, па гони несносну запару, те се залеће с травке травци, као 
 „божије па наше“.</p> <p>– Па шта тебе гони, да, можда, ти прихвати њен посао?</p> <p>– Воља и 
ходати на чистом ваздуху.{S} Али женске гони нека радозналост, да завире у собу мушкарца неожењ 
Јаковљевића столом.{S} У последње време гонио је Игњата, кажу, да се да бирати чак у Загреб...{ 
Побегли, да Бог ме.{S} Додијало им овде гоњење за веру као и у Турској, па се просто одселили у 
се и васпитавају тамо, и буду људи... и гора и боља од мог сина.{S} Па за што не би и он:{S} Не 
 кроз жагор светине, која се устумарала горе и доле, дође до ушију познат женски глас с радосни 
једаред био код ње, од како је дошао од горе.{S} Он се опет извињава, да још неје доспевао, али 
алих заранака раскалаши ветрић с Фрушке Горе.{S} Заћарлијао, па гони несносну запару, те се зал 
 Понда шта ћу?{S} С њом зло, а без ње и горе.</p> <pb n="21" /> <p>Ната опет узе да се хвали са 
ца, не могу.{S} Преудавати се у ма се и горе патила.</p> <p>На том и остало.</p> <pb n="31" />  
ш, вели поп Стеван.{S} Не ћеш тек отићи горе, а да и нама не кажеш с Богом? </p> <p>Беше то за  
одаран занат!{S} Ама зло је почети, још горе не започети.{S} Госпођа Рашићка хоће да му век пој 
вољи крв, па му одлане.{S} Не би било с горег и чешће.</p> <p>Учитељ, Милан Кнежевић, тукао би  
 безброј рубина раздробио се у чаши, па гори.{S} А попа гледи у њих као стари зналац, па се сме 
му им се пружа прилика у убавој Фрушкој Гори.{S} А учитељ се „једва дочепао честита друштва“, п 
да Бранко ташт.{S} У тој дивној Фрушкој Гори, за којом је толико чезнуо, као за својом колевком 
ому које летње доба или бербу у Фрушкој Гори, те се опомене детињства и старога весеља чика-Пер 
 благо вама!{S} Волео бих ти се сада по гори проходати, него о Божићу прасе...{S} Па шта ће бит 
хаљина, да се може слободније верати по гори, – последња кратка хаљина, што је као швигарица но 
ј врућини.{S} Радо, до душе, пешачим по гори; али у јулију месецу, на овакој прижези, џаба.{S}  
о има право.</p> <p>Јелена не примећује горки подсмех у учитељевим речима.</p> <p>– Ја волим, к 
скупи и дигне у вис, да му се боја и на горњем и на доњем делу танких крилаца прелива сад као с 
 што јој „срамоте кћер“, па тражи негде горњу хаљину, да им изађе, па да им очита. „То је опет  
и, уморили се, ваљда, лов ловећи ваздан гором и планином.{S} Но ни целим данашњим својим трудом 
и, чак и неумрли песник неувелог <title>Горског вијенца</title>, владика Раде Његуш, не беше по 
ли само једном приликом брату свом, „на гору несрећу, него што је мој Арсеније.“</p> <p>Арсениј 
 /> <p>Хајде на поље,... у воћњак.... у гору,... ма куд,... само да се не састане више ни с ким 
и поп Стеван између две ватре.{S} Ако у гору вуци, ако у село Турци.{S} Ако ће натраг, ту је Ск 
ородица вратила опет из Русије у Фрушку Гору.{S} Ставимо ипотезу – можда баш ваша.{S} Гле, мај, 
 је пецне.</p> <p>– Ви сте сретне руке, госпо, – ухвати Дабижић као у шали. – Ја бих вам се рад 
оспођа Рашићка! – одговори онај.</p> <p>Госпо...?! – замисли се чисто поп Стева, као да му је с 
овори, зине на учитеља и свештеника.{S} Господа свештеници се чине и невешти, а ти, учо, издири 
а Брајковчане пиво, па још у боцама.{S} Господа га иначе пију тек кад оду у Руму, у Ириг, у Мит 
нада Јелена, па не пушта руке.</p> <p>– Господа универзитетлије увек имају право, дакако!{S} У  
окојни Игњат Јаковљевић жив, знала су и господа из жупаније пут, који води амо.{S} Сам пресветл 
 Догод ми будемо из школа изалазили као господа, а не као радници, увек ће нам кола ићи на еро. 
.</p> <p> А по Брајковцу Бруји, како су господа ноћас правила „бал“ по селу.</p> <pb n="84" />  
ану у Брајковцу дан мамурлука.{S} Чича, господар начеоник, поранио пре времена, па дошао у општ 
 је то дошао.</p> <p>Господин бележник, господар начелник, благајник, писар, неколико одборника 
 њена укућанка, још пре неколико година господар кућни, док покојни госпођа-Натин неје купио од 
љене власти у Брајковцу.</p> <p>Е, па и господар начеоник, човек иначе мирољубив и добричина, п 
век, да укротиш свог сестрића.{S} Ти си господар у кући, ти дрмаш општином, па..</p> <p>– Сто м 
а..</p> <p>– Сто му мука!{S} Да, ја сам господар у кући, па ће бити онако, како ја хоћу.{S} Да, 
бити онако, како ја хоћу.{S} Да, ја сам господар у општини, па... (Осмелио се тако поп-Стева, п 
 што толико пута вели; </p> <p>– Ја сам господар у мојој кући.{S} Ја сам сретнији, него многи м 
 расположен, да другога забавља.</p> <p>Господар начеоник, стари пензионирац...{S} И опису ту.{ 
S} Највећи просветни напредак у својему господарству припустио је тек у толико, што је наручио  
его што редовно по један од Брајковачке господе части осталу, па тако један по један остане ред 
 до душе, своју госпоштину.{S} Али осим господе из среза и суда којима се и тако мало кад који  
 – „господин“, док овамо имадемо доста „господе“ без интелигенције...{S} Узми само то на ум, да 
 био тако с неруке ни крупној ни ситној господи.{S} Док је био покојни Игњат Јаковљевић жив, зн 
 Брајковац, јер је до пре млади учитељ, господин Кнежевић, често долазио к њој...{S} То неје би 
 пре почели?</p> <p>– Ништа не чини.{S} Господин учитељ ће нас научити Бранково коло...</p> <p> 
 стари пензионирац...{S} И опису ту.{S} Господин бележник је нашао, да је вредно, да му се јави 
} Јован нек иде својим путом. „Нек буде господин, да се не пати!{S} Шат буде помоћник и заштитн 
хата. </p> <p>– Шта мислите, где нам је господин учитељ? – пита лагано бележниковица Јована. </ 
је пут, који води амо.{S} Сам пресветли господин жупан, кад је требало бирати жупанијске преста 
а“.</p> <p>Као што рече Јован, пречасни господин архимандрит беше отишао некуда у купке.{S} А м 
estone unit="subSection" /> <p>Пречасни господин парох Брајковачки, поп Стеван Радојчић седи по 
, сестру, другарицу Јелену и...{S} Онај господин, што је био ономад с Јованом код њих, кад су п 
ца збунити. – Ал тако јој треба!{S} Тај господин Бранко добро јој је напаприо у нос, може га са 
.{S} Па смо закључили с овим побром... (Господин Милан Кнежевић, наш учитељ! – приказа Јован уч 
оница, и читаоница и пушионица. </p> <p>Господин парох има у сеници тој сву удобност; и, збиља; 
дура да распита, ко је то дошао.</p> <p>Господин бележник, господар начелник, благајник, писар, 
е бити интелигентан човек, а да није – „господин“, док овамо имадемо доста „господе“ без интели 
 тражи интелигентан човек, човек... не „господин“!</p> <p>Бранку се побра није никад још таким  
 Бранко неје био „господин Бранко“ или „господин Стајић“, него само Бранко: толико се и тако се 
Бранко. (За њих у кући Бранко неје био „господин Бранко“ или „господин Стајић“, него само Бранк 
ори Јелена. </p> <p>Не води ти бриге за господина...{S} Бранка.{S} Он ће већ доћи, – рече Дарин 
.{S} Мисли, ко је као она, што има сина господина!{S} Још сад се оневидила!{S} Па тек она варош 
ика“ доста, ал и ти хоће да играју само господина.{S} Или се и не мисли на то, да трговцу треба 
јег агитатора, адвоката и ма ког иначе „господина“.{S} Далеко је, дакако, од мене и помисао, да 
ољој вољи.</p> <p>– Немојте се плашити, господине Бранко, – рече Даринка, као да јој жао, ако ј 
то Јуда?{S} Шта мислите Бофл, сам бофл, господине мој,... ђубре!...{S} Он вам ни гуску нашу пој 
 знаш твоју песму?</p> <p>– Знам, знам, господине! – зарадова се дете.</p> <p>– Идем,... сад ћу 
анђео храбрилац!</p> <p>– Молим, молим, господине, – одговори Даринка, а застиди се, – Не стоји 
али пред свог свеца...{S} То је грозно, господине мој.{S} То треба да знаду наши учењаци, па о  
 па слуша.</p> <p>– Дивна идеја од вас, господине бележниче, да овде вечерамо! – кличе Дабижић, 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>– Господине Бранко! – зазвони звонки глас неки до Бранков 
ића с пуном чашом пред Јована:</p> <p>– Господине докторе, ја сам у вама познао човека, који... 
ској православној цркви!{S} Жалост, мој господине докторе!{S} Жалост!...{S} А знате ли, шта рад 
 паметна човека. </p> <p>За што?{S} Мој господине, ето, за што! –вели Јеша. – Мој конкурент, он 
тако хоћу.</p> <p>– И ви мене називате „господине“ – рече Бранко, тек да се, бојаги, извини. </ 
 јој учитељ; – у вече са мном, а дању с господином Бранком.</p> <p>Девојче бризну у плач.</p> < 
т!{S} Госпођа бележниковица ће за љубав господину Јаковљевићу.{S} Млади грк Брајковачки ће, јер 
аори се на ту реч око стола.)...{S} Да, господо моја, – залеће се Дабижић све живље, – данас су 
S} Чујмо!{S} Јеша има реч!</p> <p>– Да, господо моја, – опет ће Јеша. – Не ће српски народ клон 
а, да једва може да дахне.{S} Та идеја, господо моја, има своје живе поборнике... поборнике, у  
ећемо на убаво Стражилово.{S} У то име, господо моја,..</p> <p>– Живио!{S} Живио! – заори се оп 
 пилићи су готови.{S}Па ако је по вољи, господо, да донесем сада радованца.</p> <p>– Врло добро 
ne unit="subSection" /> <p>– О-о, лепо, господо!{S} Лепо од вас! – повика на једаред Јелена тро 
foreign>! - додаде стари пензионирац. – Господо моја!{S} Ја дижем ову чашу у здравље једне вред 
 главу, те га цмокну у чело...</p> <p>– Господо, – диже се бележник, – ако и јесте лепи српски  
в цигару за два новчића, да недељом бар господски пуши у колу пред девојкама или у крчми..{S} П 
их таких посластица, што се, по сеоском господском обичају, износе пред „физите“.{S} Нахвалиле  
његова сестра, па се као снебива у тако господском кругу. </p> <p>Бранко узео виолину, па превл 
скочивши тај степен, а они одмах хајд у господство, те или постадоше општинским начелницима, ил 
кад их шаљу у школу, за раднике него за господу, а и не разабирају, је ли им син способан за ка 
 Катину децу већ сад гледе као у велику господу, па се поносе.{S} Наша деца!{S} Има и у Брајков 
штинском уреду а у званичним пословима, госпођа бележниковица зна увек да га одржи у статус кво 
па слуша и по каткад шмркне од жалости, Госпођа Ната окрене пећци леђа, наглади своју цицу и кл 
 два самохрана женска грла, мати и кћи, госпођа Ната и госпођица Даринка!{S} Још за живота купи 
е подсмехнути.</p> <p>– Тражи вас, ујо, госпођа Рашићка! – одговори онај.</p> <p>Госпо...?! – з 
, да је пољуби у руку.</p> <p> Наравно, госпођа Ната пита, шта јој ради мати.{S} И тако пређе р 
танко зна и прича, како је, на прилику, госпођа Рашићка обрлатила поп-Стеву, <pb n="95" /> да г 
 преблаги Јеврем...{S} Ето вам, шта је: госпођа Јеца просила вашега Бранка за своју кћер!</p> < 
њега и за српску позоришну уметност!{S} Госпођа бележниковица ће за љубав господину Јаковљевићу 
а!“ помисли у себи. „Никад друкче!..{S} Госпођа Рашићка!{S} Као да пркоси!“</p> <p>У исти мах м 
да ће то све још бити као што треба.{S} Госпођа Јеца се као мало и поутеши, али... тек... тек.. 
вора она, неје то велико зарезивала.{S} Госпођа Јеца се не осврће на то, што ће рећи свет; јер  
закуп, живео је с том кућом као род.{S} Госпођа Ката и данас чува крунаше и сребрњаче, све нове 
зло је почети, још горе не започети.{S} Госпођа Рашићка хоће да му век поједе, што до сад већ н 
{S} Шта сад?</p> <p>– Па биће добро.{S} Госпођа Рашићка зна сваку воду окренути на своју водени 
а рупицу испод врата у своју хаљину.{S} Госпођа Рашићка присела поред њега на столицу.{S} Рећи  
 а као да плива у задовољству.</p> <p>– Госпођа ваша мати није нам се изненадила.</p> <p>– Ја с 
 да одудари преко коња, па да потера, а госпођа Ната повика:</p> <p>– Кристо!{S} Кристо!</p> <p 
ле за омлатином!- вели попа смешљиво; а госпођа Јеца га види, да је сад већ мекши од памука.</p 
е знам.{S} Ја сам пошао био к Јовану; а госпођа ме замоли, да вас к њој пошаљем, – одговори Бра 
 селу неколико недеља, као што намерава госпођа Ната, то је, као што опет ропта њена кћерка, го 
здрави.{S} Можда би и отишао био, да га госпођа Рашићка не посла поп-Стевану у врт, те се предо 
а је теби сад опет, нотарошу? – пита га госпођа бележниковица.</p> <p>– Пусти момка!{S} Није чо 
а треба жалити него осуђивати.{S} Понда госпођа Рашићка?!{S} Боже мој, и она је мати.{S} Само у 
 дођу.</p> <p>Ево и наше деце! – повика госпођа Јеца, кад виде своју кћер с попиним сестрићем и 
у, како је поуздана.</p> <p>А та слатка госпођа Натина јесте мајсторица Јула, њена укућанка, јо 
ној, носи на души и на образу свом сама госпођа Јелисавета Рашићка, ипак јој дође и девојче сам 
талих.</p> <p>– Каква ујна?</p> <p>– Па госпођа Рашићка.</p> <p>– Збиља!{S} Па ту је за цело и  
<p>– Да нисмо штогод заборавиле? – пита госпођа Ната, а крсти се и стала на потегу, па се ухват 
члана овога друштва и ове општине, наша госпођа бележниковица.{S} Живила!</p> <p>– Живила-а-а!< 
 неје купио од ње.{S} А то, што јој сад госпођа Ната и опет меће на душу, јесте ништа и нико ма 
а ухватиле испод руке, па ходају испред госпођа-Катичина дућана на улици.{S} Њих две не занима  
оре речи.{S} По Брајковцу се каже: „Куд госпођа Јеца оком, поп Стева скоком“</p> <p>Не таје Бра 
поп-Стевину кућу госпођа Рашићка, донде госпођа Јеца учитељица, од јако поп-Стевина Јелисавета, 
чински савет...</p> <p>После вечере оде госпођа Рашићка с Јеленом „за послом“.{S} Оста сам ујак 
 <p>И би тако, можда, било, да не наиђе госпођа Ната, те Јелена дође к себи, да је пољуби у рук 
у кући из посете.{S} Па сад се тек диже госпођа Јеца са својом кћерком, да полазе кући.{S} А от 
сирских година“.</p> <p>Па онда не може госпођа Ната, да не понесе штогод сестриној деци.{S} То 
ласа од себе.</p> <p>– Да Бог ме, да је госпођа Рашићка узела сад згодну прилику, те доказала п 
а имала, да наведе против тога, када је госпођа Ната била најпре код ње, а противних разлога је 
 ма штогод падне на памет! приметила је госпођа Јелисавета.</p> <p>– Па то је лепо! – рекла је  
ета.</p> <p>– Па то је лепо! – рекла је госпођа Ната. – Нека се младеж провесели!</p> <p>То је  
да дођем к себи!</p> <p>– Е, Бога ми је госпођа Рашићка већ дошла к себи.{S} Већ се говори по с 
ilestone unit="subSection" /> <p>Ако је госпођа Рашићка и мислила, па, можда, и уверена била, д 
 село, брујало је по Брајковцу, како је госпођа Јеца довела била поп-Стевина сестрића у кућу, д 
 ме, младеж треба да пева!</p> <p>То је госпођа Рашићка нашла за добро, да извије, када је дошл 
 у стану у тако доброј кући, као што је госпођа– Натина.{S} Па, Бог зна, како јој је, мило што  
шти.</p> <p>Још га од зимус препоручује госпођа Ната мајсторици.{S} А још од зимус говори Дарин 
о, да на први поглед од мах види, да се госпођа Јелисавета преварила у рачуну?</p> <p>Даринци ч 
сам код матере.</p> <p>– О, о, вајка се госпођа Јелисавета.{S} Не свиди јој се.{S} Па да сте пр 
/p> <p>– А да шта ћеш!{S} Јавља л ти се госпођа Ната из вароши?</p> <p>– Јавља ми, да ће доћи с 
 вароши нису ни ушла честито у двориште госпођа– Катино, а већ је готово цело село знало, да је 
а чути...</p> <p>Сви су мислили, сад ће госпођа Рашићка свиснути од једа и од срамоте.{S} А она 
иница је већ омирисала. –</p> <p>– Неће госпођа.{S} Јоца то· допустити, по што јој је на рамени 
<p>– Бранко је фини младић! – приметиће госпођа Рашићка. – Па..</p> <p>– Ух, ух!{S} Немој, моли 
па га чува као свој рођени, – приметиће госпођа Ната. </p> <p>– И чува га бог ме; па има и за ш 
е снило...{S} Па том приликом приметиће госпођа Ната, гладећи свог мацана: </p> <p>„Кад ми одем 
 у вароши где бити славан човек, – рече госпођа Јеца.{S} Другим речима, а то бар мисли: „Путуј, 
ци рукаве, па, што кажу, у се и...{S} И госпођа Ката одби толике општинске бележнике и сеоске т 
 како јој је мило!</p> <p>Наравно, да и госпођа Ната, а особито госпођа Катица, – та, она бар д 
 у постељу малога Владимира.{S} А она и госпођа Ната седе још, па разговарају о којечему и преж 
је то сад на дневном реду. </p> <p>Па и госпођа Ната и госпођа Рашићка, када су једна другој пр 
евном реду. </p> <p>Па и госпођа Ната и госпођа Рашићка, када су једна другој правиле „физите“  
адеж провесели!</p> <p>То је најпосле и госпођа Јелисавета морала одобрити, (да је варошкиња не 
са свима.{S} Убезекну се и поп Стеван и госпођа Рашићка.</p> <p>– Па што тако нагло?</p> <p>– И 
лицом.</p> <p>Дође јој од пре редовно и госпођа Рашићка, те разговарају, на прилику, о врту, о  
ирисао, узе да припали смотку.</p> <p>И госпођа бележниковица се намести у пола окренута Јовану 
p> <p>Тако нешто, ваљда, замишља у себи госпођа Ната и сад, па купи све гдегод шта, као да неће 
и и тако што, чему је кад време.{S} Али госпођа Јелисавете нема од неко доба, па, ево, ни данас 
зекну.{S} Хтеде да пита: на што?{S} Али госпођа Рашићка помрче оштро на њу очима; па само дода: 
, ја то не ћу моћи све издржати, – вели госпођа Ната, а запурила се сирота од врућине и гурања  
у...</p> <p>Нема те жеље, што је зажели госпођа Јеца Рашићка, па да јој поп Стева Радојчић неје 
е ту, него да се витла којекуда“, мисли госпођа Ната).{S} Мајсторица штогод шије, или потплеће  
 <pb n="18" /> <p>То су најмилије мисли госпођа-Катине, па око тога се врзу, ето, и сад по толи 
лико година господар кућни, док покојни госпођа-Натин неје купио од ње.{S} А то, што јој сад го 
ги ветар).{S} За Бога, Стефане, – удари госпођа Јеца кроз плач, – ништа се не бринеш за дете.{S 
во ни оно.{S} Ево, и сузе пођоше врцати госпођа-Рашићки, сузе, Боже, тешке, несретне... </p> <p 
оженимо овога нашега учитеља!-- примети госпођа бележниковица, или што је наишла на таки неред, 
нка.{S} Са свим је излишан био притисак госпођа-Саветине папуче на поп Стевин жуљ, излишан, ако 
 Брајковачком селу у недељу.</p> <p>Ако госпођа Јеца што не изради, мисли у себи Јован, не помо 
и на крупно решето и садашњост.{S} Тако госпођа Рашићка неје могла да пропусти, а да не спомене 
сли.{S} Нико речи да проговори.{S} Само госпођа Рашићка хоће да је нешто необично слатка.{S} И  
зостати, – рекла јој је са свим озбиљно госпођа Рашићка, па је одмах отишла свом поп-Стеви, да  
е паде ни једне речи, која би, баш и по госпођа-Катину мишљењу, на Даринку утицала развратно.{S 
. мислим, да сте сви погодили, да је то госпођа супруга нашега вреднога и ваљанога члана овога  
p>Наравно, да и госпођа Ната, а особито госпођа Катица, – та, она бар добро познаје Јецу Рашићк 
Живковићка прва дошла, да се поздрави с госпођа–Натом.{S} Давина се одавно нешто и својака с Ја 
е избациш из општине, – рећи ће вечерас госпођа Рашићка поп-Стеви, наравно, после неког згодног 
е изашло, јух, јух, јух! – уздахну опет госпођа Ната.</p> <p>– И староседелице славнога Брајков 
ски гласови с кола.</p> <p>– Јух! цикну госпођа Ката, тек што познаде госте.</p> <p>Кад је дошл 
врућина данас, да Бог сачува! – уздахну госпођа Ната, кад добила времена, да стресе прашину с х 
сутра дан се уселила у поп-Стевину кућу госпођа Рашићка, донде госпођа Јеца учитељица, од јако  
јом покојном...</p> <p>Дође у Брајковац госпођа Јеца Рашићка.{S} Удовица попадија, као што је б 
>, ах то је хец!“ </p> <pb n="83" /> <p>Госпођа Рашићка се устумарала по соби, бојаги, хоће да  
амбуре, младе моме, голе ноне.. </p> <p>Госпођа Савета очепи попу испод стола.</p> <p>Јелена ба 
ло, као да хоће да га прочачка. </p> <p>Госпођа бележниковица нежно продрмуса руком, као и нехо 
и уји и својој несуђеној пуници!</p> <p>Госпођа Јеца све овако одскаче од земље, како се једи.{ 
 осмејком тим загрли је и сан...</p> <p>Госпођа Катица у другој соби метнула у постељу малога В 
поштина се Брајковачка узбунила.</p> <p>Госпођа бележниковица, на прилику, видела кроз прозор,  
атица претрчала, па је прихваћа.</p> <p>Госпођа Ната се мигољи у тешком пртљагу, хоће да се изв 
} Чисто би га загрлила, што иде.</p> <p>Госпођа Рашићка с поља мед, ал изнутра јед, сам јед, ка 
камџијом, да гледа пут преда се.</p> <p>Госпођа Ната дрема, па клања главом то амо то тамо, те  
иком о томе пре не рече ни речи.</p> <p>Госпођа Ката да пукне у себи од смеха, како се премудра 
за њеном децом и својом невољом.</p> <p>Госпођа Ката остала без мужа пре пет шест година.{S} На 
а сачувам, мама, мајчину душицу.</p> <p>Госпођа Ната се милокрвно загледа у своју кћер.{S} Шта  
ти и код чике, поп-Стеве, и код матере, госпође Рашићке, како би јој допустили, да и она пева н 
него обично, али су се збиља физите код госпође Нате и Катице мало дуже позабавиле, тек, ето, б 
ога манастира, у село, сврну уз пут код госпође бележниковице.</p> <p>– А, вас треба посути сит 
е вредне домаћице, верне супруге, једне госпође, која је ружа у нашем друштву.{S} А то није ник 
 ето, брзо прође време, кад се обично и госпође сеоске враћају кући из посете.{S} Па сад се тек 
} Па је већ ето, време, да се на селу и госпође враћају са села, кад се и коло око крста разила 
рици, толико и више криво њеној матери, госпођи Јелисавети, Рашићки, што су те варошкиње дошле! 
а капља га обори под земљу...{S} Па кад госпођи Нати дође срцу <pb n="17" /> тешко, не жали пут 
годи, „бар док прође беседа“!{S} Шта је госпођи Нати до беседе!</p> <p>– Ја сам, – вели, – за т 
године по један пут!</p> <p>Прохтело се госпођи Нати, да види своју сестру, баш као да јој је,  
ати.</p> <p>А кад хладовина разгалила и госпођи Нати тромост с веђа и дремеж с очију, живнула и 
а....{S} Хајде, Триво дете моје, помози госпођи, видиш, сама је.</p> <p>– Разумем! – одговори Т 
шићка преварила у рачуну.{S} А треба ли госпођи Кати много, да на први поглед од мах види, да с 
енуо и он! – пришапута писар милостивој госпођи бележниковици. (И за писара, дакле, хвала Богу, 
х разних предмета.</p> <pb n="97" /> <p>Госпођи Нати чисто неје право, што Даринка оде с Јелено 
онила главу на материне груди...</p> <p>Госпођи Нати од седморо деце заживела јединица мезимица 
 то је, као што опет ропта њена кћерка, госпођица</p> <p>Даринка, кад је у вароши „велика бесед 
ш ништа?</p> <p>– Шта да знам?</p> <p>– Госпођица Јелена је одбегла.</p> <p>– Шта говориш</p> < 
скупо стати, што му квари сан.</p> <p>А госпођица Јелена... ох!{S} Она чује Миланов глас и топи 
ачкога друштва“, рече писар, биће гошћа госпођица Даринка („Изврсна певачица!“ рече за њу Јован 
вачица!“ рече за њу Јован Јаковљевић) и госпођица Јелена попина („Без њене можемо ни маћи!“ реч 
женска грла, мати и кћи, госпођа Ната и госпођица Даринка!{S} Још за живота купио кућу у вароши 
 како је „вечита штета за уметност, што госпођица Јелена нема прилике, да ступи на даске, што с 
 дошавши до ње.</p> <p>– Ја нисам вама „госпођица“ Јелена, – примети она, бојаги, срдито, па га 
шта сам вам казала?{S} Ја нисам за вас „госпођица“ Јелена, – понови девојче.</p> <p>– Мати сама 
тљивим погледом.</p> <p>– Ви се заиста, госпођице, врло добро забављате, – пребацује јој учитељ 
<p>– Наравно, наравно.{S} И ви, дакако, госпођице, примети Кнежевић и истрже своју руку.</p> <p 
на њега.</p> <pb n="40" /> <p>- За што, госпођице?</p> <p>Бранко се не довија ни из далека.</p> 
 <p>А ето ти и опет, већ по толики пут, госпођице Даринке, јединице јој кћерке, па ће онако срд 
ин врт.</p> <p>– Стојим на расположењу, госпођице Јелена, – проговори усиљеном шалом а учтиво Б 
ро учинило, залети се у кућу. </p> <p>- Госпођице Јелена, без сумње и ви ћете нам помоћи.{S} Ви 
идео се...{S} Једва се прибра.</p> <p>– Госпођице Даро, – рече јој тихо, па тако искрено, својс 
} Али ипак ме срце вуче нашем крају, па госпођице... </p> <p>Јелена почела била, да га поверљив 
по најновијем журналу, не стиди се прве госпођице.{S} Она ти напуни својих неколико котарица во 
нема опасности, да ће морати певати без госпођице Јелене. </p> <p>Сутра после подне одмах је пр 
 би у овај пар бризнула у плач. </p> <p>Госпођице, молим вас, мало јаче...· слободније, – храбр 
е довија ни из далека.</p> <p>– И опет „госпођице“!{S} Срдим се! – обрецну се Бог ме, Јелена, п 
у, врло ваљана душа; а о њеној кћери, о госпођици Даринци толико јој је приповедао, да матери н 
 би се сада састао с госпођом Катом и с госпођицом Даринком, јер је већ једаред био с њима, баш 
га „вишег позива“, па вели:{S} Штета за госпођицу Јелку, што нема прилике да ступи на позорницу 
 кадгод не пребаци, па још, можда, пред госпођом Рашићком, што је небрат према сестри.{S} Тога  
аћу данашњи разговор, што су га имале с госпођом Рашићком.</p> <p>– Мудра ти је то зверка.{S} К 
а остану у друштву с госпођом Натом и с госпођом Катом, па се отискоше у врт.</p> <p>Јелена је  
било први пут, када би се сада састао с госпођом Катом и с госпођицом Даринком, јер је већ једа 
им неугодно било, да остану у друштву с госпођом Натом и с госпођом Катом, па се отискоше у врт 
о. </p> <p>Салетели сви, што год их је, госпођу Рашићку, да допусти Јелени, да пева на селу.</p 
</p> <p>Попина Јелена...{S} До душе, за госпођу Јелисавету говоре не знам ово оно.{S} Али девој 
на, скупо бије платио, – вели Катица за госпођу Јецу. – Медом залива, а да лизнеш, очемерила би 
ана с његовима.{S} Тетка му је, рече за госпођу Нату, врло ваљана душа; а о њеној кћери, о госп 
, Бранка Стајића, спремила се да дочека госпођу Јелисавету Рашићку из Брајковца <pb n="103" />  
у визиту.</p> <p>И сад узеде да оговара госпођу Нату, како се дала наплатити од поп-Стеве, кад  
> <p>Попа узеде своју Јелисавету, иначе госпођу Јецу Рашићку за руку, па пођоше у кућу.</p> <p> 
, што нађе за вредно, да и себице увери госпођу Нату, како је поуздана.</p> <p>А та слатка госп 
 и ви лепо тако да спремате омладину на госпоство.{S} Једино се клањам учитељству народном.{S}  
игентних људи.</p> <p>- Интелигенција и госпоштина, за бога, још није све једно, то ћеш тек доп 
аковљевићима, од како је...</p> <p>Па и госпоштина се Брајковачка узбунила.</p> <p>Госпођа беле 
аша је интелигенција, или баш ако хоћеш госпоштина, збиља, свезана с народом као мало где, па.. 
вац...{S} Има Брајковац, до душе, своју госпоштину.{S} Али осим господе из среза и суда којима  
је то било?</p> <p>– Синоћ.{S} За то је гост брже и погодио, куд се иде из Брајковца него у Бра 
шао у виноград.{S} Има у поп-Стеве неки гост, Јованов пријатељ из Беча.{S} Та, знаћеш га.{S} Ти 
еставнике, изволели су толико пута бити гост за Јаковљевића столом.{S} У последње време гонио ј 
овчани спремали се, да свечано дочекају госта, коме место то беше тако омилело, да је зажелео у 
ух! цикну госпођа Ката, тек што познаде госте.</p> <p>Кад је дошла к себи, сети се, да притрчи  
свечаност.{S} Је л да ти је право?{S} У госте ћемо код Тинке.{S} Време је.{S} Није лепо, што ме 
>Ката отрчи у кућу и спрема воде, да се гости умију.</p> <p>– Триво, – кренула се Ната кочијашу 
ми „код разбијене канте“ рашћеретали се гости, па и не мисле кући; него де једну, де још једну  
о, ни крв пролити, кад зажеле то његови гости и рачуни.</p> <p> А ту су сви, ту је Брајковачко  
ељом, коло.{S} Село мало, а тако отмени гости!{S} Па као да су целом селу дошли!</p> <p>Догађај 
">pianissimo</foreign> што га вечерашњи гости из Маркове крчме „Код разбијене канте“ извијају п 
> <p>Два дана напред почели се скупљати гости са стране.{S} Е, неје друкче, већ изгледаше тамо, 
 било каква већа посла, било да му дођу гости, било да се кољу свињи, или тако што, Давина је у 
ом познанику.</p> <p>– Тако се дочекују гости?! – пребаци му, бојаги, Јован.</p> <p>– Поздравиш 
ила код попине Јелене, па видела, да су гости дошли, те потрчала кући, а сва се запурила и заду 
це стоје две лађе, на којима дошли беху гости из Панчева и Земуна.{S} Обе беху истакле многе за 
анога дана дођоше на Карловачку станицу гости из Србије.{S} Многи се свет беше искупио на стани 
њим земним остацима песниковим. </p> <p>Гости из разних крајева заузимаху своја одређена места. 
> <p>– Ево га!</p> <p>Окрену се.</p> <p>Гости из Брајковца.{S} Ту тетка Ната, ту Даринка, Јован 
обито српске, која тога дана неје имала гостију. </p> <p>И Тинка Стајићка, мати нашега познаник 
олице. </p> <p>– Добили смо канда негде гостију!</p> <p>Понда се узврпољи, док не нађе некакав  
више, што се слегло на један пут ваздан гостију у село.{S} Ту је Јаковљевићкин Јован.{S} Ту и п 
а.</p> <p> У Нови Сад се слегло такођер гостију са свију страна, да оданде још допрате спровод  
> <p>Ето, зашто је долазак сека–Катиних гостију догађај за Брајковац.{S} Па сад још тим више, ш 
S} Као вели, она јој је сина дочекала и гостила неко време у Брајковцу, на право је и поштено,  
едан или ма и за два дана.{S} Надала се гостима још синоћ, али не дођоше.</p> <p>Бранко нема ми 
дала се домаћица, ко је. – Јесте л ради гостима? – повикаше женски гласови с кола.</p> <p>– Јух 
се не разилазе.</p> <p>Стајић са својим гостима из Брајковца нашао се одмах до гроба. </p> <p>Д 
S} Ко не би био рад тако добрим и милим гостима!{S} Добро нам дошли!</p> <p>– Боље нашли! отпоз 
<p>И Марко се, већ по одавно, помешао с гостима.</p> <p>Бележник хоће да га бојаги, боцка, па г 
е тамо потражи.{S} А Зорка упртила неки гостински пртљаг, пошла с њим у кућу, па сад не зна, шт 
ад је дошла к себи, сети се, да притрчи гостинским колима.</p> <p>– Гле секе!{S} Гле Даре!{S} Д 
у оној некада граничарској Митровици, у гостионици „код зеленог дрвета“ А и деца се виђала тамо 
 амо...{S} Докторе, седи овде.</p> <p>И гостољубиви бележник пође да прави места Јовану уза сто 
срцу према свакоме, с којим свагда беше готов да обгрли цео свет.</p> <p>Него у тој тами сукну  
уми ме, што ти кажем.{S} Ствар још није готова, – теши поп Стеван и њу и себе. – Све ће то још  
!{S} Ево Марка.{S} Вели:{S} И пилићи су готови.{S}Па ако је по вољи, господо, да донесем сада р 
осећаше збиља потребу, да се одмори.{S} Готово да је био већ и заборавио на ујака; а кад га се  
боји се, да се не би показао сметен.{S} Готово би се и смео био, ето, на први мах, да га Даринк 
рдито, па га својски узеде под руку.{S} Готово да је силом прогурала своју левицу око Бранкове  
 добила, па онда и о којечему другоме – готово без праве свезе тих разних предмета.</p> <pb n=" 
ен глас тако му је потребан у збору, да готово без ње не ће моћи бити ништа.</p> <p>**...*Удари 
ижен.{S} Човек рођен за виши позив нема готово ни свога имена данас.{S} Писар, писар и само пис 
 у добу, када душа највећма пријања; па готово прирасле једна за другу.{S} Па имају, о чему да  
о, да је сека Ката добила гошће, јер је готово цело село било на раскршћу, где се играло, као о 
то у двориште госпођа– Катино, а већ је готово цело село знало, да је сека Ката добила гошће, ј 
иси оженио.</p> <p>Даринка се смеши, ал готово и не разуме, шта ови говоре.{S} Њој је и то друш 
а!</p> <p>Бранко Стајић примио ствар за готову.</p> <p>Пред сутон кренули кући.</p> <p>– Стој!{ 
је тим пре, што се уверио, да се и сама гошћа одушевила за „ту идеју“, што би рекао Раја Јовано 
рајковачкога друштва“, рече писар, биће гошћа госпођица Даринка („Изврсна певачица!“ рече за њу 
tone unit="subSection" /> <p>Још кола с гошћама из вароши нису ни ушла честито у двориште госпо 
цело село знало, да је сека Ката добила гошће, јер је готово цело село било на раскршћу, где се 
-Стеву, па наведе реч на Јаковљевићкине гошће.</p> <p>Била ту Јаковљевићкиња девојка, па вели,  
е чуо још синоћ од Јелене, како су тамо гошће дошле, као да осети, да су му сад у оној кући вра 
: „Што се овај свет толико на силу Бога грађа са мном и присваја?“</p> <p>– Шта сте се замислил 
свију сталежа поштованога Брајковачкога грађанства.</p> <pb n="26" /> <p>Пре неколико година, а 
а прате.</p> <pb n="79" /> <p>Дочека га граја:{S} О-о! </p> <p>А-а!... </p> <milestone unit="su 
 као познанику каквом.</p> <p>И срце му гракну од неке милине, кад помисли, како ће му се добра 
ца, покојнога Пере Гојковића као „бисер-грана“ те се привила уза својега војна, Данила Славнића 
она Цезара од Базана, каквог шпањолског гранда у сред Севиље, па завија по свом срцу, по свом „ 
рајковцу још увек само као оно птица на грани, те чека згодан тренутак, да прне опет у свет,... 
су био чика Пера.{S} А Славнић официр у граници. („Немачко рухо на њему, ал под рухом српско ср 
стајао с њим у Митровици, у оној некада граничарској Митровици, у гостионици „код зеленог дрвет 
а у лист хартије, што је задели на суху грану на некој брескви, тек да зар омиришу мало барута. 
совито...{S} На бресту се гдегде закрши грање, а одонуд излети орао, замахне крилима, па заплов 
S} Станица паропловског друштва окићена грањем и венцима, а на мосту, што води слађе на сухо, п 
 нас не очеше.{S} И тај наш **Бранко је грдио калуђере.{S} За то је он наш идеал.</p> <p>– Јест 
вић и Бах.{S} Каква слободна штампа?{S} Грдити своје старешине, исмевати своју светињу.{S} То ј 
трао и као неки начин, да би свој стари грех према сестри и сестрићу загладио, осећао се туђ пр 
али се о „народном“ новцу, јер исти тај грех носе на души и остали.) Ми учимо јуристерај, да „б 
 колара и његове сестре. </p> <p> Млади грк, Јеша Дабижић, отпоручио је матери још пре једнога  
а љубав господину Јаковљевићу.{S} Млади грк Брајковачки ће, јер је таки дух времена.{S} Бележни 
е наквашенога срца свога стао проливати грке сузе, раптајући на своју судбину, како је он несре 
ни њен Милан!{S} Да зна само, колико је грких пилула прогутао већ и данас од бележниковичина пе 
о је поп Стева имао да прогута неколико грких залогаја, неколико прекора и пребацивања. „Какав  
неситог мамона, нити зајази продеранога грла својега.{S} Кад неста блага, неста пријатеља, па н 
у, а како би овака два самохрана женска грла, мати и кћи, госпођа Ната и госпођица Даринка!{S}  
да на обали, као да занемеше оне тисуће грла искупљенога народа.</p> <p>На једаред запева стоти 
 њега.{S} Очи јој се насмешише.{S} А из грла се оте неки клик - ни налик на онај глас, што јој  
ст, вратат, прсат, плећат, – па то су и грла,... мој брајко!</p> <p>За то благајник ужива, што  
здушном мору...{S} Или дивљи голубови и грлице јатомице залепећу крилима за каквом савуљагом, п 
сврћући се то за орлом, то за шевом или грлицом, често би гурнула матер и тргла је иза сна, да  
ш?</p> <p>Јелена не уме да одговори.{S} Грло јој је стегло.</p> <pb n="56" /> <p>Нема снаге да  
цу.</p> <p>Писар се гуши сиром и залива грло белим вином.{S} Али и он наравно мисли, да мора не 
толико се пута захука, дошао је већ под грло, а то се отео тек само дубок уздисај.{S} Срце би н 
сарев тенор, који би диван био, да кроз грло неје пропустио већ толико силно пиво, бело и црно  
> <p>– Хм, Хм! – продера благајник кроз грло, као да хоће да га прочачка. </p> <p>Госпођа бележ 
тај, Србине!“ – трже се, а кроз храпаво грло, загушено пивушином, једва му проби медвеђи глас,  
ек као шала изгледало.{S} Прочачка опет грло с неколико: „Хм—хм!“ – поглади брке, продрма своју 
стаде гутати, као да јој нешто засело у грлу.</p> <p>Бранко као да не ће више о томе да говори. 
еде да проговори, али јој заста нешто у грлу, па гледи само учитеља упитљивим погледом.</p> <p> 
 од радости што од умора. </p> <p>Е,сад грљењу и љубљењу нема, мислиш, краја.{S} Цмок један пут 
диже народ српски из благодарности само гроб.{S} Као свећеника велике идеје пренесе га у храм,  
>– Ово понесите као спомен са песникова гроба, – рече јој Стајић, па јој даде два лиска бршљана 
 гостима из Брајковца нашао се одмах до гроба. </p> <p>Даринка с побожним заносом стала, па гле 
 два лиска бршљана, што их откиде близо гроба.</p> <p>– Даринка узе лиске, погледа милокрвно у  
шта онда, ако те кости, што их у Бечком гробљу ископате, пренесете с помпом на Стражилово, а ни 
 заносом стала, па гледа у отворену још гробницу.{S} Зорка се приљубила уз њу, па ћути, као да  
је видила, да је мој Јован за њу кисело грожђе, а она окренула опаклију...{S} И сада, дакако, н 
бури, устумара се, као незван у небрану грожђу, док збиља не нађе и своју кућицу, те стрмоглавц 
 да припали пред свог свеца...{S} То је грозно, господине мој.{S} То треба да знаду наши учењац 
у чворци, што се надлећу као облаци над грозном планином расплашени то чегртаљкама то бичевима  
 загрми Рашићка.</p> <pb n="36" /> <p>– Гром и пакао!</p> <p>Поп Стева претрну. </p> <p>Рашићка 
дојчића загрмело је, као да је пао у њу гром с ведра неба.</p> <p>Кад се Јован вратио, отпратив 
а буњишту...</p> <p>Испред куће се зачу громки глас.</p> <p>– Ао, лопове један!{S} То ти је пос 
е пропустила, да избаци неколико муња и громова на Мацу, што неје дошла на време, кад зна, да т 
планинско. </p> <p>Учитељ запева гласно громовито, да се чуло широм по Брајковцу, па се и они о 
елена јој у један мах у мало не паде на груди, да јој све исприча, да јој се изјада, да се запл 
реба да рашири руке, где да их метне на груди, где да их скрсти, а где гласом да јачим говори,  
 њега, откиде један и задеде га себи на груди, а други пружи Стајићу.</p> <p>– Хоћете ли га уме 
је срце.{S} А срце јој лупа, да пробије груди.</p> <p>– Јух!{S} Као да си се уплашила? – примет 
тишао, а она ми меће моју руку на своје груди, да видим, како јој страшно лупа срце.{S} А срце  
>А Даринка прислонила главу на материне груди...</p> <p>Госпођи Нати од седморо деце заживела ј 
о усана.{S} Дубок уздисај јој се оте из груди.{S} Прекрсти се после топле молитве.{S} Али се тр 
 Тек ако ће јој се кад тад поткрасти из груди уздах, а нит зна за што, нит зна камо.{S} Као да  
мењак.{S} Туга се нека стисла у његовим грудима.{S} Тама нека као да хоће да му помрча светлост 
р, несташни ђаволак с леве јој стране у грудима хоће зар да искочи; толико се пута захука, доша 
 није народа свога сазидао му је храм у грудима народнима, где је нашла места за вечита времена 
 звонким извеџбаним гласом: „Јечам жела Гружанка девојка...{S}" Збиља, да се занесеш!</p> <p>–  
, на прилику, смети од сад говорити:{S} Грцо, или:{S} Рифлијо, или:{S} Швићо!</p> <p>– Паметна  
ене се Јовану – окај се, молим те, тога грчета.{S} Тај не ће бити паметнији ни за длаку...{S} Н 
адо бацио под окриље.</p> <p>– Гле, гле грчета! – нашали се писар. – Били?{S} Од кад се ја окљу 
убавим селима.{S} Села се мање или више губе што које ближе или даље, па изгледају из далека са 
/p> <p>Бранко узео виолину, па превлачи гудалом по њој.</p> <pb n="64" /> <p>Писар се загледао  
приметиће Јован Бранку, кад се једном у гунгули одвојише од осталих.</p> <p>– Каква ујна?</p> < 
теван се узврпољио у својој постељи, па гунђа и прети учитељу, како ће га то скупо стати, што м 
без ичије – помоћи сам у туђем свету... гура, те редовно свршава своје течајеве.{S} Изашавши из 
Ната, а запурила се сирота од врућине и гурања кроз свет.</p> <p>– Још на станицу хајдете с нам 
ања главом то амо то тамо, те час по па гурне Даринку или се удари о велики штит, што га Даринк 
ма начеоникова.{S} Тек када га начеоник гурну на оно: „Устај, Србине!“ – трже се, а кроз храпав 
рлом, то за шевом или грлицом, често би гурнула матер и тргла је иза сна, да је ова преплашено  
> <p>– Ха, то је добро.{S} Понећемо пар гусака и који пар пилића, који десетак јаја и..</p> <p> 
цен—блага, удари први у струне народних гусала, па чистим српским народним језиком, каквим нико 
е јој у вече долазе они звуци са ситних гусала, тамо,... ох, тамо, да њему каже, како јој је са 
рбин је одмах створен као лептир, никад гусеница.{S} Несрећа је по Србина сељака то, што се он, 
челарскога оруђа, као ножице за скидање гусеница, нож за подрезивање кошница, будак, ашов, моти 
ава и сели него Немац, те хајд даље као гусеница.{S} Србин је одмах створен као лептир, никад г 
осподине мој,... ђубре!...{S} Он вам ни гуску нашу појести не ће, док је не почивути.{S} А наше 
</p> <p>Учитељ запевао Бранкову песму: „Гусле моје, овамо– те мало!“</p> <p>Девојче од мах стад 
ред дворишта већ постављен сто.{S} Орах густ, а по земљи очишћено, па поливено, те хладовина ка 
 поп Стева под својом сеницом, па пушта густе димове кроз подсечене бркове; глади дугим сухим п 
 да се мало даље изгуби роморећи између густиша дивљих ружа, јагодњака, беле лозе, бршљана...</ 
дри мало оно мрко лице, зарасло у црној густој бради.</p> <p>Марко дотрчао, па стао код врата,  
. не знам шта... </p> <p>– Доста ја већ гутам од неко доба, – загрми Рашићка.</p> <pb n="36" /> 
ништа да каже, већ саже главу, па стаде гутати, као да јој нешто засело у грлу.</p> <p>Бранко к 
а, час у бележниковицу.</p> <p>Писар се гуши сиром и залива грло белим вином.{S} Али и он нарав 
 мало даље, – рече писару, који се немо гушио овчијим сиром поливеним с кајмаком, на који му се 
 у очи исмејао и ујака и Рашићку, и. т. д. </p> <p>–Јух, јух, јух! –- цикнула је „трижди“ сека  
совање о тој „красној Српкињи девојци“, да почне и сама мислити о њој, и још већ мада јој обрат 
и тако даље.{S} Почела је од ономад, а, да је све ређала, свршила би с оним пре три године.</p> 
 више свести него у сваке обичне.{S} А, да одушевљење њено неје изнуђено ни чим до правим занос 
реба да идеш, да видиш матер,... треба, да! – говори поп Стева све на развлак, док га испраћаше 
 дошао од горе.{S} Он се опет извињава, да још неје доспевао, али не ће више пропустити.</p> <p 
“.{S} Ако га тек чича опомене, да пева, да помаже, он запара својим храпавим басом, па је учини 
и учинио А ти...</p> <p>Види Поп Стева, да је тренутак озбиљан.{S} Но не зна, шта да каже.</p>  
ода Кнежевић.– И још се од нас захтева, да потпомажемо и књижевност, да купујемо и растурујемо  
бољи свет, кад је брат поп Стева позва, да му буде у кући домаћица?{S} Колико му је покојна Ста 
ошао.{S} Изађе учитељ, па их све позва, да оду у његову собу.</p> <p>Сад ћу ја децу пустити.{S} 
егне, и то... не, што он нема својства, да не буде површан, него што је запао у благословене кр 
да му пукне.{S} А дошао је до искуства, да је хладан сир с црним луком за њега најбољи лек прот 
лосно!{S} Да се заплачеш!..{S} Боли га, да Богме, што је понижен; а понижен је, страшно понижен 
е лепо од поп-Стеве.</p> <p>– Довео га, да ту проведе вакацију...{S} Ал не знам, што их већ нем 
 – примети Рашићка. – штета је за њега, да се потуца и пребија по селима.{S} Ја то и опет кажем 
ално створење.{S} Али научи се од њега, да само по цвећу идеш и да и са најружнијег цвета скупљ 
овалијом.{S} Нуз то и зазираше од њега, да му кадгод не пребаци, па још, можда, пред госпођом Р 
виолину, па пође од једнога до другога, да им огледа гласове.{S} Мушкарце зна и од пре, шта кој 
ује на писара, — знак, да позива онога, да декламује песму о браца– Анти и разбијеној канти.{S} 
} Стало поп-Стевану ипак доста до тога, да му сестрић бар лепо мисли о њему, као да се осећа не 
ежевић већ неколико дана ради око тога, да састави певачко друштво у Брајковцу.{S} Стало га је  
– Пиво чисто стужи човека.</p> <p>– Да, да!{S} За вечеру радованца!- пристадоше сви у глас.</p> 
и бекрија? – спомиње Ната.</p> <p>– Да, да.</p> <p>– Нисам ни знала, да је то баш њен син.{S} К 
} Оста сам ујак с нећаком.</p> <p>– Да, да, треба помишљати на своју будућност, – проговори пар 
Али увек Бранко има право.</p> <p>– Да, да, Бранко има право, да Бог ме, – рече Кнежевић и трже 
 као да не слути на добро.</p> <p>– Да, да, треба да идеш, да видиш матер,... треба, да! – гово 
е попа, па вели за Јелицу.</p> <p>– Да, да!{S} Сећам се...{S} Трчкарала је туда око мене, кад с 
ама, <pb n="92" /> као да им још не да, да им се кристалишу појмови.{S} Ослободи и друштвеном п 
пит, понда ради што хоћеш. </p> <p>–Да, да!{S} И ја тако мислим.{S} Да Бог ме!{S} Положићу докт 
, да јој све исприча, да јој се изјада, да се заплаче у њену загрљају, па да обадве плачу.</p>  
его што се, не зна ни сам за што, нада, да ће она највише и поклонити пажње оному говору, што п 
у се дочепати Новога Сада или Београда, да се препоручи управи народнога позоришта, па онда – е 
 не забране.{S} А као да се тврдо узда, да ће, ма у последњем тренутку, и забранити.</p> <p>– О 
одицу своју.</p> <p>– Не мислиш, ваљда, да ћеш вечито ђаковати?</p> <p>Бранко одмахну главом:</ 
 а кад га се и сетио, неје имао повода, да се загрева љубављу каквом према њему.{S} Поп Стеван, 
како је она способна, да усрећи човека, да буде вредна домаћица, добра мати, верна супруга, и т 
де у поп-Стевину сеницу, где овај чека, да му се јави, има ли тај дан какве дужности, то јест,  
или што јој се чинило, да неје прилика, да она, девојка, иде сама њему, момку, у кућу, или што  
свет.{S} Младу човеку не да се прилика, да створи себи будућност.{S} Особито је уметност у нас  
 Неје се још ни једном дала ни прилика, да један другому, можда, спасава живот или, што данас ч 
жниковица одавно наваљује на бележника, да се иде кући.</p> <p>– Ти иди, голубице моја!{S} Иди, 
мило, што види, да народ зна за Бранка, да је и народ осетио жељу Бранкову.{S} То вече ће му ос 
="17" /> тешко, не жали пута ни трошка, да проведе код сестре на очеву дому које летње доба или 
љан учитељ, ма колико да је избегавала, да лепу реч рекне за њега пред кћерком.</p> <p>Могао би 
ој руци!{S} Али је бар тврду веру дала, да ће све и сва порадити и код чике, поп-Стеве, и код м 
 отегло као цео дан.{S} Једва дочекала, да црквењак зазвони на вечерње.{S} Понда је изашла на у 
ићки, ако је опет ваздан разлога имала, да наведе против тога, када је госпођа Ната била најпре 
да га мржња, да, баш та мржња, нагнала, да утопи цео свет у манастирски Радованац, да искали св 
> <p>– Да, да.</p> <p>– Нисам ни знала, да је то баш њен син.{S} Каже Стајић.{S} А мени и не па 
.{S} Била код попине Јелене, па видела, да су гости дошли, те потрчала кући, а сва се запурила  
ила канту из руку, а баш је беше узела, да долије у лонац у крај ватре.</p> <p>– Јух! – зачу се 
 школу.{S} Па га – ревност тако занела, да неје више ни онако уздисајан супруг, ни онако нежан  
оспођице... </p> <p>Јелена почела била, да га поверљиво слуша, али се сад окрену и предаде пред 
а и мислила, па, можда, и уверена била, да је у тај пар предметом разговора она, неје то велико 
и Јелена; али ми је жестоко заповедила, да избегавам с тобом разговор.</p> <p>– За што, душо</p 
 к мени.{S} Него, ваљда, кад је видила, да је мој Јован за њу кисело грожђе, а она окренула опа 
чеву радњу, па се упео из петиних жила, да поради, те подигне сермију.{S} Тек не може, ето, ни  
рно срце.{S} Онда, када је она мислила, да је се он више и не сећа, он се ње ради свађао с писа 
 излишан, ако <pb n="41" /> је мислила, да ће последње речи девојче примити у онаком смислу, ко 
и, да и умре ту, али никад неје марила, да јој се и једно дете мора везати за село.{S} Не ће се 
речи само стало, док сам га наговорила, да позове Бранка к нама, и да му пошаље новаца, да амо  
до поп-Стевана, ето, неје ни приметила, да он и не оде на звоно у цркву; неје ни приметила, да  
де на звоно у цркву; неје ни приметила, да у Брајковцу звони радним даном на вечерње, ако у опш 
 пољупцима.</p> <p>– Мати је допустила, да долазим на певање, – вели Јелена; али ми је жестоко  
ме прекиде.{S} Но Ката неје пропустила, да избаци неколико муња и громова на Мацу, што неје дош 
/p> <pb n="98" /> <p>Него неје научила, да приговара што материним жељама, ма и којој њеној реч 
ад и то хтела да каже и да би то рекла, да није ту – „дете“, Даринка, а деца, дакако, не морају 
на џепа!</p> <p>– Него ја не бих рекла, да је то дете рђаво, вели Ната за Јелену Рашићку.</p> < 
ског цвећа.{S} Узе га са собом на кола, да га разабира и сабира.</p> <p>Неколико ситних стручак 
ешкој ноћи искушења, која га је стисла, да једва може да дахне.{S} Та идеја, господо моја, има  
а младица поред њега тако се препанула, да се неје могла уздржати, већ се у највећој дреци смот 
 <p>Тејка Давина Живковићка прва дошла, да се поздрави с госпођа–Натом.{S} Давина се одавно неш 
шла за добро, да извије, када је дошла, да врати „физиту“ Славнићки, ако је опет ваздан разлога 
чам жела Гружанка девојка...{S}" Збиља, да се занесеш!</p> <p>– Жено, мир! – повика бележник св 
виноградима, да беру цвеће по ливадама, да пију воде на извору...</p> <p>Прилике је тому зими ч 
а већ нема.{S} Расписаћемо по новинама, да се до извесног рока има пријавити; не пријави л се,  
пит.{S} Казала сам му, до душе, и сама, да потражи Мацу, па да је пошље кући...{S} Гле, молим т 
 са Зорком по планини и по виноградима, да беру цвеће по ливадама, да пију воде на извору...</p 
ек се мора збиља дивити нашима старима, да су и толико прибрали, а без рационалног газдовања.{S 
Кнежевић за учитеља, то није било дана, да тај није био ма на прозору с девојком.{S} Молим ја т 
слегло такођер гостију са свију страна, да оданде још допрате спровод до Карловаца.{S} Једва је 
ости, доказујући, како је она способна, да усрећи човека, да буде вредна домаћица, добра мати,  
отиљак; а лаком кабаницом покри колена, да баш не види, ако је непозван ко, попу у чакширама.{S 
дахну госпођа Ната, кад добила времена, да стресе прашину с хаљина.</p> <p>Ката отрчи у кућу и  
ко, па га чисто теши. – Ја сам уверена, да се не ћете постидети.</p> <p>– Хвала вам!{S} Ви тако 
то ради, она и ужива; па што ради, зна, да за себе ради.</p> <pb n="53" /> <p>И да је когод рек 
 новине, па да се учи, да види, да зна, да чује...{S} Просвета, просвета!</p> <p>Не помаже ту к 
је. „Дете, за Бога, не треба ни да зна, да и тако што има на свету.{S} За њу нису још таке ства 
Мацу, што неје дошла на време, кад зна, да треба ово оно... </p> <milestone unit="subSection" / 
ечи очи у њега.{S} Гледа га, па не зна, да ли да се одсмеје као на шалу или да прими као истину 
це, за „српски Сион“?</p> <p>Ко не зна, да је ту српска патријаршија“.{S} Тешко да има у српств 
риће јој се кћи поред ње.{S} Ако и зна, да све, што се догодило у кући поп-Стевиној, носи на ду 
о укопана.{S} На њој лака плава хаљина, да се може слободније верати по гори, – последња кратка 
у да више знаш него ја.{S} Није истина, да више пати, који више зна.{S} Данас само они добро пр 
же, како мати хоће, мати хоће а не она, да се иде у Карловце.</p> <p>Сачувај Боже, када би Мила 
ела, па сам је се зажелила.</p> <p>Она, да Бог ме, не може никуд.{S} Знам, како је.{S} Не да се 
то би гурнула матер и тргла је иза сна, да је ова преплашено упита, шта јој је.</p> <p>– Глете! 
толико, свој.{S} Наука је једина врсна, да и небраћу бар до сношљивости зближи.{S} Она не пита, 
вини“ само за то, што је тако несретна, да је његова жена!</p> <p>Па је ли чудо, ако се Тинка о 
гњави руски медвед талијанског мајмуна, да се не нађе нас неколико људи.“</p> <p>Од то доба паз 
је сад још већма дошао до тога уверења, да треба да остане код куће.{S} Треба народ поучавати.{ 
 да мрзи на цео свет тако, да га мржња, да, баш та мржња, нагнала, да утопи цео свет у манастир 
е она оличена.{S} И нека нико не сумња, да ће идеја погинути...</p> <p>Бележник се већ неколико 
о. </p> <p>– То је смешно! (Осети попа, да се то њега тиче.) А шта онда, ако те кости, што их у 
иште на своје срце.{S} А срце јој лупа, да пробије груди.</p> <p>– Јух!{S} Као да си се уплашил 
ковице, која тако узела бранити писара, да се овај сам од туге неке у мало не заплака. – ни пес 
чим се мало ђорну, одмах терају писара, да им декламује „оно о разбијеној канти“.</p> <p>Кнежев 
јем... видила би јој кћи вароши и лера, да није поп-Стевина џепа!</p> <p>– Него ја не бих рекла 
 веруј ми, моја је најозбиљнија намера, да дођем кући, па да прихватим економију.{S} Ја осећам  
у: економ.{S} А толико имадемо примера, да су, на прилику, пропали трговци „пали“ на бирташе, п 
ки морамо.</p> <p>– Гле, а ко вас тера, да морате</p> <p>– Један другом за љубав.</p> <p> Најпо 
ијанци,</p> <p>Бележник послао пандура, да му тражи по селу гдегод овчија сира, па да га с црни 
о, да девојка, реци још дериште,... та, да бог ме, шта је шеснаест, ваљда, ни пуних шеснаест, < 
“.</p> <p>Па онда не може госпођа Ната, да не понесе штогод сестриној деци.{S} То ће да буде ра 
у пропустиле, да како, ни Ката ни Ната, да пусте <pb n="25" /> коју сузу у спомен својих покојн 
-Стеве из Брајковца писмо с пет печата, да дође, ако хоће, у Брајковац, да проведе које време!{ 
об сами са собом.{S} То ништа не смета, да опет сваки своје назоре брани најодушевљеније.{S} Ба 
из куће брата свога као пребита сирота, да је и после тога с братом мрази?!{S} Ко зна, каквим ј 
ово.</p> <p>Јелена гдегод стане, осећа, да стаје на жеравицу; па час на један прозор час на дру 
ао, како да се с њом опрости.{S} Осећа, да не би могао бити равнодушан; а боји се, да се не би  
штву, заборави, шта је хтео, али осећа, да је питомији према њој, ако и не примећава, како је т 
а, ако и не може да схвати, ипак осећа, да је лепо и добро, кад сене само толико радује том Јел 
ећера, или какав цигару за два новчића, да недељом бар господски пуши у колу пред девојкама или 
једва даваше на који тренутак бар маха, да се разаберу гласови одабраних чланова певачкога друш 
е Бранка к нама, и да му пошаље новаца, да амо дође, те да се момак мало одмори, па и своју мат 
расправљало, кад деца несу ту.{S} Деца, да како, не морају свашта чути...</p> <p>Сви су мислили 
 Испод њих се таласа китњаста побрдица, да им мало даље пукне на догледу сремска равница испрек 
Јован дошао кући, пође и Ната и Катица, да спавају.</p> <p>Катица оде најпре, да још једаред ра 
о не паде на груди, да јој све исприча, да јој се изјада, да се заплаче у њену загрљају, па да  
ародњачке новине.</p> <p>Него зна Јеша, да споји и практично са лепим.{S} Млад човек је, до душ 
ковац, на ујаков позив, ујаку за љубав, да неје ту и Јован и да не осећаше збиља потребу, да се 
амо сиромашан српски ђак.{S} Као такав, да Бог ме, неје могао оставити након себе величанствени 
е у највећој дреци смота негде у коров, да тамо у највећем страху проведе ноћ, док у јутро гала 
его се одвезоше истом лађом у Нови Сад, да тамо буду на беседи и Бранкову дочеку и не знајући,  
ом нежношћу и пажњом на, која је повод, да је мати његова морала изаћи из куће брата свога као  
нејачко је, да га даш тек тако од себе, да га одбијемо као лику низ Дунав, – навија попа. – Дан 
 махраму, што је пребацила преко главе, да скрије своју неприлику.</p> <p>Срећом ни Зорци ни Је 
и ти, да ће она израдити код поп-Стеве, да све припадне њој и њеној кћери?{S} Две хиљаде јој је 
вност, да купујемо и растурујемо књиге, да...{S} Како ко проговори, зине на учитеља и свештеник 
 крви“.{S} Сад се чисто трже, кад виде, да је заорао дубоко опет на своју стару бразду. </p> <p 
то би он добро прошао с нама.{S} Хајде, да ми дамо донети, па да ми њега почастимо!</p> <p>Ја с 
/p> <p>Ката отрчи у кућу и спрема воде, да се гости умију.</p> <p>– Триво, – кренула се Ната ко 
се час разлива као милота, час га диже, да некуд зар полети...</p> <p>Мало за тим, па је цело с 
разговора са својим ујаком, па се диже, да иде.</p> <p>Куда журиш?{S} Седи, да разговарамо, – з 
мтиш, како се то некад живило.{S} Боже, да устану стари, па да чују,...{S} Боже!..</p> <p>– Ала 
тка и сеја. (... „Боже мој, " рекла је, да Бог ме, Ката Нати, кад ова извадила сиграчке из торб 
ечерас.</p> <p>Касно у ноћ тек чула је, да се отворила врата на школском здању.{S} Касно у ноћ  
, и што сам био ту.</p> <p>– Жао ми је, да ниси остао дуже, па да прошврљамо мало у наоколо по  
 се тепао по охолом Бечу...{S} Мени је, да Бог ме, охол, кад ми је све туђе у њему.</p> <p>– Па 
 дућан, јер чека муштерија– поручио је, да ће „сад одмах“ доћи, па је устао већ био и пошао.{S} 
е, знаш, дете.{S} Неуко је, нејачко је, да га даш тек тако од себе, да га одбијемо као лику низ 
се својски.</p> <p>Њихов жагор само је, да Бог ме, увећао и онако велики жагор, што се разлегао 
 Радичевића! – дода Јован. – Решено је, да се пренесе на Стражиловачки вис.{S} Па смо закључили 
ељан друштва на селу.{S} А време му је, да помишља и на то, како би добро било, да доведе домаћ 
одмор што слободније, што разноврсније, да се издовоље у свачему, чему им се пружа прилика у уб 
 код ње одсести.{S} А Јелена се радује, да је позна. </p> <p>Бранка већ поче завијати у стомаку 
огу друкче ниским.{S} А он и заслужује, да је човек с њим искрен.{S} Па ја га и волим као брата 
ити, који сваким чином својим доказује, да ипак има и једна љубав, која не тражи заслуга, па је 
ли зима, па мора гологлав да сахрањује, да свети водицу, или да у берби стражари, како беру бер 
ловаца.{S} Једва је могао ко да верује, да кола, у којима беше Бранко, не ће стићи са својим пр 
но, уморан, вечерас тек више из навике, да нешто прочита, пре него што заспи.</p> <p>Него вечер 
ост, што госпођица Јелена нема прилике, да ступи на даске, што свет значе“.{S} Баш тада је он п 
шта рукаве на голе пунане, снажне руке, да и њих заштити, те да не поцрне без невоље.</p> <p>Је 
сестри, кад дође до воде и замочи руке, да их пере, – могао би ти Трива штогод помоћи.{S} Нек т 
анастирски намесник, добио мало одушке, да се провесели с веселим Брајковчанима у хладу манасти 
еправично, као и они, који се не хвале, да „раде за народ“.{S} Свештеници, које му драго партај 
ца нема оца!“ – И опет несу пропустиле, да како, ни Ката ни Ната, да пусте <pb n="25" /> коју с 
8" /> <p>У том повика учитељ:{S} Дакле, да пређемо на учење.{S} Гласове смо распоредили, можемо 
с њим и Јован Јаковљевић, па дођу доле, да баш на извору буду сведоци, колико се у истини прави 
лена и Даринка, нестрпељиве, па отишле, да се забављају на свој рачун.</p> <p>Старије остале за 
 од дуга времена, можда, баш и од жеље, да увеличају само једном згодицом више своје благовање  
тати с њим, и уверивши се зар још боље, да се он још једнако срди на њу.</p> <p>А какве ужасне  
е, па му није никада ни било до невоље, да та својства своја изоштрава.{S} Ми све вичемо: „Учим 
, као што беше, даде му се широко поље, да их обадве, Јелену и Даринку, испоређује и пресуђује, 
а је ипак заћутао. </p> <p>– Да Бог ме, да вам мора бити смешно, кад ви не налазите у Бранку др 
аје, гласа од себе.</p> <p>– Да Бог ме, да је госпођа Рашићка узела сад згодну прилику, те дока 
ко радо хтео да зна. </p> <p>Да Бог ме, да су прорешетале и на ситно и на крупно решето и садаш 
удовице!{S} Ух-Ух!{S} Па би добре маме, да прозру мало бар и у будућност, макар да отшкрину кра 
леда, кад се захука.</p> <p>– Да Богме, да бог ме, кад сте се и ви женске успалиле за омлатином 
а сто послова.{S} Па је већ ето, време, да се на селу и госпође враћају са села, кад се и коло  
ко жури њој.{S} Дакле, већ је ту време, да се иде на певање!{S} Па колико Јелену угледала, толи 
, даа је у кући већ било речи и о томе, да ће се ићи у Карловце.</p> <pb n="98" /> <p>Него неје 
 у поп-Стевиној кући као црв.{S} А уме, да удеси, да то, што ради, она и ужива; па што ради, зн 
рљаку, кад се коњ који мухне, па тргне, да преухитри зловољнога Триву кочијаша, те га овај не о 
а шкрипну“.{S} Ако га тек чича опомене, да пева, да помаже, он запара својим храпавим басом, па 
 знам.{S} Имала сам прилике две године, да видим, каква је.{S} Отворена ми се свиди.{S} Шта нас 
уге по српску књижевност остати трајне, да их збиља не потамњује ни слава млађанога Бранка Ради 
има разговор удовица.{S} А имају и оне, да претресу малу своју књижицу из свог ђаковања и друго 
тном, од кога се иначе кроје панталоне, да изгледа, бајаги, као канабе, и да пречасни не би дер 
а Јеленом.</p> <p>Стао учитељ спрам ње, да, бојати, огледа и њен глас, а озбиљан, ни да брком м 
 се и приволео на Рашићкино наваљивање, да доведе Бранка кући, ако је то сматрао и као неки нач 
та ће опет сутра бити...{S} Нема сумње, да је Ната сад и то хтела да каже и да би то рекла, да  
немаде с ким да политизира, и сам паре, да је најпаметније слушати песму.</p> <p>Добри чича под 
атом каљала име његово и његове матере, да замаже очи слабом човеку, па да себе боље угнезди?.. 
, да спавају.</p> <p>Катица оде најпре, да још једаред разгледа по кући, је ли све у свом реду. 
она отуђила поп-Стеву од његове сестре, да је она истерала Тинку из поп-Стевине куће.</p> <pb n 
{S} Радовала се и селу.{S} Радовала се, да види тетку, браћу, сестру, другарицу Јелену и...{S}  
ли се?{S} Кода вам ради?...{S} Ради се, да, али свако за себе.{S} Огрезли смо у гнилости.{S} Не 
аљеном лицу и испуцаним рукама види се, да је вредан човек.{S} Не би нико рекао, да је Јеша био 
не би могао бити равнодушан; а боји се, да се не би показао сметен.{S} Готово би се и смео био, 
.{S} Карловци и Карловчани спремали се, да свечано дочекају госта, коме место то беше тако омил 
ве налоге, – вели Бранко. – Чини ми се, да је већ тражио друго место.{S} Из његова данас разгов 
ринка моли и преклиње, плаче и дури се, да мати одгоди, „бар док прође беседа“!{S} Шта је госпо 
е.</p> <p>Кад је дошла к себи, сети се, да притрчи гостинским колима.</p> <p>– Гле секе!{S} Гле 
рукавице: ...{S} Добро је.{S} Чувај се, да ти их не препали ветар и сунце преко поља, те да не  
 ли је, Бог би га знао!{S} Говорило се, да се негде удавио.{S} А говорило се, да је заблудео у  
, да се негде удавио.{S} А говорило се, да је заблудео у свет.{S} Тек Тинка дахну душом.{S}Неје 
штење, знају, кад им треба донети дете, да га поп Стева уведе у свето православље и у књигу кре 
и, опет, не да се пропевати, чим осете, да љубиш свој народ...</p> <p>Бележник засветлио очима, 
ла вам!{S} Ви тако умете и да храбрите, да сам сад опет слободнији. (Понда се затрча, те додаде 
 да омладина има право, кад се уверите, да није онако страшна, као што вама изгледа, кад се зах 
ају, о чему да и разговарају.{S} Јесте, да разговор њих две неје задро у озбиљан живот; али је  
 мари за нова познанства.{S} Оно јесте, да му не би било први пут, када би се сада састао с гос 
е једи.{S} Јуф, јуф, свиснуће.{S} Хоће, да! – вели Јован. – Не да се та извести из концепта.</p 
алеће с травке травци, као да им шапће, да не клону. </p> <p>Негде се скрила препелица, па пућп 
.{S} Гадни створе!</p> <p>Је ли могуће, да и кћи њена зна за те материне вигове, кад се свагда  
лисавета даде се обрлатити још до куће, да ће заложити своју реч.</p> <p>– Видићемо још, шта ће 
ишта.{S} Натукла лаку повезачу на лице, да јој га зар не препали сунце.{S} Познаћеш је добру до 
, да и толико говори.</p> <p>– Синовче, да те пољубим, – рече чича учитељу и привуче му главу,  
или умрети!...{S} Него једва чека вече, да се састане на прозору с Јеленом, па да је пита, шта  
ићо!</p> <p>– Паметна идеја, бележниче, да се овде мало позабавимо, – примети после Дабижић, по 
ивна идеја од вас, господине бележниче, да овде вечерамо! – кличе Дабижић, кад Кнежевић испева  
е!{S} Глете! – засмејало би се девојче, да и њену пажњу на штогот обрати.</p> <p>А кад хладовин 
чному његову срцу, туђ, јер предвиђаше, да их и мишљење и назори деле ужасном провалијом.{S} Ну 
ко подиже, јер, канда, и не мисли више, да буде економно слободан; те, пошто не може да остане  
 за леђа“; али у његову рожданику пише, да је он рођен за „виши позив“.{S} Тај виши позив он је 
жевић пушта глас где силније, где тише, да се као талас час дигне, час спусти.</p> <p>И благајн 
атише кући и „чичу“, начеоника, нађоше, да је сад најзгоднији тренутак.</p> <p>Сам коровођа поч 
адина.</p> <p>Ја сам му рекао, до душе, да се спреми за село, – дочека исто тако и жедни писар. 
анску митру и он је петнаест пута одби, да може мирно у својем скровитом Ковиљском манастиру пи 
ђе госпођа Ната, те Јелена дође к себи, да је пољуби у руку.</p> <p> Наравно, госпођа Ната пита 
ћка, па је одмах отишла свом поп-Стеви, да му се потужи:</p> <p>– Дошле те варошкиње!</p> <p>Ко 
3" /> <p>И да је когод рекао поп-Стеви, да неје сретан, или да се подао Јеци, он би му одговори 
 <p>Бранко проговори нешто, као бојаги, да се поздрави с њом.{S} И он, до душе, вешт момак за т 
и споменика Бранкова, а више тога ради, да упознамо наш свет боље са песником српског народног  
 особито овај последњи одушевљено ради, да „Брајковац пропева у Бранковој свечаности“ јер „треб 
же, да иде.</p> <p>Куда журиш?{S} Седи, да разговарамо, – задржава га попа. – Нисмо се честито  
 попа смешљиво; а госпођа Јеца га види, да је сад већ мекши од памука.</p> <p>– Омлатина омлади 
 да држи новине, па да се учи, да види, да зна, да чује...{S} Просвета, просвета!</p> <p>Не пом 
ребацио сваки пушку.{S} Али им се види, да несу ловци од заната, него баш од дуга времена, можд 
азане ту мисли; само му мило, што види, да народ зна за Бранка, да је и народ осетио жељу Бранк 
о срдашце куца необично живо, јер види, да се ради око начела, што она, ако и не може да схвати 
и много, да на први поглед од мах види, да се госпођа Јелисавета преварила у рачуну?</p> <p>Дар 
ој у један мах у мало не паде на груди, да јој све исприча, да јој се изјада, да се заплаче у њ 
а она ми меће моју руку на своје груди, да видим, како јој страшно лупа срце.{S} А срце јој луп 
нас је ту и Даринка, па се свако труди, да се што боље представи варошкињи.</p> <p>Бележник се  
те шуми и жубори као на некој водојажи, да се мало даље изгуби роморећи између густиша дивљих р 
у очи, да Бранко тако из ненада одлази, да ником о томе пре не рече ни речи.</p> <p>Госпођа Кат 
лазе, који што више знају.{S} Али пази, да се што више користиш туђим искуством.{S} Тешко оном, 
Ал куд сви Турци.{S} Мисли, но га мрзи, да и толико говори.</p> <p>– Синовче, да те пољубим, –  
куд у варош.{S} Неје што се Марко боји, да би му, сачувај Боже, ускисло, кад би га и чешће доно 
ко искрено, својски, а тако покајнички, да она подиже опет к њему своје миле очице и милокрвног 
 српских породица у Русију.{S} Побегли, да Бог ме.{S} Додијало им овде гоњење за веру као и у Т 
и хтеде да задржи због главобоље, вели, да је сад са свим прошла. </p> <p>Колико је и Даринка у 
онови девојче.</p> <p>– Мати сама жели, да ме зовете по имену, па и ја тако хоћу.</p> <p>– И ви 
 други,... мислим, да сте сви погодили, да је то госпођа супруга нашега вреднога и ваљанога чла 
а се у лицу, па јој се образи зажарили, да креснеш, варница би излетела из њих.{S} По челу јој  
госпође Рашићке, како би јој допустили, да и она пева на Брајковачком селу у недељу.</p> <p>Ако 
дну, де још једну и таман сад наручили, да им Маркова домаћица испржи које пиле.{S} И Марко се, 
е родила и одрасла на селу, па најволи, да и умре ту, али никад неје марила, да јој се и једно  
ошао био к Јовану; а госпођа ме замоли, да вас к њој пошаљем, – одговори Бранко.</p> <p>Попа се 
а своју кћер за њега.{S} За цело мисли, да би је тако усрећила.{S} А оно девојче, збиља, и треб 
белим вином.{S} Али и он наравно мисли, да мора нешто рећи, бар у корист свога „вишег позива“,  
пођа Ната из вароши?</p> <p>– Јавља ми, да ће доћи скоро.</p> <p>– Нека, нека!...{S} Збогом, се 
ева скоком“</p> <p>Не таје Брајковчани, да је поп Стева и са својом првом женом живео у љубави. 
је, госпођу Рашићку, да допусти Јелени, да пева на селу.</p> <p>На учитељево милостива, колико  
аљало отпочети и Брајковачкој омладини, да се спрема, како ће у свом скромном селу прославити с 
 на страну, Бранко.{S} Ал мени се чини, да би се од мене могао истесати, ако и не какав практич 
је па наше“.</p> <p>– Па шта тебе гони, да, можда, ти прихвати њен посао?</p> <p>– Воља и осећа 
 друма, само што по каткад зафрчу коњи, да можда истерају насртљиву мушицу, што им се и у нос у 
 за руком, да и Бранкову матер превари, да дође, те јој се поклони!{S} Ал биће и то.{S} Све је  
укрљешти очима у њега, као да се увери, да ли се овај шали ил’ озбиља бенета.</p> <pb n="66" /> 
 сињи терет.{S} Цео дан се тужи матери, да је боли глава.{S} А кад пошла на певање, па је мати  
и одушеви за нешто.{S} Нешто му говори, да то девојче има осећаја и више свести него у сваке об 
 после подне, с киме речи да проговори, да не дође какво дете, те не купи за новчић свирајку од 
ује на сироче сироте удовице.{S} Ти си, да Бог ме, као и удовица, кад немаш мужа...{S} Александ 
виној кући као црв.{S} А уме, да удеси, да то, што ради, она и ужива; па што ради, зна, да за с 
добро и за себе и за њу.{S} Знаш ли ти, да ће она израдити код поп-Стеве, да све припадне њој и 
народ оно из књижевности.{S} Мислиш ти, да би му ишта помогло, кад бих, ваљда, удесио јавна пре 
ег срца, е, заиста ћеш му и поверовати, да му срце хоће већ да пукне од среће.</p> <p>Јелена за 
ре, него што пођеш, како, ћу ти казати, да поздравиш Кристу, нека што чешће посети кућу.{S} Па  
н пут!</p> <p>Прохтело се госпођи Нати, да види своју сестру, баш као да јој је, не дај Боже, п 
<pb n="54" /> више, који ћете признати, да омладина има право, кад се уверите, да није онако ст 
 <p>Сад се тек ускомеша све, па полети, да ухвати што боље место а што ближе Дунавској обали.</ 
а се не кајем, неје ме ни близу памети, да се кајем, или да се тужим на Беч.{S} Али ипак ме срц 
па се као трже и поцрвени, кад примети, да је споменила то име на своја уста.{S} А осети, да јо 
 одговори она, – за цело лакше поднети, да је син оца лоле; али да бацим на њега и ту љагу, да  
енила то име на своја уста.{S} А осети, да јој је ипак криво, што неје и он дошао, што неје наш 
како су тамо гошће дошле, као да осети, да су му сад у оној кући врата затворена.{S} Не мари за 
гло бије рођено срце.{S} Но ипак осети, да неко близу застаде и куцну у капак.</p> <p>Капак се  
м...{S} Знаш, ја...{S} Најбоље ће бити, да си ти уз њега.{S} Бадава!{S} Мати је мати.{S} Дете н 
азвезе и пијанка.{S} А он мора ту бити, да декламује.{S} Ко би иначе био у чорби мирођија!...</ 
о народ лако прима моду, немој мислити, да би он то примио, кад би <pb n="91" /> му се теоретск 
д мајмуна, може ко исто тако измислити, да је постао од медведа.{S} Судећи по нашем писару, има 
и.{S} Него морам мало и школу отворити, да уђе чиста ваздуха унутра.{S} А можемо тамо баш и учи 
ати!{S} Никада та мени не ће допустити, да ја завирим у њену економију, од како је пало слеме н 
уства за општу ствар, немам наклоности, да исправим свет раменом, „да плачем за туђим насилима“ 
е, били су сви уверени, нема опасности, да ће морати певати без госпођице Јелене. </p> <p>Сутра 
лози.{S} А Кнежевић и опет не пропусти, да не примети, како би му врло жао било, да Јелена не з 
рлук, па му неје требало два пута рећи, да се придружи бележнику, Јовану, писару и благајнику.< 
 за вас све, слободно бисмо могли рећи, да је народ сам себи напуштен, – дода Кнежевић.– И још  
е ревностан.{S} Мало који дан ће проћи, да он не ће посетити женску школу.{S} Па га – ревност т 
 беседи и Бранкову дочеку и не знајући, да железни воз из Пеште не ће доћи тога дана.</p> <p> У 
ши.{S} Али прошао вашар!{S} Дошао кући, да прихвати очеву радњу, па се упео из петиних жила, да 
 у својој чаши, па се извали у столици, да слуша.{S} Сад престаје свака субординација према сво 
.{S} Па јави се тек кад год мајсторици, да се знате.{S} Кажи јој, нека отвори почешће собе онак 
е нагао већ преко стола с чашом у руци, да се куцне с бележниковицом“.</p> <pb n="77" /> <p>Пис 
p>Благајник погледа учитеља, што значи, да и он то пита.</p> <p>– Ви ћете после њих доћи на ред 
два око поноћи дошао и Дабижић до речи, да наздрави оној идеји која живи у српском народу и одр 
ајлепшу кућу с магазинима.{S} Ко јамчи, да му наши поштени општинари не ће баш и продати ту сво 
у недељу...</p> <p>– Свима упало у очи, да Бранко тако из ненада одлази, да ником о томе пре не 
 око стола, као да се, збиља, осведочи, да је баш она та „ружа“.</p> <p>– ... једна ружа, – нас 
ити народ да држи новине, па да се учи, да види, да зна, да чује...{S} Просвета, просвета!</p>  
не ће, који га сваком речју својом учи, да у свету има љубави, него је треба заслужити, који св 
на души и остали.) Ми учимо јуристерај, да „бранимо народна права“; а ја, бога ми, видим, да се 
ше на Бранка таки <pb n="81" /> утицај, да се осети лаган, као да се на ново родио.{S} Опет му  
жник, – ако и јесте лепи српски обичај, да се тек са печењем почиње наздрављати, ако ни вечера  
номад беше у вароши код ње, јавила јој, да јој се ово дана нада.{S} Тако су јој сад сва деца на 
 њеним прозором пиљио као маче у жижак, да ли ће каква вилинска рука отворити капак на прозору, 
ед друштва и пред њим био толико дрзак, да каже, како је „вечита штета за уметност, што госпођи 
ом? </p> <p>Беше то за Бранка растанак, да је једва чекао, да их се што пре опрости. </p> <p>А  
о очима, па намигује на писара, — знак, да позива онога, да декламује песму о браца– Анти и раз 
 писара, дакле, хвала Богу, добар знак, да се раскравио, кад, ето, хоће да се шали.)</p> <p>А б 
 у Јована, па само клима главом у знак, да све одобрава. </p> <p>У том начеоник, као да њих тро 
авио на својој виолини, познао је ипак, да је одјекнуо с оне жице, коју је навио синоћ у Јелени 
тица на грани, те чека згодан тренутак, да прне опет у свет,... у виши свет.{S} Само да му се д 
ити из ока из бока.{S} А ти ниси човек, да укротиш свог сестрића.{S} Ти си господар у кући, ти  
тити, како се он спремао кому на дочек, да му се „омладинац“ не може ни од шале подсмехнути.</p 
руштву! </p> <p>То ли је, дакле, узрок, да се ујак тако смиловао сада на свога сестрића, те га  
} Ама, кажи ми, молим те...{S} Е, знам, да Бог ме!{S} И то је омладинска, баш са свим омладинск 
а испраћаше до врата на улицу.{S} Знам, да те мати једва чека.{S} Да Богме, мати је мати...</p> 
мети између осталога поп Стева. – Знам, да сам му, као млађи ђачић, више пута доносио у ћупи ви 
 али толико <pb n="89" /> могу да знам, да, пре него што поцури шира, мора да поцури по виногра 
 годи ти и други и трећи.{S} Кад кажем, да бих био на селу учитељ народу, то стоји: јер ја, као 
сла, и тако штогод.{S} Ја јој се дивим, да она све то смаже сама.{S} И ни паре дуга нема.{S} Шт 
.{S} Бојим се, забранила би ми са свим, да се и састанем с тобом...· Да јој кажем, кад се врати 
о народна права“; а ја, бога ми, видим, да се и наши народни браничи, „поборници“, наплаћају од 
– Најпосле оно, што сам ја хтео, видим, да народ већ зна.</p> <p>– Је ли по вољи унутра? </p> < 
 се препире о чему с чиком, онда видим, да уме и више коју рећи.{S} Али увек Бранко има право.< 
} Ето, он је кратко време ту, па видим, да га и сељани јако уважавају, јер слушају његову реч.< 
а вас се нахвале.{S} Ал, ја ипак држим, да то мора бити мучно и досадно непрестано капати над к 
у страст у наздрављању.</p> <p>– Молим, да ми се не упада у реч...{S} У нашој средини седи стар 
ву.{S} А то није нико други,... мислим, да сте сви погодили, да је то госпођа супруга нашега вр 
красна и тиха ноћ песмом.{S} Ја мислим, да ће наш коровођа...“</p> <p>А коровођи, Брајковачком  
у акцију.</p> <p>– Цео свет иде за тим, да има што више интелигентних људи.</p> <p>- Интелигенц 
инке кући, дочекала је мати с наредбом, да је обрадује:</p> <p>Спремај се!{S} У суботу ћемо у К 
еда; а почнимо и ми паметније са собом, да видиш, не ће ли и он окренути на боље.{S} Ако ми не  
ају.{S} А мајке се теше и челике надом, да ће им деца бити боље среће од њих... </p> <p>Ката Ја 
чијаша, те га овај не опомене камџијом, да гледа пут преда се.</p> <p>Госпођа Ната дрема, па кл 
прешао у разговор с Бранком и Даринком, да се и он „помеша међу свет“, док су му сви остали ина 
ек диже госпођа Јеца са својом кћерком, да полазе кући.{S} А отпратиће их Јован, Даринка, учите 
итегао узде и замахнуо Бачком ђиватком, да одудари преко коња, па да потера, а госпођа Ната пов 
овица га задржала на сир с црним луком, да прави бележнику друштво.</p> <p>Јеша Дабижић вели:</ 
ахвали.{S} Још да јој испадне за руком, да и Бранкову матер превари, да дође, те јој се поклони 
азних руку.{S} Мајсторица трчка за њом, да и она што прихвати.</p> <p>– Да нисмо штогод заборав 
.)</p> <p>Трива таман замахнуо секиром, да прецепи чвор на цепаници, с којом се већ толико бочи 
<p>Што сад иду, па им се не пада на ум, да прислушкују сваки шушањ, кад се заталаса гдегод у шу 
 ни Зорци ни Јелени не падоше ни на ум, да пазе на њу, шта ће изазвати у њој Зорчине речи!.. </ 
о код свега тога не пада њему ни на ум, да примети, то је, како од неко доба не може ни о чему  
интелигенције...{S} Узми само то на ум, да се ни један интелигентан човек није понизио, да буде 
вор!</p> <p>Сад већ не може поп Стеван, да омладинску ћурдију не одгрне, те не покаже своју ста 
 право сироче.{S} Ко је највише позван, да шири просвету у народа Ког Синови Талије, – глумци,  
 је видити.{S} Од пре то мало који дан, да је нема к мени.{S} Него, ваљда, кад је видила, да је 
 ти је то, сестрић“...{S} Дошао гладан, да се исхрани... „Па не знам ово, па не знам оно.</p> < 
ике предмет је то, наравно, благодаран, да се учини и више, него што је уистини било.{S} Хоће д 
и момка!{S} Није човек увек расположен, да другога забавља.</p> <p>Господар начеоник, стари пен 
S} Но он сам, то јест, писар је уверен, да Србин није за тенористу.{S} Јер тенор не спада у осо 
к иде својим путом. „Нек буде господин, да се не пати!{S} Шат буде помоћник и заштитник удовој  
ћи, ако је то сматрао и као неки начин, да би свој стари грех према сестри и сестрићу загладио, 
не сермију.{S} Тек не може, ето, ни он, да пропусти, ада се и сам не умеша у струју, што се зао 
ити благодаран ујаку, што ме је дозвао, да проведем овде школски одмор, тим више, што ћу том пр 
ођици Даринци толико јој је приповедао, да матери неје требало више, па да јој упадне у очи тол 
<p>Бележник се већ неколико пута дизао, да опет он наздрави, али га увек задржаше остали са:{S} 
е стрепи.{S} Не за то, што би се бојао, да она више зна, него он; него што се, не зна ни сам за 
акопала.{S} Само да јој не би ко рекао, да ту нема за њу места!</p> <p>Млади трговац се окљува, 
а је вредан човек.{S} Не би нико рекао, да је Јеша био некад први момак међу трговачком омладин 
} Ко је свестан учитељ, а ја бих рекао, да су народни учитељи већином такви, то је прави мучени 
има.{S} Јован Јаковљевић му је обрекао, да ће тако ући у Карловце, као да ће доћи, „да бирају в 
 за Бранка растанак, да је једва чекао, да их се што пре опрости. </p> <p>А они су сви били так 
} Та, ње ради највише се и предомишљао, да л да сврне к свом другу.{S} Сам неје знао, како да с 
ада свог века неје поп Стеван помишљао, да ће бити кадгод и проводаџија, па, ето, под старост д 
 се украо из друштва, док неје признао, да је бар прошао поред њених, поред Јелениних прозора.{ 
ди. </p> <p>Али јој сину у главу мисао, да би било врло потребно, да се састане с Кнежевићем, а 
} Далеко је, дакако, од мене и помисао, да бих ја делио, ваљда, с народом своју муку; али да би 
цније опростио, јер као да је омирисао, да Бранку карактер не би тако што никад допустио.{S} Ал 
ин мацан.{S} Ено га, и он лично изашао, да испрати своју милостиву заштитницу.{S} Заковратио ре 
пису ту.{S} Господин бележник је нашао, да је вредно, да му се јави, е је Марко донео пива.{S}  
милостива, вели бележниковици, а дошао, да каже: „Добројтро!“</p> <p>Бележниковица га задржала  
аво.</p> <p>– Да, да, Бранко има право, да Бог ме, – рече Кнежевић и трже руку.</p> <p>– Шта је 
ко нагло?</p> <p>– Идем.{S} Неје право, да сам тако дуго доле, а несам код матере.</p> <p>– О,  
ољу срећу. </p> <p>Па ти мислиш, Стево, да и ја идем с њиме у Карловце!</p> <p>– Да, ја то мисл 
онако имала би да га пита много, много, да га пита, срди ли се још на њу.</p> <p> А зашто се ср 
чуну.{S} А треба ли госпођи Кати много, да на први поглед од мах види, да се госпођа Јелисавета 
у готови.{S}Па ако је по вољи, господо, да донесем сада радованца.</p> <p>– Врло добро! – прого 
тора својим погледом), резултат је био, да су Јован и Јеша на једаред укрстили своје деснице, д 
знаје писарев тенор, који би диван био, да кроз грло неје пропустио већ толико силно пиво, бело 
 је поздрави.{S} Можда би и отишао био, да га госпођа Рашићка не посла поп-Стевану у врт, те се 
јаком, поп-Стевом, тако се био расрдио, да је у један мах хтео да оде из Брајковца.{S} Него доб 
вану Јаковљевићу.{S} Он беше предложио, да се „тако врсној певачици, као што је Јелена, поздрав 
 један интелигентан човек није понизио, да буде, на прилику, бирташ, или трговац или... најслоб 
 не увреди кога, ако би другог замолио, да запева, први сам почиње.{S} Обадве руке пружио преко 
 пчеларски дневник.{S} Можда је мислио, да се и он кадгод баци у који српски пчеларски лист как 
Боже, када би Милан опет сада помислио, да је она, Јелена, нагла у Карловце за њим, за Стајићем 
ају војводу“. </p> <p>Матер је спремио, да дочека и његова друга Јована с његовима.{S} Тетка му 
 у жалости својој, кажу, био и заверио, да не ће никад довести у своју кућу страну женскињу, „д 
“ Повукао би је тим пре, што се уверио, да се и сама гошћа одушевила за „ту идеју“, што би река 
и ове и оне; па је увек, каже, говорио, да је то једно и треба да буде једно.</p> <p>Зорка већ  
> <p>Све то учитељ покупио и наговорио, да се здруже.</p> <p>Одоше у учитељеву собу</p> <p>Најв 
је сломио преко тезге, како је појурио, да види, какве су то даме, што им се шлајери тако лепрш 
 тек почео долазити.{S} Од увек научио, да се повлачи, па мисли, узео би ко за наметање, када б 
но латио, те га и онако сјајно извршио, да је одржао дух народа српскога, ударивши јак темељ ср 
 слободан; него се ипак не показа тако, да не би сестрић његов могао приметити, како се он спре 
мурлуку почео да мрзи на цео свет тако, да га мржња, да, баш та мржња, нагнала, да утопи цео св 
оговори; а не осећа се моћна ни толико, да узме своју руку на траг, нити да његову стисне, већ  
а била; али тако пријатно, тако слатко, да јој се прели туга по срцу, срце јој оте мах, сузе са 
атино, а већ је готово цело село знало, да је сека Ката добила гошће, јер је готово цело село б 
у науци, – све је на свој начин хитало, да се одужи спомену песника српскога јединства, прихват 
госта, коме место то беше тако омилело, да је зажелео у њему боравити вечни сан.</p> <p>Два дан 
ш у јутро.{S} Некоме се ваљда прохтело, да доведе Бечки одбор, који је пратио Бранка од Беча, к 
е плачу.</p> <p>И би тако, можда, било, да не наиђе госпођа Ната, те Јелена дође к себи, да је  
и својим очима?{S} Зар не би боље било, да је увела у кујну, па нек учи Лепо је дати дете и у л 
 овакој прижези, џаба.{S} Боље би било, да сам остао у манастиру.{S} Нема архимандрита, па ме з 
 Бранку, – зуцнуо матери, како би било, да останем код куће, па да прихватим економију.</p> <p> 
е уско...{S} Ето видиш; шта би ти било, да си за годину две дана мој капелан, па временом мој н 
би фали Не знам, шта би и с тобом било, да се ниси оженио.</p> <p>Даринка се смеши, ал готово и 
а не примети, како би му врло жао било, да Јелена не запева с њима, јер – њен глас тако му је п 
нца.</p> <p>Кнежевићу добро дошло било, да се прође у чистом планинском ваздуху, да истера шетњ 
>Као да осећају, е би им неугодно било, да остану у друштву с госпођом Натом и с госпођом Катом 
да помишља и на то, како би добро било, да доведе домаћицу у своју кућу.{S} Па то је прилика, к 
то треба“.{S} Но или што јој се чинило, да неје прилика, да она, девојка, иде сама њему, момку, 
p>– Мени.{S} Стефане, није баш наврило, да Јелену по што по то удам ма за кога.{S} Има она каде 
pb n="50" /> српске научнике покренуло, да с омладином заједно испуне скромну жељу песникову, д 
>– Шта мислиш?{S} Ваљда ниси дошао амо, да мислиш!{S} Приповедај штогод, – вели му девојче љупк 
атељ.</p> <p>Тужи ми се, сиромах, само, да га неко опањкава код власти, па сваки час добија нек 
такав човек.</p> <p>Нека не мисли само, да и тамо није свештеник старији од њега бар у цркви, – 
ци са ситних гусала, тамо,... ох, тамо, да њему каже, како јој је сад одлануло, како ће „све јо 
врло велика погрешка то, што ми држимо, да не може бити интелигентан човек, а да није – „господ 
о на светковину.{S} Ми и онако мислимо, да код матере одседнемо.{S} Ја баш кажем ујаку, да ћемо 
 учитеља Даринци.)...{S} Закључили смо, да са што више народа и ми одемо одавде у Карловце на д 
та бележниковица пресече: </p> <p>– Но, да Богме,... до сад вам је био ту друг,... хајде-де, пр 
 главу мисао, да би било врло потребно, да се састане с Кнежевићем, ако ничега другога ради, то 
 добро познаје Јецу Рашићку, – наравно, да су и оне биле исто тако искрене и исто тако слатке п 
 зна, како јој је мило!</p> <p>Наравно, да и госпођа Ната, а особито госпођа Катица, – та, она  
дода још ова друга, што нађе за вредно, да и себице увери госпођу Нату, како је поуздана.</p> < 
ва.{S} А писар опет нашао је за вредно, да сам своје ножно тај глас однесе до највишег места св 
е и он дошао, што неје нашао за вредно, да дође најпре овамо, па сви заједно да иду. <pb n="61" 
 ње, а од то доба није нашао за вредно, да јој и речи рекне, осим што је јуче у певачкој школи  
сподин бележник је нашао, да је вредно, да му се јави, е је Марко донео пива.{S} А писар опет н 
еме у Брајковцу, на право је и поштено, да јој то врати бар за један или ма и за два дана.{S} Н 
вот школа.{S} И срце му заигра утешено, да још има неко, у коме се никад преварити не ће, који  
 али и оно мало успомене не беше врсно, да и у њему изазове такав пијетет према свом родитељу.{ 
.{S} Молим ја тебе само, је ли то лепо, да девојка, реци још дериште,... та, да бог ме, шта је  
p>То је госпођа Рашићка нашла за добро, да извије, када је дошла, да врати „физиту“ Славнићки,  
 у опште и звони, но највише тек за то, да бабица и кума, ако би се десило тог дана какво крште 
 изумео!“ Једва се одважио још и на то, да по упутству наших пчелара води, а то му се признати  
 господина.{S} Или се и не мисли на то, да трговцу треба више од нешто капитала, што га је обич 
 <p>Општински благајник помислио на то, да и писар збија само шалу с њим, те скочи на њега.{S}  
су песникову и још више: одобрила и то, да је учитељ Кнежевић ваљан учитељ, ма колико да је изб 
није никад показао.</p> <p>– Чудновато, да се, ево, све више њих тек у новије доба сећају, – од 
</p> <p>Учитељ запева гласно громовито, да се чуло широм по Брајковцу, па се и они око кола осв 
акле се беше пре једнога сахата кренуо, да иде у дућан на позив материн. </p> <p>– Марко!{S} Ча 
 <p>Кад је Даринка то вече села у одар, да легне поред Зорке, дуго јој се поглед приковао на ик 
двокат или чиновник...{S} Ти видиш зар, да се ја не одричем рада.{S} Боже сачувај!{S} Само... к 
 узврпољи, док не нађе некакав изговор, да изађе из друштва и оде на улицу, па да дозна, ко је  
ла..</p> <p>У једаред стиже муњом глас, да Бранкове кости не могу стићи у заказани час у Карлов 
е то прашина, слатка, па врућина данас, да Бог сачува! – уздахну госпођа Ната, кад добила време 
, опет на свечаном одру, положи се лес, да и заступник „Матице Српске“ проговори коју у славу п 
рена крила, час их скупи и дигне у вис, да му се боја и на горњем и на доњем делу танких крилац 
и моралу Брајковцу тако опасан атентат, да не могоше на ино, а да се једногласно не подигну про 
овску станицу, где се згрнуо бели свет, да дочека лађу из Новог Сада, и у собу поверенства сигу 
ажено трла руке, кад јој пало на памет, да доведе поп-Стевина сестрића кући!{S}И Бранко, ето, д 
апретка и разлозима поретка, сад, опет, да замедља бљутавост свога лицемерства, тепа час о приј 
.{S} Ако није код ње, отрчала би у врт, да мирише цвеће да га можда узабере, па га брзо за тим  
 српском народу и одржава у њему свест, да не клоне у тешкој ноћи искушења,... да, велим, у теш 
има ли тај дан какве дужности, то јест, да ли је та донела дете те и те младе или жене на крште 
у.{S} Али женске гони нека радозналост, да завире у собу мушкарца неожењена.</p> <p> Даринка, д 
с захтева, да потпомажемо и књижевност, да купујемо и растурујемо књиге, да...{S} Како ко прого 
узучи ја ћу сам молити његову свјатост, да се смилује на сироче сироте удовице.{S} Ти си, да Бо 
 и Јован и да не осећаше збиља потребу, да се одмори.{S} Готово да је био већ и заборавио на уј 
зисторији.{S} Ја ћу ти написати, тужбу, да се развенчаш.{S} Петнаест година га већ нема.{S} Рас 
м!</p> <p>Што јој већма долази у главу, да је потребно да се са учитељем састане, то Јелена све 
 заједно испуне скромну жељу песникову, да му пренесу последње земне остатке на вис убавога Стр 
а лоле; али да бацим на њега и ту љагу, да му је мати распуштеница, не могу.{S} Преудавати се у 
сада, када је, тако рећи, већ на прагу, да буде свој човек, а за толико година до сад не запита 
 – пита Јован, па тек сад пребаци ногу, да устане.{S} Чини ми се, пише нешто.{S} Остао је у сво 
акала се, <pb n="99" /> изгубивши наду, да ће се и вечерас састати с њим, и уверивши се зар још 
е његова мила супруга Анастасија, кажу, да је поп Стева говорио, како никад не ће ни наћи више  
У последње време гонио је Игњата, кажу, да се да бирати чак у Загреб...{S} А игуман, док је Игњ 
шли сви пред школском зградом и чекају, да учитељ распусти децу из школе. </p> <p>Прижегло летњ 
ој се и један и други озбиљно спремају, да сваки својим путом отисне свој брод на то море.{S} П 
а вијају над собом облаке, већ пуштају, да поред њих пролећу чворци, што се надлећу као облаци  
атере одседнемо.{S} Ја баш кажем ујаку, да ћемо код ње одсести.{S} А Јелена се радује, да је по 
дак!{S} Толико се прилика да је човеку, да га воли.{S} И људи... па ни они несу тако рђави, као 
рећи ће Бранко, па употреби ту прилику, да стане поред Даринке. </p> <pb n="47" /> <p>– Па како 
олико се занео, помишљајући на Даринку, да, блажен, у мало гласно не кличе: „Мати, твој лептир  
вши зелену паприку, – Пукла би на боку, да не рекнеш.{S} Пусти човека амо...{S} Докторе, седи о 
ли сви, што год их је, госпођу Рашићку, да допусти Јелени, да пева на селу.</p> <p>На учитељево 
 срцем, свом душом, па и самом помишљу, да је оно узрок Стајићеву наглому одласку из Брајковца, 
 је јасно показивала пут и светлила му, да не залута.{S} Већ да му увређена љубав и преварена в 
коле, као сад.{S} Треба да имаш на уму, да сам ја месни школски надзиратељ.</p> <p>Тужи ми се,  
којних.{S} Понда је Ката прешла орману, да покаже Нати ствари, што је Даринка све порадила...)< 
ак памћење не изневери, кад се опомену, да до сад неје ни мислио о њему, бар не озбиљно; ако га 
> <p>Легао Бранко на траву у хладовину, да чита.{S} Обично би до сад у то доба већ био код Јова 
када га испраћала у туђ свет, у даљину, да у највишим школама тамо збира себи плодове човечјег  
оте кћер“, па тражи негде горњу хаљину, да им изађе, па да им очита. „То је опет масло тога Кне 
 времена, па дошао у општинску писарну, да прежива о ноћашњој пијанци,</p> <p>Бележник послао п 
 а да не спомене, како неки виче на њу, да је божем она отуђила поп-Стеву од његове сестре, да  
 сестрићем испод руке; те оде у кухињу, да изнесе јело на сто. </p> <milestone unit="subSection 
– њен глас тако му је потребан у збору, да готово без ње не ће моћи бити ништа.</p> <p>**...*Уд 
 тако на тенане плови по небесном мору, да му они не могу ништа.{S} А месецу ни бригеша.{S} Чис 
ала на потегу, па се ухватила за лотру, да се попне на кола. </p> <p>Даринка се већ наместила,  
свињи, или тако што, Давина је увек ту, да свесрдно послужи.{S} Она је, тако рећи, Игњату и све 
 појма о томе или се сматра за срамоту, да се један свршен универзитетлија може вратити у свој  
овела била поп-Стевина сестрића у кућу, да му наметне своју кћер, и како је сам поп Стева прово 
свију певачких дружина, што дошле беху, да увеличају ову светковину, а иза леђа му кроз жагор с 
а се прође у чистом планинском ваздуху, да истера шетњом мамурлук, па му неје требало два пута  
а вечерње.{S} Понда је изашла на улицу, да види, – кад ће поп Стеван проћи и вратити се на вече 
 Многи се свет беше искупио на станицу, да их дочека.{S} Београдска лађа беше дупком пуна.{S} П 
ово би се и смео био, ето, на први мах, да га Даринка прва не поздрави:</p> <p>– А!{S} Јесте ли 
печата, да дође, ако хоће, у Брајковац, да проведе које време!{S} Добро му дошло баш с тога што 
утопи цео свет у манастирски Радованац, да искали своје увређено љубоморно срце.{S} Онда, када  
е лепо радити!{S} Па што зарадиш, знаш, да ти нико за тим заплакати не ђе, па ти је слађе...{S} 
ом.{S} Ако није и он код кола.{S} Знаш, да стрепим, кад се игра то коло!{S} Дете, као дете, мот 
 </p> <p>Е, како ти само!{S} А не знаш, да нема још много до недеље?</p> <p>Ви сте мушки увек т 
 добро.</p> <p>– Да, да, треба да идеш, да видиш матер,... треба, да! – говори поп Стева све на 
х те чекала целу ноћ.</p> <p>– Верујеш, да ћу доћи; је л?</p> <p>– Ниси никад слагао.</p> <p>Кн 
десетак јаја и..</p> <p>– Но, па видиш, да ће то све још бити као што треба.{S} Госпођа Јеца се 
на...{S} Ама молим те, зар ти не видиш, да у нас нема никакве дисциплине, нема странке: ради, к 
као, – дода бележник. – Него кад велиш, да је сам Варнава у манастиру, како би било да пред веч 
вце, ако и посети своју сестру, мислиш, да сме то њој казати?{S} Боже сачувај!..{S} Сад се попа 
ујакова реч на памет; „Ваљда не мислиш, да ћеш вечито ђаковати.“ Да!{S} Понда треба помишљати и 
p> <p>Вараш се, мој Бранко, ако мислиш, да код мене није то озбиљна намера, – надовеза Јован на 
лу.{S} Данас сутра, ако не оде у варош, да тамо отвори већу радњу, ево мог носа, ако не назида  
и брудершафт, то јест, потписали пасош, да могу бити један према другом неучтивији, те не само  
> <p>– Да, Александра. </p> <p>– Да,... да! – пуче попи пред очима. – Знам, шта; Нисам... нисам 
 да не клоне у тешкој ноћи искушења,... да, велим, у тешкој ноћи искушења, која га је стисла, д 
{S} За то сте ви ту, па учите народ,... да, учите га!{S} Треба сви да га учимо!{S} Ја то увек к 
ло автономије, то не било је; па казао: да, па казао: не.{S} Само чино, само по чину!{S} Па пак 
 не у калуђере!..{S} Шта мислиш, Тинка; да даш Александра у Карловце у гимназију? проговориће п 
ода: </p> <p>– Ти си невина, срце моје; да Бог ме, па не познајеш, камо што смера. </p> <p>Дево 
ићка обрлатила поп-Стеву, <pb n="95" /> да говори сестрићу за Јелку, шта је све поп Стева говор 
ни опепелити.{S} Њега једног, па...!{S} Да их има на одмет, па ни једнога,... само не у калуђер 
је могла више ни заспати после тога!{S} Да зна само, како јој је синоћно певање његово прионило 
општином, па..</p> <p>– Сто му мука!{S} Да, ја сам господар у кући, па ће бити онако, како ја х 
е трпљаше у тај мах бедни њен Милан!{S} Да зна само, колико је грких пилула прогутао већ и дана 
урчија.{S} Леп занат, таман за село!{S} Да се држао тога, па да га види Бог и њега и Тинку и си 
="74" /> стојимо у томе?{S} Жалосно!{S} Да се заплачеш!..{S} Боли га, да Богме, што је понижен; 
вно, Ната Кати. „То је дечја радост!{S} Да коме ћу, ако њима нећу!?{S} Да је њихов отац жив!“ – 
!“ заори се на ту реч око стола.)...{S} Да, господо моја, – залеће се Дабижић све живље, – дана 
ве.{S} Ја кажем, Стефане родитељи...{S} Да Бог ме, ти си јој, рећи, као и отац, како си је прим 
о се слабо трзали и утргли око лова.{S} Да им се уз пркос учловио гдегод зека, или лис, или јаз 
 каву, па се тужи, како ну не прија.{S} Да му је хладан батак с киселим краставцем.</p> <p>– Шт 
ицу.{S} Знам, да те мати једва чека.{S} Да Богме, мати је мати...</p> <p>Бранко већ пошао, а не 
во, – та, за то сам ти га и послала.{S} Да сте, велим, на само.</p> <p>– Нисам те разумео...!{S 
 па сад не зна, шта ће и кут ће пре.{S} Да га остави, па потрчи по Мацу, или ће најпре да га ун 
а.{S} Но треба радити и бар одржати.{S} Да извади Јована из школе?{S} Да га с по пута скрене, п 
/p> <p>–Да, да!{S} И ја тако мислим.{S} Да Бог ме!{S} Положићу докторат, свршићу и ту формалнос 
 намери могла је доћи на таку мисао.{S} Да уда своју кћер за њега.{S} За цело мисли, да би је т 
тао.</p> <p>– Е, добро кад је устао.{S} Да му бар кажем с Богом!</p> <p>– Ви одлазите?</p> <p>– 
Око тога му се мисли највише и врзу.{S} Да се обазре на оваке слушаоце, ови ће или пљескати или 
ући, па ће бити онако, како ја хоћу.{S} Да, ја сам господар у општини, па... (Осмелио се тако п 
ас душе своје, него кућу и породицу.{S} Да је когод дао што за душу његову или за жену му и син 
аду наши учењаци, па о томе да пишу.{S} Да, о томе!{S} Треба писати књиге за народ, треба учити 
дост!{S} Да коме ћу, ако њима нећу!?{S} Да је њихов отац жив!“ – „И твоја јединица нема оца!“ – 
ржати.{S} Да извади Јована из школе?{S} Да га с по пута скрене, па „да извади можда свом рођено 
а радост.{S} Коме ћу, ако њима нећу?{S} Да је њихов отац жив!</p> <p>И твоја јединица, – сад ће 
и са свим, да се и састанем с тобом...· Да јој кажем, кад се вратимо из Карловаца са свечаности 
има смео у брк рећи:{S} Ја тако хоћу! – да, још док је чича био у снази, и држао узде, и знало  
ели, па, – Хајдемо!.... идем, – каже, – да видим моју Кату.{S} Давно је – каже, – нисам видела, 
певања код Марка, – пресуди бележник, – да му сефтеишемо нов еспап.{S} Бранко се и не обазире м 
брити, (да је варошкиња не надмудри): – Да Бог ме, младеж треба да пева!</p> <p>То је госпођа Р 
м селу, удеси за прост народ.{S} Хоће – да му каже, ко је био Бранко Радичевић, шта он вреди за 
 – једва промуца.{S} Понда дода живље:– Да видиш само!</p> <p>И узе Даринчину руку, па је прити 
а, а над књигом?</p> <pb n="24" /> <p>– Да се што боље удесим с овим, што постоји, и да живим,  
дра?</p> <p>– Да, Александра. </p> <p>– Да,... да! – пуче попи пред очима. – Знам, шта; Нисам.. 
 <p>Тек попа је ипак заћутао. </p> <p>– Да Бог ме, да вам мора бити смешно, кад ви не налазите  
оју и више ни за какво добро. </p> <p>– Да, и опет велим, – узе опет Јован – што више свесних е 
а и ја идем с њиме у Карловце!</p> <p>– Да, ја то мислим.</p> <p>Тинка обори главу, па се даде  
 Сад је наишла, Бог да прости!</p> <p>– Да Бог ме да се то све онда расправљало, кад деца несу  
мо!{S} Чујмо!{S} Јеша има реч!</p> <p>– Да, господо моја, – опет ће Јеша. – Не ће српски народ  
ар. – Пиво чисто стужи човека.</p> <p>– Да, да!{S} За вечеру радованца!- пристадоше сви у глас. 
 у недељу?{S} Уплете се Зорка.</p> <p>– Да!{S} Ето видиш.{S} Па што му драго!{S} Ја ћу доћи у н 
о вама изгледа, кад се захука.</p> <p>– Да Богме, да бог ме, кад сте се и ви женске успалиле за 
ола и бекрија? – спомиње Ната.</p> <p>– Да, да.</p> <p>– Нисам ни знала, да је то баш њен син.{ 
и, али не даје, гласа од себе.</p> <p>– Да Бог ме, да је госпођа Рашићка узела сад згодну прили 
за њом, да и она што прихвати.</p> <p>– Да нисмо штогод заборавиле? – пита госпођа Ната, а крст 
“.{S} Оста сам ујак с нећаком.</p> <p>– Да, да, треба помишљати на своју будућност, – проговори 
{S} Али увек Бранко има право.</p> <p>– Да, да, Бранко има право, да Бог ме, – рече Кнежевић и  
јед, као да не слути на добро.</p> <p>– Да, да, треба да идеш, да видиш матер,... треба, да! –  
жи се попа, па вели за Јелицу.</p> <p>– Да, да!{S} Сећам се...{S} Трчкарала је туда око мене, к 
из Брајковца него у Брајковац.</p> <p>– Да он мени не рече ни речи о томе!</p> <p>– Збиља?</p>  
и послала</p> <p>– Александра?</p> <p>– Да, Александра. </p> <p>– Да,... да! – пуче попи пред о 
> <p>– Хвала Богу!{S} Како ти?</p> <p>– Да рекнем, здрава сам до божје воље.{S} Шта ти раде деч 
<hi>народ</hi> увести унутра!“</p> <p>– Да приредимо и ми овде какво село у ту цел!{S} Предложи 
а му каже.</p> <p>– У Карловце</p> <p>– Да, к матери. </p> <p>– Карловци су данас, у овај пар,  
љда не мислиш, да ћеш вечито ђаковати.“ Да!{S} Понда треба помишљати и на своју кућу, на своје  
тица за госпођу Јецу. – Медом залива, а да лизнеш, очемерила би се.</p> <p>– Шта ће сирота удов 
е она и Даринка са Стајићем, не мога, а да не подсети своју сеју, како су се обадве препале, ка 
 помислила у тај пар:{S} Тек не мога, а да је не пољуби. </p> <p>А Даринка прислонила главу на  
на образима!</p> <p>Понда неје могла, а да не ошине и Даринку, како је ћуталица, али подла и по 
 у свет!</p> <p>Исто тако неје могла, а да не ухвати прилику, па каже, како јој је мило, о, Бог 
онда и поред Зорке неје могла Јелена, а да се не похвали, како јој ипак мио Брајковац, јер је д 
те идући кроз двориште, не може попа, а да као добар домаћин, овде онде не завири, ма само по с 
.{S} Не би било лепо, опет, и да оде, а да се не јави њему и његовој матери. </p> <p>У тај мах  
поп Стеван.{S} Не ћеш тек отићи горе, а да и нама не кажеш с Богом? </p> <p>Беше то за Бранка р 
га бележник да се том приликом одржи, а да не примети, било што не трпи толико разметање свога  
неко доба не може ни о чему да мисли, а да у једно не помишља и на то девојче.{S} Па кад неје у 
спођа Рашићка неје могла да пропусти, а да не спомене, како неки виче на њу, да је божем она от 
, да не може бити интелигентан човек, а да није – „господин“, док овамо имадемо доста „господе“ 
> му се теоретски о томе предиковало, а да не види то од нас својим очима.{S} Престанимо ми рад 
 опасан атентат, да не могоше на ино, а да се једногласно не подигну против таких новотарија.{S 
 ја мислим и држим, нити могу на ино, а да не</p> <p>– Сад ће бити по сахата, – примети му жена 
оред Јелениних прозора.{S} Прошао!{S} А да је био искрен, и да јој је хтео све признати, морао  
.{S} Брате, ништа лепше од тога...{S} А да се лепо радити!{S} Па што зарадиш, знаш, да ти нико  
 Мој синко, – уплете се поп Стеван, – а да што сам ја ту већ двадесет и толико година?!{S} Учим 
дечица?</p> <p>– Хвала Богу!</p> <p>– А да шта ћеш!{S} Јавља л ти се госпођа Ната из вароши?</p 
ете тек рећи то за омладину.</p> <p>– А да шта је друго та ваша дерна политика него туђа брига? 
Види она то, па му напомиње:</p> <p>– А да за то сам га тамо и послала</p> <p>– Александра?</p> 
на другој правиле „физите“ несу могле а да се не дотакну Брајковачкога певачкога друштва. </p>  
 слути на добро.</p> <p>– Да, да, треба да идеш, да видиш матер,... треба, да! – говори поп Сте 
 водимо рачуна о раду наших људи, треба да знамо, камо смерају, али...</p> <p>– Али да ћутимо,  
ису имали таке школе, као сад.{S} Треба да имаш на уму, да сам ја месни школски надзиратељ.</p> 
ређивати ток народној судбини.{S} Треба да водимо рачуна о раду наших људи, треба да знамо, кам 
ика често.{S} Чика је одобрио.{S} Треба да одемо и код тетка-Тинке.</p> <p>Нова неприлика за Је 
 <p>– Хајдете.{S} Тражимо вас.{S} Треба да се журимо на Дунав.{S} Сад треба скоро и топ да пукн 
ли на одар, други стоје.</p> <p>– Треба да оженимо овога нашега учитеља!-- примети госпођа беле 
ш већма дошао до тога уверења, да треба да остане код куће.{S} Треба народ поучавати.{S} А ко ћ 
 мислиш сватови су! </p> <p>Зорка треба да иде по девојку.{S} Мати каже, биће да је у колу, па  
 још Јован и Даринка поучити, где треба да рашири руке, где да их метне на груди, где да их скр 
си други број и казује место, где треба да се окупе чланови ове или оне депутације, пре него шт 
 па се даде у памет.</p> <p>Ти не треба да се што бојиш, – узе поп да кује, док је врело. – Узе 
у, те доказала поп-Стеви, како не треба да вређа Александра због његових омладинских назора. „С 
не надмудри): – Да Бог ме, младеж треба да пева!</p> <p>То је госпођа Рашићка нашла за добро, д 
ећила.{S} А оно девојче, збиља, и треба да се усрећи.{S} Душа је њена чист још неисписан лист б 
, каже, говорио, да је то једно и треба да буде једно.</p> <p>Зорка већ опет дотрчала с књигом  
дговори Јелена ђаволасто; – па ви треба да почнете.</p> <pb n="39" /> <p>Бранко ћути; или не зн 
ме у левентовању.{S} Поштен човек треба да помишља на породицу.</p> <p>– Поштен човек треба нај 
ој Арсеније.“</p> <p>Арсеније њен треба да је по занату ћурчија.{S} Леп занат, таман за село!{S 
p> <p>– Мати ми увек говори, како треба да сам пријатна с њим и искрена.{S} Ја и не могу друкче 
 себе. – Све ће то још бити, како треба да буде.{S} Нисам тек могао момку одмах с неба па у реб 
о је грозно, господине мој.{S} То треба да знаду наши учењаци, па о томе да пишу.{S} Да, о томе 
почиње да нагађа.{S} Па баш за то треба да му каже, како мати хоће, мати хоће а не она, да се и 
о беше омилело.{S} То је оно, што треба да измири, а у идеји Бранковој, све без разлике и полит 
рлук.{S} Прижегло летње сунце, па глава да му пукне.{S} А дошао је до искуства, да је хладан си 
слутити, како се води туђа брига, једва да и назиремо, шта је то јаван живот,... омладина неје, 
народне свечаности, какве до сада једва да је било кадгод у нас.</p> <p>– А, знате ли, ко је на 
оји још нисмо ништа свршили, који једва да умемо и слутити, како се води туђа брига, једва да и 
та сестра брата за савет. </p> <p>Да га да, вели поп Стева, у Јазак за манастирског ђака...{S}  
е ће моји сељани имати прилике, на кога да се угледају ако хоће.{S} Тако продире у народ оно из 
то не ваља, па не ће народ имати у кога да се угледа; а почнимо и ми паметније са собом, да вид 
ојим позивом, и зна увек милион разлога да наброји против правца, којим је пошао.{S} Изађе учит 
Али кад бележниковица закрешта, не мога да одушевљено не примети:</p> <p>Диван алт, милостива!{ 
лог.</p> <p>Јован се насмехну и не мога да не покаже своју сумњу.{S} Кнежевић му доказује да то 
 заспи.</p> <p>Него вечерас му се не да да чита ни колико иначе у овакој прилици.</p> <p>Пред о 
лију, тихо, по свом начину, тек само да да арију: </p> <quote> <l>Дух времена сад је таки,</l>  
му прва реч.{S} Од њих две не зна, која да прихвати реч.{S} Опет ће он:{S} Само да нас послужи  
 овај тако сладак!{S} Толико се прилика да је човеку, да га воли.{S} И људи... па ни они несу т 
ост.{S} Тако госпођа Рашићка неје могла да пропусти, а да не спомене, како неки виче на њу, да  
{S} Ал само...{S} И сад језа цело хтела да се потужи, како Криста скоро свако боговетно вече из 
} Нема сумње, да је Ната сад и то хтела да каже и да би то рекла, да није ту – „дете“, Даринка, 
ед тобом читати ни „ђачки растанак“, ма да си ти данас тако занесен за Бранком.</p> <p>– Омлади 
превешће и њу Јеца жедну преко воде, ма да се колико пући, вели Рашићка за Стајићку.{S} Само да 
> <p>– Пардон!</p> <p>Јелена хтеде сама да се сагне, па да дохвати књигу; али је Бранко преухит 
уго ће остати узором омладини, која има да се учи; а дела њихова биће вазда на углед, како ваља 
да.{S} Па хоће да и свој говор, што има да га држи на Брајковачком селу, удеси за прост народ.{ 
т,... омладина неје, мислим ја, позвана да води коло, она не може давати правац, одређивати ток 
неки пут у безазлено јој срце, које зна да куца још увек само за маму или ближега којега сродни 
ински печат.{S} Ми све морамо од туђина да набављамо за своје рођене паре, а пара мало, док пот 
, што ће у тој великој свечаности и она да суделује.</p> <p>Пре него што ће синоћ деца полегати 
 таман за село!{S} Да се држао тога, па да га види Бог и њега и Тинку и синчића му!{S} Али Арсе 
ли...</p> <p>– Али да ћутимо, ваљда, па да им климамо главом, као оне лутке на гајтану у вурштл 
 што је зажели госпођа Јеца Рашићка, па да јој поп Стева Радојчић неје испунио.{S} Признати се  
неке ствари, што их је Зорка радила, па да је похвали пред тетком из вароши и пред сејом.{S} А  
 паметније, него да слегне раменима, па да се и он придржи „начела“ Брајковачкога благајника: „ 
на таки неред, или што је ту Јелена, па да је пецне.</p> <p>– Ви сте сретне руке, госпо, – ухва 
ком ђиватком, да одудари преко коња, па да потера, а госпођа Ната повика:</p> <p>– Кристо!{S} К 
му тражи по селу гдегод овчија сира, па да га с црним луком и хладним меканим хлебом једе на ма 
и се заводиш за аукторитетима!{S} Е, па да Бог ме: <foreign xml:lang="de">angehender Professor< 
ажи негде горњу хаљину, да им изађе, па да им очита. „То је опет масло тога Кнежевића!“</p> <p> 
 <p>– Жао ми је, да ниси остао дуже, па да прошврљамо мало у наоколо по селима и по манастирима 
p> <p>Јелена хтеде сама да се сагне, па да дохвати књигу; али је Бранко преухитри. </p> <p>– Је 
д, треба учити народ да држи новине, па да се учи, да види, да зна, да чује...{S} Просвета, про 
, како би било, да останем код куће, па да прихватим економију.</p> <p>Бранко га радознало погл 
оведао, да матери неје требало више, па да јој упадне у очи толико интересовање о тој „красној  
ад живило.{S} Боже, да устану стари, па да чују,...{S} Боже!..</p> <p>– Ала ти је то наопако вр 
ар ви то не знате?{S} Могу вам дати, па да читате.{S} Па ја мислим, можда се која породица врат 
с нама.{S} Хајде, да ми дамо донети, па да ми њега почастимо!</p> <p>Ја сам за то!- прихвати мл 
 најозбиљнија намера, да дођем кући, па да прихватим економију.{S} Ја осећам у себи за то воље, 
 да се састане на прозору с Јеленом, па да је пита, шта јој вели мати?</p> <p>(Таман га је лепо 
сваки час препоручују по нешто ново, па да је чак и некаки Орлић и Коњовић и не знам ко пронаша 
ји иоле разабира за наш јавни живот, па да не зна за Карловце, за „српски Сион“?</p> <p>Ко не з 
јада, да се заплаче у њену загрљају, па да обадве плачу.</p> <p>И би тако, можда, било, да не н 
матере, да замаже очи слабом човеку, па да себе боље угнезди?..;.{S} Гадни створе!</p> <p>Је ли 
о се...{S} Сад ће да скочи на земљу, па да гдегод у окриљу тамне ноћи у самоћи прождере жртву с 
{S} Питала га, хоће ли ићи к Јовану, па да је поздрави.{S} Можда би и отишао био, да га госпођа 
у, до душе, и сама, да потражи Мацу, па да је пошље кући...{S} Гле, молим те, које је то доба,  
 да изађе из друштва и оде на улицу, па да дозна, ко је дошао.{S} Баш му то добро и дошло.{S} Н 
ада на јесен код тетка–Нате у варош, па да и она иде у вишу девојачку школу.{S} Те радости, тог 
т, <pb n="52" /> као што је била,... па да јој се момак веша на прозор?{S} Каква је она мати, к 
е не покаже своју стару ћуд.</p> <p> Па да о чему ви омладина разговарате, кад се састанете?</p 
а Јелисавета.{S} Не свиди јој се.{S} Па да сте пречекали до недеље, сви би заједно на светковин 
 – примети безбрижно Јован.</p> <p>– Па да за што више од по века проводиш за скамијама, а над  
. –</p> <p>– Јован је тако.</p> <p>– Па да где би на друго место, – одговори јој Бранко, а као  
нам, да, пре него што поцури шира, мора да поцури по винограду скоро исто толико зноја.</p> <p> 
 где како треба.{S} Но за то Зорка мора да трчка за њом из собе у собу.</p> <p>У Даринку ушао ц 
 би Јелена и душом и телом!{S} Али мора да га притискује рукама.{S} Понда скочи са столице, про 
ред му примети: </p> <p>Ваши стари мора да су пореклом из Русије.</p> <p>Благајник укрљешти очи 
 никога на колима, послала Ђуку пандура да распита, ко је то дошао.</p> <p>Господин бележник, г 
ре не рече ни речи.</p> <p>Госпођа Ката да пукне у себи од смеха, како се премудра Рашићка прев 
 Ономад...</p> <p>И сад удари сека Ката да описује, шта јој је „та девојчура“ кад рекла, како п 
</p> <p>– Нисам могла, тек зарад детета да јој – рече, очитам у очи; а ја бих знала, шта бих јо 
вака има доста штошта да преврне, доста да спомене и мртвих и живих, и када се збије у самоћу,  
па, ако му је образ иначе и могао доста да поднесе, сад се нађе у великој неприлици.{S} Чисто н 
чика... ваш ујак а и мати не могу доста да вас се нахвале.{S} Ал, ја ипак држим, да то мора бит 
оцрвене.{S} Гледа у њега, а не зна, шта да му каже.</p> <p>– У Карловце</p> <p>– Да, к матери.  
е и пољубиле.</p> <p>Јелена не зна, шта да одговори.{S} Стале јој очи, па упрла поглед у Даринк 
 таку прилику:{S} Али и она не зна, шта да каже. </p> <p>Неколико обичних речи, и растадоше се. 
"39" /> <p>Бранко ћути; или не зна, шта да одговори, или не ће, што мисли.{S} А мисли: „Што се  
 пре. </p> <p>Јован сад тек не зна, шта да мисли, већ се забленуо час у бележника, час у бележн 
 је тренутак озбиљан.{S} Но не зна, шта да каже.</p> <p>А Рашићка се, што би рекао Брајковачки  
а.</p> <p>– Не знаш ништа?</p> <p>– Шта да знам?</p> <p>– Госпођица Јелена је одбегла.</p> <p>– 
е попа. </p> <p>– А Јелена не сме ништа да каже, већ саже главу, па стаде гутати, као да јој не 
 Боже мој!{S} Та свака има доста штошта да преврне, доста да спомене и мртвих и живих, и када с 
кад је ветар или зима, па мора гологлав да сахрањује, да свети водицу, или да у берби стражари, 
рема свакоме, с којим свагда беше готов да обгрли цео свет.</p> <p>Него у тој тами сукну једна  
 – вели сека Ката. – Сад је наишла, Бог да прости!</p> <p>– Да Бог ме да се то све онда расправ 
 зимус говори Даринци, како морају, Бог да, на лето ићи теци у</p> <p>Брајковац.</p> <p>Како он 
ве, што остало после Игњата.{S} Ако Бог да, даће и најмлађег сина у школе.{S} А није рада, ни к 
, где „луфтира главу“.</p> <p>– Ако Бог да? пита Кнежевић Јована и Бранка...{S} Шта?{S} Кући?{S 
ета у кућу, као и њен отац, па како Бог да.{S} Тек док је ње живе, не пушта узда из руку.{S} Јо 
S} Мати је мати.{S} Дете не треба никад да је напуштено и остављено, можда, доброј срећи и само 
младинац одговара, па не знаде, шта сад да му каже, већ окрену на друго:</p> <p>Хајд заједно до 
пловидбу и кују котву, која има кад тад да их овде или онде заквачи на пучини будућега живота.{ 
исати књиге за народ, треба учити народ да држи новине, па да се учи, да види, да зна, да чује. 
га, како пева, као човек, који хоће све да разумева; па је мотрио и Јелену.</p> <p>Благајник се 
стегло.</p> <pb n="56" /> <p>Нема снаге да проговори; а не осећа се моћна ни толико, да узме св 
е Бранко. – У ову недељу ћемо и ми овде да држимо своје село у корист преноса и споменика Бранк 
 поучити, где треба да рашири руке, где да их метне на груди, где да их скрсти, а где гласом да 
ири руке, где да их метне на груди, где да их скрсти, а где гласом да јачим говори, где опет ти 
доћи ће ми у визиту.</p> <p>И сад узеде да оговара госпођу Нату, како се дала наплатити од поп- 
.. </p> <p>Јелена се убезекну.{S} Хтеде да пита: на што?{S} Али госпођа Рашићка помрче оштро на 
 истрже своју руку.</p> <p>Јелена хтеде да проговори, али јој заста нешто у грлу, па гледи само 
А кад пошла на певање, па је мати хтеде да задржи због главобоље, вели, да је сад са свим прошл 
вде.</p> <p>И гостољубиви бележник пође да прави места Јовану уза сто, не бил забашурио, што ње 
ушења, која га је стисла, да једва може да дахне.{S} Та идеја, господо моја, има своје живе поб 
рца у <pb n="65" /> женскиње, која може да се истински одушеви за нешто.{S} Нешто му говори, да 
ради око начела, што она, ако и не може да схвати, ипак осећа, да је лепо и добро, кад сене сам 
, шта бих јој рекла.{S} Мени то не може да поднесе.{S} Богме, ето, други боље пролазе с дебелом 
де економно слободан; те, пошто не може да остане од срамоте у свом јату, тумарне бог те пита к 
</p> <p>За то благајник ужива, што може да мечи као „Прави Рус вели за њега увек писар.</p> <p> 
ign>, ни лук јео ни на лук мирисао, узе да припали смотку.</p> <p>И госпођа бележниковица се на 
оре.</p> <pb n="21" /> <p>Ната опет узе да се хвали са својом Кристом.{S} Намерила се на добру  
 се уједе мало за доњу усну.{S} Хтео је да наведе разговор на нешто друго; али оштро омладинац  
же своју сумњу.{S} Кнежевић му доказује да то може бити.</p> <p>– Шта?{S} Научићемо Бранково ко 
та за госпођицу Јелку, што нема прилике да ступи на позорницу! </p> <p>Бог ме, добро она изигра 
м, па, кад ушле у прави разговор, узеле да преврћу листове у дебелој књизи своје прошлости.{S}  
седе и разговарају се, како ће што боље да удесе село, што га спремају.</p> <pb n="55" /> <p>До 
често и мајсторица, па и Криста. („Боље да ми је ту, него да се витла којекуда“, мисли госпођа  
ишла, Бог да прости!</p> <p>– Да Бог ме да се то све онда расправљало, кад деца несу ту.{S} Дец 
 треба да знаду наши учењаци, па о томе да пишу.{S} Да, о томе!{S} Треба писати књиге за народ, 
</p> <p>Бранко као да не ће више о томе да говори.</p> <p> И сви заћуташе.</p> <p>– И опет свак 
приљубила уз њу, па ћути, као да не сме да проговори.</p> <p>– Ово понесите као спомен са песни 
игуран склизну на страну, као да не сме да се задржи ни на једној ни на другој.</p> <p>– Изашао 
ђе у великој неприлици.{S} Чисто не сме да му гледа постојано у очи, и, што му се давно и давно 
– Не ће српски народ клонути, догод уме да штује и мртве поборнике, (на ту је реч баш особито у 
тељ, – што дрхћеш?</p> <p>Јелена не уме да одговори.{S} Грло јој је стегло.</p> <pb n="56" /> < 
ођоше један пут дуж зграде, а он не уме да почне разговор.</p> <p>Хоће и наше село да се просла 
увише.{S} А у државној служби, опет, не да се пропевати, чим осете, да љубиш свој народ...</p>  
 људи, из тих се, по његову уверењу, не да већ више ништа ни учинити.{S} Нечему много бољем над 
 не може никуд.{S} Знам, како је.{S} Не да се кућа оставити ма на ким.{S}Ту је живина, па треба 
ако, зар да га мати жива сахрани?{S} Не да се Тинка ни опепелити.{S} Њега једног, па...!{S} Да  
је Ева прабаба, нисмо све једнаке, – не да се бележниковица збунити. – Ал тако јој треба!{S} Та 
иснуће.{S} Хоће, да! – вели Јован. – Не да се та извести из концепта.</p> <p>– И ја бих рекао,  
 попа Бранку,</p> <pb n="72" /> <p>– Не да се насути вода у решето, – одговори онај.</p> <p>– Б 
дстави варошкињи.</p> <p>Бележник се не да извести из свога кола, већ вели:</p> <p>Овај наш уча 
ази на свог поп-Стеву.{S} Маћи му се не да.{S} Она баш истера одавде учитељицу.{S} Мал не свишт 
што заспи.</p> <p>Него вечерас му се не да да чита ни колико иначе у овакој прилици.</p> <p>Пре 
тер посети!...{S} Најпосле, свету се не да ни уста запушити, ни доста колача намесити...{S} Цео 
ине: загушљивост је ужасна, притисак не да дахнути.{S} Нова се омладина организује.{S} И кад се 
та.{S} А месецу ни бригеша.{S} Чисто не да гледати у себе, како је сјајан.{S} Округао као похођ 
Тужи се на цео свет.{S} Младу човеку не да се прилика, да створи себи будућност.{S} Особито је  
идејама, <pb n="92" /> као да им још не да, да им се кристалишу појмови.{S} Ослободи и друштвен 
према глави.</p> <p>Сад се, Бог ме, „не да већ никако ни преиначити“, јер је и јавила Кати по њ 
вати њен посао?</p> <p>– Воља и осећање да сам способан за рад.{S} Кад год сам код куће, све ме 
зашто се срди, то као да сад тек почиње да нагађа.{S} Па баш за то треба да му каже, како мати  
рста разилази, те млађешина треба и пре да хвата повратак.</p> <p>Не би сирота имала цело после 
ицу.</p> <p>– Поштен човек треба најпре да се побрине, како ће издржавати породицу своју.</p> < 
рекао ујаку: „Поштен човек треба најпре да се побрине, како ће издржавати своју породицу.“ И то 
стави, па потрчи по Мацу, или ће најпре да га унесе?{S} Најпосле га спусти на земљу, полети на  
 дугим проседим обрвама.{S} Хоће најпре да оживи у успомени неке особе и прилике, о којима је,  
едње време гонио је Игњата, кажу, да се да бирати чак у Загреб...{S} А игуман, док је Игњат узи 
 Брајковца, Бранка Стајића, спремила се да дочека госпођу Јелисавету Рашићку из Брајковца <pb n 
не препали ветар и сунце преко поља, те да не кажу сељани. „Каква ми је то варошкиња?{S} Знаш,  
 и да му пошаље новаца, да амо дође, те да се момак мало одмори, па и своју матер посети!...{S} 
нане, снажне руке, да и њих заштити, те да не поцрне без невоље.</p> <p>Јеси ли разговарао што? 
 Бранко?!</p> <p>– Ви се и опет правите да ништа не знате.</p> <p>– А ти опет све знаш, – уплет 
ила мед пред Бранком, али сад као да ће да се сва разлиже.{S} Чак му је одушевљено говорила о п 
мови пожелити Срба...{S}" А историја ће да пева ил кука над њима као над старим Римљанима и дру 
 на пречагу...{S} Нагао се...{S} Сад ће да скочи на земљу, па да гдегод у окриљу тамне ноћи у с 
патосу својој болти.{S} Занатлија не ће да зна више од свог мајстора, где је изучио занат, екон 
/p> <p>– Јелена не чује песме или не ће да је чује.</p> <p>– Милане!</p> <p>– Виче Кнежевића, а 
што се силом уплеће у ове дане, који ће да засветле потомству као пример свенародног признања.< 
 Па баш сад?!</p> <p>Та, за који дан ће да буде велика беседа у корист преноса последњих земних 
 понесе штогод сестриној деци.{S} То ће да буде радост од деце, кад им тетка из вароши разда по 
и, радовала се Даринка као мала, што ће да се вија са Зорком по планини и по виноградима, да бе 
ћну чесницу и зејтин за кандило, што ће да припали пред свог свеца...{S} То је грозно, господин 
д ње, отрчала би у врт, да мирише цвеће да га можда узабере, па га брзо за тим забаци или и изг 
а да иде по девојку.{S} Мати каже, биће да је у колу, па нек је тамо потражи.{S} А Зорка упртил 
 се уселише амо неке стране особе, хоће да и Брајковац изађе на глас, како не треба.{S} Памтиш, 
ћка се устумарала по соби, бојаги, хоће да изађе из коже од једа, што јој „срамоте кћер“, па тр 
р знак, да се раскравио, кад, ето, хоће да се шали.)</p> <p>А благајнику се разведри мало оно м 
а Ната се мигољи у тешком пртљагу, хоће да се извуче, па то раскопчава огртач“, то чупа с ногу  
же са столице, па се узврпољио.{S} Хоће да се пева.{S} Друштво треба само да пева.{S} А он поги 
више, него што је уистини било.{S} Хоће да се све то танко зна и прича, како је, на прилику, го 
родера благајник кроз грло, као да хоће да га прочачка. </p> <p>Госпођа бележниковица нежно про 
говим грудима.{S} Тама нека као да хоће да му помрча светлост необичне љубави, што је носаше ув 
 </quote> <pb n="48" /> <p>Даринка хоће да јој помогне, па се.{S} Уплете и она: „Први санак мир 
ре не започети.{S} Госпођа Рашићка хоће да му век поједе, што до сад већ неје говорио с нећаком 
проговори.{S} Само госпођа Рашићка хоће да је нешто необично слатка.{S} И досад је била мед пре 
е на селу.{S} Она двојица ђаци, па хоће да проведу свој школски одмор што слободније, што разно 
</p> <p>Даринка стала на лотру, па хоће да скочи с кола.{S} А Катица претрчала, па је прихваћа. 
 нада се он од самог народа.{S} Па хоће да и свој говор, што има да га држи на Брајковачком сел 
 „вечитих правника“ доста, ал и ти хоће да играју само господина.{S} Или се и не мисли на то, д 
помешао с гостима.</p> <p>Бележник хоће да га бојаги, боцка, па га загрлио.{S} И пева му: „Нит  
вима, ко често и уводне чланке, ко хоће да ствара јавно мњење?{S} Људи већином још не позвани н 
да.{S} Боже сачувај!{S} Само... ко хоће да ради за народ, мора живети с народом; а не башкарити 
теван одлучно и као да некога љуто хоће да укори, а опет да изгледа и као очински савет...</p>  
о наћи слушкињу, па не знам, које новце да јој даш.{S} Нема у нашег света сиротиње, не зна ти н 
очепао лепа друштва“, те не може друкче да тузи угове, већ се болном душом хвата за њихне траго 
црвенела до иза ушију.{S} Заборавила, и да навуче дубљена очи махраму, што је пребацила преко г 
 наговорила, да позове Бранка к нама, и да му пошаље новаца, да амо дође, те да се момак мало о 
лоне, да изгледа, бајаги, као канабе, и да пречасни не би дерао чакшире о голу даску.{S} Пред к 
рце све јаче куца.{S} А кад већ дође, и да седне на свој прозор, несташни ђаволак с леве јој ст 
 што боље удесим с овим, што постоји, и да живим, – одговори Јаковљевић као у шали. – Таки је,  
ди, то бар да му каже, шта мати жели, и да она то чини само по материној жељи. </p> <p>Од онога 
ра.{S} Прошао!{S} А да је био искрен, и да јој је хтео све признати, морао би приповедати, како 
“:</p> <p>Кад је тај Дарвин измислио, и да је човек постао од мајмуна, може ко исто тако измисл 
на, шта ће.{S} Не би било лепо, опет, и да оде, а да се не јави њему и његовој матери. </p> <p> 
само шалу с њим, те скочи на њега.{S} И да не беше ту начелника и бележника, би медвед угњавио  
ње, да је Ната сад и то хтела да каже и да би то рекла, да није ту – „дете“, Даринка, а деца, д 
кикот и клицање.{S} Таман да се дигне и да види иза џбуна, ко је то, а пред њ испаде мала Зорка 
ковачкога под прозорима попине Јелене и да допру до Стајића, док већ и он не дође у двориште св 
</p> <p>– Хвала вам!{S} Ви тако умете и да храбрите, да сам сад опет слободнији. (Понда се затр 
в, ујаку за љубав, да неје ту и Јован и да не осећаше збиља потребу, да се одмори.{S} Готово да 
глашујући његову смрт изненада.{S} Но и да му је све седморо деце заживело; хватао би се крај с 
иду. <pb n="61" /> Понда мисли, а што и да дође он амо?{S} Ваљда га се тиче когод овде?</p> <p> 
 или ни један пут оде на катихизацију и да задржи достојанство над учитељима у школама у месту  
учи се од њега, да само по цвећу идеш и да и са најружнијег цвета скупљаш само оно, што је најл 
да за себе ради.</p> <pb n="53" /> <p>И да је когод рекао поп-Стеви, да неје сретан, или да се  
ма стискује уз Јеленино раме, као да би да се скрије.</p> <p>– Несмо ми забадава изостали толик 
н на мах разгали, па примети, као да би да заглади своју отоичашњу реч, примети благо:</p> <p>– 
о ће натраг, ту је Скила, мати, која би да удоми своје дете, његова Јелисавета; ако ће напред,  
ога друштва.{S} Па већ и онако имала би да га пита много, много, да га пита, срди ли се још на  
о девојче.{S} Па кад неје уз њу, све би да јој је што ближе, све има нешто да разговара с њом.{ 
, још већи немир уђе у њега.{S} Хтео би да доспе и у читаоницу, где одбор издаваше још последње 
есуђује, пред самим собом.{S} Колико би да је непристран, некако му вага судилачка и нехотице с 
м.{S} Тешко оном, који мора све на себи да искуси!{S} Ја сам прошла добру школу: цео је живот ш 
те народ,... да, учите га!{S} Треба сви да га учимо!{S} Ја то увек кажем, а то ћу и сам урадити 
у и сам урадити: треба више учених људи да се помешају у народ, у масу.{S} Ви имате иначе потпу 
 се и на тебе примени оно:{S} Кога мрзи да ради, тај је вечито незадовољан са својим позивом, и 
и у њега.{S} Гледа га, па не зна, да ли да се одсмеје као на шалу или да прими као истину.</p>  
пет ће она – он је тако добар!{S} Је ли да је Бранко добар?</p> <p>– Врло добар.</p> <p>– И мат 
тело тек под земљицу вргне“, а некмо ли да траје, „док се поје, док се винце пије, и док срце у 
 лакше поднети, да је син оца лоле; али да бацим на њега и ту љагу, да му је мати распуштеница, 
делио, ваљда, с народом своју муку; али да бих му био учитељем у његовој најпречој потреби, рад 
оштен човек.{S} Стекао је доста.{S} Али да је умео, могао је и више.{S} Човек се мора збиља див 
намо, камо смерају, али...</p> <p>– Али да ћутимо, ваљда, па да им климамо главом, као оне лутк 
је ме ни близу памети, да се кајем, или да се тужим на Беч.{S} Али ипак ме срце вуче нашем крај 
од рекао поп-Стеви, да неје сретан, или да се подао Јеци, он би му одговорио, као што толико пу 
глав да сахрањује, да свети водицу, или да у берби стражари, како беру берачице.{S} Ту је мала  
на, да ли да се одсмеје као на шалу или да прими као истину.</p> <p>- Поп Стеван, Бог ме, не по 
о и за што наш народ пропада; Јеша воли да „политизира“, особито још кад наиђе на паметна човек 
инка. </p> <p>Али као да она не сме, ни да спомене: „Отишао је!“ А ова, бог ме, ни онда, када б 
азите.{S} Не би је било, уверен сам, ни да ја останем.</p> <p>– Најпосле оно, што сам ја хтео,  
ојати, огледа и њен глас, а озбиљан, ни да брком мигне.</p> <p>Јелена се стисла, па не пушта гл 
 ништа?</p> <p>– Баш ништа.</p> <p>– Ни да он, баш у овај пар, када ми о њему говоримо, виси на 
оквареније. „Дете, за Бога, не треба ни да зна, да и тако што има на свету.{S} За њу нису још т 
у ја одмах...</p> <p>Неје имала када ни да доврши, што је у радости хтела рећи, већ најпре поск 
ти, како је оштро то рекао, па не ће ни да му погледи у очи.{S} Али тек опет дода: </p> <p>Па а 
а неки цвет.</p> <pb n="37" /> <p>Он ни да дахне јаче, па се не миче, само да не узнемири то ди 
а на опрезу, што сад не ће ни на што ни да се осврну, – рекао би, уморили се, ваљда, лов ловећи 
p> <p>– Нема ту шале.</p> <p>– Та стани да дођем к себи!</p> <p>– Е, Бога ми је госпођа Рашићка 
зе. </p> <p>Па му данас не пада на умни да се смеје, када благајник поче урлати разне гласове,  
еје чудо, ако би гладни Брајковачки пси да га загризу.</p> <pb n="82" /> <p>Али овај пут им неј 
вац, венчаће их, и ти ћеш, можда, имати да тераш још парницу с узурпатором твога наследства.</p 
олико, да узме своју руку на траг, нити да његову стисне, већ му је подала, па је он љуби и мил 
са гдегод у шушњарку или у бразди, нити да вијају над собом облаке, већ пуштају, да поред њих п 
ота имала цело после подне, с киме речи да проговори, да не дође какво дете, те не купи за новч 
м поп Стеван крупно мисли.{S} Нико речи да проговори.{S} Само госпођа Рашићка хоће да је нешто  
иће поп Стева један пут сестри, видевши да ће јој тиме погодити најватренију жељу.</p> <p>Тинци 
ад, пуши и замаглио у уској сеници свој да баш видиш, како куља плав дим на врата. </p> <p>Наме 
>– Ти иди, голубице моја!{S} Иди, немој да се крхаш ту! – вели јој разнежени супруг. – Ти бар н 
 се застиди,</p> <p>– Не срди се; немој да се срдиш.{S} Ја се увек забуним.</p> <p>– Прелетео б 
иш, скинућу ти шешир до земље.{S} Немој да се и на тебе примени оно:{S} Кога мрзи да ради, тај  
 сачувај.</p> <pb n="105" /> <p>– Немој да спомињеш штогод о томе пред тетком.{S} Она се страшн 
а прашина по улици, али ни по што немој да остави отворено преко ноћи...{S} И тако даље...</p>  
словима, госпођа бележниковица зна увек да га одржи у статус кво.{S} Но он сам још увек не забо 
> <p>Да Бог ме! – одговори Даринка, тек да из учтивости рекне што, кад већ Јелена не прихваћа.< 
ели на суху грану на некој брескви, тек да зар омиришу мало барута.</p> <pb n="22" /> <p>Иначе  
називате „господине“ – рече Бранко, тек да се, бојаги, извини. </p> <p>- Ви сте ипак старији, - 
 и тако даље,... још Бранко Стајић, тек да наврши свој <foreign xml:lang="la">triennium philoso 
хета и месни школски управитељ, али тек да у недељи дана један пут или ни један пут оде на кати 
а га она.{S} Хтеде он да рекне, као тек да одмахне: „Па добро!“ Но се трже.</p> <p>– Хвала вам. 
о ишчитана глава, ипак не мога бележник да се том приликом одржи, а да не примети, било што не  
 ње ради највише се и предомишљао, да л да сврне к свом другу.{S} Сам неје знао, како да се с њ 
а мном у Карловце на свечаност.{S} Је л да ти је право?{S} У госте ћемо код Тинке.{S} Време је. 
нко већ пошао, а неје се још решио, дал да иде Јовану.{S} Дошао је и спрам куће његове, па не з 
ељи; а једног од мојих ђачића почео сам да учим <title>Ајдукову песму</title>, – допуни учитељ. 
Шта ти ваља радити, то ти треба већ сам да знаш после осам година, што си их провео у гимназиск 
н умуче.</p> <p>А Јеша кад немаде с ким да политизира, и сам паре, да је најпаметније слушати п 
/p> <p>Зорка неје дала ни о чему другом да се говори, него о томе.{S} Синоћ је већ доучила све, 
ки одмор, тим више, што ћу том приликом да будем сведоком једне опште народне свечаности, какве 
ако ће пред поп-Стевом и својом кћерком да га се нахвали.{S} Још да јој испадне за руком, да и  
 <p>Попина Јелена хтела одмах за Зорком да потрчи пред Даринку.</p> <p>Али је задржала мати.</p 
исај.{S} Срце би на том уздисају тешком да полети.{S} Ох, полетела би Јелена и душом и телом!{S 
а груди, где да их скрсти, а где гласом да јачим говори, где опет тише, и тако даље.{S} Данас ј 
ите... </p> <pb n="93" /> <p>Пође Јован да нешто говори кроз мамурлук; али га речита бележников 
га трже весео кикот и клицање.{S} Таман да се дигне и да види иза џбуна, ко је то, а пред њ исп 
у у вароши и настанио се тамо.{S} Таман да поживи у миру, а капља га обори под земљу...{S} Па к 
нашао новију и згоднију кошницу. „Србин да нешто изуме, кад је паметни Шваба већ све изумео!“ Ј 
не срдим, – уверава га она.{S} Хтеде он да рекне, као тек да одмахне: „Па добро!“ Но се трже.</ 
 А он опет зазире и од „омладинца“, као да <pb n="71" /> меће на коцку не знам шта.{S} Стало по 
 свом срцу, по свом „вишем позиву“, као да је он сам ту, па сам својој Дулчинеји слади санак.</ 
...?! – замисли се чисто поп Стева, као да му је страно то име; понда се сети. „Јогуница!“ поми 
 је од вароши до самога Стражилова, као да нико не хаје за жарко јулијско сунце, што је прижегл 
<p>Благајник укрљешти очима у њега, као да се увери, да ли се овај шали ил’ озбиља бенета.</p>  
</p> <p>– Бележниковица га погледа, као да му не верује.{S} Вели:{S} Зна део комшилук, само не  
, господине Бранко, – рече Даринка, као да јој жао, ако је збиља тако, па га чисто теши. – Ја с 
е усне.</p> <p>Дрхће Јеленина рука, као да је тресе тролетница.</p> <p>– Јелице, – шапће учитељ 
аљина, што је као швигарица носила, као да се упила у обле јој удове.{S} Запурила се у лицу, па 
а је ли чудо, ако се Тинка осетила, као да се други пут родила, па дошла на бољи свет, кад је б 
ледом пролете по друштву око стола, као да се, збиља, осведочи, да је баш она та „ружа“.</p> <p 
Ната и сад, па купи све гдегод шта, као да неће на пут него, сачувај Боже, на онај свет,</p> <p 
 поља мед, ал изнутра јед, сам јед, као да не слути на добро.</p> <p>– Да, да, треба да идеш, д 
чари и осуђују неке његове стихове, као да су пука проза и крпарија, тек без њега ко зна би ли  
 поп-Стевана Радојчића загрмело је, као да је пао у њу гром с ведра неба.</p> <p>Кад се Јован в 
ке.</p> <p>Састале се и поздравиле, као да се бог зна колико дуго несу виделе, или као да су пр 
д Јелене, како су тамо гошће дошле, као да осети, да су му сад у оној кући врата затворена.{S}  
ка већма стискује уз Јеленино раме, као да би да се скрије.</p> <p>– Несмо ми забадава изостали 
Али Јован се одсмеје и одговара се, као да има још времена.{S} А Даринка опет нема каде.{S} Нег 
наше и сребрњаче, све нове новцате, као да су онај час испод чекића, којима је пречешњејши дари 
обрекао, да ће тако ући у Карловце, као да ће доћи, „да бирају војводу“. </p> <p>Матер је спрем 
м и после вечере заређале здравице, као да му је до сад све тек као шала изгледало.{S} Прочачка 
<p>Свечана тишина завлада на обали, као да занемеше оне тисуће грла искупљенога народа.</p> <p> 
е, већ саже главу, па стаде гутати, као да јој нешто засело у грлу.</p> <p>Бранко као да не ће  
 Стеван на мах разгали, па примети, као да би да заглади своју отоичашњу реч, примети благо:</p 
 Зорка се приљубила уз њу, па ћути, као да не сме да проговори.</p> <p>– Ово понесите као споме 
цео дан неки немир, па иде по кући, као да нешто тражи.{S} До подне је још како тако и прошло;  
пару, те се залеће с травке травци, као да им шапће, да не клону. </p> <p>Негде се скрила препе 
> <p>Поред сенице се „нешто закрши, као да неко склања себи с пута ону лозу, што се обично онак 
то, то ти је! – затрча се бележник, као да реши ствар што пре. </p> <p>Јован сад тек не зна, шт 
е одобрава. </p> <p>У том начеоник, као да њих тројице тамо и нема, запева своју најмилију, тих 
, - поче поп Стева с киселим лицем, као да му је ко на жуљ стао, – немој и ти тим незнабожачким 
тискивајућ књиге своје под пазухом, као да би их скрио, она седне за гласовир, те му мами сад н 
="81" /> утицај, да се осети лаган, као да се на ново родио.{S} Опет му мио цео свет.{S} Та, жи 
ала Зорка, како стала у један угао, као да се закопала.{S} Само да јој не би ко рекао, да ту не 
 Хм! – продера благајник кроз грло, као да хоће да га прочачка. </p> <p>Госпођа бележниковица н 
вима вуку Јуди, те дају буд за што, као да има слепога миша под прагом, или их медом залаже.{S} 
и.{S} Или би провирила кроз прозор, као да некога од некуда изгледа.{S} Ако случајно прође туда 
и, бар да сад не мора лупати главу, као да му је све ново.</p> <pb n="33" /> <p>Како сам нисам  
и с улице.{S} Кад опет оде по воду, као да је себи по смрт отишла.{S} Враг би је знао, шта ради 
а му сестрић бар лепо мисли о њему, као да се осећа нешто крив, што је и њега и матер му тако о 
лед му несигуран склизну на страну, као да не сме да се задржи ни на једној ни на другој.</p> < 
азговора свог с Миланом на прозору, као да је нож прободе кроза сред срца, па јој се стиште тер 
 дете!{S} Јер видим, и ти је волиш, као да си је ти родио.</p> <p>– Јелена... наша Јелица је мо 
тивац, као што га је Бог створио... као да те гледам.{S} Твоји ђаци не ће смети пред тобом чита 
ограничена у идејама, <pb n="92" /> као да им још не да, да им се кристалишу појмови.{S} Ослобо 
ад друкче!..{S} Госпођа Рашићка!{S} Као да пркоси!“</p> <p>У исти мах му сину друга мисао, па м 
 да пробије груди.</p> <p>– Јух!{S} Као да си се уплашила? – примети Даринка.</p> <p>Јелена јој 
аше до њега необичан лавеж паса.{S} Као да се сви пси у Брајковцу побунили противу месеца, па и 
ветрину.</p> <p>Нигде живе душе.{S} Као да се све, штогод дише, под камен завукло или се у земљ 
раво, што Даринка оде с Јеленом.{S} Као да јој је сад крива нешто и она, па се боји, поквариће  
 а нит зна за што, нит зна камо.{S} Као да је нека слутња или жеља,... шта ли, увлачи се тако н 
но, не трпи то ни за живу главу.{S} Као да ми ту седи!{S} Вели увек па се удари иза потиљка.)</ 
/p> <p>Нова неприлика за Јелену.{S} Као да је данас заборавила и на Брајковачко певачко друштво 
је истина.{S} А ко је томе крив?{S} Као да и један и други избегаваше интимнији разговор.{S} Бр 
уго место, – одговори јој Бранко, а као да плива у задовољству.</p> <p>– Госпођа ваша мати није 
 да то више власти не забране.{S} А као да се тврдо узда, да ће, ма у последњем тренутку, и заб 
инка.{S} Чудновато!{S} Од њена суда као да највише стрепи.{S} Не за то, што би се бојао, да она 
сла у његовим грудима.{S} Тама нека као да хоће да му помрча светлост необичне љубави, што је н 
невољи своје сестре Тинке.{S} Тинка као да се на ново родила, кад је дошла у братовљеву кућу.{S 
ло мало, а тако отмени гости!{S} Па као да су целом селу дошли!</p> <p>Догађај је то за Брајков 
д је била мед пред Бранком, али сад као да ће да се сва разлиже.{S} Чак му је одушевљено говори 
 се вуче и чеше око мајсторице Јуле као да се и сам препоручи особитој њеној милошти.</p> <p>Јо 
а, – проговори поп Стеван одлучно и као да некога љуто хоће да укори, а опет да изгледа и као о 
шао – рекла би Даринка. </p> <p>Али као да она не сме, ни да спомене: „Отишао је!“ А ова, бог м 
ог зна колико дуго несу виделе, или као да су претуриле некакву страшну опасност преко главе, п 
</quote> <pb n="75" /> <p>Благајник као да се замислио за својом чашом, па гасе не тиче ни живи 
шану Јеша Јовану. </p> <p>Али Јован као да не слуша, јер се нагао већ преко стола с чашом у руц 
/p> <p>Девојка ућута.</p> <p>Бранко као да неје ни слушао ништа после својих речи са попом...</ 
 нешто засело у грлу.</p> <p>Бранко као да не ће више о томе да говори.</p> <p> И сви заћуташе. 
 на њу.</p> <p> А зашто се срди, то као да сад тек почиње да нагађа.{S} Па баш за то треба да м 
ник је „ухватио шпиц“.</p> <p>Писар као да се нешто очемерио вечерас, па је мрзовољан.{S} Кадго 
 се, до душе, доцније опростио, јер као да је омирисао, да Бранку карактер не би тако што никад 
ођи Нати, да види своју сестру, баш као да јој је, не дај Боже, према глави.</p> <p>Сад се, Бог 
ов нагли одлазак у мислима. </p> <p>Као да осећају, е би им неугодно било, да остану у друштву  
Бранко га радознало погледа.</p> <p>Као да није узела озбиљно,– дода онај.</p> <p>Мислим и сам  
е младе или жене на крштење.</p> <p>Као да сунце Даринци сину, кад угледа Јелену, како жури њој 
 пред светом.{S} Само је поп Стева имао да прогута неколико грких залогаја, неколико прекора и  
 збиља потребу, да се одмори.{S} Готово да је био већ и заборавио на ујака; а кад га се и сетио 
па га својски узеде под руку.{S} Готово да је силом прогурала своју левицу око Бранкове деснице 
, дакле, остаде учитељу паметније, него да слегне раменима, па да се и он придржи „начела“ Брај 
, па и Криста. („Боље да ми је ту, него да се витла којекуда“, мисли госпођа Ната).{S} Мајстори 
А он погибе за младим друштвом.{S} Него да не увреди кога, ако би другог замолио, да запева, пр 
ушку уза зид. – Волим овај лов сад него да сам данас уловио дивљег вепра у спахинском забрану.< 
вог благослова; не знам ништа друго, до да се молим Богу за тебе.{S} Шта ти ваља радити, то ти  
ољиво таји, што би сваки тако радо хтео да зна. </p> <p>Да Бог ме, да су прорешетале и на ситно 
 се био расрдио, да је у један мах хтео да оде из Брајковца.{S} Него добро, те то неје никоме к 
рала дерт, па је у свом мамурлуку почео да мрзи на цео свет тако, да га мржња, да, баш та мржња 
p>У том је и Бранко легао.{S} Почео био да чита.{S} Нашао негде на орману пре неколико дана још 
S} Е, па то боли!{S} Он, који је научио да с позорнице, занесен небесним задахом, презире цео с 
елена мисли о свом јаду, а Даринка – ко да је зна?{S} Још да се није Зорка рашћеретала око њих, 
овод до Карловаца.{S} Једва је могао ко да верује, да кола, у којима беше Бранко, не ће стићи с 
не осврће ни главе!{S} Он се чуди, како да то више власти не забране.{S} А као да се тврдо узда 
а пријатеља највише светују о том, како да се и Брајковац и Брајковчани покажу том приликом. „Т 
не к свом другу.{S} Сам неје знао, како да се с њом опрости.{S} Осећа, да не би могао бити равн 
стрпељивија, то одлучнија. </p> <p>Како да се састане с њим?{S} Хоће ли он вечерас доћи под њен 
рнога живота овостраних Срба.{S} Дакако да Карловци имају да захвале на том значајном положају  
рајковцу, нешто, што они не могу никако да схвате.{S} Било да им је криво, било да им се допада 
аћа.</p> <p>У планини, знате, може лако да се промени За час киша пљусне, – примећује онај.</p> 
утовали од озгоре у Брајковац, уме тако да приповеда, па ја тако мио!{S} Сама мама рекла је пос 
е на професуру, па ће те и ви лепо тако да спремате омладину на госпоство.{S} Једино се клањам  
учитељ Кнежевић ваљан учитељ, ма колико да је избегавала, да лепу реч рекне за њега пред кћерко 
собине својих предака.</p> <p>Ма колико да писар важи у Брајковцу као ишчитана глава, ипак не м 
p> <p>– Боже мој, наш учитељ уме толико да приповеда, а није прошао толико света као ви!{S} Па  
силом насмеши. </p> <p>– Немојте толико да мислите.{S} Разговарајте, штогод, барем кад сте са м 
да је ту српска патријаршија“.{S} Тешко да има у српству иоле знатније личности, која неје била 
тала је, тако рећи, из народа, па тешко да се игде интелигенција тако удаљи од народа као наша. 
у кућу.{S} Па то је прилика, као и мало да се боље позна. </p> <p>Попина Јелена...{S} До душе,  
тако добро осећао.</p> <p>– И хоћу мало да приседнем, – одговори Јован, отирући зној, а зној му 
почне разговор.</p> <p>Хоће и наше село да се прослави, – беше му прва реч.{S} Од њих две не зн 
олико разметање свога потчињенога, било да тек, што у Брајковцу кажу, „избаци“:</p> <p>Кад је т 
атовој кући било каква већа посла, било да му дођу гости, било да се кољу свињи, или тако што,  
већа посла, било да му дођу гости, било да се кољу свињи, или тако што, Давина је увек ту, да с 
да схвате.{S} Било да им је криво, било да им се допада, тек не могу срцу да одоле, те и они уд 
о они не могу никако да схвате.{S} Било да им је криво, било да им се допада, тек не могу срцу  
е сам Варнава у манастиру, како би било да пред вече банемо тамо?</p> <p>Како се дознало за узр 
мо сами, него бог те пита од куд морамо да набавимо.{S} Алати наши за најобичније наше потребе  
исао, па му послао и путна трошка, само да дође.</p> <p>– Бога ти, прекинућу ти реч, зна л се ш 
н ни да дахне јаче, па се не миче, само да не узнемири то дивно мало створење.{S} А лептир шири 
у воћњак.... у гору,... ма куд,... само да се не састане више ни с ким од њих!{S} Па у јутру, ч 
к тако комотни!{S} Тако и чика!{S} Само да га нико не дира! – нашали се и Јелена. </p> <p>Где ј 
један угао, као да се закопала.{S} Само да јој не би ко рекао, да ту нема за њу места!</p> <p>М 
лонити, ни колико отлен дотлен.{S} Само да ти приповедам, шта ми је нарадила.{S} Ономад...</p>  
не опет у свет,... у виши свет.{S} Само да му се дочепати Новога Сада или Београда, да се препо 
пући, вели Рашићка за Стајићку.{S} Само да се већ једног дана прошетају деца, Бранко и Јелена,  
да прихвати реч.{S} Опет ће он:{S} Само да нас послужи лепо време!</p> <p>Да Бог ме! – одговори 
 Хоће да се пева.{S} Друштво треба само да пева.{S} А он погибе за младим друштвом.{S} Него да  
дан према другом неучтивији, те не само да не ће више говорити између себе „ви“, већ „братски с 
ју народ с највећим пијатетом хоће само да оживи свечаним начином, када се тим најбезазленији о 
јмилију, тихо, по свом начину, тек само да да арију: </p> <quote> <l>Дух времена сад је таки,</ 
ељев усклик: </p> <quote> <l>„Само само да још мрети није“</l> </quote> <p>Понда се трже. </p>  
р није свршена.</p> <p>– Па за што само да оде тако из ненада?</p> <p>– За што?{S} Така ти је д 
 свога оца.{S} Тако ни у чему не можемо да издржимо конкуренцију странога света, а овај употреб 
аза; а поред Јеце нема никаквога.{S} Но да потраје овако даље, ишчаурио би се из њега под старо 
њега се пило и ликовало по често.{S} Но да је био таки гениј, као што га ви сад величате, то ни 
ој већма долази у главу, да је потребно да се са учитељем састане, то Јелена све нестрпељивија; 
о, да дође најпре овамо, па сви заједно да иду. <pb n="61" /> Понда мисли, а што и да дође он а 
о идем, – одговори онај. – Него искрено да ти кажем, волим, и што сам био ту.</p> <p>– Жао ми ј 
лато с ногу, па би зар колико толико то да заглади.{S} Неје имао свога сталнога уверења, ни док 
ко преноћи на Пештанској станици, место да преноћи, као што требаше, у Новосадској саборној црк 
 сад; тек мисли, требало би, можда, што да рекне.</p> <p>– Али збиља се не срдим, – уверава га  
, што је човек уме замислити.{S} За што да не буде срећна? </p> <p>Понда му се мисао понесе за  
е би да јој је што ближе, све има нешто да разговара с њом.{S} А кад је у друштву, заборави, шт 
>Ти не треба да се што бојиш, – узе поп да кује, док је врело. – Узећеш добар стан, па ћеш држа 
римо на Дунав.{S} Сад треба скоро и топ да пукне.</p> <p>– Децо, ја то не ћу моћи све издржати, 
о мислити, ако ничега другога ради, бар да сад не мора лупати главу, као да му је све ново.</p> 
чекала на прозору, и он не дође.{S} Бар да је после серенаде и прошао онуда, кад је изгледала н 
евићем, ако ничега другога ради, то бар да му каже, шта мати жели, и да она то чини само по мат 
за манастирског ђака...{S} Наопако, зар да га мати жива сахрани?{S} Не да се Тинка ни опепелити 
оглади брке, продрма своју столицу, зар да се увери, је ли на добрим ногама, па – на здравље!{S 
ак с леве јој стране у грудима хоће зар да искочи; толико се пута захука, дошао је већ под грло 
н завукло или се у земљу урило, тек зар да нађе хлада.{S} Једва што се овда онда зачује, како к 
 и видило се, тобож, некога рада, макар да се заман викало:{S} Хлеба!{S} Хлеба!{S} А тек сад?{S 
да прозру мало бар и у будућност, макар да отшкрину крајичак непрозриве копрене, која тако јогу 
г сина у школе.{S} А није рада, ни кћер да уда у село.{S} Вели: „Село ти је тек село.“ Ето, она 
.</p> <p>Ту књигу узео Бранко и вечерас да чита.{S} Али, као обично, кадгод је, било телесно би 
ао да некога љуто хоће да укори, а опет да изгледа и као очински савет...</p> <p>После вечере о 
... сушта практичност.{S} Но немој опет да бркаш практичност с егоизмом.{S}Ја, до душе, немам т 
где су Срби помешани с Немцима.{S} Јест да Србин устукне испред Немца; али то је само у први ма 
има.{S} Ја то и опет кажем.{S} Оно јест да и у вароши може бити опет само учитељ, али друкчије  
о, у туђој руци маљ, којим би себичност да кује своје планове!{S} Играчка туђег ћефа!</p> <p>За 
 се. – *Цело ја знам; само још који пут да прочитам...{S} Је л браца, – окрену се, као чигра, у 
пут и светлила му, да не залута.{S} Већ да му увређена љубав и преварена вера у поштење с болом 
ки и толики пут.</p> <p>Него почела већ да се једи.{S} Све се разишло од куће: и деца и девојка 
еш му и поверовати, да му срце хоће већ да пукне од среће.</p> <p>Јелена задрхта.{S} Провирује  
у тим годинама својих кћери, морају већ да помишљају и на зетове.{S} Ја кажем, Стефане родитељи 
кономији, али толико <pb n="89" /> могу да знам, да, пре него што поцури шира, мора да поцури п 
е, где је? – опет она.</p> <p>– Не могу да мислим.</p> <p>– Није далеко.</p> <p>– То може бити. 
наговорио вашег ујака?</p> <p>– Не могу да мислим.</p> <p>– Моја мати.</p> <p>– Ваша је мати вр 
ен се усијао.{S} Коњи касају, а не могу да се обране од силних мушица, што их спопале.{S} Вуку  
 у Карловцима испасти.{S} Чисто не могу да верујем...</p> <p> „— Ти, канда, не идеш из Брајковц 
раних Срба.{S} Дакако да Карловци имају да захвале на том значајном положају у историји српског 
ј светковини, немојте бар ви Карловачку да пропустите.</p> <p>– Па: сад, ваљда: не ће ни бити н 
ћи апетит отворио, што зар хоће на њему да излије сав свој кив, што је Јован, назирући у њему,  
сле једна за другу.{S} Па имају, о чему да и разговарају.{S} Јесте, да разговор њих две неје за 
је, како од неко доба не може ни о чему да мисли, а да у једно не помишља и на то девојче.{S} П 
"87" /> се, како отровне мијазме почињу да трују наш политички ваздух.{S} Не, овде сад више не  
 је данас време, кћерко.</p> <p>— Ја ћу да сачувам, мама, мајчину душицу.</p> <p>Госпођа Ната с 
крену и предаде преда се.</p> <p>–Ја ћу да се срдим на вас, –прекинуће Бранка, кад опет чу посл 
акати не ђе, па ти је слађе...{S} Не ћу да будем адвокат или чиновник...{S} Ти видиш зар, да се 
о вароши, не ће нико на село. (Ја не ћу да пребацујем штипендистима, као што је то у нас мода,  
ј свет у рационалној економији.{S} Хоћу да сам независан, потпуно независан.{S} Кад буде време, 
д иди никад, поп-Стеване!</p> <p>– Хоћу да те женим.</p> <p>Бранко избечи очи у њега.{S} Гледа  
е радосних очију. </p> <p>Мати, ја хоћу да идем у латинску школу.{S} Ја ћу бити, мати, као год  
вео у гимназиским скамијама.{S} Ја хоћу да више знаш него ја.{S} Није истина, да више пати, кој 
ло у Карловце било у Загреб,... ал хоћу да сам независан.{S} Брате, ништа лепше од тога...{S} А 
штина; ово је моја срећа!{S} Овако хоћу да је цео свет.{S} Па у том снивању о породичној срећи, 
 било да им се допада, тек не могу срцу да одоле, те и они удесили збор.</p> <p>Ох, како је див 
...{S} Али... не разумеш ме...{S} Нећеш да чујеш, како ја судим...{S} Знаш, ја...{S} Најбоље ће 
и било о нашој Јелени.{S} Даклем, видиш да ствар није свршена.</p> <p>– Па за што само да оде т 
S} И ни паре дуга нема.{S} Штогод видиш да је њено, све је то слободно и, што она каже, „божије 
својом кћерком да га се нахвали.{S} Још да јој испадне за руком, да и Бранкову матер превари, д 
 јаду, а Даринка – ко да је зна?{S} Још да се није Зорка рашћеретала око њих, ишле би као осуђе 
 и госпођа Јелисавета морала одобрити, (да је варошкиња не надмудри): – Да Бог ме, младеж треба 
штински писар, дочекао га је оберучке. (Да ко ће, ако он не би!{S} Рају је само за време судбин 
е, чијега се суда боји, ако је и уверен)да му „кругове његове“ не може побркати.</p> <p>– Седи! 
би сваки тако радо хтео да зна. </p> <p>Да Бог ме, да су прорешетале и на ситно и на крупно реш 
{S} Пита сестра брата за савет. </p> <p>Да га да, вели поп Стева, у Јазак за манастирског ђака. 
 Само да нас послужи лепо време!</p> <p>Да Бог ме! – одговори Даринка, тек да из учтивости рекн 
ша се интелигенција покварила...</p> <p>Да није још нас учитеља, који издиремо за вас све, слоб 
Карловце!</p> <p>Јелена застаде.</p> <p>Да, душо.{S} Ићи ћемо на свечаност, – опет ће мати. – Н 
е задовољније мало разгали лице.</p> <p>Да ме ко не тражи? </p> <p>Не знам.{S} Ја сам пошао био 
ело, а познаје га скроз и скроз.</p> <p>Да говорим толико... не знам већ коме, послушао би ме и 
новије доба сећају, – одговори Бранко, –да су познавали Бранка лично, па чак и консхолари му би 
} Испит, понда ради што хоћеш. </p> <p>–Да, да!{S} И ја тако мислим.{S} Да Бог ме!{S} Положићу  
е тако ући у Карловце, као да ће доћи, „да бирају војводу“. </p> <p>Матер је спремио, да дочека 
 наклоности, да исправим свет раменом, „да плачем за туђим насилима“, и тако даље.{S} То су све 
вог несретника мужа као права патница. „Да ме је цео Срем клео, не бих наишла“, говорише она је 
анило Славнић умре као капетан у миру. „Да не је у њему срце куцало толико за свој род, можда б 
з школе?{S} Да га с по пута скрене, па „да извади можда свом рођеном детету очи из главе“ На пр 
ака и неколико ђерзонака кошница – тек „да покуша“.{S}А наопако се једио, што српски пчелари св 
е било то друштво састало, као и на то, даа је у кући већ било речи и о томе, да ће се ићи у Ка 
његове сестре. </p> <p> Млади грк, Јеша Дабижић, отпоручио је матери још пре једнога сахата и ј 
>То је млади Брајковачки трговчић, Јеша Дабижић.{S} По опаљеном лицу и испуцаним рукама види се 
Та „дивна идеја“, као што би казао Јеша Дабижић, пала је прво у памет Јовану Јаковљевићу.{S} Он 
есно врши своје као бегеш. </p> <p>Јеша Дабижић се сетио свога калфовања у Новом Саду и својих  
да прави бележнику друштво.</p> <p>Јеша Дабижић вели:</p> <p>– Баш се добро осећам!{S} Тако мор 
е овде мало позабавимо, – примети после Дабижић, по толики пут, бележнику. – Бога ми, паметна и 
а.)...{S} Да, господо моја, – залеће се Дабижић све живље, – данас сутра пренећемо бесамртне зе 
не бележниче, да овде вечерамо! – кличе Дабижић, кад Кнежевић испева песму. – Дивна идеја! ·</p 
еријом.</p> <p>Једва око поноћи дошао и Дабижић до речи, да наздрави оној идеји која живи у срп 
p>– Ви сте сретне руке, госпо, – ухвати Дабижић као у шали. – Ја бих вам се радо бацио под окри 
е „ви“, већ „братски српски“ „ти“, него Дабижић, на пример, не ће више називати Јована и доктор 
е тиче ни живи разговор између Јована и Дабижића, којима оде и учитељ у помоћ, – ни оштро супру 
ене?</p> <p>– А-а!... </p> <p>У том ево Дабижића с пуном чашом пред Јована:</p> <p>– Господине  
да, општега рада! – развикао се Јован с Дабижићем. – Па ради ли се?{S} Кода вам ради?...{S} Рад 
м ја, позвана да води коло, она не може давати правац, одређивати ток народној судбини.{S} Треб 
у поверенства сигурности, где одборници даваху приступнице учесницима и гледаоцима свечаности н 
а.{S} Тај тако једнодушни протест једва даваше на који тренутак бар маха, да се разаберу гласов 
и, било да се кољу свињи, или тако што, Давина је увек ту, да свесрдно послужи.{S} Она је, тако 
шла, да се поздрави с госпођа–Натом.{S} Давина се одавно нешто и својака с Јаковљевићима.{S} Је 
 што кажу, искрен кући, као што је баба Давина Јаковљевићима, од како је...</p> <p>Па и госпошт 
рић.{S} Понда, ево, и ове!</p> <p>Тејка Давина Живковићка прва дошла, да се поздрави с госпођа– 
о оболела.{S} Лек јој тај помогао.{S} И Давина побрати Игњата, па га увек звала братом, а он њу 
ала и Катица, па њена деца и данас зову Давину тејком.{S} Па тако и сви у селу, и старији и мла 
 идем, – каже, – да видим моју Кату.{S} Давно је – каже, – нисам видела, па сам је се зажелила. 
 му гледа постојано у очи, и, што му се давно и давно неје придесило, – поцрвене, е, поли га, Б 
а постојано у очи, и, што му се давно и давно неје придесило, – поцрвене, е, поли га, Бога ми,  
а мезимица, па мати гине за њом.</p> <p>Давно је било, кад „се одбила“ из куће својега оца, пок 
едама, о променадама...{S} И њу ће мати дада на јесен код тетка–Нате у варош, па да и она иде у 
док трајало и његове и женине сиротиње, даде све до последње крпе, а не задовољи неситог мамона 
а Даринком.{S} Усамљеном, као што беше, даде му се широко поље, да их обадве, Јелену и Даринку, 
ет је, знаш, друкче, кад се мушка глава даде видити.{S} Па јави се тек кад год мајсторици, да с 
дише своје.{S} И поп-Стевина Јелисавета даде се обрлатити још до куће, да ће заложити своју реч 
 необично ускипило „љубве жаром“, па не даде два пут рећи.{S} Те кад отпратише кући и „чичу“, н 
мислим.</p> <p>Тинка обори главу, па се даде у памет.</p> <p>Ти не треба да се што бојиш, – узе 
никова гроба, – рече јој Стајић, па јој даде два лиска бршљана, што их откиде близо гроба.</p>  
ек сврши гимназију, па, ако Бог и срећа дадне, таман ће ти у добри час доспети за капелана.</p> 
му говори: – ти сад поскидај ствари, па дај унутра, а коње испрегни, па одведи у шталу...{S} Им 
иди своју сестру, баш као да јој је, не дај Боже, према глави.</p> <p>Сад се, Бог ме, „не да ве 
ика, наученика јевропскога гласа.{S} Ни дај боже штогод против тога!{S} Али ни најобичније најп 
мити у онаком смислу, који им поп Стева даје.{S} Оне несу ни мало извеле мисли Јеленине с правц 
 руке пружио преко стола, па изнад чаша даје такат. </p> <p>Данас је доба рада, општега рада! – 
а главом, и развукли му се брци, али не даје, гласа од себе.</p> <p>– Да Бог ме, да је госпођа  
иљио очима и развукли му се брци, ал не даје гласа од себе... </p> <milestone unit="subSection" 
агом, или их медом залаже.{S} Па шта им даје за то Јуда?{S} Шта мислите Бофл, сам бофл, господи 
кашиком сву мудрост.</p> <p>– И мати му даје за право. </p> <pb n="57" /> <p>– Е, онда за цело  
 газда храну, па џаковима вуку Јуди, те дају буд за што, као да има слепога миша под прагом, ил 
, а она окренула опаклију...{S} И сада, дакако, није имала куд, него ти је вратила „физиту“; ал 
, да није ту – „дете“, Даринка, а деца, дакако, не морају, свашта чути.</p> <p>У то дође и Маца 
њих не тиче, шта свет говори; оне живе, дакако, за своју децу, па – види Бог!..</p> <p>Даринка  
ма ког иначе „господина“.{S} Далеко је, дакако, од мене и помисао, да бих ја делио, ваљда, с на 
ће се ту с једног предмета на други, и, дакако, често долазе у сукоб сами са собом.{S} То ништа 
ли.</p> <p>– Наравно, наравно.{S} И ви, дакако, госпођице, примети Кнежевић и истрже своју руку 
спода универзитетлије увек имају право, дакако!{S} У тринаест школа поцрпу они кашиком сву мудр 
ћивали дуго недељно време.{S} На столу, дакако, вина ил пива пред сваким.</p> <pb n="27" /> <p> 
и културнога живота овостраних Срба.{S} Дакако да Карловци имају да захвале на том значајном по 
ју неје ни помишљала већ и деце ради, а дакако, још је била држећа и млада доста.{S} Не би ништ 
{S} Кукавни човече!</p> <p>За то ли га, дакле, обасипа толиком нежношћу и пажњом на, која је по 
, благајник, писар, неколико одборника, дакле све, што се рачуна у Брајковачку високу власт, се 
ој госпођи бележниковици. (И за писара, дакле, хвала Богу, добар знак, да се раскравио, кад, ет 
 га он по каткад с ким има.</p> <p>Шта, дакле, остаде учитељу паметније, него да слегне раменим 
 и поретку у друштву! </p> <p>То ли је, дакле, узрок, да се ујак тако смиловао сада на свога се 
вим ми је право, са свим...{S} Ви ћете, дакле, ићи у недељу...</p> <p>– Морамо још у суботу...< 
чаше, цмокнули се и два и три пута – и, дакле попили брудершафт, то јест, потписали пасош, да м 
анжер толиких села и беседа.{S} Зна он, дакле, шта је то Српство и родољубље, а од како се зна, 
остала с Богом и нестаће је с њим, што, дакле, нити има почетка, нити ће имати свршетка, а то ј 
.. </p> <p>За Брајковачки певачки збор, дакле, били су сви уверени, нема опасности, да ће морат 
му о браца– Анти и разбијеној канти.{S} Дакле жива скаче изнад нуле, то јест, бележник је „ухва 
аћати.{S} А туђинац то не може рећи.{S} Дакле, општина му је дала своју кућу, на најбољем месту 
у, кад угледа Јелену, како жури њој.{S} Дакле, већ је ту време, да се иде на певање!{S} Па коли 
pb n="68" /> <p>У том повика учитељ:{S} Дакле, да пређемо на учење.{S} Гласове смо распоредили, 
ју под прозорима попине Јелене!“</p> <p>Дакле, у сред Брајковца серенада!</p> <p>Е, то бадрим ч 
 Морамо још у суботу...</p> <p>– Добро, даклем, још у суботу отићи ћете на ту параду у Карловце 
ма није ни речи било о нашој Јелени.{S} Даклем, видиш да ствар није свршена.</p> <p>– Па за што 
>Бранко већ пошао, а неје се још решио, дал да иде Јовану.{S} Дошао је и спрам куће његове, па  
 године.{S} Наша славна црквена општина дала му је своју кућу под кирију.{S} Сигуран платиша! < 
о не може рећи.{S} Дакле, општина му је дала своју кућу, на најбољем месту у селу.{S} Данас сут 
дичевића у Брајковцу.</p> <p>Зорка неје дала ни о чему другом да се говори, него о томе.{S} Син 
е клонуше и опет у санку.{S} Даринка се дала у мисли.{S} Беше то чудно осећање, што је обузимаш 
тао дечко из основних школа.{S} Мати се дала у бригу, шта ће, куд ће с дететом.{S} Пита сестра  
 узеде да оговара госпођу Нату, како се дала наплатити од поп-Стеве, кад је њена Јелена била та 
игде сукобили.{S} Неје се још ни једном дала ни прилика, да један другому, можда, спасава живот 
у божјој руци!{S} Али је бар тврду веру дала, да ће све и сва порадити и код чике, поп-Стеве, и 
не и исто тако слатке према њој; па јој дале омирисати, како се и њих не тиче, шта свет говори; 
ах с неба па у ребра: то и то је.{S} Из далека добар косач замахује.{S} Међу нама није ни речи  
ођице?</p> <p>Бранко се не довија ни из далека.</p> <p>– И опет „госпођице“!{S} Срдим се! – обр 
а себи, како ће на том путу угледати из далека читав караван кола, начичкана Брајковчанима.{S}  
то које ближе или даље, па изгледају из далека са својим кућерцима сакривена у зелена дрвета ка 
адвоката и ма ког иначе „господина“.{S} Далеко је, дакако, од мене и помисао, да бих ја делио,  
> <p>– Не могу да мислим.</p> <p>– Није далеко.</p> <p>– То може бити. ·</p> <p>– И ви, збиља,  
живот?{S} А ми смо се свим радом својим далеко удалили од пута, који овамо води.{S} Ми имамо књ 
а још од јучер.{S} Јучер је још пешачио далеко изван Карловаца оним путом, што води из Брајковц 
<p>– Мој синко, не треба ни то баш тако далеко одлагати.{S} Ко је рано легао и рано се оженио,  
 <milestone unit="subSection" /> <p>Већ далеко измакли путници иза вароши, те језде пољем широк 
што бољу парохију.{S} Ти и твоје колеге дали сте се на професуру, па ће те и ви лепо тако да сп 
влада мртви мрак.{S} Девојче се са свим дало на прозор, мислиш, полетеће.</p> <p>На једаред зач 
је ни бриге.{S} А чим кола ближе, а она даље.{S} Ускубури, устумара се, као незван у небрану гр 
вачки писар, „дочепала ледине“, па тера даље и игра увређену љубав, кује, док је врело.</p> <p> 
опет смотава и сели него Немац, те хајд даље као гусеница.{S} Србин је одмах створен као лептир 
 оду у Руму, у Ириг, у Митровицу, или и даље куд у варош.{S} Неје што се Марко боји, да би му,  
се, Бог ме, протекцијом или умешношћу и даље докотурали.{S} У нас немају ни појма о томе или се 
е мање или више губе што које ближе или даље, па изгледају из далека са својим кућерцима сакрив 
на свој рачун...</p> <p>– Треба мислити даље од носа, – проговори поп Стеван одлучно и као да н 
 нема никаквога.{S} Но да потраје овако даље, ишчаурио би се из њега под старост, Боже опрости, 
, „да плачем за туђим насилима“, и тако даље.{S} То су све формалности, шупље љуске.{S} Радити  
ћица, добра мати, верна супруга, и тако даље.{S} Баш тада је он тим начином одао своју „тајну“, 
ере судове, шта је кад полупала, и тако даље.{S} Почела је од ономад, а, да је све ређала, сврш 
 да јачим говори, где опет тише, и тако даље.{S} Данас је неколико пута питала и брацу и сеју,  
у, о услугама, час о побожности, и тако даље,... још Бранко Стајић, тек да наврши свој <foreign 
чунамо ми ђаци, трговачки момци, и тако даље, све људи млади, који још нисмо ништа свршили, кој 
ђај брата с братом, сина с оцем, и тако даље.{S} Ко седи с миром, том је добро.{S} Богу божје,  
остави отворено преко ноћи...{S} И тако даље...</p> <p>Дотле је Трива извукао, као добар кочија 
ање кошница, будак, ашов, мотика и тако даље...{S} У једном углу стоји наслоњена а на вршак изв 
ера, истрињена дувана, палидрвца и тако даље.{S} У углу поред пећи пар ципела, а о зиду висе о  
убори као на некој водојажи, да се мало даље изгуби роморећи између густиша дивљих ружа, јагодњ 
наговештава.</p> <p>– Помакните се мало даље, – рече писару, који се немо гушио овчијим сиром п 
се таласа китњаста побрдица, да им мало даље пукне на догледу сремска равница испрекрштана друм 
ење.{S} Гласове смо распоредили, можемо даље!{S} Прво женскиње!</p> <p>— А ми? – повика писар и 
е мати, када га испраћала у туђ свет, у даљину, да у највишим школама тамо збира себи плодове ч 
, како је појурио, да види, какве су то даме, што им се шлајери тако лепршају за њима..</p> <p> 
он добро прошао с нама.{S} Хајде, да ми дамо донети, па да ми њега почастимо!</p> <p>Ја сам за  
анас отишла Тинка из Брајковца; а сутра дан се уселила у поп-Стевину кућу госпођа Рашићка, донд 
вићу и његовој прослави.{S} Одмах сутра дан после оног великог концерта, што га је приредило ср 
milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан освану у Брајковцу дан мамурлука.{S} Чича, господар 
га ђенија посветио је цели српски народ дан 10. јулија 1883., приредивши му светковину, каквом  
пут:{S} Па баш сад?!</p> <p>Та, за који дан ће да буде велика беседа у корист преноса последњих 
 одмах с кола.{S} Останите макар и који дан дуже...</p> <p>– Ха, то је добро.{S} Понећемо пар г 
авитељ – сувише ревностан.{S} Мало који дан ће проћи, да он не ће посетити женску школу.{S} Па  
можеш је видити.{S} Од пре то мало који дан, да је нема к мени.{S} Него, ваљда, кад је видила,  
иш, шта се кува?..{S} И сам си пре неки дан рекао, сећаш ли <pb n="87" /> се, како отровне мија 
тиште сина на своја недра. </p> <p>Неки дан после тога отишао је сам попа у Карловце и нашао ст 
 на неколико дана пред заказани свечани дан у Карловцима се опажало живо кретање.{S} Карловци и 
јешта поспремати.</p> <p>Сутра је радни дан а чека сто послова.{S} Па је већ ето, време, да се  
ојим првим возом...</p> <p>Освану и тај дан.</p> <p>Још у јутро рано поврве народ у свечаном ру 
де овај чека, да му се јави, има ли тај дан какве дужности, то јест, да ли је та донела дете те 
прекосутра, па наткосутра, па још један дан, па недеља?{S} Је л? </p> <p>У томе се отпустила Је 
јој се стиште терет, сињи терет.{S} Цео дан се тужи матери, да је боли глава.{S} А кад пошла на 
не.{S} Овим часима радује се Јелена цео дан.{S} Што ближе то доба, њој срце све јаче куца.{S} А 
шло; него после подне се отегло као цео дан.{S} Једва дочекала, да црквењак зазвони на вечерње. 
 собе у собу.</p> <p>У Даринку ушао цео дан неки немир, па иде по кући, као да нешто тражи.{S}  
ваним вечерњим школама, а чистећи преко дан пијацу испред дућана свога шефа или прскајући лети  
ilestone unit="subSection" /> <p>Освану дан, када је ваљало отпочети и Брајковачкој омладини, д 
ion" /> <p>Сутра дан освану у Брајковцу дан мамурлука.{S} Чича, господар начеоник, поранио пре  
ј то врати бар за један или ма и за два дана.{S} Надала се гостима још синоћ, али не дођоше.</p 
о у њему боравити вечни сан.</p> <p>Два дана напред почели се скупљати гости са стране.{S} Е, н 
.</p> <pb n="102" /> <p>У очи свечанога дана дођоше на Карловачку станицу гости из Србије.{S} М 
 <p>Нема куће особито српске, која тога дана неје имала гостију. </p> <p>И Тинка Стајићка, мати 
да железни воз из Пеште не ће доћи тога дана.</p> <p> У Нови Сад се слегло такођер гостију са с 
е невоље од Немање и Косова до данашњег дана; па је пошалицама и младачким несташицама дирнуо у 
заказани час у Карловце, у очи свечаног дана, јер се у Пешти намерном или ненамерном чијом крив 
а за Стајићку.{S} Само да се већ једног дана прошетају деца, Бранко и Јелена, по Брајковцу испо 
 да бабица и кума, ако би се десило тог дана какво крштење, знају, кад им треба донети дете, да 
иш; шта би ти било, да си за годину две дана мој капелан, па временом мој наследник и у парохиј 
<p>– Хвала ти, боже!{S} Канда нема више дана него кобасица! . „Видиш, овај орах је, чини ми се, 
 школски управитељ, али тек да у недељи дана један пут или ни један пут оде на катихизацију и д 
ароши код ње, јавила јој, да јој се ово дана нада.{S} Тако су јој сад сва деца на окупу, па јој 
ерјем и китњастом крестом, што се преко дана шета и ракољи по буњишту око кокошака, мисли, ко ј 
песников аманет.</p> <p>Већ на неколико дана пред заказани свечани дан у Карловцима се опажало  
.{S} Нашао негде на орману пре неколико дана још неку стару књигу.{S} Кад стресао с ње прашину  
 <pb n="43" /> <p>Кнежевић већ неколико дана ради око тога, да састави певачко друштво у Брајко 
дошао Кнежевић за учитеља, то није било дана, да тај није био ма на прозору с девојком.{S} Моли 
брадовао био Бранко, када је пре недељу дана у Бечу на једаред добио од свог ујака поп-Стеве из 
могао изалазити једва један пут у месец дана на једном штампаном табаку.{S} А од оних опет већи 
аковљевић као у шали. – Таки је, брате, данас дух времена.</p> <p>Стајић уздахну и не одговори  
 без рационалног газдовања.{S} Данас... данас се и за то тражи интелигентан човек, човек... не  
ш?</p> <p>– Махни се, Стефане, тога.{S} Данас је друго време.</p> <p>Поутиша мало Рашићка поп-С 
истина, да више пати, који више зна.{S} Данас само они добро пролазе, који што више знају.{S} А 
ибрали, а без рационалног газдовања.{S} Данас... данас се и за то тражи интелигентан човек, чов 
 говори, где опет тише, и тако даље.{S} Данас је неколико пута питала и брацу и сеју, кад ће, з 
Ох, Боже!{S} Та, то је кратко време.{S} Данас је уторник, а ето за час недеља.{S} Што то нисте  
тишла.{S} Враг би је знао, шта ради.{S} Данас је налога, ... јуче је била замућена вода... не з 
воју кућу, на најбољем месту у селу.{S} Данас сутра, ако не оде у варош, да тамо отвори већу ра 
 моја, – залеће се Дабижић све живље, – данас сутра пренећемо бесамртне земне остатке покојнога 
мо као лику низ Дунав, – навија попа. – Данас је чудно време!</p> <p>Стотинама деце из света уч 
је већ тражио друго место.{S} Из његова данас разговора чисто бих то морао помислити.</p> <p>И  
стом лепом нам народном језику.{S} Нека данас строги критичари и естетичари и осуђују неке њего 
а виши позив нема готово ни свога имена данас.{S} Писар, писар и само писар, од кудгод ко иде.{ 
– Ала је то прашина, слатка, па врућина данас, да Бог сачува! – уздахну госпођа Ната, кад добил 
>Нова неприлика за Јелену.{S} Као да је данас заборавила и на Брајковачко певачко друштво и на  
 ненада?</p> <p>– За што?{S} Така ти је данас омладина.</p> <p>–- Куд насрне, или с главом или  
кошта, па по томе и цени.{S} Тако ти је данас време, кћерко.</p> <p>— Ја ћу да сачувам, мама, м 
том јутарњем ваздуху.{S} А зује и брује данас нешто крупније и мисли у глави пречасног конзисто 
 с том кућом као род.{S} Госпођа Ката и данас чува крунаше и сребрњаче, све нове новцате, као д 
S} То задржала и Катица, па њена деца и данас зову Давину тејком.{S} Па тако и сви у селу, и ст 
лики други славни и преславни; али се и данас славе!{S} Тек...{S} Тек...{S} Доста је то од њега 
, колико је грких пилула прогутао већ и данас од бележниковичина пецкања!{S} Дотле га је пањкал 
ћу Јаковљевића, – онда, е Бог ме, још и данас.{S} Старији свет се особито разабирао за њу.{S} У 
лисавете нема од неко доба, па, ево, ни данас. </p> <p>Е, па тако седи сека Ката, као што је др 
} Сад би лакше ишло него икад.{S} Ти ни данас не знаш, где ти је муж; а Бог зна, кад и какав ти 
читати ни „ђачки растанак“, ма да си ти данас тако занесен за Бранком.</p> <p>– Омладина се брз 
а зид. – Волим овај лов сад него да сам данас уловио дивљег вепра у спахинском забрану.</p> <p> 
неје никад тако црно јутро освануло као данас.{S} Заспала ноћас у плачу тек око неко доба, па ј 
 другому, можда, спасава живот или, што данас често више вреди, потпише меницу.{S} А што овај и 
арише и краве из поља.{S} Или се кравар данас боље пожурио него обично, али су се збиља физите  
орије и стављати ипотезе. </p> <p>Па му данас не пада на умни да се смеје, када благајник поче  
p>– Да, к матери. </p> <p>– Карловци су данас, у овај пар, најславније место у Српству.</p> <pb 
А Тинка спремала и себе и дете. </p> <p>Данас отишла Тинка из Брајковца; а сутра дан се уселила 
тола, па изнад чаша даје такат. </p> <p>Данас је доба рада, општега рада! – развикао се Јован с 
зао.{S} Нико не одговори ништа..</p> <p>Данас је ту и Даринка, па се свако труди, да се што бољ 
аву и нове невоље од Немање и Косова до данашњег дана; па је пошалицама и младачким несташицама 
ш, па разговарају о којечему и прежваћу данашњи разговор, што су га имале с госпођом Рашићком.< 
ваздан гором и планином.{S} Но ни целим данашњим својим трудом не би стекли ни колајнице зелено 
инко, то су тек само празна нагваждања, дангуба и беспослица.{S} А сума сумарум: завађај брата  
оснија песма, што се силом уплеће у ове дане, који ће да засветле потомству као пример свенарод 
грана“ те се привила уза својега војна, Данила Славнића.</p> <p>Честит био домаћин и на гласу б 
ра благослови брачну свезу њихову...{S} Данило Славнић умре као капетан у миру. „Да не је у њем 
се деца још већма заволеше, замилова се Данило и Ната.{S} И чика Пера благослови брачну свезу њ 
етковину, каквом знађаше у најсветлијим данима своје прошлости удостојивати само крунисане глав 
<p>О БРАНКУ РАДИЧЕВИЋУ</p> <p>Приредила Даница Вујков</p> <p>АЛФАграф</p> <p>Нови Сад - Петрова 
чита времена као трећа звезда уз Вука и Даничића на освитку нове нам књижевности народне.{S} А  
творина, и ученога ђака Вукова, уз Ђуру Даничића, као научног обрађивача тог бесцен—блага, удар 
 приметила, да у Брајковцу звони радним даном на вечерње, ако у опште и звони, но највише тек з 
ебацује јој учитељ; – у вече са мном, а дању с господином Бранком.</p> <p>Девојче бризну у плач 
доброј срећи и само себи, кад му је Бог дао матер, најбољу срећу. </p> <p>Па ти мислиш, Стево,  
е, него кућу и породицу.{S} Да је когод дао што за душу његову или за жену му и сина, и њих би  
 носио пре дуго, дуго времена, док неје дао начинити нову, а натуцао би је на главу преко ушију 
лађанога Бранка Радичевића.{S} Необични дар, неуморни труд и сувремена ученост и Рајића и Мушиц 
њи мири поредак ноћни тако дисармоничан дар мар, на стародавне домаће добре обичаје и моралу Бр 
ковцу кажу, „избаци“:</p> <p>Кад је тај Дарвин измислио, и да је човек постао од мајмуна, може  
{S} Судећи по нашем писару, имаће право Дарвин; а ону другу теорију лако је доказати по Брајков 
} Гле, мај, зар то није могуће?{S} А по Дарвиновој теорији потомци наслеђују особине својих пре 
нским колима.</p> <p>– Гле секе!{S} Гле Даре!{S} Добро дошли!{S} Ко не би био рад тако добрим и 
час испод чекића, којима је пречешњејши даривао њену децу, кад је долазио којему на крштење.</p 
 и да би то рекла, да није ту – „дете“, Даринка, а деца, дакако, не морају, свашта чути.</p> <p 
говца.</p> <p>Ту је сад и та варошкиња, Даринка.{S} Познао се с њом у недељу, кад су изашли из  
а полазе кући.{S} А отпратиће их Јован, Даринка, учитељ, Зорка, па, наравно, и Бранко. </p> <p> 
живахна, разговорна, искрена и страсна; Даринка тиха, озбиљна, безазлена и разборита.{S} Као де 
ч на са свим сухопарне ствари. </p> <p> Даринка отвори врата на другој соби.{S} Стала на врата, 
вире у собу мушкарца неожењена.</p> <p> Даринка, до душе, мисли, ту је брат, Јован, па, како он 
<p>– Ви одлазите?</p> <p>– Овај час.{S} Даринка мало поцрвене.{S} Гледа у њега, а не зна, шта д 
рата, док не клонуше и опет у санку.{S} Даринка се дала у мисли.{S} Беше то чудно осећање, што  
на, што их откиде близо гроба.</p> <p>– Даринка узе лиске, погледа милокрвно у њега, откиде јед 
ве ћуте.{S} Јелена мисли о свом јаду, а Даринка – ко да је зна?{S} Још да се није Зорка рашћере 
говара се, као да има још времена.{S} А Даринка опет нема каде.{S} Него је ипак по неки пут исп 
 књигу, па чита своју декламацију.{S} А Даринка ће запитати Бранка: „Хоће ли ко говорити штогод 
 ја онда поплашила! – вели Зорчица. – А Даринка стала, па не зна, шта ће; па кад Бранко отишао, 
p>Јелена се на то одсмејала.</p> <p>– А Даринка је поцрвенела до иза ушију.{S} Заборавила, и да 
к не мога, а да је не пољуби. </p> <p>А Даринка прислонила главу на материне груди...</p> <p>Го 
 га Даринка држи против сунца.</p> <p>А Даринка би се и смејала и заплакала.</p> <p>Једва се ок 
е.</p> <p>Зорка потрча натраг.</p> <p>А Даринка стаде као укопана.{S} На њој лака плава хаљина, 
Е, па идем ја њој.</p> <p>И тако бадава Даринка моли и преклиње, плаче и дури се, да мати одгод 
 се и смео био, ето, на први мах, да га Даринка прва не поздрави:</p> <p>– А!{S} Јесте ли и ви  
инку или се удари о велики штит, што га Даринка држи против сунца.</p> <p>А Даринка би се и сме 
p>– Па како вам ми знамо помоћи? – пита Даринка, па искрено окренула лице њему.</p> <p>– Ви ћет 
штва“, рече писар, биће гошћа госпођица Даринка („Изврсна певачица!“ рече за њу Јован Јаковљеви 
а, мати и кћи, госпођа Ната и госпођица Даринка!{S} Још за живота купио кућу у вароши и настани 
 из школе, ходају испред школске зграде Даринка, Јелка, Бранко, Јован, а уз њих трчка и мала Зо 
лавце у њу!</p> <p>Таке забаве имала је Даринка целим путом.{S} Па што сунце ближе у заставу, т 
ilestone unit="subSection" /> <p>Кад је Даринка то вече села у одар, да легне поред Зорке, дуго 
а орману, да покаже Нати ствари, што је Даринка све порадила...)</p> <p>Трива таман замахнуо се 
ном.{S} Ја умем разговарати, ако не уме Даринка...{S} Ваљда вам је жао Беча?</p> <p>– Боже сачу 
ће мама мени већ дозволити, – одазва се Даринка. – Њој се здраво допада Бранково коло.{S} Ја са 
ква велика беседа у вароши, радовала се Даринка као мала, што ће да се вија са Зорком по планин 
м кораком она тројица њима ближе, то се Даринка већма стискује уз Јеленино раме, као да би да с 
е онај.</p> <p>Било би штета, – опет ће Даринка.</p> <p>Опет иду, па ћуте.</p> <p>То је млади Б 
..{S} Бранка.{S} Он ће већ доћи, – рече Даринка, па се као трже и поцрвени, кад примети, да је  
те се плашити, господине Бранко, – рече Даринка, као да јој жао, ако је збиља тако, па га чисто 
единства. </p> <p>– То је лепо! - кличе Даринка, а лице јој плану од одушевљења.</p> <p>– Него  
испаде мала Зорка, Јованова сестрица, и Даринка.{S} Вијају лептирове по пољу</p> <p>Бранко скоч 
 накоштале свега.</p> <p>Деца, Јелена и Даринка, нестрпељиве, па отишле, да се забављају на сво 
л? </p> <p>У томе се отпустила Јелена и Даринка; па се она нађе између Јована и Кнежевића, а ов 
ад сене само толико радује том Јелена и Даринка, Бранко и Јован, него им и мати и тетка Ната од 
врта, где се оно први пут сусрете она и Даринка са Стајићем, не мога, а да не подсети своју сеј 
p> <p>– Боље нашли! отпоздрави и Ната и Даринка у један мах.</p> <p>Трива већ сишао с кола па о 
сад са свим прошла. </p> <p>Колико је и Даринка узрујана, ипак примети, како је Јелена бледа па 
 знала.{S} Само ће је донде још Јован и Даринка поучити, где треба да рашири руке, где да их ме 
довољно разумети.{S} Дође му на памет и Даринка.{S} Чудновато!{S} Од њена суда као да највише с 
е одговори ништа..</p> <p>Данас је ту и Даринка, па се свако труди, да се што боље представи ва 
а.</p> <p>– За што је отишао – рекла би Даринка. </p> <p>Али као да она не сме, ни да спомене:  
а ће се многоме пре допасти Јелена; али Даринка је врсна усрећити тек, као жена, као мати.{S} Д 
говој матери. </p> <p>У тај мах провири Даринка на дућанска врата.</p> <p> Таман!{S} Та, ње рад 
 дочек.</p> <p>– Мило ми је! – одговори Даринка на приказ Јованов, па пружи руку Кнежевићу и не 
епо време!</p> <p>Да Бог ме! – одговори Даринка, тек да из учтивости рекне што, кад већ Јелена  
p>– Молим, молим, господине, – одговори Даринка, а застиди се, – Не стоји вам лепо, кад ласкате 
ух!{S} Као да си се уплашила? – примети Даринка.</p> <p>Јелена јој у један мах у мало не паде н 
во ви и не морате, мама, ићи,– вели јој Даринка...</p> <p>Пуче топ.</p> <p>– Ево, лађа иде!</p> 
де у вече обично код топле пећи.{S} Ако Даринка не везе или не плете што себи или обично браћи, 
к јој не напреде дремеж на очи...{S}Ако Даринка баш не чита, разговарају, ово било оно се снило 
> <p>Госпођи Нати чисто неје право, што Даринка оде с Јеленом.{S} Као да јој је сад крива нешто 
..</p> <p>– То већ знам! – кличе и опет Даринка, и још већма је поли пламен по лапитима.</p> <p 
о.</p> <p>– Аха!{S} Држите се!- рече му Даринка, те му, бојаги, попрети својим прстићем.{S} Бра 
ости из Брајковца.{S} Ту тетка Ната, ту Даринка, Јован, мала Зорка, – сви полетеше њему као доб 
пав’о...</l>“ </quote> <pb n="48" /> <p>Даринка хоће да јој помогне, па се.{S} Уплете и она: „П 
јковца нашао се одмах до гроба. </p> <p>Даринка с побожним заносом стала, па гледа у отворену ј 
ејо?</p> <p>– Ево, сад ћу и ја. </p> <p>Даринка духну у свећу.{S} Угаси је и леже.{S} Неко врем 
 за лотру, да се попне на кола. </p> <p>Даринка се већ наместила, а надурила се, бојаги, па јој 
 за своју децу, па – види Бог!..</p> <p>Даринка се и Јелена ухватиле испод руке, па ходају испр 
декламацији, о „Бранковој жељи“.</p> <p>Даринка се наже над њом.{S} Притиште врео пољубац на вр 
е коњима конопце са ждрепчаника.</p> <p>Даринка стала на лотру, па хоће да скочи с кола.{S} А К 
нце, а они ходају под штитовима.</p> <p>Даринка и Јелена се ухватиле под руку.{S} За њима иде Ј 
с тобом било, да се ниси оженио.</p> <p>Даринка се смеши, ал готово и не разуме, шта ови говоре 
пет ропта њена кћерка, госпођица</p> <p>Даринка, кад је у вароши „велика беседа“ рад преноса ко 
 муф у сред лета? – љути се опет</p> <p>Даринка.</p> <p>–Ти ћути.{S} Ми ћемо на село.{S} А путу 
ачко цело певачко друштво, осим Бранка, Даринке, Јелене, колара и његове сестре. </p> <p> Млади 
 па употреби ту прилику, да стане поред Даринке. </p> <pb n="47" /> <p>– Па како вам ми знамо п 
унутри.</p> <p>– Бранко се не одваја од Даринке.</p> <p>- Ми смо одсели код вас, – вели му она. 
Section" /> <p>Кад се Јелена вратила од Даринке кући, дочекала је мати с наредбом, да је обраду 
ојих премиса увек доследна, нађе се код Даринке.</p> <p>Састале се и поздравиле, као да се бог  
ти и опет, већ по толики пут, госпођице Даринке, јединице јој кћерке, па ће онако срдито и опет 
на? </p> <p>Понда му се мисао понесе за Даринком.{S} Усамљеном, као што беше, даде му се широко 
ту страну, па му вуче и душу и мисао за Даринком.{S} Јелена живахна, разговорна, искрена и стра 
а у Даринчину собу.{S} Надвирила се над Даринком и Зорком.{S} Прекрстила их обоје изнад главе.{ 
о би и он прешао у разговор с Бранком и Даринком, да се и он „помеша међу свет“, док су му сви  
 састао с госпођом Катом и с госпођицом Даринком, јер је већ једаред био с њима, баш у њиховој  
жици.</p> <p>Бранко се баш разговарао с Даринком.</p> <p>Јован прешао бележниковици, па се упус 
би, баш и по госпођа-Катину мишљењу, на Даринку утицала развратно.{S} Чак ни о ноћашњој серенад 
ицу.“ И толико се занео, помишљајући на Даринку, да, блажен, у мало гласно не кличе: „Мати, тво 
на хтела одмах за Зорком да потрчи пред Даринку.</p> <p>Али је задржала мати.</p> <p> <foreign  
авом то амо то тамо, те час по па гурне Даринку или се удари о велики штит, што га Даринка држи 
p> <p>Понда неје могла, а да не ошине и Даринку, како је ћуталица, али подла и подмукла. „Испод 
 се широко поље, да их обадве, Јелену и Даринку, испоређује и пресуђује, пред самим собом.{S} К 
и на улицу, понда се опет врати, загрли Даринку.{S} И једва једаред ће истрчати и отићи по дево 
ри.{S} Стале јој очи, па упрла поглед у Даринку.</p> <p>– Не знам, – једва промуца.{S} Понда до 
се зажари.{S} Погледа то у Јелену, то у Даринку, а поглед му несигуран склизну на страну, као д 
а трчка за њом из собе у собу.</p> <p>У Даринку ушао цео дан неки немир, па иде по кући, као да 
ојка, која је тако добра другарица била Даринци.</p> <p>– Сирота Јелена!{S} Ваљано девојче али  
 и васпитање.</p> <p>И Зорка се обесила Даринци о руку, па скакуће поред њих.{S} Па слуша као ж 
ић, наш учитељ! – приказа Јован учитеља Даринци.)...{S} Закључили смо, да са што више народа и  
ли жене на крштење.</p> <p>Као да сунце Даринци сину, кад угледа Јелену, како жури њој.{S} Дакл 
та мајсторици.{S} А још од зимус говори Даринци, како морају, Бог да, на лето ићи теци у</p> <p 
љана душа; а о њеној кћери, о госпођици Даринци толико јој је приповедао, да матери неје требал 
ио.{S} Јелена му је много приповедала о Даринци.{S} Јутрос му је опет споменула о њој.{S} Питал 
Па, Бог зна, како јој је, мило што је у Даринци стекла тако ваљану, тако искрену другарицу,...  
а Јелисавета преварила у рачуну?</p> <p>Даринци чисто криво, кад се Бранко опрости те оде с Јов 
прилици.</p> <p>Пред очима му лебди лик Даринчин; а у свим жилама осећа све то јаче, што више о 
е.</p> <p>Така забава је дивно пристала Даринчину срцу.{S} А преко њега није прешла још никаква 
дилачка и нехотице све већма претеже на Даринчину страну.{S} Бадава, срце само тоне на ту стран 
ода живље:– Да видиш само!</p> <p>И узе Даринчину руку, па је притиште на своје срце.{S} А срце 
еж с очију, живнула и она, па се радује Даринчину радовању, те се смеје с њом и тражи, на прили 
 све у свом реду. </p> <p>А Ната ушла у Даринчину собу.{S} Надвирила се над Даринком и Зорком.{ 
{S} Разговор јој се заплеће час о цвету Даринчину, час о хаљини, што ју је сама још о Духовима  
{S} Једва се прибра.</p> <p>– Госпођице Даро, – рече јој тихо, па тако искрено, својски, а тако 
а њена броји већ и десетак које „<title>Дарова доброј деци</title>“ од чика Стеве, које разних  
пођица Јелена нема прилике, да ступи на даске, што свет значе“.{S} Баш тада је он први пут у др 
 да пречасни не би дерао чакшире о голу даску.{S} Пред канабетом на сред собице омањи сто.{S} У 
а кабаницу.</p> <pb n="34" /> <p>Што не дате мало проширити или бар повисити, ујо ту сеницу, ка 
о, издири за народност, па кад ти треба дати хлеба, „даће бог!“</p> <p>Јеша зинуо у Јована, па  
да је увела у кујну, па нек учи Лепо је дати дете и у лер и на васпитање; али треба, Бог ме, же 
ију.{S} Зар ви то не знате?{S} Могу вам дати, па да читате.{S} Па ја мислим, можда се која поро 
овечјег ума. – Ја ти, – рече, – не могу дати ништа више до свог благослова; не знам ништа друго 
што остало после Игњата.{S} Ако Бог да, даће и најмлађег сина у школе.{S} А није рада, ни кћер  
народност, па кад ти треба дати хлеба, „даће бог!“</p> <p>Јеша зинуо у Јована, па само клима гл 
, потпуно независан.{S} Кад буде време, даћу се бирати за посланика, било у Карловце било у Заг 
ња, која га је стисла, да једва може да дахне.{S} Та идеја, господо моја, има своје живе поборн 
еки цвет.</p> <pb n="37" /> <p>Он ни да дахне јаче, па се не миче, само да не узнемири то дивно 
се, да је заблудео у свет.{S} Тек Тинка дахну душом.{S}Неје јој, до душе, лако било ломити руке 
: загушљивост је ужасна, притисак не да дахнути.{S} Нова се омладина организује.{S} И кад се по 
ш, дете.{S} Неуко је, нејачко је, да га даш тек тако од себе, да га одбијемо као лику низ Дунав 
 у калуђере!..{S} Шта мислиш, Тинка; да даш Александра у Карловце у гимназију? проговориће поп  
слушкињу, па не знам, које новце да јој даш.{S} Нема у нашег света сиротиње, не зна ти наш план 
 с њим заједно у Карловачкој гимназији, два три разреда млађи од њега; али у комшилуку његову у 
в син, колар у селу, са својом сестром, два можда, по најбоља певачка члана у Брајковцу.{S} Он  
а јој то врати бар за један или ма и за два дана.{S} Надала се гостима још синоћ, али не дођоше 
свирајку од шећера, или какав цигару за два новчића, да недељом бар господски пуши у колу пред  
инуо за своју породицу, а како би овака два самохрана женска грла, мати и кћи, госпођа Ната и г 
дух.{S} Поглед јој се отме на осветљена два прозора у оној лепој кући с оне стране потока.{S} Т 
ељев глас.{S} Свећа се угаси, а иза она два прозора завлада мртви мрак.{S} Девојче се са свим д 
одмах упре поглед опет на осветљена она два прозора с оне стране потока у лепој тамо кући.</p>  
арловачке гимназије или богословије, та два најстарија просветна завода у српству и с ове и с о 
орију Срба, Бугара и Хрвата,... како та два књижевна великана старије наше књижевности несу нек 
ично ускипило „љубве жаром“, па не даде два пут рећи.{S} Те кад отпратише кући и „чичу“, начеон 
а гроба, – рече јој Стајић, па јој даде два лиска бршљана, што их откиде близо гроба.</p> <p>–  
укама.{S} Понда скочи са столице, прође два трипут по соби.{S} И опет долети на прозор, па одма 
ше онуд кола, а на колима се залепршаше два женска вела.</p> <p>– Писар мало поскочи са столице 
и пуне чаше, испили чаше, цмокнули се и два и три пута – и, дакле попили брудершафт, то јест, п 
 главица са црном пуном косом и у глави два гарава ока.</p> <p>Учитељ се стискао уза зид под се 
 хајде баш у Карловце.</p> <p>– Не реци два пут.{S} Тамо мора бити сад као пред какву буну.</p> 
ера шетњом мамурлук, па му неје требало два пута рећи, да се придружи бележнику, Јовану, писару 
желео у њему боравити вечни сан.</p> <p>Два дана напред почели се скупљати гости са стране.{S}  
се поп Стеван, – а да што сам ја ту већ двадесет и толико година?!{S} Учим ја то и говорим.{S}  
... биће... неких једанаест...{S} Јест, дванаест! </p> <p>– Дванаест, управо!{S} Усадио си га,  
данаест...{S} Јест, дванаест! </p> <p>– Дванаест, управо!{S} Усадио си га, кад сам ја дошла у о 
 неје испунио.{S} Признати се мора: ево дванаест година, како се њих двоје састало, па никад не 
!{S} Мора бити од њега кадгод нешто!{S} Две јаке, до душе, за вратом не ће имати никад, јер...  
је писао, чим је ушла у његову кућу.{S} Две хиљаде је уложио у Румској или Митровачкој штедиони 
, да све припадне њој и њеној кћери?{S} Две хиљаде јој је писао, чим је ушла у његову кућу.{S}  
ђаковања и друговања.</p> <p>Деца расла две године напоредо у добу, када душа највећма пријања; 
н разним цвећем.{S} Близо станице стоје две лађе, на којима дошли беху гости из Панчева и Земун 
ца.{S} Ја је знам.{S} Имала сам прилике две године, да видим, каква је.{S} Отворена ми се свиди 
 </p> <p>Мушкарци понудише женскима оне две столице, што се зблизниле у учитељевој соби; а од њ 
за њу учитељ Милан Кнежевић).{S} Али те две „звезде“ треба тек задобити.</p> <p>Бранко Стајић п 
 њега на столицу.{S} Рећи ће тако с њим две три (опет у миру и љубави!), док „деца“ не дођу.</p 
разду. </p> <p>Изгори поп Стеван између две ватре.{S} Ако у гору вуци, ако у село Турци.{S} Ако 
 видиш; шта би ти било, да си за годину две дана мој капелан, па временом мој наследник и у пар 
оспођа-Катичина дућана на улици.{S} Њих две не занима разговор удовица.{S} А имају и оне, да пр 
тетком из вароши и пред сејом.{S} А њих две се нагле радознале.{S} Мали Владимир развашарио сво 
прослави, – беше му прва реч.{S} Од њих две не зна, која да прихвати реч.{S} Опет ће он:{S} Сам 
ед њих.{S} Па слуша као жедна, како њих две приповедају о школи, о игрању, о беседама, о промен 
 разговарају.{S} Јесте, да разговор њих две неје задро у озбиљан живот; али је искрен и прост.{ 
а њима иде Јован с Бранком. </p> <p>Њих две ћуте.{S} Јелена мисли о свом јаду, а Даринка – ко д 
 мора: ево дванаест година, како се њих двоје састало, па никад неје међу њима пало опоре речи. 
стром стоји до зида.{S} Па чак се и њих двоје тргоше како попина Јелена врисну.{S} А коларевој  
lestone unit="subSection" /> <p>Док њих двоје тако у стакленом ходнику уживају летње вече у раз 
обични и свакидашњи; па се врзе око њих двоје и кечи им сваку реч. </p> <p>Колар са својом сест 
 двојином нежнија <pb n="29" /> сестра, двојином чуварнија и вреднија газдарица.{S} Колико је п 
ико чуварна и вредна домаћица, Тинка то двојином нежнија <pb n="29" /> сестра, двојином чуварни 
ом више своје благовање на селу.{S} Она двојица ђаци, па хоће да проведу свој школски одмор што 
а саборне цркве, двориште патријаршкога двора и улице, што воде тргу, све то беше народ прекрил 
 и код наших.</p> <p>Под орахом на сред дворишта већ постављен сто.{S} Орах густ, а по земљи оч 
 свежа и унегована, изађе преда њ до по дворишта.{S} Натукла лаку повезачу на лице, да јој га з 
<p>Карловачки трг, порта саборне цркве, двориште патријаршкога двора и улице, што воде тргу, св 
>Послужавка Криста трчи то у собу то на двориште, а никад празних руку.{S} Мајсторица трчка за  
вши из вотњака и из врта, те идући кроз двориште, не може попа, а да као добар домаћин, овде он 
а и затвара за собом вратаоца, а кола у двориште.</p> <p>Загледала се домаћица, ко је. – Јесте  
а „имја рек“!...</p> <p>Баш Ката ушла у двориште, па истерала ћуриће из врта и затвара за собом 
опру до Стајића, док већ и он не дође у двориште свога ујака.</p> <p>Та „дивна идеја“, као што  
p> <p>Бранко прође поред прозора, уђе у двориште и оде у своју собу. </p> <p>Из оне лепе куће с 
ошћама из вароши нису ни ушла честито у двориште госпођа– Катино, а већ је готово цело село зна 
се, ено, већ вија са живином по широком дворишту.{S} Марко је јунак, који зна и рећи и утећи, к 
ћи краве ће доћи скоро из поља, па и по дворишту треба којешта поспремати.</p> <p>Сутра је радн 
уче пушка.{S} Пуче ама баш пред кућом у дворишту.</p> <p>– Јух!- зачу се из кухиње.{S} Маца ври 
рче батаци на угрејаној масти.</p> <p>У дворишту је све мирно, све, што не носи име човечје.... 
сти, па и не мисле кући; него де једну, де још једну и таман сад наручили, да им Маркова домаћи 
тали се гости, па и не мисле кући; него де једну, де још једну и таман сад наручили, да им Марк 
... до сад вам је био ту друг,... хајде-де, прашта вам се...{S} Сиромах, тај брже оде одавде, н 
 крај поточића, што се слива преко луба дебела орахова дрвета, те шуми и жубори као на некој во 
 добру школу: цео је живот школа.{S} По дебела је књига, што сам је ја већ прочитала.{S} Скупо  
 крупна добрано прорешетала самурину на дебелој глави...</p> <p>Страх пређе све.{S} А радости и 
ви разговор, узеле да преврћу листове у дебелој књизи своје прошлости.{S} Ох, Боже мој!{S} Та с 
се.{S} Богме, ето, други боље пролазе с дебелом кожом на образима!</p> <p>Понда неје могла, а д 
те, мота се с другом децом око момака и девојака, провлачи се кроз коло, па се све бојим, удари 
гља се помоли неколико сеоских момака и девојака.{S} Биле код крста на игранци.{S} Па се враћај 
 А била већ и пре тога као ученица више девојачке школе на беседи сваке године по један пут!</p 
крен и прост.{S} Обадве још у оном добу девојачком, у ком последњи бој бије између себе нарав и 
ка–Нате у варош, па да и она иде у вишу девојачку школу.{S} Те радости, тог подскакивања од ње! 
јој се чинило, да неје прилика, да она, девојка, иде сама њему, момку, у кућу, или што је и она 
} Молим ја тебе само, је ли то лепо, да девојка, реци још дериште,... та, да бог ме, шта је шес 
извеџбаним гласом: „Јечам жела Гружанка девојка...{S}" Збиља, да се занесеш!</p> <p>– Жено, мир 
 Неугодно јој здраво, што је то урадила девојка, која је тако добра другарица била Даринци.</p> 
не гошће.</p> <p>Била ту Јаковљевићкиња девојка, па вели, доћи ће ми у визиту.</p> <p>И сад узе 
тера одавде учитељицу.{S} Мал не свиште девојка од њена заједања.{S} Па тако сад и немамо никак 
ди.{S} Све се разишло од куће: и деца и девојка и слуга.{S} А већи краве ће доћи скоро из поља, 
лисавету говоре не знам ово оно.{S} Али девојка неје лоша прилика за сеоскога трговца.</p> <p>Т 
 озбиљна, безазлена и разборита.{S} Као девојка можда ће се многоме пре допасти Јелена; али Дар 
па не познајеш, камо што смера. </p> <p>Девојка ућута.</p> <p>Бранко као да неје ни слушао ништ 
 недељом бар господски пуши у колу пред девојкама или у крчми..{S} Прође и каква друга Катина и 
p> <p>Јован, Бранко и учитељ се упутили девојкама.</p> <p>Колико Јелена слободна, па којим кора 
– одговори Бранко.</p> <p>Кад приступио девојкама, лице му се зажари.{S} Погледа то у Јелену, т 
жба.{S} А свако је одевено, враг их и с девојкама, по најновијем журналу, не стиди се прве госп 
н њена беше са свим неоснована.{S} Међу девојкама не паде ни једне речи, која би, баш и по госп 
о дана, да тај није био ма на прозору с девојком.{S} Молим ја тебе само, је ли то лепо, да дево 
атови су! </p> <p>Зорка треба да иде по девојку.{S} Мати каже, биће да је у колу, па нек је там 
 И једва једаред ће истрчати и отићи по девојку.</p> <p>– Ала је то прашина, слатка, па врућина 
својом Кристом.{S} Намерила се на добру девојку...{S} Трива јој је брат.{S} Он кирија, а она ев 
ико интересовање о тој „красној Српкињи девојци“, да почне и сама мислити о њој, и још већ мада 
 она два прозора завлада мртви мрак.{S} Девојче се са свим дало на прозор, мислиш, полетеће.</p 
<p>– Глете!{S} Глете! – засмејало би се девојче, да и њену пажњу на штогот обрати.</p> <p>А кад 
па гледи у њу.</p> <p>– Не, не! – кличе девојче и опет весело, као обично, па га опет ухвати. – 
ођа Јелисавета Рашићка, ипак јој дође и девојче само поквареније. „Дете, за Бога, не треба ни д 
сам за вас „госпођица“ Јелена, – понови девојче.</p> <p>– Мати сама жели, да ме зовете по имену 
же.{S} Близу њега стоји на уској путањи девојче од својих седамнаест година, ватрених очију, ве 
а о себи улевате.</p> <p>– Збиља, обори девојче очи, као увређена.</p> <p>У Бранкову срцу узавр 
"41" /> је мислила, да ће последње речи девојче примити у онаком смислу, који им поп Стева даје 
инци.</p> <p>– Сирота Јелена!{S} Ваљано девојче али несретно!</p> <p>– Мала Зорка дотрча к њима 
мисли, да би је тако усрећила.{S} А оно девојче, збиља, и треба да се усрећи.{S} Душа је њена ч 
еви за нешто.{S} Нешто му говори, да то девојче има осећаја и више свести него у сваке обичне.{ 
 мисли, а да у једно не помишља и на то девојче.{S} Па кад неје уз њу, све би да јој је што бли 
а видиш, Стефане,... видиш, сада је већ девојче.{S} Седамнаест јој годиница; скоро ће, у име бо 
мислиш!{S} Приповедај штогод, – вели му девојче љупко, па му привуче себи руку. – Кажи ми штого 
ешто скроз, како му се допаде у тај мах девојче.</p> <p>– Што ћутите?...{S} Бог ме, није лако,  
ом, а дању с господином Бранком.</p> <p>Девојче бризну у плач.</p> <p>– Мати ми увек говори, ка 
у: „Гусле моје, овамо– те мало!“</p> <p>Девојче од мах стаде опет на прозор. „Ој, пуно је и пре 
ри сека Ката да описује, шта јој је „та девојчура“ кад рекла, како пере судове, шта је кад полу 
, узмора ли бити, остаће или мезимац на дедину темељу, или ће пустити зета у кућу, као и њен от 
 благајник дигао мало обрве и удостојио декламатора својим погледом), резултат је био, да су Јо 
а.{S} Ако снива, снива за цело о својој декламацији, о „Бранковој жељи“.</p> <p>Даринка се наже 
ту се препоручи бележнику својом вештом декламацијом „о разбијеној канти“, и бележник га протеж 
ка пресавила своју књигу, па чита своју декламацију.{S} А Даринка ће запитати Бранка: „Хоће ли  
– Шта?{S} Научићемо Бранково коло, коју декламацију, један говор, довешћемо гајдаша.{S} Ето сел 
прво вече, како се скрасио у Брајковцу) декламовао ону познату песму Мите Поповића о браца-Анти 
 што је писар, већ по не знам који пут, декламовао ону о браца-Анти и разбијеној канти на велик 
апитима.</p> <p>Тим боље!{S} Зорчица ће декламовати ону чика-Јовину о Бранковој жељи; а једног  
 на писара, — знак, да позива онога, да декламује песму о браца– Анти и разбијеној канти.{S} Да 
езе и пијанка.{S} А он мора ту бити, да декламује.{S} Ко би иначе био у чорби мирођија!...</p>  
 мало ђорну, одмах терају писара, да им декламује „оно о разбијеној канти“.</p> <p>Кнежевић беш 
 узором омладини, која има да се учи; а дела њихова биће вазда на углед, како ваља љубити свој  
азумљиво и са жарким родољубљем витешка дела наших предака, стару славу и нове невоље од Немање 
ер предвиђаше, да их и мишљење и назори деле ужасном провалијом.{S} Нуз то и зазираше од њега,  
е, дакако, од мене и помисао, да бих ја делио, ваљда, с народом своју муку; али да бих му био у 
с, да му се боја и на горњем и на доњем делу танких крилаца прелива сад као седеф сад као плави 
етером, из кога се рекрутују шарлатани, денунцијанти...</p> <p>– То је за то, што наши родитељи 
а, као да му не верује.{S} Вели:{S} Зна део комшилук, само не зна поп Стеван и ви; а и пошиница 
е треба да се окупе чланови ове или оне депутације, пре него што лађа пристане.</p> <p>Карловач 
е!</p> <p>Поп-Стеви се смрче. </p> <p>– Деране:</p> <pb n="42" /> <p>Рашићка се узврпољи на сто 
бајаги, као канабе, и да пречасни не би дерао чакшире о голу даску.{S} Пред канабетом на сред с 
мо, је ли то лепо, да девојка, реци још дериште,... та, да бог ме, шта је шеснаест, ваљда, ни п 
ину.</p> <p>– А да шта је друго та ваша дерна политика него туђа брига?</p> <p>– Општа ствар не 
дноси он те муке.{S} Она му је натерала дерт, па је у свом мамурлуку почео да мрзи на цео свет  
зуст.{S} Па библиотека њена броји већ и десетак које „<title>Дарова доброј деци</title>“ од чик 
ћемо пар гусака и који пар пилића, који десетак јаја и..</p> <p>– Но, па видиш, да ће то све јо 
 тек за то, да бабица и кума, ако би се десило тог дана какво крштење, знају, кад им треба доне 
<p>Начелник, стари пензионирац, који се десио том приликом у друштву код разбијене канте, мало  
лом прогурала своју левицу око Бранкове деснице, јер Бранко притискао њом под пазухо своју књиг 
 Јован и Јеша на једаред укрстили своје деснице, држећи пуне чаше, испили чаше, цмокнули се и д 
b n="63" /> држи леву певницу, а учитељ десну.{S} Она води опет све певачице у Брајковцу, па зн 
за Јелену, своју кћер, – још је невина, дете је; а он препреден као враг. (Понда окрену други в 
ој!...{S} Кристо, оди овамо...{S} Пази, дете моје, на кућу...{S} А и ви, слатка, молим вас, нем 
инци сину.</p> <p>– Него дете је, знаш, дете.{S} Неуко је, нејачко је, да га даш тек тако од се 
аш, да стрепим, кад се игра то коло!{S} Дете, као дете, мота се с другом децом око момака и дев 
те врео пољубац на вреле јој уснице.{S} Дете отвори очи, насмеши се, па рашири своје голе ручиц 
уз њега.{S} Бадава!{S} Мати је мати.{S} Дете не треба никад да је напуштено и остављено, можда, 
.</p> <p>И нехотице се окрену Зорци.{S} Дете спава мирно и тихо као анђелак.{S} Румен је прелил 
то њена оца.{S} Ја не могу рећи: „моје“ дете!{S} Јер видим, и ти је волиш, као да си је ти роди 
же главе, а уздахну. </p> <p>Поред тога дете може добити и благодјејаније у конвикту блаженопоч 
махере?{S} Треба јој!</p> <p>– Штета за дете.{S} Добра је срца.{S} Ја је знам.{S} Имала сам при 
Јеца кроз плач, – ништа се не бринеш за дете.{S} Још му ниси ништа говорио.{S} Та, за име света 
е дужности, то јест, да ли је та донела дете те и те младе или жене на крштење.</p> <p>Као да с 
 је Скила, мати, која би да удоми своје дете, његова Јелисавета; ако ће напред, наићи ће на Хар 
оја једнаком љубављу милује свако своје дете, простирући меке рубине исто тако и под онога, кој 
се пође кожа јежити.</p> <p>Ја бих моје дете знала и сама усрећити.{S} Овако сам се ослонила на 
>– Знам, знам, господине! – зарадова се дете.</p> <p>– Идем,... сад ћу ја одмах...</p> <p>Неје  
Знам ја, знам све до краја! – правда се дете, а застидела се. – *Цело ја знам; само још који пу 
 на стану.{S} А Тинка спремала и себе и дете. </p> <p>Данас отишла Тинка из Брајковца; а сутра  
шијући белом свету, па хранити и себе и дете под туђим кровом и на туђем огњишту.{S} Али колико 
бро учити?</p> <p>Хоћу, ујо, – одговори дете радосних очију. </p> <p>Мати, ја хоћу да идем у ла 
 увела у кујну, па нек учи Лепо је дати дете и у лер и на васпитање; али треба, Бог ме, женском 
кво крштење, знају, кад им треба донети дете, да га поп Стева уведе у свето православље и у књи 
епим, кад се игра то коло!{S} Дете, као дете, мота се с другом децом око момака и девојака, про 
 ил нек нацепа дрва....{S} Хајде, Триво дете моје, помози госпођи, видиш, сама је.</p> <p>– Раз 
име речи да проговори, да не дође какво дете, те не купи за новчић свирајку од шећера, или кака 
 жељу.</p> <p>Тинци сину.</p> <p>– Него дете је, знаш, дете.{S} Неуко је, нејачко је, да га даш 
ован, био већ у по гимназије.{S} Женско дете у седмој осмој ли годиници.{S} А најмлађе, син, јо 
и Катица, – треба пазити на тако женско дете.{S} Али та, чини ми се, више пази на свог поп-Стев 
к око неко доба, па је спавала као мало дете.{S} Али кад се пробудила, па се сетила синоћњег ра 
ли никад неје марила, да јој се и једно дете мора везати за село.{S} Не ће се кућа Гојковића ис 
<p>– Има оштар језик!{S} Право материно дете!{S} Али сестрића увек одржи у милости ујковој ипак 
/p> <p>– Него ја не бих рекла, да је то дете рђаво, вели Ната за Јелену Рашићку.</p> <p>– Није; 
к јој дође и девојче само поквареније. „Дете, за Бога, не треба ни да зна, да и тако што има на 
да каже и да би то рекла, да није ту – „дете“, Даринка, а деца, дакако, не морају, свашта чути. 
„леру“.</p> <p>– Нисам могла, тек зарад детета да јој – рече, очитам у очи; а ја бих знала, шта 
 Мати се дала у бригу, шта ће, куд ће с дететом.{S} Пита сестра брата за савет. </p> <p>Да га д 
ав рачун направила, што је позајмљивала детету, кад јој је што требало за ручни рад, што га је  
а васпитање; али треба, Бог ме, женском детету још много више кућевна васпитања.{S} Какво је то 
крене, па „да извади можда свом рођеном детету очи из главе“ На преудају неје ни помишљала већ  
у Румској или Митровачкој штедионици на детиње име.{S} А отуђити она рођену сестру од рођенога  
или бербу у Фрушкој Гори, те се опомене детињства и старога весеља чика-Перина.{S} Том приликом 
рчми..{S} Прође и каква друга Катина из детињства, прија-ова или сека-она, па је, на прилику, з 
 онда расправљало, кад деца несу ту.{S} Деца, да како, не морају свашта чути...</p> <p>Сви су м 
 рекла, да није ту – „дете“, Даринка, а деца, дакако, не морају, свашта чути.</p> <p>У то дође  
е ово дана нада.{S} Тако су јој сад сва деца на окупу, па јој још неје била...</p> <p>Ту је и к 
сејом.{S} То задржала и Катица, па њена деца и данас зову Давину тејком.{S} Па тако и сви у сел 
у велику господу, па се поносе.{S} Наша деца!{S} Има и у Брајковцу још неко честит!{S} Биће још 
г ме да се то све онда расправљало, кад деца несу ту.{S} Деца, да како, не морају свашта чути.. 
а тамо на официрским забавама.{S} Па се деца још већма заволеше, замилова се Данило и Ната.{S}  
а се једи.{S} Све се разишло од куће: и деца и девојка и слуга.{S} А већи краве ће доћи скоро и 
, у гостионици „код зеленог дрвета“ А и деца се виђала тамо на официрским забавама.{S} Па се де 
есеља чика-Перина.{S} Том приликом се и деца боље срађају.{S} А мајке се теше и челике надом, д 
Кати, – а ти мени и не кажеш, где су ти деца?</p> <p>– Јован је отишао у виноград.{S} Има у поп 
 мајке се теше и челике надом, да ће им деца бити боље среће од њих... </p> <p>Ката Јаковљевићк 
 суделује.</p> <p>Пре него што ће синоћ деца полегати, у кући сека-Катиној неје ви било о друго 
 <p>– Шта мислиш, Стефане, кад нам дођу деца о вагацији кући?..{S} Катица Јаковљевићка мора пућ 
S} Само да се већ једног дана прошетају деца, Бранко и Јелена, по Брајковцу испод руке Поред он 
 Нахвалиле се и накоштале свега.</p> <p>Деца, Јелена и Даринка, нестрпељиве, па отишле, да се з 
цу из свог ђаковања и друговања.</p> <p>Деца расла две године напоредо у добу, када душа највећ 
м две три (опет у миру и љубави!), док „деца“ не дођу.</p> <p>Ево и наше деце! – повика госпођа 
 Данас је чудно време!</p> <p>Стотинама деце из света уче се и васпитавају тамо, и буду људи... 
триној деци.{S} То ће да буде радост од деце, кад им тетка из вароши разда поклоне!</p> <p>– Бо 
е име Игњата Јаковљевића, док је његове деце. „Кућа је“ вели, „жив човек, не цигља ни набој, а  
ни запамтило.{S} Шта ће удовица с троје деце, а у толиком добру?{S} Остао, до душе, леп иметак  
, док „деца“ не дођу.</p> <p>Ево и наше деце! – повика госпођа Јеца, кад виде своју кћер с попи 
ве“ На преудају неје ни помишљала већ и деце ради, а дакако, још је била држећа и млада доста.{ 
груди...</p> <p>Госпођи Нати од седморо деце заживела јединица мезимица, па мати гине за њом.</ 
 изненада.{S} Но и да му је све седморо деце заживело; хватао би се крај с крајем, како се отац 
ођа Ната, да не понесе штогод сестриној деци.{S} То ће да буде радост од деце, кад им тетка из  
то себи или обично браћи, тетка-Катиној деци, узме, на прилику, штогод, па им чита.{S} Прочитал 
ећ и десетак које „<title>Дарова доброј деци</title>“ од чика Стеве, које разних Полаженика и С 
ад треба скоро и топ да пукне.</p> <p>– Децо, ја то не ћу моћи све издржати, – вели госпођа Нат 
ло!{S} Дете, као дете, мота се с другом децом око момака и девојака, провлачи се кроз коло, па  
ли, Боже, на све стране, а све за њеном децом и својом невољом.</p> <p>Госпођа Ката остала без  
ете ви доћи, мало јео, па опет отрчао с децом.{S} Ако није и он код кола.{S} Знаш, да стрепим,  
 да оду у његову собу.</p> <p>Сад ћу ја децу пустити.{S} Него морам мало и школу отворити, да у 
ад сврше своје школске задаће, искупила децу, што су били код ње у стану, па би поред народних  
 окренути на своју воденицу.{S} Довешће децу у Брајковац, венчаће их, и ти ћеш, можда, имати да 
 него што ће учитељ Кнежевић распустити децу из школе, ходају испред школске зграде Даринка, Је 
ом зградом и чекају, да учитељ распусти децу из школе. </p> <p>Прижегло летње сунце, а они хода 
је за то, што наши родитељи не спремају децу, кад их шаљу у школу, за раднике него за господу,  
свет говори; оне живе, дакако, за своју децу, па – види Бог!..</p> <p>Даринка се и Јелена ухват 
ића, којима је пречешњејши даривао њену децу, кад је долазио којему на крштење.</p> <p>Па с тог 
бито разабирао за њу.{S} У сека– Катину децу већ сад гледе као у велику господу, па се поносе.{ 
о и до сад, Ната Кати.– Знам ја, шта је дечија радост.{S} Коме ћу, ако њима нећу?{S} Да је њихо 
драва сам до божје воље.{S} Шта ти раде дечица?</p> <p>– Хвала Богу!</p> <p>– А да шта ћеш!{S}  
!“ рекла је, наравно, Ната Кати. „То је дечја радост!{S} Да коме ћу, ако њима нећу!?{S} Да је њ 
> <p>У том и Тинкин Александар израстао дечко из основних школа.{S} Мати се дала у бригу, шта ћ 
ога сахата и јаче, када га је по једном дечку звала нешто у дућан, јер чека муштерија– поручио  
д не запита ни самога себе, како је том дечку?{S} Па за чију љубави сада“.{S} Кукавни човече!</ 
римети:</p> <p>Диван алт, милостива!{S} Диван алт!</p> <p>Са женскињама је ликовођа имао највиш 
е лепе куће с оне стране потока зачу се диван мушки тенор.</p> <p>Јелена познаје тај глас.</p>  
то добро познаје писарев тенор, који би диван био, да кроз грло неје пропустио већ толико силно 
е мога да одушевљено не примети:</p> <p>Диван алт, милостива!{S} Диван алт!</p> <p>Са женскињам 
.{S} А ови завидљиво гледају, гледају и диве се... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>– О- 
S} Ђура Јакшић би кликнуо.,„И бог му се диви!“ -- рече Јован, па стаде.</p> <p>Стали сви.{S} На 
о би ми, како се шта ради.{S} Па сад се дивим мојој матери.{S} Видиш, Бранко, моја ти је мати ч 
у натресла, и тако штогод.{S} Ја јој се дивим, да она све то смаже сама.{S} И ни паре дуга нема 
могао је и више.{S} Човек се мора збиља дивити нашима старима, да су и толико прибрали, а без р 
м овај лов сад него да сам данас уловио дивљег вепра у спахинском забрану.</p> <p> Мачак се стр 
личанствено по ваздушном мору...{S} Или дивљи голубови и грлице јатомице залепећу крилима за ка 
ало даље изгуби роморећи између густиша дивљих ружа, јагодњака, беле лозе, бршљана...</p> <p>Ра 
е Дабижић, кад Кнежевић испева песму. – Дивна идеја! ·</p> <pb n="76" /> <p>И сад тек седе на с 
, па стао код врата, па слуша.</p> <p>– Дивна идеја од вас, господине бележниче, да овде вечера 
аудара подлошћу и нитковством!..</p> <p>Дивна летња ноћ с месечином повила земљу као мати чедо  
дође у двориште свога ујака.</p> <p>Та „дивна идеја“, као што би казао Јеша Дабижић, пала је пр 
пелица пућпуриче.</p> <p>Така забава је дивно пристала Даринчину срцу.{S} А преко њега није пре 
 и они удесили збор.</p> <p>Ох, како је дивно, слушајући их бар по издаље, пристао тај збор са  
ко мушки брањаше.</p> <p>– Ох!{S} То је дивно! – прошапута милостива његова заштитница, па одго 
е осећа необично жив.</p> <p>То је било дивно, милостива, вели бележниковици, а дошао, да каже: 
, па се не миче, само да не узнемири то дивно мало створење.{S} А лептир шири своја шарена крил 
е чину беху Карловци позорницом.</p> <p>Дивно се беше заталасало одушевљење у српском народу у  
ом, осећа се сада Бранко ташт.{S} У тој дивној Фрушкој Гори, за којом је толико чезнуо, као за  
екао Раја Јовановић, па макар поп Стева дигао „и кундаке и кондаке“ против „омладине, што само  
аљем, – одговори Бранко.</p> <p>Попа се дигао, па пажљиво растире и онако већ до најситнијег па 
вање бележниково, (а чак је и благајник дигао мало обрве и удостојио декламатора својим погледо 
ству изнурену и понижену Србију на ново дигао и ударио темељ политичкој и државној слободи донд 
 „Ја не знам, што се толика хука и бука дигла за тог ђачића;“ а на некаквог Мушицког и Рајића,  
е весео кикот и клицање.{S} Таман да се дигне и да види иза џбуна, ко је то, а пред њ испаде ма 
шири своја шарена крила, час их скупи и дигне у вис, да му се боја и на горњем и на доњем делу  
 силније, где тише, да се као талас час дигне, час спусти.</p> <p>И благајник.</p> <p>~ Ено га, 
га цмокну у чело...</p> <p>– Господо, – диже се бележник, – ако и јесте лепи српски обичај, да  
па му се час разлива као милота, час га диже, да некуд зар полети...</p> <p>Мало за тим, па је  
квога разговора са својим ујаком, па се диже, да иде.</p> <p>Куда журиш?{S} Седи, да разговарам 
астаде и куцну у капак.</p> <p>Капак се диже.{S} Испод њега провири најпре мала бела ручица; па 
а му пројури кроз сву крв, а коса му се диже.{S} Скинуо шешир, одахнуо, па брише рупцем зној с  
е та намишљена старина; па сам устаде и диже чашу:</p> <p>– У нашем венцу има једна ружа...</p> 
раћају кући из посете.{S} Па сад се тек диже госпођа Јеца са својом кћерком, да полазе кући.{S} 
рено море, где борба за живот као вихор диже и ваља вале то себичних страсти то племенитих смер 
ремена сад је таки,</l> <l>За слободу с диже сваки.</l> <l>Бела вила ори глас:</l> <l>Устај, Ср 
о и долина, тамјан мирис, што се к небу диже из цвета“ и из српског света.</p> <p>И томе чину б 
тари пензионирац. – Господо моја!{S} Ја дижем ову чашу у здравље једне вредне домаћице, верне с 
..</p> <p>Бележник се већ неколико пута дизао, да опет он наздрави, али га увек задржаше остали 
чавати народ, водити политику за народ, дизати позориште за народ, а нити они познају народ, ни 
Section" /> <p>Из куће Јаковљевића куља дим на димњак.{S} На огњишту се пуши и ври у пуним лонц 
илично већ иње; гладни гледа, како куља дим на врата.{S} Око сенице, чује, зуји и бруји вредан  
еници свој да баш видиш, како куља плав дим на врата. </p> <p>Намештај у тој собици је једна по 
о је, а то „<title>Живот и прикљученија Димитрија Обрадовића нареченога у калуђерству Доситеја: 
" /> <p>Из куће Јаковљевића куља дим на димњак.{S} На огњишту се пуши и ври у пуним лонцима, а  
ма и ниским гдегде искривљеним плетеним димњацима.{S} Скромна али, као снег, бела црквица лебди 
тева под својом сеницом, па пушта густе димове кроз подсечене бркове; глади дугим сухим прстима 
!{S} Тако и чика!{S} Само да га нико не дира! – нашали се и Јелена. </p> <p>Где је Бранко? – пи 
уплете бележниковица.</p> <p>– Жено, не дирај у своју сестру по Еви, – опет је, бојаги, утишава 
а је пошалицама и младачким несташицама дирнуо у живац и мушку и женску омладину народну; та шт 
е по вајкадашњи мири поредак ноћни тако дисармоничан дар мар, на стародавне домаће добре обичај 
 зар ти не видиш, да у нас нема никакве дисциплине, нема странке: ради, како ко хоће, а живи јо 
торитетима.</p> <p>– Па може ли ту бити дисциплине? </p> <p>– Још те какве!{S} Сви знамо, шта н 
где живе душе.{S} Као да се све, штогод дише, под камен завукло или се у земљу урило, тек зар д 
чета.{S} Тај не ће бити паметнији ни за длаку...{S} Но, но,... поче бележниковица. </p> <p>У то 
 му је задаћа задата за вечерас.{S} Вук длаку мења, али ћуд никада.</p> <p>Никада свог века неј 
и у њој паламара, чивија, жица, чекића, длета, кљешта, и– Бог те пита шта све још!{S} У зазидан 
лавнога Брајковца нађоше се увређене до дна дубљине своје домољубиве душе на тако обесвећење ст 
нати мора, најсавршеније свој пчеларски дневник.{S} Можда је мислио, да се и он кадгод баци у к 
идеје.“</p> <p>У Брајковцу је то сад на дневном реду. </p> <p>Па и госпођа Ната и госпођа Рашић 
 да бркаш практичност с егоизмом.{S}Ја, до душе, немам толико чуства за општу ствар, немам накл 
бу мушкарца неожењена.</p> <p> Даринка, до душе, мисли, ту је брат, Јован, па, како он хоће.{S} 
анко се сећа свога оца.{S} Једва га је, до душе, упамтио, али и оно мало успомене не беше врсно 
и практично са лепим.{S} Млад човек је, до душе, и жељан друштва на селу.{S} А време му је, да  
бити од њега кадгод нешто!{S} Две јаке, до душе, за вратом не ће имати никад, јер... за тај хле 
небрат према сестри.{S} Тога страха се, до душе, доцније опростио, јер као да је омирисао, да Б 
не!</p> <p>– Боже мој, секо. – рећи ће, до душе, као и до сад, Ката Нати, – зар то мора бити?</ 
.{S} Тек Тинка дахну душом.{S}Неје јој, до душе, лако било ломити руке, перући туђе рубље, ни б 
 бојаги, да се поздрави с њом.{S} И он, до душе, вешт момак за таку прилику:{S} Али и она не зн 
цу из Варадина.</p> <p>Ја сам му рекао, до душе, да се спреми за село, – дочека исто тако и жед 
роје деце, а у толиком добру?{S} Остао, до душе, леп иметак после Игњата Јаковљевића.{S} Но тре 
о свог благослова; не знам ништа друго, до да се молим Богу за тебе.{S} Шта ти ваља радити, то  
орио пешачећи на овој врућини.{S} Радо, до душе, пешачим по гори; али у јулију месецу, на овако 
уд, полетела би.{S} По најпре и једино, до душе, полетела би била тамо преко потока оној кући,  
 <p>Ужурбала се цела кућа.</p> <p>Јест, до душе, у род ће се, и то у род, као у своју рођену ку 
 такав разговор.{S} Мисли њихове имају, до душе, своју извесну цел, али су још увек без одређен 
ариће га какав напит.{S} Казала сам му, до душе, и сама, да потражи Мацу, па да је пошље кући.. 
чини Брајковац нешто празан.{S} Сви су, до душе, ту, и мама, и тетка Ката, и Зорка, и Владимир, 
је то за Брајковац...{S} Има Брајковац, до душе, своју госпоштину.{S} Али осим господе из среза 
ица пресече: </p> <p>– Но, да Богме,... до сад вам је био ту друг,... хајде-де, прашта вам се.. 
боље позна. </p> <p>Попина Јелена...{S} До душе, за госпођу Јелисавету говоре не знам ово оно.{ 
, и бележник га протежира за писара.{S} До сада је увек оправдао оно уздање, које су имали у ње 
 па иде по кући, као да нешто тражи.{S} До подне је још како тако и прошло; него после подне се 
лепо певате, – примети учитељ Јелени, а до ње се нашао.</p> <p>– Морам најпре питати матер и чи 
 славу и нове невоље од Немање и Косова до данашњег дана; па је пошалицама и младачким несташиц 
мах дохвати виолину, па пође од једнога до другога, да им огледа гласове.{S} Мушкарце зна и од  
се Јован вратио, отпративши свога друга до првога манастира, у село, сврну уз пут код госпође б 
памћење не изневери, кад се опомену, да до сад неје ни мислио о њему, бар не озбиљно; ако га се 
ејала.</p> <p>– А Даринка је поцрвенела до иза ушију.{S} Заборавила, и да навуче дубљена очи ма 
 да буде свој човек, а за толико година до сад не запита ни самога себе, како је том дечку?{S}  
 чули и научили бар „Коло Бранково“, па до првих књижевних умова, који стварају мишљења у књиже 
оји је можда закинуо од својих уста, па до првога богаташа, – од људи неписмених, који су тек и 
ам шта.{S} Стало поп-Стевану ипак доста до тога, да му сестрић бар лепо мисли о њему, као да се 
у страна, да оданде још допрате спровод до Карловаца.{S} Једва је могао ко да верује, да кола,  
м једне опште народне свечаности, какве до сада једва да је било кадгод у нас.</p> <p>– А, знат 
ло и његове и женине сиротиње, даде све до последње крпе, а не задовољи неситог мамона, нити за 
нули у смех.</p> <p>– Знам ја, знам све до краја! – правда се дете, а застидела се. – *Цело ја  
е, која се устумарала горе и доле, дође до ушију познат женски глас с радосним ускликом:</p> <p 
>– Като,— примети Ната сестри, кад дође до воде и замочи руке, да их пере, – могао би ти Трива  
це, па глава да му пукне.{S} А дошао је до искуства, да је хладан сир с црним луком за њега нај 
ли, како јој ипак мио Брајковац, јер је до пре млади учитељ, господин Кнежевић, често долазио к 
 вечере заређале здравице, као да му је до сад све тек као шала изгледало.{S} Прочачка опет грл 
 па и према самоме ујаку, с којим их је до сада Стајић све предусретао, он, који је иначе о сва 
е славнога Брајковца нађоше се увређене до дна дубљине своје домољубиве душе на тако обесвећење 
нема.{S} Расписаћемо по новинама, да се до извесног рока има пријавити; не пријави л се, сматра 
дно, да сам своје ножно тај глас однесе до највишег места своје претпостављене власти у Брајков 
би учитељ обично узео своју виолину, те до неко доба изводио из ње какве мелодије.</p> <p>Јелен 
није извести.{S} Од паропловске станице до Стражилова пуне су руке посла..</p> <p>У једаред сти 
з села, а беше све ближе селу, допираше до њега необичан лавеж паса.{S} Као да се сви пси у Бра 
 Стева све на развлак, док га испраћаше до врата на улицу.{S} Знам, да те мати једва чека.{S} Д 
а ти, – рече, – не могу дати ништа више до свог благослова; не знам ништа друго, до да се молим 
 ни беле.</p> <p>Само Зорка када дођоше до онога џбуна иза врта, где се оно први пут сусрете он 
а, па таман кад је „дорастао до копља и до коња“, он забоде копље у ледине, па, ако је нешто св 
же мој, секо. – рећи ће, до душе, као и до сад, Ката Нати, – зар то мора бити?</p> <p>– Немој т 
ој ти ту мени! – одговориће опет, као и до сад, Ната Кати.– Знам ја, шта је дечија радост.{S} К 
раву у хладовину, да чита.{S} Обично би до сад у то доба већ био код Јована; али га јутрос нешт 
. </p> <p>Колар са својом сестром стоји до зида.{S} Па чак се и њих двоје тргоше како попина Је 
дине Бранко! – зазвони звонки глас неки до Бранкових ушију.{S} Бранко се трже.{S} Близу њега ст 
Не свиди јој се.{S} Па да сте пречекали до недеље, сви би заједно на светковину.{S} Ми и онако  
к прође беседа“!{S} Шта је госпођи Нати до беседе!</p> <p>– Ја сам, – вели, – за то већ стара,  
усиљеном шалом а учтиво Бранко, дошавши до ње.</p> <p>– Ја нисам вама „госпођица“ Јелена, – при 
 спровод се пружио, колико је од вароши до самога Стражилова, као да нико не хаје за жарко јули 
Како ти?</p> <p>– Да рекнем, здрава сам до божје воље.{S} Шта ти раде дечица?</p> <p>– Хвала Бо 
анко се насмехну:</p> <p>– Док ја дођем до своје Еве, протећи ће доста Дунавом.</p> <p>– Мој си 
да одушевљење њено неје изнуђено ни чим до правим заносом за идејама, и правом српском љубављу  
 – поцрвене, е, поли га, Бога ми, румен до иза ушију.</p> <p>На једаред би Бранку све јасно, пу 
<p>А Јелени одлану.{S} Но је поли румен до иза ушију, кад примети, како се сви окренули њози.</ 
 доста свежа и унегована, изађе преда њ до по дворишта.{S} Натукла лаку повезачу на лице, да јо 
 насвој прозор.</p> <p>Млади колар стао до одра, па се не миче.{S}А уза њ његова сестра, па се  
им скамијама, па таман кад је „дорастао до копља и до коња“, он забоде копље у ледине, па, ако  
...</p> <p>Јован је сад још већма дошао до тога уверења, да треба да остане код куће.{S} Треба  
и само!{S} А не знаш, да нема још много до недеље?</p> <p>Ви сте мушки увек тако комотни!{S} Та 
а вечерње.{S} Но колико јој збиља стало до поп-Стевана, ето, неје ни приметила, да он и не оде  
азире много на њих.{S} Неје му ни стало до ове врсте људи, из тих се, по његову уверењу, не да  
вене крајеве, па му није никада ни било до невоље, да та својства своја изоштрава.{S} Ми све ви 
ећ окрену на друго:</p> <p>Хајд заједно до куће, ако хоћеш к Јаковљевићима.{S} Сад не ћу тамо.{ 
пођа Рашићка хоће да му век поједе, што до сад већ неје говорио с нећаком својим о томе.{S} А о 
Наука је једина врсна, да и небраћу бар до сношљивости зближи.{S} Она не пита, јесам ли ја руча 
Па ако онда то учиниш, скинућу ти шешир до земље.{S} Немој да се и на тебе примени оно:{S} Кога 
е дигао, па пажљиво растире и онако већ до најситнијег патрићка догорелу полушку своје цигаре,  
/p> <p>Једва око поноћи дошао и Дабижић до речи, да наздрави оној идеји која живи у српском нар 
 под прозорима попине Јелене и да допру до Стајића, док већ и он не дође у двориште свога ујака 
ост, што води с лађе на обалу.{S} Одмах до њих су певачке дружине.{S} Ту ћете најбоље видити сп 
јим гостима из Брајковца нашао се одмах до гроба. </p> <p>Даринка с побожним заносом стала, па  
тевина Јелисавета даде се обрлатити још до куће, да ће заложити своју реч.</p> <p>– Видићемо јо 
млађанога песника и понесоше га у варош до свечанога одра на тргу, где беху свечани говори једн 
, што га спремају.</p> <pb n="55" /> <p>До јако би учитељ обично узео своју виолину, те до неко 
, како митроносни песник омладине свога доба, Лукијан Мушицки, и учени архимандрит Јован Рајић, 
 својом кћерком Јеленом. </p> <p>Од тог доба остао је поп Стева и опет катихета и месни школски 
изнад чаша даје такат. </p> <p>Данас је доба рада, општега рада! – развикао се Јован с Дабижиће 
, да се, ево, све више њих тек у новије доба сећају, – одговори Бранко, –да су познавали Бранка 
еде код сестре на очеву дому које летње доба или бербу у Фрушкој Гори, те се опомене детињства  
 противних разлога је, по њену, од неко доба, тајному мишљењу, доста, када што покреће Брајкова 
ишћанских!{S} Већ ми бучи глава од неко доба.{S} Свуда Бранко и само Бранко!{S} Успалили сте се 
{S} Али госпођа Јелисавете нема од неко доба, па, ево, ни данас. </p> <p>Е, па тако седи сека К 
као што ти умеш.</p> <p>– Он је од неко доба врло заћутао.</p> <p>– Ко?</p> <p>– Бранко.</p> <p 
.. </p> <p>– Доста ја већ гутам од неко доба, – загрми Рашићка.</p> <pb n="36" /> <p>– Гром и п 
 на ум, да примети, то је, како од неко доба не може ни о чему да мисли, а да у једно не помишљ 
љ обично узео своју виолину, те до неко доба изводио из ње какве мелодије.</p> <p>Јелена би се  
.{S} Заспала ноћас у плачу тек око неко доба, па је спавала као мало дете.{S} Али кад се пробуд 
и.{S} Језик народни презрели беху у оно доба сви и мањи и већи књижевници, па и сам Рајић и Муш 
о срдит отишао прексиноћ од ње, а од то доба није нашао за вредно, да јој и речи рекне, осим шт 
а-Анти.{S} А благајник и бележник од то доба, чим се мало ђорну, одмах терају писара, да им дек 
колске општине у Брајковцу.{S} Но од то доба никада га неје успомена понела за покојном Стазом, 
е нађе нас неколико људи.“</p> <p>Од то доба пази писар добро, како ће изводити своје теорије и 
дује се Јелена цео дан.{S} Што ближе то доба, њој срце све јаче куца.{S} А кад већ дође, и да с 
ље кући...{S} Гле, молим те, које је то доба, па је још нема.{S} Свако се то одмори, бар кад не 
е око догађаја, што га је омладина у то доба спремила, а цео народ прихватио свом вољом својом  
вину, да чита.{S} Обично би до сад у то доба већ био код Јована; али га јутрос нешто одговори,  
ilestone unit="subSection" /> <p>У исто доба иду Јован Јаковљевић, Бранко Стајић његов „друг из 
рукче ни мислила.{S} Кнежевић је, вели, добар и ваљан млад човек, прилика таман као наручена за 
овици. (И за писара, дакле, хвала Богу, добар знак, да се раскравио, кад, ето, хоће да се шали. 
ба па у ребра: то и то је.{S} Из далека добар косач замахује.{S} Међу нама није ни речи било о  
вратити за хладовине, кад хоћеш, пут је добар, а сад ти иде под ногу.{S} Доћи ћеш само пре, нег 
е...</p> <p>Дотле је Трива извукао, као добар кочијаш, коњима уши, па их омутком сена из кола и 
и кроз двориште, не може попа, а да као добар домаћин, овде онде не завири, ма само по старој н 
 у разговор, – опет ће она – он је тако добар!{S} Је ли да је Бранко добар?</p> <p>– Врло добар 
он је тако добар!{S} Је ли да је Бранко добар?</p> <p>– Врло добар.</p> <p>– И мати га воли.</p 
Је ли да је Бранко добар?</p> <p>– Врло добар.</p> <p>– И мати га воли.</p> <p>– Наравно, нарав 
узе поп да кује, док је врело. – Узећеш добар стан, па ћеш држати ђаке са стране у стану.{S} Им 
 неко опањкава код власти, па сваки час добија некакве налоге, – вели Бранко. – Чини ми се, да  
 и оно мало „знања“ трговачкога, што га добије у тако званим вечерњим школама, а чистећи преко  
reign>, ништа не знам.</p> <p>– Рашићка добила кошар,... ето, то ти је! – затрча се бележник, к 
о хаљини, што ју је сама још о Духовима добила, па онда и о којечему другоме – готово без праве 
<p>Опет смех.</p> <p>– Пак?</p> <p>– Па добила кошар.</p> <p>– Кад је то било?</p> <p>– Синоћ.{ 
готово цело село знало, да је сека Ката добила гошће, јер је готово цело село било на раскршћу, 
Бог сачува! – уздахну госпођа Ната, кад добила времена, да стресе прашину с хаљина.</p> <p>Ката 
ву крчму, бојаги, из шале.{S} То је име добила отуд, што је писар (кад се први пут опио у њој,  
е? – пита их Бранко.</p> <p>– Јесмо.{S} Добили смо место међу изасланицима учених друштава. </p 
исар мало поскочи са столице. </p> <p>– Добили смо канда негде гостију!</p> <p>Понда се узврпољ 
здања.</p> <pb n="104" /> <p>- Јесте ли добили приступнице? – пита их Бранко.</p> <p>– Јесмо.{S 
арија, тек без њега ко зна би ли од мах добили песнике као што су Змај, Ђура Јакшић, Владислав, 
, што га је обично наследио или, можда, добио у мираз, и оно мало „знања“ трговачкога, што га д 
ади отац Варнава, манастирски намесник, добио мало одушке, да се провесели с веселим Брајковчан 
да је пре недељу дана у Бечу на једаред добио од свог ујака поп-Стеве из Брајковца писмо с пет  
 му било дуго време, чамио је, док није добио своју половину, своју Еву.</p> <pb n="70" /> <p>Б 
а уздахну. </p> <p>Поред тога дете може добити и благодјејаније у конвикту блаженопочившег патр 
. </p> <p>– Одоше у саборницу.{S} Једва добише места унутри.</p> <p>– Бранко се не одваја од Да 
усрећи човека, да буде вредна домаћица, добра мати, верна супруга, и тако даље.{S} Баш тада је  
о радо у њој?</p> <p>За мене је, синко, добра и овако.{S} Ја сам је из темеља зидао.{S} Ко посл 
} Треба јој!</p> <p>– Штета за дете.{S} Добра је срца.{S} Ја је знам.{S} Имала сам прилике две  
рати натраг у село. </p> <p>Та последња добра мисао, што му паде на ум, а нуз то и мирисни фруш 
/p> <p>Благајник мисли: „Ништа лепше од добра пива.{S} Ал куд сви Турци.{S} Мисли, но га мрзи,  
неке милине, кад помисли, како ће му се добра душа опет обрадовати, кад јој сутра оде.</p> <p>У 
Од кад те, мајко, нисам видео, ја јоште добра нисам видео! – а у исти мах падоше му на ум њене, 
што је то урадила девојка, која је тако добра другарица била Даринци.</p> <p>– Сирота Јелена!{S 
– Моја мати.</p> <p>– Ваша је мати врло добра.{S} Знаћу и њој захвалити, – рече Бранко галантно 
јој рођеној крви.{S} Сачма му је крупна добрано прорешетала самурину на дебелој глави...</p> <p 
армоничан дар мар, на стародавне домаће добре обичаје и моралу Брајковцу тако опасан атентат, д 
ећа.{S} Тек удовице!{S} Ух-Ух!{S} Па би добре маме, да прозру мало бар и у будућност, макар да  
 како се засмејао.</p> <p>– Слатки уја, добри поп Стева, сам је био проводаџија.</p> <p>Опет см 
е за јуначко здравље, поздравиће се као добри пријатељи.{S} Па ако не узмогну опет напоредо, зн 
а, ако Бог и срећа дадне, таман ће ти у добри час доспети за капелана.</p> <p>Јест, и ја то мис 
а је најпаметније слушати песму.</p> <p>Добри чича подиже главу к певачу, па му показа место уз 
воју столицу, зар да се увери, је ли на добрим ногама, па – на здравље!{S} И цело вече „нити пи 
} Добро дошли!{S} Ко не би био рад тако добрим и милим гостима!{S} Добро нам дошли!</p> <p>– Бо 
подар начеоник, човек иначе мирољубив и добричина, па доста и у годинама, и он већ ратоборнији. 
 не иде више с омладинским скупштинама, добро; наћи ћемо други начин.{S} Сви путови воде у Рим. 
њи?{S} Браца баш сад устао.</p> <p>– Е, добро кад је устао.{S} Да му бар кажем с Богом!</p> <p> 
 да ступи на позорницу! </p> <p>Бог ме, добро она изиграва своју ролу, – опет ће бележниковица. 
био рад тако добрим и милим гостима!{S} Добро нам дошли!</p> <p>– Боље нашли! отпоздрави и Ната 
 у Брајковац, да проведе које време!{S} Добро му дошло баш с тога што је у то време овде доле н 
има.</p> <p>– Гле секе!{S} Гле Даре!{S} Добро дошли!{S} Ко не би био рад тако добрим и милим го 
...{S} Јеси ли навукла рукавице: ...{S} Добро је.{S} Чувај се, да ти их не препали ветар и сунц 
изасланицима учених друштава. </p> <p>– Добро је.{S} То је прво уз мост, што води с лађе на оба 
p> <p>– Морамо још у суботу...</p> <p>– Добро, даклем, још у суботу отићи ћете на ту параду у К 
ну срцу оним својим понашањем.</p> <p>– Добро је, – рече и потајно се насмехну.</p> <p>А Јелени 
!</p> <p>То је госпођа Рашићка нашла за добро, да извије, када је дошла, да врати „физиту“ Слав 
 Било ти је Брајковачко друштво, и сама добро знаш, као једна кућа.{S} Него од како се уселише  
знутра јед, сам јед, као да не слути на добро.</p> <p>– Да, да, треба да идеш, да видиш матер,. 
или у своје време јуност или младеж, па добро било.{S} Од кад дође та омладина, не знаш, каква  
де он да рекне, као тек да одмахне: „Па добро!“ Но се трже.</p> <p>– Хвала вам.</p> <p>– Па, оп 
ад мали за њену ћер.{S} Побринула се та добро и за себе и за њу.{S} Знаш ли ти, да ће она израд 
и тако даље.{S} Ко седи с миром, том је добро.{S} Богу божје, цару царево, па мир!</p> <p>– А н 
р и који дан дуже...</p> <p>– Ха, то је добро.{S} Понећемо пар гусака и који пар пилића, који д 
рах је, чини ми се, први пут ове године добро понео.</p> <p>– А знаш ли, колико је година том о 
емаш мужа...{S} Александре, хоћеш ли се добро учити?</p> <p>Хоћу, ујо, – одговори дете радосних 
<p>– Знам ја то врло добро.{S} Сећам се добро покојнога оца свога, како је тај умео ринтати и р 
> <p>Јеша Дабижић вели:</p> <p>– Баш се добро осећам!{S} Тако мора бити ономе, коме пусте у нев 
 <p>– Пак?{S} Шта сад?</p> <p>– Па биће добро.{S} Госпођа Рашићка зна сваку воду окренути на св 
највише писарев.</p> <p>Учитељ и сувише добро познаје енергију Брајковачке интелигенције.{S} А  
оже да схвати, ипак осећа, да је лепо и добро, кад сене само толико радује том Јелена и Даринка 
реме му је, да помишља и на то, како би добро било, да доведе домаћицу у своју кућу.{S} Па то ј 
 пати, који више зна.{S} Данас само они добро пролазе, који што више знају.{S} Али пази, да се  
пријатно.{S} Баш се, на против, са свим добро осећам.{S} И не могу довољно бити благодаран ујак 
ужно, – одговори Јован. – Него то би он добро прошао с нама.{S} Хајде, да ми дамо донети, па да 
 само за матер своју и више ни за какво добро. </p> <p>– Да, и опет велим, – узе опет Јован – ш 
н мах хтео да оде из Брајковца.{S} Него добро, те то неје никоме казао, јер би морао јавно и по 
нта, ступио преко прага, где се он тако добро осећао.</p> <p>– И хоћу мало да приседнем, – одго 
 тако јој треба!{S} Тај господин Бранко добро јој је напаприо у нос, може га сад песницама трти 
</p> <p>– Ви се заиста, госпођице, врло добро забављате, – пребацује јој учитељ; – у вече са мн 
а донесем сада радованца.</p> <p>– Врло добро! – проговори писар. – Пиво чисто стужи човека.</p 
 толико зноја.</p> <p>– Знам ја то врло добро.{S} Сећам се добро покојнога оца свога, како је т 
који је иначе о сваком увек најпре само добро мислио, пређе сада у гнушање.{S} Ујков кућа поста 
а просвете, где народ не стоји економно добро.{S} За то сте ви ту, па учите народ,... да, учите 
 па да дозна, ко је дошао.{S} Баш му то добро и дошло.{S} Нема ти, вели, несноснијег посла, нег 
е, шта који певати може.</p> <p>Особито добро познаје писарев тенор, који би диван био, да кроз 
а особито госпођа Катица, – та, она бар добро познаје Јецу Рашићку, – наравно, да су и оне биле 
на Стратимировића.{S} Ако се Александар добро узучи ја ћу сам молити његову свјатост, да се сми 
ико људи.“</p> <p>Од то доба пази писар добро, како ће изводити своје теорије и стављати ипотез 
 не осврће на то, што ће рећи свет; јер добро зна, шта о њој тај свет може говорити.{S} Она, шт 
 и ватреног Радованца.</p> <p>Кнежевићу добро дошло било, да се прође у чистом планинском вазду 
 Како ћеш?</p> <p>– Пешке.</p> <p>– Баш добро.{S} Отпратићу те донекле.</p> <p>– Немој донекле, 
не подиже очију...</p> <pb n="49" /> <p>Добро те се у томе помешали с осталим друштвом.{S} Учит 
нег, бела црквица лебди, као преставник доброга духа, над сеоцем на полеђини једног брдашца тик 
кад да је напуштено и остављено, можда, доброј срећи и само себи, кад му је Бог дао матер, најб 
броји већ и десетак које „<title>Дарова доброј деци</title>“ од чика Стеве, које разних Полажен 
ако сретна била, па била у стану у тако доброј кући, као што је госпођа– Натина.{S} Па, Бог зна 
!{S} Боже мој, и она је мати.{S} Само у доброј намери могла је доћи на таку мисао.{S} Да уда св 
 вели бележниковици, а дошао, да каже: „Добројтро!“</p> <p>Бележниковица га задржала на сир с ц 
уј, игумане..."</p> <pb n="69" /> <p>На добром је месту, – одговори опет на то Бранко. – У селу 
ан, мала Зорка, – сви полетеше њему као добром старом познанику.</p> <p>– Тако се дочекују гост 
агостања.{S} Без материјална напретка и добростања, чему књига, чему просвета, чему живот?{S} А 
све на себи да искуси!{S} Ја сам прошла добру школу: цео је живот школа.{S} По дебела је књига, 
ли са својом Кристом.{S} Намерила се на добру девојку...{S} Трива јој је брат.{S} Он кирија, а  
га зар не препали сунце.{S} Познаћеш је добру домаћицу.{S} Засукала рукаве, па чисто на њој и у 
та ће удовица с троје деце, а у толиком добру?{S} Остао, до душе, леп иметак после Игњата Јаков 
је искрен и прост.{S} Обадве још у оном добу девојачком, у ком последњи бој бије између себе на 
/p> <p>Деца расла две године напоредо у добу, када душа највећма пријања; па готово прирасле је 
у и наду млађаних душа и приличи њихову добу, а и не слуте, колико ће се весала поломити на узб 
 и приволео на Рашићкино наваљивање, да доведе Бранка кући, ако је то сматрао и као неки начин, 
 јутро.{S} Некоме се ваљда прохтело, да доведе Бечки одбор, који је пратио Бранка од Беча, као  
помишља и на то, како би добро било, да доведе домаћицу у своју кућу.{S} Па то је прилика, као  
но трла руке, кад јој пало на памет, да доведе поп-Стевина сестрића кући!{S}И Бранко, ето, доша 
о је по Брајковцу, како је госпођа Јеца довела била поп-Стевина сестрића у кућу, да му наметне  
>– Е, то је лепо од поп-Стеве.</p> <p>– Довео га, да ту проведе вакацију...{S} Ал не знам, што  
ој, кажу, био и заверио, да не ће никад довести у своју кућу страну женскињу, „домостројитељку“ 
аку воду окренути на своју воденицу.{S} Довешће децу у Брајковац, венчаће их, и ти ћеш, можда,  
во коло, коју декламацију, један говор, довешћемо гајдаша.{S} Ето села!</p> <p>Бранко Стајић пр 
 За што, госпођице?</p> <p>Бранко се не довија ни из далека.</p> <p>– И опет „госпођице“!{S} Ср 
примети овај.</p> <pb n="78" /> <p>– Не довијате се, где је? – опет она.</p> <p>– Не могу да ми 
с неким ковачким калфом, па је не можеш довикати с улице.{S} Кад опет оде по воду, као да је се 
тској и Славонији, могу смело и поносно довикнути: „Нови Саде у заман ти хвала, када теби Карло 
то васпитање, кад мати сама, тако рећи, довлачи кћери курмахере?{S} Треба јој!</p> <p>– Штета з 
ти живео; а нити ће га хтети нити умети довољно разумети.{S} Дође му на памет и Даринка.{S} Чуд 
тив, са свим добро осећам.{S} И не могу довољно бити благодаран ујаку, што ме је дозвао, да про 
а одмах...</p> <p>Неје имала када ни да доврши, што је у радости хтела рећи, већ најпре поскаку 
– га-а-ја... </p> <p>А Јеша још не беше довршио, таман најлепше полетео!{S} Но речи му се изгуб 
, зашто је долазак сека–Катиних гостију догађај за Брајковац.{S} Па сад још тим више, што се сл 
} Па као да су целом селу дошли!</p> <p>Догађај је то за Брајковац...{S} Има Брајковац, до душе 
есто, које је бивало позорницом највише догађаја, што засецају у живац политичкога и културнога 
 <p>Разговор њихов врзао се највише око догађаја, што га је омладина у то доба спремила, а цео  
о се у истини прави народ забавља о том догађају...</p> <p>Сад се три млада пријатеља највише с 
аста побрдица, да им мало даље пукне на догледу сремска равница испрекрштана друмовима, ишарана 
агајник, писар и други певачи већ су се договорили, како ће после певања на пиво „Код разбијене 
 помислише сви мушки у један мах као по договору... </p> <p>За Брајковачки певачки збор, дакле, 
 ће Јеша. – Не ће српски народ клонути, догод уме да штује и мртве поборнике, (на ту је реч баш 
:lang="la">ceterum centeo</foreign>.{S} Догод ми будемо из школа изалазили као господа, а не ка 
, „док се поје, док се винце пије... „— догод је и једног ваљда српскога ђака.{S} Талијани имај 
идеје.{S} Дух времена сад је таки.{S} И догод дух времена буде народ схваћао, умеће поштовати з 
 поред ње.{S} Ако и зна, да све, што се догодило у кући поп-Стевиној, носи на души и на образу  
ире и онако већ до најситнијег патрићка догорелу полушку своје цигаре, те је утрну.{S} Метну ше 
ељу пренос костију Бранка Радичевића! – дода Јован. – Решено је, да се пренесе на Стражиловачки 
 рећи, да је народ сам себи напуштен, – дода Кнежевић.– И још се од нас захтева, да потпомажемо 
из концепта.</p> <p>– И ја бих рекао, – дода бележник. – Него кад велиш, да је сам Варнава у ма 
еда.</p> <p>Као да није узела озбиљно,– дода онај.</p> <p>Мислим и сам тако, – примети Бранко.< 
</p> <p>– Гле мене!{S} Како бих смела?– дода још ова друга, што нађе за вредно, да и себице уве 
а. (Као бојаги, ту је варошкиња.) Понда дода опет с прекором: – шта теби фали Не знам, шта би и 
<p>– Не знам, – једва промуца.{S} Понда дода живље:– Да видиш само!</p> <p>И узе Даринчину руку 
брише рупцем зној с чела.{S} И нехотице дода уз учитељев усклик: </p> <quote> <l>„Само само да  
шићка помрче оштро на њу очима; па само дода: </p> <p>– Ти си невина, срце моје; да Бог ме, па  
ни да му погледи у очи.{S} Али тек опет дода: </p> <p>Па ако онда то учиниш, скинућу ти шешир д 
de">Keine Rose ohne Dorner</foreign>! - додаде стари пензионирац. – Господо моја!{S} Ја дижем о 
д опет слободнији. (Понда се затрча, те додаде:) Ви сте анђео храбрилац!</p> <p>– Молим, молим, 
 познаницом.</p> <p>– Него још нешто! – додаће Бранко. – У ову недељу ћемо и ми овде да држимо  
ица у Русију.{S} Побегли, да Бог ме.{S} Додијало им овде гоњење за веру као и у Турској, па се  
ему лептирски прах слатког ђаковања, не додирнут незграпном руком оне немани, која сад дрско те 
и.{S} Она је, тако рећи, Игњату и свећу додржала.{S} Има род рођени, па неје тако, што кажу, ис 
ветине, која се устумарала горе и доле, дође до ушију познат женски глас с радосним ускликом:</ 
на усрећити тек, као жена, као мати.{S} Дође му и ујакова реч на памет; „Ваљда не мислиш, да ће 
а хтети нити умети довољно разумети.{S} Дође му на памет и Даринка.{S} Чудновато!{S} Од њена су 
еве из Брајковца писмо с пет печата, да дође, ако хоће, у Брајковац, да проведе које време!{S}  
 руком, да и Бранкову матер превари, да дође, те јој се поклони!{S} Ал биће и то.{S} Све је уде 
 он дошао, што неје нашао за вредно, да дође најпре овамо, па сви заједно да иду. <pb n="61" /> 
. <pb n="61" /> Понда мисли, а што и да дође он амо?{S} Ваљда га се тиче когод овде?</p> <p>Па  
о, па му послао и путна трошка, само да дође.</p> <p>– Бога ти, прекинућу ти реч, зна л се што, 
ш већ мада јој обрати пажњу на њу, када дође...</p> <p>Пење се Бранко на степенице у саборницу, 
.{S} Свако се то одмори, бар кад недеља дође, а мени ти се не зна ни благдан и свагдан.{S} Ни н 
ло, да не наиђе госпођа Ната, те Јелена дође к себи, да је пољуби у руку.</p> <p> Наравно, госп 
p> <p>– Като,— примети Ната сестри, кад дође до воде и замочи руке, да их пере, – могао би ти Т 
ст или младеж, па добро било.{S} Од кад дође та омладина, не знаш, каква је вера.</p> <p>– То т 
 подне, с киме речи да проговори, да не дође какво дете, те не купи за новчић свирајку од шећер 
 дуго и дуго чекала на прозору, и он не дође.{S} Бар да је после серенаде и прошао онуда, кад ј 
 и да допру до Стајића, док већ и он не дође у двориште свога ујака.</p> <p>Та „дивна идеја“, к 
а душу!</p> <p>Па збиља!{S} Кнежевић не дође ни вечерас.</p> <p>Касно у ноћ тек чула је, да се  
 општински писар.</p> <p>С друге стране дође црквењаков син, колар у селу, са својом сестром, д 
ам је из темеља зидао.{S} Ко после мене дође, може лако дозиђивати, ако му буде уско...{S} Ето  
ори под земљу...{S} Па кад госпођи Нати дође срцу <pb n="17" /> тешко, не жали пута ни трошка,  
ма госпођа Јелисавета Рашићка, ипак јој дође и девојче само поквареније. „Дете, за Бога, не тре 
у, јер су међу собом сви једнаки; а чим дође јачи од њега, он подлегне, и то... не, што он нема 
а к нама, и да му пошаље новаца, да амо дође, те да се момак мало одмори, па и своју матер посе 
ко, не морају, свашта чути.</p> <p>У то дође и Маца, те се разговор и због тога о томе прекиде. 
а, њој срце све јаче куца.{S} А кад већ дође, и да седне на свој прозор, несташни ђаволак с лев 
о несретан за својом покојном...</p> <p>Дође у Брајковац госпођа Јеца Рашићка.{S} Удовица попад 
уке па гледа, ко пролази улицом.</p> <p>Дође јој од пре редовно и госпођа Рашићка, те разговара 
руј ми, моја је најозбиљнија намера, да дођем кући, па да прихватим економију.{S} Ја осећам у с 
<p>– Нема ту шале.</p> <p>– Та стани да дођем к себи!</p> <p>– Е, Бога ми је госпођа Рашићка ве 
 <p>Бранко се насмехну:</p> <p>– Док ја дођем до своје Еве, протећи ће доста Дунавом.</p> <p>–  
p> <p>– Разумем, – вели Трива.</p> <p>– Дођи, па ћеш вечерати, – опет Ната Триви, а то исто или 
ниједна ни беле.</p> <p>Само Зорка када дођоше до онога џбуна иза врта, где се оно први пут сус 
 <pb n="102" /> <p>У очи свечанога дана дођоше на Карловачку станицу гости из Србије.{S} Многи  
{S} Надала се гостима још синоћ, али не дођоше.</p> <p>Бранко нема мира још од јучер.{S} Јучер  
на лађу, а с њим и Јован Јаковљевић, па дођу доле, да баш на извору буду сведоци, колико се у и 
кад који Брајковчанин обрадује, баш кад дођу, иначе из бољег света слабо ко усрећи Брајковац, н 
 (опет у миру и љубави!), док „деца“ не дођу.</p> <p>Ево и наше деце! – повика госпођа Јеца, ка 
:</p> <p>– Шта мислиш, Стефане, кад нам дођу деца о вагацији кући?..{S} Катица Јаковљевићка мор 
 кући било каква већа посла, било да му дођу гости, било да се кољу свињи, или тако што, Давина 
овољно бити благодаран ујаку, што ме је дозвао, да проведем овде школски одмор, тим више, што ћ 
нити.</p> <p>– О, моја ће мама мени већ дозволити, – одазва се Даринка. – Њој се здраво допада  
зидао.{S} Ко после мене дође, може лако дозиђивати, ако му буде уско...{S} Ето видиш; шта би ти 
 изађе из друштва и оде на улицу, па да дозна, ко је дошао.{S} Баш му то добро и дошло.{S} Нема 
а пред вече банемо тамо?</p> <p>Како се дознало за узрок Бранкова изненаднога одласка, то сам Б 
 и воћарству, колико је он могао о њима дознати, кад би отишао куд у варош, или проучити из лис 
 с њим две три (опет у миру и љубави!), док „деца“ не дођу.</p> <p>Ево и наше деце! – повика го 
лигентан човек, а да није – „господин“, док овамо имадемо доста „господе“ без интелигенције...{ 
аринком, да се и он „помеша међу свет“, док су му сви остали иначе обични и свакидашњи; па се в 
 је ноћас био, кад се украо из друштва, док неје признао, да је бар прошао поред њених, поред Ј 
у је попа носио пре дуго, дуго времена, док неје дао начинити нову, а натуцао би је на главу пр 
време држаху је Зорчине руке око врата, док не клонуше и опет у санку.{S} Даринка се дала у мис 
а прославиће се име Игњата Јаковљевића, док је његове деце. „Кућа је“ вели, „жив човек, не цигљ 
ма попине Јелене и да допру до Стајића, док већ и он не дође у двориште свога ујака.</p> <p>Та  
ту муф?</p> <p>Муф беше запао под ноге, док се Ната намештала у колима.</p> <pb n="13" /> <p>–  
 у крило, па жмирка у жижак, или преде, док јој не напреде дремеж на очи...{S}Ако Даринка баш н 
, па опет му било дуго време, чамио је, док није добио своју половину, своју Еву.</p> <pb n="70 
не“, а некмо ли да траје, „док се поје, док се винце пије, и док срце уздише“?</p> <p>– Блажени 
арловци остати у спомену, „док се поје, док се винце пије... „— догод је и једног ваљда српског 
 тера даље и игра увређену љубав, кује, док је врело.</p> <p>Ја радим и ринтам у овој кући...{S 
еба да се што бојиш, – узе поп да кује, док је врело. – Узећеш добар стан, па ћеш држати ђаке с 
{S} Он вам ни гуску нашу појести не ће, док је не почивути.{S} А наше жене,... и људи, и сви, ч 
егде гостију!</p> <p>Понда се узврпољи, док не нађе некакав изговор, да изађе из друштва и оде  
још пре неколико година господар кућни, док покојни госпођа-Натин неје купио од ње.{S} А то, шт 
о.{S} Не ће се кућа Гојковића ископати, док је унучади чика-Пере Гојковића, а прославиће се име 
ђера.{S} Е, не уме ти се омладина маћи, док се о нас не очеше.{S} И тај наш **Бранко је грдио к 
 да! – говори поп Стева све на развлак, док га испраћаше до врата на улицу.{S} Знам, да те мати 
 да бирати чак у Загреб...{S} А игуман, док је Игњат узимао манастирске воћњаке под закуп, живе 
жених тренутака с њом проснивао, пиљио, док се туга неје прелила вином, те из дубљине наквашено 
љамо за своје рођене паре, а пара мало, док потребе све веће расту.{S} Ми ћемо поред све примљи 
колико ме је – вели, – речи само стало, док сам га наговорила, да позове Бранка к нама, и да му 
 да тамо у највећем страху проведе ноћ, док у јутро галан не кукурекне на буњишту...</p> <p>Исп 
тумара се, као незван у небрану грожђу, док збиља не нађе и своју кућицу, те стрмоглавце у њу!< 
штитник удовој Матери сестрама И брату, док ови сами не стану на своје ноге.</p> <pb n="18" />  
неруке ни крупној ни ситној господи.{S} Док је био покојни Игњат Јаковљевић жив, знала су и гос 
"70" /> <p>Бранко се насмехну:</p> <p>– Док ја дођем до своје Еве, протећи ће доста Дунавом.</p 
најмилије за све време, како устане, па док не легне.{S} Овим часима радује се Јелена цео дан.{ 
 је Бранко неје приметио ни осетио, све док се није јавила, а занет са својим мислима, чисто се 
p>Писар сад већ нема куд ни камо.{S} Те док се други збунили, кличући још: „Живила!“ – он се по 
аје, „док се поје, док се винце пије, и док срце уздише“?</p> <p>– Блажени ништи духом! – приме 
S} Неје имао свога сталнога уверења, ни док му је била жива његова покојна Стаза; а поред Јеце  
зненаднога одласка, то сам Бог зна, тек док се Јован вратио у село, брујало је по Брајковцу, ка 
 као и њен отац, па како Бог да.{S} Тек док је ње живе, не пушта узда из руку.{S} Јован нек иде 
а или продао за вино ил ракију.{S} Него док трајало и његове и женине сиротиње, даде све до пос 
рећи.</p> <p>– Не ни по што.{S} Не, бар док је ту Бранко.{S} Учитељ се замисли.</p> <p>– Шта ми 
, плаче и дури се, да мати одгоди, „бар док прође беседа“!{S} Шта је госпођи Нати до беседе!</p 
 у брк рећи:{S} Ја тако хоћу! – да, још док је чича био у снази, и држао узде, и знало се, боја 
 огризине отрцанога либерализма.{S} Још док је био међу њима онај душе чисте као крин који им ј 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Док њих двоје тако у стакленом ходнику уживају летње ве 
 како је то необично брзо дошло.</p> <p>Док је учитељ дошао, бележник, благајник, писар и други 
д земљицу вргне“, а некмо ли да траје, „док се поје, док се винце пије, и док срце уздише“?</p> 
бог чега ће Карловци остати у спомену, „док се поје, док се винце пије... „— догод је и једног  
ђа Рашићка узела сад згодну прилику, те доказала поп-Стеви, како не треба да вређа Александра з 
аво Дарвин; а ону другу теорију лако је доказати по Брајковачком благајнику.</p> <p>Начелник, с 
еба заслужити, који сваким чином својим доказује, да ипак има и једна љубав, која не тражи засл 
а не покаже своју сумњу.{S} Кнежевић му доказује да то може бити.</p> <p>– Шта?{S} Научићемо Бр 
и Бранко пристао уз њих... унели се, па доказују Јелени, како митроносни песник омладине свога  
штву залагао сву снагу своје речитости, доказујући, како је она способна, да усрећи човека, да  
ог ме, протекцијом или умешношћу и даље докотурали.{S} У нас немају ни појма о томе или се смат 
 тако мислим.{S} Да Бог ме!{S} Положићу докторат, свршићу и ту формалност; понда ћу доћи у Брај 
да не рекнеш.{S} Пусти човека амо...{S} Докторе, седи овде.</p> <p>И гостољубиви бележник пође  
ја према својој „генералној команди“. – Докторе, – окрене се Јовану – окај се, молим те, тога г 
да, угледати на те наше учене и неучене докторе, што траћкају своје драгоцено време у левентова 
м чашом пред Јована:</p> <p>– Господине докторе, ја сам у вама познао човека, који...</p> <p>По 
славној цркви!{S} Жалост, мој господине докторе!{S} Жалост!...{S} А знате ли, шта раде наша бра 
на пример, не ће више називати Јована и доктором, а Јован ће њему, на прилику, смети од сад гов 
>Брајковца нешто! </p> <p>Ето, зашто је долазак сека–Катиних гостију догађај за Брајковац.{S} П 
еко потока оној кући, одакле јој у вече долазе они звуци са ситних гусала, тамо,... ох, тамо, д 
ног предмета на други, и, дакако, често долазе у сукоб сами са собом.{S} То ништа не смета, да  
 њим, за Стајићем!</p> <p>Што јој већма долази у главу, да је потребно да се са учитељем састан 
 Ви ме још већма плашите, те ми сад тек долази пред очи све већа тешкоћа бремена, што сам га се 
.</p> <p>Дуго и дуго му нису таке мисли долазиле на памет, па се упео свом снагом, те набрао че 
љупцима.</p> <p>– Мати је допустила, да долазим на певање, – вели Јелена; али ми је жестоко зап 
е пречешњејши даривао њену децу, кад је долазио којему на крштење.</p> <p>Па с тога су Брајковч 
 млади учитељ, господин Кнежевић, често долазио к њој...{S} То неје било ништа страшно, ал су о 
о осећао у друштву, у које би тек почео долазити.{S} Од увек научио, да се повлачи, па мисли, у 
дошло баш с тога што је у то време овде доле највише у народу врило о Бранку Радичевићу и његов 
агор светине, која се устумарала горе и доле, дође до ушију познат женски глас с радосним ускли 
– Идем.{S} Неје право, да сам тако дуго доле, а несам код матере.</p> <p>– О, о, вајка се госпо 
ђу, а с њим и Јован Јаковљевић, па дођу доле, да баш на извору буду сведоци, колико се у истини 
це, прође два трипут по соби.{S} И опет долети на прозор, па одмах упре поглед опет на осветљен 
 канту из руку, а баш је беше узела, да долије у лонац у крај ватре.</p> <p>– Јух! – зачу се у  
 „црква под небесје, олтар часни брдо и долина, тамјан мирис, што се к небу диже из цвета“ и из 
 што је прижегло свом снагом. </p> <p>У долини испод Стражиловачкога виса, опет на свечаном одр 
>Око њих планина са својим брежуљцима и доловима, а по овима виногради, вотњаци, беркови, шуме. 
сутону у најпријатнијим видовима.{S} По доловима се већ спушта мрак. </p> <p>Под планином се ра 
шен универзитетлија може вратити у свој дом, те наставити посао оца свога, па орати земљу или к 
ако дисармоничан дар мар, на стародавне домаће добре обичаје и моралу Брајковцу тако опасан ате 
јна, Данила Славнића.</p> <p>Честит био домаћин и на гласу био чика Пера.{S} А Славнић официр у 
 двориште, не може попа, а да као добар домаћин, овде онде не завири, ма само по старој навици. 
дну и таман сад наручили, да им Маркова домаћица испржи које пиле.{S} И Марко се, ено, већ вија 
собна, да усрећи човека, да буде вредна домаћица, добра мати, верна супруга, и тако даље.{S} Ба 
 верна супруга, колико чуварна и вредна домаћица, Тинка то двојином нежнија <pb n="29" /> сестр 
 а кола у двориште.</p> <p>Загледала се домаћица, ко је. – Јесте л ради гостима? – повикаше жен 
брат поп Стева позва, да му буде у кући домаћица?{S} Колико му је покојна Стаза била нежна и ве 
а дижем ову чашу у здравље једне вредне домаћице, верне супруге, једне госпође, која је ружа у  
 и на то, како би добро било, да доведе домаћицу у своју кућу.{S} Па то је прилика, као и мало  
 не препали сунце.{S} Познаћеш је добру домаћицу.{S} Засукала рукаве, па чисто на њој и уредно, 
нађоше се увређене до дна дубљине своје домољубиве душе на тако обесвећење старих златних успом 
 довести у своју кућу страну женскињу, „домостројитељку“.</p> <p>И збиља, поп Стева се сети у т 
 трошка, да проведе код сестре на очеву дому које летње доба или бербу у Фрушкој Гори, те се оп 
<p>Али писар се замислио у улози каквог Дона Цезара од Базана, каквог шпањолског гранда у сред  
ила у поп-Стевину кућу госпођа Рашићка, донде госпођа Јеца учитељица, од јако поп-Стевина Јелис 
 неје била потпуно знала.{S} Само ће је донде још Јован и Даринка поучити, где треба да рашири  
рио темељ политичкој и државној слободи донде заборављенога српства.</p> <p>И политичку слободу 
ке.</p> <p>– Баш добро.{S} Отпратићу те донекле.</p> <p>– Немој донекле, већ хајде баш у Карлов 
S} Отпратићу те донекле.</p> <p>– Немој донекле, већ хајде баш у Карловце.</p> <p>– Не реци два 
ан какве дужности, то јест, да ли је та донела дете те и те младе или жене на крштење.</p> <p>К 
а главу, припасао ђорду о бедро, што му донела тетка и сеја из вароши; па узјахао танку бедевиј 
ир развашарио своје сиграчке, што му их донела тетка и сеја. (... „Боже мој, " рекла је, да Бог 
и благајник. – Ако је дошао, за цело је донео и коју боцу из Варадина.</p> <p>Ја сам му рекао,  
својака с Јаковљевићима.{S} Једаред јој донео покојни Игњат некакав лек из вароши, кад она била 
да је вредно, да му се јави, е је Марко донео пива.{S} А писар опет нашао је за вредно, да сам  
ао би ти Трива штогод помоћи.{S} Нек ти донесе воде, <pb n="20" /> ил нек нацепа дрва....{S} Ха 
отови.{S}Па ако је по вољи, господо, да донесем сада радованца.</p> <p>– Врло добро! – проговор 
дана какво крштење, знају, кад им треба донети дете, да га поп Стева уведе у свето православље  
бро прошао с нама.{S} Хајде, да ми дамо донети, па да ми њега почастимо!</p> <p>Ја сам за то!-  
, да сам му, као млађи ђачић, више пута доносио у ћупи вина, а код њега се пило и ликовало по ч 
ачувај Боже, ускисло, кад би га и чешће доносио; него што редовно по један од Брајковачке госпо 
е у вис, да му се боја и на горњем и на доњем делу танких крилаца прелива сад као седеф сад као 
ором.</p> <p>Поп Стева се уједе мало за доњу усну.{S} Хтео је да наведе разговор на нешто друго 
<p>Мора бити кадгод нешто од њега...{S} Допада ми се, што је при себи.{S} Жилава нарав!{S} Без  
ди тржа. – Просто, мени се мој позив не допада.{S} Ја нисам за адвоката.</p> <p>Положи све испи 
 по селима и по манастирима.{S} Мени се допада овај наш крај.{S} Ја не бих никад одлазио одавде 
.{S} Било да им је криво, било да им се допада, тек не могу срцу да одоле, те и они удесили збо 
и, – одазва се Даринка. – Њој се здраво допада Бранково коло.{S} Ја сам учила у нашој вишој шко 
S} Бранка прође нешто скроз, како му се допаде у тај мах девојче.</p> <p>– Што ћутите?...{S} Бо 
{S} Као девојка можда ће се многоме пре допасти Јелена; али Даринка је врсна усрећити тек, као  
</p> <p>Из села, а беше све ближе селу, допираше до њега необичан лавеж паса.{S} Као да се сви  
ремена ступи у акцију.{S} Ко пише у нас дописе по политичним листовима, ко често и уводне чланк 
аци у који српски пчеларски лист каквим дописом из својега уљишта; можда, али – тешко!</p> <p>А 
 гостију са свију страна, да оданде још допрате спровод до Карловаца.{S} Једва је могао ко да в 
ачкога под прозорима попине Јелене и да допру до Стајића, док већ и он не дође у двориште свога 
а учим <title>Ајдукову песму</title>, – допуни учитељ. – Је л, Зорчице, ти већ знаш твоју песму 
сви, што год их је, госпођу Рашићку, да допусти Јелени, да пева на селу.</p> <p>На учитељево ми 
пати ручицу пољупцима.</p> <p>– Мати је допустила, да долазим на певање, – вели Јелена; али ми  
од матере, госпође Рашићке, како би јој допустили, да и она пева на Брајковачком селу у недељу. 
да Бранку карактер не би тако што никад допустио.{S} Али сад опет баш та сталност, та строгост  
а. –</p> <p>– Неће госпођа.{S} Јоца то· допустити, по што јој је на рамених глава. </p> <p>– Пр 
а Српкиња мати!{S} Никада та мени не ће допустити, да ја завирим у њену економију, од како је п 
за бога, још није све једно, то ћеш тек допустити.{S} У нас је врло велика погрешка то, што ми  
ош у ђачким скамијама, па таман кад је „дорастао до копља и до коња“, он забоде копље у ледине, 
 хоће да је нешто необично слатка.{S} И досад је била мед пред Бранком, али сад као да ће да се 
 ја ипак држим, да то мора бити мучно и досадно непрестано капати над књигом.</p> <p>– То ме је 
, утишава супруг, избацив и опет једну „досетку“: „сестру по Еви!“</p> <p>– Ако нам је Ева праб 
ија Обрадовића нареченога у калуђерству Доситеја: њим и с тим списат и издат</title>."</p> <p>К 
убиви Орфелин и учени Соларић, па мудри Доситије и преблаги Милован Видаковић... и толики други 
, у конзаквенцијама својих премиса увек доследна, нађе се код Даринке.</p> <p>Састале се и позд 
ош већи немир уђе у њега.{S} Хтео би да доспе и у читаоницу, где одбор издаваше још последње на 
ре.{S} Он се опет извињава, да још неје доспевао, али не ће више пропустити.</p> <p>Писар мотри 
 и срећа дадне, таман ће ти у добри час доспети за капелана.</p> <p>Јест, и ја то мислим...{S}  
} Та свака има доста штошта да преврне, доста да спомене и мртвих и живих, и када се збије у са 
по њену, од неко доба, тајному мишљењу, доста, када што покреће Брајковачки учитељ.</p> <p>Поср 
ране у стану.{S} Има тамо <pb n="30" /> доста чесних удовица сиротица, и свештеничких, па се та 
е и данас славе!{S} Тек...{S} Тек...{S} Доста је то од њега,... за сад доста.</p> <p>Поред сени 
аш ти одмах... не знам шта... </p> <p>– Доста ја већ гутам од неко доба, – загрми Рашићка.</p>  
.{S} Имамо на пример „вечитих правника“ доста, ал и ти хоће да играју само господина.{S} Или се 
и, а дакако, још је била држећа и млада доста.{S} Не би ништа.{S} Засуци рукаве, па, што кажу,  
лости.{S} Ох, Боже мој!{S} Та свака има доста штошта да преврне, доста да спомене и мртвих и жи 
, човек иначе мирољубив и добричина, па доста и у годинама, и он већ ратоборнији.{S} Нешто га п 
ек...{S} Доста је то од њега,... за сад доста.</p> <p>Поред сенице се „нешто закрши, као да нек 
чко друштво у Брајковцу.{S} Стало га је доста муке, али је успео.{S} Раја Јовановић, општински  
стари био је поштен човек.{S} Стекао је доста.{S} Али да је умео, могао је и више.{S} Човек се  
– Док ја дођем до своје Еве, протећи ће доста Дунавом.</p> <p>– Мој синко, не треба ни то баш т 
ле, свету се не да ни уста запушити, ни доста колача намесити...{S} Цео свет, за Бога зна, за ш 
 не знам шта.{S} Стало поп-Стевану ипак доста до тога, да му сестрић бар лепо мисли о њему, као 
нков, па, ако му је образ иначе и могао доста да поднесе, сад се нађе у великој неприлици.{S} Ч 
да није – „господин“, док овамо имадемо доста „господе“ без интелигенције...{S} Узми само то на 
ошли, чика... ваш ујак а и мати не могу доста да вас се нахвале.{S} Ал, ја ипак држим, да то мо 
рвом цвету своје младости, али ипак још доста свежа и унегована, изађе преда њ до по дворишта.{ 
дан пут оде на катихизацију и да задржи достојанство над учитељима у школама у месту као свеште 
 правиле „физите“ несу могле а да се не дотакну Брајковачкога певачкога друштва. </p> <p>– Наше 
год и проводаџија, па, ето, под старост дотерао и дотле.{S} Мучна улога!{S} Неблагодаран занат! 
 и данас од бележниковичина пецкања!{S} Дотле га је пањкала и запиткивала, где је ноћас био, ка 
ећ се говори по селу, како жали, што је дотле дошло.{S} Та она, бојаги, није друкче ни мислила. 
одаџија, па, ето, под старост дотерао и дотле.{S} Мучна улога!{S} Неблагодаран занат!{S} Ама зл 
д, – одговор и онај.</p> <p>– Хајдмо ми дотле на пиво! – предложи бележник.</p> <p>– Благајник  
 преко ноћи...{S} И тако даље...</p> <p>Дотле је Трива извукао, као добар кочијаш, коњима уши,  
а се, слатка, ослонити, ни колико отлен дотлен.{S} Само да ти приповедам, шта ми је нарадила.{S 
војче али несретно!</p> <p>– Мала Зорка дотрча к њима:</p> <p>– Хајдете.{S} Тражимо вас.{S} Тре 
читав посао!</p> <pb n="19" /> <p>У том дотрча и Зорка, Катина кћерка.{S} Била код попине Јелен 
ба да буде једно.</p> <p>Зорка већ опет дотрчала с књигом у руци, па говори речи познате „Бранк 
асло у црној густој бради.</p> <p>Марко дотрчао, па стао код врата, па слуша.</p> <p>– Дивна ид 
ила ту Јаковљевићкиња девојка, па вели, доћи ће ми у визиту.</p> <p>И сад узеде да оговара госп 
пут је добар, а сад ти иде под ногу.{S} Доћи ћеш само пре, него што пођеш, како, ћу ти казати,  
уштерија– поручио је, да ће „сад одмах“ доћи, па је устао већ био и пошао.{S} Али је баш дошла  
је стало, нека изволе они најпре к нама доћи.{S} Знамо и ми варошки ред.{S} Ал по мени могу и и 
 мати.{S} Само у доброј намери могла је доћи на таку мисао.{S} Да уда своју кћер за њега.{S} За 
ата из вароши?</p> <p>– Јавља ми, да ће доћи скоро.</p> <p>– Нека, нека!...{S} Збогом, сека Кат 
о, да ће тако ући у Карловце, као да ће доћи, „да бирају војводу“. </p> <p>Матер је спремио, да 
а и девојка и слуга.{S} А већи краве ће доћи скоро из поља, па и по дворишту треба којешта посп 
 знајући, да железни воз из Пеште не ће доћи тога дана.</p> <p> У Нови Сад се слегло такођер го 
дошао Тинкин син, и још пре него што ће доћи, не можеш је видити.{S} Од пре то мало који дан, д 
ма беше његов лес, за воз, који требаше доћи у Нови Сад још у јутро.{S} Некоме се ваљда прохтел 
имир ми је био ту пре, него што ћете ви доћи, мало јео, па опет отрчао с децом.{S} Ако није и о 
Српству.</p> <pb n="85" /> <p>Хоћете ли доћи на светковину?</p> <p>– Ја бих тако волела, али не 
се састане с њим?{S} Хоће ли он вечерас доћи под њен прозор, као обично, кад је онако срдит оти 
за господина...{S} Бранка.{S} Он ће већ доћи, – рече Даринка, па се као трже и поцрвени, кад пр 
екала целу ноћ.</p> <p>– Верујеш, да ћу доћи; је л?</p> <p>– Ниси никад слагао.</p> <p>Кнежевић 
орат, свршићу и ту формалност; понда ћу доћи у Брајковац.{S} Радићу, економисаћу и поучаваћу ов 
Ето видиш.{S} Па што му драго!{S} Ја ћу доћи у недељу...</p> <p>– Свима упало у очи, да Бранко  
 – вели она.</p> <p>– Одмах... одмах ћу доћи, одговори Бранко.</p> <p>– Не иде тако.{S} Ја се н 
 он то пита.</p> <p>– Ви ћете после њих доћи на ред, – одговор и онај.</p> <p>– Хајдмо ми дотле 
се говори, него о томе.{S} Синоћ је већ доучила све, што неје била потпуно знала.{S} Само ће је 
<p>Јелена хтеде сама да се сагне, па да дохвати књигу; али је Бранко преухитри. </p> <p>– Јесте 
 Само се поздрави са певачима, те одмах дохвати виолину, па пође од једнога до другога, да им о 
p>Учитељ се стискао уза зид под сен.{S} Дохватио белу пружену ручицу, па је притискује на жедне 
ајник одмах устаде. </p> <p>– Писар већ дохватио шешир.</p> <p>– Хоћете ли и ви?—– шану бележни 
ема сестри.{S} Тога страха се, до душе, доцније опростио, јер као да је омирисао, да Бранку кар 
ед угњавио мајмуна.{S} Тако приповедаше доцније сам бележник у Руми „код орла“. „У мало“, каже, 
ицкога на онај велики посао, кога се он доцније тек онако свесно и савесно латио, те га и онако 
 народа и ми одемо одавде у Карловце на дочек.</p> <p>– Мило ми је! – одговори Даринка на прика 
о приметити, како се он спремао кому на дочек, да му се „омладинац“ не може ни од шале подсмехн 
рекао, до душе, да се спреми за село, – дочека исто тако и жедни писар.{S} Онда ћемо после пева 
 војводу“. </p> <p>Матер је спремио, да дочека и његова друга Јована с његовима.{S} Тетка му је 
ку станицу, где се згрнуо бели свет, да дочека лађу из Новог Сада, и у собу поверенства сигурно 
ајковца, Бранка Стајића, спремила се да дочека госпођу Јелисавету Рашићку из Брајковца <pb n="1 
 се свет беше искупио на станицу, да их дочека.{S} Београдска лађа беше дупком пуна.{S} Певачка 
а учитељ на прате.</p> <pb n="79" /> <p>Дочека га граја:{S} О-о! </p> <p>А-а!... </p> <mileston 
ци и Карловчани спремали се, да свечано дочекају госта, коме место то беше тако омилело, да је  
>Кад се Јелена вратила од Даринке кући, дочекала је мати с наредбом, да је обрадује:</p> <p>Спр 
е подне се отегло као цео дан.{S} Једва дочекала, да црквењак зазвони на вечерње.{S} Понда је и 
њену кћер.{S} Као вели, она јој је сина дочекала и гостила неко време у Брајковцу, на право је  
ео.{S} Раја Јовановић, општински писар, дочекао га је оберучке. (Да ко ће, ако он не би!{S} Рај 
треба нахранити и скоткати!{S} Ту краве дочекати, па помусти!{S} Па ваздан другога којекаква по 
 Сад, да тамо буду на беседи и Бранкову дочеку и не знајући, да железни воз из Пеште не ће доћи 
ије лепше пожелео.{S} Под њом он чека и дочекује ројеве; под њом после ручка прилегне и дремуцк 
бром старом познанику.</p> <p>– Тако се дочекују гости?! – пребаци му, бојаги, Јован.</p> <p>–  
ка се, што би рекао Брајковачки писар, „дочепала ледине“, па тера даље и игра увређену љубав, к 
вој Фрушкој Гори.{S} А учитељ се „једва дочепао честита друштва“, па се не растаје од њих. </p> 
 па је учинио своје.</p> <p>Бележник се дочепао ледине, па наздравља по милој вољи, ређајући се 
руму и Казанџијској улици, па се човек „дочепао лепа друштва“, те не може друкче да тузи угове, 
 свет,... у виши свет.{S} Само да му се дочепати Новога Сада или Београда, да се препоручи упра 
оговори усиљеном шалом а учтиво Бранко, дошавши до ње.</p> <p>– Ја нисам вама „госпођица“ Јелен 
е зар да искочи; толико се пута захука, дошао је већ под грло, а то се отео тек само дубок узди 
. – Мој конкурент, онај Јуда код цркве, дошао је пре три четири године.{S} Наша славна црквена  
рас Бранко и Јован.{S} Чим су вечерали, дошао је Јован по Бранка, па су отишли к учитељу.{S} Не 
Стевина сестрића кући!{S}И Бранко, ето, дошао. „Красан младић“,.. „паметан младић“... озбиљан,. 
дином у вароши.{S} Али прошао вашар!{S} Дошао кући, да прихвати очеву радњу, па се упео из пети 
јак“, па какав ти је то, сестрић“...{S} Дошао гладан, да се исхрани... „Па не знам ово, па не з 
еје се још решио, дал да иде Јовану.{S} Дошао је и спрам куће његове, па не зна, шта ће.{S} Не  
дивно, милостива, вели бележниковици, а дошао, да каже: „Добројтро!“</p> <p>Бележниковица га за 
летње сунце, па глава да му пукне.{S} А дошао је до искуства, да је хладан сир с црним луком за 
{S} Ал...</p> <p>Јован је сад још већма дошао до тога уверења, да треба да остане код куће.{S}  
подар начеоник, поранио пре времена, па дошао у општинску писарну, да прежива о ноћашњој пијанц 
штва и оде на улицу, па да дозна, ко је дошао.{S} Баш му то добро и дошло.{S} Нема ти, вели, не 
оговори једва жедни благајник. – Ако је дошао, за цело је донео и коју боцу из Варадина.</p> <p 
 Сад се нешто продобрила.{S} Па како је дошао Тинкин син, и још пре него што ће доћи, не можеш  
 је само једаред био код ње, од како је дошао од горе.{S} Он се опет извињава, да још неје досп 
ести; а неје ни у Брајковцу, од како је дошао ту за свећеника.</p> <p>Бранку дуго време поред т 
нтимнији разговор.{S} Бранко би тешко и дошао у Брајковац, на ујаков позив, ујаку за љубав, да  
сли.</p> <p>– Шта мислиш?{S} Ваљда ниси дошао амо, да мислиш!{S} Приповедај штогод, – вели му д 
ију за серијом.</p> <p>Једва око поноћи дошао и Дабижић до речи, да наздрави оној идеји која жи 
обично брзо дошло.</p> <p>Док је учитељ дошао, бележник, благајник, писар и други певачи већ су 
во.</p> <pb n="33" /> <p>Како сам нисам дошао на ту мисао?... </p> <p>Овај момак није таки, као 
ne unit="subSection" /> <p>Кад је Јован дошао кући, пође и Ната и Катица, да спавају.</p> <p>Ка 
ти, да јој је ипак криво, што неје и он дошао, што неје нашао за вредно, да дође најпре овамо,  
 тај брже оде одавде, него што је овамо дошао.</p> <p>– Па таки је он, кад што науми.{S} Код ње 
слала Ђуку пандура да распита, ко је то дошао.</p> <p>Господин бележник, господар начелник, бла 
чинити од ње којешта.{S} Кад је јесенас дошао Кнежевић за учитеља, то није било дана, да тај ни 
то је само у први мах, јер је Немац већ дошао онакав, какав Србин постане тек, кад се од њега п 
ве!</p> <p>Тејка Давина Живковићка прва дошла, да се поздрави с госпођа–Натом.{S} Давина се ода 
ст, управо!{S} Усадио си га, кад сам ја дошла у ову кућу.{S} Онда је Јелици било четири годиниц 
осетила, као да се други пут родила, па дошла на бољи свет, кад је брат поп Стева позва, да му  
ла школу за учитељицу, па као учитељица дошла у Брајковац.</p> <p>Нов ред, нов надзор над српск 
ићка нашла за добро, да извије, када је дошла, да врати „физиту“ Славнићки, ако је опет ваздан  
 Тинка као да се на ново родила, кад је дошла у братовљеву кућу.{S} Како се и не би, јадница, о 
а, тек што познаде госте.</p> <p>Кад је дошла к себи, сети се, да притрчи гостинским колима.</p 
колико муња и громова на Мацу, што неје дошла на време, кад зна, да треба ово оно... </p> <mile 
 <p>Зорка, опет, нема друга посла, него дошла, па јој баш жалостиво вели:{S} Не волим нешто, шт 
 <p>– Е, Бога ми је госпођа Рашићка већ дошла к себи.{S} Већ се говори по селу, како жали, што  
је устао већ био и пошао.{S} Али је баш дошла у разговор најзанимљивија тема при чаши пива, њег 
ом поп-Стеви, да му се потужи:</p> <p>– Дошле те варошкиње!</p> <p>Колико се Јелена обрадовала  
елисавети, Рашићки, што су те варошкиње дошле! </p> <p>Како је блажено трла руке, кад јој пало  
још синоћ од Јелене, како су тамо гошће дошле, као да осети, да су му сад у оној кући врата зат 
ничку пробу свију певачких дружина, што дошле беху, да увеличају ову светковину, а иза леђа му  
Близо станице стоје две лађе, на којима дошли беху гости из Панчева и Земуна.{S} Обе беху истак 
ли не.</p> <p>Једаред, – био код ње, па дошли нешто у разговор.{S} Тинка, рећи ће поп Стева сво 
тано опет бавили о књигама.{S} Како сте дошли, чика... ваш ујак а и мати не могу доста да вас с 
д попине Јелене, па видела, да су гости дошли, те потрчала кући, а сва се запурила и задухала ш 
ко добрим и милим гостима!{S} Добро нам дошли!</p> <p>– Боље нашли! отпоздрави и Ната и Даринка 
p> <p>– Гле секе!{S} Гле Даре!{S} Добро дошли!{S} Ко не би био рад тако добрим и милим гостима! 
тмени гости!{S} Па као да су целом селу дошли!</p> <p>Догађај је то за Брајковац...{S} Има Брај 
говори по селу, како жали, што је дотле дошло.{S} Та она, бојаги, није друкче ни мислила.{S} Кн 
озна, ко је дошао.{S} Баш му то добро и дошло.{S} Нема ти, вели, несноснијег посла, него гледат 
 не примећава, како је то необично брзо дошло.</p> <p>Док је учитељ дошао, бележник, благајник, 
реног Радованца.</p> <p>Кнежевићу добро дошло било, да се прође у чистом планинском ваздуху, да 
вац, да проведе које време!{S} Добро му дошло баш с тога што је у то време овде доле највише у  
 или плакала, или се сетила Светозара и Драгиње, о којима је тек зимус читала у „<title>Љубомир 
„раде за народ“.{S} Свештеници, које му драго партаје били, траже што бољу парохију.{S} Ти и тв 
а симпатије народне.{S} Но било како му драго, Бранко Радичевић сјаће за вечита времена као тре 
/p> <p>– Да!{S} Ето видиш.{S} Па што му драго!{S} Ја ћу доћи у недељу...</p> <p>– Свима упало у 
е и неучене докторе, што траћкају своје драгоцено време у левентовању.{S} Поштен човек треба да 
онесе воде, <pb n="20" /> ил нек нацепа дрва....{S} Хајде, Триво дете моје, помози госпођи, вид 
ране поударано неколико то гвоздених то дрвених клинаца.{S} Ту виси пчеларска капа; стара нека  
 што се слива преко луба дебела орахова дрвета, те шуми и жубори као на некој водојажи, да се м 
 са својим кућерцима сакривена у зелена дрвета као у сиву маглу завијена.{S} Само са црквене ку 
ој Митровици, у гостионици „код зеленог дрвета“ А и деца се виђала тамо на официрским забавама. 
е удари по својој нози. </p> <p>Тамо на дрветима иза кокошинца закокота онај кицош гаћан са сви 
гледа пут преда се.</p> <p>Госпођа Ната дрема, па клања главом то амо то тамо, те час по па гур 
 у жижак, или преде, док јој не напреде дремеж на очи...{S}Ако Даринка баш не чита, разговарају 
згалила и госпођи Нати тромост с веђа и дремеж с очију, живнула и она, па се радује Даринчину р 
 ројеве; под њом после ручка прилегне и дремуцка: под њом чита новине и премишља о ономе, што с 
 неје могла уздржати, већ се у највећој дреци смота негде у коров, да тамо у највећем страху пр 
 ново дигао и ударио темељ политичкој и државној слободи донде заборављенога српства.</p> <p>И  
воката и онако има већ и сувише.{S} А у државној служби, опет, не да се пропевати, чим осете, д 
 својом руком Бранкову руку, за коју се држала.{S} А по речима и нагласку за цело јој жао на ње 
.</p> <p>- Чујеш.{S} Ја бих ни пода шта држао свакога младога, па још интелигентнога човека, ко 
.{S} Леп занат, таман за село!{S} Да се држао тога, па да га види Бог и њега и Тинку и синчића  
у! – да, још док је чича био у снази, и држао узде, и знало се, бојаги, нешто и видило се, тобо 
згодан, како ће моћи и по неколико ђака држати на стану.{S} А Тинка спремала и себе и дете. </p 
к је врело. – Узећеш добар стан, па ћеш држати ђаке са стране у стану.{S} Има тамо <pb n="30" / 
оге, и у саборницу, где певачка друштва држаху своју заједничку пробу, и на паропловску станицу 
већу.{S} Угаси је и леже.{S} Неко време држаху је Зорчине руке око врата, док не клонуше и опет 
 већ и деце ради, а дакако, још је била држећа и млада доста.{S} Не би ништа.{S} Засуци рукаве, 
Јеша на једаред укрстили своје деснице, држећи пуне чаше, испили чаше, цмокнули се и два и три  
у Брајковцу.{S} Он обично <pb n="63" /> држи леву певницу, а учитељ десну.{S} Она води опет све 
 Па хоће да и свој говор, што има да га држи на Брајковачком селу, удеси за прост народ.{S} Хоћ 
ти књиге за народ, треба учити народ да држи новине, па да се учи, да види, да зна, да чује...{ 
 се удари о велики штит, што га Даринка држи против сунца.</p> <p>А Даринка би се и смејала и з 
рпске омладине и народњачке странке, те држи редовно и народњачке новине.</p> <p>Него зна Јеша, 
о летње одело и сламњи шешир.{S} У руци држи некакву књигу, а на бео се штит од сунца наслонио. 
 наша није још ни на столу, ја мислим и држим, нити могу на ино, а да не</p> <p>– Сад ће бити п 
доста да вас се нахвале.{S} Ал, ја ипак држим, да то мора бити мучно и досадно непрестано капат 
ранко. – У ову недељу ћемо и ми овде да држимо своје село у корист преноса и споменика Бранкова 
 нас је врло велика погрешка то, што ми држимо, да не може бити интелигентан човек, а да није – 
не, – одговори Бранко.</p> <p>– Аха!{S} Држите се!- рече му Даринка, те му, бојаги, попрети сво 
је у сред друштва и пред њим био толико дрзак, да каже, како је „вечита штета за уметност, што  
 сестрића.{S} Ти си господар у кући, ти дрмаш општином, па..</p> <p>– Сто му мука!{S} Да, ја са 
Бранка, кад опет чу последњу му реч; па дрмну, бојаги, срдито својом руком Бранкову руку, за ко 
т незграпном руком оне немани, која сад дрско телејише упљувке своје подлости и себичности разн 
– Но, да Богме,... до сад вам је био ту друг,... хајде-де, прашта вам се...{S} Сиромах, тај брж 
 Јован Јаковљевић, Бранко Стајић његов „друг из Беча“, и Брајковачки учитељ Кнежевић напоредо к 
евојкама или у крчми..{S} Прође и каква друга Катина из детињства, прија-ова или сека-она, па ј 
 мене!{S} Како бих смела?– дода још ова друга, што нађе за вредно, да и себице увери госпођу На 
<p>Матер је спремио, да дочека и његова друга Јована с његовима.{S} Тетка му је, рече за госпођ 
p>Кад се Јован вратио, отпративши свога друга до првога манастира, у село, сврну уз пут код гос 
опет... опет..</p> <p>Зорка, опет, нема друга посла, него дошла, па јој баш жалостиво вели:{S}  
 уздрхтала.</p> <p>– Шта је теби – пита друга другу, кад се поздравиле и пољубиле.</p> <p>Јелен 
о да пркоси!“</p> <p>У исти мах му сину друга мисао, па му се задовољније мало разгали лице.</p 
вртање и скрњивање воћака; ту вазда још друга што вртарскога што пчеларскога оруђа, као ножице  
 то урадила девојка, која је тако добра другарица била Даринци.</p> <p>– Сирота Јелена!{S} Ваља 
> <p>Колико се Јелена обрадовала својој другарици, толико и више криво њеној матери, госпођи Је 
овала се, да види тетку, браћу, сестру, другарицу Јелену и...{S} Онај господин, што је био оном 
аринци стекла тако ваљану, тако искрену другарицу,... о, Бог зна, како јој је мило!</p> <p>Нара 
p>Е, па тако седи сека Ката, као што је друге у Брајковцу зову, сама.{S} Седи, па, као што то б 
никовицом иде општински писар.</p> <p>С друге стране дође црквењаков син, колар у селу, са свој 
ити смешно, кад ви не налазите у Бранку друге идеје него то, – примети Бранко.</p> <p>– Онда ви 
ала вам сад.{S} Други пут!{S} Упамтите, други пут!{S} Ево нас већ и код наших.</p> <p>Под орахо 
и то не може да поднесе.{S} Богме, ето, други боље пролазе с дебелом кожом на образима!</p> <p> 
ј соби; а од њих неки поседали на одар, други стоје.</p> <p>– Треба да оженимо овога нашега учи 
оич почели...{S} Али, хвала вам сад.{S} Други пут!{S} Упамтите, други пут!{S} Ево нас већ и код 
киде један и задеде га себи на груди, а други пружи Стајићу.</p> <p>– Хоћете ли га умети сачува 
.{S} Прелеће се ту с једног предмета на други, и, дакако, често долазе у сукоб сами са собом.{S 
 спомен својих покојних, па ће прећи на други разговор...</p> <p>Тако нешто, ваљда, замишља у с 
жеравицу; па час на један прозор час на други.{S} Гледа преко тамо насвој прозор.</p> <p>Млади  
 бити.{S}Па кад то не могу, а видим шта други раде, не могу ни ја бити бољи... </p> <p>По толик 
и чудо, ако се Тинка осетила, као да се други пут родила, па дошла на бољи свет, кад је брат по 
 сад већ нема куд ни камо.{S} Те док се други збунили, кличући још: „Живила!“ – он се пожури, п 
 Тинку и синчића му!{S} Али Арсенију се други занат боље свидео.{S} Карту и чашу заволи већма н 
што учим, учим себе ради, као годи ти и други и трећи.{S} Кад кажем, да бих био на селу учитељ  
 А ко је томе крив?{S} Као да и један и други избегаваше интимнији разговор.{S} Бранко би тешко 
гога у тихој луци, у којој се и један и други озбиљно спремају, да сваки својим путом отисне св 
тељ дошао, бележник, благајник, писар и други певачи већ су се договорили, како ће после певања 
шић, Владислав, Шапчанин, Лаза Костић и други.{S} Језик народни презрели беху у оно доба сви и  
 преблаги Милован Видаковић... и толики други славни и преславни; али се и данас славе!{S} Тек. 
 таблицама на врху, од којих свака носи други број и казује место, где треба да се окупе чланов 
ародревну Болоњу, Немци Јену, једни ово други оно, Срби имају своје Карловце.{S} Осим толико и  
ружа у нашем друштву.{S} А то није нико други,... мислим, да сте сви погодили, да је то госпођа 
ладинским скупштинама, добро; наћи ћемо други начин.{S} Сви путови воде у Рим.</p> <p>– Ја се б 
 а он препреден као враг. (Понда окрену други ветар).{S} За Бога, Стефане, – удари госпођа Јеца 
 мислиш, краја.{S} Цмок један пут!...{S}Други пут!...{S} Цмок и трећи пут! ...{S}И опет!...{S}  
и славан човек, – рече госпођа Јеца.{S} Другим речима, а то бар мисли: „Путуј, игумане..."</p>  
ука над њима као над старим Римљанима и другим пропалим народима, поред свег нашег толико хваље 
а с плавичасто-зеленим лишћем од фење и другим то модријим то блеђим зеленилом, те се све прели 
меника од браца–Радована, браца–Јове, и других „чика“ и „браца“.</p> <p>Понда и поред Зорке неј 
 у стану, па би поред народних песама и других ствари читали по нешто и из „<title>Мезимца</tit 
љупчића, преломиле неколико мушкацона и других таких посластица, што се, по сеоском господском  
p>Али овај пут им неје жао на месец.{S} Друго се нешто збива у Брајковцу, нешто, што они не мог 
Јован је тако.</p> <p>– Па да где би на друго место, – одговори јој Бранко, а као да плива у за 
наде, шта сад да му каже, већ окрену на друго:</p> <p>Хајд заједно до куће, ако хоћеш к Јаковље 
 више до свог благослова; не знам ништа друго, до да се молим Богу за тебе.{S} Шта ти ваља ради 
ћи то за омладину.</p> <p>– А да шта је друго та ваша дерна политика него туђа брига?</p> <p>–  
>– Махни се, Стефане, тога.{S} Данас је друго време.</p> <p>Поутиша мало Рашићка поп-Стеву, па  
негују којекакве кактусе и белагоније и друго још којешта, што није ни лепо, а камо ли му мирис 
S} Па ја га и волим као брата.{S} Ти си друго што.{S} Боже мој, за што си на један пут таки?</p 
 Бранко. – Чини ми се, да је већ тражио друго место.{S} Из његова данас разговора чисто бих то  
{S} Хтео је да наведе разговор на нешто друго; али оштро омладинац одговара, па не знаде, шта с 
у малу своју књижицу из свог ђаковања и друговања.</p> <p>Деца расла две године напоредо у добу 
. </p> <p>По толики пут заподео се међу друговима такав разговор.{S} Мисли њихове имају, до душ 
твом.{S} Него да не увреди кога, ако би другог замолио, да запева, први сам почиње.{S} Обадве р 
ешће могао и требао мислити, ако ничега другога ради, бар да сад не мора лупати главу, као да м 
 да се састане с Кнежевићем, ако ничега другога ради, то бар да му каже, шта мати жели, и да он 
е, које истакоше Карловце изнад свакога другога српскога места у тим крајевима?</p> <p>Има ли и 
омка!{S} Није човек увек расположен, да другога забавља.</p> <p>Господар начеоник, стари пензио 
ако и путови укрсте, не ће зар један на другога, већ један поред другога.{S} Запитаће се за јун 
 им бродови стоје још мирно један поред другога у тихој луци, у којој се и један и други озбиљн 
е зар један на другога, већ један поред другога.{S} Запитаће се за јуначко здравље, поздравиће  
раве дочекати, па помусти!{S} Па ваздан другога којекаква посла.{S} Понда дућан!{S} Истина Бог, 
 дохвати виолину, па пође од једнога до другога, да им огледа гласове.{S} Мушкарце зна и од пре 
еније прихваћа борбу у друштву за срећу другога, снажније се одупире разним неудаћама, кад има  
твари. </p> <p> Даринка отвори врата на другој соби.{S} Стала на врата, па виче Јована:{S} Хајд 
 не сме да се задржи ни на једној ни на другој.</p> <p>– Изашао је проглас Карловачког и Бечког 
а Ната и госпођа Рашићка, када су једна другој правиле „физите“ несу могле а да се не дотакну Б 
рли је и сан...</p> <p>Госпођа Катица у другој соби метнула у постељу малога Владимира.{S} А он 
а поглади једном руком попу по бради, а другом му насу у чашу хладног теочинца и насмеши се на  
тписали пасош, да могу бити један према другом неучтивији, те не само да не ће више говорити из 
а са друштвеном заставом, а острагу, на другом крају, застава Новосадске занатлијске задруге.</ 
њижевности у исти мах, када је Милош на другом крају српства, а у суседству изнурену и понижену 
а ко вас тера, да морате</p> <p>– Један другом за љубав.</p> <p> Најпосле оде бележниковица, а  
 за собом сеницу.</p> <p>Окренуше један другом леђа, па одоше својим путем.</p> <p>„Јогунаст“!  
ати, у кући сека-Катиној неје ви било о другом чему речи већ о прослави Бранка Радичевића у Бра 
а то коло!{S} Дете, као дете, мота се с другом децом око момака и девојака, провлачи се кроз ко 
ковцу.</p> <p>Зорка неје дала ни о чему другом да се говори, него о томе.{S} Синоћ је већ доучи 
о Духовима добила, па онда и о којечему другоме – готово без праве свезе тих разних предмета.</ 
још ни једном дала ни прилика, да један другому, можда, спасава живот или, што данас често више 
сећи на полак.{S} Половину ће оставити, другу пак опљувати, па заденути у малу своју турску лул 
тала.</p> <p>– Шта је теби – пита друга другу, кад се поздравиле и пољубиле.</p> <p>Јелена не з 
ма пријања; па готово прирасле једна за другу.{S} Па имају, о чему да и разговарају.{S} Јесте,  
камо не ће, кад их овако више, па једна другу подсећа.{S} Тек удовице!{S} Ух-Ух!{S} Па би добре 
 се и предомишљао, да л да сврне к свом другу.{S} Сам неје знао, како да се с њом опрости.{S} О 
нашем писару, имаће право Дарвин; а ону другу теорију лако је доказати по Брајковачком благајни 
оглас Карловачког и Бечког одбора:{S} У другује недељу пренос костију Бранка Радичевића! – дода 
ицу, на заједничку пробу свију певачких дружина, што дошле беху, да увеличају ову светковину, а 
ђе на обалу.{S} Одмах до њих су певачке дружине.{S} Ту ћете најбоље видити спровод и чути песме 
и вршио као члан неке путничке глумачке дружине, где је играо улоге трагичних јунака, нежних љу 
 богиње Талије, на којој је он у својој дружини бродио, насела на стену народног немара, те пре 
мој брате, по каткад.{S} Опет је, знаш, друкче, кад се мушка глава даде видити.{S} Па јави се т 
ети. „Јогуница!“ помисли у себи. „Никад друкче!..{S} Госпођа Рашићка!{S} Као да пркоси!“</p> <p 
овек „дочепао лепа друштва“, те не може друкче да тузи угове, већ се болном душом хвата за њихн 
се скупљати гости са стране.{S} Е, неје друкче, већ изгледаше тамо, што рекао оно Јован Јаковље 
Јаковљевићке.</p> <pb n="28" /> <p>Неје друкче, мора се сад радити на врат на нос.{S} Поп Стева 
је дотле дошло.{S} Та она, бојаги, није друкче ни мислила.{S} Кнежевић је, вели, добар и ваљан  
ијатна с њим и искрена.{S} Ја и не могу друкче ниским.{S} А он и заслужује, да је човек с њим и 
 вароши може бити опет само учитељ, али друкчије се цени тамо такав човек.</p> <p>Нека не мисли 
ет Ната Триви, а то исто или можда мало друкчије рећи ће му бар још који пут...{S} Сутра се мож 
с мајкином душицом, што је узбрала крај друма, кад је оно путовала с мамом својом у Брајковац.< 
од врућине орао на какову бресту у крај друма, само што по каткад зафрчу коњи, да можда истерај 
арод банкротирати, т. ј. на једаред ће „друмови пожелити Срба...{S}" А историја ће да пева ил к 
на догледу сремска равница испрекрштана друмовима, ишарана богатим усевима, окићена убавим сели 
јих љубавних пустоловина по Темеринском друму и Казанџијској улици, па се човек „дочепао лепа д 
били смо место међу изасланицима учених друштава. </p> <p>– Добро је.{S} То је прво уз мост, шт 
ја одређена места.{S} Изасланици разних друштава хватаху се свога кола.{S} Певачка друштва зауз 
 нашега вреднога и ваљанога члана овога друштва и ове општине, наша госпођа бележниковица.{S} Ж 
еру гласови одабраних чланова певачкога друштва Брајковачкога под прозорима попине Јелене и да  
ну јој заставник Београдскога певачкога друштва са друштвеном заставом, а острагу, на другом кр 
а се не дотакну Брајковачкога певачкога друштва. </p> <p>– Нашем учитељу ма штогод падне на пам 
н некада у вароши сталан члан певачкога друштва и аранжер толиких села и беседа.{S} Зна он, дак 
, осим јуче на првом покушају певачкога друштва.{S} Па већ и онако имала би да га пита много, м 
 Звезде на небу певачкога Брајковачкога друштва“, рече писар, биће гошћа госпођица Даринка („Из 
о је у познатим круговима Брајковачкога друштва, нити рећи мање ни више, већ сензацију; а у кућ 
штава хватаху се свога кола.{S} Певачка друштва заузеше своје место на обали Дунавској.</p> <p> 
адска лађа беше дупком пуна.{S} Певачка друштва са својим заставама певаху на крову песме, али  
едње налоге, и у саборницу, где певачка друштва држаху своју заједничку пробу, и на паропловску 
ијској улици, па се човек „дочепао лепа друштва“, те не може друкче да тузи угове, већ се болно 
.{S} А учитељ се „једва дочепао честита друштва“, па се не растаје од њих. </p> <p>Што сад иду, 
 обасут цвећем.{S} Станица паропловског друштва окићена грањем и венцима, а на мосту, што води  
е ради свађао с писарем, који је у сред друштва и пред њим био толико дрзак, да каже, како је „ 
ок не нађе некакав изговор, да изађе из друштва и оде на улицу, па да дозна, ко је дошао.{S} Ба 
вала, где је ноћас био, кад се украо из друштва, док неје признао, да је бар прошао поред њених 
пим.{S} Млад човек је, до душе, и жељан друштва на селу.{S} А време му је, да помишља и на то,  
ој. </p> <p>И тако се искупило прилично друштванце за певачки збор.</p> <p>Све то учитељ покупи 
ранковој, све без разлике и политичне и друштвене странке, које вру у нашем јавном и друштвеном 
авник Београдскога певачкога друштва са друштвеном заставом, а острагу, на другом крају, застав 
им се кристалишу појмови.{S} Ослободи и друштвеном поретку, о приликама, у које могу запасти и  
вене странке, које вру у нашем јавном и друштвеном животу, а поштено мисле.</p> <p>Јелена је сл 
 ми на селу затуцани,... их!{S} Никакве друштвености!{S} Социјалне наше прилике...</p> <p>И Мар 
па се узврпољио.{S} Хоће да се пева.{S} Друштво треба само да пева.{S} А он погибе за младим др 
, што га је приредило српско академиско друштво „Зора“ у Бечу у спомен великог песника, седне о 
 дана ради око тога, да састави певачко друштво у Брајковцу.{S} Стало га је доста муке, али је  
ке задруге.</p> <p>На лађи поји певачко друштво самртницу.</p> <p>Свечана тишина завлада на оба 
нас заборавила и на Брајковачко певачко друштво и на сврху, рад које се било то друштво састало 
 су сви, ту је Брајковачко цело певачко друштво, осим Бранка, Даринке, Јелене, колара и његове  
 ће сека Ката. – Било ти је Брајковачко друштво, и сама добро знаш, као једна кућа.{S} Него од  
 разуме, шта ови говоре.{S} Њој је и то друштво и таки разговор нешто ново.</p> <p>Јелена гдего 
друштво и на сврху, рад које се било то друштво састало, као и на то, даа је у кући већ било ре 
а сир с црним луком, да прави бележнику друштво.</p> <p>Јеша Дабижић вели:</p> <p>– Баш се добр 
 само да пева.{S} А он погибе за младим друштвом.{S} Него да не увреди кога, ако би другог замо 
p>Добро те се у томе помешали с осталим друштвом.{S} Учитељ и Јован, а и Бранко пристао уз њих. 
 једнога младога човека, па се прикључи друштву.{S} Вели, кад се поздрави с мушкима и женскима: 
ге, једне госпође, која је ружа у нашем друштву.{S} А то није нико други,... мислим, да сте сви 
е на челу, па лаким погледом пролете по друштву око стола, као да се, збиља, осведочи, да је ба 
нешто да разговара с њом.{S} А кад је у друштву, заборави, шта је хтео, али осећа, да је питоми 
нзионирац, који се десио том приликом у друштву код разбијене канте, мало не пуче од смеха.</p> 
 кући.{S} Али се увек неугодно осећао у друштву, у које би тек почео долазити.{S} Од увек научи 
ет значе“.{S} Баш тада је он први пут у друштву залагао сву снагу своје речитости, доказујући,  
хвати.{S} Одушевљеније прихваћа борбу у друштву за срећу другога, снажније се одупире разним не 
рак, тај темељ свему животу и поретку у друштву! </p> <p>То ли је, дакле, узрок, да се ујак так 
ају, е би им неугодно било, да остану у друштву с госпођом Натом и с госпођом Катом, па се отис 
 притискује на жедне своје усне.</p> <p>Дрхће Јеленина рука, као да је тресе тролетница.</p> <p 
</p> <p>– Јелице, – шапће учитељ, – што дрхћеш?</p> <p>Јелена не уме да одговори.{S} Грло јој ј 
о иза ушију.{S} Заборавила, и да навуче дубљена очи махраму, што је пребацила преко главе, да с 
ога Брајковца нађоше се увређене до дна дубљине своје домољубиве душе на тако обесвећење старих 
, док се туга неје прелила вином, те из дубљине наквашенога срца свога стао проливати грке сузе 
ка, или јој задрхта нешто око усана.{S} Дубок уздисај јој се оте из груди.{S} Прекрсти се после 
 је већ под грло, а то се отео тек само дубок уздисај.{S} Срце би на том уздисају тешком да пол 
д се чисто трже, кад виде, да је заорао дубоко опет на своју стару бразду. </p> <p>Изгори поп С 
воју веру.</p> <p>Него Бранко Радичевић дубоко је заталасао најврелије осећаје срца и душе српс 
нца и Херцеговца и Сремца и Бачванина и Дубровчанина и ове и оне; па је увек, каже, говорио, да 
то хартија, мастионица, пера, истрињена дувана, палидрвца и тако даље.{S} У углу поред пећи пар 
хну неки плам; а на зеници јој затрепта дуга, те их одмах обори.</p> <p>– Опростите! - прошапут 
ких новина, што их је попа по кадгод од дуга времена, бог ме, и читао.{S} По канабету у истом н 
и, да несу ловци од заната, него баш од дуга времена, можда, баш и од жеље, да увеличају само ј 
 да она све то смаже сама.{S} И ни паре дуга нема.{S} Штогод видиш да је њено, све је то слобод 
аљда, резултат је био те на широко и на дугачко развезене орације, којој неје ништа сметало, шт 
 те набрао чело, па му се натуштило над дугим проседим обрвама.{S} Хоће најпре да оживи у успом 
сте димове кроз подсечене бркове; глади дугим сухим прстима браду, по којој се, бог ме, ухватил 
вече села у одар, да легне поред Зорке, дуго јој се поглед приковао на икону светога Николе, шт 
ичка капа, коју је попа носио пре дуго, дуго времена, док неје дао начинити нову, а натуцао би  
и сувремена ученост и Рајића и Мушицког дуго ће остати узором омладини, која има да се учи; а д 
 слободан, – та већ загрози опасност, е дуго прост народ не би имао никакве користи од штампане 
и озбиљно као и осталих?{S} Синоћ га је дуго и дуго чекала на прозору, и он не дође.{S} Бар да  
рцем и она живља и вољнија.</p> <p>Није дуго тако потрајало, па и заборавила, како јој немило б 
вештеничка капа, коју је попа носио пре дуго, дуго времена, док неје дао начинити нову, а натуц 
но као и осталих?{S} Синоћ га је дуго и дуго чекала на прозору, и он не дође.{S} Бар да је посл 
у преко колена, па мисли.</p> <p>Дуго и дуго му нису таке мисли долазиле на памет, па се упео с 
 канте“ у Марковој крчми и прекраћивали дуго недељно време.{S} На столу, дакако, вина ил пива п 
> <p>– Идем.{S} Неје право, да сам тако дуго доле, а несам код матере.</p> <p>– О, о, вајка се  
 и поздравиле, као да се бог зна колико дуго несу виделе, или као да су претуриле некакву страш 
м имао је у рају свега, па опет му било дуго време, чамио је, док није добио своју половину, св 
је дошао ту за свећеника.</p> <p>Бранку дуго време поред таквога разговора са својим ујаком, па 
се од мах организована.{S} То не ће још дуго трајати.</p> <p>– Имали смо ми већ једном и органи 
цио ногу преко колена, па мисли.</p> <p>Дуго и дуго му нису таке мисли долазиле на памет, па се 
вуче уза женскиње.{S} Прођоше један пут дуж зграде, а он не уме да почне разговор.</p> <p>Хоће  
е погледа у њега.</p> <p>Бележник остао дужан одговор својој жени, па <foreign xml:lang="de">mi 
ако један по један остане редовно Марку дужан и сваки одбије тек од рачуна, што га он по каткад 
ах с кола.{S} Останите макар и који дан дуже...</p> <p>– Ха, то је добро.{S} Понећемо пар гусак 
о ту.</p> <p>– Жао ми је, да ниси остао дуже, па да прошврљамо мало у наоколо по селима и по ма 
а физите код госпође Нате и Катице мало дуже позабавиле, тек, ето, брзо прође време, кад се оби 
 <p>Кнежевић беше озбиљно схватио своју дужност као учитељ певања и ликовођа певачкога збора.{S 
ка, да му се јави, има ли тај дан какве дужности, то јест, да ли је та донела дете те и те млад 
ву“, као да је он сам ту, па сам својој Дулчинеји слади санак.</p> <p>Благајник као вели: „Куд  
} Тражимо вас.{S} Треба да се журимо на Дунав.{S} Сад треба скоро и топ да пукне.</p> <p>– Децо 
ко од себе, да га одбијемо као лику низ Дунав, – навија попа. – Данас је чудно време!</p> <p>Ст 
Поток хучи и бучи, прави више буке него Дунав.{S} Па тек кад полети бујицом!{S} Е, па видиш, ом 
у српству и с ове и с оне стране Саве и Дунава?{S} Је ли треба спомињати толике народне саборе, 
ја дођем до своје Еве, протећи ће доста Дунавом.</p> <p>– Мој синко, не треба ни то баш тако да 
и, да ухвати што боље место а што ближе Дунавској обали.</p> <p>Лађица, на којој беше лес песни 
ка друштва заузеше своје место на обали Дунавској.</p> <p> На Карловачком тргу према вратима са 
у и са свечаним расположењем на станицу Дунавску у Карловцима, камо лађом имају приспети Бечки  
 <p>Лађица, на којој беше лес песников, дупком пуна пратилаца, примакла се Карловачкој станици. 
, да их дочека.{S} Београдска лађа беше дупком пуна.{S} Певачка друштва са својим заставама пев 
бадава Даринка моли и преклиње, плаче и дури се, да мати одгоди, „бар док прође беседа“!{S} Шта 
аздан другога којекаква посла.{S} Понда дућан!{S} Истина Бог, није Бог зна шта, ал ако не цури, 
ад посвршава послове по кући, пред свој дућан..{S} Скрстила руке па гледа, ко пролази улицом.</ 
еше пре једнога сахата кренуо, да иде у дућан на позив материн. </p> <p>– Марко!{S} Чашу пива!{ 
ада га је по једном дечку звала нешто у дућан, јер чека муштерија– поручио је, да ће „сад одмах 
руке, па ходају испред госпођа-Катичина дућана на улици.{S} Њих две не занима разговор удовица. 
лама, а чистећи преко дан пијацу испред дућана свога шефа или прскајући лети патосу својој болт 
и. </p> <p>У тај мах провири Даринка на дућанска врата.</p> <p> Таман!{S} Та, ње ради највише с 
бито узахао,) поборнике своје идеје.{S} Дух времена сад је таки.{S} И догод дух времена буде на 
...</p> <p>Рашићка се насмеши:</p> <p>– Дух времена сад је таки!</p> <p>– И ти се под старост п 
{S} Дух времена сад је таки.{S} И догод дух времена буде народ схваћао, умеће поштовати заслуге 
} Млади грк Брајковачки ће, јер је таки дух времена.{S} Бележник вели: „Нека буде и у паклу ваш 
га и онако сјајно извршио, да је одржао дух народа српскога, ударивши јак темељ српској књижевн 
вић као у шали. – Таки је, брате, данас дух времена.</p> <p>Стајић уздахну и не одговори ништа. 
, тек само да да арију: </p> <quote> <l>Дух времена сад је таки,</l> <l>За слободу с диже сваки 
 <pb n="9" /> <div type="titlepage"> <p>ДУХ ВРЕМЕНА САД ЈЕ ТАКИ!</p> </div> </front> <pb n="10" 
epage"> <p>Павле Марковић Адамов</p> <p>ДУХ ВРЕМЕНА САД ЈЕ ТАКИ!</p> <p>НЕГДИНСКА ХРОНИКА</p> < 
о су људи прекаљени начелима напреднога духа времена...{S} Ама молим те, зар ти не видиш, да у  
а црквица лебди, као преставник доброга духа, над сеоцем на полеђини једног брдашца тик уз Брај 
 <p>– Ево, сад ћу и ја. </p> <p>Даринка духну у свећу.{S} Угаси је и леже.{S} Неко време држаху 
ину, час о хаљини, што ју је сама још о Духовима добила, па онда и о којечему другоме – готово  
</p> <p>– И ти се под старост повела за духом времена!</p> <p>– Стефане! – на то ће Рашићка.</p 
ок срце уздише“?</p> <p>– Блажени ништи духом! – примети безбрижно Јован.</p> <p>– Па да за што 
евојче, збиља, и треба да се усрећи.{S} Душа је њена чист још неисписан лист беле хартије.{S} В 
 расла две године напоредо у добу, када душа највећма пријања; па готово прирасле једна за друг 
ушу и срце чисто и не окаљано.{S} Твоја душа и срце сад је као онај прах на крилима у лептира,  
у је, рече за госпођу Нату, врло ваљана душа; а о њеној кћери, о госпођици Даринци толико јој ј 
илине, кад помисли, како ће му се добра душа опет обрадовати, кад јој сутра оде.</p> <p>У том с 
оје појачава само снагу и наду млађаних душа и приличи њихову добу, а и не слуте, колико ће се  
вређене до дна дубљине своје домољубиве душе на тако обесвећење старих златних успомена из Брај 
као смет у заветрину.</p> <p>Нигде живе душе.{S} Као да се све, штогод дише, под камен завукло  
 је заталасао најврелије осећаје срца и душе српског народа својим лаким песмама, опевајући му  
лизма.{S} Још док је био међу њима онај душе чисте као крин који им је свима смео у брк рећи:{S 
 бркаш практичност с егоизмом.{S}Ја, до душе, немам толико чуства за општу ствар, немам наклоно 
мушкарца неожењена.</p> <p> Даринка, до душе, мисли, ту је брат, Јован, па, како он хоће.{S} Не 
о се сећа свога оца.{S} Једва га је, до душе, упамтио, али и оно мало успомене не беше врсно, д 
рактично са лепим.{S} Млад човек је, до душе, и жељан друштва на селу.{S} А време му је, да пом 
и од њега кадгод нешто!{S} Две јаке, до душе, за вратом не ће имати никад, јер... за тај хлебац 
рат према сестри.{S} Тога страха се, до душе, доцније опростио, јер као да је омирисао, да Бран 
</p> <p>– Боже мој, секо. – рећи ће, до душе, као и до сад, Ката Нати, – зар то мора бити?</p>  
} Тек Тинка дахну душом.{S}Неје јој, до душе, лако било ломити руке, перући туђе рубље, ни бост 
јаги, да се поздрави с њом.{S} И он, до душе, вешт момак за таку прилику:{S} Али и она не зна,  
из Варадина.</p> <p>Ја сам му рекао, до душе, да се спреми за село, – дочека исто тако и жедни  
е деце, а у толиком добру?{S} Остао, до душе, леп иметак после Игњата Јаковљевића.{S} Но треба  
о пешачећи на овој врућини.{S} Радо, до душе, пешачим по гори; али у јулију месецу, на овакој п 
 полетела би.{S} По најпре и једино, до душе, полетела би била тамо преко потока оној кући, ода 
>Ужурбала се цела кућа.</p> <p>Јест, до душе, у род ће се, и то у род, као у своју рођену кућу. 
кав разговор.{S} Мисли њихове имају, до душе, своју извесну цел, али су још увек без одређене с 
ће га какав напит.{S} Казала сам му, до душе, и сама, да потражи Мацу, па да је пошље кући...{S 
и Брајковац нешто празан.{S} Сви су, до душе, ту, и мама, и тетка Ката, и Зорка, и Владимир, и  
то за Брајковац...{S} Има Брајковац, до душе, своју госпоштину.{S} Али осим господе из среза и  
е позна. </p> <p>Попина Јелена...{S} До душе, за госпођу Јелисавету говоре не знам ово оно.{S}  
{S} Карту и чашу заволи већма него спас душе своје, него кућу и породицу.{S} Да је когод дао шт 
ао обично, кадгод је, било телесно било душевно, уморан, вечерас тек више из навике, да нешто п 
абирају, је ли им син способан за какву душевну акцију.</p> <p>– Цео свет иде за тим, да има шт 
појасом, којим је, као ревностан пастир душепопечитељ Богом повереног му стада одликован и пост 
одном“ новцу, јер исти тај грех носе на души и остали.) Ми учимо јуристерај, да „бранимо народн 
е догодило у кући поп-Стевиној, носи на души и на образу свом сама госпођа Јелисавета Рашићка,  
ако и онакве, какви јој ваљда брује и у души... </p> <p>Пред цветном неком ливадом не мога одол 
ма, какав је ово цвет?</p> <p>– Мајчина душица, рано.</p> <p>– Гле, гле, како лепо мирише!{S}Ју 
сумње, чуваће га она заједно с мајкином душицом, што је узбрала крај друма, кад је оно путовала 
p> <p>— Ја ћу да сачувам, мама, мајчину душицу.</p> <p>Госпођа Ната се милокрвно загледа у свој 
овце!</p> <p>Јелена застаде.</p> <p>Да, душо.{S} Ићи ћемо на свечаност, – опет ће мати. – Нема  
авам с тобом разговор.</p> <p>– За што, душо</p> <p> Не знам.{S} Ја не разумем њено понашање.{S 
а: </p> <p>– Од кад вас чекам.</p> <p>– Душо, зар још „ви?</p> <p>Јелена се застиди,</p> <p>– Н 
 покварена, тако ниско пала!..{S} Јадна душо!</p> <p>Оно инстиктивно неповерење према свима у п 
 да полети.{S} Ох, полетела би Јелена и душом и телом!{S} Али мора да га притискује рукама.{S}  
 плавичаст пламичак.</p> <p>Ти си сад и душом и телом лептир, – рекла му је мати, када га испра 
воју „тајну“, поричући свим срцем, свом душом, па и самом помишљу, да је оно узрок Стајићеву на 
оже друкче да тузи угове, већ се болном душом хвата за њихне трагове.</p> <p>Бележник се смеје  
 је заблудео у свет.{S} Тек Тинка дахну душом.{S}Неје јој, до душе, лако било ломити руке, перу 
ој је синоћно певање његово прионило за душу!</p> <p>Па збиља!{S} Кнежевић не дође ни вечерас.< 
у и породицу.{S} Да је когод дао што за душу његову или за жену му и сина, и њих би метнуо на к 
што јој сад госпођа Ната и опет меће на душу, јесте ништа и нико мањи ни већи већ главом њезин  
це само тоне на ту страну, па му вуче и душу и мисао за Даринком.{S} Јелена живахна, разговорна 
ј образ!{S} А сачуваћеш га, ако сачуваш душу и срце чисто и не окаљано.{S} Твоја душа и срце са 
, али подла и подмукла. „Испод мире сто ђавола вире!“</p> <p>– Јух, мати, како можеш тако што р 
ђе, и да седне на свој прозор, несташни ђаволак с леве јој стране у грудима хоће зар да искочи; 
 Ви сте ипак старији, - одговори Јелена ђаволасто; – па ви треба да почнете.</p> <pb n="39" />  
ић беше, наравно, само сиромашан српски ђак.{S} Као такав, да Бог ме, неје могао оставити након 
ио је Бранко Радичевић, опет Карловачки ђак, у својим песмама као нико ни пре ни после њега.</p 
вности, ту је Вук Караџић први пут, као ђак још, упозорен од Мушицкога на онај велики посао, ко 
... „— догод је и једног ваљда српскога ђака.{S} Талијани имају своју стародревну Болоњу, Немци 
скупљача народних умотворина, и ученога ђака Вукова, уз Ђуру Даничића, као научног обрађивача т 
вели поп Стева, у Јазак за манастирског ђака...{S} Наопако, зар да га мати жива сахрани?{S} Не  
инку згодан, како ће моћи и по неколико ђака држати на стану.{S} А Тинка спремала и себе и дете 
ело. – Узећеш добар стан, па ћеш држати ђаке са стране у стану.{S} Има тамо <pb n="30" /> доста 
, баш са свим омладинска идеја за жедне ђакеле, што је Бранко певао: вино, гајде, тамбуре, млад 
 на вис убавога Стражилова, које му, за ђаковања још у Карловцима, тако беше омилело.{S} То је  
 да претресу малу своју књижицу из свог ђаковања и друговања.</p> <p>Деца расла две године напо 
и,...још на њему лептирски прах слатког ђаковања, не додирнут незграпном руком оне немани, која 
p> <p>– Не мислиш, ваљда, да ћеш вечито ђаковати?</p> <p>Бранко одмахну главом:</p> <p>– То је  
 памет; „Ваљда не мислиш, да ћеш вечито ђаковати.“ Да!{S} Понда треба помишљати и на своју кућу 
се у октобру искупљају ода свију страна ђаци, – када је то видео, још већи немир уђе у њега.{S} 
своје благовање на селу.{S} Она двојица ђаци, па хоће да проведу свој школски одмор што слободн 
г створио... као да те гледам.{S} Твоји ђаци не ће смети пред тобом читати ни „ђачки растанак“, 
его омладина, а ту се у нас рачунамо ми ђаци, трговачки момци, и тако даље, све људи млади, кој 
у отворено море, у јаван живот свој као ђаци са самопоуздањем, које појачава само снагу и наду  
поп Стева. – Знам, да сам му, као млађи ђачић, више пута доносио у ћупи вина, а код њега се пил 
 што се толика хука и бука дигла за тог ђачића;“ а на некаквог Мушицког и Рајића, не знам, нико 
ину о Бранковој жељи; а једног од мојих ђачића почео сам да учим <title>Ајдукову песму</title>, 
ош увек она идеална несебична младићка, ђачка љубав, која их привлачи.</p> <p>Тако Јован и Бран 
 ђаци не ће смети пред тобом читати ни „ђачки растанак“, ма да си ти данас тако занесен за Бран 
S} А од оних опет већина их почне још у ђачким скамијама, па таман кад је „дорастао до копља и  
ш, знаш, да ти нико за тим заплакати не ђе, па ти је слађе...{S} Не ћу да будем адвокат или чин 
манастира ни иних задужбина.{S} Али као ђе није народа свога сазидао му је храм у грудима народ 
и после њега.</p> <p>Е, па спомену тога ђенија посветио је цели српски народ дан 10. јулија 188 
и шта више, баш тога ради омаловажавати ђенија његова, то је смешно. </p> <p>– То је смешно! (О 
 намести у пола окренута Јовану.</p> <p>Ђенијалан лик!{S} Свака црта на њему ђенијална,... прав 
<p>Ђенијалан лик!{S} Свака црта на њему ђенијална,... прави песник!{S} То је песник!- примети п 
е и трагична судбина, прерана смрт тога ђенијалног младића увеличала симпатије народне.{S} Но б 
то је најглавније, уз старину Вука, као ђенијалног скупљача народних умотворина, и ученога ђака 
је ножеве за навртање воћака и неколико ђерзонака кошница – тек „да покуша“.{S}А наопако се јед 
 је Јелена...{S} Триво, терај!</p> <p>– Ђи! </p> <p>Коњи кренуше.</p> <p>– Стој!...{S} Кристо,  
н Трива притегао узде и замахнуо Бачком ђиватком, да одудари преко коња, па да потера, а госпођ 
димир натукао калпак на главу, припасао ђорду о бедро, што му донела тетка и сеја из вароши; па 
јник и бележник од то доба, чим се мало ђорну, одмах терају писара, да им декламује „оно о разб 
слите Бофл, сам бофл, господине мој,... ђубре!...{S} Он вам ни гуску нашу појести не ће, док је 
 неје познала никога на колима, послала Ђуку пандура да распита, ко је то дошао.</p> <p>Господи 
 од мах добили песнике као што су Змај, Ђура Јакшић, Владислав, Шапчанин, Лаза Костић и други.{ 
p> <p>– Стој!{S} Гледај овај призор!{S} Ђура Јакшић би кликнуо.,„И бог му се диви!“ -- рече Јов 
међу ближњима!“ рекао би и опет покојни Ђура, као што је један пут и рекао од прилике тако нешт 
х умотворина, и ученога ђака Вукова, уз Ђуру Даничића, као научног обрађивача тог бесцен—блага, 
ако уважавали кућу Јаковљевића, – онда, е Бог ме, још и данас.{S} Старији свет се особито разаб 
о среће!“ подвикну учитељ из свег срца, е, заиста ћеш му и поверовати, да му срце хоће већ да п 
вно и давно неје придесило, – поцрвене, е, поли га, Бога ми, румен до иза ушију.</p> <p>На једа 
 је нашао, да је вредно, да му се јави, е је Марко донео пива.{S} А писар опет нашао је за вред 
> А Јелена се сада збиља почела надати, е ће, по речима поп-Стевиним, „то све још бити као што  
га слободан, – та већ загрози опасност, е дуго прост народ не би имао никакве користи од штампа 
азак у мислима. </p> <p>Као да осећају, е би им неугодно било, да остану у друштву с госпођом Н 
је седео био, а ништа не вели.</p> <p>- Е, сад иди никад, поп-Стеване!</p> <p>– Хоћу да те жени 
S} И ти се заводиш за аукторитетима!{S} Е, па да Бог ме: <foreign xml:lang="de">angehender Prof 
Дунав.{S} Па тек кад полети бујицом!{S} Е, па видиш, омладина ти је као поток: а ово, што су са 
 идеје.{S} Ама, кажи ми, молим те...{S} Е, знам, да Бог ме!{S} И то је омладинска, баш са свим  
е, сачувај Боже невоље, затворити...{S} Е, па идем ја њој.</p> <p>И тако бадава Даринка моли и  
перено против нас попова и калуђера.{S} Е, не уме ти се омладина маћи, док се о нас не очеше.{S 
исар и само писар, од кудгод ко иде.{S} Е, па то боли!{S} Он, који је научио да с позорнице, за 
 почели се скупљати гости са стране.{S} Е, неје друкче, већ изгледаше тамо, што рекао оно Јован 
 даје за право. </p> <pb n="57" /> <p>– Е, онда за цело има право.</p> <p>Јелена не примећује г 
<p>– Та стани да дођем к себи!</p> <p>– Е, Бога ми је госпођа Рашићка већ дошла к себи.{S} Већ  
је отац?</p> <p>– Никад ништа.</p> <p>– Е, то је лепо од поп-Стеве.</p> <p>– Довео га, да ту пр 
 стомаку од толике љубазности.</p> <p>– Е, па кад си већ навалио...{S} Хајд, видећемо се, ваљда 
ћашњи?{S} Браца баш сад устао.</p> <p>– Е, добро кад је устао.{S} Да му бар кажем с Богом!</p>  
ш пре него што си се ти родио.</p> <p>– Е, па кад онда несте умели наћи праву идеју Бранкову, с 
ла што од радости што од умора. </p> <p>Е,сад грљењу и љубљењу нема, мислиш, краја.{S} Цмок јед 
д неко доба, па, ево, ни данас. </p> <p>Е, па тако седи сека Ката, као што је друге у Брајковцу 
ош времена!{S} Куд вам се жури? </p> <p>Е, како ти само!{S} А не знаш, да нема још много до нед 
акле, у сред Брајковца серенада!</p> <p>Е, то бадрим чуварима ноћне безбедности у скровитом Бра 
онила на тебе...{S} Сироче моје!</p> <p>Е, баш неје то више ово ни оно.{S} Ево, и сузе пођоше в 
о чину!{S} Па паки и паки-поп!..</p> <p>Е, па тако седи јутрос, ето, поп Стева под својом сениц 
а као нико ни пре ни после њега.</p> <p>Е, па спомену тога ђенија посветио је цели српски народ 
етпостављене власти у Брајковцу.</p> <p>Е, па и господар начеоник, човек иначе мирољубив и добр 
га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим, шта је!“ мисли благајник, кад за вече 
“: „сестру по Еви!“</p> <p>– Ако нам је Ева прабаба, нисмо све једнаке, – не да се бележниковиц 
асмехну:</p> <p>– Док ја дођем до своје Еве, протећи ће доста Дунавом.</p> <p>– Мој синко, не т 
> <p>– Жено, не дирај у своју сестру по Еви, – опет је, бојаги, утишава супруг, избацив и опет  
ацив и опет једну „досетку“: „сестру по Еви!“</p> <p>– Ако нам је Ева прабаба, нисмо све једнак 
Јован.{S} Ту и попин сестрић.{S} Понда, ево, и ове!</p> <p>Тејка Давина Живковићка прва дошла,  
спођа Јелисавете нема од неко доба, па, ево, ни данас. </p> <p>Е, па тако седи сека Ката, као ш 
читеља беше нестало, па га нема натраг, ево већ јаче него по сахата. </p> <p>– Шта мислите, где 
кад показао.</p> <p>– Чудновато, да се, ево, све више њих тек у новије доба сећају, – одговори  
оде у варош, да тамо отвори већу радњу, ево мог носа, ако не назида у сред Брајковца најлепшу к 
јчић неје испунио.{S} Признати се мора: ево дванаест година, како се њих двоје састало, па ника 
ерин. </p> <p>– Марко!{S} Чашу пива!{S} Ево Марка.{S} Вели:{S} И пилићи су готови.{S}Па ако је  
} Други пут!{S} Упамтите, други пут!{S} Ево нас већ и код наших.</p> <p>Под орахом на сред двор 
> <p>Е, баш неје то више ово ни оно.{S} Ево, и сузе пођоше врцати госпођа-Рашићки, сузе, Боже,  
нка, рећи ће поп Стева својој сестри, – ево, ја сам сад конзисторијални присједатељ.{S} Сад би  
и управи народнога позоришта, па онда – ево среће и за њега и за српску позоришну уметност!{S}  
ој Даринка...</p> <p>Пуче топ.</p> <p>– Ево, лађа иде!</p> <p>Сад се тек ускомеша све, па полет 
нски глас с радосним ускликом:</p> <p>– Ево га!</p> <p>Окрену се.</p> <p>Гости из Брајковца.{S} 
>– Зар ти још не спаваш, сејо?</p> <p>– Ево, сад ћу и ја. </p> <p>Даринка духну у свећу.{S} Уга 
 Трива јој је брат.{S} Он кирија, а она ево је код ње већ четири године.{S} Па има послугу и од 
нико не примети њену неприлику, јер сад ево и бележника са благајником, а са бележниковицом иде 
 Јелене?</p> <p>– А-а!... </p> <p>У том ево Дабижића с пуном чашом пред Јована:</p> <p>– Господ 
 и љубави!), док „деца“ не дођу.</p> <p>Ево и наше деце! – повика госпођа Јеца, кад виде своју  
е, док није добио своју половину, своју Еву.</p> <pb n="70" /> <p>Бранко се насмехну:</p> <p>–  
S} Но немој опет да бркаш практичност с егоизмом.{S}Ја, до душе, немам толико чуства за општу с 
ми кости моје</l> <l>Стражилову моме, – еј!</l> <l>Тамо имам ного птица,</l> <l>Мојих песмарица 
о има бела вила</l> <l>Раширила крила, –еј!</l> </quote> <pb n="58" /> <p>Стајић стао на прозор 
 од свог мајстора, где је изучио занат, економ више од свога оца.{S} Тако ни у чему не можемо д 
ац или... најслободнији човек на свету: економ.{S} А толико имадемо примера, да су, на прилику, 
> <p>– Ти би канда још могао бити ваљан економ, примети Бранко више у шали, – кад већ знаш и за 
о Штајн или Некер, а оно ипак бар ваљан економ пре него какав префриган параграфлија. </p> <p>– 
им, – узе опет Јован – што више свесних економа, земљорадника, трговаца, занатлија, то више сло 
аћу и поучаваћу овај свет у рационалној економији.{S} Хоћу да сам независан, потпуно независан. 
обиму?{S} Брате, ја се мало разабирам у економији, али толико <pb n="89" /> могу да знам, да, п 
о, да останем код куће, па да прихватим економију.</p> <p>Бранко га радознало погледа.</p> <p>К 
 намера, да дођем кући, па да прихватим економију.{S} Ја осећам у себи за то воље, па мир!</p>  
и не ће допустити, да ја завирим у њену економију, од како је пало слеме на њено теме.{S} Једва 
; понда ћу доћи у Брајковац.{S} Радићу, економисаћу и поучаваћу овај свет у рационалној економи 
p>Учитељ одустаде на то од политичких и економних питања, па стаде код „чиче“, (тако Брајковчан 
е, јер, канда, и не мисли више, да буде економно слободан; те, пошто не може да остане од срамо 
ан. – Нема просвете, где народ не стоји економно добро.{S} За то сте ви ту, па учите народ,...  
и постадоше општинским начелницима, или ексекуторима, или полицајцима, неки се, Бог ме, протекц 
а, него је то особина јужњака, и то пар екселанс Талијана.{S} Срби су за средње гласове.{S} Бас 
потребио наше незнање и неумење, па нас експлоатише и уништава као зубача племениту биљку, као  
е сељак, где су Срби неизмешани с туђим елементом, комотан: ради једва, колико му треба, па је  
али су све три чести „<title>Љубомира у Елисијуму</title>“ од Милована Видаковића и „<title>Крв 
е тек зимус читала у „<title>Љубомиру у Елисиуму</title>"...{S} Тек ако ће јој се кад тад поткр 
а, па им поповао, како ради немачки или енглески сељак или овај или онај спахија, који има хиља 
в.</p> <p>Учитељ и сувише добро познаје енергију Брајковачке интелигенције.{S} А Бог ме неје ба 
маћица испржи које пиле.{S} И Марко се, ено, већ вија са живином по широком дворишту.{S} Марко  
мне им љубави.{S} Заман им писка!...{S} Ено га, стао испред гнезда на пречагу...{S} Нагао се... 
мањи ни већи већ главом њезин мацан.{S} Ено га, и он лично изашао, да испрати своју милостиву з 
ас спусти.</p> <p>И благајник.</p> <p>~ Ено га, стриже ушима!{S} Кренуо и он! – пришапута писар 
<p>Благајник вели:{S} Клин с клином, па ено га код разбијене канте, где пресмаче ракију с хлебо 
 и рекао од прилике тако нешто. </p> <p>Ено, матори се мачак ушуњао у мирно гнездашце спокојних 
не као радници, увек ће нам кола ићи на еро.{S} То је само истина, а не црне наочари, упамти.{S 
ресуди бележник, – да му сефтеишемо нов еспап.{S} Бранко се и не обазире много на њих.{S} Неје  
их што је вредило нешто, остали тек лак еспап...{S} Нова организована омладина биће један као с 
езику.{S} Нека данас строги критичари и естетичари и осуђују неке његове стихове, као да су пук 
 колико јој збиља стало до поп-Стевана, ето, неје ни приметила, да он и не оде на звоно у цркву 
о, да ће бити кадгод и проводаџија, па, ето, под старост дотерао и дотле.{S} Мучна улога!{S} Не 
и било, што смо пуштали једном све, па, ето, чим га нестане, где смо, шта смо?{S} Наша је стара 
Ја радим и ринтам у овој кући...{S} Па, ето, како ми се мука моја награђује.{S} Коме за љубав;  
Богу, добар знак, да се раскравио, кад, ето, хоће да се шали.)</p> <p>А благајнику се разведри  
у време ходали били ван села.{S} И сад, ето, седе и разговарају се, како ће што боље да удесе с 
ди, те подигне сермију.{S} Тек не може, ето, ни он, да пропусти, ада се и сам не умеша у струју 
} Мени то не може да поднесе.{S} Богме, ето, други боље пролазе с дебелом кожом на образима!</p 
века. </p> <p>За што?{S} Мој господине, ето, за што! –вели Јеша. – Мој конкурент, онај Јуда код 
на страшну месту постојати, па не жали, ето, ни крв пролити, кад зажеле то његови гости и рачун 
ате и Катице мало дуже позабавиле, тек, ето, брзо прође време, кад се обично и госпође сеоске в 
зао сметен.{S} Готово би се и смео био, ето, на први мах, да га Даринка прва не поздрави:</p> < 
 поп-Стевина сестрића кући!{S}И Бранко, ето, дошао. „Красан младић“,.. „паметан младић“... озби 
{S} Поцрвени, па му и самом криво, што, ето, избаци нешто налик на „курисање“.{S} Застидео се.. 
и-поп!..</p> <p>Е, па тако седи јутрос, ето, поп Стева под својом сеницом, па пушта густе димов 
> неје ни ступио у јавни живот, па већ, ето, у туђој руци маљ, којим би себичност да кује своје 
ли госпођа-Катине, па око тога се врзу, ето, и сад по толики и толики пут.</p> <p>Него почела в 
знам.</p> <p>– Рашићка добила кошар,... ето, то ти је! – затрча се бележник, као да реши ствар  
љу?{S} Уплете се Зорка.</p> <p>– Да!{S} Ето видиш.{S} Па што му драго!{S} Ја ћу доћи у недељу.. 
 опет ту као неки преблаги Јеврем...{S} Ето вам, шта је: госпођа Јеца просила вашега Бранка за  
лако дозиђивати, ако му буде уско...{S} Ето видиш; шта би ти било, да си за годину две дана мој 
ију, један говор, довешћемо гајдаша.{S} Ето села!</p> <p>Бранко Стајић примио ствар за готову.< 
и у вароши, ако не још и потребнији.{S} Ето, он је кратко време ту, па видим, да га и сељани ја 
!{S} То ти је последњи злочин!</p> <p>– Ето браце из винограда!{S} То је његов глас! – викну пр 
кором, – тако ти лежи на срцу!</p> <p>– Ето ти је, на! – обрецну се, бојаги, попа.</p> <p>– Хва 
у село.{S} Вели: „Село ти је тек село.“ Ето, она се родила и одрасла на селу, па најволи, да и  
је кратко време.{S} Данас је уторник, а ето за час недеља.{S} Што то нисте пре почели?</p> <p>– 
о, сачувај Боже, на онај свет,</p> <p>А ето ти и опет, већ по толики пут, госпођице Даринке, је 
ам тако, – примети Бранко.</p> <p>У том ето још једнога младога човека, па се прикључи друштву. 
ни дан а чека сто послова.{S} Па је већ ето, време, да се на селу и госпође враћају са села, ка 
ак и од</p> <p>Брајковца нешто! </p> <p>Ето, зашто је долазак сека–Катиних гостију догађај за Б 
иковица са значајним смешењем.</p> <p>– Ех, ти већ све знаш, – проговори бележник, напунивши пу 
p>– Поздравише се својски.</p> <p>Њихов жагор само је, да Бог ме, увећао и онако велики жагор,  
чају ову светковину, а иза леђа му кроз жагор светине, која се устумарала горе и доле, дође до  
мо је, да Бог ме, увећао и онако велики жагор, што се разлегао по пространим ходницима и степен 
S} Јутрос је поранио.{S} И кад је видео жагор и необичан живот по Карловачким улицама, које нес 
 Нати дође срцу <pb n="17" /> тешко, не жали пута ни трошка, да проведе код сестре на очеву дом 
као и на страшну месту постојати, па не жали, ето, ни крв пролити, кад зажеле то његови гости и 
 к себи.{S} Већ се говори по селу, како жали, што је дотле дошло.{S} Та она, бојаги, није друкч 
 Неје ни то рђав човек!{S} Пре га треба жалити него осуђивати.{S} Понда госпођа Рашићка?!{S} Бо 
родну песму.{S} Не узима на ум, како су жалосни ти стихови, како су непоетично казане ту мисли; 
а како <pb n="74" /> стојимо у томе?{S} Жалосно!{S} Да се заплачеш!..{S} Боли га, да Богме, што 
и!{S} Жалост, мој господине докторе!{S} Жалост!...{S} А знате ли, шта раде наша браћа Срби?{S}  
уз ребро српској православној цркви!{S} Жалост, мој господине докторе!{S} Жалост!...{S} А знате 
лостиво, па слуша и по каткад шмркне од жалости, Госпођа Ната окрене пећци леђа, наглади своју  
е ће ни наћи више таке жене.{S} Па се у жалости својој, кажу, био и заверио, да не ће никад дов 
, или скрсти руке, кад је штогод здраво жалостиво, па слуша и по каткад шмркне од жалости, Госп 
ема друга посла, него дошла, па јој баш жалостиво вели:{S} Не волим нешто, што је отишао Бранко 
ла, него гледати како наш бележник игра жандара!{S} Па ипак увек седи и зева код играча.{S} Нег 
<p>Бележник и један одборник играју баш жандара, а остали како који.{S} Писар се наслонио на ла 
оју руку. </p> <p>– За што, молим...{S} Жао ми је... замуца Бранко, застао, па гледи у њу.</p>  
ажем, волим, и што сам био ту.</p> <p>– Жао ми је, да ниси остао дуже, па да прошврљамо мало у  
, ако не уме Даринка...{S} Ваљда вам је жао Беча?</p> <p>– Боже сачувај.{S} Мени је овде врло п 
> <pb n="82" /> <p>Али овај пут им неје жао на месец.{S} Друго се нешто збива у Брајковцу, нешт 
дине Бранко, – рече Даринка, као да јој жао, ако је збиља тако, па га чисто теши. – Ја сам увер 
.{S} А по речима и нагласку за цело јој жао на њега.</p> <pb n="40" /> <p>- За што, госпођице?< 
ропусти, да не примети, како би му врло жао било, да Јелена не запева с њима, јер – њен глас та 
им песмама, опевајући му разумљиво и са жарким родољубљем витешка дела наших предака, стару сла 
мога Стражилова, као да нико не хаје за жарко јулијско сунце, што је прижегло свом снагом. </p> 
у вечерас срце необично ускипило „љубве жаром“, па не даде два пут рећи.{S} Те кад отпратише ку 
шао с кола па одапиње коњима конопце са ждрепчаника.</p> <p>Даринка стала на лотру, па хоће да  
, па скакуће поред њих.{S} Па слуша као жедна, како њих две приповедају о школи, о игрању, о бе 
динска, баш са свим омладинска идеја за жедне ђакеле, што је Бранко певао: вино, гајде, тамбуре 
елу пружену ручицу, па је притискује на жедне своје усне.</p> <p>Дрхће Јеленина рука, као да је 
шао Марко у Нови Сад, – проговори једва жедни благајник. – Ако је дошао, за цело је донео и кој 
се спреми за село, – дочека исто тако и жедни писар.{S} Онда ћемо после певања код Марка, – пре 
чуну, све.</p> <p>Та превешће и њу Јеца жедну преко воде, ма да се колико пући, вели Рашићка за 
апева звонким извеџбаним гласом: „Јечам жела Гружанка девојка...{S}" Збиља, да се занесеш!</p>  
седи и Бранкову дочеку и не знајући, да железни воз из Пеште не ће доћи тога дана.</p> <p> У Но 
“,то јест, као што она, по свом рачуну, жели.{S} Отрчала је к Јаковљевићима.{S} Нешто је вукло  
а, – понови девојче.</p> <p>– Мати сама жели, да ме зовете по имену, па и ја тако хоћу.</p> <p> 
угога ради, то бар да му каже, шта мати жели, и да она то чини само по материној жељи. </p> <p> 
д.{S} Кад год сам код куће, све ме више жеља вуче мирном сеоском животу.{S} Из читавог Хорација 
 зна камо.{S} Као да је нека слутња или жеља,... шта ли, увлачи се тако нешто по неки пут у без 
еје научила, да приговара што материним жељама, ма и којој њеној речи; па наравно, и сад беше в 
 са лепим.{S} Млад човек је, до душе, и жељан друштва на селу.{S} А време му је, да помишља и н 
ешко!</p> <p>Ако је кадгод каквих виших жељан имао, заситио се црвеним појасом, којим је, као р 
го баш од дуга времена, можда, баш и од жеље, да увеличају само једном згодицом више своје благ 
 руци, па говори речи познате „Бранкове жеље“: </p> <quote> <l>Ја знадох, што нисам познав’о,</ 
ој се, такмац сада ту...</p> <p>Нема те жеље, што је зажели госпођа Јеца Рашићка, па да јој поп 
декламовати ону чика-Јовину о Бранковој жељи; а једног од мојих ђачића почео сам да учим <title 
цело о својој декламацији, о „Бранковој жељи“.</p> <p>Даринка се наже над њом.{S} Притиште врео 
ели, и да она то чини само по материној жељи. </p> <p>Од онога вечера, како је оно учитељ отиша 
род зна за Бранка, да је и народ осетио жељу Бранкову.{S} То вече ће му остати у најлепшем спом 
ши да ће јој тиме погодити најватренију жељу.</p> <p>Тинци сину.</p> <p>– Него дете је, знаш, д 
, да с омладином заједно испуне скромну жељу песникову, да му пренесу последње земне остатке на 
 то, што је тако несретна, да је његова жена!</p> <p>Па је ли чудо, ако се Тинка осетила, као д 
S} Видиш, Бранко, моја ти је мати чудна жена.{S} Права Српкиња мати!{S} Никада та мени не ће до 
 али Даринка је врсна усрећити тек, као жена, као мати.{S} Дође му и ујакова реч на памет; „Ваљ 
p>– Сад ће бити по сахата, – примети му жена знајући за његов лепи српски обичај, за његову стр 
Срби?{S} Сви листом пазаре код Јуде.{S} Жене краду од својих газда храну, па џаковима вуку Јуди 
рио, како никад не ће ни наћи више таке жене.{S} Па се у жалости својој, кажу, био и заверио, д 
туђу бригу.</p> <p>– То раде беспослене жене.{S} Не ћете тек рећи то за омладину.</p> <p>– А да 
ти не ће, док је не почивути.{S} А наше жене,... и људи, и сви, чак и поп Стева, српски правосл 
 ли је та донела дете те и те младе или жене на крштење.</p> <p>Као да сунце Даринци сину, кад  
 <p>Бележник остао дужан одговор својој жени, па <foreign xml:lang="de">mir nichts , dir nichts 
никад, поп-Стеване!</p> <p>– Хоћу да те женим.</p> <p>Бранко избечи очи у њега.{S} Гледа га, па 
 ракију.{S} Него док трајало и његове и женине сиротиње, даде све до последње крпе, а не задово 
а...{S}" Збиља, да се занесеш!</p> <p>– Жено, мир! – повика бележник својој супрузи, скруни пос 
 опет се уплете бележниковица.</p> <p>– Жено, не дирај у своју сестру по Еви, – опет је, бојаги 
чани, да је поп Стева и са својом првом женом живео у љубави.{S} Па кад му умре његова мила суп 
нуд кола, а на колима се залепршаше два женска вела.</p> <p>– Писар мало поскочи са столице. </ 
породицу, а како би овака два самохрана женска грла, мати и кћи, госпођа Ната и госпођица Дарин 
авири, ма само по старој навици.</p> <p>Женска, већ не у првом цвету своје младости, али ипак ј 
>– Да Богме, да бог ме, кад сте се и ви женске успалиле за омлатином!- вели попа смешљиво; а го 
ије је ходати на чистом ваздуху.{S} Али женске гони нека радозналост, да завире у собу мушкарца 
 је. – Јесте л ради гостима? – повикаше женски гласови с кола.</p> <p>– Јух! цикну госпођа Ката 
арала горе и доле, дође до ушију познат женски глас с радосним ускликом:</p> <p>– Ево га!</p> < 
ади нежењени. </p> <p>Мушкарци понудише женскима оне две столице, што се зблизниле у учитељевој 
у.{S} Вели, кад се поздрави с мушкима и женскима:</p> <p>Чини ми се, пожурили смо се раније, не 
алт, милостива!{S} Диван алт!</p> <p>Са женскињама је ликовођа имао највише посла, особито са Ј 
тавља више и ума и срца у <pb n="65" /> женскиње, која може да се истински одушеви за нешто.{S} 
или што је и она као у опће што кажу за женскиње, у конзаквенцијама својих премиса увек доследн 
и Јован.</p> <p>Али се овај привуче уза женскиње.{S} Прођоше један пут дуж зграде, а он не уме  
е смо распоредили, можемо даље!{S} Прво женскиње!</p> <p>— А ми? – повика писар и бележник.</p> 
не ће никад довести у своју кућу страну женскињу, „домостројитељку“.</p> <p>И збиља, поп Стева  
 јој, Јован, био већ у по гимназије.{S} Женско дете у седмој осмој ли годиници.{S} А најмлађе,  
, – суди Катица, – треба пазити на тако женско дете.{S} Али та, чини ми се, више пази на свог п 
 лер и на васпитање; али треба, Бог ме, женском детету још много више кућевна васпитања.{S} Как 
им несташицама дирнуо у живац и мушку и женску омладину народну; та што је најглавније, уз стар 
који дан ће проћи, да он не ће посетити женску школу.{S} Па га – ревност тако занела, да неје в 
 је когод дао што за душу његову или за жену му и сина, и њих би метнуо на кеца или продао за в 
Јелена гдегод стане, осећа, да стаје на жеравицу; па час на један прозор час на други.{S} Гледа 
шњу реч, примети благо:</p> <p>– Ала си жесток!{S} Прави омладинац!{S} Море, <foreign xml:lang= 
зим на певање, – вели Јелена; али ми је жестоко заповедила, да избегавам с тобом разговор.</p>  
 хлебом.</p> <p>Писар се осећа необично жив.</p> <p>То је било дивно, милостива, вели бележнико 
{S} Док је био покојни Игњат Јаковљевић жив, знала су и господа из жупаније пут, који води амо. 
ћу, ако њима нећу!?{S} Да је њихов отац жив!“ – „И твоја јединица нема оца!“ – И опет несу проп 
 ћу, ако њима нећу?{S} Да је њихов отац жив!</p> <p>И твоја јединица, – сад ће опет Ката Нати,  
а, док је његове деце. „Кућа је“ вели, „жив човек, не цигља ни набој, а жива је кућа најтрајниј 
 вели, „жив човек, не цигља ни набој, а жива је кућа најтрајнија и најславнија.{S} Живи Бога хв 
ога сталнога уверења, ни док му је била жива његова покојна Стаза; а поред Јеце нема никаквога. 
раца– Анти и разбијеној канти.{S} Дакле жива скаче изнад нуле, то јест, бележник је „ухватио шп 
ског ђака...{S} Наопако, зар да га мати жива сахрани?{S} Не да се Тинка ни опепелити.{S} Њега ј 
е и душу и мисао за Даринком.{S} Јелена живахна, разговорна, искрена и страсна; Даринка тиха, о 
лицама и младачким несташицама дирнуо у живац и мушку и женску омладину народну; та што је најг 
рницом највише догађаја, што засецају у живац политичкога и културнога живота овостраних Срба.{ 
пита као смет у заветрину.</p> <p>Нигде живе душе.{S} Као да се све, штогод дише, под камен зав 
е.{S} Та идеја, господо моја, има своје живе поборнике... поборнике, у којима је она оличена.{S 
еко главе, па хвале бога, што су остале живе и здраве.</p> <p>– Отишао је, – рекла би Јелена.</ 
 се и њих не тиче, шта свет говори; оне живе, дакако, за своју децу, па – види Бог!..</p> <p>Да 
 отац, па како Бог да.{S} Тек док је ње живе, не пушта узда из руку.{S} Јован нек иде својим пу 
 по Карловачким улицама, које несу тако живе, ни кад с пролећа или у јесен нагрну раденици из ц 
т узимао манастирске воћњаке под закуп, живео је с том кућом као род.{S} Госпођа Ката и данас ч 
 па га не ће ни слушати, те ипак викати живео; а нити ће га хтети нити умети довољно разумети.{ 
да је поп Стева и са својом првом женом живео у љубави.{S} Па кад му умре његова мила супруга А 
 Само... ко хоће да ради за народ, мора живети с народом; а не башкарити се по варошима, па пис 
; Могла сам ја и без тога лепо и красно живети, где хоћу, а овако...{S} Ух, ух, ух!{S} Поп-Стев 
а је кућа најтрајнија и најславнија.{S} Живи Бога хвале!“ Најпосле, узмора ли бити, остаће или  
не, нема странке: ради, како ко хоће, а живи још од свог старог народњачког сала, преживајући о 
ка, који ради онаки исти посао, од кога живи и он, народ, него од најсавршенијег агитатора, адв 
ић до речи, да наздрави оној идеји која живи у српском народу и одржава у њему свест, да не кло 
лио за својом чашом, па гасе не тиче ни живи разговор између Јована и Дабижића, којима оде и уч 
општине, наша госпођа бележниковица.{S} Живила!</p> <p>– Живила-а-а!</p> <p>– Стари курјак! – п 
пођа бележниковица.{S} Живила!</p> <p>– Живила-а-а!</p> <p>– Стари курјак! – пришану Јеша Јован 
 Те док се други збунили, кличући још: „Живила!“ – он се пожури, па узе извијати и завијати: </ 
о не треба.{S} Памтиш, како се то некад живило.{S} Боже, да устану стари, па да чују,...{S} Бож 
о боље удесим с овим, што постоји, и да живим, – одговори Јаковљевић као у шали. – Таки је, бра 
 да се кућа оставити ма на ким.{S}Ту је живина, па треба нахранити и скоткати!{S} Ту краве доче 
, те разговарају, на прилику, о врту, о живини и тако што, чему је кад време.{S} Али госпођа Је 
е пиле.{S} И Марко се, ено, већ вија са живином по широком дворишту.{S} Марко је јунак, који зн 
име, господо моја,..</p> <p>– Живио!{S} Живио! – заори се опет око стола.{S} Руке се укрстише и 
.{S} У то име, господо моја,..</p> <p>– Живио!{S} Живио! – заори се опет око стола.{S} Руке се  
да преврне, доста да спомене и мртвих и живих, и када се збије у самоћу, а камо не ће, кад их о 
 Понда, ево, и ове!</p> <p>Тејка Давина Живковићка прва дошла, да се поздрави с госпођа–Натом.{ 
те што живља планина с поветарцем и она живља и вољнија.</p> <p>Није дуго тако потрајало, па и  
S} Па што сунце ближе у заставу, те што живља планина с поветарцем и она живља и вољнија.</p> < 
Не знам, – једва промуца.{S} Понда дода живље:– Да видиш само!</p> <p>И узе Даринчину руку, па  
, господо моја, – залеће се Дабижић све живље, – данас сутра пренећемо бесамртне земне остатке  
наочаре.</p> <p>— Увек, – одговори онај живље, – упамти, увек тако!{S} То је моје <foreign xml: 
и Нати тромост с веђа и дремеж с очију, живнула и она, па се радује Даринчину радовању, те се с 
ани свечани дан у Карловцима се опажало живо кретање.{S} Карловци и Карловчани спремали се, да  
 Зорка.{S} И њено срдашце куца необично живо, јер види, да се ради око начела, што она, ако и н 
, тај практични (и какога још све зову) живот, кад се тако склапа брак, тај темељ свему животу  
 родио.{S} Опет му мио цео свет.{S} Та, живот је овај тако сладак!{S} Толико се прилика да је ч 
илика, да један другому, можда, спасава живот или, што данас често више вреди, потпише меницу.{ 
 навезли на отворено море, где борба за живот као вихор диже и ваља вале то себичних страсти то 
и!{S} Ја сам прошла добру школу: цео је живот школа.{S} По дебела је књига, што сам је ја већ п 
е му на ум њене, материне речи: „Цео је живот школа.{S} И срце му заигра утешено, да још има не 
phicum</foreign> неје ни ступио у јавни живот, па већ, ето, у туђој руци маљ, којим би себичнос 
Србина, који иоле разабира за наш јавни живот, па да не зна за Карловце, за „српски Сион“?</p>  
а, једва да и назиремо, шта је то јаван живот,... омладина неје, мислим ја, позвана да води кол 
Бранко гледају у отворено море, у јаван живот свој као ђаци са самопоуздањем, које појачава сам 
а разговор њих две неје задро у озбиљан живот; али је искрен и прост.{S} Обадве још у оном добу 
нио.{S} И кад је видео жагор и необичан живот по Карловачким улицама, које несу тако живе, ни к 
остања, чему књига, чему просвета, чему живот?{S} А ми смо се свим радом својим далеко удалили  
с ње прашину и отворио је, а то „<title>Живот и прикљученија Димитрија Обрадовића нареченога у  
вде или онде заквачи на пучини будућега живота.{S} И нанесе ли им кадгод струја бродове на супр 
сецају у живац политичкога и културнога живота овостраних Срба.{S} Дакако да Карловци имају да  
ођа Ната и госпођица Даринка!{S} Још за живота купио кућу у вароши и настанио се тамо.{S} Таман 
ече ће му остати у најлепшем спомену из живота у Брајковцу... </p> <milestone unit="subSection" 
вати свој рад и своју снагу.{S} Бродови живота њихова несу се још навезли на отворено море, где 
главе своје, полажући им трошне остатке животне у сребрним и златним кивотима у велелепне храмо 
изобиљу, што га је иначе напајало новим животом, осећа се сада Бранко ташт.{S} У тој дивној Фру 
е, све ме више жеља вуче мирном сеоском животу.{S} Из читавог Хорација најпаметније ми се свиди 
е, које вру у нашем јавном и друштвеном животу, а поштено мисле.</p> <p>Јелена је слушала све т 
е назори о свом бићу, о позиву својем у животу и не подударају, ипак им бродови стоје још мирно 
ад се тако склапа брак, тај темељ свему животу и поретку у друштву! </p> <p>То ли је, дакле, уз 
 мимогред буди речено, не трпи то ни за живу главу.{S} Као да ми ту седи!{S} Вели увек па се уд 
, или јој се скупи у крило, па жмирка у жижак, или преде, док јој не напреде дремеж на очи...{S 
му пред њеним прозором пиљио као маче у жижак, да ли ће каква вилинска рука отворити капак на п 
вати очеву радњу, па се упео из петиних жила, да поради, те подигне сермију.{S} Тек не може, ет 
..{S} Допада ми се, што је при себи.{S} Жилава нарав!{S} Без ичије припомоћи... сам... у туђем  
д очима му лебди лик Даринчин; а у свим жилама осећа све то јаче, што више о њој мисли, неку бу 
пљена кошница и у њој паламара, чивија, жица, чекића, длета, кљешта, и– Бог те пита шта све још 
и, познао је ипак, да је одјекнуо с оне жице, коју је навио синоћ у Јеленину срцу оним својим п 
на онај глас, што јој га он показује на жици.</p> <p>Бранко се баш разговарао с Даринком.</p> < 
ја око ње, или јој се скупи у крило, па жмирка у жижак, или преде, док јој не напреде дремеж на 
 или лис, или јазавац какав, можда би и жртвовали за њихову љубав какво тане.{S} А овако избаци 
д у окриљу тамне ноћи у самоћи прождере жртву своје мачје неситости...{S} На једаред...</p> <p> 
о луба дебела орахова дрвета, те шуми и жубори као на некој водојажи, да се мало даље изгуби ро 
ева с киселим лицем, као да му је ко на жуљ стао, – немој и ти тим незнабожачким, тим револуцио 
к госпођа-Саветине папуче на поп Стевин жуљ, излишан, ако <pb n="41" /> је мислила, да ће после 
шићкина папуча потапкала по поп-Стевину жуљу, јер се поп Стеван на мах разгали, па примети, као 
оји води амо.{S} Сам пресветли господин жупан, кад је требало бирати жупанијске преставнике, из 
т Јаковљевић жив, знала су и господа из жупаније пут, који води амо.{S} Сам пресветли господин  
и господин жупан, кад је требало бирати жупанијске преставнике, изволели су толико пута бити го 
 она та, којој њен син након три године жури у походе, него јој тек уз пут сврће као познанику  
/p> <p>Имамо још времена!{S} Куд вам се жури? </p> <p>Е, како ти само!{S} А не знаш, да нема јо 
е Даринци сину, кад угледа Јелену, како жури њој.{S} Дакле, већ је ту време, да се иде на певањ 
Хајдете.{S} Тражимо вас.{S} Треба да се журимо на Дунав.{S} Сад треба скоро и топ да пукне.</p> 
ујаком, па се диже, да иде.</p> <p>Куда журиш?{S} Седи, да разговарамо, – задржава га попа. – Н 
о, враг их и с девојкама, по најновијем журналу, не стиди се прве госпођице.{S} Она ти напуни с 
 око кокошака, мисли, ко је он је.{S} А жустра младица поред њега тако се препанула, да се неје 
а намесити...{S} Цео свет, за Бога зна, за што је Тинкин муж пропао и заблудио у свет!</p> <p>И 
и.</p> <p>- Интелигенција и госпоштина, за бога, још није све једно, то ћеш тек допустити.{S} У 
о га је изневерила, ах! – и она... она, за коју би...</p> <p>Невера!{S} Ње ради подноси он те м 
е.{S} Још му ниси ништа говорио.{S} Та, за име света, ујак си му, мора те послушати... (Утре су 
, – поче она већ мало нестрпљиво, – та, за то сам ти га и послала.{S} Да сте, велим, на само.</ 
 толики пут:{S} Па баш сад?!</p> <p>Та, за који дан ће да буде велика беседа у корист преноса п 
</p> <p>– Шта је?{S} Шта је?{S} Шта је, за бога?</p> <p>– Од кад ја вребам арамију!{S} И једва  
одмахну главом:</p> <p>– То је за мене, за сад бар још, тек само празан разговор!</p> <p>Сад ве 
дође и девојче само поквареније. „Дете, за Бога, не треба ни да зна, да и тако што има на свету 
ико пута питала и брацу и сеју, кад ће, за Бога, већ једаред то почети?{S} Али Јован се одсмеје 
 јавни живот, па да не зна за Карловце, за „српски Сион“?</p> <p>Ко не зна, да је ту српска пат 
ега кадгод нешто!{S} Две јаке, до душе, за вратом не ће имати никад, јер... за тај хлебац, што  
а. </p> <p>Попина Јелена...{S} До душе, за госпођу Јелисавету говоре не знам ово оно.{S} Али де 
нко ташт.{S} У тој дивној Фрушкој Гори, за којом је толико чезнуо, као за својом колевком, осет 
на знајући за његов лепи српски обичај, за његову страст у наздрављању.</p> <p>– Молим, да ми с 
о, кад има макар само један кутак свој, за који сме рећи: „Ово је моја слобоштина; ово је моја  
брата.{S} Ти си друго што.{S} Боже мој, за што си на један пут таки?</p> <p>– Иза рогља се зачу 
ише ни учитеља.{S} Хм, хм,!{S} Не знам, за што би Тинкина сина трпила Јеца у поп-Стевиној кући? 
е она, Јелена, нагла у Карловце за њим, за Стајићем!</p> <p>Што јој већма долази у главу, да је 
 једва жедни благајник. – Ако је дошао, за цело је донео и коју боцу из Варадина.</p> <p>Ја сам 
иче, шта свет говори; оне живе, дакако, за своју децу, па – види Бог!..</p> <p>Даринка се и Јел 
 </p> <p>За што?{S} Мој господине, ето, за што! –вели Јеша. – Мој конкурент, онај Јуда код цркв 
ривезала кола, у којима беше његов лес, за воз, који требаше доћи у Нови Сад још у јутро.{S} Не 
и доста колача намесити...{S} Цео свет, за Бога зна, за што је Тинкин муж пропао и заблудио у с 
аги, срдито својом руком Бранкову руку, за коју се држала.{S} А по речима и нагласку за цело јо 
 не спремају децу, кад их шаљу у школу, за раднике него за господу, а и не разабирају, је ли им 
тке на вис убавога Стражилова, које му, за ђаковања још у Карловцима, тако беше омилело.{S} То  
јој жао на њега.</p> <pb n="40" /> <p>- За што, госпођице?</p> <p>Бранко се не довија ни из дал 
..{S} Тек...{S} Доста је то од њега,... за сад доста.</p> <p>Поред сенице се „нешто закрши, као 
ше, за вратом не ће имати никад, јер... за тај хлебац, што га је он себи изабрао, не пријања, б 
 како се зна, исповеда се <pb n="62" /> за члана српске омладине и народњачке странке, те држи  
чисто стужи човека.</p> <p>– Да, да!{S} За вечеру радованца!- пристадоше сви у глас.</p> <p>Бла 
х земних остатака Бранка Радичевића!{S} За Бога, мама...</p> <pb n="12" /> <p>И опет бадава!{S} 
ао враг. (Понда окрену други ветар).{S} За Бога, Стефане, – удари госпођа Јеца кроз плач, – ниш 
мисао.{S} Да уда своју кћер за њега.{S} За цело мисли, да би је тако усрећила.{S} А оно девојче 
 тај наш **Бранко је грдио калуђере.{S} За то је он наш идеал.</p> <p>– Јесте ли ви читали њего 
у песму, што је човек уме замислити.{S} За што да не буде срећна? </p> <p>Понда му се мисао пон 
, где народ не стоји економно добро.{S} За то сте ви ту, па учите народ,... да, учите га!{S} Тр 
<p>– Кад је то било?</p> <p>– Синоћ.{S} За то је гост брже и погодио, куд се иде из Брајковца н 
ринка и Јелена се ухватиле под руку.{S} За њима иде Јован с Бранком. </p> <p>Њих две ћуте.{S} Ј 
 да зна, да и тако што има на свету.{S} За њу нису још таке ствари!“</p> <p>Но претерана бојаза 
и.</p> <p>Мој син ће, – одговори она, – за цело лакше поднети, да је син оца лоле; али да бацим 
и до беседе!</p> <p>– Ја сам, – вели, – за то већ стара, а ти си ми, кћери моја, још млада. </p 
нику опет притиском руке, и занесе се – за песмом, па паде у неку сентиметалност и кокетно погл 
ештала у колима.</p> <pb n="13" /> <p>– За Бога, мама, шта ће ти опет муф у сред лета? – љути с 
 ти ме зовеш. - </p> <pb n="35" /> <p>– За бога, – поче она већ мало нестрпљиво, – та, за то са 
Јелена, па истрже своју руку. </p> <p>– За што, молим...{S} Жао ми је... замуца Бранко, застао, 
S} Од кад се ја окљувам, па...</p> <p>– За тебе би штета било.{S} Ти ниси рођен само за себе, в 
 Отишао је, – рекла би Јелена.</p> <p>– За што је отишао – рекла би Даринка. </p> <p>Али као да 
мена из Брајковачке прошлости.</p> <p>– За то ли се продобрила Јеца на поп-Стевина сестрића! –  
да избегавам с тобом разговор.</p> <p>– За што, душо</p> <p> Не знам.{S} Ја не разумем њено пон 
то само да оде тако из ненада?</p> <p>– За што?{S} Така ти је данас омладина.</p> <p>–- Куд нас 
ћи, већ на прагу, да буде свој човек, а за толико година до сад не запита ни самога себе, како  
е, и то неје немогуће, неје ни ружно; а за истинитост јамчи сваки за себе.{S} Али хтети на тај  
га загрлио.{S} И пева му: „Нит је Шваба за гајдаша, нит је Србин за бирташа!“</p> <p>А и Марко  
још навезли на отворено море, где борба за живот као вихор диже и ваља вале то себичних страсти 
лику берба, како пазар, колико је шљива за ракију натресла, и тако штогод.{S} Ја јој се дивим,  
аква немирна санка.{S} Ако снива, снива за цело о својој декламацији, о „Бранковој жељи“.</p> < 
мом.{S}Ја, до душе, немам толико чуства за општу ствар, немам наклоности, да исправим свет раме 
ради, она и ужива; па што ради, зна, да за себе ради.</p> <pb n="53" /> <p>И да је когод рекао  
и она то, па му напомиње:</p> <p>– А да за то сам га тамо и послала</p> <p>– Александра?</p> <p 
примети безбрижно Јован.</p> <p>– Па да за што више од по века проводиш за скамијама, а над књи 
увише!{S} Шеснаест година, па још млада за беседу!{S} А била већ и пре тога као ученица више де 
p>– Падају л ти те мисли на памет ваљда за то, што се видиш сада у овом обиму?{S} Брате, ја се  
 право. </p> <pb n="57" /> <p>– Е, онда за цело има право.</p> <p>Јелена не примећује горки под 
младинска, баш са свим омладинска идеја за жедне ђакеле, што је Бранко певао: вино, гајде, тамб 
о оно.{S} Али девојка неје лоша прилика за сеоскога трговца.</p> <p>Ту је сад и та варошкиња, Д 
 код тетка-Тинке.</p> <p>Нова неприлика за Јелену.{S} Као да је данас заборавила и на Брајковач 
 је: госпођа Јеца просила вашега Бранка за своју кћер!</p> <p>Јован прсну у смех.{S} Чак и беле 
оде, ма да се колико пући, вели Рашићка за Стајићку.{S} Само да се већ једног дана прошетају де 
ао већ у нос:{S} Ова наша– вели Рашићка за Јелену, своју кћер, – још је невина, дете је; а он п 
 треба.{S} Но за то Зорка мора да трчка за њом из собе у собу.</p> <p>У Даринку ушао цео дан не 
никад празних руку.{S} Мајсторица трчка за њом, да и она што прихвати.</p> <p>– Да нисмо штогод 
е знам, што се толика хука и бука дигла за тог ђачића;“ а на некаквог Мушицког и Рајића, не зна 
ки!</p> <p>– И ти се под старост повела за духом времена!</p> <p>– Стефане! – на то ће Рашићка. 
ве мелодије.</p> <p>Јелена би се занела за њима, те би час удесила, па тихо певушила уз уздрхта 
 то доба никада га неје успомена понела за покојном Стазом, његовом Анастасијом...</p> <p>Кад б 
се уверио, да се и сама гошћа одушевила за „ту идеју“, што би рекао Раја Јовановић, па макар по 
 на срце, обојица савесно кроје једрила за пловидбу и кују котву, која има кад тад да их овде и 
ти се и стала на потегу, па се ухватила за лотру, да се попне на кола. </p> <p>Даринка се већ н 
ева!</p> <p>То је госпођа Рашићка нашла за добро, да извије, када је дошла, да врати „физиту“ С 
наврило, да Јелену по што по то удам ма за кога.{S} Има она каде и чекати.{S} Али као велим, он 
је неје приметио, не само што се и сама за времена скрила, већ и пун сен округле багреме, једне 
олевком, осетио се туђ, самохран. „Тама за мном, тама преда мноме, а највећа у срдашцу моме“, з 
 Само да јој не би ко рекао, да ту нема за њу места!</p> <p>Млади трговац се окљува, како би и  
бови и грлице јатомице залепећу крилима за каквом савуљагом, па се витлају око ње, а она их зав 
већма пријања; па готово прирасле једна за другу.{S} Па имају, о чему да и разговарају.{S} Јест 
 млад човек, прилика таман као наручена за њену Јелену.</p> <p>– Пак?{S} Шта сад?</p> <p>– Па б 
</p> <p>Је ли могуће, да и кћи њена зна за те материне вигове, кад се свагда онако наметљиво по 
и; само му мило, што види, да народ зна за Бранка, да је и народ осетио жељу Бранкову.{S} То ве 
забира за наш јавни живот, па да не зна за Карловце, за „српски Сион“?</p> <p>Ко не зна, да је  
о.{S} Неје га више ни тражио.{S} Он зна за цело, где ће опет наћи свој прави цвет.</p> <p>Из ми 
тад поткрасти из груди уздах, а нит зна за што, нит зна камо.{S} Као да је нека слутња или жеља 
уди... и гора и боља од мог сина.{S} Па за што не би и он:{S} Нек сврши гимназију, па, ако Бог  
и самога себе, како је том дечку?{S} Па за чију љубави сада“.{S} Кукавни човече!</p> <p>За то л 
идиш да ствар није свршена.</p> <p>– Па за што само да оде тако из ненада?</p> <p>– За што?{S}  
е, па истерала ћуриће из врта и затвара за собом вратаоца, а кола у двориште.</p> <p>Загледала  
ко беру берачице.{S} Ту је мала тестера за навртање и скрњивање воћака; ту вазда још друга што  
ли и једнога Србина, који иоле разабира за наш јавни живот, па да не зна за Карловце, за „српск 
номе, што се њега тиче, а мало разабира за оно, што је било и шта ће <pb n="32" /> бити у свету 
бијеној канти“, и бележник га протежира за писара.{S} До сада је увек оправдао оно уздање, које 
ас немају ни појма о томе или се сматра за срамоту, да се један свршен универзитетлија може вра 
а тузи угове, већ се болном душом хвата за њихне трагове.</p> <p>Бележник се смеје лудом послу. 
па заборавио, каква му је задаћа задата за вечерас.{S} Вук длаку мења, али ћуд никада.</p> <p>Н 
х рекла, да је то дете рђаво, вели Ната за Јелену Рашићку.</p> <p>– Није; ал она ће начинити од 
 куд ће с дететом.{S} Пита сестра брата за савет. </p> <p>Да га да, вели поп Стева, у Јазак за  
свога „вишег позива“, па вели:{S} Штета за госпођицу Јелку, што нема прилике да ступи на позорн 
курмахере?{S} Треба јој!</p> <p>– Штета за дете.{S} Добра је срца.{S} Ја је знам.{S} Имала сам  
о дрзак, да каже, како је „вечита штета за уметност, што госпођица Јелена нема прилике, да ступ 
у грудима народнима, где је нашла места за вечита времена слава прошлости, и идеја будућности,  
е зна, скупо бије платио, – вели Катица за госпођу Јецу. – Медом залива, а да лизнеш, очемерила 
је за њега адвокација.{S} Неје му нарав за то.{S} Та, адвоката и онако има већ и сувише.{S} А у 
>“ од Милована Видаковића и „<title>Крв за род</title>“ од Милованова „посинка“ Јакова Игњатови 
ећ видим, шта је!“ мисли благајник, кад за вечером и после вечере заређале здравице, као да му  
звони, па хајд опет кући или у виноград за својим послом, ако не оде у поп-Стевину сеницу, где  
.. сви купују код њега, код Јуде, и мед за божићну чесницу и зејтин за кандило, што ће да припа 
ану, па џаковима вуку Јуди, те дају буд за што, као да има слепога миша под прагом, или их медо 
штво треба само да пева.{S} А он погибе за младим друштвом.{S} Него да не увреди кога, ако би д 
, што је наручио неке савршеније ножеве за навртање воћака и неколико ђерзонака кошница – тек „ 
ој се мисли, Боже, на све стране, а све за њеном децом и својом невољом.</p> <p>Госпођа Ката ос 
у.{S} Да, о томе!{S} Треба писати књиге за народ, треба учити народ да држи новине, па да се уч 
шкарити се по варошима, па писати књиге за народ, поучавати народ, водити политику за народ, ди 
говори Јелена. </p> <p>Не води ти бриге за господина...{S} Бранка.{S} Он ће већ доћи, – рече Да 
о је то у нас мода, што бојаги „не раде за народ“, а школовали се о „народном“ новцу, јер исти  
, као и они, који се не хвале, да „раде за народ“.{S} Свештеници, које му драго партаје били, т 
у душевну акцију.</p> <p>– Цео свет иде за тим, да има што више интелигентних људи.</p> <p>- Ин 
p> <p>– Разумем! – одговори Трива и оде за својим послом.</p> <p>– Като злато, – опет ће Ната К 
их смела?– дода још ова друга, што нађе за вредно, да и себице увери госпођу Нату, како је поуз 
и и имао, – примети Рашићка. – штета је за њега, да се потуца и пребија по селима.{S} Ја то и о 
 повући реч на траг.{S} А повукао би је за цело, као што се већи у себи повукао, кад се састао  
ко донео пива.{S} А писар опет нашао је за вредно, да сам своје ножно тај глас однесе до највиш 
рлатани, денунцијанти...</p> <p>– То је за то, што наши родитељи не спремају децу, кад их шаљу  
p>Бранко одмахну главом:</p> <p>– То је за мене, за сад бар још, тек само празан разговор!</p>  
ђа Рашићка.</p> <p>– Збиља!{S} Па ту је за цело и она.</p> <p>– Не знаш ништа?</p> <p>– Шта да  
 или их медом залаже.{S} Па шта им даје за то Јуда?{S} Шта мислите Бофл, сам бофл, господине мо 
ом сву мудрост.</p> <p>– И мати му даје за право. </p> <pb n="57" /> <p>– Е, онда за цело има п 
 самога Стражилова, као да нико не хаје за жарко јулијско сунце, што је прижегло свом снагом. < 
е стране потока.{S} То јој је најмилије за све време, како устане, па док не легне.{S} Овим час 
то јест, писар је уверен, да Србин није за тенористу.{S} Јер тенор не спада у особине српскога  
, ако не ће учени људи?{S} И онако није за њега адвокација.{S} Неје му нарав за то.{S} Та, адво 
ју на свој рачун.</p> <p>Старије остале за столом, па, кад ушле у прави разговор, узеле да прев 
бог ме, кад сте се и ви женске успалиле за омлатином!- вели попа смешљиво; а госпођа Јеца га ви 
а тако мио!{S} Сама мама рекла је после за њега „фини младић!“</p> <p>Осврћући се то за орлом,  
теван, Бог ме, не показује ни мало воље за шалу.{S} Тако сухопаран човек и не зна, шта је шала. 
како ми се мука моја награђује.{S} Коме за љубав; Могла сам ја и без тога лепо и красно живети, 
 њена суда као да највише стрепи.{S} Не за то, што би се бојао, да она више зна, него он; него  
да га се нахвали.{S} Још да јој испадне за руком, да и Бранкову матер превари, да дође, те јој  
 пазухом, као да би их скрио, она седне за гласовир, те му мами сад нујне сад <pb n="16" /> бру 
 обраницу, па хајд у варош, па се одене за целу годину..{S} Понда шта ћу?{S} С њом зло, а без њ 
аживела јединица мезимица, па мати гине за њом.</p> <p>Давно је било, кад „се одбила“ из куће с 
ико да је избегавала, да лепу реч рекне за њега пред кћерком.</p> <p>Могао би и у вароши где би 
, да Бог ме.{S} Додијало им овде гоњење за веру као и у Турској, па се просто одселили у Русију 
а пријавити; не пријави л се, сматра се за мртва.{S} И ти си решена онда брачних обавеза према  
већ један поред другога.{S} Запитаће се за јуначко здравље, поздравиће се као добри пријатељи.{ 
 поче урлати разне гласове, поводећи се за учитељевом виолином.{S} Али кад бележниковица закреш 
рећна? </p> <p>Понда му се мисао понесе за Даринком.{S} Усамљеном, као што беше, даде му се шир 
, а не; те гласао за овог посланика, те за оног; то било автономије, то не било је; па казао: д 
ити политику за народ, дизати позориште за народ, а нити они познају народ, нити народ разуме њ 
у уметност!{S} Госпођа бележниковица ће за љубав господину Јаковљевићу.{S} Млади грк Брајковачк 
о како му драго, Бранко Радичевић сјаће за вечита времена као трећа звезда уз Вука и Даничића н 
ио, да је она, Јелена, нагла у Карловце за њим, за Стајићем!</p> <p>Што јој већма долази у глав 
скога што пчеларскога оруђа, као ножице за скидање гусеница, нож за подрезивање кошница, будак, 
>И тако се искупило прилично друштванце за певачки збор.</p> <p>Све то учитељ покупио и наговор 
Јована с његовима.{S} Тетка му је, рече за госпођу Нату, врло ваљана душа; а о њеној кћери, о г 
својим путем.</p> <p>„Јогунаст“! – рече за њега поп Стева, кад се разиђоше из сенице.</p> <p>–  
ођица Даринка („Изврсна певачица!“ рече за њу Јован Јаковљевић) и госпођица Јелена попина („Без 
попина („Без њене можемо ни маћи!“ рече за њу учитељ Милан Кнежевић).{S} Али те две „звезде“ тр 
ђа, као ножице за скидање гусеница, нож за подрезивање кошница, будак, ашов, мотика и тако даље 
} Прекрстила их обоје изнад главе.{S} И за тим опет на прстима изишла из собе...</p> <p>У том ј 
оришта, па онда – ево среће и за њега и за српску позоришну уметност!{S} Госпођа бележниковица  
, да јој то врати бар за један или ма и за два дана.{S} Надала се гостима још синоћ, али не дођ 
а. </p> <p>– И чува га бог ме; па има и за што.{S} Нек љуби и стопе поп-Стевине.</p> <p>Чујем.. 
р.{S} Побринула се та добро и за себе и за њу.{S} Знаш ли ти, да ће она израдити код поп-Стеве, 
алног газдовања.{S} Данас... данас се и за то тражи интелигентан човек, човек... не „господин“! 
однога позоришта, па онда – ево среће и за њега и за српску позоришну уметност!{S} Госпођа беле 
, његова најмилија тема, о томе, како и за што наш народ пропада; Јеша воли да „политизира“, ос 
за њену ћер.{S} Побринула се та добро и за себе и за њу.{S} Знаш ли ти, да ће она израдити код  
ше у шали, – кад већ знаш и за зубачу и за филоксеру.</p> <p>– Шала на страну, Бранко.{S} Ал ме 
ти Бранко више у шали, – кад већ знаш и за зубачу и за филоксеру.</p> <p>– Шала на страну, Бран 
ар милостивој госпођи бележниковици. (И за писара, дакле, хвала Богу, добар знак, да се раскрав 
рихватим економију.{S} Ја осећам у себи за то воље, па мир!</p> <p>– Казао сам ти, што ја о том 
<p>Поп Стева устаде и изађе, па забрави за собом сеницу.</p> <p>Окренуше један другом леђа, па  
скиње, која може да се истински одушеви за нешто.{S} Нешто му говори, да то девојче има осећаја 
оже сачувај!{S} Само... ко хоће да ради за народ, мора живети с народом; а не башкарити се по в 
о је био Бранко Радичевић, шта он вреди за наш народ и шта значи ово величање његова спомена.{S 
е ни ружно; а за истинитост јамчи сваки за себе.{S} Али хтети на тај рачун прославити се и пост 
или јазавац какав, можда би и жртвовали за њихову љубав какво тане.{S} А овако избацили неколик 
само, биће ту...!{S} Учитељ је сад мали за њену ћер.{S} Побринула се та добро и за себе и за њу 
а је била... – разнежи се попа, па вели за Јелицу.</p> <p>– Да, да!{S} Сећам се...{S} Трчкарала 
а, што може да мечи као „Прави Рус вели за њега увек писар.</p> <p>Једаред му примети: </p> <p> 
 Да је когод дао што за душу његову или за жену му и сина, и њих би метнуо на кеца или продао з 
>Ја сам му рекао, до душе, да се спреми за село, – дочека исто тако и жедни писар.{S} Онда ћемо 
.“ Он зна само за матер своју и више ни за какво добро. </p> <p>– Да, и опет велим, – узе опет  
 грчета.{S} Тај не ће бити паметнији ни за длаку...{S} Но, но,... поче бележниковица. </p> <p>У 
ик, мимогред буди речено, не трпи то ни за живу главу.{S} Као да ми ту седи!{S} Вели увек па се 
планини, знате, може лако да се промени За час киша пљусне, – примећује онај.</p> <p>Било би шт 
вори, да не дође какво дете, те не купи за новчић свирајку од шећера, или какав цигару за два н 
у оној кући врата затворена.{S} Не мари за нова познанства.{S} Оно јесте, да му не би било први 
ци се чине и невешти, а ти, учо, издири за народност, па кад ти треба дати хлеба, „даће бог!“</ 
...{S} Ето видиш; шта би ти било, да си за годину две дана мој капелан, па временом мој наследн 
 да га држи на Брајковачком селу, удеси за прост народ.{S} Хоће – да му каже, ко је био Бранко  
ила, да јој се и једно дете мора везати за село.{S} Не ће се кућа Гојковића ископати, док је ун 
ду, на омладинца, који га може исмејати за „најмудрију“ реч.{S} Лакше би му било, чини му се, н 
исан.{S} Кад буде време, даћу се бирати за посланика, било у Карловце било у Загреб,... ал хоћу 
 дадне, таман ће ти у добри час доспети за капелана.</p> <p>Јест, и ја то мислим...{S} Али... н 
ш који пут...{S} Сутра се можеш вратити за хладовине, кад хоћеш, пут је добар, а сад ти иде под 
ти по сахата, – примети му жена знајући за његов лепи српски обичај, за његову страст у наздрав 
д куд морамо да набавимо.{S} Алати наши за најобичније наше потребе носе на себи туђински печат 
је долазак сека–Катиних гостију догађај за Брајковац.{S} Па сад још тим више, што се слегло на  
p> <p>Да га да, вели поп Стева, у Јазак за манастирског ђака...{S} Наопако, зар да га мати жива 
ави с њом.{S} И он, до душе, вешт момак за таку прилику:{S} Али и она не зна, шта да каже. </p> 
ње, ако у опште и звони, но највише тек за то, да бабица и кума, ако би се десило тог дана какв 
нце.</p> <p>Поп Стева приденуо и ручник за рупицу испод врата у своју хаљину.{S} Госпођа Рашићк 
е чула, како хладнокрвно затвара учитељ за собом врата на школском здању; заплакала се, <pb n=" 
најпре питати матер и чику. „Ја не знам за што, али чики није нешто право.{S} Све вели, кад чит 
 па да ми њега почастимо!</p> <p>Ја сам за то!- прихвати млади трговац. </p> <p>Синоћ је био от 
на, него он; него што се, не зна ни сам за што, нада, да ће она највише и поклонити пажње оному 
ени се мој позив не допада.{S} Ја нисам за адвоката.</p> <p>Положи све испите најпре; понда ће  
и чули, шта сам вам казала?{S} Ја нисам за вас „госпођица“ Јелена, – понови девојче.</p> <p>– М 
и, да исправим свет раменом, „да плачем за туђим насилима“, и тако даље.{S} То су све формалнос 
с тера, да морате</p> <p>– Један другом за љубав.</p> <p> Најпосле оде бележниковица, а отпрати 
скуства, да је хладан сир с црним луком за њега најбољи лек против мамурлука.</p> <p>Благајник  
 неје изнуђено ни чим до правим заносом за идејама, и правом српском љубављу за своје, то му го 
/p> <p>– Воља и осећање да сам способан за рад.{S} Кад год сам код куће, све ме више жеља вуче  
 и не разабирају, је ли им син способан за какву душевну акцију.</p> <p>– Цео свет иде за тим,  
, ваљда, кад је видила, да је мој Јован за њу кисело грожђе, а она окренула опаклију...{S} И са 
 по занату ћурчија.{S} Леп занат, таман за село!{S} Да се држао тога, па да га види Бог и њега  
еђује, толико је уздисао и био несретан за својом покојном...</p> <p>Дође у Брајковац госпођа Ј 
шао је сам попа у Карловце и нашао стан за Тинку згодан, како ће моћи и по неколико ђака држати 
жен је, страшно понижен.{S} Човек рођен за виши позив нема готово ни свога имена данас.{S} Писа 
у његову рожданику пише, да је он рођен за „виши позив“.{S} Тај виши позив он је већ и вршио ка 
станак“, ма да си ти данас тако занесен за Бранком.</p> <p>– Омладина се брзо отрца, кад пре вр 
 „Нит је Шваба за гајдаша, нит је Србин за бирташа!“</p> <p>А и Марко загрлио њега, па пева с њ 
Јуде, и мед за божићну чесницу и зејтин за кандило, што ће да припали пред свог свеца...{S} То  
ина, и њих би метнуо на кеца или продао за вино ил ракију.{S} Него док трајало и његове и женин 
ој Гори, за којом је толико чезнуо, као за својом колевком, осетио се туђ, самохран. „Тама за м 
лигентнога човека, који не би разабирао за јавне ствари.{S} Него омладина, а ту се у нас рачуна 
с.{S} Старији свет се особито разабирао за њу.{S} У сека– Катину децу већ сад гледе као у велик 
ева, поп: а придиковао, а не; те гласао за овог посланика, те за оног; то било автономије, то н 
на ту страну, па му вуче и душу и мисао за Даринком.{S} Јелена живахна, разговорна, искрена и с 
.{S} Тек ако ће га кадгод завести мисао за којом новином у пчеларству и воћарству, колико је он 
во, што неје и он дошао, што неје нашао за вредно, да дође најпре овамо, па сви заједно да иду. 
рексиноћ од ње, а од то доба није нашао за вредно, да јој и речи рекне, осим што је јуче у пева 
ак увек седи и зева код играча.{S} Него за што и не би?!{S} Често се после картања развезе и пи 
у, кад их шаљу у школу, за раднике него за господу, а и не разабирају, је ли им син способан за 
е цвеће да га можда узабере, па га брзо за тим забаци или и изгуби.{S} Или би провирила кроз пр 
"75" /> <p>Благајник као да се замислио за својом чашом, па гасе не тиче ни живи разговор измеђ 
ио, да се повлачи, па мисли, узео би ко за наметање, када би чешће одлазио мећу нове познанике. 
 вам ради?...{S} Ради се, да, али свако за себе.{S} Огрезли смо у гнилости.{S} Нема ни родољубљ 
ру. „Да не је у њему срце куцало толико за свој род, можда би пришио био и златну јаку“, казало 
ти!{S} Па што зарадиш, знаш, да ти нико за тим заплакати не ђе, па ти је слађе...{S} Не ћу да б 
јмљивала детету, кад јој је што требало за ручни рад, што га је Јелена радила у „леру“.</p> <p> 
рекором.</p> <p>Поп Стева се уједе мало за доњу усну.{S} Хтео је да наведе разговор на нешто др 
иже, да некуд зар полети...</p> <p>Мало за тим, па је цело село у сну. </p> <milestone unit="su 
ече банемо тамо?</p> <p>Како се дознало за узрок Бранкова изненаднога одласка, то сам Бог зна,  
о јој је синоћно певање његово прионило за душу!</p> <p>Па збиља!{S} Кнежевић не дође ни вечера 
S} Ми све морамо од туђина да набављамо за своје рођене паре, а пара мало, док потребе све веће 
 излива на својој „бољој половини“ само за то, што је тако несретна, да је његова жена!</p> <p> 
сти: „Штити оца твојего...“ Он зна само за матер своју и више ни за какво добро. </p> <p>– Да,  
Да ко ће, ако он не би!{S} Рају је само за време судбина ћушила у Брајковац, „Богу за леђа“; ал 
а.{S} Онако се народ уме одушевити само за велике идеје.{S} Од надничара, који је можда закинуо 
ој срце, које зна да куца још увек само за маму или ближега којега сродника по крви!{S} Тада би 
бе би штета било.{S} Ти ниси рођен само за себе, већ за... виши позив, – пребаци Јеша писару, а 
>Да није још нас учитеља, који издиремо за вас све, слободно бисмо могли рећи, да је народ сам  
..</p> <p>– Сви ми, штогод учимо, учимо за народ.{S} Наша је интелигенција, или баш ако хоћеш г 
справи и опомене, где како треба.{S} Но за то Зорка мора да трчка за њом из собе у собу.</p> <p 
ић!“</p> <p>Осврћући се то за орлом, то за шевом или грлицом, често би гурнула матер и тргла је 
 целом селу дошли!</p> <p>Догађај је то за Брајковац...{S} Има Брајковац, до душе, своју госпош 
га „фини младић!“</p> <p>Осврћући се то за орлом, то за шевом или грлицом, често би гурнула мат 
 нама не кажеш с Богом? </p> <p>Беше то за Бранка растанак, да је једва чекао, да их се што пре 
беспослене жене.{S} Не ћете тек рећи то за омладину.</p> <p>– А да шта је друго та ваша дерна п 
ратко време.{S} Данас је уторник, а ето за час недеља.{S} Што то нисте пре почели?</p> <p>– Ниш 
кућу и породицу.{S} Да је когод дао што за душу његову или за жену му и сина, и њих би метнуо н 
се крај с крајем, како се отац побринуо за своју породицу, а како би овака два самохрана женска 
право је и поштено, да јој то врати бар за један или ма и за два дана.{S} Надала се гостима још 
е.{S} А Бог ме неје баш ни обична ствар за Брајковчане пиво, па још у боцама.{S} Господа га ина 
села!</p> <p>Бранко Стајић примио ствар за готову.</p> <p>Пред сутон кренули кући.</p> <p>– Сто 
оћи на таку мисао.{S} Да уда своју кћер за њега.{S} За цело мисли, да би је тако усрећила.{S} А 
нике, изволели су толико пута бити гост за Јаковљевића столом.{S} У последње време гонио је Игњ 
ило.{S} Ти ниси рођен само за себе, већ за... виши позив, – пребаци Јеша писару, ал не знаш, го 
јешта.{S} Кад је јесенас дошао Кнежевић за учитеља, то није било дана, да тај није био ма на пр 
} Одушевљеније прихваћа борбу у друштву за срећу другога, снажније се одупире разним неудаћама, 
е знам ништа друго, до да се молим Богу за тебе.{S} Шта ти ваља радити, то ти треба већ сам да  
време судбина ћушила у Брајковац, „Богу за леђа“; али у његову рожданику пише, да је он рођен з 
у, или што је и она као у опће што кажу за женскиње, у конзаквенцијама својих премиса увек досл 
о даме, што им се шлајери тако лепршају за њима..</p> <p>Попина Јелена хтела одмах за Зорком да 
аздравља по милој вољи, ређајући серију за серијом.</p> <p>Једва око поноћи дошао и Дабижић до  
шао у Брајковац, на ујаков позив, ујаку за љубав, да неје ту и Јован и да не осећаше збиља потр 
народ, поучавати народ, водити политику за народ, дизати позориште за народ, а нити они познају 
ју се држала.{S} А по речима и нагласку за цело јој жао на њега.</p> <pb n="40" /> <p>- За што, 
 Јелисавету, иначе госпођу Јецу Рашићку за руку, па пођоше у кућу.</p> <p>– Бранко је фини млад 
, него што је урадила, те свршила школу за учитељицу, па као учитељица дошла у Брајковац.</p> < 
ом за идејама, и правом српском љубављу за своје, то му говори искреност на њену лицу, то му св 
љубља, безлобне младости. ·</p> <p>Њему за уздарје подиже народ српски из благодарности само гр 
ић свирајку од шећера, или какав цигару за два новчића, да недељом бар господски пуши у колу пр 
 и то пар екселанс Талијана.{S} Срби су за средње гласове.{S} Бас – ту је, мој брајко, баћушка  
еје ни у Брајковцу, од како је дошао ту за свећеника.</p> <p>Бранку дуго време поред таквога ра 
Стеву, <pb n="95" /> да говори сестрићу за Јелку, шта је све поп Стева говорио, како се ломио,  
и најпре мала бела ручица; па се од мах за њом указа мила главица са црном пуном косом и у глав 
њима..</p> <p>Попина Јелена хтела одмах за Зорком да потрчи пред Даринку.</p> <p>Али је задржал 
 да сад тек почиње да нагађа.{S} Па баш за то треба да му каже, како мати хоће, мати хоће а не  
ђа Јеца кроз плач, – ништа се не бринеш за дете.{S} Још му ниси ништа говорио.{S} Та, за име св 
ну у вурштлпратеру?!{S} И ти се заводиш за аукторитетима!{S} Е, па да Бог ме: <foreign xml:lang 
– Па да за што више од по века проводиш за скамијама, а над књигом?</p> <pb n="24" /> <p>– Да с 
оспођа Ната и госпођица Даринка!{S} Још за живота купио кућу у вароши и настанио се тамо.{S} Та 
 Не волим нешто, што је отишао Бранко. (За њих у кући Бранко неје био „господин Бранко“ или „го 
ote> <l>Дух времена сад је таки,</l> <l>За слободу с диже сваки.</l> <l>Бела вила ори глас:</l> 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>За вечером поп Стеван крупно мисли.{S} Нико речи да про 
и исмева, то је гадно, то је... </p> <p>За јамачно је и опет Рашићкина папуча потапкала по поп- 
 у један мах као по договору... </p> <p>За Брајковачки певачки збор, дакле, били су сви уверени 
ош кад наиђе на паметна човека. </p> <p>За што?{S} Мој господине, ето, за што! –вели Јеша. – Мо 
љубави сада“.{S} Кукавни човече!</p> <p>За то ли га, дакле, обасипа толиком нежношћу и пажњом н 
 па то су и грла,... мој брајко!</p> <p>За то благајник ужива, што може да мечи као „Прави Рус  
тева проводаџисао свом сестрићу.</p> <p>За одрешене језике предмет је то, наравно, благодаран,  
сеницу, кад сте тако радо у њој?</p> <p>За мене је, синко, добра и овако.{S} Ја сам је из темељ 
 то и споменула, не би смела запитати: „За што је отишао?“</p> <p>Тек обадвема беше у тај мах Б 
е вечере оде госпођа Рашићка с Јеленом „за послом“.{S} Оста сам ујак с нећаком.</p> <p>– Да, да 
стране препелица пућпуриче.</p> <p>Така забава је дивно пристала Даринчину срцу.{S} А преко њег 
“ А и деца се виђала тамо на официрским забавама.{S} Па се деца још већма заволеше, замилова се 
ућицу, те стрмоглавце у њу!</p> <p>Таке забаве имала је Даринка целим путом.{S} Па што сунце бл 
 Није човек увек расположен, да другога забавља.</p> <p>Господар начеоник, стари пензионирац... 
сведоци, колико се у истини прави народ забавља о том догађају...</p> <p>Сад се три млада прија 
 Даринка, нестрпељиве, па отишле, да се забављају на свој рачун.</p> <p>Старије остале за столо 
p>– Ви се заиста, госпођице, врло добро забављате, – пребацује јој учитељ; – у вече са мном, а  
о да би да се скрије.</p> <p>– Несмо ми забадава изостали толико, – одговори Бранко.</p> <p>Кад 
 да га можда узабере, па га брзо за тим забаци или и изгуби.{S} Или би провирила кроз прозор, к 
е да прави места Јовану уза сто, не бил забашурио, што његова лепша половина наговештава.</p> < 
ити.</p> <p>И попа, и Рашићка, и Јелена забезекнуше се на те Бранкове речи.{S} Попа и Рашићка с 
ан сад тек не зна, шта да мисли, већ се забленуо час у бележника, час у бележниковицу.</p> <p>П 
е негде удавио.{S} А говорило се, да је заблудео у свет.{S} Тек Тинка дахну душом.{S}Неје јој,  
Бога зна, за што је Тинкин муж пропао и заблудио у свет!</p> <p>Исто тако неје могла, а да не у 
ад је „дорастао до копља и до коња“, он забоде копље у ледине, па, ако је нешто свршио, све на  
ну. </p> <p>Рашићка осети, колико га је заболело, а познаје га скроз и скроз.</p> <p>Да говорим 
разговара с њом.{S} А кад је у друштву, заборави, шта је хтео, али осећа, да је питомији према  
 Даринка је поцрвенела до иза ушију.{S} Заборавила, и да навуче дубљена очи махраму, што је пре 
.</p> <p>– Шта?{S} Како могу рећи?{S} А заборавила си... </p> <p>Јелена се убезекну.{S} Хтеде д 
.</p> <p>Није дуго тако потрајало, па и заборавила, како јој немило било, што су пошли из варош 
неприлика за Јелену.{S} Као да је данас заборавила и на Брајковачко певачко друштво и на сврху, 
 што прихвати.</p> <p>– Да нисмо штогод заборавиле? – пита госпођа Ната, а крсти се и стала на  
мпа!</p> <p>Размахнуо се поп Стеван, па заборавио, каква му је задаћа задата за вечерас.{S} Вук 
у о породичној срећи, о раду, о борби и заборавио, што рекао ујаку: „Поштен човек треба најпре  
да се одмори.{S} Готово да је био већ и заборавио на ујака; а кад га се и сетио, неје имао пово 
 у статус кво.{S} Но он сам још увек не заборавља свој „виши позив“ па стоји у Брајковцу још ув 
мељ политичкој и државној слободи донде заборављенога српства.</p> <p>И политичку слободу и књи 
ће.</p> <p>Поп Стева устаде и изађе, па забрави за собом сеницу.</p> <p>Окренуше један другом л 
} Он се чуди, како да то више власти не забране.{S} А као да се тврдо узда, да ће, ма у последњ 
p> <p>– Нисам.{S} Не смем.{S} Бојим се, забранила би ми са свим, да се и састанем с тобом...· Д 
узда, да ће, ма у последњем тренутку, и забранити.</p> <p>– О, моја ће мама мени већ дозволити, 
 данас уловио дивљег вепра у спахинском забрану.</p> <p> Мачак се стропоштао с голубињака и тре 
лежниковичину оку неје се отела та њена забуна ни учитељев осмех, па намигну на Јована.</p> <p> 
ди се; немој да се срдиш.{S} Ја се увек забуним.</p> <p>– Прелетео бих био; али нисам могао пре 
Бранка од Беча, као и целу светковину у забуну.{S} Тако Бранко преноћи на Пештанској станици, м 
ангуба и беспослица.{S} А сума сумарум: завађај брата с братом, сина с оцем, и тако даље.{S} Ко 
преда мноме, а највећа у срдашцу моме“, завапио је негда његов велики имењак.{S} Туга се нека с 
вуљагом, па се витлају око ње, а она их заварава...{S} Над стрништем или над ливадама надлеће с 
скопчава огртач“, то чупа с ногу велики завежљај.{S} Баш читав посао!</p> <pb n="19" /> <p>У то 
имци Талијини распрштали којекуда, њега завеја мећава једне зиме голог и гладног у заветрину у  
ми на омари ноге по прашини.{S} Прашина завејава у кола, па се мота испод коњских копита као см 
{S} Па се у жалости својој, кажу, био и заверио, да не ће никад довести у своју кућу страну жен 
ајмилије мисли.{S} Тек ако ће га кадгод завести мисао за којом новином у пчеларству и воћарству 
еја мећава једне зиме голог и гладног у заветрину у Маркову крчму у Брајковац; ту се препоручи  
се мота испод коњских копита као смет у заветрину.</p> <p>Нигде живе душе.{S} Као да се све, шт 
 сад још у школу,... ух!{S} Целом свету завиди.{S} Сваки то може, што хоће и како хоће, а он мо 
младост је младост; старост ће јој увек завидити и роптати на њу.{S} Поток хучи и бучи, прави в 
д искупљеним својим вршњацима.{S} А ови завидљиво гледају, гледају и диве се... </p> <milestone 
се! – уплете се бележник хладнокрвно, а завија смотку.</p> <p>– Но!{S} Натарошу! – укори га њег 
вог шпањолског гранда у сред Севиље, па завија по свом срцу, по свом „вишем позиву“, као да је  
е, да је позна. </p> <p>Бранка већ поче завијати у стомаку од толике љубазности.</p> <p>– Е, па 
ила!“ – он се пожури, па узе извијати и завијати: </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја... 
ривена у зелена дрвета као у сиву маглу завијена.{S} Само са црквене куле, где <pb n="23" /> из 
S} Али женске гони нека радозналост, да завире у собу мушкарца неожењена.</p> <p> Даринка, до д 
а, а да као добар домаћин, овде онде не завири, ма само по старој навици.</p> <p>Женска, већ не 
амислили опет саду – пита Јелена, па му завири смело у лице.</p> <p>Бранко се силом насмеши. </ 
} Никада та мени не ће допустити, да ја завирим у њену економију, од како је пало слеме на њено 
 књигу, што лежаше уза њ, а само што је завирио у њу, од како се повукао у попин врт.</p> <p>–  
а препелица, па пућпуриче...{S} Шева се завитлава у ваздух, па високо тамо кличе танко гласовит 
руштво самртницу.</p> <p>Свечана тишина завлада на обали, као да занемеше оне тисуће грла искуп 
} Свећа се угаси, а иза она два прозора завлада мртви мрак.{S} Девојче се са свим дало на прозо 
огословије, та два најстарија просветна завода у српству и с ове и с оне стране Саве и Дунава?{ 
на гајтану у вурштлпратеру?!{S} И ти се заводиш за аукторитетима!{S} Е, па да Бог ме: <foreign  
рским забавама.{S} Па се деца још већма заволеше, замилова се Данило и Ната.{S} И чика Пера бла 
м српско срце!“ говорило се о њему).{S} Заволи га чика Пера.{S} Толико се пута састајао с њим у 
руги занат боље свидео.{S} Карту и чашу заволи већма него спас душе своје, него кућу и породицу 
ion" /> <p>На врху Стражиловачкога виса завршен је спровод. </p> <p>Отпоја се и последња песма, 
читога.. </p> <p>А Зорка нестрпљива, па заврши последњим стихом: „Србадијо не било ти просто!“< 
} Као да се све, штогод дише, под камен завукло или се у земљу урило, тек зар да нађе хлада.{S} 
а мах разгали, па примети, као да би да заглади своју отоичашњу реч, примети благо:</p> <p>– Ал 
о с ногу, па би зар колико толико то да заглади.{S} Неје имао свога сталнога уверења, ни док му 
свој стари грех према сестри и сестрићу загладио, осећао се туђ према њему, туђ, јер и оне срод 
 га сад песницама трти,</p> <p>Јован се загледа у њу зачуђеним погледом.</p> <p>– Бранко?!</p>  
ушицу.</p> <p>Госпођа Ната се милокрвно загледа у своју кћер.{S} Шта ли јој је помислила у тај  
бом вратаоца, а кола у двориште.</p> <p>Загледала се домаћица, ко је. – Јесте л ради гостима? – 
м по њој.</p> <pb n="64" /> <p>Писар се загледао у лик што виси у прочељу. </p> <p>Јован упро п 
 је Игњата, кажу, да се да бирати чак у Загреб...{S} А игуман, док је Игњат узимао манастирске  
ти за посланика, било у Карловце било у Загреб,... ал хоћу да сам независан.{S} Брате, ништа ле 
 га се и сетио, неје имао повода, да се загрева љубављу каквом према њему.{S} Поп Стеван, опет, 
ри бележник, напунивши пуна уста сира и загризавши зелену паприку, – Пукла би на боку, да не ре 
до, ако би гладни Брајковачки пси да га загризу.</p> <pb n="82" /> <p>Али овај пут им неје жао  
, полети на улицу, понда се опет врати, загрли Даринку.{S} И једва једаред ће истрчати и отићи  
 се, па рашири своје голе ручице, те је загрли.</p> <p>– Зар ти још не спаваш, сејо?</p> <p>– Е 
инца и насмеши се на њега.</p> <p>Он је загрли око врата, издиже чашу спрам свеће.{S} Мислиш, б 
мејак сретан, блажен.{S} С осмејком тим загрли је и сан...</p> <p>Госпођа Катица у другој соби  
о тесно било поред њега.{S} Чисто би га загрлила, што иде.</p> <p>Госпођа Рашићка с поља мед, а 
сродника по крви!{S} Тада би на једаред загрлила и ижљубила своју маму.{S} Ако није код ње, отр 
ележник хоће да га бојаги, боцка, па га загрлио.{S} И пева му: „Нит је Шваба за гајдаша, нит је 
 је Србин за бирташа!“</p> <p>А и Марко загрлио њега, па пева с њим заједно... </p> <p>Бележник 
 да јој се изјада, да се заплаче у њену загрљају, па да обадве плачу.</p> <p>И би тако, можда,  
оха Брајковачкога поп-Стевана Радојчића загрмело је, као да је пао у њу гром с ведра неба.</p>  
<p>– Доста ја већ гутам од неко доба, – загрми Рашићка.</p> <pb n="36" /> <p>– Гром и пакао!</p 
 не беше по све тога слободан, – та већ загрози опасност, е дуго прост народ не би имао никакве 
исто тако и под онога, који јој пеленом загрчава сваку кап млека, којим га је одојила, као и по 
рбине!“ – трже се, а кроз храпаво грло, загушено пивушином, једва му проби медвеђи глас, ухвати 
не треба тиха рада, овде треба олујине: загушљивост је ужасна, притисак не да дахнути.{S} Нова  
теван, па заборавио, каква му је задаћа задата за вечерас.{S} Вук длаку мења, али ћуд никада.</ 
е поп Стеван, па заборавио, каква му је задаћа задата за вечерас.{S} Вук длаку мења, али ћуд ни 
зреде, мати би, кад сврше своје школске задаће, искупила децу, што су били код ње у стану, па б 
научио да с позорнице, занесен небесним задахом, презире цео свет.{S} Ох, позорница!</p> <p>Шта 
огледа милокрвно у њега, откиде један и задеде га себи на груди, а други пружи Стајићу.</p> <p> 
 неколико метака у лист хартије, што је задели на суху грану на некој брескви, тек да зар омири 
ину ће оставити, другу пак опљувати, па заденути у малу своју турску лулицу на подугачком чибук 
евић).{S} Али те две „звезде“ треба тек задобити.</p> <p>Бранко Стајић после оних речи, што их  
 <p> „— Ти, канда, не идеш из Брајковца задовољан?</p> <pb n="86" /> <p>Приметиће Јован **Бранк 
ку. ~</p> <p>– Боже сачувај.{S} Баш сам задовољан, што идем, – одговори онај. – Него искрено да 
 газдарица.{S} Колико је попа Стева био задовољан и сретан, како му сестра привређује, толико ј 
ротиње, даде све до последње крпе, а не задовољи неситог мамона, нити зајази продеранога грла с 
 исти мах му сину друга мисао, па му се задовољније мало разгали лице.</p> <p>Да ме ко не тражи 
– одговори јој Бранко, а као да плива у задовољству.</p> <p>– Госпођа ваша мати није нам се изн 
>Куда журиш?{S} Седи, да разговарамо, – задржава га попа. – Нисмо се честито ни поразговарали,  
 манастиру.{S} Нема архимандрита, па ме задржавао Варнава...{S} Него Бранко ће отићи у Карловце 
е: „Добројтро!“</p> <p>Бележниковица га задржала на сир с црним луком, да прави бележнику друшт 
м да потрчи пред Даринку.</p> <p>Али је задржала мати.</p> <p> <foreign xml:lang="de">Schiekt s 
увек звала братом, а он њу сејом.{S} То задржала и Катица, па њена деца и данас зову Давину теј 
дизао, да опет он наздрави, али га увек задржаше остали са:{S} Чујмо!{S} Чујмо!{S} Јеша има реч 
ад пошла на певање, па је мати хтеде да задржи због главобоље, вели, да је сад са свим прошла.  
и ни један пут оде на катихизацију и да задржи достојанство над учитељима у школама у месту као 
 склизну на страну, као да не сме да се задржи ни на једној ни на другој.</p> <p>– Изашао је пр 
ају.{S} Јесте, да разговор њих две неје задро у озбиљан живот; али је искрен и прост.{S} Обадве 
м крају, застава Новосадске занатлијске задруге.</p> <p>На лађи поји певачко друштво самртницу. 
 Учитељ се не осврће. </p> <p>– Миле! – задрхта опет њен глас по вечерњој тишини.{S} Нема одзив 
ће већ да пукне од среће.</p> <p>Јелена задрхта.{S} Провирује нестрпљиво иза капака на прозору. 
Стењак у свећи на сточићу поред постеље задрхта.{S} На лице јој или збиља паде сенка нека, или  
 јој или збиља паде сенка нека, или јој задрхта нешто око усана.{S} Дубок уздисај јој се оте из 
н себе величанствених манастира ни иних задужбина.{S} Али као ђе није народа свога сазидао му ј 
, те потрчала кући, а сва се запурила и задухала што од радости што од умора. </p> <p>Е,сад грљ 
 <p>Кад приступио девојкама, лице му се зажари.{S} Погледа то у Јелену, то у Даринку, а поглед  
S} Запурила се у лицу, па јој се образи зажарили, да креснеш, варница би излетела из њих.{S} По 
и, па не жали, ето, ни крв пролити, кад зажеле то његови гости и рачуни.</p> <p> А ту су сви, т 
 коме место то беше тако омилело, да је зажелео у њему боравити вечни сан.</p> <p>Два дана напр 
 сада ту...</p> <p>Нема те жеље, што је зажели госпођа Јеца Рашићка, па да јој поп Стева Радојч 
је – каже, – нисам видела, па сам је се зажелила.</p> <p>Она, да Бог ме, не може никуд.{S} Знам 
...</p> <p>Госпођи Нати од седморо деце заживела јединица мезимица, па мати гине за њом.</p> <p 
нада.{S} Но и да му је све седморо деце заживело; хватао би се крај с крајем, како се отац побр 
тише изнад исполиванога постоњака, чаше зазвечаше.{S} Некоме се и столица измаче и стропошта. < 
ицу, што им се и у нос увлачи; само што зазвечи ланац на огрљаку, кад се коњ који мухне, па трг 
subSection" /> <p>– Господине Бранко! – зазвони звонки глас неки до Бранкових ушију.{S} Бранко  
цео дан.{S} Једва дочекала, да црквењак зазвони на вечерње.{S} Понда је изашла на улицу, да вид 
љешта, и– Бог те пита шта све још!{S} У зазиданом прозору поразбацано неколико старијих и новиј 
ри деле ужасном провалијом.{S} Нуз то и зазираше од њега, да му кадгод не пребаци, па још, можд 
о с нећаком својим о томе.{S} А он опет зазире и од „омладинца“, као да <pb n="71" /> меће на к 
теру Бранкову улеваше му то јачи зазор, зазор, што га осећа слабији према моћнијему, што га осе 
у карактеру Бранкову улеваше му то јачи зазор, зазор, што га осећа слабији према моћнијему, што 
речи: „Цео је живот школа.{S} И срце му заигра утешено, да још има неко, у коме се никад превар 
анчио, те је шиба троструком камџијом и заиграва пред искупљеним својим вршњацима.{S} А ови зав 
реће!“ подвикну учитељ из свег срца, е, заиста ћеш му и поверовати, да му срце хоће већ да пукн 
теља упитљивим погледом.</p> <p>– Ви се заиста, госпођице, врло добро забављате, – пребацује јо 
рпе, а не задовољи неситог мамона, нити зајази продеранога грла својега.{S} Кад неста блага, не 
ељицу.{S} Мал не свиште девојка од њена заједања.{S} Па тако сад и немамо никакве...{S} А кад ч 
 се Бранко на степенице у саборницу, на заједничку пробу свију певачких дружина, што дошле беху 
рницу, где певачка друштва држаху своју заједничку пробу, и на паропловску станицу, где се згрн 
<p>– А ви?{S} Нема сумње, чуваће га она заједно с мајкином душицом, што је узбрала крај друма,  
 каже, већ окрену на друго:</p> <p>Хајд заједно до куће, ако хоћеш к Јаковљевићима.{S} Сад не ћ 
} Па да сте пречекали до недеље, сви би заједно на светковину.{S} Ми и онако мислимо, да код ма 
за вредно, да дође најпре овамо, па сви заједно да иду. <pb n="61" /> Понда мисли, а што и да д 
p>А и Марко загрлио њега, па пева с њим заједно... </p> <p>Бележниковица одавно наваљује на бел 
.</p> <p>– И не ћу.{S} Ја сам био с њим заједно у Карловачкој гимназији, два три разреда млађи  
пске научнике покренуло, да с омладином заједно испуне скромну жељу песникову, да му пренесу по 
 Није лепо, што ме толико већ, како смо заједно, ниси водио к њој.</p> <p>Поп-Стевина Јелисавет 
манет.</p> <p>Већ на неколико дана пред заказани свечани дан у Карловцима се опажало живо крета 
глас, да Бранкове кости не могу стићи у заказани час у Карловце, у очи свечаног дана, јер се у  
у, која има кад тад да их овде или онде заквачи на пучини будућега живота.{S} И нанесе ли им ка 
е идеје.{S} Од надничара, који је можда закинуо од својих уста, па до првога богаташа, – од људ 
ад је Бранко умир’о</l></p> <l>Србадију заклињ’о:</l> <l>Пренес’те ми кости моје</l> <l>Стражил 
– приказа Јован учитеља Даринци.)...{S} Закључили смо, да са што више народа и ми одемо одавде  
пренесе на Стражиловачки вис.{S} Па смо закључили с овим побром... (Господин Милан Кнежевић, на 
 испрати своју милостиву заштитницу.{S} Заковратио реп, па се вуче и чеше око мајсторице Јуле к 
 </p> <p>Тамо на дрветима иза кокошинца закокота онај кицош гаћан са свиленим перјем и китњасто 
рка, како стала у један угао, као да се закопала.{S} Само да јој не би ко рекао, да ту нема за  
е је утрну.{S} Метну шешир на главу, па закопчава и око себе намешта кабаницу.</p> <pb n="34" / 
евом виолином.{S} Али кад бележниковица закрешта, не мога да одушевљено не примети:</p> <p>Дива 
нко гласовито...{S} На бресту се гдегде закрши грање, а одонуд излети орао, замахне крилима, па 
ад доста.</p> <p>Поред сенице се „нешто закрши, као да неко склања себи с пута ону лозу, што се 
је Игњат узимао манастирске воћњаке под закуп, живео је с том кућом као род.{S} Госпођа Ката и  
“.{S} Баш тада је он први пут у друштву залагао сву снагу своје речитости, доказујући, како је  
а слепога миша под прагом, или их медом залаже.{S} Па шта им даје за то Јуда?{S} Шта мислите Бо 
S} Или дивљи голубови и грлице јатомице залепећу крилима за каквом савуљагом, па се витлају око 
те се предомислио.</p> <p> Више њега се залепрша лептир, па стаде, баш близу на неки цвет.</p>  
ах прозврјаше онуд кола, а на колима се залепршаше два женска вела.</p> <p>– Писар мало поскочи 
гу па, кад јој се и тако споро учинило, залети се у кућу. </p> <p>- Госпођице Јелена, без сумње 
ч око стола.)...{S} Да, господо моја, – залеће се Дабижић све живље, – данас сутра пренећемо бе 
арлијао, па гони несносну запару, те се залеће с травке травци, као да им шапће, да не клону. < 
жниковицу.</p> <p>Писар се гуши сиром и залива грло белим вином.{S} Али и он наравно мисли, да  
 – вели Катица за госпођу Јецу. – Медом залива, а да лизнеш, очемерила би се.</p> <p>– Шта ће с 
, нарастао као мобарска гибаница, а пун заливен као божићна чесница.{S} Неје чудо, ако би гладн 
д брижних родитеља шчепао им још једини залог узајмне им љубави.{S} Заман им писка!...{S} Ено г 
оп Стева имао да прогута неколико грких залогаја, неколико прекора и пребацивања. „Какав си ти  
та даде се обрлатити још до куће, да ће заложити своју реч.</p> <p>– Видићемо још, шта ће рећи  
сно показивала пут и светлила му, да не залута.{S} Већ да му увређена љубав и преварена вера у  
, запалити и пушити...{S} И сад, пуши и замаглио у уској сеници свој да баш видиш, како куља пл 
м каљала име његово и његове матере, да замаже очи слабом човеку, па да себе боље угнезди?..;.{ 
 још једини залог узајмне им љубави.{S} Заман им писка!...{S} Ено га, стао испред гнезда на пре 
ило се, тобож, некога рада, макар да се заман викало:{S} Хлеба!{S} Хлеба!{S} А тек сад?{S} Зар  
смело и поносно довикнути: „Нови Саде у заман ти хвала, када теби Карловци су глава!“</p> <p>Тр 
где закрши грање, а одонуд излети орао, замахне крилима, па заплови величанствено по ваздушном  
јаш.</p> <p>Таман Трива притегао узде и замахнуо Бачком ђиватком, да одудари преко коња, па да  
нка све порадила...)</p> <p>Трива таман замахнуо секиром, да прецепи чвор на цепаници, с којом  
а: то и то је.{S} Из далека добар косач замахује.{S} Међу нама није ни речи било о нашој Јелени 
етка и разлозима поретка, сад, опет, да замедља бљутавост свога лицемерства, тепа час о пријате 
тева, па говори без запете.) Ја сам већ замесио попару учитељу.{S} Не води ти бриге, Јелисавето 
вама.{S} Па се деца још већма заволеше, замилова се Данило и Ната.{S} И чика Пера благослови бр 
p>Неколико ситних стручака јој необично замириса.</p> <p>– Мама, какав је ово цвет?</p> <p>– Ма 
а! – одговори онај.</p> <p>Госпо...?! – замисли се чисто поп Стева, као да му је страно то име; 
 Не, бар док је ту Бранко.{S} Учитељ се замисли.</p> <p>– Шта мислиш?{S} Ваљда ниси дошао амо,  
а мном и присваја?“</p> <p>– Шта сте се замислили опет саду – пита Јелена, па му завири смело у 
e> <pb n="75" /> <p>Благајник као да се замислио за својом чашом, па гасе не тиче ни живи разго 
м коровођа почиње. </p> <p>Али писар се замислио у улози каквог Дона Цезара од Базана, каквог ш 
писати најлепшу песму, што је човек уме замислити.{S} За што да не буде срећна? </p> <p>Понда м 
и разговор...</p> <p>Тако нешто, ваљда, замишља у себи госпођа Ната и сад, па купи све гдегод ш 
т, што води из Брајковца у Карловце.{S} Замишља себи, како ће на том путу угледати из далека чи 
воју будућност, – вели опет парох, – не замишља увек самога себе, Праотац наш Адам имао је у ра 
foreign></p> <p>– Опрости ми, али ја не замишљаху тебе појма о идилизму.</p> <p>– Буди уверен,  
Ја сам пошао био к Јовану; а госпођа ме замоли, да вас к њој пошаљем, – одговори Бранко.</p> <p 
} Него да не увреди кога, ако би другог замолио, да запева, први сам почиње.{S} Обадве руке пру 
примети Ната сестри, кад дође до воде и замочи руке, да их пере, – могао би ти Трива штогод пом 
оја би их увукла у вртлог, где би могли замутити своје идејале... </p> <milestone unit="subSect 
и.{S} Данас је налога, ... јуче је била замућена вода... не знам, шта ће опет сутра бити...{S}  
> <p>– За што, молим...{S} Жао ми је... замуца Бранко, застао, па гледи у њу.</p> <p>– Не, не!  
 и синчића му!{S} Али Арсенију се други занат боље свидео.{S} Карту и чашу заволи већма него сп 
 дотле.{S} Мучна улога!{S} Неблагодаран занат!{S} Ама зло је почети, још горе не започети.{S} Г 
на више од свог мајстора, где је изучио занат, економ више од свога оца.{S} Тако ни у чему не м 
н треба да је по занату ћурчија.{S} Леп занат, таман за село!{S} Да се држао тога, па да га вид 
ку.{S} Али им се види, да несу ловци од заната, него баш од дуга времена, можда, баш и од жеље, 
весних економа, земљорадника, трговаца, занатлија, то више слободе и благостања.{S} Без материј 
 прскајући лети патосу својој болти.{S} Занатлија не ће да зна више од свог мајстора, где је из 
гу, на другом крају, застава Новосадске занатлијске задруге.</p> <p>На лађи поји певачко друштв 
је.“</p> <p>Арсеније њен треба да је по занату ћурчија.{S} Леп занат, таман за село!{S} Да се д 
 ње какве мелодије.</p> <p>Јелена би се занела за њима, те би час удесила, па тихо певушила уз  
и женску школу.{S} Па га – ревност тако занела, да неје више ни онако уздисајан супруг, ни онак 
Свечана тишина завлада на обали, као да занемеше оне тисуће грла искупљенога народа.</p> <p>На  
издржавати своју породицу.“ И толико се занео, помишљајући на Даринку, да, блажен, у мало гласн 
 своме штићенику опет притиском руке, и занесе се – за песмом, па паде у неку сентиметалност и  
!{S} Он, који је научио да с позорнице, занесен небесним задахом, презире цео свет.{S} Ох, позо 
ђачки растанак“, ма да си ти данас тако занесен за Бранком.</p> <p>– Омладина се брзо отрца, ка 
ла Гружанка девојка...{S}" Збиља, да се занесеш!</p> <p>– Жено, мир! – повика бележник својој с 
ио ни осетио, све док се није јавила, а занет са својим мислима, чисто се збунио, кад је поглед 
Катичина дућана на улици.{S} Њих две не занима разговор удовица.{S} А имају и оне, да претресу  
вих последњих земних остатака, па је не занимаше ни каква велика беседа у вароши, радовала се Д 
ење њено неје изнуђено ни чим до правим заносом за идејама, и правом српском љубављу за своје,  
ах до гроба. </p> <p>Даринка с побожним заносом стала, па гледа у отворену још гробницу.{S} Зор 
.{S} Сад се чисто трже, кад виде, да је заорао дубоко опет на своју стару бразду. </p> <p>Изгор 
одо моја,..</p> <p>– Живио!{S} Живио! – заори се опет око стола.{S} Руке се укрстише изнад испо 
 Бранка Радичевића. („Слава!{S} Слава!“ заори се на ту реч око стола.)...{S} Да, господо моја,  
 ада се и сам не умеша у струју, што се заошинула оне године по Српству.{S} Био је он некада у  
ћену јабуку, зрак сунца, што се клонило западу. </p> <p>Око њих планина са својим брежуљцима и  
оју турску лулицу на подугачком чибуку, запалити и пушити...{S} И сад, пуши и замаглио у уској  
е, син, јој, тек се родило, није оца ни запамтило.{S} Шта ће удовица с троје деце, а у толиком  
ојства, да не буде површан, него што је запао у благословене крајеве, па му није никада ни било 
!</p> <p>– Је л ту муф?</p> <p>Муф беше запао под ноге, док се Ната намештала у колима.</p> <pb 
ек чича опомене, да пева, да помаже, он запара својим храпавим басом, па је учинио своје.</p> < 
е Горе.{S} Заћарлијао, па гони несносну запару, те се залеће с травке травци, као да им шапће,  
веном поретку, о приликама, у које могу запасти и према којима ће морати удешавати свој рад и с 
чеоник, као да њих тројице тамо и нема, запева своју најмилију, тихо, по свом начину, тек само  
ла осврнуше и погледаше на брежуљак.{S} Запева познати усклик: </p> <quote> <l>„Ао свете мио и  
 увреди кога, ако би другог замолио, да запева, први сам почиње.{S} Обадве руке пружио преко ст 
га начеоника,) намигну на бележника, па запева звонким извеџбаним гласом: „Јечам жела Гружанка  
а искупљенога народа.</p> <p>На једаред запева стотина певача, искупљених на обали „<title>Имну 
 како би му врло жао било, да Јелена не запева с њима, јер – њен глас тако му је потребан у збо 
плаховито оно планинско. </p> <p>Учитељ запева гласно громовито, да се чуло широм по Брајковцу, 
>Јелена познаје тај глас.</p> <p>Учитељ запевао Бранкову песму: „Гусле моје, овамо– те мало!“</ 
смелио се тако поп-Стева, па говори без запете.) Ја сам већ замесио попару учитељу.{S} Не води  
ја-ова или сека-она, па је, на прилику, запита.</p> <p>– Помоз Бог!{S} Како си, сека Като?</p>  
вој човек, а за толико година до сад не запита ни самога себе, како је том дечку?{S} Па за чију 
а би Јелена то и споменула, не би смела запитати: „За што је отишао?“</p> <p>Тек обадвема беше  
чита своју декламацију.{S} А Даринка ће запитати Бранка: „Хоће ли ко говорити штогод том прилик 
на другога, већ један поред другога.{S} Запитаће се за јуначко здравље, поздравиће се као добри 
слушаоце, ови ће или пљескати или ће се запити, па га не ће ни слушати, те ипак викати живео; а 
ичина пецкања!{S} Дотле га је пањкала и запиткивала, где је ноћас био, кад се украо из друштва, 
, да се овај сам од туге неке у мало не заплака. – ни песма начеоникова.{S} Тек када га начеони 
и, мати, као год и уја.</p> <p>Тинка се заплака, па стиште сина на своја недра. </p> <p>Неки да 
читељ за собом врата на школском здању; заплакала се, <pb n="99" /> изгубивши наду, да ће се и  
 писару и благајнику.</p> <p>Ох Боже! – заплакала се Јелена, када је чула, како хладнокрвно зат 
нца.</p> <p>А Даринка би се и смејала и заплакала.</p> <p>Једва се око малих заранака раскалаши 
Па што зарадиш, знаш, да ти нико за тим заплакати не ђе, па ти је слађе...{S} Не ћу да будем ад 
ој све исприча, да јој се изјада, да се заплаче у њену загрљају, па да обадве плачу.</p> <p>И б 
/> стојимо у томе?{S} Жалосно!{S} Да се заплачеш!..{S} Боли га, да Богме, што је понижен; а пон 
непрестано ћеретала.{S} Разговор јој се заплеће час о цвету Даринчину, час о хаљини, што ју је  
одонуд излети орао, замахне крилима, па заплови величанствено по ваздушном мору...{S} Или дивљи 
а:</p> <p>– Кристо!{S} Кристо!</p> <p>– Заповедајте!</p> <p>– Је л ту муф?</p> <p>Муф беше запа 
евање, – вели Јелена; али ми је жестоко заповедила, да избегавам с тобом разговор.</p> <p>– За  
езусловну послушност према петој божјој заповести: „Штити оца твојего...“ Он зна само за матер  
и ја бити бољи... </p> <p>По толики пут заподео се међу друговима такав разговор.{S} Мисли њихо 
ренда, – ваљда, прва поп-Стеви, како се запопио; стара свештеничка капа, коју је попа носио пре 
анат!{S} Ама зло је почети, још горе не започети.{S} Госпођа Рашићка хоће да му век поједе, што 
а, као да се упила у обле јој удове.{S} Запурила се у лицу, па јој се образи зажарили, да кресн 
ћи све издржати, – вели госпођа Ната, а запурила се сирота од врућине и гурања кроз свет.</p> < 
гости дошли, те потрчала кући, а сва се запурила и задухала што од радости што од умора. </p> < 
...{S} Најпосле, свету се не да ни уста запушити, ни доста колача намесити...{S} Цео свет, за Б 
еднога духа времена...{S} Ама молим те, зар ти не видиш, да у нас нема никакве дисциплине, нема 
 ипотезу – можда баш ваша.{S} Гле, мај, зар то није могуће?{S} А по Дарвиновој теорији потомци  
зак за манастирског ђака...{S} Наопако, зар да га мати жива сахрани?{S} Не да се Тинка ни опепе 
> <p>– Од кад вас чекам.</p> <p>– Душо, зар још „ви?</p> <p>Јелена се застиди,</p> <p>– Не срди 
 – поглади брке, продрма своју столицу, зар да се увери, је ли на добрим ногама, па – на здрављ 
сију, па тамо населили *Нову Србију.{S} Зар ви то не знате?{S} Могу вам дати, па да читате.{S}  
она мати, кад то гледи својим очима?{S} Зар не би боље било, да је увела у кујну, па нек учи Ле 
 с киселим краставцем.</p> <p>– Шта?{S} Зар идеш?{S} Па тако из ненада!{S} Како ћеш?</p> <p>– П 
о:{S} Хлеба!{S} Хлеба!{S} А тек сад?{S} Зар ти не видиш, шта се кува?..{S} И сам си пре неки да 
ће, до душе, као и до сад, Ката Нати, – зар то мора бити?</p> <p>– Немој ти ту мени! – одговори 
оје голе ручице, те је загрли.</p> <p>– Зар ти још не спаваш, сејо?</p> <p>– Ево, сад ћу и ја.  
 Не верујем, – одговори Јован.</p> <p>– Зар ви ништа не знате? </p> <p>– Шта? </p> <p>– Бележни 
атукла лаку повезачу на лице, да јој га зар не препали сунце.{S} Познаћеш је добру домаћицу.{S} 
 на суху грану на некој брескви, тек да зар омиришу мало барута.</p> <pb n="22" /> <p>Иначе пре 
злива као милота, час га диже, да некуд зар полети...</p> <p>Мало за тим, па је цело село у сну 
ешине, исмевати своју светињу.{S} То је зар слободна штампа!</p> <p>Размахнуо се поп Стеван, па 
 и вечерас састати с њим, и уверивши се зар још боље, да се он још једнако срди на њу.</p> <p>А 
е, па им се тако и путови укрсте, не ће зар један на другога, већ један поред другога.{S} Запит 
аволак с леве јој стране у грудима хоће зар да искочи; толико се пута захука, дошао је већ под  
р му тако одбио као блато с ногу, па би зар колико толико то да заглади.{S} Неје имао свога ста 
камен завукло или се у земљу урило, тек зар да нађе хлада.{S} Једва што се овда онда зачује, ка 
у се сад тек и већи апетит отворио, што зар хоће на њему да излије сав свој кив, што је Јован,  
дем адвокат или чиновник...{S} Ти видиш зар, да се ја не одричем рада.{S} Боже сачувај!{S} Само 
 планове!{S} Играчка туђег ћефа!</p> <p>Зар је тако гадан тај јавни, тај практични (и какога јо 
и, кад ова извадила сиграчке из торбе, „зар је то морало бити?“ – „Немој ти ту мени!“ рекла је, 
ила у „леру“.</p> <p>– Нисам могла, тек зарад детета да јој – рече, очитам у очи; а ја бих знал 
га...{S} А да се лепо радити!{S} Па што зарадиш, знаш, да ти нико за тим заплакати не ђе, па ти 
есму?</p> <p>– Знам, знам, господине! – зарадова се дете.</p> <p>– Идем,... сад ћу ја одмах...< 
 и заплакала.</p> <p>Једва се око малих заранака раскалаши ветрић с Фрушке Горе.{S} Заћарлијао, 
гајнику се разведри мало оно мрко лице, зарасло у црној густој бради.</p> <p>Марко дотрчао, па  
 Баћушка Рус је сваки рођен басиста.{S} Зарастао у лицу, здепаст, вратат, прсат, плећат, – па т 
лагајник, кад за вечером и после вечере заређале здравице, као да му је до сад све тек као шала 
предметом разговора она, неје то велико зарезивала.{S} Госпођа Јеца се не осврће на то, што ће  
 округле багреме, једне од оних, што су засађене у реду пред поп-Стевином кућом, са свим сакрио 
 се силом уплеће у ове дане, који ће да засветле потомству као пример свенародног признања.</p> 
 да љубиш свој народ...</p> <p>Бележник засветлио очима, па намигује на писара, — знак, да пози 
у Брајковачку високу власт, седели су у засебној соби „Код разбијене канте“ у Марковој крчми и  
лаву, па стаде гутати, као да јој нешто засело у грлу.</p> <p>Бранко као да не ће више о томе д 
бивало позорницом највише догађаја, што засецају у живац политичкога и културнога живота овостр 
>Ако је кадгод каквих виших жељан имао, заситио се црвеним појасом, којим је, као ревностан пас 
а ипак има и једна љубав, која не тражи заслуга, па је равна само оној, што је постала с Богом  
ало час била рекла, него људи, којих ће заслуге по српску књижевност остати трајне, да их збиља 
ена буде народ схваћао, умеће поштовати заслуге свога Бранка Радичевића. („Слава!{S} Слава!“ за 
и, да у свету има љубави, него је треба заслужити, који сваким чином својим доказује, да ипак и 
} Ја и не могу друкче ниским.{S} А он и заслужује, да је човек с њим искрен.{S} Па ја га и воли 
шта јој је.</p> <p>– Глете!{S} Глете! – засмејало би се девојче, да и њену пажњу на штогот обра 
ак и бележник мало се не угуши, како се засмејао.</p> <p>– Слатки уја, добри поп Стева, сам је  
 тако црно јутро освануло као данас.{S} Заспала ноћас у плачу тек око неко доба, па је спавала  
<pb n="84" /> <p>Бранко једва пред зору заспао био.{S} Али чим устао и обукао се, опростио се с 
као озебао сунце, те неје могла више ни заспати после тога!{S} Да зна само, како јој је синоћно 
 навике, да нешто прочита, пре него што заспи.</p> <p>Него вечерас му се не да да чита ни колик 
> <p>Јелена хтеде да проговори, али јој заста нешто у грлу, па гледи само учитеља упитљивим пог 
м заставом, а острагу, на другом крају, застава Новосадске занатлијске задруге.</p> <p>На лађи  
пком пуна.{S} Певачка друштва са својим заставама певаху на крову песме, али не изађоше на сухо 
ева и Земуна.{S} Обе беху истакле многе заставе, што пријатно оживљаваше монотонију околине Кар 
се Карловачкој станици.{S} На кљуну јој заставник Београдскога певачкога друштва са друштвеном  
адскога певачкога друштва са друштвеном заставом, а острагу, на другом крају, застава Новосадск 
ка целим путом.{S} Па што сунце ближе у заставу, те што живља планина с поветарцем и она живља  
У суботу ћемо у Карловце!</p> <p>Јелена застаде.</p> <p>Да, душо.{S} Ићи ћемо на свечаност, – о 
е вишњи удесио!“</l> </quote> <p>Стајић застаде.{S} Осети, како га нешто чисто скроз прође, па  
о срце.{S} Но ипак осети, да неко близу застаде и куцну у капак.</p> <p>Капак се диже.{S} Испод 
на коњским топотом и зврком од кола.{S} Застане над каквом рупом, учлови се, као бојаги, код св 
молим...{S} Жао ми је... замуца Бранко, застао, па гледи у њу.</p> <p>– Не, не! – кличе девојче 
исли, погледом него речима.</p> <p>Попа застао баш пред великим орахом, па гледи већ по толики  
 знам све до краја! – правда се дете, а застидела се. – *Цело ја знам; само још који пут да про 
о, избаци нешто налик на „курисање“.{S} Застидео се...{S} Једва се прибра.</p> <p>– Госпођице Д 
молим, господине, – одговори Даринка, а застиди се, – Не стоји вам лепо, кад ласкате,... ни мал 
p>– Душо, зар још „ви?</p> <p>Јелена се застиди,</p> <p>– Не срди се; немој да се срдиш.{S} Ја  
обици је једна по широка клупа уза зид, застрта неким платном, од кога се иначе кроје панталоне 
т на свечаном одру, положи се лес, да и заступник „Матице Српске“ проговори коју у славу песник 
унце.{S} Познаћеш је добру домаћицу.{S} Засукала рукаве, па чисто на њој и уредно, као што само 
ржећа и млада доста.{S} Не би ништа.{S} Засуци рукаве, па, што кажу, у се и...{S} И госпођа Кат 
 ум, да прислушкују сваки шушањ, кад се заталаса гдегод у шушњарку или у бразди, нити да вијају 
рловци позорницом.</p> <p>Дивно се беше заталасало одушевљење у српском народу у намену Бранков 
</p> <p>Него Бранко Радичевић дубоко је заталасао најврелије осећаје срца и душе српског народа 
 двориште, па истерала ћуриће из врта и затвара за собом вратаоца, а кола у двориште.</p> <p>За 
 Јелена, када је чула, како хладнокрвно затвара учитељ за собом врата на школском здању; заплак 
а с неким скиптром у руци, или се врата затварају простом скакавицом или резом.{S} Ја се не кај 
а осети, да су му сад у оној кући врата затворена.{S} Не мари за нова познанства.{S} Оно јесте, 
траву.{S} Узе свој штит од сунца, па га затвори.{S} Те склопи и књигу, што лежаше уза њ, а само 
{S} Па не може се, сачувај Боже невоље, затворити...{S} Е, па идем ја њој.</p> <p>И тако бадава 
А путу се рока не зна.{S} Може нас тамо затећи и берба...{S} Јеси ли навукла рукавице: ...{S} Д 
 Бранко.</p> <p>Јован мало поцрвени, па затрепта очима. </p> <p>Бранко и сам осети, како је ошт 
 у очи сухну неки плам; а на зеници јој затрепта дуга, те их одмах обори.</p> <p>– Опростите! - 
шићка добила кошар,... ето, то ти је! – затрча се бележник, као да реши ствар што пре. </p> <p> 
, да сам сад опет слободнији. (Понда се затрча, те додаде:) Ви сте анђео храбрилац!</p> <p>– Мо 
рену се Јовану, – баш смо ти ми на селу затуцани,... их!{S} Никакве друштвености!{S} Социјалне  
нака раскалаши ветрић с Фрушке Горе.{S} Заћарлијао, па гони несносну запару, те се залеће с тра 
> <p>– Хвала вам.</p> <p>– Па, опет сте заћутали.</p> <p>– Ја обично ћутим...{S} Не знам о чему 
и смисао његов.</p> <p>Тек попа је ипак заћутао. </p> <p>– Да Бог ме, да вам мора бити смешно,  
 умеш.</p> <p>– Он је од неко доба врло заћутао.</p> <p>– Ко?</p> <p>– Бранко.</p> <p>– Па, он  
ће више о томе да говори.</p> <p> И сви заћуташе.</p> <p>– И опет свако мисли на свој рачун...< 
чим сване, бежи из тога понора, где све заудара подлошћу и нитковством!..</p> <p>Дивна летња но 
о из трске браца Рада слуга, па је љуто зауздао и подланчио, те је шиба троструком камџијом и з 
атаху се свога кола.{S} Певачка друштва заузеше своје место на обали Дунавској.</p> <p> На Карл 
иковим. </p> <p>Гости из разних крајева заузимаху своја одређена места.{S} Изасланици разних др 
над ливадама надлеће се коба.{S} Час се заустави на једној ташци, па лебди и не миче се; час су 
бресту у крај друма, само што по каткад зафрчу коњи, да можда истерају насртљиву мушицу, што им 
их Срба.{S} Дакако да Карловци имају да захвале на том значајном положају у историји српскога н 
Ваша је мати врло добра.{S} Знаћу и њој захвалити, – рече Бранко галантно, колико је знао и рас 
м јој писар у крај стола стиште руку из захвалности, што га тако мушки брањаше.</p> <p>– Ох!{S} 
штен, – дода Кнежевић.– И још се од нас захтева, да потпомажемо и књижевност, да купујемо и рас 
здање кадкод и уздрмало сувишним каквим захтевањем од стране његових претпостављених у општинск 
дима хоће зар да искочи; толико се пута захука, дошао је већ под грло, а то се отео тек само ду 
о страшна, као што вама изгледа, кад се захука.</p> <p>– Да Богме, да бог ме, кад сте се и ви ж 
је.{S} Видиш га само, тресе се гојазан, зачкиљио очима и развукли му се брци, ал не даје гласа  
ш пред кућом у дворишту.</p> <p>– Јух!- зачу се из кухиње.{S} Маца вриснула, па испустила канту 
е у лонац у крај ватре.</p> <p>– Јух! – зачу се у исти мах и из собе у неколико разних гласова. 
<p>Из оне лепе куће с оне стране потока зачу се диван мушки тенор.</p> <p>Јелена познаје тај гл 
ељи разиђоше.{S} Испред учитељева стана зачу се у три пут.</p> <p>– Лаку ноћ!</p> <p>Јован и Бр 
а један пут таки?</p> <p>– Иза рогља се зачу певање.{S} Учитељ се трже.</p> <p>– Збогом!{S} Раз 
кне на буњишту...</p> <p>Испред куће се зачу громки глас.</p> <p>– Ао, лопове један!{S} То ти ј 
цама трти,</p> <p>Јован се загледа у њу зачуђеним погледом.</p> <p>– Бранко?!</p> <p>– Ви се и  
а нађе хлада.{S} Једва што се овда онда зачује, како крикне од врућине орао на какову бресту у  
ор, мислиш, полетеће.</p> <p>На једаред зачује тихе кораке под прозором; али, рекао би, још већ 
е на голе пунане, снажне руке, да и њих заштити, те да не поцрне без невоље.</p> <p>Јеси ли раз 
, да се не пати!{S} Шат буде помоћник и заштитник удовој Матери сестрама И брату, док ови сами  
 је дивно! – прошапута милостива његова заштитница, па одговори своме штићенику опет притиском  
, које су имали у њега његови милостиви заштитници у Брајковцу.{S} Ако би се то уздање кадкод и 
ично изашао, да испрати своју милостиву заштитницу.{S} Заковратио реп, па се вуче и чеше око ма 
} Је л браца, – окрену се, као чигра, у заштиту Јовану, – још имам сутра, па прекосутра, па нат 
од</p> <p>Брајковца нешто! </p> <p>Ето, зашто је долазак сека–Катиних гостију догађај за Брајко 
а пита, срди ли се још на њу.</p> <p> А зашто се срди, то као да сад тек почиње да нагађа.{S} П 
о мирише!{S}Јух, ала лепо мирише!{S} Па зашто се, мама, овакво цвеће не негује у лонцима, а нег 
им неје жао на месец.{S} Друго се нешто збива у Брајковцу, нешто, што они не могу никако да схв 
ки благајник помислио на то, да и писар збија само шалу с њим, те скочи на њега.{S} И да не беш 
 да спомене и мртвих и живих, и када се збије у самоћу, а камо не ће, кад их овако више, па јед 
ом: „Јечам жела Гружанка девојка...{S}" Збиља, да се занесеш!</p> <p>– Жено, мир! – повика беле 
игенција, или баш ако хоћеш госпоштина, збиља, свезана с народом као мало где, па... </p> <p>–  
ролете по друштву око стола, као да се, збиља, осведочи, да је баш она та „ружа“.</p> <p>– ...  
 би је тако усрећила.{S} А оно девојче, збиља, и треба да се усрећи.{S} Душа је њена чист још н 
парох има у сеници тој сву удобност; и, збиља; никад није лепше пожелео.{S} Под њом он чека и д 
/p> <p>– То може бити. ·</p> <p>– И ви, збиља, не знате ништа?</p> <p>– Баш ништа.</p> <p>– Ни  
ркос испружи преко стазе са лозинка.{S} Збиља, чу се ход.</p> <p>Поп Стева склони чибук уза се  
 лагано бележниковица Јована. </p> <p>– Збиља, њега нема! – примети овај.</p> <pb n="78" /> <p> 
н мени не рече ни речи о томе!</p> <p>– Збиља?</p> <p>– Ни беле,</p> <p>– А лепу је буквицу очи 
?</p> <p>– Па госпођа Рашићка.</p> <p>– Збиља!{S} Па ту је за цело и она.</p> <p>– Не знаш ништ 
ми таква појма о себи улевате.</p> <p>– Збиља, обори девојче очи, као увређена.</p> <p>У Бранко 
 тек... тек...</p> <p> А Јелена се сада збиља почела надати, е ће, по речима поп-Стевиним, „то  
вање његово прионило за душу!</p> <p>Па збиља!{S} Кнежевић не дође ни вечерас.</p> <p>Касно у н 
умео, могао је и више.{S} Човек се мора збиља дивити нашима старима, да су и толико прибрали, а 
 – рече Даринка, као да јој жао, ако је збиља тако, па га чисто теши. – Ја сам уверена, да се н 
нас боље пожурио него обично, али су се збиља физите код госпође Нате и Катице мало дуже позаба 
бав, да неје ту и Јован и да не осећаше збиља потребу, да се одмори.{S} Готово да је био већ и  
у женскињу, „домостројитељку“.</p> <p>И збиља, поп Стева се сети у тој невољи своје сестре Тинк 
баци Јеша писару, ал не знаш, говори ли збиља или из шале.</p> <p>Оженићете се и покајаћете се! 
о би, можда, што да рекне.</p> <p>– Али збиља се не срдим, – уверава га она.{S} Хтеде он да рек 
ред постеље задрхта.{S} На лице јој или збиља паде сенка нека, или јој задрхта нешто око усана. 
вратити се на вечерње.{S} Но колико јој збиља стало до поп-Стевана, ето, неје ни приметила, да  
ра се, као незван у небрану грожђу, док збиља не нађе и своју кућицу, те стрмоглавце у њу!</p>  
 српску књижевност остати трајне, да их збиља не потамњује ни слава млађанога Бранка Радичевића 
идеалности у суморно царство безобзирне збиљности,...још на њему лептирски прах слатког ђаковањ 
т, у даљину, да у највишим школама тамо збира себи плодове човечјег ума. – Ја ти, – рече, – не  
 врсна, да и небраћу бар до сношљивости зближи.{S} Она не пита, јесам ли ја ручао код Сахера, у 
нудише женскима оне две столице, што се зблизниле у учитељевој соби; а од њих неки поседали на  
да утрну спомени и на то, остаће нешто, због чега ће Карловци остати у спомену, „док се поје, д 
теви, како не треба да вређа Александра због његових омладинских назора. „Сад је омладинско вре 
> <p>У то дође и Маца, те се разговор и због тога о томе прекиде.{S} Но Ката неје пропустила, д 
а на певање, па је мати хтеде да задржи због главобоље, вели, да је сад са свим прошла. </p> <p 
 доћи скоро.</p> <p>– Нека, нека!...{S} Збогом, сека Като!</p> <p>– Збогом пошла, сека „имја ре 
нека!...{S} Збогом, сека Като!</p> <p>– Збогом пошла, сека „имја рек“!...</p> <p>Баш Ката ушла  
ачу певање.{S} Учитељ се трже.</p> <p>– Збогом!{S} Разговараћемо се.</p> <p>– Пође.</p> <p>– Је 
искупило прилично друштванце за певачки збор.</p> <p>Све то учитељ покупио и наговорио, да се з 
овору... </p> <p>За Брајковачки певачки збор, дакле, били су сви уверени, нема опасности, да ће 
не могу срцу да одоле, те и они удесили збор.</p> <p>Ох, како је дивно, слушајући их бар по изд 
слушајући их бар по издаље, пристао тај збор са својим <foreign xml:lang="it">forte</foreign> и 
 као учитељ певања и ликовођа певачкога збора.{S} Само се поздрави са певачима, те одмах дохват 
вршила прва певачка поука Брајковачкога збора. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>За вечер 
а, јер – њен глас тако му је потребан у збору, да готово без ње не ће моћи бити ништа.</p> <p>* 
ећ нема куд ни камо.{S} Те док се други збунили, кличући још: „Живила!“ – он се пожури, па узе  
ла, а занет са својим мислима, чисто се збунио, кад је погледао.</p> <p>– Ми вас чекамо на руча 
о све једнаке, – не да се бележниковица збунити. – Ал тако јој треба!{S} Тај господин Бранко до 
{S} И Давина побрати Игњата, па га увек звала братом, а он њу сејом.{S} То задржала и Катица, п 
хата и јаче, када га је по једном дечку звала нешто у дућан, јер чека муштерија– поручио је, да 
тара болест идолопоклонство према, тако званим, аукторитетима.</p> <p>– Па може ли ту бити дисц 
нања“ трговачкога, што га добије у тако званим вечерњим школама, а чистећи преко дан пијацу исп 
 претпостављених у општинском уреду а у званичним пословима, госпођа бележниковица зна увек да  
а као сунце, а у овакима му свакад била звезда, која му је јасно показивала пут и светлила му,  
чевић сјаће за вечита времена као трећа звезда уз Вука и Даничића на освитку нове нам књижевнос 
ви Турци... „Наћи ће се и још когод.{S} Звезде на небу певачкога Брајковачкога друштва“, рече п 
 учитељ Милан Кнежевић).{S} Али те две „звезде“ треба тек задобити.</p> <p>Бранко Стајић после  
пођом Рашићком.</p> <p>– Мудра ти је то зверка.{S} Ко је не зна, скупо бије платио, – вели Кати 
 радним даном на вечерње, ако у опште и звони, но највише тек за то, да бабица и кума, ако би с 
ркву; неје ни приметила, да у Брајковцу звони радним даном на вечерње, ако у опште и звони, но  
on" /> <p>– Господине Бранко! – зазвони звонки глас неки до Бранкових ушију.{S} Бранко се трже. 
оника,) намигну на бележника, па запева звонким извеџбаним гласом: „Јечам жела Гружанка девојка 
о, неје ни приметила, да он и не оде на звоно у цркву; неје ни приметила, да у Брајковцу звони  
чи тркуница, уплашена коњским топотом и зврком од кола.{S} Застане над каквом рупом, учлови се, 
 удесила, па тихо певушила уз уздрхтале звуке, час би пустила срцу на вољу, па би се слатко, сл 
мами сад нујне сад <pb n="16" /> брујне звуке, што јој највећма годе онако и онакве, какви јој  
оној кући, одакле јој у вече долазе они звуци са ситних гусала, тамо,... ох, тамо, да њему каже 
ек само као оно птица на грани, те чека згодан тренутак, да прне опет у свет,... у виши свет.{S 
м попа у Карловце и нашао стан за Тинку згодан, како ће моћи и по неколико ђака држати на стану 
баш и од жеље, да увеличају само једном згодицом више своје благовање на селу.{S} Она двојица ђ 
вребам арамију!{S} И једва ми се подеси згодна прилика, кад сам се мало и надао! - одговори Јов 
 Коњовић и не знам ко пронашао новију и згоднију кошницу. „Србин да нешто изуме, кад је паметни 
Рашићка поп-Стеви, наравно, после неког згодног увода. – Тај ми се увукао већ у нос:{S} Ова наш 
Бог ме, да је госпођа Рашићка узела сад згодну прилику, те доказала поп-Стеви, како не треба да 
ти децу из школе, ходају испред школске зграде Даринка, Јелка, Бранко, Јован, а уз њих трчка и  
 уза женскиње.{S} Прођоше један пут дуж зграде, а он не уме да почне разговор.</p> <p>Хоће и на 
 <p>Најпосле се нашли сви пред школском зградом и чекају, да учитељ распусти децу из школе. </p 
пробу, и на паропловску станицу, где се згрнуо бели свет, да дочека лађу из Новог Сада, и у соб 
степеницама Карловачкога магистратскога здања.</p> <pb n="104" /> <p>- Јесте ли добили приступн 
ла је, да се отворила врата на школском здању.{S} Касно у ноћ тек вратио се Кнежевић из манасти 
твара учитељ за собом врата на школском здању; заплакала се, <pb n="99" /> изгубивши наду, да ћ 
ваки рођен басиста.{S} Зарастао у лицу, здепаст, вратат, прсат, плећат, – па то су и грла,... м 
а Богу!{S} Како ти?</p> <p>– Да рекнем, здрава сам до божје воље.{S} Шта ти раде дечица?</p> <p 
ве, па хвале бога, што су остале живе и здраве.</p> <p>– Отишао је, – рекла би Јелена.</p> <p>– 
квим нико још пре њега, а попут једре и здраве народне поезије, песмом, као најзгоднијим оруђем 
 кад за вечером и после вечере заређале здравице, као да му је до сад све тек као шала изгледал 
 увери, је ли на добрим ногама, па – на здравље!{S} И цело вече „нити писну, нити зубма шкрипну 
оред другога.{S} Запитаће се за јуначко здравље, поздравиће се као добри пријатељи.{S} Па ако н 
 – Господо моја!{S} Ја дижем ову чашу у здравље једне вредне домаћице, верне супруге, једне гос 
 чарапе, или скрсти руке, кад је штогод здраво жалостиво, па слуша и по каткад шмркне од жалост 
озволити, – одазва се Даринка. – Њој се здраво допада Бранково коло.{S} Ја сам учила у нашој ви 
 иде одмах одавде кући.{S} Неугодно јој здраво, што је то урадила девојка, која је тако добра д 
ве то учитељ покупио и наговорио, да се здруже.</p> <p>Одоше у учитељеву собу</p> <p>Највише се 
ик игра жандара!{S} Па ипак увек седи и зева код играча.{S} Него за што и не би?!{S} Често се п 
а, код Јуде, и мед за божићну чесницу и зејтин за кандило, што ће да припали пред свог свеца... 
ва.{S} Да им се уз пркос учловио гдегод зека, или лис, или јазавац какав, можда би и жртвовали  
 далека са својим кућерцима сакривена у зелена дрвета као у сиву маглу завијена.{S} Само са црк 
 од фење и другим то модријим то блеђим зеленилом, те се све прелива према ведром плавом небу у 
а румена боја лишћа рујева с плавичасто-зеленим лишћем од фење и другим то модријим то блеђим з 
аничарској Митровици, у гостионици „код зеленог дрвета“ А и деца се виђала тамо на официрским з 
својим трудом не би стекли ни колајнице зеленога Нимрода, како се слабо трзали и утргли око лов 
, напунивши пуна уста сира и загризавши зелену паприку, – Пукла би на боку, да не рекнеш.{S} Пу 
 онај спахија, који има хиљадама ланаца земље и према томе и опрему.{S} Кад видиш, како народ л 
p> <p>Госпођа Јеца све овако одскаче од земље, како се једи.{S} Јуф, јуф, свиснуће.{S} Хоће, да 
ако онда то учиниш, скинућу ти шешир до земље.{S} Немој да се и на тебе примени оно:{S} Кога мр 
а већ постављен сто.{S} Орах густ, а по земљи очишћено, па поливено, те хладовина као у планини 
с останути“, и кад нам се „тело тек под земљицу вргне“, а некмо ли да траје, „док се поје, док  
> <p>– Мир и покој свачијим костима под земљом!{S} Али када се тим пљује на свету успомену, кој 
 опет Јован – што више свесних економа, земљорадника, трговаца, занатлија, то више слободе и бл 
> <p>Дивна летња ноћ с месечином повила земљу као мати чедо своје у меке чисте повоје, као мати 
и не миче се; час суне <pb n="15" /> на земљу као стрела, те ухвати можда какав плен, што га вр 
е да га унесе?{S} Најпосле га спусти на земљу, полети на улицу, понда се опет врати, загрли Дар 
..{S} Нагао се...{S} Сад ће да скочи на земљу, па да гдегод у окриљу тамне ноћи у самоћи прожде 
 да поживи у миру, а капља га обори под земљу...{S} Па кад госпођи Нати дође срцу <pb n="17" /> 
 те наставити посао оца свога, па орати земљу или копати винограде.{S} Имамо на пример „вечитих 
 се стропоштао с голубињака и треснуо о земљу, па се купа и тресе у својој рођеној крви.{S} Сач 
штогод дише, под камен завукло или се у земљу урило, тек зар да нађе хлада.{S} Једва што се овд 
ивље, – данас сутра пренећемо бесамртне земне остатке покојнога песника српске идеје, пренећемо 
 жељу песникову, да му пренесу последње земне остатке на вис убавога Стражилова, које му, за ђа 
у приспети Бечки одборници са последњим земним остацима песниковим. </p> <p>Гости из разних кра 
>Изнесоше и мртвачки сандук с последњим земним остацима млађанога песника и понесоше га у варош 
елика беседа у корист преноса последњих земних остатака Бранка Радичевића!{S} За Бога, мама...< 
и спомена о преносу Бранкових последњих земних остатака, па је не занимаше ни каква велика бесе 
на којима дошли беху гости из Панчева и Земуна.{S} Обе беху истакле многе заставе, што пријатно 
и, како јој у очи сухну неки плам; а на зеници јој затрепта дуга, те их одмах обори.</p> <p>– О 
езимац на дедину темељу, или ће пустити зета у кућу, као и њен отац, па како Бог да.{S} Тек док 
јих кћери, морају већ да помишљају и на зетове.{S} Ја кажем, Стефане родитељи...{S} Да Бог ме,  
 је и једина слика у целој соби.{S} Уза зид је постеља и на њој виолина.{S} Насред собе сто, и  
тој собици је једна по широка клупа уза зид, застрта неким платном, од кога се иначе кроје пант 
арава ока.</p> <p>Учитељ се стискао уза зид под сен.{S} Дохватио белу пружену ручицу, па је при 
! - одговори Јован те наслони пушку уза зид. – Волим овај лов сад него да сам данас уловио дивљ 
јаче подбунила.{S} Навалио се леђима на зид, где је већ отрљо креч и углачао га од тешког наваљ 
/p> <p>Колар са својом сестром стоји до зида.{S} Па чак се и њих двоје тргоше како попина Јелен 
, добра и овако.{S} Ја сам је из темеља зидао.{S} Ко после мене дође, може лако дозиђивати, ако 
анабетом на сред собице омањи сто.{S} У зидовима на све стране поударано неколико то гвоздених  
е.{S} У углу поред пећи пар ципела, а о зиду висе о клинцима једне чакшире, стари шешир и зимск 
 на главу преко ушију, кад је ветар или зима, па мора гологлав да сахрањује, да свети водицу, и 
тали којекуда, њега завеја мећава једне зиме голог и гладног у заветрину у Маркову крчму у Брај 
оде на извору...</p> <p>Прилике је тому зими често.{S} Седе у вече обично код топле пећи.{S} Ак 
о клинцима једне чакшире, стари шешир и зимски капут.{S} Иначе јако упада у очи празноћа и нере 
собитој њеној милошти.</p> <p>Још га од зимус препоручује госпођа Ната мајсторици.{S} А још од  
је госпођа Ната мајсторици.{S} А још од зимус говори Даринци, како морају, Бог да, на лето ићи  
ла Светозара и Драгиње, о којима је тек зимус читала у „<title>Љубомиру у Елисиуму</title>"...{ 
јемо књиге, да...{S} Како ко проговори, зине на учитеља и свештеника.{S} Господа свештеници се  
еба дати хлеба, „даће бог!“</p> <p>Јеша зинуо у Јована, па само клима главом у знак, да све одо 
 им трошне остатке животне у сребрним и златним кивотима у велелепне храмове.</p> <pb n="101" / 
мољубиве душе на тако обесвећење старих златних успомена из Брајковачке прошлости.</p> <p>– За  
лико за свој род, можда би пришио био и златну јаку“, казало се у неком листу, оглашујући његов 
а и оде за својим послом.</p> <p>– Като злато, – опет ће Ната Кати, – а ти мени и не кажеш, где 
на улога!{S} Неблагодаран занат!{S} Ама зло је почети, још горе не започети.{S} Госпођа Рашићка 
човечје....{S} Ал јест! „Мислиш, све је зло само међу људима, међу ближњима!“ рекао би и опет п 
н као сви, сви као један.{S} То је наше зло од увек и било, што смо пуштали једном све, па, ето 
целу годину..{S} Понда шта ћу?{S} С њом зло, а без ње и горе.</p> <pb n="21" /> <p>Ната опет уз 
 коњ који мухне, па тргне, да преухитри зловољнога Триву кочијаша, те га овај не опомене камџиј 
 Ао, лопове један!{S} То ти је последњи злочин!</p> <p>– Ето браце из винограда!{S} То је његов 
 би ли од мах добили песнике као што су Змај, Ђура Јакшић, Владислав, Шапчанин, Лаза Костић и д 
 шеширом, па се распевао, па окрену ону Змајеву: </p> <quote> <l>„Ала ј леп</l> <l>овај свет“</ 
опрене, која тако јогунасто скрива, као змија ноге, тако неумољиво таји, што би сваки тако радо 
то, што ради, она и ужива; па што ради, зна, да за себе ради.</p> <pb n="53" /> <p>И да је кого 
ђе.</p> <p>– Бога ти, прекинућу ти реч, зна л се што, где му је отац?</p> <p>– Никад ништа.</p> 
тва и аранжер толиких села и беседа.{S} Зна он, дакле, шта је то Српство и родољубље, а од како 
гледа, као да му не верује.{S} Вели:{S} Зна део комшилук, само не зна поп Стеван и ви; а и поши 
н лист, што јој поклонио браца Јован; а зна много и на изуст.{S} Па библиотека њена броји већ и 
колача намесити...{S} Цео свет, за Бога зна, за што је Тинкин муж пропао и заблудио у свет!</p> 
 држи новине, па да се учи, да види, да зна, да чује...{S} Просвета, просвета!</p> <p>Не помаже 
могла више ни заспати после тога!{S} Да зна само, како јој је синоћно певање његово прионило за 
рпљаше у тај мах бедни њен Милан!{S} Да зна само, колико је грких пилула прогутао већ и данас о 
осу својој болти.{S} Занатлија не ће да зна више од свог мајстора, где је изучио занат, економ  
ареније. „Дете, за Бога, не треба ни да зна, да и тако што има на свету.{S} За њу нису још таке 
во таји, што би сваки тако радо хтео да зна. </p> <p>Да Бог ме, да су прорешетале и на ситно и  
 <p>– Па биће добро.{S} Госпођа Рашићка зна сваку воду окренути на своју воденицу.{S} Довешће д 
оре!</p> <p>Је ли могуће, да и кћи њена зна за те материне вигове, кад се свагда онако наметљив 
 води опет све певачице у Брајковцу, па зна и црквене скоро као и брат јој. </p> <p>И тако се и 
ничним пословима, госпођа бележниковица зна увек да га одржи у статус кво.{S} Но он сам још уве 
 као што је госпођа– Натина.{S} Па, Бог зна, како јој је, мило што је у Даринци стекла тако ваљ 
лику, па каже, како јој је мило, о, Бог зна, како, што је њена Јелена тако сретна била, па била 
љану, тако искрену другарицу,... о, Бог зна, како јој је мило!</p> <p>Наравно, да и госпођа Нат 
 ни данас не знаш, где ти је муж; а Бог зна, кад и какав ти може од куд искрснути на једаред из 
S} Понда дућан!{S} Истина Бог, није Бог зна шта, ал ако не цури, оно капље.{S} Па не може се, с 
>Састале се и поздравиле, као да се бог зна колико дуго несу виделе, или као да су претуриле не 
ранкова изненаднога одласка, то сам Бог зна, тек док се Јован вратио у село, брујало је по Брај 
је он себи изабрао, не пријања, баш Бог зна како, маџун и скоруп!...{S} Па... најпосле, шта су  
а на Мацу, што неје дошла на време, кад зна, да треба ово оно... </p> <milestone unit="subSecti 
мисли; само му мило, што види, да народ зна за Бранка, да је и народ осетио жељу Бранкову.{S} Т 
мисли о свом јаду, а Даринка – ко да је зна?{S} Још да се није Зорка рашћеретала око њих, ишле  
 по неки пут у безазлено јој срце, које зна да куца још увек само за маму или ближега којега ср 
даш.{S} Нема у нашег света сиротиње, не зна ти наш планинац, шта је то служба.{S} А свако је од 
 она више зна, него он; него што се, не зна ни сам за што, нада, да ће она највише и поклонити  
“... озбиљан,... „фини младић“...{S} Не зна, како ће пред поп-Стевом и својом кћерком да га се  
 Не срдим се!</p> <p>Бранко ћути.{S} Не зна, шта ће сад; тек мисли, требало би, можда, што да р 
ка мало поцрвене.{S} Гледа у њега, а не зна, шта да му каже.</p> <p>– У Карловце</p> <p>– Да, к 
е разабира за наш јавни живот, па да не зна за Карловце, за „српски Сион“?</p> <p>Ко не зна, да 
} Ми ћемо на село.{S} А путу се рока не зна.{S} Може нас тамо затећи и берба...{S} Јеси ли наву 
поздравиле и пољубиле.</p> <p>Јелена не зна, шта да одговори.{S} Стале јој очи, па упрла поглед 
 момак за таку прилику:{S} Али и она не зна, шта да каже. </p> <p>Неколико обичних речи, и раст 
о избечи очи у њега.{S} Гледа га, па не зна, да ли да се одсмеје као на шалу или да прими као и 
 вели Зорчица. – А Даринка стала, па не зна, шта ће; па кад Бранко отишао, а она ми меће моју р 
{S} Дошао је и спрам куће његове, па не зна, шта ће.{S} Не би било лепо, опет, и да оде, а да с 
и пртљаг, пошла с њим у кућу, па сад не зна, шта ће и кут ће пре.{S} Да га остави, па потрчи по 
и, – беше му прва реч.{S} Од њих две не зна, која да прихвати реч.{S} Опет ће он:{S} Само да на 
<p>– Мудра ти је то зверка.{S} Ко је не зна, скупо бије платио, – вели Катица за госпођу Јецу.  
и, бар кад недеља дође, а мени ти се не зна ни благдан и свагдан.{S} Ни на кога се, слатка, осл 
е за шалу.{S} Тако сухопаран човек и не зна, шта је шала.{S} Поп Стеван је осетио поглед Бранко 
p> <pb n="39" /> <p>Бранко ћути; или не зна, шта да одговори, или не ће, што мисли.{S} А мисли: 
ствар што пре. </p> <p>Јован сад тек не зна, шта да мисли, већ се забленуо час у бележника, час 
арловце, за „српски Сион“?</p> <p>Ко не зна, да је ту српска патријаршија“.{S} Тешко да има у с 
.{S} Вели:{S} Зна део комшилук, само не зна поп Стеван и ви; а и пошиница је већ омирисала. –</ 
Стева, да је тренутак озбиљан.{S} Но не зна, шта да каже.</p> <p>А Рашићка се, што би рекао Бра 
је то Српство и родољубље, а од како се зна, исповеда се <pb n="62" /> за члана српске омладине 
гога, да им огледа гласове.{S} Мушкарце зна и од пре, шта који певати може.</p> <p>Особито добр 
 Не за то, што би се бојао, да она више зна, него он; него што се, не зна ни сам за што, нада,  
S} Није истина, да више пати, који више зна.{S} Данас само они добро пролазе, који што више зна 
вечито незадовољан са својим позивом, и зна увек милион разлога да наброји против правца, којим 
поквариће јој се кћи поред ње.{S} Ако и зна, да све, што се догодило у кући поп-Стевиној, носи  
роком дворишту.{S} Марко је јунак, који зна и рећи и утећи, као и на страшну месту постојати, п 
летео.{S} Неје га више ни тражио.{S} Он зна за цело, где ће опет наћи свој прави цвет.</p> <p>И 
ој заповести: „Штити оца твојего...“ Он зна само за матер своју и више ни за какво добро. </p>  
едовно и народњачке новине.</p> <p>Него зна Јеша, да споји и практично са лепим.{S} Млад човек  
 је и после тога с братом мрази?!{S} Ко зна, каквим је блатом каљала име његово и његове матере 
 пука проза и крпарија, тек без њега ко зна би ли од мах добили песнике као што су Змај, Ђура Ј 
истини било.{S} Хоће да се све то танко зна и прича, како је, на прилику, госпођа Рашићка обрла 
врће на то, што ће рећи свет; јер добро зна, шта о њој тај свет може говорити.{S} Она, што каже 
ете се опет нежни супруг. </p> <p>– Што зна цело село, мора знати бар и натарошевица, – обрецну 
и из груди уздах, а нит зна за што, нит зна камо.{S} Као да је нека слутња или жеља,... шта ли, 
кад тад поткрасти из груди уздах, а нит зна за што, нит зна камо.{S} Као да је нека слутња или  
о, што сам ја хтео, видим, да народ већ зна.</p> <p>– Је ли по вољи унутра? </p> <p>Бранко уђе. 
го; али оштро омладинац одговара, па не знаде, шта сад да му каже, већ окрену на друго:</p> <p> 
ате „Бранкове жеље“: </p> <quote> <l>Ја знадох, што нисам познав’о,</l> <l>Први санак ја сам ве 
е грозно, господине мој.{S} То треба да знаду наши учењаци, па о томе да пишу.{S} Да, о томе!{S 
1883., приредивши му светковину, каквом знађаше у најсветлијим данима своје прошлости удостојив 
ко би се десило тог дана какво крштење, знају, кад им треба донети дете, да га поп Стева уведе  
с само они добро пролазе, који што више знају.{S} Али пази, да се што више користиш туђим искус 
ад ће бити по сахата, – примети му жена знајући за његов лепи српски обичај, за његову страст у 
о буду на беседи и Бранкову дочеку и не знајући, да железни воз из Пеште не ће доћи тога дана.< 
светлио очима, па намигује на писара, — знак, да позива онога, да декламује песму о браца– Анти 
 (И за писара, дакле, хвала Богу, добар знак, да се раскравио, кад, ето, хоће да се шали.)</p>  
 зинуо у Јована, па само клима главом у знак, да све одобрава. </p> <p>У том начеоник, као да њ 
а.{S} Нигде на лицу трага сумора, нигде знака каква немирна санка.{S} Ако снива, снива за цело  
ок је био покојни Игњат Јаковљевић жив, знала су и господа из жупаније пут, који води амо.{S} С 
овица попадија, као што је била, шта је знала паметније, него што је урадила, те свршила школу  
ђе кожа јежити.</p> <p>Ја бих моје дете знала и сама усрећити.{S} Овако сам се ослонила на тебе 
ата.</p> <p>– Да, да.</p> <p>– Нисам ни знала, да је то баш њен син.{S} Каже Стајић.{S} А мени  
 већ доучила све, што неје била потпуно знала.{S} Само ће је донде још Јован и Даринка поучити, 
а да јој – рече, очитам у очи; а ја бих знала, шта бих јој рекла.{S} Мени то не може да поднесе 
а гори.{S} А попа гледи у њих као стари зналац, па се смеје.{S} Видиш га само, тресе се гојазан 
ок је чича био у снази, и држао узде, и знало се, бојаги, нешто и видило се, тобож, некога рада 
пођа– Катино, а већ је готово цело село знало, да је сека Ката добила гошће, јер је готово цело 
p>Сви пренули у смех.</p> <p>– Знам ја, знам све до краја! – правда се дете, а застидела се. –  
еје.{S} Ама, кажи ми, молим те...{S} Е, знам, да Бог ме!{S} И то је омладинска, баш са свим омл 
ти већ знаш твоју песму?</p> <p>– Знам, знам, господине! – зарадова се дете.</p> <p>– Идем,...  
p> <p>Она, да Бог ме, не може никуд.{S} Знам, како је.{S} Не да се кућа оставити ма на ким.{S}Т 
 док га испраћаше до врата на улицу.{S} Знам, да те мати једва чека.{S} Да Богме, мати је мати. 
 – примети између осталога поп Стева. – Знам, да сам му, као млађи ђачић, више пута доносио у ћ 
>– Да,... да! – пуче попи пред очима. – Знам, шта; Нисам... нисам ни речи...{S} Он вели, ти ме  
овориће опет, као и до сад, Ната Кати.– Знам ја, шта је дечија радост.{S} Коме ћу, ако њима нећ 
граду скоро исто толико зноја.</p> <p>– Знам ја то врло добро.{S} Сећам се добро покојнога оца  
 Ја се бојим те нове омладине.</p> <p>– Знам ја, брате, шта ти мислиш.{S} Но, не бој се.„Нису т 
о!“</p> <p>Сви пренули у смех.</p> <p>– Знам ја, знам све до краја! – правда се дете, а застиде 
чице, ти већ знаш твоју песму?</p> <p>– Знам, знам, господине! – зарадова се дете.</p> <p>– Иде 
/p> <p>– Не знаш ништа?</p> <p>– Шта да знам?</p> <p>– Госпођица Јелена је одбегла.</p> <p>– Шт 
омији, али толико <pb n="89" /> могу да знам, да, пре него што поцури шира, мора да поцури по в 
вда се дете, а застидела се. – *Цело ја знам; само још који пут да прочитам...{S} Је л браца, – 
 оним пре три године.</p> <p>– Него шта знам?{S} Код нас ти је на селу тешко наћи слушкињу, па  
ета за дете.{S} Добра је срца.{S} Ја је знам.{S} Имала сам прилике две године, да видим, каква  
а;“ а на некаквог Мушицког и Рајића, не знам, нико не осврће ни главе!{S} Он се чуди, како да т 
а, ... јуче је била замућена вода... не знам, шта ће опет сутра бити...{S} Нема сумње, да је На 
и скроз.</p> <p>Да говорим толико... не знам већ коме, послушао би ме и учинио А ти...</p> <p>В 
м ја тако...{S} Не мораш ти одмах... не знам шта... </p> <p>– Доста ја већ гутам од неко доба,  
 дати ништа више до свог благослова; не знам ништа друго, до да се молим Богу за тебе.{S} Шта т 
говор.</p> <p>– За што, душо</p> <p> Не знам.{S} Ја не разумем њено понашање.{S} Али је страшно 
рише више ни учитеља.{S} Хм, хм,!{S} Не знам, за што би Тинкина сина трпила Јеца у поп-Стевиној 
тали.</p> <p>– Ја обично ћутим...{S} Не знам о чему...</p> <p>– Боже мој, наш учитељ уме толико 
 па упрла поглед у Даринку.</p> <p>– Не знам, – једва промуца.{S} Понда дода живље:– Да видиш с 
орам најпре питати матер и чику. „Ја не знам за што, али чики није нешто право.{S} Све вели, ка 
о.{S} Све вели, кад чита новине: „Ја не знам, што се толика хука и бука дигла за тог ђачића;“ а 
да се исхрани... „Па не знам ово, па не знам оно.</p> <p>- Разуми ме, што ти кажем.{S} Ствар јо 
и је на селу тешко наћи слушкињу, па не знам, које новце да јој даш.{S} Нема у нашег света сиро 
} Дошао гладан, да се исхрани... „Па не знам ово, па не знам оно.</p> <p>- Разуми ме, што ти ка 
:lang="de">Auf Ehre</foreign>, ништа не знам.</p> <p>– Рашићка добила кошар,... ето, то ти је!  
 – обрецну се она.</p> <p>– Ја ништа не знам, – вели Јован. </p> <p>– Слатки сте ви, – намигну  
д ње у стану и ишла у „лер“; како је не знам какав рачун направила, што је позајмљивала детету, 
о душе, за госпођу Јелисавету говоре не знам ово оно.{S} Али девојка неје лоша прилика за сеоск 
да је чак и некаки Орлић и Коњовић и не знам ко пронашао новију и згоднију кошницу. „Србин да н 
ну?</p> <p>– Ја бих тако волела, али не знам,... по свој прилици...</p> <p>– Кад ја већ не ћу б 
ода опет с прекором: – шта теби фали Не знам, шта би и с тобом било, да се ниси оженио.</p> <p> 
н хоће.{S} Не ће се, ваљда, показати не знам каква.</p> <p>Јелена претрну. </p> <p>Учитељ се на 
 га, да ту проведе вакацију...{S} Ал не знам, што их већ нема из винограда! ...{S} Владимир ми  
 ништа сметало, што је писар, већ по не знам који пут, декламовао ону о браца-Анти и разбијеној 
, као да <pb n="71" /> меће на коцку не знам шта.{S} Стало поп-Стевану ипак доста до тога, да м 
е.</p> <p>Да ме ко не тражи? </p> <p>Не знам.{S} Ја сам пошао био к Јовану; а госпођа ме замоли 
p>– Понда?</p> <p>– Ја тако, од како се знам, па хвала Богу!{S} А видим, како пролазе ти, који  
аучити Бранково коло...</p> <p>– То већ знам! – кличе и опет Даринка, и још већма је поли пламе 
своје Карловце.{S} Осим толико и толико знаменитих Срба, који у Карловцима или поникоше или се  
 нека изволе они најпре к нама доћи.{S} Знамо и ми варошки ред.{S} Ал по мени могу и изостати,  
димо рачуна о раду наших људи, треба да знамо, камо смерају, али...</p> <p>– Али да ћутимо, ваљ 
циплине? </p> <p>– Још те какве!{S} Сви знамо, шта нам ваља чинити и како се владати, не треба  
 </p> <pb n="47" /> <p>– Па како вам ми знамо помоћи? – пита Даринка, па искрено окренула лице  
 или, можда, добио у мираз, и оно мало „знања“ трговачкога, што га добије у тако званим вечерњи 
и њега.{S} Куд је, где ли је, Бог би га знао!{S} Говорило се, да се негде удавио.{S} А говорило 
а је себи по смрт отишла.{S} Враг би је знао, шта ради.{S} Данас је налога, ... јуче је била за 
лити, – рече Бранко галантно, колико је знао и расположен био. – Три године је скоро, како неса 
да л да сврне к свом другу.{S} Сам неје знао, како да се с њом опрости.{S} Осећа, да не би мога 
ва да је било кадгод у нас.</p> <p>– А, знате ли, ко је на то наговорио вашег ујака?</p> <p>– Н 
ћ Јелена не прихваћа.</p> <p>У планини, знате, може лако да се промени За час киша пљусне, – пр 
ј господине докторе!{S} Жалост!...{S} А знате ли, шта раде наша браћа Срби?{S} Сви листом пазар 
о може бити. ·</p> <p>– И ви, збиља, не знате ништа?</p> <p>– Баш ништа.</p> <p>– Ни да он, баш 
> <p>– Ви се и опет правите да ништа не знате.</p> <p>– А ти опет све знаш, – уплете се опет не 
дговори Јован.</p> <p>– Зар ви ништа не знате? </p> <p>– Шта? </p> <p>– Бележниковица га поглед 
S} Мислите није могућег Ви, можда, и не знате, али у старо време одселило се одавде неколико хи 
 населили *Нову Србију.{S} Зар ви то не знате?{S} Могу вам дати, па да читате.{S} Па ја мислим, 
а јави се тек кад год мајсторици, да се знате.{S} Кажи јој, нека отвори почешће собе онако пред 
пруг. </p> <p>– Што зна цело село, мора знати бар и натарошевица, – обрецну се она.</p> <p>– Ја 
аршија“.{S} Тешко да има у српству иоле знатније личности, која неје била питомцем српске Карло 
љи.{S} Па ако не узмогну опет напоредо, знаће обићи матицу, која би их увукла у вртлог, где би  
 гост, Јованов пријатељ из Беча.{S} Та, знаћеш га.{S} Тинкин син, ако се сећаш!</p> <p>– Што јо 
 стоји: јер ја, као интелигентан човек, знаћу и умећу боље удесити свој рад, те ће моји сељани  
и.</p> <p>– Ваша је мати врло добра.{S} Знаћу и њој захвалити, – рече Бранко галантно, колико ј 
азови– ујна, – примети бележниковица са значајним смешењем.</p> <p>– Ех, ти већ све знаш, – про 
ако да Карловци имају да захвале на том значајном положају у историји српскога народа томе, што 
ма прилике, да ступи на даске, што свет значе“.{S} Баш тада је он први пут у друштву залагао св 
ичевић, шта он вреди за наш народ и шта значи ово величање његова спомена.{S} Око тога му се ми 
.</p> <p>Благајник погледа учитеља, што значи, да и он то пита.</p> <p>– Ви ћете после њих доћи 
> <p>Тинци сину.</p> <p>– Него дете је, знаш, дете.{S} Неуко је, нејачко је, да га даш тек тако 
и ти, мој брате, по каткад.{S} Опет је, знаш, друкче, кад се мушка глава даде видити.{S} Па јав 
А да се лепо радити!{S} Па што зарадиш, знаш, да ти нико за тим заплакати не ђе, па ти је слађе 
ућу.{S} Па поздравићеш и мајсторицу,... знаш!{S} Него обиђи и ти, мој брате, по каткад.{S} Опет 
{S} Нећеш да чујеш, како ја судим...{S} Знаш, ја...{S} Најбоље ће бити, да си ти уз њега.{S} Ба 
 с децом.{S} Ако није и он код кола.{S} Знаш, да стрепим, кад се игра то коло!{S} Дете, као дет 
инула се та добро и за себе и за њу.{S} Знаш ли ти, да ће она израдити код поп-Стеве, да све пр 
у сељани. „Каква ми је то варошкиња?{S} Знаш, тамо је Јелена...{S} Триво, терај!</p> <p>– Ђи! < 
 пут ове године добро понео.</p> <p>– А знаш ли, колико је година том ораху?</p> <p>– Колико го 
 ти ваља радити, то ти треба већ сам да знаш после осам година, што си их провео у гимназиским  
 ништа не знате.</p> <p>– А ти опет све знаш, – уплете се опет нежни супруг. </p> <p>– Што зна  
ајним смешењем.</p> <p>– Ех, ти већ све знаш, – проговори бележник, напунивши пуна уста сира и  
ро било.{S} Од кад дође та омладина, не знаш, каква је вера.</p> <p>– То ти је једно и исто.{S} 
{S} Па ту је за цело и она.</p> <p>– Не знаш ништа?</p> <p>– Шта да знам?</p> <p>– Госпођица Је 
 жури? </p> <p>Е, како ти само!{S} А не знаш, да нема још много до недеље?</p> <p>Ви сте мушки  
иши позив, – пребаци Јеша писару, ал не знаш, говори ли збиља или из шале.</p> <p>Оженићете се  
лакше ишло него икад.{S} Ти ни данас не знаш, где ти је муж; а Бог зна, кад и какав ти може од  
мназиским скамијама.{S} Ја хоћу да више знаш него ја.{S} Није истина, да више пати, који више з 
ти је Брајковачко друштво, и сама добро знаш, као једна кућа.{S} Него од како се уселише амо не 
, примети Бранко више у шали, – кад већ знаш и за зубачу и за филоксеру.</p> <p>– Шала на стран 
 допуни учитељ. – Је л, Зорчице, ти већ знаш твоју песму?</p> <p>– Знам, знам, господине! – зар 
днем, – одговори Јован, отирући зној, а зној му цури с чела. – Љуто сам се уморио пешачећи на о 
да приседнем, – одговори Јован, отирући зној, а зној му цури с чела. – Љуто сам се уморио пешач 
 Скинуо шешир, одахнуо, па брише рупцем зној с чела.{S} И нехотице дода уз учитељев усклик: </p 
 већ толико бочи и која га стаде толико зноја, те у мало не удари по својој нози. </p> <p>Тамо  
а поцури по винограду скоро исто толико зноја.</p> <p>– Знам ја то врло добро.{S} Сећам се добр 
</l> <l>Устај, Србине!</l> <l>И у борбу зове нас:</l> <l>Устај, Србине!</l> </quote> <pb n="75" 
девојче.</p> <p>– Мати сама жели, да ме зовете по имену, па и ја тако хоћу.</p> <p>– И ви мене  
м... нисам ни речи...{S} Он вели, ти ме зовеш. - </p> <pb n="35" /> <p>– За бога, – поче она ве 
 јавни, тај практични (и какога још све зову) живот, кад се тако склапа брак, тај темељ свему ж 
 па стаде код „чиче“, (тако Брајковчани зову свога општинскога начеоника,) намигну на бележника 
задржала и Катица, па њена деца и данас зову Давину тејком.{S} Па тако и сви у селу, и старији  
сека Ката, као што је друге у Брајковцу зову, сама.{S} Седи, па, као што то бива, кад је човек  
д разбијене канте“.{S} Тако у Брајковцу зову Маркову крчму, бојаги, из шале.{S} То је име добил 
је приредило српско академиско друштво „Зора“ у Бечу у спомен великог песника, седне он на лађу 
по Брајковцу разнео још, тако рећи, пре зоре.{S} Па ако и неје могао никога разуверити, сам је  
 А отпратиће их Јован, Даринка, учитељ, Зорка, па, наравно, и Бранко. </p> <p>Салетели сви, што 
 радости, тог подскакивања од ње!...{S} Зорка већ чита чика– Јовин лист, што јој поклонио браца 
жевића, а ова између Зорке и Бранка.{S} Зорка пресавила своју књигу, па чита своју декламацију. 
а, па гледа у отворену још гробницу.{S} Зорка се приљубила уз њу, па ћути, као да не сме да про 
је у колу, па нек је тамо потражи.{S} А Зорка упртила неки гостински пртљаг, пошла с њим у кућу 
: „Први санак мира вечитога.. </p> <p>А Зорка нестрпљива, па заврши последњим стихом: „Србадијо 
рада!{S} То је његов глас! – викну прва Зорка.{S} Све поврви на поље.</p> <p>– Шта је?{S} Шта ј 
 Ту тетка Ната, ту Даринка, Јован, мала Зорка, – сви полетеше њему као добром старом познанику. 
ано девојче али несретно!</p> <p>– Мала Зорка дотрча к њима:</p> <p>– Хајдете.{S} Тражимо вас.{ 
а џбуна, ко је то, а пред њ испаде мала Зорка, Јованова сестрица, и Даринка.{S} Вијају лептиров 
а, Бранко, Јован, а уз њих трчка и мала Зорка.{S} И њено срдашце куца необично живо, јер види,  
, па посматра све око себе.</p> <p>Мала Зорка, како стала у један угао, као да се закопала.{S}  
 баш била вадила неке ствари, што их је Зорка радила, па да је похвали пред тетком из вароши и  
ринка – ко да је зна?{S} Још да се није Зорка рашћеретала око њих, ишле би као осуђене.</p> <p> 
 А с ким ћемо ми у недељу?{S} Уплете се Зорка.</p> <p>– Да!{S} Ето видиш.{S} Па што му драго!{S 
у, до душе, ту, и мама, и тетка Ката, и Зорка, и Владимир, и браца ће се вратити, али опет... о 
ао!</p> <pb n="19" /> <p>У том дотрча и Зорка, Катина кћерка.{S} Била код попине Јелене, па вид 
између себе нарав и васпитање.</p> <p>И Зорка се обесила Даринци о руку, па скакуће поред њих.{ 
не спомену ниједна ни беле.</p> <p>Само Зорка када дођоше до онога џбуна иза врта, где се оно п 
 и опомене, где како треба.{S} Но за то Зорка мора да трчка за њом из собе у собу.</p> <p>У Дар 
т!{S} Цикот, мислиш сватови су! </p> <p>Зорка треба да иде по девојку.{S} Мати каже, биће да је 
е се вратити, али опет... опет..</p> <p>Зорка, опет, нема друга посла, него дошла, па јој баш ж 
ољу</p> <p>Бранко скочи на ноге.</p> <p>Зорка потрча натраг.</p> <p>А Даринка стаде као укопана 
 то једно и треба да буде једно.</p> <p>Зорка већ опет дотрчала с књигом у руци, па говори речи 
и Бранка Радичевића у Брајковцу.</p> <p>Зорка неје дала ни о чему другом да се говори, него о т 
нка то вече села у одар, да легне поред Зорке, дуго јој се поглед приковао на икону светога Ник 
 „чика“ и „браца“.</p> <p>Понда и поред Зорке неје могла Јелена, а да се не похвали, како јој и 
између Јована и Кнежевића, а ова између Зорке и Бранка.{S} Зорка пресавила своју књигу, па чита 
а..</p> <p>Попина Јелена хтела одмах за Зорком да потрчи пред Даринку.</p> <p>Али је задржала м 
 Даринка као мала, што ће да се вија са Зорком по планини и по виноградима, да беру цвеће по ли 
ну собу.{S} Надвирила се над Даринком и Зорком.{S} Прекрстила их обоје изнад главе.{S} И за тим 
</p> <pb n="84" /> <p>Бранко једва пред зору заспао био.{S} Али чим устао и обукао се, опростио 
крије своју неприлику.</p> <p>Срећом ни Зорци ни Јелени не падоше ни на ум, да пазе на њу, шта  
бела плећа.</p> <p>И нехотице се окрену Зорци.{S} Дете спава мирно и тихо као анђелак.{S} Румен 
гаси је и леже.{S} Неко време држаху је Зорчине руке око врата, док не клонуше и опет у санку.{ 
м, да пазе на њу, шта ће изазвати у њој Зорчине речи!.. </p> <milestone unit="subSection" /> <p 
пламен по лапитима.</p> <p>Тим боље!{S} Зорчица ће декламовати ону чика-Јовину о Бранковој жељи 
, како сам се ја онда поплашила! – вели Зорчица. – А Даринка стала, па не зна, шта ће; па кад Б 
песму</title>, – допуни учитељ. – Је л, Зорчице, ти већ знаш твоју песму?</p> <p>– Знам, знам,  
е још последњи зрак о позлаћену јабуку, зрак сунца, што се клонило западу. </p> <p>Око њих план 
ебу, а овде онде одбиће се још последњи зрак о позлаћену јабуку, зрак сунца, што се клонило зап 
мење, па нас експлоатише и уништава као зубача племениту биљку, као филоксера винову лозу.</p>  
Бранко више у шали, – кад већ знаш и за зубачу и за филоксеру.</p> <p>– Шала на страну, Бранко. 
равље!{S} И цело вече „нити писну, нити зубма шкрипну“.{S} Ако га тек чича опомене, да пева, да 
 народ по чистом јутарњем ваздуху.{S} А зује и брује данас нешто крупније и мисли у глави преча 
присједатеља.{S} Право рећи, брује му и зује у глави још од синоћ, како му је „његова“ напунила 
куља дим на врата.{S} Око сенице, чује, зуји и бруји вредан народ по чистом јутарњем ваздуху.{S 
<p>Јутрос сам, – говори Јован Бранку, – зуцнуо матери, како би било, да останем код куће, па да 
певачица!“ рече за њу Јован Јаковљевић) и госпођица Јелена попина („Без њене можемо ни маћи!“ р 
раменом, „да плачем за туђим насилима“, и тако даље.{S} То су све формалности, шупље љуске.{S}  
ић, Бранко Стајић његов „друг из Беча“, и Брајковачки учитељ Кнежевић напоредо кроз планинске в 
штом декламацијом „о разбијеној канти“, и бележник га протежира за писара.{S} До сада је увек о 
а смрт?{S} Шта ће „након нас останути“, и кад нам се „тело тек под земљицу вргне“, а некмо ли д 
већи већ главом њезин мацан.{S} Ено га, и он лично изашао, да испрати своју милостиву заштитниц 
на домаћица, добра мати, верна супруга, и тако даље.{S} Баш тада је он тим начином одао своју „ 
и више ни за какво добро. </p> <p>– Да, и опет велим, – узе опет Јован – што више свесних еконо 
ели свет, да дочека лађу из Новог Сада, и у собу поверенства сигурности, где одборници даваху п 
е госпођа Рашићка и мислила, па, можда, и уверена била, да је у тај пар предметом разговора она 
Шта?{S} Мислите није могућег Ви, можда, и не знате, али у старо време одселило се одавде неколи 
ном пропадне, тешко подиже, јер, канда, и не мисли више, да буде економно слободан; те, пошто н 
<p>У саборној цркви служи се летурђија, и у њој се спомен чини слављеном песнику... </p> <miles 
ога народа, него је то особина јужњака, и то пар екселанс Талијана.{S} Срби су за средње гласов 
>– То већ знам! – кличе и опет Даринка, и још већма је поли пламен по лапитима.</p> <p>Тим боље 
уше, ту, и мама, и тетка Ката, и Зорка, и Владимир, и браца ће се вратити, али опет... опет..</ 
ао помислити.</p> <p>И попа, и Рашићка, и Јелена забезекнуше се на те Бранкове речи.{S} Попа и  
 како пере судове, шта је кад полупала, и тако даље.{S} Почела је од ономад, а, да је све ређал 
поцрвенела до иза ушију.{S} Заборавила, и да навуче дубљена очи махраму, што је пребацила преко 
м не мога одолети, него ће сићи с кола, и набрати пуну руку разнога пољског цвећа.{S} Узе га са 
ар, колико је шљива за ракију натресла, и тако штогод.{S} Ја јој се дивим, да она све то смаже  
тако усрећила.{S} А оно девојче, збиља, и треба да се усрећи.{S} Душа је њена чист још неисписа 
но ни чим до правим заносом за идејама, и правом српском љубављу за своје, то му говори искрено 
празан.{S} Сви су, до душе, ту, и мама, и тетка Ката, и Зорка, и Владимир, и браца ће се вратит 
га наговорила, да позове Бранка к нама, и да му пошаље новаца, да амо дође, те да се момак мало 
бив и добричина, па доста и у годинама, и он већ ратоборнији.{S} Нешто га подиже са столице, па 
енијалног скупљача народних умотворина, и ученога ђака Вукова, уз Ђуру Даничића, као научног об 
о за душу његову или за жену му и сина, и њих би метнуо на кеца или продао за вино ил ракију.{S 
 бих то морао помислити.</p> <p>И попа, и Рашићка, и Јелена забезекнуше се на те Бранкове речи. 
>А Јеша кад немаде с ким да политизира, и сам паре, да је најпаметније слушати песму.</p> <p>До 
 су, до душе, ту, и мама, и тетка Ката, и Зорка, и Владимир, и браца ће се вратити, али опет... 
а, чивија, жица, чекића, длета, кљешта, и– Бог те пита шта све још!{S} У зазиданом прозору пора 
 поп-Стевина и библиотека, а радионица, и читаоница и пушионица. </p> <p>Господин парох има у с 
њ испаде мала Зорка, Јованова сестрица, и Даринка.{S} Вијају лептирове по пољу</p> <p>Бранко ск 
="30" /> доста чесних удовица сиротица, и свештеничких, па се тако испомажу. </p> <p>Тинка оћут 
и прилике, о којима је, чини му се сад, и чешће могао и требао мислити, ако ничега другога ради 
талоне, да изгледа, бајаги, као канабе, и да пречасни не би дерао чакшире о голу даску.{S} Пред 
е и сва порадити и код чике, поп-Стеве, и код матере, госпође Рашићке, како би јој допустили, д 
поменика од браца–Радована, браца–Јове, и других „чика“ и „браца“.</p> <p>Понда и поред Зорке н 
где одбор издаваше још последње налоге, и у саборницу, где певачка друштва држаху своју заједни 
 док је чича био у снази, и држао узде, и знало се, бојаги, нешто и видило се, тобож, некога ра 
еник,... сви купују код њега, код Јуде, и мед за божићну чесницу и зејтин за кандило, што ће да 
 срце све јаче куца.{S} А кад већ дође, и да седне на свој прозор, несташни ђаволак с леве јој  
траје, „док се поје, док се винце пије, и док срце уздише“?</p> <p>– Блажени ништи духом! – при 
ри своме штићенику опет притиском руке, и занесе се – за песмом, па паде у неку сентиметалност  
ислим, само у вароши има свашта, а гле, и на селу чуда! </p> <p>– Није тога било, слатка, од пр 
а које у Темишвару и Бечу.{S} Најпосле, и то неје немогуће, неје ни ружно; а за истинитост јамч 
попа по кадгод од дуга времена, бог ме, и читао.{S} По канабету у истом нереду неколико непотпу 
; а чим дође јачи од њега, он подлегне, и то... не, што он нема својства, да не буде површан, н 
ућа.</p> <p>Јест, до душе, у род ће се, и то у род, као у своју рођену кућу.{S}Али на село!{S}  
зива.{S} Само види, како учитељ одмиче, и чује, како оштро корача... </p> <p>Иза рогља се помол 
вцима или поникоше или се – однеговаше, и научише се србовати, ту је и отац српске књижевности, 
 гласом да јачим говори, где опет тише, и тако даље.{S} Данас је неколико пута питала и брацу и 
но са лепим.{S} Млад човек је, до душе, и жељан друштва на селу.{S} А време му је, да помишља и 
какав напит.{S} Казала сам му, до душе, и сама, да потражи Мацу, па да је пошље кући...{S} Гле, 
чно наследио или, можда, добио у мираз, и оно мало „знања“ трговачкога, што га добије у тако зв 
елеће се ту с једног предмета на други, и, дакако, често долазе у сукоб сами са собом.{S} То ни 
не почивути.{S} А наше жене,... и људи, и сви, чак и поп Стева, српски православни свештеник,.. 
оћу! – да, још док је чича био у снази, и држао узде, и знало се, бојаги, нешто и видило се, то 
се што боље удесим с овим, што постоји, и да живим, – одговори Јаковљевић као у шали. – Таки је 
к омладине свога доба, Лукијан Мушицки, и учени архимандрит Јован Рајић, кому, кажу, петнаест п 
ради, то бар да му каже, шта мати жели, и да она то чини само по материној жељи. </p> <p>Од оно 
еста за вечита времена слава прошлости, и идеја будућности, вера, љубави нада неокаљанога поште 
атимству, о услугама, час о побожности, и тако даље,... још Бранко Стајић, тек да наврши свој < 
 нас рачунамо ми ђаци, трговачки момци, и тако даље, све људи млади, који још нисмо ништа сврши 
да каже. </p> <p>Неколико обичних речи, и растадоше се... </p> <milestone unit="subSection" />  
сто не сме да му гледа постојано у очи, и, што му се давно и давно неје придесило, – поцрвене,  
S} Понда госпођа Рашићка?!{S} Боже мој, и она је мати.{S} Само у доброј намери могла је доћи на 
евојци“, да почне и сама мислити о њој, и још већ мада јој обрати пажњу на њу, када дође...</p> 
м: завађај брата с братом, сина с оцем, и тако даље.{S} Ко седи с миром, том је добро.{S} Богу  
е могу рећи: „моје“ дете!{S} Јер видим, и ти је волиш, као да си је ти родио.</p> <p>– Јелена.. 
нај. – Него искрено да ти кажем, волим, и што сам био ту.</p> <p>– Жао ми је, да ниси остао дуж 
наду, да ће се и вечерас састати с њим, и уверивши се зар још боље, да се он још једнако срди н 
 смеје.{S} Видиш га само, клима главом, и развукли му се брци, али не даје, гласа од себе.</p>  
е вечито незадовољан са својим позивом, и зна увек милион разлога да наброји против правца, кој 
зора.{S} Прошао!{S} А да је био искрен, и да јој је хтео све признати, морао би приповедати, ка 
обрила.{S} Па како је дошао Тинкин син, и још пре него што ће доћи, не можеш је видити.{S} Од п 
.{S} Ту и попин сестрић.{S} Понда, ево, и ове!</p> <p>Тејка Давина Живковићка прва дошла, да се 
Е, баш неје то више ово ни оно.{S} Ево, и сузе пођоше врцати госпођа-Рашићки, сузе, Боже, тешке 
Ката. – Било ти је Брајковачко друштво, и сама добро знаш, као једна кућа.{S} Него од како се у 
ци“:</p> <p>Кад је тај Дарвин измислио, и да је човек постао од мајмуна, може ко исто тако изми 
еце из света уче се и васпитавају тамо, и буду људи... и гора и боља од мог сина.{S} Па за што  
н, Даринка, учитељ, Зорка, па, наравно, и Бранко. </p> <p>Салетели сви, што год их је, госпођу  
ама, ма и којој њеној речи; па наравно, и сад беше вољна повиновати се оному, што мати нареди.  
спођа-Катине, па око тога се врзу, ето, и сад по толики и толики пут.</p> <p>Него почела већ да 
а и на њој виолина.{S} Насред собе сто, и по њему разбацано то књига, то хартија, мастионица, п 
трића у кућу, да му наметне своју кћер, и како је сам поп Стева проводаџисао свом сестрићу.</p> 
ама, и тетка Ката, и Зорка, и Владимир, и браца ће се вратити, али опет... опет..</p> <p>Зорка, 
 зна, шта ће.{S} Не би било лепо, опет, и да оде, а да се не јави њему и његовој матери. </p> < 
и час доспети за капелана.</p> <p>Јест, и ја то мислим...{S} Али... не разумеш ме...{S} Нећеш д 
 друштва држаху своју заједничку пробу, и на паропловску станицу, где се згрнуо бели свет, да д 
о узда, да ће, ма у последњем тренутку, и забранити.</p> <p>– О, моја ће мама мени већ дозволит 
ако је у очи исмејао и ујака и Рашићку, и. т. д. </p> <p>–Јух, јух, јух! –- цикнула је „трижди“ 
Давину тејком.{S} Па тако и сви у селу, и старији и млађи.{S} Кадгод је у Игњатовој кући било к 
оћ га је дуго и дуго чекала на прозору, и он не дође.{S} Бар да је после серенаде и прошао онуд 
ц нешто празан.{S} Сви су, до душе, ту, и мама, и тетка Ката, и Зорка, и Владимир, и браца ће с 
} Довешће децу у Брајковац, венчаће их, и ти ћеш, можда, имати да тераш још парницу с узурпатор 
рне, доста да спомене и мртвих и живих, и када се збије у самоћу, а камо не ће, кад их овако ви 
 док је не почивути.{S} А наше жене,... и људи, и сви, чак и поп Стева, српски православни свеш 
е се и васпитавају тамо, и буду људи... и гора и боља од мог сина.{S} Па за што не би и он:{S}  
оситије и преблаги Милован Видаковић... и толики други славни и преславни; али се и данас славе 
 да се једи.{S} Све се разишло од куће: и деца и девојка и слуга.{S} А већи краве ће доћи скоро 
ин парох има у сеници тој сву удобност; и, збиља; никад није лепше пожелео.{S} Под њом он чека  
ету Рашићку из Брајковца <pb n="103" /> и њену кћер.{S} Као вели, она јој је сина дочекала и го 
лавом.{S} Марко се врпољи <pb n="14" /> и увија око ње, или јој се скупи у крило, па жмирка у ж 
 <foreign xml:lang="it">forte</foreign> и <foreign xml:lang="it">crescendo</foreign> уз онај <f 
да не ће више о томе да говори.</p> <p> И сви заћуташе.</p> <p>– И опет свако мисли на свој рач 
е лутке на гајтану у вурштлпратеру?!{S} И ти се заводиш за аукторитетима!{S} Е, па да Бог ме: < 
</p> <pb n="12" /> <p>И опет бадава!{S} И по толики пут бадава!{S} Мати навалила, те навалила.< 
нда ради што хоћеш. </p> <p>–Да, да!{S} И ја тако мислим.{S} Да Бог ме!{S} Положићу докторат, с 
и на добрим ногама, па – на здравље!{S} И цело вече „нити писну, нити зубма шкрипну“.{S} Ако га 
, молим те...{S} Е, знам, да Бог ме!{S} И то је омладинска, баш са свим омладинска идеја за жед 
?</p> <p>– Од кад ја вребам арамију!{S} И једва ми се подеси згодна прилика, кад сам се мало и  
игрању, о беседама, о променадама...{S} И њу ће мати дада на јесен код тетка–Нате у варош, па д 
суци рукаве, па, што кажу, у се и...{S} И госпођа Ката одби толике општинске бележнике и сеоске 
угачком чибуку, запалити и пушити...{S} И сад, пуши и замаглио у уској сеници свој да баш видиш 
мој да остави отворено преко ноћи...{S} И тако даље...</p> <p>Дотле је Трива извукао, као добар 
илица, па верна, па...{S} Ал само...{S} И сад језа цело хтела да се потужи, како Криста скоро с 
о грожђе, а она окренула опаклију...{S} И сада, дакако, није имала куд, него ти је вратила „физ 
подар начеоник, стари пензионирац...{S} И опису ту.{S} Господин бележник је нашао, да је вредно 
?{S} Зар ти не видиш, шта се кува?..{S} И сам си пре неки дан рекао, сећаш ли <pb n="87" /> се, 
не пријави л се, сматра се за мртва.{S} И ти си решена онда брачних обавеза према њему.{S} Може 
а само шалу с њим, те скочи на њега.{S} И да не беше ту начелника и бележника, би медвед угњави 
 Јован, а уз њих трчка и мала Зорка.{S} И њено срдашце куца необично живо, јер види, да се ради 
ка хоће да је нешто необично слатка.{S} И досад је била мед пред Бранком, али сад као да ће да  
 Неко су време ходали били ван села.{S} И сад, ето, седе и разговарају се, како ће што боље да  
дахнуо, па брише рупцем зној с чела.{S} И нехотице дода уз учитељев усклик: </p> <quote> <l>„Са 
 материне речи: „Цео је живот школа.{S} И срце му заигра утешено, да још има неко, у коме се ни 
 се дивим, да она све то смаже сама.{S} И ни паре дуга нема.{S} Штогод видиш да је њено, све је 
 поборнике, у којима је она оличена.{S} И нека нико не сумња, да ће идеја погинути...</p> <p>Бе 
заволеше, замилова се Данило и Ната.{S} И чика Пера благослови брачну свезу њихову...{S} Данило 
е заквачи на пучини будућега живота.{S} И нанесе ли им кадгод струја бродове на супротивне стра 
{S} Прекрстила их обоје изнад главе.{S} И за тим опет на прстима изишла из собе...</p> <p>У том 
.{S} Ја не бих никад одлазио одавде.{S} И веруј ми, моја је најозбиљнија намера, да дођем кући, 
канда Бранкова реч - израдише своје.{S} И поп-Стевина Јелисавета даде се обрлатити још до куће, 
ути.{S} Нова се омладина организује.{S} И кад се појави, појавиће се од мах организована.{S} То 
м Маркова домаћица испржи које пиле.{S} И Марко се, ено, већ вија са живином по широком дворишт 
младина маћи, док се о нас не очеше.{S} И тај наш **Бранко је грдио калуђере.{S} За то је он на 
!</p> <p>Јован и Бранко се одвојише.{S} И оде сваки својим путом.</p> <p>Јелена притвори капке  
а столице, прође два трипут по соби.{S} И опет долети на прозор, па одмах упре поглед опет на о 
е идеје.{S} Дух времена сад је таки.{S} И догод дух времена буде народ схваћао, умеће поштовати 
се прилика да је човеку, да га воли.{S} И људи... па ни они несу тако рђави, као што се чини!{S 
оспођа Ната пита, шта јој ради мати.{S} И тако пређе реч на са свим сухопарне ствари. </p> <p>  
се, на против, са свим добро осећам.{S} И не могу довољно бити благодаран ујаку, што ме је дозв 
о, као бојаги, да се поздрави с њом.{S} И он, до душе, вешт момак за таку прилику:{S} Али и она 
уто оболела.{S} Лек јој тај помогао.{S} И Давина побрати Игњата, па га увек звала братом, а он  
 да га бојаги, боцка, па га загрлио.{S} И пева му: „Нит је Шваба за гајдаша, нит је Србин за би 
ца у Карловце.{S} Јутрос је поранио.{S} И кад је видео жагор и необичан живот по Карловачким ул 
 га воли.</p> <p>– Наравно, наравно.{S} И ви, дакако, госпођице, примети Кнежевић и истрже свој 
и. – помешај се и ти мало међу свет.{S} И онако слабо имаш кад посла са себи равнима... </p> <p 
понда се опет врати, загрли Даринку.{S} И једва једаред ће истрчати и отићи по девојку.</p> <p> 
S} Чашу пива!{S} Ево Марка.{S} Вели:{S} И пилићи су готови.{S}Па ако је по вољи, господо, да до 
S} А ко ће то, ако не ће учени људи?{S} И онако није за њега адвокација.{S} Неје му нарав за то 
 на свету, како га је изневерила, ах! – и она... она, за коју би...</p> <p>Невера!{S} Ње ради п 
 жив!“ – „И твоја јединица нема оца!“ – И опет несу пропустиле, да како, ни Ката ни Ната, да пу 
ли чаше, цмокнули се и два и три пута – и, дакле попили брудершафт, то јест, потписали пасош, д 
 од срамоте.{S} А она се чинила свему – и невешта пред светом.{S} Само је поп Стева имао да про 
од сам себи напуштен, – дода Кнежевић.– И још се од нас захтева, да потпомажемо и књижевност, д 
ни, – приметиће госпођа Ната. </p> <p>– И чува га бог ме; па има и за што.{S} Нек љуби и стопе  
 <p>– Дух времена сад је таки!</p> <p>– И ти се под старост повела за духом времена!</p> <p>– С 
нко се не довија ни из далека.</p> <p>– И опет „госпођице“!{S} Срдим се! – обрецну се Бог ме, Ј 
! – уздахну опет госпођа Ната.</p> <p>– И староседелице славнога Брајковца нађоше се увређене д 
 да се та извести из концепта.</p> <p>– И ја бих рекао, – дода бележник. – Него кад велиш, да ј 
овори.</p> <p> И сви заћуташе.</p> <p>– И опет свако мисли на свој рачун...</p> <p>– Треба мисл 
мање.{S} Немојте га ни читати.</p> <p>– И не ћу.{S} Ја сам био с њим заједно у Карловачкој гимн 
сам тако и уговорио с Јованом.</p> <p>– И не питаш, где ти је ујна, – приметиће Јован Бранку, к 
, где се он тако добро осећао.</p> <p>– И хоћу мало да приседнем, – одговори Јован, отирући зно 
ко добар?</p> <p>– Врло добар.</p> <p>– И мати га воли.</p> <p>– Наравно, наравно.{S} И ви, дак 
оцрпу они кашиком сву мудрост.</p> <p>– И мати му даје за право. </p> <pb n="57" /> <p>– Е, онд 
е по имену, па и ја тако хоћу.</p> <p>– И ви мене називате „господине“ – рече Бранко, тек да се 
леко.</p> <p>– То може бити. ·</p> <p>– И ви, збиља, не знате ништа?</p> <p>– Баш ништа.</p> <p 
ра. „Сад је омладинско време!“</p> <p>– И ти, Стефане, био си некад омладина...</p> <p>– Никад; 
не, како ће издржавати своју породицу.“ И толико се занео, помишљајући на Даринку, да, блажен,  
а–Радована, браца–Јове, и других „чика“ и „браца“.</p> <p>Понда и поред Зорке неје могла Јелена 
јан мирис, што се к небу диже из цвета“ и из српског света.</p> <p>И томе чину беху Карловци по 
 осталим друштвом.{S} Учитељ и Јован, а и Бранко пристао уз њих... унели се, па доказују Јелени 
 млађаних душа и приличи њихову добу, а и не слуте, колико ће се весала поломити на узбурканим  
 у школу, за раднике него за господу, а и не разабирају, је ли им син способан за какву душевну 
се поред Јована.</p> <p>Колико он,... а и мати му као пустила у уши. </p> <p>Иди, синко, – вели 
омшилук, само не зна поп Стеван и ви; а и пошиница је већ омирисала. –</p> <p>– Неће госпођа.{S 
лежнику. – Бога ми, паметна идеја!{S} А и јест, брате, – окрену се Јовану, – баш смо ти ми на с 
...{S} Пази, дете моје, на кућу...{S} А и ви, слатка, молим вас, немојте смести с ума, што сам  
 мами читала о Бранку и из Бранка.{S} А и покојни тата, каже, тако је све нешто спомињао и Бошњ 
 мени и не пада на ум који Стајић.{S} А и он је био с Јованом ономад код мене.{S} Фини младић!< 
ци, у гостионици „код зеленог дрвета“ А и деца се виђала тамо на официрским забавама.{S} Па се  
.{S} Како сте дошли, чика... ваш ујак а и мати не могу доста да вас се нахвале.{S} Ал, ја ипак  
аша, нит је Србин за бирташа!“</p> <p>А и Марко загрлио њега, па пева с њим заједно... </p> <p> 
 око крста разилази, те млађешина треба и пре да хвата повратак.</p> <p>Не би сирота имала цело 
 су тек само празна нагваждања, дангуба и беспослица.{S} А сума сумарум: завађај брата с братом 
учитеља свога.{S} Па ко се опет смотава и сели него Немац, те хајд даље као гусеница.{S} Србин  
.{S} Метну шешир на главу, па закопчава и око себе намешта кабаницу.</p> <pb n="34" /> <p>Што н 
не чаше, испили чаше, цмокнули се и два и три пута – и, дакле попили брудершафт, то јест, потпи 
<p>Не таје Брајковчани, да је поп Стева и са својом првом женом живео у љубави.{S} Па кад му ум 
 </p> <p>Од тог доба остао је поп Стева и опет катихета и месни школски управитељ, али тек да у 
, на којима дошли беху гости из Панчева и Земуна.{S} Обе беху истакле многе заставе, што пријат 
 је.</p> <p>– Разумем! – одговори Трива и оде за својим послом.</p> <p>– Като злато, – опет ће  
кова с њим. ·</p> <p>Кнежевић се рукова и са Јеленом, као са старом познаницом.</p> <p>– Него ј 
ку.{S} То је наперено против нас попова и калуђера.{S} Е, не уме ти се омладина маћи, док се о  
у Фрушкој Гори, те се опомене детињства и старога весеља чика-Перина.{S} Том приликом се и деца 
вреднога и ваљанога члана овога друштва и ове општине, наша госпођа бележниковица.{S} Живила!</ 
 у вароши сталан члан певачкога друштва и аранжер толиких села и беседа.{S} Зна он, дакле, шта  
вађао с писарем, који је у сред друштва и пред њим био толико дрзак, да каже, како је „вечита ш 
ђе некакав изговор, да изађе из друштва и оде на улицу, па да дозна, ко је дошао.{S} Баш му то  
 он је кратко време ту, па видим, да га и сељани јако уважавају, јер слушају његову реч.</p> <p 
, да је човек с њим искрен.{S} Па ја га и волим као брата.{S} Ти си друго што.{S} Боже мој, за  
тек онако свесно и савесно латио, те га и онако сјајно извршио, да је одржао дух народа српског 
би му, сачувај Боже, ускисло, кад би га и чешће доносио; него што редовно по један од Брајковач 
 мало нестрпљиво, – та, за то сам ти га и послала.{S} Да сте, велим, на само.</p> <p>– Нисам те 
озоришта, па онда – ево среће и за њега и за српску позоришну уметност!{S} Госпођа бележниковиц 
а је син оца лоле; али да бацим на њега и ту љагу, да му је мати распуштеница, не могу.{S} Преу 
се држао тога, па да га види Бог и њега и Тинку и синчића му!{S} Али Арсенију се други занат бо 
о да се осећа нешто крив, што је и њега и матер му тако одбио као блато с ногу, па би зар колик 
ађаја, што засецају у живац политичкога и културнога живота овостраних Срба.{S} Дакако да Карло 
а је то госпођа супруга нашега вреднога и ваљанога члана овога друштва и ове општине, наша госп 
 „Дете, за Бога, не треба ни да зна, да и тако што има на свету.{S} За њу нису још таке ствари! 
ико, свој.{S} Наука је једина врсна, да и небраћу бар до сношљивости зближи.{S} Она не пита, је 
 рукаве на голе пунане, снажне руке, да и њих заштити, те да не поцрне без невоље.</p> <p>Јеси  
} Гадни створе!</p> <p>Је ли могуће, да и кћи њена зна за те материне вигове, кад се свагда она 
S} Глете! – засмејало би се девојче, да и њену пажњу на штогот обрати.</p> <p>А кад хладовина р 
куд сви Турци.{S} Мисли, но га мрзи, да и толико говори.</p> <p>– Синовче, да те пољубим, – реч 
пође Рашићке, како би јој допустили, да и она пева на Брајковачком селу у недељу.</p> <p>Ако го 
одила и одрасла на селу, па најволи, да и умре ту, али никад неје марила, да јој се и једно дет 
лагајник погледа учитеља, што значи, да и он то пита.</p> <p>– Ви ћете после њих доћи на ред, – 
али.{S} Још да јој испадне за руком, да и Бранкову матер превари, да дође, те јој се поклони!{S 
их руку.{S} Мајсторица трчка за њом, да и она што прихвати.</p> <p>– Да нисмо штогод заборавиле 
 срећу. </p> <p>Па ти мислиш, Стево, да и ја идем с њиме у Карловце!</p> <p>– Да, ја то мислим. 
ав човек.</p> <p>Нека не мисли само, да и тамо није свештеник старији од њега бар у цркви, – ре 
а, како јој је мило!</p> <p>Наравно, да и госпођа Ната, а особито госпођа Катица, – та, она бар 
а још ова друга, што нађе за вредно, да и себице увери госпођу Нату, како је поуздана.</p> <p>А 
и и оно мало успомене не беше врсно, да и у њему изазове такав пијетет према свом родитељу.{S}  
>Општински благајник помислио на то, да и писар збија само шалу с њим, те скочи на њега.{S} И д 
пет на свечаном одру, положи се лес, да и заступник „Матице Српске“ проговори коју у славу песн 
 Стеван.{S} Не ћеш тек отићи горе, а да и нама не кажеш с Богом? </p> <p>Беше то за Бранка раст 
тити, како се води туђа брига, једва да и назиремо, шта је то јаван живот,... омладина неје, ми 
 на јесен код тетка–Нате у варош, па да и она иде у вишу девојачку школу.{S} Те радости, тог по 
 уселише амо неке стране особе, хоће да и Брајковац изађе на глас, како не треба.{S} Памтиш, ка 
да се он од самог народа.{S} Па хоће да и свој говор, што има да га држи на Брајковачком селу,  
 се од њега, да само по цвећу идеш и да и са најружнијег цвета скупљаш само оно, што је најлепш 
истина.{S} А ко је томе крив?{S} Као да и један и други избегаваше интимнији разговор.{S} Бранк 
.{S} Ја то и опет кажем.{S} Оно јест да и у вароши може бити опет само учитељ, али друкчије се  
 једна за другу.{S} Па имају, о чему да и разговарају.{S} Јесте, да разговор њих две неје задро 
и, Банство, војвода,... </p> <p>Па када и тога нестане, када утрну спомени и на то, остаће нешт 
сад ће госпођа Рашићка свиснути од једа и од срамоте.{S} А она се чинила свему – и невешта пред 
а љуто хоће да укори, а опет да изгледа и као очински савет...</p> <p>После вечере оде госпођа  
тао учитељ спрам ње, да, бојати, огледа и њен глас, а озбиљан, ни да брком мигне.</p> <p>Јелена 
 је сама још о Духовима добила, па онда и о којечему другоме – готово без праве свезе тих разни 
и других „чика“ и „браца“.</p> <p>Понда и поред Зорке неје могла Јелена, а да се не похвали, ка 
S} Закључили смо, да са што више народа и ми одемо одавде у Карловце на дочек.</p> <p>– Мило ми 
разгалила и госпођи Нати тромост с веђа и дремеж с очију, живнула и она, па се радује Даринчину 
се узврпољио у својој постељи, па гунђа и прети учитељу, како ће га то скупо стати, што му квар 
воје младости, али ипак још доста свежа и унегована, изађе преда њ до по дворишта.{S} Натукла л 
оспоштину.{S} Али осим господе из среза и суда којима се и тако мало кад који Брајковчанин обра 
ке његове стихове, као да су пука проза и крпарија, тек без њега ко зна би ли од мах добили пес 
 да сам пријатна с њим и искрена.{S} Ја и не могу друкче ниским.{S} А он и заслужује, да је чов 
грађује.{S} Коме за љубав; Могла сам ја и без тога лепо и красно живети, где хоћу, а овако...{S 
ка и који пар пилића, који десетак јаја и..</p> <p>– Но, па видиш, да ће то све још бити као шт 
то му говори, да то девојче има осећаја и више свести него у сваке обичне.{S} А, да одушевљење  
ља ни набој, а жива је кућа најтрајнија и најславнија.{S} Живи Бога хвале!“ Најпосле, узмора ли 
pb n="29" /> сестра, двојином чуварнија и вреднија газдарица.{S} Колико је попа Стева био задов 
елигентних људи.</p> <p>- Интелигенција и госпоштина, за бога, још није све једно, то ћеш тек д 
с их скупи и дигне у вис, да му се боја и на горњем и на доњем делу танких крилаца прелива сад  
дговорио, како је у очи исмејао и ујака и Рашићку, и. т. д. </p> <p>–Јух, јух, јух! –- цикнула  
дете, мота се с другом децом око момака и девојака, провлачи се кроз коло, па се све бојим, уда 
рогља се помоли неколико сеоских момака и девојака.{S} Биле код крста на игранци.{S} Па се враћ 
p> <p> Мачак се стропоштао с голубињака и треснуо о земљу, па се купа и тресе у својој рођеној  
 своје течајеве.{S} Изашавши из вотњака и из врта, те идући кроз двориште, не може попа, а да к 
ар окружен са шеснаест великих свећњака и обасут цвећем.{S} Станица паропловског друштва окићен 
е, тако је све нешто спомињао и Бошњака и Србијанца и Херцеговца и Сремца и Бачванина и Дубровч 
Ха, то је добро.{S} Понећемо пар гусака и који пар пилића, који десетак јаја и..</p> <p>– Но, п 
ке савршеније ножеве за навртање воћака и неколико ђерзонака кошница – тек „да покуша“.{S}А нао 
 није лепше пожелео.{S} Под њом он чека и дочекује ројеве; под њом после ручка прилегне и дрему 
у“. </p> <p>Матер је спремио, да дочека и његова друга Јована с његовима.{S} Тетка му је, рече  
логе трагичних јунака, нежних љубавника и био први певач.{S} Када је на уметничком мору, вели о 
“ од чика Стеве, које разних Полаженика и Споменика од браца–Радована, браца–Јове, и других „чи 
о супрушко објашњивање између бележника и бележниковице, која тако узела бранити писара, да се  
и на њега.{S} И да не беше ту начелника и бележника, би медвед угњавио мајмуна.{S} Тако припове 
едњим земним остацима млађанога песника и понесоше га у варош до свечанога одра на тргу, где бе 
одрезивање кошница, будак, ашов, мотика и тако даље...{S} У једном углу стоји наслоњена а на вр 
ве се разишло од куће: и деца и девојка и слуга.{S} А већи краве ће доћи скоро из поља, па и по 
ни ходају под штитовима.</p> <p>Даринка и Јелена се ухватиле под руку.{S} За њима иде Јован с Б 
и себичности разним интересима напретка и разлозима поретка, сад, опет, да замедља бљутавост св 
благостања.{S} Без материјална напретка и добростања, чему књига, чему просвета, чему живот?{S} 
асао ђорду о бедро, што му донела тетка и сеја из вароши; па узјахао танку бедевију, што му изв 
 своје сиграчке, што му их донела тетка и сеја. (... „Боже мој, " рекла је, да Бог ме, Ката Нат 
ubSection" /> <p>Ако је госпођа Рашићка и мислила, па, можда, и уверена била, да је у тај пар п 
вечита времена као трећа звезда уз Вука и Даничића на освитку нове нам књижевности народне.{S}  
новине: „Ја не знам, што се толика хука и бука дигла за тог ђачића;“ а на некаквог Мушицког и Р 
је непристран, некако му вага судилачка и нехотице све већма претеже на Даринчину страну.{S} Ба 
а, Јелка, Бранко, Јован, а уз њих трчка и мала Зорка.{S} И њено срдашце куца необично живо, јер 
е сачувај!..{S} Сад се попа нешто кошка и с учитељем.{S} Биће и ту њена масла.{S} А момак ваљан 
а братом, а он њу сејом.{S} То задржала и Катица, па њена деца и данас зову Давину тејком.{S} П 
сунца.</p> <p>А Даринка би се и смејала и заплакала.</p> <p>Једва се око малих заранака раскала 
.{S} Као вели, она јој је сина дочекала и гостила неко време у Брајковцу, на право је и поштено 
овичина пецкања!{S} Дотле га је пањкала и запиткивала, где је ноћас био, кад се украо из друштв 
ка држати на стану.{S} А Тинка спремала и себе и дете. </p> <p>Данас отишла Тинка из Брајковца; 
а јежити.</p> <p>Ја бих моје дете знала и сама усрећити.{S} Овако сам се ослонила на тебе...{S} 
 даље.{S} Данас је неколико пута питала и брацу и сеју, кад ће, за Бога, већ једаред то почети? 
 и Даринку, како је ћуталица, али подла и подмукла. „Испод мире сто ђавола вире!“</p> <p>– Јух, 
евачкога друштва и аранжер толиких села и беседа.{S} Зна он, дакле, шта је то Српство и родољуб 
а Јелену.{S} Као да је данас заборавила и на Брајковачко певачко друштво и на сврху, рад које с 
ело ти је тек село.“ Ето, она се родила и одрасла на селу, па најволи, да и умре ту, али никад  
брати.</p> <p>А кад хладовина разгалила и госпођи Нати тромост с веђа и дремеж с очију, живнула 
по крви!{S} Тада би на једаред загрлила и ижљубила своју маму.{S} Ако није код ње, отрчала би у 
 преносу песникову и још више: одобрила и то, да је учитељ Кнежевић ваљан учитељ, ма колико да  
ли, те потрчала кући, а сва се запурила и задухала што од радости што од умора. </p> <p>Е,сад г 
а све то пажљиво.{S} Је ли што схватила и упамтила, то је – у божјој руци!{S} Али је бар тврду  
е и помоли се; Ната, па се успе на кола и ували у седиште.</p> <p> Сео и кочијаш.</p> <p>Таман  
сећаш!</p> <p>– Што јој је муж она лола и бекрија? – спомиње Ната.</p> <p>– Да, да.</p> <p>– Ни 
ромост с веђа и дремеж с очију, живнула и она, па се радује Даринчину радовању, те се смеје с њ 
 живља планина с поветарцем и она живља и вољнија.</p> <p>Није дуго тако потрајало, па и забора 
.{S} Како ко проговори, зине на учитеља и свештеника.{S} Господа свештеници се чине и невешти,  
ика у целој соби.{S} Уза зид је постеља и на њој виолина.{S} Насред собе сто, и по њему разбаца 
а, ти прихвати њен посао?</p> <p>– Воља и осећање да сам способан за рад.{S} Кад год сам код ку 
ама, па таман кад је „дорастао до копља и до коња“, он забоде копље у ледине, па, ако је нешто  
нути на странпутицу.</p> <p>Тако скупља и сад Бранко речи материне по памети.{S} У мислима тима 
а на селу.{S} А време му је, да помишља и на то, како би добро било, да доведе домаћицу у своју 
 чему да мисли, а да у једно не помишља и на то девојче.{S} Па кад неје уз њу, све би да јој је 
, да приговара што материним жељама, ма и којој њеној речи; па наравно, и сад беше вољна повино 
но, да јој то врати бар за један или ма и за два дана.{S} Надала се гостима још синоћ, али не д 
о истесати, ако и не какав практичан ма и мали Лоренцо Штајн или Некер, а оно ипак бар ваљан ек 
 нам пуни белетристичне листове песмама и приповеткама?{S} По онима, који су позвани на то, мог 
ћник и заштитник удовој Матери сестрама И брату, док ови сами не стану на своје ноге.</p> <pb n 
ње у стану, па би поред народних песама и других ствари читали по нешто и из „<title>Мезимца</t 
в свој кив, сву своју несрећу у картама и срџбу у пијанству излива на својој „бољој половини“ с 
сова до данашњег дана; па је пошалицама и младачким несташицама дирнуо у живац и мушку и женску 
дсјајује непомућено и у веселим очицама и са ведрог чела, па јој се ведрина осмејкује око румен 
оду, па се поносе.{S} Наша деца!{S} Има и у Брајковцу још неко честит!{S} Биће још ипак и од</p 
ата. </p> <p>– И чува га бог ме; па има и за што.{S} Нек љуби и стопе поп-Стевине.</p> <p>Чујем 
аким чином својим доказује, да ипак има и једна љубав, која не тражи заслуга, па је равна само  
м расплашени то чегртаљкама то бичевима и пиштољима пудара на опрезу, што сад не ће ни на што н 
неправилним улицама, тршчаним крововима и ниским гдегде искривљеним плетеним димњацима.{S} Скро 
омутком сена из кола истрљо и по леђима и по ребрима и по ногама.</p> <p>А на Натине речи одазв 
тву.{S} Вели, кад се поздрави с мушкима и женскима:</p> <p>Чини ми се, пожурили смо се раније,  
 да прошврљамо мало у наоколо по селима и по манастирима.{S} Мени се допада овај наш крај.{S} Ј 
 кука над њима као над старим Римљанима и другим пропалим народима, поред свег нашег толико хва 
из кола истрљо и по леђима и по ребрима и по ногама.</p> <p>А на Натине речи одазва се.</p> <p> 
> <p>Јелена притвори капке на прозорима и увуче се унутра.</p> <p>Нико је неје приметио, не сам 
што се разлегао по пространим ходницима и степеницама Карловачкога магистратскога здања.</p> <p 
одборници даваху приступнице учесницима и гледаоцима свечаности на разна одређена места.{S} А в 
<p>Око њих планина са својим брежуљцима и доловима, а по овима виногради, вотњаци, беркови, шум 
ело Брајковац са својим белим кућерцима и неправилним улицама, тршчаним крововима и ниским гдег 
руку, за коју се држала.{S} А по речима и нагласку за цело јој жао на њега.</p> <pb n="40" /> < 
 само, тресе се гојазан, зачкиљио очима и развукли му се брци, ал не даје гласа од себе... </p> 
ому говору, што претпоставља више и ума и срца у <pb n="65" /> женскиње, која може да се истинс 
, на пример, не ће више називати Јована и доктором, а Јован ће њему, на прилику, смети од сад г 
> <p>– Ако Бог да? пита Кнежевић Јована и Бранка...{S} Шта?{S} Кући?{S} Па пешке тако.{S} Ух, б 
и Даринка; па се она нађе између Јована и Кнежевића, а ова између Зорке и Бранка.{S} Зорка прес 
 не тиче ни живи разговор између Јована и Дабижића, којима оде и учитељ у помоћ, – ни оштро суп 
 и накоштале свега.</p> <p>Деца, Јелена и Даринка, нестрпељиве, па отишле, да се забављају на с 
е л? </p> <p>У томе се отпустила Јелена и Даринка; па се она нађе између Јована и Кнежевића, а  
ом да полети.{S} Ох, полетела би Јелена и душом и телом!{S} Али мора да га притискује рукама.{S 
 кад сене само толико радује том Јелена и Даринка, Бранко и Јован, него им и мати и тетка Ната  
расна; Даринка тиха, озбиљна, безазлена и разборита.{S} Као девојка можда ће се многоме пре доп 
{S} Јелена живахна, разговорна, искрена и страсна; Даринка тиха, озбиљна, безазлена и разборита 
} Колико му је покојна Стаза била нежна и верна супруга, колико чуварна и вредна домаћица, Тинк 
и опет све певачице у Брајковцу, па зна и црквене скоро као и брат јој. </p> <p>И тако се искуп 
, да им огледа гласове.{S} Мушкарце зна и од пре, шта који певати може.</p> <p>Особито добро по 
м дворишту.{S} Марко је јунак, који зна и рећи и утећи, као и на страшну месту постојати, па не 
ни било.{S} Хоће да се све то танко зна и прича, како је, на прилику, госпођа Рашићка обрлатила 
, а нерасечен.</p> <p>То је поп-Стевина и библиотека, а радионица, и читаоница и пушионица. </p 
јанца и Херцеговца и Сремца и Бачванина и Дубровчанина и ове и оне; па је увек, каже, говорио,  
вца и Сремца и Бачванина и Дубровчанина и ове и оне; па је увек, каже, говорио, да је то једно  
} А уме, да удеси, да то, што ради, она и ужива; па што ради, зна, да за себе ради.</p> <pb n=" 
ла у постељу малога Владимира.{S} А она и госпођа Ната седе још, па разговарају о којечему и пр 
а врта, где се оно први пут сусрете она и Даринка са Стајићем, не мога, а да не подсети своју с 
пољупчића, преломиле неколико мушкацона и других таких посластица, што се, по сеоском господско 
а нежна и верна супруга, колико чуварна и вредна домаћица, Тинка то двојином нежнија <pb n="29" 
 као што је Јелена, поздрави ова красна и тиха ноћ песмом.{S} Ја мислим, да ће наш коровођа...“ 
схватио своју дужност као учитељ певања и ликовођа певачкога збора.{S} Само се поздрави са пева 
есу малу своју књижицу из свог ђаковања и друговања.</p> <p>Деца расла две године напоредо у до 
еје пропустила, да избаци неколико муња и громова на Мацу, што неје дошла на време, кад зна, да 
 А већи краве ће доћи скоро из поља, па и по дворишту треба којешта поспремати.</p> <p>Сутра је 
вића...{S} Ту је често и мајсторица, па и Криста. („Боље да ми је ту, него да се витла којекуда 
ављене власти у Брајковцу.</p> <p>Е, па и господар начеоник, човек иначе мирољубив и добричина, 
ловцима саборисаху о цркви, о школи, па и о политичкој судбини овостраних Срба?{S} Где је ускрс 
мо дође, те да се момак мало одмори, па и своју матер посети!...{S} Најпосле, свету се не да ни 
збијене канте“ рашћеретали се гости, па и не мисле кући; него де једну, де још једну и таман са 
е према свима у поп-Стевановој кући, па и према самоме ујаку, с којим их је до сада Стајић све  
о доба сви и мањи и већи књижевници, па и сам Рајић и Мушицки, чак и неумрли песник неувелог <t 
ближа околина с најближим посредним, па и непосредним интересима, што су ту скопчани, – то су њ 
у“, поричући свим срцем, свом душом, па и самом помишљу, да је оно узрок Стајићеву наглому одла 
ја.</p> <p>Није дуго тако потрајало, па и заборавила, како јој немило било, што су пошли из вар 
ти сама жели, да ме зовете по имену, па и ја тако хоћу.</p> <p>– И ви мене називате „господине“ 
надзор над српским народним школама; па и поп Стева постао ревностан катихета и месни школски у 
у је то сад на дневном реду. </p> <p>Па и госпођа Ната и госпођа Рашићка, када су једна другој  
 Јаковљевићима, од како је...</p> <p>Па и госпоштина се Брајковачка узбунила.</p> <p>Госпођа бе 
зекнуше се на те Бранкове речи.{S} Попа и Рашићка се и нехотице погледаше.{S} Свако, наравно, п 
олубињака и треснуо о земљу, па се купа и тресе у својој рођеној крви.{S} Сачма му је крупна до 
гословске књиге и историју Срба, Бугара и Хрвата,... како та два књижевна великана старије наше 
е, или плакала, или се сетила Светозара и Драгиње, о којима је тек зимус читала у „<title>Љубом 
о, осим Бранка, Даринке, Јелене, колара и његове сестре. </p> <p> Млади грк, Јеша Дабижић, отпо 
 у њој?</p> <p>За мене је, синко, добра и овако.{S} Ја сам је из темеља зидао.{S} Ко после мене 
Узе га са собом на кола, да га разабира и сабира.</p> <p>Неколико ситних стручака јој необично  
вори бележник, напунивши пуна уста сира и загризавши зелену паприку, – Пукла би на боку, да не  
вечани говори једнога од Бечкога одбора и једнога од Карловачкога.</p> <p>Одатле кроз „убаво Бе 
рне цркве, двориште патријаршкога двора и улице, што воде тргу, све то беше народ прекрилио.</p 
васпитавају тамо, и буду људи... и гора и боља од мог сина.{S} Па за што не би и он:{S} Нек свр 
колико грких залогаја, неколико прекора и пребацивања. „Какав си ти човек“, па „какав си ти то  
е да држимо своје село у корист преноса и споменика Бранкова, а више тога ради, да упознамо наш 
је с том кућом као род.{S} Госпођа Ката и данас чува крунаше и сребрњаче, све нове новцате, као 
о од најсавршенијег агитатора, адвоката и ма ког иначе „господина“.{S} Далеко је, дакако, од ме 
S} Неје му нарав за то.{S} Та, адвоката и онако има већ и сувише.{S} А у државној служби, опет, 
а женска грла, мати и кћи, госпођа Ната и госпођица Даринка!{S} Још за живота купио кућу у варо 
д ње.{S} А то, што јој сад госпођа Ната и опет меће на душу, јесте ништа и нико мањи ни већи ве 
дневном реду. </p> <p>Па и госпођа Ната и госпођа Рашићка, када су једна другој правиле „физите 
што, ваљда, замишља у себи госпођа Ната и сад, па купи све гдегод шта, као да неће на пут него, 
<p>Кад је Јован дошао кући, пође и Ната и Катица, да спавају.</p> <p>Катица оде најпре, да још  
</p> <p>– Боље нашли! отпоздрави и Ната и Даринка у један мах.</p> <p>Трива већ сишао с кола па 
<p>На то ће најредовније пустити и Ната и Ката који уздисај и сузу у спомен својих покојних, па 
оручио је матери још пре једнога сахата и јаче, када га је по једном дечку звала нешто у дућан, 
а и поп Стева постао ревностан катихета и месни школски управитељ – сувише ревностан.{S} Мало к 
доба остао је поп Стева и опет катихета и месни школски управитељ, али тек да у недељи дана јед 
тњастом крестом, што се преко дана шета и ракољи по буњишту око кокошака, мисли, ко је он је.{S 
оворити.{S} Она, што каже и сама, ринта и ради у поп-Стевиној кући као црв.{S} А уме, да удеси, 
 у двориште, па истерала ћуриће из врта и затвара за собом вратаоца, а кола у двориште.</p> <p> 
 неста блага, неста пријатеља, па неста и њега.{S} Куд је, где ли је, Бог би га знао!{S} Говори 
 <p>– Не водите бриге! – удари и Криста и слатка у један глас.</p> <p>– Гле мене!{S} Како бих с 
к иначе мирољубив и добричина, па доста и у годинама, и он већ ратоборнији.{S} Нешто га подиже  
а Ната и опет меће на душу, јесте ништа и нико мањи ни већи већ главом њезин мацан.{S} Ено га,  
деце ради, а дакако, још је била држећа и млада доста.{S} Не би ништа.{S} Засуци рукаве, па, шт 
исијуму</title>“ од Милована Видаковића и „<title>Крв за род</title>“ од Милованова „посинка“ Ј 
морни труд и сувремена ученост и Рајића и Мушицког дуго ће остати узором омладини, која има да  
пут.{S} Иначе јако упада у очи празноћа и неред, каквога воле млади нежењени. </p> <p>Мушкарци  
ињао и Бошњака и Србијанца и Херцеговца и Сремца и Бачванина и Дубровчанина и ове и оне; па је  
а то и говорим.{S} Од како је Брајковца и *Брајковчана, нису имали таке школе, као сад.{S} Треб 
ница, пера, истрињена дувана, палидрвца и тако даље.{S} У углу поред пећи пар ципела, а о зиду  
.{S} То задржала и Катица, па њена деца и данас зову Давину тејком.{S} Па тако и сви у селу, и  
једи.{S} Све се разишло од куће: и деца и девојка и слуга.{S} А већи краве ће доћи скоро из пољ 
 звони, но највише тек за то, да бабица и кума, ако би се десило тог дана какво крштење, знају, 
 и библиотека, а радионица, и читаоница и пушионица. </p> <p>Господин парох има у сеници тој св 
нута стара плетена а неолепљена кошница и у њој паламара, чивија, жица, чекића, длета, кљешта,  
шњака и Србијанца и Херцеговца и Сремца и Бачванина и Дубровчанина и ове и оне; па је увек, каж 
ве нешто спомињао и Бошњака и Србијанца и Херцеговца и Сремца и Бачванина и Дубровчанина и ове  
 другом му насу у чашу хладног теочинца и насмеши се на њега.</p> <p>Он је загрли око врата, из 
ко је заталасао најврелије осећаје срца и душе српског народа својим лаким песмама, опевајући м 
шићка. – штета је за њега, да се потуца и пребија по селима.{S} Ја то и опет кажем.{S} Оно јест 
осао!</p> <pb n="19" /> <p>У том дотрча и Зорка, Катина кћерка.{S} Била код попине Јелене, па в 
о!{S} Натарошу! – укори га његова лепша и милостивија половина. (Као бојаги, ту је варошкиња.)  
 срце чисто и не окаљано.{S} Твоја душа и срце сад је као онај прах на крилима у лептира, а обр 
ојачава само снагу и наду млађаних душа и приличи њихову добу, а и не слуте, колико ће се весал 
ад је штогод здраво жалостиво, па слуша и по каткад шмркне од жалости, Госпођа Ната окрене пећц 
од стола.</p> <p>Јелена базазлено слуша и попу и Бранка.{S} Са свим је излишан био притисак гос 
 не залута.{S} Већ да му увређена љубав и преварена вера у поштење с болом врисне: „Од кад те,  
ком последњи бој бије између себе нарав и васпитање.</p> <p>И Зорка се обесила Даринци о руку,  
осподар начеоник, човек иначе мирољубив и добричина, па доста и у годинама, и он већ ратоборниј 
пет је, бојаги, утишава супруг, избацив и опет једну „досетку“: „сестру по Еви!“</p> <p>– Ако н 
рв, па му одлане.{S} Не би било с горег и чешће.</p> <p>Учитељ, Милан Кнежевић, тукао би се сад 
м револуционарним именом, кад га је Бог и Христос примио у своју општину од крштенога кума под  
{S} Да се држао тога, па да га види Бог и њега и Тинку и синчића му!{S} Али Арсенију се други з 
он:{S} Нек сврши гимназију, па, ако Бог и срећа дадне, таман ће ти у добри час доспети за капел 
 за тог ђачића;“ а на некаквог Мушицког и Рајића, не знам, нико не осврће ни главе!{S} Он се чу 
</p> <p>– Изашао је проглас Карловачког и Бечког одбора:{S} У другује недељу пренос костију Бра 
да, њега завеја мећава једне зиме голог и гладног у заветрину у Маркову крчму у Брајковац; ту с 
 не знаш, где ти је муж; а Бог зна, кад и какав ти може од куд искрснути на једаред из ненада.{ 
ема којима ће морати удешавати свој рад и своју снагу.{S} Бродови живота њихова несу се још нав 
а бити...{S} Нема сумње, да је Ната сад и то хтела да каже и да би то рекла, да није ту – „дете 
а за сеоскога трговца.</p> <p>Ту је сад и та варошкиња, Даринка.{S} Познао се с њом у недељу, к 
ао плавичаст пламичак.</p> <p>Ти си сад и душом и телом лептир, – рекла му је мати, када га исп 
евојка од њена заједања.{S} Па тако сад и немамо никакве...{S} А кад човек и оде у Карловце, ак 
у лицу, то му сведочи бистар јој поглед и неусиљено понашање, у том га утврђава њено српско вас 
жине.{S} Ту ћете најбоље видити спровод и чути песме. </p> <p>– Одоше у саборницу.{S} Једва доб 
ску школу.{S} Ја ћу бити, мати, као год и уја.</p> <p>Тинка се заплака, па стиште сина на своја 
 поп Стеван помишљао, да ће бити кадгод и проводаџија, па, ето, под старост дотерао и дотле.{S} 
рајковцу.{S} Ако би се то уздање кадкод и уздрмало сувишним каквим захтевањем од стране његових 
зда на углед, како ваља љубити свој род и своју веру.</p> <p>Него Бранко Радичевић дубоко је за 
ко Радичевић, шта он вреди за наш народ и шта значи ово величање његова спомена.{S} Око тога му 
ичевића.{S} Необични дар, неуморни труд и сувремена ученост и Рајића и Мушицког дуго ће остати  
ћер.{S} Побринула се та добро и за себе и за њу.{S} Знаш ли ти, да ће она израдити код поп-Стев 
ти на стану.{S} А Тинка спремала и себе и дете. </p> <p>Данас отишла Тинка из Брајковца; а сутр 
, шијући белом свету, па хранити и себе и дете под туђим кровом и на туђем огњишту.{S} Али коли 
е најпре да оживи у успомени неке особе и прилике, о којима је, чини му се сад, и чешће могао и 
а у српству и с ове и с оне стране Саве и Дунава?{S} Је ли треба спомињати толике народне сабор 
лаве, па хвале бога, што су остале живе и здраве.</p> <p>– Отишао је, – рекла би Јелена.</p> <p 
Сремца и Бачванина и Дубровчанина и ове и оне; па је увек, каже, говорио, да је то једно и треб 
рија просветна завода у српству и с ове и с оне стране Саве и Дунава?{S} Је ли треба спомињати  
ил ракију.{S} Него док трајало и његове и женине сиротиње, даде све до последње крпе, а не задо 
 (а чак је и благајник дигао мало обрве и удостојио декламатора својим погледом), резултат је б 
} Али је бар тврду веру дала, да ће све и сва порадити и код чике, поп-Стеве, и код матере, гос 
ском манастиру писати богословске књиге и историју Срба, Бугара и Хрвата,... како та два књижев 
 по то удам ма за кога.{S} Има она каде и чекати.{S} Али као велим, он је твој, па биће и теби  
он не дође.{S} Бар да је после серенаде и прошао онуда, кад је изгледала на њега као озебао сун 
S} Но ипак осети, да неко близу застаде и куцну у капак.</p> <p>Капак се диже.{S} Испод њега пр 
p> <p>– Одбегла.{S} Јуче на ноћ нестаде и ње и Кнежевића.</p> <p>– Не говори!</p> <p>– Нема ту  
S} Идем у воће.</p> <p>Поп Стева устаде и изађе, па забрави за собом сеницу.</p> <p>Окренуше је 
 је та намишљена старина; па сам устаде и диже чашу:</p> <p>– У нашем венцу има једна ружа...</ 
дали били ван села.{S} И сад, ето, седе и разговарају се, како ће што боље да удесе село, што г 
чијаш.</p> <p>Таман Трива притегао узде и замахнуо Бачком ђиватком, да одудари преко коња, па д 
ор између Јована и Дабижића, којима оде и учитељ у помоћ, – ни оштро супрушко објашњивање измеђ 
а, трговаца, занатлија, то више слободе и благостања.{S} Без материјална напретка и добростања, 
— примети Ната сестри, кад дође до воде и замочи руке, да их пере, – могао би ти Трива штогод п 
х времена.{S} Бележник вели: „Нека буде и у паклу вашара!“ Благајник мисли:{S} Куд сви Турци... 
ван у небрану грожђу, док збиља не нађе и своју кућицу, те стрмоглавце у њу!</p> <p>Таке забаве 
спођа Јелисавета Рашићка, ипак јој дође и девојче само поквареније. „Дете, за Бога, не треба ни 
е морају, свашта чути.</p> <p>У то дође и Маца, те се разговор и због тога о томе прекиде.{S} Н 
on" /> <p>Кад је Јован дошао кући, пође и Ната и Катица, да спавају.</p> <p>Катица оде најпре,  
у пред девојкама или у крчми..{S} Прође и каква друга Катина из детињства, прија-ова или сека-о 
умње, да је Ната сад и то хтела да каже и да би то рекла, да није ту – „дете“, Даринка, а деца, 
ај свет може говорити.{S} Она, што каже и сама, ринта и ради у поп-Стевиној кући као црв.{S} А  
море, где борба за живот као вихор диже и ваља вале то себичних страсти то племенитих смерова.{ 
?</p> <p>– Синоћ.{S} За то је гост брже и погодио, куд се иде из Брајковца него у Брајковац.</p 
ећ доћи, – рече Даринка, па се као трже и поцрвени, кад примети, да је споменила то име на свој 
 би?!{S} Често се после картања развезе и пијанка.{S} А он мора ту бити, да декламује.{S} Ко би 
што види, да народ зна за Бранка, да је и народ осетио жељу Бранкову.{S} То вече ће му остати у 
е брата свога као пребита сирота, да је и после тога с братом мрази?!{S} Ко зна, каквим је блат 
о, троши своје силно благо.{S} Можда је и трагична судбина, прерана смрт тога ђенијалног младић 
 поје, док се винце пије... „— догод је и једног ваљда српскога ђака.{S} Талијани имају своју с 
ан, блажен.{S} С осмејком тим загрли је и сан...</p> <p>Госпођа Катица у другој соби метнула у  
> <p>Даринка духну у свећу.{S} Угаси је и леже.{S} Неко време држаху је Зорчине руке око врата, 
 и не разуме, шта ови говоре.{S} Њој је и то друштво и таки разговор нешто ново.</p> <p>Јелена  
а велико уживање бележниково, (а чак је и благајник дигао мало обрве и удостојио декламатора св 
стима изишла из собе...</p> <p>У том је и Бранко легао.{S} Почео био да чита.{S} Нашао негде на 
о је доста.{S} Али да је умео, могао је и више.{S} Човек се мора збиља дивити нашима старима, д 
ш решио, дал да иде Јовану.{S} Дошао је и спрам куће његове, па не зна, шта ће.{S} Не би било л 
ила неко време у Брајковцу, на право је и поштено, да јој то врати бар за један или ма и за два 
рема ономе, чијега се суда боји, ако је и уверен)да му „кругове његове“ не може побркати.</p> < 
ом и на туђем огњишту.{S} Али колико је и то лакше, него трпети пијаницу и убојицу мужа, који с 
е сад са свим прошла. </p> <p>Колико је и Даринка узрујана, ипак примети, како је Јелена бледа  
 мах стаде опет на прозор. „Ој, пуно је и препуно среће!“ подвикну учитељ из свег срца, е, заис 
е гадно, то је... </p> <p>За јамачно је и опет Рашићкина папуча потапкала по поп-Стевину жуљу,  
квирио и украсио њим собу.{S} Али то је и једина слика у целој соби.{S} Уза зид је постеља и на 
ему, као да се осећа нешто крив, што је и њега и матер му тако одбио као блато с ногу, па би за 
евности народне.{S} А то је оно, што је и најозбиљније <pb n="50" /> српске научнике покренуло, 
де сама њему, момку, у кућу, или што је и она као у опће што кажу за женскиње, у конзаквенцијам 
не да већ никако ни преиначити“, јер је и јавила Кати по њену Јовану, кад ономад беше у вароши  
днеговаше, и научише се србовати, ту је и отац српске књижевности, ту је Вук Караџић први пут,  
у, па јој још неје била...</p> <p>Ту је и кочијаш Трива с колима. </p> <p>Послужавка Криста трч 
мар, на стародавне домаће добре обичаје и моралу Брајковцу тако опасан атентат, да не могоше на 
аред то почети?{S} Али Јован се одсмеје и одговара се, као да има још времена.{S} А Даринка опе 
А осети, да јој је ипак криво, што неје и он дошао, што неје нашао за вредно, да дође најпре ов 
ео, па опет отрчао с децом.{S} Ако није и он код кола.{S} Знаш, да стрепим, кад се игра то коло 
а негују којекакве кактусе и белагоније и друго још којешта, што није ни лепо, а камо ли му мир 
{S} А зује и брује данас нешто крупније и мисли у глави пречасног конзисторијалног присједатеља 
р добро, како ће изводити своје теорије и стављати ипотезе. </p> <p>Па му данас не пада на умни 
елин и учени Соларић, па мудри Доситије и преблаги Милован Видаковић... и толики други славни и 
 и свакидашњи; па се врзе око њих двоје и кечи им сваку реч. </p> <p>Колар са својом сестром ст 
их обадве, Јелену и Даринку, испоређује и пресуђује, пред самим собом.{S} Колико би да је непри 
д по чистом јутарњем ваздуху.{S} А зује и брује данас нешто крупније и мисли у глави пречасног  
е онако и онакве, какви јој ваљда брује и у души... </p> <p>Пред цветном неком ливадом не мога  
рпски народ клонути, догод уме да штује и мртве поборнике, (на ту је реч баш особито узахао,) п 
ић, па макар поп Стева дигао „и кундаке и кондаке“ против „омладине, што само изумева идеје.“</ 
и, а у идеји Бранковој, све без разлике и политичне и друштвене странке, које вру у нашем јавно 
!</p> <p>НЕГДИНСКА ХРОНИКА</p> <p>СЛИКЕ И УСПОМЕНЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>О БРАНКУ РАДИЧЕВИЋУ 
ђа Ката одби толике општинске бележнике и сеоске трговце, па одржа све, што остало после Игњата 
 Јована и Кнежевића, а ова између Зорке и Бранка.{S} Зорка пресавила своју књигу, па чита своју 
и у јесен нагрну раденици из целе Бачке и Баната у виноградарску радњу, или кад се у октобру ис 
а. </p> <p>Да Бог ме, да су прорешетале и на ситно и на крупно решето и садашњост.{S} Тако госп 
и – пита друга другу, кад се поздравиле и пољубиле.</p> <p>Јелена не зна, шта да одговори.{S} С 
младеж провесели!</p> <p>То је најпосле и госпођа Јелисавета морала одобрити, (да је варошкиња  
 писар, „дочепала ледине“, па тера даље и игра увређену љубав, кује, док је врело.</p> <p>Ја ра 
 га поп Стева уведе у свето православље и у књигу крештајемих.{S} Иначе црквењак одзвони, па ха 
спахија, који има хиљадама ланаца земље и према томе и опрему.{S} Кад видиш, како народ лако пр 
ико... не знам већ коме, послушао би ме и учинио А ти...</p> <p>Види Поп Стева, да је тренутак  
 има хиљадама ланаца земље и према томе и опрему.{S} Кад видиш, како народ лако прима моду, нем 
а што вреди, него шта кошта, па по томе и цени.{S} Тако ти је данас време, кћерко.</p> <p>— Ја  
пире о чему с чиком, онда видим, да уме и више коју рећи.{S} Али увек Бранко има право.</p> <p> 
 не би имао никакве користи од штампане и писане књиге својих учених синова, на које, сиромашан 
у“.</p> <p>Одборници лете на све стране и наређују, како ће се програм што свечаније извести.{S 
је ројеве; под њом после ручка прилегне и дремуцка: под њом чита новине и премишља о ономе, што 
о кикот и клицање.{S} Таман да се дигне и да види иза џбуна, ко је то, а пред њ испаде мала Зор 
ајковачкога под прозорима попине Јелене и да допру до Стајића, док већ и он не дође у двориште  
сподина“.{S} Далеко је, дакако, од мене и помисао, да бих ја делио, ваљда, с народом своју муку 
ста штошта да преврне, доста да спомене и мртвих и живих, и када се збије у самоћу, а камо не ћ 
вно, да су и оне биле исто тако искрене и исто тако слатке према њој; па јој дале омирисати, ка 
еш се, ваљда, угледати на те наше учене и неучене докторе, што траћкају своје драгоцено време у 
рилегне и дремуцка: под њом чита новине и премишља о ономе, што се њега тиче, а мало разабира з 
 <pb n="62" /> за члана српске омладине и народњачке странке, те држи редовно и народњачке нови 
а Ната, а запурила се сирота од врућине и гурања кроз свет.</p> <p>– Још на станицу хајдете с н 
ештеника.{S} Господа свештеници се чине и невешти, а ти, учо, издири за народност, па кад ти тр 
</p> <p>Понда неје могла, а да не ошине и Даринку, како је ћуталица, али подла и подмукла. „Исп 
 Бранковој, све без разлике и политичне и друштвене странке, које вру у нашем јавном и друштвен 
тој „красној Српкињи девојци“, да почне и сама мислити о њој, и још већ мада јој обрати пажњу н 
S} Понда шта ћу?{S} С њом зло, а без ње и горе.</p> <pb n="21" /> <p>Ната опет узе да се хвали  
>– Одбегла.{S} Јуче на ноћ нестаде и ње и Кнежевића.</p> <p>– Не говори!</p> <p>– Нема ту шале. 
ка, стару славу и нове невоље од Немање и Косова до данашњег дана; па је пошалицама и младачким 
га света, а овај употребио наше незнање и неумење, па нас експлоатише и уништава као зубача пле 
чице.{S} Ту је мала тестера за навртање и скрњивање воћака; ту вазда још друга што вртарскога ш 
у, туђ, јер предвиђаше, да их и мишљење и назори деле ужасном провалијом.{S} Нуз то и зазираше  
ева с плавичасто-зеленим лишћем од фење и другим то модријим то блеђим зеленилом, те се све пре 
. </p> <p>- Госпођице Јелена, без сумње и ви ћете нам помоћи.{S} Ви тако лепо певате, – примети 
и немир уђе у њега.{S} Хтео би да доспе и у читаоницу, где одбор издаваше још последње налоге,  
каквим нико још пре њега, а попут једре и здраве народне поезије, песмом, као најзгоднијим оруђ 
аком својим о томе.{S} А он опет зазире и од „омладинца“, као да <pb n="71" /> меће на коцку не 
p> <p>Попа се дигао, па пажљиво растире и онако већ до најситнијег патрићка догорелу полушку св 
 жагор светине, која се устумарала горе и доле, дође до ушију познат женски глас с радосним уск 
вукло ма куд, полетела би.{S} По најпре и једино, до душе, полетела би била тамо преко потока о 
о већ и заборавио на ујака; а кад га се и сетио, неје имао повода, да се загрева љубављу каквом 
ојим се, забранила би ми са свим, да се и састанем с тобом...· Да јој кажем, кад се вратимо из  
дна права“; а ја, бога ми, видим, да се и наши народни браничи, „поборници“, наплаћају од народ 
 у разговор с Бранком и Даринком, да се и он „помеша међу свет“, док су му сви остали иначе оби 
рски дневник.{S} Можда је мислио, да се и он кадгод баци у који српски пчеларски лист каквим до 
као би је тим пре, што се уверио, да се и сама гошћа одушевила за „ту идеју“, што би рекао Раја 
није, него да слегне раменима, па да се и он придржи „начела“ Брајковачкога благајника: „Куд св 
инућу ти шешир до земље.{S} Немој да се и на тебе примени оно:{S} Кога мрзи да ради, тај је веч 
че и чеше око мајсторице Јуле као да се и сам препоручи особитој њеној милошти.</p> <p>Још га о 
атеља највише светују о том, како да се и Брајковац и Брајковчани покажу том приликом. „Треба < 
е може, ето, ни он, да пропусти, ада се и сам не умеша у струју, што се заошинула оне године по 
а завршен је спровод. </p> <p>Отпоја се и последња песма, а многи и многи још се не разилазе.</ 
ецу, па – види Бог!..</p> <p>Даринка се и Јелена ухватиле испод руке, па ходају испред госпођа- 
 те Бранкове речи.{S} Попа и Рашићка се и нехотице погледаше.{S} Свако, наравно, по свом рачуну 
ли из вароши пре беседе.{S} Радовала се и селу.{S} Радовала се, да види тетку, браћу, сестру, д 
ница, не могу.{S} Преудавати се у ма се и горе патила.</p> <p>На том и остало.</p> <pb n="31" / 
 осим господе из среза и суда којима се и тако мало кад који Брајковчанин обрадује, баш кад дођ 
о, да се чуло широм по Брајковцу, па се и они око кола осврнуше и погледаше на брежуљак.{S} Зап 
 селу и госпође враћају са села, кад се и коло око крста разилази, те млађешина треба и пре да  
 нађе се код Даринке.</p> <p>Састале се и поздравиле, као да се бог зна колико дуго несу виделе 
, износе пред „физите“.{S} Нахвалиле се и накоштале свега.</p> <p>Деца, Јелена и Даринка, нестр 
постоњака, чаше зазвечаше.{S} Некоме се и столица измаче и стропошта. </p> <p>И опет:{S} Мно-о– 
 збиља или из шале.</p> <p>Оженићете се и покајаћете се! – уплете се бележник хладнокрвно, а за 
p> <p>– Да Богме, да бог ме, кад сте се и ви женске успалиле за омлатином!- вели попа смешљиво; 
 <pb n="99" /> изгубивши наду, да ће се и вечерас састати с њим, и уверивши се зар још боље, да 
 мисли:{S} Куд сви Турци... „Наћи ће се и још когод.{S} Звезде на небу певачкога Брајковачкога  
!</p> <p>Стотинама деце из света уче се и васпитавају тамо, и буду људи... и гора и боља од мог 
p> <p> Таман!{S} Та, ње ради највише се и предомишљао, да л да сврне к свом другу.{S} Сам неје  
жи против сунца.</p> <p>А Даринка би се и смејала и заплакала.</p> <p>Једва се око малих зарана 
е не би показао сметен.{S} Готово би се и смео био, ето, на први мах, да га Даринка прва не поз 
ледом.</p> <p>– Бранко?!</p> <p>– Ви се и опет правите да ништа не знате.</p> <p>– А ти опет св 
толики други славни и преславни; али се и данас славе!{S} Тек...{S} Тек...{S} Доста је то од ње 
S} Само да га нико не дира! – нашали се и Јелена. </p> <p>Где је Бранко? – пита Јован, па тек с 
оће да играју само господина.{S} Или се и не мисли на то, да трговцу треба више од нешто капита 
ећи пуне чаше, испили чаше, цмокнули се и два и три пута – и, дакле попили брудершафт, то јест, 
S} Али хтети на тај рачун прославити се и постати популарнијим, као што су неки ради можда, или 
равиле? – пита госпођа Ната, а крсти се и стала на потегу, па се ухватила за лотру, да се попне 
у.</p> <p>– Боже, помози! – прекрсти се и помоли се; Ната, па се успе на кола и ували у седиште 
/p> <p>Иди, синко, – вели. – помешај се и ти мало међу свет.{S} И онако слабо имаш кад посла са 
ре ту, али никад неје марила, да јој се и једно дете мора везати за село.{S} Не ће се кућа Гојк 
поскакута с ноге на ногу па, кад јој се и тако споро учинило, залети се у кућу. </p> <p>- Госпо 
 поред другога у тихој луци, у којој се и један и други озбиљно спремају, да сваки својим путом 
јом сестром стоји до зида.{S} Па чак се и њих двоје тргоше како попина Јелена врисну.{S} А кола 
е је једно баш и припитомило, те сам се и тамо осећао, колико толико, свој.{S} Наука је једина  
да истерају насртљиву мушицу, што им се и у нос увлачи; само што зазвечи ланац на огрљаку, кад  
 весеља чика-Перина.{S} Том приликом се и деца боље срађају.{S} А мајке се теше и челике надом, 
према њему.{S} Поп Стеван, опет, ако се и приволео на Рашићкино наваљивање, да доведе Бранка ку 
ема њој; па јој дале омирисати, како се и њих не тиче, шта свет говори; оне живе, дакако, за св 
 је дошла у братовљеву кућу.{S} Како се и не би, јадница, осетила сретном, кад се напатила код  
ин Стајић“, него само Бранко: толико се и тако се радо о њему разговарало.)...</p> <p>Уз пут на 
а му сефтеишемо нов еспап.{S} Бранко се и не обазире много на њих.{S} Неје му ни стало до ове в 
p>Нико је неје приметио, не само што се и сама за времена скрила, већ и пун сен округле багреме 
оналног газдовања.{S} Данас... данас се и за то тражи интелигентан човек, човек... не „господин 
а.{S} Засуци рукаве, па, што кажу, у се и...{S} И госпођа Ката одби толике општинске бележнике  
е, опростио се са свима.{S} Убезекну се и поп Стеван и госпођа Рашићка.</p> <p>– Па што тако на 
брачних обавеза према њему.{S} Можеш се и преудати.</p> <p>Мој син ће, – одговори она, – за цел 
е у лонцима, а негују којекакве кактусе и белагоније и друго још којешта, што није ни лепо, а к 
е допада, тек не могу срцу да одоле, те и они удесили збор.</p> <p>Ох, како је дивно, слушајући 
ти, то јест, да ли је та донела дете те и те младе или жене на крштење.</p> <p>Као да сунце Дар 
леге дали сте се на професуру, па ће те и ви лепо тако да спремате омладину на госпоство.{S} Је 
али су се збиља физите код госпође Нате и Катице мало дуже позабавиле, тек, ето, брзо прође вре 
а у кујну, па нек учи Лепо је дати дете и у лер и на васпитање; али треба, Бог ме, женском дете 
а хоће да јој помогне, па се.{S} Уплете и она: „Први санак мира вечитога.. </p> <p>А Зорка нест 
и.</p> <p>– Хвала вам!{S} Ви тако умете и да храбрите, да сам сад опет слободнији. (Понда се за 
нко прође поред прозора, уђе у двориште и оде у своју собу. </p> <p>Из оне лепе куће с оне стра 
ни радним даном на вечерње, ако у опште и звони, но највише тек за то, да бабица и кума, ако би 
шла с њим у кућу, па сад не зна, шта ће и кут ће пре.{S} Да га остави, па потрчи по Мацу, или ћ 
и ми свуда. , баш сам радознао, како ће и то у Карловцима испасти.{S} Чисто не могу да верујем. 
стало после Игњата.{S} Ако Бог да, даће и најмлађег сина у школе.{S} А није рада, ни кћер да уд 
ароднога позоришта, па онда – ево среће и за њега и за српску позоришну уметност!{S} Госпођа бе 
 попа нешто кошка и с учитељем.{S} Биће и ту њена масла.{S} А момак ваљани вредан, како само мо 
ута, где без бујице није могао.{S} Биће и међу вама после бујице омладинске вас <pb n="54" /> в 
.{S} Али као велим, он је твој, па биће и теби право. </p> <p>– Са свим ми је право, са свим... 
 да дође, те јој се поклони!{S} Ал биће и то.{S} Све је удешено,... по њену рачуну, све.</p> <p 
вету завиди.{S} Сваки то може, што хоће и како хоће, а он мора на своју катедру, или умрети!... 
н не уме да почне разговор.</p> <p>Хоће и наше село да се прослави, – беше му прва реч.{S} Од њ 
по њену рачуну, све.</p> <p>Та превешће и њу Јеца жедну преко воде, ма да се колико пући, вели  
осле тога отишао је сам попа у Карловце и нашао стан за Тинку згодан, како ће моћи и по неколик 
она подиже опет к њему своје миле очице и милокрвнога погледа.</p> <p>– Али не мога одолети њег 
о бадава Даринка моли и преклиње, плаче и дури се, да мати одгоди, „бар док прође беседа“!{S} Ш 
азвечаше.{S} Некоме се и столица измаче и стропошта. </p> <p>И опет:{S} Мно-о– га-а-ја... </p>  
глед Бранков, па, ако му је образ иначе и могао доста да поднесе, сад се нађе у великој неприли 
им понашањем.</p> <p>– Добро је, – рече и потајно се насмехну.</p> <p>А Јелени одлану.{S} Но је 
о коло...</p> <p>– То већ знам! – кличе и опет Даринка, и још већма је поли пламен по лапитима. 
 у њу.</p> <p>– Не, не! – кличе девојче и опет весело, као обично, па га опет ухвати. – Не срди 
штитницу.{S} Заковратио реп, па се вуче и чеше око мајсторице Јуле као да се и сам препоручи ос 
срце само тоне на ту страну, па му вуче и душу и мисао за Даринком.{S} Јелена живахна, разговор 
д.{S} Госпођа Ката и данас чува крунаше и сребрњаче, све нове новцате, као да су онај час испод 
и деца боље срађају.{S} А мајке се теше и челике надом, да ће им деца бити боље среће од њих... 
жње оному говору, што претпоставља више и ума и срца у <pb n="65" /> женскиње, која може да се  
, када је она мислила, да је се он више и не сећа, он се ње ради свађао с писарем, који је у ср 
 ни сам за што, нада, да ће она највише и поклонити пажње оному говору, што претпоставља више и 
помена.{S} Око тога му се мисли највише и врзу.{S} Да се обазре на оваке слушаоце, ови ће или п 
е моћи бити ништа.</p> <p>**...*Ударише и краве из поља.{S} Или се кравар данас боље пожурио не 
е незнање и неумење, па нас експлоатише и уништава као зубача племениту биљку, као филоксера ви 
>Величанствен тренутак.</p> <p>Изнесоше и мртвачки сандук с последњим земним остацима млађанога 
 Зорчине руке око врата, док не клонуше и опет у санку.{S} Даринка се дала у мисли.{S} Беше то  
рајковцу, па се и они око кола осврнуше и погледаше на брежуљак.{S} Запева познати усклик: </p> 
лико га је заболело, а познаје га скроз и скроз.</p> <p>Да говорим толико... не знам већ коме,  
а, или лис, или јазавац какав, можда би и жртвовали за њихову љубав какво тане.{S} А овако изба 
 Јовану, па да је поздрави.{S} Можда би и отишао био, да га госпођа Рашићка не посла поп-Стеван 
екором: – шта теби фали Не знам, шта би и с тобом било, да се ниси оженио.</p> <p>Даринка се см 
 и боља од мог сина.{S} Па за што не би и он:{S} Нек сврши гимназију, па, ако Бог и срећа дадне 
е за њега пред кћерком.</p> <p>Могао би и у вароши где бити славан човек, – рече госпођа Јеца.{ 
о међу људима, међу ближњима!“ рекао би и опет покојни Ђура, као што је један пут и рекао од пр 
аравно, по свом рачуну.</p> <p>Право би и имао, – примети Рашићка. – штета је за њега, да се по 
/p> <p>Млади трговац се окљува, како би и он прешао у разговор с Бранком и Даринком, да се и он 
ању о породичној срећи, о раду, о борби и заборавио, што рекао ујаку: „Поштен човек треба најпр 
га бог ме; па има и за што.{S} Нек љуби и стопе поп-Стевине.</p> <p>Чујем... видила би јој кћи  
стисне, већ му је подала, па је он љуби и милује по милој вољи.</p> <p>– Бојиш ли се можда кога 
 хајдете с нама, понда на Стражилово ви и не морате, мама, ићи,– вели јој Даринка...</p> <p>Пуч 
астирскога воћњака, посрћући „од љубави и од вина“.</p> <p>Као што рече Јован, пречасни господи 
 дошли!</p> <p>– Боље нашли! отпоздрави и Ната и Даринка у један мах.</p> <p>Трива већ сишао с  
де.{S} Него је ипак по неки пут исправи и опомене, где како треба.{S} Но за то Зорка мора да тр 
оји ради онаки исти посао, од кога живи и он, народ, него од најсавршенијег агитатора, адвоката 
ваздушном мору...{S} Или дивљи голубови и грлице јатомице залепећу крилима за каквом савуљагом, 
ик народни презрели беху у оно доба сви и мањи и већи књижевници, па и сам Рајић и Мушицки, чак 
 <p>Отпоја се и последња песма, а многи и многи још се не разилазе.</p> <p>Стајић са својим гос 
е неколико година, а то памте још многи и многи Брајковчани, неје Брајковац био тако с неруке н 
им, учим себе ради, као годи ти и други и трећи.{S} Кад кажем, да бих био на селу учитељ народу 
с се заустави на једној ташци, па лебди и не миче се; час суне <pb n="15" /> на земљу као стрел 
жник игра жандара!{S} Па ипак увек седи и зева код играча.{S} Него за што и не би?!{S} Често се 
ађом у Нови Сад, да тамо буду на беседи и Бранкову дочеку и не знајући, да железни воз из Пеште 
а им се кристалишу појмови.{S} Ослободи и друштвеном поретку, о приликама, у које могу запасти  
еш и мајсторицу,... знаш!{S} Него обиђи и ти, мој брате, по каткад.{S} Опет је, знаш, друкче, к 
ком.{S} Па тако и сви у селу, и старији и млађи.{S} Кадгод је у Игњатовој кући било каква већа  
 па временом мој наследник и у парохији и у кући? – рече поп Стева поверљивије.</p> <p>Хвала, у 
 новине.</p> <p>Него зна Јеша, да споји и практично са лепим.{S} Млад човек је, до душе, и жеља 
/p> <p>– А лепу је буквицу очитао и уји и својој несуђеној пуници!</p> <p>Госпођа Јеца све овак 
дим на врата.{S} Око сенице, чује, зуји и бруји вредан народ по чистом јутарњем ваздуху.{S} А з 
{S} Само чино, само по чину!{S} Па паки и паки-поп!..</p> <p>Е, па тако седи јутрос, ето, поп С 
 око тога се врзу, ето, и сад по толики и толики пут.</p> <p>Него почела већ да се једи.{S} Све 
 великим орахом, па гледи већ по толики и толики пут, како је воћка понела.{S} На њено питање,  
е наше књижевности несу некакав Мушицки и некакав Рајић, као што је Јелена мало час била рекла, 
га места у тим крајевима?</p> <p>Има ли и једнога Србина, који иоле разабира за наш јавни живот 
 већ дохватио шешир.</p> <p>– Хоћете ли и ви?—– шану бележниковица Јовану.</p> <p>– Куд сви Тур 
ва не поздрави:</p> <p>– А!{S} Јесте ли и ви ноћашњи?{S} Браца баш сад устао.</p> <p>– Е, добро 
 паметније са собом, да видиш, не ће ли и он окренути на боље.{S} Ако ми не верујеш, иди ма у к 
.{S} Једва га је, до душе, упамтио, али и оно мало успомене не беше врсно, да и у њему изазове  
сиром и залива грло белим вином.{S} Али и он наравно мисли, да мора нешто рећи, бар у корист св 
уше, вешт момак за таку прилику:{S} Али и она не зна, шта да каже. </p> <p>Неколико обичних реч 
 зеленога Нимрода, како се слабо трзали и утргли око лова.{S} Да им се уз пркос учловио гдегод  
па кад ни ту нису могли прокопсати, или и прескочивши тај степен, а они одмах хајд у господство 
ад оду у Руму, у Ириг, у Митровицу, или и даље куд у варош.{S} Неје што се Марко боји, да би му 
а узабере, па га брзо за тим забаци или и изгуби.{S} Или би провирила кроз прозор, као да неког 
уп!...{S} Па... најпосле, шта су стекли и трудољубиви Орфелин и учени Соларић, па мудри Доситиј 
 њој.</p> <p>И тако бадава Даринка моли и преклиње, плаче и дури се, да мати одгоди, „бар док п 
исмених, који су тек из туђих уста чули и научили бар „Коло Бранково“, па до првих књижевних ум 
ље, сви би заједно на светковину.{S} Ми и онако мислимо, да код матере одседнемо.{S} Ја баш каж 
еко луба дебела орахова дрвета, те шуми и жубори као на некој водојажи, да се мало даље изгуби  
 „Код разбијене канте“ у Марковој крчми и прекраћивали дуго недељно време.{S} На столу, дакако, 
ован Видаковић... и толики други славни и преславни; али се и данас славе!{S} Тек...{S} Тек...{ 
 баш њен син.{S} Каже Стајић.{S} А мени и не пада на ум који Стајић.{S} А и он је био с Јованом 
злато, – опет ће Ната Кати, – а ти мени и не кажеш, где су ти деца?</p> <p>– Јован је отишао у  
када и тога нестане, када утрну спомени и на то, остаће нешто, због чега ће Карловци остати у с 
зговарају, на прилику, о врту, о живини и тако што, чему је кад време.{S} Али госпођа Јелисавет 
 што ће да се вија са Зорком по планини и по виноградима, да беру цвеће по ливадама, да пију во 
стоји ли пред вратима портир у самурини и у гајтанима а с неким скиптром у руци, или се врата з 
је то, наравно, благодаран, да се учини и више, него што је уистини било.{S} Хоће да се све то  
вет“, док су му сви остали иначе обични и свакидашњи; па се врзе око њих двоје и кечи им сваку  
дни презрели беху у оно доба сви и мањи и већи књижевници, па и сам Рајић и Мушицки, чак и неум 
т од сунца, па га затвори.{S} Те склопи и књигу, што лежаше уза њ, а само што је завирио у њу,  
р шири своја шарена крила, час их скупи и дигне у вис, да му се боја и на горњем и на доњем дел 
зала.</p> <p>– Не водите бриге! – удари и Криста и слатка у један глас.</p> <p>– Гле мене!{S} К 
ека данас строги критичари и естетичари и осуђују неке његове стихове, као да су пука проза и к 
 језику.{S} Нека данас строги критичари и естетичари и осуђују неке његове стихове, као да су п 
чин, да би свој стари грех према сестри и сестрићу загладио, осећао се туђ према њему, туђ, јер 
је били, траже што бољу парохију.{S} Ти и твоје колеге дали сте се на професуру, па ће те и ви  
а што учим, учим себе ради, као годи ти и други и трећи.{S} Кад кажем, да бих био на селу учите 
вај Боже, на онај свет,</p> <p>А ето ти и опет, већ по толики пут, госпођице Даринке, јединице  
ивила!“ – он се пожури, па узе извијати и завијати: </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја. 
ђаковати.“ Да!{S} Понда треба помишљати и на своју кућу, на своје огњиште, на своју породичну с 
и овака два самохрана женска грла, мати и кћи, госпођа Ната и госпођица Даринка!{S} Још за живо 
а, нити ће имати свршетка, а то је мати и материнска љубав:{S} Сад му тек изађе пред очи њен ли 
Даринка, Бранко и Јован, него им и мати и тетка Ната одобравају и хвале смер.{S} А највећа је њ 
ога оца свога, како је тај умео ринтати и радити.{S} Кадгод бејах код куће, водио би ме собом н 
Даринку.{S} И једва једаред ће истрчати и отићи по девојку.</p> <p>– Ала је то прашина, слатка, 
 <p>Освану дан, када је ваљало отпочети и Брајковачкој омладини, да се спрема, како ће у свом с 
ну. </p> <p>Поред тога дете може добити и благодјејаније у конвикту блаженопочившег патријарха  
 Игњата Јаковљевића.{S} Но треба радити и бар одржати.{S} Да извади Јована из школе?{S} Да га с 
рду веру дала, да ће све и сва порадити и код чике, поп-Стеве, и код матере, госпође Рашићке, к 
е младост; старост ће јој увек завидити и роптати на њу.{S} Поток хучи и бучи, прави више буке  
у лулицу на подугачком чибуку, запалити и пушити...{S} И сад, пуши и замаглио у уској сеници св 
сти очи, шијући белом свету, па хранити и себе и дете под туђим кровом и на туђем огњишту.{S} А 
ким.{S}Ту је живина, па треба нахранити и скоткати!{S} Ту краве дочекати, па помусти!{S} Па ваз 
акве!{S} Сви знамо, шта нам ваља чинити и како се владати, не треба нам команде.</p> <p>- Чујеш 
е.</p> <p>На то ће најредовније пустити и Ната и Ката који уздисај и сузу у спомен својих покој 
онога, да декламује песму о браца– Анти и разбијеној канти.{S} Дакле жива скаче изнад нуле, то  
м који пут, декламовао ону о браца-Анти и разбијеној канти на велико уживање бележниково, (а ча 
ретку, о приликама, у које могу запасти и према којима ће морати удешавати свој рад и своју сна 
крв пролити, кад зажеле то његови гости и рачуни.</p> <p> А ту су сви, ту је Брајковачко цело п 
..</p> <p>Страх пређе све.{S} А радости и изненађењу, мислиш, не ће бити краја целу ноћ. </p> < 
д дрско телејише упљувке своје подлости и себичности разним интересима напретка и разлозима пор 
радост, што ће у тој великој свечаности и она да суделује.</p> <p>Пре него што ће синоћ деца по 
шту.{S} Марко је јунак, који зна и рећи и утећи, као и на страшну месту постојати, па не жали,  
уштено и остављено, можда, доброј срећи и само себи, кад му је Бог дао матер, најбољу срећу. </ 
се рока не зна.{S} Може нас тамо затећи и берба...{S} Јеси ли навукла рукавице: ...{S} Добро је 
ашао стан за Тинку згодан, како ће моћи и по неколико ђака држати на стану.{S} А Тинка спремала 
ицу, да види, – кад ће поп Стеван проћи и вратити се на вечерње.{S} Но колико јој збиља стало д 
 два пут рећи.{S} Те кад отпратише кући и „чичу“, начеоника, нађоше, да је сад најзгоднији трен 
крста на игранци.{S} Па се враћају кући и певају: </p> <quote> <p>„<l>Кад је Бранко умир’о</l>< 
ма се опажало живо кретање.{S} Карловци и Карловчани спремали се, да свечано дочекају госта, ко 
ао и на то, даа је у кући већ било речи и о томе, да ће се ићи у Карловце.</p> <pb n="98" /> <p 
м, па јутрос са неколико убедљивих речи и јаче подбунила.{S} Навалио се леђима на зид, где је в 
на цепаници, с којом се већ толико бочи и која га стаде толико зноја, те у мало не удари по сво 
завидити и роптати на њу.{S} Поток хучи и бучи, прави више буке него Дунав.{S} Па тек кад полет 
 па да је похвали пред тетком из вароши и пред сејом.{S} А њих две се нагле радознале.{S} Мали  
p> <p>Чујем... видила би јој кћи вароши и лера, да није поп-Стевина џепа!</p> <p>– Него ја не б 
а!{S} Још за живота купио кућу у вароши и настанио се тамо.{S} Таман да поживи у миру, а капља  
“ новцу, јер исти тај грех носе на души и остали.) Ми учимо јуристерај, да „бранимо народна пра 
одило у кући поп-Стевиној, носи на души и на образу свом сама госпођа Јелисавета Рашићка, ипак  
ку, запалити и пушити...{S} И сад, пуши и замаглио у уској сеници свој да баш видиш, како куља  
ља дим на димњак.{S} На огњишту се пуши и ври у пуним лонцима, а цврче батаци на угрејаној маст 
није пустити и Ната и Ката који уздисај и сузу у спомен својих покојних, па ће прећи на други р 
од то доба није нашао за вредно, да јој и речи рекне, осим што је јуче у певачкој школи пробао  
 Ниси никад слагао.</p> <p>Кнежевић јој и опет узе обасипати ручицу пољупцима.</p> <p>– Мати је 
а народа у јужној Угарској, у Хрватској и Славонији, могу смело и поносно довикнути: „Нови Саде 
на ново дигао и ударио темељ политичкој и државној слободи донде заборављенога српства.</p> <p> 
м, као да му је ко на жуљ стао, – немој и ти тим незнабожачким, тим револуционарним именом, кад 
цу.{S} Засукала рукаве, па чисто на њој и уредно, као што само може бити.{S} Иде, а спушта рука 
дити код поп-Стеве, да све припадне њој и њеној кћери?{S} Две хиљаде јој је писао, чим је ушла  
на врху, од којих свака носи други број и казује место, где треба да се окупе чланови ове или о 
ковцу још неко честит!{S} Биће још ипак и од</p> <p>Брајковца нешто! </p> <p>Ето, зашто је дола 
.{S} А наше жене,... и људи, и сви, чак и поп Стева, српски православни свештеник,... сви купуј 
ижевници, па и сам Рајић и Мушицки, чак и неумрли песник неувелог <title>Горског вијенца</title 
кћер!</p> <p>Јован прсну у смех.{S} Чак и бележник мало се не угуши, како се засмејао.</p> <p>– 
100" /> крајевима.{S} Али баш стога чак и Новом Саду, где је толико времена већ средиште свему  
, –да су познавали Бранка лично, па чак и консхолари му били које у Карловцима које у Темишвару 
препоручују по нешто ново, па да је чак и некаки Орлић и Коњовић и не знам ко пронашао новију и 
и кокетно погледа у Јована. </p> <p>Чак и Јован умуче.</p> <p>А Јеша кад немаде с ким да полити 
 сад и немамо никакве...{S} А кад човек и оде у Карловце, ако и посети своју сестру, мислиш, да 
о воље за шалу.{S} Тако сухопаран човек и не зна, шта је шала.{S} Поп Стеван је осетио поглед Б 
ви као један.{S} То је наше зло од увек и било, што смо пуштали једном све, па, ето, чим га нес 
веним с кајмаком, на који му се сад тек и већи апетит отворио, што зар хоће на њему да излије с 
 мој капелан, па временом мој наследник и у парохији и у кући? – рече поп Стева поверљивије.</p 
итељима у школама у месту као свештеник и као природан старешина српске православне црквено– шк 
д сваким.</p> <pb n="27" /> <p>Бележник и један одборник играју баш жандара, а остали како који 
е Поповића о браца-Анти.{S} А благајник и бележник од то доба, чим се мало ђорну, одмах терају  
ин, да се не пати!{S} Шат буде помоћник и заштитник удовој Матери сестрама И брату, док ови сам 
к један пут!...{S}Други пут!...{S} Цмок и трећи пут! ...{S}И опет!...{S} Све пуца!{S} То је рад 
 на пример „вечитих правника“ доста, ал и ти хоће да играју само господина.{S} Или се и не мисл 
 помешали с осталим друштвом.{S} Учитељ и Јован, а и Бранко пристао уз њих... унели се, па дока 
асова, а највише писарев.</p> <p>Учитељ и сувише добро познаје енергију Брајковачке интелигенци 
од одушевљења.</p> <p>– Него морате нам и ви помоћи! – рећи ће Бранко, па употреби ту прилику,  
шој вишој школи нашу књижевност, па сам и мами читала о Бранку и из Бранка.{S} А и покојни тата 
ота онај кицош гаћан са свиленим перјем и китњастом крестом, што се преко дана шета и ракољи по 
ица паропловског друштва окићена грањем и венцима, а на мосту, што води слађе на сухо, подигнут 
 дигне у вис, да му се боја и на горњем и на доњем делу танких крилаца прелива сад као седеф са 
таву, те што живља планина с поветарцем и она живља и вољнија.</p> <p>Није дуго тако потрајало, 
лена и Даринка, Бранко и Јован, него им и мати и тетка Ната одобравају и хвале смер.{S} А најве 
ав, кује, док је врело.</p> <p>Ја радим и ринтам у овој кући...{S} Па, ето, како ми се мука мој 
ра наша није још ни на столу, ја мислим и држим, нити могу на ино, а да не</p> <p>– Сад ће бити 
зела озбиљно,– дода онај.</p> <p>Мислим и сам тако, – примети Бранко.</p> <p>У том ето још једн 
ћи им трошне остатке животне у сребрним и златним кивотима у велелепне храмове.</p> <pb n="101" 
 нареченога у калуђерству Доситеја: њим и с тим списат и издат</title>."</p> <p>Како се обрадов 
иког песника, седне он на лађу, а с њим и Јован Јаковљевић, па дођу доле, да баш на извору буду 
овори, како треба да сам пријатна с њим и искрена.{S} Ја и не могу друкче ниским.{S} А он и зас 
 дошли!{S} Ко не би био рад тако добрим и милим гостима!{S} Добро нам дошли!</p> <p>– Боље нашл 
“...{S} Не зна, како ће пред поп-Стевом и својом кћерком да га се нахвали.{S} Још да јој испадн 
 хранити и себе и дете под туђим кровом и на туђем огњишту.{S} Али колико је и то лакше, него т 
равна само оној, што је постала с Богом и нестаће је с њим, што, дакле, нити има почетка, нити  
осле се нашли сви пред школском зградом и чекају, да учитељ распусти децу из школе. </p> <p>При 
дланчио, те је шиба троструком камџијом и заиграва пред искупљеним својим вршњацима.{S} А ови з 
а цео народ прихватио свом вољом својом и српским одушевљењем.</p> <p>Како се обрадовао био Бра 
ако би и он прешао у разговор с Бранком и Даринком, да се и он „помеша међу свет“, док су му св 
чину собу.{S} Надвирила се над Даринком и Зорком.{S} Прекрстила их обоје изнад главе.{S} И за т 
год овчија сира, па да га с црним луком и хладним меканим хлебом једе на мамурлук.{S} Прижегло  
а Јаковљевићка села, као обично недељом и свецем после подне, кад посвршава послове по кући, пр 
у себи повукао, кад се састао с Јованом и учитељем, те видео, како, <pb n="44" /> особито овај  
штвене странке, које вру у нашем јавном и друштвеном животу, а поштено мисле.</p> <p>Јелена је  
ајати.</p> <p>– Имали смо ми већ једном и организовану омладину. —</p> <p>– Са старачким идејам 
 свет толико на силу Бога грађа са мном и присваја?“</p> <p>– Шта сте се замислили опет саду –  
е Даринчину радовању, те се смеје с њом и тражи, на прилику, с које стране препелица пућпуриче. 
ми Рашићка.</p> <pb n="36" /> <p>– Гром и пакао!</p> <p>Поп Стева претрну. </p> <p>Рашићка осет 
та је!“ мисли благајник, кад за вечером и после вечере заређале здравице, као да му је до сад с 
лежниковицу.</p> <p>Писар се гуши сиром и залива грло белим вином.{S} Али и он наравно мисли, д 
рили се, ваљда, лов ловећи ваздан гором и планином.{S} Но ни целим данашњим својим трудом не би 
указа мила главица са црном пуном косом и у глави два гарава ока.</p> <p>Учитељ се стискао уза  
се у ма се и горе патила.</p> <p>На том и остало.</p> <pb n="31" /> <milestone unit="subSection 
пруг, ни онако нежан брат.</p> <p>У том и Тинкин Александар израстао дечко из основних школа.{S 
када би се сада састао с госпођом Катом и с госпођицом Даринком, јер је већ једаред био с њима, 
о, да остану у друштву с госпођом Натом и с госпођом Катом, па се отискоше у врт.</p> <p>Јелена 
трчи тркуница, уплашена коњским топотом и зврком од кола.{S} Застане над каквом рупом, учлови с 
 Иди по светлости, ићи ћеш правим путом и не ћеш склизнути на странпутицу.</p> <p>Тако скупља и 
же, на све стране, а све за њеном децом и својом невољом.</p> <p>Госпођа Ката остала без мужа п 
лети.{S} Ох, полетела би Јелена и душом и телом!{S} Али мора да га притискује рукама.{S} Понда  
част пламичак.</p> <p>Ти си сад и душом и телом лептир, – рекла му је мати, када га испраћала у 
на део комшилук, само не зна поп Стеван и ви; а и пошиница је већ омирисала. –</p> <p>– Неће го 
е са свима.{S} Убезекну се и поп Стеван и госпођа Рашићка.</p> <p>– Па што тако нагло?</p> <p>– 
твар још није готова, – теши поп Стеван и њу и себе. – Све ће то још бити, како треба да буде.{ 
зив, ујаку за љубав, да неје ту и Јован и да не осећаше збиља потребу, да се одмори.{S} Готово  
ав, која их привлачи.</p> <p>Тако Јован и Бранко гледају у отворено море, у јаван живот свој ка 
погледом), резултат је био, да су Јован и Јеша на једаред укрстили своје деснице, држећи пуне ч 
но знала.{S} Само ће је донде још Јован и Даринка поучити, где треба да рашири руке, где да их  
ри пут.</p> <p>– Лаку ноћ!</p> <p>Јован и Бранко се одвојише.{S} И оде сваки својим путом.</p>  
итељ Богом повереног му стада одликован и постао конзисторијалним присједатељем.{S} Више шта, м 
ља дође, а мени ти се не зна ни благдан и свагдан.{S} Ни на кога се, слатка, ослонити, ни колик 
 погледа милокрвно у њега, откиде један и задеде га себи на груди, а други пружи Стајићу.</p> < 
S} А ко је томе крив?{S} Као да и један и други избегаваше интимнији разговор.{S} Бранко би теш 
ругога у тихој луци, у којој се и један и други озбиљно спремају, да сваки својим путом отисне  
дан по један остане редовно Марку дужан и сваки одбије тек од рачуна, што га он по каткад с ким 
.{S} Колико је попа Стева био задовољан и сретан, како му сестра привређује, толико је уздисао  
војих учених синова, на које, сиромашан и онако, троши своје силно благо.{S} Можда је и трагичн 
је задро у озбиљан живот; али је искрен и прост.{S} Обадве још у оном добу девојачком, у ком по 
ле, шта су стекли и трудољубиви Орфелин и учени Соларић, па мудри Доситије и преблаги Милован В 
огледаше онамо.</p> <p>Ако крик Јеленин и неје био по оној ноти, коју је млади учитељ навио на  
ила Славнића.</p> <p>Честит био домаћин и на гласу био чика Пера.{S} А Славнић официр у граници 
та ће <pb n="32" /> бити у свету.{S} Он и његова најближа околина с најближим посредним, па и н 
{S} Ја и не могу друкче ниским.{S} А он и заслужује, да је човек с њим искрен.{S} Па ја га и во 
-Стевана, ето, неје ни приметила, да он и не оде на звоно у цркву; неје ни приметила, да у Брај 
ао, не пријања, баш Бог зна како, маџун и скоруп!...{S} Па... најпосле, шта су стекли и трудољу 
сим што је јуче у певачкој школи пробао и њен глас, али са свим онако хладно и озбиљно као и ос 
ко далеко одлагати.{S} Ко је рано легао и рано се оженио, није се покајао.{S} Не ћеш се, ваљда, 
знурену и понижену Србију на ново дигао и ударио темељ политичкој и државној слободи донде забо 
ојима је, чини му се сад, и чешће могао и требао мислити, ако ничега другога ради, бар да сад н 
ке браца Рада слуга, па је љуто зауздао и подланчио, те је шиба троструком камџијом и заиграва  
Бранко одговорио, како је у очи исмејао и ујака и Рашићку, и. т. д. </p> <p>–Јух, јух, јух! –-  
 у своју кућу.{S} Па то је прилика, као и мало да се боље позна. </p> <p>Попина Јелена...{S} До 
аку кап млека, којим га је одојила, као и под онога, који јој сваку сузу, што је негда над њим  
бор, који је пратио Бранка од Беча, као и целу светковину у забуну.{S} Тако Бранко преноћи на П 
ироте удовице.{S} Ти си, да Бог ме, као и удовица, кад немаш мужа...{S} Александре, хоћеш ли се 
Боже мој, секо. – рећи ће, до душе, као и до сад, Ката Нати, – зар то мора бити?</p> <p>– Немој 
 исто тако потребни ваљани учитељи, као и у вароши, ако не још и потребнији.{S} Ето, он је крат 
и...{S} Да Бог ме, ти си јој, рећи, као и отац, како си је примио од мене место њена оца.{S} Ја 
 је јунак, који зна и рећи и утећи, као и на страшну месту постојати, па не жали, ето, ни крв п 
ележниковица нежно продрмуса руком, као и нехотице, своје шишке на челу, па лаким погледом прол 
ад које се било то друштво састало, као и на то, даа је у кући већ било речи и о томе, да ће се 
сто толико правично или неправично, као и они, који се не хвале, да „раде за народ“.{S} Свештен 
емој ти ту мени! – одговориће опет, као и до сад, Ната Кати.– Знам ја, шта је дечија радост.{S} 
темељу, или ће пустити зета у кућу, као и њен отац, па како Бог да.{S} Тек док је ње живе, не п 
и–или“ вели Јован:</p> <p>– Са свим као и његова назови– ујна, – примети бележниковица са знача 
 али са свим онако хладно и озбиљно као и осталих?{S} Синоћ га је дуго и дуго чекала на прозору 
у Брајковцу, па зна и црквене скоро као и брат јој. </p> <p>И тако се искупило прилично друштва 
{S} Додијало им овде гоњење за веру као и у Турској, па се просто одселили у Русију, па тамо на 
а мислиш?{S} Сам му писао, па му послао и путна трошка, само да дође.</p> <p>– Бога ти, прекину 
 – рече Бранко галантно, колико је знао и расположен био. – Три године је скоро, како несам био 
 тата, каже, тако је све нешто спомињао и Бошњака и Србијанца и Херцеговца и Сремца и Бачванина 
а Бога зна, за што је Тинкин муж пропао и заблудио у свет!</p> <p>Исто тако неје могла, а да не 
оводаџија, па, ето, под старост дотерао и дотле.{S} Мучна улога!{S} Неблагодаран занат!{S} Ама  
а доведе Бранка кући, ако је то сматрао и као неки начин, да би свој стари грех према сестри и  
му сестра привређује, толико је уздисао и био несретан за својом покојном...</p> <p>Дође у Брај 
 куће, водио би ме собом на сваки посао и говорио би ми, како се шта ради.{S} Па сад се дивим м 
бини овостраних Срба?{S} Где је ускрсао и где је сахрањен последњи сан овостраних Срба, – војво 
беле,</p> <p>– А лепу је буквицу очитао и уји и својој несуђеној пуници!</p> <p>Госпођа Јеца св 
 пред зору заспао био.{S} Али чим устао и обукао се, опростио се са свима.{S} Убезекну се и поп 
>Њихов жагор само је, да Бог ме, увећао и онако велики жагор, што се разлегао по пространим ход 
 серијом.</p> <p>Једва око поноћи дошао и Дабижић до речи, да наздрави оној идеји која живи у с 
 не примети њену неприлику, јер сад ево и бележника са благајником, а са бележниковицом иде опш 
убави!), док „деца“ не дођу.</p> <p>Ево и наше деце! – повика госпођа Јеца, кад виде своју кћер 
м лаким песмама, опевајући му разумљиво и са жарким родољубљем витешка дела наших предака, стар 
зна, каквим је блатом каљала име његово и његове матере, да замаже очи слабом човеку, па да себ 
нио.</p> <p>Даринка се смеши, ал готово и не разуме, шта ови говоре.{S} Њој је и то друштво и т 
да.{S} Зна он, дакле, шта је то Српство и родољубље, а од како се зна, исповеда се <pb n="62" / 
равила и на Брајковачко певачко друштво и на сврху, рад које се било то друштво састало, као и  
 шта ови говоре.{S} Њој је и то друштво и таки разговор нешто ново.</p> <p>Јелена гдегод стане, 
о јој поклонио браца Јован; а зна много и на изуст.{S} Па библиотека њена броји већ и десетак к 
иљно као и осталих?{S} Синоћ га је дуго и дуго чекала на прозору, и он не дође.{S} Бар да је по 
огу преко колена, па мисли.</p> <p>Дуго и дуго му нису таке мисли долазиле на памет, па се упео 
је „црква под небесје, олтар часни брдо и долина, тамјан мирис, што се к небу диже из цвета“ и  
ајник. – Ако је дошао, за цело је донео и коју боцу из Варадина.</p> <p>Ја сам му рекао, до душ 
 на кола и ували у седиште.</p> <p> Сео и кочијаш.</p> <p>Таман Трива притегао узде и замахнуо  
е.{S} Па се у жалости својој, кажу, био и заверио, да не ће никад довести у своју кућу страну ж 
толико за свој род, можда би пришио био и златну јаку“, казало се у неком листу, оглашујући њег 
е „сад одмах“ доћи, па је устао већ био и пошао.{S} Али је баш дошла у разговор најзанимљивија  
ким показао.{S} Више пута му је баш био и одвратан, што је „таки“, као што о њему суђаше „матер 
и усклик: </p> <quote> <l>„Ао свете мио и премио,</l> <l>красно ли те вишњи удесио!“</l> </quot 
ачки збор.</p> <p>Све то учитељ покупио и наговорио, да се здруже.</p> <p>Одоше у учитељеву соб 
ића.{S} Учитељ га већ набавио, уоквирио и украсио њим собу.{S} Али то је и једина слика у целој 
који хоће све да разумева; па је мотрио и Јелену.</p> <p>Благајник седи, па посматра све око се 
ди, да се ради око начела, што она, ако и не може да схвати, ипак осећа, да је лепо и добро, ка 
..{S} А кад човек и оде у Карловце, ако и посети своју сестру, мислиш, да сме то њој казати?{S} 
и, да би се од мене могао истесати, ако и не какав практичан ма и мали Лоренцо Штајн или Некер, 
ли осећа, да је питомији према њој, ако и не примећава, како је то необично брзо дошло.</p> <p> 
, поквариће јој се кћи поред ње.{S} Ако и зна, да све, што се догодило у кући поп-Стевиној, нос 
<p>– Господо, – диже се бележник, – ако и јесте лепи српски обичај, да се тек са печењем почиње 
нео још, тако рећи, пре зоре.{S} Па ако и неје могао никога разуверити, сам је себе тешио... </ 
рекао би, још већма чује, како јој јако и нагло бије рођено срце.{S} Но ипак осети, да неко бли 
ва, његова најмилија тема, о томе, како и за што наш народ пропада; Јеша воли да „политизира“,  
ујне звуке, што јој највећма годе онако и онакве, какви јој ваљда брује и у души... </p> <p>Пре 
Ви сте мушки увек тако комотни!{S} Тако и чика!{S} Само да га нико не дира! – нашали се и Јелен 
 и данас зову Давину тејком.{S} Па тако и сви у селу, и старији и млађи.{S} Кадгод је у Игњатов 
ове на супротивне стране, па им се тако и путови укрсте, не ће зар један на другога, већ један  
нам се изненадила.</p> <p>– Ја сам тако и уговорио с Јованом.</p> <p>– И не питаш, где ти је уј 
што тражи.{S} До подне је још како тако и прошло; него после подне се отегло као цео дан.{S} Је 
а се спреми за село, – дочека исто тако и жедни писар.{S} Онда ћемо после певања код Марка, – п 
 дете, простирући меке рубине исто тако и под онога, који јој пеленом загрчава сваку кап млека, 
ена обрадовала својој другарици, толико и више криво њеној матери, госпођи Јелисавети, Рашићки, 
би имају своје Карловце.{S} Осим толико и толико знаменитих Срба, који у Карловцима или поникош 
ико радује том Јелена и Даринка, Бранко и Јован, него им и мати и тетка Ната одобравају и хвале 
 већ једног дана прошетају деца, Бранко и Јелена, по Брајковцу испод руке Поред оне премудре Ка 
ходамо а вас нема!</p> <p>Јован, Бранко и учитељ се упутили девојкама.</p> <p>Колико Јелена сло 
учи глава од неко доба.{S} Свуда Бранко и само Бранко!{S} Успалили сте се као...</p> <p>Рашићка 
а српскога.</p> <p>Ту књигу узео Бранко и вечерас да чита.{S} Али, као обично, кадгод је, било  
амо кући.</p> <p>Тамо је вечерас Бранко и Јован.{S} Чим су вечерали, дошао је Јован по Бранка,  
> <p>Тек обадвема беше у тај мах Бранко и његов нагли одлазак у мислима. </p> <p>Као да осећају 
вени, па затрепта очима. </p> <p>Бранко и сам осети, како је оштро то рекао, па не ће ни да му  
та, ваљда, резултат је био те на широко и на дугачко развезене орације, којој неје ништа сметал 
 интимнији разговор.{S} Бранко би тешко и дошао у Брајковац, на ујаков позив, ујаку за љубав, д 
 за вино ил ракију.{S} Него док трајало и његове и женине сиротиње, даде све до последње крпе,  
<p>- Боже мој, – опет она, али сад мало и с прекором, – тако ти лежи на срцу!</p> <p>– Ето ти ј 
 подеси згодна прилика, кад сам се мало и надао! - одговори Јован те наслони пушку уза зид. – В 
 ћу ја децу пустити.{S} Него морам мало и школу отворити, да уђе чиста ваздуха унутра.{S} А мож 
 што треба.{S} Госпођа Јеца се као мало и поутеши, али... тек... тек...</p> <p> А Јелена се сад 
, како је оно учитељ отишао онако нагло и срдит с њена прозора, неје ни била с њиме, осим јуче  
е пропустио већ толико силно пиво, бело и црно вино и све, што рекао онај, осим петролеума.{S}  
нко Стајић.{S} На њему лако летње одело и сламњи шешир.{S} У руци држи некакву књигу, а на бео  
ој, у Хрватској и Славонији, могу смело и поносно довикнути: „Нови Саде у заман ти хвала, када  
ка.</p> <p>– Збиља!{S} Па ту је за цело и она.</p> <p>– Не знаш ништа?</p> <p>– Шта да знам?</p 
че, а мало разабира за оно, што је било и шта ће <pb n="32" /> бити у свету.{S} Он и његова нај 
 још већма заволеше, замилова се Данило и Ната.{S} И чика Пера благослови брачну свезу њихову.. 
доносио у ћупи вина, а код њега се пило и ликовало по често.{S} Но да је био таки гениј, као шт 
 уши, па их омутком сена из кола истрљо и по леђима и по ребрима и по ногама.</p> <p>А на Натин 
изволе они најпре к нама доћи.{S} Знамо и ми варошки ред.{S} Ал по мени могу и изостати, – рекл 
помиње:</p> <p>– А да за то сам га тамо и послала</p> <p>– Александра?</p> <p>– Да, Александра. 
У том начеоник, као да њих тројице тамо и нема, запева своју најмилију, тихо, по свом начину, т 
.{S} Чика је одобрио.{S} Треба да одемо и код тетка-Тинке.</p> <p>Нова неприлика за Јелену.{S}  
И још се од нас захтева, да потпомажемо и књижевност, да купујемо и растурујемо књиге, да...{S} 
а потпомажемо и књижевност, да купујемо и растурујемо књиге, да...{S} Како ко проговори, зине н 
исмо ништа свршили, који једва да умемо и слутити, како се води туђа брига, једва да и назиремо 
о! – додаће Бранко. – У ову недељу ћемо и ми овде да држимо своје село у корист преноса и споме 
> увести унутра!“</p> <p>– Да приредимо и ми овде какво село у ту цел!{S} Предложи учитељ.{S} С 
од имати у кога да се угледа; а почнимо и ми паметније са собом, да видиш, не ће ли и он окрену 
 оглашујући његову смрт изненада.{S} Но и да му је све седморо деце заживело; хватао би се крај 
еда постојано у очи, и, што му се давно и давно неје придесило, – поцрвене, е, поли га, Бога ми 
о неје никоме казао, јер би морао јавно и повући реч на траг.{S} А повукао би је за цело, као ш 
 утврђава њено српско васпитање кућевно и школско.{S} Но, што код свега тога не пада њему ни на 
 улицом.</p> <p>Дође јој од пре редовно и госпођа Рашићка, те разговарају, на прилику, о врту,  
е и народњачке странке, те држи редовно и народњачке новине.</p> <p>Него зна Јеша, да споји и п 
ао и њен глас, али са свим онако хладно и озбиљно као и осталих?{S} Синоћ га је дуго и дуго чек 
 каква је вера.</p> <p>– То ти је једно и исто.{S} Кажи младости јуност или омладина, младост ј 
 је увек, каже, говорио, да је то једно и треба да буде једно.</p> <p>Зорка већ опет дотрчала с 
од видиш да је њено, све је то слободно и, што она каже, „божије па наше“.</p> <p>– Па шта тебе 
ложи учитељ.{S} Стајић скочи одушевљено и још одушевљеније прихвати учитељев предлог.</p> <p>Јо 
{S} Дете не треба никад да је напуштено и остављено, можда, доброј срећи и само себи, кад му је 
пролећно сунце, па одсјајује непомућено и у веселим очицама и са ведрог чела, па јој се ведрина 
већ толико силно пиво, бело и црно вино и све, што рекао онај, осим петролеума.{S} Но он сам, т 
; ако га се, може бити, кадгод случајно и сетио био!</p> <p>Мора бити кадгод нешто од њега...{S 
це се окрену Зорци.{S} Дете спава мирно и тихо као анђелак.{S} Румен је прелила по обрашчићима. 
ао, кога се он доцније тек онако свесно и савесно латио, те га и онако сјајно извршио, да је од 
Да Бог ме, да су прорешетале и на ситно и на крупно решето и садашњост.{S} Тако госпођа Рашићка 
к, ето, брзо прође време, кад се обично и госпође сеоске враћају кући из посете.{S} Па сад се т 
од носа, – проговори поп Стеван одлучно и као да некога љуто хоће да укори, а опет да изгледа и 
л, ја ипак држим, да то мора бити мучно и досадно непрестано капати над књигом.</p> <p>– То ме  
 за љубав; Могла сам ја и без тога лепо и красно живети, где хоћу, а овако...{S} Ух, ух, ух!{S} 
 може да схвати, ипак осећа, да је лепо и добро, кад сене само толико радује том Јелена и Дарин 
и за њену ћер.{S} Побринула се та добро и за себе и за њу.{S} Знаш ли ти, да ће она израдити ко 
 дозна, ко је дошао.{S} Баш му то добро и дошло.{S} Нема ти, вели, несноснијег посла, него глед 
 се журимо на Дунав.{S} Сад треба скоро и топ да пукне.</p> <p>– Децо, ја то не ћу моћи све изд 
могао момку одмах с неба па у ребра: то и то је.{S} Из далека добар косач замахује.{S} Међу нам 
се потуца и пребија по селима.{S} Ја то и опет кажем.{S} Оно јест да и у вароши може бити опет  
вадесет и толико година?!{S} Учим ја то и говорим.{S} Од како је Брајковца и *Брајковчана, нису 
ова, бог ме, ни онда, када би Јелена то и споменула, не би смела запитати: „За што је отишао?“< 
зори деле ужасном провалијом.{S} Нуз то и зазираше од њега, да му кадгод не пребаци, па још, мо 
обра мисао, што му паде на ум, а нуз то и мирисни фрушкогорски ваздух красне летње ноћи учинише 
ујака:</p> <p>– Гадно је од вас, што то и++ спомињете!</p> <p>Поп-Стеви се смрче. </p> <p>– Дер 
орешетале и на ситно и на крупно решето и садашњост.{S} Тако госпођа Рашићка неје могла да проп 
јединице јој кћерке, па ће онако срдито и опет по толики пут:{S} Па баш сад?!</p> <p>Та, за кој 
ка“ Јакова Игњатовића...{S} Ту је често и мајсторица, па и Криста. („Боље да ми је ту, него да  
описе по политичним листовима, ко често и уводне чланке, ко хоће да ствара јавно мњење?{S} Људи 
ваћеш га, ако сачуваш душу и срце чисто и не окаљано.{S} Твоја душа и срце сад је као онај прах 
а иду. <pb n="61" /> Понда мисли, а што и да дође он амо?{S} Ваљда га се тиче когод овде?</p> < 
 седи и зева код играча.{S} Него за што и не би?!{S} Често се после картања развезе и пијанка.{ 
и држао узде, и знало се, бојаги, нешто и видило се, тобож, некога рада, макар да се заман вика 
леном.{S} Као да јој је сад крива нешто и она, па се боји, поквариће јој се кћи поред ње.{S} Ак 
оспођа–Натом.{S} Давина се одавно нешто и својака с Јаковљевићима.{S} Једаред јој донео покојни 
 песама и других ствари читали по нешто и из „<title>Мезимца</title>" или из „<title>Басана</ti 
рижиже сунце.</p> <p>Поп Стева приденуо и ручник за рупицу испод врата у своју хаљину.{S} Госпо 
p> <p>~ Ено га, стриже ушима!{S} Кренуо и он! – пришапута писар милостивој госпођи бележниковиц 
 <p>– Што зна цело село, мора знати бар и натарошевица, – обрецну се она.</p> <p>– Ја ништа не  
S} Па би добре маме, да прозру мало бар и у будућност, макар да отшкрину крајичак непрозриве ко 
ни мислила.{S} Кнежевић је, вели, добар и ваљан млад човек, прилика таман као наручена за њену  
 ни ја, одмах с кола.{S} Останите макар и који дан дуже...</p> <p>– Ха, то је добро.{S} Понећем 
читељ дошао, бележник, благајник, писар и други певачи већ су се договорили, како ће после пева 
о ни свога имена данас.{S} Писар, писар и само писар, од кудгод ко иде.{S} Е, па то боли!{S} Он 
женскиње!</p> <p>— А ми? – повика писар и бележник.</p> <p>Благајник погледа учитеља, што значи 
{S} Чувај се, да ти их не препали ветар и сунце преко поља, те да не кажу сељани. „Каква ми је  
дио, осећао се туђ према њему, туђ, јер и оне сродничке пажљивости беше већ нестало у себичному 
у, па нек учи Лепо је дати дете и у лер и на васпитање; али треба, Бог ме, женском детету још м 
вом или грлицом, често би гурнула матер и тргла је иза сна, да је ова преплашено упита, шта јој 
шао.</p> <p>– Морам најпре питати матер и чику. „Ја не знам за што, али чики није нешто право.{ 
Јелена упрла очи у Бранка.</p> <p>– Мир и покој свачијим костима под земљом!{S} Али када се тим 
е о клинцима једне чакшире, стари шешир и зимски капут.{S} Иначе јако упада у очи празноћа и не 
и ћете после њих доћи на ред, – одговор и онај.</p> <p>– Хајдмо ми дотле на пиво! – предложи бе 
/p> <p>У то дође и Маца, те се разговор и због тога о томе прекиде.{S} Но Ката неје пропустила, 
анастирскога воћнака уз искрен разговор и ватреног Радованца.</p> <p>Кнежевићу добро дошло било 
рос је поранио.{S} И кад је видео жагор и необичан живот по Карловачким улицама, које несу тако 
 Јелена... ох!{S} Она чује Миланов глас и топи се од милине као масло на топлој прженици... </p 
а ствар неје туђа ствар, него свију нас и свакога појединца подједнако.</p> <p>– Синко, то су т 
алуђерству Доситеја: њим и с тим списат и издат</title>."</p> <p>Како се обрадовао тој књизи!{S 
и довољно разумети.{S} Дође му на памет и Даринка.{S} Чудновато!{S} Од њена суда као да највише 
разна одређена места.{S} А вуче га опет и тамо на овај пут, што води из Брајковца у Карловце.{S 
еван, – а да што сам ја ту већ двадесет и толико година?!{S} Учим ја то и говорим.{S} Од како ј 
рашину и отворио је, а то „<title>Живот и прикљученија Димитрија Обрадовића нареченога у калуђе 
ет.</p> <p>Из мисли га трже весео кикот и клицање.{S} Таман да се дигне и да види иза џбуна, ко 
и сад опет баш та сталност, та строгост и озбиљност у карактеру Бранкову улеваше му то јачи заз 
према нечему неизвесному, где се радост и слутња слива у једно, како још никад неје осетила бил 
 дар, неуморни труд и сувремена ученост и Рајића и Мушицког дуго ће остати узором омладини, кој 
а песмом, па паде у неку сентиметалност и кокетно погледа у Јована. </p> <p>Чак и Јован умуче.< 
звезда, која му је јасно показивала пут и светлила му, да не залута.{S} Већ да му увређена љуба 
опет покојни Ђура, као што је један пут и рекао од прилике тако нешто. </p> <p>Ено, матори се м 
мо што се и сама за времена скрила, већ и пун сен округле багреме, једне од оних, што су засађе 
лаве“ На преудају неје ни помишљала већ и деце ради, а дакако, још је била држећа и млада доста 
, па још млада за беседу!{S} А била већ и пре тога као ученица више девојачке школе на беседи с 
 за то.{S} Та, адвоката и онако има већ и сувише.{S} А у државној служби, опет, не да се пропев 
м покушају певачкога друштва.{S} Па већ и онако имала би да га пита много, много, да га пита, с 
иши позив“.{S} Тај виши позив он је већ и вршио као члан неке путничке глумачке дружине, где је 
 изуст.{S} Па библиотека њена броји већ и десетак које „<title>Дарова доброј деци</title>“ од ч 
е Јелене и да допру до Стајића, док већ и он не дође у двориште свога ујака.</p> <p>Та „дивна и 
мо, колико је грких пилула прогутао већ и данас од бележниковичина пецкања!{S} Дотле га је пањк 
, да се одмори.{S} Готово да је био већ и заборавио на ујака; а кад га се и сетио, неје имао по 
{S} Упамтите, други пут!{S} Ево нас већ и код наших.</p> <p>Под орахом на сред дворишта већ пос 
ни најубедљивији разлози.{S} А Кнежевић и опет не пропусти, да не примети, како би му врло жао  
о има право, да Бог ме, – рече Кнежевић и трже руку.</p> <p>– Шта је теби? – пита изненада Јеле 
ви, дакако, госпођице, примети Кнежевић и истрже своју руку.</p> <p>Јелена хтеде да проговори,  
, па да је чак и некаки Орлић и Коњовић и не знам ко пронашао новију и згоднију кошницу. „Србин 
,... сабор!{S} Треба вама Стратимировић и Бах.{S} Каква слободна штампа?{S} Грдити своје стареш 
 мањи и већи књижевници, па и сам Рајић и Мушицки, чак и неумрли песник неувелог <title>Горског 
нешто ново, па да је чак и некаки Орлић и Коњовић и не знам ко пронашао новију и згоднију кошни 
акшић, Владислав, Шапчанин, Лаза Костић и други.{S} Језик народни презрели беху у оно доба сви  
ојица савесно кроје једрила за пловидбу и кују котву, која има кад тад да их овде или онде закв 
витешка дела наших предака, стару славу и нове невоље од Немање и Косова до данашњег дана; па ј 
 остане, тај издржи конкуренцију његову и буде бољи од учитеља свога.{S} Па ко се опет смотава  
одушевљено говорила о преносу песникову и још више: одобрила и то, да је учитељ Кнежевић ваљан  
а најстарија просветна завода у српству и с ове и с оне стране Саве и Дунава?{S} Је ли треба сп 
сти мисао за којом новином у пчеларству и воћарству, колико је он могао о њима дознати, кад би  
самопоуздањем, које појачава само снагу и наду млађаних душа и приличи њихову добу, а и не слут 
мо и ми варошки ред.{S} Ал по мени могу и изостати, – рекла јој је са свим озбиљно госпођа Раши 
ње већ четири године.{S} Па има послугу и од Триве.{S} Криста јој је послушна, па радилица, па  
оред стола, проглади прстима кроз браду и лако се накашља.{S} Узе округли ћелепуш са стола, па  
ћ се сетио свога калфовања у Новом Саду и својих љубавних пустоловина по Темеринском друму и Ка 
ога српства.</p> <p>И политичку слободу и књижевни препорођај овековечио је Бранко Радичевић, о 
и оној идеји која живи у српском народу и одржава у њему свест, да не клоне у тешкој ноћи искуш 
 него им и мати и тетка Ната одобравају и хвале смер.{S} А највећа је њена радост, што ће у тој 
ма.{S} А ови завидљиво гледају, гледају и диве се... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>–  
а својих кћери, морају већ да помишљају и на зетове.{S} Ја кажем, Стефане родитељи...{S} Да Бог 
 не занима разговор удовица.{S} А имају и оне, да претресу малу своју књижицу из свог ђаковања  
 и Коњовић и не знам ко пронашао новију и згоднију кошницу. „Србин да нешто изуме, кад је памет 
ут или ни један пут оде на катихизацију и да задржи достојанство над учитељима у школама у мест 
 твојего...“ Он зна само за матер своју и више ни за какво добро. </p> <p>– Да, и опет велим, – 
коларевој сестри оте се, Бог ме, у шаку и једно: „Хи!“</p> <p>И остали сви погледаше онамо.</p> 
а тамо буду на беседи и Бранкову дочеку и не знајући, да железни воз из Пеште не ће доћи тога д 
ижевност, па сам и мами читала о Бранку и из Бранка.{S} А и покојни тата, каже, тако је све неш 
 тога, па да га види Бог и њега и Тинку и синчића му!{S} Али Арсенију се други занат боље свиде 
чким несташицама дирнуо у живац и мушку и женску омладину народну; та што је најглавније, уз ст 
{S} Па је већ ето, време, да се на селу и госпође враћају са села, кад се и коло око крста рази 
дно), Стефане; Јелена ће певати на селу и ићи ће са мном у Карловце на свечаност.{S} Је л да ти 
вче, да те пољубим, – рече чича учитељу и привуче му главу, те га цмокну у чело...</p> <p>– Гос 
ранкову срцу узавре.{S} Поцрвени, па му и самом криво, што, ето, избаци нешто налик на „курисањ 
ити тек, као жена, као мати.{S} Дође му и ујакова реч на памет; „Ваљда не мислиш, да ћеш вечито 
г присједатеља.{S} Право рећи, брује му и зује у глави још од синоћ, како му је „његова“ напуни 
д дао што за душу његову или за жену му и сина, и њих би метнуо на кеца или продао за вино ил р 
у учитељ из свег срца, е, заиста ћеш му и поверовати, да му срце хоће већ да пукне од среће.</p 
о, опет, и да оде, а да се не јави њему и његовој матери. </p> <p>У тај мах провири Даринка на  
ата седе још, па разговарају о којечему и прежваћу данашњи разговор, што су га имале с госпођом 
бавних пустоловина по Темеринском друму и Казанџијској улици, па се човек „дочепао лепа друштва 
 са својим првим возом...</p> <p>Освану и тај дан.</p> <p>Још у јутро рано поврве народ у свеча 
елена била тамо у вароши код ње у стану и ишла у „лер“; како је не знам какав рачун направила,  
мисле кући; него де једну, де још једну и таман сад наручили, да им Маркова домаћица испржи кој 
му се широко поље, да их обадве, Јелену и Даринку, испоређује и пресуђује, пред самим собом.{S} 
 тетку, браћу, сестру, другарицу Јелену и...{S} Онај господин, што је био ономад с Јованом код  
а га поверљиво слуша, али се сад окрену и предаде преда се.</p> <p>–Ја ћу да се срдим на вас, – 
м крају српства, а у суседству изнурену и понижену Србију на ново дигао и ударио темељ политичк 
тару књигу.{S} Кад стресао с ње прашину и отворио је, а то „<title>Живот и прикљученија Димитри 
анас дух времена.</p> <p>Стајић уздахну и не одговори ништа. </p> <p>Попина Јелена од оздо, исп 
тељев предлог.</p> <p>Јован се насмехну и не мога да не покаже своју сумњу.{S} Кнежевић му дока 
још није готова, – теши поп Стеван и њу и себе. – Све ће то још бити, како треба да буде.{S} Ни 
ости што од умора. </p> <p>Е,сад грљењу и љубљењу нема, мислиш, краја.{S} Цмок један пут!...{S} 
а.</p> <p>Јелена базазлено слуша и попу и Бранка.{S} Са свим је излишан био притисак госпођа-Са 
били које у Карловцима које у Темишвару и Бечу.{S} Најпосле, и то неје немогуће, неје ни ружно; 
а се придружи бележнику, Јовану, писару и благајнику.</p> <p>Ох Боже! – заплакала се Јелена, ка 
вној“, у разглашеном Карловачком шилеру и „<foreign xml:lang="de">Slibovitz</foreign>“-у.</p> < 
Рећи ће тако с њим две три (опет у миру и љубави!), док „деца“ не дођу.</p> <p>Ево и наше деце! 
 ходнику уживају летње вече у разговору и теочинцу, Јелена је у својој соби.{S} Неје палила све 
 петнаест пута нудише владичанску митру и он је петнаест пута одби, да може мирно у својем скро 
мора збиља дивити нашима старима, да су и толико прибрали, а без рационалног газдовања.{S} Дана 
 познаје Јецу Рашићку, – наравно, да су и оне биле исто тако искрене и исто тако слатке према њ 
 покојни Игњат Јаковљевић жив, знала су и господа из жупаније пут, који води амо.{S} Сам пресве 
паст, вратат, прсат, плећат, – па то су и грла,... мој брајко!</p> <p>За то благајник ужива, шт 
ло.{S} Ту је Јаковљевићкин Јован.{S} Ту и попин сестрић.{S} Понда, ево, и ове!</p> <p>Тејка Дав 
 не одговори ништа..</p> <p>Данас је ту и Даринка, па се свако труди, да се што боље представи  
јаков позив, ујаку за љубав, да неје ту и Јован и да не осећаше збиља потребу, да се одмори.{S} 
о послужи.{S} Она је, тако рећи, Игњату и свећу додржала.{S} Има род рођени, па неје тако, што  
и о свом бићу, о позиву својем у животу и не подударају, ипак им бродови стоје још мирно један  
ако склапа брак, тај темељ свему животу и поретку у друштву! </p> <p>То ли је, дакле, узрок, да 
ју се други занат боље свидео.{S} Карту и чашу заволи већма него спас душе своје, него кућу и п 
ш не спаваш, сејо?</p> <p>– Ево, сад ћу и ја. </p> <p>Даринка духну у свећу.{S} Угаси је и леже 
 га учимо!{S} Ја то увек кажем, а то ћу и сам урадити: треба више учених људи да се помешају у  
: јер ја, као интелигентан човек, знаћу и умећу боље удесити свој рад, те ће моји сељани имати  
 <p>– Ваша је мати врло добра.{S} Знаћу и њој захвалити, – рече Бранко галантно, колико је знао 
оћи у Брајковац.{S} Радићу, економисаћу и поучаваћу овај свет у рационалној економији.{S} Хоћу  
приказ Јованов, па пружи руку Кнежевићу и неусиљено се рукова с њим. ·</p> <p>Кнежевић се руков 
више у народу врило о Бранку Радичевићу и његовој прослави.{S} Одмах сутра дан после оног велик 
а Бог ме!{S} Положићу докторат, свршићу и ту формалност; понда ћу доћи у Брајковац.{S} Радићу,  
и већма него спас душе своје, него кућу и породицу.{S} Да је когод дао што за душу његову или з 
шину с хаљина.</p> <p>Ката отрчи у кућу и спрема воде, да се гости умију.</p> <p>– Триво, – кре 
з тога понора, где све заудара подлошћу и нитковством!..</p> <p>Дивна летња ноћ с месечином пов 
 ли га, дакле, обасипа толиком нежношћу и пажњом на, која је повод, да је мати његова морала из 
и се, Бог ме, протекцијом или умешношћу и даље докотурали.{S} У нас немају ни појма о томе или  
јутро рано поврве народ у свечаном руху и са свечаним расположењем на станицу Дунавску у Карлов 
} Данас је неколико пута питала и брацу и сеју, кад ће, за Бога, већ једаред то почети?{S} Али  
вчић, Јеша Дабижић.{S} По опаљеном лицу и испуцаним рукама види се, да је вредан човек.{S} Не б 
ико је и то лакше, него трпети пијаницу и убојицу мужа, који сав свој кив, сву своју несрећу у  
ега, код Јуде, и мед за божићну чесницу и зејтин за кандило, што ће да припали пред свог свеца. 
а окрене пећци леђа, наглади своју цицу и клима главом.{S} Марко се врпољи <pb n="14" /> и увиј 
{S} Онда му је његов виши позив на срцу и на језику.{S} Тужи се на цео свет.{S} Младу човеку не 
више у шали, – кад већ знаш и за зубачу и за филоксеру.</p> <p>– Шала на страну, Бранко.{S} Ал  
мо тоне на ту страну, па му вуче и душу и мисао за Даринком.{S} Јелена живахна, разговорна, иск 
аз!{S} А сачуваћеш га, ако сачуваш душу и срце чисто и не окаљано.{S} Твоја душа и срце сад је  
тре.</p> <p>– Јух! – зачу се у исти мах и из собе у неколико разних гласова.</p> <p>Ката баш би 
његову срцу, туђ, јер предвиђаше, да их и мишљење и назори деле ужасном провалијом.{S} Нуз то и 
 служба.{S} А свако је одевено, враг их и с девојкама, по најновијем журналу, не стиди се прве  
а да преврне, доста да спомене и мртвих и живих, и када се збије у самоћу, а камо не ће, кад их 
м прозору поразбацано неколико старијих и новијих бројева од разних година политичких новина, ш 
 <p>Учитељ одустаде на то од политичких и економних питања, па стаде код „чиче“, (тако Брајковч 
 и младачким несташицама дирнуо у живац и мушку и женску омладину народну; та што је најглавниј 
е светују о том, како да се и Брајковац и Брајковчани покажу том приликом. „Треба <hi>народ</hi 
се леђима на зид, где је већ отрљо креч и углачао га од тешког наваљивања; пребацио ногу преко  
а, него баш од дуга времена, можда, баш и од жеље, да увеличају само једном згодицом више своје 
ама не паде ни једне речи, која би, баш и по госпођа-Катину мишљењу, на Даринку утицала разврат 
љубазни.</p> <p>Јелени, неје крити, баш и одлану чисто нешто са срца.{S} Неје јој Бранко мрзак, 
 да му наши поштени општинари не ће баш и продати ту своју кућу,... разумете ли ме: кућу српске 
та ваздуха унутра.{S} А можемо тамо баш и учити.{S} Пријатније је ходати на чистом ваздуху.{S}  
над књигом.</p> <p>– То ме је једно баш и припитомило, те сам се и тамо осећао, колико толико,  
мети Бранко више у шали, – кад већ знаш и за зубачу и за филоксеру.</p> <p>– Шала на страну, Бр 
научи се од њега, да само по цвећу идеш и да и са најружнијег цвета скупљаш само оно, што је на 
то чешће посети кућу.{S} Па поздравићеш и мајсторицу,... знаш!{S} Него обиђи и ти, мој брате, п 
кућу Јаковљевића, – онда, е Бог ме, још и данас.{S} Старији свет се особито разабирао за њу.{S} 
ани учитељи, као и у вароши, ако не још и потребнији.{S} Ето, он је кратко време ту, па видим,  
а већ све изумео!“ Једва се одважио још и на то, да по упутству наших пчелара води, а то му се  
исар милостивој госпођи бележниковици. (И за писара, дакле, хвала Богу, добар знак, да се раскр 
је тако гадан тај јавни, тај практични (и какога још све зову) живот, кад се тако склапа брак,  
le>“, Београдске „<title>Пчеле</title>“,и број „<title>Хришћанског весника</title>“, у кому је  
 ори глас:</l> <l>Устај, Србине!</l> <l>И у борбу зове нас:</l> <l>Устај, Србине!</l> </quote>  
} За Бога, мама...</p> <pb n="12" /> <p>И опет бадава!{S} И по толики пут бадава!{S} Мати навал 
, да за себе ради.</p> <pb n="53" /> <p>И да је когод рекао поп-Стеви, да неје сретан, или да с 
. – Дивна идеја! ·</p> <pb n="76" /> <p>И сад тек седе на своје место, одакле се беше пре једно 
е и столица измаче и стропошта. </p> <p>И опет:{S} Мно-о– га-а-ја... </p> <p>А Јеша још не беше 
исером благодарности исплаћује. </p> <p>И у том богоданом изобиљу, што га је иначе напајало нов 
и црквене скоро као и брат јој. </p> <p>И тако се искупило прилично друштванце за певачки збор. 
а тога дана неје имала гостију. </p> <p>И Тинка Стајићка, мати нашега познаника из Брајковца, Б 
а нећу?{S} Да је њихов отац жив!</p> <p>И твоја јединица, – сад ће опет Ката Нати, – нема никог 
онда дода живље:– Да видиш само!</p> <p>И узе Даринчину руку, па је притиште на своје срце.{S}  
p>(Таман га је лепо поздравила!)</p> <p>И поп Стева мрзовољан.{S} Покварили му најслађи сан.</p 
шта ми је нарадила.{S} Ономад...</p> <p>И сад удари сека Ката да описује, шта јој је „та девојч 
ти!{S} Социјалне наше прилике...</p> <p>И Марко се, већ по одавно, помешао с гостима.</p> <p>Бе 
ану женскињу, „домостројитељку“.</p> <p>И збиља, поп Стева се сети у тој невољи своје сестре Ти 
оди донде заборављенога српства.</p> <p>И политичку слободу и књижевни препорођај овековечио је 
же из цвета“ и из српског света.</p> <p>И томе чину беху Карловци позорницом.</p> <p>Дивно се б 
е спадоше на пунахна бела плећа.</p> <p>И нехотице се окрену Зорци.{S} Дете спава мирно и тихо  
ка амо...{S} Докторе, седи овде.</p> <p>И гостољубиви бележник пође да прави места Јовану уза с 
е између себе нарав и васпитање.</p> <p>И Зорка се обесила Даринци о руку, па скакуће поред њих 
ра чисто бих то морао помислити.</p> <p>И попа, и Рашићка, и Јелена забезекнуше се на те Бранко 
као талас час дигне, час спусти.</p> <p>И благајник.</p> <p>~ Ено га, стриже ушима!{S} Кренуо и 
творити...{S} Е, па идем ја њој.</p> <p>И тако бадава Даринка моли и преклиње, плаче и дури се, 
 пут сврће као познанику каквом.</p> <p>И срце му гракну од неке милине, кад помисли, како ће м 
 мирисао, узе да припали смотку.</p> <p>И госпођа бележниковица се намести у пола окренута Јова 
а, па вели, доћи ће ми у визиту.</p> <p>И сад узеде да оговара госпођу Нату, како се дала напла 
ну загрљају, па да обадве плачу.</p> <p>И би тако, можда, било, да не наиђе госпођа Ната, те Је 
е, Бог ме, у шаку и једно: „Хи!“</p> <p>И остали сви погледаше онамо.</p> <p>Ако крик Јеленин и 
 да доведе поп-Стевина сестрића кући!{S}И Бранко, ето, дошао. „Красан младић“,.. „паметан млади 
руги пут!...{S} Цмок и трећи пут! ...{S}И опет!...{S} Све пуца!{S} То је радост!{S} Цикот, мисл 
има нећу!?{S} Да је њихов отац жив!“ – „И твоја јединица нема оца!“ – И опет несу пропустиле, д 
ја Јовановић, па макар поп Стева дигао „и кундаке и кондаке“ против „омладине, што само изумева 
вај призор!{S} Ђура Јакшић би кликнуо.,„И бог му се диви!“ -- рече Јован, па стаде.</p> <p>Стал 
е, тако рећи, из народа, па тешко да се игде интелигенција тако удаљи од народа као наша.{S} Но 
ати чак у Загреб...{S} А игуман, док је Игњат узимао манастирске воћњаке под закуп, живео је с  
вљевићима.{S} Једаред јој донео покојни Игњат некакав лек из вароши, кад она била нешто љуто об 
и ситној господи.{S} Док је био покојни Игњат Јаковљевић жив, знала су и господа из жупаније пу 
ћа столом.{S} У последње време гонио је Игњата, кажу, да се да бирати чак у Загреб...{S} А игум 
ру?{S} Остао, до душе, леп иметак после Игњата Јаковљевића.{S} Но треба радити и бар одржати.{S 
трговце, па одржа све, што остало после Игњата.{S} Ако Бог да, даће и најмлађег сина у школе.{S 
ика-Пере Гојковића, а прославиће се име Игњата Јаковљевића, док је његове деце. „Кућа је“ вели, 
ек јој тај помогао.{S} И Давина побрати Игњата, па га увек звала братом, а он њу сејом.{S} То з 
/title>“ од Милованова „посинка“ Јакова Игњатовића...{S} Ту је често и мајсторица, па и Криста. 
селу, и старији и млађи.{S} Кадгод је у Игњатовој кући било каква већа посла, било да му дођу г 
свесрдно послужи.{S} Она је, тако рећи, Игњату и свећу додржала.{S} Има род рођени, па неје так 
н код кола.{S} Знаш, да стрепим, кад се игра то коло!{S} Дете, као дете, мота се с другом децом 
исар, „дочепала ледине“, па тера даље и игра увређену љубав, кује, док је врело.</p> <p>Ја ради 
г посла, него гледати како наш бележник игра жандара!{S} Па ипак увек седи и зева код играча.{S 
S} По челу јој пао прам косе, па се њим игра ветрић, кад потрчи.</p> <pb n="38" /> <p>Бранко пр 
ечитих правника“ доста, ал и ти хоће да играју само господина.{S} Или се и не мисли на то, да т 
 n="27" /> <p>Бележник и један одборник играју баш жандара, а остали како који.{S} Писар се нас 
тово цело село било на раскршћу, где се играло, као обично недељом, коло.{S} Село мало, а тако  
момака и девојака.{S} Биле код крста на игранци.{S} Па се враћају кући и певају: </p> <quote> < 
на, како њих две приповедају о школи, о игрању, о беседама, о променадама...{S} И њу ће мати да 
 неке путничке глумачке дружине, где је играо улоге трагичних јунака, нежних љубавника и био пр 
андара!{S} Па ипак увек седи и зева код играча.{S} Него за што и не би?!{S} Често се после карт 
 би себичност да кује своје планове!{S} Играчка туђег ћефа!</p> <p>Зар је тако гадан тај јавни, 
у, да се да бирати чак у Загреб...{S} А игуман, док је Игњат узимао манастирске воћњаке под зак 
 Другим речима, а то бар мисли: „Путуј, игумане..."</p> <pb n="69" /> <p>На добром је месту, –  
нило, да неје прилика, да она, девојка, иде сама њему, момку, у кућу, или што је и она као у оп 
ој и уредно, као што само може бити.{S} Иде, а спушта рукаве на голе пунане, снажне руке, да и  
говора са својим ујаком, па се диже, да иде.</p> <p>Куда журиш?{S} Седи, да разговарамо, – задр 
е се беше пре једнога сахата кренуо, да иде у дућан на позив материн. </p> <p>– Марко!{S} Чашу  
слиш сватови су! </p> <p>Зорка треба да иде по девојку.{S} Мати каже, биће да је у колу, па нек 
 већ пошао, а неје се још решио, дал да иде Јовану.{S} Дошао је и спрам куће његове, па не зна, 
...</p> <p>Пуче топ.</p> <p>– Ево, лађа иде!</p> <p>Сад се тек ускомеша све, па полети, да ухва 
Јелена се ухватиле под руку.{S} За њима иде Јован с Бранком. </p> <p>Њих две ћуте.{S} Јелена ми 
сен код тетка–Нате у варош, па да и она иде у вишу девојачку школу.{S} Те радости, тог подскаки 
p>У Даринку ушао цео дан неки немир, па иде по кући, као да нешто тражи.{S} До подне је још как 
х ћу доћи, одговори Бранко.</p> <p>– Не иде тако.{S} Ја се не ћу нити се смем без вас вратити,  
њен глас се већ по мало чује.{S} Кад не иде више с омладинским скупштинама, добро; наћи ћемо др 
ица одавно наваљује на бележника, да се иде кући.</p> <p>– Ти иди, голубице моја!{S} Иди, немој 
ко мати хоће, мати хоће а не она, да се иде у Карловце.</p> <p>Сачувај Боже, када би Милан опет 
и њој.{S} Дакле, већ је ту време, да се иде на певање!{S} Па колико Јелену угледала, толико пре 
S} За то је гост брже и погодио, куд се иде из Брајковца него у Брајковац.</p> <p>– Да он мени  
вине, кад хоћеш, пут је добар, а сад ти иде под ногу.{S} Доћи ћеш само пре, него што пођеш, как 
ве, не пушта узда из руку.{S} Јован нек иде својим путом. „Нек буде господин, да се не пати!{S} 
ика са благајником, а са бележниковицом иде општински писар.</p> <p>С друге стране дође црквења 
ће се више ни враћати у Брајковац, него иде одмах одавде кући.{S} Неугодно јој здраво, што је т 
Писар, писар и само писар, од кудгод ко иде.{S} Е, па то боли!{S} Он, који је научио да с позор 
оред њега.{S} Чисто би га загрлила, што иде.</p> <p>Госпођа Рашићка с поља мед, ал изнутра јед, 
какву душевну акцију.</p> <p>– Цео свет иде за тим, да има што више интелигентних људи.</p> <p> 
о је грдио калуђере.{S} За то је он наш идеал.</p> <p>– Јесте ли ви читали његове песме? </p> < 
 учини какву услугу, то је још увек она идеална несебична младићка, ђачка љубав, која их привла 
који води из блаженог царства безазлене идеалности у суморно царство безобзирне збиљности,...јо 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>– Идеја!{S} Ви омладина све изумевате неке идеје.{S} Ама, 
о је омладинска, баш са свим омладинска идеја за жедне ђакеле, што је Бранко певао: вино, гајде 
жић, кад Кнежевић испева песму. – Дивна идеја! ·</p> <pb n="76" /> <p>И сад тек седе на своје м 
тао код врата, па слуша.</p> <p>– Дивна идеја од вас, господине бележниче, да овде вечерамо! –  
 двориште свога ујака.</p> <p>Та „дивна идеја“, као што би казао Јеша Дабижић, пала је прво у п 
лики пут, бележнику. – Бога ми, паметна идеја!{S} А и јест, брате, – окрену се Јовану, – баш см 
ифлијо, или:{S} Швићо!</p> <p>– Паметна идеја, бележниче, да се овде мало позабавимо, – примети 
е стисла, да једва може да дахне.{S} Та идеја, господо моја, има своје живе поборнике... поборн 
оличена.{S} И нека нико не сумња, да ће идеја погинути...</p> <p>Бележник се већ неколико пута  
та за вечита времена слава прошлости, и идеја будућности, вера, љубави нада неокаљанога поштења 
а у вртлог, где би могли замутити своје идејале... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Изне 
је изнуђено ни чим до правим заносом за идејама, и правом српском љубављу за своје, то му говор 
овану омладину. —</p> <p>– Са старачким идејама!– подсмехну се Јован.</p> <p>– Неколико њих што 
еније.{S} Бачка слобода, неограничена у идејама, <pb n="92" /> као да им још не да, да им се кр 
аке“ против „омладине, што само изумева идеје.“</p> <p>У Брајковцу је то сад на дневном реду. < 
ешно, кад ви не налазите у Бранку друге идеје него то, – примети Бранко.</p> <p>– Онда ви терат 
еч баш особито узахао,) поборнике своје идеје.{S} Дух времена сад је таки.{S} И догод дух време 
деја!{S} Ви омладина све изумевате неке идеје.{S} Ама, кажи ми, молим те...{S} Е, знам, да Бог  
о се народ уме одушевити само за велике идеје.{S} Од надничара, који је можда закинуо од својих 
ости само гроб.{S} Као свећеника велике идеје пренесе га у храм, где му је „црква под небесје,  
 земне остатке покојнога песника српске идеје, пренећемо на убаво Стражилово.{S} У то име, госп 
шао и Дабижић до речи, да наздрави оној идеји која живи у српском народу и одржава у њему свест 
{S} То је оно, што треба да измири, а у идеји Бранковој, све без разлике и политичне и друштвен 
– Е, па кад онда несте умели наћи праву идеју Бранкову, сад би још мање.{S} Немојте га ни читат 
ио, да се и сама гошћа одушевила за „ту идеју“, што би рекао Раја Јовановић, па макар поп Стева 
<p>– Хајдемо!- вели, па, – Хајдемо!.... идем, – каже, – да видим моју Кату.{S} Давно је – каже, 
 к Јаковљевићима.{S} Сад не ћу тамо.{S} Идем у воће.</p> <p>Поп Стева устаде и изађе, па забрав 
господине! – зарадова се дете.</p> <p>– Идем,... сад ћу ја одмах...</p> <p>Неје имала када ни д 
а.</p> <p>– Па што тако нагло?</p> <p>– Идем.{S} Неје право, да сам тако дуго доле, а несам код 
адосних очију. </p> <p>Мати, ја хоћу да идем у латинску школу.{S} Ја ћу бити, мати, као год и у 
у. </p> <p>Па ти мислиш, Стево, да и ја идем с њиме у Карловце!</p> <p>– Да, ја то мислим.</p>  
увај Боже невоље, затворити...{S} Е, па идем ја њој.</p> <p>И тако бадава Даринка моли и прекли 
Боже сачувај.{S} Баш сам задовољан, што идем, – одговори онај. – Него искрено да ти кажем, воли 
ути на добро.</p> <p>– Да, да, треба да идеш, да видиш матер,... треба, да! – говори поп Стева  
 да верујем...</p> <p> „— Ти, канда, не идеш из Брајковца задовољан?</p> <pb n="86" /> <p>Приме 
иселим краставцем.</p> <p>– Шта?{S} Зар идеш?{S} Па тако из ненада!{S} Како ћеш?</p> <p>– Пешке 
 Али научи се од њега, да само по цвећу идеш и да и са најружнијег цвета скупљаш само оно, што  
окренути на боље.{S} Ако ми не верујеш, иди ма у које село, где су Срби помешани с Немцима.{S}  
ући.</p> <p>– Ти иди, голубице моја!{S} Иди, немој да се крхаш ту! – вели јој разнежени супруг. 
ст, он налети, па спржи своја крила.{S} Иди по светлости, ићи ћеш правим путом и не ћеш склизну 
о био, а ништа не вели.</p> <p>- Е, сад иди никад, поп-Стеване!</p> <p>– Хоћу да те женим.</p>  
 бележника, да се иде кући.</p> <p>– Ти иди, голубице моја!{S} Иди, немој да се крхаш ту! – вел 
 а и мати му као пустила у уши. </p> <p>Иди, синко, – вели. – помешај се и ти мало међу свет.{S 
ти ми, али ја не замишљаху тебе појма о идилизму.</p> <p>– Буди уверен, није то ни идилисање, ш 
лизму.</p> <p>– Буди уверен, није то ни идилисање, што ме амо вуче, већ баш, ако ћеш право, пра 
е смо, шта смо?{S} Наша је стара болест идолопоклонство према, тако званим, аукторитетима.</p>  
one unit="subSection" /> <p>У исто доба иду Јован Јаковљевић, Бранко Стајић његов „друг из Беча 
да дође најпре овамо, па сви заједно да иду. <pb n="61" /> Понда мисли, а што и да дође он амо? 
а се не растаје од њих. </p> <p>Што сад иду, па им се не пада на ум, да прислушкују сваки шушањ 
и штета, – опет ће Даринка.</p> <p>Опет иду, па ћуте.</p> <p>То је млади Брајковачки трговчић,  
ом прохом! – поздрави га бележниковица, идући му на сусрет с умиљатим осмехом.–" Једва један пу 
е.{S} Изашавши из вотњака и из врта, те идући кроз двориште, не може попа, а да као добар домаћ 
 крви!{S} Тада би на једаред загрлила и ижљубила своју маму.{S} Ако није код ње, отрчала би у в 
 Брајковац, на кога би се осврнули сви, из свију сталежа поштованога Брајковачкога грађанства.< 
у Брајковцу зову Маркову крчму, бојаги, из шале.{S} То је име добила отуд, што је писар (кад се 
{S} Неје му ни стало до ове врсте људи, из тих се, по његову уверењу, не да већ више ништа ни у 
ша интелигенција постала је, тако рећи, из народа, па тешко да се игде интелигенција тако удаљи 
 најчешће, постаје моралним пролетером, из кога се рекрутују шарлатани, денунцијанти...</p> <p> 
S} А што је кадгод научио <pb n="90" /> из разговора њена са братом својим, његовим ујаком, поп 
одмах с неба па у ребра: то и то је.{S} Из далека добар косач замахује.{S} Међу нама није ни ре 
ми се, да је већ тражио друго место.{S} Из његова данас разговора чисто бих то морао помислити. 
ише жеља вуче мирном сеоском животу.{S} Из читавог Хорација најпаметније ми се свиди оно његово 
.</p> <p>Давно је било, кад „се одбила“ из куће својега оца, покојнога Пере Гојковића као „бисе 
а у њега.{S} Очи јој се насмешише.{S} А из грла се оте неки клик - ни налик на онај глас, што ј 
p>Да Бог ме! – одговори Даринка, тек да из учтивости рекне што, кад већ Јелена не прихваћа.</p> 
а.{S} Тек док је ње живе, не пушта узда из руку.{S} Јован нек иде својим путом. „Нек буде госпо 
гњат Јаковљевић жив, знала су и господа из жупаније пут, који води амо.{S} Сам пресветли господ 
рду о бедро, што му донела тетка и сеја из вароши; па узјахао танку бедевију, што му извукао из 
И Тинка Стајићка, мати нашега познаника из Брајковца, Бранка Стајића, спремила се да дочека гос 
себе и дете. </p> <p>Данас отишла Тинка из Брајковца; а сутра дан се уселила у поп-Стевину кућу 
а, кад ја што хоћу, то мора бити из ока из бока.{S} А ти ниси човек, да укротиш свог сестрића.{ 
ће да буде радост од деце, кад им тетка из вароши разда поклоне!</p> <p>– Боже мој, секо. – рећ 
жарили, да креснеш, варница би излетела из њих.{S} По челу јој пао прам косе, па се њим игра ве 
аве.{S} И за тим опет на прстима изишла из собе...</p> <p>У том је и Бранко легао.{S} Почео био 
t="subSection" /> <p>Још кола с гошћама из вароши нису ни ушла честито у двориште госпођа– Кати 
ацију...{S} Ал не знам, што их већ нема из винограда! ...{S} Владимир ми је био ту пре, него шт 
зилазе.</p> <p>Стајић са својим гостима из Брајковца нашао се одмах до гроба. </p> <p>Даринка с 
дити и бар одржати.{S} Да извади Јована из школе?{S} Да га с по пута скрене, па „да извади можд 
тако обесвећење старих златних успомена из Брајковачке прошлости.</p> <p>– За то ли се продобри 
кочијаш, коњима уши, па их омутком сена из кола истрљо и по леђима и по ребрима и по ногама.</p 
у крчми..{S} Прође и каква друга Катина из детињства, прија-ова или сека-она, па је, на прилику 
не би било?{S} Гле секе! – одвикује она из кухиње.</p> <p>– Разумем, – вели Трива.</p> <p>– Дођ 
у Брајковцу побунили противу месеца, па из свега гласа протестују, што он тако на тенане плови  
 шта ћеш!{S} Јавља л ти се госпођа Ната из вароши?</p> <p>– Јавља ми, да ће доћи скоро.</p> <p> 
ction" /> <p>Изненадни одлазак Стајићев из Брајковца изазвао је у познатим круговима Брајковачк 
н Јаковљевић, Бранко Стајић његов „друг из Беча“, и Брајковачки учитељ Кнежевић напоредо кроз п 
кав ти може од куд искрснути на једаред из ненада.{S} Него тужи га конзисторији.{S} Ја ћу ти на 
ити ништа.</p> <p>**...*Ударише и краве из поља.{S} Или се кравар данас боље пожурио него обичн 
а једаред добио од свог ујака поп-Стеве из Брајковца писмо с пет печата, да дође, ако хоће, у Б 
а то је гост брже и погодио, куд се иде из Брајковца него у Брајковац.</p> <p>– Да он мени не р 
 расрдио, да је у један мах хтео да оде из Брајковца.{S} Него добро, те то неје никоме казао, ј 
, своју госпоштину.{S} Али осим господе из среза и суда којима се и тако мало кад који Брајковч 
, док не нађе некакав изговор, да изађе из друштва и оде на улицу, па да дозна, ко је дошао.{S} 
тумарала по соби, бојаги, хоће да изађе из коже од једа, што јој „срамоте кћер“, па тражи негде 
олина, тамјан мирис, што се к небу диже из цвета“ и из српског света.</p> <p>И томе чину беху К 
 је, синко, добра и овако.{S} Ја сам је из темеља зидао.{S} Ко после мене дође, може лако дозиђ 
е, Ката Нати, кад ова извадила сиграчке из торбе, „зар је то морало бити?“ – „Немој ти ту мени! 
о да потраје овако даље, ишчаурио би се из њега под старост, Боже опрости, „омладинац најчистиј 
ућом у дворишту.</p> <p>– Јух!- зачу се из кухиње.{S} Маца вриснула, па испустила канту из руку 
љио, док се туга неје прелила вином, те из дубљине наквашенога срца свога стао проливати грке с 
 око усана.{S} Дубок уздисај јој се оте из груди.{S} Прекрсти се после топле молитве.{S} Али се 
ата ушла у двориште, па истерала ћуриће из врта и затвара за собом вратаоца, а кола у двориште. 
 је последњи злочин!</p> <p>– Ето браце из винограда!{S} То је његов глас! – викну прва Зорка.{ 
с је чудно време!</p> <p>Стотинама деце из света уче се и васпитавају тамо, и буду људи... и го 
јковчанин обрадује, баш кад дођу, иначе из бољег света слабо ко усрећи Брајковац, на кога би се 
 било душевно, уморан, вечерас тек више из навике, да нешто прочита, пре него што заспи.</p> <p 
рече за њега поп Стева, кад се разиђоше из сенице.</p> <p>– Има оштар језик!{S} Право материно  
ову дочеку и не знајући, да железни воз из Пеште не ће доћи тога дана.</p> <p> У Нови Сад се сл 
н мирис, што се к небу диже из цвета“ и из српског света.</p> <p>И томе чину беху Карловци позо 
воје течајеве.{S} Изашавши из вотњака и из врта, те идући кроз двориште, не може попа, а да као 
есама и других ствари читали по нешто и из „<title>Мезимца</title>" или из „<title>Басана</titl 
евност, па сам и мами читала о Бранку и из Бранка.{S} А и покојни тата, каже, тако је све нешто 
е.</p> <p>– Јух! – зачу се у исти мах и из собе у неколико разних гласова.</p> <p>Ката баш била 
ош неје ни крочио преко прага који води из блаженог царства безазлене идеалности у суморно царс 
ко изван Карловаца оним путом, што води из Брајковца у Карловце.{S} Јутрос је поранио.{S} И кад 
че га опет и тамо на овај пут, што води из Брајковца у Карловце.{S} Замишља себи, како ће на то 
 од њих!{S} Па у јутру, чим сване, бежи из тога понора, где све заудара подлошћу и нитковством! 
 <p>Њему за уздарје подиже народ српски из благодарности само гроб.{S} Као свећеника велике иде 
нешто и из „<title>Мезимца</title>" или из „<title>Басана</title>" тога неумрлога мудраца српск 
писару, ал не знаш, говори ли збиља или из шале.</p> <p>Оженићете се и покајаћете се! – уплете  
Познао се с њом у недељу, кад су изашли из цркве:{S} Познао се поред Јована.</p> <p>Колико он,. 
ила, како јој немило било, што су пошли из вароши пре беседе.{S} Радовала се и селу.{S} Радовал 
оспођице?</p> <p>Бранко се не довија ни из далека.</p> <p>– И опет „госпођице“!{S} Срдим се! –  
ишља себи, како ће на том путу угледати из далека читав караван кола, начичкана Брајковчанима.{ 
га врага, кад ја што хоћу, то мора бити из ока из бока.{S} А ти ниси човек, да укротиш свог сес 
кад би отишао куд у варош, или проучити из листова, кад би му који пао у руке.{S} Највећи просв 
{S} Тек ако ће јој се кад тад поткрасти из груди уздах, а нит зна за што, нит зна камо.{S} Као  
шкињи.</p> <p>Бележник се не да извести из свога кола, већ вели:</p> <p>Овај наш уча могао би,  
да! – вели Јован. – Не да се та извести из концепта.</p> <p>– И ја бих рекао, – дода бележник.  
issimo</foreign> што га вечерашњи гости из Маркове крчме „Код разбијене канте“ извијају под про 
је две лађе, на којима дошли беху гости из Панчева и Земуна.{S} Обе беху истакле многе заставе, 
дана дођоше на Карловачку станицу гости из Србије.{S} Многи се свет беше искупио на станицу, да 
мним остацима песниковим. </p> <p>Гости из разних крајева заузимаху своја одређена места.{S} Из 
 Ево га!</p> <p>Окрену се.</p> <p>Гости из Брајковца.{S} Ту тетка Ната, ту Даринка, Јован, мала 
е повод, да је мати његова морала изаћи из куће брата свога као пребита сирота, да је и после т 
се обично и госпође сеоске враћају кући из посете.{S} Па сад се тек диже госпођа Јеца са својом 
д с пролећа или у јесен нагрну раденици из целе Бачке и Баната у виноградарску радњу, или кад с 
да извади можда свом рођеном детету очи из главе“ На преудају неје ни помишљала већ и деце ради 
вно свршава своје течајеве.{S} Изашавши из вотњака и из врта, те идући кроз двориште, не може п 
ред јој донео покојни Игњат некакав лек из вароши, кад она била нешто љуто оболела.{S} Лек јој  
таша, – од људи неписмених, који су тек из туђих уста чули и научили бар „Коло Бранково“, па до 
у поп-Стеве неки гост, Јованов пријатељ из Беча.{S} Та, знаћеш га.{S} Тинкин син, ако се сећаш! 
но је и препуно среће!“ подвикну учитељ из свег срца, е, заиста ћеш му и поверовати, да му срце 
ка радила, па да је похвали пред тетком из вароши и пред сејом.{S} А њих две се нагле радознале 
 </p> <p>Ваши стари мора да су пореклом из Русије.</p> <p>Благајник укрљешти очима у њега, као  
{S} Но за то Зорка мора да трчка за њом из собе у собу.</p> <p>У Даринку ушао цео дан неки неми 
ји српски пчеларски лист каквим дописом из својега уљишта; можда, али – тешко!</p> <p>Ако је ка 
 узјахао танку бедевију, што му извукао из трске браца Рада слуга, па је љуто зауздао и подланч 
ткивала, где је ноћас био, кад се украо из друштва, док неје признао, да је бар прошао поред ње 
ћи, да прихвати очеву радњу, па се упео из петиних жила, да поради, те подигне сермију.{S} Тек  
 своју виолину, те до неко доба изводио из ње какве мелодије.</p> <p>Јелена би се занела за њим 
.</p> <p>– Шта?{S} Зар идеш?{S} Па тако из ненада!{S} Како ћеш?</p> <p>– Пешке.</p> <p>– Баш до 
на.</p> <p>– Па за што само да оде тако из ненада?</p> <p>– За што?{S} Така ти је данас омладин 
 <p>– Свима упало у очи, да Бранко тако из ненада одлази, да ником о томе пре не рече ни речи.< 
 том и Тинкин Александар израстао дечко из основних школа.{S} Мати се дала у бригу, шта ће, куд 
um centeo</foreign>.{S} Догод ми будемо из школа изалазили као господа, а не као радници, увек  
 тобом...· Да јој кажем, кад се вратимо из Карловаца са свечаности!</p> <p>– Ја ћу јој сам рећи 
у ако хоће.{S} Тако продире у народ оно из књижевности.{S} Мислиш ти, да би му ишта помогло, ка 
 и слуга.{S} А већи краве ће доћи скоро из поља, па и по дворишту треба којешта поспремати.</p> 
им, можда се која породица вратила опет из Русије у Фрушку Гору.{S} Ставимо ипотезу – можда баш 
.{S} Касно у ноћ тек вратио се Кнежевић из манастирскога воћњака, посрћући „од љубави и од вина 
где се згрнуо бели свет, да дочека лађу из Новог Сада, и у собу поверенства сигурности, где одб 
е што које ближе или даље, па изгледају из далека са својим кућерцима сакривена у зелена дрвета 
његове сестре, да је она истерала Тинку из поп-Стевине куће.</p> <pb n="45" /> <p>Та, колико ме 
 је оно узрок Стајићеву наглому одласку из Брајковца, што га свет по Брајковцу разнео још, тако 
се да дочека госпођу Јелисавету Рашићку из Брајковца <pb n="103" /> и њену кћер.{S} Као вели, о 
 том јој писар у крај стола стиште руку из захвалности, што га тако мушки брањаше.</p> <p>– Ох! 
о вече ће му остати у најлепшем спомену из живота у Брајковцу... </p> <milestone unit="subSecti 
еју, како су се обадве препале, када су из ненада ту натрчале на Бранка.</p> <p>Јух, како сам с 
е.{S} Маца вриснула, па испустила канту из руку, а баш је беше узела, да долије у лонац у крај  
 што ће учитељ Кнежевић распустити децу из школе, ходају испред школске зграде Даринка, Јелка,  
радом и чекају, да учитељ распусти децу из школе. </p> <p>Прижегло летње сунце, а они ходају по 
у и оне, да претресу малу своју књижицу из свог ђаковања и друговања.</p> <p>Деца расла две год 
 је дошао, за цело је донео и коју боцу из Варадина.</p> <p>Ја сам му рекао, до душе, да се спр 
ерујем...</p> <p> „— Ти, канда, не идеш из Брајковца задовољан?</p> <pb n="86" /> <p>Приметиће  
и поп, Стефане, ако овог учу не избациш из општине, – рећи ће вечерас госпођа Рашићка поп-Стеви 
ote> <milestone unit="subSection" /> <p>Из куће Јаковљевића куља дим на димњак.{S} На огњишту с 
 у двориште и оде у своју собу. </p> <p>Из оне лепе куће с оне стране потока зачу се диван мушк 
ј лептир је нашао свој цвет.“...</p> <p>Из села, а беше све ближе селу, допираше до њега необич 
де ће опет наћи свој прави цвет.</p> <p>Из мисли га трже весео кикот и клицање.{S} Таман да се  
, за што си на један пут таки?</p> <p>– Иза рогља се зачу певање.{S} Учитељ се трже.</p> <p>– З 
кну учитељев глас.{S} Свећа се угаси, а иза она два прозора завлада мртви мрак.{S} Девојче се с 
ле беху, да увеличају ову светковину, а иза леђа му кроз жагор светине, која се устумарала горе 
о својој нози. </p> <p>Тамо на дрветима иза кокошинца закокота онај кицош гаћан са свиленим пер 
p>Само Зорка када дођоше до онога џбуна иза врта, где се оно први пут сусрете она и Даринка са  
ицом, често би гурнула матер и тргла је иза сна, да је ова преплашено упита, шта јој је.</p> <p 
клицање.{S} Таман да се дигне и да види иза џбуна, ко је то, а пред њ испаде мала Зорка, Јовано 
да ми ту седи!{S} Вели увек па се удари иза потиљка.)</p> <p>У који мах писар трже очи на прозо 
ction" /> <p>Већ далеко измакли путници иза вароши, те језде пољем широким. </p> <p>Сунце приже 
Јелена задрхта.{S} Провирује нестрпљиво иза капака на прозору.</p> <p>У томе умукну учитељев гл 
ла.</p> <p>– А Даринка је поцрвенела до иза ушију.{S} Заборавила, и да навуче дубљена очи махра 
поцрвене, е, поли га, Бога ми, румен до иза ушију.</p> <p>На једаред би Бранку све јасно, пуче  
А Јелени одлану.{S} Но је поли румен до иза ушију, кад примети, како се сви окренули њози.</p>  
е, и чује, како оштро корача... </p> <p>Иза рогља се помоли неколико сеоских момака и девојака. 
јер... за тај хлебац, што га је он себи изабрао, не пријања, баш Бог зна како, маџун и скоруп!. 
, али ипак још доста свежа и унегована, изађе преда њ до по дворишта.{S} Натукла лаку повезачу  
броји против правца, којим је пошао.{S} Изађе учитељ, па их све позва, да оду у његову собу.</p 
врпољи, док не нађе некакав изговор, да изађе из друштва и оде на улицу, па да дозна, ко је дош 
 се устумарала по соби, бојаги, хоће да изађе из коже од једа, што јој „срамоте кћер“, па тражи 
 како Криста скоро свако боговетно вече изађе пред кућу, па се ту нађе с неким ковачким калфом, 
 Идем у воће.</p> <p>Поп Стева устаде и изађе, па забрави за собом сеницу.</p> <p>Окренуше једа 
 мати и материнска љубав:{S} Сад му тек изађе пред очи њен лик, кад оно пре краткога времена св 
ер“, па тражи негде горњу хаљину, да им изађе, па да им очита. „То је опет масло тога Кнежевића 
 неке стране особе, хоће да и Брајковац изађе на глас, како не треба.{S} Памтиш, како се то нек 
заставама певаху на крову песме, али не изађоше на сухо, него се одвезоше истом лађом у Нови Са 
Изненадни одлазак Стајићев из Брајковца изазвао је у познатим круговима Брајковачкога друштва,  
 падоше ни на ум, да пазе на њу, шта ће изазвати у њој Зорчине речи!.. </p> <milestone unit="su 
, поп-Стеваном, то баш не могаше у њему изазвати безусловну послушност према петој божјој запов 
ало успомене не беше врсно, да и у њему изазове такав пијетет према свом родитељу.{S} Мати му н 
</foreign>.{S} Догод ми будемо из школа изалазили као господа, а не као радници, увек ће нам ко 
з икаква листа, или би такви лист могао изалазити једва један пут у месец дана на једном штампа 
јева заузимаху своја одређена места.{S} Изасланици разних друштава хватаху се свога кола.{S} Пе 
p> <p>– Јесмо.{S} Добили смо место међу изасланицима учених друштава. </p> <p>– Добро је.{S} То 
која је повод, да је мати његова морала изаћи из куће брата свога као пребита сирота, да је и п 
, те редовно свршава своје течајеве.{S} Изашавши из вотњака и из врта, те идући кроз двориште,  
ржи ни на једној ни на другој.</p> <p>– Изашао је проглас Карловачког и Бечког одбора:{S} У дру 
авом њезин мацан.{S} Ено га, и он лично изашао, да испрати своју милостиву заштитницу.{S} Заков 
рквењак зазвони на вечерње.{S} Понда је изашла на улицу, да види, – кад ће поп Стеван проћи и в 
ка.{S} Познао се с њом у недељу, кад су изашли из цркве:{S} Познао се поред Јована.</p> <p>Коли 
!..</p> <p>– Ала ти је то наопако време изашло, јух, јух, јух! – уздахну опет госпођа Ната.</p> 
оцрвени, па му и самом криво, што, ето, избаци нешто налик на „курисање“.{S} Застидео се...{S}  
прекиде.{S} Но Ката неје пропустила, да избаци неколико муња и громова на Мацу, што неје дошла  
га, било да тек, што у Брајковцу кажу, „избаци“:</p> <p>Кад је тај Дарвин измислио, и да је чов 
Еви, – опет је, бојаги, утишава супруг, избацив и опет једну „досетку“: „сестру по Еви!“</p> <p 
 за њихову љубав какво тане.{S} А овако избацили неколико метака у лист хартије, што је задели  
<p>– Ниси поп, Стефане, ако овог учу не избациш из општине, – рећи ће вечерас госпођа Рашићка п 
 Кнежевић ваљан учитељ, ма колико да је избегавала, да лепу реч рекне за њега пред кћерком.</p> 
елена; али ми је жестоко заповедила, да избегавам с тобом разговор.</p> <p>– За што, душо</p> < 
је томе крив?{S} Као да и један и други избегаваше интимнији разговор.{S} Бранко би тешко и дош 
p> <p>– Хоћу да те женим.</p> <p>Бранко избечи очи у њега.{S} Гледа га, па не зна, да ли да се  
да,... народно право,... аутономија,... избор,... сабор!{S} Треба вама Стратимировић и Бах.{S}  
S} Но треба радити и бар одржати.{S} Да извади Јована из школе?{S} Да га с по пута скрене, па „ 
коле?{S} Да га с по пута скрене, па „да извади можда свом рођеном детету очи из главе“ На преуд 
рекла је, да Бог ме, Ката Нати, кад ова извадила сиграчке из торбе, „зар је то морало бити?“ –  
и последњи остатак у својој чаши, па се извали у столици, да слуша.{S} Сад престаје свака субор 
Само са црквене куле, где <pb n="23" /> изван села где у сред села, изнад свију висе према лазу 
е, Бранко с Јованом неје био, ваљда, ни изван Брајковца, кад су оно јутрос отишли. – Ја мислим, 
д јучер.{S} Јучер је још пешачио далеко изван Карловаца оним путом, што води из Брајковца у Кар 
 им поп Стева даје.{S} Оне несу ни мало извеле мисли Јеленине с правца, којим је у тој распри п 
а.{S} Расписаћемо по новинама, да се до извесног рока има пријавити; не пријави л се, сматра се 
.{S} Мисли њихове имају, до душе, своју извесну цел, али су још увек без одређене сталности.{S} 
ави варошкињи.</p> <p>Бележник се не да извести из свога кола, већ вели:</p> <p>Овај наш уча мо 
} Хоће, да! – вели Јован. – Не да се та извести из концепта.</p> <p>– И ја бих рекао, – дода бе 
еђују, како ће се програм што свечаније извести.{S} Од паропловске станице до Стражилова пуне с 
намигну на бележника, па запева звонким извеџбаним гласом: „Јечам жела Гружанка девојка...{S}"  
 из Маркове крчме „Код разбијене канте“ извијају под прозорима попине Јелене!“</p> <p>Дакле, у  
и још: „Живила!“ – он се пожури, па узе извијати и завијати: </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–г 
о је госпођа Рашићка нашла за добро, да извије, када је дошла, да врати „физиту“ Славнићки, ако 
дине“ – рече Бранко, тек да се, бојаги, извини. </p> <p>- Ви сте ипак старији, - одговори Јелен 
им осмехом.–" Једва један пут!</p> <p>– Извините... </p> <pb n="93" /> <p>Пође Јован да нешто г 
од како је дошао од горе.{S} Он се опет извињава, да још неје доспевао, али не ће више пропусти 
чно узео своју виолину, те до неко доба изводио из ње какве мелодије.</p> <p>Јелена би се занел 
<p>Од то доба пази писар добро, како ће изводити своје теорије и стављати ипотезе. </p> <p>Па м 
eign>, Јелена!{S} Ако им је стало, нека изволе они најпре к нама доћи.{S} Знамо и ми варошки ре 
 требало бирати жупанијске преставнике, изволели су толико пута бити гост за Јаковљевића столом 
беру цвеће по ливадама, да пију воде на извору...</p> <p>Прилике је тому зими често.{S} Седе у  
ван Јаковљевић, па дођу доле, да баш на извору буду сведоци, колико се у истини прави народ заб 
 једном углу стоји наслоњена а на вршак изврнута стара плетена а неолепљена кошница и у њој пал 
е писар, биће гошћа госпођица Даринка („Изврсна певачица!“ рече за њу Јован Јаковљевић) и госпо 
о и савесно латио, те га и онако сјајно извршио, да је одржао дух народа српскога, ударивши јак 
S} И тако даље...</p> <p>Дотле је Трива извукао, као добар кочијаш, коњима уши, па их омутком с 
роши; па узјахао танку бедевију, што му извукао из трске браца Рада слуга, па је љуто зауздао и 
 се мигољи у тешком пртљагу, хоће да се извуче, па то раскопчава огртач“, то чупа с ногу велики 
м, од кога се иначе кроје панталоне, да изгледа, бајаги, као канабе, и да пречасни не би дерао  
да некога љуто хоће да укори, а опет да изгледа и као очински савет...</p> <p>После вечере оде  
ла кроз прозор, као да некога од некуда изгледа.{S} Ако случајно прође туда какав гимназијалац, 
те, да није онако страшна, као што вама изгледа, кад се захука.</p> <p>– Да Богме, да бог ме, к 
одина, ватрених очију, весела безбрижна изгледа.{S} Како је Бранко неје приметио ни осетио, све 
и више губе што које ближе или даље, па изгледају из далека са својим кућерцима сакривена у зел 
е после серенаде и прошао онуда, кад је изгледала на њега као озебао сунце, те неје могла више  
е, као да му је до сад све тек као шала изгледало.{S} Прочачка опет грло с неколико: „Хм—хм!“ – 
гости са стране.{S} Е, неје друкче, већ изгледаше тамо, што рекао оно Јован Јаковљевић, „као пр 
>Понда се узврпољи, док не нађе некакав изговор, да изађе из друштва и оде на улицу, па да дозн 
око опет на своју стару бразду. </p> <p>Изгори поп Стеван између две ватре.{S} Ако у гору вуци, 
 као на некој водојажи, да се мало даље изгуби роморећи између густиша дивљих ружа, јагодњака,  
ом јату, тумарне бог те пита куд, па се изгуби.{S} Наш је сељак, где су Срби неизмешани с туђим 
узабере, па га брзо за тим забаци или и изгуби.{S} Или би провирила кроз прозор, као да некога  
ском здању; заплакала се, <pb n="99" /> изгубивши наду, да ће се и вечерас састати с њим, и уве 
аман најлепше полетео!{S} Но речи му се изгубише у метежу, у ком сваки својим гласом пева:{S} М 
ео би да доспе и у читаоницу, где одбор издаваше још последње налоге, и у саборницу, где певачк 
>Ох, како је дивно, слушајући их бар по издаље, пристао тај збор са својим <foreign xml:lang="i 
уђерству Доситеја: њим и с тим списат и издат</title>."</p> <p>Како се обрадовао тој књизи!{S}  
А?... стара српска невоља!{S} Плани, па издахни!{S} Таки смо ти ми свуда. , баш сам радознао, к 
на њега.</p> <p>Он је загрли око врата, издиже чашу спрам свеће.{S} Мислиш, безброј рубина разд 
..</p> <p>Да није још нас учитеља, који издиремо за вас све, слободно бисмо могли рећи, да је н 
вештеници се чине и невешти, а ти, учо, издири за народност, па кад ти треба дати хлеба, „даће  
што слободније, што разноврсније, да се издовоље у свачему, чему им се пружа прилика у убавој Ф 
век треба најпре да се побрине, како ће издржавати породицу своју.</p> <p>– Не мислиш, ваљда, д 
век треба најпре да се побрине, како ће издржавати своју породицу.“ И толико се занео, помишљај 
не.</p> <p>– Децо, ја то не ћу моћи све издржати, – вели госпођа Ната, а запурила се сирота од  
ега поучи.{S} Ал који Србин остане, тај издржи конкуренцију његову и буде бољи од учитеља свога 
ога оца.{S} Тако ни у чему не можемо да издржимо конкуренцију странога света, а овај употребио  
на позорницу! </p> <p>Бог ме, добро она изиграва своју ролу, – опет ће бележниковица. – Питајте 
знад главе.{S} И за тим опет на прстима изишла из собе...</p> <p>У том је и Бранко легао.{S} По 
на груди, да јој све исприча, да јој се изјада, да се заплаче у њену загрљају, па да обадве пла 
образи зажарили, да креснеш, варница би излетела из њих.{S} По челу јој пао прам косе, па се њи 
бресту се гдегде закрши грање, а одонуд излети орао, замахне крилима, па заплови величанствено  
у несрећу у картама и срџбу у пијанству излива на својој „бољој половини“ само за то, што је та 
апетит отворио, што зар хоће на њему да излије сав свој кив, што је Јован, назирући у њему, ваљ 
пођа-Саветине папуче на поп Стевин жуљ, излишан, ако <pb n="41" /> је мислила, да ће последње р 
но слуша и попу и Бранка.{S} Са свим је излишан био притисак госпођа-Саветине папуче на поп Сте 
tone unit="subSection" /> <p>Већ далеко измакли путници иза вароши, те језде пољем широким. </p 
 чаше зазвечаше.{S} Некоме се и столица измаче и стропошта. </p> <p>И опет:{S} Мно-о– га-а-ја.. 
а нађе између Јована и Кнежевића, а ова између Зорке и Бранка.{S} Зорка пресавила своју књигу,  
устила Јелена и Даринка; па се она нађе између Јована и Кнежевића, а ова између Зорке и Бранка. 
обу девојачком, у ком последњи бој бије између себе нарав и васпитање.</p> <p>И Зорка се обесил 
 помоћ, – ни оштро супрушко објашњивање између бележника и бележниковице, која тако узела брани 
и у комшилуку његову у стану, – примети између осталога поп Стева. – Знам, да сам му, као млађи 
вији, те не само да не ће више говорити између себе „ви“, већ „братски српски“ „ти“, него Дабиж 
дојажи, да се мало даље изгуби роморећи између густиша дивљих ружа, јагодњака, беле лозе, бршља 
стару бразду. </p> <p>Изгори поп Стеван између две ватре.{S} Ако у гору вуци, ако у село Турци. 
чашом, па гасе не тиче ни живи разговор између Јована и Дабижића, којима оде и учитељ у помоћ,  
рајући се то о овом, то о оном, у хладу између четири висока разграната ораха у Јаковљевића вин 
адова тому баш Јован. </p> <p>У прочељу између оба прозора виси у учитељевој соби лик Бранка Ра 
ди, вотњаци, беркови, шуме.{S} Ту ти се измешала румена боја лишћа рујева с плавичасто-зеленим  
еше омилело.{S} То је оно, што треба да измири, а у идеји Бранковој, све без разлике и политичн 
ажу, „избаци“:</p> <p>Кад је тај Дарвин измислио, и да је човек постао од мајмуна, може ко исто 
ек постао од мајмуна, може ко исто тако измислити, да је постао од медведа.{S} Судећи по нашем  
b n="23" /> изван села где у сред села, изнад свију висе према лазурном небу, а овде онде одбић 
.{S} Обадве руке пружио преко стола, па изнад чаша даје такат. </p> <p>Данас је доба рада, општ 
ринком и Зорком.{S} Прекрстила их обоје изнад главе.{S} И за тим опет на прстима изишла из собе 
ати све прилике, које истакоше Карловце изнад свакога другога српскога места у тим крајевима?</ 
и разбијеној канти.{S} Дакле жива скаче изнад нуле, то јест, бележник је „ухватио шпиц“.</p> <p 
 се опет око стола.{S} Руке се укрстише изнад исполиванога постоњака, чаше зазвечаше.{S} Некоме 
ислио о њему!{S} Али га ипак памћење не изневери, кад се опомену, да до сад неје ни мислио о ње 
ко га нико не воли на свету, како га је изневерила, ах! – и она... она, за коју би...</p> <p>Не 
трже руку.</p> <p>– Шта је теби? – пита изненада Јелена, па не пушта руке.</p> <p>– Господа уни 
е у неком листу, оглашујући његову смрт изненада.{S} Но и да му је све седморо деце заживело; х 
 њему суђаше „материјалиста“.{S} Али га изненади његов пијетет према оцу.{S} Бранко се сећа сво 
жна разговора с тобом.</p> <p>Бранко се изненади.</p> <p>Спусти се на место, где је седео био,  
</p> <p>– Госпођа ваша мати није нам се изненадила.</p> <p>– Ја сам тако и уговорио с Јованом.< 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Изненадни одлазак Стајићев из Брајковца изазвао је у по 
p> <p>Како се дознало за узрок Бранкова изненаднога одласка, то сам Бог зна, тек док се Јован в 
</p> <p>Страх пређе све.{S} А радости и изненађењу, мислиш, не ће бити краја целу ноћ. </p> <mi 
стрићем испод руке; те оде у кухињу, да изнесе јело на сто. </p> <milestone unit="subSection" / 
“.</p> <p>Величанствен тренутак.</p> <p>Изнесоше и мртвачки сандук с последњим земним остацима  
 што се, по сеоском господском обичају, износе пред „физите“.{S} Нахвалиле се и накоштале свега 
е обичне.{S} А, да одушевљење њено неје изнуђено ни чим до правим заносом за идејама, и правом  
 на другом крају српства, а у суседству изнурену и понижену Србију на ново дигао и ударио темељ 
.</p> <p>Госпођа Рашићка с поља мед, ал изнутра јед, сам јед, као да не слути на добро.</p> <p> 
ти исплаћује. </p> <p>И у том богоданом изобиљу, што га је иначе напајало новим животом, осећа  
а се скрије.</p> <p>– Несмо ми забадава изостали толико, – одговори Бранко.</p> <p>Кад приступи 
 и ми варошки ред.{S} Ал по мени могу и изостати, – рекла јој је са свим озбиљно госпођа Рашићк 
ни било до невоље, да та својства своја изоштрава.{S} Ми све вичемо: „Учимо народ!{S} Поучавајм 
 недељу.</p> <p>Ако госпођа Јеца што не изради, мисли у себи Јован, не помогоше код поп-Стеве н 
 себе и за њу.{S} Знаш ли ти, да ће она израдити код поп-Стеве, да све припадне њој и њеној кће 
злагање, а највише канда Бранкова реч - израдише своје.{S} И поп-Стевина Јелисавета даде се обр 
 брат.</p> <p>У том и Тинкин Александар израстао дечко из основних школа.{S} Мати се дала у бри 
ију и згоднију кошницу. „Србин да нешто изуме, кад је паметни Шваба већ све изумео!“ Једва се о 
е и кондаке“ против „омладине, што само изумева идеје.“</p> <p>У Брајковцу је то сад на дневном 
tion" /> <p>– Идеја!{S} Ви омладина све изумевате неке идеје.{S} Ама, кажи ми, молим те...{S} Е 
што изуме, кад је паметни Шваба већ све изумео!“ Једва се одважио још и на то, да по упутству н 
 поклонио браца Јован; а зна много и на изуст.{S} Па библиотека њена броји већ и десетак које „ 
ће да зна више од свог мајстора, где је изучио занат, економ више од свога оца.{S} Тако ни у че 
 присједатељ.{S} Сад би лакше ишло него икад.{S} Ти ни данас не знаш, где ти је муж; а Бог зна, 
 на то, могли бисмо ми бити са свим без икаква листа, или би такви лист могао изалазити једва ј 
д Зорке, дуго јој се поглед приковао на икону светога Николе, што виси у прочељу.</p> <pb n="51 
и.{S} Нек ти донесе воде, <pb n="20" /> ил нек нацепа дрва....{S} Хајде, Триво дете моје, помоз 
елити Срба...{S}" А историја ће да пева ил кука над њима као над старим Римљанима и другим проп 
едељно време.{S} На столу, дакако, вина ил пива пред сваким.</p> <pb n="27" /> <p>Бележник и је 
/p> <p>– Јеси чуо, натарошу:{S} Или сви ил’ ни ви!</p> <p>– Сви!{S} Сви! – чу се више гласова,  
га, као да се увери, да ли се овај шали ил’ озбиља бенета.</p> <pb n="66" /> <p>Окром шале!{S}  
их би метнуо на кеца или продао за вино ил ракију.{S} Него док трајало и његове и женине сироти 
 по нешто и из „<title>Мезимца</title>" или из „<title>Басана</title>" тога неумрлога мудраца с 
пуларнијим, као што су неки ради можда, или шта више, баш тога ради омаловажавати ђенија његова 
имо за народ.{S} Наша је интелигенција, или баш ако хоћеш госпоштина, збиља, свезана с народом  
 Да им се уз пркос учловио гдегод зека, или лис, или јазавац какав, можда би и жртвовали за њих 
 На лице јој или збиља паде сенка нека, или јој задрхта нешто око усана.{S} Дубок уздисај јој с 
а срдила се а радовала се, или плакала, или се сетила Светозара и Драгиње, о којима је тек зиму 
штинским начелницима, или ексекуторима, или полицајцима, неки се, Бог ме, протекцијом или умешн 
е или постадоше општинским начелницима, или ексекуторима, или полицајцима, неки се, Бог ме, про 
е не купи за новчић свирајку од шећера, или какав цигару за два новчића, да недељом бар господс 
бисмо ми бити са свим без икаква листа, или би такви лист могао изалазити једва један пут у мес 
итеља!-- примети госпођа бележниковица, или што је наишла на таки неред, или што је ту Јелена,  
овица, или што је наишла на таки неред, или што је ту Јелена, па да је пецне.</p> <p>– Ви сте с 
спођа Ната).{S} Мајсторица штогод шије, или потплеће чарапе, или скрсти руке, кад је штогод здр 
 да се бог зна колико дуго несу виделе, или као да су претуриле некакву страшну опасност преко  
е данас омладина.</p> <p>–- Куд насрне, или с главом или без главе.</p> <pb n="96" /> <p>– Мени 
се врпољи <pb n="14" /> и увија око ње, или јој се скупи у крило, па жмирка у жижак, или преде, 
орица штогод шије, или потплеће чарапе, или скрсти руке, кад је штогод здраво жалостиво, па слу 
 подједнако, а срдила се а радовала се, или плакала, или се сетила Светозара и Драгиње, о којим 
 би отишао овда онда послом у Карловце, или би походио своју сестру или не.</p> <p>Једаред, – б 
а му дођу гости, било да се кољу свињи, или тако што, Давина је увек ту, да свесрдно послужи.{S 
анко ћути; или не зна, шта да одговори, или не ће, што мисли.{S} А мисли: „Што се овај свет тол 
ше, па кад ни ту нису могли прокопсати, или и прескочивши тај степен, а они одмах хајд у господ 
 у гајтанима а с неким скиптром у руци, или се врата затварају простом скакавицом или резом.{S} 
ој се скупи у крило, па жмирка у жижак, или преде, док јој не напреде дремеж на очи...{S}Ако Да 
, неје ме ни близу памети, да се кајем, или да се тужим на Беч.{S} Али ипак ме срце вуче нашем  
то, као да има слепога миша под прагом, или их медом залаже.{S} Па шта им даје за то Јуда?{S} Ш 
 когод рекао поп-Стеви, да неје сретан, или да се подао Јеци, он би му одговорио, као што толик 
сад говорити:{S} Грцо, или:{S} Рифлијо, или:{S} Швићо!</p> <p>– Паметна идеја, бележниче, да се 
рилику, смети од сад говорити:{S} Грцо, или:{S} Рифлијо, или:{S} Швићо!</p> <p>– Паметна идеја, 
 уз пркос учловио гдегод зека, или лис, или јазавац какав, можда би и жртвовали за њихову љубав 
и, остаће или мезимац на дедину темељу, или ће пустити зета у кућу, као и њен отац, па како Бог 
е Бачке и Баната у виноградарску радњу, или кад се у октобру искупљају ода свију страна ђаци, – 
 како хоће, а он мора на своју катедру, или умрети!...{S} Него једва чека вече, да се састане н 
 девојка, иде сама њему, момку, у кућу, или што је и она као у опће што кажу за женскиње, у кон 
ре.{S} Да га остави, па потрчи по Мацу, или ће најпре да га унесе?{S} Најпосле га спусти на зем 
ек кад оду у Руму, у Ириг, у Митровицу, или и даље куд у варош.{S} Неје што се Марко боји, да б 
гологлав да сахрањује, да свети водицу, или да у берби стражари, како беру берачице.{S} Ту је м 
е понизио, да буде, на прилику, бирташ, или трговац или... најслободнији човек на свету: економ 
има дознати, кад би отишао куд у варош, или проучити из листова, кад би му који пао у руке.{S}  
нете.</p> <pb n="39" /> <p>Бранко ћути; или не зна, шта да одговори, или не ће, што мисли.{S} А 
и величанствено по ваздушном мору...{S} Или дивљи голубови и грлице јатомице залепећу крилима з 
p> <p>**...*Ударише и краве из поља.{S} Или се кравар данас боље пожурио него обично, али су се 
 и ти хоће да играју само господина.{S} Или се и не мисли на то, да трговцу треба више од нешто 
 га брзо за тим забаци или и изгуби.{S} Или би провирила кроз прозор, као да некога од некуда и 
овика: </p> <p>– Јеси чуо, натарошу:{S} Или сви ил’ ни ви!</p> <p>– Сви!{S} Сви! – чу се више г 
 кући Бранко неје био „господин Бранко“ или „господин Стајић“, него само Бранко: толико се и та 
од сестре на очеву дому које летње доба или бербу у Фрушкој Гори, те се опомене детињства и ста 
ва друга Катина из детињства, прија-ова или сека-она, па је, на прилику, запита.</p> <p>– Помоз 
.{S} Само да му се дочепати Новога Сада или Београда, да се препоручи управи народнога позоришт 
еша писару, ал не знаш, говори ли збиља или из шале.</p> <p>Оженићете се и покајаћете се! – упл 
ар господски пуши у колу пред девојкама или у крчми..{S} Прође и каква друга Катина из детињств 
лико знаменитих Срба, који у Карловцима или поникоше или се – однеговаше, и научише се србовати 
 нит зна камо.{S} Као да је нека слутња или жеља,... шта ли, увлачи се тако нешто по неки пут у 
, које несу тако живе, ни кад с пролећа или у јесен нагрну раденици из целе Бачке и Баната у ви 
еко дан пијацу испред дућана свога шефа или прскајући лети патосу својој болти.{S} Занатлија не 
жену му и сина, и њих би метнуо на кеца или продао за вино ил ракију.{S} Него док трајало и њег 
есто, где треба да се окупе чланови ове или оне депутације, пре него што лађа пристане.</p> <p> 
, да ли је та донела дете те и те младе или жене на крштење.</p> <p>Као да сунце Даринци сину,  
кују котву, која има кад тад да их овде или онде заквачи на пучини будућега живота.{S} И нанесе 
ла се мање или више губе што које ближе или даље, па изгледају из далека са својим кућерцима са 
 код топле пећи.{S} Ако Даринка не везе или не плете што себи или обично браћи, тетка-Катиној д 
ла питомцем српске Карловачке гимназије или богословије, та два најстарија просветна завода у с 
турали.{S} У нас немају ни појма о томе или се сматра за срамоту, да се један свршен универзите 
p>– Пође.</p> <p>– Јелена не чује песме или не ће да је чује.</p> <p>– Милане!</p> <p>– Виче Кн 
 окићена убавим селима.{S} Села се мање или више губе што које ближе или даље, па изгледају из  
епен, а они одмах хајд у господство, те или постадоше општинским начелницима, или ексекуторима, 
 Да се обазре на оваке слушаоце, ови ће или пљескати или ће се запити, па га не ће ни слушати,  
вале!“ Најпосле, узмора ли бити, остаће или мезимац на дедину темељу, или ће пустити зета у кућ 
их Срба, који у Карловцима или поникоше или се – однеговаше, и научише се србовати, ту је и ота 
о Даринка не везе или не плете што себи или обично браћи, тетка-Катиној деци, узме, на прилику, 
ао код Сахера, у Хамбуршкој ресторацији или у народној кухињи; не гледи, стоји ли пред вратима  
авања, па им поповао, како ради немачки или енглески сељак или овај или онај спахија, који има  
 на оваке слушаоце, ови ће или пљескати или ће се запити, па га не ће ни слушати, те ипак викат 
n="34" /> <p>Што не дате мало проширити или бар повисити, ујо ту сеницу, кад сте тако радо у њо 
аче црквењак одзвони, па хајд опет кући или у виноград за својим послом, ако не оде у поп-Стеви 
можда узабере, па га брзо за тим забаци или и изгуби.{S} Или би провирила кроз прозор, као да н 
ади немачки или енглески сељак или овај или онај спахија, који има хиљадама ланаца земље и прем 
ше вреди, потпише меницу.{S} А што овај или онај овому или оному кадгод учини какву услугу, то  
у поред постеље задрхта.{S} На лице јој или збиља паде сенка нека, или јој задрхта нешто око ус 
кућу.{S} Две хиљаде је уложио у Румској или Митровачкој штедионици на детиње име.{S} А отуђити  
о, како ради немачки или енглески сељак или овај или онај спахија, који има хиљадама ланаца зем 
, а она их заварава...{S} Над стрништем или над ливадама надлеће се коба.{S} Час се заустави на 
ина.</p> <p>–- Куд насрне, или с главом или без главе.</p> <pb n="96" /> <p>– Мени.{S} Стефане, 
<p>Осврћући се то за орлом, то за шевом или грлицом, често би гурнула матер и тргла је иза сна, 
лицајцима, неки се, Бог ме, протекцијом или умешношћу и даље докотурали.{S} У нас немају ни пој 
 свечаног дана, јер се у Пешти намерном или ненамерном чијом кривицом несу привезала кола, у ко 
и се врата затварају простом скакавицом или резом.{S} Ја се не кајем, неје ме ни близу памети,  
и поштено, да јој то врати бар за један или ма и за два дана.{S} Надала се гостима још синоћ, а 
какав практичан ма и мали Лоренцо Штајн или Некер, а оно ипак бар ваљан економ пре него какав п 
што капитала, што га је обично наследио или, можда, добио у мираз, и оно мало „знања“ трговачко 
 се све, штогод дише, под камен завукло или се у земљу урило, тек зар да нађе хлада.{S} Једва ш 
 ће „све још бити као што треба“.{S} Но или што јој се чинило, да неје прилика, да она, девојка 
аплаћају од народа исто толико правично или неправично, као и они, који се не хвале, да „раде з 
 вечерати, – опет Ната Триви, а то исто или можда мало друкчије рећи ће му бар још који пут...{ 
и је на главу преко ушију, кад је ветар или зима, па мора гологлав да сахрањује, да свети водиц 
и је слађе...{S} Не ћу да будем адвокат или чиновник...{S} Ти видиш зар, да се ја не одричем ра 
 да један другому, можда, спасава живот или, што данас често више вреди, потпише меницу.{S} А ш 
ад.{S} Ми смо били у своје време јуност или младеж, па добро било.{S} Од кад дође та омладина,  
е једно и исто.{S} Кажи младости јуност или омладина, младост је младост; старост ће јој увек з 
тељ, али тек да у недељи дана један пут или ни један пут оде на катихизацију и да задржи достој 
.{S} Да је когод дао што за душу његову или за жену му и сина, и њих би метнуо на кеца или прод 
амо то тамо, те час по па гурне Даринку или се удари о велики штит, што га Даринка држи против  
ушањ, кад се заталаса гдегод у шушњарку или у бразди, нити да вијају над собом облаке, већ пушт 
не зна, да ли да се одсмеје као на шалу или да прими као истину.</p> <p>- Поп Стеван, Бог ме, н 
ставити посао оца свога, па орати земљу или копати винограде.{S} Имамо на пример „вечитих правн 
 које зна да куца још увек само за маму или ближега којега сродника по крви!{S} Тада би на једа 
ше меницу.{S} А што овај или онај овому или оному кадгод учини какву услугу, то је још увек она 
у Карловце, или би походио своју сестру или не.</p> <p>Једаред, – био код ње, па дошли нешто у  
а буде, на прилику, бирташ, или трговац или... најслободнији човек на свету: економ.{S} А толик 
д што науми.{S} Код њега важи само „или–или“ вели Јован:</p> <p>– Са свим као и његова назови–  
, кад што науми.{S} Код њега важи само „или–или“ вели Јован:</p> <p>– Са свим као и његова назо 
лину, па пође од једнога до другога, да им огледа гласове.{S} Мушкарце зна и од пре, шта који п 
, <pb n="92" /> као да им још не да, да им се кристалишу појмови.{S} Ослободи и друштвеном поре 
 се мало ђорну, одмах терају писара, да им декламује „оно о разбијеној канти“.</p> <p>Кнежевић  
под њих се таласа китњаста побрдица, да им мало даље пукне на догледу сремска равница испрекршт 
, де још једну и таман сад наручили, да им Маркова домаћица испржи које пиле.{S} И Марко се, ен 
 кћер“, па тражи негде горњу хаљину, да им изађе, па да им очита. „То је опет масло тога Кнежев 
е слабо трзали и утргли око лова.{S} Да им се уз пркос учловио гдегод зека, или лис, или јазава 
..</p> <p>– Али да ћутимо, ваљда, па да им климамо главом, као оне лутке на гајтану у вурштлпра 
 негде горњу хаљину, да им изађе, па да им очита. „То је опет масло тога Кнежевића!“</p> <p>Поп 
у, те се залеће с травке травци, као да им шапће, да не клону. </p> <p>Негде се скрила препелиц 
аничена у идејама, <pb n="92" /> као да им још не да, да им се кристалишу појмови.{S} Ослободи  
схвате.{S} Било да им је криво, било да им се допада, тек не могу срцу да одоле, те и они удеси 
ни не могу никако да схвате.{S} Било да им је криво, било да им се допада, тек не могу срцу да  
 бих, ваљда, удесио јавна предавања, па им поповао, како ради немачки или енглески сељак или ов 
иној деци, узме, на прилику, штогод, па им чита.{S} Прочитали су све три чести „<title>Љубомира 
струја бродове на супротивне стране, па им се тако и путови укрсте, не ће зар један на другога, 
растаје од њих. </p> <p>Што сад иду, па им се не пада на ум, да прислушкују сваки шушањ, кад се 
 прагом, или их медом залаже.{S} Па шта им даје за то Јуда?{S} Шта мислите Бофл, сам бофл, госп 
и.{S} То ће да буде радост од деце, кад им тетка из вароши разда поклоне!</p> <p>– Боже мој, се 
сило тог дана какво крштење, знају, кад им треба донети дете, да га поп Стева уведе у свето пра 
теља шчепао им још једини залог узајмне им љубави.{S} Заман им писка!...{S} Ено га, стао испред 
} А мајке се теше и челике надом, да ће им деца бити боље среће од њих... </p> <p>Ката Јаковљев 
у мислима. </p> <p>Као да осећају, е би им неугодно било, да остану у друштву с госпођом Натом  
и девојче примити у онаком смислу, који им поп Стева даје.{S} Оне несу ни мало извеле мисли Јел 
међу њима онај душе чисте као крин који им је свима смео у брк рећи:{S} Ја тако хоћу! – да, још 
го за господу, а и не разабирају, је ли им син способан за какву душевну акцију.</p> <p>– Цео с 
 пучини будућега живота.{S} И нанесе ли им кадгод струја бродове на супротивне стране, па им се 
{S} О раме пребацио сваки пушку.{S} Али им се види, да несу ловци од заната, него баш од дуга в 
ти само крунисане главе своје, полажући им трошне остатке животне у сребрним и златним кивотима 
идашњи; па се врзе око њих двоје и кечи им сваку реч. </p> <p>Колар са својом сестром стоји до  
у својем у животу и не подударају, ипак им бродови стоје још мирно један поред другога у тихој  
едини залог узајмне им љубави.{S} Заман им писка!...{S} Ено га, стао испред гнезда на пречагу.. 
.{S} На очиглед брижних родитеља шчепао им још једини залог узајмне им љубави.{S} Заман им писк 
 Јелена и Даринка, Бранко и Јован, него им и мати и тетка Ната одобравају и хвале смер.{S} А на 
kt sich nicht</foreign>, Јелена!{S} Ако им је стало, нека изволе они најпре к нама доћи.{S} Зна 
валима, што их тамо чекају. </p> <p>Ако им се назори о свом бићу, о позиву својем у животу и не 
ију.{S} Побегли, да Бог ме.{S} Додијало им овде гоњење за веру као и у Турској, па се просто од 
појурио, да види, какве су то даме, што им се шлајери тако лепршају за њима..</p> <p>Попина Јел 
да можда истерају насртљиву мушицу, што им се и у нос увлачи; само што зазвечи ланац на огрљаку 
ризу.</p> <pb n="82" /> <p>Али овај пут им неје жао на месец.{S} Друго се нешто збива у Брајков 
врсније, да се издовоље у свачему, чему им се пружа прилика у убавој Фрушкој Гори.{S} А учитељ  
же да дахне.{S} Та идеја, господо моја, има своје живе поборнике... поборнике, у којима је она  
сека Ната.</p> <p>– Ја сам одмах рекла, има нешто, – вели сека Ката. – Сад је наишла, Бог да пр 
у сеницу, где овај чека, да му се јави, има ли тај дан какве дужности, то јест, да ли је та дон 
господу, па се поносе.{S} Наша деца!{S} Има и у Брајковцу још неко честит!{S} Биће још ипак и о 
 коње испрегни, па одведи у шталу...{S} Има места је ли, Катице?</p> <p>– Како не би било?{S} Г 
/p> <p>Догађај је то за Брајковац...{S} Има Брајковац, до душе, своју госпоштину.{S} Али осим г 
Јелену по што по то удам ма за кога.{S} Има она каде и чекати.{S} Али као велим, он је твој, па 
 тако рећи, Игњату и свећу додржала.{S} Има род рођени, па неје тако, што кажу, искрен кући, ка 
/p> <p>– Јован је отишао у виноград.{S} Има у поп-Стеве неки гост, Јованов пријатељ из Беча.{S} 
а ћеш држати ђаке са стране у стану.{S} Има тамо <pb n="30" /> доста чесних удовица сиротица, и 
ва, кад се разиђоше из сенице.</p> <p>– Има оштар језик!{S} Право материно дете!{S} Али сестрић 
кцију.</p> <p>– Цео свет иде за тим, да има што више интелигентних људи.</p> <p>- Интелигенција 
 Јован се одсмеје и одговара се, као да има још времена.{S} А Даринка опет нема каде.{S} Него ј 
а вуку Јуди, те дају буд за што, као да има слепога миша под прагом, или их медом залаже.{S} Па 
је ту српска патријаршија“.{S} Тешко да има у српству иоле знатније личности, која неје била пи 
ог дуго ће остати узором омладини, која има да се учи; а дела њихова биће вазда на углед, како  
 једрила за пловидбу и кују котву, која има кад тад да их овде или онде заквачи на пучини будућ 
 – наставља начеоник.</p> <p>– ... која има бодље, – уплете се бележник.</p> <p>– <foreign xml: 
прошлости.{S} Ох, Боже мој!{S} Та свака има доста штошта да преврне, доста да спомене и мртвих  
емо по новинама, да се до извесног рока има пријавити; не пријави л се, сматра се за мртва.{S}  
> више, који ћете признати, да омладина има право, кад се уверите, да није онако страшна, као ш 
ђа Ната. </p> <p>– И чува га бог ме; па има и за што.{S} Нек љуби и стопе поп-Стевине.</p> <p>Ч 
 ево је код ње већ четири године.{S} Па има послугу и од Триве.{S} Криста јој је послушна, па р 
 остали са:{S} Чујмо!{S} Чујмо!{S} Јеша има реч!</p> <p>– Да, господо моја, – опет ће Јеша. – Н 
ажније се одупире разним неудаћама, кад има своје гнездо, кад има макар само један кутак свој,  
им неудаћама, кад има своје гнездо, кад има макар само један кутак свој, за који сме рећи: „Ово 
 уз њу, све би да јој је што ближе, све има нешто да разговара с њом.{S} А кад је у друштву, за 
ешто.{S} Нешто му говори, да то девојче има осећаја и више свести него у сваке обичне.{S} А, да 
и сељак или овај или онај спахија, који има хиљадама ланаца земље и према томе и опрему.{S} Кад 
ше народу користи, кад у својој средини има ваљана интелигентна човека, који ради онаки исти по 
ом и нестаће је с њим, што, дакле, нити има почетка, нити ће имати свршетка, а то је мати и мат 
трос отишли. – Ја мислим, само у вароши има свашта, а гле, и на селу чуда! </p> <p>– Није тога  
и сваким чином својим доказује, да ипак има и једна љубав, која не тражи заслуга, па је равна с 
ек од рачуна, што га он по каткад с ким има.</p> <p>Шта, дакле, остаде учитељу паметније, него  
му нарав за то.{S} Та, адвоката и онако има већ и сувише.{S} А у државној служби, опет, не да с 
анко има право.</p> <p>– Да, да, Бранко има право, да Бог ме, – рече Кнежевић и трже руку.</p>  
ме и више коју рећи.{S} Али увек Бранко има право.</p> <p>– Да, да, Бранко има право, да Бог ме 
</p> <pb n="57" /> <p>– Е, онда за цело има право.</p> <p>Јелена не примећује горки подсмех у у 
ца,</l> <l>Мојих песмарица,</l> <l>Тамо има бела вила</l> <l>Раширила крила, –еј!</l> </quote>  
и од једа.{S} Мисли, ко је као она, што има сина господина!{S} Још сад се оневидила!{S} Па тек  
народа.{S} Па хоће да и свој говор, што има да га држи на Брајковачком селу, удеси за прост нар 
Бога, не треба ни да зна, да и тако што има на свету.{S} За њу нису још таке ствари!“</p> <p>Но 
 га сваком речју својом учи, да у свету има љубави, него је треба заслужити, који сваким чином  
аде и диже чашу:</p> <p>– У нашем венцу има једна ружа...</p> <p>– Хм, Хм! – продера благајник  
пелити.{S} Њега једног, па...!{S} Да их има на одмет, па ни једнога,... само не у калуђере!..{S 
ица и пушионица. </p> <p>Господин парох има у сеници тој сву удобност; и, збиља; никад није леп 
ла.{S} И срце му заигра утешено, да још има неко, у коме се никад преварити не ће, који га свак 
 српскога места у тим крајевима?</p> <p>Има ли и једнога Србина, који иоле разабира за наш јавн 
ији човек на свету: економ.{S} А толико имадемо примера, да су, на прилику, пропали трговци „па 
овек, а да није – „господин“, док овамо имадемо доста „господе“ без интелигенције...{S} Узми са 
их две не занима разговор удовица.{S} А имају и оне, да претресу малу своју књижицу из свог ђак 
а готово прирасле једна за другу.{S} Па имају, о чему да и разговарају.{S} Јесте, да разговор њ 
уговима такав разговор.{S} Мисли њихове имају, до душе, своју извесну цел, али су још увек без  
, Немци Јену, једни ово други оно, Срби имају своје Карловце.{S} Осим толико и толико знаменити 
једног ваљда српскога ђака.{S} Талијани имају своју стародревну Болоњу, Немци Јену, једни ово д 
 овостраних Срба.{S} Дакако да Карловци имају да захвале на том значајном положају у историји с 
.</p> <p>– Господа универзитетлије увек имају право, дакако!{S} У тринаест школа поцрпу они каш 
аницу Дунавску у Карловцима, камо лађом имају приспети Бечки одборници са последњим земним оста 
те.{S} Добра је срца.{S} Ја је знам.{S} Имала сам прилике две године, да видим, каква је.{S} От 
“ Славнићки, ако је опет ваздан разлога имала, да наведе против тога, када је госпођа Ната била 
 да хвата повратак.</p> <p>Не би сирота имала цело после подне, с киме речи да проговори, да не 
те стрмоглавце у њу!</p> <p>Таке забаве имала је Даринка целим путом.{S} Па што сунце ближе у з 
уће особито српске, која тога дана неје имала гостију. </p> <p>И Тинка Стајићка, мати нашега по 
Идем,... сад ћу ја одмах...</p> <p>Неје имала када ни да доврши, што је у радости хтела рећи, в 
ула опаклију...{S} И сада, дакако, није имала куд, него ти је вратила „физиту“; ал... </p> <mil 
ју певачкога друштва.{S} Па већ и онако имала би да га пита много, много, да га пита, срди ли с 
 и прежваћу данашњи разговор, што су га имале с госпођом Рашићком.</p> <p>– Мудра ти је то звер 
{S} То не ће још дуго трајати.</p> <p>– Имали смо ми већ једном и организовану омладину. —</p>  
да је увек оправдао оно уздање, које су имали у њега његови милостиви заштитници у Брајковцу.{S 
 како је Брајковца и *Брајковчана, нису имали таке школе, као сад.{S} Треба да имаш на уму, да  
> <l>Стражилову моме, – еј!</l> <l>Тамо имам ного птица,</l> <l>Мојих песмарица,</l> <l>Тамо им 
у решето, – одговори онај.</p> <p>– Баш имам важна разговора с тобом.</p> <p>Бранко се изненади 
 се, као чигра, у заштиту Јовану, – још имам сутра, па прекосутра, па наткосутра, па још један  
па орати земљу или копати винограде.{S} Имамо на пример „вечитих правника“ доста, ал и ти хоће  
удалили од пута, који овамо води.{S} Ми имамо књижевника, уметника, наученика јевропскога гласа 
трану, па погледа у свој сахат. </p> <p>Имамо још времена!{S} Куд вам се жури? </p> <p>Е, како  
вешта пред светом.{S} Само је поп Стева имао да прогута неколико грких залогаја, неколико преко 
н алт!</p> <p>Са женскињама је ликовођа имао највише посла, особито са Јеленом.</p> <p>Стао учи 
ранко Стајић после оних речи, што их је имао са својим ујаком, поп-Стевом, тако се био расрдио, 
вио на ујака; а кад га се и сетио, неје имао повода, да се загрева љубављу каквом према њему.{S 
ар колико толико то да заглади.{S} Неје имао свога сталнога уверења, ни док му је била жива њег 
авно, по свом рачуну.</p> <p>Право би и имао, – примети Рашићка. – штета је за њега, да се поту 
рози опасност, е дуго прост народ не би имао никакве користи од штампане и писане књиге својих  
ишља увек самога себе, Праотац наш Адам имао је у рају свега, па опет му било дуго време, чамио 
/p> <p>Ако је кадгод каквих виших жељан имао, заситио се црвеним појасом, којим је, као ревност 
и да се помешају у народ, у масу.{S} Ви имате иначе потпуно право.{S} Ал...</p> <p>Јован је сад 
Брајковац, венчаће их, и ти ћеш, можда, имати да тераш још парницу с узурпатором твога наследст 
 ми радити, што не ваља, па не ће народ имати у кога да се угледа; а почнимо и ми паметније са  
!{S} Две јаке, до душе, за вратом не ће имати никад, јер... за тај хлебац, што га је он себи из 
, што, дакле, нити има почетка, нити ће имати свршетка, а то је мати и материнска љубав:{S} Сад 
оље удесити свој рад, те ће моји сељани имати прилике, на кога да се угледају ако хоће.{S} Тако 
 од медведа.{S} Судећи по нашем писару, имаће право Дарвин; а ону другу теорију лако је доказат 
 имали таке школе, као сад.{S} Треба да имаш на уму, да сам ја месни школски надзиратељ.</p> <p 
е и ти мало међу свет.{S} И онако слабо имаш кад посла са себи равнима... </p> <p>Вараш се, мој 
S} Још му ниси ништа говорио.{S} Та, за име света, ујак си му, мора те послушати... (Утре сузе, 
зи?!{S} Ко зна, каквим је блатом каљала име његово и његове матере, да замаже очи слабом човеку 
аркову крчму, бојаги, из шале.{S} То је име добила отуд, што је писар (кад се први пут опио у њ 
ој или Митровачкој штедионици на детиње име.{S} А отуђити она рођену сестру од рођенога брата!{ 
ди чика-Пере Гојковића, а прославиће се име Игњата Јаковљевића, док је његове деце. „Кућа је“ в 
дворишту је све мирно, све, што не носи име човечје....{S} Ал јест! „Мислиш, све је зло само ме 
црвени, кад примети, да је споменила то име на своја уста.{S} А осети, да јој је ипак криво, шт 
чисто поп Стева, као да му је страно то име; понда се сети. „Јогуница!“ помисли у себи. „Никад  
 пренећемо на убаво Стражилово.{S} У то име, господо моја,..</p> <p>– Живио!{S} Живио! – заори  
S} Седамнаест јој годиница; скоро ће, у име божје, ићи у осамнаесту.{S} Родитељи, у тим годинам 
ођен за виши позив нема готово ни свога имена данас.{S} Писар, писар и само писар, од кудгод ко 
 тим незнабожачким, тим револуционарним именом, кад га је Бог и Христос примио у своју општину  
пштину од крштенога кума под тако лепим именом једнога од просветитеља хришћанских!{S} Већ ми б 
p> <p>– Мати сама жели, да ме зовете по имену, па и ја тако хоћу.</p> <p>– И ви мене називате „ 
цу моме“, завапио је негда његов велики имењак.{S} Туга се нека стисла у његовим грудима.{S} Та 
у толиком добру?{S} Остао, до душе, леп иметак после Игњата Јаковљевића.{S} Но треба радити и б 
сека Като!</p> <p>– Збогом пошла, сека „имја рек“!...</p> <p>Баш Ката ушла у двориште, па истер 
ина певача, искупљених на обали „<title>Имну о преносу Бранкових костију</title>“.</p> <p>Велич 
ји Брајковчанин обрадује, баш кад дођу, иначе из бољег света слабо ко усрећи Брајковац, на кога 
но.</p> <p>Попа узеде своју Јелисавету, иначе госпођу Јецу Рашићку за руку, па пођоше у кућу.</ 
чакшире, стари шешир и зимски капут.{S} Иначе јако упада у очи празноћа и неред, каквога воле м 
о православље и у књигу крештајемих.{S} Иначе црквењак одзвони, па хајд опет кући или у виногра 
не пиво, па још у боцама.{S} Господа га иначе пију тек кад оду у Руму, у Ириг, у Митровицу, или 
авршенијег агитатора, адвоката и ма ког иначе „господина“.{S} Далеко је, дакако, од мене и поми 
<p>И у том богоданом изобиљу, што га је иначе напајало новим животом, осећа се сада Бранко ташт 
ада Стајић све предусретао, он, који је иначе о сваком увек најпре само добро мислио, пређе сад 
мантије само лака сива кабаница, што је иначе облачи преко мантије, кад путује кудгод колима.{S 
 зид, застрта неким платном, од кога се иначе кроје панталоне, да изгледа, бајаги, као канабе,  
е помешају у народ, у масу.{S} Ви имате иначе потпуно право.{S} Ал...</p> <p>Јован је сад још в 
тио поглед Бранков, па, ако му је образ иначе и могао доста да поднесе, сад се нађе у великој н 
он мора ту бити, да декламује.{S} Ко би иначе био у чорби мирођија!...</p> <p>Млади Брајковачки 
помеша међу свет“, док су му сви остали иначе обични и свакидашњи; па се врзе око њих двоје и к 
/p> <p>Е, па и господар начеоник, човек иначе мирољубив и добричина, па доста и у годинама, и о 
о вечерас му се не да да чита ни колико иначе у овакој прилици.</p> <p>Пред очима му лебди лик  
иришу мало барута.</p> <pb n="22" /> <p>Иначе прелешкали, разговарајући се то о овом, то о оном 
 након себе величанствених манастира ни иних задужбина.{S} Али као ђе није народа свога сазидао 
цу тако опасан атентат, да не могоше на ино, а да се једногласно не подигну против таких новота 
 столу, ја мислим и држим, нити могу на ино, а да не</p> <p>– Сад ће бити по сахата, – примети  
ниско пала!..{S} Јадна душо!</p> <p>Оно инстиктивно неповерење према свима у поп-Стевановој кућ 
ања.{S} Данас... данас се и за то тражи интелигентан човек, човек... не „господин“!</p> <p>Бран 
ешка то, што ми држимо, да не може бити интелигентан човек, а да није – „господин“, док овамо и 
.{S} Узми само то на ум, да се ни један интелигентан човек није понизио, да буде, на прилику, б 
лу учитељ народу, то стоји: јер ја, као интелигентан човек, знаћу и умећу боље удесити свој рад 
ористи, кад у својој средини има ваљана интелигентна човека, који ради онаки исти посао, од ког 
>– Цео свет иде за тим, да има што више интелигентних људи.</p> <p>- Интелигенција и госпоштина 
 пода шта држао свакога младога, па још интелигентнога човека, који не би разабирао за јавне ст 
а што више интелигентних људи.</p> <p>- Интелигенција и госпоштина, за бога, још није све једно 
ваљда, нигде више у свету нема.{S} Наша интелигенција постала је, тако рећи, из народа, па тешк 
ко рећи, из народа, па тешко да се игде интелигенција тако удаљи од народа као наша.{S} Нова се 
тогод учимо, учимо за народ.{S} Наша је интелигенција, или баш ако хоћеш госпоштина, збиља, све 
дољубља, ни самопрегоревања.{S} Наша се интелигенција покварила...</p> <p>Да није још нас учите 
више добро познаје енергију Брајковачке интелигенције.{S} А Бог ме неје баш ни обична ствар за  
, док овамо имадемо доста „господе“ без интелигенције...{S} Узми само то на ум, да се ни један  
ичних страсти то племенитих смерова.{S} Интереси њихови несу се још нигде сукобили.{S} Неје се  
с најближим посредним, па и непосредним интересима, што су ту скопчани, – то су његове најмилиј 
увке своје подлости и себичности разним интересима напретка и разлозима поретка, сад, опет, да  
ало више, па да јој упадне у очи толико интересовање о тој „красној Српкињи девојци“, да почне  
в?{S} Као да и један и други избегаваше интимнији разговор.{S} Бранко би тешко и дошао у Брајко 
ој се, бог ме, ухватило по прилично већ иње; гладни гледа, како куља дим на врата.{S} Око сениц 
а?</p> <p>Има ли и једнога Србина, који иоле разабира за наш јавни живот, па да не зна за Карло 
атријаршија“.{S} Тешко да има у српству иоле знатније личности, која неје била питомцем српске  
ар важи у Брајковцу као ишчитана глава, ипак не мога бележник да се том приликом одржи, а да не 
у свом сама госпођа Јелисавета Рашићка, ипак јој дође и девојче само поквареније. „Дете, за Бог 
. </p> <p>Колико је и Даринка узрујана, ипак примети, како је Јелена бледа па уздрхтала.</p> <p 
чела, што она, ако и не може да схвати, ипак осећа, да је лепо и добро, кад сене само толико ра 
учитељево милостива, колико јој годило, ипак се намргодила.{S} Али које Јованово разлагање, а н 
позиву својем у животу и не подударају, ипак им бродови стоје још мирно један поред другога у т 
Хтеде рећи; ...мислио о њему!{S} Али га ипак памћење не изневери, кад се опомену, да до сад неј 
, који сваким чином својим доказује, да ипак има и једна љубав, која не тражи заслуга, па је ра 
могу доста да вас се нахвале.{S} Ал, ја ипак држим, да то мора бити мучно и досадно непрестано  
и како наш бележник игра жандара!{S} Па ипак увек седи и зева код играча.{S} Него за што и не б 
главни смисао његов.</p> <p>Тек попа је ипак заћутао. </p> <p>– Да Бог ме, да вам мора бити сме 
ме на своја уста.{S} А осети, да јој је ипак криво, што неје и он дошао, што неје нашао за вред 
итељ навио на својој виолини, познао је ипак, да је одјекнуо с оне жице, коју је навио синоћ у  
S} А Даринка опет нема каде.{S} Него је ипак по неки пут исправи и опомене, где како треба.{S}  
ети попа, па се осети слободан; него се ипак не показа тако, да не би сестрић његов могао приме 
е се запити, па га не ће ни слушати, те ипак викати живео; а нити ће га хтети нити умети довољн 
да се, бојаги, извини. </p> <p>- Ви сте ипак старији, - одговори Јелена ђаволасто; – па ви треб 
ток, али мирнији него у бујици; само ће ипак овде онде прокрчити себи, лакше пута, где без буји 
ећ не у првом цвету своје младости, али ипак још доста свежа и унегована, изађе преда њ до по д 
е кајем, или да се тужим на Беч.{S} Али ипак ме срце вуче нашем крају, па госпођице... </p> <p> 
и сестрића увек одржи у милости ујковој ипак то, што се... без ичије – помоћи сам у туђем свету 
ла Јелена, а да се не похвали, како јој ипак мио Брајковац, јер је до пре млади учитељ, господи 
ој јако и нагло бије рођено срце.{S} Но ипак осети, да неко близу застаде и куцну у капак.</p>  
а и мали Лоренцо Штајн или Некер, а оно ипак бар ваљан економ пре него какав префриган параграф 
коцку не знам шта.{S} Стало поп-Стевану ипак доста до тога, да му сестрић бар лепо мисли о њему 
 Брајковцу још неко честит!{S} Биће још ипак и од</p> <p>Брајковца нешто! </p> <p>Ето, зашто је 
ко ће изводити своје теорије и стављати ипотезе. </p> <p>Па му данас не пада на умни да се смеј 
пет из Русије у Фрушку Гору.{S} Ставимо ипотезу – можда баш ваша.{S} Гле, мај, зар то није могу 
ода га иначе пију тек кад оду у Руму, у Ириг, у Митровицу, или и даље куд у варош.{S} Неје што  
пи цео свет у манастирски Радованац, да искали своје увређено љубоморно срце.{S} Онда, када је  
о води слађе на сухо, подигнут славолук искићен разним цвећем.{S} Близо станице стоје две лађе, 
а, ако те кости, што их у Бечком гробљу ископате, пренесете с помпом на Стражилово, а нису Бран 
ати за село.{S} Не ће се кућа Гојковића ископати, док је унучади чика-Пере Гојковића, а прослав 
с леве јој стране у грудима хоће зар да искочи; толико се пута захука, дошао је већ под грло, а 
Има род рођени, па неје тако, што кажу, искрен кући, као што је баба Давина Јаковљевићима, од к 
 две неје задро у озбиљан живот; али је искрен и прост.{S} Обадве још у оном добу девојачком, у 
чанима у хладу манастирскога воћнака уз искрен разговор и ватреног Радованца.</p> <p>Кнежевићу  
{S} А он и заслужује, да је човек с њим искрен.{S} Па ја га и волим као брата.{S} Ти си друго ш 
иних прозора.{S} Прошао!{S} А да је био искрен, и да јој је хтео све признати, морао би припове 
аринком.{S} Јелена живахна, разговорна, искрена и страсна; Даринка тиха, озбиљна, безазлена и р 
ори, како треба да сам пријатна с њим и искрена.{S} Ја и не могу друкче ниским.{S} А он и заслу 
, – наравно, да су и оне биле исто тако искрене и исто тако слатке према њој; па јој дале омири 
</p> <pb n="51" /> <p>Усне јој шапутаху искрене молитве.{S} Стењак у свећи на сточићу поред пос 
вам ми знамо помоћи? – пита Даринка, па искрено окренула лице њему.</p> <p>– Ви ћете певати с н 
ољан, што идем, – одговори онај. – Него искрено да ти кажем, волим, и што сам био ту.</p> <p>–  
оспођице Даро, – рече јој тихо, па тако искрено, својски, а тако покајнички, да она подиже опет 
 српском љубављу за своје, то му говори искреност на њену лицу, то му сведочи бистар јој поглед 
о је у Даринци стекла тако ваљану, тако искрену другарицу,... о, Бог зна, како јој је мило!</p> 
ама, тршчаним крововима и ниским гдегде искривљеним плетеним димњацима.{S} Скромна али, као сне 
; а Бог зна, кад и какав ти може од куд искрснути на једаред из ненада.{S} Него тужи га конзист 
ати би, кад сврше своје школске задаће, искупила децу, што су били код ње у стану, па би поред  
скоро као и брат јој. </p> <p>И тако се искупило прилично друштванце за певачки збор.</p> <p>Св 
ајковац. </p> <p>На сред села око крста искупио се народ у чистом свом оделу.{S} А у народу, ви 
 гости из Србије.{S} Многи се свет беше искупио на станицу, да их дочека.{S} Београдска лађа бе 
ноградарску радњу, или кад се у октобру искупљају ода свију страна ђаци, – када је то видео, јо 
иба троструком камџијом и заиграва пред искупљеним својим вршњацима.{S} А ови завидљиво гледају 
p> <p>На једаред запева стотина певача, искупљених на обали „<title>Имну о преносу Бранкових ко 
 обали, као да занемеше оне тисуће грла искупљенога народа.</p> <p>На једаред запева стотина пе 
S} Тешко оном, који мора све на себи да искуси!{S} Ја сам прошла добру школу: цео је живот школ 
 па глава да му пукне.{S} А дошао је до искуства, да је хладан сир с црним луком за њега најбољ 
Али пази, да се што више користиш туђим искуством.{S} Тешко оном, који мора све на себи да иску 
и искушења,... да, велим, у тешкој ноћи искушења, која га је стисла, да једва може да дахне.{S} 
у њему свест, да не клоне у тешкој ноћи искушења,... да, велим, у тешкој ноћи искушења, која га 
да се тим најбезазленији осећај народни исмева, то је гадно, то је... </p> <p>За јамачно је и о 
одна штампа?{S} Грдити своје старешине, исмевати своју светињу.{S} То је зар слободна штампа!</ 
 шта је Бранко одговорио, како је у очи исмејао и ујака и Рашићку, и. т. д. </p> <p>–Јух, јух,  
 на Харивду, на омладинца, који га може исмејати за „најмудрију“ реч.{S} Лакше би му било, чини 
под пазухо своју књигу, те му књига сад испаде у траву.</p> <p>– Пардон!</p> <p>Јелена хтеде са 
и да види иза џбуна, ко је то, а пред њ испаде мала Зорка, Јованова сестрица, и Даринка.{S} Виј 
кћерком да га се нахвали.{S} Још да јој испадне за руком, да и Бранкову матер превари, да дође, 
питања моја тек овлаш поверити, како је испала на прилику берба, како пазар, колико је шљива за 
сам радознао, како ће и то у Карловцима испасти.{S} Чисто не могу да верујем...</p> <p> „— Ти,  
вечерамо! – кличе Дабижић, кад Кнежевић испева песму. – Дивна идеја! ·</p> <pb n="76" /> <p>И с 
рстили своје деснице, држећи пуне чаше, испили чаше, цмокнули се и два и три пута – и, дакле по 
} Ваљан, поштен човек може по том листу исписати најлепшу песму, што је човек уме замислити.{S} 
 Казао сам ти, што ја о томе мислим.{S} Испит, понда ради што хоћеш. </p> <p>–Да, да!{S} И ја т 
Ја нисам за адвоката.</p> <p>Положи све испите најпре; понда ће мо се разговарати, – одговори м 
то је негда над њим нејачким пред Богом исплакала, бисером благодарности исплаћује. </p> <p>И у 
а срцу на вољу, па би се слатко, слатко исплакала.</p> <p>Али јој криво, што вечерас тога нема. 
 Богом исплакала, бисером благодарности исплаћује. </p> <p>И у том богоданом изобиљу, што га је 
, на архијерејској служби придику какву исплести; а неје ни у Брајковцу, од како је дошао ту за 
 Српство и родољубље, а од како се зна, исповеда се <pb n="62" /> за члана српске омладине и на 
 љута на тебе. </p> <p>– Је си л јој се исповедила— пита је учитељ.</p> <p>– Нисам.{S} Не смем. 
ли сви.{S} Нашли се на врху брдашца.{S} Испод њих се таласа китњаста побрдица, да им мало даље  
куцну у капак.</p> <p>Капак се диже.{S} Испод њега провири најпре мала бела ручица; па се од ма 
{S} Прашина завејава у кола, па се мота испод коњских копита као смет у заветрину.</p> <p>Нигде 
!..</p> <p>Даринка се и Јелена ухватиле испод руке, па ходају испред госпођа-Катичина дућана на 
 намешта, као бајаги, шишке на челу, те испод руке погледа у њега.</p> <p>Бележник остао дужан  
 прижегло свом снагом. </p> <p>У долини испод Стражиловачкога виса, опет на свечаном одру, поло 
кад виде своју кћер с попиним сестрићем испод руке; те оде у кухињу, да изнесе јело на сто. </p 
е, све нове новцате, као да су онај час испод чекића, којима је пречешњејши даривао њену децу,  
оне.. </p> <p>Госпођа Савета очепи попу испод стола.</p> <p>Јелена базазлено слуша и попу и Бра 
ају деца, Бранко и Јелена, по Брајковцу испод руке Поред оне премудре Кате Јаковљевићке.</p> <p 
p>Поп Стева приденуо и ручник за рупицу испод врата у своју хаљину.{S} Госпођа Рашићка присела  
ако је ћуталица, али подла и подмукла. „Испод мире сто ђавола вире!“</p> <p>– Јух, мати, како м 
ет око стола.{S} Руке се укрстише изнад исполиванога постоњака, чаше зазвечаше.{S} Некоме се и  
ца сиротица, и свештеничких, па се тако испомажу. </p> <p>Тинка оћута.{S} Не подиже главе, а уз 
о поље, да их обадве, Јелену и Даринку, испоређује и пресуђује, пред самим собом.{S} Колико би  
 нема каде.{S} Него је ипак по неки пут исправи и опомене, где како треба.{S} Но за то Зорка мо 
ва за општу ствар, немам наклоности, да исправим свет раменом, „да плачем за туђим насилима“, и 
мацан.{S} Ено га, и он лично изашао, да испрати своју милостиву заштитницу.{S} Заковратио реп,  
лом лептир, – рекла му је мати, када га испраћала у туђ свет, у даљину, да у највишим школама т 
говори поп Стева све на развлак, док га испраћаше до врата на улицу.{S} Знам, да те мати једва  
 поскидај ствари, па дај унутра, а коње испрегни, па одведи у шталу...{S} Има места је ли, Кати 
и ништа. </p> <p>Попина Јелена од оздо, испред куће, маше на њих белим рупцем. </p> <p>А Кнежев 
ш потраја, па се пријатељи разиђоше.{S} Испред учитељева стана зачу се у три пут.</p> <p>– Лаку 
ани с Немцима.{S} Јест да Србин устукне испред Немца; али то је само у први мах, јер је Немац в 
.{S} Заман им писка!...{S} Ено га, стао испред гнезда на пречагу...{S} Нагао се...{S} Сад ће да 
ежевић распустити децу из школе, ходају испред школске зграде Даринка, Јелка, Бранко, Јован, а  
и Јелена ухватиле испод руке, па ходају испред госпођа-Катичина дућана на улици.{S} Њих две не  
њим школама, а чистећи преко дан пијацу испред дућана свога шефа или прскајући лети патосу свој 
галан не кукурекне на буњишту...</p> <p>Испред куће се зачу громки глас.</p> <p>– Ао, лопове је 
о даље пукне на догледу сремска равница испрекрштана друмовима, ишарана богатим усевима, окићен 
ан сад наручили, да им Маркова домаћица испржи које пиле.{S} И Марко се, ено, већ вија са живин 
мах у мало не паде на груди, да јој све исприча, да јој се изјада, да се заплаче у њену загрљај 
 ону лозу, што се обично онако уз пркос испружи преко стазе са лозинка.{S} Збиља, чу се ход.</p 
чнике покренуло, да с омладином заједно испуне скромну жељу песникову, да му пренесу последње з 
ићка, па да јој поп Стева Радојчић неје испунио.{S} Признати се мора: ево дванаест година, како 
зачу се из кухиње.{S} Маца вриснула, па испустила канту из руку, а баш је беше узела, да долије 
ић, Јеша Дабижић.{S} По опаљеном лицу и испуцаним рукама види се, да је вредан човек.{S} Не би  
 гости из Панчева и Земуна.{S} Обе беху истакле многе заставе, што пријатно оживљаваше монотони 
p> <p>Треба ли ређати све прилике, које истакоше Карловце изнад свакога другога српскога места  
е прође у чистом планинском ваздуху, да истера шетњом мамурлук, па му неје требало два пута рећ 
-Стеву.{S} Маћи му се не да.{S} Она баш истера одавде учитељицу.{S} Мал не свиште девојка од ње 
амо што по каткад зафрчу коњи, да можда истерају насртљиву мушицу, што им се и у нос увлачи; са 
а поп-Стеву од његове сестре, да је она истерала Тинку из поп-Стевине куће.</p> <pb n="45" /> < 
...</p> <p>Баш Ката ушла у двориште, па истерала ћуриће из врта и затвара за собом вратаоца, а  
Ал мени се чини, да би се од мене могао истесати, ако и не какав практичан ма и мали Лоренцо Шт 
на интелигентна човека, који ради онаки исти посао, од кога живи и он, народ, него од најсаврше 
 а школовали се о „народном“ новцу, јер исти тај грех носе на души и остали.) Ми учимо јуристер 
идео, ја јоште добра нисам видео! – а у исти мах падоше му на ум њене, материне речи: „Цео је ж 
у крај ватре.</p> <p>– Јух! – зачу се у исти мах и из собе у неколико разних гласова.</p> <p>Ка 
даривши јак темељ српској књижевности у исти мах, када је Милош на другом крају српства, а у су 
ђа Рашићка!{S} Као да пркоси!“</p> <p>У исти мах му сину друга мисао, па му се задовољније мало 
ога којекаква посла.{S} Понда дућан!{S} Истина Бог, није Бог зна шта, ал ако не цури, оно капље 
поразговарали, како си ту.</p> <p>То је истина.{S} А ко је томе крив?{S} Као да и један и други 
} Ја хоћу да више знаш него ја.{S} Није истина, да више пати, који више зна.{S} Данас само они  
к ће нам кола ићи на еро.{S} То је само истина, а не црне наочари, упамти.{S} Нова омладина је  
баш на извору буду сведоци, колико се у истини прави народ забавља о том догађају...</p> <p>Сад 
и то неје немогуће, неје ни ружно; а за истинитост јамчи сваки за себе.{S} Али хтети на тај рач 
<pb n="65" /> женскиње, која може да се истински одушеви за нешто.{S} Нешто му говори, да то де 
се одсмеје као на шалу или да прими као истину.</p> <p>- Поп Стеван, Бог ме, не показује ни мал 
упамти.{S} Нова омладина је ухватила ту истину...</p> <p>– Сви ми, штогод учимо, учимо за народ 
аничи, „поборници“, наплаћају од народа исто толико правично или неправично, као и они, који се 
до душе, да се спреми за село, – дочека исто тако и жедни писар.{S} Онда ћемо после певања код  
цу Рашићку, – наравно, да су и оне биле исто тако искрене и исто тако слатке према њој; па јој  
вако своје дете, простирући меке рубине исто тако и под онога, који јој пеленом загрчава сваку  
о, да су и оне биле исто тако искрене и исто тако слатке према њој; па јој дале омирисати, како 
аква је вера.</p> <p>– То ти је једно и исто.{S} Кажи младости јуност или омладина, младост је  
вори опет на то Бранко. – У селу су нам исто тако потребни ваљани учитељи, као и у вароши, ако  
 да је човек постао од мајмуна, може ко исто тако измислити, да је постао од медведа.{S} Судећи 
шира, мора да поцури по винограду скоро исто толико зноја.</p> <p>– Знам ја то врло добро.{S} С 
а ћеш вечерати, – опет Ната Триви, а то исто или можда мало друкчије рећи ће му бар још који пу 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У исто доба иду Јован Јаковљевић, Бранко Стајић његов „др 
ин муж пропао и заблудио у свет!</p> <p>Исто тако неје могла, а да не ухвати прилику, па каже,  
ли не изађоше на сухо, него се одвезоше истом лађом у Нови Сад, да тамо буду на беседи и Бранко 
мена, бог ме, и читао.{S} По канабету у истом нереду неколико непотпуних примерака Карловачке „ 
аред ће „друмови пожелити Срба...{S}" А историја ће да пева ил кука над њима као над старим Рим 
 да захвале на том значајном положају у историји српскога народа томе, што је тамо столица прво 
ом манастиру писати богословске књиге и историју Срба, Бугара и Хрвата,... како та два књижевна 
дим се! – обрецну се Бог ме, Јелена, па истрже своју руку. </p> <p>– За што, молим...{S} Жао ми 
, дакако, госпођице, примети Кнежевић и истрже своју руку.</p> <p>Јелена хтеде да проговори, ал 
то књига, то хартија, мастионица, пера, истрињена дувана, палидрвца и тако даље.{S} У углу поре 
 коњима уши, па их омутком сена из кола истрљо и по леђима и по ребрима и по ногама.</p> <p>А н 
 колико Јелену угледала, толико пред њу истрчала.</p> <pb n="60" /> <p>Јелени још неје никад та 
, загрли Даринку.{S} И једва једаред ће истрчати и отићи по девојку.</p> <p>– Ала је то прашина 
 то, сестрић“...{S} Дошао гладан, да се исхрани... „Па не знам ово, па не знам оно.</p> <p>- Ра 
нда на Стражилово ви и не морате, мама, ићи,– вели јој Даринка...</p> <p>Пуче топ.</p> <p>– Ево 
ст јој годиница; скоро ће, у име божје, ићи у осамнаесту.{S} Родитељи, у тим годинама својих кћ 
је право, са свим...{S} Ви ћете, дакле, ићи у недељу...</p> <p>– Морамо још у суботу...</p> <p> 
спржи своја крила.{S} Иди по светлости, ићи ћеш правим путом и не ћеш склизнути на странпутицу. 
 <p>Јелена застаде.</p> <p>Да, душо.{S} Ићи ћемо на свечаност, – опет ће мати. – Нема таквих пр 
ода, а не као радници, увек ће нам кола ићи на еро.{S} То је само истина, а не црне наочари, уп 
у кући већ било речи и о томе, да ће се ићи у Карловце.</p> <pb n="98" /> <p>Него неје научила, 
о), Стефане; Јелена ће певати на селу и ићи ће са мном у Карловце на свечаност.{S} Је л да ти ј 
 споменула о њој.{S} Питала га, хоће ли ићи к Јовану, па да је поздрави.{S} Можда би и отишао б 
и Даринци, како морају, Бог да, на лето ићи теци у</p> <p>Брајковац.</p> <p>Како онда још не бе 
у, – баш смо ти ми на селу затуцани,... их!{S} Никакве друштвености!{S} Социјалне наше прилике. 
три, кад дође до воде и замочи руке, да их пере, – могао би ти Трива штогод помоћи.{S} Нек ти д 
ао што беше, даде му се широко поље, да их обадве, Јелену и Даринку, испоређује и пресуђује, пр 
 по српску књижевност остати трајне, да их збиља не потамњује ни слава млађанога Бранка Радичев 
му његову срцу, туђ, јер предвиђаше, да их и мишљење и назори деле ужасном провалијом.{S} Нуз т 
 Бранка растанак, да је једва чекао, да их се што пре опрости. </p> <p>А они су сви били тако љ 
оги се свет беше искупио на станицу, да их дочека.{S} Београдска лађа беше дупком пуна.{S} Пева 
опепелити.{S} Њега једног, па...!{S} Да их има на одмет, па ни једнога,... само не у калуђере!. 
видбу и кују котву, која има кад тад да их овде или онде заквачи на пучини будућега живота.{S}  
учити, где треба да рашири руке, где да их метне на груди, где да их скрсти, а где гласом да ја 
 руке, где да их метне на груди, где да их скрсти, а где гласом да јачим говори, где опет тише, 
а несебична младићка, ђачка љубав, која их привлачи.</p> <p>Тако Јован и Бранко гледају у отвор 
се над Даринком и Зорком.{S} Прекрстила их обоје изнад главе.{S} И за тим опет на прстима изишл 
мпаном табаку.{S} А од оних опет већина их почне још у ђачким скамијама, па таман кад је „дорас 
 савуљагом, па се витлају око ње, а она их заварава...{S} Над стрништем или над ливадама надлећ 
укао, као добар кочијаш, коњима уши, па их омутком сена из кола истрљо и по леђима и по ребрима 
ца, којим је пошао.{S} Изађе учитељ, па их све позва, да оду у његову собу.</p> <p>Сад ћу ја де 
p>- Јесте ли добили приступнице? – пита их Бранко.</p> <p>– Јесмо.{S} Добили смо место међу иза 
 то служба.{S} А свако је одевено, враг их и с девојкама, по најновијем журналу, не стиди се пр 
да се збије у самоћу, а камо не ће, кад их овако више, па једна другу подсећа.{S} Тек удовице!{ 
а Јован на разговор свој с Бранком, кад их остави млади тржа. – Просто, мени се мој позив не до 
што наши родитељи не спремају децу, кад их шаљу у школу, за раднике него за господу, а и не раз 
и Бранко. </p> <p>Салетели сви, што год их је, госпођу Рашићку, да допусти Јелени, да пева на с 
плам; а на зеници јој затрепта дуга, те их одмах обори.</p> <p>– Опростите! - прошапута, ал не  
у.{S} Довешће децу у Брајковац, венчаће их, и ти ћеш, можда, имати да тераш још парницу с узурп 
кћерком, да полазе кући.{S} А отпратиће их Јован, Даринка, учитељ, Зорка, па, наравно, и Бранко 
ајућ књиге своје под пазухом, као да би их скрио, она седне за гласовир, те му мами сад нујне с 
т напоредо, знаће обићи матицу, која би их увукла у вртлог, где би могли замутити своје идејале 
као да има слепога миша под прагом, или их медом залаже.{S} Па шта им даје за то Јуда?{S} Шта м 
ћ сам да знаш после осам година, што си их провео у гимназиским скамијама.{S} Ја хоћу да више з 
це: ...{S} Добро је.{S} Чувај се, да ти их не препали ветар и сунце преко поља, те да не кажу с 
ор.</p> <p>Ох, како је дивно, слушајући их бар по издаље, пристао тај збор са својим <foreign x 
 кући, па и према самоме ујаку, с којим их је до сада Стајић све предусретао, он, који је иначе 
сала поломити на узбурканим валима, што их тамо чекају. </p> <p>Ако им се назори о свом бићу, о 
јић, па јој даде два лиска бршљана, што их откиде близо гроба.</p> <p>– Даринка узе лиске, погл 
од разних година политичких новина, што их је попа по кадгод од дуга времена, бог ме, и читао.{ 
могу да се обране од силних мушица, што их спопале.{S} Вуку троми на омари ноге по прашини.{S}  
p>Ката баш била вадила неке ствари, што их је Зорка радила, па да је похвали пред тетком из вар 
га тиче.) А шта онда, ако те кости, што их у Бечком гробљу ископате, пренесете с помпом на Стра 
> <p>Бранко Стајић после оних речи, што их је имао са својим ујаком, поп-Стевом, тако се био ра 
 проведе вакацију...{S} Ал не знам, што их већ нема из винограда! ...{S} Владимир ми је био ту  
} А лептир шири своја шарена крила, час их скупи и дигне у вис, да му се боја и на горњем и на  
димир развашарио своје сиграчке, што му их донела тетка и сеја. (... „Боже мој, " рекла је, да  
 милости ујковој ипак то, што се... без ичије – помоћи сам у туђем свету... гура, те редовно св 
то је при себи.{S} Жилава нарав!{S} Без ичије припомоћи... сам... у туђем свету...{S} Хм!{S} Мо 
о се обрадовао тој књизи!{S} Још кад је ишао у прве гимназијске разреде, мати би, кад сврше сво 
сремска равница испрекрштана друмовима, ишарана богатим усевима, окићена убавим селима.{S} Села 
ена била тамо у вароши код ње у стану и ишла у „лер“; како је не знам какав рачун направила, шт 
ш да се није Зорка рашћеретала око њих, ишле би као осуђене.</p> <p>Јутрос сам, – говори Јован  
сторијални присједатељ.{S} Сад би лакше ишло него икад.{S} Ти ни данас не знаш, где ти је муж;  
 из књижевности.{S} Мислиш ти, да би му ишта помогло, кад бих, ваљда, удесио јавна предавања, п 
никаквога.{S} Но да потраје овако даље, ишчаурио би се из њега под старост, Боже опрости, „омла 
Ма колико да писар важи у Брајковцу као ишчитана глава, ипак не мога бележник да се том прилико 
едно, морати као народ банкротирати, т. ј. на једаред ће „друмови пожелити Срба...{S}" А истори 
крену ону Змајеву: </p> <quote> <l>„Ала ј леп</l> <l>овај свет“</l> </quote> <milestone unit="s 
 тако поп-Стева, па говори без запете.) Ја сам већ замесио попару учитељу.{S} Не води ти бриге, 
ином, па..</p> <p>– Сто му мука!{S} Да, ја сам господар у кући, па ће бити онако, како ја хоћу. 
 па ће бити онако, како ја хоћу.{S} Да, ја сам господар у општини, па... (Осмелио се тако поп-С 
ја идем с њиме у Карловце!</p> <p>– Да, ја то мислим.</p> <p>Тинка обори главу, па се даде у па 
ред Јована:</p> <p>– Господине докторе, ја сам у вама познао човека, који...</p> <p>После по са 
о се видиш сада у овом обиму?{S} Брате, ја се мало разабирам у економији, али толико <pb n="89" 
вори дете радосних очију. </p> <p>Мати, ја хоћу да идем у латинску школу.{S} Ја ћу бити, мати,  
не могу доста да вас се нахвале.{S} Ал, ја ипак држим, да то мора бити мучно и досадно непреста 
рећи ће поп Стева својој сестри, – ево, ја сам сад конзисторијални присједатељ.{S} Сад би лакше 
врисне: „Од кад те, мајко, нисам видео, ја јоште добра нисам видео! – а у исти мах падоше му на 
>– Што ћутите?...{S} Бог ме, није лако, ја мислим, говорити пред простим светом! </p> <p>– Ви м 
ба скоро и топ да пукне.</p> <p>– Децо, ја то не ћу моћи све издржати, – вели госпођа Ната, а з 
ко ни вечера наша није још ни на столу, ја мислим и држим, нити могу на ино, а да не</p> <p>– С 
ћеш да чујеш, како ја судим...{S} Знаш, ја...{S} Најбоље ће бити, да си ти уз њега.{S} Бадава!{ 
е стари пензионирац. – Господо моја!{S} Ја дижем ову чашу у здравље једне вредне домаћице, верн 
ом, који мора све на себи да искуси!{S} Ја сам прошла добру школу: цео је живот школа.{S} По де 
а!{S} Ето видиш.{S} Па што му драго!{S} Ја ћу доћи у недељу...</p> <p>– Свима упало у очи, да Б 
 учите га!{S} Треба сви да га учимо!{S} Ја то увек кажем, а то ћу и сам урадити: треба више уче 
о мало где, па... </p> <p>– Фраза!..{S} Ја што учим, учим себе ради, као годи ти и други и трећ 
Просто, мени се мој позив не допада.{S} Ја нисам за адвоката.</p> <p>Положи све испите најпре;  
и их провео у гимназиским скамијама.{S} Ја хоћу да више знаш него ја.{S} Није истина, да више п 
а, да се потуца и пребија по селима.{S} Ја то и опет кажем.{S} Оно јест да и у вароши може бити 
еба да сам пријатна с њим и искрена.{S} Ја и не могу друкче ниским.{S} А он и заслужује, да је  
си је примио од мене место њена оца.{S} Ја не могу рећи: „моје“ дете!{S} Јер видим, и ти је вол 
p>– Штета за дете.{S} Добра је срца.{S} Ја је знам.{S} Имала сам прилике две године, да видим,  
а за ракију натресла, и тако штогод.{S} Ја јој се дивим, да она све то смаже сама.{S} И ни паре 
морају већ да помишљају и на зетове.{S} Ја кажем, Стефане родитељи...{S} Да Бог ме, ти си јој,  
енада.{S} Него тужи га конзисторији.{S} Ја ћу ти написати, тужбу, да се развенчаш.{S} Петнаест  
> <p>– Ја сам господар у мојој кући.{S} Ја сам сретнији, него многи моје братије са првом својо 
ма.{S} Мени се допада овај наш крај.{S} Ја не бих никад одлазио одавде.{S} И веруј ми, моја је  
и.{S} Што свеснији, то већи мученик.{S} Ја, видиш, не бих то никада могао бити.{S}Па кад то не  
> <p>– За што, душо</p> <p> Не знам.{S} Ја не разумем њено понашање.{S} Али је страшно љута на  
>Да ме ко не тражи? </p> <p>Не знам.{S} Ја сам пошао био к Јовану; а госпођа ме замоли, да вас  
варају простом скакавицом или резом.{S} Ја се не кајем, неје ме ни близу памети, да се кајем, и 
здрави ова красна и тиха ноћ песмом.{S} Ја мислим, да ће наш коровођа...“</p> <p>А коровођи, Бр 
ајте, штогод, барем кад сте са мном.{S} Ја умем разговарати, ако не уме Даринка...{S} Ваљда вам 
<p>За мене је, синко, добра и овако.{S} Ја сам је из темеља зидао.{S} Ко после мене дође, може  
говори Бранко.</p> <p>– Не иде тако.{S} Ја се не ћу нити се смем без вас вратити, – рече она сл 
 Њој се здраво допада Бранково коло.{S} Ја сам учила у нашој вишој школи нашу књижевност, па са 
ко мислимо, да код матере одседнемо.{S} Ја баш кажем ујаку, да ћемо код ње одсести.{S} А Јелена 
ђем кући, па да прихватим економију.{S} Ја осећам у себи за то воље, па мир!</p> <p>– Казао сам 
и, ја хоћу да идем у латинску школу.{S} Ја ћу бити, мати, као год и уја.</p> <p>Тинка се заплак 
ојте га ни читати.</p> <p>– И не ћу.{S} Ја сам био с њим заједно у Карловачкој гимназији, два т 
е треба нам команде.</p> <p>- Чујеш.{S} Ја бих ни пода шта држао свакога младога, па још интели 
 <p>– Не срди се; немој да се срдиш.{S} Ја се увек забуним.</p> <p>– Прелетео бих био; али ниса 
ин који им је свима смео у брк рећи:{S} Ја тако хоћу! – да, још док је чича био у снази, и држа 
– Јесте ли чули, шта сам вам казала?{S} Ја нисам за вас „госпођица“ Јелена, – понови девојче.</ 
тамо збира себи плодове човечјег ума. – Ја ти, – рече, – не могу дати ништа више до свог благос 
, госпо, – ухвати Дабижић као у шали. – Ја бих вам се радо бацио под окриље.</p> <p>– Гле, гле  
 Брајковца, кад су оно јутрос отишли. – Ја мислим, само у вароши има свашта, а гле, и на селу ч 
 ако је збиља тако, па га чисто теши. – Ја сам уверена, да се не ћете постидети.</p> <p>– Хвала 
ио, као што толико пута вели; </p> <p>– Ја сам господар у мојој кући.{S} Ја сам сретнији, него  
Шта је госпођи Нати до беседе!</p> <p>– Ја сам, – вели, – за то већ стара, а ти си ми, кћери мо 
мо из Карловаца са свечаности!</p> <p>– Ја ћу јој сам рећи.</p> <p>– Не ни по што.{S} Не, бар д 
а мати није нам се изненадила.</p> <p>– Ја сам тако и уговорио с Јованом.</p> <p>– И не питаш,  
и подсмех у учитељевим речима.</p> <p>– Ја волим, кад се он с чиком пусти у разговор, – опет ће 
атарошевица, – обрецну се она.</p> <p>– Ја ништа не знам, – вели Јован. </p> <p>– Слатки сте ви 
на сестрића! – вели сека Ната.</p> <p>– Ја сам одмах рекла, има нешто, – вели сека Ката. – Сад  
 учтиво Бранко, дошавши до ње.</p> <p>– Ја нисам вама „госпођица“ Јелена, – примети она, бојаги 
 бих био; али нисам могао пре.</p> <p>– Ја бих те чекала целу ноћ.</p> <p>– Верујеш, да ћу доћи 
p> <p>– Па, опет сте заћутали.</p> <p>– Ја обично ћутим...{S} Не знам о чему...</p> <p>– Боже м 
чин.{S} Сви путови воде у Рим.</p> <p>– Ја се бојим те нове омладине.</p> <p>– Знам ја, брате,  
итику.{S} Бранко прсну у смех.</p> <p>– Ја то увек кажем: ви терате политику.{S} То је наперено 
енија творите.</p> <p>– Понда?</p> <p>– Ја тако, од како се знам, па хвала Богу!{S} А видим, ка 
>Хоћете ли доћи на светковину?</p> <p>– Ја бих тако волела, али не знам,... по свој прилици...< 
ако ти је данас време, кћерко.</p> <p>— Ја ћу да сачувам, мама, мајчину душицу.</p> <p>Госпођа  
ву народном.{S} Ко је свестан учитељ, а ја бих рекао, да су народни учитељи већином такви, то ј 
ристерај, да „бранимо народна права“; а ја, бога ми, видим, да се и наши народни браничи, „побо 
д детета да јој – рече, очитам у очи; а ја бих знала, шта бих јој рекла.{S} Мени то не може да  
!{S} Никада та мени не ће допустити, да ја завирим у њену економију, од како је пало слеме на њ 
те.{S} Не би је било, уверен сам, ни да ја останем.</p> <p>– Најпосле оно, што сам ја хтео, вид 
 у Брајковац, уме тако да приповеда, па ја тако мио!{S} Сама мама рекла је после за њега „фини  
?{S} Могу вам дати, па да читате.{S} Па ја мислим, можда се која породица вратила опет из Русиј 
лужује, да је човек с њим искрен.{S} Па ја га и волим као брата.{S} Ти си друго што.{S} Боже мо 
одмах... не знам шта... </p> <p>– Доста ја већ гутам од неко доба, – загрми Рашићка.</p> <pb n= 
 па промену глас:) Триста га врага, кад ја што хоћу, то мора бити из ока из бока.{S} А ти ниси  
нам,... по свој прилици...</p> <p>– Кад ја већ не ћу бити на Брајковачкој светковини, немојте б 
је?{S} Шта је, за бога?</p> <p>– Од кад ја вребам арамију!{S} И једва ми се подеси згодна прили 
то, ако ти примиш наук, што сам га отуд ја поцрпала!{S} Чувај образ!{S} А сачуваћеш га, ако сач 
кола.{S} По дебела је књига, што сам је ја већ прочитала.{S} Скупо ме је стала.{S} Али све нек  
 или чиновник...{S} Ти видиш зар, да се ја не одричем рада.{S} Боже сачувај!{S} Само... ко хоће 
– нашали се писар. – Били?{S} Од кад се ја окљувам, па...</p> <p>– За тебе би штета било.{S} Ти 
чале на Бранка.</p> <p>Јух, како сам се ја онда поплашила! – вели Зорчица. – А Даринка стала, п 
час доспети за капелана.</p> <p>Јест, и ја то мислим...{S} Али... не разумеш ме...{S} Нећеш да  
а ради што хоћеш. </p> <p>–Да, да!{S} И ја тако мислим.{S} Да Бог ме!{S} Положићу докторат, свр 
а се та извести из концепта.</p> <p>– И ја бих рекао, – дода бележник. – Него кад велиш, да је  
рећу. </p> <p>Па ти мислиш, Стево, да и ја идем с њиме у Карловце!</p> <p>– Да, ја то мислим.</ 
 сама жели, да ме зовете по имену, па и ја тако хоћу.</p> <p>– И ви мене називате „господине“ – 
не спаваш, сејо?</p> <p>– Ево, сад ћу и ја. </p> <p>Даринка духну у свећу.{S} Угаси је и леже.{ 
ивости зближи.{S} Она не пита, јесам ли ја ручао код Сахера, у Хамбуршкој ресторацији или у нар 
i...</foreign></p> <p>– Опрости ми, али ја не замишљаху тебе појма о идилизму.</p> <p>– Буди ув 
 његовом матером...{S} Но, не мислим ни ја, одмах с кола.{S} Останите макар и који дан дуже...< 
огу, а видим шта други раде, не могу ни ја бити бољи... </p> <p>По толики пут заподео се међу д 
овића.{S} Ако се Александар добро узучи ја ћу сам молити његову свјатост, да се смилује на сиро 
, што нисам познав’о,</l> <l>Први санак ја сам већ одспав’о...</l>“ </quote> <pb n="48" /> <p>Д 
 /> <p>Бранко се насмехну:</p> <p>– Док ја дођем до своје Еве, протећи ће доста Дунавом.</p> <p 
ће опет, као и до сад, Ната Кати.– Знам ја, шта је дечија радост.{S} Коме ћу, ако њима нећу?{S} 
 скоро исто толико зноја.</p> <p>– Знам ја то врло добро.{S} Сећам се добро покојнога оца свога 
е бојим те нове омладине.</p> <p>– Знам ја, брате, шта ти мислиш.{S} Но, не бој се.„Нису то рус 
p> <p>Сви пренули у смех.</p> <p>– Знам ја, знам све до краја! – правда се дете, а застидела се 
ао сад.{S} Треба да имаш на уму, да сам ја месни школски надзиратељ.</p> <p>Тужи ми се, сиромах 
 награђује.{S} Коме за љубав; Могла сам ја и без тога лепо и красно живети, где хоћу, а овако.. 
наест, управо!{S} Усадио си га, кад сам ја дошла у ову кућу.{S} Онда је Јелици било четири годи 
останем.</p> <p>– Најпосле оно, што сам ја хтео, видим, да народ већ зна.</p> <p>– Је ли по вољ 
 – уплете се поп Стеван, – а да што сам ја ту већ двадесет и толико година?!{S} Учим ја то и го 
p> <p>Овај момак није таки, као што сам ја... </p> <p>Хтеде рећи; ...мислио о њему!{S} Али га и 
Боже невоље, затворити...{S} Е, па идем ја њој.</p> <p>И тако бадава Даринка моли и преклиње, п 
е Рашићка.</p> <p>– Но, но,... не велим ја тако...{S} Не мораш ти одмах... не знам шта... </p>  
 био ма на прозору с девојком.{S} Молим ја тебе само, је ли то лепо, да девојка, реци још дериш 
о јаван живот,... омладина неје, мислим ја, позвана да води коло, она не може давати правац, од 
 већ двадесет и толико година?!{S} Учим ја то и говорим.{S} Од како је Брајковца и *Брајковчана 
да није поп-Стевина џепа!</p> <p>– Него ја не бих рекла, да је то дете рђаво, вели Ната за Јеле 
скамијама.{S} Ја хоћу да више знаш него ја.{S} Није истина, да више пати, који више зна.{S} Дан 
господар у кући, па ће бити онако, како ја хоћу.{S} Да, ја сам господар у општини, па... (Осмел 
е разумеш ме...{S} Нећеш да чујеш, како ја судим...{S} Знаш, ја...{S} Најбоље ће бити, да си ти 
правда се дете, а застидела се. – *Цело ја знам; само још који пут да прочитам...{S} Је л браца 
оље, па мир!</p> <p>– Казао сам ти, што ја о томе мислим.{S} Испит, понда ради што хоћеш. </p>  
ио на селу учитељ народу, то стоји: јер ја, као интелигентан човек, знаћу и умећу боље удесити  
адова се дете.</p> <p>– Идем,... сад ћу ја одмах...</p> <p>Неје имала када ни да доврши, што је 
ва, да оду у његову собу.</p> <p>Сад ћу ја децу пустити.{S} Него морам мало и школу отворити, д 
о је, дакако, од мене и помисао, да бих ја делио, ваљда, с народом своју муку; али да бих му би 
па тражимо вароши, не ће нико на село. (Ја не ћу да пребацујем штипендистима, као што је то у н 
ропошта. </p> <p>И опет:{S} Мно-о– га-а-ја... </p> <p>А Јеша још не беше довршио, таман најлепш 
ознате „Бранкове жеље“: </p> <quote> <l>Ја знадох, што нисам познав’о,</l> <l>Први санак ја сам 
донети, па да ми њега почастимо!</p> <p>Ја сам за то!- прихвати млади трговац. </p> <p>Синоћ је 
е донео и коју боцу из Варадина.</p> <p>Ја сам му рекао, до душе, да се спреми за село, – дочек 
} Поп-Стеви се пође кожа јежити.</p> <p>Ја бих моје дете знала и сама усрећити.{S} Овако сам се 
еђену љубав, кује, док је врело.</p> <p>Ја радим и ринтам у овој кући...{S} Па, ето, како ми се 
опет да бркаш практичност с егоизмом.{S}Ја, до душе, немам толико чуства за општу ствар, немам  
 сад окрену и предаде преда се.</p> <p>–Ја ћу да се срдим на вас, –прекинуће Бранка, кад опет ч 
</p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим, шта је!“ мисли благајни 
извијати и завијати: </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим, шт 
<p>– Морам најпре питати матер и чику. „Ја не знам за што, али чики није нешто право.{S} Све ве 
о право.{S} Све вели, кад чита новине: „Ја не знам, што се толика хука и бука дигла за тог ђачи 
одбиће се још последњи зрак о позлаћену јабуку, зрак сунца, што се клонило западу. </p> <p>Око  
а брига, једва да и назиремо, шта је то јаван живот,... омладина неје, мислим ја, позвана да во 
ван и Бранко гледају у отворено море, у јаван живот свој као ђаци са самопоуздањем, које појача 
, кад се мушка глава даде видити.{S} Па јави се тек кад год мајсторици, да се знате.{S} Кажи јо 
и било лепо, опет, и да оде, а да се не јави њему и његовој матери. </p> <p>У тај мах провири Д 
Стевину сеницу, где овај чека, да му се јави, има ли тај дан какве дужности, то јест, да ли је  
лежник је нашао, да је вредно, да му се јави, е је Марко донео пива.{S} А писар опет нашао је з 
овану, кад ономад беше у вароши код ње, јавила јој, да јој се ово дана нада.{S} Тако су јој сад 
еје приметио ни осетио, све док се није јавила, а занет са својим мислима, чисто се збунио, кад 
 да већ никако ни преиначити“, јер је и јавила Кати по њену Јовану, кад ономад беше у вароши ко 
– Хвала Богу!</p> <p>– А да шта ћеш!{S} Јавља л ти се госпођа Ната из вароши?</p> <p>– Јавља ми 
 ти се госпођа Ната из вароши?</p> <p>– Јавља ми, да ће доћи скоро.</p> <p>– Нека, нека!...{S}  
му ишта помогло, кад бих, ваљда, удесио јавна предавања, па им поповао, како ради немачки или е 
ентнога човека, који не би разабирао за јавне ствари.{S} Него омладина, а ту се у нас рачунамо  
уђег ћефа!</p> <p>Зар је тако гадан тај јавни, тај практични (и какога још све зову) живот, кад 
hilosophicum</foreign> неје ни ступио у јавни живот, па већ, ето, у туђој руци маљ, којим би се 
днога Србина, који иоле разабира за наш јавни живот, па да не зна за Карловце, за „српски Сион“ 
есто и уводне чланке, ко хоће да ствара јавно мњење?{S} Људи већином још не позвани на то.{S} К 
, те то неје никоме казао, јер би морао јавно и повући реч на траг.{S} А повукао би је за цело, 
е и друштвене странке, које вру у нашем јавном и друштвеном животу, а поштено мисле.</p> <p>Јел 
би роморећи између густиша дивљих ружа, јагодњака, беле лозе, бршљана...</p> <p>Разговор њихов  
!</p> <p>– А нама?</p> <p>– Принесенија јадите, повељенија творите.</p> <p>– Понда?</p> <p>– Ја 
а тако покварена, тако ниско пала!..{S} Јадна душо!</p> <p>Оно инстиктивно неповерење према сви 
 у братовљеву кућу.{S} Како се и не би, јадница, осетила сретном, кад се напатила код свог неср 
<p>Њих две ћуте.{S} Јелена мисли о свом јаду, а Даринка – ко да је зна?{S} Још да се није Зорка 
пркос учловио гдегод зека, или лис, или јазавац какав, можда би и жртвовали за њихову љубав как 
ет. </p> <p>Да га да, вели поп Стева, у Јазак за манастирског ђака...{S} Наопако, зар да га мат 
 гусака и који пар пилића, који десетак јаја и..</p> <p>– Но, па видиш, да ће то све још бити к 
је одржао дух народа српскога, ударивши јак темељ српској књижевности у исти мах, када је Милош 
 Мора бити од њега кадгод нешто!{S} Две јаке, до душе, за вратом не ће имати никад, јер... за т 
шићка, донде госпођа Јеца учитељица, од јако поп-Стевина Јелисавета, са својом кћерком Јеленом. 
е, стари шешир и зимски капут.{S} Иначе јако упада у очи празноћа и неред, каквога воле млади н 
атко време ту, па видим, да га и сељани јако уважавају, јер слушају његову реч.</p> <p> Мој син 
рштење.</p> <p>Па с тога су Брајковчани јако уважавали кућу Јаковљевића, – онда, е Бог ме, још  
али, рекао би, још већма чује, како јој јако и нагло бије рођено срце.{S} Но ипак осети, да нек 
то га спремају.</p> <pb n="55" /> <p>До јако би учитељ обично узео своју виолину, те до неко до 
зити.“</p> <p>„Гле мене!{S} Како не бих јако!“ на то би мајсторица... </p> <milestone unit="sub 
за род</title>“ од Милованова „посинка“ Јакова Игњатовића...{S} Ту је често и мајсторица, па и  
им, што постоји, и да живим, – одговори Јаковљевић као у шали. – Таки је, брате, данас дух врем 
кола, начичкана Брајковчанима.{S} Јован Јаковљевић му је обрекао, да ће тако ући у Карловце, ка 
ника, седне он на лађу, а с њим и Јован Јаковљевић, па дођу доле, да баш на извору буду сведоци 
већ изгледаше тамо, што рекао оно Јован Јаковљевић, „као пред буну“.</p> <p>Одборници лете на с 
subSection" /> <p>У исто доба иду Јован Јаковљевић, Бранко Стајић његов „друг из Беча“, и Брајк 
а („Изврсна певачица!“ рече за њу Јован Јаковљевић) и госпођица Јелена попина („Без њене можемо 
ој господи.{S} Док је био покојни Игњат Јаковљевић жив, знала су и господа из жупаније пут, кој 
е, изволели су толико пута бити гост за Јаковљевића столом.{S} У последње време гонио је Игњата 
Остао, до душе, леп иметак после Игњата Јаковљевића.{S} Но треба радити и бар одржати.{S} Да из 
е Гојковића, а прославиће се име Игњата Јаковљевића, док је његове деце. „Кућа је“ вели, „жив ч 
lestone unit="subSection" /> <p>Из куће Јаковљевића куља дим на димњак.{S} На огњишту се пуши и 
између четири висока разграната ораха у Јаковљевића винограду цело скоро после подне на мекој т 
тога су Брајковчани јако уважавали кућу Јаковљевића, – онда, е Бог ме, још и данас.{S} Старији  
жу, искрен кући, као што је баба Давина Јаковљевићима, од како је...</p> <p>Па и госпоштина се  
, по свом рачуну, жели.{S} Отрчала је к Јаковљевићима.{S} Нешто је вукло ма куд, полетела би.{S 
p> <p>Хајд заједно до куће, ако хоћеш к Јаковљевићима.{S} Сад не ћу тамо.{S} Идем у воће.</p> < 
.{S} Давина се одавно нешто и својака с Јаковљевићима.{S} Једаред јој донео покојни Игњат некак 
 бити боље среће од њих... </p> <p>Ката Јаковљевићка села, као обично недељом и свецем после по 
 дођу деца о вагацији кући?..{S} Катица Јаковљевићка мора пући од једа.{S} Мисли, ко је као она 
овцу испод руке Поред оне премудре Кате Јаковљевићке.</p> <pb n="28" /> <p>Неје друкче, мора се 
дан пут ваздан гостију у село.{S} Ту је Јаковљевићкин Јован.{S} Ту и попин сестрић.{S} Понда, е 
ало Рашићка поп-Стеву, па наведе реч на Јаковљевићкине гошће.</p> <p>Била ту Јаковљевићкиња дев 
на Јаковљевићкине гошће.</p> <p>Била ту Јаковљевићкиња девојка, па вели, доћи ће ми у визиту.</ 
ша Дабижић, пала је прво у памет Јовану Јаковљевићу.{S} Он беше предложио, да се „тако врсној п 
ођа бележниковица ће за љубав господину Јаковљевићу.{S} Млади грк Брајковачки ће, јер је таки д 
 свој род, можда би пришио био и златну јаку“, казало се у неком листу, оглашујући његову смрт  
ах добили песнике као што су Змај, Ђура Јакшић, Владислав, Шапчанин, Лаза Костић и други.{S} Је 
>– Стој!{S} Гледај овај призор!{S} Ђура Јакшић би кликнуо.,„И бог му се диви!“ -- рече Јован, п 
смева, то је гадно, то је... </p> <p>За јамачно је и опет Рашићкина папуча потапкала по поп-Сте 
ковца најлепшу кућу с магазинима.{S} Ко јамчи, да му наши поштени општинари не ће баш и продати 
емогуће, неје ни ружно; а за истинитост јамчи сваки за себе.{S} Али хтети на тај рачун прослави 
 ушију.</p> <p>На једаред би Бранку све јасно, пуче му пред очима као – понор... </p> <mileston 
акима му свакад била звезда, која му је јасно показивала пут и светлила му, да не залута.{S} Ве 
 мору...{S} Или дивљи голубови и грлице јатомице залепећу крилима за каквом савуљагом, па се ви 
што не може да остане од срамоте у свом јату, тумарне бог те пита куд, па се изгуби.{S} Наш је  
дан.{S} Што ближе то доба, њој срце све јаче куца.{S} А кад већ дође, и да седне на свој прозор 
ет.</p> <pb n="37" /> <p>Он ни да дахне јаче, па се не миче, само да не узнемири то дивно мало  
учио је матери још пре једнога сахата и јаче, када га је по једном дечку звала нешто у дућан, ј 
 па јутрос са неколико убедљивих речи и јаче подбунила.{S} Навалио се леђима на зид, где је већ 
лач. </p> <p>Госпођице, молим вас, мало јаче...· слободније, – храбри је Кнежевић.</p> <pb n="6 
 Даринчин; а у свим жилама осећа све то јаче, што више о њој мисли, неку бујност, па му се час  
еше нестало, па га нема натраг, ево већ јаче него по сахата. </p> <p>– Шта мислите, где нам је  
р су међу собом сви једнаки; а чим дође јачи од њега, он подлегне, и то... не, што он нема свој 
ност у карактеру Бранкову улеваше му то јачи зазор, зазор, што га осећа слабији према моћнијему 
руди, где да их скрсти, а где гласом да јачим говори, где опет тише, и тако даље.{S} Данас је н 
продрма своју столицу, зар да се увери, је ли на добрим ногама, па – на здравље!{S} И цело вече 
ајпре, да још једаред разгледа по кући, је ли све у свом реду. </p> <p>А Ната ушла у Даринчину  
зору с девојком.{S} Молим ја тебе само, је ли то лепо, да девојка, реци још дериште,... та, да  
ике него за господу, а и не разабирају, је ли им син способан за какву душевну акцију.</p> <p>– 
целу ноћ.</p> <p>– Верујеш, да ћу доћи; је л?</p> <p>– Ниси никад слагао.</p> <p>Кнежевић јој и 
 Стевин жуљ, излишан, ако <pb n="41" /> је мислила, да ће последње речи девојче примити у онако 
р, – опет ће она – он је тако добар!{S} Је ли да је Бранко добар?</p> <p>– Врло добар.</p> <p>– 
ам; само још који пут да прочитам...{S} Је л браца, – окрену се, као чигра, у заштиту Јовану, – 
<p>Јелена је слушала све то пажљиво.{S} Је ли што схватила и упамтила, то је – у божјој руци!{S 
 ће са мном у Карловце на свечаност.{S} Је л да ти је право?{S} У госте ћемо код Тинке.{S} Врем 
 с ове и с оне стране Саве и Дунава?{S} Је ли треба спомињати толике народне саборе, који баш у 
осутра, па још један дан, па недеља?{S} Је л? </p> <p>У томе се отпустила Јелена и Даринка; па  
онако наметљиво понашаше према њему?{S} Је ли могуће,... тако млада, па тако покварена, тако ни 
укову песму</title>, – допуни учитељ. – Је л, Зорчице, ти већ знаш твоју песму?</p> <p>– Знам,  
 Али је страшно љута на тебе. </p> <p>– Је си л јој се исповедила— пита је учитељ.</p> <p>– Нис 
 Кристо!</p> <p>– Заповедајте!</p> <p>– Је л ту муф?</p> <p>Муф беше запао под ноге, док се Нат 
хтео, видим, да народ већ зна.</p> <p>– Је ли по вољи унутра? </p> <p>Бранко уђе.</p> <p>Јован  
ло то друштво састало, као и на то, даа је у кући већ било речи и о томе, да ће се ићи у Карлов 
препелица пућпуриче.</p> <p>Така забава је дивно пристала Даринчину срцу.{S} А преко њега није  
 допрате спровод до Карловаца.{S} Једва је могао ко да верује, да кола, у којима беше Бранко, н 
, „жив човек, не цигља ни набој, а жива је кућа најтрајнија и најславнија.{S} Живи Бога хвале!“ 
сам прилике две године, да видим, каква је.{S} Отворена ми се свиди.{S} Шта нас је пута насмеја 
Од кад дође та омладина, не знаш, каква је вера.</p> <p>– То ти је једно и исто.{S} Кажи младос 
а јој се момак веша на прозор?{S} Каква је она мати, кад то гледи својим очима?{S} Зар не би бо 
} Бранко се сећа свога оца.{S} Једва га је, до душе, упамтио, али и оно мало успомене не беше в 
 још пре једнога сахата и јаче, када га је по једном дечку звала нешто у дућан, јер чека муштер 
 велим, у тешкој ноћи искушења, која га је стисла, да једва може да дахне.{S} Та идеја, господо 
ким, тим револуционарним именом, кад га је Бог и Христос примио у своју општину од крштенога ку 
од бележниковичина пецкања!{S} Дотле га је пањкала и запиткивала, где је ноћас био, кад се укра 
еном загрчава сваку кап млека, којим га је одојила, као и под онога, који јој сваку сузу, што ј 
та, шта јој вели мати?</p> <p>(Таман га је лепо поздравила!)</p> <p>И поп Стева мрзовољан.{S} П 
 Јовановић, општински писар, дочекао га је оберучке. (Да ко ће, ако он не би!{S} Рају је само з 
 како га нико не воли на свету, како га је изневерила, ах! – и она... она, за коју би...</p> <p 
етрну. </p> <p>Рашићка осети, колико га је заболело, а познаје га скроз и скроз.</p> <p>Да гово 
евачко друштво у Брајковцу.{S} Стало га је доста муке, али је успео.{S} Раја Јовановић, општинс 
в врзао се највише око догађаја, што га је омладина у то доба спремила, а цео народ прихватио с 
цу треба више од нешто капитала, што га је обично наследио или, можда, добио у мираз, и оно мал 
дан после оног великог концерта, што га је приредило српско академиско друштво „Зора“ у Бечу у  
јој је што требало за ручни рад, што га је Јелена радила у „леру“.</p> <p>– Нисам могла, тек за 
p> <p>И у том богоданом изобиљу, што га је иначе напајало новим животом, осећа се сада Бранко т 
ати никад, јер... за тај хлебац, што га је он себи изабрао, не пријања, баш Бог зна како, маџун 
ћеш бити таки консервативац, као што га је Бог створио... као да те гледам.{S} Твоји ђаци не ће 
но и озбиљно као и осталих?{S} Синоћ га је дуго и дуго чекала на прозору, и он не дође.{S} Бар  
азио мећу нове познанике.</p> <p> Књига је пред њим, али мисли несу све код њега.{S} Од синоћ с 
била најпре код ње, а противних разлога је, по њену, од неко доба, тајному мишљењу, доста, када 
ако даље.{S} Почела је од ономад, а, да је све ређала, свршила би с оним пре три године.</p> <p 
чинио А ти...</p> <p>Види Поп Стева, да је тренутак озбиљан.{S} Но не зна, шта да каже.</p> <p> 
му пукне.{S} А дошао је до искуства, да је хладан сир с црним луком за њега најбољи лек против  
о, што види, да народ зна за Бранка, да је и народ осетио жељу Бранкову.{S} То вече ће му остат 
p>– Да, да.</p> <p>– Нисам ни знала, да је то баш њен син.{S} Каже Стајић.{S} А мени и не пада  
 мислила, па, можда, и уверена била, да је у тај пар предметом разговора она, неје то велико за 
мени.{S} Него, ваљда, кад је видила, да је мој Јован за њу кисело грожђе, а она окренула опакли 
 срце.{S} Онда, када је она мислила, да је се он више и не сећа, он се ње ради свађао с писарем 
џепа!</p> <p>– Него ја не бих рекла, да је то дете рђаво, вели Ната за Јелену Рашићку.</p> <p>– 
 за „српски Сион“?</p> <p>Ко не зна, да је ту српска патријаршија“.{S} Тешко да има у српству и 
би гурнула матер и тргла је иза сна, да је ова преплашено упита, шта јој је.</p> <p>– Глете!{S} 
и“ само за то, што је тако несретна, да је његова жена!</p> <p>Па је ли чудо, ако се Тинка осет 
куће брата свога као пребита сирота, да је и после тога с братом мрази?!{S} Ко зна, каквим је б 
у, заборави, шта је хтео, али осећа, да је питомији према њој, ако и не примећава, како је то н 
ако и не може да схвати, ипак осећа, да је лепо и добро, кад сене само толико радује том Јелена 
нежношћу и пажњом на, која је повод, да је мати његова морала изаћи из куће брата свога као пре 
ви“.{S} Сад се чисто трже, кад виде, да је заорао дубоко опет на своју стару бразду. </p> <p>Из 
д ње одсести.{S} А Јелена се радује, да је позна. </p> <p>Бранка већ поче завијати у стомаку од 
 друкче ниским.{S} А он и заслужује, да је човек с њим искрен.{S} Па ја га и волим као брата.{S 
, гласа од себе.</p> <p>– Да Бог ме, да је госпођа Рашићка узела сад згодну прилику, те доказал 
ће опет сутра бити...{S} Нема сумње, да је Ната сад и то хтела да каже и да би то рекла, да ниј 
аде с ким да политизира, и сам паре, да је најпаметније слушати песму.</p> <p>Добри чича подиже 
 отуђила поп-Стеву од његове сестре, да је она истерала Тинку из поп-Стевине куће.</p> <pb n="4 
ном лицу и испуцаним рукама види се, да је вредан човек.{S} Не би нико рекао, да је Јеша био не 
налоге, – вели Бранко. – Чини ми се, да је већ тражио друго место.{S} Из његова данас разговора 
а се негде удавио.{S} А говорило се, да је заблудео у свет.{S} Тек Тинка дахну душом.{S}Неје јо 
 леђа“; али у његову рожданику пише, да је он рођен за „виши позив“.{S} Тај виши позив он је ве 
ше кући и „чичу“, начеоника, нађоше, да је сад најзгоднији тренутак.</p> <p>Сам коровођа почиње 
госпођа Ната, те Јелена дође к себи, да је пољуби у руку.</p> <p> Наравно, госпођа Ната пита, ш 
па смешљиво; а госпођа Јеца га види, да је сад већ мекши од памука.</p> <p>– Омлатина омладина, 
теде да задржи због главобоље, вели, да је сад са свим прошла. </p> <p>Колико је и Даринка узру 
уги,... мислим, да сте сви погодили, да је то госпођа супруга нашега вреднога и ваљанога члана  
 скоком“</p> <p>Не таје Брајковчани, да је поп Стева и са својом првом женом живео у љубави.{S} 
њи терет.{S} Цео дан се тужи матери, да је боли глава.{S} А кад пошла на певање, па је мати хте 
се као трже и поцрвени, кад примети, да је споменила то име на своја уста.{S} А осети, да јој ј 
говори она, – за цело лакше поднети, да је син оца лоле; али да бацим на њега и ту љагу, да му  
ајмуна, може ко исто тако измислити, да је постао од медведа.{S} Судећи по нашем писару, имаће  
 вас све, слободно бисмо могли рећи, да је народ сам себи напуштен, – дода Кнежевић.– И још се  
о стола, као да се, збиља, осведочи, да је баш она та „ружа“.</p> <p>– ... једна ружа, – настав 
 </p> <p>Беше то за Бранка растанак, да је једва чекао, да их се што пре опрости. </p> <p>А они 
о на својој виолини, познао је ипак, да је одјекнуо с оне жице, коју је навио синоћ у Јеленину  
е кући, дочекала је мати с наредбом, да је обрадује:</p> <p>Спремај се!{S} У суботу ћемо у Карл 
 видити.{S} Од пре то мало који дан, да је нема к мени.{S} Него, ваљда, кад је видила, да је мо 
е вредан човек.{S} Не би нико рекао, да је Јеша био некад први момак међу трговачком омладином  
 украо из друштва, док неје признао, да је бар прошао поред њених, поред Јелениних прозора.{S}  
у ту.{S} Господин бележник је нашао, да је вредно, да му се јави, е је Марко донео пива.{S} А п 
ом, поп-Стевом, тако се био расрдио, да је у један мах хтео да оде из Брајковца.{S} Него добро, 
е, када би Милан опет сада помислио, да је она, Јелена, нагла у Карловце за њим, за Стајићем!</ 
ве и оне; па је увек, каже, говорио, да је то једно и треба да буде једно.</p> <p>Зорка већ опе 
латио, те га и онако сјајно извршио, да је одржао дух народа српскога, ударивши јак темељ српск 
но, а већ је готово цело село знало, да је сека Ката добила гошће, јер је готово цело село било 
та, коме место то беше тако омилело, да је зажелео у њему боравити вечни сан.</p> <p>Два дана н 
војим очима?{S} Зар не би боље било, да је увела у кујну, па нек учи Лепо је дати дете и у лер  
песникову и још више: одобрила и то, да је учитељ Кнежевић ваљан учитељ, ма колико да је избега 
/p> <p>Што јој већма долази у главу, да је потребно да се са учитељем састане, то Јелена све не 
егова мила супруга Анастасија, кажу, да је поп Стева говорио, како никад не ће ни наћи више так 
цем, свом душом, па и самом помишљу, да је оно узрок Стајићеву наглому одласку из Брајковца, шт 
да не спомене, како неки виче на њу, да је божем она отуђила поп-Стеву од његове сестре, да је  
, – дода бележник. – Него кад велиш, да је сам Варнава у манастиру, како би било да пред вече б 
душе своје, него кућу и породицу.{S} Да је когод дао што за душу његову или за жену му и сина,  
т!{S} Да коме ћу, ако њима нећу!?{S} Да је њихов отац жив!“ – „И твоја јединица нема оца!“ – И  
адост.{S} Коме ћу, ако њима нећу?{S} Да је њихов отац жив!</p> <p>И твоја јединица, – сад ће оп 
мислила у тај пар:{S} Тек не мога, а да је не пољуби. </p> <p>А Даринка прислонила главу на мат 
д Јелениних прозора.{S} Прошао!{S} А да је био искрен, и да јој је хтео све признати, морао би  
Арсеније.“</p> <p>Арсеније њен треба да је по занату ћурчија.{S} Леп занат, таман за село!{S} Д 
одне свечаности, какве до сада једва да је било кадгод у нас.</p> <p>– А, знате ли, ко је на то 
ај тако сладак!{S} Толико се прилика да је човеку, да га воли.{S} И људи... па ни они несу тако 
е ствари, што их је Зорка радила, па да је похвали пред тетком из вароши и пред сејом.{S} А њих 
таки неред, или што је ту Јелена, па да је пецне.</p> <p>– Ви сте сретне руке, госпо, – ухвати  
 се састане на прозору с Јеленом, па да је пита, шта јој вели мати?</p> <p>(Таман га је лепо по 
ки час препоручују по нешто ново, па да је чак и некаки Орлић и Коњовић и не знам ко пронашао н 
 Питала га, хоће ли ићи к Јовану, па да је поздрави.{S} Можда би и отишао био, да га госпођа Ра 
до душе, и сама, да потражи Мацу, па да је пошље кући...{S} Гле, молим те, које је то доба, па  
Мати је мати.{S} Дете не треба никад да је напуштено и остављено, можда, доброј срећи и само се 
 <p>– Јелена не чује песме или не ће да је чује.</p> <p>– Милане!</p> <p>– Виче Кнежевића, а гл 
а иде по девојку.{S} Мати каже, биће да је у колу, па нек је тамо потражи.{S} А Зорка упртила н 
говори.{S} Само госпођа Рашићка хоће да је нешто необично слатка.{S} И досад је била мед пред Б 
/p> <p>Кад је тај Дарвин измислио, и да је човек постао од мајмуна, може ко исто тако измислити 
за себе ради.</p> <pb n="53" /> <p>И да је когод рекао поп-Стеви, да неје сретан, или да се под 
ђује, пред самим собом.{S} Колико би да је непристран, некако му вага судилачка и нехотице све  
 ће она – он је тако добар!{S} Је ли да је Бранко добар?</p> <p>– Врло добар.</p> <p>– И мати г 
ен човек.{S} Стекао је доста.{S} Али да је умео, могао је и више.{S} Човек се мора збиља дивити 
ом срцу, по свом „вишем позиву“, као да је он сам ту, па сам својој Дулчинеји слади санак.</p>  
сне.</p> <p>Дрхће Јеленина рука, као да је тресе тролетница.</p> <p>– Јелице, – шапће учитељ, – 
п-Стевана Радојчића загрмело је, као да је пао у њу гром с ведра неба.</p> <p>Кад се Јован врат 
 улице.{S} Кад опет оде по воду, као да је себи по смрт отишла.{S} Враг би је знао, шта ради.{S 
овора свог с Миланом на прозору, као да је нож прободе кроза сред срца, па јој се стиште терет, 
нит зна за што, нит зна камо.{S} Као да је нека слутња или жеља,... шта ли, увлачи се тако нешт 
 <p>Нова неприлика за Јелену.{S} Као да је данас заборавила и на Брајковачко певачко друштво и  
, до душе, доцније опростио, јер као да је омирисао, да Бранку карактер не би тако што никад до 
иља потребу, да се одмори.{S} Готово да је био већ и заборавио на ујака; а кад га се и сетио, н 
га својски узеде под руку.{S} Готово да је силом прогурала своју левицу око Бранкове деснице, ј 
на мисли о свом јаду, а Даринка – ко да је зна?{S} Још да се није Зорка рашћеретала око њих, иш 
тељ Кнежевић ваљан учитељ, ма колико да је избегавала, да лепу реч рекне за њега пред кћерком.< 
а се пило и ликовало по често.{S} Но да је био таки гениј, као што га ви сад величате, то није  
ала на прозору, и он не дође.{S} Бар да је после серенаде и прошао онуда, кад је изгледала на њ 
на; ово је моја срећа!{S} Овако хоћу да је цео свет.{S} Па у том снивању о породичној срећи, о  
И ни паре дуга нема.{S} Штогод видиш да је њено, све је то слободно и, што она каже, „божије па 
госпођа Јелисавета морала одобрити, (да је варошкиња не надмудри): – Да Бог ме, младеж треба да 
лога имала, да наведе против тога, када је госпођа Ната била најпре код ње, а противних разлога 
ао к себи!{S} Призвао га тек сада, када је, тако рећи, већ на прагу, да буде свој човек, а за т 
 увређено љубоморно срце.{S} Онда, када је она мислила, да је се он више и не сећа, он се ње ра 
<p>Ох Боже! – заплакала се Јелена, када је чула, како хладнокрвно затвара учитељ за собом врата 
Рашићка нашла за добро, да извије, када је дошла, да врати „физиту“ Славнићки, ако је опет вазд 
nit="subSection" /> <p>Освану дан, када је ваљало отпочети и Брајковачкој омладини, да се спрем 
> <p>Како се обрадовао био Бранко, када је пре недељу дана у Бечу на једаред добио од свог ујак 
ељ српској књижевности у исти мах, када је Милош на другом крају српства, а у суседству изнурен 
них љубавника и био први певач.{S} Када је на уметничком мору, вели он, лађа богиње Талије, на  
искупљају ода свију страна ђаци, – када је то видео, још већи немир уђе у њега.{S} Хтео би да д 
 <p>– Па видиш, Стефане,... видиш, сада је већ девојче.{S} Седамнаест јој годиница; скоро ће, у 
жник га протежира за писара.{S} До сада је увек оправдао оно уздање, које су имали у њега његов 
 на даске, што свет значе“.{S} Баш тада је он први пут у друштву залагао сву снагу своје речито 
верна супруга, и тако даље.{S} Баш тада је он тим начином одао своју „тајну“, поричући свим срц 
шеније свој пчеларски дневник.{S} Можда је мислио, да се и он кадгод баци у који српски пчеларс 
нако, троши своје силно благо.{S} Можда је и трагична судбина, прерана смрт тога ђенијалног мла 
а, кад сам ја дошла у ову кућу.{S} Онда је Јелици било четири годинице, тек пошла била по петој 
а црквењак зазвони на вечерње.{S} Понда је изашла на улицу, да види, – кад ће поп Стеван проћи  
сузу у спомен својих покојних.{S} Понда је Ката прешла орману, да покаже Нати ствари, што је Да 
 Штета за дете.{S} Добра је срца.{S} Ја је знам.{S} Имала сам прилике две године, да видим, как 
здраво, што је то урадила девојка, која је тако добра другарица била Даринци.</p> <p>– Сирота Ј 
сипа толиком нежношћу и пажњом на, која је повод, да је мати његова морала изаћи из куће брата  
ице, верне супруге, једне госпође, која је ружа у нашем друштву.{S} А то није нико други,... ми 
кад одлазио одавде.{S} И веруј ми, моја је најозбиљнија намера, да дођем кући, па да прихватим  
и. – Нема таквих прилика често.{S} Чика је одобрио.{S} Треба да одемо и код тетка-Тинке.</p> <p 
 се на то одсмејала.</p> <p>– А Даринка је поцрвенела до иза ушију.{S} Заборавила, и да навуче  
многоме пре допасти Јелена; али Даринка је врсна усрећити тек, као жена, као мати.{S} Дође му и 
о осећао, колико толико, свој.{S} Наука је једина врсна, да и небраћу бар до сношљивости зближи 
едавши се Бранкове слике, па мисли, ала је научно нешто казао.{S} Нико не одговори ништа..</p>  
трчати и отићи по девојку.</p> <p>– Ала је то прашина, слатка, па врућина данас, да Бог сачува! 
елена вратила од Даринке кући, дочекала је мати с наредбом, да је обрадује:</p> <p>Спремај се!{ 
о петој.</p> <p>– Бубица једна!{S} Мала је била... – разнежи се попа, па вели за Јелицу.</p> <p 
моглавце у њу!</p> <p>Таке забаве имала је Даринка целим путом.{S} Па што сунце ближе у заставу 
а“, као што би казао Јеша Дабижић, пала је прво у памет Јовану Јаковљевићу.{S} Он беше предложи 
p>– Да, да!{S} Сећам се...{S} Трчкарала је туда око мене, кад сам га укопавао.</p> <p>– Па види 
ету нема.{S} Наша интелигенција постала је, тако рећи, из народа, па тешко да се игде интелиген 
о она, по свом рачуну, жели.{S} Отрчала је к Јаковљевићима.{S} Нешто је вукло ма куд, полетела  
 је мати.{S} Само у доброј намери могла је доћи на таку мисао.{S} Да уда своју кћер за њега.{S} 
грлицом, често би гурнула матер и тргла је иза сна, да је ова преплашено упита, шта јој је.</p> 
школу: цео је живот школа.{S} По дебела је књига, што сам је ја већ прочитала.{S} Скупо ме је с 
је кад полупала, и тако даље.{S} Почела је од ономад, а, да је све ређала, свршила би с оним пр 
ељу ма штогод падне на памет! приметила је госпођа Јелисавета.</p> <p>– Па то је лепо! – рекла  
а тетка и сеја. (... „Боже мој, " рекла је, да Бог ме, Ката Нати, кад ова извадила сиграчке из  
савета.</p> <p>– Па то је лепо! – рекла је госпођа Ната. – Нека се младеж провесели!</p> <p>То  
рало бити?“ – „Немој ти ту мени!“ рекла је, наравно, Ната Кати. „То је дечја радост!{S} Да коме 
еда, па ја тако мио!{S} Сама мама рекла је после за њега „фини младић!“</p> <p>Осврћући се то з 
. д. </p> <p>–Јух, јух, јух! –- цикнула је „трижди“ сека Ната сека–Кати, кад је чула; а чула је 
ека Ната сека–Кати, кад је чула; а чула је, Бранко с Јованом неје био, ваљда, ни изван Брајковц 
ни вечерас.</p> <p>Касно у ноћ тек чула је, да се отворила врата на школском здању.{S} Касно у  
ива!{S} Диван алт!</p> <p>Са женскињама је ликовођа имао највише посла, особито са Јеленом.</p> 
 дете моје, помози госпођи, видиш, сама је.</p> <p>– Разумем! – одговори Трива и оде за својим  
као да су онај час испод чекића, којима је пречешњејши даривао њену децу, кад је долазио којему 
успомени неке особе и прилике, о којима је, чини му се сад, и чешће могао и требао мислити, ако 
се сетила Светозара и Драгиње, о којима је тек зимус читала у „<title>Љубомиру у Елисиуму</titl 
е живе поборнике... поборнике, у којима је она оличена.{S} И нека нико не сумња, да ће идеја по 
ам! – кличе и опет Даринка, и још већма је поли пламен по лапитима.</p> <p>Тим боље!{S} Зорчица 
тње вече у разговору и теочинцу, Јелена је у својој соби.{S} Неје палила свеће.{S} Отворила шир 
 Шта да знам?</p> <p>– Госпођица Јелена је одбегла.</p> <p>– Шта говориш</p> <p>– Одбегла.{S} Ј 
 животу, а поштено мисле.</p> <p>Јелена је слушала све то пажљиво.{S} Је ли што схватила и упам 
ом, па се отискоше у врт.</p> <p>Јелена је непрестано ћеретала.{S} Разговор јој се заплеће час  
 да се кољу свињи, или тако што, Давина је увек ту, да свесрдно послужи.{S} Она је, тако рећи,  
 црне наочари, упамти.{S} Нова омладина је ухватила ту истину...</p> <p>– Сви ми, штогод учимо, 
је увек ту, да свесрдно послужи.{S} Она је, тако рећи, Игњату и свећу додржала.{S} Има род рође 
да госпођа Рашићка?!{S} Боже мој, и она је мати.{S} Само у доброј намери могла је доћи на таку  
омотан: ради једва, колико му треба, па је површан, те, канда не схваћа озбиљно конкуренцију у  
ала ноћас у плачу тек око неко доба, па је спавала као мало дете.{S} Али кад се пробудила, па с 
.{S} Гле, молим те, које је то доба, па је још нема.{S} Свако се то одмори, бар кад недеља дође 
у извукао из трске браца Рада слуга, па је љуто зауздао и подланчио, те је шиба троструком камџ 
 једна љубав, која не тражи заслуга, па је равна само оној, што је постала с Богом и нестаће је 
Бранкових последњих земних остатака, па је не занимаше ни каква велика беседа у вароши, радовал 
 је са свим озбиљно госпођа Рашићка, па је одмах отишла свом поп-Стеви, да му се потужи:</p> <p 
 да његову стисне, већ му је подала, па је он љуби и милује по милој вољи.</p> <p>– Бојиш ли се 
скочи с кола.{S} А Катица претрчала, па је прихваћа.</p> <p>Госпођа Ната се мигољи у тешком прт 
з детињства, прија-ова или сека-она, па је, на прилику, запита.</p> <p>– Помоз Бог!{S} Како си, 
учлови се, као бојаги, код своје је, па је није ни бриге.{S} А чим кола ближе, а она даље.{S} У 
оли глава.{S} А кад пошла на певање, па је мати хтеде да задржи због главобоље, вели, да је сад 
м у својем вотњаку.{S} Разузурио се, па је на њему место мантије само лака сива кабаница, што ј 
 поручио је, да ће „сад одмах“ доћи, па је устао већ био и пошао.{S} Али је баш дошла у разгово 
о питање, лагано окрену главу к њој, па је гледи, а, бајаги, ни на крај памети му, шта она пита 
уд зар полети...</p> <p>Мало за тим, па је цело село у сну. </p> <milestone unit="subSection" / 
же, он запара својим храпавим басом, па је учинио своје.</p> <p>Бележник се дочепао ледине, па  
 се ту нађе с неким ковачким калфом, па је не можеш довикати с улице.{S} Кад опет оде по воду,  
ар као да се нешто очемерио вечерас, па је мрзовољан.{S} Кадгод пије младо пиво, а њему се нешт 
те муке.{S} Она му је натерала дерт, па је у свом мамурлуку почео да мрзи на цео свет тако, да  
ш само!</p> <p>И узе Даринчину руку, па је притиште на своје срце.{S} А срце јој лупа, да проби 
ен.{S} Дохватио белу пружену ручицу, па је притискује на жедне своје усне.</p> <p>Дрхће Јеленин 
чајно прође туда какав гимназијалац, па је поздрави, стискивајућ књиге своје под пазухом, као д 
ао човек, који хоће све да разумева; па је мотрио и Јелену.</p> <p>Благајник седи, па посматра  
од Немање и Косова до данашњег дана; па је пошалицама и младачким несташицама дирнуо у живац и  
ачванина и Дубровчанина и ове и оне; па је увек, каже, говорио, да је то једно и треба да буде  
 је радни дан а чека сто послова.{S} Па је већ ето, време, да се на селу и госпође враћају са с 
 несретна, да је његова жена!</p> <p>Па је ли чудо, ако се Тинка осетила, као да се други пут р 
ла главни смисао његов.</p> <p>Тек попа је ипак заћутао. </p> <p>– Да Бог ме, да вам мора бити  
а јој!</p> <p>– Штета за дете.{S} Добра је срца.{S} Ја је знам.{S} Имала сам прилике две године 
 треба којешта поспремати.</p> <p>Сутра је радни дан а чека сто послова.{S} Па је већ ето, врем 
о би и имао, – примети Рашићка. – штета је за њега, да се потуца и пребија по селима.{S} Ја то  
p> <p>– Је си л јој се исповедила— пита је учитељ.</p> <p>– Нисам.{S} Не смем.{S} Бојим се, заб 
егни, па одведи у шталу...{S} Има места је ли, Катице?</p> <p>– Како не би било?{S} Гле секе! – 
нас славе!{S} Тек...{S} Тек...{S} Доста је то од њега,... за сад доста.</p> <p>Поред сенице се  
 као и до сад, Ната Кати.– Знам ја, шта је дечија радост.{S} Коме ћу, ако њима нећу?{S} Да је њ 
 Удовица попадија, као што је била, шта је знала паметније, него што је урадила, те свршила шко 
.{S} Тако сухопаран човек и не зна, шта је шала.{S} Поп Стеван је осетио поглед Бранков, па, ак 
јчура“ кад рекла, како пере судове, шта је кад полупала, и тако даље.{S} Почела је од ономад, а 
их села и беседа.{S} Зна он, дакле, шта је то Српство и родољубље, а од како се зна, исповеда с 
реци још дериште,... та, да бог ме, шта је шеснаест, ваљда, ни пуних шеснаест, <pb n="52" /> ка 
м.{S} А кад је у друштву, заборави, шта је хтео, али осећа, да је питомији према њој, ако и не  
неки преблаги Јеврем...{S} Ето вам, шта је: госпођа Јеца просила вашега Бранка за своју кћер!</ 
а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим, шта је!“ мисли благајник, кад за вечером и после вечере зар 
е поп Стева говорио, како се ломио, шта је Бранко одговорио, како је у очи исмејао и ујака и Ра 
ди туђа брига, једва да и назиремо, шта је то јаван живот,... омладина неје, мислим ја, позвана 
95" /> да говори сестрићу за Јелку, шта је све поп Стева говорио, како се ломио, шта је Бранко  
а сиротиње, не зна ти наш планинац, шта је то служба.{S} А свако је одевено, враг их и с девојк 
 одгоди, „бар док прође беседа“!{S} Шта је госпођи Нати до беседе!</p> <p>– Ја сам, – вели, – з 
оље.</p> <p>– Шта је?{S} Шта је?{S} Шта је, за бога?</p> <p>– Од кад ја вребам арамију!{S} И је 
поврви на поље.</p> <p>– Шта је?{S} Шта је?{S} Шта је, за бога?</p> <p>– Од кад ја вребам арами 
Јелена бледа па уздрхтала.</p> <p>– Шта је теби – пита друга другу, кад се поздравиле и пољубил 
ка.{S} Све поврви на поље.</p> <p>– Шта је?{S} Шта је?{S} Шта је, за бога?</p> <p>– Од кад ја в 
рече Кнежевић и трже руку.</p> <p>– Шта је теби? – пита изненада Јелена, па не пушта руке.</p>  
 рећи то за омладину.</p> <p>– А да шта је друго та ваша дерна политика него туђа брига?</p> <p 
 цео свет.{S} Ох, позорница!</p> <p>Шта је теби сад опет, нотарошу? – пита га госпођа бележнико 
а одобравају и хвале смер.{S} А највећа је њена радост, што ће у тој великој свечаности и она д 
 као лептир, никад гусеница.{S} Несрећа је по Србина сељака то, што се он, кад једном пропадне, 
 Јаковљевића, док је његове деце. „Кућа је“ вели, „жив човек, не цигља ни набој, а жива је кућа 
и родио.</p> <p>– Јелена... наша Јелица је моја брига! - рече поп Стева одлучно.</p> <p>Попа уз 
мо не зна поп Стеван и ви; а и пошиница је већ омирисала. –</p> <p>– Неће госпођа.{S} Јоца то·  
слим.</p> <p>– Моја мати.</p> <p>– Ваша је мати врло добра.{S} Знаћу и њој захвалити, – рече Бр 
, штогод учимо, учимо за народ.{S} Наша је интелигенција, или баш ако хоћеш госпоштина, збиља,  
м га нестане, где смо, шта смо?{S} Наша је стара болест идолопоклонство према, тако званим, аук 
е, збиља, и треба да се усрећи.{S} Душа је њена чист још неисписан лист беле хартије.{S} Ваљан, 
необично замириса.</p> <p>– Мама, какав је ово цвет?</p> <p>– Мајчина душица, рано.</p> <p>– Гл 
сама.{S} Седи, па, као што то бива, кад је човек сам, развеле јој се мисли, Боже, на све стране 
 да је нема к мени.{S} Него, ваљда, кад је видила, да је мој Јован за њу кисело грожђе, а она о 
а је после серенаде и прошао онуда, кад је изгледала на њега као озебао сунце, те неје могла ви 
а кћерка, госпођица</p> <p>Даринка, кад је у вароши „велика беседа“ рад преноса костију Бранка  
{S} Тинка као да се на ново родила, кад је дошла у братовљеву кућу.{S} Како се и не би, јадница 
душицом, што је узбрала крај друма, кад је оно путовала с мамом својом у Брајковац.</p> </body> 
ако се дала наплатити од поп-Стеве, кад је њена Јелена била тамо у вароши код ње у стану и ишла 
и потплеће чарапе, или скрсти руке, кад је штогод здраво жалостиво, па слуша и по каткад шмркне 
ију кошницу. „Србин да нешто изуме, кад је паметни Шваба већ све изумео!“ Једва се одважио још  
> <p>Хвала, ујо, што се не сетисте, кад је тому било време; сад је касно, – одговори му сестрић 
ла је „трижди“ сека Ната сека–Кати, кад је чула; а чула је, Бранко с Јованом неје био, ваљда, н 
о.{S} Сам пресветли господин жупан, кад је требало бирати жупанијске преставнике, изволели су т 
са својим мислима, чисто се збунио, кад је погледао.</p> <p>– Ми вас чекамо на ручак, – вели он 
S} У мислима тима неје ни примерио, кад је лептир одлетео.{S} Неје га више ни тражио.{S} Он зна 
ас доћи под њен прозор, као обично, кад је онако срдит отишао прексиноћ од ње, а од то доба ниј 
 пут родила, па дошла на бољи свет, кад је брат поп Стева позва, да му буде у кући домаћица?{S} 
натуцао би је на главу преко ушију, кад је ветар или зима, па мора гологлав да сахрањује, да св 
а је пречешњејши даривао њену децу, кад је долазио којему на крштење.</p> <p>Па с тога су Брајк 
л она ће начинити од ње којешта.{S} Кад је јесенас дошао Кнежевић за учитеља, то није било дана 
њиште, на своју породичну срећу.{S} Кад је човек срећан, мили му се посао, којега се подухвати. 
</p> <p>– Па добила кошар.</p> <p>– Кад је то било?</p> <p>– Синоћ.{S} За то је гост брже и пог 
 има нешто да разговара с њом.{S} А кад је у друштву, заборави, шта је хтео, али осећа, да је п 
арловце.{S} Јутрос је поранио.{S} И кад је видео жагор и необичан живот по Карловачким улицама, 
не још у ђачким скамијама, па таман кад је „дорастао до копља и до коња“, он забоде копље у лед 
ца баш сад устао.</p> <p>– Е, добро кад је устао.{S} Да му бар кажем с Богом!</p> <p>– Ви одлаз 
Како се обрадовао тој књизи!{S} Још кад је ишао у прве гимназијске разреде, мати би, кад сврше  
 кући и певају: </p> <quote> <p>„<l>Кад је Бранко умир’о</l></p> <l>Србадију заклињ’о:</l> <l>П 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Кад је Даринка то вече села у одар, да легне поред Зорке, д 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Кад је Јован дошао кући, пође и Ната и Катица, да спавају.< 
Ката, тек што познаде госте.</p> <p>Кад је дошла к себи, сети се, да притрчи гостинским колима. 
 у Брајковцу кажу, „избаци“:</p> <p>Кад је тај Дарвин измислио, и да је човек постао од мајмуна 
не сетисте, кад је тому било време; сад је касно, – одговори му сестрић с неким прекором.</p> < 
кла, има нешто, – вели сека Ката. – Сад је наишла, Бог да прости!</p> <p>– Да Бог ме да се то с 
борнике своје идеје.{S} Дух времена сад је таки.{S} И догод дух времена буде народ схваћао, уме 
ка се насмеши:</p> <p>– Дух времена сад је таки!</p> <p>– И ти се под старост повела за духом в 
 арију: </p> <quote> <l>Дух времена сад је таки,</l> <l>За слободу с диже сваки.</l> <l>Бела ви 
iv type="titlepage"> <p>ДУХ ВРЕМЕНА САД ЈЕ ТАКИ!</p> </div> </front> <pb n="10" /> <body> <pb n 
 Марковић Адамов</p> <p>ДУХ ВРЕМЕНА САД ЈЕ ТАКИ!</p> <p>НЕГДИНСКА ХРОНИКА</p> <p>СЛИКЕ И УСПОМЕ 
 и не окаљано.{S} Твоја душа и срце сад је као онај прах на крилима у лептира, а образ ти је кр 
а због његових омладинских назора. „Сад је омладинско време!“</p> <p>– И ти, Стефане, био си не 
да је нешто необично слатка.{S} И досад је била мед пред Бранком, али сад као да ће да се сва р 
и једина слика у целој соби.{S} Уза зид је постеља и на њој виолина.{S} Насред собе сто, и по њ 
рас да чита.{S} Али, као обично, кадгод је, било телесно било душевно, уморан, вечерас тек више 
ви у селу, и старији и млађи.{S} Кадгод је у Игњатовој кући било каква већа посла, било да му д 
 се поје, док се винце пије... „— догод је и једног ваљда српскога ђака.{S} Талијани имају свој 
еста пријатеља, па неста и њега.{S} Куд је, где ли је, Бог би га знао!{S} Говорило се, да се не 
е нашао, да је вредно, да му се јави, е је Марко донео пива.{S} А писар опет нашао је за вредно 
а нема.{S} Штогод видиш да је њено, све је то слободно и, што она каже, „божије па наше“.</p> < 
ме човечје....{S} Ал јест! „Мислиш, све је зло само међу људима, међу ближњима!“ рекао би и опе 
јој се поклони!{S} Ал биће и то.{S} Све је удешено,... по њену рачуну, све.</p> <p>Та превешће  
у мишљења у књижевности, у науци, – све је на свој начин хитало, да се одужи спомену песника ср 
, бојаги, па јој одговара:</p> <p>– Све је ту.</p> <p>– Боже, помози! – прекрсти се и помоли се 
им је ушла у његову кућу.{S} Две хиљаде је уложио у Румској или Митровачкој штедионици на детињ 
 Дотле га је пањкала и запиткивала, где је ноћас био, кад се украо из друштва, док неје признао 
дао му је храм у грудима народнима, где је нашла места за вечита времена слава прошлости, и иде 
не ће да зна више од свог мајстора, где је изучио занат, економ више од свога оца.{S} Тако ни у 
унила.{S} Навалио се леђима на зид, где је већ отрљо креч и углачао га од тешког наваљивања; пр 
лан неке путничке глумачке дружине, где је играо улоге трагичних јунака, нежних љубавника и био 
 <pb n="78" /> <p>– Не довијате се, где је? – опет она.</p> <p>– Не могу да мислим.</p> <p>– Ни 
зненади.</p> <p>Спусти се на место, где је седео био, а ништа не вели.</p> <p>- Е, сад иди ника 
{S} Али баш стога чак и Новом Саду, где је толико времена већ средиште свему кретању српскога н 
итичкој судбини овостраних Срба?{S} Где је ускрсао и где је сахрањен последњи сан овостраних Ср 
востраних Срба?{S} Где је ускрсао и где је сахрањен последњи сан овостраних Срба, – војводина с 
дира! – нашали се и Јелена. </p> <p>Где је Бранко? – пита Јован, па тек сад пребаци ногу, да ус 
 можемо тамо баш и учити.{S} Пријатније је ходати на чистом ваздуху.{S} Али женске гони нека ра 
рупом, учлови се, као бојаги, код своје је, па је није ни бриге.{S} А чим кола ближе, а она даљ 
је пошље кући...{S} Гле, молим те, које је то доба, па је још нема.{S} Свако се то одмори, бар  
оугарског орла, Карловци су место, које је бивало позорницом највише догађаја, што засецају у ж 
а пију воде на извору...</p> <p>Прилике је тому зими често.{S} Седе у вече обично код топле пећ 
 ноћи...{S} И тако даље...</p> <p>Дотле је Трива извукао, као добар кочијаш, коњима уши, па их  
сретника мужа као права патница. „Да ме је цео Срем клео, не бих наишла“, говорише она једном,  
уће.</p> <pb n="45" /> <p>Та, колико ме је – вели, – речи само стало, док сам га наговорила, да 
то сам је ја већ прочитала.{S} Скупо ме је стала.{S} Али све нек је Богом просто, ако ти примиш 
стано капати над књигом.</p> <p>– То ме је једно баш и припитомило, те сам се и тамо осећао, ко 
у довољно бити благодаран ујаку, што ме је дозвао, да проведем овде школски одмор, тим више, шт 
 виче Јована:{S} Хајде, браца.{S} Време је!</p> <p>Јован се протегли на канабету.{S} Остави нек 
во?{S} У госте ћемо код Тинке.{S} Време је.{S} Није лепо, што ме толико већ, како смо заједно,  
Славнић умре као капетан у миру. „Да не је у њему срце куцало толико за свој род, можда би приш 
о кући, као да нешто тражи.{S} До подне је још како тако и прошло; него после подне се отегло к 
кад сте тако радо у њој?</p> <p>За мене је, синко, добра и овако.{S} Ја сам је из темеља зидао. 
 је знао и расположен био. – Три године је скоро, како несам био у нашим крајевима, непрестано  
рићка догорелу полушку своје цигаре, те је утрну.{S} Метну шешир на главу, па закопчава и око с 
еши се, па рашири своје голе ручице, те је загрли.</p> <p>– Зар ти још не спаваш, сејо?</p> <p> 
уга, па је љуто зауздао и подланчио, те је шиба троструком камџијом и заиграва пред искупљеним  
лену, своју кћер, – још је невина, дете је; а он препреден као враг. (Понда окрену други ветар) 
.</p> <p>Тинци сину.</p> <p>– Него дете је, знаш, дете.{S} Неуко је, нејачко је, да га даш тек  
што неје била потпуно знала.{S} Само ће је донде још Јован и Даринка поучити, где треба да раши 
 оној, што је постала с Богом и нестаће је с њим, што, дакле, нити има почетка, нити ће имати с 
 шта ради.{S} Данас је налога, ... јуче је била замућена вода... не знам, шта ће опет сутра бит 
у кћер за њега.{S} За цело мисли, да би је тако усрећила.{S} А оно девојче, збиља, и треба да с 
о да је себи по смрт отишла.{S} Враг би је знао, шта ради.{S} Данас је налога, ... јуче је била 
 Брајковцима, кад ви одлазите.{S} Не би је било, уверен сам, ни да ја останем.</p> <p>– Најпосл 
 „треба народ увући унутра!“ Повукао би је тим пре, што се уверио, да се и сама гошћа одушевила 
о и повући реч на траг.{S} А повукао би је за цело, као што се већи у себи повукао, кад се саст 
ок неје дао начинити нову, а натуцао би је на главу преко ушију, кад је ветар или зима, па мора 
 за велике идеје.{S} Од надничара, који је можда закинуо од својих уста, па до првога богаташа, 
а, он се ње ради свађао с писарем, који је у сред друштва и пред њим био толико дрзак, да каже, 
о сада Стајић све предусретао, он, који је иначе о сваком увек најпре само добро мислио, пређе  
д ко иде.{S} Е, па то боли!{S} Он, који је научио да с позорнице, занесен небесним задахом, пре 
а прохтело, да доведе Бечки одбор, који је пратио Бранка од Беча, као и целу светковину у забун 
 одговори Јаковљевић као у шали. – Таки је, брате, данас дух времена.</p> <p>Стајић уздахну и н 
го што је овамо дошао.</p> <p>– Па таки је он, кад што науми.{S} Код њега важи само „или–или“ в 
 тај дан какве дужности, то јест, да ли је та донела дете те и те младе или жене на крштење.</p 
еља, па неста и њега.{S} Куд је, где ли је, Бог би га знао!{S} Говорило се, да се негде удавио. 
воту и поретку у друштву! </p> <p>То ли је, дакле, узрок, да се ујак тако смиловао сада на свог 
ајковцу.{S} Стало га је доста муке, али је успео.{S} Раја Јовановић, општински писар, дочекао г 
њих две неје задро у озбиљан живот; али је искрен и прост.{S} Обадве још у оном добу девојачком 
а да се сагне, па да дохвати књигу; али је Бранко преухитри. </p> <p>– Јесте ли чули, шта сам в 
упамтила, то је – у божјој руци!{S} Али је бар тврду веру дала, да ће све и сва порадити и код  
{S} Ја не разумем њено понашање.{S} Али је страшно љута на тебе. </p> <p>– Је си л јој се испов 
ћи, па је устао већ био и пошао.{S} Али је баш дошла у разговор најзанимљивија тема при чаши пи 
рком да потрчи пред Даринку.</p> <p>Али је задржала мати.</p> <p> <foreign xml:lang="de">Schiek 
ретан, блажен.{S} С осмејком тим загрли је и сан...</p> <p>Госпођа Катица у другој соби метнула 
о поља, те да не кажу сељани. „Каква ми је то варошкиња?{S} Знаш, тамо је Јелена...{S} Триво, т 
ни да дођем к себи!</p> <p>– Е, Бога ми је госпођа Рашићка већ дошла к себи.{S} Већ се говори п 
и мајсторица, па и Криста. („Боље да ми је ту, него да се витла којекуда“, мисли госпођа Ната). 
отлен.{S} Само да ти приповедам, шта ми је нарадила.{S} Ономад...</p> <p>И сад удари сека Ката  
...{S} Мени је, да Бог ме, охол, кад ми је све туђе у њему.</p> <p>– Па сте се непрестано опет  
олазим на певање, – вели Јелена; али ми је жестоко заповедила, да избегавам с тобом разговор.</ 
биће и теби право. </p> <p>– Са свим ми је право, са свим...{S} Ви ћете, дакле, ићи у недељу... 
у. </p> <p>– За што, молим...{S} Жао ми је... замуца Бранко, застао, па гледи у њу.</p> <p>– Не 
олим, и што сам био ту.</p> <p>– Жао ми је, да ниси остао дуже, па да прошврљамо мало у наоколо 
е у Карловце на дочек.</p> <p>– Мило ми је! – одговори Даринка на приказ Јованов, па пружи руку 
ћ нема из винограда! ...{S} Владимир ми је био ту пре, него што ћете ви доћи, мало јео, па опет 
 сам се тепао по охолом Бечу...{S} Мени је, да Бог ме, охол, кад ми је све туђе у њему.</p> <p> 
ао Беча?</p> <p>– Боже сачувај.{S} Мени је овде врло пријатно.{S} Баш се, на против, са свим до 
вас, мало јаче...· слободније, – храбри је Кнежевић.</p> <pb n="67" /> <p>Она погледа у њега.{S 
{S} Јер видим, и ти је волиш, као да си је ти родио.</p> <p>– Јелена... наша Јелица је моја бри 
е, ти си јој, рећи, као и отац, како си је примио од мене место њена оца.{S} Ја не могу рећи: „ 
</p> <p>Даринка духну у свећу.{S} Угаси је и леже.{S} Неко време држаху је Зорчине руке око вра 
 у Карловце на свечаност.{S} Је л да ти је право?{S} У госте ћемо код Тинке.{S} Време је.{S} Ни 
мојој матери.{S} Видиш, Бранко, моја ти је мати чудна жена.{S} Права Српкиња мати!{S} Никада та 
 из ненада?</p> <p>– За што?{S} Така ти је данас омладина.</p> <p>–- Куд насрне, или с главом и 
 да чују,...{S} Боже!..</p> <p>– Ала ти је то наопако време изашло, јух, јух, јух! – уздахну оп 
ти бујицом!{S} Е, па видиш, омладина ти је као поток: а ово, што су сад наумили, као бујица.{S} 
а ти нико за тим заплакати не ђе, па ти је слађе...{S} Не ћу да будем адвокат или чиновник...{S 
 с госпођом Рашићком.</p> <p>– Мудра ти је то зверка.{S} Ко је не зна, скупо бије платио, – вел 
, па „какав си ти то ујак“, па какав ти је то, сестрић“...{S} Дошао гладан, да се исхрани... „П 
го икад.{S} Ти ни данас не знаш, где ти је муж; а Бог зна, кад и какав ти може од куд искрснути 
 с Јованом.</p> <p>– И не питаш, где ти је ујна, – приметиће Јован Бранку, кад се једном у гунг 
ј прах на крилима у лептира, а образ ти је крило лептирово.{S} Отареш ли прах, упрљао си образ  
у рећи: „моје“ дете!{S} Јер видим, и ти је волиш, као да си је ти родио.</p> <p>– Јелена... наш 
И сада, дакако, није имала куд, него ти је вратила „физиту“; ал... </p> <milestone unit="subSec 
та кошта, па по томе и цени.{S} Тако ти је данас време, кћерко.</p> <p>— Ја ћу да сачувам, мама 
и кћер да уда у село.{S} Вели: „Село ти је тек село.“ Ето, она се родила и одрасла на селу, па  
 од пре, – рећи ће сека Ката. – Било ти је Брајковачко друштво, и сама добро знаш, као једна ку 
p>– Рашићка добила кошар,... ето, то ти је! – затрча се бележник, као да реши ствар што пре. </ 
ас.</p> <p>– Ао, лопове један!{S} То ти је последњи злочин!</p> <p>– Ето браце из винограда!{S} 
 не знаш, каква је вера.</p> <p>– То ти је једно и исто.{S} Кажи младости јуност или омладина,  
– тако ти лежи на срцу!</p> <p>– Ето ти је, на! – обрецну се, бојаги, попа.</p> <p>– Хвала ти,  
.</p> <p>– Него шта знам?{S} Код нас ти је на селу тешко наћи слушкињу, па не знам, које новце  
а те мати једва чека.{S} Да Богме, мати је мати...</p> <p>Бранко већ пошао, а неје се још решио 
и, да си ти уз њега.{S} Бадава!{S} Мати је мати.{S} Дете не треба никад да је напуштено и остав 
асипати ручицу пољупцима.</p> <p>– Мати је допустила, да долазим на певање, – вели Јелена; али  
> Најпосле оде бележниковица, а отпрати је Јован ++ писар.</p> <p> Таман они пошли, а учитељ на 
на врата. </p> <p>Намештај у тој собици је једна по широка клупа уза зид, застрта неким платном 
 да су целом селу дошли!</p> <p>Догађај је то за Брајковац...{S} Има Брајковац, до душе, своју  
 примени оно:{S} Кога мрзи да ради, тај је вечито незадовољан са својим позивом, и зна увек мил 
ила се на добру девојку...{S} Трива јој је брат.{S} Он кирија, а она ево је код ње већ четири г 
о име на своја уста.{S} А осети, да јој је ипак криво, што неје и он дошао, што неје нашао за в 
Прошао!{S} А да је био искрен, и да јој је хтео све признати, морао би приповедати, како је нас 
че.{S} Па кад неје уз њу, све би да јој је што ближе, све има нешто да разговара с њом.{S} А ка 
то Даринка оде с Јеленом.{S} Као да јој је сад крива нешто и она, па се боји, поквариће јој се  
и, да види своју сестру, баш као да јој је, не дај Боже, према глави.</p> <p>Сад се, Бог ме, „н 
Ал по мени могу и изостати, – рекла јој је са свим озбиљно госпођа Рашићка, па је одмах отишла  
3" /> и њену кћер.{S} Као вели, она јој је сина дочекала и гостила неко време у Брајковцу, на п 
а има послугу и од Триве.{S} Криста јој је послушна, па радилица, па верна, па...{S} Ал само... 
на, да је ова преплашено упита, шта јој је.</p> <p>– Глете!{S} Глете! – засмејало би се девојче 
сад удари сека Ката да описује, шта јој је „та девојчура“ кад рекла, како пере судове, шта је к 
ла, што је позајмљивала детету, кад јој је што требало за ручни рад, што га је Јелена радила у  
не њој и њеној кћери?{S} Две хиљаде јој је писао, чим је ушла у његову кућу.{S} Две хиљаде је у 
вно загледа у своју кћер.{S} Шта ли јој је помислила у тај пар:{S} Тек не мога, а да је не пољу 
спођа– Натина.{S} Па, Бог зна, како јој је, мило што је у Даринци стекла тако ваљану, тако искр 
рену другарицу,... о, Бог зна, како јој је мило!</p> <p>Наравно, да и госпођа Ната, а особито г 
да не ухвати прилику, па каже, како јој је мило, о, Бог зна, како, што је њена Јелена тако срет 
мо,... ох, тамо, да њему каже, како јој је сад одлануло, како ће „све још бити као што треба“.{ 
ти после тога!{S} Да зна само, како јој је синоћно певање његово прионило за душу!</p> <p>Па зб 
ј кћери, о госпођици Даринци толико јој је приповедао, да матери неје требало више, па да јој у 
>Јелена не уме да одговори.{S} Грло јој је стегло.</p> <pb n="56" /> <p>Нема снаге да проговори 
треба!{S} Тај господин Бранко добро јој је напаприо у нос, може га сад песницама трти,</p> <p>Ј 
пој кући с оне стране потока.{S} То јој је најмилије за све време, како устане, па док не легне 
кин син, ако се сећаш!</p> <p>– Што јој је муж она лола и бекрија? – спомиње Ната.</p> <p>– Да, 
пођа.{S} Јоца то· допустити, по што јој је на рамених глава. </p> <p>– Предомислиће се.</p> <pb 
, вели он, лађа богиње Талије, на којој је он у својој дружини бродио, насела на стену народног 
ово и не разуме, шта ови говоре.{S} Њој је и то друштво и таки разговор нешто ново.</p> <p>Јеле 
и на велико уживање бележниково, (а чак је и благајник дигао мало обрве и удостојио декламатора 
оји и практично са лепим.{S} Млад човек је, до душе, и жељан друштва на селу.{S} А време му је, 
S} Мати каже, биће да је у колу, па нек је тамо потражи.{S} А Зорка упртила неки гостински пртљ 
а.{S} Скупо ме је стала.{S} Али све нек је Богом просто, ако ти примиш наук, што сам га отуд ја 
ива скаче изнад нуле, то јест, бележник је „ухватио шпиц“.</p> <p>Писар као да се нешто очемери 
...{S} И опису ту.{S} Господин бележник је нашао, да је вредно, да му се јави, е је Марко донео 
ославиће се име Игњата Јаковљевића, док је његове деце. „Кућа је“ вели, „жив човек, не цигља ни 
а даље и игра увређену љубав, кује, док је врело.</p> <p>Ја радим и ринтам у овој кући...{S} Па 
да се што бојиш, – узе поп да кује, док је врело. – Узећеш добар стан, па ћеш држати ђаке са ст 
Он вам ни гуску нашу појести не ће, док је не почивути.{S} А наше жене,... и људи, и сви, чак и 
} Не ће се кућа Гојковића ископати, док је унучади чика-Пере Гојковића, а прославиће се име Игњ 
бирати чак у Загреб...{S} А игуман, док је Игњат узимао манастирске воћњаке под закуп, живео је 
ке ни крупној ни ситној господи.{S} Док је био покојни Игњат Јаковљевић жив, знала су и господа 
 и њен отац, па како Бог да.{S} Тек док је ње живе, не пушта узда из руку.{S} Јован нек иде сво 
.</p> <p>– Не ни по што.{S} Не, бар док је ту Бранко.{S} Учитељ се замисли.</p> <p>– Шта мислиш 
рк рећи:{S} Ја тако хоћу! – да, још док је чича био у снази, и држао узде, и знало се, бојаги,  
изине отрцанога либерализма.{S} Још док је био међу њима онај душе чисте као крин који им је св 
о је то необично брзо дошло.</p> <p>Док је учитељ дошао, бележник, благајник, писар и други пев 
{S} Видићеш само, биће ту...!{S} Учитељ је сад мали за њену ћер.{S} Побринула се та добро и за  
ати, ако не уме Даринка...{S} Ваљда вам је жао Беча?</p> <p>– Боже сачувај.{S} Мени је овде врл 
: </p> <p>– Но, да Богме,... до сад вам је био ту друг,... хајде-де, прашта вам се...{S} Сирома 
 сахата. </p> <p>– Шта мислите, где нам је господин учитељ? – пита лагано бележниковица Јована. 
тку“: „сестру по Еви!“</p> <p>– Ако нам је Ева прабаба, нисмо све једнаке, – не да се бележнико 
> <p>– Слатки уја, добри поп Стева, сам је био проводаџија.</p> <p>Опет смех.</p> <p>– Пак?</p> 
ако и неје могао никога разуверити, сам је себе тешио... </p> <milestone unit="subSection" /> < 
ене је, синко, добра и овако.{S} Ја сам је из темеља зидао.{S} Ко после мене дође, може лако до 
Давно је – каже, – нисам видела, па сам је се зажелила.</p> <p>Она, да Бог ме, не може никуд.{S 
т школа.{S} По дебела је књига, што сам је ја већ прочитала.{S} Скупо ме је стала.{S} Али све н 
не могу никако да схвате.{S} Било да им је криво, било да им се допада, тек не могу срцу да одо 
у њима онај душе чисте као крин који им је свима смео у брк рећи:{S} Ја тако хоћу! – да, још до 
sich nicht</foreign>, Јелена!{S} Ако им је стало, нека изволе они најпре к нама доћи.{S} Знамо  
тога с братом мрази?!{S} Ко зна, каквим је блатом каљала име његово и његове матере, да замаже  
злено слуша и попу и Бранка.{S} Са свим је излишан био притисак госпођа-Саветине папуче на поп  
разлога да наброји против правца, којим је пошао.{S} Изађе учитељ, па их све позва, да оду у ње 
о извеле мисли Јеленине с правца, којим је у тој распри пратила главни смисао његов.</p> <p>Тек 
имао, заситио се црвеним појасом, којим је, као ревностан пастир душепопечитељ Богом повереног  
 кћери?{S} Две хиљаде јој је писао, чим је ушла у његову кућу.{S} Две хиљаде је уложио у Румско 
{S} У тој дивној Фрушкој Гори, за којом је толико чезнуо, као за својом колевком, осетио се туђ 
пак на прозору, на оном прозору, на ком је он толико блажених тренутака с њом проснивао, пиљио, 
мане..."</p> <pb n="69" /> <p>На добром је месту, – одговори опет на то Бранко. – У селу су нам 
м, и тако даље.{S} Ко седи с миром, том је добро.{S} Богу божје, цару царево, па мир!</p> <p>–  
 прстима изишла из собе...</p> <p>У том је и Бранко легао.{S} Почео био да чита.{S} Нашао негде 
ек и не зна, шта је шала.{S} Поп Стеван је осетио поглед Бранков, па, ако му је образ иначе и м 
е кажеш, где су ти деца?</p> <p>– Јован је отишао у виноград.{S} Има у поп-Стеве неки гост, Јов 
од вас, – вели му она. –</p> <p>– Јован је тако.</p> <p>– Па да где би на друго место, – одгово 
че потпуно право.{S} Ал...</p> <p>Јован је сад још већма дошао до тога уверења, да треба да ост 
} Поп Стева мора помоћи. </p> <p>Опасан је, чини јој се, такмац сада ту...</p> <p>Нема те жеље, 
га, да Богме, што је понижен; а понижен је, страшно понижен.{S} Човек рођен за виши позив нема  
пава мирно и тихо као анђелак.{S} Румен је прелила по обрашчићима.{S} Нигде на лицу трага сумор 
<p>На врху Стражиловачкога виса завршен је спровод. </p> <p>Отпоја се и последња песма, а многи 
ац, те хајд даље као гусеница.{S} Србин је одмах створен као лептир, никад гусеница.{S} Несрећа 
она каде и чекати.{S} Али као велим, он је твој, па биће и теби право. </p> <p>– Са свим ми је  
ши, ако не још и потребнији.{S} Ето, он је кратко време ту, па видим, да га и сељани јако уважа 
ом пусти у разговор, – опет ће она – он је тако добар!{S} Је ли да је Бранко добар?</p> <p>– Вр 
огод лепо, као што ти умеш.</p> <p>– Он је од неко доба врло заћутао.</p> <p>– Ко?</p> <p>– Бра 
 не, не! – опре се чича, начеоник, а он је та намишљена старина; па сам устаде и диже чашу:</p> 
н за „виши позив“.{S} Тај виши позив он је већ и вршио као члан неке путничке глумачке дружине, 
о буњишту око кокошака, мисли, ко је он је.{S} А жустра младица поред њега тако се препанула, д 
 и не пада на ум који Стајић.{S} А и он је био с Јованом ономад код мене.{S} Фини младић!</p> < 
аест пута нудише владичанску митру и он је петнаест пута одби, да може мирно у својем скровитом 
еочинца и насмеши се на њега.</p> <p>Он је загрли око врата, издиже чашу спрам свеће.{S} Мислиш 
и одлазак Стајићев из Брајковца изазвао је у познатим круговима Брајковачкога друштва, нити рећ 
екао је доста.{S} Али да је умео, могао је и више.{S} Човек се мора збиља дивити нашима старима 
ој стари био је поштен човек.{S} Стекао је доста.{S} Али да је умео, могао је и више.{S} Човек  
увек самога себе, Праотац наш Адам имао је у рају свега, па опет му било дуго време, чамио је,  
 учитељ навио на својој виолини, познао је ипак, да је одјекнуо с оне жице, коју је навио синоћ 
не.{S} Чини ми се, пише нешто.{S} Остао је у својој соби, – одговори Јелена. </p> <p>Не води ти 
рком Јеленом. </p> <p>Од тог доба остао је поп Стева и опет катихета и месни школски управитељ, 
на једној ни на другој.</p> <p>– Изашао је проглас Карловачког и Бечког одбора:{S} У другује не 
Марко донео пива.{S} А писар опет нашао је за вредно, да сам своје ножно тај глас однесе до нај 
у остале живе и здраве.</p> <p>– Отишао је, – рекла би Јелена.</p> <p>– За што је отишао – рекл 
дра. </p> <p>Неки дан после тога отишао је сам попа у Карловце и нашао стан за Тинку згодан, ка 
о да она не сме, ни да спомене: „Отишао је!“ А ова, бог ме, ни онда, када би Јелена то и спомен 
да искочи; толико се пута захука, дошао је већ под грло, а то се отео тек само дубок уздисај.{S 
ј конкурент, онај Јуда код цркве, дошао је пре три четири године.{S} Наша славна црквена општин 
анко и Јован.{S} Чим су вечерали, дошао је Јован по Бранка, па су отишли к учитељу.{S} Неко су  
 још решио, дал да иде Јовану.{S} Дошао је и спрам куће његове, па не зна, шта ће.{S} Не би бил 
сунце, па глава да му пукне.{S} А дошао је до искуства, да је хладан сир с црним луком за њега  
остила неко време у Брајковцу, на право је и поштено, да јој то врати бар за један или ма и за  
ва јој је брат.{S} Он кирија, а она ево је код ње већ четири године.{S} Па има послугу и од Три 
 много више кућевна васпитања.{S} Какво је то васпитање, кад мати сама, тако рећи, довлачи кћер 
 сме рећи: „Ово је моја слобоштина; ово је моја срећа!{S} Овако хоћу да је цео свет.{S} Па у то 
едан кутак свој, за који сме рећи: „Ово је моја слобоштина; ово је моја срећа!{S} Овако хоћу да 
е спада у особине српскога народа, него је то особина јужњака, и то пар екселанс Талијана.{S} С 
својом учи, да у свету има љубави, него је треба заслужити, који сваким чином својим доказује,  
а.{S} А Даринка опет нема каде.{S} Него је ипак по неки пут исправи и опомене, где како треба.{ 
ао манастирске воћњаке под закуп, живео је с том кућом као род.{S} Госпођа Ката и данас чува кр 
ева се уједе мало за доњу усну.{S} Хтео је да наведе разговор на нешто друго; али оштро омладин 
куси!{S} Ја сам прошла добру школу: цео је живот школа.{S} По дебела је књига, што сам је ја ве 
доше му на ум њене, материне речи: „Цео је живот школа.{S} И срце му заигра утешено, да још има 
заошинула оне године по Српству.{S} Био је он некада у вароши сталан члан певачкога друштва и а 
сао, то сам сигуран...{S} Мој стари био је поштен човек.{S} Стекао је доста.{S} Али да је умео, 
вега, па опет му било дуго време, чамио је, док није добио своју половину, своју Еву.</p> <pb n 
евића столом.{S} У последње време гонио је Игњата, кажу, да се да бирати чак у Загреб...{S} А и 
оме, а највећа у срдашцу моме“, завапио је негда његов велики имењак.{S} Туга се нека стисла у  
.{S} Кад стресао с ње прашину и отворио је, а то „<title>Живот и прикљученија Димитрија Обрадов 
> <p>Е, па спомену тога ђенија посветио је цели српски народ дан 10. јулија 1883., приредивши м 
предак у својему господарству припустио је тек у толико, што је наручио неке савршеније ножеве  
лободу и књижевни препорођај овековечио је Бранко Радичевић, опет Карловачки ђак, у својим песм 
то у дућан, јер чека муштерија– поручио је, да ће „сад одмах“ доћи, па је устао већ био и пошао 
 <p> Млади грк, Јеша Дабижић, отпоручио је матери још пре једнога сахата и јаче, када га је по  
друштва и оде на улицу, па да дозна, ко је дошао.{S} Баш му то добро и дошло.{S} Нема ти, вели, 
ман да се дигне и да види иза џбуна, ко је то, а пред њ испаде мала Зорка, Јованова сестрица, и 
ма, послала Ђуку пандура да распита, ко је то дошао.</p> <p>Господин бележник, господар начелни 
риште.</p> <p>Загледала се домаћица, ко је. – Јесте л ради гостима? – повикаше женски гласови с 
а прост народ.{S} Хоће – да му каже, ко је био Бранко Радичевић, шта он вреди за наш народ и шт 
 кадгод у нас.</p> <p>– А, знате ли, ко је на то наговорио вашег ујака?</p> <p>– Не могу да мис 
кољи по буњишту око кокошака, мисли, ко је он је.{S} А жустра младица поред њега тако се препан 
љевићка мора пући од једа.{S} Мисли, ко је као она, што има сина господина!{S} Још сад се оневи 
.</p> <p>– Мудра ти је то зверка.{S} Ко је не зна, скупо бије платио, – вели Катица за госпођу  
уметност у нас Срба право сироче.{S} Ко је највише позван, да шири просвету у народа Ког Синови 
а ни то баш тако далеко одлагати.{S} Ко је рано легао и рано се оженио, није се покајао.{S} Не  
но се клањам учитељству народном.{S} Ко је свестан учитељ, а ја бих рекао, да су народни учитељ 
ако си ту.</p> <p>То је истина.{S} А ко је томе крив?{S} Као да и један и други избегаваше инти 
оња“, он забоде копље у ледине, па, ако је нешто свршио, све на страну, а корист преда се, ако  
ницом покри колена, да баш не види, ако је непозван ко, попу у чакширама.{S} Очи упро на врата. 
ц према ономе, чијега се суда боји, ако је и уверен)да му „кругове његове“ не може побркати.</p 
дошла, да врати „физиту“ Славнићки, ако је опет ваздан разлога имала, да наведе против тога, ка 
 наваљивање, да доведе Бранка кући, ако је то сматрао и као неки начин, да би свој стари грех п 
ко, – рече Даринка, као да јој жао, ако је збиља тако, па га чисто теши. – Ја сам уверена, да с 
 проговори једва жедни благајник. – Ако је дошао, за цело је донео и коју боцу из Варадина.</p> 
} Вели:{S} И пилићи су готови.{S}Па ако је по вољи, господо, да донесем сада радованца.</p> <p> 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Ако је госпођа Рашићка и мислила, па, можда, и уверена била 
 уљишта; можда, али – тешко!</p> <p>Ако је кадгод каквих виших жељан имао, заситио се црвеним п 
 планинац, шта је то служба.{S} А свако је одевено, враг их и с девојкама, по најновијем журнал 
/p> <p>А Бечлија Јован га уверава, како је то хец. „<foreign xml:lang="de">Freund</foreign>, ах 
ији према њој, ако и не примећава, како је то необично брзо дошло.</p> <p>Док је учитељ дошао,  
ећам се добро покојнога оца свога, како је тај умео ринтати и радити.{S} Кадгод бејах код куће, 
ној жељи. </p> <p>Од онога вечера, како је оно учитељ отишао онако нагло и срдит с њена прозора 
ће да се све то танко зна и прича, како је, на прилику, госпођа Рашићка обрлатила поп-Стеву, <p 
а до сад не запита ни самога себе, како је том дечку?{S} Па за чију љубави сада“.{S} Кукавни чо 
ша.{S} Чисто не да гледати у себе, како је сјајан.{S} Округао као похођанска погача, нарастао к 
а мало се неје сломио преко тезге, како је појурио, да види, какве су то даме, што им се шлајер 
ред њим био толико дрзак, да каже, како је „вечита штета за уметност, што госпођица Јелена нема 
ве признати, морао би приповедати, како је наслоњен на ону багрему пред њеним прозором пиљио ка 
 и Даринка узрујана, ипак примети, како је Јелена бледа па уздрхтала.</p> <p>– Шта је теби – пи 
очима. </p> <p>Бранко и сам осети, како је оштро то рекао, па не ће ни да му погледи у очи.{S}  
на питања моја тек овлаш поверити, како је испала на прилику берба, како пазар, колико је шљива 
снагу своје речитости, доказујући, како је она способна, да усрећи човека, да буде вредна домаћ 
да Бог ме, не може никуд.{S} Знам, како је.{S} Не да се кућа оставити ма на ким.{S}Ту је живина 
се ломио, шта је Бранко одговорио, како је у очи исмејао и ујака и Рашићку, и. т. д. </p> <p>–Ј 
 гледи већ по толики и толики пут, како је воћка понела.{S} На њено питање, лагано окрену главу 
је могла, а да не ошине и Даринку, како је ћуталица, али подла и подмукла. „Испод мире сто ђаво 
 сузе, раптајући на своју судбину, како је он несрећан, како га нико не воли на свету, како га  
о, да и себице увери госпођу Нату, како је поуздана.</p> <p>А та слатка госпођа Натина јесте ма 
о у село, брујало је по Брајковцу, како је госпођа Јеца довела била поп-Стевина сестрића у кућу 
 те и они удесили збор.</p> <p>Ох, како је дивно, слушајући их бар по издаље, пристао тај збор  
оши код ње у стану и ишла у „лер“; како је не знам какав рачун направила, што је позајмљивала д 
чију, весела безбрижна изгледа.{S} Како је Бранко неје приметио ни осетио, све док се није јави 
трос нешто одговори, те не оде.{S} Како је чуо још синоћ од Јелене, како су тамо гошће дошле, к 
{S} Сад се нешто продобрила.{S} Па како је дошао Тинкин син, и још пре него што ће доћи, не мож 
о је баба Давина Јаковљевићима, од како је...</p> <p>Па и госпоштина се Брајковачка узбунила.</ 
што је само једаред био код ње, од како је дошао од горе.{S} Он се опет извињава, да још неје д 
да ја завирим у њену економију, од како је пало слеме на њено теме.{S} Једва ће ми на питања мо 
сплести; а неје ни у Брајковцу, од како је дошао ту за свећеника.</p> <p>Бранку дуго време поре 
а?!{S} Учим ја то и говорим.{S} Од како је Брајковца и *Брајковчана, нису имали таке школе, као 
 кућу, да му наметне своју кћер, и како је сам поп Стева проводаџисао свом сестрићу.</p> <p>За  
што су те варошкиње дошле! </p> <p>Како је блажено трла руке, кад јој пало на памет, да доведе  
 право Дарвин; а ону другу теорију лако је доказати по Брајковачком благајнику.</p> <p>Начелник 
Бранка.{S} А и покојни тата, каже, тако је све нешто спомињао и Бошњака и Србијанца и Херцеговц 
а и ма ког иначе „господина“.{S} Далеко је, дакако, од мене и помисао, да бих ја делио, ваљда,  
добро понео.</p> <p>– А знаш ли, колико је година том ораху?</p> <p>– Колико година?{S} Чекај,  
провода.{S} А спровод се пружио, колико је од вароши до самога Стражилова, као да нико не хаје  
бедни њен Милан!{S} Да зна само, колико је грких пилула прогутао већ и данас од бележниковичина 
хвалити, – рече Бранко галантно, колико је знао и расположен био. – Три године је скоро, како н 
ла на прилику берба, како пазар, колико је шљива за ракију натресла, и тако штогод.{S} Ја јој с 
овином у пчеларству и воћарству, колико је он могао о њима дознати, кад би отишао куд у варош,  
варнија и вреднија газдарица.{S} Колико је попа Стева био задовољан и сретан, како му сестра пр 
ровом и на туђем огњишту.{S} Али колико је и то лакше, него трпети пијаницу и убојицу мужа, кој 
а је сад са свим прошла. </p> <p>Колико је и Даринка узрујана, ипак примети, како је Јелена бле 
етан, како му сестра привређује, толико је уздисао и био несретан за својом покојном...</p> <p> 
розорима и увуче се унутра.</p> <p>Нико је неје приметио, не само што се и сама за времена скри 
руку, па пођоше у кућу.</p> <p>– Бранко је фини младић! – приметиће госпођа Рашићка. – Па..</p> 
е о нас не очеше.{S} И тај наш **Бранко је грдио калуђере.{S} За то је он наш идеал.</p> <p>– Ј 
ру.</p> <p>Него Бранко Радичевић дубоко је заталасао најврелије осећаје срца и душе српског нар 
а живином по широком дворишту.{S} Марко је јунак, који зна и рећи и утећи, као и на страшну мес 
<p>– Него дете је, знаш, дете.{S} Неуко је, нејачко је, да га даш тек тако од себе, да га одбиј 
те је, знаш, дете.{S} Неуко је, нејачко је, да га даш тек тако од себе, да га одбијемо као лику 
тек док се Јован вратио у село, брујало је по Брајковцу, како је госпођа Јеца довела била поп-С 
овачкога поп-Стевана Радојчића загрмело је, као да је пао у њу гром с ведра неба.</p> <p>Кад се 
едни благајник. – Ако је дошао, за цело је донео и коју боцу из Варадина.</p> <p>Ја сам му река 
лога!{S} Неблагодаран занат!{S} Ама зло је почети, још горе не започети.{S} Госпођа Рашићка хоћ 
за оног; то било автономије, то не било је; па казао: да, па казао: не.{S} Само чино, само по ч 
 свему – и невешта пред светом.{S} Само је поп Стева имао да прогута неколико грких залогаја, н 
ише се својски.</p> <p>Њихов жагор само је, да Бог ме, увећао и онако велики жагор, што се разл 
Каква ми је то варошкиња?{S} Знаш, тамо је Јелена...{S} Триво, терај!</p> <p>– Ђи! </p> <p>Коњи 
е потока у лепој тамо кући.</p> <p>Тамо је вечерас Бранко и Јован.{S} Чим су вечерали, дошао је 
насмехну.</p> <p>А Јелени одлану.{S} Но је поли румен до иза ушију, кад примети, како се сви ок 
 – каже, – да видим моју Кату.{S} Давно је – каже, – нисам видела, па сам је се зажелила.</p> < 
мица, па мати гине за њом.</p> <p>Давно је било, кад „се одбила“ из куће својега оца, покојнога 
се оштро осече на ујака:</p> <p>– Гадно је од вас, што то и++ спомињете!</p> <p>Поп-Стеви се см 
анка Радичевића! – дода Јован. – Решено је, да се пренесе на Стражиловачки вис.{S} Па смо закљу 
 од мах стаде опет на прозор. „Ој, пуно је и препуно среће!“ подвикну учитељ из свег срца, е, з 
о је гадно, то је... </p> <p>За јамачно је и опет Рашићкина папуча потапкала по поп-Стевину жуљ 
о, да је увела у кујну, па нек учи Лепо је дати дете и у лер и на васпитање; али треба, Бог ме, 
 Јеси ли навукла рукавице: ...{S} Добро је.{S} Чувај се, да ти их не препали ветар и сунце прек 
ницима учених друштава. </p> <p>– Добро је.{S} То је прво уз мост, што води с лађе на обалу.{S} 
у оним својим понашањем.</p> <p>– Добро је, – рече и потајно се насмехну.</p> <p>А Јелени одлан 
ајбезазленији осећај народни исмева, то је гадно, то је... </p> <p>За јамачно је и опет Рашићки 
га ради омаловажавати ђенија његова, то је смешно. </p> <p>– То је смешно! (Осети попа, да се т 
о.{S} Је ли што схватила и упамтила, то је – у божјој руци!{S} Али је бар тврду веру дала, да ћ 
ти с нама.</p> <p>– Ох, Боже!{S} Та, то је кратко време.{S} Данас је уторник, а ето за час неде 
деља, као што намерава госпођа Ната, то је, као што опет ропта њена кћерка, госпођица</p> <p>Да 
акар и који дан дуже...</p> <p>– Ха, то је добро.{S} Понећемо пар гусака и који пар пилића, кој 
ц?</p> <p>– Никад ништа.</p> <p>– Е, то је лепо од поп-Стеве.</p> <p>– Довео га, да ту проведе  
да су народни учитељи већином такви, то је прави мученик народни.{S} Што свеснији, то већи муче 
тиша! <pb n="73" /> Наш Србин мисли, то је наше, па не мора плаћати.{S} А туђинац то не може ре 
а не пада њему ни на ум, да примети, то је, како од неко доба не може ни о чему да мисли, а да  
 осећај народни исмева, то је гадно, то је... </p> <p>За јамачно је и опет Рашићкина папуча пот 
или оному кадгод учини какву услугу, то је још увек она идеална несебична младићка, ђачка љубав 
</p> <p>– Ето браце из винограда!{S} То је његов глас! – викну прва Зорка.{S} Све поврви на пољ 
ут! ...{S}И опет!...{S} Све пуца!{S} То је радост!{S} Цикот, мислиш сватови су! </p> <p>Зорка т 
 њему ђенијална,... прави песник!{S} То је песник!- примети писар, нагледавши се Бранкове слике 
 онај живље, – упамти, увек тако!{S} То је моје <foreign xml:lang="la">ceterum centeo</foreign> 
 тако мушки брањаше.</p> <p>– Ох!{S} То је дивно! – прошапута милостива његова заштитница, па о 
 ће да припали пред свог свеца...{S} То је грозно, господине мој.{S} То треба да знаду наши уче 
них друштава. </p> <p>– Добро је.{S} То је прво уз мост, што води с лађе на обалу.{S} Одмах до  
у Маркову крчму, бојаги, из шале.{S} То је име добила отуд, што је писар (кад се први пут опио  
иће један као сви, сви као један.{S} То је наше зло од увек и било, што смо пуштали једном све, 
 у Карловцима, тако беше омилело.{S} То је оно, што треба да измири, а у идеји Бранковој, све б 
ици, увек ће нам кола ићи на еро.{S} То је само истина, а не црне наочари, упамти.{S} Нова омла 
о увек кажем: ви терате политику.{S} То је наперено против нас попова и калуђера.{S} Е, не уме  
тарешине, исмевати своју светињу.{S} То је зар слободна штампа!</p> <p>Размахнуо се поп Стеван, 
рпског народног јединства. </p> <p>– То је лепо! - кличе Даринка, а лице јој плану од одушевљењ 
нија његова, то је смешно. </p> <p>– То је смешно! (Осети попа, да се то њега тиче.) А шта онда 
рити штогод том приликом?“ </p> <p>– То је бреме пало на мене, – одговори Бранко.</p> <p>– Аха! 
 шарлатани, денунцијанти...</p> <p>– То је за то, што наши родитељи не спремају децу, кад их ша 
во, а нису Бранкове него...</p> <p>– То је најжалоснија песма, што се силом уплеће у ове дане,  
> <p>Бранко одмахну главом:</p> <p>– То је за мене, за сад бар још, тек само празан разговор!</ 
а почетка, нити ће имати свршетка, а то је мати и материнска љубав:{S} Сад му тек изађе пред оч 
писар (кад се први пут опио у њој, а то је било прво вече, како се скрасио у Брајковцу) декламо 
у нове нам књижевности народне.{S} А то је оно, што је и најозбиљније <pb n="50" /> српске науч 
аш **Бранко је грдио калуђере.{S} За то је он наш идеал.</p> <p>– Јесте ли ви читали његове пес 
ад је то било?</p> <p>– Синоћ.{S} За то је гост брже и погодио, куд се иде из Брајковца него у  
 доведе домаћицу у своју кућу.{S} Па то је прилика, као и мало да се боље позна. </p> <p>Попина 
а је госпођа Јелисавета.</p> <p>– Па то је лепо! – рекла је госпођа Ната. – Нека се младеж пров 
им те...{S} Е, знам, да Бог ме!{S} И то је омладинска, баш са свим омладинска идеја за жедне ђа 
 момку одмах с неба па у ребра: то и то је.{S} Из далека добар косач замахује.{S} Међу нама ниј 
т да Србин устукне испред Немца; али то је само у први мах, јер је Немац већ дошао онакав, кака 
 уоквирио и украсио њим собу.{S} Али то је и једина слика у целој соби.{S} Уза зид је постеља и 
n xml:lang="de">Freund</foreign>, ах то је хец!“ </p> <pb n="83" /> <p>Госпођа Рашићка се устум 
и ми, кћери моја, још млада. </p> <p>То је већ сувише!{S} Шеснаест година, па још млада за бесе 
Бог ме, младеж треба да пева!</p> <p>То је госпођа Рашићка нашла за добро, да извије, када је д 
. – Нека се младеж провесели!</p> <p>То је најпосле и госпођа Јелисавета морала одобрити, (да ј 
>Писар се осећа необично жив.</p> <p>То је било дивно, милостива, вели бележниковици, а дошао,  
ка.</p> <p>Опет иду, па ћуте.</p> <p>То је млади Брајковачки трговчић, Јеша Дабижић.{S} По опаљ 
ив на претплату, а нерасечен.</p> <p>То је поп-Стевина и библиотека, а радионица, и читаоница и 
ни поразговарали, како си ту.</p> <p>То је истина.{S} А ко је томе крив?{S} Као да и један и др 
аљину, да им изађе, па да им очита. „То је опет масло тога Кнежевића!“</p> <p>Поп Стеван се узв 
ени!“ рекла је, наравно, Ната Кати. „То је дечја радост!{S} Да коме ћу, ако њима нећу!?{S} Да ј 
а, да створи себи будућност.{S} Особито је уметност у нас Срба право сироче.{S} Ко је највише п 
о је не знам какав рачун направила, што је позајмљивала детету, кад јој је што требало за ручни 
 по гори, – последња кратка хаљина, што је као швигарица носила, као да се упила у обле јој удо 
то мантије само лака сива кабаница, што је иначе облачи преко мантије, кад путује кудгод колима 
оће на њему да излије сав свој кив, што је Јован, назирући у њему, ваљда, опасног конкурента, с 
о њему, као да се осећа нешто крив, што је и њега и матер му тако одбио као блато с ногу, па би 
 из шале.{S} То је име добила отуд, што је писар (кад се први пут опио у њој, а то је било прво 
или неколико метака у лист хартије, што је задели на суху грану на некој брескви, тек да зар ом 
м омладинска идеја за жедне ђакеле, што је Бранко певао: вино, гајде, тамбуре, младе моме, голе 
мац сада ту...</p> <p>Нема те жеље, што је зажели госпођа Јеца Рашићка, па да јој поп Стева Рад 
е заплачеш!..{S} Боли га, да Богме, што је понижен; а понижен је, страшно понижен.{S} Човек рођ 
ју у историји српскога народа томе, што је тамо столица првосвећеника српске православне цркве  
 у мисли.{S} Беше то чудно осећање, што је обузимаше тог вечера, осећање према нечему неизвесно 
д нешто од њега...{S} Допада ми се, што је при себи.{S} Жилава нарав!{S} Без ичије припомоћи... 
ко не хаје за жарко јулијско сунце, што је прижегло свом снагом. </p> <p>У долини испод Стражил 
му помрча светлост необичне љубави, што је носаше увек у срцу према свакоме, с којим свагда беш 
} Већ се говори по селу, како жали, што је дотле дошло.{S} Та она, бојаги, није друкче ни мисли 
ешла орману, да покаже Нати ствари, што је Даринка све порадила...)</p> <p>Трива таман замахнуо 
упустио у разговор.{S} Она га кори, што је само једаред био код ње, од како је дошао од горе.{S 
p> <p>Неје имала када ни да доврши, што је у радости хтела рећи, већ најпре поскакута с ноге на 
ажи заслуга, па је равна само оној, што је постала с Богом и нестаће је с њим, што, дакле, нити 
још, можда, пред госпођом Рашићком, што је небрат према сестри.{S} Тога страха се, до душе, доц 
 га она заједно с мајкином душицом, што је узбрала крај друма, кад је оно путовала с мамом свој 
Више пута му је баш био и одвратан, што је „таки“, као што о њему суђаше „материјалиста“.{S} Ал 
арицу Јелену и...{S} Онај господин, што је био ономад с Јованом код њих, кад су путовали од озг 
давде кући.{S} Неугодно јој здраво, што је то урадила девојка, која је тако добра другарица бил 
како јој је мило, о, Бог зна, како, што је њена Јелена тако сретна била, па била у стану у тако 
одарству припустио је тек у толико, што је наручио неке савршеније ножеве за навртање воћака и  
 орације, којој неје ништа сметало, што је писар, већ по не знам који пут, декламовао ону о бра 
 њега тиче, а мало разабира за оно, што је било и шта ће <pb n="32" /> бити у свету.{S} Он и ње 
њижевности народне.{S} А то је оно, што је и најозбиљније <pb n="50" /> српске научнике покрену 
најружнијег цвета скупљаш само оно, што је најлепше.{S} Него не буди лептир, што по тами лута,  
својој „бољој половини“ само за то, што је тако несретна, да је његова жена!</p> <p>Па је ли чу 
 жалостиво вели:{S} Не волим нешто, што је отишао Бранко. (За њих у кући Бранко неје био „госпо 
о и под онога, који јој сваку сузу, што је негда над њим нејачким пред Богом исплакала, бисером 
а, и да навуче дубљена очи махраму, што је пребацила преко главе, да скрије своју неприлику.</p 
 поред све примљивости према свему, што је напредно, морати као народ банкротирати, т. ј. на је 
 том листу исписати најлепшу песму, што је човек уме замислити.{S} За што да не буде срећна? </ 
 му никад не хтео оцу причати.{S} А што је кадгод научио <pb n="90" /> из разговора њена са бра 
време!{S} Добро му дошло баш с тога што је у то време овде доле највише у народу врило о Бранку 
ити...{S} Цео свет, за Бога зна, за што је Тинкин муж пропао и заблудио у свет!</p> <p>Исто так 
 је, – рекла би Јелена.</p> <p>– За што је отишао – рекла би Даринка. </p> <p>Али као да она не 
поменула, не би смела запитати: „За што је отишао?“</p> <p>Тек обадвема беше у тај мах Бранко и 
мушку и женску омладину народну; та што је најглавније, уз старину Вука, као ђенијалног скупљач 
 примети госпођа бележниковица, или што је наишла на таки неред, или што је ту Јелена, па да је 
ли што је наишла на таки неред, или што је ту Јелена, па да је пецне.</p> <p>– Ви сте сретне ру 
, иде сама њему, момку, у кућу, или што је и она као у опће што кажу за женскиње, у конзаквенци 
а вредно, да јој и речи рекне, осим што је јуче у певачкој школи пробао и њен глас, али са свим 
а Рашићка.{S} Удовица попадија, као што је била, шта је знала паметније, него што је урадила, т 
ћу да пребацујем штипендистима, као што је то у нас мода, што бојаги „не раде за народ“, а школ 
“ рекао би и опет покојни Ђура, као што је један пут и рекао од прилике тако нешто. </p> <p>Ено 
> <p>Е, па тако седи сека Ката, као што је друге у Брајковцу зову, сама.{S} Седи, па, као што т 
ила у стану у тако доброј кући, као што је госпођа– Натина.{S} Па, Бог зна, како јој је, мило ш 
је тако, што кажу, искрен кући, као што је баба Давина Јаковљевићима, од како је...</p> <p>Па и 
о, да се „тако врсној певачици, као што је Јелена, поздрави ова красна и тиха ноћ песмом.{S} Ја 
екакав Мушицки и некакав Рајић, као што је Јелена мало час била рекла, него људи, којих ће засл 
и пуних шеснаест, <pb n="52" /> као што је била,... па да јој се момак веша на прозор?{S} Каква 
 Сиромах, тај брже оде одавде, него што је овамо дошао.</p> <p>– Па таки је он, кад што науми.{ 
 била, шта је знала паметније, него што је урадила, те свршила школу за учитељицу, па као учите 
лагодаран, да се учини и више, него што је уистини било.{S} Хоће да се све то танко зна и прича 
 својства, да не буде површан, него што је запао у благословене крајеве, па му није никада ни б 
 брату свом, „на гору несрећу, него што је мој Арсеније.“</p> <p>Арсеније њен треба да је по за 
.{S} Па, Бог зна, како јој је, мило што је у Даринци стекла тако ваљану, тако искрену другарицу 
и и књигу, што лежаше уза њ, а само што је завирио у њу, од како се повукао у попин врт.</p> <p 
хну се Јован.</p> <p>– Неколико њих што је вредило нешто, остали тек лак еспап...{S} Нова орган 
 <p>Брајковца нешто! </p> <p>Ето, зашто је долазак сека–Катиних гостију догађај за Брајковац.{S 
S} Отрчала је к Јаковљевићима.{S} Нешто је вукло ма куд, полетела би.{S} По најпре и једино, до 
 шта, мисли, не може ни постићи... „Поп је вели поп Стева, поп: а придиковао, а не; те гласао з 
нове!{S} Играчка туђег ћефа!</p> <p>Зар је тако гадан тај јавни, тај практични (и какога још св 
ад ова извадила сиграчке из торбе, „зар је то морало бити?“ – „Немој ти ту мени!“ рекла је, нар 
етролеума.{S} Но он сам, то јест, писар је уверен, да Србин није за тенористу.{S} Јер тенор не  
, „не да већ никако ни преиначити“, јер је и јавила Кати по њену Јовану, кад ономад беше у варо 
евићу.{S} Млади грк Брајковачки ће, јер је таки дух времена.{S} Бележник вели: „Нека буде и у п 
нало, да је сека Ката добила гошће, јер је готово цело село било на раскршћу, где се играло, ка 
ођом Катом и с госпођицом Даринком, јер је већ једаред био с њима, баш у њиховој кући.{S} Али с 
д Немца; али то је само у први мах, јер је Немац већ дошао онакав, какав Србин постане тек, кад 
хвали, како јој ипак мио Брајковац, јер је до пре млади учитељ, господин Кнежевић, често долази 
оћи, „да бирају војводу“. </p> <p>Матер је спремио, да дочека и његова друга Јована с његовима. 
Бранко нема мира још од јучер.{S} Јучер је још пешачио далеко изван Карловаца оним путом, што в 
и прах, упрљао си образ свој.{S} Лептир је, кажу, нестално створење.{S} Али научи се од њега, д 
ало гласно не кличе: „Мати, твој лептир је нашао свој цвет.“...</p> <p>Из села, а беше све ближ 
је.{S} Отворена ми се свиди.{S} Шта нас је пута насмејала!</p> <p>– Тим више, – суди Катица, –  
е једно, то ћеш тек допустити.{S} У нас је врло велика погрешка то, што ми држимо, да не може б 
 <p>– Махни се, Стефане, тога.{S} Данас је друго време.</p> <p>Поутиша мало Рашићка поп-Стеву,  
и, где опет тише, и тако даље.{S} Данас је неколико пута питала и брацу и сеју, кад ће, за Бога 
же!{S} Та, то је кратко време.{S} Данас је уторник, а ето за час недеља.{S} Што то нисте пре по 
{S} Враг би је знао, шта ради.{S} Данас је налога, ... јуче је била замућена вода... не знам, ш 
 лику низ Дунав, – навија попа. – Данас је чудно време!</p> <p>Стотинама деце из света уче се и 
па изнад чаша даје такат. </p> <p>Данас је доба рада, општега рада! – развикао се Јован с Дабиж 
} Нико не одговори ништа..</p> <p>Данас је ту и Даринка, па се свако труди, да се што боље пред 
води из Брајковца у Карловце.{S} Јутрос је поранио.{S} И кад је видео жагор и необичан живот по 
ј брајко, баћушка Рус...{S} Баћушка Рус је сваки рођен басиста.{S} Зарастао у лицу, здепаст, вр 
 декламатора својим погледом), резултат је био, да су Јован и Јеша на једаред укрстили своје де 
/p> <p>После по сахата, ваљда, резултат је био те на широко и на дугачко развезене орације, кој 
рићу.</p> <p>За одрешене језике предмет је то, наравно, благодаран, да се учини и више, него шт 
иђи и ти, мој брате, по каткад.{S} Опет је, знаш, друкче, кад се мушка глава даде видити.{S} Па 
 не дирај у своју сестру по Еви, – опет је, бојаги, утишава супруг, избацив и опет једну „досет 
 пева му: „Нит је Шваба за гајдаша, нит је Србин за бирташа!“</p> <p>А и Марко загрлио њега, па 
оцка, па га загрлио.{S} И пева му: „Нит је Шваба за гајдаша, нит је Србин за бирташа!“</p> <p>А 
.{S} Опет му мио цео свет.{S} Та, живот је овај тако сладак!{S} Толико се прилика да је човеку, 
а рада, овде треба олујине: загушљивост је ужасна, притисак не да дахнути.{S} Нова се омладина  
и младости јуност или омладина, младост је младост; старост ће јој увек завидити и роптати на њ 
еш вратити за хладовине, кад хоћеш, пут је добар, а сад ти иде под ногу.{S} Доћи ћеш само пре,  
да Јелену, како жури њој.{S} Дакле, већ је ту време, да се иде на певање!{S} Па колико Јелену у 
стито у двориште госпођа– Катино, а већ је готово цело село знало, да је сека Ката добила гошће 
ги, није друкче ни мислила.{S} Кнежевић је, вели, добар и ваљан млад човек, прилика таман као н 
на њих белим рупцем. </p> <p>А Кнежевић је отпоздравља шеширом, па се распевао, па окрену ону З 
гом да се говори, него о томе.{S} Синоћ је већ доучила све, што неје била потпуно знала.{S} Сам 
- прихвати млади трговац. </p> <p>Синоћ је био отишао Марко у Нови Сад, – проговори једва жедни 
о цвету Даринчину, час о хаљини, што ју је сама још о Духовима добила, па онда и о којечему дру 
ручке. (Да ко ће, ако он не би!{S} Рају је само за време судбина ћушила у Брајковац, „Богу за л 
е запопио; стара свештеничка капа, коју је попа носио пре дуго, дуго времена, док неје дао начи 
е ипак, да је одјекнуо с оне жице, коју је навио синоћ у Јеленину срцу оним својим понашањем.</ 
к Јеленин и неје био по оној ноти, коју је млади учитељ навио на својој виолини, познао је ипак 
, кад путује кудгод колима.{S} На столу је неколико кабанус–цигара, – које ће он, кад год би пу 
о се поп Стеван, па заборавио, каква му је задаћа задата за вечерас.{S} Вук длаку мења, али ћуд 
; али да бацим на њега и ту љагу, да му је мати распуштеница, не могу.{S} Преудавати се у ма се 
 па се тужи, како ну не прија.{S} Да му је хладан батак с киселим краставцем.</p> <p>– Шта?{S}  
ући његову смрт изненада.{S} Но и да му је све седморо деце заживело; хватао би се крај с краје 
– замисли се чисто поп Стева, као да му је страно то име; понда се сети. „Јогуница!“ помисли у  
сле вечере заређале здравице, као да му је до сад све тек као шала изгледало.{S} Прочачка опет  
че поп Стева с киселим лицем, као да му је ко на жуљ стао, – немој и ти тим незнабожачким, тим  
 да сад не мора лупати главу, као да му је све ново.</p> <pb n="33" /> <p>Како сам нисам дошао  
пиво, а њему се нешто стужи.{S} Онда му је његов виши позив на срцу и на језику.{S} Тужи се на  
 овакима му свакад била звезда, која му је јасно показивала пут и светлила му, да не залута.{S} 
у тој тами сукну једна варница, која му је увек у срећним часовима сијала као сунце, а у оваким 
ва друга Јована с његовима.{S} Тетка му је, рече за госпођу Нату, врло ваљана душа; а о њеној к 
{S} Наша славна црквена општина дала му је своју кућу под кирију.{S} Сигуран платиша! <pb n="73 
 сад и душом и телом лептир, – рекла му је мати, када га испраћала у туђ свет, у даљину, да у н 
ресе у својој рођеној крви.{S} Сачма му је крупна добрано прорешетала самурину на дебелој глави 
синоћ се нешто сневеселио.{S} Јелена му је много приповедала о Даринци.{S} Јутрос му је опет сп 
ц то не може рећи.{S} Дакле, општина му је дала своју кућу, на најбољем месту у селу.{S} Данас  
} Ње ради подноси он те муке.{S} Она му је натерала дерт, па је у свом мамурлуку почео да мрзи  
икад још таким показао.{S} Више пута му је баш био и одвратан, што је „таки“, као што о њему су 
можда, доброј срећи и само себи, кад му је Бог дао матер, најбољу срећу. </p> <p>Па ти мислиш,  
 велике идеје пренесе га у храм, где му је „црква под небесје, олтар часни брдо и долина, тамја 
 прекинућу ти реч, зна л се што, где му је отац?</p> <p>– Никад ништа.</p> <p>– Е, то је лепо о 
 и жељан друштва на селу.{S} А време му је, да помишља и на то, како би добро било, да доведе д 
 као да ће да се сва разлиже.{S} Чак му је одушевљено говорила о преносу песникову и још више:  
 имао свога сталнога уверења, ни док му је била жива његова покојна Стаза; а поред Јеце нема ни 
Али као ђе није народа свога сазидао му је храм у грудима народнима, где је нашла места за вечи 
ан је осетио поглед Бранков, па, ако му је образ иначе и могао доста да поднесе, сад се нађе у  
му и зује у глави још од синоћ, како му је „његова“ напунила некаквим разговором, па јутрос са  
е запева с њима, јер – њен глас тако му је потребан у збору, да готово без ње не ће моћи бити н 
а му буде у кући домаћица?{S} Колико му је покојна Стаза била нежна и верна супруга, колико чув 
ого приповедала о Даринци.{S} Јутрос му је опет споменула о њој.{S} Питала га, хоће ли ићи к Јо 
 на траг, нити да његову стисне, већ му је подала, па је он љуби и милује по милој вољи.</p> <p 
а Брајковчанима.{S} Јован Јаковљевић му је обрекао, да ће тако ући у Карловце, као да ће доћи,  
лику, о врту, о живини и тако што, чему је кад време.{S} Али госпођа Јелисавете нема од неко до 
le>Хришћанског весника</title>“, у кому је позив на претплату, а нерасечен.</p> <p>То је поп-Ст 
биља?</p> <p>– Ни беле,</p> <p>– А лепу је буквицу очитао и уји и својој несуђеној пуници!</p>  
 ако у село Турци.{S} Ако ће натраг, ту је Скила, мати, која би да удоми своје дете, његова Јел 
гости и рачуни.</p> <p> А ту су сви, ту је Брајковачко цело певачко друштво, осим Бранка, Дарин 
и милостивија половина. (Као бојаги, ту је варошкиња.) Понда дода опет с прекором: – шта теби ф 
на.</p> <p> Даринка, до душе, мисли, ту је брат, Јован, па, како он хоће.{S} Не ће се, ваљда, п 
– однеговаше, и научише се србовати, ту је и отац српске књижевности, ту је Вук Караџић први пу 
ти, ту је и отац српске књижевности, ту је Вук Караџић први пут, као ђак још, упозорен од Мушиц 
ва „посинка“ Јакова Игњатовића...{S} Ту је често и мајсторица, па и Криста. („Боље да ми је ту, 
рби стражари, како беру берачице.{S} Ту је мала тестера за навртање и скрњивање воћака; ту вазд 
 један пут ваздан гостију у село.{S} Ту је Јаковљевићкин Јован.{S} Ту и попин сестрић.{S} Понда 
vitz</foreign>“-у.</p> <p>У кратко – ту је буна, сабори, Банство, војвода,... </p> <p>Па када и 
 Срби су за средње гласове.{S} Бас – ту је, мој брајко, баћушка Рус...{S} Баћушка Рус је сваки  
 уме да штује и мртве поборнике, (на ту је реч баш особито узахао,) поборнике своје идеје.{S} Д 
спођа Рашићка.</p> <p>– Збиља!{S} Па ту је за цело и она.</p> <p>– Не знаш ништа?</p> <p>– Шта  
купу, па јој још неје била...</p> <p>Ту је и кочијаш Трива с колима. </p> <p>Послужавка Криста  
 прилика за сеоскога трговца.</p> <p>Ту је сад и та варошкиња, Даринка.{S} Познао се с њом у не 
 Не да се кућа оставити ма на ким.{S}Ту је живина, па треба нахранити и скоткати!{S} Ту краве д 
и на угрејаној масти.</p> <p>У дворишту је све мирно, све, што не носи име човечје....{S} Ал је 
} Угаси је и леже.{S} Неко време држаху је Зорчине руке око врата, док не клонуше и опет у санк 
само изумева идеје.“</p> <p>У Брајковцу је то сад на дневном реду. </p> <p>Па и госпођа Ната и  
Јелене. </p> <p>Сутра после подне одмах је прва веџба певачка. </p> <milestone unit="subSection 
дана него кобасица! . „Видиш, овај орах је, чини ми се, први пут ове године добро понео.</p> <p 
ранко. </p> <p>Салетели сви, што год их је, госпођу Рашићку, да допусти Јелени, да пева на селу 
ћи, па и према самоме ујаку, с којим их је до сада Стајић све предусретао, он, који је иначе о  
разних година политичких новина, што их је попа по кадгод од дуга времена, бог ме, и читао.{S}  
ата баш била вадила неке ствари, што их је Зорка радила, па да је похвали пред тетком из вароши 
p>Бранко Стајић после оних речи, што их је имао са својим ујаком, поп-Стевом, тако се био расрд 
нула, па испустила канту из руку, а баш је беше узела, да долије у лонац у крај ватре.</p> <p>– 
е бог те пита куд, па се изгуби.{S} Наш је сељак, где су Срби неизмешани с туђим елементом, ком 
н, и још пре него што ће доћи, не можеш је видити.{S} Од пре то мало који дан, да је нема к мен 
ој га зар не препали сунце.{S} Познаћеш је добру домаћицу.{S} Засукала рукаве, па чисто на њој  
омишљала већ и деце ради, а дакако, још је била држећа и млада доста.{S} Не би ништа.{S} Засуци 
ли Рашићка за Јелену, своју кћер, – још је невина, дете је; а он препреден као враг. (Понда окр 
ље угнезди?..;.{S} Гадни створе!</p> <p>Је ли могуће, да и кћи њена зна за те материне вигове,  
ј, ви гледате опет ту као неки преблаги Јеврем...{S} Ето вам, шта је: госпођа Јеца просила ваше 
и имамо књижевника, уметника, наученика јевропскога гласа.{S} Ни дај боже штогод против тога!{S 
>Госпођа Рашићка с поља мед, ал изнутра јед, сам јед, као да не слути на добро.</p> <p>– Да, да 
Рашићка с поља мед, ал изнутра јед, сам јед, као да не слути на добро.</p> <p>– Да, да, треба д 
 соби, бојаги, хоће да изађе из коже од једа, што јој „срамоте кћер“, па тражи негде горњу хаљи 
или, сад ће госпођа Рашићка свиснути од једа и од срамоте.{S} А она се чинила свему – и невешта 
?..{S} Катица Јаковљевићка мора пући од једа.{S} Мисли, ко је као она, што има сина господина!{ 
чићемо Бранково коло, коју декламацију, један говор, довешћемо гајдаша.{S} Ето села!</p> <p>Бра 
 Гле, а ко вас тера, да морате</p> <p>– Један другом за љубав.</p> <p> Најпосле оде бележникови 
у на сусрет с умиљатим осмехом.–" Једва један пут!</p> <p>– Извините... </p> <pb n="93" /> <p>П 
или би такви лист могао изалазити једва један пут у месец дана на једном штампаном табаку.{S} А 
овце у гимназију? проговориће поп Стева један пут сестри, видевши да ће јој тиме погодити најва 
је се још ни једном дала ни прилика, да један другому, можда, спасава живот или, што данас чест 
во је и поштено, да јој то врати бар за један или ма и за два дана.{S} Надала се гостима још си 
си друго што.{S} Боже мој, за што си на један пут таки?</p> <p>– Иза рогља се зачу певање.{S} У 
} Па сад још тим више, што се слегло на један пут ваздан гостију у село.{S} Ту је Јаковљевићкин 
 осећа, да стаје на жеравицу; па час на један прозор час на други.{S} Гледа преко тамо насвој п 
ски управитељ, али тек да у недељи дана један пут или ни један пут оде на катихизацију и да зад 
е зачу громки глас.</p> <p>– Ао, лопове један!{S} То ти је последњи злочин!</p> <p>– Ето браце  
лиске, погледа милокрвно у њега, откиде један и задеде га себи на груди, а други пружи Стајићу. 
екао би и опет покојни Ђура, као што је један пут и рекао од прилике тако нешто. </p> <p>Ено, м 
 о томе или се сматра за срамоту, да се један свршен универзитетлија може вратити у свој дом, т 
п...{S} Нова организована омладина биће један као сви, сви као један.{S} То је наше зло од увек 
е овај привуче уза женскиње.{S} Прођоше један пут дуж зграде, а он не уме да почне разговор.</p 
абрави за собом сеницу.</p> <p>Окренуше један другом леђа, па одоше својим путем.</p> <p>„Јогун 
тина.{S} А ко је томе крив?{S} Као да и један и други избегаваше интимнији разговор.{S} Бранко  
оред другога у тихој луци, у којој се и један и други озбиљно спремају, да сваки својим путом о 
сваким.</p> <pb n="27" /> <p>Бележник и један одборник играју баш жандара, а остали како који.{ 
ције...{S} Узми само то на ум, да се ни један интелигентан човек није понизио, да буде, на прил 
и тек да у недељи дана један пут или ни један пут оде на катихизацију и да задржи достојанство  
 то јест, потписали пасош, да могу бити један према другом неучтивији, те не само да не ће више 
 и љубљењу нема, мислиш, краја.{S} Цмок један пут!...{S}Други пут!...{S} Цмок и трећи пут! ...{ 
на омладина биће један као сви, сви као један.{S} То је наше зло од увек и било, што смо пуштал 
ајковачке господе части осталу, па тако један по један остане редовно Марку дужан и сваки одбиј 
ад има своје гнездо, кад има макар само један кутак свој, за који сме рећи: „Ово је моја слобош 
дарају, ипак им бродови стоје још мирно један поред другога у тихој луци, у којој се и један и  
војачке школе на беседи сваке године по један пут!</p> <p>Прохтело се госпођи Нати, да види сво 
 господе части осталу, па тако један по један остане редовно Марку дужан и сваки одбије тек од  
га и чешће доносио; него што редовно по један од Брајковачке господе части осталу, па тако једа 
а им се тако и путови укрсте, не ће зар један на другога, већ један поред другога.{S} Запитаће  
укрсте, не ће зар један на другога, већ један поред другога.{S} Запитаће се за јуначко здравље, 
ље нашли! отпоздрави и Ната и Даринка у један мах.</p> <p>Трива већ сишао с кола па одапиње коњ 
дите бриге! – удари и Криста и слатка у један глас.</p> <p>– Гле мене!{S} Како бих смела?– дода 
о себе.</p> <p>Мала Зорка, како стала у један угао, као да се закопала.{S} Само да јој не би ко 
оп-Стевом, тако се био расрдио, да је у један мах хтео да оде из Брајковца.{S} Него добро, те т 
</p> <p>Бојаги! – помислише сви мушки у један мах као по договору... </p> <p>За Брајковачки пев 
 – примети Даринка.</p> <p>Јелена јој у један мах у мало не паде на груди, да јој све исприча,  
а, па прекосутра, па наткосутра, па још један дан, па недеља?{S} Је л? </p> <p>У томе се отпуст 
ј, молим те...{S} Биће... биће... неких једанаест...{S} Јест, дванаест! </p> <p>– Дванаест, упр 
вно нешто и својака с Јаковљевићима.{S} Једаред јој донео покојни Игњат некакав лек из вароши,  
 опет врати, загрли Даринку.{S} И једва једаред ће истрчати и отићи по девојку.</p> <p>– Ала је 
морати као народ банкротирати, т. ј. на једаред ће „друмови пожелити Срба...{S}" А историја ће  
ре жртву своје мачје неситости...{S} На једаред...</p> <p>Прас!</p> <p>Пуче пушка.{S} Пуче ама  
о, господо!{S} Лепо од вас! – повика на једаред Јелена тројици младића још на по пута.</p> <p>– 
 резултат је био, да су Јован и Јеша на једаред укрстили своје деснице, држећи пуне чаше, испил 
 којега сродника по крви!{S} Тада би на једаред загрлила и ижљубила своју маму.{S} Ако није код 
кад и какав ти може од куд искрснути на једаред из ненада.{S} Него тужи га конзисторији.{S} Ја  
анко, када је пре недељу дана у Бечу на једаред добио од свог ујака поп-Стеве из Брајковца писм 
суће грла искупљенога народа.</p> <p>На једаред запева стотина певача, искупљених на обали „<ti 
 на прозор, мислиш, полетеће.</p> <p>На једаред зачује тихе кораке под прозором; али, рекао би, 
 Бога ми, румен до иза ушију.</p> <p>На једаред би Бранку све јасно, пуче му пред очима као – п 
у разговор.{S} Она га кори, што је само једаред био код ње, од како је дошао од горе.{S} Он се  
ла и брацу и сеју, кад ће, за Бога, већ једаред то почети?{S} Али Јован се одсмеје и одговара с 
том и с госпођицом Даринком, јер је већ једаред био с њима, баш у њиховој кући.{S} Али се увек  
е когод овде?</p> <p>Па јој опет сада у једаред тешко, колико јој мало час било криво...</p> <p 
тражилова пуне су руке посла..</p> <p>У једаред стиже муњом глас, да Бранкове кости не могу сти 
авају.</p> <p>Катица оде најпре, да још једаред разгледа по кући, је ли све у свом реду. </p> < 
 би походио своју сестру или не.</p> <p>Једаред, – био код ње, па дошли нешто у разговор.{S} Ти 
ави Рус вели за њега увек писар.</p> <p>Једаред му примети: </p> <p>Ваши стари мора да су порек 
дући му на сусрет с умиљатим осмехом.–" Једва један пут!</p> <p>– Извините... </p> <pb n="93" / 
емо и слутити, како се води туђа брига, једва да и назиремо, шта је то јаван живот,... омладина 
 кроз храпаво грло, загушено пивушином, једва му проби медвеђи глас, ухвативши тек последње: „У 
лик на „курисање“.{S} Застидео се...{S} Једва се прибра.</p> <p>– Госпођице Даро, – рече јој ти 
 земљу урило, тек зар да нађе хлада.{S} Једва што се овда онда зачује, како крикне од врућине о 
де још допрате спровод до Карловаца.{S} Једва је могао ко да верује, да кола, у којима беше Бра 
ма оцу.{S} Бранко се сећа свога оца.{S} Једва га је, до душе, упамтио, али и оно мало успомене  
 од како је пало слеме на њено теме.{S} Једва ће ми на питања моја тек овлаш поверити, како је  
о после подне се отегло као цео дан.{S} Једва дочекала, да црквењак зазвони на вечерње.{S} Понд 
 песме. </p> <p>– Одоше у саборницу.{S} Једва добише места унутри.</p> <p>– Бранко се не одваја 
а поглед у Даринку.</p> <p>– Не знам, – једва промуца.{S} Понда дода живље:– Да видиш само!</p> 
, кад је паметни Шваба већ све изумео!“ Једва се одважио још и на то, да по упутству наших пчел 
ој ноћи искушења, која га је стисла, да једва може да дахне.{S} Та идеја, господо моја, има сво 
опште народне свечаности, какве до сада једва да је било кадгод у нас.</p> <p>– А, знате ли, ко 
можда кога?— опет учитељ.</p> <p>Јелена једва промуцава: </p> <p>– Од кад вас чекам.</p> <p>– Д 
p> <p>Беше то за Бранка растанак, да је једва чекао, да их се што пре опрости. </p> <p>А они су 
/p> <p>– Од кад ја вребам арамију!{S} И једва ми се подеси згодна прилика, кад сам се мало и на 
нда се опет врати, загрли Даринку.{S} И једва једаред ће истрчати и отићи по девојку.</p> <p>–  
мешани с туђим елементом, комотан: ради једва, колико му треба, па је површан, те, канда не схв 
ади, који још нисмо ништа свршили, који једва да умемо и слутити, како се води туђа брига, једв 
ио отишао Марко у Нови Сад, – проговори једва жедни благајник. – Ако је дошао, за цело је донео 
 до врата на улицу.{S} Знам, да те мати једва чека.{S} Да Богме, мати је мати...</p> <p>Бранко  
иста, или би такви лист могао изалазити једва један пут у месец дана на једном штампаном табаку 
а своју катедру, или умрети!...{S} Него једва чека вече, да се састане на прозору с Јеленом, па 
л“ по селу.</p> <pb n="84" /> <p>Бранко једва пред зору заспао био.{S} Али чим устао и обукао с 
отарија.{S} Тај тако једнодушни протест једва даваше на који тренутак бар маха, да се разаберу  
нка би се и смејала и заплакала.</p> <p>Једва се око малих заранака раскалаши ветрић с Фрушке Г 
ољи, ређајући серију за серијом.</p> <p>Једва око поноћи дошао и Дабижић до речи, да наздрави о 
 у убавој Фрушкој Гори.{S} А учитељ се „једва дочепао честита друштва“, па се не растаје од њих 
 с црним луком и хладним меканим хлебом једе на мамурлук.{S} Прижегло летње сунце, па глава да  
олики пут.</p> <p>Него почела већ да се једи.{S} Све се разишло од куће: и деца и девојка и слу 
еца све овако одскаче од земље, како се једи.{S} Јуф, јуф, свиснуће.{S} Хоће, да! – вели Јован. 
сећао, колико толико, свој.{S} Наука је једина врсна, да и небраћу бар до сношљивости зближи.{S 
ирио и украсио њим собу.{S} Али то је и једина слика у целој соби.{S} Уза зид је постеља и на њ 
 очиглед брижних родитеља шчепао им још једини залог узајмне им љубави.{S} Заман им писка!...{S 
S} Да је њихов отац жив!</p> <p>И твоја јединица, – сад ће опет Ката Нати, – нема никога осим т 
!?{S} Да је њихов отац жив!“ – „И твоја јединица нема оца!“ – И опет несу пропустиле, да како,  
p>Госпођи Нати од седморо деце заживела јединица мезимица, па мати гине за њом.</p> <p>Давно је 
, већ по толики пут, госпођице Даринке, јединице јој кћерке, па ће онако срдито и опет по толик 
о да спремате омладину на госпоство.{S} Једино се клањам учитељству народном.{S} Ко је свестан  
кло ма куд, полетела би.{S} По најпре и једино, до душе, полетела би била тамо преко потока оно 
о, да се одужи спомену песника српскога јединства, прихвативши позив омладине своје као сам пес 
 свет боље са песником српског народног јединства. </p> <p>– То је лепо! - кличе Даринка, а лиц 
шница – тек „да покуша“.{S}А наопако се једио, што српски пчелари сваки час препоручују по нешт 
, да је баш она та „ружа“.</p> <p>– ... једна ружа, – наставља начеоник.</p> <p>– ... која има  
и диже чашу:</p> <p>– У нашем венцу има једна ружа...</p> <p>– Хм, Хм! – продера благајник кроз 
ћу, а камо не ће, кад их овако више, па једна другу подсећа.{S} Тек удовице!{S} Ух-Ух!{S} Па би 
ек пошла била по петој.</p> <p>– Бубица једна!{S} Мала је била... – разнежи се попа, па вели за 
врата. </p> <p>Намештај у тој собици је једна по широка клупа уза зид, застрта неким платном, о 
ша највећма пријања; па готово прирасле једна за другу.{S} Па имају, о чему да и разговарају.{S 
им чином својим доказује, да ипак има и једна љубав, која не тражи заслуга, па је равна само он 
ковачко друштво, и сама добро знаш, као једна кућа.{S} Него од како се уселише амо неке стране  
 цео свет.</p> <p>Него у тој тами сукну једна варница, која му је увек у срећним часовима сијал 
госпођа Ната и госпођа Рашићка, када су једна другој правиле „физите“ несу могле а да се не дот 
 <p>– Ако нам је Ева прабаба, нисмо све једнаке, – не да се бележниковица збунити. – Ал тако јо 
куренцију у раду, јер су међу собом сви једнаки; а чим дође јачи од њега, он подлегне, и то...  
 уверивши се зар још боље, да се он још једнако срди на њу.</p> <p>А какве ужасне муке трпљаше  
воје у меке чисте повоје, као мати која једнаком љубављу милује свако своје дете, простирући ме 
е једне вредне домаћице, верне супруге, једне госпође, која је ружа у нашем друштву.{S} А то ни 
 скрила, већ и пун сен округле багреме, једне од оних, што су засађене у реду пред поп-Стевином 
распрштали којекуда, њега завеја мећава једне зиме голог и гладног у заветрину у Маркову крчму  
ћи пар ципела, а о зиду висе о клинцима једне чакшире, стари шешир и зимски капут.{S} Иначе јак 
до моја!{S} Ја дижем ову чашу у здравље једне вредне домаћице, верне супруге, једне госпође, ко 
еоснована.{S} Међу девојкама не паде ни једне речи, која би, баш и по госпођа-Катину мишљењу, н 
, што ћу том приликом да будем сведоком једне опште народне свечаности, какве до сада једва да  
у своју стародревну Болоњу, Немци Јену, једни ово други оно, Срби имају своје Карловце.{S} Осим 
ија и госпоштина, за бога, још није све једно, то ћеш тек допустити.{S} У нас је врло велика по 
> <p>– Омлатина омладина, алезајнц (све једно), Стефане; Јелена ће певати на селу и ићи ће са м 
говорио, да је то једно и треба да буде једно.</p> <p>Зорка већ опет дотрчала с књигом у руци,  
но капати над књигом.</p> <p>– То ме је једно баш и припитомило, те сам се и тамо осећао, колик 
 знаш, каква је вера.</p> <p>– То ти је једно и исто.{S} Кажи младости јуност или омладина, мла 
 ту, али никад неје марила, да јој се и једно дете мора везати за село.{S} Не ће се кућа Гојков 
ларевој сестри оте се, Бог ме, у шаку и једно: „Хи!“</p> <p>И остали сви погледаше онамо.</p> < 
не; па је увек, каже, говорио, да је то једно и треба да буде једно.</p> <p>Зорка већ опет дотр 
весному, где се радост и слутња слива у једно, како још никад неје осетила била; али тако прија 
доба не може ни о чему да мисли, а да у једно не помишља и на то девојче.{S} Па кад неје уз њу, 
ати ону чика-Јовину о Бранковој жељи; а једног од мојих ђачића почео сам да учим <title>Ајдуков 
S} Не да се Тинка ни опепелити.{S} Њега једног, па...!{S} Да их има на одмет, па ни једнога,... 
оје, док се винце пије... „— догод је и једног ваљда српскога ђака.{S} Талијани имају своју ста 
ик доброга духа, над сеоцем на полеђини једног брдашца тик уз Брајковац. </p> <p>На сред села о 
 одређене сталности.{S} Прелеће се ту с једног предмета на други, и, дакако, често долазе у сук 
 Рашићка за Стајићку.{S} Само да се већ једног дана прошетају деца, Бранко и Јелена, по Брајков 
а, те одмах дохвати виолину, па пође од једнога до другога, да им огледа гласове.{S} Мушкарце з 
седе на своје место, одакле се беше пре једнога сахата кренуо, да иде у дућан на позив материн. 
ша Дабижић, отпоручио је матери још пре једнога сахата и јаче, када га је по једном дечку звала 
чани говори једнога од Бечкога одбора и једнога од Карловачкога.</p> <p>Одатле кроз „убаво Бели 
 места у тим крајевима?</p> <p>Има ли и једнога Србина, који иоле разабира за наш јавни живот,  
ог, па...!{S} Да их има на одмет, па ни једнога,... само не у калуђере!..{S} Шта мислиш, Тинка; 
а одра на тргу, где беху свечани говори једнога од Бечкога одбора и једнога од Карловачкога.</p 
од крштенога кума под тако лепим именом једнога од просветитеља хришћанских!{S} Већ ми бучи гла 
 – примети Бранко.</p> <p>У том ето још једнога младога човека, па се прикључи друштву.{S} Вели 
н атентат, да не могоше на ино, а да се једногласно не подигну против таких новотарија.{S} Тај  
ну против таких новотарија.{S} Тај тако једнодушни протест једва даваше на који тренутак бар ма 
 надлеће се коба.{S} Час се заустави на једној ташци, па лебди и не миче се; час суне <pb n="15 
трану, као да не сме да се задржи ни на једној ни на другој.</p> <p>– Изашао је проглас Карлова 
алазити једва један пут у месец дана на једном штампаном табаку.{S} А од оних опет већина их по 
Срем клео, не бих наишла“, говорише она једном, али само једном приликом брату свом, „на гору н 
 је по Србина сељака то, што се он, кад једном пропадне, тешко подиже, јер, канда, и не мисли в 
 ујна, – приметиће Јован Бранку, кад се једном у гунгули одвојише од осталих.</p> <p>– Каква уј 
.</p> <p>Поп-Стевина Јелисавета поглади једном руком попу по бради, а другом му насу у чашу хла 
аше зло од увек и било, што смо пуштали једном све, па, ето, чим га нестане, где смо, шта смо?{ 
е још нигде сукобили.{S} Неје се још ни једном дала ни прилика, да један другому, можда, спасав 
 наишла“, говорише она једном, али само једном приликом брату свом, „на гору несрећу, него што  
можда, баш и од жеље, да увеличају само једном згодицом више своје благовање на селу.{S} Она дв 
ре једнога сахата и јаче, када га је по једном дечку звала нешто у дућан, јер чека муштерија– п 
дуго трајати.</p> <p>– Имали смо ми већ једном и организовану омладину. —</p> <p>– Са старачким 
будак, ашов, мотика и тако даље...{S} У једном углу стоји наслоњена а на вршак изврнута стара п 
и се гости, па и не мисле кући; него де једну, де још једну и таман сад наручили, да им Маркова 
 бојаги, утишава супруг, избацив и опет једну „досетку“: „сестру по Еви!“</p> <p>– Ако нам је Е 
 и не мисле кући; него де једну, де још једну и таман сад наручили, да им Маркова домаћица испр 
иком, каквим нико још пре њега, а попут једре и здраве народне поезије, песмом, као најзгоднији 
 Па руку на срце, обојица савесно кроје једрила за пловидбу и кују котву, која има кад тад да и 
} Ух, ух, ух!{S} Поп-Стеви се пође кожа јежити.</p> <p>Ја бих моје дете знала и сама усрећити.{ 
 па верна, па...{S} Ал само...{S} И сад језа цело хтела да се потужи, како Криста скоро свако б 
ћ далеко измакли путници иза вароши, те језде пољем широким. </p> <p>Сунце прижегло, мислиш, ка 
слав, Шапчанин, Лаза Костић и други.{S} Језик народни презрели беху у оно доба сви и мањи и већ 
 разиђоше из сенице.</p> <p>– Има оштар језик!{S} Право материно дете!{S} Али сестрића увек одр 
џисао свом сестрићу.</p> <p>За одрешене језике предмет је то, наравно, благодаран, да се учини  
дних гусала, па чистим српским народним језиком, каквим нико још пре њега, а попут једре и здра 
нда му је његов виши позив на срцу и на језику.{S} Тужи се на цео свет.{S} Младу човеку не да с 
вности нашој простом лепом нам народном језику.{S} Нека данас строги критичари и естетичари и о 
 на ком ћемо оставити нашег Марка?...{S}Јел те, мајсторице, ви ћете нам га пазити.“</p> <p>„Гле 
lang="de">Schiekt sich nicht</foreign>, Јелена!{S} Ако им је стало, нека изволе они најпре к на 
би Милан опет сада помислио, да је она, Јелена, нагла у Карловце за њим, за Стајићем!</p> <p>Шт 
лиле се и накоштале свега.</p> <p>Деца, Јелена и Даринка, нестрпељиве, па отишле, да се забавља 
ице“!{S} Срдим се! – обрецну се Бог ме, Јелена, па истрже своју руку. </p> <p>– За што, молим.. 
вају летње вече у разговору и теочинцу, Јелена је у својој соби.{S} Неје палила свеће.{S} Отвор 
младина, алезајнц (све једно), Стефане; Јелена ће певати на селу и ићи ће са мном у Карловце на 
ван с Бранком. </p> <p>Њих две ћуте.{S} Јелена мисли о свом јаду, а Даринка – ко да је зна?{S}  
 му вуче и душу и мисао за Даринком.{S} Јелена живахна, разговорна, искрена и страсна; Даринка  
га.{S} Од синоћ се нешто сневеселио.{S} Јелена му је много приповедала о Даринци.{S} Јутрос му  
зговараћемо се.</p> <p>– Пође.</p> <p>– Јелена не чује песме или не ће да је чује.</p> <p>– Мил 
 волиш, као да си је ти родио.</p> <p>– Јелена... наша Јелица је моја брига! - рече поп Стева о 
 ње.</p> <p>– Ја нисам вама „госпођица“ Јелена, – примети она, бојаги, срдито, па га својски уз 
 казала?{S} Ја нисам за вас „госпођица“ Јелена, – понови девојче.</p> <p>– Мати сама жели, да м 
поутеши, али... тек... тек...</p> <p> А Јелена се сада збиља почела надати, е ће, по речима поп 
жем ујаку, да ћемо код ње одсести.{S} А Јелена се радује, да је позна. </p> <p>Бранка већ поче  
а бар у цркви, – рече попа. </p> <p>– А Јелена не сме ништа да каже, већ саже главу, па стаде г 
е примети, како би му врло жао било, да Јелена не запева с њима, јер – њен глас тако му је потр 
.</p> <p>– Шта је теби? – пита изненада Јелена, па не пушта руке.</p> <p>– Господа универзитетл 
.</p> <p>Понда и поред Зорке неје могла Јелена, а да се не похвали, како јој ипак мио Брајковац 
а?{S} Је л? </p> <p>У томе се отпустила Јелена и Даринка; па се она нађе између Јована и Кнежев 
ала наплатити од поп-Стеве, кад је њена Јелена била тамо у вароши код ње у стану и ишла у „лер“ 
 је мило, о, Бог зна, како, што је њена Јелена тако сретна била, па била у стану у тако доброј  
а чак се и њих двоје тргоше како попина Јелена врисну.{S} А коларевој сестри оте се, Бог ме, у  
и мало да се боље позна. </p> <p>Попина Јелена...{S} До душе, за госпођу Јелисавету говоре не з 
хну и не одговори ништа. </p> <p>Попина Јелена од оздо, испред куће, маше на њих белим рупцем.  
и тако лепршају за њима..</p> <p>Попина Јелена хтела одмах за Зорком да потрчи пред Даринку.</p 
– Шта сте се замислили опет саду – пита Јелена, па му завири смело у лице.</p> <p>Бранко се сил 
другарица била Даринци.</p> <p>– Сирота Јелена!{S} Ваљано девојче али несретно!</p> <p>– Мала З 
p> <p>– Шта да знам?</p> <p>– Госпођица Јелена је одбегла.</p> <p>– Шта говориш</p> <p>– Одбегл 
и, што му квари сан.</p> <p>А госпођица Јелена... ох!{S} Она чује Миланов глас и топи се од мил 
ече за њу Јован Јаковљевић) и госпођица Јелена попина („Без њене можемо ни маћи!“ рече за њу уч 
вечита штета за уметност, што госпођица Јелена нема прилике, да ступи на даске, што свет значе“ 
до!{S} Лепо од вас! – повика на једаред Јелена тројици младића још на по пута.</p> <p>– Од кад  
 је што требало за ручни рад, што га је Јелена радила у „леру“.</p> <p>– Нисам могла, тек зарад 
Даринка узрујана, ипак примети, како је Јелена бледа па уздрхтала.</p> <p>– Шта је теби – пита  
ва ми је то варошкиња?{S} Знаш, тамо је Јелена...{S} Триво, терај!</p> <p>– Ђи! </p> <p>Коњи кр 
да се „тако врсној певачици, као што је Јелена, поздрави ова красна и тиха ноћ песмом.{S} Ја ми 
кав Мушицки и некакав Рајић, као што је Јелена мало час била рекла, него људи, којих ће заслуге 
гајнику.</p> <p>Ох Боже! – заплакала се Јелена, када је чула, како хладнокрвно затвара учитељ з 
ilestone unit="subSection" /> <p>Кад се Јелена вратила од Даринке кући, дочекала је мати с наре 
 док не легне.{S} Овим часима радује се Јелена цео дан.{S} Што ближе то доба, њој срце све јаче 
>– Дошле те варошкиње!</p> <p>Колико се Јелена обрадовала својој другарици, толико и више криво 
жда, било, да не наиђе госпођа Ната, те Јелена дође к себи, да је пољуби у руку.</p> <p> Наравн 
> <p>– Стојим на расположењу, госпођице Јелена, – проговори усиљеном шалом а учтиво Бранко, дош 
, залети се у кућу. </p> <p>- Госпођице Јелена, без сумње и ви ћете нам помоћи.{S} Ви тако лепо 
 помислити.</p> <p>И попа, и Рашићка, и Јелена забезекнуше се на те Бранкове речи.{S} Попа и Ра 
 ходају под штитовима.</p> <p>Даринка и Јелена се ухватиле под руку.{S} За њима иде Јован с Бра 
у, па – види Бог!..</p> <p>Даринка се и Јелена ухватиле испод руке, па ходају испред госпођа-Ка 
 Само да га нико не дира! – нашали се и Јелена. </p> <p>Где је Бранко? – пита Јован, па тек сад 
ећ једног дана прошетају деца, Бранко и Јелена, по Брајковцу испод руке Поред оне премудре Кате 
ао је!“ А ова, бог ме, ни онда, када би Јелена то и споменула, не би смела запитати: „За што је 
ју тешком да полети.{S} Ох, полетела би Јелена и душом и телом!{S} Али мора да га притискује ру 
 здраве.</p> <p>– Отишао је, – рекла би Јелена.</p> <p>– За што је отишао – рекла би Даринка. < 
допустила, да долазим на певање, – вели Јелена; али ми је жестоко заповедила, да избегавам с то 
p> <p>- Ви сте ипак старији, - одговори Јелена ђаволасто; – па ви треба да почнете.</p> <pb n=" 
.{S} Остао је у својој соби, – одговори Јелена. </p> <p>Не води ти бриге за господина...{S} Бра 
ти, како можеш тако што рећи, – примети Јелена с негодовањем.</p> <p>– Шта?{S} Како могу рећи?{ 
девојка можда ће се многоме пре допасти Јелена; али Даринка је врсна усрећити тек, као жена, ка 
 добро, кад сене само толико радује том Јелена и Даринка, Бранко и Јован, него им и мати и тетк 
тељ се упутили девојкама.</p> <p>Колико Јелена слободна, па којим кораком она тројица њима ближ 
 потребно да се са учитељем састане, то Јелена све нестрпељивија; што нестрпељивија, то одлучни 
 тек да из учтивости рекне што, кад већ Јелена не прихваћа.</p> <p>У планини, знате, може лако  
 је наишла на таки неред, или што је ту Јелена, па да је пецне.</p> <p>– Ви сте сретне руке, го 
че нашем крају, па госпођице... </p> <p>Јелена почела била, да га поверљиво слуша, али се сад о 
огу рећи?{S} А заборавила си... </p> <p>Јелена се убезекну.{S} Хтеде да пита: на што?{S} Али го 
се!{S} У суботу ћемо у Карловце!</p> <p>Јелена застаде.</p> <p>Да, душо.{S} Ићи ћемо на свечано 
испаде у траву.</p> <p>– Пардон!</p> <p>Јелена хтеде сама да се сагне, па да дохвати књигу; али 
, ваљда, показати не знам каква.</p> <p>Јелена претрну. </p> <p>Учитељ се на њу тек осврнуо.</p 
 се уплашила? – примети Даринка.</p> <p>Јелена јој у један мах у мало не паде на груди, да јој  
а Савета очепи попу испод стола.</p> <p>Јелена базазлено слуша и попу и Бранка.{S} Са свим је и 
{S} А срце јој лупа, Боже, лупа.</p> <p>Јелена се на то одсмејала.</p> <p>– А Даринка је поцрве 
ба изводио из ње какве мелодије.</p> <p>Јелена би се занела за њима, те би час удесила, па тихо 
у, кад се поздравиле и пољубиле.</p> <p>Јелена не зна, шта да одговори.{S} Стале јој очи, па уп 
штвеном животу, а поштено мисле.</p> <p>Јелена је слушала све то пажљиво.{S} Је ли што схватила 
с, а озбиљан, ни да брком мигне.</p> <p>Јелена се стисла, па не пушта гласа.{S} Пре би у овај п 
срце хоће већ да пукне од среће.</p> <p>Јелена задрхта.{S} Провирује нестрпљиво иза капака на п 
 ли се можда кога?— опет учитељ.</p> <p>Јелена једва промуцава: </p> <p>– Од кад вас чекам.</p> 
ше.{S} И оде сваки својим путом.</p> <p>Јелена притвори капке на прозорима и увуче се унутра.</ 
 <p>– Е, онда за цело има право.</p> <p>Јелена не примећује горки подсмех у учитељевим речима.< 
штво и таки разговор нешто ново.</p> <p>Јелена гдегод стане, осећа, да стаје на жеравицу; па ча 
отока зачу се диван мушки тенор.</p> <p>Јелена познаје тај глас.</p> <p>Учитељ запевао Бранкову 
ђом Катом, па се отискоше у врт.</p> <p>Јелена је непрестано ћеретала.{S} Разговор јој се запле 
 на столици, па се нашла у чуду.</p> <p>Јелена упрла очи у Бранка.</p> <p>– Мир и покој свачији 
ти Кнежевић и истрже своју руку.</p> <p>Јелена хтеде да проговори, али јој заста нешто у грлу,  
кам.</p> <p>– Душо, зар још „ви?</p> <p>Јелена се застиди,</p> <p>– Не срди се; немој да се срд 
е, – шапће учитељ, – што дрхћеш?</p> <p>Јелена не уме да одговори.{S} Грло јој је стегло.</p> < 
 певачко друштво, осим Бранка, Даринке, Јелене, колара и његове сестре. </p> <p> Млади грк, Јеш 
 те не оде.{S} Како је чуо још синоћ од Јелене, како су тамо гошће дошле, као да осети, да су м 
штва Брајковачкога под прозорима попине Јелене и да допру до Стајића, док већ и он не дође у дв 
не канте“ извијају под прозорима попине Јелене!“</p> <p>Дакле, у сред Брајковца серенада!</p> < 
орка, Катина кћерка.{S} Била код попине Јелене, па видела, да су гости дошли, те потрчала кући, 
о њему говоримо, виси на прозору попине Јелене?</p> <p>– А-а!... </p> <p>У том ево Дабижића с п 
ости, да ће морати певати без госпођице Јелене. </p> <p>Сутра после подне одмах је прва веџба п 
 – рече и потајно се насмехну.</p> <p>А Јелени одлану.{S} Но је поли румен до иза ушију, кад пр 
ју неприлику.</p> <p>Срећом ни Зорци ни Јелени не падоше ни на ум, да пазе на њу, шта ће изазва 
 год их је, госпођу Рашићку, да допусти Јелени, да пева на селу.</p> <p>На учитељево милостива, 
{S} Међу нама није ни речи било о нашој Јелени.{S} Даклем, видиш да ствар није свршена.</p> <p> 
} Ви тако лепо певате, – примети учитељ Јелени, а до ње се нашао.</p> <p>– Морам најпре питати  
пристао уз њих... унели се, па доказују Јелени, како митроносни песник омладине свога доба, Лук 
 пред њу истрчала.</p> <pb n="60" /> <p>Јелени још неје никад тако црно јутро освануло као дана 
ни према њему, сви тако љубазни.</p> <p>Јелени, неје крити, баш и одлану чисто нешто са срца.{S 
ли сви погледаше онамо.</p> <p>Ако крик Јеленин и неје био по оној ноти, коју је млади учитељ н 
скује на жедне своје усне.</p> <p>Дрхће Јеленина рука, као да је тресе тролетница.</p> <p>– Јел 
 даје.{S} Оне несу ни мало извеле мисли Јеленине с правца, којим је у тој распри пратила главни 
ао, да је бар прошао поред њених, поред Јелениних прозора.{S} Прошао!{S} А да је био искрен, и  
 ближе, то се Даринка већма стискује уз Јеленино раме, као да би да се скрије.</p> <p>– Несмо м 
екнуо с оне жице, коју је навио синоћ у Јеленину срцу оним својим понашањем.</p> <p>– Добро је, 
с њим. ·</p> <p>Кнежевић се рукова и са Јеленом, као са старом познаницом.</p> <p>– Него још не 
ликовођа имао највише посла, особито са Јеленом.</p> <p>Стао учитељ спрам ње, да, бојати, оглед 
п-Стевина Јелисавета, са својом кћерком Јеленом. </p> <p>Од тог доба остао је поп Стева и опет  
> <p>После вечере оде госпођа Рашићка с Јеленом „за послом“.{S} Оста сам ујак с нећаком.</p> <p 
ати чисто неје право, што Даринка оде с Јеленом.{S} Као да јој је сад крива нешто и она, па се  
а чека вече, да се састане на прозору с Јеленом, па да је пита, шта јој вели мати?</p> <p>(Тама 
, даде му се широко поље, да их обадве, Јелену и Даринку, испоређује и пресуђује, пред самим со 
 Мени.{S} Стефане, није баш наврило, да Јелену по што по то удам ма за кога.{S} Има она каде и  
p>Као да сунце Даринци сину, кад угледа Јелену, како жури њој.{S} Дакле, већ је ту време, да се 
д тетка-Тинке.</p> <p>Нова неприлика за Јелену.{S} Као да је данас заборавила и на Брајковачко  
већ у нос:{S} Ова наша– вели Рашићка за Јелену, своју кћер, – још је невина, дете је; а он преп 
екла, да је то дете рђаво, вели Ната за Јелену Рашићку.</p> <p>– Није; ал она ће начинити од ње 
ји хоће све да разумева; па је мотрио и Јелену.</p> <p>Благајник седи, па посматра све око себе 
реме, да се иде на певање!{S} Па колико Јелену угледала, толико пред њу истрчала.</p> <pb n="60 
ама, лице му се зажари.{S} Погледа то у Јелену, то у Даринку, а поглед му несигуран склизну на  
век, прилика таман као наручена за њену Јелену.</p> <p>– Пак?{S} Шта сад?</p> <p>– Па биће добр 
да види тетку, браћу, сестру, другарицу Јелену и...{S} Онај господин, што је био ономад с Јован 
ти, која би да удоми своје дете, његова Јелисавета; ако ће напред, наићи ће на Харивду, на омла 
и на души и на образу свом сама госпођа Јелисавета Рашићка, ипак јој дође и девојче само поквар 
од падне на памет! приметила је госпођа Јелисавета.</p> <p>– Па то је лепо! – рекла је госпођа  
 први поглед од мах види, да се госпођа Јелисавета преварила у рачуну?</p> <p>Даринци чисто кри 
матере.</p> <p>– О, о, вајка се госпођа Јелисавета.{S} Не свиди јој се.{S} Па да сте пречекали  
весели!</p> <p>То је најпосле и госпођа Јелисавета морала одобрити, (да је варошкиња не надмудр 
 реч - израдише своје.{S} И поп-Стевина Јелисавета даде се обрлатити још до куће, да ће заложит 
ођа Јеца учитељица, од јако поп-Стевина Јелисавета, са својом кћерком Јеленом. </p> <p>Од тог д 
о, ниси водио к њој.</p> <p>Поп-Стевина Јелисавета поглади једном руком попу по бради, а другом 
S} Не води ти бриге, Јелисавето.</p> <p>Јелисавета се мало раскрави, па се чисто ракољи око поп 
 што, чему је кад време.{S} Али госпођа Јелисавете нема од неко доба, па, ево, ни данас. </p> < 
лико и више криво њеној матери, госпођи Јелисавети, Рашићки, што су те варошкиње дошле! </p> <p 
ио попару учитељу.{S} Не води ти бриге, Јелисавето.</p> <p>Јелисавета се мало раскрави, па се ч 
Попина Јелена...{S} До душе, за госпођу Јелисавету говоре не знам ово оно.{S} Али девојка неје  
 Стајића, спремила се да дочека госпођу Јелисавету Рашићку из Брајковца <pb n="103" /> и њену к 
 Стева одлучно.</p> <p>Попа узеде своју Јелисавету, иначе госпођу Јецу Рашићку за руку, па пођо 
си је ти родио.</p> <p>– Јелена... наша Јелица је моја брига! - рече поп Стева одлучно.</p> <p> 
а, као да је тресе тролетница.</p> <p>– Јелице, – шапће учитељ, – што дрхћеш?</p> <p>Јелена не  
кад сам ја дошла у ову кућу.{S} Онда је Јелици било четири годинице, тек пошла била по петој.</ 
е била... – разнежи се попа, па вели за Јелицу.</p> <p>– Да, да!{S} Сећам се...{S} Трчкарала је 
, ходају испред школске зграде Даринка, Јелка, Бранко, Јован, а уз њих трчка и мала Зорка.{S} И 
ву, <pb n="95" /> да говори сестрићу за Јелку, шта је све поп Стева говорио, како се ломио, шта 
позива“, па вели:{S} Штета за госпођицу Јелку, што нема прилике да ступи на позорницу! </p> <p> 
 испод руке; те оде у кухињу, да изнесе јело на сто. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>–  
и имају своју стародревну Болоњу, Немци Јену, једни ово други оно, Срби имају своје Карловце.{S 
r nichts , dir nichts</foreign>, ни лук јео ни на лук мирисао, узе да припали смотку.</p> <p>И  
био ту пре, него што ћете ви доћи, мало јео, па опет отрчао с децом.{S} Ако није и он код кола. 
г ме, „не да већ никако ни преиначити“, јер је и јавила Кати по њену Јовану, кад ономад беше у  
о жао било, да Јелена не запева с њима, јер – њен глас тако му је потребан у збору, да готово б 
ни час у Карловце, у очи свечаног дана, јер се у Пешти намерном или ненамерном чијом кривицом н 
ану. </p> <p>Али Јован као да не слуша, јер се нагао већ преко стола с чашом у руци, да се куцн 
, до душе, за вратом не ће имати никад, јер... за тај хлебац, што га је он себи изабрао, не при 
агладио, осећао се туђ према њему, туђ, јер и оне сродничке пажљивости беше већ нестало у себич 
ћ нестало у себичному његову срцу, туђ, јер предвиђаше, да их и мишљење и назори деле ужасном п 
 он, кад једном пропадне, тешко подиже, јер, канда, и не мисли више, да буде економно слободан; 
ковљевићу.{S} Млади грк Брајковачки ће, јер је таки дух времена.{S} Бележник вели: „Нека буде и 
ло знало, да је сека Ката добила гошће, јер је готово цело село било на раскршћу, где се играло 
рала своју левицу око Бранкове деснице, јер Бранко притискао њом под пазухо своју књигу, те му  
госпођом Катом и с госпођицом Даринком, јер је већ једаред био с њима, баш у њиховој кући.{S} А 
је по једном дечку звала нешто у дућан, јер чека муштерија– поручио је, да ће „сад одмах“ доћи, 
S} Него добро, те то неје никоме казао, јер би морао јавно и повући реч на траг.{S} А повукао б 
.{S} И њено срдашце куца необично живо, јер види, да се ради око начела, што она, ако и не може 
а страха се, до душе, доцније опростио, јер као да је омирисао, да Бранку карактер не би тако ш 
 не схваћа озбиљно конкуренцију у раду, јер су међу собом сви једнаки; а чим дође јачи од њега, 
а видим, да га и сељани јако уважавају, јер слушају његову реч.</p> <p> Мој синко, – уплете се  
 <p>Али нико не примети њену неприлику, јер сад ево и бележника са благајником, а са бележников 
а папуча потапкала по поп-Стевину жуљу, јер се поп Стеван на мах разгали, па примети, као да би 
од“, а школовали се о „народном“ новцу, јер исти тај грех носе на души и остали.) Ми учимо јури 
спред Немца; али то је само у први мах, јер је Немац већ дошао онакав, какав Србин постане тек, 
е похвали, како јој ипак мио Брајковац, јер је до пре млади учитељ, господин Кнежевић, често до 
их био на селу учитељ народу, то стоји: јер ја, као интелигентан човек, знаћу и умећу боље удес 
а се не осврће на то, што ће рећи свет; јер добро зна, шта о њој тај свет може говорити.{S} Она 
ца.{S} Ја не могу рећи: „моје“ дете!{S} Јер видим, и ти је волиш, као да си је ти родио.</p> <p 
 уверен, да Србин није за тенористу.{S} Јер тенор не спада у особине српскога народа, него је т 
ајковац пропева у Бранковој свечаности“ јер „треба народ увући унутра!“ Повукао би је тим пре,  
 до сношљивости зближи.{S} Она не пита, јесам ли ја ручао код Сахера, у Хамбуршкој ресторацији  
 променадама...{S} И њу ће мати дада на јесен код тетка–Нате у варош, па да и она иде у вишу де 
 несу тако живе, ни кад с пролећа или у јесен нагрну раденици из целе Бачке и Баната у виноград 
на ће начинити од ње којешта.{S} Кад је јесенас дошао Кнежевић за учитеља, то није било дана, д 
"de">angehender Professor</foreign>!{S} Јеси чуо, ти ћеш бити таки консервативац, као што га је 
.{S} Може нас тамо затећи и берба...{S} Јеси ли навукла рукавице: ...{S} Добро је.{S} Чувај се, 
 понда се непосредно обрати на Бранка:– Јеси ли ти кад о томе помишљао?</p> <p>– Моја будућност 
ри овај.</p> <p>А она повика: </p> <p>– Јеси чуо, натарошу:{S} Или сви ил’ ни ви!</p> <p>– Сви! 
ити, те да не поцрне без невоље.</p> <p>Јеси ли разговарао што? – пита попу, а више тумачи, шта 
приступнице? – пита их Бранко.</p> <p>– Јесмо.{S} Добили смо место међу изасланицима учених дру 
} Биће... биће... неких једанаест...{S} Јест, дванаест! </p> <p>– Дванаест, управо!{S} Усадио с 
ело, где су Срби помешани с Немцима.{S} Јест да Србин устукне испред Немца; али то је само у пр 
жнику. – Бога ми, паметна идеја!{S} А и јест, брате, – окрену се Јовану, – баш смо ти ми на сел 
 све, што не носи име човечје....{S} Ал јест! „Мислиш, све је зло само међу људима, међу ближњи 
о селима.{S} Ја то и опет кажем.{S} Оно јест да и у вароши може бити опет само учитељ, али друк 
нти.{S} Дакле жива скаче изнад нуле, то јест, бележник је „ухватио шпиц“.</p> <p>Писар као да с 
јави, има ли тај дан какве дужности, то јест, да ли је та донела дете те и те младе или жене на 
онај, осим петролеума.{S} Но он сам, то јест, писар је уверен, да Србин није за тенористу.{S} Ј 
и пута – и, дакле попили брудершафт, то јест, потписали пасош, да могу бити један према другом  
ним, „то све још бити као што треба“,то јест, као што она, по свом рачуну, жели.{S} Отрчала је  
у добри час доспети за капелана.</p> <p>Јест, и ја то мислим...{S} Али... не разумеш ме...{S} Н 
11" /> <p>Ужурбала се цела кућа.</p> <p>Јест, до душе, у род ће се, и то у род, као у своју рођ 
ј сад госпођа Ната и опет меће на душу, јесте ништа и нико мањи ни већи већ главом њезин мацан. 
ратскога здања.</p> <pb n="104" /> <p>- Јесте ли добили приступнице? – пита их Бранко.</p> <p>– 
аринка прва не поздрави:</p> <p>– А!{S} Јесте ли и ви ноћашњи?{S} Браца баш сад устао.</p> <p>– 
} Па имају, о чему да и разговарају.{S} Јесте, да разговор њих две неје задро у озбиљан живот;  
</p> <p>Загледала се домаћица, ко је. – Јесте л ради гостима? – повикаше женски гласови с кола. 
игу; али је Бранко преухитри. </p> <p>– Јесте ли чули, шта сам вам казала?{S} Ја нисам за вас „ 
ере.{S} За то је он наш идеал.</p> <p>– Јесте ли ви читали његове песме? </p> <p>– Још пре него 
дана.</p> <p>А та слатка госпођа Натина јесте мајсторица Јула, њена укућанка, још пре неколико  
>– Господо, – диже се бележник, – ако и јесте лепи српски обичај, да се тек са печењем почиње н 
.{S} Не мари за нова познанства.{S} Оно јесте, да му не би било први пут, када би се сада саста 
и Јеврем...{S} Ето вам, шта је: госпођа Јеца просила вашега Бранка за своју кћер!</p> <p>Јован  
 све још бити као што треба.{S} Госпођа Јеца се као мало и поутеши, али... тек... тек...</p> <p 
, неје то велико зарезивала.{S} Госпођа Јеца се не осврће на то, што ће рећи свет; јер добро зн 
латином!- вели попа смешљиво; а госпођа Јеца га види, да је сад већ мекши од памука.</p> <p>– О 
p> <p>Ево и наше деце! – повика госпођа Јеца, кад виде своју кћер с попиним сестрићем испод рук 
.{S} По Брајковцу се каже: „Куд госпођа Јеца оком, поп Стева скоком“</p> <p>Не таје Брајковчани 
ину кућу госпођа Рашићка, донде госпођа Јеца учитељица, од јако поп-Стевина Јелисавета, са свој 
з посете.{S} Па сад се тек диже госпођа Јеца са својом кћерком, да полазе кући.{S} А отпратиће  
рујало је по Брајковцу, како је госпођа Јеца довела била поп-Стевина сестрића у кућу, да му нам 
и где бити славан човек, – рече госпођа Јеца.{S} Другим речима, а то бар мисли: „Путуј, игумане 
 <p>Нема те жеље, што је зажели госпођа Јеца Рашићка, па да јој поп Стева Радојчић неје испунио 
).{S} За Бога, Стефане, – удари госпођа Јеца кроз плач, – ништа се не бринеш за дете.{S} Још му 
ачком селу у недељу.</p> <p>Ако госпођа Јеца што не изради, мисли у себи Јован, не помогоше код 
јном...</p> <p>Дође у Брајковац госпођа Јеца Рашићка.{S} Удовица попадија, као што је била, шта 
својој несуђеној пуници!</p> <p>Госпођа Јеца све овако одскаче од земље, како се једи.{S} Јуф,  
 Не знам, за што би Тинкина сина трпила Јеца у поп-Стевиној кући?{S} Видићеш само, биће ту...!{ 
шлости.</p> <p>– За то ли се продобрила Јеца на поп-Стевина сестрића! – вели сека Ната.</p> <p> 
ну рачуну, све.</p> <p>Та превешће и њу Јеца жедну преко воде, ма да се колико пући, вели Рашић 
<p>– Виче Кнежевића, а глас јој прекиде јецање.</p> <p>– Учитељ се не осврће. </p> <p>– Миле! – 
била жива његова покојна Стаза; а поред Јеце нема никаквога.{S} Но да потраје овако даље, ишчау 
-Стеви, да неје сретан, или да се подао Јеци, он би му одговорио, као што толико пута вели; </p 
ођа Катица, – та, она бар добро познаје Јецу Рашићку, – наравно, да су и оне биле исто тако иск 
о бије платио, – вели Катица за госпођу Јецу. – Медом залива, а да лизнеш, очемерила би се.</p> 
а узеде своју Јелисавету, иначе госпођу Јецу Рашићку за руку, па пођоше у кућу.</p> <p>– Бранко 
, па запева звонким извеџбаним гласом: „Јечам жела Гружанка девојка...{S}" Збиља, да се занесеш 
ра и његове сестре. </p> <p> Млади грк, Јеша Дабижић, отпоручио је матери још пре једнога сахат 
p> <p>То је млади Брајковачки трговчић, Јеша Дабижић.{S} По опаљеном лицу и испуцаним рукама ви 
 томе, како и за што наш народ пропада; Јеша воли да „политизира“, особито још кад наиђе на пам 
ржаше остали са:{S} Чујмо!{S} Чујмо!{S} Јеша има реч!</p> <p>– Да, господо моја, – опет ће Јеша 
>И опет:{S} Мно-о– га-а-ја... </p> <p>А Јеша још не беше довршио, таман најлепше полетео!{S} Но 
на. </p> <p>Чак и Јован умуче.</p> <p>А Јеша кад немаде с ким да политизира, и сам паре, да је  
но и народњачке новине.</p> <p>Него зна Јеша, да споји и практично са лепим.{S} Млад човек је,  
редан човек.{S} Не би нико рекао, да је Јеша био некад први момак међу трговачком омладином у в 
ч!</p> <p>– Да, господо моја, – опет ће Јеша. – Не ће српски народ клонути, догод уме да штује  
гледом), резултат је био, да су Јован и Јеша на једаред укрстили своје деснице, држећи пуне чаш 
о?{S} Мој господине, ето, за што! –вели Јеша. – Мој конкурент, онај Јуда код цркве, дошао је пр 
а себе, већ за... виши позив, – пребаци Јеша писару, ал не знаш, говори ли збиља или из шале.</ 
> <p>Та „дивна идеја“, као што би казао Јеша Дабижић, пала је прво у памет Јовану Јаковљевићу.{ 
а-а-а!</p> <p>– Стари курјак! – пришану Јеша Јовану. </p> <p>Али Јован као да не слуша, јер се  
а савесно врши своје као бегеш. </p> <p>Јеша Дабижић се сетио свога калфовања у Новом Саду и св 
ком, да прави бележнику друштво.</p> <p>Јеша Дабижић вели:</p> <p>– Баш се добро осећам!{S} Так 
ти треба дати хлеба, „даће бог!“</p> <p>Јеша зинуо у Јована, па само клима главом у знак, да св 
рајковца.{S} Ту тетка Ната, ту Даринка, Јован, мала Зорка, – сви полетеше њему као добром старо 
 дочекују гости?! – пребаци му, бојаги, Јован.</p> <p>– Поздравише се својски.</p> <p>Њихов жаг 
пет шест година.{S} Најстарији син јој, Јован, био већ у по гимназије.{S} Женско дете у седмој  
 школске зграде Даринка, Јелка, Бранко, Јован, а уз њих трчка и мала Зорка.{S} И њено срдашце к 
p> Даринка, до душе, мисли, ту је брат, Јован, па, како он хоће.{S} Не ће се, ваљда, показати н 
раван кола, начичкана Брајковчанима.{S} Јован Јаковљевић му је обрекао, да ће тако ући у Карлов 
к је ње живе, не пушта узда из руку.{S} Јован нек иде својим путом. „Нек буде господин, да се н 
ни и не кажеш, где су ти деца?</p> <p>– Јован је отишао у виноград.{S} Има у поп-Стеве неки гос 
сели код вас, – вели му она. –</p> <p>– Јован је тако.</p> <p>– Па да где би на друго место, –  
е ће више називати Јована и доктором, а Јован ће њему, на прилику, смети од сад говорити:{S} Гр 
ренос костију Бранка Радичевића! – дода Јован. – Решено је, да се пренесе на Стражиловачки вис. 
н Милан Кнежевић, наш учитељ! – приказа Јован учитеља Даринци.)...{S} Закључили смо, да са што  
мене није то озбиљна намера, – надовеза Јован на разговор свој с Бранком, кад их остави млади т 
 се смеје лудом послу.</p> <p>А Бечлија Јован га уверава, како је то хец. „<foreign xml:lang="d 
и Јелена. </p> <p>Где је Бранко? – пита Јован, па тек сад пребаци ногу, да устане.{S} Чини ми с 
ика– Јовин лист, што јој поклонио браца Јован; а зна много и на изуст.{S} Па библиотека њена бр 
на се ухватиле под руку.{S} За њима иде Јован с Бранком. </p> <p>Њих две ћуте.{S} Јелена мисли  
 Извините... </p> <pb n="93" /> <p>Пође Јован да нешто говори кроз мамурлук; али га речита беле 
ilestone unit="subSection" /> <p>Кад је Јован дошао кући, пође и Ната и Катица, да спавају.</p> 
ајпосле оде бележниковица, а отпрати је Јован ++ писар.</p> <p> Таман они пошли, а учитељ на пр 
о и Јован.{S} Чим су вечерали, дошао је Јован по Бранка, па су отишли к учитељу.{S} Неко су вре 
 на њему да излије сав свој кив, што је Јован, назирући у њему, ваљда, опасног конкурента, ступ 
о у њу гром с ведра неба.</p> <p>Кад се Јован вратио, отпративши свога друга до првога манастир 
ога одласка, то сам Бог зна, тек док се Јован вратио у село, брујало је по Брајковцу, како је г 
 доба рада, општега рада! – развикао се Јован с Дабижићем. – Па ради ли се?{S} Кода вам ради?.. 
p>– Са старачким идејама!– подсмехну се Јован.</p> <p>– Неколико њих што је вредило нешто, оста 
И не питаш, где ти је ујна, – приметиће Јован Бранку, кад се једном у гунгули одвојише од остал 
довољан?</p> <pb n="86" /> <p>Приметиће Јован **Бранку кад већ беху на путу кроз шуму манастирс 
би кликнуо.,„И бог му се диви!“ -- рече Јован, па стаде.</p> <p>Стали сви.{S} Нашли се на врху  
 љубави и од вина“.</p> <p>Као што рече Јован, пречасни господин архимандрит беше отишао некуда 
кокетно погледа у Јована. </p> <p>Чак и Јован умуче.</p> <p>А Јеша кад немаде с ким да политизи 
омешали с осталим друштвом.{S} Учитељ и Јован, а и Бранко пристао уз њих... унели се, па доказу 
ог песника, седне он на лађу, а с њим и Јован Јаковљевић, па дођу доле, да баш на извору буду с 
о радује том Јелена и Даринка, Бранко и Јован, него им и мати и тетка Ната одобравају и хвале с 
о кући.</p> <p>Тамо је вечерас Бранко и Јован.{S} Чим су вечерали, дошао је Јован по Бранка, па 
ков позив, ујаку за љубав, да неје ту и Јован и да не осећаше збиља потребу, да се одмори.{S} Г 
оспођа Јеца што не изради, мисли у себи Јован, не помогоше код поп-Стеве ни најубедљивији разло 
 за Бога, већ једаред то почети?{S} Али Јован се одсмеје и одговара се, као да има још времена. 
јак! – пришану Јеша Јовану. </p> <p>Али Јован као да не слуша, јер се нагао већ преко стола с ч 
Јуф, јуф, свиснуће.{S} Хоће, да! – вели Јован. – Не да се та извести из концепта.</p> <p>– И ја 
 она.</p> <p>– Ја ништа не знам, – вели Јован. </p> <p>– Слатки сте ви, – намигну бележниковица 
и.{S} Код њега важи само „или–или“ вели Јован:</p> <p>– Са свим као и његова назови– ујна, – пр 
ао осуђене.</p> <p>Јутрос сам, – говори Јован Бранку, – зуцнуо матери, како би било, да останем 
ка, кад сам се мало и надао! - одговори Јован те наслони пушку уза зид. – Волим овај лов сад не 
p> <p>Па боље пре не? после, – одговори Јован.</p> <p>Али се овај привуче уза женскиње.{S} Прођ 
илику. </p> <p>– Не верујем, – одговори Јован.</p> <p>– Зар ви ништа не знате? </p> <p>– Шта? < 
>– И хоћу мало да приседнем, – одговори Јован, отирући зној, а зној му цури с чела. – Љуто сам  
 Јоване? </p> <p>Није ружно, – одговори Јован. – Него то би он добро прошао с нама.{S} Хајде, д 
} Него, ваљда, кад је видила, да је мој Јован за њу кисело грожђе, а она окренула опаклију...{S 
 гостију у село.{S} Ту је Јаковљевићкин Јован.{S} Ту и попин сестрић.{S} Понда, ево, и ове!</p> 
ка љубав, која их привлачи.</p> <p>Тако Јован и Бранко гледају у отворено море, у јаван живот с 
лажени ништи духом! – примети безбрижно Јован.</p> <p>– Па да за што више од по века проводиш з 
укче, већ изгледаше тамо, што рекао оно Јован Јаковљевић, „као пред буну“.</p> <p>Одборници лет 
 </p> <p>– Да, и опет велим, – узе опет Јован – што више свесних економа, земљорадника, трговац 
а, Лукијан Мушицки, и учени архимандрит Јован Рајић, кому, кажу, петнаест пута нудише владичанс 
unit="subSection" /> <p>У исто доба иду Јован Јаковљевић, Бранко Стајић његов „друг из Беча“, и 
а!</p> <p>Не помаже ту књига, – вели му Јован. – Нема просвете, где народ не стоји економно доб 
Даринка („Изврсна певачица!“ рече за њу Јован Јаковљевић) и госпођица Јелена попина („Без њене  
војим погледом), резултат је био, да су Јован и Јеша на једаред укрстили своје деснице, држећи  
рком, да полазе кући.{S} А отпратиће их Јован, Даринка, учитељ, Зорка, па, наравно, и Бранко. < 
обу</p> <p>Највише се обрадова тому баш Јован. </p> <p>У прочељу између оба прозора виси у учит 
 потпуно знала.{S} Само ће је донде још Јован и Даринка поучити, где треба да рашири руке, где  
ник, као да реши ствар што пре. </p> <p>Јован сад тек не зна, шта да мисли, већ се забленуо час 
ледао у лик што виси у прочељу. </p> <p>Јован упро поглед у бележниковицу..</p> <p>А бележников 
д кад ми овде ходамо а вас нема!</p> <p>Јован, Бранко и учитељ се упутили девојкама.</p> <p>Кол 
а:{S} Хајде, браца.{S} Време је!</p> <p>Јован се протегли на канабету.{S} Остави неки тумач каз 
ила вашега Бранка за своју кћер!</p> <p>Јован прсну у смех.{S} Чак и бележник мало се не угуши, 
се у три пут.</p> <p>– Лаку ноћ!</p> <p>Јован и Бранко се одвојише.{S} И оде сваки својим путом 
нос, може га сад песницама трти,</p> <p>Јован се загледа у њу зачуђеним погледом.</p> <p>– Бран 
те иначе потпуно право.{S} Ал...</p> <p>Јован је сад још већма дошао до тога уверења, да треба  
еније прихвати учитељев предлог.</p> <p>Јован се насмехну и не мога да не покаже своју сумњу.{S 
вољи унутра? </p> <p>Бранко уђе.</p> <p>Јован баш пије каву, па се тужи, како ну не прија.{S} Д 
ко се баш разговарао с Даринком.</p> <p>Јован прешао бележниковици, па се упустио у разговор.{S 
зговарати, – одговори му Бранко.</p> <p>Јован мало поцрвени, па затрепта очима. </p> <p>Бранко  
ер је спремио, да дочека и његова друга Јована с његовима.{S} Тетка му је, рече за госпођу Нату 
забуна ни учитељев осмех, па намигну на Јована.</p> <p>– Ту ће бити сватова! – пришану му с пун 
дин учитељ? – пита лагано бележниковица Јована. </p> <p>– Збиља, њега нема! – примети овај.</p> 
 су изашли из цркве:{S} Познао се поред Јована.</p> <p>Колико он,... а и мати му као пустила у  
p>У том ево Дабижића с пуном чашом пред Јована:</p> <p>– Господине докторе, ја сам у вама позна 
 Обично би до сад у то доба већ био код Јована; али га јутрос нешто одговори, те не оде.{S} Как 
другој соби.{S} Стала на врата, па виче Јована:{S} Хајде, браца.{S} Време је!</p> <p>Јован се п 
реба радити и бар одржати.{S} Да извади Јована из школе?{S} Да га с по пута скрене, па „да изва 
Дабижић, на пример, не ће више називати Јована и доктором, а Јован ће њему, на прилику, смети о 
ву“.</p> <p>– Ако Бог да? пита Кнежевић Јована и Бранка...{S} Шта?{S} Кући?{S} Па пешке тако.{S 
неку сентиметалност и кокетно погледа у Јована. </p> <p>Чак и Јован умуче.</p> <p>А Јеша кад не 
 хлеба, „даће бог!“</p> <p>Јеша зинуо у Јована, па само клима главом у знак, да све одобрава. < 
Јелена и Даринка; па се она нађе између Јована и Кнежевића, а ова између Зорке и Бранка.{S} Зор 
па гасе не тиче ни живи разговор између Јована и Дабижића, којима оде и учитељ у помоћ, – ни ош 
ити коју боцу вина.{S} А?{S} Шта велиш, Јоване? </p> <p>Није ружно, – одговори Јован. – Него то 
g="la">corpus juris</foreign>.</p> <p>– Јоване, – насмеја се већ Стајић,– мени се чини, ти у ма 
виноград.{S} Има у поп-Стеве неки гост, Јованов пријатељ из Беча.{S} Та, знаћеш га.{S} Тинкин с 
ило ми је! – одговори Даринка на приказ Јованов, па пружи руку Кнежевићу и неусиљено се рукова  
, ко је то, а пред њ испаде мала Зорка, Јованова сестрица, и Даринка.{S} Вијају лептирове по по 
га је доста муке, али је успео.{S} Раја Јовановић, општински писар, дочекао га је оберучке. (Да 
шевила за „ту идеју“, што би рекао Раја Јовановић, па макар поп Стева дигао „и кундаке и кондак 
годило, ипак се намргодила.{S} Али које Јованово разлагање, а највише канда Бранкова реч - изра 
.{S} Онај господин, што је био ономад с Јованом код њих, кад су путовали од озгоре у Брајковац, 
о криво, кад се Бранко опрости те оде с Јованом.{S} Од мах осети, како јој се учини Брајковац н 
се већи у себи повукао, кад се састао с Јованом и учитељем, те видео, како, <pb n="44" /> особи 
а на ум који Стајић.{S} А и он је био с Јованом ономад код мене.{S} Фини младић!</p> <p>– Па, к 
дила.</p> <p>– Ја сам тако и уговорио с Јованом.</p> <p>– И не питаш, где ти је ујна, – примети 
–Кати, кад је чула; а чула је, Бранко с Јованом неје био, ваљда, ни изван Брајковца, кад су оно 
ва пута рећи, да се придружи бележнику, Јовану, писару и благајнику.</p> <p>Ох Боже! – заплакал 
остољубиви бележник пође да прави места Јовану уза сто, не бил забашурио, што његова лепша поло 
ележниковица се намести у пола окренута Јовану.</p> <p>Ђенијалан лик!{S} Свака црта на њему ђен 
>– Хоћете ли и ви?—– шану бележниковица Јовану.</p> <p>– Куд сви Турци, – одговори овај.</p> <p 
!</p> <p>– Стари курјак! – пришану Јеша Јовану. </p> <p>Али Јован као да не слуша, јер се нагао 
 пошао, а неје се још решио, дал да иде Јовану.{S} Дошао је и спрам куће његове, па не зна, шта 
ралној команди“. – Докторе, – окрене се Јовану – окај се, молим те, тога грчета.{S} Тај не ће б 
 идеја!{S} А и јест, брате, – окрену се Јовану, – баш смо ти ми на селу затуцани,... их!{S} Ник 
нула о њој.{S} Питала га, хоће ли ићи к Јовану, па да је поздрави.{S} Можда би и отишао био, да 
 </p> <p>Не знам.{S} Ја сам пошао био к Јовану; а госпођа ме замоли, да вас к њој пошаљем, – од 
азао Јеша Дабижић, пала је прво у памет Јовану Јаковљевићу.{S} Он беше предложио, да се „тако в 
еиначити“, јер је и јавила Кати по њену Јовану, кад ономад беше у вароши код ње, јавила јој, да 
раца, – окрену се, као чигра, у заштиту Јовану, – још имам сутра, па прекосутра, па наткосутра, 
ка и Споменика од браца–Радована, браца–Јове, и других „чика“ и „браца“.</p> <p>Понда и поред З 
ивања од ње!...{S} Зорка већ чита чика– Јовин лист, што јој поклонио браца Јован; а зна много и 
оље!{S} Зорчица ће декламовати ону чика-Јовину о Бранковој жељи; а једног од мојих ђачића почео 
ом леђа, па одоше својим путем.</p> <p>„Јогунаст“! – рече за њега поп Стева, кад се разиђоше из 
 крајичак непрозриве копрене, која тако јогунасто скрива, као змија ноге, тако неумољиво таји,  
да му је страно то име; понда се сети. „Јогуница!“ помисли у себи. „Никад друкче!..{S} Госпођа  
 осмој ли годиници.{S} А најмлађе, син, јој, тек се родило, није оца ни запамтило.{S} Шта ће уд 
рећи, довлачи кћери курмахере?{S} Треба јој!</p> <p>– Штета за дете.{S} Добра је срца.{S} Ја је 
америла се на добру девојку...{S} Трива јој је брат.{S} Он кирија, а она ево је код ње већ чети 
да и умре ту, али никад неје марила, да јој се и једно дете мора везати за село.{S} Не ће се ку 
е паде на груди, да јој све исприча, да јој се изјада, да се заплаче у њену загрљају, па да оба 
а.{S} Натукла лаку повезачу на лице, да јој га зар не препали сунце.{S} Познаћеш је добру домаћ 
у један мах у мало не паде на груди, да јој све исприча, да јој се изјада, да се заплаче у њену 
ла то име на своја уста.{S} А осети, да јој је ипак криво, што неје и он дошао, што неје нашао  
ад беше у вароши код ње, јавила јој, да јој се ово дана нада.{S} Тако су јој сад сва деца на ок 
ила; али тако пријатно, тако слатко, да јој се прели туга по срцу, срце јој оте мах, сузе саме  
, а од то доба није нашао за вредно, да јој и речи рекне, осим што је јуче у певачкој школи про 
 у Брајковцу, на право је и поштено, да јој то врати бар за један или ма и за два дана.{S} Нада 
а свим, да се и састанем с тобом...· Да јој кажем, кад се вратимо из Карловаца са свечаности!</ 
о је зажели госпођа Јеца Рашићка, па да јој поп Стева Радојчић неје испунио.{S} Признати се мор 
дао, да матери неје требало више, па да јој упадне у очи толико интересовање о тој „красној Срп 
<pb n="52" /> као што је била,... па да јој се момак веша на прозор?{S} Каква је она мати, кад  
> <p>– Нисам могла, тек зарад детета да јој – рече, очитам у очи; а ја бих знала, шта бих јој р 
quote> <pb n="48" /> <p>Даринка хоће да јој помогне, па се.{S} Уплете и она: „Први санак мира в 
аћи слушкињу, па не знам, које новце да јој даш.{S} Нема у нашег света сиротиње, не зна ти наш  
{S} Прошао!{S} А да је био искрен, и да јој је хтео све признати, морао би приповедати, како је 
евојче.{S} Па кад неје уз њу, све би да јој је што ближе, све има нешто да разговара с њом.{S}  
осподине Бранко, – рече Даринка, као да јој жао, ако је збиља тако, па га чисто теши. – Ја сам  
већ саже главу, па стаде гутати, као да јој нешто засело у грлу.</p> <p>Бранко као да не ће виш 
о, што Даринка оде с Јеленом.{S} Као да јој је сад крива нешто и она, па се боји, поквариће јој 
 Нати, да види своју сестру, баш као да јој је, не дај Боже, према глави.</p> <p>Сад се, Бог ме 
ан угао, као да се закопала.{S} Само да јој не би ко рекао, да ту нема за њу места!</p> <p>Млад 
јом кћерком да га се нахвали.{S} Још да јој испадне за руком, да и Бранкову матер превари, да д 
не и сама мислити о њој, и још већ мада јој обрати пажњу на њу, када дође...</p> <p>Пење се Бра 
а ракију натресла, и тако штогод.{S} Ја јој се дивим, да она све то смаже сама.{S} И ни паре ду 
сабира.</p> <p>Неколико ситних стручака јој необично замириса.</p> <p>– Мама, какав је ово цвет 
кад ономад беше у вароши код ње, јавила јој, да јој се ово дана нада.{S} Тако су јој сад сва де 
{S} Ал по мени могу и изостати, – рекла јој је са свим озбиљно госпођа Рашићка, па је одмах оти 
етеше на очи.{S} Сузе лете, а на уснама јој лебди осмејак сретан, блажен.{S} С осмејком тим заг 
ашила? – примети Даринка.</p> <p>Јелена јој у један мах у мало не паде на груди, да јој све исп 
="103" /> и њену кћер.{S} Као вели, она јој је сина дочекала и гостила неко време у Брајковцу,  
 у веселим очицама и са ведрог чела, па јој се ведрина осмејкује око румених усана увек подједн 
 опет, нема друга посла, него дошла, па јој баш жалостиво вели:{S} Не волим нешто, што је отиша 
о да је нож прободе кроза сред срца, па јој се стиште терет, сињи терет.{S} Цео дан се тужи мат 
ећ наместила, а надурила се, бојаги, па јој одговара:</p> <p>– Све је ту.</p> <p>– Боже, помози 
 песникова гроба, – рече јој Стајић, па јој даде два лиска бршљана, што их откиде близо гроба.< 
тога нема.{S} Осећа ужасну празнину, па јој криво на цео свет.</p> <p>Мало још потраја, па се п 
} Тако су јој сад сва деца на окупу, па јој још неје била...</p> <p>Ту је и кочијаш Трива с кол 
ле јој удове.{S} Запурила се у лицу, па јој се образи зажарили, да креснеш, варница би излетела 
скрене и исто тако слатке према њој; па јој дале омирисати, како се и њих не тиче, шта свет гов 
 Ваљда га се тиче когод овде?</p> <p>Па јој опет сада у једаред тешко, колико јој мало час било 
S} Па има послугу и од Триве.{S} Криста јој је послушна, па радилица, па верна, па...{S} Ал сам 
/p> <p> Наравно, госпођа Ната пита, шта јој ради мати.{S} И тако пређе реч на са свим сухопарне 
а прозору с Јеленом, па да је пита, шта јој вели мати?</p> <p>(Таман га је лепо поздравила!)</p 
за сна, да је ова преплашено упита, шта јој је.</p> <p>– Глете!{S} Глете! – засмејало би се дев 
p>И сад удари сека Ката да описује, шта јој је „та девојчура“ кад рекла, како пере судове, шта  
најпре поскакута с ноге на ногу па, кад јој се и тако споро учинило, залети се у кућу. </p> <p> 
осле топле молитве.{S} Али се трже, кад јој витице тек сплетене, а не придевене спадоше на пуна 
 </p> <p>Како је блажено трла руке, кад јој пало на памет, да доведе поп-Стевина сестрића кући! 
е му се добра душа опет обрадовати, кад јој сутра оде.</p> <p>У том се врати натраг у село. </p 
равила, што је позајмљивала детету, кад јој је што требало за ручни рад, што га је Јелена радил 
мирисни вечерњи чисти ваздух.{S} Поглед јој се отме на осветљена два прозора у оној лепој кући  
о и својака с Јаковљевићима.{S} Једаред јој донео покојни Игњат некакав лек из вароши, кад она  
на свој прозор, несташни ђаволак с леве јој стране у грудима хоће зар да искочи; толико се пута 
ипадне њој и њеној кћери?{S} Две хиљаде јој је писао, чим је ушла у његову кућу.{S} Две хиљаде  
а гледа, ко пролази улицом.</p> <p>Дође јој од пре редовно и госпођа Рашићка, те разговарају, н 
ш и одлану чисто нешто са срца.{S} Неје јој Бранко мрзак, Боже сачувај; ал јој нешто тесно било 
 свет.{S} Тек Тинка дахну душом.{S}Неје јој, до душе, лако било ломити руке, перући туђе рубље, 
ђице, врло добро забављате, – пребацује јој учитељ; – у вече са мном, а дању с господином Бранк 
елена не зна, шта да одговори.{S} Стале јој очи, па упрла поглед у Даринку.</p> <p>– Не знам, – 
вигарица носила, као да се упила у обле јој удове.{S} Запурила се у лицу, па јој се образи зажа 
 што то бива, кад је човек сам, развеле јој се мисли, Боже, на све стране, а све за њеном децом 
 њом.{S} Притиште врео пољубац на вреле јој уснице.{S} Дете отвори очи, насмеши се, па рашири с 
ила тамо преко потока оној кући, одакле јој у вече долазе они звуци са ситних гусала, тамо,...  
си у прочељу.</p> <pb n="51" /> <p>Усне јој шапутаху искрене молитве.{S} Стењак у свећи на сточ 
а и Бранкову матер превари, да дође, те јој се поклони!{S} Ал биће и то.{S} Све је удешено,...  
п Стева један пут сестри, видевши да ће јој тиме погодити најватренију жељу.</p> <p>Тинци сину. 
ру у Елисиуму</title>"...{S} Тек ако ће јој се кад тад поткрасти из груди уздах, а нит зна за ш 
младина, младост је младост; старост ће јој увек завидити и роптати на њу.{S} Поток хучи и бучи 
рива нешто и она, па се боји, поквариће јој се кћи поред ње.{S} Ако и зна, да све, што се догод 
p>– То је лепо! - кличе Даринка, а лице јој плану од одушевљења.</p> <p>– Него морате нам и ви  
очићу поред постеље задрхта.{S} На лице јој или збиља паде сенка нека, или јој задрхта нешто ок 
толики пут, госпођице Даринке, јединице јој кћерке, па ће онако срдито и опет по толики пут:{S} 
тко, да јој се прели туга по срцу, срце јој оте мах, сузе саме полетеше на очи.{S} Сузе лете, а 
, како јој страшно лупа срце.{S} А срце јој лупа, Боже, лупа.</p> <p>Јелена се на то одсмејала. 
па је притиште на своје срце.{S} А срце јој лупа, да пробије груди.</p> <p>– Јух!{S} Као да си  
е као спомен са песникова гроба, – рече јој Стајић, па јој даде два лиска бршљана, што их откид 
прибра.</p> <p>– Госпођице Даро, – рече јој тихо, па тако искрено, својски, а тако покајнички,  
 поп-Стевине.</p> <p>Чујем... видила би јој кћи вароши и лера, да није поп-Стевина џепа!</p> <p 
 и код матере, госпође Рашићке, како би јој допустили, да и она пева на Брајковачком селу у нед 
јој највећма годе онако и онакве, какви јој ваљда брује и у души... </p> <p>Пред цветном неком  
ајка се госпођа Јелисавета.{S} Не свиди јој се.{S} Па да сте пречекали до недеље, сви би заједн 
ад год мајсторици, да се знате.{S} Кажи јој, нека отвори почешће собе онако пред вече, кад се с 
им га је одојила, као и под онога, који јој сваку сузу, што је негда над њим нејачким пред Бого 
меке рубине исто тако и под онога, који јој пеленом загрчава сваку кап млека, којим га је одоји 
локрвно загледа у своју кћер.{S} Шта ли јој је помислила у тај пар:{S} Тек не мога, а да је не  
.</p> <p>Јелена хтеде да проговори, али јој заста нешто у грлу, па гледи само учитеља упитљивим 
 се оному, што мати нареди. </p> <p>Али јој сину у главу мисао, да би било врло потребно, да се 
се слатко, слатко исплакала.</p> <p>Али јој криво, што вечерас тога нема.{S} Осећа ужасну празн 
а!{S} Иди, немој да се крхаш ту! – вели јој разнежени супруг. – Ти бар не мораш, ако ми мушки м 
жилово ви и не морате, мама, ићи,– вели јој Даринка...</p> <p>Пуче топ.</p> <p>– Ево, лађа иде! 
лице јој или збиља паде сенка нека, или јој задрхта нешто око усана.{S} Дубок уздисај јој се от 
рпољи <pb n="14" /> и увија око ње, или јој се скупи у крило, па жмирка у жижак, или преде, док 
ва мора помоћи. </p> <p>Опасан је, чини јој се, такмац сада ту...</p> <p>Нема те жеље, што је з 
Па да где би на друго место, – одговори јој Бранко, а као да плива у задовољству.</p> <p>– Госп 
Стефане родитељи...{S} Да Бог ме, ти си јој, рећи, као и отац, како си је примио од мене место  
 јој у очи сухну неки плам; а на зеници јој затрепта дуга, те их одмах обори.</p> <p>– Опростит 
n="67" /> <p>Она погледа у њега.{S} Очи јој се насмешише.{S} А из грла се оте неки клик - ни на 
дрхта нешто око усана.{S} Дубок уздисај јој се оте из груди.{S} Прекрсти се после топле молитве 
м сама госпођа Јелисавета Рашићка, ипак јој дође и девојче само поквареније. „Дете, за Бога, не 
кад она била нешто љуто оболела.{S} Лек јој тај помогао.{S} И Давина побрати Игњата, па га увек 
рило, па жмирка у жижак, или преде, док јој не напреде дремеж на очи...{S}Ако Даринка баш не чи 
страшно љута на тебе. </p> <p>– Је си л јој се исповедила— пита је учитељ.</p> <p>– Нисам.{S} Н 
Неје јој Бранко мрзак, Боже сачувај; ал јој нешто тесно било поред њега.{S} Чисто би га загрлил 
о,... поче бележниковица. </p> <p>У том јој писар у крај стола стиште руку из захвалности, што  
 пре пет шест година.{S} Најстарији син јој, Јован, био већ у по гимназије.{S} Женско дете у се 
ин након три године жури у походе, него јој тек уз пут сврће као познанику каквом.</p> <p>И срц 
села у одар, да легне поред Зорке, дуго јој се поглед приковао на икону светога Николе, што вис 
о тако потрајало, па и заборавила, како јој немило било, што су пошли из вароши пре беседе.{S}  
е госпођа– Натина.{S} Па, Бог зна, како јој је, мило што је у Даринци стекла тако ваљану, тако  
 искрену другарицу,... о, Бог зна, како јој је мило!</p> <p>Наравно, да и госпођа Ната, а особи 
, а да не ухвати прилику, па каже, како јој је мило, о, Бог зна, како, што је њена Јелена тако  
, тамо,... ох, тамо, да њему каже, како јој је сад одлануло, како ће „све још бити као што треб 
ом; али, рекао би, још већма чује, како јој јако и нагло бије рођено срце.{S} Но ипак осети, да 
 могла Јелена, а да се не похвали, како јој ипак мио Брајковац, јер је до пре млади учитељ, гос 
 одолети његову погледу.{S} Осети, како јој у очи сухну неки плам; а на зеници јој затрепта дуг 
те оде с Јованом.{S} Од мах осети, како јој се учини Брајковац нешто празан.{S} Сви су, до душе 
оју руку на своје груди, да видим, како јој страшно лупа срце.{S} А срце јој лупа, Боже, лупа.< 
аспати после тога!{S} Да зна само, како јој је синоћно певање његово прионило за душу!</p> <p>П 
 да се бележниковица збунити. – Ал тако јој треба!{S} Тај господин Бранко добро јој је напаприо 
.</p> <p>На учитељево милостива, колико јој годило, ипак се намргодила.{S} Али које Јованово ра 
а јој опет сада у једаред тешко, колико јој мало час било криво...</p> <p>Најпосле се нашли сви 
и и вратити се на вечерње.{S} Но колико јој збиља стало до поп-Стевана, ето, неје ни приметила, 
њеној кћери, о госпођици Даринци толико јој је приповедао, да матери неје требало више, па да ј 
жала.{S} А по речима и нагласку за цело јој жао на њега.</p> <pb n="40" /> <p>- За што, госпођи 
> <p>Јелена не уме да одговори.{S} Грло јој је стегло.</p> <pb n="56" /> <p>Нема снаге да прого 
него иде одмах одавде кући.{S} Неугодно јој здраво, што је то урадила девојка, која је тако доб 
и се тако нешто по неки пут у безазлено јој срце, које зна да куца још увек само за маму или бл 
јој треба!{S} Тај господин Бранко добро јој је напаприо у нос, може га сад песницама трти,</p>  
ј лепој кући с оне стране потока.{S} То јој је најмилије за све време, како устане, па док не л 
аги, хоће да изађе из коже од једа, што јој „срамоте кћер“, па тражи негде горњу хаљину, да им  
јне сад <pb n="16" /> брујне звуке, што јој највећма годе онако и онакве, какви јој ваљда брује 
ђа-Натин неје купио од ње.{S} А то, што јој сад госпођа Ната и опет меће на душу, јесте ништа и 
 неки клик - ни налик на онај глас, што јој га он показује на жици.</p> <p>Бранко се баш разгов 
S} Зорка већ чита чика– Јовин лист, што јој поклонио браца Јован; а зна много и на изуст.{S} Па 
 Тинкин син, ако се сећаш!</p> <p>– Што јој је муж она лола и бекрија? – спомиње Ната.</p> <p>– 
 још бити као што треба“.{S} Но или што јој се чинило, да неје прилика, да она, девојка, иде са 
 госпођа.{S} Јоца то· допустити, по што јој је на рамених глава. </p> <p>– Предомислиће се.</p> 
арловце за њим, за Стајићем!</p> <p>Што јој већма долази у главу, да је потребно да се са учите 
ност на њену лицу, то му сведочи бистар јој поглед и неусиљено понашање, у том га утврђава њено 
ена је непрестано ћеретала.{S} Разговор јој се заплеће час о цвету Даринчину, час о хаљини, што 
Милане!</p> <p>– Виче Кнежевића, а глас јој прекиде јецање.</p> <p>– Учитељ се не осврће. </p>  
овцу, па зна и црквене скоро као и брат јој. </p> <p>И тако се искупило прилично друштванце за  
диш, сада је већ девојче.{S} Седамнаест јој годиница; скоро ће, у име божје, ићи у осамнаесту.{ 
<p>– Ниси никад слагао.</p> <p>Кнежевић јој и опет узе обасипати ручицу пољупцима.</p> <p>– Мат 
 варница би излетела из њих.{S} По челу јој пао прам косе, па се њим игра ветрић, кад потрчи.</ 
кла се Карловачкој станици.{S} На кљуну јој заставник Београдскога певачкога друштва са друштве 
ој, да јој се ово дана нада.{S} Тако су јој сад сва деца на окупу, па јој још неје била...</p>  
Карловаца са свечаности!</p> <p>– Ја ћу јој сам рећи.</p> <p>– Не ни по што.{S} Не, бар док је  
, очитам у очи; а ја бих знала, шта бих јој рекла.{S} Мени то не може да поднесе.{S} Богме, ето 
 омирисала. –</p> <p>– Неће госпођа.{S} Јоца то· допустити, по што јој је на рамених глава. </p 
>- Интелигенција и госпоштина, за бога, још није све једно, то ћеш тек допустити.{S} У нас је в 
смео у брк рећи:{S} Ја тако хоћу! – да, још док је чича био у снази, и држао узде, и знало се,  
навалио...{S} Хајд, видећемо се, ваљда, још, вели поп Стеван.{S} Не ћеш тек отићи горе, а да и  
а то већ стара, а ти си ми, кћери моја, још млада. </p> <p>То је већ сувише!{S} Шеснаест година 
а јесте мајсторица Јула, њена укућанка, још пре неколико година господар кућни, док покојни гос 
али кућу Јаковљевића, – онда, е Бог ме, још и данас.{S} Старији свет се особито разабирао за њу 
ихе кораке под прозором; али, рекао би, још већма чује, како јој јако и нагло бије рођено срце. 
благодаран занат!{S} Ама зло је почети, још горе не започети.{S} Госпођа Рашићка хоће да му век 
још у суботу...</p> <p>– Добро, даклем, још у суботу отићи ћете на ту параду у Карловце; па нај 
 свију страна ђаци, – када је то видео, још већи немир уђе у њега.{S} Хтео би да доспе и у чита 
ни помишљала већ и деце ради, а дакако, још је била држећа и млада доста.{S} Не би ништа.{S} За 
гама, час о побожности, и тако даље,... још Бранко Стајић, тек да наврши свој <foreign xml:lang 
и, госпођа Ната и госпођица Даринка!{S} Још за живота купио кућу у вароши и настанио се тамо.{S 
 је као она, што има сина господина!{S} Још сад се оневидила!{S} Па тек она варошка успијуша!</ 
</p> <p>Како се обрадовао тој књизи!{S} Још кад је ишао у прве гимназијске разреде, мати би, ка 
јући огризине отрцанога либерализма.{S} Још док је био међу њима онај душе чисте као крин који  
 плач, – ништа се не бринеш за дете.{S} Још му ниси ништа говорио.{S} Та, за име света, ујак си 
м и својом кћерком да га се нахвали.{S} Још да јој испадне за руком, да и Бранкову матер превар 
свом јаду, а Даринка – ко да је зна?{S} Још да се није Зорка рашћеретала око њих, ишле би као о 
– вели Рашићка за Јелену, своју кћер, – још је невина, дете је; а он препреден као враг. (Понда 
рену се, као чигра, у заштиту Јовану, – још имам сутра, па прекосутра, па наткосутра, па још је 
те ли ви читали његове песме? </p> <p>– Још пре него што си се ти родио.</p> <p>– Е, па кад онд 
а може ли ту бити дисциплине? </p> <p>– Још те какве!{S} Сви знамо, шта нам ваља чинити и како  
од врућине и гурања кроз свет.</p> <p>– Још на станицу хајдете с нама, понда на Стражилово ви и 
епоручује госпођа Ната мајсторици.{S} А још од зимус говори Даринци, како морају, Бог да, на ле 
адан тај јавни, тај практични (и какога још све зову) живот, кад се тако склапа брак, тај темељ 
шао од горе.{S} Он се опет извињава, да још неје доспевао, али не ће више пропустити.</p> <p>Пи 
а спавају.</p> <p>Катица оде најпре, да још једаред разгледа по кући, је ли све у свом реду. </ 
 школа.{S} И срце му заигра утешено, да још има неко, у коме се никад преварити не ће, који га  
в усклик: </p> <quote> <l>„Само само да још мрети није“</l> </quote> <p>Понда се трже. </p> <p> 
а навртање и скрњивање воћака; ту вазда још друга што вртарскога што пчеларскога оруђа, као нож 
ксера винову лозу.</p> <p>– Ти би канда још могао бити ваљан економ, примети Бранко више у шали 
ци у</p> <p>Брајковац.</p> <p>Како онда још не беше ни спомена о преносу Бранкових последњих зе 
<p>– Гле мене!{S} Како бих смела?– дода још ова друга, што нађе за вредно, да и себице увери го 
нчину срцу.{S} А преко њега није прешла још никаква бура, ни најмањи облачак, у њему сија увек  
Даринчину, час о хаљини, што ју је сама још о Духовима добила, па онда и о којечему другоме – г 
>Е, како ти само!{S} А не знаш, да нема још много до недеље?</p> <p>Ви сте мушки увек тако комо 
ан се одсмеје и одговара се, као да има још времена.{S} А Даринка опет нема каде.{S} Него је ип 
 ма и за два дана.{S} Надала се гостима још синоћ, али не дођоше.</p> <p>Бранко нема мира још о 
Нашао негде на орману пре неколико дана још неку стару књигу.{S} Кад стресао с ње прашину и отв 
бавога Стражилова, које му, за ђаковања још у Карловцима, тако беше омилело.{S} То је оно, што  
х ни пода шта држао свакога младога, па још интелигентнога човека, који не би разабирао за јавн 
о је већ сувише!{S} Шеснаест година, па још млада за беседу!{S} А била већ и пре тога као учени 
сутра, па прекосутра, па наткосутра, па још један дан, па недеља?{S} Је л? </p> <p>У томе се от 
ше од њега, да му кадгод не пребаци, па још, можда, пред госпођом Рашићком, што је небрат према 
ни обична ствар за Брајковчане пиво, па још у боцама.{S} Господа га иначе пију тек кад оду у Ру 
 али не дођоше.</p> <p>Бранко нема мира још од јучер.{S} Јучер је још пешачио далеко изван Карл 
овика на једаред Јелена тројици младића још на по пута.</p> <p>– Од кад ми овде ходамо а вас не 
о на официрским забавама.{S} Па се деца још већма заволеше, замилова се Данило и Ната.{S} И чик 
 у безазлено јој срце, које зна да куца још увек само за маму или ближега којега сродника по кр 
ет:{S} Мно-о– га-а-ја... </p> <p>А Јеша још не беше довршио, таман најлепше полетео!{S} Но речи 
дин“!</p> <p>Бранку се побра није никад још таким показао.{S} Више пута му је баш био и одврата 
него онај од пробанчене ноћи.{S} Па сад још у школу,... ух!{S} Целом свету завиди.{S} Сваки то  
гостију догађај за Брајковац.{S} Па сад још тим више, што се слегло на један пут ваздан гостију 
уно право.{S} Ал...</p> <p>Јован је сад још већма дошао до тога уверења, да треба да остане код 
с, за воз, који требаше доћи у Нови Сад још у јутро.{S} Некоме се ваљда прохтело, да доведе Беч 
живот; али је искрен и прост.{S} Обадве још у оном добу девојачком, у ком последњи бој бије изм 
, длета, кљешта, и– Бог те пита шта све још!{S} У зазиданом прозору поразбацано неколико стариј 
и..</p> <p>– Но, па видиш, да ће то све још бити као што треба.{S} Госпођа Јеца се као мало и п 
, е ће, по речима поп-Стевиним, „то све још бити као што треба“,то јест, као што она, по свом р 
 како јој је сад одлануло, како ће „све још бити као што треба“.{S} Но или што јој се чинило, д 
, па и не мисле кући; него де једну, де још једну и таман сад наручили, да им Маркова домаћица  
Владимира.{S} А она и госпођа Ната седе још, па разговарају о којечему и прежваћу данашњи разго 
ођер гостију са свију страна, да оданде још допрате спровод до Карловаца.{S} Једва је могао ко  
била потпуно знала.{S} Само ће је донде још Јован и Даринка поучити, где треба да рашири руке,  
} Гле, молим те, које је то доба, па је још нема.{S} Свако се то одмори, бар кад недеља дође, а 
ући, као да нешто тражи.{S} До подне је још како тако и прошло; него после подне се отегло као  
 оному кадгод учини какву услугу, то је још увек она идеална несебична младићка, ђачка љубав, к 
нко нема мира још од јучер.{S} Јучер је још пешачио далеко изван Карловаца оним путом, што води 
телигенција покварила...</p> <p>Да није још нас учитеља, који издиремо за вас све, слободно бис 
ње наздрављати, ако ни вечера наша није још ни на столу, ја мислим и држим, нити могу на ино, а 
 и не подударају, ипак им бродови стоје још мирно један поред другога у тихој луци, у којој се  
ти пред простим светом! </p> <p>– Ви ме још већма плашите, те ми сад тек долази пред очи све ве 
 ваљани учитељи, као и у вароши, ако не још и потребнији.{S} Ето, он је кратко време ту, па вид 
баку.{S} А од оних опет већина их почне још у ђачким скамијама, па таман кад је „дорастао до ко 
 несу се још нигде сукобили.{S} Неје се још ни једном дала ни прилика, да један другому, можда, 
и...</p> <p>Бранко већ пошао, а неје се још решио, дал да иде Јовану.{S} Дошао је и спрам куће  
ма лазурном небу, а овде онде одбиће се још последњи зрак о позлаћену јабуку, зрак сунца, што с 
та много, много, да га пита, срди ли се још на њу.</p> <p> А зашто се срди, то као да сад тек п 
 – војводина српска?</p> <p>Тражи ли се још славе, наћи ће се у „Карловачкој калдрми равној“, у 
снагу.{S} Бродови живота њихова несу се још навезли на отворено море, где борба за живот као ви 
тих смерова.{S} Интереси њихови несу се још нигде сукобили.{S} Неје се још ни једном дала ни пр 
" /> <p>Пре неколико година, а то памте још многи и многи Брајковчани, неје Брајковац био тако  
иће се од мах организована.{S} То не ће још дуго трајати.</p> <p>– Имали смо ми већ једном и ор 
 и у Брајковцу још неко честит!{S} Биће још ипак и од</p> <p>Брајковца нешто! </p> <p>Ето, зашт 
доспе и у читаоницу, где одбор издаваше још последње налоге, и у саборницу, где певачка друштва 
 То већ знам! – кличе и опет Даринка, и још већма је поли пламен по лапитима.</p> <p>Тим боље!{ 
ојци“, да почне и сама мислити о њој, и још већ мада јој обрати пажњу на њу, када дође...</p> < 
рила.{S} Па како је дошао Тинкин син, и још пре него што ће доћи, не можеш је видити.{S} Од пре 
 сам себи напуштен, – дода Кнежевић.– И још се од нас захтева, да потпомажемо и књижевност, да  
исли:{S} Куд сви Турци... „Наћи ће се и још когод.{S} Звезде на небу певачкога Брајковачкога др 
жи учитељ.{S} Стајић скочи одушевљено и још одушевљеније прихвати учитељев предлог.</p> <p>Јова 
ушевљено говорила о преносу песникову и још више: одобрила и то, да је учитељ Кнежевић ваљан уч 
умели наћи праву идеју Бранкову, сад би још мање.{S} Немојте га ни читати.</p> <p>– И не ћу.{S} 
{S} Право рећи, брује му и зује у глави још од синоћ, како му је „његова“ напунила некаквим раз 
ема странке: ради, како ко хоће, а живи још од свог старог народњачког сала, преживајући огризи 
ја се и последња песма, а многи и многи још се не разилазе.</p> <p>Стајић са својим гостима из  
омци, и тако даље, све људи млади, који још нисмо ништа свршили, који једва да умемо и слутити, 
у истрчала.</p> <pb n="60" /> <p>Јелени још неје никад тако црно јутро освануло као данас.{S} З 
 грк, Јеша Дабижић, отпоручио је матери још пре једнога сахата и јаче, када га је по једном деч 
е ручице, те је загрли.</p> <p>– Зар ти још не спаваш, сејо?</p> <p>– Ево, сад ћу и ја. </p> <p 
оп-Стевина Јелисавета даде се обрлатити још до куће, да ће заложити своју реч.</p> <p>– Видићем 
мо.{S} Те док се други збунили, кличући још: „Живила!“ – он се пожури, па узе извијати и завија 
е само, је ли то лепо, да девојка, реци још дериште,... та, да бог ме, шта је шеснаест, ваљда,  
ко су јој сад сва деца на окупу, па јој још неје била...</p> <p>Ту је и кочијаш Трива с колима. 
ти, ту је Вук Караџић први пут, као ђак још, упозорен од Мушицкога на онај велики посао, кога с 
 у првом цвету своје младости, али ипак још доста свежа и унегована, изађе преда њ до по двориш 
 да га одржи у статус кво.{S} Но он сам још увек не заборавља свој „виши позив“ па стоји у Брај 
чена у идејама, <pb n="92" /> као да им још не да, да им се кристалишу појмови.{S} Ослободи и д 
} На очиглед брижних родитеља шчепао им још једини залог узајмне им љубави.{S} Заман им писка!. 
 да ствара јавно мњење?{S} Људи већином још не позвани на то.{S} Ко нам пуни белетристичне лист 
м, и уверивши се зар још боље, да се он још једнако срди на њу.</p> <p>А какве ужасне муке трпљ 
 рони!</p> <p>Бранко ућута, ал му криво још?</p> <p>– Махни се, Стефане, тога.{S} Данас је друг 
као са старом познаницом.</p> <p>– Него још нешто! – додаће Бранко. – У ову недељу ћемо и ми ов 
 којекакве кактусе и белагоније и друго још којешта, што није ни лепо, а камо ли му мирис?</p>  
јковца, што га свет по Брајковцу разнео још, тако рећи, пре зоре.{S} Па ако и неје могао никога 
Шваба већ све изумео!“ Једва се одважио још и на то, да по упутству наших пчелара води, а то му 
 се радост и слутња слива у једно, како још никад неје осетила била; али тако пријатно, тако сл 
м српским народним језиком, каквим нико још пре њега, а попут једре и здраве народне поезије, п 
, па јој криво на цео свет.</p> <p>Мало још потраја, па се пријатељи разиђоше.{S} Испред учитељ 
 па погледа у свој сахат. </p> <p>Имамо још времена!{S} Куд вам се жури? </p> <p>Е, како ти сам 
 дакле, ићи у недељу...</p> <p>– Морамо још у суботу...</p> <p>– Добро, даклем, још у суботу от 
, а застидела се. – *Цело ја знам; само још који пут да прочитам...{S} Је л браца, – окрену се, 
е заложити своју реч.</p> <p>– Видићемо још, шта ће рећи поп Стева? – рече она, па се насмеши.< 
опа, бојаги, удари у смех.{S} Бранка то још већма увреди, те се оштро осече на ујака:</p> <p>–  
еши поп Стеван и њу и себе. – Све ће то још бити, како треба да буде.{S} Нисам тек могао момку  
ако, – примети Бранко.</p> <p>У том ето још једнога младога човека, па се прикључи друштву.{S}  
ада; Јеша воли да „политизира“, особито још кад наиђе на паметна човека. </p> <p>За што?{S} Мој 
што одговори, те не оде.{S} Како је чуо још синоћ од Јелене, како су тамо гошће дошле, као да о 
вом:</p> <p>– То је за мене, за сад бар још, тек само празан разговор!</p> <p>Сад већ не може п 
 или можда мало друкчије рећи ће му бар још који пут...{S} Сутра се можеш вратити за хладовине, 
 <p>- Разуми ме, што ти кажем.{S} Ствар још није готова, – теши поп Стеван и њу и себе. – Све ћ 
>– Од кад вас чекам.</p> <p>– Душо, зар још „ви?</p> <p>Јелена се застиди,</p> <p>– Не срди се; 
ечерас састати с њим, и уверивши се зар још боље, да се он још једнако срди на њу.</p> <p>А как 
реба да се усрећи.{S} Душа је њена чист још неисписан лист беле хартије.{S} Ваљан, поштен човек 
жним заносом стала, па гледа у отворену још гробницу.{S} Зорка се приљубила уз њу, па ћути, као 
ају, до душе, своју извесну цел, али су још увек без одређене сталности.{S} Прелеће се ту с јед 
 и тако што има на свету.{S} За њу нису још таке ствари!“</p> <p>Но претерана бојазан њена беше 
тање; али треба, Бог ме, женском детету још много више кућевна васпитања.{S} Какво је то васпит 
осе.{S} Наша деца!{S} Има и у Брајковцу још неко честит!{S} Биће још ипак и од</p> <p>Брајковца 
 свој „виши позив“ па стоји у Брајковцу још увек само као оно птица на грани, те чека згодан тр 
аће их, и ти ћеш, можда, имати да тераш још парницу с узурпатором твога наследства.</p> <p>– Бо 
суморно царство безобзирне збиљности,...још на њему лептирски прах слатког ђаковања, не додирну 
еликога песника. ·</p> <pb n="59" /> <p>Још пре него што ће учитељ Кнежевић распустити децу из  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још кола с гошћама из вароши нису ни ушла честито у дво 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још неје ни крочио преко прага који води из блаженог ца 
репоручи особитој њеној милошти.</p> <p>Још га од зимус препоручује госпођа Ната мајсторици.{S} 
озом...</p> <p>Освану и тај дан.</p> <p>Још у јутро рано поврве народ у свечаном руху и са свеч 
сне: „Од кад те, мајко, нисам видео, ја јоште добра нисам видео! – а у исти мах падоше му на ум 
ас о цвету Даринчину, час о хаљини, што ју је сама још о Духовима добила, па онда и о којечему  
 што! –вели Јеша. – Мој конкурент, онај Јуда код цркве, дошао је пре три четири године.{S} Наша 
х медом залаже.{S} Па шта им даје за то Јуда?{S} Шта мислите Бофл, сам бофл, господине мој,...  
 свештеник,... сви купују код њега, код Јуде, и мед за божићну чесницу и зејтин за кандило, што 
ша браћа Срби?{S} Сви листом пазаре код Јуде.{S} Жене краду од својих газда храну, па џаковима  
од својих газда храну, па џаковима вуку Јуди, те дају буд за што, као да има слепога миша под п 
редиште свему кретању српскога народа у јужној Угарској, у Хрватској и Славонији, могу смело и  
ине српскога народа, него је то особина јужњака, и то пар екселанс Талијана.{S} Срби су за сред 
 слатка госпођа Натина јесте мајсторица Јула, њена укућанка, још пре неколико година господар к 
о реп, па се вуче и чеше око мајсторице Јуле као да се и сам препоручи особитој њеној милошти.< 
а посветио је цели српски народ дан 10. јулија 1883., приредивши му светковину, каквом знађаше  
тражилова, као да нико не хаје за жарко јулијско сунце, што је прижегло свом снагом. </p> <p>У  
} Радо, до душе, пешачим по гори; али у јулију месецу, на овакој прижези, џаба.{S} Боље би било 
ивином по широком дворишту.{S} Марко је јунак, који зна и рећи и утећи, као и на страшну месту  
е дружине, где је играо улоге трагичних јунака, нежних љубавника и био први певач.{S} Када је н 
 један поред другога.{S} Запитаће се за јуначко здравље, поздравиће се као добри пријатељи.{S}  
ад; никад.{S} Ми смо били у своје време јуност или младеж, па добро било.{S} Од кад дође та омл 
То ти је једно и исто.{S} Кажи младости јуност или омладина, младост је младост; старост ће јој 
ј грех носе на души и остали.) Ми учимо јуристерај, да „бранимо народна права“; а ја, бога ми,  
што ни Ромуловим потомцима не поможе ни Јустинијанов **<foreign xml:lang="la">corpus juris</for 
је, зуји и бруји вредан народ по чистом јутарњем ваздуху.{S} А зује и брује данас нешто крупниј 
" /> <p>Јелени још неје никад тако црно јутро освануло као данас.{S} Заспала ноћас у плачу тек  
мо у највећем страху проведе ноћ, док у јутро галан не кукурекне на буњишту...</p> <p>Испред ку 
воз, који требаше доћи у Нови Сад још у јутро.{S} Некоме се ваљда прохтело, да доведе Бечки одб 
.</p> <p>Освану и тај дан.</p> <p>Још у јутро рано поврве народ у свечаном руху и са свечаним р 
м, што води из Брајковца у Карловце.{S} Јутрос је поранио.{S} И кад је видео жагор и необичан ж 
а му је много приповедала о Даринци.{S} Јутрос му је опет споменула о њој.{S} Питала га, хоће л 
ад у то доба већ био код Јована; али га јутрос нешто одговори, те не оде.{S} Како је чуо још си 
егова“ напунила некаквим разговором, па јутрос са неколико убедљивих речи и јаче подбунила.{S}  
ки и паки-поп!..</p> <p>Е, па тако седи јутрос, ето, поп Стева под својом сеницом, па пушта гус 
, ваљда, ни изван Брајковца, кад су оно јутрос отишли. – Ја мислим, само у вароши има свашта, а 
ла око њих, ишле би као осуђене.</p> <p>Јутрос сам, – говори Јован Бранку, – зуцнуо матери, как 
е састане више ни с ким од њих!{S} Па у јутру, чим сване, бежи из тога понора, где све заудара  
одскаче од земље, како се једи.{S} Јуф, јуф, свиснуће.{S} Хоће, да! – вели Јован. – Не да се та 
вако одскаче од земље, како се једи.{S} Јуф, јуф, свиснуће.{S} Хоће, да! – вели Јован. – Не да  
<p>– Ала ти је то наопако време изашло, јух, јух, јух! – уздахну опет госпођа Ната.</p> <p>– И  
Ала ти је то наопако време изашло, јух, јух, јух! – уздахну опет госпођа Ната.</p> <p>– И старо 
и је то наопако време изашло, јух, јух, јух! – уздахну опет госпођа Ната.</p> <p>– И староседел 
 и Рашићку, и. т. д. </p> <p>–Јух, јух, јух! –- цикнула је „трижди“ сека Ната сека–Кати, кад је 
ујака и Рашићку, и. т. д. </p> <p>–Јух, јух, јух! –- цикнула је „трижди“ сека Ната сека–Кати, к 
овикаше женски гласови с кола.</p> <p>– Јух! цикну госпођа Ката, тек што познаде госте.</p> <p> 
а долије у лонац у крај ватре.</p> <p>– Јух! – зачу се у исти мах и из собе у неколико разних г 
це јој лупа, да пробије груди.</p> <p>– Јух!{S} Као да си се уплашила? – примети Даринка.</p> < 
ама баш пред кућом у дворишту.</p> <p>– Јух!- зачу се из кухиње.{S} Маца вриснула, па испустила 
 „Испод мире сто ђавола вире!“</p> <p>– Јух, мати, како можеш тако што рећи, – примети Јелена с 
из ненада ту натрчале на Бранка.</p> <p>Јух, како сам се ја онда поплашила! – вели Зорчица. – А 
</p> <p>– Гле, гле, како лепо мирише!{S}Јух, ала лепо мирише!{S} Па зашто се, мама, овакво цвећ 
ао и ујака и Рашићку, и. т. д. </p> <p>–Јух, јух, јух! –- цикнула је „трижди“ сека Ната сека–Ка 
знао, шта ради.{S} Данас је налога, ... јуче је била замућена вода... не знам, шта ће опет сутр 
> <p>– Шта говориш</p> <p>– Одбегла.{S} Јуче на ноћ нестаде и ње и Кнежевића.</p> <p>– Не говор 
редно, да јој и речи рекне, осим што је јуче у певачкој школи пробао и њен глас, али са свим он 
њена прозора, неје ни била с њиме, осим јуче на првом покушају певачкога друштва.{S} Па већ и о 
p> <p>Бранко нема мира још од јучер.{S} Јучер је још пешачио далеко изван Карловаца оним путом, 
 дођоше.</p> <p>Бранко нема мира још од јучер.{S} Јучер је још пешачио далеко изван Карловаца о 
 каже.</p> <p>– У Карловце</p> <p>– Да, к матери. </p> <p>– Карловци су данас, у овај пар, најс 
кога.</p> <p>Одатле кроз „убаво Белило“ к Стражилову, крајњој мети свечанога спровода.{S} А спр 
док сам га наговорила, да позове Бранка к нама, и да му пошаље новаца, да амо дође, те да се мо 
 што познаде госте.</p> <p>Кад је дошла к себи, сети се, да притрчи гостинским колима.</p> <p>– 
Е, Бога ми је госпођа Рашићка већ дошла к себи.{S} Већ се говори по селу, како жали, што је дот 
{S} Од пре то мало који дан, да је нема к мени.{S} Него, ваљда, кад је видила, да је мој Јован  
ли несретно!</p> <p>– Мала Зорка дотрча к њима:</p> <p>– Хајдете.{S} Тражимо вас.{S} Треба да с 
а не наиђе госпођа Ната, те Јелена дође к себи, да је пољуби у руку.</p> <p> Наравно, госпођа Н 
на, по свом рачуну, жели.{S} Отрчала је к Јаковљевићима.{S} Нешто је вукло ма куд, полетела би. 
највише се и предомишљао, да л да сврне к свом другу.{S} Сам неје знао, како да се с њом опрост 
Ако им је стало, нека изволе они најпре к нама доћи.{S} Знамо и ми варошки ред.{S} Ал по мени м 
сни брдо и долина, тамјан мирис, што се к небу диже из цвета“ и из српског света.</p> <p>И томе 
 дошао је Јован по Бранка, па су отишли к учитељу.{S} Неко су време ходали били ван села.{S} И  
менула о њој.{S} Питала га, хоће ли ићи к Јовану, па да је поздрави.{S} Можда би и отишао био,  
ема ту шале.</p> <p>– Та стани да дођем к себи!</p> <p>– Е, Бога ми је госпођа Рашићка већ дошл 
о сада на свога сестрића, те га призвао к себи!{S} Призвао га тек сада, када је, тако рећи, већ 
и? </p> <p>Не знам.{S} Ја сам пошао био к Јовану; а госпођа ме замоли, да вас к њој пошаљем, –  
олико већ, како смо заједно, ниси водио к њој.</p> <p>Поп-Стевина Јелисавета поглади једном рук 
читељ, господин Кнежевић, често долазио к њој...{S} То неје било ништа страшно, ал су обе поцрв 
о к Јовану; а госпођа ме замоли, да вас к њој пошаљем, – одговори Бранко.</p> <p>Попа се дигао, 
, а тако покајнички, да она подиже опет к њему своје миле очице и милокрвнога погледа.</p> <p>– 
и песму.</p> <p>Добри чича подиже главу к певачу, па му показа место уза се.</p> <p>– Ту ми сед 
{S} На њено питање, лагано окрену главу к њој, па је гледи, а, бајаги, ни на крај памети му, шт 
лик, кад оно пре краткога времена сврну к њој, путујући ујаку у Брајковац; сад тек разумеде њен 
</p> <p>Хајд заједно до куће, ако хоћеш к Јаковљевићима.{S} Сад не ћу тамо.{S} Идем у воће.</p> 
је на њему место мантије само лака сива кабаница, што је иначе облачи преко мантије, кад путује 
а стола, па га ћуши на потиљак; а лаком кабаницом покри колена, да баш не види, ако је непозван 
 главу, па закопчава и око себе намешта кабаницу.</p> <pb n="34" /> <p>Што не дате мало прошири 
 кудгод колима.{S} На столу је неколико кабанус–цигара, – које ће он, кад год би пушио, пресећи 
p> <p>Бранко уђе.</p> <p>Јован баш пије каву, па се тужи, како ну не прија.{S} Да му је хладан  
ковачки учитељ.</p> <p>Посркале су белу каву, покусале су неколико пољупчића, преломиле неколик 
p>„Јогунаст“! – рече за њега поп Стева, кад се разиђоше из сенице.</p> <p>– Има оштар језик!{S} 
ву, сама.{S} Седи, па, као што то бива, кад је човек сам, развеле јој се мисли, Боже, на све ст 
о куд у варош, или проучити из листова, кад би му који пао у руке.{S} Највећи просветни напреда 
<p>– Дванаест, управо!{S} Усадио си га, кад сам ја дошла у ову кућу.{S} Онда је Јелици било чет 
узе, па промену глас:) Триста га врага, кад ја што хоћу, то мора бити из ока из бока.{S} А ти н 
је онако страшна, као што вама изгледа, кад се захука.</p> <p>– Да Богме, да бог ме, кад сте се 
дан, да је нема к мени.{S} Него, ваљда, кад је видила, да је мој Јован за њу кисело грожђе, а о 
ар да је после серенаде и прошао онуда, кад је изгледала на њега као озебао сунце, те неје могл 
S} И једва ми се подеси згодна прилика, кад сам се мало и надао! - одговори Јован те наслони пу 
 да се срдим на вас, –прекинуће Бранка, кад опет чу последњу му реч; па дрмну, бојаги, срдито с 
 њена кћерка, госпођица</p> <p>Даринка, кад је у вароши „велика беседа“ рад преноса костију Бра 
а се на селу и госпође враћају са села, кад се и коло око крста разилази, те млађешина треба и  
нке.{S} Тинка као да се на ново родила, кад је дошла у братовљеву кућу.{S} Како се и не би, јад 
, снажније се одупире разним неудаћама, кад има своје гнездо, кад има макар само један кутак св 
љда: не ће ни бити ништа у Брајковцима, кад ви одлазите.{S} Не би је било, уверен сам, ни да ја 
ном душицом, што је узбрала крај друма, кад је оно путовала с мамом својом у Брајковац.</p> </b 
анас не знаш, где ти је муж; а Бог зна, кад и какав ти може од куд искрснути на једаред из нена 
н.</p> <p>Старије остале за столом, па, кад ушле у прави разговор, узеле да преврћу листове у д 
већ најпре поскакута с ноге на ногу па, кад јој се и тако споро учинило, залети се у кућу. </p> 
 да Бог сачува! – уздахну госпођа Ната, кад добила времена, да стресе прашину с хаљина.</p> <p> 
ом неје био, ваљда, ни изван Брајковца, кад су оно јутрос отишли. – Ја мислим, само у вароши им 
Ево и наше деце! – повика госпођа Јеца, кад виде своју кћер с попиним сестрићем испод руке; те  
це.{S} Ти си, да Бог ме, као и удовица, кад немаш мужа...{S} Александре, хоћеш ли се добро учит 
анком.</p> <p>– Омладина се брзо отрца, кад пре времена ступи у акцију.{S} Ко пише у нас дописе 
у, како се дала наплатити од поп-Стеве, кад је њена Јелена била тамо у вароши код ње у стану и  
а и кћи њена зна за те материне вигове, кад се свагда онако наметљиво понашаше према њему?{S} Ј 
се после топле молитве.{S} Али се трже, кад јој витице тек сплетене, а не придевене спадоше на  
најчистије крви“.{S} Сад се чисто трже, кад виде, да је заорао дубоко опет на своју стару бразд 
ица, што је иначе облачи преко мантије, кад путује кудгод колима.{S} На столу је неколико кабан 
шле! </p> <p>Како је блажено трла руке, кад јој пало на памет, да доведе поп-Стевина сестрића к 
, или потплеће чарапе, или скрсти руке, кад је штогод здраво жалостиво, па слуша и по каткад шм 
е захука.</p> <p>– Да Богме, да бог ме, кад сте се и ви женске успалиле за омлатином!- вели поп 
омова на Мацу, што неје дошла на време, кад зна, да треба ово оно... </p> <milestone unit="subS 
позабавиле, тек, ето, брзо прође време, кад се обично и госпође сеоске враћају кући из посете.{ 
годнију кошницу. „Србин да нешто изуме, кад је паметни Шваба већ све изумео!“ Једва се одважио  
оп-Стеве:</p> <p>– Шта мислиш, Стефане, кад нам дођу деца о вагацији кући?..{S} Катица Јаковљев 
ао обично недељом и свецем после подне, кад посвршава послове по кући, пред свој дућан..{S} Скр 
ам се...{S} Трчкарала је туда око мене, кад сам га укопавао.</p> <p>– Па видиш, Стефане,... вид 
S} Сутра се можеш вратити за хладовине, кад хоћеш, пут је добар, а сад ти иде под ногу.{S} Доћи 
/p> <p>И срце му гракну од неке милине, кад помисли, како ће му се добра душа опет обрадовати,  
на васпитања.{S} Какво је то васпитање, кад мати сама, тако рећи, довлачи кћери курмахере?{S} Т 
> Па да о чему ви омладина разговарате, кад се састанете?</p> <p>– Како кад.</p> <p>– Водите ту 
е,... ни мало лепо.{S} Криво ми чините, кад ми таква појма о себи улевате.</p> <p>– Збиља, обор 
.</p> <p>Хвала, ујо, што се не сетисте, кад је тому било време; сад је касно, – одговори му сес 
и када се збије у самоћу, а камо не ће, кад их овако више, па једна другу подсећа.{S} Тек удови 
Карловце сав обарен.</p> <p>– Одахнуће, кад не буде видио своју ујну, – опет се уплете бележник 
 деци.{S} То ће да буде радост од деце, кад им тетка из вароши разда поклоне!</p> <p>– Боже мој 
ка отвори почешће собе онако пред вече, кад се стиша прашина по улици, али ни по што немој да о 
е, по каткад.{S} Опет је, знаш, друкче, кад се мушка глава даде видити.{S} Па јави се тек кад г 
ао у прве гимназијске разреде, мати би, кад сврше своје школске задаће, искупила децу, што су б 
вљено, можда, доброј срећи и само себи, кад му је Бог дао матер, најбољу срећу. </p> <p>Па ти м 
овека, па се прикључи друштву.{S} Вели, кад се поздрави с мушкима и женскима:</p> <p>Чини ми се 
али чики није нешто право.{S} Све вели, кад чита новине: „Ја не знам, што се толика хука и бука 
ече Даринка, па се као трже и поцрвени, кад примети, да је споменила то име на своја уста.{S} А 
му!{S} Али га ипак памћење не изневери, кад се опомену, да до сад неје ни мислио о њему, бар не 
. </p> <p>– Като,— примети Ната сестри, кад дође до воде и замочи руке, да их пере, – могао би  
ко ће му се добра душа опет обрадовати, кад јој сутра оде.</p> <p>У том се врати натраг у село. 
икнула је „трижди“ сека Ната сека–Кати, кад је чула; а чула је, Бранко с Јованом неје био, ваљд 
к веша на прозор?{S} Каква је она мати, кад то гледи својим очима?{S} Зар не би боље било, да ј 
 мој, " рекла је, да Бог ме, Ката Нати, кад ова извадила сиграчке из торбе, „зар је то морало б 
тву, колико је он могао о њима дознати, кад би отишао куд у варош, или проучити из листова, кад 
ојати, па не жали, ето, ни крв пролити, кад зажеле то његови гости и рачуни.</p> <p> А ту су св 
} Па... чуј ме!{S} Више народу користи, кад у својој средини има ваљана интелигентна човека, ко 
ео покојни Игњат некакав лек из вароши, кад она била нешто љуто оболела.{S} Лек јој тај помогао 
– Рад, рад!{S} Сви ми радимо.{S} Човек, кад помишља на своју будућност, – вели опет парох, – не 
 дошао онакав, какав Србин постане тек, кад се од њега поучи.{S} Ал који Србин остане, тај издр 
:{S} Сад му тек изађе пред очи њен лик, кад оно пре краткога времена сврну к њој, путујући ујак 
ад већ видим, шта је!“ мисли благајник, кад за вечером и после вечере заређале здравице, као да 
ом Бечу...{S} Мени је, да Бог ме, охол, кад ми је све туђе у њему.</p> <p>– Па сте се непрестан 
се и састанем с тобом...· Да јој кажем, кад се вратимо из Карловаца са свечаности!</p> <p>– Ја  
сватова! – пришану му с пуним уверењем, кад уграбила прилику. </p> <p>– Не верујем, – одговори  
у учитељевим речима.</p> <p>– Ја волим, кад се он с чиком пусти у разговор, – опет ће она – он  
ије и он код кола.{S} Знаш, да стрепим, кад се игра то коло!{S} Дете, као дете, мота се с друго 
овеза Јован на разговор свој с Бранком, кад их остави млади тржа. – Просто, мени се мој позив н 
набожачким, тим револуционарним именом, кад га је Бог и Христос примио у своју општину од крште 
о се и не би, јадница, осетила сретном, кад се напатила код свог несретника мужа као права патн 
и амо.{S} Сам пресветли господин жупан, кад је требало бирати жупанијске преставнике, изволели  
је овамо дошао.</p> <p>– Па таки је он, кад што науми.{S} Код њега важи само „или–или“ вели Јов 
рећа је по Србина сељака то, што се он, кад једном пропадне, тешко подиже, јер, канда, и не мис 
 неколико кабанус–цигара, – које ће он, кад год би пушио, пресећи на полак.{S} Половину ће оста 
пада на ум, да прислушкују сваки шушањ, кад се заталаса гдегод у шушњарку или у бразди, нити да 
а цело, као што се већи у себи повукао, кад се састао с Јованом и учитељем, те видео, како, <pb 
и ћете признати, да омладина има право, кад се уверите, да није онако страшна, као што вама изг 
а у рачуну?</p> <p>Даринци чисто криво, кад се Бранко опрости те оде с Јованом.{S} Од мах осети 
разним неудаћама, кад има своје гнездо, кад има макар само један кутак свој, за који сме рећи:  
ањкала и запиткивала, где је ноћас био, кад се украо из друштва, док неје признао, да је бар пр 
вала Богу, добар знак, да се раскравио, кад, ето, хоће да се шали.)</p> <p>А благајнику се разв 
оду, немој мислити, да би он то примио, кад би <pb n="91" /> му се теоретски о томе предиковало 
нет са својим мислима, чисто се збунио, кад је погледао.</p> <p>– Ми вас чекамо на ручак, – вел 
ти.{S} У мислима тима неје ни примерио, кад је лептир одлетео.{S} Неје га више ни тражио.{S} Он 
а Бог ме да се то све онда расправљало, кад деца несу ту.{S} Деца, да како, не морају свашта чу 
и.{S} Мислиш ти, да би му ишта помогло, кад бих, ваљда, удесио јавна предавања, па им поповао,  
мати гине за њом.</p> <p>Давно је било, кад „се одбила“ из куће својега оца, покојнога Пере Гој 
 боји, да би му, сачувај Боже, ускисло, кад би га и чешће доносио; него што редовно по један од 
ечерас доћи под њен прозор, као обично, кад је онако срдит отишао прексиноћ од ње, а од то доба 
p>– Да Бог ме, да вам мора бити смешно, кад ви не налазите у Бранку друге идеје него то, – прим 
нка, а застиди се, – Не стоји вам лепо, кад ласкате,... ни мало лепо.{S} Криво ми чините, кад м 
схвати, ипак осећа, да је лепо и добро, кад сене само толико радује том Јелена и Даринка, Бранк 
Даринка, тек да из учтивости рекне што, кад већ Јелена не прихваћа.</p> <p>У планини, знате, мо 
ковица, на прилику, видела кроз прозор, кад су прошла кола.{S} Ал како неје познала никога на к 
руги пут родила, па дошла на бољи свет, кад је брат поп Стева позва, да му буде у кући домаћица 
рактични (и какога још све зову) живот, кад се тако склапа брак, тај темељ свему животу и порет 
иче, да овде вечерамо! – кличе Дабижић, кад Кнежевић испева песму. – Дивна идеја! ·</p> <pb n=" 
ј пао прам косе, па се њим игра ветрић, кад потрчи.</p> <pb n="38" /> <p>Бранко проговори нешто 
p> <p>– Шта је теби – пита друга другу, кад се поздравиле и пољубиле.</p> <p>Јелена не зна, шта 
е десило тог дана какво крштење, знају, кад им треба донети дете, да га поп Стева уведе у свето 
је неколико пута питала и брацу и сеју, кад ће, за Бога, већ једаред то почети?{S} Али Јован се 
лану.{S} Но је поли румен до иза ушију, кад примети, како се сви окренули њози.</p> <p>Бележник 
, а натуцао би је на главу преко ушију, кад је ветар или зима, па мора гологлав да сахрањује, д 
ачи; само што зазвечи ланац на огрљаку, кад се коњ који мухне, па тргне, да преухитри зловољног 
е ти је ујна, – приметиће Јован Бранку, кад се једном у гунгули одвојише од осталих.</p> <p>– К 
, Даринка.{S} Познао се с њом у недељу, кад су изашли из цркве:{S} Познао се поред Јована.</p>  
“, јер је и јавила Кати по њену Јовану, кад ономад беше у вароши код ње, јавила јој, да јој се  
тење.</p> <p>Као да сунце Даринци сину, кад угледа Јелену, како жури њој.{S} Дакле, већ је ту в 
 направила, што је позајмљивала детету, кад јој је што требало за ручни рад, што га је Јелена р 
то, што наши родитељи не спремају децу, кад их шаљу у школу, за раднике него за господу, а и не 
ојима је пречешњејши даривао њену децу, кад је долазио којему на крштење.</p> <p>Па с тога су Б 
ширити или бар повисити, ујо ту сеницу, кад сте тако радо у њој?</p> <p>За мене је, синко, добр 
н, што је био ономад с Јованом код њих, кад су путовали од озгоре у Брајковац, уме тако да прип 
ити зајази продеранога грла својега.{S} Кад неста блага, неста пријатеља, па неста и њега.{S} К 
е; ал она ће начинити од ње којешта.{S} Кад је јесенас дошао Кнежевић за учитеља, то није било  
ља и осећање да сам способан за рад.{S} Кад год сам код куће, све ме више жеља вуче мирном сеос 
креће, њен глас се већ по мало чује.{S} Кад не иде више с омладинским скупштинама, добро; наћи  
ом, па је не можеш довикати с улице.{S} Кад опет оде по воду, као да је себи по смрт отишла.{S} 
е ради, као годи ти и други и трећи.{S} Кад кажем, да бих био на селу учитељ народу, то стоји:  
да сам независан, потпуно независан.{S} Кад буде време, даћу се бирати за посланика, било у Кар 
 неколико дана још неку стару књигу.{S} Кад стресао с ње прашину и отворио је, а то „<title>Жив 
 ланаца земље и према томе и опрему.{S} Кад видиш, како народ лако прима моду, немој мислити, д 
е огњиште, на своју породичну срећу.{S} Кад је човек срећан, мили му се посао, којега се подухв 
S} Понда је изашла на улицу, да види, – кад ће поп Стеван проћи и вратити се на вечерње.{S} Но  
н економ, примети Бранко више у шали, – кад већ знаш и за зубачу и за филоксеру.</p> <p>– Шала  
не знам,... по свој прилици...</p> <p>– Кад ја већ не ћу бити на Брајковачкој светковини, немој 
Пак?</p> <p>– Па добила кошар.</p> <p>– Кад је то било?</p> <p>– Синоћ.{S} За то је гост брже и 
а да описује, шта јој је „та девојчура“ кад рекла, како пере судове, шта је кад полупала, и так 
о да је био већ и заборавио на ујака; а кад га се и сетио, неје имао повода, да се загрева љуба 
S} Па тако сад и немамо никакве...{S} А кад човек и оде у Карловце, ако и посети своју сестру,  
 се тужи матери, да је боли глава.{S} А кад пошла на певање, па је мати хтеде да задржи због гл 
е то доба, њој срце све јаче куца.{S} А кад већ дође, и да седне на свој прозор, несташни ђавол 
 све има нешто да разговара с њом.{S} А кад је у друштву, заборави, шта је хтео, али осећа, да  
и њену пажњу на штогот обрати.</p> <p>А кад хладовина разгалила и госпођи Нати тромост с веђа и 
рила за пловидбу и кују котву, која има кад тад да их овде или онде заквачи на пучини будућега  
ку од толике љубазности.</p> <p>– Е, па кад си већ навалио...{S} Хајд, видећемо се, ваљда, још, 
него што си се ти родио.</p> <p>– Е, па кад онда несте умели наћи праву идеју Бранкову, сад би  
, пропали трговци „пали“ на бирташе, па кад ни ту нису могли прокопсати, или и прескочивши тај  
шти, а ти, учо, издири за народност, па кад ти треба дати хлеба, „даће бог!“</p> <p>Јеша зинуо  
 А Даринка стала, па не зна, шта ће; па кад Бранко отишао, а она ми меће моју руку на своје гру 
ру, а капља га обори под земљу...{S} Па кад госпођи Нати дође срцу <pb n="17" /> тешко, не жали 
једно не помишља и на то девојче.{S} Па кад неје уз њу, све би да јој је што ближе, све има неш 
војом првом женом живео у љубави.{S} Па кад му умре његова мила супруга Анастасија, кажу, да је 
идиш, не бих то никада могао бити.{S}Па кад то не могу, а видим шта други раде, не могу ни ја б 
/p> <p>Чак и Јован умуче.</p> <p>А Јеша кад немаде с ким да политизира, и сам паре, да је најпа 
јуност или младеж, па добро било.{S} Од кад дође та омладина, не знаш, каква је вера.</p> <p>–  
рчета! – нашали се писар. – Били?{S} Од кад се ја окљувам, па...</p> <p>– За тебе би штета било 
<p>Јелена једва промуцава: </p> <p>– Од кад вас чекам.</p> <p>– Душо, зар још „ви?</p> <p>Јелен 
ици младића још на по пута.</p> <p>– Од кад ми овде ходамо а вас нема!</p> <p>Јован, Бранко и у 
Шта је?{S} Шта је, за бога?</p> <p>– Од кад ја вребам арамију!{S} И једва ми се подеси згодна п 
рена вера у поштење с болом врисне: „Од кад те, мајко, нисам видео, ја јоште добра нисам видео! 
ра“ кад рекла, како пере судове, шта је кад полупала, и тако даље.{S} Почела је од ономад, а, д 
у, о врту, о живини и тако што, чему је кад време.{S} Али госпођа Јелисавете нема од неко доба, 
исиуму</title>"...{S} Тек ако ће јој се кад тад поткрасти из груди уздах, а нит зна за што, нит 
 жаром“, па не даде два пут рећи.{S} Те кад отпратише кући и „чичу“, начеоника, нађоше, да је с 
смрт?{S} Шта ће „након нас останути“, и кад нам се „тело тек под земљицу вргне“, а некмо ли да  
и.{S} Нова се омладина организује.{S} И кад се појави, појавиће се од мах организована.{S} То н 
 у Карловце.{S} Јутрос је поранио.{S} И кад је видео жагор и необичан живот по Карловачким улиц 
ба, па је спавала као мало дете.{S} Али кад се пробудила, па се сетила синоћњег разговора свог  
одећи се за учитељевом виолином.{S} Али кад бележниковица закрешта, не мога да одушевљено не пр 
чке и Баната у виноградарску радњу, или кад се у октобру искупљају ода свију страна ђаци, – кад 
вачким улицама, које несу тако живе, ни кад с пролећа или у јесен нагрну раденици из целе Бачке 
епосредно обрати на Бранка:– Јеси ли ти кад о томе помишљао?</p> <p>– Моја будућност биће ми са 
, прави више буке него Дунав.{S} Па тек кад полети бујицом!{S} Е, па видиш, омладина ти је као  
ка глава даде видити.{S} Па јави се тек кад год мајсторици, да се знате.{S} Кажи јој, нека отво 
 у боцама.{S} Господа га иначе пију тек кад оду у Руму, у Ириг, у Митровицу, или и даље куд у в 
мислите.{S} Разговарајте, штогод, барем кад сте са мном.{S} Ја умем разговарати, ако не уме Дар 
 почне још у ђачким скамијама, па таман кад је „дорастао до копља и до коња“, он забоде копље у 
И ја бих рекао, – дода бележник. – Него кад велиш, да је сам Варнава у манастиру, како би било  
варате, кад се састанете?</p> <p>– Како кад.</p> <p>– Водите туђу бригу.</p> <p>– То раде беспо 
е из среза и суда којима се и тако мало кад који Брајковчанин обрадује, баш кад дођу, иначе из  
.</p> <p>– Па, он највише ћути.{S} Само кад се препире о чему с чиком, онда видим, да уме и виш 
 Браца баш сад устао.</p> <p>– Е, добро кад је устао.{S} Да му бар кажем с Богом!</p> <p>– Ви о 
је још нема.{S} Свако се то одмори, бар кад недеља дође, а мени ти се не зна ни благдан и свагд 
b n="86" /> <p>Приметиће Јован **Бранку кад већ беху на путу кроз шуму манастирску. ~</p> <p>–  
ало кад који Брајковчанин обрадује, баш кад дођу, иначе из бољег света слабо ко усрећи Брајкова 
и мало међу свет.{S} И онако слабо имаш кад посла са себи равнима... </p> <p>Вараш се, мој Бран 
 <p>Како се обрадовао тој књизи!{S} Још кад је ишао у прве гимназијске разреде, мати би, кад св 
 Јеша воли да „политизира“, особито још кад наиђе на паметна човека. </p> <p>За што?{S} Мој гос 
S} То је име добила отуд, што је писар (кад се први пут опио у њој, а то је било прво вече, как 
ћају кући и певају: </p> <quote> <p>„<l>Кад је Бранко умир’о</l></p> <l>Србадију заклињ’о:</l>  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад је Даринка то вече села у одар, да легне поред Зорк 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад је Јован дошао кући, пође и Ната и Катица, да спава 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад се Јелена вратила од Даринке кући, дочекала је мати 
м Стазом, његовом Анастасијом...</p> <p>Кад би отишао овда онда послом у Карловце, или би поход 
а је пао у њу гром с ведра неба.</p> <p>Кад се Јован вратио, отпративши свога друга до првога м 
ођа Ката, тек што познаде госте.</p> <p>Кад је дошла к себи, сети се, да притрчи гостинским кол 
стали толико, – одговори Бранко.</p> <p>Кад приступио девојкама, лице му се зажари.{S} Погледа  
 што у Брајковцу кажу, „избаци“:</p> <p>Кад је тај Дарвин измислио, и да је човек постао од мај 
ођа Ната, гладећи свог мацана: </p> <p>„Кад ми одемо у планину, на ком ћемо оставити нашег Марк 
н разлога имала, да наведе против тога, када је госпођа Ната била најпре код ње, а противних ра 
призвао к себи!{S} Призвао га тек сада, када је, тако рећи, већ на прагу, да буде свој човек, а 
своје увређено љубоморно срце.{S} Онда, када је она мислила, да је се он више и не сећа, он се  
е: „Отишао је!“ А ова, бог ме, ни онда, када би Јелена то и споменула, не би смела запитати: „З 
<p>Па и госпођа Ната и госпођа Рашићка, када су једна другој правиле „физите“ несу могле а да с 
довикнути: „Нови Саде у заман ти хвала, када теби Карловци су глава!“</p> <p>Треба ли ређати св 
</p> <p>Ох Боже! – заплакала се Јелена, када је чула, како хладнокрвно затвара учитељ за собом  
, од неко доба, тајному мишљењу, доста, када што покреће Брајковачки учитељ.</p> <p>Посркале су 
се иде у Карловце.</p> <p>Сачувај Боже, када би Милан опет сада помислио, да је она, Јелена, на 
а му данас не пада на умни да се смеје, када благајник поче урлати разне гласове, поводећи се з 
пођа Рашићка нашла за добро, да извије, када је дошла, да врати „физиту“ Славнићки, ако је опет 
 своју сеју, како су се обадве препале, када су из ненада ту натрчале на Бранка.</p> <p>Јух, ка 
ода,... </p> <p>Па када и тога нестане, када утрну спомени и на то, остаће нешто, због чега ће  
лачи, па мисли, узео би ко за наметање, када би чешће одлазио мећу нове познанике.</p> <p> Књиг 
е матери још пре једнога сахата и јаче, када га је по једном дечку звала нешто у дућан, јер чек 
шом и телом лептир, – рекла му је мати, када га испраћала у туђ свет, у даљину, да у највишим ш 
ом хоће само да оживи свечаним начином, када се тим најбезазленији осећај народни исмева, то је 
one unit="subSection" /> <p>Освану дан, када је ваљало отпочети и Брајковачкој омладини, да се  
м.</p> <p>Како се обрадовао био Бранко, када је пре недељу дана у Бечу на једаред добио од свог 
шта.</p> <p>– Ни да он, баш у овај пар, када ми о њему говоримо, виси на прозору попине Јелене? 
} Оно јесте, да му не би било први пут, када би се сада састао с госпођом Катом и с госпођицом  
>Деца расла две године напоредо у добу, када душа највећма пријања; па готово прирасле једна за 
 и још већ мада јој обрати пажњу на њу, када дође...</p> <p>Пење се Бранко на степенице у сабор 
к темељ српској књижевности у исти мах, када је Милош на другом крају српства, а у суседству из 
, нежних љубавника и био први певач.{S} Када је на уметничком мору, вели он, лађа богиње Талије 
обру искупљају ода свију страна ђаци, – када је то видео, још већи немир уђе у њега.{S} Хтео би 
мену ниједна ни беле.</p> <p>Само Зорка када дођоше до онога џбуна иза врта, где се оно први пу 
.. сад ћу ја одмах...</p> <p>Неје имала када ни да доврши, што је у радости хтела рећи, већ нај 
сабори, Банство, војвода,... </p> <p>Па када и тога нестане, када утрну спомени и на то, остаће 
е, доста да спомене и мртвих и живих, и када се збије у самоћу, а камо не ће, кад их овако више 
кој свачијим костима под земљом!{S} Али када се тим пљује на свету успомену, коју народ с најве 
заплака. – ни песма начеоникова.{S} Тек када га начеоник гурну на оно: „Устај, Србине!“ – трже  
, бар не озбиљно; ако га се, може бити, кадгод случајно и сетио био!</p> <p>Мора бити кадгод не 
 и вечерас да чита.{S} Али, као обично, кадгод је, било телесно било душевно, уморан, вечерас т 
ако и сви у селу, и старији и млађи.{S} Кадгод је у Игњатовој кући било каква већа посла, било  
, како је тај умео ринтати и радити.{S} Кадгод бејах код куће, водио би ме собом на сваки посао 
о очемерио вечерас, па је мрзовољан.{S} Кадгод пије младо пиво, а њему се нешто стужи.{S} Онда  
егове најмилије мисли.{S} Тек ако ће га кадгод завести мисао за којом новином у пчеларству и во 
ем свету...{S} Хм!{S} Мора бити од њега кадгод нешто!{S} Две јаке, до душе, за вратом не ће има 
ишта; можда, али – тешко!</p> <p>Ако је кадгод каквих виших жељан имао, заситио се црвеним поја 
 никад не хтео оцу причати.{S} А што је кадгод научио <pb n="90" /> из разговора њена са братом 
 случајно и сетио био!</p> <p>Мора бити кадгод нешто од њега...{S} Допада ми се, што је при себ 
ка неје поп Стеван помишљао, да ће бити кадгод и проводаџија, па, ето, под старост дотерао и до 
чини будућега живота.{S} И нанесе ли им кадгод струја бродове на супротивне стране, па им се та 
дневник.{S} Можда је мислио, да се и он кадгод баци у који српски пчеларски лист каквим дописом 
чаности, какве до сада једва да је било кадгод у нас.</p> <p>– А, знате ли, ко је на то наговор 
на политичких новина, што их је попа по кадгод од дуга времена, бог ме, и читао.{S} По канабету 
ом.{S} Нуз то и зазираше од њега, да му кадгод не пребаци, па још, можда, пред госпођом Рашићко 
{S} А што овај или онај овому или оному кадгод учини какву услугу, то је још увек она идеална н 
има још времена.{S} А Даринка опет нема каде.{S} Него је ипак по неки пут исправи и опомене, гд 
о што по то удам ма за кога.{S} Има она каде и чекати.{S} Али као велим, он је твој, па биће и  
ици у Брајковцу.{S} Ако би се то уздање кадкод и уздрмало сувишним каквим захтевањем од стране  
м бележник у Руми „код орла“. „У мало“, каже, „не угњави руски медвед талијанског мајмуна, да с 
ранку и из Бранка.{S} А и покојни тата, каже, тако је све нешто спомињао и Бошњака и Србијанца  
и Дубровчанина и ове и оне; па је увек, каже, говорио, да је то једно и треба да буде једно.</p 
исам ни знала, да је то баш њен син.{S} Каже Стајић.{S} А мени и не пада на ум који Стајић.{S}  
демо!- вели, па, – Хајдемо!.... идем, – каже, – да видим моју Кату.{S} Давно је – каже, – нисам 
же, – да видим моју Кату.{S} Давно је – каже, – нисам видела, па сам је се зажелила.</p> <p>Она 
друштва и пред њим био толико дрзак, да каже, како је „вечита штета за уметност, што госпођица  
остива, вели бележниковици, а дошао, да каже: „Добројтро!“</p> <p>Бележниковица га задржала на  
ема сумње, да је Ната сад и то хтела да каже и да би то рекла, да није ту – „дете“, Даринка, а  
ку прилику:{S} Али и она не зна, шта да каже. </p> <p>Неколико обичних речи, и растадоше се...  
 тренутак озбиљан.{S} Но не зна, шта да каже.</p> <p>А Рашићка се, што би рекао Брајковачки пис 
опа. </p> <p>– А Јелена не сме ништа да каже, већ саже главу, па стаде гутати, као да јој нешто 
 је њено, све је то слободно и, што она каже, „божије па наше“.</p> <p>– Па шта тебе гони, да,  
 неје могла, а да не ухвати прилику, па каже, како јој је мило, о, Бог зна, како, што је њена Ј 
има пало опоре речи.{S} По Брајковцу се каже: „Куд госпођа Јеца оком, поп Стева скоком“</p> <p> 
>Зорка треба да иде по девојку.{S} Мати каже, биће да је у колу, па нек је тамо потражи.{S} А З 
њој тај свет може говорити.{S} Она, што каже и сама, ринта и ради у поп-Стевиној кући као црв.{ 
, удеси за прост народ.{S} Хоће – да му каже, ко је био Бранко Радичевић, шта он вреди за наш н 
 да нагађа.{S} Па баш за то треба да му каже, како мати хоће, мати хоће а не она, да се иде у К 
е.{S} Гледа у њега, а не зна, шта да му каже.</p> <p>– У Карловце</p> <p>– Да, к матери. </p> < 
ац одговара, па не знаде, шта сад да му каже, већ окрену на друго:</p> <p>Хајд заједно до куће, 
, ако ничега другога ради, то бар да му каже, шта мати жели, и да она то чини само по материној 
тних гусала, тамо,... ох, тамо, да њему каже, како јој је сад одлануло, како ће „све још бити к 
ају већ да помишљају и на зетове.{S} Ја кажем, Стефане родитељи...{S} Да Бог ме, ти си јој, рећ 
ди, као годи ти и други и трећи.{S} Кад кажем, да бих био на селу учитељ народу, то стоји: јер  
, – одговори онај. – Него искрено да ти кажем, волим, и што сам био ту.</p> <p>– Жао ми је, да  
не знам оно.</p> <p>- Разуми ме, што ти кажем.{S} Ствар још није готова, – теши поп Стеван и њу 
им, да се и састанем с тобом...· Да јој кажем, кад се вратимо из Карловаца са свечаности!</p> < 
S} Треба сви да га учимо!{S} Ја то увек кажем, а то ћу и сам урадити: треба више учених људи да 
ранко прсну у смех.</p> <p>– Ја то увек кажем: ви терате политику.{S} То је наперено против нас 
p>– Е, добро кад је устао.{S} Да му бар кажем с Богом!</p> <p>– Ви одлазите?</p> <p>– Овај час. 
ца и пребија по селима.{S} Ја то и опет кажем.{S} Оно јест да и у вароши може бити опет само уч 
имо, да код матере одседнемо.{S} Ја баш кажем ујаку, да ћемо код ње одсести.{S} А Јелена се рад 
} Не ћеш тек отићи горе, а да и нама не кажеш с Богом? </p> <p>Беше то за Бранка растанак, да ј 
, – опет ће Ната Кати, – а ти мени и не кажеш, где су ти деца?</p> <p>– Јован је отишао у виног 
адина све изумевате неке идеје.{S} Ама, кажи ми, молим те...{S} Е, знам, да Бог ме!{S} И то је  
тек кад год мајсторици, да се знате.{S} Кажи јој, нека отвори почешће собе онако пред вече, кад 
ера.</p> <p>– То ти је једно и исто.{S} Кажи младости јуност или омладина, младост је младост;  
војче љупко, па му привуче себи руку. – Кажи ми штогод лепо, као што ти умеш.</p> <p>– Он је од 
му умре његова мила супруга Анастасија, кажу, да је поп Стева говорио, како никад не ће ни наћи 
м.{S} У последње време гонио је Игњата, кажу, да се да бирати чак у Загреб...{S} А игуман, док  
ах, упрљао си образ свој.{S} Лептир је, кажу, нестално створење.{S} Али научи се од њега, да са 
е таке жене.{S} Па се у жалости својој, кажу, био и заверио, да не ће никад довести у своју кућ 
 и учени архимандрит Јован Рајић, кому, кажу, петнаест пута нудише владичанску митру и он је пе 
пали ветар и сунце преко поља, те да не кажу сељани. „Каква ми је то варошкиња?{S} Знаш, тамо ј 
 Не би ништа.{S} Засуци рукаве, па, што кажу, у се и...{S} И госпођа Ката одби толике општинске 
а.{S} Има род рођени, па неје тако, што кажу, искрен кући, као што је баба Давина Јаковљевићима 
у кућу, или што је и она као у опће што кажу за женскиње, у конзаквенцијама својих премиса увек 
тчињенога, било да тек, што у Брајковцу кажу, „избаци“:</p> <p>Кад је тај Дарвин измислио, и да 
е све бојим, удариће га какав напит.{S} Казала сам му, до душе, и сама, да потражи Мацу, па да  
и. </p> <p>– Јесте ли чули, шта сам вам казала?{S} Ја нисам за вас „госпођица“ Јелена, – понови 
 вас, немојте смести с ума, што сам вам казала.</p> <p>– Не водите бриге! – удари и Криста и сл 
од, можда би пришио био и златну јаку“, казало се у неком листу, оглашујући његову смрт изненад 
 жалосни ти стихови, како су непоетично казане ту мисли; само му мило, што види, да народ зна з 
вних пустоловина по Темеринском друму и Казанџијској улици, па се човек „дочепао лепа друштва“, 
ћам у себи за то воље, па мир!</p> <p>– Казао сам ти, што ја о томе мислим.{S} Испит, понда рад 
номије, то не било је; па казао: да, па казао: не.{S} Само чино, само по чину!{S} Па паки и пак 
; то било автономије, то не било је; па казао: да, па казао: не.{S} Само чино, само по чину!{S} 
ковца.{S} Него добро, те то неје никоме казао, јер би морао јавно и повући реч на траг.{S} А по 
ка.</p> <p>Та „дивна идеја“, као што би казао Јеша Дабижић, пала је прво у памет Јовану Јаковље 
ве слике, па мисли, ала је научно нешто казао.{S} Нико не одговори ништа..</p> <p>Данас је ту и 
ш само пре, него што пођеш, како, ћу ти казати, да поздравиш Кристу, нека што чешће посети кућу 
ети своју сестру, мислиш, да сме то њој казати?{S} Боже сачувај!..{S} Сад се попа нешто кошка и 
тегли на канабету.{S} Остави неки тумач казненога поступка, што га читао, на страну, па погледа 
 врху, од којих свака носи други број и казује место, где треба да се окупе чланови ове или оне 
остом скакавицом или резом.{S} Ја се не кајем, неје ме ни близу памети, да се кајем, или да се  
е кајем, неје ме ни близу памети, да се кајем, или да се тужим на Беч.{S} Али ипак ме срце вуче 
се немо гушио овчијим сиром поливеним с кајмаком, на који му се сад тек и већи апетит отворио,  
а јој необично замириса.</p> <p>– Мама, какав је ово цвет?</p> <p>– Мајчина душица, рано.</p> < 
рви мах, јер је Немац већ дошао онакав, какав Србин постане тек, кад се од њега поучи.{S} Ал ко 
ни несу тако рђави, као што се чини!{S} Какав си ти, онаки ти се чини цео свет...{S} Сиромах по 
 кроз коло, па се све бојим, удариће га какав напит.{S} Казала сам му, до душе, и сама, да потр 
/> на земљу као стрела, те ухвати можда какав плен, што га вреба...{S} Преко пута претрчи тркун 
уда изгледа.{S} Ако случајно прође туда какав гимназијалац, па је поздрави, стискивајућ књиге с 
ти човек“, па „какав си ти то ујак“, па какав ти је то, сестрић“...{S} Дошао гладан, да се исхр 
 би се од мене могао истесати, ако и не какав практичан ма и мали Лоренцо Штајн или Некер, а он 
е знаш, где ти је муж; а Бог зна, кад и какав ти може од куд искрснути на једаред из ненада.{S} 
 купи за новчић свирајку од шећера, или какав цигару за два новчића, да недељом бар господски п 
у стану и ишла у „лер“; како је не знам какав рачун направила, што је позајмљивала детету, кад  
р, а оно ипак бар ваљан економ пре него какав префриган параграфлија. </p> <p>– Падају л ти те  
ловио гдегод зека, или лис, или јазавац какав, можда би и жртвовали за њихову љубав какво тане. 
огаја, неколико прекора и пребацивања. „Какав си ти човек“, па „какав си ти то ујак“, па какав  
и пребацивања. „Какав си ти човек“, па „какав си ти то ујак“, па какав ти је то, сестрић“...{S} 
Имала сам прилике две године, да видим, каква је.{S} Отворена ми се свиди.{S} Шта нас је пута н 
>Размахнуо се поп Стеван, па заборавио, каква му је задаћа задата за вечерас.{S} Вук длаку мења 
о.{S} Од кад дође та омладина, не знаш, каква је вера.</p> <p>– То ти је једно и исто.{S} Кажи  
!{S} Треба вама Стратимировић и Бах.{S} Каква слободна штампа?{S} Грдити своје старешине, исмев 
. па да јој се момак веша на прозор?{S} Каква је она мати, кад то гледи својим очима?{S} Зар не 
у гунгули одвојише од осталих.</p> <p>– Каква ујна?</p> <p>– Па госпођа Рашићка.</p> <p>– Збиља 
Нигде на лицу трага сумора, нигде знака каква немирна санка.{S} Ако снива, снива за цело о свој 
озором пиљио као маче у жижак, да ли ће каква вилинска рука отворити капак на прозору, на оном  
пред девојкама или у крчми..{S} Прође и каква друга Катина из детињства, прија-ова или сека-она 
х земних остатака, па је не занимаше ни каква велика беседа у вароши, радовала се Даринка као м 
е.{S} Не ће се, ваљда, показати не знам каква.</p> <p>Јелена претрну. </p> <p>Учитељ се на њу т 
ађи.{S} Кадгод је у Игњатовој кући било каква већа посла, било да му дођу гости, било да се кољ 
унце преко поља, те да не кажу сељани. „Каква ми је то варошкиња?{S} Знаш, тамо је Јелена...{S} 
 преко тезге, како је појурио, да види, какве су то даме, што им се шлајери тако лепршају за њи 
ведоком једне опште народне свечаности, какве до сада једва да је било кадгод у нас.</p> <p>– А 
азуме њих.{S} Ужасна аномалија код нас, какве, ваљда, нигде више у свету нема.{S} Наша интелиге 
 се он још једнако срди на њу.</p> <p>А какве ужасне муке трпљаше у тај мах бедни њен Милан!{S} 
 виолину, те до неко доба изводио из ње какве мелодије.</p> <p>Јелена би се занела за њима, те  
ли ту бити дисциплине? </p> <p>– Још те какве!{S} Сви знамо, шта нам ваља чинити и како се влад 
вај чека, да му се јави, има ли тај дан какве дужности, то јест, да ли је та донела дете те и т 
, што јој највећма годе онако и онакве, какви јој ваљда брује и у души... </p> <p>Пред цветном  
 после тога с братом мрази?!{S} Ко зна, каквим је блатом каљала име његово и његове матере, да  
ла, па чистим српским народним језиком, каквим нико још пре њега, а попут једре и здраве народн 
се то уздање кадкод и уздрмало сувишним каквим захтевањем од стране његових претпостављених у о 
адгод баци у који српски пчеларски лист каквим дописом из својега уљишта; можда, али – тешко!</ 
ожда, али – тешко!</p> <p>Ако је кадгод каквих виших жељан имао, заситио се црвеним појасом, ко 
ту још много више кућевна васпитања.{S} Какво је то васпитање, кад мати сама, тако рећи, довлач 
Он зна само за матер своју и више ни за какво добро. </p> <p>– Да, и опет велим, – узе опет Јов 
абица и кума, ако би се десило тог дана какво крштење, знају, кад им треба донети дете, да га п 
в, можда би и жртвовали за њихову љубав какво тане.{S} А овако избацили неколико метака у лист  
нутра!“</p> <p>– Да приредимо и ми овде какво село у ту цел!{S} Предложи учитељ.{S} Стајић скоч 
е, с киме речи да проговори, да не дође какво дете, те не купи за новчић свирајку од шећера, ил 
о у улози каквог Дона Цезара од Базана, каквог шпањолског гранда у сред Севиље, па завија по св 
. </p> <p>Али писар се замислио у улози каквог Дона Цезара од Базана, каквог шпањолског гранда  
наче јако упада у очи празноћа и неред, каквога воле млади нежењени. </p> <p>Мушкарци понудише  
јулија 1883., приредивши му светковину, каквом знађаше у најсветлијим данима своје прошлости уд 
и и грлице јатомице залепећу крилима за каквом савуљагом, па се витлају око ње, а она их завара 
опотом и зврком од кола.{S} Застане над каквом рупом, учлови се, као бојаги, код своје је, па ј 
него јој тек уз пут сврће као познанику каквом.</p> <p>И срце му гракну од неке милине, кад пом 
неје имао повода, да се загрева љубављу каквом према њему.{S} Поп Стеван, опет, ако се и привол 
не разабирају, је ли им син способан за какву душевну акцију.</p> <p>– Цео свет иде за тим, да  
два пут.{S} Тамо мора бити сад као пред какву буну.</p> <p>– А с ким ћемо ми у недељу?{S} Уплет 
ј или онај овому или оному кадгод учини какву услугу, то је још увек она идеална несебична млад 
 му се, на архијерејској служби придику какву исплести; а неје ни у Брајковцу, од како је дошао 
ерити, како је испала на прилику берба, како пазар, колико је шљива за ракију натресла, и тако  
слу.</p> <p>А Бечлија Јован га уверава, како је то хец. „<foreign xml:lang="de">Freund</foreign 
питомији према њој, ако и не примећава, како је то необично брзо дошло.</p> <p>Док је учитељ до 
 места!</p> <p>Млади трговац се окљува, како би и он прешао у разговор с Бранком и Даринком, да 
{S} Сећам се добро покојнога оца свога, како је тај умео ринтати и радити.{S} Кадгод бејах код  
пропустити.</p> <p>Писар мотри свакога, како пева, као човек, који хоће све да разумева; па је  
тило по прилично већ иње; гладни гледа, како куља дим на врата.{S} Око сенице, чује, зуји и бру 
и стекли ни колајнице зеленога Нимрода, како се слабо трзали и утргли око лова.{S} Да им се уз  
сматра све око себе.</p> <p>Мала Зорка, како стала у један угао, као да се закопала.{S} Само да 
е дуго тако потрајало, па и заборавила, како јој немило било, што су пошли из вароши пре беседе 
е, шта јој је „та девојчура“ кад рекла, како пере судове, шта је кад полупала, и тако даље.{S}  
е! – заплакала се Јелена, када је чула, како хладнокрвно затвара учитељ за собом врата на школс 
 и Брајковачкој омладини, да се спрема, како ће у свом скромном селу прославити спомен великога 
акуће поред њих.{S} Па слуша као жедна, како њих две приповедају о школи, о игрању, о беседама, 
што је госпођа– Натина.{S} Па, Бог зна, како јој је, мило што је у Даринци стекла тако ваљану,  
 па каже, како јој је мило, о, Бог зна, како, што је њена Јелена тако сретна била, па била у ст 
 тако искрену другарицу,... о, Бог зна, како јој је мило!</p> <p>Наравно, да и госпођа Ната, а  
озбиљан,... „фини младић“...{S} Не зна, како ће пред поп-Стевом и својом кћерком да га се нахва 
 Признати се мора: ево дванаест година, како се њих двоје састало, па никад неје међу њима пало 
 до душе, мисли, ту је брат, Јован, па, како он хоће.{S} Не ће се, ваљда, показати не знам какв 
 код мене.{S} Фини младић!</p> <p>– Па, како се то ујак сад продобрио?</p> <p>– Шта мислиш?{S}  
атериној жељи. </p> <p>Од онога вечера, како је оно учитељ отишао онако нагло и срдит с њена пр 
>Госпођа Ката да пукне у себи од смеха, како се премудра Рашићка преварила у рачуну.{S} А треба 
S} Хоће да се све то танко зна и прича, како је, на прилику, госпођа Рашићка обрлатила поп-Стев 
учи; а дела њихова биће вазда на углед, како ваља љубити свој род и своју веру.</p> <p>Него Бра 
времена!{S} Куд вам се жури? </p> <p>Е, како ти само!{S} А не знаш, да нема још много до недеље 
година до сад не запита ни самога себе, како је том дечку?{S} Па за чију љубави сада“.{S} Кукав 
бригеша.{S} Чисто не да гледати у себе, како је сјајан.{S} Округао као похођанска погача, нарас 
и тржа мало се неје сломио преко тезге, како је појурио, да види, какве су то даме, што им се ш 
а и пред њим био толико дрзак, да каже, како је „вечита штета за уметност, што госпођица Јелена 
могла, а да не ухвати прилику, па каже, како јој је мило, о, Бог зна, како, што је њена Јелена  
гађа.{S} Па баш за то треба да му каже, како мати хоће, мати хоће а не она, да се иде у Карловц 
усала, тамо,... ох, тамо, да њему каже, како јој је сад одлануло, како ће „све још бити као што 
 пада њему ни на ум, да примети, то је, како од неко доба не може ни о чему да мисли, а да у је 
розором; али, рекао би, још већма чује, како јој јако и нагло бије рођено срце.{S} Но ипак осет 
 Само види, како учитељ одмиче, и чује, како оштро корача... </p> <p>Иза рогља се помоли неколи 
лада.{S} Једва што се овда онда зачује, како крикне од врућине орао на какову бресту у крај дру 
п-Стеве, и код матере, госпође Рашићке, како би јој допустили, да и она пева на Брајковачком се 
ајчина душица, рано.</p> <p>– Гле, гле, како лепо мирише!{S}Јух, ала лепо мирише!{S} Па зашто с 
оспођа Јеца све овако одскаче од земље, како се једи.{S} Јуф, јуф, свиснуће.{S} Хоће, да! – вел 
а.{S} То јој је најмилије за све време, како устане, па док не легне.{S} Овим часима радује се  
ши пива, његова најмилија тема, о томе, како и за што наш народ пропада; Јеша воли да „политизи 
де.{S} Како је чуо још синоћ од Јелене, како су тамо гошће дошле, као да осети, да су му сад у  
еје могла да пропусти, а да не спомене, како неки виче на њу, да је божем она отуђила поп-Стеву 
оштен човек треба најпре да се побрине, како ће издржавати породицу своју.</p> <p>– Не мислиш,  
оштен човек треба најпре да се побрине, како ће издржавати своју породицу.“ И толико се занео,  
и дан рекао, сећаш ли <pb n="87" /> се, како отровне мијазме почињу да трују наш политички вазд 
.{S} И сад, ето, седе и разговарају се, како ће што боље да удесе село, што га спремају.</p> <p 
пут опио у њој, а то је било прво вече, како се скрасио у Брајковцу) декламовао ону познату пес 
 прстићем.{S} Бранка прође нешто скроз, како му се допаде у тај мах девојче.</p> <p>– Што ћутит 
 Брајковца у Карловце.{S} Замишља себи, како ће на том путу угледати из далека читав караван ко 
ека реверенда, – ваљда, прва поп-Стеви, како се запопио; стара свештеничка капа, коју је попа н 
 згодну прилику, те доказала поп-Стеви, како не треба да вређа Александра због његових омладинс 
зима на ум, како су жалосни ти стихови, како су непоетично казане ту мисли; само му мило, што в 
никакве дисциплине, нема странке: ради, како ко хоће, а живи још од свог старог народњачког сал 
ј тишини.{S} Нема одзива.{S} Само види, како учитељ одмиче, и чује, како оштро корача... </p> < 
нико не осврће ни главе!{S} Он се чуди, како да то више власти не забране.{S} А као да се тврдо 
/p> <p>Јован баш пије каву, па се тужи, како ну не прија.{S} Да му је хладан батак с киселим кр 
{S} И сад језа цело хтела да се потужи, како Криста скоро свако боговетно вече изађе пред кућу, 
лађи сан.</p> <p> А по Брајковцу Бруји, како су господа ноћас правила „бал“ по селу.</p> <pb n= 
 неје могла Јелена, а да се не похвали, како јој ипак мио Брајковац, јер је до пре млади учитељ 
а. – Нисмо се честито ни поразговарали, како си ту.</p> <p>То је истина.{S} А ко је томе крив?{ 
ар и други певачи већ су се договорили, како ће после певања на пиво „Код разбијене канте“.{S}  
 му гракну од неке милине, кад помисли, како ће му се добра душа опет обрадовати, кад јој сутра 
е собом на сваки посао и говорио би ми, како се шта ради.{S} Па сад се дивим мојој матери.{S} В 
уз њих... унели се, па доказују Јелени, како митроносни песник омладине свога доба, Лукијан Муш 
 свети водицу, или да у берби стражари, како беру берачице.{S} Ту је мала тестера за навртање и 
– говори Јован Бранку, – зуцнуо матери, како би било, да останем код куће, па да прихватим екон 
у у плач.</p> <p>– Мати ми увек говори, како треба да сам пријатна с њим и искрена.{S} Ја и не  
тео све признати, морао би приповедати, како је наслоњен на ону багрему пред њеним прозором пиљ 
е сто ђавола вире!“</p> <p>– Јух, мати, како можеш тако што рећи, – примети Јелена с негодовање 
латке према њој; па јој дале омирисати, како се и њих не тиче, шта свет говори; оне живе, дакак 
е поли румен до иза ушију, кад примети, како се сви окренули њози.</p> <p>Бележниковичину оку н 
евић и опет не пропусти, да не примети, како би му врло жао било, да Јелена не запева с њима, ј 
ко је и Даринка узрујана, ипак примети, како је Јелена бледа па уздрхтала.</p> <p>– Шта је теби 
> </quote> <p>Стајић застаде.{S} Осети, како га нешто чисто скроз прође, па му пројури кроз сву 
 мога одолети његову погледу.{S} Осети, како јој у очи сухну неки плам; а на зеници јој затрепт 
епта очима. </p> <p>Бранко и сам осети, како је оштро то рекао, па не ће ни да му погледи у очи 
ости те оде с Јованом.{S} Од мах осети, како јој се учини Брајковац нешто празан.{S} Сви су, до 
еван и њу и себе. – Све ће то још бити, како треба да буде.{S} Нисам тек могао момку одмах с не 
е ми на питања моја тек овлаш поверити, како је испала на прилику берба, како пазар, колико је  
да не би сестрић његов могао приметити, како се он спремао кому на дочек, да му се „омладинац“  
свршили, који једва да умемо и слутити, како се води туђа брига, једва да и назиремо, шта је то 
 сву снагу своје речитости, доказујући, како је она способна, да усрећи човека, да буде вредна  
рици.{S} А још од зимус говори Даринци, како морају, Бог да, на лето ићи теци у</p> <p>Брајкова 
ех.{S} Чак и бележник мало се не угуши, како се засмејао.</p> <p>– Слатки уја, добри поп Стева, 
Она, да Бог ме, не може никуд.{S} Знам, како је.{S} Не да се кућа оставити ма на ким.{S}Ту је ж 
е заживело; хватао би се крај с крајем, како се отац побринуо за своју породицу, а како би овак 
ако се знам, па хвала Богу!{S} А видим, како пролазе ти, који вичу:{S} Слобода,... народно прав 
еће моју руку на своје груди, да видим, како јој страшно лупа срце.{S} А срце јој лупа, Боже, л 
 млада пријатеља највише светују о том, како да се и Брајковац и Брајковчани покажу том прилико 
ша ту народну песму.{S} Не узима на ум, како су жалосни ти стихови, како су непоетично казане т 
у њена масла.{S} А момак ваљани вредан, како само може бити.{S} Рекла бих, не мирише више ни уч 
 Карловце и нашао стан за Тинку згодан, како ће моћи и по неколико ђака држати на стану.{S} А Т 
о је попа Стева био задовољан и сретан, како му сестра привређује, толико је уздисао и био неср 
 на своју судбину, како је он несрећан, како га нико не воли на свету, како га је изневерила, а 
 удесио јавна предавања, па им поповао, како ради немачки или енглески сељак или овај или онај  
а сврне к свом другу.{S} Сам неје знао, како да се с њом опрости.{S} Осећа, да не би могао бити 
ки смо ти ми свуда. , баш сам радознао, како ће и то у Карловцима испасти.{S} Чисто не могу да  
 састао с Јованом и учитељем, те видео, како, <pb n="44" /> особито овај последњи одушевљено ра 
за Јелку, шта је све поп Стева говорио, како се ломио, шта је Бранко одговорио, како је у очи и 
стасија, кажу, да је поп Стева говорио, како никад не ће ни наћи више таке жене.{S} Па се у жал 
како се ломио, шта је Бранко одговорио, како је у очи исмејао и ујака и Рашићку, и. т. д. </p>  
 сам господар у кући, па ће бити онако, како ја хоћу.{S} Да, ја сам господар у општини, па... ( 
да њему каже, како јој је сад одлануло, како ће „све још бити као што треба“.{S} Но или што јој 
 ни заспати после тога!{S} Да зна само, како јој је синоћно певање његово прионило за душу!</p> 
, где се радост и слутња слива у једно, како још никад неје осетила била; али тако пријатно, та 
и.“</p> <p>Од то доба пази писар добро, како ће изводити своје теорије и стављати ипотезе. </p> 
 расположен био. – Три године је скоро, како несам био у нашим крајевима, непрестано сам се теп 
.{S} А време му је, да помишља и на то, како би добро било, да доведе домаћицу у своју кућу.{S} 
дим и ринтам у овој кући...{S} Па, ето, како ми се мука моја награђује.{S} Коме за љубав; Могла 
обе, хоће да и Брајковац изађе на глас, како не треба.{S} Памтиш, како се то некад живило.{S} Б 
м, па гледи већ по толики и толики пут, како је воћка понела.{S} На њено питање, лагано окрену  
ме је.{S} Није лепо, што ме толико већ, како смо заједно, ниси водио к њој.</p> <p>Поп-Стевина  
, брује му и зује у глави још од синоћ, како му је „његова“ напунила некаквим разговором, па ју 
м, не мога, а да не подсети своју сеју, како су се обадве препале, када су из ненада ту натрчал 
дборници лете на све стране и наређују, како ће се програм што свечаније извести.{S} Од паропло 
да неје могла, а да не ошине и Даринку, како је ћуталица, али подла и подмукла. „Испод мире сто 
дошла к себи.{S} Већ се говори по селу, како жали, што је дотле дошло.{S} Та она, бојаги, није  
ојој постељи, па гунђа и прети учитељу, како ће га то скупо стати, што му квари сан.</p> <p>А г 
 сунце Даринци сину, кад угледа Јелену, како жури њој.{S} Дакле, већ је ту време, да се иде на  
 грке сузе, раптајући на своју судбину, како је он несрећан, како га нико не воли на свету, как 
д велиш, да је сам Варнава у манастиру, како би било да пред вече банемо тамо?</p> <p>Како се д 
<p>И сад узеде да оговара госпођу Нату, како се дала наплатити од поп-Стеве, кад је њена Јелена 
вредно, да и себице увери госпођу Нату, како је поуздана.</p> <p>А та слатка госпођа Натина јес 
есрећан, како га нико не воли на свету, како га је изневерила, ах! – и она... она, за коју би.. 
вратио у село, брујало је по Брајковцу, како је госпођа Јеца довела била поп-Стевина сестрића у 
доле, те и они удесили збор.</p> <p>Ох, како је дивно, слушајући их бар по издаље, пристао тај  
нада ту натрчале на Бранка.</p> <p>Јух, како сам се ја онда поплашила! – вели Зорчица. – А Дари 
Да Бог ме, ти си јој, рећи, као и отац, како си је примио од мене место њена оца.{S} Ја не могу 
.{S} Доћи ћеш само пре, него што пођеш, како, ћу ти казати, да поздравиш Кристу, нека што чешће 
... не разумеш ме...{S} Нећеш да чујеш, како ја судим...{S} Знаш, ја...{S} Најбоље ће бити, да  
ље и према томе и опрему.{S} Кад видиш, како народ лако прима моду, немој мислити, да би он то  
аглио у уској сеници свој да баш видиш, како куља плав дим на врата. </p> <p>Намештај у тој соб 
зађе на глас, како не треба.{S} Памтиш, како се то некад живило.{S} Боже, да устану стари, па д 
ге и историју Срба, Бугара и Хрвата,... како та два књижевна великана старије наше књижевности  
у вароши код ње у стану и ишла у „лер“; како је не знам какав рачун направила, што је позајмљив 
?{S} Зар идеш?{S} Па тако из ненада!{S} Како ћеш?</p> <p>– Пешке.</p> <p>– Баш добро.{S} Отпрат 
прилику, запита.</p> <p>– Помоз Бог!{S} Како си, сека Като?</p> <p>– Хвала Богу!{S} Како ти?</p 
тка у један глас.</p> <p>– Гле мене!{S} Како бих смела?– дода још ова друга, што нађе за вредно 
те нам га пазити.“</p> <p>„Гле мене!{S} Како не бих јако!“ на то би мајсторица... </p> <milesto 
 си, сека Като?</p> <p>– Хвала Богу!{S} Како ти?</p> <p>– Да рекнем, здрава сам до божје воље.{ 
 купујемо и растурујемо књиге, да...{S} Како ко проговори, зине на учитеља и свештеника.{S} Гос 
них очију, весела безбрижна изгледа.{S} Како је Бранко неје приметио ни осетио, све док се није 
се непрестано опет бавили о књигама.{S} Како сте дошли, чика... ваш ујак а и мати не могу доста 
га јутрос нешто одговори, те не оде.{S} Како је чуо још синоћ од Јелене, како су тамо гошће дош 
ила, кад је дошла у братовљеву кућу.{S} Како се и не би, јадница, осетила сретном, кад се напат 
 Јелена с негодовањем.</p> <p>– Шта?{S} Како могу рећи?{S} А заборавила си... </p> <p>Јелена се 
разговарате, кад се састанете?</p> <p>– Како кад.</p> <p>– Водите туђу бригу.</p> <p>– То раде  
..{S} Има места је ли, Катице?</p> <p>– Како не би било?{S} Гле секе! – одвикује она из кухиње. 
о се отац побринуо за своју породицу, а како би овака два самохрана женска грла, мати и кћи, го 
прављало, кад деца несу ту.{S} Деца, да како, не морају свашта чути...</p> <p>Сви су мислили, с 
нема оца!“ – И опет несу пропустиле, да како, ни Ката ни Ната, да пусте <pb n="25" /> коју сузу 
н себи изабрао, не пријања, баш Бог зна како, маџун и скоруп!...{S} Па... најпосле, шта су стек 
пустити зета у кућу, као и њен отац, па како Бог да.{S} Тек док је ње живе, не пушта узда из ру 
лије, – глумци, апостоли народни!{S} Па како <pb n="74" /> стојимо у томе?{S} Жалосно!{S} Да се 
рата!{S} Сад се нешто продобрила.{S} Па како је дошао Тинкин син, и још пре него што ће доћи, н 
ред Даринке. </p> <pb n="47" /> <p>– Па како вам ми знамо помоћи? – пита Даринка, па искрено ок 
ао што је баба Давина Јаковљевићима, од како је...</p> <p>Па и госпоштина се Брајковачка узбуни 
ори, што је само једаред био код ње, од како је дошао од горе.{S} Он се опет извињава, да још н 
е.</p> <p>– Понда?</p> <p>– Ја тако, од како се знам, па хвала Богу!{S} А видим, како пролазе т 
ити, да ја завирим у њену економију, од како је пало слеме на њено теме.{S} Једва ће ми на пита 
е уза њ, а само што је завирио у њу, од како се повукао у попин врт.</p> <p>– Стојим на располо 
кву исплести; а неје ни у Брајковцу, од како је дошао ту за свећеника.</p> <p>Бранку дуго време 
година?!{S} Учим ја то и говорим.{S} Од како је Брајковца и *Брајковчана, нису имали таке школе 
ле, шта је то Српство и родољубље, а од како се зна, исповеда се <pb n="62" /> за члана српске  
 добро знаш, као једна кућа.{S} Него од како се уселише амо неке стране особе, хоће да и Брајко 
ипак по неки пут исправи и опомене, где како треба.{S} Но за то Зорка мора да трчка за њом из с 
о зида.{S} Па чак се и њих двоје тргоше како попина Јелена врисну.{S} А коларевој сестри оте се 
ића у кућу, да му наметне своју кћер, и како је сам поп Стева проводаџисао свом сестрићу.</p> < 
ту завиди.{S} Сваки то може, што хоће и како хоће, а он мора на своју катедру, или умрети!...{S 
ве!{S} Сви знамо, шта нам ваља чинити и како се владати, не треба нам команде.</p> <p>- Чујеш.{ 
н одборник играју баш жандара, а остали како који.{S} Писар се наслонио на лактове, па кибицује 
, вели, несноснијег посла, него гледати како наш бележник игра жандара!{S} Па ипак увек седи и  
 кроз прозор, кад су прошла кола.{S} Ал како неје познала никога на колима, послала Ђуку пандур 
увеличала симпатије народне.{S} Но било како му драго, Бранко Радичевић сјаће за вечита времена 
 као да нешто тражи.{S} До подне је још како тако и прошло; него после подне се отегло као цео  
јуша!</p> <p>Попа се све тресе гојазан,:како се смеје.{S} Видиш га само, клима главом, и развук 
да му је све ново.</p> <pb n="33" /> <p>Како сам нисам дошао на ту мисао?... </p> <p>Овај момак 
ћки, што су те варошкиње дошле! </p> <p>Како је блажено трла руке, кад јој пало на памет, да до 
то нестрпељивија, то одлучнија. </p> <p>Како да се састане с њим?{S} Хоће ли он вечерас доћи по 
и с тим списат и издат</title>."</p> <p>Како се обрадовао тој књизи!{S} Још кад је ишао у прве  
ом својом и српским одушевљењем.</p> <p>Како се обрадовао био Бранко, када је пре недељу дана у 
ето ићи теци у</p> <p>Брајковац.</p> <p>Како онда још не беше ни спомена о преносу Бранкових по 
и било да пред вече банемо тамо?</p> <p>Како се дознало за узрок Бранкова изненаднога одласка,  
 зачује, како крикне од врућине орао на какову бресту у крај друма, само што по каткад зафрчу к 
 тако гадан тај јавни, тај практични (и какога још све зову) живот, кад се тако склапа брак, та 
не негује у лонцима, а негују којекакве кактусе и белагоније и друго још којешта, што није ни л 
се још славе, наћи ће се у „Карловачкој калдрми равној“, у разглашеном Карловачком шилеру и „<f 
pb n="46" /> <p>А мали Владимир натукао калпак на главу, припасао ђорду о бедро, што му донела  
.{S} То је наперено против нас попова и калуђера.{S} Е, не уме ти се омладина маћи, док се о на 
е очеше.{S} И тај наш **Бранко је грдио калуђере.{S} За то је он наш идеал.</p> <p>– Јесте ли в 
а на одмет, па ни једнога,... само не у калуђере!..{S} Шта мислиш, Тинка; да даш Александра у К 
енија Димитрија Обрадовића нареченога у калуђерству Доситеја: њим и с тим списат и издат</title 
еш. </p> <p>Јеша Дабижић се сетио свога калфовања у Новом Саду и својих љубавних пустоловина по 
ед кућу, па се ту нађе с неким ковачким калфом, па је не можеш довикати с улице.{S} Кад опет од 
том мрази?!{S} Ко зна, каквим је блатом каљала име његово и његове матере, да замаже очи слабом 
ироким. </p> <p>Сунце прижегло, мислиш, камен се усијао.{S} Коњи касају, а не могу да се обране 
уше.{S} Као да се све, штогод дише, под камен завукло или се у земљу урило, тек зар да нађе хла 
жењем на станицу Дунавску у Карловцима, камо лађом имају приспети Бечки одборници са последњим  
чуна о раду наших људи, треба да знамо, камо смерају, али...</p> <p>– Али да ћутимо, ваљда, па  
, срце моје; да Бог ме, па не познајеш, камо што смера. </p> <p>Девојка ућута.</p> <p>Бранко ка 
 друго још којешта, што није ни лепо, а камо ли му мирис?</p> <p>– Свет мало пита, шта што вред 
их и живих, и када се збије у самоћу, а камо не ће, кад их овако више, па једна другу подсећа.{ 
 груди уздах, а нит зна за што, нит зна камо.{S} Као да је нека слутња или жеља,... шта ли, увл 
 n="77" /> <p>Писар сад већ нема куд ни камо.{S} Те док се други збунили, кличући још: „Живила! 
а Триву кочијаша, те га овај не опомене камџијом, да гледа пут преда се.</p> <p>Госпођа Ната др 
здао и подланчио, те је шиба троструком камџијом и заиграва пред искупљеним својим вршњацима.{S 
роје панталоне, да изгледа, бајаги, као канабе, и да пречасни не би дерао чакшире о голу даску. 
 би дерао чакшире о голу даску.{S} Пред канабетом на сред собице омањи сто.{S} У зидовима на св 
} Време је!</p> <p>Јован се протегли на канабету.{S} Остави неки тумач казненога поступка, што  
од дуга времена, бог ме, и читао.{S} По канабету у истом нереду неколико непотпуних примерака К 
ва, колико му треба, па је површан, те, канда не схваћа озбиљно конкуренцију у раду, јер су међ 
то не могу да верујем...</p> <p> „— Ти, канда, не идеш из Брајковца задовољан?</p> <pb n="86" / 
кад једном пропадне, тешко подиже, јер, канда, и не мисли више, да буде економно слободан; те,  
јаги, попа.</p> <p>– Хвала ти, боже!{S} Канда нема више дана него кобасица! . „Видиш, овај орах 
 Али које Јованово разлагање, а највише канда Бранкова реч - израдише своје.{S} И поп-Стевина Ј 
о филоксера винову лозу.</p> <p>– Ти би канда још могао бити ваљан економ, примети Бранко више  
оскочи са столице. </p> <p>– Добили смо канда негде гостију!</p> <p>Понда се узврпољи, док не н 
е, и мед за божићну чесницу и зејтин за кандило, што ће да припали пред свог свеца...{S} То је  
 Клин с клином, па ено га код разбијене канте, где пресмаче ракију с хлебом.</p> <p>Писар се ос 
ио том приликом у друштву код разбијене канте, мало не пуче од смеха.</p> <p>Општински благајни 
и гости из Маркове крчме „Код разбијене канте“ извијају под прозорима попине Јелене!“</p> <p>Да 
едели су у засебној соби „Код разбијене канте“ у Марковој крчми и прекраћивали дуго недељно вре 
" /> <p>У Марковој крчми „код разбијене канте“ рашћеретали се гости, па и не мисле кући; него д 
 ће после певања на пиво „Код разбијене канте“.{S} Тако у Брајковцу зову Маркову крчму, бојаги, 
ламује песму о браца– Анти и разбијеној канти.{S} Дакле жива скаче изнад нуле, то јест, бележни 
екламовао ону о браца-Анти и разбијеној канти на велико уживање бележниково, (а чак је и благај 
сара, да им декламује „оно о разбијеној канти“.</p> <p>Кнежевић беше озбиљно схватио своју дужн 
војом вештом декламацијом „о разбијеној канти“, и бележник га протежира за писара.{S} До сада ј 
 кухиње.{S} Маца вриснула, па испустила канту из руку, а баш је беше узела, да долије у лонац у 
е свога ујака.</p> <p>Та „дивна идеја“, као што би казао Јеша Дабижић, пала је прво у памет Јов 
.{S} А он опет зазире и од „омладинца“, као да <pb n="71" /> меће на коцку не знам шта.{S} Стал 
у је баш био и одвратан, што је „таки“, као што о њему суђаше „материјалиста“.{S} Али га изнена 
а по свом срцу, по свом „вишем позиву“, као да је он сам ту, па сам својој Дулчинеји слади сана 
</p> <p>Писар мотри свакога, како пева, као човек, који хоће све да разумева; па је мотрио и Је 
оспо...?! – замисли се чисто поп Стева, као да му је страно то име; понда се сети. „Јогуница!“  
ве копрене, која тако јогунасто скрива, као змија ноге, тако неумољиво таји, што би сваки тако  
лико је од вароши до самога Стражилова, као да нико не хаје за жарко јулијско сунце, што је при 
/p> <p>Благајник укрљешти очима у њега, као да се увери, да ли се овај шали ил’ озбиља бенета.< 
та? </p> <p>– Бележниковица га погледа, као да му не верује.{S} Вели:{S} Зна део комшилук, само 
а што вртарскога што пчеларскога оруђа, као ножице за скидање гусеница, нож за подрезивање кошн 
а селу учитељ народу, то стоји: јер ја, као интелигентан човек, знаћу и умећу боље удесити свој 
пођа Јеца Рашићка.{S} Удовица попадија, као што је била, шта је знала паметније, него што је ур 
ћицу у своју кућу.{S} Па то је прилика, као и мало да се боље позна. </p> <p>Попина Јелена...{S 
шити, господине Бранко, – рече Даринка, као да јој жао, ако је збиља тако, па га чисто теши. –  
та што је најглавније, уз старину Вука, као ђенијалног скупљача народних умотворина, и ученога  
своје усне.</p> <p>Дрхће Јеленина рука, као да је тресе тролетница.</p> <p>– Јелице, – шапће уч 
 њих... </p> <p>Ката Јаковљевићка села, као обично недељом и свецем после подне, кад посвршава  
а сваку кап млека, којим га је одојила, као и под онога, који јој сваку сузу, што је негда над  
ка хаљина, што је као швигарица носила, као да се упила у обле јој удове.{S} Запурила се у лицу 
<p>Па је ли чудо, ако се Тинка осетила, као да се други пут родила, па дошла на бољи свет, кад  
 погледом пролете по друштву око стола, као да се, збиља, осведочи, да је баш она та „ружа“.</p 
д свег нашег толико хваљеног родољубља, као што ни Ромуловим потомцима не поможе ни Јустинијано 
!{S} Па остати на селу неколико недеља, као што намерава госпођа Ната, то је, као што опет ропт 
 (Ја не ћу да пребацујем штипендистима, као што је то у нас мода, што бојаги „не раде за народ“ 
аринка је врсна усрећити тек, као жена, као мати.{S} Дође му и ујакова реч на памет; „Ваљда не  
 кад се уверите, да није онако страшна, као што вама изгледа, кад се захука.</p> <p>– Да Богме, 
ге у Брајковцу зову, сама.{S} Седи, па, као што то бива, кад је човек сам, развеле јој се мисли 
лижњима!“ рекао би и опет покојни Ђура, као што је један пут и рекао од прилике тако нешто. </p 
нас. </p> <p>Е, па тако седи сека Ката, као што је друге у Брајковцу зову, сама.{S} Седи, па, к 
ођа Ната и сад, па купи све гдегод шта, као да неће на пут него, сачувај Боже, на онај свет,</p 
бележниковица приметила то, па намешта, као бајаги, шишке на челу, те испод руке погледа у њега 
 ученога ђака Вукова, уз Ђуру Даничића, као научног обрађивача тог бесцен—блага, удари први у с 
и одбор, који је пратио Бранка од Беча, као и целу светковину у забуну.{S} Тако Бранко преноћи  
ка с поља мед, ал изнутра јед, сам јед, као да не слути на добро.</p> <p>– Да, да, треба да иде 
Јест, до душе, у род ће се, и то у род, као у своју рођену кућу.{S}Али на село!{S} Па остати на 
тетичари и осуђују неке његове стихове, као да су пука проза и крпарија, тек без њега ко зна би 
, заситио се црвеним појасом, којим је, као ревностан пастир душепопечитељ Богом повереног му с 
кога поп-Стевана Радојчића загрмело је, као да је пао у њу гром с ведра неба.</p> <p>Кад се Јов 
, као што намерава госпођа Ната, то је, као што опет ропта њена кћерка, госпођица</p> <p>Даринк 
ао мати чедо своје у меке чисте повоје, као мати која једнаком љубављу милује свако своје дете, 
аринке.</p> <p>Састале се и поздравиле, као да се бог зна колико дуго несу виделе, или као да с 
 и *Брајковчана, нису имали таке школе, као сад.{S} Треба да имаш на уму, да сам ја месни школс 
оћ од Јелене, како су тамо гошће дошле, као да осети, да су му сад у оној кући врата затворена. 
че сироте удовице.{S} Ти си, да Бог ме, као и удовица, кад немаш мужа...{S} Александре, хоћеш л 
аринка већма стискује уз Јеленино раме, као да би да се скрије.</p> <p>– Несмо ми забадава изос 
– уверава га она.{S} Хтеде он да рекне, као тек да одмахне: „Па добро!“ Но се трже.</p> <p>– Хв 
{S} Али Јован се одсмеје и одговара се, као да има још времена.{S} А Даринка опет нема каде.{S} 
, а она даље.{S} Ускубури, устумара се, као незван у небрану грожђу, док збиља не нађе и своју  
S} Застане над каквом рупом, учлови се, као бојаги, код своје је, па је није ни бриге.{S} А чим 
прочитам...{S} Је л браца, – окрену се, као чигра, у заштиту Јовану, – још имам сутра, па преко 
 крунаше и сребрњаче, све нове новцате, као да су онај час испод чекића, којима је пречешњејши  
 стрепим, кад се игра то коло!{S} Дете, као дете, мота се с другом децом око момака и девојака, 
 је обрекао, да ће тако ући у Карловце, као да ће доћи, „да бирају војводу“. </p> <p>Матер је с 
чером и после вечере заређале здравице, као да му је до сад све тек као шала изгледало.{S} Проч 
p>– Боже мој, секо. – рећи ће, до душе, као и до сад, Ката Нати, – зар то мора бити?</p> <p>– Н 
S} И људи... па ни они несу тако рђави, као што се чини!{S} Какав си ти, онаки ти се чини цео с 
че кроје панталоне, да изгледа, бајаги, као канабе, и да пречасни не би дерао чакшире о голу да 
раза!..{S} Ја што учим, учим себе ради, као годи ти и други и трећи.{S} Кад кажем, да бих био н 
омна али, као снег, бела црквица лебди, као преставник доброга духа, над сеоцем на полеђини јед 
мисао?... </p> <p>Овај момак није таки, као што сам ја... </p> <p>Хтеде рећи; ...мислио о њему! 
 узео Бранко и вечерас да чита.{S} Али, као обично, кадгод је, било телесно било душевно, умора 
ним плетеним димњацима.{S} Скромна али, као снег, бела црквица лебди, као преставник доброга ду 
/p> <p>Свечана тишина завлада на обали, као да занемеше оне тисуће грла искупљенога народа.</p> 
е као поток: а ово, што су сад наумили, као бујица.{S} После бујице биће поток опет поток, али  
 нам исто тако потребни ваљани учитељи, као и у вароши, ако не још и потребнији.{S} Ето, он је  
 у латинску школу.{S} Ја ћу бити, мати, као год и уја.</p> <p>Тинка се заплака, па стиште сина  
 каже, већ саже главу, па стаде гутати, као да јој нешто засело у грлу.</p> <p>Бранко као да не 
 поп Стеван на мах разгали, па примети, као да би да заглади своју отоичашњу реч, примети благо 
p> <p>– Хоћемо ли се ми моћи поутешити, као Бранко, при помисли на смрт?{S} Шта ће „након нас о 
.{S} Зорка се приљубила уз њу, па ћути, као да не сме да проговори.</p> <p>– Ово понесите као с 
итељи...{S} Да Бог ме, ти си јој, рећи, као и отац, како си је примио од мене место њена оца.{S 
арко је јунак, који зна и рећи и утећи, као и на страшну месту постојати, па не жали, ето, ни к 
а Пештанској станици, место да преноћи, као што требаше, у Новосадској саборној цркви.</p> <pb  
ла, па била у стану у тако доброј кући, као што је госпођа– Натина.{S} Па, Бог зна, како јој је 
и, па неје тако, што кажу, искрен кући, као што је баба Давина Јаковљевићима, од како је...</p> 
шао цео дан неки немир, па иде по кући, као да нешто тражи.{S} До подне је још како тако и прош 
у запару, те се залеће с травке травци, као да им шапће, да не клону. </p> <p>Негде се скрила п 
предложио, да се „тако врсној певачици, као што је Јелена, поздрави ова красна и тиха ноћ песмо 
ате.</p> <p>– Збиља, обори девојче очи, као увређена.</p> <p>У Бранкову срцу узавре.{S} Поцрвен 
.</p> <p>Поред сенице се „нешто закрши, као да неко склања себи с пута ону лозу, што се обично  
о по често.{S} Но да је био таки гениј, као што га ви сад величате, то није никад показао.</p>  
ена; али Даринка је врсна усрећити тек, као жена, као мати.{S} Дође му и ујакова реч на памет;  
.. ето, то ти је! – затрча се бележник, као да реши ствар што пре. </p> <p>Јован сад тек не зна 
а све одобрава. </p> <p>У том начеоник, као да њих тројице тамо и нема, запева своју најмилију, 
м те, - поче поп Стева с киселим лицем, као да му је ко на жуљ стао, – немој и ти тим незнабожа 
н прославити се и постати популарнијим, као што су неки ради можда, или шта више, баш тога ради 
ћутимо, ваљда, па да им климамо главом, као оне лутке на гајтану у вурштлпратеру?!{S} И ти се з 
ђа бележниковица нежно продрмуса руком, као и нехотице, своје шишке на челу, па лаким погледом  
једре и здраве народне поезије, песмом, као најзгоднијим оруђем, прокрчи пута у књижевности наш 
/p> <p>Кнежевић се рукова и са Јеленом, као са старом познаницом.</p> <p>– Него још нешто! – до 
мисао понесе за Даринком.{S} Усамљеном, као што беше, даде му се широко поље, да их обадве, Јел 
и, стискивајућ књиге своје под пазухом, као да би их скрио, она седне за гласовир, те му мами с 
pb n="81" /> утицај, да се осети лаган, као да се на ново родио.{S} Опет му мио цео свет.{S} Та 
<p>Мала Зорка, како стала у један угао, као да се закопала.{S} Само да јој не би ко рекао, да т 
 даље...</p> <p>Дотле је Трива извукао, као добар кочијаш, коњима уши, па их омутком сена из ко 
и да се подао Јеци, он би му одговорио, као што толико пута вели; </p> <p>– Ја сам господар у м 
о село било на раскршћу, где се играло, као обично недељом, коло.{S} Село мало, а тако отмени г 
у, рад које се било то друштво састало, као и на то, даа је у кући већ било речи и о томе, да ћ 
 Не, не! – кличе девојче и опет весело, као обично, па га опет ухвати. – Не срдим се!</p> <p>Бр 
еч на траг.{S} А повукао би је за цело, као што се већи у себи повукао, кад се састао с Јованом 
 Хм, Хм! – продера благајник кроз грло, као да хоће да га прочачка. </p> <p>Госпођа бележникови 
укала рукаве, па чисто на њој и уредно, као што само може бити.{S} Иде, а спушта рукаве на голе 
да исто толико правично или неправично, као и они, који се не хвале, да „раде за народ“.{S} Све 
ивуче себи руку. – Кажи ми штогод лепо, као што ти умеш.</p> <p>– Он је од неко доба врло заћут 
џаковима вуку Јуди, те дају буд за што, као да има слепога миша под прагом, или их медом залаже 
pb n="38" /> <p>Бранко проговори нешто, као бојаги, да се поздрави с њом.{S} И он, до душе, веш 
рушкој Гори, за којом је толико чезнуо, као за својом колевком, осетио се туђ, самохран. „Тама  
згуби.{S} Или би провирила кроз прозор, као да некога од некуда изгледа.{S} Ако случајно прође  
Хоће ли он вечерас доћи под њен прозор, као обично, кад је онако срдит отишао прексиноћ од ње,  
>– Немој ти ту мени! – одговориће опет, као и до сад, Ната Кати.– Знам ја, шта је дечија радост 
то све још бити као што треба“,то јест, као што она, по свом рачуну, жели.{S} Отрчала је к Јако 
њижевности, ту је Вук Караџић први пут, као ђак још, упозорен од Мушицкога на онај велики посао 
и несу некакав Мушицки и некакав Рајић, као што је Јелена мало час била рекла, него људи, којих 
 ради, бар да сад не мора лупати главу, као да му је све ново.</p> <pb n="33" /> <p>Како сам ни 
икати с улице.{S} Кад опет оде по воду, као да је себи по смрт отишла.{S} Враг би је знао, шта  
 и уништава као зубача племениту биљку, као филоксера винову лозу.</p> <p>– Ти би канда још мог 
 осталога поп Стева. – Знам, да сам му, као млађи ђачић, више пута доносио у ћупи вина, а код њ 
а, да му сестрић бар лепо мисли о њему, као да се осећа нешто крив, што је и њега и матер му та 
 поглед му несигуран склизну на страну, као да не сме да се задржи ни на једној ни на другој.</ 
ег разговора свог с Миланом на прозору, као да је нож прободе кроза сред срца, па јој се стиште 
ину темељу, или ће пустити зета у кућу, као и њен отац, па како Бог да.{S} Тек док је ње живе,  
си чуо, ти ћеш бити таки консервативац, као што га је Бог створио... као да те гледам.{S} Твоји 
Брајковачко друштво, и сама добро знаш, као једна кућа.{S} Него од како се уселише амо неке стр 
оје“ дете!{S} Јер видим, и ти је волиш, као да си је ти родио.</p> <p>– Јелена... наша Јелица ј 
ервативац, као што га је Бог створио... као да те гледам.{S} Твоји ђаци не ће смети пред тобом  
ваљда, ни пуних шеснаест, <pb n="52" /> као што је била,... па да јој се момак веша на прозор?{ 
, неограничена у идејама, <pb n="92" /> као да им још не да, да им се кристалишу појмови.{S} Ос 
„Никад друкче!..{S} Госпођа Рашићка!{S} Као да пркоси!“</p> <p>У исти мах му сину друга мисао,  
упа, да пробије груди.</p> <p>– Јух!{S} Као да си се уплашила? – примети Даринка.</p> <p>Јелена 
опираше до њега необичан лавеж паса.{S} Као да се сви пси у Брајковцу побунили противу месеца,  
иха, озбиљна, безазлена и разборита.{S} Као девојка можда ће се многоме пре допасти Јелена; али 
д српски из благодарности само гроб.{S} Као свећеника велике идеје пренесе га у храм, где му је 
у заветрину.</p> <p>Нигде живе душе.{S} Као да се све, штогод дише, под камен завукло или се у  
 наравно, само сиромашан српски ђак.{S} Као такав, да Бог ме, неје могао оставити након себе ве 
је право, што Даринка оде с Јеленом.{S} Као да јој је сад крива нешто и она, па се боји, поквар 
дах, а нит зна за што, нит зна камо.{S} Као да је нека слутња или жеља,... шта ли, увлачи се та 
рајковца <pb n="103" /> и њену кћер.{S} Као вели, она јој је сина дочекала и гостила неко време 
речено, не трпи то ни за живу главу.{S} Као да ми ту седи!{S} Вели увек па се удари иза потиљка 
ке.</p> <p>Нова неприлика за Јелену.{S} Као да је данас заборавила и на Брајковачко певачко дру 
>То је истина.{S} А ко је томе крив?{S} Као да и један и други избегаваше интимнији разговор.{S 
а друго место, – одговори јој Бранко, а као да плива у задовољству.</p> <p>– Госпођа ваша мати  
како да то више власти не забране.{S} А као да се тврдо узда, да ће, ма у последњем тренутку, и 
 неумење, па нас експлоатише и уништава као зубача племениту биљку, као филоксера винову лозу.< 
сли, неку бујност, па му се час разлива као милота, час га диже, да некуд зар полети...</p> <p> 
{S} Нашла себи сигуран кров, па га чува као свој рођени, – приметиће госпођа Ната. </p> <p>– И  
 прошао онуда, кад је изгледала на њега као озебао сунце, те неје могла више ни заспати после т 
његова морала изаћи из куће брата свога као пребита сирота, да је и после тога с братом мрази?! 
ада за беседу!{S} А била већ и пре тога као ученица више девојачке школе на беседи сваке године 
идући кроз двориште, не може попа, а да као добар домаћин, овде онде не завири, ма само по стар 
игде интелигенција тако удаљи од народа као наша.{S} Нова се омладина креће, њен глас се већ по 
 Даринка.{S} Чудновато!{S} Од њена суда као да највише стрепи.{S} Не за то, што би се бојао, да 
ад се напатила код свог несретника мужа као права патница. „Да ме је цео Срем клео, не бих наиш 
 стисла у његовим грудима.{S} Тама нека као да хоће да му помрча светлост необичне љубави, што  
ка беседа у вароши, радовала се Даринка као мала, што ће да се вија са Зорком по планини и по в 
тој невољи своје сестре Тинке.{S} Тинка као да се на ново родила, кад је дошла у братовљеву кућ 
 плачу тек око неко доба, па је спавала као мало дете.{S} Али кад се пробудила, па се сетила си 
ја му је увек у срећним часовима сијала као сунце, а у овакима му свакад била звезда, која му ј 
, опет Карловачки ђак, у својим песмама као нико ни пре ни после њега.</p> <p>Е, па спомену тог 
 А историја ће да пева ил кука над њима као над старим Римљанима и другим пропалим народима, по 
би Бранку све јасно, пуче му пред очима као – понор... </p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
ранко Радичевић сјаће за вечита времена као трећа звезда уз Вука и Даничића на освитку нове нам 
мљи очишћено, па поливено, те хладовина као у планини, где не прижиже сунце.</p> <p>Поп Стева п 
а њему, момку, у кућу, или што је и она као у опће што кажу за женскиње, у конзаквенцијама свој 
дила, те свршила школу за учитељицу, па као учитељица дошла у Брајковац.</p> <p>Нов ред, нов на 
} Село мало, а тако отмени гости!{S} Па као да су целом селу дошли!</p> <p>Догађај је то за Бра 
јим кућерцима сакривена у зелена дрвета као у сиву маглу завијена.{S} Само са црквене куле, где 
а приповеда, а није прошао толико света као ви!{S} Па говорите макар о ономе, што сте отоич поч 
у кола, па се мота испод коњских копита као смет у заветрину.</p> <p>Нигде живе душе.{S} Као да 
е својега оца, покојнога Пере Гојковића као „бисер-грана“ те се привила уза својега војна, Дани 
руку, па скакуће поред њих.{S} Па слуша као жедна, како њих две приповедају о школи, о игрању,  
а доњем делу танких крилаца прелива сад као седеф сад као плавичаст пламичак.</p> <p>Ти си сад  
досад је била мед пред Бранком, али сад као да ће да се сва разлиже.{S} Чак му је одушевљено го 
 Не реци два пут.{S} Тамо мора бити сад као пред какву буну.</p> <p>– А с ким ћемо ми у недељу? 
анких крилаца прелива сад као седеф сад као плавичаст пламичак.</p> <p>Ти си сад и душом и тело 
а потрча натраг.</p> <p>А Даринка стаде као укопана.{S} На њој лака плава хаљина, да се може сл 
у.{S} У сека– Катину децу већ сад гледе као у велику господу, па се поносе.{S} Наша деца!{S} Им 
не окаљано.{S} Твоја душа и срце сад је као онај прах на крилима у лептира, а образ ти је крило 
бујицом!{S} Е, па видиш, омладина ти је као поток: а ово, што су сад наумили, као бујица.{S} По 
ићка мора пући од једа.{S} Мисли, ко је као она, што има сина господина!{S} Још сад се оневидил 
 гори, – последња кратка хаљина, што је као швигарица носила, као да се упила у обле јој удове. 
леда га, па не зна, да ли да се одсмеје као на шалу или да прими као истину.</p> <p>- Поп Стева 
нства, прихвативши позив омладине своје као сам песников аманет.</p> <p>Већ на неколико дана пр 
Куд сви Турци“... па савесно врши своје као бегеш. </p> <p>Јеша Дабижић се сетио свога калфовањ 
њега ко зна би ли од мах добили песнике као што су Змај, Ђура Јакшић, Владислав, Шапчанин, Лаза 
, па се вуче и чеше око мајсторице Јуле као да се и сам препоручи особитој њеној милошти.</p> < 
смотава и сели него Немац, те хајд даље као гусеница.{S} Србин је одмах створен као лептир, ник 
мо из школа изалазили као господа, а не као радници, увек ће нам кола ићи на еро.{S} То је само 
а чује Миланов глас и топи се од милине као масло на топлој прженици... </p> <milestone unit="s 
 свезу њихову...{S} Данило Славнић умре као капетан у миру. „Да не је у њему срце куцало толико 
пушта глас где силније, где тише, да се као талас час дигне, час спусти.</p> <p>И благајник.</p 
} Он ће већ доћи, – рече Даринка, па се као трже и поцрвени, кад примети, да је споменила то им 
не миче.{S}А уза њ његова сестра, па се као снебива у тако господском кругу. </p> <p>Бранко узе 
 бити као што треба.{S} Госпођа Јеца се као мало и поутеши, али... тек... тек...</p> <p> А Јеле 
ранко и само Бранко!{S} Успалили сте се као...</p> <p>Рашићка се насмеши:</p> <p>– Дух времена  
ће се за јуначко здравље, поздравиће се као добри пријатељи.{S} Па ако не узмогну опет напоредо 
сме да проговори.</p> <p>– Ово понесите као спомен са песникова гроба, – рече јој Стајић, па јо 
ош док је био међу њима онај душе чисте као крин који им је свима смео у брк рећи:{S} Ја тако х 
ури у походе, него јој тек уз пут сврће као познанику каквом.</p> <p>И срце му гракну од неке м 
љуто хоће да укори, а опет да изгледа и као очински савет...</p> <p>После вечере оде госпођа Ра 
ељима у школама у месту као свештеник и као природан старешина српске православне црквено– школ 
доведе Бранка кући, ако је то сматрао и као неки начин, да би свој стари грех према сестри и се 
 носа, – проговори поп Стеван одлучно и као да некога љуто хоће да укори, а опет да изгледа и к 
није Зорка рашћеретала око њих, ишле би као осуђене.</p> <p>Јутрос сам, – говори Јован Бранку,  
зована омладина биће један као сви, сви као један.{S} То је наше зло од увек и било, што смо пу 
них манастира ни иних задужбина.{S} Али као ђе није народа свога сазидао му је храм у грудима н 
 кога.{S} Има она каде и чекати.{S} Али као велим, он је твој, па биће и теби право. </p> <p>–  
 отишао – рекла би Даринка. </p> <p>Али као да она не сме, ни да спомене: „Отишао је!“ А ова, б 
се бог зна колико дуго несу виделе, или као да су претуриле некакву страшну опасност преко глав 
.{S} Догод ми будемо из школа изалазили као господа, а не као радници, увек ће нам кола ићи на  
 да се одсмеје као на шалу или да прими као истину.</p> <p>- Поп Стеван, Бог ме, не показује ни 
дебела орахова дрвета, те шуми и жубори као на некој водојажи, да се мало даље изгуби роморећи  
ти према свему, што је напредно, морати као народ банкротирати, т. ј. на једаред ће „друмови по 
p>– Но, па видиш, да ће то све још бити као што треба.{S} Госпођа Јеца се као мало и поутеши, а 
о речима поп-Стевиним, „то све још бити као што треба“,то јест, као што она, по свом рачуну, же 
 је сад одлануло, како ће „све још бити као што треба“.{S} Но или што јој се чинило, да неје пр 
 сама, ринта и ради у поп-Стевиној кући као црв.{S} А уме, да удеси, да то, што ради, она и ужи 
За то благајник ужива, што може да мечи као „Прави Рус вели за њега увек писар.</p> <p>Једаред  
ају у отворено море, у јаван живот свој као ђаци са самопоуздањем, које појачава само снагу и н 
е здравице, као да му је до сад све тек као шала изгледало.{S} Прочачка опет грло с неколико: „ 
/l> </quote> <pb n="75" /> <p>Благајник као да се замислио за својом чашом, па гасе не тиче ни  
Дулчинеји слади санак.</p> <p>Благајник као вели: „Куд сви Турци“... па савесно врши своје као  
 „или–или“ вели Јован:</p> <p>– Са свим као и његова назови– ујна, – примети бележниковица са з 
човек с њим искрен.{S} Па ја га и волим као брата.{S} Ти си друго што.{S} Боже мој, за што си н 
еш госпоштина, збиља, свезана с народом као мало где, па... </p> <p>– Фраза!..{S} Ја што учим,  
воћњаке под закуп, живео је с том кућом као род.{S} Госпођа Ката и данас чува крунаше и сребрња 
 пришану Јеша Јовану. </p> <p>Али Јован као да не слуша, јер се нагао већ преко стола с чашом у 
} Нова организована омладина биће један као сви, сви као један.{S} То је наше зло од увек и бил 
добар и ваљан млад човек, прилика таман као наручена за њену Јелену.</p> <p>– Пак?{S} Шта сад?< 
ао као мобарска гибаница, а пун заливен као божићна чесница.{S} Неје чудо, ако би гладни Брајко 
 још је невина, дете је; а он препреден као враг. (Понда окрену други ветар).{S} За Бога, Стефа 
као гусеница.{S} Србин је одмах створен као лептир, никад гусеница.{S} Несрећа је по Србина сељ 
дати у себе, како је сјајан.{S} Округао као похођанска погача, нарастао као мобарска гибаница,  
Округао као похођанска погача, нарастао као мобарска гибаница, а пун заливен као божићна чесниц 
ив, што је и њега и матер му тако одбио као блато с ногу, па би зар колико толико то да заглади 
а ону багрему пред њеним прозором пиљио као маче у жижак, да ли ће каква вилинска рука отворити 
в“.{S} Тај виши позив он је већ и вршио као члан неке путничке глумачке дружине, где је играо у 
а. </p> <p>Девојка ућута.</p> <p>Бранко као да неје ни слушао ништа после својих речи са попом. 
 јој нешто засело у грлу.</p> <p>Бранко као да не ће више о томе да говори.</p> <p> И сви заћут 
ко и прошло; него после подне се отегло као цео дан.{S} Једва дочекала, да црквењак зазвони на  
још неје никад тако црно јутро освануло као данас.{S} Заспала ноћас у плачу тек око неко доба,  
зив“ па стоји у Брајковцу још увек само као оно птица на грани, те чека згодан тренутак, да прн 
га даш тек тако од себе, да га одбијемо као лику низ Дунав, – навија попа. – Данас је чудно вре 
лас, али са свим онако хладно и озбиљно као и осталих?{S} Синоћ га је дуго и дуго чекала на про 
ице у Брајковцу, па зна и црквене скоро као и брат јој. </p> <p>И тако се искупило прилично дру 
 још на њу.</p> <p> А зашто се срди, то као да сад тек почиње да нагађа.{S} Па баш за то треба  
крену Зорци.{S} Дете спава мирно и тихо као анђелак.{S} Румен је прелила по обрашчићима.{S} Ниг 
ележник је „ухватио шпиц“.</p> <p>Писар као да се нешто очемерио вечерас, па је мрзовољан.{S} К 
раха се, до душе, доцније опростио, јер као да је омирисао, да Бранку карактер не би тако што н 
рио од месечине, па поклопио цео прозор као по поруџбини.</p> <p>Бранко прође поред прозора, уђ 
ли на отворено море, где борба за живот као вихор диже и ваља вале то себичних страсти то племе 
евић беше озбиљно схватио своју дужност као учитељ певања и ликовођа певачкога збора.{S} Само с 
тоји, и да живим, – одговори Јаковљевић као у шали. – Таки је, брате, данас дух времена.</p> <p 
те сретне руке, госпо, – ухвати Дабижић као у шали. – Ја бих вам се радо бацио под окриље.</p>  
ове дане, који ће да засветле потомству као пример свенародног признања.</p> <p>Попа, бојаги, у 
ивна летња ноћ с месечином повила земљу као мати чедо своје у меке чисте повоје, као мати која  
иче се; час суне <pb n="15" /> на земљу као стрела, те ухвати можда какав плен, што га вреба... 
ована.</p> <p>Колико он,... а и мати му као пустила у уши. </p> <p>Иди, синко, – вели. – помеша 
 Јован, мала Зорка, – сви полетеше њему као добром старом познанику.</p> <p>– Тако се дочекују  
 ме.{S} Додијало им овде гоњење за веру као и у Турској, па се просто одселили у Русију, па там 
чити...{S} Боже мој, ви гледате опет ту као неки преблаги Јеврем...{S} Ето вам, шта је: госпођа 
јанство над учитељима у школама у месту као свештеник и као природан старешина српске православ 
оред њих пролећу чворци, што се надлећу као облаци над грозном планином расплашени то чегртаљка 
 <p>Ма колико да писар важи у Брајковцу као ишчитана глава, ипак не мога бележник да се том при 
јаги! – помислише сви мушки у један мах као по договору... </p> <p>За Брајковачки певачки збор, 
 у чаши, па гори.{S} А попа гледи у њих као стари зналац, па се смеје.{S} Видиш га само, тресе  
госпођи Нати, да види своју сестру, баш као да јој је, не дај Боже, према глави.</p> <p>Сад се, 
а његова лепша и милостивија половина. (Као бојаги, ту је варошкиња.) Понда дода опет с прекоро 
 његов нагли одлазак у мислима. </p> <p>Као да осећају, е би им неугодно било, да остану у друш 
 посрћући „од љубави и од вина“.</p> <p>Као што рече Јован, пречасни господин архимандрит беше  
 <p>Бранко га радознало погледа.</p> <p>Као да није узела озбиљно,– дода онај.</p> <p>Мислим и  
 и те младе или жене на крштење.</p> <p>Као да сунце Даринци сину, кад угледа Јелену, како жури 
 тамо, што рекао оно Јован Јаковљевић, „као пред буну“.</p> <p>Одборници лете на све стране и н 
 онога, који јој пеленом загрчава сваку кап млека, којим га је одојила, као и под онога, који ј 
о дрвених клинаца.{S} Ту виси пчеларска капа; стара нека реверенда, – ваљда, прва поп-Стеви, ка 
еви, како се запопио; стара свештеничка капа, коју је попа носио пре дуго, дуго времена, док не 
, да ли ће каква вилинска рука отворити капак на прозору, на оном прозору, на ком је он толико  
 осети, да неко близу застаде и куцну у капак.</p> <p>Капак се диже.{S} Испод њега провири најп 
о близу застаде и куцну у капак.</p> <p>Капак се диже.{S} Испод њега провири најпре мала бела р 
на задрхта.{S} Провирује нестрпљиво иза капака на прозору.</p> <p>У томе умукну учитељев глас.{ 
то мора бити мучно и досадно непрестано капати над књигом.</p> <p>– То ме је једно баш и припит 
и ти било, да си за годину две дана мој капелан, па временом мој наследник и у парохији и у кућ 
дне, таман ће ти у добри час доспети за капелана.</p> <p>Јест, и ја то мислим...{S} Али... не р 
зу њихову...{S} Данило Славнић умре као капетан у миру. „Да не је у њему срце куцало толико за  
и на то, да трговцу треба више од нешто капитала, што га је обично наследио или, можда, добио у 
ки својим путом.</p> <p>Јелена притвори капке на прозорима и увуче се унутра.</p> <p>Нико је не 
о се тамо.{S} Таман да поживи у миру, а капља га обори под земљу...{S} Па кад госпођи Нати дође 
, није Бог зна шта, ал ако не цури, оно капље.{S} Па не може се, сачувај Боже невоље, затворити 
има једне чакшире, стари шешир и зимски капут.{S} Иначе јако упада у очи празноћа и неред, какв 
ће на том путу угледати из далека читав караван кола, начичкана Брајковчанима.{S} Јован Јаковље 
стио, јер као да је омирисао, да Бранку карактер не би тако што никад допустио.{S} Али сад опет 
 та сталност, та строгост и озбиљност у карактеру Бранкову улеваше му то јачи зазор, зазор, што 
је и отац српске књижевности, ту је Вук Караџић први пут, као ђак још, упозорен од Мушицкога на 
бом...· Да јој кажем, кад се вратимо из Карловаца са свечаности!</p> <p>– Ја ћу јој сам рећи.</ 
р.{S} Јучер је још пешачио далеко изван Карловаца оним путом, што води из Брајковца у Карловце. 
трана, да оданде још допрате спровод до Карловаца.{S} Једва је могао ко да верује, да кола, у к 
ом нереду неколико непотпуних примерака Карловачке „<title>Привреде</title>“, Београдске „<titl 
ичности, која неје била питомцем српске Карловачке гимназије или богословије, та два најстарија 
 пријатно оживљаваше монотонију околине Карловачке станице.{S} Пут вароши од станице беху мести 
ај овековечио је Бранко Радичевић, опет Карловачки ђак, у својим песмама као нико ни пре ни пос 
ије, пре него што лађа пристане.</p> <p>Карловачки трг, порта саборне цркве, двориште патријарш 
 кад је видео жагор и необичан живот по Карловачким улицама, које несу тако живе, ни кад с прол 
и на другој.</p> <p>– Изашао је проглас Карловачког и Бечког одбора:{S} У другује недељу пренос 
о по пространим ходницима и степеницама Карловачкога магистратскога здања.</p> <pb n="104" /> < 
 једнога од Бечкога одбора и једнога од Карловачкога.</p> <p>Одатле кроз „убаво Белило“ к Страж 
ков, дупком пуна пратилаца, примакла се Карловачкој станици.{S} На кљуну јој заставник Београдс 
 И не ћу.{S} Ја сам био с њим заједно у Карловачкој гимназији, два три разреда млађи од њега; а 
<p>Тражи ли се још славе, наћи ће се у „Карловачкој калдрми равној“, у разглашеном Карловачком  
је место на обали Дунавској.</p> <p> На Карловачком тргу према вратима саборне цркве стоји одар 
ловачкој калдрми равној“, у разглашеном Карловачком шилеру и „<foreign xml:lang="de">Slibovitz< 
2" /> <p>У очи свечанога дана дођоше на Карловачку станицу гости из Србије.{S} Многи се свет бе 
Брајковачкој светковини, немојте бар ви Карловачку да пропустите.</p> <p>– Па: сад, ваљда: не ћ 
ира за наш јавни живот, па да не зна за Карловце, за „српски Сион“?</p> <p>Ко не зна, да је ту  
, једни ово други оно, Срби имају своје Карловце.{S} Осим толико и толико знаменитих Срба, који 
ба ли ређати све прилике, које истакоше Карловце изнад свакога другога српскога места у тим кра 
а, а не зна, шта да му каже.</p> <p>– У Карловце</p> <p>– Да, к матери. </p> <p>– Карловци су д 
да помислио, да је она, Јелена, нагла у Карловце за њим, за Стајићем!</p> <p>Што јој већма дола 
еки дан после тога отишао је сам попа у Карловце и нашао стан за Тинку згодан, како ће моћи и п 
 Шта мислиш, Тинка; да даш Александра у Карловце у гимназију? проговориће поп Стева један пут с 
аца оним путом, што води из Брајковца у Карловце.{S} Јутрос је поранио.{S} И кад је видео жагор 
мо на овај пут, што води из Брајковца у Карловце.{S} Замишља себи, како ће на том путу угледати 
 са што више народа и ми одемо одавде у Карловце на дочек.</p> <p>– Мило ми је! – одговори Дари 
и хоће, мати хоће а не она, да се иде у Карловце.</p> <p>Сачувај Боже, када би Милан опет сада  
емамо никакве...{S} А кад човек и оде у Карловце, ако и посети своју сестру, мислиш, да сме то  
ти мислиш, Стево, да и ја идем с њиме у Карловце!</p> <p>– Да, ја то мислим.</p> <p>Тинка обори 
 већ било речи и о томе, да ће се ићи у Карловце.</p> <pb n="98" /> <p>Него неје научила, да пр 
ао Варнава...{S} Него Бранко ће отићи у Карловце сав обарен.</p> <p>– Одахнуће, кад не буде вид 
овљевић му је обрекао, да ће тако ући у Карловце, као да ће доћи, „да бирају војводу“. </p> <p> 
/p> <p>Кад би отишао овда онда послом у Карловце, или би походио своју сестру или не.</p> <p>Је 
на ће певати на селу и ићи ће са мном у Карловце на свечаност.{S} Је л да ти је право?{S} У гос 
ме, даћу се бирати за посланика, било у Карловце било у Загреб,... ал хоћу да сам независан.{S} 
:</p> <p>Спремај се!{S} У суботу ћемо у Карловце!</p> <p>Јелена застаде.</p> <p>Да, душо.{S} Ић 
ве кости не могу стићи у заказани час у Карловце, у очи свечаног дана, јер се у Пешти намерном  
 још у суботу отићи ћете на ту параду у Карловце; па најбоље ће бити, говори ти сама с његовом  
/p> <p>– Немој донекле, већ хајде баш у Карловце.</p> <p>– Не реци два пут.{S} Тамо мора бити с 
 стоје под окриљем Австроугарског орла, Карловци су место, које је бивало позорницом највише до 
 Карловцима се опажало живо кретање.{S} Карловци и Карловчани спремали се, да свечано дочекају  
рловце</p> <p>– Да, к матери. </p> <p>– Карловци су данас, у овај пар, најславније место у Српс 
га живота овостраних Срба.{S} Дакако да Карловци имају да захвале на том значајном положају у и 
ени и на то, остаће нешто, због чега ће Карловци остати у спомену, „док се поје, док се винце п 
 „Нови Саде у заман ти хвала, када теби Карловци су глава!“</p> <p>Треба ли ређати све прилике, 
 српског света.</p> <p>И томе чину беху Карловци позорницом.</p> <p>Дивно се беше заталасало од 
чно, па чак и консхолари му били које у Карловцима које у Темишвару и Бечу.{S} Најпосле, и то н 
толико и толико знаменитих Срба, који у Карловцима или поникоше или се – однеговаше, и научише  
колико дана пред заказани свечани дан у Карловцима се опажало живо кретање.{S} Карловци и Карло 
уда. , баш сам радознао, како ће и то у Карловцима испасти.{S} Чисто не могу да верујем...</p>  
аним расположењем на станицу Дунавску у Карловцима, камо лађом имају приспети Бечки одборници с 
ињати толике народне саборе, који баш у Карловцима саборисаху о цркви, о школи, па и о политичк 
 Стражилова, које му, за ђаковања још у Карловцима, тако беше омилело.{S} То је оно, што треба  
 се опажало живо кретање.{S} Карловци и Карловчани спремали се, да свечано дочекају госта, коме 
 који сав свој кив, сву своју несрећу у картама и срџбу у пијанству излива на својој „бољој пол 
Него за што и не би?!{S} Често се после картања развезе и пијанка.{S} А он мора ту бити, да дек 
Арсенију се други занат боље свидео.{S} Карту и чашу заволи већма него спас душе своје, него ку 
жегло, мислиш, камен се усијао.{S} Коњи касају, а не могу да се обране од силних мушица, што их 
се отворила врата на школском здању.{S} Касно у ноћ тек вратио се Кнежевић из манастирскога воћ 
сетисте, кад је тому било време; сад је касно, – одговори му сестрић с неким прекором.</p> <p>П 
{S} Кнежевић не дође ни вечерас.</p> <p>Касно у ноћ тек чула је, да се отворила врата на школск 
секо. – рећи ће, до душе, као и до сад, Ката Нати, – зар то мора бити?</p> <p>– Немој ти ту мен 
 (... „Боже мој, " рекла је, да Бог ме, Ката Нати, кад ова извадила сиграчке из торбе, „зар је  
ивео је с том кућом као род.{S} Госпођа Ката и данас чува крунаше и сребрњаче, све нове новцате 
е, па, што кажу, у се и...{S} И госпођа Ката одби толике општинске бележнике и сеоске трговце,  
ови с кола.</p> <p>– Јух! цикну госпођа Ката, тек што познаде госте.</p> <p>Кад је дошла к себи 
оме пре не рече ни речи.</p> <p>Госпођа Ката да пукне у себи од смеха, како се премудра Рашићка 
 децом и својом невољом.</p> <p>Госпођа Ката остала без мужа пре пет шест година.{S} Најстарији 
ћ је готово цело село знало, да је сека Ката добила гошће, јер је готово цело село било на раск 
га било, слатка, од пре, – рећи ће сека Ката. – Било ти је Брајковачко друштво, и сама добро зн 
 ни данас. </p> <p>Е, па тако седи сека Ката, као што је друге у Брајковцу зову, сама.{S} Седи, 
сам одмах рекла, има нешто, – вели сека Ката. – Сад је наишла, Бог да прости!</p> <p>– Да Бог м 
а.{S} Ономад...</p> <p>И сад удари сека Ката да описује, шта јој је „та девојчура“ кад рекла, к 
S} Сви су, до душе, ту, и мама, и тетка Ката, и Зорка, и Владимир, и браца ће се вратити, али о 
у у спомен својих покојних.{S} Понда је Ката прешла орману, да покаже Нати ствари, што је Дарин 
>На то ће најредовније пустити и Ната и Ката који уздисај и сузу у спомен својих покојних, па ћ 
“ – И опет несу пропустиле, да како, ни Ката ни Ната, да пусте <pb n="25" /> коју сузу у спомен 
говор и због тога о томе прекиде.{S} Но Ката неје пропустила, да избаци неколико муња и громова 
</p> <p>И твоја јединица, – сад ће опет Ката Нати, – нема никога осим тебе.</p> <p>На то ће нај 
м пошла, сека „имја рек“!...</p> <p>Баш Ката ушла у двориште, па истерала ћуриће из врта и затв 
 деца бити боље среће од њих... </p> <p>Ката Јаковљевићка села, као обично недељом и свецем пос 
 собе у неколико разних гласова.</p> <p>Ката баш била вадила неке ствари, што их је Зорка радил 
ена, да стресе прашину с хаљина.</p> <p>Ката отрчи у кућу и спрема воде, да се гости умију.</p> 
Брајковцу испод руке Поред оне премудре Кате Јаковљевићке.</p> <pb n="28" /> <p>Неје друкче, мо 
то хоће и како хоће, а он мора на своју катедру, или умрети!...{S} Него једва чека вече, да се  
 никако ни преиначити“, јер је и јавила Кати по њену Јовану, кад ономад беше у вароши код ње, ј 
! – одговориће опет, као и до сад, Ната Кати.– Знам ја, шта је дечија радост.{S} Коме ћу, ако њ 
ој ти ту мени!“ рекла је, наравно, Ната Кати. „То је дечја радост!{S} Да коме ћу, ако њима нећу 
ом.</p> <p>– Като злато, – опет ће Ната Кати, – а ти мени и не кажеш, где су ти деца?</p> <p>–  
еварила у рачуну.{S} А треба ли госпођи Кати много, да на први поглед од мах види, да се госпођ 
! –- цикнула је „трижди“ сека Ната сека–Кати, кад је чула; а чула је, Бранко с Јованом неје био 
 <pb n="19" /> <p>У том дотрча и Зорка, Катина кћерка.{S} Била код попине Јелене, па видела, да 
ма или у крчми..{S} Прође и каква друга Катина из детињства, прија-ова или сека-она, па је, на  
18" /> <p>То су најмилије мисли госпођа-Катине, па око тога се врзу, ето, и сад по толики и тол 
што! </p> <p>Ето, зашто је долазак сека–Катиних гостију догађај за Брајковац.{S} Па сад још тим 
ису ни ушла честито у двориште госпођа– Катино, а већ је готово цело село знало, да је сека Кат 
што ће синоћ деца полегати, у кући сека-Катиној неје ви било о другом чему речи већ о прослави  
 плете што себи или обично браћи, тетка-Катиној деци, узме, на прилику, штогод, па им чита.{S}  
 се особито разабирао за њу.{S} У сека– Катину децу већ сад гледе као у велику господу, па се п 
и једне речи, која би, баш и по госпођа-Катину мишљењу, на Даринку утицала развратно.{S} Чак ни 
колама; па и поп Стева постао ревностан катихета и месни школски управитељ – сувише ревностан.{ 
p>Од тог доба остао је поп Стева и опет катихета и месни школски управитељ, али тек да у недељи 
 дана један пут или ни један пут оде на катихизацију и да задржи достојанство над учитељима у ш 
кад нам дођу деца о вагацији кући?..{S} Катица Јаковљевићка мора пући од једа.{S} Мисли, ко је  
на лотру, па хоће да скочи с кола.{S} А Катица претрчала, па је прихваћа.</p> <p>Госпођа Ната с 
о, да и госпођа Ната, а особито госпођа Катица, – та, она бар добро познаје Јецу Рашићку, – нар 
м тим загрли је и сан...</p> <p>Госпођа Катица у другој соби метнула у постељу малога Владимира 
братом, а он њу сејом.{S} То задржала и Катица, па њена деца и данас зову Давину тејком.{S} Па  
>Кад је Јован дошао кући, пође и Ната и Катица, да спавају.</p> <p>Катица оде најпре, да још је 
та насмејала!</p> <p>– Тим више, – суди Катица, – треба пазити на тако женско дете.{S} Али та,  
Ко је не зна, скупо бије платио, – вели Катица за госпођу Јецу. – Медом залива, а да лизнеш, оч 
ође и Ната и Катица, да спавају.</p> <p>Катица оде најпре, да још једаред разгледа по кући, је  
а одведи у шталу...{S} Има места је ли, Катице?</p> <p>– Како не би било?{S} Гле секе! – одвику 
и су се збиља физите код госпође Нате и Катице мало дуже позабавиле, тек, ето, брзо прође време 
ле испод руке, па ходају испред госпођа-Катичина дућана на улици.{S} Њих две не занима разговор 
знаш!{S} Него обиђи и ти, мој брате, по каткад.{S} Опет је, знаш, друкче, кад се мушка глава да 
 штогод здраво жалостиво, па слуша и по каткад шмркне од жалости, Госпођа Ната окрене пећци леђ 
ваки одбије тек од рачуна, што га он по каткад с ким има.</p> <p>Шта, дакле, остаде учитељу пам 
какову бресту у крај друма, само што по каткад зафрчу коњи, да можда истерају насртљиву мушицу, 
 одазва се.</p> <p>– Разумем. </p> <p>– Като,— примети Ната сестри, кад дође до воде и замочи р 
 Трива и оде за својим послом.</p> <p>– Като злато, – опет ће Ната Кати, – а ти мени и не кажеш 
а.</p> <p>– Помоз Бог!{S} Како си, сека Като?</p> <p>– Хвала Богу!{S} Како ти?</p> <p>– Да рекн 
/p> <p>– Нека, нека!...{S} Збогом, сека Като!</p> <p>– Збогом пошла, сека „имја рек“!...</p> <p 
у друштву с госпођом Натом и с госпођом Катом, па се отискоше у врт.</p> <p>Јелена је непрестан 
 пут, када би се сада састао с госпођом Катом и с госпођицом Даринком, јер је већ једаред био с 
демо!.... идем, – каже, – да видим моју Кату.{S} Давно је – каже, – нисам видела, па сам је се  
 дакако!{S} У тринаест школа поцрпу они кашиком сву мудрост.</p> <p>– И мати му даје за право.  
тељу, како ће га то скупо стати, што му квари сан.</p> <p>А госпођица Јелена... ох!{S} Она чује 
жниковица зна увек да га одржи у статус кво.{S} Но он сам још увек не заборавља свој „виши пози 
и за жену му и сина, и њих би метнуо на кеца или продао за вино ил ракију.{S} Него док трајало  
 свакидашњи; па се врзе око њих двоје и кечи им сваку реч. </p> <p>Колар са својом сестром стој 
ји.{S} Писар се наслонио на лактове, па кибицује одборнику. (Бележник, мимогред буди речено, не 
што зар хоће на њему да излије сав свој кив, што је Јован, назирући у њему, ваљда, опасног конк 
 пијаницу и убојицу мужа, који сав свој кив, сву своју несрећу у картама и срџбу у пијанству из 
не остатке животне у сребрним и златним кивотима у велелепне храмове.</p> <pb n="101" /> <p>Бра 
ави цвет.</p> <p>Из мисли га трже весео кикот и клицање.{S} Таман да се дигне и да види иза џбу 
ако је.{S} Не да се кућа оставити ма на ким.{S}Ту је живина, па треба нахранити и скоткати!{S}  
и сад као пред какву буну.</p> <p>– А с ким ћемо ми у недељу?{S} Уплете се Зорка.</p> <p>– Да!{ 
је тек од рачуна, што га он по каткад с ким има.</p> <p>Шта, дакле, остаде учитељу паметније, н 
Јован умуче.</p> <p>А Јеша кад немаде с ким да политизира, и сам паре, да је најпаметније слуша 
куд,... само да се не састане више ни с ким од њих!{S} Па у јутру, чим сване, бежи из тога поно 
>Не би сирота имала цело после подне, с киме речи да проговори, да не дође какво дете, те не ку 
 девојку...{S} Трива јој је брат.{S} Он кирија, а она ево је код ње већ четири године.{S} Па им 
квена општина дала му је своју кућу под кирију.{S} Сигуран платиша! <pb n="73" /> Наш Србин мис 
{S} Немој, молим те, - поче поп Стева с киселим лицем, као да му је ко на жуљ стао, – немој и т 
ну не прија.{S} Да му је хладан батак с киселим краставцем.</p> <p>– Шта?{S} Зар идеш?{S} Па та 
а, кад је видила, да је мој Јован за њу кисело грожђе, а она окренула опаклију...{S} И сада, да 
на врху брдашца.{S} Испод њих се таласа китњаста побрдица, да им мало даље пукне на догледу сре 
а онај кицош гаћан са свиленим перјем и китњастом крестом, што се преко дана шета и ракољи по б 
на дрветима иза кокошинца закокота онај кицош гаћан са свиленим перјем и китњастом крестом, што 
, знате, може лако да се промени За час киша пљусне, – примећује онај.</p> <p>Било би штета, –  
преда се.</p> <p>Госпођа Ната дрема, па клања главом то амо то тамо, те час по па гурне Даринку 
ате омладину на госпоство.{S} Једино се клањам учитељству народном.{S} Ко је свестан учитељ, а  
а као права патница. „Да ме је цео Срем клео, не бих наишла“, говорише она једном, али само јед 
 се насмешише.{S} А из грла се оте неки клик - ни налик на онај глас, што јој га он показује на 
} Гледај овај призор!{S} Ђура Јакшић би кликнуо.,„И бог му се диви!“ -- рече Јован, па стаде.</ 
јазан,:како се смеје.{S} Видиш га само, клима главом, и развукли му се брци, али не даје, гласа 
окрене пећци леђа, наглади своју цицу и клима главом.{S} Марко се врпољи <pb n="14" /> и увија  
г!“</p> <p>Јеша зинуо у Јована, па само клима главом у знак, да све одобрава. </p> <p>У том нач 
/p> <p>– Али да ћутимо, ваљда, па да им климамо главом, као оне лутке на гајтану у вурштлпратер 
ив мамурлука.</p> <p>Благајник вели:{S} Клин с клином, па ено га код разбијене канте, где пресм 
дарано неколико то гвоздених то дрвених клинаца.{S} Ту виси пчеларска капа; стара нека реверенд 
рлука.</p> <p>Благајник вели:{S} Клин с клином, па ено га код разбијене канте, где пресмаче рак 
 поред пећи пар ципела, а о зиду висе о клинцима једне чакшире, стари шешир и зимски капут.{S}  
.</p> <p>Из мисли га трже весео кикот и клицање.{S} Таман да се дигне и да види иза џбуна, ко ј 
дног јединства. </p> <p>– То је лепо! - кличе Даринка, а лице јој плану од одушевљења.</p> <p>– 
стао, па гледи у њу.</p> <p>– Не, не! – кличе девојче и опет весело, као обично, па га опет ухв 
ранково коло...</p> <p>– То већ знам! – кличе и опет Даринка, и још већма је поли пламен по лап 
осподине бележниче, да овде вечерамо! – кличе Дабижић, кад Кнежевић испева песму. – Дивна идеја 
а Даринку, да, блажен, у мало гласно не кличе: „Мати, твој лептир је нашао свој цвет.“...</p> < 
а се завитлава у ваздух, па високо тамо кличе танко гласовито...{S} На бресту се гдегде закрши  
уд ни камо.{S} Те док се други збунили, кличући још: „Живила!“ – он се пожури, па узе извијати  
ом народу и одржава у њему свест, да не клоне у тешкој ноћи искушења,... да, велим, у тешкој но 
 о позлаћену јабуку, зрак сунца, што се клонило западу. </p> <p>Око њих планина са својим брежу 
с травке травци, као да им шапће, да не клону. </p> <p>Негде се скрила препелица, па пућпуриче. 
а, – опет ће Јеша. – Не ће српски народ клонути, догод уме да штује и мртве поборнике, (на ту ј 
ржаху је Зорчине руке око врата, док не клонуше и опет у санку.{S} Даринка се дала у мисли.{S}  
амештај у тој собици је једна по широка клупа уза зид, застрта неким платном, од кога се иначе  
 паламара, чивија, жица, чекића, длета, кљешта, и– Бог те пита шта све још!{S} У зазиданом проз 
 примакла се Карловачкој станици.{S} На кљуну јој заставник Београдскога певачкога друштва са д 
о прионило за душу!</p> <p>Па збиља!{S} Кнежевић не дође ни вечерас.</p> <p>Касно у ноћ тек чул 
она, бојаги, није друкче ни мислила.{S} Кнежевић је, вели, добар и ваљан млад човек, прилика та 
 и не мога да не покаже своју сумњу.{S} Кнежевић му доказује да то може бити.</p> <p>– Шта?{S}  
оп-Стеве ни најубедљивији разлози.{S} А Кнежевић и опет не пропусти, да не примети, како би му  
ће, маше на њих белим рупцем. </p> <p>А Кнежевић је отпоздравља шеширом, па се распевао, па окр 
/p> <p>– Ту ми седни, синовче!</p> <p>А Кнежевић пушта глас где силније, где тише, да се као та 
, да је народ сам себи напуштен, – дода Кнежевић.– И још се од нас захтева, да потпомажемо и књ 
фтира главу“.</p> <p>– Ако Бог да? пита Кнежевић Јована и Бранка...{S} Шта?{S} Кући?{S} Па пешк 
 да овде вечерамо! – кличе Дабижић, кад Кнежевић испева песму. – Дивна идеја! ·</p> <pb n="76"  
, мало јаче...· слободније, – храбри је Кнежевић.</p> <pb n="67" /> <p>Она погледа у њега.{S} О 
ком здању.{S} Касно у ноћ тек вратио се Кнежевић из манастирскога воћњака, посрћући „од љубави  
да, Бранко има право, да Бог ме, – рече Кнежевић и трже руку.</p> <p>– Шта је теби? – пита изне 
но.{S} И ви, дакако, госпођице, примети Кнежевић и истрже своју руку.</p> <p>Јелена хтеде да пр 
и још више: одобрила и то, да је учитељ Кнежевић ваљан учитељ, ма колико да је избегавала, да л 
n="59" /> <p>Још пре него што ће учитељ Кнежевић распустити децу из школе, ходају испред школск 
ов „друг из Беча“, и Брајковачки учитељ Кнежевић напоредо кроз планинске винограде.{S} О раме п 
о с горег и чешће.</p> <p>Учитељ, Милан Кнежевић, тукао би се сад са целом општином.{S} Већма о 
ожемо ни маћи!“ рече за њу учитељ Милан Кнежевић).{S} Али те две „звезде“ треба тек задобити.</ 
ључили с овим побром... (Господин Милан Кнежевић, наш учитељ! – приказа Јован учитеља Даринци.) 
ц, јер је до пре млади учитељ, господин Кнежевић, често долазио к њој...{S} То неје било ништа  
 од ње којешта.{S} Кад је јесенас дошао Кнежевић за учитеља, то није било дана, да тај није био 
х речи са попом...</p> <pb n="43" /> <p>Кнежевић већ неколико дана ради око тога, да састави пе 
ламује „оно о разбијеној канти“.</p> <p>Кнежевић беше озбиљно схватио своју дужност као учитељ  
е л?</p> <p>– Ниси никад слагао.</p> <p>Кнежевић јој и опет узе обасипати ручицу пољупцима.</p> 
у и неусиљено се рукова с њим. ·</p> <p>Кнежевић се рукова и са Јеленом, као са старом познаниц 
 па да им очита. „То је опет масло тога Кнежевића!“</p> <p>Поп Стеван се узврпољио у својој пос 
је чује.</p> <p>– Милане!</p> <p>– Виче Кнежевића, а глас јој прекиде јецање.</p> <p>– Учитељ с 
Даринка; па се она нађе између Јована и Кнежевића, а ова између Зорке и Бранка.{S} Зорка пресав 
 Одбегла.{S} Јуче на ноћ нестаде и ње и Кнежевића.</p> <p>– Не говори!</p> <p>– Нема ту шале.</ 
 би било врло потребно, да се састане с Кнежевићем, ако ничега другога ради, то бар да му каже, 
аринка на приказ Јованов, па пружи руку Кнежевићу и неусиљено се рукова с њим. ·</p> <p>Кнежеви 
 коровођи, Брајковачком учитељу, Милану Кнежевићу вечерас срце необично ускипило „љубве жаром“, 
н разговор и ватреног Радованца.</p> <p>Кнежевићу добро дошло било, да се прође у чистом планин 
ће одлазио мећу нове познанике.</p> <p> Књига је пред њим, али мисли несу све код њега.{S} Од с 
лу: цео је живот школа.{S} По дебела је књига, што сам је ја већ прочитала.{S} Скупо ме је стал 
Насред собе сто, и по њему разбацано то књига, то хартија, мастионица, пера, истрињена дувана,  
искао њом под пазухо своју књигу, те му књига сад испаде у траву.</p> <p>– Пардон!</p> <p>Јелен 
материјална напретка и добростања, чему књига, чему просвета, чему живот?{S} А ми смо се свим р 
Просвета, просвета!</p> <p>Не помаже ту књига, – вели му Јован. – Нема просвете, где народ не с 
<p>– Па сте се непрестано опет бавили о књигама.{S} Како сте дошли, чика... ваш ујак а и мати н 
 Ковиљском манастиру писати богословске књиге и историју Срба, Бугара и Хрвата,... како та два  
ао никакве користи од штампане и писане књиге својих учених синова, на које, сиромашан и онако, 
да пишу.{S} Да, о томе!{S} Треба писати књиге за народ, треба учити народ да држи новине, па да 
 не башкарити се по варошима, па писати књиге за народ, поучавати народ, водити политику за нар 
и књижевност, да купујемо и растурујемо књиге, да...{S} Како ко проговори, зине на учитеља и св 
мназијалац, па је поздрави, стискивајућ књиге своје под пазухом, као да би их скрио, она седне  
од по века проводиш за скамијама, а над књигом?</p> <pb n="24" /> <p>– Да се што боље удесим с  
и мучно и досадно непрестано капати над књигом.</p> <p>– То ме је једно баш и припитомило, те с 
једно.</p> <p>Зорка већ опет дотрчала с књигом у руци, па говори речи познате „Бранкове жеље“:  
од сунца, па га затвори.{S} Те склопи и књигу, што лежаше уза њ, а само што је завирио у њу, од 
а хтеде сама да се сагне, па да дохвати књигу; али је Бранко преухитри. </p> <p>– Јесте ли чули 
поп Стева уведе у свето православље и у књигу крештајемих.{S} Иначе црквењак одзвони, па хајд о 
 и сламњи шешир.{S} У руци држи некакву књигу, а на бео се штит од сунца наслонио.</p> <p>– А,. 
орке и Бранка.{S} Зорка пресавила своју књигу, па чита своју декламацију.{S} А Даринка ће запит 
р Бранко притискао њом под пазухо своју књигу, те му књига сад испаде у траву.</p> <p>– Пардон! 
орману пре неколико дана још неку стару књигу.{S} Кад стресао с ње прашину и отворио је, а то „ 
а неумрлога мудраца српскога.</p> <p>Ту књигу узео Бранко и вечерас да чита.{S} Али, као обично 
у Срба, Бугара и Хрвата,... како та два књижевна великана старије наше књижевности несу некакав 
а српства.</p> <p>И политичку слободу и књижевни препорођај овековечио је Бранко Радичевић, опе 
и од пута, који овамо води.{S} Ми имамо књижевника, уметника, наученика јевропскога гласа.{S} Н 
аучили бар „Коло Бранково“, па до првих књижевних умова, који стварају мишљења у књижевности, у 
зрели беху у оно доба сви и мањи и већи књижевници, па и сам Рајић и Мушицки, чак и неумрли пес 
још се од нас захтева, да потпомажемо и књижевност, да купујемо и растурујемо књиге, да...{S} К 
, него људи, којих ће заслуге по српску књижевност остати трајне, да их збиља не потамњује ни с 
} Ја сам учила у нашој вишој школи нашу књижевност, па сам и мами читала о Бранку и из Бранка.{ 
аучише се србовати, ту је и отац српске књижевности, ту је Вук Караџић први пут, као ђак још, у 
о та два књижевна великана старије наше књижевности несу некакав Мушицки и некакав Рајић, као ш 
ко хоће.{S} Тако продире у народ оно из књижевности.{S} Мислиш ти, да би му ишта помогло, кад б 
да српскога, ударивши јак темељ српској књижевности у исти мах, када је Милош на другом крају с 
 уз Вука и Даничића на освитку нове нам књижевности народне.{S} А то је оно, што је и најозбиљн 
њижевних умова, који стварају мишљења у књижевности, у науци, – све је на свој начин хитало, да 
као најзгоднијим оруђем, прокрчи пута у књижевности нашој простом лепом нам народном језику.{S} 
} А имају и оне, да претресу малу своју књижицу из свог ђаковања и друговања.</p> <p>Деца расла 
вор, узеле да преврћу листове у дебелој књизи своје прошлости.{S} Ох, Боже мој!{S} Та свака има 
</title>."</p> <p>Како се обрадовао тој књизи!{S} Још кад је ишао у прве гимназијске разреде, м 
свој дућан..{S} Скрстила руке па гледа, ко пролази улицом.</p> <p>Дође јој од пре редовно и гос 
е у нас дописе по политичним листовима, ко често и уводне чланке, ко хоће да ствара јавно мњење 
из друштва и оде на улицу, па да дозна, ко је дошао.{S} Баш му то добро и дошло.{S} Нема ти, ве 
 Таман да се дигне и да види иза џбуна, ко је то, а пред њ испаде мала Зорка, Јованова сестрица 
олима, послала Ђуку пандура да распита, ко је то дошао.</p> <p>Господин бележник, господар наче 
двориште.</p> <p>Загледала се домаћица, ко је. – Јесте л ради гостима? – повикаше женски гласов 
и за прост народ.{S} Хоће – да му каже, ко је био Бранко Радичевић, шта он вреди за наш народ и 
им листовима, ко често и уводне чланке, ко хоће да ствара јавно мњење?{S} Људи већином још не п 
ило кадгод у нас.</p> <p>– А, знате ли, ко је на то наговорио вашег ујака?</p> <p>– Не могу да  
 ракољи по буњишту око кокошака, мисли, ко је он је.{S} А жустра младица поред њега тако се пре 
ковљевићка мора пући од једа.{S} Мисли, ко је као она, што има сина господина!{S} Још сад се он 
ричем рада.{S} Боже сачувај!{S} Само... ко хоће да ради за народ, мора живети с народом; а не б 
 да је и после тога с братом мрази?!{S} Ко зна, каквим је блатом каљала име његово и његове мат 
е секе!{S} Гле Даре!{S} Добро дошли!{S} Ко не би био рад тако добрим и милим гостима!{S} Добро  
ком.</p> <p>– Мудра ти је то зверка.{S} Ко је не зна, скупо бије платио, – вели Катица за госпо 
рајковца најлепшу кућу с магазинима.{S} Ко јамчи, да му наши поштени општинари не ће баш и прод 
{S} А он мора ту бити, да декламује.{S} Ко би иначе био у чорби мирођија!...</p> <p>Млади Брајк 
 с братом, сина с оцем, и тако даље.{S} Ко седи с миром, том је добро.{S} Богу божје, цару царе 
је уметност у нас Срба право сироче.{S} Ко је највише позван, да шири просвету у народа Ког Син 
реба ни то баш тако далеко одлагати.{S} Ко је рано легао и рано се оженио, није се покајао.{S}  
едино се клањам учитељству народном.{S} Ко је свестан учитељ, а ја бих рекао, да су народни учи 
овако.{S} Ја сам је из темеља зидао.{S} Ко после мене дође, може лако дозиђивати, ако му буде у 
} Људи већином још не позвани на то.{S} Ко нам пуни белетристичне листове песмама и приповеткам 
рца, кад пре времена ступи у акцију.{S} Ко пише у нас дописе по политичним листовима, ко често  
} Јелена мисли о свом јаду, а Даринка – ко да је зна?{S} Још да се није Зорка рашћеретала око њ 
 је од неко доба врло заћутао.</p> <p>– Ко?</p> <p>– Бранко.</p> <p>– Па, он највише ћути.{S} С 
ш, ако ми мушки морамо.</p> <p>– Гле, а ко вас тера, да морате</p> <p>– Један другом за љубав.< 
, како си ту.</p> <p>То је истина.{S} А ко је томе крив?{S} Као да и један и други избегаваше и 
од куће.{S} Треба народ поучавати.{S} А ко ће то, ако не ће учени људи?{S} И онако није за њега 
 су пука проза и крпарија, тек без њега ко зна би ли од мах добили песнике као што су Змај, Ђур 
нски писар, дочекао га је оберучке. (Да ко ће, ако он не би!{S} Рају је само за време судбина ћ 
ову и буде бољи од учитеља свога.{S} Па ко се опет смотава и сели него Немац, те хајд даље као  
S} Писар, писар и само писар, од кудгод ко иде.{S} Е, па то боли!{S} Он, који је научио да с по 
, и да је човек постао од мајмуна, може ко исто тако измислити, да је постао од медведа.{S} Суд 
поп Стева с киселим лицем, као да му је ко на жуљ стао, – немој и ти тим незнабожачким, тим рев 
вољније мало разгали лице.</p> <p>Да ме ко не тражи? </p> <p>Не знам.{S} Ја сам пошао био к Јов 
ао да се закопала.{S} Само да јој не би ко рекао, да ту нема за њу места!</p> <p>Млади трговац  
аучио, да се повлачи, па мисли, узео би ко за наметање, када би чешће одлазио мећу нове познани 
 А Даринка ће запитати Бранка: „Хоће ли ко говорити штогод том приликом?“ </p> <p>– То је бреме 
 чак и некаки Орлић и Коњовић и не знам ко пронашао новију и згоднију кошницу. „Србин да нешто  
колена, да баш не види, ако је непозван ко, попу у чакширама.{S} Очи упро на врата.</p> <p>На в 
спровод до Карловаца.{S} Једва је могао ко да верује, да кола, у којима беше Бранко, не ће стић 
аш кад дођу, иначе из бољег света слабо ко усрећи Брајковац, на кога би се осврнули сви, из сви 
ве дисциплине, нема странке: ради, како ко хоће, а живи још од свог старог народњачког сала, пр 
јемо и растурујемо књиге, да...{S} Како ко проговори, зине на учитеља и свештеника.{S} Господа  
а за Карловце, за „српски Сион“?</p> <p>Ко не зна, да је ту српска патријаршија“.{S} Тешко да и 
д стрништем или над ливадама надлеће се коба.{S} Час се заустави на једној ташци, па лебди и не 
 ти, боже!{S} Канда нема више дана него кобасица! . „Видиш, овај орах је, чини ми се, први пут  
 изађе пред кућу, па се ту нађе с неким ковачким калфом, па је не можеш довикати с улице.{S} Ка 
 одби, да може мирно у својем скровитом Ковиљском манастиру писати богословске књиге и историју 
јвише позван, да шири просвету у народа Ког Синови Талије, – глумци, апостоли народни!{S} Па ка 
најсавршенијег агитатора, адвоката и ма ког иначе „господина“.{S} Далеко је, дакако, од мене и  
орен од Мушицкога на онај велики посао, кога се он доцније тек онако свесно и савесно латио, те 
} Немој да се и на тебе примени оно:{S} Кога мрзи да ради, тај је вечито незадовољан са својим  
 милој вољи.</p> <p>– Бојиш ли се можда кога?— опет учитељ.</p> <p>Јелена једва промуцава: </p> 
рило, да Јелену по што по то удам ма за кога.{S} Има она каде и чекати.{S} Али као велим, он је 
ад, те ће моји сељани имати прилике, на кога да се угледају ако хоће.{S} Тако продире у народ о 
љег света слабо ко усрећи Брајковац, на кога би се осврнули сви, из свију сталежа поштованога Б 
е не зна ни благдан и свагдан.{S} Ни на кога се, слатка, ослонити, ни колико отлен дотлен.{S} С 
лупа уза зид, застрта неким платном, од кога се иначе кроје панталоне, да изгледа, бајаги, као  
 човека, који ради онаки исти посао, од кога живи и он, народ, него од најсавршенијег агитатора 
јчешће, постаје моралним пролетером, из кога се рекрутују шарлатани, денунцијанти...</p> <p>– Т 
а младим друштвом.{S} Него да не увреди кога, ако би другог замолио, да запева, први сам почиње 
ти, што не ваља, па не ће народ имати у кога да се угледа; а почнимо и ми паметније са собом, д 
е своје, него кућу и породицу.{S} Да је когод дао што за душу његову или за жену му и сина, и њ 
себе ради.</p> <pb n="53" /> <p>И да је когод рекао поп-Стеви, да неје сретан, или да се подао  
о и да дође он амо?{S} Ваљда га се тиче когод овде?</p> <p>Па јој опет сада у једаред тешко, ко 
:{S} Куд сви Турци... „Наћи ће се и још когод.{S} Звезде на небу певачкога Брајковачкога друштв 
авни свештеник,... сви купују код њега, код Јуде, и мед за божићну чесницу и зејтин за кандило, 
ад каквом рупом, учлови се, као бојаги, код своје је, па је није ни бриге.{S} А чим кола ближе, 
> <p>– Па таки је он, кад што науми.{S} Код њега важи само „или–или“ вели Јован:</p> <p>– Са св 
 три године.</p> <p>– Него шта знам?{S} Код нас ти је на селу тешко наћи слушкињу, па не знам,  
ђачић, више пута доносио у ћупи вина, а код њега се пило и ликовало по често.{S} Но да је био т 
 се, сиромах, само, да га неко опањкава код власти, па сваки час добија некакве налоге, – вели  
ра жандара!{S} Па ипак увек седи и зева код играча.{S} Него за што и не би?!{S} Често се после  
ајник вели:{S} Клин с клином, па ено га код разбијене канте, где пресмаче ракију с хлебом.</p>  
а светковину.{S} Ми и онако мислимо, да код матере одседнемо.{S} Ја баш кажем ујаку, да ћемо ко 
<p>Вараш се, мој Бранко, ако мислиш, да код мене није то озбиљна намера, – надовеза Јован на ра 
 –вели Јеша. – Мој конкурент, онај Јуда код цркве, дошао је пре три четири године.{S} Наша слав 
и народ разуме њих.{S} Ужасна аномалија код нас, какве, ваљда, нигде више у свету нема.{S} Наша 
 дотрча и Зорка, Катина кћерка.{S} Била код попине Јелене, па видела, да су гости дошли, те пот 
дница, осетила сретном, кад се напатила код свог несретника мужа као права патница. „Да ме је ц 
 жедни писар.{S} Онда ћемо после певања код Марка, – пресуди бележник, – да му сефтеишемо нов е 
ајић.{S} А и он је био с Јованом ономад код мене.{S} Фини младић!</p> <p>– Па, како се то ујак  
> Књига је пред њим, али мисли несу све код њега.{S} Од синоћ се нешто сневеселио.{S} Јелена му 
политичких и економних питања, па стаде код „чиче“, (тако Брајковчани зову свога општинскога на 
шко, не жали пута ни трошка, да проведе код сестре на очеву дому које летње доба или бербу у Фр 
јој је брат.{S} Он кирија, а она ево је код ње већ четири године.{S} Па има послугу и од Триве. 
лила и ижљубила своју маму.{S} Ако није код ње, отрчала би у врт, да мирише цвеће да га можда у 
лико сеоских момака и девојака.{S} Биле код крста на игранци.{S} Па се враћају кући и певају: < 
шао до тога уверења, да треба да остане код куће.{S} Треба народ поучавати.{S} А ко ће то, ако  
е наша браћа Срби?{S} Сви листом пазаре код Јуде.{S} Жене краду од својих газда храну, па џаков 
 тога, када је госпођа Ната била најпре код ње, а противних разлога је, по њену, од неко доба,  
а својих премиса увек доследна, нађе се код Даринке.</p> <p>Састале се и поздравиле, као да се  
рио него обично, али су се збиља физите код госпође Нате и Катице мало дуже позабавиле, тек, ет 
изради, мисли у себи Јован, не помогоше код поп-Стеве ни најубедљивији разлози.{S} А Кнежевић и 
и сва порадити и код чике, поп-Стеве, и код матере, госпође Рашићке, како би јој допустили, да  
у веру дала, да ће све и сва порадити и код чике, поп-Стеве, и код матере, госпође Рашићке, как 
S} Чика је одобрио.{S} Треба да одемо и код тетка-Тинке.</p> <p>Нова неприлика за Јелену.{S} Ка 
} Упамтите, други пут!{S} Ево нас већ и код наших.</p> <p>Под орахом на сред дворишта већ поста 
ваја од Даринке.</p> <p>- Ми смо одсели код вас, – вели му она. –</p> <p>– Јован је тако.</p> < 
лске задаће, искупила децу, што су били код ње у стану, па би поред народних песама и других ст 
а њу.{S} Знаш ли ти, да ће она израдити код поп-Стеве, да све припадне њој и њеној кћери?{S} Дв 
о њену Јовану, кад ономад беше у вароши код ње, јавила јој, да јој се ово дана нада.{S} Тако су 
, кад је њена Јелена била тамо у вароши код ње у стану и ишла у „лер“; како је не знам какав ра 
 да сам способан за рад.{S} Кад год сам код куће, све ме више жеља вуче мирном сеоском животу.{ 
е право, да сам тако дуго доле, а несам код матере.</p> <p>– О, о, вајка се госпођа Јелисавета. 
зуцнуо матери, како би било, да останем код куће, па да прихватим економију.</p> <p>Бранко га р 
ј господин, што је био ономад с Јованом код њих, кад су путовали од озгоре у Брајковац, уме так 
надама...{S} И њу ће мати дада на јесен код тетка–Нате у варош, па да и она иде у вишу девојачк 
а опет отрчао с децом.{S} Ако није и он код кола.{S} Знаш, да стрепим, кад се игра то коло!{S}  
ој бради.</p> <p>Марко дотрчао, па стао код врата, па слуша.</p> <p>– Дивна идеја од вас, госпо 
лижи.{S} Она не пита, јесам ли ја ручао код Сахера, у Хамбуршкој ресторацији или у народној кух 
ју сестру или не.</p> <p>Једаред, – био код ње, па дошли нешто у разговор.{S} Тинка, рећи ће по 
S} Она га кори, што је само једаред био код ње, од како је дошао од горе.{S} Он се опет извињав 
.{S} Обично би до сад у то доба већ био код Јована; али га јутрос нешто одговори, те не оде.{S} 
седнемо.{S} Ја баш кажем ујаку, да ћемо код ње одсести.{S} А Јелена се радује, да је позна. </p 
S} Је л да ти је право?{S} У госте ћемо код Тинке.{S} Време је.{S} Није лепо, што ме толико већ 
 тому зими често.{S} Седе у вече обично код топле пећи.{S} Ако Даринка не везе или не плете што 
васпитање кућевно и школско.{S} Но, што код свега тога не пада њему ни на ум, да примети, то је 
 првога манастира, у село, сврну уз пут код госпође бележниковице.</p> <p>– А, вас треба посути 
ц, који се десио том приликом у друштву код разбијене канте, мало не пуче од смеха.</p> <p>Општ 
ки православни свештеник,... сви купују код њега, код Јуде, и мед за божићну чесницу и зејтин з 
 умео ринтати и радити.{S} Кадгод бејах код куће, водио би ме собом на сваки посао и говорио би 
то га вечерашњи гости из Маркове крчме „Код разбијене канте“ извијају под прозорима попине Јеле 
исоку власт, седели су у засебној соби „Код разбијене канте“ у Марковој крчми и прекраћивали ду 
риповедаше доцније сам бележник у Руми „код орла“. „У мало“, каже, „не угњави руски медвед тали 
it="subSection" /> <p>У Марковој крчми „код разбијене канте“ рашћеретали се гости, па и не мисл 
а граничарској Митровици, у гостионици „код зеленог дрвета“ А и деца се виђала тамо на официрск 
говорили, како ће после певања на пиво „Код разбијене канте“.{S} Тако у Брајковцу зову Маркову  
 Јован с Дабижићем. – Па ради ли се?{S} Кода вам ради?...{S} Ради се, да, али свако за себе.{S} 
...{S} Ух, ух, ух!{S} Поп-Стеви се пође кожа јежити.</p> <p>Ја бих моје дете знала и сама усрећ 
арала по соби, бојаги, хоће да изађе из коже од једа, што јој „срамоте кћер“, па тражи негде го 
огме, ето, други боље пролазе с дебелом кожом на образима!</p> <p>Понда неје могла, а да не оши 
нце, а у овакима му свакад била звезда, која му је јасно показивала пут и светлила му, да не за 
 јој здраво, што је то урадила девојка, која је тако добра другарица била Даринци.</p> <p>– Сир 
, обасипа толиком нежношћу и пажњом на, која је повод, да је мати његова морала изаћи из куће б 
беше му прва реч.{S} Од њих две не зна, која да прихвати реч.{S} Опет ће он:{S} Само да нас пос 
,... да, велим, у тешкој ноћи искушења, која га је стисла, да једва може да дахне.{S} Та идеја, 
<p>Него у тој тами сукну једна варница, која му је увек у срећним часовима сијала као сунце, а  
деална несебична младићка, ђачка љубав, која их привлачи.</p> <p>Тако Јован и Бранко гледају у  
им доказује, да ипак има и једна љубав, која не тражи заслуга, па је равна само оној, што је по 
домаћице, верне супруге, једне госпође, која је ружа у нашем друштву.{S} А то није нико други,. 
ection" /> <p>Нема куће особито српске, која тога дана неје имала гостију. </p> <p>И Тинка Стај 
а отшкрину крајичак непрозриве копрене, која тако јогунасто скрива, као змија ноге, тако неумољ 
вину, а иза леђа му кроз жагор светине, која се устумарала горе и доле, дође до ушију познат же 
 и ума и срца у <pb n="65" /> женскиње, која може да се истински одушеви за нешто.{S} Нешто му  
ивање између бележника и бележниковице, која тако узела бранити писара, да се овај сам од туге  
е додирнут незграпном руком оне немани, која сад дрско телејише упљувке своје подлости и себичн 
ушицког дуго ће остати узором омладини, која има да се учи; а дела њихова биће вазда на углед,  
и.{S} Ако ће натраг, ту је Скила, мати, која би да удоми своје дете, његова Јелисавета; ако ће  
а има у српству иоле знатније личности, која неје била питомцем српске Карловачке гимназије или 
} Међу девојкама не паде ни једне речи, која би, баш и по госпођа-Катину мишљењу, на Даринку ут 
кроје једрила за пловидбу и кују котву, која има кад тад да их овде или онде заквачи на пучини  
огну опет напоредо, знаће обићи матицу, која би их увукла у вртлог, где би могли замутити своје 
ружа, – наставља начеоник.</p> <p>– ... која има бодље, – уплете се бележник.</p> <p>– <foreign 
па да читате.{S} Па ја мислим, можда се која породица вратила опет из Русије у Фрушку Гору.{S}  
 цепаници, с којом се већ толико бочи и која га стаде толико зноја, те у мало не удари по својо 
Дабижић до речи, да наздрави оној идеји која живи у српском народу и одржава у њему свест, да н 
едо своје у меке чисте повоје, као мати која једнаком љубављу милује свако своје дете, простиру 
емне остатке на вис убавога Стражилова, које му, за ђаковања још у Карловцима, тако беше омилел 
 необичан живот по Карловачким улицама, које несу тако живе, ни кад с пролећа или у јесен нагрн 
ова доброј деци</title>“ од чика Стеве, које разних Полаженика и Споменика од браца–Радована, б 
а!“</p> <p>Треба ли ређати све прилике, које истакоше Карловце изнад свакога другога српскога м 
азлике и политичне и друштвене странке, које вру у нашем јавном и друштвеном животу, а поштено  
S} До сада је увек оправдао оно уздање, које су имали у њега његови милостиви заштитници у Брај 
а да је пошље кући...{S} Гле, молим те, које је то доба, па је још нема.{S} Свако се то одмори, 
нешто по неки пут у безазлено јој срце, које зна да куца још увек само за маму или ближега које 
але, да „раде за народ“.{S} Свештеници, које му драго партаје били, траже што бољу парохију.{S} 
а селу тешко наћи слушкињу, па не знам, које новце да јој даш.{S} Нема у нашег света сиротиње,  
н живот свој као ђаци са самопоуздањем, које појачава само снагу и наду млађаних душа и приличи 
Австроугарског орла, Карловци су место, које је бивало позорницом највише догађаја, што засецај 
 На столу је неколико кабанус–цигара, – које ће он, кад год би пушио, пресећи на полак.{S} Поло 
 и консхолари му били које у Карловцима које у Темишвару и Бечу.{S} Најпосле, и то неје немогућ 
и писане књиге својих учених синова, на које, сиромашан и онако, троши своје силно благо.{S} Мо 
ковачко певачко друштво и на сврху, рад које се било то друштво састало, као и на то, даа је у  
дође, ако хоће, у Брајковац, да проведе које време!{S} Добро му дошло баш с тога што је у то вр 
наручили, да им Маркова домаћица испржи које пиле.{S} И Марко се, ено, већ вија са живином по ш 
 јој годило, ипак се намргодила.{S} Али које Јованово разлагање, а највише канда Бранкова реч - 
анка лично, па чак и консхолари му били које у Карловцима које у Темишвару и Бечу.{S} Најпосле, 
 Па библиотека њена броји већ и десетак које „<title>Дарова доброј деци</title>“ од чика Стеве, 
лима.{S} Села се мање или више губе што које ближе или даље, па изгледају из далека са својим к 
е се смеје с њом и тражи, на прилику, с које стране препелица пућпуриче.</p> <p>Така забава је  
ди и друштвеном поретку, о приликама, у које могу запасти и према којима ће морати удешавати св 
ли се увек неугодно осећао у друштву, у које би тек почео долазити.{S} Од увек научио, да се по 
на боље.{S} Ако ми не верујеш, иди ма у које село, где су Срби помешани с Немцима.{S} Јест да С 
ка, да проведе код сестре на очеву дому које летње доба или бербу у Фрушкој Гори, те се опомене 
 Кад је човек срећан, мили му се посао, којега се подухвати.{S} Одушевљеније прихваћа борбу у д 
 куца још увек само за маму или ближега којега сродника по крви!{S} Тада би на једаред загрлила 
екати, па помусти!{S} Па ваздан другога којекаква посла.{S} Понда дућан!{S} Истина Бог, није Бо 
кво цвеће не негује у лонцима, а негују којекакве кактусе и белагоније и друго још којешта, што 
а. („Боље да ми је ту, него да се витла којекуда“, мисли госпођа Ната).{S} Мајсторица штогод ши 
није, па се љубимци Талијини распрштали којекуда, њега завеја мећава једне зиме голог и гладног 
њејши даривао њену децу, кад је долазио којему на крштење.</p> <p>Па с тога су Брајковчани јако 
сама још о Духовима добила, па онда и о којечему другоме – готово без праве свезе тих разних пр 
госпођа Ната седе још, па разговарају о којечему и прежваћу данашњи разговор, што су га имале с 
и скоро из поља, па и по дворишту треба којешта поспремати.</p> <p>Сутра је радни дан а чека ст 
/p> <p>– Није; ал она ће начинити од ње којешта.{S} Кад је јесенас дошао Кнежевић за учитеља, т 
екакве кактусе и белагоније и друго још којешта, што није ни лепо, а камо ли му мирис?</p> <p>– 
} Осим толико и толико знаменитих Срба, који у Карловцима или поникоше или се – однеговаше, и н 
Бранково“, па до првих књижевних умова, који стварају мишљења у књижевности, у науци, – све је  
, којим га је одојила, као и под онога, који јој сваку сузу, што је негда над њим нејачким пред 
рући меке рубине исто тако и под онога, који јој пеленом загрчава сваку кап млека, којим га је  
е, него трпети пијаницу и убојицу мужа, који сав свој кив, сву своју несрећу у картама и срџбу  
глески сељак или овај или онај спахија, који има хиљадама ланаца земље и према томе и опрему.{S 
 младога, па још интелигентнога човека, који не би разабирао за јавне ствари.{S} Него омладина, 
средини има ваљана интелигентна човека, који ради онаки исти посао, од кога живи и он, народ, н 
е докторе, ја сам у вама познао човека, који...</p> <p>После по сахата, ваљда, резултат је био  
рила...</p> <p>Да није још нас учитеља, који издиремо за вас све, слободно бисмо могли рећи, да 
ве песмама и приповеткама?{S} По онима, који су позвани на то, могли бисмо ми бити са свим без  
јевима?</p> <p>Има ли и једнога Србина, који иоле разабира за наш јавни живот, па да не зна за  
реч...{S} У нашој средини седи старина, који...</p> <p>– А, не, не! – опре се чича, начеоник, а 
 само за велике идеје.{S} Од надничара, који је можда закинуо од својих уста, па до првога бога 
им радом својим далеко удалили од пута, који овамо води.{S} Ми имамо књижевника, уметника, науч 
 Понећемо пар гусака и који пар пилића, који десетак јаја и..</p> <p>– Но, па видиш, да ће то с 
ред, наићи ће на Харивду, на омладинца, који га може исмејати за „најмудрију“ реч.{S} Лакше би  
е зна.{S} Данас само они добро пролазе, који што више знају.{S} Али пази, да се што више корист 
 песма, што се силом уплеће у ове дане, који ће да засветле потомству као пример свенародног пр 
 треба спомињати толике народне саборе, који баш у Карловцима саборисаху о цркви, о школи, па и 
 неко, у коме се никад преварити не ће, који га сваком речју својом учи, да у свету има љубави, 
јице омладинске вас <pb n="54" /> више, који ћете признати, да омладина има право, кад се увери 
 кола, у којима беше његов лес, за воз, који требаше доћи у Нови Сад још у јутро.{S} Некоме се  
чки момци, и тако даље, све људи млади, који још нисмо ништа свршили, који једва да умемо и слу 
ди млади, који још нисмо ништа свршили, који једва да умемо и слутити, како се води туђа брига, 
ико правично или неправично, као и они, који се не хвале, да „раде за народ“.{S} Свештеници, ко 
вала Богу!{S} А видим, како пролазе ти, који вичу:{S} Слобода,... народно право,... аутономија, 
 него ја.{S} Није истина, да више пати, који више зна.{S} Данас само они добро пролазе, који шт 
ту има љубави, него је треба заслужити, који сваким чином својим доказује, да ипак има и једна  
по широком дворишту.{S} Марко је јунак, који зна и рећи и утећи, као и на страшну месту постоја 
ар мотри свакога, како пева, као човек, који хоће све да разумева; па је мотрио и Јелену.</p> < 
е сећа, он се ње ради свађао с писарем, који је у сред друштва и пред њим био толико дрзак, да  
ористиш туђим искуством.{S} Тешко оном, који мора све на себи да искуси!{S} Ја сам прошла добру 
 је до сада Стајић све предусретао, он, који је иначе о сваком увек најпре само добро мислио, п 
кудгод ко иде.{S} Е, па то боли!{S} Он, који је научио да с позорнице, занесен небесним задахом 
 ваљда прохтело, да доведе Бечки одбор, који је пратио Бранка од Беча, као и целу светковину у  
<p>Особито добро познаје писарев тенор, који би диван био, да кроз грло неје пропустио већ толи 
ив, знала су и господа из жупаније пут, који води амо.{S} Сам пресветли господин жупан, кад је  
е речи девојче примити у онаком смислу, који им поп Стева даје.{S} Оне несу ни мало извеле мисл 
 Помакните се мало даље, – рече писару, који се немо гушио овчијим сиром поливеним с кајмаком,  
 првога богаташа, – од људи неписмених, који су тек из туђих уста чули и научили бар „Коло Бран 
ку.</p> <p>Начелник, стари пензионирац, који се десио том приликом у друштву код разбијене кант 
n" /> <p>Још неје ни крочио преко прага који води из блаженог царства безазлене идеалности у су 
лики пут:{S} Па баш сад?!</p> <p>Та, за који дан ће да буде велика беседа у корист преноса посл 
кад има макар само један кутак свој, за који сме рећи: „Ово је моја слобоштина; ово је моја сре 
 овчијим сиром поливеним с кајмаком, на који му се сад тек и већи апетит отворио, што зар хоће  
тако једнодушни протест једва даваше на који тренутак бар маха, да се разаберу гласови одабрани 
о ће најредовније пустити и Ната и Ката који уздисај и сузу у спомен својих покојних, па ће пре 
 гласове.{S} Мушкарце зна и од пре, шта који певати може.</p> <p>Особито добро познаје писарев  
 среза и суда којима се и тако мало кад који Брајковчанин обрадује, баш кад дођу, иначе из боље 
, то је добро.{S} Понећемо пар гусака и који пар пилића, који десетак јаја и..</p> <p>– Но, па  
и ја, одмах с кола.{S} Останите макар и који дан дуже...</p> <p>– Ха, то је добро.{S} Понећемо  
остане тек, кад се од њега поучи.{S} Ал који Србин остане, тај издржи конкуренцију његову и буд 
а сметало, што је писар, већ по не знам који пут, декламовао ону о браца-Анти и разбијеној кант 
 Каже Стајић.{S} А мени и не пада на ум који Стајић.{S} А и он је био с Јованом ономад код мене 
 био међу њима онај душе чисте као крин који им је свима смео у брк рећи:{S} Ја тако хоћу! – да 
то зазвечи ланац на огрљаку, кад се коњ који мухне, па тргне, да преухитри зловољнога Триву коч 
орник играју баш жандара, а остали како који.{S} Писар се наслонио на лактове, па кибицује одбо 
и управитељ – сувише ревностан.{S} Мало који дан ће проћи, да он не ће посетити женску школу.{S 
, не можеш је видити.{S} Од пре то мало који дан, да је нема к мени.{S} Него, ваљда, кад је вид 
жда је мислио, да се и он кадгод баци у који српски пчеларски лист каквим дописом из својега уљ 
увек па се удари иза потиљка.)</p> <p>У који мах писар трже очи на прозор, у тај мах прозврјаше 
рош, или проучити из листова, кад би му који пао у руке.{S} Највећи просветни напредак у својем 
застидела се. – *Цело ја знам; само још који пут да прочитам...{S} Је л браца, – окрену се, као 
 можда мало друкчије рећи ће му бар још који пут...{S} Сутра се можеш вратити за хладовине, кад 
и јој пеленом загрчава сваку кап млека, којим га је одојила, као и под онога, који јој сваку су 
илион разлога да наброји против правца, којим је пошао.{S} Изађе учитељ, па их све позва, да од 
ни мало извеле мисли Јеленине с правца, којим је у тој распри пратила главни смисао његов.</p>  
и живот, па већ, ето, у туђој руци маљ, којим би себичност да кује своје планове!{S} Играчка ту 
жељан имао, заситио се црвеним појасом, којим је, као ревностан пастир душепопечитељ Богом пове 
кама.</p> <p>Колико Јелена слободна, па којим кораком она тројица њима ближе, то се Даринка већ 
 је носаше увек у срцу према свакоме, с којим свагда беше готов да обгрли цео свет.</p> <p>Него 
ановој кући, па и према самоме ујаку, с којим их је до сада Стајић све предусретао, он, који је 
живи разговор између Јована и Дабижића, којима оде и учитељ у помоћ, – ни оштро супрушко објашњ 
вцате, као да су онај час испод чекића, којима је пречешњејши даривао њену децу, кад је долазио 
ну.{S} Али осим господе из среза и суда којима се и тако мало кад који Брајковчанин обрадује, б 
 приликама, у које могу запасти и према којима ће морати удешавати свој рад и своју снагу.{S} Б 
ем.{S} Близо станице стоје две лађе, на којима дошли беху гости из Панчева и Земуна.{S} Обе бех 
живи у успомени неке особе и прилике, о којима је, чини му се сад, и чешће могао и требао мисли 
а, или се сетила Светозара и Драгиње, о којима је тек зимус читала у „<title>Љубомиру у Елисиум 
Једва је могао ко да верује, да кола, у којима беше Бранко, не ће стићи са својим првим возом.. 
м чијом кривицом несу привезала кола, у којима беше његов лес, за воз, који требаше доћи у Нови 
ма своје живе поборнике... поборнике, у којима је она оличена.{S} И нека нико не сумња, да ће и 
 Јелена мало час била рекла, него људи, којих ће заслуге по српску књижевност остати трајне, да 
бели коци с малим таблицама на врху, од којих свака носи други број и казује место, где треба д 
е њену притајану тугу, што неје она та, којој њен син након три године жури у походе, него јој  
 широко и на дугачко развезене орације, којој неје ништа сметало, што је писар, већ по не знам  
лиже Дунавској обали.</p> <p>Лађица, на којој беше лес песников, дупком пуна пратилаца, примакл 
м мору, вели он, лађа богиње Талије, на којој је он у својој дружини бродио, насела на стену на 
да приговара што материним жељама, ма и којој њеној речи; па наравно, и сад беше вољна повинова 
ве; глади дугим сухим прстима браду, по којој се, бог ме, ухватило по прилично већ иње; гладни  
рно један поред другога у тихој луци, у којој се и један и други озбиљно спремају, да сваки сво 
 ташт.{S} У тој дивној Фрушкој Гори, за којом је толико чезнуо, као за својом колевком, осетио  
} Тек ако ће га кадгод завести мисао за којом новином у пчеларству и воћарству, колико је он мо 
секиром, да прецепи чвор на цепаници, с којом се већ толико бочи и која га стаде толико зноја,  
ако се запопио; стара свештеничка капа, коју је попа носио пре дуго, дуго времена, док неје дао 
нао је ипак, да је одјекнуо с оне жице, коју је навио синоћ у Јеленину срцу оним својим понашањ 
о крик Јеленин и неје био по оној ноти, коју је млади учитељ навио на својој виолини, познао је 
> <p>– Шта?{S} Научићемо Бранково коло, коју декламацију, један говор, довешћемо гајдаша.{S} Ет 
ли када се тим пљује на свету успомену, коју народ с највећим пијатетом хоће само да оживи свеч 
ни Ката ни Ната, да пусте <pb n="25" /> коју сузу у спомен својих покојних.{S} Понда је Ката пр 
а је изневерила, ах! – и она... она, за коју би...</p> <p>Невера!{S} Ње ради подноси он те муке 
, срдито својом руком Бранкову руку, за коју се држала.{S} А по речима и нагласку за цело јој ж 
чему с чиком, онда видим, да уме и више коју рећи.{S} Али увек Бранко има право.</p> <p>– Да, д 
ник. – Ако је дошао, за цело је донео и коју боцу из Варадина.</p> <p>Ја сам му рекао, до душе, 
а и заступник „Матице Српске“ проговори коју у славу песникову.</p> <pb n="106" /> <milestone u 
вај наш уча могао би, Бога ми, спремити коју боцу вина.{S} А?{S} Шта велиш, Јоване? </p> <p>Ниј 
песмом, па паде у неку сентиметалност и кокетно погледа у Јована. </p> <p>Чак и Јован умуче.</p 
преко дана шета и ракољи по буњишту око кокошака, мисли, ко је он је.{S} А жустра младица поред 
ојој нози. </p> <p>Тамо на дрветима иза кокошинца закокота онај кицош гаћан са свиленим перјем  
 из врта и затвара за собом вратаоца, а кола у двориште.</p> <p>Загледала се домаћица, ко је. – 
ланици разних друштава хватаху се свога кола.{S} Певачка друштва заузеше своје место на обали Д 
> <p>Бележник се не да извести из свога кола, већ вели:</p> <p>Овај наш уча могао би, Бога ми,  
аца.{S} Једва је могао ко да верује, да кола, у којима беше Бранко, не ће стићи са својим првим 
енамерном чијом кривицом несу привезала кола, у којима беше његов лес, за воз, који требаше доћ 
лику, видела кроз прозор, кад су прошла кола.{S} Ал како неје познала никога на колима, послала 
па се ухватила за лотру, да се попне на кола. </p> <p>Даринка се већ наместила, а надурила се,  
сти се и помоли се; Ната, па се успе на кола и ували у седиште.</p> <p> Сео и кочијаш.</p> <p>Т 
га пољског цвећа.{S} Узе га са собом на кола, да га разабира и сабира.</p> <p>Неколико ситних с 
а, уплашена коњским топотом и зврком од кола.{S} Застане над каквом рупом, учлови се, као бојаг 
ет отрчао с децом.{S} Ако није и он код кола.{S} Знаш, да стрепим, кад се игра то коло!{S} Дете 
чи на прозор, у тај мах прозврјаше онуд кола, а на колима се залепршаше два женска вела.</p> <p 
ијаш, коњима уши, па их омутком сена из кола истрљо и по леђима и по ребрима и по ногама.</p> < 
 господа, а не као радници, увек ће нам кола ићи на еро.{S} То је само истина, а не црне наочар 
своје је, па је није ни бриге.{S} А чим кола ближе, а она даље.{S} Ускубури, устумара се, као н 
м путу угледати из далека читав караван кола, начичкана Брајковчанима.{S} Јован Јаковљевић му ј 
уло широм по Брајковцу, па се и они око кола осврнуше и погледаше на брежуљак.{S} Запева познат 
ди гостима? – повикаше женски гласови с кола.</p> <p>– Јух! цикну госпођа Ката, тек што познаде 
ливадом не мога одолети, него ће сићи с кола, и набрати пуну руку разнога пољског цвећа.{S} Узе 
инка стала на лотру, па хоће да скочи с кола.{S} А Катица претрчала, па је прихваћа.</p> <p>Гос 
а у један мах.</p> <p>Трива већ сишао с кола па одапиње коњима конопце са ждрепчаника.</p> <p>Д 
ером...{S} Но, не мислим ни ја, одмах с кола.{S} Останите макар и који дан дуже...</p> <p>– Ха, 
 ноге по прашини.{S} Прашина завејава у кола, па се мота испод коњских копита као смет у заветр 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Још кола с гошћама из вароши нису ни ушла честито у дворишт 
 данашњим својим трудом не би стекли ни колајнице зеленога Нимрода, како се слабо трзали и утрг 
 <p>С друге стране дође црквењаков син, колар у селу, са својом сестром, два можда, по најбоља  
 преко тамо насвој прозор.</p> <p>Млади колар стао до одра, па се не миче.{S}А уза њ његова сес 
 њих двоје и кечи им сваку реч. </p> <p>Колар са својом сестром стоји до зида.{S} Па чак се и њ 
 друштво, осим Бранка, Даринке, Јелене, колара и његове сестре. </p> <p> Млади грк, Јеша Дабижи 
 тргоше како попина Јелена врисну.{S} А коларевој сестри оте се, Бог ме, у шаку и једно: „Хи!“< 
ету се не да ни уста запушити, ни доста колача намесити...{S} Цео свет, за Бога зна, за што је  
а којом је толико чезнуо, као за својом колевком, осетио се туђ, самохран. „Тама за мном, тама  
 траже што бољу парохију.{S} Ти и твоје колеге дали сте се на професуру, па ће те и ви лепо так 
уши на потиљак; а лаком кабаницом покри колена, да баш не види, ако је непозван ко, попу у чакш 
 тешког наваљивања; пребацио ногу преко колена, па мисли.</p> <p>Дуго и дуго му нису таке мисли 
с туђим елементом, комотан: ради једва, колико му треба, па је површан, те, канда не схваћа озб 
на селу.</p> <p>На учитељево милостива, колико јој годило, ипак се намргодила.{S} Али које Јова 
којна Стаза била нежна и верна супруга, колико чуварна и вредна домаћица, Тинка то двојином неж 
-Стевине куће.</p> <pb n="45" /> <p>Та, колико ме је – вели, – речи само стало, док сам га наго 
ша и приличи њихову добу, а и не слуте, колико ће се весала поломити на узбурканим валима, што  
године добро понео.</p> <p>– А знаш ли, колико је година том ораху?</p> <p>– Колико година?{S}  
п Стева претрну. </p> <p>Рашићка осети, колико га је заболело, а познаје га скроз и скроз.</p>  
ђу доле, да баш на извору буду сведоци, колико се у истини прави народ забавља о том догађају.. 
и припитомило, те сам се и тамо осећао, колико толико, свој.{S} Наука је једина врсна, да и неб 
анога спровода.{S} А спровод се пружио, колико је од вароши до самога Стражилова, као да нико н 
p> <p>Па јој опет сада у једаред тешко, колико јој мало час било криво...</p> <p>Најпосле се на 
ај мах бедни њен Милан!{S} Да зна само, колико је грких пилула прогутао већ и данас од бележник 
 њој захвалити, – рече Бранко галантно, колико је знао и расположен био. – Три године је скоро, 
је испала на прилику берба, како пазар, колико је шљива за ракију натресла, и тако штогод.{S} Ј 
којом новином у пчеларству и воћарству, колико је он могао о њима дознати, кад би отишао куд у  
ином чуварнија и вреднија газдарица.{S} Колико је попа Стева био задовољан и сретан, како му се 
еђује и пресуђује, пред самим собом.{S} Колико би да је непристран, некако му вага судилачка и  
а позва, да му буде у кући домаћица?{S} Колико му је покојна Стаза била нежна и верна супруга,  
и, колико је година том ораху?</p> <p>– Колико година?{S} Чекај, молим те...{S} Биће... биће... 
 да је учитељ Кнежевић ваљан учитељ, ма колико да је избегавала, да лепу реч рекне за њега пред 
еђују особине својих предака.</p> <p>Ма колико да писар важи у Брајковцу као ишчитана глава, ип 
тале се и поздравиле, као да се бог зна колико дуго несу виделе, или као да су претуриле некакв 
је ту време, да се иде на певање!{S} Па колико Јелену угледала, толико пред њу истрчала.</p> <p 
ће и њу Јеца жедну преко воде, ма да се колико пући, вели Рашићка за Стајићку.{S} Само да се ве 
туђим кровом и на туђем огњишту.{S} Али колико је и то лакше, него трпети пијаницу и убојицу му 
{S} Ни на кога се, слатка, ослонити, ни колико отлен дотлен.{S} Само да ти приповедам, шта ми ј 
 <p>Него вечерас му се не да да чита ни колико иначе у овакој прилици.</p> <p>Пред очима му леб 
ан проћи и вратити се на вечерње.{S} Но колико јој збиља стало до поп-Стевана, ето, неје ни при 
 тако одбио као блато с ногу, па би зар колико толико то да заглади.{S} Неје имао свога сталног 
вели, да је сад са свим прошла. </p> <p>Колико је и Даринка узрујана, ипак примети, како је Јел 
жи:</p> <p>– Дошле те варошкиње!</p> <p>Колико се Јелена обрадовала својој другарици, толико и  
о и учитељ се упутили девојкама.</p> <p>Колико Јелена слободна, па којим кораком она тројица њи 
ркве:{S} Познао се поред Јована.</p> <p>Колико он,... а и мати му као пустила у уши. </p> <p>Ид 
р, у тај мах прозврјаше онуд кола, а на колима се залепршаше два женска вела.</p> <p>– Писар ма 
кола.{S} Ал како неје познала никога на колима, послала Ђуку пандура да распита, ко је то дошао 
облачи преко мантије, кад путује кудгод колима.{S} На столу је неколико кабанус–цигара, – које  
 к себи, сети се, да притрчи гостинским колима.</p> <p>– Гле секе!{S} Гле Даре!{S} Добро дошли! 
 била...</p> <p>Ту је и кочијаш Трива с колима. </p> <p>Послужавка Криста трчи то у собу то на  
запао под ноге, док се Ната намештала у колима.</p> <pb n="13" /> <p>– За Бога, мама, шта ће ти 
шћу, где се играло, као обично недељом, коло.{S} Село мало, а тако отмени гости!{S} Па као да с 
око момака и девојака, провлачи се кроз коло, па се све бојим, удариће га какав напит.{S} Казал 
елу и госпође враћају са села, кад се и коло око крста разилази, те млађешина треба и пре да хв 
ладина неје, мислим ја, позвана да води коло, она не може давати правац, одређивати ток народно 
аринка. – Њој се здраво допада Бранково коло.{S} Ја сам учила у нашој вишој школи нашу књижевно 
Господин учитељ ће нас научити Бранково коло...</p> <p>– То већ знам! – кличе и опет Даринка, и 
ти.</p> <p>– Шта?{S} Научићемо Бранково коло, коју декламацију, један говор, довешћемо гајдаша. 
ко свирца час се таласа, час везе ситно коло сремачко, плаховито оно планинско. </p> <p>Учитељ  
ла.{S} Знаш, да стрепим, кад се игра то коло!{S} Дете, као дете, мота се с другом децом око мом 
у тек из туђих уста чули и научили бар „Коло Бранково“, па до првих књижевних умова, који ствар 
 по девојку.{S} Мати каже, биће да је у колу, па нек је тамо потражи.{S} А Зорка упртила неки г 
овчића, да недељом бар господски пуши у колу пред девојкама или у крчми..{S} Прође и каква друг 
осла, било да му дођу гости, било да се кољу свињи, или тако што, Давина је увек ту, да свесрдн 
на: </p> <p>„Кад ми одемо у планину, на ком ћемо оставити нашег Марка?...{S}Јел те, мајсторице, 
и капак на прозору, на оном прозору, на ком је он толико блажених тренутака с њом проснивао, пи 
S} Обадве још у оном добу девојачком, у ком последњи бој бије између себе нарав и васпитање.</p 
!{S} Но речи му се изгубише у метежу, у ком сваки својим гласом пева:{S} Многаја.{S} Учитеља бе 
 чинити и како се владати, не треба нам команде.</p> <p>- Чујеш.{S} Ја бих ни пода шта држао св 
 субординација према својој „генералној команди“. – Докторе, – окрене се Јовану – окај се, моли 
спремали се, да свечано дочекају госта, коме место то беше тако омилело, да је зажелео у њему б 
 добро осећам!{S} Тако мора бити ономе, коме пусте у невољи крв, па му одлане.{S} Не би било с  
ето, како ми се мука моја награђује.{S} Коме за љубав; Могла сам ја и без тога лепо и красно жи 
ати.– Знам ја, шта је дечија радост.{S} Коме ћу, ако њима нећу?{S} Да је њихов отац жив!</p> <p 
, Ната Кати. „То је дечја радост!{S} Да коме ћу, ако њима нећу!?{S} Да је њихов отац жив!“ – „И 
/p> <p>Да говорим толико... не знам већ коме, послушао би ме и учинио А ти...</p> <p>Види Поп С 
е му заигра утешено, да још има неко, у коме се никад преварити не ће, који га сваком речју сво 
е су Срби неизмешани с туђим елементом, комотан: ради једва, колико му треба, па је површан, те 
о недеље?</p> <p>Ви сте мушки увек тако комотни!{S} Тако и чика!{S} Само да га нико не дира! –  
шицки, и учени архимандрит Јован Рајић, кому, кажу, петнаест пута нудише владичанску митру и он 
гов могао приметити, како се он спремао кому на дочек, да му се „омладинац“ не може ни од шале  
„<title>Хришћанског весника</title>“, у кому је позив на претплату, а нерасечен.</p> <p>То је п 
ао да му не верује.{S} Вели:{S} Зна део комшилук, само не зна поп Стеван и ви; а и пошиница је  
и, два три разреда млађи од њега; али у комшилуку његову у стану, – примети између осталога поп 
ога дете може добити и благодјејаније у конвикту блаженопочившег патријарха Стефана Стратимиров 
, па макар поп Стева дигао „и кундаке и кондаке“ против „омладине, што само изумева идеје.“</p> 
 она као у опће што кажу за женскиње, у конзаквенцијама својих премиса увек доследна, нађе се к 
 Стева својој сестри, – ево, ја сам сад конзисторијални присједатељ.{S} Сад би лакше ишло него  
м повереног му стада одликован и постао конзисторијалним присједатељем.{S} Више шта, мисли, не  
ешто крупније и мисли у глави пречасног конзисторијалног присједатеља.{S} Право рећи, брује му  
и на једаред из ненада.{S} Него тужи га конзисторији.{S} Ја ћу ти написати, тужбу, да се развен 
сподине, ето, за што! –вели Јеша. – Мој конкурент, онај Јуда код цркве, дошао је пре три четири 
 Јован, назирући у њему, ваљда, опасног конкурента, ступио преко прага, где се он тако добро ос 
чи.{S} Ал који Србин остане, тај издржи конкуренцију његову и буде бољи од учитеља свога.{S} Па 
S} Тако ни у чему не можемо да издржимо конкуренцију странога света, а овај употребио наше незн 
је површан, те, канда не схваћа озбиљно конкуренцију у раду, јер су међу собом сви једнаки; а ч 
рива већ сишао с кола па одапиње коњима конопце са ждрепчаника.</p> <p>Даринка стала на лотру,  
foreign>!{S} Јеси чуо, ти ћеш бити таки консервативац, као што га је Бог створио... као да те г 
–да су познавали Бранка лично, па чак и консхолари му били које у Карловцима које у Темишвару и 
 – вели Јован. – Не да се та извести из концепта.</p> <p>– И ја бих рекао, – дода бележник. – Н 
.{S} Одмах сутра дан после оног великог концерта, што га је приредило српско академиско друштво 
мо што зазвечи ланац на огрљаку, кад се коњ који мухне, па тргне, да преухитри зловољнога Триву 
па таман кад је „дорастао до копља и до коња“, он забоде копље у ледине, па, ако је нешто сврши 
ахнуо Бачком ђиватком, да одудари преко коња, па да потера, а госпођа Ната повика:</p> <p>– Кри 
и сад поскидај ствари, па дај унутра, а коње испрегни, па одведи у шталу...{S} Има места је ли, 
е прижегло, мислиш, камен се усијао.{S} Коњи касају, а не могу да се обране од силних мушица, ш 
у крај друма, само што по каткад зафрчу коњи, да можда истерају насртљиву мушицу, што им се и у 
.{S} Триво, терај!</p> <p>– Ђи! </p> <p>Коњи кренуше.</p> <p>– Стој!...{S} Кристо, оди овамо... 
ле је Трива извукао, као добар кочијаш, коњима уши, па их омутком сена из кола истрљо и по леђи 
p> <p>Трива већ сишао с кола па одапиње коњима конопце са ждрепчаника.</p> <p>Даринка стала на  
што ново, па да је чак и некаки Орлић и Коњовић и не знам ко пронашао новију и згоднију кошницу 
} Преко пута претрчи тркуница, уплашена коњским топотом и зврком од кола.{S} Застане над каквом 
ашина завејава у кола, па се мота испод коњских копита као смет у заветрину.</p> <p>Нигде живе  
ити посао оца свога, па орати земљу или копати винограде.{S} Имамо на пример „вечитих правника“ 
вејава у кола, па се мота испод коњских копита као смет у заветрину.</p> <p>Нигде живе душе.{S} 
скамијама, па таман кад је „дорастао до копља и до коња“, он забоде копље у ледине, па, ако је  
дорастао до копља и до коња“, он забоде копље у ледине, па, ако је нешто свршио, све на страну, 
, макар да отшкрину крајичак непрозриве копрене, која тако јогунасто скрива, као змија ноге, та 
 на стену народног немара, те претрпила кораблекрушеније, па се љубимци Талијини распрштали кој 
полетеће.</p> <p>На једаред зачује тихе кораке под прозором; али, рекао би, још већма чује, как 
/p> <p>Колико Јелена слободна, па којим кораком она тројица њима ближе, то се Даринка већма сти 
 како учитељ одмиче, и чује, како оштро корача... </p> <p>Иза рогља се помоли неколико сеоских  
ци, па се упустио у разговор.{S} Она га кори, што је само једаред био код ње, од како је дошао  
, ако је нешто свршио, све на страну, а корист преда се, ако није ништа свршио, што бива по <pb 
 за који дан ће да буде велика беседа у корист преноса последњих земних остатака Бранка Радичев 
у ћемо и ми овде да држимо своје село у корист преноса и споменика Бранкова, а више тога ради,  
аравно мисли, да мора нешто рећи, бар у корист свога „вишег позива“, па вели:{S} Штета за госпо 
, е дуго прост народ не би имао никакве користи од штампане и писане књиге својих учених синова 
 га!“ А све то, што ми учимо, врло мало користи баш народу, маси народа.{S} Ми учимо медицину,  
радити!{S} Па... чуј ме!{S} Више народу користи, кад у својој средини има ваљана интелигентна ч 
више знају.{S} Али пази, да се што више користиш туђим искуством.{S} Тешко оном, који мора све  
, већ се у највећој дреци смота негде у коров, да тамо у највећем страху проведе ноћ, док у јут 
је сад најзгоднији тренутак.</p> <p>Сам коровођа почиње. </p> <p>Али писар се замислио у улози  
иха ноћ песмом.{S} Ја мислим, да ће наш коровођа...“</p> <p>А коровођи, Брајковачком учитељу, М 
мислим, да ће наш коровођа...“</p> <p>А коровођи, Брајковачком учитељу, Милану Кнежевићу вечера 
оз прође, па му пројури кроз сву крв, а коса му се диже.{S} Скинуо шешир, одахнуо, па брише руп 
у ребра: то и то је.{S} Из далека добар косач замахује.{S} Међу нама није ни речи било о нашој  
злетела из њих.{S} По челу јој пао прам косе, па се њим игра ветрић, кад потрчи.</p> <pb n="38" 
, стару славу и нове невоље од Немање и Косова до данашњег дана; па је пошалицама и младачким н 
а њом указа мила главица са црном пуном косом и у глави два гарава ока.</p> <p>Учитељ се стиска 
У једаред стиже муњом глас, да Бранкове кости не могу стићи у заказани час у Карловце, у очи св 
да се то њега тиче.) А шта онда, ако те кости, што их у Бечком гробљу ископате, пренесете с пом 
>Србадију заклињ’о:</l> <l>Пренес’те ми кости моје</l> <l>Стражилову моме, – еј!</l> <l>Тамо им 
је у вароши „велика беседа“ рад преноса костију Бранка Радичевића, „толико гладних Мисирских го 
чког одбора:{S} У другује недељу пренос костију Бранка Радичевића! – дода Јован. – Решено је, д 
 обали „<title>Имну о преносу Бранкових костију</title>“.</p> <p>Величанствен тренутак.</p> <p> 
у Бранка.</p> <p>– Мир и покој свачијим костима под земљом!{S} Али када се тим пљује на свету у 
 Ђура Јакшић, Владислав, Шапчанин, Лаза Костић и други.{S} Језик народни презрели беху у оно до 
ођице.{S} Она ти напуни својих неколико котарица воћа, метне на обраницу, па хајд у варош, па с 
авесно кроје једрила за пловидбу и кују котву, која има кад тад да их овде или онде заквачи на  
 од станице беху местимице ударени бели коци с малим таблицама на врху, од којих свака носи дру 
младинца“, као да <pb n="71" /> меће на коцку не знам шта.{S} Стало поп-Стевану ипак доста до т 
 па јој још неје била...</p> <p>Ту је и кочијаш Трива с колима. </p> <p>Послужавка Криста трчи  
а кола и ували у седиште.</p> <p> Сео и кочијаш.</p> <p>Таман Трива притегао узде и замахнуо Ба 
p> <p>Дотле је Трива извукао, као добар кочијаш, коњима уши, па их омутком сена из кола истрљо  
па тргне, да преухитри зловољнога Триву кочијаша, те га овај не опомене камџијом, да гледа пут  
мију.</p> <p>– Триво, – кренула се Ната кочијашу, па му говори: – ти сад поскидај ствари, па да 
 ништа не знам.</p> <p>– Рашићка добила кошар,... ето, то ти је! – затрча се бележник, као да р 
 смех.</p> <p>– Пак?</p> <p>– Па добила кошар.</p> <p>– Кад је то било?</p> <p>– Синоћ.{S} За т 
S} Боже сачувај!..{S} Сад се попа нешто кошка и с учитељем.{S} Биће и ту њена масла.{S} А момак 
за навртање воћака и неколико ђерзонака кошница – тек „да покуша“.{S}А наопако се једио, што ср 
шак изврнута стара плетена а неолепљена кошница и у њој паламара, чивија, жица, чекића, длета,  
за скидање гусеница, нож за подрезивање кошница, будак, ашов, мотика и тако даље...{S} У једном 
и не знам ко пронашао новију и згоднију кошницу. „Србин да нешто изуме, кад је паметни Шваба ве 
Свет мало пита, шта што вреди, него шта кошта, па по томе и цени.{S} Тако ти је данас време, кћ 
*...*Ударише и краве из поља.{S} Или се кравар данас боље пожурио него обично, али су се збиља  
моћи бити ништа.</p> <p>**...*Ударише и краве из поља.{S} Или се кравар данас боље пожурио него 
ће: и деца и девојка и слуга.{S} А већи краве ће доћи скоро из поља, па и по дворишту треба кој 
а, па треба нахранити и скоткати!{S} Ту краве дочекати, па помусти!{S} Па ваздан другога којека 
{S} Сви листом пазаре код Јуде.{S} Жене краду од својих газда храну, па џаковима вуку Јуди, те  
едно с мајкином душицом, што је узбрала крај друма, кад је оно путовала с мамом својом у Брајко 
ву к њој, па је гледи, а, бајаги, ни на крај памети му, шта она пита.</p> <p>Види она то, па му 
</p> <p>– Нисам те разумео...!{S} Ни на крај памети! </p> <p>- Боже мој, – опет она, али сад ма 
све седморо деце заживело; хватао би се крај с крајем, како се отац побринуо за своју породицу, 
цело скоро после подне на мекој трави у крај поточића, што се слива преко луба дебела орахова д 
ележниковица. </p> <p>У том јој писар у крај стола стиште руку из захвалности, што га тако мушк 
икне од врућине орао на какову бресту у крај друма, само што по каткад зафрчу коњи, да можда ис 
 баш је беше узела, да долије у лонац у крај ватре.</p> <p>– Јух! – зачу се у исти мах и из соб 
манастирима.{S} Мени се допада овај наш крај.{S} Ја не бих никад одлазио одавде.{S} И веруј ми, 
<p>Е,сад грљењу и љубљењу нема, мислиш, краја.{S} Цмок један пут!...{S}Други пут!...{S} Цмок и  
адости и изненађењу, мислиш, не ће бити краја целу ноћ. </p> <milestone unit="subSection" /> <p 
и у смех.</p> <p>– Знам ја, знам све до краја! – правда се дете, а застидела се. – *Цело ја зна 
има песниковим. </p> <p>Гости из разних крајева заузимаху своја одређена места.{S} Изасланици р 
вршан, него што је запао у благословене крајеве, па му није никада ни било до невоље, да та сво 
it="subSection" /> <p>Од сеобе Србаља у крајеве, што стоје под окриљем Австроугарског орла, Кар 
равославне цркве у овима <pb n="100" /> крајевима.{S} Али баш стога чак и Новом Саду, где је то 
ад свакога другога српскога места у тим крајевима?</p> <p>Има ли и једнога Србина, који иоле ра 
године је скоро, како несам био у нашим крајевима, непрестано сам се тепао по охолом Бечу...{S} 
моро деце заживело; хватао би се крај с крајем, како се отац побринуо за своју породицу, а како 
ло бар и у будућност, макар да отшкрину крајичак непрозриве копрене, која тако јогунасто скрива 
датле кроз „убаво Белило“ к Стражилову, крајњој мети свечанога спровода.{S} А спровод се пружио 
 на Беч.{S} Али ипак ме срце вуче нашем крају, па госпођице... </p> <p>Јелена почела била, да г 
уштвеном заставом, а острагу, на другом крају, застава Новосадске занатлијске задруге.</p> <p>Н 
сти у исти мах, када је Милош на другом крају српства, а у суседству изнурену и понижену Србију 
сестрића кући!{S}И Бранко, ето, дошао. „Красан младић“,.. „паметан младић“... озбиљан,... „фини 
вачици, као што је Јелена, поздрави ова красна и тиха ноћ песмом.{S} Ја мислим, да ће наш коров 
 а нуз то и мирисни фрушкогорски ваздух красне летње ноћи учинише на Бранка таки <pb n="81" />  
а љубав; Могла сам ја и без тога лепо и красно живети, где хоћу, а овако...{S} Ух, ух, ух!{S} П 
uote> <l>„Ао свете мио и премио,</l> <l>красно ли те вишњи удесио!“</l> </quote> <p>Стајић заст 
упадне у очи толико интересовање о тој „красној Српкињи девојци“, да почне и сама мислити о њој 
ија.{S} Да му је хладан батак с киселим краставцем.</p> <p>– Шта?{S} Зар идеш?{S} Па тако из не 
е слободније верати по гори, – последња кратка хаљина, што је као швигарица носила, као да се у 
 ако не још и потребнији.{S} Ето, он је кратко време ту, па видим, да га и сељани јако уважавај 
с нама.</p> <p>– Ох, Боже!{S} Та, то је кратко време.{S} Данас је уторник, а ето за час недеља. 
g="de">Slibovitz</foreign>“-у.</p> <p>У кратко – ту је буна, сабори, Банство, војвода,... </p>  
тек изађе пред очи њен лик, кад оно пре краткога времена сврну к њој, путујући ујаку у Брајкова 
ко мора бити ономе, коме пусте у невољи крв, па му одлане.{S} Не би било с горег и чешће.</p> < 
ну месту постојати, па не жали, ето, ни крв пролити, кад зажеле то његови гости и рачуни.</p> < 
сто скроз прође, па му пројури кроз сву крв, а коса му се диже.{S} Скинуо шешир, одахнуо, па бр 
itle>“ од Милована Видаковића и „<title>Крв за род</title>“ од Милованова „посинка“ Јакова Игња 
ст, Боже опрости, „омладинац најчистије крви“.{S} Сад се чисто трже, кад виде, да је заорао дуб 
љу, па се купа и тресе у својој рођеној крви.{S} Сачма му је крупна добрано прорешетала самурин 
 за маму или ближега којега сродника по крви!{S} Тада би на једаред загрлила и ижљубила своју м 
е, да се гости умију.</p> <p>– Триво, – кренула се Ната кочијашу, па му говори: – ти сад поскид 
имио ствар за готову.</p> <p>Пред сутон кренули кући.</p> <p>– Стој!{S} Гледај овај призор!{S}  
јник.</p> <p>~ Ено га, стриже ушима!{S} Кренуо и он! – пришапута писар милостивој госпођи бележ 
есто, одакле се беше пре једнога сахата кренуо, да иде у дућан на позив материн. </p> <p>– Марк 
Триво, терај!</p> <p>– Ђи! </p> <p>Коњи кренуше.</p> <p>– Стој!...{S} Кристо, оди овамо...{S} П 
е у лицу, па јој се образи зажарили, да креснеш, варница би излетела из њих.{S} По челу јој пао 
ош гаћан са свиленим перјем и китњастом крестом, што се преко дана шета и ракољи по буњишту око 
вечани дан у Карловцима се опажало живо кретање.{S} Карловци и Карловчани спремали се, да свеча 
де је толико времена већ средиште свему кретању српскога народа у јужној Угарској, у Хрватској  
од народа као наша.{S} Нова се омладина креће, њен глас се већ по мало чује.{S} Кад не иде више 
алио се леђима на зид, где је већ отрљо креч и углачао га од тешког наваљивања; пребацио ногу п 
ева уведе у свето православље и у књигу крештајемих.{S} Иначе црквењак одзвони, па хајд опет ку 
у.</p> <p>То је истина.{S} А ко је томе крив?{S} Као да и један и други избегаваше интимнији ра 
епо мисли о њему, као да се осећа нешто крив, што је и њега и матер му тако одбио као блато с н 
нка оде с Јеленом.{S} Као да јој је сад крива нешто и она, па се боји, поквариће јој се кћи пор 
а слабији према моћнијему, што га осећа кривац према ономе, чијега се суда боји, ако је и увере 
е у Пешти намерном или ненамерном чијом кривицом несу привезала кола, у којима беше његов лес,  
 лепо, кад ласкате,... ни мало лепо.{S} Криво ми чините, кад ми таква појма о себи улевате.</p> 
могу никако да схвате.{S} Било да им је криво, било да им се допада, тек не могу срцу да одоле, 
адовала својој другарици, толико и више криво њеној матери, госпођи Јелисавети, Рашићки, што су 
 нема.{S} Осећа ужасну празнину, па јој криво на цео свет.</p> <p>Мало још потраја, па се прија 
латко, слатко исплакала.</p> <p>Али јој криво, што вечерас тога нема.{S} Осећа ужасну празнину, 
 своја уста.{S} А осети, да јој је ипак криво, што неје и он дошао, што неје нашао за вредно, д 
срцу узавре.{S} Поцрвени, па му и самом криво, што, ето, избаци нешто налик на „курисање“.{S} З 
једаред тешко, колико јој мало час било криво...</p> <p>Најпосле се нашли сви пред школском згр 
реварила у рачуну?</p> <p>Даринци чисто криво, кад се Бранко опрости те оде с Јованом.{S} Од ма 
а брег рони!</p> <p>Бранко ућута, ал му криво још?</p> <p>– Махни се, Стефане, тога.{S} Данас ј 
 остали сви погледаше онамо.</p> <p>Ако крик Јеленин и неје био по оној ноти, коју је млади учи 
{S} Једва што се овда онда зачује, како крикне од врућине орао на какову бресту у крај друма, с 
год светлост, он налети, па спржи своја крила.{S} Иди по светлости, ићи ћеш правим путом и не ћ 
> <l>Тамо има бела вила</l> <l>Раширила крила, –еј!</l> </quote> <pb n="58" /> <p>Стајић стао н 
створење.{S} А лептир шири своја шарена крила, час их скупи и дигне у вис, да му се боја и на г 
боја и на горњем и на доњем делу танких крилаца прелива сад као седеф сад као плавичаст пламича 
оја душа и срце сад је као онај прах на крилима у лептира, а образ ти је крило лептирово.{S} От 
ши грање, а одонуд излети орао, замахне крилима, па заплови величанствено по ваздушном мору...{ 
вљи голубови и грлице јатомице залепећу крилима за каквом савуљагом, па се витлају око ње, а он 
рах на крилима у лептира, а образ ти је крило лептирово.{S} Отареш ли прах, упрљао си образ сво 
" /> и увија око ње, или јој се скупи у крило, па жмирка у жижак, или преде, док јој не напреде 
ок је био међу њима онај душе чисте као крин који им је свима смео у брк рећи:{S} Ја тако хоћу! 
одине.{S} Па има послугу и од Триве.{S} Криста јој је послушна, па радилица, па верна, па...{S} 
ијаш Трива с колима. </p> <p>Послужавка Криста трчи то у собу то на двориште, а никад празних р 
ћа...{S} Ту је често и мајсторица, па и Криста. („Боље да ми је ту, него да се витла којекуда“, 
ла.</p> <p>– Не водите бриге! – удари и Криста и слатка у један глас.</p> <p>– Гле мене!{S} Как 
 сад језа цело хтела да се потужи, како Криста скоро свако боговетно вече изађе пред кућу, па с 
n="92" /> као да им још не да, да им се кристалишу појмови.{S} Ослободи и друштвеном поретку, о 
оспођа Ната повика:</p> <p>– Кристо!{S} Кристо!</p> <p>– Заповедајте!</p> <p>– Је л ту муф?</p> 
> <p>Коњи кренуше.</p> <p>– Стој!...{S} Кристо, оди овамо...{S} Пази, дете моје, на кућу...{S}  
потера, а госпођа Ната повика:</p> <p>– Кристо!{S} Кристо!</p> <p>– Заповедајте!</p> <p>– Је л  
 <p>Ната опет узе да се хвали са својом Кристом.{S} Намерила се на добру девојку...{S} Трива јо 
пођеш, како, ћу ти казати, да поздравиш Кристу, нека што чешће посети кућу.{S} Па поздравићеш и 
, сви тако љубазни.</p> <p>Јелени, неје крити, баш и одлану чисто нешто са срца.{S} Неје јој Бр 
м народном језику.{S} Нека данас строги критичари и естетичари и осуђују неке његове стихове, к 
е сирота удовица!{S} Нашла себи сигуран кров, па га чува као свој рођени, – приметиће госпођа Н 
ћерцима и неправилним улицама, тршчаним крововима и ниским гдегде искривљеним плетеним димњацим 
ету, па хранити и себе и дете под туђим кровом и на туђем огњишту.{S} Али колико је и то лакше, 
а друштва са својим заставама певаху на крову песме, али не изађоше на сухо, него се одвезоше и 
у на оно: „Устај, Србине!“ – трже се, а кроз храпаво грло, загушено пивушином, једва му проби м 
је писарев тенор, који би диван био, да кроз грло неје пропустио већ толико силно пиво, бело и  
спођа бележниковица, на прилику, видела кроз прозор, кад су прошла кола.{S} Ал како неје познал 
абаци или и изгуби.{S} Или би провирила кроз прозор, као да некога од некуда изгледа.{S} Ако сл 
ук уза се поред стола, проглади прстима кроз браду и лако се накашља.{S} Узе округли ћелепуш са 
 запурила се сирота од врућине и гурања кроз свет.</p> <p>– Још на станицу хајдете с нама, понд 
 За Бога, Стефане, – удари госпођа Јеца кроз плач, – ништа се не бринеш за дете.{S} Још му ниси 
д својом сеницом, па пушта густе димове кроз подсечене бркове; глади дугим сухим прстима браду, 
 једнога од Карловачкога.</p> <p>Одатле кроз „убаво Белило“ к Стражилову, крајњој мети свечаног 
ецом око момака и девојака, провлачи се кроз коло, па се све бојим, удариће га какав напит.{S}  
n="93" /> <p>Пође Јован да нешто говори кроз мамурлук; али га речита бележниковица пресече: </p 
 нешто чисто скроз прође, па му пројури кроз сву крв, а коса му се диже.{S} Скинуо шешир, одахн 
Изашавши из вотњака и из врта, те идући кроз двориште, не може попа, а да као добар домаћин, ов 
..</p> <p>– Хм, Хм! – продера благајник кроз грло, као да хоће да га прочачка. </p> <p>Госпођа  
 и Брајковачки учитељ Кнежевић напоредо кроз планинске винограде.{S} О раме пребацио сваки пушк 
увеличају ову светковину, а иза леђа му кроз жагор светине, која се устумарала горе и доле, дођ 
иће Јован **Бранку кад већ беху на путу кроз шуму манастирску. ~</p> <p>– Боже сачувај.{S} Баш  
ланом на прозору, као да је нож прободе кроза сред срца, па јој се стиште терет, сињи терет.{S} 
застрта неким платном, од кога се иначе кроје панталоне, да изгледа, бајаги, као канабе, и да п 
ре.{S} Па руку на срце, обојица савесно кроје једрила за пловидбу и кују котву, која има кад та 
one unit="subSection" /> <p>Још неје ни крочио преко прага који води из блаженог царства безазл 
 његове стихове, као да су пука проза и крпарија, тек без њега ко зна би ли од мах добили песни 
и женине сиротиње, даде све до последње крпе, а не задовољи неситог мамона, нити зајази продера 
 сеоских момака и девојака.{S} Биле код крста на игранци.{S} Па се враћају кући и певају: </p>  
 уз Брајковац. </p> <p>На сред села око крста искупио се народ у чистом свом оделу.{S} А у наро 
пође враћају са села, кад се и коло око крста разилази, те млађешина треба и пре да хвата повра 
огод заборавиле? – пита госпођа Ната, а крсти се и стала на потегу, па се ухватила за лотру, да 
га се суда боји, ако је и уверен)да му „кругове његове“ не може побркати.</p> <p>– Седи! –вели  
ићев из Брајковца изазвао је у познатим круговима Брајковачкога друштва, нити рећи мање ни више 
ра, па се као снебива у тако господском кругу. </p> <p>Бранко узео виолину, па превлачи гудалом 
м као род.{S} Госпођа Ката и данас чува крунаше и сребрњаче, све нове новцате, као да су онај ч 
анима своје прошлости удостојивати само крунисане главе своје, полажући им трошне остатке живот 
е у својој рођеној крви.{S} Сачма му је крупна добрано прорешетала самурину на дебелој глави... 
 ваздуху.{S} А зује и брује данас нешто крупније и мисли у глави пречасног конзисторијалног при 
г ме, да су прорешетале и на ситно и на крупно решето и садашњост.{S} Тако госпођа Рашићка неје 
subSection" /> <p>За вечером поп Стеван крупно мисли.{S} Нико речи да проговори.{S} Само госпођ 
ни, неје Брајковац био тако с неруке ни крупној ни ситној господи.{S} Док је био покојни Игњат  
иди, голубице моја!{S} Иди, немој да се крхаш ту! – вели јој разнежени супруг. – Ти бар не мора 
eign> што га вечерашњи гости из Маркове крчме „Код разбијене канте“ извијају под прозорима попи 
ј соби „Код разбијене канте“ у Марковој крчми и прекраћивали дуго недељно време.{S} На столу, д 
tone unit="subSection" /> <p>У Марковој крчми „код разбијене канте“ рашћеретали се гости, па и  
подски пуши у колу пред девојкама или у крчми..{S} Прође и каква друга Катина из детињства, при 
е голог и гладног у заветрину у Маркову крчму у Брајковац; ту се препоручи бележнику својом веш 
анте“.{S} Тако у Брајковцу зову Маркову крчму, бојаги, из шале.{S} То је име добила отуд, што ј 
Бог и Христос примио у своју општину од крштенога кума под тако лепим именом једнога од просвет 
а донела дете те и те младе или жене на крштење.</p> <p>Као да сунце Даринци сину, кад угледа Ј 
вао њену децу, кад је долазио којему на крштење.</p> <p>Па с тога су Брајковчани јако уважавали 
и кума, ако би се десило тог дана какво крштење, знају, кад им треба донети дете, да га поп Сте 
изађе из коже од једа, што јој „срамоте кћер“, па тражи негде горњу хаљину, да им изађе, па да  
млађег сина у школе.{S} А није рада, ни кћер да уда у село.{S} Вели: „Село ти је тек село.“ Ето 
Ова наша– вели Рашићка за Јелену, своју кћер, – још је невина, дете је; а он препреден као враг 
 је доћи на таку мисао.{S} Да уда своју кћер за њега.{S} За цело мисли, да би је тако усрећила. 
ођа Јеца просила вашега Бранка за своју кћер!</p> <p>Јован прсну у смех.{S} Чак и бележник мало 
! – повика госпођа Јеца, кад виде своју кћер с попиним сестрићем испод руке; те оде у кухињу, д 
на сестрића у кућу, да му наметне своју кћер, и како је сам поп Стева проводаџисао свом сестрић 
спођа Ната се милокрвно загледа у своју кћер.{S} Шта ли јој је помислила у тај пар:{S} Тек не м 
ићку из Брајковца <pb n="103" /> и њену кћер.{S} Као вели, она јој је сина дочекала и гостила н 
 – вели, – за то већ стара, а ти си ми, кћери моја, још млада. </p> <p>То је већ сувише!{S} Шес 
тање, кад мати сама, тако рећи, довлачи кћери курмахере?{S} Треба јој!</p> <p>– Штета за дете.{ 
 поп-Стеве, да све припадне њој и њеној кћери?{S} Две хиљаде јој је писао, чим је ушла у његову 
спођу Нату, врло ваљана душа; а о њеној кћери, о госпођици Даринци толико јој је приповедао, да 
сту.{S} Родитељи, у тим годинама својих кћери, морају већ да помишљају и на зетове.{S} Ја кажем 
ђа Ната, то је, као што опет ропта њена кћерка, госпођица</p> <p>Даринка, кад је у вароши „вели 
"19" /> <p>У том дотрча и Зорка, Катина кћерка.{S} Била код попине Јелене, па видела, да су гос 
ки пут, госпођице Даринке, јединице јој кћерке, па ће онако срдито и опет по толики пут:{S} Па  
томе и цени.{S} Тако ти је данас време, кћерко.</p> <p>— Ја ћу да сачувам, мама, мајчину душицу 
егавала, да лепу реч рекне за њега пред кћерком.</p> <p>Могао би и у вароши где бити славан чов 
 јако поп-Стевина Јелисавета, са својом кћерком Јеленом. </p> <p>Од тог доба остао је поп Стева 
 сад се тек диже госпођа Јеца са својом кћерком, да полазе кући.{S} А отпратиће их Јован, Дарин 
е зна, како ће пред поп-Стевом и својом кћерком да га се нахвали.{S} Још да јој испадне за руко 
што и она, па се боји, поквариће јој се кћи поред ње.{S} Ако и зна, да све, што се догодило у к 
Гадни створе!</p> <p>Је ли могуће, да и кћи њена зна за те материне вигове, кад се свагда онако 
овака два самохрана женска грла, мати и кћи, госпођа Ната и госпођица Даринка!{S} Још за живота 
-Стевине.</p> <p>Чујем... видила би јој кћи вароши и лера, да није поп-Стевина џепа!</p> <p>– Н 
} А тек сад?{S} Зар ти не видиш, шта се кува?..{S} И сам си пре неки дан рекао, сећаш ли <pb n= 
школа.{S} Мати се дала у бригу, шта ће, куд ће с дететом.{S} Пита сестра брата за савет. </p> < 
Синоћ.{S} За то је гост брже и погодио, куд се иде из Брајковца него у Брајковац.</p> <p>– Да о 
S} Така ти је данас омладина.</p> <p>–- Куд насрне, или с главом или без главе.</p> <pb n="96"  
ој сахат. </p> <p>Имамо још времена!{S} Куд вам се жури? </p> <p>Е, како ти само!{S} А не знаш, 
а, неста пријатеља, па неста и њега.{S} Куд је, где ли је, Бог би га знао!{S} Говорило се, да с 
 и у паклу вашара!“ Благајник мисли:{S} Куд сви Турци... „Наћи ће се и још когод.{S} Звезде на  
?—– шану бележниковица Јовану.</p> <p>– Куд сви Турци, – одговори овај.</p> <p>А она повика: </ 
аклију...{S} И сада, дакако, није имала куд, него ти је вратила „физиту“; ал... </p> <milestone 
 на поље,... у воћњак.... у гору,... ма куд,... само да се не састане више ни с ким од њих!{S}  
е к Јаковљевићима.{S} Нешто је вукло ма куд, полетела би.{S} По најпре и једино, до душе, полет 
/p> <pb n="77" /> <p>Писар сад већ нема куд ни камо.{S} Те док се други збунили, кличући још: „ 
рамоте у свом јату, тумарне бог те пита куд, па се изгуби.{S} Наш је сељак, где су Срби неизмеш 
ру не правимо сами, него бог те пита од куд морамо да набавимо.{S} Алати наши за најобичније на 
 муж; а Бог зна, кад и какав ти може од куд искрснути на једаред из ненада.{S} Него тужи га кон 
у Руму, у Ириг, у Митровицу, или и даље куд у варош.{S} Неје што се Марко боји, да би му, сачув 
исли: „Ништа лепше од добра пива.{S} Ал куд сви Турци.{S} Мисли, но га мрзи, да и толико говори 
 он могао о њима дознати, кад би отишао куд у варош, или проучити из листова, кад би му који па 
ржи „начела“ Брајковачкога благајника: „Куд сви Турци,..." </p> <p>Тако се свршила прва певачка 
о опоре речи.{S} По Брајковцу се каже: „Куд госпођа Јеца оком, поп Стева скоком“</p> <p>Не таје 
лади санак.</p> <p>Благајник као вели: „Куд сви Турци“... па савесно врши своје као бегеш. </p> 
ојим ујаком, па се диже, да иде.</p> <p>Куда журиш?{S} Седи, да разговарамо, – задржава га попа 
данас.{S} Писар, писар и само писар, од кудгод ко иде.{S} Е, па то боли!{S} Он, који је научио  
 иначе облачи преко мантије, кад путује кудгод колима.{S} На столу је неколико кабанус–цигара,  
е“, па тера даље и игра увређену љубав, кује, док је врело.</p> <p>Ја радим и ринтам у овој кућ 
 не треба да се што бојиш, – узе поп да кује, док је врело. – Узећеш добар стан, па ћеш држати  
у туђој руци маљ, којим би себичност да кује своје планове!{S} Играчка туђег ћефа!</p> <p>Зар ј 
?{S} Зар не би боље било, да је увела у кујну, па нек учи Лепо је дати дете и у лер и на васпит 
ица савесно кроје једрила за пловидбу и кују котву, која има кад тад да их овде или онде заквач 
ти Срба...{S}" А историја ће да пева ил кука над њима као над старим Римљанима и другим пропали 
м дечку?{S} Па за чију љубави сада“.{S} Кукавни човече!</p> <p>За то ли га, дакле, обасипа толи 
траху проведе ноћ, док у јутро галан не кукурекне на буњишту...</p> <p>Испред куће се зачу гром 
сиву маглу завијена.{S} Само са црквене куле, где <pb n="23" /> изван села где у сред села, изн 
аја, што засецају у живац политичкога и културнога живота овостраних Срба.{S} Дакако да Карловц 
="subSection" /> <p>Из куће Јаковљевића куља дим на димњак.{S} На огњишту се пуши и ври у пуним 
по прилично већ иње; гладни гледа, како куља дим на врата.{S} Око сенице, чује, зуји и бруји вр 
 у уској сеници свој да баш видиш, како куља плав дим на врата. </p> <p>Намештај у тој собици ј 
тос примио у своју општину од крштенога кума под тако лепим именом једнога од просветитеља хриш 
вони, но највише тек за то, да бабица и кума, ако би се десило тог дана какво крштење, знају, к 
 Јовановић, па макар поп Стева дигао „и кундаке и кондаке“ против „омладине, што само изумева и 
о с голубињака и треснуо о земљу, па се купа и тресе у својој рођеној крви.{S} Сачма му је круп 
, замишља у себи госпођа Ната и сад, па купи све гдегод шта, као да неће на пут него, сачувај Б 
проговори, да не дође какво дете, те не купи за новчић свирајку од шећера, или какав цигару за  
а и госпођица Даринка!{S} Још за живота купио кућу у вароши и настанио се тамо.{S} Таман да пож 
р кућни, док покојни госпођа-Натин неје купио од ње.{S} А то, што јој сад госпођа Ната и опет м 
сподин архимандрит беше отишао некуда у купке.{S} А млади отац Варнава, манастирски намесник, д 
ахтева, да потпомажемо и књижевност, да купујемо и растурујемо књиге, да...{S} Како ко проговор 
а, српски православни свештеник,... сви купују код њега, код Јуде, и мед за божићну чесницу и з 
криво, што, ето, избаци нешто налик на „курисање“.{S} Застидео се...{S} Једва се прибра.</p> <p 
ла!</p> <p>– Живила-а-а!</p> <p>– Стари курјак! – пришану Јеша Јовану. </p> <p>Али Јован као да 
кад мати сама, тако рећи, довлачи кћери курмахере?{S} Треба јој!</p> <p>– Штета за дете.{S} Доб 
а с њим у кућу, па сад не зна, шта ће и кут ће пре.{S} Да га остави, па потрчи по Мацу, или ће  
 своје гнездо, кад има макар само један кутак свој, за који сме рећи: „Ово је моја слобоштина;  
body> <pb n="11" /> <p>Ужурбала се цела кућа.</p> <p>Јест, до душе, у род ће се, и то у род, ка 
о друштво, и сама добро знаш, као једна кућа.{S} Него од како се уселише амо неке стране особе, 
 мислио, пређе сада у гнушање.{S} Ујков кућа поста му тесна, мрачна, гадна.{S} Нема му у њој ст 
жив човек, не цигља ни набој, а жива је кућа најтрајнија и најславнија.{S} Живи Бога хвале!“ На 
же никуд.{S} Знам, како је.{S} Не да се кућа оставити ма на ким.{S}Ту је живина, па треба нахра 
о дете мора везати за село.{S} Не ће се кућа Гојковића ископати, док је унучади чика-Пере Гојко 
гњата Јаковљевића, док је његове деце. „Кућа је“ вели, „жив човек, не цигља ни набој, а жива је 
<milestone unit="subSection" /> <p>Нема куће особито српске, која тога дана неје имала гостију. 
. </p> <p>Попина Јелена од оздо, испред куће, маше на њих белим рупцем. </p> <p>А Кнежевић је о 
е кукурекне на буњишту...</p> <p>Испред куће се зачу громки глас.</p> <p>– Ао, лопове један!{S} 
ла већ да се једи.{S} Све се разишло од куће: и деца и девојка и слуга.{S} А већи краве ће доћи 
до тога уверења, да треба да остане код куће.{S} Треба народ поучавати.{S} А ко ће то, ако не ћ 
сам способан за рад.{S} Кад год сам код куће, све ме више жеља вуче мирном сеоском животу.{S} И 
уо матери, како би било, да останем код куће, па да прихватим економију.</p> <p>Бранко га радоз 
о ринтати и радити.{S} Кадгод бејах код куће, водио би ме собом на сваки посао и говорио би ми, 
да је она истерала Тинку из поп-Стевине куће.</p> <pb n="45" /> <p>Та, колико ме је – вели, – р 
и оде у своју собу. </p> <p>Из оне лепе куће с оне стране потока зачу се диван мушки тенор.</p> 
p> <p>Давно је било, кад „се одбила“ из куће својега оца, покојнога Пере Гојковића као „бисер-г 
овод, да је мати његова морала изаћи из куће брата свога као пребита сирота, да је и после тога 
> <milestone unit="subSection" /> <p>Из куће Јаковљевића куља дим на димњак.{S} На огњишту се п 
 дал да иде Јовану.{S} Дошао је и спрам куће његове, па не зна, шта ће.{S} Не би било лепо, опе 
окрену на друго:</p> <p>Хајд заједно до куће, ако хоћеш к Јаковљевићима.{S} Сад не ћу тамо.{S}  
ина Јелисавета даде се обрлатити још до куће, да ће заложити своју реч.</p> <p>– Видићемо још,  
, Бог ме, женском детету још много више кућевна васпитања.{S} Какво је то васпитање, кад мати с 
у том га утврђава њено српско васпитање кућевно и школско.{S} Но, што код свега тога не пада ње 
 даље, па изгледају из далека са својим кућерцима сакривена у зелена дрвета као у сиву маглу за 
раширило село Брајковац са својим белим кућерцима и неправилним улицама, тршчаним крововима и н 
 Кнежевић Јована и Бранка...{S} Шта?{S} Кући?{S} Па пешке тако.{S} Ух, благо вама!{S} Волео бих 
 Рашићкино наваљивање, да доведе Бранка кући, ако је то сматрао и као неки начин, да би свој ст 
 видела, да су гости дошли, те потрчала кући, а сва се запурила и задухала што од радости што о 
а памет, да доведе поп-Стевина сестрића кући!{S}И Бранко, ето, дошао. „Красан младић“,.. „памет 
ћати у Брајковац, него иде одмах одавде кући.{S} Неугодно јој здраво, што је то урадила девојка 
одавно наваљује на бележника, да се иде кући.</p> <p>– Ти иди, голубице моја!{S} Иди, немој да  
спођа Јеца са својом кћерком, да полазе кући.{S} А отпратиће их Јован, Даринка, учитељ, Зорка,  
 /> <p>Кад се Јелена вратила од Даринке кући, дочекала је мати с наредбом, да је обрадује:</p>  
те“ рашћеретали се гости, па и не мисле кући; него де једну, де још једну и таман сад наручили, 
и сама, да потражи Мацу, па да је пошље кући...{S} Гле, молим те, које је то доба, па је још не 
 даде два пут рећи.{S} Те кад отпратише кући и „чичу“, начеоника, нађоше, да је сад најзгоднији 
, Стефане, кад нам дођу деца о вагацији кући?..{S} Катица Јаковљевићка мора пући од једа.{S} Ми 
ар за готову.</p> <p>Пред сутон кренули кући.</p> <p>– Стој!{S} Гледај овај призор!{S} Ђура Јак 
 врело.</p> <p>Ја радим и ринтам у овој кући...{S} Па, ето, како ми се мука моја награђује.{S}  
неповерење према свима у поп-Стевановој кући, па и према самоме ујаку, с којим их је до сада Ст 
арији и млађи.{S} Кадгод је у Игњатовој кући било каква већа посла, било да му дођу гости, било 
е већ једаред био с њима, баш у њиховој кући.{S} Али се увек неугодно осећао у друштву, у које  
вели; </p> <p>– Ја сам господар у мојој кући.{S} Ја сам сретнији, него многи моје братије са пр 
Тинкина сина трпила Јеца у поп-Стевиној кући?{S} Видићеш само, биће ту...!{S} Учитељ је сад мал 
аже и сама, ринта и ради у поп-Стевиној кући као црв.{S} А уме, да удеси, да то, што ради, она  
полетела би била тамо преко потока оној кући, одакле јој у вече долазе они звуци са ситних гуса 
ошле, као да осети, да су му сад у оној кући врата затворена.{S} Не мари за нова познанства.{S} 
е на осветљена два прозора у оној лепој кући с оне стране потока.{S} То јој је најмилије за све 
тна била, па била у стану у тако доброј кући, као што је госпођа– Натина.{S} Па, Бог зна, како  
, моја је најозбиљнија намера, да дођем кући, па да прихватим економију.{S} Ја осећам у себи за 
 рођени, па неје тако, што кажу, искрен кући, као што је баба Давина Јаковљевићима, од како је. 
у вароши.{S} Али прошао вашар!{S} Дошао кући, да прихвати очеву радњу, па се упео из петиних жи 
t="subSection" /> <p>Кад је Јован дошао кући, пође и Ната и Катица, да спавају.</p> <p>Катица о 
розора с оне стране потока у лепој тамо кући.</p> <p>Тамо је вечерас Бранко и Јован.{S} Чим су  
 оде најпре, да још једаред разгледа по кући, је ли све у свом реду. </p> <p>А Ната ушла у Дари 
м после подне, кад посвршава послове по кући, пред свој дућан..{S} Скрстила руке па гледа, ко п 
инку ушао цео дан неки немир, па иде по кући, као да нешто тражи.{S} До подне је још како тако  
S} Иначе црквењак одзвони, па хајд опет кући или у виноград за својим послом, ако не оде у поп- 
>Пре него што ће синоћ деца полегати, у кући сека-Катиној неје ви било о другом чему речи већ о 
и рећи мање ни више, већ сензацију; а у кући пречаснога пароха Брајковачкога поп-Стевана Радојч 
д је брат поп Стева позва, да му буде у кући домаћица?{S} Колико му је покојна Стаза била нежна 
 друштво састало, као и на то, даа је у кући већ било речи и о томе, да ће се ићи у Карловце.</ 
временом мој наследник и у парохији и у кући? – рече поп Стева поверљивије.</p> <p>Хвала, ујо,  
S} Ако и зна, да све, што се догодило у кући поп-Стевиној, носи на души и на образу свом сама г 
отиш свог сестрића.{S} Ти си господар у кући, ти дрмаш општином, па..</p> <p>– Сто му мука!{S}  
– Сто му мука!{S} Да, ја сам господар у кући, па ће бити онако, како ја хоћу.{S} Да, ја сам гос 
 нешто, што је отишао Бранко. (За њих у кући Бранко неје био „господин Бранко“ или „господин Ст 
 кад се обично и госпође сеоске враћају кући из посете.{S} Па сад се тек диже госпођа Јеца са с 
 код крста на игранци.{S} Па се враћају кући и певају: </p> <quote> <p>„<l>Кад је Бранко умир’о 
брану грожђу, док збиља не нађе и своју кућицу, те стрмоглавце у њу!</p> <p>Таке забаве имала ј 
ћанка, још пре неколико година господар кућни, док покојни госпођа-Натин неје купио од ње.{S} А 
/p> <p>Пуче пушка.{S} Пуче ама баш пред кућом у дворишту.</p> <p>– Јух!- зачу се из кухиње.{S}  
то су засађене у реду пред поп-Стевином кућом, са свим сакрио од месечине, па поклопио цео проз 
ирске воћњаке под закуп, живео је с том кућом као род.{S} Госпођа Ката и данас чува крунаше и с 
одати ту своју кућу,... разумете ли ме: кућу српске црквене православне општине одмах уз ребро  
то, оди овамо...{S} Пази, дете моје, на кућу...{S} А и ви, слатка, молим вас, немојте смести с  
а скоро свако боговетно вече изађе пред кућу, па се ту нађе с неким ковачким калфом, па је не м 
Па с тога су Брајковчани јако уважавали кућу Јаковљевића, – онда, е Бог ме, још и данас.{S} Ста 
поздравиш Кристу, нека што чешће посети кућу.{S} Па поздравићеш и мајсторицу,... знаш!{S} Него  
заволи већма него спас душе своје, него кућу и породицу.{S} Да је когод дао што за душу његову  
спођица Даринка!{S} Још за живота купио кућу у вароши и настанио се тамо.{S} Таман да поживи у  
а она, девојка, иде сама њему, момку, у кућу, или што је и она као у опће што кажу за женскиње, 
на дедину темељу, или ће пустити зета у кућу, као и њен отац, па како Бог да.{S} Тек док је ње  
Јеца довела била поп-Стевина сестрића у кућу, да му наметне своју кћер, и како је сам поп Стева 
ој се и тако споро учинило, залети се у кућу. </p> <p>- Госпођице Јелена, без сумње и ви ћете н 
спођу Јецу Рашићку за руку, па пођоше у кућу.</p> <p>– Бранко је фини младић! – приметиће госпо 
е прашину с хаљина.</p> <p>Ката отрчи у кућу и спрема воде, да се гости умију.</p> <p>– Триво,  
ла неки гостински пртљаг, пошла с њим у кућу, па сад не зна, шта ће и кут ће пре.{S} Да га оста 
 ново родила, кад је дошла у братовљеву кућу.{S} Како се и не би, јадница, осетила сретном, кад 
S} Усадио си га, кад сам ја дошла у ову кућу.{S} Онда је Јелици било четири годинице, тек пошла 
љаде јој је писао, чим је ушла у његову кућу.{S} Две хиљаде је уложио у Румској или Митровачкој 
ећи.{S} Дакле, општина му је дала своју кућу, на најбољем месту у селу.{S} Данас сутра, ако не  
Да!{S} Понда треба помишљати и на своју кућу, на своје огњиште, на своју породичну срећу.{S} Ка 
славна црквена општина дала му је своју кућу под кирију.{S} Сигуран платиша! <pb n="73" /> Наш  
заверио, да не ће никад довести у своју кућу страну женскињу, „домостројитељку“.</p> <p>И збиља 
 добро било, да доведе домаћицу у своју кућу.{S} Па то је прилика, као и мало да се боље позна. 
 општинари не ће баш и продати ту своју кућу,... разумете ли ме: кућу српске црквене православн 
д ће се, и то у род, као у своју рођену кућу.{S}Али на село!{S} Па остати на селу неколико неде 
а; а сутра дан се уселила у поп-Стевину кућу госпођа Рашићка, донде госпођа Јеца учитељица, од  
ако не назида у сред Брајковца најлепшу кућу с магазинима.{S} Ко јамчи, да му наши поштени општ 
би било?{S} Гле секе! – одвикује она из кухиње.</p> <p>– Разумем, – вели Трива.</p> <p>– Дођи,  
м у дворишту.</p> <p>– Јух!- зачу се из кухиње.{S} Маца вриснула, па испустила канту из руку, а 
у Хамбуршкој ресторацији или у народној кухињи; не гледи, стоји ли пред вратима портир у самури 
 попиним сестрићем испод руке; те оде у кухињу, да изнесе јело на сто. </p> <milestone unit="su 
и пут у безазлено јој срце, које зна да куца још увек само за маму или ближега којега сродника  
х трчка и мала Зорка.{S} И њено срдашце куца необично живо, јер види, да се ради око начела, шт 
S} Што ближе то доба, њој срце све јаче куца.{S} А кад већ дође, и да седне на свој прозор, нес 
о капетан у миру. „Да не је у њему срце куцало толико за свој род, можда би пришио био и златну 
о већ преко стола с чашом у руци, да се куцне с бележниковицом“.</p> <pb n="77" /> <p>Писар сад 
 Но ипак осети, да неко близу застаде и куцну у капак.</p> <p>Капак се диже.{S} Испод њега пров 
а, ње ради највише се и предомишљао, да л да сврне к свом другу.{S} Сам неје знао, како да се с 
а Богу!</p> <p>– А да шта ћеш!{S} Јавља л ти се госпођа Ната из вароши?</p> <p>– Јавља ми, да ћ 
/p> <p>– Бога ти, прекинућу ти реч, зна л се што, где му је отац?</p> <p>– Никад ништа.</p> <p> 
у ноћ.</p> <p>– Верујеш, да ћу доћи; је л?</p> <p>– Ниси никад слагао.</p> <p>Кнежевић јој и оп 
 само још који пут да прочитам...{S} Је л браца, – окрену се, као чигра, у заштиту Јовану, – јо 
 са мном у Карловце на свечаност.{S} Је л да ти је право?{S} У госте ћемо код Тинке.{S} Време ј 
тра, па још један дан, па недеља?{S} Је л? </p> <p>У томе се отпустила Јелена и Даринка; па се  
ву песму</title>, – допуни учитељ. – Је л, Зорчице, ти већ знаш твоју песму?</p> <p>– Знам, зна 
исто!</p> <p>– Заповедајте!</p> <p>– Је л ту муф?</p> <p>Муф беше запао под ноге, док се Ната н 
p>Загледала се домаћица, ко је. – Јесте л ради гостима? – повикаше женски гласови с кола.</p> < 
извесног рока има пријавити; не пријави л се, сматра се за мртва.{S} И ти си решена онда брачни 
е страшно љута на тебе. </p> <p>– Је си л јој се исповедила— пита је учитељ.</p> <p>– Нисам.{S} 
рефриган параграфлија. </p> <p>– Падају л ти те мисли на памет ваљда за то, што се видиш сада у 
е ближе селу, допираше до њега необичан лавеж паса.{S} Као да се сви пси у Брајковцу побунили п 
 таки <pb n="81" /> утицај, да се осети лаган, као да се на ново родио.{S} Опет му мио цео свет 
ако је воћка понела.{S} На њено питање, лагано окрену главу к њој, па је гледи, а, бајаги, ни н 
ите, где нам је господин учитељ? – пита лагано бележниковица Јована. </p> <p>– Збиља, њега нема 
S} Када је на уметничком мору, вели он, лађа богиње Талије, на којој је он у својој дружини бро 
ринка...</p> <p>Пуче топ.</p> <p>– Ево, лађа иде!</p> <p>Сад се тек ускомеша све, па полети, да 
на станицу, да их дочека.{S} Београдска лађа беше дупком пуна.{S} Певачка друштва са својим зас 
ви ове или оне депутације, пре него што лађа пристане.</p> <p>Карловачки трг, порта саборне црк 
зним цвећем.{S} Близо станице стоје две лађе, на којима дошли беху гости из Панчева и Земуна.{S 
о је.{S} То је прво уз мост, што води с лађе на обалу.{S} Одмах до њих су певачке дружине.{S} Т 
восадске занатлијске задруге.</p> <p>На лађи поји певачко друштво самртницу.</p> <p>Свечана тиш 
сто а што ближе Дунавској обали.</p> <p>Лађица, на којој беше лес песников, дупком пуна пратила 
изађоше на сухо, него се одвезоше истом лађом у Нови Сад, да тамо буду на беседи и Бранкову доч 
 на станицу Дунавску у Карловцима, камо лађом имају приспети Бечки одборници са последњим земни 
ицу, где се згрнуо бели свет, да дочека лађу из Новог Сада, и у собу поверенства сигурности, гд 
у у спомен великог песника, седне он на лађу, а с њим и Јован Јаковљевић, па дођу доле, да баш  
Змај, Ђура Јакшић, Владислав, Шапчанин, Лаза Костић и други.{S} Језик народни презрели беху у о 
где у сред села, изнад свију висе према лазурном небу, а овде онде одбиће се још последњи зрак  
ко њих што је вредило нешто, остали тек лак еспап...{S} Нова организована омладина биће један к 
>А Даринка стаде као укопана.{S} На њој лака плава хаљина, да се може слободније верати по гори 
ио се, па је на њему место мантије само лака сива кабаница, што је иначе облачи преко мантије,  
као и нехотице, своје шишке на челу, па лаким погледом пролете по друштву око стола, као да се, 
ећаје срца и душе српског народа својим лаким песмама, опевајући му разумљиво и са жарким родољ 
Тинка дахну душом.{S}Неје јој, до душе, лако било ломити руке, перући туђе рубље, ни бости очи, 
томе и опрему.{S} Кад видиш, како народ лако прима моду, немој мислити, да би он то примио, кад 
меља зидао.{S} Ко после мене дође, може лако дозиђивати, ако му буде уско...{S} Ето видиш; шта  
прихваћа.</p> <p>У планини, знате, може лако да се промени За час киша пљусне, – примећује онај 
/p> <p>– Што ћутите?...{S} Бог ме, није лако, ја мислим, говорити пред простим светом! </p> <p> 
ед стола, проглади прстима кроз браду и лако се накашља.{S} Узе округли ћелепуш са стола, па га 
имаће право Дарвин; а ону другу теорију лако је доказати по Брајковачком благајнику.</p> <p>Нач 
инка указа се Бранко Стајић.{S} На њему лако летње одело и сламњи шешир.{S} У руци држи некакву 
епуш са стола, па га ћуши на потиљак; а лаком кабаницом покри колена, да баш не види, ако је не 
тали како који.{S} Писар се наслонио на лактове, па кибицује одборнику. (Бележник, мимогред буд 
ељева стана зачу се у три пут.</p> <p>– Лаку ноћ!</p> <p>Јован и Бранко се одвојише.{S} И оде с 
зађе преда њ до по дворишта.{S} Натукла лаку повезачу на лице, да јој га зар не препали сунце.{ 
 само ће ипак овде онде прокрчити себи, лакше пута, где без бујице није могао.{S} Биће и међу в 
а може исмејати за „најмудрију“ реч.{S} Лакше би му било, чини му се, на архијерејској служби п 
 конзисторијални присједатељ.{S} Сад би лакше ишло него икад.{S} Ти ни данас не знаш, где ти је 
p>Мој син ће, – одговори она, – за цело лакше поднети, да је син оца лоле; али да бацим на њега 
на туђем огњишту.{S} Али колико је и то лакше, него трпети пијаницу и убојицу мужа, који сав св 
 им се и у нос увлачи; само што зазвечи ланац на огрљаку, кад се коњ који мухне, па тргне, да п 
вај или онај спахија, који има хиљадама ланаца земље и према томе и опрему.{S} Кад видиш, како  
 Даринка, и још већма је поли пламен по лапитима.</p> <p>Тим боље!{S} Зорчица ће декламовати он 
 а застиди се, – Не стоји вам лепо, кад ласкате,... ни мало лепо.{S} Криво ми чините, кад ми та 
 очију. </p> <p>Мати, ја хоћу да идем у латинску школу.{S} Ја ћу бити, мати, као год и уја.</p> 
е он доцније тек онако свесно и савесно латио, те га и онако сјајно извршио, да је одржао дух н 
{S} Час се заустави на једној ташци, па лебди и не миче се; час суне <pb n="15" /> на земљу као 
{S} Скромна али, као снег, бела црквица лебди, као преставник доброга духа, над сеоцем на полеђ 
е на очи.{S} Сузе лете, а на уснама јој лебди осмејак сретан, блажен.{S} С осмејком тим загрли  
 у овакој прилици.</p> <p>Пред очима му лебди лик Даринчин; а у свим жилама осећа све то јаче,  
едне на свој прозор, несташни ђаволак с леве јој стране у грудима хоће зар да искочи; толико се 
е, што траћкају своје драгоцено време у левентовању.{S} Поштен човек треба да помишља на породи 
.{S} Готово да је силом прогурала своју левицу око Бранкове деснице, јер Бранко притискао њом п 
јковцу.{S} Он обично <pb n="63" /> држи леву певницу, а учитељ десну.{S} Она води опет све пева 
шла из собе...</p> <p>У том је и Бранко легао.{S} Почео био да чита.{S} Нашао негде на орману п 
баш тако далеко одлагати.{S} Ко је рано легао и рано се оженио, није се покајао.{S} Не ћеш се,  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Легао Бранко на траву у хладовину, да чита.{S} Обично б 
>Кад је Даринка то вече села у одар, да легне поред Зорке, дуго јој се поглед приковао на икону 
је за све време, како устане, па док не легне.{S} Овим часима радује се Јелена цео дан.{S} Што  
о би рекао Брајковачки писар, „дочепала ледине“, па тера даље и игра увређену љубав, кује, док  
чинио своје.</p> <p>Бележник се дочепао ледине, па наздравља по милој вољи, ређајући серију за  
 до копља и до коња“, он забоде копље у ледине, па, ако је нешто свршио, све на страну, а корис 
ме судбина ћушила у Брајковац, „Богу за леђа“; али у његову рожданику пише, да је он рођен за „ 
еху, да увеличају ову светковину, а иза леђа му кроз жагор светине, која се устумарала горе и д 
е од жалости, Госпођа Ната окрене пећци леђа, наглади своју цицу и клима главом.{S} Марко се вр 
ом сеницу.</p> <p>Окренуше један другом леђа, па одоше својим путем.</p> <p>„Јогунаст“! – рече  
их речи и јаче подбунила.{S} Навалио се леђима на зид, где је већ отрљо креч и углачао га од те 
 па их омутком сена из кола истрљо и по леђима и по ребрима и по ногама.</p> <p>А на Натине реч 
а га затвори.{S} Те склопи и књигу, што лежаше уза њ, а само што је завирио у њу, од како се по 
<p>Даринка духну у свећу.{S} Угаси је и леже.{S} Неко време држаху је Зорчине руке око врата, д 
а, али сад мало и с прекором, – тако ти лежи на срцу!</p> <p>– Ето ти је, на! – обрецну се, бој 
ши, кад она била нешто љуто оболела.{S} Лек јој тај помогао.{S} И Давина побрати Игњата, па га  
Једаред јој донео покојни Игњат некакав лек из вароши, кад она била нешто љуто оболела.{S} Лек  
ладан сир с црним луком за њега најбољи лек против мамурлука.</p> <p>Благајник вели:{S} Клин с  
, а у толиком добру?{S} Остао, до душе, леп иметак после Игњата Јаковљевића.{S} Но треба радити 
е њен треба да је по занату ћурчија.{S} Леп занат, таман за село!{S} Да се држао тога, па да га 
ену ону Змајеву: </p> <quote> <l>„Ала ј леп</l> <l>овај свет“</l> </quote> <milestone unit="sub 
азанџијској улици, па се човек „дочепао лепа друштва“, те не може друкче да тузи угове, већ се  
иште и оде у своју собу. </p> <p>Из оне лепе куће с оне стране потока зачу се диван мушки тенор 
ата, – примети му жена знајући за његов лепи српски обичај, за његову страст у наздрављању.</p> 
подо, – диже се бележник, – ако и јесте лепи српски обичај, да се тек са печењем почиње наздрав 
>Него зна Јеша, да споји и практично са лепим.{S} Млад човек је, до душе, и жељан друштва на се 
воју општину од крштенога кума под тако лепим именом једнога од просветитеља хришћанских!{S} Ве 
ilestone unit="subSection" /> <p>– О-о, лепо, господо!{S} Лепо од вас! – повика на једаред Јеле 
Section" /> <p>– О-о, лепо, господо!{S} Лепо од вас! – повика на једаред Јелена тројици младића 
 Коме за љубав; Могла сам ја и без тога лепо и красно живети, где хоћу, а овако...{S} Ух, ух, у 
 Гле, гле, како лепо мирише!{S}Јух, ала лепо мирише!{S} Па зашто се, мама, овакво цвеће не негу 
 му привуче себи руку. – Кажи ми штогод лепо, као што ти умеш.</p> <p>– Он је од неко доба врло 
 шта јој вели мати?</p> <p>(Таман га је лепо поздравила!)</p> <p>И поп Стева мрзовољан.{S} Покв 
 и не може да схвати, ипак осећа, да је лепо и добро, кад сене само толико радује том Јелена и  
/p> <p>– Никад ништа.</p> <p>– Е, то је лепо од поп-Стеве.</p> <p>– Довео га, да ту проведе вак 
ког народног јединства. </p> <p>– То је лепо! - кличе Даринка, а лице јој плану од одушевљења.< 
е госпођа Јелисавета.</p> <p>– Па то је лепо! – рекла је госпођа Ната. – Нека се младеж провесе 
те ћемо код Тинке.{S} Време је.{S} Није лепо, што ме толико већ, како смо заједно, ниси водио к 
рате, ништа лепше од тога...{S} А да се лепо радити!{S} Па што зарадиш, знаш, да ти нико за тим 
дали сте се на професуру, па ће те и ви лепо тако да спремате омладину на госпоство.{S} Једино  
.{S} Опет ће он:{S} Само да нас послужи лепо време!</p> <p>Да Бог ме! – одговори Даринка, тек д 
гоније и друго још којешта, што није ни лепо, а камо ли му мирис?</p> <p>– Свет мало пита, шта  
е било, да је увела у кујну, па нек учи Лепо је дати дете и у лер и на васпитање; али треба, Бо 
и Даринка, а застиди се, – Не стоји вам лепо, кад ласкате,... ни мало лепо.{S} Криво ми чините, 
а душица, рано.</p> <p>– Гле, гле, како лепо мирише!{S}Јух, ала лепо мирише!{S} Па зашто се, ма 
 сумње и ви ћете нам помоћи.{S} Ви тако лепо певате, – примети учитељ Јелени, а до ње се нашао. 
стоји вам лепо, кад ласкате,... ни мало лепо.{S} Криво ми чините, кад ми таква појма о себи уле 
егове, па не зна, шта ће.{S} Не би било лепо, опет, и да оде, а да се не јави њему и његовој ма 
војком.{S} Молим ја тебе само, је ли то лепо, да девојка, реци још дериште,... та, да бог ме, ш 
у ипак доста до тога, да му сестрић бар лепо мисли о њему, као да се осећа нешто крив, што је и 
се отме на осветљена два прозора у оној лепој кући с оне стране потока.{S} То јој је најмилије  
а она два прозора с оне стране потока у лепој тамо кући.</p> <p>Тамо је вечерас Бранко и Јован. 
рокрчи пута у књижевности нашој простом лепом нам народном језику.{S} Нека данас строги критича 
акве су то даме, што им се шлајери тако лепршају за њима..</p> <p>Попина Јелена хтела одмах за  
тареш ли прах, упрљао си образ свој.{S} Лептир је, кажу, нестално створење.{S} Али научи се од  
е узнемири то дивно мало створење.{S} А лептир шири своја шарена крила, час их скупи и дигне у  
домислио.</p> <p> Више њега се залепрша лептир, па стаде, баш близу на неки цвет.</p> <pb n="37 
У мислима тима неје ни примерио, кад је лептир одлетео.{S} Неје га више ни тражио.{S} Он зна за 
о оно, што је најлепше.{S} Него не буди лептир, што по тами лута, па чим спази гдегод светлост, 
ен, у мало гласно не кличе: „Мати, твој лептир је нашао свој цвет.“...</p> <p>Из села, а беше с 
мичак.</p> <p>Ти си сад и душом и телом лептир, – рекла му је мати, када га испраћала у туђ све 
гусеница.{S} Србин је одмах створен као лептир, никад гусеница.{S} Несрећа је по Србина сељака  
 срце сад је као онај прах на крилима у лептира, а образ ти је крило лептирово.{S} Отареш ли пр 
Јованова сестрица, и Даринка.{S} Вијају лептирове по пољу</p> <p>Бранко скочи на ноге.</p> <p>З 
 крилима у лептира, а образ ти је крило лептирово.{S} Отареш ли прах, упрљао си образ свој.{S}  
тво безобзирне збиљности,...још на њему лептирски прах слатког ђаковања, не додирнут незграпном 
p>– Збиља?</p> <p>– Ни беле,</p> <p>– А лепу је буквицу очитао и уји и својој несуђеној пуници! 
 учитељ, ма колико да је избегавала, да лепу реч рекне за њега пред кћерком.</p> <p>Могао би и  
<p>– Но!{S} Натарошу! – укори га његова лепша и милостивија половина. (Као бојаги, ту је варошк 
у уза сто, не бил забашурио, што његова лепша половина наговештава.</p> <p>– Помакните се мало  
 хоћу да сам независан.{S} Брате, ништа лепше од тога...{S} А да се лепо радити!{S} Па што зара 
 у глас.</p> <p>Благајник мисли: „Ништа лепше од добра пива.{S} Ал куд сви Турци.{S} Мисли, но  
 тој сву удобност; и, збиља; никад није лепше пожелео.{S} Под њом он чека и дочекује ројеве; по 
кујну, па нек учи Лепо је дати дете и у лер и на васпитање; али треба, Бог ме, женском детету ј 
 тамо у вароши код ње у стану и ишла у „лер“; како је не знам какав рачун направила, што је поз 
 <p>Чујем... видила би јој кћи вароши и лера, да није поп-Стевина џепа!</p> <p>– Него ја не бих 
а ручни рад, што га је Јелена радила у „леру“.</p> <p>– Нисам могла, тек зарад детета да јој –  
есу привезала кола, у којима беше његов лес, за воз, који требаше доћи у Нови Сад још у јутро.{ 
 виса, опет на свечаном одру, положи се лес, да и заступник „Матице Српске“ проговори коју у сл 
кој обали.</p> <p>Лађица, на којој беше лес песников, дупком пуна пратилаца, примакла се Карлов 
а Бога, мама, шта ће ти опет муф у сред лета? – љути се опет</p> <p>Даринка.</p> <p>–Ти ћути.{S 
мах, сузе саме полетеше на очи.{S} Сузе лете, а на уснама јој лебди осмејак сретан, блажен.{S}  
евић, „као пред буну“.</p> <p>Одборници лете на све стране и наређују, како ће се програм што с 
 испред дућана свога шефа или прскајући лети патосу својој болти.{S} Занатлија не ће да зна виш 
 подлошћу и нитковством!..</p> <p>Дивна летња ноћ с месечином повила земљу као мати чедо своје  
а проведе код сестре на очеву дому које летње доба или бербу у Фрушкој Гори, те се опомене дети 
то и мирисни фрушкогорски ваздух красне летње ноћи учинише на Бранка таки <pb n="81" /> утицај, 
указа се Бранко Стајић.{S} На њему лако летње одело и сламњи шешир.{S} У руци држи некакву књиг 
им хлебом једе на мамурлук.{S} Прижегло летње сунце, па глава да му пукне.{S} А дошао је до иск 
аспусти децу из школе. </p> <p>Прижегло летње сунце, а они ходају под штитовима.</p> <p>Даринка 
 двоје тако у стакленом ходнику уживају летње вече у разговору и теочинцу, Јелена је у својој с 
говори Даринци, како морају, Бог да, на лето ићи теци у</p> <p>Брајковац.</p> <p>Како онда још  
рилио.</p> <p>У саборној цркви служи се летурђија, и у њој се спомен чини слављеном песнику...  
 Рашићка преварила у рачуну.{S} А треба ли госпођи Кати много, да на први поглед од мах види, д 
а теби Карловци су глава!“</p> <p>Треба ли ређати све прилике, које истакоше Карловце изнад сва 
 очи у њега.{S} Гледа га, па не зна, да ли да се одсмеје као на шалу или да прими као истину.</ 
љешти очима у њега, као да се увери, да ли се овај шали ил’ озбиља бенета.</p> <pb n="66" /> <p 
ним прозором пиљио као маче у жижак, да ли ће каква вилинска рука отворити капак на прозору, на 
 ли тај дан какве дужности, то јест, да ли је та донела дете те и те младе или жене на крштење. 
ницу, где овај чека, да му се јави, има ли тај дан какве дужности, то јест, да ли је та донела  
скога места у тим крајевима?</p> <p>Има ли и једнога Србина, који иоле разабира за наш јавни жи 
.{S} Живи Бога хвале!“ Најпосле, узмора ли бити, остаће или мезимац на дедину темељу, или ће пу 
 Као да је нека слутња или жеља,... шта ли, увлачи се тако нешто по неки пут у безазлено јој ср 
 милокрвно загледа у своју кћер.{S} Шта ли јој је помислила у тај пар:{S} Тек не мога, а да је  
јатеља, па неста и њега.{S} Куд је, где ли је, Бог би га знао!{S} Говорило се, да се негде удав 
званим, аукторитетима.</p> <p>– Па може ли ту бити дисциплине? </p> <p>– Још те какве!{S} Сви з 
дрма своју столицу, зар да се увери, је ли на добрим ногама, па – на здравље!{S} И цело вече „н 
ре, да још једаред разгледа по кући, је ли све у свом реду. </p> <p>А Ната ушла у Даринчину соб 
у с девојком.{S} Молим ја тебе само, је ли то лепо, да девојка, реци још дериште,... та, да бог 
 него за господу, а и не разабирају, је ли им син способан за какву душевну акцију.</p> <p>– Це 
– опет ће она – он је тако добар!{S} Је ли да је Бранко добар?</p> <p>– Врло добар.</p> <p>– И  
Јелена је слушала све то пажљиво.{S} Је ли што схватила и упамтила, то је – у божјој руци!{S} А 
ове и с оне стране Саве и Дунава?{S} Је ли треба спомињати толике народне саборе, који баш у Ка 
ко наметљиво понашаше према њему?{S} Је ли могуће,... тако млада, па тако покварена, тако ниско 
о, видим, да народ већ зна.</p> <p>– Је ли по вољи унутра? </p> <p>Бранко уђе.</p> <p>Јован баш 
сретна, да је његова жена!</p> <p>Па је ли чудо, ако се Тинка осетила, као да се други пут роди 
и, па одведи у шталу...{S} Има места је ли, Катице?</p> <p>– Како не би било?{S} Гле секе! – од 
угнезди?..;.{S} Гадни створе!</p> <p>Је ли могуће, да и кћи њена зна за те материне вигове, кад 
 на пучини будућега живота.{S} И нанесе ли им кадгод струја бродове на супротивне стране, па им 
је било кадгод у нас.</p> <p>– А, знате ли, ко је на то наговорио вашег ујака?</p> <p>– Не могу 
одине докторе!{S} Жалост!...{S} А знате ли, шта раде наша браћа Срби?{S} Сви листом пазаре код  
аш и продати ту своју кућу,... разумете ли ме: кућу српске црквене православне општине одмах уз 
сар већ дохватио шешир.</p> <p>– Хоћете ли и ви?—– шану бележниковица Јовану.</p> <p>– Куд сви  
 а други пружи Стајићу.</p> <p>– Хоћете ли га умети сачувати?</p> <p>– А ви?{S} Нема сумње, чув 
 у Српству.</p> <pb n="85" /> <p>Хоћете ли доћи на светковину?</p> <p>– Ја бих тако волела, али 
га здања.</p> <pb n="104" /> <p>- Јесте ли добили приступнице? – пита их Бранко.</p> <p>– Јесмо 
 прва не поздрави:</p> <p>– А!{S} Јесте ли и ви ноћашњи?{S} Браца баш сад устао.</p> <p>– Е, до 
ли је Бранко преухитри. </p> <p>– Јесте ли чули, шта сам вам казала?{S} Ја нисам за вас „госпођ 
} За то је он наш идеал.</p> <p>– Јесте ли ви читали његове песме? </p> <p>– Још пре него што с 
 ми паметније са собом, да видиш, не ће ли и он окренути на боље.{S} Ако ми не верујеш, иди ма  
пет споменула о њој.{S} Питала га, хоће ли ићи к Јовану, па да је поздрави.{S} Можда би и отиша 
p> <p>Како да се састане с њим?{S} Хоће ли он вечерас доћи под њен прозор, као обично, кад је о 
{S} А Даринка ће запитати Бранка: „Хоће ли ко говорити штогод том приликом?“ </p> <p>– То је бр 
роза и крпарија, тек без њега ко зна би ли од мах добили песнике као што су Змај, Ђура Јакшић,  
азвикао се Јован с Дабижићем. – Па ради ли се?{S} Кода вам ради?...{S} Ради се, да, али свако з 
 га пита много, много, да га пита, срди ли се још на њу.</p> <p> А зашто се срди, то као да сад 
 Срба, – војводина српска?</p> <p>Тражи ли се још славе, наћи ће се у „Карловачкој калдрми равн 
 или у народној кухињи; не гледи, стоји ли пред вратима портир у самурини и у гајтанима а с нек 
пребаци Јеша писару, ал не знаш, говори ли збиља или из шале.</p> <p>Оженићете се и покајаћете  
Може нас тамо затећи и берба...{S} Јеси ли навукла рукавице: ...{S} Добро је.{S} Чувај се, да т 
а се непосредно обрати на Бранка:– Јеси ли ти кад о томе помишљао?</p> <p>– Моја будућност биће 
те да не поцрне без невоље.</p> <p>Јеси ли разговарао што? – пита попу, а више тумачи, шта мисл 
имназије.{S} Женско дете у седмој осмој ли годиници.{S} А најмлађе, син, јој, тек се родило, ни 
ошљивости зближи.{S} Она не пита, јесам ли ја ручао код Сахера, у Хамбуршкој ресторацији или у  
о још којешта, што није ни лепо, а камо ли му мирис?</p> <p>– Свет мало пита, шта што вреди, не 
ote> <p>Понда се трже. </p> <p>– Хоћемо ли се ми моћи поутешити, као Бранко, при помисли на смр 
е „тело тек под земљицу вргне“, а некмо ли да траје, „док се поје, док се винце пије, и док срц 
l>„Ао свете мио и премио,</l> <l>красно ли те вишњи удесио!“</l> </quote> <p>Стајић застаде.{S} 
з Брајковачке прошлости.</p> <p>– За то ли се продобрила Јеца на поп-Стевина сестрића! – вели с 
 сада“.{S} Кукавни човече!</p> <p>За то ли га, дакле, обасипа толиком нежношћу и пажњом на, кој 
 животу и поретку у друштву! </p> <p>То ли је, дакле, узрок, да се ујак тако смиловао сада на с 
 се та добро и за себе и за њу.{S} Знаш ли ти, да ће она израдити код поп-Стеве, да све припадн 
ове године добро понео.</p> <p>– А знаш ли, колико је година том ораху?</p> <p>– Колико година? 
.{S} И сам си пре неки дан рекао, сећаш ли <pb n="87" /> се, како отровне мијазме почињу да тру 
 образ ти је крило лептирово.{S} Отареш ли прах, упрљао си образ свој.{S} Лептир је, кажу, нест 
 кад немаш мужа...{S} Александре, хоћеш ли се добро учити?</p> <p>Хоћу, ујо, – одговори дете ра 
 и милује по милој вољи.</p> <p>– Бојиш ли се можда кога?— опет учитељ.</p> <p>Јелена једва про 
ог сала, преживајући огризине отрцанога либерализма.{S} Још док је био међу њима онај душе чист 
их заварава...{S} Над стрништем или над ливадама надлеће се коба.{S} Час се заустави на једној  
нини и по виноградима, да беру цвеће по ливадама, да пију воде на извору...</p> <p>Прилике је т 
 и у души... </p> <p>Пред цветном неком ливадом не мога одолети, него ће сићи с кола, и набрати 
а за госпођу Јецу. – Медом залива, а да лизнеш, очемерила би се.</p> <p>– Шта ће сирота удовица 
међу оба прозора виси у учитељевој соби лик Бранка Радичевића.{S} Учитељ га већ набавио, уоквир 
кој прилици.</p> <p>Пред очима му лебди лик Даринчин; а у свим жилама осећа све то јаче, што ви 
 пола окренута Јовану.</p> <p>Ђенијалан лик!{S} Свака црта на њему ђенијална,... прави песник!{ 
љубав:{S} Сад му тек изађе пред очи њен лик, кад оно пре краткога времена сврну к њој, путујући 
p> <pb n="64" /> <p>Писар се загледао у лик што виси у прочељу. </p> <p>Јован упро поглед у бел 
носио у ћупи вина, а код њега се пило и ликовало по често.{S} Но да је био таки гениј, као што  
!{S} Диван алт!</p> <p>Са женскињама је ликовођа имао највише посла, особито са Јеленом.</p> <p 
ватио своју дужност као учитељ певања и ликовођа певачкога збора.{S} Само се поздрави са певачи 
аш тек тако од себе, да га одбијемо као лику низ Дунав, – навија попа. – Данас је чудно време!< 
им се уз пркос учловио гдегод зека, или лис, или јазавац какав, можда би и жртвовали за њихову  
оба, – рече јој Стајић, па јој даде два лиска бршљана, што их откиде близо гроба.</p> <p>– Дари 
ткиде близо гроба.</p> <p>– Даринка узе лиске, погледа милокрвно у њега, откиде један и задеде  
 са свим без икаква листа, или би такви лист могао изалазити једва један пут у месец дана на је 
 он кадгод баци у који српски пчеларски лист каквим дописом из својега уљишта; можда, али – теш 
ећи.{S} Душа је њена чист још неисписан лист беле хартије.{S} Ваљан, поштен човек може по том л 
од ње!...{S} Зорка већ чита чика– Јовин лист, што јој поклонио браца Јован; а зна много и на из 
.{S} А овако избацили неколико метака у лист хартије, што је задели на суху грану на некој брес 
 могли бисмо ми бити са свим без икаква листа, или би такви лист могао изалазити једва један пу 
 би отишао куд у варош, или проучити из листова, кад би му који пао у руке.{S} Највећи просветн 
ани на то.{S} Ко нам пуни белетристичне листове песмама и приповеткама?{S} По онима, који су по 
ушле у прави разговор, узеле да преврћу листове у дебелој књизи своје прошлости.{S} Ох, Боже мо 
.{S} Ко пише у нас дописе по политичним листовима, ко често и уводне чланке, ко хоће да ствара  
те ли, шта раде наша браћа Срби?{S} Сви листом пазаре код Јуде.{S} Жене краду од својих газда х 
о био и златну јаку“, казало се у неком листу, оглашујући његову смрт изненада.{S} Но и да му ј 
ије.{S} Ваљан, поштен човек може по том листу исписати најлепшу песму, што је човек уме замисли 
Бранко.</p> <p>Кад приступио девојкама, лице му се зажари.{S} Погледа то у Јелену, то у Даринку 
/p> <p>– То је лепо! - кличе Даринка, а лице јој плану од одушевљења.</p> <p>– Него морате нам  
ћи? – пита Даринка, па искрено окренула лице њему.</p> <p>– Ви ћете певати с нама.</p> <p>– Ох, 
на сточићу поред постеље задрхта.{S} На лице јој или збиља паде сенка нека, или јој задрхта неш 
о дворишта.{S} Натукла лаку повезачу на лице, да јој га зар не препали сунце.{S} Познаћеш је до 
исао, па му се задовољније мало разгали лице.</p> <p>Да ме ко не тражи? </p> <p>Не знам.{S} Ја  
>А благајнику се разведри мало оно мрко лице, зарасло у црној густој бради.</p> <p>Марко дотрча 
аду – пита Јелена, па му завири смело у лице.</p> <p>Бранко се силом насмеши. </p> <p>– Немојте 
ј, молим те, - поче поп Стева с киселим лицем, као да му је ко на жуљ стао, – немој и ти тим не 
, сад, опет, да замедља бљутавост свога лицемерства, тепа час о пријатељству, о побратимству, о 
 је прелила по обрашчићима.{S} Нигде на лицу трага сумора, нигде знака каква немирна санка.{S}  
 трговчић, Јеша Дабижић.{S} По опаљеном лицу и испуцаним рукама види се, да је вредан човек.{S} 
пила у обле јој удове.{S} Запурила се у лицу, па јој се образи зажарили, да креснеш, варница би 
с је сваки рођен басиста.{S} Зарастао у лицу, здепаст, вратат, прсат, плећат, – па то су и грла 
а своје, то му говори искреност на њену лицу, то му сведочи бистар јој поглед и неусиљено понаш 
дговори Бранко, –да су познавали Бранка лично, па чак и консхолари му били које у Карловцима ко 
већ главом њезин мацан.{S} Ено га, и он лично изашао, да испрати своју милостиву заштитницу.{S} 
S} Тешко да има у српству иоле знатније личности, која неје била питомцем српске Карловачке гим 
 шуме.{S} Ту ти се измешала румена боја лишћа рујева с плавичасто-зеленим лишћем од фење и друг 
 боја лишћа рујева с плавичасто-зеленим лишћем од фење и другим то модријим то блеђим зеленилом 
 осврну, – рекао би, уморили се, ваљда, лов ловећи ваздан гором и планином.{S} Но ни целим дана 
 те наслони пушку уза зид. – Волим овај лов сад него да сам данас уловио дивљег вепра у спахинс 
рода, како се слабо трзали и утргли око лова.{S} Да им се уз пркос учловио гдегод зека, или лис 
рну, – рекао би, уморили се, ваљда, лов ловећи ваздан гором и планином.{S} Но ни целим данашњим 
сваки пушку.{S} Али им се види, да несу ловци од заната, него баш од дуга времена, можда, баш и 
ђу густиша дивљих ружа, јагодњака, беле лозе, бршљана...</p> <p>Разговор њихов врзао се највише 
о онако уз пркос испружи преко стазе са лозинка.{S} Збиља, чу се ход.</p> <p>Поп Стева склони ч 
упро на врата.</p> <p>На вратима у сред лозинка указа се Бранко Стајић.{S} На њему лако летње о 
а племениту биљку, као филоксера винову лозу.</p> <p>– Ти би канда још могао бити ваљан економ, 
рши, као да неко склања себи с пута ону лозу, што се обично онако уз пркос испружи преко стазе  
о се сећаш!</p> <p>– Што јој је муж она лола и бекрија? – спомиње Ната.</p> <p>– Да, да.</p> <p 
 – за цело лакше поднети, да је син оца лоле; али да бацим на њега и ту љагу, да му је мати рас 
, шта је све поп Стева говорио, како се ломио, шта је Бранко одговорио, како је у очи исмејао и 
у душом.{S}Неје јој, до душе, лако било ломити руке, перући туђе рубље, ни бости очи, шијући бе 
 руку, а баш је беше узела, да долије у лонац у крај ватре.</p> <p>– Јух! – зачу се у исти мах  
ак.{S} На огњишту се пуши и ври у пуним лонцима, а цврче батаци на угрејаној масти.</p> <p>У дв 
ашто се, мама, овакво цвеће не негује у лонцима, а негују којекакве кактусе и белагоније и друг 
 куће се зачу громки глас.</p> <p>– Ао, лопове један!{S} То ти је последњи злочин!</p> <p>– Ето 
ати, ако и не какав практичан ма и мали Лоренцо Штајн или Некер, а оно ипак бар ваљан економ пр 
се и стала на потегу, па се ухватила за лотру, да се попне на кола. </p> <p>Даринка се већ наме 
са ждрепчаника.</p> <p>Даринка стала на лотру, па хоће да скочи с кола.{S} А Катица претрчала,  
ре не знам ово оно.{S} Али девојка неје лоша прилика за сеоскога трговца.</p> <p>Ту је сад и та 
ави у крај поточића, што се слива преко луба дебела орахова дрвета, те шуми и жубори као на нек 
њихне трагове.</p> <p>Бележник се смеје лудом послу.</p> <p>А Бечлија Јован га уверава, како је 
 dir nichts</foreign>, ни лук јео ни на лук мирисао, узе да припали смотку.</p> <p>И госпођа бе 
">mir nichts , dir nichts</foreign>, ни лук јео ни на лук мирисао, узе да припали смотку.</p> < 
 митроносни песник омладине свога доба, Лукијан Мушицки, и учени архимандрит Јован Рајић, кому, 
лу гдегод овчија сира, па да га с црним луком и хладним меканим хлебом једе на мамурлук.{S} При 
ележниковица га задржала на сир с црним луком, да прави бележнику друштво.</p> <p>Јеша Дабижић  
е до искуства, да је хладан сир с црним луком за њега најбољи лек против мамурлука.</p> <p>Благ 
љувати, па заденути у малу своју турску лулицу на подугачком чибуку, запалити и пушити...{S} И  
но лупа срце.{S} А срце јој лупа, Боже, лупа.</p> <p>Јелена се на то одсмејала.</p> <p>– А Дари 
ко јој страшно лупа срце.{S} А срце јој лупа, Боже, лупа.</p> <p>Јелена се на то одсмејала.</p> 
е притиште на своје срце.{S} А срце јој лупа, да пробије груди.</p> <p>– Јух!{S} Као да си се у 
своје груди, да видим, како јој страшно лупа срце.{S} А срце јој лупа, Боже, лупа.</p> <p>Јелен 
ничега другога ради, бар да сад не мора лупати главу, као да му је све ново.</p> <pb n="33" />  
ше.{S} Него не буди лептир, што по тами лута, па чим спази гдегод светлост, он налети, па спржи 
ваљда, па да им климамо главом, као оне лутке на гајтану у вурштлпратеру?!{S} И ти се заводиш з 
ут наиђоше пред школом на учитеља, где „луфтира главу“.</p> <p>– Ако Бог да? пита Кнежевић Јова 
е још мирно један поред другога у тихој луци, у којој се и један и други озбиљно спремају, да с 
син оца лоле; али да бацим на њега и ту љагу, да му је мати распуштеница, не могу.{S} Преудават 
о ми се мука моја награђује.{S} Коме за љубав; Могла сам ја и без тога лепо и красно живети, гд 
метност!{S} Госпођа бележниковица ће за љубав господину Јаковљевићу.{S} Млади грк Брајковачки ћ 
ера, да морате</p> <p>– Један другом за љубав.</p> <p> Најпосле оде бележниковица, а отпрати је 
 у Брајковац, на ујаков позив, ујаку за љубав, да неје ту и Јован и да не осећаше збиља потребу 
ати свршетка, а то је мати и материнска љубав:{S} Сад му тек изађе пред очи њен лик, кад оно пр 
к она идеална несебична младићка, ђачка љубав, која их привлачи.</p> <p>Тако Јован и Бранко гле 
ом својим доказује, да ипак има и једна љубав, која не тражи заслуга, па је равна само оној, шт 
му, да не залута.{S} Већ да му увређена љубав и преварена вера у поштење с болом врисне: „Од ка 
ц какав, можда би и жртвовали за њихову љубав какво тане.{S} А овако избацили неколико метака у 
а ледине“, па тера даље и игра увређену љубав, кује, док је врело.</p> <p>Ја радим и ринтам у о 
ва прошлости, и идеја будућности, вера, љубави нада неокаљанога поштења, непомућенога родољубља 
сваком речју својом учи, да у свету има љубави, него је треба заслужити, који сваким чином свој 
 из манастирскога воћњака, посрћући „од љубави и од вина“.</p> <p>Као што рече Јован, пречасни  
 да хоће да му помрча светлост необичне љубави, што је носаше увек у срцу према свакоме, с који 
ћи ће тако с њим две три (опет у миру и љубави!), док „деца“ не дођу.</p> <p>Ево и наше деце! – 
а шчепао им још једини залог узајмне им љубави.{S} Заман им писка!...{S} Ено га, стао испред гн 
п Стева и са својом првом женом живео у љубави.{S} Па кад му умре његова мила супруга Анастасиј 
 себе, како је том дечку?{S} Па за чију љубави сада“.{S} Кукавни човече!</p> <p>За то ли га, да 
 сетио, неје имао повода, да се загрева љубављу каквом према њему.{S} Поп Стеван, опет, ако се  
ке чисте повоје, као мати која једнаком љубављу милује свако своје дете, простирући меке рубине 
им заносом за идејама, и правом српском љубављу за своје, то му говори искреност на њену лицу,  
је играо улоге трагичних јунака, нежних љубавника и био први певач.{S} Када је на уметничком мо 
о свога калфовања у Новом Саду и својих љубавних пустоловина по Темеринском друму и Казанџијско 
 били тако љубазни према њему, сви тако љубазни.</p> <p>Јелени, неје крити, баш и одлану чисто  
опрости. </p> <p>А они су сви били тако љубазни према њему, сви тако љубазни.</p> <p>Јелени, не 
а већ поче завијати у стомаку од толике љубазности.</p> <p>– Е, па кад си већ навалио...{S} Хај 
ежевићу вечерас срце необично ускипило „љубве жаром“, па не даде два пут рећи.{S} Те кад отпрат 
чува га бог ме; па има и за што.{S} Нек љуби и стопе поп-Стевине.</p> <p>Чујем... видила би јој 
гову стисне, већ му је подала, па је он љуби и милује по милој вољи.</p> <p>– Бојиш ли се можда 
а, те претрпила кораблекрушеније, па се љубимци Талијини распрштали којекуда, њега завеја мећав 
а њихова биће вазда на углед, како ваља љубити свој род и своју веру.</p> <p>Него Бранко Радиче 
опет, не да се пропевати, чим осете, да љубиш свој народ...</p> <p>Бележник засветлио очима, па 
ти што од умора. </p> <p>Е,сад грљењу и љубљењу нема, мислиш, краја.{S} Цмок један пут!...{S}Др 
.{S} Прочитали су све три чести „<title>Љубомира у Елисијуму</title>“ од Милована Видаковића и  
 о којима је тек зимус читала у „<title>Љубомиру у Елисиуму</title>"...{S} Тек ако ће јој се ка 
ски Радованац, да искали своје увређено љубоморно срце.{S} Онда, када је она мислила, да је се  
анке, ко хоће да ствара јавно мњење?{S} Људи већином још не позвани на то.{S} Ко нам пуни белет 
војих уста, па до првога богаташа, – од људи неписмених, који су тек из туђих уста чули и научи 
ђаци, трговачки момци, и тако даље, све људи млади, који још нисмо ништа свршили, који једва да 
а њих.{S} Неје му ни стало до ове врсте људи, из тих се, по његову уверењу, не да већ више ништ 
ок је не почивути.{S} А наше жене,... и људи, и сви, чак и поп Стева, српски православни свеште 
 прилика да је човеку, да га воли.{S} И људи... па ни они несу тако рђави, као што се чини!{S}  
учавати.{S} А ко ће то, ако не ће учени људи?{S} И онако није за њега адвокација.{S} Неје му на 
што је Јелена мало час била рекла, него људи, којих ће заслуге по српску књижевност остати трај 
ког мајмуна, да се не нађе нас неколико људи.“</p> <p>Од то доба пази писар добро, како ће изво 
света уче се и васпитавају тамо, и буду људи... и гора и боља од мог сина.{S} Па за што не би и 
илисте ни немачке социјалисте.{S} То су људи прекаљени начелима напреднога духа времена...{S} А 
 то ћу и сам урадити: треба више учених људи да се помешају у народ, у масу.{S} Ви имате иначе  
е за тим, да има што више интелигентних људи.</p> <p>- Интелигенција и госпоштина, за бога, још 
{S} Треба да водимо рачуна о раду наших људи, треба да знамо, камо смерају, али...</p> <p>– Али 
 Ал јест! „Мислиш, све је зло само међу људима, међу ближњима!“ рекао би и опет покојни Ђура, к 
S} Приповедај штогод, – вели му девојче љупко, па му привуче себи руку. – Кажи ми штогод лепо,  
о даље.{S} То су све формалности, шупље љуске.{S} Радити треба, радити!{S} Па... чуј ме!{S} Виш 
азумем њено понашање.{S} Али је страшно љута на тебе. </p> <p>– Је си л јој се исповедила— пита 
мама, шта ће ти опет муф у сред лета? – љути се опет</p> <p>Даринка.</p> <p>–Ти ћути.{S} Ми ћем 
 отирући зној, а зној му цури с чела. – Љуто сам се уморио пешачећи на овој врућини.{S} Радо, д 
вори поп Стеван одлучно и као да некога љуто хоће да укори, а опет да изгледа и као очински сав 
звукао из трске браца Рада слуга, па је љуто зауздао и подланчио, те је шиба троструком камџијо 
какав лек из вароши, кад она била нешто љуто оболела.{S} Лек јој тај помогао.{S} И Давина побра 
 пред тобом читати ни „ђачки растанак“, ма да си ти данас тако занесен за Бранком.</p> <p>– Омл 
ила, да приговара што материним жељама, ма и којој њеној речи; па наравно, и сад беше вољна пов 
Та превешће и њу Јеца жедну преко воде, ма да се колико пући, вели Рашићка за Стајићку.{S} Само 
ране.{S} А као да се тврдо узда, да ће, ма у последњем тренутку, и забранити.</p> <p>– О, моја  
као добар домаћин, овде онде не завири, ма само по старој навици.</p> <p>Женска, већ не у првом 
то, да је учитељ Кнежевић ваљан учитељ, ма колико да је избегавала, да лепу реч рекне за њега п 
јде на поље,... у воћњак.... у гору,... ма куд,... само да се не састане више ни с ким од њих!{ 
од најсавршенијег агитатора, адвоката и ма ког иначе „господина“.{S} Далеко је, дакако, од мене 
нути на боље.{S} Ако ми не верујеш, иди ма у које село, где су Срби помешани с Немцима.{S} Јест 
штено, да јој то врати бар за један или ма и за два дана.{S} Надала се гостима још синоћ, али н 
нам, како је.{S} Не да се кућа оставити ма на ким.{S}Ту је живина, па треба нахранити и скоткат 
аш наврило, да Јелену по што по то удам ма за кога.{S} Има она каде и чекати.{S} Али као велим, 
огао истесати, ако и не какав практичан ма и мали Лоренцо Штајн или Некер, а оно ипак бар ваљан 
еља, то није било дана, да тај није био ма на прозору с девојком.{S} Молим ја тебе само, је ли  
а је к Јаковљевићима.{S} Нешто је вукло ма куд, полетела би.{S} По најпре и једино, до душе, по 
спуштеница, не могу.{S} Преудавати се у ма се и горе патила.</p> <p>На том и остало.</p> <pb n= 
ачкога друштва. </p> <p>– Нашем учитељу ма штогод падне на памет! приметила је госпођа Јелисаве 
аслеђују особине својих предака.</p> <p>Ма колико да писар важи у Брајковцу као ишчитана глава, 
назида у сред Брајковца најлепшу кућу с магазинима.{S} Ко јамчи, да му наши поштени општинари н 
им ходницима и степеницама Карловачкога магистратскога здања.</p> <pb n="104" /> <p>- Јесте ли  
ма сакривена у зелена дрвета као у сиву маглу завијена.{S} Само са црквене куле, где <pb n="23" 
а почне и сама мислити о њој, и још већ мада јој обрати пажњу на њу, када дође...</p> <p>Пење с 
авимо ипотезу – можда баш ваша.{S} Гле, мај, зар то није могуће?{S} А по Дарвиновој теорији пот 
м приликом се и деца боље срађају.{S} А мајке се теше и челике надом, да ће им деца бити боље с 
{S} Нема сумње, чуваће га она заједно с мајкином душицом, што је узбрала крај друма, кад је оно 
а у поштење с болом врисне: „Од кад те, мајко, нисам видео, ја јоште добра нисам видео! – а у и 
же, „не угњави руски медвед талијанског мајмуна, да се не нађе нас неколико људи.“</p> <p>Од то 
арвин измислио, и да је човек постао од мајмуна, може ко исто тако измислити, да је постао од м 
ачелника и бележника, би медвед угњавио мајмуна.{S} Тако приповедаше доцније сам бележник у Рум 
{S} Занатлија не ће да зна више од свог мајстора, где је изучио занат, економ више од свога оца 
итла којекуда“, мисли госпођа Ната).{S} Мајсторица штогод шије, или потплеће чарапе, или скрсти 
о на двориште, а никад празних руку.{S} Мајсторица трчка за њом, да и она што прихвати.</p> <p> 
/p> <p>А та слатка госпођа Натина јесте мајсторица Јула, њена укућанка, још пре неколико година 
“ Јакова Игњатовића...{S} Ту је често и мајсторица, па и Криста. („Боље да ми је ту, него да се 
ле мене!{S} Како не бих јако!“ на то би мајсторица... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>В 
ћемо оставити нашег Марка?...{S}Јел те, мајсторице, ви ћете нам га пазити.“</p> <p>„Гле мене!{S 
} Заковратио реп, па се вуче и чеше око мајсторице Јуле као да се и сам препоручи особитој њено 
ош га од зимус препоручује госпођа Ната мајсторици.{S} А још од зимус говори Даринци, како мора 
 даде видити.{S} Па јави се тек кад год мајсторици, да се знате.{S} Кажи јој, нека отвори почеш 
 чешће посети кућу.{S} Па поздравићеш и мајсторицу,... знаш!{S} Него обиђи и ти, мој брате, по  
 <p>– Мама, какав је ово цвет?</p> <p>– Мајчина душица, рано.</p> <p>– Гле, гле, како лепо мири 
ћерко.</p> <p>— Ја ћу да сачувам, мама, мајчину душицу.</p> <p>Госпођа Ната се милокрвно заглед 
 нешто и видило се, тобож, некога рада, макар да се заман викало:{S} Хлеба!{S} Хлеба!{S} А тек  
маме, да прозру мало бар и у будућност, макар да отшкрину крајичак непрозриве копрене, која так 
еудаћама, кад има своје гнездо, кад има макар само један кутак свој, за који сме рећи: „Ово је  
идеју“, што би рекао Раја Јовановић, па макар поп Стева дигао „и кундаке и кондаке“ против „омл 
мислим ни ја, одмах с кола.{S} Останите макар и који дан дуже...</p> <p>– Ха, то је добро.{S} П 
шао толико света као ви!{S} Па говорите макар о ономе, што сте отоич почели...{S} Али, хвала ва 
{S} Она баш истера одавде учитељицу.{S} Мал не свиште девојка од њена заједања.{S} Па тако сад  
а.{S} Ту тетка Ната, ту Даринка, Јован, мала Зорка, – сви полетеше њему као добром старом позна 
ила по петој.</p> <p>– Бубица једна!{S} Мала је била... – разнежи се попа, па вели за Јелицу.</ 
} Ваљано девојче али несретно!</p> <p>– Мала Зорка дотрча к њима:</p> <p>– Хајдете.{S} Тражимо  
ди иза џбуна, ко је то, а пред њ испаде мала Зорка, Јованова сестрица, и Даринка.{S} Вијају леп 
 стражари, како беру берачице.{S} Ту је мала тестера за навртање и скрњивање воћака; ту вазда ј 
к се диже.{S} Испод њега провири најпре мала бела ручица; па се од мах за њом указа мила главиц 
 Јелка, Бранко, Јован, а уз њих трчка и мала Зорка.{S} И њено срдашце куца необично живо, јер в 
еседа у вароши, радовала се Даринка као мала, што ће да се вија са Зорком по планини и по виног 
 седи, па посматра све око себе.</p> <p>Мала Зорка, како стала у један угао, као да се закопала 
ом.{S} А њих две се нагле радознале.{S} Мали Владимир развашарио своје сиграчке, што му их доне 
 обе поцрвенеле.</p> <pb n="46" /> <p>А мали Владимир натукао калпак на главу, припасао ђорду о 
ићеш само, биће ту...!{S} Учитељ је сад мали за њену ћер.{S} Побринула се та добро и за себе и  
истесати, ако и не какав практичан ма и мали Лоренцо Штајн или Некер, а оно ипак бар ваљан екон 
нице беху местимице ударени бели коци с малим таблицама на врху, од којих свака носи други број 
мејала и заплакала.</p> <p>Једва се око малих заранака раскалаши ветрић с Фрушке Горе.{S} Заћар 
приликом у друштву код разбијене канте, мало не пуче од смеха.</p> <p>Општински благајник помис 
и је био ту пре, него што ћете ви доћи, мало јео, па опет отрчао с децом.{S} Ако није и он код  
а у плач. </p> <p>Госпођице, молим вас, мало јаче...· слободније, – храбри је Кнежевић.</p> <pb 
колски управитељ – сувише ревностан.{S} Мало који дан ће проћи, да он не ће посетити женску шко 
и премишља о ономе, што се њега тиче, а мало разабира за оно, што је било и шта ће <pb n="32" / 
 – опет Ната Триви, а то исто или можда мало друкчије рећи ће му бар још који пут...{S} Сутра с 
ођија!...</p> <p>Млади Брајковачки тржа мало се неје сломио преко тезге, како је појурио, да ви 
одлазите?</p> <p>– Овај час.{S} Даринка мало поцрвене.{S} Гледа у њега, а не зна, шта да му каж 
ицки и некакав Рајић, као што је Јелена мало час била рекла, него људи, којих ће заслуге по срп 
 набављамо за своје рођене паре, а пара мало, док потребе све веће расту.{S} Ми ћемо поред све  
S} Данас је друго време.</p> <p>Поутиша мало Рашићка поп-Стеву, па наведе реч на Јаковљевићкине 
</p> <p>- Боже мој, – опет она, али сад мало и с прекором, – тако ти лежи на срцу!</p> <p>– Ето 
>– Паметна идеја, бележниче, да се овде мало позабавимо, – примети после Дабижић, по толики пут 
ким прекором.</p> <p>Поп Стева се уједе мало за доњу усну.{S} Хтео је да наведе разговор на неш 
 сину друга мисао, па му се задовољније мало разгали лице.</p> <p>Да ме ко не тражи? </p> <p>Не 
и и жубори као на некој водојажи, да се мало даље изгуби роморећи између густиша дивљих ружа, ј 
идиш сада у овом обиму?{S} Брате, ја се мало разабирам у економији, али толико <pb n="89" /> мо 
бриге, Јелисавето.</p> <p>Јелисавета се мало раскрави, па се чисто ракољи око поп-Стеве:</p> <p 
вина наговештава.</p> <p>– Помакните се мало даље, – рече писару, који се немо гушио овчијим си 
ми се подеси згодна прилика, кад сам се мало и надао! - одговори Јован те наслони пушку уза зид 
благајник и бележник од то доба, чим се мало ђорну, одмах терају писара, да им декламује „оно о 
 Бранкову песму: „Гусле моје, овамо– те мало!“</p> <p>Девојче од мах стаде опет на прозор. „Ој, 
аницу.</p> <pb n="34" /> <p>Што не дате мало проширити или бар повисити, ујо ту сеницу, кад сте 
 збиља физите код госпође Нате и Катице мало дуже позабавиле, тек, ето, брзо прође време, кад с 
 своју кућу.{S} Па то је прилика, као и мало да се боље позна. </p> <p>Попина Јелена...{S} До д 
– Не стоји вам лепо, кад ласкате,... ни мало лепо.{S} Криво ми чините, кад ми таква појма о себ 
<p>- Поп Стеван, Бог ме, не показује ни мало воље за шалу.{S} Тако сухопаран човек и не зна, шт 
 који им поп Стева даје.{S} Оне несу ни мало извеле мисли Јеленине с правца, којим је у тој рас 
 шали.)</p> <p>А благајнику се разведри мало оно мрко лице, зарасло у црној густој бради.</p> < 
p>Иди, синко, – вели. – помешај се и ти мало међу свет.{S} И онако слабо имаш кад посла са себи 
ј опет сада у једаред тешко, колико јој мало час било криво...</p> <p>Најпосле се нашли сви пре 
аље новаца, да амо дође, те да се момак мало одмори, па и своју матер посети!...{S} Најпосле, с 
p>Јован прсну у смех.{S} Чак и бележник мало се не угуши, како се засмејао.</p> <p>– Слатки уја 
p>Сад ћу ја децу пустити.{S} Него морам мало и школу отворити, да уђе чиста ваздуха унутра.{S}  
 њих се таласа китњаста побрдица, да им мало даље пукне на догледу сремска равница испрекрштана 
ати, – одговори му Бранко.</p> <p>Јован мало поцрвени, па затрепта очима. </p> <p>Бранко и сам  
ележниково, (а чак је и благајник дигао мало обрве и удостојио декламатора својим погледом), ре 
чу тек око неко доба, па је спавала као мало дете.{S} Али кад се пробудила, па се сетила синоћњ 
и као што треба.{S} Госпођа Јеца се као мало и поутеши, али... тек... тек...</p> <p> А Јелена с 
оспоштина, збиља, свезана с народом као мало где, па... </p> <p>– Фраза!..{S} Ја што учим, учим 
ац Варнава, манастирски намесник, добио мало одушке, да се провесели с веселим Брајковчанима у  
осподе из среза и суда којима се и тако мало кад који Брајковчанин обрадује, баш кад дођу, инач 
рало, као обично недељом, коло.{S} Село мало, а тако отмени гости!{S} Па као да су целом селу д 
вајмо га!“ А све то, што ми учимо, врло мало користи баш народу, маси народа.{S} Ми учимо медиц 
е, да ниси остао дуже, па да прошврљамо мало у наоколо по селима и по манастирима.{S} Мени се д 
е не миче, само да не узнемири то дивно мало створење.{S} А лептир шири своја шарена крила, час 
следио или, можда, добио у мираз, и оно мало „знања“ трговачкога, што га добије у тако званим в 
едва га је, до душе, упамтио, али и оно мало успомене не беше врсно, да и у њему изазове такав  
а се омладина креће, њен глас се већ по мало чује.{S} Кад не иде више с омладинским скупштинама 
 доћи, не можеш је видити.{S} Од пре то мало који дан, да је нема к мени.{S} Него, ваљда, кад ј 
епршаше два женска вела.</p> <p>– Писар мало поскочи са столице. </p> <p>– Добили смо канда нег 
лепо, а камо ли му мирис?</p> <p>– Свет мало пита, шта што вреди, него шта кошта, па по томе и  
 n="35" /> <p>– За бога, – поче она већ мало нестрпљиво, – та, за то сам ти га и послала.{S} Да 
, помишљајући на Даринку, да, блажен, у мало гласно не кличе: „Мати, твој лептир је нашао свој  
и писара, да се овај сам од туге неке у мало не заплака. – ни песма начеоникова.{S} Тек када га 
бочи и која га стаде толико зноја, те у мало не удари по својој нози. </p> <p>Тамо на дрветима  
аринка.</p> <p>Јелена јој у један мах у мало не паде на груди, да јој све исприча, да јој се из 
није сам бележник у Руми „код орла“. „У мало“, каже, „не угњави руски медвед талијанског мајмун 
} Ух-Ух!{S} Па би добре маме, да прозру мало бар и у будућност, макар да отшкрину крајичак непр 
е он тако добро осећао.</p> <p>– И хоћу мало да приседнем, – одговори Јован, отирући зној, а зн 
ну на некој брескви, тек да зар омиришу мало барута.</p> <pb n="22" /> <p>Иначе прелешкали, раз 
 га диже, да некуд зар полети...</p> <p>Мало за тим, па је цело село у сну. </p> <milestone uni 
знину, па јој криво на цео свет.</p> <p>Мало још потраја, па се пријатељи разиђоше.{S} Испред у 
 Катица у другој соби метнула у постељу малога Владимира.{S} А она и госпођа Ната седе још, па  
вити, другу пак опљувати, па заденути у малу своју турску лулицу на подугачком чибуку, запалити 
 удовица.{S} А имају и оне, да претресу малу своју књижицу из свог ђаковања и друговања.</p> <p 
 јавни живот, па већ, ето, у туђој руци маљ, којим би себичност да кује своје планове!{S} Играч 
остатака Бранка Радичевића!{S} За Бога, мама...</p> <pb n="12" /> <p>И опет бадава!{S} И по тол 
колима.</p> <pb n="13" /> <p>– За Бога, мама, шта ће ти опет муф у сред лета? – љути се опет</p 
S}Јух, ала лепо мирише!{S} Па зашто се, мама, овакво цвеће не негује у лонцима, а негују којека 
ма, понда на Стражилово ви и не морате, мама, ићи,– вели јој Даринка...</p> <p>Пуче топ.</p> <p 
еме, кћерко.</p> <p>— Ја ћу да сачувам, мама, мајчину душицу.</p> <p>Госпођа Ната се милокрвно  
тручака јој необично замириса.</p> <p>– Мама, какав је ово цвет?</p> <p>– Мајчина душица, рано. 
о да приповеда, па ја тако мио!{S} Сама мама рекла је после за њега „фини младић!“</p> <p>Осврћ 
нутку, и забранити.</p> <p>– О, моја ће мама мени већ дозволити, – одазва се Даринка. – Њој се  
нешто празан.{S} Сви су, до душе, ту, и мама, и тетка Ката, и Зорка, и Владимир, и браца ће се  
} Тек удовице!{S} Ух-Ух!{S} Па би добре маме, да прозру мало бар и у будућност, макар да отшкри 
ј вишој школи нашу књижевност, па сам и мами читала о Бранку и из Бранка.{S} А и покојни тата,  
 их скрио, она седне за гласовир, те му мами сад нујне сад <pb n="16" /> брујне звуке, што јој  
брала крај друма, кад је оно путовала с мамом својом у Брајковац.</p> </body> </text> </TEI> 
до последње крпе, а не задовољи неситог мамона, нити зајази продеранога грла својега.{S} Кад не 
срце, које зна да куца још увек само за маму или ближега којега сродника по крви!{S} Тада би на 
би на једаред загрлила и ижљубила своју маму.{S} Ако није код ње, отрчала би у врт, да мирише ц 
 луком и хладним меканим хлебом једе на мамурлук.{S} Прижегло летње сунце, па глава да му пукне 
" /> <p>Пође Јован да нешто говори кроз мамурлук; али га речита бележниковица пресече: </p> <p> 
 целом општином.{S} Већма осећа морални мамурлук, него онај од пробанчене ноћи.{S} Па сад још у 
ом планинском ваздуху, да истера шетњом мамурлук, па му неје требало два пута рећи, да се придр 
 црним луком за њега најбољи лек против мамурлука.</p> <p>Благајник вели:{S} Клин с клином, па  
 /> <p>Сутра дан освану у Брајковцу дан мамурлука.{S} Чича, господар начеоник, поранио пре врем 
} Она му је натерала дерт, па је у свом мамурлуку почео да мрзи на цео свет тако, да га мржња,  
меја се већ Стајић,– мени се чини, ти у мамурлуку свом обично гледаш све на црне наочаре.</p> < 
ратио, отпративши свога друга до првога манастира, у село, сврну уз пут код госпође бележникови 
огао оставити након себе величанствених манастира ни иних задужбина.{S} Али као ђе није народа  
рошврљамо мало у наоколо по селима и по манастирима.{S} Мени се допада овај наш крај.{S} Ја не  
реб...{S} А игуман, док је Игњат узимао манастирске воћњаке под закуп, живео је с том кућом као 
екуда у купке.{S} А млади отац Варнава, манастирски намесник, добио мало одушке, да се провесел 
 та мржња, нагнала, да утопи цео свет у манастирски Радованац, да искали своје увређено љубомор 
<p>Да га да, вели поп Стева, у Јазак за манастирског ђака...{S} Наопако, зар да га мати жива са 
} Касно у ноћ тек вратио се Кнежевић из манастирскога воћњака, посрћући „од љубави и од вина“.< 
овесели с веселим Брајковчанима у хладу манастирскога воћнака уз искрен разговор и ватреног Рад 
**Бранку кад већ беху на путу кроз шуму манастирску. ~</p> <p>– Боже сачувај.{S} Баш сам задово 
може мирно у својем скровитом Ковиљском манастиру писати богословске књиге и историју Срба, Буг 
. – Него кад велиш, да је сам Варнава у манастиру, како би било да пред вече банемо тамо?</p> < 
, џаба.{S} Боље би било, да сам остао у манастиру.{S} Нема архимандрита, па ме задржавао Варнав 
ива кабаница, што је иначе облачи преко мантије, кад путује кудгод колима.{S} На столу је некол 
у.{S} Разузурио се, па је на њему место мантије само лака сива кабаница, што је иначе облачи пр 
вима, окићена убавим селима.{S} Села се мање или више губе што које ближе или даље, па изгледај 
говима Брајковачкога друштва, нити рећи мање ни више, већ сензацију; а у кући пречаснога пароха 
и наћи праву идеју Бранкову, сад би још мање.{S} Немојте га ни читати.</p> <p>– И не ћу.{S} Ја  
 народни презрели беху у оно доба сви и мањи и већи књижевници, па и сам Рајић и Мушицки, чак и 
и опет меће на душу, јесте ништа и нико мањи ни већи већ главом њезин мацан.{S} Ено га, и он ли 
ири поредак ноћни тако дисармоничан дар мар, на стародавне домаће добре обичаје и моралу Брајко 
 сад у оној кући врата затворена.{S} Не мари за нова познанства.{S} Оно јесте, да му не би било 
а најволи, да и умре ту, али никад неје марила, да јој се и једно дете мора везати за село.{S}  
о у планину, на ком ћемо оставити нашег Марка?...{S}Јел те, мајсторице, ви ћете нам га пазити.“ 
ни писар.{S} Онда ћемо после певања код Марка, – пресуди бележник, – да му сефтеишемо нов еспап 
. </p> <p>– Марко!{S} Чашу пива!{S} Ево Марка.{S} Вели:{S} И пилићи су готови.{S}Па ако је по в 
, наглади своју цицу и клима главом.{S} Марко се врпољи <pb n="14" /> и увија око ње, или јој с 
вија са живином по широком дворишту.{S} Марко је јунак, који зна и рећи и утећи, као и на страш 
иде у дућан на позив материн. </p> <p>– Марко!{S} Чашу пива!{S} Ево Марка.{S} Вели:{S} И пилићи 
ашао, да је вредно, да му се јави, е је Марко донео пива.{S} А писар опет нашао је за вредно, д 
 или и даље куд у варош.{S} Неје што се Марко боји, да би му, сачувај Боже, ускисло, кад би га  
Маркова домаћица испржи које пиле.{S} И Марко се, ено, већ вија са живином по широком дворишту. 
а, нит је Србин за бирташа!“</p> <p>А и Марко загрлио њега, па пева с њим заједно... </p> <p>Бе 
!{S} Социјалне наше прилике...</p> <p>И Марко се, већ по одавно, помешао с гостима.</p> <p>Беле 
ди трговац. </p> <p>Синоћ је био отишао Марко у Нови Сад, – проговори једва жедни благајник. –  
е, зарасло у црној густој бради.</p> <p>Марко дотрчао, па стао код врата, па слуша.</p> <p>– Ди 
е још једну и таман сад наручили, да им Маркова домаћица испржи које пиле.{S} И Марко се, ено,  
imo</foreign> што га вечерашњи гости из Маркове крчме „Код разбијене канте“ извијају под прозор 
<front> <div type="titlepage"> <p>Павле Марковић Адамов</p> <p>ДУХ ВРЕМЕНА САД ЈЕ ТАКИ!</p> <p> 
у засебној соби „Код разбијене канте“ у Марковој крчми и прекраћивали дуго недељно време.{S} На 
p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Марковој крчми „код разбијене канте“ рашћеретали се гос 
едне зиме голог и гладног у заветрину у Маркову крчму у Брајковац; ту се препоручи бележнику св 
бијене канте“.{S} Тако у Брајковцу зову Маркову крчму, бојаги, из шале.{S} То је име добила оту 
, па тако један по један остане редовно Марку дужан и сваки одбије тек од рачуна, што га он по  
ми учимо, врло мало користи баш народу, маси народа.{S} Ми учимо медицину, па тражимо вароши, н 
о кошка и с учитељем.{S} Биће и ту њена масла.{S} А момак ваљани вредан, како само може бити.{S 
је Миланов глас и топи се од милине као масло на топлој прженици... </p> <milestone unit="subSe 
а им изађе, па да им очита. „То је опет масло тога Кнежевића!“</p> <p>Поп Стеван се узврпољио у 
им лонцима, а цврче батаци на угрејаној масти.</p> <p>У дворишту је све мирно, све, што не носи 
по њему разбацано то књига, то хартија, мастионица, пера, истрињена дувана, палидрвца и тако да 
е учених људи да се помешају у народ, у масу.{S} Ви имате иначе потпуно право.{S} Ал...</p> <p> 
: „Штити оца твојего...“ Он зна само за матер своју и више ни за какво добро. </p> <p>– Да, и о 
 за шевом или грлицом, често би гурнула матер и тргла је иза сна, да је ова преплашено упита, ш 
да се осећа нешто крив, што је и њега и матер му тако одбио као блато с ногу, па би зар колико  
 се нашао.</p> <p>– Морам најпре питати матер и чику. „Ја не знам за што, али чики није нешто п 
ој срећи и само себи, кад му је Бог дао матер, најбољу срећу. </p> <p>Па ти мислиш, Стево, да и 
 да јој испадне за руком, да и Бранкову матер превари, да дође, те јој се поклони!{S} Ал биће и 
 те да се момак мало одмори, па и своју матер посети!...{S} Најпосле, свету се не да ни уста за 
p> <p>– Да, да, треба да идеш, да видиш матер,... треба, да! – говори поп Стева све на развлак, 
а ће доћи, „да бирају војводу“. </p> <p>Матер је спремио, да дочека и његова друга Јована с њег 
етковину.{S} Ми и онако мислимо, да код матере одседнемо.{S} Ја баш кажем ујаку, да ћемо код ње 
а порадити и код чике, поп-Стеве, и код матере, госпође Рашићке, како би јој допустили, да и он 
аво, да сам тако дуго доле, а несам код матере.</p> <p>– О, о, вајка се госпођа Јелисавета.{S}  
им је блатом каљала име његово и његове матере, да замаже очи слабом човеку, па да себе боље уг 
ци Даринци толико јој је приповедао, да матери неје требало више, па да јој упадне у очи толико 
> Млади грк, Јеша Дабижић, отпоручио је матери још пре једнога сахата и јаче, када га је по јед 
е терет, сињи терет.{S} Цео дан се тужи матери, да је боли глава.{S} А кад пошла на певање, па  
 да оде, а да се не јави њему и његовој матери. </p> <p>У тај мах провири Даринка на дућанска в 
S} Шат буде помоћник и заштитник удовој Матери сестрама И брату, док ови сами не стану на своје 
о се шта ради.{S} Па сад се дивим мојој матери.{S} Видиш, Бранко, моја ти је мати чудна жена.{S 
ој другарици, толико и више криво њеној матери, госпођи Јелисавети, Рашићки, што су те варошкињ 
аже.</p> <p>– У Карловце</p> <p>– Да, к матери. </p> <p>– Карловци су данас, у овај пар, најсла 
ос сам, – говори Јован Бранку, – зуцнуо матери, како би било, да останем код куће, па да прихва 
, што је „таки“, као што о њему суђаше „материјалиста“.{S} Али га изненади његов пијетет према  
а, то више слободе и благостања.{S} Без материјална напретка и добростања, чему књига, чему про 
 сахата кренуо, да иде у дућан на позив материн. </p> <p>– Марко!{S} Чашу пива!{S} Ево Марка.{S 
о! – а у исти мах падоше му на ум њене, материне речи: „Цео је живот школа.{S} И срце му заигра 
. </p> <p>А Даринка прислонила главу на материне груди...</p> <p>Госпођи Нати од седморо деце з 
p>Је ли могуће, да и кћи њена зна за те материне вигове, кад се свагда онако наметљиво понашаше 
у.</p> <p>Тако скупља и сад Бранко речи материне по памети.{S} У мислима тима неје ни примерио, 
 <p>Него неје научила, да приговара што материним жељама, ма и којој њеној речи; па наравно, и  
ице.</p> <p>– Има оштар језик!{S} Право материно дете!{S} Али сестрића увек одржи у милости ујк 
шта мати жели, и да она то чини само по материној жељи. </p> <p>Од онога вечера, како је оно уч 
 нити ће имати свршетка, а то је мати и материнска љубав:{S} Сад му тек изађе пред очи њен лик, 
јбоље ће бити, говори ти сама с његовом матером...{S} Но, не мислим ни ја, одмах с кола.{S} Ост 
мала гостију. </p> <p>И Тинка Стајићка, мати нашега познаника из Брајковца, Бранка Стајића, спр 
о Турци.{S} Ако ће натраг, ту је Скила, мати, која би да удоми своје дете, његова Јелисавета; а 
ако би овака два самохрана женска грла, мати и кћи, госпођа Ната и госпођица Даринка!{S} Још за 
кад је ишао у прве гимназијске разреде, мати би, кад сврше своје школске задаће, искупила децу, 
ам, да те мати једва чека.{S} Да Богме, мати је мати...</p> <p>Бранко већ пошао, а неје се још  
за то треба да му каже, како мати хоће, мати хоће а не она, да се иде у Карловце.</p> <p>Сачува 
а идем у латинску школу.{S} Ја ћу бити, мати, као год и уја.</p> <p>Тинка се заплака, па стиште 
од мире сто ђавола вире!“</p> <p>– Јух, мати, како можеш тако што рећи, – примети Јелена с него 
е бити, да си ти уз њега.{S} Бадава!{S} Мати је мати.{S} Дете не треба никад да је напуштено и  
т бадава!{S} И по толики пут бадава!{S} Мати навалила, те навалила.</p> <p>– Хајдемо!- вели, па 
ар израстао дечко из основних школа.{S} Мати се дала у бригу, шта ће, куд ће с дететом.{S} Пита 
p> <p>Зорка треба да иде по девојку.{S} Мати каже, биће да је у колу, па нек је тамо потражи.{S 
е такав пијетет према свом родитељу.{S} Мати му никад не хтео оцу причати.{S} А што је кадгод н 
зе обасипати ручицу пољупцима.</p> <p>– Мати је допустила, да долазим на певање, – вели Јелена; 
ица“ Јелена, – понови девојче.</p> <p>– Мати сама жели, да ме зовете по имену, па и ја тако хоћ 
</p> <p>Девојче бризну у плач.</p> <p>– Мати ми увек говори, како треба да сам пријатна с њим и 
астирског ђака...{S} Наопако, зар да га мати жива сахрани?{S} Не да се Тинка ни опепелити.{S} Њ 
ка моли и преклиње, плаче и дури се, да мати одгоди, „бар док прође беседа“!{S} Шта је госпођи  
> <p>– Не могу да мислим.</p> <p>– Моја мати.</p> <p>– Ваша је мати врло добра.{S} Знаћу и њој  
чи пред Даринку.</p> <p>Али је задржала мати.</p> <p> <foreign xml:lang="de">Schiekt sich nicht 
е момак веша на прозор?{S} Каква је она мати, кад то гледи својим очима?{S} Зар не би боље било 
ти је мати чудна жена.{S} Права Српкиња мати!{S} Никада та мени не ће допустити, да ја завирим  
оро деце заживела јединица мезимица, па мати гине за њом.</p> <p>Давно је било, кад „се одбила“ 
 човека, да буде вредна домаћица, добра мати, верна супруга, и тако даље.{S} Баш тада је он тим 
га другога ради, то бар да му каже, шта мати жели, и да она то чини само по материној жељи. </p 
ва у задовољству.</p> <p>– Госпођа ваша мати није нам се изненадила.</p> <p>– Ја сам тако и уго 
аспитања.{S} Какво је то васпитање, кад мати сама, тако рећи, довлачи кћери курмахере?{S} Треба 
ношћу и пажњом на, која је повод, да је мати његова морала изаћи из куће брата свога као пребит 
на вратила од Даринке кући, дочекала је мати с наредбом, да је обрадује:</p> <p>Спремај се!{S}  
госпођа Рашићка?!{S} Боже мој, и она је мати.{S} Само у доброј намери могла је доћи на таку мис 
 глава.{S} А кад пошла на певање, па је мати хтеде да задржи због главобоље, вели, да је сад са 
м.</p> <p>– Моја мати.</p> <p>– Ваша је мати врло добра.{S} Знаћу и њој захвалити, – рече Бранк 
ој матери.{S} Видиш, Бранко, моја ти је мати чудна жена.{S} Права Српкиња мати!{S} Никада та ме 
е мати једва чека.{S} Да Богме, мати је мати...</p> <p>Бранко већ пошао, а неје се још решио, д 
да си ти уз њега.{S} Бадава!{S} Мати је мати.{S} Дете не треба никад да је напуштено и остављен 
очетка, нити ће имати свршетка, а то је мати и материнска љубав:{S} Сад му тек изађе пред очи њ 
ли да бацим на њега и ту љагу, да му је мати распуштеница, не могу.{S} Преудавати се у ма се и  
д и душом и телом лептир, – рекла му је мати, када га испраћала у туђ свет, у даљину, да у најв 
аћаше до врата на улицу.{S} Знам, да те мати једва чека.{S} Да Богме, мати је мати...</p> <p>Бр 
шо.{S} Ићи ћемо на свечаност, – опет ће мати. – Нема таквих прилика често.{S} Чика је одобрио.{ 
о беседама, о променадама...{S} И њу ће мати дада на јесен код тетка–Нате у варош, па да и она  
 добар?</p> <p>– Врло добар.</p> <p>– И мати га воли.</p> <p>– Наравно, наравно.{S} И ви, дакак 
рпу они кашиком сву мудрост.</p> <p>– И мати му даје за право. </p> <pb n="57" /> <p>– Е, онда  
 поред Јована.</p> <p>Колико он,... а и мати му као пустила у уши. </p> <p>Иди, синко, – вели.  
S} Како сте дошли, чика... ваш ујак а и мати не могу доста да вас се нахвале.{S} Ал, ја ипак др 
на и Даринка, Бранко и Јован, него им и мати и тетка Ната одобравају и хвале смер.{S} А највећа 
аравно, госпођа Ната пита, шта јој ради мати.{S} И тако пређе реч на са свим сухопарне ствари.  
 с Јеленом, па да је пита, шта јој вели мати?</p> <p>(Таман га је лепо поздравила!)</p> <p>И по 
ка је врсна усрећити тек, као жена, као мати.{S} Дође му и ујакова реч на памет; „Ваљда не мисл 
ати чедо своје у меке чисте повоје, као мати која једнаком љубављу милује свако своје дете, про 
 летња ноћ с месечином повила земљу као мати чедо своје у меке чисте повоје, као мати која једн 
{S} Па баш за то треба да му каже, како мати хоће, мати хоће а не она, да се иде у Карловце.</p 
сад беше вољна повиновати се оному, што мати нареди. </p> <p>Али јој сину у главу мисао, да би  
– одговори дете радосних очију. </p> <p>Мати, ја хоћу да идем у латинску школу.{S} Ја ћу бити,  
у, да, блажен, у мало гласно не кличе: „Мати, твој лептир је нашао свој цвет.“...</p> <p>Из сел 
ом одру, положи се лес, да и заступник „Матице Српске“ проговори коју у славу песникову.</p> <p 
о не узмогну опет напоредо, знаће обићи матицу, која би их увукла у вртлог, где би могли замути 
као од прилике тако нешто. </p> <p>Ено, матори се мачак ушуњао у мирно гнездашце спокојних голу 
 ми се, више пази на свог поп-Стеву.{S} Маћи му се не да.{S} Она баш истера одавде учитељицу.{S 
и калуђера.{S} Е, не уме ти се омладина маћи, док се о нас не очеше.{S} И тај наш **Бранко је г 
ђица Јелена попина („Без њене можемо ни маћи!“ рече за њу учитељ Милан Кнежевић).{S} Али те две 
 поп-Стевину жуљу, јер се поп Стеван на мах разгали, па примети, као да би да заглади своју ото 
 Бранко опрости те оде с Јованом.{S} Од мах осети, како јој се учини Брајковац нешто празан.{S} 
оспођи Кати много, да на први поглед од мах види, да се госпођа Јелисавета преварила у рачуну?< 
овири најпре мала бела ручица; па се од мах за њом указа мила главица са црном пуном косом и у  
ује.{S} И кад се појави, појавиће се од мах организована.{S} То не ће још дуго трајати.</p> <p> 
оје, овамо– те мало!“</p> <p>Девојче од мах стаде опет на прозор. „Ој, пуно је и препуно среће! 
 крпарија, тек без њега ко зна би ли од мах добили песнике као што су Змај, Ђура Јакшић, Владис 
јој се прели туга по срцу, срце јој оте мах, сузе саме полетеше на очи.{S} Сузе лете, а на усна 
} Готово би се и смео био, ето, на први мах, да га Даринка прва не поздрави:</p> <p>– А!{S} Јес 
кне испред Немца; али то је само у први мах, јер је Немац већ дошао онакав, какав Србин постане 
па се удари иза потиљка.)</p> <p>У који мах писар трже очи на прозор, у тај мах прозврјаше онуд 
 ја јоште добра нисам видео! – а у исти мах падоше му на ум њене, материне речи: „Цео је живот  
ј ватре.</p> <p>– Јух! – зачу се у исти мах и из собе у неколико разних гласова.</p> <p>Ката ба 
ши јак темељ српској књижевности у исти мах, када је Милош на другом крају српства, а у суседст 
шићка!{S} Као да пркоси!“</p> <p>У исти мах му сину друга мисао, па му се задовољније мало разг 
оји мах писар трже очи на прозор, у тај мах прозврјаше онуд кола, а на колима се залепршаше два 
ђе нешто скроз, како му се допаде у тај мах девојче.</p> <p>– Што ћутите?...{S} Бог ме, није ла 
p> <p>А какве ужасне муке трпљаше у тај мах бедни њен Милан!{S} Да зна само, колико је грких пи 
отишао?“</p> <p>Тек обадвема беше у тај мах Бранко и његов нагли одлазак у мислима. </p> <p>Као 
ви њему и његовој матери. </p> <p>У тај мах провири Даринка на дућанска врата.</p> <p> Таман!{S 
ли! отпоздрави и Ната и Даринка у један мах.</p> <p>Трива већ сишао с кола па одапиње коњима ко 
вом, тако се био расрдио, да је у један мах хтео да оде из Брајковца.{S} Него добро, те то неје 
p>Бојаги! – помислише сви мушки у један мах као по договору... </p> <p>За Брајковачки певачки з 
мети Даринка.</p> <p>Јелена јој у један мах у мало не паде на груди, да јој све исприча, да јој 
отест једва даваше на који тренутак бар маха, да се разаберу гласови одабраних чланова певачког 
Бранко ућута, ал му криво још?</p> <p>– Махни се, Стефане, тога.{S} Данас је друго време.</p> < 
{S} Заборавила, и да навуче дубљена очи махраму, што је пребацила преко главе, да скрије своју  
у.</p> <p>– Јух!- зачу се из кухиње.{S} Маца вриснула, па испустила канту из руку, а баш је беш 
морају, свашта чути.</p> <p>У то дође и Маца, те се разговор и због тога о томе прекиде.{S} Но  
та и нико мањи ни већи већ главом њезин мацан.{S} Ено га, и он лично изашао, да испрати своју м 
ом приметиће госпођа Ната, гладећи свог мацана: </p> <p>„Кад ми одемо у планину, на ком ћемо ос 
а, да избаци неколико муња и громова на Мацу, што неје дошла на време, кад зна, да треба ово он 
ала сам му, до душе, и сама, да потражи Мацу, па да је пошље кући...{S} Гле, молим те, које је  
т ће пре.{S} Да га остави, па потрчи по Мацу, или ће најпре да га унесе?{S} Најпосле га спусти  
љег вепра у спахинском забрану.</p> <p> Мачак се стропоштао с голубињака и треснуо о земљу, па  
лике тако нешто. </p> <p>Ено, матори се мачак ушуњао у мирно гнездашце спокојних голубова.{S} Н 
у багрему пред њеним прозором пиљио као маче у жижак, да ли ће каква вилинска рука отворити кап 
амне ноћи у самоћи прождере жртву своје мачје неситости...{S} На једаред...</p> <p>Прас!</p> <p 
 изабрао, не пријања, баш Бог зна како, маџун и скоруп!...{S} Па... најпосле, шта су стекли и т 
 <p>Попина Јелена од оздо, испред куће, маше на њих белим рупцем. </p> <p>А Кнежевић је отпоздр 
ви девојче.</p> <p>– Мати сама жели, да ме зовете по имену, па и ја тако хоћу.</p> <p>– И ви ме 
адовољније мало разгали лице.</p> <p>Да ме ко не тражи? </p> <p>Не знам.{S} Ја сам пошао био к  
 несретника мужа као права патница. „Да ме је цео Срем клео, не бих наишла“, говорише она једно 
S} Ја сам пошао био к Јовану; а госпођа ме замоли, да вас к њој пошаљем, – одговори Бранко.</p> 
о у манастиру.{S} Нема архимандрита, па ме задржавао Варнава...{S} Него Бранко ће отићи у Карло 
 и у лер и на васпитање; али треба, Бог ме, женском детету још много више кућевна васпитања.{S} 
 ни да спомене: „Отишао је!“ А ова, бог ме, ни онда, када би Јелена то и споменула, не би смела 
 је попа по кадгод од дуга времена, бог ме, и читао.{S} По канабету у истом нереду неколико неп 
ј Боже, према глави.</p> <p>Сад се, Бог ме, „не да већ никако ни преиначити“, јер је и јавила К 
исну.{S} А коларевој сестри оте се, Бог ме, у шаку и једно: „Хи!“</p> <p>И остали сви погледаше 
куторима, или полицајцима, неки се, Бог ме, протекцијом или умешношћу и даље докотурали.{S} У н 
м сухим прстима браду, по којој се, бог ме, ухватило по прилично већ иње; гладни гледа, како ку 
ми као истину.</p> <p>- Поп Стеван, Бог ме, не показује ни мало воље за шалу.{S} Тако сухопаран 
девојче.</p> <p>– Што ћутите?...{S} Бог ме, није лако, ја мислим, говорити пред простим светом! 
ију Брајковачке интелигенције.{S} А Бог ме неје баш ни обична ствар за Брајковчане пиво, па још 
е госпођа Ната. </p> <p>– И чува га бог ме; па има и за што.{S} Нек љуби и стопе поп-Стевине.</ 
 сам је се зажелила.</p> <p>Она, да Бог ме, не може никуд.{S} Знам, како је.{S} Не да се кућа о 
евојка, реци још дериште,... та, да бог ме, шта је шеснаест, ваљда, ни пуних шеснаест, <pb n="5 
омашан српски ђак.{S} Као такав, да Бог ме, неје могао оставити након себе величанствених манас 
еја. (... „Боже мој, " рекла је, да Бог ме, Ката Нати, кад ова извадила сиграчке из торбе, „зар 
ао по охолом Бечу...{S} Мени је, да Бог ме, охол, кад ми је све туђе у њему.</p> <p>– Па сте се 
ски.</p> <p>Њихов жагор само је, да Бог ме, увећао и онако велики жагор, што се разлегао по про 
ад се захука.</p> <p>– Да Богме, да бог ме, кад сте се и ви женске успалиле за омлатином!- вели 
х породица у Русију.{S} Побегли, да Бог ме.{S} Додијало им овде гоњење за веру као и у Турској, 
сироче сироте удовице.{S} Ти си, да Бог ме, као и удовица, кад немаш мужа...{S} Александре, хоћ 
кажи ми, молим те...{S} Е, знам, да Бог ме!{S} И то је омладинска, баш са свим омладинска идеја 
> <p>– Да, да, Бранко има право, да Бог ме, – рече Кнежевић и трже руку.</p> <p>– Шта је теби?  
p> <p>– Ти си невина, срце моје; да Бог ме, па не познајеш, камо што смера. </p> <p>Девојка ућу 
Ја кажем, Стефане родитељи...{S} Да Бог ме, ти си јој, рећи, као и отац, како си је примио од м 
–Да, да!{S} И ја тако мислим.{S} Да Бог ме!{S} Положићу докторат, свршићу и ту формалност; понд 
(да је варошкиња не надмудри): – Да Бог ме, младеж треба да пева!</p> <p>То је госпођа Рашићка  
 попа је ипак заћутао. </p> <p>– Да Бог ме, да вам мора бити смешно, кад ви не налазите у Бранк 
 наишла, Бог да прости!</p> <p>– Да Бог ме да се то све онда расправљало, кад деца несу ту.{S}  
не даје, гласа од себе.</p> <p>– Да Бог ме, да је госпођа Рашићка узела сад згодну прилику, те  
водиш за аукторитетима!{S} Е, па да Бог ме: <foreign xml:lang="de">angehender Professor</foreig 
и тако радо хтео да зна. </p> <p>Да Бог ме, да су прорешетале и на ситно и на крупно решето и с 
а нас послужи лепо време!</p> <p>Да Бог ме! – одговори Даринка, тек да из учтивости рекне што,  
ажавали кућу Јаковљевића, – онда, е Бог ме, још и данас.{S} Старији свет се особито разабирао з 
спођице“!{S} Срдим се! – обрецну се Бог ме, Јелена, па истрже своју руку. </p> <p>– За што, мол 
лике да ступи на позорницу! </p> <p>Бог ме, добро она изиграва своју ролу, – опет ће бележников 
ан за рад.{S} Кад год сам код куће, све ме више жеља вуче мирном сеоском животу.{S} Из читавог  
патором твога наследства.</p> <p>– Боже ме сачувај.</p> <pb n="105" /> <p>– Немој да спомињеш ш 
ицом или резом.{S} Ја се не кајем, неје ме ни близу памети, да се кајем, или да се тужим на Беч 
толико... не знам већ коме, послушао би ме и учинио А ти...</p> <p>Види Поп Стева, да је тренут 
ити.{S} Кадгод бејах код куће, водио би ме собом на сваки посао и говорио би ми, како се шта ра 
орити пред простим светом! </p> <p>– Ви ме још већма плашите, те ми сад тек долази пред очи све 
и продати ту своју кућу,... разумете ли ме: кућу српске црквене православне општине одмах уз ре 
ам ово, па не знам оно.</p> <p>- Разуми ме, што ти кажем.{S} Ствар још није готова, – теши поп  
исам... нисам ни речи...{S} Он вели, ти ме зовеш. - </p> <pb n="35" /> <p>– За бога, – поче она 
.{S} Радити треба, радити!{S} Па... чуј ме!{S} Више народу користи, кад у својој средини има ва 
ем, или да се тужим на Беч.{S} Али ипак ме срце вуче нашем крају, па госпођице... </p> <p>Јелен 
е куће.</p> <pb n="45" /> <p>Та, колико ме је – вели, – речи само стало, док сам га наговорила, 
, што сам је ја већ прочитала.{S} Скупо ме је стала.{S} Али све нек је Богом просто, ако ти при 
амо наставак прошлости моје.{S} Рад, то ме чека.</p> <p>– Рад, рад!{S} Сви ми радимо.{S} Човек, 
престано капати над књигом.</p> <p>– То ме је једно баш и припитомило, те сам се и тамо осећао, 
 Буди уверен, није то ни идилисање, што ме амо вуче, већ баш, ако ћеш право, практичност,... су 
д Тинке.{S} Време је.{S} Није лепо, што ме толико већ, како смо заједно, ниси водио к њој.</p>  
могу довољно бити благодаран ујаку, што ме је дозвао, да проведем овде школски одмор, тим више, 
 и ја то мислим...{S} Али... не разумеш ме...{S} Нећеш да чујеш, како ја судим...{S} Знаш, ја.. 
што необично слатка.{S} И досад је била мед пред Бранком, али сад као да ће да се сва разлиже.{ 
 што иде.</p> <p>Госпођа Рашићка с поља мед, ал изнутра јед, сам јед, као да не слути на добро. 
ик,... сви купују код њега, код Јуде, и мед за божићну чесницу и зејтин за кандило, што ће да п 
да не беше ту начелника и бележника, би медвед угњавио мајмуна.{S} Тако приповедаше доцније сам 
орла“. „У мало“, каже, „не угњави руски медвед талијанског мајмуна, да се не нађе нас неколико  
ко исто тако измислити, да је постао од медведа.{S} Судећи по нашем писару, имаће право Дарвин; 
рло, загушено пивушином, једва му проби медвеђи глас, ухвативши тек последње: „Устај, Србине!“< 
ти баш народу, маси народа.{S} Ми учимо медицину, па тражимо вароши, не ће нико на село. (Ја не 
латио, – вели Катица за госпођу Јецу. – Медом залива, а да лизнеш, очемерила би се.</p> <p>– Шт 
 да има слепога миша под прагом, или их медом залаже.{S} Па шта им даје за то Јуда?{S} Шта мисл 
! „Мислиш, све је зло само међу људима, међу ближњима!“ рекао би и опет покојни Ђура, као што ј 
ојазан њена беше са свим неоснована.{S} Међу девојкама не паде ни једне речи, која би, баш и по 
.{S} Из далека добар косач замахује.{S} Међу нама није ни речи било о нашој Јелени.{S} Даклем,  
 Бранком и Даринком, да се и он „помеша међу свет“, док су му сви остали иначе обични и свакида 
ако се њих двоје састало, па никад неје међу њима пало опоре речи.{S} По Брајковцу се каже: „Ку 
ољи... </p> <p>По толики пут заподео се међу друговима такав разговор.{S} Мисли њихове имају, д 
а, где без бујице није могао.{S} Биће и међу вама после бујице омладинске вас <pb n="54" /> виш 
 рекао, да је Јеша био некад први момак међу трговачком омладином у вароши.{S} Али прошао вашар 
трцанога либерализма.{S} Још док је био међу њима онај душе чисте као крин који им је свима сме 
, синко, – вели. – помешај се и ти мало међу свет.{S} И онако слабо имаш кад посла са себи равн 
..{S} Ал јест! „Мислиш, све је зло само међу људима, међу ближњима!“ рекао би и опет покојни Ђу 
ко.</p> <p>– Јесмо.{S} Добили смо место међу изасланицима учених друштава. </p> <p>– Добро је.{ 
аћа озбиљно конкуренцију у раду, јер су међу собом сви једнаки; а чим дође јачи од њега, он под 
!“ Најпосле, узмора ли бити, остаће или мезимац на дедину темељу, или ће пустити зета у кућу, к 
 Нати од седморо деце заживела јединица мезимица, па мати гине за њом.</p> <p>Давно је било, ка 
гих ствари читали по нешто и из „<title>Мезимца</title>" или из „<title>Басана</title>" тога не 
 сира, па да га с црним луком и хладним меканим хлебом једе на мамурлук.{S} Прижегло летње сунц 
вљу милује свако своје дете, простирући меке рубине исто тако и под онога, који јој пеленом заг 
ином повила земљу као мати чедо своје у меке чисте повоје, као мати која једнаком љубављу милуј 
ића винограду цело скоро после подне на мекој трави у крај поточића, што се слива преко луба де 
; а госпођа Јеца га види, да је сад већ мекши од памука.</p> <p>– Омлатина омладина, алезајнц ( 
ну, те до неко доба изводио из ње какве мелодије.</p> <p>Јелена би се занела за њима, те би час 
ранко одмахну главом:</p> <p>– То је за мене, за сад бар још, тек само празан разговор!</p> <p> 
ицу, кад сте тако радо у њој?</p> <p>За мене је, синко, добра и овако.{S} Ја сам је из темеља з 
риликом?“ </p> <p>– То је бреме пало на мене, – одговори Бранко.</p> <p>– Аха!{S} Држите се!- р 
е „господина“.{S} Далеко је, дакако, од мене и помисао, да бих ја делио, ваљда, с народом своју 
Бранко.{S} Ал мени се чини, да би се од мене могао истесати, ако и не какав практичан ма и мали 
 рећи, као и отац, како си је примио од мене место њена оца.{S} Ја не могу рећи: „моје“ дете!{S 
араш се, мој Бранко, ако мислиш, да код мене није то озбиљна намера, – надовеза Јован на разгов 
.{S} А и он је био с Јованом ономад код мене.{S} Фини младић!</p> <p>– Па, како се то ујак сад  
ста и слатка у један глас.</p> <p>– Гле мене!{S} Како бих смела?– дода још ова друга, што нађе  
це, ви ћете нам га пазити.“</p> <p>„Гле мене!{S} Како не бих јако!“ на то би мајсторица... </p> 
 Ја сам је из темеља зидао.{S} Ко после мене дође, може лако дозиђивати, ако му буде уско...{S} 
имену, па и ја тако хоћу.</p> <p>– И ви мене називате „господине“ – рече Бранко, тек да се, бој 
S} Сећам се...{S} Трчкарала је туда око мене, кад сам га укопавао.</p> <p>– Па видиш, Стефане,. 
ом, кад их остави млади тржа. – Просто, мени се мој позив не допада.{S} Ја нисам за адвоката.</ 
стано сам се тепао по охолом Бечу...{S} Мени је, да Бог ме, охол, кад ми је све туђе у њему.</p 
; а ја бих знала, шта бих јој рекла.{S} Мени то не може да поднесе.{S} Богме, ето, други боље п 
 наоколо по селима и по манастирима.{S} Мени се допада овај наш крај.{S} Ја не бих никад одлази 
 је жао Беча?</p> <p>– Боже сачувај.{S} Мени је овде врло пријатно.{S} Баш се, на против, са св 
 <p>– Јоване, – насмеја се већ Стајић,– мени се чини, ти у мамурлуку свом обично гледаш све на  
м или без главе.</p> <pb n="96" /> <p>– Мени.{S} Стефане, није баш наврило, да Јелену по што по 
ко се то одмори, бар кад недеља дође, а мени ти се не зна ни благдан и свагдан.{S} Ни на кога с 
је то баш њен син.{S} Каже Стајић.{S} А мени и не пада на ум који Стајић.{S} А и он је био с Јо 
, и забранити.</p> <p>– О, моја ће мама мени већ дозволити, – одазва се Даринка. – Њој се здрав 
на.{S} Права Српкиња мати!{S} Никада та мени не ће допустити, да ја завирим у њену економију, о 
Като злато, – опет ће Ната Кати, – а ти мени и не кажеш, где су ти деца?</p> <p>– Јован је отиш 
} Од пре то мало који дан, да је нема к мени.{S} Него, ваљда, кад је видила, да је мој Јован за 
</p> <p>– Шала на страну, Бранко.{S} Ал мени се чини, да би се од мене могао истесати, ако и не 
јковца него у Брајковац.</p> <p>– Да он мени не рече ни речи о томе!</p> <p>– Збиља?</p> <p>– Н 
ћи.{S} Знамо и ми варошки ред.{S} Ал по мени могу и изостати, – рекла јој је са свим озбиљно го 
 зар то мора бити?</p> <p>– Немој ти ту мени! – одговориће опет, као и до сад, Ната Кати.– Знам 
„зар је то морало бити?“ – „Немој ти ту мени!“ рекла је, наравно, Ната Кати. „То је дечја радос 
ли, што данас често више вреди, потпише меницу.{S} А што овај или онај овому или оному кадгод у 
 задаћа задата за вечерас.{S} Вук длаку мења, али ћуд никада.</p> <p>Никада свог века неје поп  
="82" /> <p>Али овај пут им неје жао на месец.{S} Друго се нешто збива у Брајковцу, нешто, што  
 лист могао изалазити једва један пут у месец дана на једном штампаном табаку.{S} А од оних опе 
се сви пси у Брајковцу побунили противу месеца, па из свега гласа протестују, што он тако на те 
ном мору, да му они не могу ништа.{S} А месецу ни бригеша.{S} Чисто не да гледати у себе, како  
 до душе, пешачим по гори; али у јулију месецу, на овакој прижези, џаба.{S} Боље би било, да са 
д поп-Стевином кућом, са свим сакрио од месечине, па поклопио цео прозор као по поруџбини.</p>  
нитковством!..</p> <p>Дивна летња ноћ с месечином повила земљу као мати чедо своје у меке чисте 
сад.{S} Треба да имаш на уму, да сам ја месни школски надзиратељ.</p> <p>Тужи ми се, сиромах, с 
и поп Стева постао ревностан катихета и месни школски управитељ – сувише ревностан.{S} Мало кој 
ба остао је поп Стева и опет катихета и месни школски управитељ, али тек да у недељи дана један 
Карловце изнад свакога другога српскога места у тим крајевима?</p> <p>Има ли и једнога Србина,  
 храм у грудима народнима, где је нашла места за вечита времена слава прошлости, и идеја будућн 
е испрегни, па одведи у шталу...{S} Има места је ли, Катице?</p> <p>– Како не би било?{S} Гле с 
разних крајева заузимаху своја одређена места.{S} Изасланици разних друштава хватаху се свога к 
гледаоцима свечаности на разна одређена места.{S} А вуче га опет и тамо на овај пут, што води и 
своје ножно тај глас однесе до највишег места своје претпостављене власти у Брајковцу.</p> <p>Е 
<p>– Одоше у саборницу.{S} Једва добише места унутри.</p> <p>– Бранко се не одваја од Даринке.< 
<p>И гостољубиви бележник пође да прави места Јовану уза сто, не бил забашурио, што његова лепш 
да јој не би ко рекао, да ту нема за њу места!</p> <p>Млади трговац се окљува, како би и он пре 
 станице.{S} Пут вароши од станице беху местимице ударени бели коци с малим таблицама на врху,  
о Бранко преноћи на Пештанској станици, место да преноћи, као што требаше, у Новосадској саборн 
ича подиже главу к певачу, па му показа место уза се.</p> <p>– Ту ми седни, синовче!</p> <p>А К 
Бранко се изненади.</p> <p>Спусти се на место, где је седео био, а ништа не вели.</p> <p>- Е, с 
ловци су данас, у овај пар, најславније место у Српству.</p> <pb n="85" /> <p>Хоћете ли доћи на 
pb n="76" /> <p>И сад тек седе на своје место, одакле се беше пре једнога сахата кренуо, да иде 
 кола.{S} Певачка друштва заузеше своје место на обали Дунавској.</p> <p> На Карловачком тргу п 
од којих свака носи други број и казује место, где треба да се окупе чланови ове или оне депута 
меша све, па полети, да ухвати што боље место а што ближе Дунавској обали.</p> <p>Лађица, на ко 
али се, да свечано дочекају госта, коме место то беше тако омилело, да је зажелео у њему борави 
, као и отац, како си је примио од мене место њена оца.{S} Ја не могу рећи: „моје“ дете!{S} Јер 
је тако.</p> <p>– Па да где би на друго место, – одговори јој Бранко, а као да плива у задовољс 
о. – Чини ми се, да је већ тражио друго место.{S} Из његова данас разговора чисто бих то морао  
х Бранко.</p> <p>– Јесмо.{S} Добили смо место међу изасланицима учених друштава. </p> <p>– Добр 
вотњаку.{S} Разузурио се, па је на њему место мантије само лака сива кабаница, што је иначе обл 
криљем Австроугарског орла, Карловци су место, које је бивало позорницом највише догађаја, што  
е..."</p> <pb n="69" /> <p>На добром је месту, – одговори опет на то Бранко. – У селу су нам ис 
тина му је дала своју кућу, на најбољем месту у селу.{S} Данас сутра, ако не оде у варош, да та 
 достојанство над учитељима у школама у месту као свештеник и као природан старешина српске пра 
ји зна и рећи и утећи, као и на страшну месту постојати, па не жали, ето, ни крв пролити, кад з 
акво тане.{S} А овако избацили неколико метака у лист хартије, што је задели на суху грану на н 
ше полетео!{S} Но речи му се изгубише у метежу, у ком сваки својим гласом пева:{S} Многаја.{S}  
оз „убаво Белило“ к Стражилову, крајњој мети свечанога спровода.{S} А спровод се пружио, колико 
и напуни својих неколико котарица воћа, метне на обраницу, па хајд у варош, па се одене за целу 
ти, где треба да рашири руке, где да их метне на груди, где да их скрсти, а где гласом да јачим 
у полушку своје цигаре, те је утрну.{S} Метну шешир на главу, па закопчава и око себе намешта к 
ити, – рече она слободно.</p> <p>Бранко метну шешир на главу, а беше му спао у траву.{S} Узе св 
...</p> <p>Госпођа Катица у другој соби метнула у постељу малога Владимира.{S} А она и госпођа  
 његову или за жену му и сина, и њих би метнуо на кеца или продао за вино ил ракију.{S} Него до 
лијини распрштали којекуда, њега завеја мећава једне зиме голог и гладног у заветрину у Маркову 
 и од „омладинца“, као да <pb n="71" /> меће на коцку не знам шта.{S} Стало поп-Стевану ипак до 
 шта ће; па кад Бранко отишао, а она ми меће моју руку на своје груди, да видим, како јој страш 
} А то, што јој сад госпођа Ната и опет меће на душу, јесте ништа и нико мањи ни већи већ главо 
и ко за наметање, када би чешће одлазио мећу нове познанике.</p> <p> Књига је пред њим, али мис 
> <p>За то благајник ужива, што може да мечи као „Прави Рус вели за њега увек писар.</p> <p>Јед 
р исти тај грех носе на души и остали.) Ми учимо јуристерај, да „бранимо народна права“; а ја,  
ранко се не одваја од Даринке.</p> <p>- Ми смо одсели код вас, – вели му она. –</p> <p>– Јован  
оље, да та својства своја изоштрава.{S} Ми све вичемо: „Учимо народ!{S} Поучавајмо га!“ А све т 
ало користи баш народу, маси народа.{S} Ми учимо медицину, па тражимо вароши, не ће нико на сел 
д омладина...</p> <p>– Никад; никад.{S} Ми смо били у своје време јуност или младеж, па добро б 
ко удалили од пута, који овамо води.{S} Ми имамо књижевника, уметника, наученика јевропскога гл 
пет</p> <p>Даринка.</p> <p>–Ти ћути.{S} Ми ћемо на село.{S} А путу се рока не зна.{S} Може нас  
потребе носе на себи туђински печат.{S} Ми све морамо од туђина да набављамо за своје рођене па 
едеље, сви би заједно на светковину.{S} Ми и онако мислимо, да код матере одседнемо.{S} Ја баш  
ра мало, док потребе све веће расту.{S} Ми ћемо поред све примљивости према свему, што је напре 
то се збунио, кад је погледао.</p> <p>– Ми вас чекамо на ручак, – вели она.</p> <p>– Одмах... о 
 књига, чему просвета, чему живот?{S} А ми смо се свим радом својим далеко удалили од пута, кој 
жемо даље!{S} Прво женскиње!</p> <p>— А ми? – повика писар и бележник.</p> <p>Благајник погледа 
>– Од кад ја вребам арамију!{S} И једва ми се подеси згодна прилика, кад сам се мало и надао! - 
реко поља, те да не кажу сељани. „Каква ми је то варошкиња?{S} Знаш, тамо је Јелена...{S} Триво 
придесило, – поцрвене, е, поли га, Бога ми, румен до иза ушију.</p> <p>На једаред би Бранку све 
 да „бранимо народна права“; а ја, бога ми, видим, да се и наши народни браничи, „поборници“, н 
стани да дођем к себи!</p> <p>– Е, Бога ми је госпођа Рашићка већ дошла к себи.{S} Већ се говор 
ели:</p> <p>Овај наш уча могао би, Бога ми, спремити коју боцу вина.{S} А?{S} Шта велиш, Јоване 
бижић, по толики пут, бележнику. – Бога ми, паметна идеја!{S} А и јест, брате, – окрену се Јова 
би он добро прошао с нама.{S} Хајде, да ми дамо донети, па да ми њега почастимо!</p> <p>Ја сам  
траст у наздрављању.</p> <p>– Молим, да ми се не упада у реч...{S} У нашој средини седи старина 
ама.{S} Хајде, да ми дамо донети, па да ми њега почастимо!</p> <p>Ја сам за то!- прихвати млади 
то и мајсторица, па и Криста. („Боље да ми је ту, него да се витла којекуда“, мисли госпођа Нат 
 не трпи то ни за живу главу.{S} Као да ми ту седи!{S} Вели увек па се удари иза потиљка.)</p>  
/p> <p>– Ни да он, баш у овај пар, када ми о њему говоримо, виси на прозору попине Јелене?</p>  
 бити кадгод нешто од њега...{S} Допада ми се, што је при себи.{S} Жилава нарав!{S} Без ичије п 
 госпођа Ната из вароши?</p> <p>– Јавља ми, да ће доћи скоро.</p> <p>– Нека, нека!...{S} Збогом 
године, да видим, каква је.{S} Отворена ми се свиди.{S} Шта нас је пута насмејала!</p> <p>– Тим 
на, шта ће; па кад Бранко отишао, а она ми меће моју руку на своје груди, да видим, како јој ст 
н дотлен.{S} Само да ти приповедам, шта ми је нарадила.{S} Ономад...</p> <p>И сад удари сека Ка 
. ни мало лепо.{S} Криво ми чините, кад ми таква појма о себи улевате.</p> <p>– Збиља, обори де 
ечу...{S} Мени је, да Бог ме, охол, кад ми је све туђе у њему.</p> <p>– Па сте се непрестано оп 
младића још на по пута.</p> <p>– Од кад ми овде ходамо а вас нема!</p> <p>Јован, Бранко и учите 
Ната, гладећи свог мацана: </p> <p>„Кад ми одемо у планину, на ком ћемо оставити нашег Марка?.. 
"la">ceterum centeo</foreign>.{S} Догод ми будемо из школа изалазили као господа, а не као радн 
ту.{S} Из читавог Хорација најпаметније ми се свиди оно његово: **<foreign xml:lang="la">Beatus 
p>Понда се трже. </p> <p>– Хоћемо ли се ми моћи поутешити, као Бранко, при помисли на смрт?{S}  
! </p> <p>– Ви ме још већма плашите, те ми сад тек долази пред очи све већа тешкоћа бремена, шт 
 <l>Србадију заклињ’о:</l> <l>Пренес’те ми кости моје</l> <l>Стражилову моме, – еј!</l> <l>Тамо 
је пало слеме на њено теме.{S} Једва ће ми на питања моја тек овлаш поверити, како је испала на 
аковљевићкиња девојка, па вели, доћи ће ми у визиту.</p> <p>И сад узеде да оговара госпођу Нату 
 помишљао?</p> <p>– Моја будућност биће ми само наставак прошлости моје.{S} Рад, то ме чека.</p 
 Закључили смо, да са што више народа и ми одемо одавде у Карловце на дочек.</p> <p>– Мило ми ј 
воле они најпре к нама доћи.{S} Знамо и ми варошки ред.{S} Ал по мени могу и изостати, – рекла  
 – додаће Бранко. – У ову недељу ћемо и ми овде да држимо своје село у корист преноса и спомени 
увести унутра!“</p> <p>– Да приредимо и ми овде какво село у ту цел!{S} Предложи учитељ.{S} Ста 
 имати у кога да се угледа; а почнимо и ми паметније са собом, да видиш, не ће ли и он окренути 
.{S} Не смем.{S} Бојим се, забранила би ми са свим, да се и састанем с тобом...· Да јој кажем,  
би ме собом на сваки посао и говорио би ми, како се шта ради.{S} Па сад се дивим мојој матери.{ 
, то ме чека.</p> <p>– Рад, рад!{S} Сви ми радимо.{S} Човек, кад помишља на своју будућност, –  
а је ухватила ту истину...</p> <p>– Сви ми, штогод учимо, учимо за народ.{S} Наша је интелигенц 
 све изумевате неке идеје.{S} Ама, кажи ми, молим те...{S} Е, знам, да Бог ме!{S} И то је омлад 
 љупко, па му привуче себи руку. – Кажи ми штогод лепо, као што ти умеш.</p> <p>– Он је од неко 
а месни школски надзиратељ.</p> <p>Тужи ми се, сиромах, само, да га неко опањкава код власти, п 
а долазим на певање, – вели Јелена; али ми је жестоко заповедила, да избегавам с тобом разговор 
ти на тако женско дете.{S} Али та, чини ми се, више пази на свог поп-Стеву.{S} Маћи му се не да 
 кобасица! . „Видиш, овај орах је, чини ми се, први пут ове године добро понео.</p> <p>– А знаш 
ек сад пребаци ногу, да устане.{S} Чини ми се, пише нешто.{S} Остао је у својој соби, – одговор 
а некакве налоге, – вели Бранко. – Чини ми се, да је већ тражио друго место.{S} Из његова данас 
драви с мушкима и женскима:</p> <p>Чини ми се, пожурили смо се раније, него што треба.</p> <p>П 
сам, – вели, – за то већ стара, а ти си ми, кћери моја, још млада. </p> <p>То је већ сувише!{S} 
а!{S} Плани, па издахни!{S} Таки смо ти ми свуда. , баш сам радознао, како ће и то у Карловцима 
брате, – окрену се Јовану, – баш смо ти ми на селу затуцани,... их!{S} Никакве друштвености!{S} 
<p>Девојче бризну у плач.</p> <p>– Мати ми увек говори, како треба да сам пријатна с њим и искр 
 ille qui...</foreign></p> <p>– Опрости ми, али ја не замишљаху тебе појма о идилизму.</p> <p>– 
равно, после неког згодног увода. – Тај ми се увукао већ у нос:{S} Ова наша– вели Рашићка за Је 
не бих никад одлазио одавде.{S} И веруј ми, моја је најозбиљнија намера, да дођем кући, па да п 
ке. </p> <pb n="47" /> <p>– Па како вам ми знамо помоћи? – пита Даринка, па искрено окренула ли 
па биће и теби право. </p> <p>– Са свим ми је право, са свим...{S} Ви ћете, дакле, ићи у недељу 
руку. </p> <p>– За што, молим...{S} Жао ми је... замуца Бранко, застао, па гледи у њу.</p> <p>– 
, волим, и што сам био ту.</p> <p>– Жао ми је, да ниси остао дуже, па да прошврљамо мало у наок 
 кад ласкате,... ни мало лепо.{S} Криво ми чините, кад ми таква појма о себи улевате.</p> <p>–  
азнежени супруг. – Ти бар не мораш, ако ми мушки морамо.</p> <p>– Гле, а ко вас тера, да морате 
 не ће ли и он окренути на боље.{S} Ако ми не верујеш, иди ма у које село, где су Срби помешани 
 ринтам у овој кући...{S} Па, ето, како ми се мука моја награђује.{S} Коме за љубав; Могла сам  
авде у Карловце на дочек.</p> <p>– Мило ми је! – одговори Даринка на приказ Јованов, па пружи р 
} Него омладина, а ту се у нас рачунамо ми ђаци, трговачки момци, и тако даље, све људи млади,  
 ред, – одговор и онај.</p> <p>– Хајдмо ми дотле на пиво! – предложи бележник.</p> <p>– Благајн 
 пред какву буну.</p> <p>– А с ким ћемо ми у недељу?{S} Уплете се Зорка.</p> <p>– Да!{S} Ето ви 
и то од нас својим очима.{S} Престанимо ми радити, што не ваља, па не ће народ имати у кога да  
ће још дуго трајати.</p> <p>– Имали смо ми већ једном и организовану омладину. —</p> <p>– Са ст 
 као да би да се скрије.</p> <p>– Несмо ми забадава изостали толико, – одговори Бранко.</p> <p> 
има, који су позвани на то, могли бисмо ми бити са свим без икаква листа, или би такви лист мог 
} У нас је врло велика погрешка то, што ми држимо, да не може бити интелигентан човек, а да ниј 
народ!{S} Поучавајмо га!“ А све то, што ми учимо, врло мало користи баш народу, маси народа.{S} 
 већ нема из винограда! ...{S} Владимир ми је био ту пре, него што ћете ви доћи, мало јео, па о 
ога од просветитеља хришћанских!{S} Већ ми бучи глава од неко доба.{S} Свуда Бранко и само Бран 
 па му показа место уза се.</p> <p>– Ту ми седни, синовче!</p> <p>А Кнежевић пушта глас где сил 
леда и њен глас, а озбиљан, ни да брком мигне.</p> <p>Јелена се стисла, па не пушта гласа.{S} П 
 па је прихваћа.</p> <p>Госпођа Ната се мигољи у тешком пртљагу, хоће да се извуче, па то раско 
сећаш ли <pb n="87" /> се, како отровне мијазме почињу да трују наш политички ваздух.{S} Не, ов 
ивео у љубави.{S} Па кад му умре његова мила супруга Анастасија, кажу, да је поп Стева говорио, 
 бела ручица; па се од мах за њом указа мила главица са црном пуном косом и у глави два гарава  
би било с горег и чешће.</p> <p>Учитељ, Милан Кнежевић, тукао би се сад са целом општином.{S} В 
 Карловце.</p> <p>Сачувај Боже, када би Милан опет сада помислио, да је она, Јелена, нагла у Ка 
њене можемо ни маћи!“ рече за њу учитељ Милан Кнежевић).{S} Али те две „звезде“ треба тек задоб 
ужасне муке трпљаше у тај мах бедни њен Милан!{S} Да зна само, колико је грких пилула прогутао  
мо закључили с овим побром... (Господин Милан Кнежевић, наш учитељ! – приказа Јован учитеља Дар 
је песме или не ће да је чује.</p> <p>– Милане!</p> <p>– Виче Кнежевића, а глас јој прекиде јец 
p>А госпођица Јелена... ох!{S} Она чује Миланов глас и топи се од милине као масло на топлој пр 
 па се сетила синоћњег разговора свог с Миланом на прозору, као да је нож прободе кроза сред ср 
p> <p>А коровођи, Брајковачком учитељу, Милану Кнежевићу вечерас срце необично ускипило „љубве  
/p> <p>– Учитељ се не осврће. </p> <p>– Миле! – задрхта опет њен глас по вечерњој тишини.{S} Не 
јнички, да она подиже опет к њему своје миле очице и милокрвнога погледа.</p> <p>– Али не мога  
ородичну срећу.{S} Кад је човек срећан, мили му се посао, којега се подухвати.{S} Одушевљеније  
ошли!{S} Ко не би био рад тако добрим и милим гостима!{S} Добро нам дошли!</p> <p>– Боље нашли! 
!{S} Она чује Миланов глас и топи се од милине као масло на топлој прженици... </p> <milestone  
каквом.</p> <p>И срце му гракну од неке милине, кад помисли, како ће му се добра душа опет обра 
задовољан са својим позивом, и зна увек милион разлога да наброји против правца, којим је пошао 
а– Натина.{S} Па, Бог зна, како јој је, мило што је у Даринци стекла тако ваљану, тако искрену  
мо одавде у Карловце на дочек.</p> <p>– Мило ми је! – одговори Даринка на приказ Јованов, па пр 
у другарицу,... о, Бог зна, како јој је мило!</p> <p>Наравно, да и госпођа Ната, а особито госп 
не ухвати прилику, па каже, како јој је мило, о, Бог зна, како, што је њена Јелена тако сретна  
 су непоетично казане ту мисли; само му мило, што види, да народ зна за Бранка, да је и народ о 
и Соларић, па мудри Доситије и преблаги Милован Видаковић... и толики други славни и преславни; 
<title>Љубомира у Елисијуму</title>“ од Милована Видаковића и „<title>Крв за род</title>“ од Ми 
ковића и „<title>Крв за род</title>“ од Милованова „посинка“ Јакова Игњатовића...{S} Ту је чест 
жник се дочепао ледине, па наздравља по милој вољи, ређајући серију за серијом.</p> <p>Једва ок 
му је подала, па је он љуби и милује по милој вољи.</p> <p>– Бојиш ли се можда кога?— опет учит 
ба.</p> <p>– Даринка узе лиске, погледа милокрвно у њега, откиде један и задеде га себи на груд 
 мајчину душицу.</p> <p>Госпођа Ната се милокрвно загледа у своју кћер.{S} Шта ли јој је помисл 
а подиже опет к њему своје миле очице и милокрвнога погледа.</p> <p>– Али не мога одолети његов 
рино дете!{S} Али сестрића увек одржи у милости ујковој ипак то, што се... без ичије – помоћи с 
 необично жив.</p> <p>То је било дивно, милостива, вели бележниковици, а дошао, да каже: „Добро 
душевљено не примети:</p> <p>Диван алт, милостива!{S} Диван алт!</p> <p>Са женскињама је ликово 
p> <p>– Ох!{S} То је дивно! – прошапута милостива његова заштитница, па одговори своме штићеник 
и, да пева на селу.</p> <p>На учитељево милостива, колико јој годило, ипак се намргодила.{S} Ал 
оно уздање, које су имали у њега његови милостиви заштитници у Брајковцу.{S} Ако би се то уздањ 
{S} Натарошу! – укори га његова лепша и милостивија половина. (Као бојаги, ту је варошкиња.) По 
шима!{S} Кренуо и он! – пришапута писар милостивој госпођи бележниковици. (И за писара, дакле,  
га, и он лично изашао, да испрати своју милостиву заштитницу.{S} Заковратио реп, па се вуче и ч 
 неку бујност, па му се час разлива као милота, час га диже, да некуд зар полети...</p> <p>Мало 
српској књижевности у исти мах, када је Милош на другом крају српства, а у суседству изнурену и 
ао да се и сам препоручи особитој њеној милошти.</p> <p>Још га од зимус препоручује госпођа Нат 
исне, већ му је подала, па је он љуби и милује по милој вољи.</p> <p>– Бојиш ли се можда кога?— 
 повоје, као мати која једнаком љубављу милује свако своје дете, простирући меке рубине исто та 
тове, па кибицује одборнику. (Бележник, мимогред буди речено, не трпи то ни за живу главу.{S} К 
знати усклик: </p> <quote> <l>„Ао свете мио и премио,</l> <l>красно ли те вишњи удесио!“</l> </ 
лена, а да се не похвали, како јој ипак мио Брајковац, јер је до пре млади учитељ, господин Кне 
овац, уме тако да приповеда, па ја тако мио!{S} Сама мама рекла је после за њега „фини младић!“ 
ан, као да се на ново родио.{S} Опет му мио цео свет.{S} Та, живот је овај тако сладак!{S} Толи 
}" Збиља, да се занесеш!</p> <p>– Жено, мир! – повика бележник својој супрузи, скруни последњи  
 <p>Јелена упрла очи у Бранка.</p> <p>– Мир и покој свачијим костима под земљом!{S} Али када се 
ију.{S} Ја осећам у себи за то воље, па мир!</p> <p>– Казао сам ти, што ја о томе мислим.{S} Ис 
е добро.{S} Богу божје, цару царево, па мир!</p> <p>– А нама?</p> <p>– Принесенија јадите, пове 
иноћ, али не дођоше.</p> <p>Бранко нема мира још од јучер.{S} Јучер је још пешачио далеко изван 
не, па се.{S} Уплете и она: „Први санак мира вечитога.. </p> <p>А Зорка нестрпљива, па заврши п 
 је обично наследио или, можда, добио у мираз, и оно мало „знања“ трговачкога, што га добије у  
 ћуталица, али подла и подмукла. „Испод мире сто ђавола вире!“</p> <p>– Јух, мати, како можеш т 
 скровитом Брајковцу беше по вајкадашњи мири поредак ноћни тако дисармоничан дар мар, на старод 
есје, олтар часни брдо и долина, тамјан мирис, што се к небу диже из цвета“ и из српског света. 
којешта, што није ни лепо, а камо ли му мирис?</p> <p>– Свет мало пита, шта што вреди, него шта 
 nichts</foreign>, ни лук јео ни на лук мирисао, узе да припали смотку.</p> <p>И госпођа бележн 
S} Наслонила главицу на руку, па мирише мирисни вечерњи чисти ваздух.{S} Поглед јој се отме на  
ра мисао, што му паде на ум, а нуз то и мирисни фрушкогорски ваздух красне летње ноћи учинише н 
} Ако није код ње, отрчала би у врт, да мирише цвеће да га можда узабере, па га брзо за тим заб 
озора.{S} Наслонила главицу на руку, па мирише мирисни вечерњи чисти ваздух.{S} Поглед јој се о 
, како само може бити.{S} Рекла бих, не мирише више ни учитеља.{S} Хм, хм,!{S} Не знам, за што  
 гле, како лепо мирише!{S}Јух, ала лепо мирише!{S} Па зашто се, мама, овакво цвеће не негује у  
ица, рано.</p> <p>– Гле, гле, како лепо мирише!{S}Јух, ала лепо мирише!{S} Па зашто се, мама, о 
После бујице биће поток опет поток, али мирнији него у бујици; само ће ипак овде онде прокрчити 
нехотице се окрену Зорци.{S} Дете спава мирно и тихо као анђелак.{S} Румен је прелила по обрашч 
рејаној масти.</p> <p>У дворишту је све мирно, све, што не носи име човечје....{S} Ал јест! „Ми 
тру и он је петнаест пута одби, да може мирно у својем скровитом Ковиљском манастиру писати бог 
. </p> <p>Ено, матори се мачак ушуњао у мирно гнездашце спокојних голубова.{S} На очиглед брижн 
е подударају, ипак им бродови стоје још мирно један поред другога у тихој луци, у којој се и је 
год сам код куће, све ме више жеља вуче мирном сеоском животу.{S} Из читавог Хорација најпаметн 
а декламује.{S} Ко би иначе био у чорби мирођија!...</p> <p>Млади Брајковачки тржа мало се неје 
>Е, па и господар начеоник, човек иначе мирољубив и добричина, па доста и у годинама, и он већ  
 сина с оцем, и тако даље.{S} Ко седи с миром, том је добро.{S} Богу божје, цару царево, па мир 
 настанио се тамо.{S} Таман да поживи у миру, а капља га обори под земљу...{S} Па кад госпођи Н 
..{S} Данило Славнић умре као капетан у миру. „Да не је у њему срце куцало толико за свој род,  
.{S} Рећи ће тако с њим две три (опет у миру и љубави!), док „деца“ не дођу.</p> <p>Ево и наше  
ркоси!“</p> <p>У исти мах му сину друга мисао, па му се задовољније мало разгали лице.</p> <p>Д 
атраг у село. </p> <p>Та последња добра мисао, што му паде на ум, а нуз то и мирисни фрушкогорс 
 да не буде срећна? </p> <p>Понда му се мисао понесе за Даринком.{S} Усамљеном, као што беше, д 
 тоне на ту страну, па му вуче и душу и мисао за Даринком.{S} Јелена живахна, разговорна, искре 
 мисли.{S} Тек ако ће га кадгод завести мисао за којом новином у пчеларству и воћарству, колико 
ти нареди. </p> <p>Али јој сину у главу мисао, да би било врло потребно, да се састане с Кнежев 
о у доброј намери могла је доћи на таку мисао.{S} Да уда своју кћер за њега.{S} За цело мисли,  
n="33" /> <p>Како сам нисам дошао на ту мисао?... </p> <p>Овај момак није таки, као што сам ја. 
тију Бранка Радичевића, „толико гладних Мисирских година“.</p> <p>Па онда не може госпођа Ната, 
не канте“ рашћеретали се гости, па и не мисле кући; него де једну, де још једну и таман сад нар 
м јавном и друштвеном животу, а поштено мисле.</p> <p>Јелена је слушала све то пажљиво.{S} Је л 
а ми је ту, него да се витла којекуда“, мисли госпођа Ната).{S} Мајсторица штогод шије, или пот 
 шета и ракољи по буњишту око кокошака, мисли, ко је он је.{S} А жустра младица поред њега тако 
сторијалним присједатељем.{S} Више шта, мисли, не може ни постићи... „Поп је вели поп Стева, по 
ца неожењена.</p> <p> Даринка, до душе, мисли, ту је брат, Јован, па, како он хоће.{S} Не ће се 
</p> <p>Ако госпођа Јеца што не изради, мисли у себи Јован, не помогоше код поп-Стеве ни најубе 
тица Јаковљевићка мора пући од једа.{S} Мисли, ко је као она, што има сина господина!{S} Још са 
 од добра пива.{S} Ал куд сви Турци.{S} Мисли, но га мрзи, да и толико говори.</p> <p>– Синовче 
ео се међу друговима такав разговор.{S} Мисли њихове имају, до душе, своју извесну цел, али су  
а...</p> <p>„Е, сад већ видим, шта је!“ мисли благајник, кад за вечером и после вечере заређале 
да одговори, или не ће, што мисли.{S} А мисли: „Што се овај свет толико на силу Бога грађа са м 
е. </p> <p>Јован сад тек не зна, шта да мисли, већ се забленуо час у бележника, час у бележнико 
 како од неко доба не може ни о чему да мисли, а да у једно не помишља и на то девојче.{S} Па к 
сви заједно да иду. <pb n="61" /> Понда мисли, а што и да дође он амо?{S} Ваљда га се тиче кого 
ранком. </p> <p>Њих две ћуте.{S} Јелена мисли о свом јаду, а Даринка – ко да је зна?{S} Још да  
аљивања; пребацио ногу преко колена, па мисли.</p> <p>Дуго и дуго му нису таке мисли долазиле н 
писар, нагледавши се Бранкове слике, па мисли, ала је научно нешто казао.{S} Нико не одговори н 
и.{S} Од увек научио, да се повлачи, па мисли, узео би ко за наметање, када би чешће одлазио ме 
ао што? – пита попу, а више тумачи, шта мисли, погледом него речима.</p> <p>Попа застао баш пре 
у ту скопчани, – то су његове најмилије мисли.{S} Тек ако ће га кадгод завести мисао за којом н 
е.</p> <pb n="18" /> <p>То су најмилије мисли госпођа-Катине, па око тога се врзу, ето, и сад п 
 мисли.</p> <p>Дуго и дуго му нису таке мисли долазиле на памет, па се упео свом снагом, те наб 
 Стева даје.{S} Оне несу ни мало извеле мисли Јеленине с правца, којим је у тој распри пратила  
е цени тамо такав човек.</p> <p>Нека не мисли само, да и тамо није свештеник старији од њега ба 
ропадне, тешко подиже, јер, канда, и не мисли више, да буде економно слободан; те, пошто не мож 
а играју само господина.{S} Или се и не мисли на то, да трговцу треба више од нешто капитала, ш 
 бива, кад је човек сам, развеле јој се мисли, Боже, на све стране, а све за њеном децом и свој 
ичање његова спомена.{S} Око тога му се мисли највише и врзу.{S} Да се обазре на оваке слушаоце 
 параграфлија. </p> <p>– Падају л ти те мисли на памет ваљда за то, што се видиш сада у овом об 
ће опет наћи свој прави цвет.</p> <p>Из мисли га трже весео кикот и клицање.{S} Таман да се диг 
} А зује и брује данас нешто крупније и мисли у глави пречасног конзисторијалног присједатеља.{ 
знанике.</p> <p> Књига је пред њим, али мисли несу све код њега.{S} Од синоћ се нешто сневесели 
илама осећа све то јаче, што више о њој мисли, неку бујност, па му се час разлива као милота, ч 
Бранко ћути.{S} Не зна, шта ће сад; тек мисли, требало би, можда, што да рекне.</p> <p>– Али зб 
„Нека буде и у паклу вашара!“ Благајник мисли:{S} Куд сви Турци... „Наћи ће се и још когод.{S}  
пристадоше сви у глас.</p> <p>Благајник мисли: „Ништа лепше од добра пива.{S} Ал куд сви Турци. 
игуран платиша! <pb n="73" /> Наш Србин мисли, то је наше, па не мора плаћати.{S} А туђинац то  
> И сви заћуташе.</p> <p>– И опет свако мисли на свој рачун...</p> <p>– Треба мислити даље од н 
} Да уда своју кћер за њега.{S} За цело мисли, да би је тако усрећила.{S} А оно девојче, збиља, 
а грло белим вином.{S} Али и он наравно мисли, да мора нешто рећи, бар у корист свога „вишег по 
ion" /> <p>За вечером поп Стеван крупно мисли.{S} Нико речи да проговори.{S} Само госпођа Рашић 
к доста до тога, да му сестрић бар лепо мисли о њему, као да се осећа нешто крив, што је и њега 
не зна, шта да одговори, или не ће, што мисли.{S} А мисли: „Што се овај свет толико на силу Бог 
оспођа Јеца.{S} Другим речима, а то бар мисли: „Путуј, игумане..."</p> <pb n="69" /> <p>На добр 
ше и опет у санку.{S} Даринка се дала у мисли.{S} Беше то чудно осећање, што је обузимаше тог в 
и стихови, како су непоетично казане ту мисли; само му мило, што види, да народ зна за Бранка,  
но љубоморно срце.{S} Онда, када је она мислила, да је се он више и не сећа, он се ње ради свађ 
евин жуљ, излишан, ако <pb n="41" /> је мислила, да ће последње речи девојче примити у онаком с 
Section" /> <p>Ако је госпођа Рашићка и мислила, па, можда, и уверена била, да је у тај пар пре 
ошло.{S} Та она, бојаги, није друкче ни мислила.{S} Кнежевић је, вели, добар и ваљан млад човек 
 не морају свашта чути...</p> <p>Сви су мислили, сад ће госпођа Рашићка свиснути од једа и од с 
та је то јаван живот,... омладина неје, мислим ја, позвана да води коло, она не може давати пра 
ем друштву.{S} А то није нико други,... мислим, да сте сви погодили, да је то госпођа супруга н 
где је? – опет она.</p> <p>– Не могу да мислим.</p> <p>– Није далеко.</p> <p>– То може бити. ·< 
оворио вашег ујака?</p> <p>– Не могу да мислим.</p> <p>– Моја мати.</p> <p>– Ваша је мати врло  
Што ћутите?...{S} Бог ме, није лако, ја мислим, говорити пред простим светом! </p> <p>– Ви ме ј 
ни вечера наша није још ни на столу, ја мислим и држим, нити могу на ино, а да не</p> <p>– Сад  
ави ова красна и тиха ноћ песмом.{S} Ја мислим, да ће наш коровођа...“</p> <p>А коровођи, Брајк 
ајковца, кад су оно јутрос отишли. – Ја мислим, само у вароши има свашта, а гле, и на селу чуда 
} Могу вам дати, па да читате.{S} Па ја мислим, можда се која породица вратила опет из Русије у 
р!</p> <p>– Казао сам ти, што ја о томе мислим.{S} Испит, понда ради што хоћеш. </p> <p>–Да, да 
 ти сама с његовом матером...{S} Но, не мислим ни ја, одмах с кола.{S} Останите макар и који да 
то хоћеш. </p> <p>–Да, да!{S} И ја тако мислим.{S} Да Бог ме!{S} Положићу докторат, свршићу и т 
м с њиме у Карловце!</p> <p>– Да, ја то мислим.</p> <p>Тинка обори главу, па се даде у памет.</ 
спети за капелана.</p> <p>Јест, и ја то мислим...{S} Али... не разумеш ме...{S} Нећеш да чујеш, 
 није узела озбиљно,– дода онај.</p> <p>Мислим и сам тако, – примети Бранко.</p> <p>У том ето ј 
е док се није јавила, а занет са својим мислима, чисто се збунио, кад је погледао.</p> <p>– Ми  
ад Бранко речи материне по памети.{S} У мислима тима неје ни примерио, кад је лептир одлетео.{S 
 тај мах Бранко и његов нагли одлазак у мислима. </p> <p>Као да осећају, е би им неугодно било, 
би заједно на светковину.{S} Ми и онако мислимо, да код матере одседнемо.{S} Ја баш кажем ујаку 
ије свој пчеларски дневник.{S} Можда је мислио, да се и он кадгод баци у који српски пчеларски  
вери, кад се опомену, да до сад неје ни мислио о њему, бар не озбиљно; ако га се, може бити, ка 
е иначе о сваком увек најпре само добро мислио, пређе сада у гнушање.{S} Ујков кућа поста му те 
ао што сам ја... </p> <p>Хтеде рећи; ...мислио о њему!{S} Али га ипак памћење не изневери, кад  
<pb n="66" /> <p>Окром шале!{S} Шта?{S} Мислите није могућег Ви, можда, и не знате, али у старо 
ом насмеши. </p> <p>– Немојте толико да мислите.{S} Разговарајте, штогод, барем кад сте са мном 
е.{S} Па шта им даје за то Јуда?{S} Шта мислите Бофл, сам бофл, господине мој,... ђубре!...{S}  
 већ јаче него по сахата. </p> <p>– Шта мислите, где нам је господин учитељ? – пита лагано беле 
о мисли на свој рачун...</p> <p>– Треба мислити даље од носа, – проговори поп Стеван одлучно и  
асној Српкињи девојци“, да почне и сама мислити о њој, и још већ мада јој обрати пажњу на њу, к 
идиш, како народ лако прима моду, немој мислити, да би он то примио, кад би <pb n="91" /> му се 
 чини му се сад, и чешће могао и требао мислити, ако ничега другога ради, бар да сад не мора лу 
а. </p> <p>Е,сад грљењу и љубљењу нема, мислиш, краја.{S} Цмок један пут!...{S}Други пут!...{S} 
 пољем широким. </p> <p>Сунце прижегло, мислиш, камен се усијао.{S} Коњи касају, а не могу да с 
.{S} Девојче се са свим дало на прозор, мислиш, полетеће.</p> <p>На једаред зачује тихе кораке  
S} Све пуца!{S} То је радост!{S} Цикот, мислиш сватови су! </p> <p>Зорка треба да иде по девојк 
х пређе све.{S} А радости и изненађењу, мислиш, не ће бити краја целу ноћ. </p> <milestone unit 
 у Карловце, ако и посети своју сестру, мислиш, да сме то њој казати?{S} Боже сачувај!..{S} Сад 
 око врата, издиже чашу спрам свеће.{S} Мислиш, безброј рубина раздробио се у чаши, па гори.{S} 
 продире у народ оно из књижевности.{S} Мислиш ти, да би му ишта помогло, кад бих, ваљда, удеси 
Шта мислиш?{S} Ваљда ниси дошао амо, да мислиш!{S} Приповедај штогод, – вели му девојче љупко,  
еднога,... само не у калуђере!..{S} Шта мислиш, Тинка; да даш Александра у Карловце у гимназију 
нко.{S} Учитељ се замисли.</p> <p>– Шта мислиш?{S} Ваљда ниси дошао амо, да мислиш!{S} Приповед 
исто ракољи око поп-Стеве:</p> <p>– Шта мислиш, Стефане, кад нам дођу деца о вагацији кући?..{S 
 се то ујак сад продобрио?</p> <p>– Шта мислиш?{S} Сам му писао, па му послао и путна трошка, с 
 издржавати породицу своју.</p> <p>– Не мислиш, ваљда, да ћеш вечито ђаковати?</p> <p>Бранко од 
ђе му и ујакова реч на памет; „Ваљда не мислиш, да ћеш вечито ђаковати.“ Да!{S} Понда треба пом 
дао матер, најбољу срећу. </p> <p>Па ти мислиш, Стево, да и ја идем с њиме у Карловце!</p> <p>– 
ладине.</p> <p>– Знам ја, брате, шта ти мислиш.{S} Но, не бој се.„Нису то руске нихилисте ни не 
ма... </p> <p>Вараш се, мој Бранко, ако мислиш, да код мене није то озбиљна намера, – надовеза  
то не носи име човечје....{S} Ал јест! „Мислиш, све је зло само међу људима, међу ближњима!“ ре 
Брајковцу) декламовао ону познату песму Мите Поповића о браца-Анти.{S} А благајник и бележник о 
.{S} Две хиљаде је уложио у Румској или Митровачкој штедионици на детиње име.{S} А отуђити она  
у Митровици, у оној некада граничарској Митровици, у гостионици „код зеленог дрвета“ А и деца с 
ера.{S} Толико се пута састајао с њим у Митровици, у оној некада граничарској Митровици, у гост 
наче пију тек кад оду у Руму, у Ириг, у Митровицу, или и даље куд у варош.{S} Неје што се Марко 
х... унели се, па доказују Јелени, како митроносни песник омладине свога доба, Лукијан Мушицки, 
 кажу, петнаест пута нудише владичанску митру и он је петнаест пута одби, да може мирно у своје 
> <p>Млади колар стао до одра, па се не миче.{S}А уза њ његова сестра, па се као снебива у тако 
37" /> <p>Он ни да дахне јаче, па се не миче, само да не узнемири то дивно мало створење.{S} А  
заустави на једној ташци, па лебди и не миче се; час суне <pb n="15" /> на земљу као стрела, те 
 те дају буд за што, као да има слепога миша под прагом, или их медом залаже.{S} Па шта им даје 
до првих књижевних умова, који стварају мишљења у књижевности, у науци, – све је на свој начин  
гову срцу, туђ, јер предвиђаше, да их и мишљење и назори деле ужасном провалијом.{S} Нуз то и з 
лога је, по њену, од неко доба, тајному мишљењу, доста, када што покреће Брајковачки учитељ.</p 
 речи, која би, баш и по госпођа-Катину мишљењу, на Даринку утицала развратно.{S} Чак ни о ноћа 
Јеша, да споји и практично са лепим.{S} Млад човек је, до душе, и жељан друштва на селу.{S} А в 
ла.{S} Кнежевић је, вели, добар и ваљан млад човек, прилика таман као наручена за њену Јелену.< 
це ради, а дакако, још је била држећа и млада доста.{S} Не би ништа.{S} Засуци рукаве, па, што  
вља о том догађају...</p> <p>Сад се три млада пријатеља највише светују о том, како да се и Бра 
ше према њему?{S} Је ли могуће,... тако млада, па тако покварена, тако ниско пала!..{S} Јадна д 
 већ стара, а ти си ми, кћери моја, још млада. </p> <p>То је већ сувише!{S} Шеснаест година, па 
 већ сувише!{S} Шеснаест година, па још млада за беседу!{S} А била већ и пре тога као ученица в 
ва до данашњег дана; па је пошалицама и младачким несташицама дирнуо у живац и мушку и женску о 
 је Бранко певао: вино, гајде, тамбуре, младе моме, голе ноне.. </p> <p>Госпођа Савета очепи по 
о јест, да ли је та донела дете те и те младе или жене на крштење.</p> <p>Као да сунце Даринци  
је варошкиња не надмудри): – Да Бог ме, младеж треба да пева!</p> <p>То је госпођа Рашићка нашл 
епо! – рекла је госпођа Ната. – Нека се младеж провесели!</p> <p>То је најпосле и госпођа Јелис 
S} Ми смо били у своје време јуност или младеж, па добро било.{S} Од кад дође та омладина, не з 
елене, колара и његове сестре. </p> <p> Млади грк, Јеша Дабижић, отпоручио је матери још пре је 
а ће за љубав господину Јаковљевићу.{S} Млади грк Брајковачки ће, јер је таки дух времена.{S} Б 
андрит беше отишао некуда у купке.{S} А млади отац Варнава, манастирски намесник, добио мало од 
</p> <p>Опет иду, па ћуте.</p> <p>То је млади Брајковачки трговчић, Јеша Дабижић.{S} По опаљено 
еленин и неје био по оној ноти, коју је млади учитељ навио на својој виолини, познао је ипак, д 
да у очи празноћа и неред, каквога воле млади нежењени. </p> <p>Мушкарци понудише женскима оне  
о јој ипак мио Брајковац, јер је до пре млади учитељ, господин Кнежевић, често долазио к њој... 
 разговор свој с Бранком, кад их остави млади тржа. – Просто, мени се мој позив не допада.{S} Ј 
 трговачки момци, и тако даље, све људи млади, који још нисмо ништа свршили, који једва да умем 
частимо!</p> <p>Ја сам за то!- прихвати млади трговац. </p> <p>Синоћ је био отишао Марко у Нови 
о рекао, да ту нема за њу места!</p> <p>Млади трговац се окљува, како би и он прешао у разговор 
и иначе био у чорби мирођија!...</p> <p>Млади Брајковачки тржа мало се неје сломио преко тезге, 
 Гледа преко тамо насвој прозор.</p> <p>Млади колар стао до одра, па се не миче.{S}А уза њ њего 
о треба само да пева.{S} А он погибе за младим друштвом.{S} Него да не увреди кога, ако би друг 
 био с Јованом ономад код мене.{S} Фини младић!</p> <p>– Па, како се то ујак сад продобрио?</p> 
 пођоше у кућу.</p> <p>– Бранко је фини младић! – приметиће госпођа Рашићка. – Па..</p> <p>– Ух 
. „паметан младић“... озбиљан,... „фини младић“...{S} Не зна, како ће пред поп-Стевом и својом  
 Сама мама рекла је после за њега „фини младић!“</p> <p>Осврћући се то за орлом, то за шевом ил 
а кући!{S}И Бранко, ето, дошао. „Красан младић“,.. „паметан младић“... озбиљан,... „фини младић 
ето, дошао. „Красан младић“,.. „паметан младић“... озбиљан,... „фини младић“...{S} Не зна, како 
а судбина, прерана смрт тога ђенијалног младића увеличала симпатије народне.{S} Но било како му 
вас! – повика на једаред Јелена тројици младића још на по пута.</p> <p>– Од кад ми овде ходамо  
у, то је још увек она идеална несебична младићка, ђачка љубав, која их привлачи.</p> <p>Тако Јо 
кошака, мисли, ко је он је.{S} А жустра младица поред њега тако се препанула, да се неје могла  
ечерас, па је мрзовољан.{S} Кадгод пије младо пиво, а њему се нешто стужи.{S} Онда му је његов  
еш.{S} Ја бих ни пода шта држао свакога младога, па још интелигентнога човека, који не би разаб 
ти Бранко.</p> <p>У том ето још једнога младога човека, па се прикључи друштву.{S} Вели, кад се 
.{S} Кажи младости јуност или омладина, младост је младост; старост ће јој увек завидити и ропт 
ладости јуност или омладина, младост је младост; старост ће јој увек завидити и роптати на њу.{ 
> <p>Женска, већ не у првом цвету своје младости, али ипак још доста свежа и унегована, изађе п 
штења, непомућенога родољубља, безлобне младости. ·</p> <p>Њему за уздарје подиже народ српски  
/p> <p>– То ти је једно и исто.{S} Кажи младости јуност или омладина, младост је младост; старо 
и на језику.{S} Тужи се на цео свет.{S} Младу човеку не да се прилика, да створи себи будућност 
здањем, које појачава само снагу и наду млађаних душа и приличи њихову добу, а и не слуте, коли 
ајне, да их збиља не потамњује ни слава млађанога Бранка Радичевића.{S} Необични дар, неуморни  
ачки сандук с последњим земним остацима млађанога песника и понесоше га у варош до свечанога од 
а, кад се и коло око крста разилази, те млађешина треба и пре да хвата повратак.</p> <p>Не би с 
 Карловачкој гимназији, два три разреда млађи од њега; али у комшилуку његову у стану, – примет 
м.{S} Па тако и сви у селу, и старији и млађи.{S} Кадгод је у Игњатовој кући било каква већа по 
алога поп Стева. – Знам, да сам му, као млађи ђачић, више пута доносио у ћупи вина, а код њега  
га, који јој пеленом загрчава сваку кап млека, којим га је одојила, као и под онога, који јој с 
 и завијати: </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим, шта је!“ м 
 измаче и стропошта. </p> <p>И опет:{S} Мно-о– га-а-ја... </p> <p>А Јеша још не беше довршио, т 
ри, па узе извијати и завијати: </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад ве 
ежу, у ком сваки својим гласом пева:{S} Многаја.{S} Учитеља беше нестало, па га нема натраг, ев 
з Панчева и Земуна.{S} Обе беху истакле многе заставе, што пријатно оживљаваше монотонију околи 
 Карловачку станицу гости из Србије.{S} Многи се свет беше искупио на станицу, да их дочека.{S} 
. </p> <p>Отпоја се и последња песма, а многи и многи још се не разилазе.</p> <p>Стајић са свој 
p>Отпоја се и последња песма, а многи и многи још се не разилазе.</p> <p>Стајић са својим гости 
неколико година, а то памте још многи и многи Брајковчани, неје Брајковац био тако с неруке ни  
 у мојој кући.{S} Ја сам сретнији, него многи моје братије са првом својом супругом.</p> <p>– Н 
 <p>Пре неколико година, а то памте још многи и многи Брајковчани, неје Брајковац био тако с не 
 већ и онако имала би да га пита много, много, да га пита, срди ли се још на њу.</p> <p> А зашт 
ст, што јој поклонио браца Јован; а зна много и на изуст.{S} Па библиотека њена броји већ и дес 
.{S} Па већ и онако имала би да га пита много, много, да га пита, срди ли се још на њу.</p> <p> 
оћ се нешто сневеселио.{S} Јелена му је много приповедала о Даринци.{S} Јутрос му је опет споме 
мо нов еспап.{S} Бранко се и не обазире много на њих.{S} Неје му ни стало до ове врсте људи, из 
ла у рачуну.{S} А треба ли госпођи Кати много, да на први поглед од мах види, да се госпођа Јел 
да већ више ништа ни учинити.{S} Нечему много бољем нада се он од самог народа.{S} Па хоће да и 
како ти само!{S} А не знаш, да нема још много до недеље?</p> <p>Ви сте мушки увек тако комотни! 
; али треба, Бог ме, женском детету још много више кућевна васпитања.{S} Какво је то васпитање, 
и разборита.{S} Као девојка можда ће се многоме пре допасти Јелена; али Даринка је врсна усрећи 
вком, осетио се туђ, самохран. „Тама за мном, тама преда мноме, а највећа у срдашцу моме“, зава 
 овај свет толико на силу Бога грађа са мном и присваја?“</p> <p>– Шта сте се замислили опет са 
 Разговарајте, штогод, барем кад сте са мном.{S} Ја умем разговарати, ако не уме Даринка...{S}  
е; Јелена ће певати на селу и ићи ће са мном у Карловце на свечаност.{S} Је л да ти је право?{S 
те, – пребацује јој учитељ; – у вече са мном, а дању с господином Бранком.</p> <p>Девојче бризн 
уђ, самохран. „Тама за мном, тама преда мноме, а највећа у срдашцу моме“, завапио је негда њего 
 уводне чланке, ко хоће да ствара јавно мњење?{S} Људи већином још не позвани на то.{S} Ко нам  
> <p>Положи све испите најпре; понда ће мо се разговарати, – одговори му Бранко.</p> <p>Јован м 
гао као похођанска погача, нарастао као мобарска гибаница, а пун заливен као божићна чесница.{S 
у тамо, и буду људи... и гора и боља од мог сина.{S} Па за што не би и он:{S} Нек сврши гимнази 
у варош, да тамо отвори већу радњу, ево мог носа, ако не назида у сред Брајковца најлепшу кућу  
.{S} Али кад бележниковица закрешта, не мога да одушевљено не примети:</p> <p>Диван алт, милост 
т сусрете она и Даринка са Стајићем, не мога, а да не подсети своју сеју, како су се обадве пре 
 предлог.</p> <p>Јован се насмехну и не мога да не покаже своју сумњу.{S} Кнежевић му доказује  
 и милокрвнога погледа.</p> <p>– Али не мога одолети његову погледу.{S} Осети, како јој у очи с 
у Брајковцу као ишчитана глава, ипак не мога бележник да се том приликом одржи, а да не примети 
и јој је помислила у тај пар:{S} Тек не мога, а да је не пољуби. </p> <p>А Даринка прислонила г 
. </p> <p>Пред цветном неком ливадом не мога одолети, него ће сићи с кола, и набрати пуну руку  
{S} Стекао је доста.{S} Али да је умео, могао је и више.{S} Човек се мора збиља дивити нашима с 
ђе до воде и замочи руке, да их пере, – могао би ти Трива штогод помоћи.{S} Нек ти донесе воде, 
мученик.{S} Ја, видиш, не бих то никада могао бити.{S}Па кад то не могу, а видим шта други раде 
ога кола, већ вели:</p> <p>Овај наш уча могао би, Бога ми, спремити коју боцу вина.{S} А?{S} Шт 
 не показа тако, да не би сестрић његов могао приметити, како се он спремао кому на дочек, да м 
прате спровод до Карловаца.{S} Једва је могао ко да верује, да кола, у којима беше Бранко, не ћ 
пски ђак.{S} Као такав, да Бог ме, неје могао оставити након себе величанствених манастира ни и 
, тако рећи, пре зоре.{S} Па ако и неје могао никога разуверити, сам је себе тешио... </p> <mil 
и себи, лакше пута, где без бујице није могао.{S} Биће и међу вама после бујице омладинске вас  
о.{S} Ал мени се чини, да би се од мене могао истесати, ако и не какав практичан ма и мали Лоре 
е, о којима је, чини му се сад, и чешће могао и требао мислити, ако ничега другога ради, бар да 
ед Бранков, па, ако му је образ иначе и могао доста да поднесе, сад се нађе у великој неприлици 
да се с њом опрости.{S} Осећа, да не би могао бити равнодушан; а боји се, да се не би показао с 
 бити, како треба да буде.{S} Нисам тек могао момку одмах с неба па у ребра: то и то је.{S} Из  
м.</p> <p>– Прелетео бих био; али нисам могао пре.</p> <p>– Ја бих те чекала целу ноћ.</p> <p>– 
 у пчеларству и воћарству, колико је он могао о њима дознати, кад би отишао куд у варош, или пр 
вим без икаква листа, или би такви лист могао изалазити једва један пут у месец дана на једном  
а винову лозу.</p> <p>– Ти би канда још могао бити ваљан економ, примети Бранко више у шали, –  
 реч рекне за њега пред кћерком.</p> <p>Могао би и у вароши где бити славан човек, – рече госпо 
његовим ујаком, поп-Стеваном, то баш не могаше у њему изазвати безусловну послушност према пето 
 мука моја награђује.{S} Коме за љубав; Могла сам ја и без тога лепо и красно живети, где хоћу, 
ом кожом на образима!</p> <p>Понда неје могла, а да не ошине и Даринку, како је ћуталица, али п 
садашњост.{S} Тако госпођа Рашићка неје могла да пропусти, а да не спомене, како неки виче на њ 
браца“.</p> <p>Понда и поред Зорке неје могла Јелена, а да се не похвали, како јој ипак мио Бра 
оред њега тако се препанула, да се неје могла уздржати, већ се у највећој дреци смота негде у к 
едала на њега као озебао сунце, те неје могла више ни заспати после тога!{S} Да зна само, како  
 заблудио у свет!</p> <p>Исто тако неје могла, а да не ухвати прилику, па каже, како јој је мил 
 и она је мати.{S} Само у доброј намери могла је доћи на таку мисао.{S} Да уда своју кћер за ње 
 Јелена радила у „леру“.</p> <p>– Нисам могла, тек зарад детета да јој – рече, очитам у очи; а  
а су једна другој правиле „физите“ несу могле а да се не дотакну Брајковачкога певачкога друштв 
ма?{S} По онима, који су позвани на то, могли бисмо ми бити са свим без икаква листа, или би та 
ицу, која би их увукла у вртлог, где би могли замутити своје идејале... </p> <milestone unit="s 
оји издиремо за вас све, слободно бисмо могли рећи, да је народ сам себи напуштен, – дода Кнеже 
ци „пали“ на бирташе, па кад ни ту нису могли прокопсати, или и прескочивши тај степен, а они о 
лу Брајковцу тако опасан атентат, да не могоше на ино, а да се једногласно не подигну против та 
жној Угарској, у Хрватској и Славонији, могу смело и поносно довикнути: „Нови Саде у заман ти х 
м у економији, али толико <pb n="89" /> могу да знам, да, пре него што поцури шира, мора да поц 
*Нову Србију.{S} Зар ви то не знате?{S} Могу вам дати, па да читате.{S} Па ја мислим, можда се  
рудершафт, то јест, потписали пасош, да могу бити један према другом неучтивији, те не само да  
друштвеном поретку, о приликама, у које могу запасти и према којима ће морати удешавати свој ра 
ту љагу, да му је мати распуштеница, не могу.{S} Преудавати се у ма се и горе патила.</p> <p>На 
 то не могу, а видим шта други раде, не могу ни ја бити бољи... </p> <p>По толики пут заподео с 
ове човечјег ума. – Ја ти, – рече, – не могу дати ништа више до свог благослова; не знам ништа  
ате се, где је? – опет она.</p> <p>– Не могу да мислим.</p> <p>– Није далеко.</p> <p>– То може  
а то наговорио вашег ујака?</p> <p>– Не могу да мислим.</p> <p>– Моја мати.</p> <p>– Ваша је ма 
, камен се усијао.{S} Коњи касају, а не могу да се обране од силних мушица, што их спопале.{S}  
примио од мене место њена оца.{S} Ја не могу рећи: „моје“ дете!{S} Јер видим, и ти је волиш, ка 
а против, са свим добро осећам.{S} И не могу довољно бити благодаран ујаку, што ме је дозвао, д 
ам пријатна с њим и искрена.{S} Ја и не могу друкче ниским.{S} А он и заслужује, да је човек с  
то збива у Брајковцу, нешто, што они не могу никако да схвате.{S} Било да им је криво, било да  
не плови по небесном мору, да му они не могу ништа.{S} А месецу ни бригеша.{S} Чисто не да глед 
сте дошли, чика... ваш ујак а и мати не могу доста да вас се нахвале.{S} Ал, ја ипак држим, да  
 стиже муњом глас, да Бранкове кости не могу стићи у заказани час у Карловце, у очи свечаног да 
 је криво, било да им се допада, тек не могу срцу да одоле, те и они удесили збор.</p> <p>Ох, к 
их то никада могао бити.{S}Па кад то не могу, а видим шта други раде, не могу ни ја бити бољи.. 
 и то у Карловцима испасти.{S} Чисто не могу да верујем...</p> <p> „— Ти, канда, не идеш из Бра 
} Знамо и ми варошки ред.{S} Ал по мени могу и изостати, – рекла јој је са свим озбиљно госпођа 
ош ни на столу, ја мислим и држим, нити могу на ино, а да не</p> <p>– Сад ће бити по сахата, –  
на с негодовањем.</p> <p>– Шта?{S} Како могу рећи?{S} А заборавила си... </p> <p>Јелена се убез 
ожда баш ваша.{S} Гле, мај, зар то није могуће?{S} А по Дарвиновој теорији потомци наслеђују ос 
наметљиво понашаше према њему?{S} Је ли могуће,... тако млада, па тако покварена, тако ниско па 
езди?..;.{S} Гадни створе!</p> <p>Је ли могуће, да и кћи њена зна за те материне вигове, кад се 
 <p>Окром шале!{S} Шта?{S} Мислите није могућег Ви, можда, и не знате, али у старо време одсели 
ујем штипендистима, као што је то у нас мода, што бојаги „не раде за народ“, а школовали се о „ 
асто-зеленим лишћем од фење и другим то модријим то блеђим зеленилом, те се све прелива према в 
му.{S} Кад видиш, како народ лако прима моду, немој мислити, да би он то примио, кад би <pb n=" 
а наше“.</p> <p>– Па шта тебе гони, да, можда, ти прихвати њен посао?</p> <p>– Воља и осећање д 
ци од заната, него баш од дуга времена, можда, баш и од жеље, да увеличају само једном згодицом 
p>Ако је госпођа Рашићка и мислила, па, можда, и уверена била, да је у тај пар предметом разгов 
дегод зека, или лис, или јазавац какав, можда би и жртвовали за њихову љубав какво тане.{S} А о 
 у њему срце куцало толико за свој род, можда би пришио био и златну јаку“, казало се у неком л 
зна, шта ће сад; тек мисли, требало би, можда, што да рекне.</p> <p>– Али збиља се не срдим, –  
ле!{S} Шта?{S} Мислите није могућег Ви, можда, и не знате, али у старо време одселило се одавде 
апитала, што га је обично наследио или, можда, добио у мираз, и оно мало „знања“ трговачкога, ш 
ам дати, па да читате.{S} Па ја мислим, можда се која породица вратила опет из Русије у Фрушку  
, па да обадве плачу.</p> <p>И би тако, можда, било, да не наиђе госпођа Ната, те Јелена дође к 
реба никад да је напуштено и остављено, можда, доброј срећи и само себи, кад му је Бог дао мате 
дном дала ни прилика, да један другому, можда, спасава живот или, што данас често више вреди, п 
децу у Брајковац, венчаће их, и ти ћеш, можда, имати да тераш још парницу с узурпатором твога н 
 њега, да му кадгод не пребаци, па још, можда, пред госпођом Рашићком, што је небрат према сест 
 лист каквим дописом из својега уљишта; можда, али – тешко!</p> <p>Ако је кадгод каквих виших ж 
 ли ићи к Јовану, па да је поздрави.{S} Можда би и отишао био, да га госпођа Рашићка не посла п 
ајсавршеније свој пчеларски дневник.{S} Можда је мислио, да се и он кадгод баци у који српски п 
ан и онако, троши своје силно благо.{S} Можда је и трагична судбина, прерана смрт тога ђенијалн 
ије у Фрушку Гору.{S} Ставимо ипотезу – можда баш ваша.{S} Гле, мај, зар то није могуће?{S} А п 
н, колар у селу, са својом сестром, два можда, по најбоља певачка члана у Брајковцу.{S} Он обич 
отрчала би у врт, да мирише цвеће да га можда узабере, па га брзо за тим забаци или и изгуби.{S 
ума, само што по каткад зафрчу коњи, да можда истерају насртљиву мушицу, што им се и у нос увла 
, безазлена и разборита.{S} Као девојка можда ће се многоме пре допасти Јелена; али Даринка је  
 велике идеје.{S} Од надничара, који је можда закинуо од својих уста, па до првога богаташа, –  
ује по милој вољи.</p> <p>– Бојиш ли се можда кога?— опет учитељ.</p> <p>Јелена једва промуцава 
} Да га с по пута скрене, па „да извади можда свом рођеном детету очи из главе“ На преудају неј 
тати популарнијим, као што су неки ради можда, или шта више, баш тога ради омаловажавати ђенија 
ерати, – опет Ната Триви, а то исто или можда мало друкчије рећи ће му бар још који пут...{S} С 
="15" /> на земљу као стрела, те ухвати можда какав плен, што га вреба...{S} Преко пута претрчи 
ислио, и да је човек постао од мајмуна, може ко исто тако измислити, да је постао од медведа.{S 
из темеља зидао.{S} Ко после мене дође, може лако дозиђивати, ако му буде уско...{S} Ето видиш; 
слио о њему, бар не озбиљно; ако га се, може бити, кадгод случајно и сетио био!</p> <p>Мора бит 
а не прихваћа.</p> <p>У планини, знате, може лако да се промени За час киша пљусне, – примећује 
дин Бранко добро јој је напаприо у нос, може га сад песницама трти,</p> <p>Јован се загледа у њ 
о на село.{S} А путу се рока не зна.{S} Може нас тамо затећи и берба...{S} Јеси ли навукла рука 
и искушења, која га је стисла, да једва може да дахне.{S} Та идеја, господо моја, има своје жив 
ћи ће на Харивду, на омладинца, који га може исмејати за „најмудрију“ реч.{S} Лакше би му било, 
ку митру и он је петнаест пута одби, да може мирно у својем скровитом Ковиљском манастиру писат 
оту, да се један свршен универзитетлија може вратити у свој дом, те наставити посао оца свога,  
а и срца у <pb n="65" /> женскиње, која може да се истински одушеви за нешто.{S} Нешто му говор 
тако званим, аукторитетима.</p> <p>– Па може ли ту бити дисциплине? </p> <p>– Још те какве!{S}  
 се зажелила.</p> <p>Она, да Бог ме, не може никуд.{S} Знам, како је.{S} Не да се кућа оставити 
а и из врта, те идући кроз двориште, не може попа, а да као добар домаћин, овде онде не завири, 
м присједатељем.{S} Више шта, мисли, не може ни постићи... „Поп је вели поп Стева, поп: а приди 
о је и уверен)да му „кругове његове“ не може побркати.</p> <p>– Седи! –вели опет попа Бранку,</ 
 кому на дочек, да му се „омладинац“ не може ни од шале подсмехнути.</p> <p>– Тражи вас, ујо, г 
да примети, то је, како од неко доба не може ни о чему да мисли, а да у једно не помишља и на т 
елика погрешка то, што ми држимо, да не може бити интелигентан човек, а да није – „господин“, д 
их Мисирских година“.</p> <p>Па онда не може госпођа Ната, да не понесе штогод сестриној деци.{ 
мислим ја, позвана да води коло, она не може давати правац, одређивати ток народној судбини.{S} 
та, ал ако не цури, оно капље.{S} Па не може се, сачувај Боже невоље, затворити...{S} Е, па иде 
 се човек „дочепао лепа друштва“, те не може друкче да тузи угове, већ се болном душом хвата за 
а се ради око начела, што она, ако и не може да схвати, ипак осећа, да је лепо и добро, кад сен 
а поради, те подигне сермију.{S} Тек не може, ето, ни он, да пропусти, ада се и сам не умеша у  
знала, шта бих јој рекла.{S} Мени то не може да поднесе.{S} Богме, ето, други боље пролазе с де 
 па не мора плаћати.{S} А туђинац то не може рећи.{S} Дакле, општина му је дала своју кућу, на  
да буде економно слободан; те, пошто не може да остане од срамоте у свом јату, тумарне бог те п 
само празан разговор!</p> <p>Сад већ не може поп Стеван, да омладинску ћурдију не одгрне, те не 
ана.{S} На њој лака плава хаљина, да се може слободније верати по гори, – последња кратка хаљин 
аве, а уздахну. </p> <p>Поред тога дете може добити и благодјејаније у конвикту блаженопочившег 
де ти је муж; а Бог зна, кад и какав ти може од куд искрснути на једаред из ненада.{S} Него туж 
 Мушкарце зна и од пре, шта који певати може.</p> <p>Особито добро познаје писарев тенор, који  
и опет кажем.{S} Оно јест да и у вароши може бити опет само учитељ, али друкчије се цени тамо т 
ст беле хартије.{S} Ваљан, поштен човек може по том листу исписати најлепшу песму, што је човек 
ла.{S} А момак ваљани вредан, како само може бити.{S} Рекла бих, не мирише више ни учитеља.{S}  
 па чисто на њој и уредно, као што само може бити.{S} Иде, а спушта рукаве на голе пунане, снаж 
слим.</p> <p>– Није далеко.</p> <p>– То може бити. ·</p> <p>– И ви, збиља, не знате ништа?</p>  
ју сумњу.{S} Кнежевић му доказује да то може бити.</p> <p>– Шта?{S} Научићемо Бранково коло, ко 
 ух!{S} Целом свету завиди.{S} Сваки то може, што хоће и како хоће, а он мора на своју катедру, 
ајко!</p> <p>За то благајник ужива, што може да мечи као „Прави Рус вели за њега увек писар.</p 
свет; јер добро зна, шта о њој тај свет може говорити.{S} Она, што каже и сама, ринта и ради у  
о на учење.{S} Гласове смо распоредили, можемо даље!{S} Прво женскиње!</p> <p>— А ми? – повика  
рити, да уђе чиста ваздуха унутра.{S} А можемо тамо баш и учити.{S} Пријатније је ходати на чис 
више од свога оца.{S} Тако ни у чему не можемо да издржимо конкуренцију странога света, а овај  
ћ) и госпођица Јелена попина („Без њене можемо ни маћи!“ рече за њу учитељ Милан Кнежевић).{S}  
ена онда брачних обавеза према њему.{S} Можеш се и преудати.</p> <p>Мој син ће, – одговори она, 
кин син, и још пре него што ће доћи, не можеш је видити.{S} Од пре то мало који дан, да је нема 
 нађе с неким ковачким калфом, па је не можеш довикати с улице.{S} Кад опет оде по воду, као да 
и ће му бар још који пут...{S} Сутра се можеш вратити за хладовине, кад хоћеш, пут је добар, а  
 ђавола вире!“</p> <p>– Јух, мати, како можеш тако што рећи, – примети Јелена с негодовањем.</p 
и су за средње гласове.{S} Бас – ту је, мој брајко, баћушка Рус...{S} Баћушка Рус је сваки рође 
ла са себи равнима... </p> <p>Вараш се, мој Бранко, ако мислиш, да код мене није то озбиљна нам 
ајсторицу,... знаш!{S} Него обиђи и ти, мој брате, по каткад.{S} Опет је, знаш, друкче, кад се  
 српској православној цркви!{S} Жалост, мој господине докторе!{S} Жалост!...{S} А знате ли, шта 
т, прсат, плећат, – па то су и грла,... мој брајко!</p> <p>За то благајник ужива, што може да м 
жавају, јер слушају његову реч.</p> <p> Мој синко, – уплете се поп Стеван, – а да што сам ја ту 
ћи баш свој посао, то сам сигуран...{S} Мој стари био је поштен човек.{S} Стекао је доста.{S} А 
е на паметна човека. </p> <p>За што?{S} Мој господине, ето, за што! –вели Јеша. – Мој конкурент 
ј господине, ето, за што! –вели Јеша. – Мој конкурент, онај Јуда код цркве, дошао је пре три че 
Еве, протећи ће доста Дунавом.</p> <p>– Мој синко, не треба ни то баш тако далеко одлагати.{S}  
та би ти било, да си за годину две дана мој капелан, па временом мој наследник и у парохији и у 
елој књизи своје прошлости.{S} Ох, Боже мој!{S} Та свака има доста штошта да преврне, доста да  
.!{S} Ни на крај памети! </p> <p>- Боже мој, – опет она, али сад мало и с прекором, – тако ти л 
ати.{S} Понда госпођа Рашићка?!{S} Боже мој, и она је мати.{S} Само у доброј намери могла је до 
ам умети најбоље посведочити...{S} Боже мој, ви гледате опет ту као неки преблаги Јеврем...{S}  
 као брата.{S} Ти си друго што.{S} Боже мој, за што си на један пут таки?</p> <p>– Иза рогља се 
 из вароши разда поклоне!</p> <p>– Боже мој, секо. – рећи ће, до душе, као и до сад, Ката Нати, 
м...{S} Не знам о чему...</p> <p>– Боже мој, наш учитељ уме толико да приповеда, а није прошао  
о му их донела тетка и сеја. (... „Боже мој, " рекла је, да Бог ме, Ката Нати, кад ова извадила 
и.{S} Него, ваљда, кад је видила, да је мој Јован за њу кисело грожђе, а она окренула опаклију. 
ату свом, „на гору несрећу, него што је мој Арсеније.“</p> <p>Арсеније њен треба да је по занат 
} Шта мислите Бофл, сам бофл, господине мој,... ђубре!...{S} Он вам ни гуску нашу појести не ће 
вог свеца...{S} То је грозно, господине мој.{S} То треба да знаду наши учењаци, па о томе да пи 
их остави млади тржа. – Просто, мени се мој позив не допада.{S} Ја нисам за адвоката.</p> <p>По 
одину две дана мој капелан, па временом мој наследник и у парохији и у кући? – рече поп Стева п 
ма њему.{S} Можеш се и преудати.</p> <p>Мој син ће, – одговори она, – за цело лакше поднети, да 
их никад одлазио одавде.{S} И веруј ми, моја је најозбиљнија намера, да дођем кући, па да прихв 
дњем тренутку, и забранити.</p> <p>– О, моја ће мама мени већ дозволити, – одазва се Даринка. – 
е дивим мојој матери.{S} Видиш, Бранко, моја ти је мати чудна жена.{S} Права Српкиња мати!{S} Н 
а?</p> <p>– Не могу да мислим.</p> <p>– Моја мати.</p> <p>– Ваша је мати врло добра.{S} Знаћу и 
еси ли ти кад о томе помишљао?</p> <p>– Моја будућност биће ми само наставак прошлости моје.{S} 
вој кући...{S} Па, ето, како ми се мука моја награђује.{S} Коме за љубав; Могла сам ја и без то 
 на њено теме.{S} Једва ће ми на питања моја тек овлаш поверити, како је испала на прилику берб 
одио.</p> <p>– Јелена... наша Јелица је моја брига! - рече поп Стева одлучно.</p> <p>Попа узеде 
е рећи: „Ово је моја слобоштина; ово је моја срећа!{S} Овако хоћу да је цео свет.{S} Па у том с 
н кутак свој, за који сме рећи: „Ово је моја слобоштина; ово је моја срећа!{S} Овако хоћу да је 
 се иде кући.</p> <p>– Ти иди, голубице моја!{S} Иди, немој да се крхаш ту! – вели јој разнежен 
и, – за то већ стара, а ти си ми, кћери моја, још млада. </p> <p>То је већ сувише!{S} Шеснаест  
на ту реч око стола.)...{S} Да, господо моја, – залеће се Дабижић све живље, – данас сутра прен 
!{S} Јеша има реч!</p> <p>– Да, господо моја, – опет ће Јеша. – Не ће српски народ клонути, дог 
два може да дахне.{S} Та идеја, господо моја, има своје живе поборнике... поборнике, у којима ј 
 убаво Стражилово.{S} У то име, господо моја,..</p> <p>– Живио!{S} Живио! – заори се опет око с 
! - додаде стари пензионирац. – Господо моја!{S} Ја дижем ову чашу у здравље једне вредне домаћ 
ај живље, – упамти, увек тако!{S} То је моје <foreign xml:lang="la">ceterum centeo</foreign>.{S 
p>Учитељ запевао Бранкову песму: „Гусле моје, овамо– те мало!“</p> <p>Девојче од мах стаде опет 
.{S} Кристо, оди овамо...{S} Пази, дете моје, на кућу...{S} А и ви, слатка, молим вас, немојте  
ек нацепа дрва....{S} Хајде, Триво дете моје, помози госпођи, видиш, сама је.</p> <p>– Разумем! 
само дода: </p> <p>– Ти си невина, срце моје; да Бог ме, па не познајеш, камо што смера. </p> < 
ко сам се ослонила на тебе...{S} Сироче моје!</p> <p>Е, баш неје то више ово ни оно.{S} Ево, и  
ој кући.{S} Ја сам сретнији, него многи моје братије са првом својом супругом.</p> <p>– Ниси по 
ију заклињ’о:</l> <l>Пренес’те ми кости моје</l> <l>Стражилову моме, – еј!</l> <l>Тамо имам ног 
дућност биће ми само наставак прошлости моје.{S} Рад, то ме чека.</p> <p>– Рад, рад!{S} Сви ми  
теви се пође кожа јежити.</p> <p>Ја бих моје дете знала и сама усрећити.{S} Овако сам се ослони 
не место њена оца.{S} Ја не могу рећи: „моје“ дете!{S} Јер видим, и ти је волиш, као да си је т 
ћу и умећу боље удесити свој рад, те ће моји сељани имати прилике, на кога да се угледају ако х 
ка-Јовину о Бранковој жељи; а једног од мојих ђачића почео сам да учим <title>Ајдукову песму</t 
еј!</l> <l>Тамо имам ного птица,</l> <l>Мојих песмарица,</l> <l>Тамо има бела вила</l> <l>Рашир 
и, како се шта ради.{S} Па сад се дивим мојој матери.{S} Видиш, Бранко, моја ти је мати чудна ж 
 пута вели; </p> <p>– Ја сам господар у мојој кући.{S} Ја сам сретнији, него многи моје братије 
ће; па кад Бранко отишао, а она ми меће моју руку на своје груди, да видим, како јој страшно лу 
– Хајдемо!.... идем, – каже, – да видим моју Кату.{S} Давно је – каже, – нисам видела, па сам ј 
ем ја њој.</p> <p>И тако бадава Даринка моли и преклиње, плаче и дури се, да мати одгоди, „бар  
ете моје, на кућу...{S} А и ви, слатка, молим вас, немојте смести с ума, што сам вам казала.</p 
жи Мацу, па да је пошље кући...{S} Гле, молим те, које је то доба, па је још нема.{S} Свако се  
 Докторе, – окрене се Јовану – окај се, молим те, тога грчета.{S} Тај не ће бити паметнији ни з 
пар бризнула у плач. </p> <p>Госпођице, молим вас, мало јаче...· слободније, – храбри је Кнежев 
 изумевате неке идеје.{S} Ама, кажи ми, молим те...{S} Е, знам, да Бог ме!{S} И то је омладинск 
раху?</p> <p>– Колико година?{S} Чекај, молим те...{S} Биће... биће... неких једанаест...{S} Је 
ићка. – Па..</p> <p>– Ух, ух!{S} Немој, молим те, - поче поп Стева с киселим лицем, као да му ј 
Ви сте анђео храбрилац!</p> <p>– Молим, молим, господине, – одговори Даринка, а застиди се, – Н 
па истрже своју руку. </p> <p>– За што, молим...{S} Жао ми је... замуца Бранко, застао, па глед 
ј није био ма на прозору с девојком.{S} Молим ја тебе само, је ли то лепо, да девојка, реци још 
даде:) Ви сте анђео храбрилац!</p> <p>– Молим, молим, господине, – одговори Даринка, а застиди  
а његову страст у наздрављању.</p> <p>– Молим, да ми се не упада у реч...{S} У нашој средини се 
елима напреднога духа времена...{S} Ама молим те, зар ти не видиш, да у нас нема никакве дисцип 
агослова; не знам ништа друго, до да се молим Богу за тебе.{S} Шта ти ваља радити, то ти треба  
те из груди.{S} Прекрсти се после топле молитве.{S} Али се трже, кад јој витице тек сплетене, а 
 n="51" /> <p>Усне јој шапутаху искрене молитве.{S} Стењак у свећи на сточићу поред постеље зад 
Ако се Александар добро узучи ја ћу сам молити његову свјатост, да се смилује на сироче сироте  
учитељем.{S} Биће и ту њена масла.{S} А момак ваљани вредан, како само може бити.{S} Рекла бих, 
му пошаље новаца, да амо дође, те да се момак мало одмори, па и своју матер посети!...{S} Најпо 
52" /> као што је била,... па да јој се момак веша на прозор?{S} Каква је она мати, кад то глед 
и нико рекао, да је Јеша био некад први момак међу трговачком омладином у вароши.{S} Али прошао 
исам дошао на ту мисао?... </p> <p>Овај момак није таки, као што сам ја... </p> <p>Хтеде рећи;  
 поздрави с њом.{S} И он, до душе, вешт момак за таку прилику:{S} Али и она не зна, шта да каже 
е, као дете, мота се с другом децом око момака и девојака, провлачи се кроз коло, па се све бој 
<p>Иза рогља се помоли неколико сеоских момака и девојака.{S} Биле код крста на игранци.{S} Па  
анко певао: вино, гајде, тамбуре, младе моме, голе ноне.. </p> <p>Госпођа Савета очепи попу исп 
енес’те ми кости моје</l> <l>Стражилову моме, – еј!</l> <l>Тамо имам ного птица,</l> <l>Мојих п 
, тама преда мноме, а највећа у срдашцу моме“, завапио је негда његов велики имењак.{S} Туга се 
а госпођа бележниковица.</p> <p>– Пусти момка!{S} Није човек увек расположен, да другога забављ 
рилика, да она, девојка, иде сама њему, момку, у кућу, или што је и она као у опће што кажу за  
 како треба да буде.{S} Нисам тек могао момку одмах с неба па у ребра: то и то је.{S} Из далека 
ту се у нас рачунамо ми ђаци, трговачки момци, и тако даље, све људи млади, који још нисмо ништ 
 многе заставе, што пријатно оживљаваше монотонију околине Карловачке станице.{S} Пут вароши од 
 да знам, да, пре него што поцури шира, мора да поцури по винограду скоро исто толико зноја.</p 
ј!{S} Само... ко хоће да ради за народ, мора живети с народом; а не башкарити се по варошима, п 
ићке.</p> <pb n="28" /> <p>Неје друкче, мора се сад радити на врат на нос.{S} Поп Стева мора по 
ни супруг. </p> <p>– Што зна цело село, мора знати бар и натарошевица, – обрецну се она.</p> <p 
ворио.{S} Та, за име света, ујак си му, мора те послушати... (Утре сузе, па промену глас:) Трис 
ћи... сам... у туђем свету...{S} Хм!{S} Мора бити од њега кадгод нешто!{S} Две јаке, до душе, з 
сад радити на врат на нос.{S} Поп Стева мора помоћи. </p> <p>Опасан је, чини јој се, такмац сад 
им вином.{S} Али и он наравно мисли, да мора нешто рећи, бар у корист свога „вишег позива“, па  
мене, где како треба.{S} Но за то Зорка мора да трчка за њом из собе у собу.</p> <p>У Даринку у 
вагацији кући?..{S} Катица Јаковљевићка мора пући од једа.{S} Мисли, ко је као она, што има син 
 преко ушију, кад је ветар или зима, па мора гологлав да сахрањује, да свети водицу, или да у б 
" /> Наш Србин мисли, то је наше, па не мора плаћати.{S} А туђинац то не може рећи.{S} Дакле, о 
 ако ничега другога ради, бар да сад не мора лупати главу, као да му је све ново.</p> <pb n="33 
а Радојчић неје испунио.{S} Признати се мора: ево дванаест година, како се њих двоје састало, п 
а је умео, могао је и више.{S} Човек се мора збиља дивити нашима старима, да су и толико прибра 
кад неје марила, да јој се и једно дете мора везати за село.{S} Не ће се кућа Гојковића ископат 
иш туђим искуством.{S} Тешко оном, који мора све на себи да искуси!{S} Ја сам прошла добру школ 
етела би Јелена и душом и телом!{S} Али мора да га притискује рукама.{S} Понда скочи са столице 
>Једаред му примети: </p> <p>Ваши стари мора да су пореклом из Русије.</p> <p>Благајник укрљешт 
наших пчелара води, а то му се признати мора, најсавршеније свој пчеларски дневник.{S} Можда је 
ак заћутао. </p> <p>– Да Бог ме, да вам мора бити смешно, кад ви не налазите у Бранку друге иде 
аки то може, што хоће и како хоће, а он мора на своју катедру, или умрети!...{S} Него једва чек 
осле картања развезе и пијанка.{S} А он мора ту бити, да декламује.{S} Ко би иначе био у чорби  
:</p> <p>– Баш се добро осећам!{S} Тако мора бити ономе, коме пусте у невољи крв, па му одлане. 
овце.</p> <p>– Не реци два пут.{S} Тамо мора бити сад као пред какву буну.</p> <p>– А с ким ћем 
:) Триста га врага, кад ја што хоћу, то мора бити из ока из бока.{S} А ти ниси човек, да укроти 
се нахвале.{S} Ал, ја ипак држим, да то мора бити мучно и досадно непрестано капати над књигом. 
душе, као и до сад, Ката Нати, – зар то мора бити?</p> <p>– Немој ти ту мени! – одговориће опет 
ти, кадгод случајно и сетио био!</p> <p>Мора бити кадгод нешто од њега...{S} Допада ми се, што  
 Родитељи, у тим годинама својих кћери, морају већ да помишљају и на зетове.{S} Ја кажем, Стефа 
 кад деца несу ту.{S} Деца, да како, не морају свашта чути...</p> <p>Сви су мислили, сад ће гос 
у – „дете“, Даринка, а деца, дакако, не морају, свашта чути.</p> <p>У то дође и Маца, те се раз 
{S} А још од зимус говори Даринци, како морају, Бог да, на лето ићи теци у</p> <p>Брајковац.</p 
ом на, која је повод, да је мати његова морала изаћи из куће брата свога као пребита сирота, да 
 <p>То је најпосле и госпођа Јелисавета морала одобрити, (да је варошкиња не надмудри): – Да Бо 
е сад са целом општином.{S} Већма осећа морални мамурлук, него онај од пробанчене ноћи.{S} Па с 
бива по <pb n="88" /> најчешће, постаје моралним пролетером, из кога се рекрутују шарлатани, де 
 извадила сиграчке из торбе, „зар је то морало бити?“ – „Немој ти ту мени!“ рекла је, наравно,  
р, на стародавне домаће добре обичаје и моралу Брајковцу тако опасан атентат, да не могоше на и 
итељ Јелени, а до ње се нашао.</p> <p>– Морам најпре питати матер и чику. „Ја не знам за што, а 
</p> <p>Сад ћу ја децу пустити.{S} Него морам мало и школу отворити, да уђе чиста ваздуха унутр 
и ћете, дакле, ићи у недељу...</p> <p>– Морамо још у суботу...</p> <p>– Добро, даклем, још у су 
е правимо сами, него бог те пита од куд морамо да набавимо.{S} Алати наши за најобичније наше п 
 носе на себи туђински печат.{S} Ми све морамо од туђина да набављамо за своје рођене паре, а п 
супруг. – Ти бар не мораш, ако ми мушки морамо.</p> <p>– Гле, а ко вас тера, да морате</p> <p>– 
 искрен, и да јој је хтео све признати, морао би приповедати, како је наслоњен на ону багрему п 
 добро, те то неје никоме казао, јер би морао јавно и повући реч на траг.{S} А повукао би је за 
 Из његова данас разговора чисто бих то морао помислити.</p> <p>И попа, и Рашићка, и Јелена заб 
морамо.</p> <p>– Гле, а ко вас тера, да морате</p> <p>– Један другом за љубав.</p> <p> Најпосле 
ете с нама, понда на Стражилово ви и не морате, мама, ићи,– вели јој Даринка...</p> <p>Пуче топ 
 јој плану од одушевљења.</p> <p>– Него морате нам и ви помоћи! – рећи ће Бранко, па употреби т 
имљивости према свему, што је напредно, морати као народ банкротирати, т. ј. на једаред ће „дру 
и су сви уверени, нема опасности, да ће морати певати без госпођице Јелене. </p> <p>Сутра после 
, у које могу запасти и према којима ће морати удешавати свој рад и своју снагу.{S} Бродови жив 
>– Но, но,... не велим ја тако...{S} Не мораш ти одмах... не знам шта... </p> <p>– Доста ја већ 
 вели јој разнежени супруг. – Ти бар не мораш, ако ми мушки морамо.</p> <p>– Гле, а ко вас тера 
– Ала си жесток!{S} Прави омладинац!{S} Море, <foreign xml:lang="la">gutta cavat lapidem</forei 
 њихова несу се још навезли на отворено море, где борба за живот као вихор диже и ваља вале то  
>Тако Јован и Бранко гледају у отворено море, у јаван живот свој као ђаци са самопоуздањем, кој 
аки својим путом отисне свој брод на то море.{S} Па руку на срце, обојица савесно кроје једрила 
ио први певач.{S} Када је на уметничком мору, вели он, лађа богиње Талије, на којој је он у сво 
што он тако на тенане плови по небесном мору, да му они не могу ништа.{S} А месецу ни бригеша.{ 
, па заплови величанствено по ваздушном мору...{S} Или дивљи голубови и грлице јатомице залепећ 
а. </p> <p>– Добро је.{S} То је прво уз мост, што води с лађе на обалу.{S} Одмах до њих су пева 
 друштва окићена грањем и венцима, а на мосту, што води слађе на сухо, подигнут славолук искиће 
кад се игра то коло!{S} Дете, као дете, мота се с другом децом око момака и девојака, провлачи  
шини.{S} Прашина завејава у кола, па се мота испод коњских копита као смет у заветрину.</p> <p> 
ож за подрезивање кошница, будак, ашов, мотика и тако даље...{S} У једном углу стоји наслоњена  
али не ће више пропустити.</p> <p>Писар мотри свакога, како пева, као човек, који хоће све да р 
човек, који хоће све да разумева; па је мотрио и Јелену.</p> <p>Благајник седи, па посматра све 
отребан у збору, да готово без ње не ће моћи бити ништа.</p> <p>**...*Ударише и краве из поља.{ 
е и нашао стан за Тинку згодан, како ће моћи и по неколико ђака држати на стану.{S} А Тинка спр 
онда се трже. </p> <p>– Хоћемо ли се ми моћи поутешити, као Бранко, при помисли на смрт?{S} Шта 
оп да пукне.</p> <p>– Децо, ја то не ћу моћи све издржати, – вели госпођа Ната, а запурила се с 
>Нема снаге да проговори; а не осећа се моћна ни толико, да узме своју руку на траг, нити да ње 
азор, зазор, што га осећа слабији према моћнијему, што га осећа кривац према ономе, чијега се с 
ита сирота, да је и после тога с братом мрази?!{S} Ко зна, каквим је блатом каљала име његово и 
 видовима.{S} По доловима се већ спушта мрак. </p> <p>Под планином се раширило село Брајковац с 
си, а иза она два прозора завлада мртви мрак.{S} Девојче се са свим дало на прозор, мислиш, пол 
 гнушање.{S} Ујков кућа поста му тесна, мрачна, гадна.{S} Нема му у њој станка.</p> <pb n="80"  
клик: </p> <quote> <l>„Само само да још мрети није“</l> </quote> <p>Понда се трже. </p> <p>– Хо 
у почео да мрзи на цео свет тако, да га мржња, да, баш та мржња, нагнала, да утопи цео свет у м 
 цео свет тако, да га мржња, да, баш та мржња, нагнала, да утопи цео свет у манастирски Радован 
чисто нешто са срца.{S} Неје јој Бранко мрзак, Боже сачувај; ал јој нешто тесно било поред њега 
а.{S} Ал куд сви Турци.{S} Мисли, но га мрзи, да и толико говори.</p> <p>– Синовче, да те пољуб 
ој да се и на тебе примени оно:{S} Кога мрзи да ради, тај је вечито незадовољан са својим позив 
а дерт, па је у свом мамурлуку почео да мрзи на цео свет тако, да га мржња, да, баш та мржња, н 
је лепо поздравила!)</p> <p>И поп Стева мрзовољан.{S} Покварили му најслађи сан.</p> <p> А по Б 
као да се нешто очемерио вечерас, па је мрзовољан.{S} Кадгод пије младо пиво, а њему се нешто с 
p> <p>А благајнику се разведри мало оно мрко лице, зарасло у црној густој бради.</p> <p>Марко д 
ријавити; не пријави л се, сматра се за мртва.{S} И ти си решена онда брачних обавеза према њем 
еличанствен тренутак.</p> <p>Изнесоше и мртвачки сандук с последњим земним остацима млађанога п 
ски народ клонути, догод уме да штује и мртве поборнике, (на ту је реч баш особито узахао,) поб 
се угаси, а иза она два прозора завлада мртви мрак.{S} Девојче се са свим дало на прозор, мисли 
а штошта да преврне, доста да спомене и мртвих и живих, и када се збије у самоћу, а камо не ће, 
а би он то примио, кад би <pb n="91" /> му се теоретски о томе предиковало, а да не види то од  
храпаво грло, загушено пивушином, једва му проби медвеђи глас, ухвативши тек последње: „Устај,  
бојаги, боцка, па га загрлио.{S} И пева му: „Нит је Шваба за гајдаша, нит је Србин за бирташа!“ 
хнуо се поп Стеван, па заборавио, каква му је задаћа задата за вечерас.{S} Вук длаку мења, али  
во величање његова спомена.{S} Око тога му се мисли највише и врзу.{S} Да се обазре на оваке сл 
и свет, кад је брат поп Стева позва, да му буде у кући домаћица?{S} Колико му је покојна Стаза  
лијом.{S} Нуз то и зазираше од њега, да му кадгод не пребаци, па још, можда, пред госпођом Раши 
тало поп-Стевану ипак доста до тога, да му сестрић бар лепо мисли о њему, као да се осећа нешто 
у поп-Стевину сеницу, где овај чека, да му се јави, има ли тај дан какве дужности, то јест, да  
нци,</p> <p>Бележник послао пандура, да му тражи по селу гдегод овчија сира, па да га с црним л 
ри за нова познанства.{S} Оно јесте, да му не би било први пут, када би се сада састао с госпођ 
, па је одмах отишла свом поп-Стеви, да му се потужи:</p> <p>– Дошле те варошкиње!</p> <p>Колик 
срца, е, заиста ћеш му и поверовати, да му срце хоће већ да пукне од среће.</p> <p>Јелена задрх 
епшу кућу с магазинима.{S} Ко јамчи, да му наши поштени општинари не ће баш и продати ту своју  
и, како се он спремао кому на дочек, да му се „омладинац“ не може ни од шале подсмехнути.</p> < 
дин бележник је нашао, да је вредно, да му се јави, е је Марко донео пива.{S} А писар опет наша 
а крила, час их скупи и дигне у вис, да му се боја и на горњем и на доњем делу танких крилаца п 
једно испуне скромну жељу песникову, да му пренесу последње земне остатке на вис убавога Стражи 
оле; али да бацим на њега и ту љагу, да му је мати распуштеница, не могу.{S} Преудавати се у ма 
ко на тенане плови по небесном мору, да му они не могу ништа.{S} А месецу ни бригеша.{S} Чисто  
ла била поп-Стевина сестрића у кућу, да му наметне своју кћер, и како је сам поп Стева проводаџ 
ву, па се тужи, како ну не прија.{S} Да му је хладан батак с киселим краставцем.</p> <p>– Шта?{ 
.</p> <p>– Е, добро кад је устао.{S} Да му бар кажем с Богом!</p> <p>– Ви одлазите?</p> <p>– Ов 
ања код Марка, – пресуди бележник, – да му сефтеишемо нов еспап.{S} Бранко се и не обазире мног 
елу, удеси за прост народ.{S} Хоће – да му каже, ко је био Бранко Радичевић, шта он вреди за на 
иње да нагађа.{S} Па баш за то треба да му каже, како мати хоће, мати хоће а не она, да се иде  
к.{S} Прижегло летње сунце, па глава да му пукне.{S} А дошао је до искуства, да је хладан сир с 
вене.{S} Гледа у њега, а не зна, шта да му каже.</p> <p>– У Карловце</p> <p>– Да, к матери. </p 
динац одговара, па не знаде, шта сад да му каже, већ окрену на друго:</p> <p>Хајд заједно до ку 
у великој неприлици.{S} Чисто не сме да му гледа постојано у очи, и, што му се давно и давно не 
им грудима.{S} Тама нека као да хоће да му помрча светлост необичне љубави, што је носаше увек  
не започети.{S} Госпођа Рашићка хоће да му век поједе, што до сад већ неје говорио с нећаком св 
говорила, да позове Бранка к нама, и да му пошаље новаца, да амо дође, те да се момак мало одмо 
шујући његову смрт изненада.{S} Но и да му је све седморо деце заживело; хватао би се крај с кр 
 како је оштро то рекао, па не ће ни да му погледи у очи.{S} Али тек опет дода: </p> <p>Па ако  
?! – замисли се чисто поп Стева, као да му је страно то име; понда се сети. „Јогуница!“ помисли 
> <p>– Бележниковица га погледа, као да му не верује.{S} Вели:{S} Зна део комшилук, само не зна 
 после вечере заређале здравице, као да му је до сад све тек као шала изгледало.{S} Прочачка оп 
 поче поп Стева с киселим лицем, као да му је ко на жуљ стао, – немој и ти тим незнабожачким, т 
бар да сад не мора лупати главу, као да му је све ново.</p> <pb n="33" /> <p>Како сам нисам дош 
вој кући било каква већа посла, било да му дођу гости, било да се кољу свињи, или тако што, Дав 
опет у свет,... у виши свет.{S} Само да му се дочепати Новога Сада или Београда, да се препоруч 
ћем, ако ничега другога ради, то бар да му каже, шта мати жели, и да она то чини само по матери 
 и светлила му, да не залута.{S} Већ да му увређена љубав и преварена вера у поштење с болом вр 
чијега се суда боји, ако је и уверен)да му „кругове његове“ не може побркати.</p> <p>– Седи! –в 
до пиво, а њему се нешто стужи.{S} Онда му је његов виши позив на срцу и на језику.{S} Тужи се  
За што да не буде срећна? </p> <p>Понда му се мисао понесе за Даринком.{S} Усамљеном, као што б 
да увеличају ову светковину, а иза леђа му кроз жагор светине, која се устумарала горе и доле,  
а у овакима му свакад била звезда, која му је јасно показивала пут и светлила му, да не залута. 
го у тој тами сукну једна варница, која му је увек у срећним часовима сијала као сунце, а у ова 
егова друга Јована с његовима.{S} Тетка му је, рече за госпођу Нату, врло ваљана душа; а о њено 
не.{S} Наша славна црквена општина дала му је своју кућу под кирију.{S} Сигуран платиша! <pb n= 
а му је јасно показивала пут и светлила му, да не залута.{S} Већ да му увређена љубав и преваре 
 си сад и душом и телом лептир, – рекла му је мати, када га испраћала у туђ свет, у даљину, да  
 поста му тесна, мрачна, гадна.{S} Нема му у њој станка.</p> <pb n="80" /> <p>Хајде на поље,... 
 часовима сијала као сунце, а у овакима му свакад била звезда, која му је јасно показивала пут  
аче у овакој прилици.</p> <p>Пред очима му лебди лик Даринчин; а у свим жилама осећа све то јач 
и тресе у својој рођеној крви.{S} Сачма му је крупна добрано прорешетала самурину на дебелој гл 
Од синоћ се нешто сневеселио.{S} Јелена му је много приповедала о Даринци.{S} Јутрос му је опет 
инац то не може рећи.{S} Дакле, општина му је дала своју кућу, на најбољем месту у селу.{S} Дан 
!{S} Ње ради подноси он те муке.{S} Она му је натерала дерт, па је у свом мамурлуку почео да мр 
е замислили опет саду – пита Јелена, па му завири смело у лице.</p> <p>Бранко се силом насмеши. 
бити ономе, коме пусте у невољи крв, па му одлане.{S} Не би било с горег и чешће.</p> <p>Учитељ 
што је запао у благословене крајеве, па му није никада ни било до невоље, да та својства своја  
ти, како га нешто чисто скроз прође, па му пројури кроз сву крв, а коса му се диже.{S} Скинуо ш 
У Бранкову срцу узавре.{S} Поцрвени, па му и самом криво, што, ето, избаци нешто налик на „кури 
 ваздуху, да истера шетњом мамурлук, па му неје требало два пута рећи, да се придружи бележнику 
> <p>У исти мах му сину друга мисао, па му се задовољније мало разгали лице.</p> <p>Да ме ко не 
p> <p>– Шта мислиш?{S} Сам му писао, па му послао и путна трошка, само да дође.</p> <p>– Бога т 
дај штогод, – вели му девојче љупко, па му привуче себи руку. – Кажи ми штогод лепо, као што ти 
се упео свом снагом, те набрао чело, па му се натуштило над дугим проседим обрвама.{S} Хоће нај 
у, шта она пита.</p> <p>Види она то, па му напомиње:</p> <p>– А да за то сам га тамо и послала< 
 што више о њој мисли, неку бујност, па му се час разлива као милота, час га диже, да некуд зар 
Бадава, срце само тоне на ту страну, па му вуче и душу и мисао за Даринком.{S} Јелена живахна,  
<p>Добри чича подиже главу к певачу, па му показа место уза се.</p> <p>– Ту ми седни, синовче!< 
– Триво, – кренула се Ната кочијашу, па му говори: – ти сад поскидај ствари, па дај унутра, а к 
 теорије и стављати ипотезе. </p> <p>Па му данас не пада на умни да се смеје, када благајник по 
ође, па му пројури кроз сву крв, а коса му се диже.{S} Скинуо шешир, одахнуо, па брише рупцем з 
еђе сада у гнушање.{S} Ујков кућа поста му тесна, мрачна, гадна.{S} Нема му у њој станка.</p> < 
е никад још таким показао.{S} Више пута му је баш био и одвратан, што је „таки“, као што о њему 
да га види Бог и њега и Тинку и синчића му!{S} Али Арсенију се други занат боље свидео.{S} Карт 
изор!{S} Ђура Јакшић би кликнуо.,„И бог му се диви!“ -- рече Јован, па стаде.</p> <p>Стали сви. 
ан пастир душепопечитељ Богом повереног му стада одликован и постао конзисторијалним присједате 
о, можда, доброј срећи и само себи, кад му је Бог дао матер, најбољу срећу. </p> <p>Па ти мисли 
м првом женом живео у љубави.{S} Па кад му умре његова мила супруга Анастасија, кажу, да је поп 
а то је мати и материнска љубав:{S} Сад му тек изађе пред очи њен лик, кад оно пре краткога вре 
еда то у Јелену, то у Даринку, а поглед му несигуран склизну на страну, као да не сме да се зад 
вели за њега увек писар.</p> <p>Једаред му примети: </p> <p>Ваши стари мора да су пореклом из Р 
инком.{S} Усамљеном, као што беше, даде му се широко поље, да их обадве, Јелену и Даринку, испо 
ика велике идеје пренесе га у храм, где му је „црква под небесје, олтар часни брдо и долина, та 
ти, прекинућу ти реч, зна л се што, где му је отац?</p> <p>– Никад ништа.</p> <p>– Е, то је леп 
рећити тек, као жена, као мати.{S} Дође му и ујакова реч на памет; „Ваљда не мислиш, да ћеш веч 
ти нити умети довољно разумети.{S} Дође му на памет и Даринка.{S} Чудновато!{S} Од њена суда ка 
 онако није за њега адвокација.{S} Неје му нарав за то.{S} Та, адвоката и онако има већ и сувиш 
о се и не обазире много на њих.{S} Неје му ни стало до ове врсте људи, из тих се, по његову уве 
остатке на вис убавога Стражилова, које му, за ђаковања још у Карловцима, тако беше омилело.{S} 
да „раде за народ“.{S} Свештеници, које му драго партаје били, траже што бољу парохију.{S} Ти и 
лног присједатеља.{S} Право рећи, брује му и зује у глави још од синоћ, како му је „његова“ нап 
ше, и жељан друштва на селу.{S} А време му је, да помишља и на то, како би добро било, да довед 
Аха!{S} Држите се!- рече му Даринка, те му, бојаги, попрети својим прстићем.{S} Бранка прође не 
 би их скрио, она седне за гласовир, те му мами сад нујне сад <pb n="16" /> брујне звуке, што ј 
ритискао њом под пазухо своју књигу, те му књига сад испаде у траву.</p> <p>– Пардон!</p> <p>Је 
род осетио жељу Бранкову.{S} То вече ће му остати у најлепшем спомену из живота у Брајковцу...  
то исто или можда мало друкчије рећи ће му бар још који пут...{S} Сутра се можеш вратити за хла 
ну од неке милине, кад помисли, како ће му се добра душа опет обрадовати, кад јој сутра оде.</p 
о.</p> <p>Кад приступио девојкама, лице му се зажари.{S} Погледа то у Јелену, то у Даринку, а п 
не речи: „Цео је живот школа.{S} И срце му заигра утешено, да још има неко, у коме се никад пре 
рће као познанику каквом.</p> <p>И срце му гракну од неке милине, кад помисли, како ће му се до 
анко.</p> <p>– Аха!{S} Држите се!- рече му Даринка, те му, бојаги, попрети својим прстићем.{S}  
 пољубим, – рече чича учитељу и привуче му главу, те га цмокну у чело...</p> <p>– Господо, – ди 
<p>На једаред би Бранку све јасно, пуче му пред очима као – понор... </p> <milestone unit="subS 
 озбиљност у карактеру Бранкову улеваше му то јачи зазор, зазор, што га осећа слабији према моћ 
Хоће и наше село да се прослави, – беше му прва реч.{S} Од њих две не зна, која да прихвати реч 
 <p>Бранко метну шешир на главу, а беше му спао у траву.{S} Узе свој штит од сунца, па га затво 
обра нисам видео! – а у исти мах падоше му на ум њене, материне речи: „Цео је живот школа.{S} И 
варош.{S} Неје што се Марко боји, да би му, сачувај Боже, ускисло, кад би га и чешће доносио; н 
оно из књижевности.{S} Мислиш ти, да би му ишта помогло, кад бих, ваљда, удесио јавна предавања 
 варош, или проучити из листова, кад би му који пао у руке.{S} Највећи просветни напредак у сво 
мејати за „најмудрију“ реч.{S} Лакше би му било, чини му се, на архијерејској служби придику ка 
еје сретан, или да се подао Јеци, он би му одговорио, као што толико пута вели; </p> <p>– Ја са 
пет не пропусти, да не примети, како би му врло жао било, да Јелена не запева с њима, јер – њен 
јим сиром поливеним с кајмаком, на који му се сад тек и већи апетит отворио, што зар хоће на ње 
ош којешта, што није ни лепо, а камо ли му мирис?</p> <p>– Свет мало пита, шта што вреди, него  
вета!</p> <p>Не помаже ту књига, – вели му Јован. – Нема просвете, где народ не стоји економно  
да мислиш!{S} Приповедај штогод, – вели му девојче љупко, па му привуче себи руку. – Кажи ми шт 
</p> <p>- Ми смо одсели код вас, – вели му она. –</p> <p>– Јован је тако.</p> <p>– Па да где би 
чну срећу.{S} Кад је човек срећан, мили му се посао, којега се подухвати.{S} Одушевљеније прихв 
 <p>И поп Стева мрзовољан.{S} Покварили му најслађи сан.</p> <p> А по Брајковцу Бруји, како су  
Видиш га само, клима главом, и развукли му се брци, али не даје, гласа од себе.</p> <p>– Да Бог 
е се гојазан, зачкиљио очима и развукли му се брци, ал не даје гласа од себе... </p> <milestone 
неке особе и прилике, о којима је, чини му се сад, и чешће могао и требао мислити, ако ничега д 
мудрију“ реч.{S} Лакше би му било, чини му се, на архијерејској служби придику какву исплести;  
авали Бранка лично, па чак и консхолари му били које у Карловцима које у Темишвару и Бечу.{S} Н 
 понда ће мо се разговарати, – одговори му Бранко.</p> <p>Јован мало поцрвени, па затрепта очим 
му било време; сад је касно, – одговори му сестрић с неким прекором.</p> <p>Поп Стева се уједе  
а говорио.{S} Та, за име света, ујак си му, мора те послушати... (Утре сузе, па промену глас:)  
ав пијетет према свом родитељу.{S} Мати му никад не хтео оцу причати.{S} А што је кадгод научио 
ни кашиком сву мудрост.</p> <p>– И мати му даје за право. </p> <pb n="57" /> <p>– Е, онда за це 
д Јована.</p> <p>Колико он,... а и мати му као пустила у уши. </p> <p>Иди, синко, – вели. – пом 
 је гледи, а, бајаги, ни на крај памети му, шта она пита.</p> <p>Види она то, па му напомиње:</ 
> <p>– Сад ће бити по сахата, – примети му жена знајући за његов лепи српски обичај, за његову  
е, више пази на свог поп-Стеву.{S} Маћи му се не да.{S} Она баш истера одавде учитељицу.{S} Мал 
хом! – поздрави га бележниковица, идући му на сусрет с умиљатим осмехом.–" Једва један пут!</p> 
 народа својим лаким песмама, опевајући му разумљиво и са жарким родољубљем витешка дела наших  
<p>– Тако се дочекују гости?! – пребаци му, бојаги, Јован.</p> <p>– Поздравише се својски.</p>  
шио, таман најлепше полетео!{S} Но речи му се изгубише у метежу, у ком сваки својим гласом пева 
 народ дан 10. јулија 1883., приредивши му светковину, каквом знађаше у најсветлијим данима сво 
 – одговори Јован, отирући зној, а зној му цури с чела. – Љуто сам се уморио пешачећи на овој в 
сад као да ће да се сва разлиже.{S} Чак му је одушевљено говорила о преносу песникову и још виш 
еје имао свога сталнога уверења, ни док му је била жива његова покојна Стаза; а поред Јеце нема 
вода брег рони!</p> <p>Бранко ућута, ал му криво још?</p> <p>– Махни се, Стефане, тога.{S} Дана 
 продобрио?</p> <p>– Шта мислиш?{S} Сам му писао, па му послао и путна трошка, само да дође.</p 
међу осталога поп Стева. – Знам, да сам му, као млађи ђачић, више пута доносио у ћупи вина, а к 
 и коју боцу из Варадина.</p> <p>Ја сам му рекао, до душе, да се спреми за село, – дочека исто  
, удариће га какав напит.{S} Казала сам му, до душе, и сама, да потражи Мацу, па да је пошље ку 
ди једном руком попу по бради, а другом му насу у чашу хладног теочинца и насмеши се на њега.</ 
S} Али као ђе није народа свога сазидао му је храм у грудима народнима, где је нашла места за в 
ко колена, па мисли.</p> <p>Дуго и дуго му нису таке мисли долазиле на памет, па се упео свом с 
теван је осетио поглед Бранков, па, ако му је образ иначе и могао доста да поднесе, сад се нађе 
ле мене дође, може лако дозиђивати, ако му буде уско...{S} Ето видиш; шта би ти било, да си за  
ићем.{S} Бранка прође нешто скроз, како му се допаде у тај мах девојче.</p> <p>– Што ћутите?... 
попа Стева био задовољан и сретан, како му сестра привређује, толико је уздисао и био несретан  
је му и зује у глави још од синоћ, како му је „његова“ напунила некаквим разговором, па јутрос  
чала симпатије народне.{S} Но било како му драго, Бранко Радичевић сјаће за вечита времена као  
.{S} Колико би да је непристран, некако му вага судилачка и нехотице све већма претеже на Дарин 
а не запева с њима, јер – њен глас тако му је потребан у збору, да готово без ње не ће моћи бит 
 елементом, комотан: ради једва, колико му треба, па је површан, те, канда не схваћа озбиљно ко 
, да му буде у кући домаћица?{S} Колико му је покојна Стаза била нежна и верна супруга, колико  
ако су непоетично казане ту мисли; само му мило, што види, да народ зна за Бранка, да је и наро 
јковац, да проведе које време!{S} Добро му дошло баш с тога што је у то време овде доле највише 
, и правом српском љубављу за своје, то му говори искреност на њену лицу, то му сведочи бистар  
то му говори искреност на њену лицу, то му сведочи бистар јој поглед и неусиљено понашање, у то 
да по упутству наших пчелара води, а то му се признати мора, најсавршеније свој пчеларски дневн 
и, ти дрмаш општином, па..</p> <p>– Сто му мука!{S} Да, ја сам господар у кући, па ће бити онак 
Владимир развашарио своје сиграчке, што му их донела тетка и сеја. (... „Боже мој, " рекла је,  
сме да му гледа постојано у очи, и, што му се давно и давно неје придесило, – поцрвене, е, поли 
учитељу, како ће га то скупо стати, што му квари сан.</p> <p>А госпођица Јелена... ох!{S} Она ч 
о. </p> <p>Та последња добра мисао, што му паде на ум, а нуз то и мирисни фрушкогорски ваздух к 
к на главу, припасао ђорду о бедро, што му донела тетка и сеја из вароши; па узјахао танку беде 
 вароши; па узјахао танку бедевију, што му извукао из трске браца Рада слуга, па је љуто заузда 
а.</p> <p>– Да!{S} Ето видиш.{S} Па што му драго!{S} Ја ћу доћи у недељу...</p> <p>– Свима упал 
 се истински одушеви за нешто.{S} Нешто му говори, да то девојче има осећаја и више свести него 
осећа нешто крив, што је и њега и матер му тако одбио као блато с ногу, па би зар колико толико 
пре него што заспи.</p> <p>Него вечерас му се не да да чита ни колико иначе у овакој прилици.</ 
 много приповедала о Даринци.{S} Јутрос му је опет споменула о њој.{S} Питала га, хоће ли ићи к 
лаган, као да се на ново родио.{S} Опет му мио цео свет.{S} Та, живот је овај тако сладак!{S} Т 
 наш Адам имао је у рају свега, па опет му било дуго време, чамио је, док није добио своју поло 
уку на траг, нити да његову стисне, већ му је подала, па је он љуби и милује по милој вољи.</p> 
а да не покаже своју сумњу.{S} Кнежевић му доказује да то може бити.</p> <p>– Шта?{S} Научићемо 
кана Брајковчанима.{S} Јован Јаковљевић му је обрекао, да ће тако ући у Карловце, као да ће доћ 
</p> <p>– Ту ће бити сватова! – пришану му с пуним уверењем, кад уграбила прилику. </p> <p>– Не 
огод дао што за душу његову или за жену му и сина, и њих би метнуо на кеца или продао за вино и 
–прекинуће Бранка, кад опет чу последњу му реч; па дрмну, бојаги, срдито својом руком Бранкову  
у тамо гошће дошле, као да осети, да су му сад у оној кући врата затворена.{S} Не мари за нова  
, да се и он „помеша међу свет“, док су му сви остали иначе обични и свакидашњи; па се врзе око 
а!{S} Као да пркоси!“</p> <p>У исти мах му сину друга мисао, па му се задовољније мало разгали  
ваљда, с народом своју муку; али да бих му био учитељем у његовој најпречој потреби, радећи баш 
улицу, па да дозна, ко је дошао.{S} Баш му то добро и дошло.{S} Нема ти, вели, несноснијег посл 
икну учитељ из свег срца, е, заиста ћеш му и поверовати, да му срце хоће већ да пукне од среће. 
ч, – ништа се не бринеш за дете.{S} Још му ниси ништа говорио.{S} Та, за име света, ујак си му, 
 га имале с госпођом Рашићком.</p> <p>– Мудра ти је то зверка.{S} Ко је не зна, скупо бије плат 
 „<title>Басана</title>" тога неумрлога мудраца српскога.</p> <p>Ту књигу узео Бранко и вечерас 
трудољубиви Орфелин и учени Соларић, па мудри Доситије и преблаги Милован Видаковић... и толики 
У тринаест школа поцрпу они кашиком сву мудрост.</p> <p>– И мати му даје за право. </p> <pb n=" 
икад.{S} Ти ни данас не знаш, где ти је муж; а Бог зна, кад и какав ти може од куд искрснути на 
 син, ако се сећаш!</p> <p>– Што јој је муж она лола и бекрија? – спомиње Ната.</p> <p>– Да, да 
Цео свет, за Бога зна, за што је Тинкин муж пропао и заблудио у свет!</p> <p>Исто тако неје мог 
ом, кад се напатила код свог несретника мужа као права патница. „Да ме је цео Срем клео, не бих 
невољом.</p> <p>Госпођа Ката остала без мужа пре пет шест година.{S} Најстарији син јој, Јован, 
о лакше, него трпети пијаницу и убојицу мужа, који сав свој кив, сву своју несрећу у картама и  
си, да Бог ме, као и удовица, кад немаш мужа...{S} Александре, хоћеш ли се добро учити?</p> <p> 
м у овој кући...{S} Па, ето, како ми се мука моја награђује.{S} Коме за љубав; Могла сам ја и б 
ти дрмаш општином, па..</p> <p>– Сто му мука!{S} Да, ја сам господар у кући, па ће бити онако,  
уштво у Брајковцу.{S} Стало га је доста муке, али је успео.{S} Раја Јовановић, општински писар, 
днако срди на њу.</p> <p>А какве ужасне муке трпљаше у тај мах бедни њен Милан!{S} Да зна само, 
/p> <p>Невера!{S} Ње ради подноси он те муке.{S} Она му је натерала дерт, па је у свом мамурлук 
да бих ја делио, ваљда, с народом своју муку; али да бих му био учитељем у његовој најпречој по 
ата неје пропустила, да избаци неколико муња и громова на Мацу, што неје дошла на време, кад зн 
 су руке посла..</p> <p>У једаред стиже муњом глас, да Бранкове кости не могу стићи у заказани  
" /> <p>– За Бога, мама, шта ће ти опет муф у сред лета? – љути се опет</p> <p>Даринка.</p> <p> 
</p> <p>– Заповедајте!</p> <p>– Је л ту муф?</p> <p>Муф беше запао под ноге, док се Ната намешт 
поведајте!</p> <p>– Је л ту муф?</p> <p>Муф беше запао под ноге, док се Ната намештала у колима 
звечи ланац на огрљаку, кад се коњ који мухне, па тргне, да преухитри зловољнога Триву кочијаша 
одни учитељи већином такви, то је прави мученик народни.{S} Што свеснији, то већи мученик.{S} Ј 
ченик народни.{S} Што свеснији, то већи мученик.{S} Ја, видиш, не бих то никада могао бити.{S}П 
а, ето, под старост дотерао и дотле.{S} Мучна улога!{S} Неблагодаран занат!{S} Ама зло је почет 
.{S} Ал, ја ипак држим, да то мора бити мучно и досадно непрестано капати над књигом.</p> <p>–  
асају, а не могу да се обране од силних мушица, што их спопале.{S} Вуку троми на омари ноге по  
а старије наше књижевности несу некакав Мушицки и некакав Рајић, као што је Јелена мало час бил 
ањи и већи књижевници, па и сам Рајић и Мушицки, чак и неумрли песник неувелог <title>Горског в 
сни песник омладине свога доба, Лукијан Мушицки, и учени архимандрит Јован Рајић, кому, кажу, п 
ука дигла за тог ђачића;“ а на некаквог Мушицког и Рајића, не знам, нико не осврће ни главе!{S} 
рни труд и сувремена ученост и Рајића и Мушицког дуго ће остати узором омладини, која има да се 
аџић први пут, као ђак још, упозорен од Мушицкога на онај велики посао, кога се он доцније тек  
афрчу коњи, да можда истерају насртљиву мушицу, што им се и у нос увлачи; само што зазвечи лана 
аткад.{S} Опет је, знаш, друкче, кад се мушка глава даде видити.{S} Па јави се тек кад год мајс 
гони нека радозналост, да завире у собу мушкарца неожењена.</p> <p> Даринка, до душе, мисли, ту 
га до другога, да им огледа гласове.{S} Мушкарце зна и од пре, шта који певати може.</p> <p>Осо 
д, каквога воле млади нежењени. </p> <p>Мушкарци понудише женскима оне две столице, што се збли 
 неколико пољупчића, преломиле неколико мушкацона и других таких посластица, што се, по сеоском 
нема још много до недеље?</p> <p>Ви сте мушки увек тако комотни!{S} Тако и чика!{S} Само да га  
насмеши.</p> <p>Бојаги! – помислише сви мушки у један мах као по договору... </p> <p>За Брајков 
ежени супруг. – Ти бар не мораш, ако ми мушки морамо.</p> <p>– Гле, а ко вас тера, да морате</p 
 куће с оне стране потока зачу се диван мушки тенор.</p> <p>Јелена познаје тај глас.</p> <p>Учи 
стиште руку из захвалности, што га тако мушки брањаше.</p> <p>– Ох!{S} То је дивно! – прошапута 
учи друштву.{S} Вели, кад се поздрави с мушкима и женскима:</p> <p>Чини ми се, пожурили смо се  
 младачким несташицама дирнуо у живац и мушку и женску омладину народну; та што је најглавније, 
ном дечку звала нешто у дућан, јер чека муштерија– поручио је, да ће „сад одмах“ доћи, па је ус 
не и писане књиге својих учених синова, на које, сиромашан и онако, троши своје силно благо.{S} 
ус говори Даринци, како морају, Бог да, на лето ићи теци у</p> <p>Брајковац.</p> <p>Како онда ј 
узбунила.</p> <p>Госпођа бележниковица, на прилику, видела кроз прозор, кад су прошла кола.{S}  
о ближе Дунавској обали.</p> <p>Лађица, на којој беше лес песников, дупком пуна пратилаца, прим 
телигентан човек није понизио, да буде, на прилику, бирташ, или трговац или... најслободнији чо 
већем.{S} Близо станице стоје две лађе, на којима дошли беху гости из Панчева и Земуна.{S} Обе  
 човек сам, развеле јој се мисли, Боже, на све стране, а све за њеном децом и својом невољом.</ 
 као да неће на пут него, сачувај Боже, на онај свет,</p> <p>А ето ти и опет, већ по толики пут 
тињства, прија-ова или сека-она, па је, на прилику, запита.</p> <p>– Помоз Бог!{S} Како си, сек 
ко ти лежи на срцу!</p> <p>– Ето ти је, на! – обрецну се, бојаги, попа.</p> <p>– Хвала ти, боже 
а се све то танко зна и прича, како је, на прилику, госпођа Рашићка обрлатила поп-Стеву, <pb n= 
чком мору, вели он, лађа богиње Талије, на којој је он у својој дружини бродио, насела на стену 
ристо, оди овамо...{S} Пази, дете моје, на кућу...{S} А и ви, слатка, молим вас, немојте смести 
ј рад, те ће моји сељани имати прилике, на кога да се угледају ако хоће.{S} Тако продире у наро 
обично браћи, тетка-Катиној деци, узме, на прилику, штогод, па им чита.{S} Прочитали су све три 
“ реч.{S} Лакше би му било, чини му се, на архијерејској служби придику какву исплести; а неје  
 Мени је овде врло пријатно.{S} Баш се, на против, са свим добро осећам.{S} И не могу довољно б 
љати и на своју кућу, на своје огњиште, на своју породичну срећу.{S} Кад је човек срећан, мили  
ну радовању, те се смеје с њом и тражи, на прилику, с које стране препелица пућпуриче.</p> <p>Т 
 сам ти га и послала.{S} Да сте, велим, на само.</p> <p>– Нисам те разумео...!{S} Ни на крај па 
шио овчијим сиром поливеним с кајмаком, на који му се сад тек и већи апетит отворио, што зар хо 
тумач казненога поступка, што га читао, на страну, па погледа у свој сахат. </p> <p>Имамо још в 
метен.{S} Готово би се и смео био, ето, на први мах, да га Даринка прва не поздрави:</p> <p>– А 
оредак ноћни тако дисармоничан дар мар, на стародавне домаће добре обичаје и моралу Брајковцу т 
ећ „братски српски“ „ти“, него Дабижић, на пример, не ће више називати Јована и доктором, а Јов 
штва са друштвеном заставом, а острагу, на другом крају, застава Новосадске занатлијске задруге 
та; ако ће напред, наићи ће на Харивду, на омладинца, који га може исмејати за „најмудрију“ реч 
овно и госпођа Рашићка, те разговарају, на прилику, о врту, о живини и тако што, чему је кад вр 
ати Јована и доктором, а Јован ће њему, на прилику, смети од сад говорити:{S} Грцо, или:{S} Риф 
ацана: </p> <p>„Кад ми одемо у планину, на ком ћемо оставити нашег Марка?...{S}Јел те, мајстори 
ја би, баш и по госпођа-Катину мишљењу, на Даринку утицала развратно.{S} Чак ни о ноћашњој сере 
илинска рука отворити капак на прозору, на оном прозору, на ком је он толико блажених тренутака 
рити капак на прозору, на оном прозору, на ком је он толико блажених тренутака с њом проснивао, 
ом.{S} А толико имадемо примера, да су, на прилику, пропали трговци „пали“ на бирташе, па кад н 
} Дакле, општина му је дала своју кућу, на најбољем месту у селу.{S} Данас сутра, ако не оде у  
 Понда треба помишљати и на своју кућу, на своје огњиште, на своју породичну срећу.{S} Кад је ч 
екала и гостила неко време у Брајковцу, на право је и поштено, да јој то врати бар за један или 
, пешачим по гори; али у јулију месецу, на овакој прижези, џаба.{S} Боље би било, да сам остао  
ење се Бранко на степенице у саборницу, на заједничку пробу свију певачких дружина, што дошле б 
 бољег света слабо ко усрећи Брајковац, на кога би се осврнули сви, из свију сталежа поштованог 
S} Бранко би тешко и дошао у Брајковац, на ујаков позив, ујаку за љубав, да неје ту и Јован и д 
о, морати као народ банкротирати, т. ј. на једаред ће „друмови пожелити Срба...{S}" А историја  
p>Јелена се убезекну.{S} Хтеде да пита: на што?{S} Али госпођа Рашићка помрче оштро на њу очима 
ди и не миче се; час суне <pb n="15" /> на земљу као стрела, те ухвати можда какав плен, што га 
своје место на обали Дунавској.</p> <p> На Карловачком тргу према вратима саборне цркве стоји о 
ждере жртву своје мачје неситости...{S} На једаред...</p> <p>Прас!</p> <p>Пуче пушка.{S} Пуче а 
високо тамо кличе танко гласовито...{S} На бресту се гдегде закрши грање, а одонуд излети орао, 
 мирно гнездашце спокојних голубова.{S} На очиглед брижних родитеља шчепао им још једини залог  
 и толики пут, како је воћка понела.{S} На њено питање, лагано окрену главу к њој, па је гледи, 
о мантије, кад путује кудгод колима.{S} На столу је неколико кабанус–цигара, – које ће он, кад  
</p> <p>А Даринка стаде као укопана.{S} На њој лака плава хаљина, да се може слободније верати  
ћи на сточићу поред постеље задрхта.{S} На лице јој или збиља паде сенка нека, или јој задрхта  
и и прекраћивали дуго недељно време.{S} На столу, дакако, вина ил пива пред сваким.</p> <pb n=" 
ца, примакла се Карловачкој станици.{S} На кљуну јој заставник Београдскога певачкога друштва с 
куће Јаковљевића куља дим на димњак.{S} На огњишту се пуши и ври у пуним лонцима, а цврче батац 
сред лозинка указа се Бранко Стајић.{S} На њему лако летње одело и сламњи шешир.{S} У руци држи 
а за духом времена!</p> <p>– Стефане! – на то ће Рашићка.</p> <p>– Но, но,... не велим ја тако. 
 се увери, је ли на добрим ногама, па – на здравље!{S} И цело вече „нити писну, нити зубма шкри 
/p> <p>„Гле мене!{S} Како не бих јако!“ на то би мајсторица... </p> <milestone unit="subSection 
можда свом рођеном детету очи из главе“ На преудају неје ни помишљала већ и деце ради, а дакако 
 су, на прилику, пропали трговци „пали“ на бирташе, па кад ни ту нису могли прокопсати, или и п 
озор, у тај мах прозврјаше онуд кола, а на колима се залепршаше два женска вела.</p> <p>– Писар 
ког друштва окићена грањем и венцима, а на мосту, што води слађе на сухо, подигнут славолук иск 
е саме полетеше на очи.{S} Сузе лете, а на уснама јој лебди осмејак сретан, блажен.{S} С осмејк 
 шешир.{S} У руци држи некакву књигу, а на бео се штит од сунца наслонио.</p> <p>– А,... ти си, 
сети, како јој у очи сухну неки плам; а на зеници јој затрепта дуга, те их одмах обори.</p> <p> 
ика хука и бука дигла за тог ђачића;“ а на некаквог Мушицког и Рајића, не знам, нико не осврће  
е...{S} У једном углу стоји наслоњена а на вршак изврнута стара плетена а неолепљена кошница и  
ђима и по ребрима и по ногама.</p> <p>А на Натине речи одазва се.</p> <p>– Разумем. </p> <p>– К 
ођу Рашићку, да допусти Јелени, да пева на селу.</p> <p>На учитељево милостива, колико јој годи 
е, како би јој допустили, да и она пева на Брајковачком селу у недељу.</p> <p>Ако госпођа Јеца  
ћу у картама и срџбу у пијанству излива на својој „бољој половини“ само за то, што је тако неср 
тила, да избаци неколико муња и громова на Мацу, што неје дошла на време, кад зна, да треба ово 
Млад човек је, до душе, и жељан друштва на селу.{S} А време му је, да помишља и на то, како би  
.{S} Госпођа Рашићка присела поред њега на столицу.{S} Рећи ће тако с њим две три (опет у миру  
ла кола.{S} Ал како неје познала никога на колима, послала Ђуку пандура да распита, ко је то до 
пут, као ђак још, упозорен од Мушицкога на онај велики посао, кога се он доцније тек онако свес 
у.{S} А треба ли госпођи Кати много, да на први поглед од мах види, да се госпођа Јелисавета пр 
, о променадама...{S} И њу ће мати дада на јесен код тетка–Нате у варош, па да и она иде у вишу 
амртницу.</p> <p>Свечана тишина завлада на обали, као да занемеше оне тисуће грла искупљенога н 
. </p> <p>Што сад иду, па им се не пада на ум, да прислушкују сваки шушањ, кад се заталаса гдег 
ин.{S} Каже Стајић.{S} А мени и не пада на ум који Стајић.{S} А и он је био с Јованом ономад ко 
ти ипотезе. </p> <p>Па му данас не пада на умни да се смеје, када благајник поче урлати разне г 
е, узрок, да се ујак тако смиловао сада на свога сестрића, те га призвао к себи!{S} Призвао га  
има да се учи; а дела њихова биће вазда на углед, како ваља љубити свој род и своју веру.</p> < 
писка!...{S} Ено га, стао испред гнезда на пречагу...{S} Нагао се...{S} Сад ће да скочи на земљ 
>– Још на станицу хајдете с нама, понда на Стражилово ви и не морате, мама, ићи,– вели јој Дари 
хта.{S} Провирује нестрпљиво иза капака на прозору.</p> <p>У томе умукну учитељев глас.{S} Свећ 
лепо, господо!{S} Лепо од вас! – повика на једаред Јелена тројици младића још на по пута.</p> < 
тери. </p> <p>У тај мах провири Даринка на дућанска врата.</p> <p> Таман!{S} Та, ње ради највиш 
/p> <p>– Мило ми је! – одговори Даринка на приказ Јованов, па пружи руку Кнежевићу и неусиљено  
ренаде и прошао онуда, кад је изгледала на њега као озебао сунце, те неје могла више ни заспати 
јтро!“</p> <p>Бележниковица га задржала на сир с црним луком, да прави бележнику друштво.</p> < 
алих?{S} Синоћ га је дуго и дуго чекала на прозору, и он не дође.{S} Бар да је после серенаде и 
моја тек овлаш поверити, како је испала на прилику берба, како пазар, колико је шљива за ракију 
а отвори врата на другој соби.{S} Стала на врата, па виче Јована:{S} Хајде, браца.{S} Време је! 
це са ждрепчаника.</p> <p>Даринка стала на лотру, па хоће да скочи с кола.{S} А Катица претрчал 
– пита госпођа Ната, а крсти се и стала на потегу, па се ухватила за лотру, да се попне на кола 
за зубачу и за филоксеру.</p> <p>– Шала на страну, Бранко.{S} Ал мени се чини, да би се од мене 
ј је он у својој дружини бродио, насела на стену народног немара, те претрпила кораблекрушеније 
сама усрећити.{S} Овако сам се ослонила на тебе...{S} Сироче моје!</p> <p>Е, баш неје то више о 
тек село.“ Ето, она се родила и одрасла на селу, па најволи, да и умре ту, али никад неје марил 
 зазвони на вечерње.{S} Понда је изашла на улицу, да види, – кад ће поп Стеван проћи и вратити  
оспођа бележниковица, или што је наишла на таки неред, или што је ту Јелена, па да је пецне.</p 
а, као да се други пут родила, па дошла на бољи свет, кад је брат поп Стева позва, да му буде у 
 муња и громова на Мацу, што неје дошла на време, кад зна, да треба ово оно... </p> <milestone  
атери, да је боли глава.{S} А кад пошла на певање, па је мати хтеде да задржи због главобоље, в 
овању.{S} Поштен човек треба да помишља на породицу.</p> <p>– Поштен човек треба најпре да се п 
S} Сви ми радимо.{S} Човек, кад помишља на своју будућност, – вели опет парох, – не замишља уве 
, како је.{S} Не да се кућа оставити ма на ким.{S}Ту је живина, па треба нахранити и скоткати!{ 
, то није било дана, да тај није био ма на прозору с девојком.{S} Молим ја тебе само, је ли то  
ице ударени бели коци с малим таблицама на врху, од којих свака носи други број и казује место, 
, не треба ни да зна, да и тако што има на свету.{S} За њу нису још таке ствари!“</p> <p>Но пре 
ти.{S} Њега једног, па...!{S} Да их има на одмет, па ни једнога,... само не у калуђере!..{S} Шт 
на сред собице омањи сто.{S} У зидовима на све стране поударано неколико то гвоздених то дрвени 
 и јаче подбунила.{S} Навалио се леђима на зид, где је већ отрљо креч и углачао га од тешког на 
ице слуша ту народну песму.{S} Не узима на ум, како су жалосни ти стихови, како су непоетично к 
 изалазити једва један пут у месец дана на једном штампаном табаку.{S} А од оних опет већина их 
а ходају испред госпођа-Катичина дућана на улици.{S} Њих две не занима разговор удовица.{S} А и 
/p> <p>Тинка се заплака, па стиште сина на своја недра. </p> <p>Неки дан после тога отишао је с 
 су се договорили, како ће после певања на пиво „Код разбијене канте“.{S} Тако у Брајковцу зову 
ртаљкама то бичевима и пиштољима пудара на опрезу, што сад не ће ни на што ни да се осврну, – р 
и понесоше га у варош до свечанога одра на тргу, где беху свечани говори једнога од Бечкога одб 
о може, што хоће и како хоће, а он мора на своју катедру, или умрети!...{S} Него једва чека веч 
у ноћ тек чула је, да се отворила врата на школском здању.{S} Касно у ноћ тек вратио се Кнежеви 
е ствари. </p> <p> Даринка отвори врата на другој соби.{S} Стала на врата, па виче Јована:{S} Х 
аднокрвно затвара учитељ за собом врата на школском здању; заплакала се, <pb n="99" /> изгубивш 
е на развлак, док га испраћаше до врата на улицу.{S} Знам, да те мати једва чека.{S} Да Богме,  
сти.{S} Прелеће се ту с једног предмета на други, и, дакако, често долазе у сукоб сами са собом 
ну.</p> <p>Ђенијалан лик!{S} Свака црта на њему ђенијална,... прави песник!{S} То је песник!- п 
их момака и девојака.{S} Биле код крста на игранци.{S} Па се враћају кући и певају: </p> <quote 
м њено понашање.{S} Али је страшно љута на тебе. </p> <p>– Је си л јој се исповедила— пита је у 
ена као трећа звезда уз Вука и Даничића на освитку нове нам књижевности народне.{S} А то је оно 
 дана нада.{S} Тако су јој сад сва деца на окупу, па јој још неје била...</p> <p>Ту је и кочија 
и.</p> <p>– За то ли се продобрила Јеца на поп-Стевина сестрића! – вели сека Ната.</p> <p>– Ја  
у Брајковцу још увек само као оно птица на грани, те чека згодан тренутак, да прне опет у свет, 
што је била,... па да јој се момак веша на прозор?{S} Каква је она мати, кад то гледи својим оч 
м), резултат је био, да су Јован и Јеша на једаред укрстили своје деснице, држећи пуне чаше, ис 
нског весника</title>“, у кому је позив на претплату, а нерасечен.</p> <p>То је поп-Стевина и б 
о стужи.{S} Онда му је његов виши позив на срцу и на језику.{S} Тужи се на цео свет.{S} Младу ч 
ва идеје.“</p> <p>У Брајковцу је то сад на дневном реду. </p> <p>Па и госпођа Ната и госпођа Ра 
 да сваки својим путом отисне свој брод на то море.{S} Па руку на срце, обојица савесно кроје ј 
само може бити.{S} Иде, а спушта рукаве на голе пунане, снажне руке, да и њих заштити, те да не 
S} И нанесе ли им кадгод струја бродове на супротивне стране, па им се тако и путови укрсте, не 
 у ледине, па, ако је нешто свршио, све на страну, а корист преда се, ако није ништа свршио, шт 
р,... треба, да! – говори поп Стева све на развлак, док га испраћаше до врата на улицу.{S} Знам 
искуством.{S} Тешко оном, који мора све на себи да искуси!{S} Ја сам прошла добру школу: цео је 
, ти у мамурлуку свом обично гледаш све на црне наочаре.</p> <p>— Увек, – одговори онај живље,  
хтела рећи, већ најпре поскакута с ноге на ногу па, кад јој се и тако споро учинило, залети се  
p>Јелена јој у један мах у мало не паде на груди, да јој све исприча, да јој се изјада, да се з 
<p>Та последња добра мисао, што му паде на ум, а нуз то и мирисни фрушкогорски ваздух красне ле 
„Устај, Србине!“</p> <p>Учитељ одустаде на то од политичких и економних питања, па стаде код „ч 
о.{S} Почео био да чита.{S} Нашао негде на орману пре неколико дана још неку стару књигу.{S} Ка 
мен је прелила по обрашчићима.{S} Нигде на лицу трага сумора, нигде знака каква немирна санка.{ 
ним луком и хладним меканим хлебом једе на мамурлук.{S} Прижегло летње сунце, па глава да му пу 
! ·</p> <pb n="76" /> <p>И сад тек седе на своје место, одакле се беше пре једнога сахата крену 
и... „Наћи ће се и још когод.{S} Звезде на небу певачкога Брајковачкога друштва“, рече писар, б 
ј.{S} Дакле, већ је ту време, да се иде на певање!{S} Па колико Јелену угледала, толико пред њу 
 њој станка.</p> <pb n="80" /> <p>Хајде на поље,... у воћњак.... у гору,... ма куд,... само да  
 ето, неје ни приметила, да он и не оде на звоно у цркву; неје ни приметила, да у Брајковцу зво 
акав изговор, да изађе из друштва и оде на улицу, па да дозна, ко је дошао.{S} Баш му то добро  
ељи дана један пут или ни један пут оде на катихизацију и да задржи достојанство над учитељима  
да беру цвеће по ливадама, да пију воде на извору...</p> <p>Прилике је тому зими често.{S} Седе 
стране особе, хоће да и Брајковац изађе на глас, како не треба.{S} Памтиш, како се то некад жив 
{S} То је прво уз мост, што води с лађе на обалу.{S} Одмах до њих су певачке дружине.{S} Ту ћет 
м и венцима, а на мосту, што води слађе на сухо, подигнут славолук искићен разним цвећем.{S} Бл 
 да „политизира“, особито још кад наиђе на паметна човека. </p> <p>За што?{S} Мој господине, ет 
 судилачка и нехотице све већма претеже на Даринчину страну.{S} Бадава, срце само тоне на ту ст 
и ни Јелени не падоше ни на ум, да пазе на њу, шта ће изазвати у њој Зорчине речи!.. </p> <mile 
 љубавника и био први певач.{S} Када је на уметничком мору, вели он, лађа богиње Талије, на кој 
 својем вотњаку.{S} Разузурио се, па је на њему место мантије само лака сива кабаница, што је и 
ишљења у књижевности, у науци, – све је на свој начин хитало, да се одужи спомену песника српск 
неје дао начинити нову, а натуцао би је на главу преко ушију, кад је ветар или зима, па мора го 
p> <p>– Него шта знам?{S} Код нас ти је на селу тешко наћи слушкињу, па не знам, које новце да  
а.{S} Јоца то· допустити, по што јој је на рамених глава. </p> <p>– Предомислиће се.</p> <pb n= 
дгод у нас.</p> <p>– А, знате ли, ко је на то наговорио вашег ујака?</p> <p>– Не могу да мислим 
<p>Јелена гдегод стане, осећа, да стаје на жеравицу; па час на један прозор час на други.{S} Гл 
p>Бележник засветлио очима, па намигује на писара, — знак, да позива онога, да декламује песму  
ик на онај глас, што јој га он показује на жици.</p> <p>Бранко се баш разговарао с Даринком.</p 
о белу пружену ручицу, па је притискује на жедне своје усне.</p> <p>Дрхће Јеленина рука, као да 
м молити његову свјатост, да се смилује на сироче сироте удовице.{S} Ти си, да Бог ме, као и уд 
. </p> <p>Бележниковица одавно наваљује на бележника, да се иде кући.</p> <p>– Ти иди, голубице 
ма под земљом!{S} Али када се тим пљује на свету успомену, коју народ с највећим пијатетом хоће 
јим путом.</p> <p>Јелена притвори капке на прозорима и увуче се унутра.</p> <p>Нико је неје при 
у, да му пренесу последње земне остатке на вис убавога Стражилова, које му, за ђаковања још у К 
 па да им климамо главом, као оне лутке на гајтану у вурштлпратеру?!{S} И ти се заводиш за аукт 
етила то, па намешта, као бајаги, шишке на челу, те испод руке погледа у њега.</p> <p>Бележник  
муса руком, као и нехотице, своје шишке на челу, па лаким погледом пролете по друштву око стола 
{S} Дакако да Карловци имају да захвале на том значајном положају у историји српскога народа то 
 препале, када су из ненада ту натрчале на Бранка.</p> <p>Јух, како сам се ја онда поплашила! – 
Дуго и дуго му нису таке мисли долазиле на памет, па се упео свом снагом, те набрао чело, па му 
е тога као ученица више девојачке школе на беседи сваке године по један пут!</p> <p>Прохтело се 
дговор и онај.</p> <p>– Хајдмо ми дотле на пиво! – предложи бележник.</p> <p>– Благајник одмах  
у њену економију, од како је пало слеме на њено теме.{S} Једва ће ми на питања моја тек овлаш п 
ни, кад примети, да је споменила то име на своја уста.{S} А осети, да јој је ипак криво, што не 
рњи чисти ваздух.{S} Поглед јој се отме на осветљена два прозора у оној лепој кући с оне стране 
{S} Него једва чека вече, да се састане на прозору с Јеленом, па да је пита, шта јој вели мати? 
</p> <p>– Нашем учитељу ма штогод падне на памет! приметила је госпођа Јелисавета.</p> <p>– Па  
аче куца.{S} А кад већ дође, и да седне на свој прозор, несташни ђаволак с леве јој стране у гр 
љевића винограду цело скоро после подне на мекој трави у крај поточића, што се слива преко луба 
е та донела дете те и те младе или жене на крштење.</p> <p>Као да сунце Даринци сину, кад углед 
књиге, да...{S} Како ко проговори, зине на учитеља и свештеника.{S} Господа свештеници се чине  
еде ноћ, док у јутро галан не кукурекне на буњишту...</p> <p>Испред куће се зачу громки глас.</ 
итњаста побрдица, да им мало даље пукне на догледу сремска равница испрекрштана друмовима, ишар 
нчину страну.{S} Бадава, срце само тоне на ту страну, па му вуче и душу и мисао за Даринком.{S} 
у, па се ухватила за лотру, да се попне на кола. </p> <p>Даринка се већ наместила, а надурила с 
ни својих неколико котарица воћа, метне на обраницу, па хајд у варош, па се одене за целу годин 
е треба да рашири руке, где да их метне на груди, где да их скрсти, а где гласом да јачим говор 
мо једном згодицом више своје благовање на селу.{S} Она двојица ђаци, па хоће да проведу свој ш 
екрсти се и помоли се; Ната, па се успе на кола и ували у седиште.</p> <p> Сео и кочијаш.</p> < 
е мисли највише и врзу.{S} Да се обазре на оваке слушаоце, ови ће или пљескати или ће се запити 
и пута ни трошка, да проведе код сестре на очеву дому које летње доба или бербу у Фрушкој Гори, 
послова.{S} Па је већ ето, време, да се на селу и госпође враћају са села, кад се и коло око кр 
/> утицај, да се осети лаган, као да се на ново родио.{S} Опет му мио цео свет.{S} Та, живот је 
 своје сестре Тинке.{S} Тинка као да се на ново родила, кад је дошла у братовљеву кућу.{S} Како 
хвали са својом Кристом.{S} Намерила се на добру девојку...{S} Трива јој је брат.{S} Он кирија, 
 јој лупа, Боже, лупа.</p> <p>Јелена се на то одсмејала.</p> <p>– А Даринка је поцрвенела до из 
охију.{S} Ти и твоје колеге дали сте се на професуру, па ће те и ви лепо тако да спремате омлад 
опа, и Рашићка, и Јелена забезекнуше се на те Бранкове речи.{S} Попа и Рашићка се и нехотице по 
и позив на срцу и на језику.{S} Тужи се на цео свет.{S} Младу човеку не да се прилика, да створ 
па стаде.</p> <p>Стали сви.{S} Нашли се на врху брдашца.{S} Испод њих се таласа китњаста побрди 
адичевића. („Слава!{S} Слава!“ заори се на ту реч око стола.)...{S} Да, господо моја, – залеће  
 – кад ће поп Стеван проћи и вратити се на вечерње.{S} Но колико јој збиља стало до поп-Стевана 
<p>Бранко се изненади.</p> <p>Спусти се на место, где је седео био, а ништа не вели.</p> <p>- Е 
су у чашу хладног теочинца и насмеши се на њега.</p> <p>Он је загрли око врата, издиже чашу спр 
p> <p>Јелена претрну. </p> <p>Учитељ се на њу тек осврнуо.</p> <p>Али нико не примети њену непр 
 дода Јован. – Решено је, да се пренесе на Стражиловачки вис.{S} Па смо закључили с овим побром 
и наши за најобичније наше потребе носе на себи туђински печат.{S} Ми све морамо од туђина да н 
народном“ новцу, јер исти тај грех носе на души и остали.) Ми учимо јуристерај, да „бранимо нар 
ле по сахата, ваљда, резултат је био те на широко и на дугачко развезене орације, којој неје ни 
 „као пред буну“.</p> <p>Одборници лете на све стране и наређују, како ће се програм што свечан 
 Добро, даклем, још у суботу отићи ћете на ту параду у Карловце; па најбоље ће бити, говори ти  
<p>И узе Даринчину руку, па је притиште на своје срце.{S} А срце јој лупа, да пробије груди.</p 
ова Јелисавета; ако ће напред, наићи ће на Харивду, на омладинца, који га може исмејати за „нај 
ца у Карловце.{S} Замишља себи, како ће на том путу угледати из далека читав караван кола, начи 
 „омладинца“, као да <pb n="71" /> меће на коцку не знам шта.{S} Стало поп-Стевану ипак доста д 
о, што јој сад госпођа Ната и опет меће на душу, јесте ништа и нико мањи ни већи већ главом њез 
ад, па купи све гдегод шта, као да неће на пут него, сачувај Боже, на онај свет,</p> <p>А ето т 
тек и већи апетит отворио, што зар хоће на њему да излије сав свој кив, што је Јован, назирући  
арезивала.{S} Госпођа Јеца се не осврће на то, што ће рећи свет; јер добро зна, шта о њој тај с 
ише народа и ми одемо одавде у Карловце на дочек.</p> <p>– Мило ми је! – одговори Даринка на пр 
ати на селу и ићи ће са мном у Карловце на свечаност.{S} Је л да ти је право?{S} У госте ћемо к 
 то још већма увреди, те се оштро осече на ујака:</p> <p>– Гадно је од вас, што то и++ спомињет 
опусти, а да не спомене, како неки виче на њу, да је божем она отуђила поп-Стеву од његове сест 
– Шта говориш</p> <p>– Одбегла.{S} Јуче на ноћ нестаде и ње и Кнежевића.</p> <p>– Не говори!</p 
прозора, неје ни била с њиме, осим јуче на првом покушају певачкога друштва.{S} Па већ и онако  
ан био притисак госпођа-Саветине папуче на поп Стевин жуљ, излишан, ако <pb n="41" /> је мислил 
ај тако једнодушни протест једва даваше на који тренутак бар маха, да се разаберу гласови одабр 
 се и они око кола осврнуше и погледаше на брежуљак.{S} Запева познати усклик: </p> <quote> <l> 
опина Јелена од оздо, испред куће, маше на њих белим рупцем. </p> <p>А Кнежевић је отпоздравља  
у, срце јој оте мах, сузе саме полетеше на очи.{S} Сузе лете, а на уснама јој лебди осмејак сре 
горски ваздух красне летње ноћи учинише на Бранка таки <pb n="81" /> утицај, да се осети лаган, 
ковцу тако опасан атентат, да не могоше на ино, а да се једногласно не подигну против таких нов 
це тек сплетене, а не придевене спадоше на пунахна бела плећа.</p> <p>И нехотице се окрену Зорц 
а певаху на крову песме, али не изађоше на сухо, него се одвезоше истом лађом у Нови Сад, да та 
"102" /> <p>У очи свечанога дана дођоше на Карловачку станицу гости из Србије.{S} Многи се свет 
не до дна дубљине своје домољубиве душе на тако обесвећење старих златних успомена из Брајковач 
к, или преде, док јој не напреде дремеж на очи...{S}Ако Даринка баш не чита, разговарају, ово б 
лим, само у вароши има свашта, а гле, и на селу чуда! </p> <p>– Није тога било, слатка, од пре, 
руштва држаху своју заједничку пробу, и на паропловску станицу, где се згрнуо бели свет, да доч 
их скупи и дигне у вис, да му се боја и на горњем и на доњем делу танких крилаца прелива сад ка 
Јелену.{S} Као да је данас заборавила и на Брајковачко певачко друштво и на сврху, рад које се  
а у целој соби.{S} Уза зид је постеља и на њој виолина.{S} Насред собе сто, и по њему разбацано 
на селу.{S} А време му је, да помишља и на то, како би добро било, да доведе домаћицу у своју к 
ему да мисли, а да у једно не помишља и на то девојче.{S} Па кад неје уз њу, све би да јој је ш 
 </p> <p>Да Бог ме, да су прорешетале и на ситно и на крупно решето и садашњост.{S} Тако госпођ 
ућу ти шешир до земље.{S} Немој да се и на тебе примени оно:{S} Кога мрзи да ради, тај је вечит 
да и тога нестане, када утрну спомени и на то, остаће нешто, због чега ће Карловци остати у спо 
ковати.“ Да!{S} Понда треба помишљати и на своју кућу, на своје огњиште, на своју породичну сре 
ило у кући поп-Стевиној, носи на души и на образу свом сама госпођа Јелисавета Рашићка, ипак јо 
игне у вис, да му се боја и на горњем и на доњем делу танких крилаца прелива сад као седеф сад  
ранити и себе и дете под туђим кровом и на туђем огњишту.{S} Али колико је и то лакше, него трп 
а Славнића.</p> <p>Честит био домаћин и на гласу био чика Пера.{S} А Славнић официр у граници.  
е јунак, који зна и рећи и утећи, као и на страшну месту постојати, па не жали, ето, ни крв про 
 које се било то друштво састало, као и на то, даа је у кући већ било речи и о томе, да ће се и 
вила и на Брајковачко певачко друштво и на сврху, рад које се било то друштво састало, као и на 
јој поклонио браца Јован; а зна много и на изуст.{S} Па библиотека њена броји већ и десетак кој 
, ваљда, резултат је био те на широко и на дугачко развезене орације, којој неје ништа сметало, 
 Бог ме, да су прорешетале и на ситно и на крупно решето и садашњост.{S} Тако госпођа Рашићка н 
 па нек учи Лепо је дати дете и у лер и на васпитање; али треба, Бог ме, женском детету још мно 
својих кћери, морају већ да помишљају и на зетове.{S} Ја кажем, Стефане родитељи...{S} Да Бог м 
} Онда му је његов виши позив на срцу и на језику.{S} Тужи се на цео свет.{S} Младу човеку не д 
већ све изумео!“ Једва се одважио још и на то, да по упутству наших пчелара води, а то му се пр 
ега којега сродника по крви!{S} Тада би на једаред загрлила и ижљубила своју маму.{S} Ако није  
и загризавши зелену паприку, – Пукла би на боку, да не рекнеш.{S} Пусти човека амо...{S} Доктор 
>– Јован је тако.</p> <p>– Па да где би на друго место, – одговори јој Бранко, а као да плива у 
отео тек само дубок уздисај.{S} Срце би на том уздисају тешком да полети.{S} Ох, полетела би Је 
о у њега, откиде један и задеде га себи на груди, а други пружи Стајићу.</p> <p>– Хоћете ли га  
ама надлеће се коба.{S} Час се заустави на једној ташци, па лебди и не миче се; час суне <pb n= 
глас! – викну прва Зорка.{S} Све поврви на поље.</p> <p>– Шта је?{S} Шта је?{S} Шта је, за бога 
зар још боље, да се он још једнако срди на њу.</p> <p>А какве ужасне муке трпљаше у тај мах бед 
и сад мало и с прекором, – тако ти лежи на срцу!</p> <p>– Ето ти је, на! – обрецну се, бојаги,  
оће да и свој говор, што има да га држи на Брајковачком селу, удеси за прост народ.{S} Хоће – д 
 дете.{S} Али та, чини ми се, више пази на свог поп-Стеву.{S} Маћи му се не да.{S} Она баш исте 
т, па је у свом мамурлуку почео да мрзи на цео свет тако, да га мржња, да, баш та мржња, нагнал 
{S} Бранко се трже.{S} Близу њега стоји на уској путањи девојче од својих седамнаест година, ва 
а своју столицу, зар да се увери, је ли на добрим ногама, па – на здравље!{S} И цело вече „нити 
о у род, као у своју рођену кућу.{S}Али на село!{S} Па остати на селу неколико недеља, као што  
учитељевој соби; а од њих неки поседали на одар, други стоје.</p> <p>– Треба да оженимо овога н 
.{S} Време је!</p> <p>Јован се протегли на канабету.{S} Остави неки тумач казненога поступка, ш 
ко метака у лист хартије, што је задели на суху грану на некој брескви, тек да зар омиришу мало 
одови живота њихова несу се још навезли на отворено море, где борба за живот као вихор диже и в 
ко је он несрећан, како га нико не воли на свету, како га је изневерила, ах! – и она... она, за 
ју само господина.{S} Или се и не мисли на то, да трговцу треба више од нешто капитала, што га  
рафлија. </p> <p>– Падају л ти те мисли на памет ваљда за то, што се видиш сада у овом обиму?{S 
и заћуташе.</p> <p>– И опет свако мисли на свој рачун...</p> <p>– Треба мислити даље од носа, – 
моћи поутешити, као Бранко, при помисли на смрт?{S} Шта ће „након нас останути“, и кад нам се „ 
p> <pb n="42" /> <p>Рашићка се узврпољи на столици, па се нашла у чуду.</p> <p>Јелена упрла очи 
пало слеме на њено теме.{S} Једва ће ми на питања моја тек овлаш поверити, како је испала на пр 
те, – окрену се Јовану, – баш смо ти ми на селу затуцани,... их!{S} Никакве друштвености!{S} Со 
х мушица, што их спопале.{S} Вуку троми на омари ноге по прашини.{S} Прашина завејава у кола, п 
главу к њој, па је гледи, а, бајаги, ни на крај памети му, шта она пита.</p> <p>Види она то, па 
мо.</p> <p>– Нисам те разумео...!{S} Ни на крај памети! </p> <p>- Боже мој, – опет она, али сад 
и се не зна ни благдан и свагдан.{S} Ни на кога се, слатка, ослонити, ни колико отлен дотлен.{S 
љима пудара на опрезу, што сад не ће ни на што ни да се осврну, – рекао би, уморили се, ваљда,  
>Срећом ни Зорци ни Јелени не падоше ни на ум, да пазе на њу, шта ће изазвати у њој Зорчине реч 
а страну, као да не сме да се задржи ни на једној ни на другој.</p> <p>– Изашао је проглас Карл 
 да не сме да се задржи ни на једној ни на другој.</p> <p>– Изашао је проглас Карловачког и Беч 
s , dir nichts</foreign>, ни лук јео ни на лук мирисао, узе да припали смотку.</p> <p>И госпођа 
 Но, што код свега тога не пада њему ни на ум, да примети, то је, како од неко доба не може ни  
рављати, ако ни вечера наша није још ни на столу, ја мислим и држим, нити могу на ино, а да не< 
о мњење?{S} Људи већином још не позвани на то.{S} Ко нам пуни белетристичне листове песмама и п 
поветкама?{S} По онима, који су позвани на то, могли бисмо ми бити са свим без икаква листа, ил 
{S} Једва дочекала, да црквењак зазвони на вечерње.{S} Понда је изашла на улицу, да види, – кад 
госпођица Јелена нема прилике, да ступи на даске, што свет значе“.{S} Баш тада је он први пут у 
пођицу Јелку, што нема прилике да ступи на позорницу! </p> <p>Бог ме, добро она изиграва своју  
Ти си друго што.{S} Боже мој, за што си на један пут таки?</p> <p>– Иза рогља се зачу певање.{S 
овај пар, када ми о њему говоримо, виси на прозору попине Јелене?</p> <p>– А-а!... </p> <p>У то 
о се догодило у кући поп-Стевиној, носи на души и на образу свом сама госпођа Јелисавета Рашићк 
 (све једно), Стефане; Јелена ће певати на селу и ићи ће са мном у Карловце на свечаност.{S} Је 
 покајао.{S} Не ћеш се, ваљда, угледати на те наше учене и неучене докторе, што траћкају своје  
мо баш и учити.{S} Пријатније је ходати на чистом ваздуху.{S} Али женске гони нека радозналост, 
 како ће моћи и по неколико ђака држати на стану.{S} А Тинка спремала и себе и дете. </p> <p>Да 
ћаком.</p> <p>– Да, да, треба помишљати на своју будућност, – проговори парох; понда се непосре 
овори парох; понда се непосредно обрати на Бранка:– Јеси ли ти кад о томе помишљао?</p> <p>– Мо 
 старост ће јој увек завидити и роптати на њу.{S} Поток хучи и бучи, прави више буке него Дунав 
ођену кућу.{S}Али на село!{S} Па остати на селу неколико недеља, као што намерава госпођа Ната, 
ђе два трипут по соби.{S} И опет долети на прозор, па одмах упре поглед опет на осветљена она д 
{S} Најпосле га спусти на земљу, полети на улицу, понда се опет врати, загрли Даринку.{S} И јед 
итост јамчи сваки за себе.{S} Али хтети на тај рачун прославити се и постати популарнијим, као  
илици...</p> <p>– Кад ја већ не ћу бити на Брајковачкој светковини, немојте бар ви Карловачку д 
" /> <p>Неје друкче, мора се сад радити на врат на нос.{S} Поп Стева мора помоћи. </p> <p>Опаса 
Тим више, – суди Катица, – треба пазити на тако женско дете.{S} Али та, чини ми се, више пази н 
 не слуте, колико ће се весала поломити на узбурканим валима, што их тамо чекају. </p> <p>Ако и 
вао ону о браца-Анти и разбијеној канти на велико уживање бележниково, (а чак је и благајник ди 
нице учесницима и гледаоцима свечаности на разна одређена места.{S} А вуче га опет и тамо на ов 
јпре да га унесе?{S} Најпосле га спусти на земљу, полети на улицу, понда се опет врати, загрли  
л изнутра јед, сам јед, као да не слути на добро.</p> <p>– Да, да, треба да идеш, да видиш мате 
собом, да видиш, не ће ли и он окренути на боље.{S} Ако ми не верујеш, иди ма у које село, где  
Госпођа Рашићка зна сваку воду окренути на своју воденицу.{S} Довешће децу у Брајковац, венчаће 
ићи ћеш правим путом и не ћеш склизнути на странпутицу.</p> <p>Тако скупља и сад Бранко речи ма 
а, кад и какав ти може од куд искрснути на једаред из ненада.{S} Него тужи га конзисторији.{S}  
таху искрене молитве.{S} Стењак у свећи на сточићу поред постеље задрхта.{S} На лице јој или зб 
у у спомен својих покојних, па ће прећи на други разговор...</p> <p>Тако нешто, ваљда, замишља  
– које ће он, кад год би пушио, пресећи на полак.{S} Половину ће оставити, другу пак опљувати,  
и с чела. – Љуто сам се уморио пешачећи на овој врућини.{S} Радо, до душе, пешачим по гори; али 
 а не као радници, увек ће нам кола ићи на еро.{S} То је само истина, а не црне наочари, упамти 
.{S} Само у доброј намери могла је доћи на таку мисао.{S} Да уда своју кћер за њега.{S} За цело 
ву.</p> <pb n="85" /> <p>Хоћете ли доћи на светковину?</p> <p>– Ја бих тако волела, али не знам 
о пита.</p> <p>– Ви ћете после њих доћи на ред, – одговор и онај.</p> <p>– Хајдмо ми дотле на п 
ковину у забуну.{S} Тако Бранко преноћи на Пештанској станици, место да преноћи, као што требаш 
родицу.“ И толико се занео, помишљајући на Даринку, да, блажен, у мало гласно не кличе: „Мати,  
ога стао проливати грке сузе, раптајући на своју судбину, како је он несрећан, како га нико не  
и и ври у пуним лонцима, а цврче батаци на угрејаној масти.</p> <p>У дворишту је све мирно, све 
ио у Румској или Митровачкој штедионици на детиње име.{S} А отуђити она рођену сестру од рођено 
има кад тад да их овде или онде заквачи на пучини будућега живота.{S} И нанесе ли им кадгод стр 
иљка.)</p> <p>У који мах писар трже очи на прозор, у тај мах прозврјаше онуд кола, а на колима  
гу...{S} Нагао се...{S} Сад ће да скочи на земљу, па да гдегод у окриљу тамне ноћи у самоћи про 
и писар збија само шалу с њим, те скочи на њега.{S} И да не беше ту начелника и бележника, би м 
у лептирове по пољу</p> <p>Бранко скочи на ноге.</p> <p>Зорка потрча натраг.</p> <p>А Даринка с 
зе округли ћелепуш са стола, па га ћуши на потиљак; а лаком кабаницом покри колена, да баш не в 
и ће каква вилинска рука отворити капак на прозору, на оном прозору, на ком је он толико блажен 
6" /> <p>А мали Владимир натукао калпак на главу, припасао ђорду о бедро, што му донела тетка и 
 или трговац или... најслободнији човек на свету: економ.{S} А толико имадемо примера, да су, н 
} А из грла се оте неки клик - ни налик на онај глас, што јој га он показује на жици.</p> <p>Бр 
мом криво, што, ето, избаци нешто налик на „курисање“.{S} Застидео се...{S} Једва се прибра.</p 
исар.</p> <p> Таман они пошли, а учитељ на прате.</p> <pb n="79" /> <p>Дочека га граја:{S} О-о! 
вечаном руху и са свечаним расположењем на станицу Дунавску у Карловцима, камо лађом имају прис 
као преставник доброга духа, над сеоцем на полеђини једног брдашца тик уз Брајковац. </p> <p>На 
ion" /> <p>Из куће Јаковљевића куља дим на димњак.{S} На огњишту се пуши и ври у пуним лонцима, 
но већ иње; гладни гледа, како куља дим на врата.{S} Око сенице, чује, зуји и бруји вредан наро 
и свој да баш видиш, како куља плав дим на врата. </p> <p>Намештај у тој собици је једна по шир 
аде преда се.</p> <p>–Ја ћу да се срдим на вас, –прекинуће Бранка, кад опет чу последњу му реч; 
зу памети, да се кајем, или да се тужим на Беч.{S} Али ипак ме срце вуче нашем крају, па госпођ 
</p> <p>– Мати је допустила, да долазим на певање, – вели Јелена; али ми је жестоко заповедила, 
се повукао у попин врт.</p> <p>– Стојим на расположењу, госпођице Јелена, – проговори усиљеном  
днети, да је син оца лоле; али да бацим на њега и ту љагу, да му је мати распуштеница, не могу. 
знога пољског цвећа.{S} Узе га са собом на кола, да га разабира и сабира.</p> <p>Неколико ситни 
адгод бејах код куће, водио би ме собом на сваки посао и говорио би ми, како се шта ради.{S} Па 
ето, други боље пролазе с дебелом кожом на образима!</p> <p>Понда неје могла, а да не ошине и Д 
.)...</p> <p>Уз пут наиђоше пред школом на учитеља, где „луфтира главу“.</p> <p>– Ако Бог да? п 
тила, да у Брајковцу звони радним даном на вечерње, ако у опште и звони, но највише тек за то,  
етила синоћњег разговора свог с Миланом на прозору, као да је нож прободе кроза сред срца, па ј 
акле, обасипа толиком нежношћу и пажњом на, која је повод, да је мати његова морала изаћи из ку 
ком гробљу ископате, пренесете с помпом на Стражилово, а нису Бранкове него...</p> <p>– То је н 
чакшире о голу даску.{S} Пред канабетом на сред собице омањи сто.{S} У зидовима на све стране п 
 нас већ и код наших.</p> <p>Под орахом на сред дворишта већ постављен сто.{S} Орах густ, а по  
 по поп-Стевину жуљу, јер се поп Стеван на мах разгали, па примети, као да би да заглади своју  
ије то озбиљна намера, – надовеза Јован на разговор свој с Бранком, кад их остави млади тржа. – 
е тако и путови укрсте, не ће зар један на другога, већ један поред другога.{S} Запитаће се за  
е једнога сахата кренуо, да иде у дућан на позив материн. </p> <p>– Марко!{S} Чашу пива!{S} Ево 
 морао би приповедати, како је наслоњен на ону багрему пред њеним прозором пиљио као маче у жиж 
Бечу у спомен великог песника, седне он на лађу, а с њим и Јован Јаковљевић, па дођу доле, да б 
оред Зорке, дуго јој се поглед приковао на икону светога Николе, што виси у прочељу.</p> <pb n= 
b n="82" /> <p>Али овај пут им неје жао на месец.{S} Друго се нешто збива у Брајковцу, нешто, ш 
 А по речима и нагласку за цело јој жао на њега.</p> <pb n="40" /> <p>- За што, госпођице?</p>  
 га, па не зна, да ли да се одсмеје као на шалу или да прими као истину.</p> <p>- Поп Стеван, Б 
ла орахова дрвета, те шуми и жубори као на некој водојажи, да се мало даље изгуби роморећи изме 
нда зачује, како крикне од врућине орао на какову бресту у крај друма, само што по каткад зафрч 
> </quote> <pb n="58" /> <p>Стајић стао на прозор, па недахнимице слуша ту народну песму.{S} Не 
> <pb n="33" /> <p>Како сам нисам дошао на ту мисао?... </p> <p>Овај момак није таки, као што с 
{S} Осећа ужасну празнину, па јој криво на цео свет.</p> <p>Мало још потраја, па се пријатељи р 
 еспап.{S} Бранко се и не обазире много на њих.{S} Неје му ни стало до ове врсте људи, из тих с 
{S} Поп Стеван, опет, ако се и приволео на Рашићкино наваљивање, да доведе Бранка кући, ако је  
други и трећи.{S} Кад кажем, да бих био на селу учитељ народу, то стоји: јер ја, као интелигент 
о оној ноти, коју је млади учитељ навио на својој виолини, познао је ипак, да је одјекнуо с оне 
ри.{S} Готово да је био већ и заборавио на ујака; а кад га се и сетио, неје имао повода, да се  
ха.</p> <p>Општински благајник помислио на то, да и писар збија само шалу с њим, те скочи на ње 
 остали како који.{S} Писар се наслонио на лактове, па кибицује одборнику. (Бележник, мимогред  
з Србије.{S} Многи се свет беше искупио на станицу, да их дочека.{S} Београдска лађа беше дупко 
 Стева с киселим лицем, као да му је ко на жуљ стао, – немој и ти тим незнабожачким, тим револу 
 из свега гласа протестују, што он тако на тенане плови по небесном мору, да му они не могу ниш 
и.{S} А мисли: „Што се овај свет толико на силу Бога грађа са мном и присваја?“</p> <p>– Шта ст 
медицину, па тражимо вароши, не ће нико на село. (Ја не ћу да пребацујем штипендистима, као што 
 њу, када дође...</p> <p>Пење се Бранко на степенице у саборницу, на заједничку пробу свију пев 
ne unit="subSection" /> <p>Легао Бранко на траву у хладовину, да чита.{S} Обично би до сад у то 
 мртви мрак.{S} Девојче се са свим дало на прозор, мислиш, полетеће.</p> <p>На једаред зачује т 
м приликом?“ </p> <p>– То је бреме пало на мене, – одговори Бранко.</p> <p>– Аха!{S} Држите се! 
Како је блажено трла руке, кад јој пало на памет, да доведе поп-Стевина сестрића кући!{S}И Бран 
.{S} Па сад још тим више, што се слегло на један пут ваздан гостију у село.{S} Ту је Јаковљевић 
д руке; те оде у кухињу, да изнесе јело на сто. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>– Идеја 
ила гошће, јер је готово цело село било на раскршћу, где се играло, као обично недељом, коло.{S 
анов глас и топи се од милине као масло на топлој прженици... </p> <milestone unit="subSection" 
кад је погледао.</p> <p>– Ми вас чекамо на ручак, – вели она.</p> <p>– Одмах... одмах ћу доћи,  
ти земљу или копати винограде.{S} Имамо на пример „вечитих правника“ доста, ал и ти хоће да игр 
зеленог дрвета“ А и деца се виђала тамо на официрским забавама.{S} Па се деца још већма заволеш 
дређена места.{S} А вуче га опет и тамо на овај пут, што води из Брајковца у Карловце.{S} Замиш 
о не удари по својој нози. </p> <p>Тамо на дрветима иза кокошинца закокота онај кицош гаћан са  
том повика учитељ:{S} Дакле, да пређемо на учење.{S} Гласове смо распоредили, можемо даље!{S} П 
<p>Даринка.</p> <p>–Ти ћути.{S} Ми ћемо на село.{S} А путу се рока не зна.{S} Може нас тамо зат 
а застаде.</p> <p>Да, душо.{S} Ићи ћемо на свечаност, – опет ће мати. – Нема таквих прилика чес 
којнога песника српске идеје, пренећемо на убаво Стражилово.{S} У то име, господо моја,..</p> < 
.{S} Тражимо вас.{S} Треба да се журимо на Дунав.{S} Сад треба скоро и топ да пукне.</p> <p>– Д 
сте пречекали до недеље, сви би заједно на светковину.{S} Ми и онако мислимо, да код матере одс 
озван ко, попу у чакширама.{S} Очи упро на врата.</p> <p>На вратима у сред лозинка указа се Бра 
то?{S} Али госпођа Рашићка помрче оштро на њу очима; па само дода: </p> <p>– Ти си невина, срце 
е“ без интелигенције...{S} Узми само то на ум, да се ни један интелигентан човек није понизио,  
 <p>Послужавка Криста трчи то у собу то на двориште, а никад празних руку.{S} Мајсторица трчка  
{S} Певачка друштва заузеше своје место на обали Дунавској.</p> <p> На Карловачком тргу према в 
 домаћицу.{S} Засукала рукаве, па чисто на њој и уредно, као што само може бити.{S} Иде, а спуш 
 или за жену му и сина, и њих би метнуо на кеца или продао за вино ил ракију.{S} Него док траја 
лавнић официр у граници. („Немачко рухо на њему, ал под рухом српско срце!“ говорило се о њему) 
оје цигаре, те је утрну.{S} Метну шешир на главу, па закопчава и око себе намешта кабаницу.</p> 
она слободно.</p> <p>Бранко метну шешир на главу, а беше му спао у траву.{S} Узе свој штит од с 
оњу усну.{S} Хтео је да наведе разговор на нешто друго; али оштро омладинац одговара, па не зна 
таман замахнуо секиром, да прецепи чвор на цепаници, с којом се већ толико бочи и која га стаде 
не, осећа, да стаје на жеравицу; па час на један прозор час на други.{S} Гледа преко тамо насво 
на жеравицу; па час на један прозор час на други.{S} Гледа преко тамо насвој прозор.</p> <p>Мла 
Неје друкче, мора се сад радити на врат на нос.{S} Поп Стева мора помоћи. </p> <p>Опасан је, чи 
долини испод Стражиловачкога виса, опет на свечаном одру, положи се лес, да и заступник „Матице 
ти на прозор, па одмах упре поглед опет на осветљена она два прозора с оне стране потока у лепо 
мало!“</p> <p>Девојче од мах стаде опет на прозор. „Ој, пуно је и препуно среће!“ подвикну учит 
 <p>На добром је месту, – одговори опет на то Бранко. – У селу су нам исто тако потребни ваљани 
 их обоје изнад главе.{S} И за тим опет на прстима изишла из собе...</p> <p>У том је и Бранко л 
рже, кад виде, да је заорао дубоко опет на своју стару бразду. </p> <p>Изгори поп Стеван између 
убављу за своје, то му говори искреност на њену лицу, то му сведочи бистар јој поглед и неусиље 
ао га тек сада, када је, тако рећи, већ на прагу, да буде свој човек, а за толико година до сад 
оје као сам песников аманет.</p> <p>Већ на неколико дана пред заказани свечани дан у Карловцима 
уби. </p> <p>А Даринка прислонила главу на материне груди...</p> <p>Госпођи Нати од седморо дец 
 на столу, ја мислим и држим, нити могу на ино, а да не</p> <p>– Сад ће бити по сахата, – приме 
ше истом лађом у Нови Сад, да тамо буду на беседи и Бранкову дочеку и не знајући, да железни во 
се залепрша лептир, па стаде, баш близу на неки цвет.</p> <pb n="37" /> <p>Он ни да дахне јаче, 
нестрпељиве, па отишле, да се забављају на свој рачун.</p> <p>Старије остале за столом, па, кад 
 у суседству изнурену и понижену Србију на ново дигао и ударио темељ политичкој и државној слоб 
отисне свој брод на то море.{S} Па руку на срце, обојица савесно кроје једрила за пловидбу и ку 
 се моћна ни толико, да узме своју руку на траг, нити да његову стисне, већ му је подала, па је 
 Бранко отишао, а она ми меће моју руку на своје груди, да видим, како јој страшно лупа срце.{S 
нити умети довољно разумети.{S} Дође му на памет и Даринка.{S} Чудновато!{S} Од њена суда као д 
а нисам видео! – а у исти мах падоше му на ум њене, материне речи: „Цео је живот школа.{S} И ср 
! – поздрави га бележниковица, идући му на сусрет с умиљатим осмехом.–" Једва један пут!</p> <p 
аривао њену децу, кад је долазио којему на крштење.</p> <p>Па с тога су Брајковчани јако уважав 
огао приметити, како се он спремао кому на дочек, да му се „омладинац“ не може ни од шале подсм 
ст хартије, што је задели на суху грану на некој брескви, тек да зар омиришу мало барута.</p> < 
сестрама И брату, док ови сами не стану на своје ноге.</p> <pb n="18" /> <p>То су најмилије мис 
у свога општинскога начеоника,) намигну на бележника, па запева звонким извеџбаним гласом: „Јеч 
на забуна ни учитељев осмех, па намигну на Јована.</p> <p>– Ту ће бити сватова! – пришану му с  
е знаде, шта сад да му каже, већ окрену на друго:</p> <p>Хајд заједно до куће, ако хоћеш к Јако 
 Даринку, а поглед му несигуран склизну на страну, као да не сме да се задржи ни на једној ни н 
 те и ви лепо тако да спремате омладину на госпоство.{S} Једино се клањам учитељству народном.{ 
 је крупна добрано прорешетала самурину на дебелој глави...</p> <p>Страх пређе све.{S} А радост 
еоникова.{S} Тек када га начеоник гурну на оно: „Устај, Србине!“ – трже се, а кроз храпаво грло 
 о њој, и још већ мада јој обрати пажњу на њу, када дође...</p> <p>Пење се Бранко на степенице  
асмејало би се девојче, да и њену пажњу на штогот обрати.</p> <p>А кад хладовина разгалила и го 
ачка друштва са својим заставама певаху на крову песме, али не изађоше на сухо, него се одвезош 
p>Приметиће Јован **Бранку кад већ беху на путу кроз шуму манастирску. ~</p> <p>– Боже сачувај. 
ела поред прозора.{S} Наслонила главицу на руку, па мирише мирисни вечерњи чисти ваздух.{S} Пог 
 па заденути у малу своју турску лулицу на подугачком чибуку, запалити и пушити...{S} И сад, пу 
уз уздрхтале звуке, час би пустила срцу на вољу, па би се слатко, слатко исплакала.</p> <p>Али  
о по дворишта.{S} Натукла лаку повезачу на лице, да јој га зар не препали сунце.{S} Познаћеш је 
 Бранко, када је пре недељу дана у Бечу на једаред добио од свог ујака поп-Стеве из Брајковца п 
 Твоја душа и срце сад је као онај прах на крилима у лептира, а образ ти је крило лептирово.{S} 
даред запева стотина певача, искупљених на обали „<title>Имну о преносу Бранкових костију</titl 
 наже над њом.{S} Притиште врео пољубац на вреле јој уснице.{S} Дете отвори очи, насмеши се, па 
сле, узмора ли бити, остаће или мезимац на дедину темељу, или ће пустити зета у кућу, као и њен 
 и у нос увлачи; само што зазвечи ланац на огрљаку, кад се коњ који мухне, па тргне, да преухит 
ена, као мати.{S} Дође му и ујакова реч на памет; „Ваљда не мислиш, да ћеш вечито ђаковати.“ Да 
а мало Рашићка поп-Стеву, па наведе реч на Јаковљевићкине гошће.</p> <p>Била ту Јаковљевићкиња  
 шта јој ради мати.{S} И тако пређе реч на са свим сухопарне ствари. </p> <p> Даринка отвори вр 
 казао, јер би морао јавно и повући реч на траг.{S} А повукао би је за цело, као што се већи у  
 Јован Јаковљевић, па дођу доле, да баш на извору буду сведоци, колико се у истини прави народ  
и таке школе, као сад.{S} Треба да имаш на уму, да сам ја месни школски надзиратељ.</p> <p>Тужи 
рућине и гурања кроз свет.</p> <p>– Још на станицу хајдете с нама, понда на Стражилово ви и не  
а на једаред Јелена тројици младића још на по пута.</p> <p>– Од кад ми овде ходамо а вас нема!< 
ного, много, да га пита, срди ли се још на њу.</p> <p> А зашто се срди, то као да сад тек почињ 
рно царство безобзирне збиљности,...још на њему лептирски прах слатког ђаковања, не додирнут не 
ј књижевности у исти мах, када је Милош на другом крају српства, а у суседству изнурену и пониж 
 догод уме да штује и мртве поборнике, (на ту је реч баш особито узахао,) поборнике своје идеје 
Путуј, игумане..."</p> <pb n="69" /> <p>На добром је месту, – одговори опет на то Бранко. – У с 
" /> <milestone unit="subSection" /> <p>На врху Стражиловачкога виса завршен је спровод. </p> < 
едног брдашца тик уз Брајковац. </p> <p>На сред села око крста искупио се народ у чистом свом о 
 тисуће грла искупљенога народа.</p> <p>На једаред запева стотина певача, искупљених на обали „ 
давати се у ма се и горе патила.</p> <p>На том и остало.</p> <pb n="31" /> <milestone unit="sub 
чакширама.{S} Очи упро на врата.</p> <p>На вратима у сред лозинка указа се Бранко Стајић.{S} На 
а Нати, – нема никога осим тебе.</p> <p>На то ће најредовније пустити и Ната и Ката који уздиса 
 Новосадске занатлијске задруге.</p> <p>На лађи поји певачко друштво самртницу.</p> <p>Свечана  
ало на прозор, мислиш, полетеће.</p> <p>На једаред зачује тихе кораке под прозором; али, рекао  
га, Бога ми, румен до иза ушију.</p> <p>На једаред би Бранку све јасно, пуче му пред очима као  
допусти Јелени, да пева на селу.</p> <p>На учитељево милостива, колико јој годило, ипак се намр 
, али само једном приликом брату свом, „на гору несрећу, него што је мој Арсеније.“</p> <p>Арсе 
сами, него бог те пита од куд морамо да набавимо.{S} Алати наши за најобичније наше потребе нос 
лик Бранка Радичевића.{S} Учитељ га већ набавио, уоквирио и украсио њим собу.{S} Али то је и је 
ки печат.{S} Ми све морамо од туђина да набављамо за своје рођене паре, а пара мало, док потреб 
„Кућа је“ вели, „жив човек, не цигља ни набој, а жива је кућа најтрајнија и најславнија.{S} Жив 
ле на памет, па се упео свом снагом, те набрао чело, па му се натуштило над дугим проседим обрв 
не мога одолети, него ће сићи с кола, и набрати пуну руку разнога пољског цвећа.{S} Узе га са с 
м позивом, и зна увек милион разлога да наброји против правца, којим је пошао.{S} Изађе учитељ, 
толики пут бадава!{S} Мати навалила, те навалила.</p> <p>– Хајдемо!- вели, па, – Хајдемо!.... и 
ава!{S} И по толики пут бадава!{S} Мати навалила, те навалила.</p> <p>– Хајдемо!- вели, па, – Х 
ико убедљивих речи и јаче подбунила.{S} Навалио се леђима на зид, где је већ отрљо креч и углач 
е љубазности.</p> <p>– Е, па кад си већ навалио...{S} Хајд, видећемо се, ваљда, још, вели поп С 
е већ отрљо креч и углачао га од тешког наваљивања; пребацио ногу преко колена, па мисли.</p> < 
н, опет, ако се и приволео на Рашићкино наваљивање, да доведе Бранка кући, ако је то сматрао и  
заједно... </p> <p>Бележниковица одавно наваљује на бележника, да се иде кући.</p> <p>– Ти иди, 
и, ако је опет ваздан разлога имала, да наведе против тога, када је госпођа Ната била најпре ко 
 уједе мало за доњу усну.{S} Хтео је да наведе разговор на нешто друго; али оштро омладинац одг 
> <p>Поутиша мало Рашићка поп-Стеву, па наведе реч на Јаковљевићкине гошће.</p> <p>Била ту Јако 
у.{S} Бродови живота њихова несу се још навезли на отворено море, где борба за живот као вихор  
е, да га одбијемо као лику низ Дунав, – навија попа. – Данас је чудно време!</p> <p>Стотинама д 
ло душевно, уморан, вечерас тек више из навике, да нешто прочита, пре него што заспи.</p> <p>Не 
пак, да је одјекнуо с оне жице, коју је навио синоћ у Јеленину срцу оним својим понашањем.</p>  
 био по оној ноти, коју је млади учитељ навио на својој виолини, познао је ипак, да је одјекнуо 
 овде онде не завири, ма само по старој навици.</p> <p>Женска, већ не у првом цвету своје младо 
"96" /> <p>– Мени.{S} Стефане, није баш наврило, да Јелену по што по то удам ма за кога.{S} Има 
беру берачице.{S} Ту је мала тестера за навртање и скрњивање воћака; ту вазда још друга што врт 
то је наручио неке савршеније ножеве за навртање воћака и неколико ђерзонака кошница – тек „да  
тако даље,... још Бранко Стајић, тек да наврши свој <foreign xml:lang="la">triennium philosophi 
е нас тамо затећи и берба...{S} Јеси ли навукла рукавице: ...{S} Добро је.{S} Чувај се, да ти и 
енела до иза ушију.{S} Заборавила, и да навуче дубљена очи махраму, што је пребацила преко глав 
то се срди, то као да сад тек почиње да нагађа.{S} Па баш за то треба да му каже, како мати хоћ 
га, стао испред гнезда на пречагу...{S} Нагао се...{S} Сад ће да скочи на земљу, па да гдегод у 
p> <p>Али Јован као да не слуша, јер се нагао већ преко стола с чашом у руци, да се куцне с бел 
.</p> <p>– Синко, то су тек само празна нагваждања, дангуба и беспослица.{S} А сума сумарум: за 
 опет сада помислио, да је она, Јелена, нагла у Карловце за њим, за Стајићем!</p> <p>Што јој ве 
алости, Госпођа Ната окрене пећци леђа, наглади своју цицу и клима главом.{S} Марко се врпољи < 
ку, за коју се држала.{S} А по речима и нагласку за цело јој жао на њега.</p> <pb n="40" /> <p> 
из вароши и пред сејом.{S} А њих две се нагле радознале.{S} Мали Владимир развашарио своје сигр 
есник!{S} То је песник!- примети писар, нагледавши се Бранкове слике, па мисли, ала је научно н 
 обадвема беше у тај мах Бранко и његов нагли одлазак у мислима. </p> <p>Као да осећају, е би и 
као би, још већма чује, како јој јако и нагло бије рођено срце.{S} Но ипак осети, да неко близу 
вечера, како је оно учитељ отишао онако нагло и срдит с њена прозора, неје ни била с њиме, осим 
и госпођа Рашићка.</p> <p>– Па што тако нагло?</p> <p>– Идем.{S} Неје право, да сам тако дуго д 
амом помишљу, да је оно узрок Стајићеву наглому одласку из Брајковца, што га свет по Брајковцу  
ет тако, да га мржња, да, баш та мржња, нагнала, да утопи цео свет у манастирски Радованац, да  
ил забашурио, што његова лепша половина наговештава.</p> <p>– Помакните се мало даље, – рече пи 
е – вели, – речи само стало, док сам га наговорила, да позове Бранка к нама, и да му пошаље нов 
ки збор.</p> <p>Све то учитељ покупио и наговорио, да се здруже.</p> <p>Одоше у учитељеву собу< 
 нас.</p> <p>– А, знате ли, ко је на то наговорио вашег ујака?</p> <p>– Не могу да мислим.</p>  
ући...{S} Па, ето, како ми се мука моја награђује.{S} Коме за љубав; Могла сам ја и без тога ле 
тако живе, ни кад с пролећа или у јесен нагрну раденици из целе Бачке и Баната у виноградарску  
ица лебди, као преставник доброга духа, над сеоцем на полеђини једног брдашца тик уз Брајковац. 
витлају око ње, а она их заварава...{S} Над стрништем или над ливадама надлеће се коба.{S} Час  
ише од по века проводиш за скамијама, а над књигом?</p> <pb n="24" /> <p>– Да се што боље удеси 
нога, који јој сваку сузу, што је негда над њим нејачким пред Богом исплакала, бисером благодар 
ба...{S}" А историја ће да пева ил кука над њима као над старим Римљанима и другим пропалим нар 
Бранковој жељи“.</p> <p>Даринка се наже над њом.{S} Притиште врео пољубац на вреле јој уснице.{ 
им топотом и зврком од кола.{S} Застане над каквом рупом, учлови се, као бојаги, код своје је,  
 ушла у Даринчину собу.{S} Надвирила се над Даринком и Зорком.{S} Прекрстила их обоје изнад гла 
она их заварава...{S} Над стрништем или над ливадама надлеће се коба.{S} Час се заустави на јед 
 бити мучно и досадно непрестано капати над књигом.</p> <p>– То ме је једно баш и припитомило,  
олећу чворци, што се надлећу као облаци над грозном планином расплашени то чегртаљкама то бичев 
сторија ће да пева ил кука над њима као над старим Римљанима и другим пропалим народима, поред  
а катихизацију и да задржи достојанство над учитељима у школама у месту као свештеник и као при 
гом, те набрао чело, па му се натуштило над дугим проседим обрвама.{S} Хоће најпре да оживи у у 
у Брајковац.</p> <p>Нов ред, нов надзор над српским народним школама; па и поп Стева постао рев 
у шушњарку или у бразди, нити да вијају над собом облаке, већ пуштају, да поред њих пролећу чво 
 он; него што се, не зна ни сам за што, нада, да ће она највише и поклонити пажње оному говору, 
 код ње, јавила јој, да јој се ово дана нада.{S} Тако су јој сад сва деца на окупу, па јој још  
лости, и идеја будућности, вера, љубави нада неокаљанога поштења, непомућенога родољубља, безло 
ништа ни учинити.{S} Нечему много бољем нада се он од самог народа.{S} Па хоће да и свој говор, 
и бар за један или ма и за два дана.{S} Надала се гостима још синоћ, али не дођоше.</p> <p>Бран 
одеси згодна прилика, кад сам се мало и надао! - одговори Јован те наслони пушку уза зид. – Вол 
.</p> <p> А Јелена се сада збиља почела надати, е ће, по речима поп-Стевиним, „то све још бити  
/p> <p>А Ната ушла у Даринчину собу.{S} Надвирила се над Даринком и Зорком.{S} Прекрстила их об 
да имаш на уму, да сам ја месни школски надзиратељ.</p> <p>Тужи ми се, сиромах, само, да га нек 
 дошла у Брајковац.</p> <p>Нов ред, нов надзор над српским народним школама; па и поп Стева пос 
ва...{S} Над стрништем или над ливадама надлеће се коба.{S} Час се заустави на једној ташци, па 
ју, да поред њих пролећу чворци, што се надлећу као облаци над грозном планином расплашени то ч 
та морала одобрити, (да је варошкиња не надмудри): – Да Бог ме, младеж треба да пева!</p> <p>То 
е одушевити само за велике идеје.{S} Од надничара, који је можда закинуо од својих уста, па до  
, да код мене није то озбиљна намера, – надовеза Јован на разговор свој с Бранком, кад их остав 
ље срађају.{S} А мајке се теше и челике надом, да ће им деца бити боље среће од њих... </p> <p> 
мопоуздањем, које појачава само снагу и наду млађаних душа и приличи њихову добу, а и не слуте, 
; заплакала се, <pb n="99" /> изгубивши наду, да ће се и вечерас састати с њим, и уверивши се з 
ла. </p> <p>Даринка се већ наместила, а надурила се, бојаги, па јој одговара:</p> <p>– Све је т 
венцијама својих премиса увек доследна, нађе се код Даринке.</p> <p>Састале се и поздравиле, ка 
авукло или се у земљу урило, тек зар да нађе хлада.{S} Једва што се овда онда зачује, како крик 
е отпустила Јелена и Даринка; па се она нађе између Јована и Кнежевића, а ова између Зорке и Бр 
о незван у небрану грожђу, док збиља не нађе и своју кућицу, те стрмоглавце у њу!</p> <p>Таке з 
ки медвед талијанског мајмуна, да се не нађе нас неколико људи.“</p> <p>Од то доба пази писар д 
стију!</p> <p>Понда се узврпољи, док не нађе некакав изговор, да изађе из друштва и оде на улиц 
 иначе и могао доста да поднесе, сад се нађе у великој неприлици.{S} Чисто не сме да му гледа п 
ако бих смела?– дода још ова друга, што нађе за вредно, да и себице увери госпођу Нату, како је 
оговетно вече изађе пред кућу, па се ту нађе с неким ковачким калфом, па је не можеш довикати с 
кад отпратише кући и „чичу“, начеоника, нађоше, да је сад најзгоднији тренутак.</p> <p>Сам коро 
<p>– И староседелице славнога Брајковца нађоше се увређене до дна дубљине своје домољубиве душе 
, о „Бранковој жељи“.</p> <p>Даринка се наже над њом.{S} Притиште врео пољубац на вреле јој усн 
 око поноћи дошао и Дабижић до речи, да наздрави оној идеји која живи у српском народу и одржав 
 се већ неколико пута дизао, да опет он наздрави, али га увек задржаше остали са:{S} Чујмо!{S}  
.</p> <p>Бележник се дочепао ледине, па наздравља по милој вољи, ређајући серију за серијом.</p 
 лепи српски обичај, за његову страст у наздрављању.</p> <p>– Молим, да ми се не упада у реч... 
ски обичај, да се тек са печењем почиње наздрављати, ако ни вечера наша није још ни на столу, ј 
, па и ја тако хоћу.</p> <p>– И ви мене називате „господине“ – рече Бранко, тек да се, бојаги,  
и“, него Дабижић, на пример, не ће више називати Јована и доктором, а Јован ће њему, на прилику 
отвори већу радњу, ево мог носа, ако не назида у сред Брајковца најлепшу кућу с магазинима.{S}  
ти, како се води туђа брига, једва да и назиремо, шта је то јаван живот,... омладина неје, мисл 
у да излије сав свој кив, што је Јован, назирући у њему, ваљда, опасног конкурента, ступио прек 
ли Јован:</p> <p>– Са свим као и његова назови– ујна, – примети бележниковица са значајним смеш 
еђа Александра због његових омладинских назора. „Сад је омладинско време!“</p> <p>– И ти, Стефа 
 То ништа не смета, да опет сваки своје назоре брани најодушевљеније.{S} Бачка слобода, неогран 
, што их тамо чекају. </p> <p>Ако им се назори о свом бићу, о позиву својем у животу и не подуд 
 туђ, јер предвиђаше, да их и мишљење и назори деле ужасном провалијом.{S} Нуз то и зазираше од 
а воли да „политизира“, особито још кад наиђе на паметна човека. </p> <p>За што?{S} Мој господи 
у.</p> <p>И би тако, можда, било, да не наиђе госпођа Ната, те Јелена дође к себи, да је пољуби 
о о њему разговарало.)...</p> <p>Уз пут наиђоше пред школом на учитеља, где „луфтира главу“.</p 
дете, његова Јелисавета; ако ће напред, наићи ће на Харивду, на омладинца, који га може исмејат 
, има нешто, – вели сека Ката. – Сад је наишла, Бог да прости!</p> <p>– Да Бог ме да се то све  
имети госпођа бележниковица, или што је наишла на таки неред, или што је ту Јелена, па да је пе 
атница. „Да ме је цео Срем клео, не бих наишла“, говорише она једном, али само једном приликом  
 да оживи свечаним начином, када се тим најбезазленији осећај народни исмева, то је гадно, то ј 
 n="32" /> бити у свету.{S} Он и његова најближа околина с најближим посредним, па и непосредни 
вету.{S} Он и његова најближа околина с најближим посредним, па и непосредним интересима, што с 
 селу, са својом сестром, два можда, по најбоља певачка члана у Брајковцу.{S} Он обично <pb n=" 
јеш, како ја судим...{S} Знаш, ја...{S} Најбоље ће бити, да си ти уз њега.{S} Бадава!{S} Мати ј 
 отићи ћете на ту параду у Карловце; па најбоље ће бити, говори ти сама с његовом матером...{S} 
х до њих су певачке дружине.{S} Ту ћете најбоље видити спровод и чути песме. </p> <p>– Одоше у  
 – Питајте учитеља.{S} Тај ће вам умети најбоље посведочити...{S} Боже мој, ви гледате опет ту  
акле, општина му је дала своју кућу, на најбољем месту у селу.{S} Данас сутра, ако не оде у вар 
 да је хладан сир с црним луком за њега најбољи лек против мамурлука.</p> <p>Благајник вели:{S} 
оћа бремена, што сам га се подухватио у најбољој вољи.</p> <p>– Немојте се плашити, господине Б 
и и само себи, кад му је Бог дао матер, најбољу срећу. </p> <p>Па ти мислиш, Стево, да и ја иде 
сестри, видевши да ће јој тиме погодити најватренију жељу.</p> <p>Тинци сину.</p> <p>– Него дет 
ран. „Тама за мном, тама преда мноме, а највећа у срдашцу моме“, завапио је негда његов велики  
етка Ната одобравају и хвале смер.{S} А највећа је њена радост, што ће у тој великој свечаности 
ој дреци смота негде у коров, да тамо у највећем страху проведе ноћ, док у јутро галан не кукур 
 листова, кад би му који пао у руке.{S} Највећи просветни напредак у својему господарству припу 
м пљује на свету успомену, коју народ с највећим пијатетом хоће само да оживи свечаним начином, 
а две године напоредо у добу, када душа највећма пријања; па готово прирасле једна за другу.{S} 
сад <pb n="16" /> брујне звуке, што јој највећма годе онако и онакве, какви јој ваљда брује и у 
ла, да се неје могла уздржати, већ се у највећој дреци смота негде у коров, да тамо у највећем  
>– Сви!{S} Сви! – чу се више гласова, а највише писарев.</p> <p>Учитељ и сувише добро познаје е 
дила.{S} Али које Јованово разлагање, а највише канда Бранкова реч - израдише своје.{S} И поп-С 
а.{S} Чудновато!{S} Од њена суда као да највише стрепи.{S} Не за то, што би се бојао, да она ви 
ју...</p> <p>Сад се три млада пријатеља највише светују о том, како да се и Брајковац и Брајков 
, не зна ни сам за што, нада, да ће она највише и поклонити пажње оному говору, што претпостављ 
тност у нас Срба право сироче.{S} Ко је највише позван, да шири просвету у народа Ког Синови Та 
 баш с тога што је у то време овде доле највише у народу врило о Бранку Радичевићу и његовој пр 
шљана...</p> <p>Разговор њихов врзао се највише око догађаја, што га је омладина у то доба спре 
ка врата.</p> <p> Таман!{S} Та, ње ради највише се и предомишљао, да л да сврне к свом другу.{S 
његова спомена.{S} Око тога му се мисли највише и врзу.{S} Да се обазре на оваке слушаоце, ови  
вци су место, које је бивало позорницом највише догађаја, што засецају у живац политичкога и ку 
>– Ко?</p> <p>– Бранко.</p> <p>– Па, он највише ћути.{S} Само кад се препире о чему с чиком, он 
!</p> <p>Са женскињама је ликовођа имао највише посла, особито са Јеленом.</p> <p>Стао учитељ с 
ном на вечерње, ако у опште и звони, но највише тек за то, да бабица и кума, ако би се десило т 
е.</p> <p>Одоше у учитељеву собу</p> <p>Највише се обрадова тому баш Јован. </p> <p>У прочељу и 
, да сам своје ножно тај глас однесе до највишег места своје претпостављене власти у Брајковцу. 
га испраћала у туђ свет, у даљину, да у највишим школама тамо збира себи плодове човечјег ума.  
то, она се родила и одрасла на селу, па најволи, да и умре ту, али никад неје марила, да јој се 
го Бранко Радичевић дубоко је заталасао најврелије осећаје срца и душе српског народа својим ла 
ку и женску омладину народну; та што је најглавније, уз старину Вука, као ђенијалног скупљача н 
 а нису Бранкове него...</p> <p>– То је најжалоснија песма, што се силом уплеће у ове дане, кој 
и пошао.{S} Али је баш дошла у разговор најзанимљивија тема при чаши пива, његова најмилија тем 
 и „чичу“, начеоника, нађоше, да је сад најзгоднији тренутак.</p> <p>Сам коровођа почиње. </p>  
е и здраве народне поезије, песмом, као најзгоднијим оруђем, прокрчи пута у књижевности нашој п 
ружнијег цвета скупљаш само оно, што је најлепше.{S} Него не буди лептир, што по тами лута, па  
p> <p>А Јеша још не беше довршио, таман најлепше полетео!{S} Но речи му се изгубише у метежу, у 
ељу Бранкову.{S} То вече ће му остати у најлепшем спомену из живота у Брајковцу... </p> <milest 
ог носа, ако не назида у сред Брајковца најлепшу кућу с магазинима.{S} Ко јамчи, да му наши пош 
поштен човек може по том листу исписати најлепшу песму, што је човек уме замислити.{S} За што д 
о њега није прешла још никаква бура, ни најмањи облачак, у њему сија увек благо пролећно сунце, 
јзанимљивија тема при чаши пива, његова најмилија тема, о томе, како и за што наш народ пропада 
има, што су ту скопчани, – то су његове најмилије мисли.{S} Тек ако ће га кадгод завести мисао  
 кући с оне стране потока.{S} То јој је најмилије за све време, како устане, па док не легне.{S 
 своје ноге.</p> <pb n="18" /> <p>То су најмилије мисли госпођа-Катине, па око тога се врзу, ет 
а њих тројице тамо и нема, запева своју најмилију, тихо, по свом начину, тек само да да арију:  
о дете у седмој осмој ли годиници.{S} А најмлађе, син, јој, тек се родило, није оца ни запамтил 
ало после Игњата.{S} Ако Бог да, даће и најмлађег сина у школе.{S} А није рада, ни кћер да уда  
ичније најпотребније оруђе, рано, нашем најмногобројнијем раднику: ратару не правимо сами, него 
на омладинца, који га може исмејати за „најмудрију“ реч.{S} Лакше би му било, чини му се, на ар 
о је одевено, враг их и с девојкама, по најновијем журналу, не стиди се прве госпођице.{S} Она  
уд морамо да набавимо.{S} Алати наши за најобичније наше потребе носе на себи туђински печат.{S 
 дај боже штогод против тога!{S} Али ни најобичније најпотребније оруђе, рано, нашем најмногобр 
смета, да опет сваки своје назоре брани најодушевљеније.{S} Бачка слобода, неограничена у идеја 
 одлазио одавде.{S} И веруј ми, моја је најозбиљнија намера, да дођем кући, па да прихватим еко 
ности народне.{S} А то је оно, што је и најозбиљније <pb n="50" /> српске научнике покренуло, д 
 сеоском животу.{S} Из читавог Хорација најпаметније ми се свиди оно његово: **<foreign xml:lan 
 с ким да политизира, и сам паре, да је најпаметније слушати песму.</p> <p>Добри чича подиже гл 
г зна како, маџун и скоруп!...{S} Па... најпосле, шта су стекли и трудољубиви Орфелин и учени С 
/p> <p>– Један другом за љубав.</p> <p> Најпосле оде бележниковица, а отпрати је Јован ++ писар 
 одмори, па и своју матер посети!...{S} Најпосле, свету се не да ни уста запушити, ни доста кол 
 Карловцима које у Темишвару и Бечу.{S} Најпосле, и то неје немогуће, неје ни ружно; а за истин 
 по Мацу, или ће најпре да га унесе?{S} Најпосле га спусти на земљу, полети на улицу, понда се  
 уверен сам, ни да ја останем.</p> <p>– Најпосле оно, што сам ја хтео, видим, да народ већ зна. 
ија и најславнија.{S} Живи Бога хвале!“ Најпосле, узмора ли бити, остаће или мезимац на дедину  
 Нека се младеж провесели!</p> <p>То је најпосле и госпођа Јелисавета морала одобрити, (да је в 
олико јој мало час било криво...</p> <p>Најпосле се нашли сви пред школском зградом и чекају, д 
огод против тога!{S} Али ни најобичније најпотребније оруђе, рано, нашем најмногобројнијем радн 
а породицу.</p> <p>– Поштен човек треба најпре да се побрине, како ће издржавати породицу своју 
о, што рекао ујаку: „Поштен човек треба најпре да се побрине, како ће издржавати своју породицу 
 против тога, када је госпођа Ната била најпре код ње, а противних разлога је, по њену, од неко 
и Катица, да спавају.</p> <p>Катица оде најпре, да још једаред разгледа по кући, је ли све у св 
ошао, што неје нашао за вредно, да дође најпре овамо, па сви заједно да иду. <pb n="61" /> Понд 
м за адвоката.</p> <p>Положи све испите најпре; понда ће мо се разговарати, – одговори му Бранк 
Да га остави, па потрчи по Мацу, или ће најпре да га унесе?{S} Најпосле га спусти на земљу, пол 
ило над дугим проседим обрвама.{S} Хоће најпре да оживи у успомени неке особе и прилике, о који 
на!{S} Ако им је стало, нека изволе они најпре к нама доћи.{S} Знамо и ми варошки ред.{S} Ал по 
<p>Капак се диже.{S} Испод њега провири најпре мала бела ручица; па се од мах за њом указа мила 
сретао, он, који је иначе о сваком увек најпре само добро мислио, пређе сада у гнушање.{S} Ујко 
елени, а до ње се нашао.</p> <p>– Морам најпре питати матер и чику. „Ја не знам за што, али чик 
што је вукло ма куд, полетела би.{S} По најпре и једино, до душе, полетела би била тамо преко п 
оврши, што је у радости хтела рећи, већ најпре поскакута с ноге на ногу па, кад јој се и тако с 
у; али да бих му био учитељем у његовој најпречој потреби, радећи баш свој посао, то сам сигура 
ива према ведром плавом небу у сутону у најпријатнијим видовима.{S} По доловима се већ спушта м 
 нема никога осим тебе.</p> <p>На то ће најредовније пустити и Ната и Ката који уздисај и сузу  
д њега, да само по цвећу идеш и да и са најружнијег цвета скупљаш само оно, што је најлепше.{S} 
пчелара води, а то му се признати мора, најсавршеније свој пчеларски дневник.{S} Можда је мисли 
осао, од кога живи и он, народ, него од најсавршенијег агитатора, адвоката и ма ког иначе „госп 
редивши му светковину, каквом знађаше у најсветлијим данима своје прошлости удостојивати само к 
игао, па пажљиво растире и онако већ до најситнијег патрићка догорелу полушку своје цигаре, те  
 ни набој, а жива је кућа најтрајнија и најславнија.{S} Живи Бога хвале!“ Најпосле, узмора ли б 
/p> <p>– Карловци су данас, у овај пар, најславније место у Српству.</p> <pb n="85" /> <p>Хоћет 
>И поп Стева мрзовољан.{S} Покварили му најслађи сан.</p> <p> А по Брајковцу Бруји, како су гос 
 на прилику, бирташ, или трговац или... најслободнији човек на свету: економ.{S} А толико имаде 
вачке гимназије или богословије, та два најстарија просветна завода у српству и с ове и с оне с 
остала без мужа пре пет шест година.{S} Најстарији син јој, Јован, био већ у по гимназије.{S} Ж 
овек, не цигља ни набој, а жива је кућа најтрајнија и најславнија.{S} Живи Бога хвале!“ Најпосл 
еби Јован, не помогоше код поп-Стеве ни најубедљивији разлози.{S} А Кнежевић и опет не пропусти 
ништа свршио, што бива по <pb n="88" /> најчешће, постаје моралним пролетером, из кога се рекру 
а под старост, Боже опрости, „омладинац најчистије крви“.{S} Сад се чисто трже, кад виде, да је 
, проглади прстима кроз браду и лако се накашља.{S} Узе округли ћелепуш са стола, па га ћуши на 
 туга неје прелила вином, те из дубљине наквашенога срца свога стао проливати грке сузе, раптај 
мам толико чуства за општу ствар, немам наклоности, да исправим свет раменом, „да плачем за туђ 
о такав, да Бог ме, неје могао оставити након себе величанствених манастира ни иних задужбина.{ 
ну тугу, што неје она та, којој њен син након три године жури у походе, него јој тек уз пут свр 
Бранко, при помисли на смрт?{S} Шта ће „након нас останути“, и кад нам се „тело тек под земљицу 
износе пред „физите“.{S} Нахвалиле се и накоштале свега.</p> <p>Деца, Јелена и Даринка, нестрпе 
 ме, да вам мора бити смешно, кад ви не налазите у Бранку друге идеје него то, – примети Бранко 
 лута, па чим спази гдегод светлост, он налети, па спржи своја крила.{S} Иди по светлости, ићи  
ише.{S} А из грла се оте неки клик - ни налик на онај глас, што јој га он показује на жици.</p> 
у и самом криво, што, ето, избаци нешто налик на „курисање“.{S} Застидео се...{S} Једва се приб 
 Враг би је знао, шта ради.{S} Данас је налога, ... јуче је била замућена вода... не знам, шта  
код власти, па сваки час добија некакве налоге, – вели Бранко. – Чини ми се, да је већ тражио д 
аоницу, где одбор издаваше још последње налоге, и у саборницу, где певачка друштва држаху своју 
ваља чинити и како се владати, не треба нам команде.</p> <p>- Чујеш.{S} Ја бих ни пода шта држа 
p> <p>– Још те какве!{S} Сви знамо, шта нам ваља чинити и како се владати, не треба нам команде 
теве:</p> <p>– Шта мислиш, Стефане, кад нам дођу деца о вагацији кући?..{S} Катица Јаковљевићка 
?{S} Шта ће „након нас останути“, и кад нам се „тело тек под земљицу вргне“, а некмо ли да трај 
езда уз Вука и Даничића на освитку нове нам књижевности народне.{S} А то је оно, што је и најоз 
о по сахата. </p> <p>– Шта мислите, где нам је господин учитељ? – пита лагано бележниковица Јов 
ољству.</p> <p>– Госпођа ваша мати није нам се изненадила.</p> <p>– Ја сам тако и уговорио с Јо 
ану од одушевљења.</p> <p>– Него морате нам и ви помоћи! – рећи ће Бранко, па употреби ту прили 
Марка?...{S}Јел те, мајсторице, ви ћете нам га пазити.“</p> <p>„Гле мене!{S} Како не бих јако!“ 
- Госпођице Јелена, без сумње и ви ћете нам помоћи.{S} Ви тако лепо певате, – примети учитељ Је 
 као господа, а не као радници, увек ће нам кола ићи на еро.{S} То је само истина, а не црне на 
 пута у књижевности нашој простом лепом нам народном језику.{S} Нека данас строги критичари и е 
уди већином још не позвани на то.{S} Ко нам пуни белетристичне листове песмама и приповеткама?{ 
досетку“: „сестру по Еви!“</p> <p>– Ако нам је Ева прабаба, нисмо све једнаке, – не да се бележ 
д тако добрим и милим гостима!{S} Добро нам дошли!</p> <p>– Боље нашли! отпоздрави и Ната и Дар 
одговори опет на то Бранко. – У селу су нам исто тако потребни ваљани учитељи, као и у вароши,  
 божје, цару царево, па мир!</p> <p>– А нама?</p> <p>– Принесенија јадите, повељенија творите.< 
теван.{S} Не ћеш тек отићи горе, а да и нама не кажеш с Богом? </p> <p>Беше то за Бранка растан 
к сам га наговорила, да позове Бранка к нама, и да му пошаље новаца, да амо дође, те да се мома 
о им је стало, нека изволе они најпре к нама доћи.{S} Знамо и ми варошки ред.{S} Ал по мени мог 
свет.</p> <p>– Још на станицу хајдете с нама, понда на Стражилово ви и не морате, мама, ићи,– в 
ла лице њему.</p> <p>– Ви ћете певати с нама.</p> <p>– Ох, Боже!{S} Та, то је кратко време.{S}  
и Јован. – Него то би он добро прошао с нама.{S} Хајде, да ми дамо донети, па да ми њега почаст 
Из далека добар косач замахује.{S} Међу нама није ни речи било о нашој Јелени.{S} Даклем, видиш 
аталасало одушевљење у српском народу у намену Бранкова спомена.{S} Онако се народ уме одушевит 
де.{S} И веруј ми, моја је најозбиљнија намера, да дођем кући, па да прихватим економију.{S} Ја 
ако мислиш, да код мене није то озбиљна намера, – надовеза Јован на разговор свој с Бранком, ка 
остати на селу неколико недеља, као што намерава госпођа Ната, то је, као што опет ропта њена к 
же мој, и она је мати.{S} Само у доброј намери могла је доћи на таку мисао.{S} Да уда своју кће 
т узе да се хвали са својом Кристом.{S} Намерила се на добру девојку...{S} Трива јој је брат.{S 
це, у очи свечаног дана, јер се у Пешти намерном или ненамерном чијом кривицом несу привезала к 
не да ни уста запушити, ни доста колача намесити...{S} Цео свет, за Бога зна, за што је Тинкин  
е.{S} А млади отац Варнава, манастирски намесник, добио мало одушке, да се провесели с веселим  
отку.</p> <p>И госпођа бележниковица се намести у пола окренута Јовану.</p> <p>Ђенијалан лик!{S 
е попне на кола. </p> <p>Даринка се већ наместила, а надурила се, бојаги, па јој одговара:</p>  
 да се повлачи, па мисли, узео би ко за наметање, када би чешће одлазио мећу нове познанике.</p 
те материне вигове, кад се свагда онако наметљиво понашаше према њему?{S} Је ли могуће,... тако 
била поп-Стевина сестрића у кућу, да му наметне своју кћер, и како је сам поп Стева проводаџиса 
/p> <p>А бележниковица приметила то, па намешта, као бајаги, шишке на челу, те испод руке погле 
шешир на главу, па закопчава и око себе намешта кабаницу.</p> <pb n="34" /> <p>Што не дате мало 
ш, како куља плав дим на врата. </p> <p>Намештај у тој собици је једна по широка клупа уза зид, 
<p>Муф беше запао под ноге, док се Ната намештала у колима.</p> <pb n="13" /> <p>– За Бога, мам 
чани зову свога општинскога начеоника,) намигну на бележника, па запева звонким извеџбаним глас 
 вели Јован. </p> <p>– Слатки сте ви, – намигну бележниковица. </p> <pb n="94" /> <p> <foreign  
ла та њена забуна ни учитељев осмех, па намигну на Јована.</p> <p>– Ту ће бити сватова! – приша 
...</p> <p>Бележник засветлио очима, па намигује на писара, — знак, да позива онога, да декламу 
е! – опре се чича, начеоник, а он је та намишљена старина; па сам устаде и диже чашу:</p> <p>–  
о милостива, колико јој годило, ипак се намргодила.{S} Али које Јованово разлагање, а највише к 
заквачи на пучини будућега живота.{S} И нанесе ли им кадгод струја бродове на супротивне стране 
иси остао дуже, па да прошврљамо мало у наоколо по селима и по манастирима.{S} Мени се допада о 
ева, у Јазак за манастирског ђака...{S} Наопако, зар да га мати жива сахрани?{S} Не да се Тинка 
ерзонака кошница – тек „да покуша“.{S}А наопако се једио, што српски пчелари сваки час препоруч 
ју,...{S} Боже!..</p> <p>– Ала ти је то наопако време изашло, јух, јух, јух! – уздахну опет гос 
амурлуку свом обично гледаш све на црне наочаре.</p> <p>— Увек, – одговори онај живље, – упамти 
на еро.{S} То је само истина, а не црне наочари, упамти.{S} Нова омладина је ухватила ту истину 
 том богоданом изобиљу, што га је иначе напајало новим животом, осећа се сада Бранко ташт.{S} У 
ба!{S} Тај господин Бранко добро јој је напаприо у нос, може га сад песницама трти,</p> <p>Јова 
не би, јадница, осетила сретном, кад се напатила код свог несретника мужа као права патница. „Д 
век кажем: ви терате политику.{S} То је наперено против нас попова и калуђера.{S} Е, не уме ти  
 Него тужи га конзисторији.{S} Ја ћу ти написати, тужбу, да се развенчаш.{S} Петнаест година га 
коло, па се све бојим, удариће га какав напит.{S} Казала сам му, до душе, и сама, да потражи Ма 
е да оговара госпођу Нату, како се дала наплатити од поп-Стеве, кад је њена Јелена била тамо у  
се и наши народни браничи, „поборници“, наплаћају од народа исто толико правично или неправично 
шта она пита.</p> <p>Види она то, па му напомиње:</p> <p>– А да за то сам га тамо и послала</p> 
друговања.</p> <p>Деца расла две године напоредо у добу, када душа највећма пријања; па готово  
ри пријатељи.{S} Па ако не узмогну опет напоредо, знаће обићи матицу, која би их увукла у вртло 
из Беча“, и Брајковачки учитељ Кнежевић напоредо кроз планинске винограде.{S} О раме пребацио с 
ла у „лер“; како је не знам какав рачун направила, што је позајмљивала детету, кад јој је што т 
ему боравити вечни сан.</p> <p>Два дана напред почели се скупљати гости са стране.{S} Е, неје д 
и своје дете, његова Јелисавета; ако ће напред, наићи ће на Харивду, на омладинца, који га може 
у који пао у руке.{S} Највећи просветни напредак у својему господарству припустио је тек у толи 
а жмирка у жижак, или преде, док јој не напреде дремеж на очи...{S}Ако Даринка баш не чита, раз 
ред све примљивости према свему, што је напредно, морати као народ банкротирати, т. ј. на једар 
листе.{S} То су људи прекаљени начелима напреднога духа времена...{S} Ама молим те, зар ти не в 
подлости и себичности разним интересима напретка и разлозима поретка, сад, опет, да замедља бљу 
лободе и благостања.{S} Без материјална напретка и добростања, чему књига, чему просвета, чему  
, не стиди се прве госпођице.{S} Она ти напуни својих неколико котарица воћа, метне на обраницу 
 ти већ све знаш, – проговори бележник, напунивши пуна уста сира и загризавши зелену паприку, – 
глави још од синоћ, како му је „његова“ напунила некаквим разговором, па јутрос са неколико убе 
 бисмо могли рећи, да је народ сам себи напуштен, – дода Кнежевић.– И још се од нас захтева, да 
и је мати.{S} Дете не треба никад да је напуштено и остављено, можда, доброј срећи и само себи, 
опада ми се, што је при себи.{S} Жилава нарав!{S} Без ичије припомоћи... сам... у туђем свету.. 
ом, у ком последњи бој бије између себе нарав и васпитање.</p> <p>И Зорка се обесила Даринци о  
ако није за њега адвокација.{S} Неје му нарав за то.{S} Та, адвоката и онако има већ и сувише.{ 
е их Јован, Даринка, учитељ, Зорка, па, наравно, и Бранко. </p> <p>Салетели сви, што год их је, 
 бити?“ – „Немој ти ту мени!“ рекла је, наравно, Ната Кати. „То је дечја радост!{S} Да коме ћу, 
pb n="101" /> <p>Бранко Радичевић беше, наравно, само сиромашан српски ђак.{S} Као такав, да Бо 
и ће вечерас госпођа Рашићка поп-Стеви, наравно, после неког згодног увода. – Тај ми се увукао  
ићка се и нехотице погледаше.{S} Свако, наравно, по свом рачуну.</p> <p>Право би и имао, – прим 
 <p>– И мати га воли.</p> <p>– Наравно, наравно.{S} И ви, дакако, госпођице, примети Кнежевић и 
p> <p>За одрешене језике предмет је то, наравно, благодаран, да се учини и више, него што је уи 
ђе к себи, да је пољуби у руку.</p> <p> Наравно, госпођа Ната пита, шта јој ради мати.{S} И так 
, она бар добро познаје Јецу Рашићку, – наравно, да су и оне биле исто тако искрене и исто тако 
обар.</p> <p>– И мати га воли.</p> <p>– Наравно, наравно.{S} И ви, дакако, госпођице, примети К 
риним жељама, ма и којој њеној речи; па наравно, и сад беше вољна повиновати се оному, што мати 
 и залива грло белим вином.{S} Али и он наравно мисли, да мора нешто рећи, бар у корист свога „ 
.. о, Бог зна, како јој је мило!</p> <p>Наравно, да и госпођа Ната, а особито госпођа Катица, – 
ен.{S} Само да ти приповедам, шта ми је нарадила.{S} Ономад...</p> <p>И сад удари сека Ката да  
ајан.{S} Округао као похођанска погача, нарастао као мобарска гибаница, а пун заливен као божић 
ила од Даринке кући, дочекала је мати с наредбом, да је обрадује:</p> <p>Спремај се!{S} У субот 
еше вољна повиновати се оному, што мати нареди. </p> <p>Али јој сину у главу мисао, да би било  
.</p> <p>Одборници лете на све стране и наређују, како ће се програм што свечаније извести.{S}  
вот и прикљученија Димитрија Обрадовића нареченога у калуђерству Доситеја: њим и с тим списат и 
ди онаки исти посао, од кога живи и он, народ, него од најсавршенијег агитатора, адвоката и ма  
, да треба да остане код куће.{S} Треба народ поучавати.{S} А ко ће то, ако не ће учени људи?{S 
пева у Бранковој свечаности“ јер „треба народ увући унутра!“ Повукао би је тим пре, што се увер 
не ту мисли; само му мило, што види, да народ зна за Бранка, да је и народ осетио жељу Бранкову 
ајпосле оно, што сам ја хтео, видим, да народ већ зна.</p> <p>– Је ли по вољи унутра? </p> <p>Б 
S} Да, о томе!{S} Треба писати књиге за народ, треба учити народ да држи новине, па да се учи,  
рити се по варошима, па писати књиге за народ, поучавати народ, водити политику за народ, дизат 
е то у нас мода, што бојаги „не раде за народ“, а школовали се о „народном“ новцу, јер исти тај 
ао и они, који се не хвале, да „раде за народ“.{S} Свештеници, које му драго партаје били, траж 
 политику за народ, дизати позориште за народ, а нити они познају народ, нити народ разуме њих. 
 сачувај!{S} Само... ко хоће да ради за народ, мора живети с народом; а не башкарити се по варо 
/p> <p>– Сви ми, штогод учимо, учимо за народ.{S} Наша је интелигенција, или баш ако хоћеш госп 
од, поучавати народ, водити политику за народ, дизати позориште за народ, а нити они познају на 
тај дан.</p> <p>Још у јутро рано поврве народ у свечаном руху и са свечаним расположењем на ста 
, – вели му Јован. – Нема просвете, где народ не стоји економно добро.{S} За то сте ви ту, па у 
ад је таки.{S} И догод дух времена буде народ схваћао, умеће поштовати заслуге свога Бранка Рад 
адости. ·</p> <p>Њему за уздарје подиже народ српски из благодарности само гроб.{S} Као свећени 
с све, слободно бисмо могли рећи, да је народ сам себи напуштен, – дода Кнежевић.– И још се од  
p> <p>На сред села око крста искупио се народ у чистом свом оделу.{S} А у народу, видиш, око св 
 у намену Бранкова спомена.{S} Онако се народ уме одушевити само за велике идеје.{S} Од наднича 
мно добро.{S} За то сте ви ту, па учите народ,... да, учите га!{S} Треба сви да га учимо!{S} Ја 
танимо ми радити, што не ваља, па не ће народ имати у кога да се угледа; а почнимо и ми паметни 
ора и улице, што воде тргу, све то беше народ прекрилио.</p> <p>У саборној цркви служи се летур 
о види, да народ зна за Бранка, да је и народ осетио жељу Бранкову.{S} То вече ће му остати у н 
 буду сведоци, колико се у истини прави народ забавља о том догађају...</p> <p>Сад се три млада 
до моја, – опет ће Јеша. – Не ће српски народ клонути, догод уме да штује и мртве поборнике, (н 
ену тога ђенија посветио је цели српски народ дан 10. јулија 1883., приредивши му светковину, к 
ма, па писати књиге за народ, поучавати народ, водити политику за народ, дизати позориште за на 
а народ, а нити они познају народ, нити народ разуме њих.{S} Ужасна аномалија код нас, какве, в 
реба писати књиге за народ, треба учити народ да држи новине, па да се учи, да види, да зна, да 
 се пропевати, чим осете, да љубиш свој народ...</p> <p>Бележник засветлио очима, па намигује н 
} Око сенице, чује, зуји и бруји вредан народ по чистом јутарњем ваздуху.{S} А зује и брује дан 
рема свему, што је напредно, морати као народ банкротирати, т. ј. на једаред ће „друмови пожели 
а је омладина у то доба спремила, а цео народ прихватио свом вољом својом и српским одушевљењем 
према томе и опрему.{S} Кад видиш, како народ лако прима моду, немој мислити, да би он то прими 
оја изоштрава.{S} Ми све вичемо: „Учимо народ!{S} Поучавајмо га!“ А све то, што ми учимо, врло  
жи на Брајковачком селу, удеси за прост народ.{S} Хоће – да му каже, ко је био Бранко Радичевић 
– та већ загрози опасност, е дуго прост народ не би имао никакве користи од штампане и писане к 
се угледају ако хоће.{S} Тако продире у народ оно из књижевности.{S} Мислиш ти, да би му ишта п 
треба више учених људи да се помешају у народ, у масу.{S} Ви имате иначе потпуно право.{S} Ал.. 
 позориште за народ, а нити они познају народ, нити народ разуме њих.{S} Ужасна аномалија код н 
да се тим пљује на свету успомену, коју народ с највећим пијатетом хоће само да оживи свечаним  
о Бранко Радичевић, шта он вреди за наш народ и шта значи ово величање његова спомена.{S} Око т 
јмилија тема, о томе, како и за што наш народ пропада; Јеша воли да „политизира“, особито још к 
ковчани покажу том приликом. „Треба <hi>народ</hi> увести унутра!“</p> <p>– Да приредимо и ми о 
} Јер тенор не спада у особине српскога народа, него је то особина јужњака, и то пар екселанс Т 
 значајном положају у историји српскога народа томе, што је тамо столица првосвећеника српске п 
ена већ средиште свему кретању српскога народа у јужној Угарској, у Хрватској и Славонији, могу 
да занемеше оне тисуће грла искупљенога народа.</p> <p>На једаред запева стотина певача, искупљ 
 најврелије осећаје срца и душе српског народа својим лаким песмама, опевајући му разумљиво и с 
 Нечему много бољем нада се он од самог народа.{S} Па хоће да и свој говор, што има да га држи  
 да се игде интелигенција тако удаљи од народа као наша.{S} Нова се омладина креће, њен глас се 
одни браничи, „поборници“, наплаћају од народа исто толико правично или неправично, као и они,  
а ни иних задужбина.{S} Али као ђе није народа свога сазидао му је храм у грудима народнима, гд 
и.)...{S} Закључили смо, да са што више народа и ми одемо одавде у Карловце на дочек.</p> <p>–  
интелигенција постала је, тако рећи, из народа, па тешко да се игде интелигенција тако удаљи од 
имо, врло мало користи баш народу, маси народа.{S} Ми учимо медицину, па тражимо вароши, не ће  
о је највише позван, да шири просвету у народа Ког Синови Талије, – глумци, апостоли народни!{S 
 онако сјајно извршио, да је одржао дух народа српскога, ударивши јак темељ српској књижевности 
 над старим Римљанима и другим пропалим народима, поред свег нашег толико хваљеног родољубља, к 
тали.) Ми учимо јуристерај, да „бранимо народна права“; а ја, бога ми, видим, да се и наши наро 
ко још пре њега, а попут једре и здраве народне поезије, песмом, као најзгоднијим оруђем, прокр 
 ђенијалног младића увеличала симпатије народне.{S} Но било како му драго, Бранко Радичевић сја 
Дунава?{S} Је ли треба спомињати толике народне саборе, који баш у Карловцима саборисаху о цркв 
 приликом да будем сведоком једне опште народне свечаности, какве до сада једва да је било кадг 
аничића на освитку нове нам књижевности народне.{S} А то је оно, што је и најозбиљније <pb n="5 
а Ког Синови Талије, – глумци, апостоли народни!{S} Па како <pb n="74" /> стојимо у томе?{S} Жа 
ва“; а ја, бога ми, видим, да се и наши народни браничи, „поборници“, наплаћају од народа исто  
ином, када се тим најбезазленији осећај народни исмева, то је гадно, то је... </p> <p>За јамачн 
Шапчанин, Лаза Костић и други.{S} Језик народни презрели беху у оно доба сви и мањи и већи књиж 
тељи већином такви, то је прави мученик народни.{S} Што свеснији, то већи мученик.{S} Ја, видиш 
е свестан учитељ, а ја бих рекао, да су народни учитељи већином такви, то је прави мученик наро 
</p> <p>Нов ред, нов надзор над српским народним школама; па и поп Стева постао ревностан катих 
руне народних гусала, па чистим српским народним језиком, каквим нико још пре њега, а попут јед 
рода свога сазидао му је храм у грудима народнима, где је нашла места за вечита времена слава п 
з старину Вука, као ђенијалног скупљача народних умотворина, и ученога ђака Вукова, уз Ђуру Дан 
што су били код ње у стану, па би поред народних песама и других ствари читали по нешто и из „< 
а тог бесцен—блага, удари први у струне народних гусала, па чистим српским народним језиком, ка 
о пролазе ти, који вичу:{S} Слобода,... народно право,... аутономија,... избор,... сабор!{S} Тр 
знамо наш свет боље са песником српског народног јединства. </p> <p>– То је лепо! - кличе Дарин 
 својој дружини бродио, насела на стену народног немара, те претрпила кораблекрушеније, па се љ 
да или Београда, да се препоручи управи народнога позоришта, па онда – ево среће и за њега и за 
а не може давати правац, одређивати ток народној судбини.{S} Треба да водимо рачуна о раду наши 
 Сахера, у Хамбуршкој ресторацији или у народној кухињи; не гледи, стоји ли пред вратима портир 
а у књижевности нашој простом лепом нам народном језику.{S} Нека данас строги критичари и естет 
споство.{S} Једино се клањам учитељству народном.{S} Ко је свестан учитељ, а ја бих рекао, да с 
и „не раде за народ“, а школовали се о „народном“ новцу, јер исти тај грех носе на души и остал 
се чине и невешти, а ти, учо, издири за народност, па кад ти треба дати хлеба, „даће бог!“</p>  
ирнуо у живац и мушку и женску омладину народну; та што је најглавније, уз старину Вука, као ђе 
стао на прозор, па недахнимице слуша ту народну песму.{S} Не узима на ум, како су жалосни ти ст 
pb n="62" /> за члана српске омладине и народњачке странке, те држи редовно и народњачке новине 
и народњачке странке, те држи редовно и народњачке новине.</p> <p>Него зна Јеша, да споји и пра 
како ко хоће, а живи још од свог старог народњачког сала, преживајући огризине отрцанога либера 
не и помисао, да бих ја делио, ваљда, с народом своју муку; али да бих му био учитељем у његово 
 ако хоћеш госпоштина, збиља, свезана с народом као мало где, па... </p> <p>– Фраза!..{S} Ја шт 
ко хоће да ради за народ, мора живети с народом; а не башкарити се по варошима, па писати књиге 
треба, радити!{S} Па... чуј ме!{S} Више народу користи, кад у својој средини има ваљана интелиг 
S} Кад кажем, да бих био на селу учитељ народу, то стоји: јер ја, као интелигентан човек, знаћу 
се беше заталасало одушевљење у српском народу у намену Бранкова спомена.{S} Онако се народ уме 
наздрави оној идеји која живи у српском народу и одржава у њему свест, да не клоне у тешкој ноћ 
ио се народ у чистом свом оделу.{S} А у народу, видиш, око свирца час се таласа, час везе ситно 
а што је у то време овде доле највише у народу врило о Бранку Радичевићу и његовој прослави.{S} 
то, што ми учимо, врло мало користи баш народу, маси народа.{S} Ми учимо медицину, па тражимо в 
р и ваљан млад човек, прилика таман као наручена за њену Јелену.</p> <p>– Пак?{S} Шта сад?</p>  
него де једну, де још једну и таман сад наручили, да им Маркова домаћица испржи које пиле.{S} И 
рству припустио је тек у толико, што је наручио неке савршеније ножеве за навртање воћака и нек 
прихвати реч.{S} Опет ће он:{S} Само да нас послужи лепо време!</p> <p>Да Бог ме! – одговори Да 
ај употребио наше незнање и неумење, па нас експлоатише и уништава као зубача племениту биљку,  
ква је.{S} Отворена ми се свиди.{S} Шта нас је пута насмејала!</p> <p>– Тим више, – суди Катица 
рате политику.{S} То је наперено против нас попова и калуђера.{S} Е, не уме ти се омладина маћи 
напуштен, – дода Кнежевић.– И још се од нас захтева, да потпомажемо и књижевност, да купујемо и 
 о томе предиковало, а да не види то од нас својим очима.{S} Престанимо ми радити, што не ваља, 
 године.</p> <p>– Него шта знам?{S} Код нас ти је на селу тешко наћи слушкињу, па не знам, које 
род разуме њих.{S} Ужасна аномалија код нас, какве, ваљда, нигде више у свету нема.{S} Наша инт 
<l>Устај, Србине!</l> <l>И у борбу зове нас:</l> <l>Устај, Србине!</l> </quote> <pb n="75" /> < 
двед талијанског мајмуна, да се не нађе нас неколико људи.“</p> <p>Од то доба пази писар добро, 
село.{S} А путу се рока не зна.{S} Може нас тамо затећи и берба...{S} Јеси ли навукла рукавице: 
>– Ништа не чини.{S} Господин учитељ ће нас научити Бранково коло...</p> <p>– То већ знам! – кл 
, при помисли на смрт?{S} Шта ће „након нас останути“, и кад нам се „тело тек под земљицу вргне 
Е, не уме ти се омладина маћи, док се о нас не очеше.{S} И тај наш **Бранко је грдио калуђере.{ 
уги пут!{S} Упамтите, други пут!{S} Ево нас већ и код наших.</p> <p>Под орахом на сред дворишта 
м или умешношћу и даље докотурали.{S} У нас немају ни појма о томе или се сматра за срамоту, да 
е све једно, то ћеш тек допустити.{S} У нас је врло велика погрешка то, што ми држимо, да не мо 
{S} Ама молим те, зар ти не видиш, да у нас нема никакве дисциплине, нема странке: ради, како к 
какве до сада једва да је било кадгод у нас.</p> <p>– А, знате ли, ко је на то наговорио вашег  
вне ствари.{S} Него омладина, а ту се у нас рачунамо ми ђаци, трговачки момци, и тако даље, све 
ре времена ступи у акцију.{S} Ко пише у нас дописе по политичним листовима, ко често и уводне ч 
ебацујем штипендистима, као што је то у нас мода, што бојаги „не раде за народ“, а школовали се 
еби будућност.{S} Особито је уметност у нас Срба право сироче.{S} Ко је највише позван, да шири 
Општа ствар неје туђа ствар, него свију нас и свакога појединца подједнако.</p> <p>– Синко, то  
генција покварила...</p> <p>Да није још нас учитеља, који издиремо за вас све, слободно бисмо м 
розор час на други.{S} Гледа преко тамо насвој прозор.</p> <p>Млади колар стао до одра, па се н 
на којој је он у својој дружини бродио, насела на стену народног немара, те претрпила кораблекр 
па се просто одселили у Русију, па тамо населили *Нову Србију.{S} Зар ви то не знате?{S} Могу в 
равим свет раменом, „да плачем за туђим насилима“, и тако даље.{S} То су све формалности, шупље 
ише од нешто капитала, што га је обично наследио или, можда, добио у мираз, и оно мало „знања“  
у две дана мој капелан, па временом мој наследник и у парохији и у кући? – рече поп Стева повер 
а тераш још парницу с узурпатором твога наследства.</p> <p>– Боже ме сачувај.</p> <pb n="105" / 
уће?{S} А по Дарвиновој теорији потомци наслеђују особине својих предака.</p> <p>Ма колико да п 
ам се мало и надао! - одговори Јован те наслони пушку уза зид. – Волим овај лов сад него да сам 
иром прозоре, па села поред прозора.{S} Наслонила главицу на руку, па мирише мирисни вечерњи чи 
екакву књигу, а на бео се штит од сунца наслонио.</p> <p>– А,... ти си, Александре!- примети по 
андара, а остали како који.{S} Писар се наслонио на лактове, па кибицује одборнику. (Бележник,  
признати, морао би приповедати, како је наслоњен на ону багрему пред њеним прозором пиљио као м 
а и тако даље...{S} У једном углу стоји наслоњена а на вршак изврнута стара плетена а неолепљен 
pus juris</foreign>.</p> <p>– Јоване, – насмеја се већ Стајић,– мени се чини, ти у мамурлуку св 
творена ми се свиди.{S} Шта нас је пута насмејала!</p> <p>– Тим више, – суди Катица, – треба па 
хвати учитељев предлог.</p> <p>Јован се насмехну и не мога да не покаже своју сумњу.{S} Кнежеви 
оју Еву.</p> <pb n="70" /> <p>Бранко се насмехну:</p> <p>– Док ја дођем до своје Еве, протећи ћ 
</p> <p>– Добро је, – рече и потајно се насмехну.</p> <p>А Јелени одлану.{S} Но је поли румен д 
а вреле јој уснице.{S} Дете отвори очи, насмеши се, па рашири своје голе ручице, те је загрли.< 
спалили сте се као...</p> <p>Рашићка се насмеши:</p> <p>– Дух времена сад је таки!</p> <p>– И т 
та ће рећи поп Стева? – рече она, па се насмеши.</p> <p>Бојаги! – помислише сви мушки у један м 
ругом му насу у чашу хладног теочинца и насмеши се на њега.</p> <p>Он је загрли око врата, изди 
ри смело у лице.</p> <p>Бранко се силом насмеши. </p> <p>– Немојте толико да мислите.{S} Разгов 
/> <p>Она погледа у њега.{S} Очи јој се насмешише.{S} А из грла се оте неки клик - ни налик на  
Уза зид је постеља и на њој виолина.{S} Насред собе сто, и по њему разбацано то књига, то харти 
ака ти је данас омладина.</p> <p>–- Куд насрне, или с главом или без главе.</p> <pb n="96" /> < 
о каткад зафрчу коњи, да можда истерају насртљиву мушицу, што им се и у нос увлачи; само што за 
о?</p> <p>– Моја будућност биће ми само наставак прошлости моје.{S} Рад, то ме чека.</p> <p>– Р 
ерзитетлија може вратити у свој дом, те наставити посао оца свога, па орати земљу или копати ви 
а та „ружа“.</p> <p>– ... једна ружа, – наставља начеоник.</p> <p>– ... која има бодље, – уплет 
{S} Још за живота купио кућу у вароши и настанио се тамо.{S} Таман да поживи у миру, а капља га 
једном руком попу по бради, а другом му насу у чашу хладног теочинца и насмеши се на њега.</p>  
Бранку,</p> <pb n="72" /> <p>– Не да се насути вода у решето, – одговори онај.</p> <p>– Баш има 
 мени! – одговориће опет, као и до сад, Ната Кати.– Знам ја, шта је дечија радост.{S} Коме ћу,  
 „Немој ти ту мени!“ рекла је, наравно, Ната Кати. „То је дечја радост!{S} Да коме ћу, ако њима 
оже, помози! – прекрсти се и помоли се; Ната, па се успе на кола и ували у седиште.</p> <p> Сео 
 кући, је ли све у свом реду. </p> <p>А Ната ушла у Даринчину собу.{S} Надвирила се над Даринко 
 и по каткад шмркне од жалости, Госпођа Ната окрене пећци леђа, наглади своју цицу и клима глав 
охрана женска грла, мати и кћи, госпођа Ната и госпођица Даринка!{S} Још за живота купио кућу у 
пољуби у руку.</p> <p> Наравно, госпођа Ната пита, шта јој ради мати.{S} И тако пређе реч на са 
ари преко коња, па да потера, а госпођа Ната повика:</p> <p>– Кристо!{S} Кристо!</p> <p>– Запов 
колико недеља, као што намерава госпођа Ната, то је, као што опет ропта њена кћерка, госпођица< 
нисмо штогод заборавиле? – пита госпођа Ната, а крсти се и стала на потегу, па се ухватила за л 
пио од ње.{S} А то, што јој сад госпођа Ната и опет меће на душу, јесте ништа и нико мањи ни ве 
 тако, можда, било, да не наиђе госпођа Ната, те Јелена дође к себи, да је пољуби у руку.</p> < 
година“.</p> <p>Па онда не може госпођа Ната, да не понесе штогод сестриној деци.{S} То ће да б 
 да наведе против тога, када је госпођа Ната била најпре код ње, а противних разлога је, по њен 
 <p>– Па то је лепо! – рекла је госпођа Ната. – Нека се младеж провесели!</p> <p>То је најпосле 
 <p>Још га од зимус препоручује госпођа Ната мајсторици.{S} А још од зимус говори Даринци, како 
 А да шта ћеш!{S} Јавља л ти се госпођа Ната из вароши?</p> <p>– Јавља ми, да ће доћи скоро.</p 
ва као свој рођени, – приметиће госпођа Ната. </p> <p>– И чува га бог ме; па има и за што.{S} Н 
..{S} Па том приликом приметиће госпођа Ната, гладећи свог мацана: </p> <p>„Кад ми одемо у план 
ј је мило!</p> <p>Наравно, да и госпођа Ната, а особито госпођа Катица, – та, она бар добро поз 
љу малога Владимира.{S} А она и госпођа Ната седе још, па разговарају о којечему и прежваћу дан 
д на дневном реду. </p> <p>Па и госпођа Ната и госпођа Рашићка, када су једна другој правиле „ф 
ко нешто, ваљда, замишља у себи госпођа Ната и сад, па купи све гдегод шта, као да неће на пут  
не ћу моћи све издржати, – вели госпођа Ната, а запурила се сирота од врућине и гурања кроз све 
го да се витла којекуда“, мисли госпођа Ната).{S} Мајсторица штогод шије, или потплеће чарапе,  
, јух, јух, јух! – уздахну опет госпођа Ната.</p> <p>– И староседелице славнога Брајковца нађош 
данас, да Бог сачува! – уздахну госпођа Ната, кад добила времена, да стресе прашину с хаљина.</ 
етрчала, па је прихваћа.</p> <p>Госпођа Ната се мигољи у тешком пртљагу, хоће да се извуче, па  
, да гледа пут преда се.</p> <p>Госпођа Ната дрема, па клања главом то амо то тамо, те час по п 
м, мама, мајчину душицу.</p> <p>Госпођа Ната се милокрвно загледа у своју кћер.{S} Шта ли јој ј 
, јух, јух! –- цикнула је „трижди“ сека Ната сека–Кати, кад је чула; а чула је, Бранко с Јовано 
ца на поп-Стевина сестрића! – вели сека Ната.</p> <p>– Ја сам одмах рекла, има нешто, – вели се 
 Бранко и Јован, него им и мати и тетка Ната одобравају и хвале смер.{S} А највећа је њена радо 
</p> <p>Гости из Брајковца.{S} Ту тетка Ната, ту Даринка, Јован, мала Зорка, – сви полетеше њем 
опет сутра бити...{S} Нема сумње, да је Ната сад и то хтела да каже и да би то рекла, да није т 
ој је муж она лола и бекрија? – спомиње Ната.</p> <p>– Да, да.</p> <p>– Нисам ни знала, да је т 
сти умију.</p> <p>– Триво, – кренула се Ната кочијашу, па му говори: – ти сад поскидај ствари,  
</p> <p>Муф беше запао под ноге, док се Ната намештала у колима.</p> <pb n="13" /> <p>– За Бога 
 послом.</p> <p>– Като злато, – опет ће Ната Кати, – а ти мени и не кажеш, где су ти деца?</p>  
" /> <p>Кад је Јован дошао кући, пође и Ната и Катица, да спавају.</p> <p>Катица оде најпре, да 
ошли!</p> <p>– Боље нашли! отпоздрави и Ната и Даринка у један мах.</p> <p>Трива већ сишао с ко 
</p> <p>На то ће најредовније пустити и Ната и Ката који уздисај и сузу у спомен својих покојни 
ош већма заволеше, замилова се Данило и Ната.{S} И чика Пера благослови брачну свезу њихову...{ 
не бих рекла, да је то дете рђаво, вели Ната за Јелену Рашићку.</p> <p>– Није; ал она ће начини 
ет несу пропустиле, да како, ни Ката ни Ната, да пусте <pb n="25" /> коју сузу у спомен својих  
 <p>– Разумем. </p> <p>– Като,— примети Ната сестри, кад дође до воде и замочи руке, да их пере 
</p> <p>– Дођи, па ћеш вечерати, – опет Ната Триви, а то исто или можда мало друкчије рећи ће м 
, а без ње и горе.</p> <pb n="21" /> <p>Ната опет узе да се хвали са својом Кристом.{S} Намерил 
p>– Што зна цело село, мора знати бар и натарошевица, – обрецну се она.</p> <p>– Ја ништа не зн 
p> <p>А она повика: </p> <p>– Јеси чуо, натарошу:{S} Или сви ил’ ни ви!</p> <p>– Сви!{S} Сви! – 
крвно, а завија смотку.</p> <p>– Но!{S} Натарошу! – укори га његова лепша и милостивија половин 
чно, али су се збиља физите код госпође Нате и Катице мало дуже позабавиле, тек, ето, брзо прођ 
S} И њу ће мати дада на јесен код тетка–Нате у варош, па да и она иде у вишу девојачку школу.{S 
е ради подноси он те муке.{S} Она му је натерала дерт, па је у свом мамурлуку почео да мрзи на  
 – рећи ће, до душе, као и до сад, Ката Нати, – зар то мора бити?</p> <p>– Немој ти ту мени! –  
 „Боже мој, " рекла је, да Бог ме, Ката Нати, кад ова извадила сиграчке из торбе, „зар је то мо 
<p>И твоја јединица, – сад ће опет Ката Нати, – нема никога осим тебе.</p> <p>На то ће најредов 
 Понда је Ката прешла орману, да покаже Нати ствари, што је Даринка све порадила...)</p> <p>Три 
га обори под земљу...{S} Па кад госпођи Нати дође срцу <pb n="17" /> тешко, не жали пута ни тро 
ар док прође беседа“!{S} Шта је госпођи Нати до беседе!</p> <p>– Ја сам, – вели, – за то већ ст 
о један пут!</p> <p>Прохтело се госпођи Нати, да види своју сестру, баш као да јој је, не дај Б 
 <p>А кад хладовина разгалила и госпођи Нати тромост с веђа и дремеж с очију, живнула и она, па 
 предмета.</p> <pb n="97" /> <p>Госпођи Нати чисто неје право, што Даринка оде с Јеленом.{S} Ка 
аву на материне груди...</p> <p>Госпођи Нати од седморо деце заживела јединица мезимица, па мат 
ина господар кућни, док покојни госпођа-Натин неје купио од ње.{S} А то, што јој сад госпођа На 
у тако доброј кући, као што је госпођа– Натина.{S} Па, Бог зна, како јој је, мило што је у Дари 
је поуздана.</p> <p>А та слатка госпођа Натина јесте мајсторица Јула, њена укућанка, још пре не 
а и по ребрима и по ногама.</p> <p>А на Натине речи одазва се.</p> <p>– Разумем. </p> <p>– Като 
ну, – још имам сутра, па прекосутра, па наткосутра, па још један дан, па недеља?{S} Је л? </p>  
но било, да остану у друштву с госпођом Натом и с госпођом Катом, па се отискоше у врт.</p> <p> 
ка прва дошла, да се поздрави с госпођа–Натом.{S} Давина се одавно нешто и својака с Јаковљевић 
ја.{S} Учитеља беше нестало, па га нема натраг, ево већ јаче него по сахата. </p> <p>– Шта мисл 
анко скочи на ноге.</p> <p>Зорка потрча натраг.</p> <p>А Даринка стаде као укопана.{S} На њој л 
 гору вуци, ако у село Турци.{S} Ако ће натраг, ту је Скила, мати, која би да удоми своје дете, 
ад јој сутра оде.</p> <p>У том се врати натраг у село. </p> <p>Та последња добра мисао, што му  
, како пазар, колико је шљива за ракију натресла, и тако штогод.{S} Ја јој се дивим, да она све 
се обадве препале, када су из ненада ту натрчале на Бранка.</p> <p>Јух, како сам се ја онда поп 
говима.{S} Тетка му је, рече за госпођу Нату, врло ваљана душа; а о њеној кћери, о госпођици Да 
.</p> <p>И сад узеде да оговара госпођу Нату, како се дала наплатити од поп-Стеве, кад је њена  
ђе за вредно, да и себице увери госпођу Нату, како је поуздана.</p> <p>А та слатка госпођа Нати 
е.</p> <pb n="46" /> <p>А мали Владимир натукао калпак на главу, припасао ђорду о бедро, што му 
ована, изађе преда њ до по дворишта.{S} Натукла лаку повезачу на лице, да јој га зар не препали 
 времена, док неје дао начинити нову, а натуцао би је на главу преко ушију, кад је ветар или зи 
о свом снагом, те набрао чело, па му се натуштило над дугим проседим обрвама.{S} Хоће најпре да 
а српска?</p> <p>Тражи ли се још славе, наћи ће се у „Карловачкој калдрми равној“, у разглашено 
 више с омладинским скупштинама, добро; наћи ћемо други начин.{S} Сви путови воде у Рим.</p> <p 
ио.</p> <p>– Е, па кад онда несте умели наћи праву идеју Бранкову, сад би још мање.{S} Немојте  
 поп Стева говорио, како никад не ће ни наћи више таке жене.{S} Па се у жалости својој, кажу, б 
та знам?{S} Код нас ти је на селу тешко наћи слушкињу, па не знам, које новце да јој даш.{S} Не 
 тражио.{S} Он зна за цело, где ће опет наћи свој прави цвет.</p> <p>Из мисли га трже весео кик 
“ Благајник мисли:{S} Куд сви Турци... „Наћи ће се и још когод.{S} Звезде на небу певачкога Бра 
 све нек је Богом просто, ако ти примиш наук, што сам га отуд ја поцрпала!{S} Чувај образ!{S} А 
 и тамо осећао, колико толико, свој.{S} Наука је једина врсна, да и небраћу бар до сношљивости  
 дошао.</p> <p>– Па таки је он, кад што науми.{S} Код њега важи само „или–или“ вели Јован:</p>  
дина ти је као поток: а ово, што су сад наумили, као бујица.{S} После бујице биће поток опет по 
 који стварају мишљења у књижевности, у науци, – све је на свој начин хитало, да се одужи споме 
води.{S} Ми имамо књижевника, уметника, наученика јевропскога гласа.{S} Ни дај боже штогод прот 
тир је, кажу, нестално створење.{S} Али научи се од њега, да само по цвећу идеш и да и са најру 
арловце.</p> <pb n="98" /> <p>Него неје научила, да приговара што материним жељама, ма и којој  
мених, који су тек из туђих уста чули и научили бар „Коло Бранково“, па до првих књижевних умов 
не хтео оцу причати.{S} А што је кадгод научио <pb n="90" /> из разговора њена са братом својим 
о иде.{S} Е, па то боли!{S} Он, који је научио да с позорнице, занесен небесним задахом, презир 
 које би тек почео долазити.{S} Од увек научио, да се повлачи, па мисли, узео би ко за наметање 
ишта не чини.{S} Господин учитељ ће нас научити Бранково коло...</p> <p>– То већ знам! – кличе  
азује да то може бити.</p> <p>– Шта?{S} Научићемо Бранково коло, коју декламацију, један говор, 
има или поникоше или се – однеговаше, и научише се србовати, ту је и отац српске књижевности, т 
 је и најозбиљније <pb n="50" /> српске научнике покренуло, да с омладином заједно испуне скром 
вши се Бранкове слике, па мисли, ала је научно нешто казао.{S} Нико не одговори ништа..</p> <p> 
нога ђака Вукова, уз Ђуру Даничића, као научног обрађивача тог бесцен—блага, удари први у струн 
ш ујак а и мати не могу доста да вас се нахвале.{S} Ал, ја ипак држим, да то мора бити мучно и  
ед поп-Стевом и својом кћерком да га се нахвали.{S} Још да јој испадне за руком, да и Бранкову  
дском обичају, износе пред „физите“.{S} Нахвалиле се и накоштале свега.</p> <p>Деца, Јелена и Д 
ити ма на ким.{S}Ту је живина, па треба нахранити и скоткати!{S} Ту краве дочекати, па помусти! 
ек ти донесе воде, <pb n="20" /> ил нек нацепа дрва....{S} Хајде, Триво дете моје, помози госпо 
необично живо, јер види, да се ради око начела, што она, ако и не може да схвати, ипак осећа, д 
слегне раменима, па да се и он придржи „начела“ Брајковачкога благајника: „Куд сви Турци,..." < 
ке социјалисте.{S} То су људи прекаљени начелима напреднога духа времена...{S} Ама молим те, за 
шао.</p> <p>Господин бележник, господар начелник, благајник, писар, неколико одборника, дакле с 
зати по Брајковачком благајнику.</p> <p>Начелник, стари пензионирац, који се десио том приликом 
м, те скочи на њега.{S} И да не беше ту начелника и бележника, би медвед угњавио мајмуна.{S} Та 
господство, те или постадоше општинским начелницима, или ексекуторима, или полицајцима, неки се 
...</p> <p>– А, не, не! – опре се чича, начеоник, а он је та намишљена старина; па сам устаде и 
 – ни песма начеоникова.{S} Тек када га начеоник гурну на оно: „Устај, Србине!“ – трже се, а кр 
а“.</p> <p>– ... једна ружа, – наставља начеоник.</p> <p>– ... која има бодље, – уплете се беле 
 у знак, да све одобрава. </p> <p>У том начеоник, као да њих тројице тамо и нема, запева своју  
јковцу дан мамурлука.{S} Чича, господар начеоник, поранио пре времена, па дошао у општинску пис 
ти у Брајковцу.</p> <p>Е, па и господар начеоник, човек иначе мирољубив и добричина, па доста и 
ен, да другога забавља.</p> <p>Господар начеоник, стари пензионирац...{S} И опису ту.{S} Господ 
ећи.{S} Те кад отпратише кући и „чичу“, начеоника, нађоше, да је сад најзгоднији тренутак.</p>  
тако Брајковчани зову свога општинскога начеоника,) намигну на бележника, па запева звонким изв 
туге неке у мало не заплака. – ни песма начеоникова.{S} Тек када га начеоник гурну на оно: „Уст 
ким скупштинама, добро; наћи ћемо други начин.{S} Сви путови воде у Рим.</p> <p>– Ја се бојим т 
анка кући, ако је то сматрао и као неки начин, да би свој стари грех према сестри и сестрићу за 
 књижевности, у науци, – све је на свој начин хитало, да се одужи спомену песника српскога једи 
елену Рашићку.</p> <p>– Није; ал она ће начинити од ње којешта.{S} Кад је јесенас дошао Кнежеви 
ио пре дуго, дуго времена, док неје дао начинити нову, а натуцао би је на главу преко ушију, ка 
м пијатетом хоће само да оживи свечаним начином, када се тим најбезазленији осећај народни исме 
уга, и тако даље.{S} Баш тада је он тим начином одао своју „тајну“, поричући свим срцем, свом д 
, запева своју најмилију, тихо, по свом начину, тек само да да арију: </p> <quote> <l>Дух време 
 угледати из далека читав караван кола, начичкана Брајковчанима.{S} Јован Јаковљевић му је обре 
S} Не знам о чему...</p> <p>– Боже мој, наш учитељ уме толико да приповеда, а није прошао толик 
вим побром... (Господин Милан Кнежевић, наш учитељ! – приказа Јован учитеља Даринци.)...{S} Зак 
рију.{S} Сигуран платиша! <pb n="73" /> Наш Србин мисли, то је наше, па не мора плаћати.{S} А т 
марне бог те пита куд, па се изгуби.{S} Наш је сељак, где су Срби неизмешани с туђим елементом, 
и једнога Србина, који иоле разабира за наш јавни живот, па да не зна за Карловце, за „српски С 
е био Бранко Радичевић, шта он вреди за наш народ и шта значи ово величање његова спомена.{S} О 
 и тиха ноћ песмом.{S} Ја мислим, да ће наш коровођа...“</p> <p>А коровођи, Брајковачком учитељ 
 Нема у нашег света сиротиње, не зна ти наш планинац, шта је то служба.{S} А свако је одевено,  
 по манастирима.{S} Мени се допада овај наш крај.{S} Ја не бих никад одлазио одавде.{S} И веруј 
ти из свога кола, већ вели:</p> <p>Овај наш уча могао би, Бога ми, спремити коју боцу вина.{S}  
а маћи, док се о нас не очеше.{S} И тај наш **Бранко је грдио калуђере.{S} За то је он наш идеа 
ранко је грдио калуђере.{S} За то је он наш идеал.</p> <p>– Јесте ли ви читали његове песме? </ 
и, несноснијег посла, него гледати како наш бележник игра жандара!{S} Па ипак увек седи и зева  
Бранкова, а више тога ради, да упознамо наш свет боље са песником српског народног јединства. < 
а најмилија тема, о томе, како и за што наш народ пропада; Јеша воли да „политизира“, особито ј 
е, како отровне мијазме почињу да трују наш политички ваздух.{S} Не, овде сад више не треба тих 
 – не замишља увек самога себе, Праотац наш Адам имао је у рају свега, па опет му било дуго вре 
нога члана овога друштва и ове општине, наша госпођа бележниковица.{S} Живила!</p> <p>– Живила- 
о да си је ти родио.</p> <p>– Јелена... наша Јелица је моја брига! - рече поп Стева одлучно.</p 
кве, ваљда, нигде више у свету нема.{S} Наша интелигенција постала је, тако рећи, из народа, па 
ма ни родољубља, ни самопрегоревања.{S} Наша се интелигенција покварила...</p> <p>Да није још н 
ви ми, штогод учимо, учимо за народ.{S} Наша је интелигенција, или баш ако хоћеш госпоштина, зб 
кве, дошао је пре три четири године.{S} Наша славна црквена општина дала му је своју кућу под к 
 као у велику господу, па се поносе.{S} Наша деца!{S} Има и у Брајковцу још неко честит!{S} Бић 
о, чим га нестане, где смо, шта смо?{S} Наша је стара болест идолопоклонство према, тако званим 
а. – Тај ми се увукао већ у нос:{S} Ова наша– вели Рашићка за Јелену, своју кћер, – још је неви 
чењем почиње наздрављати, ако ни вечера наша није још ни на столу, ја мислим и држим, нити могу 
!{S} Жалост!...{S} А знате ли, шта раде наша браћа Срби?{S} Сви листом пазаре код Јуде.{S} Жене 
 интелигенција тако удаљи од народа као наша.{S} Нова се омладина креће, њен глас се већ по мал 
о и чика!{S} Само да га нико не дира! – нашали се и Јелена. </p> <p>Где је Бранко? – пита Јован 
под окриље.</p> <p>– Гле, гле грчета! – нашали се писар. – Били?{S} Од кад се ја окљувам, па... 
 Бранко легао.{S} Почео био да чита.{S} Нашао негде на орману пре неколико дана још неку стару  
p>Стајић са својим гостима из Брајковца нашао се одмах до гроба. </p> <p>Даринка с побожним зан 
{S} И опису ту.{S} Господин бележник је нашао, да је вредно, да му се јави, е је Марко донео пи 
 гласно не кличе: „Мати, твој лептир је нашао свој цвет.“...</p> <p>Из села, а беше све ближе с 
ак криво, што неје и он дошао, што неје нашао за вредно, да дође најпре овамо, па сви заједно д 
ишао прексиноћ од ње, а од то доба није нашао за вредно, да јој и речи рекне, осим што је јуче  
те, – примети учитељ Јелени, а до ње се нашао.</p> <p>– Морам најпре питати матер и чику. „Ја н 
ле тога отишао је сам попа у Карловце и нашао стан за Тинку згодан, како ће моћи и по неколико  
 е је Марко донео пива.{S} А писар опет нашао је за вредно, да сам своје ножно тај глас однесе  
појести не ће, док је не почивути.{S} А наше жене,... и људи, и сви, чак и поп Стева, српски пр 
то слободно и, што она каже, „божије па наше“.</p> <p>– Па шта тебе гони, да, можда, ти прихват 
а! <pb n="73" /> Наш Србин мисли, то је наше, па не мора плаћати.{S} А туђинац то не може рећи. 
 један као сви, сви као један.{S} То је наше зло од увек и било, што смо пуштали једном све, па 
 набавимо.{S} Алати наши за најобичније наше потребе носе на себи туђински печат.{S} Ми све мор 
. како та два књижевна великана старије наше књижевности несу некакав Мушицки и некакав Рајић,  
!{S} Никакве друштвености!{S} Социјалне наше прилике...</p> <p>И Марко се, већ по одавно, помеш 
ао.{S} Не ћеш се, ваљда, угледати на те наше учене и неучене докторе, што траћкају своје драгоц 
не уме да почне разговор.</p> <p>Хоће и наше село да се прослави, – беше му прва реч.{S} Од њих 
ави!), док „деца“ не дођу.</p> <p>Ево и наше деце! – повика госпођа Јеца, кад виде своју кћер с 
енцију странога света, а овај употребио наше незнање и неумење, па нас експлоатише и уништава к 
 и другим пропалим народима, поред свег нашег толико хваљеног родољубља, као што ни Ромуловим п 
и одемо у планину, на ком ћемо оставити нашег Марка?...{S}Јел те, мајсторице, ви ћете нам га па 
 знам, које новце да јој даш.{S} Нема у нашег света сиротиње, не зна ти наш планинац, шта је то 
 стоје.</p> <p>– Треба да оженимо овога нашега учитеља!-- примети госпођа бележниковица, или шт 
 сви погодили, да је то госпођа супруга нашега вреднога и ваљанога члана овога друштва и ове оп 
гостију. </p> <p>И Тинка Стајићка, мати нашега познаника из Брајковца, Бранка Стајића, спремила 
 најобичније најпотребније оруђе, рано, нашем најмногобројнијем раднику: ратару не правимо сами 
јковачкога певачкога друштва. </p> <p>– Нашем учитељу ма штогод падне на памет! приметила је го 
 тужим на Беч.{S} Али ипак ме срце вуче нашем крају, па госпођице... </p> <p>Јелена почела била 
, да је постао од медведа.{S} Судећи по нашем писару, имаће право Дарвин; а ону другу теорију л 
; па сам устаде и диже чашу:</p> <p>– У нашем венцу има једна ружа...</p> <p>– Хм, Хм! – продер 
 супруге, једне госпође, која је ружа у нашем друштву.{S} А то није нико други,... мислим, да с 
литичне и друштвене странке, које вру у нашем јавном и друштвеном животу, а поштено мисле.</p>  
а права“; а ја, бога ми, видим, да се и наши народни браничи, „поборници“, наплаћају од народа  
ита од куд морамо да набавимо.{S} Алати наши за најобичније наше потребе носе на себи туђински  
нунцијанти...</p> <p>– То је за то, што наши родитељи не спремају децу, кад их шаљу у школу, за 
но, господине мој.{S} То треба да знаду наши учењаци, па о томе да пишу.{S} Да, о томе!{S} Треб 
у кућу с магазинима.{S} Ко јамчи, да му наши поштени општинари не ће баш и продати ту своју кућ 
– Три године је скоро, како несам био у нашим крајевима, непрестано сам се тепао по охолом Бечу 
е и више.{S} Човек се мора збиља дивити нашима старима, да су и толико прибрали, а без рационал 
иво и са жарким родољубљем витешка дела наших предака, стару славу и нове невоље од Немање и Ко 
амтите, други пут!{S} Ево нас већ и код наших.</p> <p>Под орахом на сред дворишта већ постављен 
 се одважио још и на то, да по упутству наших пчелара води, а то му се признати мора, најсаврше 
дбини.{S} Треба да водимо рачуна о раду наших људи, треба да знамо, камо смерају, али...</p> <p 
 се.</p> <p>– Шта ће сирота удовица!{S} Нашла себи сигуран кров, па га чува као свој рођени, –  
а да пева!</p> <p>То је госпођа Рашићка нашла за добро, да извије, када је дошла, да врати „физ 
 му је храм у грудима народнима, где је нашла места за вечита времена слава прошлости, и идеја  
p>Рашићка се узврпољи на столици, па се нашла у чуду.</p> <p>Јелена упрла очи у Бранка.</p> <p> 
е Јован, па стаде.</p> <p>Стали сви.{S} Нашли се на врху брдашца.{S} Испод њих се таласа китњас 
тима!{S} Добро нам дошли!</p> <p>– Боље нашли! отпоздрави и Ната и Даринка у један мах.</p> <p> 
ло час било криво...</p> <p>Најпосле се нашли сви пред школском зградом и чекају, да учитељ рас 
ијим оруђем, прокрчи пута у књижевности нашој простом лепом нам народном језику.{S} Нека данас  
ахује.{S} Међу нама није ни речи било о нашој Јелени.{S} Даклем, видиш да ствар није свршена.</ 
 Молим, да ми се не упада у реч...{S} У нашој средини седи старина, који...</p> <p>– А, не, не! 
допада Бранково коло.{S} Ја сам учила у нашој вишој школи нашу књижевност, па сам и мами читала 
ло.{S} Ја сам учила у нашој вишој школи нашу књижевност, па сам и мами читала о Бранку и из Бра 
не мој,... ђубре!...{S} Он вам ни гуску нашу појести не ће, док је не почивути.{S} А наше жене, 
едини седи старина, који...</p> <p>– А, не, не! – опре се чича, начеоник, а он је та намишљена  
војче само поквареније. „Дете, за Бога, не треба ни да зна, да и тако што има на свету.{S} За њ 
огу да верујем...</p> <p> „— Ти, канда, не идеш из Брајковца задовољан?</p> <pb n="86" /> <p>Пр 
ни онда, када би Јелена то и споменула, не би смела запитати: „За што је отишао?“</p> <p>Тек об 
– То може бити. ·</p> <p>– И ви, збиља, не знате ништа?</p> <p>– Баш ништа.</p> <p>– Ни да он,  
добро било.{S} Од кад дође та омладина, не знаш, каква је вера.</p> <p>– То ти је једно и исто. 
а њему лептирски прах слатког ђаковања, не додирнут незграпном руком оне немани, која сад дрско 
ном.{S} Али кад бележниковица закрешта, не мога да одушевљено не примети:</p> <p>Диван алт, мил 
чића;“ а на некаквог Мушицког и Рајића, не знам, нико не осврће ни главе!{S} Он се чуди, како д 
 и ту љагу, да му је мати распуштеница, не могу.{S} Преудавати се у ма се и горе патила.</p> <p 
ено против нас попова и калуђера.{S} Е, не уме ти се омладина маћи, док се о нас не очеше.{S} И 
 па како Бог да.{S} Тек док је ње живе, не пушта узда из руку.{S} Јован нек иде својим путом. „ 
кад то не могу, а видим шта други раде, не могу ни ја бити бољи... </p> <p>По толики пут заподе 
а види своју сестру, баш као да јој је, не дај Боже, према глави.</p> <p>Сад се, Бог ме, „не да 
ао истину.</p> <p>- Поп Стеван, Бог ме, не показује ни мало воље за шалу.{S} Тако сухопаран чов 
 је се зажелила.</p> <p>Она, да Бог ме, не може никуд.{S} Знам, како је.{S} Не да се кућа остав 
и седи старина, који...</p> <p>– А, не, не! – опре се чича, начеоник, а он је та намишљена стар 
ко, застао, па гледи у њу.</p> <p>– Не, не! – кличе девојче и опет весело, као обично, па га оп 
ој даш.{S} Нема у нашег света сиротиње, не зна ти наш планинац, шта је то служба.{S} А свако је 
 да она више зна, него он; него што се, не зна ни сам за што, нада, да ће она највише и поклони 
 стране, па им се тако и путови укрсте, не ће зар један на другога, већ један поред другога.{S} 
њака и из врта, те идући кроз двориште, не може попа, а да као добар домаћин, овде онде не зави 
лним присједатељем.{S} Више шта, мисли, не може ни постићи... „Поп је вели поп Стева, поп: а пр 
 шта нам ваља чинити и како се владати, не треба нам команде.</p> <p>- Чујеш.{S} Ја бих ни пода 
Тинкин син, и још пре него што ће доћи, не можеш је видити.{S} Од пре то мало који дан, да је н 
} Ми учимо медицину, па тражимо вароши, не ће нико на село. (Ја не ћу да пребацујем штипендисти 
егове деце. „Кућа је“ вели, „жив човек, не цигља ни набој, а жива је кућа најтрајнија и најслав 
 пут сусрете она и Даринка са Стајићем, не мога, а да не подсети своју сеју, како су се обадве  
Јеца што не изради, мисли у себи Јован, не помогоше код поп-Стеве ни најубедљивији разлози.{S}  
 тај хлебац, што га је он себи изабрао, не пријања, баш Бог зна како, маџун и скоруп!...{S} Па. 
права патница. „Да ме је цео Срем клео, не бих наишла“, говорише она једном, али само једном пр 
е унутра.</p> <p>Нико је неје приметио, не само што се и сама за времена скрила, већ и пун сен  
ло, кад деца несу ту.{S} Деца, да како, не морају свашта чути...</p> <p>Сви су мислили, сад ће  
е ту – „дете“, Даринка, а деца, дакако, не морају, свашта чути.</p> <p>У то дође и Маца, те се  
 верује, да кола, у којима беше Бранко, не ће стићи са својим првим возом...</p> <p>Освану и та 
и ће доста Дунавом.</p> <p>– Мој синко, не треба ни то баш тако далеко одлагати.{S} Ко је рано  
ођи Нати дође срцу <pb n="17" /> тешко, не жали пута ни трошка, да проведе код сестре на очеву  
ори ти сама с његовом матером...{S} Но, не мислим ни ја, одмах с кола.{S} Останите макар и који 
– Знам ја, брате, шта ти мислиш.{S} Но, не бој се.„Нису то руске нихилисте ни немачке социјалис 
се уплете бележниковица.</p> <p>– Жено, не дирај у своју сестру по Еви, – опет је, бојаги, утиш 
рнику. (Бележник, мимогред буди речено, не трпи то ни за живу главу.{S} Као да ми ту седи!{S} В 
ник пође да прави места Јовану уза сто, не бил забашурио, што његова лепша половина наговештава 
 српски“ „ти“, него Дабижић, на пример, не ће више називати Јована и доктором, а Јован ће њему, 
и сувише.{S} А у државној служби, опет, не да се пропевати, чим осете, да љубиш свој народ...</ 
х и с девојкама, по најновијем журналу, не стиди се прве госпођице.{S} Она ти напуни својих нек 
сте људи, из тих се, по његову уверењу, не да већ више ништа ни учинити.{S} Нечему много бољем  
дан, како само може бити.{S} Рекла бих, не мирише више ни учитеља.{S} Хм, хм,!{S} Не знам, за ш 
веснији, то већи мученик.{S} Ја, видиш, не бих то никада могао бити.{S}Па кад то не могу, а вид 
нимо и ми паметније са собом, да видиш, не ће ли и он окренути на боље.{S} Ако ми не верујеш, и 
све.{S} А радости и изненађењу, мислиш, не ће бити краја целу ноћ. </p> <milestone unit="subSec 
ог вијенца</title>, владика Раде Његуш, не беше по све тога слободан, – та већ загрози опасност 
– на то ће Рашићка.</p> <p>– Но, но,... не велим ја тако...{S} Не мораш ти одмах... не знам шта 
лога, ... јуче је била замућена вода... не знам, шта ће опет сутра бити...{S} Нема сумње, да је 
p> <p>Јест, и ја то мислим...{S} Али... не разумеш ме...{S} Нећеш да чујеш, како ја судим...{S} 
а то тражи интелигентан човек, човек... не „господин“!</p> <p>Бранку се побра није никад још та 
оз и скроз.</p> <p>Да говорим толико... не знам већ коме, послушао би ме и учинио А ти...</p> < 
дође јачи од њега, он подлегне, и то... не, што он нема својства, да не буде површан, него што  
елим ја тако...{S} Не мораш ти одмах... не знам шта... </p> <p>– Доста ја већ гутам од неко доб 
да пропустите.</p> <p>– Па: сад, ваљда: не ће ни бити ништа у Брајковцима, кад ви одлазите.{S}  
 то не било је; па казао: да, па казао: не.{S} Само чино, само по чину!{S} Па паки и паки-поп!. 
огу дати ништа више до свог благослова; не знам ништа друго, до да се молим Богу за тебе.{S} Шт 
шкој ресторацији или у народној кухињи; не гледи, стоји ли пред вратима портир у самурини и у г 
, да се до извесног рока има пријавити; не пријави л се, сматра се за мртва.{S} И ти си решена  
разговор.</p> <p>– За што, душо</p> <p> Не знам.{S} Ја не разумем њено понашање.{S} Али је стра 
 мирише више ни учитеља.{S} Хм, хм,!{S} Не знам, за што би Тинкина сина трпила Јеца у поп-Стеви 
дић“... озбиљан,... „фини младић“...{S} Не зна, како ће пред поп-Стевом и својом кћерком да га  
м заплакати не ђе, па ти је слађе...{S} Не ћу да будем адвокат или чиновник...{S} Ти видиш зар, 
аћутали.</p> <p>– Ја обично ћутим...{S} Не знам о чему...</p> <p>– Боже мој, наш учитељ уме тол 
 <p>– Но, но,... не велим ја тако...{S} Не мораш ти одмах... не знам шта... </p> <p>– Доста ја  
 тетком.{S} Она се страшно ополчила.{S} Не ће се више ни враћати у Брајковац, него иде одмах од 
 му сад у оној кући врата затворена.{S} Не мари за нова познанства.{S} Оно јесте, да му не би б 
– О, о, вајка се госпођа Јелисавета.{S} Не свиди јој се.{S} Па да сте пречекали до недеље, сви  
о, још је била држећа и млада доста.{S} Не би ништа.{S} Засуци рукаве, па, што кажу, у се и...{ 
 тако испомажу. </p> <p>Тинка оћута.{S} Не подиже главе, а уздахну. </p> <p>Поред тога дете мож 
ме, не може никуд.{S} Знам, како је.{S} Не да се кућа оставити ма на ким.{S}Ту је живина, па тр 
ме пусте у невољи крв, па му одлане.{S} Не би било с горег и чешће.</p> <p>Учитељ, Милан Кнежев 
у.</p> <p>– То раде беспослене жене.{S} Не ћете тек рећи то за омладину.</p> <p>– А да шта је д 
ишта у Брајковцима, кад ви одлазите.{S} Не би је било, уверен сам, ни да ја останем.</p> <p>– Н 
прам куће његове, па не зна, шта ће.{S} Не би било лепо, опет, и да оде, а да се не јави њему и 
ту је брат, Јован, па, како он хоће.{S} Не ће се, ваљда, показати не знам каква.</p> <p>Јелена  
 Од њена суда као да највише стрепи.{S} Не за то, што би се бојао, да она више зна, него он; не 
. – Не срдим се!</p> <p>Бранко ћути.{S} Не зна, шта ће сад; тек мисли, требало би, можда, што д 
 рукама види се, да је вредан човек.{S} Не би нико рекао, да је Јеша био некад први момак међу  
ила— пита је учитељ.</p> <p>– Нисам.{S} Не смем.{S} Бојим се, забранила би ми са свим, да се и  
емо се, ваљда, још, вели поп Стеван.{S} Не ћеш тек отићи горе, а да и нама не кажеш с Богом? </ 
о и рано се оженио, није се покајао.{S} Не ћеш се, ваљда, угледати на те наше учене и неучене д 
се и једно дете мора везати за село.{S} Не ће се кућа Гојковића ископати, док је унучади чика-П 
јој сам рећи.</p> <p>– Не ни по што.{S} Не, бар док је ту Бранко.{S} Учитељ се замисли.</p> <p> 
) Ја сам већ замесио попару учитељу.{S} Не води ти бриге, Јелисавето.</p> <p>Јелисавета се мало 
 недахнимице слуша ту народну песму.{S} Не узима на ум, како су жалосни ти стихови, како су неп 
очињу да трују наш политички ваздух.{S} Не, овде сад више не треба тиха рада, овде треба олујин 
го дошла, па јој баш жалостиво вели:{S} Не волим нешто, што је отишао Бранко. (За њих у кући Бр 
аопако, зар да га мати жива сахрани?{S} Не да се Тинка ни опепелити.{S} Њега једног, па...!{S}  
ам је Ева прабаба, нисмо све једнаке, – не да се бележниковица збунити. – Ал тако јој треба!{S} 
не, – одговори Даринка, а застиди се, – Не стоји вам лепо, кад ласкате,... ни мало лепо.{S} Кри 
лодове човечјег ума. – Ја ти, – рече, – не могу дати ништа више до свог благослова; не знам ниш 
а своју будућност, – вели опет парох, – не замишља увек самога себе, Праотац наш Адам имао је у 
p>– Да, господо моја, – опет ће Јеша. – Не ће српски народ клонути, догод уме да штује и мртве  
есело, као обично, па га опет ухвати. – Не срдим се!</p> <p>Бранко ћути.{S} Не зна, шта ће сад; 
 свиснуће.{S} Хоће, да! – вели Јован. – Не да се та извести из концепта.</p> <p>– И ја бих река 
пет попа Бранку,</p> <pb n="72" /> <p>– Не да се насути вода у решето, – одговори онај.</p> <p> 
 – примети овај.</p> <pb n="78" /> <p>– Не довијате се, где је? – опет она.</p> <p>– Не могу да 
ерењем, кад уграбила прилику. </p> <p>– Не верујем, – одговори Јован.</p> <p>– Зар ви ништа не  
„ви?</p> <p>Јелена се застиди,</p> <p>– Не срди се; немој да се срдиш.{S} Ја се увек забуним.</ 
сти с ума, што сам вам казала.</p> <p>– Не водите бриге! – удари и Криста и слатка у један глас 
ља!{S} Па ту је за цело и она.</p> <p>– Не знаш ништа?</p> <p>– Шта да знам?</p> <p>– Госпођица 
вијате се, где је? – опет она.</p> <p>– Не могу да мислим.</p> <p>– Није далеко.</p> <p>– То мо 
 ноћ нестаде и ње и Кнежевића.</p> <p>– Не говори!</p> <p>– Нема ту шале.</p> <p>– Та стани да  
кле, већ хајде баш у Карловце.</p> <p>– Не реци два пут.{S} Тамо мора бити сад као пред какву б 
!</p> <p>– Ја ћу јој сам рећи.</p> <p>– Не ни по што.{S} Не, бар док је ту Бранко.{S} Учитељ се 
дмах ћу доћи, одговори Бранко.</p> <p>– Не иде тако.{S} Ја се не ћу нити се смем без вас вратит 
 ће издржавати породицу своју.</p> <p>– Не мислиш, ваљда, да ћеш вечито ђаковати?</p> <p>Бранко 
чи, па упрла поглед у Даринку.</p> <p>– Не знам, – једва промуца.{S} Понда дода живље:– Да види 
Бранко, застао, па гледи у њу.</p> <p>– Не, не! – кличе девојче и опет весело, као обично, па г 
е на то наговорио вашег ујака?</p> <p>– Не могу да мислим.</p> <p>– Моја мати.</p> <p>– Ваша је 
три (опет у миру и љубави!), док „деца“ не дођу.</p> <p>Ево и наше деце! – повика госпођа Јеца, 
 ако је и уверен)да му „кругове његове“ не може побркати.</p> <p>– Седи! –вели опет попа Бранку 
мао кому на дочек, да му се „омладинац“ не може ни од шале подсмехнути.</p> <p>– Тражи вас, ујо 
ринка мало поцрвене.{S} Гледа у њега, а не зна, шта да му каже.</p> <p>– У Карловце</p> <p>– Да 
удемо из школа изалазили као господа, а не као радници, увек ће нам кола ићи на еро.{S} То је с 
ола ићи на еро.{S} То је само истина, а не црне наочари, упамти.{S} Нова омладина је ухватила т 
се трже, кад јој витице тек сплетене, а не придевене спадоше на пунахна бела плећа.</p> <p>И не 
 сиротиње, даде све до последње крпе, а не задовољи неситог мамона, нити зајази продеранога грл 
је вели поп Стева, поп: а придиковао, а не; те гласао за овог посланика, те за оног; то било ав 
лиш, камен се усијао.{S} Коњи касају, а не могу да се обране од силних мушица, што их спопале.{ 
n="56" /> <p>Нема снаге да проговори; а не осећа се моћна ни толико, да узме своју руку на траг 
ради за народ, мора живети с народом; а не башкарити се по варошима, па писати књиге за народ,  
 се жури? </p> <p>Е, како ти само!{S} А не знаш, да нема још много до недеље?</p> <p>Ви сте муш 
да му каже, како мати хоће, мати хоће а не она, да се иде у Карловце.</p> <p>Сачувај Боже, када 
м, да примети, то је, како од неко доба не може ни о чему да мисли, а да у једно не помишља и н 
о, ето, на први мах, да га Даринка прва не поздрави:</p> <p>– А!{S} Јесте ли и ви ноћашњи?{S} Б 
ће или пљескати или ће се запити, па га не ће ни слушати, те ипак викати живео; а нити ће га хт 
но и школско.{S} Но, што код свега тога не пада њему ни на ум, да примети, то је, како од неко  
е, и то... не, што он нема својства, да не буде површан, него што је запао у благословене краје 
/p> <p>Па онда не може госпођа Ната, да не понесе штогод сестриној деци.{S} То ће да буде радос 
 како да се с њом опрости.{S} Осећа, да не би могао бити равнодушан; а боји се, да се не би пок 
ће с травке травци, као да им шапће, да не клону. </p> <p>Негде се скрила препелица, па пућпури 
сле подне, с киме речи да проговори, да не дође какво дете, те не купи за новчић свирајку од ше 
и.{S} А Кнежевић и опет не пропусти, да не примети, како би му врло жао било, да Јелена не запе 
жалости својој, кажу, био и заверио, да не ће никад довести у своју кућу страну женскињу, „домо 
ободан; него се ипак не показа тако, да не би сестрић његов могао приметити, како се он спремао 
лачу.</p> <p>И би тако, можда, било, да не наиђе госпођа Ната, те Јелена дође к себи, да је пољ 
о велика погрешка то, што ми држимо, да не може бити интелигентан човек, а да није – „господин“ 
оралу Брајковцу тако опасан атентат, да не могоше на ино, а да се једногласно не подигну против 
пском народу и одржава у њему свест, да не клоне у тешкој ноћи искушења,... да, велим, у тешкој 
 зелену паприку, – Пукла би на боку, да не рекнеш.{S} Пусти човека амо...{S} Докторе, седи овде 
 јасно показивала пут и светлила му, да не залута.{S} Већ да му увређена љубав и преварена вера 
на и Даринка са Стајићем, не мога, а да не подсети своју сеју, како су се обадве препале, када  
образима!</p> <p>Понда неје могла, а да не ошине и Даринку, како је ћуталица, али подла и подму 
свет!</p> <p>Исто тако неје могла, а да не ухвати прилику, па каже, како јој је мило, о, Бог зн 
бележник да се том приликом одржи, а да не примети, било што не трпи толико разметање свога пот 
ђа Рашићка неје могла да пропусти, а да не спомене, како неки виче на њу, да је божем она отуђи 
у се теоретски о томе предиковало, а да не види то од нас својим очима.{S} Престанимо ми радити 
 мислим и држим, нити могу на ино, а да не</p> <p>– Сад ће бити по сахата, – примети му жена зн 
.</p> <p>Јован се насмехну и не мога да не покаже своју сумњу.{S} Кнежевић му доказује да то мо 
иоле разабира за наш јавни живот, па да не зна за Карловце, за „српски Сион“?</p> <p>Ко не зна, 
препали ветар и сунце преко поља, те да не кажу сељани. „Каква ми је то варошкиња?{S} Знаш, там 
е, снажне руке, да и њих заштити, те да не поцрне без невоље.</p> <p>Јеси ли разговарао што? –  
о шалу с њим, те скочи на њега.{S} И да не беше ту начелника и бележника, би медвед угњавио мај 
ујаку за љубав, да неје ту и Јован и да не осећаше збиља потребу, да се одмори.{S} Готово да је 
ља мед, ал изнутра јед, сам јед, као да не слути на добро.</p> <p>– Да, да, треба да идеш, да в 
рка се приљубила уз њу, па ћути, као да не сме да проговори.</p> <p>– Ово понесите као спомен с 
 му несигуран склизну на страну, као да не сме да се задржи ни на једној ни на другој.</p> <p>– 
у Јеша Јовану. </p> <p>Али Јован као да не слуша, јер се нагао већ преко стола с чашом у руци,  
што засело у грлу.</p> <p>Бранко као да не ће више о томе да говори.</p> <p> И сви заћуташе.</p 
н погибе за младим друштвом.{S} Него да не увреди кога, ако би другог замолио, да запева, први  
и да дахне јаче, па се не миче, само да не узнемири то дивно мало створење.{S} А лептир шири св 
 према другом неучтивији, те не само да не ће више говорити између себе „ви“, већ „братски српс 
то је човек уме замислити.{S} За што да не буде срећна? </p> <p>Понда му се мисао понесе за Дар 
ло Славнић умре као капетан у миру. „Да не је у њему срце куцало толико за свој род, можда би п 
 Дође му и ујакова реч на памет; „Ваљда не мислиш, да ћеш вечито ђаковати.“ Да!{S} Понда треба  
лико му треба, па је површан, те, канда не схваћа озбиљно конкуренцију у раду, јер су међу собо 
адних Мисирских година“.</p> <p>Па онда не може госпођа Ната, да не понесе штогод сестриној дец 
је примио од мене место њена оца.{S} Ја не могу рећи: „моје“ дете!{S} Јер видим, и ти је волиш, 
{S} Мени се допада овај наш крај.{S} Ја не бих никад одлазио одавде.{S} И веруј ми, моја је нај 
p>– За што, душо</p> <p> Не знам.{S} Ја не разумем њено понашање.{S} Али је страшно љута на теб 
и чиновник...{S} Ти видиш зар, да се ја не одричем рада.{S} Боже сачувај!{S} Само... ко хоће да 
.</foreign></p> <p>– Опрости ми, али ја не замишљаху тебе појма о идилизму.</p> <p>– Буди увере 
није поп-Стевина џепа!</p> <p>– Него ја не бих рекла, да је то дете рђаво, вели Ната за Јелену  
тражимо вароши, не ће нико на село. (Ја не ћу да пребацујем штипендистима, као што је то у нас  
– Морам најпре питати матер и чику. „Ја не знам за што, али чики није нешто право.{S} Све вели, 
раво.{S} Све вели, кад чита новине: „Ја не знам, што се толика хука и бука дигла за тог ђачића; 
 лети патосу својој болти.{S} Занатлија не ће да зна више од свог мајстора, где је изучио занат 
казује, да ипак има и једна љубав, која не тражи заслуга, па је равна само оној, што је постала 
е се цени тамо такав човек.</p> <p>Нека не мисли само, да и тамо није свештеник старији од њега 
е обично код топле пећи.{S} Ако Даринка не везе или не плете што себи или обично браћи, тетка-К 
.{S} Ми ћемо на село.{S} А путу се рока не зна.{S} Може нас тамо затећи и берба...{S} Јеси ли н 
 би и отишао био, да га госпођа Рашићка не посла поп-Стевану у врт, те се предомислио.</p> <p>  
 као незван у небрану грожђу, док збиља не нађе и своју кућицу, те стрмоглавце у њу!</p> <p>Так 
у књижевност остати трајне, да их збиља не потамњује ни слава млађанога Бранка Радичевића.{S} Н 
е са свим неоснована.{S} Међу девојкама не паде ни једне речи, која би, баш и по госпођа-Катину 
.{S} Не ћеш тек отићи горе, а да и нама не кажеш с Богом? </p> <p>Беше то за Бранка растанак, д 
дољубља, као што ни Ромуловим потомцима не поможе ни Јустинијанов **<foreign xml:lang="la">corp 
ћемо се.</p> <p>– Пође.</p> <p>– Јелена не чује песме или не ће да је чује.</p> <p>– Милане!</p 
 цркви, – рече попа. </p> <p>– А Јелена не сме ништа да каже, већ саже главу, па стаде гутати,  
ти, како би му врло жао било, да Јелена не запева с њима, јер – њен глас тако му је потребан у  
 из учтивости рекне што, кад већ Јелена не прихваћа.</p> <p>У планини, знате, може лако да се п 
се поздравиле и пољубиле.</p> <p>Јелена не зна, шта да одговори.{S} Стале јој очи, па упрла пог 
, онда за цело има право.</p> <p>Јелена не примећује горки подсмех у учитељевим речима.</p> <p> 
пће учитељ, – што дрхћеш?</p> <p>Јелена не уме да одговори.{S} Грло јој је стегло.</p> <pb n="5 
е, мислим ја, позвана да води коло, она не може давати правац, одређивати ток народној судбини. 
браћу бар до сношљивости зближи.{S} Она не пита, јесам ли ја ручао код Сахера, у Хамбуршкој рес 
екла би Даринка. </p> <p>Али као да она не сме, ни да спомене: „Отишао је!“ А ова, бог ме, ни о 
ешт момак за таку прилику:{S} Али и она не зна, шта да каже. </p> <p>Неколико обичних речи, и р 
авета морала одобрити, (да је варошкиња не надмудри): – Да Бог ме, младеж треба да пева!</p> <p 
рце необично ускипило „љубве жаром“, па не даде два пут рећи.{S} Те кад отпратише кући и „чичу“ 
анко избечи очи у њега.{S} Гледа га, па не зна, да ли да се одсмеје као на шалу или да прими ка 
! – вели Зорчица. – А Даринка стала, па не зна, шта ће; па кад Бранко отишао, а она ми меће мој 
рком мигне.</p> <p>Јелена се стисла, па не пушта гласа.{S} Пре би у овај пар бризнула у плач. < 
} Престанимо ми радити, што не ваља, па не ће народ имати у кога да се угледа; а почнимо и ми п 
Шта је теби? – пита изненада Јелена, па не пушта руке.</p> <p>– Господа универзитетлије увек им 
друго; али оштро омладинац одговара, па не знаде, шта сад да му каже, већ окрену на друго:</p>  
ну.{S} Дошао је и спрам куће његове, па не зна, шта ће.{S} Не би било лепо, опет, и да оде, а д 
 Ти си невина, срце моје; да Бог ме, па не познајеш, камо што смера. </p> <p>Девојка ућута.</p> 
"73" /> Наш Србин мисли, то је наше, па не мора плаћати.{S} А туђинац то не може рећи.{S} Дакле 
и, као и на страшну месту постојати, па не жали, ето, ни крв пролити, кад зажеле то његови гост 
и сам осети, како је оштро то рекао, па не ће ни да му погледи у очи.{S} Али тек опет дода: </p 
н, да се исхрани... „Па не знам ово, па не знам оно.</p> <p>- Разуми ме, што ти кажем.{S} Ствар 
с ти је на селу тешко наћи слушкињу, па не знам, које новце да јој даш.{S} Нема у нашег света с 
а шта, ал ако не цури, оно капље.{S} Па не може се, сачувај Боже невоље, затворити...{S} Е, па  
.{S} Дошао гладан, да се исхрани... „Па не знам ово, па не знам оно.</p> <p>- Разуми ме, што ти 
xml:lang="de">Auf Ehre</foreign>, ништа не знам.</p> <p>– Рашићка добила кошар,... ето, то ти ј 
Што то нисте пре почели?</p> <p>– Ништа не чини.{S} Господин учитељ ће нас научити Бранково кол 
 се на место, где је седео био, а ништа не вели.</p> <p>- Е, сад иди никад, поп-Стеване!</p> <p 
</p> <p>– Ви се и опет правите да ништа не знате.</p> <p>– А ти опет све знаш, – уплете се опет 
ца, – обрецну се она.</p> <p>– Ја ништа не знам, – вели Јован. </p> <p>– Слатки сте ви, – намиг 
– одговори Јован.</p> <p>– Зар ви ништа не знате? </p> <p>– Шта? </p> <p>– Бележниковица га пог 
лазе у сукоб сами са собом.{S} То ништа не смета, да опет сваки своје назоре брани најодушевљен 
млади тржа. – Просто, мени се мој позив не допада.{S} Ја нисам за адвоката.</p> <p>Положи све и 
овце сав обарен.</p> <p>– Одахнуће, кад не буде видио своју ујну, – опет се уплете бележниковиц 
е, њен глас се већ по мало чује.{S} Кад не иде више с омладинским скупштинама, добро; наћи ћемо 
жу, да је поп Стева говорио, како никад не ће ни наћи више таке жене.{S} Па се у жалости својој 
т према свом родитељу.{S} Мати му никад не хтео оцу причати.{S} А што је кадгод научио <pb n="9 
куће, ако хоћеш к Јаковљевићима.{S} Сад не ћу тамо.{S} Идем у воће.</p> <p>Поп Стева устаде и и 
ти, ако ничега другога ради, бар да сад не мора лупати главу, као да му је све ново.</p> <pb n= 
нски пртљаг, пошла с њим у кућу, па сад не зна, шта ће и кут ће пре.{S} Да га остави, па потрчи 
е свој човек, а за толико година до сад не запита ни самога себе, како је том дечку?{S} Па за ч 
а и пиштољима пудара на опрезу, што сад не ће ни на што ни да се осврну, – рекао би, уморили се 
Нуз то и зазираше од њега, да му кадгод не пребаци, па још, можда, пред госпођом Рашићком, што  
ли му Јован. – Нема просвете, где народ не стоји економно добро.{S} За то сте ви ту, па учите н 
ећ загрози опасност, е дуго прост народ не би имао никакве користи од штампане и писане књиге с 
ђа-Катичина дућана на улици.{S} Њих две не занима разговор удовица.{S} А имају и оне, да претре 
лави, – беше му прва реч.{S} Од њих две не зна, која да прихвати реч.{S} Опет ће он:{S} Само да 
ливено, те хладовина као у планини, где не прижиже сунце.</p> <p>Поп Стева приденуо и ручник за 
попа, а да као добар домаћин, овде онде не завири, ма само по старој навици.</p> <p>Женска, већ 
лила у тај пар:{S} Тек не мога, а да је не пољуби. </p> <p>А Даринка прислонила главу на матери 
нкових последњих земних остатака, па је не занимаше ни каква велика беседа у вароши, радовала с 
 ту нађе с неким ковачким калфом, па је не можеш довикати с улице.{S} Кад опет оде по воду, као 
вам ни гуску нашу појести не ће, док је не почивути.{S} А наше жене,... и људи, и сви, чак и по 
p> <p>– Мудра ти је то зверка.{S} Ко је не зна, скупо бије платио, – вели Катица за госпођу Јец 
 код ње у стану и ишла у „лер“; како је не знам какав рачун направила, што је позајмљивала дете 
 душе, упамтио, али и оно мало успомене не беше врсно, да и у њему изазове такав пијетет према  
у је потребан у збору, да готово без ње не ће моћи бити ништа.</p> <p>**...*Ударише и краве из  
..мислио о њему!{S} Али га ипак памћење не изневери, кад се опомену, да до сад неје ни мислио о 
} До душе, за госпођу Јелисавету говоре не знам ово оно.{S} Али девојка неје лоша прилика за се 
н занат!{S} Ама зло је почети, још горе не започети.{S} Госпођа Рашићка хоће да му век поједе,  
ије, него што треба.</p> <p>Па боље пре не? после, – одговори Јован.</p> <p>Али се овај привуче 
о из ненада одлази, да ником о томе пре не рече ни речи.</p> <p>Госпођа Ката да пукне у себи од 
 га чисто теши. – Ја сам уверена, да се не ћете постидети.</p> <p>– Хвала вам!{S} Ви тако умете 
руски медвед талијанског мајмуна, да се не нађе нас неколико људи.“</p> <p>Од то доба пази писа 
могао бити равнодушан; а боји се, да се не би показао сметен.{S} Готово би се и смео био, ето,  
својим путом. „Нек буде господин, да се не пати!{S} Шат буде помоћник и заштитник удовој Матери 
 поред Зорке неје могла Јелена, а да се не похвали, како јој ипак мио Брајковац, јер је до пре  
е би било лепо, опет, и да оде, а да се не јави њему и његовој матери. </p> <p>У тај мах провир 
гој правиле „физите“ несу могле а да се не дотакну Брајковачкога певачкога друштва. </p> <p>– Н 
ак.... у гору,... ма куд,... само да се не састане више ни с ким од њих!{S} Па у јутру, чим сва 
 простом скакавицом или резом.{S} Ја се не кајем, неје ме ни близу памети, да се кајем, или да  
 Бранко.</p> <p>– Не иде тако.{S} Ја се не ћу нити се смем без вас вратити, – рече она слободно 
да, што да рекне.</p> <p>– Али збиља се не срдим, – уверава га она.{S} Хтеде он да рекне, као т 
 „једва дочепао честита друштва“, па се не растаје од њих. </p> <p>Што сад иду, па им се не пад 
</p> <p>Млади колар стао до одра, па се не миче.{S}А уза њ његова сестра, па се као снебива у т 
n="37" /> <p>Он ни да дахне јаче, па се не миче, само да не узнемири то дивно мало створење.{S} 
дари госпођа Јеца кроз плач, – ништа се не бринеш за дете.{S} Још му ниси ништа говорио.{S} Та, 
о велико зарезивала.{S} Госпођа Јеца се не осврће на то, што ће рећи свет; јер добро зна, шта о 
ично или неправично, као и они, који се не хвале, да „раде за народ“.{S} Свештеници, које му др 
у наздрављању.</p> <p>– Молим, да ми се не упада у реч...{S} У нашој средини седи старина, који 
мори, бар кад недеља дође, а мени ти се не зна ни благдан и свагдан.{S} Ни на кога се, слатка,  
представи варошкињи.</p> <p>Бележник се не да извести из свога кола, већ вели:</p> <p>Овај наш  
 јој прекиде јецање.</p> <p>– Учитељ се не осврће. </p> <p>– Миле! – задрхта опет њен глас по в 
е од њих. </p> <p>Што сад иду, па им се не пада на ум, да прислушкују сваки шушањ, кад се затал 
добише места унутри.</p> <p>– Бранко се не одваја од Даринке.</p> <p>- Ми смо одсели код вас, – 
p>- За што, госпођице?</p> <p>Бранко се не довија ни из далека.</p> <p>– И опет „госпођице“!{S} 
прсну у смех.{S} Чак и бележник мало се не угуши, како се засмејао.</p> <p>– Слатки уја, добри  
 поверљивије.</p> <p>Хвала, ујо, што се не сетисте, кад је тому било време; сад је касно, – одг 
е пази на свог поп-Стеву.{S} Маћи му се не да.{S} Она баш истера одавде учитељицу.{S} Мал не св 
го што заспи.</p> <p>Него вечерас му се не да да чита ни колико иначе у овакој прилици.</p> <p> 
 матер посети!...{S} Најпосле, свету се не да ни уста запушити, ни доста колача намесити...{S}  
 последња песма, а многи и многи још се не разилазе.</p> <p>Стајић са својим гостима из Брајков 
да се замислио за својом чашом, па гасе не тиче ни живи разговор између Јована и Дабижића, који 
 па се човек „дочепао лепа друштва“, те не може друкче да тузи угове, већ се болном душом хвата 
ан, да омладинску ћурдију не одгрне, те не покаже своју стару ћуд.</p> <p> Па да о чему ви омла 
да проговори, да не дође какво дете, те не купи за новчић свирајку од шећера, или какав цигару  
 бити један према другом неучтивији, те не само да не ће више говорити између себе „ви“, већ „б 
ована; али га јутрос нешто одговори, те не оде.{S} Како је чуо још синоћ од Јелене, како су там 
га.{S} Бадава!{S} Мати је мати.{S} Дете не треба никад да је напуштено и остављено, можда, добр 
у и не знајући, да железни воз из Пеште не ће доћи тога дана.</p> <p> У Нови Сад се слегло тако 
ише!{S} Па зашто се, мама, овакво цвеће не негује у лонцима, а негују којекакве кактусе и белаг 
 политички ваздух.{S} Не, овде сад више не треба тиха рада, овде треба олујине: загушљивост је  
а?{S} Мислите није могућег Ви, можда, и не знате, али у старо време одселило се одавде неколико 
м пропадне, тешко подиже, јер, канда, и не мисли више, да буде економно слободан; те, пошто не  
, на против, са свим добро осећам.{S} И не могу довољно бити благодаран ујаку, што ме је дозвао 
ње.{S} Немојте га ни читати.</p> <p>– И не ћу.{S} Ја сам био с њим заједно у Карловачкој гимназ 
м тако и уговорио с Јованом.</p> <p>– И не питаш, где ти је ујна, – приметиће Јован Бранку, кад 
лађаних душа и приличи њихову добу, а и не слуте, колико ће се весала поломити на узбурканим ва 
 школу, за раднике него за господу, а и не разабирају, је ли им син способан за какву душевну а 
а сам пријатна с њим и искрена.{S} Ја и не могу друкче ниским.{S} А он и заслужује, да је човек 
ијене канте“ рашћеретали се гости, па и не мисле кући; него де једну, де још једну и таман сад  
е да играју само господина.{S} Или се и не мисли на то, да трговцу треба више од нешто капитала 
е дошла у братовљеву кућу.{S} Како се и не би, јадница, осетила сретном, кад се напатила код св 
му сефтеишемо нов еспап.{S} Бранко се и не обазире много на њих.{S} Неје му ни стало до ове врс 
када је она мислила, да је се он више и не сећа, он се ње ради свађао с писарем, који је у сред 
ајдете с нама, понда на Стражилово ви и не морате, мама, ићи,– вели јој Даринка...</p> <p>Пуче  
се заустави на једној ташци, па лебди и не миче се; час суне <pb n="15" /> на земљу као стрела, 
аш њен син.{S} Каже Стајић.{S} А мени и не пада на ум који Стајић.{S} А и он је био с Јованом о 
ато, – опет ће Ната Кати, – а ти мени и не кажеш, где су ти деца?</p> <p>– Јован је отишао у ви 
воље за шалу.{S} Тако сухопаран човек и не зна, шта је шала.{S} Поп Стеван је осетио поглед Бра 
ди по светлости, ићи ћеш правим путом и не ћеш склизнути на странпутицу.</p> <p>Тако скупља и с 
тевана, ето, неје ни приметила, да он и не оде на звоно у цркву; неје ни приметила, да у Брајко 
о.</p> <p>Даринка се смеши, ал готово и не разуме, шта ови говоре.{S} Њој је и то друштво и так 
, да се ради око начела, што она, ако и не може да схвати, ипак осећа, да је лепо и добро, кад  
 да би се од мене могао истесати, ако и не какав практичан ма и мали Лоренцо Штајн или Некер, а 
 осећа, да је питомији према њој, ако и не примећава, како је то необично брзо дошло.</p> <p>До 
ћеш га, ако сачуваш душу и срце чисто и не окаљано.{S} Твоја душа и срце сад је као онај прах н 
еди и зева код играча.{S} Него за што и не би?!{S} Често се после картања развезе и пијанка.{S} 
па да је чак и некаки Орлић и Коњовић и не знам ко пронашао новију и згоднију кошницу. „Србин д 
тамо буду на беседи и Бранкову дочеку и не знајући, да железни воз из Пеште не ће доћи тога дан 
ас дух времена.</p> <p>Стајић уздахну и не одговори ништа. </p> <p>Попина Јелена од оздо, испре 
љев предлог.</p> <p>Јован се насмехну и не мога да не покаже своју сумњу.{S} Кнежевић му доказу 
о свом бићу, о позиву својем у животу и не подударају, ипак им бродови стоје још мирно један по 
Бог ме, да вам мора бити смешно, кад ви не налазите у Бранку друге идеје него то, – примети Бра 
азвратно.{S} Чак ни о ноћашњој серенади не спомену ниједна ни беле.</p> <p>Само Зорка када дођо 
ога, па још интелигентнога човека, који не би разабирао за јавне ствари.{S} Него омладина, а ту 
овину?</p> <p>– Ја бих тако волела, али не знам,... по свој прилици...</p> <p>– Кад ја већ не ћ 
им заставама певаху на крову песме, али не изађоше на сухо, него се одвезоше истом лађом у Нови 
лима главом, и развукли му се брци, али не даје, гласа од себе.</p> <p>– Да Бог ме, да је госпо 
пет извињава, да још неје доспевао, али не ће више пропустити.</p> <p>Писар мотри свакога, како 
на.{S} Надала се гостима још синоћ, али не дођоше.</p> <p>Бранко нема мира још од јучер.{S} Јуч 
ице и милокрвнога погледа.</p> <p>– Али не мога одолети његову погледу.{S} Осети, како јој у оч 
а дода опет с прекором: – шта теби фали Не знам, шта би и с тобом било, да се ниси оженио.</p>  
 ћути; или не зна, шта да одговори, или не ће, што мисли.{S} А мисли: „Што се овај свет толико  
.</p> <pb n="39" /> <p>Бранко ћути; или не зна, шта да одговори, или не ће, што мисли.{S} А мис 
 топле пећи.{S} Ако Даринка не везе или не плете што себи или обично браћи, тетка-Катиној деци, 
Пође.</p> <p>– Јелена не чује песме или не ће да је чује.</p> <p>– Милане!</p> <p>– Виче Кнежев 
рловце, или би походио своју сестру или не.</p> <p>Једаред, – био код ње, па дошли нешто у разг 
/p> <p>– То је за то, што наши родитељи не спремају децу, кад их шаљу у школу, за раднике него  
 ће ли и он окренути на боље.{S} Ако ми не верујеш, иди ма у које село, где су Срби помешани с  
ј Матери сестрама И брату, док ови сами не стану на своје ноге.</p> <pb n="18" /> <p>То су најм 
илику.</p> <p>Срећом ни Зорци ни Јелени не падоше ни на ум, да пазе на њу, шта ће изазвати у њо 
} Права Српкиња мати!{S} Никада та мени не ће допустити, да ја завирим у њену економију, од как 
а него у Брајковац.</p> <p>– Да он мени не рече ни речи о томе!</p> <p>– Збиља?</p> <p>– Ни бел 
нешто збива у Брајковцу, нешто, што они не могу никако да схвате.{S} Било да им је криво, било  
енане плови по небесном мору, да му они не могу ништа.{S} А месецу ни бригеша.{S} Чисто не да г 
леда, бајаги, као канабе, и да пречасни не би дерао чакшире о голу даску.{S} Пред канабетом на  
 Ко јамчи, да му наши поштени општинари не ће баш и продати ту своју кућу,... разумете ли ме: к 
духа времена...{S} Ама молим те, зар ти не видиш, да у нас нема никакве дисциплине, нема странк 
леба!{S} Хлеба!{S} А тек сад?{S} Зар ти не видиш, шта се кува?..{S} И сам си пре неки дан рекао 
ри главу, па се даде у памет.</p> <p>Ти не треба да се што бојиш, – узе поп да кује, док је вре 
о он хоће.{S} Не ће се, ваљда, показати не знам каква.</p> <p>Јелена претрну. </p> <p>Учитељ се 
адиш, знаш, да ти нико за тим заплакати не ђе, па ти је слађе...{S} Не ћу да будем адвокат или  
ко сте дошли, чика... ваш ујак а и мати не могу доста да вас се нахвале.{S} Ал, ја ипак држим,  
још има неко, у коме се никад преварити не ће, који га сваком речју својом учи, да у свету има  
!{S} Он се чуди, како да то више власти не забране.{S} А као да се тврдо узда, да ће, ма у посл 
бре!...{S} Он вам ни гуску нашу појести не ће, док је не почивути.{S} А наше жене,... и људи, и 
ред стиже муњом глас, да Бранкове кости не могу стићи у заказани час у Карловце, у очи свечаног 
орио... као да те гледам.{S} Твоји ђаци не ће смети пред тобом читати ни „ђачки растанак“, ма д 
и зловољнога Триву кочијаша, те га овај не опомене камџијом, да гледа пут преда се.</p> <p>Госп 
 окај се, молим те, тога грчета.{S} Тај не ће бити паметнији ни за длаку...{S} Но, но,... поче  
гао, као да се закопала.{S} Само да јој не би ко рекао, да ту нема за њу места!</p> <p>Млади тр 
, па жмирка у жижак, или преде, док јој не напреде дремеж на очи...{S}Ако Даринка баш не чита,  
жи у Брајковцу као ишчитана глава, ипак не мога бележник да се том приликом одржи, а да не прим 
опа, па се осети слободан; него се ипак не показа тако, да не би сестрић његов могао приметити, 
лујине: загушљивост је ужасна, притисак не да дахнути.{S} Нова се омладина организује.{S} И кад 
ржи у статус кво.{S} Но он сам још увек не заборавља свој „виши позив“ па стоји у Брајковцу још 
 им је криво, било да им се допада, тек не могу срцу да одоле, те и они удесили збор.</p> <p>Ох 
, да поради, те подигне сермију.{S} Тек не може, ето, ни он, да пропусти, ада се и сам не умеша 
а ли јој је помислила у тај пар:{S} Тек не мога, а да је не пољуби. </p> <p>А Даринка прислонил 
ши ствар што пре. </p> <p>Јован сад тек не зна, шта да мисли, већ се забленуо час у бележника,  
е држаху је Зорчине руке око врата, док не клонуше и опет у санку.{S} Даринка се дала у мисли.{ 
 гостију!</p> <p>Понда се узврпољи, док не нађе некакав изговор, да изађе из друштва и оде на у 
илије за све време, како устане, па док не легне.{S} Овим часима радује се Јелена цео дан.{S} Ш 
ри.</p> <p>– Опростите! - прошапута, ал не подиже очију...</p> <pb n="49" /> <p>Добро те се у т 
ачкиљио очима и развукли му се брци, ал не даје гласа од себе... </p> <milestone unit="subSecti 
. виши позив, – пребаци Јеша писару, ал не знаш, говори ли збиља или из шале.</p> <p>Оженићете  
вео га, да ту проведе вакацију...{S} Ал не знам, што их већ нема из винограда! ...{S} Владимир  
Она баш истера одавде учитељицу.{S} Мал не свиште девојка од њена заједања.{S} Па тако сад и не 
, ето, ни он, да пропусти, ада се и сам не умеша у струју, што се заошинула оне године по Српст 
и... </p> <p>Пред цветном неком ливадом не мога одолети, него ће сићи с кола, и набрати пуну ру 
.{S} Но ни целим данашњим својим трудом не би стекли ни колајнице зеленога Нимрода, како се сла 
 нешто!{S} Две јаке, до душе, за вратом не ће имати никад, јер... за тај хлебац, што га је он с 
м страху проведе ноћ, док у јутро галан не кукурекне на буњишту...</p> <p>Испред куће се зачу г 
.{S} Прођоше један пут дуж зграде, а он не уме да почне разговор.</p> <p>Хоће и наше село да се 
остан.{S} Мало који дан ће проћи, да он не ће посетити женску школу.{S} Па га – ревност тако за 
 је дуго и дуго чекала на прозору, и он не дође.{S} Бар да је после серенаде и прошао онуда, ка 
ене и да допру до Стајића, док већ и он не дође у двориште свога ујака.</p> <p>Та „дивна идеја“ 
чекао га је оберучке. (Да ко ће, ако он не би!{S} Рају је само за време судбина ћушила у Брајко 
пљаш само оно, што је најлепше.{S} Него не буди лептир, што по тами лута, па чим спази гдегод с 
, па заврши последњим стихом: „Србадијо не било ти просто!“</p> <p>Сви пренули у смех.</p> <p>– 
еке!{S} Гле Даре!{S} Добро дошли!{S} Ко не би био рад тако добрим и милим гостима!{S} Добро нам 
није мало разгали лице.</p> <p>Да ме ко не тражи? </p> <p>Не знам.{S} Ја сам пошао био к Јовану 
а Карловце, за „српски Сион“?</p> <p>Ко не зна, да је ту српска патријаршија“.{S} Тешко да има  
бољем месту у селу.{S} Данас сутра, ако не оде у варош, да тамо отвори већу радњу, ево мог носа 
мо отвори већу радњу, ево мог носа, ако не назида у сред Брајковца најлепшу кућу с магазинима.{ 
те са мном.{S} Ја умем разговарати, ако не уме Даринка...{S} Ваљда вам је жао Беча?</p> <p>– Бо 
бни ваљани учитељи, као и у вароши, ако не још и потребнији.{S} Ето, он је кратко време ту, па  
ћи или у виноград за својим послом, ако не оде у поп-Стевину сеницу, где овај чека, да му се ја 
еба народ поучавати.{S} А ко ће то, ако не ће учени људи?{S} И онако није за њега адвокација.{S 
авиће се као добри пријатељи.{S} Па ако не узмогну опет напоредо, знаће обићи матицу, која би и 
S} Истина Бог, није Бог зна шта, ал ако не цури, оно капље.{S} Па не може се, сачувај Боже нево 
ну прилику, те доказала поп-Стеви, како не треба да вређа Александра због његових омладинских н 
хоће да и Брајковац изађе на глас, како не треба.{S} Памтиш, како се то некад живило.{S} Боже,  
м га пазити.“</p> <p>„Гле мене!{S} Како не бих јако!“ на то би мајсторица... </p> <milestone un 
 Има места је ли, Катице?</p> <p>– Како не би било?{S} Гле секе! – одвикује она из кухиње.</p>  
каквог Мушицког и Рајића, не знам, нико не осврће ни главе!{S} Он се чуди, како да то више влас 
сли, ала је научно нешто казао.{S} Нико не одговори ништа..</p> <p>Данас је ту и Даринка, па се 
тни!{S} Тако и чика!{S} Само да га нико не дира! – нашали се и Јелена. </p> <p>Где је Бранко? – 
бину, како је он несрећан, како га нико не воли на свету, како га је изневерила, ах! – и она... 
ароши до самога Стражилова, као да нико не хаје за жарко јулијско сунце, што је прижегло свом с 
у којима је она оличена.{S} И нека нико не сумња, да ће идеја погинути...</p> <p>Бележник се ве 
љ се на њу тек осврнуо.</p> <p>Али нико не примети њену неприлику, јер сад ево и бележника са б 
ком у друштву код разбијене канте, мало не пуче од смеха.</p> <p>Општински благајник помислио н 
ара, да се овај сам од туге неке у мало не заплака. – ни песма начеоникова.{S} Тек када га наче 
и која га стаде толико зноја, те у мало не удари по својој нози. </p> <p>Тамо на дрветима иза к 
а.</p> <p>Јелена јој у један мах у мало не паде на груди, да јој све исприча, да јој се изјада, 
живих, и када се збије у самоћу, а камо не ће, кад их овако више, па једна другу подсећа.{S} Те 
ује.{S} Вели:{S} Зна део комшилук, само не зна поп Стеван и ви; а и пошиница је већ омирисала.  
их има на одмет, па ни једнога,... само не у калуђере!..{S} Шта мислиш, Тинка; да даш Александр 
оп Стева, да је тренутак озбиљан.{S} Но не зна, шта да каже.</p> <p>А Рашићка се, што би рекао  
е може ни о чему да мисли, а да у једно не помишља и на то девојче.{S} Па кад неје уз њу, све б 
иковица закрешта, не мога да одушевљено не примети:</p> <p>Диван алт, милостива!{S} Диван алт!< 
и на Даринку, да, блажен, у мало гласно не кличе: „Мати, твој лептир је нашао свој цвет.“...</p 
а не могоше на ино, а да се једногласно не подигну против таких новотарија.{S} Тај тако једноду 
еје ништа сметало, што је писар, већ по не знам који пут, декламовао ону о браца-Анти и разбије 
ика, те за оног; то било автономије, то не било је; па казао: да, па казао: не.{S} Само чино, с 
 појавиће се од мах организована.{S} То не ће још дуго трајати.</p> <p>– Имали смо ми већ једно 
ро и топ да пукне.</p> <p>– Децо, ја то не ћу моћи све издржати, – вели госпођа Ната, а запурил 
е бих то никада могао бити.{S}Па кад то не могу, а видим шта други раде, не могу ни ја бити бољ 
амо населили *Нову Србију.{S} Зар ви то не знате?{S} Могу вам дати, па да читате.{S} Па ја мисл 
их знала, шта бих јој рекла.{S} Мени то не може да поднесе.{S} Богме, ето, други боље пролазе с 
ше, па не мора плаћати.{S} А туђинац то не може рећи.{S} Дакле, општина му је дала своју кућу,  
ништа.{S} А месецу ни бригеша.{S} Чисто не да гледати у себе, како је сјајан.{S} Округао као по 
 ће и то у Карловцима испасти.{S} Чисто не могу да верујем...</p> <p> „— Ти, канда, не идеш из  
д се нађе у великој неприлици.{S} Чисто не сме да му гледа постојано у очи, и, што му се давно  
p> <p>У дворишту је све мирно, све, што не носи име човечје....{S} Ал јест! „Мислиш, све је зло 
јим очима.{S} Престанимо ми радити, што не ваља, па не ће народ имати у кога да се угледа; а по 
и гора и боља од мог сина.{S} Па за што не би и он:{S} Нек сврши гимназију, па, ако Бог и срећа 
у у недељу.</p> <p>Ако госпођа Јеца што не изради, мисли у себи Јован, не помогоше код поп-Стев 
иликом одржи, а да не примети, било што не трпи толико разметање свога потчињенога, било да тек 
ешта кабаницу.</p> <pb n="34" /> <p>Што не дате мало проширити или бар повисити, ујо ту сеницу, 
е, да буде економно слободан; те, пошто не може да остане од срамоте у свом јату, тумарне бог т 
у, да до сад неје ни мислио о њему, бар не озбиљно; ако га се, може бити, кадгод случајно и сет 
! – вели јој разнежени супруг. – Ти бар не мораш, ако ми мушки морамо.</p> <p>– Гле, а ко вас т 
мати, кад то гледи својим очима?{S} Зар не би боље било, да је увела у кујну, па нек учи Лепо ј 
ла лаку повезачу на лице, да јој га зар не препали сунце.{S} Познаћеш је добру домаћицу.{S} Зас 
 као да је омирисао, да Бранку карактер не би тако што никад допустио.{S} Али сад опет баш та с 
а Србин није за тенористу.{S} Јер тенор не спада у особине српскога народа, него је то особина  
е уме ти се омладина маћи, док се о нас не очеше.{S} И тај наш **Бранко је грдио калуђере.{S} З 
би лакше ишло него икад.{S} Ти ни данас не знаш, где ти је муж; а Бог зна, кад и какав ти може  
и стављати ипотезе. </p> <p>Па му данас не пада на умни да се смеје, када благајник поче урлати 
бедљивији разлози.{S} А Кнежевић и опет не пропусти, да не примети, како би му врло жао било, д 
мо по старој навици.</p> <p>Женска, већ не у првом цвету своје младости, али ипак још доста све 
 по свој прилици...</p> <p>– Кад ја већ не ћу бити на Брајковачкој светковини, немојте бар ви К 
ек само празан разговор!</p> <p>Сад већ не може поп Стеван, да омладинску ћурдију не одгрне, те 
о за душу!</p> <p>Па збиља!{S} Кнежевић не дође ни вечерас.</p> <p>Касно у ноћ тек чула је, да  
 може поп Стеван, да омладинску ћурдију не одгрне, те не покаже своју стару ћуд.</p> <p> Па да  
S} Тужи се на цео свет.{S} Младу човеку не да се прилика, да створи себи будућност.{S} Особито  
ца“, као да <pb n="71" /> меће на коцку не знам шта.{S} Стало поп-Стевану ипак доста до тога, д 
за нова познанства.{S} Оно јесте, да му не би било први пут, када би се сада састао с госпођом  
p>– Бележниковица га погледа, као да му не верује.{S} Вели:{S} Зна део комшилук, само не зна по 
ом више од свога оца.{S} Тако ни у чему не можемо да издржимо конкуренцију странога света, а ов 
ован баш пије каву, па се тужи, како ну не прија.{S} Да му је хладан батак с киселим краставцем 
нашем најмногобројнијем раднику: ратару не правимо сами, него бог те пита од куд морамо да наба 
p> <p>– Ниси поп, Стефане, ако овог учу не избациш из општине, – рећи ће вечерас госпођа Рашићк 
 ...{S} Добро је.{S} Чувај се, да ти их не препали ветар и сунце преко поља, те да не кажу сеља 
ј; па јој дале омирисати, како се и њих не тиче, шта свет говори; оне живе, дакако, за своју де 
 а лаком кабаницом покри колена, да баш не види, ако је непозван ко, попу у чакширама.{S} Очи у 
реде дремеж на очи...{S}Ако Даринка баш не чита, разговарају, ово било оно се снило...{S} Па то 
м, његовим ујаком, поп-Стеваном, то баш не могаше у њему изазвати безусловну послушност према п 
</p> <p>Брајковац.</p> <p>Како онда још не беше ни спомена о преносу Бранкових последњих земних 
S} Мно-о– га-а-ја... </p> <p>А Јеша још не беше довршио, таман најлепше полетео!{S} Но речи му  
чице, те је загрли.</p> <p>– Зар ти још не спаваш, сејо?</p> <p>– Ево, сад ћу и ја. </p> <p>Дар 
 у идејама, <pb n="92" /> као да им још не да, да им се кристалишу појмови.{S} Ослободи и друшт 
ствара јавно мњење?{S} Људи већином још не позвани на то.{S} Ко нам пуни белетристичне листове  
својој соби, – одговори Јелена. </p> <p>Не води ти бриге за господина...{S} Бранка.{S} Он ће ве 
лице.</p> <p>Да ме ко не тражи? </p> <p>Не знам.{S} Ја сам пошао био к Јовану; а госпођа ме зам 
а чује...{S} Просвета, просвета!</p> <p>Не помаже ту књига, – вели му Јован. – Нема просвете, г 
а треба и пре да хвата повратак.</p> <p>Не би сирота имала цело после подне, с киме речи да про 
ођа Јеца оком, поп Стева скоком“</p> <p>Не таје Брајковчани, да је поп Стева и са својом првом  
ник у Руми „код орла“. „У мало“, каже, „не угњави руски медвед талијанског мајмуна, да се не на 
е, према глави.</p> <p>Сад се, Бог ме, „не да већ никако ни преиначити“, јер је и јавила Кати п 
, као што је то у нас мода, што бојаги „не раде за народ“, а школовали се о „народном“ новцу, ј 
ело је, као да је пао у њу гром с ведра неба.</p> <p>Кад се Јован вратио, отпративши свога друг 
 буде.{S} Нисам тек могао момку одмах с неба па у ребра: то и то је.{S} Из далека добар косач з 
пренесе га у храм, где му је „црква под небесје, олтар часни брдо и долина, тамјан мирис, што с 
 који је научио да с позорнице, занесен небесним задахом, презире цео свет.{S} Ох, позорница!</ 
тестују, што он тако на тенане плови по небесном мору, да му они не могу ништа.{S} А месецу ни  
ост дотерао и дотле.{S} Мучна улога!{S} Неблагодаран занат!{S} Ама зло је почети, још горе не з 
{S} Ускубури, устумара се, као незван у небрану грожђу, док збиља не нађе и своју кућицу, те ст 
, можда, пред госпођом Рашићком, што је небрат према сестри.{S} Тога страха се, до душе, доцниј 
о, свој.{S} Наука је једина врсна, да и небраћу бар до сношљивости зближи.{S} Она не пита, јеса 
. „Наћи ће се и још когод.{S} Звезде на небу певачкога Брајковачкога друштва“, рече писар, биће 
и брдо и долина, тамјан мирис, што се к небу диже из цвета“ и из српског света.</p> <p>И томе ч 
, те се све прелива према ведром плавом небу у сутону у најпријатнијим видовима.{S} По доловима 
д села, изнад свију висе према лазурном небу, а овде онде одбиће се још последњи зрак о позлаће 
х! – и она... она, за коју би...</p> <p>Невера!{S} Ње ради подноси он те муке.{S} Она му је нат 
д срамоте.{S} А она се чинила свему – и невешта пред светом.{S} Само је поп Стева имао да прогу 
теника.{S} Господа свештеници се чине и невешти, а ти, учо, издири за народност, па кад ти треб 
Рашићка за Јелену, своју кћер, – још је невина, дете је; а он препреден као враг. (Понда окрену 
њу очима; па само дода: </p> <p>– Ти си невина, срце моје; да Бог ме, па не познајеш, камо што  
вачке светковине?{S} А?... стара српска невоља!{S} Плани, па издахни!{S} Таки смо ти ми свуда.  
 дела наших предака, стару славу и нове невоље од Немање и Косова до данашњег дана; па је пошал 
о капље.{S} Па не може се, сачувај Боже невоље, затворити...{S} Е, па идем ја њој.</p> <p>И так 
, да и њих заштити, те да не поцрне без невоље.</p> <p>Јеси ли разговарао што? – пита попу, а в 
е крајеве, па му није никада ни било до невоље, да та својства своја изоштрава.{S} Ми све вичем 
/p> <p>И збиља, поп Стева се сети у тој невољи своје сестре Тинке.{S} Тинка као да се на ново р 
!{S} Тако мора бити ономе, коме пусте у невољи крв, па му одлане.{S} Не би било с горег и чешће 
е стране, а све за њеном децом и својом невољом.</p> <p>Госпођа Ката остала без мужа пре пет ше 
, а највећа у срдашцу моме“, завапио је негда његов велики имењак.{S} Туга се нека стисла у њег 
 под онога, који јој сваку сузу, што је негда над њим нејачким пред Богом исплакала, бисером бл 
 са столице. </p> <p>– Добили смо канда негде гостију!</p> <p>Понда се узврпољи, док не нађе не 
уздржати, већ се у највећој дреци смота негде у коров, да тамо у највећем страху проведе ноћ, д 
, Бог би га знао!{S} Говорило се, да се негде удавио.{S} А говорило се, да је заблудео у свет.{ 
 једа, што јој „срамоте кћер“, па тражи негде горњу хаљину, да им изађе, па да им очита. „То је 
о легао.{S} Почео био да чита.{S} Нашао негде на орману пре неколико дана још неку стару књигу. 
, као да им шапће, да не клону. </p> <p>Негде се скрила препелица, па пућпуриче...{S} Шева се з 
</p> <p>ДУХ ВРЕМЕНА САД ЈЕ ТАКИ!</p> <p>НЕГДИНСКА ХРОНИКА</p> <p>СЛИКЕ И УСПОМЕНЕ</p> <p>ПРИПОВ 
у себе „ви“, већ „братски српски“ „ти“, него Дабижић, на пример, не ће више називати Јована и д 
господин Бранко“ или „господин Стајић“, него само Бранко: толико се и тако се радо о њему разго 
нор не спада у особине српскога народа, него је то особина јужњака, и то пар екселанс Талијана. 
 као што је Јелена мало час била рекла, него људи, којих ће заслуге по српску књижевност остати 
.</p> <p>Зорка, опет, нема друга посла, него дошла, па јој баш жалостиво вели:{S} Не волим нешт 
о.{S} Нема ти, вели, несноснијег посла, него гледати како наш бележник игра жандара!{S} Па ипак 
а то, што би се бојао, да она више зна, него он; него што се, не зна ни сам за што, нада, да ће 
ли им се види, да несу ловци од заната, него баш од дуга времена, можда, баш и од жеље, да увел 
и исти посао, од кога живи и он, народ, него од најсавршенијег агитатора, адвоката и ма ког ина 
у...{S} И сада, дакако, није имала куд, него ти је вратила „физиту“; ал... </p> <milestone unit 
 се...{S} Сиромах, тај брже оде одавде, него што је овамо дошао.</p> <p>– Па таки је он, кад шт 
њен син након три године жури у походе, него јој тек уз пут сврће као познанику каквом.</p> <p> 
 <p>Чини ми се, пожурили смо се раније, него што треба.</p> <p>Па боље пре не? после, – одговор 
ао што је била, шта је знала паметније, него што је урадила, те свршила школу за учитељицу, па  
p>Шта, дакле, остаде учитељу паметније, него да слегне раменима, па да се и он придржи „начела“ 
чашу заволи већма него спас душе своје, него кућу и породицу.{S} Да је когод дао што за душу ње 
 ти иде под ногу.{S} Доћи ћеш само пре, него што пођеш, како, ћу ти казати, да поздравиш Кристу 
рада! ...{S} Владимир ми је био ту пре, него што ћете ви доћи, мало јео, па опет отрчао с децом 
аравно, благодаран, да се учини и више, него што је уистини било.{S} Хоће да се све то танко зн 
м огњишту.{S} Али колико је и то лакше, него трпети пијаницу и убојицу мужа, који сав свој кив, 
ечју својом учи, да у свету има љубави, него је треба заслужити, који сваким чином својим доказ 
/p> <p>– Свет мало пита, шта што вреди, него шта кошта, па по томе и цени.{S} Тако ти је данас  
подар у мојој кући.{S} Ја сам сретнији, него многи моје братије са првом својом супругом.</p> < 
јнијем раднику: ратару не правимо сами, него бог те пита од куд морамо да набавимо.{S} Алати на 
еје дала ни о чему другом да се говори, него о томе.{S} Синоћ је већ доучила све, што неје била 
Волео бих ти се сада по гори проходати, него о Божићу прасе...{S} Па шта ће бити од Брајковачке 
 цветном неком ливадом не мога одолети, него ће сићи с кола, и набрати пуну руку разнога пољско 
тином.{S} Већма осећа морални мамурлук, него онај од пробанчене ноћи.{S} Па сад још у школу,... 
е том Јелена и Даринка, Бранко и Јован, него им и мати и тетка Ната одобравају и хвале смер.{S} 
о он нема својства, да не буде површан, него што је запао у благословене крајеве, па му није ни 
на крову песме, али не изађоше на сухо, него се одвезоше истом лађом у Нови Сад, да тамо буду н 
?</p> <p>– Општа ствар неје туђа ствар, него свију нас и свакога појединца подједнако.</p> <p>– 
орица, па и Криста. („Боље да ми је ту, него да се витла којекуда“, мисли госпођа Ната).{S} Мај 
 приликом брату свом, „на гору несрећу, него што је мој Арсеније.“</p> <p>Арсеније њен треба да 
} Не ће се више ни враћати у Брајковац, него иде одмах одавде кући.{S} Неугодно јој здраво, што 
шћеретали се гости, па и не мисле кући; него де једну, де још једну и таман сад наручили, да им 
е!- примети попа, па се осети слободан; него се ипак не показа тако, да не би сестрић његов мог 
 би се бојао, да она више зна, него он; него што се, не зна ни сам за што, нада, да ће она најв 
же, ускисло, кад би га и чешће доносио; него што редовно по један од Брајковачке господе части  
{S} До подне је још како тако и прошло; него после подне се отегло као цео дан.{S} Једва дочека 
а поздравићеш и мајсторицу,... знаш!{S} Него обиђи и ти, мој брате, по каткад.{S} Опет је, знаш 
ора на своју катедру, или умрети!...{S} Него једва чека вече, да се састане на прозору с Јелено 
мандрита, па ме задржавао Варнава...{S} Него Бранко ће отићи у Карловце сав обарен.</p> <p>– Од 
 куд искрснути на једаред из ненада.{S} Него тужи га конзисторији.{S} Ја ћу ти написати, тужбу, 
, и сама добро знаш, као једна кућа.{S} Него од како се уселише амо неке стране особе, хоће да  
 један мах хтео да оде из Брајковца.{S} Него добро, те то неје никоме казао, јер би морао јавно 
Па ипак увек седи и зева код играча.{S} Него за што и не би?!{S} Често се после картања развезе 
ремена.{S} А Даринка опет нема каде.{S} Него је ипак по неки пут исправи и опомене, где како тр 
а скупљаш само оно, што је најлепше.{S} Него не буди лептир, што по тами лута, па чим спази где 
то мало који дан, да је нема к мени.{S} Него, ваљда, кад је видила, да је мој Јован за њу кисел 
оји не би разабирао за јавне ствари.{S} Него омладина, а ту се у нас рачунамо ми ђаци, трговачк 
собу.</p> <p>Сад ћу ја децу пустити.{S} Него морам мало и школу отворити, да уђе чиста ваздуха  
.{S} А он погибе за младим друштвом.{S} Него да не увреди кога, ако би другог замолио, да запев 
а кеца или продао за вино ил ракију.{S} Него док трајало и његове и женине сиротиње, даде све д 
задовољан, што идем, – одговори онај. – Него искрено да ти кажем, волим, и што сам био ту.</p>  
<p>– И ја бих рекао, – дода бележник. – Него кад велиш, да је сам Варнава у манастиру, како би  
</p> <p>Није ружно, – одговори Јован. – Него то би он добро прошао с нама.{S} Хајде, да ми дамо 
ера, да није поп-Стевина џепа!</p> <p>– Него ја не бих рекла, да је то дете рђаво, вели Ната за 
 лице јој плану од одушевљења.</p> <p>– Него морате нам и ви помоћи! – рећи ће Бранко, па употр 
шила би с оним пре три године.</p> <p>– Него шта знам?{S} Код нас ти је на селу тешко наћи слуш 
ном, као са старом познаницом.</p> <p>– Него још нешто! – додаће Бранко. – У ову недељу ћемо и  
енију жељу.</p> <p>Тинци сину.</p> <p>– Него дете је, знаш, дете.{S} Неуко је, нејачко је, да г 
 да шта је друго та ваша дерна политика него туђа брига?</p> <p>– Општа ствар неје туђа ствар,  
ље свидео.{S} Карту и чашу заволи већма него спас душе своје, него кућу и породицу.{S} Да је ко 
Хвала ти, боже!{S} Канда нема више дана него кобасица! . „Видиш, овај орах је, чини ми се, први 
брже и погодио, куд се иде из Брајковца него у Брајковац.</p> <p>– Да он мени не рече ни речи о 
они пушку уза зид. – Волим овај лов сад него да сам данас уловио дивљег вепра у спахинском забр 
с помпом на Стражилово, а нису Бранкове него...</p> <p>– То је најжалоснија песма, што се силом 
кад ви не налазите у Бранку друге идеје него то, – примети Бранко.</p> <p>– Онда ви терате поли 
у децу, кад их шаљу у школу, за раднике него за господу, а и не разабирају, је ли им син способ 
.{S} Поток хучи и бучи, прави више буке него Дунав.{S} Па тек кад полети бујицом!{S} Е, па види 
ико <pb n="89" /> могу да знам, да, пре него што поцури шира, мора да поцури по винограду скоро 
к више из навике, да нешто прочита, пре него што заспи.</p> <p>Него вечерас му се не да да чита 
упе чланови ове или оне депутације, пре него што лађа пристане.</p> <p>Карловачки трг, порта са 
 Некер, а оно ипак бар ваљан економ пре него какав префриган параграфлија. </p> <p>– Падају л т 
 читали његове песме? </p> <p>– Још пре него што си се ти родио.</p> <p>– Е, па кад онда несте  
 Па како је дошао Тинкин син, и још пре него што ће доћи, не можеш је видити.{S} Од пре то мало 
песника. ·</p> <pb n="59" /> <p>Још пре него што ће учитељ Кнежевић распустити децу из школе, х 
вечаности и она да суделује.</p> <p>Пре него што ће синоћ деца полегати, у кући сека-Катиној не 
естало, па га нема натраг, ево већ јаче него по сахата. </p> <p>– Шта мислите, где нам је госпо 
јице биће поток опет поток, али мирнији него у бујици; само ће ипак овде онде прокрчити себи, л 
 свога.{S} Па ко се опет смотава и сели него Немац, те хајд даље као гусеница.{S} Србин је одма 
и то рђав човек!{S} Пре га треба жалити него осуђивати.{S} Понда госпођа Рашићка?!{S} Боже мој, 
да то девојче има осећаја и више свести него у сваке обичне.{S} А, да одушевљење њено неје изну 
опу, а више тумачи, шта мисли, погледом него речима.</p> <p>Попа застао баш пред великим орахом 
ља.{S} Или се кравар данас боље пожурио него обично, али су се збиља физите код госпође Нате и  
јални присједатељ.{S} Сад би лакше ишло него икад.{S} Ти ни данас не знаш, где ти је муж; а Бог 
купи све гдегод шта, као да неће на пут него, сачувај Боже, на онај свет,</p> <p>А ето ти и опе 
ским скамијама.{S} Ја хоћу да више знаш него ја.{S} Није истина, да више пати, који више зна.{S 
се ићи у Карловце.</p> <pb n="98" /> <p>Него неје научила, да приговара што материним жељама, м 
ржи редовно и народњачке новине.</p> <p>Него зна Јеша, да споји и практично са лепим.{S} Млад ч 
што прочита, пре него што заспи.</p> <p>Него вечерас му се не да да чита ни колико иначе у овак 
а беше готов да обгрли цео свет.</p> <p>Него у тој тами сукну једна варница, која му је увек у  
о, и сад по толики и толики пут.</p> <p>Него почела већ да се једи.{S} Све се разишло од куће:  
ља љубити свој род и своју веру.</p> <p>Него Бранко Радичевић дубоко је заталасао најврелије ос 
можеш тако што рећи, – примети Јелена с негодовањем.</p> <p>– Шта?{S} Како могу рећи?{S} А забо 
!{S} Па зашто се, мама, овакво цвеће не негује у лонцима, а негују којекакве кактусе и белагони 
ма, овакво цвеће не негује у лонцима, а негују којекакве кактусе и белагоније и друго још којеш 
 n="58" /> <p>Стајић стао на прозор, па недахнимице слуша ту народну песму.{S} Не узима на ум,  
ра, па наткосутра, па још један дан, па недеља?{S} Је л? </p> <p>У томе се отпустила Јелена и Д 
ош нема.{S} Свако се то одмори, бар кад недеља дође, а мени ти се не зна ни благдан и свагдан.{ 
 на село!{S} Па остати на селу неколико недеља, као што намерава госпођа Ната, то је, као што о 
реме.{S} Данас је уторник, а ето за час недеља.{S} Што то нисте пре почели?</p> <p>– Ништа не ч 
свиди јој се.{S} Па да сте пречекали до недеље, сви би заједно на светковину.{S} Ми и онако мис 
амо!{S} А не знаш, да нема још много до недеље?</p> <p>Ви сте мушки увек тако комотни!{S} Тако  
и месни школски управитељ, али тек да у недељи дана један пут или ни један пут оде на катихизац 
е“ у Марковој крчми и прекраћивали дуго недељно време.{S} На столу, дакако, вина ил пива пред с 
ра, или какав цигару за два новчића, да недељом бар господски пуши у колу пред девојкама или у  
> <p>Ката Јаковљевићка села, као обично недељом и свецем после подне, кад посвршава послове по  
 на раскршћу, где се играло, као обично недељом, коло.{S} Село мало, а тако отмени гости!{S} Па 
рловачког и Бечког одбора:{S} У другује недељу пренос костију Бранка Радичевића! – дода Јован.  
ко се обрадовао био Бранко, када је пре недељу дана у Бечу на једаред добио од свог ујака поп-С 
 какву буну.</p> <p>– А с ким ћемо ми у недељу?{S} Уплете се Зорка.</p> <p>– Да!{S} Ето видиш.{ 
во, са свим...{S} Ви ћете, дакле, ићи у недељу...</p> <p>– Морамо још у суботу...</p> <p>– Добр 
иш.{S} Па што му драго!{S} Ја ћу доћи у недељу...</p> <p>– Свима упало у очи, да Бранко тако из 
арошкиња, Даринка.{S} Познао се с њом у недељу, кад су изашли из цркве:{S} Познао се поред Јова 
и, да и она пева на Брајковачком селу у недељу.</p> <p>Ако госпођа Јеца што не изради, мисли у  
его још нешто! – додаће Бранко. – У ову недељу ћемо и ми овде да држимо своје село у корист пре 
нка се заплака, па стиште сина на своја недра. </p> <p>Неки дан после тога отишао је сам попа у 
ише ни онако уздисајан супруг, ни онако нежан брат.</p> <p>У том и Тинкин Александар израстао д 
чи празноћа и неред, каквога воле млади нежењени. </p> <p>Мушкарци понудише женскима оне две ст 
ица?{S} Колико му је покојна Стаза била нежна и верна супруга, колико чуварна и вредна домаћица 
>– А ти опет све знаш, – уплете се опет нежни супруг. </p> <p>– Што зна цело село, мора знати б 
на и вредна домаћица, Тинка то двојином нежнија <pb n="29" /> сестра, двојином чуварнија и вред 
е, где је играо улоге трагичних јунака, нежних љубавника и био први певач.{S} Када је на уметни 
прочачка. </p> <p>Госпођа бележниковица нежно продрмуса руком, као и нехотице, своје шишке на ч 
 <p>За то ли га, дакле, обасипа толиком нежношћу и пажњом на, која је повод, да је мати његова  
у рационалној економији.{S} Хоћу да сам независан, потпуно независан.{S} Кад буде време, даћу с 
рловце било у Загреб,... ал хоћу да сам независан.{S} Брате, ништа лепше од тога...{S} А да се  
мији.{S} Хоћу да сам независан, потпуно независан.{S} Кад буде време, даћу се бирати за послани 
но:{S} Кога мрзи да ради, тај је вечито незадовољан са својим позивом, и зна увек милион разлог 
она даље.{S} Ускубури, устумара се, као незван у небрану грожђу, док збиља не нађе и своју кући 
рски прах слатког ђаковања, не додирнут незграпном руком оне немани, која сад дрско телејише уп 
 му је ко на жуљ стао, – немој и ти тим незнабожачким, тим револуционарним именом, кад га је Бо 
у странога света, а овај употребио наше незнање и неумење, па нас експлоатише и уништава као зу 
зимаше тог вечера, осећање према нечему неизвесному, где се радост и слутња слива у једно, како 
се изгуби.{S} Наш је сељак, где су Срби неизмешани с туђим елементом, комотан: ради једва, коли 
 да се усрећи.{S} Душа је њена чист још неисписан лист беле хартије.{S} Ваљан, поштен човек мож 
ји јој сваку сузу, што је негда над њим нејачким пред Богом исплакала, бисером благодарности ис 
 Него дете је, знаш, дете.{S} Неуко је, нејачко је, да га даш тек тако од себе, да га одбијемо  
а је у тај пар предметом разговора она, неје то велико зарезивала.{S} Госпођа Јеца се не осврће 
шао онако нагло и срдит с њена прозора, неје ни била с њиме, осим јуче на првом покушају певачк 
чели се скупљати гости са стране.{S} Е, неје друкче, већ изгледаше тамо, што рекао оно Јован Ја 
ан српски ђак.{S} Као такав, да Бог ме, неје могао оставити након себе величанствених манастира 
 Бечу.{S} Најпосле, и то неје немогуће, неје ни ружно; а за истинитост јамчи сваки за себе.{S}  
то памте још многи и многи Брајковчани, неје Брајковац био тако с неруке ни крупној ни ситној г 
 њему, сви тако љубазни.</p> <p>Јелени, неје крити, баш и одлану чисто нешто са срца.{S} Неје ј 
какавицом или резом.{S} Ја се не кајем, неје ме ни близу памети, да се кајем, или да се тужим н 
аборавио на ујака; а кад га се и сетио, неје имао повода, да се загрева љубављу каквом према ње 
ко јој збиља стало до поп-Стевана, ето, неје ни приметила, да он и не оде на звоно у цркву; неј 
етила, да он и не оде на звоно у цркву; неје ни приметила, да у Брајковцу звони радним даном на 
="la">triennium philosophicum</foreign> неје ни ступио у јавни живот, па већ, ето, у туђој руци 
и цео свет...{S} Сиромах поп Стеван!{S} Неје ни то рђав човек!{S} Пре га треба жалити него осуђ 
{S} И онако није за њега адвокација.{S} Неје му нарав за то.{S} Та, адвоката и онако има већ и  
, а пун заливен као божићна чесница.{S} Неје чудо, ако би гладни Брајковачки пси да га загризу. 
и, баш и одлану чисто нешто са срца.{S} Неје јој Бранко мрзак, Боже сачувај; ал јој нешто тесно 
и теочинцу, Јелена је у својој соби.{S} Неје палила свеће.{S} Отворила широм прозоре, па села п 
 би зар колико толико то да заглади.{S} Неје имао свога сталнога уверења, ни док му је била жив 
и њихови несу се још нигде сукобили.{S} Неје се још ни једном дала ни прилика, да један другому 
>– Па што тако нагло?</p> <p>– Идем.{S} Неје право, да сам тако дуго доле, а несам код матере.< 
 ни примерио, кад је лептир одлетео.{S} Неје га више ни тражио.{S} Он зна за цело, где ће опет  
Бранко се и не обазире много на њих.{S} Неје му ни стало до ове врсте људи, из тих се, по његов 
у Митровицу, или и даље куд у варош.{S} Неје што се Марко боји, да би му, сачувај Боже, ускисло 
и је мати...</p> <p>Бранко већ пошао, а неје се још решио, дал да иде Јовану.{S} Дошао је и спр 
ејској служби придику какву исплести; а неје ни у Брајковцу, од како је дошао ту за свећеника.< 
у Брајковцу.{S} Но од то доба никада га неје успомена понела за покојном Стазом, његовом Анаста 
ака с њом проснивао, пиљио, док се туга неје прелила вином, те из дубљине наквашенога срца свог 
олу.{S} Па га – ревност тако занела, да неје више ни онако уздисајан супруг, ни онако нежан бра 
ац, на ујаков позив, ујаку за љубав, да неје ту и Јован и да не осећаше збиља потребу, да се од 
/> <p>И да је когод рекао поп-Стеви, да неје сретан, или да се подао Јеци, он би му одговорио,  
треба“.{S} Но или што јој се чинило, да неје прилика, да она, девојка, иде сама њему, момку, у  
 <p>Девојка ућута.</p> <p>Бранко као да неје ни слушао ништа после својих речи са попом...</p>  
дебелом кожом на образима!</p> <p>Понда неје могла, а да не ошине и Даринку, како је ћуталица,  
 у српству иоле знатније личности, која неје била питомцем српске Карловачке гимназије или бого 
али ћуд никада.</p> <p>Никада свог века неје поп Стеван помишљао, да ће бити кадгод и проводаџи 
 говоре не знам ово оно.{S} Али девојка неје лоша прилика за сеоскога трговца.</p> <p>Ту је сад 
ка Радичевића у Брајковцу.</p> <p>Зорка неје дала ни о чему другом да се говори, него о томе.{S 
то и садашњост.{S} Тако госпођа Рашићка неје могла да пропусти, а да не спомене, како неки виче 
и материне по памети.{S} У мислима тима неје ни примерио, кад је лептир одлетео.{S} Неје га виш 
ема куће особито српске, која тога дана неје имала гостију. </p> <p>И Тинка Стајићка, мати наше 
емо, шта је то јаван живот,... омладина неје, мислим ја, позвана да води коло, она не може дава 
и свећу додржала.{S} Има род рођени, па неје тако, што кажу, искрен кући, као што је баба Давин 
 и због тога о томе прекиде.{S} Но Ката неје пропустила, да избаци неколико муња и громова на М 
о не помишља и на то девојче.{S} Па кад неје уз њу, све би да јој је што ближе, све има нешто д 
на, како се њих двоје састало, па никад неје међу њима пало опоре речи.{S} По Брајковцу се каже 
лу, па најволи, да и умре ту, али никад неје марила, да јој се и једно дете мора везати за село 
 и слутња слива у једно, како још никад неје осетила била; али тако пријатно, тако слатко, да ј 
 не изневери, кад се опомену, да до сад неје ни мислио о њему, бар не озбиљно; ако га се, може  
говарају.{S} Јесте, да разговор њих две неје задро у озбиљан живот; али је искрен и прост.{S} О 
орима и увуче се унутра.</p> <p>Нико је неје приметио, не само што се и сама за времена скрила, 
“ и „браца“.</p> <p>Понда и поред Зорке неје могла Јелена, а да се не похвали, како јој ипак ми 
 Брајковачке интелигенције.{S} А Бог ме неје баш ни обична ствар за Брајковчане пиво, па још у  
ица поред њега тако се препанула, да се неје могла уздржати, већ се у највећој дреци смота негд 
.</p> <p>Млади Брајковачки тржа мало се неје сломио преко тезге, како је појурио, да види, какв 
 изгледала на њега као озебао сунце, те неје могла више ни заспати после тога!{S} Да зна само,  
ледаше онамо.</p> <p>Ако крик Јеленин и неје био по оној ноти, коју је млади учитељ навио на св 
о још, тако рећи, пре зоре.{S} Па ако и неје могао никога разуверити, сам је себе тешио... </p> 
нци толико јој је приповедао, да матери неје требало више, па да јој упадне у очи толико интере 
о и на дугачко развезене орације, којој неје ништа сметало, што је писар, већ по не знам који п 
иноћ деца полегати, у кући сека-Катиној неје ви било о другом чему речи већ о прослави Бранка Р 
ноћас био, кад се украо из друштва, док неје признао, да је бар прошао поред њених, поред Јелен 
 попа носио пре дуго, дуго времена, док неје дао начинити нову, а натуцао би је на главу преко  
љао, да л да сврне к свом другу.{S} Сам неје знао, како да се с њом опрости.{S} Осећа, да не би 
у.</p> <pb n="82" /> <p>Али овај пут им неје жао на месец.{S} Друго се нешто збива у Брајковцу, 
ад је чула; а чула је, Бранко с Јованом неје био, ваљда, ни изван Брајковца, кад су оно јутрос  
сподар кућни, док покојни госпођа-Натин неје купио од ње.{S} А то, што јој сад госпођа Ната и о 
и у Карловце.</p> <pb n="98" /> <p>Него неје научила, да приговара што материним жељама, ма и к 
 прозор, кад су прошла кола.{S} Ал како неје познала никога на колима, послала Ђуку пандура да  
пао и заблудио у свет!</p> <p>Исто тако неје могла, а да не ухвати прилику, па каже, како јој ј 
ла безбрижна изгледа.{S} Како је Бранко неје приметио ни осетио, све док се није јавила, а зане 
је отишао Бранко. (За њих у кући Бранко неје био „господин Бранко“ или „господин Стајић“, него  
 тенор, који би диван био, да кроз грло неје пропустио већ толико силно пиво, бело и црно вино  
ојано у очи, и, што му се давно и давно неје придесило, – поцрвене, е, поли га, Бога ми, румен  
 сваке обичне.{S} А, да одушевљење њено неје изнуђено ни чим до правим заносом за идејама, и пр 
 Кнежевић, често долазио к њој...{S} То неје било ништа страшно, ал су обе поцрвенеле.</p> <pb  
 оде из Брајковца.{S} Него добро, те то неје никоме казао, јер би морао јавно и повући реч на т 
е у Темишвару и Бечу.{S} Најпосле, и то неје немогуће, неје ни ружно; а за истинитост јамчи сва 
/p> <pb n="97" /> <p>Госпођи Нати чисто неје право, што Даринка оде с Јеленом.{S} Као да јој је 
 томе.{S} Синоћ је већ доучила све, што неје била потпуно знала.{S} Само ће је донде још Јован  
је ипак криво, што неје и он дошао, што неје нашао за вредно, да дође најпре овамо, па сви заје 
.{S} А осети, да јој је ипак криво, што неје и он дошао, што неје нашао за вредно, да дође најп 
д тек разумеде њену притајану тугу, што неје она та, којој њен син након три године жури у похо 
ци неколико муња и громова на Мацу, што неје дошла на време, кад зна, да треба ово оно... </p>  
а него туђа брига?</p> <p>– Општа ствар неје туђа ствар, него свију нас и свакога појединца под 
а хоће да му век поједе, што до сад већ неје говорио с нећаком својим о томе.{S} А он опет зази 
а Рашићка, па да јој поп Стева Радојчић неје испунио.{S} Признати се мора: ево дванаест година, 
ођеном детету очи из главе“ На преудају неје ни помишљала већ и деце ради, а дакако, још је бил 
ренули њози.</p> <p>Бележниковичину оку неје се отела та њена забуна ни учитељев осмех, па нами 
здуху, да истера шетњом мамурлук, па му неје требало два пута рећи, да се придружи бележнику, Ј 
а тебе...{S} Сироче моје!</p> <p>Е, баш неје то више ово ни оно.{S} Ево, и сузе пођоше врцати г 
од горе.{S} Он се опет извињава, да још неје доспевао, али не ће више пропустити.</p> <p>Писар  
трчала.</p> <pb n="60" /> <p>Јелени још неје никад тако црно јутро освануло као данас.{S} Заспа 
у јој сад сва деца на окупу, па јој још неје била...</p> <p>Ту је и кочијаш Трива с колима. </p 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Још неје ни крочио преко прага који води из блаженог царств 
Кате Јаковљевићке.</p> <pb n="28" /> <p>Неје друкче, мора се сад радити на врат на нос.{S} Поп  
<p>– Идем,... сад ћу ја одмах...</p> <p>Неје имала када ни да доврши, што је у радости хтела ре 
део у свет.{S} Тек Тинка дахну душом.{S}Неје јој, до душе, лако било ломити руке, перући туђе р 
, – могао би ти Трива штогод помоћи.{S} Нек ти донесе воде, <pb n="20" /> ил нек нацепа дрва... 
– И чува га бог ме; па има и за што.{S} Нек љуби и стопе поп-Стевине.</p> <p>Чујем... видила би 
д мог сина.{S} Па за што не би и он:{S} Нек сврши гимназију, па, ако Бог и срећа дадне, таман ћ 
ку.{S} Мати каже, биће да је у колу, па нек је тамо потражи.{S} А Зорка упртила неки гостински  
е би боље било, да је увела у кујну, па нек учи Лепо је дати дете и у лер и на васпитање; али т 
итала.{S} Скупо ме је стала.{S} Али све нек је Богом просто, ако ти примиш наук, што сам га оту 
S} Нек ти донесе воде, <pb n="20" /> ил нек нацепа дрва....{S} Хајде, Триво дете моје, помози г 
е живе, не пушта узда из руку.{S} Јован нек иде својим путом. „Нек буде господин, да се не пати 
з руку.{S} Јован нек иде својим путом. „Нек буде господин, да се не пати!{S} Шат буде помоћник  
ља ми, да ће доћи скоро.</p> <p>– Нека, нека!...{S} Збогом, сека Като!</p> <p>– Збогом пошла, с 
д мајсторици, да се знате.{S} Кажи јој, нека отвори почешће собе онако пред вече, кад се стиша  
</foreign>, Јелена!{S} Ако им је стало, нека изволе они најпре к нама доћи.{S} Знамо и ми варош 
ако, ћу ти казати, да поздравиш Кристу, нека што чешће посети кућу.{S} Па поздравићеш и мајстор 
ј простом лепом нам народном језику.{S} Нека данас строги критичари и естетичари и осуђују неке 
 то је лепо! – рекла је госпођа Ната. – Нека се младеж провесели!</p> <p>То је најпосле и госпо 
>– Јавља ми, да ће доћи скоро.</p> <p>– Нека, нека!...{S} Збогом, сека Като!</p> <p>– Збогом по 
та.{S} На лице јој или збиља паде сенка нека, или јој задрхта нешто око усана.{S} Дубок уздисај 
 нека стисла у његовим грудима.{S} Тама нека као да хоће да му помрча светлост необичне љубави, 
инаца.{S} Ту виси пчеларска капа; стара нека реверенда, – ваљда, прва поп-Стеви, како се запопи 
 зна за што, нит зна камо.{S} Као да је нека слутња или жеља,... шта ли, увлачи се тако нешто п 
е негда његов велики имењак.{S} Туга се нека стисла у његовим грудима.{S} Тама нека као да хоће 
оборнике, у којима је она оличена.{S} И нека нико не сумња, да ће идеја погинути...</p> <p>Беле 
и на чистом ваздуху.{S} Али женске гони нека радозналост, да завире у собу мушкарца неожењена.< 
укчије се цени тамо такав човек.</p> <p>Нека не мисли само, да и тамо није свештеник старији од 
је таки дух времена.{S} Бележник вели: „Нека буде и у паклу вашара!“ Благајник мисли:{S} Куд св 
 време!“</p> <p>– И ти, Стефане, био си некад омладина...</p> <p>– Никад; никад.{S} Ми смо били 
ек.{S} Не би нико рекао, да је Јеша био некад први момак међу трговачком омладином у вароши.{S} 
с, како не треба.{S} Памтиш, како се то некад живило.{S} Боже, да устану стари, па да чују,...{ 
пута састајао с њим у Митровици, у оној некада граничарској Митровици, у гостионици „код зелено 
ула оне године по Српству.{S} Био је он некада у вароши сталан члан певачкога друштва и аранжер 
!</p> <p>Понда се узврпољи, док не нађе некакав изговор, да изађе из друштва и оде на улицу, па 
наше књижевности несу некакав Мушицки и некакав Рајић, као што је Јелена мало час била рекла, н 
има.{S} Једаред јој донео покојни Игњат некакав лек из вароши, кад она била нешто љуто оболела. 
 великана старије наше књижевности несу некакав Мушицки и некакав Рајић, као што је Јелена мало 
пањкава код власти, па сваки час добија некакве налоге, – вели Бранко. – Чини ми се, да је већ  
 од синоћ, како му је „његова“ напунила некаквим разговором, па јутрос са неколико убедљивих ре 
 хука и бука дигла за тог ђачића;“ а на некаквог Мушицког и Рајића, не знам, нико не осврће ни  
го несу виделе, или као да су претуриле некакву страшну опасност преко главе, па хвале бога, шт 
ње одело и сламњи шешир.{S} У руци држи некакву књигу, а на бео се штит од сунца наслонио.</p>  
епоручују по нешто ново, па да је чак и некаки Орлић и Коњовић и не знам ко пронашао новију и з 
м собом.{S} Колико би да је непристран, некако му вага судилачка и нехотице све већма претеже н 
их гласова.</p> <p>Ката баш била вадила неке ствари, што их је Зорка радила, па да је похвали п 
нику каквом.</p> <p>И срце му гракну од неке милине, кад помисли, како ће му се добра душа опет 
 бранити писара, да се овај сам од туге неке у мало не заплака. – ни песма начеоникова.{S} Тек  
p>– Идеја!{S} Ви омладина све изумевате неке идеје.{S} Ама, кажи ми, молим те...{S} Е, знам, да 
ама.{S} Хоће најпре да оживи у успомени неке особе и прилике, о којима је, чини му се сад, и че 
ј виши позив он је већ и вршио као члан неке путничке глумачке дружине, где је играо улоге траг 
ипустио је тек у толико, што је наручио неке савршеније ножеве за навртање воћака и неколико ђе 
на кућа.{S} Него од како се уселише амо неке стране особе, хоће да и Брајковац изађе на глас, к 
строги критичари и естетичари и осуђују неке његове стихове, као да су пука проза и крпарија, т 
в практичан ма и мали Лоренцо Штајн или Некер, а оно ипак бар ваљан економ пре него какав префр 
има, или ексекуторима, или полицајцима, неки се, Бог ме, протекцијом или умешношћу и даље докот 
нек је тамо потражи.{S} А Зорка упртила неки гостински пртљаг, пошла с њим у кућу, па сад не зн 
залепрша лептир, па стаде, баш близу на неки цвет.</p> <pb n="37" /> <p>Он ни да дахне јаче, па 
е отишао у виноград.{S} Има у поп-Стеве неки гост, Јованов пријатељ из Беча.{S} Та, знаћеш га.{ 
е видиш, шта се кува?..{S} И сам си пре неки дан рекао, сећаш ли <pb n="87" /> се, како отровне 
и јој се насмешише.{S} А из грла се оте неки клик - ни налик на онај глас, што јој га он показу 
ован се протегли на канабету.{S} Остави неки тумач казненога поступка, што га читао, на страну, 
е у собу.</p> <p>У Даринку ушао цео дан неки немир, па иде по кући, као да нешто тражи.{S} До п 
де Бранка кући, ако је то сматрао и као неки начин, да би свој стари грех према сестри и сестри 
...{S} Боже мој, ви гледате опет ту као неки преблаги Јеврем...{S} Ето вам, шта је: госпођа Јец 
огла да пропусти, а да не спомене, како неки виче на њу, да је божем она отуђила поп-Стеву од њ 
инка опет нема каде.{S} Него је ипак по неки пут исправи и опомене, где како треба.{S} Но за то 
еља,... шта ли, увлачи се тако нешто по неки пут у безазлено јој срце, које зна да куца још уве 
Господине Бранко! – зазвони звонки глас неки до Бранкових ушију.{S} Бранко се трже.{S} Близу ње 
погледу.{S} Осети, како јој у очи сухну неки плам; а на зеници јој затрепта дуга, те их одмах о 
и се и постати популарнијим, као што су неки ради можда, или шта више, баш тога ради омаловажав 
е зблизниле у учитељевој соби; а од њих неки поседали на одар, други стоје.</p> <p>– Треба да о 
 па стиште сина на своја недра. </p> <p>Неки дан после тога отишао је сам попа у Карловце и наш 
 једна по широка клупа уза зид, застрта неким платном, од кога се иначе кроје панталоне, да изг 
има портир у самурини и у гајтанима а с неким скиптром у руци, или се врата затварају простом с 
о вече изађе пред кућу, па се ту нађе с неким ковачким калфом, па је не можеш довикати с улице. 
; сад је касно, – одговори му сестрић с неким прекором.</p> <p>Поп Стева се уједе мало за доњу  
} Чекај, молим те...{S} Биће... биће... неких једанаест...{S} Јест, дванаест! </p> <p>– Дванаес 
 нам се „тело тек под земљицу вргне“, а некмо ли да траје, „док се поје, док се винце пије, и д 
а духну у свећу.{S} Угаси је и леже.{S} Неко време држаху је Зорчине руке око врата, док не кло 
н по Бранка, па су отишли к учитељу.{S} Неко су време ходали били ван села.{S} И сад, ето, седе 
/p> <p>Тужи ми се, сиромах, само, да га неко опањкава код власти, па сваки час добија некакве н 
 бије рођено срце.{S} Но ипак осети, да неко близу застаде и куцну у капак.</p> <p>Капак се диж 
p>Поред сенице се „нешто закрши, као да неко склања себи с пута ону лозу, што се обично онако у 
ели, она јој је сина дочекала и гостила неко време у Брајковцу, на право је и поштено, да јој т 
S} И срце му заигра утешено, да још има неко, у коме се никад преварити не ће, који га сваком р 
ње, а противних разлога је, по њену, од неко доба, тајному мишљењу, доста, када што покреће Бра 
ља хришћанских!{S} Већ ми бучи глава од неко доба.{S} Свуда Бранко и само Бранко!{S} Успалили с 
реме.{S} Али госпођа Јелисавете нема од неко доба, па, ево, ни данас. </p> <p>Е, па тако седи с 
епо, као што ти умеш.</p> <p>– Он је од неко доба врло заћутао.</p> <p>– Ко?</p> <p>– Бранко.</ 
 шта... </p> <p>– Доста ја већ гутам од неко доба, – загрми Рашићка.</p> <pb n="36" /> <p>– Гро 
му ни на ум, да примети, то је, како од неко доба не може ни о чему да мисли, а да у једно не п 
учитељ обично узео своју виолину, те до неко доба изводио из ње какве мелодије.</p> <p>Јелена б 
данас.{S} Заспала ноћас у плачу тек око неко доба, па је спавала као мало дете.{S} Али кад се п 
{S} Наша деца!{S} Има и у Брајковцу још неко честит!{S} Биће још ипак и од</p> <p>Брајковца неш 
спођа Рашићка поп-Стеви, наравно, после неког згодног увода. – Тај ми се увукао већ у нос:{S} О 
о се, бојаги, нешто и видило се, тобож, некога рада, макар да се заман викало:{S} Хлеба!{S} Хле 
S} Или би провирила кроз прозор, као да некога од некуда изгледа.{S} Ако случајно прође туда ка 
– проговори поп Стеван одлучно и као да некога љуто хоће да укори, а опет да изгледа и као очин 
орахова дрвета, те шуми и жубори као на некој водојажи, да се мало даље изгуби роморећи између  
хартије, што је задели на суху грану на некој брескви, тек да зар омиришу мало барута.</p> <pb  
мао да прогута неколико грких залогаја, неколико прекора и пребацивања. „Какав си ти човек“, па 
к, господар начелник, благајник, писар, неколико одборника, дакле све, што се рачуна у Брајкова 
 идејама!– подсмехну се Јован.</p> <p>– Неколико њих што је вредило нешто, остали тек лак еспап 
 као сам песников аманет.</p> <p>Већ на неколико дана пред заказани свечани дан у Карловцима се 
унила некаквим разговором, па јутрос са неколико убедљивих речи и јаче подбунила.{S} Навалио се 
м.{S} Само је поп Стева имао да прогута неколико грких залогаја, неколико прекора и пребацивања 
е, али у старо време одселило се одавде неколико хиљада српских породица у Русију.{S} Побегли,  
где опет тише, и тако даље.{S} Данас је неколико пута питала и брацу и сеју, кад ће, за Бога, в 
ад путује кудгод колима.{S} На столу је неколико кабанус–цигара, – које ће он, кад год би пушио 
кусале су неколико пољупчића, преломиле неколико мушкацона и других таких посластица, што се, п 
о да чита.{S} Нашао негде на орману пре неколико дана још неку стару књигу.{S} Кад стресао с ње 
мајсторица Јула, њена укућанка, још пре неколико година господар кућни, док покојни госпођа-Нат 
га грађанства.</p> <pb n="26" /> <p>Пре неколико година, а то памте још многи и многи Брајковча 
 савршеније ножеве за навртање воћака и неколико ђерзонака кошница – тек „да покуша“.{S}А наопа 
у љубав какво тане.{S} А овако избацили неколико метака у лист хартије, што је задели на суху г 
о корача... </p> <p>Иза рогља се помоли неколико сеоских момака и девојака.{S} Биле код крста н 
.{S} Но Ката неје пропустила, да избаци неколико муња и громова на Мацу, што неје дошла на врем 
.{S} У зидовима на све стране поударано неколико то гвоздених то дрвених клинаца.{S} Ту виси пч 
још!{S} У зазиданом прозору поразбацано неколико старијих и новијих бројева од разних година по 
стан за Тинку згодан, како ће моћи и по неколико ђака држати на стану.{S} А Тинка спремала и се 
шала изгледало.{S} Прочачка опет грло с неколико: „Хм—хм!“ – поглади брке, продрма своју столиц 
 талијанског мајмуна, да се не нађе нас неколико људи.“</p> <p>Од то доба пази писар добро, как 
деја погинути...</p> <p>Бележник се већ неколико пута дизао, да опет он наздрави, али га увек з 
ом...</p> <pb n="43" /> <p>Кнежевић већ неколико дана ради око тога, да састави певачко друштво 
– Јух! – зачу се у исти мах и из собе у неколико разних гласова.</p> <p>Ката баш била вадила не 
 и читао.{S} По канабету у истом нереду неколико непотпуних примерака Карловачке „<title>Привре 
ћу.{S}Али на село!{S} Па остати на селу неколико недеља, као што намерава госпођа Ната, то је,  
> <p>Посркале су белу каву, покусале су неколико пољупчића, преломиле неколико мушкацона и друг 
прве госпођице.{S} Она ти напуни својих неколико котарица воћа, метне на обраницу, па хајд у ва 
 Али и она не зна, шта да каже. </p> <p>Неколико обичних речи, и растадоше се... </p> <mileston 
а кола, да га разабира и сабира.</p> <p>Неколико ситних стручака јој необично замириса.</p> <p> 
 брује и у души... </p> <p>Пред цветном неком ливадом не мога одолети, него ће сићи с кола, и н 
 пришио био и златну јаку“, казало се у неком листу, оглашујући његову смрт изненада.{S} Но и д 
оливанога постоњака, чаше зазвечаше.{S} Некоме се и столица измаче и стропошта. </p> <p>И опет: 
требаше доћи у Нови Сад још у јутро.{S} Некоме се ваљда прохтело, да доведе Бечки одбор, који ј 
сећа све то јаче, што више о њој мисли, неку бујност, па му се час разлива као милота, час га д 
уке, и занесе се – за песмом, па паде у неку сентиметалност и кокетно погледа у Јована. </p> <p 
о негде на орману пре неколико дана још неку стару књигу.{S} Кад стресао с ње прашину и отворио 
час разлива као милота, час га диже, да некуд зар полети...</p> <p>Мало за тим, па је цело село 
провирила кроз прозор, као да некога од некуда изгледа.{S} Ако случајно прође туда какав гимназ 
ечасни господин архимандрит беше отишао некуда у купке.{S} А млади отац Варнава, манастирски на 
идиш, да у нас нема никакве дисциплине, нема странке: ради, како ко хоће, а живи још од свог ст 
вачки збор, дакле, били су сви уверени, нема опасности, да ће морати певати без госпођице Јелен 
 али опет... опет..</p> <p>Зорка, опет, нема друга посла, него дошла, па јој баш жалостиво вели 
. не знам, шта ће опет сутра бити...{S} Нема сумње, да је Ната сад и то хтела да каже и да би т 
 кућа поста му тесна, мрачна, гадна.{S} Нема му у њој станка.</p> <pb n="80" /> <p>Хајде на пољ 
та опет њен глас по вечерњој тишини.{S} Нема одзива.{S} Само види, како учитељ одмиче, и чује,  
 за себе.{S} Огрезли смо у гнилости.{S} Нема ни родољубља, ни самопрегоревања.{S} Наша се интел 
е дошао.{S} Баш му то добро и дошло.{S} Нема ти, вели, несноснијег посла, него гледати како наш 
е би било, да сам остао у манастиру.{S} Нема архимандрита, па ме задржавао Варнава...{S} Него Б 
, па не знам, које новце да јој даш.{S} Нема у нашег света сиротиње, не зна ти наш планинац, шт 
ли га умети сачувати?</p> <p>– А ви?{S} Нема сумње, чуваће га она заједно с мајкином душицом, ш 
ја јединица, – сад ће опет Ката Нати, – нема никога осим тебе.</p> <p>На то ће најредовније пус 
ћи ћемо на свечаност, – опет ће мати. – Нема таквих прилика често.{S} Чика је одобрио.{S} Треба 
>Не помаже ту књига, – вели му Јован. – Нема просвете, где народ не стоји економно добро.{S} За 
Кнежевића.</p> <p>– Не говори!</p> <p>– Нема ту шале.</p> <p>– Та стани да дођем к себи!</p> <p 
Многаја.{S} Учитеља беше нестало, па га нема натраг, ево већ јаче него по сахата. </p> <p>– Шта 
жниковица Јована. </p> <p>– Збиља, њега нема! – примети овај.</p> <pb n="78" /> <p>– Не довијат 
</p> <p>Али јој криво, што вечерас тога нема.{S} Осећа ужасну празнину, па јој криво на цео све 
на све то смаже сама.{S} И ни паре дуга нема.{S} Штогод видиш да је њено, све је то слободно и, 
p> <p>Е, како ти само!{S} А не знаш, да нема још много до недеље?</p> <p>Ви сте мушки увек тако 
попа.</p> <p>– Хвала ти, боже!{S} Канда нема више дана него кобасица! . „Видиш, овај орах је, ч 
штета за уметност, што госпођица Јелена нема прилике, да ступи на даске, што свет значе“.{S} Ба 
је њихов отац жив!“ – „И твоја јединица нема оца!“ – И опет несу пропустиле, да како, ни Ката н 
о понижен.{S} Човек рођен за виши позив нема готово ни свога имена данас.{S} Писар, писар и сам 
дити.{S} Од пре то мало који дан, да је нема к мени.{S} Него, ваљда, кад је видила, да је мој Ј 
је кад време.{S} Али госпођа Јелисавете нема од неко доба, па, ево, ни данас. </p> <p>Е, па так 
жива његова покојна Стаза; а поред Јеце нема никаквога.{S} Но да потраје овако даље, ишчаурио б 
том начеоник, као да њих тројице тамо и нема, запева своју најмилију, тихо, по свом начину, тек 
д њега, он подлегне, и то... не, што он нема својства, да не буде површан, него што је запао у  
још синоћ, али не дођоше.</p> <p>Бранко нема мира још од јучер.{S} Јучер је још пешачио далеко  
 вели:{S} Штета за госпођицу Јелку, што нема прилике да ступи на позорницу! </p> <p>Бог ме, доб 
а.</p> <p>– Од кад ми овде ходамо а вас нема!</p> <p>Јован, Бранко и учитељ се упутили девојкам 
Ама молим те, зар ти не видиш, да у нас нема никакве дисциплине, нема странке: ради, како ко хо 
о да има још времена.{S} А Даринка опет нема каде.{S} Него је ипак по неки пут исправи и опомен 
се развенчаш.{S} Петнаест година га већ нема.{S} Расписаћемо по новинама, да се до извесног рок 
ом“.</p> <pb n="77" /> <p>Писар сад већ нема куд ни камо.{S} Те док се други збунили, кличући ј 
е вакацију...{S} Ал не знам, што их већ нема из винограда! ...{S} Владимир ми је био ту пре, не 
д умора. </p> <p>Е,сад грљењу и љубљењу нема, мислиш, краја.{S} Цмок један пут!...{S}Други пут! 
а.{S} Само да јој не би ко рекао, да ту нема за њу места!</p> <p>Млади трговац се окљува, како  
д нас, какве, ваљда, нигде више у свету нема.{S} Наша интелигенција постала је, тако рећи, из н 
е, молим те, које је то доба, па је још нема.{S} Свако се то одмори, бар кад недеља дође, а мен 
рло јој је стегло.</p> <pb n="56" /> <p>Нема снаге да проговори; а не осећа се моћна ни толико, 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Нема куће особито српске, која тога дана неје имала гос 
, чини јој се, такмац сада ту...</p> <p>Нема те жеље, што је зажели госпођа Јеца Рашићка, па да 
<p>Чак и Јован умуче.</p> <p>А Јеша кад немаде с ким да политизира, и сам паре, да је најпаметн 
и умешношћу и даље докотурали.{S} У нас немају ни појма о томе или се сматра за срамоту, да се  
 практичност с егоизмом.{S}Ја, до душе, немам толико чуства за општу ствар, немам наклоности, д 
ше, немам толико чуства за општу ствар, немам наклоности, да исправим свет раменом, „да плачем  
ојка од њена заједања.{S} Па тако сад и немамо никакве...{S} А кад човек и оде у Карловце, ако  
овања, не додирнут незграпном руком оне немани, која сад дрско телејише упљувке своје подлости  
х предака, стару славу и нове невоље од Немање и Косова до данашњег дана; па је пошалицама и мл 
ружини бродио, насела на стену народног немара, те претрпила кораблекрушеније, па се љубимци Та 
емца; али то је само у први мах, јер је Немац већ дошао онакав, какав Србин постане тек, кад се 
а.{S} Па ко се опет смотава и сели него Немац, те хајд даље као гусеница.{S} Србин је одмах ств 
, не бој се.„Нису то руске нихилисте ни немачке социјалисте.{S} То су људи прекаљени начелима н 
вна предавања, па им поповао, како ради немачки или енглески сељак или овај или онај спахија, к 
 Пера.{S} А Славнић официр у граници. („Немачко рухо на њему, ал под рухом српско срце!“ говори 
S} Ти си, да Бог ме, као и удовица, кад немаш мужа...{S} Александре, хоћеш ли се добро учити?</ 
ко потрајало, па и заборавила, како јој немило било, што су пошли из вароши пре беседе.{S} Радо 
обу.</p> <p>У Даринку ушао цео дан неки немир, па иде по кући, као да нешто тражи.{S} До подне  
рана ђаци, – када је то видео, још већи немир уђе у њега.{S} Хтео би да доспе и у читаоницу, гд 
на лицу трага сумора, нигде знака каква немирна санка.{S} Ако снива, снива за цело о својој дек 
те се мало даље, – рече писару, који се немо гушио овчијим сиром поливеним с кајмаком, на који  
емишвару и Бечу.{S} Најпосле, и то неје немогуће, неје ни ружно; а за истинитост јамчи сваки за 
/p> <p>– Ти иди, голубице моја!{S} Иди, немој да се крхаш ту! – вели јој разнежени супруг. – Ти 
 Кад видиш, како народ лако прима моду, немој мислити, да би он то примио, кад би <pb n="91" /> 
Јелена се застиди,</p> <p>– Не срди се; немој да се срдиш.{S} Ја се увек забуним.</p> <p>– Прел 
ођа Рашићка. – Па..</p> <p>– Ух, ух!{S} Немој, молим те, - поче поп Стева с киселим лицем, као  
о учиниш, скинућу ти шешир до земље.{S} Немој да се и на тебе примени оно:{S} Кога мрзи да ради 
м лицем, као да му је ко на жуљ стао, – немој и ти тим незнабожачким, тим револуционарним имено 
оже ме сачувај.</p> <pb n="105" /> <p>– Немој да спомињеш штогод о томе пред тетком.{S} Она се  
обро.{S} Отпратићу те донекле.</p> <p>– Немој донекле, већ хајде баш у Карловце.</p> <p>– Не ре 
Ката Нати, – зар то мора бити?</p> <p>– Немој ти ту мени! – одговориће опет, као и до сад, Ната 
рактичност,... сушта практичност.{S} Но немој опет да бркаш практичност с егоизмом.{S}Ја, до ду 
е стиша прашина по улици, али ни по што немој да остави отворено преко ноћи...{S} И тако даље.. 
е из торбе, „зар је то морало бити?“ – „Немој ти ту мени!“ рекла је, наравно, Ната Кати. „То је 
 не ћу бити на Брајковачкој светковини, немојте бар ви Карловачку да пропустите.</p> <p>– Па: с 
а кућу...{S} А и ви, слатка, молим вас, немојте смести с ума, што сам вам казала.</p> <p>– Не в 
аву идеју Бранкову, сад би још мање.{S} Немојте га ни читати.</p> <p>– И не ћу.{S} Ја сам био с 
> <p>Бранко се силом насмеши. </p> <p>– Немојте толико да мислите.{S} Разговарајте, штогод, бар 
се подухватио у најбољој вољи.</p> <p>– Немојте се плашити, господине Бранко, – рече Даринка, к 
емцима.{S} Јест да Србин устукне испред Немца; али то је само у први мах, јер је Немац већ доша 
алијани имају своју стародревну Болоњу, Немци Јену, једни ово други оно, Срби имају своје Карло 
 ма у које село, где су Срби помешани с Немцима.{S} Јест да Србин устукне испред Немца; али то  
 ти може од куд искрснути на једаред из ненада.{S} Него тужи га конзисторији.{S} Ја ћу ти напис 
p> <p>– Шта?{S} Зар идеш?{S} Па тако из ненада!{S} Како ћеш?</p> <p>– Пешке.</p> <p>– Баш добро 
</p> <p>– Па за што само да оде тако из ненада?</p> <p>– За што?{S} Така ти је данас омладина.< 
>– Свима упало у очи, да Бранко тако из ненада одлази, да ником о томе пре не рече ни речи.</p> 
, како су се обадве препале, када су из ненада ту натрчале на Бранка.</p> <p>Јух, како сам се ј 
чаног дана, јер се у Пешти намерном или ненамерном чијом кривицом несу привезала кола, у којима 
а беше све ближе селу, допираше до њега необичан лавеж паса.{S} Као да се сви пси у Брајковцу п 
с је поранио.{S} И кад је видео жагор и необичан живот по Карловачким улицама, које несу тако ж 
 нека као да хоће да му помрча светлост необичне љубави, што је носаше увек у срцу према сваком 
и слава млађанога Бранка Радичевића.{S} Необични дар, неуморни труд и сувремена ученост и Рајић 
 ракију с хлебом.</p> <p>Писар се осећа необично жив.</p> <p>То је било дивно, милостива, вели  
ка и мала Зорка.{S} И њено срдашце куца необично живо, јер види, да се ради око начела, што она 
 учитељу, Милану Кнежевићу вечерас срце необично ускипило „љубве жаром“, па не даде два пут рећ 
ра.</p> <p>Неколико ситних стручака јој необично замириса.</p> <p>– Мама, какав је ово цвет?</p 
ема њој, ако и не примећава, како је то необично брзо дошло.</p> <p>Док је учитељ дошао, бележн 
} Само госпођа Рашићка хоће да је нешто необично слатка.{S} И досад је била мед пред Бранком, а 
рани најодушевљеније.{S} Бачка слобода, неограничена у идејама, <pb n="92" /> као да им још не  
 радозналост, да завире у собу мушкарца неожењена.</p> <p> Даринка, до душе, мисли, ту је брат, 
, и идеја будућности, вера, љубави нада неокаљанога поштења, непомућенога родољубља, безлобне м 
ена а на вршак изврнута стара плетена а неолепљена кошница и у њој паламара, чивија, жица, чеки 
>Но претерана бојазан њена беше са свим неоснована.{S} Међу девојкама не паде ни једне речи, ко 
 уста, па до првога богаташа, – од људи неписмених, који су тек из туђих уста чули и научили ба 
.{S} Јадна душо!</p> <p>Оно инстиктивно неповерење према свима у поп-Стевановој кући, па и прем 
ум, како су жалосни ти стихови, како су непоетично казане ту мисли; само му мило, што види, да  
ом покри колена, да баш не види, ако је непозван ко, попу у чакширама.{S} Очи упро на врата.</p 
увек благо пролећно сунце, па одсјајује непомућено и у веселим очицама и са ведрог чела, па јој 
 вера, љубави нада неокаљанога поштења, непомућенога родољубља, безлобне младости. ·</p> <p>Њем 
ижа околина с најближим посредним, па и непосредним интересима, што су ту скопчани, – то су њег 
 будућност, – проговори парох; понда се непосредно обрати на Бранка:– Јеси ли ти кад о томе пом 
{S} По канабету у истом нереду неколико непотпуних примерака Карловачке „<title>Привреде</title 
о Брајковац са својим белим кућерцима и неправилним улицама, тршчаним крововима и ниским гдегде 
ћају од народа исто толико правично или неправично, као и они, који се не хвале, да „раде за на 
коро, како несам био у нашим крајевима, непрестано сам се тепао по охолом Бечу...{S} Мени је, д 
 па се отискоше у врт.</p> <p>Јелена је непрестано ћеретала.{S} Разговор јој се заплеће час о ц 
 је све туђе у њему.</p> <p>– Па сте се непрестано опет бавили о књигама.{S} Како сте дошли, чи 
 држим, да то мора бити мучно и досадно непрестано капати над књигом.</p> <p>– То ме је једно б 
да одемо и код тетка-Тинке.</p> <p>Нова неприлика за Јелену.{S} Као да је данас заборавила и на 
 пребацила преко главе, да скрије своју неприлику.</p> <p>Срећом ни Зорци ни Јелени не падоше н 
сврнуо.</p> <p>Али нико не примети њену неприлику, јер сад ево и бележника са благајником, а са 
доста да поднесе, сад се нађе у великој неприлици.{S} Чисто не сме да му гледа постојано у очи, 
е, пред самим собом.{S} Колико би да је непристран, некако му вага судилачка и нехотице све већ 
у будућност, макар да отшкрину крајичак непрозриве копрене, која тако јогунасто скрива, као зми 
itle>“, у кому је позив на претплату, а нерасечен.</p> <p>То је поп-Стевина и библиотека, а рад 
т.{S} Иначе јако упада у очи празноћа и неред, каквога воле млади нежењени. </p> <p>Мушкарци по 
ележниковица, или што је наишла на таки неред, или што је ту Јелена, па да је пецне.</p> <p>– В 
бог ме, и читао.{S} По канабету у истом нереду неколико непотпуних примерака Карловачке „<title 
 Брајковчани, неје Брајковац био тако с неруке ни крупној ни ситној господи.{S} Док је био поко 
S} Неје право, да сам тако дуго доле, а несам код матере.</p> <p>– О, о, вајка се госпођа Јелис 
оложен био. – Три године је скоро, како несам био у нашим крајевима, непрестано сам се тепао по 
акву услугу, то је још увек она идеална несебична младићка, ђачка љубав, која их привлачи.</p>  
 то у Јелену, то у Даринку, а поглед му несигуран склизну на страну, као да не сме да се задржи 
аде све до последње крпе, а не задовољи неситог мамона, нити зајази продеранога грла својега.{S 
оћи у самоћи прождере жртву своје мачје неситости...{S} На једаред...</p> <p>Прас!</p> <p>Пуче  
 раме, као да би да се скрије.</p> <p>– Несмо ми забадава изостали толико, – одговори Бранко.</ 
 му то добро и дошло.{S} Нема ти, вели, несноснијег посла, него гледати како наш бележник игра  
ћ с Фрушке Горе.{S} Заћарлијао, па гони несносну запару, те се залеће с травке травци, као да и 
тра привређује, толико је уздисао и био несретан за својом покојном...</p> <p>Дође у Брајковац  
бољој половини“ само за то, што је тако несретна, да је његова жена!</p> <p>Па је ли чудо, ако  
ати госпођа-Рашићки, сузе, Боже, тешке, несретне... </p> <p>Поп Стева се растопи, расплини, оде 
етила сретном, кад се напатила код свог несретника мужа као права патница. „Да ме је цео Срем к 
>– Сирота Јелена!{S} Ваљано девојче али несретно!</p> <p>– Мала Зорка дотрча к њима:</p> <p>– Х 
 створен као лептир, никад гусеница.{S} Несрећа је по Србина сељака то, што се он, кад једном п 
 раптајући на своју судбину, како је он несрећан, како га нико не воли на свету, како га је изн 
јицу мужа, који сав свој кив, сву своју несрећу у картама и срџбу у пијанству излива на својој  
мо једном приликом брату свом, „на гору несрећу, него што је мој Арсеније.“</p> <p>Арсеније њен 
анога грла својега.{S} Кад неста блага, неста пријатеља, па неста и њега.{S} Куд је, где ли је, 
S} Кад неста блага, неста пријатеља, па неста и њега.{S} Куд је, где ли је, Бог би га знао!{S}  
зајази продеранога грла својега.{S} Кад неста блага, неста пријатеља, па неста и њега.{S} Куд ј 
овориш</p> <p>– Одбегла.{S} Јуче на ноћ нестаде и ње и Кнежевића.</p> <p>– Не говори!</p> <p>–  
рљао си образ свој.{S} Лептир је, кажу, нестално створење.{S} Али научи се од њега, да само по  
ласом пева:{S} Многаја.{S} Учитеља беше нестало, па га нема натраг, ево већ јаче него по сахата 
јер и оне сродничке пажљивости беше већ нестало у себичному његову срцу, туђ, јер предвиђаше, д 
смо пуштали једном све, па, ето, чим га нестане, где смо, шта смо?{S} Наша је стара болест идол 
тво, војвода,... </p> <p>Па када и тога нестане, када утрну спомени и на то, остаће нешто, због 
вна само оној, што је постала с Богом и нестаће је с њим, што, дакле, нити има почетка, нити ће 
шњег дана; па је пошалицама и младачким несташицама дирнуо у живац и мушку и женску омладину на 
ад већ дође, и да седне на свој прозор, несташни ђаволак с леве јој стране у грудима хоће зар д 
си се ти родио.</p> <p>– Е, па кад онда несте умели наћи праву идеју Бранкову, сад би још мање. 
е свега.</p> <p>Деца, Јелена и Даринка, нестрпељиве, па отишле, да се забављају на свој рачун.< 
а се са учитељем састане, то Јелена све нестрпељивија; што нестрпељивија, то одлучнија. </p> <p 
стане, то Јелена све нестрпељивија; што нестрпељивија, то одлучнија. </p> <p>Како да се састане 
и санак мира вечитога.. </p> <p>А Зорка нестрпљива, па заврши последњим стихом: „Србадијо не би 
ће.</p> <p>Јелена задрхта.{S} Провирује нестрпљиво иза капака на прозору.</p> <p>У томе умукну  
5" /> <p>– За бога, – поче она већ мало нестрпљиво, – та, за то сам ти га и послала.{S} Да сте, 
, када су једна другој правиле „физите“ несу могле а да се не дотакну Брајковачкога певачкога д 
и своју снагу.{S} Бродови живота њихова несу се још навезли на отворено море, где борба за живо 
ацио сваки пушку.{S} Али им се види, да несу ловци од заната, него баш од дуга времена, можда,  
да се то све онда расправљало, кад деца несу ту.{S} Деца, да како, не морају свашта чути...</p> 
ичан живот по Карловачким улицама, које несу тако живе, ни кад с пролећа или у јесен нагрну рад 
 смислу, који им поп Стева даје.{S} Оне несу ни мало извеле мисли Јеленине с правца, којим је у 
 племенитих смерова.{S} Интереси њихови несу се још нигде сукобили.{S} Неје се још ни једном да 
е.</p> <p> Књига је пред њим, али мисли несу све код њега.{S} Од синоћ се нешто сневеселио.{S}  
еку, да га воли.{S} И људи... па ни они несу тако рђави, као што се чини!{S} Какав си ти, онаки 
жевна великана старије наше књижевности несу некакав Мушицки и некакав Рајић, као што је Јелена 
 намерном или ненамерном чијом кривицом несу привезала кола, у којима беше његов лес, за воз, к 
здравиле, као да се бог зна колико дуго несу виделе, или као да су претуриле некакву страшну оп 
– „И твоја јединица нема оца!“ – И опет несу пропустиле, да како, ни Ката ни Ната, да пусте <pb 
А лепу је буквицу очитао и уји и својој несуђеној пуници!</p> <p>Госпођа Јеца све овако одскаче 
Јеленом „за послом“.{S} Оста сам ујак с нећаком.</p> <p>– Да, да, треба помишљати на своју буду 
к поједе, што до сад већ неје говорио с нећаком својим о томе.{S} А он опет зазире и од „омлади 
и пошиница је већ омирисала. –</p> <p>– Неће госпођа.{S} Јоца то· допустити, по што јој је на р 
а и сад, па купи све гдегод шта, као да неће на пут него, сачувај Боже, на онај свет,</p> <p>А  
мислим...{S} Али... не разумеш ме...{S} Нећеш да чујеш, како ја судим...{S} Знаш, ја...{S} Најб 
 је дечија радост.{S} Коме ћу, ако њима нећу?{S} Да је њихов отац жив!</p> <p>И твоја јединица, 
е дечја радост!{S} Да коме ћу, ако њима нећу!?{S} Да је њихов отац жив!“ – „И твоја јединица не 
м Рајић и Мушицки, чак и неумрли песник неувелог <title>Горског вијенца</title>, владика Раде Њ 
ајковац, него иде одмах одавде кући.{S} Неугодно јој здраво, што је то урадила девојка, која је 
има, баш у њиховој кући.{S} Али се увек неугодно осећао у друштву, у које би тек почео долазити 
ислима. </p> <p>Као да осећају, е би им неугодно било, да остану у друштву с госпођом Натом и с 
ећу другога, снажније се одупире разним неудаћама, кад има своје гнездо, кад има макар само јед 
.</p> <p>– Него дете је, знаш, дете.{S} Неуко је, нејачко је, да га даш тек тако од себе, да га 
 света, а овај употребио наше незнање и неумење, па нас експлоатише и уништава као зубача племе 
 јогунасто скрива, као змија ноге, тако неумољиво таји, што би сваки тако радо хтео да зна. </p 
ога Бранка Радичевића.{S} Необични дар, неуморни труд и сувремена ученост и Рајића и Мушицког д 
евници, па и сам Рајић и Мушицки, чак и неумрли песник неувелог <title>Горског вијенца</title>, 
e>" или из „<title>Басана</title>" тога неумрлога мудраца српскога.</p> <p>Ту књигу узео Бранко 
лицу, то му сведочи бистар јој поглед и неусиљено понашање, у том га утврђава њено српско васпи 
иказ Јованов, па пружи руку Кнежевићу и неусиљено се рукова с њим. ·</p> <p>Кнежевић се рукова  
 се, ваљда, угледати на те наше учене и неучене докторе, што траћкају своје драгоцено време у л 
 пасош, да могу бити један према другом неучтивији, те не само да не ће више говорити између се 
хнуо, па брише рупцем зној с чела.{S} И нехотице дода уз учитељев усклик: </p> <quote> <l>„Само 
 непристран, некако му вага судилачка и нехотице све већма претеже на Даринчину страну.{S} Бада 
е Бранкове речи.{S} Попа и Рашићка се и нехотице погледаше.{S} Свако, наравно, по свом рачуну.< 
ежниковица нежно продрмуса руком, као и нехотице, своје шишке на челу, па лаким погледом пролет 
спадоше на пунахна бела плећа.</p> <p>И нехотице се окрену Зорци.{S} Дете спава мирно и тихо ка 
њу, не да већ више ништа ни учинити.{S} Нечему много бољем нада се он од самог народа.{S} Па хо 
 је обузимаше тог вечера, осећање према нечему неизвесному, где се радост и слутња слива у једн 
нази, и држао узде, и знало се, бојаги, нешто и видило се, тобож, некога рада, макар да се зама 
ц.{S} Друго се нешто збива у Брајковцу, нешто, што они не могу никако да схвате.{S} Било да им  
жели.{S} Отрчала је к Јаковљевићима.{S} Нешто је вукло ма куд, полетела би.{S} По најпре и једи 
 и у годинама, и он већ ратоборнији.{S} Нешто га подиже са столице, па се узврпољио.{S} Хоће да 
оже да се истински одушеви за нешто.{S} Нешто му говори, да то девојче има осећаја и више свест 
е с Јеленом.{S} Као да јој је сад крива нешто и она, па се боји, поквариће јој се кћи поред ње. 
e> <p>Стајић застаде.{S} Осети, како га нешто чисто скроз прође, па му пројури кроз сву крв, а  
 уморан, вечерас тек више из навике, да нешто прочита, пре него што заспи.</p> <p>Него вечерас  
... </p> <pb n="93" /> <p>Пође Јован да нешто говори кроз мамурлук; али га речита бележниковица 
ао новију и згоднију кошницу. „Србин да нешто изуме, кад је паметни Шваба већ све изумео!“ Једв 
 дан неки немир, па иде по кући, као да нешто тражи.{S} До подне је још како тако и прошло; нег 
ње, која може да се истински одушеви за нешто.{S} Нешто му говори, да то девојче има осећаја и  
 јаче, када га је по једном дечку звала нешто у дућан, јер чека муштерија– поручио је, да ће „с 
њат некакав лек из вароши, кад она била нешто љуто оболела.{S} Лек јој тај помогао.{S} И Давина 
 Ната.</p> <p>– Ја сам одмах рекла, има нешто, – вели сека Ката. – Сад је наишла, Бог да прости 
њу, све би да јој је што ближе, све има нешто да разговара с њом.{S} А кад је у друштву, забора 
 усну.{S} Хтео је да наведе разговор на нешто друго; али оштро омладинац одговара, па не знаде, 
зати?{S} Боже сачувај!..{S} Сад се попа нешто кошка и с учитељем.{S} Биће и ту њена масла.{S} А 
ном.{S} Али и он наравно мисли, да мора нешто рећи, бар у корист свога „вишег позива“, па вели: 
елена хтеде да проговори, али јој заста нешто у грлу, па гледи само учитеља упитљивим погледом. 
 збиља паде сенка нека, или јој задрхта нешто око усана.{S} Дубок уздисај јој се оте из груди.{ 
 бар лепо мисли о њему, као да се осећа нешто крив, што је и њега и матер му тако одбио као бла 
{S} Биће још ипак и од</p> <p>Брајковца нешто! </p> <p>Ето, зашто је долазак сека–Катиних гости 
е мисли на то, да трговцу треба више од нешто капитала, што га је обично наследио или, можда, д 
у...{S} Хм!{S} Мора бити од њега кадгод нешто!{S} Две јаке, до душе, за вратом не ће имати ника 
но и сетио био!</p> <p>Мора бити кадгод нешто од њега...{S} Допада ми се, што је при себи.{S} Ж 
{S} А и покојни тата, каже, тако је све нешто спомињао и Бошњака и Србијанца и Херцеговца и Сре 
опрети својим прстићем.{S} Бранка прође нешто скроз, како му се допаде у тај мах девојче.</p> < 
ори.{S} Само госпођа Рашићка хоће да је нешто необично слатка.{S} И досад је била мед пред Бран 
“, он забоде копље у ледине, па, ако је нешто свршио, све на страну, а корист преда се, ако ниј 
чику. „Ја не знам за што, али чики није нешто право.{S} Све вели, кад чита новине: „Ја не знам, 
 „ухватио шпиц“.</p> <p>Писар као да се нешто очемерио вечерас, па је мрзовољан.{S} Кадгод пије 
ену сестру од рођенога брата!{S} Сад се нешто продобрила.{S} Па како је дошао Тинкин син, и још 
ј пут им неје жао на месец.{S} Друго се нешто збива у Брајковцу, нешто, што они не могу никако  
мисли несу све код њега.{S} Од синоћ се нешто сневеселио.{S} Јелена му је много приповедала о Д 
н.{S} Кадгод пије младо пиво, а њему се нешто стужи.{S} Онда му је његов виши позив на срцу и н 
ане, када утрну спомени и на то, остаће нешто, због чега ће Карловци остати у спомену, „док се  
ци ногу, да устане.{S} Чини ми се, пише нешто.{S} Остао је у својој соби, – одговори Јелена. </ 
</p> <p>Једаред, – био код ње, па дошли нешто у разговор.{S} Тинка, рећи ће поп Стева својој се 
.</p> <pb n="38" /> <p>Бранко проговори нешто, као бојаги, да се поздрави с њом.{S} И он, до ду 
, па му и самом криво, што, ето, избаци нешто налик на „курисање“.{S} Застидео се...{S} Једва с 
саже главу, па стаде гутати, као да јој нешто засело у грлу.</p> <p>Бранко као да не ће више о  
 јој Бранко мрзак, Боже сачувај; ал јој нешто тесно било поред њега.{S} Чисто би га загрлила, ш 
 па јој баш жалостиво вели:{S} Не волим нешто, што је отишао Бранко. (За њих у кући Бранко неје 
то је један пут и рекао од прилике тако нешто. </p> <p>Ено, матори се мачак ушуњао у мирно гнез 
тња или жеља,... шта ли, увлачи се тако нешто по неки пут у безазлено јој срце, које зна да куц 
 прећи на други разговор...</p> <p>Тако нешто, ваљда, замишља у себи госпођа Ната и сад, па куп 
н.</p> <p>– Неколико њих што је вредило нешто, остали тек лак еспап...{S} Нова организована омл 
ви с госпођа–Натом.{S} Давина се одавно нешто и својака с Јаковљевићима.{S} Једаред јој донео п 
Бранкове слике, па мисли, ала је научно нешто казао.{S} Нико не одговори ништа..</p> <p>Данас ј 
родних песама и других ствари читали по нешто и из „<title>Мезимца</title>" или из „<title>Баса 
српски пчелари сваки час препоручују по нешто ново, па да је чак и некаки Орлић и Коњовић и не  
>Јелени, неје крити, баш и одлану чисто нешто са срца.{S} Неје јој Бранко мрзак, Боже сачувај;  
{S} Њој је и то друштво и таки разговор нешто ново.</p> <p>Јелена гдегод стане, осећа, да стаје 
тарњем ваздуху.{S} А зује и брује данас нешто крупније и мисли у глави пречасног конзисторијалн 
 доба већ био код Јована; али га јутрос нешто одговори, те не оде.{S} Како је чуо још синоћ од  
 мах осети, како јој се учини Брајковац нешто празан.{S} Сви су, до душе, ту, и мама, и тетка К 
са старом познаницом.</p> <p>– Него још нешто! – додаће Бранко. – У ову недељу ћемо и ми овде д 
. за сад доста.</p> <p>Поред сенице се „нешто закрши, као да неко склања себи с пута ону лозу,  
"de">mir nichts , dir nichts</foreign>, ни лук јео ни на лук мирисао, узе да припали смотку.</p 
најмлађег сина у школе.{S} А није рада, ни кћер да уда у село.{S} Вели: „Село ти је тек село.“  
а је, Бранко с Јованом неје био, ваљда, ни изван Брајковца, кад су оно јутрос отишли. – Ја мисл 
 та, да бог ме, шта је шеснаест, ваљда, ни пуних шеснаест, <pb n="52" /> као што је била,... па 
и смо у гнилости.{S} Нема ни родољубља, ни самопрегоревања.{S} Наша се интелигенција покварила. 
и.{S} Неје имао свога сталнога уверења, ни док му је била жива његова покојна Стаза; а поред Је 
реко њега није прешла још никаква бура, ни најмањи облачак, у њему сија увек благо пролећно сун 
да неје више ни онако уздисајан супруг, ни онако нежан брат.</p> <p>У том и Тинкин Александар и 
рловачким улицама, које несу тако живе, ни кад с пролећа или у јесен нагрну раденици из целе Ба 
ко било ломити руке, перући туђе рубље, ни бости очи, шијући белом свету, па хранити и себе и д 
да спомене: „Отишао је!“ А ова, бог ме, ни онда, када би Јелена то и споменула, не би смела зап 
Даринка. </p> <p>Али као да она не сме, ни да спомене: „Отишао је!“ А ова, бог ме, ни онда, кад 
ну главу к њој, па је гледи, а, бајаги, ни на крај памети му, шта она пита.</p> <p>Види она то, 
ан.{S} Ни на кога се, слатка, ослонити, ни колико отлен дотлен.{S} Само да ти приповедам, шта м 
после, свету се не да ни уста запушити, ни доста колача намесити...{S} Цео свет, за Бога зна, з 
одлазите.{S} Не би је било, уверен сам, ни да ја останем.</p> <p>– Најпосле оно, што сам ја хте 
, бојати, огледа и њен глас, а озбиљан, ни да брком мигне.</p> <p>Јелена се стисла, па не пушта 
 Јелисавете нема од неко доба, па, ево, ни данас. </p> <p>Е, па тако седи сека Ката, као што је 
ца!“ – И опет несу пропустиле, да како, ни Ката ни Ната, да пусте <pb n="25" /> коју сузу у спо 
е подигне сермију.{S} Тек не може, ето, ни он, да пропусти, ада се и сам не умеша у струју, што 
рашну месту постојати, па не жали, ето, ни крв пролити, кад зажеле то његови гости и рачуни.</p 
мешише.{S} А из грла се оте неки клик - ни налик на онај глас, што јој га он показује на жици.< 
е, – Не стоји вам лепо, кад ласкате,... ни мало лепо.{S} Криво ми чините, кад ми таква појма о  
 само.</p> <p>– Нисам те разумео...!{S} Ни на крај памети! </p> <p>- Боже мој, – опет она, али  
етника, наученика јевропскога гласа.{S} Ни дај боже штогод против тога!{S} Али ни најобичније н 
и ти се не зна ни благдан и свагдан.{S} Ни на кога се, слатка, ослонити, ни колико отлен дотлен 
абижића, којима оде и учитељ у помоћ, – ни оштро супрушко објашњивање између бележника и бележн 
ј сам од туге неке у мало не заплака. – ни песма начеоникова.{S} Тек када га начеоник гурну на  
ате ништа?</p> <p>– Баш ништа.</p> <p>– Ни да он, баш у овај пар, када ми о њему говоримо, виси 
и речи о томе!</p> <p>– Збиља?</p> <p>– Ни беле,</p> <p>– А лепу је буквицу очитао и уји и свој 
<p>– Јеси чуо, натарошу:{S} Или сви ил’ ни ви!</p> <p>– Сви!{S} Сви! – чу се више гласова, а на 
о поквареније. „Дете, за Бога, не треба ни да зна, да и тако што има на свету.{S} За њу нису јо 
а Дунавом.</p> <p>– Мој синко, не треба ни то баш тако далеко одлагати.{S} Ко је рано легао и р 
ранкову, сад би још мање.{S} Немојте га ни читати.</p> <p>– И не ћу.{S} Ја сам био с њим заједн 
 посети!...{S} Најпосле, свету се не да ни уста запушити, ни доста колача намесити...{S} Цео св 
д ћу ја одмах...</p> <p>Неје имала када ни да доврши, што је у радости хтела рећи, већ најпре п 
благословене крајеве, па му није никада ни било до невоље, да та својства своја изоштрава.{S} М 
, госпођице?</p> <p>Бранко се не довија ни из далека.</p> <p>– И опет „госпођице“!{S} Срдим се! 
га мати жива сахрани?{S} Не да се Тинка ни опепелити.{S} Њега једног, па...!{S} Да их има на од 
ића у Брајковцу.</p> <p>Зорка неје дала ни о чему другом да се говори, него о томе.{S} Синоћ је 
сукобили.{S} Неје се још ни једном дала ни прилика, да један другому, можда, спасава живот или, 
е. „Кућа је“ вели, „жив човек, не цигља ни набој, а жива је кућа најтрајнија и најславнија.{S}  
ебе.{S} Огрезли смо у гнилости.{S} Нема ни родољубља, ни самопрегоревања.{S} Наша се интелигенц 
 о ноћашњој серенади не спомену ниједна ни беле.</p> <p>Само Зорка када дођоше до онога џбуна и 
 више зна, него он; него што се, не зна ни сам за што, нада, да ће она највише и поклонити пажњ 
ар кад недеља дође, а мени ти се не зна ни благдан и свагдан.{S} Ни на кога се, слатка, ослонит 
снаге да проговори; а не осећа се моћна ни толико, да узме своју руку на траг, нити да његову с 
вичину оку неје се отела та њена забуна ни учитељев осмех, па намигну на Јована.</p> <p>– Ту ће 
едног, па...!{S} Да их има на одмет, па ни једнога,... само не у калуђере!..{S} Шта мислиш, Тин 
 је човеку, да га воли.{S} И људи... па ни они несу тако рђави, као што се чини!{S} Какав си ти 
ити након себе величанствених манастира ни иних задужбина.{S} Али као ђе није народа свога сази 
 опет несу пропустиле, да како, ни Ката ни Ната, да пусте <pb n="25" /> коју сузу у спомен свој 
ек, а за толико година до сад не запита ни самога себе, како је том дечку?{S} Па за чију љубави 
/p> <p>Него вечерас му се не да да чита ни колико иначе у овакој прилици.</p> <p>Пред очима му  
 срцу <pb n="17" /> тешко, не жали пута ни трошка, да проведе код сестре на очеву дому које лет 
по његову уверењу, не да већ више ништа ни учинити.{S} Нечему много бољем нада се он од самог н 
лађе, син, јој, тек се родило, није оца ни запамтило.{S} Шта ће удовица с троје деце, а у толик 
опали трговци „пали“ на бирташе, па кад ни ту нису могли прокопсати, или и прескочивши тај степ 
<pb n="77" /> <p>Писар сад већ нема куд ни камо.{S} Те док се други збунили, кличући још: „Живи 
у себи Јован, не помогоше код поп-Стеве ни најубедљивији разлози.{S} А Кнежевић и опет не пропу 
м неоснована.{S} Међу девојкама не паде ни једне речи, која би, баш и по госпођа-Катину мишљењу 
у!</p> <p>Па збиља!{S} Кнежевић не дође ни вечерас.</p> <p>Касно у ноћ тек чула је, да се отвор 
сједатељем.{S} Више шта, мисли, не може ни постићи... „Поп је вели поп Стева, поп: а придиковао 
 на дочек, да му се „омладинац“ не може ни од шале подсмехнути.</p> <p>– Тражи вас, ујо, госпођ 
имети, то је, како од неко доба не може ни о чему да мисли, а да у једно не помишља и на то дев 
ао што ни Ромуловим потомцима не поможе ни Јустинијанов **<foreign xml:lang="la">corpus juris</ 
нако нагло и срдит с њена прозора, неје ни била с њиме, осим јуче на првом покушају певачкога д 
.{S} Најпосле, и то неје немогуће, неје ни ружно; а за истинитост јамчи сваки за себе.{S} Али х 
ј збиља стало до поп-Стевана, ето, неје ни приметила, да он и не оде на звоно у цркву; неје ни  
, да он и не оде на звоно у цркву; неје ни приметила, да у Брајковцу звони радним даном на вече 
>triennium philosophicum</foreign> неје ни ступио у јавни живот, па већ, ето, у туђој руци маљ, 
 свет...{S} Сиромах поп Стеван!{S} Неје ни то рђав човек!{S} Пре га треба жалити него осуђивати 
ј служби придику какву исплести; а неје ни у Брајковцу, од како је дошао ту за свећеника.</p> < 
евојка ућута.</p> <p>Бранко као да неје ни слушао ништа после својих речи са попом...</p> <pb n 
ерине по памети.{S} У мислима тима неје ни примерио, кад је лептир одлетео.{S} Неје га више ни  
зневери, кад се опомену, да до сад неје ни мислио о њему, бар не озбиљно; ако га се, може бити, 
м детету очи из главе“ На преудају неје ни помишљала већ и деце ради, а дакако, још је била држ 
estone unit="subSection" /> <p>Још неје ни крочио преко прага који води из блаженог царства без 
добар косач замахује.{S} Међу нама није ни речи било о нашој Јелени.{S} Даклем, видиш да ствар  
е, као бојаги, код своје је, па је није ни бриге.{S} А чим кола ближе, а она даље.{S} Ускубури, 
елагоније и друго још којешта, што није ни лепо, а камо ли му мирис?</p> <p>– Свет мало пита, ш 
p> <p>- Поп Стеван, Бог ме, не показује ни мало воље за шалу.{S} Тако сухопаран човек и не зна, 
остати трајне, да их збиља не потамњује ни слава млађанога Бранка Радичевића.{S} Необични дар,  
вчани, неје Брајковац био тако с неруке ни крупној ни ситној господи.{S} Док је био покојни Игњ 
м или резом.{S} Ја се не кајем, неје ме ни близу памети, да се кајем, или да се тужим на Беч.{S 
p> <p>– Ја ћу јој сам рећи.</p> <p>– Не ни по што.{S} Не, бар док је ту Бранко.{S} Учитељ се за 
а Брајковачкога друштва, нити рећи мање ни више, већ сензацију; а у кући пречаснога пароха Брај 
и ђак, у својим песмама као нико ни пре ни после њега.</p> <p>Е, па спомену тога ђенија посвети 
генције...{S} Узми само то на ум, да се ни један интелигентан човек није понизио, да буде, на п 
 Но, не бој се.„Нису то руске нихилисте ни немачке социјалисте.{S} То су људи прекаљени начелим 
пустите.</p> <p>– Па: сад, ваљда: не ће ни бити ништа у Брајковцима, кад ви одлазите.{S} Не би  
 пљескати или ће се запити, па га не ће ни слушати, те ипак викати живео; а нити ће га хтети ни 
осети, како је оштро то рекао, па не ће ни да му погледи у очи.{S} Али тек опет дода: </p> <p>П 
 је поп Стева говорио, како никад не ће ни наћи више таке жене.{S} Па се у жалости својој, кажу 
штољима пудара на опрезу, што сад не ће ни на што ни да се осврну, – рекао би, уморили се, ваљд 
ицког и Рајића, не знам, нико не осврће ни главе!{S} Он се чуди, како да то више власти не забр 
ада одлази, да ником о томе пре не рече ни речи.</p> <p>Госпођа Ката да пукне у себи од смеха,  
 Брајковац.</p> <p>– Да он мени не рече ни речи о томе!</p> <p>– Збиља?</p> <p>– Ни беле,</p> < 
мислио за својом чашом, па гасе не тиче ни живи разговор између Јована и Дабижића, којима оде и 
е дошло.{S} Та она, бојаги, није друкче ни мислила.{S} Кнежевић је, вели, добар и ваљан млад чо 
дњих земних остатака, па је не занимаше ни каква велика беседа у вароши, радовала се Даринка ка 
Брајковац.</p> <p>Како онда још не беше ни спомена о преносу Бранкових последњих земних остатак 
 кад је лептир одлетео.{S} Неје га више ни тражио.{S} Он зна за цело, где ће опет наћи свој пра 
га као озебао сунце, те неје могла више ни заспати после тога!{S} Да зна само, како јој је сино 
 га – ревност тако занела, да неје више ни онако уздисајан супруг, ни онако нежан брат.</p> <p> 
. ма куд,... само да се не састане више ни с ким од њих!{S} Па у јутру, чим сване, бежи из тога 
а се страшно ополчила.{S} Не ће се више ни враћати у Брајковац, него иде одмах одавде кући.{S}  
може бити.{S} Рекла бих, не мирише више ни учитеља.{S} Хм, хм,!{S} Не знам, за што би Тинкина с 
о...“ Он зна само за матер своју и више ни за какво добро. </p> <p>– Да, и опет велим, – узе оп 
 <p>Срећом ни Зорци ни Јелени не падоше ни на ум, да пазе на њу, шта ће изазвати у њој Зорчине  
е дивим, да она све то смаже сама.{S} И ни паре дуга нема.{S} Штогод видиш да је њено, све је т 
у на страну, као да не сме да се задржи ни на једној ни на другој.</p> <p>– Изашао је проглас К 
ога грчета.{S} Тај не ће бити паметнији ни за длаку...{S} Но, но,... поче бележниковица. </p> < 
ече, кад се стиша прашина по улици, али ни по што немој да остави отворено преко ноћи...{S} И т 
 Ни дај боже штогод против тога!{S} Али ни најобичније најпотребније оруђе, рано, нашем најмног 
 али тек да у недељи дана један пут или ни један пут оде на катихизацију и да задржи достојанст 
лим данашњим својим трудом не би стекли ни колајнице зеленога Нимрода, како се слабо трзали и у 
т меће на душу, јесте ништа и нико мањи ни већи већ главом њезин мацан.{S} Ено га, и он лично и 
.{S} Сад би лакше ишло него икад.{S} Ти ни данас не знаш, где ти је муж; а Бог зна, кад и какав 
воји ђаци не ће смети пред тобом читати ни „ђачки растанак“, ма да си ти данас тако занесен за  
своју неприлику.</p> <p>Срећом ни Зорци ни Јелени не падоше ни на ум, да пазе на њу, шта ће иза 
као да не сме да се задржи ни на једној ни на другој.</p> <p>– Изашао је проглас Карловачког и  
 Брајковац био тако с неруке ни крупној ни ситној господи.{S} Док је био покојни Игњат Јаковљев 
у, на Даринку утицала развратно.{S} Чак ни о ноћашњој серенади не спомену ниједна ни беле.</p>  
, господине мој,... ђубре!...{S} Он вам ни гуску нашу појести не ће, док је не почивути.{S} А н 
пред очима. – Знам, шта; Нисам... нисам ни речи...{S} Он вели, ти ме зовеш. - </p> <pb n="35" / 
е Ната.</p> <p>– Да, да.</p> <p>– Нисам ни знала, да је то баш њен син.{S} Каже Стајић.{S} А ме 
а с његовом матером...{S} Но, не мислим ни ја, одмах с кола.{S} Останите макар и који дан дуже. 
а скрије своју неприлику.</p> <p>Срећом ни Зорци ни Јелени не падоше ни на ум, да пазе на њу, ш 
у на неки цвет.</p> <pb n="37" /> <p>Он ни да дахне јаче, па се не миче, само да не узнемири то 
че моје!</p> <p>Е, баш неје то више ово ни оно.{S} Ево, и сузе пођоше врцати госпођа-Рашићки, с 
} Човек рођен за виши позив нема готово ни свога имена данас.{S} Писар, писар и само писар, од  
chts , dir nichts</foreign>, ни лук јео ни на лук мирисао, узе да припали смотку.</p> <p>И госп 
згледа.{S} Како је Бранко неје приметио ни осетио, све док се није јавила, а занет са својим ми 
 тек са печењем почиње наздрављати, ако ни вечера наша није још ни на столу, ја мислим и држим, 
p> <p>Сад се, Бог ме, „не да већ никако ни преиначити“, јер је и јавила Кати по њену Јовану, ка 
анат, економ више од свога оца.{S} Тако ни у чему не можемо да издржимо конкуренцију странога с 
рловачки ђак, у својим песмама као нико ни пре ни после њега.</p> <p>Е, па спомену тога ђенија  
спођица Јелена попина („Без њене можемо ни маћи!“ рече за њу учитељ Милан Кнежевић).{S} Али те  
в ловећи ваздан гором и планином.{S} Но ни целим данашњим својим трудом не би стекли ни колајни 
{S} А, да одушевљење њено неје изнуђено ни чим до правим заносом за идејама, и правом српском љ 
идилизму.</p> <p>– Буди уверен, није то ни идилисање, што ме амо вуче, већ баш, ако ћеш право,  
ежник, мимогред буди речено, не трпи то ни за живу главу.{S} Као да ми ту седи!{S} Вели увек па 
 – задржава га попа. – Нисмо се честито ни поразговарали, како си ту.</p> <p>То је истина.{S} А 
дара на опрезу, што сад не ће ни на што ни да се осврну, – рекао би, уморили се, ваљда, лов лов 
ашег толико хваљеног родољубља, као што ни Ромуловим потомцима не поможе ни Јустинијанов **<for 
е могу, а видим шта други раде, не могу ни ја бити бољи... </p> <p>По толики пут заподео се међ 
ошћу и даље докотурали.{S} У нас немају ни појма о томе или се сматра за срамоту, да се један с 
е и не обазире много на њих.{S} Неје му ни стало до ове врсте људи, из тих се, по његову уверењ 
{S} Но, што код свега тога не пада њему ни на ум, да примети, то је, како од неко доба не може  
лу, који им поп Стева даје.{S} Оне несу ни мало извеле мисли Јеленине с правца, којим је у тој  
/> <p>Још кола с гошћама из вароши нису ни ушла честито у двориште госпођа– Катино, а већ је го 
у, да му они не могу ништа.{S} А месецу ни бригеша.{S} Чисто не да гледати у себе, како је сјај 
 нам команде.</p> <p>- Чујеш.{S} Ја бих ни пода шта држао свакога младога, па још интелигентног 
чке интелигенције.{S} А Бог ме неје баш ни обична ствар за Брајковчане пиво, па још у боцама.{S 
аздрављати, ако ни вечера наша није још ни на столу, ја мислим и држим, нити могу на ино, а да  
у се још нигде сукобили.{S} Неје се још ни једном дала ни прилика, да један другому, можда, спа 
Ужасна аномалија код нас, какве, ваљда, нигде више у свету нема.{S} Наша интелигенција постала  
шчићима.{S} Нигде на лицу трага сумора, нигде знака каква немирна санка.{S} Ако снива, снива за 
{S} Румен је прелила по обрашчићима.{S} Нигде на лицу трага сумора, нигде знака каква немирна с 
смерова.{S} Интереси њихови несу се још нигде сукобили.{S} Неје се још ни једном дала ни прилик 
ких копита као смет у заветрину.</p> <p>Нигде живе душе.{S} Као да се све, штогод дише, под кам 
к тако од себе, да га одбијемо као лику низ Дунав, – навија попа. – Данас је чудно време!</p> < 
а посла.{S} Понда дућан!{S} Истина Бог, није Бог зна шта, ал ако не цури, оно капље.{S} Па не м 
јче.</p> <p>– Што ћутите?...{S} Бог ме, није лако, ја мислим, говорити пред простим светом! </p 
p> <pb n="96" /> <p>– Мени.{S} Стефане, није баш наврило, да Јелену по што по то удам ма за ког 
 што је дотле дошло.{S} Та она, бојаги, није друкче ни мислила.{S} Кнежевић је, вели, добар и в 
појма о идилизму.</p> <p>– Буди уверен, није то ни идилисање, што ме амо вуче, већ баш, ако ћеш 
.{S} Ко је рано легао и рано се оженио, није се покајао.{S} Не ћеш се, ваљда, угледати на те на 
окренула опаклију...{S} И сада, дакако, није имала куд, него ти је вратила „физиту“; ал... </p> 
S} А најмлађе, син, јој, тек се родило, није оца ни запамтило.{S} Шта ће удовица с троје деце,  
бележниковица.</p> <p>– Пусти момка!{S} Није човек увек расположен, да другога забавља.</p> <p> 
ма.{S} Ја хоћу да више знаш него ја.{S} Није истина, да више пати, који више зна.{S} Данас само 
У госте ћемо код Тинке.{S} Време је.{S} Није лепо, што ме толико већ, како смо заједно, ниси во 
вашта, а гле, и на селу чуда! </p> <p>– Није тога било, слатка, од пре, – рећи ће сека Ката. –  
а.</p> <p>– Не могу да мислим.</p> <p>– Није далеко.</p> <p>– То може бити. ·</p> <p>– И ви, зб 
, вели Ната за Јелену Рашићку.</p> <p>– Није; ал она ће начинити од ње којешта.{S} Кад је јесен 
, наш учитељ уме толико да приповеда, а није прошао толико света као ви!{S} Па говорите макар о 
да, даће и најмлађег сина у школе.{S} А није рада, ни кћер да уда у село.{S} Вели: „Село ти је  
ит отишао прексиноћ од ње, а од то доба није нашао за вредно, да јој и речи рекне, осим што је  
ристала Даринчину срцу.{S} А преко њега није прешла још никаква бура, ни најмањи облачак, у њем 
и то хтела да каже и да би то рекла, да није ту – „дете“, Даринка, а деца, дакако, не морају, с 
... видила би јој кћи вароши и лера, да није поп-Стевина џепа!</p> <p>– Него ја не бих рекла, д 
 омладина има право, кад се уверите, да није онако страшна, као што вама изгледа, кад се захука 
а не може бити интелигентан човек, а да није – „господин“, док овамо имадемо доста „господе“ бе 
нко га радознало погледа.</p> <p>Као да није узела озбиљно,– дода онај.</p> <p>Мислим и сам так 
се интелигенција покварила...</p> <p>Да није још нас учитеља, који издиремо за вас све, слободн 
лека добар косач замахује.{S} Међу нама није ни речи било о нашој Јелени.{S} Даклем, видиш да с 
. не „господин“!</p> <p>Бранку се побра није никад још таким показао.{S} Више пута му је баш би 
 почиње наздрављати, ако ни вечера наша није још ни на столу, ја мислим и држим, нити могу на и 
еници тој сву удобност; и, збиља; никад није лепше пожелео.{S} Под њом он чека и дочекује ројев 
астира ни иних задужбина.{S} Али као ђе није народа свога сазидао му је храм у грудима народним 
ови се, као бојаги, код своје је, па је није ни бриге.{S} А чим кола ближе, а она даље.{S} Уску 
се, мој Бранко, ако мислиш, да код мене није то озбиљна намера, – надовеза Јован на разговор св 
 а Даринка – ко да је зна?{S} Још да се није Зорка рашћеретала око њих, ишле би као осуђене.</p 
нко неје приметио ни осетио, све док се није јавила, а занет са својим мислима, чисто се збунио 
6" /> <p>Окром шале!{S} Шта?{S} Мислите није могућег Ви, можда, и не знате, али у старо време о 
крчити себи, лакше пута, где без бујице није могао.{S} Биће и међу вама после бујице омладинске 
ер и чику. „Ја не знам за што, али чики није нешто право.{S} Све вели, кад чита новине: „Ја не  
задовољству.</p> <p>– Госпођа ваша мати није нам се изненадила.</p> <p>– Ја сам тако и уговорио 
</p> <quote> <l>„Само само да још мрети није“</l> </quote> <p>Понда се трже. </p> <p>– Хоћемо л 
ћ за учитеља, то није било дана, да тај није био ма на прозору с девојком.{S} Молим ја тебе сам 
ошао на ту мисао?... </p> <p>Овај момак није таки, као што сам ја... </p> <p>Хтеде рећи; ...мис 
а ум, да се ни један интелигентан човек није понизио, да буде, на прилику, бирташ, или трговац  
 опет му било дуго време, чамио је, док није добио своју половину, своју Еву.</p> <pb n="70" /> 
сам, то јест, писар је уверен, да Србин није за тенористу.{S} Јер тенор не спада у особине српс 
, све на страну, а корист преда се, ако није ништа свршио, што бива по <pb n="88" /> најчешће,  
ало јео, па опет отрчао с децом.{S} Ако није и он код кола.{S} Знаш, да стрепим, кад се игра то 
 загрлила и ижљубила своју маму.{S} Ако није код ње, отрчала би у врт, да мирише цвеће да га мо 
ће то, ако не ће учени људи?{S} И онако није за њега адвокација.{S} Неје му нарав за то.{S} Та, 
к.</p> <p>Нека не мисли само, да и тамо није свештеник старији од њега бар у цркви, – рече попа 
е јесенас дошао Кнежевић за учитеља, то није било дана, да тај није био ма на прозору с девојко 
и гениј, као што га ви сад величате, то није никад показао.</p> <p>– Чудновато, да се, ево, све 
, која је ружа у нашем друштву.{S} А то није нико други,... мислим, да сте сви погодили, да је  
у – можда баш ваша.{S} Гле, мај, зар то није могуће?{S} А по Дарвиновој теорији потомци наслеђу 
е и белагоније и друго још којешта, што није ни лепо, а камо ли му мирис?</p> <p>– Свет мало пи 
нашој Јелени.{S} Даклем, видиш да ствар није свршена.</p> <p>– Па за што само да оде тако из не 
 је запао у благословене крајеве, па му није никада ни било до невоље, да та својства своја изо 
нтелигенција и госпоштина, за бога, још није све једно, то ћеш тек допустити.{S} У нас је врло  
- Разуми ме, што ти кажем.{S} Ствар још није готова, – теши поп Стеван и њу и себе. – Све ће то 
на.{S} А?{S} Шта велиш, Јоване? </p> <p>Није ружно, – одговори Јован. – Него то би он добро про 
оветарцем и она живља и вољнија.</p> <p>Није дуго тако потрајало, па и заборавила, како јој нем 
} Чак ни о ноћашњој серенади не спомену ниједна ни беле.</p> <p>Само Зорка када дођоше до онога 
.{S} Србин је одмах створен као лептир, никад гусеница.{S} Несрећа је по Србина сељака то, што  
ма у сеници тој сву удобност; и, збиља; никад није лепше пожелео.{S} Под њом он чека и дочекује 
ио си некад омладина...</p> <p>– Никад; никад.{S} Ми смо били у своје време јуност или младеж,  
фане, био си некад омладина...</p> <p>– Никад; никад.{S} Ми смо били у своје време јуност или м 
 зна л се што, где му је отац?</p> <p>– Никад ништа.</p> <p>– Е, то је лепо од поп-Стеве.</p> < 
Криста трчи то у собу то на двориште, а никад празних руку.{S} Мајсторица трчка за њом, да и он 
дава!{S} Мати је мати.{S} Дете не треба никад да је напуштено и остављено, можда, доброј срећи  
т година, како се њих двоје састало, па никад неје међу њима пало опоре речи.{S} По Брајковцу с 
а.</p> <pb n="60" /> <p>Јелени још неје никад тако црно јутро освануло као данас.{S} Заспала но 
„господин“!</p> <p>Бранку се побра није никад још таким показао.{S} Више пута му је баш био и о 
иј, као што га ви сад величате, то није никад показао.</p> <p>– Чудновато, да се, ево, све више 
гра утешено, да још има неко, у коме се никад преварити не ће, који га сваком речју својом учи, 
и својој, кажу, био и заверио, да не ће никад довести у своју кућу страну женскињу, „домостроји 
о, а ништа не вели.</p> <p>- Е, сад иди никад, поп-Стеване!</p> <p>– Хоћу да те женим.</p> <p>Б 
 на селу, па најволи, да и умре ту, али никад неје марила, да јој се и једно дете мора везати з 
ерујеш, да ћу доћи; је л?</p> <p>– Ниси никад слагао.</p> <p>Кнежевић јој и опет узе обасипати  
ве јаке, до душе, за вратом не ће имати никад, јер... за тај хлебац, што га је он себи изабрао, 
ја, кажу, да је поп Стева говорио, како никад не ће ни наћи више таке жене.{S} Па се у жалости  
исао, да Бранку карактер не би тако што никад допустио.{S} Али сад опет баш та сталност, та стр 
пијетет према свом родитељу.{S} Мати му никад не хтео оцу причати.{S} А што је кадгод научио <p 
и се допада овај наш крај.{S} Ја не бих никад одлазио одавде.{S} И веруј ми, моја је најозбиљни 
радост и слутња слива у једно, како још никад неје осетила била; али тако пријатно, тако слатко 
а се сети. „Јогуница!“ помисли у себи. „Никад друкче!..{S} Госпођа Рашићка!{S} Као да пркоси!“< 
и чудна жена.{S} Права Српкиња мати!{S} Никада та мени не ће допустити, да ја завирим у њену ек 
е општине у Брајковцу.{S} Но од то доба никада га неје успомена понела за покојном Стазом, њего 
 за вечерас.{S} Вук длаку мења, али ћуд никада.</p> <p>Никада свог века неје поп Стеван помишља 
апао у благословене крајеве, па му није никада ни било до невоље, да та својства своја изоштрав 
о већи мученик.{S} Ја, видиш, не бих то никада могао бити.{S}Па кад то не могу, а видим шта дру 
 Вук длаку мења, али ћуд никада.</p> <p>Никада свог века неје поп Стеван помишљао, да ће бити к 
у срцу.{S} А преко њега није прешла још никаква бура, ни најмањи облачак, у њему сија увек благ 
ш смо ти ми на селу затуцани,... их!{S} Никакве друштвености!{S} Социјалне наше прилике...</p>  
олим те, зар ти не видиш, да у нас нема никакве дисциплине, нема странке: ради, како ко хоће, а 
опасност, е дуго прост народ не би имао никакве користи од штампане и писане књиге својих учени 
 њена заједања.{S} Па тако сад и немамо никакве...{S} А кад човек и оде у Карловце, ако и посет 
његова покојна Стаза; а поред Јеце нема никаквога.{S} Но да потраје овако даље, ишчаурио би се  
лави.</p> <p>Сад се, Бог ме, „не да већ никако ни преиначити“, јер је и јавила Кати по њену Јов 
ива у Брајковцу, нешто, што они не могу никако да схвате.{S} Било да им је криво, било да им се 
на некаквог Мушицког и Рајића, не знам, нико не осврће ни главе!{S} Он се чуди, како да то више 
>За вечером поп Стеван крупно мисли.{S} Нико речи да проговори.{S} Само госпођа Рашићка хоће да 
па мисли, ала је научно нешто казао.{S} Нико не одговори ништа..</p> <p>Данас је ту и Даринка,  
 комотни!{S} Тако и чика!{S} Само да га нико не дира! – нашали се и Јелена. </p> <p>Где је Бран 
у судбину, како је он несрећан, како га нико не воли на свету, како га је изневерила, ах! – и о 
 од вароши до самога Стражилова, као да нико не хаје за жарко јулијско сунце, што је прижегло с 
ике, у којима је она оличена.{S} И нека нико не сумња, да ће идеја погинути...</p> <p>Бележник  
а је ружа у нашем друштву.{S} А то није нико други,... мислим, да сте сви погодили, да је то го 
чимо медицину, па тражимо вароши, не ће нико на село. (Ја не ћу да пребацујем штипендистима, ка 
Ната и опет меће на душу, јесте ништа и нико мањи ни већи већ главом њезин мацан.{S} Ено га, и  
а види се, да је вредан човек.{S} Не би нико рекао, да је Јеша био некад први момак међу тргова 
Учитељ се на њу тек осврнуо.</p> <p>Али нико не примети њену неприлику, јер сад ево и бележника 
 радити!{S} Па што зарадиш, знаш, да ти нико за тим заплакати не ђе, па ти је слађе...{S} Не ћу 
чистим српским народним језиком, каквим нико још пре њега, а попут једре и здраве народне поези 
ет Карловачки ђак, у својим песмама као нико ни пре ни после њега.</p> <p>Е, па спомену тога ђе 
 на прозорима и увуче се унутра.</p> <p>Нико је неје приметио, не само што се и сама за времена 
су прошла кола.{S} Ал како неје познала никога на колима, послала Ђуку пандура да распита, ко ј 
диница, – сад ће опет Ката Нати, – нема никога осим тебе.</p> <p>На то ће најредовније пустити  
 рећи, пре зоре.{S} Па ако и неје могао никога разуверити, сам је себе тешио... </p> <milestone 
јој се поглед приковао на икону светога Николе, што виси у прочељу.</p> <pb n="51" /> <p>Усне ј 
чи, да Бранко тако из ненада одлази, да ником о томе пре не рече ни речи.</p> <p>Госпођа Ката д 
из Брајковца.{S} Него добро, те то неје никоме казао, јер би морао јавно и повући реч на траг.{ 
ажелила.</p> <p>Она, да Бог ме, не може никуд.{S} Знам, како је.{S} Не да се кућа оставити ма н 
удом не би стекли ни колајнице зеленога Нимрода, како се слабо трзали и утргли око лова.{S} Да  
тење с болом врисне: „Од кад те, мајко, нисам видео, ја јоште добра нисам видео! – а у исти мах 
 попи пред очима. – Знам, шта; Нисам... нисам ни речи...{S} Он вели, ти ме зовеш. - </p> <pb n= 
а! – пуче попи пред очима. – Знам, шта; Нисам... нисам ни речи...{S} Он вели, ти ме зовеш. - </ 
 ће то још бити, како треба да буде.{S} Нисам тек могао момку одмах с неба па у ребра: то и то  
 видим моју Кату.{S} Давно је – каже, – нисам видела, па сам је се зажелила.</p> <p>Она, да Бог 
 га је Јелена радила у „леру“.</p> <p>– Нисам могла, тек зарад детета да јој – рече, очитам у о 
спомиње Ната.</p> <p>– Да, да.</p> <p>– Нисам ни знала, да је то баш њен син.{S} Каже Стајић.{S 
се исповедила— пита је учитељ.</p> <p>– Нисам.{S} Не смем.{S} Бојим се, забранила би ми са свим 
ла.{S} Да сте, велим, на само.</p> <p>– Нисам те разумео...!{S} Ни на крај памети! </p> <p>- Бо 
сто, мени се мој позив не допада.{S} Ја нисам за адвоката.</p> <p>Положи све испите најпре; пон 
есте ли чули, шта сам вам казала?{S} Ја нисам за вас „госпођица“ Јелена, – понови девојче.</p>  
тиво Бранко, дошавши до ње.</p> <p>– Ја нисам вама „госпођица“ Јелена, – примети она, бојаги, с 
 те, мајко, нисам видео, ја јоште добра нисам видео! – а у исти мах падоше му на ум њене, матер 
забуним.</p> <p>– Прелетео бих био; али нисам могао пре.</p> <p>– Ја бих те чекала целу ноћ.</p 
све ново.</p> <pb n="33" /> <p>Како сам нисам дошао на ту мисао?... </p> <p>Овај момак није так 
е жеље“: </p> <quote> <l>Ја знадох, што нисам познав’о,</l> <l>Први санак ја сам већ одспав’о.. 
о, што ме толико већ, како смо заједно, ниси водио к њој.</p> <p>Поп-Стевина Јелисавета поглади 
тије са првом својом супругом.</p> <p>– Ниси поп, Стефане, ако овог учу не избациш из општине,  
p>– Верујеш, да ћу доћи; је л?</p> <p>– Ниси никад слагао.</p> <p>Кнежевић јој и опет узе обаси 
 што сам био ту.</p> <p>– Жао ми је, да ниси остао дуже, па да прошврљамо мало у наоколо по сел 
 замисли.</p> <p>– Шта мислиш?{S} Ваљда ниси дошао амо, да мислиш!{S} Приповедај штогод, – вели 
и Не знам, шта би и с тобом било, да се ниси оженио.</p> <p>Даринка се смеши, ал готово и не ра 
.</p> <p>– За тебе би штета било.{S} Ти ниси рођен само за себе, већ за... виши позив, – пребац 
у, то мора бити из ока из бока.{S} А ти ниси човек, да укротиш свог сестрића.{S} Ти си господар 
– ништа се не бринеш за дете.{S} Још му ниси ништа говорио.{S} Та, за име света, ујак си му, мо 
с њим и искрена.{S} Ја и не могу друкче ниским.{S} А он и заслужује, да је човек с њим искрен.{ 
правилним улицама, тршчаним крововима и ниским гдегде искривљеним плетеним димњацима.{S} Скромн 
... тако млада, па тако покварена, тако ниско пала!..{S} Јадна душо!</p> <p>Оно инстиктивно неп 
 Еви!“</p> <p>– Ако нам је Ева прабаба, нисмо све једнаке, – не да се бележниковица збунити. –  
, да разговарамо, – задржава га попа. – Нисмо се честито ни поразговарали, како си ту.</p> <p>Т 
њом, да и она што прихвати.</p> <p>– Да нисмо штогод заборавиле? – пита госпођа Ната, а крсти с 
, и тако даље, све људи млади, који још нисмо ништа свршили, који једва да умемо и слутити, как 
уторник, а ето за час недеља.{S} Што то нисте пре почели?</p> <p>– Ништа не чини.{S} Господин у 
S} Од како је Брајковца и *Брајковчана, нису имали таке школе, као сад.{S} Треба да имаш на уму 
те, пренесете с помпом на Стражилово, а нису Бранкове него...</p> <p>– То је најжалоснија песма 
ion" /> <p>Још кола с гошћама из вароши нису ни ушла честито у двориште госпођа– Катино, а већ  
колена, па мисли.</p> <p>Дуго и дуго му нису таке мисли долазиле на памет, па се упео свом снаг 
а, да и тако што има на свету.{S} За њу нису још таке ствари!“</p> <p>Но претерана бојазан њена 
трговци „пали“ на бирташе, па кад ни ту нису могли прокопсати, или и прескочивши тај степен, а  
брате, шта ти мислиш.{S} Но, не бој се.„Нису то руске нихилисте ни немачке социјалисте.{S} То с 
S} И пева му: „Нит је Шваба за гајдаша, нит је Србин за бирташа!“</p> <p>А и Марко загрлио њега 
расти из груди уздах, а нит зна за што, нит зна камо.{S} Као да је нека слутња или жеља,... шта 
 се кад тад поткрасти из груди уздах, а нит зна за што, нит зна камо.{S} Као да је нека слутња  
и, боцка, па га загрлио.{S} И пева му: „Нит је Шваба за гајдаша, нит је Србин за бирташа!“</p>  
знатим круговима Брајковачкога друштва, нити рећи мање ни више, већ сензацију; а у кући пречасн 
је с њим, што, дакле, нити има почетка, нити ће имати свршетка, а то је мати и материнска љубав 
дње крпе, а не задовољи неситог мамона, нити зајази продеранога грла својега.{S} Кад неста благ 
 ни толико, да узме своју руку на траг, нити да његову стисне, већ му је подала, па је он љуби  
ште за народ, а нити они познају народ, нити народ разуме њих.{S} Ужасна аномалија код нас, как 
с Богом и нестаће је с њим, што, дакле, нити има почетка, нити ће имати свршетка, а то је мати  
аталаса гдегод у шушњарку или у бразди, нити да вијају над собом облаке, већ пуштају, да поред  
ије још ни на столу, ја мислим и држим, нити могу на ино, а да не</p> <p>– Сад ће бити по сахат 
на здравље!{S} И цело вече „нити писну, нити зубма шкрипну“.{S} Ако га тек чича опомене, да пев 
 за народ, дизати позориште за народ, а нити они познају народ, нити народ разуме њих.{S} Ужасн 
 ће ни слушати, те ипак викати живео; а нити ће га хтети нити умети довољно разумети.{S} Дође м 
е ипак викати живео; а нити ће га хтети нити умети довољно разумети.{S} Дође му на памет и Дари 
о.</p> <p>– Не иде тако.{S} Ја се не ћу нити се смем без вас вратити, – рече она слободно.</p>  
огама, па – на здравље!{S} И цело вече „нити писну, нити зубма шкрипну“.{S} Ако га тек чича опо 
тога понора, где све заудара подлошћу и нитковством!..</p> <p>Дивна летња ноћ с месечином повил 
мислиш.{S} Но, не бој се.„Нису то руске нихилисте ни немачке социјалисте.{S} То су људи прекаље 
ад, и чешће могао и требао мислити, ако ничега другога ради, бар да сад не мора лупати главу, к 
требно, да се састане с Кнежевићем, ако ничега другога ради, то бар да му каже, шта мати жели,  
reign xml:lang="de">Auf Ehre</foreign>, ништа не знам.</p> <p>– Рашићка добила кошар,... ето, т 
... ал хоћу да сам независан.{S} Брате, ништа лепше од тога...{S} А да се лепо радити!{S} Па шт 
фане, – удари госпођа Јеца кроз плач, – ништа се не бринеш за дете.{S} Још му ниси ништа говори 
а.{S} Што то нисте пре почели?</p> <p>– Ништа не чини.{S} Господин учитељ ће нас научити Бранко 
Спусти се на место, где је седео био, а ништа не вели.</p> <p>- Е, сад иди никад, поп-Стеване!< 
анко?!</p> <p>– Ви се и опет правите да ништа не знате.</p> <p>– А ти опет све знаш, – уплете с 
рошевица, – обрецну се она.</p> <p>– Ја ништа не знам, – вели Јован. </p> <p>– Слатки сте ви, – 
 се што, где му је отац?</p> <p>– Никад ништа.</p> <p>– Е, то је лепо од поп-Стеве.</p> <p>– До 
а дугачко развезене орације, којој неје ништа сметало, што је писар, већ по не знам који пут, д 
 на страну, а корист преда се, ако није ништа свршио, што бива по <pb n="88" /> најчешће, поста 
 – рече попа. </p> <p>– А Јелена не сме ништа да каже, већ саже главу, па стаде гутати, као да  
 бити. ·</p> <p>– И ви, збиља, не знате ништа?</p> <p>– Баш ништа.</p> <p>– Ни да он, баш у ова 
госпођа Ната и опет меће на душу, јесте ништа и нико мањи ни већи већ главом њезин мацан.{S} Ен 
х се, по његову уверењу, не да већ више ништа ни учинити.{S} Нечему много бољем нада се он од с 
 је била држећа и млада доста.{S} Не би ништа.{S} Засуци рукаве, па, што кажу, у се и...{S} И г 
ујем, – одговори Јован.</p> <p>– Зар ви ништа не знате? </p> <p>– Шта? </p> <p>– Бележниковица  
на.</p> <p>Стајић уздахну и не одговори ништа. </p> <p>Попина Јелена од оздо, испред куће, маше 
научно нешто казао.{S} Нико не одговори ништа..</p> <p>Данас је ту и Даринка, па се свако труди 
та се не бринеш за дете.{S} Још му ниси ништа говорио.{S} Та, за име света, ујак си му, мора те 
ег ума. – Ја ти, – рече, – не могу дати ништа више до свог благослова; не знам ништа друго, до  
</p> <p>– Па: сад, ваљда: не ће ни бити ништа у Брајковцима, кад ви одлазите.{S} Не би је било, 
збору, да готово без ње не ће моћи бити ништа.</p> <p>**...*Ударише и краве из поља.{S} Или се  
 ништа више до свог благослова; не знам ништа друго, до да се молим Богу за тебе.{S} Шта ти ваљ 
та.</p> <p>Бранко као да неје ни слушао ништа после својих речи са попом...</p> <pb n="43" /> < 
 често долазио к њој...{S} То неје било ништа страшно, ал су обе поцрвенеле.</p> <pb n="46" />  
ко даље, све људи млади, који још нисмо ништа свршили, који једва да умемо и слутити, како се в 
сто долазе у сукоб сами са собом.{S} То ништа не смета, да опет сваки своје назоре брани најоду 
ови по небесном мору, да му они не могу ништа.{S} А месецу ни бригеша.{S} Чисто не да гледати у 
ви, збиља, не знате ништа?</p> <p>– Баш ништа.</p> <p>– Ни да он, баш у овај пар, када ми о њем 
а ту је за цело и она.</p> <p>– Не знаш ништа?</p> <p>– Шта да знам?</p> <p>– Госпођица Јелена  
ше сви у глас.</p> <p>Благајник мисли: „Ништа лепше од добра пива.{S} Ал куд сви Турци.{S} Мисл 
е, и док срце уздише“?</p> <p>– Блажени ништи духом! – примети безбрижно Јован.</p> <p>– Па да  
ра пива.{S} Ал куд сви Турци.{S} Мисли, но га мрзи, да и толико говори.</p> <p>– Синовче, да те 
 даном на вечерње, ако у опште и звони, но највише тек за то, да бабица и кума, ако би се десил 
ће бити паметнији ни за длаку...{S} Но, но,... поче бележниковица. </p> <p>У том јој писар у кр 
ефане! – на то ће Рашићка.</p> <p>– Но, но,... не велим ја тако...{S} Не мораш ти одмах... не з 
еше довршио, таман најлепше полетео!{S} Но речи му се изгубише у метежу, у ком сваки својим гла 
 говори ти сама с његовом матером...{S} Но, не мислим ни ја, одмах с кола.{S} Останите макар и  
 не ће бити паметнији ни за длаку...{S} Но, но,... поче бележниковица. </p> <p>У том јој писар  
ако ће „све још бити као што треба“.{S} Но или што јој се чинило, да неје прилика, да она, дево 
т исправи и опомене, где како треба.{S} Но за то Зорка мора да трчка за њом из собе у собу.</p> 
 Стаза; а поред Јеце нема никаквога.{S} Но да потраје овако даље, ишчаурио би се из њега под ст 
ту, оглашујући његову смрт изненада.{S} Но и да му је све седморо деце заживело; хватао би се к 
ве, што рекао онај, осим петролеума.{S} Но он сам, то јест, писар је уверен, да Србин није за т 
леп иметак после Игњата Јаковљевића.{S} Но треба радити и бар одржати.{S} Да извади Јована из ш 
разговор и због тога о томе прекиде.{S} Но Ката неје пропустила, да избаци неколико муња и гром 
младића увеличала симпатије народне.{S} Но било како му драго, Бранко Радичевић сјаће за вечита 
теван проћи и вратити се на вечерње.{S} Но колико јој збиља стало до поп-Стевана, ето, неје ни  
о јој јако и нагло бије рођено срце.{S} Но ипак осети, да неко близу застаде и куцну у капак.</ 
 лов ловећи ваздан гором и планином.{S} Но ни целим данашњим својим трудом не би стекли ни кола 
и Поп Стева, да је тренутак озбиљан.{S} Но не зна, шта да каже.</p> <p>А Рашићка се, што би рек 
а зна увек да га одржи у статус кво.{S} Но он сам још увек не заборавља свој „виши позив“ па ст 
 српско васпитање кућевно и школско.{S} Но, што код свега тога не пада њему ни на ум, да примет 
од њега се пило и ликовало по често.{S} Но да је био таки гениј, као што га ви сад величате, то 
, практичност,... сушта практичност.{S} Но немој опет да бркаш практичност с егоизмом.{S}Ја, до 
се насмехну.</p> <p>А Јелени одлану.{S} Но је поли румен до иза ушију, кад примети, како се сви 
рквено– школске општине у Брајковцу.{S} Но од то доба никада га неје успомена понела за покојно 
 <p>– Знам ја, брате, шта ти мислиш.{S} Но, не бој се.„Нису то руске нихилисте ни немачке социј 
речита бележниковица пресече: </p> <p>– Но, да Богме,... до сад вам је био ту друг,... хајде-де 
 пилића, који десетак јаја и..</p> <p>– Но, па видиш, да ће то све још бити као што треба.{S} Г 
– Стефане! – на то ће Рашићка.</p> <p>– Но, но,... не велим ја тако...{S} Не мораш ти одмах...  
 хладнокрвно, а завија смотку.</p> <p>– Но!{S} Натарошу! – укори га његова лепша и милостивија  
 рекне, као тек да одмахне: „Па добро!“ Но се трже.</p> <p>– Хвала вам.</p> <p>– Па, опет сте з 
{S} За њу нису још таке ствари!“</p> <p>Но претерана бојазан њена беше са свим неоснована.{S} М 
љица дошла у Брајковац.</p> <p>Нов ред, нов надзор над српским народним школама; па и поп Стева 
 – пресуди бележник, – да му сефтеишемо нов еспап.{S} Бранко се и не обазире много на њих.{S} Н 
као учитељица дошла у Брајковац.</p> <p>Нов ред, нов надзор над српским народним школама; па и  
едило нешто, остали тек лак еспап...{S} Нова организована омладина биће један као сви, сви као  
нција тако удаљи од народа као наша.{S} Нова се омладина креће, њен глас се већ по мало чује.{S 
о истина, а не црне наочари, упамти.{S} Нова омладина је ухватила ту истину...</p> <p>– Сви ми, 
т је ужасна, притисак не да дахнути.{S} Нова се омладина организује.{S} И кад се појави, појави 
ној кући врата затворена.{S} Не мари за нова познанства.{S} Оно јесте, да му не би било први пу 
реба да одемо и код тетка-Тинке.</p> <p>Нова неприлика за Јелену.{S} Као да је данас заборавила 
да позове Бранка к нама, и да му пошаље новаца, да амо дође, те да се момак мало одмори, па и с 
а и данас чува крунаше и сребрњаче, све нове новцате, као да су онај час испод чекића, којима ј 
ови воде у Рим.</p> <p>– Ја се бојим те нове омладине.</p> <p>– Знам ја, брате, шта ти мислиш.{ 
тешка дела наших предака, стару славу и нове невоље од Немање и Косова до данашњег дана; па је  
ћа звезда уз Вука и Даничића на освитку нове нам књижевности народне.{S} А то је оно, што је и  
за наметање, када би чешће одлазио мећу нове познанике.</p> <p> Књига је пред њим, али мисли не 
з Пеште не ће доћи тога дана.</p> <p> У Нови Сад се слегло такођер гостију са свију страна, да  
 његов лес, за воз, који требаше доћи у Нови Сад још у јутро.{S} Некоме се ваљда прохтело, да д 
на сухо, него се одвезоше истом лађом у Нови Сад, да тамо буду на беседи и Бранкову дочеку и не 
ац. </p> <p>Синоћ је био отишао Марко у Нови Сад, – проговори једва жедни благајник. – Ако је д 
ла Даница Вујков</p> <p>АЛФАграф</p> <p>Нови Сад - Петроварадин</p> <p>2007.</p> </div> <gap un 
онији, могу смело и поносно довикнути: „Нови Саде у заман ти хвала, када теби Карловци су глава 
дновато, да се, ево, све више њих тек у новије доба сећају, – одговори Бранко, –да су познавали 
прозору поразбацано неколико старијих и новијих бројева од разних година политичких новина, што 
и Орлић и Коњовић и не знам ко пронашао новију и згоднију кошницу. „Србин да нешто изуме, кад ј 
даном изобиљу, што га је иначе напајало новим животом, осећа се сада Бранко ташт.{S} У тој дивн 
јих бројева од разних година политичких новина, што их је попа по кадгод од дуга времена, бог м 
т година га већ нема.{S} Расписаћемо по новинама, да се до извесног рока има пријавити; не приј 
није нешто право.{S} Све вели, кад чита новине: „Ја не знам, што се толика хука и бука дигла за 
ручка прилегне и дремуцка: под њом чита новине и премишља о ономе, што се њега тиче, а мало раз 
е странке, те држи редовно и народњачке новине.</p> <p>Него зна Јеша, да споји и практично са л 
иге за народ, треба учити народ да држи новине, па да се учи, да види, да зна, да чује...{S} Пр 
ако ће га кадгод завести мисао за којом новином у пчеларству и воћарству, колико је он могао о  
утицај, да се осети лаган, као да се на ново родио.{S} Опет му мио цео свет.{S} Та, живот је ов 
оје сестре Тинке.{S} Тинка као да се на ново родила, кад је дошла у братовљеву кућу.{S} Како се 
суседству изнурену и понижену Србију на ново дигао и ударио темељ политичкој и државној слободи 
 не мора лупати главу, као да му је све ново.</p> <pb n="33" /> <p>Како сам нисам дошао на ту м 
 пчелари сваки час препоручују по нешто ново, па да је чак и некаки Орлић и Коњовић и не знам к 
ј је и то друштво и таки разговор нешто ново.</p> <p>Јелена гдегод стане, осећа, да стаје на же 
 се згрнуо бели свет, да дочека лађу из Новог Сада, и у собу поверенства сигурности, где одборн 
 у виши свет.{S} Само да му се дочепати Новога Сада или Београда, да се препоручи управи народн 
0" /> крајевима.{S} Али баш стога чак и Новом Саду, где је толико времена већ средиште свему кр 
Јеша Дабижић се сетио свога калфовања у Новом Саду и својих љубавних пустоловина по Темеринском 
ом, а острагу, на другом крају, застава Новосадске занатлијске задруге.</p> <p>На лађи поји пев 
и, место да преноћи, као што требаше, у Новосадској саборној цркви.</p> <pb n="102" /> <p>У очи 
 се једногласно не подигну против таких новотарија.{S} Тај тако једнодушни протест једва даваше 
го, дуго времена, док неје дао начинити нову, а натуцао би је на главу преко ушију, кад је вета 
то одселили у Русију, па тамо населили *Нову Србију.{S} Зар ви то не знате?{S} Могу вам дати, п 
анас чува крунаше и сребрњаче, све нове новцате, као да су онај час испод чекића, којима је пре 
у тешко наћи слушкињу, па не знам, које новце да јој даш.{S} Нема у нашег света сиротиње, не зн 
 за народ“, а школовали се о „народном“ новцу, јер исти тај грех носе на души и остали.) Ми учи 
и, да не дође какво дете, те не купи за новчић свирајку од шећера, или какав цигару за два новч 
ајку од шећера, или какав цигару за два новчића, да недељом бар господски пуши у колу пред дево 
олицу, зар да се увери, је ли на добрим ногама, па – на здравље!{S} И цело вече „нити писну, ни 
ла истрљо и по леђима и по ребрима и по ногама.</p> <p>А на Натине речи одазва се.</p> <p>– Раз 
, која тако јогунасто скрива, као змија ноге, тако неумољиво таји, што би сваки тако радо хтео  
ептирове по пољу</p> <p>Бранко скочи на ноге.</p> <p>Зорка потрча натраг.</p> <p>А Даринка стад 
 Је л ту муф?</p> <p>Муф беше запао под ноге, док се Ната намештала у колима.</p> <pb n="13" /> 
И брату, док ови сами не стану на своје ноге.</p> <pb n="18" /> <p>То су најмилије мисли госпођ 
 што их спопале.{S} Вуку троми на омари ноге по прашини.{S} Прашина завејава у кола, па се мота 
ости хтела рећи, већ најпре поскакута с ноге на ногу па, кад јој се и тако споро учинило, залет 
Стражилову моме, – еј!</l> <l>Тамо имам ного птица,</l> <l>Мојих песмарица,</l> <l>Тамо има бел 
ла рећи, већ најпре поскакута с ноге на ногу па, кад јој се и тако споро учинило, залети се у к 
д хоћеш, пут је добар, а сад ти иде под ногу.{S} Доћи ћеш само пре, него што пођеш, како, ћу ти 
ранко? – пита Јован, па тек сад пребаци ногу, да устане.{S} Чини ми се, пише нешто.{S} Остао је 
лачао га од тешког наваљивања; пребацио ногу преко колена, па мисли.</p> <p>Дуго и дуго му нису 
че, па то раскопчава огртач“, то чупа с ногу велики завежљај.{S} Баш читав посао!</p> <pb n="19 
 њега и матер му тако одбио као блато с ногу, па би зар колико толико то да заглади.{S} Неје им 
 оруђа, као ножице за скидање гусеница, нож за подрезивање кошница, будак, ашов, мотика и тако  
ра свог с Миланом на прозору, као да је нож прободе кроза сред срца, па јој се стиште терет, си 
 толико, што је наручио неке савршеније ножеве за навртање воћака и неколико ђерзонака кошница  
о вртарскога што пчеларскога оруђа, као ножице за скидање гусеница, нож за подрезивање кошница, 
р опет нашао је за вредно, да сам своје ножно тај глас однесе до највишег места своје претпоста 
ико зноја, те у мало не удари по својој нози. </p> <p>Тамо на дрветима иза кокошинца закокота о 
 вино, гајде, тамбуре, младе моме, голе ноне.. </p> <p>Госпођа Савета очепи попу испод стола.</ 
е друкче, мора се сад радити на врат на нос.{S} Поп Стева мора помоћи. </p> <p>Опасан је, чини  
стерају насртљиву мушицу, што им се и у нос увлачи; само што зазвечи ланац на огрљаку, кад се к 
господин Бранко добро јој је напаприо у нос, може га сад песницама трти,</p> <p>Јован се заглед 
згодног увода. – Тај ми се увукао већ у нос:{S} Ова наша– вели Рашићка за Јелену, своју кћер, – 
рош, да тамо отвори већу радњу, ево мог носа, ако не назида у сред Брајковца најлепшу кућу с ма 
рачун...</p> <p>– Треба мислити даље од носа, – проговори поп Стеван одлучно и као да некога љу 
помрча светлост необичне љубави, што је носаше увек у срцу према свакоме, с којим свагда беше г 
 Алати наши за најобичније наше потребе носе на себи туђински печат.{S} Ми све морамо од туђина 
е о „народном“ новцу, јер исти тај грех носе на души и остали.) Ми учимо јуристерај, да „браним 
е, што се догодило у кући поп-Стевиној, носи на души и на образу свом сама госпођа Јелисавета Р 
малим таблицама на врху, од којих свака носи други број и казује место, где треба да се окупе ч 
<p>У дворишту је све мирно, све, што не носи име човечје....{S} Ал јест! „Мислиш, све је зло са 
дња кратка хаљина, што је као швигарица носила, као да се упила у обле јој удове.{S} Запурила с 
о; стара свештеничка капа, коју је попа носио пре дуго, дуго времена, док неје дао начинити нов 
позорница!</p> <p>Шта је теби сад опет, нотарошу? – пита га госпођа бележниковица.</p> <p>– Пус 
 <p>Ако крик Јеленин и неје био по оној ноти, коју је млади учитељ навио на својој виолини, поз 
та говориш</p> <p>– Одбегла.{S} Јуче на ноћ нестаде и ње и Кнежевића.</p> <p>– Не говори!</p> < 
шћу и нитковством!..</p> <p>Дивна летња ноћ с месечином повила земљу као мати чедо своје у меке 
о је Јелена, поздрави ова красна и тиха ноћ песмом.{S} Ја мислим, да ће наш коровођа...“</p> <p 
оров, да тамо у највећем страху проведе ноћ, док у јутро галан не кукурекне на буњишту...</p> < 
ила врата на школском здању.{S} Касно у ноћ тек вратио се Кнежевић из манастирскога воћњака, по 
евић не дође ни вечерас.</p> <p>Касно у ноћ тек чула је, да се отворила врата на школском здању 
 стана зачу се у три пут.</p> <p>– Лаку ноћ!</p> <p>Јован и Бранко се одвојише.{S} И оде сваки  
ненађењу, мислиш, не ће бити краја целу ноћ. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још кола с 
гао пре.</p> <p>– Ја бих те чекала целу ноћ.</p> <p>– Верујеш, да ћу доћи; је л?</p> <p>– Ниси  
> А по Брајковцу Бруји, како су господа ноћас правила „бал“ по селу.</p> <pb n="84" /> <p>Бранк 
но јутро освануло као данас.{S} Заспала ноћас у плачу тек око неко доба, па је спавала као мало 
тле га је пањкала и запиткивала, где је ноћас био, кад се украо из друштва, док неје признао, д 
 поздрави:</p> <p>– А!{S} Јесте ли и ви ноћашњи?{S} Браца баш сад устао.</p> <p>– Е, добро кад  
дошао у општинску писарну, да прежива о ноћашњој пијанци,</p> <p>Бележник послао пандура, да му 
 Даринку утицала развратно.{S} Чак ни о ноћашњој серенади не спомену ниједна ни беле.</p> <p>Са 
рални мамурлук, него онај од пробанчене ноћи.{S} Па сад још у школу,... ух!{S} Целом свету зави 
и на земљу, па да гдегод у окриљу тамне ноћи у самоћи прождере жртву своје мачје неситости...{S 
ирисни фрушкогорски ваздух красне летње ноћи учинише на Бранка таки <pb n="81" /> утицај, да се 
ј ноћи искушења,... да, велим, у тешкој ноћи искушења, која га је стисла, да једва може да дахн 
жава у њему свест, да не клоне у тешкој ноћи искушења,... да, велим, у тешкој ноћи искушења, ко 
и по што немој да остави отворено преко ноћи...{S} И тако даље...</p> <p>Дотле је Трива извукао 
 серенада!</p> <p>Е, то бадрим чуварима ноћне безбедности у скровитом Брајковцу беше по вајкада 
ајковцу беше по вајкадашњи мири поредак ноћни тако дисармоничан дар мар, на стародавне домаће д 
p>Јован баш пије каву, па се тужи, како ну не прија.{S} Да му је хладан батак с киселим крастав 
 Јован Рајић, кому, кажу, петнаест пута нудише владичанску митру и он је петнаест пута одби, да 
ње и назори деле ужасном провалијом.{S} Нуз то и зазираше од њега, да му кадгод не пребаци, па  
ледња добра мисао, што му паде на ум, а нуз то и мирисни фрушкогорски ваздух красне летње ноћи  
, она седне за гласовир, те му мами сад нујне сад <pb n="16" /> брујне звуке, што јој највећма  
ијеној канти.{S} Дакле жива скаче изнад нуле, то јест, бележник је „ухватио шпиц“.</p> <p>Писар 
ош доста свежа и унегована, изађе преда њ до по дворишта.{S} Натукла лаку повезачу на лице, да  
ар стао до одра, па се не миче.{S}А уза њ његова сестра, па се као снебива у тако господском кр 
и.{S} Те склопи и књигу, што лежаше уза њ, а само што је завирио у њу, од како се повукао у поп 
е и да види иза џбуна, ко је то, а пред њ испаде мала Зорка, Јованова сестрица, и Даринка.{S} В 
а дућанска врата.</p> <p> Таман!{S} Та, ње ради највише се и предомишљао, да л да сврне к свом  
.. она, за коју би...</p> <p>Невера!{S} Ње ради подноси он те муке.{S} Она му је натерала дерт, 
 па се боји, поквариће јој се кћи поред ње.{S} Ако и зна, да све, што се догодило у кући поп-Ст 
олу.{S} Те радости, тог подскакивања од ње!...{S} Зорка већ чита чика– Јовин лист, што јој покл 
у.</p> <p>– Није; ал она ће начинити од ње којешта.{S} Кад је јесенас дошао Кнежевић за учитеља 
док покојни госпођа-Натин неје купио од ње.{S} А то, што јој сад госпођа Ната и опет меће на ду 
 кад је онако срдит отишао прексиноћ од ње, а од то доба није нашао за вредно, да јој и речи ре 
је брат.{S} Он кирија, а она ево је код ње већ четири године.{S} Па има послугу и од Триве.{S}  
 и ижљубила своју маму.{S} Ако није код ње, отрчала би у врт, да мирише цвеће да га можда узабе 
а, када је госпођа Ната била најпре код ње, а противних разлога је, по њену, од неко доба, тајн 
 задаће, искупила децу, што су били код ње у стану, па би поред народних песама и других ствари 
ну Јовану, кад ономад беше у вароши код ње, јавила јој, да јој се ово дана нада.{S} Тако су јој 
д је њена Јелена била тамо у вароши код ње у стану и ишла у „лер“; како је не знам какав рачун  
естру или не.</p> <p>Једаред, – био код ње, па дошли нешто у разговор.{S} Тинка, рећи ће поп Ст 
на га кори, што је само једаред био код ње, од како је дошао од горе.{S} Он се опет извињава, д 
емо.{S} Ја баш кажем ујаку, да ћемо код ње одсести.{S} А Јелена се радује, да је позна. </p> <p 
њен отац, па како Бог да.{S} Тек док је ње живе, не пушта узда из руку.{S} Јован нек иде својим 
лила, да је се он више и не сећа, он се ње ради свађао с писарем, који је у сред друштва и пред 
..{S} Понда шта ћу?{S} С њом зло, а без ње и горе.</p> <pb n="21" /> <p>Ната опет узе да се хва 
о му је потребан у збору, да готово без ње не ће моћи бити ништа.</p> <p>**...*Ударише и краве  
оју виолину, те до неко доба изводио из ње какве мелодије.</p> <p>Јелена би се занела за њима,  
 <p>– Одбегла.{S} Јуче на ноћ нестаде и ње и Кнежевића.</p> <p>– Не говори!</p> <p>– Нема ту ша 
то са Јеленом.</p> <p>Стао учитељ спрам ње, да, бојати, огледа и њен глас, а озбиљан, ни да брк 
о певате, – примети учитељ Јелени, а до ње се нашао.</p> <p>– Морам најпре питати матер и чику. 
љеном шалом а учтиво Бранко, дошавши до ње.</p> <p>– Ја нисам вама „госпођица“ Јелена, – примет 
рко се врпољи <pb n="14" /> и увија око ње, или јој се скупи у крило, па жмирка у жижак, или пр 
 за каквом савуљагом, па се витлају око ње, а она их заварава...{S} Над стрништем или над ливад 
 још неку стару књигу.{S} Кад стресао с ње прашину и отворио је, а то „<title>Живот и прикључен 
е љубимци Талијини распрштали којекуда, њега завеја мећава једне зиме голог и гладног у заветри 
 бележниковица Јована. </p> <p>– Збиља, њега нема! – примети овај.</p> <pb n="78" /> <p>– Не до 
ани?{S} Не да се Тинка ни опепелити.{S} Њега једног, па...!{S} Да их има на одмет, па ни једног 
 имао, – примети Рашићка. – штета је за њега, да се потуца и пребија по селима.{S} Ја то и опет 
ко не ће учени људи?{S} И онако није за њега адвокација.{S} Неје му нарав за то.{S} Та, адвокат 
ако мио!{S} Сама мама рекла је после за њега „фини младић!“</p> <p>Осврћући се то за орлом, то  
 да је избегавала, да лепу реч рекне за њега пред кћерком.</p> <p>Могао би и у вароши где бити  
јим путем.</p> <p>„Јогунаст“! – рече за њега поп Стева, кад се разиђоше из сенице.</p> <p>– Има 
ога позоришта, па онда – ево среће и за њега и за српску позоришну уметност!{S} Госпођа бележни 
што може да мечи као „Прави Рус вели за њега увек писар.</p> <p>Једаред му примети: </p> <p>Ваш 
ства, да је хладан сир с црним луком за њега најбољи лек против мамурлука.</p> <p>Благајник вел 
 на таку мисао.{S} Да уда своју кћер за њега.{S} За цело мисли, да би је тако усрећила.{S} А он 
аде и прошао онуда, кад је изгледала на њега као озебао сунце, те неје могла више ни заспати по 
у чашу хладног теочинца и насмеши се на њега.</p> <p>Он је загрли око врата, издиже чашу спрам  
исар збија само шалу с њим, те скочи на њега.{S} И да не беше ту начелника и бележника, би медв 
ти, да је син оца лоле; али да бацим на њега и ту љагу, да му је мати распуштеница, не могу.{S} 
по речима и нагласку за цело јој жао на њега.</p> <pb n="40" /> <p>- За што, госпођице?</p> <p> 
аљину.{S} Госпођа Рашићка присела поред њега на столицу.{S} Рећи ће тако с њим две три (опет у  
 ко је он је.{S} А жустра младица поред њега тако се препанула, да се неје могла уздржати, већ  
 сачувај; ал јој нешто тесно било поред њега.{S} Чисто би га загрлила, што иде.</p> <p>Госпођа  
кав, какав Србин постане тек, кад се од њега поучи.{S} Ал који Србин остане, тај издржи конкуре 
, нестално створење.{S} Али научи се од њега, да само по цвећу идеш и да и са најружнијег цвета 
ном провалијом.{S} Нуз то и зазираше од њега, да му кадгод не пребаци, па још, можда, пред госп 
кој гимназији, два три разреда млађи од њега; али у комшилуку његову у стану, – примети између  
мо, да и тамо није свештеник старији од њега бар у цркви, – рече попа. </p> <p>– А Јелена не см 
у туђем свету...{S} Хм!{S} Мора бити од њега кадгод нешто!{S} Две јаке, до душе, за вратом не ћ 
у собом сви једнаки; а чим дође јачи од њега, он подлегне, и то... не, што он нема својства, да 
!{S} Тек...{S} Тек...{S} Доста је то од њега,... за сад доста.</p> <p>Поред сенице се „нешто за 
о био!</p> <p>Мора бити кадгод нешто од њега...{S} Допада ми се, што је при себи.{S} Жилава нар 
>– Па таки је он, кад што науми.{S} Код њега важи само „или–или“ вели Јован:</p> <p>– Са свим к 
ћ, више пута доносио у ћупи вина, а код њега се пило и ликовало по често.{S} Но да је био таки  
ига је пред њим, али мисли несу све код њега.{S} Од синоћ се нешто сневеселио.{S} Јелена му је  
равославни свештеник,... сви купују код њега, код Јуде, и мед за божићну чесницу и зејтин за ка 
у капак.</p> <p>Капак се диже.{S} Испод њега провири најпре мала бела ручица; па се од мах за њ 
својим песмама као нико ни пре ни после њега.</p> <p>Е, па спомену тога ђенија посветио је цели 
м народним језиком, каквим нико још пре њега, а попут једре и здраве народне поезије, песмом, к 
 чита новине и премишља о ономе, што се њега тиче, а мало разабира за оно, што је било и шта ће 
 у врт, те се предомислио.</p> <p> Више њега се залепрша лептир, па стаде, баш близу на неки цв 
ао да су пука проза и крпарија, тек без њега ко зна би ли од мах добили песнике као што су Змај 
а потраје овако даље, ишчаурио би се из њега под старост, Боже опрости, „омладинац најчистије к 
, ја...{S} Најбоље ће бити, да си ти уз њега.{S} Бадава!{S} Мати је мати.{S} Дете не треба ника 
еста блага, неста пријатеља, па неста и њега.{S} Куд је, где ли је, Бог би га знао!{S} Говорило 
} Да се држао тога, па да га види Бог и њега и Тинку и синчића му!{S} Али Арсенију се други зан 
у, као да се осећа нешто крив, што је и њега и матер му тако одбио као блато с ногу, па би зар  
.{S} Хајде, да ми дамо донети, па да ми њега почастимо!</p> <p>Ја сам за то!- прихвати млади тр 
ела, а беше све ближе селу, допираше до њега необичан лавеж паса.{S} Као да се сви пси у Брајко 
н за бирташа!“</p> <p>А и Марко загрлио њега, па пева с њим заједно... </p> <p>Бележниковица од 
вно пристала Даринчину срцу.{S} А преко њега није прешла још никаква бура, ни најмањи облачак,  
p>– То је смешно! (Осети попа, да се то њега тиче.) А шта онда, ако те кости, што их у Бечком г 
с.{S} Даринка мало поцрвене.{S} Гледа у њега, а не зна, шта да му каже.</p> <p>– У Карловце</p> 
вић.</p> <pb n="67" /> <p>Она погледа у њега.{S} Очи јој се насмешише.{S} А из грла се оте неки 
 шишке на челу, те испод руке погледа у њега.</p> <p>Бележник остао дужан одговор својој жени,  
сије.</p> <p>Благајник укрљешти очима у њега, као да се увери, да ли се овај шали ил’ озбиља бе 
 када је то видео, још већи немир уђе у њега.{S} Хтео би да доспе и у читаоницу, где одбор изда 
ек оправдао оно уздање, које су имали у њега његови милостиви заштитници у Брајковцу.{S} Ако би 
да те женим.</p> <p>Бранко избечи очи у њега.{S} Гледа га, па не зна, да ли да се одсмеје као н 
 Даринка узе лиске, погледа милокрвно у њега, откиде један и задеде га себи на груди, а други п 
ових ушију.{S} Бранко се трже.{S} Близу њега стоји на уској путањи девојче од својих седамнаест 
јвећа у срдашцу моме“, завапио је негда његов велики имењак.{S} Туга се нека стисла у његовим г 
по сахата, – примети му жена знајући за његов лепи српски обичај, за његову страст у наздрављањ 
> <p>– Ето браце из винограда!{S} То је његов глас! – викну прва Зорка.{S} Све поврви на поље.< 
о, а њему се нешто стужи.{S} Онда му је његов виши позив на срцу и на језику.{S} Тужи се на цео 
ицом несу привезала кола, у којима беше његов лес, за воз, који требаше доћи у Нови Сад још у ј 
<p>Тек обадвема беше у тај мах Бранко и његов нагли одлазак у мислима. </p> <p>Као да осећају,  
аше „материјалиста“.{S} Али га изненади његов пијетет према оцу.{S} Бранко се сећа свога оца.{S 
м је у тој распри пратила главни смисао његов.</p> <p>Тек попа је ипак заћутао. </p> <p>– Да Бо 
оба иду Јован Јаковљевић, Бранко Стајић његов „друг из Беча“, и Брајковачки учитељ Кнежевић нап 
е ипак не показа тако, да не би сестрић његов могао приметити, како се он спремао кому на дочек 
овор најзанимљивија тема при чаши пива, његова најмилија тема, о томе, како и за што наш народ  
ила, мати, која би да удоми своје дете, његова Јелисавета; ако ће напред, наићи ће на Харивду,  
талнога уверења, ни док му је била жива његова покојна Стаза; а поред Јеце нема никаквога.{S} Н 
!{S} То је дивно! – прошапута милостива његова заштитница, па одговори своме штићенику опет при 
у.</p> <p>– Но!{S} Натарошу! – укори га његова лепша и милостивија половина. (Као бојаги, ту је 
ише, баш тога ради омаловажавати ђенија његова, то је смешно. </p> <p>– То је смешно! (Осети по 
само за то, што је тако несретна, да је његова жена!</p> <p>Па је ли чудо, ако се Тинка осетила 
и за наш народ и шта значи ово величање његова спомена.{S} Око тога му се мисли највише и врзу. 
женом живео у љубави.{S} Па кад му умре његова мила супруга Анастасија, кажу, да је поп Стева г 
се, да је већ тражио друго место.{S} Из његова данас разговора чисто бих то морао помислити.</p 
. </p> <p>Матер је спремио, да дочека и његова друга Јована с његовима.{S} Тетка му је, рече за 
 ће <pb n="32" /> бити у свету.{S} Он и његова најближа околина с најближим посредним, па и неп 
или“ вели Јован:</p> <p>– Са свим као и његова назови– ујна, – примети бележниковица са значајн 
 и пажњом на, која је повод, да је мати његова морала изаћи из куће брата свога као пребита сир 
 стао до одра, па се не миче.{S}А уза њ његова сестра, па се као снебива у тако господском круг 
а Јовану уза сто, не бил забашурио, што његова лепша половина наговештава.</p> <p>– Помакните с 
 зује у глави још од синоћ, како му је „његова“ напунила некаквим разговором, па јутрос са неко 
у, да је божем она отуђила поп-Стеву од његове сестре, да је она истерала Тинку из поп-Стевине  
да боји, ако је и уверен)да му „кругове његове“ не може побркати.</p> <p>– Седи! –вели опет поп 
авиће се име Игњата Јаковљевића, док је његове деце. „Кућа је“ вели, „жив човек, не цигља ни на 
и критичари и естетичари и осуђују неке његове стихове, као да су пука проза и крпарија, тек бе 
да иде Јовану.{S} Дошао је и спрам куће његове, па не зна, шта ће.{S} Не би било лепо, опет, и  
 осим Бранка, Даринке, Јелене, колара и његове сестре. </p> <p> Млади грк, Јеша Дабижић, отпору 
а, каквим је блатом каљала име његово и његове матере, да замаже очи слабом човеку, па да себе  
а вино ил ракију.{S} Него док трајало и његове и женине сиротиње, даде све до последње крпе, а  
 наш идеал.</p> <p>– Јесте ли ви читали његове песме? </p> <p>– Још пре него што си се ти родио 
интересима, што су ту скопчани, – то су његове најмилије мисли.{S} Тек ако ће га кадгод завести 
равдао оно уздање, које су имали у њега његови милостиви заштитници у Брајковцу.{S} Ако би се т 
али, ето, ни крв пролити, кад зажеле то његови гости и рачуни.</p> <p> А ту су сви, ту је Брајк 
 /> из разговора њена са братом својим, његовим ујаком, поп-Стеваном, то баш не могаше у њему и 
велики имењак.{S} Туга се нека стисла у његовим грудима.{S} Тама нека као да хоће да му помрча  
емио, да дочека и његова друга Јована с његовима.{S} Тетка му је, рече за госпођу Нату, врло ва 
 како не треба да вређа Александра због његових омладинских назора. „Сад је омладинско време!“< 
ло сувишним каквим захтевањем од стране његових претпостављених у општинском уреду а у званични 
{S} Ко зна, каквим је блатом каљала име његово и његове матере, да замаже очи слабом човеку, па 
Да зна само, како јој је синоћно певање његово прионило за душу!</p> <p>Па збиља!{S} Кнежевић н 
г Хорација најпаметније ми се свиди оно његово: **<foreign xml:lang="la">Beatus ille qui...</fo 
 опет, и да оде, а да се не јави њему и његовој матери. </p> <p>У тај мах провири Даринка на ду 
ше у народу врило о Бранку Радичевићу и његовој прослави.{S} Одмах сутра дан после оног великог 
воју муку; али да бих му био учитељем у његовој најпречој потреби, радећи баш свој посао, то са 
еје успомена понела за покојном Стазом, његовом Анастасијом...</p> <p>Кад би отишао овда онда п 
е; па најбоље ће бити, говори ти сама с његовом матером...{S} Но, не мислим ни ја, одмах с кола 
ко, да узме своју руку на траг, нити да његову стисне, већ му је подала, па је он љуби и милује 
знајући за његов лепи српски обичај, за његову страст у наздрављању.</p> <p>– Молим, да ми се н 
а погледа.</p> <p>– Али не мога одолети његову погледу.{S} Осети, како јој у очи сухну неки пла 
Александар добро узучи ја ћу сам молити његову свјатост, да се смилује на сироче сироте удовице 
у“, казало се у неком листу, оглашујући његову смрт изненада.{S} Но и да му је све седморо деце 
 стало до ове врсте људи, из тих се, по његову уверењу, не да већ више ништа ни учинити.{S} Неч 
 Две хиљаде јој је писао, чим је ушла у његову кућу.{S} Две хиљаде је уложио у Румској или Митр 
шила у Брајковац, „Богу за леђа“; али у његову рожданику пише, да је он рођен за „виши позив“.{ 
Изађе учитељ, па их све позва, да оду у његову собу.</p> <p>Сад ћу ја децу пустити.{S} Него мор 
га и сељани јако уважавају, јер слушају његову реч.</p> <p> Мој синко, – уплете се поп Стеван,  
и Србин остане, тај издржи конкуренцију његову и буде бољи од учитеља свога.{S} Па ко се опет с 
 разреда млађи од њега; али у комшилуку његову у стану, – примети између осталога поп Стева. –  
пажљивости беше већ нестало у себичному његову срцу, туђ, јер предвиђаше, да их и мишљење и наз 
ородицу.{S} Да је когод дао што за душу његову или за жену му и сина, и њих би метнуо на кеца и 
e>Горског вијенца</title>, владика Раде Његуш, не беше по све тога слободан, – та већ загрози о 
те ништа и нико мањи ни већи већ главом њезин мацан.{S} Ено га, и он лично изашао, да испрати с 
мрзовољан.{S} Кадгод пије младо пиво, а њему се нешто стужи.{S} Онда му је његов виши позив на  
са ситних гусала, тамо,... ох, тамо, да њему каже, како јој је сад одлануло, како ће „све још б 
лско.{S} Но, што код свега тога не пада њему ни на ум, да примети, то је, како од неко доба не  
неје прилика, да она, девојка, иде сама њему, момку, у кућу, или што је и она као у опће што ка 
ти си решена онда брачних обавеза према њему.{S} Можеш се и преудати.</p> <p>Мој син ће, – одго 
 сестрићу загладио, осећао се туђ према њему, туђ, јер и оне сродничке пажљивости беше већ нест 
е свагда онако наметљиво понашаше према њему?{S} Је ли могуће,... тако млада, па тако покварена 
<p>А они су сви били тако љубазни према њему, сви тако љубазни.</p> <p>Јелени, неје крити, баш  
ода, да се загрева љубављу каквом према њему.{S} Поп Стеван, опет, ако се и приволео на Рашићки 
д лозинка указа се Бранко Стајић.{S} На њему лако летње одело и сламњи шешир.{S} У руци држи не 
</p> <p>Ђенијалан лик!{S} Свака црта на њему ђенијална,... прави песник!{S} То је песник!- прим 
ојем вотњаку.{S} Разузурио се, па је на њему место мантије само лака сива кабаница, што је инач 
 и већи апетит отворио, што зар хоће на њему да излије сав свој кив, што је Јован, назирући у њ 
нић официр у граници. („Немачко рухо на њему, ал под рухом српско срце!“ говорило се о њему).{S 
 царство безобзирне збиљности,...још на њему лептирски прах слатког ђаковања, не додирнут незгр 
 називати Јована и доктором, а Јован ће њему, на прилику, смети од сад говорити:{S} Грцо, или:{ 
 пита Даринка, па искрено окренула лице њему.</p> <p>– Ви ћете певати с нама.</p> <p>– Ох, Боже 
инка, Јован, мала Зорка, – сви полетеше њему као добром старом познанику.</p> <p>– Тако се доче 
о лепо, опет, и да оде, а да се не јави њему и његовој матери. </p> <p>У тај мах провири Даринк 
а тако покајнички, да она подиже опет к њему своје миле очице и милокрвнога погледа.</p> <p>– А 
л под рухом српско срце!“ говорило се о њему).{S} Заволи га чика Пера.{S} Толико се пута састај 
до тога, да му сестрић бар лепо мисли о њему, као да се осећа нешто крив, што је и њега и матер 
p>– Ни да он, баш у овај пар, када ми о њему говоримо, виси на прозору попине Јелене?</p> <p>–  
само Бранко: толико се и тако се радо о њему разговарало.)...</p> <p>Уз пут наиђоше пред школом 
 се опомену, да до сад неје ни мислио о њему, бар не озбиљно; ако га се, може бити, кадгод случ 
м ја... </p> <p>Хтеде рећи; ...мислио о њему!{S} Али га ипак памћење не изневери, кад се опомен 
ио и одвратан, што је „таки“, као што о њему суђаше „материјалиста“.{S} Али га изненади његов п 
а њој виолина.{S} Насред собе сто, и по њему разбацано то књига, то хартија, мастионица, пера,  
још никаква бура, ни најмањи облачак, у њему сија увек благо пролећно сунце, па одсјајује непом 
 која живи у српском народу и одржава у њему свест, да не клоне у тешкој ноћи искушења,... да,  
, да Бог ме, охол, кад ми је све туђе у њему.</p> <p>– Па сте се непрестано опет бавили о књига 
ић умре као капетан у миру. „Да не је у њему срце куцало толико за свој род, можда би пришио би 
јаком, поп-Стеваном, то баш не могаше у њему изазвати безусловну послушност према петој божјој  
оно мало успомене не беше врсно, да и у њему изазове такав пијетет према свом родитељу.{S} Мати 
 сав свој кив, што је Јован, назирући у њему, ваљда, опасног конкурента, ступио преко прага, гд 
о то беше тако омилело, да је зажелео у њему боравити вечни сан.</p> <p>Два дана напред почели  
 родољубља, безлобне младости. ·</p> <p>Њему за уздарје подиже народ српски из благодарности са 
да као наша.{S} Нова се омладина креће, њен глас се већ по мало чује.{S} Кад не иде више с омла 
било, да Јелена не запева с њима, јер – њен глас тако му је потребан у збору, да готово без ње  
е с њим?{S} Хоће ли он вечерас доћи под њен прозор, као обично, кад је онако срдит отишао прекс 
о што је мој Арсеније.“</p> <p>Арсеније њен треба да је по занату ћурчија.{S} Леп занат, таман  
о учитељ спрам ње, да, бојати, огледа и њен глас, а озбиљан, ни да брком мигне.</p> <p>Јелена с 
м што је јуче у певачкој школи пробао и њен глас, али са свим онако хладно и озбиљно као и оста 
мељу, или ће пустити зета у кућу, као и њен отац, па како Бог да.{S} Тек док је ње живе, не пуш 
кве ужасне муке трпљаше у тај мах бедни њен Милан!{S} Да зна само, колико је грких пилула прогу 
а шта тебе гони, да, можда, ти прихвати њен посао?</p> <p>– Воља и осећање да сам способан за р 
ска љубав:{S} Сад му тек изађе пред очи њен лик, кад оно пре краткога времена сврну к њој, путу 
 притајану тугу, што неје она та, којој њен син након три године жури у походе, него јој тек уз 
 осврће. </p> <p>– Миле! – задрхта опет њен глас по вечерњој тишини.{S} Нема одзива.{S} Само ви 
.</p> <p>– Нисам ни знала, да је то баш њен син.{S} Каже Стајић.{S} А мени и не пада на ум који 
а госпођа Натина јесте мајсторица Јула, њена укућанка, још пре неколико година господар кућни,  
 зна много и на изуст.{S} Па библиотека њена броји већ и десетак које „<title>Дарова доброј дец 
н њу сејом.{S} То задржала и Катица, па њена деца и данас зову Давину тејком.{S} Па тако и сви  
адгод научио <pb n="90" /> из разговора њена са братом својим, његовим ујаком, поп-Стеваном, то 
<p>Бележниковичину оку неје се отела та њена забуна ни учитељев осмех, па намигну на Јована.</p 
госпођа Ната, то је, као што опет ропта њена кћерка, госпођица</p> <p>Даринка, кад је у вароши  
на памет и Даринка.{S} Чудновато!{S} Од њена суда као да највише стрепи.{S} Не за то, што би се 
 учитељицу.{S} Мал не свиште девојка од њена заједања.{S} Па тако сад и немамо никакве...{S} А  
добравају и хвале смер.{S} А највећа је њена радост, што ће у тој великој свечаности и она да с 
збиља, и треба да се усрећи.{S} Душа је њена чист још неисписан лист беле хартије.{S} Ваљан, по 
 се дала наплатити од поп-Стеве, кад је њена Јелена била тамо у вароши код ње у стану и ишла у  
о јој је мило, о, Бог зна, како, што је њена Јелена тако сретна била, па била у стану у тако до 
и створе!</p> <p>Је ли могуће, да и кћи њена зна за те материне вигове, кад се свагда онако нам 
ке ствари!“</p> <p>Но претерана бојазан њена беше са свим неоснована.{S} Међу девојкама не паде 
и отац, како си је примио од мене место њена оца.{S} Ја не могу рећи: „моје“ дете!{S} Јер видим 
оно учитељ отишао онако нагло и срдит с њена прозора, неје ни била с њиме, осим јуче на првом п 
 нешто кошка и с учитељем.{S} Биће и ту њена масла.{S} А момак ваљани вредан, како само може би 
вљевић) и госпођица Јелена попина („Без њене можемо ни маћи!“ рече за њу учитељ Милан Кнежевић) 
м видео! – а у исти мах падоше му на ум њене, материне речи: „Цео је живот школа.{S} И срце му  
и, како је наслоњен на ону багрему пред њеним прозором пиљио као маче у жижак, да ли ће каква в 
ок неје признао, да је бар прошао поред њених, поред Јелениних прозора.{S} Прошао!{S} А да је б 
и неусиљено понашање, у том га утврђава њено српско васпитање кућевно и школско.{S} Но, што код 
толики пут, како је воћка понела.{S} На њено питање, лагано окрену главу к њој, па је гледи, а, 
ену економију, од како је пало слеме на њено теме.{S} Једва ће ми на питања моја тек овлаш пове 
и паре дуга нема.{S} Штогод видиш да је њено, све је то слободно и, што она каже, „божије па на 
его у сваке обичне.{S} А, да одушевљење њено неје изнуђено ни чим до правим заносом за идејама, 
ован, а уз њих трчка и мала Зорка.{S} И њено срдашце куца необично живо, јер види, да се ради о 
 душо</p> <p> Не знам.{S} Ја не разумем њено понашање.{S} Али је страшно љута на тебе. </p> <p> 
ти код поп-Стеве, да све припадне њој и њеној кћери?{S} Две хиљаде јој је писао, чим је ушла у  
говара што материним жељама, ма и којој њеној речи; па наравно, и сад беше вољна повиновати се  
Јуле као да се и сам препоручи особитој њеној милошти.</p> <p>Још га од зимус препоручује госпо 
 за госпођу Нату, врло ваљана душа; а о њеној кћери, о госпођици Даринци толико јој је приповед 
а својој другарици, толико и више криво њеној матери, госпођи Јелисавети, Рашићки, што су те ва 
се мисли, Боже, на све стране, а све за њеном децом и својом невољом.</p> <p>Госпођа Ката остал 
ад човек, прилика таман као наручена за њену Јелену.</p> <p>– Пак?{S} Шта сад?</p> <p>– Па биће 
о, биће ту...!{S} Учитељ је сад мали за њену ћер.{S} Побринула се та добро и за себе и за њу.{S 
вљу за своје, то му говори искреност на њену лицу, то му сведочи бистар јој поглед и неусиљено  
ући ујаку у Брајковац; сад тек разумеде њену притајану тугу, што неје она та, којој њен син нак 
у Рашићку из Брајковца <pb n="103" /> и њену кћер.{S} Као вели, она јој је сина дочекала и гост 
 Глете! – засмејало би се девојче, да и њену пажњу на штогот обрати.</p> <p>А кад хладовина раз 
тек осврнуо.</p> <p>Али нико не примети њену неприлику, јер сад ево и бележника са благајником, 
д чекића, којима је пречешњејши даривао њену децу, кад је долазио којему на крштење.</p> <p>Па  
јпре код ње, а противних разлога је, по њену, од неко доба, тајному мишљењу, доста, када што по 
 Ал биће и то.{S} Све је удешено,... по њену рачуну, све.</p> <p>Та превешће и њу Јеца жедну пр 
ни преиначити“, јер је и јавила Кати по њену Јовану, кад ономад беше у вароши код ње, јавила јо 
рича, да јој се изјада, да се заплаче у њену загрљају, па да обадве плачу.</p> <p>И би тако, мо 
а мени не ће допустити, да ја завирим у њену економију, од како је пало слеме на њено теме.{S}  
вића нареченога у калуђерству Доситеја: њим и с тим списат и издат</title>."</p> <p>Како се обр 
 да је она, Јелена, нагла у Карловце за њим, за Стајићем!</p> <p>Што јој већма долази у главу,  
, који јој сваку сузу, што је негда над њим нејачким пред Богом исплакала, бисером благодарност 
у нове познанике.</p> <p> Књига је пред њим, али мисли несу све код њега.{S} Од синоћ се нешто  
 писарем, који је у сред друштва и пред њим био толико дрзак, да каже, како је „вечита штета за 
их.{S} По челу јој пао прам косе, па се њим игра ветрић, кад потрчи.</p> <pb n="38" /> <p>Бранк 
итељ га већ набавио, уоквирио и украсио њим собу.{S} Али то је и једина слика у целој соби.{S}  
 великог песника, седне он на лађу, а с њим и Јован Јаковљевић, па дођу доле, да баш на извору  
p> <p>А и Марко загрлио њега, па пева с њим заједно... </p> <p>Бележниковица одавно наваљује на 
 руку Кнежевићу и неусиљено се рукова с њим. ·</p> <p>Кнежевић се рукова и са Јеленом, као са с 
 упртила неки гостински пртљаг, пошла с њим у кућу, па сад не зна, шта ће и кут ће пре.{S} Да г 
ек говори, како треба да сам пријатна с њим и искрена.{S} Ја и не могу друкче ниским.{S} А он и 
, што је постала с Богом и нестаће је с њим, што, дакле, нити има почетка, нити ће имати свршет 
одлучнија. </p> <p>Како да се састане с њим?{S} Хоће ли он вечерас доћи под њен прозор, као оби 
ивши наду, да ће се и вечерас састати с њим, и уверивши се зар још боље, да се он још једнако с 
ким.{S} А он и заслужује, да је човек с њим искрен.{S} Па ја га и волим као брата.{S} Ти си дру 
чика Пера.{S} Толико се пута састајао с њим у Митровици, у оној некада граничарској Митровици,  
тати.</p> <p>– И не ћу.{S} Ја сам био с њим заједно у Карловачкој гимназији, два три разреда мл 
оред њега на столицу.{S} Рећи ће тако с њим две три (опет у миру и љубави!), док „деца“ не дођу 
лио на то, да и писар збија само шалу с њим, те скочи на њега.{S} И да не беше ту начелника и б 
ка и Јелена се ухватиле под руку.{S} За њима иде Јован с Бранком. </p> <p>Њих две ћуте.{S} Јеле 
мелодије.</p> <p>Јелена би се занела за њима, те би час удесила, па тихо певушила уз уздрхтале  
аме, што им се шлајери тако лепршају за њима..</p> <p>Попина Јелена хтела одмах за Зорком да по 
 слободна, па којим кораком она тројица њима ближе, то се Даринка већма стискује уз Јеленино ра 
.{S}" А историја ће да пева ил кука над њима као над старим Римљанима и другим пропалим народим 
 несретно!</p> <p>– Мала Зорка дотрча к њима:</p> <p>– Хајдете.{S} Тражимо вас.{S} Треба да се  
рству и воћарству, колико је он могао о њима дознати, кад би отишао куд у варош, или проучити и 
, шта је дечија радост.{S} Коме ћу, ако њима нећу?{S} Да је њихов отац жив!</p> <p>И твоја једи 
„То је дечја радост!{S} Да коме ћу, ако њима нећу!?{S} Да је њихов отац жив!“ – „И твоја једини 
му врло жао било, да Јелена не запева с њима, јер – њен глас тако му је потребан у збору, да го 
ицом Даринком, јер је већ једаред био с њима, баш у њиховој кући.{S} Али се увек неугодно осећа 
е њих двоје састало, па никад неје међу њима пало опоре речи.{S} По Брајковцу се каже: „Куд гос 
ога либерализма.{S} Још док је био међу њима онај душе чисте као крин који им је свима смео у б 
 и срдит с њена прозора, неје ни била с њиме, осим јуче на првом покушају певачкога друштва.{S} 
 <p>Па ти мислиш, Стево, да и ја идем с њиме у Карловце!</p> <p>– Да, ја то мислим.</p> <p>Тинк 
ед госпођа-Катичина дућана на улици.{S} Њих две не занима разговор удовица.{S} А имају и оне, д 
ред тетком из вароши и пред сејом.{S} А њих две се нагле радознале.{S} Мали Владимир развашарио 
добрава. </p> <p>У том начеоник, као да њих тројице тамо и нема, запева своју најмилију, тихо,  
 волим нешто, што је отишао Бранко. (За њих у кући Бранко неје био „господин Бранко“ или „госпо 
на Јелена од оздо, испред куће, маше на њих белим рупцем. </p> <p>А Кнежевић је отпоздравља шеш 
пап.{S} Бранко се и не обазире много на њих.{S} Неје му ни стало до ове врсте људи, из тих се,  
над собом облаке, већ пуштају, да поред њих пролећу чворци, што се надлећу као облаци над грозн 
бесила Даринци о руку, па скакуће поред њих.{S} Па слуша као жедна, како њих две приповедају о  
 се прослави, – беше му прва реч.{S} Од њих две не зна, која да прихвати реч.{S} Опет ће он:{S} 
то се зблизниле у учитељевој соби; а од њих неки поседали на одар, други стоје.</p> <p>– Треба  
о честита друштва“, па се не растаје од њих. </p> <p>Што сад иду, па им се не пада на ум, да пр 
надом, да ће им деца бити боље среће од њих... </p> <p>Ката Јаковљевићка села, као обично недељ 
 само да се не састане више ни с ким од њих!{S} Па у јутру, чим сване, бежи из тога понора, где 
сподин, што је био ономад с Јованом код њих, кад су путовали од озгоре у Брајковац, уме тако да 
.{S} Нашли се на врху брдашца.{S} Испод њих се таласа китњаста побрдица, да им мало даље пукне  
да и он то пита.</p> <p>– Ви ћете после њих доћи на ред, – одговор и онај.</p> <p>– Хајдмо ми д 
ти они познају народ, нити народ разуме њих.{S} Ужасна аномалија код нас, какве, ваљда, нигде в 
и се мора: ево дванаест година, како се њих двоје састало, па никад неје међу њима пало опоре р 
p> <p>– Чудновато, да се, ево, све више њих тек у новије доба сећају, – одговори Бранко, –да су 
или, да креснеш, варница би излетела из њих.{S} По челу јој пао прам косе, па се њим игра ветри 
аде Даринка, Јелка, Бранко, Јован, а уз њих трчка и мала Зорка.{S} И њено срдашце куца необично 
} Учитељ и Јован, а и Бранко пристао уз њих... унели се, па доказују Јелени, како митроносни пе 
за душу његову или за жену му и сина, и њих би метнуо на кеца или продао за вино ил ракију.{S}  
укаве на голе пунане, снажне руке, да и њих заштити, те да не поцрне без невоље.</p> <p>Јеси ли 
м сестром стоји до зида.{S} Па чак се и њих двоје тргоше како попина Јелена врисну.{S} А коларе 
а њој; па јој дале омирисати, како се и њих не тиче, шта свет говори; оне живе, дакако, за свој 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Док њих двоје тако у стакленом ходнику уживају летње вече у 
, што води с лађе на обалу.{S} Одмах до њих су певачке дружине.{S} Ту ћете најбоље видити спров 
 поред њих.{S} Па слуша као жедна, како њих две приповедају о школи, о игрању, о беседама, о пр 
– подсмехну се Јован.</p> <p>– Неколико њих што је вредило нешто, остали тек лак еспап...{S} Но 
S} Још да се није Зорка рашћеретала око њих, ишле би као осуђене.</p> <p>Јутрос сам, – говори Ј 
аче обични и свакидашњи; па се врзе око њих двоје и кечи им сваку реч. </p> <p>Колар са својом  
нца, што се клонило западу. </p> <p>Око њих планина са својим брежуљцима и доловима, а по овима 
да и разговарају.{S} Јесте, да разговор њих две неје задро у озбиљан живот; али је искрен и про 
о се у чаши, па гори.{S} А попа гледи у њих као стари зналац, па се смеје.{S} Видиш га само, тр 
S} За њима иде Јован с Бранком. </p> <p>Њих две ћуте.{S} Јелена мисли о свом јаду, а Даринка –  
узи угове, већ се болном душом хвата за њихне трагове.</p> <p>Бележник се смеје лудом послу.</p 
S} Да коме ћу, ако њима нећу!?{S} Да је њихов отац жив!“ – „И твоја јединица нема оца!“ – И опе 
ст.{S} Коме ћу, ако њима нећу?{S} Да је њихов отац жив!</p> <p>И твоја јединица, – сад ће опет  
, беле лозе, бршљана...</p> <p>Разговор њихов врзао се највише око догађаја, што га је омладина 
</p> <p>– Поздравише се својски.</p> <p>Њихов жагор само је, да Бог ме, увећао и онако велики ж 
ом омладини, која има да се учи; а дела њихова биће вазда на углед, како ваља љубити свој род и 
ој рад и своју снагу.{S} Бродови живота њихова несу се још навезли на отворено море, где борба  
међу друговима такав разговор.{S} Мисли њихове имају, до душе, своју извесну цел, али су још ув 
асти то племенитих смерова.{S} Интереси њихови несу се још нигде сукобили.{S} Неје се још ни је 
м, јер је већ једаред био с њима, баш у њиховој кући.{S} Али се увек неугодно осећао у друштву, 
 јазавац какав, можда би и жртвовали за њихову љубав какво тане.{S} А овако избацили неколико м 
мо снагу и наду млађаних душа и приличи њихову добу, а и не слуте, колико ће се весала поломити 
{S} И чика Пера благослови брачну свезу њихову...{S} Данило Славнић умре као капетан у миру. „Д 
шију, кад примети, како се сви окренули њози.</p> <p>Бележниковичину оку неје се отела та њена  
е Јелена цео дан.{S} Што ближе то доба, њој срце све јаче куца.{S} А кад већ дође, и да седне н 
 готово и не разуме, шта ови говоре.{S} Њој је и то друштво и таки разговор нешто ново.</p> <p> 
и већ дозволити, – одазва се Даринка. – Њој се здраво допада Бранково коло.{S} Ја сам учила у н 
е невоље, затворити...{S} Е, па идем ја њој.</p> <p>И тако бадава Даринка моли и преклиње, плач 
о тако искрене и исто тако слатке према њој; па јој дале омирисати, како се и њих не тиче, шта  
е хтео, али осећа, да је питомији према њој, ако и не примећава, како је то необично брзо дошло 
> <p>А Даринка стаде као укопана.{S} На њој лака плава хаљина, да се може слободније верати по  
 целој соби.{S} Уза зид је постеља и на њој виолина.{S} Насред собе сто, и по њему разбацано то 
маћицу.{S} Засукала рукаве, па чисто на њој и уредно, као што само може бити.{S} Иде, а спушта  
израдити код поп-Стеве, да све припадне њој и њеној кћери?{S} Две хиљаде јој је писао, чим је у 
p>– Ваша је мати врло добра.{S} Знаћу и њој захвалити, – рече Бранко галантно, колико је знао и 
инци сину, кад угледа Јелену, како жури њој.{S} Дакле, већ је ту време, да се иде на певање!{S} 
ико већ, како смо заједно, ниси водио к њој.</p> <p>Поп-Стевина Јелисавета поглади једном руком 
тељ, господин Кнежевић, често долазио к њој...{S} То неје било ништа страшно, ал су обе поцрвен 
к Јовану; а госпођа ме замоли, да вас к њој пошаљем, – одговори Бранко.</p> <p>Попа се дигао, п 
} На њено питање, лагано окрену главу к њој, па је гледи, а, бајаги, ни на крај памети му, шта  
к, кад оно пре краткога времена сврну к њој, путујући ујаку у Брајковац; сад тек разумеде њену  
ринци.{S} Јутрос му је опет споменула о њој.{S} Питала га, хоће ли ићи к Јовану, па да је поздр 
 што ће рећи свет; јер добро зна, шта о њој тај свет може говорити.{S} Она, што каже и сама, ри 
им жилама осећа све то јаче, што више о њој мисли, неку бујност, па му се час разлива као милот 
ињи девојци“, да почне и сама мислити о њој, и још већ мада јој обрати пажњу на њу, када дође.. 
ко узео виолину, па превлачи гудалом по њој.</p> <pb n="64" /> <p>Писар се загледао у лик што в 
 посети своју сестру, мислиш, да сме то њој казати?{S} Боже сачувај!..{S} Сад се попа нешто кош 
 саборној цркви служи се летурђија, и у њој се спомен чини слављеном песнику... </p> <milestone 
 стара плетена а неолепљена кошница и у њој паламара, чивија, жица, чекића, длета, кљешта, и– Б 
на ум, да пазе на њу, шта ће изазвати у њој Зорчине речи!.. </p> <milestone unit="subSection" / 
ити, ујо ту сеницу, кад сте тако радо у њој?</p> <p>За мене је, синко, добра и овако.{S} Ја сам 
д, што је писар (кад се први пут опио у њој, а то је било прво вече, како се скрасио у Брајковц 
а му тесна, мрачна, гадна.{S} Нема му у њој станка.</p> <pb n="80" /> <p>Хајде на поље,... у во 
еба.{S} Но за то Зорка мора да трчка за њом из собе у собу.</p> <p>У Даринку ушао цео дан неки  
ад празних руку.{S} Мајсторица трчка за њом, да и она што прихвати.</p> <p>– Да нисмо штогод за 
вела јединица мезимица, па мати гине за њом.</p> <p>Давно је било, кад „се одбила“ из куће свој 
ајпре мала бела ручица; па се од мах за њом указа мила главица са црном пуном косом и у глави д 
ковој жељи“.</p> <p>Даринка се наже над њом.{S} Притиште врео пољубац на вреле јој уснице.{S} Д 
ом после ручка прилегне и дремуцка: под њом чита новине и премишља о ономе, што се њега тиче, а 
 Под њом он чека и дочекује ројеве; под њом после ручка прилегне и дремуцка: под њом чита новин 
збиља; никад није лепше пожелео.{S} Под њом он чека и дочекује ројеве; под њом после ручка прил 
 Бранкове деснице, јер Бранко притискао њом под пазухо своју књигу, те му књига сад испаде у тр 
 за целу годину..{S} Понда шта ћу?{S} С њом зло, а без ње и горе.</p> <pb n="21" /> <p>Ната опе 
а ком је он толико блажених тренутака с њом проснивао, пиљио, док се туга неје прелила вином, т 
што ближе, све има нешто да разговара с њом.{S} А кад је у друштву, заборави, шта је хтео, али  
адује Даринчину радовању, те се смеје с њом и тражи, на прилику, с које стране препелица пућпур 
м другу.{S} Сам неје знао, како да се с њом опрости.{S} Осећа, да не би могао бити равнодушан;  
и та варошкиња, Даринка.{S} Познао се с њом у недељу, кад су изашли из цркве:{S} Познао се поре 
ори нешто, као бојаги, да се поздрави с њом.{S} И он, до душе, вешт момак за таку прилику:{S} А 
 зна, да и тако што има на свету.{S} За њу нису још таке ствари!“</p> <p>Но претерана бојазан њ 
мо да јој не би ко рекао, да ту нема за њу места!</p> <p>Млади трговац се окљува, како би и он  
ца Даринка („Изврсна певачица!“ рече за њу Јован Јаковљевић) и госпођица Јелена попина („Без ње 
ина („Без њене можемо ни маћи!“ рече за њу учитељ Милан Кнежевић).{S} Али те две „звезде“ треба 
S} Побринула се та добро и за себе и за њу.{S} Знаш ли ти, да ће она израдити код поп-Стеве, да 
аљда, кад је видила, да је мој Јован за њу кисело грожђе, а она окренула опаклију...{S} И сада, 
S} Старији свет се особито разабирао за њу.{S} У сека– Катину децу већ сад гледе као у велику г 
и Јелени не падоше ни на ум, да пазе на њу, шта ће изазвати у њој Зорчине речи!.. </p> <milesto 
<p>Јелена претрну. </p> <p>Учитељ се на њу тек осврнуо.</p> <p>Али нико не примети њену неприли 
сти, а да не спомене, како неки виче на њу, да је божем она отуђила поп-Стеву од његове сестре, 
 још боље, да се он још једнако срди на њу.</p> <p>А какве ужасне муке трпљаше у тај мах бедни  
арост ће јој увек завидити и роптати на њу.{S} Поток хучи и бучи, прави више буке него Дунав.{S 
{S} Али госпођа Рашићка помрче оштро на њу очима; па само дода: </p> <p>– Ти си невина, срце мо 
њој, и још већ мада јој обрати пажњу на њу, када дође...</p> <p>Пење се Бранко на степенице у с 
о, много, да га пита, срди ли се још на њу.</p> <p> А зашто се срди, то као да сад тек почиње д 
 Па колико Јелену угледала, толико пред њу истрчала.</p> <pb n="60" /> <p>Јелени још неје никад 
 још гробницу.{S} Зорка се приљубила уз њу, па ћути, као да не сме да проговори.</p> <p>– Ово п 
ишља и на то девојче.{S} Па кад неје уз њу, све би да јој је што ближе, све има нешто да разгов 
рању, о беседама, о променадама...{S} И њу ће мати дада на јесен код тетка–Нате у варош, па да  
 њену рачуну, све.</p> <p>Та превешће и њу Јеца жедну преко воде, ма да се колико пући, вели Ра 
ар још није готова, – теши поп Стеван и њу и себе. – Све ће то још бити, како треба да буде.{S} 
и Игњата, па га увек звала братом, а он њу сејом.{S} То задржала и Катица, па њена деца и данас 
сницама трти,</p> <p>Јован се загледа у њу зачуђеним погледом.</p> <p>– Бранко?!</p> <p>– Ви се 
е нађе и своју кућицу, те стрмоглавце у њу!</p> <p>Таке забаве имала је Даринка целим путом.{S} 
је... замуца Бранко, застао, па гледи у њу.</p> <p>– Не, не! – кличе девојче и опет весело, као 
 Радојчића загрмело је, као да је пао у њу гром с ведра неба.</p> <p>Кад се Јован вратио, отпра 
о лежаше уза њ, а само што је завирио у њу, од како се повукао у попин врт.</p> <p>– Стојим на  
наши учењаци, па о томе да пишу.{S} Да, о томе!{S} Треба писати књиге за народ, треба учити нар 
поведају о школи, о игрању, о беседама, о променадама...{S} И њу ће мати дада на јесен код тетк 
а при чаши пива, његова најмилија тема, о томе, како и за што наш народ пропада; Јеша воли да „ 
 оживи у успомени неке особе и прилике, о којима је, чини му се сад, и чешће могао и требао мис 
ала, или се сетила Светозара и Драгиње, о којима је тек зимус читала у „<title>Љубомиру у Елиси 
ји баш у Карловцима саборисаху о цркви, о школи, па и о политичкој судбини овостраних Срба?{S}  
ва, снива за цело о својој декламацији, о „Бранковој жељи“.</p> <p>Даринка се наже над њом.{S}  
една, како њих две приповедају о школи, о игрању, о беседама, о променадама...{S} И њу ће мати  
ату, врло ваљана душа; а о њеној кћери, о госпођици Даринци толико јој је приповедао, да матери 
S} Па у том снивању о породичној срећи, о раду, о борби и заборавио, што рекао ујаку: „Поштен ч 
о доле, а несам код матере.</p> <p>– О, о, вајка се госпођа Јелисавета.{S} Не свиди јој се.{S}  
ати прилику, па каже, како јој је мило, о, Бог зна, како, што је њена Јелена тако сретна била,  
а лицемерства, тепа час о пријатељству, о побратимству, о услугама, час о побожности, и тако да 
епа час о пријатељству, о побратимству, о услугама, час о побожности, и тако даље,... још Бранк 
том снивању о породичној срећи, о раду, о борби и заборавио, што рекао ујаку: „Поштен човек тре 
о прирасле једна за другу.{S} Па имају, о чему да и разговарају.{S} Јесте, да разговор њих две  
ђа Рашићка, те разговарају, на прилику, о врту, о живини и тако што, чему је кад време.{S} Али  
мови.{S} Ослободи и друштвеном поретку, о приликама, у које могу запасти и према којима ће мора 
 њих две приповедају о школи, о игрању, о беседама, о променадама...{S} И њу ће мати дада на је 
ка, те разговарају, на прилику, о врту, о живини и тако што, чему је кад време.{S} Али госпођа  
. </p> <p>Ако им се назори о свом бићу, о позиву својем у животу и не подударају, ипак им бродо 
тако ваљану, тако искрену другарицу,... о, Бог зна, како јој је мило!</p> <p>Наравно, да и госп 
ћ напоредо кроз планинске винограде.{S} О раме пребацио сваки пушку.{S} Али им се види, да несу 
p> <pb n="79" /> <p>Дочека га граја:{S} О-о! </p> <p>А-а!... </p> <milestone unit="subSection"  
p> <milestone unit="subSection" /> <p>– О-о, лепо, господо!{S} Лепо од вас! – повика на једаред 
дуго доле, а несам код матере.</p> <p>– О, о, вајка се госпођа Јелисавета.{S} Не свиди јој се.{ 
следњем тренутку, и забранити.</p> <p>– О, моја ће мама мени већ дозволити, – одазва се Даринка 
аље.{S} У углу поред пећи пар ципела, а о зиду висе о клинцима једне чакшире, стари шешир и зим 
че за госпођу Нату, врло ваљана душа; а о њеној кћери, о госпођици Даринци толико јој је припов 
а дошао у општинску писарну, да прежива о ноћашњој пијанци,</p> <p>Бележник послао пандура, да  
дође и Маца, те се разговор и због тога о томе прекиде.{S} Но Ката неје пропустила, да избаци н 
е покаже своју стару ћуд.</p> <p> Па да о чему ви омладина разговарате, кад се састанете?</p> < 
, па мир!</p> <p>– Казао сам ти, што ја о томе мислим.{S} Испит, понда ради што хоћеш. </p> <p> 
елио.{S} Јелена му је много приповедала о Даринци.{S} Јутрос му је опет споменула о њој.{S} Пит 
и нашу књижевност, па сам и мами читала о Бранку и из Бранка.{S} А и покојни тата, каже, тако ј 
злиже.{S} Чак му је одушевљено говорила о преносу песникову и још више: одобрила и то, да је уч 
Даринци.{S} Јутрос му је опет споменула о њој.{S} Питала га, хоће ли ићи к Јовану, па да је поз 
 колико се у истини прави народ забавља о том догађају...</p> <p>Сад се три млада пријатеља нај 
ремуцка: под њом чита новине и премишља о ономе, што се њега тиче, а мало разабира за оно, што  
{S} Криво ми чините, кад ми таква појма о себи улевате.</p> <p>– Збиља, обори девојче очи, као  
ости ми, али ја не замишљаху тебе појма о идилизму.</p> <p>– Буди уверен, није то ни идилисање, 
ље докотурали.{S} У нас немају ни појма о томе или се сматра за срамоту, да се један свршен уни 
/p> <p>Како онда још не беше ни спомена о преносу Бранкових последњих земних остатака, па је не 
дној судбини.{S} Треба да водимо рачуна о раду наших људи, треба да знамо, камо смерају, али... 
.{S} То треба да знаду наши учењаци, па о томе да пишу.{S} Да, о томе!{S} Треба писати књиге за 
о, што ће рећи свет; јер добро зна, шта о њој тај свет може говорити.{S} Она, што каже и сама,  
ламовао ону познату песму Мите Поповића о браца-Анти.{S} А благајник и бележник од то доба, чим 
 Шта мислиш, Стефане, кад нам дођу деца о вагацији кући?..{S} Катица Јаковљевићка мора пући од  
редно обрати на Бранка:– Јеси ли ти кад о томе помишљао?</p> <p>– Моја будућност биће ми само н 
="105" /> <p>– Немој да спомињеш штогод о томе пред тетком.{S} Она се страшно ополчила.{S} Не ћ 
да јој упадне у очи толико интересовање о тој „красној Српкињи девојци“, да почне и сама мислит 
он највише ћути.{S} Само кад се препире о чему с чиком, онда видим, да уме и више коју рећи.{S} 
набе, и да пречасни не би дерао чакшире о голу даску.{S} Пред канабетом на сред собице омањи ст 
јаги „не раде за народ“, а школовали се о „народном“ новцу, јер исти тај грех носе на души и ос 
} Е, не уме ти се омладина маћи, док се о нас не очеше.{S} И тај наш **Бранко је грдио калуђере 
 ал под рухом српско срце!“ говорило се о њему).{S} Заволи га чика Пера.{S} Толико се пута саст 
лу поред пећи пар ципела, а о зиду висе о клинцима једне чакшире, стари шешир и зимски капут.{S 
ајић све предусретао, он, који је иначе о сваком увек најпре само добро мислио, пређе сада у гн 
у грлу.</p> <p>Бранко као да не ће више о томе да говори.</p> <p> И сви заћуташе.</p> <p>– И оп 
свим жилама осећа све то јаче, што више о њој мисли, неку бујност, па му се час разлива као мил 
е сама још о Духовима добила, па онда и о којечему другоме – готово без праве свезе тих разних  
вцима саборисаху о цркви, о школи, па и о политичкој судбини овостраних Срба?{S} Где је ускрсао 
 и на то, даа је у кући већ било речи и о томе, да ће се ићи у Карловце.</p> <pb n="98" /> <p>Н 
о, кад би <pb n="91" /> му се теоретски о томе предиковало, а да не види то од нас својим очима 
> <p>– Па сте се непрестано опет бавили о књигама.{S} Како сте дошли, чика... ваш ујак а и мати 
. </p> <p>Њих две ћуте.{S} Јелена мисли о свом јаду, а Даринка – ко да је зна?{S} Још да се ниј 
а до тога, да му сестрић бар лепо мисли о њему, као да се осећа нешто крив, што је и њега и мат 
 <p>– Ни да он, баш у овај пар, када ми о њему говоримо, виси на прозору попине Јелене?</p> <p> 
 у Брајковцу.</p> <p>Зорка неје дала ни о чему другом да се говори, него о томе.{S} Синоћ је ве 
ти, то је, како од неко доба не може ни о чему да мисли, а да у једно не помишља и на то девојч 
на Даринку утицала развратно.{S} Чак ни о ноћашњој серенади не спомену ниједна ни беле.</p> <p> 
те час по па гурне Даринку или се удари о велики штит, што га Даринка држи против сунца.</p> <p 
х тамо чекају. </p> <p>Ако им се назори о свом бићу, о позиву својем у животу и не подударају,  
пкињи девојци“, да почне и сама мислити о њој, и још већ мада јој обрати пажњу на њу, када дође 
тање.</p> <p>И Зорка се обесила Даринци о руку, па скакуће поред њих.{S} Па слуша као жедна, ка 
ац.</p> <p>– Да он мени не рече ни речи о томе!</p> <p>– Збиља?</p> <p>– Ни беле,</p> <p>– А ле 
а овде онде одбиће се још последњи зрак о позлаћену јабуку, зрак сунца, што се клонило западу.  
</p> <p>– Ја обично ћутим...{S} Не знам о чему...</p> <p>– Боже мој, наш учитељ уме толико да п 
о сад већ неје говорио с нећаком својим о томе.{S} А он опет зазире и од „омладинца“, као да <p 
 Бранко тако из ненада одлази, да ником о томе пре не рече ни речи.</p> <p>Госпођа Ката да пукн 
ларству и воћарству, колико је он могао о њима дознати, кад би отишао куд у варош, или проучити 
ала ни о чему другом да се говори, него о томе.{S} Синоћ је већ доучила све, што неје била потп 
 бих ти се сада по гори проходати, него о Божићу прасе...{S} Па шта ће бити од Брајковачке свет 
о само Бранко: толико се и тако се радо о њему разговарало.)...</p> <p>Уз пут наиђоше пред школ 
ад се опомену, да до сад неје ни мислио о њему, бар не озбиљно; ако га се, може бити, кадгод сл 
сам ја... </p> <p>Хтеде рећи; ...мислио о њему!{S} Али га ипак памћење не изневери, кад се опом 
ирна санка.{S} Ако снива, снива за цело о својој декламацији, о „Бранковој жељи“.</p> <p>Даринк 
егати, у кући сека-Катиној неје ви било о другом чему речи већ о прослави Бранка Радичевића у Б 
амахује.{S} Међу нама није ни речи било о нашој Јелени.{S} Даклем, видиш да ствар није свршена. 
 време овде доле највише у народу врило о Бранку Радичевићу и његовој прослави.{S} Одмах сутра  
мах терају писара, да им декламује „оно о разбијеној канти“.</p> <p>Кнежевић беше озбиљно схват 
лешкали, разговарајући се то о овом, то о оном, у хладу између четири висока разграната ораха у 
p>Иначе прелешкали, разговарајући се то о овом, то о оном, у хладу између четири висока разгран 
 био и одвратан, што је „таки“, као што о њему суђаше „материјалиста“.{S} Али га изненади његов 
ак се стропоштао с голубињака и треснуо о земљу, па се купа и тресе у својој рођеној крви.{S} С 
лико света као ви!{S} Па говорите макар о ономе, што сте отоич почели...{S} Али, хвала вам сад. 
ељству, о побратимству, о услугама, час о побожности, и тако даље,... још Бранко Стајић, тек да 
ј се заплеће час о цвету Даринчину, час о хаљини, што ју је сама још о Духовима добила, па онда 
а бљутавост свога лицемерства, тепа час о пријатељству, о побратимству, о услугама, час о побож 
еретала.{S} Разговор јој се заплеће час о цвету Даринчину, час о хаљини, што ју је сама још о Д 
ној неје ви било о другом чему речи већ о прослави Бранка Радичевића у Брајковцу.</p> <p>Зорка  
натукао калпак на главу, припасао ђорду о бедро, што му донела тетка и сеја из вароши; па узјах 
уша као жедна, како њих две приповедају о школи, о игрању, о беседама, о променадама...{S} И њу 
и госпођа Ната седе још, па разговарају о којечему и прежваћу данашњи разговор, што су га имале 
 се три млада пријатеља највише светују о том, како да се и Брајковац и Брајковчани покажу том  
ак, да позива онога, да декламује песму о браца– Анти и разбијеној канти.{S} Дакле жива скаче и 
 Зорчица ће декламовати ону чика-Јовину о Бранковој жељи; а једног од мојих ђачића почео сам да 
евача, искупљених на обали „<title>Имну о преносу Бранкових костију</title>“.</p> <p>Величанств 
већ по не знам који пут, декламовао ону о браца-Анти и разбијеној канти на велико уживање бележ 
оћу да је цео свет.{S} Па у том снивању о породичној срећи, о раду, о борби и заборавио, што ре 
аборе, који баш у Карловцима саборисаху о цркви, о школи, па и о политичкој судбини овостраних  
нчину, час о хаљини, што ју је сама још о Духовима добила, па онда и о којечему другоме – готов 
 <pb n="79" /> <p>Дочека га граја:{S} О-о! </p> <p>А-а!... </p> <milestone unit="subSection" /> 
 <milestone unit="subSection" /> <p>– О-о, лепо, господо!{S} Лепо од вас! – повика на једаред Ј 
авијати: </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим, шта је!“ мисли 
аче и стропошта. </p> <p>И опет:{S} Мно-о– га-а-ја... </p> <p>А Јеша још не беше довршио, таман 
па узе извијати и завијати: </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ ви 
ИКЕ И УСПОМЕНЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>О БРАНКУ РАДИЧЕВИЋУ</p> <p>Приредила Даница Вујков</p>  
 <quote> <l>Ја знадох, што нисам познав’о,</l> <l>Први санак ја сам већ одспав’о...</l>“ </quot 
’о,</l> <l>Први санак ја сам већ одспав’о...</l>“ </quote> <pb n="48" /> <p>Даринка хоће да јој 
ранко умир’о</l></p> <l>Србадију заклињ’о:</l> <l>Пренес’те ми кости моје</l> <l>Стражилову мом 
 </p> <quote> <p>„<l>Кад је Бранко умир’о</l></p> <l>Србадију заклињ’о:</l> <l>Пренес’те ми кос 
и бележнику својом вештом декламацијом „о разбијеној канти“, и бележник га протежира за писара. 
ому баш Јован. </p> <p>У прочељу између оба прозора виси у учитељевој соби лик Бранка Радичевић 
а мртва.{S} И ти си решена онда брачних обавеза према њему.{S} Можеш се и преудати.</p> <p>Мој  
замолио, да запева, први сам почиње.{S} Обадве руке пружио преко стола, па изнад чаша даје така 
збиљан живот; али је искрен и прост.{S} Обадве још у оном добу девојачком, у ком последњи бој б 
а, да се заплаче у њену загрљају, па да обадве плачу.</p> <p>И би тако, можда, било, да не наиђ 
 а да не подсети своју сеју, како су се обадве препале, када су из ненада ту натрчале на Бранка 
што беше, даде му се широко поље, да их обадве, Јелену и Даринку, испоређује и пресуђује, пред  
апитати: „За што је отишао?“</p> <p>Тек обадвема беше у тај мах Бранко и његов нагли одлазак у  
сефтеишемо нов еспап.{S} Бранко се и не обазире много на њих.{S} Неје му ни стало до ове врсте  
га му се мисли највише и врзу.{S} Да се обазре на оваке слушаоце, ови ће или пљескати или ће се 
тницу.</p> <p>Свечана тишина завлада на обали, као да занемеше оне тисуће грла искупљенога наро 
 Певачка друштва заузеше своје место на обали Дунавској.</p> <p> На Карловачком тргу према врат 
ед запева стотина певача, искупљених на обали „<title>Имну о преносу Бранкових костију</title>“ 
ти што боље место а што ближе Дунавској обали.</p> <p>Лађица, на којој беше лес песников, дупко 
 То је прво уз мост, што води с лађе на обалу.{S} Одмах до њих су певачке дружине.{S} Ту ћете н 
{S} Него Бранко ће отићи у Карловце сав обарен.</p> <p>– Одахнуће, кад не буде видио своју ујну 
авни човече!</p> <p>За то ли га, дакле, обасипа толиком нежношћу и пажњом на, која је повод, да 
 слагао.</p> <p>Кнежевић јој и опет узе обасипати ручицу пољупцима.</p> <p>– Мати је допустила, 
 окружен са шеснаест великих свећњака и обасут цвећем.{S} Станица паропловског друштва окићена  
а свакоме, с којим свагда беше готов да обгрли цео свет.</p> <p>Него у тој тами сукну једна вар 
ошли беху гости из Панчева и Земуна.{S} Обе беху истакле многе заставе, што пријатно оживљаваше 
..{S} То неје било ништа страшно, ал су обе поцрвенеле.</p> <pb n="46" /> <p>А мали Владимир на 
вановић, општински писар, дочекао га је оберучке. (Да ко ће, ако он не би!{S} Рају је само за в 
а дубљине своје домољубиве душе на тако обесвећење старих златних успомена из Брајковачке прошл 
бе нарав и васпитање.</p> <p>И Зорка се обесила Даринци о руку, па скакуће поред њих.{S} Па слу 
дравићеш и мајсторицу,... знаш!{S} Него обиђи и ти, мој брате, по каткад.{S} Опет је, знаш, дру 
т ваљда за то, што се видиш сада у овом обиму?{S} Брате, ја се мало разабирам у економији, али  
 Па ако не узмогну опет напоредо, знаће обићи матицу, која би их увукла у вртлог, где би могли  
ти му жена знајући за његов лепи српски обичај, за његову страст у наздрављању.</p> <p>– Молим, 
 се бележник, – ако и јесте лепи српски обичај, да се тек са печењем почиње наздрављати, ако ни 
чан дар мар, на стародавне домаће добре обичаје и моралу Брајковцу тако опасан атентат, да не м 
сластица, што се, по сеоском господском обичају, износе пред „физите“.{S} Нахвалиле се и накошт 
 интелигенције.{S} А Бог ме неје баш ни обична ствар за Брајковчане пиво, па још у боцама.{S} Г 
 има осећаја и више свести него у сваке обичне.{S} А, да одушевљење њено неје изнуђено ни чим д 
 међу свет“, док су му сви остали иначе обични и свакидашњи; па се врзе око њих двоје и кечи им 
а не зна, шта да каже. </p> <p>Неколико обичних речи, и растадоше се... </p> <milestone unit="s 
ранко на траву у хладовину, да чита.{S} Обично би до сад у то доба већ био код Јована; али га ј 
<p>– Па, опет сте заћутали.</p> <p>– Ја обично ћутим...{S} Не знам о чему...</p> <p>– Боже мој, 
треба више од нешто капитала, што га је обично наследио или, можда, добио у мираз, и оно мало „ 
иле, тек, ето, брзо прође време, кад се обично и госпође сеоске враћају кући из посете.{S} Па с 
еко склања себи с пута ону лозу, што се обично онако уз пркос испружи преко стазе са лозинка.{S 
лике је тому зими често.{S} Седе у вече обично код топле пећи.{S} Ако Даринка не везе или не пл 
ринка не везе или не плете што себи или обично браћи, тетка-Катиној деци, узме, на прилику, што 
</p> <pb n="55" /> <p>До јако би учитељ обично узео своју виолину, те до неко доба изводио из њ 
јић,– мени се чини, ти у мамурлуку свом обично гледаш све на црне наочаре.</p> <p>— Увек, – одг 
ајбоља певачка члана у Брајковцу.{S} Он обично <pb n="63" /> држи леву певницу, а учитељ десну. 
... </p> <p>Ката Јаковљевићка села, као обично недељом и свецем после подне, кад посвршава посл 
о Бранко и вечерас да чита.{S} Али, као обично, кадгод је, било телесно било душевно, уморан, в 
ло било на раскршћу, где се играло, као обично недељом, коло.{S} Село мало, а тако отмени гости 
 не! – кличе девојче и опет весело, као обично, па га опет ухвати. – Не срдим се!</p> <p>Бранко 
 ли он вечерас доћи под њен прозор, као обично, кад је онако срдит отишао прексиноћ од ње, а од 
} Или се кравар данас боље пожурио него обично, али су се збиља физите код госпође Нате и Катиц 
е и учитељ у помоћ, – ни оштро супрушко објашњивање између бележника и бележниковице, која тако 
 или у бразди, нити да вијају над собом облаке, већ пуштају, да поред њих пролећу чворци, што с 
 њих пролећу чворци, што се надлећу као облаци над грозном планином расплашени то чегртаљкама т 
ије прешла још никаква бура, ни најмањи облачак, у њему сија увек благо пролећно сунце, па одсј 
е само лака сива кабаница, што је иначе облачи преко мантије, кад путује кудгод колима.{S} На с 
као швигарица носила, као да се упила у обле јој удове.{S} Запурила се у лицу, па јој се образи 
над Даринком и Зорком.{S} Прекрстила их обоје изнад главе.{S} И за тим опет на прстима изишла и 
ој брод на то море.{S} Па руку на срце, обојица савесно кроје једрила за пловидбу и кују котву, 
 лек из вароши, кад она била нешто љуто оболела.{S} Лек јој тај помогао.{S} И Давина побрати Иг 
а појма о себи улевате.</p> <p>– Збиља, обори девојче очи, као увређена.</p> <p>У Бранкову срцу 
.{S} Таман да поживи у миру, а капља га обори под земљу...{S} Па кад госпођи Нати дође срцу <pb 
/p> <p>– Да, ја то мислим.</p> <p>Тинка обори главу, па се даде у памет.</p> <p>Ти не треба да  
а зеници јој затрепта дуга, те их одмах обори.</p> <p>– Опростите! - прошапута, ал не подиже оч 
доше у учитељеву собу</p> <p>Највише се обрадова тому баш Јован. </p> <p>У прочељу између оба п 
е те варошкиње!</p> <p>Колико се Јелена обрадовала својој другарици, толико и више криво њеној  
списат и издат</title>."</p> <p>Како се обрадовао тој књизи!{S} Још кад је ишао у прве гимназиј 
м и српским одушевљењем.</p> <p>Како се обрадовао био Бранко, када је пре недељу дана у Бечу на 
 помисли, како ће му се добра душа опет обрадовати, кад јој сутра оде.</p> <p>У том се врати на 
 „<title>Живот и прикљученија Димитрија Обрадовића нареченога у калуђерству Доситеја: њим и с т 
ући, дочекала је мати с наредбом, да је обрадује:</p> <p>Спремај се!{S} У суботу ћемо у Карловц 
ма се и тако мало кад који Брајковчанин обрадује, баш кад дођу, иначе из бољег света слабо ко у 
а Вукова, уз Ђуру Даничића, као научног обрађивача тог бесцен—блага, удари први у струне народн 
е као онај прах на крилима у лептира, а образ ти је крило лептирово.{S} Отареш ли прах, упрљао  
је осетио поглед Бранков, па, ако му је образ иначе и могао доста да поднесе, сад се нађе у вел 
лептирово.{S} Отареш ли прах, упрљао си образ свој.{S} Лептир је, кажу, нестално створење.{S} А 
, што сам га отуд ја поцрпала!{S} Чувај образ!{S} А сачуваћеш га, ако сачуваш душу и срце чисто 
удове.{S} Запурила се у лицу, па јој се образи зажарили, да креснеш, варница би излетела из њих 
, други боље пролазе с дебелом кожом на образима!</p> <p>Понда неје могла, а да не ошине и Дари 
 у кући поп-Стевиној, носи на души и на образу свом сама госпођа Јелисавета Рашићка, ипак јој д 
усијао.{S} Коњи касају, а не могу да се обране од силних мушица, што их спопале.{S} Вуку троми  
својих неколико котарица воћа, метне на обраницу, па хајд у варош, па се одене за целу годину.. 
 сама мислити о њој, и још већ мада јој обрати пажњу на њу, када дође...</p> <p>Пење се Бранко  
 – проговори парох; понда се непосредно обрати на Бранка:– Јеси ли ти кад о томе помишљао?</p>  
и се девојче, да и њену пажњу на штогот обрати.</p> <p>А кад хладовина разгалила и госпођи Нати 
ихо као анђелак.{S} Румен је прелила по обрашчићима.{S} Нигде на лицу трага сумора, нигде знака 
, па му се натуштило над дугим проседим обрвама.{S} Хоће најпре да оживи у успомени неке особе  
иково, (а чак је и благајник дигао мало обрве и удостојио декламатора својим погледом), резулта 
рајковчанима.{S} Јован Јаковљевић му је обрекао, да ће тако ући у Карловце, као да ће доћи, „да 
лежи на срцу!</p> <p>– Ето ти је, на! – обрецну се, бојаги, попа.</p> <p>– Хвала ти, боже!{S} К 
<p>– И опет „госпођице“!{S} Срдим се! – обрецну се Бог ме, Јелена, па истрже своју руку. </p> < 
 село, мора знати бар и натарошевица, – обрецну се она.</p> <p>– Ја ништа не знам, – вели Јован 
а, како је, на прилику, госпођа Рашићка обрлатила поп-Стеву, <pb n="95" /> да говори сестрићу з 
је.{S} И поп-Стевина Јелисавета даде се обрлатити још до куће, да ће заложити своју реч.</p> <p 
мисли.{S} Беше то чудно осећање, што је обузимаше тог вечера, осећање према нечему неизвесному, 
ред зору заспао био.{S} Али чим устао и обукао се, опростио се са свима.{S} Убезекну се и поп С 
увода. – Тај ми се увукао већ у нос:{S} Ова наша– вели Рашићка за Јелену, своју кћер, – још је  
е она нађе између Јована и Кнежевића, а ова између Зорке и Бранка.{S} Зорка пресавила своју књи 
а не сме, ни да спомене: „Отишао је!“ А ова, бог ме, ни онда, када би Јелена то и споменула, не 
, " рекла је, да Бог ме, Ката Нати, кад ова извадила сиграчке из торбе, „зар је то морало бити? 
гурнула матер и тргла је иза сна, да је ова преплашено упита, шта јој је.</p> <p>– Глете!{S} Гл 
ј певачици, као што је Јелена, поздрави ова красна и тиха ноћ песмом.{S} Ја мислим, да ће наш к 
 Гле мене!{S} Како бих смела?– дода још ова друга, што нађе за вредно, да и себице увери госпођ 
 каква друга Катина из детињства, прија-ова или сека-она, па је, на прилику, запита.</p> <p>– П 
нема више дана него кобасица! . „Видиш, овај орах је, чини ми се, први пут ове године добро пон 
с Богом!</p> <p>– Ви одлазите?</p> <p>– Овај час.{S} Даринка мало поцрвене.{S} Гледа у њега, а  
издржимо конкуренцију странога света, а овај употребио наше незнање и неумење, па нас експлоати 
ухитри зловољнога Триву кочијаша, те га овај не опомене камџијом, да гледа пут преда се.</p> <p 
има и по манастирима.{S} Мени се допада овај наш крај.{S} Ја не бих никад одлазио одавде.{S} И  
ђена места.{S} А вуче га опет и тамо на овај пут, што води из Брајковца у Карловце.{S} Замишља  
м, ако не оде у поп-Стевину сеницу, где овај чека, да му се јави, има ли тај дан какве дужности 
} Опет му мио цео свет.{S} Та, живот је овај тако сладак!{S} Толико се прилика да је човеку, да 
, која тако узела бранити писара, да се овај сам од туге неке у мало не заплака. – ни песма нач 
очима у њега, као да се увери, да ли се овај шали ил’ озбиља бенета.</p> <pb n="66" /> <p>Окром 
 после, – одговори Јован.</p> <p>Али се овај привуче уза женскиње.{S} Прођоше један пут дуж згр 
и не ће, што мисли.{S} А мисли: „Што се овај свет толико на силу Бога грађа са мном и присваја? 
да га загризу.</p> <pb n="82" /> <p>Али овај пут им неје жао на месец.{S} Друго се нешто збива  
ако ради немачки или енглески сељак или овај или онај спахија, који има хиљадама ланаца земље и 
ану.</p> <p>– Куд сви Турци, – одговори овај.</p> <p>А она повика: </p> <p>– Јеси чуо, натарошу 
. </p> <p>– Збиља, њега нема! – примети овај.</p> <pb n="78" /> <p>– Не довијате се, где је? –  
 кренули кући.</p> <p>– Стој!{S} Гледај овај призор!{S} Ђура Јакшић би кликнуо.,„И бог му се ди 
Јован те наслони пушку уза зид. – Волим овај лов сад него да сам данас уловио дивљег вепра у сп 
, те видео, како, <pb n="44" /> особито овај последњи одушевљено ради, да „Брајковац пропева у  
то више вреди, потпише меницу.{S} А што овај или онај овому или оному кадгод учини какву услугу 
 матери. </p> <p>– Карловци су данас, у овај пар, најславније место у Српству.</p> <pb n="85" / 
 стисла, па не пушта гласа.{S} Пре би у овај пар бризнула у плач. </p> <p>Госпођице, молим вас, 
p>– Баш ништа.</p> <p>– Ни да он, баш у овај пар, када ми о њему говоримо, виси на прозору попи 
вац.{S} Радићу, економисаћу и поучаваћу овај свет у рационалној економији.{S} Хоћу да сам незав 
јеву: </p> <quote> <l>„Ала ј леп</l> <l>овај свет“</l> </quote> <milestone unit="subSection" /> 
сам нисам дошао на ту мисао?... </p> <p>Овај момак није таки, као што сам ја... </p> <p>Хтеде р 
извести из свога кола, већ вели:</p> <p>Овај наш уча могао би, Бога ми, спремити коју боцу вина 
ц побринуо за своју породицу, а како би овака два самохрана женска грла, мати и кћи, госпођа На 
 ала лепо мирише!{S} Па зашто се, мама, овакво цвеће не негује у лонцима, а негују којекакве ка 
исли највише и врзу.{S} Да се обазре на оваке слушаоце, ови ће или пљескати или ће се запити, п 
 срећним часовима сијала као сунце, а у овакима му свакад била звезда, која му је јасно показив 
 моја слобоштина; ово је моја срећа!{S} Овако хоћу да је цео свет.{S} Па у том снивању о породи 
бих моје дете знала и сама усрећити.{S} Овако сам се ослонила на тебе...{S} Сироче моје!</p> <p 
 тога лепо и красно живети, где хоћу, а овако...{S} Ух, ух, ух!{S} Поп-Стеви се пође кожа јежит 
вовали за њихову љубав какво тане.{S} А овако избацили неколико метака у лист хартије, што је з 
суђеној пуници!</p> <p>Госпођа Јеца све овако одскаче од земље, како се једи.{S} Јуф, јуф, свис 
д Јеце нема никаквога.{S} Но да потраје овако даље, ишчаурио би се из њега под старост, Боже оп 
 њој?</p> <p>За мене је, синко, добра и овако.{S} Ја сам је из темеља зидао.{S} Ко после мене д 
се збије у самоћу, а камо не ће, кад их овако више, па једна другу подсећа.{S} Тек удовице!{S}  
ешачим по гори; али у јулију месецу, на овакој прижези, џаба.{S} Боље би било, да сам остао у м 
с му се не да да чита ни колико иначе у овакој прилици.</p> <p>Пред очима му лебди лик Даринчин 
ељ запевао Бранкову песму: „Гусле моје, овамо– те мало!“</p> <p>Девојче од мах стаде опет на пр 
ромах, тај брже оде одавде, него што је овамо дошао.</p> <p>– Па таки је он, кад што науми.{S}  
то неје нашао за вредно, да дође најпре овамо, па сви заједно да иду. <pb n="61" /> Понда мисли 
енуше.</p> <p>– Стој!...{S} Кристо, оди овамо...{S} Пази, дете моје, на кућу...{S} А и ви, слат 
дом својим далеко удалили од пута, који овамо води.{S} Ми имамо књижевника, уметника, наученика 
нтан човек, а да није – „господин“, док овамо имадемо доста „господе“ без интелигенције...{S} У 
 тек зар да нађе хлада.{S} Једва што се овда онда зачује, како крикне од врућине орао на какову 
вом Анастасијом...</p> <p>Кад би отишао овда онда послом у Карловце, или би походио своју сестр 
} Не, овде сад више не треба тиха рада, овде треба олујине: загушљивост је ужасна, притисак не  
у да трују наш политички ваздух.{S} Не, овде сад више не треба тиха рада, овде треба олујине: з 
, не може попа, а да као добар домаћин, овде онде не завири, ма само по старој навици.</p> <p>Ж 
изнад свију висе према лазурном небу, а овде онде одбиће се још последњи зрак о позлаћену јабук 
а идеја од вас, господине бележниче, да овде вечерамо! – кличе Дабижић, кад Кнежевић испева пес 
 дође он амо?{S} Ваљда га се тиче когод овде?</p> <p>Па јој опет сада у једаред тешко, колико ј 
Беча?</p> <p>– Боже сачувај.{S} Мени је овде врло пријатно.{S} Баш се, на против, са свим добро 
о му дошло баш с тога што је у то време овде доле највише у народу врило о Бранку Радичевићу и  
p> <p>– Паметна идеја, бележниче, да се овде мало позабавимо, – примети после Дабижић, по толик 
S} Пусти човека амо...{S} Докторе, седи овде.</p> <p>И гостољубиви бележник пође да прави места 
дића још на по пута.</p> <p>– Од кад ми овде ходамо а вас нема!</p> <p>Јован, Бранко и учитељ с 
додаће Бранко. – У ову недељу ћемо и ми овде да држимо своје село у корист преноса и споменика  
сти унутра!“</p> <p>– Да приредимо и ми овде какво село у ту цел!{S} Предложи учитељ.{S} Стајић 
али мирнији него у бујици; само ће ипак овде онде прокрчити себи, лакше пута, где без бујице ни 
ан ујаку, што ме је дозвао, да проведем овде школски одмор, тим више, што ћу том приликом да бу 
.{S} Побегли, да Бог ме.{S} Додијало им овде гоњење за веру као и у Турској, па се просто одсел 
бу и кују котву, која има кад тад да их овде или онде заквачи на пучини будућега живота.{S} И н 
S} Ту и попин сестрић.{S} Понда, ево, и ове!</p> <p>Тејка Давина Живковићка прва дошла, да се п 
еднога и ваљанога члана овога друштва и ове општине, наша госпођа бележниковица.{S} Живила!</p> 
а и Сремца и Бачванина и Дубровчанина и ове и оне; па је увек, каже, говорио, да је то једно и  
је место, где треба да се окупе чланови ове или оне депутације, пре него што лађа пристане.</p> 
ре много на њих.{S} Неје му ни стало до ове врсте људи, из тих се, по његову уверењу, не да већ 
јстарија просветна завода у српству и с ове и с оне стране Саве и Дунава?{S} Је ли треба спомињ 
диш, овај орах је, чини ми се, први пут ове године добро понео.</p> <p>– А знаш ли, колико је г 
јжалоснија песма, што се силом уплеће у ове дане, који ће да засветле потомству као пример свен 
политичку слободу и књижевни препорођај овековечио је Бранко Радичевић, опет Карловачки ђак, у  
рзу.{S} Да се обазре на оваке слушаоце, ови ће или пљескати или ће се запити, па га не ће ни сл 
 пред искупљеним својим вршњацима.{S} А ови завидљиво гледају, гледају и диве се... </p> <miles 
ка се смеши, ал готово и не разуме, шта ови говоре.{S} Њој је и то друштво и таки разговор нешт 
ник удовој Матери сестрама И брату, док ови сами не стану на своје ноге.</p> <pb n="18" /> <p>Т 
време, како устане, па док не легне.{S} Овим часима радује се Јелена цео дан.{S} Што ближе то д 
тражиловачки вис.{S} Па смо закључили с овим побром... (Господин Милан Кнежевић, наш учитељ! –  
 n="24" /> <p>– Да се што боље удесим с овим, што постоји, и да живим, – одговори Јаковљевић ка 
а са својим брежуљцима и доловима, а по овима виногради, вотњаци, беркови, шуме.{S} Ту ти се из 
рвосвећеника српске православне цркве у овима <pb n="100" /> крајевима.{S} Али баш стога чак и  
теме.{S} Једва ће ми на питања моја тек овлаш поверити, како је испала на прилику берба, како п 
S}Ако Даринка баш не чита, разговарају, ово било оно се снило...{S} Па том приликом приметиће г 
који сме рећи: „Ово је моја слобоштина; ово је моја срећа!{S} Овако хоћу да је цео свет.{S} Па  
и, као да не сме да проговори.</p> <p>– Ово понесите као спомен са песникова гроба, – рече јој  
, па видиш, омладина ти је као поток: а ово, што су сад наумили, као бујица.{S} После бујице би 
 неје дошла на време, кад зна, да треба ово оно... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>У ис 
бично замириса.</p> <p>– Мама, какав је ово цвет?</p> <p>– Мајчина душица, рано.</p> <p>– Гле,  
 у вароши код ње, јавила јој, да јој се ово дана нада.{S} Тако су јој сад сва деца на окупу, па 
Сироче моје!</p> <p>Е, баш неје то више ово ни оно.{S} Ево, и сузе пођоше врцати госпођа-Рашићк 
у стародревну Болоњу, Немци Јену, једни ово други оно, Срби имају своје Карловце.{S} Осим толик 
, шта он вреди за наш народ и шта значи ово величање његова спомена.{S} Око тога му се мисли на 
ао гладан, да се исхрани... „Па не знам ово, па не знам оно.</p> <p>- Разуми ме, што ти кажем.{ 
е, за госпођу Јелисавету говоре не знам ово оно.{S} Али девојка неје лоша прилика за сеоскога т 
мо један кутак свој, за који сме рећи: „Ово је моја слобоштина; ово је моја срећа!{S} Овако хоћ 
, поп: а придиковао, а не; те гласао за овог посланика, те за оног; то било автономије, то не б 
пругом.</p> <p>– Ниси поп, Стефане, ако овог учу не избациш из општине, – рећи ће вечерас госпо 
упруга нашега вреднога и ваљанога члана овога друштва и ове општине, наша госпођа бележниковица 
 други стоје.</p> <p>– Треба да оженимо овога нашега учитеља!-- примети госпођа бележниковица,  
 чела. – Љуто сам се уморио пешачећи на овој врућини.{S} Радо, до душе, пешачим по гори; али у  
ок је врело.</p> <p>Ја радим и ринтам у овој кући...{S} Па, ето, како ми се мука моја награђује 
Иначе прелешкали, разговарајући се то о овом, то о оном, у хладу између четири висока разгранат 
 памет ваљда за то, што се видиш сада у овом обиму?{S} Брате, ја се мало разабирам у економији, 
 потпише меницу.{S} А што овај или онај овому или оному кадгод учини какву услугу, то је још ув 
у живац политичкога и културнога живота овостраних Срба.{S} Дакако да Карловци имају да захвале 
кви, о школи, па и о политичкој судбини овостраних Срба?{S} Где је ускрсао и где је сахрањен по 
 ускрсао и где је сахрањен последњи сан овостраних Срба, – војводина српска?</p> <p>Тражи ли се 
ензионирац. – Господо моја!{S} Ја дижем ову чашу у здравље једне вредне домаћице, верне супруге 
>– Него још нешто! – додаће Бранко. – У ову недељу ћемо и ми овде да држимо своје село у корист 
во!{S} Усадио си га, кад сам ја дошла у ову кућу.{S} Онда је Јелици било четири годинице, тек п 
х дружина, што дошле беху, да увеличају ову светковину, а иза леђа му кроз жагор светине, која  
лао пандура, да му тражи по селу гдегод овчија сира, па да га с црним луком и хладним меканим х 
даље, – рече писару, који се немо гушио овчијим сиром поливеним с кајмаком, на који му се сад т 
 златну јаку“, казало се у неком листу, оглашујући његову смрт изненада.{S} Но и да му је све с 
p> <p>Стао учитељ спрам ње, да, бојати, огледа и њен глас, а озбиљан, ни да брком мигне.</p> <p 
у, па пође од једнога до другога, да им огледа гласове.{S} Мушкарце зна и од пре, шта који пева 
еба помишљати и на своју кућу, на своје огњиште, на своју породичну срећу.{S} Кад је човек срећ 
е Јаковљевића куља дим на димњак.{S} На огњишту се пуши и ври у пуним лонцима, а цврче батаци н 
себе и дете под туђим кровом и на туђем огњишту.{S} Али колико је и то лакше, него трпети пијан 
и ће ми у визиту.</p> <p>И сад узеде да оговара госпођу Нату, како се дала наплатити од поп-Сте 
.{S} Ради се, да, али свако за себе.{S} Огрезли смо у гнилости.{S} Нема ни родољубља, ни самопр 
ог старог народњачког сала, преживајући огризине отрцанога либерализма.{S} Још док је био међу  
у нос увлачи; само што зазвечи ланац на огрљаку, кад се коњ који мухне, па тргне, да преухитри  
гу, хоће да се извуче, па то раскопчава огртач“, то чупа с ногу велики завежљај.{S} Баш читав п 
чуда! </p> <p>– Није тога било, слатка, од пре, – рећи ће сека Ката. – Било ти је Брајковачко д 
, као што је баба Давина Јаковљевићима, од како је...</p> <p>Па и госпоштина се Брајковачка узб 
 Рашићка, донде госпођа Јеца учитељица, од јако поп-Стевина Јелисавета, са својом кћерком Јелен 
а кори, што је само једаред био код ње, од како је дошао од горе.{S} Он се опет извињава, да јо 
а клупа уза зид, застрта неким платном, од кога се иначе кроје панталоне, да изгледа, бајаги, к 
тна човека, који ради онаки исти посао, од кога живи и он, народ, него од најсавршенијег агитат 
наче „господина“.{S} Далеко је, дакако, од мене и помисао, да бих ја делио, ваљда, с народом св 
рите.</p> <p>– Понда?</p> <p>– Ја тако, од како се знам, па хвала Богу!{S} А видим, како пролаз 
на данас.{S} Писар, писар и само писар, од кудгод ко иде.{S} Е, па то боли!{S} Он, који је науч 
устити, да ја завирим у њену економију, од како је пало слеме на њено теме.{S} Једва ће ми на п 
од ње, а противних разлога је, по њену, од неко доба, тајному мишљењу, доста, када што покреће  
жаше уза њ, а само што је завирио у њу, од како се повукао у попин врт.</p> <p>– Стојим на расп 
ни бели коци с малим таблицама на врху, од којих свака носи други број и казује место, где треб 
 какву исплести; а неје ни у Брајковцу, од како је дошао ту за свећеника.</p> <p>Бранку дуго вр 
му на памет и Даринка.{S} Чудновато!{S} Од њена суда као да највише стрепи.{S} Не за то, што би 
ед њим, али мисли несу све код њега.{S} Од синоћ се нешто сневеселио.{S} Јелена му је много при 
 уме одушевити само за велике идеје.{S} Од надничара, који је можда закинуо од својих уста, па  
его што ће доћи, не можеш је видити.{S} Од пре то мало који дан, да је нема к мени.{S} Него, ва 
уштву, у које би тек почео долазити.{S} Од увек научио, да се повлачи, па мисли, узео би ко за  
ће се програм што свечаније извести.{S} Од паропловске станице до Стражилова пуне су руке посла 
ко година?!{S} Учим ја то и говорим.{S} Од како је Брајковца и *Брајковчана, нису имали таке шк 
 се Бранко опрости те оде с Јованом.{S} Од мах осети, како јој се учини Брајковац нешто празан. 
ме јуност или младеж, па добро било.{S} Од кад дође та омладина, не знаш, каква је вера.</p> <p 
 да се прослави, – беше му прва реч.{S} Од њих две не зна, која да прихвати реч.{S} Опет ће он: 
е грчета! – нашали се писар. – Били?{S} Од кад се ја окљувам, па...</p> <p>– За тебе би штета б 
д својих уста, па до првога богаташа, – од људи неписмених, који су тек из туђих уста чули и на 
p> <p>Јелена једва промуцава: </p> <p>– Од кад вас чекам.</p> <p>– Душо, зар још „ви?</p> <p>Је 
ројици младића још на по пута.</p> <p>– Од кад ми овде ходамо а вас нема!</p> <p>Јован, Бранко  
S} Шта је?{S} Шта је, за бога?</p> <p>– Од кад ја вребам арамију!{S} И једва ми се подеси згодн 
идаковића и „<title>Крв за род</title>“ од Милованова „посинка“ Јакова Игњатовића...{S} Ту је ч 
оје „<title>Дарова доброј деци</title>“ од чика Стеве, које разних Полаженика и Споменика од бр 
и „<title>Љубомира у Елисијуму</title>“ од Милована Видаковића и „<title>Крв за род</title>“ од 
дакле, шта је то Српство и родољубље, а од како се зна, исповеда се <pb n="62" /> за члана српс 
е онако срдит отишао прексиноћ од ње, а од то доба није нашао за вредно, да јој и речи рекне, о 
, што се зблизниле у учитељевој соби; а од њих неки поседали на одар, други стоје.</p> <p>– Тре 
ц дана на једном штампаном табаку.{S} А од оних опет већина их почне још у ђачким скамијама, па 
итеља хришћанских!{S} Већ ми бучи глава од неко доба.{S} Свуда Бранко и само Бранко!{S} Успалил 
ано неколико старијих и новијих бројева од разних година политичких новина, што их је попа по к 
зид, где је већ отрљо креч и углачао га од тешког наваљивања; пребацио ногу преко колена, па ми 
и особитој њеној милошти.</p> <p>Још га од зимус препоручује госпођа Ната мајсторици.{S} А још  
би провирила кроз прозор, као да некога од некуда изгледа.{S} Ако случајно прође туда какав гим 
ори једнога од Бечкога одбора и једнога од Карловачкога.</p> <p>Одатле кроз „убаво Белило“ к Ст 
а тргу, где беху свечани говори једнога од Бечкога одбора и једнога од Карловачкога.</p> <p>Ода 
нога кума под тако лепим именом једнога од просветитеља хришћанских!{S} Већ ми бучи глава од не 
та унутри.</p> <p>– Бранко се не одваја од Даринке.</p> <p>- Ми смо одсели код вас, – вели му о 
д врата, па слуша.</p> <p>– Дивна идеја од вас, господине бележниче, да овде вечерамо! – кличе  
еве, које разних Полаженика и Споменика од браца–Радована, браца–Јове, и других „чика“ и „браца 
вде учитељицу.{S} Мал не свиште девојка од њена заједања.{S} Па тако сад и немамо никакве...{S} 
веде Бечки одбор, који је пратио Бранка од Беча, као и целу светковину у забуну.{S} Тако Бранко 
subSection" /> <p>Кад се Јелена вратила од Даринке кући, дочекала је мати с наредбом, да је обр 
вају тамо, и буду људи... и гора и боља од мог сина.{S} Па за што не би и он:{S} Нек сврши гимн 
д време.{S} Али госпођа Јелисавете нема од неко доба, па, ево, ни данас. </p> <p>Е, па тако сед 
е одговори ништа. </p> <p>Попина Јелена од оздо, испред куће, маше на њих белим рупцем. </p> <p 
 школу.{S} Те радости, тог подскакивања од ње!...{S} Зорка већ чита чика– Јовин лист, што јој п 
 се замислио у улози каквог Дона Цезара од Базана, каквог шпањолског гранда у сред Севиље, па з 
развукли му се брци, али не даје, гласа од себе.</p> <p>– Да Бог ме, да је госпођа Рашићка узел 
и развукли му се брци, ал не даје гласа од себе... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Док  
атару не правимо сами, него бог те пита од куд морамо да набавимо.{S} Алати наши за најобичније 
вели госпођа Ната, а запурила се сирота од врућине и гурања кроз свет.</p> <p>– Још на станицу  
 чика-Јовину о Бранковој жељи; а једног од мојих ђачића почео сам да учим <title>Ајдукову песму 
и госпођи Кати много, да на први поглед од мах види, да се госпођа Јелисавета преварила у рачун 
тичких новина, што их је попа по кадгод од дуга времена, бог ме, и читао.{S} По канабету у исто 
чима, те одмах дохвати виолину, па пође од једнога до другога, да им огледа гласове.{S} Мушкарц 
 по соби, бојаги, хоће да изађе из коже од једа, што јој „срамоте кћер“, па тражи негде горњу х 
 је муж; а Бог зна, кад и какав ти може од куд искрснути на једаред из ненада.{S} Него тужи га  
кад полупала, и тако даље.{S} Почела је од ономад, а, да је све ређала, свршила би с оним пре т 
д лепо, као што ти умеш.</p> <p>– Он је од неко доба врло заћутао.</p> <p>– Ко?</p> <p>– Бранко 
вода.{S} А спровод се пружио, колико је од вароши до самога Стражилова, као да нико не хаје за  
оштро осече на ујака:</p> <p>– Гадно је од вас, што то и++ спомињете!</p> <p>Поп-Стеви се смрче 
епао честита друштва“, па се не растаје од њих. </p> <p>Што сад иду, па им се не пада на ум, да 
ој рачун...</p> <p>– Треба мислити даље од носа, – проговори поп Стеван одлучно и као да некога 
аших предака, стару славу и нове невоље од Немање и Косова до данашњег дана; па је пошалицама и 
{S} Коњи касају, а не могу да се обране од силних мушица, што их спопале.{S} Вуку троми на омар 
о слободан; те, пошто не може да остане од срамоте у свом јату, тумарне бог те пита куд, па се  
а, већ и пун сен округле багреме, једне од оних, што су засађене у реду пред поп-Стевином кућом 
ва што се овда онда зачује, како крикне од врућине орао на какову бресту у крај друма, само што 
 жалостиво, па слуша и по каткад шмркне од жалости, Госпођа Ната окрене пећци леђа, наглади сво 
оверовати, да му срце хоће већ да пукне од среће.</p> <p>Јелена задрхта.{S} Провирује нестрпљив 
 провири најпре мала бела ручица; па се од мах за њом указа мила главица са црном пуном косом и 
онакав, какав Србин постане тек, кад се од њега поучи.{S} Ал који Србин остане, тај издржи конк 
низује.{S} И кад се појави, појавиће се од мах организована.{S} То не ће још дуго трајати.</p>  
у, Бранко.{S} Ал мени се чини, да би се од мене могао истесати, ако и не какав практичан ма и м 
 ох!{S} Она чује Миланов глас и топи се од милине као масло на топлој прженици... </p> <milesto 
ажу, нестално створење.{S} Али научи се од њега, да само по цвећу идеш и да и са најружнијег цв 
би напуштен, – дода Кнежевић.– И још се од нас захтева, да потпомажемо и књижевност, да купујем 
ке надом, да ће им деца бити боље среће од њих... </p> <p>Ката Јаковљевићка села, као обично не 
!</p> <p>Госпођа Јеца све овако одскаче од земље, како се једи.{S} Јуф, јуф, свиснуће.{S} Хоће, 
лизу њега стоји на уској путањи девојче од својих седамнаест година, ватрених очију, весела без 
е моје, овамо– те мало!“</p> <p>Девојче од мах стаде опет на прозор. „Ој, пуно је и препуно сре 
уштву код разбијене канте, мало не пуче од смеха.</p> <p>Општински благајник помислио на то, да 
жасном провалијом.{S} Нуз то и зазираше од њега, да му кадгод не пребаци, па још, можда, пред г 
и не мисли на то, да трговцу треба више од нешто капитала, што га је обично наследио или, можда 
ј болти.{S} Занатлија не ће да зна више од свог мајстора, где је изучио занат, економ више од с 
стора, где је изучио занат, економ више од свога оца.{S} Тако ни у чему не можемо да издржимо к 
рижно Јован.</p> <p>– Па да за што више од по века проводиш за скамијама, а над књигом?</p> <pb 
ранку, кад се једном у гунгули одвојише од осталих.</p> <p>– Каква ујна?</p> <p>– Па госпођа Ра 
да сам независан.{S} Брате, ништа лепше од тога...{S} А да се лепо радити!{S} Па што зарадиш, з 
с.</p> <p>Благајник мисли: „Ништа лепше од добра пива.{S} Ал куд сви Турци.{S} Мисли, но га мрз 
д ће госпођа Рашићка свиснути од једа и од срамоте.{S} А она се чинила свему – и невешта пред с 
да им огледа гласове.{S} Мушкарце зна и од пре, шта који певати може.</p> <p>Особито добро позн 
ом својим о томе.{S} А он опет зазире и од „омладинца“, као да <pb n="71" /> меће на коцку не з 
тирскога воћњака, посрћући „од љубави и од вина“.</p> <p>Као што рече Јован, пречасни господин  
вцу још неко честит!{S} Биће још ипак и од</p> <p>Брајковца нешто! </p> <p>Ето, зашто је долаза 
 већ четири године.{S} Па има послугу и од Триве.{S} Криста јој је послушна, па радилица, па ве 
 него баш од дуга времена, можда, баш и од жеље, да увеличају само једном згодицом више своје б 
чи.</p> <p>Госпођа Ката да пукне у себи од смеха, како се премудра Рашићка преварила у рачуну.{ 
вачкој гимназији, два три разреда млађи од њега; али у комшилуку његову у стану, – примети изме 
 само, да и тамо није свештеник старији од њега бар у цркви, – рече попа. </p> <p>– А Јелена не 
а и крпарија, тек без њега ко зна би ли од мах добили песнике као што су Змај, Ђура Јакшић, Вла 
омад с Јованом код њих, кад су путовали од озгоре у Брајковац, уме тако да приповеда, па ја так 
смо се свим радом својим далеко удалили од пута, који овамо води.{S} Ми имамо књижевника, уметн 
шко да се игде интелигенција тако удаљи од народа као наша.{S} Нова се омладина креће, њен глас 
 издржи конкуренцију његову и буде бољи од учитеља свога.{S} Па ко се опет смотава и сели него  
 дочек, да му се „омладинац“ не може ни од шале подсмехнути.</p> <p>– Тражи вас, ујо, госпођа Р 
а материне груди...</p> <p>Госпођи Нати од седморо деце заживела јединица мезимица, па мати гин 
ром, а Јован ће њему, на прилику, смети од сад говорити:{S} Грцо, или:{S} Рифлијо, или:{S} Швић 
.. у туђем свету...{S} Хм!{S} Мора бити од њега кадгод нешто!{S} Две јаке, до душе, за вратом н 
его о Божићу прасе...{S} Па шта ће бити од Брајковачке светковине?{S} А?... стара српска невоља 
ићку.</p> <p>– Није; ал она ће начинити од ње којешта.{S} Кад је јесенас дошао Кнежевић за учит 
ра госпођу Нату, како се дала наплатити од поп-Стеве, кад је њена Јелена била тамо у вароши код 
 прост народ не би имао никакве користи од штампане и писане књиге својих учених синова, на кој 
ислили, сад ће госпођа Рашићка свиснути од једа и од срамоте.{S} А она се чинила свему – и неве 
ући?..{S} Катица Јаковљевићка мора пући од једа.{S} Мисли, ко је као она, што има сина господин 
пушку.{S} Али им се види, да несу ловци од заната, него баш од дуга времена, можда, баш и од же 
међу собом сви једнаки; а чим дође јачи од њега, он подлегне, и то... не, што он нема својства, 
спођа Јеца га види, да је сад већ мекши од памука.</p> <p>– Омлатина омладина, алезајнц (све је 
олине Карловачке станице.{S} Пут вароши од станице беху местимице ударени бели коци с малим таб 
Већма осећа морални мамурлук, него онај од пробанчене ноћи.{S} Па сад још у школу,... ух!{S} Це 
еда, ко пролази улицом.</p> <p>Дође јој од пре редовно и госпођа Рашићка, те разговарају, на пр 
 редовно Марку дужан и сваки одбије тек од рачуна, што га он по каткад с ким има.</p> <p>Шта, д 
о браца-Анти.{S} А благајник и бележник од то доба, чим се мало ђорну, одмах терају писара, да  
ко узела бранити писара, да се овај сам од туге неке у мало не заплака. – ни песма начеоникова. 
нам шта... </p> <p>– Доста ја већ гутам од неко доба, – загрми Рашићка.</p> <pb n="36" /> <p>–  
д и уздрмало сувишним каквим захтевањем од стране његових претпостављених у општинском уреду а  
ишћа рујева с плавичасто-зеленим лишћем од фење и другим то модријим то блеђим зеленилом, те се 
... само да се не састане више ни с ким од њих!{S} Па у јутру, чим сване, бежи из тога понора,  
ница, уплашена коњским топотом и зврком од кола.{S} Застане над каквом рупом, учлови се, као бо 
ешће доносио; него што редовно по један од Брајковачке господе части осталу, па тако један по ј 
Караџић први пут, као ђак још, упозорен од Мушицкога на онај велики посао, кога се он доцније т 
инити.{S} Нечему много бољем нада се он од самог народа.{S} Па хоће да и свој говор, што има да 
ојни Ђура, као што је један пут и рекао од прилике тако нешто. </p> <p>Ено, матори се мачак ушу 
же ко исто тако измислити, да је постао од медведа.{S} Судећи по нашем писару, имаће право Дарв 
ј Дарвин измислио, и да је човек постао од мајмуна, може ко исто тако измислити, да је постао о 
мо једаред био код ње, од како је дошао од горе.{S} Он се опет извињава, да још неје доспевао,  
и посао, од кога живи и он, народ, него од најсавршенијег агитатора, адвоката и ма ког иначе „г 
ама добро знаш, као једна кућа.{S} Него од како се уселише амо неке стране особе, хоће да и Бра 
пре недељу дана у Бечу на једаред добио од свог ујака поп-Стеве из Брајковца писмо с пет печата 
ој, рећи, као и отац, како си је примио од мене место њена оца.{S} Ја не могу рећи: „моје“ дете 
и, док покојни госпођа-Натин неје купио од ње.{S} А то, што јој сад госпођа Ната и опет меће на 
пред поп-Стевином кућом, са свим сакрио од месечине, па поклопио цео прозор као по поруџбини.</ 
 њему ни на ум, да примети, то је, како од неко доба не може ни о чему да мисли, а да у једно н 
еуко је, нејачко је, да га даш тек тако од себе, да га одбијемо као лику низ Дунав, – навија по 
о сви, сви као један.{S} То је наше зло од увек и било, што смо пуштали једном све, па, ето, чи 
очела већ да се једи.{S} Све се разишло од куће: и деца и девојка и слуга.{S} А већи краве ће д 
а себи туђински печат.{S} Ми све морамо од туђина да набављамо за своје рођене паре, а пара мал 
ено– школске општине у Брајковцу.{S} Но од то доба никада га неје успомена понела за покојном С 
on" /> <p>– О-о, лепо, господо!{S} Лепо од вас! – повика на једаред Јелена тројици младића још  
p>– Никад ништа.</p> <p>– Е, то је лепо од поп-Стеве.</p> <p>– Довео га, да ту проведе вакацију 
, Србине!“</p> <p>Учитељ одустаде на то од политичких и економних питања, па стаде код „чиче“,  
аве!{S} Тек...{S} Тек...{S} Доста је то од њега,... за сад доста.</p> <p>Поред сенице се „нешто 
ски о томе предиковало, а да не види то од нас својим очима.{S} Престанимо ми радити, што не ва 
 кући, а сва се запурила и задухала што од радости што од умора. </p> <p>Е,сад грљењу и љубљењу 
 запурила и задухала што од радости што од умора. </p> <p>Е,сад грљењу и љубљењу нема, мислиш,  
етио био!</p> <p>Мора бити кадгод нешто од њега...{S} Допада ми се, што је при себи.{S} Жилава  
{S} Од надничара, који је можда закинуо од својих уста, па до првога богаташа, – од људи неписм 
ко је грких пилула прогутао већ и данас од бележниковичина пецкања!{S} Дотле га је пањкала и за 
ци држи некакву књигу, а на бео се штит од сунца наслонио.</p> <p>– А,... ти си, Александре!- п 
 беше му спао у траву.{S} Узе свој штит од сунца, па га затвори.{S} Те склопи и књигу, што лежа 
сестриној деци.{S} То ће да буде радост од деце, кад им тетка из вароши разда поклоне!</p> <p>– 
ри, те не оде.{S} Како је чуо још синоћ од Јелене, како су тамо гошће дошле, као да осети, да с 
но, кад је онако срдит отишао прексиноћ од ње, а од то доба није нашао за вредно, да јој и речи 
а њу, да је божем она отуђила поп-Стеву од његове сестре, да је она истерала Тинку из поп-Стеви 
и листом пазаре код Јуде.{S} Жене краду од својих газда храну, па џаковима вуку Јуди, те дају б 
народни браничи, „поборници“, наплаћају од народа исто толико правично или неправично, као и он 
> <p>Бранка већ поче завијати у стомаку од толике љубазности.</p> <p>– Е, па кад си већ навалио 
кво дете, те не купи за новчић свирајку од шећера, или какав цигару за два новчића, да недељом  
лепо! - кличе Даринка, а лице јој плану од одушевљења.</p> <p>– Него морате нам и ви помоћи! –  
је Бог и Христос примио у своју општину од крштенога кума под тако лепим именом једнога од прос 
знанику каквом.</p> <p>И срце му гракну од неке милине, кад помисли, како ће му се добра душа о 
иње име.{S} А отуђити она рођену сестру од рођенога брата!{S} Сад се нешто продобрила.{S} Па ка 
види, да несу ловци од заната, него баш од дуга времена, можда, баш и од жеље, да увеличају сам 
учује госпођа Ната мајсторици.{S} А још од зимус говори Даринци, како морају, Бог да, на лето и 
 не дођоше.</p> <p>Бранко нема мира још од јучер.{S} Јучер је још пешачио далеко изван Карловац 
Право рећи, брује му и зује у глави још од синоћ, како му је „његова“ напунила некаквим разгово 
странке: ради, како ко хоће, а живи још од свог старог народњачког сала, преживајући огризине о 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Од сеобе Србаља у крајеве, што стоје под окриљем Австро 
то чини само по материној жељи. </p> <p>Од онога вечера, како је оно учитељ отишао онако нагло  
ета, са својом кћерком Јеленом. </p> <p>Од тог доба остао је поп Стева и опет катихета и месни  
а се не нађе нас неколико људи.“</p> <p>Од то доба пази писар добро, како ће изводити своје тео 
еварена вера у поштење с болом врисне: „Од кад те, мајко, нисам видео, ја јоште добра нисам вид 
вић из манастирскога воћњака, посрћући „од љубави и од вина“.</p> <p>Као што рече Јован, пречас 
у радњу, или кад се у октобру искупљају ода свију страна ђаци, – када је то видео, још већи нем 
енутак бар маха, да се разаберу гласови одабраних чланова певачкога друштва Брајковачкога под п 
{S} Маћи му се не да.{S} Она баш истера одавде учитељицу.{S} Мал не свиште девојка од њена заје 
ашта вам се...{S} Сиромах, тај брже оде одавде, него што је овамо дошао.</p> <p>– Па таки је он 
не знате, али у старо време одселило се одавде неколико хиљада српских породица у Русију.{S} По 
ај наш крај.{S} Ја не бих никад одлазио одавде.{S} И веруј ми, моја је најозбиљнија намера, да  
и смо, да са што више народа и ми одемо одавде у Карловце на дочек.</p> <p>– Мило ми је! – одго 
 ни враћати у Брајковац, него иде одмах одавде кући.{S} Неугодно јој здраво, што је то урадила  
 с њим заједно... </p> <p>Бележниковица одавно наваљује на бележника, да се иде кући.</p> <p>–  
 поздрави с госпођа–Натом.{S} Давина се одавно нешто и својака с Јаковљевићима.{S} Једаред јој  
ше прилике...</p> <p>И Марко се, већ по одавно, помешао с гостима.</p> <p>Бележник хоће да га б 
– О, моја ће мама мени већ дозволити, – одазва се Даринка. – Њој се здраво допада Бранково коло 
ма и по ногама.</p> <p>А на Натине речи одазва се.</p> <p>– Разумем. </p> <p>– Като,— примети Н 
ла би била тамо преко потока оној кући, одакле јој у вече долазе они звуци са ситних гусала, та 
6" /> <p>И сад тек седе на своје место, одакле се беше пре једнога сахата кренуо, да иде у дућа 
гло такођер гостију са свију страна, да оданде још допрате спровод до Карловаца.{S} Једва је мо 
ако даље.{S} Баш тада је он тим начином одао своју „тајну“, поричући свим срцем, свом душом, па 
н мах.</p> <p>Трива већ сишао с кола па одапиње коњима конопце са ждрепчаника.</p> <p>Даринка с 
тељевој соби; а од њих неки поседали на одар, други стоје.</p> <p>– Треба да оженимо овога наше 
 тргу према вратима саборне цркве стоји одар окружен са шеснаест великих свећњака и обасут цвећ 
on" /> <p>Кад је Даринка то вече села у одар, да легне поред Зорке, дуго јој се поглед приковао 
дбора и једнога од Карловачкога.</p> <p>Одатле кроз „убаво Белило“ к Стражилову, крајњој мети с 
рв, а коса му се диже.{S} Скинуо шешир, одахнуо, па брише рупцем зној с чела.{S} И нехотице дод 
е отићи у Карловце сав обарен.</p> <p>– Одахнуће, кад не буде видио своју ујну, – опет се уплет 
 одбегла.</p> <p>– Шта говориш</p> <p>– Одбегла.{S} Јуче на ноћ нестаде и ње и Кнежевића.</p> < 
а да знам?</p> <p>– Госпођица Јелена је одбегла.</p> <p>– Шта говориш</p> <p>– Одбегла.{S} Јуче 
, што кажу, у се и...{S} И госпођа Ката одби толике општинске бележнике и сеоске трговце, па од 
владичанску митру и он је петнаест пута одби, да може мирно у својем скровитом Ковиљском манаст 
едан остане редовно Марку дужан и сваки одбије тек од рачуна, што га он по каткад с ким има.</p 
о је, да га даш тек тако од себе, да га одбијемо као лику низ Дунав, – навија попа. – Данас је  
е за њом.</p> <p>Давно је било, кад „се одбила“ из куће својега оца, покојнога Пере Гојковића к 
што крив, што је и њега и матер му тако одбио као блато с ногу, па би зар колико толико то да з 
у висе према лазурном небу, а овде онде одбиће се још последњи зрак о позлаћену јабуку, зрак су 
{S} Хтео би да доспе и у читаоницу, где одбор издаваше још последње налоге, и у саборницу, где  
коме се ваљда прохтело, да доведе Бечки одбор, који је пратио Бранка од Беча, као и целу светко 
 беху свечани говори једнога од Бечкога одбора и једнога од Карловачкога.</p> <p>Одатле кроз „у 
 Изашао је проглас Карловачког и Бечког одбора:{S} У другује недељу пренос костију Бранка Радич 
.</p> <pb n="27" /> <p>Бележник и један одборник играју баш жандара, а остали како који.{S} Пис 
ар начелник, благајник, писар, неколико одборника, дакле све, што се рачуна у Брајковачку висок 
сар се наслонио на лактове, па кибицује одборнику. (Бележник, мимогред буди речено, не трпи то  
а, и у собу поверенства сигурности, где одборници даваху приступнице учесницима и гледаоцима св 
овцима, камо лађом имају приспети Бечки одборници са последњим земним остацима песниковим. </p> 
ван Јаковљевић, „као пред буну“.</p> <p>Одборници лете на све стране и наређују, како ће се про 
паметни Шваба већ све изумео!“ Једва се одважио још и на то, да по упутству наших пчелара води, 
ише места унутри.</p> <p>– Бранко се не одваја од Даринке.</p> <p>- Ми смо одсели код вас, – ве 
ари, па дај унутра, а коње испрегни, па одведи у шталу...{S} Има места је ли, Катице?</p> <p>–  
 песме, али не изађоше на сухо, него се одвезоше истом лађом у Нови Сад, да тамо буду на беседи 
p> <p>– Како не би било?{S} Гле секе! – одвикује она из кухиње.</p> <p>– Разумем, – вели Трива. 
<p>– Лаку ноћ!</p> <p>Јован и Бранко се одвојише.{S} И оде сваки својим путом.</p> <p>Јелена пр 
е Јован Бранку, кад се једном у гунгули одвојише од осталих.</p> <p>– Каква ујна?</p> <p>– Па г 
м показао.{S} Више пута му је баш био и одвратан, што је „таки“, као што о њему суђаше „материј 
ед то почети?{S} Али Јован се одсмеје и одговара се, као да има још времена.{S} А Даринка опет  
аместила, а надурила се, бојаги, па јој одговара:</p> <p>– Све је ту.</p> <p>– Боже, помози! –  
вор на нешто друго; али оштро омладинац одговара, па не знаде, шта сад да му каже, већ окрену н 
> <p>– Ви ћете после њих доћи на ред, – одговор и онај.</p> <p>– Хајдмо ми дотле на пиво! – пре 
еда у њега.</p> <p>Бележник остао дужан одговор својој жени, па <foreign xml:lang="de">mir nich 
и она.</p> <p>– Одмах... одмах ћу доћи, одговори Бранко.</p> <p>– Не иде тако.{S} Ја се не ћу н 
дна прилика, кад сам се мало и надао! - одговори Јован те наслони пушку уза зид. – Волим овај л 
звини. </p> <p>- Ви сте ипак старији, - одговори Јелена ђаволасто; – па ви треба да почнете.</p 
<p>– Тражи вас, ујо, госпођа Рашићка! – одговори онај.</p> <p>Госпо...?! – замисли се чисто поп 
рловце на дочек.</p> <p>– Мило ми је! – одговори Даринка на приказ Јованов, па пружи руку Кнеже 
послужи лепо време!</p> <p>Да Бог ме! – одговори Даринка, тек да из учтивости рекне што, кад ве 
ђи, видиш, сама је.</p> <p>– Разумем! – одговори Трива и оде за својим послом.</p> <p>– Като зл 
 треба.</p> <p>Па боље пре не? после, – одговори Јован.</p> <p>Али се овај привуче уза женскиње 
“ </p> <p>– То је бреме пало на мене, – одговори Бранко.</p> <p>– Аха!{S} Држите се!- рече му Д 
ац!</p> <p>– Молим, молим, господине, – одговори Даринка, а застиди се, – Не стоји вам лепо, ка 
жеш се и преудати.</p> <p>Мој син ће, – одговори она, – за цело лакше поднети, да је син оца ло 
ише нешто.{S} Остао је у својој соби, – одговори Јелена. </p> <p>Не води ти бриге за господина. 
е најпре; понда ће мо се разговарати, – одговори му Бранко.</p> <p>Јован мало поцрвени, па затр 
овица Јовану.</p> <p>– Куд сви Турци, – одговори овај.</p> <p>А она повика: </p> <p>– Јеси чуо, 
ш све на црне наочаре.</p> <p>— Увек, – одговори онај живље, – упамти, увек тако!{S} То је моје 
увај.{S} Баш сам задовољан, што идем, – одговори онај. – Него искрено да ти кажем, волим, и што 
рабила прилику. </p> <p>– Не верујем, – одговори Јован.</p> <p>– Зар ви ништа не знате? </p> <p 
пођа ме замоли, да вас к њој пошаљем, – одговори Бранко.</p> <p>Попа се дигао, па пажљиво расти 
о.</p> <p>– И хоћу мало да приседнем, – одговори Јован, отирући зној, а зној му цури с чела. –  
есим с овим, што постоји, и да живим, – одговори Јаковљевић као у шали. – Таки је, брате, данас 
 ли се добро учити?</p> <p>Хоћу, ујо, – одговори дете радосних очију. </p> <p>Мати, ја хоћу да  
>– Несмо ми забадава изостали толико, – одговори Бранко.</p> <p>Кад приступио девојкама, лице м 
та велиш, Јоване? </p> <p>Није ружно, – одговори Јован. – Него то би он добро прошао с нама.{S} 
кад је тому било време; сад је касно, – одговори му сестрић с неким прекором.</p> <p>Поп Стева  
> <p>– Не да се насути вода у решето, – одговори онај.</p> <p>– Баш имам важна разговора с тобо 
/p> <p>– Па да где би на друго место, – одговори јој Бранко, а као да плива у задовољству.</p>  
ве више њих тек у новије доба сећају, – одговори Бранко, –да су познавали Бранка лично, па чак  
 <pb n="69" /> <p>На добром је месту, – одговори опет на то Бранко. – У селу су нам исто тако п 
 пољубиле.</p> <p>Јелена не зна, шта да одговори.{S} Стале јој очи, па упрла поглед у Даринку.< 
" /> <p>Бранко ћути; или не зна, шта да одговори, или не ће, што мисли.{S} А мисли: „Што се ова 
, – што дрхћеш?</p> <p>Јелена не уме да одговори.{S} Грло јој је стегло.</p> <pb n="56" /> <p>Н 
ошапута милостива његова заштитница, па одговори своме штићенику опет притиском руке, и занесе  
дух времена.</p> <p>Стајић уздахну и не одговори ништа. </p> <p>Попина Јелена од оздо, испред к 
, ала је научно нешто казао.{S} Нико не одговори ништа..</p> <p>Данас је ту и Даринка, па се св 
већ био код Јована; али га јутрос нешто одговори, те не оде.{S} Како је чуо још синоћ од Јелене 
а говорио, како се ломио, шта је Бранко одговорио, како је у очи исмејао и ујака и Рашићку, и.  
 сретан, или да се подао Јеци, он би му одговорио, као што толико пута вели; </p> <p>– Ја сам г 
мора бити?</p> <p>– Немој ти ту мени! – одговориће опет, као и до сад, Ната Кати.– Знам ја, шта 
ли и преклиње, плаче и дури се, да мати одгоди, „бар док прође беседа“!{S} Шта је госпођи Нати  
же поп Стеван, да омладинску ћурдију не одгрне, те не покаже своју стару ћуд.</p> <p> Па да о ч 
</p> <p>Поп Стева се растопи, расплини, оде у пару... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Л 
 шта ће.{S} Не би било лепо, опет, и да оде, а да се не јави њему и његовој матери. </p> <p>У т 
 био расрдио, да је у један мах хтео да оде из Брајковца.{S} Него добро, те то неје никоме каза 
ије свршена.</p> <p>– Па за што само да оде тако из ненада?</p> <p>– За што?{S} Така ти је дана 
пођи Нати чисто неје право, што Даринка оде с Јеленом.{S} Као да јој је сад крива нешто и она,  
зговор између Јована и Дабижића, којима оде и учитељ у помоћ, – ни оштро супрушко објашњивање и 
бра душа опет обрадовати, кад јој сутра оде.</p> <p>У том се врати натраг у село. </p> <p>Та по 
ата и Катица, да спавају.</p> <p>Катица оде најпре, да још једаред разгледа по кући, је ли све  
, прашта вам се...{S} Сиромах, тај брже оде одавде, него што је овамо дошао.</p> <p>– Па таки ј 
Један другом за љубав.</p> <p> Најпосле оде бележниковица, а отпрати је Јован ++ писар.</p> <p> 
на; али га јутрос нешто одговори, те не оде.{S} Како је чуо још синоћ од Јелене, како су тамо г 
ана, ето, неје ни приметила, да он и не оде на звоно у цркву; неје ни приметила, да у Брајковцу 
ем месту у селу.{S} Данас сутра, ако не оде у варош, да тамо отвори већу радњу, ево мог носа, а 
или у виноград за својим послом, ако не оде у поп-Стевину сеницу, где овај чека, да му се јави, 
ао очински савет...</p> <p>После вечере оде госпођа Рашићка с Јеленом „за послом“.{S} Оста сам  
кћер с попиним сестрићем испод руке; те оде у кухињу, да изнесе јело на сто. </p> <milestone un 
и чисто криво, кад се Бранко опрости те оде с Јованом.{S} Од мах осети, како јој се учини Брајк 
/p> <p>Јован и Бранко се одвојише.{S} И оде сваки својим путом.</p> <p>Јелена притвори капке на 
е.</p> <p>– Разумем! – одговори Трива и оде за својим послом.</p> <p>– Като злато, – опет ће На 
 некакав изговор, да изађе из друштва и оде на улицу, па да дозна, ко је дошао.{S} Баш му то до 
о прође поред прозора, уђе у двориште и оде у своју собу. </p> <p>Из оне лепе куће с оне стране 
ад и немамо никакве...{S} А кад човек и оде у Карловце, ако и посети своју сестру, мислиш, да с 
 не можеш довикати с улице.{S} Кад опет оде по воду, као да је себи по смрт отишла.{S} Враг би  
 недељи дана један пут или ни један пут оде на катихизацију и да задржи достојанство над учитељ 
анинац, шта је то служба.{S} А свако је одевено, враг их и с девојкама, по најновијем журналу,  
се Бранко Стајић.{S} На њему лако летње одело и сламњи шешир.{S} У руци држи некакву књигу, а н 
ко крста искупио се народ у чистом свом оделу.{S} А у народу, видиш, око свирца час се таласа,  
 често.{S} Чика је одобрио.{S} Треба да одемо и код тетка-Тинке.</p> <p>Нова неприлика за Јелен 
а, гладећи свог мацана: </p> <p>„Кад ми одемо у планину, на ком ћемо оставити нашег Марка?...{S 
кључили смо, да са што више народа и ми одемо одавде у Карловце на дочек.</p> <p>– Мило ми је!  
тне на обраницу, па хајд у варош, па се одене за целу годину..{S} Понда шта ћу?{S} С њом зло, а 
 у књигу крештајемих.{S} Иначе црквењак одзвони, па хајд опет кући или у виноград за својим пос 
ет њен глас по вечерњој тишини.{S} Нема одзива.{S} Само види, како учитељ одмиче, и чује, како  
и кренуше.</p> <p>– Стој!...{S} Кристо, оди овамо...{S} Пази, дете моје, на кућу...{S} А и ви,  
а својој виолини, познао је ипак, да је одјекнуо с оне жице, коју је навио синоћ у Јеленину срц 
ј синко, не треба ни то баш тако далеко одлагати.{S} Ко је рано легао и рано се оженио, није се 
ема беше у тај мах Бранко и његов нагли одлазак у мислима. </p> <p>Као да осећају, е би им неуг 
stone unit="subSection" /> <p>Изненадни одлазак Стајићев из Брајковца изазвао је у познатим кру 
а упало у очи, да Бранко тако из ненада одлази, да ником о томе пре не рече ни речи.</p> <p>Гос 
опада овај наш крај.{S} Ја не бих никад одлазио одавде.{S} И веруј ми, моја је најозбиљнија нам 
, узео би ко за наметање, када би чешће одлазио мећу нове познанике.</p> <p> Књига је пред њим, 
S} Да му бар кажем с Богом!</p> <p>– Ви одлазите?</p> <p>– Овај час.{S} Даринка мало поцрвене.{ 
 ће ни бити ништа у Брајковцима, кад ви одлазите.{S} Не би је било, уверен сам, ни да ја остане 
и ономе, коме пусте у невољи крв, па му одлане.{S} Не би било с горег и чешће.</p> <p>Учитељ, М 
базни.</p> <p>Јелени, неје крити, баш и одлану чисто нешто са срца.{S} Неје јој Бранко мрзак, Б 
 и потајно се насмехну.</p> <p>А Јелени одлану.{S} Но је поли румен до иза ушију, кад примети,  
ох, тамо, да њему каже, како јој је сад одлануло, како ће „све још бити као што треба“.{S} Но и 
е дознало за узрок Бранкова изненаднога одласка, то сам Бог зна, тек док се Јован вратио у село 
ишљу, да је оно узрок Стајићеву наглому одласку из Брајковца, што га свет по Брајковцу разнео ј 
ма тима неје ни примерио, кад је лептир одлетео.{S} Неје га више ни тражио.{S} Он зна за цело,  
 душепопечитељ Богом повереног му стада одликован и постао конзисторијалним присједатељем.{S} В 
ве нестрпељивија; што нестрпељивија, то одлучнија. </p> <p>Како да се састане с њим?{S} Хоће ли 
 Јелица је моја брига! - рече поп Стева одлучно.</p> <p>Попа узеде своју Јелисавету, иначе госп 
ти даље од носа, – проговори поп Стеван одлучно и као да некога љуто хоће да укори, а опет да и 
овом матером...{S} Но, не мислим ни ја, одмах с кола.{S} Останите макар и који дан дуже...</p>  
бележник од то доба, чим се мало ђорну, одмах терају писара, да им декламује „оно о разбијеној  
на ручак, – вели она.</p> <p>– Одмах... одмах ћу доћи, одговори Бранко.</p> <p>– Не иде тако.{S 
ранку Радичевићу и његовој прослави.{S} Одмах сутра дан после оног великог концерта, што га је  
о уз мост, што води с лађе на обалу.{S} Одмах до њих су певачке дружине.{S} Ту ћете најбоље вид 
с чекамо на ручак, – вели она.</p> <p>– Одмах... одмах ћу доћи, одговори Бранко.</p> <p>– Не ид 
ва се дете.</p> <p>– Идем,... сад ћу ја одмах...</p> <p>Неје имала када ни да доврши, што је у  
ју за њима..</p> <p>Попина Јелена хтела одмах за Зорком да потрчи пред Даринку.</p> <p>Али је з 
по соби.{S} И опет долети на прозор, па одмах упре поглед опет на осветљена она два прозора с о 
 чека муштерија– поручио је, да ће „сад одмах“ доћи, па је устао већ био и пошао.{S} Али је баш 
е више ни враћати у Брајковац, него иде одмах одавде кући.{S} Неугодно јој здраво, што је то ур 
 са свим озбиљно госпођа Рашићка, па је одмах отишла свом поп-Стеви, да му се потужи:</p> <p>–  
 те хајд даље као гусеница.{S} Србин је одмах створен као лептир, никад гусеница.{S} Несрећа је 
ођице Јелене. </p> <p>Сутра после подне одмах је прва веџба певачка. </p> <milestone unit="subS 
кућу српске црквене православне општине одмах уз ребро српској православној цркви!{S} Жалост, м 
са својим гостима из Брајковца нашао се одмах до гроба. </p> <p>Даринка с побожним заносом стал 
ра.{S} Само се поздрави са певачима, те одмах дохвати виолину, па пође од једнога до другога, д 
ти, или и прескочивши тај степен, а они одмах хајд у господство, те или постадоше општинским на 
,... не велим ја тако...{S} Не мораш ти одмах... не знам шта... </p> <p>– Доста ја већ гутам од 
– предложи бележник.</p> <p>– Благајник одмах устаде. </p> <p>– Писар већ дохватио шешир.</p> < 
рића! – вели сека Ната.</p> <p>– Ја сам одмах рекла, има нешто, – вели сека Ката. – Сад је наиш 
треба да буде.{S} Нисам тек могао момку одмах с неба па у ребра: то и то је.{S} Из далека добар 
м; а на зеници јој затрепта дуга, те их одмах обори.</p> <p>– Опростите! - прошапута, ал не под 
а она.{S} Хтеде он да рекне, као тек да одмахне: „Па добро!“ Но се трже.</p> <p>– Хвала вам.</p 
, да ћеш вечито ђаковати?</p> <p>Бранко одмахну главом:</p> <p>– То је за мене, за сад бар још, 
{S} Њега једног, па...!{S} Да их има на одмет, па ни једнога,... само не у калуђере!..{S} Шта м 
 Нема одзива.{S} Само види, како учитељ одмиче, и чује, како оштро корача... </p> <p>Иза рогља  
 ме је дозвао, да проведем овде школски одмор, тим више, што ћу том приликом да будем сведоком  
а ђаци, па хоће да проведу свој школски одмор што слободније, што разноврсније, да се издовоље  
ан и да не осећаше збиља потребу, да се одмори.{S} Готово да је био већ и заборавио на ујака; а 
оваца, да амо дође, те да се момак мало одмори, па и своју матер посети!...{S} Најпосле, свету  
то доба, па је још нема.{S} Свако се то одмори, бар кад недеља дође, а мени ти се не зна ни бла 
који у Карловцима или поникоше или се – однеговаше, и научише се србовати, ту је и отац српске  
 за вредно, да сам своје ножно тај глас однесе до највишег места своје претпостављене власти у  
на, па само клима главом у знак, да све одобрава. </p> <p>У том начеоник, као да њих тројице та 
ко и Јован, него им и мати и тетка Ната одобравају и хвале смер.{S} А највећа је њена радост, ш 
оворила о преносу песникову и још више: одобрила и то, да је учитељ Кнежевић ваљан учитељ, ма к 
– Нема таквих прилика често.{S} Чика је одобрио.{S} Треба да одемо и код тетка-Тинке.</p> <p>Но 
је најпосле и госпођа Јелисавета морала одобрити, (да је варошкиња не надмудри): – Да Бог ме, м 
м загрчава сваку кап млека, којим га је одојила, као и под онога, који јој сваку сузу, што је н 
ло да им се допада, тек не могу срцу да одоле, те и они удесили збор.</p> <p>Ох, како је дивно, 
локрвнога погледа.</p> <p>– Али не мога одолети његову погледу.{S} Осети, како јој у очи сухну  
> <p>Пред цветном неком ливадом не мога одолети, него ће сићи с кола, и набрати пуну руку разно 
{S} На бресту се гдегде закрши грање, а одонуд излети орао, замахне крилима, па заплови величан 
 видити спровод и чути песме. </p> <p>– Одоше у саборницу.{S} Једва добише места унутри.</p> <p 
.</p> <p>Окренуше један другом леђа, па одоше својим путем.</p> <p>„Јогунаст“! – рече за њега п 
купио и наговорио, да се здруже.</p> <p>Одоше у учитељеву собу</p> <p>Највише се обрадова тому  
ника и понесоше га у варош до свечанога одра на тргу, где беху свечани говори једнога од Бечког 
свој прозор.</p> <p>Млади колар стао до одра, па се не миче.{S}А уза њ његова сестра, па се као 
о ти је тек село.“ Ето, она се родила и одрасла на селу, па најволи, да и умре ту, али никад не 
Гости из разних крајева заузимаху своја одређена места.{S} Изасланици разних друштава хватаху с 
ницима и гледаоцима свечаности на разна одређена места.{S} А вуче га опет и тамо на овај пут, ш 
 своју извесну цел, али су још увек без одређене сталности.{S} Прелеће се ту с једног предмета  
а води коло, она не може давати правац, одређивати ток народној судбини.{S} Треба да водимо рач 
а проводаџисао свом сестрићу.</p> <p>За одрешене језике предмет је то, наравно, благодаран, да  
пштинске бележнике и сеоске трговце, па одржа све, што остало после Игњата.{S} Ако Бог да, даће 
оној идеји која живи у српском народу и одржава у њему свест, да не клоне у тешкој ноћи искушењ 
ио, те га и онако сјајно извршио, да је одржао дух народа српскога, ударивши јак темељ српској  
а Јаковљевића.{S} Но треба радити и бар одржати.{S} Да извади Јована из школе?{S} Да га с по пу 
а, госпођа бележниковица зна увек да га одржи у статус кво.{S} Но он сам још увек не заборавља  
аво материно дете!{S} Али сестрића увек одржи у милости ујковој ипак то, што се... без ичије –  
пак не мога бележник да се том приликом одржи, а да не примети, било што не трпи толико размета 
иновник...{S} Ти видиш зар, да се ја не одричем рада.{S} Боже сачувај!{S} Само... ко хоће да ра 
 Стражиловачкога виса, опет на свечаном одру, положи се лес, да и заступник „Матице Српске“ про 
у.{S} Ми и онако мислимо, да код матере одседнемо.{S} Ја баш кажем ујаку, да ћемо код ње одсест 
е не одваја од Даринке.</p> <p>- Ми смо одсели код вас, – вели му она. –</p> <p>– Јован је тако 
е за веру као и у Турској, па се просто одселили у Русију, па тамо населили *Нову Србију.{S} За 
и, можда, и не знате, али у старо време одселило се одавде неколико хиљада српских породица у Р 
.{S} Ја баш кажем ујаку, да ћемо код ње одсести.{S} А Јелена се радује, да је позна. </p> <p>Бр 
њему сија увек благо пролећно сунце, па одсјајује непомућено и у веселим очицама и са ведрог че 
ј пуници!</p> <p>Госпођа Јеца све овако одскаче од земље, како се једи.{S} Јуф, јуф, свиснуће.{ 
упа, Боже, лупа.</p> <p>Јелена се на то одсмејала.</p> <p>– А Даринка је поцрвенела до иза ушиј 
га.{S} Гледа га, па не зна, да ли да се одсмеје као на шалу или да прими као истину.</p> <p>- П 
 већ једаред то почети?{S} Али Јован се одсмеје и одговара се, као да има још времена.{S} А Дар 
 познав’о,</l> <l>Први санак ја сам већ одспав’о...</l>“ </quote> <pb n="48" /> <p>Даринка хоће 
о.{S} Изађе учитељ, па их све позва, да оду у његову собу.</p> <p>Сад ћу ја децу пустити.{S} Не 
оцама.{S} Господа га иначе пију тек кад оду у Руму, у Ириг, у Митровицу, или и даље куд у варош 
гао узде и замахнуо Бачком ђиватком, да одудари преко коња, па да потера, а госпођа Ната повика 
и, – све је на свој начин хитало, да се одужи спомену песника српскога јединства, прихвативши п 
у друштву за срећу другога, снажније се одупире разним неудаћама, кад има своје гнездо, кад има 
оследње: „Устај, Србине!“</p> <p>Учитељ одустаде на то од политичких и економних питања, па ста 
" /> женскиње, која може да се истински одушеви за нешто.{S} Нешто му говори, да то девојче има 
 пре, што се уверио, да се и сама гошћа одушевила за „ту идеју“, што би рекао Раја Јовановић, п 
Бранкова спомена.{S} Онако се народ уме одушевити само за велике идеје.{S} Од надничара, који ј 
ли му се посао, којега се подухвати.{S} Одушевљеније прихваћа борбу у друштву за срећу другога, 
читељ.{S} Стајић скочи одушевљено и још одушевљеније прихвати учитељев предлог.</p> <p>Јован се 
 кад бележниковица закрешта, не мога да одушевљено не примети:</p> <p>Диван алт, милостива!{S}  
о да ће да се сва разлиже.{S} Чак му је одушевљено говорила о преносу песникову и још више: одо 
ко, <pb n="44" /> особито овај последњи одушевљено ради, да „Брајковац пропева у Бранковој свеч 
ел!{S} Предложи учитељ.{S} Стајић скочи одушевљено и још одушевљеније прихвати учитељев предлог 
о! - кличе Даринка, а лице јој плану од одушевљења.</p> <p>– Него морате нам и ви помоћи! – рећ 
ше свести него у сваке обичне.{S} А, да одушевљење њено неје изнуђено ни чим до правим заносом  
рницом.</p> <p>Дивно се беше заталасало одушевљење у српском народу у намену Бранкова спомена.{ 
д прихватио свом вољом својом и српским одушевљењем.</p> <p>Како се обрадовао био Бранко, када  
рнава, манастирски намесник, добио мало одушке, да се провесели с веселим Брајковчанима у хладу 
на одар, други стоје.</p> <p>– Треба да оженимо овога нашега учитеља!-- примети госпођа бележни 
одлагати.{S} Ко је рано легао и рано се оженио, није се покајао.{S} Не ћеш се, ваљда, угледати  
знам, шта би и с тобом било, да се ниси оженио.</p> <p>Даринка се смеши, ал готово и не разуме, 
аш, говори ли збиља или из шале.</p> <p>Оженићете се и покајаћете се! – уплете се бележник хлад 
гим проседим обрвама.{S} Хоће најпре да оживи у успомени неке особе и прилике, о којима је, чин 
народ с највећим пијатетом хоће само да оживи свечаним начином, када се тим најбезазленији осећ 
еху истакле многе заставе, што пријатно оживљаваше монотонију околине Карловачке станице.{S} Пу 
као да се увери, да ли се овај шали ил’ озбиља бенета.</p> <pb n="66" /> <p>Окром шале!{S} Шта? 
 „Красан младић“,.. „паметан младић“... озбиљан,... „фини младић“...{S} Не зна, како ће пред по 
ам ње, да, бојати, огледа и њен глас, а озбиљан, ни да брком мигне.</p> <p>Јелена се стисла, па 
.</p> <p>Види Поп Стева, да је тренутак озбиљан.{S} Но не зна, шта да каже.</p> <p>А Рашићка се 
Јесте, да разговор њих две неје задро у озбиљан живот; али је искрен и прост.{S} Обадве још у о 
ворна, искрена и страсна; Даринка тиха, озбиљна, безазлена и разборита.{S} Као девојка можда ће 
Бранко, ако мислиш, да код мене није то озбиљна намера, – надовеза Јован на разговор свој с Бра 
знало погледа.</p> <p>Као да није узела озбиљно,– дода онај.</p> <p>Мислим и сам тако, – примет 
еба, па је површан, те, канда не схваћа озбиљно конкуренцију у раду, јер су међу собом сви једн 
да до сад неје ни мислио о њему, бар не озбиљно; ако га се, може бити, кадгод случајно и сетио  
разбијеној канти“.</p> <p>Кнежевић беше озбиљно схватио своју дужност као учитељ певања и ликов 
 и њен глас, али са свим онако хладно и озбиљно као и осталих?{S} Синоћ га је дуго и дуго чекал 
 тихој луци, у којој се и један и други озбиљно спремају, да сваки својим путом отисне свој бро 
могу и изостати, – рекла јој је са свим озбиљно госпођа Рашићка, па је одмах отишла свом поп-Ст 
сад опет баш та сталност, та строгост и озбиљност у карактеру Бранкову улеваше му то јачи зазор 
д с Јованом код њих, кад су путовали од озгоре у Брајковац, уме тако да приповеда, па ја тако м 
дговори ништа. </p> <p>Попина Јелена од оздо, испред куће, маше на њих белим рупцем. </p> <p>А  
шао онуда, кад је изгледала на њега као озебао сунце, те неје могла више ни заспати после тога! 
p>Девојче од мах стаде опет на прозор. „Ој, пуно је и препуно среће!“ подвикну учитељ из свег с 
 црном пуном косом и у глави два гарава ока.</p> <p>Учитељ се стискао уза зид под сен.{S} Дохва 
врага, кад ја што хоћу, то мора бити из ока из бока.{S} А ти ниси човек, да укротиш свог сестри 
манди“. – Докторе, – окрене се Јовану – окај се, молим те, тога грчета.{S} Тај не ће бити памет 
 га, ако сачуваш душу и срце чисто и не окаљано.{S} Твоја душа и срце сад је као онај прах на к 
ана друмовима, ишарана богатим усевима, окићена убавим селима.{S} Села се мање или више губе шт 
цвећем.{S} Станица паропловског друштва окићена грањем и венцима, а на мосту, што води слађе на 
ма за њу места!</p> <p>Млади трговац се окљува, како би и он прешао у разговор с Бранком и Дари 
ашали се писар. – Били?{S} Од кад се ја окљувам, па...</p> <p>– За тебе би штета било.{S} Ти ни 
истом свом оделу.{S} А у народу, видиш, око свирца час се таласа, час везе ситно коло сремачко, 
а значи ово величање његова спомена.{S} Око тога му се мисли највише и врзу.{S} Да се обазре на 
ладни гледа, како куља дим на врата.{S} Око сенице, чује, зуји и бруји вредан народ по чистом ј 
еђајући серију за серијом.</p> <p>Једва око поноћи дошао и Дабижић до речи, да наздрави оној ид 
да!{S} Сећам се...{S} Трчкарала је туда око мене, кад сам га укопавао.</p> <p>– Па видиш, Стефа 
} Марко се врпољи <pb n="14" /> и увија око ње, или јој се скупи у крило, па жмирка у жижак, ил 
на?{S} Још да се није Зорка рашћеретала око њих, ишле би као осуђене.</p> <p>Јутрос сам, – гово 
 тик уз Брајковац. </p> <p>На сред села око крста искупио се народ у чистом свом оделу.{S} А у  
о су најмилије мисли госпођа-Катине, па око тога се врзу, ето, и сад по толики и толики пут.</p 
</p> <p>Благајник седи, па посматра све око себе.</p> <p>Мала Зорка, како стала у један угао, к 
и иначе обични и свакидашњи; па се врзе око њих двоје и кечи им сваку реч. </p> <p>Колар са сво 
едрог чела, па јој се ведрина осмејкује око румених усана увек подједнако, а срдила се а радова 
е.{S} Неко време држаху је Зорчине руке око врата, док не клонуше и опет у санку.{S} Даринка се 
 и смејала и заплакала.</p> <p>Једва се око малих заранака раскалаши ветрић с Фрушке Горе.{S} З 
у.{S} Заковратио реп, па се вуче и чеше око мајсторице Јуле као да се и сам препоручи особитој  
</p> <p>Разговор њихов врзао се највише око догађаја, што га је омладина у то доба спремила, а  
S} Метну шешир на главу, па закопчава и око себе намешта кабаницу.</p> <pb n="34" /> <p>Што не  
" /> <p>Кнежевић већ неколико дана ради око тога, да састави певачко друштво у Брајковцу.{S} Ст 
уца необично живо, јер види, да се ради око начела, што она, ако и не може да схвати, ипак осећ 
 Нимрода, како се слабо трзали и утргли око лова.{S} Да им се уз пркос учловио гдегод зека, или 
насмеши се на њега.</p> <p>Он је загрли око врата, издиже чашу спрам свеће.{S} Мислиш, безброј  
та се мало раскрави, па се чисто ракољи око поп-Стеве:</p> <p>– Шта мислиш, Стефане, кад нам до 
се чуло широм по Брајковцу, па се и они око кола осврнуше и погледаше на брежуљак.{S} Запева по 
као данас.{S} Заспала ноћас у плачу тек око неко доба, па је спавала као мало дете.{S} Али кад  
 Дете, као дете, мота се с другом децом око момака и девојака, провлачи се кроз коло, па се све 
 госпође враћају са села, кад се и коло око крста разилази, те млађешина треба и пре да хвата п 
 паде сенка нека, или јој задрхта нешто око усана.{S} Дубок уздисај јој се оте из груди.{S} Пре 
> <p>– Живио!{S} Живио! – заори се опет око стола.{S} Руке се укрстише изнад исполиванога посто 
у, па лаким погледом пролете по друштву око стола, као да се, збиља, осведочи, да је баш она та 
лима за каквом савуљагом, па се витлају око ње, а она их заварава...{S} Над стрништем или над л 
 се преко дана шета и ракољи по буњишту око кокошака, мисли, ко је он је.{S} А жустра младица п 
тово да је силом прогурала своју левицу око Бранкове деснице, јер Бранко притискао њом под пазу 
 („Слава!{S} Слава!“ заори се на ту реч око стола.)...{S} Да, господо моја, – залеће се Дабижић 
к сунца, што се клонило западу. </p> <p>Око њих планина са својим брежуљцима и доловима, а по о 
> бити у свету.{S} Он и његова најближа околина с најближим посредним, па и непосредним интерес 
аве, што пријатно оживљаваше монотонију околине Карловачке станице.{S} Пут вароши од станице бе 
По Брајковцу се каже: „Куд госпођа Јеца оком, поп Стева скоком“</p> <p>Не таје Брајковчани, да  
ојој „генералној команди“. – Докторе, – окрене се Јовану – окај се, молим те, тога грчета.{S} Т 
 каткад шмркне од жалости, Госпођа Ната окрене пећци леђа, наглади своју цицу и клима главом.{S 
оји пут да прочитам...{S} Је л браца, – окрену се, као чигра, у заштиту Јовану, – још имам сутр 
и, паметна идеја!{S} А и јест, брате, – окрену се Јовану, – баш смо ти ми на селу затуцани,...  
ете је; а он препреден као враг. (Понда окрену други ветар).{S} За Бога, Стефане, – удари госпо 
отпоздравља шеширом, па се распевао, па окрену ону Змајеву: </p> <quote> <l>„Ала ј леп</l> <l>о 
била, да га поверљиво слуша, али се сад окрену и предаде преда се.</p> <p>–Ја ћу да се срдим на 
унахна бела плећа.</p> <p>И нехотице се окрену Зорци.{S} Дете спава мирно и тихо као анђелак.{S 
воћка понела.{S} На њено питање, лагано окрену главу к њој, па је гледи, а, бајаги, ни на крај  
а, па не знаде, шта сад да му каже, већ окрену на друго:</p> <p>Хајд заједно до куће, ако хоћеш 
осним ускликом:</p> <p>– Ево га!</p> <p>Окрену се.</p> <p>Гости из Брајковца.{S} Ту тетка Ната, 
је мој Јован за њу кисело грожђе, а она окренула опаклију...{S} И сада, дакако, није имала куд, 
намо помоћи? – пита Даринка, па искрено окренула лице њему.</p> <p>– Ви ћете певати с нама.</p> 
 до иза ушију, кад примети, како се сви окренули њози.</p> <p>Бележниковичину оку неје се отела 
госпођа бележниковица се намести у пола окренута Јовану.</p> <p>Ђенијалан лик!{S} Свака црта на 
тније са собом, да видиш, не ће ли и он окренути на боље.{S} Ако ми не верујеш, иди ма у које с 
обро.{S} Госпођа Рашићка зна сваку воду окренути на своју воденицу.{S} Довешће децу у Брајковац 
ађе, па забрави за собом сеницу.</p> <p>Окренуше један другом леђа, па одоше својим путем.</p>  
 у шали. – Ја бих вам се радо бацио под окриље.</p> <p>– Гле, гле грчета! – нашали се писар. –  
д сеобе Србаља у крајеве, што стоје под окриљем Австроугарског орла, Карловци су место, које је 
ад ће да скочи на земљу, па да гдегод у окриљу тамне ноћи у самоћи прождере жртву своје мачје н 
ил’ озбиља бенета.</p> <pb n="66" /> <p>Окром шале!{S} Шта?{S} Мислите није могућег Ви, можда,  
е да гледати у себе, како је сјајан.{S} Округао као похођанска погача, нарастао као мобарска ги 
и сама за времена скрила, већ и пун сен округле багреме, једне од оних, што су засађене у реду  
ма кроз браду и лако се накашља.{S} Узе округли ћелепуш са стола, па га ћуши на потиљак; а лако 
 према вратима саборне цркве стоји одар окружен са шеснаест великих свећњака и обасут цвећем.{S 
ата у виноградарску радњу, или кад се у октобру искупљају ода свију страна ђаци, – када је то в 
и окренули њози.</p> <p>Бележниковичину оку неје се отела та њена забуна ни учитељев осмех, па  
ги број и казује место, где треба да се окупе чланови ове или оне депутације, пре него што лађа 
на нада.{S} Тако су јој сад сва деца на окупу, па јој још неје била...</p> <p>Ту је и кочијаш Т 
поборнике... поборнике, у којима је она оличена.{S} И нека нико не сумња, да ће идеја погинути. 
а у храм, где му је „црква под небесје, олтар часни брдо и долина, тамјан мирис, што се к небу  
сад више не треба тиха рада, овде треба олујине: загушљивост је ужасна, притисак не да дахнути. 
ради можда, или шта више, баш тога ради омаловажавати ђенија његова, то је смешно. </p> <p>– То 
даску.{S} Пред канабетом на сред собице омањи сто.{S} У зидовима на све стране поударано неколи 
ушица, што их спопале.{S} Вуку троми на омари ноге по прашини.{S} Прашина завејава у кола, па с 
за ђаковања још у Карловцима, тако беше омилело.{S} То је оно, што треба да измири, а у идеји Б 
дочекају госта, коме место то беше тако омилело, да је зажелео у њему боравити вечни сан.</p> < 
на поп Стеван и ви; а и пошиница је већ омирисала. –</p> <p>– Неће госпођа.{S} Јоца то· допусти 
о душе, доцније опростио, јер као да је омирисао, да Бранку карактер не би тако што никад допус 
исто тако слатке према њој; па јој дале омирисати, како се и њих не тиче, шта свет говори; оне  
суху грану на некој брескви, тек да зар омиришу мало барута.</p> <pb n="22" /> <p>Иначе прелешк 
тек кад полети бујицом!{S} Е, па видиш, омладина ти је као поток: а ово, што су сад наумили, ка 
а и назиремо, шта је то јаван живот,... омладина неје, мислим ја, позвана да води коло, она не  
данас тако занесен за Бранком.</p> <p>– Омладина се брзо отрца, кад пре времена ступи у акцију. 
ина, а не црне наочари, упамти.{S} Нова омладина је ухватила ту истину...</p> <p>– Сви ми, штог 
 n="54" /> више, који ћете признати, да омладина има право, кад се уверите, да није онако страш 
и тек лак еспап...{S} Нова организована омладина биће један као сви, сви као један.{S} То је на 
 већ мекши од памука.</p> <p>– Омлатина омладина, алезајнц (све једно), Стефане; Јелена ће пева 
ладеж, па добро било.{S} Од кад дође та омладина, не знаш, каква је вера.</p> <p>– То ти је јед 
!“</p> <p>– И ти, Стефане, био си некад омладина...</p> <p>– Никад; никад.{S} Ми смо били у сво 
рзао се највише око догађаја, што га је омладина у то доба спремила, а цео народ прихватио свом 
ко удаљи од народа као наша.{S} Нова се омладина креће, њен глас се већ по мало чује.{S} Кад не 
сна, притисак не да дахнути.{S} Нова се омладина организује.{S} И кад се појави, појавиће се од 
с попова и калуђера.{S} Е, не уме ти се омладина маћи, док се о нас не очеше.{S} И тај наш **Бр 
 unit="subSection" /> <p>– Идеја!{S} Ви омладина све изумевате неке идеје.{S} Ама, кажи ми, мол 
воју стару ћуд.</p> <p> Па да о чему ви омладина разговарате, кад се састанете?</p> <p>– Како к 
дно и исто.{S} Кажи младости јуност или омладина, младост је младост; старост ће јој увек завид 
е би разабирао за јавне ствари.{S} Него омладина, а ту се у нас рачунамо ми ђаци, трговачки мом 
а?</p> <p>– За што?{S} Така ти је данас омладина.</p> <p>–- Куд насрне, или с главом или без гл 
благо:</p> <p>– Ала си жесток!{S} Прави омладинац!{S} Море, <foreign xml:lang="la">gutta cavat  
веде разговор на нешто друго; али оштро омладинац одговара, па не знаде, шта сад да му каже, ве 
 се из њега под старост, Боже опрости, „омладинац најчистије крви“.{S} Сад се чисто трже, кад в 
 се он спремао кому на дочек, да му се „омладинац“ не може ни од шале подсмехнути.</p> <p>– Тра 
а српскога јединства, прихвативши позив омладине своје као сам песников аманет.</p> <p>Већ на н 
оде у Рим.</p> <p>– Ја се бојим те нове омладине.</p> <p>– Знам ја, брате, шта ти мислиш.{S} Но 
поведа се <pb n="62" /> за члана српске омладине и народњачке странке, те држи редовно и народњ 
доказују Јелени, како митроносни песник омладине свога доба, Лукијан Мушицки, и учени архимандр 
ева дигао „и кундаке и кондаке“ против „омладине, што само изумева идеје.“</p> <p>У Брајковцу ј 
 када је ваљало отпочети и Брајковачкој омладини, да се спрема, како ће у свом скромном селу пр 
Рајића и Мушицког дуго ће остати узором омладини, која има да се учи; а дела њихова биће вазда  
ша био некад први момак међу трговачком омладином у вароши.{S} Али прошао вашар!{S} Дошао кући, 
"50" /> српске научнике покренуло, да с омладином заједно испуне скромну жељу песникову, да му  
те...{S} Е, знам, да Бог ме!{S} И то је омладинска, баш са свим омладинска идеја за жедне ђакел 
 ме!{S} И то је омладинска, баш са свим омладинска идеја за жедне ђакеле, што је Бранко певао:  
могао.{S} Биће и међу вама после бујице омладинске вас <pb n="54" /> више, који ћете признати,  
 већ по мало чује.{S} Кад не иде више с омладинским скупштинама, добро; наћи ћемо други начин.{ 
 треба да вређа Александра због његових омладинских назора. „Сад је омладинско време!“</p> <p>– 
бог његових омладинских назора. „Сад је омладинско време!“</p> <p>– И ти, Стефане, био си некад 
!</p> <p>Сад већ не може поп Стеван, да омладинску ћурдију не одгрне, те не покаже своју стару  
послене жене.{S} Не ћете тек рећи то за омладину.</p> <p>– А да шта је друго та ваша дерна поли 
ру, па ће те и ви лепо тако да спремате омладину на госпоство.{S} Једино се клањам учитељству н 
ашицама дирнуо у живац и мушку и женску омладину народну; та што је најглавније, уз старину Вук 
 Имали смо ми већ једном и организовану омладину. —</p> <p>– Са старачким идејама!– подсмехну с 
 ако ће напред, наићи ће на Харивду, на омладинца, који га може исмејати за „најмудрију“ реч.{S 
војим о томе.{S} А он опет зазире и од „омладинца“, као да <pb n="71" /> меће на коцку не знам  
да је сад већ мекши од памука.</p> <p>– Омлатина омладина, алезајнц (све једно), Стефане; Јелен 
 ме, кад сте се и ви женске успалиле за омлатином!- вели попа смешљиво; а госпођа Јеца га види, 
о, као добар кочијаш, коњима уши, па их омутком сена из кола истрљо и по леђима и по ребрима и  
н кад је „дорастао до копља и до коња“, он забоде копље у ледине, па, ако је нешто свршио, све  
м сви једнаки; а чим дође јачи од њега, он подлегне, и то... не, што он нема својства, да не бу 
 <p>– Ко?</p> <p>– Бранко.</p> <p>– Па, он највише ћути.{S} Само кад се препире о чему с чиком, 
на мислила, да је се он више и не сећа, он се ње ради свађао с писарем, који је у сред друштва  
а тек чича опомене, да пева, да помаже, он запара својим храпавим басом, па је учинио своје.</p 
, да неје сретан, или да се подао Јеци, он би му одговорио, као што толико пута вели; </p> <p>– 
ма она каде и чекати.{S} Али као велим, он је твој, па биће и теби право. </p> <p>– Са свим ми  
м их је до сада Стајић све предусретао, он, који је иначе о сваком увек најпре само добро мисли 
ароши, ако не још и потребнији.{S} Ето, он је кратко време ту, па видим, да га и сељани јако ув 
ами лута, па чим спази гдегод светлост, он налети, па спржи своја крила.{S} Иди по светлости, и 
а, не знам, нико не осврће ни главе!{S} Он се чуди, како да то више власти не забране.{S} А као 
 од кудгод ко иде.{S} Е, па то боли!{S} Он, који је научио да с позорнице, занесен небесним зад 
ам бофл, господине мој,... ђубре!...{S} Он вам ни гуску нашу појести не ће, док је не почивути. 
Знам, шта; Нисам... нисам ни речи...{S} Он вели, ти ме зовеш. - </p> <pb n="35" /> <p>– За бога 
 ти бриге за господина...{S} Бранка.{S} Он ће већ доћи, – рече Даринка, па се као трже и поцрве 
ио код ње, од како је дошао од горе.{S} Он се опет извињава, да још неје доспевао, али не ће ви 
 одлетео.{S} Неје га више ни тражио.{S} Он зна за цело, где ће опет наћи свој прави цвет.</p> < 
бру девојку...{S} Трива јој је брат.{S} Он кирија, а она ево је код ње већ четири године.{S} Па 
и шта ће <pb n="32" /> бити у свету.{S} Он и његова најближа околина с најближим посредним, па  
 је прво у памет Јовану Јаковљевићу.{S} Он беше предложио, да се „тако врсној певачици, као што 
о најбоља певачка члана у Брајковцу.{S} Он обично <pb n="63" /> држи леву певницу, а учитељ дес 
други збунили, кличући још: „Живила!“ – он се пожури, па узе извијати и завијати: </p> <p>Мно-о 
чиком пусти у разговор, – опет ће она – он је тако добар!{S} Је ли да је Бранко добар?</p> <p>– 
 штогод лепо, као што ти умеш.</p> <p>– Он је од неко доба врло заћутао.</p> <p>– Ко?</p> <p>–  
ожјој заповести: „Штити оца твојего...“ Он зна само за матер своју и више ни за какво добро. </ 
иње.{S} Прођоше један пут дуж зграде, а он не уме да почне разговор.</p> <p>Хоће и наше село да 
 Сваки то може, што хоће и како хоће, а он мора на своју катедру, или умрети!...{S} Него једва  
 А, не, не! – опре се чича, начеоник, а он је та намишљена старина; па сам устаде и диже чашу:< 
рати Игњата, па га увек звала братом, а он њу сејом.{S} То задржала и Катица, па њена деца и да 
своју кћер, – још је невина, дете је; а он препреден као враг. (Понда окрену други ветар).{S} З 
ва.{S} Друштво треба само да пева.{S} А он погибе за младим друштвом.{S} Него да не увреди кога 
е после картања развезе и пијанка.{S} А он мора ту бити, да декламује.{S} Ко би иначе био у чор 
е говорио с нећаком својим о томе.{S} А он опет зазире и од „омладинца“, као да <pb n="71" /> м 
на.{S} Ја и не могу друкче ниским.{S} А он и заслужује, да је човек с њим искрен.{S} Па ја га и 
лик - ни налик на онај глас, што јој га он показује на жици.</p> <p>Бранко се баш разговарао с  
ан и сваки одбије тек од рачуна, што га он по каткад с ким има.</p> <p>Шта, дакле, остаде учите 
поп-Стевана, ето, неје ни приметила, да он и не оде на звоно у цркву; неје ни приметила, да у Б 
евностан.{S} Мало који дан ће проћи, да он не ће посетити женску школу.{S} Па га – ревност тако 
Брајковца него у Брајковац.</p> <p>– Да он мени не рече ни речи о томе!</p> <p>– Збиља?</p> <p> 
шта?</p> <p>– Баш ништа.</p> <p>– Ни да он, баш у овај пар, када ми о њему говоримо, виси на пр 
и аранжер толиких села и беседа.{S} Зна он, дакле, шта је то Српство и родољубље, а од како се  
у каже, ко је био Бранко Радичевић, шта он вреди за наш народ и шта значи ово величање његова с 
ођен за „виши позив“.{S} Тај виши позив он је већ и вршио као члан неке путничке глумачке дружи 
се не срдим, – уверава га она.{S} Хтеде он да рекне, као тек да одмахне: „Па добро!“ Но се трже 
 n="61" /> Понда мисли, а што и да дође он амо?{S} Ваљда га се тиче когод овде?</p> <p>Па јој о 
 никад, јер... за тај хлебац, што га је он себи изабрао, не пријања, баш Бог зна како, маџун и  
ђа“; али у његову рожданику пише, да је он рођен за „виши позив“.{S} Тај виши позив он је већ и 
срцу, по свом „вишем позиву“, као да је он сам ту, па сам својој Дулчинеји слади санак.</p> <p> 
 даске, што свет значе“.{S} Баш тада је он први пут у друштву залагао сву снагу своје речитости 
на супруга, и тако даље.{S} Баш тада је он тим начином одао своју „тајну“, поричући свим срцем, 
 његову стисне, већ му је подала, па је он љуби и милује по милој вољи.</p> <p>– Бојиш ли се мо 
што је овамо дошао.</p> <p>– Па таки је он, кад што науми.{S} Код њега важи само „или–или“ вели 
ели он, лађа богиње Талије, на којој је он у својој дружини бродио, насела на стену народног не 
 на прозору, на оном прозору, на ком је он толико блажених тренутака с њом проснивао, пиљио, до 
шинула оне године по Српству.{S} Био је он некада у вароши сталан члан певачкога друштва и аран 
и по буњишту око кокошака, мисли, ко је он је.{S} А жустра младица поред њега тако се препанула 
зе, раптајући на своју судбину, како је он несрећан, како га нико не воли на свету, како га је  
ном у пчеларству и воћарству, колико је он могао о њима дознати, кад би отишао куд у варош, или 
**Бранко је грдио калуђере.{S} За то је он наш идеал.</p> <p>– Јесте ли ви читали његове песме? 
 у Бечу у спомен великог песника, седне он на лађу, а с њим и Јован Јаковљевић, па дођу доле, д 
Мушицкога на онај велики посао, кога се он доцније тек онако свесно и савесно латио, те га и он 
 њим, и уверивши се зар још боље, да се он још једнако срди на њу.</p> <p>А какве ужасне муке т 
 учинити.{S} Нечему много бољем нада се он од самог народа.{S} Па хоће да и свој говор, што има 
љевим речима.</p> <p>– Ја волим, кад се он с чиком пусти у разговор, – опет ће она – он је тако 
 конкурента, ступио преко прага, где се он тако добро осећао.</p> <p>– И хоћу мало да приседнем 
{S} Онда, када је она мислила, да је се он више и не сећа, он се ње ради свађао с писарем, који 
 сестрић његов могао приметити, како се он спремао кому на дочек, да му се „омладинац“ не може  
 Несрећа је по Србина сељака то, што се он, кад једном пропадне, тешко подиже, јер, канда, и не 
у је неколико кабанус–цигара, – које ће он, кад год би пушио, пресећи на полак.{S} Половину ће  
е зна, која да прихвати реч.{S} Опет ће он:{S} Само да нас послужи лепо време!</p> <p>Да Бог ме 
ћи већ главом њезин мацан.{S} Ено га, и он лично изашао, да испрати своју милостиву заштитницу. 
в и добричина, па доста и у годинама, и он већ ратоборнији.{S} Нешто га подиже са столице, па с 
 га је дуго и дуго чекала на прозору, и он не дође.{S} Бар да је после серенаде и прошао онуда, 
 као бојаги, да се поздрави с њом.{S} И он, до душе, вешт момак за таку прилику:{S} Али и она н 
ени и не пада на ум који Стајић.{S} А и он је био с Јованом ономад код мене.{S} Фини младић!</p 
гајник погледа учитеља, што значи, да и он то пита.</p> <p>– Ви ћете после њих доћи на ред, – о 
осети, да јој је ипак криво, што неје и он дошао, што неје нашао за вредно, да дође најпре овам 
, па опет отрчао с децом.{S} Ако није и он код кола.{S} Знаш, да стрепим, кад се игра то коло!{ 
 разговор с Бранком и Даринком, да се и он „помеша међу свет“, док су му сви остали иначе обичн 
ки дневник.{S} Можда је мислио, да се и он кадгод баци у који српски пчеларски лист каквим допи 
је, него да слегне раменима, па да се и он придржи „начела“ Брајковачкога благајника: „Куд сви  
 боља од мог сина.{S} Па за што не би и он:{S} Нек сврши гимназију, па, ако Бог и срећа дадне,  
> <p>Млади трговац се окљува, како би и он прешао у разговор с Бранком и Даринком, да се и он „ 
и ради онаки исти посао, од кога живи и он, народ, него од најсавршенијег агитатора, адвоката и 
аметније са собом, да видиш, не ће ли и он окренути на боље.{S} Ако ми не верујеш, иди ма у кој 
ром и залива грло белим вином.{S} Али и он наравно мисли, да мора нешто рећи, бар у корист свог 
 <p>~ Ено га, стриже ушима!{S} Кренуо и он! – пришапута писар милостивој госпођи бележниковици. 
Јелене и да допру до Стајића, док већ и он не дође у двориште свога ујака.</p> <p>Та „дивна иде 
етнаест пута нудише владичанску митру и он је петнаест пута одби, да може мирно у својем скрови 
д лако прима моду, немој мислити, да би он то примио, кад би <pb n="91" /> му се теоретски о то 
е ружно, – одговори Јован. – Него то би он добро прошао с нама.{S} Хајде, да ми дамо донети, па 
<p>Како да се састане с њим?{S} Хоће ли он вечерас доћи под њен прозор, као обично, кад је онак 
ач.{S} Када је на уметничком мору, вели он, лађа богиње Талије, на којој је он у својој дружини 
одигне сермију.{S} Тек не може, ето, ни он, да пропусти, ада се и сам не умеша у струју, што се 
би...</p> <p>Невера!{S} Ње ради подноси он те муке.{S} Она му је натерала дерт, па је у свом ма 
а; никад није лепше пожелео.{S} Под њом он чека и дочекује ројеве; под њом после ручка прилегне 
 што би се бојао, да она више зна, него он; него што се, не зна ни сам за што, нада, да ће она  
 дочекао га је оберучке. (Да ко ће, ако он не би!{S} Рају је само за време судбина ћушила у Бра 
уше, мисли, ту је брат, Јован, па, како он хоће.{S} Не ће се, ваљда, показати не знам каква.</p 
} Познао се поред Јована.</p> <p>Колико он,... а и мати му као пустила у уши. </p> <p>Иди, синк 
 што рекао онај, осим петролеума.{S} Но он сам, то јест, писар је уверен, да Србин није за тено 
на увек да га одржи у статус кво.{S} Но он сам још увек не заборавља свој „виши позив“ па стоји 
и од њега, он подлегне, и то... не, што он нема својства, да не буде површан, него што је запао 
сеца, па из свега гласа протестују, што он тако на тенане плови по небесном мору, да му они не  
ник се већ неколико пута дизао, да опет он наздрави, али га увек задржаше остали са:{S} Чујмо!{ 
лизу на неки цвет.</p> <pb n="37" /> <p>Он ни да дахне јаче, па се не миче, само да не узнемири 
г теочинца и насмеши се на њега.</p> <p>Он је загрли око врата, издиже чашу спрам свеће.{S} Мис 
а Ната, а особито госпођа Катица, – та, она бар добро познаје Јецу Рашићку, – наравно, да су и  
в.{S} А уме, да удеси, да то, што ради, она и ужива; па што ради, зна, да за себе ради.</p> <pb 
pb n="103" /> и њену кћер.{S} Као вели, она јој је сина дочекала и гостила неко време у Брајков 
 своје под пазухом, као да би их скрио, она седне за гласовир, те му мами сад нујне сад <pb n=" 
 неје, мислим ја, позвана да води коло, она не може давати правац, одређивати ток народној судб 
о.{S} Вели: „Село ти је тек село.“ Ето, она се родила и одрасла на селу, па најволи, да и умре  
, како га је изневерила, ах! – и она... она, за коју би...</p> <p>Невера!{S} Ње ради подноси он 
ан.</p> <p>А госпођица Јелена... ох!{S} Она чује Миланов глас и топи се од милине као масло на  
свог поп-Стеву.{S} Маћи му се не да.{S} Она баш истера одавде учитељицу.{S} Мал не свиште девој 
вера!{S} Ње ради подноси он те муке.{S} Она му је натерала дерт, па је у свом мамурлуку почео д 
журналу, не стиди се прве госпођице.{S} Она ти напуни својих неколико котарица воћа, метне на о 
и небраћу бар до сношљивости зближи.{S} Она не пита, јесам ли ја ручао код Сахера, у Хамбуршкој 
ина је увек ту, да свесрдно послужи.{S} Она је, тако рећи, Игњату и свећу додржала.{S} Има род  
а, шта о њој тај свет може говорити.{S} Она, што каже и сама, ринта и ради у поп-Стевиној кући  
 спомињеш штогод о томе пред тетком.{S} Она се страшно ополчила.{S} Не ће се више ни враћати у  
жниковици, па се упустио у разговор.{S} Она га кори, што је само једаред био код ње, од како је 
одицом више своје благовање на селу.{S} Она двојица ђаци, па хоће да проведу свој школски одмор 
> држи леву певницу, а учитељ десну.{S} Она води опет све певачице у Брајковцу, па зна и црквен 
.{S} Трива јој је брат.{S} Он кирија, а она ево је код ње већ четири године.{S} Па има послугу  
 да је мој Јован за њу кисело грожђе, а она окренула опаклију...{S} И сада, дакако, није имала  
е није ни бриге.{S} А чим кола ближе, а она даље.{S} Ускубури, устумара се, као незван у небран 
квом савуљагом, па се витлају око ње, а она их заварава...{S} Над стрништем или над ливадама на 
не зна, шта ће; па кад Бранко отишао, а она ми меће моју руку на своје груди, да видим, како јо 
етнула у постељу малога Владимира.{S} А она и госпођа Ната седе још, па разговарају о којечему  
ћка свиснути од једа и од срамоте.{S} А она се чинила свему – и невешта пред светом.{S} Само је 
уд сви Турци, – одговори овај.</p> <p>А она повика: </p> <p>– Јеси чуо, натарошу:{S} Или сви ил 
p>– Али збиља се не срдим, – уверава га она.{S} Хтеде он да рекне, као тек да одмахне: „Па добр 
/p> <p>– А ви?{S} Нема сумње, чуваће га она заједно с мајкином душицом, што је узбрала крај дру 
 што јој се чинило, да неје прилика, да она, девојка, иде сама њему, момку, у кућу, или што је  
искрено, својски, а тако покајнички, да она подиже опет к њему своје миле очице и милокрвнога п 
, и тако штогод.{S} Ја јој се дивим, да она све то смаже сама.{S} И ни паре дуга нема.{S} Штого 
трепи.{S} Не за то, што би се бојао, да она више зна, него он; него што се, не зна ни сам за шт 
 то бар да му каже, шта мати жели, и да она то чини само по материној жељи. </p> <p>Од онога ве 
 – рекла би Даринка. </p> <p>Али као да она не сме, ни да спомене: „Отишао је!“ А ова, бог ме,  
учитељев глас.{S} Свећа се угаси, а иза она два прозора завлада мртви мрак.{S} Девојче се са св 
ну по што по то удам ма за кога.{S} Има она каде и чекати.{S} Али као велим, он је твој, па бић 
 па одмах упре поглед опет на осветљена она два прозора с оне стране потока у лепој тамо кући.< 
ла, да је у тај пар предметом разговора она, неје то велико зарезивала.{S} Госпођа Јеца се не о 
у, како жали, што је дотле дошло.{S} Та она, бојаги, није друкче ни мислила.{S} Кнежевић је, ве 
и, а, бајаги, ни на крај памети му, шта она пита.</p> <p>Види она то, па му напомиње:</p> <p>–  
окојни Игњат некакав лек из вароши, кад она била нешто љуто оболела.{S} Лек јој тај помогао.{S} 
ој се момак веша на прозор?{S} Каква је она мати, кад то гледи својим очима?{S} Зар не би боље  
уђила поп-Стеву од његове сестре, да је она истерала Тинку из поп-Стевине куће.</p> <pb n="45"  
када би Милан опет сада помислио, да је она, Јелена, нагла у Карловце за њим, за Стајићем!</p>  
ређено љубоморно срце.{S} Онда, када је она мислила, да је се он више и не сећа, он се ње ради  
иве поборнике... поборнике, у којима је она оличена.{S} И нека нико не сумња, да ће идеја погин 
гу своје речитости, доказујући, како је она способна, да усрећи човека, да буде вредна домаћица 
 разумеде њену притајану тугу, што неје она та, којој њен син након три године жури у походе, н 
ако не би било?{S} Гле секе! – одвикује она из кухиње.</p> <p>– Разумем, – вели Трива.</p> <p>– 
му каже, како мати хоће, мати хоће а не она, да се иде у Карловце.</p> <p>Сачувај Боже, када би 
ме се отпустила Јелена и Даринка; па се она нађе између Јована и Кнежевића, а ова између Зорке  
 знати бар и натарошевица, – обрецну се она.</p> <p>– Ја ништа не знам, – вели Јован. </p> <p>– 
а иза врта, где се оно први пут сусрете она и Даринка са Стајићем, не мога, а да не подсети сво 
о се, не зна ни сам за што, нада, да ће она највише и поклонити пажње оному говору, што претпос 
и за себе и за њу.{S} Знаш ли ти, да ће она израдити код поп-Стеве, да све припадне њој и њеној 
 он с чиком пусти у разговор, – опет ће она – он је тако добар!{S} Је ли да је Бранко добар?</p 
ћу нити се смем без вас вратити, – рече она слободно.</p> <p>Бранко метну шешир на главу, а беш 
ћемо још, шта ће рећи поп Стева? – рече она, па се насмеши.</p> <p>Бојаги! – помислише сви мушк 
</p> <pb n="35" /> <p>– За бога, – поче она већ мало нестрпљиво, – та, за то сам ти га и послал 
цео Срем клео, не бих наишла“, говорише она једном, али само једном приликом брату свом, „на го 
, ако се сећаш!</p> <p>– Што јој је муж она лола и бекрија? – спомиње Ната.</p> <p>– Да, да.</p 
 Понда госпођа Рашићка?!{S} Боже мој, и она је мати.{S} Само у доброј намери могла је доћи на т 
а свету, како га је изневерила, ах! – и она... она, за коју би...</p> <p>Невера!{S} Ње ради под 
ђе Рашићке, како би јој допустили, да и она пева на Брајковачком селу у недељу.</p> <p>Ако госп 
 руку.{S} Мајсторица трчка за њом, да и она што прихвати.</p> <p>– Да нисмо штогод заборавиле?  
а јесен код тетка–Нате у варош, па да и она иде у вишу девојачку школу.{S} Те радости, тог подс 
мост с веђа и дремеж с очију, живнула и она, па се радује Даринчину радовању, те се смеје с њом 
 сама њему, момку, у кућу, или што је и она као у опће што кажу за женскиње, у конзаквенцијама  
хоће да јој помогне, па се.{S} Уплете и она: „Први санак мира вечитога.. </p> <p>А Зорка нестрп 
е, вешт момак за таку прилику:{S} Али и она не зна, шта да каже. </p> <p>Неколико обичних речи, 
дост, што ће у тој великој свечаности и она да суделује.</p> <p>Пре него што ће синоћ деца поле 
ву, те што живља планина с поветарцем и она живља и вољнија.</p> <p>Није дуго тако потрајало, п 
.</p> <p>– Збиља!{S} Па ту је за цело и она.</p> <p>– Не знаш ништа?</p> <p>– Шта да знам?</p>  
ном.{S} Као да јој је сад крива нешто и она, па се боји, поквариће јој се кћи поред ње.{S} Ако  
ај памети му, шта она пита.</p> <p>Види она то, па му напомиње:</p> <p>– А да за то сам га тамо 
/p> <p>– Ми вас чекамо на ручак, – вели она.</p> <p>– Одмах... одмах ћу доћи, одговори Бранко.< 
преудати.</p> <p>Мој син ће, – одговори она, – за цело лакше поднети, да је син оца лоле; али д 
исам вама „госпођица“ Јелена, – примети она, бојаги, срдито, па га својски узеде под руку.{S} Г 
 штедионици на детиње име.{S} А отуђити она рођену сестру од рођенога брата!{S} Сад се нешто пр 
дгод учини какву услугу, то је још увек она идеална несебична младићка, ђачка љубав, која их пр 
ина!{S} Још сад се оневидила!{S} Па тек она варошка успијуша!</p> <p>Попа се све тресе гојазан, 
та за Јелену Рашићку.</p> <p>– Није; ал она ће начинити од ње којешта.{S} Кад је јесенас дошао  
мене, како неки виче на њу, да је божем она отуђила поп-Стеву од његове сестре, да је она истер 
олико Јелена слободна, па којим кораком она тројица њима ближе, то се Даринка већма стискује уз 
 мора пући од једа.{S} Мисли, ко је као она, што има сина господина!{S} Још сад се оневидила!{S 
упи на позорницу! </p> <p>Бог ме, добро она изиграва своју ролу, – опет ће бележниковица. – Пит 
о, јер види, да се ради око начела, што она, ако и не може да схвати, ипак осећа, да је лепо и  
ш да је њено, све је то слободно и, што она каже, „божије па наше“.</p> <p>– Па шта тебе гони,  
ош бити као што треба“,то јест, као што она, по свом рачуну, жели.{S} Отрчала је к Јаковљевићим 
крај памети! </p> <p>- Боже мој, – опет она, али сад мало и с прекором, – тако ти лежи на срцу! 
 /> <p>– Не довијате се, где је? – опет она.</p> <p>– Не могу да мислим.</p> <p>– Није далеко.< 
> <p>- Ми смо одсели код вас, – вели му она. –</p> <p>– Јован је тако.</p> <p>– Па да где би на 
, као да се, збиља, осведочи, да је баш она та „ружа“.</p> <p>– ... једна ружа, – наставља наче 
Катина из детињства, прија-ова или сека-она, па је, на прилику, запита.</p> <p>– Помоз Бог!{S}  
рабри је Кнежевић.</p> <pb n="67" /> <p>Она погледа у њега.{S} Очи јој се насмешише.{S} А из гр 
м видела, па сам је се зажелила.</p> <p>Она, да Бог ме, не може никуд.{S} Знам, како је.{S} Не  
о, за што! –вели Јеша. – Мој конкурент, онај Јуда код цркве, дошао је пре три четири године.{S} 
браћу, сестру, другарицу Јелену и...{S} Онај господин, што је био ономад с Јованом код њих, кад 
/p> <p>Као да није узела озбиљно,– дода онај.</p> <p>Мислим и сам тако, – примети Бранко.</p> < 
иберализма.{S} Још док је био међу њима онај душе чисте као крин који им је свима смео у брк ре 
о да неће на пут него, сачувај Боже, на онај свет,</p> <p>А ето ти и опет, већ по толики пут, г 
, као ђак још, упозорен од Мушицкога на онај велики посао, кога се он доцније тек онако свесно  
 из грла се оте неки клик - ни налик на онај глас, што јој га он показује на жици.</p> <p>Бранк 
Тамо на дрветима иза кокошинца закокота онај кицош гаћан са свиленим перјем и китњастом крестом 
промени За час киша пљусне, – примећује онај.</p> <p>Било би штета, – опет ће Даринка.</p> <p>О 
gn xml:lang="it">crescendo</foreign> уз онај <foreign xml:lang="it">pianissimo</foreign> што га 
ћете после њих доћи на ред, – одговор и онај.</p> <p>– Хајдмо ми дотле на пиво! – предложи беле 
немачки или енглески сељак или овај или онај спахија, који има хиљадама ланаца земље и према то 
реди, потпише меницу.{S} А што овај или онај овому или оному кадгод учини какву услугу, то је ј 
и вас, ујо, госпођа Рашићка! – одговори онај.</p> <p>Госпо...?! – замисли се чисто поп Стева, к 
црне наочаре.</p> <p>— Увек, – одговори онај живље, – упамти, увек тако!{S} То је моје <foreign 
Баш сам задовољан, што идем, – одговори онај. – Него искрено да ти кажем, волим, и што сам био  
 да се насути вода у решето, – одговори онај.</p> <p>– Баш имам важна разговора с тобом.</p> <p 
каљано.{S} Твоја душа и срце сад је као онај прах на крилима у лептира, а образ ти је крило леп 
пиво, бело и црно вино и све, што рекао онај, осим петролеума.{S} Но он сам, то јест, писар је  
.{S} Већма осећа морални мамурлук, него онај од пробанчене ноћи.{S} Па сад још у школу,... ух!{ 
 сребрњаче, све нове новцате, као да су онај час испод чекића, којима је пречешњејши даривао ње 
само у први мах, јер је Немац већ дошао онакав, какав Србин постане тек, кад се од њега поучи.{ 
не звуке, што јој највећма годе онако и онакве, какви јој ваљда брује и у души... </p> <p>Пред  
рђави, као што се чини!{S} Какав си ти, онаки ти се чини цео свет...{S} Сиромах поп Стеван!{S}  
а ваљана интелигентна човека, који ради онаки исти посао, од кога живи и он, народ, него од нај 
ом народу у намену Бранкова спомена.{S} Онако се народ уме одушевити само за велике идеје.{S} О 
на за те материне вигове, кад се свагда онако наметљиво понашаше према њему?{S} Је ли могуће,.. 
.{S} Кажи јој, нека отвори почешће собе онако пред вече, кад се стиша прашина по улици, али ни  
 /> брујне звуке, што јој највећма годе онако и онакве, какви јој ваљда брује и у души... </p>  
доћи под њен прозор, као обично, кад је онако срдит отишао прексиноћ од ње, а од то доба није н 
дина има право, кад се уверите, да није онако страшна, као што вама изгледа, кад се захука.</p> 
ице Даринке, јединице јој кћерке, па ће онако срдито и опет по толики пут:{S} Па баш сад?!</p>  
 – помешај се и ти мало међу свет.{S} И онако слабо имаш кад посла са себи равнима... </p> <p>В 
 А ко ће то, ако не ће учени људи?{S} И онако није за њега адвокација.{S} Неје му нарав за то.{ 
к онако свесно и савесно латио, те га и онако сјајно извршио, да је одржао дух народа српскога, 
 Неје му нарав за то.{S} Та, адвоката и онако има већ и сувише.{S} А у државној служби, опет, н 
 <p>Попа се дигао, па пажљиво растире и онако већ до најситнијег патрићка догорелу полушку свој 
, сви би заједно на светковину.{S} Ми и онако мислимо, да код матере одседнемо.{S} Ја баш кажем 
јих учених синова, на које, сиромашан и онако, троши своје силно благо.{S} Можда је и трагична  
ихов жагор само је, да Бог ме, увећао и онако велики жагор, што се разлегао по пространим ходни 
покушају певачкога друштва.{S} Па већ и онако имала би да га пита много, много, да га пита, срд 
неје више ни онако уздисајан супруг, ни онако нежан брат.</p> <p>У том и Тинкин Александар изра 
 – ревност тако занела, да неје више ни онако уздисајан супруг, ни онако нежан брат.</p> <p>У т 
 Да, ја сам господар у кући, па ће бити онако, како ја хоћу.{S} Да, ја сам господар у општини,  
ај велики посао, кога се он доцније тек онако свесно и савесно латио, те га и онако сјајно извр 
ој школи пробао и њен глас, али са свим онако хладно и озбиљно као и осталих?{S} Синоћ га је ду 
онога вечера, како је оно учитељ отишао онако нагло и срдит с њена прозора, неје ни била с њиме 
ања себи с пута ону лозу, што се обично онако уз пркос испружи преко стазе са лозинка.{S} Збиља 
, да ће последње речи девојче примити у онаком смислу, који им поп Стева даје.{S} Оне несу ни м 
но: „Хи!“</p> <p>И остали сви погледаше онамо.</p> <p>Ако крик Јеленин и неје био по оној ноти, 
је за право. </p> <pb n="57" /> <p>– Е, онда за цело има право.</p> <p>Јелена не примећује горк 
{S} Само кад се препире о чему с чиком, онда видим, да уме и више коју рећи.{S} Али увек Бранко 
скали своје увређено љубоморно срце.{S} Онда, када је она мислила, да је се он више и не сећа,  
е младо пиво, а њему се нешто стужи.{S} Онда му је његов виши позив на срцу и на језику.{S} Туж 
о, – дочека исто тако и жедни писар.{S} Онда ћемо после певања код Марка, – пресуди бележник, – 
 си га, кад сам ја дошла у ову кућу.{S} Онда је Јелици било четири годинице, тек пошла била по  
чани јако уважавали кућу Јаковљевића, – онда, е Бог ме, још и данас.{S} Старији свет се особито 
еје него то, – примети Бранко.</p> <p>– Онда ви терате политику.{S} Бранко прсну у смех.</p> <p 
зар да нађе хлада.{S} Једва што се овда онда зачује, како крикне од врућине орао на какову брес 
настасијом...</p> <p>Кад би отишао овда онда послом у Карловце, или би походио своју сестру или 
е на Бранка.</p> <p>Јух, како сам се ја онда поплашила! – вели Зорчица. – А Даринка стала, па н 
, сматра се за мртва.{S} И ти си решена онда брачних обавеза према њему.{S} Можеш се и преудати 
то ју је сама још о Духовима добила, па онда и о којечему другоме – готово без праве свезе тих  
репоручи управи народнога позоришта, па онда – ево среће и за њега и за српску позоришну уметно 
ко гладних Мисирских година“.</p> <p>Па онда не може госпођа Ната, да не понесе штогод сестрино 
(Осети попа, да се то њега тиче.) А шта онда, ако те кости, што их у Бечком гробљу ископате, пр 
 што си се ти родио.</p> <p>– Е, па кад онда несте умели наћи праву идеју Бранкову, сад би још  
прости!</p> <p>– Да Бог ме да се то све онда расправљало, кад деца несу ту.{S} Деца, да како, н 
спомене: „Отишао је!“ А ова, бог ме, ни онда, када би Јелена то и споменула, не би смела запита 
и.{S} Али тек опет дода: </p> <p>Па ако онда то учиниш, скинућу ти шешир до земље.{S} Немој да  
ћи теци у</p> <p>Брајковац.</p> <p>Како онда још не беше ни спомена о преносу Бранкових последњ 
може попа, а да као добар домаћин, овде онде не завири, ма само по старој навици.</p> <p>Женска 
 свију висе према лазурном небу, а овде онде одбиће се још последњи зрак о позлаћену јабуку, зр 
ирнији него у бујици; само ће ипак овде онде прокрчити себи, лакше пута, где без бујице није мо 
 котву, која има кад тад да их овде или онде заквачи на пучини будућега живота.{S} И нанесе ли  
како се и њих не тиче, шта свет говори; оне живе, дакако, за своју децу, па – види Бог!..</p> < 
аком смислу, који им поп Стева даје.{S} Оне несу ни мало извеле мисли Јеленине с правца, којим  
сам не умеша у струју, што се заошинула оне године по Српству.{S} Био је он некада у вароши ста 
ени. </p> <p>Мушкарци понудише женскима оне две столице, што се зблизниле у учитељевој соби; а  
и Јелена, по Брајковцу испод руке Поред оне премудре Кате Јаковљевићке.</p> <pb n="28" /> <p>Не 
ишина завлада на обали, као да занемеше оне тисуће грла искупљенога народа.</p> <p>На једаред з 
двориште и оде у своју собу. </p> <p>Из оне лепе куће с оне стране потока зачу се диван мушки т 
емца и Бачванина и Дубровчанина и ове и оне; па је увек, каже, говорио, да је то једно и треба  
о, осећао се туђ према њему, туђ, јер и оне сродничке пажљивости беше већ нестало у себичному њ 
е занима разговор удовица.{S} А имају и оне, да претресу малу своју књижицу из свог ђаковања и  
ознаје Јецу Рашићку, – наравно, да су и оне биле исто тако искрене и исто тако слатке према њој 
, где треба да се окупе чланови ове или оне депутације, пре него што лађа пристане.</p> <p>Карл 
 ђаковања, не додирнут незграпном руком оне немани, која сад дрско телејише упљувке своје подло 
мо, ваљда, па да им климамо главом, као оне лутке на гајтану у вурштлпратеру?!{S} И ти се завод 
лед опет на осветљена она два прозора с оне стране потока у лепој тамо кући.</p> <p>Тамо је веч 
 своју собу. </p> <p>Из оне лепе куће с оне стране потока зачу се диван мушки тенор.</p> <p>Јел 
 просветна завода у српству и с ове и с оне стране Саве и Дунава?{S} Је ли треба спомињати толи 
ветљена два прозора у оној лепој кући с оне стране потока.{S} То јој је најмилије за све време, 
олини, познао је ипак, да је одјекнуо с оне жице, коју је навио синоћ у Јеленину срцу оним свој 
, што има сина господина!{S} Још сад се оневидила!{S} Па тек она варошка успијуша!</p> <p>Попа  
 школе. </p> <p>Прижегло летње сунце, а они ходају под штитовима.</p> <p>Даринка и Јелена се ух 
опсати, или и прескочивши тај степен, а они одмах хајд у господство, те или постадоше општински 
ао, да их се што пре опрости. </p> <p>А они су сви били тако љубазни према њему, сви тако љубаз 
ока оној кући, одакле јој у вече долазе они звуци са ситних гусала, тамо,... ох, тамо, да њему  
Јелена!{S} Ако им је стало, нека изволе они најпре к нама доћи.{S} Знамо и ми варошки ред.{S} А 
 да се чуло широм по Брајковцу, па се и они око кола осврнуше и погледаше на брежуљак.{S} Запев 
допада, тек не могу срцу да одоле, те и они удесили збор.</p> <p>Ох, како је дивно, слушајући и 
о толико правично или неправично, као и они, који се не хвале, да „раде за народ“.{S} Свештениц 
 човеку, да га воли.{S} И људи... па ни они несу тако рђави, као што се чини!{S} Какав си ти, о 
арод, дизати позориште за народ, а нити они познају народ, нити народ разуме њих.{S} Ужасна ано 
тпрати је Јован ++ писар.</p> <p> Таман они пошли, а учитељ на прате.</p> <pb n="79" /> <p>Доче 
више пати, који више зна.{S} Данас само они добро пролазе, који што више знају.{S} Али пази, да 
 се нешто збива у Брајковцу, нешто, што они не могу никако да схвате.{S} Било да им је криво, б 
на тенане плови по небесном мору, да му они не могу ништа.{S} А месецу ни бригеша.{S} Чисто не  
аво, дакако!{S} У тринаест школа поцрпу они кашиком сву мудрост.</p> <p>– И мати му даје за пра 
р је још пешачио далеко изван Карловаца оним путом, што води из Брајковца у Карловце.{S} Јутрос 
омад, а, да је све ређала, свршила би с оним пре три године.</p> <p>– Него шта знам?{S} Код нас 
це, коју је навио синоћ у Јеленину срцу оним својим понашањем.</p> <p>– Добро је, – рече и пота 
е листове песмама и приповеткама?{S} По онима, који су позвани на то, могли бисмо ми бити са св 
ана на једном штампаном табаку.{S} А од оних опет већина их почне још у ђачким скамијама, па та 
већ и пун сен округле багреме, једне од оних, што су засађене у реду пред поп-Стевином кућом, с 
ек задобити.</p> <p>Бранко Стајић после оних речи, што их је имао са својим ујаком, поп-Стевом, 
 Бог, није Бог зна шта, ал ако не цури, оно капље.{S} Па не може се, сачувај Боже невоље, затво 
рена.{S} Не мари за нова познанства.{S} Оно јесте, да му не би било први пут, када би се сада с 
ја по селима.{S} Ја то и опет кажем.{S} Оно јест да и у вароши може бити опет само учитељ, али  
ан ма и мали Лоренцо Штајн или Некер, а оно ипак бар ваљан економ пре него какав префриган пара 
ело мисли, да би је тако усрећила.{S} А оно девојче, збиља, и треба да се усрећи.{S} Душа је ње 
е, што се њега тиче, а мало разабира за оно, што је било и шта ће <pb n="32" /> бити у свету.{S 
икова.{S} Тек када га начеоник гурну на оно: „Устај, Србине!“ – трже се, а кроз храпаво грло, з 
 Сад му тек изађе пред очи њен лик, кад оно пре краткога времена сврну к њој, путујући ујаку у  
едају ако хоће.{S} Тако продире у народ оно из књижевности.{S} Мислиш ти, да би му ишта помогло 
, свом душом, па и самом помишљу, да је оно узрок Стајићеву наглому одласку из Брајковца, што г 
ицом, што је узбрала крај друма, кад је оно путовала с мамом својом у Брајковац.</p> </body> </ 
 жељи. </p> <p>Од онога вечера, како је оно учитељ отишао онако нагло и срдит с њена прозора, н 
Карловцима, тако беше омилело.{S} То је оно, што треба да измири, а у идеји Бранковој, све без  
ове нам књижевности народне.{S} А то је оно, што је и најозбиљније <pb n="50" /> српске научник 
ам, ни да ја останем.</p> <p>– Најпосле оно, што сам ја хтео, видим, да народ већ зна.</p> <p>– 
 дођоше до онога џбуна иза врта, где се оно први пут сусрете она и Даринка са Стајићем, не мога 
о наследио или, можда, добио у мираз, и оно мало „знања“ трговачкога, што га добије у тако зван 
S} Једва га је, до душе, упамтио, али и оно мало успомене не беше врсно, да и у њему изазове та 
вну Болоњу, Немци Јену, једни ово други оно, Срби имају своје Карловце.{S} Осим толико и толико 
тавог Хорација најпаметније ми се свиди оно његово: **<foreign xml:lang="la">Beatus ille qui... 
моје!</p> <p>Е, баш неје то више ово ни оно.{S} Ево, и сузе пођоше врцати госпођа-Рашићки, сузе 
земље.{S} Немој да се и на тебе примени оно:{S} Кога мрзи да ради, тај је вечито незадовољан са 
 исхрани... „Па не знам ово, па не знам оно.</p> <p>- Разуми ме, што ти кажем.{S} Ствар још ниј 
 за писара.{S} До сада је увек оправдао оно уздање, које су имали у њега његови милостиви зашти 
 па стоји у Брајковцу још увек само као оно птица на грани, те чека згодан тренутак, да прне оп 
е друкче, већ изгледаше тамо, што рекао оно Јован Јаковљевић, „као пред буну“.</p> <p>Одборници 
е дошла на време, кад зна, да треба ово оно... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>У исто д 
а госпођу Јелисавету говоре не знам ово оно.{S} Али девојка неје лоша прилика за сеоскога тргов 
.)</p> <p>А благајнику се разведри мало оно мрко лице, зарасло у црној густој бради.</p> <p>Мар 
инка баш не чита, разговарају, ово било оно се снило...{S} Па том приликом приметиће госпођа На 
 да и са најружнијег цвета скупљаш само оно, што је најлепше.{S} Него не буди лептир, што по та 
час везе ситно коло сремачко, плаховито оно планинско. </p> <p>Учитељ запева гласно громовито,  
други.{S} Језик народни презрели беху у оно доба сви и мањи и већи књижевници, па и сам Рајић и 
 био, ваљда, ни изван Брајковца, кад су оно јутрос отишли. – Ја мислим, само у вароши има свашт 
ако ниско пала!..{S} Јадна душо!</p> <p>Оно инстиктивно неповерење према свима у поп-Стевановој 
, одмах терају писара, да им декламује „оно о разбијеној канти“.</p> <p>Кнежевић беше озбиљно с 
 не; те гласао за овог посланика, те за оног; то било автономије, то не било је; па казао: да,  
овој прослави.{S} Одмах сутра дан после оног великог концерта, што га је приредило српско акаде 
а намигује на писара, — знак, да позива онога, да декламује песму о браца– Анти и разбијеној ка 
чини само по материној жељи. </p> <p>Од онога вечера, како је оно учитељ отишао онако нагло и с 
п млека, којим га је одојила, као и под онога, који јој сваку сузу, што је негда над њим нејачк 
 простирући меке рубине исто тако и под онога, који јој пеленом загрчава сваку кап млека, којим 
 беле.</p> <p>Само Зорка када дођоше до онога џбуна иза врта, где се оно први пут сусрете она и 
уше, полетела би била тамо преко потока оној кући, одакле јој у вече долазе они звуци са ситних 
ћи дошао и Дабижић до речи, да наздрави оној идеји која живи у српском народу и одржава у њему  
која не тражи заслуга, па је равна само оној, што је постала с Богом и нестаће је с њим, што, д 
.</p> <p>Ако крик Јеленин и неје био по оној ноти, коју је млади учитељ навио на својој виолини 
о се пута састајао с њим у Митровици, у оној некада граничарској Митровици, у гостионици „код з 
 јој се отме на осветљена два прозора у оној лепој кући с оне стране потока.{S} То јој је најми 
шће дошле, као да осети, да су му сад у оној кући врата затворена.{S} Не мари за нова познанств 
нска рука отворити капак на прозору, на оном прозору, на ком је он толико блажених тренутака с  
шкали, разговарајући се то о овом, то о оном, у хладу између четири висока разграната ораха у Ј 
више користиш туђим искуством.{S} Тешко оном, који мора све на себи да искуси!{S} Ја сам прошла 
 али је искрен и прост.{S} Обадве још у оном добу девојачком, у ком последњи бој бије између се 
а ти приповедам, шта ми је нарадила.{S} Ономад...</p> <p>И сад удари сека Ката да описује, шта  
ер је и јавила Кати по њену Јовану, кад ономад беше у вароши код ње, јавила јој, да јој се ово  
 полупала, и тако даље.{S} Почела је од ономад, а, да је све ређала, свршила би с оним пре три  
који Стајић.{S} А и он је био с Јованом ономад код мене.{S} Фини младић!</p> <p>– Па, како се т 
елену и...{S} Онај господин, што је био ономад с Јованом код њих, кад су путовали од озгоре у Б 
ма моћнијему, што га осећа кривац према ономе, чијега се суда боји, ако је и уверен)да му „круг 
 Баш се добро осећам!{S} Тако мора бити ономе, коме пусте у невољи крв, па му одлане.{S} Не би  
муцка: под њом чита новине и премишља о ономе, што се њега тиче, а мало разабира за оно, што је 
ко света као ви!{S} Па говорите макар о ономе, што сте отоич почели...{S} Али, хвала вам сад.{S 
да, да ће она највише и поклонити пажње оному говору, што претпоставља више и ума и срца у <pb  
наравно, и сад беше вољна повиновати се оному, што мати нареди. </p> <p>Али јој сину у главу ми 
еницу.{S} А што овај или онај овому или оному кадгод учини какву услугу, то је још увек она иде 
 по нашем писару, имаће право Дарвин; а ону другу теорију лако је доказати по Брајковачком благ 
рао би приповедати, како је наслоњен на ону багрему пред њеним прозором пиљио као маче у жижак, 
 закрши, као да неко склања себи с пута ону лозу, што се обично онако уз пркос испружи преко ст 
 <p>Тим боље!{S} Зорчица ће декламовати ону чика-Јовину о Бранковој жељи; а једног од мојих ђач 
како се скрасио у Брајковцу) декламовао ону познату песму Мите Поповића о браца-Анти.{S} А благ 
ар, већ по не знам који пут, декламовао ону о браца-Анти и разбијеној канти на велико уживање б 
авља шеширом, па се распевао, па окрену ону Змајеву: </p> <quote> <l>„Ала ј леп</l> <l>овај све 
рже очи на прозор, у тај мах прозврјаше онуд кола, а на колима се залепршаше два женска вела.</ 
е.{S} Бар да је после серенаде и прошао онуда, кад је изгледала на њега као озебао сунце, те не 
ед заказани свечани дан у Карловцима се опажало живо кретање.{S} Карловци и Карловчани спремали 
ван за њу кисело грожђе, а она окренула опаклију...{S} И сада, дакако, није имала куд, него ти  
ајковачки трговчић, Јеша Дабижић.{S} По опаљеном лицу и испуцаним рукама види се, да је вредан  
p>Тужи ми се, сиромах, само, да га неко опањкава код власти, па сваки час добија некакве налоге 
е добре обичаје и моралу Брајковцу тако опасан атентат, да не могоше на ино, а да се једногласн 
 нос.{S} Поп Стева мора помоћи. </p> <p>Опасан је, чини јој се, такмац сада ту...</p> <p>Нема т 
, што је Јован, назирући у њему, ваљда, опасног конкурента, ступио преко прага, где се он тако  
 по све тога слободан, – та већ загрози опасност, е дуго прост народ не би имао никакве користи 
или као да су претуриле некакву страшну опасност преко главе, па хвале бога, што су остале живе 
 збор, дакле, били су сви уверени, нема опасности, да ће морати певати без госпођице Јелене. </ 
ше српског народа својим лаким песмама, опевајући му разумљиво и са жарким родољубљем витешка д 
мати жива сахрани?{S} Не да се Тинка ни опепелити.{S} Њега једног, па...!{S} Да их има на одмет 
атити, али опет... опет..</p> <p>Зорка, опет, нема друга посла, него дошла, па јој баш жалостив 
 трже.</p> <p>– Хвала вам.</p> <p>– Па, опет сте заћутали.</p> <p>– Ја обично ћутим...{S} Не зн 
<p>У долини испод Стражиловачкога виса, опет на свечаном одру, положи се лес, да и заступник „М 
сима напретка и разлозима поретка, сад, опет, да замедља бљутавост свога лицемерства, тепа час  
а већ и сувише.{S} А у државној служби, опет, не да се пропевати, чим осете, да љубиш свој наро 
бављу каквом према њему.{S} Поп Стеван, опет, ако се и приволео на Рашићкино наваљивање, да дов 
 па не зна, шта ће.{S} Не би било лепо, опет, и да оде, а да се не јави њему и његовој матери.  
порођај овековечио је Бранко Радичевић, опет Карловачки ђак, у својим песмама као нико ни пре н 
мир, и браца ће се вратити, али опет... опет..</p> <p>Зорка, опет, нема друга посла, него дошла 
го обиђи и ти, мој брате, по каткад.{S} Опет је, знаш, друкче, кад се мушка глава даде видити.{ 
сети лаган, као да се на ново родио.{S} Опет му мио цео свет.{S} Та, живот је овај тако сладак! 
их две не зна, која да прихвати реч.{S} Опет ће он:{S} Само да нас послужи лепо време!</p> <p>Д 
а има реч!</p> <p>– Да, господо моја, – опет ће Јеша. – Не ће српски народ клонути, догод уме д 
примећује онај.</p> <p>Било би штета, – опет ће Даринка.</p> <p>Опет иду, па ћуте.</p> <p>То је 
Жено, не дирај у своју сестру по Еви, – опет је, бојаги, утишава супруг, избацив и опет једну „ 
рива.</p> <p>– Дођи, па ћеш вечерати, – опет Ната Триви, а то исто или можда мало друкчије рећи 
и на крај памети! </p> <p>- Боже мој, – опет она, али сад мало и с прекором, – тако ти лежи на  
а својим послом.</p> <p>– Като злато, – опет ће Ната Кати, – а ти мени и не кажеш, где су ти де 
, кад се он с чиком пусти у разговор, – опет ће она – он је тако добар!{S} Је ли да је Бранко д 
p>Да, душо.{S} Ићи ћемо на свечаност, – опет ће мати. – Нема таквих прилика често.{S} Чика је о 
ог ме, добро она изиграва своју ролу, – опет ће бележниковица. – Питајте учитеља.{S} Тај ће вам 
ахнуће, кад не буде видио своју ујну, – опет се уплете бележниковица.</p> <p>– Жено, не дирај у 
="78" /> <p>– Не довијате се, где је? – опет она.</p> <p>– Не могу да мислим.</p> <p>– Није дал 
вољи.</p> <p>– Бојиш ли се можда кога?— опет учитељ.</p> <p>Јелена једва промуцава: </p> <p>– О 
о и као да некога љуто хоће да укори, а опет да изгледа и као очински савет...</p> <p>После веч 
евојче и опет весело, као обично, па га опет ухвати. – Не срдим се!</p> <p>Бранко ћути.{S} Не з 
и на разна одређена места.{S} А вуче га опет и тамо на овај пут, што води из Брајковца у Карлов 
сами са собом.{S} То ништа не смета, да опет сваки своје назоре брани најодушевљеније.{S} Бачка 
Бележник се већ неколико пута дизао, да опет он наздрави, али га увек задржаше остали са:{S} Чу 
ао бојаги, ту је варошкиња.) Понда дода опет с прекором: – шта теби фали Не знам, шта би и с то 
е, као да има још времена.{S} А Даринка опет нема каде.{S} Него је ипак по неки пут исправи и о 
све тек као шала изгледало.{S} Прочачка опет грло с неколико: „Хм—хм!“ – поглади брке, продрма  
 мислим, можда се која породица вратила опет из Русије у Фрушку Гору.{S} Ставимо ипотезу – можд 
аотац наш Адам имао је у рају свега, па опет му било дуго време, чамио је, док није добио своју 
ре, него што ћете ви доћи, мало јео, па опет отрчао с децом.{S} Ако није и он код кола.{S} Знаш 
ез ње и горе.</p> <pb n="21" /> <p>Ната опет узе да се хвали са својом Кристом.{S} Намерила се  
се не осврће. </p> <p>– Миле! – задрхта опет њен глас по вечерњој тишини.{S} Нема одзива.{S} Са 
, кад помисли, како ће му се добра душа опет обрадовати, кад јој сутра оде.</p> <p>У том се вра 
се срдим на вас, –прекинуће Бранка, кад опет чу последњу му реч; па дрмну, бојаги, срдито својо 
па је не можеш довикати с улице.{S} Кад опет оде по воду, као да је себи по смрт отишла.{S} Вра 
} Ох, позорница!</p> <p>Шта је теби сад опет, нотарошу? – пита га госпођа бележниковица.</p> <p 
 би тако што никад допустио.{S} Али сад опет баш та сталност, та строгост и озбиљност у каракте 
Ви тако умете и да храбрите, да сам сад опет слободнији. (Понда се затрча, те додаде:) Ви сте а 
 долети на прозор, па одмах упре поглед опет на осветљена она два прозора с оне стране потока у 
мих.{S} Иначе црквењак одзвони, па хајд опет кући или у виноград за својим послом, ако не оде у 
– те мало!“</p> <p>Девојче од мах стаде опет на прозор. „Ој, пуно је и препуно среће!“ подвикну 
рсти, а где гласом да јачим говори, где опет тише, и тако даље.{S} Данас је неколико пута питал 
ојски, а тако покајнички, да она подиже опет к њему своје миле очице и милокрвнога погледа.</p> 
обро. </p> <p>– Да, и опет велим, – узе опет Јован – што више свесних економа, земљорадника, тр 
ла, да врати „физиту“ Славнићки, ако је опет ваздан разлога имала, да наведе против тога, када  
ну, да им изађе, па да им очита. „То је опет масло тога Кнежевића!“</p> <p>Поп Стеван се узврпо 
 приповедала о Даринци.{S} Јутрос му је опет споменула о њој.{S} Питала га, хоће ли ићи к Јован 
грани, те чека згодан тренутак, да прне опет у свет,... у виши свет.{S} Само да му се дочепати  
сти на земљу, полети на улицу, понда се опет врати, загрли Даринку.{S} И једва једаред ће истрч 
p> <p>– А ти опет све знаш, – уплете се опет нежни супруг. </p> <p>– Што зна цело село, мора зн 
..</p> <p>– Живио!{S} Живио! – заори се опет око стола.{S} Руке се укрстише изнад исполиванога  
а ће ти опет муф у сред лета? – љути се опет</p> <p>Даринка.</p> <p>–Ти ћути.{S} Ми ћемо на сел 
 ње, од како је дошао од горе.{S} Он се опет извињава, да још неје доспевао, али не ће више про 
буде бољи од учитеља свога.{S} Па ко се опет смотава и сели него Немац, те хајд даље као гусени 
 посведочити...{S} Боже мој, ви гледате опет ту као неки преблаги Јеврем...{S} Ето вам, шта је: 
е била замућена вода... не знам, шта ће опет сутра бити...{S} Нема сумње, да је Ната сад и то х 
 жив!</p> <p>И твоја јединица, – сад ће опет Ката Нати, – нема никога осим тебе.</p> <p>На то ћ 
ше ни тражио.{S} Он зна за цело, где ће опет наћи свој прави цвет.</p> <p>Из мисли га трже весе 
/p> <p>– Немој ти ту мени! – одговориће опет, као и до сад, Ната Кати.– Знам ја, шта је дечија  
више ни за какво добро. </p> <p>– Да, и опет велим, – узе опет Јован – што више свесних економа 
столице, прође два трипут по соби.{S} И опет долети на прозор, па одмах упре поглед опет на осв 
ив!“ – „И твоја јединица нема оца!“ – И опет несу пропустиле, да како, ни Ката ни Ната, да пуст 
о се не довија ни из далека.</p> <p>– И опет „госпођице“!{S} Срдим се! – обрецну се Бог ме, Јел 
ори.</p> <p> И сви заћуташе.</p> <p>– И опет свако мисли на свој рачун...</p> <p>– Треба мислит 
/p> <p>Од тог доба остао је поп Стева и опет катихета и месни школски управитељ, али тек да у н 
ње.{S} А то, што јој сад госпођа Ната и опет меће на душу, јесте ништа и нико мањи ни већи већ  
т је, бојаги, утишава супруг, избацив и опет једну „досетку“: „сестру по Еви!“</p> <p>– Ако нам 
гадно, то је... </p> <p>За јамачно је и опет Рашићкина папуча потапкала по поп-Стевину жуљу, је 
дом.</p> <p>– Бранко?!</p> <p>– Ви се и опет правите да ништа не знате.</p> <p>– А ти опет све  
коло...</p> <p>– То већ знам! – кличе и опет Даринка, и још већма је поли пламен по лапитима.</ 
 њу.</p> <p>– Не, не! – кличе девојче и опет весело, као обично, па га опет ухвати. – Не срдим  
орчине руке око врата, док не клонуше и опет у санку.{S} Даринка се дала у мисли.{S} Беше то чу 
међу људима, међу ближњима!“ рекао би и опет покојни Ђура, као што је један пут и рекао од прил 
ј Боже, на онај свет,</p> <p>А ето ти и опет, већ по толики пут, госпођице Даринке, јединице јо 
иси никад слагао.</p> <p>Кнежевић јој и опет узе обасипати ручицу пољупцима.</p> <p>– Мати је д 
 потуца и пребија по селима.{S} Ја то и опет кажем.{S} Оно јест да и у вароши може бити опет са 
динице јој кћерке, па ће онако срдито и опет по толики пут:{S} Па баш сад?!</p> <p>Та, за који  
 најубедљивији разлози.{S} А Кнежевић и опет не пропусти, да не примети, како би му врло жао би 
За Бога, мама...</p> <pb n="12" /> <p>И опет бадава!{S} И по толики пут бадава!{S} Мати навалил 
и столица измаче и стропошта. </p> <p>И опет:{S} Мно-о– га-а-ја... </p> <p>А Јеша још не беше д 
ги пут!...{S} Цмок и трећи пут! ...{S}И опет!...{S} Све пуца!{S} То је радост!{S} Цикот, мислиш 
ву певницу, а учитељ десну.{S} Она води опет све певачице у Брајковцу, па зна и црквене скоро к 
 и Владимир, и браца ће се вратити, али опет... опет..</p> <p>Зорка, опет, нема друга посла, не 
 кад помишља на своју будућност, – вели опет парох, – не замишља увек самога себе, Праотац наш  
 не може побркати.</p> <p>– Седи! –вели опет попа Бранку,</p> <pb n="72" /> <p>– Не да се насут 
рисваја?“</p> <p>– Шта сте се замислили опет саду – пита Јелена, па му завири смело у лице.</p> 
9" /> <p>На добром је месту, – одговори опет на то Бранко. – У селу су нам исто тако потребни в 
равите да ништа не знате.</p> <p>– А ти опет све знаш, – уплете се опет нежни супруг. </p> <p>– 
n="13" /> <p>– За Бога, мама, шта ће ти опет муф у сред лета? – љути се опет</p> <p>Даринка.</p 
ем.{S} Оно јест да и у вароши може бити опет само учитељ, али друкчије се цени тамо такав човек 
да га се тиче когод овде?</p> <p>Па јој опет сада у једаред тешко, колико јој мало час било кри 
ност,... сушта практичност.{S} Но немој опет да бркаш практичност с егоизмом.{S}Ја, до душе, не 
е ће ни да му погледи у очи.{S} Али тек опет дода: </p> <p>Па ако онда то учиниш, скинућу ти ше 
 као бујица.{S} После бујице биће поток опет поток, али мирнији него у бујици; само ће ипак овд 
стила их обоје изнад главе.{S} И за тим опет на прстима изишла из собе...</p> <p>У том је и Бра 
вце.</p> <p>Сачувај Боже, када би Милан опет сада помислио, да је она, Јелена, нагла у Карловце 
оворио с нећаком својим о томе.{S} А он опет зазире и од „омладинца“, као да <pb n="71" /> меће 
сто трже, кад виде, да је заорао дубоко опет на своју стару бразду. </p> <p>Изгори поп Стеван и 
е у њему.</p> <p>– Па сте се непрестано опет бавили о књигама.{S} Како сте дошли, чика... ваш у 
о намерава госпођа Ната, то је, као што опет ропта њена кћерка, госпођица</p> <p>Даринка, кад ј 
јави, е је Марко донео пива.{S} А писар опет нашао је за вредно, да сам своје ножно тај глас од 
и треба да буде једно.</p> <p>Зорка већ опет дотрчала с књигом у руци, па говори речи познате „ 
заштитница, па одговори своме штићенику опет притиском руке, и занесе се – за песмом, па паде у 
о добри пријатељи.{S} Па ако не узмогну опет напоредо, знаће обићи матицу, која би их увукла у  
 време изашло, јух, јух, јух! – уздахну опет госпођа Ната.</p> <p>– И староседелице славнога Бр 
а једном штампаном табаку.{S} А од оних опет већина их почне још у ђачким скамијама, па таман к 
столицу.{S} Рећи ће тако с њим две три (опет у миру и љубави!), док „деца“ не дођу.</p> <p>Ево  
п Стева, сам је био проводаџија.</p> <p>Опет смех.</p> <p>– Пак?</p> <p>– Па добила кошар.</p>  
ило би штета, – опет ће Даринка.</p> <p>Опет иду, па ћуте.</p> <p>То је млади Брајковачки тргов 
ила отуд, што је писар (кад се први пут опио у њој, а то је било прво вече, како се скрасио у Б 
дар начеоник, стари пензионирац...{S} И опису ту.{S} Господин бележник је нашао, да је вредно,  
омад...</p> <p>И сад удари сека Ката да описује, шта јој је „та девојчура“ кад рекла, како пере 
лак.{S} Половину ће оставити, другу пак опљувати, па заденути у малу своју турску лулицу на под 
д о томе пред тетком.{S} Она се страшно ополчила.{S} Не ће се више ни враћати у Брајковац, него 
нити зубма шкрипну“.{S} Ако га тек чича опомене, да пева, да помаже, он запара својим храпавим  
ловољнога Триву кочијаша, те га овај не опомене камџијом, да гледа пут преда се.</p> <p>Госпођа 
ње доба или бербу у Фрушкој Гори, те се опомене детињства и старога весеља чика-Перина.{S} Том  
.{S} Него је ипак по неки пут исправи и опомене, где како треба.{S} Но за то Зорка мора да трчк 
Али га ипак памћење не изневери, кад се опомену, да до сад неје ни мислио о њему, бар не озбиљн 
е састало, па никад неје међу њима пало опоре речи.{S} По Брајковцу се каже: „Куд госпођа Јеца  
протежира за писара.{S} До сада је увек оправдао оно уздање, које су имали у њега његови милост 
 старина, који...</p> <p>– А, не, не! – опре се чича, начеоник, а он је та намишљена старина; п 
љкама то бичевима и пиштољима пудара на опрезу, што сад не ће ни на што ни да се осврну, – река 
ма хиљадама ланаца земље и према томе и опрему.{S} Кад видиш, како народ лако прима моду, немој 
">Beatus ille qui...</foreign></p> <p>– Опрости ми, али ја не замишљаху тебе појма о идилизму.< 
шчаурио би се из њега под старост, Боже опрости, „омладинац најчистије крви“.{S} Сад се чисто т 
ак, да је једва чекао, да их се што пре опрости. </p> <p>А они су сви били тако љубазни према њ 
угу.{S} Сам неје знао, како да се с њом опрости.{S} Осећа, да не би могао бити равнодушан; а бо 
> <p>Даринци чисто криво, кад се Бранко опрости те оде с Јованом.{S} Од мах осети, како јој се  
спао био.{S} Али чим устао и обукао се, опростио се са свима.{S} Убезекну се и поп Стеван и гос 
ри.{S} Тога страха се, до душе, доцније опростио, јер као да је омирисао, да Бранку карактер не 
репта дуга, те их одмах обори.</p> <p>– Опростите! - прошапута, ал не подиже очију...</p> <pb n 
, момку, у кућу, или што је и она као у опће што кажу за женскиње, у конзаквенцијама својих пре 
ерна политика него туђа брига?</p> <p>– Општа ствар неје туђа ствар, него свију нас и свакога п 
ћу том приликом да будем сведоком једне опште народне свечаности, какве до сада једва да је бил 
цу звони радним даном на вечерње, ако у опште и звони, но највише тек за то, да бабица и кума,  
даје такат. </p> <p>Данас је доба рада, општега рада! – развикао се Јован с Дабижићем. – Па рад 
S} А туђинац то не може рећи.{S} Дакле, општина му је дала своју кућу, на најбољем месту у селу 
и четири године.{S} Наша славна црквена општина дала му је своју кућу под кирију.{S} Сигуран пл 
зинима.{S} Ко јамчи, да му наши поштени општинари не ће баш и продати ту своју кућу,... разумет 
га и ваљанога члана овога друштва и ове општине, наша госпођа бележниковица.{S} Живила!</p> <p> 
ина српске православне црквено– школске општине у Брајковцу.{S} Но од то доба никада га неје ус 
 ли ме: кућу српске црквене православне општине одмах уз ребро српској православној цркви!{S} Ж 
оп, Стефане, ако овог учу не избациш из општине, – рећи ће вечерас госпођа Рашићка поп-Стеви, н 
 како ја хоћу.{S} Да, ја сам господар у општини, па... (Осмелио се тако поп-Стева, па говори бе 
илан Кнежевић, тукао би се сад са целом општином.{S} Већма осећа морални мамурлук, него онај од 
ића.{S} Ти си господар у кући, ти дрмаш општином, па..</p> <p>– Сто му мука!{S} Да, ја сам госп 
у се и...{S} И госпођа Ката одби толике општинске бележнике и сеоске трговце, па одржа све, што 
 муке, али је успео.{S} Раја Јовановић, општински писар, дочекао га је оберучке. (Да ко ће, ако 
са благајником, а са бележниковицом иде општински писар.</p> <p>С друге стране дође црквењаков  
не канте, мало не пуче од смеха.</p> <p>Општински благајник помислио на то, да и писар збија са 
мах хајд у господство, те или постадоше општинским начелницима, или ексекуторима, или полицајци 
од „чиче“, (тако Брајковчани зову свога општинскога начеоника,) намигну на бележника, па запева 
њем од стране његових претпостављених у општинском уреду а у званичним пословима, госпођа бележ 
чеоник, поранио пре времена, па дошао у општинску писарну, да прежива о ноћашњој пијанци,</p> < 
 кад га је Бог и Христос примио у своју општину од крштенога кума под тако лепим именом једнога 
.{S}Ја, до душе, немам толико чуства за општу ствар, немам наклоности, да исправим свет раменом 
вда онда зачује, како крикне од врућине орао на какову бресту у крај друма, само што по каткад  
се гдегде закрши грање, а одонуд излети орао, замахне крилима, па заплови величанствено по вазд 
ј дом, те наставити посао оца свога, па орати земљу или копати винограде.{S} Имамо на пример „в 
 на сред дворишта већ постављен сто.{S} Орах густ, а по земљи очишћено, па поливено, те хладови 
више дана него кобасица! . „Видиш, овај орах је, чини ми се, први пут ове године добро понео.</ 
у хладу између четири висока разграната ораха у Јаковљевића винограду цело скоро после подне на 
оточића, што се слива преко луба дебела орахова дрвета, те шуми и жубори као на некој водојажи, 
{S} Ево нас већ и код наших.</p> <p>Под орахом на сред дворишта већ постављен сто.{S} Орах густ 
ма.</p> <p>Попа застао баш пред великим орахом, па гледи већ по толики и толики пут, како је во 
p> <p>– А знаш ли, колико је година том ораху?</p> <p>– Колико година?{S} Чекај, молим те...{S} 
био те на широко и на дугачко развезене орације, којој неје ништа сметало, што је писар, већ по 
 нешто, остали тек лак еспап...{S} Нова организована омладина биће један као сви, сви као један 
{S} И кад се појави, појавиће се од мах организована.{S} То не ће још дуго трајати.</p> <p>– Им 
ати.</p> <p>– Имали смо ми већ једном и организовану омладину. —</p> <p>– Са старачким идејама! 
исак не да дахнути.{S} Нова се омладина организује.{S} И кад се појави, појавиће се од мах орга 
 слободу с диже сваки.</l> <l>Бела вила ори глас:</l> <l>Устај, Србине!</l> <l>И у борбу зове н 
е, што стоје под окриљем Австроугарског орла, Карловци су место, које је бивало позорницом најв 
ведаше доцније сам бележник у Руми „код орла“. „У мало“, каже, „не угњави руски медвед талијанс 
ју по нешто ново, па да је чак и некаки Орлић и Коњовић и не знам ко пронашао новију и згоднију 
„фини младић!“</p> <p>Осврћући се то за орлом, то за шевом или грлицом, често би гурнула матер  
војих покојних.{S} Понда је Ката прешла орману, да покаже Нати ствари, што је Даринка све порад 
S} Почео био да чита.{S} Нашао негде на орману пре неколико дана још неку стару књигу.{S} Кад с 
ош друга што вртарскога што пчеларскога оруђа, као ножице за скидање гусеница, нож за подрезива 
га!{S} Али ни најобичније најпотребније оруђе, рано, нашем најмногобројнијем раднику: ратару не 
родне поезије, песмом, као најзгоднијим оруђем, прокрчи пута у књижевности нашој простом лепом  
. најпосле, шта су стекли и трудољубиви Орфелин и учени Соларић, па мудри Доситије и преблаги М 
дити, то ти треба већ сам да знаш после осам година, што си их провео у гимназиским скамијама.{ 
 годиница; скоро ће, у име божје, ићи у осамнаесту.{S} Родитељи, у тим годинама својих кћери, м 
stone unit="subSection" /> <p>Сутра дан освану у Брајковцу дан мамурлука.{S} Чича, господар нач 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Освану дан, када је ваљало отпочети и Брајковачкој омла 
е стићи са својим првим возом...</p> <p>Освану и тај дан.</p> <p>Још у јутро рано поврве народ  
p>Јелени још неје никад тако црно јутро освануло као данас.{S} Заспала ноћас у плачу тек око не 
по друштву око стола, као да се, збиља, осведочи, да је баш она та „ружа“.</p> <p>– ... једна р 
 чисти ваздух.{S} Поглед јој се отме на осветљена два прозора у оној лепој кући с оне стране по 
на прозор, па одмах упре поглед опет на осветљена она два прозора с оне стране потока у лепој т 
 као трећа звезда уз Вука и Даничића на освитку нове нам књижевности народне.{S} А то је оно, ш 
презу, што сад не ће ни на што ни да се осврну, – рекао би, уморили се, ваљда, лов ловећи вазда 
лабо ко усрећи Брајковац, на кога би се осврнули сви, из свију сталежа поштованога Брајковачког 
на претрну. </p> <p>Учитељ се на њу тек осврнуо.</p> <p>Али нико не примети њену неприлику, јер 
иром по Брајковцу, па се и они око кола осврнуше и погледаше на брежуљак.{S} Запева познати уск 
елико зарезивала.{S} Госпођа Јеца се не осврће на то, што ће рећи свет; јер добро зна, шта о њо 
ј прекиде јецање.</p> <p>– Учитељ се не осврће. </p> <p>– Миле! – задрхта опет њен глас по вече 
вог Мушицког и Рајића, не знам, нико не осврће ни главе!{S} Он се чуди, како да то више власти  
 је после за њега „фини младић!“</p> <p>Осврћући се то за орлом, то за шевом или грлицом, често 
ј служби, опет, не да се пропевати, чим осете, да љубиш свој народ...</p> <p>Бележник засветлио 
ио!“</l> </quote> <p>Стајић застаде.{S} Осети, како га нешто чисто скроз прође, па му пројури к 
 Али не мога одолети његову погледу.{S} Осети, како јој у очи сухну неки плам; а на зеници јој  
је споменила то име на своја уста.{S} А осети, да јој је ипак криво, што неје и он дошао, што н 
елене, како су тамо гошће дошле, као да осети, да су му сад у оној кући врата затворена.{S} Не  
> <p>Поп Стева претрну. </p> <p>Рашићка осети, колико га је заболело, а познаје га скроз и скро 
Бранка таки <pb n="81" /> утицај, да се осети лаган, као да се на ново родио.{S} Опет му мио це 
ти си, Александре!- примети попа, па се осети слободан; него се ипак не показа тако, да не би с 
ко и нагло бије рођено срце.{S} Но ипак осети, да неко близу застаде и куцну у капак.</p> <p>Ка 
па затрепта очима. </p> <p>Бранко и сам осети, како је оштро то рекао, па не ће ни да му поглед 
нко опрости те оде с Јованом.{S} Од мах осети, како јој се учини Брајковац нешто празан.{S} Сви 
 то је смешно. </p> <p>– То је смешно! (Осети попа, да се то њега тиче.) А шта онда, ако те кос 
љеву кућу.{S} Како се и не би, јадница, осетила сретном, кад се напатила код свог несретника му 
ена!</p> <p>Па је ли чудо, ако се Тинка осетила, као да се други пут родила, па дошла на бољи с 
утња слива у једно, како још никад неје осетила била; али тако пријатно, тако слатко, да јој се 
 толико чезнуо, као за својом колевком, осетио се туђ, самохран. „Тама за мном, тама преда мном 
, да народ зна за Бранка, да је и народ осетио жељу Бранкову.{S} То вече ће му остати у најлепш 
и не зна, шта је шала.{S} Поп Стеван је осетио поглед Бранков, па, ако му је образ иначе и мога 
еда.{S} Како је Бранко неје приметио ни осетио, све док се није јавила, а занет са својим мисли 
нешто ново.</p> <p>Јелена гдегод стане, осећа, да стаје на жеравицу; па час на један прозор час 
што га је иначе напајало новим животом, осећа се сада Бранко ташт.{S} У тој дивној Фрушкој Гори 
ли јој криво, што вечерас тога нема.{S} Осећа ужасну празнину, па јој криво на цео свет.</p> <p 
неје знао, како да се с њом опрости.{S} Осећа, да не би могао бити равнодушан; а боји се, да се 
улеваше му то јачи зазор, зазор, што га осећа слабији према моћнијему, што га осећа кривац прем 
а осећа слабији према моћнијему, што га осећа кривац према ономе, чијега се суда боји, ако је и 
 му лебди лик Даринчин; а у свим жилама осећа све то јаче, што више о њој мисли, неку бујност,  
о би се сад са целом општином.{S} Већма осећа морални мамурлук, него онај од пробанчене ноћи.{S 
56" /> <p>Нема снаге да проговори; а не осећа се моћна ни толико, да узме своју руку на траг, н 
естрић бар лепо мисли о њему, као да се осећа нешто крив, што је и њега и матер му тако одбио к 
есмаче ракију с хлебом.</p> <p>Писар се осећа необично жив.</p> <p>То је било дивно, милостива, 
е у друштву, заборави, шта је хтео, али осећа, да је питомији према њој, ако и не примећава, ка 
 што она, ако и не може да схвати, ипак осећа, да је лепо и добро, кад сене само толико радује  
ним начином, када се тим најбезазленији осећај народни исмева, то је гадно, то је... </p> <p>За 
.{S} Нешто му говори, да то девојче има осећаја и више свести него у сваке обичне.{S} А, да оду 
адичевић дубоко је заталасао најврелије осећаје срца и душе српског народа својим лаким песмама 
нагли одлазак у мислима. </p> <p>Као да осећају, е би им неугодно било, да остану у друштву с г 
 кући, па да прихватим економију.{S} Ја осећам у себи за то воље, па мир!</p> <p>– Казао сам ти 
еша Дабижић вели:</p> <p>– Баш се добро осећам!{S} Тако мора бити ономе, коме пусте у невољи кр 
но.{S} Баш се, на против, са свим добро осећам.{S} И не могу довољно бити благодаран ујаку, што 
о осећање, што је обузимаше тог вечера, осећање према нечему неизвесному, где се радост и слутњ 
 ти прихвати њен посао?</p> <p>– Воља и осећање да сам способан за рад.{S} Кад год сам код куће 
ринка се дала у мисли.{S} Беше то чудно осећање, што је обузимаше тог вечера, осећање према неч 
 грех према сестри и сестрићу загладио, осећао се туђ према њему, туђ, јер и оне сродничке пажљ 
дно баш и припитомило, те сам се и тамо осећао, колико толико, свој.{S} Наука је једина врсна,  
у њиховој кући.{S} Али се увек неугодно осећао у друштву, у које би тек почео долазити.{S} Од у 
тупио преко прага, где се он тако добро осећао.</p> <p>– И хоћу мало да приседнем, – одговори Ј 
ку за љубав, да неје ту и Јован и да не осећаше збиља потребу, да се одмори.{S} Готово да је би 
Бранка то још већма увреди, те се оштро осече на ујака:</p> <p>– Гадно је од вас, што то и++ сп 
ит с њена прозора, неје ни била с њиме, осим јуче на првом покушају певачкога друштва.{S} Па ве 
е нашао за вредно, да јој и речи рекне, осим што је јуче у певачкој школи пробао и њен глас, ал 
бело и црно вино и све, што рекао онај, осим петролеума.{S} Но он сам, то јест, писар је уверен 
ту је Брајковачко цело певачко друштво, осим Бранка, Даринке, Јелене, колара и његове сестре. < 
руги оно, Срби имају своје Карловце.{S} Осим толико и толико знаменитих Срба, који у Карловцима 
 – сад ће опет Ката Нати, – нема никога осим тебе.</p> <p>На то ће најредовније пустити и Ната  
овац, до душе, своју госпоштину.{S} Али осим господе из среза и суда којима се и тако мало кад  
 не да, да им се кристалишу појмови.{S} Ослободи и друштвеном поретку, о приликама, у које могу 
 знала и сама усрећити.{S} Овако сам се ослонила на тебе...{S} Сироче моје!</p> <p>Е, баш неје  
ан и свагдан.{S} Ни на кога се, слатка, ослонити, ни колико отлен дотлен.{S} Само да ти припове 
чи.{S} Сузе лете, а на уснама јој лебди осмејак сретан, блажен.{S} С осмејком тим загрли је и с 
 јој лебди осмејак сретан, блажен.{S} С осмејком тим загрли је и сан...</p> <p>Госпођа Катица у 
ама и са ведрог чела, па јој се ведрина осмејкује око румених усана увек подједнако, а срдила с 
} Да, ја сам господар у општини, па... (Осмелио се тако поп-Стева, па говори без запете.) Ја са 
еје се отела та њена забуна ни учитељев осмех, па намигну на Јована.</p> <p>– Ту ће бити сватов 
никовица, идући му на сусрет с умиљатим осмехом.–" Једва један пут!</p> <p>– Извините... </p> < 
у по гимназије.{S} Женско дете у седмој осмој ли годиници.{S} А најмлађе, син, јој, тек се роди 
м и Тинкин Александар израстао дечко из основних школа.{S} Мати се дала у бригу, шта ће, куд ће 
S} Хоће најпре да оживи у успомени неке особе и прилике, о којима је, чини му се сад, и чешће м 
Него од како се уселише амо неке стране особе, хоће да и Брајковац изађе на глас, како не треба 
а у особине српскога народа, него је то особина јужњака, и то пар екселанс Талијана.{S} Срби су 
е за тенористу.{S} Јер тенор не спада у особине српскога народа, него је то особина јужњака, и  
по Дарвиновој теорији потомци наслеђују особине својих предака.</p> <p>Ма колико да писар важи  
род пропада; Јеша воли да „политизира“, особито још кад наиђе на паметна човека. </p> <p>За што 
скињама је ликовођа имао највише посла, особито са Јеленом.</p> <p>Стао учитељ спрам ње, да, бо 
учитељем, те видео, како, <pb n="44" /> особито овај последњи одушевљено ради, да „Брајковац пр 
е прилика, да створи себи будућност.{S} Особито је уметност у нас Срба право сироче.{S} Ко је н 
о!</p> <p>Наравно, да и госпођа Ната, а особито госпођа Катица, – та, она бар добро познаје Јец 
Бог ме, још и данас.{S} Старији свет се особито разабирао за њу.{S} У сека– Катину децу већ сад 
stone unit="subSection" /> <p>Нема куће особито српске, која тога дана неје имала гостију. </p> 
је и мртве поборнике, (на ту је реч баш особито узахао,) поборнике своје идеје.{S} Дух времена  
 и од пре, шта који певати може.</p> <p>Особито добро познаје писарев тенор, који би диван био, 
јсторице Јуле као да се и сам препоручи особитој њеној милошти.</p> <p>Још га од зимус препоруч 
спођа Рашићка с Јеленом „за послом“.{S} Оста сам ујак с нећаком.</p> <p>– Да, да, треба помишља 
p> <p>Јован се протегли на канабету.{S} Остави неки тумач казненога поступка, што га читао, на  
д не зна, шта ће и кут ће пре.{S} Да га остави, па потрчи по Мацу, или ће најпре да га унесе?{S 
рашина по улици, али ни по што немој да остави отворено преко ноћи...{S} И тако даље...</p> <p> 
ован на разговор свој с Бранком, кад их остави млади тржа. – Просто, мени се мој позив не допад 
куд.{S} Знам, како је.{S} Не да се кућа оставити ма на ким.{S}Ту је живина, па треба нахранити  
пушио, пресећи на полак.{S} Половину ће оставити, другу пак опљувати, па заденути у малу своју  
ак.{S} Као такав, да Бог ме, неје могао оставити након себе величанствених манастира ни иних за 
<p>„Кад ми одемо у планину, на ком ћемо оставити нашег Марка?...{S}Јел те, мајсторице, ви ћете  
} Дете не треба никад да је напуштено и остављено, можда, доброј срећи и само себи, кад му је Б 
по каткад с ким има.</p> <p>Шта, дакле, остаде учитељу паметније, него да слегне раменима, па д 
м и својом невољом.</p> <p>Госпођа Ката остала без мужа пре пет шест година.{S} Најстарији син  
забављају на свој рачун.</p> <p>Старије остале за столом, па, кад ушле у прави разговор, узеле  
ност преко главе, па хвале бога, што су остале живе и здраве.</p> <p>– Отишао је, – рекла би Је 
<p>– Неколико њих што је вредило нешто, остали тек лак еспап...{S} Нова организована омладина б 
 и један одборник играју баш жандара, а остали како који.{S} Писар се наслонио на лактове, па к 
 опет он наздрави, али га увек задржаше остали са:{S} Чујмо!{S} Чујмо!{S} Јеша има реч!</p> <p> 
новцу, јер исти тај грех носе на души и остали.) Ми учимо јуристерај, да „бранимо народна права 
 Бог ме, у шаку и једно: „Хи!“</p> <p>И остали сви погледаше онамо.</p> <p>Ако крик Јеленин и н 
 и он „помеша међу свет“, док су му сви остали иначе обични и свакидашњи; па се врзе око њих дв 
49" /> <p>Добро те се у томе помешали с осталим друштвом.{S} Учитељ и Јован, а и Бранко пристао 
ку, кад се једном у гунгули одвојише од осталих.</p> <p>– Каква ујна?</p> <p>– Па госпођа Рашић 
ли са свим онако хладно и озбиљно као и осталих?{S} Синоћ га је дуго и дуго чекала на прозору,  
 у ма се и горе патила.</p> <p>На том и остало.</p> <pb n="31" /> <milestone unit="subSection"  
ике и сеоске трговце, па одржа све, што остало после Игњата.{S} Ако Бог да, даће и најмлађег си 
шилуку његову у стану, – примети између осталога поп Стева. – Знам, да сам му, као млађи ђачић, 
о по један од Брајковачке господе части осталу, па тако један по један остане редовно Марку дуж 
ећма дошао до тога уверења, да треба да остане код куће.{S} Треба народ поучавати.{S} А ко ће т 
економно слободан; те, пошто не може да остане од срамоте у свом јату, тумарне бог те пита куд, 
де части осталу, па тако један по један остане редовно Марку дужан и сваки одбије тек од рачуна 
 кад се од њега поучи.{S} Ал који Србин остане, тај издржи конкуренцију његову и буде бољи од у 
анку, – зуцнуо матери, како би било, да останем код куће, па да прихватим економију.</p> <p>Бра 
{S} Не би је било, уверен сам, ни да ја останем.</p> <p>– Најпосле оно, што сам ја хтео, видим, 
} Но, не мислим ни ја, одмах с кола.{S} Останите макар и који дан дуже...</p> <p>– Ха, то је до 
о да осећају, е би им неугодно било, да остану у друштву с госпођом Натом и с госпођом Катом, п 
и помисли на смрт?{S} Шта ће „након нас останути“, и кад нам се „тело тек под земљицу вргне“, а 
а устане.{S} Чини ми се, пише нешто.{S} Остао је у својој соби, – одговори Јелена. </p> <p>Не в 
ица с троје деце, а у толиком добру?{S} Остао, до душе, леп иметак после Игњата Јаковљевића.{S} 
ом кћерком Јеленом. </p> <p>Од тог доба остао је поп Стева и опет катихета и месни школски упра 
сам био ту.</p> <p>– Жао ми је, да ниси остао дуже, па да прошврљамо мало у наоколо по селима и 
од руке погледа у њега.</p> <p>Бележник остао дужан одговор својој жени, па <foreign xml:lang=" 
 прижези, џаба.{S} Боље би било, да сам остао у манастиру.{S} Нема архимандрита, па ме задржава 
ележник својој супрузи, скруни последњи остатак у својој чаши, па се извали у столици, да слуша 
еседа у корист преноса последњих земних остатака Бранка Радичевића!{S} За Бога, мама...</p> <pb 
на о преносу Бранкових последњих земних остатака, па је не занимаше ни каква велика беседа у ва 
своју рођену кућу.{S}Али на село!{S} Па остати на селу неколико недеља, као што намерава госпођ 
ена ученост и Рајића и Мушицког дуго ће остати узором омладини, која има да се учи; а дела њихо 
то, остаће нешто, због чега ће Карловци остати у спомену, „док се поје, док се винце пије... „— 
, којих ће заслуге по српску књижевност остати трајне, да их збиља не потамњује ни слава млађан 
 осетио жељу Бранкову.{S} То вече ће му остати у најлепшем спомену из живота у Брајковцу... </p 
– данас сутра пренећемо бесамртне земне остатке покојнога песника српске идеје, пренећемо на уб 
песникову, да му пренесу последње земне остатке на вис убавога Стражилова, које му, за ђаковања 
унисане главе своје, полажући им трошне остатке животне у сребрним и златним кивотима у велелеп 
 Бога хвале!“ Најпосле, узмора ли бити, остаће или мезимац на дедину темељу, или ће пустити зет 
га нестане, када утрну спомени и на то, остаће нешто, због чега ће Карловци остати у спомену, „ 
ети Бечки одборници са последњим земним остацима песниковим. </p> <p>Гости из разних крајева за 
ше и мртвачки сандук с последњим земним остацима млађанога песника и понесоше га у варош до све 
чкога друштва са друштвеном заставом, а острагу, на другом крају, застава Новосадске занатлијск 
 Зорка рашћеретала око њих, ишле би као осуђене.</p> <p>Јутрос сам, – говори Јован Бранку, – зу 
рђав човек!{S} Пре га треба жалити него осуђивати.{S} Понда госпођа Рашићка?!{S} Боже мој, и он 
а данас строги критичари и естетичари и осуђују неке његове стихове, као да су пука проза и крп 
тира, а образ ти је крило лептирово.{S} Отареш ли прах, упрљао си образ свој.{S} Лептир је, каж 
коме ћу, ако њима нећу!?{S} Да је њихов отац жив!“ – „И твоја јединица нема оца!“ – И опет несу 
 Коме ћу, ако њима нећу?{S} Да је њихов отац жив!</p> <p>И твоја јединица, – сад ће опет Ката Н 
екинућу ти реч, зна л се што, где му је отац?</p> <p>– Никад ништа.</p> <p>– Е, то је лепо од п 
ло; хватао би се крај с крајем, како се отац побринуо за своју породицу, а како би овака два са 
еговаше, и научише се србовати, ту је и отац српске књижевности, ту је Вук Караџић први пут, ка 
..{S} Да Бог ме, ти си јој, рећи, као и отац, како си је примио од мене место њена оца.{S} Ја н 
 беше отишао некуда у купке.{S} А млади отац Варнава, манастирски намесник, добио мало одушке,  
, или ће пустити зета у кућу, као и њен отац, па како Бог да.{S} Тек док је ње живе, не пушта у 
лике две године, да видим, каква је.{S} Отворена ми се свиди.{S} Шта нас је пута насмејала!</p> 
ви живота њихова несу се још навезли на отворено море, где борба за живот као вихор диже и ваља 
по улици, али ни по што немој да остави отворено преко ноћи...{S} И тако даље...</p> <p>Дотле ј 
и.</p> <p>Тако Јован и Бранко гледају у отворено море, у јаван живот свој као ђаци са самопоузд 
ка с побожним заносом стала, па гледа у отворену још гробницу.{S} Зорка се приљубила уз њу, па  
сторици, да се знате.{S} Кажи јој, нека отвори почешће собе онако пред вече, кад се стиша праши 
свим сухопарне ствари. </p> <p> Даринка отвори врата на другој соби.{S} Стала на врата, па виче 
ео пољубац на вреле јој уснице.{S} Дете отвори очи, насмеши се, па рашири своје голе ручице, те 
анас сутра, ако не оде у варош, да тамо отвори већу радњу, ево мог носа, ако не назида у сред Б 
у својој соби.{S} Неје палила свеће.{S} Отворила широм прозоре, па села поред прозора.{S} Насло 
.</p> <p>Касно у ноћ тек чула је, да се отворила врата на школском здању.{S} Касно у ноћ тек вр 
ру књигу.{S} Кад стресао с ње прашину и отворио је, а то „<title>Живот и прикљученија Димитрија 
ом, на који му се сад тек и већи апетит отворио, што зар хоће на њему да излије сав свој кив, ш 
е у жижак, да ли ће каква вилинска рука отворити капак на прозору, на оном прозору, на ком је о 
ецу пустити.{S} Него морам мало и школу отворити, да уђе чиста ваздуха унутра.{S} А можемо тамо 
} Очи јој се насмешише.{S} А из грла се оте неки клик - ни налик на онај глас, што јој га он по 
ешто око усана.{S} Дубок уздисај јој се оте из груди.{S} Прекрсти се после топле молитве.{S} Ал 
на Јелена врисну.{S} А коларевој сестри оте се, Бог ме, у шаку и једно: „Хи!“</p> <p>И остали с 
 да јој се прели туга по срцу, срце јој оте мах, сузе саме полетеше на очи.{S} Сузе лете, а на  
како тако и прошло; него после подне се отегло као цео дан.{S} Једва дочекала, да црквењак зазв 
ози.</p> <p>Бележниковичину оку неје се отела та њена забуна ни учитељев осмех, па намигну на Ј 
 захука, дошао је већ под грло, а то се отео тек само дубок уздисај.{S} Срце би на том уздисају 
ћу мало да приседнем, – одговори Јован, отирући зној, а зној му цури с чела. – Љуто сам се умор 
оспођом Натом и с госпођом Катом, па се отискоше у врт.</p> <p>Јелена је непрестано ћеретала.{S 
озбиљно спремају, да сваки својим путом отисне свој брод на то море.{S} Па руку на срце, обојиц 
 задржавао Варнава...{S} Него Бранко ће отићи у Карловце сав обарен.</p> <p>– Одахнуће, кад не  
ринку.{S} И једва једаред ће истрчати и отићи по девојку.</p> <p>– Ала је то прашина, слатка, п 
да, још, вели поп Стеван.{S} Не ћеш тек отићи горе, а да и нама не кажеш с Богом? </p> <p>Беше  
..</p> <p>– Добро, даклем, још у суботу отићи ћете на ту параду у Карловце; па најбоље ће бити, 
, што су остале живе и здраве.</p> <p>– Отишао је, – рекла би Јелена.</p> <p>– За што је отишао 
воја недра. </p> <p>Неки дан после тога отишао је сам попа у Карловце и нашао стан за Тинку зго 
ажеш, где су ти деца?</p> <p>– Јован је отишао у виноград.{S} Има у поп-Стеве неки гост, Јовано 
лостиво вели:{S} Не волим нешто, што је отишао Бранко. (За њих у кући Бранко неје био „господин 
, – рекла би Јелена.</p> <p>– За што је отишао – рекла би Даринка. </p> <p>Али као да она не см 
енула, не би смела запитати: „За што је отишао?“</p> <p>Тек обадвема беше у тај мах Бранко и ње 
ван, пречасни господин архимандрит беше отишао некуда у купке.{S} А млади отац Варнава, манасти 
овану, па да је поздрави.{S} Можда би и отишао био, да га госпођа Рашићка не посла поп-Стевану  
лико је он могао о њима дознати, кад би отишао куд у варош, или проучити из листова, кад би му  
м, његовом Анастасијом...</p> <p>Кад би отишао овда онда послом у Карловце, или би походио свој 
 <p>Од онога вечера, како је оно учитељ отишао онако нагло и срдит с њена прозора, неје ни била 
ати млади трговац. </p> <p>Синоћ је био отишао Марко у Нови Сад, – проговори једва жедни благај 
стала, па не зна, шта ће; па кад Бранко отишао, а она ми меће моју руку на своје груди, да види 
 прозор, као обично, кад је онако срдит отишао прексиноћ од ње, а од то доба није нашао за вред 
>Али као да она не сме, ни да спомене: „Отишао је!“ А ова, бог ме, ни онда, када би Јелена то и 
а спремала и себе и дете. </p> <p>Данас отишла Тинка из Брајковца; а сутра дан се уселила у поп 
пет оде по воду, као да је себи по смрт отишла.{S} Враг би је знао, шта ради.{S} Данас је налог 
им озбиљно госпођа Рашићка, па је одмах отишла свом поп-Стеви, да му се потужи:</p> <p>– Дошле  
Деца, Јелена и Даринка, нестрпељиве, па отишле, да се забављају на свој рачун.</p> <p>Старије о 
, ни изван Брајковца, кад су оно јутрос отишли. – Ја мислим, само у вароши има свашта, а гле, и 
черали, дошао је Јован по Бранка, па су отишли к учитељу.{S} Неко су време ходали били ван села 
ка узе лиске, погледа милокрвно у њега, откиде један и задеде га себи на груди, а други пружи С 
, па јој даде два лиска бршљана, што их откиде близо гроба.</p> <p>– Даринка узе лиске, погледа 
на кога се, слатка, ослонити, ни колико отлен дотлен.{S} Само да ти приповедам, шта ми је нарад 
 вечерњи чисти ваздух.{S} Поглед јој се отме на осветљена два прозора у оној лепој кући с оне с 
чно недељом, коло.{S} Село мало, а тако отмени гости!{S} Па као да су целом селу дошли!</p> <p> 
!{S} Па говорите макар о ономе, што сте отоич почели...{S} Али, хвала вам сад.{S} Други пут!{S} 
 па примети, као да би да заглади своју отоичашњу реч, примети благо:</p> <p>– Ала си жесток!{S 
} Добро нам дошли!</p> <p>– Боље нашли! отпоздрави и Ната и Даринка у један мах.</p> <p>Трива в 
њих белим рупцем. </p> <p>А Кнежевић је отпоздравља шеширом, па се распевао, па окрену ону Змај 
ачкога виса завршен је спровод. </p> <p>Отпоја се и последња песма, а многи и многи још се не р 
стре. </p> <p> Млади грк, Јеша Дабижић, отпоручио је матери још пре једнога сахата и јаче, када 
ction" /> <p>Освану дан, када је ваљало отпочети и Брајковачкој омладини, да се спрема, како ће 
.</p> <p> Најпосле оде бележниковица, а отпрати је Јован ++ писар.</p> <p> Таман они пошли, а у 
ведра неба.</p> <p>Кад се Јован вратио, отпративши свога друга до првога манастира, у село, свр 
са својом кћерком, да полазе кући.{S} А отпратиће их Јован, Даринка, учитељ, Зорка, па, наравно 
</p> <p>– Пешке.</p> <p>– Баш добро.{S} Отпратићу те донекле.</p> <p>– Немој донекле, већ хајде 
ом“, па не даде два пут рећи.{S} Те кад отпратише кући и „чичу“, начеоника, нађоше, да је сад н 
, па недеља?{S} Је л? </p> <p>У томе се отпустила Јелена и Даринка; па се она нађе између Јован 
S} Навалио се леђима на зид, где је већ отрљо креч и углачао га од тешког наваљивања; пребацио  
 рекао, сећаш ли <pb n="87" /> се, како отровне мијазме почињу да трују наш политички ваздух.{S 
н за Бранком.</p> <p>– Омладина се брзо отрца, кад пре времена ступи у акцију.{S} Ко пише у нас 
 народњачког сала, преживајући огризине отрцанога либерализма.{S} Још док је био међу њима онај 
жљубила своју маму.{S} Ако није код ње, отрчала би у врт, да мирише цвеће да га можда узабере,  
, као што она, по свом рачуну, жели.{S} Отрчала је к Јаковљевићима.{S} Нешто је вукло ма куд, п 
его што ћете ви доћи, мало јео, па опет отрчао с децом.{S} Ако није и он код кола.{S} Знаш, да  
да стресе прашину с хаљина.</p> <p>Ката отрчи у кућу и спрема воде, да се гости умију.</p> <p>– 
 просто, ако ти примиш наук, што сам га отуд ја поцрпала!{S} Чувај образ!{S} А сачуваћеш га, ак 
у, бојаги, из шале.{S} То је име добила отуд, што је писар (кад се први пут опио у њој, а то је 
, како неки виче на њу, да је божем она отуђила поп-Стеву од његове сестре, да је она истерала  
ровачкој штедионици на детиње име.{S} А отуђити она рођену сестру од рођенога брата!{S} Сад се  
прозру мало бар и у будућност, макар да отшкрину крајичак непрозриве копрене, која тако јогунас 
ких, па се тако испомажу. </p> <p>Тинка оћута.{S} Не подиже главе, а уздахну. </p> <p>Поред тог 
 и на гласу био чика Пера.{S} А Славнић официр у граници. („Немачко рухо на њему, ал под рухом  
еног дрвета“ А и деца се виђала тамо на официрским забавама.{S} Па се деца још већма заволеше,  
зе они звуци са ситних гусала, тамо,... ох, тамо, да њему каже, како јој је сад одлануло, како  
квари сан.</p> <p>А госпођица Јелена... ох!{S} Она чује Миланов глас и топи се од милине као ма 
би на том уздисају тешком да полети.{S} Ох, полетела би Јелена и душом и телом!{S} Али мора да  
ове у дебелој књизи своје прошлости.{S} Ох, Боже мој!{S} Та свака има доста штошта да преврне,  
 небесним задахом, презире цео свет.{S} Ох, позорница!</p> <p>Шта је теби сад опет, нотарошу? – 
p> <p>– Ви ћете певати с нама.</p> <p>– Ох, Боже!{S} Та, то је кратко време.{S} Данас је уторни 
ти, што га тако мушки брањаше.</p> <p>– Ох!{S} То је дивно! – прошапута милостива његова заштит 
да одоле, те и они удесили збор.</p> <p>Ох, како је дивно, слушајући их бар по издаље, пристао  
ку, Јовану, писару и благајнику.</p> <p>Ох Боже! – заплакала се Јелена, када је чула, како хлад 
о охолом Бечу...{S} Мени је, да Бог ме, охол, кад ми је све туђе у њему.</p> <p>– Па сте се неп 
м крајевима, непрестано сам се тепао по охолом Бечу...{S} Мени је, да Бог ме, охол, кад ми је с 
е било, кад „се одбила“ из куће својега оца, покојнога Пере Гојковића као „бисер-грана“ те се п 
етет према оцу.{S} Бранко се сећа свога оца.{S} Једва га је, до душе, упамтио, али и оно мало у 
е је изучио занат, економ више од свога оца.{S} Тако ни у чему не можемо да издржимо конкуренци 
врло добро.{S} Сећам се добро покојнога оца свога, како је тај умео ринтати и радити.{S} Кадгод 
хов отац жив!“ – „И твоја јединица нема оца!“ – И опет несу пропустиле, да како, ни Ката ни Нат 
ц, како си је примио од мене место њена оца.{S} Ја не могу рећи: „моје“ дете!{S} Јер видим, и т 
најмлађе, син, јој, тек се родило, није оца ни запамтило.{S} Шта ће удовица с троје деце, а у т 
ст према петој божјој заповести: „Штити оца твојего...“ Он зна само за матер своју и више ни за 
она, – за цело лакше поднети, да је син оца лоле; али да бацим на њега и ту љагу, да му је мати 
 вратити у свој дом, те наставити посао оца свога, па орати земљу или копати винограде.{S} Имам 
сумарум: завађај брата с братом, сина с оцем, и тако даље.{S} Ко седи с миром, том је добро.{S} 
{S} Али га изненади његов пијетет према оцу.{S} Бранко се сећа свога оца.{S} Једва га је, до ду 
свом родитељу.{S} Мати му никад не хтео оцу причати.{S} А што је кадгод научио <pb n="90" /> из 
ута ни трошка, да проведе код сестре на очеву дому које летње доба или бербу у Фрушкој Гори, те 
рошао вашар!{S} Дошао кући, да прихвати очеву радњу, па се упео из петиних жила, да поради, те  
пођу Јецу. – Медом залива, а да лизнеш, очемерила би се.</p> <p>– Шта ће сирота удовица!{S} Наш 
тио шпиц“.</p> <p>Писар као да се нешто очемерио вечерас, па је мрзовољан.{S} Кадгод пије младо 
оме, голе ноне.. </p> <p>Госпођа Савета очепи попу испод стола.</p> <p>Јелена базазлено слуша и 
ме ти се омладина маћи, док се о нас не очеше.{S} И тај наш **Бранко је грдио калуђере.{S} За т 
<pb n="67" /> <p>Она погледа у њега.{S} Очи јој се насмешише.{S} А из грла се оте неки клик - н 
ко је непозван ко, попу у чакширама.{S} Очи упро на врата.</p> <p>На вратима у сред лозинка ука 
па се нашла у чуду.</p> <p>Јелена упрла очи у Бранка.</p> <p>– Мир и покој свачијим костима под 
срце јој оте мах, сузе саме полетеше на очи.{S} Сузе лете, а на уснама јој лебди осмејак сретан 
или преде, док јој не напреде дремеж на очи...{S}Ако Даринка баш не чита, разговарају, ово било 
ију.{S} Заборавила, и да навуче дубљена очи махраму, што је пребацила преко главе, да скрије св 
еринска љубав:{S} Сад му тек изађе пред очи њен лик, кад оно пре краткога времена сврну к њој,  
ећма плашите, те ми сад тек долази пред очи све већа тешкоћа бремена, што сам га се подухватио  
а име његово и његове матере, да замаже очи слабом човеку, па да себе боље угнезди?..;.{S} Гадн 
 потиљка.)</p> <p>У који мах писар трже очи на прозор, у тај мах прозврјаше онуд кола, а на кол 
 улевате.</p> <p>– Збиља, обори девојче очи, као увређена.</p> <p>У Бранкову срцу узавре.{S} По 
бац на вреле јој уснице.{S} Дете отвори очи, насмеши се, па рашири своје голе ручице, те је заг 
омити руке, перући туђе рубље, ни бости очи, шијући белом свету, па хранити и себе и дете под т 
 Хоћу да те женим.</p> <p>Бранко избечи очи у њега.{S} Гледа га, па не зна, да ли да се одсмеје 
а не зна, шта да одговори.{S} Стале јој очи, па упрла поглед у Даринку.</p> <p>– Не знам, – јед 
могу стићи у заказани час у Карловце, у очи свечаног дана, јер се у Пешти намерном или ненамерн 
р и зимски капут.{S} Иначе јако упада у очи празноћа и неред, каквога воле млади нежењени. </p> 
мио, шта је Бранко одговорио, како је у очи исмејао и ујака и Рашићку, и. т. д. </p> <p>–Јух, ј 
и неје требало више, па да јој упадне у очи толико интересовање о тој „красној Српкињи девојци“ 
о то рекао, па не ће ни да му погледи у очи.{S} Али тек опет дода: </p> <p>Па ако онда то учини 
ти његову погледу.{S} Осети, како јој у очи сухну неки плам; а на зеници јој затрепта дуга, те  
ек зарад детета да јој – рече, очитам у очи; а ја бих знала, шта бих јој рекла.{S} Мени то не м 
доћи у недељу...</p> <p>– Свима упало у очи, да Бранко тако из ненада одлази, да ником о томе п 
S} Чисто не сме да му гледа постојано у очи, и, што му се давно и давно неје придесило, – поцрв 
саборној цркви.</p> <pb n="102" /> <p>У очи свечанога дана дођоше на Карловачку станицу гости и 
па „да извади можда свом рођеном детету очи из главе“ На преудају неје ни помишљала већ и деце  
рно гнездашце спокојних голубова.{S} На очиглед брижних родитеља шчепао им још једини залог уза 
>– Опростите! - прошапута, ал не подиже очију...</p> <pb n="49" /> <p>Добро те се у томе помеша 
 госпођи Нати тромост с веђа и дремеж с очију, живнула и она, па се радује Даринчину радовању,  
е од својих седамнаест година, ватрених очију, весела безбрижна изгледа.{S} Како је Бранко неје 
 <p>Хоћу, ујо, – одговори дете радосних очију. </p> <p>Мати, ја хоћу да идем у латинску школу.{ 
/p> <p>Јован мало поцрвени, па затрепта очима. </p> <p>Бранко и сам осети, како је оштро то рек 
. </p> <p>– Да,... да! – пуче попи пред очима. – Знам, шта; Нисам... нисам ни речи...{S} Он вел 
даред би Бранку све јасно, пуче му пред очима као – понор... </p> <milestone unit="subSection"  
ико иначе у овакој прилици.</p> <p>Пред очима му лебди лик Даринчин; а у свим жилама осећа све  
ом из Русије.</p> <p>Благајник укрљешти очима у њега, као да се увери, да ли се овај шали ил’ о 
 Каква је она мати, кад то гледи својим очима?{S} Зар не би боље било, да је увела у кујну, па  
диковало, а да не види то од нас својим очима.{S} Престанимо ми радити, што не ваља, па не ће н 
свој народ...</p> <p>Бележник засветлио очима, па намигује на писара, — знак, да позива онога,  
диш га само, тресе се гојазан, зачкиљио очима и развукли му се брци, ал не даје гласа од себе.. 
 Али госпођа Рашићка помрче оштро на њу очима; па само дода: </p> <p>– Ти си невина, срце моје; 
 хоће да укори, а опет да изгледа и као очински савет...</p> <p>После вечере оде госпођа Рашићк 
где горњу хаљину, да им изађе, па да им очита. „То је опет масло тога Кнежевића!“</p> <p>Поп Ст 
 могла, тек зарад детета да јој – рече, очитам у очи; а ја бих знала, шта бих јој рекла.{S} Мен 
p>– Ни беле,</p> <p>– А лепу је буквицу очитао и уји и својој несуђеној пуници!</p> <p>Госпођа  
це, па одсјајује непомућено и у веселим очицама и са ведрог чела, па јој се ведрина осмејкује о 
и, да она подиже опет к њему своје миле очице и милокрвнога погледа.</p> <p>– Али не мога одоле 
постављен сто.{S} Орах густ, а по земљи очишћено, па поливено, те хладовина као у планини, где  
азима!</p> <p>Понда неје могла, а да не ошине и Даринку, како је ћуталица, али подла и подмукла 
кад се разиђоше из сенице.</p> <p>– Има оштар језик!{S} Право материно дете!{S} Али сестрића ув 
ма. </p> <p>Бранко и сам осети, како је оштро то рекао, па не ће ни да му погледи у очи.{S} Али 
х.{S} Бранка то још већма увреди, те се оштро осече на ујака:</p> <p>– Гадно је од вас, што то  
: на што?{S} Али госпођа Рашићка помрче оштро на њу очима; па само дода: </p> <p>– Ти си невина 
 да наведе разговор на нешто друго; али оштро омладинац одговара, па не знаде, шта сад да му ка 
жића, којима оде и учитељ у помоћ, – ни оштро супрушко објашњивање између бележника и бележнико 
 види, како учитељ одмиче, и чује, како оштро корача... </p> <p>Иза рогља се помоли неколико се 
ећи, бар у корист свога „вишег позива“, па вели:{S} Штета за госпођицу Јелку, што нема прилике  
тељ се „једва дочепао честита друштва“, па се не растаје од њих. </p> <p>Што сад иду, па им се  
о Брајковачки писар, „дочепала ледине“, па тера даље и игра увређену љубав, кује, док је врело. 
си ти човек“, па „какав си ти то ујак“, па какав ти је то, сестрић“...{S} Дошао гладан, да се и 
ора и пребацивања. „Какав си ти човек“, па „какав си ти то ујак“, па какав ти је то, сестрић“.. 
с срце необично ускипило „љубве жаром“, па не даде два пут рећи.{S} Те кад отпратише кући и „чи 
ста чули и научили бар „Коло Бранково“, па до првих књижевних умова, који стварају мишљења у књ 
з коже од једа, што јој „срамоте кћер“, па тражи негде горњу хаљину, да им изађе, па да им очит 
, комотан: ради једва, колико му треба, па је површан, те, канда не схваћа озбиљно конкуренцију 
и госпођа Јелисавете нема од неко доба, па, ево, ни данас. </p> <p>Е, па тако седи сека Ката, к 
аспала ноћас у плачу тек око неко доба, па је спавала као мало дете.{S} Али кад се пробудила, п 
и...{S} Гле, молим те, које је то доба, па је још нема.{S} Свако се то одмори, бар кад недеља д 
тини, па... (Осмелио се тако поп-Стева, па говори без запете.) Ја сам већ замесио попару учитељ 
 вечитога.. </p> <p>А Зорка нестрпљива, па заврши последњим стихом: „Србадијо не било ти просто 
>Бранко избечи очи у њега.{S} Гледа га, па не зна, да ли да се одсмеје као на шалу или да прими 
 Праотац наш Адам имао је у рају свега, па опет му било дуго време, чамио је, док није добио св 
ирташа!“</p> <p>А и Марко загрлио њега, па пева с њим заједно... </p> <p>Бележниковица одавно н 
свој дом, те наставити посао оца свога, па орати земљу или копати винограде.{S} Имамо на пример 
 бих ни пода шта држао свакога младога, па још интелигентнога човека, који не би разабирао за ј 
ат, таман за село!{S} Да се држао тога, па да га види Бог и њега и Тинку и синчића му!{S} Али А 
о му извукао из трске браца Рада слуга, па је љуто зауздао и подланчио, те је шиба троструком к 
а и једна љубав, која не тражи заслуга, па је равна само оној, што је постала с Богом и нестаће 
втономије, то не било је; па казао: да, па казао: не.{S} Само чино, само по чину!{S} Па паки и  
а њему?{S} Је ли могуће,... тако млада, па тако покварена, тако ниско пала!..{S} Јадна душо!</p 
оре у Брајковац, уме тако да приповеда, па ја тако мио!{S} Сама мама рекла је после за њега „фи 
, али...</p> <p>– Али да ћутимо, ваљда, па да им климамо главом, као оне лутке на гајтану у вур 
нција постала је, тако рећи, из народа, па тешко да се игде интелигенција тако удаљи од народа  
ицу.</p> <p>Окренуше један другом леђа, па одоше својим путем.</p> <p>„Јогунаст“! – рече за њег 
о на цео свет.</p> <p>Мало још потраја, па се пријатељи разиђоше.{S} Испред учитељева стана зач 
ишљао, да ће бити кадгод и проводаџија, па, ето, под старост дотерао и дотле.{S} Мучна улога!{S 
као год и уја.</p> <p>Тинка се заплака, па стиште сина на своја недра. </p> <p>Неки дан после т 
су Бранкових последњих земних остатака, па је не занимаше ни каква велика беседа у вароши, радо 
p>У том ето још једнога младога човека, па се прикључи друштву.{S} Вели, кад се поздрави с мушк 
скога начеоника,) намигну на бележника, па запева звонким извеџбаним гласом: „Јечам жела Гружан 
</p> <p>Била ту Јаковљевићкиња девојка, па вели, доћи ће ми у визиту.</p> <p>И сад узеде да ого 
 су вечерали, дошао је Јован по Бранка, па су отишли к учитељу.{S} Неко су време ходали били ва 
ко вам ми знамо помоћи? – пита Даринка, па искрено окренула лице њему.</p> <p>– Ви ћете певати  
нка.{S} Он ће већ доћи, – рече Даринка, па се као трже и поцрвени, кад примети, да је споменила 
и ништа..</p> <p>Данас је ту и Даринка, па се свако труди, да се што боље представи варошкињи.< 
атиће их Јован, Даринка, учитељ, Зорка, па, наравно, и Бранко. </p> <p>Салетели сви, што год их 
ку.</p> <p>– Ала је то прашина, слатка, па врућина данас, да Бог сачува! – уздахну госпођа Ната 
јој је са свим озбиљно госпођа Рашићка, па је одмах отишла свом поп-Стеви, да му се потужи:</p> 
ље, што је зажели госпођа Јеца Рашићка, па да јој поп Стева Радојчић неје испунио.{S} Признати  
> <p>Бележник хоће да га бојаги, боцка, па га загрлио.{S} И пева му: „Нит је Шваба за гајдаша,  
ити да његову стисне, већ му је подала, па је он љуби и милује по милој вољи.</p> <p>– Бојиш ли 
а, удари први у струне народних гусала, па чистим српским народним језиком, каквим нико још пре 
ила! – вели Зорчица. – А Даринка стала, па не зна, шта ће; па кад Бранко отишао, а она ми меће  
p> <p>Даринка с побожним заносом стала, па гледа у отворену још гробницу.{S} Зорка се приљубила 
да скочи с кола.{S} А Катица претрчала, па је прихваћа.</p> <p>Госпођа Ната се мигољи у тешком  
ту.{S} Давно је – каже, – нисам видела, па сам је се зажелила.</p> <p>Она, да Бог ме, не може н 
о и у веселим очицама и са ведрог чела, па јој се ведрина осмејкује око румених усана увек подј 
о, што је њена Јелена тако сретна била, па била у стану у тако доброј кући, као што је госпођа– 
, што ју је сама још о Духовима добила, па онда и о којечему другоме – готово без праве свезе т 
ла неке ствари, што их је Зорка радила, па да је похвали пред тетком из вароши и пред сејом.{S} 
ка осетила, као да се други пут родила, па дошла на бољи свет, кад је брат поп Стева позва, да  
као мало дете.{S} Али кад се пробудила, па се сетила синоћњег разговора свог с Миланом на прозо 
/> <p>Ако је госпођа Рашићка и мислила, па, можда, и уверена била, да је у тај пар предметом ра 
и се занела за њима, те би час удесила, па тихо певушила уз уздрхтале звуке, час би пустила срц 
по прашини.{S} Прашина завејава у кола, па се мота испод коњских копита као смет у заветрину.</ 
кашља.{S} Узе округли ћелепуш са стола, па га ћуши на потиљак; а лаком кабаницом покри колена,  
иње.{S} Обадве руке пружио преко стола, па изнад чаша даје такат. </p> <p>Данас је доба рада, о 
а брком мигне.</p> <p>Јелена се стисла, па не пушта гласа.{S} Пре би у овај пар бризнула у плач 
!- зачу се из кухиње.{S} Маца вриснула, па испустила канту из руку, а баш је беше узела, да дол 
ка, опет, нема друга посла, него дошла, па јој баш жалостиво вели:{S} Не волим нешто, што је от 
.{S} Престанимо ми радити, што не ваља, па не ће народ имати у кога да се угледа; а почнимо и м 
а.{S} Кад неста блага, неста пријатеља, па неста и њега.{S} Куд је, где ли је, Бог би га знао!{ 
{S} А већи краве ће доћи скоро из поља, па и по дворишту треба којешта поспремати.</p> <p>Сутра 
ар да се увери, је ли на добрим ногама, па – на здравље!{S} И цело вече „нити писну, нити зубма 
већина их почне још у ђачким скамијама, па таман кад је „дорастао до копља и до коња“, он забод 
ут преда се.</p> <p>Госпођа Ната дрема, па клања главом то амо то тамо, те час по па гурне Дари 
аву преко ушију, кад је ветар или зима, па мора гологлав да сахрањује, да свети водицу, или да  
 а одонуд излети орао, замахне крилима, па заплови величанствено по ваздушном мору...{S} Или ди 
ељу паметније, него да слегне раменима, па да се и он придржи „начела“ Брајковачкога благајника 
род...</p> <p>Бележник засветлио очима, па намигује на писара, — знак, да позива онога, да декл 
народом; а не башкарити се по варошима, па писати књиге за народ, поучавати народ, водити полит 
„даће бог!“</p> <p>Јеша зинуо у Јована, па само клима главом у знак, да све одобрава. </p> <p>У 
војкама.</p> <p>Колико Јелена слободна, па којим кораком она тројица њима ближе, то се Даринка  
 Срдим се! – обрецну се Бог ме, Јелена, па истрже своју руку. </p> <p>– За што, молим...{S} Жао 
>– Шта је теби? – пита изненада Јелена, па не пушта руке.</p> <p>– Господа универзитетлије увек 
е се замислили опет саду – пита Јелена, па му завири смело у лице.</p> <p>Бранко се силом насме 
ла на таки неред, или што је ту Јелена, па да је пецне.</p> <p>– Ви сте сретне руке, госпо, – у 
наваљивања; пребацио ногу преко колена, па мисли.</p> <p>Дуго и дуго му нису таке мисли долазил 
господар начеоник, поранио пре времена, па дошао у општинску писарну, да прежива о ноћашњој пиј 
ућа оставити ма на ким.{S}Ту је живина, па треба нахранити и скоткати!{S} Ту краве дочекати, па 
p>То је већ сувише!{S} Шеснаест година, па још млада за беседу!{S} А била већ и пре тога као уч 
ник, човек иначе мирољубив и добричина, па доста и у годинама, и он већ ратоборнији.{S} Нешто г 
још, шта ће рећи поп Стева? – рече она, па се насмеши.</p> <p>Бојаги! – помислише сви мушки у ј 
с веђа и дремеж с очију, живнула и она, па се радује Даринчину радовању, те се смеје с њом и тр 
S} Као да јој је сад крива нешто и она, па се боји, поквариће јој се кћи поред ње.{S} Ако и зна 
а из детињства, прија-ова или сека-она, па је, на прилику, запита.</p> <p>– Помоз Бог!{S} Како  
јој је послушна, па радилица, па верна, па...{S} Ал само...{S} И сад језа цело хтела да се поту 
 и од Триве.{S} Криста јој је послушна, па радилица, па верна, па...{S} Ал само...{S} И сад јез 
кад бих, ваљда, удесио јавна предавања, па им поповао, како ради немачки или енглески сељак или 
на то од политичких и економних питања, па стаде код „чиче“, (тако Брајковчани зову свога општи 
Бачком ђиватком, да одудари преко коња, па да потера, а госпођа Ната повика:</p> <p>– Кристо!{S 
!{S} Мала је била... – разнежи се попа, па вели за Јелицу.</p> <p>– Да, да!{S} Сећам се...{S} Т 
А,... ти си, Александре!- примети попа, па се осети слободан; него се ипак не показа тако, да н 
то друго; али оштро омладинац одговара, па не знаде, шта сад да му каже, већ окрену на друго:</ 
розор.</p> <p>Млади колар стао до одра, па се не миче.{S}А уза њ његова сестра, па се као снеби 
да му тражи по селу гдегод овчија сира, па да га с црним луком и хладним меканим хлебом једе на 
па се не миче.{S}А уза њ његова сестра, па се као снебива у тако господском кругу. </p> <p>Бран 
ра, у заштиту Јовану, – још имам сутра, па прекосутра, па наткосутра, па још један дан, па неде 
овану, – још имам сутра, па прекосутра, па наткосутра, па још један дан, па недеља?{S} Је л? </ 
ам сутра, па прекосутра, па наткосутра, па још један дан, па недеља?{S} Је л? </p> <p>У томе се 
омози! – прекрсти се и помоли се; Ната, па се успе на кола и ували у седиште.</p> <p> Сео и коч 
ај помогао.{S} И Давина побрати Игњата, па га увек звала братом, а он њу сејом.{S} То задржала  
рата на другој соби.{S} Стала на врата, па виче Јована:{S} Хајде, браца.{S} Време је!</p> <p>Јо 
p> <p>Марко дотрчао, па стао код врата, па слуша.</p> <p>– Дивна идеја од вас, господине бележн 
стао у манастиру.{S} Нема архимандрита, па ме задржавао Варнава...{S} Него Бранко ће отићи у Ка 
, који је можда закинуо од својих уста, па до првога богаташа, – од људи неписмених, који су те 
 Него не буди лептир, што по тами лута, па чим спази гдегод светлост, он налети, па спржи своја 
е препоручи управи народнога позоришта, па онда – ево среће и за њега и за српску позоришну уме 
ло пита, шта што вреди, него шта кошта, па по томе и цени.{S} Тако ти је данас време, кћерко.</ 
си у Брајковцу побунили противу месеца, па из свега гласа протестују, што он тако на тенане пло 
ону. </p> <p>Негде се скрила препелица, па пућпуриче...{S} Шева се завитлава у ваздух, па висок 
S} Криста јој је послушна, па радилица, па верна, па...{S} Ал само...{S} И сад језа цело хтела  
едморо деце заживела јединица мезимица, па мати гине за њом.</p> <p>Давно је било, кад „се одби 
 прошапута милостива његова заштитница, па одговори своме штићенику опет притиском руке, и зане 
атовића...{S} Ту је често и мајсторица, па и Криста. („Боље да ми је ту, него да се витла којек 
а он њу сејом.{S} То задржала и Катица, па њена деца и данас зову Давину тејком.{S} Па тако и с 
пао у траву.{S} Узе свој штит од сунца, па га затвори.{S} Те склопи и књигу, што лежаше уза њ,  
 као да је нож прободе кроза сред срца, па јој се стиште терет, сињи терет.{S} Цео дан се тужи  
S} Поп Стеван је осетио поглед Бранков, па, ако му је образ иначе и могао доста да поднесе, сад 
! – одговори Даринка на приказ Јованов, па пружи руку Кнежевићу и неусиљено се рукова с њим. ·< 
та удовица!{S} Нашла себи сигуран кров, па га чува као свој рођени, – приметиће госпођа Ната. < 
ра бити ономе, коме пусте у невољи крв, па му одлане.{S} Не би било с горег и чешће.</p> <p>Учи 
 се Тинка ни опепелити.{S} Њега једног, па...!{S} Да их има на одмет, па ни једнога,... само не 
љда, замишља у себи госпођа Ната и сад, па купи све гдегод шта, као да неће на пут него, сачува 
Катиној деци, узме, на прилику, штогод, па им чита.{S} Прочитали су све три чести „<title>Љубом 
е у свом јату, тумарне бог те пита куд, па се изгуби.{S} Наш је сељак, где су Срби неизмешани с 
И ти се заводиш за аукторитетима!{S} Е, па да Бог ме: <foreign xml:lang="de">angehender Profess 
ав.{S} Па тек кад полети бујицом!{S} Е, па видиш, омладина ти је као поток: а ово, што су сад н 
сачувај Боже невоље, затворити...{S} Е, па идем ја њој.</p> <p>И тако бадава Даринка моли и пре 
р и само писар, од кудгод ко иде.{S} Е, па то боли!{S} Он, који је научио да с позорнице, занес 
омаку од толике љубазности.</p> <p>– Е, па кад си већ навалио...{S} Хајд, видећемо се, ваљда, ј 
ре него што си се ти родио.</p> <p>– Е, па кад онда несте умели наћи праву идеју Бранкову, сад  
еко доба, па, ево, ни данас. </p> <p>Е, па тако седи сека Ката, као што је друге у Брајковцу зо 
ину!{S} Па паки и паки-поп!..</p> <p>Е, па тако седи јутрос, ето, поп Стева под својом сеницом, 
ао нико ни пре ни после њега.</p> <p>Е, па спомену тога ђенија посветио је цели српски народ да 
остављене власти у Брајковцу.</p> <p>Е, па и господар начеоник, човек иначе мирољубив и добричи 
 је добру домаћицу.{S} Засукала рукаве, па чисто на њој и уредно, као што само може бити.{S} Ид 
оста.{S} Не би ништа.{S} Засуци рукаве, па, што кажу, у се и...{S} И госпођа Ката одби толике о 
е некакву страшну опасност преко главе, па хвале бога, што су остале живе и здраве.</p> <p>– От 
го што је запао у благословене крајеве, па му није никада ни било до невоље, да та својства сво 
<p>Деца, Јелена и Даринка, нестрпељиве, па отишле, да се забављају на свој рачун.</p> <p>Стариј 
овану.{S} Дошао је и спрам куће његове, па не зна, шта ће.{S} Не би било лепо, опет, и да оде,  
 који.{S} Писар се наслонио на лактове, па кибицује одборнику. (Бележник, мимогред буди речено, 
ђа иде!</p> <p>Сад се тек ускомеша све, па полети, да ухвати што боље место а што ближе Дунавск 
век и било, што смо пуштали једном све, па, ето, чим га нестане, где смо, шта смо?{S} Наша је с 
 збиља, свезана с народом као мало где, па... </p> <p>– Фраза!..{S} Ја што учим, учим себе ради 
наш, да ти нико за тим заплакати не ђе, па ти је слађе...{S} Не ћу да будем адвокат или чиновни 
 воће.</p> <p>Поп Стева устаде и изађе, па забрави за собом сеницу.</p> <p>Окренуше један друго 
 тражи негде горњу хаљину, да им изађе, па да им очита. „То је опет масло тога Кнежевића!“</p>  
Осети, како га нешто чисто скроз прође, па му пројури кроз сву крв, а коса му се диже.{S} Скину 
/p> <p>– Жао ми је, да ниси остао дуже, па да прошврљамо мало у наоколо по селима и по манастир 
си му, мора те послушати... (Утре сузе, па промену глас:) Триста га врага, кад ја што хоћу, то  
м, учлови се, као бојаги, код своје је, па је није ни бриге.{S} А чим кола ближе, а она даље.{S 
 немара, те претрпила кораблекрушеније, па се љубимци Талијини распрштали којекуда, њега завеја 
ти писар, нагледавши се Бранкове слике, па мисли, ала је научно нешто казао.{S} Нико не одговор 
госпођице Даринке, јединице јој кћерке, па ће онако срдито и опет по толики пут:{S} Па баш сад? 
аринка се и Јелена ухватиле испод руке, па ходају испред госпођа-Катичина дућана на улици.{S} Њ 
 или више губе што које ближе или даље, па изгледају из далека са својим кућерцима сакривена у  
каквог шпањолског гранда у сред Севиље, па завија по свом срцу, по свом „вишем позиву“, као да  
номију.{S} Ја осећам у себи за то воље, па мир!</p> <p>– Казао сам ти, што ја о томе мислим.{S} 
p>– Ти си невина, срце моје; да Бог ме, па не познајеш, камо што смера. </p> <p>Девојка ућута.< 
од струја бродове на супротивне стране, па им се тако и путови укрсте, не ће зар један на друго 
је најмилије за све време, како устане, па док не легне.{S} Овим часима радује се Јелена цео да 
!</p> <p>Јелена хтеде сама да се сагне, па да дохвати књигу; али је Бранко преухитри. </p> <p>– 
"48" /> <p>Даринка хоће да јој помогне, па се.{S} Уплете и она: „Први санак мира вечитога.. </p 
тина кћерка.{S} Била код попине Јелене, па видела, да су гости дошли, те потрчала кући, а сва с 
на из школе?{S} Да га с по пута скрене, па „да извади можда свом рођеном детету очи из главе“ Н 
арод, треба учити народ да држи новине, па да се учи, да види, да зна, да чује...{S} Просвета,  
оје.</p> <p>Бележник се дочепао ледине, па наздравља по милој вољи, ређајући серију за серијом. 
а и до коња“, он забоде копље у ледине, па, ако је нешто свршио, све на страну, а корист преда  
p>То су најмилије мисли госпођа-Катине, па око тога се врзу, ето, и сад по толики и толики пут. 
ином кућом, са свим сакрио од месечине, па поклопио цео прозор као по поруџбини.</p> <p>Бранко  
анац на огрљаку, кад се коњ који мухне, па тргне, да преухитри зловољнога Триву кочијаша, те га 
у или не.</p> <p>Једаред, – био код ње, па дошли нешто у разговор.{S} Тинка, рећи ће поп Стева  
е боли глава.{S} А кад пошла на певање, па је мати хтеде да задржи због главобоље, вели, да је  
 овај употребио наше незнање и неумење, па нас експлоатише и уништава као зубача племениту биљк 
т, да мирише цвеће да га можда узабере, па га брзо за тим забаци или и изгуби.{S} Или би провир 
алила свеће.{S} Отворила широм прозоре, па села поред прозора.{S} Наслонила главицу на руку, па 
 а и Бранко пристао уз њих... унели се, па доказују Јелени, како митроносни песник омладине сво 
уснице.{S} Дете отвори очи, насмеши се, па рашири своје голе ручице, те је загрли.</p> <p>– Зар 
ицом у својем вотњаку.{S} Разузурио се, па је на њему место мантије само лака сива кабаница, шт 
а из њих.{S} По челу јој пао прам косе, па се њим игра ветрић, кад потрчи.</p> <pb n="38" /> <p 
к“!...</p> <p>Баш Ката ушла у двориште, па истерала ћуриће из врта и затвара за собом вратаоца, 
ери, како би било, да останем код куће, па да прихватим економију.</p> <p>Бранко га радознало п 
е општинске бележнике и сеоске трговце, па одржа све, што остало после Игњата.{S} Ако Бог да, д 
борнији.{S} Нешто га подиже са столице, па се узврпољио.{S} Хоће да се пева.{S} Друштво треба с 
е на мамурлук.{S} Прижегло летње сунце, па глава да му пукне.{S} А дошао је до искуства, да је  
 у њему сија увек благо пролећно сунце, па одсјајује непомућено и у веселим очицама и са ведрог 
> <pb n="37" /> <p>Он ни да дахне јаче, па се не миче, само да не узнемири то дивно мало створе 
љи у тешком пртљагу, хоће да се извуче, па то раскопчава огртач“, то чупа с ногу велики завежља 
 n="73" /> Наш Србин мисли, то је наше, па не мора плаћати.{S} А туђинац то не може рећи.{S} Да 
ику, пропали трговци „пали“ на бирташе, па кад ни ту нису могли прокопсати, или и прескочивши т 
амоћу, а камо не ће, кад их овако више, па једна другу подсећа.{S} Тек удовице!{S} Ух-Ух!{S} Па 
риповедао, да матери неје требало више, па да јој упадне у очи толико интересовање о тој „красн 
о били у своје време јуност или младеж, па добро било.{S} Од кад дође та омладина, не знаш, как 
то.</p> <p>Јелисавета се мало раскрави, па се чисто ракољи око поп-Стеве:</p> <p>– Шта мислиш,  
, шта ће и кут ће пре.{S} Да га остави, па потрчи по Мацу, или ће најпре да га унесе?{S} Најпос 
е већ наместила, а надурила се, бојаги, па јој одговара:</p> <p>– Све је ту.</p> <p>– Боже, пом 
 друге у Брајковцу зову, сама.{S} Седи, па, као што то бива, кад је човек сам, развеле јој се м 
мотрио и Јелену.</p> <p>Благајник седи, па посматра све око себе.</p> <p>Мала Зорка, како стала 
– Разумем, – вели Трива.</p> <p>– Дођи, па ћеш вечерати, – опет Ната Триви, а то исто или можда 
жуљу, јер се поп Стеван на мах разгали, па примети, као да би да заглади своју отоичашњу реч, п 
, те навалила.</p> <p>– Хајдемо!- вели, па, – Хајдемо!.... идем, – каже, – да видим моју Кату.{ 
Карловцима саборисаху о цркви, о школи, па и о политичкој судбини овостраних Срба?{S} Где је ус 
п Стеван се узврпољио у својој постељи, па гунђа и прети учитељу, како ће га то скупо стати, шт 
S} А?... стара српска невоља!{S} Плани, па издахни!{S} Таки смо ти ми свуда. , баш сам радознао 
ствари, па дај унутра, а коње испрегни, па одведи у шталу...{S} Има места је ли, Катице?</p> <p 
<p>У Бранкову срцу узавре.{S} Поцрвени, па му и самом криво, што, ето, избаци нешто налик на „к 
 му Бранко.</p> <p>Јован мало поцрвени, па затрепта очима. </p> <p>Бранко и сам осети, како је  
ту и свећу додржала.{S} Има род рођени, па неје тако, што кажу, искрен кући, као што је баба Да 
лежник остао дужан одговор својој жени, па <foreign xml:lang="de">mir nichts , dir nichts</fore 
хоћу.{S} Да, ја сам господар у општини, па... (Осмелио се тако поп-Стева, па говори без запете. 
крештајемих.{S} Иначе црквењак одзвони, па хајд опет кући или у виноград за својим послом, ако  
па му говори: – ти сад поскидај ствари, па дај унутра, а коње испрегни, па одведи у шталу...{S} 
некад живило.{S} Боже, да устану стари, па да чују,...{S} Боже!..</p> <p>– Ала ти је то наопако 
а амо дође, те да се момак мало одмори, па и своју матер посети!...{S} Најпосле, свету се не да 
 кличући још: „Живила!“ – он се пожури, па узе извијати и завијати: </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а,  
ловину ће оставити, другу пак опљувати, па заденути у малу своју турску лулицу на подугачком чи 
} Зар ви то не знате?{S} Могу вам дати, па да читате.{S} Па ја мислим, можда се која породица в 
тећи, као и на страшну месту постојати, па не жали, ето, ни крв пролити, кад зажеле то његови г 
анити и скоткати!{S} Ту краве дочекати, па помусти!{S} Па ваздан другога којекаква посла.{S} По 
а чим спази гдегод светлост, он налети, па спржи своја крила.{S} Иди по светлости, ићи ћеш прав 
ао с нама.{S} Хајде, да ми дамо донети, па да ми њега почастимо!</p> <p>Ја сам за то!- прихвати 
, ови ће или пљескати или ће се запити, па га не ће ни слушати, те ипак викати живео; а нити ће 
, само, да га неко опањкава код власти, па сваки час добија некакве налоге, – вели Бранко. – Чи 
 разбијене канте“ рашћеретали се гости, па и не мисле кући; него де једну, де још једну и таман 
ја– поручио је, да ће „сад одмах“ доћи, па је устао већ био и пошао.{S} Али је баш дошла у разг 
рење према свима у поп-Стевановој кући, па и према самоме ујаку, с којим их је до сада Стајић с 
 је најозбиљнија намера, да дођем кући, па да прихватим економију.{S} Ја осећам у себи за то во 
му мука!{S} Да, ја сам господар у кући, па ће бити онако, како ја хоћу.{S} Да, ја сам господар  
ираше од њега, да му кадгод не пребаци, па још, можда, пред госпођом Рашићком, што је небрат пр 
благовање на селу.{S} Она двојица ђаци, па хоће да проведу свој школски одмор што слободније, ш 
мој.{S} То треба да знаду наши учењаци, па о томе да пишу.{S} Да, о томе!{S} Треба писати књиге 
ком.</p> <p>Јован прешао бележниковици, па се упустио у разговор.{S} Она га кори, што је само ј 
" /> <p>Рашићка се узврпољи на столици, па се нашла у чуду.</p> <p>Јелена упрла очи у Бранка.</ 
Темеринском друму и Казанџијској улици, па се човек „дочепао лепа друштва“, те не може друкче д 
 оно доба сви и мањи и већи књижевници, па и сам Рајић и Мушицки, чак и неумрли песник неувелог 
орка већ опет дотрчала с књигом у руци, па говори речи познате „Бранкове жеље“: </p> <quote> <l 
ба.{S} Час се заустави на једној ташци, па лебди и не миче се; час суне <pb n="15" /> на земљу  
зити.{S} Од увек научио, да се повлачи, па мисли, узео би ко за наметање, када би чешће одлазио 
зна, шта да одговори.{S} Стале јој очи, па упрла поглед у Даринку.</p> <p>– Не знам, – једва пр 
 скруни последњи остатак у својој чаши, па се извали у столици, да слуша.{S} Сад престаје свака 
иш, безброј рубина раздробио се у чаши, па гори.{S} А попа гледи у њих као стари зналац, па се  
извукао, као добар кочијаш, коњима уши, па их омутком сена из кола истрљо и по леђима и по ребр 
и чекати.{S} Али као велим, он је твој, па биће и теби право. </p> <p>– Са свим ми је право, са 
им овде гоњење за веру као и у Турској, па се просто одселили у Русију, па тамо населили *Нову  
њено питање, лагано окрену главу к њој, па је гледи, а, бајаги, ни на крај памети му, шта она п 
ком ваздуху, да истера шетњом мамурлук, па му неје требало два пута рећи, да се придружи бележн 
равца, којим је пошао.{S} Изађе учитељ, па их све позва, да оду у његову собу.</p> <p>Сад ћу ја 
писар. – Били?{S} Од кад се ја окљувам, па...</p> <p>– За тебе би штета било.{S} Ти ниси рођен  
нда?</p> <p>– Ја тако, од како се знам, па хвала Богу!{S} А видим, како пролазе ти, који вичу:{ 
најближа околина с најближим посредним, па и непосредним интересима, што су ту скопчани, – то с 
некуд зар полети...</p> <p>Мало за тим, па је цело село у сну. </p> <milestone unit="subSection 
е залепећу крилима за каквом савуљагом, па се витлају око ње, а она их заварава...{S} Над стрни 
ред таквога разговора са својим ујаком, па се диже, да иде.</p> <p>Куда журиш?{S} Седи, да разг 
рачун.</p> <p>Старије остале за столом, па, кад ушле у прави разговор, узеле да преврћу листове 
ритиском руке, и занесе се – за песмом, па паде у неку сентиметалност и кокетно погледа у Јован 
че, да се састане на прозору с Јеленом, па да је пита, шта јој вели мати?</p> <p>(Таман га је л 
p> <p>Благајник вели:{S} Клин с клином, па ено га код разбијене канте, где пресмаче ракију с хл 
 си господар у кући, ти дрмаш општином, па..</p> <p>– Сто му мука!{S} Да, ја сам господар у кућ 
> <p>А Кнежевић је отпоздравља шеширом, па се распевао, па окрену ону Змајеву: </p> <quote> <l> 
 „његова“ напунила некаквим разговором, па јутрос са неколико убедљивих речи и јаче подбунила.{ 
омаже, он запара својим храпавим басом, па је учинио своје.</p> <p>Бележник се дочепао ледине,  
ву с госпођом Натом и с госпођом Катом, па се отискоше у врт.</p> <p>Јелена је непрестано ћерет 
 па се ту нађе с неким ковачким калфом, па је не можеш довикати с улице.{S} Кад опет оде по вод 
<p>Попа застао баш пред великим орахом, па гледи већ по толики и толики пут, како је воћка поне 
рос, ето, поп Стева под својом сеницом, па пушта густе димове кроз подсечене бркове; глади дуги 
ник као да се замислио за својом чашом, па гасе не тиче ни живи разговор између Јована и Дабижи 
ајну“, поричући свим срцем, свом душом, па и самом помишљу, да је оно узрок Стајићеву наглому о 
штампа!</p> <p>Размахнуо се поп Стеван, па заборавио, каква му је задаћа задата за вечерас.{S}  
нка, до душе, мисли, ту је брат, Јован, па, како он хоће.{S} Не ће се, ваљда, показати не знам  
а. </p> <p>Где је Бранко? – пита Јован, па тек сад пребаци ногу, да устане.{S} Чини ми се, пише 
нуо.,„И бог му се диви!“ -- рече Јован, па стаде.</p> <p>Стали сви.{S} Нашли се на врху брдашца 
сутра, па наткосутра, па још један дан, па недеља?{S} Је л? </p> <p>У томе се отпустила Јелена  
, да си за годину две дана мој капелан, па временом мој наследник и у парохији и у кући? – рече 
ује, док је врело. – Узећеш добар стан, па ћеш држати ђаке са стране у стану.{S} Има тамо <pb n 
је отпоздравља шеширом, па се распевао, па окрену ону Змајеву: </p> <quote> <l>„Ала ј леп</l> < 
 одговори Бранко.</p> <p>Попа се дигао, па пажљиво растире и онако већ до најситнијег патрићка  
ши ветрић с Фрушке Горе.{S} Заћарлијао, па гони несносну запару, те се залеће с травке травци,  
ко и сам осети, како је оштро то рекао, па не ће ни да му погледи у очи.{S} Али тек опет дода:  
</p> <p>У исти мах му сину друга мисао, па му се задовољније мало разгали лице.</p> <p>Да ме ко 
?</p> <p>– Шта мислиш?{S} Сам му писао, па му послао и путна трошка, само да дође.</p> <p>– Бог 
{S} Жао ми је... замуца Бранко, застао, па гледи у њу.</p> <p>– Не, не! – кличе девојче и опет  
ној густој бради.</p> <p>Марко дотрчао, па стао код врата, па слуша.</p> <p>– Дивна идеја од ва 
м је добро.{S} Богу божје, цару царево, па мир!</p> <p>– А нама?</p> <p>– Принесенија јадите, п 
аш ни обична ствар за Брајковчане пиво, па још у боцама.{S} Господа га иначе пију тек кад оду у 
и руке, кад је штогод здраво жалостиво, па слуша и по каткад шмркне од жалости, Госпођа Ната ок 
адан, да се исхрани... „Па не знам ово, па не знам оно.</p> <p>- Разуми ме, што ти кажем.{S} Ст 
ри сваки час препоручују по нешто ново, па да је чак и некаки Орлић и Коњовић и не знам ко прон 
у пре, него што ћете ви доћи, мало јео, па опет отрчао с децом.{S} Ако није и он код кола.{S} З 
нка, као да јој жао, ако је збиља тако, па га чисто теши. – Ја сам уверена, да се не ћете пости 
рате нам и ви помоћи! – рећи ће Бранко, па употреби ту прилику, да стане поред Даринке. </p> <p 
оведај штогод, – вели му девојче љупко, па му привуче себи руку. – Кажи ми штогод лепо, као што 
љнија.</p> <p>Није дуго тако потрајало, па и заборавила, како јој немило било, што су пошли из  
аест година, како се њих двоје састало, па никад неје међу њима пало опоре речи.{S} По Брајковц 
а:{S} Многаја.{S} Учитеља беше нестало, па га нема натраг, ево већ јаче него по сахата. </p> <p 
па се упео свом снагом, те набрао чело, па му се натуштило над дугим проседим обрвама.{S} Хоће  
увија око ње, или јој се скупи у крило, па жмирка у жижак, или преде, док јој не напреде дремеж 
мака и девојака, провлачи се кроз коло, па се све бојим, удариће га какав напит.{S} Казала сам  
 нашао за вредно, да дође најпре овамо, па сви заједно да иду. <pb n="61" /> Понда мисли, а што 
ића, који десетак јаја и..</p> <p>– Но, па видиш, да ће то све још бити као што треба.{S} Госпо 
сто.{S} Орах густ, а по земљи очишћено, па поливено, те хладовина као у планини, где не прижиже 
личе девојче и опет весело, као обично, па га опет ухвати. – Не срдим се!</p> <p>Бранко ћути.{S 
 Бранко, –да су познавали Бранка лично, па чак и консхолари му били које у Карловцима које у Те 
..</p> <p>А бележниковица приметила то, па намешта, као бајаги, шишке на челу, те испод руке по 
и му, шта она пита.</p> <p>Види она то, па му напомиње:</p> <p>– А да за то сам га тамо и посла 
 Јелена, – примети она, бојаги, срдито, па га својски узеде под руку.{S} Готово да је силом про 
а му се диже.{S} Скинуо шешир, одахнуо, па брише рупцем зној с чела.{S} И нехотице дода уз учит 
> <p>– Госпођице Даро, – рече јој тихо, па тако искрено, својски, а тако покајнички, да она под 
илостиву заштитницу.{S} Заковратио реп, па се вуче и чеше око мајсторице Јуле као да се и сам п 
> <p>У Даринку ушао цео дан неки немир, па иде по кући, као да нешто тражи.{S} До подне је још  
.</p> <p> Више њега се залепрша лептир, па стаде, баш близу на неки цвет.</p> <pb n="37" /> <p> 
ут по соби.{S} И опет долети на прозор, па одмах упре поглед опет на осветљена она два прозора  
<pb n="58" /> <p>Стајић стао на прозор, па недахнимице слуша ту народну песму.{S} Не узима на у 
Писар као да се нешто очемерио вечерас, па је мрзовољан.{S} Кадгод пије младо пиво, а њему се н 
о му нису таке мисли долазиле на памет, па се упео свом снагом, те набрао чело, па му се натушт 
а једног, па...!{S} Да их има на одмет, па ни једнога,... само не у калуђере!..{S} Шта мислиш,  
/foreign> неје ни ступио у јавни живот, па већ, ето, у туђој руци маљ, којим би себичност да ку 
 који иоле разабира за наш јавни живот, па да не зна за Карловце, за „српски Сион“?</p> <p>Ко н 
он те муке.{S} Она му је натерала дерт, па је у свом мамурлуку почео да мрзи на цео свет тако,  
ла у нашој вишој школи нашу књижевност, па сам и мами читала о Бранку и из Бранка.{S} А и покој 
евешти, а ти, учо, издири за народност, па кад ти треба дати хлеба, „даће бог!“</p> <p>Јеша зин 
че, што више о њој мисли, неку бујност, па му се час разлива као милота, час га диже, да некуд  
он на лађу, а с њим и Јован Јаковљевић, па дођу доле, да баш на извору буду сведоци, колико се  
ту идеју“, што би рекао Раја Јовановић, па макар поп Стева дигао „и кундаке и кондаке“ против „ 
 са песникова гроба, – рече јој Стајић, па јој даде два лиска бршљана, што их откиде близо гроб 
 и трудољубиви Орфелин и учени Соларић, па мудри Доситије и преблаги Милован Видаковић... и тол 
Бранко уђе.</p> <p>Јован баш пије каву, па се тужи, како ну не прија.{S} Да му је хладан батак  
, те је утрну.{S} Метну шешир на главу, па закопчава и око себе намешта кабаницу.</p> <pb n="34 
а не сме ништа да каже, већ саже главу, па стаде гутати, као да јој нешто засело у грлу.</p> <p 
ја то мислим.</p> <p>Тинка обори главу, па се даде у памет.</p> <p>Ти не треба да се што бојиш, 
</p> <p>Поутиша мало Рашићка поп-Стеву, па наведе реч на Јаковљевићкине гошће.</p> <p>Била ту Ј 
ођа Ната, а крсти се и стала на потегу, па се ухватила за лотру, да се попне на кола. </p> <p>Д 
Бранка.{S} Зорка пресавила своју књигу, па чита своју декламацију.{S} А Даринка ће запитати Бра 
и матер му тако одбио као блато с ногу, па би зар колико толико то да заглади.{S} Неје имао сво 
не растаје од њих. </p> <p>Што сад иду, па им се не пада на ум, да прислушкују сваки шушањ, кад 
та, – опет ће Даринка.</p> <p>Опет иду, па ћуте.</p> <p>То је млади Брајковачки трговчић, Јеша  
ецу већ сад гледе као у велику господу, па се поносе.{S} Наша деца!{S} Има и у Брајковцу још не 
 изјада, да се заплаче у њену загрљају, па да обадве плачу.</p> <p>И би тако, можда, било, да н 
.{S} Али ипак ме срце вуче нашем крају, па госпођице... </p> <p>Јелена почела била, да га повер 
што не би и он:{S} Нек сврши гимназију, па, ако Бог и срећа дадне, таман ће ти у добри час досп 
урској, па се просто одселили у Русију, па тамо населили *Нову Србију.{S} Зар ви то не знате?{S 
ве матере, да замаже очи слабом човеку, па да себе боље угнезди?..;.{S} Гадни створе!</p> <p>Је 
ако неје могла, а да не ухвати прилику, па каже, како јој је мило, о, Бог зна, како, што је њен 
ту, иначе госпођу Јецу Рашићку за руку, па пођоше у кућу.</p> <p>– Бранко је фини младић! – при 
 прозора.{S} Наслонила главицу на руку, па мирише мирисни вечерњи чисти ваздух.{S} Поглед јој с 
> <p>И Зорка се обесила Даринци о руку, па скакуће поред њих.{S} Па слуша као жедна, како њих д 
идиш само!</p> <p>И узе Даринчину руку, па је притиште на своје срце.{S} А срце јој лупа, да пр 
ан од Брајковачке господе части осталу, па тако један по један остане редовно Марку дужан и сва 
“ Ето, она се родила и одрасла на селу, па најволи, да и умре ту, али никад неје марила, да јој 
м, као и нехотице, своје шишке на челу, па лаким погледом пролете по друштву око стола, као да  
војку.{S} Мати каже, биће да је у колу, па нек је тамо потражи.{S} А Зорка упртила неки гостинс 
 проговори, али јој заста нешто у грлу, па гледи само учитеља упитљивим погледом.</p> <p>– Ви с 
агао се...{S} Сад ће да скочи на земљу, па да гдегод у окриљу тамне ноћи у самоћи прождере жртв 
опоштао с голубињака и треснуо о земљу, па се купа и тресе у својој рођеној крви.{S} Сачма му ј 
але звуке, час би пустила срцу на вољу, па би се слатко, слатко исплакала.</p> <p>Али јој криво 
ој.{S} Питала га, хоће ли ићи к Јовану, па да је поздрави.{S} Можда би и отишао био, да га госп 
нога поступка, што га читао, на страну, па погледа у свој сахат. </p> <p>Имамо још времена!{S}  
S} Бадава, срце само тоне на ту страну, па му вуче и душу и мисао за Даринком.{S} Јелена живахн 
е.{S} Жене краду од својих газда храну, па џаковима вуку Јуди, те дају буд за што, као да има с 
упила децу, што су били код ње у стану, па би поред народних песама и других ствари читали по н 
 Мати сама жели, да ме зовете по имену, па и ја тако хоћу.</p> <p>– И ви мене називате „господи 
 са певачима, те одмах дохвати виолину, па пође од једнога до другога, да им огледа гласове.{S} 
ком кругу. </p> <p>Бранко узео виолину, па превлачи гудалом по њој.</p> <pb n="64" /> <p>Писар  
ас тога нема.{S} Осећа ужасну празнину, па јој криво на цео свет.</p> <p>Мало још потраја, па с 
оду, маси народа.{S} Ми учимо медицину, па тражимо вароши, не ће нико на село. (Ја не ћу да пре 
р не би боље било, да је увела у кујну, па нек учи Лепо је дати дете и у лер и на васпитање; ал 
 гробницу.{S} Зорка се приљубила уз њу, па ћути, као да не сме да проговори.</p> <p>– Ово понес 
S} Дошао кући, да прихвати очеву радњу, па се упео из петиних жила, да поради, те подигне серми 
 нас ти је на селу тешко наћи слушкињу, па не знам, које новце да јој даш.{S} Нема у нашег свет 
.{S} Тако су јој сад сва деца на окупу, па јој још неје била...</p> <p>Ту је и кочијаш Трива с  
пчаника.</p> <p>Даринка стала на лотру, па хоће да скочи с кола.{S} А Катица претрчала, па је п 
 твоје колеге дали сте се на професуру, па ће те и ви лепо тако да спремате омладину на госпост 
ребнији.{S} Ето, он је кратко време ту, па видим, да га и сељани јако уважавају, јер слушају ње 
оји економно добро.{S} За то сте ви ту, па учите народ,... да, учите га!{S} Треба сви да га учи 
ом „вишем позиву“, као да је он сам ту, па сам својој Дулчинеји слади санак.</p> <p>Благајник к 
убље, ни бости очи, шијући белом свету, па хранити и себе и дете под туђим кровом и на туђем ог 
о свако боговетно вече изађе пред кућу, па се ту нађе с неким ковачким калфом, па је не можеш д 
и гостински пртљаг, пошла с њим у кућу, па сад не зна, шта ће и кут ће пре.{S} Да га остави, па 
м му, до душе, и сама, да потражи Мацу, па да је пошље кући...{S} Гле, молим те, које је то доб 
омовито, да се чуло широм по Брајковцу, па се и они око кола осврнуше и погледаше на брежуљак.{ 
Она води опет све певачице у Брајковцу, па зна и црквене скоро као и брат јој. </p> <p>И тако с 
овори; оне живе, дакако, за своју децу, па – види Бог!..</p> <p>Даринка се и Јелена ухватиле ис 
 обле јој удове.{S} Запурила се у лицу, па јој се образи зажарили, да креснеш, варница би излет 
ор, да изађе из друштва и оде на улицу, па да дозна, ко је дошао.{S} Баш му то добро и дошло.{S 
урадила, те свршила школу за учитељицу, па као учитељица дошла у Брајковац.</p> <p>Нов ред, нов 
олико котарица воћа, метне на обраницу, па хајд у варош, па се одене за целу годину..{S} Понда  
д сен.{S} Дохватио белу пружену ручицу, па је притискује на жедне своје усне.</p> <p>Дрхће Јеле 
p> <p>Добри чича подиже главу к певачу, па му показа место уза се.</p> <p>– Ту ми седни, синовч 
<p>– Триво, – кренула се Ната кочијашу, па му говори: – ти сад поскидај ствари, па дај унутра,  
отела та њена забуна ни учитељев осмех, па намигну на Јована.</p> <p>– Ту ће бити сватова! – пр 
есних удовица сиротица, и свештеничких, па се тако испомажу. </p> <p>Тинка оћута.{S} Не подиже  
здисај и сузу у спомен својих покојних, па ће прећи на други разговор...</p> <p>Тако нешто, ваљ 
уриче...{S} Шева се завитлава у ваздух, па високо тамо кличе танко гласовито...{S} На бресту се 
случајно прође туда какав гимназијалац, па је поздрави, стискивајућ књиге своје под пазухом, ка 
S} А попа гледи у њих као стари зналац, па се смеје.{S} Видиш га само, тресе се гојазан, зачкиљ 
ће пустити зета у кућу, као и њен отац, па како Бог да.{S} Тек док је ње живе, не пушта узда из 
мира.{S} А она и госпођа Ната седе још, па разговарају о којечему и прежваћу данашњи разговор,  
ћа, метне на обраницу, па хајд у варош, па се одене за целу годину..{S} Понда шта ћу?{S} С њом  
и дада на јесен код тетка–Нате у варош, па да и она иде у вишу девојачку школу.{S} Те радости,  
аест, <pb n="52" /> као што је била,... па да јој се момак веша на прозор?{S} Каква је она мати 
>Благајник као вели: „Куд сви Турци“... па савесно врши своје као бегеш. </p> <p>Јеша Дабижић с 
 да је човеку, да га воли.{S} И људи... па ни они несу тако рђави, као што се чини!{S} Какав си 
, као човек, који хоће све да разумева; па је мотрио и Јелену.</p> <p>Благајник седи, па посмат 
да удеси, да то, што ради, она и ужива; па што ради, зна, да за себе ради.</p> <pb n="53" /> <p 
p>У томе се отпустила Јелена и Даринка; па се она нађе између Јована и Кнежевића, а ова између  
ов надзор над српским народним школама; па и поп Стева постао ревностан катихета и месни школск 
спођа Рашићка помрче оштро на њу очима; па само дода: </p> <p>– Ти си невина, срце моје; да Бог 
ље од Немање и Косова до данашњег дана; па је пошалицама и младачким несташицама дирнуо у живац 
начеоник, а он је та намишљена старина; па сам устаде и диже чашу:</p> <p>– У нашем венцу има ј 
едо у добу, када душа највећма пријања; па готово прирасле једна за другу.{S} Па имају, о чему  
д њега провири најпре мала бела ручица; па се од мах за њом указа мила главица са црном пуном к 
ног; то било автономије, то не било је; па казао: да, па казао: не.{S} Само чино, само по чину! 
спођа Ната. </p> <p>– И чува га бог ме; па има и за што.{S} Нек љуби и стопе поп-Стевине.</p> < 
и Бачванина и Дубровчанина и ове и оне; па је увек, каже, говорио, да је то једно и треба да бу 
. – А Даринка стала, па не зна, шта ће; па кад Бранко отишао, а она ми меће моју руку на своје  
оту отићи ћете на ту параду у Карловце; па најбоље ће бити, говори ти сама с његовом матером... 
у сви остали иначе обични и свакидашњи; па се врзе око њих двоје и кечи им сваку реч. </p> <p>К 
атериним жељама, ма и којој њеној речи; па наравно, и сад беше вољна повиновати се оному, што м 
, што му донела тетка и сеја из вароши; па узјахао танку бедевију, што му извукао из трске брац 
о искрене и исто тако слатке према њој; па јој дале омирисати, како се и њих не тиче, шта свет  
год стане, осећа, да стаје на жеравицу; па час на један прозор час на други.{S} Гледа преко там 
ће Бранка, кад опет чу последњу му реч; па дрмну, бојаги, срдито својом руком Бранкову руку, за 
, те не покаже своју стару ћуд.</p> <p> Па да о чему ви омладина разговарате, кад се састанете? 
 господина!{S} Још сад се оневидила!{S} Па тек она варошка успијуша!</p> <p>Попа се све тресе г 
 Па госпођа Рашићка.</p> <p>– Збиља!{S} Па ту је за цело и она.</p> <p>– Не знаш ништа?</p> <p> 
дати како наш бележник игра жандара!{S} Па ипак увек седи и зева код играча.{S} Него за што и н 
ећ је ту време, да се иде на певање!{S} Па колико Јелену угледала, толико пред њу истрчала.</p> 
лепо мирише!{S}Јух, ала лепо мирише!{S} Па зашто се, мама, овакво цвеће не негује у лонцима, а  
, а није прошао толико света као ви!{S} Па говорите макар о ономе, што сте отоич почели...{S} А 
 Талије, – глумци, апостоли народни!{S} Па како <pb n="74" /> стојимо у томе?{S} Жалосно!{S} Да 
упље љуске.{S} Радити треба, радити!{S} Па... чуј ме!{S} Више народу користи, кад у својој сред 
е од тога...{S} А да се лепо радити!{S} Па што зарадиш, знаш, да ти нико за тим заплакати не ђе 
.{S} Село мало, а тако отмени гости!{S} Па као да су целом селу дошли!</p> <p>Догађај је то за  
и!{S} Ту краве дочекати, па помусти!{S} Па ваздан другога којекаква посла.{S} Понда дућан!{S} И 
 у своју рођену кућу.{S}Али на село!{S} Па остати на селу неколико недеља, као што намерава гос 
зао: не.{S} Само чино, само по чину!{S} Па паки и паки-поп!..</p> <p>Е, па тако седи јутрос, ет 
 се не састане више ни с ким од њих!{S} Па у јутру, чим сване, бежи из тога понора, где све зау 
у подсећа.{S} Тек удовице!{S} Ух-Ух!{S} Па би добре маме, да прозру мало бар и у будућност, мак 
баш Бог зна како, маџун и скоруп!...{S} Па... најпосле, шта су стекли и трудољубиви Орфелин и у 
ри проходати, него о Божићу прасе...{S} Па шта ће бити од Брајковачке светковине?{S} А?... стар 
 <p>Ја радим и ринтам у овој кући...{S} Па, ето, како ми се мука моја награђује.{S} Коме за љуб 
азговарају, ово било оно се снило...{S} Па том приликом приметиће госпођа Ната, гладећи свог ма 
 миру, а капља га обори под земљу...{S} Па кад госпођи Нати дође срцу <pb n="17" /> тешко, не ж 
тра је радни дан а чека сто послова.{S} Па је већ ето, време, да се на селу и госпође враћају с 
на првом покушају певачкога друштва.{S} Па већ и онако имала би да га пита много, много, да га  
његову и буде бољи од учитеља свога.{S} Па ко се опет смотава и сели него Немац, те хајд даље к 
лар са својом сестром стоји до зида.{S} Па чак се и њих двоје тргоше како попина Јелена врисну. 
го бољем нада се он од самог народа.{S} Па хоће да и свој говор, што има да га држи на Брајкова 
 то као да сад тек почиње да нагађа.{S} Па баш за то треба да му каже, како мати хоће, мати хоћ 
а брата!{S} Сад се нешто продобрила.{S} Па како је дошао Тинкин син, и још пре него што ће доћи 
 виђала тамо на официрским забавама.{S} Па се деца још већма заволеше, замилова се Данило и Нат 
у људи... и гора и боља од мог сина.{S} Па за што не би и он:{S} Нек сврши гимназију, па, ако Б 
ој кући, као што је госпођа– Натина.{S} Па, Бог зна, како јој је, мило што је у Даринци стекла  
 не свиште девојка од њена заједања.{S} Па тако сад и немамо никакве...{S} А кад човек и оде у  
 и бучи, прави више буке него Дунав.{S} Па тек кад полети бујицом!{S} Е, па видиш, омладина ти  
иша под прагом, или их медом залаже.{S} Па шта им даје за то Јуда?{S} Шта мислите Бофл, сам боф 
 зна шта, ал ако не цури, оно капље.{S} Па не може се, сачувај Боже невоље, затворити...{S} Е,  
 никад не ће ни наћи више таке жене.{S} Па се у жалости својој, кажу, био и заверио, да не ће н 
она ево је код ње већ четири године.{S} Па има послугу и од Триве.{S} Криста јој је послушна, п 
вцу разнео још, тако рећи, пре зоре.{S} Па ако и неје могао никога разуверити, сам је себе теши 
м путом отисне свој брод на то море.{S} Па руку на срце, обојица савесно кроје једрила за плови 
пођа Јелисавета.{S} Не свиди јој се.{S} Па да сте пречекали до недеље, сви би заједно на светко 
ате?{S} Могу вам дати, па да читате.{S} Па ја мислим, можда се која породица вратила опет из Ру 
спође сеоске враћају кући из посете.{S} Па сад се тек диже госпођа Јеца са својом кћерком, да п 
 у једно не помишља и на то девојче.{S} Па кад неје уз њу, све би да јој је што ближе, све има  
а својом првом женом живео у љубави.{S} Па кад му умре његова мила супруга Анастасија, кажу, да 
о и говорио би ми, како се шта ради.{S} Па сад се дивим мојој матери.{S} Видиш, Бранко, моја ти 
, поздравиће се као добри пријатељи.{S} Па ако не узмогну опет напоредо, знаће обићи матицу, ко 
кче, кад се мушка глава даде видити.{S} Па јави се тек кад год мајсторици, да се знате.{S} Кажи 
урлук, него онај од пробанчене ноћи.{S} Па сад још у школу,... ух!{S} Целом свету завиди.{S} Св 
ојака.{S} Биле код крста на игранци.{S} Па се враћају кући и певају: </p> <quote> <p>„<l>Кад је 
ена деца и данас зову Давину тејком.{S} Па тако и сви у селу, и старији и млађи.{S} Кадгод је у 
забаве имала је Даринка целим путом.{S} Па што сунце ближе у заставу, те што живља планина с по 
заслужује, да је човек с њим искрен.{S} Па ја га и волим као брата.{S} Ти си друго што.{S} Боже 
 да се пренесе на Стражиловачки вис.{S} Па смо закључили с овим побром... (Господин Милан Кнеже 
срећа!{S} Овако хоћу да је цео свет.{S} Па у том снивању о породичној срећи, о раду, о борби и  
браца Јован; а зна много и на изуст.{S} Па библиотека њена броји већ и десетак које „<title>Дар 
; па готово прирасле једна за другу.{S} Па имају, о чему да и разговарају.{S} Јесте, да разгово 
, да он не ће посетити женску школу.{S} Па га – ревност тако занела, да неје више ни онако узди 
 Кристу, нека што чешће посети кућу.{S} Па поздравићеш и мајсторицу,... знаш!{S} Него обиђи и т 
ло, да доведе домаћицу у своју кућу.{S} Па то је прилика, као и мало да се боље позна. </p> <p> 
аринци о руку, па скакуће поред њих.{S} Па слуша као жедна, како њих две приповедају о школи, о 
атиних гостију догађај за Брајковац.{S} Па сад још тим више, што се слегло на један пут ваздан  
се Зорка.</p> <p>– Да!{S} Ето видиш.{S} Па што му драго!{S} Ја ћу доћи у недељу...</p> <p>– Сви 
е онако срдито и опет по толики пут:{S} Па баш сад?!</p> <p>Та, за који дан ће да буде велика б 
 Јована и Бранка...{S} Шта?{S} Кући?{S} Па пешке тако.{S} Ух, благо вама!{S} Волео бих ти се са 
а ни самога себе, како је том дечку?{S} Па за чију љубави сада“.{S} Кукавни човече!</p> <p>За т 
аставцем.</p> <p>– Шта?{S} Зар идеш?{S} Па тако из ненада!{S} Како ћеш?</p> <p>– Пешке.</p> <p> 
лицу, здепаст, вратат, прсат, плећат, – па то су и грла,... мој брајко!</p> <p>За то благајник  
 младић! – приметиће госпођа Рашићка. – Па..</p> <p>– Ух, ух!{S} Немој, молим те, - поче поп Ст 
ада! – развикао се Јован с Дабижићем. – Па ради ли се?{S} Кода вам ради?...{S} Ради се, да, али 
старији, - одговори Јелена ђаволасто; – па ви треба да почнете.</p> <pb n="39" /> <p>Бранко ћут 
 поред Даринке. </p> <pb n="47" /> <p>– Па како вам ми знамо помоћи? – пита Даринка, па искрено 
омад код мене.{S} Фини младић!</p> <p>– Па, како се то ујак сад продобрио?</p> <p>– Шта мислиш? 
то она каже, „божије па наше“.</p> <p>– Па шта тебе гони, да, можда, ти прихвати њен посао?</p> 
 поп Стеван и госпођа Рашићка.</p> <p>– Па што тако нагло?</p> <p>– Идем.{S} Неје право, да сам 
а, тако званим, аукторитетима.</p> <p>– Па може ли ту бити дисциплине? </p> <p>– Још те какве!{ 
, видиш да ствар није свршена.</p> <p>– Па за што само да оде тако из ненада?</p> <p>– За што?{ 
иметила је госпођа Јелисавета.</p> <p>– Па то је лепо! – рекла је госпођа Ната. – Нека се младе 
р ви Карловачку да пропустите.</p> <p>– Па: сад, ваљда: не ће ни бити ништа у Брајковцима, кад  
о се трже.</p> <p>– Хвала вам.</p> <p>– Па, опет сте заћутали.</p> <p>– Ја обично ћутим...{S} Н 
ом! – примети безбрижно Јован.</p> <p>– Па да за што више од по века проводиш за скамијама, а н 
око мене, кад сам га укопавао.</p> <p>– Па видиш, Стефане,... видиш, сада је већ девојче.{S} Се 
авде, него што је овамо дошао.</p> <p>– Па таки је он, кад што науми.{S} Код њега важи само „ил 
она. –</p> <p>– Јован је тако.</p> <p>– Па да где би на друго место, – одговори јој Бранко, а к 
</p> <p>– Ко?</p> <p>– Бранко.</p> <p>– Па, он највише ћути.{S} Само кад се препире о чему с чи 
ол, кад ми је све туђе у њему.</p> <p>– Па сте се непрестано опет бавили о књигама.{S} Како сте 
 осталих.</p> <p>– Каква ујна?</p> <p>– Па госпођа Рашићка.</p> <p>– Збиља!{S} Па ту је за цело 
ену.</p> <p>– Пак?{S} Шта сад?</p> <p>– Па биће добро.{S} Госпођа Рашићка зна сваку воду окрену 
p> <p>Опет смех.</p> <p>– Пак?</p> <p>– Па добила кошар.</p> <p>– Кад је то било?</p> <p>– Сино 
још увек не заборавља свој „виши позив“ па стоји у Брајковцу још увек само као оно птица на гра 
.{S} Нисам тек могао момку одмах с неба па у ребра: то и то је.{S} Из далека добар косач замаху 
ана, ипак примети, како је Јелена бледа па уздрхтала.</p> <p>– Шта је теби – пита друга другу,  
едан мах.</p> <p>Трива већ сишао с кола па одапиње коњима конопце са ждрепчаника.</p> <p>Даринк 
је то слободно и, што она каже, „божије па наше“.</p> <p>– Па шта тебе гони, да, можда, ти прих 
ући, пред свој дућан..{S} Скрстила руке па гледа, ко пролази улицом.</p> <p>Дође јој од пре ред 
аву.{S} Као да ми ту седи!{S} Вели увек па се удари иза потиљка.)</p> <p>У који мах писар трже  
 клања главом то амо то тамо, те час по па гурне Даринку или се удари о велики штит, што га Дар 
ћи, већ најпре поскакута с ноге на ногу па, кад јој се и тако споро учинило, залети се у кућу.  
а, сабори, Банство, војвода,... </p> <p>Па када и тога нестане, када утрну спомени и на то, ост 
оје теорије и стављати ипотезе. </p> <p>Па му данас не пада на умни да се смеје, када благајник 
овцу је то сад на дневном реду. </p> <p>Па и госпођа Ната и госпођа Рашићка, када су једна друг 
е Бог дао матер, најбољу срећу. </p> <p>Па ти мислиш, Стево, да и ја идем с њиме у Карловце!</p 
ди у очи.{S} Али тек опет дода: </p> <p>Па ако онда то учиниш, скинућу ти шешир до земље.{S} Не 
ако несретна, да је његова жена!</p> <p>Па је ли чудо, ако се Тинка осетила, као да се други пу 
 певање његово прионило за душу!</p> <p>Па збиља!{S} Кнежевић не дође ни вечерас.</p> <p>Касно  
ина Јаковљевићима, од како је...</p> <p>Па и госпоштина се Брајковачка узбунила.</p> <p>Госпођа 
олико гладних Мисирских година“.</p> <p>Па онда не може госпођа Ната, да не понесе штогод сестр 
и смо се раније, него што треба.</p> <p>Па боље пре не? после, – одговори Јован.</p> <p>Али се  
ад је долазио којему на крштење.</p> <p>Па с тога су Брајковчани јако уважавали кућу Јаковљевић 
{S} Ваљда га се тиче когод овде?</p> <p>Па јој опет сада у једаред тешко, колико јој мало час б 
арка.{S} Вели:{S} И пилићи су готови.{S}Па ако је по вољи, господо, да донесем сада радованца.< 
, видиш, не бих то никада могао бити.{S}Па кад то не могу, а видим шта други раде, не могу ни ј 
“...{S} Дошао гладан, да се исхрани... „Па не знам ово, па не знам оно.</p> <p>- Разуми ме, што 
Хтеде он да рекне, као тек да одмахне: „Па добро!“ Но се трже.</p> <p>– Хвала вам.</p> <p>– Па, 
text> <front> <div type="titlepage"> <p>Павле Марковић Адамов</p> <p>ДУХ ВРЕМЕНА САД ЈЕ ТАКИ!</ 
и школско.{S} Но, што код свега тога не пада њему ни на ум, да примети, то је, како од неко доб 
д њих. </p> <p>Што сад иду, па им се не пада на ум, да прислушкују сваки шушањ, кад се заталаса 
њен син.{S} Каже Стајић.{S} А мени и не пада на ум који Стајић.{S} А и он је био с Јованом оном 
тављати ипотезе. </p> <p>Па му данас не пада на умни да се смеје, када благајник поче урлати ра 
какав префриган параграфлија. </p> <p>– Падају л ти те мисли на памет ваљда за то, што се видиш 
стеље задрхта.{S} На лице јој или збиља паде сенка нека, или јој задрхта нешто око усана.{S} Ду 
иском руке, и занесе се – за песмом, па паде у неку сентиметалност и кокетно погледа у Јована.  
а свим неоснована.{S} Међу девојкама не паде ни једне речи, која би, баш и по госпођа-Катину ми 
/p> <p>Јелена јој у један мах у мало не паде на груди, да јој све исприча, да јој се изјада, да 
</p> <p>Та последња добра мисао, што му паде на ум, а нуз то и мирисни фрушкогорски ваздух крас 
штва. </p> <p>– Нашем учитељу ма штогод падне на памет! приметила је госпођа Јелисавета.</p> <p 
ку.</p> <p>Срећом ни Зорци ни Јелени не падоше ни на ум, да пазе на њу, шта ће изазвати у њој З 
јоште добра нисам видео! – а у исти мах падоше му на ум њене, материне речи: „Цео је живот школ 
говори Бранко.</p> <p>Попа се дигао, па пажљиво растире и онако већ до најситнијег патрићка дог 
 мисле.</p> <p>Јелена је слушала све то пажљиво.{S} Је ли што схватила и упамтила, то је – у бо 
уђ према њему, туђ, јер и оне сродничке пажљивости беше већ нестало у себичному његову срцу, ту 
то, нада, да ће она највише и поклонити пажње оному говору, што претпоставља више и ума и срца  
и га, дакле, обасипа толиком нежношћу и пажњом на, која је повод, да је мати његова морала изаћ 
ислити о њој, и још већ мада јој обрати пажњу на њу, када дође...</p> <p>Пење се Бранко на степ 
е! – засмејало би се девојче, да и њену пажњу на штогот обрати.</p> <p>А кад хладовина разгалил 
, како је испала на прилику берба, како пазар, колико је шљива за ракију натресла, и тако штого 
шта раде наша браћа Срби?{S} Сви листом пазаре код Јуде.{S} Жене краду од својих газда храну, п 
 Зорци ни Јелени не падоше ни на ум, да пазе на њу, шта ће изазвати у њој Зорчине речи!.. </p>  
p>– Стој!...{S} Кристо, оди овамо...{S} Пази, дете моје, на кућу...{S} А и ви, слатка, молим ва 
е нас неколико људи.“</p> <p>Од то доба пази писар добро, како ће изводити своје теорије и став 
енско дете.{S} Али та, чини ми се, више пази на свог поп-Стеву.{S} Маћи му се не да.{S} Она баш 
ро пролазе, који што више знају.{S} Али пази, да се што више користиш туђим искуством.{S} Тешко 
> <p>– Тим више, – суди Катица, – треба пазити на тако женско дете.{S} Али та, чини ми се, више 
..{S}Јел те, мајсторице, ви ћете нам га пазити.“</p> <p>„Гле мене!{S} Како не бих јако!“ на то  
е деснице, јер Бранко притискао њом под пазухо своју књигу, те му књига сад испаде у траву.</p> 
е поздрави, стискивајућ књиге своје под пазухом, као да би их скрио, она седне за гласовир, те  
н као наручена за њену Јелену.</p> <p>– Пак?{S} Шта сад?</p> <p>– Па биће добро.{S} Госпођа Раш 
проводаџија.</p> <p>Опет смех.</p> <p>– Пак?</p> <p>– Па добила кошар.</p> <p>– Кад је то било? 
а полак.{S} Половину ће оставити, другу пак опљувати, па заденути у малу своју турску лулицу на 
 Рашићка.</p> <pb n="36" /> <p>– Гром и пакао!</p> <p>Поп Стева претрну. </p> <p>Рашићка осети, 
: не.{S} Само чино, само по чину!{S} Па паки и паки-поп!..</p> <p>Е, па тако седи јутрос, ето,  
} Само чино, само по чину!{S} Па паки и паки-поп!..</p> <p>Е, па тако седи јутрос, ето, поп Сте 
емена.{S} Бележник вели: „Нека буде и у паклу вашара!“ Благајник мисли:{S} Куд сви Турци... „На 
 идеја“, као што би казао Јеша Дабижић, пала је прво у памет Јовану Јаковљевићу.{S} Он беше пре 
ко млада, па тако покварена, тако ниско пала!..{S} Јадна душо!</p> <p>Оно инстиктивно неповерењ 
ра плетена а неолепљена кошница и у њој паламара, чивија, жица, чекића, длета, кљешта, и– Бог т 
ра, да су, на прилику, пропали трговци „пали“ на бирташе, па кад ни ту нису могли прокопсати, и 
ја, мастионица, пера, истрињена дувана, палидрвца и тако даље.{S} У углу поред пећи пар ципела, 
чинцу, Јелена је у својој соби.{S} Неје палила свеће.{S} Отворила широм прозоре, па села поред  
 двоје састало, па никад неје међу њима пало опоре речи.{S} По Брајковцу се каже: „Куд госпођа  
ја завирим у њену економију, од како је пало слеме на њено теме.{S} Једва ће ми на питања моја  
од том приликом?“ </p> <p>– То је бреме пало на мене, – одговори Бранко.</p> <p>– Аха!{S} Држит 
> <p>Како је блажено трла руке, кад јој пало на памет, да доведе поп-Стевина сестрића кући!{S}И 
о и дуго му нису таке мисли долазиле на памет, па се упео свом снагом, те набрао чело, па му се 
> <p>– Нашем учитељу ма штогод падне на памет! приметила је госпођа Јелисавета.</p> <p>– Па то  
лија. </p> <p>– Падају л ти те мисли на памет ваљда за то, што се видиш сада у овом обиму?{S} Б 
о је блажено трла руке, кад јој пало на памет, да доведе поп-Стевина сестрића кући!{S}И Бранко, 
и умети довољно разумети.{S} Дође му на памет и Даринка.{S} Чудновато!{S} Од њена суда као да н 
, као мати.{S} Дође му и ујакова реч на памет; „Ваљда не мислиш, да ћеш вечито ђаковати.“ Да!{S 
</p> <p>Тинка обори главу, па се даде у памет.</p> <p>Ти не треба да се што бојиш, – узе поп да 
о би казао Јеша Дабижић, пала је прво у памет Јовану Јаковљевићу.{S} Он беше предложио, да се „ 
Бранко, ето, дошао. „Красан младић“,.. „паметан младић“... озбиљан,... „фини младић“...{S} Не з 
њој, па је гледи, а, бајаги, ни на крај памети му, шта она пита.</p> <p>Види она то, па му напо 
<p>– Нисам те разумео...!{S} Ни на крај памети! </p> <p>- Боже мој, – опет она, али сад мало и  
ко скупља и сад Бранко речи материне по памети.{S} У мислима тима неје ни примерио, кад је лепт 
ом.{S} Ја се не кајем, неје ме ни близу памети, да се кајем, или да се тужим на Беч.{S} Али ипа 
ћ, по толики пут, бележнику. – Бога ми, паметна идеја!{S} А и јест, брате, – окрену се Јовану,  
ли:{S} Рифлијо, или:{S} Швићо!</p> <p>– Паметна идеја, бележниче, да се овде мало позабавимо, – 
 „политизира“, особито још кад наиђе на паметна човека. </p> <p>За што?{S} Мој господине, ето,  
 кошницу. „Србин да нешто изуме, кад је паметни Шваба већ све изумео!“ Једва се одважио још и н 
попадија, као што је била, шта је знала паметније, него што је урадила, те свршила школу за учи 
ати у кога да се угледа; а почнимо и ми паметније са собом, да видиш, не ће ли и он окренути на 
 има.</p> <p>Шта, дакле, остаде учитељу паметније, него да слегне раменима, па да се и он придр 
олим те, тога грчета.{S} Тај не ће бити паметнији ни за длаку...{S} Но, но,... поче бележникови 
 n="26" /> <p>Пре неколико година, а то памте још многи и многи Брајковчани, неје Брајковац био 
јковац изађе на глас, како не треба.{S} Памтиш, како се то некад живило.{S} Боже, да устану ста 
 рећи; ...мислио о њему!{S} Али га ипак памћење не изневери, кад се опомену, да до сад неје ни  
ђа Јеца га види, да је сад већ мекши од памука.</p> <p>– Омлатина омладина, алезајнц (све једно 
оћашњој пијанци,</p> <p>Бележник послао пандура, да му тражи по селу гдегод овчија сира, па да  
 познала никога на колима, послала Ђуку пандура да распита, ко је то дошао.</p> <p>Господин бел 
а неким платном, од кога се иначе кроје панталоне, да изгледа, бајаги, као канабе, и да пречасн 
две лађе, на којима дошли беху гости из Панчева и Земуна.{S} Обе беху истакле многе заставе, шт 
бележниковичина пецкања!{S} Дотле га је пањкала и запиткивала, где је ноћас био, кад се украо и 
тевана Радојчића загрмело је, као да је пао у њу гром с ведра неба.</p> <p>Кад се Јован вратио, 
или проучити из листова, кад би му који пао у руке.{S} Највећи просветни напредак у својему гос 
ница би излетела из њих.{S} По челу јој пао прам косе, па се њим игра ветрић, кад потрчи.</p> < 
ивши пуна уста сира и загризавши зелену паприку, – Пукла би на боку, да не рекнеш.{S} Пусти чов 
 </p> <p>За јамачно је и опет Рашићкина папуча потапкала по поп-Стевину жуљу, јер се поп Стеван 
е излишан био притисак госпођа-Саветине папуче на поп Стевин жуљ, излишан, ако <pb n="41" /> је 
је добро.{S} Понећемо пар гусака и који пар пилића, који десетак јаја и..</p> <p>– Но, па видиш 
дрвца и тако даље.{S} У углу поред пећи пар ципела, а о зиду висе о клинцима једне чакшире, ста 
ри. </p> <p>– Карловци су данас, у овај пар, најславније место у Српству.</p> <pb n="85" /> <p> 
ла, па не пушта гласа.{S} Пре би у овај пар бризнула у плач. </p> <p>Госпођице, молим вас, мало 
аш ништа.</p> <p>– Ни да он, баш у овај пар, када ми о њему говоримо, виси на прозору попине Је 
 кћер.{S} Шта ли јој је помислила у тај пар:{S} Тек не мога, а да је не пољуби. </p> <p>А Дарин 
 па, можда, и уверена била, да је у тај пар предметом разговора она, неје то велико зарезивала. 
.</p> <p>– Ха, то је добро.{S} Понећемо пар гусака и који пар пилића, који десетак јаја и..</p> 
арода, него је то особина јужњака, и то пар екселанс Талијана.{S} Срби су за средње гласове.{S} 
на да набављамо за своје рођене паре, а пара мало, док потребе све веће расту.{S} Ми ћемо поред 
р ваљан економ пре него какав префриган параграфлија. </p> <p>– Падају л ти те мисли на памет в 
, даклем, још у суботу отићи ћете на ту параду у Карловце; па најбоље ће бити, говори ти сама с 
е му књига сад испаде у траву.</p> <p>– Пардон!</p> <p>Јелена хтеде сама да се сагне, па да дох 
 од туђина да набављамо за своје рођене паре, а пара мало, док потребе све веће расту.{S} Ми ће 
ивим, да она све то смаже сама.{S} И ни паре дуга нема.{S} Штогод видиш да је њено, све је то с 
а кад немаде с ким да политизира, и сам паре, да је најпаметније слушати песму.</p> <p>Добри чи 
их, и ти ћеш, можда, имати да тераш још парницу с узурпатором твога наследства.</p> <p>– Боже м 
се програм што свечаније извести.{S} Од паропловске станице до Стражилова пуне су руке посла..< 
их свећњака и обасут цвећем.{S} Станица паропловског друштва окићена грањем и венцима, а на мос 
тва држаху своју заједничку пробу, и на паропловску станицу, где се згрнуо бели свет, да дочека 
мишљати на своју будућност, – проговори парох; понда се непосредно обрати на Бранка:– Јеси ли т 
it="subSection" /> <p>Пречасни господин парох Брајковачки, поп Стеван Радојчић седи под сеницом 
читаоница и пушионица. </p> <p>Господин парох има у сеници тој сву удобност; и, збиља; никад ни 
помишља на своју будућност, – вели опет парох, – не замишља увек самога себе, Праотац наш Адам  
ише, већ сензацију; а у кући пречаснога пароха Брајковачкога поп-Стевана Радојчића загрмело је, 
 капелан, па временом мој наследник и у парохији и у кући? – рече поп Стева поверљивије.</p> <p 
е му драго партаје били, траже што бољу парохију.{S} Ти и твоје колеге дали сте се на професуру 
за народ“.{S} Свештеници, које му драго партаје били, траже што бољу парохију.{S} Ти и твоје ко 
p>Поп Стева се растопи, расплини, оде у пару... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Легао Б 
е селу, допираше до њега необичан лавеж паса.{S} Као да се сви пси у Брајковцу побунили противу 
е попили брудершафт, то јест, потписали пасош, да могу бити један према другом неучтивији, те н 
рвеним појасом, којим је, као ревностан пастир душепопечитељ Богом повереног му стада одликован 
јим путом. „Нек буде господин, да се не пати!{S} Шат буде помоћник и заштитник удовој Матери се 
е знаш него ја.{S} Није истина, да више пати, који више зна.{S} Данас само они добро пролазе, к 
е могу.{S} Преудавати се у ма се и горе патила.</p> <p>На том и остало.</p> <pb n="31" /> <mile 
тила код свог несретника мужа као права патница. „Да ме је цео Срем клео, не бих наишла“, говор 
ед дућана свога шефа или прскајући лети патосу својој болти.{S} Занатлија не ће да зна више од  
агодјејаније у конвикту блаженопочившег патријарха Стефана Стратимировића.{S} Ако се Александар 
ион“?</p> <p>Ко не зна, да је ту српска патријаршија“.{S} Тешко да има у српству иоле знатније  
ачки трг, порта саборне цркве, двориште патријаршкога двора и улице, што воде тргу, све то беше 
љиво растире и онако већ до најситнијег патрићка догорелу полушку своје цигаре, те је утрну.{S} 
крипну“.{S} Ако га тек чича опомене, да пева, да помаже, он запара својим храпавим басом, па је 
 госпођу Рашићку, да допусти Јелени, да пева на селу.</p> <p>На учитељево милостива, колико јој 
надмудри): – Да Бог ме, младеж треба да пева!</p> <p>То је госпођа Рашићка нашла за добро, да и 
и пожелити Срба...{S}" А историја ће да пева ил кука над њима као над старим Римљанима и другим 
ће да се пева.{S} Друштво треба само да пева.{S} А он погибе за младим друштвом.{S} Него да не  
ашићке, како би јој допустили, да и она пева на Брајковачком селу у недељу.</p> <p>Ако госпођа  
аша!“</p> <p>А и Марко загрлио њега, па пева с њим заједно... </p> <p>Бележниковица одавно нава 
столице, па се узврпољио.{S} Хоће да се пева.{S} Друштво треба само да пева.{S} А он погибе за  
а га бојаги, боцка, па га загрлио.{S} И пева му: „Нит је Шваба за гајдаша, нит је Србин за бирт 
ише у метежу, у ком сваки својим гласом пева:{S} Многаја.{S} Учитеља беше нестало, па га нема н 
стити.</p> <p>Писар мотри свакога, како пева, као човек, који хоће све да разумева; па је мотри 
ста на игранци.{S} Па се враћају кући и певају: </p> <quote> <p>„<l>Кад је Бранко умир’о</l></p 
ачи већ су се договорили, како ће после певања на пиво „Код разбијене канте“.{S} Тако у Брајков 
 тако и жедни писар.{S} Онда ћемо после певања код Марка, – пресуди бележник, – да му сефтеишем 
збиљно схватио своју дужност као учитељ певања и ликовођа певачкога збора.{S} Само се поздрави  
ри, да је боли глава.{S} А кад пошла на певање, па је мати хтеде да задржи због главобоље, вели 
S} Дакле, већ је ту време, да се иде на певање!{S} Па колико Јелену угледала, толико пред њу ис 
> <p>– Мати је допустила, да долазим на певање, – вели Јелена; али ми је жестоко заповедила, да 
га!{S} Да зна само, како јој је синоћно певање његово прионило за душу!</p> <p>Па збиља!{S} Кне 
ан пут таки?</p> <p>– Иза рогља се зачу певање.{S} Учитељ се трже.</p> <p>– Збогом!{S} Разговар 
ка идеја за жедне ђакеле, што је Бранко певао: вино, гајде, тамбуре, младе моме, голе ноне.. </ 
е и ви ћете нам помоћи.{S} Ви тако лепо певате, – примети учитељ Јелени, а до ње се нашао.</p>  
но окренула лице њему.</p> <p>– Ви ћете певати с нама.</p> <p>– Ох, Боже!{S} Та, то је кратко в 
лезајнц (све једно), Стефане; Јелена ће певати на селу и ићи ће са мном у Карловце на свечаност 
ове.{S} Мушкарце зна и од пре, шта који певати може.</p> <p>Особито добро познаје писарев тенор 
и уверени, нема опасности, да ће морати певати без госпођице Јелене. </p> <p>Сутра после подне  
{S} Певачка друштва са својим заставама певаху на крову песме, али не изађоше на сухо, него се  
них јунака, нежних љубавника и био први певач.{S} Када је на уметничком мору, вели он, лађа бог 
арода.</p> <p>На једаред запева стотина певача, искупљених на обали „<title>Имну о преносу Бран 
шао, бележник, благајник, писар и други певачи већ су се договорили, како ће после певања на пи 
певачкога збора.{S} Само се поздрави са певачима, те одмах дохвати виолину, па пође од једнога  
 биће гошћа госпођица Даринка („Изврсна певачица!“ рече за њу Јован Јаковљевић) и госпођица Јел 
у, а учитељ десну.{S} Она води опет све певачице у Брајковцу, па зна и црквене скоро као и брат 
} Он беше предложио, да се „тако врсној певачици, као што је Јелена, поздрави ова красна и тиха 
зних друштава хватаху се свога кола.{S} Певачка друштва заузеше своје место на обали Дунавској. 
S} Београдска лађа беше дупком пуна.{S} Певачка друштва са својим заставама певаху на крову пес 
p>Сутра после подне одмах је прва веџба певачка. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад је 
Турци,..." </p> <p>Тако се свршила прва певачка поука Брајковачкога збора. </p> <milestone unit 
а својом сестром, два можда, по најбоља певачка члана у Брајковцу.{S} Он обично <pb n="63" /> д 
још последње налоге, и у саборницу, где певачка друштва држаху своју заједничку пробу, и на пар 
оди с лађе на обалу.{S} Одмах до њих су певачке дружине.{S} Ту ћете најбоље видити спровод и чу 
тако се искупило прилично друштванце за певачки збор.</p> <p>Све то учитељ покупио и наговорио, 
о по договору... </p> <p>За Брајковачки певачки збор, дакле, били су сви уверени, нема опасност 
 у саборницу, на заједничку пробу свију певачких дружина, што дошле беху, да увеличају ову свет 
неколико дана ради око тога, да састави певачко друштво у Брајковцу.{S} Стало га је доста муке, 
анатлијске задруге.</p> <p>На лађи поји певачко друштво самртницу.</p> <p>Свечана тишина завлад 
да је данас заборавила и на Брајковачко певачко друштво и на сврху, рад које се било то друштво 
<p> А ту су сви, ту је Брајковачко цело певачко друштво, осим Бранка, Даринке, Јелене, колара и 
а се разаберу гласови одабраних чланова певачкога друштва Брајковачкога под прозорима попине Је 
{S} На кљуну јој заставник Београдскога певачкога друштва са друштвеном заставом, а острагу, на 
 могле а да се не дотакну Брајковачкога певачкога друштва. </p> <p>– Нашем учитељу ма штогод па 
ју дужност као учитељ певања и ликовођа певачкога збора.{S} Само се поздрави са певачима, те од 
} Био је он некада у вароши сталан члан певачкога друштва и аранжер толиких села и беседа.{S} З 
ћи ће се и још когод.{S} Звезде на небу певачкога Брајковачкога друштва“, рече писар, биће гошћ 
ила с њиме, осим јуче на првом покушају певачкога друштва.{S} Па већ и онако имала би да га пит 
да јој и речи рекне, осим што је јуче у певачкој школи пробао и њен глас, али са свим онако хла 
песму.</p> <p>Добри чича подиже главу к певачу, па му показа место уза се.</p> <p>– Ту ми седни 
у.{S} Он обично <pb n="63" /> држи леву певницу, а учитељ десну.{S} Она води опет све певачице  
ела за њима, те би час удесила, па тихо певушила уз уздрхтале звуке, час би пустила срцу на вољ 
 рубине исто тако и под онога, који јој пеленом загрчава сваку кап млека, којим га је одојила,  
чком благајнику.</p> <p>Начелник, стари пензионирац, који се десио том приликом у друштву код р 
абавља.</p> <p>Господар начеоник, стари пензионирац...{S} И опису ту.{S} Господин бележник је н 
e ohne Dorner</foreign>! - додаде стари пензионирац. – Господо моја!{S} Ја дижем ову чашу у здр 
обрати пажњу на њу, када дође...</p> <p>Пење се Бранко на степенице у саборницу, на заједничку  
ацано то књига, то хартија, мастионица, пера, истрињена дувана, палидрвца и тако даље.{S} У угл 
 говорило се о њему).{S} Заволи га чика Пера.{S} Толико се пута састајао с њим у Митровици, у о 
е, замилова се Данило и Ната.{S} И чика Пера благослови брачну свезу њихову...{S} Данило Славни 
>Честит био домаћин и на гласу био чика Пера.{S} А Славнић официр у граници. („Немачко рухо на  
 одбила“ из куће својега оца, покојнога Пере Гојковића као „бисер-грана“ те се привила уза свој 
а јој је „та девојчура“ кад рекла, како пере судове, шта је кад полупала, и тако даље.{S} Почел 
, кад дође до воде и замочи руке, да их пере, – могао би ти Трива штогод помоћи.{S} Нек ти доне 
Гојковића ископати, док је унучади чика-Пере Гојковића, а прославиће се име Игњата Јаковљевића, 
опомене детињства и старога весеља чика-Перина.{S} Том приликом се и деца боље срађају.{S} А ма 
а закокота онај кицош гаћан са свиленим перјем и китњастом крестом, што се преко дана шета и ра 
је јој, до душе, лако било ломити руке, перући туђе рубље, ни бости очи, шијући белом свету, па 
ли код ње у стану, па би поред народних песама и других ствари читали по нешто и из „<title>Мез 
ове него...</p> <p>– То је најжалоснија песма, што се силом уплеће у ове дане, који ће да засве 
е спровод. </p> <p>Отпоја се и последња песма, а многи и многи још се не разилазе.</p> <p>Стаји 
ам од туге неке у мало не заплака. – ни песма начеоникова.{S} Тек када га начеоник гурну на оно 
о.{S} Ко нам пуни белетристичне листове песмама и приповеткама?{S} По онима, који су позвани на 
адичевић, опет Карловачки ђак, у својим песмама као нико ни пре ни после њега.</p> <p>Е, па спо 
срца и душе српског народа својим лаким песмама, опевајући му разумљиво и са жарким родољубљем  
> <l>Тамо имам ного птица,</l> <l>Мојих песмарица,</l> <l>Тамо има бела вила</l> <l>Раширила кр 
еал.</p> <p>– Јесте ли ви читали његове песме? </p> <p>– Још пре него што си се ти родио.</p> < 
</p> <p>– Пође.</p> <p>– Јелена не чује песме или не ће да је чује.</p> <p>– Милане!</p> <p>– В 
} Ту ћете најбоље видити спровод и чути песме. </p> <p>– Одоше у саборницу.{S} Једва добише мес 
тва са својим заставама певаху на крову песме, али не изађоше на сухо, него се одвезоше истом л 
а попут једре и здраве народне поезије, песмом, као најзгоднијим оруђем, прокрчи пута у књижевн 
у опет притиском руке, и занесе се – за песмом, па паде у неку сентиметалност и кокетно погледа 
 Јелена, поздрави ова красна и тиха ноћ песмом.{S} Ја мислим, да ће наш коровођа...“</p> <p>А к 
о! – кличе Дабижић, кад Кнежевић испева песму. – Дивна идеја! ·</p> <pb n="76" /> <p>И сад тек  
, — знак, да позива онога, да декламује песму о браца– Анти и разбијеној канти.{S} Дакле жива с 
 и сам паре, да је најпаметније слушати песму.</p> <p>Добри чича подиже главу к певачу, па му п 
ај глас.</p> <p>Учитељ запевао Бранкову песму: „Гусле моје, овамо– те мало!“</p> <p>Девојче од  
ачића почео сам да учим <title>Ајдукову песму</title>, – допуни учитељ. – Је л, Зорчице, ти већ 
тељ. – Је л, Зорчице, ти већ знаш твоју песму?</p> <p>– Знам, знам, господине! – зарадова се де 
прозор, па недахнимице слуша ту народну песму.{S} Не узима на ум, како су жалосни ти стихови, к 
сио у Брајковцу) декламовао ону познату песму Мите Поповића о браца-Анти.{S} А благајник и беле 
век може по том листу исписати најлепшу песму, што је човек уме замислити.{S} За што да не буде 
му ђенијална,... прави песник!{S} То је песник!- примети писар, нагледавши се Бранкове слике, п 
 Свака црта на њему ђенијална,... прави песник!{S} То је песник!- примети писар, нагледавши се  
па и сам Рајић и Мушицки, чак и неумрли песник неувелог <title>Горског вијенца</title>, владика 
се, па доказују Јелени, како митроносни песник омладине свога доба, Лукијан Мушицки, и учени ар 
кромном селу прославити спомен великога песника. ·</p> <pb n="59" /> <p>Још пре него што ће учи 
к с последњим земним остацима млађанога песника и понесоше га у варош до свечанога одра на тргу 
ећемо бесамртне земне остатке покојнога песника српске идеје, пренећемо на убаво Стражилово.{S} 
 друштво „Зора“ у Бечу у спомен великог песника, седне он на лађу, а с њим и Јован Јаковљевић,  
 свој начин хитало, да се одужи спомену песника српскога јединства, прихвативши позив омладине  
тек без њега ко зна би ли од мах добили песнике као што су Змај, Ђура Јакшић, Владислав, Шапчан 
рихвативши позив омладине своје као сам песников аманет.</p> <p>Већ на неколико дана пред заказ 
обали.</p> <p>Лађица, на којој беше лес песников, дупком пуна пратилаца, примакла се Карловачко 
ри.</p> <p>– Ово понесите као спомен са песникова гроба, – рече јој Стајић, па јој даде два лис 
 одборници са последњим земним остацима песниковим. </p> <p>Гости из разних крајева заузимаху с 
 „Матице Српске“ проговори коју у славу песникову.</p> <pb n="106" /> <milestone unit="subSecti 
с омладином заједно испуне скромну жељу песникову, да му пренесу последње земне остатке на вис  
Чак му је одушевљено говорила о преносу песникову и још више: одобрила и то, да је учитељ Кнеже 
тога ради, да упознамо наш свет боље са песником српског народног јединства. </p> <p>– То је ле 
рђија, и у њој се спомен чини слављеном песнику... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Нема 
обро јој је напаприо у нос, може га сад песницама трти,</p> <p>Јован се загледа у њу зачуђеним  
/p> <p>Госпођа Ката остала без мужа пре пет шест година.{S} Најстарији син јој, Јован, био већ  
ог ујака поп-Стеве из Брајковца писмо с пет печата, да дође, ако хоће, у Брајковац, да проведе  
 да прихвати очеву радњу, па се упео из петиних жила, да поради, те подигне сермију.{S} Тек не  
ни архимандрит Јован Рајић, кому, кажу, петнаест пута нудише владичанску митру и он је петнаест 
ти написати, тужбу, да се развенчаш.{S} Петнаест година га већ нема.{S} Расписаћемо по новинама 
т пута нудише владичанску митру и он је петнаест пута одби, да може мирно у својем скровитом Ко 
му изазвати безусловну послушност према петој божјој заповести: „Штити оца твојего...“ Он зна с 
било четири годинице, тек пошла била по петој.</p> <p>– Бубица једна!{S} Мала је била... – разн 
ујков</p> <p>АЛФАграф</p> <p>Нови Сад - Петроварадин</p> <p>2007.</p> </div> <gap unit="preface 
и црно вино и све, што рекао онај, осим петролеума.{S} Но он сам, то јест, писар је уверен, да  
 палидрвца и тако даље.{S} У углу поред пећи пар ципела, а о зиду висе о клинцима једне чакшире 
 често.{S} Седе у вече обично код топле пећи.{S} Ако Даринка не везе или не плете што себи или  
 шмркне од жалости, Госпођа Ната окрене пећци леђа, наглади своју цицу и клима главом.{S} Марко 
прогутао већ и данас од бележниковичина пецкања!{S} Дотле га је пањкала и запиткивала, где је н 
и неред, или што је ту Јелена, па да је пецне.</p> <p>– Ви сте сретне руке, госпо, – ухвати Даб 
није наше потребе носе на себи туђински печат.{S} Ми све морамо од туђина да набављамо за своје 
јака поп-Стеве из Брајковца писмо с пет печата, да дође, ако хоће, у Брајковац, да проведе које 
 јесте лепи српски обичај, да се тек са печењем почиње наздрављати, ако ни вечера наша није још 
ој му цури с чела. – Љуто сам се уморио пешачећи на овој врућини.{S} Радо, до душе, пешачим по  
чећи на овој врућини.{S} Радо, до душе, пешачим по гори; али у јулију месецу, на овакој прижези 
нема мира још од јучер.{S} Јучер је још пешачио далеко изван Карловаца оним путом, што води из  
а тако из ненада!{S} Како ћеш?</p> <p>– Пешке.</p> <p>– Баш добро.{S} Отпратићу те донекле.</p> 
вана и Бранка...{S} Шта?{S} Кући?{S} Па пешке тако.{S} Ух, благо вама!{S} Волео бих ти се сада  
ину у забуну.{S} Тако Бранко преноћи на Пештанској станици, место да преноћи, као што требаше,  
 дочеку и не знајући, да железни воз из Пеште не ће доћи тога дана.</p> <p> У Нови Сад се слегл 
Карловце, у очи свечаног дана, јер се у Пешти намерном или ненамерном чијом кривицом несу приве 
>Благајник мисли: „Ништа лепше од добра пива.{S} Ал куд сви Турци.{S} Мисли, но га мрзи, да и т 
у разговор најзанимљивија тема при чаши пива, његова најмилија тема, о томе, како и за што наш  
љно време.{S} На столу, дакако, вина ил пива пред сваким.</p> <pb n="27" /> <p>Бележник и један 
вредно, да му се јави, е је Марко донео пива.{S} А писар опет нашао је за вредно, да сам своје  
позив материн. </p> <p>– Марко!{S} Чашу пива!{S} Ево Марка.{S} Вели:{S} И пилићи су готови.{S}П 
> <p>– Врло добро! – проговори писар. – Пиво чисто стужи човека.</p> <p>– Да, да!{S} За вечеру  
 се договорили, како ће после певања на пиво „Код разбијене канте“.{S} Тако у Брајковцу зову Ма 
вор и онај.</p> <p>– Хајдмо ми дотле на пиво! – предложи бележник.</p> <p>– Благајник одмах уст 
неје баш ни обична ствар за Брајковчане пиво, па још у боцама.{S} Господа га иначе пију тек кад 
, па је мрзовољан.{S} Кадгод пије младо пиво, а њему се нешто стужи.{S} Онда му је његов виши п 
оз грло неје пропустио већ толико силно пиво, бело и црно вино и све, што рекао онај, осим петр 
 трже се, а кроз храпаво грло, загушено пивушином, једва му проби медвеђи глас, ухвативши тек п 
} Али колико је и то лакше, него трпети пијаницу и убојицу мужа, који сав свој кив, сву своју н 
и?!{S} Често се после картања развезе и пијанка.{S} А он мора ту бити, да декламује.{S} Ко би и 
, сву своју несрећу у картама и срџбу у пијанству излива на својој „бољој половини“ само за то, 
пштинску писарну, да прежива о ноћашњој пијанци,</p> <p>Бележник послао пандура, да му тражи по 
а свету успомену, коју народ с највећим пијатетом хоће само да оживи свечаним начином, када се  
м вечерњим школама, а чистећи преко дан пијацу испред дућана свога шефа или прскајући лети пато 
рио вечерас, па је мрзовољан.{S} Кадгод пије младо пиво, а њему се нешто стужи.{S} Онда му је њ 
ли да траје, „док се поје, док се винце пије, и док срце уздише“?</p> <p>– Блажени ништи духом! 
и у спомену, „док се поје, док се винце пије... „— догод је и једног ваљда српскога ђака.{S} Та 
а? </p> <p>Бранко уђе.</p> <p>Јован баш пије каву, па се тужи, како ну не прија.{S} Да му је хл 
е беше врсно, да и у њему изазове такав пијетет према свом родитељу.{S} Мати му никад не хтео о 
атеријалиста“.{S} Али га изненади његов пијетет према оцу.{S} Бранко се сећа свога оца.{S} Једв 
оградима, да беру цвеће по ливадама, да пију воде на извору...</p> <p>Прилике је тому зими чест 
о, па још у боцама.{S} Господа га иначе пију тек кад оду у Руму, у Ириг, у Митровицу, или и даљ 
или, да им Маркова домаћица испржи које пиле.{S} И Марко се, ено, већ вија са живином по широко 
обро.{S} Понећемо пар гусака и који пар пилића, који десетак јаја и..</p> <p>– Но, па видиш, да 
 Чашу пива!{S} Ево Марка.{S} Вели:{S} И пилићи су готови.{S}Па ако је по вољи, господо, да доне 
пута доносио у ћупи вина, а код њега се пило и ликовало по често.{S} Но да је био таки гениј, к 
 Милан!{S} Да зна само, колико је грких пилула прогутао већ и данас од бележниковичина пецкања! 
ико блажених тренутака с њом проснивао, пиљио, док се туга неје прелила вином, те из дубљине на 
оњен на ону багрему пред њеним прозором пиљио као маче у жижак, да ли ће каква вилинска рука от 
е би имао никакве користи од штампане и писане књиге својих учених синова, на које, сиромашан и 
њој и њеној кћери?{S} Две хиљаде јој је писао, чим је ушла у његову кућу.{S} Две хиљаде је улож 
одобрио?</p> <p>– Шта мислиш?{S} Сам му писао, па му послао и путна трошка, само да дође.</p> < 
де бележниковица, а отпрати је Јован ++ писар.</p> <p> Таман они пошли, а учитељ на прате.</p>  
к је учитељ дошао, бележник, благајник, писар и други певачи већ су се договорили, како ће посл 
бележник, господар начелник, благајник, писар, неколико одборника, дакле све, што се рачуна у Б 
 готово ни свога имена данас.{S} Писар, писар и само писар, од кудгод ко иде.{S} Е, па то боли! 
осим петролеума.{S} Но он сам, то јест, писар је уверен, да Србин није за тенористу.{S} Јер тен 
ају баш жандара, а остали како који.{S} Писар се наслонио на лактове, па кибицује одборнику. (Б 
ив нема готово ни свога имена данас.{S} Писар, писар и само писар, од кудгод ко иде.{S} Е, па т 
 <p>– Благајник одмах устаде. </p> <p>– Писар већ дохватио шешир.</p> <p>– Хоћете ли и ви?—– ша 
се залепршаше два женска вела.</p> <p>– Писар мало поскочи са столице. </p> <p>– Добили смо кан 
му се јави, е је Марко донео пива.{S} А писар опет нашао је за вредно, да сам своје ножно тај г 
ине својих предака.</p> <p>Ма колико да писар важи у Брајковцу као ишчитана глава, ипак не мога 
 Прво женскиње!</p> <p>— А ми? – повика писар и бележник.</p> <p>Благајник погледа учитеља, што 
риже ушима!{S} Кренуо и он! – пришапута писар милостивој госпођи бележниковици. (И за писара, д 
 шале.{S} То је име добила отуд, што је писар (кад се први пут опио у њој, а то је било прво ве 
ације, којој неје ништа сметало, што је писар, већ по не знам који пут, декламовао ону о браца- 
.</p> <p>– Гле, гле грчета! – нашали се писар. – Били?{S} Од кад се ја окљувам, па...</p> <p>–  
 певачкога Брајковачкога друштва“, рече писар, биће гошћа госпођица Даринка („Изврсна певачица! 
пштински благајник помислио на то, да и писар збија само шалу с њим, те скочи на њега.{S} И да  
 неколико људи.“</p> <p>Од то доба пази писар добро, како ће изводити своје теорије и стављати  
 је успео.{S} Раја Јовановић, општински писар, дочекао га је оберучке. (Да ко ће, ако он не би! 
иком, а са бележниковицом иде општински писар.</p> <p>С друге стране дође црквењаков син, колар 
>А Рашићка се, што би рекао Брајковачки писар, „дочепала ледине“, па тера даље и игра увређену  
/p> <p>Сам коровођа почиње. </p> <p>Али писар се замислио у улози каквог Дона Цезара од Базана, 
еми за село, – дочека исто тако и жедни писар.{S} Онда ћемо после певања код Марка, – пресуди б 
ванца.</p> <p>– Врло добро! – проговори писар. – Пиво чисто стужи човека.</p> <p>– Да, да!{S} З 
прави песник!{S} То је песник!- примети писар, нагледавши се Бранкове слике, па мисли, ала је н 
. поче бележниковица. </p> <p>У том јој писар у крај стола стиште руку из захвалности, што га т 
а мечи као „Прави Рус вели за њега увек писар.</p> <p>Једаред му примети: </p> <p>Ваши стари мо 
ога имена данас.{S} Писар, писар и само писар, од кудгод ко иде.{S} Е, па то боли!{S} Он, који  
е удари иза потиљка.)</p> <p>У који мах писар трже очи на прозор, у тај мах прозврјаше онуд кол 
чи гудалом по њој.</p> <pb n="64" /> <p>Писар се загледао у лик што виси у прочељу. </p> <p>Јов 
с бележниковицом“.</p> <pb n="77" /> <p>Писар сад већ нема куд ни камо.{S} Те док се други збун 
ест, бележник је „ухватио шпиц“.</p> <p>Писар као да се нешто очемерио вечерас, па је мрзовољан 
евао, али не ће више пропустити.</p> <p>Писар мотри свакога, како пева, као човек, који хоће св 
е, где пресмаче ракију с хлебом.</p> <p>Писар се осећа необично жив.</p> <p>То је било дивно, м 
 бележника, час у бележниковицу.</p> <p>Писар се гуши сиром и залива грло белим вином.{S} Али и 
еној канти“, и бележник га протежира за писара.{S} До сада је увек оправдао оно уздање, које су 
милостивој госпођи бележниковици. (И за писара, дакле, хвала Богу, добар знак, да се раскравио, 
ележник засветлио очима, па намигује на писара, — знак, да позива онога, да декламује песму о б 
 бележниковице, која тако узела бранити писара, да се овај сам од туге неке у мало не заплака.  
о доба, чим се мало ђорну, одмах терају писара, да им декламује „оно о разбијеној канти“.</p> < 
вати може.</p> <p>Особито добро познаје писарев тенор, који би диван био, да кроз грло неје про 
S} Сви! – чу се више гласова, а највише писарев.</p> <p>Учитељ и сувише добро познаје енергију  
 више и не сећа, он се ње ради свађао с писарем, који је у сред друштва и пред њим био толико д 
ранио пре времена, па дошао у општинску писарну, да прежива о ноћашњој пијанци,</p> <p>Бележник 
рећи, да се придружи бележнику, Јовану, писару и благајнику.</p> <p>Ох Боже! – заплакала се Јел 
е, већ за... виши позив, – пребаци Јеша писару, ал не знаш, говори ли збиља или из шале.</p> <p 
/p> <p>– Помакните се мало даље, – рече писару, који се немо гушио овчијим сиром поливеним с ка 
е постао од медведа.{S} Судећи по нашем писару, имаће право Дарвин; а ону другу теорију лако је 
о томе да пишу.{S} Да, о томе!{S} Треба писати књиге за народ, треба учити народ да држи новине 
одом; а не башкарити се по варошима, па писати књиге за народ, поучавати народ, водити политику 
 у својем скровитом Ковиљском манастиру писати богословске књиге и историју Срба, Бугара и Хрва 
ни залог узајмне им љубави.{S} Заман им писка!...{S} Ено га, стао испред гнезда на пречагу...{S 
ио од свог ујака поп-Стеве из Брајковца писмо с пет печата, да дође, ако хоће, у Брајковац, да  
, па – на здравље!{S} И цело вече „нити писну, нити зубма шкрипну“.{S} Ако га тек чича опомене, 
е „луфтира главу“.</p> <p>– Ако Бог да? пита Кнежевић Јована и Бранка...{S} Шта?{S} Кући?{S} Па 
а у бригу, шта ће, куд ће с дететом.{S} Пита сестра брата за савет. </p> <p>Да га да, вели поп  
</p> <p>– Да нисмо штогод заборавиле? – пита госпођа Ната, а крсти се и стала на потегу, па се  
 /> <p>- Јесте ли добили приступнице? – пита их Бранко.</p> <p>– Јесмо.{S} Добили смо место међ 
ић и трже руку.</p> <p>– Шта је теби? – пита изненада Јелена, па не пушта руке.</p> <p>– Господ 
 /> <p>– Па како вам ми знамо помоћи? – пита Даринка, па искрено окренула лице њему.</p> <p>– В 
 мислите, где нам је господин учитељ? – пита лагано бележниковица Јована. </p> <p>– Збиља, њега 
и се и Јелена. </p> <p>Где је Бранко? – пита Јован, па тек сад пребаци ногу, да устане.{S} Чини 
евоље.</p> <p>Јеси ли разговарао што? – пита попу, а више тумачи, шта мисли, погледом него речи 
p> <p>Шта је теби сад опет, нотарошу? – пита га госпођа бележниковица.</p> <p>– Пусти момка!{S} 
да па уздрхтала.</p> <p>– Шта је теби – пита друга другу, кад се поздравиле и пољубиле.</p> <p> 
> <p>– Шта сте се замислили опет саду – пита Јелена, па му завири смело у лице.</p> <p>Бранко с 
е. </p> <p>– Је си л јој се исповедила— пита је учитељ.</p> <p>– Нисам.{S} Не смем.{S} Бојим се 
имала би да га пита много, много, да га пита, срди ли се још на њу.</p> <p> А зашто се срди, то 
уштва.{S} Па већ и онако имала би да га пита много, много, да га пита, срди ли се још на њу.</p 
</p> <p>Јелена се убезекну.{S} Хтеде да пита: на што?{S} Али госпођа Рашићка помрче оштро на њу 
, бајаги, ни на крај памети му, шта она пита.</p> <p>Види она то, па му напомиње:</p> <p>– А да 
и у руку.</p> <p> Наравно, госпођа Ната пита, шта јој ради мати.{S} И тако пређе реч на са свим 
 састане на прозору с Јеленом, па да је пита, шта јој вели мати?</p> <p>(Таман га је лепо поздр 
ћу бар до сношљивости зближи.{S} Она не пита, јесам ли ја ручао код Сахера, у Хамбуршкој рестор 
 жица, чекића, длета, кљешта, и– Бог те пита шта све још!{S} У зазиданом прозору поразбацано не 
 од срамоте у свом јату, тумарне бог те пита куд, па се изгуби.{S} Наш је сељак, где су Срби не 
ку: ратару не правимо сами, него бог те пита од куд морамо да набавимо.{S} Алати наши за најоби 
 а камо ли му мирис?</p> <p>– Свет мало пита, шта што вреди, него шта кошта, па по томе и цени. 
 погледа учитеља, што значи, да и он то пита.</p> <p>– Ви ћете после њих доћи на ред, – одговор 
 своју ролу, – опет ће бележниковица. – Питајте учитеља.{S} Тај ће вам умети најбоље посведочит 
} Јутрос му је опет споменула о њој.{S} Питала га, хоће ли ићи к Јовану, па да је поздрави.{S}  
 и тако даље.{S} Данас је неколико пута питала и брацу и сеју, кад ће, за Бога, већ једаред то  
о слеме на њено теме.{S} Једва ће ми на питања моја тек овлаш поверити, како је испала на прили 
дустаде на то од политичких и економних питања, па стаде код „чиче“, (тако Брајковчани зову сво 
и пут, како је воћка понела.{S} На њено питање, лагано окрену главу к њој, па је гледи, а, баја 
а до ње се нашао.</p> <p>– Морам најпре питати матер и чику. „Ја не знам за што, али чики није  
ако и уговорио с Јованом.</p> <p>– И не питаш, где ти је ујна, – приметиће Јован Бранку, кад се 
заборави, шта је хтео, али осећа, да је питомији према њој, ако и не примећава, како је то необ 
 иоле знатније личности, која неје била питомцем српске Карловачке гимназије или богословије, т 
пребаци ногу, да устане.{S} Чини ми се, пише нешто.{S} Остао је у својој соби, – одговори Јелен 
, кад пре времена ступи у акцију.{S} Ко пише у нас дописе по политичним листовима, ко често и у 
 „Богу за леђа“; али у његову рожданику пише, да је он рођен за „виши позив“.{S} Тај виши позив 
расплашени то чегртаљкама то бичевима и пиштољима пудара на опрезу, што сад не ће ни на што ни  
еба да знаду наши учењаци, па о томе да пишу.{S} Да, о томе!{S} Треба писати књиге за народ, тр 
кој сеници свој да баш видиш, како куља плав дим на врата. </p> <p>Намештај у тој собици је јед 
ринка стаде као укопана.{S} На њој лака плава хаљина, да се може слободније верати по гори, – п 
х крилаца прелива сад као седеф сад као плавичаст пламичак.</p> <p>Ти си сад и душом и телом ле 
 се измешала румена боја лишћа рујева с плавичасто-зеленим лишћем од фење и другим то модријим  
ленилом, те се све прелива према ведром плавом небу у сутону у најпријатнијим видовима.{S} По д 
једнако, а срдила се а радовала се, или плакала, или се сетила Светозара и Драгиње, о којима је 
ду.{S} Осети, како јој у очи сухну неки плам; а на зеници јој затрепта дуга, те их одмах обори. 
иче и опет Даринка, и још већма је поли пламен по лапитима.</p> <p>Тим боље!{S} Зорчица ће декл 
прелива сад као седеф сад као плавичаст пламичак.</p> <p>Ти си сад и душом и телом лептир, – ре 
овине?{S} А?... стара српска невоља!{S} Плани, па издахни!{S} Таки смо ти ми свуда. , баш сам р 
што сунце ближе у заставу, те што живља планина с поветарцем и она живља и вољнија.</p> <p>Није 
 што се клонило западу. </p> <p>Око њих планина са својим брежуљцима и доловима, а по овима вин 
а у нашег света сиротиње, не зна ти наш планинац, шта је то служба.{S} А свако је одевено, враг 
ао мала, што ће да се вија са Зорком по планини и по виноградима, да беру цвеће по ливадама, да 
ишћено, па поливено, те хладовина као у планини, где не прижиже сунце.</p> <p>Поп Стева придену 
о, кад већ Јелена не прихваћа.</p> <p>У планини, знате, може лако да се промени За час киша пљу 
оловима се већ спушта мрак. </p> <p>Под планином се раширило село Брајковац са својим белим кућ 
ли се, ваљда, лов ловећи ваздан гором и планином.{S} Но ни целим данашњим својим трудом не би с 
, што се надлећу као облаци над грозном планином расплашени то чегртаљкама то бичевима и пиштољ 
ајковачки учитељ Кнежевић напоредо кроз планинске винограде.{S} О раме пребацио сваки пушку.{S} 
везе ситно коло сремачко, плаховито оно планинско. </p> <p>Учитељ запева гласно громовито, да с 
 добро дошло било, да се прође у чистом планинском ваздуху, да истера шетњом мамурлук, па му не 
ћи свог мацана: </p> <p>„Кад ми одемо у планину, на ком ћемо оставити нашег Марка?...{S}Јел те, 
и маљ, којим би себичност да кује своје планове!{S} Играчка туђег ћефа!</p> <p>Зар је тако гада 
То је лепо! - кличе Даринка, а лице јој плану од одушевљења.</p> <p>– Него морате нам и ви помо 
 то зверка.{S} Ко је не зна, скупо бије платио, – вели Катица за госпођу Јецу. – Медом залива,  
му је своју кућу под кирију.{S} Сигуран платиша! <pb n="73" /> Наш Србин мисли, то је наше, па  
 по широка клупа уза зид, застрта неким платном, од кога се иначе кроје панталоне, да изгледа,  
Наш Србин мисли, то је наше, па не мора плаћати.{S} А туђинац то не може рећи.{S} Дакле, општин 
е таласа, час везе ситно коло сремачко, плаховито оно планинско. </p> <p>Учитељ запева гласно г 
ога, Стефане, – удари госпођа Јеца кроз плач, – ништа се не бринеш за дете.{S} Још му ниси ништ 
 гласа.{S} Пре би у овај пар бризнула у плач. </p> <p>Госпођице, молим вас, мало јаче...· слобо 
одином Бранком.</p> <p>Девојче бризну у плач.</p> <p>– Мати ми увек говори, како треба да сам п 
>И тако бадава Даринка моли и преклиње, плаче и дури се, да мати одгоди, „бар док прође беседа“ 
клоности, да исправим свет раменом, „да плачем за туђим насилима“, и тако даље.{S} То су све фо 
е заплаче у њену загрљају, па да обадве плачу.</p> <p>И би тако, можда, било, да не наиђе госпо 
 освануло као данас.{S} Заспала ноћас у плачу тек око неко доба, па је спавала као мало дете.{S 
остим светом! </p> <p>– Ви ме још већма плашите, те ми сад тек долази пред очи све већа тешкоћа 
ио у најбољој вољи.</p> <p>– Немојте се плашити, господине Бранко, – рече Даринка, као да јој ж 
диже и ваља вале то себичних страсти то племенитих смерова.{S} Интереси њихови несу се још нигд 
а нас експлоатише и уништава као зубача племениту биљку, као филоксера винову лозу.</p> <p>– Ти 
земљу као стрела, те ухвати можда какав плен, што га вреба...{S} Преко пута претрчи тркуница, у 
пле пећи.{S} Ако Даринка не везе или не плете што себи или обично браћи, тетка-Катиној деци, уз 
оји наслоњена а на вршак изврнута стара плетена а неолепљена кошница и у њој паламара, чивија,  
м крововима и ниским гдегде искривљеним плетеним димњацима.{S} Скромна али, као снег, бела цркв 
 а не придевене спадоше на пунахна бела плећа.</p> <p>И нехотице се окрену Зорци.{S} Дете спава 
арастао у лицу, здепаст, вратат, прсат, плећат, – па то су и грла,... мој брајко!</p> <p>За то  
 место, – одговори јој Бранко, а као да плива у задовољству.</p> <p>– Госпођа ваша мати није на 
гласа протестују, што он тако на тенане плови по небесном мору, да му они не могу ништа.{S} А м 
 срце, обојица савесно кроје једрила за пловидбу и кују котву, која има кад тад да их овде или  
, да у највишим школама тамо збира себи плодове човечјег ума. – Ја ти, – рече, – не могу дати н 
се обазре на оваке слушаоце, ови ће или пљескати или ће се запити, па га не ће ни слушати, те и 
 костима под земљом!{S} Али када се тим пљује на свету успомену, коју народ с највећим пијатето 
те, може лако да се промени За час киша пљусне, – примећује онај.</p> <p>Било би штета, – опет  
р у селу, са својом сестром, два можда, по најбоља певачка члана у Брајковцу.{S} Он обично <pb  
вако је одевено, враг их и с девојкама, по најновијем журналу, не стиди се прве госпођице.{S} О 
г дана прошетају деца, Бранко и Јелена, по Брајковцу испод руке Поред оне премудре Кате Јаковље 
ти као што треба“,то јест, као што она, по свом рачуну, жели.{S} Отрчала је к Јаковљевићима.{S} 
 најпре код ње, а противних разлога је, по њену, од неко доба, тајному мишљењу, доста, када што 
цона и других таких посластица, што се, по сеоском господском обичају, износе пред „физите“.{S} 
 ни стало до ове врсте људи, из тих се, по његову уверењу, не да већ више ништа ни учинити.{S}  
.. знаш!{S} Него обиђи и ти, мој брате, по каткад.{S} Опет је, знаш, друкче, кад се мушка глава 
лена се сада збиља почела надати, е ће, по речима поп-Стевиним, „то све још бити као што треба“ 
>– Неће госпођа.{S} Јоца то· допустити, по што јој је на рамених глава. </p> <p>– Предомислиће  
 нехотице погледаше.{S} Свако, наравно, по свом рачуну.</p> <p>Право би и имао, – примети Рашић 
о и нема, запева своју најмилију, тихо, по свом начину, тек само да да арију: </p> <quote> <l>Д 
ло позабавимо, – примети после Дабижић, по толики пут, бележнику. – Бога ми, паметна идеја!{S}  
ркове; глади дугим сухим прстима браду, по којој се, бог ме, ухватило по прилично већ иње; глад 
 у сред Севиље, па завија по свом срцу, по свом „вишем позиву“, као да је он сам ту, па сам сво 
p>– Ја бих тако волела, али не знам,... по свој прилици...</p> <p>– Кад ја већ не ћу бити на Бр 
{S} Ал биће и то.{S} Све је удешено,... по њену рачуну, све.</p> <p>Та превешће и њу Јеца жедну 
шла добру школу: цео је живот школа.{S} По дебела је књига, што сам је ја већ прочитала.{S} Ску 
 у сутону у најпријатнијим видовима.{S} По доловима се већ спушта мрак. </p> <p>Под планином се 
 Нешто је вукло ма куд, полетела би.{S} По најпре и једино, до душе, полетела би била тамо прек 
икад неје међу њима пало опоре речи.{S} По Брајковцу се каже: „Куд госпођа Јеца оком, поп Стева 
од од дуга времена, бог ме, и читао.{S} По канабету у истом нереду неколико непотпуних примерак 
 Брајковачки трговчић, Јеша Дабижић.{S} По опаљеном лицу и испуцаним рукама види се, да је вред 
креснеш, варница би излетела из њих.{S} По челу јој пао прам косе, па се њим игра ветрић, кад п 
ичне листове песмама и приповеткама?{S} По онима, који су позвани на то, могли бисмо ми бити са 
ји, како су господа ноћас правила „бал“ по селу.</p> <pb n="84" /> <p>Бранко једва пред зору за 
нина са својим брежуљцима и доловима, а по овима виногради, вотњаци, беркови, шуме.{S} Ту ти се 
ишта већ постављен сто.{S} Орах густ, а по земљи очишћено, па поливено, те хладовина као у план 
S} Покварили му најслађи сан.</p> <p> А по Брајковцу Бруји, како су господа ноћас правила „бал“ 
 Бранкову руку, за коју се држала.{S} А по речима и нагласку за цело јој жао на њега.</p> <pb n 
.{S} Гле, мај, зар то није могуће?{S} А по Дарвиновој теорији потомци наслеђују особине својих  
еда се, ако није ништа свршио, што бива по <pb n="88" /> најчешће, постаје моралним пролетером, 
атно, тако слатко, да јој се прели туга по срцу, срце јој оте мах, сузе саме полетеше на очи.{S 
умео!“ Једва се одважио још и на то, да по упутству наших пчелара води, а то му се признати мор 
Ух, благо вама!{S} Волео бих ти се сада по гори проходати, него о Божићу прасе...{S} Па шта ће  
ица оде најпре, да још једаред разгледа по кући, је ли све у свом реду. </p> <p>А Ната ушла у Д 
тета је за њега, да се потуца и пребија по селима.{S} Ја то и опет кажем.{S} Оно јест да и у ва 
њолског гранда у сред Севиље, па завија по свом срцу, по свом „вишем позиву“, као да је он сам  
амо за маму или ближега којега сродника по крви!{S} Тада би на једаред загрлила и ижљубила свој 
но је и опет Рашићкина папуча потапкала по поп-Стевину жуљу, јер се поп Стеван на мах разгали,  
83" /> <p>Госпођа Рашићка се устумарала по соби, бојаги, хоће да изађе из коже од једа, што јој 
ци било четири годинице, тек пошла била по петој.</p> <p>– Бубица једна!{S} Мала је била... – р 
и тихо као анђелак.{S} Румен је прелила по обрашчићима.{S} Нигде на лицу трага сумора, нигде зн 
ележник се дочепао ледине, па наздравља по милој вољи, ређајући серију за серијом.</p> <p>Једва 
а једаред Јелена тројици младића још на по пута.</p> <p>– Од кад ми овде ходамо а вас нема!</p> 
 </p> <p>Намештај у тој собици је једна по широка клупа уза зид, застрта неким платном, од кога 
овом Саду и својих љубавних пустоловина по Темеринском друму и Казанџијској улици, па се човек  
е онако пред вече, кад се стиша прашина по улици, али ни по што немој да остави отворено преко  
пита, шта што вреди, него шта кошта, па по томе и цени.{S} Тако ти је данас време, кћерко.</p>  
одина политичких новина, што их је попа по кадгод од дуга времена, бог ме, и читао.{S} По канаб 
Катине, па око тога се врзу, ето, и сад по толики и толики пут.</p> <p>Него почела већ да се је 
но Јован.</p> <p>– Па да за што више од по века проводиш за скамијама, а над књигом?</p> <pb n= 
сенице, чује, зуји и бруји вредан народ по чистом јутарњем ваздуху.{S} А зује и брује данас неш 
ецем после подне, кад посвршава послове по кући, пред свој дућан..{S} Скрстила руке па гледа, к 
естрица, и Даринка.{S} Вијају лептирове по пољу</p> <p>Бранко скочи на ноге.</p> <p>Зорка потрч 
их спопале.{S} Вуку троми на омари ноге по прашини.{S} Прашина завејава у кола, па се мота испо 
била рекла, него људи, којих ће заслуге по српску књижевност остати трајне, да их збиља не пота 
 сватови су! </p> <p>Зорка треба да иде по девојку.{S} Мати каже, биће да је у колу, па нек је  
Даринку ушао цео дан неки немир, па иде по кући, као да нешто тражи.{S} До подне је још како та 
можеш довикати с улице.{S} Кад опет оде по воду, као да је себи по смрт отишла.{S} Враг би је з 
ле хартије.{S} Ваљан, поштен човек може по том листу исписати најлепшу песму, што је човек уме  
ш пре једнога сахата и јаче, када га је по једном дечку звала нешто у дућан, јер чека муштерија 
еније.“</p> <p>Арсеније њен треба да је по занату ћурчија.{S} Леп занат, таман за село!{S} Да с 
о лептир, никад гусеница.{S} Несрећа је по Србина сељака то, што се он, кад једном пропадне, те 
ели:{S} И пилићи су готови.{S}Па ако је по вољи, господо, да донесем сада радованца.</p> <p>– В 
 док се Јован вратио у село, брујало је по Брајковцу, како је госпођа Јеца довела била поп-Стев 
ећ му је подала, па је он љуби и милује по милој вољи.</p> <p>– Бојиш ли се можда кога?— опет у 
ама познао човека, који...</p> <p>После по сахата, ваљда, резултат је био те на широко и на дуг 
 девојачке школе на беседи сваке године по један пут!</p> <p>Прохтело се госпођи Нати, да види  
а у струју, што се заошинула оне године по Српству.{S} Био је он некада у вароши сталан члан пе 
>Тако скупља и сад Бранко речи материне по памети.{S} У мислима тима неје ни примерио, кад је л 
ора живети с народом; а не башкарити се по варошима, па писати књиге за народ, поучавати народ, 
ступи у акцију.{S} Ко пише у нас дописе по политичним листовима, ко често и уводне чланке, ко х 
.</p> <p>– Мати сама жели, да ме зовете по имену, па и ја тако хоћу.</p> <p>– И ви мене називат 
ишке на челу, па лаким погледом пролете по друштву око стола, као да се, збиља, осведочи, да је 
планини и по виноградима, да беру цвеће по ливадама, да пију воде на извору...</p> <p>Прилике ј 
ца</title>, владика Раде Његуш, не беше по све тога слободан, – та већ загрози опасност, е дуго 
 безбедности у скровитом Брајковцу беше по вајкадашњи мири поредак ноћни тако дисармоничан дар  
и на њој виолина.{S} Насред собе сто, и по њему разбацано то књига, то хартија, мастионица, пер 
p> <pb n="12" /> <p>И опет бадава!{S} И по толики пут бадава!{S} Мати навалила, те навалила.</p 
утком сена из кола истрљо и по леђима и по ребрима и по ногама.</p> <p>А на Натине речи одазва  
а прошврљамо мало у наоколо по селима и по манастирима.{S} Мени се допада овај наш крај.{S} Ја  
 кола истрљо и по леђима и по ребрима и по ногама.</p> <p>А на Натине речи одазва се.</p> <p>–  
 већи краве ће доћи скоро из поља, па и по дворишту треба којешта поспремати.</p> <p>Сутра је р 
 је штогод здраво жалостиво, па слуша и по каткад шмркне од жалости, Госпођа Ната окрене пећци  
то ће да се вија са Зорком по планини и по виноградима, да беру цвеће по ливадама, да пију воде 
ао стан за Тинку згодан, како ће моћи и по неколико ђака држати на стану.{S} А Тинка спремала и 
ши, па их омутком сена из кола истрљо и по леђима и по ребрима и по ногама.</p> <p>А на Натине  
а не паде ни једне речи, која би, баш и по госпођа-Катину мишљењу, на Даринку утицала развратно 
S} Кад опет оде по воду, као да је себи по смрт отишла.{S} Враг би је знао, шта ради.{S} Данас  
протестују, што он тако на тенане плови по небесном мору, да му они не могу ништа.{S} А месецу  
он налети, па спржи своја крила.{S} Иди по светлости, ићи ћеш правим путом и не ћеш склизнути н 
<p>Бележник послао пандура, да му тражи по селу гдегод овчија сира, па да га с црним луком и хл 
видим, да народ већ зна.</p> <p>– Је ли по вољи унутра? </p> <p>Бранко уђе.</p> <p>Јован баш пи 
 народних песама и других ствари читали по нешто и из „<title>Мезимца</title>" или из „<title>Б 
рестом, што се преко дана шета и ракољи по буњишту око кокошака, мисли, ко је он је.{S} А жустр 
<p>– Ја ћу јој сам рећи.</p> <p>– Не ни по што.{S} Не, бар док је ту Бранко.{S} Учитељ се замис 
, кад се стиша прашина по улици, али ни по што немој да остави отворено преко ноћи...{S} И тако 
 стаде толико зноја, те у мало не удари по својој нози. </p> <p>Тамо на дрветима иза кокошинца  
ићка већ дошла к себи.{S} Већ се говори по селу, како жали, што је дотле дошло.{S} Та она, боја 
ре него што поцури шира, мора да поцури по винограду скоро исто толико зноја.</p> <p>– Знам ја  
н; а ону другу теорију лако је доказати по Брајковачком благајнику.</p> <p>Начелник, стари пенз 
ко ни преиначити“, јер је и јавила Кати по њену Јовану, кад ономад беше у вароши код ње, јавила 
ва хаљина, да се може слободније верати по гори, – последња кратка хаљина, што је као швигарица 
гу на ино, а да не</p> <p>– Сад ће бити по сахата, – примети му жена знајући за његов лепи српс 
ити, да је постао од медведа.{S} Судећи по нашем писару, имаће право Дарвин; а ону другу теориј 
{S} И једва једаред ће истрчати и отићи по девојку.</p> <p>– Ала је то прашина, слатка, па врућ 
 кут ће пре.{S} Да га остави, па потрчи по Мацу, или ће најпре да га унесе?{S} Најпосле га спус 
Даринка опет нема каде.{S} Него је ипак по неки пут исправи и опомене, где како треба.{S} Но за 
 доћи.{S} Знамо и ми варошки ред.{S} Ал по мени могу и изостати, – рекла јој је са свим озбиљно 
овој врућини.{S} Радо, до душе, пешачим по гори; али у јулију месецу, на овакој прижези, џаба.{ 
а као мала, што ће да се вија са Зорком по планини и по виноградима, да беру цвеће по ливадама, 
ранко узео виолину, па превлачи гудалом по њој.</p> <pb n="64" /> <p>Писар се загледао у лик шт 
S} И Марко се, ено, већ вија са живином по широком дворишту.{S} Марко је јунак, који зна и рећи 
пева гласно громовито, да се чуло широм по Брајковцу, па се и они око кола осврнуше и погледаше 
ван.{S} Чим су вечерали, дошао је Јован по Бранка, па су отишли к учитељу.{S} Неко су време ход 
чке господе части осталу, па тако један по један остане редовно Марку дужан и сваки одбије тек  
пет Даринка, и још већма је поли пламен по лапитима.</p> <p>Тим боље!{S} Зорчица ће декламовати 
и сваки одбије тек од рачуна, што га он по каткад с ким има.</p> <p>Шта, дакле, остаде учитељу  
о и онако велики жагор, што се разлегао по пространим ходницима и степеницама Карловачкога маги 
од месечине, па поклопио цео прозор као по поруџбини.</p> <p>Бранко прође поред прозора, уђе у  
! – помислише сви мушки у један мах као по договору... </p> <p>За Брајковачки певачки збор, дак 
ашим крајевима, непрестано сам се тепао по охолом Бечу...{S} Мени је, да Бог ме, охол, кад ми ј 
о, па га нема натраг, ево већ јаче него по сахата. </p> <p>– Шта мислите, где нам је господин у 
ста свежа и унегована, изађе преда њ до по дворишта.{S} Натукла лаку повезачу на лице, да јој г 
амо.</p> <p>Ако крик Јеленин и неје био по оној ноти, коју је млади учитељ навио на својој виол 
упи вина, а код њега се пило и ликовало по често.{S} Но да је био таки гениј, као што га ви сад 
ма браду, по којој се, бог ме, ухватило по прилично већ иње; гладни гледа, како куља дим на вра 
о дуже, па да прошврљамо мало у наоколо по селима и по манастирима.{S} Мени се допада овај наш  
о: да, па казао: не.{S} Само чино, само по чину!{S} Па паки и паки-поп!..</p> <p>Е, па тако сед 
орење.{S} Али научи се од њега, да само по цвећу идеш и да и са најружнијег цвета скупљаш само  
р домаћин, овде онде не завири, ма само по старој навици.</p> <p>Женска, већ не у првом цвету с 
е, шта мати жели, и да она то чини само по материној жељи. </p> <p>Од онога вечера, како је оно 
аест година га већ нема.{S} Расписаћемо по новинама, да се до извесног рока има пријавити; не п 
би га и чешће доносио; него што редовно по један од Брајковачке господе части осталу, па тако ј 
махне крилима, па заплови величанствено по ваздушном мору...{S} Или дивљи голубови и грлице јат 
е најлепше.{S} Него не буди лептир, што по тами лута, па чим спази гдегод светлост, он налети,  
на какову бресту у крај друма, само што по каткад зафрчу коњи, да можда истерају насртљиву муши 
ане, није баш наврило, да Јелену по што по то удам ма за кога.{S} Има она каде и чекати.{S} Али 
и жеља,... шта ли, увлачи се тако нешто по неки пут у безазлено јој срце, које зна да куца још  
 <p>Ох, како је дивно, слушајући их бар по издаље, пристао тај збор са својим <foreign xml:lang 
} Да извади Јована из школе?{S} Да га с по пута скрене, па „да извади можда свом рођеном детету 
</p> <p>– Миле! – задрхта опет њен глас по вечерњој тишини.{S} Нема одзива.{S} Само види, како  
 па клања главом то амо то тамо, те час по па гурне Даринку или се удари о велики штит, што га  
глому одласку из Брајковца, што га свет по Брајковцу разнео још, тако рећи, пре зоре.{S} Па ако 
е јој кћерке, па ће онако срдито и опет по толики пут:{S} Па баш сад?!</p> <p>Та, за који дан ћ 
} И кад је видео жагор и необичан живот по Карловачким улицама, које несу тако живе, ни кад с п 
онда скочи са столице, прође два трипут по соби.{S} И опет долети на прозор, па одмах упре погл 
 наше прилике...</p> <p>И Марко се, већ по одавно, помешао с гостима.</p> <p>Бележник хоће да г 
ј неје ништа сметало, што је писар, већ по не знам који пут, декламовао ону о браца-Анти и разб 
 онај свет,</p> <p>А ето ти и опет, већ по толики пут, госпођице Даринке, јединице јој кћерке,  
Нова се омладина креће, њен глас се већ по мало чује.{S} Кад не иде више с омладинским скупштин 
о баш пред великим орахом, па гледи већ по толики и толики пут, како је воћка понела.{S} На њен 
S} Најстарији син јој, Јован, био већ у по гимназије.{S} Женско дете у седмој осмој ли годиници 
то српски пчелари сваки час препоручују по нешто ново, па да је чак и некаки Орлић и Коњовић и  
S} Стефане, није баш наврило, да Јелену по што по то удам ма за кога.{S} Има она каде и чекати. 
на Јелисавета поглади једном руком попу по бради, а другом му насу у чашу хладног теочинца и на 
</p> <p>– Жено, не дирај у своју сестру по Еви, – опет је, бојаги, утишава супруг, избацив и оп 
избацив и опет једну „досетку“: „сестру по Еви!“</p> <p>– Ако нам је Ева прабаба, нисмо све јед 
аде, не могу ни ја бити бољи... </p> <p>По толики пут заподео се међу друговима такав разговор. 
ко хиљада српских породица у Русију.{S} Побегли, да Бог ме.{S} Додијало им овде гоњење за веру  
ао се одмах до гроба. </p> <p>Даринка с побожним заносом стала, па гледа у отворену још гробниц 
ству, о побратимству, о услугама, час о побожности, и тако даље,... још Бранко Стајић, тек да н 
ике, (на ту је реч баш особито узахао,) поборнике своје идеје.{S} Дух времена сад је таки.{S} И 
сподо моја, има своје живе поборнике... поборнике, у којима је она оличена.{S} И нека нико не с 
 Та идеја, господо моја, има своје живе поборнике... поборнике, у којима је она оличена.{S} И н 
род клонути, догод уме да штује и мртве поборнике, (на ту је реч баш особито узахао,) поборнике 
, видим, да се и наши народни браничи, „поборници“, наплаћају од народа исто толико правично ил 
овек... не „господин“!</p> <p>Бранку се побра није никад још таким показао.{S} Више пута му је  
ла.{S} Лек јој тај помогао.{S} И Давина побрати Игњата, па га увек звала братом, а он њу сејом. 
лицемерства, тепа час о пријатељству, о побратимству, о услугама, час о побожности, и тако даље 
рдашца.{S} Испод њих се таласа китњаста побрдица, да им мало даље пукне на догледу сремска равн 
p> <p>– Поштен човек треба најпре да се побрине, како ће издржавати породицу своју.</p> <p>– Не 
ујаку: „Поштен човек треба најпре да се побрине, како ће издржавати своју породицу.“ И толико с 
!{S} Учитељ је сад мали за њену ћер.{S} Побринула се та добро и за себе и за њу.{S} Знаш ли ти, 
ватао би се крај с крајем, како се отац побринуо за своју породицу, а како би овака два самохра 
и уверен)да му „кругове његове“ не може побркати.</p> <p>– Седи! –вели опет попа Бранку,</p> <p 
ловачки вис.{S} Па смо закључили с овим побром... (Господин Милан Кнежевић, наш учитељ! – прика 
 паса.{S} Као да се сви пси у Брајковцу побунили противу месеца, па из свега гласа протестују,  
преда њ до по дворишта.{S} Натукла лаку повезачу на лице, да јој га зар не препали сунце.{S} По 
д је таки!</p> <p>– И ти се под старост повела за духом времена!</p> <p>– Стефане! – на то ће Р 
>– А нама?</p> <p>– Принесенија јадите, повељенија творите.</p> <p>– Понда?</p> <p>– Ја тако, о 
ао ревностан пастир душепопечитељ Богом повереног му стада одликован и постао конзисторијалним  
 да дочека лађу из Новог Сада, и у собу поверенства сигурности, где одборници даваху приступниц 
S} Једва ће ми на питања моја тек овлаш поверити, како је испала на прилику берба, како пазар,  
и у парохији и у кући? – рече поп Стева поверљивије.</p> <p>Хвала, ујо, што се не сетисте, кад  
це... </p> <p>Јелена почела била, да га поверљиво слуша, али се сад окрену и предаде преда се.< 
учитељ из свег срца, е, заиста ћеш му и поверовати, да му срце хоће већ да пукне од среће.</p>  
ближе у заставу, те што живља планина с поветарцем и она живља и вољнија.</p> <p>Није дуго тако 
еца“ не дођу.</p> <p>Ево и наше деце! – повика госпођа Јеца, кад виде своју кћер с попиним сест 
а, да се занесеш!</p> <p>– Жено, мир! – повика бележник својој супрузи, скруни последњи остатак 
– О-о, лепо, господо!{S} Лепо од вас! – повика на једаред Јелена тројици младића још на по пута 
аље!{S} Прво женскиње!</p> <p>— А ми? – повика писар и бележник.</p> <p>Благајник погледа учите 
ви Турци, – одговори овај.</p> <p>А она повика: </p> <p>– Јеси чуо, натарошу:{S} Или сви ил’ ни 
реко коња, па да потера, а госпођа Ната повика:</p> <p>– Кристо!{S} Кристо!</p> <p>– Заповедајт 
омислиће се.</p> <pb n="68" /> <p>У том повика учитељ:{S} Дакле, да пређемо на учење.{S} Гласов 
аћица, ко је. – Јесте л ради гостима? – повикаше женски гласови с кола.</p> <p>– Јух! цикну гос 
м!..</p> <p>Дивна летња ноћ с месечином повила земљу као мати чедо своје у меке чисте повоје, к 
еној речи; па наравно, и сад беше вољна повиновати се оному, што мати нареди. </p> <p>Али јој с 
> <p>Што не дате мало проширити или бар повисити, ујо ту сеницу, кад сте тако радо у њој?</p> < 
очео долазити.{S} Од увек научио, да се повлачи, па мисли, узео би ко за наметање, када би чешћ 
а толиком нежношћу и пажњом на, која је повод, да је мати његова морала изаћи из куће брата сво 
а ујака; а кад га се и сетио, неје имао повода, да се загрева љубављу каквом према њему.{S} Поп 
да благајник поче урлати разне гласове, поводећи се за учитељевом виолином.{S} Али кад бележник 
 земљу као мати чедо своје у меке чисте повоје, као мати која једнаком љубављу милује свако сво 
лази, те млађешина треба и пре да хвата повратак.</p> <p>Не би сирота имала цело после подне, с 
вану и тај дан.</p> <p>Још у јутро рано поврве народ у свечаном руху и са свечаним расположењем 
 његов глас! – викну прва Зорка.{S} Све поврви на поље.</p> <p>– Шта је?{S} Шта је?{S} Шта је,  
.. не, што он нема својства, да не буде површан, него што је запао у благословене крајеве, па м 
тан: ради једва, колико му треба, па је површан, те, канда не схваћа озбиљно конкуренцију у рад 
аности“ јер „треба народ увући унутра!“ Повукао би је тим пре, што се уверио, да се и сама гошћ 
 морао јавно и повући реч на траг.{S} А повукао би је за цело, као што се већи у себи повукао,  
 а само што је завирио у њу, од како се повукао у попин врт.</p> <p>– Стојим на расположењу, го 
о би је за цело, као што се већи у себи повукао, кад се састао с Јованом и учитељем, те видео,  
неје никоме казао, јер би морао јавно и повући реч на траг.{S} А повукао би је за цело, као што 
ко је сјајан.{S} Округао као похођанска погача, нарастао као мобарска гибаница, а пун заливен к 
{S} Друштво треба само да пева.{S} А он погибе за младим друштвом.{S} Него да не увреди кога, а 
а.{S} И нека нико не сумња, да ће идеја погинути...</p> <p>Бележник се већ неколико пута дизао, 
очачка опет грло с неколико: „Хм—хм!“ – поглади брке, продрма своју столицу, зар да се увери, ј 
ио к њој.</p> <p>Поп-Стевина Јелисавета поглади једном руком попу по бради, а другом му насу у  
мирише мирисни вечерњи чисти ваздух.{S} Поглед јој се отме на осветљена два прозора у оној лепо 
S} Погледа то у Јелену, то у Даринку, а поглед му несигуран склизну на страну, као да не сме да 
да одговори.{S} Стале јој очи, па упрла поглед у Даринку.</p> <p>– Не знам, – једва промуца.{S} 
 И опет долети на прозор, па одмах упре поглед опет на осветљена она два прозора с оне стране п 
одар, да легне поред Зорке, дуго јој се поглед приковао на икону светога Николе, што виси у про 
треба ли госпођи Кати много, да на први поглед од мах види, да се госпођа Јелисавета преварила  
 на њену лицу, то му сведочи бистар јој поглед и неусиљено понашање, у том га утврђава њено срп 
а, шта је шала.{S} Поп Стеван је осетио поглед Бранков, па, ако му је образ иначе и могао доста 
 што виси у прочељу. </p> <p>Јован упро поглед у бележниковицу..</p> <p>А бележниковица примети 
лизо гроба.</p> <p>– Даринка узе лиске, погледа милокрвно у њега, откиде један и задеде га себи 
ступио девојкама, лице му се зажари.{S} Погледа то у Јелену, то у Даринку, а поглед му несигура 
p> <p>– Шта? </p> <p>– Бележниковица га погледа, као да му не верује.{S} Вели:{S} Зна део комши 
т к њему своје миле очице и милокрвнога погледа.</p> <p>– Али не мога одолети његову погледу.{S 
и је Кнежевић.</p> <pb n="67" /> <p>Она погледа у њега.{S} Очи јој се насмешише.{S} А из грла с 
а поступка, што га читао, на страну, па погледа у свој сахат. </p> <p>Имамо још времена!{S} Куд 
ао бајаги, шишке на челу, те испод руке погледа у њега.</p> <p>Бележник остао дужан одговор сво 
вика писар и бележник.</p> <p>Благајник погледа учитеља, што значи, да и он то пита.</p> <p>– В 
м економију.</p> <p>Бранко га радознало погледа.</p> <p>Као да није узела озбиљно,– дода онај.< 
па паде у неку сентиметалност и кокетно погледа у Јована. </p> <p>Чак и Јован умуче.</p> <p>А Ј 
својим мислима, чисто се збунио, кад је погледао.</p> <p>– Ми вас чекамо на ручак, – вели она.< 
е речи.{S} Попа и Рашићка се и нехотице погледаше.{S} Свако, наравно, по свом рачуну.</p> <p>Пр 
јковцу, па се и они око кола осврнуше и погледаше на брежуљак.{S} Запева познати усклик: </p> < 
шаку и једно: „Хи!“</p> <p>И остали сви погледаше онамо.</p> <p>Ако крик Јеленин и неје био по  
ко је оштро то рекао, па не ће ни да му погледи у очи.{S} Али тек опет дода: </p> <p>Па ако онд 
 – пита попу, а више тумачи, шта мисли, погледом него речима.</p> <p>Попа застао баш пред велик 
у грлу, па гледи само учитеља упитљивим погледом.</p> <p>– Ви се заиста, госпођице, врло добро  
ло обрве и удостојио декламатора својим погледом), резултат је био, да су Јован и Јеша на једар 
нехотице, своје шишке на челу, па лаким погледом пролете по друштву око стола, као да се, збиља 
</p> <p>Јован се загледа у њу зачуђеним погледом.</p> <p>– Бранко?!</p> <p>– Ви се и опет прави 
да.</p> <p>– Али не мога одолети његову погледу.{S} Осети, како јој у очи сухну неки плам; а на 
 није нико други,... мислим, да сте сви погодили, да је то госпођа супруга нашега вреднога и ва 
/p> <p>– Синоћ.{S} За то је гост брже и погодио, куд се иде из Брајковца него у Брајковац.</p>  
едан пут сестри, видевши да ће јој тиме погодити најватренију жељу.</p> <p>Тинци сину.</p> <p>– 
 тек допустити.{S} У нас је врло велика погрешка то, што ми држимо, да не може бити интелигента 
ве душе.{S} Као да се све, штогод дише, под камен завукло или се у земљу урило, тек зар да нађе 
 ће бити кадгод и проводаџија, па, ето, под старост дотерао и дотле.{S} Мучна улога!{S} Неблаго 
од њом после ручка прилегне и дремуцка: под њом чита новине и премишља о ономе, што се њега тич 
.{S} Под њом он чека и дочекује ројеве; под њом после ручка прилегне и дремуцка: под њом чита н 
 и, збиља; никад није лепше пожелео.{S} Под њом он чека и дочекује ројеве; под њом после ручка  
>Е, па тако седи јутрос, ето, поп Стева под својом сеницом, па пушта густе димове кроз подсечен 
еје пренесе га у храм, где му је „црква под небесје, олтар часни брдо и долина, тамјан мирис, ш 
раје овако даље, ишчаурио би се из њега под старост, Боже опрости, „омладинац најчистије крви“. 
чланова певачкога друштва Брајковачкога под прозорима попине Јелене и да допру до Стајића, док  
.</p> <p>– Мир и покој свачијим костима под земљом!{S} Али када се тим пљује на свету успомену, 
римио у своју општину од крштенога кума под тако лепим именом једнога од просветитеља хришћанск 
ају буд за што, као да има слепога миша под прагом, или их медом залаже.{S} Па шта им даје за т 
а ока.</p> <p>Учитељ се стискао уза зид под сен.{S} Дохватио белу пружену ручицу, па је притиск 
на, бојаги, срдито, па га својски узеде под руку.{S} Готово да је силом прогурала своју левицу  
, кад хоћеш, пут је добар, а сад ти иде под ногу.{S} Доћи ћеш само пре, него што пођеш, како, ћ 
па је поздрави, стискивајућ књиге своје под пазухом, као да би их скрио, она седне за гласовир, 
<p>Од сеобе Србаља у крајеве, што стоје под окриљем Австроугарског орла, Карловци су место, кој 
док је Игњат узимао манастирске воћњаке под закуп, живео је с том кућом као род.{S} Госпођа Кат 
е.</p> <p>На једаред зачује тихе кораке под прозором; али, рекао би, још већма чује, како јој ј 
ма.</p> <p>Даринка и Јелена се ухватиле под руку.{S} За њима иде Јован с Бранком. </p> <p>Њих д 
х времена сад је таки!</p> <p>– И ти се под старост повела за духом времена!</p> <p>– Стефане!  
и белом свету, па хранити и себе и дете под туђим кровом и на туђем огњишту.{S} Али колико је и 
у кап млека, којим га је одојила, као и под онога, који јој сваку сузу, што је негда над њим не 
ете, простирући меке рубине исто тако и под онога, који јој пеленом загрчава сваку кап млека, к 
х Брајковачки, поп Стеван Радојчић седи под сеницом у својем вотњаку.{S} Разузурио се, па је на 
аман да поживи у миру, а капља га обори под земљу...{S} Па кад госпођи Нати дође срцу <pb n="17 
стане с њим?{S} Хоће ли он вечерас доћи под њен прозор, као обично, кад је онако срдит отишао п 
н нас останути“, и кад нам се „тело тек под земљицу вргне“, а некмо ли да траје, „док се поје,  
р у граници. („Немачко рухо на њему, ал под рухом српско срце!“ говорило се о њему).{S} Заволи  
нкове деснице, јер Бранко притискао њом под пазухо своју књигу, те му књига сад испаде у траву. 
<p>– Је л ту муф?</p> <p>Муф беше запао под ноге, док се Ната намештала у колима.</p> <pb n="13 
 као у шали. – Ја бих вам се радо бацио под окриље.</p> <p>– Гле, гле грчета! – нашали се писар 
чи; толико се пута захука, дошао је већ под грло, а то се отео тек само дубок уздисај.{S} Срце  
> <p>Прижегло летње сунце, а они ходају под штитовима.</p> <p>Даринка и Јелена се ухватиле под  
ве крчме „Код разбијене канте“ извијају под прозорима попине Јелене!“</p> <p>Дакле, у сред Брај 
а црквена општина дала му је своју кућу под кирију.{S} Сигуран платиша! <pb n="73" /> Наш Србин 
По доловима се већ спушта мрак. </p> <p>Под планином се раширило село Брајковац са својим белим 
пут!{S} Ево нас већ и код наших.</p> <p>Под орахом на сред дворишта већ постављен сто.{S} Орах  
м команде.</p> <p>- Чујеш.{S} Ја бих ни пода шта држао свакога младога, па још интелигентнога ч 
 траг, нити да његову стисне, већ му је подала, па је он љуби и милује по милој вољи.</p> <p>–  
ао поп-Стеви, да неје сретан, или да се подао Јеци, он би му одговорио, као што толико пута вел 
утрос са неколико убедљивих речи и јаче подбунила.{S} Навалио се леђима на зид, где је већ отрљ 
 прозор. „Ој, пуно је и препуно среће!“ подвикну учитељ из свег срца, е, заиста ћеш му и поверо 
кад ја вребам арамију!{S} И једва ми се подеси згодна прилика, кад сам се мало и надао! - одгов 
 се упео из петиних жила, да поради, те подигне сермију.{S} Тек не може, ето, ни он, да пропуст 
е могоше на ино, а да се једногласно не подигну против таких новотарија.{S} Тај тако једнодушни 
ма, а на мосту, што води слађе на сухо, подигнут славолук искићен разним цвећем.{S} Близо стани 
нама, и он већ ратоборнији.{S} Нешто га подиже са столице, па се узврпољио.{S} Хоће да се пева. 
ено, својски, а тако покајнички, да она подиже опет к њему своје миле очице и милокрвнога погле 
етније слушати песму.</p> <p>Добри чича подиже главу к певачу, па му показа место уза се.</p> < 
обне младости. ·</p> <p>Њему за уздарје подиже народ српски из благодарности само гроб.{S} Као  
ко испомажу. </p> <p>Тинка оћута.{S} Не подиже главе, а уздахну. </p> <p>Поред тога дете може д 
</p> <p>– Опростите! - прошапута, ал не подиже очију...</p> <pb n="49" /> <p>Добро те се у томе 
, што се он, кад једном пропадне, тешко подиже, јер, канда, и не мисли више, да буде економно с 
вар, него свију нас и свакога појединца подједнако.</p> <p>– Синко, то су тек само празна нагва 
едрина осмејкује око румених усана увек подједнако, а срдила се а радовала се, или плакала, или 
 ошине и Даринку, како је ћуталица, али подла и подмукла. „Испод мире сто ђавола вире!“</p> <p> 
 браца Рада слуга, па је љуто зауздао и подланчио, те је шиба троструком камџијом и заиграва пр 
ви једнаки; а чим дође јачи од њега, он подлегне, и то... не, што он нема својства, да не буде  
, која сад дрско телејише упљувке своје подлости и себичности разним интересима напретка и разл 
е, бежи из тога понора, где све заудара подлошћу и нитковством!..</p> <p>Дивна летња ноћ с месе 
 Даринку, како је ћуталица, али подла и подмукла. „Испод мире сто ђавола вире!“</p> <p>– Јух, м 
з госпођице Јелене. </p> <p>Сутра после подне одмах је прва веџба певачка. </p> <milestone unit 
села, као обично недељом и свецем после подне, кад посвршава послове по кући, пред свој дућан.. 
е је још како тако и прошло; него после подне се отегло као цео дан.{S} Једва дочекала, да цркв 
к.</p> <p>Не би сирота имала цело после подне, с киме речи да проговори, да не дође какво дете, 
 Јаковљевића винограду цело скоро после подне на мекој трави у крај поточића, што се слива прек 
 иде по кући, као да нешто тражи.{S} До подне је још како тако и прошло; него после подне се от 
 ако му је образ иначе и могао доста да поднесе, сад се нађе у великој неприлици.{S} Чисто не с 
та бих јој рекла.{S} Мени то не може да поднесе.{S} Богме, ето, други боље пролазе с дебелом ко 
син ће, – одговори она, – за цело лакше поднети, да је син оца лоле; али да бацим на њега и ту  
за коју би...</p> <p>Невера!{S} Ње ради подноси он те муке.{S} Она му је натерала дерт, па је у 
 као ножице за скидање гусеница, нож за подрезивање кошница, будак, ашов, мотика и тако даље... 
и Даринка са Стајићем, не мога, а да не подсети своју сеју, како су се обадве препале, када су  
е ће, кад их овако више, па једна другу подсећа.{S} Тек удовице!{S} Ух-Ух!{S} Па би добре маме, 
јом сеницом, па пушта густе димове кроз подсечене бркове; глади дугим сухим прстима браду, по к 
ишу девојачку школу.{S} Те радости, тог подскакивања од ње!...{S} Зорка већ чита чика– Јовин ли 
право.</p> <p>Јелена не примећује горки подсмех у учитељевим речима.</p> <p>– Ја волим, кад се  
дину. —</p> <p>– Са старачким идејама!– подсмехну се Јован.</p> <p>– Неколико њих што је вредил 
да му се „омладинац“ не може ни од шале подсмехнути.</p> <p>– Тражи вас, ујо, госпођа Рашићка!  
 заденути у малу своју турску лулицу на подугачком чибуку, запалити и пушити...{S} И сад, пуши  
вом бићу, о позиву својем у животу и не подударају, ипак им бродови стоје још мирно један поред 
век срећан, мили му се посао, којега се подухвати.{S} Одушевљеније прихваћа борбу у друштву за  
све већа тешкоћа бремена, што сам га се подухватио у најбољој вољи.</p> <p>– Немојте се плашити 
Section" /> <p>Кад је Јован дошао кући, пође и Ната и Катица, да спавају.</p> <p>Катица оде нај 
– Збогом!{S} Разговараћемо се.</p> <p>– Пође.</p> <p>– Јелена не чује песме или не ће да је чуј 
 певачима, те одмах дохвати виолину, па пође од једнога до другога, да им огледа гласове.{S} Му 
овако...{S} Ух, ух, ух!{S} Поп-Стеви се пође кожа јежити.</p> <p>Ја бих моје дете знала и сама  
еди овде.</p> <p>И гостољубиви бележник пође да прави места Јовану уза сто, не бил забашурио, ш 
 <p>– Извините... </p> <pb n="93" /> <p>Пође Јован да нешто говори кроз мамурлук; али га речита 
од ногу.{S} Доћи ћеш само пре, него што пођеш, како, ћу ти казати, да поздравиш Кристу, нека шт 
 иначе госпођу Јецу Рашићку за руку, па пођоше у кућу.</p> <p>– Бранко је фини младић! – примет 
неје то више ово ни оно.{S} Ево, и сузе пођоше врцати госпођа-Рашићки, сузе, Боже, тешке, несре 
ре њега, а попут једре и здраве народне поезије, песмом, као најзгоднијим оруђем, прокрчи пута  
ву удобност; и, збиља; никад није лепше пожелео.{S} Под њом он чека и дочекује ројеве; под њом  
кротирати, т. ј. на једаред ће „друмови пожелити Срба...{S}" А историја ће да пева ил кука над  
 вароши и настанио се тамо.{S} Таман да поживи у миру, а капља га обори под земљу...{S} Па кад  
збунили, кличући још: „Живила!“ – он се пожури, па узе извијати и завијати: </p> <p>Мно-о–га–а– 
 мушкима и женскима:</p> <p>Чини ми се, пожурили смо се раније, него што треба.</p> <p>Па боље  
ве из поља.{S} Или се кравар данас боље пожурио него обично, али су се збиља физите код госпође 
ите код госпође Нате и Катице мало дуже позабавиле, тек, ето, брзо прође време, кад се обично и 
метна идеја, бележниче, да се овде мало позабавимо, – примети после Дабижић, по толики пут, бел 
е не знам какав рачун направила, што је позајмљивала детету, кад јој је што требало за ручни ра 
шла на бољи свет, кад је брат поп Стева позва, да му буде у кући домаћица?{S} Колико му је поко 
им је пошао.{S} Изађе учитељ, па их све позва, да оду у његову собу.</p> <p>Сад ћу ја децу пуст 
нас Срба право сироче.{S} Ко је највише позван, да шири просвету у народа Ког Синови Талије, –  
ван живот,... омладина неје, мислим ја, позвана да води коло, она не може давати правац, одређи 
ара јавно мњење?{S} Људи већином још не позвани на то.{S} Ко нам пуни белетристичне листове пес 
ма и приповеткама?{S} По онима, који су позвани на то, могли бисмо ми бити са свим без икаква л 
ако врсној певачици, као што је Јелена, поздрави ова красна и тиха ноћ песмом.{S} Ја мислим, да 
>– А, вас треба посути ситном прохом! – поздрави га бележниковица, идући му на сусрет с умиљати 
тала га, хоће ли ићи к Јовану, па да је поздрави.{S} Можда би и отишао био, да га госпођа Рашић 
но прође туда какав гимназијалац, па је поздрави, стискивајућ књиге своје под пазухом, као да б 
ето, на први мах, да га Даринка прва не поздрави:</p> <p>– А!{S} Јесте ли и ви ноћашњи?{S} Брац 
јка Давина Живковићка прва дошла, да се поздрави с госпођа–Натом.{S} Давина се одавно нешто и с 
анко проговори нешто, као бојаги, да се поздрави с њом.{S} И он, до душе, вешт момак за таку пр 
па се прикључи друштву.{S} Вели, кад се поздрави с мушкима и женскима:</p> <p>Чини ми се, пожур 
 и ликовођа певачкога збора.{S} Само се поздрави са певачима, те одмах дохвати виолину, па пође 
јој вели мати?</p> <p>(Таман га је лепо поздравила!)</p> <p>И поп Стева мрзовољан.{S} Покварили 
 Шта је теби – пита друга другу, кад се поздравиле и пољубиле.</p> <p>Јелена не зна, шта да одг 
ађе се код Даринке.</p> <p>Састале се и поздравиле, као да се бог зна колико дуго несу виделе,  
ога.{S} Запитаће се за јуначко здравље, поздравиће се као добри пријатељи.{S} Па ако не узмогну 
исту, нека што чешће посети кућу.{S} Па поздравићеш и мајсторицу,... знаш!{S} Него обиђи и ти,  
 него што пођеш, како, ћу ти казати, да поздравиш Кристу, нека што чешће посети кућу.{S} Па поз 
! – пребаци му, бојаги, Јован.</p> <p>– Поздравише се својски.</p> <p>Њихов жагор само је, да Б 
еднога сахата кренуо, да иде у дућан на позив материн. </p> <p>– Марко!{S} Чашу пива!{S} Ево Ма 
би тешко и дошао у Брајковац, на ујаков позив, ујаку за љубав, да неје ту и Јован и да не осећа 
Хришћанског весника</title>“, у кому је позив на претплату, а нерасечен.</p> <p>То је поп-Стеви 
песника српскога јединства, прихвативши позив омладине своје као сам песников аманет.</p> <p>Ве 
ниси рођен само за себе, већ за... виши позив, – пребаци Јеша писару, ал не знаш, говори ли зби 
страшно понижен.{S} Човек рођен за виши позив нема готово ни свога имена данас.{S} Писар, писар 
е нешто стужи.{S} Онда му је његов виши позив на срцу и на језику.{S} Тужи се на цео свет.{S} М 
е он рођен за „виши позив“.{S} Тај виши позив он је већ и вршио као члан неке путничке глумачке 
рожданику пише, да је он рођен за „виши позив“.{S} Тај виши позив он је већ и вршио као члан не 
он сам још увек не заборавља свој „виши позив“ па стоји у Брајковцу још увек само као оно птица 
стави млади тржа. – Просто, мени се мој позив не допада.{S} Ја нисам за адвоката.</p> <p>Положи 
чима, па намигује на писара, — знак, да позива онога, да декламује песму о браца– Анти и разбиј 
а нешто рећи, бар у корист свога „вишег позива“, па вели:{S} Штета за госпођицу Јелку, што нема 
ди, тај је вечито незадовољан са својим позивом, и зна увек милион разлога да наброји против пр 
 па завија по свом срцу, по свом „вишем позиву“, као да је он сам ту, па сам својој Дулчинеји с 
</p> <p>Ако им се назори о свом бићу, о позиву својем у животу и не подударају, ипак им бродови 
овде онде одбиће се још последњи зрак о позлаћену јабуку, зрак сунца, што се клонило западу. </ 
е одсести.{S} А Јелена се радује, да је позна. </p> <p>Бранка већ поче завијати у стомаку од то 
Па то је прилика, као и мало да се боље позна. </p> <p>Попина Јелена...{S} До душе, за госпођу  
“: </p> <quote> <l>Ја знадох, што нисам познав’о,</l> <l>Први санак ја сам већ одспав’о...</l>“ 
 доба сећају, – одговори Бранко, –да су познавали Бранка лично, па чак и консхолари му били кој 
> <p>– Јух! цикну госпођа Ката, тек што познаде госте.</p> <p>Кад је дошла к себи, сети се, да  
Рашићка осети, колико га је заболело, а познаје га скроз и скроз.</p> <p>Да говорим толико... н 
ачу се диван мушки тенор.</p> <p>Јелена познаје тај глас.</p> <p>Учитељ запевао Бранкову песму: 
е писарев.</p> <p>Учитељ и сувише добро познаје енергију Брајковачке интелигенције.{S} А Бог ме 
 који певати може.</p> <p>Особито добро познаје писарев тенор, који би диван био, да кроз грло  
ито госпођа Катица, – та, она бар добро познаје Јецу Рашићку, – наравно, да су и оне биле исто  
 си невина, срце моје; да Бог ме, па не познајеш, камо што смера. </p> <p>Девојка ућута.</p> <p 
, дизати позориште за народ, а нити они познају народ, нити народ разуме њих.{S} Ужасна аномали 
ор, кад су прошла кола.{S} Ал како неје познала никога на колима, послала Ђуку пандура да распи 
. </p> <p>И Тинка Стајићка, мати нашега познаника из Брајковца, Бранка Стајића, спремила се да  
метање, када би чешће одлазио мећу нове познанике.</p> <p> Књига је пред њим, али мисли несу св 
, – сви полетеше њему као добром старом познанику.</p> <p>– Тако се дочекују гости?! – пребаци  
у походе, него јој тек уз пут сврће као познанику каквом.</p> <p>И срце му гракну од неке милин 
ћ се рукова и са Јеленом, као са старом познаницом.</p> <p>– Него још нешто! – додаће Бранко. – 
ући врата затворена.{S} Не мари за нова познанства.{S} Оно јесте, да му не би било први пут, ка 
е млади учитељ навио на својој виолини, познао је ипак, да је одјекнуо с оне жице, коју је нави 
p>Ту је сад и та варошкиња, Даринка.{S} Познао се с њом у недељу, кад су изашли из цркве:{S} По 
ом у недељу, кад су изашли из цркве:{S} Познао се поред Јована.</p> <p>Колико он,... а и мати м 
> <p>– Господине докторе, ја сам у вама познао човека, који...</p> <p>После по сахата, ваљда, р 
е устумарала горе и доле, дође до ушију познат женски глас с радосним ускликом:</p> <p>– Ево га 
отрчала с књигом у руци, па говори речи познате „Бранкове жеље“: </p> <quote> <l>Ја знадох, што 
нуше и погледаше на брежуљак.{S} Запева познати усклик: </p> <quote> <l>„Ао свете мио и премио, 
азак Стајићев из Брајковца изазвао је у познатим круговима Брајковачкога друштва, нити рећи мањ 
 се скрасио у Брајковцу) декламовао ону познату песму Мите Поповића о браца-Анти.{S} А благајни 
ице, да јој га зар не препали сунце.{S} Познаћеш је добру домаћицу.{S} Засукала рукаве, па чист 
и само стало, док сам га наговорила, да позове Бранка к нама, и да му пошаље новаца, да амо дођ 
 онда – ево среће и за њега и за српску позоришну уметност!{S} Госпођа бележниковица ће за љуба 
града, да се препоручи управи народнога позоришта, па онда – ево среће и за њега и за српску по 
народ, водити политику за народ, дизати позориште за народ, а нити они познају народ, нити наро 
есним задахом, презире цео свет.{S} Ох, позорница!</p> <p>Шта је теби сад опет, нотарошу? – пит 
 па то боли!{S} Он, који је научио да с позорнице, занесен небесним задахом, презире цео свет.{ 
света.</p> <p>И томе чину беху Карловци позорницом.</p> <p>Дивно се беше заталасало одушевљење  
орла, Карловци су место, које је бивало позорницом највише догађаја, што засецају у живац полит 
ицу Јелку, што нема прилике да ступи на позорницу! </p> <p>Бог ме, добро она изиграва своју рол 
ова се омладина организује.{S} И кад се појави, појавиће се од мах организована.{S} То не ће јо 
младина организује.{S} И кад се појави, појавиће се од мах организована.{S} То не ће још дуго т 
их виших жељан имао, заситио се црвеним појасом, којим је, као ревностан пастир душепопечитељ Б 
от свој као ђаци са самопоуздањем, које појачава само снагу и наду млађаних душа и приличи њихо 
цу вргне“, а некмо ли да траје, „док се поје, док се винце пије, и док срце уздише“?</p> <p>– Б 
а ће Карловци остати у спомену, „док се поје, док се винце пије... „— догод је и једног ваљда с 
чети.{S} Госпођа Рашићка хоће да му век поједе, што до сад већ неје говорио с нећаком својим о  
је туђа ствар, него свију нас и свакога појединца подједнако.</p> <p>– Синко, то су тек само пр 
ј,... ђубре!...{S} Он вам ни гуску нашу појести не ће, док је не почивути.{S} А наше жене,... и 
ске занатлијске задруге.</p> <p>На лађи поји певачко друштво самртницу.</p> <p>Свечана тишина з 
 лепо.{S} Криво ми чините, кад ми таква појма о себи улевате.</p> <p>– Збиља, обори девојче очи 
>– Опрости ми, али ја не замишљаху тебе појма о идилизму.</p> <p>– Буди уверен, није то ни идил 
у и даље докотурали.{S} У нас немају ни појма о томе или се сматра за срамоту, да се један сврш 
ао да им још не да, да им се кристалишу појмови.{S} Ослободи и друштвеном поретку, о приликама, 
ало се неје сломио преко тезге, како је појурио, да види, какве су то даме, што им се шлајери т 
них.{S} Понда је Ката прешла орману, да покаже Нати ствари, што је Даринка све порадила...)</p> 
p> <p>Јован се насмехну и не мога да не покаже своју сумњу.{S} Кнежевић му доказује да то може  
 да омладинску ћурдију не одгрне, те не покаже своју стару ћуд.</p> <p> Па да о чему ви омладин 
м, како да се и Брајковац и Брајковчани покажу том приликом. „Треба <hi>народ</hi> увести унутр 
, па се осети слободан; него се ипак не показа тако, да не би сестрић његов могао приметити, ка 
Добри чича подиже главу к певачу, па му показа место уза се.</p> <p>– Ту ми седни, синовче!</p> 
о што га ви сад величате, то није никад показао.</p> <p>– Чудновато, да се, ево, све више њих т 
бити равнодушан; а боји се, да се не би показао сметен.{S} Готово би се и смео био, ето, на прв 
<p>Бранку се побра није никад још таким показао.{S} Више пута му је баш био и одвратан, што је  
, па, како он хоће.{S} Не ће се, ваљда, показати не знам каква.</p> <p>Јелена претрну. </p> <p> 
му свакад била звезда, која му је јасно показивала пут и светлила му, да не залута.{S} Већ да м 
истину.</p> <p>- Поп Стеван, Бог ме, не показује ни мало воље за шалу.{S} Тако сухопаран човек  
 - ни налик на онај глас, што јој га он показује на жици.</p> <p>Бранко се баш разговарао с Дар 
је рано легао и рано се оженио, није се покајао.{S} Не ћеш се, ваљда, угледати на те наше учене 
биља или из шале.</p> <p>Оженићете се и покајаћете се! – уплете се бележник хладнокрвно, а зави 
 тихо, па тако искрено, својски, а тако покајнички, да она подиже опет к њему своје миле очице  
S} Је ли могуће,... тако млада, па тако покварена, тако ниско пала!..{S} Јадна душо!</p> <p>Оно 
а Рашићка, ипак јој дође и девојче само поквареније. „Дете, за Бога, не треба ни да зна, да и т 
мопрегоревања.{S} Наша се интелигенција покварила...</p> <p>Да није још нас учитеља, који издир 
вила!)</p> <p>И поп Стева мрзовољан.{S} Покварили му најслађи сан.</p> <p> А по Брајковцу Бруји 
ј је сад крива нешто и она, па се боји, поквариће јој се кћи поред ње.{S} Ако и зна, да све, шт 
т од деце, кад им тетка из вароши разда поклоне!</p> <p>– Боже мој, секо. – рећи ће, до душе, к 
нкову матер превари, да дође, те јој се поклони!{S} Ал биће и то.{S} Све је удешено,... по њену 
орка већ чита чика– Јовин лист, што јој поклонио браца Јован; а зна много и на изуст.{S} Па биб 
и сам за што, нада, да ће она највише и поклонити пажње оному говору, што претпоставља више и у 
м кућом, са свим сакрио од месечине, па поклопио цео прозор као по поруџбини.</p> <p>Бранко про 
лена упрла очи у Бранка.</p> <p>– Мир и покој свачијим костима под земљом!{S} Али када се тим п 
 уверења, ни док му је била жива његова покојна Стаза; а поред Јеце нема никаквога.{S} Но да по 
у буде у кући домаћица?{S} Колико му је покојна Стаза била нежна и верна супруга, колико чуварн 
ами читала о Бранку и из Бранка.{S} А и покојни тата, каже, тако је све нешто спомињао и Бошњак 
пре неколико година господар кућни, док покојни госпођа-Натин неје купио од ње.{S} А то, што јо 
а с Јаковљевићима.{S} Једаред јој донео покојни Игњат некакав лек из вароши, кад она била нешто 
рупној ни ситној господи.{S} Док је био покојни Игњат Јаковљевић жив, знала су и господа из жуп 
људима, међу ближњима!“ рекао би и опет покојни Ђура, као што је један пут и рекао од прилике т 
ата који уздисај и сузу у спомен својих покојних, па ће прећи на други разговор...</p> <p>Тако  
<pb n="25" /> коју сузу у спомен својих покојних.{S} Понда је Ката прешла орману, да покаже Нат 
о, кад „се одбила“ из куће својега оца, покојнога Пере Гојковића као „бисер-грана“ те се привил 
сутра пренећемо бесамртне земне остатке покојнога песника српске идеје, пренећемо на убаво Стра 
нам ја то врло добро.{S} Сећам се добро покојнога оца свога, како је тај умео ринтати и радити. 
 доба никада га неје успомена понела за покојном Стазом, његовом Анастасијом...</p> <p>Кад би о 
ико је уздисао и био несретан за својом покојном...</p> <p>Дође у Брајковац госпођа Јеца Рашићк 
озбиљније <pb n="50" /> српске научнике покренуло, да с омладином заједно испуне скромну жељу п 
 доба, тајному мишљењу, доста, када што покреће Брајковачки учитељ.</p> <p>Посркале су белу кав 
а га ћуши на потиљак; а лаком кабаницом покри колена, да баш не види, ако је непозван ко, попу  
е за певачки збор.</p> <p>Све то учитељ покупио и наговорио, да се здруже.</p> <p>Одоше у учите 
и учитељ.</p> <p>Посркале су белу каву, покусале су неколико пољупчића, преломиле неколико мушк 
 и неколико ђерзонака кошница – тек „да покуша“.{S}А наопако се једио, што српски пчелари сваки 
неје ни била с њиме, осим јуче на првом покушају певачкога друштва.{S} Па већ и онако имала би  
<p>И госпођа бележниковица се намести у пола окренута Јовану.</p> <p>Ђенијалан лик!{S} Свака цр 
еци</title>“ од чика Стеве, које разних Полаженика и Споменика од браца–Радована, браца–Јове, и 
достојивати само крунисане главе своје, полажући им трошне остатке животне у сребрним и златним 
диже госпођа Јеца са својом кћерком, да полазе кући.{S} А отпратиће их Јован, Даринка, учитељ,  
оје ће он, кад год би пушио, пресећи на полак.{S} Половину ће оставити, другу пак опљувати, па  
лује.</p> <p>Пре него што ће синоћ деца полегати, у кући сека-Катиној неје ви било о другом чем 
 преставник доброга духа, над сеоцем на полеђини једног брдашца тик уз Брајковац. </p> <p>На ср 
аковљевићима.{S} Нешто је вукло ма куд, полетела би.{S} По најпре и једино, до душе, полетела б 
ела би.{S} По најпре и једино, до душе, полетела би била тамо преко потока оној кући, одакле јо 
а том уздисају тешком да полети.{S} Ох, полетела би Јелена и душом и телом!{S} Али мора да га п 
еша још не беше довршио, таман најлепше полетео!{S} Но речи му се изгубише у метежу, у ком свак 
ојче се са свим дало на прозор, мислиш, полетеће.</p> <p>На једаред зачује тихе кораке под проз 
га по срцу, срце јој оте мах, сузе саме полетеше на очи.{S} Сузе лете, а на уснама јој лебди ос 
а, ту Даринка, Јован, мала Зорка, – сви полетеше њему као добром старом познанику.</p> <p>– Так 
 унесе?{S} Најпосле га спусти на земљу, полети на улицу, понда се опет врати, загрли Даринку.{S 
ј.{S} Срце би на том уздисају тешком да полети.{S} Ох, полетела би Јелена и душом и телом!{S} А 
иде!</p> <p>Сад се тек ускомеша све, па полети, да ухвати што боље место а што ближе Дунавској  
ави више буке него Дунав.{S} Па тек кад полети бујицом!{S} Е, па видиш, омладина ти је као пото 
а као милота, час га диже, да некуд зар полети...</p> <p>Мало за тим, па је цело село у сну. </ 
 и давно неје придесило, – поцрвене, е, поли га, Бога ми, румен до иза ушију.</p> <p>На једаред 
 – кличе и опет Даринка, и још већма је поли пламен по лапитима.</p> <p>Тим боље!{S} Зорчица ће 
мехну.</p> <p>А Јелени одлану.{S} Но је поли румен до иза ушију, кад примети, како се сви окрен 
исару, који се немо гушио овчијим сиром поливеним с кајмаком, на који му се сад тек и већи апет 
.{S} Орах густ, а по земљи очишћено, па поливено, те хладовина као у планини, где не прижиже су 
муче.</p> <p>А Јеша кад немаде с ким да политизира, и сам паре, да је најпаметније слушати песм 
за што наш народ пропада; Јеша воли да „политизира“, особито још кад наиђе на паметна човека. < 
p> <p>– А да шта је друго та ваша дерна политика него туђа брига?</p> <p>– Општа ствар неје туђ 
х.</p> <p>– Ја то увек кажем: ви терате политику.{S} То је наперено против нас попова и калуђер 
примети Бранко.</p> <p>– Онда ви терате политику.{S} Бранко прсну у смех.</p> <p>– Ја то увек к 
књиге за народ, поучавати народ, водити политику за народ, дизати позориште за народ, а нити он 
ако отровне мијазме почињу да трују наш политички ваздух.{S} Не, овде сад више не треба тиха ра 
ијих и новијих бројева од разних година политичких новина, што их је попа по кадгод од дуга вре 
рбине!“</p> <p>Учитељ одустаде на то од политичких и економних питања, па стаде код „чиче“, (та 
 највише догађаја, што засецају у живац политичкога и културнога живота овостраних Срба.{S} Дак 
ену Србију на ново дигао и ударио темељ политичкој и државној слободи донде заборављенога српст 
има саборисаху о цркви, о школи, па и о политичкој судбини овостраних Срба?{S} Где је ускрсао и 
и донде заборављенога српства.</p> <p>И политичку слободу и књижевни препорођај овековечио је Б 
 а у идеји Бранковој, све без разлике и политичне и друштвене странке, које вру у нашем јавном  
пи у акцију.{S} Ко пише у нас дописе по политичним листовима, ко често и уводне чланке, ко хоће 
ским начелницима, или ексекуторима, или полицајцима, неки се, Бог ме, протекцијом или умешношћу 
! – укори га његова лепша и милостивија половина. (Као бојаги, ту је варошкиња.) Понда дода опе 
сто, не бил забашурио, што његова лепша половина наговештава.</p> <p>– Помакните се мало даље,  
џбу у пијанству излива на својој „бољој половини“ само за то, што је тако несретна, да је његов 
 кад год би пушио, пресећи на полак.{S} Половину ће оставити, другу пак опљувати, па заденути у 
о време, чамио је, док није добио своју половину, своју Еву.</p> <pb n="70" /> <p>Бранко се нас 
ловци имају да захвале на том значајном положају у историји српскога народа томе, што је тамо с 
иловачкога виса, опет на свечаном одру, положи се лес, да и заступник „Матице Српске“ проговори 
допада.{S} Ја нисам за адвоката.</p> <p>Положи све испите најпре; понда ће мо се разговарати, – 
!{S} И ја тако мислим.{S} Да Бог ме!{S} Положићу докторат, свршићу и ту формалност; понда ћу до 
добу, а и не слуте, колико ће се весала поломити на узбурканим валима, што их тамо чекају. </p> 
кад рекла, како пере судове, шта је кад полупала, и тако даље.{S} Почела је од ономад, а, да је 
ко већ до најситнијег патрићка догорелу полушку своје цигаре, те је утрну.{S} Метну шешир на гл 
 ништа.</p> <p>**...*Ударише и краве из поља.{S} Или се кравар данас боље пожурио него обично,  
слуга.{S} А већи краве ће доћи скоро из поља, па и по дворишту треба којешта поспремати.</p> <p 
да ти их не препали ветар и сунце преко поља, те да не кажу сељани. „Каква ми је то варошкиња?{ 
лила, што иде.</p> <p>Госпођа Рашићка с поља мед, ал изнутра јед, сам јед, као да не слути на д 
ј станка.</p> <pb n="80" /> <p>Хајде на поље,... у воћњак.... у гору,... ма куд,... само да се  
с! – викну прва Зорка.{S} Све поврви на поље.</p> <p>– Шта је?{S} Шта је?{S} Шта је, за бога?</ 
мљеном, као што беше, даде му се широко поље, да их обадве, Јелену и Даринку, испоређује и прес 
ко измакли путници иза вароши, те језде пољем широким. </p> <p>Сунце прижегло, мислиш, камен се 
ићи с кола, и набрати пуну руку разнога пољског цвећа.{S} Узе га са собом на кола, да га разаби 
рица, и Даринка.{S} Вијају лептирове по пољу</p> <p>Бранко скочи на ноге.</p> <p>Зорка потрча н 
ринка се наже над њом.{S} Притиште врео пољубац на вреле јој уснице.{S} Дете отвори очи, насмеш 
пођа Ната, те Јелена дође к себи, да је пољуби у руку.</p> <p> Наравно, госпођа Ната пита, шта  
а у тај пар:{S} Тек не мога, а да је не пољуби. </p> <p>А Даринка прислонила главу на материне  
– пита друга другу, кад се поздравиле и пољубиле.</p> <p>Јелена не зна, шта да одговори.{S} Ста 
 толико говори.</p> <p>– Синовче, да те пољубим, – рече чича учитељу и привуче му главу, те га  
нежевић јој и опет узе обасипати ручицу пољупцима.</p> <p>– Мати је допустила, да долазим на пе 
кале су белу каву, покусале су неколико пољупчића, преломиле неколико мушкацона и других таких  
S} Ако га тек чича опомене, да пева, да помаже, он запара својим храпавим басом, па је учинио с 
ује...{S} Просвета, просвета!</p> <p>Не помаже ту књига, – вели му Јован. – Нема просвете, где  
ва лепша половина наговештава.</p> <p>– Помакните се мало даље, – рече писару, који се немо гуш 
говор с Бранком и Даринком, да се и он „помеша међу свет“, док су му сви остали иначе обични и  
ла у уши. </p> <p>Иди, синко, – вели. – помешај се и ти мало међу свет.{S} И онако слабо имаш к 
м урадити: треба више учених људи да се помешају у народ, у масу.{S} Ви имате иначе потпуно пра 
/p> <pb n="49" /> <p>Добро те се у томе помешали с осталим друштвом.{S} Учитељ и Јован, а и Бра 
ерујеш, иди ма у које село, где су Срби помешани с Немцима.{S} Јест да Србин устукне испред Нем 
ке...</p> <p>И Марко се, већ по одавно, помешао с гостима.</p> <p>Бележник хоће да га бојаги, б 
одина“.{S} Далеко је, дакако, од мене и помисао, да бих ја делио, ваљда, с народом своју муку;  
рано то име; понда се сети. „Јогуница!“ помисли у себи. „Никад друкче!..{S} Госпођа Рашићка!{S} 
<p>И срце му гракну од неке милине, кад помисли, како ће му се добра душа опет обрадовати, кад  
и се ми моћи поутешити, као Бранко, при помисли на смрт?{S} Шта ће „након нас останути“, и кад  
 загледа у своју кћер.{S} Шта ли јој је помислила у тај пар:{S} Тек не мога, а да је не пољуби. 
p>Сачувај Боже, када би Милан опет сада помислио, да је она, Јелена, нагла у Карловце за њим, з 
че од смеха.</p> <p>Општински благајник помислио на то, да и писар збија само шалу с њим, те ск 
гова данас разговора чисто бих то морао помислити.</p> <p>И попа, и Рашићка, и Јелена забезекну 
че она, па се насмеши.</p> <p>Бојаги! – помислише сви мушки у један мах као по договору... </p> 
н друштва на селу.{S} А време му је, да помишља и на то, како би добро било, да доведе домаћицу 
у левентовању.{S} Поштен човек треба да помишља на породицу.</p> <p>– Поштен човек треба најпре 
д, рад!{S} Сви ми радимо.{S} Човек, кад помишља на своју будућност, – вели опет парох, – не зам 
оже ни о чему да мисли, а да у једно не помишља и на то девојче.{S} Па кад неје уз њу, све би д 
им годинама својих кћери, морају већ да помишљају и на зетове.{S} Ја кажем, Стефане родитељи... 
ати своју породицу.“ И толико се занео, помишљајући на Даринку, да, блажен, у мало гласно не кл 
етету очи из главе“ На преудају неје ни помишљала већ и деце ради, а дакако, још је била држећа 
брати на Бранка:– Јеси ли ти кад о томе помишљао?</p> <p>– Моја будућност биће ми само наставак 
/p> <p>Никада свог века неје поп Стеван помишљао, да ће бити кадгод и проводаџија, па, ето, под 
 ујак с нећаком.</p> <p>– Да, да, треба помишљати на своју будућност, – проговори парох; понда  
еш вечито ђаковати.“ Да!{S} Понда треба помишљати и на своју кућу, на своје огњиште, на своју п 
чући свим срцем, свом душом, па и самом помишљу, да је оно узрок Стајићеву наглому одласку из Б 
била нешто љуто оболела.{S} Лек јој тај помогао.{S} И Давина побрати Игњата, па га увек звала б 
њижевности.{S} Мислиш ти, да би му ишта помогло, кад бих, ваљда, удесио јавна предавања, па им  
e> <pb n="48" /> <p>Даринка хоће да јој помогне, па се.{S} Уплете и она: „Први санак мира вечит 
а што не изради, мисли у себи Јован, не помогоше код поп-Стеве ни најубедљивији разлози.{S} А К 
убља, као што ни Ромуловим потомцима не поможе ни Јустинијанов **<foreign xml:lang="la">corpus  
на, па је, на прилику, запита.</p> <p>– Помоз Бог!{S} Како си, сека Като?</p> <p>– Хвала Богу!{ 
ара:</p> <p>– Све је ту.</p> <p>– Боже, помози! – прекрсти се и помоли се; Ната, па се успе на  
епа дрва....{S} Хајде, Триво дете моје, помози госпођи, видиш, сама је.</p> <p>– Разумем! – одг 
ко оштро корача... </p> <p>Иза рогља се помоли неколико сеоских момака и девојака.{S} Биле код  
</p> <p>– Боже, помози! – прекрсти се и помоли се; Ната, па се успе на кола и ували у седиште.< 
ована и Дабижића, којима оде и учитељ у помоћ, – ни оштро супрушко објашњивање између бележника 
 ујковој ипак то, што се... без ичије – помоћи сам у туђем свету... гура, те редовно свршава св 
адити на врат на нос.{S} Поп Стева мора помоћи. </p> <p>Опасан је, чини јој се, такмац сада ту. 
 да их пере, – могао би ти Трива штогод помоћи.{S} Нек ти донесе воде, <pb n="20" /> ил нек нац 
ушевљења.</p> <p>– Него морате нам и ви помоћи! – рећи ће Бранко, па употреби ту прилику, да ст 
спођице Јелена, без сумње и ви ћете нам помоћи.{S} Ви тако лепо певате, – примети учитељ Јелени 
<pb n="47" /> <p>– Па како вам ми знамо помоћи? – пита Даринка, па искрено окренула лице њему.< 
де господин, да се не пати!{S} Шат буде помоћник и заштитник удовој Матери сестрама И брату, до 
х у Бечком гробљу ископате, пренесете с помпом на Стражилово, а нису Бранкове него...</p> <p>–  
грудима.{S} Тама нека као да хоће да му помрча светлост необичне љубави, што је носаше увек у с 
да пита: на што?{S} Али госпођа Рашићка помрче оштро на њу очима; па само дода: </p> <p>– Ти си 
ти и скоткати!{S} Ту краве дочекати, па помусти!{S} Па ваздан другога којекаква посла.{S} Понда 
у сведочи бистар јој поглед и неусиљено понашање, у том га утврђава њено српско васпитање кућев 
</p> <p> Не знам.{S} Ја не разумем њено понашање.{S} Али је страшно љута на тебе. </p> <p>– Је  
навио синоћ у Јеленину срцу оним својим понашањем.</p> <p>– Добро је, – рече и потајно се насме 
е вигове, кад се свагда онако наметљиво понашаше према њему?{S} Је ли могуће,... тако млада, па 
оловина. (Као бојаги, ту је варошкиња.) Понда дода опет с прекором: – шта теби фали Не знам, шт 
/p> <p>– Још на станицу хајдете с нама, понда на Стражилово ви и не морате, мама, ићи,– вели јо 
сам ти, што ја о томе мислим.{S} Испит, понда ради што хоћеш. </p> <p>–Да, да!{S} И ја тако мис 
ле га спусти на земљу, полети на улицу, понда се опет врати, загрли Даринку.{S} И једва једаред 
 поп Стева, као да му је страно то име; понда се сети. „Јогуница!“ помисли у себи. „Никад друкч 
оката.</p> <p>Положи све испите најпре; понда ће мо се разговарати, – одговори му Бранко.</p> < 
жићу докторат, свршићу и ту формалност; понда ћу доћи у Брајковац.{S} Радићу, економисаћу и поу 
 на своју будућност, – проговори парох; понда се непосредно обрати на Бранка:– Јеси ли ти кад о 
о, па сви заједно да иду. <pb n="61" /> Понда мисли, а што и да дође он амо?{S} Ваљда га се тич 
мислиш, да ћеш вечито ђаковати.“ Да!{S} Понда треба помишљати и на своју кућу, на своје огњиште 
 варош, па се одене за целу годину..{S} Понда шта ћу?{S} С њом зло, а без ње и горе.</p> <pb n= 
} Па ваздан другога којекаква посла.{S} Понда дућан!{S} Истина Бог, није Бог зна шта, ал ако не 
S} Али мора да га притискује рукама.{S} Понда скочи са столице, прође два трипут по соби.{S} И  
.</p> <p>– Не знам, – једва промуца.{S} Понда дода живље:– Да видиш само!</p> <p>И узе Даринчин 
ала, да црквењак зазвони на вечерње.{S} Понда је изашла на улицу, да види, – кад ће поп Стеван  
 Пре га треба жалити него осуђивати.{S} Понда госпођа Рашићка?!{S} Боже мој, и она је мати.{S}  
вићкин Јован.{S} Ту и попин сестрић.{S} Понда, ево, и ове!</p> <p>Тејка Давина Живковићка прва  
 коју сузу у спомен својих покојних.{S} Понда је Ката прешла орману, да покаже Нати ствари, што 
ја јадите, повељенија творите.</p> <p>– Понда?</p> <p>– Ја тако, од како се знам, па хвала Богу 
ина, дете је; а он препреден као враг. (Понда окрену други ветар).{S} За Бога, Стефане, – удари 
 храбрите, да сам сад опет слободнији. (Понда се затрча, те додаде:) Ви сте анђео храбрилац!</p 
само да још мрети није“</l> </quote> <p>Понда се трже. </p> <p>– Хоћемо ли се ми моћи поутешити 
и.{S} За што да не буде срећна? </p> <p>Понда му се мисао понесе за Даринком.{S} Усамљеном, као 
азе с дебелом кожом на образима!</p> <p>Понда неје могла, а да не ошине и Даринку, како је ћута 
 Добили смо канда негде гостију!</p> <p>Понда се узврпољи, док не нађе некакав изговор, да изађ 
Јове, и других „чика“ и „браца“.</p> <p>Понда и поред Зорке неје могла Јелена, а да се не похва 
ћ по толики и толики пут, како је воћка понела.{S} На њено питање, лагано окрену главу к њој, п 
} Но од то доба никада га неје успомена понела за покојном Стазом, његовом Анастасијом...</p> < 
, чини ми се, први пут ове године добро понео.</p> <p>– А знаш ли, колико је година том ораху?< 
 <p>Па онда не може госпођа Ната, да не понесе штогод сестриној деци.{S} То ће да буде радост о 
 буде срећна? </p> <p>Понда му се мисао понесе за Даринком.{S} Усамљеном, као што беше, даде му 
ао да не сме да проговори.</p> <p>– Ово понесите као спомен са песникова гроба, – рече јој Стај 
њим земним остацима млађанога песника и понесоше га у варош до свечанога одра на тргу, где беху 
ан дуже...</p> <p>– Ха, то је добро.{S} Понећемо пар гусака и који пар пилића, који десетак јај 
S} Боли га, да Богме, што је понижен; а понижен је, страшно понижен.{S} Човек рођен за виши поз 
аплачеш!..{S} Боли га, да Богме, што је понижен; а понижен је, страшно понижен.{S} Човек рођен  
, што је понижен; а понижен је, страшно понижен.{S} Човек рођен за виши позив нема готово ни св 
крају српства, а у суседству изнурену и понижену Србију на ново дигао и ударио темељ политичкој 
 да се ни један интелигентан човек није понизио, да буде, на прилику, бирташ, или трговац или.. 
 знаменитих Срба, који у Карловцима или поникоше или се – однеговаше, и научише се србовати, ту 
} Ја нисам за вас „госпођица“ Јелена, – понови девојче.</p> <p>– Мати сама жели, да ме зовете п 
нку све јасно, пуче му пред очима као – понор... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Марк 
{S} Па у јутру, чим сване, бежи из тога понора, где све заудара подлошћу и нитковством!..</p> < 
ћ сад гледе као у велику господу, па се поносе.{S} Наша деца!{S} Има и у Брајковцу још неко чес 
, у Хрватској и Славонији, могу смело и поносно довикнути: „Нови Саде у заман ти хвала, када те 
ући серију за серијом.</p> <p>Једва око поноћи дошао и Дабижић до речи, да наздрави оној идеји  
а воле млади нежењени. </p> <p>Мушкарци понудише женскима оне две столице, што се зблизниле у у 
е ни постићи... „Поп је вели поп Стева, поп: а придиковао, а не; те гласао за овог посланика, т 
ињу, „домостројитељку“.</p> <p>И збиља, поп Стева се сети у тој невољи своје сестре Тинке.{S} Т 
шта не вели.</p> <p>- Е, сад иди никад, поп-Стеване!</p> <p>– Хоћу да те женим.</p> <p>Бранко и 
а, да ће све и сва порадити и код чике, поп-Стеве, и код матере, госпође Рашићке, како би јој д 
<p>Пречасни господин парох Брајковачки, поп Стеван Радојчић седи под сеницом у својем вотњаку.{ 
 њена са братом својим, његовим ујаком, поп-Стеваном, то баш не могаше у њему изазвати безуслов 
 речи, што их је имао са својим ујаком, поп-Стевом, тако се био расрдио, да је у један мах хтео 
јковцу се каже: „Куд госпођа Јеца оком, поп Стева скоком“</p> <p>Не таје Брајковчани, да је поп 
!..</p> <p>Е, па тако седи јутрос, ето, поп Стева под својом сеницом, па пушта густе димове кро 
 шалу или да прими као истину.</p> <p>- Поп Стеван, Бог ме, не показује ни мало воље за шалу.{S 
 где хоћу, а овако...{S} Ух, ух, ух!{S} Поп-Стеви се пође кожа јежити.</p> <p>Ја бих моје дете  
хопаран човек и не зна, шта је шала.{S} Поп Стеван је осетио поглед Бранков, па, ако му је обра 
, мора се сад радити на врат на нос.{S} Поп Стева мора помоћи. </p> <p>Опасан је, чини јој се,  
е загрева љубављу каквом према њему.{S} Поп Стеван, опет, ако се и приволео на Рашићкино наваљи 
па; стара нека реверенда, – ваљда, прва поп-Стеви, како се запопио; стара свештеничка капа, кој 
 знају, кад им треба донети дете, да га поп Стева уведе у свето православље и у књигу крештајем 
утем.</p> <p>„Јогунаст“! – рече за њега поп Стева, кад се разиђоше из сенице.</p> <p>– Има ошта 
 у кући пречаснога пароха Брајковачкога поп-Стевана Радојчића загрмело је, као да је пао у њу г 
гову у стану, – примети између осталога поп Стева. – Знам, да сам му, као млађи ђачић, више пут 
а у Бечу на једаред добио од свог ујака поп-Стеве из Брајковца писмо с пет печата, да дође, ако 
тине, – рећи ће вечерас госпођа Рашићка поп-Стеви, наравно, после неког згодног увода. – Тај ми 
руго време.</p> <p>Поутиша мало Рашићка поп-Стеву, па наведе реч на Јаковљевићкине гошће.</p> < 
а узела сад згодну прилику, те доказала поп-Стеви, како не треба да вређа Александра због његов 
ковцу, како је госпођа Јеца довела била поп-Стевина сестрића у кућу, да му наметне своју кћер,  
еки виче на њу, да је божем она отуђила поп-Стеву од његове сестре, да је она истерала Тинку из 
, на прилику, госпођа Рашићка обрлатила поп-Стеву, <pb n="95" /> да говори сестрићу за Јелку, ш 
шао био, да га госпођа Рашићка не посла поп-Стевану у врт, те се предомислио.</p> <p> Више њега 
да збиља почела надати, е ће, по речима поп-Стевиним, „то све још бити као што треба“,то јест,  
/p> <p>– За то ли се продобрила Јеца на поп-Стевина сестрића! – вели сека Ната.</p> <p>– Ја сам 
био притисак госпођа-Саветине папуче на поп Стевин жуљ, излишан, ако <pb n="41" /> је мислила,  
 Вели:{S} Зна део комшилук, само не зна поп Стеван и ви; а и пошиница је већ омирисала. –</p> < 
} Али та, чини ми се, више пази на свог поп-Стеву.{S} Маћи му се не да.{S} Она баш истера одавд 
фини младић“...{S} Не зна, како ће пред поп-Стевом и својом кћерком да га се нахвали.{S} Још да 
не од оних, што су засађене у реду пред поп-Стевином кућом, са свим сакрио од месечине, па покл 
госпођу Нату, како се дала наплатити од поп-Стеве, кад је њена Јелена била тамо у вароши код ње 
 Никад ништа.</p> <p>– Е, то је лепо од поп-Стеве.</p> <p>– Довео га, да ту проведе вакацију... 
ди, мисли у себи Јован, не помогоше код поп-Стеве ни најубедљивији разлози.{S} А Кнежевић и опе 
.{S} Знаш ли ти, да ће она израдити код поп-Стеве, да све припадне њој и њеној кћери?{S} Две хи 
да говори сестрићу за Јелку, шта је све поп Стева говорио, како се ломио, шта је Бранко одговор 
 руке, кад јој пало на памет, да доведе поп-Стевина сестрића кући!{S}И Бранко, ето, дошао. „Кра 
празан разговор!</p> <p>Сад већ не може поп Стеван, да омладинску ћурдију не одгрне, те не пока 
> <p>Ти не треба да се што бојиш, – узе поп да кује, док је врело. – Узећеш добар стан, па ћеш  
оком“</p> <p>Не таје Брајковчани, да је поп Стева и са својом првом женом живео у љубави.{S} Па 
ва мила супруга Анастасија, кажу, да је поп Стева говорио, како никад не ће ни наћи више таке ж 
м Јеленом. </p> <p>Од тог доба остао је поп Стева и опет катихета и месни школски управитељ, ал 
ему – и невешта пред светом.{S} Само је поп Стева имао да прогута неколико грких залогаја, неко 
на претплату, а нерасечен.</p> <p>То је поп-Стевина и библиотека, а радионица, и читаоница и пу 
уд никада.</p> <p>Никада свог века неје поп Стеван помишљао, да ће бити кадгод и проводаџија, п 
идила би јој кћи вароши и лера, да није поп-Стевина џепа!</p> <p>– Него ја не бих рекла, да је  
е; па има и за што.{S} Нек љуби и стопе поп-Стевине.</p> <p>Чујем... видила би јој кћи вароши и 
ову реч.</p> <p> Мој синко, – уплете се поп Стеван, – а да што сам ја ту већ двадесет и толико  
ар слободна штампа!</p> <p>Размахнуо се поп Стеван, па заборавио, каква му је задаћа задата за  
а потапкала по поп-Стевину жуљу, јер се поп Стеван на мах разгали, па примети, као да би да заг 
а је изашла на улицу, да види, – кад ће поп Стеван проћи и вратити се на вечерње.{S} Но колико  
шли нешто у разговор.{S} Тинка, рећи ће поп Стева својој сестри, – ево, ја сам сад конзисторија 
дра у Карловце у гимназију? проговориће поп Стева један пут сестри, видевши да ће јој тиме пого 
на... наша Јелица је моја брига! - рече поп Стева одлучно.</p> <p>Попа узеде своју Јелисавету,  
наследник и у парохији и у кући? – рече поп Стева поверљивије.</p> <p>Хвала, ујо, што се не сет 
<p>– Ух, ух!{S} Немој, молим те, - поче поп Стева с киселим лицем, као да му је ко на жуљ стао, 
ове сестре, да је она истерала Тинку из поп-Стевине куће.</p> <pb n="45" /> <p>Та, колико ме је 
нда Бранкова реч - израдише своје.{S} И поп-Стевина Јелисавета даде се обрлатити још до куће, д 
дзор над српским народним школама; па и поп Стева постао ревностан катихета и месни школски упр 
 опростио се са свима.{S} Убезекну се и поп Стеван и госпођа Рашићка.</p> <p>– Па што тако нагл 
S} А наше жене,... и људи, и сви, чак и поп Стева, српски православни свештеник,... сви купују  
(Таман га је лепо поздравила!)</p> <p>И поп Стева мрзовољан.{S} Покварили му најслађи сан.</p>  
ушао би ме и учинио А ти...</p> <p>Види Поп Стева, да је тренутак озбиљан.{S} Но не зна, шта да 
 брата за савет. </p> <p>Да га да, вели поп Стева, у Јазак за манастирског ђака...{S} Наопако,  
{S} Хајд, видећемо се, ваљда, још, вели поп Стеван.{S} Не ћеш тек отићи горе, а да и нама не ка 
сли, не може ни постићи... „Поп је вели поп Стева, поп: а придиковао, а не; те гласао за овог п 
се засмејао.</p> <p>– Слатки уја, добри поп Стева, сам је био проводаџија.</p> <p>Опет смех.</p 
 да видиш матер,... треба, да! – говори поп Стева све на развлак, док га испраћаше до врата на  
Треба мислити даље од носа, – проговори поп Стеван одлучно и као да некога љуто хоће да укори,  
т на своју стару бразду. </p> <p>Изгори поп Стеван између две ватре.{S} Ако у гору вуци, ако у  
са првом својом супругом.</p> <p>– Ниси поп, Стефане, ако овог учу не избациш из општине, – рећ 
реч.</p> <p>– Видићемо још, шта ће рећи поп Стева? – рече она, па се насмеши.</p> <p>Бојаги! –  
о и зна, да све, што се догодило у кући поп-Стевиној, носи на души и на образу свом сама госпођ 
кажем.{S} Ствар још није готова, – теши поп Стеван и њу и себе. – Све ће то још бити, како треб 
 зажели госпођа Јеца Рашићка, па да јој поп Стева Радојчић неје испунио.{S} Признати се мора: е 
да му наметне своју кћер, и како је сам поп Стева проводаџисао свом сестрићу.</p> <p>За одрешен 
евојче примити у онаком смислу, који им поп Стева даје.{S} Оне несу ни мало извеле мисли Јелени 
оспођа Рашићка, па је одмах отишла свом поп-Стеви, да му се потужи:</p> <p>– Дошле те варошкиње 
tone unit="subSection" /> <p>За вечером поп Стеван крупно мисли.{S} Нико речи да проговори.{S}  
p> <pb n="53" /> <p>И да је когод рекао поп-Стеви, да неје сретан, или да се подао Јеци, он би  
ечерње.{S} Но колико јој збиља стало до поп-Стевана, ето, неје ни приметила, да он и не оде на  
, донде госпођа Јеца учитељица, од јако поп-Стевина Јелисавета, са својом кћерком Јеленом. </p> 
подар у општини, па... (Осмелио се тако поп-Стева, па говори без запете.) Ја сам већ замесио по 
е мало раскрави, па се чисто ракољи око поп-Стеве:</p> <p>– Шта мислиш, Стефане, кад нам дођу д 
 /> меће на коцку не знам шта.{S} Стало поп-Стевану ипак доста до тога, да му сестрић бар лепо  
је и опет Рашићкина папуча потапкала по поп-Стевину жуљу, јер се поп Стеван на мах разгали, па  
ј.</p> <p>Госпо...?! – замисли се чисто поп Стева, као да му је страно то име; понда се сети. „ 
, што би рекао Раја Јовановић, па макар поп Стева дигао „и кундаке и кондаке“ против „омладине, 
ила, па дошла на бољи свет, кад је брат поп Стева позва, да му буде у кући домаћица?{S} Колико  
 из Брајковца; а сутра дан се уселила у поп-Стевину кућу госпођа Рашићка, донде госпођа Јеца уч 
>– Јован је отишао у виноград.{S} Има у поп-Стеве неки гост, Јованов пријатељ из Беча.{S} Та, з 
но инстиктивно неповерење према свима у поп-Стевановој кући, па и према самоме ујаку, с којим и 
м, за што би Тинкина сина трпила Јеца у поп-Стевиној кући?{S} Видићеш само, биће ту...!{S} Учит 
виноград за својим послом, ако не оде у поп-Стевину сеницу, где овај чека, да му се јави, има л 
S} Она, што каже и сама, ринта и ради у поп-Стевиној кући као црв.{S} А уме, да удеси, да то, ш 
онаки ти се чини цео свет...{S} Сиромах поп Стеван!{S} Неје ни то рђав човек!{S} Пре га треба ж 
о чино, само по чину!{S} Па паки и паки-поп!..</p> <p>Е, па тако седи јутрос, ето, поп Стева по 
 сузе, Боже, тешке, несретне... </p> <p>Поп Стева се растопи, расплини, оде у пару... </p> <mil 
је од вас, што то и++ спомињете!</p> <p>Поп-Стеви се смрче. </p> <p>– Деране:</p> <pb n="42" /> 
<pb n="36" /> <p>– Гром и пакао!</p> <p>Поп Стева претрну. </p> <p>Рашићка осети, колико га је  
са лозинка.{S} Збиља, чу се ход.</p> <p>Поп Стева склони чибук уза се поред стола, проглади прс 
 Сад не ћу тамо.{S} Идем у воће.</p> <p>Поп Стева устаде и изађе, па забрави за собом сеницу.</ 
у планини, где не прижиже сунце.</p> <p>Поп Стева приденуо и ручник за рупицу испод врата у сво 
о смо заједно, ниси водио к њој.</p> <p>Поп-Стевина Јелисавета поглади једном руком попу по бра 
ори му сестрић с неким прекором.</p> <p>Поп Стева се уједе мало за доњу усну.{S} Хтео је да нав 
о је опет масло тога Кнежевића!“</p> <p>Поп Стеван се узврпољио у својој постељи, па гунђа и пр 
Више шта, мисли, не може ни постићи... „Поп је вели поп Стева, поп: а придиковао, а не; те глас 
>– Ето ти је, на! – обрецну се, бојаги, попа.</p> <p>– Хвала ти, боже!{S} Канда нема више дана  
 забезекнуше се на те Бранкове речи.{S} Попа и Рашићка се и нехотице погледаше.{S} Свако, нарав 
бина раздробио се у чаши, па гори.{S} А попа гледи у њих као стари зналац, па се смеје.{S} Види 
{S} Седи, да разговарамо, – задржава га попа. – Нисмо се честито ни поразговарали, како си ту.< 
а одбијемо као лику низ Дунав, – навија попа. – Данас је чудно време!</p> <p>Стотинама деце из  
з врта, те идући кроз двориште, не може попа, а да као добар домаћин, овде онде не завири, ма с 
нија и вреднија газдарица.{S} Колико је попа Стева био задовољан и сретан, како му сестра привр 
апопио; стара свештеничка капа, коју је попа носио пре дуго, дуго времена, док неје дао начинит 
них година политичких новина, што их је попа по кадгод од дуга времена, бог ме, и читао.{S} По  
ој казати?{S} Боже сачувај!..{S} Сад се попа нешто кошка и с учитељем.{S} Биће и ту њена масла. 
 једна!{S} Мала је била... – разнежи се попа, па вели за Јелицу.</p> <p>– Да, да!{S} Сећам се.. 
ник старији од њега бар у цркви, – рече попа. </p> <p>– А Јелена не сме ништа да каже, већ саже 
 чисто бих то морао помислити.</p> <p>И попа, и Рашићка, и Јелена забезекнуше се на те Бранкове 
 ви женске успалиле за омлатином!- вели попа смешљиво; а госпођа Јеца га види, да је сад већ ме 
 <p>– А,... ти си, Александре!- примети попа, па се осети слободан; него се ипак не показа тако 
 смешно. </p> <p>– То је смешно! (Осети попа, да се то њега тиче.) А шта онда, ако те кости, шт 
пратила главни смисао његов.</p> <p>Тек попа је ипак заћутао. </p> <p>– Да Бог ме, да вам мора  
p> <p>Неки дан после тога отишао је сам попа у Карловце и нашао стан за Тинку згодан, како ће м 
оже побркати.</p> <p>– Седи! –вели опет попа Бранку,</p> <pb n="72" /> <p>– Не да се насути вод 
{S} Па тек она варошка успијуша!</p> <p>Попа се све тресе гојазан,:како се смеје.{S} Видиш га с 
шта мисли, погледом него речима.</p> <p>Попа застао баш пред великим орахом, па гледи већ по то 
као пример свенародног признања.</p> <p>Попа, бојаги, удари у смех.{S} Бранка то још већма увре 
 њој пошаљем, – одговори Бранко.</p> <p>Попа се дигао, па пажљиво растире и онако већ до најсит 
брига! - рече поп Стева одлучно.</p> <p>Попа узеде своју Јелисавету, иначе госпођу Јецу Рашићку 
јковац госпођа Јеца Рашићка.{S} Удовица попадија, као што је била, шта је знала паметније, него 
 говори без запете.) Ја сам већ замесио попару учитељу.{S} Не води ти бриге, Јелисавето.</p> <p 
Александра. </p> <p>– Да,... да! – пуче попи пред очима. – Знам, шта; Нисам... нисам ни речи... 
цмокнули се и два и три пута – и, дакле попили брудершафт, то јест, потписали пасош, да могу би 
.{S} Ту је Јаковљевићкин Јован.{S} Ту и попин сестрић.{S} Понда, ево, и ове!</p> <p>Тејка Давин 
о је завирио у њу, од како се повукао у попин врт.</p> <p>– Стојим на расположењу, госпођице Је 
њу Јован Јаковљевић) и госпођица Јелена попина („Без њене можемо ни маћи!“ рече за њу учитељ Ми 
а.{S} Па чак се и њих двоје тргоше како попина Јелена врисну.{S} А коларевој сестри оте се, Бог 
а, као и мало да се боље позна. </p> <p>Попина Јелена...{S} До душе, за госпођу Јелисавету гово 
ић уздахну и не одговори ништа. </p> <p>Попина Јелена од оздо, испред куће, маше на њих белим р 
 шлајери тако лепршају за њима..</p> <p>Попина Јелена хтела одмах за Зорком да потрчи пред Дари 
ога друштва Брајковачкога под прозорима попине Јелене и да допру до Стајића, док већ и он не до 
разбијене канте“ извијају под прозорима попине Јелене!“</p> <p>Дакле, у сред Брајковца серенада 
рча и Зорка, Катина кћерка.{S} Била код попине Јелене, па видела, да су гости дошли, те потрчал 
ада ми о њему говоримо, виси на прозору попине Јелене?</p> <p>– А-а!... </p> <p>У том ево Дабиж 
ика госпођа Јеца, кад виде своју кћер с попиним сестрићем испод руке; те оде у кухињу, да изнес 
Бранка.</p> <p>Јух, како сам се ја онда поплашила! – вели Зорчица. – А Даринка стала, па не зна 
 потегу, па се ухватила за лотру, да се попне на кола. </p> <p>Даринка се већ наместила, а наду 
 политику.{S} То је наперено против нас попова и калуђера.{S} Е, не уме ти се омладина маћи, до 
х, ваљда, удесио јавна предавања, па им поповао, како ради немачки или енглески сељак или овај  
овцу) декламовао ону познату песму Мите Поповића о браца-Анти.{S} А благајник и бележник од то  
је ни слушао ништа после својих речи са попом...</p> <pb n="43" /> <p>Кнежевић већ неколико дан 
те се!- рече му Даринка, те му, бојаги, попрети својим прстићем.{S} Бранка прође нешто скроз, к 
на, да баш не види, ако је непозван ко, попу у чакширама.{S} Очи упро на врата.</p> <p>На врати 
.</p> <p>Јеси ли разговарао што? – пита попу, а више тумачи, шта мисли, погледом него речима.</ 
 стола.</p> <p>Јелена базазлено слуша и попу и Бранка.{S} Са свим је излишан био притисак госпо 
оле ноне.. </p> <p>Госпођа Савета очепи попу испод стола.</p> <p>Јелена базазлено слуша и попу  
Стевина Јелисавета поглади једном руком попу по бради, а другом му насу у чашу хладног теочинца 
ти на тај рачун прославити се и постати популарнијим, као што су неки ради можда, или шта више, 
им језиком, каквим нико још пре њега, а попут једре и здраве народне поезије, песмом, као најзг 
у радњу, па се упео из петиних жила, да поради, те подигне сермију.{S} Тек не може, ето, ни он, 
 покаже Нати ствари, што је Даринка све порадила...)</p> <p>Трива таман замахнуо секиром, да пр 
је бар тврду веру дала, да ће све и сва порадити и код чике, поп-Стеве, и код матере, госпође Р 
ита шта све још!{S} У зазиданом прозору поразбацано неколико старијих и новијих бројева од разн 
задржава га попа. – Нисмо се честито ни поразговарали, како си ту.</p> <p>То је истина.{S} А ко 
 мамурлука.{S} Чича, господар начеоник, поранио пре времена, па дошао у општинску писарну, да п 
и из Брајковца у Карловце.{S} Јутрос је поранио.{S} И кад је видео жагор и необичан живот по Ка 
м Римљанима и другим пропалим народима, поред свег нашег толико хваљеног родољубља, као што ни  
 признао, да је бар прошао поред њених, поред Јелениних прозора.{S} Прошао!{S} А да је био искр 
му је била жива његова покојна Стаза; а поред Јеце нема никаквога.{S} Но да потраје овако даље, 
ијају над собом облаке, већ пуштају, да поред њих пролећу чворци, што се надлећу као облаци над 
еће.{S} Отворила широм прозоре, па села поред прозора.{S} Наслонила главицу на руку, па мирише  
воју хаљину.{S} Госпођа Рашићка присела поред њега на столицу.{S} Рећи ће тако с њим две три (о 
мисли, ко је он је.{S} А жустра младица поред њега тако се препанула, да се неје могла уздржати 
р као по поруџбини.</p> <p>Бранко прође поред прозора, уђе у двориште и оде у своју собу. </p>  
ранко и Јелена, по Брајковцу испод руке Поред оне премудре Кате Јаковљевићке.</p> <pb n="28" /> 
 за свећеника.</p> <p>Бранку дуго време поред таквога разговора са својим ујаком, па се диже, д 
ранко, па употреби ту прилику, да стане поред Даринке. </p> <pb n="47" /> <p>– Па како вам ми з 
е Даринка то вече села у одар, да легне поред Зорке, дуго јој се поглед приковао на икону свето 
д.</p> <p>Поп Стева склони чибук уза се поред стола, проглади прстима кроз браду и лако се нака 
у, кад су изашли из цркве:{S} Познао се поред Јована.</p> <p>Колико он,... а и мати му као пуст 
а се обесила Даринци о руку, па скакуће поред њих.{S} Па слуша као жедна, како њих две приповед 
других „чика“ и „браца“.</p> <p>Понда и поред Зорке неје могла Јелена, а да се не похвали, како 
децу, што су били код ње у стану, па би поред народних песама и других ствари читали по нешто и 
и она, па се боји, поквариће јој се кћи поред ње.{S} Ако и зна, да све, што се догодило у кући  
, ипак им бродови стоје још мирно један поред другога у тихој луци, у којој се и један и други  
, не ће зар један на другога, већ један поред другога.{S} Запитаће се за јуначко здравље, поздр 
тва, док неје признао, да је бар прошао поред њених, поред Јелениних прозора.{S} Прошао!{S} А д 
, Боже сачувај; ал јој нешто тесно било поред њега.{S} Чисто би га загрлила, што иде.</p> <p>Го 
 док потребе све веће расту.{S} Ми ћемо поред све примљивости према свему, што је напредно, мор 
увана, палидрвца и тако даље.{S} У углу поред пећи пар ципела, а о зиду висе о клинцима једне ч 
е молитве.{S} Стењак у свећи на сточићу поред постеље задрхта.{S} На лице јој или збиља паде се 
{S} Не подиже главе, а уздахну. </p> <p>Поред тога дете може добити и благодјејаније у конвикту 
 је то од њега,... за сад доста.</p> <p>Поред сенице се „нешто закрши, као да неко склања себи  
витом Брајковцу беше по вајкадашњи мири поредак ноћни тако дисармоничан дар мар, на стародавне  
 примети: </p> <p>Ваши стари мора да су пореклом из Русије.</p> <p>Благајник укрљешти очима у њ 
 разним интересима напретка и разлозима поретка, сад, опет, да замедља бљутавост свога лицемерс 
о склапа брак, тај темељ свему животу и поретку у друштву! </p> <p>То ли је, дакле, узрок, да с 
алишу појмови.{S} Ослободи и друштвеном поретку, о приликама, у које могу запасти и према којим 
а је он тим начином одао своју „тајну“, поричући свим срцем, свом душом, па и самом помишљу, да 
 читате.{S} Па ја мислим, можда се која породица вратила опет из Русије у Фрушку Гору.{S} Стави 
елило се одавде неколико хиљада српских породица у Русију.{S} Побегли, да Бог ме.{S} Додијало и 
њу.{S} Поштен човек треба да помишља на породицу.</p> <p>– Поштен човек треба најпре да се побр 
већма него спас душе своје, него кућу и породицу.{S} Да је когод дао што за душу његову или за  
ајпре да се побрине, како ће издржавати породицу своју.</p> <p>– Не мислиш, ваљда, да ћеш вечит 
 крајем, како се отац побринуо за своју породицу, а како би овака два самохрана женска грла, ма 
да се побрине, како ће издржавати своју породицу.“ И толико се занео, помишљајући на Даринку, д 
у да је цео свет.{S} Па у том снивању о породичној срећи, о раду, о борби и заборавио, што река 
 своју кућу, на своје огњиште, на своју породичну срећу.{S} Кад је човек срећан, мили му се пос 
о лађа пристане.</p> <p>Карловачки трг, порта саборне цркве, двориште патријаршкога двора и ули 
кухињи; не гледи, стоји ли пред вратима портир у самурини и у гајтанима а с неким скиптром у ру 
вала нешто у дућан, јер чека муштерија– поручио је, да ће „сад одмах“ доћи, па је устао већ био 
месечине, па поклопио цео прозор као по поруџбини.</p> <p>Бранко прође поред прозора, уђе у дво 
па с ногу велики завежљај.{S} Баш читав посао!</p> <pb n="19" /> <p>У том дотрча и Зорка, Катин 
ећу.{S} Кад је човек срећан, мили му се посао, којега се подухвати.{S} Одушевљеније прихваћа бо 
ах код куће, водио би ме собом на сваки посао и говорио би ми, како се шта ради.{S} Па сад се д 
ш, упозорен од Мушицкога на онај велики посао, кога се он доцније тек онако свесно и савесно ла 
а може вратити у свој дом, те наставити посао оца свога, па орати земљу или копати винограде.{S 
телигентна човека, који ради онаки исти посао, од кога живи и он, народ, него од најсавршенијег 
овој најпречој потреби, радећи баш свој посао, то сам сигуран...{S} Мој стари био је поштен чов 
а тебе гони, да, можда, ти прихвати њен посао?</p> <p>– Воља и осећање да сам способан за рад.{ 
те учитеља.{S} Тај ће вам умети најбоље посведочити...{S} Боже мој, ви гледате опет ту као неки 
 њега.</p> <p>Е, па спомену тога ђенија посветио је цели српски народ дан 10. јулија 1883., при 
бично недељом и свецем после подне, кад посвршава послове по кући, пред свој дућан..{S} Скрстил 
изниле у учитељевој соби; а од њих неки поседали на одар, други стоје.</p> <p>– Треба да оженим 
обично и госпође сеоске враћају кући из посете.{S} Па сад се тек диже госпођа Јеца са својом кћ 
ти, да поздравиш Кристу, нека што чешће посети кућу.{S} Па поздравићеш и мајсторицу,... знаш!{S 
{S} А кад човек и оде у Карловце, ако и посети своју сестру, мислиш, да сме то њој казати?{S} Б 
 се момак мало одмори, па и своју матер посети!...{S} Најпосле, свету се не да ни уста запушити 
{S} Мало који дан ће проћи, да он не ће посетити женску школу.{S} Па га – ревност тако занела,  
itle>Крв за род</title>“ од Милованова „посинка“ Јакова Игњатовића...{S} Ту је често и мајстори 
што је у радости хтела рећи, већ најпре поскакута с ноге на ногу па, кад јој се и тако споро уч 
е Ната кочијашу, па му говори: – ти сад поскидај ствари, па дај унутра, а коње испрегни, па одв 
ше два женска вела.</p> <p>– Писар мало поскочи са столице. </p> <p>– Добили смо канда негде го 
помусти!{S} Па ваздан другога којекаква посла.{S} Понда дућан!{S} Истина Бог, није Бог зна шта, 
. опет..</p> <p>Зорка, опет, нема друга посла, него дошла, па јој баш жалостиво вели:{S} Не вол 
год је у Игњатовој кући било каква већа посла, било да му дођу гости, било да се кољу свињи, ил 
 и дошло.{S} Нема ти, вели, несноснијег посла, него гледати како наш бележник игра жандара!{S}  
ло међу свет.{S} И онако слабо имаш кад посла са себи равнима... </p> <p>Вараш се, мој Бранко,  
вске станице до Стражилова пуне су руке посла..</p> <p>У једаред стиже муњом глас, да Бранкове  
 и отишао био, да га госпођа Рашићка не посла поп-Стевану у врт, те се предомислио.</p> <p> Виш 
>Са женскињама је ликовођа имао највише посла, особито са Јеленом.</p> <p>Стао учитељ спрам ње, 
 Ал како неје познала никога на колима, послала Ђуку пандура да распита, ко је то дошао.</p> <p 
ало нестрпљиво, – та, за то сам ти га и послала.{S} Да сте, велим, на само.</p> <p>– Нисам те р 
миње:</p> <p>– А да за то сам га тамо и послала</p> <p>– Александра?</p> <p>– Да, Александра. < 
н.{S} Кад буде време, даћу се бирати за посланика, било у Карловце било у Загреб,... ал хоћу да 
: а придиковао, а не; те гласао за овог посланика, те за оног; то било автономије, то не било ј 
ива о ноћашњој пијанци,</p> <p>Бележник послао пандура, да му тражи по селу гдегод овчија сира, 
<p>– Шта мислиш?{S} Сам му писао, па му послао и путна трошка, само да дође.</p> <p>– Бога ти,  
омиле неколико мушкацона и других таких посластица, што се, по сеоском господском обичају, изно 
рас госпођа Рашићка поп-Стеви, наравно, после неког згодног увода. – Тај ми се увукао већ у нос 
 него што треба.</p> <p>Па боље пре не? после, – одговори Јован.</p> <p>Али се овај привуче уза 
ово, што су сад наумили, као бујица.{S} После бујице биће поток опет поток, али мирнији него у  
 бујице није могао.{S} Биће и међу вама после бујице омладинске вас <pb n="54" /> више, који ће 
ати без госпођице Јелене. </p> <p>Сутра после подне одмах је прва веџба певачка. </p> <mileston 
> <p>Бранко као да неје ни слушао ништа после својих речи са попом...</p> <pb n="43" /> <p>Кнеж 
 на прозору, и он не дође.{S} Бар да је после серенаде и прошао онуда, кад је изгледала на њега 
, па ја тако мио!{S} Сама мама рекла је после за њега „фини младић!“</p> <p>Осврћући се то за о 
сај јој се оте из груди.{S} Прекрсти се после топле молитве.{S} Али се трже, кад јој витице тек 
а.{S} Него за што и не би?!{S} Често се после картања развезе и пијанка.{S} А он мора ту бити,  
начи, да и он то пита.</p> <p>– Ви ћете после њих доћи на ред, – одговор и онај.</p> <p>– Хајдм 
ги певачи већ су се договорили, како ће после певања на пиво „Код разбијене канте“.{S} Тако у Б 
брата свога као пребита сирота, да је и после тога с братом мрази?!{S} Ко зна, каквим је блатом 
 је!“ мисли благајник, кад за вечером и после вечере заређале здравице, као да му је до сад све 
ак, у својим песмама као нико ни пре ни после њега.</p> <p>Е, па спомену тога ђенија посветио ј 
ао сунце, те неје могла више ни заспати после тога!{S} Да зна само, како јој је синоћно певање  
, да се овде мало позабавимо, – примети после Дабижић, по толики пут, бележнику. – Бога ми, пам 
ом добру?{S} Остао, до душе, леп иметак после Игњата Јаковљевића.{S} Но треба радити и бар одрж 
вићка села, као обично недељом и свецем после подне, кад посвршава послове по кући, пред свој д 
 њом он чека и дочекује ројеве; под њом после ручка прилегне и дремуцка: под њом чита новине и  
 и његовој прослави.{S} Одмах сутра дан после оног великог концерта, што га је приредило српско 
е сина на своја недра. </p> <p>Неки дан после тога отишао је сам попа у Карловце и нашао стан з 
о подне је још како тако и прошло; него после подне се отегло као цео дан.{S} Једва дочекала, д 
ко.{S} Ја сам је из темеља зидао.{S} Ко после мене дође, може лако дозиђивати, ако му буде уско 
еоске трговце, па одржа све, што остало после Игњата.{S} Ако Бог да, даће и најмлађег сина у шк 
овратак.</p> <p>Не би сирота имала цело после подне, с киме речи да проговори, да не дође какво 
а исто тако и жедни писар.{S} Онда ћемо после певања код Марка, – пресуди бележник, – да му сеф 
раха у Јаковљевића винограду цело скоро после подне на мекој трави у крај поточића, што се слив 
реба тек задобити.</p> <p>Бранко Стајић после оних речи, што их је имао са својим ујаком, поп-С 
аља радити, то ти треба већ сам да знаш после осам година, што си их провео у гимназиским сками 
ам у вама познао човека, који...</p> <p>После по сахата, ваљда, резултат је био те на широко и  
а изгледа и као очински савет...</p> <p>После вечере оде госпођа Рашићка с Јеленом „за послом“. 
да се може слободније верати по гори, – последња кратка хаљина, што је као швигарица носила, ка 
 том се врати натраг у село. </p> <p>Та последња добра мисао, што му паде на ум, а нуз то и мир 
завршен је спровод. </p> <p>Отпоја се и последња песма, а многи и многи још се не разилазе.</p> 
ан, ако <pb n="41" /> је мислила, да ће последње речи девојче примити у онаком смислу, који им  
ва му проби медвеђи глас, ухвативши тек последње: „Устај, Србине!“</p> <p>Учитељ одустаде на то 
и његове и женине сиротиње, даде све до последње крпе, а не задовољи неситог мамона, нити зајаз 
а бити гост за Јаковљевића столом.{S} У последње време гонио је Игњата, кажу, да се да бирати ч 
е скромну жељу песникову, да му пренесу последње земне остатке на вис убавога Стражилова, које  
е и у читаоницу, где одбор издаваше још последње налоге, и у саборницу, где певачка друштва држ 
{S} А као да се тврдо узда, да ће, ма у последњем тренутку, и забранити.</p> <p>– О, моја ће ма 
</p> <p>– Ао, лопове један!{S} То ти је последњи злочин!</p> <p>– Ето браце из винограда!{S} То 
 повика бележник својој супрузи, скруни последњи остатак у својој чаши, па се извали у столици, 
видео, како, <pb n="44" /> особито овај последњи одушевљено ради, да „Брајковац пропева у Бранк 
бадве још у оном добу девојачком, у ком последњи бој бије између себе нарав и васпитање.</p> <p 
ба?{S} Где је ускрсао и где је сахрањен последњи сан овостраних Срба, – војводина српска?</p> < 
азурном небу, а овде онде одбиће се још последњи зрак о позлаћену јабуку, зрак сунца, што се кл 
лађом имају приспети Бечки одборници са последњим земним остацима песниковим. </p> <p>Гости из  
. </p> <p>А Зорка нестрпљива, па заврши последњим стихом: „Србадијо не било ти просто!“</p> <p> 
ак.</p> <p>Изнесоше и мртвачки сандук с последњим земним остацима млађанога песника и понесоше  
 да буде велика беседа у корист преноса последњих земних остатака Бранка Радичевића!{S} За Бога 
 не беше ни спомена о преносу Бранкових последњих земних остатака, па је не занимаше ни каква в 
 на вас, –прекинуће Бранка, кад опет чу последњу му реч; па дрмну, бојаги, срдито својом руком  
и.</p> <p>Сутра је радни дан а чека сто послова.{S} Па је већ ето, време, да се на селу и госпо 
љом и свецем после подне, кад посвршава послове по кући, пред свој дућан..{S} Скрстила руке па  
вљених у општинском уреду а у званичним пословима, госпођа бележниковица зна увек да га одржи у 
сијом...</p> <p>Кад би отишао овда онда послом у Карловце, или би походио своју сестру или не.< 
ечере оде госпођа Рашићка с Јеленом „за послом“.{S} Оста сам ујак с нећаком.</p> <p>– Да, да, т 
хајд опет кући или у виноград за својим послом, ако не оде у поп-Стевину сеницу, где овај чека, 
зумем! – одговори Трива и оде за својим послом.</p> <p>– Като злато, – опет ће Ната Кати, – а т 
трагове.</p> <p>Бележник се смеје лудом послу.</p> <p>А Бечлија Јован га уверава, како је то хе 
 је код ње већ четири године.{S} Па има послугу и од Триве.{S} Криста јој је послушна, па радил 
Ту је и кочијаш Трива с колима. </p> <p>Послужавка Криста трчи то у собу то на двориште, а ника 
ако што, Давина је увек ту, да свесрдно послужи.{S} Она је, тако рећи, Игњату и свећу додржала. 
вати реч.{S} Опет ће он:{S} Само да нас послужи лепо време!</p> <p>Да Бог ме! – одговори Даринк 
>Да говорим толико... не знам већ коме, послушао би ме и учинио А ти...</p> <p>Види Поп Стева,  
} Та, за име света, ујак си му, мора те послушати... (Утре сузе, па промену глас:) Триста га вр 
ма послугу и од Триве.{S} Криста јој је послушна, па радилица, па верна, па...{S} Ал само...{S} 
аш не могаше у њему изазвати безусловну послушност према петој божјој заповести: „Штити оца тво 
рио и Јелену.</p> <p>Благајник седи, па посматра све око себе.</p> <p>Мала Зорка, како стала у  
из поља, па и по дворишту треба којешта поспремати.</p> <p>Сутра је радни дан а чека сто послов 
н и његова најближа околина с најближим посредним, па и непосредним интересима, што су ту скопч 
 што покреће Брајковачки учитељ.</p> <p>Посркале су белу каву, покусале су неколико пољупчића,  
о се Кнежевић из манастирскога воћњака, посрћући „од љубави и од вина“.</p> <p>Као што рече Јов 
ио, пређе сада у гнушање.{S} Ујков кућа поста му тесна, мрачна, гадна.{S} Нема му у њој станка. 
</p> <p>Под орахом на сред дворишта већ постављен сто.{S} Орах густ, а по земљи очишћено, па по 
, а они одмах хајд у господство, те или постадоше општинским начелницима, или ексекуторима, или 
ио, што бива по <pb n="88" /> најчешће, постаје моралним пролетером, из кога се рекрутују шарла 
ише у свету нема.{S} Наша интелигенција постала је, тако рећи, из народа, па тешко да се игде и 
 заслуга, па је равна само оној, што је постала с Богом и нестаће је с њим, што, дакле, нити им 
 је Немац већ дошао онакав, какав Србин постане тек, кад се од њега поучи.{S} Ал који Србин ост 
рпским народним школама; па и поп Стева постао ревностан катихета и месни школски управитељ – с 
уна, може ко исто тако измислити, да је постао од медведа.{S} Судећи по нашем писару, имаће пра 
ељ Богом повереног му стада одликован и постао конзисторијалним присједатељем.{S} Више шта, мис 
д је тај Дарвин измислио, и да је човек постао од мајмуна, може ко исто тако измислити, да је п 
 Али хтети на тај рачун прославити се и постати популарнијим, као што су неки ради можда, или ш 
едина слика у целој соби.{S} Уза зид је постеља и на њој виолина.{S} Насред собе сто, и по њему 
тве.{S} Стењак у свећи на сточићу поред постеље задрхта.{S} На лице јој или збиља паде сенка не 
/p> <p>Поп Стеван се узврпољио у својој постељи, па гунђа и прети учитељу, како ће га то скупо  
>Госпођа Катица у другој соби метнула у постељу малога Владимира.{S} А она и госпођа Ната седе  
о теши. – Ја сам уверена, да се не ћете постидети.</p> <p>– Хвала вам!{S} Ви тако умете и да хр 
датељем.{S} Више шта, мисли, не може ни постићи... „Поп је вели поп Стева, поп: а придиковао, а 
 неприлици.{S} Чисто не сме да му гледа постојано у очи, и, што му се давно и давно неје придес 
 и рећи и утећи, као и на страшну месту постојати, па не жали, ето, ни крв пролити, кад зажеле  
 <p>– Да се што боље удесим с овим, што постоји, и да живим, – одговори Јаковљевић као у шали.  
{S} Руке се укрстише изнад исполиванога постоњака, чаше зазвечаше.{S} Некоме се и столица измач 
анабету.{S} Остави неки тумач казненога поступка, што га читао, на страну, па погледа у свој са 
ђе бележниковице.</p> <p>– А, вас треба посути ситном прохом! – поздрави га бележниковица, идућ 
 понашањем.</p> <p>– Добро је, – рече и потајно се насмехну.</p> <p>А Јелени одлану.{S} Но је п 
њижевност остати трајне, да их збиља не потамњује ни слава млађанога Бранка Радичевића.{S} Необ 
p>За јамачно је и опет Рашићкина папуча потапкала по поп-Стевину жуљу, јер се поп Стеван на мах 
ита госпођа Ната, а крсти се и стала на потегу, па се ухватила за лотру, да се попне на кола. < 
 ђиватком, да одудари преко коња, па да потера, а госпођа Ната повика:</p> <p>– Кристо!{S} Крис 
округли ћелепуш са стола, па га ћуши на потиљак; а лаком кабаницом покри колена, да баш не види 
и ту седи!{S} Вели увек па се удари иза потиљка.)</p> <p>У који мах писар трже очи на прозор, у 
title>"...{S} Тек ако ће јој се кад тад поткрасти из груди уздах, а нит зна за што, нит зна кам 
е јој увек завидити и роптати на њу.{S} Поток хучи и бучи, прави више буке него Дунав.{S} Па те 
умили, као бујица.{S} После бујице биће поток опет поток, али мирнији него у бујици; само ће ип 
цом!{S} Е, па видиш, омладина ти је као поток: а ово, што су сад наумили, као бујица.{S} После  
бујица.{S} После бујице биће поток опет поток, али мирнији него у бујици; само ће ипак овде онд 
 осветљена она два прозора с оне стране потока у лепој тамо кући.</p> <p>Тамо је вечерас Бранко 
. </p> <p>Из оне лепе куће с оне стране потока зачу се диван мушки тенор.</p> <p>Јелена познаје 
 прозора у оној лепој кући с оне стране потока.{S} То јој је најмилије за све време, како устан 
о, до душе, полетела би била тамо преко потока оној кући, одакле јој у вече долазе они звуци са 
 уплеће у ове дане, који ће да засветле потомству као пример свенародног признања.</p> <p>Попа, 
није могуће?{S} А по Дарвиновој теорији потомци наслеђују особине својих предака.</p> <p>Ма кол 
ваљеног родољубља, као што ни Ромуловим потомцима не поможе ни Јустинијанов **<foreign xml:lang 
скоро после подне на мекој трави у крај поточића, што се слива преко луба дебела орахова дрвета 
 – и, дакле попили брудершафт, то јест, потписали пасош, да могу бити један према другом неучти 
 живот или, што данас често више вреди, потпише меницу.{S} А што овај или онај овому или оному  
а Ната).{S} Мајсторица штогод шије, или потплеће чарапе, или скрсти руке, кад је штогод здраво  
 Кнежевић.– И још се од нас захтева, да потпомажемо и књижевност, да купујемо и растурујемо књи 
ој економији.{S} Хоћу да сам независан, потпуно независан.{S} Кад буде време, даћу се бирати за 
Синоћ је већ доучила све, што неје била потпуно знала.{S} Само ће је донде још Јован и Даринка  
шају у народ, у масу.{S} Ви имате иначе потпуно право.{S} Ал...</p> <p>Јован је сад још већма д 
.{S} Казала сам му, до душе, и сама, да потражи Мацу, па да је пошље кући...{S} Гле, молим те,  
каже, биће да је у колу, па нек је тамо потражи.{S} А Зорка упртила неки гостински пртљаг, пошл 
 јој криво на цео свет.</p> <p>Мало још потраја, па се пријатељи разиђоше.{S} Испред учитељева  
 живља и вољнија.</p> <p>Није дуго тако потрајало, па и заборавила, како јој немило било, што с 
; а поред Јеце нема никаквога.{S} Но да потраје овако даље, ишчаурио би се из њега под старост, 
апева с њима, јер – њен глас тако му је потребан у збору, да готово без ње не ће моћи бити ништ 
вимо.{S} Алати наши за најобичније наше потребе носе на себи туђински печат.{S} Ми све морамо о 
 за своје рођене паре, а пара мало, док потребе све веће расту.{S} Ми ћемо поред све примљивост 
бих му био учитељем у његовој најпречој потреби, радећи баш свој посао, то сам сигуран...{S} Мо 
на то Бранко. – У селу су нам исто тако потребни ваљани учитељи, као и у вароши, ако не још и п 
и учитељи, као и у вароши, ако не још и потребнији.{S} Ето, он је кратко време ту, па видим, да 
 <p>Што јој већма долази у главу, да је потребно да се са учитељем састане, то Јелена све нестр 
јој сину у главу мисао, да би било врло потребно, да се састане с Кнежевићем, ако ничега другог 
а неје ту и Јован и да не осећаше збиља потребу, да се одмори.{S} Готово да је био већ и забора 
> <p>Бранко скочи на ноге.</p> <p>Зорка потрча натраг.</p> <p>А Даринка стаде као укопана.{S} Н 
елене, па видела, да су гости дошли, те потрчала кући, а сва се запурила и задухала што од радо 
>Попина Јелена хтела одмах за Зорком да потрчи пред Даринку.</p> <p>Али је задржала мати.</p> < 
та ће и кут ће пре.{S} Да га остави, па потрчи по Мацу, или ће најпре да га унесе?{S} Најпосле  
о прам косе, па се њим игра ветрић, кад потрчи.</p> <pb n="38" /> <p>Бранко проговори нешто, ка 
 само...{S} И сад језа цело хтела да се потужи, како Криста скоро свако боговетно вече изађе пр 
е одмах отишла свом поп-Стеви, да му се потужи:</p> <p>– Дошле те варошкиње!</p> <p>Колико се Ј 
мети Рашићка. – штета је за њега, да се потуца и пребија по селима.{S} Ја то и опет кажем.{S} О 
било што не трпи толико разметање свога потчињенога, било да тек, што у Брајковцу кажу, „избаци 
 омањи сто.{S} У зидовима на све стране поударано неколико то гвоздених то дрвених клинаца.{S}  
да и себице увери госпођу Нату, како је поуздана.</p> <p>А та слатка госпођа Натина јесте мајст 
." </p> <p>Тако се свршила прва певачка поука Брајковачкога збора. </p> <milestone unit="subSec 
то треба.{S} Госпођа Јеца се као мало и поутеши, али... тек... тек...</p> <p> А Јелена се сада  
се трже. </p> <p>– Хоћемо ли се ми моћи поутешити, као Бранко, при помисли на смрт?{S} Шта ће „ 
, тога.{S} Данас је друго време.</p> <p>Поутиша мало Рашићка поп-Стеву, па наведе реч на Јаковљ 
ава.{S} Ми све вичемо: „Учимо народ!{S} Поучавајмо га!“ А све то, што ми учимо, врло мало корис 
 по варошима, па писати књиге за народ, поучавати народ, водити политику за народ, дизати позор 
реба да остане код куће.{S} Треба народ поучавати.{S} А ко ће то, ако не ће учени људи?{S} И он 
и у Брајковац.{S} Радићу, економисаћу и поучаваћу овај свет у рационалној економији.{S} Хоћу да 
какав Србин постане тек, кад се од њега поучи.{S} Ал који Србин остане, тај издржи конкуренцију 
S} Само ће је донде још Јован и Даринка поучити, где треба да рашири руке, где да их метне на г 
твари, што их је Зорка радила, па да је похвали пред тетком из вароши и пред сејом.{S} А њих дв 
ред Зорке неје могла Јелена, а да се не похвали, како јој ипак мио Брајковац, јер је до пре мла 
, којој њен син након три године жури у походе, него јој тек уз пут сврће као познанику каквом. 
шао овда онда послом у Карловце, или би походио своју сестру или не.</p> <p>Једаред, – био код  
 у себе, како је сјајан.{S} Округао као похођанска погача, нарастао као мобарска гибаница, а пу 
о му се давно и давно неје придесило, – поцрвене, е, поли га, Бога ми, румен до иза ушију.</p>  
ите?</p> <p>– Овај час.{S} Даринка мало поцрвене.{S} Гледа у њега, а не зна, шта да му каже.</p 
 на то одсмејала.</p> <p>– А Даринка је поцрвенела до иза ушију.{S} Заборавила, и да навуче дуб 
} То неје било ништа страшно, ал су обе поцрвенеле.</p> <pb n="46" /> <p>А мали Владимир натука 
ђена.</p> <p>У Бранкову срцу узавре.{S} Поцрвени, па му и самом криво, што, ето, избаци нешто н 
 доћи, – рече Даринка, па се као трже и поцрвени, кад примети, да је споменила то име на своја  
– одговори му Бранко.</p> <p>Јован мало поцрвени, па затрепта очима. </p> <p>Бранко и сам осети 
снажне руке, да и њих заштити, те да не поцрне без невоље.</p> <p>Јеси ли разговарао што? – пит 
 ако ти примиш наук, што сам га отуд ја поцрпала!{S} Чувај образ!{S} А сачуваћеш га, ако сачува 
мају право, дакако!{S} У тринаест школа поцрпу они кашиком сву мудрост.</p> <p>– И мати му даје 
, да, пре него што поцури шира, мора да поцури по винограду скоро исто толико зноја.</p> <p>– З 
="89" /> могу да знам, да, пре него што поцури шира, мора да поцури по винограду скоро исто тол 
Хајде, да ми дамо донети, па да ми њега почастимо!</p> <p>Ја сам за то!- прихвати млади трговац 
</p> <p>– Ух, ух!{S} Немој, молим те, - поче поп Стева с киселим лицем, као да му је ко на жуљ  
 паметнији ни за длаку...{S} Но, но,... поче бележниковица. </p> <p>У том јој писар у крај стол 
ш. - </p> <pb n="35" /> <p>– За бога, – поче она већ мало нестрпљиво, – та, за то сам ти га и п 
ада на умни да се смеје, када благајник поче урлати разне гласове, поводећи се за учитељевом ви 
радује, да је позна. </p> <p>Бранка већ поче завијати у стомаку од толике љубазности.</p> <p>–  
е, шта је кад полупала, и тако даље.{S} Почела је од ономад, а, да је све ређала, свршила би с  
. тек...</p> <p> А Јелена се сада збиља почела надати, е ће, по речима поп-Стевиним, „то све јо 
м крају, па госпођице... </p> <p>Јелена почела била, да га поверљиво слуша, али се сад окрену и 
сад по толики и толики пут.</p> <p>Него почела већ да се једи.{S} Све се разишло од куће: и дец 
авити вечни сан.</p> <p>Два дана напред почели се скупљати гости са стране.{S} Е, неје друкче,  
 ето за час недеља.{S} Што то нисте пре почели?</p> <p>– Ништа не чини.{S} Господин учитељ ће н 
а говорите макар о ономе, што сте отоич почели...{S} Али, хвала вам сад.{S} Други пут!{S} Упамт 
е...</p> <p>У том је и Бранко легао.{S} Почео био да чита.{S} Нашао негде на орману пре неколик 
ранковој жељи; а једног од мојих ђачића почео сам да учим <title>Ајдукову песму</title>, – допу 
еугодно осећао у друштву, у које би тек почео долазити.{S} Од увек научио, да се повлачи, па ми 
е натерала дерт, па је у свом мамурлуку почео да мрзи на цео свет тако, да га мржња, да, баш та 
а!{S} Неблагодаран занат!{S} Ама зло је почети, још горе не започети.{S} Госпођа Рашићка хоће д 
и сеју, кад ће, за Бога, већ једаред то почети?{S} Али Јован се одсмеје и одговара се, као да и 
 нестаће је с њим, што, дакле, нити има почетка, нити ће имати свршетка, а то је мати и материн 
, да се знате.{S} Кажи јој, нека отвори почешће собе онако пред вече, кад се стиша прашина по у 
 ни гуску нашу појести не ће, док је не почивути.{S} А наше жене,... и људи, и сви, чак и поп С 
јзгоднији тренутак.</p> <p>Сам коровођа почиње. </p> <p>Али писар се замислио у улози каквог До 
 <p> А зашто се срди, то као да сад тек почиње да нагађа.{S} Па баш за то треба да му каже, как 
 би другог замолио, да запева, први сам почиње.{S} Обадве руке пружио преко стола, па изнад чаш 
епи српски обичај, да се тек са печењем почиње наздрављати, ако ни вечера наша није још ни на с 
 <pb n="87" /> се, како отровне мијазме почињу да трују наш политички ваздух.{S} Не, овде сад в 
ање о тој „красној Српкињи девојци“, да почне и сама мислити о њој, и још већ мада јој обрати п 
ше један пут дуж зграде, а он не уме да почне разговор.</p> <p>Хоће и наше село да се прослави, 
ном табаку.{S} А од оних опет већина их почне још у ђачким скамијама, па таман кад је „дорастао 
вори Јелена ђаволасто; – па ви треба да почнете.</p> <pb n="39" /> <p>Бранко ћути; или не зна,  
е ће народ имати у кога да се угледа; а почнимо и ми паметније са собом, да видиш, не ће ли и о 
Немање и Косова до данашњег дана; па је пошалицама и младачким несташицама дирнуо у живац и муш 
орила, да позове Бранка к нама, и да му пошаље новаца, да амо дође, те да се момак мало одмори, 
вану; а госпођа ме замоли, да вас к њој пошаљем, – одговори Бранко.</p> <p>Попа се дигао, па па 
лога да наброји против правца, којим је пошао.{S} Изађе учитељ, па их све позва, да оду у његов 
„сад одмах“ доћи, па је устао већ био и пошао.{S} Али је баш дошла у разговор најзанимљивија те 
ко не тражи? </p> <p>Не знам.{S} Ја сам пошао био к Јовану; а госпођа ме замоли, да вас к њој п 
огме, мати је мати...</p> <p>Бранко већ пошао, а неје се још решио, дал да иде Јовану.{S} Дошао 
шилук, само не зна поп Стеван и ви; а и пошиница је већ омирисала. –</p> <p>– Неће госпођа.{S}  
 А Зорка упртила неки гостински пртљаг, пошла с њим у кућу, па сад не зна, шта ће и кут ће пре. 
тужи матери, да је боли глава.{S} А кад пошла на певање, па је мати хтеде да задржи због главоб 
нда је Јелици било четири годинице, тек пошла била по петој.</p> <p>– Бубица једна!{S} Мала је  
.{S} Збогом, сека Като!</p> <p>– Збогом пошла, сека „имја рек“!...</p> <p>Баш Ката ушла у двори 
ти је Јован ++ писар.</p> <p> Таман они пошли, а учитељ на прате.</p> <pb n="79" /> <p>Дочека г 
аборавила, како јој немило било, што су пошли из вароши пре беседе.{S} Радовала се и селу.{S} Р 
душе, и сама, да потражи Мацу, па да је пошље кући...{S} Гле, молим те, које је то доба, па је  
 неисписан лист беле хартије.{S} Ваљан, поштен човек може по том листу исписати најлепшу песму, 
своје драгоцено време у левентовању.{S} Поштен човек треба да помишља на породицу.</p> <p>– Пош 
 треба да помишља на породицу.</p> <p>– Поштен човек треба најпре да се побрине, како ће издржа 
, то сам сигуран...{S} Мој стари био је поштен човек.{S} Стекао је доста.{S} Али да је умео, мо 
 о борби и заборавио, што рекао ујаку: „Поштен човек треба најпре да се побрине, како ће издржа 
у с магазинима.{S} Ко јамчи, да му наши поштени општинари не ће баш и продати ту своју кућу,... 
у у нашем јавном и друштвеном животу, а поштено мисле.</p> <p>Јелена је слушала све то пажљиво. 
а неко време у Брајковцу, на право је и поштено, да јој то врати бар за један или ма и за два д 
дућности, вера, љубави нада неокаљанога поштења, непомућенога родољубља, безлобне младости. ·</ 
да му увређена љубав и преварена вера у поштење с болом врисне: „Од кад те, мајко, нисам видео, 
ли више, да буде економно слободан; те, пошто не може да остане од срамоте у свом јату, тумарне 
га би се осврнули сви, из свију сталежа поштованога Брајковачкога грађанства.</p> <pb n="26" /> 
д дух времена буде народ схваћао, умеће поштовати заслуге свога Бранка Радичевића. („Слава!{S}  
сестру по Еви!“</p> <p>– Ако нам је Ева прабаба, нисмо све једнаке, – не да се бележниковица зб 
 Бранко, моја ти је мати чудна жена.{S} Права Српкиња мати!{S} Никада та мени не ће допустити,  
и учимо јуристерај, да „бранимо народна права“; а ја, бога ми, видим, да се и наши народни бран 
е напатила код свог несретника мужа као права патница. „Да ме је цео Срем клео, не бих наишла“, 
озвана да води коло, она не може давати правац, одређивати ток народној судбини.{S} Треба да во 
</p> <p>– Знам ја, знам све до краја! – правда се дете, а застидела се. – *Цело ја знам; само ј 
 онда и о којечему другоме – готово без праве свезе тих разних предмета.</p> <pb n="97" /> <p>Г 
 и роптати на њу.{S} Поток хучи и бучи, прави више буке него Дунав.{S} Па тек кад полети бујицо 
ик!{S} Свака црта на њему ђенијална,... прави песник!{S} То је песник!- примети писар, нагледав 
имети благо:</p> <p>– Ала си жесток!{S} Прави омладинац!{S} Море, <foreign xml:lang="la">gutta  
ца га задржала на сир с црним луком, да прави бележнику друштво.</p> <p>Јеша Дабижић вели:</p>  
.</p> <p>И гостољубиви бележник пође да прави места Јовану уза сто, не бил забашурио, што његов 
су народни учитељи већином такви, то је прави мученик народни.{S} Што свеснији, то већи мученик 
извору буду сведоци, колико се у истини прави народ забавља о том догађају...</p> <p>Сад се три 
} Он зна за цело, где ће опет наћи свој прави цвет.</p> <p>Из мисли га трже весео кикот и клица 
тарије остале за столом, па, кад ушле у прави разговор, узеле да преврћу листове у дебелој књиз 
 благајник ужива, што може да мечи као „Прави Рус вели за њега увек писар.</p> <p>Једаред му пр 
 Брајковцу Бруји, како су господа ноћас правила „бал“ по селу.</p> <pb n="84" /> <p>Бранко једв 
и госпођа Рашићка, када су једна другој правиле „физите“ несу могле а да се не дотакну Брајкова 
одушевљење њено неје изнуђено ни чим до правим заносом за идејама, и правом српском љубављу за  
оја крила.{S} Иди по светлости, ићи ћеш правим путом и не ћеш склизнути на странпутицу.</p> <p> 
ем најмногобројнијем раднику: ратару не правимо сами, него бог те пита од куд морамо да набавим 
/p> <p>– Бранко?!</p> <p>– Ви се и опет правите да ништа не знате.</p> <p>– А ти опет све знаш, 
рници“, наплаћају од народа исто толико правично или неправично, као и они, који се не хвале, д 
 винограде.{S} Имамо на пример „вечитих правника“ доста, ал и ти хоће да играју само господина. 
из сенице.</p> <p>– Има оштар језик!{S} Право материно дете!{S} Али сестрића увек одржи у милос 
асног конзисторијалног присједатеља.{S} Право рећи, брује му и зује у глави још од синоћ, како  
ност.{S} Особито је уметност у нас Срба право сироче.{S} Ко је највише позван, да шири просвету 
сву мудрост.</p> <p>– И мати му даје за право. </p> <pb n="57" /> <p>– Е, онда за цело има прав 
ше, који ћете признати, да омладина има право, кад се уверите, да није онако страшна, као што в 
 има право.</p> <p>– Да, да, Бранко има право, да Бог ме, – рече Кнежевић и трже руку.</p> <p>– 
 више коју рећи.{S} Али увек Бранко има право.</p> <p>– Да, да, Бранко има право, да Бог ме, –  
 <pb n="57" /> <p>– Е, онда за цело има право.</p> <p>Јелена не примећује горки подсмех у учите 
ла и гостила неко време у Брајковцу, на право је и поштено, да јој то врати бар за један или ма 
е и теби право. </p> <p>– Са свим ми је право, са свим...{S} Ви ћете, дакле, ићи у недељу...</p 
Карловце на свечаност.{S} Је л да ти је право?{S} У госте ћемо код Тинке.{S} Време је.{S} Није  
 што тако нагло?</p> <p>– Идем.{S} Неје право, да сам тако дуго доле, а несам код матере.</p> < 
pb n="97" /> <p>Госпођи Нати чисто неје право, што Даринка оде с Јеленом.{S} Као да јој је сад  
дведа.{S} Судећи по нашем писару, имаће право Дарвин; а ону другу теорију лако је доказати по Б 
и као велим, он је твој, па биће и теби право. </p> <p>– Са свим ми је право, са свим...{S} Ви  
е ти, који вичу:{S} Слобода,... народно право,... аутономија,... избор,... сабор!{S} Треба вама 
арод, у масу.{S} Ви имате иначе потпуно право.{S} Ал...</p> <p>Јован је сад још већма дошао до  
„Ја не знам за што, али чики није нешто право.{S} Све вели, кад чита новине: „Ја не знам, што с 
<p>– Господа универзитетлије увек имају право, дакако!{S} У тринаест школа поцрпу они кашиком с 
сање, што ме амо вуче, већ баш, ако ћеш право, практичност,... сушта практичност.{S} Но немој о 
 Свако, наравно, по свом рачуну.</p> <p>Право би и имао, – примети Рашићка. – штета је за њега, 
 ни чим до правим заносом за идејама, и правом српском љубављу за своје, то му говори искреност 
ети дете, да га поп Стева уведе у свето православље и у књигу крештајемих.{S} Иначе црквењак од 
то је тамо столица првосвећеника српске православне цркве у овима <pb n="100" /> крајевима.{S}  
ештеник и као природан старешина српске православне црквено– школске општине у Брајковцу.{S} Но 
... разумете ли ме: кућу српске црквене православне општине одмах уз ребро српској православној 
 и људи, и сви, чак и поп Стева, српски православни свештеник,... сви купују код њега, код Јуде 
вославне општине одмах уз ребро српској православној цркви!{S} Жалост, мој господине докторе!{S 
p> <p>– Е, па кад онда несте умели наћи праву идеју Бранкову, сад би још мање.{S} Немојте га ни 
а увек милион разлога да наброји против правца, којим је пошао.{S} Изађе учитељ, па их све позв 
не несу ни мало извеле мисли Јеленине с правца, којим је у тој распри пратила главни смисао њег 
ваљда, опасног конкурента, ступио преко прага, где се он тако добро осећао.</p> <p>– И хоћу мал 
Section" /> <p>Још неје ни крочио преко прага који води из блаженог царства безазлене идеалност 
буд за што, као да има слепога миша под прагом, или их медом залаже.{S} Па шта им даје за то Ју 
га тек сада, када је, тако рећи, већ на прагу, да буде свој човек, а за толико година до сад не 
То је за мене, за сад бар још, тек само празан разговор!</p> <p>Сад већ не може поп Стеван, да  
сети, како јој се учини Брајковац нешто празан.{S} Сви су, до душе, ту, и мама, и тетка Ката, и 
једнако.</p> <p>– Синко, то су тек само празна нагваждања, дангуба и беспослица.{S} А сума сума 
 што вечерас тога нема.{S} Осећа ужасну празнину, па јој криво на цео свет.</p> <p>Мало још пот 
 трчи то у собу то на двориште, а никад празних руку.{S} Мајсторица трчка за њом, да и она што  
зимски капут.{S} Иначе јако упада у очи празноћа и неред, каквога воле млади нежењени. </p> <p> 
 од мене могао истесати, ако и не какав практичан ма и мали Лоренцо Штајн или Некер, а оно ипак 
/p> <p>Зар је тако гадан тај јавни, тај практични (и какога још све зову) живот, кад се тако ск 
овине.</p> <p>Него зна Јеша, да споји и практично са лепим.{S} Млад човек је, до душе, и жељан  
то ме амо вуче, већ баш, ако ћеш право, практичност,... сушта практичност.{S} Но немој опет да  
ш, ако ћеш право, практичност,... сушта практичност.{S} Но немој опет да бркаш практичност с ег 
 практичност.{S} Но немој опет да бркаш практичност с егоизмом.{S}Ја, до душе, немам толико чус 
 би излетела из њих.{S} По челу јој пао прам косе, па се њим игра ветрић, кад потрчи.</p> <pb n 
т парох, – не замишља увек самога себе, Праотац наш Адам имао је у рају свега, па опет му било  
је неситости...{S} На једаред...</p> <p>Прас!</p> <p>Пуче пушка.{S} Пуче ама баш пред кућом у д 
е сада по гори проходати, него о Божићу прасе...{S} Па шта ће бити од Брајковачке светковине?{S 
р.</p> <p> Таман они пошли, а учитељ на прате.</p> <pb n="79" /> <p>Дочека га граја:{S} О-о! </ 
еленине с правца, којим је у тој распри пратила главни смисао његов.</p> <p>Тек попа је ипак за 
на којој беше лес песников, дупком пуна пратилаца, примакла се Карловачкој станици.{S} На кљуну 
рохтело, да доведе Бечки одбор, који је пратио Бранка од Беча, као и целу светковину у забуну.{ 
ирне збиљности,...још на њему лептирски прах слатког ђаковања, не додирнут незграпном руком оне 
раз ти је крило лептирово.{S} Отареш ли прах, упрљао си образ свој.{S} Лептир је, кажу, несталн 
о.{S} Твоја душа и срце сад је као онај прах на крилима у лептира, а образ ти је крило лептиров 
Вуку троми на омари ноге по прашини.{S} Прашина завејава у кола, па се мота испод коњских копит 
ешће собе онако пред вече, кад се стиша прашина по улици, али ни по што немој да остави отворен 
 и отићи по девојку.</p> <p>– Ала је то прашина, слатка, па врућина данас, да Бог сачува! – узд 
спопале.{S} Вуку троми на омари ноге по прашини.{S} Прашина завејава у кола, па се мота испод к 
ш неку стару књигу.{S} Кад стресао с ње прашину и отворио је, а то „<title>Живот и прикљученија 
ођа Ната, кад добила времена, да стресе прашину с хаљина.</p> <p>Ката отрчи у кућу и спрема вод 
до сад вам је био ту друг,... хајде-де, прашта вам се...{S} Сиромах, тај брже оде одавде, него  
ка капа; стара нека реверенда, – ваљда, прва поп-Стеви, како се запопио; стара свештеничка капа 
ео био, ето, на први мах, да га Даринка прва не поздрави:</p> <p>– А!{S} Јесте ли и ви ноћашњи? 
, и ове!</p> <p>Тејка Давина Живковићка прва дошла, да се поздрави с госпођа–Натом.{S} Давина с 
 сви Турци,..." </p> <p>Тако се свршила прва певачка поука Брајковачкога збора. </p> <milestone 
ене. </p> <p>Сутра после подне одмах је прва веџба певачка. </p> <milestone unit="subSection" / 
е и наше село да се прослави, – беше му прва реч.{S} Од њих две не зна, која да прихвати реч.{S 
винограда!{S} То је његов глас! – викну прва Зорка.{S} Све поврви на поље.</p> <p>– Шта је?{S}  
ама, по најновијем журналу, не стиди се прве госпођице.{S} Она ти напуни својих неколико котари 
радовао тој књизи!{S} Још кад је ишао у прве гимназијске разреде, мати би, кад сврше своје школ 
кога, ако би другог замолио, да запева, први сам почиње.{S} Обадве руке пружио преко стола, па  
ца! . „Видиш, овај орах је, чини ми се, први пут ове године добро понео.</p> <p>– А знаш ли, ко 
ен.{S} Готово би се и смео био, ето, на први мах, да га Даринка прва не поздрави:</p> <p>– А!{S 
S} А треба ли госпођи Кати много, да на први поглед од мах види, да се госпођа Јелисавета прева 
 Не би нико рекао, да је Јеша био некад први момак међу трговачком омладином у вароши.{S} Али п 
е име добила отуд, што је писар (кад се први пут опио у њој, а то је било прво вече, како се ск 
чног обрађивача тог бесцен—блага, удари први у струне народних гусала, па чистим српским народн 
ске, што свет значе“.{S} Баш тада је он први пут у друштву залагао сву снагу своје речитости, д 
рагичних јунака, нежних љубавника и био први певач.{S} Када је на уметничком мору, вели он, лађ 
нанства.{S} Оно јесте, да му не би било први пут, када би се сада састао с госпођом Катом и с г 
оше до онога џбуна иза врта, где се оно први пут сусрете она и Даринка са Стајићем, не мога, а  
ц српске књижевности, ту је Вук Караџић први пут, као ђак још, упозорен од Мушицкога на онај ве 
 устукне испред Немца; али то је само у први мах, јер је Немац већ дошао онакав, какав Србин по 
l>Ја знадох, што нисам познав’о,</l> <l>Први санак ја сам већ одспав’о...</l>“ </quote> <pb n=" 
а јој помогне, па се.{S} Уплете и она: „Први санак мира вечитога.. </p> <p>А Зорка нестрпљива,  
јима беше Бранко, не ће стићи са својим првим возом...</p> <p>Освану и тај дан.</p> <p>Још у ју 
ли и научили бар „Коло Бранково“, па до првих књижевних умова, који стварају мишљења у књижевно 
ласове смо распоредили, можемо даље!{S} Прво женскиње!</p> <p>— А ми? – повика писар и бележник 
 као што би казао Јеша Дабижић, пала је прво у памет Јовану Јаковљевићу.{S} Он беше предложио,  
 друштава. </p> <p>– Добро је.{S} То је прво уз мост, што води с лађе на обалу.{S} Одмах до њих 
ад се први пут опио у њој, а то је било прво вече, како се скрасио у Брајковцу) декламовао ону  
Јован вратио, отпративши свога друга до првога манастира, у село, сврну уз пут код госпође беле 
 је можда закинуо од својих уста, па до првога богаташа, – од људи неписмених, који су тек из т 
зора, неје ни била с њиме, осим јуче на првом покушају певачкога друштва.{S} Па већ и онако има 
ам сретнији, него многи моје братије са првом својом супругом.</p> <p>– Ниси поп, Стефане, ако  
рајковчани, да је поп Стева и са својом првом женом живео у љубави.{S} Па кад му умре његова ми 
 старој навици.</p> <p>Женска, већ не у првом цвету своје младости, али ипак још доста свежа и  
пскога народа томе, што је тамо столица првосвећеника српске православне цркве у овима <pb n="1 
 толико <pb n="89" /> могу да знам, да, пре него што поцури шира, мора да поцури по винограду с 
с тек више из навике, да нешто прочита, пре него што заспи.</p> <p>Него вечерас му се не да да  
е окупе чланови ове или оне депутације, пре него што лађа пристане.</p> <p>Карловачки трг, порт 
вет по Брајковцу разнео још, тако рећи, пре зоре.{S} Па ако и неје могао никога разуверити, сам 
оп Стеван!{S} Неје ни то рђав човек!{S} Пре га треба жалити него осуђивати.{S} Понда госпођа Ра 
Јелена се стисла, па не пушта гласа.{S} Пре би у овај пар бризнула у плач. </p> <p>Госпођице, м 
ом.</p> <p>Госпођа Ката остала без мужа пре пет шест година.{S} Најстарији син јој, Јован, био  
м.</p> <p>– Омладина се брзо отрца, кад пре времена ступи у акцију.{S} Ко пише у нас дописе по  
а! </p> <p>– Није тога било, слатка, од пре, – рећи ће сека Ката. – Било ти је Брајковачко друш 
 што ће доћи, не можеш је видити.{S} Од пре то мало који дан, да је нема к мени.{S} Него, ваљда 
им огледа гласове.{S} Мушкарце зна и од пре, шта који певати може.</p> <p>Особито добро познаје 
, ко пролази улицом.</p> <p>Дође јој од пре редовно и госпођа Рашићка, те разговарају, на прили 
p>Како се обрадовао био Бранко, када је пре недељу дана у Бечу на једаред добио од свог ујака п 
онкурент, онај Јуда код цркве, дошао је пре три четири године.{S} Наша славна црквена општина д 
 раније, него што треба.</p> <p>Па боље пре не? после, – одговори Јован.</p> <p>Али се овај при 
ита.{S} Као девојка можда ће се многоме пре допасти Јелена; али Даринка је врсна усрећити тек,  
 тако из ненада одлази, да ником о томе пре не рече ни речи.</p> <p>Госпођа Ката да пукне у себ 
к, а ето за час недеља.{S} Што то нисте пре почели?</p> <p>– Ништа не чини.{S} Господин учитељ  
 у кућу, па сад не зна, шта ће и кут ће пре.{S} Да га остави, па потрчи по Мацу, или ће најпре  
тек седе на своје место, одакле се беше пре једнога сахата кренуо, да иде у дућан на позив мате 
ко крста разилази, те млађешина треба и пре да хвата повратак.</p> <p>Не би сирота имала цело п 
па још млада за беседу!{S} А била већ и пре тога као ученица више девојачке школе на беседи сва 
вачки ђак, у својим песмама као нико ни пре ни после њега.</p> <p>Е, па спомену тога ђенија пос 
ти не видиш, шта се кува?..{S} И сам си пре неки дан рекао, сећаш ли <pb n="87" /> се, како отр 
јој немило било, што су пошли из вароши пре беседе.{S} Радовала се и селу.{S} Радовала се, да в 
 а, да је све ређала, свршила би с оним пре три године.</p> <p>– Него шта знам?{S} Код нас ти ј 
 народ увући унутра!“ Повукао би је тим пре, што се уверио, да се и сама гошћа одушевила за „ту 
 или Некер, а оно ипак бар ваљан економ пре него какав префриган параграфлија. </p> <p>– Падају 
 <p>– Прелетео бих био; али нисам могао пре.</p> <p>– Ја бих те чекала целу ноћ.</p> <p>– Веруј 
 како јој ипак мио Брајковац, јер је до пре млади учитељ, господин Кнежевић, често долазио к њо 
ка.{S} Чича, господар начеоник, поранио пре времена, па дошао у општинску писарну, да прежива о 
ра свештеничка капа, коју је попа носио пре дуго, дуго времена, док неје дао начинити нову, а н 
а сад ти иде под ногу.{S} Доћи ћеш само пре, него што пођеш, како, ћу ти казати, да поздравиш К 
 му тек изађе пред очи њен лик, кад оно пре краткога времена сврну к њој, путујући ујаку у Брај 
станак, да је једва чекао, да их се што пре опрости. </p> <p>А они су сви били тако љубазни пре 
трча се бележник, као да реши ствар што пре. </p> <p>Јован сад тек не зна, шта да мисли, већ се 
о био да чита.{S} Нашао негде на орману пре неколико дана још неку стару књигу.{S} Кад стресао  
винограда! ...{S} Владимир ми је био ту пре, него што ћете ви доћи, мало јео, па опет отрчао с  
сте мајсторица Јула, њена укућанка, још пре неколико година господар кућни, док покојни госпођа 
и ви читали његове песме? </p> <p>– Још пре него што си се ти родио.</p> <p>– Е, па кад онда не 
.{S} Па како је дошао Тинкин син, и још пре него што ће доћи, не можеш је видити.{S} Од пре то  
, Јеша Дабижић, отпоручио је матери још пре једнога сахата и јаче, када га је по једном дечку з 
пским народним језиком, каквим нико још пре њега, а попут једре и здраве народне поезије, песмо 
ога песника. ·</p> <pb n="59" /> <p>Још пре него што ће учитељ Кнежевић распустити децу из школ 
ачкога грађанства.</p> <pb n="26" /> <p>Пре неколико година, а то памте још многи и многи Брајк 
ој свечаности и она да суделује.</p> <p>Пре него што ће синоћ деца полегати, у кући сека-Катино 
ку.</p> <p>– Тако се дочекују гости?! – пребаци му, бојаги, Јован.</p> <p>– Поздравише се својс 
н само за себе, већ за... виши позив, – пребаци Јеша писару, ал не знаш, говори ли збиља или из 
Где је Бранко? – пита Јован, па тек сад пребаци ногу, да устане.{S} Чини ми се, пише нешто.{S}  
 то и зазираше од њега, да му кадгод не пребаци, па још, можда, пред госпођом Рашићком, што је  
лико грких залогаја, неколико прекора и пребацивања. „Какав си ти човек“, па „какав си ти то уј 
и да навуче дубљена очи махраму, што је пребацила преко главе, да скрије своју неприлику.</p> < 
креч и углачао га од тешког наваљивања; пребацио ногу преко колена, па мисли.</p> <p>Дуго и дуг 
едо кроз планинске винограде.{S} О раме пребацио сваки пушку.{S} Али им се види, да несу ловци  
ста, госпођице, врло добро забављате, – пребацује јој учитељ; – у вече са мном, а дању с господ 
ароши, не ће нико на село. (Ја не ћу да пребацујем штипендистима, као што је то у нас мода, што 
ћка. – штета је за њега, да се потуца и пребија по селима.{S} Ја то и опет кажем.{S} Оно јест д 
ва морала изаћи из куће брата свога као пребита сирота, да је и после тога с братом мрази?!{S}  
ин и учени Соларић, па мудри Доситије и преблаги Милован Видаковић... и толики други славни и п 
} Боже мој, ви гледате опет ту као неки преблаги Јеврем...{S} Ето вам, шта је: госпођа Јеца про 
е залута.{S} Већ да му увређена љубав и преварена вера у поштење с болом врисне: „Од кад те, ма 
ј испадне за руком, да и Бранкову матер превари, да дође, те јој се поклони!{S} Ал биће и то.{S 
себи од смеха, како се премудра Рашићка преварила у рачуну.{S} А треба ли госпођи Кати много, д 
д од мах види, да се госпођа Јелисавета преварила у рачуну?</p> <p>Даринци чисто криво, кад се  
ешено, да још има неко, у коме се никад преварити не ће, који га сваком речју својом учи, да у  
шено,... по њену рачуну, све.</p> <p>Та превешће и њу Јеца жедну преко воде, ма да се колико пу 
 кругу. </p> <p>Бранко узео виолину, па превлачи гудалом по њој.</p> <pb n="64" /> <p>Писар се  
же мој!{S} Та свака има доста штошта да преврне, доста да спомене и мртвих и живих, и када се з 
па, кад ушле у прави разговор, узеле да преврћу листове у дебелој књизи своје прошлости.{S} Ох, 
да му кадгод не пребаци, па још, можда, пред госпођом Рашићком, што је небрат према сестри.{S}  
лену и Даринку, испоређује и пресуђује, пред самим собом.{S} Колико би да је непристран, некако 
е подне, кад посвршава послове по кући, пред свој дућан..{S} Скрстила руке па гледа, ко пролази 
ни не би дерао чакшире о голу даску.{S} Пред канабетом на сред собице омањи сто.{S} У зидовима  
 дигне и да види иза џбуна, ко је то, а пред њ испаде мала Зорка, Јованова сестрица, и Даринка. 
 је шиба троструком камџијом и заиграва пред искупљеним својим вршњацима.{S} А ови завидљиво гл 
селу.</p> <pb n="84" /> <p>Бранко једва пред зору заспао био.{S} Али чим устао и обукао се, опр 
реме.{S} На столу, дакако, вина ил пива пред сваким.</p> <pb n="27" /> <p>Бележник и један одбо 
е избегавала, да лепу реч рекне за њега пред кћерком.</p> <p>Могао би и у вароши где бити слава 
ам Варнава у манастиру, како би било да пред вече банемо тамо?</p> <p>Како се дознало за узрок  
ков аманет.</p> <p>Већ на неколико дана пред заказани свечани дан у Карловцима се опажало живо  
е.{S} А она се чинила свему – и невешта пред светом.{S} Само је поп Стева имао да прогута некол 
необично слатка.{S} И досад је била мед пред Бранком, али сад као да ће да се сва разлиже.{S} Ч 
Криста скоро свако боговетно вече изађе пред кућу, па се ту нађе с неким ковачким калфом, па је 
и материнска љубав:{S} Сад му тек изађе пред очи њен лик, кад оно пре краткога времена сврну к  
о мећу нове познанике.</p> <p> Књига је пред њим, али мисли несу све код њега.{S} Од синоћ се н 
/> <p>– Немој да спомињеш штогод о томе пред тетком.{S} Она се страшно ополчила.{S} Не ће се ви 
, по сеоском господском обичају, износе пред „физите“.{S} Нахвалиле се и накоштале свега.</p> < 
... „фини младић“...{S} Не зна, како ће пред поп-Стевом и својом кћерком да га се нахвали.{S} Ј 
 разговарало.)...</p> <p>Уз пут наиђоше пред школом на учитеља, где „луфтира главу“.</p> <p>– А 
ђао с писарем, који је у сред друштва и пред њим био толико дрзак, да каже, како је „вечита ште 
а да је похвали пред тетком из вароши и пред сејом.{S} А њих две се нагле радознале.{S} Мали Вл 
о криво...</p> <p>Најпосле се нашли сви пред школском зградом и чекају, да учитељ распусти децу 
још већма плашите, те ми сад тек долази пред очи све већа тешкоћа бремена, што сам га се подухв 
и у народној кухињи; не гледи, стоји ли пред вратима портир у самурини и у гајтанима а с неким  
то их је Зорка радила, па да је похвали пред тетком из вароши и пред сејом.{S} А њих две се наг 
 и зејтин за кандило, што ће да припали пред свог свеца...{S} То је грозно, господине мој.{S} Т 
андра. </p> <p>– Да,... да! – пуче попи пред очима. – Знам, шта; Нисам... нисам ни речи...{S} О 
да те гледам.{S} Твоји ђаци не ће смети пред тобом читати ни „ђачки растанак“, ма да си ти дана 
 Бог ме, није лако, ја мислим, говорити пред простим светом! </p> <p>– Ви ме још већма плашите, 
 Јелена хтела одмах за Зорком да потрчи пред Даринку.</p> <p>Али је задржала мати.</p> <p> <for 
аку сузу, што је негда над њим нејачким пред Богом исплакала, бисером благодарности исплаћује.  
/p> <p>У том ево Дабижића с пуном чашом пред Јована:</p> <p>– Господине докторе, ја сам у вама  
реци два пут.{S} Тамо мора бити сад као пред какву буну.</p> <p>– А с ким ћемо ми у недељу?{S}  
о, што рекао оно Јован Јаковљевић, „као пред буну“.</p> <p>Одборници лете на све стране и наређ 
ажи јој, нека отвори почешће собе онако пред вече, кад се стиша прашина по улици, али ни по што 
е!{S} Па колико Јелену угледала, толико пред њу истрчала.</p> <pb n="60" /> <p>Јелени још неје  
, једне од оних, што су засађене у реду пред поп-Стевином кућом, са свим сакрио од месечине, па 
а, да недељом бар господски пуши у колу пред девојкама или у крчми..{S} Прође и каква друга Кат 
На једаред би Бранку све јасно, пуче му пред очима као – понор... </p> <milestone unit="subSect 
ведати, како је наслоњен на ону багрему пред њеним прозором пиљио као маче у жижак, да ли ће ка 
рас!</p> <p>Пуче пушка.{S} Пуче ама баш пред кућом у дворишту.</p> <p>– Јух!- зачу се из кухиње 
дом него речима.</p> <p>Попа застао баш пред великим орахом, па гледи већ по толики и толики пу 
кви јој ваљда брује и у души... </p> <p>Пред цветном неком ливадом не мога одолети, него ће сић 
и колико иначе у овакој прилици.</p> <p>Пред очима му лебди лик Даринчин; а у свим жилама осећа 
о Стајић примио ствар за готову.</p> <p>Пред сутон кренули кући.</p> <p>– Стој!{S} Гледај овај  
о се туђ, самохран. „Тама за мном, тама преда мноме, а највећа у срдашцу моме“, завапио је негд 
љиво слуша, али се сад окрену и предаде преда се.</p> <p>–Ја ћу да се срдим на вас, –прекинуће  
ипак још доста свежа и унегована, изађе преда њ до по дворишта.{S} Натукла лаку повезачу на лиц 
е нешто свршио, све на страну, а корист преда се, ако није ништа свршио, што бива по <pb n="88" 
 овај не опомене камџијом, да гледа пут преда се.</p> <p>Госпођа Ната дрема, па клања главом то 
а помогло, кад бих, ваљда, удесио јавна предавања, па им поповао, како ради немачки или енглеск 
га поверљиво слуша, али се сад окрену и предаде преда се.</p> <p>–Ја ћу да се срдим на вас, –пр 
еорији потомци наслеђују особине својих предака.</p> <p>Ма колико да писар важи у Брајковцу као 
са жарким родољубљем витешка дела наших предака, стару славу и нове невоље од Немање и Косова д 
стало у себичному његову срцу, туђ, јер предвиђаше, да их и мишљење и назори деле ужасном прова 
е скупи у крило, па жмирка у жижак, или преде, док јој не напреде дремеж на очи...{S}Ако Даринк 
би <pb n="91" /> му се теоретски о томе предиковало, а да не види то од нас својим очима.{S} Пр 
но и још одушевљеније прихвати учитељев предлог.</p> <p>Јован се насмехну и не мога да не покаж 
едимо и ми овде какво село у ту цел!{S} Предложи учитељ.{S} Стајић скочи одушевљено и још одуше 
ај.</p> <p>– Хајдмо ми дотле на пиво! – предложи бележник.</p> <p>– Благајник одмах устаде. </p 
 у памет Јовану Јаковљевићу.{S} Он беше предложио, да се „тако врсној певачици, као што је Јеле 
вом сестрићу.</p> <p>За одрешене језике предмет је то, наравно, благодаран, да се учини и више, 
не сталности.{S} Прелеће се ту с једног предмета на други, и, дакако, често долазе у сукоб сами 
оме – готово без праве свезе тих разних предмета.</p> <pb n="97" /> <p>Госпођи Нати чисто неје  
 можда, и уверена била, да је у тај пар предметом разговора она, неје то велико зарезивала.{S}  
шићка не посла поп-Стевану у врт, те се предомислио.</p> <p> Више њега се залепрша лептир, па с 
 што јој је на рамених глава. </p> <p>– Предомислиће се.</p> <pb n="68" /> <p>У том повика учит 
 <p> Таман!{S} Та, ње ради највише се и предомишљао, да л да сврне к свом другу.{S} Сам неје зн 
инка, па се свако труди, да се што боље представи варошкињи.</p> <p>Бележник се не да извести и 
ујаку, с којим их је до сада Стајић све предусретао, он, који је иначе о сваком увек најпре сам 
о сваком увек најпре само добро мислио, пређе сада у гнушање.{S} Ујков кућа поста му тесна, мра 
Ната пита, шта јој ради мати.{S} И тако пређе реч на са свим сухопарне ствари. </p> <p> Даринка 
мурину на дебелој глави...</p> <p>Страх пређе све.{S} А радости и изненађењу, мислиш, не ће бит 
/> <p>У том повика учитељ:{S} Дакле, да пређемо на учење.{S} Гласове смо распоредили, можемо да 
а седе још, па разговарају о којечему и прежваћу данашњи разговор, што су га имале с госпођом Р 
емена, па дошао у општинску писарну, да прежива о ноћашњој пијанци,</p> <p>Бележник послао панд 
ви још од свог старог народњачког сала, преживајући огризине отрцанога либерализма.{S} Још док  
 с позорнице, занесен небесним задахом, презире цео свет.{S} Ох, позорница!</p> <p>Шта је теби  
, Лаза Костић и други.{S} Језик народни презрели беху у оно доба сви и мањи и већи књижевници,  
<p>Сад се, Бог ме, „не да већ никако ни преиначити“, јер је и јавила Кати по њену Јовану, кад о 
е ни немачке социјалисте.{S} То су људи прекаљени начелима напреднога духа времена...{S} Ама мо 
Маца, те се разговор и због тога о томе прекиде.{S} Но Ката неје пропустила, да избаци неколико 
не!</p> <p>– Виче Кнежевића, а глас јој прекиде јецање.</p> <p>– Учитељ се не осврће. </p> <p>– 
 се.</p> <p>–Ја ћу да се срдим на вас, –прекинуће Бранка, кад опет чу последњу му реч; па дрмну 
трошка, само да дође.</p> <p>– Бога ти, прекинућу ти реч, зна л се што, где му је отац?</p> <p> 
ој.</p> <p>И тако бадава Даринка моли и преклиње, плаче и дури се, да мати одгоди, „бар док про 
ти можда какав плен, што га вреба...{S} Преко пута претрчи тркуница, уплашена коњским топотом и 
 је дивно пристала Даринчину срцу.{S} А преко њега није прешла још никаква бура, ни најмањи обл 
кој трави у крај поточића, што се слива преко луба дебела орахова дрвета, те шуми и жубори као  
 на један прозор час на други.{S} Гледа преко тамо насвој прозор.</p> <p>Млади колар стао до од 
е дубљена очи махраму, што је пребацила преко главе, да скрије своју неприлику.</p> <p>Срећом н 
еним перјем и китњастом крестом, што се преко дана шета и ракољи по буњишту око кокошака, мисли 
ј се, да ти их не препали ветар и сунце преко поља, те да не кажу сељани. „Каква ми је то варош 
у, што се обично онако уз пркос испружи преко стазе са лозинка.{S} Збиља, чу се ход.</p> <p>Поп 
 и замахнуо Бачком ђиватком, да одудари преко коња, па да потера, а госпођа Ната повика:</p> <p 
тако званим вечерњим школама, а чистећи преко дан пијацу испред дућана свога шефа или прскајући 
лака сива кабаница, што је иначе облачи преко мантије, кад путује кудгод колима.{S} На столу је 
 први сам почиње.{S} Обадве руке пружио преко стола, па изнад чаша даје такат. </p> <p>Данас је 
ди Брајковачки тржа мало се неје сломио преко тезге, како је појурио, да види, какве су то даме 
њему, ваљда, опасног конкурента, ступио преко прага, где се он тако добро осећао.</p> <p>– И хо 
t="subSection" /> <p>Још неје ни крочио преко прага који води из блаженог царства безазлене иде 
 једино, до душе, полетела би била тамо преко потока оној кући, одакле јој у вече долазе они зв 
 али ни по што немој да остави отворено преко ноћи...{S} И тако даље...</p> <p>Дотле је Трива и 
а су претуриле некакву страшну опасност преко главе, па хвале бога, што су остале живе и здраве 
Јован као да не слуша, јер се нагао већ преко стола с чашом у руци, да се куцне с бележниковицо 
начинити нову, а натуцао би је на главу преко ушију, кад је ветар или зима, па мора гологлав да 
 га од тешког наваљивања; пребацио ногу преко колена, па мисли.</p> <p>Дуго и дуго му нису таке 
све.</p> <p>Та превешће и њу Јеца жедну преко воде, ма да се колико пући, вели Рашићка за Стаји 
огута неколико грких залогаја, неколико прекора и пребацивања. „Какав си ти човек“, па „какав с 
је касно, – одговори му сестрић с неким прекором.</p> <p>Поп Стева се уједе мало за доњу усну.{ 
 Боже мој, – опет она, али сад мало и с прекором, – тако ти лежи на срцу!</p> <p>– Ето ти је, н 
ги, ту је варошкиња.) Понда дода опет с прекором: – шта теби фали Не знам, шта би и с тобом бил 
 у заштиту Јовану, – још имам сутра, па прекосутра, па наткосутра, па још један дан, па недеља? 
Код разбијене канте“ у Марковој крчми и прекраћивали дуго недељно време.{S} На столу, дакако, в 
улице, што воде тргу, све то беше народ прекрилио.</p> <p>У саборној цркви служи се летурђија,  
} Дубок уздисај јој се оте из груди.{S} Прекрсти се после топле молитве.{S} Али се трже, кад јо 
p>– Све је ту.</p> <p>– Боже, помози! – прекрсти се и помоли се; Ната, па се успе на кола и ува 
 Надвирила се над Даринком и Зорком.{S} Прекрстила их обоје изнад главе.{S} И за тим опет на пр 
, као обично, кад је онако срдит отишао прексиноћ од ње, а од то доба није нашао за вредно, да  
 срдиш.{S} Ја се увек забуним.</p> <p>– Прелетео бих био; али нисам могао пре.</p> <p>– Ја бих  
 су још увек без одређене сталности.{S} Прелеће се ту с једног предмета на други, и, дакако, че 
мало барута.</p> <pb n="22" /> <p>Иначе прелешкали, разговарајући се то о овом, то о оном, у хл 
и тако пријатно, тако слатко, да јој се прели туга по срцу, срце јој оте мах, сузе саме полетеш 
а горњем и на доњем делу танких крилаца прелива сад као седеф сад као плавичаст пламичак.</p> < 
модријим то блеђим зеленилом, те се све прелива према ведром плавом небу у сутону у најпријатни 
а мирно и тихо као анђелак.{S} Румен је прелила по обрашчићима.{S} Нигде на лицу трага сумора,  
 њом проснивао, пиљио, док се туга неје прелила вином, те из дубљине наквашенога срца свога ста 
у каву, покусале су неколико пољупчића, преломиле неколико мушкацона и других таких посластица, 
сестру, баш као да јој је, не дај Боже, према глави.</p> <p>Сад се, Бог ме, „не да већ никако н 
 то блеђим зеленилом, те се све прелива према ведром плавом небу у сутону у најпријатнијим видо 
{S} И ти си решена онда брачних обавеза према њему.{S} Можеш се и преудати.</p> <p>Мој син ће,  
ша.{S} Сад престаје свака субординација према својој „генералној команди“. – Докторе, – окрене  
стри и сестрићу загладио, осећао се туђ према њему, туђ, јер и оне сродничке пажљивости беше ве 
ле исто тако искрене и исто тако слатке према њој; па јој дале омирисати, како се и њих не тиче 
е, што је обузимаше тог вечера, осећање према нечему неизвесному, где се радост и слутња слива  
душо!</p> <p>Оно инстиктивно неповерење према свима у поп-Стевановој кући, па и према самоме уј 
 села где у сред села, изнад свију висе према лазурном небу, а овде онде одбиће се још последњи 
 кад се свагда онако наметљиво понашаше према њему?{S} Је ли могуће,... тако млада, па тако пок 
према свима у поп-Стевановој кући, па и према самоме ујаку, с којим их је до сада Стајић све пр 
ахија, који има хиљадама ланаца земље и према томе и опрему.{S} Кад видиш, како народ лако прим 
тку, о приликама, у које могу запасти и према којима ће морати удешавати свој рад и своју снагу 
јачи зазор, зазор, што га осећа слабији према моћнијему, што га осећа кривац према ономе, чијег 
 шта је хтео, али осећа, да је питомији према њој, ако и не примећава, како је то необично брзо 
 </p> <p>А они су сви били тако љубазни према њему, сви тако љубазни.</p> <p>Јелени, неје крити 
расту.{S} Ми ћемо поред све примљивости према свему, што је напредно, морати као народ банкроти 
ао повода, да се загрева љубављу каквом према њему.{S} Поп Стеван, опет, ако се и приволео на Р 
ст, потписали пасош, да могу бити један према другом неучтивији, те не само да не ће више говор 
S} Наша је стара болест идолопоклонство према, тако званим, аукторитетима.</p> <p>– Па може ли  
, пред госпођом Рашићком, што је небрат према сестри.{S} Тога страха се, до душе, доцније опрос 
рсно, да и у њему изазове такав пијетет према свом родитељу.{S} Мати му никад не хтео оцу прича 
иста“.{S} Али га изненади његов пијетет према оцу.{S} Бранко се сећа свога оца.{S} Једва га је, 
е у њему изазвати безусловну послушност према петој божјој заповести: „Штити оца твојего...“ Он 
 Дунавској.</p> <p> На Карловачком тргу према вратима саборне цркве стоји одар окружен са шесна 
бичне љубави, што је носаше увек у срцу према свакоме, с којим свагда беше готов да обгрли цео  
и као неки начин, да би свој стари грех према сестри и сестрићу загладио, осећао се туђ према њ 
ји према моћнијему, што га осећа кривац према ономе, чијега се суда боји, ако је и уверен)да му 
усклик: </p> <quote> <l>„Ао свете мио и премио,</l> <l>красно ли те вишњи удесио!“</l> </quote> 
у за женскиње, у конзаквенцијама својих премиса увек доследна, нађе се код Даринке.</p> <p>Саст 
легне и дремуцка: под њом чита новине и премишља о ономе, што се њега тиче, а мало разабира за  
 Ката да пукне у себи од смеха, како се премудра Рашићка преварила у рачуну.{S} А треба ли госп 
лена, по Брајковцу испод руке Поред оне премудре Кате Јаковљевићке.</p> <pb n="28" /> <p>Неје д 
’о</l></p> <l>Србадију заклињ’о:</l> <l>Пренес’те ми кости моје</l> <l>Стражилову моме, – еј!</ 
амо гроб.{S} Као свећеника велике идеје пренесе га у храм, где му је „црква под небесје, олтар  
евића! – дода Јован. – Решено је, да се пренесе на Стражиловачки вис.{S} Па смо закључили с ови 
кости, што их у Бечком гробљу ископате, пренесете с помпом на Стражилово, а нису Бранкове него. 
но испуне скромну жељу песникову, да му пренесу последње земне остатке на вис убавога Стражилов 
остатке покојнога песника српске идеје, пренећемо на убаво Стражилово.{S} У то име, господо мој 
еће се Дабижић све живље, – данас сутра пренећемо бесамртне земне остатке покојнога песника срп 
ог и Бечког одбора:{S} У другује недељу пренос костију Бранка Радичевића! – дода Јован. – Решен 
ка, кад је у вароши „велика беседа“ рад преноса костију Бранка Радичевића, „толико гладних Миси 
и дан ће да буде велика беседа у корист преноса последњих земних остатака Бранка Радичевића!{S} 
и ми овде да држимо своје село у корист преноса и споменика Бранкова, а више тога ради, да упоз 
иже.{S} Чак му је одушевљено говорила о преносу песникову и још више: одобрила и то, да је учит 
> <p>Како онда још не беше ни спомена о преносу Бранкових последњих земних остатака, па је не з 
ача, искупљених на обали „<title>Имну о преносу Бранкових костију</title>“.</p> <p>Величанствен 
преноћи на Пештанској станици, место да преноћи, као што требаше, у Новосадској саборној цркви. 
елу светковину у забуну.{S} Тако Бранко преноћи на Пештанској станици, место да преноћи, као шт 
Србадијо не било ти просто!“</p> <p>Сви пренули у смех.</p> <p>– Знам ја, знам све до краја! –  
е подсети своју сеју, како су се обадве препале, када су из ненада ту натрчале на Бранка.</p> < 
лаку повезачу на лице, да јој га зар не препали сунце.{S} Познаћеш је добру домаћицу.{S} Засука 
.{S} Добро је.{S} Чувај се, да ти их не препали ветар и сунце преко поља, те да не кажу сељани. 
{S} А жустра младица поред њега тако се препанула, да се неје могла уздржати, већ се у највећој 
е, да не клону. </p> <p>Негде се скрила препелица, па пућпуриче...{S} Шева се завитлава у вазду 
 њом и тражи, на прилику, с које стране препелица пућпуриче.</p> <p>Така забава је дивно приста 
p>– Па, он највише ћути.{S} Само кад се препире о чему с чиком, онда видим, да уме и више коју  
ула матер и тргла је иза сна, да је ова преплашено упита, шта јој је.</p> <p>– Глете!{S} Глете! 
.</p> <p>И политичку слободу и књижевни препорођај овековечио је Бранко Радичевић, опет Карлова 
очепати Новога Сада или Београда, да се препоручи управи народнога позоришта, па онда – ево сре 
рину у Маркову крчму у Брајковац; ту се препоручи бележнику својом вештом декламацијом „о разби 
еше око мајсторице Јуле као да се и сам препоручи особитој њеној милошти.</p> <p>Још га од зиму 
ј њеној милошти.</p> <p>Још га од зимус препоручује госпођа Ната мајсторици.{S} А још од зимус  
 се једио, што српски пчелари сваки час препоручују по нешто ново, па да је чак и некаки Орлић  
ју кћер, – још је невина, дете је; а он препреден као враг. (Понда окрену други ветар).{S} За Б 
ах стаде опет на прозор. „Ој, пуно је и препуно среће!“ подвикну учитељ из свег срца, е, заиста 
 благо.{S} Можда је и трагична судбина, прерана смрт тога ђенијалног младића увеличала симпатиј 
, а ова између Зорке и Бранка.{S} Зорка пресавила своју књигу, па чита своју декламацију.{S} А  
 из жупаније пут, који води амо.{S} Сам пресветли господин жупан, кад је требало бирати жупаниј 
цигара, – које ће он, кад год би пушио, пресећи на полак.{S} Половину ће оставити, другу пак оп 
з мамурлук; али га речита бележниковица пресече: </p> <p>– Но, да Богме,... до сад вам је био т 
 кад ни ту нису могли прокопсати, или и прескочивши тај степен, а они одмах хајд у господство,  
ан Видаковић... и толики други славни и преславни; али се и данас славе!{S} Тек...{S} Тек...{S} 
ном, па ено га код разбијене канте, где пресмаче ракију с хлебом.</p> <p>Писар се осећа необичн 
 али, као снег, бела црквица лебди, као преставник доброга духа, над сеоцем на полеђини једног  
жупан, кад је требало бирати жупанијске преставнике, изволели су толико пута бити гост за Јаков 
а се извали у столици, да слуша.{S} Сад престаје свака субординација према својој „генералној к 
а да не види то од нас својим очима.{S} Престанимо ми радити, што не ваља, па не ће народ имати 
{S} Онда ћемо после певања код Марка, – пресуди бележник, – да му сефтеишемо нов еспап.{S} Бран 
 обадве, Јелену и Даринку, испоређује и пресуђује, пред самим собом.{S} Колико би да је неприст 
 му вага судилачка и нехотице све већма претеже на Даринчину страну.{S} Бадава, срце само тоне  
 За њу нису још таке ствари!“</p> <p>Но претерана бојазан њена беше са свим неоснована.{S} Међу 
 узврпољио у својој постељи, па гунђа и прети учитељу, како ће га то скупо стати, што му квари  
ог весника</title>“, у кому је позив на претплату, а нерасечен.</p> <p>То је поп-Стевина и библ 
ише и поклонити пажње оному говору, што претпоставља више и ума и срца у <pb n="65" /> женскиње 
тај глас однесе до највишег места своје претпостављене власти у Брајковцу.</p> <p>Е, па и госпо 
ним каквим захтевањем од стране његових претпостављених у општинском уреду а у званичним послов 
 разговор удовица.{S} А имају и оне, да претресу малу своју књижицу из свог ђаковања и друговањ 
 /> <p>– Гром и пакао!</p> <p>Поп Стева претрну. </p> <p>Рашићка осети, колико га је заболело,  
, показати не знам каква.</p> <p>Јелена претрну. </p> <p>Учитељ се на њу тек осврнуо.</p> <p>Ал 
ио, насела на стену народног немара, те претрпила кораблекрушеније, па се љубимци Талијини расп 
у, па хоће да скочи с кола.{S} А Катица претрчала, па је прихваћа.</p> <p>Госпођа Ната се мигољ 
кав плен, што га вреба...{S} Преко пута претрчи тркуница, уплашена коњским топотом и зврком од  
 колико дуго несу виделе, или као да су претуриле некакву страшну опасност преко главе, па хвал 
 и сузу у спомен својих покојних, па ће прећи на други разговор...</p> <p>Тако нешто, ваљда, за 
да му је мати распуштеница, не могу.{S} Преудавати се у ма се и горе патила.</p> <p>На том и ос 
да свом рођеном детету очи из главе“ На преудају неје ни помишљала већ и деце ради, а дакако, ј 
ачних обавеза према њему.{S} Можеш се и преудати.</p> <p>Мој син ће, – одговори она, – за цело  
ку, кад се коњ који мухне, па тргне, да преухитри зловољнога Триву кочијаша, те га овај не опом 
гне, па да дохвати књигу; али је Бранко преухитри. </p> <p>– Јесте ли чули, шта сам вам казала? 
но ипак бар ваљан економ пре него какав префриган параграфлија. </p> <p>– Падају л ти те мисли  
/p> <p>Трива таман замахнуо секиром, да прецепи чвор на цепаници, с којом се већ толико бочи и  
ка!...{S} Ено га, стао испред гнезда на пречагу...{S} Нагао се...{S} Сад ће да скочи на земљу,  
 и од вина“.</p> <p>Као што рече Јован, пречасни господин архимандрит беше отишао некуда у купк 
е, да изгледа, бајаги, као канабе, и да пречасни не би дерао чакшире о голу даску.{S} Пред кана 
" /> <milestone unit="subSection" /> <p>Пречасни господин парох Брајковачки, поп Стеван Радојчи 
је данас нешто крупније и мисли у глави пречасног конзисторијалног присједатеља.{S} Право рећи, 
и мање ни више, већ сензацију; а у кући пречаснога пароха Брајковачкога поп-Стевана Радојчића з 
авета.{S} Не свиди јој се.{S} Па да сте пречекали до недеље, сви би заједно на светковину.{S} М 
 да су онај час испод чекића, којима је пречешњејши даривао њену децу, кад је долазио којему на 
баш разговарао с Даринком.</p> <p>Јован прешао бележниковици, па се упустио у разговор.{S} Она  
p>Млади трговац се окљува, како би и он прешао у разговор с Бранком и Даринком, да се и он „пом 
помен својих покојних.{S} Понда је Ката прешла орману, да покаже Нати ствари, што је Даринка св 
ла Даринчину срцу.{S} А преко њега није прешла још никаква бура, ни најмањи облачак, у њему сиј 
и топи се од милине као масло на топлој прженици... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сут 
мо ли се ми моћи поутешити, као Бранко, при помисли на смрт?{S} Шта ће „након нас останути“, и  
аш дошла у разговор најзанимљивија тема при чаши пива, његова најмилија тема, о томе, како и за 
ешто од њега...{S} Допада ми се, што је при себи.{S} Жилава нарав!{S} Без ичије припомоћи... са 
урисање“.{S} Застидео се...{S} Једва се прибра.</p> <p>– Госпођице Даро, – рече јој тихо, па та 
а дивити нашима старима, да су и толико прибрали, а без рационалног газдовања.{S} Данас... дана 
рном или ненамерном чијом кривицом несу привезала кола, у којима беше његов лес, за воз, који т 
 Пере Гојковића као „бисер-грана“ те се привила уза својега војна, Данила Славнића.</p> <p>Чест 
есебична младићка, ђачка љубав, која их привлачи.</p> <p>Тако Јован и Бранко гледају у отворено 
ема њему.{S} Поп Стеван, опет, ако се и приволео на Рашићкино наваљивање, да доведе Бранка кући 
непотпуних примерака Карловачке „<title>Привреде</title>“, Београдске „<title>Пчеле</title>“,и  
 био задовољан и сретан, како му сестра привређује, толико је уздисао и био несретан за својом  
е, да те пољубим, – рече чича учитељу и привуче му главу, те га цмокну у чело...</p> <p>– Госпо 
е, – одговори Јован.</p> <p>Али се овај привуче уза женскиње.{S} Прођоше један пут дуж зграде,  
 штогод, – вели му девојче љупко, па му привуче себи руку. – Кажи ми штогод лепо, као што ти ум 
 <pb n="98" /> <p>Него неје научила, да приговара што материним жељама, ма и којој њеној речи;  
трже, кад јој витице тек сплетене, а не придевене спадоше на пунахна бела плећа.</p> <p>И нехот 
 где не прижиже сунце.</p> <p>Поп Стева приденуо и ручник за рупицу испод врата у своју хаљину. 
 у очи, и, што му се давно и давно неје придесило, – поцрвене, е, поли га, Бога ми, румен до из 
стићи... „Поп је вели поп Стева, поп: а придиковао, а не; те гласао за овог посланика, те за он 
ло, чини му се, на архијерејској служби придику какву исплести; а неје ни у Брајковцу, од како  
 него да слегне раменима, па да се и он придржи „начела“ Брајковачкога благајника: „Куд сви Тур 
па му неје требало два пута рећи, да се придружи бележнику, Јовану, писару и благајнику.</p> <p 
ним меканим хлебом једе на мамурлук.{S} Прижегло летње сунце, па глава да му пукне.{S} А дошао  
не хаје за жарко јулијско сунце, што је прижегло свом снагом. </p> <p>У долини испод Стражилова 
, те језде пољем широким. </p> <p>Сунце прижегло, мислиш, камен се усијао.{S} Коњи касају, а не 
 учитељ распусти децу из школе. </p> <p>Прижегло летње сунце, а они ходају под штитовима.</p> < 
по гори; али у јулију месецу, на овакој прижези, џаба.{S} Боље би било, да сам остао у манастир 
ено, те хладовина као у планини, где не прижиже сунце.</p> <p>Поп Стева приденуо и ручник за ру 
вога сестрића, те га призвао к себи!{S} Призвао га тек сада, када је, тако рећи, већ на прагу,  
 смиловао сада на свога сестрића, те га призвао к себи!{S} Призвао га тек сада, када је, тако р 
светле потомству као пример свенародног признања.</p> <p>Попа, бојаги, удари у смех.{S} Бранка  
 био, кад се украо из друштва, док неје признао, да је бар прошао поред њених, поред Јелениних  
јој поп Стева Радојчић неје испунио.{S} Признати се мора: ево дванаест година, како се њих двој 
 да је био искрен, и да јој је хтео све признати, морао би приповедати, како је наслоњен на ону 
упутству наших пчелара води, а то му се признати мора, најсавршеније свој пчеларски дневник.{S} 
инске вас <pb n="54" /> више, који ћете признати, да омладина има право, кад се уверите, да ниј 
ули кући.</p> <p>– Стој!{S} Гледај овај призор!{S} Ђура Јакшић би кликнуо.,„И бог му се диви!“  
рође и каква друга Катина из детињства, прија-ова или сека-она, па је, на прилику, запита.</p>  
н баш пије каву, па се тужи, како ну не прија.{S} Да му је хладан батак с киселим краставцем.</ 
а се до извесног рока има пријавити; не пријави л се, сматра се за мртва.{S} И ти си решена онд 
по новинама, да се до извесног рока има пријавити; не пријави л се, сматра се за мртва.{S} И ти 
ине напоредо у добу, када душа највећма пријања; па готово прирасле једна за другу.{S} Па имају 
ј хлебац, што га је он себи изабрао, не пријања, баш Бог зна како, маџун и скоруп!...{S} Па...  
.{S} Има у поп-Стеве неки гост, Јованов пријатељ из Беча.{S} Та, знаћеш га.{S} Тинкин син, ако  
том догађају...</p> <p>Сад се три млада пријатеља највише светују о том, како да се и Брајковац 
грла својега.{S} Кад неста блага, неста пријатеља, па неста и њега.{S} Куд је, где ли је, Бог б 
ео свет.</p> <p>Мало још потраја, па се пријатељи разиђоше.{S} Испред учитељева стана зачу се у 
уначко здравље, поздравиће се као добри пријатељи.{S} Па ако не узмогну опет напоредо, знаће об 
бљутавост свога лицемерства, тепа час о пријатељству, о побратимству, о услугама, час о побожно 
 Мати ми увек говори, како треба да сам пријатна с њим и искрена.{S} Ја и не могу друкче ниским 
нутра.{S} А можемо тамо баш и учити.{S} Пријатније је ходати на чистом ваздуху.{S} Али женске г 
о још никад неје осетила била; али тако пријатно, тако слатко, да јој се прели туга по срцу, ср 
<p>– Боже сачувај.{S} Мени је овде врло пријатно.{S} Баш се, на против, са свим добро осећам.{S 
{S} Обе беху истакле многе заставе, што пријатно оживљаваше монотонију околине Карловачке стани 
 <p>– Мило ми је! – одговори Даринка на приказ Јованов, па пружи руку Кнежевићу и неусиљено се  
(Господин Милан Кнежевић, наш учитељ! – приказа Јован учитеља Даринци.)...{S} Закључили смо, да 
шину и отворио је, а то „<title>Живот и прикљученија Димитрија Обрадовића нареченога у калуђерс 
м ето још једнога младога човека, па се прикључи друштву.{S} Вели, кад се поздрави с мушкима и  
а легне поред Зорке, дуго јој се поглед приковао на икону светога Николе, што виси у прочељу.</ 
 и дочекује ројеве; под њом после ручка прилегне и дремуцка: под њом чита новине и премишља о о 
вић је, вели, добар и ваљан млад човек, прилика таман као наручена за њену Јелену.</p> <p>– Пак 
се издовоље у свачему, чему им се пружа прилика у убавој Фрушкој Гори.{S} А учитељ се „једва до 
арамију!{S} И једва ми се подеси згодна прилика, кад сам се мало и надао! - одговори Јован те н 
 знам ово оно.{S} Али девојка неје лоша прилика за сеоскога трговца.</p> <p>Ту је сад и та варо 
веде домаћицу у своју кућу.{S} Па то је прилика, као и мало да се боље позна. </p> <p>Попина Је 
“.{S} Но или што јој се чинило, да неје прилика, да она, девојка, иде сама њему, момку, у кућу, 
е на цео свет.{S} Младу човеку не да се прилика, да створи себи будућност.{S} Особито је уметно 
живот је овај тако сладак!{S} Толико се прилика да је човеку, да га воли.{S} И људи... па ни он 
обили.{S} Неје се још ни једном дала ни прилика, да један другому, можда, спасава живот или, шт 
вечаност, – опет ће мати. – Нема таквих прилика често.{S} Чика је одобрио.{S} Треба да одемо и  
ви.{S} Ослободи и друштвеном поретку, о приликама, у које могу запасти и према којима ће морати 
 за уметност, што госпођица Јелена нема прилике, да ступи на даске, што свет значе“.{S} Баш тад 
:{S} Штета за госпођицу Јелку, што нема прилике да ступи на позорницу! </p> <p>Бог ме, добро он 
и Ђура, као што је један пут и рекао од прилике тако нешто. </p> <p>Ено, матори се мачак ушуњао 
и су глава!“</p> <p>Треба ли ређати све прилике, које истакоше Карловце изнад свакога другога с 
Никакве друштвености!{S} Социјалне наше прилике...</p> <p>И Марко се, већ по одавно, помешао с  
најпре да оживи у успомени неке особе и прилике, о којима је, чини му се сад, и чешће могао и т 
есити свој рад, те ће моји сељани имати прилике, на кога да се угледају ако хоће.{S} Тако проди 
ра је срца.{S} Ја је знам.{S} Имала сам прилике две године, да видим, каква је.{S} Отворена ми  
адама, да пију воде на извору...</p> <p>Прилике је тому зими често.{S} Седе у вече обично код т 
“, говорише она једном, али само једном приликом брату свом, „на гору несрећу, него што је мој  
ва и старога весеља чика-Перина.{S} Том приликом се и деца боље срађају.{S} А мајке се теше и ч 
ају, ово било оно се снило...{S} Па том приликом приметиће госпођа Ната, гладећи свог мацана: < 
Бранка: „Хоће ли ко говорити штогод том приликом?“ </p> <p>– То је бреме пало на мене, – одгово 
 глава, ипак не мога бележник да се том приликом одржи, а да не примети, било што не трпи толик 
к, стари пензионирац, који се десио том приликом у друштву код разбијене канте, мало не пуче од 
се и Брајковац и Брајковчани покажу том приликом. „Треба <hi>народ</hi> увести унутра!“</p> <p> 
вде школски одмор, тим више, што ћу том приликом да будем сведоком једне опште народне свечанос 
ишану му с пуним уверењем, кад уграбила прилику. </p> <p>– Не верујем, – одговори Јован.</p> <p 
унила.</p> <p>Госпођа бележниковица, на прилику, видела кроз прозор, кад су прошла кола.{S} Ал  
игентан човек није понизио, да буде, на прилику, бирташ, или трговац или... најслободнији човек 
ства, прија-ова или сека-она, па је, на прилику, запита.</p> <p>– Помоз Бог!{S} Како си, сека К 
е све то танко зна и прича, како је, на прилику, госпођа Рашићка обрлатила поп-Стеву, <pb n="95 
чно браћи, тетка-Катиној деци, узме, на прилику, штогод, па им чита.{S} Прочитали су све три че 
радовању, те се смеје с њом и тражи, на прилику, с које стране препелица пућпуриче.</p> <p>Така 
о и госпођа Рашићка, те разговарају, на прилику, о врту, о живини и тако што, чему је кад време 
 Јована и доктором, а Јован ће њему, на прилику, смети од сад говорити:{S} Грцо, или:{S} Рифлиј 
{S} А толико имадемо примера, да су, на прилику, пропали трговци „пали“ на бирташе, па кад ни т 
а тек овлаш поверити, како је испала на прилику берба, како пазар, колико је шљива за ракију на 
<p>Исто тако неје могла, а да не ухвати прилику, па каже, како јој је мило, о, Бог зна, како, ш 
м.{S} И он, до душе, вешт момак за таку прилику:{S} Али и она не зна, шта да каже. </p> <p>Неко 
 да је госпођа Рашићка узела сад згодну прилику, те доказала поп-Стеви, како не треба да вређа  
омоћи! – рећи ће Бранко, па употреби ту прилику, да стане поред Даринке. </p> <pb n="47" /> <p> 
их тако волела, али не знам,... по свој прилици...</p> <p>– Кад ја већ не ћу бити на Брајковачк 
 не да да чита ни колико иначе у овакој прилици.</p> <p>Пред очима му лебди лик Даринчин; а у с 
ачава само снагу и наду млађаних душа и приличи њихову добу, а и не слуте, колико ће се весала  
 и брат јој. </p> <p>И тако се искупило прилично друштванце за певачки збор.</p> <p>Све то учит 
браду, по којој се, бог ме, ухватило по прилично већ иње; гладни гледа, како куља дим на врата. 
да у отворену још гробницу.{S} Зорка се приљубила уз њу, па ћути, као да не сме да проговори.</ 
и опрему.{S} Кад видиш, како народ лако прима моду, немој мислити, да би он то примио, кад би < 
ше лес песников, дупком пуна пратилаца, примакла се Карловачкој станици.{S} На кљуну јој застав 
ешир до земље.{S} Немој да се и на тебе примени оно:{S} Кога мрзи да ради, тај је вечито незадо 
„братски српски“ „ти“, него Дабижић, на пример, не ће више називати Јована и доктором, а Јован  
земљу или копати винограде.{S} Имамо на пример „вечитих правника“ доста, ал и ти хоће да играју 
дане, који ће да засветле потомству као пример свенародног признања.</p> <p>Попа, бојаги, удари 
к на свету: економ.{S} А толико имадемо примера, да су, на прилику, пропали трговци „пали“ на б 
бету у истом нереду неколико непотпуних примерака Карловачке „<title>Привреде</title>“, Београд 
не по памети.{S} У мислима тима неје ни примерио, кад је лептир одлетео.{S} Неје га више ни тра 
о, наравно.{S} И ви, дакако, госпођице, примети Кнежевић и истрже своју руку.</p> <p>Јелена хте 
и би канда још могао бити ваљан економ, примети Бранко више у шали, – кад већ знаш и за зубачу  
о да би да заглади своју отоичашњу реч, примети благо:</p> <p>– Ала си жесток!{S} Прави омладин 
нио.</p> <p>– А,... ти си, Александре!- примети попа, па се осети слободан; него се ипак не пок 
лна,... прави песник!{S} То је песник!- примети писар, нагледавши се Бранкове слике, па мисли,  
реба да оженимо овога нашега учитеља!-- примети госпођа бележниковица, или што је наишла на так 
а Јована. </p> <p>– Збиља, њега нема! – примети овај.</p> <pb n="78" /> <p>– Не довијате се, гд 
здише“?</p> <p>– Блажени ништи духом! – примети безбрижно Јован.</p> <p>– Па да за што више од  
p>– Ја нисам вама „госпођица“ Јелена, – примети она, бојаги, срдито, па га својски узеде под ру 
>– Са свим као и његова назови– ујна, – примети бележниковица са значајним смешењем.</p> <p>– Е 
да не</p> <p>– Сад ће бити по сахата, – примети му жена знајући за његов лепи српски обичај, за 
е нам помоћи.{S} Ви тако лепо певате, – примети учитељ Јелени, а до ње се нашао.</p> <p>– Морам 
 Јух, мати, како можеш тако што рећи, – примети Јелена с негодовањем.</p> <p>– Шта?{S} Како мог 
 свом рачуну.</p> <p>Право би и имао, – примети Рашићка. – штета је за њега, да се потуца и пре 
 дода онај.</p> <p>Мислим и сам тако, – примети Бранко.</p> <p>У том ето још једнога младога чо 
ележниче, да се овде мало позабавимо, – примети после Дабижић, по толики пут, бележнику. – Бога 
алазите у Бранку друге идеје него то, – примети Бранко.</p> <p>– Онда ви терате политику.{S} Бр 
њега; али у комшилуку његову у стану, – примети између осталога поп Стева. – Знам, да сам му, к 
> <p>– Јух!{S} Као да си се уплашила? – примети Даринка.</p> <p>Јелена јој у један мах у мало н 
 се.</p> <p>– Разумем. </p> <p>– Като,— примети Ната сестри, кад дође до воде и замочи руке, да 
од свега тога не пада њему ни на ум, да примети, то је, како од неко доба не може ни о чему да  
у, јер се поп Стеван на мах разгали, па примети, као да би да заглади своју отоичашњу реч, прим 
Даринка, па се као трже и поцрвени, кад примети, да је споменила то име на своја уста.{S} А осе 
.{S} Но је поли румен до иза ушију, кад примети, како се сви окренули њози.</p> <p>Бележникович 
S} А Кнежевић и опет не пропусти, да не примети, како би му врло жао било, да Јелена не запева  
ежник да се том приликом одржи, а да не примети, било што не трпи толико разметање свога потчињ 
е на њу тек осврнуо.</p> <p>Али нико не примети њену неприлику, јер сад ево и бележника са благ 
вица закрешта, не мога да одушевљено не примети:</p> <p>Диван алт, милостива!{S} Диван алт!</p> 
> <p>Колико је и Даринка узрујана, ипак примети, како је Јелена бледа па уздрхтала.</p> <p>– Шт 
и за њега увек писар.</p> <p>Једаред му примети: </p> <p>Ваши стари мора да су пореклом из Руси 
Нашем учитељу ма штогод падне на памет! приметила је госпођа Јелисавета.</p> <p>– Па то је лепо 
 бележниковицу..</p> <p>А бележниковица приметила то, па намешта, као бајаги, шишке на челу, те 
биља стало до поп-Стевана, ето, неје ни приметила, да он и не оде на звоно у цркву; неје ни при 
а он и не оде на звоно у цркву; неје ни приметила, да у Брајковцу звони радним даном на вечерње 
 и увуче се унутра.</p> <p>Нико је неје приметио, не само што се и сама за времена скрила, већ  
збрижна изгледа.{S} Како је Бранко неје приметио ни осетио, све док се није јавила, а занет са  
каза тако, да не би сестрић његов могао приметити, како се он спремао кому на дочек, да му се „ 
кућу.</p> <p>– Бранко је фини младић! – приметиће госпођа Рашићка. – Па..</p> <p>– Ух, ух!{S} Н 
</p> <p>– И не питаш, где ти је ујна, – приметиће Јован Бранку, кад се једном у гунгули одвојиш 
ран кров, па га чува као свој рођени, – приметиће госпођа Ната. </p> <p>– И чува га бог ме; па  
било оно се снило...{S} Па том приликом приметиће госпођа Ната, гладећи свог мацана: </p> <p>„К 
ајковца задовољан?</p> <pb n="86" /> <p>Приметиће Јован **Бранку кад већ беху на путу кроз шуму 
ећа, да је питомији према њој, ако и не примећава, како је то необично брзо дошло.</p> <p>Док ј 
ако да се промени За час киша пљусне, – примећује онај.</p> <p>Било би штета, – опет ће Даринка 
нда за цело има право.</p> <p>Јелена не примећује горки подсмех у учитељевим речима.</p> <p>– Ј 
 да ли да се одсмеје као на шалу или да прими као истину.</p> <p>- Поп Стеван, Бог ме, не показ 
ти си јој, рећи, као и отац, како си је примио од мене место њена оца.{S} Ја не могу рећи: „мој 
 прима моду, немој мислити, да би он то примио, кад би <pb n="91" /> му се теоретски о томе пре 
онарним именом, кад га је Бог и Христос примио у своју општину од крштенога кума под тако лепим 
даша.{S} Ето села!</p> <p>Бранко Стајић примио ствар за готову.</p> <p>Пред сутон кренули кући. 
је мислила, да ће последње речи девојче примити у онаком смислу, који им поп Стева даје.{S} Оне 
{S} Али све нек је Богом просто, ако ти примиш наук, што сам га отуд ја поцрпала!{S} Чувај обра 
бе све веће расту.{S} Ми ћемо поред све примљивости према свему, што је напредно, морати као на 
рево, па мир!</p> <p>– А нама?</p> <p>– Принесенија јадите, повељенија творите.</p> <p>– Понда? 
само, како јој је синоћно певање његово прионило за душу!</p> <p>Па збиља!{S} Кнежевић не дође  
а ће она израдити код поп-Стеве, да све припадне њој и њеној кћери?{S} Две хиљаде јој је писао, 
>, ни лук јео ни на лук мирисао, узе да припали смотку.</p> <p>И госпођа бележниковица се намес 
 чесницу и зејтин за кандило, што ће да припали пред свог свеца...{S} То је грозно, господине м 
 мали Владимир натукао калпак на главу, припасао ђорду о бедро, што му донела тетка и сеја из в 
д књигом.</p> <p>– То ме је једно баш и припитомило, те сам се и тамо осећао, колико толико, св 
вали од озгоре у Брајковац, уме тако да приповеда, па ја тако мио!{S} Сама мама рекла је после  
<p>– Боже мој, наш учитељ уме толико да приповеда, а није прошао толико света као ви!{S} Па гов 
{S} Ваљда ниси дошао амо, да мислиш!{S} Приповедај штогод, – вели му девојче љупко, па му приву 
их.{S} Па слуша као жедна, како њих две приповедају о школи, о игрању, о беседама, о променадам 
нешто сневеселио.{S} Јелена му је много приповедала о Даринци.{S} Јутрос му је опет споменула о 
, ни колико отлен дотлен.{S} Само да ти приповедам, шта ми је нарадила.{S} Ономад...</p> <p>И с 
ћери, о госпођици Даринци толико јој је приповедао, да матери неје требало више, па да јој упад 
и да јој је хтео све признати, морао би приповедати, како је наслоњен на ону багрему пред њеним 
ика, би медвед угњавио мајмуна.{S} Тако приповедаше доцније сам бележник у Руми „код орла“. „У  
ам пуни белетристичне листове песмама и приповеткама?{S} По онима, који су позвани на то, могли 
 ХРОНИКА</p> <p>СЛИКЕ И УСПОМЕНЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>О БРАНКУ РАДИЧЕВИЋУ</p> <p>Приредила  
при себи.{S} Жилава нарав!{S} Без ичије припомоћи... сам... у туђем свету...{S} Хм!{S} Мора бит 
осветни напредак у својему господарству припустио је тек у толико, што је наручио неке савршени 
, када душа највећма пријања; па готово прирасле једна за другу.{S} Па имају, о чему да и разго 
цели српски народ дан 10. јулија 1883., приредивши му светковину, каквом знађаше у најсветлијим 
ВЕТКЕ</p> <p>О БРАНКУ РАДИЧЕВИЋУ</p> <p>Приредила Даница Вујков</p> <p>АЛФАграф</p> <p>Нови Сад 
 после оног великог концерта, што га је приредило српско академиско друштво „Зора“ у Бечу у спо 
>народ</hi> увести унутра!“</p> <p>– Да приредимо и ми овде какво село у ту цел!{S} Предложи уч 
а у школама у месту као свештеник и као природан старешина српске православне црквено– школске  
вет толико на силу Бога грађа са мном и присваја?“</p> <p>– Шта сте се замислили опет саду – пи 
о добро осећао.</p> <p>– И хоћу мало да приседнем, – одговори Јован, отирући зној, а зној му цу 
рата у своју хаљину.{S} Госпођа Рашићка присела поред њега на столицу.{S} Рећи ће тако с њим дв 
стри, – ево, ја сам сад конзисторијални присједатељ.{S} Сад би лакше ишло него икад.{S} Ти ни д 
исли у глави пречасног конзисторијалног присједатеља.{S} Право рећи, брује му и зује у глави јо 
ада одликован и постао конзисторијалним присједатељем.{S} Више шта, мисли, не може ни постићи.. 
а, а да је не пољуби. </p> <p>А Даринка прислонила главу на материне груди...</p> <p>Госпођи На 
Што сад иду, па им се не пада на ум, да прислушкују сваки шушањ, кад се заталаса гдегод у шушња 
Дунавску у Карловцима, камо лађом имају приспети Бечки одборници са последњим земним остацима п 
> <p>– Да, да!{S} За вечеру радованца!- пристадоше сви у глас.</p> <p>Благајник мисли: „Ништа л 
 пућпуриче.</p> <p>Така забава је дивно пристала Даринчину срцу.{S} А преко њега није прешла јо 
е или оне депутације, пре него што лађа пристане.</p> <p>Карловачки трг, порта саборне цркве, д 
о је дивно, слушајући их бар по издаље, пристао тај збор са својим <foreign xml:lang="it">forte 
друштвом.{S} Учитељ и Јован, а и Бранко пристао уз њих... унели се, па доказују Јелени, како ми 
и толико, – одговори Бранко.</p> <p>Кад приступио девојкама, лице му се зажари.{S} Погледа то у 
/p> <pb n="104" /> <p>- Јесте ли добили приступнице? – пита их Бранко.</p> <p>– Јесмо.{S} Добил 
енства сигурности, где одборници даваху приступнице учесницима и гледаоцима свечаности на разна 
јаку у Брајковац; сад тек разумеде њену притајану тугу, што неје она та, којој њен син након тр 
И оде сваки својим путом.</p> <p>Јелена притвори капке на прозорима и увуче се унутра.</p> <p>Н 
> <p> Сео и кочијаш.</p> <p>Таман Трива притегао узде и замахнуо Бачком ђиватком, да одудари пр 
е треба олујине: загушљивост је ужасна, притисак не да дахнути.{S} Нова се омладина организује. 
опу и Бранка.{S} Са свим је излишан био притисак госпођа-Саветине папуче на поп Стевин жуљ, изл 
левицу око Бранкове деснице, јер Бранко притискао њом под пазухо своју књигу, те му књига сад и 
тница, па одговори своме штићенику опет притиском руке, и занесе се – за песмом, па паде у неку 
лена и душом и телом!{S} Али мора да га притискује рукама.{S} Понда скочи са столице, прође два 
{S} Дохватио белу пружену ручицу, па је притискује на жедне своје усне.</p> <p>Дрхће Јеленина р 
љи“.</p> <p>Даринка се наже над њом.{S} Притиште врео пољубац на вреле јој уснице.{S} Дете отво 
амо!</p> <p>И узе Даринчину руку, па је притиште на своје срце.{S} А срце јој лупа, да пробије  
/p> <p>Кад је дошла к себи, сети се, да притрчи гостинским колима.</p> <p>– Гле секе!{S} Гле Да 
и њега почастимо!</p> <p>Ја сам за то!- прихвати млади трговац. </p> <p>Синоћ је био отишао Мар 
{S} Али прошао вашар!{S} Дошао кући, да прихвати очеву радњу, па се упео из петиних жила, да по 
прва реч.{S} Од њих две не зна, која да прихвати реч.{S} Опет ће он:{S} Само да нас послужи леп 
јић скочи одушевљено и још одушевљеније прихвати учитељев предлог.</p> <p>Јован се насмехну и н 
p> <p>– Па шта тебе гони, да, можда, ти прихвати њен посао?</p> <p>– Воља и осећање да сам спос 
} Мајсторица трчка за њом, да и она што прихвати.</p> <p>– Да нисмо штогод заборавиле? – пита г 
ужи спомену песника српскога јединства, прихвативши позив омладине своје као сам песников амане 
ако би било, да останем код куће, па да прихватим економију.</p> <p>Бранко га радознало погледа 
јозбиљнија намера, да дођем кући, па да прихватим економију.{S} Ја осећам у себи за то воље, па 
младина у то доба спремила, а цео народ прихватио свом вољом својом и српским одушевљењем.</p>  
чи с кола.{S} А Катица претрчала, па је прихваћа.</p> <p>Госпођа Ната се мигољи у тешком пртљаг 
о, којега се подухвати.{S} Одушевљеније прихваћа борбу у друштву за срећу другога, снажније се  
 учтивости рекне што, кад већ Јелена не прихваћа.</p> <p>У планини, знате, може лако да се пром 
 било.{S} Хоће да се све то танко зна и прича, како је, на прилику, госпођа Рашићка обрлатила п 
 родитељу.{S} Мати му никад не хтео оцу причати.{S} А што је кадгод научио <pb n="90" /> из раз 
 Јована.</p> <p>– Ту ће бити сватова! – пришану му с пуним уверењем, кад уграбила прилику. </p> 
>– Живила-а-а!</p> <p>– Стари курјак! – пришану Јеша Јовану. </p> <p>Али Јован као да не слуша, 
Ено га, стриже ушима!{S} Кренуо и он! – пришапута писар милостивој госпођи бележниковици. (И за 
рце куцало толико за свој род, можда би пришио био и златну јаку“, казало се у неком листу, огл 
рзали и утргли око лова.{S} Да им се уз пркос учловио гдегод зека, или лис, или јазавац какав,  
с пута ону лозу, што се обично онако уз пркос испружи преко стазе са лозинка.{S} Збиља, чу се х 
друкче!..{S} Госпођа Рашићка!{S} Као да пркоси!“</p> <p>У исти мах му сину друга мисао, па му с 
а на грани, те чека згодан тренутак, да прне опет у свет,... у виши свет.{S} Само да му се доче 
ма осећа морални мамурлук, него онај од пробанчене ноћи.{S} Па сад још у школу,... ух!{S} Целом 
екне, осим што је јуче у певачкој школи пробао и њен глас, али са свим онако хладно и озбиљно к 
паво грло, загушено пивушином, једва му проби медвеђи глас, ухвативши тек последње: „Устај, Срб 
е на своје срце.{S} А срце јој лупа, да пробије груди.</p> <p>– Јух!{S} Као да си се уплашила?  
вог с Миланом на прозору, као да је нож прободе кроза сред срца, па јој се стиште терет, сињи т 
на степенице у саборницу, на заједничку пробу свију певачких дружина, што дошле беху, да увелич 
певачка друштва држаху своју заједничку пробу, и на паропловску станицу, где се згрнуо бели све 
је спавала као мало дете.{S} Али кад се пробудила, па се сетила синоћњег разговора свог с Милан 
, да их и мишљење и назори деле ужасном провалијом.{S} Нуз то и зазираше од њега, да му кадгод  
7" /> тешко, не жали пута ни трошка, да проведе код сестре на очеву дому које летње доба или бе 
ата, да дође, ако хоће, у Брајковац, да проведе које време!{S} Добро му дошло баш с тога што је 
 од поп-Стеве.</p> <p>– Довео га, да ту проведе вакацију...{S} Ал не знам, што их већ нема из в 
егде у коров, да тамо у највећем страху проведе ноћ, док у јутро галан не кукурекне на буњишту. 
 благодаран ујаку, што ме је дозвао, да проведем овде школски одмор, тим више, што ћу том прили 
а селу.{S} Она двојица ђаци, па хоће да проведу свој школски одмор што слободније, што разноврс 
ам да знаш после осам година, што си их провео у гимназиским скамијама.{S} Ја хоћу да више знаш 
рски намесник, добио мало одушке, да се провесели с веселим Брајковчанима у хладу манастирскога 
рекла је госпођа Ната. – Нека се младеж провесели!</p> <p>То је најпосле и госпођа Јелисавета м 
ак.</p> <p>Капак се диже.{S} Испод њега провири најпре мала бела ручица; па се од мах за њом ук 
ему и његовој матери. </p> <p>У тај мах провири Даринка на дућанска врата.</p> <p> Таман!{S} Та 
о за тим забаци или и изгуби.{S} Или би провирила кроз прозор, као да некога од некуда изгледа. 
кне од среће.</p> <p>Јелена задрхта.{S} Провирује нестрпљиво иза капака на прозору.</p> <p>У то 
е с другом децом око момака и девојака, провлачи се кроз коло, па се све бојим, удариће га кака 
оп Стеван помишљао, да ће бити кадгод и проводаџија, па, ето, под старост дотерао и дотле.{S} М 
Слатки уја, добри поп Стева, сам је био проводаџија.</p> <p>Опет смех.</p> <p>– Пак?</p> <p>– П 
тне своју кћер, и како је сам поп Стева проводаџисао свом сестрићу.</p> <p>За одрешене језике п 
.</p> <p>– Па да за што више од по века проводиш за скамијама, а над књигом?</p> <pb n="24" />  
 Стева склони чибук уза се поред стола, проглади прстима кроз браду и лако се накашља.{S} Узе о 
једној ни на другој.</p> <p>– Изашао је проглас Карловачког и Бечког одбора:{S} У другује недељ 
 сада радованца.</p> <p>– Врло добро! – проговори писар. – Пиво чисто стужи човека.</p> <p>– Да 
јим на расположењу, госпођице Јелена, – проговори усиљеном шалом а учтиво Бранко, дошавши до ње 
</p> <p>– Треба мислити даље од носа, – проговори поп Стеван одлучно и као да некога љуто хоће  
Синоћ је био отишао Марко у Нови Сад, – проговори једва жедни благајник. – Ако је дошао, за цел 
, треба помишљати на своју будућност, – проговори парох; понда се непосредно обрати на Бранка:– 
ешењем.</p> <p>– Ех, ти већ све знаш, – проговори бележник, напунивши пуна уста сира и загризав 
 се лес, да и заступник „Матице Српске“ проговори коју у славу песникову.</p> <pb n="106" /> <m 
гло.</p> <pb n="56" /> <p>Нема снаге да проговори; а не осећа се моћна ни толико, да узме своју 
трже своју руку.</p> <p>Јелена хтеде да проговори, али јој заста нешто у грлу, па гледи само уч 
љубила уз њу, па ћути, као да не сме да проговори.</p> <p>– Ово понесите као спомен са песников 
 имала цело после подне, с киме речи да проговори, да не дође какво дете, те не купи за новчић  
оп Стеван крупно мисли.{S} Нико речи да проговори.{S} Само госпођа Рашићка хоће да је нешто нео 
о и растурујемо књиге, да...{S} Како ко проговори, зине на учитеља и свештеника.{S} Господа све 
кад потрчи.</p> <pb n="38" /> <p>Бранко проговори нешто, као бојаги, да се поздрави с њом.{S} И 
 даш Александра у Карловце у гимназију? проговориће поп Стева један пут сестри, видевши да ће ј 
те на све стране и наређују, како ће се програм што свечаније извести.{S} Од паропловске станиц 
и узеде под руку.{S} Готово да је силом прогурала своју левицу око Бранкове деснице, јер Бранко 
ед светом.{S} Само је поп Стева имао да прогута неколико грких залогаја, неколико прекора и пре 
{S} Да зна само, колико је грких пилула прогутао већ и данас од бележниковичина пецкања!{S} Дот 
 му и сина, и њих би метнуо на кеца или продао за вино ил ракију.{S} Него док трајало и његове  
а му наши поштени општинари не ће баш и продати ту своју кућу,... разумете ли ме: кућу српске ц 
цу има једна ружа...</p> <p>– Хм, Хм! – продера благајник кроз грло, као да хоће да га прочачка 
не задовољи неситог мамона, нити зајази продеранога грла својега.{S} Кад неста блага, неста при 
а кога да се угледају ако хоће.{S} Тако продире у народ оно из књижевности.{S} Мислиш ти, да би 
ковачке прошлости.</p> <p>– За то ли се продобрила Јеца на поп-Стевина сестрића! – вели сека На 
стру од рођенога брата!{S} Сад се нешто продобрила.{S} Па како је дошао Тинкин син, и још пре н 
ладић!</p> <p>– Па, како се то ујак сад продобрио?</p> <p>– Шта мислиш?{S} Сам му писао, па му  
ло с неколико: „Хм—хм!“ – поглади брке, продрма своју столицу, зар да се увери, је ли на добрим 
ка. </p> <p>Госпођа бележниковица нежно продрмуса руком, као и нехотице, своје шишке на челу, п 
кује рукама.{S} Понда скочи са столице, прође два трипут по соби.{S} И опет долети на прозор, п 
 у колу пред девојкама или у крчми..{S} Прође и каква друга Катина из детињства, прија-ова или  
аги, попрети својим прстићем.{S} Бранка прође нешто скроз, како му се допаде у тај мах девојче. 
p> <p>Кнежевићу добро дошло било, да се прође у чистом планинском ваздуху, да истера шетњом мам 
де.{S} Осети, како га нешто чисто скроз прође, па му пројури кроз сву крв, а коса му се диже.{S 
аче и дури се, да мати одгоди, „бар док прође беседа“!{S} Шта је госпођи Нати до беседе!</p> <p 
це мало дуже позабавиле, тек, ето, брзо прође време, кад се обично и госпође сеоске враћају кућ 
 прозор као по поруџбини.</p> <p>Бранко прође поред прозора, уђе у двориште и оде у своју собу. 
кога од некуда изгледа.{S} Ако случајно прође туда какав гимназијалац, па је поздрави, стискива 
<p>Али се овај привуче уза женскиње.{S} Прођоше један пут дуж зграде, а он не уме да почне разг 
 да гдегод у окриљу тамне ноћи у самоћи прождере жртву своје мачје неситости...{S} На једаред.. 
ују неке његове стихове, као да су пука проза и крпарија, тек без њега ко зна би ли од мах доби 
мах писар трже очи на прозор, у тај мах прозврјаше онуд кола, а на колима се залепршаше два жен 
 је била,... па да јој се момак веша на прозор?{S} Каква је она мати, кад то гледи својим очима 
два трипут по соби.{S} И опет долети на прозор, па одмах упре поглед опет на осветљена она два  
а.)</p> <p>У који мах писар трже очи на прозор, у тај мах прозврјаше онуд кола, а на колима се  
/quote> <pb n="58" /> <p>Стајић стао на прозор, па недахнимице слуша ту народну песму.{S} Не уз 
тви мрак.{S} Девојче се са свим дало на прозор, мислиш, полетеће.</p> <p>На једаред зачује тихе 
о!“</p> <p>Девојче од мах стаде опет на прозор. „Ој, пуно је и препуно среће!“ подвикну учитељ  
 бележниковица, на прилику, видела кроз прозор, кад су прошла кола.{S} Ал како неје познала ник 
 или и изгуби.{S} Или би провирила кроз прозор, као да некога од некуда изгледа.{S} Ако случајн 
.{S} А кад већ дође, и да седне на свој прозор, несташни ђаволак с леве јој стране у грудима хо 
ас на други.{S} Гледа преко тамо насвој прозор.</p> <p>Млади колар стао до одра, па се не миче. 
, да стаје на жеравицу; па час на један прозор час на други.{S} Гледа преко тамо насвој прозор. 
њим?{S} Хоће ли он вечерас доћи под њен прозор, као обично, кад је онако срдит отишао прексиноћ 
вим сакрио од месечине, па поклопио цео прозор као по поруџбини.</p> <p>Бранко прође поред проз 
баш Јован. </p> <p>У прочељу између оба прозора виси у учитељевој соби лик Бранка Радичевића.{S 
{S} Поглед јој се отме на осветљена два прозора у оној лепој кући с оне стране потока.{S} То јо 
 глас.{S} Свећа се угаси, а иза она два прозора завлада мртви мрак.{S} Девојче се са свим дало  
х упре поглед опет на осветљена она два прозора с оне стране потока у лепој тамо кући.</p> <p>Т 
читељ отишао онако нагло и срдит с њена прозора, неје ни била с њиме, осим јуче на првом покуша 
} Отворила широм прозоре, па села поред прозора.{S} Наслонила главицу на руку, па мирише мирисн 
по поруџбини.</p> <p>Бранко прође поред прозора, уђе у двориште и оде у своју собу. </p> <p>Из  
бар прошао поред њених, поред Јелениних прозора.{S} Прошао!{S} А да је био искрен, и да јој је  
S} Неје палила свеће.{S} Отворила широм прозоре, па села поред прозора.{S} Наслонила главицу на 
 путом.</p> <p>Јелена притвори капке на прозорима и увуче се унутра.</p> <p>Нико је неје примет 
ова певачкога друштва Брајковачкога под прозорима попине Јелене и да допру до Стајића, док већ  
рчме „Код разбијене канте“ извијају под прозорима попине Јелене!“</p> <p>Дакле, у сред Брајковц 
p> <p>На једаред зачује тихе кораке под прозором; али, рекао би, још већма чује, како јој јако  
о је наслоњен на ону багрему пред њеним прозором пиљио као маче у жижак, да ли ће каква вилинск 
.{S} Провирује нестрпљиво иза капака на прозору.</p> <p>У томе умукну учитељев глас.{S} Свећа с 
х?{S} Синоћ га је дуго и дуго чекала на прозору, и он не дође.{S} Бар да је после серенаде и пр 
о није било дана, да тај није био ма на прозору с девојком.{S} Молим ја тебе само, је ли то леп 
 Него једва чека вече, да се састане на прозору с Јеленом, па да је пита, шта јој вели мати?</p 
ј пар, када ми о њему говоримо, виси на прозору попине Јелене?</p> <p>– А-а!... </p> <p>У том е 
е каква вилинска рука отворити капак на прозору, на оном прозору, на ком је он толико блажених  
ла синоћњег разговора свог с Миланом на прозору, као да је нож прободе кроза сред срца, па јој  
Бог те пита шта све још!{S} У зазиданом прозору поразбацано неколико старијих и новијих бројева 
рука отворити капак на прозору, на оном прозору, на ком је он толико блажених тренутака с њом п 
вице!{S} Ух-Ух!{S} Па би добре маме, да прозру мало бар и у будућност, макар да отшкрину крајич 
 како га нешто чисто скроз прође, па му пројури кроз сву крв, а коса му се диже.{S} Скинуо шеши 
ли“ на бирташе, па кад ни ту нису могли прокопсати, или и прескочивши тај степен, а они одмах х 
езије, песмом, као најзгоднијим оруђем, прокрчи пута у књижевности нашој простом лепом нам наро 
и него у бујици; само ће ипак овде онде прокрчити себи, лакше пута, где без бујице није могао.{ 
е да поднесе.{S} Богме, ето, други боље пролазе с дебелом кожом на образима!</p> <p>Понда неје  
е знам, па хвала Богу!{S} А видим, како пролазе ти, који вичу:{S} Слобода,... народно право,... 
 који више зна.{S} Данас само они добро пролазе, који што више знају.{S} Али пази, да се што ви 
ј дућан..{S} Скрстила руке па гледа, ко пролази улицом.</p> <p>Дође јој од пре редовно и госпођ 
 своје шишке на челу, па лаким погледом пролете по друштву око стола, као да се, збиља, осведоч 
pb n="88" /> најчешће, постаје моралним пролетером, из кога се рекрутују шарлатани, денунцијант 
 улицама, које несу тако живе, ни кад с пролећа или у јесен нагрну раденици из целе Бачке и Бан 
најмањи облачак, у њему сија увек благо пролећно сунце, па одсјајује непомућено и у веселим очи 
собом облаке, већ пуштају, да поред њих пролећу чворци, што се надлећу као облаци над грозном п 
 из дубљине наквашенога срца свога стао проливати грке сузе, раптајући на своју судбину, како ј 
есту постојати, па не жали, ето, ни крв пролити, кад зажеле то његови гости и рачуни.</p> <p> А 
ведају о школи, о игрању, о беседама, о променадама...{S} И њу ће мати дада на јесен код тетка– 
p> <p>У планини, знате, може лако да се промени За час киша пљусне, – примећује онај.</p> <p>Би 
му, мора те послушати... (Утре сузе, па промену глас:) Триста га врага, кад ја што хоћу, то мор 
ед у Даринку.</p> <p>– Не знам, – једва промуца.{S} Понда дода живље:– Да видиш само!</p> <p>И  
кога?— опет учитељ.</p> <p>Јелена једва промуцава: </p> <p>– Од кад вас чекам.</p> <p>– Душо, з 
к и некаки Орлић и Коњовић и не знам ко пронашао новију и згоднију кошницу. „Србин да нешто изу 
а тема, о томе, како и за што наш народ пропада; Јеша воли да „политизира“, особито још кад наи 
Србина сељака то, што се он, кад једном пропадне, тешко подиже, јер, канда, и не мисли више, да 
ико имадемо примера, да су, на прилику, пропали трговци „пали“ на бирташе, па кад ни ту нису мо 
 њима као над старим Римљанима и другим пропалим народима, поред свег нашег толико хваљеног род 
свет, за Бога зна, за што је Тинкин муж пропао и заблудио у свет!</p> <p>Исто тако неје могла,  
последњи одушевљено ради, да „Брајковац пропева у Бранковој свечаности“ јер „треба народ увући  
{S} А у државној служби, опет, не да се пропевати, чим осете, да љубиш свој народ...</p> <p>Бел 
сермију.{S} Тек не може, ето, ни он, да пропусти, ада се и сам не умеша у струју, што се заошин 
.{S} Тако госпођа Рашићка неје могла да пропусти, а да не спомене, како неки виче на њу, да је  
љивији разлози.{S} А Кнежевић и опет не пропусти, да не примети, како би му врло жао било, да Ј 
ог тога о томе прекиде.{S} Но Ката неје пропустила, да избаци неколико муња и громова на Мацу,  
твоја јединица нема оца!“ – И опет несу пропустиле, да како, ни Ката ни Ната, да пусте <pb n="2 
р, који би диван био, да кроз грло неје пропустио већ толико силно пиво, бело и црно вино и све 
ветковини, немојте бар ви Карловачку да пропустите.</p> <p>– Па: сад, ваљда: не ће ни бити ништ 
а, да још неје доспевао, али не ће више пропустити.</p> <p>Писар мотри свакога, како пева, као  
ној крви.{S} Сачма му је крупна добрано прорешетала самурину на дебелој глави...</p> <p>Страх п 
о хтео да зна. </p> <p>Да Бог ме, да су прорешетале и на ситно и на крупно решето и садашњост.{ 
а види, да зна, да чује...{S} Просвета, просвета!</p> <p>Не помаже ту књига, – вели му Јован. – 
 се учи, да види, да зна, да чује...{S} Просвета, просвета!</p> <p>Не помаже ту књига, – вели м 
напретка и добростања, чему књига, чему просвета, чему живот?{S} А ми смо се свим радом својим  
омаже ту књига, – вели му Јован. – Нема просвете, где народ не стоји економно добро.{S} За то с 
а кума под тако лепим именом једнога од просветитеља хришћанских!{S} Већ ми бучи глава од неко  
зије или богословије, та два најстарија просветна завода у српству и с ове и с оне стране Саве  
, кад би му који пао у руке.{S} Највећи просветни напредак у својему господарству припустио је  
ироче.{S} Ко је највише позван, да шири просвету у народа Ког Синови Талије, – глумци, апостоли 
брао чело, па му се натуштило над дугим проседим обрвама.{S} Хоће најпре да оживи у успомени не 
рем...{S} Ето вам, шта је: госпођа Јеца просила вашега Бранка за своју кћер!</p> <p>Јован прсну 
разговор.</p> <p>Хоће и наше село да се прослави, – беше му прва реч.{S} Од њих две не зна, кој 
оду врило о Бранку Радичевићу и његовој прослави.{S} Одмах сутра дан после оног великог концерт 
ј неје ви било о другом чему речи већ о прослави Бранка Радичевића у Брајковцу.</p> <p>Зорка не 
ваки за себе.{S} Али хтети на тај рачун прославити се и постати популарнијим, као што су неки р 
се спрема, како ће у свом скромном селу прославити спомен великога песника. ·</p> <pb n="59" /> 
, док је унучади чика-Пере Гојковића, а прославиће се име Игњата Јаковљевића, док је његове дец 
м је он толико блажених тренутака с њом проснивао, пиљио, док се туга неје прелила вином, те из 
 га држи на Брајковачком селу, удеси за прост народ.{S} Хоће – да му каже, ко је био Бранко Рад 
 задро у озбиљан живот; али је искрен и прост.{S} Обадве још у оном добу девојачком, у ком посл 
одан, – та већ загрози опасност, е дуго прост народ не би имао никакве користи од штампане и пи 
вели сека Ката. – Сад је наишла, Бог да прости!</p> <p>– Да Бог ме да се то све онда расправљал 
ме, није лако, ја мислим, говорити пред простим светом! </p> <p>– Ви ме још већма плашите, те м 
днаком љубављу милује свако своје дете, простирући меке рубине исто тако и под онога, који јој  
 с Бранком, кад их остави млади тржа. – Просто, мени се мој позив не допада.{S} Ја нисам за адв 
е гоњење за веру као и у Турској, па се просто одселили у Русију, па тамо населили *Нову Србију 
 последњим стихом: „Србадијо не било ти просто!“</p> <p>Сви пренули у смех.</p> <p>– Знам ја, з 
по ме је стала.{S} Али све нек је Богом просто, ако ти примиш наук, што сам га отуд ја поцрпала 
руђем, прокрчи пута у књижевности нашој простом лепом нам народном језику.{S} Нека данас строги 
скиптром у руци, или се врата затварају простом скакавицом или резом.{S} Ја се не кајем, неје м 
 онако велики жагор, што се разлегао по пространим ходницима и степеницама Карловачкога магистр 
де, браца.{S} Време је!</p> <p>Јован се протегли на канабету.{S} Остави неки тумач казненога по 
јом „о разбијеној канти“, и бележник га протежира за писара.{S} До сада је увек оправдао оно уз 
рима, или полицајцима, неки се, Бог ме, протекцијом или умешношћу и даље докотурали.{S} У нас н 
аких новотарија.{S} Тај тако једнодушни протест једва даваше на који тренутак бар маха, да се р 
унили противу месеца, па из свега гласа протестују, што он тако на тенане плови по небесном мор 
ну:</p> <p>– Док ја дођем до своје Еве, протећи ће доста Дунавом.</p> <p>– Мој синко, не треба  
р поп Стева дигао „и кундаке и кондаке“ против „омладине, што само изумева идеје.“</p> <p>У Бра 
ни је овде врло пријатно.{S} Баш се, на против, са свим добро осећам.{S} И не могу довољно бити 
европскога гласа.{S} Ни дај боже штогод против тога!{S} Али ни најобичније најпотребније оруђе, 
је опет ваздан разлога имала, да наведе против тога, када је госпођа Ната била најпре код ње, а 
дари о велики штит, што га Даринка држи против сунца.</p> <p>А Даринка би се и смејала и заплак 
м, и зна увек милион разлога да наброји против правца, којим је пошао.{S} Изађе учитељ, па их с 
н сир с црним луком за њега најбољи лек против мамурлука.</p> <p>Благајник вели:{S} Клин с клин 
: ви терате политику.{S} То је наперено против нас попова и калуђера.{S} Е, не уме ти се омлади 
 на ино, а да се једногласно не подигну против таких новотарија.{S} Тај тако једнодушни протест 
а је госпођа Ната била најпре код ње, а противних разлога је, по њену, од неко доба, тајному ми 
 Као да се сви пси у Брајковцу побунили противу месеца, па из свега гласа протестују, што он та 
– сувише ревностан.{S} Мало који дан ће проћи, да он не ће посетити женску школу.{S} Па га – ре 
 на улицу, да види, – кад ће поп Стеван проћи и вратити се на вечерње.{S} Но колико јој збиља с 
дознати, кад би отишао куд у варош, или проучити из листова, кад би му који пао у руке.{S} Најв 
ју.{S} Ти и твоје колеге дали сте се на професуру, па ће те и ви лепо тако да спремате омладину 
о вама!{S} Волео бих ти се сада по гори проходати, него о Божићу прасе...{S} Па шта ће бити од  
це.</p> <p>– А, вас треба посути ситном прохом! – поздрави га бележниковица, идући му на сусрет 
ови Сад још у јутро.{S} Некоме се ваљда прохтело, да доведе Бечки одбор, који је пратио Бранка  
еседи сваке године по један пут!</p> <p>Прохтело се госпођи Нати, да види своју сестру, баш као 
е до сад све тек као шала изгледало.{S} Прочачка опет грло с неколико: „Хм—хм!“ – поглади брке, 
 благајник кроз грло, као да хоће да га прочачка. </p> <p>Госпођа бележниковица нежно продрмуса 
вао на икону светога Николе, што виси у прочељу.</p> <pb n="51" /> <p>Усне јој шапутаху искрене 
> <p>Писар се загледао у лик што виси у прочељу. </p> <p>Јован упро поглед у бележниковицу..</p 
е се обрадова тому баш Јован. </p> <p>У прочељу између оба прозора виси у учитељевој соби лик Б 
н, вечерас тек више из навике, да нешто прочита, пре него што заспи.</p> <p>Него вечерас му се  
} По дебела је књига, што сам је ја већ прочитала.{S} Скупо ме је стала.{S} Али све нек је Бого 
зме, на прилику, штогод, па им чита.{S} Прочитали су све три чести „<title>Љубомира у Елисијуму 
. – *Цело ја знам; само још који пут да прочитам...{S} Је л браца, – окрену се, као чигра, у за 
оред њених, поред Јелениних прозора.{S} Прошао!{S} А да је био искрен, и да јој је хтео све при 
 учитељ уме толико да приповеда, а није прошао толико света као ви!{S} Па говорите макар о оном 
 не дође.{S} Бар да је после серенаде и прошао онуда, кад је изгледала на њега као озебао сунце 
у трговачком омладином у вароши.{S} Али прошао вашар!{S} Дошао кући, да прихвати очеву радњу, п 
– одговори Јован. – Него то би он добро прошао с нама.{S} Хајде, да ми дамо донети, па да ми ње 
из друштва, док неје признао, да је бар прошао поред њених, поред Јелениних прозора.{S} Прошао! 
е их одмах обори.</p> <p>– Опростите! - прошапута, ал не подиже очију...</p> <pb n="49" /> <p>Д 
брањаше.</p> <p>– Ох!{S} То је дивно! – прошапута милостива његова заштитница, па одговори свом 
>– Жао ми је, да ниси остао дуже, па да прошврљамо мало у наоколо по селима и по манастирима.{S 
Стајићку.{S} Само да се већ једног дана прошетају деца, Бранко и Јелена, по Брајковцу испод рук 
.</p> <pb n="34" /> <p>Што не дате мало проширити или бар повисити, ујо ту сеницу, кад сте тако 
и мора све на себи да искуси!{S} Ја сам прошла добру школу: цео је живот школа.{S} По дебела је 
због главобоље, вели, да је сад са свим прошла. </p> <p>Колико је и Даринка узрујана, ипак прим 
 на прилику, видела кроз прозор, кад су прошла кола.{S} Ал како неје познала никога на колима,  
о тражи.{S} До подне је још како тако и прошло; него после подне се отегло као цео дан.{S} Једв 
 је нашла места за вечита времена слава прошлости, и идеја будућности, вера, љубави нада неокаљ 
вом знађаше у најсветлијим данима своје прошлости удостојивати само крунисане главе своје, пола 
а преврћу листове у дебелој књизи своје прошлости.{S} Ох, Боже мој!{S} Та свака има доста штошт 
 старих златних успомена из Брајковачке прошлости.</p> <p>– За то ли се продобрила Јеца на поп- 
>– Моја будућност биће ми само наставак прошлости моје.{S} Рад, то ме чека.</p> <p>– Рад, рад!{ 
а.{S} Зарастао у лицу, здепаст, вратат, прсат, плећат, – па то су и грла,... мој брајко!</p> <p 
дан пијацу испред дућана свога шефа или прскајући лети патосу својој болти.{S} Занатлија не ће  
шега Бранка за своју кћер!</p> <p>Јован прсну у смех.{S} Чак и бележник мало се не угуши, како  
<p>– Онда ви терате политику.{S} Бранко прсну у смех.</p> <p>– Ја то увек кажем: ви терате поли 
 обоје изнад главе.{S} И за тим опет на прстима изишла из собе...</p> <p>У том је и Бранко лега 
лони чибук уза се поред стола, проглади прстима кроз браду и лако се накашља.{S} Узе округли ће 
роз подсечене бркове; глади дугим сухим прстима браду, по којој се, бог ме, ухватило по приличн 
 Даринка, те му, бојаги, попрети својим прстићем.{S} Бранка прође нешто скроз, како му се допад 
ражи.{S} А Зорка упртила неки гостински пртљаг, пошла с њим у кућу, па сад не зна, шта ће и кут 
</p> <p>Госпођа Ната се мигољи у тешком пртљагу, хоће да се извуче, па то раскопчава огртач“, т 
е, да се издовоље у свачему, чему им се пружа прилика у убавој Фрушкој Гори.{S} А учитељ се „је 
искао уза зид под сен.{S} Дохватио белу пружену ручицу, па је притискује на жедне своје усне.</ 
 одговори Даринка на приказ Јованов, па пружи руку Кнежевићу и неусиљено се рукова с њим. ·</p> 
едан и задеде га себи на груди, а други пружи Стајићу.</p> <p>– Хоћете ли га умети сачувати?</p 
запева, први сам почиње.{S} Обадве руке пружио преко стола, па изнад чаша даје такат. </p> <p>Д 
ети свечанога спровода.{S} А спровод се пружио, колико је од вароши до самога Стражилова, као д 
а необичан лавеж паса.{S} Као да се сви пси у Брајковцу побунили противу месеца, па из свега гл 
S} Неје чудо, ако би гладни Брајковачки пси да га загризу.</p> <pb n="82" /> <p>Али овај пут им 
илову моме, – еј!</l> <l>Тамо имам ного птица,</l> <l>Мојих песмарица,</l> <l>Тамо има бела вил 
стоји у Брајковцу још увек само као оно птица на грани, те чека згодан тренутак, да прне опет у 
 то чегртаљкама то бичевима и пиштољима пудара на опрезу, што сад не ће ни на што ни да се освр 
 осуђују неке његове стихове, као да су пука проза и крпарија, тек без њега ко зна би ли од мах 
ста сира и загризавши зелену паприку, – Пукла би на боку, да не рекнеш.{S} Пусти човека амо...{ 
не рече ни речи.</p> <p>Госпођа Ката да пукне у себи од смеха, како се премудра Рашићка превари 
о на Дунав.{S} Сад треба скоро и топ да пукне.</p> <p>– Децо, ја то не ћу моћи све издржати, –  
му и поверовати, да му срце хоће већ да пукне од среће.</p> <p>Јелена задрхта.{S} Провирује нес 
ласа китњаста побрдица, да им мало даље пукне на догледу сремска равница испрекрштана друмовима 
S} Прижегло летње сунце, па глава да му пукне.{S} А дошао је до искуства, да је хладан сир с цр 
гача, нарастао као мобарска гибаница, а пун заливен као божићна чесница.{S} Неје чудо, ако би г 
 што се и сама за времена скрила, већ и пун сен округле багреме, једне од оних, што су засађене 
е знаш, – проговори бележник, напунивши пуна уста сира и загризавши зелену паприку, – Пукла би  
ица, на којој беше лес песников, дупком пуна пратилаца, примакла се Карловачкој станици.{S} На  
 дочека.{S} Београдска лађа беше дупком пуна.{S} Певачка друштва са својим заставама певаху на  
е бити.{S} Иде, а спушта рукаве на голе пунане, снажне руке, да и њих заштити, те да не поцрне  
тек сплетене, а не придевене спадоше на пунахна бела плећа.</p> <p>И нехотице се окрену Зорци.{ 
S} Од паропловске станице до Стражилова пуне су руке посла..</p> <p>У једаред стиже муњом глас, 
 једаред укрстили своје деснице, држећи пуне чаше, испили чаше, цмокнули се и два и три пута –  
већином још не позвани на то.{S} Ко нам пуни белетристичне листове песмама и приповеткама?{S} П 
<p>– Ту ће бити сватова! – пришану му с пуним уверењем, кад уграбила прилику. </p> <p>– Не веру 
а димњак.{S} На огњишту се пуши и ври у пуним лонцима, а цврче батаци на угрејаној масти.</p> < 
, да бог ме, шта је шеснаест, ваљда, ни пуних шеснаест, <pb n="52" /> као што је била,... па да 
буквицу очитао и уји и својој несуђеној пуници!</p> <p>Госпођа Јеца све овако одскаче од земље, 
војче од мах стаде опет на прозор. „Ој, пуно је и препуно среће!“ подвикну учитељ из свег срца, 
 мах за њом указа мила главица са црном пуном косом и у глави два гарава ока.</p> <p>Учитељ се  
>– А-а!... </p> <p>У том ево Дабижића с пуном чашом пред Јована:</p> <p>– Господине докторе, ја 
одолети, него ће сићи с кола, и набрати пуну руку разнога пољског цвећа.{S} Узе га са собом на  
ропустиле, да како, ни Ката ни Ната, да пусте <pb n="25" /> коју сузу у спомен својих покојних. 
о осећам!{S} Тако мора бити ономе, коме пусте у невољи крв, па му одлане.{S} Не би било с горег 
у, – Пукла би на боку, да не рекнеш.{S} Пусти човека амо...{S} Докторе, седи овде.</p> <p>И гос 
пита га госпођа бележниковица.</p> <p>– Пусти момка!{S} Није човек увек расположен, да другога  
а.</p> <p>– Ја волим, кад се он с чиком пусти у разговор, – опет ће она – он је тако добар!{S}  
ихо певушила уз уздрхтале звуке, час би пустила срцу на вољу, па би се слатко, слатко исплакала 
а.</p> <p>Колико он,... а и мати му као пустила у уши. </p> <p>Иди, синко, – вели. – помешај се 
осим тебе.</p> <p>На то ће најредовније пустити и Ната и Ката који уздисај и сузу у спомен свој 
ће или мезимац на дедину темељу, или ће пустити зета у кућу, као и њен отац, па како Бог да.{S} 
ду у његову собу.</p> <p>Сад ћу ја децу пустити.{S} Него морам мало и школу отворити, да уђе чи 
алфовања у Новом Саду и својих љубавних пустоловина по Темеринском друму и Казанџијској улици,  
 можеш вратити за хладовине, кад хоћеш, пут је добар, а сад ти иде под ногу.{S} Доћи ћеш само п 
нотонију околине Карловачке станице.{S} Пут вароши од станице беху местимице ударени бели коци  
 ускипило „љубве жаром“, па не даде два пут рећи.{S} Те кад отпратише кући и „чичу“, начеоника, 
де баш у Карловце.</p> <p>– Не реци два пут.{S} Тамо мора бити сад као пред какву буну.</p> <p> 
е га овај не опомене камџијом, да гледа пут преда се.</p> <p>Госпођа Ната дрема, па клања главо 
ила звезда, која му је јасно показивала пут и светлила му, да не залута.{S} Већ да му увређена  
 па купи све гдегод шта, као да неће на пут него, сачувај Боже, на онај свет,</p> <p>А ето ти и 
вић жив, знала су и господа из жупаније пут, који води амо.{S} Сам пресветли господин жупан, ка 
и године жури у походе, него јој тек уз пут сврће као познанику каквом.</p> <p>И срце му гракну 
а до првога манастира, у село, сврну уз пут код госпође бележниковице.</p> <p>– А, вас треба по 
 радо о њему разговарало.)...</p> <p>Уз пут наиђоше пред школом на учитеља, где „луфтира главу“ 
 „Видиш, овај орах је, чини ми се, први пут ове године добро понео.</p> <p>– А знаш ли, колико  
 добила отуд, што је писар (кад се први пут опио у њој, а то је било прво вече, како се скрасио 
што свет значе“.{S} Баш тада је он први пут у друштву залагао сву снагу своје речитости, доказу 
ва.{S} Оно јесте, да му не би било први пут, када би се сада састао с госпођом Катом и с госпођ 
о онога џбуна иза врта, где се оно први пут сусрете она и Даринка са Стајићем, не мога, а да не 
ске књижевности, ту је Вук Караџић први пут, као ђак још, упозорен од Мушицкога на онај велики  
м сад.{S} Други пут!{S} Упамтите, други пут!{S} Ево нас већ и код наших.</p> <p>Под орахом на с 
чели...{S} Али, хвала вам сад.{S} Други пут!{S} Упамтите, други пут!{S} Ево нас већ и код наших 
, ако се Тинка осетила, као да се други пут родила, па дошла на бољи свет, кад је брат поп Стев 
ш, краја.{S} Цмок један пут!...{S}Други пут!...{S} Цмок и трећи пут! ...{S}И опет!...{S} Све пу 
тало, што је писар, већ по не знам који пут, декламовао ону о браца-Анти и разбијеној канти на  
дела се. – *Цело ја знам; само још који пут да прочитам...{S} Је л браца, – окрену се, као чигр 
а мало друкчије рећи ће му бар још који пут...{S} Сутра се можеш вратити за хладовине, кад хоће 
опет нема каде.{S} Него је ипак по неки пут исправи и опомене, где како треба.{S} Но за то Зорк 
.. шта ли, увлачи се тако нешто по неки пут у безазлено јој срце, које зна да куца још увек сам 
 се врзу, ето, и сад по толики и толики пут.</p> <p>Него почела већ да се једи.{S} Све се разиш 
орахом, па гледи већ по толики и толики пут, како је воћка понела.{S} На њено питање, лагано ок 
имо, – примети после Дабижић, по толики пут, бележнику. – Бога ми, паметна идеја!{S} А и јест,  
12" /> <p>И опет бадава!{S} И по толики пут бадава!{S} Мати навалила, те навалила.</p> <p>– Хај 
ке, па ће онако срдито и опет по толики пут:{S} Па баш сад?!</p> <p>Та, за који дан ће да буде  
,</p> <p>А ето ти и опет, већ по толики пут, госпођице Даринке, јединице јој кћерке, па ће онак 
гу ни ја бити бољи... </p> <p>По толики пут заподео се међу друговима такав разговор.{S} Мисли  
S} Испред учитељева стана зачу се у три пут.</p> <p>– Лаку ноћ!</p> <p>Јован и Бранко се одвоји 
пут!...{S}Други пут!...{S} Цмок и трећи пут! ...{S}И опет!...{S} Све пуца!{S} То је радост!{S}  
места.{S} А вуче га опет и тамо на овај пут, што води из Брајковца у Карловце.{S} Замишља себи, 
 загризу.</p> <pb n="82" /> <p>Али овај пут им неје жао на месец.{S} Друго се нешто збива у Бра 
усрет с умиљатим осмехом.–" Једва један пут!</p> <p>– Извините... </p> <pb n="93" /> <p>Пође Јо 
 такви лист могао изалазити једва један пут у месец дана на једном штампаном табаку.{S} А од он 
 гимназију? проговориће поп Стева један пут сестри, видевши да ће јој тиме погодити најватрениј 
го што.{S} Боже мој, за што си на један пут таки?</p> <p>– Иза рогља се зачу певање.{S} Учитељ  
ад још тим више, што се слегло на један пут ваздан гостију у село.{S} Ту је Јаковљевићкин Јован 
равитељ, али тек да у недељи дана један пут или ни један пут оде на катихизацију и да задржи до 
и и опет покојни Ђура, као што је један пут и рекао од прилике тако нешто. </p> <p>Ено, матори  
 привуче уза женскиње.{S} Прођоше један пут дуж зграде, а он не уме да почне разговор.</p> <p>Х 
да у недељи дана један пут или ни један пут оде на катихизацију и да задржи достојанство над уч 
љењу нема, мислиш, краја.{S} Цмок један пут!...{S}Други пут!...{S} Цмок и трећи пут! ...{S}И оп 
е школе на беседи сваке године по један пут!</p> <p>Прохтело се госпођи Нати, да види своју сес 
шетњом мамурлук, па му неје требало два пута рећи, да се придружи бележнику, Јовану, писару и б 
 се свим радом својим далеко удалили од пута, који овамо води.{S} Ми имамо књижевника, уметника 
{S} Отворена ми се свиди.{S} Шта нас је пута насмејала!</p> <p>– Тим више, – суди Катица, – тре 
у грудима хоће зар да искочи; толико се пута захука, дошао је већ под грло, а то се отео тек са 
).{S} Заволи га чика Пера.{S} Толико се пута састајао с њим у Митровици, у оној некада граничар 
 Знам, да сам му, као млађи ђачић, више пута доносио у ћупи вина, а код њега се пило и ликовало 
а није никад још таким показао.{S} Више пута му је баш био и одвратан, што је „таки“, као што о 
ће ипак овде онде прокрчити себи, лакше пута, где без бујице није могао.{S} Биће и међу вама по 
 дође срцу <pb n="17" /> тешко, не жали пута ни трошка, да проведе код сестре на очеву дому кој 
е, испили чаше, цмокнули се и два и три пута – и, дакле попили брудершафт, то јест, потписали п 
есмом, као најзгоднијим оруђем, прокрчи пута у књижевности нашој простом лепом нам народном јез 
да какав плен, што га вреба...{S} Преко пута претрчи тркуница, уплашена коњским топотом и зврко 
тише, и тако даље.{S} Данас је неколико пута питала и брацу и сеју, кад ће, за Бога, већ једаре 
нути...</p> <p>Бележник се већ неколико пута дизао, да опет он наздрави, али га увек задржаше о 
еци, он би му одговорио, као што толико пута вели; </p> <p>– Ја сам господар у мојој кући.{S} Ј 
анијске преставнике, изволели су толико пута бити гост за Јаковљевића столом.{S} У последње вре 
едаред Јелена тројици младића још на по пута.</p> <p>– Од кад ми овде ходамо а вас нема!</p> <p 
а извади Јована из школе?{S} Да га с по пута скрене, па „да извади можда свом рођеном детету оч 
нешто закрши, као да неко склања себи с пута ону лозу, што се обично онако уз пркос испружи пре 
ндрит Јован Рајић, кому, кажу, петнаест пута нудише владичанску митру и он је петнаест пута одб 
дише владичанску митру и он је петнаест пута одби, да може мирно у својем скровитом Ковиљском м 
о се трже.{S} Близу њега стоји на уској путањи девојче од својих седамнаест година, ватрених оч 
нуше један другом леђа, па одоше својим путем.</p> <p>„Јогунаст“! – рече за њега поп Стева, кад 
мислиш?{S} Сам му писао, па му послао и путна трошка, само да дође.</p> <p>– Бога ти, прекинућу 
t="subSection" /> <p>Већ далеко измакли путници иза вароши, те језде пољем широким. </p> <p>Сун 
и позив он је већ и вршио као члан неке путничке глумачке дружине, где је играо улоге трагичних 
, што је узбрала крај друма, кад је оно путовала с мамом својом у Брајковац.</p> </body> </text 
је био ономад с Јованом код њих, кад су путовали од озгоре у Брајковац, уме тако да приповеда,  
е на супротивне стране, па им се тако и путови укрсте, не ће зар један на другога, већ један по 
а, добро; наћи ћемо други начин.{S} Сви путови воде у Рим.</p> <p>– Ја се бојим те нове омладин 
ла.{S} Иди по светлости, ићи ћеш правим путом и не ћеш склизнути на странпутицу.</p> <p>Тако ск 
а узда из руку.{S} Јован нек иде својим путом. „Нек буде господин, да се не пати!{S} Шат буде п 
други озбиљно спремају, да сваки својим путом отисне свој брод на то море.{S} Па руку на срце,  
анко се одвојише.{S} И оде сваки својим путом.</p> <p>Јелена притвори капке на прозорима и увуч 
> <p>Таке забаве имала је Даринка целим путом.{S} Па што сунце ближе у заставу, те што живља пл 
још пешачио далеко изван Карловаца оним путом, што води из Брајковца у Карловце.{S} Јутрос је п 
> <p>–Ти ћути.{S} Ми ћемо на село.{S} А путу се рока не зна.{S} Може нас тамо затећи и берба... 
риметиће Јован **Бранку кад већ беху на путу кроз шуму манастирску. ~</p> <p>– Боже сачувај.{S} 
рловце.{S} Замишља себи, како ће на том путу угледати из далека читав караван кола, начичкана Б 
еца.{S} Другим речима, а то бар мисли: „Путуј, игумане..."</p> <pb n="69" /> <p>На добром је ме 
 што је иначе облачи преко мантије, кад путује кудгод колима.{S} На столу је неколико кабанус–ц 
д оно пре краткога времена сврну к њој, путујући ујаку у Брајковац; сад тек разумеде њену прита 
ији кући?..{S} Катица Јаковљевићка мора пући од једа.{S} Мисли, ко је као она, што има сина гос 
 Јеца жедну преко воде, ма да се колико пући, вели Рашићка за Стајићку.{S} Само да се већ једно 
. </p> <p>Негде се скрила препелица, па пућпуриче...{S} Шева се завитлава у ваздух, па високо т 
жи, на прилику, с које стране препелица пућпуриче.</p> <p>Така забава је дивно пристала Даринчи 
ок и трећи пут! ...{S}И опет!...{S} Све пуца!{S} То је радост!{S} Цикот, мислиш сватови су! </p 
</p> <p>На једаред би Бранку све јасно, пуче му пред очима као – понор... </p> <milestone unit= 
д...</p> <p>Прас!</p> <p>Пуче пушка.{S} Пуче ама баш пред кућом у дворишту.</p> <p>– Јух!- зачу 
 Да, Александра. </p> <p>– Да,... да! – пуче попи пред очима. – Знам, шта; Нисам... нисам ни ре 
 у друштву код разбијене канте, мало не пуче од смеха.</p> <p>Општински благајник помислио на т 
..{S} На једаред...</p> <p>Прас!</p> <p>Пуче пушка.{S} Пуче ама баш пред кућом у дворишту.</p>  
 мама, ићи,– вели јој Даринка...</p> <p>Пуче топ.</p> <p>– Ево, лађа иде!</p> <p>Сад се тек уск 
 кад тад да их овде или онде заквачи на пучини будућега живота.{S} И нанесе ли им кадгод струја 
 чибуку, запалити и пушити...{S} И сад, пуши и замаглио у уској сеници свој да баш видиш, како  
ћа куља дим на димњак.{S} На огњишту се пуши и ври у пуним лонцима, а цврче батаци на угрејаној 
а два новчића, да недељом бар господски пуши у колу пред девојкама или у крчми..{S} Прође и как 
абанус–цигара, – које ће он, кад год би пушио, пресећи на полак.{S} Половину ће оставити, другу 
 библиотека, а радионица, и читаоница и пушионица. </p> <p>Господин парох има у сеници тој сву  
лулицу на подугачком чибуку, запалити и пушити...{S} И сад, пуши и замаглио у уској сеници свој 
 На једаред...</p> <p>Прас!</p> <p>Пуче пушка.{S} Пуче ама баш пред кућом у дворишту.</p> <p>–  
ске винограде.{S} О раме пребацио сваки пушку.{S} Али им се види, да несу ловци од заната, него 
ло и надао! - одговори Јован те наслони пушку уза зид. – Волим овај лов сад него да сам данас у 
, ето, поп Стева под својом сеницом, па пушта густе димове кроз подсечене бркове; глади дугим с 
 како Бог да.{S} Тек док је ње живе, не пушта узда из руку.{S} Јован нек иде својим путом. „Нек 
м мигне.</p> <p>Јелена се стисла, па не пушта гласа.{S} Пре би у овај пар бризнула у плач. </p> 
 је теби? – пита изненада Јелена, па не пушта руке.</p> <p>– Господа универзитетлије увек имају 
Ту ми седни, синовче!</p> <p>А Кнежевић пушта глас где силније, где тише, да се као талас час д 
и, нити да вијају над собом облаке, већ пуштају, да поред њих пролећу чворци, што се надлећу ка 
 То је наше зло од увек и било, што смо пуштали једном све, па, ето, чим га нестане, где смо, ш 
важио још и на то, да по упутству наших пчелара води, а то му се признати мора, најсавршеније с 
куша“.{S}А наопако се једио, што српски пчелари сваки час препоручују по нешто ново, па да је ч 
воздених то дрвених клинаца.{S} Ту виси пчеларска капа; стара нека реверенда, – ваљда, прва поп 
о, да се и он кадгод баци у који српски пчеларски лист каквим дописом из својега уљишта; можда, 
му се признати мора, најсавршеније свој пчеларски дневник.{S} Можда је мислио, да се и он кадго 
; ту вазда још друга што вртарскога што пчеларскога оруђа, као ножице за скидање гусеница, нож  
кадгод завести мисао за којом новином у пчеларству и воћарству, колико је он могао о њима дозна 
e>Привреде</title>“, Београдске „<title>Пчеле</title>“,и број „<title>Хришћанског весника</titl 
дна љубав, која не тражи заслуга, па је равна само оној, што је постала с Богом и нестаће је с  
S} И онако слабо имаш кад посла са себи равнима... </p> <p>Вараш се, мој Бранко, ако мислиш, да 
а им мало даље пукне на догледу сремска равница испрекрштана друмовима, ишарана богатим усевима 
 опрости.{S} Осећа, да не би могао бити равнодушан; а боји се, да се не би показао сметен.{S} Г 
лаве, наћи ће се у „Карловачкој калдрми равној“, у разглашеном Карловачком шилеру и „<foreign x 
моје.{S} Рад, то ме чека.</p> <p>– Рад, рад!{S} Сви ми радимо.{S} Човек, кад помишља на своју б 
Брајковачко певачко друштво и на сврху, рад које се било то друштво састало, као и на то, даа ј 
иће ми само наставак прошлости моје.{S} Рад, то ме чека.</p> <p>– Рад, рад!{S} Сви ми радимо.{S 
ости моје.{S} Рад, то ме чека.</p> <p>– Рад, рад!{S} Сви ми радимо.{S} Човек, кад помишља на св 
аринка, кад је у вароши „велика беседа“ рад преноса костију Бранка Радичевића, „толико гладних  
 <p>– Воља и осећање да сам способан за рад.{S} Кад год сам код куће, све ме више жеља вуче мир 
детету, кад јој је што требало за ручни рад, што га је Јелена радила у „леру“.</p> <p>– Нисам м 
и према којима ће морати удешавати свој рад и своју снагу.{S} Бродови живота њихова несу се још 
 човек, знаћу и умећу боље удесити свој рад, те ће моји сељани имати прилике, на кога да се угл 
е Даре!{S} Добро дошли!{S} Ко не би био рад тако добрим и милим гостима!{S} Добро нам дошли!</p 
 чаша даје такат. </p> <p>Данас је доба рада, општега рада! – развикао се Јован с Дабижићем. –  
ат. </p> <p>Данас је доба рада, општега рада! – развикао се Јован с Дабижићем. – Па ради ли се? 
ојаги, нешто и видило се, тобож, некога рада, макар да се заман викало:{S} Хлеба!{S} Хлеба!{S}  
дух.{S} Не, овде сад више не треба тиха рада, овде треба олујине: загушљивост је ужасна, притис 
бедевију, што му извукао из трске браца Рада слуга, па је љуто зауздао и подланчио, те је шиба  
аће и најмлађег сина у школе.{S} А није рада, ни кћер да уда у село.{S} Вели: „Село ти је тек с 
..{S} Ти видиш зар, да се ја не одричем рада.{S} Боже сачувај!{S} Само... ко хоће да ради за на 
<title>Горског вијенца</title>, владика Раде Његуш, не беше по све тога слободан, – та већ загр 
кторе!{S} Жалост!...{S} А знате ли, шта раде наша браћа Срби?{S} Сви листом пазаре код Јуде.{S} 
ао што је то у нас мода, што бојаги „не раде за народ“, а школовали се о „народном“ новцу, јер  
{S}Па кад то не могу, а видим шта други раде, не могу ни ја бити бољи... </p> <p>По толики пут  
ем, здрава сам до божје воље.{S} Шта ти раде дечица?</p> <p>– Хвала Богу!</p> <p>– А да шта ћеш 
/p> <p>– Водите туђу бригу.</p> <p>– То раде беспослене жене.{S} Не ћете тек рећи то за омладин 
вично, као и они, који се не хвале, да „раде за народ“.{S} Свештеници, које му драго партаје би 
ве, ни кад с пролећа или у јесен нагрну раденици из целе Бачке и Баната у виноградарску радњу,  
о учитељем у његовој најпречој потреби, радећи баш свој посао, то сам сигуран...{S} Мој стари б 
 нема никакве дисциплине, нема странке: ради, како ко хоће, а живи још од свог старог народњачк 
 неизмешани с туђим елементом, комотан: ради једва, колико му треба, па је површан, те, канда н 
 Па ради ли се?{S} Кода вам ради?...{S} Ради се, да, али свако за себе.{S} Огрезли смо у гнилос 
ао и требао мислити, ако ничега другога ради, бар да сад не мора лупати главу, као да му је све 
астане с Кнежевићем, ако ничега другога ради, то бар да му каже, шта мати жели, и да она то чин 
еноса и споменика Бранкова, а више тога ради, да упознамо наш свет боље са песником српског нар 
неки ради можда, или шта више, баш тога ради омаловажавати ђенија његова, то је смешно. </p> <p 
{S} Боже сачувај!{S} Само... ко хоће да ради за народ, мора живети с народом; а не башкарити се 
 и на тебе примени оно:{S} Кога мрзи да ради, тај је вечито незадовољан са својим позивом, и зн 
, што ја о томе мислим.{S} Испит, понда ради што хоћеш. </p> <p>–Да, да!{S} И ја тако мислим.{S 
n="43" /> <p>Кнежевић већ неколико дана ради око тога, да састави певачко друштво у Брајковцу.{ 
! – развикао се Јован с Дабижићем. – Па ради ли се?{S} Кода вам ради?...{S} Ради се, да, али св 
по смрт отишла.{S} Враг би је знао, шта ради.{S} Данас је налога, ... јуче је била замућена вод 
ваки посао и говорио би ми, како се шта ради.{S} Па сад се дивим мојој матери.{S} Видиш, Бранко 
а и ужива; па што ради, зна, да за себе ради.</p> <pb n="53" /> <p>И да је когод рекао поп-Стев 
<p>– Фраза!..{S} Ја што учим, учим себе ради, као годи ти и други и трећи.{S} Кад кажем, да бих 
ућанска врата.</p> <p> Таман!{S} Та, ње ради највише се и предомишљао, да л да сврне к свом дру 
она, за коју би...</p> <p>Невера!{S} Ње ради подноси он те муке.{S} Она му је натерала дерт, па 
а, да је се он више и не сећа, он се ње ради свађао с писарем, који је у сред друштва и пред њи 
шце куца необично живо, јер види, да се ради око начела, што она, ако и не може да схвати, ипак 
а преудају неје ни помишљала већ и деце ради, а дакако, још је била држећа и млада доста.{S} Не 
орити.{S} Она, што каже и сама, ринта и ради у поп-Стевиној кући као црв.{S} А уме, да удеси, д 
ни има ваљана интелигентна човека, који ради онаки исти посао, од кога живи и он, народ, него о 
и постати популарнијим, као што су неки ради можда, или шта више, баш тога ради омаловажавати ђ 
<p> Наравно, госпођа Ната пита, шта јој ради мати.{S} И тако пређе реч на са свим сухопарне ств 
Загледала се домаћица, ко је. – Јесте л ради гостима? – повикаше женски гласови с кола.</p> <p> 
Дабижићем. – Па ради ли се?{S} Кода вам ради?...{S} Ради се, да, али свако за себе.{S} Огрезли  
ио јавна предавања, па им поповао, како ради немачки или енглески сељак или овај или онај спахи 
44" /> особито овај последњи одушевљено ради, да „Брајковац пропева у Бранковој свечаности“ јер 
као црв.{S} А уме, да удеси, да то, што ради, она и ужива; па што ради, зна, да за себе ради.</ 
и, да то, што ради, она и ужива; па што ради, зна, да за себе ради.</p> <pb n="53" /> <p>И да ј 
ила вадила неке ствари, што их је Зорка радила, па да је похвали пред тетком из вароши и пред с 
 требало за ручни рад, што га је Јелена радила у „леру“.</p> <p>– Нисам могла, тек зарад детета 
од Триве.{S} Криста јој је послушна, па радилица, па верна, па...{S} Ал само...{S} И сад језа ц 
ну љубав, кује, док је врело.</p> <p>Ја радим и ринтам у овој кући...{S} Па, ето, како ми се му 
о ме чека.</p> <p>– Рад, рад!{S} Сви ми радимо.{S} Човек, кад помишља на своју будућност, – вел 
p> <p>То је поп-Стевина и библиотека, а радионица, и читаоница и пушионица. </p> <p>Господин па 
малности, шупље љуске.{S} Радити треба, радити!{S} Па... чуј ме!{S} Више народу користи, кад у  
 То су све формалности, шупље љуске.{S} Радити треба, радити!{S} Па... чуј ме!{S} Више народу к 
к после Игњата Јаковљевића.{S} Но треба радити и бар одржати.{S} Да извади Јована из школе?{S}  
а се молим Богу за тебе.{S} Шта ти ваља радити, то ти треба већ сам да знаш после осам година,  
b n="28" /> <p>Неје друкче, мора се сад радити на врат на нос.{S} Поп Стева мора помоћи. </p> < 
а оца свога, како је тај умео ринтати и радити.{S} Кадгод бејах код куће, водио би ме собом на  
о од нас својим очима.{S} Престанимо ми радити, што не ваља, па не ће народ имати у кога да се  
 ништа лепше од тога...{S} А да се лепо радити!{S} Па што зарадиш, знаш, да ти нико за тим запл 
рмалност; понда ћу доћи у Брајковац.{S} Радићу, економисаћу и поучаваћу овај свет у рационалној 
родне.{S} Но било како му драго, Бранко Радичевић сјаће за вечита времена као трећа звезда уз В 
њижевни препорођај овековечио је Бранко Радичевић, опет Карловачки ђак, у својим песмама као ни 
ој род и своју веру.</p> <p>Него Бранко Радичевић дубоко је заталасао најврелије осећаје срца и 
{S} Хоће – да му каже, ко је био Бранко Радичевић, шта он вреди за наш народ и шта значи ово ве 
е храмове.</p> <pb n="101" /> <p>Бранко Радичевић беше, наравно, само сиромашан српски ђак.{S}  
о, умеће поштовати заслуге свога Бранка Радичевића. („Слава!{S} Слава!“ заори се на ту реч око  
 не потамњује ни слава млађанога Бранка Радичевића.{S} Необични дар, неуморни труд и сувремена  
реноса последњих земних остатака Бранка Радичевића!{S} За Бога, мама...</p> <pb n="12" /> <p>И  
 другом чему речи већ о прослави Бранка Радичевића у Брајковцу.</p> <p>Зорка неје дала ни о чем 
озора виси у учитељевој соби лик Бранка Радичевића.{S} Учитељ га већ набавио, уоквирио и украси 
лика беседа“ рад преноса костију Бранка Радичевића, „толико гладних Мисирских година“.</p> <p>П 
 У другује недељу пренос костију Бранка Радичевића! – дода Јован. – Решено је, да се пренесе на 
де доле највише у народу врило о Бранку Радичевићу и његовој прослави.{S} Одмах сутра дан после 
ОМЕНЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>О БРАНКУ РАДИЧЕВИЋУ</p> <p>Приредила Даница Вујков</p> <p>АЛФАгр 
еба којешта поспремати.</p> <p>Сутра је радни дан а чека сто послова.{S} Па је већ ето, време,  
 спремају децу, кад их шаљу у школу, за раднике него за господу, а и не разабирају, је ли им си 
је оруђе, рано, нашем најмногобројнијем раднику: ратару не правимо сами, него бог те пита од ку 
неје ни приметила, да у Брајковцу звони радним даном на вечерње, ако у опште и звони, но највиш 
з школа изалазили као господа, а не као радници, увек ће нам кола ићи на еро.{S} То је само ист 
вашар!{S} Дошао кући, да прихвати очеву радњу, па се упео из петиних жила, да поради, те подигн 
 из целе Бачке и Баната у виноградарску радњу, или кад се у октобру искупљају ода свију страна  
ако не оде у варош, да тамо отвори већу радњу, ево мог носа, ако не назида у сред Брајковца нај 
 се уморио пешачећи на овој врућини.{S} Радо, до душе, пешачим по гори; али у јулију месецу, на 
ати Дабижић као у шали. – Ја бих вам се радо бацио под окриље.</p> <p>– Гле, гле грчета! – наша 
, него само Бранко: толико се и тако се радо о њему разговарало.)...</p> <p>Уз пут наиђоше пред 
р повисити, ујо ту сеницу, кад сте тако радо у њој?</p> <p>За мене је, синко, добра и овако.{S} 
 тако неумољиво таји, што би сваки тако радо хтео да зна. </p> <p>Да Бог ме, да су прорешетале  
нимаше ни каква велика беседа у вароши, радовала се Даринка као мала, што ће да се вија са Зорк 
, што су пошли из вароши пре беседе.{S} Радовала се и селу.{S} Радовала се, да види тетку, браћ 
и пре беседе.{S} Радовала се и селу.{S} Радовала се, да види тетку, браћу, сестру, другарицу Је 
их усана увек подједнако, а срдила се а радовала се, или плакала, или се сетила Светозара и Дра 
 разних Полаженика и Споменика од браца–Радована, браца–Јове, и других „чика“ и „браца“.</p> <p 
агнала, да утопи цео свет у манастирски Радованац, да искали своје увређено љубоморно срце.{S}  
ко је по вољи, господо, да донесем сада радованца.</p> <p>– Врло добро! – проговори писар. – Пи 
а воћнака уз искрен разговор и ватреног Радованца.</p> <p>Кнежевићу добро дошло било, да се про 
и човека.</p> <p>– Да, да!{S} За вечеру радованца!- пристадоше сви у глас.</p> <p>Благајник мис 
, живнула и она, па се радује Даринчину радовању, те се смеје с њом и тражи, на прилику, с које 
оши и пред сејом.{S} А њих две се нагле радознале.{S} Мали Владимир развашарио своје сиграчке,  
а прихватим економију.</p> <p>Бранко га радознало погледа.</p> <p>Као да није узела озбиљно,– д 
чистом ваздуху.{S} Али женске гони нека радозналост, да завире у собу мушкарца неожењена.</p> < 
хни!{S} Таки смо ти ми свуда. , баш сам радознао, како ће и то у Карловцима испасти.{S} Чисто н 
спођа Јеца Рашићка, па да јој поп Стева Радојчић неје испунио.{S} Признати се мора: ево дванаес 
 господин парох Брајковачки, поп Стеван Радојчић седи под сеницом у својем вотњаку.{S} Разузури 
аснога пароха Брајковачкога поп-Стевана Радојчића загрмело је, као да је пао у њу гром с ведра  
освета, чему живот?{S} А ми смо се свим радом својим далеко удалили од пута, који овамо води.{S 
оле, дође до ушију познат женски глас с радосним ускликом:</p> <p>– Ево га!</p> <p>Окрену се.</ 
чити?</p> <p>Хоћу, ујо, – одговори дете радосних очију. </p> <p>Мати, ја хоћу да идем у латинск 
сад, Ната Кати.– Знам ја, шта је дечија радост.{S} Коме ћу, ако њима нећу?{S} Да је њихов отац  
ла је, наравно, Ната Кати. „То је дечја радост!{S} Да коме ћу, ако њима нећу!?{S} Да је њихов о 
вају и хвале смер.{S} А највећа је њена радост, што ће у тој великој свечаности и она да суделу 
штогод сестриној деци.{S} То ће да буде радост од деце, кад им тетка из вароши разда поклоне!</ 
 ...{S}И опет!...{S} Све пуца!{S} То је радост!{S} Цикот, мислиш сватови су! </p> <p>Зорка треб 
сећање према нечему неизвесному, где се радост и слутња слива у једно, како још никад неје осет 
ј глави...</p> <p>Страх пређе све.{S} А радости и изненађењу, мислиш, не ће бити краја целу ноћ 
ћи, а сва се запурила и задухала што од радости што од умора. </p> <p>Е,сад грљењу и љубљењу не 
и она иде у вишу девојачку школу.{S} Те радости, тог подскакивања од ње!...{S} Зорка већ чита ч 
>Неје имала када ни да доврши, што је у радости хтела рећи, већ најпре поскакута с ноге на ногу 
 Па у том снивању о породичној срећи, о раду, о борби и заборавио, што рекао ујаку: „Поштен чов 
ој судбини.{S} Треба да водимо рачуна о раду наших људи, треба да знамо, камо смерају, али...</ 
 канда не схваћа озбиљно конкуренцију у раду, јер су међу собом сви једнаки; а чим дође јачи од 
устане, па док не легне.{S} Овим часима радује се Јелена цео дан.{S} Што ближе то доба, њој срц 
 да ћемо код ње одсести.{S} А Јелена се радује, да је позна. </p> <p>Бранка већ поче завијати у 
 и дремеж с очију, живнула и она, па се радује Даринчину радовању, те се смеје с њом и тражи, н 
а је лепо и добро, кад сене само толико радује том Јелена и Даринка, Бранко и Јован, него им и  
даваше на који тренутак бар маха, да се разаберу гласови одабраних чланова певачкога друштва Бр 
већа.{S} Узе га са собом на кола, да га разабира и сабира.</p> <p>Неколико ситних стручака јој  
> <p>Има ли и једнога Србина, који иоле разабира за наш јавни живот, па да не зна за Карловце,  
мишља о ономе, што се њега тиче, а мало разабира за оно, што је било и шта ће <pb n="32" /> бит 
олу, за раднике него за господу, а и не разабирају, је ли им син способан за какву душевну акци 
сада у овом обиму?{S} Брате, ја се мало разабирам у економији, али толико <pb n="89" /> могу да 
а још интелигентнога човека, који не би разабирао за јавне ствари.{S} Него омладина, а ту се у  
још и данас.{S} Старији свет се особито разабирао за њу.{S} У сека– Катину децу већ сад гледе к 
 виолина.{S} Насред собе сто, и по њему разбацано то књига, то хартија, мастионица, пера, истри 
к вели:{S} Клин с клином, па ено га код разбијене канте, где пресмаче ракију с хлебом.</p> <p>П 
оји се десио том приликом у друштву код разбијене канте, мало не пуче од смеха.</p> <p>Општинск 
а вечерашњи гости из Маркове крчме „Код разбијене канте“ извијају под прозорима попине Јелене!“ 
у власт, седели су у засебној соби „Код разбијене канте“ у Марковој крчми и прекраћивали дуго н 
subSection" /> <p>У Марковој крчми „код разбијене канте“ рашћеретали се гости, па и не мисле ку 
рили, како ће после певања на пиво „Код разбијене канте“.{S} Тако у Брајковцу зову Маркову крчм 
ога, да декламује песму о браца– Анти и разбијеној канти.{S} Дакле жива скаче изнад нуле, то је 
који пут, декламовао ону о браца-Анти и разбијеној канти на велико уживање бележниково, (а чак  
х терају писара, да им декламује „оно о разбијеној канти“.</p> <p>Кнежевић беше озбиљно схватио 
бележнику својом вештом декламацијом „о разбијеној канти“, и бележник га протежира за писара.{S 
сна; Даринка тиха, озбиљна, безазлена и разборита.{S} Као девојка можда ће се многоме пре допас 
ве се нагле радознале.{S} Мали Владимир развашарио своје сиграчке, што му их донела тетка и сеј 
оће да се шали.)</p> <p>А благајнику се разведри мало оно мрко лице, зарасло у црној густој бра 
што и не би?!{S} Често се после картања развезе и пијанка.{S} А он мора ту бити, да декламује.{ 
зултат је био те на широко и на дугачко развезене орације, којој неје ништа сметало, што је пис 
 па, као што то бива, кад је човек сам, развеле јој се мисли, Боже, на све стране, а све за њен 
ији.{S} Ја ћу ти написати, тужбу, да се развенчаш.{S} Петнаест година га већ нема.{S} Расписаће 
 <p>Данас је доба рада, општега рада! – развикао се Јован с Дабижићем. – Па ради ли се?{S} Кода 
.. треба, да! – говори поп Стева све на развлак, док га испраћаше до врата на улицу.{S} Знам, д 
пођа-Катину мишљењу, на Даринку утицала развратно.{S} Чак ни о ноћашњој серенади не спомену ниј 
меје.{S} Видиш га само, клима главом, и развукли му се брци, али не даје, гласа од себе.</p> <p 
амо, тресе се гојазан, зачкиљио очима и развукли му се брци, ал не даје гласа од себе... </p> < 
 друга мисао, па му се задовољније мало разгали лице.</p> <p>Да ме ко не тражи? </p> <p>Не знам 
-Стевину жуљу, јер се поп Стеван на мах разгали, па примети, као да би да заглади своју отоичаш 
а штогот обрати.</p> <p>А кад хладовина разгалила и госпођи Нати тромост с веђа и дремеж с очиј 
ће се у „Карловачкој калдрми равној“, у разглашеном Карловачком шилеру и „<foreign xml:lang="de 
p> <p>Катица оде најпре, да још једаред разгледа по кући, је ли све у свом реду. </p> <p>А Ната 
и да јој је што ближе, све има нешто да разговара с њом.{S} А кад је у друштву, заборави, шта ј 
</p> <p>– Немојте толико да мислите.{S} Разговарајте, штогод, барем кад сте са мном.{S} Ја умем 
еж на очи...{S}Ако Даринка баш не чита, разговарају, ово било оно се снило...{S} Па том прилико 
а.{S} А она и госпођа Ната седе још, па разговарају о којечему и прежваћу данашњи разговор, што 
ој од пре редовно и госпођа Рашићка, те разговарају, на прилику, о врту, о живини и тако што, ч 
една за другу.{S} Па имају, о чему да и разговарају.{S} Јесте, да разговор њих две неје задро у 
ли били ван села.{S} И сад, ето, седе и разговарају се, како ће што боље да удесе село, што га  
</p> <pb n="22" /> <p>Иначе прелешкали, разговарајући се то о овом, то о оном, у хладу између ч 
Бранко: толико се и тако се радо о њему разговарало.)...</p> <p>Уз пут наиђоше пред школом на у 
 да иде.</p> <p>Куда журиш?{S} Седи, да разговарамо, – задржава га попа. – Нисмо се честито ни  
да не поцрне без невоље.</p> <p>Јеси ли разговарао што? – пита попу, а више тумачи, шта мисли,  
 показује на жици.</p> <p>Бранко се баш разговарао с Даринком.</p> <p>Јован прешао бележниковиц 
у ћуд.</p> <p> Па да о чему ви омладина разговарате, кад се састанете?</p> <p>– Како кад.</p> < 
оложи све испите најпре; понда ће мо се разговарати, – одговори му Бранко.</p> <p>Јован мало по 
огод, барем кад сте са мном.{S} Ја умем разговарати, ако не уме Даринка...{S} Ваљда вам је жао  
{S} Учитељ се трже.</p> <p>– Збогом!{S} Разговараћемо се.</p> <p>– Пође.</p> <p>– Јелена не чуј 
p> <p>Јелена је непрестано ћеретала.{S} Разговор јој се заплеће час о цвету Даринчину, час о ха 
, о чему да и разговарају.{S} Јесте, да разговор њих две неје задро у озбиљан живот; али је иск 
а дућана на улици.{S} Њих две не занима разговор удовица.{S} А имају и оне, да претресу малу св 
 то озбиљна намера, – надовеза Јован на разговор свој с Бранком, кад их остави млади тржа. – Пр 
ики пут заподео се међу друговима такав разговор.{S} Мисли њихове имају, до душе, своју извесну 
мало за доњу усну.{S} Хтео је да наведе разговор на нешто друго; али оштро омладинац одговара,  
ан пут дуж зграде, а он не уме да почне разговор.</p> <p>Хоће и наше село да се прослави, – беш 
та чути.</p> <p>У то дође и Маца, те се разговор и због тога о томе прекиде.{S} Но Ката неје пр 
 остале за столом, па, кад ушле у прави разговор, узеле да преврћу листове у дебелој књизи свој 
а својом чашом, па гасе не тиче ни живи разговор између Јована и Дабижића, којима оде и учитељ  
н својих покојних, па ће прећи на други разговор...</p> <p>Тако нешто, ваљда, замишља у себи го 
да и један и други избегаваше интимнији разговор.{S} Бранко би тешко и дошао у Брајковац, на уј 
и говоре.{S} Њој је и то друштво и таки разговор нешто ново.</p> <p>Јелена гдегод стане, осећа, 
зговарају о којечему и прежваћу данашњи разговор, што су га имале с госпођом Рашићком.</p> <p>– 
естоко заповедила, да избегавам с тобом разговор.</p> <p>– За што, душо</p> <p> Не знам.{S} Ја  
а мене, за сад бар још, тек само празан разговор!</p> <p>Сад већ не може поп Стеван, да омладин 
у хладу манастирскога воћнака уз искрен разговор и ватреног Радованца.</p> <p>Кнежевићу добро д 
 већ био и пошао.{S} Али је баш дошла у разговор најзанимљивија тема при чаши пива, његова најм 
p>– Ја волим, кад се он с чиком пусти у разговор, – опет ће она – он је тако добар!{S} Је ли да 
рговац се окљува, како би и он прешао у разговор с Бранком и Даринком, да се и он „помеша међу  
н прешао бележниковици, па се упустио у разговор.{S} Она га кори, што је само једаред био код њ 
Једаред, – био код ње, па дошли нешто у разговор.{S} Тинка, рећи ће поп Стева својој сестри, –  
јагодњака, беле лозе, бршљана...</p> <p>Разговор њихов врзао се највише око догађаја, што га је 
</p> <p>Бранку дуго време поред таквога разговора са својим ујаком, па се диже, да иде.</p> <p> 
 одговори онај.</p> <p>– Баш имам важна разговора с тобом.</p> <p>Бранко се изненади.</p> <p>Сп 
кад се пробудила, па се сетила синоћњег разговора свог с Миланом на прозору, као да је нож проб 
А што је кадгод научио <pb n="90" /> из разговора њена са братом својим, његовим ујаком, поп-Ст 
уверена била, да је у тај пар предметом разговора она, неје то велико зарезивала.{S} Госпођа Је 
 тражио друго место.{S} Из његова данас разговора чисто бих то морао помислити.</p> <p>И попа,  
и мисао за Даринком.{S} Јелена живахна, разговорна, искрена и страсна; Даринка тиха, озбиљна, б 
, како му је „његова“ напунила некаквим разговором, па јутрос са неколико убедљивих речи и јаче 
 стакленом ходнику уживају летње вече у разговору и теочинцу, Јелена је у својој соби.{S} Неје  
то о оном, у хладу између четири висока разграната ораха у Јаковљевића винограду цело скоро пос 
 радост од деце, кад им тетка из вароши разда поклоне!</p> <p>– Боже мој, секо. – рећи ће, до д 
 спрам свеће.{S} Мислиш, безброј рубина раздробио се у чаши, па гори.{S} А попа гледи у њих као 
наст“! – рече за њега поп Стева, кад се разиђоше из сенице.</p> <p>– Има оштар језик!{S} Право  
p> <p>Мало још потраја, па се пријатељи разиђоше.{S} Испред учитељева стана зачу се у три пут.< 
следња песма, а многи и многи још се не разилазе.</p> <p>Стајић са својим гостима из Брајковца  
раћају са села, кад се и коло око крста разилази, те млађешина треба и пре да хвата повратак.</ 
p>Него почела већ да се једи.{S} Све се разишло од куће: и деца и девојка и слуга.{S} А већи кр 
пак се намргодила.{S} Али које Јованово разлагање, а највише канда Бранкова реч - израдише свој 
ме, увећао и онако велики жагор, што се разлегао по пространим ходницима и степеницама Карловач 
о њој мисли, неку бујност, па му се час разлива као милота, час га диже, да некуд зар полети... 
ед Бранком, али сад као да ће да се сва разлиже.{S} Чак му је одушевљено говорила о преносу пес 
да измири, а у идеји Бранковој, све без разлике и политичне и друштвене странке, које вру у наш 
 „физиту“ Славнићки, ако је опет ваздан разлога имала, да наведе против тога, када је госпођа Н 
ан са својим позивом, и зна увек милион разлога да наброји против правца, којим је пошао.{S} Из 
ђа Ната била најпре код ње, а противних разлога је, по њену, од неко доба, тајному мишљењу, дос 
помогоше код поп-Стеве ни најубедљивији разлози.{S} А Кнежевић и опет не пропусти, да не примет 
себичности разним интересима напретка и разлозима поретка, сад, опет, да замедља бљутавост свог 
у.{S} То је зар слободна штампа!</p> <p>Размахнуо се поп Стеван, па заборавио, каква му је зада 
 да не примети, било што не трпи толико разметање свога потчињенога, било да тек, што у Брајков 
е учесницима и гледаоцима свечаности на разна одређена места.{S} А вуче га опет и тамо на овај  
да се смеје, када благајник поче урлати разне гласове, поводећи се за учитељевом виолином.{S} А 
} Иди, немој да се крхаш ту! – вели јој разнежени супруг. – Ти бар не мораш, ако ми мушки морам 
<p>– Бубица једна!{S} Мала је била... – разнежи се попа, па вели за Јелицу.</p> <p>– Да, да!{S} 
 из Брајковца, што га свет по Брајковцу разнео још, тако рећи, пре зоре.{S} Па ако и неје могао 
у за срећу другога, снажније се одупире разним неудаћама, кад има своје гнездо, кад има макар с 
ише упљувке своје подлости и себичности разним интересима напретка и разлозима поретка, сад, оп 
лађе на сухо, подигнут славолук искићен разним цвећем.{S} Близо станице стоје две лађе, на који 
 неколико старијих и новијих бројева од разних година политичких новина, што их је попа по кадг 
оброј деци</title>“ од чика Стеве, које разних Полаженика и Споменика од браца–Радована, браца– 
м остацима песниковим. </p> <p>Гости из разних крајева заузимаху своја одређена места.{S} Изасл 
аху своја одређена места.{S} Изасланици разних друштава хватаху се свога кола.{S} Певачка друшт 
зачу се у исти мах и из собе у неколико разних гласова.</p> <p>Ката баш била вадила неке ствари 
му другоме – готово без праве свезе тих разних предмета.</p> <pb n="97" /> <p>Госпођи Нати чист 
 свој школски одмор што слободније, што разноврсније, да се издовоље у свачему, чему им се пруж 
его ће сићи с кола, и набрати пуну руку разнога пољског цвећа.{S} Узе га са собом на кола, да г 
аједно у Карловачкој гимназији, два три разреда млађи од њега; али у комшилуку његову у стану,  
!{S} Још кад је ишао у прве гимназијске разреде, мати би, кад сврше своје школске задаће, искуп 
пре зоре.{S} Па ако и неје могао никога разуверити, сам је себе тешио... </p> <milestone unit=" 
ћ седи под сеницом у својем вотњаку.{S} Разузурио се, па је на њему место мантије само лака сив 
д, а нити они познају народ, нити народ разуме њих.{S} Ужасна аномалија код нас, какве, ваљда,  
/p> <p>Даринка се смеши, ал готово и не разуме, шта ови говоре.{S} Њој је и то друштво и таки р 
 како пева, као човек, који хоће све да разумева; па је мотрио и Јелену.</p> <p>Благајник седи, 
ој, путујући ујаку у Брајковац; сад тек разумеде њену притајану тугу, што неје она та, којој ње 
омози госпођи, видиш, сама је.</p> <p>– Разумем! – одговори Трива и оде за својим послом.</p> < 
еке! – одвикује она из кухиње.</p> <p>– Разумем, – вели Трива.</p> <p>– Дођи, па ћеш вечерати,  
<p>А на Натине речи одазва се.</p> <p>– Разумем. </p> <p>– Като,— примети Ната сестри, кад дође 
 За што, душо</p> <p> Не знам.{S} Ја не разумем њено понашање.{S} Али је страшно љута на тебе.  
 сте, велим, на само.</p> <p>– Нисам те разумео...!{S} Ни на крај памети! </p> <p>- Боже мој, – 
и не ће баш и продати ту своју кућу,... разумете ли ме: кућу српске црквене православне општине 
; а нити ће га хтети нити умети довољно разумети.{S} Дође му на памет и Даринка.{S} Чудновато!{ 
<p>Јест, и ја то мислим...{S} Али... не разумеш ме...{S} Нећеш да чујеш, како ја судим...{S} Зн 
а не знам ово, па не знам оно.</p> <p>- Разуми ме, што ти кажем.{S} Ствар још није готова, – те 
рода својим лаким песмама, опевајући му разумљиво и са жарким родољубљем витешка дела наших пре 
тало га је доста муке, али је успео.{S} Раја Јовановић, општински писар, дочекао га је оберучке 
а одушевила за „ту идеју“, што би рекао Раја Јовановић, па макар поп Стева дигао „и кундаке и к 
жевности несу некакав Мушицки и некакав Рајић, као што је Јелена мало час била рекла, него људи 
 сви и мањи и већи књижевници, па и сам Рајић и Мушицки, чак и неумрли песник неувелог <title>Г 
ијан Мушицки, и учени архимандрит Јован Рајић, кому, кажу, петнаест пута нудише владичанску мит 
а тог ђачића;“ а на некаквог Мушицког и Рајића, не знам, нико не осврће ни главе!{S} Он се чуди 
ар, неуморни труд и сувремена ученост и Рајића и Мушицког дуго ће остати узором омладини, која  
е оберучке. (Да ко ће, ако он не би!{S} Рају је само за време судбина ћушила у Брајковац, „Богу 
самога себе, Праотац наш Адам имао је у рају свега, па опет му било дуго време, чамио је, док н 
у берба, како пазар, колико је шљива за ракију натресла, и тако штогод.{S} Ја јој се дивим, да  
но га код разбијене канте, где пресмаче ракију с хлебом.</p> <p>Писар се осећа необично жив.</p 
би метнуо на кеца или продао за вино ил ракију.{S} Него док трајало и његове и женине сиротиње, 
астом крестом, што се преко дана шета и ракољи по буњишту око кокошака, мисли, ко је он је.{S}  
елисавета се мало раскрави, па се чисто ракољи око поп-Стеве:</p> <p>– Шта мислиш, Стефане, кад 
напоредо кроз планинске винограде.{S} О раме пребацио сваки пушку.{S} Али им се види, да несу л 
о се Даринка већма стискује уз Јеленино раме, као да би да се скрије.</p> <p>– Несмо ми забадав 
стаде учитељу паметније, него да слегне раменима, па да се и он придржи „начела“ Брајковачкога  
S} Јоца то· допустити, по што јој је на рамених глава. </p> <p>– Предомислиће се.</p> <pb n="68 
вар, немам наклоности, да исправим свет раменом, „да плачем за туђим насилима“, и тако даље.{S} 
има:</p> <p>Чини ми се, пожурили смо се раније, него што треба.</p> <p>Па боље пре не? после, – 
в је ово цвет?</p> <p>– Мајчина душица, рано.</p> <p>– Гле, гле, како лепо мирише!{S}Јух, ала л 
Али ни најобичније најпотребније оруђе, рано, нашем најмногобројнијем раднику: ратару не правим 
и то баш тако далеко одлагати.{S} Ко је рано легао и рано се оженио, није се покајао.{S} Не ћеш 
 далеко одлагати.{S} Ко је рано легао и рано се оженио, није се покајао.{S} Не ћеш се, ваљда, у 
<p>Освану и тај дан.</p> <p>Још у јутро рано поврве народ у свечаном руху и са свечаним располо 
га срца свога стао проливати грке сузе, раптајући на своју судбину, како је он несрећан, како г 
ала.</p> <p>Једва се око малих заранака раскалаши ветрић с Фрушке Горе.{S} Заћарлијао, па гони  
ешком пртљагу, хоће да се извуче, па то раскопчава огртач“, то чупа с ногу велики завежљај.{S}  
, Јелисавето.</p> <p>Јелисавета се мало раскрави, па се чисто ракољи око поп-Стеве:</p> <p>– Шт 
а, дакле, хвала Богу, добар знак, да се раскравио, кад, ето, хоће да се шали.)</p> <p>А благајн 
 гошће, јер је готово цело село било на раскршћу, где се играло, као обично недељом, коло.{S} С 
 свог ђаковања и друговања.</p> <p>Деца расла две године напоредо у добу, када душа највећма пр 
 Кнежевић је отпоздравља шеширом, па се распевао, па окрену ону Змајеву: </p> <quote> <l>„Ала ј 
чаш.{S} Петнаест година га већ нема.{S} Расписаћемо по новинама, да се до извесног рока има при 
кога на колима, послала Ђуку пандура да распита, ко је то дошао.</p> <p>Господин бележник, госп 
надлећу као облаци над грозном планином расплашени то чегртаљкама то бичевима и пиштољима пудар 
сретне... </p> <p>Поп Стева се растопи, расплини, оде у пару... </p> <milestone unit="subSectio 
 рече Бранко галантно, колико је знао и расположен био. – Три године је скоро, како несам био у 
p> <p>– Пусти момка!{S} Није човек увек расположен, да другога забавља.</p> <p>Господар начеони 
рве народ у свечаном руху и са свечаним расположењем на станицу Дунавску у Карловцима, камо лађ 
повукао у попин врт.</p> <p>– Стојим на расположењу, госпођице Јелена, – проговори усиљеном шал 
ле, да пређемо на учење.{S} Гласове смо распоредили, можемо даље!{S} Прво женскиње!</p> <p>— А  
и!</p> <p>– Да Бог ме да се то све онда расправљало, кад деца несу ту.{S} Деца, да како, не мор 
мисли Јеленине с правца, којим је у тој распри пратила главни смисао његов.</p> <p>Тек попа је  
ораблекрушеније, па се љубимци Талијини распрштали којекуда, њега завеја мећава једне зиме голо 
ед школском зградом и чекају, да учитељ распусти децу из школе. </p> <p>Прижегло летње сунце, а 
 <p>Још пре него што ће учитељ Кнежевић распустити децу из школе, ходају испред школске зграде  
 бацим на њега и ту љагу, да му је мати распуштеница, не могу.{S} Преудавати се у ма се и горе  
 својим ујаком, поп-Стевом, тако се био расрдио, да је у један мах хтео да оде из Брајковца.{S} 
 каже. </p> <p>Неколико обичних речи, и растадоше се... </p> <milestone unit="subSection" /> <p 
едва дочепао честита друштва“, па се не растаје од њих. </p> <p>Што сад иду, па им се не пада н 
ажеш с Богом? </p> <p>Беше то за Бранка растанак, да је једва чекао, да их се што пре опрости.  
не ће смети пред тобом читати ни „ђачки растанак“, ма да си ти данас тако занесен за Бранком.</ 
ранко.</p> <p>Попа се дигао, па пажљиво растире и онако већ до најситнијег патрићка догорелу по 
тешке, несретне... </p> <p>Поп Стева се растопи, расплини, оде у пару... </p> <milestone unit=" 
паре, а пара мало, док потребе све веће расту.{S} Ми ћемо поред све примљивости према свему, шт 
потпомажемо и књижевност, да купујемо и растурујемо књиге, да...{S} Како ко проговори, зине на  
 рано, нашем најмногобројнијем раднику: ратару не правимо сами, него бог те пита од куд морамо  
ричина, па доста и у годинама, и он већ ратоборнији.{S} Нешто га подиже са столице, па се узврп 
старима, да су и толико прибрали, а без рационалног газдовања.{S} Данас... данас се и за то тра 
ћу, економисаћу и поучаваћу овај свет у рационалној економији.{S} Хоћу да сам независан, потпун 
у и ишла у „лер“; како је не знам какав рачун направила, што је позајмљивала детету, кад јој је 
амчи сваки за себе.{S} Али хтети на тај рачун прославити се и постати популарнијим, као што су  
ше.</p> <p>– И опет свако мисли на свој рачун...</p> <p>– Треба мислити даље од носа, – прогово 
иве, па отишле, да се забављају на свој рачун.</p> <p>Старије остале за столом, па, кад ушле у  
довно Марку дужан и сваки одбије тек од рачуна, што га он по каткад с ким има.</p> <p>Шта, дакл 
, неколико одборника, дакле све, што се рачуна у Брајковачку високу власт, седели су у засебној 
ок народној судбини.{S} Треба да водимо рачуна о раду наших људи, треба да знамо, камо смерају, 
ствари.{S} Него омладина, а ту се у нас рачунамо ми ђаци, трговачки момци, и тако даље, све људ 
в пролити, кад зажеле то његови гости и рачуни.</p> <p> А ту су сви, ту је Брајковачко цело пев 
то треба“,то јест, као што она, по свом рачуну, жели.{S} Отрчала је к Јаковљевићима.{S} Нешто ј 
е погледаше.{S} Свако, наравно, по свом рачуну.</p> <p>Право би и имао, – примети Рашићка. – шт 
а, како се премудра Рашићка преварила у рачуну.{S} А треба ли госпођи Кати много, да на први по 
и, да се госпођа Јелисавета преварила у рачуну?</p> <p>Даринци чисто криво, кад се Бранко опрос 
иће и то.{S} Све је удешено,... по њену рачуну, све.</p> <p>Та превешће и њу Јеца жедну преко в 
ш Јован и Даринка поучити, где треба да рашири руке, где да их метне на груди, где да их скрсти 
ице.{S} Дете отвори очи, насмеши се, па рашири своје голе ручице, те је загрли.</p> <p>– Зар ти 
арица,</l> <l>Тамо има бела вила</l> <l>Раширила крила, –еј!</l> </quote> <pb n="58" /> <p>Стај 
ећ спушта мрак. </p> <p>Под планином се раширило село Брајковац са својим белим кућерцима и неп 
Ehre</foreign>, ништа не знам.</p> <p>– Рашићка добила кошар,... ето, то ти је! – затрча се бел 
ан.{S} Но не зна, шта да каже.</p> <p>А Рашићка се, што би рекао Брајковачки писар, „дочепала л 
хнути.</p> <p>– Тражи вас, ујо, госпођа Рашићка! – одговори онај.</p> <p>Госпо...?! – замисли с 
а и прича, како је, на прилику, госпођа Рашићка обрлатила поп-Стеву, <pb n="95" /> да говори се 
сли у себи. „Никад друкче!..{S} Госпођа Рашићка!{S} Као да пркоси!“</p> <p>У исти мах му сину д 
очети, још горе не започети.{S} Госпођа Рашићка хоће да му век поједе, што до сад већ неје гово 
сад?</p> <p>– Па биће добро.{S} Госпођа Рашићка зна сваку воду окренути на своју воденицу.{S} Д 
 испод врата у своју хаљину.{S} Госпођа Рашићка присела поред њега на столицу.{S} Рећи ће тако  
S} Можда би и отишао био, да га госпођа Рашићка не посла поп-Стевану у врт, те се предомислио.< 
жалити него осуђивати.{S} Понда госпођа Рашићка?!{S} Боже мој, и она је мати.{S} Само у доброј  
p> <p>– Каква ујна?</p> <p>– Па госпођа Рашићка.</p> <p>– Збиља!{S} Па ту је за цело и она.</p> 
авет...</p> <p>После вечере оде госпођа Рашићка с Јеленом „за послом“.{S} Оста сам ујак с нећак 
себе.</p> <p>– Да Бог ме, да је госпођа Рашићка узела сад згодну прилику, те доказала поп-Стеви 
 к себи!</p> <p>– Е, Бога ми је госпођа Рашићка већ дошла к себи.{S} Већ се говори по селу, как 
 unit="subSection" /> <p>Ако је госпођа Рашићка и мислила, па, можда, и уверена била, да је у т 
деж треба да пева!</p> <p>То је госпођа Рашићка нашла за добро, да извије, када је дошла, да вр 
.</p> <p>Сви су мислили, сад ће госпођа Рашићка свиснути од једа и од срамоте.{S} А она се чини 
нко је фини младић! – приметиће госпођа Рашићка. – Па..</p> <p>– Ух, ух!{S} Немој, молим те, -  
ду. </p> <p>Па и госпођа Ната и госпођа Рашићка, када су једна другој правиле „физите“ несу мог 
.{S} Убезекну се и поп Стеван и госпођа Рашићка.</p> <p>– Па што тако нагло?</p> <p>– Идем.{S}  
p> <p>Дође јој од пре редовно и госпођа Рашићка, те разговарају, на прилику, о врту, о живини и 
} Хтеде да пита: на што?{S} Али госпођа Рашићка помрче оштро на њу очима; па само дода: </p> <p 
пно решето и садашњост.{S} Тако госпођа Рашићка неје могла да пропусти, а да не спомене, како н 
Нико речи да проговори.{S} Само госпођа Рашићка хоће да је нешто необично слатка.{S} И досад је 
 – рекла јој је са свим озбиљно госпођа Рашићка, па је одмах отишла свом поп-Стеви, да му се по 
ш из општине, – рећи ће вечерас госпођа Рашићка поп-Стеви, наравно, после неког згодног увода.  
н се уселила у поп-Стевину кућу госпођа Рашићка, донде госпођа Јеца учитељица, од јако поп-Стев 
 је хец!“ </p> <pb n="83" /> <p>Госпођа Рашићка се устумарала по соби, бојаги, хоће да изађе из 
би га загрлила, што иде.</p> <p>Госпођа Рашићка с поља мед, ал изнутра јед, сам јед, као да не  
пукне у себи од смеха, како се премудра Рашићка преварила у рачуну.{S} А треба ли госпођи Кати  
 на образу свом сама госпођа Јелисавета Рашићка, ипак јој дође и девојче само поквареније. „Дет 
ема те жеље, што је зажели госпођа Јеца Рашићка, па да јој поп Стева Радојчић неје испунио.{S}  
..</p> <p>Дође у Брајковац госпођа Јеца Рашићка.{S} Удовица попадија, као што је била, шта је з 
м времена!</p> <p>– Стефане! – на то ће Рашићка.</p> <p>– Но, но,... не велим ја тако...{S} Не  
их то морао помислити.</p> <p>И попа, и Рашићка, и Јелена забезекнуше се на те Бранкове речи.{S 
кнуше се на те Бранкове речи.{S} Попа и Рашићка се и нехотице погледаше.{S} Свако, наравно, по  
 преко воде, ма да се колико пући, вели Рашићка за Стајићку.{S} Само да се већ једног дана прош 
 се увукао већ у нос:{S} Ова наша– вели Рашићка за Јелену, своју кћер, – још је невина, дете је 
ста ја већ гутам од неко доба, – загрми Рашићка.</p> <pb n="36" /> <p>– Гром и пакао!</p> <p>По 
чуну.</p> <p>Право би и имао, – примети Рашићка. – штета је за њега, да се потуца и пребија по  
нас је друго време.</p> <p>Поутиша мало Рашићка поп-Стеву, па наведе реч на Јаковљевићкине гошћ 
 </p> <p>– Деране:</p> <pb n="42" /> <p>Рашићка се узврпољи на столици, па се нашла у чуду.</p> 
акао!</p> <p>Поп Стева претрну. </p> <p>Рашићка осети, колико га је заболело, а познаје га скро 
ранко!{S} Успалили сте се као...</p> <p>Рашићка се насмеши:</p> <p>– Дух времена сад је таки!</ 
 чике, поп-Стеве, и код матере, госпође Рашићке, како би јој допустили, да и она пева на Брајко 
криво њеној матери, госпођи Јелисавети, Рашићки, што су те варошкиње дошле! </p> <p>Како је бла 
о.{S} Ево, и сузе пођоше врцати госпођа-Рашићки, сузе, Боже, тешке, несретне... </p> <p>Поп Сте 
, то је... </p> <p>За јамачно је и опет Рашићкина папуча потапкала по поп-Стевину жуљу, јер се  
 Поп Стеван, опет, ако се и приволео на Рашићкино наваљивање, да доведе Бранка кући, ако је то  
е пребаци, па још, можда, пред госпођом Рашићком, што је небрат према сестри.{S} Тога страха се 
њи разговор, што су га имале с госпођом Рашићком.</p> <p>– Мудра ти је то зверка.{S} Ко је не з 
оворио, како је у очи исмејао и ујака и Рашићку, и. т. д. </p> <p>–Јух, јух, јух! –- цикнула је 
<p>Салетели сви, што год их је, госпођу Рашићку, да допусти Јелени, да пева на селу.</p> <p>На  
а је то дете рђаво, вели Ната за Јелену Рашићку.</p> <p>– Није; ал она ће начинити од ње којешт 
премила се да дочека госпођу Јелисавету Рашићку из Брајковца <pb n="103" /> и њену кћер.{S} Као 
атица, – та, она бар добро познаје Јецу Рашићку, – наравно, да су и оне биле исто тако искрене  
де своју Јелисавету, иначе госпођу Јецу Рашићку за руку, па пођоше у кућу.</p> <p>– Бранко је ф 
– ко да је зна?{S} Још да се није Зорка рашћеретала око њих, ишле би као осуђене.</p> <p>Јутрос 
>У Марковој крчми „код разбијене канте“ рашћеретали се гости, па и не мисле кући; него де једну 
..{S} Сиромах поп Стеван!{S} Неје ни то рђав човек!{S} Пре га треба жалити него осуђивати.{S} П 
 воли.{S} И људи... па ни они несу тако рђави, као што се чини!{S} Какав си ти, онаки ти се чин 
p>– Него ја не бих рекла, да је то дете рђаво, вели Ната за Јелену Рашићку.</p> <p>– Није; ал о 
Нисам тек могао момку одмах с неба па у ребра: то и то је.{S} Из далека добар косач замахује.{S 
ом сена из кола истрљо и по леђима и по ребрима и по ногама.</p> <p>А на Натине речи одазва се. 
ке црквене православне општине одмах уз ребро српској православној цркви!{S} Жалост, мој господ 
.{S} Ту виси пчеларска капа; стара нека реверенда, – ваљда, прва поп-Стеви, како се запопио; ст 
не ће посетити женску школу.{S} Па га – ревност тако занела, да неје више ни онако уздисајан су 
хета и месни школски управитељ – сувише ревностан.{S} Мало који дан ће проћи, да он не ће посет 
ситио се црвеним појасом, којим је, као ревностан пастир душепопечитељ Богом повереног му стада 
народним школама; па и поп Стева постао ревностан катихета и месни школски управитељ – сувише р 
ао, – немој и ти тим незнабожачким, тим револуционарним именом, кад га је Бог и Христос примио  
ита.</p> <p>– Ви ћете после њих доћи на ред, – одговор и онај.</p> <p>– Хајдмо ми дотле на пиво 
учитељица дошла у Брајковац.</p> <p>Нов ред, нов надзор над српским народним школама; па и поп  
јпре к нама доћи.{S} Знамо и ми варошки ред.{S} Ал по мени могу и изостати, – рекла јој је са с 
и осталу, па тако један по један остане редовно Марку дужан и сваки одбије тек од рачуна, што г 
 пролази улицом.</p> <p>Дође јој од пре редовно и госпођа Рашићка, те разговарају, на прилику,  
 – помоћи сам у туђем свету... гура, те редовно свршава своје течајеве.{S} Изашавши из вотњака  
 омладине и народњачке странке, те држи редовно и народњачке новине.</p> <p>Него зна Јеша, да с 
ло, кад би га и чешће доносио; него што редовно по један од Брајковачке господе части осталу, п 
аред разгледа по кући, је ли све у свом реду. </p> <p>А Ната ушла у Даринчину собу.{S} Надвирил 
/p> <p>У Брајковцу је то сад на дневном реду. </p> <p>Па и госпођа Ната и госпођа Рашићка, када 
греме, једне од оних, што су засађене у реду пред поп-Стевином кућом, са свим сакрио од месечин 
пао ледине, па наздравља по милој вољи, ређајући серију за серијом.</p> <p>Једва око поноћи дош 
е.{S} Почела је од ономад, а, да је све ређала, свршила би с оним пре три године.</p> <p>– Него 
еби Карловци су глава!“</p> <p>Треба ли ређати све прилике, које истакоше Карловце изнад сваког 
 врата затварају простом скакавицом или резом.{S} Ја се не кајем, неје ме ни близу памети, да с 
удостојио декламатора својим погледом), резултат је био, да су Јован и Јеша на једаред укрстили 
 који...</p> <p>После по сахата, ваљда, резултат је био те на широко и на дугачко развезене ора 
Като!</p> <p>– Збогом пошла, сека „имја рек“!...</p> <p>Баш Ката ушла у двориште, па истерала ћ 
д зачује тихе кораке под прозором; али, рекао би, још већма чује, како јој јако и нагло бије ро 
 сад не ће ни на што ни да се осврну, – рекао би, уморили се, ваљда, лов ловећи ваздан гором и  
е зло само међу људима, међу ближњима!“ рекао би и опет покојни Ђура, као што је један пут и ре 
ади.</p> <pb n="53" /> <p>И да је когод рекао поп-Стеви, да неје сретан, или да се подао Јеци,  
ет покојни Ђура, као што је један пут и рекао од прилике тако нешто. </p> <p>Ено, матори се мач 
а гошћа одушевила за „ту идеју“, што би рекао Раја Јовановић, па макар поп Стева дигао „и кунда 
та да каже.</p> <p>А Рашићка се, што би рекао Брајковачки писар, „дочепала ледине“, па тера даљ 
шта се кува?..{S} И сам си пре неки дан рекао, сећаш ли <pb n="87" /> се, како отровне мијазме  
да се закопала.{S} Само да јој не би ко рекао, да ту нема за њу места!</p> <p>Млади трговац се  
и се, да је вредан човек.{S} Не би нико рекао, да је Јеша био некад први момак међу трговачком  
<p>Бранко и сам осети, како је оштро то рекао, па не ће ни да му погледи у очи.{S} Али тек опет 
силно пиво, бело и црно вино и све, што рекао онај, осим петролеума.{S} Но он сам, то јест, пис 
срећи, о раду, о борби и заборавио, што рекао ујаку: „Поштен човек треба најпре да се побрине,  
Е, неје друкче, већ изгледаше тамо, што рекао оно Јован Јаковљевић, „као пред буну“.</p> <p>Одб 
коју боцу из Варадина.</p> <p>Ја сам му рекао, до душе, да се спреми за село, – дочека исто так 
дном.{S} Ко је свестан учитељ, а ја бих рекао, да су народни учитељи већином такви, то је прави 
 извести из концепта.</p> <p>– И ја бих рекао, – дода бележник. – Него кад велиш, да је сам Вар 
 донела тетка и сеја. (... „Боже мој, " рекла је, да Бог ме, Ката Нати, кад ова извадила сиграч 
 ваљани вредан, како само може бити.{S} Рекла бих, не мирише више ни учитеља.{S} Хм, хм,!{S} Не 
а Јелисавета.</p> <p>– Па то је лепо! – рекла је госпођа Ната. – Нека се младеж провесели!</p>  
ле живе и здраве.</p> <p>– Отишао је, – рекла би Јелена.</p> <p>– За што је отишао – рекла би Д 
и ред.{S} Ал по мени могу и изостати, – рекла јој је са свим озбиљно госпођа Рашићка, па је одм 
 <p>Ти си сад и душом и телом лептир, – рекла му је мати, када га испраћала у туђ свет, у даљин 
 би Јелена.</p> <p>– За што је отишао – рекла би Даринка. </p> <p>Али као да она не сме, ни да  
 то морало бити?“ – „Немој ти ту мени!“ рекла је, наравно, Ната Кати. „То је дечја радост!{S} Д 
 Рајић, као што је Јелена мало час била рекла, него људи, којих ће заслуге по српску књижевност 
приповеда, па ја тако мио!{S} Сама мама рекла је после за њега „фини младић!“</p> <p>Осврћући с 
 описује, шта јој је „та девојчура“ кад рекла, како пере судове, шта је кад полупала, и тако да 
итам у очи; а ја бих знала, шта бих јој рекла.{S} Мени то не може да поднесе.{S} Богме, ето, др 
 Ната сад и то хтела да каже и да би то рекла, да није ту – „дете“, Даринка, а деца, дакако, не 
– вели сека Ната.</p> <p>– Ја сам одмах рекла, има нешто, – вели сека Ката. – Сад је наишла, Бо 
п-Стевина џепа!</p> <p>– Него ја не бих рекла, да је то дете рђаво, вели Ната за Јелену Рашићку 
срдим, – уверава га она.{S} Хтеде он да рекне, као тек да одмахне: „Па добро!“ Но се трже.</p>  
д; тек мисли, требало би, можда, што да рекне.</p> <p>– Али збиља се не срдим, – уверава га она 
– одговори Даринка, тек да из учтивости рекне што, кад већ Јелена не прихваћа.</p> <p>У планини 
оба није нашао за вредно, да јој и речи рекне, осим што је јуче у певачкој школи пробао и њен г 
ма колико да је избегавала, да лепу реч рекне за њега пред кћерком.</p> <p>Могао би и у вароши  
p>– Хвала Богу!{S} Како ти?</p> <p>– Да рекнем, здрава сам до божје воље.{S} Шта ти раде дечица 
лену паприку, – Пукла би на боку, да не рекнеш.{S} Пусти човека амо...{S} Докторе, седи овде.</ 
постаје моралним пролетером, из кога се рекрутују шарлатани, денунцијанти...</p> <p>– То је за  
оју милостиву заштитницу.{S} Заковратио реп, па се вуче и чеше око мајсторице Јуле као да се и  
ам ли ја ручао код Сахера, у Хамбуршкој ресторацији или у народној кухињи; не гледи, стоји ли п 
е, па дошли нешто у разговор.{S} Тинка, рећи ће поп Стева својој сестри, – ево, ја сам сад конз 
не родитељи...{S} Да Бог ме, ти си јој, рећи, као и отац, како си је примио од мене место њена  
шићка присела поред њега на столицу.{S} Рећи ће тако с њим две три (опет у миру и љубави!), док 
/p> <p>– Него морате нам и ви помоћи! – рећи ће Бранко, па употреби ту прилику, да стане поред  
, ако овог учу не избациш из општине, – рећи ће вечерас госпођа Рашићка поп-Стеви, наравно, пос 
 <p>– Није тога било, слатка, од пре, – рећи ће сека Ката. – Било ти је Брајковачко друштво, и  
зда поклоне!</p> <p>– Боже мој, секо. – рећи ће, до душе, као и до сад, Ката Нати, – зар то мор 
да ни да доврши, што је у радости хтела рећи, већ најпре поскакута с ноге на ногу па, кад јој с 
м мамурлук, па му неје требало два пута рећи, да се придружи бележнику, Јовану, писару и благај 
е таки, као што сам ја... </p> <p>Хтеде рећи; ...мислио о њему!{S} Али га ипак памћење не изнев 
е мора плаћати.{S} А туђинац то не може рећи.{S} Дакле, општина му је дала своју кућу, на најбо 
риви, а то исто или можда мало друкчије рећи ће му бар још који пут...{S} Сутра се можеш вратит 
акар само један кутак свој, за који сме рећи: „Ово је моја слобоштина; ово је моја срећа!{S} Ов 
воју реч.</p> <p>– Видићемо још, шта ће рећи поп Стева? – рече она, па се насмеши.</p> <p>Бојаг 
Госпођа Јеца се не осврће на то, што ће рећи свет; јер добро зна, шта о њој тај свет може говор 
дворишту.{S} Марко је јунак, који зна и рећи и утећи, као и на страшну месту постојати, па не ж 
диремо за вас све, слободно бисмо могли рећи, да је народ сам себи напуштен, – дода Кнежевић.–  
м круговима Брајковачкога друштва, нити рећи мање ни више, већ сензацију; а у кући пречаснога п 
То раде беспослене жене.{S} Не ћете тек рећи то за омладину.</p> <p>– А да шта је друго та ваша 
те као крин који им је свима смео у брк рећи:{S} Ја тако хоћу! – да, још док је чича био у сназ 
а са свечаности!</p> <p>– Ја ћу јој сам рећи.</p> <p>– Не ни по што.{S} Не, бар док је ту Бранк 
конзисторијалног присједатеља.{S} Право рећи, брује му и зује у глави још од синоћ, како му је  
во је то васпитање, кад мати сама, тако рећи, довлачи кћери курмахере?{S} Треба јој!</p> <p>– Ш 
!{S} Призвао га тек сада, када је, тако рећи, већ на прагу, да буде свој човек, а за толико год 
{S} Наша интелигенција постала је, тако рећи, из народа, па тешко да се игде интелигенција тако 
у, да свесрдно послужи.{S} Она је, тако рећи, Игњату и свећу додржала.{S} Има род рођени, па не 
о га свет по Брајковцу разнео још, тако рећи, пре зоре.{S} Па ако и неје могао никога разуверит 
/p> <p>– Јух, мати, како можеш тако што рећи, – примети Јелена с негодовањем.</p> <p>– Шта?{S}  
} Али и он наравно мисли, да мора нешто рећи, бар у корист свога „вишег позива“, па вели:{S} Шт 
ипило „љубве жаром“, па не даде два пут рећи.{S} Те кад отпратише кући и „чичу“, начеоника, нађ 
о од мене место њена оца.{S} Ја не могу рећи: „моје“ дете!{S} Јер видим, и ти је волиш, као да  
негодовањем.</p> <p>– Шта?{S} Како могу рећи?{S} А заборавила си... </p> <p>Јелена се убезекну. 
с чиком, онда видим, да уме и више коју рећи.{S} Али увек Бранко има право.</p> <p>– Да, да, Бр 
а тебе само, је ли то лепо, да девојка, реци још дериште,... та, да бог ме, шта је шеснаест, ва 
, већ хајде баш у Карловце.</p> <p>– Не реци два пут.{S} Тамо мора бити сад као пред какву буну 
, који га може исмејати за „најмудрију“ реч.{S} Лакше би му било, чини му се, на архијерејској  
ао жена, као мати.{S} Дође му и ујакова реч на памет; „Ваљда не мислиш, да ћеш вечито ђаковати. 
ово разлагање, а највише канда Бранкова реч - израдише своје.{S} И поп-Стевина Јелисавета даде  
аше село да се прослави, – беше му прва реч.{S} Од њих две не зна, која да прихвати реч.{S} Опе 
али са:{S} Чујмо!{S} Чујмо!{S} Јеша има реч!</p> <p>– Да, господо моја, – опет ће Јеша. – Не ће 
утиша мало Рашићка поп-Стеву, па наведе реч на Јаковљевићкине гошће.</p> <p>Била ту Јаковљевићк 
ита, шта јој ради мати.{S} И тако пређе реч на са свим сухопарне ствари. </p> <p> Даринка отвор 
е да штује и мртве поборнике, (на ту је реч баш особито узахао,) поборнике своје идеје.{S} Дух  
да дође.</p> <p>– Бога ти, прекинућу ти реч, зна л се што, где му је отац?</p> <p>– Никад ништа 
{S} Од њих две не зна, која да прихвати реч.{S} Опет ће он:{S} Само да нас послужи лепо време!< 
коме казао, јер би морао јавно и повући реч на траг.{S} А повукао би је за цело, као што се већ 
њу.</p> <p>– Молим, да ми се не упада у реч...{S} У нашој средини седи старина, који...</p> <p> 
љани јако уважавају, јер слушају његову реч.</p> <p> Мој синко, – уплете се поп Стеван, – а да  
атити још до куће, да ће заложити своју реч.</p> <p>– Видићемо још, шта ће рећи поп Стева? – ре 
а се врзе око њих двоје и кечи им сваку реч. </p> <p>Колар са својом сестром стоји до зида.{S}  
екинуће Бранка, кад опет чу последњу му реч; па дрмну, бојаги, срдито својом руком Бранкову рук 
и, као да би да заглади своју отоичашњу реч, примети благо:</p> <p>– Ала си жесток!{S} Прави ом 
ељ, ма колико да је избегавала, да лепу реч рекне за њега пред кћерком.</p> <p>Могао би и у вар 
ића. („Слава!{S} Слава!“ заори се на ту реч око стола.)...{S} Да, господо моја, – залеће се Даб 
 небу певачкога Брајковачкога друштва“, рече писар, биће гошћа госпођица Даринка („Изврсна пева 
руга Јована с његовима.{S} Тетка му је, рече за госпођу Нату, врло ваљана душа; а о њеној кћери 
 Јелена... наша Јелица је моја брига! - рече поп Стева одлучно.</p> <p>Попа узеде своју Јелисав 
ри Бранко.</p> <p>– Аха!{S} Држите се!- рече му Даринка, те му, бојаги, попрети својим прстићем 
кшић би кликнуо.,„И бог му се диви!“ -- рече Јован, па стаде.</p> <p>Стали сви.{S} Нашли се на  
доше својим путем.</p> <p>„Јогунаст“! – рече за њега поп Стева, кад се разиђоше из сенице.</p>  
несите као спомен са песникова гроба, – рече јој Стајић, па јој даде два лиска бршљана, што их  
 својим понашањем.</p> <p>– Добро је, – рече и потајно се насмехну.</p> <p>А Јелени одлану.{S}  
ава.</p> <p>– Помакните се мало даље, – рече писару, који се немо гушио овчијим сиром поливеним 
 Да, да, Бранко има право, да Бог ме, – рече Кнежевић и трже руку.</p> <p>– Шта је теби? – пита 
вештеник старији од њега бар у цркви, – рече попа. </p> <p>– А Јелена не сме ништа да каже, већ 
а себи плодове човечјег ума. – Ја ти, – рече, – не могу дати ништа више до свог благослова; не  
врло добра.{S} Знаћу и њој захвалити, – рече Бранко галантно, колико је знао и расположен био.  
е не ћу нити се смем без вас вратити, – рече она слободно.</p> <p>Бранко метну шешир на главу,  
дина...{S} Бранка.{S} Он ће већ доћи, – рече Даринка, па се као трже и поцрвени, кад примети, д 
 би и у вароши где бити славан човек, – рече госпођа Јеца.{S} Другим речима, а то бар мисли: „П 
ори.</p> <p>– Синовче, да те пољубим, – рече чича учитељу и привуче му главу, те га цмокну у че 
Немојте се плашити, господине Бранко, – рече Даринка, као да јој жао, ако је збиља тако, па га  
а се прибра.</p> <p>– Госпођице Даро, – рече јој тихо, па тако искрено, својски, а тако покајни 
 Видићемо још, шта ће рећи поп Стева? – рече она, па се насмеши.</p> <p>Бојаги! – помислише сви 
 мој наследник и у парохији и у кући? – рече поп Стева поверљивије.</p> <p>Хвала, ујо, што се н 
> <p>– И ви мене називате „господине“ – рече Бранко, тек да се, бојаги, извини. </p> <p>- Ви ст 
 Нисам могла, тек зарад детета да јој – рече, очитам у очи; а ја бих знала, шта бих јој рекла.{ 
 госпођица Даринка („Изврсна певачица!“ рече за њу Јован Јаковљевић) и госпођица Јелена попина  
лена попина („Без њене можемо ни маћи!“ рече за њу учитељ Милан Кнежевић).{S} Али те две „звезд 
з ненада одлази, да ником о томе пре не рече ни речи.</p> <p>Госпођа Ката да пукне у себи од см 
его у Брајковац.</p> <p>– Да он мени не рече ни речи о томе!</p> <p>– Збиља?</p> <p>– Ни беле,< 
и „од љубави и од вина“.</p> <p>Као што рече Јован, пречасни господин архимандрит беше отишао н 
ује одборнику. (Бележник, мимогред буди речено, не трпи то ни за живу главу.{S} Као да ми ту се 
n="45" /> <p>Та, колико ме је – вели, – речи само стало, док сам га наговорила, да позове Бранк 
 и Јелена забезекнуше се на те Бранкове речи.{S} Попа и Рашићка се и нехотице погледаше.{S} Сва 
и сирота имала цело после подне, с киме речи да проговори, да не дође какво дете, те не купи за 
ана.{S} Међу девојкама не паде ни једне речи, која би, баш и по госпођа-Катину мишљењу, на Дари 
исти мах падоше му на ум њене, материне речи: „Цео је живот школа.{S} И срце му заигра утешено, 
ребрима и по ногама.</p> <p>А на Натине речи одазва се.</p> <p>– Разумем. </p> <p>– Като,— прим 
зе на њу, шта ће изазвати у њој Зорчине речи!.. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Кад се  
pb n="41" /> је мислила, да ће последње речи девојче примити у онаком смислу, који им поп Стева 
ало, па никад неје међу њима пало опоре речи.{S} По Брајковцу се каже: „Куд госпођа Јеца оком,  
 то доба није нашао за вредно, да јој и речи рекне, осим што је јуче у певачкој школи пробао и  
ар косач замахује.{S} Међу нама није ни речи било о нашој Јелени.{S} Даклем, видиш да ствар ниј 
 одлази, да ником о томе пре не рече ни речи.</p> <p>Госпођа Ката да пукне у себи од смеха, как 
ајковац.</p> <p>– Да он мени не рече ни речи о томе!</p> <p>– Збиља?</p> <p>– Ни беле,</p> <p>– 
д очима. – Знам, шта; Нисам... нисам ни речи...{S} Он вели, ти ме зовеш. - </p> <pb n="35" /> < 
пет дотрчала с књигом у руци, па говори речи познате „Бранкове жеље“: </p> <quote> <l>Ја знадох 
 што материним жељама, ма и којој њеној речи; па наравно, и сад беше вољна повиновати се оному, 
 <p>Једва око поноћи дошао и Дабижић до речи, да наздрави оној идеји која живи у српском народу 
ечером поп Стеван крупно мисли.{S} Нико речи да проговори.{S} Само госпођа Рашићка хоће да је н 
путицу.</p> <p>Тако скупља и сад Бранко речи материне по памети.{S} У мислима тима неје ни прим 
ло, као и на то, даа је у кући већ било речи и о томе, да ће се ићи у Карловце.</p> <pb n="98"  
 довршио, таман најлепше полетео!{S} Но речи му се изгубише у метежу, у ком сваки својим гласом 
сека-Катиној неје ви било о другом чему речи већ о прослави Бранка Радичевића у Брајковцу.</p>  
овором, па јутрос са неколико убедљивих речи и јаче подбунила.{S} Навалио се леђима на зид, где 
ао да неје ни слушао ништа после својих речи са попом...</p> <pb n="43" /> <p>Кнежевић већ неко 
добити.</p> <p>Бранко Стајић после оних речи, што их је имао са својим ујаком, поп-Стевом, тако 
, шта да каже. </p> <p>Неколико обичних речи, и растадоше се... </p> <milestone unit="subSectio 
не примећује горки подсмех у учитељевим речима.</p> <p>– Ја волим, кад се он с чиком пусти у ра 
н човек, – рече госпођа Јеца.{S} Другим речима, а то бар мисли: „Путуј, игумане..."</p> <pb n=" 
а више тумачи, шта мисли, погледом него речима.</p> <p>Попа застао баш пред великим орахом, па  
а се сада збиља почела надати, е ће, по речима поп-Стевиним, „то све још бити као што треба“,то 
анкову руку, за коју се држала.{S} А по речима и нагласку за цело јој жао на њега.</p> <pb n="4 
н да нешто говори кроз мамурлук; али га речита бележниковица пресече: </p> <p>– Но, да Богме,.. 
и пут у друштву залагао сву снагу своје речитости, доказујући, како је она способна, да усрећи  
е никад преварити не ће, који га сваком речју својом учи, да у свету има љубави, него је треба  
ви л се, сматра се за мртва.{S} И ти си решена онда брачних обавеза према њему.{S} Можеш се и п 
тију Бранка Радичевића! – дода Јован. – Решено је, да се пренесе на Стражиловачки вис.{S} Па см 
а су прорешетале и на ситно и на крупно решето и садашњост.{S} Тако госпођа Рашићка неје могла  
b n="72" /> <p>– Не да се насути вода у решето, – одговори онај.</p> <p>– Баш имам важна разгов 
 то ти је! – затрча се бележник, као да реши ствар што пре. </p> <p>Јован сад тек не зна, шта д 
</p> <p>Бранко већ пошао, а неје се још решио, дал да иде Јовану.{S} Дошао је и спрам куће њего 
 ћемо други начин.{S} Сви путови воде у Рим.</p> <p>– Ја се бојим те нове омладине.</p> <p>– Зн 
да пева ил кука над њима као над старим Римљанима и другим пропалим народима, поред свег нашег  
може говорити.{S} Она, што каже и сама, ринта и ради у поп-Стевиној кући као црв.{S} А уме, да  
, кује, док је врело.</p> <p>Ја радим и ринтам у овој кући...{S} Па, ето, како ми се мука моја  
о покојнога оца свога, како је тај умео ринтати и радити.{S} Кадгод бејах код куће, водио би ме 
смети од сад говорити:{S} Грцо, или:{S} Рифлијо, или:{S} Швићо!</p> <p>– Паметна идеја, бележни 
 што си на један пут таки?</p> <p>– Иза рогља се зачу певање.{S} Учитељ се трже.</p> <p>– Збого 
 чује, како оштро корача... </p> <p>Иза рогља се помоли неколико сеоских момака и девојака.{S}  
од Милована Видаковића и „<title>Крв за род</title>“ од Милованова „посинка“ Јакова Игњатовића. 
о рећи, Игњату и свећу додржала.{S} Има род рођени, па неје тако, што кажу, искрен кући, као шт 
не је у њему срце куцало толико за свој род, можда би пришио био и златну јаку“, казало се у не 
е вазда на углед, како ваља љубити свој род и своју веру.</p> <p>Него Бранко Радичевић дубоко ј 
аке под закуп, живео је с том кућом као род.{S} Госпођа Ката и данас чува крунаше и сребрњаче,  
а се цела кућа.</p> <p>Јест, до душе, у род ће се, и то у род, као у своју рођену кућу.{S}Али н 
> <p>Јест, до душе, у род ће се, и то у род, као у своју рођену кућу.{S}Али на село!{S} Па оста 
ели: „Село ти је тек село.“ Ето, она се родила и одрасла на селу, па најволи, да и умре ту, али 
естре Тинке.{S} Тинка као да се на ново родила, кад је дошла у братовљеву кућу.{S} Како се и не 
о се Тинка осетила, као да се други пут родила, па дошла на бољи свет, кад је брат поп Стева по 
диници.{S} А најмлађе, син, јој, тек се родило, није оца ни запамтило.{S} Шта ће удовица с трој 
р видим, и ти је волиш, као да си је ти родио.</p> <p>– Јелена... наша Јелица је моја брига! -  
ме? </p> <p>– Још пре него што си се ти родио.</p> <p>– Е, па кад онда несте умели наћи праву и 
ј, да се осети лаган, као да се на ново родио.{S} Опет му мио цео свет.{S} Та, живот је овај та 
окојних голубова.{S} На очиглед брижних родитеља шчепао им још једини залог узајмне им љубави.{ 
о ће, у име божје, ићи у осамнаесту.{S} Родитељи, у тим годинама својих кћери, морају већ да по 
шљају и на зетове.{S} Ја кажем, Стефане родитељи...{S} Да Бог ме, ти си јој, рећи, као и отац,  
јанти...</p> <p>– То је за то, што наши родитељи не спремају децу, кад их шаљу у школу, за радн 
у њему изазове такав пијетет према свом родитељу.{S} Мати му никад не хтео оцу причати.{S} А шт 
 нада неокаљанога поштења, непомућенога родољубља, безлобне младости. ·</p> <p>Њему за уздарје  
одима, поред свег нашег толико хваљеног родољубља, као што ни Ромуловим потомцима не поможе ни  
.{S} Огрезли смо у гнилости.{S} Нема ни родољубља, ни самопрегоревања.{S} Наша се интелигенција 
.{S} Зна он, дакле, шта је то Српство и родољубље, а од како се зна, исповеда се <pb n="62" />  
ама, опевајући му разумљиво и са жарким родољубљем витешка дела наших предака, стару славу и но 
 баћушка Рус...{S} Баћушка Рус је сваки рођен басиста.{S} Зарастао у лицу, здепаст, вратат, прс 
 <p>– За тебе би штета било.{S} Ти ниси рођен само за себе, већ за... виши позив, – пребаци Јеш 
а понижен је, страшно понижен.{S} Човек рођен за виши позив нема готово ни свога имена данас.{S 
; али у његову рожданику пише, да је он рођен за „виши позив“.{S} Тај виши позив он је већ и вр 
 морамо од туђина да набављамо за своје рођене паре, а пара мало, док потребе све веће расту.{S 
ћи, Игњату и свећу додржала.{S} Има род рођени, па неје тако, што кажу, искрен кући, као што је 
 себи сигуран кров, па га чува као свој рођени, – приметиће госпођа Ната. </p> <p>– И чува га б 
 већма чује, како јој јако и нагло бије рођено срце.{S} Но ипак осети, да неко близу застаде и  
 име.{S} А отуђити она рођену сестру од рођенога брата!{S} Сад се нешто продобрила.{S} Па како  
уо о земљу, па се купа и тресе у својој рођеној крви.{S} Сачма му је крупна добрано прорешетала 
о пута скрене, па „да извади можда свом рођеном детету очи из главе“ На преудају неје ни помишљ 
дионици на детиње име.{S} А отуђити она рођену сестру од рођенога брата!{S} Сад се нешто продоб 
е, у род ће се, и то у род, као у своју рођену кућу.{S}Али на село!{S} Па остати на селу неколи 
Брајковац, „Богу за леђа“; али у његову рожданику пише, да је он рођен за „виши позив“.{S} Тај  
 пожелео.{S} Под њом он чека и дочекује ројеве; под њом после ручка прилегне и дремуцка: под њо 
писаћемо по новинама, да се до извесног рока има пријавити; не пријави л се, сматра се за мртва 
 ћути.{S} Ми ћемо на село.{S} А путу се рока не зна.{S} Може нас тамо затећи и берба...{S} Јеси 
/p> <p>Бог ме, добро она изиграва своју ролу, – опет ће бележниковица. – Питајте учитеља.{S} Та 
 некој водојажи, да се мало даље изгуби роморећи између густиша дивљих ружа, јагодњака, беле ло 
г толико хваљеног родољубља, као што ни Ромуловим потомцима не поможе ни Јустинијанов **<foreig 
at lapidem</foreign>!{S} Тиха вода брег рони!</p> <p>Бранко ућута, ал му криво још?</p> <p>– Ма 
ерава госпођа Ната, то је, као што опет ропта њена кћерка, госпођица</p> <p>Даринка, кад је у в 
младост; старост ће јој увек завидити и роптати на њу.{S} Поток хучи и бучи, прави више буке не 
же чашу спрам свеће.{S} Мислиш, безброј рубина раздробио се у чаши, па гори.{S} А попа гледи у  
илује свако своје дете, простирући меке рубине исто тако и под онога, који јој пеленом загрчава 
уше, лако било ломити руке, перући туђе рубље, ни бости очи, шијући белом свету, па хранити и с 
е баш она та „ружа“.</p> <p>– ... једна ружа, – наставља начеоник.</p> <p>– ... која има бодље, 
 чашу:</p> <p>– У нашем венцу има једна ружа...</p> <p>– Хм, Хм! – продера благајник кроз грло, 
, верне супруге, једне госпође, која је ружа у нашем друштву.{S} А то није нико други,... мисли 
е изгуби роморећи између густиша дивљих ружа, јагодњака, беле лозе, бршљана...</p> <p>Разговор  
 се, збиља, осведочи, да је баш она та „ружа“.</p> <p>– ... једна ружа, – наставља начеоник.</p 
} А?{S} Шта велиш, Јоване? </p> <p>Није ружно, – одговори Јован. – Него то би он добро прошао с 
} Најпосле, и то неје немогуће, неје ни ружно; а за истинитост јамчи сваки за себе.{S} Али хтет 
{S} Ту ти се измешала румена боја лишћа рујева с плавичасто-зеленим лишћем од фење и другим то  
о маче у жижак, да ли ће каква вилинска рука отворити капак на прозору, на оном прозору, на ком 
жедне своје усне.</p> <p>Дрхће Јеленина рука, као да је тресе тролетница.</p> <p>– Јелице, – ша 
Познаћеш је добру домаћицу.{S} Засукала рукаве, па чисто на њој и уредно, као што само може бит 
ао што само може бити.{S} Иде, а спушта рукаве на голе пунане, снажне руке, да и њих заштити, т 
 млада доста.{S} Не би ништа.{S} Засуци рукаве, па, што кажу, у се и...{S} И госпођа Ката одби  
мо затећи и берба...{S} Јеси ли навукла рукавице: ...{S} Добро је.{S} Чувај се, да ти их не пре 
м и телом!{S} Али мора да га притискује рукама.{S} Понда скочи са столице, прође два трипут по  
абижић.{S} По опаљеном лицу и испуцаним рукама види се, да је вредан човек.{S} Не би нико рекао 
S} Живио! – заори се опет око стола.{S} Руке се укрстише изнад исполиванога постоњака, чаше заз 
 по кући, пред свој дућан..{S} Скрстила руке па гледа, ко пролази улицом.</p> <p>Дође јој од пр 
иње дошле! </p> <p>Како је блажено трла руке, кад јој пало на памет, да доведе поп-Стевина сест 
би? – пита изненада Јелена, па не пушта руке.</p> <p>– Господа универзитетлије увек имају право 
> <p>Даринка се и Јелена ухватиле испод руке, па ходају испред госпођа-Катичина дућана на улици 
та, као бајаги, шишке на челу, те испод руке погледа у њега.</p> <p>Бележник остао дужан одгово 
де своју кћер с попиним сестрићем испод руке; те оде у кухињу, да изнесе јело на сто. </p> <mil 
ца, Бранко и Јелена, по Брајковцу испод руке Поред оне премудре Кате Јаковљевићке.</p> <pb n="2 
, да запева, први сам почиње.{S} Обадве руке пружио преко стола, па изнад чаша даје такат. </p> 
 а спушта рукаве на голе пунане, снажне руке, да и њих заштити, те да не поцрне без невоље.</p> 
и леже.{S} Неко време држаху је Зорчине руке око врата, док не клонуше и опет у санку.{S} Дарин 
 па да је пецне.</p> <p>– Ви сте сретне руке, госпо, – ухвати Дабижић као у шали. – Ја бих вам  
 и Даринка поучити, где треба да рашири руке, где да их метне на груди, где да их скрсти, а где 
.{S}Неје јој, до душе, лако било ломити руке, перући туђе рубље, ни бости очи, шијући белом све 
д шије, или потплеће чарапе, или скрсти руке, кад је штогод здраво жалостиво, па слуша и по кат 
 Ната сестри, кад дође до воде и замочи руке, да их пере, – могао би ти Трива штогод помоћи.{S} 
одговори своме штићенику опет притиском руке, и занесе се – за песмом, па паде у неку сентимета 
оучити из листова, кад би му који пао у руке.{S} Највећи просветни напредак у својему господарс 
ропловске станице до Стражилова пуне су руке посла..</p> <p>У једаред стиже муњом глас, да Бран 
 па пружи руку Кнежевићу и неусиљено се рукова с њим. ·</p> <p>Кнежевић се рукова и са Јеленом, 
о се рукова с њим. ·</p> <p>Кнежевић се рукова и са Јеленом, као са старом познаницом.</p> <p>– 
га се нахвали.{S} Још да јој испадне за руком, да и Бранкову матер превари, да дође, те јој се  
p>Госпођа бележниковица нежно продрмуса руком, као и нехотице, своје шишке на челу, па лаким по 
му реч; па дрмну, бојаги, срдито својом руком Бранкову руку, за коју се држала.{S} А по речима  
p>Поп-Стевина Јелисавета поглади једном руком попу по бради, а другом му насу у чашу хладног те 
латког ђаковања, не додирнут незграпном руком оне немани, која сад дрско телејише упљувке своје 
лисавету, иначе госпођу Јецу Рашићку за руку, па пођоше у кућу.</p> <p>– Бранко је фини младић! 
 поред прозора.{S} Наслонила главицу на руку, па мирише мирисни вечерњи чисти ваздух.{S} Поглед 
утом отисне свој брод на то море.{S} Па руку на срце, обојица савесно кроје једрила за пловидбу 
бојаги, срдито, па га својски узеде под руку.{S} Готово да је силом прогурала своју левицу око  
/p> <p>Даринка и Јелена се ухватиле под руку.{S} За њима иде Јован с Бранком. </p> <p>Њих две ћ 
раво, да Бог ме, – рече Кнежевић и трже руку.</p> <p>– Шта је теби? – пита изненада Јелена, па  
 <p>У том јој писар у крај стола стиште руку из захвалности, што га тако мушки брањаше.</p> <p> 
S} Тек док је ње живе, не пушта узда из руку.{S} Јован нек иде својим путом. „Нек буде господин 
S} Маца вриснула, па испустила канту из руку, а баш је беше узела, да долије у лонац у крај ват 
ли му девојче љупко, па му привуче себи руку. – Кажи ми штогод лепо, као што ти умеш.</p> <p>–  
ори Даринка на приказ Јованов, па пружи руку Кнежевићу и неусиљено се рукова с њим. ·</p> <p>Кн 
ње.</p> <p>И Зорка се обесила Даринци о руку, па скакуће поред њих.{S} Па слуша као жедна, како 
, те Јелена дође к себи, да је пољуби у руку.</p> <p> Наравно, госпођа Ната пита, шта јој ради  
у, бојаги, срдито својом руком Бранкову руку, за коју се држала.{S} А по речима и нагласку за ц 
ецну се Бог ме, Јелена, па истрже своју руку. </p> <p>– За што, молим...{S} Жао ми је... замуца 
пођице, примети Кнежевић и истрже своју руку.</p> <p>Јелена хтеде да проговори, али јој заста н 
осећа се моћна ни толико, да узме своју руку на траг, нити да његову стисне, већ му је подала,  
а кад Бранко отишао, а она ми меће моју руку на своје груди, да видим, како јој страшно лупа ср 
– Да видиш само!</p> <p>И узе Даринчину руку, па је притиште на своје срце.{S} А срце јој лупа, 
ти, него ће сићи с кола, и набрати пуну руку разнога пољског цвећа.{S} Узе га са собом на кола, 
 у собу то на двориште, а никад празних руку.{S} Мајсторица трчка за њом, да и она што прихвати 
есило, – поцрвене, е, поли га, Бога ми, румен до иза ушију.</p> <p>На једаред би Бранку све јас 
Дете спава мирно и тихо као анђелак.{S} Румен је прелила по обрашчићима.{S} Нигде на лицу трага 
.</p> <p>А Јелени одлану.{S} Но је поли румен до иза ушију, кад примети, како се сви окренули њ 
ци, беркови, шуме.{S} Ту ти се измешала румена боја лишћа рујева с плавичасто-зеленим лишћем од 
г чела, па јој се ведрина осмејкује око румених усана увек подједнако, а срдила се а радовала с 
Тако приповедаше доцније сам бележник у Руми „код орла“. „У мало“, каже, „не угњави руски медве 
 његову кућу.{S} Две хиљаде је уложио у Румској или Митровачкој штедионици на детиње име.{S} А  
{S} Господа га иначе пију тек кад оду у Руму, у Ириг, у Митровицу, или и даље куд у варош.{S} Н 
.</p> <p>Поп Стева приденуо и ручник за рупицу испод врата у своју хаљину.{S} Госпођа Рашићка п 
и зврком од кола.{S} Застане над каквом рупом, учлови се, као бојаги, код своје је, па је није  
иже.{S} Скинуо шешир, одахнуо, па брише рупцем зној с чела.{S} И нехотице дода уз учитељев ускл 
од оздо, испред куће, маше на њих белим рупцем. </p> <p>А Кнежевић је отпоздравља шеширом, па с 
ве.{S} Бас – ту је, мој брајко, баћушка Рус...{S} Баћушка Рус је сваки рођен басиста.{S} Зараст 
, мој брајко, баћушка Рус...{S} Баћушка Рус је сваки рођен басиста.{S} Зарастао у лицу, здепаст 
јник ужива, што може да мечи као „Прави Рус вели за њега увек писар.</p> <p>Једаред му примети: 
p> <p>Ваши стари мора да су пореклом из Русије.</p> <p>Благајник укрљешти очима у њега, као да  
 можда се која породица вратила опет из Русије у Фрушку Гору.{S} Ставимо ипотезу – можда баш ва 
авде неколико хиљада српских породица у Русију.{S} Побегли, да Бог ме.{S} Додијало им овде гоње 
ао и у Турској, па се просто одселили у Русију, па тамо населили *Нову Србију.{S} Зар ви то не  
та ти мислиш.{S} Но, не бој се.„Нису то руске нихилисте ни немачке социјалисте.{S} То су људи п 
 „код орла“. „У мало“, каже, „не угњави руски медвед талијанског мајмуна, да се не нађе нас нек 
} А Славнић официр у граници. („Немачко рухо на њему, ал под рухом српско срце!“ говорило се о  
граници. („Немачко рухо на њему, ал под рухом српско срце!“ говорило се о њему).{S} Заволи га ч 
ош у јутро рано поврве народ у свечаном руху и са свечаним расположењем на станицу Дунавску у К 
пио у јавни живот, па већ, ето, у туђој руци маљ, којим би себичност да кује своје планове!{S}  
о схватила и упамтила, то је – у божјој руци!{S} Али је бар тврду веру дала, да ће све и сва по 
у лако летње одело и сламњи шешир.{S} У руци држи некакву књигу, а на бео се штит од сунца насл 
> <p>Зорка већ опет дотрчала с књигом у руци, па говори речи познате „Бранкове жеље“: </p> <quo 
рини и у гајтанима а с неким скиптром у руци, или се врата затварају простом скакавицом или рез 
 јер се нагао већ преко стола с чашом у руци, да се куцне с бележниковицом“.</p> <pb n="77" />  
 је погледао.</p> <p>– Ми вас чекамо на ручак, – вели она.</p> <p>– Одмах... одмах ћу доћи, одг 
сти зближи.{S} Она не пита, јесам ли ја ручао код Сахера, у Хамбуршкој ресторацији или у народн 
{S} Испод њега провири најпре мала бела ручица; па се од мах за њом указа мила главица са црном 
и очи, насмеши се, па рашири своје голе ручице, те је загрли.</p> <p>– Зар ти још не спаваш, се 
p> <p>Кнежевић јој и опет узе обасипати ручицу пољупцима.</p> <p>– Мати је допустила, да долази 
а зид под сен.{S} Дохватио белу пружену ручицу, па је притискује на жедне своје усне.</p> <p>Др 
н чека и дочекује ројеве; под њом после ручка прилегне и дремуцка: под њом чита новине и премиш 
ивала детету, кад јој је што требало за ручни рад, што га је Јелена радила у „леру“.</p> <p>– Н 
жиже сунце.</p> <p>Поп Стева приденуо и ручник за рупицу испод врата у своју хаљину.{S} Госпођа 
мене и помисао, да бих ја делио, ваљда, с народом своју муку; али да бих му био учитељем у њего 
то је носаше увек у срцу према свакоме, с којим свагда беше готов да обгрли цео свет.</p> <p>Не 
<p>Не би сирота имала цело после подне, с киме речи да проговори, да не дође какво дете, те не  
о секиром, да прецепи чвор на цепаници, с којом се већ толико бочи и која га стаде толико зноја 
евановој кући, па и према самоме ујаку, с којим их је до сада Стајић све предусретао, он, који  
 те се смеје с њом и тражи, на прилику, с које стране препелица пућпуриче.</p> <p>Така забава ј 
ма јој лебди осмејак сретан, блажен.{S} С осмејком тим загрли је и сан...</p> <p>Госпођа Катица 
не за целу годину..{S} Понда шта ћу?{S} С њом зло, а без ње и горе.</p> <pb n="21" /> <p>Ната о 
ен великог песника, седне он на лађу, а с њим и Јован Јаковљевић, па дођу доле, да баш на извор 
ити сад као пред какву буну.</p> <p>– А с ким ћемо ми у недељу?{S} Уплете се Зорка.</p> <p>– Да 
атима портир у самурини и у гајтанима а с неким скиптром у руци, или се врата затварају простом 
ти се измешала румена боја лишћа рујева с плавичасто-зеленим лишћем од фење и другим то модрији 
</p> <p>А и Марко загрлио њега, па пева с њим заједно... </p> <p>Бележниковица одавно наваљује  
и му врло жао било, да Јелена не запева с њима, јер – њен глас тако му је потребан у збору, да  
х!{S} Немој, молим те, - поче поп Стева с киселим лицем, као да му је ко на жуљ стао, – немој и 
је била...</p> <p>Ту је и кочијаш Трива с колима. </p> <p>Послужавка Криста трчи то у собу то н 
жи руку Кнежевићу и неусиљено се рукова с њим. ·</p> <p>Кнежевић се рукова и са Јеленом, као са 
{S} Да извади Јована из школе?{S} Да га с по пута скрене, па „да извади можда свом рођеном дете 
жи по селу гдегод овчија сира, па да га с црним луком и хладним меканим хлебом једе на мамурлук 
 као пребита сирота, да је и после тога с братом мрази?!{S} Ко зна, каквим је блатом каљала име 
n="50" /> српске научнике покренуло, да с омладином заједно испуне скромну жељу песникову, да м 
Е, па то боли!{S} Он, који је научио да с позорнице, занесен небесним задахом, презире цео свет 
ом.{S} Давина се одавно нешто и својака с Јаковљевићима.{S} Једаред јој донео покојни Игњат нек 
 на ком је он толико блажених тренутака с њом проснивао, пиљио, док се туга неје прелила вином, 
ашао се одмах до гроба. </p> <p>Даринка с побожним заносом стала, па гледа у отворену још гробн 
/p> <p>После вечере оде госпођа Рашићка с Јеленом „за послом“.{S} Оста сам ујак с нећаком.</p>  
грлила, што иде.</p> <p>Госпођа Рашићка с поља мед, ал изнутра јед, сам јед, као да не слути на 
узбрала крај друма, кад је оно путовала с мамом својом у Брајковац.</p> </body> </text> </TEI> 
, па је равна само оној, што је постала с Богом и нестаће је с њим, што, дакле, нити има почетк 
е једно.</p> <p>Зорка већ опет дотрчала с књигом у руци, па говори речи познате „Бранкове жеље“ 
ло и срдит с њена прозора, неје ни била с њиме, осим јуче на првом покушају певачкога друштва.{ 
estone unit="subSection" /> <p>Још кола с гошћама из вароши нису ни ушла честито у двориште гос 
 не слуша, јер се нагао већ преко стола с чашом у руци, да се куцне с бележниковицом“.</p> <pb  
ка упртила неки гостински пртљаг, пошла с њим у кућу, па сад не зна, шта ће и кут ће пре.{S} Да 
вце; па најбоље ће бити, говори ти сама с његовом матером...{S} Но, не мислим ни ја, одмах с ко 
премио, да дочека и његова друга Јована с његовима.{S} Тетка му је, рече за госпођу Нату, врло  
аш ако хоћеш госпоштина, збиља, свезана с народом као мало где, па... </p> <p>– Фраза!..{S} Ја  
о можеш тако што рећи, – примети Јелена с негодовањем.</p> <p>– Шта?{S} Како могу рећи?{S} А за 
 свету.{S} Он и његова најближа околина с најближим посредним, па и непосредним интересима, што 
е ближе у заставу, те што живља планина с поветарцем и она живља и вољнија.</p> <p>Није дуго та 
а сумарум: завађај брата с братом, сина с оцем, и тако даље.{S} Ко седи с миром, том је добро.{ 
увек говори, како треба да сам пријатна с њим и искрена.{S} Ја и не могу друкче ниским.{S} А он 
је долазио којему на крштење.</p> <p>Па с тога су Брајковчани јако уважавали кућу Јаковљевића,  
вуче, па то раскопчава огртач“, то чупа с ногу велики завежљај.{S} Баш читав посао!</p> <pb n=" 
е што ближе, све има нешто да разговара с њом.{S} А кад је у друштву, заборави, шта је хтео, ал 
онај.</p> <p>– Баш имам важна разговора с тобом.</p> <p>Бранко се изненади.</p> <p>Спусти се на 
оглед опет на осветљена она два прозора с оне стране потока у лепој тамо кући.</p> <p>Тамо је в 
слица.{S} А сума сумарум: завађај брата с братом, сина с оцем, и тако даље.{S} Ко седи с миром, 
адости хтела рећи, већ најпре поскакута с ноге на ногу па, кад јој се и тако споро учинило, зал 
<p>– А-а!... </p> <p>У том ево Дабижића с пуном чашом пред Јована:</p> <p>– Господине докторе,  
ије оца ни запамтило.{S} Шта ће удовица с троје деце, а у толиком добру?{S} Остао, до душе, леп 
а, па се сетила синоћњег разговора свог с Миланом на прозору, као да је нож прободе кроза сред  
им улицама, које несу тако живе, ни кад с пролећа или у јесен нагрну раденици из целе Бачке и Б 
бије тек од рачуна, што га он по каткад с ким има.</p> <p>Шта, дакле, остаде учитељу паметније, 
...{S} Онај господин, што је био ономад с Јованом код њих, кад су путовали од озгоре у Брајкова 
тим пљује на свету успомену, коју народ с највећим пијатетом хоће само да оживи свечаним начино 
и Јован умуче.</p> <p>А Јеша кад немаде с ким да политизира, и сам паре, да је најпаметније слу 
 Нати чисто неје право, што Даринка оде с Јеленом.{S} Као да јој је сад крива нешто и она, па с 
сто криво, кад се Бранко опрости те оде с Јованом.{S} Од мах осети, како јој се учини Брајковац 
тно вече изађе пред кућу, па се ту нађе с неким ковачким калфом, па је не можеш довикати с улиц 
несе.{S} Богме, ето, други боље пролазе с дебелом кожом на образима!</p> <p>Понда неје могла, а 
ој, што је постала с Богом и нестаће је с њим, што, дакле, нити има почетка, нити ће имати сврш 
манастирске воћњаке под закуп, живео је с том кућом као род.{S} Госпођа Ката и данас чува круна 
 радује Даринчину радовању, те се смеје с њом и тражи, на прилику, с које стране препелица пућп 
жваћу данашњи разговор, што су га имале с госпођом Рашићком.</p> <p>– Мудра ти је то зверка.{S} 
да би било врло потребно, да се састане с Кнежевићем, ако ничега другога ради, то бар да му каж 
о одлучнија. </p> <p>Како да се састане с њим?{S} Хоће ли он вечерас доћи под њен прозор, као о 
 Оне несу ни мало извеле мисли Јеленине с правца, којим је у тој распри пратила главни смисао њ 
преко стола с чашом у руци, да се куцне с бележниковицом“.</p> <pb n="77" /> <p>Писар сад већ н 
ређена љубав и преварена вера у поштење с болом врисне: „Од кад те, мајко, нисам видео, ја јошт 
вом другу.{S} Сам неје знао, како да се с њом опрости.{S} Осећа, да не би могао бити равнодушан 
гра то коло!{S} Дете, као дете, мота се с другом децом око момака и девојака, провлачи се кроз  
д и та варошкиња, Даринка.{S} Познао се с њом у недељу, кад су изашли из цркве:{S} Познао се по 
з свет.</p> <p>– Још на станицу хајдете с нама, понда на Стражилово ви и не морате, мама, ићи,– 
 их у Бечком гробљу ископате, пренесете с помпом на Стражилово, а нису Бранкове него...</p> <p> 
S} Мати се дала у бригу, шта ће, куд ће с дететом.{S} Пита сестра брата за савет. </p> <p>Да га 
, па гони несносну запару, те се залеће с травке травци, као да им шапће, да не клону. </p> <p> 
 у своју собу. </p> <p>Из оне лепе куће с оне стране потока зачу се диван мушки тенор.</p> <p>Ј 
се већ по мало чује.{S} Кад не иде више с омладинским скупштинама, добро; наћи ћемо други начин 
 и госпођи Нати тромост с веђа и дремеж с очију, живнула и она, па се радује Даринчину радовању 
сачувај!..{S} Сад се попа нешто кошка и с учитељем.{S} Биће и ту њена масла.{S} А момак ваљани  
ја просветна завода у српству и с ове и с оне стране Саве и Дунава?{S} Је ли треба спомињати то 
ором: – шта теби фали Не знам, шта би и с тобом било, да се ниси оженио.</p> <p>Даринка се смеш 
ареченога у калуђерству Доситеја: њим и с тим списат и издат</title>."</p> <p>Како се обрадовао 
да би се сада састао с госпођом Катом и с госпођицом Даринком, јер је већ једаред био с њима, б 
 да остану у друштву с госпођом Натом и с госпођом Катом, па се отискоше у врт.</p> <p>Јелена ј 
>- Боже мој, – опет она, али сад мало и с прекором, – тако ти лежи на срцу!</p> <p>– Ето ти је, 
најстарија просветна завода у српству и с ове и с оне стране Саве и Дунава?{S} Је ли треба спом 
лужба.{S} А свако је одевено, враг их и с девојкама, по најновијем журналу, не стиди се прве го 
ономад, а, да је све ређала, свршила би с оним пре три године.</p> <p>– Него шта знам?{S} Код н 
 „нешто закрши, као да неко склања себи с пута ону лозу, што се обично онако уз пркос испружи п 
а Живковићка прва дошла, да се поздрави с госпођа–Натом.{S} Давина се одавно нешто и својака с  
овори нешто, као бојаги, да се поздрави с њом.{S} И он, до душе, вешт момак за таку прилику:{S} 
кључи друштву.{S} Вели, кад се поздрави с мушкима и женскима:</p> <p>Чини ми се, пожурили смо с 
ради гостима? – повикаше женски гласови с кола.</p> <p>– Јух! цикну госпођа Ката, тек што позна 
м, сина с оцем, и тако даље.{S} Ко седи с миром, том је добро.{S} Богу божје, цару царево, па м 
бро је.{S} То је прво уз мост, што води с лађе на обалу.{S} Одмах до њих су певачке дружине.{S} 
="49" /> <p>Добро те се у томе помешали с осталим друштвом.{S} Учитељ и Јован, а и Бранко прист 
ник, добио мало одушке, да се провесели с веселим Брајковчанима у хладу манастирскога воћнака у 
нас омладина.</p> <p>–- Куд насрне, или с главом или без главе.</p> <pb n="96" /> <p>– Мени.{S} 
 Стражиловачки вис.{S} Па смо закључили с овим побром... (Господин Милан Кнежевић, наш учитељ!  
а куд,... само да се не састане више ни с ким од њих!{S} Па у јутру, чим сване, бежи из тога по 
S} Наш је сељак, где су Срби неизмешани с туђим елементом, комотан: ради једва, колико му треба 
ди ма у које село, где су Срби помешани с Немцима.{S} Јест да Србин устукне испред Немца; али т 
ори Јован, отирући зној, а зној му цури с чела. – Љуто сам се уморио пешачећи на овој врућини.{ 
нула лице њему.</p> <p>– Ви ћете певати с нама.</p> <p>– Ох, Боже!{S} Та, то је кратко време.{S 
овачким калфом, па је не можеш довикати с улице.{S} Кад опет оде по воду, као да је себи по смр 
атила од Даринке кући, дочекала је мати с наредбом, да је обрадује:</p> <p>Спремај се!{S} У суб 
убивши наду, да ће се и вечерас састати с њим, и уверивши се зар још боље, да се он још једнако 
. ко хоће да ради за народ, мора живети с народом; а не башкарити се по варошима, па писати књи 
и ви, слатка, молим вас, немојте смести с ума, што сам вам казала.</p> <p>– Не водите бриге! –  
м ливадом не мога одолети, него ће сићи с кола, и набрати пуну руку разнога пољског цвећа.{S} У 
осветљена два прозора у оној лепој кући с оне стране потока.{S} То јој је најмилије за све врем 
танице беху местимице ударени бели коци с малим таблицама на врху, од којих свака носи други бр 
аринка стала на лотру, па хоће да скочи с кола.{S} А Катица претрчала, па је прихваћа.</p> <p>Г 
едморо деце заживело; хватао би се крај с крајем, како се отац побринуо за своју породицу, а ка 
мера, – надовеза Јован на разговор свој с Бранком, кад их остави млади тржа. – Просто, мени се  
уо шешир, одахнуо, па брише рупцем зној с чела.{S} И нехотице дода уз учитељев усклик: </p> <qu 
с Јеленом „за послом“.{S} Оста сам ујак с нећаком.</p> <p>– Да, да, треба помишљати на своју бу 
 седне на свој прозор, несташни ђаволак с леве јој стране у грудима хоће зар да искочи; толико  
о ну не прија.{S} Да му је хладан батак с киселим краставцем.</p> <p>– Шта?{S} Зар идеш?{S} Па  
иским.{S} А он и заслужује, да је човек с њим искрен.{S} Па ја га и волим као брата.{S} Ти си д 
утак.</p> <p>Изнесоше и мртвачки сандук с последњим земним остацима млађанога песника и понесош 
 ми је жестоко заповедила, да избегавам с тобом разговор.</p> <p>– За што, душо</p> <p> Не знам 
p> <p>Па ти мислиш, Стево, да и ја идем с њиме у Карловце!</p> <p>– Да, ја то мислим.</p> <p>Ти 
 добро кад је устао.{S} Да му бар кажем с Богом!</p> <p>– Ви одлазите?</p> <p>– Овај час.{S} Да 
бранила би ми са свим, да се и састанем с тобом...· Да јој кажем, кад се вратимо из Карловаца с 
и се немо гушио овчијим сиром поливеним с кајмаком, на који му се сад тек и већи апетит отворио 
pb n="24" /> <p>– Да се што боље удесим с овим, што постоји, и да живим, – одговори Јаковљевић  
ћа загрмело је, као да је пао у њу гром с ведра неба.</p> <p>Кад се Јован вратио, отпративши св 
ухватиле под руку.{S} За њима иде Јован с Бранком. </p> <p>Њих две ћуте.{S} Јелена мисли о свом 
рада, општега рада! – развикао се Јован с Дабижићем. – Па ради ли се?{S} Кода вам ради?...{S} Р 
мурлука.</p> <p>Благајник вели:{S} Клин с клином, па ено га код разбијене канте, где пресмаче р 
им речима.</p> <p>– Ја волим, кад се он с чиком пусти у разговор, – опет ће она – он је тако до 
он више и не сећа, он се ње ради свађао с писарем, који је у сред друштва и пред њим био толико 
а чика Пера.{S} Толико се пута састајао с њим у Митровици, у оној некада граничарској Митровици 
а жици.</p> <p>Бранко се баш разговарао с Даринком.</p> <p>Јован прешао бележниковици, па се уп 
на још неку стару књигу.{S} Кад стресао с ње прашину и отворио је, а то „<title>Живот и прикључ 
и било први пут, када би се сада састао с госпођом Катом и с госпођицом Даринком, јер је већ је 
о се већи у себи повукао, кад се састао с Јованом и учитељем, те видео, како, <pb n="44" /> осо 
ом забрану.</p> <p> Мачак се стропоштао с голубињака и треснуо о земљу, па се купа и тресе у св 
 ћете ви доћи, мало јео, па опет отрчао с децом.{S} Ако није и он код кола.{S} Знаш, да стрепим 
> <p>И Марко се, већ по одавно, помешао с гостима.</p> <p>Бележник хоће да га бојаги, боцка, па 
нка у један мах.</p> <p>Трива већ сишао с кола па одапиње коњима конопце са ждрепчаника.</p> <p 
ори Јован. – Него то би он добро прошао с нама.{S} Хајде, да ми дамо донети, па да ми њега поча 
ођицом Даринком, јер је већ једаред био с њима, баш у њиховој кући.{S} Али се увек неугодно осе 
ада на ум који Стајић.{S} А и он је био с Јованом ономад код мене.{S} Фини младић!</p> <p>– Па, 
читати.</p> <p>– И не ћу.{S} Ја сам био с њим заједно у Карловачкој гимназији, два три разреда  
век поједе, што до сад већ неје говорио с нећаком својим о томе.{S} А он опет зазире и од „омла 
надила.</p> <p>– Ја сам тако и уговорио с Јованом.</p> <p>– И не питаш, где ти је ујна, – приме 
 поред њега на столицу.{S} Рећи ће тако с њим две три (опет у миру и љубави!), док „деца“ не до 
ги Брајковчани, неје Брајковац био тако с неруке ни крупној ни ситној господи.{S} Док је био по 
ка–Кати, кад је чула; а чула је, Бранко с Јованом неје био, ваљда, ни изван Брајковца, кад су о 
невољи крв, па му одлане.{S} Не би било с горег и чешће.</p> <p>Учитељ, Милан Кнежевић, тукао б 
о шала изгледало.{S} Прочачка опет грло с неколико: „Хм—хм!“ – поглади брке, продрма своју стол 
свог ујака поп-Стеве из Брајковца писмо с пет печата, да дође, ако хоће, у Брајковац, да провед 
и?{S} Нема сумње, чуваће га она заједно с мајкином душицом, што је узбрала крај друма, кад је о 
 и њега и матер му тако одбио као блато с ногу, па би зар колико толико то да заглади.{S} Неје  
виолини, познао је ипак, да је одјекнуо с оне жице, коју је навио синоћ у Јеленину срцу оним св 
овика госпођа Јеца, кад виде своју кћер с попиним сестрићем испод руке; те оде у кухињу, да изн 
/p> <p>Бележниковица га задржала на сир с црним луком, да прави бележнику друштво.</p> <p>Јеша  
 дошао је до искуства, да је хладан сир с црним луком за њега најбољи лек против мамурлука.</p> 
 окљува, како би и он прешао у разговор с Бранком и Даринком, да се и он „помеша међу свет“, до 
 доле, дође до ушију познат женски глас с радосним ускликом:</p> <p>– Ево га!</p> <p>Окрену се. 
јаги, ту је варошкиња.) Понда дода опет с прекором: – шта теби фали Не знам, шта би и с тобом б 
ви га бележниковица, идући му на сусрет с умиљатим осмехом.–" Једва један пут!</p> <p>– Извинит 
е оно учитељ отишао онако нагло и срдит с њена прозора, неје ни била с њиме, осим јуче на првом 
довина разгалила и госпођи Нати тромост с веђа и дремеж с очију, живнула и она, па се радује Да 
.{S} Но немој опет да бркаш практичност с егоизмом.{S}Ја, до душе, немам толико чуства за општу 
 се око малих заранака раскалаши ветрић с Фрушке Горе.{S} Заћарлијао, па гони несносну запару,  
ме; сад је касно, – одговори му сестрић с неким прекором.</p> <p>Поп Стева се уједе мало за доњ 
и нитковством!..</p> <p>Дивна летња ноћ с месечином повила земљу као мати чедо своје у меке чис 
и им неугодно било, да остану у друштву с госпођом Натом и с госпођом Катом, па се отискоше у в 
 времена сад је таки,</l> <l>За слободу с диже сваки.</l> <l>Бела вила ори глас:</l> <l>Устај,  
од разбијене канте, где пресмаче ракију с хлебом.</p> <p>Писар се осећа необично жив.</p> <p>То 
ислио на то, да и писар збија само шалу с њим, те скочи на њега.{S} И да не беше ту начелника и 
> <p>– Ту ће бити сватова! – пришану му с пуним уверењем, кад уграбила прилику. </p> <p>– Не ве 
ише ћути.{S} Само кад се препире о чему с чиком, онда видим, да уме и више коју рећи.{S} Али ув 
, кад добила времена, да стресе прашину с хаљина.</p> <p>Ката отрчи у кућу и спрема воде, да се 
је јој учитељ; – у вече са мном, а дању с господином Бранком.</p> <p>Девојче бризну у плач.</p> 
ило дана, да тај није био ма на прозору с девојком.{S} Молим ја тебе само, је ли то лепо, да де 
два чека вече, да се састане на прозору с Јеленом, па да је пита, шта јој вели мати?</p> <p>(Та 
ез одређене сталности.{S} Прелеће се ту с једног предмета на други, и, дакако, често долазе у с 
е назида у сред Брајковца најлепшу кућу с магазинима.{S} Ко јамчи, да му наши поштени општинари 
 ћеш, можда, имати да тераш још парницу с узурпатором твога наследства.</p> <p>– Боже ме сачува 
атером...{S} Но, не мислим ни ја, одмах с кола.{S} Останите макар и који дан дуже...</p> <p>– Х 
да буде.{S} Нисам тек могао момку одмах с неба па у ребра: то и то је.{S} Из далека добар косач 
оведе које време!{S} Добро му дошло баш с тога што је у то време овде доле највише у народу ври 
еш тек отићи горе, а да и нама не кажеш с Богом? </p> <p>Беше то за Бранка растанак, да је једв 
ежниковицом иде општински писар.</p> <p>С друге стране дође црквењаков син, колар у селу, са св 
тељица, од јако поп-Стевина Јелисавета, са својом кћерком Јеленом. </p> <p>Од тог доба остао је 
де врло пријатно.{S} Баш се, на против, са свим добро осећам.{S} И не могу довољно бити благода 
асађене у реду пред поп-Стевином кућом, са свим сакрио од месечине, па поклопио цео прозор као  
и право. </p> <p>– Са свим ми је право, са свим...{S} Ви ћете, дакле, ићи у недељу...</p> <p>–  
ране дође црквењаков син, колар у селу, са својом сестром, два можда, по најбоља певачка члана  
ена базазлено слуша и попу и Бранка.{S} Са свим је излишан био притисак госпођа-Саветине папуче 
е твој, па биће и теби право. </p> <p>– Са свим ми је право, са свим...{S} Ви ћете, дакле, ићи  
ажи само „или–или“ вели Јован:</p> <p>– Са свим као и његова назови– ујна, – примети бележников 
ном и организовану омладину. —</p> <p>– Са старачким идејама!– подсмехну се Јован.</p> <p>– Нек 
р сад ево и бележника са благајником, а са бележниковицом иде општински писар.</p> <p>С друге с 
аставник Београдскога певачкога друштва са друштвеном заставом, а острагу, на другом крају, зас 
ђа беше дупком пуна.{S} Певачка друштва са својим заставама певаху на крову песме, али не изађо 
у руку разнога пољског цвећа.{S} Узе га са собом на кола, да га разабира и сабира.</p> <p>Некол 
итеља Даринци.)...{S} Закључили смо, да са што више народа и ми одемо одавде у Карловце на доче 
 се овај свет толико на силу Бога грађа са мном и присваја?“</p> <p>– Шта сте се замислили опет 
 се Даринка као мала, што ће да се вија са Зорком по планини и по виноградима, да беру цвеће по 
које пиле.{S} И Марко се, ено, већ вија са живином по широком дворишту.{S} Марко је јунак, који 
 ближе или даље, па изгледају из далека са својим кућерцима сакривена у зелена дрвета као у сив 
њену неприлику, јер сад ево и бележника са благајником, а са бележниковицом иде општински писар 
е се оно први пут сусрете она и Даринка са Стајићем, не мога, а да не подсети своју сеју, како  
у свет.{S} И онако слабо имаш кад посла са себи равнима... </p> <p>Вараш се, мој Бранко, ако ми 
а јој ради мати.{S} И тако пређе реч на са свим сухопарне ствари. </p> <p> Даринка отвори врата 
 научио <pb n="90" /> из разговора њена са братом својим, његовим ујаком, поп-Стеваном, то баш  
клонило западу. </p> <p>Око њих планина са својим брежуљцима и доловима, а по овима виногради,  
анку дуго време поред таквога разговора са својим ујаком, па се диже, да иде.</p> <p>Куда журиш 
 јој кажем, кад се вратимо из Карловаца са свечаности!</p> <p>– Ја ћу јој сам рећи.</p> <p>– Не 
ете.{S} Па сад се тек диже госпођа Јеца са својом кћерком, да полазе кући.{S} А отпратиће их Јо 
 па се од мах за њом указа мила главица са црном пуном косом и у глави два гарава ока.</p> <p>У 
а назови– ујна, – примети бележниковица са значајним смешењем.</p> <p>– Ех, ти већ све знаш, –  
 задржи због главобоље, вели, да је сад са свим прошла. </p> <p>Колико је и Даринка узрујана, и 
Учитељ, Милан Кнежевић, тукао би се сад са целом општином.{S} Већма осећа морални мамурлук, нег 
 он већ ратоборнији.{S} Нешто га подиже са столице, па се узврпољио.{S} Хоће да се пева.{S} Дру 
ично онако уз пркос испружи преко стазе са лозинка.{S} Збиља, чу се ход.</p> <p>Поп Стева склон 
по мени могу и изостати, – рекла јој је са свим озбиљно госпођа Рашићка, па је одмах отишла сво 
 да се угледа; а почнимо и ми паметније са собом, да видиш, не ће ли и он окренути на боље.{S}  
а сам сретнији, него многи моје братије са првом својом супругом.</p> <p>– Ниси поп, Стефане, а 
– Узећеш добар стан, па ћеш држати ђаке са стране у стану.{S} Има тамо <pb n="30" /> доста чесн 
ше тога ради, да упознамо наш свет боље са песником српског народног јединства. </p> <p>– То је 
ма долази у главу, да је потребно да се са учитељем састане, то Јелена све нестрпељивија; што н 
озора завлада мртви мрак.{S} Девојче се са свим дало на прозор, мислиш, полетеће.</p> <p>На јед 
 Али чим устао и обукао се, опростио се са свима.{S} Убезекну се и поп Стеван и госпођа Рашићка 
{S} Разговарајте, штогод, барем кад сте са мном.{S} Ја умем разговарати, ако не уме Даринка...{ 
фане; Јелена ће певати на селу и ићи ће са мном у Карловце на свечаност.{S} Је л да ти је право 
 сишао с кола па одапиње коњима конопце са ждрепчаника.</p> <p>Даринка стала на лотру, па хоће  
вљате, – пребацује јој учитељ; – у вече са мном, а дању с господином Бранком.</p> <p>Девојче бр 
“</p> <p>Но претерана бојазан њена беше са свим неоснована.{S} Међу девојкама не паде ни једне  
>Не таје Брајковчани, да је поп Стева и са својом првом женом живео у љубави.{S} Па кад му умре 
ва с њим. ·</p> <p>Кнежевић се рукова и са Јеленом, као са старом познаницом.</p> <p>– Него још 
е од њега, да само по цвећу идеш и да и са најружнијег цвета скупљаш само оно, што је најлепше. 
јајује непомућено и у веселим очицама и са ведрог чела, па јој се ведрина осмејкује око румених 
лаким песмама, опевајући му разумљиво и са жарким родољубљем витешка дела наших предака, стару  
тро рано поврве народ у свечаном руху и са свечаним расположењем на станицу Дунавску у Карловци 
ђа певачкога збора.{S} Само се поздрави са певачима, те одмах дохвати виолину, па пође од једно 
у певачкој школи пробао и њен глас, али са свим онако хладно и озбиљно као и осталих?{S} Синоћ  
 n="21" /> <p>Ната опет узе да се хвали са својом Кристом.{S} Намерила се на добру девојку...{S 
н наздрави, али га увек задржаше остали са:{S} Чујмо!{S} Чујмо!{S} Јеша има реч!</p> <p>– Да, г 
} Не смем.{S} Бојим се, забранила би ми са свим, да се и састанем с тобом...· Да јој кажем, кад 
и, и, дакако, често долазе у сукоб сами са собом.{S} То ништа не смета, да опет сваки своје наз 
и су позвани на то, могли бисмо ми бити са свим без икаква листа, или би такви лист могао изала 
ва дана напред почели се скупљати гости са стране.{S} Е, неје друкче, већ изгледаше тамо, што р 
кола, у којима беше Бранко, не ће стићи са својим првим возом...</p> <p>Освану и тај дан.</p> < 
орено море, у јаван живот свој као ђаци са самопоуздањем, које појачава само снагу и наду млађа 
мо лађом имају приспети Бечки одборници са последњим земним остацима песниковим. </p> <p>Гости  
ући, одакле јој у вече долазе они звуци са ситних гусала, тамо,... ох, тамо, да њему каже, како 
 неје ни слушао ништа после својих речи са попом...</p> <pb n="43" /> <p>Кнежевић већ неколико  
да га притискује рукама.{S} Понда скочи са столице, прође два трипут по соби.{S} И опет долети  
енска вела.</p> <p>– Писар мало поскочи са столице. </p> <p>– Добили смо канда негде гостију!</ 
о и јесте лепи српски обичај, да се тек са печењем почиње наздрављати, ако ни вечера наша није  
мрзи да ради, тај је вечито незадовољан са својим позивом, и зна увек милион разлога да наброји 
иза кокошинца закокота онај кицош гаћан са свиленим перјем и китњастом крестом, што се преко да 
ратима саборне цркве стоји одар окружен са шеснаест великих свећњака и обасут цвећем.{S} Станиц 
овори.</p> <p>– Ово понесите као спомен са песникова гроба, – рече јој Стајић, па јој даде два  
<p>Кнежевић се рукова и са Јеленом, као са старом познаницом.</p> <p>– Него још нешто! – додаће 
 Стајић после оних речи, што их је имао са својим ујаком, поп-Стевом, тако се био расрдио, да ј 
вета као у сиву маглу завијена.{S} Само са црквене куле, где <pb n="23" /> изван села где у сре 
 <p>Него зна Јеша, да споји и практично са лепим.{S} Млад човек је, до душе, и жељан друштва на 
је ликовођа имао највише посла, особито са Јеленом.</p> <p>Стао учитељ спрам ње, да, бојати, ог 
и, неје крити, баш и одлану чисто нешто са срца.{S} Неје јој Бранко мрзак, Боже сачувај; ал јој 
воје и кечи им сваку реч. </p> <p>Колар са својом сестром стоји до зида.{S} Па чак се и њих дво 
јући их бар по издаље, пристао тај збор са својим <foreign xml:lang="it">forte</foreign> и <for 
напунила некаквим разговором, па јутрос са неколико убедљивих речи и јаче подбунила.{S} Навалио 
осетио, све док се није јавила, а занет са својим мислима, чисто се збунио, кад је погледао.</p 
многи још се не разилазе.</p> <p>Стајић са својим гостима из Брајковца нашао се одмах до гроба. 
 време, да се на селу и госпође враћају са села, кад се и коло око крста разилази, те млађешина 
p> У Нови Сад се слегло такођер гостију са свију страна, да оданде још допрате спровод до Карло 
Под планином се раширило село Брајковац са својим белим кућерцима и неправилним улицама, тршчан 
, да Бог ме!{S} И то је омладинска, баш са свим омладинска идеја за жедне ђакеле, што је Бранко 
лако се накашља.{S} Узе округли ћелепуш са стола, па га ћуши на потиљак; а лаком кабаницом покр 
ан алт, милостива!{S} Диван алт!</p> <p>Са женскињама је ликовођа имао највише посла, особито с 
е га са собом на кола, да га разабира и сабира.</p> <p>Неколико ситних стручака јој необично за 
одно право,... аутономија,... избор,... сабор!{S} Треба вама Стратимировић и Бах.{S} Каква слоб 
S} Је ли треба спомињати толике народне саборе, који баш у Карловцима саборисаху о цркви, о шко 
eign>“-у.</p> <p>У кратко – ту је буна, сабори, Банство, војвода,... </p> <p>Па када и тога нес 
е народне саборе, који баш у Карловцима саборисаху о цркви, о школи, па и о политичкој судбини  
> <p> На Карловачком тргу према вратима саборне цркве стоји одар окружен са шеснаест великих св 
 пристане.</p> <p>Карловачки трг, порта саборне цркве, двориште патријаршкога двора и улице, шт 
..</p> <p>Пење се Бранко на степенице у саборницу, на заједничку пробу свију певачких дружина,  
спровод и чути песме. </p> <p>– Одоше у саборницу.{S} Једва добише места унутри.</p> <p>– Бранк 
одбор издаваше још последње налоге, и у саборницу, где певачка друштва држаху своју заједничку  
преноћи, као што требаше, у Новосадској саборној цркви.</p> <pb n="102" /> <p>У очи свечанога д 
, све то беше народ прекрилио.</p> <p>У саборној цркви служи се летурђија, и у њој се спомен чи 
отворио, што зар хоће на њему да излије сав свој кив, што је Јован, назирући у њему, ваљда, опа 
а...{S} Него Бранко ће отићи у Карловце сав обарен.</p> <p>– Одахнуће, кад не буде видио своју  
го трпети пијаницу и убојицу мужа, који сав свој кив, сву своју несрећу у картама и срџбу у пиј 
завода у српству и с ове и с оне стране Саве и Дунава?{S} Је ли треба спомињати толике народне  
агајник као вели: „Куд сви Турци“... па савесно врши своје као бегеш. </p> <p>Јеша Дабижић се с 
на то море.{S} Па руку на срце, обојица савесно кроје једрила за пловидбу и кују котву, која им 
, кога се он доцније тек онако свесно и савесно латио, те га и онако сјајно извршио, да је одрж 
д ће с дететом.{S} Пита сестра брата за савет. </p> <p>Да га да, вели поп Стева, у Јазак за ман 
 укори, а опет да изгледа и као очински савет...</p> <p>После вечере оде госпођа Рашићка с Јеле 
младе моме, голе ноне.. </p> <p>Госпођа Савета очепи попу испод стола.</p> <p>Јелена базазлено  
Са свим је излишан био притисак госпођа-Саветине папуче на поп Стевин жуљ, излишан, ако <pb n=" 
ио је тек у толико, што је наручио неке савршеније ножеве за навртање воћака и неколико ђерзона 
ице јатомице залепећу крилима за каквом савуљагом, па се витлају око ње, а она их заварава...{S 
 Пардон!</p> <p>Јелена хтеде сама да се сагне, па да дохвати књигу; али је Бранко преухитри. </ 
нтересима напретка и разлозима поретка, сад, опет, да замедља бљутавост свога лицемерства, тепа 
седео био, а ништа не вели.</p> <p>- Е, сад иди никад, поп-Стеване!</p> <p>– Хоћу да те женим.< 
а–ја–а-а, мно-о–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим, шта је!“ мисли благајник, кад за вечером 
е образ иначе и могао доста да поднесе, сад се нађе у великој неприлици.{S} Чисто не сме да му  
у свашта чути...</p> <p>Сви су мислили, сад ће госпођа Рашићка свиснути од једа и од срамоте.{S 
р ти још не спаваш, сејо?</p> <p>– Ево, сад ћу и ја. </p> <p>Даринка духну у свећу.{S} Угаси је 
 несте умели наћи праву идеју Бранкову, сад би још мање.{S} Немојте га ни читати.</p> <p>– И не 
! – зарадова се дете.</p> <p>– Идем,... сад ћу ја одмах...</p> <p>Неје имала када ни да доврши, 
 Карловачку да пропустите.</p> <p>– Па: сад, ваљда: не ће ни бити ништа у Брајковцима, кад ви о 
 се не сетисте, кад је тому било време; сад је касно, – одговори му сестрић с неким прекором.</ 
врну к њој, путујући ујаку у Брајковац; сад тек разумеде њену притајану тугу, што неје она та,  
она рођену сестру од рођенога брата!{S} Сад се нешто продобрила.{S} Па како је дошао Тинкин син 
ме то њој казати?{S} Боже сачувај!..{S} Сад се попа нешто кошка и с учитељем.{S} Биће и ту њена 
 гнезда на пречагу...{S} Нагао се...{S} Сад ће да скочи на земљу, па да гдегод у окриљу тамне н 
прости, „омладинац најчистије крви“.{S} Сад се чисто трже, кад виде, да је заорао дубоко опет н 
 до куће, ако хоћеш к Јаковљевићима.{S} Сад не ћу тамо.{S} Идем у воће.</p> <p>Поп Стева устаде 
и, па се извали у столици, да слуша.{S} Сад престаје свака субординација према својој „генералн 
вас.{S} Треба да се журимо на Дунав.{S} Сад треба скоро и топ да пукне.</p> <p>– Децо, ја то не 
сам сад конзисторијални присједатељ.{S} Сад би лакше ишло него икад.{S} Ти ни данас не знаш, гд 
ка, а то је мати и материнска љубав:{S} Сад му тек изађе пред очи њен лик, кад оно пре краткога 
ов отац жив!</p> <p>И твоја јединица, – сад ће опет Ката Нати, – нема никога осим тебе.</p> <p> 
х рекла, има нешто, – вели сека Ката. – Сад је наишла, Бог да прости!</p> <p>– Да Бог ме да се  
жим, нити могу на ино, а да не</p> <p>– Сад ће бити по сахата, – примети му жена знајући за њег 
а хладовине, кад хоћеш, пут је добар, а сад ти иде под ногу.{S} Доћи ћеш само пре, него што пођ 
 и на доњем делу танких крилаца прелива сад као седеф сад као плавичаст пламичак.</p> <p>Ти си  
ко добро јој је напаприо у нос, може га сад песницама трти,</p> <p>Јован се загледа у њу зачуђе 
њом под пазухо своју књигу, те му књига сад испаде у траву.</p> <p>– Пардон!</p> <p>Јелена хтед 
 њу.</p> <p> А зашто се срди, то као да сад тек почиње да нагађа.{S} Па баш за то треба да му к 
ислити, ако ничега другога ради, бар да сад не мора лупати главу, као да му је све ново.</p> <p 
ахну главом:</p> <p>– То је за мене, за сад бар још, тек само празан разговор!</p> <p>Сад већ н 
S} Тек...{S} Доста је то од њега,... за сад доста.</p> <p>Поред сенице се „нешто закрши, као да 
ирнут незграпном руком оне немани, која сад дрско телејише упљувке своје подлости и себичности  
 Да Бог ме, да је госпођа Рашићка узела сад згодну прилику, те доказала поп-Стеви, како не треб 
) поборнике своје идеје.{S} Дух времена сад је таки.{S} И догод дух времена буде народ схваћао, 
ашићка се насмеши:</p> <p>– Дух времена сад је таки!</p> <p>– И ти се под старост повела за дух 
а да арију: </p> <quote> <l>Дух времена сад је таки,</l> <l>За слободу с диже сваки.</l> <l>Бел 
> <div type="titlepage"> <p>ДУХ ВРЕМЕНА САД ЈЕ ТАКИ!</p> </div> </front> <pb n="10" /> <body> < 
авле Марковић Адамов</p> <p>ДУХ ВРЕМЕНА САД ЈЕ ТАКИ!</p> <p>НЕГДИНСКА ХРОНИКА</p> <p>СЛИКЕ И УС 
остински пртљаг, пошла с њим у кућу, па сад не зна, шта ће и кут ће пре.{S} Да га остави, па по 
ђе сеоске враћају кући из посете.{S} Па сад се тек диже госпођа Јеца са својом кћерком, да пола 
 говорио би ми, како се шта ради.{S} Па сад се дивим мојој матери.{S} Видиш, Бранко, моја ти је 
ук, него онај од пробанчене ноћи.{S} Па сад још у школу,... ух!{S} Целом свету завиди.{S} Сваки 
них гостију догађај за Брајковац.{S} Па сад још тим више, што се слегло на један пут ваздан гос 
сутра бити...{S} Нема сумње, да је Ната сад и то хтела да каже и да би то рекла, да није ту – „ 
ро омладинац одговара, па не знаде, шта сад да му каже, већ окрену на друго:</p> <p>Хајд заједн 
на за њену Јелену.</p> <p>– Пак?{S} Шта сад?</p> <p>– Па биће добро.{S} Госпођа Рашићка зна сва 
наслони пушку уза зид. – Волим овај лов сад него да сам данас уловио дивљег вепра у спахинском  
, а Јован ће њему, на прилику, смети од сад говорити:{S} Грцо, или:{S} Рифлијо, или:{S} Швићо!< 
трују наш политички ваздух.{S} Не, овде сад више не треба тиха рада, овде треба олујине: загушљ 
кући и „чичу“, начеоника, нађоше, да је сад најзгоднији тренутак.</p> <p>Сам коровођа почиње. < 
смешљиво; а госпођа Јеца га види, да је сад већ мекши од памука.</p> <p>– Омлатина омладина, ал 
е да задржи због главобоље, вели, да је сад са свим прошла. </p> <p>Колико је и Даринка узрујан 
Даринка оде с Јеленом.{S} Као да јој је сад крива нешто и она, па се боји, поквариће јој се кћи 
... ох, тамо, да њему каже, како јој је сад одлануло, како ће „све још бити као што треба“.{S}  
 Видићеш само, биће ту...!{S} Учитељ је сад мали за њену ћер.{S} Побринула се та добро и за себ 
потпуно право.{S} Ал...</p> <p>Јован је сад још већма дошао до тога уверења, да треба да остане 
илика за сеоскога трговца.</p> <p>Ту је сад и та варошкиња, Даринка.{S} Познао се с њом у недељ 
седне за гласовир, те му мами сад нујне сад <pb n="16" /> брујне звуке, што јој највећма годе о 
> <pb n="28" /> <p>Неје друкче, мора се сад радити на врат на нос.{S} Поп Стева мора помоћи. </ 
 <p>Учитељ, Милан Кнежевић, тукао би се сад са целом општином.{S} Већма осећа морални мамурлук, 
ела била, да га поверљиво слуша, али се сад окрену и предаде преда се.</p> <p>–Ја ћу да се срди 
ром поливеним с кајмаком, на који му се сад тек и већи апетит отворио, што зар хоће на њему да  
собе и прилике, о којима је, чини му се сад, и чешће могао и требао мислити, ако ничега другога 
!</p> <p>Бранко ћути.{S} Не зна, шта ће сад; тек мисли, требало би, можда, што да рекне.</p> <p 
исто и не окаљано.{S} Твоја душа и срце сад је као онај прах на крилима у лептира, а образ ти ј 
а, ма и којој њеној речи; па наравно, и сад беше вољна повиновати се оному, што мати нареди. </ 
ођа-Катине, па око тога се врзу, ето, и сад по толики и толики пут.</p> <p>Него почела већ да с 
ачком чибуку, запалити и пушити...{S} И сад, пуши и замаглио у уској сеници свој да баш видиш,  
ица, па верна, па...{S} Ал само...{S} И сад језа цело хтела да се потужи, како Криста скоро сва 
еко су време ходали били ван села.{S} И сад, ето, седе и разговарају се, како ће што боље да уд 
ти на странпутицу.</p> <p>Тако скупља и сад Бранко речи материне по памети.{S} У мислима тима н 
о, ваљда, замишља у себи госпођа Ната и сад, па купи све гдегод шта, као да неће на пут него, с 
– Дивна идеја! ·</p> <pb n="76" /> <p>И сад тек седе на своје место, одакле се беше пре једнога 
а ми је нарадила.{S} Ономад...</p> <p>И сад удари сека Ката да описује, шта јој је „та девојчур 
 па вели, доћи ће ми у визиту.</p> <p>И сад узеде да оговара госпођу Нату, како се дала наплати 
т.{S} Ох, позорница!</p> <p>Шта је теби сад опет, нотарошу? – пита га госпођа бележниковица.</p 
 Но да је био таки гениј, као што га ви сад величате, то није никад показао.</p> <p>– Чудновато 
те не ће доћи тога дана.</p> <p> У Нови Сад се слегло такођер гостију са свију страна, да оданд 
в лес, за воз, који требаше доћи у Нови Сад још у јутро.{S} Некоме се ваљда прохтело, да доведе 
хо, него се одвезоше истом лађом у Нови Сад, да тамо буду на беседи и Бранкову дочеку и не знај 
/p> <p>Синоћ је био отишао Марко у Нови Сад, – проговори једва жедни благајник. – Ако је дошао, 
ница Вујков</p> <p>АЛФАграф</p> <p>Нови Сад - Петроварадин</p> <p>2007.</p> </div> <gap unit="p 
ти! </p> <p>- Боже мој, – опет она, али сад мало и с прекором, – тако ти лежи на срцу!</p> <p>– 
} И досад је била мед пред Бранком, али сад као да ће да се сва разлиже.{S} Чак му је одушевљен 
р не би тако што никад допустио.{S} Али сад опет баш та сталност, та строгост и озбиљност у кар 
/p> <p>– Ви ме још већма плашите, те ми сад тек долази пред очи све већа тешкоћа бремена, што с 
крио, она седне за гласовир, те му мами сад нујне сад <pb n="16" /> брујне звуке, што јој најве 
ад као плавичаст пламичак.</p> <p>Ти си сад и душом и телом лептир, – рекла му је мати, када га 
ла се Ната кочијашу, па му говори: – ти сад поскидај ствари, па дај унутра, а коње испрегни, па 
<p>– Не реци два пут.{S} Тамо мора бити сад као пред какву буну.</p> <p>– А с ким ћемо ми у нед 
атин неје купио од ње.{S} А то, што јој сад госпођа Ната и опет меће на душу, јесте ништа и ник 
да јој се ово дана нада.{S} Тако су јој сад сва деца на окупу, па јој још неје била...</p> <p>Т 
ни младић!</p> <p>– Па, како се то ујак сад продобрио?</p> <p>– Шта мислиш?{S} Сам му писао, па 
ан викало:{S} Хлеба!{S} Хлеба!{S} А тек сад?{S} Зар ти не видиш, шта се кува?..{S} И сам си пре 
 <p>Где је Бранко? – пита Јован, па тек сад пребаци ногу, да устане.{S} Чини ми се, пише нешто. 
о сте отоич почели...{S} Али, хвала вам сад.{S} Други пут!{S} Упамтите, други пут!{S} Ево нас в 
{S} Ви тако умете и да храбрите, да сам сад опет слободнији. (Понда се затрча, те додаде:) Ви с 
 поп Стева својој сестри, – ево, ја сам сад конзисторијални присједатељ.{S} Сад би лакше ишло н 
ао да реши ствар што пре. </p> <p>Јован сад тек не зна, шта да мисли, већ се забленуо час у бел 
ћи; него де једну, де још једну и таман сад наручили, да им Маркова домаћица испржи које пиле.{ 
Брајковчана, нису имали таке школе, као сад.{S} Треба да имаш на уму, да сам ја месни школски н 
 пресече: </p> <p>– Но, да Богме,... до сад вам је био ту друг,... хајде-де, прашта вам се...{S 
ћење не изневери, кад се опомену, да до сад неје ни мислио о њему, бар не озбиљно; ако га се, м 
 буде свој човек, а за толико година до сад не запита ни самога себе, како је том дечку?{S} Па  
чере заређале здравице, као да му је до сад све тек као шала изгледало.{S} Прочачка опет грло с 
мој, секо. – рећи ће, до душе, као и до сад, Ката Нати, – зар то мора бити?</p> <p>– Немој ти т 
ти ту мени! – одговориће опет, као и до сад, Ната Кати.– Знам ја, шта је дечија радост.{S} Коме 
у у хладовину, да чита.{S} Обично би до сад у то доба већ био код Јована; али га јутрос нешто о 
а Рашићка хоће да му век поједе, што до сад већ неје говорио с нећаком својим о томе.{S} А он о 
те девојка од њена заједања.{S} Па тако сад и немамо никакве...{S} А кад човек и оде у Карловце 
зумева идеје.“</p> <p>У Брајковцу је то сад на дневном реду. </p> <p>Па и госпођа Ната и госпођ 
евима и пиштољима пудара на опрезу, што сад не ће ни на што ни да се осврну, – рекао би, уморил 
“, па се не растаје од њих. </p> <p>Што сад иду, па им се не пада на ум, да прислушкују сваки ш 
жниковицом“.</p> <pb n="77" /> <p>Писар сад већ нема куд ни камо.{S} Те док се други збунили, к 
Али нико не примети њену неприлику, јер сад ево и бележника са благајником, а са бележниковицом 
бирао за њу.{S} У сека– Катину децу већ сад гледе као у велику господу, па се поносе.{S} Наша д 
амо гошће дошле, као да осети, да су му сад у оној кући врата затворена.{S} Не мари за нова поз 
омладина ти је као поток: а ово, што су сад наумили, као бујица.{S} После бујице биће поток опе 
лу танких крилаца прелива сад као седеф сад као плавичаст пламичак.</p> <p>Ти си сад и душом и  
 срдито и опет по толики пут:{S} Па баш сад?!</p> <p>Та, за који дан ће да буде велика беседа у 
{S} Јесте ли и ви ноћашњи?{S} Браца баш сад устао.</p> <p>– Е, добро кад је устао.{S} Да му бар 
као она, што има сина господина!{S} Још сад се оневидила!{S} Па тек она варошка успијуша!</p> < 
 што од радости што од умора. </p> <p>Е,сад грљењу и љубљењу нема, мислиш, краја.{S} Цмок један 
уче топ.</p> <p>– Ево, лађа иде!</p> <p>Сад се тек ускомеша све, па полети, да ухвати што боље  
р још, тек само празан разговор!</p> <p>Сад већ не може поп Стеван, да омладинску ћурдију не од 
 народ забавља о том догађају...</p> <p>Сад се три млада пријатеља највише светују о том, како  
ој је, не дај Боже, према глави.</p> <p>Сад се, Бог ме, „не да већ никако ни преиначити“, јер ј 
све позва, да оду у његову собу.</p> <p>Сад ћу ја децу пустити.{S} Него морам мало и школу отво 
андра због његових омладинских назора. „Сад је омладинско време!“</p> <p>– И ти, Стефане, био с 
 јер чека муштерија– поручио је, да ће „сад одмах“ доћи, па је устао већ био и пошао.{S} Али је 
.</p> <p>– Па видиш, Стефане,... видиш, сада је већ девојче.{S} Седамнаест јој годиница; скоро  
 свет.{S} Само да му се дочепати Новога Сада или Београда, да се препоручи управи народнога поз 
рнуо бели свет, да дочека лађу из Новог Сада, и у собу поверенства сигурности, где одборници да 
ом увек најпре само добро мислио, пређе сада у гнушање.{S} Ујков кућа поста му тесна, мрачна, г 
ли... тек... тек...</p> <p> А Јелена се сада збиља почела надати, е ће, по речима поп-Стевиним, 
 иначе напајало новим животом, осећа се сада Бранко ташт.{S} У тој дивној Фрушкој Гори, за којо 
, да му не би било први пут, када би се сада састао с госпођом Катом и с госпођицом Даринком, ј 
.{S} Ух, благо вама!{S} Волео бих ти се сада по гори проходати, него о Божићу прасе...{S} Па шт 
грожђе, а она окренула опаклију...{S} И сада, дакако, није имала куд, него ти је вратила „физит 
како је том дечку?{S} Па за чију љубави сада“.{S} Кукавни човече!</p> <p>За то ли га, дакле, об 
те га призвао к себи!{S} Призвао га тек сада, када је, тако рећи, већ на прагу, да буде свој чо 
}Па ако је по вољи, господо, да донесем сада радованца.</p> <p>– Врло добро! – проговори писар. 
 дакле, узрок, да се ујак тако смиловао сада на свога сестрића, те га призвао к себи!{S} Призва 
 бележник га протежира за писара.{S} До сада је увек оправдао оно уздање, које су имали у њега  
едне опште народне свечаности, какве до сада једва да је било кадгод у нас.</p> <p>– А, знате л 
 и према самоме ујаку, с којим их је до сада Стајић све предусретао, он, који је иначе о сваком 
 се тиче когод овде?</p> <p>Па јој опет сада у једаред тешко, колико јој мало час било криво... 
/p> <p>Сачувај Боже, када би Милан опет сада помислио, да је она, Јелена, нагла у Карловце за њ 
 </p> <p>Опасан је, чини јој се, такмац сада ту...</p> <p>Нема те жеље, што је зажели госпођа Ј 
исли на памет ваљда за то, што се видиш сада у овом обиму?{S} Брате, ја се мало разабирам у еко 
ешетале и на ситно и на крупно решето и садашњост.{S} Тако госпођа Рашићка неје могла да пропус 
, могу смело и поносно довикнути: „Нови Саде у заман ти хвала, када теби Карловци су глава!“</p 
крајевима.{S} Али баш стога чак и Новом Саду, где је толико времена већ средиште свему кретању  
абижић се сетио свога калфовања у Новом Саду и својих љубавних пустоловина по Темеринском друму 
ја?“</p> <p>– Шта сте се замислили опет саду – пита Јелена, па му завири смело у лице.</p> <p>Б 
<p>– А Јелена не сме ништа да каже, већ саже главу, па стаде гутати, као да јој нешто засело у  
ужбина.{S} Али као ђе није народа свога сазидао му је храм у грудима народнима, где је нашла ме 
изгледају из далека са својим кућерцима сакривена у зелена дрвета као у сиву маглу завијена.{S} 
у реду пред поп-Стевином кућом, са свим сакрио од месечине, па поклопио цео прозор као по поруџ 
, а живи још од свог старог народњачког сала, преживајући огризине отрцанога либерализма.{S} Јо 
, Зорка, па, наравно, и Бранко. </p> <p>Салетели сви, што год их је, госпођу Рашићку, да допуст 
.</p> <p>– Слатки уја, добри поп Стева, сам је био проводаџија.</p> <p>Опет смех.</p> <p>– Пак? 
ођа Рашићка с поља мед, ал изнутра јед, сам јед, као да не слути на добро.</p> <p>– Да, да, тре 
 Па ако и неје могао никога разуверити, сам је себе тешио... </p> <milestone unit="subSection"  
м даје за то Јуда?{S} Шта мислите Бофл, сам бофл, господине мој,... ђубре!...{S} Он вам ни гуск 
Жилава нарав!{S} Без ичије припомоћи... сам... у туђем свету...{S} Хм!{S} Мора бити од њега кад 
пода из жупаније пут, који води амо.{S} Сам пресветли господин жупан, кад је требало бирати жуп 
омишљао, да л да сврне к свом другу.{S} Сам неје знао, како да се с њом опрости.{S} Осећа, да н 
 сад продобрио?</p> <p>– Шта мислиш?{S} Сам му писао, па му послао и путна трошка, само да дође 
{S} Како ти?</p> <p>– Да рекнем, здрава сам до божје воље.{S} Шта ти раде дечица?</p> <p>– Хвал 
вам!{S} Ви тако умете и да храбрите, да сам сад опет слободнији. (Понда се затрча, те додаде:)  
и између осталога поп Стева. – Знам, да сам му, као млађи ђачић, више пута доносио у ћупи вина, 
нагло?</p> <p>– Идем.{S} Неје право, да сам тако дуго доле, а несам код матере.</p> <p>– О, о,  
акој прижези, џаба.{S} Боље би било, да сам остао у манастиру.{S} Нема архимандрита, па ме задр 
{S} А писар опет нашао је за вредно, да сам своје ножно тај глас однесе до највишег места своје 
е, као сад.{S} Треба да имаш на уму, да сам ја месни школски надзиратељ.</p> <p>Тужи ми се, сир 
<p>– Мати ми увек говори, како треба да сам пријатна с њим и искрена.{S} Ја и не могу друкче ни 
и њен посао?</p> <p>– Воља и осећање да сам способан за рад.{S} Кад год сам код куће, све ме ви 
у уза зид. – Волим овај лов сад него да сам данас уловио дивљег вепра у спахинском забрану.</p> 
вет у рационалној економији.{S} Хоћу да сам независан, потпуно независан.{S} Кад буде време, да 
у Карловце било у Загреб,... ал хоћу да сам независан.{S} Брате, ништа лепше од тога...{S} А да 
ко поп-Стева, па говори без запете.) Ја сам већ замесио попару учитељу.{S} Не води ти бриге, Је 
м, па..</p> <p>– Сто му мука!{S} Да, ја сам господар у кући, па ће бити онако, како ја хоћу.{S} 
 ће бити онако, како ја хоћу.{S} Да, ја сам господар у општини, па... (Осмелио се тако поп-Стев 
 Јована:</p> <p>– Господине докторе, ја сам у вама познао човека, који...</p> <p>После по сахат 
и ће поп Стева својој сестри, – ево, ја сам сад конзисторијални присједатељ.{S} Сад би лакше иш 
 који мора све на себи да искуси!{S} Ја сам прошла добру школу: цео је живот школа.{S} По дебел 
p>– Ја сам господар у мојој кући.{S} Ја сам сретнији, него многи моје братије са првом својом с 
 ме ко не тражи? </p> <p>Не знам.{S} Ја сам пошао био к Јовану; а госпођа ме замоли, да вас к њ 
За мене је, синко, добра и овако.{S} Ја сам је из темеља зидао.{S} Ко после мене дође, може лак 
ј се здраво допада Бранково коло.{S} Ја сам учила у нашој вишој школи нашу књижевност, па сам и 
е га ни читати.</p> <p>– И не ћу.{S} Ја сам био с њим заједно у Карловачкој гимназији, два три  
о је збиља тако, па га чисто теши. – Ја сам уверена, да се не ћете постидети.</p> <p>– Хвала ва 
 као што толико пута вели; </p> <p>– Ја сам господар у мојој кући.{S} Ја сам сретнији, него мно 
 је госпођи Нати до беседе!</p> <p>– Ја сам, – вели, – за то већ стара, а ти си ми, кћери моја, 
ати није нам се изненадила.</p> <p>– Ја сам тако и уговорио с Јованом.</p> <p>– И не питаш, где 
сестрића! – вели сека Ната.</p> <p>– Ја сам одмах рекла, има нешто, – вели сека Ката. – Сад је  
то нисам познав’о,</l> <l>Први санак ја сам већ одспав’о...</l>“ </quote> <pb n="48" /> <p>Дари 
ети, па да ми њега почастимо!</p> <p>Ја сам за то!- прихвати млади трговац. </p> <p>Синоћ је би 
онео и коју боцу из Варадина.</p> <p>Ја сам му рекао, до душе, да се спреми за село, – дочека и 
ојим, удариће га какав напит.{S} Казала сам му, до душе, и сама, да потражи Мацу, па да је пошљ 
 Добра је срца.{S} Ја је знам.{S} Имала сам прилике две године, да видим, каква је.{S} Отворена 
моја награђује.{S} Коме за љубав; Могла сам ја и без тога лепо и красно живети, где хоћу, а ова 
{S} Давно је – каже, – нисам видела, па сам је се зажелила.</p> <p>Она, да Бог ме, не може нику 
у нашој вишој школи нашу књижевност, па сам и мами читала о Бранку и из Бранка.{S} А и покојни  
„вишем позиву“, као да је он сам ту, па сам својој Дулчинеји слади санак.</p> <p>Благајник као  
еоник, а он је та намишљена старина; па сам устаде и диже чашу:</p> <p>– У нашем венцу има једн 
 Рашићка с Јеленом „за послом“.{S} Оста сам ујак с нећаком.</p> <p>– Да, да, треба помишљати на 
преухитри. </p> <p>– Јесте ли чули, шта сам вам казала?{S} Ја нисам за вас „госпођица“ Јелена,  
 Дванаест, управо!{S} Усадио си га, кад сам ја дошла у ову кућу.{S} Онда је Јелици било четири  
 једва ми се подеси згодна прилика, кад сам се мало и надао! - одговори Јован те наслони пушку  
е...{S} Трчкарала је туда око мене, кад сам га укопавао.</p> <p>– Па видиш, Стефане,... видиш,  
ћање да сам способан за рад.{S} Кад год сам код куће, све ме више жеља вуче мирном сеоском живо 
 слободно бисмо могли рећи, да је народ сам себи напуштен, – дода Кнежевић.– И још се од нас за 
 дода бележник. – Него кад велиш, да је сам Варнава у манастиру, како би било да пред вече бане 
. </p> <p>Неки дан после тога отишао је сам попа у Карловце и нашао стан за Тинку згодан, како  
ћу, да му наметне своју кћер, и како је сам поп Стева проводаџисао свом сестрићу.</p> <p>За одр 
ио мајмуна.{S} Тако приповедаше доцније сам бележник у Руми „код орла“. „У мало“, каже, „не угњ 
>– То ме је једно баш и припитомило, те сам се и тамо осећао, колико толико, свој.{S} Наука је  
 Јеша кад немаде с ким да политизира, и сам паре, да је најпаметније слушати песму.</p> <p>Добр 
S} Зар ти не видиш, шта се кува?..{S} И сам си пре неки дан рекао, сећаш ли <pb n="87" /> се, к 
доба сви и мањи и већи књижевници, па и сам Рајић и Мушицки, чак и неумрли песник неувелог <tit 
 и чеше око мајсторице Јуле као да се и сам препоручи особитој њеној милошти.</p> <p>Још га од  
може, ето, ни он, да пропусти, ада се и сам не умеша у струју, што се заошинула оне године по С 
ла озбиљно,– дода онај.</p> <p>Мислим и сам тако, – примети Бранко.</p> <p>У том ето још једног 
ни, па затрепта очима. </p> <p>Бранко и сам осети, како је оштро то рекао, па не ће ни да му по 
а учимо!{S} Ја то увек кажем, а то ћу и сам урадити: треба више учених људи да се помешају у на 
 ако би другог замолио, да запева, први сам почиње.{S} Обадве руке пружио преко стола, па изнад 
ше зна, него он; него што се, не зна ни сам за што, нада, да ће она највише и поклонити пажње о 
ј ипак то, што се... без ичије – помоћи сам у туђем свету... гура, те редовно свршава своје теч 
а тако узела бранити писара, да се овај сам од туге неке у мало не заплака. – ни песма начеоник 
оваца са свечаности!</p> <p>– Ја ћу јој сам рећи.</p> <p>– Не ни по што.{S} Не, бар док је ту Б 
Седи, па, као што то бива, кад је човек сам, развеле јој се мисли, Боже, на све стране, а све з 
ко ме је – вели, – речи само стало, док сам га наговорила, да позове Бранка к нама, и да му пош 
д ви одлазите.{S} Не би је било, уверен сам, ни да ја останем.</p> <p>– Најпосле оно, што сам ј 
у, по свом „вишем позиву“, као да је он сам ту, па сам својој Дулчинеји слади санак.</p> <p>Бла 
о рекао онај, осим петролеума.{S} Но он сам, то јест, писар је уверен, да Србин није за тенорис 
увек да га одржи у статус кво.{S} Но он сам још увек не заборавља свој „виши позив“ па стоји у  
себи за то воље, па мир!</p> <p>– Казао сам ти, што ја о томе мислим.{S} Испит, понда ради што  
а, прихвативши позив омладине своје као сам песников аманет.</p> <p>Већ на неколико дана пред з 
ој жељи; а једног од мојих ђачића почео сам да учим <title>Ајдукову песму</title>, – допуни учи 
је дете знала и сама усрећити.{S} Овако сам се ослонила на тебе...{S} Сироче моје!</p> <p>Е, ба 
ту натрчале на Бранка.</p> <p>Јух, како сам се ја онда поплашила! – вели Зорчица. – А Даринка с 
 је све ново.</p> <pb n="33" /> <p>Како сам нисам дошао на ту мисао?... </p> <p>Овај момак није 
несам био у нашим крајевима, непрестано сам се тепао по охолом Бечу...{S} Мени је, да Бог ме, о 
 узрок Бранкова изненаднога одласка, то сам Бог зна, тек док се Јован вратио у село, брујало је 
ечој потреби, радећи баш свој посао, то сам сигуран...{S} Мој стари био је поштен човек.{S} Сте 
че она већ мало нестрпљиво, – та, за то сам ти га и послала.{S} Да сте, велим, на само.</p> <p> 
то, па му напомиње:</p> <p>– А да за то сам га тамо и послала</p> <p>– Александра?</p> <p>– Да, 
ући зној, а зној му цури с чела. – Љуто сам се уморио пешачећи на овој врућини.{S} Радо, до душ 
живот школа.{S} По дебела је књига, што сам је ја већ прочитала.{S} Скупо ме је стала.{S} Али с 
а, молим вас, немојте смести с ума, што сам вам казала.</p> <p>– Не водите бриге! – удари и Кри 
 пред очи све већа тешкоћа бремена, што сам га се подухватио у најбољој вољи.</p> <p>– Немојте  
е Богом просто, ако ти примиш наук, што сам га отуд ја поцрпала!{S} Чувај образ!{S} А сачуваћеш 
 ја останем.</p> <p>– Најпосле оно, што сам ја хтео, видим, да народ већ зна.</p> <p>– Је ли по 
нко, – уплете се поп Стеван, – а да што сам ја ту већ двадесет и толико година?!{S} Учим ја то  
 Него искрено да ти кажем, волим, и што сам био ту.</p> <p>– Жао ми је, да ниси остао дуже, па  
. </p> <p>Овај момак није таки, као што сам ја... </p> <p>Хтеде рећи; ...мислио о њему!{S} Али  
њих, ишле би као осуђене.</p> <p>Јутрос сам, – говори Јован Бранку, – зуцнуо матери, како би би 
{S} Шта ти ваља радити, то ти треба већ сам да знаш после осам година, што си их провео у гимна 
{S} Ако се Александар добро узучи ја ћу сам молити његову свјатост, да се смилује на сироче сир 
издахни!{S} Таки смо ти ми свуда. , баш сам радознао, како ће и то у Карловцима испасти.{S} Чис 
тирску. ~</p> <p>– Боже сачувај.{S} Баш сам задовољан, што идем, – одговори онај. – Него искрен 
 да је сад најзгоднији тренутак.</p> <p>Сам коровођа почиње. </p> <p>Али писар се замислио у ул 
ата, као што је друге у Брајковцу зову, сама.{S} Седи, па, као што то бива, кад је човек сам, р 
Триво дете моје, помози госпођи, видиш, сама је.</p> <p>– Разумем! – одговори Трива и оде за св 
е тако да приповеда, па ја тако мио!{S} Сама мама рекла је после за њега „фини младић!“</p> <p> 
у.</p> <p>– Пардон!</p> <p>Јелена хтеде сама да се сагне, па да дохвати књигу; али је Бранко пр 
, да неје прилика, да она, девојка, иде сама њему, момку, у кућу, или што је и она као у опће ш 
S} Ја јој се дивим, да она све то смаже сама.{S} И ни паре дуга нема.{S} Штогод видиш да је њен 
вету Даринчину, час о хаљини, што ју је сама још о Духовима добила, па онда и о којечему другом 
кав напит.{S} Казала сам му, до душе, и сама, да потражи Мацу, па да је пошље кући...{S} Гле, м 
та. – Било ти је Брајковачко друштво, и сама добро знаш, као једна кућа.{S} Него од како се усе 
јежити.</p> <p>Ја бих моје дете знала и сама усрећити.{S} Овако сам се ослонила на тебе...{S} С 
 свет може говорити.{S} Она, што каже и сама, ринта и ради у поп-Стевиној кући као црв.{S} А ум 
ј „красној Српкињи девојци“, да почне и сама мислити о њој, и још већ мада јој обрати пажњу на  
о би је тим пре, што се уверио, да се и сама гошћа одушевила за „ту идеју“, што би рекао Раја Ј 
Нико је неје приметио, не само што се и сама за времена скрила, већ и пун сен округле багреме,  
Карловце; па најбоље ће бити, говори ти сама с његовом матером...{S} Но, не мислим ни ја, одмах 
Јелена, – понови девојче.</p> <p>– Мати сама жели, да ме зовете по имену, па и ја тако хоћу.</p 
ања.{S} Какво је то васпитање, кад мати сама, тако рећи, довлачи кћери курмахере?{S} Треба јој! 
Стевиној, носи на души и на образу свом сама госпођа Јелисавета Рашићка, ипак јој дође и девојч 
ли туга по срцу, срце јој оте мах, сузе саме полетеше на очи.{S} Сузе лете, а на уснама јој леб 
 други, и, дакако, често долазе у сукоб сами са собом.{S} То ништа не смета, да опет сваки свој 
удовој Матери сестрама И брату, док ови сами не стану на своје ноге.</p> <pb n="18" /> <p>То су 
огобројнијем раднику: ратару не правимо сами, него бог те пита од куд морамо да набавимо.{S} Ал 
и Даринку, испоређује и пресуђује, пред самим собом.{S} Колико би да је непристран, некако му в 
 му писао, па му послао и путна трошка, само да дође.</p> <p>– Бога ти, прекинућу ти реч, зна л 
ине орао на какову бресту у крај друма, само што по каткад зафрчу коњи, да можда истерају насрт 
 <p>Он ни да дахне јаче, па се не миче, само да не узнемири то дивно мало створење.{S} А лептир 
е верује.{S} Вели:{S} Зна део комшилук, само не зна поп Стеван и ви; а и пошиница је већ омирис 
 кад су оно јутрос отишли. – Ја мислим, само у вароши има свашта, а гле, и на селу чуда! </p> < 
" /> <p>Бранко Радичевић беше, наравно, само сиромашан српски ђак.{S} Као такав, да Бог ме, неј 
 казао: да, па казао: не.{S} Само чино, само по чину!{S} Па паки и паки-поп!..</p> <p>Е, па так 
надзиратељ.</p> <p>Тужи ми се, сиромах, само, да га неко опањкава код власти, па сваки час доби 
} Да их има на одмет, па ни једнога,... само не у калуђере!..{S} Шта мислиш, Тинка; да даш Алек 
,... у воћњак.... у гору,... ма куд,... само да се не састане више ни с ким од њих!{S} Па у јут 
ви, како су непоетично казане ту мисли; само му мило, што види, да народ зна за Бранка, да је и 
 опет поток, али мирнији него у бујици; само ће ипак овде онде прокрчити себи, лакше пута, где  
тљиву мушицу, што им се и у нос увлачи; само што зазвечи ланац на огрљаку, кад се коњ који мухн 
 дете, а застидела се. – *Цело ја знам; само још који пут да прочитам...{S} Је л браца, – окрен 
и увек тако комотни!{S} Тако и чика!{S} Само да га нико не дира! – нашали се и Јелена. </p> <p> 
ја не одричем рада.{S} Боже сачувај!{S} Само... ко хоће да ради за народ, мора живети с народом 
 по вечерњој тишини.{S} Нема одзива.{S} Само види, како учитељ одмиче, и чује, како оштро корач 
ла све, што неје била потпуно знала.{S} Само ће је донде још Јован и Даринка поучити, где треба 
ла у један угао, као да се закопала.{S} Само да јој не би ко рекао, да ту нема за њу места!</p> 
на дрвета као у сиву маглу завијена.{S} Само са црквене куле, где <pb n="23" /> изван села где  
љ певања и ликовођа певачкога збора.{S} Само се поздрави са певачима, те одмах дохвати виолину, 
било је; па казао: да, па казао: не.{S} Само чино, само по чину!{S} Па паки и паки-поп!..</p> < 
но мисли.{S} Нико речи да проговори.{S} Само госпођа Рашићка хоће да је нешто необично слатка.{ 
ашићка?!{S} Боже мој, и она је мати.{S} Само у доброј намери могла је доћи на таку мисао.{S} Да 
ранко.</p> <p>– Па, он највише ћути.{S} Само кад се препире о чему с чиком, онда видим, да уме  
инила свему – и невешта пред светом.{S} Само је поп Стева имао да прогута неколико грких залога 
а, ослонити, ни колико отлен дотлен.{S} Само да ти приповедам, шта ми је нарадила.{S} Ономад... 
да прне опет у свет,... у виши свет.{S} Само да му се дочепати Новога Сада или Београда, да се  
лико пући, вели Рашићка за Стајићку.{S} Само да се већ једног дана прошетају деца, Бранко и Јел 
која да прихвати реч.{S} Опет ће он:{S} Само да нас послужи лепо време!</p> <p>Да Бог ме! – одг 
нству излива на својој „бољој половини“ само за то, што је тако несретна, да је његова жена!</p 
 Те склопи и књигу, што лежаше уза њ, а само што је завирио у њу, од како се повукао у попин вр 
о.{S} Хоће да се пева.{S} Друштво треба само да пева.{S} А он погибе за младим друштвом.{S} Нег 
ао ђаци са самопоуздањем, које појачава само снагу и наду млађаних душа и приличи њихову добу,  
 стари зналац, па се смеје.{S} Видиш га само, тресе се гојазан, зачкиљио очима и развукли му се 
есе гојазан,:како се смеје.{S} Видиш га само, клима главом, и развукли му се брци, али не даје, 
о створење.{S} Али научи се од њега, да само по цвећу идеш и да и са најружнијег цвета скупљаш  
гајник помислио на то, да и писар збија само шалу с њим, те скочи на њега.{S} И да не беше ту н 
 добар домаћин, овде онде не завири, ма само по старој навици.</p> <p>Женска, већ не у првом цв 
м ти га и послала.{S} Да сте, велим, на само.</p> <p>– Нисам те разумео...!{S} Ни на крај памет 
бав, која не тражи заслуга, па је равна само оној, што је постала с Богом и нестаће је с њим, ш 
а више ни заспати после тога!{S} Да зна само, како јој је синоћно певање његово прионило за душ 
ше у тај мах бедни њен Милан!{S} Да зна само, колико је грких пилула прогутао већ и данас од бе 
аповести: „Штити оца твојего...“ Он зна само за матер своју и више ни за какво добро. </p> <p>– 
ће бог!“</p> <p>Јеша зинуо у Јована, па само клима главом у знак, да све одобрава. </p> <p>У то 
ђа Рашићка помрче оштро на њу очима; па само дода: </p> <p>– Ти си невина, срце моје; да Бог ме 
на прозору с девојком.{S} Молим ја тебе само, је ли то лепо, да девојка, реци још дериште,... т 
, увек ће нам кола ићи на еро.{S} То је само истина, а не црне наочари, упамти.{S} Нова омладин 
а Србин устукне испред Немца; али то је само у први мах, јер је Немац већ дошао онакав, какав С 
стио у разговор.{S} Она га кори, што је само једаред био код ње, од како је дошао од горе.{S} О 
ке. (Да ко ће, ако он не би!{S} Рају је само за време судбина ћушила у Брајковац, „Богу за леђа 
зузурио се, па је на њему место мантије само лака сива кабаница, што је иначе облачи преко мант 
нутра.</p> <p>Нико је неје приметио, не само што се и сама за времена скрила, већ и пун сен окр 
ти један према другом неучтивији, те не само да не ће више говорити између себе „ви“, већ „брат 
пак осећа, да је лепо и добро, кад сене само толико радује том Јелена и Даринка, Бранко и Јован 
 он, који је иначе о сваком увек најпре само добро мислио, пређе сада у гнушање.{S} Ујков кућа  
у, коју народ с највећим пијатетом хоће само да оживи свечаним начином, када се тим најбезазлен 
же на Даринчину страну.{S} Бадава, срце само тоне на ту страну, па му вуче и душу и мисао за Да 
савета Рашићка, ипак јој дође и девојче само поквареније. „Дете, за Бога, не треба ни да зна, д 
тено и остављено, можда, доброј срећи и само себи, кад му је Бог дао матер, најбољу срећу. </p> 
и глава од неко доба.{S} Свуда Бранко и само Бранко!{S} Успалили сте се као...</p> <p>Рашићка с 
ни свога имена данас.{S} Писар, писар и само писар, од кудгод ко иде.{S} Е, па то боли!{S} Он,  
и, али јој заста нешто у грлу, па гледи само учитеља упитљивим погледом.</p> <p>– Ви се заиста, 
 је он, кад што науми.{S} Код њега важи само „или–или“ вели Јован:</p> <p>– Са свим као и његов 
е бих наишла“, говорише она једном, али само једном приликом брату свом, „на гору несрећу, него 
 тамо такав човек.</p> <p>Нека не мисли само, да и тамо није свештеник старији од њега бар у цр 
мишљао?</p> <p>– Моја будућност биће ми само наставак прошлости моје.{S} Рад, то ме чека.</p> < 
 „господе“ без интелигенције...{S} Узми само то на ум, да се ни један интелигентан човек није п 
у каже, шта мати жели, и да она то чини само по материној жељи. </p> <p>Од онога вечера, како ј 
{S} Куд вам се жури? </p> <p>Е, како ти само!{S} А не знаш, да нема још много до недеље?</p> <p 
јим данима своје прошлости удостојивати само крунисане главе своје, полажући им трошне остатке  
помена.{S} Онако се народ уме одушевити само за велике идеје.{S} Од надничара, који је можда за 
је подиже народ српски из благодарности само гроб.{S} Као свећеника велике идеје пренесе га у х 
" /> <p>Та, колико ме је – вели, – речи само стало, док сам га наговорила, да позове Бранка к н 
ено јој срце, које зна да куца још увек само за маму или ближега којега сродника по крви!{S} Та 
ши позив“ па стоји у Брајковцу још увек само као оно птица на грани, те чека згодан тренутак, д 
ју најмилију, тихо, по свом начину, тек само да да арију: </p> <quote> <l>Дух времена сад је та 
<p>– То је за мене, за сад бар још, тек само празан разговор!</p> <p>Сад већ не може поп Стеван 
дошао је већ под грло, а то се отео тек само дубок уздисај.{S} Срце би на том уздисају тешком д 
а подједнако.</p> <p>– Синко, то су тек само празна нагваждања, дангуба и беспослица.{S} А сума 
шна, па радилица, па верна, па...{S} Ал само...{S} И сад језа цело хтела да се потужи, како Кри 
За тебе би штета било.{S} Ти ниси рођен само за себе, већ за... виши позив, – пребаци Јеша писа 
дин Бранко“ или „господин Стајић“, него само Бранко: толико се и тако се радо о њему разговарал 
а масла.{S} А момак ваљани вредан, како само може бити.{S} Рекла бих, не мирише више ни учитеља 
чје....{S} Ал јест! „Мислиш, све је зло само међу људима, међу ближњима!“ рекао би и опет покој 
 учитељев усклик: </p> <quote> <l>„Само само да још мрети није“</l> </quote> <p>Понда се трже.  
ундаке и кондаке“ против „омладине, што само изумева идеје.“</p> <p>У Брајковцу је то сад на дн 
 ствар није свршена.</p> <p>– Па за што само да оде тако из ненада?</p> <p>– За што?{S} Така ти 
каве, па чисто на њој и уредно, као што само може бити.{S} Иде, а спушта рукаве на голе пунане, 
ма, кад има своје гнездо, кад има макар само један кутак свој, за који сме рећи: „Ово је моја с 
здравише се својски.</p> <p>Њихов жагор само је, да Бог ме, увећао и онако велики жагор, што се 
, да више пати, који више зна.{S} Данас само они добро пролазе, који што више знају.{S} Али паз 
} Оно јест да и у вароши може бити опет само учитељ, али друкчије се цени тамо такав човек.</p> 
правника“ доста, ал и ти хоће да играју само господина.{S} Или се и не мисли на то, да трговцу  
ена, можда, баш и од жеље, да увеличају само једном згодицом више своје благовање на селу.{S} О 
деш и да и са најружнијег цвета скупљаш само оно, што је најлепше.{S} Него не буди лептир, што  
бар, а сад ти иде под ногу.{S} Доћи ћеш само пре, него што пођеш, како, ћу ти казати, да поздра 
ла Јеца у поп-Стевиној кући?{S} Видићеш само, биће ту...!{S} Учитељ је сад мали за њену ћер.{S} 
промуца.{S} Понда дода живље:– Да видиш само!</p> <p>И узе Даринчину руку, па је притиште на св 
нади не спомену ниједна ни беле.</p> <p>Само Зорка када дођоше до онога џбуна иза врта, где се  
да уз учитељев усклик: </p> <quote> <l>„Само само да још мрети није“</l> </quote> <p>Понда се т 
ти.{S} Нечему много бољем нада се он од самог народа.{S} Па хоће да и свој говор, што има да га 
 а за толико година до сад не запита ни самога себе, како је том дечку?{S} Па за чију љубави са 
т, – вели опет парох, – не замишља увек самога себе, Праотац наш Адам имао је у рају свега, па  
ровод се пружио, колико је од вароши до самога Стражилова, као да нико не хаје за жарко јулијск 
, поричући свим срцем, свом душом, па и самом помишљу, да је оно узрок Стајићеву наглому одласк 
нкову срцу узавре.{S} Поцрвени, па му и самом криво, што, ето, избаци нешто налик на „курисање“ 
свима у поп-Стевановој кући, па и према самоме ујаку, с којим их је до сада Стајић све предусре 
но море, у јаван живот свој као ђаци са самопоуздањем, које појачава само снагу и наду млађаних 
мо у гнилости.{S} Нема ни родољубља, ни самопрегоревања.{S} Наша се интелигенција покварила...< 
мљу, па да гдегод у окриљу тамне ноћи у самоћи прождере жртву своје мачје неситости...{S} На је 
ене и мртвих и живих, и када се збије у самоћу, а камо не ће, кад их овако више, па једна другу 
 као за својом колевком, осетио се туђ, самохран. „Тама за мном, тама преда мноме, а највећа у  
 за своју породицу, а како би овака два самохрана женска грла, мати и кћи, госпођа Ната и госпо 
ге.</p> <p>На лађи поји певачко друштво самртницу.</p> <p>Свечана тишина завлада на обали, као  
е гледи, стоји ли пред вратима портир у самурини и у гајтанима а с неким скиптром у руци, или с 
 Сачма му је крупна добрано прорешетала самурину на дебелој глави...</p> <p>Страх пређе све.{S} 
, блажен.{S} С осмејком тим загрли је и сан...</p> <p>Госпођа Катица у другој соби метнула у по 
ева мрзовољан.{S} Покварили му најслађи сан.</p> <p> А по Брајковцу Бруји, како су господа ноћа 
ло, да је зажелео у њему боравити вечни сан.</p> <p>Два дана напред почели се скупљати гости са 
е је ускрсао и где је сахрањен последњи сан овостраних Срба, – војводина српска?</p> <p>Тражи л 
како ће га то скупо стати, што му квари сан.</p> <p>А госпођица Јелена... ох!{S} Она чује Милан 
знадох, што нисам познав’о,</l> <l>Први санак ја сам већ одспав’о...</l>“ </quote> <pb n="48" / 
 помогне, па се.{S} Уплете и она: „Први санак мира вечитога.. </p> <p>А Зорка нестрпљива, па за 
н сам ту, па сам својој Дулчинеји слади санак.</p> <p>Благајник као вели: „Куд сви Турци“... па 
ен тренутак.</p> <p>Изнесоше и мртвачки сандук с последњим земним остацима млађанога песника и  
трага сумора, нигде знака каква немирна санка.{S} Ако снива, снива за цело о својој декламацији 
руке око врата, док не клонуше и опет у санку.{S} Даринка се дала у мисли.{S} Беше то чудно осе 
вић већ неколико дана ради око тога, да састави певачко друштво у Брајковцу.{S} Стало га је дос 
 Заволи га чика Пера.{S} Толико се пута састајао с њим у Митровици, у оној некада граничарској  
к доследна, нађе се код Даринке.</p> <p>Састале се и поздравиле, као да се бог зна колико дуго  
 ево дванаест година, како се њих двоје састало, па никад неје међу њима пало опоре речи.{S} По 
и на сврху, рад које се било то друштво састало, као и на то, даа је у кући већ било речи и о т 
... у гору,... ма куд,... само да се не састане више ни с ким од њих!{S} Па у јутру, чим сване, 
рети!...{S} Него једва чека вече, да се састане на прозору с Јеленом, па да је пита, шта јој ве 
 мисао, да би било врло потребно, да се састане с Кнежевићем, ако ничега другога ради, то бар д 
ивија, то одлучнија. </p> <p>Како да се састане с њим?{S} Хоће ли он вечерас доћи под њен прозо 
главу, да је потребно да се са учитељем састане, то Јелена све нестрпељивија; што нестрпељивија 
им се, забранила би ми са свим, да се и састанем с тобом...· Да јој кажем, кад се вратимо из Ка 
 о чему ви омладина разговарате, кад се састанете?</p> <p>– Како кад.</p> <p>– Водите туђу бриг 
му не би било први пут, када би се сада састао с госпођом Катом и с госпођицом Даринком, јер је 
 као што се већи у себи повукао, кад се састао с Јованом и учитељем, те видео, како, <pb n="44" 
" /> изгубивши наду, да ће се и вечерас састати с њим, и уверивши се зар још боље, да се он још 
 га читао, на страну, па погледа у свој сахат. </p> <p>Имамо још времена!{S} Куд вам се жури? < 
своје место, одакле се беше пре једнога сахата кренуо, да иде у дућан на позив материн. </p> <p 
ић, отпоручио је матери још пре једнога сахата и јаче, када га је по једном дечку звала нешто у 
 познао човека, који...</p> <p>После по сахата, ваљда, резултат је био те на широко и на дугачк 
на ино, а да не</p> <p>– Сад ће бити по сахата, – примети му жена знајући за његов лепи српски  
па га нема натраг, ево већ јаче него по сахата. </p> <p>– Шта мислите, где нам је господин учит 
.{S} Она не пита, јесам ли ја ручао код Сахера, у Хамбуршкој ресторацији или у народној кухињи; 
ђака...{S} Наопако, зар да га мати жива сахрани?{S} Не да се Тинка ни опепелити.{S} Њега једног 
траних Срба?{S} Где је ускрсао и где је сахрањен последњи сан овостраних Срба, – војводина српс 
 је ветар или зима, па мора гологлав да сахрањује, да свети водицу, или да у берби стражари, ка 
 купа и тресе у својој рођеној крви.{S} Сачма му је крупна добрано прорешетала самурину на дебе 
ашина, слатка, па врућина данас, да Бог сачува! – уздахну госпођа Ната, кад добила времена, да  
о не цури, оно капље.{S} Па не може се, сачувај Боже невоље, затворити...{S} Е, па идем ја њој. 
ве гдегод шта, као да неће на пут него, сачувај Боже, на онај свет,</p> <p>А ето ти и опет, већ 
ш.{S} Неје што се Марко боји, да би му, сачувај Боже, ускисло, кад би га и чешће доносио; него  
са срца.{S} Неје јој Бранко мрзак, Боже сачувај; ал јој нешто тесно било поред њега.{S} Чисто б 
 зар, да се ја не одричем рада.{S} Боже сачувај!{S} Само... ко хоће да ради за народ, мора живе 
, мислиш, да сме то њој казати?{S} Боже сачувај!..{S} Сад се попа нешто кошка и с учитељем.{S}  
S} Ваљда вам је жао Беча?</p> <p>– Боже сачувај.{S} Мени је овде врло пријатно.{S} Баш се, на п 
 кроз шуму манастирску. ~</p> <p>– Боже сачувај.{S} Баш сам задовољан, што идем, – одговори она 
ором твога наследства.</p> <p>– Боже ме сачувај.</p> <pb n="105" /> <p>– Немој да спомињеш штог 
 а не она, да се иде у Карловце.</p> <p>Сачувај Боже, када би Милан опет сада помислио, да је о 
 данас време, кћерко.</p> <p>— Ја ћу да сачувам, мама, мајчину душицу.</p> <p>Госпођа Ната се м 
жи Стајићу.</p> <p>– Хоћете ли га умети сачувати?</p> <p>– А ви?{S} Нема сумње, чуваће га она з 
 отуд ја поцрпала!{S} Чувај образ!{S} А сачуваћеш га, ако сачуваш душу и срце чисто и не окаљан 
{S} Чувај образ!{S} А сачуваћеш га, ако сачуваш душу и срце чисто и не окаљано.{S} Твоја душа и 
 да су гости дошли, те потрчала кући, а сва се запурила и задухала што од радости што од умора. 
ој се ово дана нада.{S} Тако су јој сад сва деца на окупу, па јој још неје била...</p> <p>Ту је 
д пред Бранком, али сад као да ће да се сва разлиже.{S} Чак му је одушевљено говорила о преносу 
Али је бар тврду веру дала, да ће све и сва порадити и код чике, поп-Стеве, и код матере, госпо 
 њена зна за те материне вигове, кад се свагда онако наметљиво понашаше према њему?{S} Је ли мо 
саше увек у срцу према свакоме, с којим свагда беше готов да обгрли цео свет.</p> <p>Него у тој 
 дође, а мени ти се не зна ни благдан и свагдан.{S} Ни на кога се, слатка, ослонити, ни колико  
 је се он више и не сећа, он се ње ради свађао с писарем, који је у сред друштва и пред њим био 
ренута Јовану.</p> <p>Ђенијалан лик!{S} Свака црта на њему ђенијална,... прави песник!{S} То је 
своје прошлости.{S} Ох, Боже мој!{S} Та свака има доста штошта да преврне, доста да спомене и м 
ли у столици, да слуша.{S} Сад престаје свака субординација према својој „генералној команди“.  
оци с малим таблицама на врху, од којих свака носи други број и казује место, где треба да се о 
совима сијала као сунце, а у овакима му свакад била звезда, која му је јасно показивала пут и с 
 ученица више девојачке школе на беседи сваке године по један пут!</p> <p>Прохтело се госпођи Н 
евојче има осећаја и више свести него у сваке обичне.{S} А, да одушевљење њено неје изнуђено ни 
школу,... ух!{S} Целом свету завиди.{S} Сваки то може, што хоће и како хоће, а он мора на своју 
се и један и други озбиљно спремају, да сваки својим путом отисне свој брод на то море.{S} Па р 
од бејах код куће, водио би ме собом на сваки посао и говорио би ми, како се шта ради.{S} Па са 
амо, да га неко опањкава код власти, па сваки час добија некакве налоге, – вели Бранко. – Чини  
<p>Јован и Бранко се одвојише.{S} И оде сваки својим путом.</p> <p>Јелена притвори капке на про 
а сад је таки,</l> <l>За слободу с диже сваки.</l> <l>Бела вила ори глас:</l> <l>Устај, Србине! 
рајко, баћушка Рус...{S} Баћушка Рус је сваки рођен басиста.{S} Зарастао у лицу, здепаст, врата 
н по један остане редовно Марку дужан и сваки одбије тек од рачуна, што га он по каткад с ким и 
змија ноге, тако неумољиво таји, што би сваки тако радо хтео да зна. </p> <p>Да Бог ме, да су п 
}А наопако се једио, што српски пчелари сваки час препоручују по нешто ново, па да је чак и нек 
е, неје ни ружно; а за истинитост јамчи сваки за себе.{S} Али хтети на тај рачун прославити се  
 Но речи му се изгубише у метежу, у ком сваки својим гласом пева:{S} Многаја.{S} Учитеља беше н 
планинске винограде.{S} О раме пребацио сваки пушку.{S} Али им се види, да несу ловци од заната 
са собом.{S} То ништа не смета, да опет сваки своје назоре брани најодушевљеније.{S} Бачка слоб 
 па им се не пада на ум, да прислушкују сваки шушањ, кад се заталаса гдегод у шушњарку или у бр 
т“, док су му сви остали иначе обични и свакидашњи; па се врзе око њих двоје и кечи им сваку ре 
{S} На столу, дакако, вина ил пива пред сваким.</p> <pb n="27" /> <p>Бележник и један одборник  
а љубави, него је треба заслужити, који сваким чином својим доказује, да ипак има и једна љубав 
те, које је то доба, па је још нема.{S} Свако се то одмори, бар кад недеља дође, а мени ти се н 
а и Рашићка се и нехотице погледаше.{S} Свако, наравно, по свом рачуну.</p> <p>Право би и имао, 
ти наш планинац, шта је то служба.{S} А свако је одевено, враг их и с девојкама, по најновијем  
, као мати која једнаком љубављу милује свако своје дете, простирући меке рубине исто тако и по 
а..</p> <p>Данас је ту и Даринка, па се свако труди, да се што боље представи варошкињи.</p> <p 
} Кода вам ради?...{S} Ради се, да, али свако за себе.{S} Огрезли смо у гнилости.{S} Нема ни ро 
о хтела да се потужи, како Криста скоро свако боговетно вече изађе пред кућу, па се ту нађе с н 
/p> <p> И сви заћуташе.</p> <p>– И опет свако мисли на свој рачун...</p> <p>– Треба мислити даљ 
е прилике, које истакоше Карловце изнад свакога другога српскога места у тим крајевима?</p> <p> 
ствар неје туђа ствар, него свију нас и свакога појединца подједнако.</p> <p>– Синко, то су тек 
 ће више пропустити.</p> <p>Писар мотри свакога, како пева, као човек, који хоће све да разумев 
<p>- Чујеш.{S} Ја бих ни пода шта држао свакога младога, па још интелигентнога човека, који не  
 коме се никад преварити не ће, који га сваком речју својом учи, да у свету има љубави, него је 
ић све предусретао, он, који је иначе о сваком увек најпре само добро мислио, пређе сада у гнуш 
љубави, што је носаше увек у срцу према свакоме, с којим свагда беше готов да обгрли цео свет.< 
 и под онога, који јој пеленом загрчава сваку кап млека, којим га је одојила, као и под онога,  
– Па биће добро.{S} Госпођа Рашићка зна сваку воду окренути на своју воденицу.{S} Довешће децу  
а је одојила, као и под онога, који јој сваку сузу, што је негда над њим нејачким пред Богом ис 
шњи; па се врзе око њих двоје и кечи им сваку реч. </p> <p>Колар са својом сестром стоји до зид 
ише ни с ким од њих!{S} Па у јутру, чим сване, бежи из тога понора, где све заудара подлошћу и  
 намигну на Јована.</p> <p>– Ту ће бити сватова! – пришану му с пуним уверењем, кад уграбила пр 
пуца!{S} То је радост!{S} Цикот, мислиш сватови су! </p> <p>Зорка треба да иде по девојку.{S} М 
ије, што разноврсније, да се издовоље у свачему, чему им се пружа прилика у убавој Фрушкој Гори 
прла очи у Бранка.</p> <p>– Мир и покој свачијим костима под земљом!{S} Али када се тим пљује н 
е“, Даринка, а деца, дакако, не морају, свашта чути.</p> <p>У то дође и Маца, те се разговор и  
 отишли. – Ја мислим, само у вароши има свашта, а гле, и на селу чуда! </p> <p>– Није тога било 
ца несу ту.{S} Деца, да како, не морају свашта чути...</p> <p>Сви су мислили, сад ће госпођа Ра 
неје уз њу, све би да јој је што ближе, све има нешто да разговара с њом.{S} А кад је у друштву 
 ми ђаци, трговачки момци, и тако даље, све људи млади, који још нисмо ништа свршили, који једв 
особан за рад.{S} Кад год сам код куће, све ме више жеља вуче мирном сеоском животу.{S} Из чита 
 Ката и данас чува крунаше и сребрњаче, све нове новцате, као да су онај час испод чекића, који 
о треба да измири, а у идеји Бранковој, све без разлике и политичне и друштвене странке, које в 
оказао.</p> <p>– Чудновато, да се, ево, све више њих тек у новије доба сећају, – одговори Бранк 
Како је Бранко неје приметио ни осетио, све док се није јавила, а занет са својим мислима, чист 
опље у ледине, па, ако је нешто свршио, све на страну, а корист преда се, ако није ништа свршио 
 дуга нема.{S} Штогод видиш да је њено, све је то слободно и, што она каже, „божије па наше“.</ 
 масти.</p> <p>У дворишту је све мирно, све, што не носи име човечје....{S} Ал јест! „Мислиш, с 
ијаршкога двора и улице, што воде тргу, све то беше народ прекрилио.</p> <p>У саборној цркви сл 
.{S} Све је удешено,... по њену рачуну, све.</p> <p>Та превешће и њу Јеца жедну преко воде, ма  
 и на то девојче.{S} Па кад неје уз њу, све би да јој је што ближе, све има нешто да разговара  
си име човечје....{S} Ал јест! „Мислиш, све је зло само међу људима, међу ближњима!“ рекао би и 
} Цмок и трећи пут! ...{S}И опет!...{S} Све пуца!{S} То је радост!{S} Цикот, мислиш сватови су! 
о је његов глас! – викну прва Зорка.{S} Све поврви на поље.</p> <p>– Шта је?{S} Шта је?{S} Шта  
.</p> <p>Него почела већ да се једи.{S} Све се разишло од куће: и деца и девојка и слуга.{S} А  
м за што, али чики није нешто право.{S} Све вели, кад чита новине: „Ја не знам, што се толика х 
 те јој се поклони!{S} Ал биће и то.{S} Све је удешено,... по њену рачуну, све.</p> <p>Та преве 
арају мишљења у књижевности, у науци, – све је на свој начин хитало, да се одужи спомену песник 
отова, – теши поп Стеван и њу и себе. – Све ће то још бити, како треба да буде.{S} Нисам тек мо 
а се, бојаги, па јој одговара:</p> <p>– Све је ту.</p> <p>– Боже, помози! – прекрсти се и помол 
ле јој се мисли, Боже, на све стране, а све за њеном децом и својом невољом.</p> <p>Госпођа Кат 
емо: „Учимо народ!{S} Поучавајмо га!“ А све то, што ми учимо, врло мало користи баш народу, мас 
матер,... треба, да! – говори поп Стева све на развлак, док га испраћаше до врата на улицу.{S}  
е јој се кћи поред ње.{S} Ако и зна, да све, што се догодило у кући поп-Стевиној, носи на души  
и, да ће она израдити код поп-Стеве, да све припадне њој и њеној кћери?{S} Две хиљаде јој је пи 
Јована, па само клима главом у знак, да све одобрава. </p> <p>У том начеоник, као да њих тројиц 
ке бележнике и сеоске трговце, па одржа све, што остало после Игњата.{S} Ако Бог да, даће и нај 
тране потока.{S} То јој је најмилије за све време, како устане, па док не легне.{S} Овим часима 
, да покаже Нати ствари, што је Даринка све порадила...)</p> <p>Трива таман замахнуо секиром, д 
поштено мисле.</p> <p>Јелена је слушала све то пажљиво.{S} Је ли што схватила и упамтила, то је 
и, него о томе.{S} Синоћ је већ доучила све, што неје била потпуно знала.{S} Само ће је донде ј 
век сам, развеле јој се мисли, Боже, на све стране, а све за њеном децом и својом невољом.</p>  
сред собице омањи сто.{S} У зидовима на све стране поударано неколико то гвоздених то дрвених к 
ао пред буну“.</p> <p>Одборници лете на све стране и наређују, како ће се програм што свечаније 
но да се са учитељем састане, то Јелена све нестрпељивија; што нестрпељивија, то одлучнија. </p 
bSection" /> <p>– Идеја!{S} Ви омладина све изумевате неке идеје.{S} Ама, кажи ми, молим те...{ 
тако штогод.{S} Ја јој се дивим, да она све то смаже сама.{S} И ни паре дуга нема.{S} Штогод ви 
ђим искуством.{S} Тешко оном, који мора све на себи да искуси!{S} Ја сам прошла добру школу: це 
ену.</p> <p>Благајник седи, па посматра све око себе.</p> <p>Мала Зорка, како стала у један уга 
кића, длета, кљешта, и– Бог те пита шта све још!{S} У зазиданом прозору поразбацано неколико ст 
бди лик Даринчин; а у свим жилама осећа све то јаче, што више о њој мисли, неку бујност, па му  
ј несуђеној пуници!</p> <p>Госпођа Јеца све овако одскаче од земље, како се једи.{S} Јуф, јуф,  
о, лађа иде!</p> <p>Сад се тек ускомеша све, па полети, да ухвати што боље место а што ближе Ду 
 заређале здравице, као да му је до сад све тек као шала изгледало.{S} Прочачка опет грло с нек 
отребе све веће расту.{S} Ми ћемо поред све примљивости према свему, што је напредно, морати ка 
е рођене паре, а пара мало, док потребе све веће расту.{S} Ми ћемо поред све примљивости према  
рајало и његове и женине сиротиње, даде све до последње крпе, а не задовољи неситог мамона, нит 
ру, чим сване, бежи из тога понора, где све заудара подлошћу и нитковством!..</p> <p>Дивна летњ 
 на дебелој глави...</p> <p>Страх пређе све.{S} А радости и изненађењу, мислиш, не ће бити крај 
 даље.{S} Почела је од ономад, а, да је све ређала, свршила би с оним пре три године.</p> <p>–  
 /> да говори сестрићу за Јелку, шта је све поп Стева говорио, како се ломио, шта је Бранко одг 
{S} Мени је, да Бог ме, охол, кад ми је све туђе у њему.</p> <p>– Па сте се непрестано опет бав 
нка.{S} А и покојни тата, каже, тако је све нешто спомињао и Бошњака и Србијанца и Херцеговца и 
 његову смрт изненада.{S} Но и да му је све седморо деце заживело; хватао би се крај с крајем,  
 сад не мора лупати главу, као да му је све ново.</p> <pb n="33" /> <p>Како сам нисам дошао на  
а угрејаној масти.</p> <p>У дворишту је све мирно, све, што не носи име човечје....{S} Ал јест! 
генција и госпоштина, за бога, још није све једно, то ћеш тек допустити.{S} У нас је врло велик 
ајник, писар, неколико одборника, дакле све, што се рачуна у Брајковачку високу власт, седели с 
него што је уистини било.{S} Хоће да се све то танко зна и прича, како је, на прилику, госпођа  
у.</p> <p>Нигде живе душе.{S} Као да се све, штогод дише, под камен завукло или се у земљу урил 
 девојака, провлачи се кроз коло, па се све бојим, удариће га какав напит.{S} Казала сам му, до 
ек она варошка успијуша!</p> <p>Попа се све тресе гојазан,:како се смеје.{S} Видиш га само, кли 
 то модријим то блеђим зеленилом, те се све прелива према ведром плавом небу у сутону у најприј 
и!{S} Али је бар тврду веру дала, да ће све и сва порадити и код чике, поп-Стеве, и код матере, 
вакога, како пева, као човек, који хоће све да разумева; па је мотрио и Јелену.</p> <p>Благајни 
ан, некако му вага судилачка и нехотице све већма претеже на Даринчину страну.{S} Бадава, срце  
цео дан.{S} Што ближе то доба, њој срце све јаче куца.{S} А кад већ дође, и да седне на свој пр 
о свој цвет.“...</p> <p>Из села, а беше све ближе селу, допираше до њега необичан лавеж паса.{S 
ћ толико силно пиво, бело и црно вино и све, што рекао онај, осим петролеума.{S} Но он сам, то  
{S} Ја нисам за адвоката.</p> <p>Положи све испите најпре; понда ће мо се разговарати, – одгово 
 да још једаред разгледа по кући, је ли све у свом реду. </p> <p>А Ната ушла у Даринчину собу.{ 
прочитала.{S} Скупо ме је стала.{S} Али све нек је Богом просто, ако ти примиш наук, што сам га 
, да та својства своја изоштрава.{S} Ми све вичемо: „Учимо народ!{S} Поучавајмо га!“ А све то,  
ребе носе на себи туђински печат.{S} Ми све морамо од туђина да набављамо за своје рођене паре, 
ишља у себи госпођа Ната и сад, па купи све гдегод шта, као да неће на пут него, сачувај Боже,  
ловци су глава!“</p> <p>Треба ли ређати све прилике, које истакоше Карловце изнад свакога друго 
 пукне.</p> <p>– Децо, ја то не ћу моћи све издржати, – вели госпођа Ната, а запурила се сирота 
 плашите, те ми сад тек долази пред очи све већа тешкоћа бремена, што сам га се подухватио у на 
дан мах у мало не паде на груди, да јој све исприча, да јој се изјада, да се заплаче у њену заг 
 пренули у смех.</p> <p>– Знам ја, знам све до краја! – правда се дете, а застидела се. – *Цело 
 од увек и било, што смо пуштали једном све, па, ето, чим га нестане, где смо, шта смо?{S} Наша 
S} А да је био искрен, и да јој је хтео све признати, морао би приповедати, како је наслоњен на 
</p> <p>– Ако нам је Ева прабаба, нисмо све једнаке, – не да се бележниковица збунити. – Ал так 
/title>, владика Раде Његуш, не беше по све тога слободан, – та већ загрози опасност, е дуго пр 
 да прости!</p> <p>– Да Бог ме да се то све онда расправљало, кад деца несу ту.{S} Деца, да как 
аја и..</p> <p>– Но, па видиш, да ће то све још бити као што треба.{S} Госпођа Јеца се као мало 
дати, е ће, по речима поп-Стевиним, „то све још бити као што треба“,то јест, као што она, по св 
е још нас учитеља, који издиремо за вас све, слободно бисмо могли рећи, да је народ сам себи на 
вницу, а учитељ десну.{S} Она води опет све певачице у Брајковцу, па зна и црквене скоро као и  
е да ништа не знате.</p> <p>– А ти опет све знаш, – уплете се опет нежни супруг. </p> <p>– Што  
а нешто изуме, кад је паметни Шваба већ све изумео!“ Једва се одважио још и на то, да по упутст 
значајним смешењем.</p> <p>– Ех, ти већ све знаш, – проговори бележник, напунивши пуна уста сир 
} Да, господо моја, – залеће се Дабижић све живље, – данас сутра пренећемо бесамртне земне оста 
оме ујаку, с којим их је до сада Стајић све предусретао, он, који је иначе о сваком увек најпре 
 иза ушију.</p> <p>На једаред би Бранку све јасно, пуче му пред очима као – понор... </p> <mile 
ку, штогод, па им чита.{S} Прочитали су све три чести „<title>Љубомира у Елисијуму</title>“ од  
 туђим насилима“, и тако даље.{S} То су све формалности, шупље љуске.{S} Радити треба, радити!{ 
> <p> Књига је пред њим, али мисли несу све код њега.{S} Од синоћ се нешто сневеселио.{S} Јелен 
 којим је пошао.{S} Изађе учитељ, па их све позва, да оду у његову собу.</p> <p>Сад ћу ја децу  
чини, ти у мамурлуку свом обично гледаш све на црне наочаре.</p> <p>— Увек, – одговори онај жив 
 тај јавни, тај практични (и какога још све зову) живот, кад се тако склапа брак, тај темељ све 
.</p> <p>– Омлатина омладина, алезајнц (све једно), Стефане; Јелена ће певати на селу и ићи ће  
ично друштванце за певачки збор.</p> <p>Све то учитељ покупио и наговорио, да се здруже.</p> <p 
аже, како јој је сад одлануло, како ће „све још бити као што треба“.{S} Но или што јој се чинил 
анима и другим пропалим народима, поред свег нашег толико хваљеног родољубља, као што ни Ромуло 
је и препуно среће!“ подвикну учитељ из свег срца, е, заиста ћеш му и поверовати, да му срце хо 
итање кућевно и школско.{S} Но, што код свега тога не пада њему ни на ум, да примети, то је, ка 
д „физите“.{S} Нахвалиле се и накоштале свега.</p> <p>Деца, Јелена и Даринка, нестрпељиве, па о 
рајковцу побунили противу месеца, па из свега гласа протестују, што он тако на тенане плови по  
а себе, Праотац наш Адам имао је у рају свега, па опет му било дуго време, чамио је, док није д 
 тим више, што ћу том приликом да будем сведоком једне опште народне свечаности, какве до сада  
ић, па дођу доле, да баш на извору буду сведоци, колико се у истини прави народ забавља о том д 
му говори искреност на њену лицу, то му сведочи бистар јој поглед и неусиљено понашање, у том г 
вету своје младости, али ипак још доста свежа и унегована, изађе преда њ до по дворишта.{S} Нат 
а, или баш ако хоћеш госпоштина, збиља, свезана с народом као мало где, па... </p> <p>– Фраза!. 
и о којечему другоме – готово без праве свезе тих разних предмета.</p> <pb n="97" /> <p>Госпођи 
 Ната.{S} И чика Пера благослови брачну свезу њихову...{S} Данило Славнић умре као капетан у ми 
д једа и од срамоте.{S} А она се чинила свему – и невешта пред светом.{S} Само је поп Стева има 
{S} Ми ћемо поред све примљивости према свему, што је напредно, морати као народ банкротирати,  
аду, где је толико времена већ средиште свему кретању српскога народа у јужној Угарској, у Хрва 
вот, кад се тако склапа брак, тај темељ свему животу и поретку у друштву! </p> <p>То ли је, дак 
оји ће да засветле потомству као пример свенародног признања.</p> <p>Попа, бојаги, удари у смех 
ви, то је прави мученик народни.{S} Што свеснији, то већи мученик.{S} Ја, видиш, не бих то ника 
опет велим, – узе опет Јован – што више свесних економа, земљорадника, трговаца, занатлија, то  
ики посао, кога се он доцније тек онако свесно и савесно латио, те га и онако сјајно извршио, д 
њи, или тако што, Давина је увек ту, да свесрдно послужи.{S} Она је, тако рећи, Игњату и свећу  
 живи у српском народу и одржава у њему свест, да не клоне у тешкој ноћи искушења,... да, велим 
се клањам учитељству народном.{S} Ко је свестан учитељ, а ја бих рекао, да су народни учитељи в 
овори, да то девојче има осећаја и више свести него у сваке обичне.{S} А, да одушевљење њено не 
е ни лепо, а камо ли му мирис?</p> <p>– Свет мало пита, шта што вреди, него шта кошта, па по то 
ву наглому одласку из Брајковца, што га свет по Брајковцу разнео још, тако рећи, пре зоре.{S} П 
е омирисати, како се и њих не тиче, шта свет говори; оне живе, дакако, за своју децу, па – види 
кла му је мати, када га испраћала у туђ свет, у даљину, да у највишим школама тамо збира себи п 
ку станицу гости из Србије.{S} Многи се свет беше искупио на станицу, да их дочека.{S} Београдс 
рила се сирота од врућине и гурања кроз свет.</p> <p>– Још на станицу хајдете с нама, понда на  
онда, е Бог ме, још и данас.{S} Старији свет се особито разабирао за њу.{S} У сека– Катину децу 
паропловску станицу, где се згрнуо бели свет, да дочека лађу из Новог Сада, и у собу поверенств 
а се други пут родила, па дошла на бољи свет, кад је брат поп Стева позва, да му буде у кући до 
ђа Јеца се не осврће на то, што ће рећи свет; јер добро зна, шта о њој тај свет може говорити.{ 
ренутак, да прне опет у свет,... у виши свет.{S} Само да му се дочепати Новога Сада или Београд 
ће, што мисли.{S} А мисли: „Што се овај свет толико на силу Бога грађа са мном и присваја?“</p> 
S} Радићу, економисаћу и поучаваћу овај свет у рационалној економији.{S} Хоћу да сам независан, 
 </p> <quote> <l>„Ала ј леп</l> <l>овај свет“</l> </quote> <milestone unit="subSection" /> <p>И 
неће на пут него, сачувај Боже, на онај свет,</p> <p>А ето ти и опет, већ по толики пут, госпођ 
рећи свет; јер добро зна, шта о њој тај свет може говорити.{S} Она, што каже и сама, ринта и ра 
ту ствар, немам наклоности, да исправим свет раменом, „да плачем за туђим насилима“, и тако даљ 
ити, ни доста колача намесити...{S} Цео свет, за Бога зна, за што је Тинкин муж пропао и заблуд 
н за какву душевну акцију.</p> <p>– Цео свет иде за тим, да има што више интелигентних људи.</p 
 на срцу и на језику.{S} Тужи се на цео свет.{S} Младу човеку не да се прилика, да створи себи  
е у свом мамурлуку почео да мрзи на цео свет тако, да га мржња, да, баш та мржња, нагнала, да у 
ћа ужасну празнину, па јој криво на цео свет.</p> <p>Мало још потраја, па се пријатељи разиђоше 
 је моја срећа!{S} Овако хоћу да је цео свет.{S} Па у том снивању о породичној срећи, о раду, о 
, занесен небесним задахом, презире цео свет.{S} Ох, позорница!</p> <p>Шта је теби сад опет, но 
с којим свагда беше готов да обгрли цео свет.</p> <p>Него у тој тами сукну једна варница, која  
и!{S} Какав си ти, онаки ти се чини цео свет...{S} Сиромах поп Стеван!{S} Неје ни то рђав човек 
да, баш та мржња, нагнала, да утопи цео свет у манастирски Радованац, да искали своје увређено  
да се на ново родио.{S} Опет му мио цео свет.{S} Та, живот је овај тако сладак!{S} Толико се пр 
на нема прилике, да ступи на даске, што свет значе“.{S} Баш тада је он први пут у друштву залаг 
вио.{S} А говорило се, да је заблудео у свет.{S} Тек Тинка дахну душом.{S}Неје јој, до душе, ла 
а што је Тинкин муж пропао и заблудио у свет!</p> <p>Исто тако неје могла, а да не ухвати прили 
те чека згодан тренутак, да прне опет у свет,... у виши свет.{S} Само да му се дочепати Новога  
ком и Даринком, да се и он „помеша међу свет“, док су му сви остали иначе обични и свакидашњи;  
ко, – вели. – помешај се и ти мало међу свет.{S} И онако слабо имаш кад посла са себи равнима.. 
кова, а више тога ради, да упознамо наш свет боље са песником српског народног јединства. </p>  
ожемо да издржимо конкуренцију странога света, а овај употребио наше незнање и неумење, па нас  
 обрадује, баш кад дођу, иначе из бољег света слабо ко усрећи Брајковац, на кога би се осврнули 
 које новце да јој даш.{S} Нема у нашег света сиротиње, не зна ти наш планинац, шта је то служб 
о се к небу диже из цвета“ и из српског света.</p> <p>И томе чину беху Карловци позорницом.</p> 
ош му ниси ништа говорио.{S} Та, за име света, ујак си му, мора те послушати... (Утре сузе, па  
е чудно време!</p> <p>Стотинама деце из света уче се и васпитавају тамо, и буду људи... и гора  
лико да приповеда, а није прошао толико света као ви!{S} Па говорите макар о ономе, што сте ото 
ева познати усклик: </p> <quote> <l>„Ао свете мио и премио,</l> <l>красно ли те вишњи удесио!“< 
зима, па мора гологлав да сахрањује, да свети водицу, или да у берби стражари, како беру берачи 
ву светковину, а иза леђа му кроз жагор светине, која се устумарала горе и доле, дође до ушију  
 Грдити своје старешине, исмевати своју светињу.{S} То је зар слободна штампа!</p> <p>Размахнуо 
асе...{S} Па шта ће бити од Брајковачке светковине?{S} А?... стара српска невоља!{S} Плани, па  
– Кад ја већ не ћу бити на Брајковачкој светковини, немојте бар ви Карловачку да пропустите.</p 
</p> <pb n="85" /> <p>Хоћете ли доћи на светковину?</p> <p>– Ја бих тако волела, али не знам,.. 
 пречекали до недеље, сви би заједно на светковину.{S} Ми и онако мислимо, да код матере одседн 
ужина, што дошле беху, да увеличају ову светковину, а иза леђа му кроз жагор светине, која се у 
ји је пратио Бранка од Беча, као и целу светковину у забуну.{S} Тако Бранко преноћи на Пештанск 
род дан 10. јулија 1883., приредивши му светковину, каквом знађаше у најсветлијим данима своје  
езда, која му је јасно показивала пут и светлила му, да не залута.{S} Већ да му увређена љубав  
.{S} Тама нека као да хоће да му помрча светлост необичне љубави, што је носаше увек у срцу пре 
, што по тами лута, па чим спази гдегод светлост, он налети, па спржи своја крила.{S} Иди по св 
налети, па спржи своја крила.{S} Иди по светлости, ићи ћеш правим путом и не ћеш склизнути на с 
ба донети дете, да га поп Стева уведе у свето православље и у књигу крештајемих.{S} Иначе цркве 
е, дуго јој се поглед приковао на икону светога Николе, што виси у прочељу.</p> <pb n="51" /> < 
радовала се, или плакала, или се сетила Светозара и Драгиње, о којима је тек зимус читала у „<t 
 А она се чинила свему – и невешта пред светом.{S} Само је поп Стева имао да прогута неколико г 
 лако, ја мислим, говорити пред простим светом! </p> <p>– Ви ме још већма плашите, те ми сад те 
а и своју матер посети!...{S} Најпосле, свету се не да ни уста запушити, ни доста колача намеси 
е треба ни да зна, да и тако што има на свету.{S} За њу нису још таке ствари!“</p> <p>Но претер 
под земљом!{S} Али када се тим пљује на свету успомену, коју народ с највећим пијатетом хоће са 
је он несрећан, како га нико не воли на свету, како га је изневерила, ах! – и она... она, за ко 
и трговац или... најслободнији човек на свету: економ.{S} А толико имадемо примера, да су, на п 
} Без ичије припомоћи... сам... у туђем свету...{S} Хм!{S} Мора бити од њега кадгод нешто!{S} Д 
то се... без ичије – помоћи сам у туђем свету... гура, те редовно свршава своје течајеве.{S} Из 
 туђе рубље, ни бости очи, шијући белом свету, па хранити и себе и дете под туђим кровом и на т 
{S} Па сад још у школу,... ух!{S} Целом свету завиди.{S} Сваки то може, што хоће и како хоће, а 
, који га сваком речју својом учи, да у свету има љубави, него је треба заслужити, који сваким  
ија код нас, какве, ваљда, нигде више у свету нема.{S} Наша интелигенција постала је, тако рећи 
о је било и шта ће <pb n="32" /> бити у свету.{S} Он и његова најближа околина с најближим поср 
> <p>Сад се три млада пријатеља највише светују о том, како да се и Брајковац и Брајковчани пок 
</p> <p>У томе умукну учитељев глас.{S} Свећа се угаси, а иза она два прозора завлада мртви мра 
Јелена је у својој соби.{S} Неје палила свеће.{S} Отворила широм прозоре, па села поред прозора 
 је загрли око врата, издиже чашу спрам свеће.{S} Мислиш, безброј рубина раздробио се у чаши, п 
 ни у Брајковцу, од како је дошао ту за свећеника.</p> <p>Бранку дуго време поред таквога разго 
пски из благодарности само гроб.{S} Као свећеника велике идеје пренесе га у храм, где му је „цр 
ј шапутаху искрене молитве.{S} Стењак у свећи на сточићу поред постеље задрхта.{S} На лице јој  
 стоји одар окружен са шеснаест великих свећњака и обасут цвећем.{S} Станица паропловског друшт 
послужи.{S} Она је, тако рећи, Игњату и свећу додржала.{S} Има род рођени, па неје тако, што ка 
о, сад ћу и ја. </p> <p>Даринка духну у свећу.{S} Угаси је и леже.{S} Неко време држаху је Зорч 
за кандило, што ће да припали пред свог свеца...{S} То је грозно, господине мој.{S} То треба да 
Јаковљевићка села, као обично недељом и свецем после подне, кад посвршава послове по кући, пред 
 поји певачко друштво самртницу.</p> <p>Свечана тишина завлада на обали, као да занемеше оне ти 
> <p>Већ на неколико дана пред заказани свечани дан у Карловцима се опажало живо кретање.{S} Ка 
рош до свечанога одра на тргу, где беху свечани говори једнога од Бечкога одбора и једнога од К 
ране и наређују, како ће се програм што свечаније извести.{S} Од паропловске станице до Стражил 
 рано поврве народ у свечаном руху и са свечаним расположењем на станицу Дунавску у Карловцима, 
с највећим пијатетом хоће само да оживи свечаним начином, када се тим најбезазленији осећај нар 
} Карловци и Карловчани спремали се, да свечано дочекају госта, коме место то беше тако омилело 
 стићи у заказани час у Карловце, у очи свечаног дана, јер се у Пешти намерном или ненамерном ч 
баво Белило“ к Стражилову, крајњој мети свечанога спровода.{S} А спровод се пружио, колико је о 
рној цркви.</p> <pb n="102" /> <p>У очи свечанога дана дођоше на Карловачку станицу гости из Ср 
ђанога песника и понесоше га у варош до свечанога одра на тргу, где беху свечани говори једнога 
ини испод Стражиловачкога виса, опет на свечаном одру, положи се лес, да и заступник „Матице Ср 
</p> <p>Још у јутро рано поврве народ у свечаном руху и са свечаним расположењем на станицу Дун 
 на селу и ићи ће са мном у Карловце на свечаност.{S} Је л да ти је право?{S} У госте ћемо код  
астаде.</p> <p>Да, душо.{S} Ићи ћемо на свечаност, – опет ће мати. – Нема таквих прилика често. 
аху приступнице учесницима и гледаоцима свечаности на разна одређена места.{S} А вуче га опет и 
ј кажем, кад се вратимо из Карловаца са свечаности!</p> <p>– Ја ћу јој сам рећи.</p> <p>– Не ни 
м да будем сведоком једне опште народне свечаности, какве до сада једва да је било кадгод у нас 
ради, да „Брајковац пропева у Бранковој свечаности“ јер „треба народ увући унутра!“ Повукао би  
ћа је њена радост, што ће у тој великој свечаности и она да суделује.</p> <p>Пре него што ће си 
> <p>Нека не мисли само, да и тамо није свештеник старији од њега бар у цркви, – рече попа. </p 
ви, чак и поп Стева, српски православни свештеник,... сви купују код њега, код Јуде, и мед за б 
тво над учитељима у школама у месту као свештеник и као природан старешина српске православне ц 
S} Како ко проговори, зине на учитеља и свештеника.{S} Господа свештеници се чине и невешти, а  
оји се не хвале, да „раде за народ“.{S} Свештеници, које му драго партаје били, траже што бољу  
ине на учитеља и свештеника.{S} Господа свештеници се чине и невешти, а ти, учо, издири за наро 
 прва поп-Стеви, како се запопио; стара свештеничка капа, коју је попа носио пре дуго, дуго вре 
30" /> доста чесних удовица сиротица, и свештеничких, па се тако испомажу. </p> <p>Тинка оћута. 
ј се.{S} Па да сте пречекали до недеље, сви би заједно на светковину.{S} Ми и онако мислимо, да 
ганизована омладина биће један као сви, сви као један.{S} То је наше зло од увек и било, што см 
ни су сви били тако љубазни према њему, сви тако љубазни.</p> <p>Јелени, неје крити, баш и одла 
Стева, српски православни свештеник,... сви купују код њега, код Јуде, и мед за божићну чесницу 
 Рад, то ме чека.</p> <p>– Рад, рад!{S} Сви ми радимо.{S} Човек, кад помишља на своју будућност 
 дисциплине? </p> <p>– Још те какве!{S} Сви знамо, шта нам ваља чинити и како се владати, не тр 
{S} Или сви ил’ ни ви!</p> <p>– Сви!{S} Сви! – чу се више гласова, а највише писарев.</p> <p>Уч 
јој се учини Брајковац нешто празан.{S} Сви су, до душе, ту, и мама, и тетка Ката, и Зорка, и В 
инама, добро; наћи ћемо други начин.{S} Сви путови воде у Рим.</p> <p>– Ја се бојим те нове омл 
 знате ли, шта раде наша браћа Срби?{S} Сви листом пазаре код Јуде.{S} Жене краду од својих газ 
 Ната, ту Даринка, Јован, мала Зорка, – сви полетеше њему као добром старом познанику.</p> <p>– 
атарошу:{S} Или сви ил’ ни ви!</p> <p>– Сви!{S} Сви! – чу се више гласова, а највише писарев.</ 
адина је ухватила ту истину...</p> <p>– Сви ми, штогод учимо, учимо за народ.{S} Наша је интели 
 учите народ,... да, учите га!{S} Треба сви да га учимо!{S} Ја то увек кажем, а то ћу и сам ура 
 Језик народни презрели беху у оно доба сви и мањи и већи књижевници, па и сам Рајић и Мушицки, 
шао за вредно, да дође најпре овамо, па сви заједно да иду. <pb n="61" /> Понда мисли, а што и  
 паклу вашара!“ Благајник мисли:{S} Куд сви Турци... „Наћи ће се и још когод.{S} Звезде на небу 
шану бележниковица Јовану.</p> <p>– Куд сви Турци, – одговори овај.</p> <p>А она повика: </p> < 
: „Ништа лепше од добра пива.{S} Ал куд сви Турци.{S} Мисли, но га мрзи, да и толико говори.</p 
„начела“ Брајковачкога благајника: „Куд сви Турци,..." </p> <p>Тако се свршила прва певачка поу 
 санак.</p> <p>Благајник као вели: „Куд сви Турци“... па савесно врши своје као бегеш. </p> <p> 
 њега необичан лавеж паса.{S} Као да се сви пси у Брајковцу побунили противу месеца, па из свег 
умен до иза ушију, кад примети, како се сви окренули њози.</p> <p>Бележниковичину оку неје се о 
А то није нико други,... мислим, да сте сви погодили, да је то госпођа супруга нашега вреднога  
 се насмеши.</p> <p>Бојаги! – помислише сви мушки у један мах као по договору... </p> <p>За Бра 
да!{S} За вечеру радованца!- пристадоше сви у глас.</p> <p>Благајник мисли: „Ништа лепше од доб 
 почивути.{S} А наше жене,... и људи, и сви, чак и поп Стева, српски православни свештеник,...  
 не ће више о томе да говори.</p> <p> И сви заћуташе.</p> <p>– И опет свако мисли на свој рачун 
 данас зову Давину тејком.{S} Па тако и сви у селу, и старији и млађи.{S} Кадгод је у Игњатовој 
“ -- рече Јован, па стаде.</p> <p>Стали сви.{S} Нашли се на врху брдашца.{S} Испод њих се талас 
, у шаку и једно: „Хи!“</p> <p>И остали сви погледаше онамо.</p> <p>Ако крик Јеленин и неје био 
па, наравно, и Бранко. </p> <p>Салетели сви, што год их је, госпођу Рашићку, да допусти Јелени, 
а: </p> <p>– Јеси чуо, натарошу:{S} Или сви ил’ ни ви!</p> <p>– Сви!{S} Сви! – чу се више гласо 
срећи Брајковац, на кога би се осврнули сви, из свију сталежа поштованога Брајковачкога грађанс 
 било криво...</p> <p>Најпосле се нашли сви пред школском зградом и чекају, да учитељ распусти  
 конкуренцију у раду, јер су међу собом сви једнаки; а чим дође јачи од њега, он подлегне, и то 
ва организована омладина биће један као сви, сви као један.{S} То је наше зло од увек и било, ш 
а се и он „помеша међу свет“, док су му сви остали иначе обични и свакидашњи; па се врзе око њи 
рајковачки певачки збор, дакле, били су сви уверени, нема опасности, да ће морати певати без го 
их се што пре опрости. </p> <p>А они су сви били тако љубазни према њему, сви тако љубазни.</p> 
 његови гости и рачуни.</p> <p> А ту су сви, ту је Брајковачко цело певачко друштво, осим Бранк 
а како, не морају свашта чути...</p> <p>Сви су мислили, сад ће госпођа Рашићка свиснути од једа 
м: „Србадијо не било ти просто!“</p> <p>Сви пренули у смех.</p> <p>– Знам ја, знам све до краја 
му!{S} Али Арсенију се други занат боље свидео.{S} Карту и чашу заволи већма него спас душе сво 
, о, вајка се госпођа Јелисавета.{S} Не свиди јој се.{S} Па да сте пречекали до недеље, сви би  
, да видим, каква је.{S} Отворена ми се свиди.{S} Шта нас је пута насмејала!</p> <p>– Тим више, 
 Из читавог Хорација најпаметније ми се свиди оно његово: **<foreign xml:lang="la">Beatus ille  
дњу, или кад се у октобру искупљају ода свију страна ђаци, – када је то видео, још већи немир у 
У Нови Сад се слегло такођер гостију са свију страна, да оданде још допрате спровод до Карловац 
3" /> изван села где у сред села, изнад свију висе према лазурном небу, а овде онде одбиће се ј 
ајковац, на кога би се осврнули сви, из свију сталежа поштованога Брајковачкога грађанства.</p> 
 <p>– Општа ствар неје туђа ствар, него свију нас и свакога појединца подједнако.</p> <p>– Синк 
пенице у саборницу, на заједничку пробу свију певачких дружина, што дошле беху, да увеличају ов 
 кокошинца закокота онај кицош гаћан са свиленим перјем и китњастом крестом, што се преко дана  
врло пријатно.{S} Баш се, на против, са свим добро осећам.{S} И не могу довољно бити благодаран 
ђене у реду пред поп-Стевином кућом, са свим сакрио од месечине, па поклопио цео прозор као по  
раво. </p> <p>– Са свим ми је право, са свим...{S} Ви ћете, дакле, ићи у недељу...</p> <p>– Мор 
 базазлено слуша и попу и Бранка.{S} Са свим је излишан био притисак госпођа-Саветине папуче на 
вој, па биће и теби право. </p> <p>– Са свим ми је право, са свим...{S} Ви ћете, дакле, ићи у н 
 само „или–или“ вели Јован:</p> <p>– Са свим као и његова назови– ујна, – примети бележниковица 
ој ради мати.{S} И тако пређе реч на са свим сухопарне ствари. </p> <p> Даринка отвори врата на 
држи због главобоље, вели, да је сад са свим прошла. </p> <p>Колико је и Даринка узрујана, ипак 
мени могу и изостати, – рекла јој је са свим озбиљно госпођа Рашићка, па је одмах отишла свом п 
ра завлада мртви мрак.{S} Девојче се са свим дало на прозор, мислиш, полетеће.</p> <p>На једаре 
p> <p>Но претерана бојазан њена беше са свим неоснована.{S} Међу девојкама не паде ни једне реч 
евачкој школи пробао и њен глас, али са свим онако хладно и озбиљно као и осталих?{S} Синоћ га  
е смем.{S} Бојим се, забранила би ми са свим, да се и састанем с тобом...· Да јој кажем, кад се 
у позвани на то, могли бисмо ми бити са свим без икаква листа, или би такви лист могао изалазит 
а Бог ме!{S} И то је омладинска, баш са свим омладинска идеја за жедне ђакеле, што је Бранко пе 
му просвета, чему живот?{S} А ми смо се свим радом својим далеко удалили од пута, који овамо во 
им начином одао своју „тајну“, поричући свим срцем, свом душом, па и самом помишљу, да је оно у 
p>Пред очима му лебди лик Даринчин; а у свим жилама осећа све то јаче, што више о њој мисли, не 
аго!{S} Ја ћу доћи у недељу...</p> <p>– Свима упало у очи, да Бранко тако из ненада одлази, да  
/p> <p>Оно инстиктивно неповерење према свима у поп-Стевановој кући, па и према самоме ујаку, с 
и чим устао и обукао се, опростио се са свима.{S} Убезекну се и поп Стеван и госпођа Рашићка.</ 
има онај душе чисте као крин који им је свима смео у брк рећи:{S} Ја тако хоћу! – да, још док ј 
 било да му дођу гости, било да се кољу свињи, или тако што, Давина је увек ту, да свесрдно пос 
е дође какво дете, те не купи за новчић свирајку од шећера, или какав цигару за два новчића, да 
м свом оделу.{S} А у народу, видиш, око свирца час се таласа, час везе ситно коло сремачко, пла 
>Сви су мислили, сад ће госпођа Рашићка свиснути од једа и од срамоте.{S} А она се чинила свему 
че од земље, како се једи.{S} Јуф, јуф, свиснуће.{S} Хоће, да! – вели Јован. – Не да се та изве 
 баш истера одавде учитељицу.{S} Мал не свиште девојка од њена заједања.{S} Па тако сад и немам 
дар добро узучи ја ћу сам молити његову свјатост, да се смилује на сироче сироте удовице.{S} Ти 
аку мења, али ћуд никада.</p> <p>Никада свог века неје поп Стеван помишљао, да ће бити кадгод и 
те.{S} Али та, чини ми се, више пази на свог поп-Стеву.{S} Маћи му се не да.{S} Она баш истера  
будила, па се сетила синоћњег разговора свог с Миланом на прозору, као да је нож прободе кроза  
јтин за кандило, што ће да припали пред свог свеца...{S} То је грозно, господине мој.{S} То тре 
олти.{S} Занатлија не ће да зна више од свог мајстора, где је изучио занат, економ више од свог 
 недељу дана у Бечу на једаред добио од свог ујака поп-Стеве из Брајковца писмо с пет печата, д 
анке: ради, како ко хоће, а живи још од свог старог народњачког сала, преживајући огризине отрц 
а, осетила сретном, кад се напатила код свог несретника мужа као права патница. „Да ме је цео С 
 оне, да претресу малу своју књижицу из свог ђаковања и друговања.</p> <p>Деца расла две године 
риликом приметиће госпођа Ната, гладећи свог мацана: </p> <p>„Кад ми одемо у планину, на ком ће 
и, – рече, – не могу дати ништа више до свог благослова; не знам ништа друго, до да се молим Бо 
из бока.{S} А ти ниси човек, да укротиш свог сестрића.{S} Ти си господар у кући, ти дрмаш општи 
их задужбина.{S} Али као ђе није народа свога сазидао му је храм у грудима народнима, где је на 
куренцију његову и буде бољи од учитеља свога.{S} Па ко се опет смотава и сели него Немац, те х 
узрок, да се ујак тако смиловао сада на свога сестрића, те га призвао к себи!{S} Призвао га тек 
 чистећи преко дан пијацу испред дућана свога шефа или прскајући лети патосу својој болти.{S} З 
 мати његова морала изаћи из куће брата свога као пребита сирота, да је и после тога с братом м 
ов пијетет према оцу.{S} Бранко се сећа свога оца.{S} Једва га је, до душе, упамтио, али и оно  
 добро.{S} Сећам се добро покојнога оца свога, како је тај умео ринтати и радити.{S} Кадгод беј 
тити у свој дом, те наставити посао оца свога, па орати земљу или копати винограде.{S} Имамо на 
а вином, те из дубљине наквашенога срца свога стао проливати грке сузе, раптајући на своју судб 
ра, где је изучио занат, економ више од свога оца.{S} Тако ни у чему не можемо да издржимо конк 
 народ схваћао, умеће поштовати заслуге свога Бранка Радичевића. („Слава!{S} Слава!“ заори се н 
Јелени, како митроносни песник омладине свога доба, Лукијан Мушицки, и учени архимандрит Јован  
мети, било што не трпи толико разметање свога потчињенога, било да тек, што у Брајковцу кажу, „ 
} Изасланици разних друштава хватаху се свога кола.{S} Певачка друштва заузеше своје место на о 
тајића, док већ и он не дође у двориште свога ујака.</p> <p>Та „дивна идеја“, као што би казао  
њи.</p> <p>Бележник се не да извести из свога кола, већ вели:</p> <p>Овај наш уча могао би, Бог 
овек рођен за виши позив нема готово ни свога имена данас.{S} Писар, писар и само писар, од куд 
</p> <p>Кад се Јован вратио, отпративши свога друга до првога манастира, у село, сврну уз пут к 
лико толико то да заглади.{S} Неје имао свога сталнога уверења, ни док му је била жива његова п 
ао бегеш. </p> <p>Јеша Дабижић се сетио свога калфовања у Новом Саду и својих љубавних пустолов 
мисли, да мора нешто рећи, бар у корист свога „вишег позива“, па вели:{S} Штета за госпођицу Је 
оретка, сад, опет, да замедља бљутавост свога лицемерства, тепа час о пријатељству, о побратимс 
таде код „чиче“, (тако Брајковчани зову свога општинскога начеоника,) намигну на бележника, па  
те сам се и тамо осећао, колико толико, свој.{S} Наука је једина врсна, да и небраћу бар до сно 
 „Да не је у њему срце куцало толико за свој род, можда би пришио био и златну јаку“, казало се 
кво.{S} Но он сам још увек не заборавља свој „виши позив“ па стоји у Брајковцу још увек само ка 
ења у књижевности, у науци, – све је на свој начин хитало, да се одужи спомену песника српскога 
 куца.{S} А кад већ дође, и да седне на свој прозор, несташни ђаволак с леве јој стране у груди 
аћуташе.</p> <p>– И опет свако мисли на свој рачун...</p> <p>– Треба мислити даље од носа, – пр 
трпељиве, па отишле, да се забављају на свој рачун.</p> <p>Старије остале за столом, па, кад уш 
рио, што зар хоће на њему да излије сав свој кив, што је Јован, назирући у њему, ваљда, опасног 
рпети пијаницу и убојицу мужа, који сав свој кив, сву своју несрећу у картама и срџбу у пијанст 
не, кад посвршава послове по кући, пред свој дућан..{S} Скрстила руке па гледа, ко пролази улиц 
да је, тако рећи, већ на прагу, да буде свој човек, а за толико година до сад не запита ни само 
а главу, а беше му спао у траву.{S} Узе свој штит од сунца, па га затвори.{S} Те склопи и књигу 
а то му се признати мора, најсавршеније свој пчеларски дневник.{S} Можда је мислио, да се и он  
 спремају, да сваки својим путом отисне свој брод на то море.{S} Па руку на срце, обојица савес 
ово.{S} Отареш ли прах, упрљао си образ свој.{S} Лептир је, кажу, нестално створење.{S} Али нау 
 се он од самог народа.{S} Па хоће да и свој говор, што има да га држи на Брајковачком селу, уд 
о је то сматрао и као неки начин, да би свој стари грех према сестри и сестрићу загладио, осећа 
асти и према којима ће морати удешавати свој рад и своју снагу.{S} Бродови живота њихова несу с 
а биће вазда на углед, како ваља љубити свој род и своју веру.</p> <p>Него Бранко Радичевић дуб 
ентан човек, знаћу и умећу боље удесити свој рад, те ће моји сељани имати прилике, на кога да с 
ио.{S} Он зна за цело, где ће опет наћи свој прави цвет.</p> <p>Из мисли га трже весео кикот и  
} И сад, пуши и замаглио у уској сеници свој да баш видиш, како куља плав дим на врата. </p> <p 
ље,... још Бранко Стајић, тек да наврши свој <foreign xml:lang="la">triennium philosophicum</fo 
 гнездо, кад има макар само један кутак свој, за који сме рећи: „Ово је моја слобоштина; ово је 
Нашла себи сигуран кров, па га чува као свој рођени, – приметиће госпођа Ната. </p> <p>– И чува 
о не кличе: „Мати, твој лептир је нашао свој цвет.“...</p> <p>Из села, а беше све ближе селу, д 
 Ја бих тако волела, али не знам,... по свој прилици...</p> <p>– Кад ја већ не ћу бити на Брајк 
на намера, – надовеза Јован на разговор свој с Бранком, кад их остави млади тржа. – Просто, мен 
 гледају у отворено море, у јаван живот свој као ђаци са самопоуздањем, које појачава само снаг 
, што га читао, на страну, па погледа у свој сахат. </p> <p>Имамо још времена!{S} Куд вам се жу 
н свршен универзитетлија може вратити у свој дом, те наставити посао оца свога, па орати земљу  
S} Она двојица ђаци, па хоће да проведу свој школски одмор што слободније, што разноврсније, да 
у његовој најпречој потреби, радећи баш свој посао, то сам сигуран...{S} Мој стари био је поште 
не да се пропевати, чим осете, да љубиш свој народ...</p> <p>Бележник засветлио очима, па намиг 
икада ни било до невоље, да та својства своја изоштрава.{S} Ми све вичемо: „Учимо народ!{S} Поу 
 <p>Тинка се заплака, па стиште сина на своја недра. </p> <p>Неки дан после тога отишао је сам  
 кад примети, да је споменила то име на своја уста.{S} А осети, да јој је ипак криво, што неје  
зи гдегод светлост, он налети, па спржи своја крила.{S} Иди по светлости, ићи ћеш правим путом  
о дивно мало створење.{S} А лептир шири своја шарена крила, час их скупи и дигне у вис, да му с 
p> <p>Гости из разних крајева заузимаху своја одређена места.{S} Изасланици разних друштава хва 
пођа–Натом.{S} Давина се одавно нешто и својака с Јаковљевићима.{S} Једаред јој донео покојни И 
 нежно продрмуса руком, као и нехотице, своје шишке на челу, па лаким погледом пролете по друшт 
туђем свету... гура, те редовно свршава своје течајеве.{S} Изашавши из вотњака и из врта, те ид 
Ми све морамо од туђина да набављамо за своје рођене паре, а пара мало, док потребе све веће ра 
за идејама, и правом српском љубављу за своје, то му говори искреност на њену лицу, то му сведо 
а дахне.{S} Та идеја, господо моја, има своје живе поборнике... поборнике, у којима је она олич 
је се одупире разним неудаћама, кад има своје гнездо, кад има макар само један кутак свој, за к 
у, каквом знађаше у најсветлијим данима своје прошлости удостојивати само крунисане главе своје 
нда треба помишљати и на своју кућу, на своје огњиште, на своју породичну срећу.{S} Кад је чове 
</p> <pb n="76" /> <p>И сад тек седе на своје место, одакле се беше пре једнога сахата кренуо,  
И узе Даринчину руку, па је притиште на своје срце.{S} А срце јој лупа, да пробије груди.</p> < 
анко отишао, а она ми меће моју руку на своје груди, да видим, како јој страшно лупа срце.{S} А 
трама И брату, док ови сами не стану на своје ноге.</p> <pb n="18" /> <p>То су најмилије мисли  
ножно тај глас однесе до највишег места своје претпостављене власти у Брајковцу.</p> <p>Е, па и 
аквом рупом, учлови се, као бојаги, код своје је, па је није ни бриге.{S} А чим кола ближе, а о 
лости удостојивати само крунисане главе своје, полажући им трошне остатке животне у сребрним и  
алац, па је поздрави, стискивајућ књиге своје под пазухом, као да би их скрио, она седне за гла 
ој руци маљ, којим би себичност да кује своје планове!{S} Играчка туђег ћефа!</p> <p>Зар је так 
немани, која сад дрско телејише упљувке своје подлости и себичности разним интересима напретка  
у је реч баш особито узахао,) поборнике своје идеје.{S} Дух времена сад је таки.{S} И догод дух 
ужену ручицу, па је притискује на жедне своје усне.</p> <p>Дрхће Јеленина рука, као да је тресе 
а јединства, прихвативши позив омладине своје као сам песников аманет.</p> <p>Већ на неколико д 
ковца нађоше се увређене до дна дубљине своје домољубиве душе на тако обесвећење старих златних 
 свога кола.{S} Певачка друштва заузеше своје место на обали Дунавској.</p> <p> На Карловачком  
 да увеличају само једном згодицом више своје благовање на селу.{S} Она двојица ђаци, па хоће д 
а највише канда Бранкова реч - израдише своје.{S} И поп-Стевина Јелисавета даде се обрлатити јо 
гимназијске разреде, мати би, кад сврше своје школске задаће, искупила децу, што су били код ње 
арту и чашу заволи већма него спас душе своје, него кућу и породицу.{S} Да је когод дао што за  
зеле да преврћу листове у дебелој књизи своје прошлости.{S} Ох, Боже мој!{S} Та свака има доста 
ом.{S} То ништа не смета, да опет сваки своје назоре брани најодушевљеније.{S} Бачка слобода, н 
свет у манастирски Радованац, да искали своје увређено љубоморно срце.{S} Онда, када је она мис 
 да су Јован и Јеша на једаред укрстили своје деснице, држећи пуне чаше, испили чаше, цмокнули  
И збиља, поп Стева се сети у тој невољи своје сестре Тинке.{S} Тинка као да се на ново родила,  
аг, ту је Скила, мати, која би да удоми своје дете, његова Јелисавета; ако ће напред, наићи ће  
 Дете отвори очи, насмеши се, па рашири своје голе ручице, те је загрли.</p> <p>– Зар ти још не 
доба пази писар добро, како ће изводити своје теорије и стављати ипотезе. </p> <p>Па му данас н 
ах.{S} Каква слободна штампа?{S} Грдити своје старешине, исмевати своју светињу.{S} То је зар с 
 увукла у вртлог, где би могли замутити своје идејале... </p> <milestone unit="subSection" /> < 
нова, на које, сиромашан и онако, троши своје силно благо.{S} Можда је и трагична судбина, прер 
ели: „Куд сви Турци“... па савесно врши своје као бегеш. </p> <p>Јеша Дабижић се сетио свога ка 
А писар опет нашао је за вредно, да сам своје ножно тај глас однесе до највишег места своје пре 
о се насмехну:</p> <p>– Док ја дођем до своје Еве, протећи ће доста Дунавом.</p> <p>– Мој синко 
 с месечином повила земљу као мати чедо своје у меке чисте повоје, као мати која једнаком љубав 
ара својим храпавим басом, па је учинио своје.</p> <p>Бележник се дочепао ледине, па наздравља  
 радознале.{S} Мали Владимир развашарио своје сиграчке, што му их донела тетка и сеја. (... „Бо 
мати која једнаком љубављу милује свако своје дете, простирући меке рубине исто тако и под оног 
– У ову недељу ћемо и ми овде да држимо своје село у корист преноса и споменика Бранкова, а виш 
/p> <p>– Никад; никад.{S} Ми смо били у своје време јуност или младеж, па добро било.{S} Од кад 
риљу тамне ноћи у самоћи прождере жртву своје мачје неситости...{S} На једаред...</p> <p>Прас!< 
он први пут у друштву залагао сву снагу своје речитости, доказујући, како је она способна, да у 
е учене и неучене докторе, што траћкају своје драгоцено време у левентовању.{S} Поштен човек тр 
и Јену, једни ово други оно, Срби имају своје Карловце.{S} Осим толико и толико знаменитих Срба 
о најситнијег патрићка догорелу полушку своје цигаре, те је утрну.{S} Метну шешир на главу, па  
о покајнички, да она подиже опет к њему своје миле очице и милокрвнога погледа.</p> <p>– Али не 
ци.</p> <p>Женска, већ не у првом цвету своје младости, али ипак још доста свежа и унегована, и 
ића као „бисер-грана“ те се привила уза својега војна, Данила Славнића.</p> <p>Честит био домаћ 
ог мамона, нити зајази продеранога грла својега.{S} Кад неста блага, неста пријатеља, па неста  
>Давно је било, кад „се одбила“ из куће својега оца, покојнога Пере Гојковића као „бисер-грана“ 
српски пчеларски лист каквим дописом из својега уљишта; можда, али – тешко!</p> <p>Ако је кадго 
 поп Стеван Радојчић седи под сеницом у својем вотњаку.{S} Разузурио се, па је на њему место ма 
 је петнаест пута одби, да може мирно у својем скровитом Ковиљском манастиру писати богословске 
>Ако им се назори о свом бићу, о позиву својем у животу и не подударају, ипак им бродови стоје  
у руке.{S} Највећи просветни напредак у својему господарству припустио је тек у толико, што је  
лије осећаје срца и душе српског народа својим лаким песмама, опевајући му разумљиво и са жарки 
ни, па хајд опет кући или у виноград за својим послом, ако не оде у поп-Стевину сеницу, где ова 
<p>– Разумем! – одговори Трива и оде за својим послом.</p> <p>– Като злато, – опет ће Ната Кати 
 опомене, да пева, да помаже, он запара својим храпавим басом, па је учинио своје.</p> <p>Бележ 
игао мало обрве и удостојио декламатора својим погледом), резултат је био, да су Јован и Јеша н 
беше дупком пуна.{S} Певачка друштва са својим заставама певаху на крову песме, али не изађоше  
иже или даље, па изгледају из далека са својим кућерцима сакривена у зелена дрвета као у сиву м 
нило западу. </p> <p>Око њих планина са својим брежуљцима и доловима, а по овима виногради, вот 
у дуго време поред таквога разговора са својим ујаком, па се диже, да иде.</p> <p>Куда журиш?{S 
а, у којима беше Бранко, не ће стићи са својим првим возом...</p> <p>Освану и тај дан.</p> <p>Ј 
и да ради, тај је вечито незадовољан са својим позивом, и зна увек милион разлога да наброји пр 
ајић после оних речи, што их је имао са својим ујаком, поп-Стевом, тако се био расрдио, да је у 
и их бар по издаље, пристао тај збор са својим <foreign xml:lang="it">forte</foreign> и <foreig 
тио, све док се није јавила, а занет са својим мислима, чисто се збунио, кад је погледао.</p> < 
ги још се не разилазе.</p> <p>Стајић са својим гостима из Брајковца нашао се одмах до гроба. </ 
 планином се раширило село Брајковац са својим белим кућерцима и неправилним улицама, тршчаним  
не пушта узда из руку.{S} Јован нек иде својим путом. „Нек буде господин, да се не пати!{S} Шат 
<p>Окренуше један другом леђа, па одоше својим путем.</p> <p>„Јогунаст“! – рече за њега поп Сте 
зор?{S} Каква је она мати, кад то гледи својим очима?{S} Зар не би боље било, да је увела у куј 
едан и други озбиљно спремају, да сваки својим путом отисне свој брод на то море.{S} Па руку на 
ан и Бранко се одвојише.{S} И оде сваки својим путом.</p> <p>Јелена притвори капке на прозорима 
чи му се изгубише у метежу, у ком сваки својим гласом пева:{S} Многаја.{S} Учитеља беше нестало 
рече му Даринка, те му, бојаги, попрети својим прстићем.{S} Бранка прође нешто скроз, како му с 
ком камџијом и заиграва пред искупљеним својим вршњацима.{S} А ови завидљиво гледају, гледају и 
оју је навио синоћ у Јеленину срцу оним својим понашањем.</p> <p>– Добро је, – рече и потајно с 
ром и планином.{S} Но ни целим данашњим својим трудом не би стекли ни колајнице зеленога Нимрод 
, чему живот?{S} А ми смо се свим радом својим далеко удалили од пута, који овамо води.{S} Ми и 
, што до сад већ неје говорио с нећаком својим о томе.{S} А он опет зазире и од „омладинца“, ка 
о је треба заслужити, који сваким чином својим доказује, да ипак има и једна љубав, која не тра 
b n="90" /> из разговора њена са братом својим, његовим ујаком, поп-Стеваном, то баш не могаше  
оме предиковало, а да не види то од нас својим очима.{S} Престанимо ми радити, што не ваља, па  
ранко Радичевић, опет Карловачки ђак, у својим песмама као нико ни пре ни после њега.</p> <p>Е, 
што кажу за женскиње, у конзаквенцијама својих премиса увек доследна, нађе се код Даринке.</p>  
осамнаесту.{S} Родитељи, у тим годинама својих кћери, морају већ да помишљају и на зетове.{S} Ј 
у њега стоји на уској путањи девојче од својих седамнаест година, ватрених очију, весела безбри 
 Од надничара, који је можда закинуо од својих уста, па до првога богаташа, – од људи неписмени 
истом пазаре код Јуде.{S} Жене краду од својих газда храну, па џаковима вуку Јуди, те дају буд  
акве користи од штампане и писане књиге својих учених синова, на које, сиромашан и онако, троши 
ранко као да неје ни слушао ништа после својих речи са попом...</p> <pb n="43" /> <p>Кнежевић в 
новој теорији потомци наслеђују особине својих предака.</p> <p>Ма колико да писар важи у Брајко 
се сетио свога калфовања у Новом Саду и својих љубавних пустоловина по Темеринском друму и Каза 
иди се прве госпођице.{S} Она ти напуни својих неколико котарица воћа, метне на обраницу, па ха 
ата и Ката који уздисај и сузу у спомен својих покојних, па ће прећи на други разговор...</p> < 
 пусте <pb n="25" /> коју сузу у спомен својих покојних.{S} Понда је Ката прешла орману, да пок 
у разговор.{S} Тинка, рећи ће поп Стева својој сестри, – ево, ја сам сад конзисторијални присје 
иње!</p> <p>Колико се Јелена обрадовала својој другарици, толико и више криво њеној матери, гос 
 Сад престаје свака субординација према својој „генералној команди“. – Докторе, – окрене се Јов 
у картама и срџбу у пијанству излива на својој „бољој половини“ само за то, што је тако несретн 
ној ноти, коју је млади учитељ навио на својој виолини, познао је ипак, да је одјекнуо с оне жи 
> <p>– А лепу је буквицу очитао и уји и својој несуђеној пуници!</p> <p>Госпођа Јеца све овако  
наћи више таке жене.{S} Па се у жалости својој, кажу, био и заверио, да не ће никад довести у с 
!</p> <p>– Жено, мир! – повика бележник својој супрузи, скруни последњи остатак у својој чаши,  
ем позиву“, као да је он сам ту, па сам својој Дулчинеји слади санак.</p> <p>Благајник као вели 
на санка.{S} Ако снива, снива за цело о својој декламацији, о „Бранковој жељи“.</p> <p>Даринка  
аде толико зноја, те у мало не удари по својој нози. </p> <p>Тамо на дрветима иза кокошинца зак 
га.</p> <p>Бележник остао дужан одговор својој жени, па <foreign xml:lang="de">mir nichts , dir 
. чуј ме!{S} Више народу користи, кад у својој средини има ваљана интелигентна човека, који рад 
ече у разговору и теочинцу, Јелена је у својој соби.{S} Неје палила свеће.{S} Отворила широм пр 
} Чини ми се, пише нешто.{S} Остао је у својој соби, – одговори Јелена. </p> <p>Не води ти бриг 
и треснуо о земљу, па се купа и тресе у својој рођеној крви.{S} Сачма му је крупна добрано прор 
ојој супрузи, скруни последњи остатак у својој чаши, па се извали у столици, да слуша.{S} Сад п 
н, лађа богиње Талије, на којој је он у својој дружини бродио, насела на стену народног немара, 
вића!“</p> <p>Поп Стеван се узврпољио у својој постељи, па гунђа и прети учитељу, како ће га то 
на свога шефа или прскајући лети патосу својој болти.{S} Занатлија не ће да зна више од свог ма 
је, толико је уздисао и био несретан за својом покојном...</p> <p>Дође у Брајковац госпођа Јеца 
Гори, за којом је толико чезнуо, као за својом колевком, осетио се туђ, самохран. „Тама за мном 
" /> <p>Благајник као да се замислио за својом чашом, па гасе не тиче ни живи разговор између Ј 
ица, од јако поп-Стевина Јелисавета, са својом кћерком Јеленом. </p> <p>Од тог доба остао је по 
е дође црквењаков син, колар у селу, са својом сестром, два можда, по најбоља певачка члана у Б 
.{S} Па сад се тек диже госпођа Јеца са својом кћерком, да полазе кући.{S} А отпратиће их Јован 
 таје Брајковчани, да је поп Стева и са својом првом женом живео у љубави.{S} Па кад му умре ње 
"21" /> <p>Ната опет узе да се хвали са својом Кристом.{S} Намерила се на добру девојку...{S} Т 
е и кечи им сваку реч. </p> <p>Колар са својом сестром стоји до зида.{S} Па чак се и њих двоје  
па тако седи јутрос, ето, поп Стева под својом сеницом, па пушта густе димове кроз подсечене бр 
..{S} Не зна, како ће пред поп-Стевом и својом кћерком да га се нахвали.{S} Још да јој испадне  
, на све стране, а све за њеном децом и својом невољом.</p> <p>Госпођа Ката остала без мужа пре 
тнији, него многи моје братије са првом својом супругом.</p> <p>– Ниси поп, Стефане, ако овог у 
емила, а цео народ прихватио свом вољом својом и српским одушевљењем.</p> <p>Како се обрадовао  
крај друма, кад је оно путовала с мамом својом у Брајковац.</p> </body> </text> </TEI> 
следњу му реч; па дрмну, бојаги, срдито својом руком Бранкову руку, за коју се држала.{S} А по  
д преварити не ће, који га сваком речју својом учи, да у свету има љубави, него је треба заслуж 
 у Брајковац; ту се препоручи бележнику својом вештом декламацијом „о разбијеној канти“, и беле 
Даро, – рече јој тихо, па тако искрено, својски, а тако покајнички, да она подиже опет к њему с 
а, – примети она, бојаги, срдито, па га својски узеде под руку.{S} Готово да је силом прогурала 
, бојаги, Јован.</p> <p>– Поздравише се својски.</p> <p>Њихов жагор само је, да Бог ме, увећао  
а, он подлегне, и то... не, што он нема својства, да не буде површан, него што је запао у благо 
му није никада ни било до невоље, да та својства своја изоштрава.{S} Ми све вичемо: „Учимо наро 
зговор.{S} Мисли њихове имају, до душе, своју извесну цел, али су још увек без одређене сталнос 
Брајковац...{S} Има Брајковац, до душе, своју госпоштину.{S} Али осим господе из среза и суда к 
с:{S} Ова наша– вели Рашићка за Јелену, своју кћер, – још је невина, дете је; а он препреден ка 
амио је, док није добио своју половину, своју Еву.</p> <pb n="70" /> <p>Бранко се насмехну:</p> 
ицу! </p> <p>Бог ме, добро она изиграва своју ролу, – опет ће бележниковица. – Питајте учитеља. 
 као да њих тројице тамо и нема, запева своју најмилију, тихо, по свом начину, тек само да да а 
 могла је доћи на таку мисао.{S} Да уда своју кћер за њега.{S} За цело мисли, да би је тако уср 
, шта свет говори; оне живе, дакако, за своју децу, па – види Бог!..</p> <p>Даринка се и Јелена 
: госпођа Јеца просила вашега Бранка за своју кћер!</p> <p>Јован прсну у смех.{S} Чак и бележни 
крај с крајем, како се отац побринуо за своју породицу, а како би овака два самохрана женска гр 
може рећи.{S} Дакле, општина му је дала своју кућу, на најбољем месту у селу.{S} Данас сутра, а 
д руку.{S} Готово да је силом прогурала своју левицу око Бранкове деснице, јер Бранко притискао 
 Тада би на једаред загрлила и ижљубила своју маму.{S} Ако није код ње, отрчала би у врт, да ми 
међу Зорке и Бранка.{S} Зорка пресавила своју књигу, па чита своју декламацију.{S} А Даринка ће 
олико: „Хм—хм!“ – поглади брке, продрма своју столицу, зар да се увери, је ли на добрим ногама, 
и и на своју кућу, на своје огњиште, на своју породичну срећу.{S} Кад је човек срећан, мили му  
Сви ми радимо.{S} Човек, кад помишља на своју будућност, – вели опет парох, – не замишља увек с 
оже, што хоће и како хоће, а он мора на своју катедру, или умрети!...{S} Него једва чека вече,  
ати.“ Да!{S} Понда треба помишљати и на своју кућу, на своје огњиште, на своју породичну срећу. 
ом.</p> <p>– Да, да, треба помишљати на своју будућност, – проговори парох; понда се непосредно 
пођа Рашићка зна сваку воду окренути на своју воденицу.{S} Довешће децу у Брајковац, венчаће их 
 стао проливати грке сузе, раптајући на своју судбину, како је он несрећан, како га нико не вол 
, кад виде, да је заорао дубоко опет на своју стару бразду. </p> <p>Изгори поп Стеван између дв 
S} Зорка пресавила своју књигу, па чита своју декламацију.{S} А Даринка ће запитати Бранка: „Хо 
че поп Стева одлучно.</p> <p>Попа узеде своју Јелисавету, иначе госпођу Јецу Рашићку за руку, п 
е деце! – повика госпођа Јеца, кад виде своју кћер с попиним сестрићем испод руке; те оде у кух 
ован се насмехну и не мога да не покаже своју сумњу.{S} Кнежевић му доказује да то може бити.</ 
адинску ћурдију не одгрне, те не покаже своју стару ћуд.</p> <p> Па да о чему ви омладина разго 
 – обрецну се Бог ме, Јелена, па истрже своју руку. </p> <p>– За што, молим...{S} Жао ми је...  
о, госпођице, примети Кнежевић и истрже своју руку.</p> <p>Јелена хтеде да проговори, али јој з 
 Наша славна црквена општина дала му је своју кућу под кирију.{S} Сигуран платиша! <pb n="73" / 
што је пребацила преко главе, да скрије своју неприлику.</p> <p>Срећом ни Зорци ни Јелени не па 
 а не осећа се моћна ни толико, да узме своју руку на траг, нити да његову стисне, већ му је по 
-Стевина сестрића у кућу, да му наметне своју кћер, и како је сам поп Стева проводаџисао свом с 
 дође, те да се момак мало одмори, па и своју матер посети!...{S} Најпосле, свету се не да ни у 
а којима ће морати удешавати свој рад и своју снагу.{S} Бродови живота њихова несу се још навез 
а на углед, како ваља љубити свој род и своју веру.</p> <p>Него Бранко Радичевић дубоко је зата 
н у небрану грожђу, док збиља не нађе и своју кућицу, те стрмоглавце у њу!</p> <p>Таке забаве и 
згали, па примети, као да би да заглади своју отоичашњу реч, примети благо:</p> <p>– Ала си жес 
Госпођа Ната окрене пећци леђа, наглади своју цицу и клима главом.{S} Марко се врпољи <pb n="14 
p> <p>Прохтело се госпођи Нати, да види своју сестру, баш као да јој је, не дај Боже, према гла 
ајпре да се побрине, како ће издржавати своју породицу.“ И толико се занео, помишљајући на Дари 
па?{S} Грдити своје старешине, исмевати своју светињу.{S} То је зар слободна штампа!</p> <p>Раз 
} Ено га, и он лично изашао, да испрати своју милостиву заштитницу.{S} Заковратио реп, па се ву 
а са Стајићем, не мога, а да не подсети своју сеју, како су се обадве препале, када су из ненад 
ад човек и оде у Карловце, ако и посети своју сестру, мислиш, да сме то њој казати?{S} Боже сач 
е обрлатити још до куће, да ће заложити своју реч.</p> <p>– Видићемо још, шта ће рећи поп Стева 
исао, да бих ја делио, ваљда, с народом своју муку; али да бих му био учитељем у његовој најпре 
аље.{S} Баш тада је он тим начином одао своју „тајну“, поричући свим срцем, свом душом, па и са 
55" /> <p>До јако би учитељ обично узео своју виолину, те до неко доба изводио из ње какве мело 
ло дуго време, чамио је, док није добио своју половину, своју Еву.</p> <pb n="70" /> <p>Бранко  
н.</p> <p>– Одахнуће, кад не буде видио своју ујну, – опет се уплете бележниковица.</p> <p>– Же 
 онда послом у Карловце, или би походио своју сестру или не.</p> <p>Једаред, – био код ње, па д 
“.</p> <p>Кнежевић беше озбиљно схватио своју дужност као учитељ певања и ликовођа певачкога зб 
це, јер Бранко притискао њом под пазухо своју књигу, те му књига сад испаде у траву.</p> <p>– П 
ти оца твојего...“ Он зна само за матер своју и више ни за какво добро. </p> <p>– Да, и опет ве 
 <p>Госпођа Ната се милокрвно загледа у своју кћер.{S} Шта ли јој је помислила у тај пар:{S} Те 
иденуо и ручник за рупицу испод врата у своју хаљину.{S} Госпођа Рашићка присела поред њега на  
е поред прозора, уђе у двориште и оде у своју собу. </p> <p>Из оне лепе куће с оне стране поток 
био и заверио, да не ће никад довести у своју кућу страну женскињу, „домостројитељку“.</p> <p>И 
ележниковица.</p> <p>– Жено, не дирај у своју сестру по Еви, – опет је, бојаги, утишава супруг, 
до душе, у род ће се, и то у род, као у своју рођену кућу.{S}Али на село!{S} Па остати на селу  
меном, кад га је Бог и Христос примио у своју општину од крштенога кума под тако лепим именом ј 
ако би добро било, да доведе домаћицу у своју кућу.{S} Па то је прилика, као и мало да се боље  
 и убојицу мужа, који сав свој кив, сву своју несрећу у картама и срџбу у пијанству излива на с 
 ваљда српскога ђака.{S} Талијани имају своју стародревну Болоњу, Немци Јену, једни ово други о 
 другу пак опљувати, па заденути у малу своју турску лулицу на подугачком чибуку, запалити и пу 
ица.{S} А имају и оне, да претресу малу своју књижицу из свог ђаковања и друговања.</p> <p>Деца 
оштени општинари не ће баш и продати ту своју кућу,... разумете ли ме: кућу српске црквене прав 
у саборницу, где певачка друштва држаху своју заједничку пробу, и на паропловску станицу, где с 
се побрине, како ће издржавати породицу своју.</p> <p>– Не мислиш, ваљда, да ћеш вечито ђаковат 
дао своју „тајну“, поричући свим срцем, свом душом, па и самом помишљу, да је оно узрок Стајиће 
а с по пута скрене, па „да извади можда свом рођеном детету очи из главе“ На преудају неје ни п 
љно госпођа Рашићка, па је одмах отишла свом поп-Стеви, да му се потужи:</p> <p>– Дошле те варо 
да и у њему изазове такав пијетет према свом родитељу.{S} Мати му никад не хтео оцу причати.{S} 
јвише се и предомишљао, да л да сврне к свом другу.{S} Сам неје знао, како да се с њом опрости. 
ела око крста искупио се народ у чистом свом оделу.{S} А у народу, видиш, око свирца час се тал 
</p> <p>Њих две ћуте.{S} Јелена мисли о свом јаду, а Даринка – ко да је зна?{S} Још да се није  
тамо чекају. </p> <p>Ако им се назори о свом бићу, о позиву својем у животу и не подударају, ип 
р, и како је сам поп Стева проводаџисао свом сестрићу.</p> <p>За одрешене језике предмет је то, 
аке мисли долазиле на памет, па се упео свом снагом, те набрао чело, па му се натуштило над дуг 
то доба спремила, а цео народ прихватио свом вољом својом и српским одушевљењем.</p> <p>Како се 
а жарко јулијско сунце, што је прижегло свом снагом. </p> <p>У долини испод Стражиловачкога вис 
као што треба“,то јест, као што она, по свом рачуну, жели.{S} Отрчала је к Јаковљевићима.{S} Не 
хотице погледаше.{S} Свако, наравно, по свом рачуну.</p> <p>Право би и имао, – примети Рашићка. 
 нема, запева своју најмилију, тихо, по свом начину, тек само да да арију: </p> <quote> <l>Дух  
сред Севиље, па завија по свом срцу, по свом „вишем позиву“, као да је он сам ту, па сам својој 
ског гранда у сред Севиље, па завија по свом срцу, по свом „вишем позиву“, као да је он сам ту, 
ш једаред разгледа по кући, је ли све у свом реду. </p> <p>А Ната ушла у Даринчину собу.{S} Над 
ке.{S} Она му је натерала дерт, па је у свом мамурлуку почео да мрзи на цео свет тако, да га мр 
е, пошто не може да остане од срамоте у свом јату, тумарне бог те пита куд, па се изгуби.{S} На 
ачкој омладини, да се спрема, како ће у свом скромном селу прославити спомен великога песника.  
 поп-Стевиној, носи на души и на образу свом сама госпођа Јелисавета Рашићка, ипак јој дође и д 
ћ Стајић,– мени се чини, ти у мамурлуку свом обично гледаш све на црне наочаре.</p> <p>— Увек,  
 једном, али само једном приликом брату свом, „на гору несрећу, него што је мој Арсеније.“</p>  
илостива његова заштитница, па одговори своме штићенику опет притиском руке, и занесе се – за п 
 ради највише се и предомишљао, да л да сврне к свом другу.{S} Сам неје знао, како да се с њом  
вога друга до првога манастира, у село, сврну уз пут код госпође бележниковице.</p> <p>– А, вас 
и њен лик, кад оно пре краткога времена сврну к њој, путујући ујаку у Брајковац; сад тек разуме 
дине жури у походе, него јој тек уз пут сврће као познанику каквом.</p> <p>И срце му гракну од  
а и на Брајковачко певачко друштво и на сврху, рад које се било то друштво састало, као и на то 
и сам у туђем свету... гура, те редовно свршава своје течајеве.{S} Изашавши из вотњака и из врт 
 прве гимназијске разреде, мати би, кад сврше своје школске задаће, искупила децу, што су били  
е или се сматра за срамоту, да се један свршен универзитетлија може вратити у свој дом, те наст 
 Јелени.{S} Даклем, видиш да ствар није свршена.</p> <p>– Па за што само да оде тако из ненада? 
 дакле, нити има почетка, нити ће имати свршетка, а то је мати и материнска љубав:{S} Сад му те 
г сина.{S} Па за што не би и он:{S} Нек сврши гимназију, па, ако Бог и срећа дадне, таман ће ти 
чела је од ономад, а, да је све ређала, свршила би с оним пре три године.</p> <p>– Него шта зна 
ка: „Куд сви Турци,..." </p> <p>Тако се свршила прва певачка поука Брајковачкога збора. </p> <m 
нала паметније, него што је урадила, те свршила школу за учитељицу, па као учитељица дошла у Бр 
е, све људи млади, који још нисмо ништа свршили, који једва да умемо и слутити, како се води ту 
рану, а корист преда се, ако није ништа свршио, што бива по <pb n="88" /> најчешће, постаје мор 
забоде копље у ледине, па, ако је нешто свршио, све на страну, а корист преда се, ако није ништ 
им.{S} Да Бог ме!{S} Положићу докторат, свршићу и ту формалност; понда ћу доћи у Брајковац.{S}  
ницу и убојицу мужа, који сав свој кив, сву своју несрећу у картама и срџбу у пијанству излива  
о чисто скроз прође, па му пројури кроз сву крв, а коса му се диже.{S} Скинуо шешир, одахнуо, п 
</p> <p>Господин парох има у сеници тој сву удобност; и, збиља; никад није лепше пожелео.{S} По 
{S} У тринаест школа поцрпу они кашиком сву мудрост.</p> <p>– И мати му даје за право. </p> <pb 
ш тада је он први пут у друштву залагао сву снагу своје речитости, доказујући, како је она спос 
!{S} Већ ми бучи глава од неко доба.{S} Свуда Бранко и само Бранко!{S} Успалили сте се као...</ 
S} Плани, па издахни!{S} Таки смо ти ми свуда. , баш сам радознао, како ће и то у Карловцима ис 
 неки дан рекао, сећаш ли <pb n="87" /> се, како отровне мијазме почињу да трују наш политички  
 „курисање“.{S} Застидео се...{S} Једва се прибра.</p> <p>– Госпођице Даро, – рече јој тихо, па 
је паметни Шваба већ све изумео!“ Једва се одважио још и на то, да по упутству наших пчелара во 
 се и смејала и заплакала.</p> <p>Једва се око малих заранака раскалаши ветрић с Фрушке Горе.{S 
стројитељку“.</p> <p>И збиља, поп Стева се сети у тој невољи своје сестре Тинке.{S} Тинка као д 
е, тешке, несретне... </p> <p>Поп Стева се растопи, расплини, оде у пару... </p> <milestone uni 
трић с неким прекором.</p> <p>Поп Стева се уједе мало за доњу усну.{S} Хтео је да наведе разгов 
рила препелица, па пућпуриче...{S} Шева се завитлава у ваздух, па високо тамо кличе танко гласо 
ја ће мама мени већ дозволити, – одазва се Даринка. – Њој се здраво допада Бранково коло.{S} Ја 
 ногама.</p> <p>А на Натине речи одазва се.</p> <p>– Разумем. </p> <p>– Като,— примети Ната сес 
 <p>– Знам, знам, господине! – зарадова се дете.</p> <p>– Идем,... сад ћу ја одмах...</p> <p>Не 
Па се деца још већма заволеше, замилова се Данило и Ната.{S} И чика Пера благослови брачну свез 
 тако удаљи од народа као наша.{S} Нова се омладина креће, њен глас се већ по мало чује.{S} Кад 
ужасна, притисак не да дахнути.{S} Нова се омладина организује.{S} И кад се појави, појавиће се 
су гости дошли, те потрчала кући, а сва се запурила и задухала што од радости што од умора. </p 
 пред поп-Стевом и својом кћерком да га се нахвали.{S} Још да јој испадне за руком, да и Бранко 
ли, а што и да дође он амо?{S} Ваљда га се тиче когод овде?</p> <p>Па јој опет сада у једаред т 
 био већ и заборавио на ујака; а кад га се и сетио, неје имао повода, да се загрева љубављу как 
чи све већа тешкоћа бремена, што сам га се подухватио у најбољој вољи.</p> <p>– Немојте се плаш 
и мислио о њему, бар не озбиљно; ако га се, може бити, кадгод случајно и сетио био!</p> <p>Мора 
што га осећа кривац према ономе, чијега се суда боји, ако је и уверен)да му „кругове његове“ не 
 човек срећан, мили му се посао, којега се подухвати.{S} Одушевљеније прихваћа борбу у друштву  
ше пута доносио у ћупи вина, а код њега се пило и ликовало по често.{S} Но да је био таки гениј 
т, те се предомислио.</p> <p> Више њега се залепрша лептир, па стаде, баш близу на неки цвет.</ 
од Мушицкога на онај велики посао, кога се он доцније тек онако свесно и савесно латио, те га и 
зна ни благдан и свагдан.{S} Ни на кога се, слатка, ослонити, ни колико отлен дотлен.{S} Само д 
уза зид, застрта неким платном, од кога се иначе кроје панталоне, да изгледа, бајаги, као канаб 
е, постаје моралним пролетером, из кога се рекрутују шарлатани, денунцијанти...</p> <p>– То је  
илије мисли госпођа-Катине, па око тога се врзу, ето, и сад по толики и толики пут.</p> <p>Него 
о је негда његов велики имењак.{S} Туга се нека стисла у његовим грудима.{S} Тама нека као да х 
примети Рашићка. – штета је за њега, да се потуца и пребија по селима.{S} Ја то и опет кажем.{S 
а јој све исприча, да јој се изјада, да се заплаче у њену загрљају, па да обадве плачу.</p> <p> 
е дочепати Новога Сада или Београда, да се препоручи управи народнога позоришта, па онда – ево  
кад га се и сетио, неје имао повода, да се загрева љубављу каквом према њему.{S} Поп Стеван, оп 
ковица одавно наваљује на бележника, да се иде кући.</p> <p>– Ти иди, голубице моја!{S} Иди, не 
ладица поред њега тако се препанула, да се неје могла уздржати, већ се у највећој дреци смота н 
>Тејка Давина Живковићка прва дошла, да се поздрави с госпођа–Натом.{S} Давина се одавно нешто  
 жела Гружанка девојка...{S}" Збиља, да се занесеш!</p> <p>– Жено, мир! – повика бележник својо 
ећ нема.{S} Расписаћемо по новинама, да се до извесног рока има пријавити; не пријави л се, сма 
 па га чисто теши. – Ја сам уверена, да се не ћете постидети.</p> <p>– Хвала вам!{S} Ви тако ум 
копана.{S} На њој лака плава хаљина, да се може слободније верати по гори, – последња кратка ха 
 како мати хоће, мати хоће а не она, да се иде у Карловце.</p> <p>Сачувај Боже, када би Милан о 
ви руски медвед талијанског мајмуна, да се не нађе нас неколико људи.“</p> <p>Од то доба пази п 
</p> <p>– То је смешно! (Осети попа, да се то њега тиче.) А шта онда, ако те кости, што их у Бе 
ице, која тако узела бранити писара, да се овај сам од туге неке у мало не заплака. – ни песма  
ва даваше на који тренутак бар маха, да се разаберу гласови одабраних чланова певачкога друштва 
 <p>Ката отрчи у кућу и спрема воде, да се гости умију.</p> <p>– Триво, – кренула се Ната кочиј 
рас.</p> <p>Касно у ноћ тек чула је, да се отворила врата на школском здању.{S} Касно у ноћ тек 
дичевића! – дода Јован. – Решено је, да се пренесе на Стражиловачки вис.{S} Па смо закључили с  
ор што слободније, што разноврсније, да се издовоље у свачему, чему им се пружа прилика у убаво 
стирски намесник, добио мало одушке, да се провесели с веселим Брајковчанима у хладу манастирск 
а и Даринка, нестрпељиве, па отишле, да се забављају на свој рачун.</p> <p>Старије остале за ст 
и с њим, и уверивши се зар још боље, да се он још једнако срди на њу.</p> <p>А какве ужасне мук 
то послова.{S} Па је већ ето, време, да се на селу и госпође враћају са села, кад се и коло око 
жури њој.{S} Дакле, већ је ту време, да се иде на певање!{S} Па колико Јелену угледала, толико  
би могао бити равнодушан; а боји се, да се не би показао сметен.{S} Готово би се и смео био, ет 
 је, Бог би га знао!{S} Говорило се, да се негде удавио.{S} А говорило се, да је заблудео у све 
 умрети!...{S} Него једва чека вече, да се састане на прозору с Јеленом, па да је пита, шта јој 
!</p> <p>– Паметна идеја, бележниче, да се овде мало позабавимо, – примети после Дабижић, по то 
ић пушта глас где силније, где тише, да се као талас час дигне, час спусти.</p> <p>И благајник. 
на.</p> <p>Ја сам му рекао, до душе, да се спреми за село, – дочека исто тако и жедни писар.{S} 
>Бранко проговори нешто, као бојаги, да се поздрави с њом.{S} И он, до душе, вешт момак за таку 
рдашце куца необично живо, јер види, да се ради око начела, што она, ако и не може да схвати, и 
ного, да на први поглед од мах види, да се госпођа Јелисавета преварила у рачуну?</p> <p>Даринц 
 је ту и Даринка, па се свако труди, да се што боље представи варошкињи.</p> <p>Бележник се не  
шуми и жубори као на некој водојажи, да се мало даље изгуби роморећи између густиша дивљих ружа 
е, који што више знају.{S} Али пази, да се што више користиш туђим искуством.{S} Тешко оном, ко 
ло отпочети и Брајковачкој омладини, да се спрема, како ће у свом скромном селу прославити спом 
е не кајем, неје ме ни близу памети, да се кајем, или да се тужим на Беч.{S} Али ипак ме срце в 
к, па му неје требало два пута рећи, да се придружи бележнику, Јовану, писару и благајнику.</p> 
} Па јави се тек кад год мајсторици, да се знате.{S} Кажи јој, нека отвори почешће собе онако п 
агао већ преко стола с чашом у руци, да се куцне с бележниковицом“.</p> <pb n="77" /> <p>Писар  
на Бранка таки <pb n="81" /> утицај, да се осети лаган, као да се на ново родио.{S} Опет му мио 
к, – ако и јесте лепи српски обичај, да се тек са печењем почиње наздрављати, ако ни вечера наш 
сара, дакле, хвала Богу, добар знак, да се раскравио, кад, ето, хоће да се шали.)</p> <p>А благ 
тву! </p> <p>То ли је, дакле, узрок, да се ујак тако смиловао сада на свога сестрића, те га при 
} Бојим се, забранила би ми са свим, да се и састанем с тобом...· Да јој кажем, кад се вратимо  
ародна права“; а ја, бога ми, видим, да се и наши народни браничи, „поборници“, наплаћају од на 
шао у разговор с Бранком и Даринком, да се и он „помеша међу свет“, док су му сви остали иначе  
елигенције...{S} Узми само то на ум, да се ни један интелигентан човек није понизио, да буде, н 
 је то, сестрић“...{S} Дошао гладан, да се исхрани... „Па не знам ово, па не знам оно.</p> <p>- 
 предмет је то, наравно, благодаран, да се учини и више, него што је уистини било.{S} Хоће да с 
де својим путом. „Нек буде господин, да се не пати!{S} Шат буде помоћник и заштитник удовој Мат 
у Јаковљевићу.{S} Он беше предложио, да се „тако врсној певачици, као што је Јелена, поздрави о 
еларски дневник.{S} Можда је мислио, да се и он кадгод баци у који српски пчеларски лист каквим 
овукао би је тим пре, што се уверио, да се и сама гошћа одушевила за „ту идеју“, што би рекао Р 
p>Све то учитељ покупио и наговорио, да се здруже.</p> <p>Одоше у учитељеву собу</p> <p>Највише 
к почео долазити.{S} Од увек научио, да се повлачи, па мисли, узео би ко за наметање, када би ч 
ауци, – све је на свој начин хитало, да се одужи спомену песника српскога јединства, прихвативш 
фали Не знам, шта би и с тобом било, да се ниси оженио.</p> <p>Даринка се смеши, ал готово и не 
.</p> <p>Кнежевићу добро дошло било, да се прође у чистом планинском ваздуху, да истера шетњом  
аву мисао, да би било врло потребно, да се састане с Кнежевићем, ако ничега другога ради, то ба 
е никад показао.</p> <p>– Чудновато, да се, ево, све више њих тек у новије доба сећају, – одгов 
> <p>Учитељ запева гласно громовито, да се чуло широм по Брајковцу, па се и они око кола осврну 
кат или чиновник...{S} Ти видиш зар, да се ја не одричем рада.{S} Боже сачувај!{S} Само... ко х 
чи ја ћу сам молити његову свјатост, да се смилује на сироче сироте удовице.{S} Ти си, да Бог м 
Јован и да не осећаше збиља потребу, да се одмори.{S} Готово да је био већ и заборавио на ујака 
торији.{S} Ја ћу ти написати, тужбу, да се развенчаш.{S} Петнаест година га већ нема.{S} Распис 
оследње време гонио је Игњата, кажу, да се да бирати чак у Загреб...{S} А игуман, док је Игњат  
 на потегу, па се ухватила за лотру, да се попне на кола. </p> <p>Даринка се већ наместила, а н 
јма о томе или се сматра за срамоту, да се један свршен универзитетлија може вратити у свој дом 
ија.{S} Леп занат, таман за село!{S} Да се држао тога, па да га види Бог и њега и Тинку и синчи 
4" /> стојимо у томе?{S} Жалосно!{S} Да се заплачеш!..{S} Боли га, да Богме, што је понижен; а  
 тога му се мисли највише и врзу.{S} Да се обазре на оваке слушаоце, ови ће или пљескати или ће 
а над књигом?</p> <pb n="24" /> <p>– Да се што боље удесим с овим, што постоји, и да живим, – о 
а и поред Зорке неје могла Јелена, а да се не похвали, како јој ипак мио Брајковац, јер је до п 
} Не би било лепо, опет, и да оде, а да се не јави њему и његовој матери. </p> <p>У тај мах про 
асан атентат, да не могоше на ино, а да се једногласно не подигну против таких новотарија.{S} Т 
} Брате, ништа лепше од тога...{S} А да се лепо радити!{S} Па што зарадиш, знаш, да ти нико за  
другој правиле „физите“ несу могле а да се не дотакну Брајковачкога певачкога друштва. </p> <p> 
>– Хајдете.{S} Тражимо вас.{S} Треба да се журимо на Дунав.{S} Сад треба скоро и топ да пукне.< 
други број и казује место, где треба да се окупе чланови ове или оне депутације, пре него што л 
 се даде у памет.</p> <p>Ти не треба да се што бојиш, – узе поп да кује, док је врело. – Узећеш 
ла.{S} А оно девојче, збиља, и треба да се усрећи.{S} Душа је њена чист још неисписан лист беле 
е моји сељани имати прилике, на кога да се угледају ако хоће.{S} Тако продире у народ оно из књ 
не ваља, па не ће народ имати у кога да се угледа; а почнимо и ми паметније са собом, да видиш, 
 Ал само...{S} И сад језа цело хтела да се потужи, како Криста скоро свако боговетно вече изађе 
вешће и њу Јеца жедну преко воде, ма да се колико пући, вели Рашићка за Стајићку.{S} Само да се 
p>– Пардон!</p> <p>Јелена хтеде сама да се сагне, па да дохвати књигу; али је Бранко преухитри. 
 ће остати узором омладини, која има да се учи; а дела њихова биће вазда на углед, како ваља љу 
метније, него да слегне раменима, па да се и он придржи „начела“ Брајковачкога благајника: „Куд 
треба учити народ да држи новине, па да се учи, да види, да зна, да чује...{S} Просвета, просве 
 у <pb n="65" /> женскиње, која може да се истински одушеви за нешто.{S} Нешто му говори, да то 
.</p> <pb n="21" /> <p>Ната опет узе да се хвали са својом Кристом.{S} Намерила се на добру дев 
а, Бог да прости!</p> <p>– Да Бог ме да се то све онда расправљало, кад деца несу ту.{S} Деца,  
ран склизну на страну, као да не сме да се задржи ни на једној ни на другој.</p> <p>– Изашао је 
ше.{S} А у државној служби, опет, не да се пропевати, чим осете, да љубиш свој народ...</p> <p> 
 може никуд.{S} Знам, како је.{S} Не да се кућа оставити ма на ким.{S}Ту је живина, па треба на 
, зар да га мати жива сахрани?{S} Не да се Тинка ни опепелити.{S} Њега једног, па...!{S} Да их  
Ева прабаба, нисмо све једнаке, – не да се бележниковица збунити. – Ал тако јој треба!{S} Тај г 
уће.{S} Хоће, да! – вели Јован. – Не да се та извести из концепта.</p> <p>– И ја бих рекао, – д 
па Бранку,</p> <pb n="72" /> <p>– Не да се насути вода у решето, – одговори онај.</p> <p>– Баш  
и се на цео свет.{S} Младу човеку не да се прилика, да створи себи будућност.{S} Особито је уме 
.</p> <p>– Поштен човек треба најпре да се побрине, како ће издржавати породицу своју.</p> <p>– 
ао ујаку: „Поштен човек треба најпре да се побрине, како ће издржавати своју породицу.“ И толик 
да му пошаље новаца, да амо дође, те да се момак мало одмори, па и своју матер посети!...{S} На 
 мед пред Бранком, али сад као да ће да се сва разлиже.{S} Чак му је одушевљено говорила о прен 
радовала се Даринка као мала, што ће да се вија са Зорком по планини и по виноградима, да беру  
нак, да се раскравио, кад, ето, хоће да се шали.)</p> <p>А благајнику се разведри мало оно мрко 
ата се мигољи у тешком пртљагу, хоће да се извуче, па то раскопчава огртач“, то чупа с ногу вел 
са столице, па се узврпољио.{S} Хоће да се пева.{S} Друштво треба само да пева.{S} А он погибе  
е, него што је уистини било.{S} Хоће да се све то танко зна и прича, како је, на прилику, госпо 
стискује уз Јеленино раме, као да би да се скрије.</p> <p>– Несмо ми забадава изостали толико,  
 сам урадити: треба више учених људи да се помешају у народ, у масу.{S} Ви имате иначе потпуно  
 њега.{S} Гледа га, па не зна, да ли да се одсмеје као на шалу или да прими као истину.</p> <p> 
ме ни близу памети, да се кајем, или да се тужим на Беч.{S} Али ипак ме срце вуче нашем крају,  
рекао поп-Стеви, да неје сретан, или да се подао Јеци, он би му одговорио, као што толико пута  
а опрезу, што сад не ће ни на што ни да се осврну, – рекао би, уморили се, ваљда, лов ловећи ва 
 </p> <p>Па му данас не пада на умни да се смеје, када благајник поче урлати разне гласове, пов 
Ти иди, голубице моја!{S} Иди, немој да се крхаш ту! – вели јој разнежени супруг. – Ти бар не м 
 застиди,</p> <p>– Не срди се; немој да се срдиш.{S} Ја се увек забуним.</p> <p>– Прелетео бих  
 скинућу ти шешир до земље.{S} Немој да се и на тебе примени оно:{S} Кога мрзи да ради, тај је  
ивате „господине“ – рече Бранко, тек да се, бојаги, извини. </p> <p>- Ви сте ипак старији, - од 
шчитана глава, ипак не мога бележник да се том приликом одржи, а да не примети, било што не трп 
 <p>Зорка неје дала ни о чему другом да се говори, него о томе.{S} Синоћ је већ доучила све, шт 
трже весео кикот и клицање.{S} Таман да се дигне и да види иза џбуна, ко је то, а пред њ испаде 
Благајник укрљешти очима у њега, као да се увери, да ли се овај шали ил’ озбиља бенета.</p> <pb 
на, што је као швигарица носила, као да се упила у обле јој удове.{S} Запурила се у лицу, па јо 
е ли чудо, ако се Тинка осетила, као да се други пут родила, па дошла на бољи свет, кад је брат 
ом пролете по друштву око стола, као да се, збиља, осведочи, да је баш она та „ружа“.</p> <p>–  
</p> <p>Састале се и поздравиле, као да се бог зна колико дуго несу виделе, или као да су прету 
1" /> утицај, да се осети лаган, као да се на ново родио.{S} Опет му мио цео свет.{S} Та, живот 
 Зорка, како стала у један угао, као да се закопала.{S} Само да јој не би ко рекао, да ту нема  
у сестрић бар лепо мисли о њему, као да се осећа нешто крив, што је и њега и матер му тако одби 
 до њега необичан лавеж паса.{S} Као да се сви пси у Брајковцу побунили противу месеца, па из с 
рину.</p> <p>Нигде живе душе.{S} Као да се све, штогод дише, под камен завукло или се у земљу у 
 то више власти не забране.{S} А као да се тврдо узда, да ће, ма у последњем тренутку, и забран 
ољи своје сестре Тинке.{S} Тинка као да се на ново родила, кад је дошла у братовљеву кућу.{S} К 
 вуче и чеше око мајсторице Јуле као да се и сам препоручи особитој њеној милошти.</p> <p>Још г 
uote> <pb n="75" /> <p>Благајник као да се замислио за својом чашом, па гасе не тиче ни живи ра 
 је „ухватио шпиц“.</p> <p>Писар као да се нешто очемерио вечерас, па је мрзовољан.{S} Кадгод п 
а и Криста. („Боље да ми је ту, него да се витла којекуда“, мисли госпођа Ната).{S} Мајсторица  
 благослова; не знам ништа друго, до да се молим Богу за тебе.{S} Шта ти ваља радити, то ти тре 
ријатеља највише светују о том, како да се и Брајковац и Брајковчани покажу том приликом. „Треб 
к свом другу.{S} Сам неје знао, како да се с њом опрости.{S} Осећа, да не би могао бити равноду 
пељивија, то одлучнија. </p> <p>Како да се састане с њим?{S} Хоће ли он вечерас доћи под њен пр 
.</p> <p>У планини, знате, може лако да се промени За час киша пљусне, – примећује онај.</p> <p 
а је, тако рећи, из народа, па тешко да се игде интелигенција тако удаљи од народа као наша.{S} 
ућу.{S} Па то је прилика, као и мало да се боље позна. </p> <p>Попина Јелена...{S} До душе, за  
не разговор.</p> <p>Хоће и наше село да се прослави, – беше му прва реч.{S} Од њих две не зна,  
а посла, било да му дођу гости, било да се кољу свињи, или тако што, Давина је увек ту, да свес 
оћњак.... у гору,... ма куд,... само да се не састане више ни с ким од њих!{S} Па у јутру, чим  
и, вели Рашићка за Стајићку.{S} Само да се већ једног дана прошетају деца, Бранко и Јелена, по  
већма долази у главу, да је потребно да се са учитељем састане, то Јелена све нестрпељивија; шт 
ади брке, продрма своју столицу, зар да се увери, је ли на добрим ногама, па – на здравље!{S} И 
видило се, тобож, некога рада, макар да се заман викало:{S} Хлеба!{S} Хлеба!{S} А тек сад?{S} З 
и толики пут.</p> <p>Него почела већ да се једи.{S} Све се разишло од куће: и деца и девојка и  
се усијао.{S} Коњи касају, а не могу да се обране од силних мушица, што их спопале.{S} Вуку тро 
ну и предаде преда се.</p> <p>–Ја ћу да се срдим на вас, –прекинуће Бранка, кад опет чу последњ 
ду, а Даринка – ко да је зна?{S} Још да се није Зорка рашћеретала око њих, ишле би као осуђене. 
к не може, ето, ни он, да пропусти, ада се и сам не умеша у струју, што се заошинула оне године 
ће само да оживи свечаним начином, када се тим најбезазленији осећај народни исмева, то је гадн 
ста да спомене и мртвих и живих, и када се збије у самоћу, а камо не ће, кад их овако више, па  
вачијим костима под земљом!{S} Али када се тим пљује на свету успомену, коју народ с највећим п 
 ни учинити.{S} Нечему много бољем нада се он од самог народа.{S} Па хоће да и свој говор, што  
>– Знам ја, знам све до краја! – правда се дете, а застидела се. – *Цело ја знам; само још који 
и родољубље, а од како се зна, исповеда се <pb n="62" /> за члана српске омладине и народњачке  
луша, али се сад окрену и предаде преда се.</p> <p>–Ја ћу да се срдим на вас, –прекинуће Бранка 
о свршио, све на страну, а корист преда се, ако није ништа свршио, што бива по <pb n="88" /> на 
не опомене камџијом, да гледа пут преда се.</p> <p>Госпођа Ната дрема, па клања главом то амо т 
и, па да читате.{S} Па ја мислим, можда се која породица вратила опет из Русије у Фрушку Гору.{ 
спусти на земљу, полети на улицу, понда се опет врати, загрли Даринку.{S} И једва једаред ће ис 
тева, као да му је страно то име; понда се сети. „Јогуница!“ помисли у себи. „Никад друкче!..{S 
оју будућност, – проговори парох; понда се непосредно обрати на Бранка:– Јеси ли ти кад о томе  
ите, да сам сад опет слободнији. (Понда се затрча, те додаде:) Ви сте анђео храбрилац!</p> <p>– 
а још мрети није“</l> </quote> <p>Понда се трже. </p> <p>– Хоћемо ли се ми моћи поутешити, као  
и смо канда негде гостију!</p> <p>Понда се узврпољи, док не нађе некакав изговор, да изађе из д 
</p> <p>На вратима у сред лозинка указа се Бранко Стајић.{S} На њему лако летње одело и сламњи  
 ход.</p> <p>Поп Стева склони чибук уза се поред стола, проглади прстима кроз браду и лако се н 
 главу к певачу, па му показа место уза се.</p> <p>– Ту ми седни, синовче!</p> <p>А Кнежевић пу 
е видиш сада у овом обиму?{S} Брате, ја се мало разабирам у економији, али толико <pb n="89" /> 
ају простом скакавицом или резом.{S} Ја се не кајем, неје ме ни близу памети, да се кајем, или  
ори Бранко.</p> <p>– Не иде тако.{S} Ја се не ћу нити се смем без вас вратити, – рече она слобо 
>– Не срди се; немој да се срдиш.{S} Ја се увек забуним.</p> <p>– Прелетео бих био; али нисам м 
.{S} Сви путови воде у Рим.</p> <p>– Ја се бојим те нове омладине.</p> <p>– Знам ја, брате, шта 
s</foreign>.</p> <p>– Јоване, – насмеја се већ Стајић,– мени се чини, ти у мамурлуку свом обичн 
 а иза леђа му кроз жагор светине, која се устумарала горе и доле, дође до ушију познат женски  
виса завршен је спровод. </p> <p>Отпоја се и последња песма, а многи и многи још се не разилазе 
е лепо! – рекла је госпођа Ната. – Нека се младеж провесели!</p> <p>То је најпосле и госпођа Је 
 несам код матере.</p> <p>– О, о, вајка се госпођа Јелисавета.{S} Не свиди јој се.{S} Па да сте 
к не клонуше и опет у санку.{S} Даринка се дала у мисли.{S} Беше то чудно осећање, што је обузи 
у, да се попне на кола. </p> <p>Даринка се већ наместила, а надурила се, бојаги, па јој одговар 
у децу, па – види Бог!..</p> <p>Даринка се и Јелена ухватиле испод руке, па ходају испред госпо 
ији, о „Бранковој жељи“.</p> <p>Даринка се наже над њом.{S} Притиште врео пољубац на вреле јој  
било, да се ниси оженио.</p> <p>Даринка се смеши, ал готово и не разуме, шта ови говоре.{S} Њој 
бити, мати, као год и уја.</p> <p>Тинка се заплака, па стиште сина на своја недра. </p> <p>Неки 
гледа у отворену још гробницу.{S} Зорка се приљубила уз њу, па ћути, као да не сме да проговори 
 себе нарав и васпитање.</p> <p>И Зорка се обесила Даринци о руку, па скакуће поред њих.{S} Па  
о не зна, шта да каже.</p> <p>А Рашићка се, што би рекао Брајковачки писар, „дочепала ледине“,  
“ </p> <pb n="83" /> <p>Госпођа Рашићка се устумарала по соби, бојаги, хоће да изађе из коже од 
 на те Бранкове речи.{S} Попа и Рашићка се и нехотице погледаше.{S} Свако, наравно, по свом рач 
>– Деране:</p> <pb n="42" /> <p>Рашићка се узврпољи на столици, па се нашла у чуду.</p> <p>Јеле 
} Успалили сте се као...</p> <p>Рашићка се насмеши:</p> <p>– Дух времена сад је таки!</p> <p>–  
10" /> <body> <pb n="11" /> <p>Ужурбала се цела кућа.</p> <p>Јест, до душе, у род ће се, и то у 
 каква велика беседа у вароши, радовала се Даринка као мала, што ће да се вија са Зорком по пла 
пошли из вароши пре беседе.{S} Радовала се и селу.{S} Радовала се, да види тетку, браћу, сестру 
еде.{S} Радовала се и селу.{S} Радовала се, да види тетку, браћу, сестру, другарицу Јелену и... 
увек подједнако, а срдила се а радовала се, или плакала, или се сетила Светозара и Драгиње, о к 
а један или ма и за два дана.{S} Надала се гостима још синоћ, али не дођоше.</p> <p>Бранко нема 
ца, а кола у двориште.</p> <p>Загледала се домаћица, ко је. – Јесте л ради гостима? – повикаше  
обом врата на школском здању; заплакала се, <pb n="99" /> изгубивши наду, да ће се и вечерас са 
благајнику.</p> <p>Ох Боже! – заплакала се Јелена, када је чула, како хладнокрвно затвара учите 
до краја! – правда се дете, а застидела се. – *Цело ја знам; само још који пут да прочитам...{S 
усевима, окићена убавим селима.{S} Села се мање или више губе што које ближе или даље, па изгле 
румених усана увек подједнако, а срдила се а радовала се, или плакала, или се сетила Светозара  
 из Брајковца, Бранка Стајића, спремила се да дочека госпођу Јелисавету Рашићку из Брајковца <p 
се хвали са својом Кристом.{S} Намерила се на добру девојку...{S} Трива јој је брат.{S} Он кири 
ата ушла у Даринчину собу.{S} Надвирила се над Даринком и Зорком.{S} Прекрстила их обоје изнад  
<p>Даринка се већ наместила, а надурила се, бојаги, па јој одговара:</p> <p>– Све је ту.</p> <p 
 се упила у обле јој удове.{S} Запурила се у лицу, па јој се образи зажарили, да креснеш, варни 
држати, – вели госпођа Ната, а запурила се сирота од врућине и гурања кроз свет.</p> <p>– Још н 
сников, дупком пуна пратилаца, примакла се Карловачкој станици.{S} На кљуну јој заставник Беогр 
.{S} Очи јој се насмешише.{S} А из грла се оте неки клик - ни налик на онај глас, што јој га он 
 гости умију.</p> <p>– Триво, – кренула се Ната кочијашу, па му говори: – ти сад поскидај ствар 
љ је сад мали за њену ћер.{S} Побринула се та добро и за себе и за њу.{S} Знаш ли ти, да ће она 
и на један пут таки?</p> <p>– Иза рогља се зачу певање.{S} Учитељ се трже.</p> <p>– Збогом!{S}  
 како оштро корача... </p> <p>Иза рогља се помоли неколико сеоских момака и девојака.{S} Биле к 
можда, што да рекне.</p> <p>– Али збиља се не срдим, – уверава га она.{S} Хтеде он да рекне, ка 
штеница, не могу.{S} Преудавати се у ма се и горе патила.</p> <p>На том и остало.</p> <pb n="31 
најпријатнијим видовима.{S} По доловима се већ спушта мрак. </p> <p>Под планином се раширило се 
Али осим господе из среза и суда којима се и тако мало кад који Брајковчанин обрадује, баш кад  
ј мах прозврјаше онуд кола, а на колима се залепршаше два женска вела.</p> <p>– Писар мало поск 
 пред заказани свечани дан у Карловцима се опажало живо кретање.{S} Карловци и Карловчани спрем 
, али... тек... тек...</p> <p> А Јелена се сада збиља почела надати, е ће, по речима поп-Стевин 
ку, да ћемо код ње одсести.{S} А Јелена се радује, да је позна. </p> <p>Бранка већ поче завијат 
 под штитовима.</p> <p>Даринка и Јелена се ухватиле под руку.{S} За њима иде Јован с Бранком. < 
и?{S} А заборавила си... </p> <p>Јелена се убезекну.{S} Хтеде да пита: на што?{S} Али госпођа Р 
рце јој лупа, Боже, лупа.</p> <p>Јелена се на то одсмејала.</p> <p>– А Даринка је поцрвенела до 
биљан, ни да брком мигне.</p> <p>Јелена се стисла, па не пушта гласа.{S} Пре би у овај пар бриз 
> <p>– Душо, зар још „ви?</p> <p>Јелена се застиди,</p> <p>– Не срди се; немој да се срдиш.{S}  
 се поздрави с госпођа–Натом.{S} Давина се одавно нешто и својака с Јаковљевићима.{S} Једаред ј 
о занесен за Бранком.</p> <p>– Омладина се брзо отрца, кад пре времена ступи у акцију.{S} Ко пи 
а, од како је...</p> <p>Па и госпоштина се Брајковачка узбунила.</p> <p>Госпођа бележниковица,  
} Вели: „Село ти је тек село.“ Ето, она се родила и одрасла на селу, па најволи, да и умре ту,  
мињеш штогод о томе пред тетком.{S} Она се страшно ополчила.{S} Не ће се више ни враћати у Брај 
свиснути од једа и од срамоте.{S} А она се чинила свему – и невешта пред светом.{S} Само је поп 
 се „једва дочепао честита друштва“, па се не растаје од њих. </p> <p>Што сад иду, па им се не  
а цео свет.</p> <p>Мало још потраја, па се пријатељи разиђоше.{S} Испред учитељева стана зачу с 
 том ето још једнога младога човека, па се прикључи друштву.{S} Вели, кад се поздрави с мушкима 
.{S} Он ће већ доћи, – рече Даринка, па се као трже и поцрвени, кад примети, да је споменила то 
ишта..</p> <p>Данас је ту и Даринка, па се свако труди, да се што боље представи варошкињи.</p> 
 мало дете.{S} Али кад се пробудила, па се сетила синоћњег разговора свог с Миланом на прозору, 
прашини.{S} Прашина завејава у кола, па се мота испод коњских копита као смет у заветрину.</p>  
, шта ће рећи поп Стева? – рече она, па се насмеши.</p> <p>Бојаги! – помислише сви мушки у једа 
еђа и дремеж с очију, живнула и она, па се радује Даринчину радовању, те се смеје с њом и тражи 
Као да јој је сад крива нешто и она, па се боји, поквариће јој се кћи поред ње.{S} Ако и зна, д 
.. ти си, Александре!- примети попа, па се осети слободан; него се ипак не показа тако, да не б 
ор.</p> <p>Млади колар стао до одра, па се не миче.{S}А уза њ његова сестра, па се као снебива  
се не миче.{S}А уза њ његова сестра, па се као снебива у тако господском кругу. </p> <p>Бранко  
зи! – прекрсти се и помоли се; Ната, па се успе на кола и ували у седиште.</p> <p> Сео и кочија 
 свом јату, тумарне бог те пита куд, па се изгуби.{S} Наш је сељак, где су Срби неизмешани с ту 
мара, те претрпила кораблекрушеније, па се љубимци Талијини распрштали којекуда, њега завеја ме 
" /> <p>Даринка хоће да јој помогне, па се.{S} Уплете и она: „Први санак мира вечитога.. </p> < 
з њих.{S} По челу јој пао прам косе, па се њим игра ветрић, кад потрчи.</p> <pb n="38" /> <p>Бр 
нији.{S} Нешто га подиже са столице, па се узврпољио.{S} Хоће да се пева.{S} Друштво треба само 
pb n="37" /> <p>Он ни да дахне јаче, па се не миче, само да не узнемири то дивно мало створење. 
</p> <p>Јелисавета се мало раскрави, па се чисто ракољи око поп-Стеве:</p> <p>– Шта мислиш, Сте 
.</p> <p>Јован прешао бележниковици, па се упустио у разговор.{S} Она га кори, што је само једа 
> <p>Рашићка се узврпољи на столици, па се нашла у чуду.</p> <p>Јелена упрла очи у Бранка.</p>  
еринском друму и Казанџијској улици, па се човек „дочепао лепа друштва“, те не може друкче да т 
руни последњи остатак у својој чаши, па се извали у столици, да слуша.{S} Сад престаје свака су 
овде гоњење за веру као и у Турској, па се просто одселили у Русију, па тамо населили *Нову Срб 
алепећу крилима за каквом савуљагом, па се витлају око ње, а она их заварава...{S} Над стрниште 
 таквога разговора са својим ујаком, па се диже, да иде.</p> <p>Куда журиш?{S} Седи, да разгова 
p>А Кнежевић је отпоздравља шеширом, па се распевао, па окрену ону Змајеву: </p> <quote> <l>„Ал 
с госпођом Натом и с госпођом Катом, па се отискоше у врт.</p> <p>Јелена је непрестано ћеретала 
а и девојака, провлачи се кроз коло, па се све бојим, удариће га какав напит.{S} Казала сам му, 
стиву заштитницу.{S} Заковратио реп, па се вуче и чеше око мајсторице Јуле као да се и сам преп 
у нису таке мисли долазиле на памет, па се упео свом снагом, те набрао чело, па му се натуштило 
нко уђе.</p> <p>Јован баш пије каву, па се тужи, како ну не прија.{S} Да му је хладан батак с к 
то мислим.</p> <p>Тинка обори главу, па се даде у памет.</p> <p>Ти не треба да се што бојиш, –  
 Ната, а крсти се и стала на потегу, па се ухватила за лотру, да се попне на кола. </p> <p>Дари 
 већ сад гледе као у велику господу, па се поносе.{S} Наша деца!{S} Има и у Брајковцу још неко  
штао с голубињака и треснуо о земљу, па се купа и тресе у својој рођеној крви.{S} Сачма му је к 
Дошао кући, да прихвати очеву радњу, па се упео из петиних жила, да поради, те подигне сермију. 
вако боговетно вече изађе пред кућу, па се ту нађе с неким ковачким калфом, па је не можеш дови 
вито, да се чуло широм по Брајковцу, па се и они око кола осврнуше и погледаше на брежуљак.{S}  
их удовица сиротица, и свештеничких, па се тако испомажу. </p> <p>Тинка оћута.{S} Не подиже гла 
А попа гледи у њих као стари зналац, па се смеје.{S} Видиш га само, тресе се гојазан, зачкиљио  
 метне на обраницу, па хајд у варош, па се одене за целу годину..{S} Понда шта ћу?{S} С њом зло 
 томе се отпустила Јелена и Даринка; па се она нађе између Јована и Кнежевића, а ова између Зор 
ега провири најпре мала бела ручица; па се од мах за њом указа мила главица са црном пуном косо 
ви остали иначе обични и свакидашњи; па се врзе око њих двоје и кечи им сваку реч. </p> <p>Кола 
ђала тамо на официрским забавама.{S} Па се деца још већма заволеше, замилова се Данило и Ната.{ 
кад не ће ни наћи више таке жене.{S} Па се у жалости својој, кажу, био и заверио, да не ће ника 
ка.{S} Биле код крста на игранци.{S} Па се враћају кући и певају: </p> <quote> <p>„<l>Кад је Бр 
.{S} Као да ми ту седи!{S} Вели увек па се удари иза потиљка.)</p> <p>У који мах писар трже очи 
а тек она варошка успијуша!</p> <p>Попа се све тресе гојазан,:како се смеје.{S} Видиш га само,  
пошаљем, – одговори Бранко.</p> <p>Попа се дигао, па пажљиво растире и онако већ до најситнијег 
ети?{S} Али Јован се одсмеје и одговара се, као да има још времена.{S} А Даринка опет нема каде 
лиже, а она даље.{S} Ускубури, устумара се, као незван у небрану грожђу, док збиља не нађе и св 
</p> <pb n="28" /> <p>Неје друкче, мора се сад радити на врат на нос.{S} Поп Стева мора помоћи. 
 има пријавити; не пријави л се, сматра се за мртва.{S} И ти си решена онда брачних обавеза пре 
рећи ће му бар још који пут...{S} Сутра се можеш вратити за хладовине, кад хоћеш, пут је добар, 
ла, па је прихваћа.</p> <p>Госпођа Ната се мигољи у тешком пртљагу, хоће да се извуче, па то ра 
ма, мајчину душицу.</p> <p>Госпођа Ната се милокрвно загледа у своју кћер.{S} Шта ли јој је пом 
ти бриге, Јелисавето.</p> <p>Јелисавета се мало раскрави, па се чисто ракољи око поп-Стеве:</p> 
е игра то коло!{S} Дете, као дете, мота се с другом децом око момака и девојака, провлачи се кр 
!{S} А тек сад?{S} Зар ти не видиш, шта се кува?..{S} И сам си пре неки дан рекао, сећаш ли <pb 
– удари госпођа Јеца кроз плач, – ништа се не бринеш за дете.{S} Још му ниси ништа говорио.{S}  
p>У томе умукну учитељев глас.{S} Свећа се угаси, а иза она два прозора завлада мртви мрак.{S}  
 је иначе напајало новим животом, осећа се сада Бранко ташт.{S} У тој дивној Фрушкој Гори, за к 
 <p>Нема снаге да проговори; а не осећа се моћна ни толико, да узме своју руку на траг, нити да 
 је небрат према сестри.{S} Тога страха се, до душе, доцније опростио, јер као да је омирисао,  
остионици „код зеленог дрвета“ А и деца се виђала тамо на официрским забавама.{S} Па се деца јо 
још бити као што треба.{S} Госпођа Јеца се као мало и поутеши, али... тек... тек...</p> <p> А Ј 
е то велико зарезивала.{S} Госпођа Јеца се не осврће на то, што ће рећи свет; јер добро зна, шт 
 смотку.</p> <p>И госпођа бележниковица се намести у пола окренута Јовану.</p> <p>Ђенијалан лик 
обила кошар,... ето, то ти је! – затрча се бележник, као да реши ствар што пре. </p> <p>Јован с 
 родољубља, ни самопрегоревања.{S} Наша се интелигенција покварила...</p> <p>Да није још нас уч 
огунаст“! – рече за њега поп Стева, кад се разиђоше из сенице.</p> <p>– Има оштар језик!{S} Пра 
нако страшна, као што вама изгледа, кад се захука.</p> <p>– Да Богме, да бог ме, кад сте се и в 
 на селу и госпође враћају са села, кад се и коло око крста разилази, те млађешина треба и пре  
кћи њена зна за те материне вигове, кад се свагда онако наметљиво понашаше према њему?{S} Је ли 
бавиле, тек, ето, брзо прође време, кад се обично и госпође сеоске враћају кући из посете.{S} П 
 да о чему ви омладина разговарате, кад се састанете?</p> <p>– Како кад.</p> <p>– Водите туђу б 
твори почешће собе онако пред вече, кад се стиша прашина по улици, али ни по што немој да остав 
о каткад.{S} Опет је, знаш, друкче, кад се мушка глава даде видити.{S} Па јави се тек кад год м 
а, па се прикључи друштву.{S} Вели, кад се поздрави с мушкима и женскима:</p> <p>Чини ми се, по 
S} Али га ипак памћење не изневери, кад се опомену, да до сад неје ни мислио о њему, бар не озб 
ао онакав, какав Србин постане тек, кад се од њега поучи.{S} Ал који Србин остане, тај издржи к 
 састанем с тобом...· Да јој кажем, кад се вратимо из Карловаца са свечаности!</p> <p>– Ја ћу ј 
итељевим речима.</p> <p>– Ја волим, кад се он с чиком пусти у разговор, – опет ће она – он је т 
и он код кола.{S} Знаш, да стрепим, кад се игра то коло!{S} Дете, као дете, мота се с другом де 
 и не би, јадница, осетила сретном, кад се напатила код свог несретника мужа као права патница. 
 на ум, да прислушкују сваки шушањ, кад се заталаса гдегод у шушњарку или у бразди, нити да виј 
ло, као што се већи у себи повукао, кад се састао с Јованом и учитељем, те видео, како, <pb n=" 
те признати, да омладина има право, кад се уверите, да није онако страшна, као што вама изгледа 
рачуну?</p> <p>Даринци чисто криво, кад се Бранко опрости те оде с Јованом.{S} Од мах осети, ка 
ла и запиткивала, где је ноћас био, кад се украо из друштва, док неје признао, да је бар прошао 
ични (и какога још све зову) живот, кад се тако склапа брак, тај темељ свему животу и поретку у 
p>– Шта је теби – пита друга другу, кад се поздравиле и пољубиле.</p> <p>Јелена не зна, шта да  
 само што зазвечи ланац на огрљаку, кад се коњ који мухне, па тргне, да преухитри зловољнога Тр 
 је ујна, – приметиће Јован Бранку, кад се једном у гунгули одвојише од осталих.</p> <p>– Каква 
а! – нашали се писар. – Били?{S} Од кад се ја окљувам, па...</p> <p>– За тебе би штета било.{S} 
} Нова се омладина организује.{S} И кад се појави, појавиће се од мах организована.{S} То не ће 
па је спавала као мало дете.{S} Али кад се пробудила, па се сетила синоћњег разговора свог с Ми 
и Баната у виноградарску радњу, или кад се у октобру искупљају ода свију страна ђаци, – када је 
> <p>– Па, он највише ћути.{S} Само кад се препире о чему с чиком, онда видим, да уме и више ко 
о је име добила отуд, што је писар (кад се први пут опио у њој, а то је било прво вече, како се 
 <milestone unit="subSection" /> <p>Кад се Јелена вратила од Даринке кући, дочекала је мати с н 
 пао у њу гром с ведра неба.</p> <p>Кад се Јован вратио, отпративши свога друга до првога манас 
раз иначе и могао доста да поднесе, сад се нађе у великој неприлици.{S} Чисто не сме да му глед 
рођену сестру од рођенога брата!{S} Сад се нешто продобрила.{S} Па како је дошао Тинкин син, и  
о њој казати?{S} Боже сачувај!..{S} Сад се попа нешто кошка и с учитељем.{S} Биће и ту њена мас 
ти, „омладинац најчистије крви“.{S} Сад се чисто трже, кад виде, да је заорао дубоко опет на св 
еоске враћају кући из посете.{S} Па сад се тек диже госпођа Јеца са својом кћерком, да полазе к 
орио би ми, како се шта ради.{S} Па сад се дивим мојој матери.{S} Видиш, Бранко, моја ти је мат 
е ће доћи тога дана.</p> <p> У Нови Сад се слегло такођер гостију са свију страна, да оданде јо 
она, што има сина господина!{S} Још сад се оневидила!{S} Па тек она варошка успијуша!</p> <p>По 
топ.</p> <p>– Ево, лађа иде!</p> <p>Сад се тек ускомеша све, па полети, да ухвати што боље мест 
од забавља о том догађају...</p> <p>Сад се три млада пријатеља највише светују о том, како да с 
е, не дај Боже, према глави.</p> <p>Сад се, Бог ме, „не да већ никако ни преиначити“, јер је и  
ј мети свечанога спровода.{S} А спровод се пружио, колико је од вароши до самога Стражилова, ка 
ћ.{S} За то је гост брже и погодио, куд се иде из Брајковца него у Брајковац.</p> <p>– Да он ме 
ом из вароши и пред сејом.{S} А њих две се нагле радознале.{S} Мали Владимир развашарио своје с 
А ови завидљиво гледају, гледају и диве се... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>– О-о, ле 
> <p>Него почела већ да се једи.{S} Све се разишло од куће: и деца и девојка и слуга.{S} А већи 
своје.{S} И поп-Стевина Јелисавета даде се обрлатити још до куће, да ће заложити своју реч.</p> 
ног конкурента, ступио преко прага, где се он тако добро осећао.</p> <p>– И хоћу мало да присед 
ада дођоше до онога џбуна иза врта, где се оно први пут сусрете она и Даринка са Стајићем, не м 
, осећање према нечему неизвесному, где се радост и слутња слива у једно, како још никад неје о 
 готово цело село било на раскршћу, где се играло, као обично недељом, коло.{S} Село мало, а та 
ку пробу, и на паропловску станицу, где се згрнуо бели свет, да дочека лађу из Новог Сада, и у  
да им шапће, да не клону. </p> <p>Негде се скрила препелица, па пућпуриче...{S} Шева се завитла 
јама својих премиса увек доследна, нађе се код Даринке.</p> <p>Састале се и поздравиле, као да  
окну у чело...</p> <p>– Господо, – диже се бележник, – ако и јесте лепи српски обичај, да се те 
л ако не цури, оно капље.{S} Па не може се, сачувај Боже невоље, затворити...{S} Е, па идем ја  
к гурну на оно: „Устај, Србине!“ – трже се, а кроз храпаво грло, загушено пивушином, једва му п 
це.{S} Онда, када је она мислила, да је се он више и не сећа, он се ње ради свађао с писарем, к 
но је – каже, – нисам видела, па сам је се зажелила.</p> <p>Она, да Бог ме, не може никуд.{S} З 
ови несу се још нигде сукобили.{S} Неје се још ни једном дала ни прилика, да један другому, мож 
мати...</p> <p>Бранко већ пошао, а неје се још решио, дал да иде Јовану.{S} Дошао је и спрам ку 
и њози.</p> <p>Бележниковичину оку неје се отела та њена забуна ни учитељев осмех, па намигну н 
Ко је рано легао и рано се оженио, није се покајао.{S} Не ћеш се, ваљда, угледати на те наше уч 
бу у друштву за срећу другога, снажније се одупире разним неудаћама, кад има своје гнездо, кад  
оже бити опет само учитељ, али друкчије се цени тамо такав човек.</p> <p>Нека не мисли само, да 
ко певачко друштво и на сврху, рад које се било то друштво састало, као и на то, даа је у кући  
 па док не легне.{S} Овим часима радује се Јелена цео дан.{S} Што ближе то доба, њој срце све ј 
иком се и деца боље срађају.{S} А мајке се теше и челике надом, да ће им деца бити боље среће о 
вио! – заори се опет око стола.{S} Руке се укрстише изнад исполиванога постоњака, чаше зазвечаш 
на, нађе се код Даринке.</p> <p>Састале се и поздравиле, као да се бог зна колико дуго несу вид 
ају, износе пред „физите“.{S} Нахвалиле се и накоштале свега.</p> <p>Деца, Јелена и Даринка, не 
p>И сад тек седе на своје место, одакле се беше пре једнога сахата кренуо, да иде у дућан на по 
 мало час било криво...</p> <p>Најпосле се нашли сви пред школском зградом и чекају, да учитељ  
заигра утешено, да још има неко, у коме се никад преварити не ће, који га сваком речју својом у 
га постоњака, чаше зазвечаше.{S} Некоме се и столица измаче и стропошта. </p> <p>И опет:{S} Мно 
 доћи у Нови Сад још у јутро.{S} Некоме се ваљда прохтело, да доведе Бечки одбор, који је прати 
дан, па недеља?{S} Је л? </p> <p>У томе се отпустила Јелена и Даринка; па се она нађе између Јо 
ош како тако и прошло; него после подне се отегло као цео дан.{S} Једва дочекала, да црквењак з 
енералној команди“. – Докторе, – окрене се Јовану – окај се, молим те, тога грчета.{S} Тај не ћ 
евате, – примети учитељ Јелени, а до ње се нашао.</p> <p>– Морам најпре питати матер и чику. „Ј 
и пажњу на њу, када дође...</p> <p>Пење се Бранко на степенице у саборницу, на заједничку пробу 
ина, који...</p> <p>– А, не, не! – опре се чича, начеоник, а он је та намишљена старина; па сам 
штићенику опет притиском руке, и занесе се – за песмом, па паде у неку сентиметалност и кокетно 
ц, па се смеје.{S} Видиш га само, тресе се гојазан, зачкиљио очима и развукли му се брци, ал не 
вашта чути.</p> <p>У то дође и Маца, те се разговор и због тога о томе прекиде.{S} Но Ката неје 
смех.{S} Бранка то још већма увреди, те се оштро осече на ујака:</p> <p>– Гадно је од вас, што  
летње доба или бербу у Фрушкој Гори, те се опомене детињства и старога весеља чика-Перина.{S} Т 
гим то модријим то блеђим зеленилом, те се све прелива према ведром плавом небу у сутону у најп 
 Рашићка не посла поп-Стевану у врт, те се предомислио.</p> <p> Више њега се залепрша лептир, п 
на, па се радује Даринчину радовању, те се смеје с њом и тражи, на прилику, с које стране препе 
Заћарлијао, па гони несносну запару, те се залеће с травке травци, као да им шапће, да не клону 
ога Пере Гојковића као „бисер-грана“ те се привила уза својега војна, Данила Славнића.</p> <p>Ч 
 очију...</p> <pb n="49" /> <p>Добро те се у томе помешали с осталим друштвом.{S} Учитељ и Јова 
вај.</p> <pb n="78" /> <p>– Не довијате се, где је? – опет она.</p> <p>– Не могу да мислим.</p> 
p>– А с ким ћемо ми у недељу?{S} Уплете се Зорка.</p> <p>– Да!{S} Ето видиш.{S} Па што му драго 
>Оженићете се и покајаћете се! – уплете се бележник хладнокрвно, а завија смотку.</p> <p>– Но!{ 
.</p> <p>– ... која има бодље, – уплете се бележник.</p> <p>– <foreign xml:lang="de">Keine Rose 
његову реч.</p> <p> Мој синко, – уплете се поп Стеван, – а да што сам ја ту већ двадесет и толи 
.</p> <p>– А ти опет све знаш, – уплете се опет нежни супруг. </p> <p>– Што зна цело село, мора 
 шале.</p> <p>Оженићете се и покајаћете се! – уплете се бележник хладнокрвно, а завија смотку.< 
 ли збиља или из шале.</p> <p>Оженићете се и покајаћете се! – уплете се бележник хладнокрвно, а 
дговори Бранко.</p> <p>– Аха!{S} Држите се!- рече му Даринка, те му, бојаги, попрети својим прс 
оловина наговештава.</p> <p>– Помакните се мало даље, – рече писару, који се немо гушио овчијим 
ватио у најбољој вољи.</p> <p>– Немојте се плашити, господине Бранко, – рече Даринка, као да јо 
елена врисну.{S} А коларевој сестри оте се, Бог ме, у шаку и једно: „Хи!“</p> <p>И остали сви п 
 ми је све туђе у њему.</p> <p>– Па сте се непрестано опет бавили о књигама.{S} Како сте дошли, 
а са мном и присваја?“</p> <p>– Шта сте се замислили опет саду – пита Јелена, па му завири смел 
.</p> <p>– Да Богме, да бог ме, кад сте се и ви женске успалиле за омлатином!- вели попа смешљи 
парохију.{S} Ти и твоје колеге дали сте се на професуру, па ће те и ви лепо тако да спремате ом 
а Бранко и само Бранко!{S} Успалили сте се као...</p> <p>Рашићка се насмеши:</p> <p>– Дух време 
је у кући већ било речи и о томе, да ће се ићи у Карловце.</p> <pb n="98" /> <p>Него неје научи 
се, <pb n="99" /> изгубивши наду, да ће се и вечерас састати с њим, и уверивши се зар још боље, 
на и разборита.{S} Као девојка можда ће се многоме пре допасти Јелена; али Даринка је врсна уср 
а Ката, и Зорка, и Владимир, и браца ће се вратити, али опет... опет..</p> <p>Зорка, опет, нема 
ла кућа.</p> <p>Јест, до душе, у род ће се, и то у род, као у своју рођену кућу.{S}Али на село! 
м.{S} Она се страшно ополчила.{S} Не ће се више ни враћати у Брајковац, него иде одмах одавде к 
брат, Јован, па, како он хоће.{S} Не ће се, ваљда, показати не знам каква.</p> <p>Јелена претрн 
едно дете мора везати за село.{S} Не ће се кућа Гојковића ископати, док је унучади чика-Пере Го 
ке слушаоце, ови ће или пљескати или ће се запити, па га не ће ни слушати, те ипак викати живео 
?</p> <p>Тражи ли се још славе, наћи ће се у „Карловачкој калдрми равној“, у разглашеном Карлов 
ник мисли:{S} Куд сви Турци... „Наћи ће се и још когод.{S} Звезде на небу певачкога Брајковачко 
 лете на све стране и наређују, како ће се програм што свечаније извести.{S} Од паропловске ста 
чи њихову добу, а и не слуте, колико ће се весала поломити на узбурканим валима, што их тамо че 
а, већ један поред другога.{S} Запитаће се за јуначко здравље, поздравиће се као добри пријатељ 
тола.)...{S} Да, господо моја, – залеће се Дабижић све живље, – данас сутра пренећемо бесамртне 
 Над стрништем или над ливадама надлеће се коба.{S} Час се заустави на једној ташци, па лебди и 
увек без одређене сталности.{S} Прелеће се ту с једног предмета на други, и, дакако, често дола 
према лазурном небу, а овде онде одбиће се још последњи зрак о позлаћену јабуку, зрак сунца, шт 
рганизује.{S} И кад се појави, појавиће се од мах организована.{S} То не ће још дуго трајати.</ 
учади чика-Пере Гојковића, а прославиће се име Игњата Јаковљевића, док је његове деце. „Кућа је 
итаће се за јуначко здравље, поздравиће се као добри пријатељи.{S} Па ако не узмогну опет напор 
а рамених глава. </p> <p>– Предомислиће се.</p> <pb n="68" /> <p>У том повика учитељ:{S} Дакле, 
урекне на буњишту...</p> <p>Испред куће се зачу громки глас.</p> <p>– Ао, лопове један!{S} То т 
а,... за сад доста.</p> <p>Поред сенице се „нешто закрши, као да неко склања себи с пута ону ло 
а пунахна бела плећа.</p> <p>И нехотице се окрену Зорци.{S} Дете спава мирно и тихо као анђелак 
ави на једној ташци, па лебди и не миче се; час суне <pb n="15" /> на земљу као стрела, те ухва 
 прозора завлада мртви мрак.{S} Девојче се са свим дало на прозор, мислиш, полетеће.</p> <p>На  
еме!</p> <p>Стотинама деце из света уче се и васпитавају тамо, и буду људи... и гора и боља од  
ена притвори капке на прозорима и увуче се унутра.</p> <p>Нико је неје приметио, не само што се 
 му, бојаги, Јован.</p> <p>– Поздравише се својски.</p> <p>Њихов жагор само је, да Бог ме, увећ 
.</p> <p> Таман!{S} Та, ње ради највише се и предомишљао, да л да сврне к свом другу.{S} Сам не 
p>Одоше у учитељеву собу</p> <p>Највише се обрадова тому баш Јован. </p> <p>У прочељу између об 
поникоше или се – однеговаше, и научише се србовати, ту је и отац српске књижевности, ту је Вук 
> <p>Неколико обичних речи, и растадоше се... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>– Господи 
староседелице славнога Брајковца нађоше се увређене до дна дубљине своје домољубиве душе на так 
И попа, и Рашићка, и Јелена забезекнуше се на те Бранкове речи.{S} Попа и Рашићка се и нехотице 
а слабо ко усрећи Брајковац, на кога би се осврнули сви, из свију сталежа поштованога Брајковач 
рану, Бранко.{S} Ал мени се чини, да би се од мене могао истесати, ако и не какав практичан ма  
сте, да му не би било први пут, када би се сада састао с госпођом Катом и с госпођицом Даринком 
 држи против сунца.</p> <p>А Даринка би се и смејала и заплакала.</p> <p>Једва се око малих зар 
Медом залива, а да лизнеш, очемерила би се.</p> <p>– Шта ће сирота удовица!{S} Нашла себи сигур 
 из ње какве мелодије.</p> <p>Јелена би се занела за њима, те би час удесила, па тихо певушила  
уке, час би пустила срцу на вољу, па би се слатко, слатко исплакала.</p> <p>Али јој криво, што  
/p> <p>Учитељ, Милан Кнежевић, тукао би се сад са целом општином.{S} Већма осећа морални мамурл 
је све седморо деце заживело; хватао би се крај с крајем, како се отац побринуо за своју породи 
а се не би показао сметен.{S} Готово би се и смео био, ето, на први мах, да га Даринка прва не  
} Но да потраје овако даље, ишчаурио би се из њега под старост, Боже опрости, „омладинац најчис 
ише тек за то, да бабица и кума, ако би се десило тог дана какво крштење, знају, кад им треба д 
стиви заштитници у Брајковцу.{S} Ако би се то уздање кадкод и уздрмало сувишним каквим захтевањ 
p> <p>– Глете!{S} Глете! – засмејало би се девојче, да и њену пажњу на штогот обрати.</p> <p>А  
 да највише стрепи.{S} Не за то, што би се бојао, да она више зна, него он; него што се, не зна 
погледом.</p> <p>– Бранко?!</p> <p>– Ви се и опет правите да ништа не знате.</p> <p>– А ти опет 
учитеља упитљивим погледом.</p> <p>– Ви се заиста, госпођице, врло добро забављате, – пребацује 
 се мушка глава даде видити.{S} Па јави се тек кад год мајсторици, да се знате.{S} Кажи јој, не 
 а овако...{S} Ух, ух, ух!{S} Поп-Стеви се пође кожа јежити.</p> <p>Ја бих моје дете знала и са 
 што то и++ спомињете!</p> <p>Поп-Стеви се смрче. </p> <p>– Деране:</p> <pb n="42" /> <p>Рашићк 
ла.{S} Застане над каквом рупом, учлови се, као бојаги, код своје је, па је није ни бриге.{S} А 
вачку станицу гости из Србије.{S} Многи се свет беше искупио на станицу, да их дочека.{S} Беогр 
ади ли се?{S} Кода вам ради?...{S} Ради се, да, али свако за себе.{S} Огрезли смо у гнилости.{S 
о опаљеном лицу и испуцаним рукама види се, да је вредан човек.{S} Не би нико рекао, да је Јеша 
ојкама, по најновијем журналу, не стиди се прве госпођице.{S} Она ти напуни својих неколико кот 
осподине, – одговори Даринка, а застиди се, – Не стоји вам лепо, кад ласкате,... ни мало лепо.{ 
 <p>Јелена се застиди,</p> <p>– Не срди се; немој да се срдиш.{S} Ја се увек забуним.</p> <p>–  
ица једна!{S} Мала је била... – разнежи се попа, па вели за Јелицу.</p> <p>– Да, да!{S} Сећам с 
ога виса, опет на свечаном одру, положи се лес, да и заступник „Матице Српске“ проговори коју у 
рекрилио.</p> <p>У саборној цркви служи се летурђија, и у њој се спомен чини слављеном песнику. 
виши позив на срцу и на језику.{S} Тужи се на цео свет.{S} Младу човеку не да се прилика, да ст 
 да не би могао бити равнодушан; а боји се, да се не би показао сметен.{S} Готово би се и смео  
равично или неправично, као и они, који се не хвале, да „раде за народ“.{S} Свештеници, које му 
кните се мало даље, – рече писару, који се немо гушио овчијим сиром поливеним с кајмаком, на ко 
p> <p>Начелник, стари пензионирац, који се десио том приликом у друштву код разбијене канте, ма 
или ексекуторима, или полицајцима, неки се, Бог ме, протекцијом или умешношћу и даље докотурали 
ти очима у њега, као да се увери, да ли се овај шали ил’ озбиља бенета.</p> <pb n="66" /> <p>Ок 
икао се Јован с Дабижићем. – Па ради ли се?{S} Кода вам ради?...{S} Ради се, да, али свако за с 
 пита много, много, да га пита, срди ли се још на њу.</p> <p> А зашто се срди, то као да сад те 
ба, – војводина српска?</p> <p>Тражи ли се још славе, наћи ће се у „Карловачкој калдрми равној“ 
> <p>Понда се трже. </p> <p>– Хоћемо ли се ми моћи поутешити, као Бранко, при помисли на смрт?{ 
рајковачке прошлости.</p> <p>– За то ли се продобрила Јеца на поп-Стевина сестрића! – вели сека 
д немаш мужа...{S} Александре, хоћеш ли се добро учити?</p> <p>Хоћу, ујо, – одговори дете радос 
милује по милој вољи.</p> <p>– Бојиш ли се можда кога?— опет учитељ.</p> <p>Јелена једва промуц 
почела била, да га поверљиво слуша, али се сад окрену и предаде преда се.</p> <p>–Ја ћу да се с 
 и толики други славни и преславни; али се и данас славе!{S} Тек...{S} Тек...{S} Доста је то од 
Прекрсти се после топле молитве.{S} Али се трже, кад јој витице тек сплетене, а не придевене сп 
 био с њима, баш у њиховој кући.{S} Али се увек неугодно осећао у друштву, у које би тек почео  
не? после, – одговори Јован.</p> <p>Али се овај привуче уза женскиње.{S} Прођоше један пут дуж  
 бојаги „не раде за народ“, а школовали се о „народном“ новцу, јер исти тај грех носе на души и 
тање.{S} Карловци и Карловчани спремали се, да свечано дочекају госта, коме место то беше тако  
крчми „код разбијене канте“ рашћеретали се гости, па и не мисле кући; него де једну, де још јед 
а!{S} Само да га нико не дира! – нашали се и Јелена. </p> <p>Где је Бранко? – пита Јован, па те 
иље.</p> <p>– Гле, гле грчета! – нашали се писар. – Били?{S} Од кад се ја окљувам, па...</p> <p 
ван, а и Бранко пристао уз њих... унели се, па доказују Јелени, како митроносни песник омладине 
ечни сан.</p> <p>Два дана напред почели се скупљати гости са стране.{S} Е, неје друкче, већ изг 
дила се а радовала се, или плакала, или се сетила Светозара и Драгиње, о којима је тек зимус чи 
ајтанима а с неким скиптром у руци, или се врата затварају простом скакавицом или резом.{S} Ја  
p>**...*Ударише и краве из поља.{S} Или се кравар данас боље пожурио него обично, али су се зби 
и хоће да играју само господина.{S} Или се и не мисли на то, да трговцу треба више од нешто кап 
ли.{S} У нас немају ни појма о томе или се сматра за срамоту, да се један свршен универзитетлиј 
рба, који у Карловцима или поникоше или се – однеговаше, и научише се србовати, ту је и отац ср 
све, штогод дише, под камен завукло или се у земљу урило, тек зар да нађе хлада.{S} Једва што с 
то тамо, те час по па гурне Даринку или се удари о велики штит, што га Даринка држи против сунц 
то ни да се осврну, – рекао би, уморили се, ваљда, лов ловећи ваздан гором и планином.{S} Но ни 
>– Боже, помози! – прекрсти се и помоли се; Ната, па се успе на кола и ували у седиште.</p> <p> 
овори онај.</p> <p>Госпо...?! – замисли се чисто поп Стева, као да му је страно то име; понда с 
држећи пуне чаше, испили чаше, цмокнули се и два и три пута – и, дакле попили брудершафт, то је 
н, па стаде.</p> <p>Стали сви.{S} Нашли се на врху брдашца.{S} Испод њих се таласа китњаста поб 
Од кад ја вребам арамију!{S} И једва ми се подеси згодна прилика, кад сам се мало и надао! - од 
ст у наздрављању.</p> <p>– Молим, да ми се не упада у реч...{S} У нашој средини седи старина, к 
ти кадгод нешто од њега...{S} Допада ми се, што је при себи.{S} Жилава нарав!{S} Без ичије прип 
ине, да видим, каква је.{S} Отворена ми се свиди.{S} Шта нас је пута насмејала!</p> <p>– Тим ви 
{S} Из читавог Хорација најпаметније ми се свиди оно његово: **<foreign xml:lang="la">Beatus il 
есни школски надзиратељ.</p> <p>Тужи ми се, сиромах, само, да га неко опањкава код власти, па с 
на тако женско дете.{S} Али та, чини ми се, више пази на свог поп-Стеву.{S} Маћи му се не да.{S 
басица! . „Видиш, овај орах је, чини ми се, први пут ове године добро понео.</p> <p>– А знаш ли 
сад пребаци ногу, да устане.{S} Чини ми се, пише нешто.{S} Остао је у својој соби, – одговори Ј 
екакве налоге, – вели Бранко. – Чини ми се, да је већ тражио друго место.{S} Из његова данас ра 
ви с мушкима и женскима:</p> <p>Чини ми се, пожурили смо се раније, него што треба.</p> <p>Па б 
но, после неког згодног увода. – Тај ми се увукао већ у нос:{S} Ова наша– вели Рашићка за Јелен 
нтам у овој кући...{S} Па, ето, како ми се мука моја награђује.{S} Коме за љубав; Могла сам ја  
ад их остави млади тржа. – Просто, мени се мој позив не допада.{S} Ја нисам за адвоката.</p> <p 
оло по селима и по манастирима.{S} Мени се допада овај наш крај.{S} Ја не бих никад одлазио ода 
 Јоване, – насмеја се већ Стајић,– мени се чини, ти у мамурлуку свом обично гледаш све на црне  
<p>– Шала на страну, Бранко.{S} Ал мени се чини, да би се од мене могао истесати, ако и не кака 
 ућута, ал му криво још?</p> <p>– Махни се, Стефане, тога.{S} Данас је друго време.</p> <p>Поут 
... ох!{S} Она чује Миланов глас и топи се од милине као масло на топлој прженици... </p> <mile 
ја,..</p> <p>– Живио!{S} Живио! – заори се опет око стола.{S} Руке се укрстише изнад исполивано 
а Радичевића. („Слава!{S} Слава!“ заори се на ту реч око стола.)...{S} Да, господо моја, – зале 
прилике тако нешто. </p> <p>Ено, матори се мачак ушуњао у мирно гнездашце спокојних голубова.{S 
а Даринка моли и преклиње, плаче и дури се, да мати одгоди, „бар док прође беседа“!{S} Шта је г 
обије груди.</p> <p>– Јух!{S} Као да си се уплашила? – примети Даринка.</p> <p>Јелена јој у јед 
ве песме? </p> <p>– Још пре него што си се ти родио.</p> <p>– Е, па кад онда несте умели наћи п 
 нас попова и калуђера.{S} Е, не уме ти се омладина маћи, док се о нас не очеше.{S} И тај наш * 
ке на гајтану у вурштлпратеру?!{S} И ти се заводиш за аукторитетима!{S} Е, па да Бог ме: <forei 
 Дух времена сад је таки!</p> <p>– И ти се под старост повела за духом времена!</p> <p>– Стефан 
о што се чини!{S} Какав си ти, онаки ти се чини цео свет...{S} Сиромах поп Стеван!{S} Неје ни т 
 одмори, бар кад недеља дође, а мени ти се не зна ни благдан и свагдан.{S} Ни на кога се, слатк 
у!</p> <p>– А да шта ћеш!{S} Јавља л ти се госпођа Ната из вароши?</p> <p>– Јавља ми, да ће доћ 
гради, вотњаци, беркови, шуме.{S} Ту ти се измешала румена боја лишћа рујева с плавичасто-зелен 
ако.{S} Ух, благо вама!{S} Волео бих ти се сада по гори проходати, него о Божићу прасе...{S} Па 
ти распуштеница, не могу.{S} Преудавати се у ма се и горе патила.</p> <p>На том и остало.</p> < 
па наравно, и сад беше вољна повиновати се оному, што мати нареди. </p> <p>Али јој сину у главу 
растао дечко из основних школа.{S} Мати се дала у бригу, шта ће, куд ће с дететом.{S} Пита сест 
тева Радојчић неје испунио.{S} Признати се мора: ево дванаест година, како се њих двоје састало 
кад јој се и тако споро учинило, залети се у кућу. </p> <p>- Госпођице Јелена, без сумње и ви ћ 
госте.</p> <p>Кад је дошла к себи, сети се, да притрчи гостинским колима.</p> <p>– Гле секе!{S} 
е.{S} Али хтети на тај рачун прославити се и постати популарнијим, као што су неки ради можда,  
> <p>– Не иде тако.{S} Ја се не ћу нити се смем без вас вратити, – рече она слободно.</p> <p>Бр 
, мора живети с народом; а не башкарити се по варошима, па писати књиге за народ, поучавати нар 
ди, – кад ће поп Стеван проћи и вратити се на вечерње.{S} Но колико јој збиља стало до поп-Стев 
аборавиле? – пита госпођа Ната, а крсти се и стала на потегу, па се ухватила за лотру, да се по 
здисај јој се оте из груди.{S} Прекрсти се после топле молитве.{S} Али се трже, кад јој витице  
е ту.</p> <p>– Боже, помози! – прекрсти се и помоли се; Ната, па се успе на кола и ували у седи 
p> <p>Бранко се изненади.</p> <p>Спусти се на место, где је седео био, а ништа не вели.</p> <p> 
 шта ће ти опет муф у сред лета? – љути се опет</p> <p>Даринка.</p> <p>–Ти ћути.{S} Ми ћемо на  
ник поче урлати разне гласове, поводећи се за учитељевом виолином.{S} Али кад бележниковица зак 
" /> <p>Иначе прелешкали, разговарајући се то о овом, то о оном, у хладу између четири висока р 
 за њега „фини младић!“</p> <p>Осврћући се то за орлом, то за шевом или грлицом, често би гурну 
еља и свештеника.{S} Господа свештеници се чине и невешти, а ти, учо, издири за народност, па к 
м децом око момака и девојака, провлачи се кроз коло, па се све бојим, удариће га какав напит.{ 
нека слутња или жеља,... шта ли, увлачи се тако нешто по неки пут у безазлено јој срце, које зн 
, кажу, нестално створење.{S} Али научи се од њега, да само по цвећу идеш и да и са најружнијег 
о је песник!- примети писар, нагледавши се Бранкове слике, па мисли, ала је научно нешто казао. 
 се и вечерас састати с њим, и уверивши се зар још боље, да се он још једнако срди на њу.</p> < 
јој уснице.{S} Дете отвори очи, насмеши се, па рашири своје голе ручице, те је загрли.</p> <p>– 
 насу у чашу хладног теочинца и насмеши се на њега.</p> <p>Он је загрли око врата, издиже чашу  
кла рукавице: ...{S} Добро је.{S} Чувај се, да ти их не препали ветар и сунце преко поља, те да 
“. – Докторе, – окрене се Јовану – окај се, молим те, тога грчета.{S} Тај не ће бити паметнији  
аредбом, да је обрадује:</p> <p>Спремај се!{S} У суботу ћемо у Карловце!</p> <p>Јелена застаде. 
. </p> <p>Иди, синко, – вели. – помешај се и ти мало међу свет.{S} И онако слабо имаш кад посла 
ја, брате, шта ти мислиш.{S} Но, не бој се.„Нису то руске нихилисте ни немачке социјалисте.{S}  
 умре ту, али никад неје марила, да јој се и једно дете мора везати за село.{S} Не ће се кућа Г 
де на груди, да јој све исприча, да јој се изјада, да се заплаче у њену загрљају, па да обадве  
еше у вароши код ње, јавила јој, да јој се ово дана нада.{S} Тако су јој сад сва деца на окупу, 
 али тако пријатно, тако слатко, да јој се прели туга по срцу, срце јој оте мах, сузе саме поле 
n="52" /> као што је била,... па да јој се момак веша на прозор?{S} Каква је она мати, кад то г 
кију натресла, и тако штогод.{S} Ја јој се дивим, да она све то смаже сама.{S} И ни паре дуга н 
еселим очицама и са ведрог чела, па јој се ведрина осмејкује око румених усана увек подједнако, 
 је нож прободе кроза сред срца, па јој се стиште терет, сињи терет.{S} Цео дан се тужи матери, 
ој удове.{S} Запурила се у лицу, па јој се образи зажарили, да креснеш, варница би излетела из  
ре поскакута с ноге на ногу па, кад јој се и тако споро учинило, залети се у кућу. </p> <p>- Го 
сни вечерњи чисти ваздух.{S} Поглед јој се отме на осветљена два прозора у оној лепој кући с он 
 то бива, кад је човек сам, развеле јој се мисли, Боже, на све стране, а све за њеном децом и с 
Бранкову матер превари, да дође, те јој се поклони!{S} Ал биће и то.{S} Све је удешено,... по њ 
 Елисиуму</title>"...{S} Тек ако ће јој се кад тад поткрасти из груди уздах, а нит зна за што,  
 нешто и она, па се боји, поквариће јој се кћи поред ње.{S} Ако и зна, да све, што се догодило  
 се госпођа Јелисавета.{S} Не свиди јој се.{S} Па да сте пречекали до недеље, сви би заједно на 
и <pb n="14" /> и увија око ње, или јој се скупи у крило, па жмирка у жижак, или преде, док јој 
ора помоћи. </p> <p>Опасан је, чини јој се, такмац сада ту...</p> <p>Нема те жеље, што је зажел 
7" /> <p>Она погледа у њега.{S} Очи јој се насмешише.{S} А из грла се оте неки клик - ни налик  
а нешто око усана.{S} Дубок уздисај јој се оте из груди.{S} Прекрсти се после топле молитве.{S} 
шно љута на тебе. </p> <p>– Је си л јој се исповедила— пита је учитељ.</p> <p>– Нисам.{S} Не см 
 у одар, да легне поред Зорке, дуго јој се поглед приковао на икону светога Николе, што виси у  
де с Јованом.{S} Од мах осети, како јој се учини Брајковац нешто празан.{S} Сви су, до душе, ту 
 бити као што треба“.{S} Но или што јој се чинило, да неје прилика, да она, девојка, иде сама њ 
је непрестано ћеретала.{S} Разговор јој се заплеће час о цвету Даринчину, час о хаљини, што ју  
ади дугим сухим прстима браду, по којој се, бог ме, ухватило по прилично већ иње; гладни гледа, 
дан поред другога у тихој луци, у којој се и један и други озбиљно спремају, да сваки својим пу 
ћ дозволити, – одазва се Даринка. – Њој се здраво допада Бранково коло.{S} Ја сам учила у нашој 
орној цркви служи се летурђија, и у њој се спомен чини слављеном песнику... </p> <milestone uni 
у застаде и куцну у капак.</p> <p>Капак се диже.{S} Испод њега провири најпре мала бела ручица; 
љево милостива, колико јој годило, ипак се намргодила.{S} Али које Јованово разлагање, а највиш 
својом сестром стоји до зида.{S} Па чак се и њих двоје тргоше како попина Јелена врисну.{S} А к 
пра у спахинском забрану.</p> <p> Мачак се стропоштао с голубињака и треснуо о земљу, па се куп 
и да је умео, могао је и више.{S} Човек се мора збиља дивити нашима старима, да су и толико при 
 годиници.{S} А најмлађе, син, јој, тек се родило, није оца ни запамтило.{S} Шта ће удовица с т 
да ће идеја погинути...</p> <p>Бележник се већ неколико пута дизао, да опет он наздрави, али га 
хвата за њихне трагове.</p> <p>Бележник се смеје лудом послу.</p> <p>А Бечлија Јован га уверава 
ом, па је учинио своје.</p> <p>Бележник се дочепао ледине, па наздравља по милој вољи, ређајући 
ље представи варошкињи.</p> <p>Бележник се не да извести из свога кола, већ вели:</p> <p>Овај н 
уф?</p> <p>Муф беше запао под ноге, док се Ната намештала у колима.</p> <pb n="13" /> <p>– За Б 
 а некмо ли да траје, „док се поје, док се винце пије, и док срце уздише“?</p> <p>– Блажени ниш 
вци остати у спомену, „док се поје, док се винце пије... „— догод је и једног ваљда српскога ђа 
.{S} Е, не уме ти се омладина маћи, док се о нас не очеше.{S} И тај наш **Бранко је грдио калуђ 
х тренутака с њом проснивао, пиљио, док се туга неје прелила вином, те из дубљине наквашенога с 
Бранко неје приметио ни осетио, све док се није јавила, а занет са својим мислима, чисто се збу 
сар сад већ нема куд ни камо.{S} Те док се други збунили, кличући још: „Живила!“ – он се пожури 
аднога одласка, то сам Бог зна, тек док се Јован вратио у село, брујало је по Брајковцу, како ј 
мљицу вргне“, а некмо ли да траје, „док се поје, док се винце пије, и док срце уздише“?</p> <p> 
чега ће Карловци остати у спомену, „док се поје, док се винце пије... „— догод је и једног ваљд 
> <p>– Бога ти, прекинућу ти реч, зна л се што, где му је отац?</p> <p>– Никад ништа.</p> <p>–  
весног рока има пријавити; не пријави л се, сматра се за мртва.{S} И ти си решена онда брачних  
p>– Иза рогља се зачу певање.{S} Учитељ се трже.</p> <p>– Збогом!{S} Разговараћемо се.</p> <p>– 
{S} Не, бар док је ту Бранко.{S} Учитељ се замисли.</p> <p>– Шта мислиш?{S} Ваљда ниси дошао ам 
лас јој прекиде јецање.</p> <p>– Учитељ се не осврће. </p> <p>– Миле! – задрхта опет њен глас п 
лика у убавој Фрушкој Гори.{S} А учитељ се „једва дочепао честита друштва“, па се не растаје од 
вас нема!</p> <p>Јован, Бранко и учитељ се упутили девојкама.</p> <p>Колико Јелена слободна, па 
.</p> <p>Јелена претрну. </p> <p>Учитељ се на њу тек осврнуо.</p> <p>Али нико не примети њену н 
и у глави два гарава ока.</p> <p>Учитељ се стискао уза зид под сен.{S} Дохватио белу пружену ру 
је био ту друг,... хајде-де, прашта вам се...{S} Сиромах, тај брже оде одавде, него што је овам 
. </p> <p>Имамо још времена!{S} Куд вам се жури? </p> <p>Е, како ти само!{S} А не знаш, да нема 
ухвати Дабижић као у шали. – Ја бих вам се радо бацио под окриље.</p> <p>– Гле, гле грчета! – н 
 Шта ће „након нас останути“, и кад нам се „тело тек под земљицу вргне“, а некмо ли да траје, „ 
ву.</p> <p>– Госпођа ваша мати није нам се изненадила.</p> <p>– Ја сам тако и уговорио с Јовано 
ва ми се подеси згодна прилика, кад сам се мало и надао! - одговори Јован те наслони пушку уза  
о ме је једно баш и припитомило, те сам се и тамо осећао, колико толико, свој.{S} Наука је једи 
ете знала и сама усрећити.{S} Овако сам се ослонила на тебе...{S} Сироче моје!</p> <p>Е, баш не 
атрчале на Бранка.</p> <p>Јух, како сам се ја онда поплашила! – вели Зорчица. – А Даринка стала 
м био у нашим крајевима, непрестано сам се тепао по охолом Бечу...{S} Мени је, да Бог ме, охол, 
зној, а зној му цури с чела. – Љуто сам се уморио пешачећи на овој врућини.{S} Радо, до душе, п 
ли за Јелицу.</p> <p>– Да, да!{S} Сећам се...{S} Трчкарала је туда око мене, кад сам га укопава 
p> <p>– Знам ја то врло добро.{S} Сећам се добро покојнога оца свога, како је тај умео ринтати  
pb n="92" /> као да им још не да, да им се кристалишу појмови.{S} Ослободи и друштвеном поретку 
лабо трзали и утргли око лова.{S} Да им се уз пркос учловио гдегод зека, или лис, или јазавац к 
ате.{S} Било да им је криво, било да им се допада, тек не могу срцу да одоле, те и они удесили  
уја бродове на супротивне стране, па им се тако и путови укрсте, не ће зар један на другога, ве 
таје од њих. </p> <p>Што сад иду, па им се не пада на ум, да прислушкују сваки шушањ, кад се за 
 О раме пребацио сваки пушку.{S} Али им се види, да несу ловци од заната, него баш од дуга врем 
има, што их тамо чекају. </p> <p>Ако им се назори о свом бићу, о позиву својем у животу и не по 
урио, да види, какве су то даме, што им се шлајери тако лепршају за њима..</p> <p>Попина Јелена 
можда истерају насртљиву мушицу, што им се и у нос увлачи; само што зазвечи ланац на огрљаку, к 
није, да се издовоље у свачему, чему им се пружа прилика у убавој Фрушкој Гори.{S} А учитељ се  
.</p> <p>– И опет „госпођице“!{S} Срдим се! – обрецну се Бог ме, Јелена, па истрже своју руку.  
о обично, па га опет ухвати. – Не срдим се!</p> <p>Бранко ћути.{S} Не зна, шта ће сад; тек мисл 
љ.</p> <p>– Нисам.{S} Не смем.{S} Бојим се, забранила би ми са свим, да се и састанем с тобом.. 
 А благајник и бележник од то доба, чим се мало ђорну, одмах терају писара, да им декламује „он 
м, да прецепи чвор на цепаници, с којом се већ толико бочи и која га стаде толико зноја, те у м 
ога весеља чика-Перина.{S} Том приликом се и деца боље срађају.{S} А мајке се теше и челике над 
е већ спушта мрак. </p> <p>Под планином се раширило село Брајковац са својим белим кућерцима и  
довати, кад јој сутра оде.</p> <p>У том се врати натраг у село. </p> <p>Та последња добра мисао 
асло тога Кнежевића!“</p> <p>Поп Стеван се узврпољио у својој постељи, па гунђа и прети учитељу 
га, већ једаред то почети?{S} Али Јован се одсмеје и одговара се, као да има још времена.{S} А  
Хајде, браца.{S} Време је!</p> <p>Јован се протегли на канабету.{S} Остави неки тумач казненога 
оже га сад песницама трти,</p> <p>Јован се загледа у њу зачуђеним погледом.</p> <p>– Бранко?!</ 
прихвати учитељев предлог.</p> <p>Јован се насмехну и не мога да не покаже своју сумњу.{S} Кнеж 
 отишла Тинка из Брајковца; а сутра дан се уселила у поп-Стевину кућу госпођа Рашићка, донде го 
се стиште терет, сињи терет.{S} Цео дан се тужи матери, да је боли глава.{S} А кад пошла на пев 
. </p> <p>Сунце прижегло, мислиш, камен се усијао.{S} Коњи касају, а не могу да се обране од си 
мислила, да је се он више и не сећа, он се ње ради свађао с писарем, који је у сред друштва и п 
не знам, нико не осврће ни главе!{S} Он се чуди, како да то више власти не забране.{S} А као да 
код ње, од како је дошао од горе.{S} Он се опет извињава, да још неје доспевао, али не ће више  
ги збунили, кличући још: „Живила!“ – он се пожури, па узе извијати и завијати: </p> <p>Мно-о–га 
ао испред гнезда на пречагу...{S} Нагао се...{S} Сад ће да скочи на земљу, па да гдегод у окриљ 
 бршљана...</p> <p>Разговор њихов врзао се највише око догађаја, што га је омладина у то доба с 
 је доба рада, општега рада! – развикао се Јован с Дабижићем. – Па ради ли се?{S} Кода вам ради 
у заспао био.{S} Али чим устао и обукао се, опростио се са свима.{S} Убезекну се и поп Стеван и 
 сад и та варошкиња, Даринка.{S} Познао се с њом у недељу, кад су изашли из цркве:{S} Познао се 
дељу, кад су изашли из цркве:{S} Познао се поред Јована.</p> <p>Колико он,... а и мати му као п 
рема сестри и сестрићу загладио, осећао се туђ према њему, туђ, јер и оне сродничке пажљивости  
ић са својим гостима из Брајковца нашао се одмах до гроба. </p> <p>Даринка с побожним заносом с 
ову песме, али не изађоше на сухо, него се одвезоше истом лађом у Нови Сад, да тамо буду на бес 
римети попа, па се осети слободан; него се ипак не показа тако, да не би сестрић његов могао пр 
овај пут им неје жао на месец.{S} Друго се нешто збива у Брајковцу, нешто, што они не могу ника 
{S} У руци држи некакву књигу, а на бео се штит од сунца наслонио.</p> <p>– А,... ти си, Алекса 
 нешто налик на „курисање“.{S} Застидео се...{S} Једва се прибра.</p> <p>– Госпођице Даро, – ре 
и бољи... </p> <p>По толики пут заподео се међу друговима такав разговор.{S} Мисли њихове имају 
ће.{S} Мислиш, безброј рубина раздробио се у чаши, па гори.{S} А попа гледи у њих као стари зна 
љивих речи и јаче подбунила.{S} Навалио се леђима на зид, где је већ отрљо креч и углачао га од 
 сам господар у општини, па... (Осмелио се тако поп-Стева, па говори без запете.) Ја сам већ за 
а живота купио кућу у вароши и настанио се тамо.{S} Таман да поживи у миру, а капља га обори по 
 </p> <p>На сред села око крста искупио се народ у чистом свом оделу.{S} А у народу, видиш, око 
 сеницом у својем вотњаку.{S} Разузурио се, па је на њему место мантије само лака сива кабаница 
олском здању.{S} Касно у ноћ тек вратио се Кнежевић из манастирскога воћњака, посрћући „од љуба 
 чезнуо, као за својом колевком, осетио се туђ, самохран. „Тама за мном, тама преда мноме, а на 
кадгод каквих виших жељан имао, заситио се црвеним појасом, којим је, као ревностан пастир душе 
{S} Али чим устао и обукао се, опростио се са свима.{S} Убезекну се и поп Стеван и госпођа Раши 
 и буде бољи од учитеља свога.{S} Па ко се опет смотава и сели него Немац, те хајд даље као гус 
а.{S} Та, знаћеш га.{S} Тинкин син, ако се сећаш!</p> <p>– Што јој је муж она лола и бекрија? – 
 његова жена!</p> <p>Па је ли чудо, ако се Тинка осетила, као да се други пут родила, па дошла  
ом према њему.{S} Поп Стеван, опет, ако се и приволео на Рашићкино наваљивање, да доведе Бранка 
тријарха Стефана Стратимировића.{S} Ако се Александар добро узучи ја ћу сам молити његову свјат 
је је то доба, па је још нема.{S} Свако се то одмори, бар кад недеља дође, а мени ти се не зна  
кли ни колајнице зеленога Нимрода, како се слабо трзали и утргли око лова.{S} Да им се уз пркос 
нати се мора: ево дванаест година, како се њих двоје састало, па никад неје међу њима пало опор 
мене.{S} Фини младић!</p> <p>– Па, како се то ујак сад продобрио?</p> <p>– Шта мислиш?{S} Сам м 
ођа Ката да пукне у себи од смеха, како се премудра Рашићка преварила у рачуну.{S} А треба ли г 
а Јеца све овако одскаче од земље, како се једи.{S} Јуф, јуф, свиснуће.{S} Хоће, да! – вели Јов 
пио у њој, а то је било прво вече, како се скрасио у Брајковцу) декламовао ону познату песму Ми 
еверенда, – ваљда, прва поп-Стеви, како се запопио; стара свештеничка капа, коју је попа носио  
ом на сваки посао и говорио би ми, како се шта ради.{S} Па сад се дивим мојој матери.{S} Видиш, 
 према њој; па јој дале омирисати, како се и њих не тиче, шта свет говори; оне живе, дакако, за 
и румен до иза ушију, кад примети, како се сви окренули њози.</p> <p>Бележниковичину оку неје с 
 би сестрић његов могао приметити, како се он спремао кому на дочек, да му се „омладинац“ не мо 
ли, који једва да умемо и слутити, како се води туђа брига, једва да и назиремо, шта је то јава 
} Чак и бележник мало се не угуши, како се засмејао.</p> <p>– Слатки уја, добри поп Стева, сам  
ивело; хватао би се крај с крајем, како се отац побринуо за своју породицу, а како би овака два 
лку, шта је све поп Стева говорио, како се ломио, шта је Бранко одговорио, како је у очи исмеја 
сад узеде да оговара госпођу Нату, како се дала наплатити од поп-Стеве, кад је њена Јелена била 
на глас, како не треба.{S} Памтиш, како се то некад живило.{S} Боже, да устану стари, па да чуј 
кад је дошла у братовљеву кућу.{S} Како се и не би, јадница, осетила сретном, кад се напатила к 
> <p>– Понда?</p> <p>– Ја тако, од како се знам, па хвала Богу!{S} А видим, како пролазе ти, ко 
 њ, а само што је завирио у њу, од како се повукао у попин врт.</p> <p>– Стојим на расположењу, 
та је то Српство и родољубље, а од како се зна, исповеда се <pb n="62" /> за члана српске омлад 
о знаш, као једна кућа.{S} Него од како се уселише амо неке стране особе, хоће да и Брајковац и 
} Сви знамо, шта нам ваља чинити и како се владати, не треба нам команде.</p> <p>- Чујеш.{S} Ја 
</p> <p>Попа се све тресе гојазан,:како се смеје.{S} Видиш га само, клима главом, и развукли му 
им списат и издат</title>."</p> <p>Како се обрадовао тој књизи!{S} Још кад је ишао у прве гимна 
ојом и српским одушевљењем.</p> <p>Како се обрадовао био Бранко, када је пре недељу дана у Бечу 
о да пред вече банемо тамо?</p> <p>Како се дознало за узрок Бранкова изненаднога одласка, то са 
ола, проглади прстима кроз браду и лако се накашља.{S} Узе округли ћелепуш са стола, па га ћуши 
оду у намену Бранкова спомена.{S} Онако се народ уме одушевити само за велике идеје.{S} Од надн 
 кошница – тек „да покуша“.{S}А наопако се једио, што српски пчелари сваки час препоручују по н 
имао са својим ујаком, поп-Стевом, тако се био расрдио, да је у један мах хтео да оде из Брајко 
 добром старом познанику.</p> <p>– Тако се дочекују гости?! – пребаци му, бојаги, Јован.</p> <p 
је.{S} А жустра младица поред њега тако се препанула, да се неје могла уздржати, већ се у најве 
ић“, него само Бранко: толико се и тако се радо о њему разговарало.)...</p> <p>Уз пут наиђоше п 
не скоро као и брат јој. </p> <p>И тако се искупило прилично друштванце за певачки збор.</p> <p 
јника: „Куд сви Турци,..." </p> <p>Тако се свршила прва певачка поука Брајковачкога збора. </p> 
, да баш на извору буду сведоци, колико се у истини прави народ забавља о том догађају...</p> < 
 <p>– Дошле те варошкиње!</p> <p>Колико се Јелена обрадовала својој другарици, толико и више кр 
подин Стајић“, него само Бранко: толико се и тако се радо о њему разговарало.)...</p> <p>Уз пут 
не у грудима хоће зар да искочи; толико се пута захука, дошао је већ под грло, а то се отео тек 
а, живот је овај тако сладак!{S} Толико се прилика да је човеку, да га воли.{S} И људи... па ни 
ему).{S} Заволи га чика Пера.{S} Толико се пута састајао с њим у Митровици, у оној некада грани 
ће издржавати своју породицу.“ И толико се занео, помишљајући на Даринку, да, блажен, у мало гл 
– да му сефтеишемо нов еспап.{S} Бранко се и не обазире много на њих.{S} Неје му ни стало до ов 
глас неки до Бранкових ушију.{S} Бранко се трже.{S} Близу њега стоји на уској путањи девојче од 
нади његов пијетет према оцу.{S} Бранко се сећа свога оца.{S} Једва га је, до душе, упамтио, ал 
ва добише места унутри.</p> <p>– Бранко се не одваја од Даринке.</p> <p>- Ми смо одсели код вас 
p> <p>– Лаку ноћ!</p> <p>Јован и Бранко се одвојише.{S} И оде сваки својим путом.</p> <p>Јелена 
 своју Еву.</p> <pb n="70" /> <p>Бранко се насмехну:</p> <p>– Док ја дођем до своје Еве, протећ 
а му завири смело у лице.</p> <p>Бранко се силом насмеши. </p> <p>– Немојте толико да мислите.{ 
ј га он показује на жици.</p> <p>Бранко се баш разговарао с Даринком.</p> <p>Јован прешао бележ 
 важна разговора с тобом.</p> <p>Бранко се изненади.</p> <p>Спусти се на место, где је седео би 
> <p>- За што, госпођице?</p> <p>Бранко се не довија ни из далека.</p> <p>– И опет „госпођице“! 
ади своју цицу и клима главом.{S} Марко се врпољи <pb n="14" /> и увија око ње, или јој се скуп 
а домаћица испржи које пиле.{S} И Марко се, ено, већ вија са живином по широком дворишту.{S} Ма 
оцијалне наше прилике...</p> <p>И Марко се, већ по одавно, помешао с гостима.</p> <p>Бележник х 
да би пришио био и златну јаку“, казало се у неком листу, оглашујући његову смрт изненада.{S} Н 
!...</p> <p>Млади Брајковачки тржа мало се неје сломио преко тезге, како је појурио, да види, к 
ан прсну у смех.{S} Чак и бележник мало се не угуши, како се засмејао.</p> <p>– Слатки уја, доб 
чича био у снази, и држао узде, и знало се, бојаги, нешто и видило се, тобож, некога рада, мака 
ке године по један пут!</p> <p>Прохтело се госпођи Нати, да види своју сестру, баш као да јој ј 
зде, и знало се, бојаги, нешто и видило се, тобож, некога рада, макар да се заман викало:{S} Хл 
 и не знате, али у старо време одселило се одавде неколико хиљада српских породица у Русију.{S} 
 где ли је, Бог би га знао!{S} Говорило се, да се негде удавио.{S} А говорило се, да је заблуде 
му, ал под рухом српско срце!“ говорило се о њему).{S} Заволи га чика Пера.{S} Толико се пута с 
о се, да се негде удавио.{S} А говорило се, да је заблудео у свет.{S} Тек Тинка дахну душом.{S} 
p>Положи све испите најпре; понда ће мо се разговарати, – одговори му Бранко.</p> <p>Јован мало 
ања и ликовођа певачкога збора.{S} Само се поздрави са певачима, те одмах дохвати виолину, па п 
трже.</p> <p>– Збогом!{S} Разговараћемо се.</p> <p>– Пође.</p> <p>– Јелена не чује песме или не 
кад си већ навалио...{S} Хајд, видећемо се, ваљда, још, вели поп Стеван.{S} Не ћеш тек отићи го 
нскима:</p> <p>Чини ми се, пожурили смо се раније, него што треба.</p> <p>Па боље пре не? после 
 чему просвета, чему живот?{S} А ми смо се свим радом својим далеко удалили од пута, који овамо 
азговарамо, – задржава га попа. – Нисмо се честито ни поразговарали, како си ту.</p> <p>То је и 
кне, као тек да одмахне: „Па добро!“ Но се трже.</p> <p>– Хвала вам.</p> <p>– Па, опет сте заћу 
ко одлагати.{S} Ко је рано легао и рано се оженио, није се покајао.{S} Не ћеш се, ваљда, угледа 
 беху Карловци позорницом.</p> <p>Дивно се беше заталасало одушевљење у српском народу у намену 
ов, па пружи руку Кнежевићу и неусиљено се рукова с њим. ·</p> <p>Кнежевић се рукова и са Јелен 
ремате омладину на госпоство.{S} Једино се клањам учитељству народном.{S} Ко је свестан учитељ, 
ем.</p> <p>– Добро је, – рече и потајно се насмехну.</p> <p>А Јелени одлану.{S} Но је поли руме 
 баш не чита, разговарају, ово било оно се снило...{S} Па том приликом приметиће госпођа Ната,  
ојим кораком она тројица њима ближе, то се Даринка већма стискује уз Јеленино раме, као да би д 
ута захука, дошао је већ под грло, а то се отео тек само дубок уздисај.{S} Срце би на том уздис 
рача.{S} Него за што и не би?!{S} Често се после картања развезе и пијанка.{S} А он мора ту бит 
авила, а занет са својим мислима, чисто се збунио, кад је погледао.</p> <p>– Ми вас чекамо на р 
</p> <p>– То је најжалоснија песма, што се силом уплеће у ове дане, који ће да засветле потомст 
дне на мекој трави у крај поточића, што се слива преко луба дебела орахова дрвета, те шуми и жу 
ушкацона и других таких посластица, што се, по сеоском господском обичају, износе пред „физите“ 
рак о позлаћену јабуку, зрак сунца, што се клонило западу. </p> <p>Око њих планина са својим бр 
кћи поред ње.{S} Ако и зна, да све, што се догодило у кући поп-Стевиној, носи на души и на обра 
сар, неколико одборника, дакле све, што се рачуна у Брајковачку високу власт, седели су у засеб 
њом чита новине и премишља о ономе, што се њега тиче, а мало разабира за оно, што је било и шта 
ући унутра!“ Повукао би је тим пре, што се уверио, да се и сама гошћа одушевила за „ту идеју“,  
 понудише женскима оне две столице, што се зблизниле у учитељевој соби; а од њих неки поседали  
 Брајковац.{S} Па сад још тим више, што се слегло на један пут ваздан гостију у село.{S} Ту је  
штају, да поред њих пролећу чворци, што се надлећу као облаци над грозном планином расплашени т 
вели, кад чита новине: „Ја не знам, што се толика хука и бука дигла за тог ђачића;“ а на некакв 
виленим перјем и китњастом крестом, што се преко дана шета и ракољи по буњишту око кокошака, ми 
ева поверљивије.</p> <p>Хвала, ујо, што се не сетисте, кад је тому било време; сад је касно, –  
л ти те мисли на памет ваљда за то, што се видиш сада у овом обиму?{S} Брате, ја се мало разаби 
{S} Несрећа је по Србина сељака то, што се он, кад једном пропадне, тешко подиже, јер, канда, и 
ек одржи у милости ујковој ипак то, што се... без ичије – помоћи сам у туђем свету... гура, те  
ог ме, увећао и онако велики жагор, што се разлегао по пространим ходницима и степеницама Карло 
 часни брдо и долина, тамјан мирис, што се к небу диже из цвета“ и из српског света.</p> <p>И т 
а неко склања себи с пута ону лозу, што се обично онако уз пркос испружи преко стазе са лозинка 
ти, ада се и сам не умеша у струју, што се заошинула оне године по Српству.{S} Био је он некада 
ло, тек зар да нађе хлада.{S} Једва што се овда онда зачује, како крикне од врућине орао на как 
цу, или и даље куд у варош.{S} Неје што се Марко боји, да би му, сачувај Боже, ускисло, кад би  
и... па ни они несу тако рђави, као што се чини!{S} Какав си ти, онаки ти се чини цео свет...{S 
аг.{S} А повукао би је за цело, као што се већи у себи повукао, кад се састао с Јованом и учите 
јао, да она више зна, него он; него што се, не зна ни сам за што, нада, да ће она највише и пок 
> <p>Нико је неје приметио, не само што се и сама за времена скрила, већ и пун сен округле багр 
 или не ће, што мисли.{S} А мисли: „Што се овај свет толико на силу Бога грађа са мном и присва 
, срди ли се још на њу.</p> <p> А зашто се срди, то као да сад тек почиње да нагађа.{S} Па баш  
ше!{S}Јух, ала лепо мирише!{S} Па зашто се, мама, овакво цвеће не негује у лонцима, а негују ко 
е зар слободна штампа!</p> <p>Размахнуо се поп Стеван, па заборавио, каква му је задаћа задата  
ш жандара, а остали како који.{S} Писар се наслонио на лактове, па кибицује одборнику. (Бележни 
>Сам коровођа почиње. </p> <p>Али писар се замислио у улози каквог Дона Цезара од Базана, какво 
алом по њој.</p> <pb n="64" /> <p>Писар се загледао у лик што виси у прочељу. </p> <p>Јован упр 
 пресмаче ракију с хлебом.</p> <p>Писар се осећа необично жив.</p> <p>То је било дивно, милости 
ника, час у бележниковицу.</p> <p>Писар се гуши сиром и залива грло белим вином.{S} Али и он на 
ас у Карловце, у очи свечаног дана, јер се у Пешти намерном или ненамерном чијом кривицом несу  
 </p> <p>Али Јован као да не слуша, јер се нагао већ преко стола с чашом у руци, да се куцне с  
пуча потапкала по поп-Стевину жуљу, јер се поп Стеван на мах разгали, па примети, као да би да  
 ваш ујак а и мати не могу доста да вас се нахвале.{S} Ал, ја ипак држим, да то мора бити мучно 
ша.{S} Нова се омладина креће, њен глас се већ по мало чује.{S} Кад не иде више с омладинским с 
ационалног газдовања.{S} Данас... данас се и за то тражи интелигентан човек, човек... не „госпо 
ли над ливадама надлеће се коба.{S} Час се заустави на једној ташци, па лебди и не миче се; час 
у.{S} А у народу, видиш, око свирца час се таласа, час везе ситно коло сремачко, плаховито оно  
 е Бог ме, још и данас.{S} Старији свет се особито разабирао за њу.{S} У сека– Катину децу већ  
е, кад не буде видио своју ујну, – опет се уплете бележниковица.</p> <p>– Жено, не дирај у свој 
“, те не може друкче да тузи угове, већ се болном душом хвата за њихне трагове.</p> <p>Бележник 
Јован сад тек не зна, шта да мисли, већ се забленуо час у бележника, час у бележниковицу.</p> < 
епанула, да се неје могла уздржати, већ се у највећој дреци смота негде у коров, да тамо у најв 
оспођа Рашићка већ дошла к себи.{S} Већ се говори по селу, како жали, што је дотле дошло.{S} Та 
љено се рукова с њим. ·</p> <p>Кнежевић се рукова и са Јеленом, као са старом познаницом.</p> < 
и своје као бегеш. </p> <p>Јеша Дабижић се сетио свога калфовања у Новом Саду и својих љубавних 
ли мисли несу све код њега.{S} Од синоћ се нешто сневеселио.{S} Јелена му је много приповедала  
ишта.{S} Засуци рукаве, па, што кажу, у се и...{S} И госпођа Ката одби толике општинске бележни 
села.{S} И сад, ето, седе и разговарају се, како ће што боље да удесе село, што га спремају.</p 
а и Тинку и синчића му!{S} Али Арсенију се други занат боље свидео.{S} Карту и чашу заволи већм 
ито својом руком Бранкову руку, за коју се држала.{S} А по речима и нагласку за цело јој жао на 
, хоће да се шали.)</p> <p>А благајнику се разведри мало оно мрко лице, зарасло у црној густој  
, човек... не „господин“!</p> <p>Бранку се побра није никад још таким показао.{S} Више пута му  
и он то примио, кад би <pb n="91" /> му се теоретски о томе предиковало, а да не види то од нас 
величање његова спомена.{S} Око тога му се мисли највише и врзу.{S} Да се обазре на оваке слуша 
оп-Стевину сеницу, где овај чека, да му се јави, има ли тај дан какве дужности, то јест, да ли  
а је одмах отишла свом поп-Стеви, да му се потужи:</p> <p>– Дошле те варошкиње!</p> <p>Колико с 
како се он спремао кому на дочек, да му се „омладинац“ не може ни од шале подсмехнути.</p> <p>– 
 бележник је нашао, да је вредно, да му се јави, е је Марко донео пива.{S} А писар опет нашао ј 
рила, час их скупи и дигне у вис, да му се боја и на горњем и на доњем делу танких крилаца прел 
т у свет,... у виши свет.{S} Само да му се дочепати Новога Сада или Београда, да се препоручи у 
што да не буде срећна? </p> <p>Понда му се мисао понесе за Даринком.{S} Усамљеном, као што беше 
p>У исти мах му сину друга мисао, па му се задовољније мало разгали лице.</p> <p>Да ме ко не тр 
упео свом снагом, те набрао чело, па му се натуштило над дугим проседим обрвама.{S} Хоће најпре 
о више о њој мисли, неку бујност, па му се час разлива као милота, час га диже, да некуд зар по 
, па му пројури кроз сву крв, а коса му се диже.{S} Скинуо шешир, одахнуо, па брише рупцем зној 
р!{S} Ђура Јакшић би кликнуо.,„И бог му се диви!“ -- рече Јован, па стаде.</p> <p>Стали сви.{S} 
ом.{S} Усамљеном, као што беше, даде му се широко поље, да их обадве, Јелену и Даринку, испоређ 
од неке милине, кад помисли, како ће му се добра душа опет обрадовати, кад јој сутра оде.</p> < 
/p> <p>Кад приступио девојкама, лице му се зажари.{S} Погледа то у Јелену, то у Даринку, а погл 
 сиром поливеним с кајмаком, на који му се сад тек и већи апетит отворио, што зар хоће на њему  
 срећу.{S} Кад је човек срећан, мили му се посао, којега се подухвати.{S} Одушевљеније прихваћа 
иш га само, клима главом, и развукли му се брци, али не даје, гласа од себе.</p> <p>– Да Бог ме 
е гојазан, зачкиљио очима и развукли му се брци, ал не даје гласа од себе... </p> <milestone un 
е особе и прилике, о којима је, чини му се сад, и чешће могао и требао мислити, ако ничега друг 
рију“ реч.{S} Лакше би му било, чини му се, на архијерејској служби придику какву исплести; а н 
више пази на свог поп-Стеву.{S} Маћи му се не да.{S} Она баш истера одавде учитељицу.{S} Мал не 
, таман најлепше полетео!{S} Но речи му се изгубише у метежу, у ком сваки својим гласом пева:{S 
м.{S} Бранка прође нешто скроз, како му се допаде у тај мах девојче.</p> <p>– Што ћутите?...{S} 
по упутству наших пчелара води, а то му се признати мора, најсавршеније свој пчеларски дневник. 
 да му гледа постојано у очи, и, што му се давно и давно неје придесило, – поцрвене, е, поли га 
 него што заспи.</p> <p>Него вечерас му се не да да чита ни колико иначе у овакој прилици.</p>  
ољан.{S} Кадгод пије младо пиво, а њему се нешто стужи.{S} Онда му је његов виши позив на срцу  
 да прочитам...{S} Је л браца, – окрену се, као чигра, у заштиту Јовану, – још имам сутра, па п 
тна идеја!{S} А и јест, брате, – окрену се Јовану, – баш смо ти ми на селу затуцани,... их!{S}  
скликом:</p> <p>– Ево га!</p> <p>Окрену се.</p> <p>Гости из Брајковца.{S} Ту тетка Ната, ту Дар 
о се, опростио се са свима.{S} Убезекну се и поп Стеван и госпођа Рашићка.</p> <p>– Па што тако 
> <p>– Са старачким идејама!– подсмехну се Јован.</p> <p>– Неколико њих што је вредило нешто, о 
срцу!</p> <p>– Ето ти је, на! – обрецну се, бојаги, попа.</p> <p>– Хвала ти, боже!{S} Канда нем 
пет „госпођице“!{S} Срдим се! – обрецну се Бог ме, Јелена, па истрже своју руку. </p> <p>– За ш 
ора знати бар и натарошевица, – обрецну се она.</p> <p>– Ја ништа не знам, – вели Јован. </p> < 
 данас боље пожурио него обично, али су се збиља физите код госпође Нате и Катице мало дуже поз 
га, а да не подсети своју сеју, како су се обадве препале, када су из ненада ту натрчале на Бра 
 благајник, писар и други певачи већ су се договорили, како ће после певања на пиво „Код разбиј 
ју снагу.{S} Бродови живота њихова несу се још навезли на отворено море, где борба за живот као 
енитих смерова.{S} Интереси њихови несу се још нигде сукобили.{S} Неје се још ни једном дала ни 
ветрину у Маркову крчму у Брајковац; ту се препоручи бележнику својом вештом декламацијом „о ра 
за јавне ствари.{S} Него омладина, а ту се у нас рачунамо ми ђаци, трговачки момци, и тако даље 
оју матер посети!...{S} Најпосле, свету се не да ни уста запушити, ни доста колача намесити...{ 
о кличе танко гласовито...{S} На бресту се гдегде закрши грање, а одонуд излети орао, замахне к 
–Ти ћути.{S} Ми ћемо на село.{S} А путу се рока не зна.{S} Може нас тамо затећи и берба...{S} Ј 
евића куља дим на димњак.{S} На огњишту се пуши и ври у пуним лонцима, а цврче батаци на угреја 
пуно независан.{S} Кад буде време, даћу се бирати за посланика, било у Карловце било у Загреб,. 
.{S} Изасланици разних друштава хватаху се свога кола.{S} Певачка друштва заузеше своје место н 
у њима пало опоре речи.{S} По Брајковцу се каже: „Куд госпођа Јеца оком, поп Стева скоком“</p>  
жи преко стазе са лозинка.{S} Збиља, чу се ход.</p> <p>Поп Стева склони чибук уза се поред стол 
и ил’ ни ви!</p> <p>– Сви!{S} Сви! – чу се више гласова, а највише писарев.</p> <p>Учитељ и сув 
д кућом у дворишту.</p> <p>– Јух!- зачу се из кухиње.{S} Маца вриснула, па испустила канту из р 
онац у крај ватре.</p> <p>– Јух! – зачу се у исти мах и из собе у неколико разних гласова.</p>  
 оне лепе куће с оне стране потока зачу се диван мушки тенор.</p> <p>Јелена познаје тај глас.</ 
азиђоше.{S} Испред учитељева стана зачу се у три пут.</p> <p>– Лаку ноћ!</p> <p>Јован и Бранко  
анка растанак, да је једва чекао, да их се што пре опрости. </p> <p>А они су сви били тако љуба 
 Нашли се на врху брдашца.{S} Испод њих се таласа китњаста побрдица, да им мало даље пукне на д 
е му ни стало до ове врсте људи, из тих се, по његову уверењу, не да већ више ништа ни учинити. 
 нема за њу места!</p> <p>Млади трговац се окљува, како би и он прешао у разговор с Бранком и Д 
.{S} Мени је овде врло пријатно.{S} Баш се, на против, са свим добро осећам.{S} И не могу довољ 
</p> <p>Јеша Дабижић вели:</p> <p>– Баш се добро осећам!{S} Тако мора бити ономе, коме пусте у  
 посла са себи равнима... </p> <p>Вараш се, мој Бранко, ако мислиш, да код мене није то озбиљна 
да брачних обавеза према њему.{S} Можеш се и преудати.</p> <p>Мој син ће, – одговори она, – за  
о се оженио, није се покајао.{S} Не ћеш се, ваљда, угледати на те наше учене и неучене докторе, 
 себи напуштен, – дода Кнежевић.– И још се од нас захтева, да потпомажемо и књижевност, да купу 
е и последња песма, а многи и многи још се не разилазе.</p> <p>Стајић са својим гостима из Брај 
гине за њом.</p> <p>Давно је било, кад „се одбила“ из куће својега оца, покојнога Пере Гојковић 
олико година до сад не запита ни самога себе, како је том дечку?{S} Па за чију љубави сада“.{S} 
ли опет парох, – не замишља увек самога себе, Праотац наш Адам имао је у рају свега, па опет му 
ере, да замаже очи слабом човеку, па да себе боље угнезди?..;.{S} Гадни створе!</p> <p>Је ли мо 
и, она и ужива; па што ради, зна, да за себе ради.</p> <pb n="53" /> <p>И да је когод рекао поп 
њену ћер.{S} Побринула се та добро и за себе и за њу.{S} Знаш ли ти, да ће она израдити код поп 
и ружно; а за истинитост јамчи сваки за себе.{S} Али хтети на тај рачун прославити се и постати 
м ради?...{S} Ради се, да, али свако за себе.{S} Огрезли смо у гнилости.{S} Нема ни родољубља,  
би штета било.{S} Ти ниси рођен само за себе, већ за... виши позив, – пребаци Јеша писару, ал н 
вукли му се брци, али не даје, гласа од себе.</p> <p>– Да Бог ме, да је госпођа Рашићка узела с 
азвукли му се брци, ал не даје гласа од себе... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Док њих 
о је, нејачко је, да га даш тек тако од себе, да га одбијемо као лику низ Дунав, – навија попа. 
 и неје могао никога разуверити, сам је себе тешио... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>О 
 држати на стану.{S} А Тинка спремала и себе и дете. </p> <p>Данас отишла Тинка из Брајковца; а 
и очи, шијући белом свету, па хранити и себе и дете под туђим кровом и на туђем огњишту.{S} Али 
ш није готова, – теши поп Стеван и њу и себе. – Све ће то још бити, како треба да буде.{S} Ниса 
</p> <p>– Фраза!..{S} Ја што учим, учим себе ради, као годи ти и други и трећи.{S} Кад кажем, д 
в, да Бог ме, неје могао оставити након себе величанствених манастира ни иних задужбина.{S} Али 
 <p>Благајник седи, па посматра све око себе.</p> <p>Мала Зорка, како стала у један угао, као д 
етну шешир на главу, па закопчава и око себе намешта кабаницу.</p> <pb n="34" /> <p>Што не дате 
цу ни бригеша.{S} Чисто не да гледати у себе, како је сјајан.{S} Округао као похођанска погача, 
ојачком, у ком последњи бој бије између себе нарав и васпитање.</p> <p>И Зорка се обесила Дарин 
е не само да не ће више говорити између себе „ви“, већ „братски српски“ „ти“, него Дабижић, на  
окрвно у њега, откиде један и задеде га себи на груди, а други пружи Стајићу.</p> <p>– Хоћете л 
p> <p>– Шта ће сирота удовица!{S} Нашла себи сигуран кров, па га чува као свој рођени, – примет 
оди из Брајковца у Карловце.{S} Замишља себи, како ће на том путу угледати из далека читав кара 
уством.{S} Тешко оном, који мора све на себи да искуси!{S} Ја сам прошла добру школу: цео је жи 
аши за најобичније наше потребе носе на себи туђински печат.{S} Ми све морамо од туђина да наба 
це се „нешто закрши, као да неко склања себи с пута ону лозу, што се обично онако уз пркос испр 
аљину, да у највишим школама тамо збира себи плодове човечјег ума. – Ја ти, – рече, – не могу д 
вет.{S} И онако слабо имаш кад посла са себи равнима... </p> <p>Вараш се, мој Бранко, ако мисли 
ице.{S} Кад опет оде по воду, као да је себи по смрт отишла.{S} Враг би је знао, шта ради.{S} Д 
 – вели му девојче љупко, па му привуче себи руку. – Кажи ми штогод лепо, као што ти умеш.</p>  
ладу човеку не да се прилика, да створи себи будућност.{S} Особито је уметност у нас Срба право 
 од њега...{S} Допада ми се, што је при себи.{S} Жилава нарав!{S} Без ичије припомоћи... сам... 
ујици; само ће ипак овде онде прокрчити себи, лакше пута, где без бујице није могао.{S} Биће и  
то познаде госте.</p> <p>Кад је дошла к себи, сети се, да притрчи гостинским колима.</p> <p>– Г 
 Бога ми је госпођа Рашићка већ дошла к себи.{S} Већ се говори по селу, како жали, што је дотле 
не наиђе госпођа Ната, те Јелена дође к себи, да је пољуби у руку.</p> <p> Наравно, госпођа Нат 
а ту шале.</p> <p>– Та стани да дођем к себи!</p> <p>– Е, Бога ми је госпођа Рашићка већ дошла  
сада на свога сестрића, те га призвао к себи!{S} Призвао га тек сада, када је, тако рећи, већ н 
бодно бисмо могли рећи, да је народ сам себи напуштен, – дода Кнежевић.– И још се од нас захтев 
кад, јер... за тај хлебац, што га је он себи изабрао, не пријања, баш Бог зна како, маџун и ско 
} Криво ми чините, кад ми таква појма о себи улевате.</p> <p>– Збиља, обори девојче очи, као ув 
и остављено, можда, доброј срећи и само себи, кад му је Бог дао матер, најбољу срећу. </p> <p>П 
S} Ако Даринка не везе или не плете што себи или обично браћи, тетка-Катиној деци, узме, на при 
...</p> <p>Тако нешто, ваљда, замишља у себи госпођа Ната и сад, па купи све гдегод шта, као да 
ни речи.</p> <p>Госпођа Ката да пукне у себи од смеха, како се премудра Рашићка преварила у рач 
Ако госпођа Јеца што не изради, мисли у себи Јован, не помогоше код поп-Стеве ни најубедљивији  
е; понда се сети. „Јогуница!“ помисли у себи. „Никад друкче!..{S} Госпођа Рашићка!{S} Као да пр 
овукао би је за цело, као што се већи у себи повукао, кад се састао с Јованом и учитељем, те ви 
 да прихватим економију.{S} Ја осећам у себи за то воље, па мир!</p> <p>– Казао сам ти, што ја  
још ова друга, што нађе за вредно, да и себице увери госпођу Нату, како је поуздана.</p> <p>А т 
 за живот као вихор диже и ваља вале то себичних страсти то племенитих смерова.{S} Интереси њих 
сродничке пажљивости беше већ нестало у себичному његову срцу, туђ, јер предвиђаше, да их и миш 
па већ, ето, у туђој руци маљ, којим би себичност да кује своје планове!{S} Играчка туђег ћефа! 
дрско телејише упљувке своје подлости и себичности разним интересима напретка и разлозима порет 
Базана, каквог шпањолског гранда у сред Севиље, па завија по свом срцу, по свом „вишем позиву“, 
фане,... видиш, сада је већ девојче.{S} Седамнаест јој годиница; скоро ће, у име божје, ићи у о 
стоји на уској путањи девојче од својих седамнаест година, ватрених очију, весела безбрижна изг 
ме ходали били ван села.{S} И сад, ето, седе и разговарају се, како ће што боље да удесе село,  
.</p> <p>Прилике је тому зими често.{S} Седе у вече обично код топле пећи.{S} Ако Даринка не ве 
лога Владимира.{S} А она и госпођа Ната седе још, па разговарају о којечему и прежваћу данашњи  
идеја! ·</p> <pb n="76" /> <p>И сад тек седе на своје место, одакле се беше пре једнога сахата  
о се рачуна у Брајковачку високу власт, седели су у засебној соби „Код разбијене канте“ у Марко 
нади.</p> <p>Спусти се на место, где је седео био, а ништа не вели.</p> <p>- Е, сад иди никад,  
њем делу танких крилаца прелива сад као седеф сад као плавичаст пламичак.</p> <p>Ти си сад и ду 
неш.{S} Пусти човека амо...{S} Докторе, седи овде.</p> <p>И гостољубиви бележник пође да прави  
што је друге у Брајковцу зову, сама.{S} Седи, па, као што то бива, кад је човек сам, развеле јо 
 се диже, да иде.</p> <p>Куда журиш?{S} Седи, да разговарамо, – задржава га попа. – Нисмо се че 
гове његове“ не може побркати.</p> <p>– Седи! –вели опет попа Бранку,</p> <pb n="72" /> <p>– Не 
се не упада у реч...{S} У нашој средини седи старина, који...</p> <p>– А, не, не! – опре се чич 
 бележник игра жандара!{S} Па ипак увек седи и зева код играча.{S} Него за што и не би?!{S} Чес 
па је мотрио и Јелену.</p> <p>Благајник седи, па посматра све око себе.</p> <p>Мала Зорка, како 
братом, сина с оцем, и тако даље.{S} Ко седи с миром, том је добро.{S} Богу божје, цару царево, 
, па, ево, ни данас. </p> <p>Е, па тако седи сека Ката, као што је друге у Брајковцу зову, сама 
Па паки и паки-поп!..</p> <p>Е, па тако седи јутрос, ето, поп Стева под својом сеницом, па пушт 
 парох Брајковачки, поп Стеван Радојчић седи под сеницом у својем вотњаку.{S} Разузурио се, па  
пи то ни за живу главу.{S} Као да ми ту седи!{S} Вели увек па се удари иза потиљка.)</p> <p>У к 
 се; Ната, па се успе на кола и ували у седиште.</p> <p> Сео и кочијаш.</p> <p>Таман Трива прит 
ио већ у по гимназије.{S} Женско дете у седмој осмој ли годиници.{S} А најмлађе, син, јој, тек  
атерине груди...</p> <p>Госпођи Нати од седморо деце заживела јединица мезимица, па мати гине з 
ову смрт изненада.{S} Но и да му је све седморо деце заживело; хватао би се крај с крајем, како 
„Зора“ у Бечу у спомен великог песника, седне он на лађу, а с њим и Јован Јаковљевић, па дођу д 
 све јаче куца.{S} А кад већ дође, и да седне на свој прозор, несташни ђаволак с леве јој стран 
је под пазухом, као да би их скрио, она седне за гласовир, те му мами сад нујне сад <pb n="16"  
 му показа место уза се.</p> <p>– Ту ми седни, синовче!</p> <p>А Кнежевић пушта глас где силниј 
ао ђорду о бедро, што му донела тетка и сеја из вароши; па узјахао танку бедевију, што му извук 
воје сиграчке, што му их донела тетка и сеја. (... „Боже мој, " рекла је, да Бог ме, Ката Нати, 
 загрли.</p> <p>– Зар ти још не спаваш, сејо?</p> <p>– Ево, сад ћу и ја. </p> <p>Даринка духну  
је похвали пред тетком из вароши и пред сејом.{S} А њих две се нагле радознале.{S} Мали Владими 
гњата, па га увек звала братом, а он њу сејом.{S} То задржала и Катица, па њена деца и данас зо 
Данас је неколико пута питала и брацу и сеју, кад ће, за Бога, већ једаред то почети?{S} Али Јо 
тајићем, не мога, а да не подсети своју сеју, како су се обадве препале, када су из ненада ту н 
огом, сека Като!</p> <p>– Збогом пошла, сека „имја рек“!...</p> <p>Баш Ката ушла у двориште, па 
запита.</p> <p>– Помоз Бог!{S} Како си, сека Като?</p> <p>– Хвала Богу!{S} Како ти?</p> <p>– Да 
оро.</p> <p>– Нека, нека!...{S} Збогом, сека Като!</p> <p>– Збогом пошла, сека „имја рек“!...</ 
>–Јух, јух, јух! –- цикнула је „трижди“ сека Ната сека–Кати, кад је чула; а чула је, Бранко с Ј 
, јух! –- цикнула је „трижди“ сека Ната сека–Кати, кад је чула; а чула је, Бранко с Јованом неј 
 а већ је готово цело село знало, да је сека Ката добила гошће, јер је готово цело село било на 
је тога било, слатка, од пре, – рећи ће сека Ката. – Било ти је Брајковачко друштво, и сама доб 
 ево, ни данас. </p> <p>Е, па тако седи сека Ката, као што је друге у Брајковцу зову, сама.{S}  
ла Јеца на поп-Стевина сестрића! – вели сека Ната.</p> <p>– Ја сам одмах рекла, има нешто, – ве 
– Ја сам одмах рекла, има нешто, – вели сека Ката. – Сад је наишла, Бог да прости!</p> <p>– Да  
руга Катина из детињства, прија-ова или сека-она, па је, на прилику, запита.</p> <p>– Помоз Бог 
радила.{S} Ономад...</p> <p>И сад удари сека Ката да описује, шта јој је „та девојчура“ кад рек 
него што ће синоћ деца полегати, у кући сека-Катиној неје ви било о другом чему речи већ о прос 
ца нешто! </p> <p>Ето, зашто је долазак сека–Катиних гостију догађај за Брајковац.{S} Па сад јо 
и свет се особито разабирао за њу.{S} У сека– Катину децу већ сад гледе као у велику господу, п 
атице?</p> <p>– Како не би било?{S} Гле секе! – одвикује она из кухиње.</p> <p>– Разумем, – вел 
притрчи гостинским колима.</p> <p>– Гле секе!{S} Гле Даре!{S} Добро дошли!{S} Ко не би био рад  
орадила...)</p> <p>Трива таман замахнуо секиром, да прецепи чвор на цепаници, с којом се већ то 
ароши разда поклоне!</p> <p>– Боже мој, секо. – рећи ће, до душе, као и до сад, Ката Нати, – за 
атим усевима, окићена убавим селима.{S} Села се мање или више губе што које ближе или даље, па  
еће од њих... </p> <p>Ката Јаковљевићка села, као обично недељом и свецем после подне, кад посв 
ла свеће.{S} Отворила широм прозоре, па села поред прозора.{S} Наслонила главицу на руку, па ми 
еме, да се на селу и госпође враћају са села, кад се и коло око крста разилази, те млађешина тр 
дашца тик уз Брајковац. </p> <p>На сред села око крста искупио се народ у чистом свом оделу.{S} 
где <pb n="23" /> изван села где у сред села, изнад свију висе према лазурном небу, а овде онде 
ubSection" /> <p>Кад је Даринка то вече села у одар, да легне поред Зорке, дуго јој се поглед п 
ептир је нашао свој цвет.“...</p> <p>Из села, а беше све ближе селу, допираше до њега необичан  
итељу.{S} Неко су време ходали били ван села.{S} И сад, ето, седе и разговарају се, како ће што 
а црквене куле, где <pb n="23" /> изван села где у сред села, изнад свију висе према лазурном н 
 један говор, довешћемо гајдаша.{S} Ето села!</p> <p>Бранко Стајић примио ствар за готову.</p>  
лан певачкога друштва и аранжер толиких села и беседа.{S} Зна он, дакле, шта је то Српство и ро 
итеља свога.{S} Па ко се опет смотава и сели него Немац, те хајд даље као гусеница.{S} Србин је 
ишарана богатим усевима, окићена убавим селима.{S} Села се мање или више губе што које ближе ил 
а је за њега, да се потуца и пребија по селима.{S} Ја то и опет кажем.{S} Оно јест да и у варош 
уже, па да прошврљамо мало у наоколо по селима и по манастирима.{S} Мени се допада овај наш кра 
се играло, као обично недељом, коло.{S} Село мало, а тако отмени гости!{S} Па као да су целом с 
 сам му рекао, до душе, да се спреми за село, – дочека исто тако и жедни писар.{S} Онда ћемо по 
, да јој се и једно дете мора везати за село.{S} Не ће се кућа Гојковића ископати, док је унуча 
 занату ћурчија.{S} Леп занат, таман за село!{S} Да се држао тога, па да га види Бог и њега и Т 
 род, као у своју рођену кућу.{S}Али на село!{S} Па остати на селу неколико недеља, као што нам 
ицину, па тражимо вароши, не ће нико на село. (Ја не ћу да пребацујем штипендистима, као што је 
Даринка.</p> <p>–Ти ћути.{S} Ми ћемо на село.{S} А путу се рока не зна.{S} Може нас тамо затећи 
у недељу ћемо и ми овде да држимо своје село у корист преноса и споменика Бранкова, а више тога 
ље.{S} Ако ми не верујеш, иди ма у које село, где су Срби помешани с Немцима.{S} Јест да Србин  
зговарају се, како ће што боље да удесе село, што га спремају.</p> <pb n="55" /> <p>До јако би  
е да почне разговор.</p> <p>Хоће и наше село да се прослави, – беше му прва реч.{S} Од њих две  
да уда у село.{S} Вели: „Село ти је тек село.“ Ето, она се родила и одрасла на селу, па најволи 
“</p> <p>– Да приредимо и ми овде какво село у ту цел!{S} Предложи учитељ.{S} Стајић скочи одуш 
ет нежни супруг. </p> <p>– Што зна цело село, мора знати бар и натарошевица, – обрецну се она.< 
олети...</p> <p>Мало за тим, па је цело село у сну. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Осв 
а Ката добила гошће, јер је готово цело село било на раскршћу, где се играло, као обично недељо 
е госпођа– Катино, а већ је готово цело село знало, да је сека Ката добила гошће, јер је готово 
 мрак. </p> <p>Под планином се раширило село Брајковац са својим белим кућерцима и неправилним  
ивши свога друга до првога манастира, у село, сврну уз пут код госпође бележниковице.</p> <p>–  
школе.{S} А није рада, ни кћер да уда у село.{S} Вели: „Село ти је тек село.“ Ето, она се родил 
тра оде.</p> <p>У том се врати натраг у село. </p> <p>Та последња добра мисао, што му паде на у 
 сам Бог зна, тек док се Јован вратио у село, брујало је по Брајковцу, како је госпођа Јеца дов 
ђу две ватре.{S} Ако у гору вуци, ако у село Турци.{S} Ако ће натраг, ту је Скила, мати, која б 
се слегло на један пут ваздан гостију у село.{S} Ту је Јаковљевићкин Јован.{S} Ту и попин сестр 
 рада, ни кћер да уда у село.{S} Вели: „Село ти је тек село.“ Ето, она се родила и одрасла на с 
 Рашићку, да допусти Јелени, да пева на селу.</p> <p>На учитељево милостива, колико јој годило, 
д човек је, до душе, и жељан друштва на селу.{S} А време му је, да помишља и на то, како би доб 
 село.“ Ето, она се родила и одрасла на селу, па најволи, да и умре ту, али никад неје марила,  
<p>– Него шта знам?{S} Код нас ти је на селу тешко наћи слушкињу, па не знам, које новце да јој 
једном згодицом више своје благовање на селу.{S} Она двојица ђаци, па хоће да проведу свој школ 
лова.{S} Па је већ ето, време, да се на селу и госпође враћају са села, кад се и коло око крста 
, само у вароши има свашта, а гле, и на селу чуда! </p> <p>– Није тога било, слатка, од пре, –  
 – окрену се Јовану, – баш смо ти ми на селу затуцани,... их!{S} Никакве друштвености!{S} Социј 
ве једно), Стефане; Јелена ће певати на селу и ићи ће са мном у Карловце на свечаност.{S} Је л  
ну кућу.{S}Али на село!{S} Па остати на селу неколико недеља, као што намерава госпођа Ната, то 
ги и трећи.{S} Кад кажем, да бих био на селу учитељ народу, то стоји: јер ја, као интелигентан  
т.“...</p> <p>Из села, а беше све ближе селу, допираше до њега необичан лавеж паса.{S} Као да с 
 из вароши пре беседе.{S} Радовала се и селу.{S} Радовала се, да види тетку, браћу, сестру, дру 
опустили, да и она пева на Брајковачком селу у недељу.</p> <p>Ако госпођа Јеца што не изради, м 
вор, што има да га држи на Брајковачком селу, удеси за прост народ.{S} Хоће – да му каже, ко је 
ако отмени гости!{S} Па као да су целом селу дошли!</p> <p>Догађај је то за Брајковац...{S} Има 
, да се спрема, како ће у свом скромном селу прославити спомен великога песника. ·</p> <pb n="5 
 како су господа ноћас правила „бал“ по селу.</p> <pb n="84" /> <p>Бранко једва пред зору заспа 
Бележник послао пандура, да му тражи по селу гдегод овчија сира, па да га с црним луком и хладн 
а већ дошла к себи.{S} Већ се говори по селу, како жали, што је дотле дошло.{S} Та она, бојаги, 
есту, – одговори опет на то Бранко. – У селу су нам исто тако потребни ваљани учитељи, као и у  
 зову Давину тејком.{S} Па тако и сви у селу, и старији и млађи.{S} Кадгод је у Игњатовој кући  
уге стране дође црквењаков син, колар у селу, са својом сестром, два можда, по најбоља певачка  
је дала своју кућу, на најбољем месту у селу.{S} Данас сутра, ако не оде у варош, да тамо отвор 
ог те пита куд, па се изгуби.{S} Наш је сељак, где су Срби неизмешани с туђим елементом, комота 
поповао, како ради немачки или енглески сељак или овај или онај спахија, који има хиљадама лана 
никад гусеница.{S} Несрећа је по Србина сељака то, што се он, кад једном пропадне, тешко подиже 
н је кратко време ту, па видим, да га и сељани јако уважавају, јер слушају његову реч.</p> <p>  
умећу боље удесити свој рад, те ће моји сељани имати прилике, на кога да се угледају ако хоће.{ 
ветар и сунце преко поља, те да не кажу сељани. „Каква ми је то варошкиња?{S} Знаш, тамо је Јел 
а.</p> <p>Учитељ се стискао уза зид под сен.{S} Дохватио белу пружену ручицу, па је притискује  
 се и сама за времена скрила, већ и пун сен округле багреме, једне од оних, што су засађене у р 
обар кочијаш, коњима уши, па их омутком сена из кола истрљо и по леђима и по ребрима и по ногам 
ти, ипак осећа, да је лепо и добро, кад сене само толико радује том Јелена и Даринка, Бранко и  
га друштва, нити рећи мање ни више, већ сензацију; а у кући пречаснога пароха Брајковачкога поп 
 од њега,... за сад доста.</p> <p>Поред сенице се „нешто закрши, као да неко склања себи с пута 
е за њега поп Стева, кад се разиђоше из сенице.</p> <p>– Има оштар језик!{S} Право материно дет 
и гледа, како куља дим на врата.{S} Око сенице, чује, зуји и бруји вредан народ по чистом јутар 
ти...{S} И сад, пуши и замаглио у уској сеници свој да баш видиш, како куља плав дим на врата.  
пушионица. </p> <p>Господин парох има у сеници тој сву удобност; и, збиља; никад није лепше пож 
ајковачки, поп Стеван Радојчић седи под сеницом у својем вотњаку.{S} Разузурио се, па је на њем 
 седи јутрос, ето, поп Стева под својом сеницом, па пушта густе димове кроз подсечене бркове; г 
ева устаде и изађе, па забрави за собом сеницу.</p> <p>Окренуше један другом леђа, па одоше сво 
својим послом, ако не оде у поп-Стевину сеницу, где овај чека, да му се јави, има ли тај дан ка 
мало проширити или бар повисити, ујо ту сеницу, кад сте тако радо у њој?</p> <p>За мене је, син 
 задрхта.{S} На лице јој или збиља паде сенка нека, или јој задрхта нешто око усана.{S} Дубок у 
и занесе се – за песмом, па паде у неку сентиметалност и кокетно погледа у Јована. </p> <p>Чак  
успе на кола и ували у седиште.</p> <p> Сео и кочијаш.</p> <p>Таман Трива притегао узде и замах 
> <milestone unit="subSection" /> <p>Од сеобе Србаља у крајеве, што стоје под окриљем Австроуга 
зо прође време, кад се обично и госпође сеоске враћају кући из посете.{S} Па сад се тек диже го 
 Ката одби толике општинске бележнике и сеоске трговце, па одржа све, што остало после Игњата.{ 
.. </p> <p>Иза рогља се помоли неколико сеоских момака и девојака.{S} Биле код крста на игранци 
но.{S} Али девојка неје лоша прилика за сеоскога трговца.</p> <p>Ту је сад и та варошкиња, Дари 
 код куће, све ме више жеља вуче мирном сеоском животу.{S} Из читавог Хорација најпаметније ми  
а и других таких посластица, што се, по сеоском господском обичају, износе пред „физите“.{S} На 
лебди, као преставник доброга духа, над сеоцем на полеђини једног брдашца тик уз Брајковац. </p 
Јелене!“</p> <p>Дакле, у сред Брајковца серенада!</p> <p>Е, то бадрим чуварима ноћне безбедност 
озору, и он не дође.{S} Бар да је после серенаде и прошао онуда, кад је изгледала на њега као о 
утицала развратно.{S} Чак ни о ноћашњој серенади не спомену ниједна ни беле.</p> <p>Само Зорка  
равља по милој вољи, ређајући серију за серијом.</p> <p>Једва око поноћи дошао и Дабижић до реч 
е, па наздравља по милој вољи, ређајући серију за серијом.</p> <p>Једва око поноћи дошао и Даби 
 из петиних жила, да поради, те подигне сермију.{S} Тек не може, ето, ни он, да пропусти, ада с 
Тинка то двојином нежнија <pb n="29" /> сестра, двојином чуварнија и вреднија газдарица.{S} Кол 
о одра, па се не миче.{S}А уза њ његова сестра, па се као снебива у тако господском кругу. </p> 
ригу, шта ће, куд ће с дететом.{S} Пита сестра брата за савет. </p> <p>Да га да, вели поп Стева 
а Стева био задовољан и сретан, како му сестра привређује, толико је уздисао и био несретан за  
буде помоћник и заштитник удовој Матери сестрама И брату, док ови сами не стану на своје ноге.< 
 не жали пута ни трошка, да проведе код сестре на очеву дому које летње доба или бербу у Фрушко 
е божем она отуђила поп-Стеву од његове сестре, да је она истерала Тинку из поп-Стевине куће.</ 
ранка, Даринке, Јелене, колара и његове сестре. </p> <p> Млади грк, Јеша Дабижић, отпоручио је  
а, поп Стева се сети у тој невољи своје сестре Тинке.{S} Тинка као да се на ново родила, кад је 
 госпођом Рашићком, што је небрат према сестри.{S} Тога страха се, до душе, доцније опростио, ј 
неки начин, да би свој стари грех према сестри и сестрићу загладио, осећао се туђ према њему, т 
 Разумем. </p> <p>– Като,— примети Ната сестри, кад дође до воде и замочи руке, да их пере, – м 
ко попина Јелена врисну.{S} А коларевој сестри оте се, Бог ме, у шаку и једно: „Хи!“</p> <p>И о 
вор.{S} Тинка, рећи ће поп Стева својој сестри, – ево, ја сам сад конзисторијални присједатељ.{ 
назију? проговориће поп Стева један пут сестри, видевши да ће јој тиме погодити најватренију же 
 може госпођа Ната, да не понесе штогод сестриној деци.{S} То ће да буде радост од деце, кад им 
акав си ти то ујак“, па какав ти је то, сестрић“...{S} Дошао гладан, да се исхрани... „Па не зн 
; него се ипак не показа тако, да не би сестрић његов могао приметити, како се он спремао кому  
у је Јаковљевићкин Јован.{S} Ту и попин сестрић.{S} Понда, ево, и ове!</p> <p>Тејка Давина Живк 
о поп-Стевану ипак доста до тога, да му сестрић бар лепо мисли о њему, као да се осећа нешто кр 
било време; сад је касно, – одговори му сестрић с неким прекором.</p> <p>Поп Стева се уједе мал 
 да се ујак тако смиловао сада на свога сестрића, те га призвао к себи!{S} Призвао га тек сада, 
је госпођа Јеца довела била поп-Стевина сестрића у кућу, да му наметне своју кћер, и како је са 
то ли се продобрила Јеца на поп-Стевина сестрића! – вели сека Ната.</p> <p>– Ја сам одмах рекла 
ој пало на памет, да доведе поп-Стевина сестрића кући!{S}И Бранко, ето, дошао. „Красан младић“, 
ка.{S} А ти ниси човек, да укротиш свог сестрића.{S} Ти си господар у кући, ти дрмаш општином,  
р језик!{S} Право материно дете!{S} Али сестрића увек одржи у милости ујковој ипак то, што се.. 
ођа Јеца, кад виде своју кћер с попиним сестрићем испод руке; те оде у кухињу, да изнесе јело н 
н, да би свој стари грех према сестри и сестрићу загладио, осећао се туђ према њему, туђ, јер и 
тила поп-Стеву, <pb n="95" /> да говори сестрићу за Јелку, шта је све поп Стева говорио, како с 
како је сам поп Стева проводаџисао свом сестрићу.</p> <p>За одрешене језике предмет је то, нара 
о, а пред њ испаде мала Зорка, Јованова сестрица, и Даринка.{S} Вијају лептирове по пољу</p> <p 
црквењаков син, колар у селу, са својом сестром, два можда, по најбоља певачка члана у Брајковц 
и им сваку реч. </p> <p>Колар са својом сестром стоји до зида.{S} Па чак се и њих двоје тргоше  
.{S} Радовала се, да види тетку, браћу, сестру, другарицу Јелену и...{S} Онај господин, што је  
Прохтело се госпођи Нати, да види своју сестру, баш као да јој је, не дај Боже, према глави.</p 
ек и оде у Карловце, ако и посети своју сестру, мислиш, да сме то њој казати?{S} Боже сачувај!. 
послом у Карловце, или би походио своју сестру или не.</p> <p>Једаред, – био код ње, па дошли н 
ковица.</p> <p>– Жено, не дирај у своју сестру по Еви, – опет је, бојаги, утишава супруг, избац 
 на детиње име.{S} А отуђити она рођену сестру од рођенога брата!{S} Сад се нешто продобрила.{S 
упруг, избацив и опет једну „досетку“: „сестру по Еви!“</p> <p>– Ако нам је Ева прабаба, нисмо  
наде госте.</p> <p>Кад је дошла к себи, сети се, да притрчи гостинским колима.</p> <p>– Гле сек 
ојитељку“.</p> <p>И збиља, поп Стева се сети у тој невољи своје сестре Тинке.{S} Тинка као да с 
а, као да му је страно то име; понда се сети. „Јогуница!“ помисли у себи. „Никад друкче!..{S} Г 
ло дете.{S} Али кад се пробудила, па се сетила синоћњег разговора свог с Миланом на прозору, ка 
а се а радовала се, или плакала, или се сетила Светозара и Драгиње, о којима је тек зимус читал 
воје као бегеш. </p> <p>Јеша Дабижић се сетио свога калфовања у Новом Саду и својих љубавних пу 
већ и заборавио на ујака; а кад га се и сетио, неје имао повода, да се загрева љубављу каквом п 
ако га се, може бити, кадгод случајно и сетио био!</p> <p>Мора бити кадгод нешто од њега...{S}  
верљивије.</p> <p>Хвала, ујо, што се не сетисте, кад је тому било време; сад је касно, – одгово 
а је она мислила, да је се он више и не сећа, он се ње ради свађао с писарем, који је у сред др 
и његов пијетет према оцу.{S} Бранко се сећа свога оца.{S} Једва га је, до душе, упамтио, али и 
се, ево, све више њих тек у новије доба сећају, – одговори Бранко, –да су познавали Бранка личн 
 па вели за Јелицу.</p> <p>– Да, да!{S} Сећам се...{S} Трчкарала је туда око мене, кад сам га у 
оја.</p> <p>– Знам ја то врло добро.{S} Сећам се добро покојнога оца свога, како је тај умео ри 
кува?..{S} И сам си пре неки дан рекао, сећаш ли <pb n="87" /> се, како отровне мијазме почињу  
S} Та, знаћеш га.{S} Тинкин син, ако се сећаш!</p> <p>– Што јој је муж она лола и бекрија? – сп 
 код Марка, – пресуди бележник, – да му сефтеишемо нов еспап.{S} Бранко се и не обазире много н 
.{S} Знаш, ја...{S} Најбоље ће бити, да си ти уз њега.{S} Бадава!{S} Мати је мати.{S} Дете не т 
ско...{S} Ето видиш; шта би ти било, да си за годину две дана мој капелан, па временом мој насл 
тобом читати ни „ђачки растанак“, ма да си ти данас тако занесен за Бранком.</p> <p>– Омладина  
те!{S} Јер видим, и ти је волиш, као да си је ти родио.</p> <p>– Јелена... наша Јелица је моја  
 пробије груди.</p> <p>– Јух!{S} Као да си се уплашила? – примети Даринка.</p> <p>Јелена јој у  
ичашњу реч, примети благо:</p> <p>– Ала си жесток!{S} Прави омладинац!{S} Море, <foreign xml:la 
Шта?{S} Како могу рећи?{S} А заборавила си... </p> <p>Јелена се убезекну.{S} Хтеде да пита: на  
у тако рђави, као што се чини!{S} Какав си ти, онаки ти се чини цео свет...{S} Сиромах поп Стев 
 неколико прекора и пребацивања. „Какав си ти човек“, па „какав си ти то ујак“, па какав ти је  
ацивања. „Какав си ти човек“, па „какав си ти то ујак“, па какав ти је то, сестрић“...{S} Дошао 
д толике љубазности.</p> <p>– Е, па кад си већ навалио...{S} Хајд, видећемо се, ваљда, још, вел 
и је страшно љута на тебе. </p> <p>– Је си л јој се исповедила— пита је учитељ.</p> <p>– Нисам. 
м, Стефане родитељи...{S} Да Бог ме, ти си јој, рећи, као и отац, како си је примио од мене мес 
ит од сунца наслонио.</p> <p>– А,... ти си, Александре!- примети попа, па се осети слободан; не 
н.{S} Па ја га и волим као брата.{S} Ти си друго што.{S} Боже мој, за што си на један пут таки? 
 човек, да укротиш свог сестрића.{S} Ти си господар у кући, ти дрмаш општином, па..</p> <p>– Ст 
смилује на сироче сироте удовице.{S} Ти си, да Бог ме, као и удовица, кад немаш мужа...{S} Алек 
на њу очима; па само дода: </p> <p>– Ти си невина, срце моје; да Бог ме, па не познајеш, камо ш 
Ја сам, – вели, – за то већ стара, а ти си ми, кћери моја, још млада. </p> <p>То је већ сувише! 
ијави л се, сматра се за мртва.{S} И ти си решена онда брачних обавеза према њему.{S} Можеш се  
ф сад као плавичаст пламичак.</p> <p>Ти си сад и душом и телом лептир, – рекла му је мати, када 
ишта говорио.{S} Та, за име света, ујак си му, мора те послушати... (Утре сузе, па промену глас 
ар ти не видиш, шта се кува?..{S} И сам си пре неки дан рекао, сећаш ли <pb n="87" /> се, како  
ло лептирово.{S} Отареш ли прах, упрљао си образ свој.{S} Лептир је, кажу, нестално створење.{S 
ско време!“</p> <p>– И ти, Стефане, био си некад омладина...</p> <p>– Никад; никад.{S} Ми смо б 
! </p> <p>– Дванаест, управо!{S} Усадио си га, кад сам ја дошла у ову кућу.{S} Онда је Јелици б 
Нисмо се честито ни поразговарали, како си ту.</p> <p>То је истина.{S} А ко је томе крив?{S} Ка 
г ме, ти си јој, рећи, као и отац, како си је примио од мене место њена оца.{S} Ја не могу рећи 
ку, запита.</p> <p>– Помоз Бог!{S} Како си, сека Като?</p> <p>– Хвала Богу!{S} Како ти?</p> <p> 
 већ сам да знаш после осам година, што си их провео у гимназиским скамијама.{S} Ја хоћу да виш 
S} Ти си друго што.{S} Боже мој, за што си на један пут таки?</p> <p>– Иза рогља се зачу певање 
егове песме? </p> <p>– Још пре него што си се ти родио.</p> <p>– Е, па кад онда несте умели наћ 
, па је на њему место мантије само лака сива кабаница, што је иначе облачи преко мантије, кад п 
ћерцима сакривена у зелена дрвета као у сиву маглу завијена.{S} Само са црквене куле, где <pb n 
 да Бог ме, Ката Нати, кад ова извадила сиграчке из торбе, „зар је то морало бити?“ – „Немој ти 
нале.{S} Мали Владимир развашарио своје сиграчке, што му их донела тетка и сеја. (... „Боже мој 
на дала му је своју кућу под кирију.{S} Сигуран платиша! <pb n="73" /> Наш Србин мисли, то је н 
>– Шта ће сирота удовица!{S} Нашла себи сигуран кров, па га чува као свој рођени, – приметиће г 
 потреби, радећи баш свој посао, то сам сигуран...{S} Мој стари био је поштен човек.{S} Стекао  
ађу из Новог Сада, и у собу поверенства сигурности, где одборници даваху приступнице учесницима 
икаква бура, ни најмањи облачак, у њему сија увек благо пролећно сунце, па одсјајује непомућено 
ица, која му је увек у срећним часовима сијала као сунце, а у овакима му свакад била звезда, ко 
новче!</p> <p>А Кнежевић пушта глас где силније, где тише, да се као талас час дигне, час спуст 
 Коњи касају, а не могу да се обране од силних мушица, што их спопале.{S} Вуку троми на омари н 
на које, сиромашан и онако, троши своје силно благо.{S} Можда је и трагична судбина, прерана см 
 да кроз грло неје пропустио већ толико силно пиво, бело и црно вино и све, што рекао онај, оси 
својски узеде под руку.{S} Готово да је силом прогурала своју левицу око Бранкове деснице, јер  
у завири смело у лице.</p> <p>Бранко се силом насмеши. </p> <p>– Немојте толико да мислите.{S}  
> <p>– То је најжалоснија песма, што се силом уплеће у ове дане, који ће да засветле потомству  
S} А мисли: „Што се овај свет толико на силу Бога грађа са мном и присваја?“</p> <p>– Шта сте с 
 смрт тога ђенијалног младића увеличала симпатије народне.{S} Но било како му драго, Бранко Рад 
едмој осмој ли годиници.{S} А најмлађе, син, јој, тек се родило, није оца ни запамтило.{S} Шта  
.</p> <p>С друге стране дође црквењаков син, колар у селу, са својом сестром, два можда, по нај 
ори она, – за цело лакше поднети, да је син оца лоле; али да бацим на њега и ту љагу, да му је  
мужа пре пет шест година.{S} Најстарији син јој, Јован, био већ у по гимназије.{S} Женско дете  
ему.{S} Можеш се и преудати.</p> <p>Мој син ће, – одговори она, – за цело лакше поднети, да је  
за господу, а и не разабирају, је ли им син способан за какву душевну акцију.</p> <p>– Цео свет 
тајану тугу, што неје она та, којој њен син након три године жури у походе, него јој тек уз пут 
> <p>– Нисам ни знала, да је то баш њен син.{S} Каже Стајић.{S} А мени и не пада на ум који Ста 
ељ из Беча.{S} Та, знаћеш га.{S} Тинкин син, ако се сећаш!</p> <p>– Што јој је муж она лола и б 
 продобрила.{S} Па како је дошао Тинкин син, и још пре него што ће доћи, не можеш је видити.{S} 
А сума сумарум: завађај брата с братом, сина с оцем, и тако даље.{S} Ко седи с миром, том је до 
 једа.{S} Мисли, ко је као она, што има сина господина!{S} Још сад се оневидила!{S} Па тек она  
 Хм, хм,!{S} Не знам, за што би Тинкина сина трпила Јеца у поп-Стевиној кући?{S} Видићеш само,  
Игњата.{S} Ако Бог да, даће и најмлађег сина у школе.{S} А није рада, ни кћер да уда у село.{S} 
мо, и буду људи... и гора и боља од мог сина.{S} Па за што не би и он:{S} Нек сврши гимназију,  
/> и њену кћер.{S} Као вели, она јој је сина дочекала и гостила неко време у Брајковцу, на прав 
уја.</p> <p>Тинка се заплака, па стиште сина на своја недра. </p> <p>Неки дан после тога отишао 
дао што за душу његову или за жену му и сина, и њих би метнуо на кеца или продао за вино ил рак 
сте тако радо у њој?</p> <p>За мене је, синко, добра и овако.{S} Ја сам је из темеља зидао.{S}  
мати му као пустила у уши. </p> <p>Иди, синко, – вели. – помешај се и ти мало међу свет.{S} И о 
 свакога појединца подједнако.</p> <p>– Синко, то су тек само празна нагваждања, дангуба и бесп 
ју, јер слушају његову реч.</p> <p> Мој синко, – уплете се поп Стеван, – а да што сам ја ту већ 
 протећи ће доста Дунавом.</p> <p>– Мој синко, не треба ни то баш тако далеко одлагати.{S} Ко ј 
д штампане и писане књиге својих учених синова, на које, сиромашан и онако, троши своје силно б 
е позван, да шири просвету у народа Ког Синови Талије, – глумци, апостоли народни!{S} Па како < 
аза место уза се.</p> <p>– Ту ми седни, синовче!</p> <p>А Кнежевић пушта глас где силније, где  
о га мрзи, да и толико говори.</p> <p>– Синовче, да те пољубим, – рече чича учитељу и привуче м 
му другом да се говори, него о томе.{S} Синоћ је већ доучила све, што неје била потпуно знала.{ 
нако хладно и озбиљно као и осталих?{S} Синоћ га је дуго и дуго чекала на прозору, и он не дође 
ошар.</p> <p>– Кад је то било?</p> <p>– Синоћ.{S} За то је гост брже и погодио, куд се иде из Б 
њим, али мисли несу све код њега.{S} Од синоћ се нешто сневеселио.{S} Јелена му је много припов 
во рећи, брује му и зује у глави још од синоћ, како му је „његова“ напунила некаквим разговором 
она да суделује.</p> <p>Пре него што ће синоћ деца полегати, у кући сека-Катиној неје ви било о 
а је одјекнуо с оне жице, коју је навио синоћ у Јеленину срцу оним својим понашањем.</p> <p>– Д 
и за два дана.{S} Надала се гостима још синоћ, али не дођоше.</p> <p>Бранко нема мира још од ју 
одговори, те не оде.{S} Како је чуо још синоћ од Јелене, како су тамо гошће дошле, као да осети 
за то!- прихвати млади трговац. </p> <p>Синоћ је био отишао Марко у Нови Сад, – проговори једва 
после тога!{S} Да зна само, како јој је синоћно певање његово прионило за душу!</p> <p>Па збиља 
.{S} Али кад се пробудила, па се сетила синоћњег разговора свог с Миланом на прозору, као да је 
на крштење.</p> <p>Као да сунце Даринци сину, кад угледа Јелену, како жури њој.{S} Дакле, већ ј 
огодити најватренију жељу.</p> <p>Тинци сину.</p> <p>– Него дете је, знаш, дете.{S} Неуко је, н 
оному, што мати нареди. </p> <p>Али јој сину у главу мисао, да би било врло потребно, да се сас 
S} Као да пркоси!“</p> <p>У исти мах му сину друга мисао, па му се задовољније мало разгали лиц 
ога, па да га види Бог и њега и Тинку и синчића му!{S} Али Арсенију се други занат боље свидео. 
роза сред срца, па јој се стиште терет, сињи терет.{S} Цео дан се тужи матери, да је боли глава 
т, па да не зна за Карловце, за „српски Сион“?</p> <p>Ко не зна, да је ту српска патријаршија“. 
о!“</p> <p>Бележниковица га задржала на сир с црним луком, да прави бележнику друштво.</p> <p>Ј 
S} А дошао је до искуства, да је хладан сир с црним луком за њега најбољи лек против мамурлука. 
дура, да му тражи по селу гдегод овчија сира, па да га с црним луком и хладним меканим хлебом ј 
проговори бележник, напунивши пуна уста сира и загризавши зелену паприку, – Пукла би на боку, д 
с у бележниковицу.</p> <p>Писар се гуши сиром и залива грло белим вином.{S} Али и он наравно ми 
рече писару, који се немо гушио овчијим сиром поливеним с кајмаком, на који му се сад тек и већ 
 школски надзиратељ.</p> <p>Тужи ми се, сиромах, само, да га неко опањкава код власти, па сваки 
 друг,... хајде-де, прашта вам се...{S} Сиромах, тај брже оде одавде, него што је овамо дошао.< 
 си ти, онаки ти се чини цео свет...{S} Сиромах поп Стеван!{S} Неје ни то рђав човек!{S} Пре га 
не књиге својих учених синова, на које, сиромашан и онако, троши своје силно благо.{S} Можда је 
<p>Бранко Радичевић беше, наравно, само сиромашан српски ђак.{S} Као такав, да Бог ме, неје мог 
 добра другарица била Даринци.</p> <p>– Сирота Јелена!{S} Ваљано девојче али несретно!</p> <p>– 
а изаћи из куће брата свога као пребита сирота, да је и после тога с братом мрази?!{S} Ко зна,  
ати, – вели госпођа Ната, а запурила се сирота од врућине и гурања кроз свет.</p> <p>– Још на с 
изнеш, очемерила би се.</p> <p>– Шта ће сирота удовица!{S} Нашла себи сигуран кров, па га чува  
а и пре да хвата повратак.</p> <p>Не би сирота имала цело после подне, с киме речи да проговори 
егову свјатост, да се смилује на сироче сироте удовице.{S} Ти си, да Бог ме, као и удовица, кад 
новце да јој даш.{S} Нема у нашег света сиротиње, не зна ти наш планинац, шта је то служба.{S}  
.{S} Него док трајало и његове и женине сиротиње, даде све до последње крпе, а не задовољи неси 
тамо <pb n="30" /> доста чесних удовица сиротица, и свештеничких, па се тако испомажу. </p> <p> 
{S} Овако сам се ослонила на тебе...{S} Сироче моје!</p> <p>Е, баш неје то више ово ни оно.{S}  
олити његову свјатост, да се смилује на сироче сироте удовице.{S} Ти си, да Бог ме, као и удови 
S} Особито је уметност у нас Срба право сироче.{S} Ко је највише позван, да шири просвету у нар 
, одакле јој у вече долазе они звуци са ситних гусала, тамо,... ох, тамо, да њему каже, како јо 
а га разабира и сабира.</p> <p>Неколико ситних стручака јој необично замириса.</p> <p>– Мама, к 
p> <p>Да Бог ме, да су прорешетале и на ситно и на крупно решето и садашњост.{S} Тако госпођа Р 
диш, око свирца час се таласа, час везе ситно коло сремачко, плаховито оно планинско. </p> <p>У 
ајковац био тако с неруке ни крупној ни ситној господи.{S} Док је био покојни Игњат Јаковљевић  
жниковице.</p> <p>– А, вас треба посути ситном прохом! – поздрави га бележниковица, идући му на 
 неком ливадом не мога одолети, него ће сићи с кола, и набрати пуну руку разнога пољског цвећа. 
и Даринка у један мах.</p> <p>Трива већ сишао с кола па одапиње коњима конопце са ждрепчаника.< 
{S} Чисто не да гледати у себе, како је сјајан.{S} Округао као похођанска погача, нарастао као  
о свесно и савесно латио, те га и онако сјајно извршио, да је одржао дух народа српскога, удари 
Но било како му драго, Бранко Радичевић сјаће за вечита времена као трећа звезда уз Вука и Дани 
 у руци, или се врата затварају простом скакавицом или резом.{S} Ја се не кајем, неје ме ни бли 
p>И Зорка се обесила Даринци о руку, па скакуће поред њих.{S} Па слуша као жедна, како њих две  
а да за што више од по века проводиш за скамијама, а над књигом?</p> <pb n="24" /> <p>– Да се ш 
 година, што си их провео у гимназиским скамијама.{S} Ја хоћу да више знаш него ја.{S} Није ист 
 оних опет већина их почне још у ђачким скамијама, па таман кад је „дорастао до копља и до коња 
 Анти и разбијеној канти.{S} Дакле жива скаче изнад нуле, то јест, бележник је „ухватио шпиц“.< 
га што пчеларскога оруђа, као ножице за скидање гусеница, нож за подрезивање кошница, будак, аш 
о у село Турци.{S} Ако ће натраг, ту је Скила, мати, која би да удоми своје дете, његова Јелиса 
ури кроз сву крв, а коса му се диже.{S} Скинуо шешир, одахнуо, па брише рупцем зној с чела.{S}  
ет дода: </p> <p>Па ако онда то учиниш, скинућу ти шешир до земље.{S} Немој да се и на тебе при 
ртир у самурини и у гајтанима а с неким скиптром у руци, или се врата затварају простом скакави 
ед сенице се „нешто закрши, као да неко склања себи с пута ону лозу, што се обично онако уз прк 
какога још све зову) живот, кад се тако склапа брак, тај темељ свему животу и поретку у друштву 
ну, то у Даринку, а поглед му несигуран склизну на страну, као да не сме да се задржи ни на јед 
ветлости, ићи ћеш правим путом и не ћеш склизнути на странпутицу.</p> <p>Тако скупља и сад Бран 
.{S} Збиља, чу се ход.</p> <p>Поп Стева склони чибук уза се поред стола, проглади прстима кроз  
вој штит од сунца, па га затвори.{S} Те склопи и књигу, што лежаше уза њ, а само што је завирио 
каже: „Куд госпођа Јеца оком, поп Стева скоком“</p> <p>Не таје Брајковчани, да је поп Стева и с 
 па и непосредним интересима, што су ту скопчани, – то су његове најмилије мисли.{S} Тек ако ће 
ећ девојче.{S} Седамнаест јој годиница; скоро ће, у име божје, ићи у осамнаесту.{S} Родитељи, у 
еба да се журимо на Дунав.{S} Сад треба скоро и топ да пукне.</p> <p>– Децо, ја то не ћу моћи с 
за цело хтела да се потужи, како Криста скоро свако боговетно вече изађе пред кућу, па се ту на 
 знао и расположен био. – Три године је скоро, како несам био у нашим крајевима, непрестано сам 
 певачице у Брајковцу, па зна и црквене скоро као и брат јој. </p> <p>И тако се искупило прилич 
з вароши?</p> <p>– Јавља ми, да ће доћи скоро.</p> <p>– Нека, нека!...{S} Збогом, сека Като!</p 
евојка и слуга.{S} А већи краве ће доћи скоро из поља, па и по дворишту треба којешта поспремат 
ната ораха у Јаковљевића винограду цело скоро после подне на мекој трави у крај поточића, што с 
оцури шира, мора да поцури по винограду скоро исто толико зноја.</p> <p>– Знам ја то врло добро 
, не пријања, баш Бог зна како, маџун и скоруп!...{S} Па... најпосле, шта су стекли и трудољуби 
м.{S}Ту је живина, па треба нахранити и скоткати!{S} Ту краве дочекати, па помусти!{S} Па вазда 
 пречагу...{S} Нагао се...{S} Сад ће да скочи на земљу, па да гдегод у окриљу тамне ноћи у само 
> <p>Даринка стала на лотру, па хоће да скочи с кола.{S} А Катица претрчала, па је прихваћа.</p 
 мора да га притискује рукама.{S} Понда скочи са столице, прође два трипут по соби.{S} И опет д 
о, да и писар збија само шалу с њим, те скочи на њега.{S} И да не беше ту начелника и бележника 
 Вијају лептирове по пољу</p> <p>Бранко скочи на ноге.</p> <p>Зорка потрча натраг.</p> <p>А Дар 
у ту цел!{S} Предложи учитељ.{S} Стајић скочи одушевљено и још одушевљеније прихвати учитељев п 
 у њој, а то је било прво вече, како се скрасио у Брајковцу) декламовао ону познату песму Мите  
ади Јована из школе?{S} Да га с по пута скрене, па „да извади можда свом рођеном детету очи из  
непрозриве копрене, која тако јогунасто скрива, као змија ноге, тако неумољиво таји, што би сва 
храму, што је пребацила преко главе, да скрије своју неприлику.</p> <p>Срећом ни Зорци ни Јелен 
скује уз Јеленино раме, као да би да се скрије.</p> <p>– Несмо ми забадава изостали толико, – о 
метио, не само што се и сама за времена скрила, већ и пун сен округле багреме, једне од оних, ш 
им шапће, да не клону. </p> <p>Негде се скрила препелица, па пућпуриче...{S} Шева се завитлава  
ћ књиге своје под пазухом, као да би их скрио, она седне за гласовир, те му мами сад нујне сад  
це.{S} Ту је мала тестера за навртање и скрњивање воћака; ту вазда још друга што вртарскога што 
наест пута одби, да може мирно у својем скровитом Ковиљском манастиру писати богословске књиге  
 то бадрим чуварима ноћне безбедности у скровитом Брајковцу беше по вајкадашњи мири поредак ноћ 
ти, колико га је заболело, а познаје га скроз и скроз.</p> <p>Да говорим толико... не знам већ  
ко га је заболело, а познаје га скроз и скроз.</p> <p>Да говорим толико... не знам већ коме, по 
 застаде.{S} Осети, како га нешто чисто скроз прође, па му пројури кроз сву крв, а коса му се д 
 својим прстићем.{S} Бранка прође нешто скроз, како му се допаде у тај мах девојче.</p> <p>– Шт 
егде искривљеним плетеним димњацима.{S} Скромна али, као снег, бела црквица лебди, као преставн 
 омладини, да се спрема, како ће у свом скромном селу прославити спомен великога песника. ·</p> 
окренуло, да с омладином заједно испуне скромну жељу песникову, да му пренесу последње земне ос 
а штогод шије, или потплеће чарапе, или скрсти руке, кад је штогод здраво жалостиво, па слуша и 
ке, где да их метне на груди, где да их скрсти, а где гласом да јачим говори, где опет тише, и  
а послове по кући, пред свој дућан..{S} Скрстила руке па гледа, ко пролази улицом.</p> <p>Дође  
 мир! – повика бележник својој супрузи, скруни последњи остатак у својој чаши, па се извали у с 
pb n="14" /> и увија око ње, или јој се скупи у крило, па жмирка у жижак, или преде, док јој не 
 лептир шири своја шарена крила, час их скупи и дигне у вис, да му се боја и на горњем и на доњ 
ш склизнути на странпутицу.</p> <p>Тако скупља и сад Бранко речи материне по памети.{S} У мисли 
и сан.</p> <p>Два дана напред почели се скупљати гости са стране.{S} Е, неје друкче, већ изглед 
авније, уз старину Вука, као ђенијалног скупљача народних умотворина, и ученога ђака Вукова, уз 
 цвећу идеш и да и са најружнијег цвета скупљаш само оно, што је најлепше.{S} Него не буди лепт 
Мудра ти је то зверка.{S} Ко је не зна, скупо бије платио, – вели Катица за госпођу Јецу. – Мед 
 књига, што сам је ја већ прочитала.{S} Скупо ме је стала.{S} Али све нек је Богом просто, ако  
па гунђа и прети учитељу, како ће га то скупо стати, што му квари сан.</p> <p>А госпођица Јелен 
 чује.{S} Кад не иде више с омладинским скупштинама, добро; наћи ћемо други начин.{S} Сви путов 
е му то јачи зазор, зазор, што га осећа слабији према моћнијему, што га осећа кривац према оном 
ује, баш кад дођу, иначе из бољег света слабо ко усрећи Брајковац, на кога би се осврнули сви,  
 ни колајнице зеленога Нимрода, како се слабо трзали и утргли око лова.{S} Да им се уз пркос уч 
ешај се и ти мало међу свет.{S} И онако слабо имаш кад посла са себи равнима... </p> <p>Вараш с 
е његово и његове матере, да замаже очи слабом човеку, па да себе боље угнезди?..;.{S} Гадни ст 
ге свога Бранка Радичевића. („Слава!{S} Слава!“ заори се на ту реч око стола.)...{S} Да, господ 
а, где је нашла места за вечита времена слава прошлости, и идеја будућности, вера, љубави нада  
ати трајне, да их збиља не потамњује ни слава млађанога Бранка Радичевића.{S} Необични дар, неу 
вати заслуге свога Бранка Радичевића. („Слава!{S} Слава!“ заори се на ту реч око стола.)...{S}  
ом.</p> <p>Могао би и у вароши где бити славан човек, – рече госпођа Јеца.{S} Другим речима, а  
руги славни и преславни; али се и данас славе!{S} Тек...{S} Тек...{S} Доста је то од њега,... з 
ојводина српска?</p> <p>Тражи ли се још славе, наћи ће се у „Карловачкој калдрми равној“, у раз 
жи се летурђија, и у њој се спомен чини слављеном песнику... </p> <milestone unit="subSection"  
дошао је пре три четири године.{S} Наша славна црквена општина дала му је своју кућу под кирију 
аги Милован Видаковић... и толики други славни и преславни; али се и данас славе!{S} Тек...{S}  
 домаћин и на гласу био чика Пера.{S} А Славнић официр у граници. („Немачко рухо на њему, ал по 
ослови брачну свезу њихову...{S} Данило Славнић умре као капетан у миру. „Да не је у њему срце  
те се привила уза својега војна, Данила Славнића.</p> <p>Честит био домаћин и на гласу био чика 
звије, када је дошла, да врати „физиту“ Славнићки, ако је опет ваздан разлога имала, да наведе  
 госпођа Ната.</p> <p>– И староседелице славнога Брајковца нађоше се увређене до дна дубљине св 
мосту, што води слађе на сухо, подигнут славолук искићен разним цвећем.{S} Близо станице стоје  
народа у јужној Угарској, у Хрватској и Славонији, могу смело и поносно довикнути: „Нови Саде у 
тупник „Матице Српске“ проговори коју у славу песникову.</p> <pb n="106" /> <milestone unit="su 
убљем витешка дела наших предака, стару славу и нове невоље од Немање и Косова до данашњег дана 
, да ћу доћи; је л?</p> <p>– Ниси никад слагао.</p> <p>Кнежевић јој и опет узе обасипати ручицу 
мио цео свет.{S} Та, живот је овај тако сладак!{S} Толико се прилика да је човеку, да га воли.{ 
а је он сам ту, па сам својој Дулчинеји слади санак.</p> <p>Благајник као вели: „Куд сви Турци“ 
и нико за тим заплакати не ђе, па ти је слађе...{S} Не ћу да будем адвокат или чиновник...{S} Т 
 грањем и венцима, а на мосту, што води слађе на сухо, подигнут славолук искићен разним цвећем. 
о Стајић.{S} На њему лако летње одело и сламњи шешир.{S} У руци држи некакву књигу, а на бео се 
по девојку.</p> <p>– Ала је то прашина, слатка, па врућина данас, да Бог сачува! – уздахну госп 
ни благдан и свагдан.{S} Ни на кога се, слатка, ослонити, ни колико отлен дотлен.{S} Само да ти 
 Пази, дете моје, на кућу...{S} А и ви, слатка, молим вас, немојте смести с ума, што сам вам ка 
на селу чуда! </p> <p>– Није тога било, слатка, од пре, – рећи ће сека Ката. – Било ти је Брајк 
ођу Нату, како је поуздана.</p> <p>А та слатка госпођа Натина јесте мајсторица Јула, њена укућа 
p>– Не водите бриге! – удари и Криста и слатка у један глас.</p> <p>– Гле мене!{S} Како бих сме 
спођа Рашићка хоће да је нешто необично слатка.{S} И досад је била мед пред Бранком, али сад ка 
 оне биле исто тако искрене и исто тако слатке према њој; па јој дале омирисати, како се и њих  
 ништа не знам, – вели Јован. </p> <p>– Слатки сте ви, – намигну бележниковица. </p> <pb n="94" 
се не угуши, како се засмејао.</p> <p>– Слатки уја, добри поп Стева, сам је био проводаџија.</p 
 пустила срцу на вољу, па би се слатко, слатко исплакала.</p> <p>Али јој криво, што вечерас тог 
, час би пустила срцу на вољу, па би се слатко, слатко исплакала.</p> <p>Али јој криво, што веч 
е осетила била; али тако пријатно, тако слатко, да јој се прели туга по срцу, срце јој оте мах, 
збиљности,...још на њему лептирски прах слатког ђаковања, не додирнут незграпном руком оне нема 
е доћи тога дана.</p> <p> У Нови Сад се слегло такођер гостију са свију страна, да оданде још д 
ајковац.{S} Па сад још тим више, што се слегло на један пут ваздан гостију у село.{S} Ту је Јак 
акле, остаде учитељу паметније, него да слегне раменима, па да се и он придржи „начела“ Брајков 
вирим у њену економију, од како је пало слеме на њено теме.{S} Једва ће ми на питања моја тек о 
ку Јуди, те дају буд за што, као да има слепога миша под прагом, или их медом залаже.{S} Па шта 
ему неизвесному, где се радост и слутња слива у једно, како још никад неје осетила била; али та 
 на мекој трави у крај поточића, што се слива преко луба дебела орахова дрвета, те шуми и жубор 
украсио њим собу.{S} Али то је и једина слика у целој соби.{S} Уза зид је постеља и на њој виол 
- примети писар, нагледавши се Бранкове слике, па мисли, ала је научно нешто казао.{S} Нико не  
Е ТАКИ!</p> <p>НЕГДИНСКА ХРОНИКА</p> <p>СЛИКЕ И УСПОМЕНЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>О БРАНКУ РАДИ 
А видим, како пролазе ти, који вичу:{S} Слобода,... народно право,... аутономија,... избор,...  
 назоре брани најодушевљеније.{S} Бачка слобода, неограничена у идејама, <pb n="92" /> као да и 
владика Раде Његуш, не беше по све тога слободан, – та већ загрози опасност, е дуго прост народ 
 Александре!- примети попа, па се осети слободан; него се ипак не показа тако, да не би сестрић 
анда, и не мисли више, да буде економно слободан; те, пошто не може да остане од срамоте у свом 
љорадника, трговаца, занатлија, то више слободе и благостања.{S} Без материјална напретка и доб 
ао и ударио темељ политичкој и државној слободи донде заборављенога српства.</p> <p>И политичку 
реба вама Стратимировић и Бах.{S} Каква слободна штампа?{S} Грдити своје старешине, исмевати св 
упутили девојкама.</p> <p>Колико Јелена слободна, па којим кораком она тројица њима ближе, то с 
е, исмевати своју светињу.{S} То је зар слободна штампа!</p> <p>Размахнуо се поп Стеван, па заб 
 <p>Госпођице, молим вас, мало јаче...· слободније, – храбри је Кнежевић.</p> <pb n="67" /> <p> 
S} На њој лака плава хаљина, да се може слободније верати по гори, – последња кратка хаљина, шт 
 хоће да проведу свој школски одмор што слободније, што разноврсније, да се издовоље у свачему, 
ко умете и да храбрите, да сам сад опет слободнији. (Понда се затрча, те додаде:) Ви сте анђео  
 нас учитеља, који издиремо за вас све, слободно бисмо могли рећи, да је народ сам себи напуште 
ити се смем без вас вратити, – рече она слободно.</p> <p>Бранко метну шешир на главу, а беше му 
.{S} Штогод видиш да је њено, све је то слободно и, што она каже, „божије па наше“.</p> <p>– Па 
> <l>Дух времена сад је таки,</l> <l>За слободу с диже сваки.</l> <l>Бела вила ори глас:</l> <l 
борављенога српства.</p> <p>И политичку слободу и књижевни препорођај овековечио је Бранко Ради 
ак свој, за који сме рећи: „Ово је моја слобоштина; ово је моја срећа!{S} Овако хоћу да је цео  
 <p>Млади Брајковачки тржа мало се неје сломио преко тезге, како је појурио, да види, какве су  
ију, што му извукао из трске браца Рада слуга, па је љуто зауздао и подланчио, те је шиба трост 
 се разишло од куће: и деца и девојка и слуга.{S} А већи краве ће доћи скоро из поља, па и по д 
тиње, не зна ти наш планинац, шта је то служба.{S} А свако је одевено, враг их и с девојкама, п 
и му било, чини му се, на архијерејској служби придику какву исплести; а неје ни у Брајковцу, о 
онако има већ и сувише.{S} А у државној служби, опет, не да се пропевати, чим осете, да љубиш с 
арод прекрилио.</p> <p>У саборној цркви служи се летурђија, и у њој се спомен чини слављеном пе 
аних душа и приличи њихову добу, а и не слуте, колико ће се весала поломити на узбурканим валим 
мед, ал изнутра јед, сам јед, као да не слути на добро.</p> <p>– Да, да, треба да идеш, да види 
мо ништа свршили, који једва да умемо и слутити, како се води туђа брига, једва да и назиремо,  
за што, нит зна камо.{S} Као да је нека слутња или жеља,... шта ли, увлачи се тако нешто по нек 
ема нечему неизвесному, где се радост и слутња слива у једно, како још никад неје осетила била; 
е озбиљно; ако га се, може бити, кадгод случајно и сетио био!</p> <p>Мора бити кадгод нешто од  
као да некога од некуда изгледа.{S} Ако случајно прође туда какав гимназијалац, па је поздрави, 
својој чаши, па се извали у столици, да слуша.{S} Сад престаје свака субординација према својој 
<p>Марко дотрчао, па стао код врата, па слуша.</p> <p>– Дивна идеја од вас, господине бележниче 
уке, кад је штогод здраво жалостиво, па слуша и по каткад шмркне од жалости, Госпођа Ната окрен 
нци о руку, па скакуће поред њих.{S} Па слуша као жедна, како њих две приповедају о школи, о иг 
еша Јовану. </p> <p>Али Јован као да не слуша, јер се нагао већ преко стола с чашом у руци, да  
p>Стајић стао на прозор, па недахнимице слуша ту народну песму.{S} Не узима на ум, како су жало 
 <p>Јелена почела била, да га поверљиво слуша, али се сад окрену и предаде преда се.</p> <p>–Ја 
пу испод стола.</p> <p>Јелена базазлено слуша и попу и Бранка.{S} Са свим је излишан био притис 
дим, да га и сељани јако уважавају, јер слушају његову реч.</p> <p> Мој синко, – уплете се поп  
удесили збор.</p> <p>Ох, како је дивно, слушајући их бар по издаље, пристао тај збор са својим  
воту, а поштено мисле.</p> <p>Јелена је слушала све то пажљиво.{S} Је ли што схватила и упамтил 
јка ућута.</p> <p>Бранко као да неје ни слушао ништа после својих речи са попом...</p> <pb n="4 
ајвише и врзу.{S} Да се обазре на оваке слушаоце, ови ће или пљескати или ће се запити, па га н 
итизира, и сам паре, да је најпаметније слушати песму.</p> <p>Добри чича подиже главу к певачу, 
ескати или ће се запити, па га не ће ни слушати, те ипак викати живео; а нити ће га хтети нити  
ам?{S} Код нас ти је на селу тешко наћи слушкињу, па не знам, које новце да јој даш.{S} Нема у  
огод.{S} Ја јој се дивим, да она све то смаже сама.{S} И ни паре дуга нема.{S} Штогод видиш да  
ог рока има пријавити; не пријави л се, сматра се за мртва.{S} И ти си решена онда брачних обав 
{S} У нас немају ни појма о томе или се сматра за срамоту, да се један свршен универзитетлија м 
ивање, да доведе Бранка кући, ако је то сматрао и као неки начин, да би свој стари грех према с 
, ако и посети своју сестру, мислиш, да сме то њој казати?{S} Боже сачувај!..{S} Сад се попа не 
 се приљубила уз њу, па ћути, као да не сме да проговори.</p> <p>– Ово понесите као спомен са п 
 несигуран склизну на страну, као да не сме да се задржи ни на једној ни на другој.</p> <p>– Из 
кви, – рече попа. </p> <p>– А Јелена не сме ништа да каже, већ саже главу, па стаде гутати, као 
а би Даринка. </p> <p>Али као да она не сме, ни да спомене: „Отишао је!“ А ова, бог ме, ни онда 
е нађе у великој неприлици.{S} Чисто не сме да му гледа постојано у очи, и, што му се давно и д 
ма макар само један кутак свој, за који сме рећи: „Ово је моја слобоштина; ово је моја срећа!{S 
 против сунца.</p> <p>А Даринка би се и смејала и заплакала.</p> <p>Једва се око малих заранака 
p> <p>Па му данас не пада на умни да се смеје, када благајник поче урлати разне гласове, поводе 
опа гледи у њих као стари зналац, па се смеје.{S} Видиш га само, тресе се гојазан, зачкиљио очи 
 па се радује Даринчину радовању, те се смеје с њом и тражи, на прилику, с које стране препелиц 
та за њихне трагове.</p> <p>Бележник се смеје лудом послу.</p> <p>А Бечлија Јован га уверава, к 
> <p>Попа се све тресе гојазан,:како се смеје.{S} Видиш га само, клима главом, и развукли му се 
а, када би Јелена то и споменула, не би смела запитати: „За што је отишао?“</p> <p>Тек обадвема 
ан глас.</p> <p>– Гле мене!{S} Како бих смела?– дода још ова друга, што нађе за вредно, да и се 
и опет саду – пита Јелена, па му завири смело у лице.</p> <p>Бранко се силом насмеши. </p> <p>– 
Угарској, у Хрватској и Славонији, могу смело и поносно довикнути: „Нови Саде у заман ти хвала, 
— пита је учитељ.</p> <p>– Нисам.{S} Не смем.{S} Бојим се, забранила би ми са свим, да се и сас 
p>– Не иде тако.{S} Ја се не ћу нити се смем без вас вратити, – рече она слободно.</p> <p>Бранк 
ај душе чисте као крин који им је свима смео у брк рећи:{S} Ја тако хоћу! – да, још док је чича 
не би показао сметен.{S} Готово би се и смео био, ето, на први мах, да га Даринка прва не поздр 
 и мати и тетка Ната одобравају и хвале смер.{S} А највећа је њена радост, што ће у тој великој 
је; да Бог ме, па не познајеш, камо што смера. </p> <p>Девојка ућута.</p> <p>Бранко као да неје 
о раду наших људи, треба да знамо, камо смерају, али...</p> <p>– Али да ћутимо, ваљда, па да им 
 вале то себичних страсти то племенитих смерова.{S} Интереси њихови несу се још нигде сукобили. 
.{S} А и ви, слатка, молим вас, немојте смести с ума, што сам вам казала.</p> <p>– Не водите бр 
ла, па се мота испод коњских копита као смет у заветрину.</p> <p>Нигде живе душе.{S} Као да се  
е у сукоб сами са собом.{S} То ништа не смета, да опет сваки своје назоре брани најодушевљеније 
чко развезене орације, којој неје ништа сметало, што је писар, већ по не знам који пут, декламо 
нодушан; а боји се, да се не би показао сметен.{S} Готово би се и смео био, ето, на први мах, д 
 доктором, а Јован ће њему, на прилику, смети од сад говорити:{S} Грцо, или:{S} Рифлијо, или:{S 
. као да те гледам.{S} Твоји ђаци не ће смети пред тобом читати ни „ђачки растанак“, ма да си т 
ва, сам је био проводаџија.</p> <p>Опет смех.</p> <p>– Пак?</p> <p>– Па добила кошар.</p> <p>–  
е било ти просто!“</p> <p>Сви пренули у смех.</p> <p>– Знам ја, знам све до краја! – правда се  
 признања.</p> <p>Попа, бојаги, удари у смех.{S} Бранка то још већма увреди, те се оштро осече  
нка за своју кћер!</p> <p>Јован прсну у смех.{S} Чак и бележник мало се не угуши, како се засме 
а ви терате политику.{S} Бранко прсну у смех.</p> <p>– Ја то увек кажем: ви терате политику.{S} 
ву код разбијене канте, мало не пуче од смеха.</p> <p>Општински благајник помислио на то, да и  
</p> <p>Госпођа Ката да пукне у себи од смеха, како се премудра Рашићка преварила у рачуну.{S}  
а, – примети бележниковица са значајним смешењем.</p> <p>– Ех, ти већ све знаш, – проговори бел 
о, да се ниси оженио.</p> <p>Даринка се смеши, ал готово и не разуме, шта ови говоре.{S} Њој је 
енске успалиле за омлатином!- вели попа смешљиво; а госпођа Јеца га види, да је сад већ мекши о 
ради омаловажавати ђенија његова, то је смешно. </p> <p>– То је смешно! (Осети попа, да се то њ 
а његова, то је смешно. </p> <p>– То је смешно! (Осети попа, да се то њега тиче.) А шта онда, а 
. </p> <p>– Да Бог ме, да вам мора бити смешно, кад ви не налазите у Бранку друге идеје него то 
То ли је, дакле, узрок, да се ујак тако смиловао сада на свога сестрића, те га призвао к себи!{ 
ја ћу сам молити његову свјатост, да се смилује на сироче сироте удовице.{S} Ти си, да Бог ме,  
а, којим је у тој распри пратила главни смисао његов.</p> <p>Тек попа је ипак заћутао. </p> <p> 
 последње речи девојче примити у онаком смислу, који им поп Стева даје.{S} Оне несу ни мало изв 
 се пренесе на Стражиловачки вис.{S} Па смо закључили с овим побром... (Господин Милан Кнежевић 
, па, ето, чим га нестане, где смо, шта смо?{S} Наша је стара болест идолопоклонство према, так 
 Дакле, да пређемо на учење.{S} Гласове смо распоредили, можемо даље!{S} Прво женскиње!</p> <p> 
едном све, па, ето, чим га нестане, где смо, шта смо?{S} Наша је стара болест идолопоклонство п 
а невоља!{S} Плани, па издахни!{S} Таки смо ти ми свуда. , баш сам радознао, како ће и то у Кар 
 не ће још дуго трајати.</p> <p>– Имали смо ми већ једном и организовану омладину. —</p> <p>– С 
и се, да, али свако за себе.{S} Огрезли смо у гнилости.{S} Нема ни родољубља, ни самопрегоревањ 
та их Бранко.</p> <p>– Јесмо.{S} Добили смо место међу изасланицима учених друштава. </p> <p>–  
ло поскочи са столице. </p> <p>– Добили смо канда негде гостију!</p> <p>Понда се узврпољи, док  
и женскима:</p> <p>Чини ми се, пожурили смо се раније, него што треба.</p> <p>Па боље пре не? п 
Јован учитеља Даринци.)...{S} Закључили смо, да са што више народа и ми одемо одавде у Карловце 
ко се не одваја од Даринке.</p> <p>- Ми смо одсели код вас, – вели му она. –</p> <p>– Јован је  
младина...</p> <p>– Никад; никад.{S} Ми смо били у своје време јуност или младеж, па добро било 
ига, чему просвета, чему живот?{S} А ми смо се свим радом својим далеко удалили од пута, који о 
.{S} Није лепо, што ме толико већ, како смо заједно, ниси водио к њој.</p> <p>Поп-Стевина Јелис 
.{S} То је наше зло од увек и било, што смо пуштали једном све, па, ето, чим га нестане, где см 
 јест, брате, – окрену се Јовану, – баш смо ти ми на селу затуцани,... их!{S} Никакве друштвено 
могла уздржати, већ се у највећој дреци смота негде у коров, да тамо у највећем страху проведе  
бољи од учитеља свога.{S} Па ко се опет смотава и сели него Немац, те хајд даље као гусеница.{S 
плете се бележник хладнокрвно, а завија смотку.</p> <p>– Но!{S} Натарошу! – укори га његова леп 
к јео ни на лук мирисао, узе да припали смотку.</p> <p>И госпођа бележниковица се намести у пол 
и поутешити, као Бранко, при помисли на смрт?{S} Шта ће „након нас останути“, и кад нам се „тел 
S} Можда је и трагична судбина, прерана смрт тога ђенијалног младића увеличала симпатије народн 
Кад опет оде по воду, као да је себи по смрт отишла.{S} Враг би је знао, шта ради.{S} Данас је  
ало се у неком листу, оглашујући његову смрт изненада.{S} Но и да му је све седморо деце заживе 
о то и++ спомињете!</p> <p>Поп-Стеви се смрче. </p> <p>– Деране:</p> <pb n="42" /> <p>Рашићка с 
, често би гурнула матер и тргла је иза сна, да је ова преплашено упита, шта јој је.</p> <p>– Г 
ој је стегло.</p> <pb n="56" /> <p>Нема снаге да проговори; а не осећа се моћна ни толико, да у 
исли долазиле на памет, па се упео свом снагом, те набрао чело, па му се натуштило над дугим пр 
ко јулијско сунце, што је прижегло свом снагом. </p> <p>У долини испод Стражиловачкога виса, оп 
ци са самопоуздањем, које појачава само снагу и наду млађаних душа и приличи њихову добу, а и н 
да је он први пут у друштву залагао сву снагу своје речитости, доказујући, како је она способна 
ма ће морати удешавати свој рад и своју снагу.{S} Бродови живота њихова несу се још навезли на  
S} Иде, а спушта рукаве на голе пунане, снажне руке, да и њих заштити, те да не поцрне без нево 
хваћа борбу у друштву за срећу другога, снажније се одупире разним неудаћама, кад има своје гне 
 тако хоћу! – да, још док је чича био у снази, и држао узде, и знало се, бојаги, нешто и видило 
иче.{S}А уза њ његова сестра, па се као снебива у тако господском кругу. </p> <p>Бранко узео ви 
несу све код њега.{S} Од синоћ се нешто сневеселио.{S} Јелена му је много приповедала о Даринци 
плетеним димњацима.{S} Скромна али, као снег, бела црквица лебди, као преставник доброга духа,  
нака каква немирна санка.{S} Ако снива, снива за цело о својој декламацији, о „Бранковој жељи“. 
нигде знака каква немирна санка.{S} Ако снива, снива за цело о својој декламацији, о „Бранковој 
 Овако хоћу да је цео свет.{S} Па у том снивању о породичној срећи, о раду, о борби и заборавио 
ш не чита, разговарају, ово било оно се снило...{S} Па том приликом приметиће госпођа Ната, гла 
ка је једина врсна, да и небраћу бар до сношљивости зближи.{S} Она не пита, јесам ли ја ручао к 
.</p> <p>Мало за тим, па је цело село у сну. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Освану дан 
 је постеља и на њој виолина.{S} Насред собе сто, и по њему разбацано то књига, то хартија, мас 
знате.{S} Кажи јој, нека отвори почешће собе онако пред вече, кад се стиша прашина по улици, ал 
.{S} И за тим опет на прстима изишла из собе...</p> <p>У том је и Бранко легао.{S} Почео био да 
/p> <p>– Јух! – зачу се у исти мах и из собе у неколико разних гласова.</p> <p>Ката баш била ва 
 Но за то Зорка мора да трчка за њом из собе у собу.</p> <p>У Даринку ушао цео дан неки немир,  
 столице, што се зблизниле у учитељевој соби; а од њих неки поседали на одар, други стоје.</p>  
љу између оба прозора виси у учитељевој соби лик Бранка Радичевића.{S} Учитељ га већ набавио, у 
</p> <p> Даринка отвори врата на другој соби.{S} Стала на врата, па виче Јована:{S} Хајде, брац 
и сан...</p> <p>Госпођа Катица у другој соби метнула у постељу малога Владимира.{S} А она и гос 
азговору и теочинцу, Јелена је у својој соби.{S} Неје палила свеће.{S} Отворила широм прозоре,  
ми се, пише нешто.{S} Остао је у својој соби, – одговори Јелена. </p> <p>Не води ти бриге за го 
бу.{S} Али то је и једина слика у целој соби.{S} Уза зид је постеља и на њој виолина.{S} Насред 
ачку високу власт, седели су у засебној соби „Код разбијене канте“ у Марковој крчми и прекраћив 
 /> <p>Госпођа Рашићка се устумарала по соби, бојаги, хоће да изађе из коже од једа, што јој „с 
а скочи са столице, прође два трипут по соби.{S} И опет долети на прозор, па одмах упре поглед  
о голу даску.{S} Пред канабетом на сред собице омањи сто.{S} У зидовима на све стране поударано 
ав дим на врата. </p> <p>Намештај у тој собици је једна по широка клупа уза зид, застрта неким  
па истерала ћуриће из врта и затвара за собом вратаоца, а кола у двориште.</p> <p>Загледала се  
Поп Стева устаде и изађе, па забрави за собом сеницу.</p> <p>Окренуше један другом леђа, па одо 
ула, како хладнокрвно затвара учитељ за собом врата на школском здању; заплакала се, <pb n="99" 
уку разнога пољског цвећа.{S} Узе га са собом на кола, да га разабира и сабира.</p> <p>Неколико 
 се угледа; а почнимо и ми паметније са собом, да видиш, не ће ли и он окренути на боље.{S} Ако 
и, дакако, често долазе у сукоб сами са собом.{S} То ништа не смета, да опет сваки своје назоре 
шњарку или у бразди, нити да вијају над собом облаке, већ пуштају, да поред њих пролећу чворци, 
.{S} Кадгод бејах код куће, водио би ме собом на сваки посао и говорио би ми, како се шта ради. 
нку, испоређује и пресуђује, пред самим собом.{S} Колико би да је непристран, некако му вага су 
збиљно конкуренцију у раду, јер су међу собом сви једнаки; а чим дође јачи од њега, он подлегне 
 га већ набавио, уоквирио и украсио њим собу.{S} Али то је и једина слика у целој соби.{S} Уза  
то Зорка мора да трчка за њом из собе у собу.</p> <p>У Даринку ушао цео дан неки немир, па иде  
нске гони нека радозналост, да завире у собу мушкарца неожењена.</p> <p> Даринка, до душе, мисл 
свет, да дочека лађу из Новог Сада, и у собу поверенства сигурности, где одборници даваху прист 
ма. </p> <p>Послужавка Криста трчи то у собу то на двориште, а никад празних руку.{S} Мајсториц 
 да се здруже.</p> <p>Одоше у учитељеву собу</p> <p>Највише се обрадова тому баш Јован. </p> <p 
читељ, па их све позва, да оду у његову собу.</p> <p>Сад ћу ја децу пустити.{S} Него морам мало 
д прозора, уђе у двориште и оде у своју собу. </p> <p>Из оне лепе куће с оне стране потока зачу 
м реду. </p> <p>А Ната ушла у Даринчину собу.{S} Надвирила се над Даринком и Зорком.{S} Прекрст 
су стекли и трудољубиви Орфелин и учени Соларић, па мудри Доситије и преблаги Милован Видаковић 
 се.„Нису то руске нихилисте ни немачке социјалисте.{S} То су људи прекаљени начелима напредног 
ани,... их!{S} Никакве друштвености!{S} Социјалне наше прилике...</p> <p>И Марко се, већ по ода 
 <p>И нехотице се окрену Зорци.{S} Дете спава мирно и тихо као анђелак.{S} Румен је прелила по  
ан дошао кући, пође и Ната и Катица, да спавају.</p> <p>Катица оде најпре, да још једаред разгл 
 ноћас у плачу тек око неко доба, па је спавала као мало дете.{S} Али кад се пробудила, па се с 
е, те је загрли.</p> <p>– Зар ти још не спаваш, сејо?</p> <p>– Ево, сад ћу и ја. </p> <p>Даринк 
рбин није за тенористу.{S} Јер тенор не спада у особине српскога народа, него је то особина јуж 
јој витице тек сплетене, а не придевене спадоше на пунахна бела плећа.</p> <p>И нехотице се окр 
е буди лептир, што по тами лута, па чим спази гдегод светлост, он налети, па спржи своја крила. 
>Бранко метну шешир на главу, а беше му спао у траву.{S} Узе свој штит од сунца, па га затвори. 
идео.{S} Карту и чашу заволи већма него спас душе своје, него кућу и породицу.{S} Да је когод д 
ла ни прилика, да један другому, можда, спасава живот или, што данас често више вреди, потпише  
ки или енглески сељак или овај или онај спахија, који има хиљадама ланаца земље и према томе и  
него да сам данас уловио дивљег вепра у спахинском забрану.</p> <p> Мачак се стропоштао с голуб 
ога у калуђерству Доситеја: њим и с тим списат и издат</title>."</p> <p>Како се обрадовао тој к 
тве.{S} Али се трже, кад јој витице тек сплетене, а не придевене спадоше на пунахна бела плећа. 
дњачке новине.</p> <p>Него зна Јеша, да споји и практично са лепим.{S} Млад човек је, до душе,  
атори се мачак ушуњао у мирно гнездашце спокојних голубова.{S} На очиглед брижних родитеља шчеп 
ој цркви служи се летурђија, и у њој се спомен чини слављеном песнику... </p> <milestone unit=" 
како ће у свом скромном селу прославити спомен великога песника. ·</p> <pb n="59" /> <p>Још пре 
да проговори.</p> <p>– Ово понесите као спомен са песникова гроба, – рече јој Стајић, па јој да 
ити и Ната и Ката који уздисај и сузу у спомен својих покојних, па ће прећи на други разговор.. 
ата, да пусте <pb n="25" /> коју сузу у спомен својих покојних.{S} Понда је Ката прешла орману, 
пско академиско друштво „Зора“ у Бечу у спомен великог песника, седне он на лађу, а с њим и Јов 
ш народ и шта значи ово величање његова спомена.{S} Око тога му се мисли највише и врзу.{S} Да  
љење у српском народу у намену Бранкова спомена.{S} Онако се народ уме одушевити само за велике 
јковац.</p> <p>Како онда још не беше ни спомена о преносу Бранкових последњих земних остатака,  
а има доста штошта да преврне, доста да спомене и мртвих и живих, и када се збије у самоћу, а к 
а. </p> <p>Али као да она не сме, ни да спомене: „Отишао је!“ А ова, бог ме, ни онда, када би Ј 
Рашићка неје могла да пропусти, а да не спомене, како неки виче на њу, да је божем она отуђила  
> <p>Па када и тога нестане, када утрну спомени и на то, остаће нешто, због чега ће Карловци ос 
од чика Стеве, које разних Полаженика и Споменика од браца–Радована, браца–Јове, и других „чика 
да држимо своје село у корист преноса и споменика Бранкова, а више тога ради, да упознамо наш с 
као трже и поцрвени, кад примети, да је споменила то име на своја уста.{S} А осети, да јој је и 
нико ни пре ни после њега.</p> <p>Е, па спомену тога ђенија посветио је цели српски народ дан 1 
ратно.{S} Чак ни о ноћашњој серенади не спомену ниједна ни беле.</p> <p>Само Зорка када дођоше  
ве је на свој начин хитало, да се одужи спомену песника српскога јединства, прихвативши позив о 
ву.{S} То вече ће му остати у најлепшем спомену из живота у Брајковцу... </p> <milestone unit=" 
е нешто, због чега ће Карловци остати у спомену, „док се поје, док се винце пије... „— догод је 
а, бог ме, ни онда, када би Јелена то и споменула, не би смела запитати: „За што је отишао?“</p 
оведала о Даринци.{S} Јутрос му је опет споменула о њој.{S} Питала га, хоће ли ићи к Јовану, па 
и покојни тата, каже, тако је све нешто спомињао и Бошњака и Србијанца и Херцеговца и Сремца и  
не стране Саве и Дунава?{S} Је ли треба спомињати толике народне саборе, који баш у Карловцима  
>– Што јој је муж она лола и бекрија? – спомиње Ната.</p> <p>– Да, да.</p> <p>– Нисам ни знала, 
а:</p> <p>– Гадно је од вас, што то и++ спомињете!</p> <p>Поп-Стеви се смрче. </p> <p>– Деране: 
чувај.</p> <pb n="105" /> <p>– Немој да спомињеш штогод о томе пред тетком.{S} Она се страшно о 
у да се обране од силних мушица, што их спопале.{S} Вуку троми на омари ноге по прашини.{S} Пра 
та с ноге на ногу па, кад јој се и тако споро учинило, залети се у кућу. </p> <p>- Госпођице Је 
н посао?</p> <p>– Воља и осећање да сам способан за рад.{S} Кад год сам код куће, све ме више ж 
осподу, а и не разабирају, је ли им син способан за какву душевну акцију.</p> <p>– Цео свет иде 
воје речитости, доказујући, како је она способна, да усрећи човека, да буде вредна домаћица, до 
решио, дал да иде Јовану.{S} Дошао је и спрам куће његове, па не зна, шта ће.{S} Не би било леп 
 особито са Јеленом.</p> <p>Стао учитељ спрам ње, да, бојати, огледа и њен глас, а озбиљан, ни  
 <p>Он је загрли око врата, издиже чашу спрам свеће.{S} Мислиш, безброј рубина раздробио се у ч 
отпочети и Брајковачкој омладини, да се спрема, како ће у свом скромном селу прославити спомен  
ну с хаљина.</p> <p>Ката отрчи у кућу и спрема воде, да се гости умију.</p> <p>– Триво, – крену 
мати с наредбом, да је обрадује:</p> <p>Спремај се!{S} У суботу ћемо у Карловце!</p> <p>Јелена  
 како ће што боље да удесе село, што га спремају.</p> <pb n="55" /> <p>До јако би учитељ обично 
 <p>– То је за то, што наши родитељи не спремају децу, кад их шаљу у школу, за раднике него за  
уци, у којој се и један и други озбиљно спремају, да сваки својим путом отисне свој брод на то  
колико ђака држати на стану.{S} А Тинка спремала и себе и дете. </p> <p>Данас отишла Тинка из Б 
 живо кретање.{S} Карловци и Карловчани спремали се, да свечано дочекају госта, коме место то б 
стрић његов могао приметити, како се он спремао кому на дочек, да му се „омладинац“ не може ни  
а професуру, па ће те и ви лепо тако да спремате омладину на госпоство.{S} Једино се клањам учи 
</p> <p>Ја сам му рекао, до душе, да се спреми за село, – дочека исто тако и жедни писар.{S} Он 
познаника из Брајковца, Бранка Стајића, спремила се да дочека госпођу Јелисавету Рашићку из Бра 
 догађаја, што га је омладина у то доба спремила, а цео народ прихватио свом вољом својом и срп 
, „да бирају војводу“. </p> <p>Матер је спремио, да дочека и његова друга Јована с његовима.{S} 
</p> <p>Овај наш уча могао би, Бога ми, спремити коју боцу вина.{S} А?{S} Шта велиш, Јоване? </ 
им спази гдегод светлост, он налети, па спржи своја крила.{S} Иди по светлости, ићи ћеш правим  
, крајњој мети свечанога спровода.{S} А спровод се пружио, колико је од вароши до самога Стражи 
На врху Стражиловачкога виса завршен је спровод. </p> <p>Отпоја се и последња песма, а многи и  
 са свију страна, да оданде још допрате спровод до Карловаца.{S} Једва је могао ко да верује, д 
ачке дружине.{S} Ту ћете најбоље видити спровод и чути песме. </p> <p>– Одоше у саборницу.{S} Ј 
о“ к Стражилову, крајњој мети свечанога спровода.{S} А спровод се пружио, колико је од вароши д 
и ће најпре да га унесе?{S} Најпосле га спусти на земљу, полети на улицу, понда се опет врати,  
де тише, да се као талас час дигне, час спусти.</p> <p>И благајник.</p> <p>~ Ено га, стриже уши 
обом.</p> <p>Бранко се изненади.</p> <p>Спусти се на место, где је седео био, а ништа не вели.< 
едно, као што само може бити.{S} Иде, а спушта рукаве на голе пунане, снажне руке, да и њих заш 
атнијим видовима.{S} По доловима се већ спушта мрак. </p> <p>Под планином се раширило село Брај 
-Перина.{S} Том приликом се и деца боље срађају.{S} А мајке се теше и челике надом, да ће им де 
лободан; те, пошто не може да остане од срамоте у свом јату, тумарне бог те пита куд, па се изг 
е госпођа Рашићка свиснути од једа и од срамоте.{S} А она се чинила свему – и невешта пред свет 
хоће да изађе из коже од једа, што јој „срамоте кћер“, па тражи негде горњу хаљину, да им изађе 
немају ни појма о томе или се сматра за срамоту, да се један свршен универзитетлија може вратит 
, т. ј. на једаред ће „друмови пожелити Срба...{S}" А историја ће да пева ил кука над њима као  
будућност.{S} Особито је уметност у нас Срба право сироче.{S} Ко је највише позван, да шири про 
иру писати богословске књиге и историју Срба, Бугара и Хрвата,... како та два књижевна великана 
итичкога и културнога живота овостраних Срба.{S} Дакако да Карловци имају да захвале на том зна 
и, па и о политичкој судбини овостраних Срба?{S} Где је ускрсао и где је сахрањен последњи сан  
где је сахрањен последњи сан овостраних Срба, – војводина српска?</p> <p>Тражи ли се још славе, 
вце.{S} Осим толико и толико знаменитих Срба, који у Карловцима или поникоше или се – однеговаш 
естрпљива, па заврши последњим стихом: „Србадијо не било ти просто!“</p> <p>Сви пренули у смех. 
 <p>„<l>Кад је Бранко умир’о</l></p> <l>Србадију заклињ’о:</l> <l>Пренес’те ми кости моје</l> < 
estone unit="subSection" /> <p>Од сеобе Србаља у крајеве, што стоје под окриљем Австроугарског  
олоњу, Немци Јену, једни ово други оно, Срби имају своје Карловце.{S} Осим толико и толико знам 
јужњака, и то пар екселанс Талијана.{S} Срби су за средње гласове.{S} Бас – ту је, мој брајко,  
!...{S} А знате ли, шта раде наша браћа Срби?{S} Сви листом пазаре код Јуде.{S} Жене краду од с 
, па се изгуби.{S} Наш је сељак, где су Срби неизмешани с туђим елементом, комотан: ради једва, 
 не верујеш, иди ма у које село, где су Срби помешани с Немцима.{S} Јест да Србин устукне испре 
 тако је све нешто спомињао и Бошњака и Србијанца и Херцеговца и Сремца и Бачванина и Дубровчан 
а дођоше на Карловачку станицу гости из Србије.{S} Многи се свет беше искупио на станицу, да их 
селили у Русију, па тамо населили *Нову Србију.{S} Зар ви то не знате?{S} Могу вам дати, па да  
ства, а у суседству изнурену и понижену Србију на ново дигао и ударио темељ политичкој и државн 
го Немац, те хајд даље као гусеница.{S} Србин је одмах створен као лептир, никад гусеница.{S} Н 
Но он сам, то јест, писар је уверен, да Србин није за тенористу.{S} Јер тенор не спада у особин 
 су Срби помешани с Немцима.{S} Јест да Србин устукне испред Немца; али то је само у први мах,  
х, јер је Немац већ дошао онакав, какав Србин постане тек, кад се од њега поучи.{S} Ал који Срб 
ва му: „Нит је Шваба за гајдаша, нит је Србин за бирташа!“</p> <p>А и Марко загрлио њега, па пе 
е тек, кад се од њега поучи.{S} Ал који Србин остане, тај издржи конкуренцију његову и буде бољ 
.{S} Сигуран платиша! <pb n="73" /> Наш Србин мисли, то је наше, па не мора плаћати.{S} А туђин 
ко пронашао новију и згоднију кошницу. „Србин да нешто изуме, кад је паметни Шваба већ све изум 
 тим крајевима?</p> <p>Има ли и једнога Србина, који иоле разабира за наш јавни живот, па да не 
ептир, никад гусеница.{S} Несрећа је по Србина сељака то, што се он, кад једном пропадне, тешко 
l> <l>Бела вила ори глас:</l> <l>Устај, Србине!</l> <l>И у борбу зове нас:</l> <l>Устај, Србине 
l> <l>И у борбу зове нас:</l> <l>Устај, Србине!</l> </quote> <pb n="75" /> <p>Благајник као да  
и глас, ухвативши тек последње: „Устај, Србине!“</p> <p>Учитељ одустаде на то од политичких и е 
 када га начеоник гурну на оно: „Устај, Србине!“ – трже се, а кроз храпаво грло, загушено пивуш 
икоше или се – однеговаше, и научише се србовати, ту је и отац српске књижевности, ту је Вук Ка 
 а уз њих трчка и мала Зорка.{S} И њено срдашце куца необично живо, јер види, да се ради око на 
 за мном, тама преда мноме, а највећа у срдашцу моме“, завапио је негда његов велики имењак.{S} 
би да га пита много, много, да га пита, срди ли се још на њу.</p> <p> А зашто се срди, то као д 
?</p> <p>Јелена се застиди,</p> <p>– Не срди се; немој да се срдиш.{S} Ја се увек забуним.</p>  
рди ли се још на њу.</p> <p> А зашто се срди, то као да сад тек почиње да нагађа.{S} Па баш за  
и се зар још боље, да се он још једнако срди на њу.</p> <p>А какве ужасне муке трпљаше у тај ма 
је око румених усана увек подједнако, а срдила се а радовала се, или плакала, или се сетила Све 
далека.</p> <p>– И опет „госпођице“!{S} Срдим се! – обрецну се Бог ме, Јелена, па истрже своју  
ло, као обично, па га опет ухвати. – Не срдим се!</p> <p>Бранко ћути.{S} Не зна, шта ће сад; те 
 што да рекне.</p> <p>– Али збиља се не срдим, – уверава га она.{S} Хтеде он да рекне, као тек  
и предаде преда се.</p> <p>–Ја ћу да се срдим на вас, –прекинуће Бранка, кад опет чу последњу м 
како је оно учитељ отишао онако нагло и срдит с њена прозора, неје ни била с њиме, осим јуче на 
од њен прозор, као обично, кад је онако срдит отишао прексиноћ од ње, а од то доба није нашао з 
спођица“ Јелена, – примети она, бојаги, срдито, па га својски узеде под руку.{S} Готово да је с 
т чу последњу му реч; па дрмну, бојаги, срдито својом руком Бранкову руку, за коју се држала.{S 
ринке, јединице јој кћерке, па ће онако срдито и опет по толики пут:{S} Па баш сад?!</p> <p>Та, 
стиди,</p> <p>– Не срди се; немој да се срдиш.{S} Ја се увек забуним.</p> <p>– Прелетео бих био 
е, полажући им трошне остатке животне у сребрним и златним кивотима у велелепне храмове.</p> <p 
{S} Госпођа Ката и данас чува крунаше и сребрњаче, све нове новцате, као да су онај час испод ч 
на прозору, као да је нож прободе кроза сред срца, па јој се стиште терет, сињи терет.{S} Цео д 
шире о голу даску.{S} Пред канабетом на сред собице омањи сто.{S} У зидовима на све стране поуд 
с већ и код наших.</p> <p>Под орахом на сред дворишта већ постављен сто.{S} Орах густ, а по зем 
ог брдашца тик уз Брајковац. </p> <p>На сред села око крста искупио се народ у чистом свом одел 
озорима попине Јелене!“</p> <p>Дакле, у сред Брајковца серенада!</p> <p>Е, то бадрим чуварима н 
ћу радњу, ево мог носа, ако не назида у сред Брајковца најлепшу кућу с магазинима.{S} Ко јамчи, 
а од Базана, каквог шпањолског гранда у сред Севиље, па завија по свом срцу, по свом „вишем поз 
 Очи упро на врата.</p> <p>На вратима у сред лозинка указа се Бранко Стајић.{S} На њему лако ле 
уле, где <pb n="23" /> изван села где у сред села, изнад свију висе према лазурном небу, а овде 
 се ње ради свађао с писарем, који је у сред друштва и пред њим био толико дрзак, да каже, како 
p>– За Бога, мама, шта ће ти опет муф у сред лета? – љути се опет</p> <p>Даринка.</p> <p>–Ти ћу 
е!{S} Више народу користи, кад у својој средини има ваљана интелигентна човека, који ради онаки 
, да ми се не упада у реч...{S} У нашој средини седи старина, који...</p> <p>– А, не, не! – опр 
и Новом Саду, где је толико времена већ средиште свему кретању српскога народа у јужној Угарско 
то пар екселанс Талијана.{S} Срби су за средње гласове.{S} Бас – ту је, мој брајко, баћушка Рус 
воју госпоштину.{S} Али осим господе из среза и суда којима се и тако мало кад који Брајковчани 
а мужа као права патница. „Да ме је цео Срем клео, не бих наишла“, говорише она једном, али сам 
ирца час се таласа, час везе ситно коло сремачко, плаховито оно планинско. </p> <p>Учитељ запев 
рдица, да им мало даље пукне на догледу сремска равница испрекрштана друмовима, ишарана богатим 
ао и Бошњака и Србијанца и Херцеговца и Сремца и Бачванина и Дубровчанина и ове и оне; па је ув 
>И да је когод рекао поп-Стеви, да неје сретан, или да се подао Јеци, он би му одговорио, као ш 
S} Колико је попа Стева био задовољан и сретан, како му сестра привређује, толико је уздисао и  
узе лете, а на уснама јој лебди осмејак сретан, блажен.{S} С осмејком тим загрли је и сан...</p 
 Бог зна, како, што је њена Јелена тако сретна била, па била у стану у тако доброј кући, као шт 
Јелена, па да је пецне.</p> <p>– Ви сте сретне руке, госпо, – ухвати Дабижић као у шали. – Ја б 
Ја сам господар у мојој кући.{S} Ја сам сретнији, него многи моје братије са првом својом супру 
у.{S} Како се и не би, јадница, осетила сретном, кад се напатила код свог несретника мужа као п 
и: „Ово је моја слобоштина; ово је моја срећа!{S} Овако хоћу да је цео свет.{S} Па у том снивањ 
:{S} Нек сврши гимназију, па, ако Бог и срећа дадне, таман ће ти у добри час доспети за капелан 
 своју породичну срећу.{S} Кад је човек срећан, мили му се посао, којега се подухвати.{S} Одуше 
ровати, да му срце хоће већ да пукне од среће.</p> <p>Јелена задрхта.{S} Провирује нестрпљиво и 
и челике надом, да ће им деца бити боље среће од њих... </p> <p>Ката Јаковљевићка села, као оби 
рави народнога позоришта, па онда – ево среће и за њега и за српску позоришну уметност!{S} Госп 
 опет на прозор. „Ој, пуно је и препуно среће!“ подвикну учитељ из свег срца, е, заиста ћеш му  
 свет.{S} Па у том снивању о породичној срећи, о раду, о борби и заборавио, што рекао ујаку: „П 
је напуштено и остављено, можда, доброј срећи и само себи, кад му је Бог дао матер, најбољу сре 
век уме замислити.{S} За што да не буде срећна? </p> <p>Понда му се мисао понесе за Даринком.{S 
 сукну једна варница, која му је увек у срећним часовима сијала као сунце, а у овакима му свака 
лаве, да скрије своју неприлику.</p> <p>Срећом ни Зорци ни Јелени не падоше ни на ум, да пазе н 
душевљеније прихваћа борбу у друштву за срећу другога, снажније се одупире разним неудаћама, ка 
 себи, кад му је Бог дао матер, најбољу срећу. </p> <p>Па ти мислиш, Стево, да и ја идем с њиме 
у, на своје огњиште, на своју породичну срећу.{S} Кад је човек срећан, мили му се посао, којега 
ош увек само за маму или ближега којега сродника по крви!{S} Тада би на једаред загрлила и ижљу 
сећао се туђ према њему, туђ, јер и оне сродничке пажљивости беше већ нестало у себичному његов 
о, моја ти је мати чудна жена.{S} Права Српкиња мати!{S} Никада та мени не ће допустити, да ја  
 очи толико интересовање о тој „красној Српкињи девојци“, да почне и сама мислити о њој, и још  
следњи сан овостраних Срба, – војводина српска?</p> <p>Тражи ли се још славе, наћи ће се у „Кар 
 Брајковачке светковине?{S} А?... стара српска невоља!{S} Плани, па издахни!{S} Таки смо ти ми  
рпски Сион“?</p> <p>Ко не зна, да је ту српска патријаршија“.{S} Тешко да има у српству иоле зн 
но, што је и најозбиљније <pb n="50" /> српске научнике покренуло, да с омладином заједно испун 
томе, што је тамо столица првосвећеника српске православне цркве у овима <pb n="100" /> крајеви 
самртне земне остатке покојнога песника српске идеје, пренећемо на убаво Стражилово.{S} У то им 
зна, исповеда се <pb n="62" /> за члана српске омладине и народњачке странке, те држи редовно и 
 као свештеник и као природан старешина српске православне црквено– школске општине у Брајковцу 
, положи се лес, да и заступник „Матице Српске“ проговори коју у славу песникову.</p> <pb n="10 
тније личности, која неје била питомцем српске Карловачке гимназије или богословије, та два нај 
it="subSection" /> <p>Нема куће особито српске, која тога дана неје имала гостију. </p> <p>И Ти 
 ту своју кућу,... разумете ли ме: кућу српске црквене православне општине одмах уз ребро српск 
ше, и научише се србовати, ту је и отац српске књижевности, ту је Вук Караџић први пут, као ђак 
ене,... и људи, и сви, чак и поп Стева, српски православни свештеник,... сви купују код њега, к 
. ·</p> <p>Њему за уздарје подиже народ српски из благодарности само гроб.{S} Као свећеника вел 
, господо моја, – опет ће Јеша. – Не ће српски народ клонути, догод уме да штује и мртве поборн 
е мислио, да се и он кадгод баци у који српски пчеларски лист каквим дописом из својега уљишта; 
говорити између себе „ви“, већ „братски српски“ „ти“, него Дабижић, на пример, не ће више назив 
па спомену тога ђенија посветио је цели српски народ дан 10. јулија 1883., приредивши му светко 
– примети му жена знајући за његов лепи српски обичај, за његову страст у наздрављању.</p> <p>– 
 – диже се бележник, – ако и јесте лепи српски обичај, да се тек са печењем почиње наздрављати, 
Радичевић беше, наравно, само сиромашан српски ђак.{S} Као такав, да Бог ме, неје могао оставит 
 „да покуша“.{S}А наопако се једио, што српски пчелари сваки час препоручују по нешто ново, па  
ни живот, па да не зна за Карловце, за „српски Сион“?</p> <p>Ко не зна, да је ту српска патрија 
ајковац.</p> <p>Нов ред, нов надзор над српским народним школама; па и поп Стева постао ревност 
цео народ прихватио свом вољом својом и српским одушевљењем.</p> <p>Како се обрадовао био Бранк 
рви у струне народних гусала, па чистим српским народним језиком, каквим нико још пре њега, а п 
реме одселило се одавде неколико хиљада српских породица у Русију.{S} Побегли, да Бог ме.{S} До 
и. („Немачко рухо на њему, ал под рухом српско срце!“ говорило се о њему).{S} Заволи га чика Пе 
г великог концерта, што га је приредило српско академиско друштво „Зора“ у Бечу у спомен велико 
сиљено понашање, у том га утврђава њено српско васпитање кућевно и школско.{S} Но, што код свег 
аталасао најврелије осећаје срца и душе српског народа својим лаким песмама, опевајући му разум 
ирис, што се к небу диже из цвета“ и из српског света.</p> <p>И томе чину беху Карловци позорни 
, да упознамо наш свет боље са песником српског народног јединства. </p> <p>– То је лепо! - кли 
истакоше Карловце изнад свакога другога српскога места у тим крајевима?</p> <p>Има ли и једнога 
инце пије... „— догод је и једног ваљда српскога ђака.{S} Талијани имају своју стародревну Боло 
сјајно извршио, да је одржао дух народа српскога, ударивши јак темељ српској књижевности у исти 
чин хитало, да се одужи спомену песника српскога јединства, прихвативши позив омладине своје ка 
>Басана</title>" тога неумрлога мудраца српскога.</p> <p>Ту књигу узео Бранко и вечерас да чита 
ористу.{S} Јер тенор не спада у особине српскога народа, него је то особина јужњака, и то пар е 
ле на том значајном положају у историји српскога народа томе, што је тамо столица првосвећеника 
лико времена већ средиште свему кретању српскога народа у јужној Угарској, у Хрватској и Славон 
дух народа српскога, ударивши јак темељ српској књижевности у исти мах, када је Милош на другом 
вене православне општине одмах уз ребро српској православној цркви!{S} Жалост, мој господине до 
 до правим заносом за идејама, и правом српском љубављу за своје, то му говори искреност на њен 
p>Дивно се беше заталасало одушевљење у српском народу у намену Бранкова спомена.{S} Онако се н 
ечи, да наздрави оној идеји која живи у српском народу и одржава у њему свест, да не клоне у те 
шта, па онда – ево среће и за њега и за српску позоришну уметност!{S} Госпођа бележниковица ће  
а рекла, него људи, којих ће заслуге по српску књижевност остати трајне, да их збиља не потамњу 
 и државној слободи донде заборављенога српства.</p> <p>И политичку слободу и књижевни препорођ 
исти мах, када је Милош на другом крају српства, а у суседству изнурену и понижену Србију на но 
а и беседа.{S} Зна он, дакле, шта је то Српство и родољубље, а од како се зна, исповеда се <pb  
 струју, што се заошинула оне године по Српству.{S} Био је он некада у вароши сталан члан певач 
е, та два најстарија просветна завода у српству и с ове и с оне стране Саве и Дунава?{S} Је ли  
српска патријаршија“.{S} Тешко да има у српству иоле знатније личности, која неје била питомцем 
 данас, у овај пар, најславније место у Српству.</p> <pb n="85" /> <p>Хоћете ли доћи на светков 
релила вином, те из дубљине наквашенога срца свога стао проливати грке сузе, раптајући на своју 
неје крити, баш и одлану чисто нешто са срца.{S} Неје јој Бранко мрзак, Боже сачувај; ал јој не 
препуно среће!“ подвикну учитељ из свег срца, е, заиста ћеш му и поверовати, да му срце хоће ве 
озору, као да је нож прободе кроза сред срца, па јој се стиште терет, сињи терет.{S} Цео дан се 
ој!</p> <p>– Штета за дете.{S} Добра је срца.{S} Ја је знам.{S} Имала сам прилике две године, д 
 дубоко је заталасао најврелије осећаје срца и душе српског народа својим лаким песмама, опевај 
у говору, што претпоставља више и ума и срца у <pb n="65" /> женскиње, која може да се истински 
претеже на Даринчину страну.{S} Бадава, срце само тоне на ту страну, па му вуче и душу и мисао  
; па само дода: </p> <p>– Ти си невина, срце моје; да Бог ме, па не познајеш, камо што смера. < 
о слатко, да јој се прели туга по срцу, срце јој оте мах, сузе саме полетеше на очи.{S} Сузе ле 
а то се отео тек само дубок уздисај.{S} Срце би на том уздисају тешком да полети.{S} Ох, полете 
видим, како јој страшно лупа срце.{S} А срце јој лупа, Боже, лупа.</p> <p>Јелена се на то одсме 
уку, па је притиште на своје срце.{S} А срце јој лупа, да пробије груди.</p> <p>– Јух!{S} Као д 
сне свој брод на то море.{S} Па руку на срце, обојица савесно кроје једрила за пловидбу и кују  
 груди, да видим, како јој страшно лупа срце.{S} А срце јој лупа, Боже, лупа.</p> <p>Јелена се  
Даринчину руку, па је притиште на своје срце.{S} А срце јој лупа, да пробије груди.</p> <p>– Ју 
 или да се тужим на Беч.{S} Али ипак ме срце вуче нашем крају, па госпођице... </p> <p>Јелена п 
атерине речи: „Цео је живот школа.{S} И срце му заигра утешено, да још има неко, у коме се ника 
рце чисто и не окаљано.{S} Твоја душа и срце сад је као онај прах на крилима у лептира, а образ 
!{S} А сачуваћеш га, ако сачуваш душу и срце чисто и не окаљано.{S} Твоја душа и срце сад је ка 
ут сврће као познанику каквом.</p> <p>И срце му гракну од неке милине, кад помисли, како ће му  
 тако нешто по неки пут у безазлено јој срце, које зна да куца још увек само за маму или ближег 
лена цео дан.{S} Што ближе то доба, њој срце све јаче куца.{S} А кад већ дође, и да седне на св 
 „док се поје, док се винце пије, и док срце уздише“?</p> <p>– Блажени ништи духом! – примети б 
мачко рухо на њему, ал под рухом српско срце!“ говорило се о њему).{S} Заволи га чика Пера.{S}  
чује, како јој јако и нагло бије рођено срце.{S} Но ипак осети, да неко близу застаде и куцну у 
нац, да искали своје увређено љубоморно срце.{S} Онда, када је она мислила, да је се он више и  
ачком учитељу, Милану Кнежевићу вечерас срце необично ускипило „љубве жаром“, па не даде два пу 
а, е, заиста ћеш му и поверовати, да му срце хоће већ да пукне од среће.</p> <p>Јелена задрхта. 
ре као капетан у миру. „Да не је у њему срце куцало толико за свој род, можда би пришио био и з 
чином одао своју „тајну“, поричући свим срцем, свом душом, па и самом помишљу, да је оно узрок  
шила уз уздрхтале звуке, час би пустила срцу на вољу, па би се слатко, слатко исплакала.</p> <p 
тужи.{S} Онда му је његов виши позив на срцу и на језику.{S} Тужи се на цео свет.{S} Младу чове 
ад мало и с прекором, – тако ти лежи на срцу!</p> <p>– Ето ти је, на! – обрецну се, бојаги, поп 
од земљу...{S} Па кад госпођи Нати дође срцу <pb n="17" /> тешко, не жали пута ни трошка, да пр 
гранда у сред Севиље, па завија по свом срцу, по свом „вишем позиву“, као да је он сам ту, па с 
о, тако слатко, да јој се прели туга по срцу, срце јој оте мах, сузе саме полетеше на очи.{S} С 
т необичне љубави, што је носаше увек у срцу према свакоме, с којим свагда беше готов да обгрли 
сти беше већ нестало у себичному његову срцу, туђ, јер предвиђаше, да их и мишљење и назори дел 
че очи, као увређена.</p> <p>У Бранкову срцу узавре.{S} Поцрвени, па му и самом криво, што, ето 
риво, било да им се допада, тек не могу срцу да одоле, те и они удесили збор.</p> <p>Ох, како ј 
не жице, коју је навио синоћ у Јеленину срцу оним својим понашањем.</p> <p>– Добро је, – рече и 
Така забава је дивно пристала Даринчину срцу.{S} А преко њега није прешла још никаква бура, ни  
свој кив, сву своју несрећу у картама и срџбу у пијанству излива на својој „бољој половини“ сам 
ратила опет из Русије у Фрушку Гору.{S} Ставимо ипотезу – можда баш ваша.{S} Гле, мај, зар то н 
добро, како ће изводити своје теорије и стављати ипотезе. </p> <p>Па му данас не пада на умни д 
пастир душепопечитељ Богом повереног му стада одликован и постао конзисторијалним присједатељем 
и, с којом се већ толико бочи и која га стаде толико зноја, те у мало не удари по својој нози.  
p>Зорка потрча натраг.</p> <p>А Даринка стаде као укопана.{S} На њој лака плава хаљина, да се м 
то од политичких и економних питања, па стаде код „чиче“, (тако Брајковчани зову свога општинск 
.,„И бог му се диви!“ -- рече Јован, па стаде.</p> <p>Стали сви.{S} Нашли се на врху брдашца.{S 
p> <p> Више њега се залепрша лептир, па стаде, баш близу на неки цвет.</p> <pb n="37" /> <p>Он  
е сме ништа да каже, већ саже главу, па стаде гутати, као да јој нешто засело у грлу.</p> <p>Бр 
 овамо– те мало!“</p> <p>Девојче од мах стаде опет на прозор. „Ој, пуно је и препуно среће!“ по 
, ни док му је била жива његова покојна Стаза; а поред Јеце нема никаквога.{S} Но да потраје ов 
 кући домаћица?{S} Колико му је покојна Стаза била нежна и верна супруга, колико чуварна и вред 
 се обично онако уз пркос испружи преко стазе са лозинка.{S} Збиља, чу се ход.</p> <p>Поп Стева 
ада га неје успомена понела за покојном Стазом, његовом Анастасијом...</p> <p>Кад би отишао овд 
.</p> <p>Јелена гдегод стане, осећа, да стаје на жеравицу; па час на један прозор час на други. 
о село у ту цел!{S} Предложи учитељ.{S} Стајић скочи одушевљено и још одушевљеније прихвати учи 
ема самоме ујаку, с којим их је до сада Стајић све предусретао, он, који је иначе о сваком увек 
ни знала, да је то баш њен син.{S} Каже Стајић.{S} А мени и не пада на ум који Стајић.{S} А и о 
 Стајић.{S} А мени и не пада на ум који Стајић.{S} А и он је био с Јованом ономад код мене.{S}  
о спомен са песникова гроба, – рече јој Стајић, па јој даде два лиска бршљана, што их откиде бл 
еје био „господин Бранко“ или „господин Стајић“, него само Бранко: толико се и тако се радо о њ 
 исто доба иду Јован Јаковљевић, Бранко Стајић његов „друг из Беча“, и Брајковачки учитељ Кнеже 
 вратима у сред лозинка указа се Бранко Стајић.{S} На њему лако летње одело и сламњи шешир.{S}  
 побожности, и тако даље,... још Бранко Стајић, тек да наврши свој <foreign xml:lang="la">trien 
емо гајдаша.{S} Ето села!</p> <p>Бранко Стајић примио ствар за готову.</p> <p>Пред сутон кренул 
езде“ треба тек задобити.</p> <p>Бранко Стајић после оних речи, што их је имао са својим ујаком 
ign>.</p> <p>– Јоване, – насмеја се већ Стајић,– мени се чини, ти у мамурлуку свом обично гледа 
ила, –еј!</l> </quote> <pb n="58" /> <p>Стајић стао на прозор, па недахнимице слуша ту народну  
но ли те вишњи удесио!“</l> </quote> <p>Стајић застаде.{S} Осети, како га нешто чисто скроз про 
ки је, брате, данас дух времена.</p> <p>Стајић уздахну и не одговори ништа. </p> <p>Попина Јеле 
ноги и многи још се не разилазе.</p> <p>Стајић са својим гостима из Брајковца нашао се одмах до 
и нашега познаника из Брајковца, Бранка Стајића, спремила се да дочека госпођу Јелисавету Рашић 
д прозорима попине Јелене и да допру до Стајића, док већ и он не дође у двориште свога ујака.</ 
it="subSection" /> <p>Изненадни одлазак Стајићев из Брајковца изазвао је у познатим круговима Б 
ом, па и самом помишљу, да је оно узрок Стајићеву наглому одласку из Брајковца, што га свет по  
на, Јелена, нагла у Карловце за њим, за Стајићем!</p> <p>Што јој већма долази у главу, да је по 
е оно први пут сусрете она и Даринка са Стајићем, не мога, а да не подсети своју сеју, како су  
ана неје имала гостију. </p> <p>И Тинка Стајићка, мати нашега познаника из Брајковца, Бранка Ст 
, ма да се колико пући, вели Рашићка за Стајићку.{S} Само да се већ једног дана прошетају деца, 
 задеде га себи на груди, а други пружи Стајићу.</p> <p>– Хоћете ли га умети сачувати?</p> <p>– 
"subSection" /> <p>Док њих двоје тако у стакленом ходнику уживају летње вече у разговору и теоч 
Даринка отвори врата на другој соби.{S} Стала на врата, па виче Јована:{S} Хајде, браца.{S} Вре 
 поплашила! – вели Зорчица. – А Даринка стала, па не зна, шта ће; па кад Бранко отишао, а она м 
 конопце са ждрепчаника.</p> <p>Даринка стала на лотру, па хоће да скочи с кола.{S} А Катица пр 
сам је ја већ прочитала.{S} Скупо ме је стала.{S} Али све нек је Богом просто, ако ти примиш на 
виле? – пита госпођа Ната, а крсти се и стала на потегу, па се ухватила за лотру, да се попне н 
оба. </p> <p>Даринка с побожним заносом стала, па гледа у отворену још гробницу.{S} Зорка се пр 
а све око себе.</p> <p>Мала Зорка, како стала у један угао, као да се закопала.{S} Само да јој  
о Српству.{S} Био је он некада у вароши сталан члан певачкога друштва и аранжер толиких села и  
> <p>Јелена не зна, шта да одговори.{S} Стале јој очи, па упрла поглед у Даринку.</p> <p>– Не з 
ц, на кога би се осврнули сви, из свију сталежа поштованога Брајковачкога грађанства.</p> <pb n 
 диви!“ -- рече Јован, па стаде.</p> <p>Стали сви.{S} Нашли се на врху брдашца.{S} Испод њих се 
олико то да заглади.{S} Неје имао свога сталнога уверења, ни док му је била жива његова покојна 
 никад допустио.{S} Али сад опет баш та сталност, та строгост и озбиљност у карактеру Бранкову  
весну цел, али су још увек без одређене сталности.{S} Прелеће се ту с једног предмета на други, 
n="71" /> меће на коцку не знам шта.{S} Стало поп-Стевану ипак доста до тога, да му сестрић бар 
састави певачко друштво у Брајковцу.{S} Стало га је доста муке, али је успео.{S} Раја Јовановић 
и се на вечерње.{S} Но колико јој збиља стало до поп-Стевана, ето, неје ни приметила, да он и н 
h nicht</foreign>, Јелена!{S} Ако им је стало, нека изволе они најпре к нама доћи.{S} Знамо и м 
 не обазире много на њих.{S} Неје му ни стало до ове врсте људи, из тих се, по његову уверењу,  
<p>Та, колико ме је – вели, – речи само стало, док сам га наговорила, да позове Бранка к нама,  
а отишао је сам попа у Карловце и нашао стан за Тинку згодан, како ће моћи и по неколико ђака д 
п да кује, док је врело. – Узећеш добар стан, па ћеш држати ђаке са стране у стану.{S} Има тамо 
пријатељи разиђоше.{S} Испред учитељева стана зачу се у три пут.</p> <p>– Лаку ноћ!</p> <p>Јова 
и ће Бранко, па употреби ту прилику, да стане поред Даринке. </p> <pb n="47" /> <p>– Па како ва 
зговор нешто ново.</p> <p>Јелена гдегод стане, осећа, да стаје на жеравицу; па час на један про 
ори!</p> <p>– Нема ту шале.</p> <p>– Та стани да дођем к себи!</p> <p>– Е, Бога ми је госпођа Р 
ст великих свећњака и обасут цвећем.{S} Станица паропловског друштва окићена грањем и венцима,  
не Карловачке станице.{S} Пут вароши од станице беху местимице ударени бели коци с малим таблиц 
то свечаније извести.{S} Од паропловске станице до Стражилова пуне су руке посла..</p> <p>У јед 
живљаваше монотонију околине Карловачке станице.{S} Пут вароши од станице беху местимице ударен 
лаволук искићен разним цвећем.{S} Близо станице стоје две лађе, на којима дошли беху гости из П 
у.{S} Тако Бранко преноћи на Пештанској станици, место да преноћи, као што требаше, у Новосадск 
пуна пратилаца, примакла се Карловачкој станици.{S} На кљуну јој заставник Београдскога певачко 
аном руху и са свечаним расположењем на станицу Дунавску у Карловцима, камо лађом имају приспет 
рбије.{S} Многи се свет беше искупио на станицу, да их дочека.{S} Београдска лађа беше дупком п 
ине и гурања кроз свет.</p> <p>– Још на станицу хајдете с нама, понда на Стражилово ви и не мор 
воју заједничку пробу, и на паропловску станицу, где се згрнуо бели свет, да дочека лађу из Нов 
очи свечанога дана дођоше на Карловачку станицу гости из Србије.{S} Многи се свет беше искупио  
 тесна, мрачна, гадна.{S} Нема му у њој станка.</p> <pb n="80" /> <p>Хајде на поље,... у воћњак 
ко ће моћи и по неколико ђака држати на стану.{S} А Тинка спремала и себе и дете. </p> <p>Данас 
атери сестрама И брату, док ови сами не стану на своје ноге.</p> <pb n="18" /> <p>То су најмили 
њена Јелена тако сретна била, па била у стану у тако доброј кући, као што је госпођа– Натина.{S 
ар стан, па ћеш држати ђаке са стране у стану.{S} Има тамо <pb n="30" /> доста чесних удовица с 
ће, искупила децу, што су били код ње у стану, па би поред народних песама и других ствари чита 
њена Јелена била тамо у вароши код ње у стану и ишла у „лер“; како је не знам какав рачун напра 
млађи од њега; али у комшилуку његову у стану, – примети између осталога поп Стева. – Знам, да  
убави.{S} Заман им писка!...{S} Ено га, стао испред гнезда на пречагу...{S} Нагао се...{S} Сад  
м, те из дубљине наквашенога срца свога стао проливати грке сузе, раптајући на своју судбину, к 
 густој бради.</p> <p>Марко дотрчао, па стао код врата, па слуша.</p> <p>– Дивна идеја од вас,  
с киселим лицем, као да му је ко на жуљ стао, – немој и ти тим незнабожачким, тим револуционарн 
 тамо насвој прозор.</p> <p>Млади колар стао до одра, па се не миче.{S}А уза њ његова сестра, п 
ј!</l> </quote> <pb n="58" /> <p>Стајић стао на прозор, па недахнимице слуша ту народну песму.{ 
јвише посла, особито са Јеленом.</p> <p>Стао учитељ спрам ње, да, бојати, огледа и њен глас, а  
ити од Брајковачке светковине?{S} А?... стара српска невоља!{S} Плани, па издахни!{S} Таки смо  
них клинаца.{S} Ту виси пчеларска капа; стара нека реверенда, – ваљда, прва поп-Стеви, како се  
ваљда, прва поп-Стеви, како се запопио; стара свештеничка капа, коју је попа носио пре дуго, ду 
глу стоји наслоњена а на вршак изврнута стара плетена а неолепљена кошница и у њој паламара, чи 
а нестане, где смо, шта смо?{S} Наша је стара болест идолопоклонство према, тако званим, ауктор 
е!</p> <p>– Ја сам, – вели, – за то већ стара, а ти си ми, кћери моја, још млада. </p> <p>То је 
 и организовану омладину. —</p> <p>– Са старачким идејама!– подсмехну се Јован.</p> <p>– Неколи 
ма у месту као свештеник и као природан старешина српске православне црквено– школске општине у 
 Каква слободна штампа?{S} Грдити своје старешине, исмевати своју светињу.{S} То је зар слободн 
а о зиду висе о клинцима једне чакшире, стари шешир и зимски капут.{S} Иначе јако упада у очи п 
ајковачком благајнику.</p> <p>Начелник, стари пензионирац, који се десио том приликом у друштву 
гога забавља.</p> <p>Господар начеоник, стари пензионирац...{S} И опису ту.{S} Господин бележни 
} Живила!</p> <p>– Живила-а-а!</p> <p>– Стари курјак! – пришану Јеша Јовану. </p> <p>Али Јован  
ne Rose ohne Dorner</foreign>! - додаде стари пензионирац. – Господо моја!{S} Ја дижем ову чашу 
/p> <p>Једаред му примети: </p> <p>Ваши стари мора да су пореклом из Русије.</p> <p>Благајник у 
то сматрао и као неки начин, да би свој стари грех према сестри и сестрићу загладио, осећао се  
аш свој посао, то сам сигуран...{S} Мој стари био је поштен човек.{S} Стекао је доста.{S} Али д 
аши, па гори.{S} А попа гледи у њих као стари зналац, па се смеје.{S} Видиш га само, тресе се г 
 се то некад живило.{S} Боже, да устану стари, па да чују,...{S} Боже!..</p> <p>– Ала ти је то  
рвата,... како та два књижевна великана старије наше књижевности несу некакав Мушицки и некакав 
, да се забављају на свој рачун.</p> <p>Старије остале за столом, па, кад ушле у прави разговор 
вића, – онда, е Бог ме, још и данас.{S} Старији свет се особито разабирао за њу.{S} У сека– Кат 
вину тејком.{S} Па тако и сви у селу, и старији и млађи.{S} Кадгод је у Игњатовој кући било как 
, бојаги, извини. </p> <p>- Ви сте ипак старији, - одговори Јелена ђаволасто; – па ви треба да  
не мисли само, да и тамо није свештеник старији од њега бар у цркви, – рече попа. </p> <p>– А Ј 
 зазиданом прозору поразбацано неколико старијих и новијих бројева од разних година политичких  
ија ће да пева ил кука над њима као над старим Римљанима и другим пропалим народима, поред свег 
е.{S} Човек се мора збиља дивити нашима старима, да су и толико прибрали, а без рационалног газ 
се чича, начеоник, а он је та намишљена старина; па сам устаде и диже чашу:</p> <p>– У нашем ве 
 упада у реч...{S} У нашој средини седи старина, који...</p> <p>– А, не, не! – опре се чича, на 
дину народну; та што је најглавније, уз старину Вука, као ђенијалног скупљача народних умотвори 
воје домољубиве душе на тако обесвећење старих златних успомена из Брајковачке прошлости.</p> < 
је могућег Ви, можда, и не знате, али у старо време одселило се одавде неколико хиљада српских  
 ради, како ко хоће, а живи још од свог старог народњачког сала, преживајући огризине отрцанога 
Фрушкој Гори, те се опомене детињства и старога весеља чика-Перина.{S} Том приликом се и деца б 
дак ноћни тако дисармоничан дар мар, на стародавне домаће добре обичаје и моралу Брајковцу тако 
 српскога ђака.{S} Талијани имају своју стародревну Болоњу, Немци Јену, једни ово други оно, Ср 
омаћин, овде онде не завири, ма само по старој навици.</p> <p>Женска, већ не у првом цвету свој 
Кнежевић се рукова и са Јеленом, као са старом познаницом.</p> <p>– Него још нешто! – додаће Бр 
а Зорка, – сви полетеше њему као добром старом познанику.</p> <p>– Тако се дочекују гости?! – п 
– уздахну опет госпођа Ната.</p> <p>– И староседелице славнога Брајковца нађоше се увређене до  
уност или омладина, младост је младост; старост ће јој увек завидити и роптати на њу.{S} Поток  
бити кадгод и проводаџија, па, ето, под старост дотерао и дотле.{S} Мучна улога!{S} Неблагодара 
 овако даље, ишчаурио би се из њега под старост, Боже опрости, „омладинац најчистије крви“.{S}  
емена сад је таки!</p> <p>– И ти се под старост повела за духом времена!</p> <p>– Стефане! – на 
 родољубљем витешка дела наших предака, стару славу и нове невоље од Немање и Косова до данашње 
виде, да је заорао дубоко опет на своју стару бразду. </p> <p>Изгори поп Стеван између две ватр 
у ћурдију не одгрне, те не покаже своју стару ћуд.</p> <p> Па да о чему ви омладина разговарате 
де на орману пре неколико дана још неку стару књигу.{S} Кад стресао с ње прашину и отворио је,  
ђа и прети учитељу, како ће га то скупо стати, што му квари сан.</p> <p>А госпођица Јелена... о 
ђа бележниковица зна увек да га одржи у статус кво.{S} Но он сам још увек не заборавља свој „ви 
о.</p> <p>- Разуми ме, што ти кажем.{S} Ствар још није готова, – теши поп Стеван и њу и себе. – 
ило о нашој Јелени.{S} Даклем, видиш да ствар није свршена.</p> <p>– Па за што само да оде тако 
а брига?</p> <p>– Општа ствар неје туђа ствар, него свију нас и свакога појединца подједнако.</ 
генције.{S} А Бог ме неје баш ни обична ствар за Брајковчане пиво, па још у боцама.{S} Господа  
олитика него туђа брига?</p> <p>– Општа ствар неје туђа ствар, него свију нас и свакога поједин 
и је! – затрча се бележник, као да реши ствар што пре. </p> <p>Јован сад тек не зна, шта да мис 
} Ето села!</p> <p>Бранко Стајић примио ствар за готову.</p> <p>Пред сутон кренули кући.</p> <p 
, до душе, немам толико чуства за општу ствар, немам наклоности, да исправим свет раменом, „да  
а, ко често и уводне чланке, ко хоће да ствара јавно мњење?{S} Људи већином још не позвани на т 
ово“, па до првих књижевних умова, који стварају мишљења у књижевности, у науци, – све је на св 
то има на свету.{S} За њу нису још таке ствари!“</p> <p>Но претерана бојазан њена беше са свим  
асова.</p> <p>Ката баш била вадила неке ствари, што их је Зорка радила, па да је похвали пред т 
а човека, који не би разабирао за јавне ствари.{S} Него омладина, а ту се у нас рачунамо ми ђац 
} И тако пређе реч на са свим сухопарне ствари. </p> <p> Даринка отвори врата на другој соби.{S 
а је Ката прешла орману, да покаже Нати ствари, што је Даринка све порадила...)</p> <p>Трива та 
чијашу, па му говори: – ти сад поскидај ствари, па дај унутра, а коње испрегни, па одведи у шта 
у, па би поред народних песама и других ствари читали по нешто и из „<title>Мезимца</title>" ил 
, па да себе боље угнезди?..;.{S} Гадни створе!</p> <p>Је ли могуће, да и кћи њена зна за те ма 
јд даље као гусеница.{S} Србин је одмах створен као лептир, никад гусеница.{S} Несрећа је по Ср 
миче, само да не узнемири то дивно мало створење.{S} А лептир шири своја шарена крила, час их с 
браз свој.{S} Лептир је, кажу, нестално створење.{S} Али научи се од њега, да само по цвећу иде 
т.{S} Младу човеку не да се прилика, да створи себи будућност.{S} Особито је уметност у нас Срб 
и таки консервативац, као што га је Бог створио... као да те гледам.{S} Твоји ђаци не ће смети  
{S} А то није нико други,... мислим, да сте сви погодили, да је то госпођа супруга нашега вредн 
 – та, за то сам ти га и послала.{S} Да сте, велим, на само.</p> <p>– Нисам те разумео...!{S} Н 
елисавета.{S} Не свиди јој се.{S} Па да сте пречекали до недеље, сви би заједно на светковину.{ 
 кад ми је све туђе у њему.</p> <p>– Па сте се непрестано опет бавили о књигама.{S} Како сте до 
грађа са мном и присваја?“</p> <p>– Шта сте се замислили опет саду – пита Јелена, па му завири  
хука.</p> <p>– Да Богме, да бог ме, кад сте се и ви женске успалиле за омлатином!- вели попа см 
ти или бар повисити, ујо ту сеницу, кад сте тако радо у њој?</p> <p>За мене је, синко, добра и  
ите.{S} Разговарајте, штогод, барем кад сте са мном.{S} Ја умем разговарати, ако не уме Даринка 
днији. (Понда се затрча, те додаде:) Ви сте анђео храбрилац!</p> <p>– Молим, молим, господине,  
тек да се, бојаги, извини. </p> <p>- Ви сте ипак старији, - одговори Јелена ђаволасто; – па ви  
 ту Јелена, па да је пецне.</p> <p>– Ви сте сретне руке, госпо, – ухвати Дабижић као у шали. –  
 да нема још много до недеље?</p> <p>Ви сте мушки увек тако комотни!{S} Тако и чика!{S} Само да 
не знам, – вели Јован. </p> <p>– Слатки сте ви, – намигну бележниковица. </p> <pb n="94" /> <p> 
ољу парохију.{S} Ти и твоје колеге дали сте се на професуру, па ће те и ви лепо тако да спремат 
Свуда Бранко и само Бранко!{S} Успалили сте се као...</p> <p>Рашићка се насмеши:</p> <p>– Дух в 
престано опет бавили о књигама.{S} Како сте дошли, чика... ваш ујак а и мати не могу доста да в 
народ не стоји економно добро.{S} За то сте ви ту, па учите народ,... да, учите га!{S} Треба св 
о ви!{S} Па говорите макар о ономе, што сте отоич почели...{S} Али, хвала вам сад.{S} Други пут 
.</p> <p>– Хвала вам.</p> <p>– Па, опет сте заћутали.</p> <p>– Ја обично ћутим...{S} Не знам о  
и вреднија газдарица.{S} Колико је попа Стева био задовољан и сретан, како му сестра привређује 
 „домостројитељку“.</p> <p>И збиља, поп Стева се сети у тој невољи своје сестре Тинке.{S} Тинка 
цу се каже: „Куд госпођа Јеца оком, поп Стева скоком“</p> <p>Не таје Брајковчани, да је поп Сте 
/p> <p>Е, па тако седи јутрос, ето, поп Стева под својом сеницом, па пушта густе димове кроз по 
ра се сад радити на врат на нос.{S} Поп Стева мора помоћи. </p> <p>Опасан је, чини јој се, такм 
ју, кад им треба донети дете, да га поп Стева уведе у свето православље и у књигу крештајемих.{ 
.</p> <p>„Јогунаст“! – рече за њега поп Стева, кад се разиђоше из сенице.</p> <p>– Има оштар је 
 у стану, – примети између осталога поп Стева. – Знам, да сам му, као млађи ђачић, више пута до 
овори сестрићу за Јелку, шта је све поп Стева говорио, како се ломио, шта је Бранко одговорио,  
“</p> <p>Не таје Брајковчани, да је поп Стева и са својом првом женом живео у љубави.{S} Па кад 
ила супруга Анастасија, кажу, да је поп Стева говорио, како никад не ће ни наћи више таке жене. 
леном. </p> <p>Од тог доба остао је поп Стева и опет катихета и месни школски управитељ, али те 
– и невешта пред светом.{S} Само је поп Стева имао да прогута неколико грких залогаја, неколико 
нешто у разговор.{S} Тинка, рећи ће поп Стева својој сестри, – ево, ја сам сад конзисторијални  
у Карловце у гимназију? проговориће поп Стева један пут сестри, видевши да ће јој тиме погодити 
. наша Јелица је моја брига! - рече поп Стева одлучно.</p> <p>Попа узеде своју Јелисавету, инач 
едник и у парохији и у кући? – рече поп Стева поверљивије.</p> <p>Хвала, ујо, што се не сетисте 
 Ух, ух!{S} Немој, молим те, - поче поп Стева с киселим лицем, као да му је ко на жуљ стао, – н 
 над српским народним школама; па и поп Стева постао ревностан катихета и месни школски управит 
 наше жене,... и људи, и сви, чак и поп Стева, српски православни свештеник,... сви купују код  
ан га је лепо поздравила!)</p> <p>И поп Стева мрзовољан.{S} Покварили му најслађи сан.</p> <p>  
 би ме и учинио А ти...</p> <p>Види Поп Стева, да је тренутак озбиљан.{S} Но не зна, шта да каж 
та за савет. </p> <p>Да га да, вели поп Стева, у Јазак за манастирског ђака...{S} Наопако, зар  
 не може ни постићи... „Поп је вели поп Стева, поп: а придиковао, а не; те гласао за овог посла 
асмејао.</p> <p>– Слатки уја, добри поп Стева, сам је био проводаџија.</p> <p>Опет смех.</p> <p 
видиш матер,... треба, да! – говори поп Стева све на развлак, док га испраћаше до врата на улиц 
</p> <p>– Видићемо још, шта ће рећи поп Стева? – рече она, па се насмеши.</p> <p>Бојаги! – поми 
ели госпођа Јеца Рашићка, па да јој поп Стева Радојчић неје испунио.{S} Признати се мора: ево д 
у наметне своју кћер, и како је сам поп Стева проводаџисао свом сестрићу.</p> <p>За одрешене је 
че примити у онаком смислу, који им поп Стева даје.{S} Оне несу ни мало извеле мисли Јеленине с 
p> <p>Госпо...?! – замисли се чисто поп Стева, као да му је страно то име; понда се сети. „Јогу 
о би рекао Раја Јовановић, па макар поп Стева дигао „и кундаке и кондаке“ против „омладине, што 
 па дошла на бољи свет, кад је брат поп Стева позва, да му буде у кући домаћица?{S} Колико му ј 
е, Боже, тешке, несретне... </p> <p>Поп Стева се растопи, расплини, оде у пару... </p> <milesto 
n="36" /> <p>– Гром и пакао!</p> <p>Поп Стева претрну. </p> <p>Рашићка осети, колико га је забо 
озинка.{S} Збиља, чу се ход.</p> <p>Поп Стева склони чибук уза се поред стола, проглади прстима 
 не ћу тамо.{S} Идем у воће.</p> <p>Поп Стева устаде и изађе, па забрави за собом сеницу.</p> < 
анини, где не прижиже сунце.</p> <p>Поп Стева приденуо и ручник за рупицу испод врата у своју х 
му сестрић с неким прекором.</p> <p>Поп Стева се уједе мало за доњу усну.{S} Хтео је да наведе  
р у општини, па... (Осмелио се тако поп-Стева, па говори без запете.) Ја сам већ замесио попару 
речасни господин парох Брајковачки, поп Стеван Радојчић седи под сеницом у својем вотњаку.{S} Р 
у или да прими као истину.</p> <p>- Поп Стеван, Бог ме, не показује ни мало воље за шалу.{S} Та 
ран човек и не зна, шта је шала.{S} Поп Стеван је осетио поглед Бранков, па, ако му је образ ин 
грева љубављу каквом према њему.{S} Поп Стеван, опет, ако се и приволео на Рашићкино наваљивање 
и:{S} Зна део комшилук, само не зна поп Стеван и ви; а и пошиница је већ омирисала. –</p> <p>–  
ан разговор!</p> <p>Сад већ не може поп Стеван, да омладинску ћурдију не одгрне, те не покаже с 
икада.</p> <p>Никада свог века неје поп Стеван помишљао, да ће бити кадгод и проводаџија, па, е 
реч.</p> <p> Мој синко, – уплете се поп Стеван, – а да што сам ја ту већ двадесет и толико годи 
лободна штампа!</p> <p>Размахнуо се поп Стеван, па заборавио, каква му је задаћа задата за вече 
тапкала по поп-Стевину жуљу, јер се поп Стеван на мах разгали, па примети, као да би да заглади 
 изашла на улицу, да види, – кад ће поп Стеван проћи и вратити се на вечерње.{S} Но колико јој  
остио се са свима.{S} Убезекну се и поп Стеван и госпођа Рашићка.</p> <p>– Па што тако нагло?</ 
Хајд, видећемо се, ваљда, још, вели поп Стеван.{S} Не ћеш тек отићи горе, а да и нама не кажеш  
а мислити даље од носа, – проговори поп Стеван одлучно и као да некога љуто хоће да укори, а оп 
 своју стару бразду. </p> <p>Изгори поп Стеван између две ватре.{S} Ако у гору вуци, ако у село 
м.{S} Ствар још није готова, – теши поп Стеван и њу и себе. – Све ће то још бити, како треба да 
 unit="subSection" /> <p>За вечером поп Стеван крупно мисли.{S} Нико речи да проговори.{S} Само 
и ти се чини цео свет...{S} Сиромах поп Стеван!{S} Неје ни то рђав човек!{S} Пре га треба жалит 
 опет масло тога Кнежевића!“</p> <p>Поп Стеван се узврпољио у својој постељи, па гунђа и прети  
ући пречаснога пароха Брајковачкога поп-Стевана Радојчића загрмело је, као да је пао у њу гром  
ње.{S} Но колико јој збиља стало до поп-Стевана, ето, неје ни приметила, да он и не оде на звон 
не вели.</p> <p>- Е, сад иди никад, поп-Стеване!</p> <p>– Хоћу да те женим.</p> <p>Бранко избеч 
нстиктивно неповерење према свима у поп-Стевановој кући, па и према самоме ујаку, с којим их је 
а са братом својим, његовим ујаком, поп-Стеваном, то баш не могаше у њему изазвати безусловну п 
био, да га госпођа Рашићка не посла поп-Стевану у врт, те се предомислио.</p> <p> Више њега се  
меће на коцку не знам шта.{S} Стало поп-Стевану ипак доста до тога, да му сестрић бар лепо мисл 
tle>Дарова доброј деци</title>“ од чика Стеве, које разних Полаженика и Споменика од браца–Радо 
а ће све и сва порадити и код чике, поп-Стеве, и код матере, госпође Рашићке, како би јој допус 
Бечу на једаред добио од свог ујака поп-Стеве из Брајковца писмо с пет печата, да дође, ако хоћ 
ођу Нату, како се дала наплатити од поп-Стеве, кад је њена Јелена била тамо у вароши код ње у с 
ад ништа.</p> <p>– Е, то је лепо од поп-Стеве.</p> <p>– Довео га, да ту проведе вакацију...{S}  
мисли у себи Јован, не помогоше код поп-Стеве ни најубедљивији разлози.{S} А Кнежевић и опет не 
 Знаш ли ти, да ће она израдити код поп-Стеве, да све припадне њој и њеној кћери?{S} Две хиљаде 
ло раскрави, па се чисто ракољи око поп-Стеве:</p> <p>– Шта мислиш, Стефане, кад нам дођу деца  
ован је отишао у виноград.{S} Има у поп-Стеве неки гост, Јованов пријатељ из Беча.{S} Та, знаће 
 хоћу, а овако...{S} Ух, ух, ух!{S} Поп-Стеви се пође кожа јежити.</p> <p>Ја бих моје дете знал 
стара нека реверенда, – ваљда, прва поп-Стеви, како се запопио; стара свештеничка капа, коју је 
, – рећи ће вечерас госпођа Рашићка поп-Стеви, наравно, после неког згодног увода. – Тај ми се  
ела сад згодну прилику, те доказала поп-Стеви, како не треба да вређа Александра због његових о 
ђа Рашићка, па је одмах отишла свом поп-Стеви, да му се потужи:</p> <p>– Дошле те варошкиње!</p 
pb n="53" /> <p>И да је когод рекао поп-Стеви, да неје сретан, или да се подао Јеци, он би му о 
д вас, што то и++ спомињете!</p> <p>Поп-Стеви се смрче. </p> <p>– Деране:</p> <pb n="42" /> <p> 
притисак госпођа-Саветине папуче на поп Стевин жуљ, излишан, ако <pb n="41" /> је мислила, да ћ 
у, како је госпођа Јеца довела била поп-Стевина сестрића у кућу, да му наметне своју кћер, и ка 
<p>– За то ли се продобрила Јеца на поп-Стевина сестрића! – вели сека Ната.</p> <p>– Ја сам одм 
е, кад јој пало на памет, да доведе поп-Стевина сестрића кући!{S}И Бранко, ето, дошао. „Красан  
ретплату, а нерасечен.</p> <p>То је поп-Стевина и библиотека, а радионица, и читаоница и пушион 
а би јој кћи вароши и лера, да није поп-Стевина џепа!</p> <p>– Него ја не бих рекла, да је то д 
Бранкова реч - израдише своје.{S} И поп-Стевина Јелисавета даде се обрлатити још до куће, да ће 
нде госпођа Јеца учитељица, од јако поп-Стевина Јелисавета, са својом кћерком Јеленом. </p> <p> 
о заједно, ниси водио к њој.</p> <p>Поп-Стевина Јелисавета поглади једном руком попу по бради,  
а има и за што.{S} Нек љуби и стопе поп-Стевине.</p> <p>Чујем... видила би јој кћи вароши и лер 
сестре, да је она истерала Тинку из поп-Стевине куће.</p> <pb n="45" /> <p>Та, колико ме је – в 
биља почела надати, е ће, по речима поп-Стевиним, „то све још бити као што треба“,то јест, као  
зна, да све, што се догодило у кући поп-Стевиној, носи на души и на образу свом сама госпођа Је 
а што би Тинкина сина трпила Јеца у поп-Стевиној кући?{S} Видићеш само, биће ту...!{S} Учитељ ј 
на, што каже и сама, ринта и ради у поп-Стевиној кући као црв.{S} А уме, да удеси, да то, што р 
д оних, што су засађене у реду пред поп-Стевином кућом, са свим сакрио од месечине, па поклопио 
 опет Рашићкина папуча потапкала по поп-Стевину жуљу, јер се поп Стеван на мах разгали, па прим 
Брајковца; а сутра дан се уселила у поп-Стевину кућу госпођа Рашићка, донде госпођа Јеца учитељ 
град за својим послом, ако не оде у поп-Стевину сеницу, где овај чека, да му се јави, има ли та 
р, најбољу срећу. </p> <p>Па ти мислиш, Стево, да и ја идем с њиме у Карловце!</p> <p>– Да, ја  
и, што их је имао са својим ујаком, поп-Стевом, тако се био расрдио, да је у један мах хтео да  
 младић“...{S} Не зна, како ће пред поп-Стевом и својом кћерком да га се нахвали.{S} Још да јој 
 време.</p> <p>Поутиша мало Рашићка поп-Стеву, па наведе реч на Јаковљевићкине гошће.</p> <p>Би 
виче на њу, да је божем она отуђила поп-Стеву од његове сестре, да је она истерала Тинку из поп 
 прилику, госпођа Рашићка обрлатила поп-Стеву, <pb n="95" /> да говори сестрићу за Јелку, шта ј 
и та, чини ми се, више пази на свог поп-Стеву.{S} Маћи му се не да.{S} Она баш истера одавде уч 
лена не уме да одговори.{S} Грло јој је стегло.</p> <pb n="56" /> <p>Нема снаге да проговори; а 
..{S} Мој стари био је поштен човек.{S} Стекао је доста.{S} Али да је умео, могао је и више.{S} 
зна, како јој је, мило што је у Даринци стекла тако ваљану, тако искрену другарицу,... о, Бог з 
о ни целим данашњим својим трудом не би стекли ни колајнице зеленога Нимрода, како се слабо трз 
 и скоруп!...{S} Па... најпосле, шта су стекли и трудољубиви Орфелин и учени Соларић, па мудри  
е он у својој дружини бродио, насела на стену народног немара, те претрпила кораблекрушеније, п 
p>Усне јој шапутаху искрене молитве.{S} Стењак у свећи на сточићу поред постеље задрхта.{S} На  
могли прокопсати, или и прескочивши тај степен, а они одмах хајд у господство, те или постадоше 
о се разлегао по пространим ходницима и степеницама Карловачкога магистратскога здања.</p> <pb  
, када дође...</p> <p>Пење се Бранко на степенице у саборницу, на заједничку пробу свију певачк 
е у конвикту блаженопочившег патријарха Стефана Стратимировића.{S} Ако се Александар добро узуч 
млатина омладина, алезајнц (све једно), Стефане; Јелена ће певати на селу и ићи ће са мном у Ка 
(Понда окрену други ветар).{S} За Бога, Стефане, – удари госпођа Јеца кроз плач, – ништа се не  
та, ал му криво још?</p> <p>– Махни се, Стефане, тога.{S} Данас је друго време.</p> <p>Поутиша  
ад је омладинско време!“</p> <p>– И ти, Стефане, био си некад омладина...</p> <p>– Никад; никад 
 да помишљају и на зетове.{S} Ја кажем, Стефане родитељи...{S} Да Бог ме, ти си јој, рећи, као  
вом својом супругом.</p> <p>– Ниси поп, Стефане, ако овог учу не избациш из општине, – рећи ће  
кад сам га укопавао.</p> <p>– Па видиш, Стефане,... видиш, сада је већ девојче.{S} Седамнаест ј 
ољи око поп-Стеве:</p> <p>– Шта мислиш, Стефане, кад нам дођу деца о вагацији кући?..{S} Катица 
 главе.</p> <pb n="96" /> <p>– Мени.{S} Стефане, није баш наврило, да Јелену по што по то удам  
арост повела за духом времена!</p> <p>– Стефане! – на то ће Рашићка.</p> <p>– Но, но,... не вел 
 с девојкама, по најновијем журналу, не стиди се прве госпођице.{S} Она ти напуни својих неколи 
а пуне су руке посла..</p> <p>У једаред стиже муњом глас, да Бранкове кости не могу стићи у зак 
 глави два гарава ока.</p> <p>Учитељ се стискао уза зид под сен.{S} Дохватио белу пружену ручиц 
уда какав гимназијалац, па је поздрави, стискивајућ књиге своје под пазухом, као да би их скрио 
тројица њима ближе, то се Даринка већма стискује уз Јеленино раме, као да би да се скрије.</p>  
да његов велики имењак.{S} Туга се нека стисла у његовим грудима.{S} Тама нека као да хоће да м 
лим, у тешкој ноћи искушења, која га је стисла, да једва може да дахне.{S} Та идеја, господо мо 
ан, ни да брком мигне.</p> <p>Јелена се стисла, па не пушта гласа.{S} Пре би у овај пар бризнул 
узме своју руку на траг, нити да његову стисне, већ му је подала, па је он љуби и милује по мил 
е, да кола, у којима беше Бранко, не ће стићи са својим првим возом...</p> <p>Освану и тај дан. 
е муњом глас, да Бранкове кости не могу стићи у заказани час у Карловце, у очи свечаног дана, ј 
чари и естетичари и осуђују неке његове стихове, као да су пука проза и крпарија, тек без њега  
.{S} Не узима на ум, како су жалосни ти стихови, како су непоетично казане ту мисли; само му ми 
А Зорка нестрпљива, па заврши последњим стихом: „Србадијо не било ти просто!“</p> <p>Сви пренул 
ри почешће собе онако пред вече, кад се стиша прашина по улици, али ни по што немој да остави о 
а. </p> <p>У том јој писар у крај стола стиште руку из захвалности, што га тако мушки брањаше.< 
 год и уја.</p> <p>Тинка се заплака, па стиште сина на своја недра. </p> <p>Неки дан после тога 
 нож прободе кроза сред срца, па јој се стиште терет, сињи терет.{S} Цео дан се тужи матери, да 
 кући, ти дрмаш општином, па..</p> <p>– Сто му мука!{S} Да, ја сам господар у кући, па ће бити  
бележник пође да прави места Јовану уза сто, не бил забашурио, што његова лепша половина нагове 
емати.</p> <p>Сутра је радни дан а чека сто послова.{S} Па је већ ето, време, да се на селу и г 
уке; те оде у кухињу, да изнесе јело на сто. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>– Идеја!{S 
остеља и на њој виолина.{S} Насред собе сто, и по њему разбацано то књига, то хартија, мастиони 
лица, али подла и подмукла. „Испод мире сто ђавола вире!“</p> <p>– Јух, мати, како можеш тако ш 
{S} Пред канабетом на сред собице омањи сто.{S} У зидовима на све стране поударано неколико то  
д орахом на сред дворишта већ постављен сто.{S} Орах густ, а по земљи очишћено, па поливено, те 
ма <pb n="100" /> крајевима.{S} Али баш стога чак и Новом Саду, где је толико времена већ среди 
<p>– Ђи! </p> <p>Коњи кренуше.</p> <p>– Стој!...{S} Кристо, оди овамо...{S} Пази, дете моје, на 
p> <p>Пред сутон кренули кући.</p> <p>– Стој!{S} Гледај овај призор!{S} Ђура Јакшић би кликнуо. 
искићен разним цвећем.{S} Близо станице стоје две лађе, на којима дошли беху гости из Панчева и 
животу и не подударају, ипак им бродови стоје још мирно један поред другога у тихој луци, у кој 
; а од њих неки поседали на одар, други стоје.</p> <p>– Треба да оженимо овога нашега учитеља!- 
n" /> <p>Од сеобе Србаља у крајеве, што стоје под окриљем Австроугарског орла, Карловци су мест 
рацији или у народној кухињи; не гледи, стоји ли пред вратима портир у самурини и у гајтанима а 
ушију.{S} Бранко се трже.{S} Близу њега стоји на уској путањи девојче од својих седамнаест годи 
 увек не заборавља свој „виши позив“ па стоји у Брајковцу још увек само као оно птица на грани, 
вачком тргу према вратима саборне цркве стоји одар окружен са шеснаест великих свећњака и обасу 
 – одговори Даринка, а застиди се, – Не стоји вам лепо, кад ласкате,... ни мало лепо.{S} Криво  
му Јован. – Нема просвете, где народ не стоји економно добро.{S} За то сте ви ту, па учите наро 
ку реч. </p> <p>Колар са својом сестром стоји до зида.{S} Па чак се и њих двоје тргоше како поп 
м, да бих био на селу учитељ народу, то стоји: јер ја, као интелигентан човек, знаћу и умећу бо 
 мотика и тако даље...{S} У једном углу стоји наслоњена а на вршак изврнута стара плетена а нео 
д како се повукао у попин врт.</p> <p>– Стојим на расположењу, госпођице Јелена, – проговори ус 
столи народни!{S} Па како <pb n="74" /> стојимо у томе?{S} Жалосно!{S} Да се заплачеш!..{S} Бол 
о се накашља.{S} Узе округли ћелепуш са стола, па га ћуши на потиљак; а лаком кабаницом покри к 
 <p>Поп Стева склони чибук уза се поред стола, проглади прстима кроз браду и лако се накашља.{S 
</p> <p>Госпођа Савета очепи попу испод стола.</p> <p>Јелена базазлено слуша и попу и Бранка.{S 
иковица. </p> <p>У том јој писар у крај стола стиште руку из захвалности, што га тако мушки бра 
сам почиње.{S} Обадве руке пружио преко стола, па изнад чаша даје такат. </p> <p>Данас је доба  
као да не слуша, јер се нагао већ преко стола с чашом у руци, да се куцне с бележниковицом“.</p 
>– Живио!{S} Живио! – заори се опет око стола.{S} Руке се укрстише изнад исполиванога постоњака 
а лаким погледом пролете по друштву око стола, као да се, збиља, осведочи, да је баш она та „ру 
лава!{S} Слава!“ заори се на ту реч око стола.)...{S} Да, господо моја, – залеће се Дабижић све 
стоњака, чаше зазвечаше.{S} Некоме се и столица измаче и стропошта. </p> <p>И опет:{S} Мно-о– г 
орији српскога народа томе, што је тамо столица првосвећеника српске православне цркве у овима  
 већ ратоборнији.{S} Нешто га подиже са столице, па се узврпољио.{S} Хоће да се пева.{S} Друштв 
га притискује рукама.{S} Понда скочи са столице, прође два трипут по соби.{S} И опет долети на  
ка вела.</p> <p>– Писар мало поскочи са столице. </p> <p>– Добили смо канда негде гостију!</p>  
> <p>Мушкарци понудише женскима оне две столице, што се зблизниле у учитељевој соби; а од њих н 
<pb n="42" /> <p>Рашићка се узврпољи на столици, па се нашла у чуду.</p> <p>Јелена упрла очи у  
и остатак у својој чаши, па се извали у столици, да слуша.{S} Сад престаје свака субординација  
} Госпођа Рашићка присела поред њега на столицу.{S} Рећи ће тако с њим две три (опет у миру и љ 
 „Хм—хм!“ – поглади брке, продрма своју столицу, зар да се увери, је ли на добрим ногама, па –  
на свој рачун.</p> <p>Старије остале за столом, па, кад ушле у прави разговор, узеле да преврћу 
су толико пута бити гост за Јаковљевића столом.{S} У последње време гонио је Игњата, кажу, да с 
антије, кад путује кудгод колима.{S} На столу је неколико кабанус–цигара, – које ће он, кад год 
 прекраћивали дуго недељно време.{S} На столу, дакако, вина ил пива пред сваким.</p> <pb n="27" 
љати, ако ни вечера наша није још ни на столу, ја мислим и држим, нити могу на ино, а да не</p> 
зна. </p> <p>Бранка већ поче завијати у стомаку од толике љубазности.</p> <p>– Е, па кад си већ 
 бог ме; па има и за што.{S} Нек љуби и стопе поп-Стевине.</p> <p>Чујем... видила би јој кћи ва 
љенога народа.</p> <p>На једаред запева стотина певача, искупљених на обали „<title>Имну о прен 
ја попа. – Данас је чудно време!</p> <p>Стотинама деце из света уче се и васпитавају тамо, и бу 
у искрене молитве.{S} Стењак у свећи на сточићу поред постеље задрхта.{S} На лице јој или збиља 
рањује, да свети водицу, или да у берби стражари, како беру берачице.{S} Ту је мала тестера за  
у последње земне остатке на вис убавога Стражилова, које му, за ђаковања још у Карловцима, тако 
е пружио, колико је од вароши до самога Стражилова, као да нико не хаје за жарко јулијско сунце 
е извести.{S} Од паропловске станице до Стражилова пуне су руке посла..</p> <p>У једаред стиже  
да Јован. – Решено је, да се пренесе на Стражиловачки вис.{S} Па смо закључили с овим побром... 
гло свом снагом. </p> <p>У долини испод Стражиловачкога виса, опет на свечаном одру, положи се  
lestone unit="subSection" /> <p>На врху Стражиловачкога виса завршен је спровод. </p> <p>Отпоја 
Још на станицу хајдете с нама, понда на Стражилово ви и не морате, мама, ићи,– вели јој Даринка 
 гробљу ископате, пренесете с помпом на Стражилово, а нису Бранкове него...</p> <p>– То је најж 
есника српске идеје, пренећемо на убаво Стражилово.{S} У то име, господо моја,..</p> <p>– Живио 
га.</p> <p>Одатле кроз „убаво Белило“ к Стражилову, крајњој мети свечанога спровода.{S} А спров 
:</l> <l>Пренес’те ми кости моје</l> <l>Стражилову моме, – еј!</l> <l>Тамо имам ного птица,</l> 
ли кад се у октобру искупљају ода свију страна ђаци, – када је то видео, још већи немир уђе у њ 
 Сад се слегло такођер гостију са свију страна, да оданде још допрате спровод до Карловаца.{S}  
зећеш добар стан, па ћеш држати ђаке са стране у стану.{S} Има тамо <pb n="30" /> доста чесних  
дана напред почели се скупљати гости са стране.{S} Е, неје друкче, већ изгледаше тамо, што река 
 уздрмало сувишним каквим захтевањем од стране његових претпостављених у општинском уреду а у з 
сам, развеле јој се мисли, Боже, на све стране, а све за њеном децом и својом невољом.</p> <p>Г 
 собице омањи сто.{S} У зидовима на све стране поударано неколико то гвоздених то дрвених клина 
ред буну“.</p> <p>Одборници лете на све стране и наређују, како ће се програм што свечаније изв 
цом иде општински писар.</p> <p>С друге стране дође црквењаков син, колар у селу, са својом сес 
смеје с њом и тражи, на прилику, с које стране препелица пућпуриче.</p> <p>Така забава је дивно 
ћа.{S} Него од како се уселише амо неке стране особе, хоће да и Брајковац изађе на глас, како н 
 им кадгод струја бродове на супротивне стране, па им се тако и путови укрсте, не ће зар један  
опет на осветљена она два прозора с оне стране потока у лепој тамо кући.</p> <p>Тамо је вечерас 
ју собу. </p> <p>Из оне лепе куће с оне стране потока зачу се диван мушки тенор.</p> <p>Јелена  
светна завода у српству и с ове и с оне стране Саве и Дунава?{S} Је ли треба спомињати толике н 
ена два прозора у оној лепој кући с оне стране потока.{S} То јој је најмилије за све време, как 
вој прозор, несташни ђаволак с леве јој стране у грудима хоће зар да искочи; толико се пута зах 
 да у нас нема никакве дисциплине, нема странке: ради, како ко хоће, а живи још од свог старог  
> за члана српске омладине и народњачке странке, те држи редовно и народњачке новине.</p> <p>Не 
све без разлике и политичне и друштвене странке, које вру у нашем јавном и друштвеном животу, а 
амисли се чисто поп Стева, као да му је страно то име; понда се сети. „Јогуница!“ помисли у себ 
чему не можемо да издржимо конкуренцију странога света, а овај употребио наше незнање и неумење 
 ћеш правим путом и не ћеш склизнути на странпутицу.</p> <p>Тако скупља и сад Бранко речи матер 
ач казненога поступка, што га читао, на страну, па погледа у свој сахат. </p> <p>Имамо још врем 
зубачу и за филоксеру.</p> <p>– Шала на страну, Бранко.{S} Ал мени се чини, да би се од мене мо 
ледине, па, ако је нешто свршио, све на страну, а корист преда се, ако није ништа свршио, што б 
ринку, а поглед му несигуран склизну на страну, као да не сме да се задржи ни на једној ни на д 
нехотице све већма претеже на Даринчину страну.{S} Бадава, срце само тоне на ту страну, па му в 
страну.{S} Бадава, срце само тоне на ту страну, па му вуче и душу и мисао за Даринком.{S} Јелен 
ио, да не ће никад довести у своју кућу страну женскињу, „домостројитељку“.</p> <p>И збиља, поп 
} Јелена живахна, разговорна, искрена и страсна; Даринка тиха, озбиљна, безазлена и разборита.{ 
 за његов лепи српски обичај, за његову страст у наздрављању.</p> <p>– Молим, да ми се не упада 
 као вихор диже и ваља вале то себичних страсти то племенитих смерова.{S} Интереси њихови несу  
мија,... избор,... сабор!{S} Треба вама Стратимировић и Бах.{S} Каква слободна штампа?{S} Грдит 
икту блаженопочившег патријарха Стефана Стратимировића.{S} Ако се Александар добро узучи ја ћу  
ала самурину на дебелој глави...</p> <p>Страх пређе све.{S} А радости и изненађењу, мислиш, не  
ом, што је небрат према сестри.{S} Тога страха се, до душе, доцније опростио, јер као да је оми 
смота негде у коров, да тамо у највећем страху проведе ноћ, док у јутро галан не кукурекне на б 
ма право, кад се уверите, да није онако страшна, као што вама изгледа, кад се захука.</p> <p>–  
да Богме, што је понижен; а понижен је, страшно понижен.{S} Човек рођен за виши позив нема гото 
 долазио к њој...{S} То неје било ништа страшно, ал су обе поцрвенеле.</p> <pb n="46" /> <p>А м 
 Ја не разумем њено понашање.{S} Али је страшно љута на тебе. </p> <p>– Је си л јој се исповеди 
еш штогод о томе пред тетком.{S} Она се страшно ополчила.{S} Не ће се више ни враћати у Брајков 
руку на своје груди, да видим, како јој страшно лупа срце.{S} А срце јој лупа, Боже, лупа.</p>  
унак, који зна и рећи и утећи, као и на страшну месту постојати, па не жали, ето, ни крв пролит 
виделе, или као да су претуриле некакву страшну опасност преко главе, па хвале бога, што су ост 
се; час суне <pb n="15" /> на земљу као стрела, те ухвати можда какав плен, што га вреба...{S}  
дновато!{S} Од њена суда као да највише стрепи.{S} Не за то, што би се бојао, да она више зна,  
{S} Ако није и он код кола.{S} Знаш, да стрепим, кад се игра то коло!{S} Дете, као дете, мота с 
олико дана још неку стару књигу.{S} Кад стресао с ње прашину и отворио је, а то „<title>Живот и 
ну госпођа Ната, кад добила времена, да стресе прашину с хаљина.</p> <p>Ката отрчи у кућу и спр 
и.</p> <p>И благајник.</p> <p>~ Ено га, стриже ушима!{S} Кренуо и он! – пришапута писар милости 
у, док збиља не нађе и своју кућицу, те стрмоглавце у њу!</p> <p>Таке забаве имала је Даринка ц 
ају око ње, а она их заварава...{S} Над стрништем или над ливадама надлеће се коба.{S} Час се з 
епом нам народном језику.{S} Нека данас строги критичари и естетичари и осуђују неке његове сти 
ио.{S} Али сад опет баш та сталност, та строгост и озбиљност у карактеру Бранкову улеваше му то 
вечаше.{S} Некоме се и столица измаче и стропошта. </p> <p>И опет:{S} Мно-о– га-а-ја... </p> <p 
 у спахинском забрану.</p> <p> Мачак се стропоштао с голубињака и треснуо о земљу, па се купа и 
дућега живота.{S} И нанесе ли им кадгод струја бродове на супротивне стране, па им се тако и пу 
н, да пропусти, ада се и сам не умеша у струју, што се заошинула оне године по Српству.{S} Био  
рађивача тог бесцен—блага, удари први у струне народних гусала, па чистим српским народним јези 
забира и сабира.</p> <p>Неколико ситних стручака јој необично замириса.</p> <p>– Мама, какав је 
 добро! – проговори писар. – Пиво чисто стужи човека.</p> <p>– Да, да!{S} За вечеру радованца!- 
Кадгод пије младо пиво, а њему се нешто стужи.{S} Онда му је његов виши позив на срцу и на јези 
, што госпођица Јелена нема прилике, да ступи на даске, што свет значе“.{S} Баш тада је он први 
за госпођицу Јелку, што нема прилике да ступи на позорницу! </p> <p>Бог ме, добро она изиграва  
Омладина се брзо отрца, кад пре времена ступи у акцију.{S} Ко пише у нас дописе по политичним л 
рући у њему, ваљда, опасног конкурента, ступио преко прага, где се он тако добро осећао.</p> <p 
iennium philosophicum</foreign> неје ни ступио у јавни живот, па већ, ето, у туђој руци маљ, ко 
зио којему на крштење.</p> <p>Па с тога су Брајковчани јако уважавали кућу Јаковљевића, – онда, 
} Била код попине Јелене, па видела, да су гости дошли, те потрчала кући, а сва се запурила и з 
се мора збиља дивити нашима старима, да су и толико прибрали, а без рационалног газдовања.{S} Д 
економ.{S} А толико имадемо примера, да су, на прилику, пропали трговци „пали“ на бирташе, па к 
радо хтео да зна. </p> <p>Да Бог ме, да су прорешетале и на ситно и на крупно решето и садашњос 
о су тамо гошће дошле, као да осети, да су му сад у оној кући врата затворена.{S} Не мари за но 
о је свестан учитељ, а ја бих рекао, да су народни учитељи већином такви, то је прави мученик н 
а својим погледом), резултат је био, да су Јован и Јеша на једаред укрстили своје деснице, држе 
бро познаје Јецу Рашићку, – наравно, да су и оне биле исто тако искрене и исто тако слатке прем 
 му примети: </p> <p>Ваши стари мора да су пореклом из Русије.</p> <p>Благајник укрљешти очима  
и и осуђују неке његове стихове, као да су пука проза и крпарија, тек без њега ко зна би ли од  
е и сребрњаче, све нове новцате, као да су онај час испод чекића, којима је пречешњејши даривао 
мало, а тако отмени гости!{S} Па као да су целом селу дошли!</p> <p>Догађај је то за Брајковац. 
зна колико дуго несу виделе, или као да су претуриле некакву страшну опасност преко главе, па х 
ије доба сећају, – одговори Бранко, –да су познавали Бранка лично, па чак и консхолари му били  
 и госпођа Ната и госпођа Рашићка, када су једна другој правиле „физите“ несу могле а да се не  
у сеју, како су се обадве препале, када су из ненада ту натрчале на Бранка.</p> <p>Јух, како са 
био покојни Игњат Јаковљевић жив, знала су и господа из жупаније пут, који води амо.{S} Сам пре 
 вечерали, дошао је Јован по Бранка, па су отишли к учитељу.{S} Неко су време ходали били ван с 
џун и скоруп!...{S} Па... најпосле, шта су стекли и трудољубиви Орфелин и учени Соларић, па муд 
еје био, ваљда, ни изван Брајковца, кад су оно јутрос отишли. – Ја мислим, само у вароши има св 
ца, на прилику, видела кроз прозор, кад су прошла кола.{S} Ал како неје познала никога на колим 
ринка.{S} Познао се с њом у недељу, кад су изашли из цркве:{S} Познао се поред Јована.</p> <p>К 
то је био ономад с Јованом код њих, кад су путовали од озгоре у Брајковац, уме тако да приповед 
 тезге, како је појурио, да види, какве су то даме, што им се шлајери тако лепршају за њима..</ 
куд, па се изгуби.{S} Наш је сељак, где су Срби неизмешани с туђим елементом, комотан: ради јед 
 ми не верујеш, иди ма у које село, где су Срби помешани с Немцима.{S} Јест да Србин устукне ис 
 Ната Кати, – а ти мени и не кажеш, где су ти деца?</p> <p>– Јован је отишао у виноград.{S} Има 
 сада је увек оправдао оно уздање, које су имали у њега његови милостиви заштитници у Брајковцу 
еће Брајковачки учитељ.</p> <p>Посркале су белу каву, покусале су неколико пољупчића, преломиле 
</p> <p>Посркале су белу каву, покусале су неколико пољупчића, преломиле неколико мушкацона и д 
 паропловске станице до Стражилова пуне су руке посла..</p> <p>У једаред стиже муњом глас, да Б 
ка, и то пар екселанс Талијана.{S} Срби су за средње гласове.{S} Бас – ту је, мој брајко, баћуш 
 То је радост!{S} Цикот, мислиш сватови су! </p> <p>Зорка треба да иде по девојку.{S} Мати каже 
се учини Брајковац нешто празан.{S} Сви су, до душе, ту, и мама, и тетка Ката, и Зорка, и Влади 
ко, не морају свашта чути...</p> <p>Сви су мислили, сад ће госпођа Рашићка свиснути од једа и о 
смама и приповеткама?{S} По онима, који су позвани на то, могли бисмо ми бити са свим без икакв 
га богаташа, – од људи неписмених, који су тек из туђих уста чули и научили бар „Коло Бранково“ 
 имају, до душе, своју извесну цел, али су још увек без одређене сталности.{S} Прелеће се ту с  
вар данас боље пожурио него обично, али су се збиља физите код госпође Нате и Катице мало дуже  
илику, штогод, па им чита.{S} Прочитали су све три чести „<title>Љубомира у Елисијуму</title>“  
чуна у Брајковачку високу власт, седели су у засебној соби „Код разбијене канте“ у Марковој крч 
бирати жупанијске преставнике, изволели су толико пута бити гост за Јаковљевића столом.{S} У по 
а Брајковачки певачки збор, дакле, били су сви уверени, нема опасности, да ће морати певати без 
да их се што пре опрости. </p> <p>А они су сви били тако љубазни према њему, сви тако љубазни.< 
ива!{S} Ево Марка.{S} Вели:{S} И пилићи су готови.{S}Па ако је по вољи, господо, да донесем сад 
д окриљем Австроугарског орла, Карловци су место, које је бивало позорницом највише догађаја, ш 
> <p>– Да, к матери. </p> <p>– Карловци су данас, у овај пар, најславније место у Српству.</p>  
де у заман ти хвала, када теби Карловци су глава!“</p> <p>Треба ли ређати све прилике, које ист 
ком, да се и он „помеша међу свет“, док су му сви остали иначе обични и свакидашњи; па се врзе  
ој...{S} То неје било ништа страшно, ал су обе поцрвенеле.</p> <pb n="46" /> <p>А мали Владимир 
>Тамо је вечерас Бранко и Јован.{S} Чим су вечерали, дошао је Јован по Бранка, па су отишли к у 
} Како је чуо још синоћ од Јелене, како су тамо гошће дошле, као да осети, да су му сад у оној  
на ум, како су жалосни ти стихови, како су непоетично казане ту мисли; само му мило, што види,  
сан.</p> <p> А по Брајковцу Бруји, како су господа ноћас правила „бал“ по селу.</p> <pb n="84"  
 народну песму.{S} Не узима на ум, како су жалосни ти стихови, како су непоетично казане ту мис 
 мога, а да не подсети своју сеју, како су се обадве препале, када су из ненада ту натрчале на  
а јој, да јој се ово дана нада.{S} Тако су јој сад сва деца на окупу, па јој још неје била...</ 
Бранка, па су отишли к учитељу.{S} Неко су време ходали били ван села.{S} И сад, ето, седе и ра 
ојединца подједнако.</p> <p>– Синко, то су тек само празна нагваждања, дангуба и беспослица.{S} 
 за туђим насилима“, и тако даље.{S} То су све формалности, шупље љуске.{S} Радити треба, радит 
нихилисте ни немачке социјалисте.{S} То су људи прекаљени начелима напреднога духа времена...{S 
им интересима, што су ту скопчани, – то су његове најмилије мисли.{S} Тек ако ће га кадгод заве 
здепаст, вратат, прсат, плећат, – па то су и грла,... мој брајко!</p> <p>За то благајник ужива, 
 на своје ноге.</p> <pb n="18" /> <p>То су најмилије мисли госпођа-Катине, па око тога се врзу, 
пасност преко главе, па хвале бога, што су остале живе и здраве.</p> <p>– Отишао је, – рекла би 
едним, па и непосредним интересима, што су ту скопчани, – то су његове најмилије мисли.{S} Тек  
атери, госпођи Јелисавети, Рашићки, што су те варошкиње дошле! </p> <p>Како је блажено трла рук 
ш, омладина ти је као поток: а ово, што су сад наумили, као бујица.{S} После бујице биће поток  
и заборавила, како јој немило било, што су пошли из вароши пре беседе.{S} Радовала се и селу.{S 
јечему и прежваћу данашњи разговор, што су га имале с госпођом Рашићком.</p> <p>– Мудра ти је т 
воје школске задаће, искупила децу, што су били код ње у стану, па би поред народних песама и д 
сен округле багреме, једне од оних, што су засађене у реду пред поп-Стевином кућом, са свим сак 
вити се и постати популарнијим, као што су неки ради можда, или шта више, баш тога ради омалова 
зна би ли од мах добили песнике као што су Змај, Ђура Јакшић, Владислав, Шапчанин, Лаза Костић  
схваћа озбиљно конкуренцију у раду, јер су међу собом сви једнаки; а чим дође јачи од њега, он  
ик, благајник, писар и други певачи већ су се договорили, како ће после певања на пиво „Код раз 
 – одговори опет на то Бранко. – У селу су нам исто тако потребни ваљани учитељи, као и у варош 
 то његови гости и рачуни.</p> <p> А ту су сви, ту је Брајковачко цело певачко друштво, осим Бр 
о води с лађе на обалу.{S} Одмах до њих су певачке дружине.{S} Ту ћете најбоље видити спровод и 
толици, да слуша.{S} Сад престаје свака субординација према својој „генералној команди“. – Докт 
да је обрадује:</p> <p>Спремај се!{S} У суботу ћемо у Карловце!</p> <p>Јелена застаде.</p> <p>Д 
суботу...</p> <p>– Добро, даклем, још у суботу отићи ћете на ту параду у Карловце; па најбоље ћ 
, ићи у недељу...</p> <p>– Морамо још у суботу...</p> <p>– Добро, даклем, још у суботу отићи ће 
ан катихета и месни школски управитељ – сувише ревностан.{S} Мало који дан ће проћи, да он не ћ 
ова, а највише писарев.</p> <p>Учитељ и сувише добро познаје енергију Брајковачке интелигенције 
а то.{S} Та, адвоката и онако има већ и сувише.{S} А у државној служби, опет, не да се пропеват 
ћери моја, још млада. </p> <p>То је већ сувише!{S} Шеснаест година, па још млада за беседу!{S}  
} Ако би се то уздање кадкод и уздрмало сувишним каквим захтевањем од стране његових претпостав 
евића.{S} Необични дар, неуморни труд и сувремена ученост и Рајића и Мушицког дуго ће остати уз 
мет и Даринка.{S} Чудновато!{S} Од њена суда као да највише стрепи.{S} Не за то, што би се боја 
 га осећа кривац према ономе, чијега се суда боји, ако је и уверен)да му „кругове његове“ не мо 
поштину.{S} Али осим господе из среза и суда којима се и тако мало кад који Брајковчанин обраду 
оје силно благо.{S} Можда је и трагична судбина, прерана смрт тога ђенијалног младића увеличала 
 ако он не би!{S} Рају је само за време судбина ћушила у Брајковац, „Богу за леђа“; али у његов 
аху о цркви, о школи, па и о политичкој судбини овостраних Срба?{S} Где је ускрсао и где је сах 
 давати правац, одређивати ток народној судбини.{S} Треба да водимо рачуна о раду наших људи, т 
проливати грке сузе, раптајући на своју судбину, како је он несрећан, како га нико не воли на с 
то ће у тој великој свечаности и она да суделује.</p> <p>Пре него што ће синоћ деца полегати, у 
 измислити, да је постао од медведа.{S} Судећи по нашем писару, имаће право Дарвин; а ону другу 
је пута насмејала!</p> <p>– Тим више, – суди Катица, – треба пазити на тако женско дете.{S} Али 
ико би да је непристран, некако му вага судилачка и нехотице све већма претеже на Даринчину стр 
азумеш ме...{S} Нећеш да чујеш, како ја судим...{S} Знаш, ја...{S} Најбоље ће бити, да си ти уз 
 је „та девојчура“ кад рекла, како пере судове, шта је кад полупала, и тако даље.{S} Почела је  
одвратан, што је „таки“, као што о њему суђаше „материјалиста“.{S} Али га изненади његов пијете 
, и сузе пођоше врцати госпођа-Рашићки, сузе, Боже, тешке, несретне... </p> <p>Поп Стева се рас 
е прели туга по срцу, срце јој оте мах, сузе саме полетеше на очи.{S} Сузе лете, а на уснама јо 
 оте мах, сузе саме полетеше на очи.{S} Сузе лете, а на уснама јој лебди осмејак сретан, блажен 
вашенога срца свога стао проливати грке сузе, раптајући на своју судбину, како је он несрећан,  
 ујак си му, мора те послушати... (Утре сузе, па промену глас:) Триста га врага, кад ја што хоћ 
 баш неје то више ово ни оно.{S} Ево, и сузе пођоше врцати госпођа-Рашићки, сузе, Боже, тешке,  
је пустити и Ната и Ката који уздисај и сузу у спомен својих покојних, па ће прећи на други раз 
та ни Ната, да пусте <pb n="25" /> коју сузу у спомен својих покојних.{S} Понда је Ката прешла  
дојила, као и под онога, који јој сваку сузу, што је негда над њим нејачким пред Богом исплакал 
обгрли цео свет.</p> <p>Него у тој тами сукну једна варница, која му је увек у срећним часовима 
ета на други, и, дакако, често долазе у сукоб сами са собом.{S} То ништа не смета, да опет свак 
а.{S} Интереси њихови несу се још нигде сукобили.{S} Неје се још ни једном дала ни прилика, да  
 нагваждања, дангуба и беспослица.{S} А сума сумарум: завађај брата с братом, сина с оцем, и та 
аждања, дангуба и беспослица.{S} А сума сумарум: завађај брата с братом, сина с оцем, и тако да 
ојима је она оличена.{S} И нека нико не сумња, да ће идеја погинути...</p> <p>Бележник се већ н 
знам, шта ће опет сутра бити...{S} Нема сумње, да је Ната сад и то хтела да каже и да би то рек 
 умети сачувати?</p> <p>– А ви?{S} Нема сумње, чуваће га она заједно с мајкином душицом, што је 
у кућу. </p> <p>- Госпођице Јелена, без сумње и ви ћете нам помоћи.{S} Ви тако лепо певате, – п 
е насмехну и не мога да не покаже своју сумњу.{S} Кнежевић му доказује да то може бити.</p> <p> 
 по обрашчићима.{S} Нигде на лицу трага сумора, нигде знака каква немирна санка.{S} Ако снива,  
блаженог царства безазлене идеалности у суморно царство безобзирне збиљности,...још на њему леп 
едној ташци, па лебди и не миче се; час суне <pb n="15" /> на земљу као стрела, те ухвати можда 
велики штит, што га Даринка држи против сунца.</p> <p>А Даринка би се и смејала и заплакала.</p 
држи некакву књигу, а на бео се штит од сунца наслонио.</p> <p>– А,... ти си, Александре!- прим 
ше му спао у траву.{S} Узе свој штит од сунца, па га затвори.{S} Те склопи и књигу, што лежаше  
 последњи зрак о позлаћену јабуку, зрак сунца, што се клонило западу. </p> <p>Око њих планина с 
ладе или жене на крштење.</p> <p>Као да сунце Даринци сину, кад угледа Јелену, како жури њој.{S 
хладовина као у планини, где не прижиже сунце.</p> <p>Поп Стева приденуо и ручник за рупицу исп 
бом једе на мамурлук.{S} Прижегло летње сунце, па глава да му пукне.{S} А дошао је до искуства, 
и децу из школе. </p> <p>Прижегло летње сунце, а они ходају под штитовима.</p> <p>Даринка и Јел 
} Чувај се, да ти их не препали ветар и сунце преко поља, те да не кажу сељани. „Каква ми је то 
езачу на лице, да јој га зар не препали сунце.{S} Познаћеш је добру домаћицу.{S} Засукала рукав 
да, кад је изгледала на њега као озебао сунце, те неје могла више ни заспати после тога!{S} Да  
у је увек у срећним часовима сијала као сунце, а у овакима му свакад била звезда, која му је ја 
, као да нико не хаје за жарко јулијско сунце, што је прижегло свом снагом. </p> <p>У долини ис 
блачак, у њему сија увек благо пролећно сунце, па одсјајује непомућено и у веселим очицама и са 
имала је Даринка целим путом.{S} Па што сунце ближе у заставу, те што живља планина с поветарце 
вароши, те језде пољем широким. </p> <p>Сунце прижегло, мислиш, камен се усијао.{S} Коњи касају 
И нанесе ли им кадгод струја бродове на супротивне стране, па им се тако и путови укрсте, не ће 
стру по Еви, – опет је, бојаги, утишава супруг, избацив и опет једну „досетку“: „сестру по Еви! 
ој да се крхаш ту! – вели јој разнежени супруг. – Ти бар не мораш, ако ми мушки морамо.</p> <p> 
и опет све знаш, – уплете се опет нежни супруг. </p> <p>– Што зна цело село, мора знати бар и н 
занела, да неје више ни онако уздисајан супруг, ни онако нежан брат.</p> <p>У том и Тинкин Алек 
, да сте сви погодили, да је то госпођа супруга нашега вреднога и ваљанога члана овога друштва  
у љубави.{S} Па кад му умре његова мила супруга Анастасија, кажу, да је поп Стева говорио, како 
буде вредна домаћица, добра мати, верна супруга, и тако даље.{S} Баш тада је он тим начином ода 
 му је покојна Стаза била нежна и верна супруга, колико чуварна и вредна домаћица, Тинка то дво 
 у здравље једне вредне домаћице, верне супруге, једне госпође, која је ружа у нашем друштву.{S 
него многи моје братије са првом својом супругом.</p> <p>– Ниси поп, Стефане, ако овог учу не и 
p>– Жено, мир! – повика бележник својој супрузи, скруни последњи остатак у својој чаши, па се и 
којима оде и учитељ у помоћ, – ни оштро супрушко објашњивање између бележника и бележниковице,  
а је Милош на другом крају српства, а у суседству изнурену и понижену Србију на ново дигао и уд 
 поздрави га бележниковица, идући му на сусрет с умиљатим осмехом.–" Једва један пут!</p> <p>–  
ога џбуна иза врта, где се оно први пут сусрете она и Даринка са Стајићем, не мога, а да не под 
јић примио ствар за готову.</p> <p>Пред сутон кренули кући.</p> <p>– Стој!{S} Гледај овај призо 
 све прелива према ведром плавом небу у сутону у најпријатнијим видовима.{S} По доловима се већ 
кчије рећи ће му бар још који пут...{S} Сутра се можеш вратити за хладовине, кад хоћеш, пут је  
> <p>Данас отишла Тинка из Брајковца; а сутра дан се уселила у поп-Стевину кућу госпођа Рашићка 
 се добра душа опет обрадовати, кад јој сутра оде.</p> <p>У том се врати натраг у село. </p> <p 
као чигра, у заштиту Јовану, – још имам сутра, па прекосутра, па наткосутра, па још један дан,  
ућу, на најбољем месту у селу.{S} Данас сутра, ако не оде у варош, да тамо отвори већу радњу, е 
 – залеће се Дабижић све живље, – данас сутра пренећемо бесамртне земне остатке покојнога песни 
а замућена вода... не знам, шта ће опет сутра бити...{S} Нема сумње, да је Ната сад и то хтела  
Радичевићу и његовој прослави.{S} Одмах сутра дан после оног великог концерта, што га је приред 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Сутра дан освану у Брајковцу дан мамурлука.{S} Чича, го 
ти певати без госпођице Јелене. </p> <p>Сутра после подне одмах је прва веџба певачка. </p> <mi 
оришту треба којешта поспремати.</p> <p>Сутра је радни дан а чека сто послова.{S} Па је већ ето 
мове кроз подсечене бркове; глади дугим сухим прстима браду, по којој се, бог ме, ухватило по п 
егову погледу.{S} Осети, како јој у очи сухну неки плам; а на зеници јој затрепта дуга, те их о 
 венцима, а на мосту, што води слађе на сухо, подигнут славолук искићен разним цвећем.{S} Близо 
еваху на крову песме, али не изађоше на сухо, него се одвезоше истом лађом у Нови Сад, да тамо  
 показује ни мало воље за шалу.{S} Тако сухопаран човек и не зна, шта је шала.{S} Поп Стеван је 
ди мати.{S} И тако пређе реч на са свим сухопарне ствари. </p> <p> Даринка отвори врата на друг 
метака у лист хартије, што је задели на суху грану на некој брескви, тек да зар омиришу мало ба 
већ баш, ако ћеш право, практичност,... сушта практичност.{S} Но немој опет да бркаш практичнос 
ковцу, нешто, што они не могу никако да схвате.{S} Било да им је криво, било да им се допада, т 
и око начела, што она, ако и не може да схвати, ипак осећа, да је лепо и добро, кад сене само т 
је слушала све то пажљиво.{S} Је ли што схватила и упамтила, то је – у божјој руци!{S} Али је б 
ој канти“.</p> <p>Кнежевић беше озбиљно схватио своју дужност као учитељ певања и ликовођа пева 
о му треба, па је површан, те, канда не схваћа озбиљно конкуренцију у раду, јер су међу собом с 
таки.{S} И догод дух времена буде народ схваћао, умеће поштовати заслуге свога Бранка Радичевић 
апредно, морати као народ банкротирати, т. ј. на једаред ће „друмови пожелити Срба...{S}" А ист 
 је у очи исмејао и ујака и Рашићку, и. т. д. </p> <p>–Јух, јух, јух! –- цикнула је „трижди“ се 
е Карловачке гимназије или богословије, та два најстарија просветна завода у српству и с ове и  
устио.{S} Али сад опет баш та сталност, та строгост и озбиљност у карактеру Бранкову улеваше му 
 лепо, да девојка, реци још дериште,... та, да бог ме, шта је шеснаест, ваљда, ни пуних шеснаес 
ивац и мушку и женску омладину народну; та што је најглавније, уз старину Вука, као ђенијалног  
те певати с нама.</p> <p>– Ох, Боже!{S} Та, то је кратко време.{S} Данас је уторник, а ето за ч 
зи своје прошлости.{S} Ох, Боже мој!{S} Та свака има доста штошта да преврне, доста да спомене  
ка на дућанска врата.</p> <p> Таман!{S} Та, ње ради највише се и предомишљао, да л да сврне к с 
неки гост, Јованов пријатељ из Беча.{S} Та, знаћеш га.{S} Тинкин син, ако се сећаш!</p> <p>– Шт 
а је стисла, да једва може да дахне.{S} Та идеја, господо моја, има своје живе поборнике... поб 
 дете.{S} Још му ниси ништа говорио.{S} Та, за име света, ујак си му, мора те послушати... (Утр 
селу, како жали, што је дотле дошло.{S} Та она, бојаги, није друкче ни мислила.{S} Кнежевић је, 
 адвокација.{S} Неје му нарав за то.{S} Та, адвоката и онако има већ и сувише.{S} А у државној  
ново родио.{S} Опет му мио цео свет.{S} Та, живот је овај тако сладак!{S} Толико се прилика да  
спођа Ната, а особито госпођа Катица, – та, она бар добро познаје Јецу Рашићку, – наравно, да с 
 Његуш, не беше по све тога слободан, – та већ загрози опасност, е дуго прост народ не би имао  
бога, – поче она већ мало нестрпљиво, – та, за то сам ти га и послала.{S} Да сте, велим, на сам 
говори!</p> <p>– Нема ту шале.</p> <p>– Та стани да дођем к себи!</p> <p>– Е, Бога ми је госпођ 
оспођу Нату, како је поуздана.</p> <p>А та слатка госпођа Натина јесте мајсторица Јула, њена ук 
па му није никада ни било до невоље, да та својства своја изоштрава.{S} Ми све вичемо: „Учимо н 
 жена.{S} Права Српкиња мати!{S} Никада та мени не ће допустити, да ја завирим у њену економију 
p> <p>Бележниковичину оку неје се отела та њена забуна ни учитељев осмех, па намигну на Јована. 
умеде њену притајану тугу, што неје она та, којој њен син након три године жури у походе, него  
о да се, збиља, осведочи, да је баш она та „ружа“.</p> <p>– ... једна ружа, – наставља начеоник 
и младеж, па добро било.{S} Од кад дође та омладина, не знаш, каква је вера.</p> <p>– То ти је  
ј дан какве дужности, то јест, да ли је та донела дете те и те младе или жене на крштење.</p> < 
, не! – опре се чича, начеоник, а он је та намишљена старина; па сам устаде и диже чашу:</p> <p 
.{S} Хоће, да! – вели Јован. – Не да се та извести из концепта.</p> <p>– И ја бих рекао, – дода 
е сад мали за њену ћер.{S} Побринула се та добро и за себе и за њу.{S} Знаш ли ти, да ће она из 
за сеоскога трговца.</p> <p>Ту је сад и та варошкиња, Даринка.{S} Познао се с њом у недељу, кад 
реба пазити на тако женско дете.{S} Али та, чини ми се, више пази на свог поп-Стеву.{S} Маћи му 
за омладину.</p> <p>– А да шта је друго та ваша дерна политика него туђа брига?</p> <p>– Општа  
историју Срба, Бугара и Хрвата,... како та два књижевна великана старије наше књижевности несу  
 на цео свет тако, да га мржња, да, баш та мржња, нагнала, да утопи цео свет у манастирски Радо 
што никад допустио.{S} Али сад опет баш та сталност, та строгост и озбиљност у карактеру Бранко 
 поп-Стевине куће.</p> <pb n="45" /> <p>Та, колико ме је – вели, – речи само стало, док сам га  
p>У том се врати натраг у село. </p> <p>Та последња добра мисао, што му паде на ум, а нуз то и  
т по толики пут:{S} Па баш сад?!</p> <p>Та, за који дан ће да буде велика беседа у корист прено 
 не дође у двориште свога ујака.</p> <p>Та „дивна идеја“, као што би казао Јеша Дабижић, пала ј 
удешено,... по њену рачуну, све.</p> <p>Та превешће и њу Јеца жедну преко воде, ма да се колико 
удари сека Ката да описује, шта јој је „та девојчура“ кад рекла, како пере судове, шта је кад п 
ан пут у месец дана на једном штампаном табаку.{S} А од оних опет већина их почне још у ђачким  
еху местимице ударени бели коци с малим таблицама на врху, од којих свака носи други број и каз 
 за пловидбу и кују котву, која има кад тад да их овде или онде заквачи на пучини будућега живо 
му</title>"...{S} Тек ако ће јој се кад тад поткрасти из груди уздах, а нит зна за што, нит зна 
или ближега којега сродника по крви!{S} Тада би на једаред загрлила и ижљубила своју маму.{S} А 
ступи на даске, што свет значе“.{S} Баш тада је он први пут у друштву залагао сву снагу своје р 
ати, верна супруга, и тако даље.{S} Баш тада је он тим начином одао своју „тајну“, поричући сви 
од њега поучи.{S} Ал који Србин остане, тај издржи конкуренцију његову и буде бољи од учитеља с 
тебе примени оно:{S} Кога мрзи да ради, тај је вечито незадовољан са својим позивом, и зна увек 
фа!</p> <p>Зар је тако гадан тај јавни, тај практични (и какога још све зову) живот, кад се так 
е зову) живот, кад се тако склапа брак, тај темељ свему животу и поретку у друштву! </p> <p>То  
 хајде-де, прашта вам се...{S} Сиромах, тај брже оде одавде, него што је овамо дошао.</p> <p>–  
ковица збунити. – Ал тако јој треба!{S} Тај господин Бранко добро јој је напаприо у нос, може г 
ише, да је он рођен за „виши позив“.{S} Тај виши позив он је већ и вршио као члан неке путничке 
 не подигну против таких новотарија.{S} Тај тако једнодушни протест једва даваше на који тренут 
ће бележниковица. – Питајте учитеља.{S} Тај ће вам умети најбоље посведочити...{S} Боже мој, ви 
ну – окај се, молим те, тога грчета.{S} Тај не ће бити паметнији ни за длаку...{S} Но, но,... п 
, наравно, после неког згодног увода. – Тај ми се увукао већ у нос:{S} Ова наша– вели Рашићка з 
жевић за учитеља, то није било дана, да тај није био ма на прозору с девојком.{S} Молим ја тебе 
 за вратом не ће имати никад, јер... за тај хлебац, што га је он себи изабрао, не пријања, баш  
ст јамчи сваки за себе.{S} Али хтети на тај рачун прославити се и постати популарнијим, као што 
Брајковцу кажу, „избаци“:</p> <p>Кад је тај Дарвин измислио, и да је човек постао од мајмуна, м 
м се добро покојнога оца свога, како је тај умео ринтати и радити.{S} Кадгод бејах код куће, во 
иван мушки тенор.</p> <p>Јелена познаје тај глас.</p> <p>Учитељ запевао Бранкову песму: „Гусле  
адина маћи, док се о нас не очеше.{S} И тај наш **Бранко је грдио калуђере.{S} За то је он наш  
а својим првим возом...</p> <p>Освану и тај дан.</p> <p>Још у јутро рано поврве народ у свечано 
у, где овај чека, да му се јави, има ли тај дан какве дужности, то јест, да ли је та донела дет 
оловали се о „народном“ новцу, јер исти тај грех носе на души и остали.) Ми учимо јуристерај, д 
ису могли прокопсати, или и прескочивши тај степен, а они одмах хајд у господство, те или поста 
она била нешто љуто оболела.{S} Лек јој тај помогао.{S} И Давина побрати Игњата, па га увек зва 
 ће рећи свет; јер добро зна, шта о њој тај свет може говорити.{S} Она, што каже и сама, ринта  
ка туђег ћефа!</p> <p>Зар је тако гадан тај јавни, тај практични (и какога још све зову) живот, 
но, слушајући их бар по издаље, пристао тај збор са својим <foreign xml:lang="it">forte</foreig 
 нашао је за вредно, да сам своје ножно тај глас однесе до највишег места своје претпостављене  
>У који мах писар трже очи на прозор, у тај мах прозврјаше онуд кола, а на колима се залепршаше 
воју кћер.{S} Шта ли јој је помислила у тај пар:{S} Тек не мога, а да је не пољуби. </p> <p>А Д 
 прође нешто скроз, како му се допаде у тај мах девојче.</p> <p>– Што ћутите?...{S} Бог ме, ниј 
ила, па, можда, и уверена била, да је у тај пар предметом разговора она, неје то велико зарезив 
у.</p> <p>А какве ужасне муке трпљаше у тај мах бедни њен Милан!{S} Да зна само, колико је грки 
 је отишао?“</p> <p>Тек обадвема беше у тај мах Бранко и његов нагли одлазак у мислима. </p> <p 
е јави њему и његовој матери. </p> <p>У тај мах провири Даринка на дућанска врата.</p> <p> Тама 
 Јеца оком, поп Стева скоком“</p> <p>Не таје Брајковчани, да је поп Стева и са својом првом жен 
 скрива, као змија ноге, тако неумољиво таји, што би сваки тако радо хтео да зна. </p> <p>Да Бо 
вних разлога је, по њену, од неко доба, тајному мишљењу, доста, када што покреће Брајковачки уч 
 Баш тада је он тим начином одао своју „тајну“, поричући свим срцем, свом душом, па и самом пом 
оде тако из ненада?</p> <p>– За што?{S} Така ти је данас омладина.</p> <p>–- Куд насрне, или с  
које стране препелица пућпуриче.</p> <p>Така забава је дивно пристала Даринчину срцу.{S} А прек 
По толики пут заподео се међу друговима такав разговор.{S} Мисли њихове имају, до душе, своју и 
мене не беше врсно, да и у њему изазове такав пијетет према свом родитељу.{S} Мати му никад не  
авно, само сиромашан српски ђак.{S} Као такав, да Бог ме, неје могао оставити након себе велича 
 само учитељ, али друкчије се цени тамо такав човек.</p> <p>Нека не мисли само, да и тамо није  
 пружио преко стола, па изнад чаша даје такат. </p> <p>Данас је доба рада, општега рада! – разв 
и мало лепо.{S} Криво ми чините, кад ми таква појма о себи улевате.</p> <p>– Збиља, обори девој 
и бити са свим без икаква листа, или би такви лист могао изалазити једва један пут у месец дана 
их рекао, да су народни учитељи већином такви, то је прави мученик народни.{S} Што свеснији, то 
мо на свечаност, – опет ће мати. – Нема таквих прилика често.{S} Чика је одобрио.{S} Треба да о 
ећеника.</p> <p>Бранку дуго време поред таквога разговора са својим ујаком, па се диже, да иде. 
 говорио, како никад не ће ни наћи више таке жене.{S} Па се у жалости својој, кажу, био и завер 
је Брајковца и *Брајковчана, нису имали таке школе, као сад.{S} Треба да имаш на уму, да сам ја 
а, па мисли.</p> <p>Дуго и дуго му нису таке мисли долазиле на памет, па се упео свом снагом, т 
ако што има на свету.{S} За њу нису још таке ствари!“</p> <p>Но претерана бојазан њена беше са  
оју кућицу, те стрмоглавце у њу!</p> <p>Таке забаве имала је Даринка целим путом.{S} Па што сун 
српска невоља!{S} Плани, па издахни!{S} Таки смо ти ми свуда. , баш сам радознао, како ће и то  
им, – одговори Јаковљевић као у шали. – Таки је, брате, данас дух времена.</p> <p>Стајић уздахн 
дух красне летње ноћи учинише на Бранка таки <pb n="81" /> утицај, да се осети лаган, као да се 
ођа бележниковица, или што је наишла на таки неред, или што је ту Јелена, па да је пецне.</p> < 
е, него што је овамо дошао.</p> <p>– Па таки је он, кад што науми.{S} Код њега важи само „или–и 
нике своје идеје.{S} Дух времена сад је таки.{S} И догод дух времена буде народ схваћао, умеће  
се насмеши:</p> <p>– Дух времена сад је таки!</p> <p>– И ти се под старост повела за духом врем 
ију: </p> <quote> <l>Дух времена сад је таки,</l> <l>За слободу с диже сваки.</l> <l>Бела вила  
type="titlepage"> <p>ДУХ ВРЕМЕНА САД ЈЕ ТАКИ!</p> </div> </front> <pb n="10" /> <body> <pb n="1 
рковић Адамов</p> <p>ДУХ ВРЕМЕНА САД ЈЕ ТАКИ!</p> <p>НЕГДИНСКА ХРОНИКА</p> <p>СЛИКЕ И УСПОМЕНЕ< 
ћу.{S} Млади грк Брајковачки ће, јер је таки дух времена.{S} Бележник вели: „Нека буде и у пакл 
на ту мисао?... </p> <p>Овај момак није таки, као што сам ја... </p> <p>Хтеде рећи; ...мислио о 
та ови говоре.{S} Њој је и то друштво и таки разговор нешто ново.</p> <p>Јелена гдегод стане, о 
sor</foreign>!{S} Јеси чуо, ти ћеш бити таки консервативац, као што га је Бог створио... као да 
ло и ликовало по често.{S} Но да је био таки гениј, као што га ви сад величате, то није никад п 
то.{S} Боже мој, за што си на један пут таки?</p> <p>– Иза рогља се зачу певање.{S} Учитељ се т 
 пута му је баш био и одвратан, што је „таки“, као што о њему суђаше „материјалиста“.{S} Али га 
!</p> <p>Бранку се побра није никад још таким показао.{S} Више пута му је баш био и одвратан, ш 
, а да се једногласно не подигну против таких новотарија.{S} Тај тако једнодушни протест једва  
, преломиле неколико мушкацона и других таких посластица, што се, по сеоском господском обичају 
помоћи. </p> <p>Опасан је, чини јој се, такмац сада ту...</p> <p>Нема те жеље, што је зажели го 
} Какво је то васпитање, кад мати сама, тако рећи, довлачи кћери курмахере?{S} Треба јој!</p> < 
 је стара болест идолопоклонство према, тако званим, аукторитетима.</p> <p>– Па може ли ту бити 
 које му, за ђаковања још у Карловцима, тако беше омилело.{S} То је оно, што треба да измири, а 
гуће,... тако млада, па тако покварена, тако ниско пала!..{S} Јадна душо!</p> <p>Оно инстиктивн 
 тако јогунасто скрива, као змија ноге, тако неумољиво таји, што би сваки тако радо хтео да зна 
и из Бранка.{S} А и покојни тата, каже, тако је све нешто спомињао и Бошњака и Србијанца и Херц 
 себи!{S} Призвао га тек сада, када је, тако рећи, већ на прагу, да буде свој човек, а за толик 
нема.{S} Наша интелигенција постала је, тако рећи, из народа, па тешко да се игде интелигенција 
век ту, да свесрдно послужи.{S} Она је, тако рећи, Игњату и свећу додржала.{S} Има род рођени,  
х је имао са својим ујаком, поп-Стевом, тако се био расрдио, да је у један мах хтео да оде из Б 
д неје осетила била; али тако пријатно, тако слатко, да јој се прели туга по срцу, срце јој оте 
ло што је у Даринци стекла тако ваљану, тако искрену другарицу,... о, Бог зна, како јој је мило 
а, што га свет по Брајковцу разнео још, тако рећи, пре зоре.{S} Па ако и неје могао никога разу 
онашаше према њему?{S} Је ли могуће,... тако млада, па тако покварена, тако ниско пала!..{S} Ја 
> <p>Ви сте мушки увек тако комотни!{S} Тако и чика!{S} Само да га нико не дира! – нашали се и  
 вели:</p> <p>– Баш се добро осећам!{S} Тако мора бити ономе, коме пусте у невољи крв, па му од 
евања на пиво „Код разбијене канте“.{S} Тако у Брајковцу зову Маркову крчму, бојаги, из шале.{S 
јавила јој, да јој се ово дана нада.{S} Тако су јој сад сва деца на окупу, па јој још неје била 
ележника, би медвед угњавио мајмуна.{S} Тако приповедаше доцније сам бележник у Руми „код орла“ 
чио занат, економ више од свога оца.{S} Тако ни у чему не можемо да издржимо конкуренцију стран 
ке, на кога да се угледају ако хоће.{S} Тако продире у народ оно из књижевности.{S} Мислиш ти,  
, него шта кошта, па по томе и цени.{S} Тако ти је данас време, кћерко.</p> <p>— Ја ћу да сачув 
итно и на крупно решето и садашњост.{S} Тако госпођа Рашићка неје могла да пропусти, а да не сп 
е, не показује ни мало воље за шалу.{S} Тако сухопаран човек и не зна, шта је шала.{S} Поп Стев 
еча, као и целу светковину у забуну.{S} Тако Бранко преноћи на Пештанској станици, место да пре 
 опет она, али сад мало и с прекором, – тако ти лежи на срцу!</p> <p>– Ето ти је, на! – обрецну 
у као добром старом познанику.</p> <p>– Тако се дочекују гости?! – пребаци му, бојаги, Јован.</ 
е јој тихо, па тако искрено, својски, а тако покајнички, да она подиже опет к њему своје миле о 
о обично недељом, коло.{S} Село мало, а тако отмени гости!{S} Па као да су целом селу дошли!</p 
тола стиште руку из захвалности, што га тако мушки брањаше.</p> <p>– Ох!{S} То је дивно! – прош 
е он је.{S} А жустра младица поред њега тако се препанула, да се неје могла уздржати, већ се у  
 осети слободан; него се ипак не показа тако, да не би сестрић његов могао приметити, како се о 
који им је свима смео у брк рећи:{S} Ја тако хоћу! – да, још док је чича био у снази, и држао у 
ја творите.</p> <p>– Понда?</p> <p>– Ја тако, од како се знам, па хвала Богу!{S} А видим, како  
Брајковац, уме тако да приповеда, па ја тако мио!{S} Сама мама рекла је после за њега „фини мла 
ади што хоћеш. </p> <p>–Да, да!{S} И ја тако мислим.{S} Да Бог ме!{S} Положићу докторат, свршић 
ма жели, да ме зовете по имену, па и ја тако хоћу.</p> <p>– И ви мене називате „господине“ – ре 
ашићка.</p> <p>– Но, но,... не велим ја тако...{S} Не мораш ти одмах... не знам шта... </p> <p> 
рода, па тешко да се игде интелигенција тако удаљи од народа као наша.{S} Нова се омладина крећ 
крину крајичак непрозриве копрене, која тако јогунасто скрива, као змија ноге, тако неумољиво т 
 између бележника и бележниковице, која тако узела бранити писара, да се овај сам од туге неке  
ко јој је, мило што је у Даринци стекла тако ваљану, тако искрену другарицу,... о, Бог зна, как 
е Даринка, као да јој жао, ако је збиља тако, па га чисто теши. – Ја сам уверена, да се не ћете 
до дна дубљине своје домољубиве душе на тако обесвећење старих златних успомена из Брајковачке  
 више, – суди Катица, – треба пазити на тако женско дете.{S} Али та, чини ми се, више пази на с 
о, о, Бог зна, како, што је њена Јелена тако сретна била, па била у стану у тако доброј кући, к 
ему?{S} Је ли могуће,... тако млада, па тако покварена, тако ниско пала!..{S} Јадна душо!</p> < 
 доба, па, ево, ни данас. </p> <p>Е, па тако седи сека Ката, као што је друге у Брајковцу зову, 
!{S} Па паки и паки-поп!..</p> <p>Е, па тако седи јутрос, ето, поп Стева под својом сеницом, па 
p>– Госпођице Даро, – рече јој тихо, па тако искрено, својски, а тако покајнички, да она подиже 
од Брајковачке господе части осталу, па тако један по један остане редовно Марку дужан и сваки  
 свиште девојка од њена заједања.{S} Па тако сад и немамо никакве...{S} А кад човек и оде у Кар 
 деца и данас зову Давину тејком.{S} Па тако и сви у селу, и старији и млађи.{S} Кадгод је у Иг 
авцем.</p> <p>– Шта?{S} Зар идеш?{S} Па тако из ненада!{S} Како ћеш?</p> <p>– Пешке.</p> <p>– Б 
 <pb n="60" /> <p>Јелени још неје никад тако црно јутро освануло као данас.{S} Заспала ноћас у  
ре!{S} Добро дошли!{S} Ко не би био рад тако добрим и милим гостима!{S} Добро нам дошли!</p> <p 
о у своју општину од крштенога кума под тако лепим именом једнога од просветитеља хришћанских!{ 
 доћи, одговори Бранко.</p> <p>– Не иде тако.{S} Ја се не ћу нити се смем без вас вратити, – ре 
свршена.</p> <p>– Па за што само да оде тако из ненада?</p> <p>– За што?{S} Така ти је данас ом 
аво, што је то урадила девојка, која је тако добра другарица била Даринци.</p> <p>– Сирота Јеле 
ћер за њега.{S} За цело мисли, да би је тако усрећила.{S} А оно девојче, збиља, и треба да се у 
вас, – вели му она. –</p> <p>– Јован је тако.</p> <p>– Па да где би на друго место, – одговори  
пусти у разговор, – опет ће она – он је тако добар!{S} Је ли да је Бранко добар?</p> <p>– Врло  
јој „бољој половини“ само за то, што је тако несретна, да је његова жена!</p> <p>Па је ли чудо, 
е!{S} Играчка туђег ћефа!</p> <p>Зар је тако гадан тај јавни, тај практични (и какога још све з 
ћу додржала.{S} Има род рођени, па неје тако, што кажу, искрен кући, као што је баба Давина Јак 
e unit="subSection" /> <p>Док њих двоје тако у стакленом ходнику уживају летње вече у разговору 
као што је један пут и рекао од прилике тако нешто. </p> <p>Ено, матори се мачак ушуњао у мирно 
 Бранка...{S} Шта?{S} Кући?{S} Па пешке тако.{S} Ух, благо вама!{S} Волео бих ти се сада по гор 
 су путовали од озгоре у Брајковац, уме тако да приповеда, па ја тако мио!{S} Сама мама рекла ј 
удовица сиротица, и свештеничких, па се тако испомажу. </p> <p>Тинка оћута.{S} Не подиже главе, 
и (и какога још све зову) живот, кад се тако склапа брак, тај темељ свему животу и поретку у др 
а слутња или жеља,... шта ли, увлачи се тако нешто по неки пут у безазлено јој срце, које зна д 
 бродове на супротивне стране, па им се тако и путови укрсте, не ће зар један на другога, већ ј 
м господар у општини, па... (Осмелио се тако поп-Стева, па говори без запете.) Ја сам већ замес 
ли бар повисити, ујо ту сеницу, кад сте тако радо у њој?</p> <p>За мене је, синко, добра и овак 
} Јован Јаковљевић му је обрекао, да ће тако ући у Карловце, као да ће доћи, „да бирају војводу 
исела поред њега на столицу.{S} Рећи ће тако с њим две три (опет у миру и љубави!), док „деца“  
чано дочекају госта, коме место то беше тако омилело, да је зажелео у њему боравити вечни сан.< 
меном, „да плачем за туђим насилима“, и тако даље.{S} То су све формалности, шупље љуске.{S} Ра 
 домаћица, добра мати, верна супруга, и тако даље.{S} Баш тада је он тим начином одао своју „та 
ако пере судове, шта је кад полупала, и тако даље.{S} Почела је од ономад, а, да је све ређала, 
, колико је шљива за ракију натресла, и тако штогод.{S} Ја јој се дивим, да она све то смаже са 
ласом да јачим говори, где опет тише, и тако даље.{S} Данас је неколико пута питала и брацу и с 
имству, о услугама, час о побожности, и тако даље,... још Бранко Стајић, тек да наврши свој <fo 
ас рачунамо ми ђаци, трговачки момци, и тако даље, све људи млади, који још нисмо ништа свршили 
 завађај брата с братом, сина с оцем, и тако даље.{S} Ко седи с миром, том је добро.{S} Богу бо 
ј да остави отворено преко ноћи...{S} И тако даље...</p> <p>Дотле је Трива извукао, као добар к 
пођа Ната пита, шта јој ради мати.{S} И тако пређе реч на са свим сухопарне ствари. </p> <p> Да 
Дете, за Бога, не треба ни да зна, да и тако што има на свету.{S} За њу нису још таке ствари!“< 
резивање кошница, будак, ашов, мотика и тако даље...{S} У једном углу стоји наслоњена а на врша 
ца, пера, истрињена дувана, палидрвца и тако даље.{S} У углу поред пећи пар ципела, а о зиду ви 
сим господе из среза и суда којима се и тако мало кад који Брајковчанин обрадује, баш кад дођу, 
скакута с ноге на ногу па, кад јој се и тако споро учинило, залети се у кућу. </p> <p>- Госпођи 
 Стајић“, него само Бранко: толико се и тако се радо о њему разговарало.)...</p> <p>Уз пут наиђ 
оварају, на прилику, о врту, о живини и тако што, чему је кад време.{S} Али госпођа Јелисавете  
црквене скоро као и брат јој. </p> <p>И тако се искупило прилично друштванце за певачки збор.</ 
орити...{S} Е, па идем ја њој.</p> <p>И тако бадава Даринка моли и преклиње, плаче и дури се, д 
а је омирисао, да Бранку карактер не би тако што никад допустио.{S} Али сад опет баш та сталнос 
грљају, па да обадве плачу.</p> <p>И би тако, можда, било, да не наиђе госпођа Ната, те Јелена  
те постидети.</p> <p>– Хвала вам!{S} Ви тако умете и да храбрите, да сам сад опет слободнији. ( 
, без сумње и ви ћете нам помоћи.{S} Ви тако лепо певате, – примети учитељ Јелени, а до ње се н 
у сви били тако љубазни према њему, сви тако љубазни.</p> <p>Јелени, неје крити, баш и одлану ч 
ноге, тако неумољиво таји, што би сваки тако радо хтео да зна. </p> <p>Да Бог ме, да су прореше 
, како још никад неје осетила била; али тако пријатно, тако слатко, да јој се прели туга по срц 
 дођу гости, било да се кољу свињи, или тако што, Давина је увек ту, да свесрдно послужи.{S} Он 
 пре опрости. </p> <p>А они су сви били тако љубазни према њему, сви тако љубазни.</p> <p>Јелен 
у беше по вајкадашњи мири поредак ноћни тако дисармоничан дар мар, на стародавне домаће добре о 
ди, какве су то даме, што им се шлајери тако лепршају за њима..</p> <p>Попина Јелена хтела одма 
т му мио цео свет.{S} Та, живот је овај тако сладак!{S} Толико се прилика да је човеку, да га в 
подигну против таких новотарија.{S} Тај тако једнодушни протест једва даваше на који тренутак б 
> <p>То ли је, дакле, узрок, да се ујак тако смиловао сада на свога сестрића, те га призвао к с 
, – одговори онај живље, – упамти, увек тако!{S} То је моје <foreign xml:lang="la">ceterum cent 
ого до недеље?</p> <p>Ви сте мушки увек тако комотни!{S} Тако и чика!{S} Само да га нико не дир 
{S} Неуко је, нејачко је, да га даш тек тако од себе, да га одбијемо као лику низ Дунав, – нави 
 – не да се бележниковица збунити. – Ал тако јој треба!{S} Тај господин Бранко добро јој је нап 
о?</p> <p>– Идем.{S} Неје право, да сам тако дуго доле, а несам код матере.</p> <p>– О, о, вајк 
није нам се изненадила.</p> <p>– Ја сам тако и уговорио с Јованом.</p> <p>– И не питаш, где ти  
збиљно,– дода онај.</p> <p>Мислим и сам тако, – примети Бранко.</p> <p>У том ето још једнога мл 
нкурента, ступио преко прага, где се он тако добро осећао.</p> <p>– И хоћу мало да приседнем, – 
а, па из свега гласа протестују, што он тако на тенане плови по небесном мору, да му они не мог 
и она живља и вољнија.</p> <p>Није дуго тако потрајало, па и заборавила, како јој немило било,  
и многи Брајковчани, неје Брајковац био тако с неруке ни крупној ни ситној господи.{S} Док је б 
да нешто тражи.{S} До подне је још како тако и прошло; него после подне се отегло као цео дан.{ 
.</p> <p>– Свима упало у очи, да Бранко тако из ненада одлази, да ником о томе пре не рече ни р 
сте се на професуру, па ће те и ви лепо тако да спремате омладину на госпоство.{S} Једино се кл 
ше, да се спреми за село, – дочека исто тако и жедни писар.{S} Онда ћемо после певања код Марка 
шићку, – наравно, да су и оне биле исто тако искрене и исто тако слатке према њој; па јој дале  
своје дете, простирући меке рубине исто тако и под онога, који јој пеленом загрчава сваку кап м 
 су и оне биле исто тако искрене и исто тако слатке према њој; па јој дале омирисати, како се и 
опет на то Бранко. – У селу су нам исто тако потребни ваљани учитељи, као и у вароши, ако не јо 
е човек постао од мајмуна, може ко исто тако измислити, да је постао од медведа.{S} Судећи по н 
ж пропао и заблудио у свет!</p> <p>Исто тако неје могла, а да не ухвати прилику, па каже, како  
еван и госпођа Рашићка.</p> <p>– Па што тако нагло?</p> <p>– Идем.{S} Неје право, да сам тако д 
Јелена не запева с њима, јер – њен глас тако му је потребан у збору, да готово без ње не ће моћ 
 ни „ђачки растанак“, ма да си ти данас тако занесен за Бранком.</p> <p>– Омладина се брзо отрц 
вом мамурлуку почео да мрзи на цео свет тако, да га мржња, да, баш та мржња, нагнала, да утопи  
сетити женску школу.{S} Па га – ревност тако занела, да неје више ни онако уздисајан супруг, ни 
за њ његова сестра, па се као снебива у тако господском кругу. </p> <p>Бранко узео виолину, па  
ло „знања“ трговачкога, што га добије у тако званим вечерњим школама, а чистећи преко дан пијац 
ена тако сретна била, па била у стану у тако доброј кући, као што је госпођа– Натина.{S} Па, Бо 
ћа нешто крив, што је и њега и матер му тако одбио као блато с ногу, па би зар колико толико то 
живот по Карловачким улицама, које несу тако живе, ни кад с пролећа или у јесен нагрну раденици 
да га воли.{S} И људи... па ни они несу тако рђави, као што се чини!{S} Какав си ти, онаки ти с 
домаће добре обичаје и моралу Брајковцу тако опасан атентат, да не могоше на ино, а да се једно 
 ли доћи на светковину?</p> <p>– Ја бих тако волела, али не знам,... по свој прилици...</p> <p> 
</p> <p>– Мој синко, не треба ни то баш тако далеко одлагати.{S} Ко је рано легао и рано се оже 
а вире!“</p> <p>– Јух, мати, како можеш тако што рећи, – примети Јелена с негодовањем.</p> <p>– 
економних питања, па стаде код „чиче“, (тако Брајковчани зову свога општинскога начеоника,) нам 
благајника: „Куд сви Турци,..." </p> <p>Тако се свршила прва певачка поука Брајковачкога збора. 
па ће прећи на други разговор...</p> <p>Тако нешто, ваљда, замишља у себи госпођа Ната и сад, п 
, ђачка љубав, која их привлачи.</p> <p>Тако Јован и Бранко гледају у отворено море, у јаван жи 
не ћеш склизнути на странпутицу.</p> <p>Тако скупља и сад Бранко речи материне по памети.{S} У  
ковљевићу.{S} Он беше предложио, да се „тако врсној певачици, као што је Јелена, поздрави ова к 
тога дана.</p> <p> У Нови Сад се слегло такођер гостију са свију страна, да оданде још допрате  
 с њом.{S} И он, до душе, вешт момак за таку прилику:{S} Али и она не зна, шта да каже. </p> <p 
} Само у доброј намери могла је доћи на таку мисао.{S} Да уда своју кћер за њега.{S} За цело ми 
а глас где силније, где тише, да се као талас час дигне, час спусти.</p> <p>И благајник.</p> <p 
S} А у народу, видиш, око свирца час се таласа, час везе ситно коло сремачко, плаховито оно пла 
шли се на врху брдашца.{S} Испод њих се таласа китњаста побрдица, да им мало даље пукне на догл 
е то особина јужњака, и то пар екселанс Талијана.{S} Срби су за средње гласове.{S} Бас – ту је, 
год је и једног ваљда српскога ђака.{S} Талијани имају своју стародревну Болоњу, Немци Јену, је 
„У мало“, каже, „не угњави руски медвед талијанског мајмуна, да се не нађе нас неколико људи.“< 
а уметничком мору, вели он, лађа богиње Талије, на којој је он у својој дружини бродио, насела  
н, да шири просвету у народа Ког Синови Талије, – глумци, апостоли народни!{S} Па како <pb n="7 
етрпила кораблекрушеније, па се љубимци Талијини распрштали којекуда, њега завеја мећава једне  
осетио се туђ, самохран. „Тама за мном, тама преда мноме, а највећа у срдашцу моме“, завапио је 
га се нека стисла у његовим грудима.{S} Тама нека као да хоће да му помрча светлост необичне љу 
јом колевком, осетио се туђ, самохран. „Тама за мном, тама преда мноме, а највећа у срдашцу мом 
и гимназију, па, ако Бог и срећа дадне, таман ће ти у добри час доспети за капелана.</p> <p>Јес 
... </p> <p>А Јеша још не беше довршио, таман најлепше полетео!{S} Но речи му се изгубише у мет 
 да је по занату ћурчија.{S} Леп занат, таман за село!{S} Да се држао тога, па да га види Бог и 
вири Даринка на дућанска врата.</p> <p> Таман!{S} Та, ње ради највише се и предомишљао, да л да 
а, а отпрати је Јован ++ писар.</p> <p> Таман они пошли, а учитељ на прате.</p> <pb n="79" /> < 
мисли га трже весео кикот и клицање.{S} Таман да се дигне и да види иза џбуна, ко је то, а пред 
ио кућу у вароши и настанио се тамо.{S} Таман да поживи у миру, а капља га обори под земљу...{S 
е Даринка све порадила...)</p> <p>Трива таман замахнуо секиром, да прецепи чвор на цепаници, с  
вели, добар и ваљан млад човек, прилика таман као наручена за њену Јелену.</p> <p>– Пак?{S} Шта 
ина их почне још у ђачким скамијама, па таман кад је „дорастао до копља и до коња“, он забоде к 
сле кући; него де једну, де још једну и таман сад наручили, да им Маркова домаћица испржи које  
 да је пита, шта јој вели мати?</p> <p>(Таман га је лепо поздравила!)</p> <p>И поп Стева мрзово 
 седиште.</p> <p> Сео и кочијаш.</p> <p>Таман Трива притегао узде и замахнуо Бачком ђиватком, д 
келе, што је Бранко певао: вино, гајде, тамбуре, младе моме, голе ноне.. </p> <p>Госпођа Савета 
в да обгрли цео свет.</p> <p>Него у тој тами сукну једна варница, која му је увек у срећним час 
ајлепше.{S} Него не буди лептир, што по тами лута, па чим спази гдегод светлост, он налети, па  
под небесје, олтар часни брдо и долина, тамјан мирис, што се к небу диже из цвета“ и из српског 
а скочи на земљу, па да гдегод у окриљу тамне ноћи у самоћи прождере жртву своје мачје неситост 
вече долазе они звуци са ситних гусала, тамо,... ох, тамо, да њему каже, како јој је сад одлану 
ни звуци са ситних гусала, тамо,... ох, тамо, да њему каже, како јој је сад одлануло, како ће „ 
ни. „Каква ми је то варошкиња?{S} Знаш, тамо је Јелена...{S} Триво, терај!</p> <p>– Ђи! </p> <p 
 Карловце.</p> <p>– Не реци два пут.{S} Тамо мора бити сад као пред какву буну.</p> <p>– А с ки 
му напомиње:</p> <p>– А да за то сам га тамо и послала</p> <p>– Александра?</p> <p>– Да, Алекса 
 највећој дреци смота негде у коров, да тамо у највећем страху проведе ноћ, док у јутро галан н 
 се одвезоше истом лађом у Нови Сад, да тамо буду на беседи и Бранкову дочеку и не знајући, да  
{S} Данас сутра, ако не оде у варош, да тамо отвори већу радњу, ево мог носа, ако не назида у с 
„код зеленог дрвета“ А и деца се виђала тамо на официрским забавама.{S} Па се деца још већма за 
и од поп-Стеве, кад је њена Јелена била тамо у вароши код ње у стану и ишла у „лер“; како је не 
пре и једино, до душе, полетела би била тамо преко потока оној кући, одакле јој у вече долазе о 
ђ свет, у даљину, да у највишим школама тамо збира себи плодове човечјег ума. – Ја ти, – рече,  
ш држати ђаке са стране у стану.{S} Има тамо <pb n="30" /> доста чесних удовица сиротица, и све 
кој, па се просто одселили у Русију, па тамо населили *Нову Србију.{S} Зар ви то не знате?{S} М 
Мати каже, биће да је у колу, па нек је тамо потражи.{S} А Зорка упртила неки гостински пртљаг, 
у историји српскога народа томе, што је тамо столица првосвећеника српске православне цркве у о 
ивота купио кућу у вароши и настанио се тамо.{S} Таман да поживи у миру, а капља га обори под з 
> <p>У том начеоник, као да њих тројице тамо и нема, запева своју најмилију, тихо, по свом начи 
тране.{S} Е, неје друкче, већ изгледаше тамо, што рекао оно Јован Јаковљевић, „као пред буну“.< 
 човек.</p> <p>Нека не мисли само, да и тамо није свештеник старији од њега бар у цркви, – рече 
је једно баш и припитомило, те сам се и тамо осећао, колико толико, свој.{S} Наука је једина вр 
зна одређена места.{S} А вуче га опет и тамо на овај пут, што води из Брајковца у Карловце.{S}  
 опет само учитељ, али друкчије се цени тамо такав човек.</p> <p>Нека не мисли само, да и тамо  
два прозора с оне стране потока у лепој тамо кући.</p> <p>Тамо је вечерас Бранко и Јован.{S} Чи 
дан прозор час на други.{S} Гледа преко тамо насвој прозор.</p> <p>Млади колар стао до одра, па 
} Шева се завитлава у ваздух, па високо тамо кличе танко гласовито...{S} На бресту се гдегде за 
а уђе чиста ваздуха унутра.{S} А можемо тамо баш и учити.{S} Пријатније је ходати на чистом ваз 
стиру, како би било да пред вече банемо тамо?</p> <p>Како се дознало за узрок Бранкова изненадн 
а Ната дрема, па клања главом то амо то тамо, те час по па гурне Даринку или се удари о велики  
.{S} А путу се рока не зна.{S} Може нас тамо затећи и берба...{S} Јеси ли навукла рукавице: ... 
нама деце из света уче се и васпитавају тамо, и буду људи... и гора и боља од мог сина.{S} Па з 
ако је чуо још синоћ од Јелене, како су тамо гошће дошле, као да осети, да су му сад у оној кућ 
ако хоћеш к Јаковљевићима.{S} Сад не ћу тамо.{S} Идем у воће.</p> <p>Поп Стева устаде и изађе,  
а поломити на узбурканим валима, што их тамо чекају. </p> <p>Ако им се назори о свом бићу, о по 
је</l> <l>Стражилову моме, – еј!</l> <l>Тамо имам ного птица,</l> <l>Мојих песмарица,</l> <l>Та 
о птица,</l> <l>Мојих песмарица,</l> <l>Тамо има бела вила</l> <l>Раширила крила, –еј!</l> </qu 
у мало не удари по својој нози. </p> <p>Тамо на дрветима иза кокошинца закокота онај кицош гаћа 
стране потока у лепој тамо кући.</p> <p>Тамо је вечерас Бранко и Јован.{S} Чим су вечерали, дош 
да би и жртвовали за њихову љубав какво тане.{S} А овако избацили неколико метака у лист хартиј 
 му се боја и на горњем и на доњем делу танких крилаца прелива сад као седеф сад као плавичаст  
авитлава у ваздух, па високо тамо кличе танко гласовито...{S} На бресту се гдегде закрши грање, 
о је уистини било.{S} Хоће да се све то танко зна и прича, како је, на прилику, госпођа Рашићка 
нела тетка и сеја из вароши; па узјахао танку бедевију, што му извукао из трске браца Рада слуг 
ла о Бранку и из Бранка.{S} А и покојни тата, каже, тако је све нешто спомињао и Бошњака и Срби 
ало новим животом, осећа се сада Бранко ташт.{S} У тој дивној Фрушкој Гори, за којом је толико  
е се коба.{S} Час се заустави на једној ташци, па лебди и не миче се; час суне <pb n="15" /> на 
мати да тераш још парницу с узурпатором твога наследства.</p> <p>– Боже ме сачувај.</p> <pb n=" 
 блажен, у мало гласно не кличе: „Мати, твој лептир је нашао свој цвет.“...</p> <p>Из села, а б 
 каде и чекати.{S} Али као велим, он је твој, па биће и теби право. </p> <p>– Са свим ми је пра 
уваш душу и срце чисто и не окаљано.{S} Твоја душа и срце сад је као онај прах на крилима у леп 
нећу?{S} Да је њихов отац жив!</p> <p>И твоја јединица, – сад ће опет Ката Нати, – нема никога  
а нећу!?{S} Да је њихов отац жив!“ – „И твоја јединица нема оца!“ – И опет несу пропустиле, да  
 били, траже што бољу парохију.{S} Ти и твоје колеге дали сте се на професуру, па ће те и ви ле 
рема петој божјој заповести: „Штити оца твојего...“ Он зна само за матер своју и више ни за как 
 је Бог створио... као да те гледам.{S} Твоји ђаци не ће смети пред тобом читати ни „ђачки раст 
ни учитељ. – Је л, Зорчице, ти већ знаш твоју песму?</p> <p>– Знам, знам, господине! – зарадова 
/p> <p>– Принесенија јадите, повељенија творите.</p> <p>– Понда?</p> <p>– Ја тако, од како се з 
 више власти не забране.{S} А као да се тврдо узда, да ће, ма у последњем тренутку, и забранити 
а, то је – у божјој руци!{S} Али је бар тврду веру дала, да ће све и сва порадити и код чике, п 
ци, па се човек „дочепао лепа друштва“, те не може друкче да тузи угове, већ се болном душом хв 
ки плам; а на зеници јој затрепта дуга, те их одмах обори.</p> <p>– Опростите! - прошапута, ал  
лико бочи и која га стаде толико зноја, те у мало не удари по својој нози. </p> <p>Тамо на дрве 
вао, а не; те гласао за овог посланика, те за оног; то било автономије, то не било је; па казао 
>– Аха!{S} Држите се!- рече му Даринка, те му, бојаги, попрети својим прстићем.{S} Бранка прође 
е јој од пре редовно и госпођа Рашићка, те разговарају, на прилику, о врту, о живини и тако што 
суне <pb n="15" /> на земљу као стрела, те ухвати можда какав плен, што га вреба...{S} Преко пу 
е знала паметније, него што је урадила, те свршила школу за учитељицу, па као учитељица дошла у 
по толики пут бадава!{S} Мати навалила, те навалила.</p> <p>– Хајдемо!- вели, па, – Хајдемо!... 
их не препали ветар и сунце преко поља, те да не кажу сељани. „Каква ми је то варошкиња?{S} Зна 
је.</p> <p>Јелена би се занела за њима, те би час удесила, па тихо певушила уз уздрхтале звуке, 
збора.{S} Само се поздрави са певачима, те одмах дохвати виолину, па пође од једнога до другога 
родио, насела на стену народног немара, те претрпила кораблекрушеније, па се љубимци Талијини р 
ије – помоћи сам у туђем свету... гура, те редовно свршава своје течајеве.{S} Изашавши из вотња 
 можда, било, да не наиђе госпођа Ната, те Јелена дође к себи, да је пољуби у руку.</p> <p> Нар 
слива преко луба дебела орахова дрвета, те шуми и жубори као на некој водојажи, да се мало даље 
јеве.{S} Изашавши из вотњака и из врта, те идући кроз двориште, не може попа, а да као добар до 
к тако смиловао сада на свога сестрића, те га призвао к себи!{S} Призвао га тек сада, када је,  
, свашта чути.</p> <p>У то дође и Маца, те се разговор и због тога о томе прекиде.{S} Но Ката н 
 сад опет слободнији. (Понда се затрча, те додаде:) Ви сте анђео храбрилац!</p> <p>– Молим, мол 
да преухитри зловољнога Триву кочијаша, те га овај не опомене камџијом, да гледа пут преда се.< 
к, знаћу и умећу боље удесити свој рад, те ће моји сељани имати прилике, на кога да се угледају 
, да и Бранкову матер превари, да дође, те јој се поклони!{S} Ал биће и то.{S} Све је удешено,. 
ма, и да му пошаље новаца, да амо дође, те да се момак мало одмори, па и своју матер посети!... 
а српске омладине и народњачке странке, те држи редовно и народњачке новине.</p> <p>Него зна Је 
м се допада, тек не могу срцу да одоле, те и они удесили збор.</p> <p>Ох, како је дивно, слушај 
теван, да омладинску ћурдију не одгрне, те не покаже своју стару ћуд.</p> <p> Па да о чему ви о 
патрићка догорелу полушку своје цигаре, те је утрну.{S} Метну шешир на главу, па закопчава и ок 
чи да проговори, да не дође какво дете, те не купи за новчић свирајку од шећера, или какав цига 
том! </p> <p>– Ви ме још већма плашите, те ми сад тек долази пред очи све већа тешкоћа бремена, 
асмеши се, па рашири своје голе ручице, те је загрли.</p> <p>– Зар ти још не спаваш, сејо?</p>  
 је изгледала на њега као озебао сунце, те неје могла више ни заспати после тога!{S} Да зна сам 
 па се упео из петиних жила, да поради, те подигне сермију.{S} Тек не може, ето, ни он, да проп 
 у смех.{S} Бранка то још већма увреди, те се оштро осече на ујака:</p> <p>– Гадно је од вас, ш 
јих газда храну, па џаковима вуку Јуди, те дају буд за што, као да има слепога миша под прагом, 
села, кад се и коло око крста разилази, те млађешина треба и пре да хвата повратак.</p> <p>Не б 
огу бити један према другом неучтивији, те не само да не ће више говорити између себе „ви“, већ 
е Јелене, па видела, да су гости дошли, те потрчала кући, а сва се запурила и задухала што од р 
у још увек само као оно птица на грани, те чека згодан тренутак, да прне опет у свет,... у виши 
д Јована; али га јутрос нешто одговори, те не оде.{S} Како је чуо још синоћ од Јелене, како су  
је летње доба или бербу у Фрушкој Гори, те се опомене детињства и старога весеља чика-Перина.{S 
и ће се запити, па га не ће ни слушати, те ипак викати живео; а нити ће га хтети нити умети дов 
 пунане, снажне руке, да и њих заштити, те да не поцрне без невоље.</p> <p>Јеси ли разговарао ш 
>Већ далеко измакли путници иза вароши, те језде пољем широким. </p> <p>Сунце прижегло, мислиш, 
ао, кад се састао с Јованом и учитељем, те видео, како, <pb n="44" /> особито овај последњи оду 
а то, да и писар збија само шалу с њим, те скочи на њега.{S} И да не беше ту начелника и бележн 
азиле на памет, па се упео свом снагом, те набрао чело, па му се натуштило над дугим проседим о 
ниверзитетлија може вратити у свој дом, те наставити посао оца свога, па орати земљу или копати 
другим то модријим то блеђим зеленилом, те се све прелива према ведром плавом небу у сутону у н 
 пиљио, док се туга неје прелила вином, те из дубљине наквашенога срца свога стао проливати грк 
 једва, колико му треба, па је површан, те, канда не схваћа озбиљно конкуренцију у раду, јер су 
 степен, а они одмах хајд у господство, те или постадоше општинским начелницима, или ексекутори 
цније тек онако свесно и савесно латио, те га и онако сјајно извршио, да је одржао дух народа с 
 слуга, па је љуто зауздао и подланчио, те је шиба троструком камџијом и заиграва пред искупљен 
 <p>– То ме је једно баш и припитомило, те сам се и тамо осећао, колико толико, свој.{S} Наука  
 дрема, па клања главом то амо то тамо, те час по па гурне Даринку или се удари о велики штит,  
густ, а по земљи очишћено, па поливено, те хладовина као у планини, где не прижиже сунце.</p> < 
тео да оде из Брајковца.{S} Него добро, те то неје никоме казао, јер би морао јавно и повући ре 
 да би их скрио, она седне за гласовир, те му мами сад нујне сад <pb n="16" /> брујне звуке, шт 
ођа Рашићка не посла поп-Стевану у врт, те се предомислио.</p> <p> Више њега се залепрша лептир 
– рече чича учитељу и привуче му главу, те га цмокну у чело...</p> <p>– Господо, – диже се беле 
путом.{S} Па што сунце ближе у заставу, те што живља планина с поветарцем и она живља и вољнија 
о притискао њом под пазухо своју књигу, те му књига сад испаде у траву.</p> <p>– Пардон!</p> <p 
спођа Рашићка узела сад згодну прилику, те доказала поп-Стеви, како не треба да вређа Александр 
 па намешта, као бајаги, шишке на челу, те испод руке погледа у њега.</p> <p>Бележник остао дуж 
ко би учитељ обично узео своју виолину, те до неко доба изводио из ње какве мелодије.</p> <p>Је 
и она, па се радује Даринчину радовању, те се смеје с њом и тражи, на прилику, с које стране пр 
S} Заћарлијао, па гони несносну запару, те се залеће с травке травци, као да им шапће, да не кл 
ожђу, док збиља не нађе и своју кућицу, те стрмоглавце у њу!</p> <p>Таке забаве имала је Даринк 
а ко се опет смотава и сели него Немац, те хајд даље као гусеница.{S} Србин је одмах створен ка 
ју кћер с попиним сестрићем испод руке; те оде у кухињу, да изнесе јело на сто. </p> <milestone 
ели поп Стева, поп: а придиковао, а не; те гласао за овог посланика, те за оног; то било автоно 
 мисли више, да буде економно слободан; те, пошто не може да остане од срамоте у свом јату, тум 
е свој штит од сунца, па га затвори.{S} Те склопи и књигу, што лежаше уза њ, а само што је зави 
бве жаром“, па не даде два пут рећи.{S} Те кад отпратише кући и „чичу“, начеоника, нађоше, да ј 
> <p>Писар сад већ нема куд ни камо.{S} Те док се други збунили, кличући још: „Живила!“ – он се 
да и она иде у вишу девојачку школу.{S} Те радости, тог подскакивања од ње!...{S} Зорка већ чит 
вао Бранкову песму: „Гусле моје, овамо– те мало!“</p> <p>Девојче од мах стаде опет на прозор. „ 
ојнога Пере Гојковића као „бисер-грана“ те се привила уза својега војна, Данила Славнића.</p> < 
а и толико говори.</p> <p>– Синовче, да те пољубим, – рече чича учитељу и привуче му главу, те  
спраћаше до врата на улицу.{S} Знам, да те мати једва чека.{S} Да Богме, мати је мати...</p> <p 
ац, као што га је Бог створио... као да те гледам.{S} Твоји ђаци не ће смети пред тобом читати  
ди никад, поп-Стеване!</p> <p>– Хоћу да те женим.</p> <p>Бранко избечи очи у њега.{S} Гледа га, 
> <p>Је ли могуће, да и кћи њена зна за те материне вигове, кад се свагда онако наметљиво понаш 
и јој се, такмац сада ту...</p> <p>Нема те жеље, што је зажели госпођа Јеца Рашићка, па да јој  
, и Рашићка, и Јелена забезекнуше се на те Бранкове речи.{S} Попа и Рашићка се и нехотице погле 
кајао.{S} Не ћеш се, ваљда, угледати на те наше учене и неучене докторе, што траћкају своје дра 
.{S} Та, за име света, ујак си му, мора те послушати... (Утре сузе, па промену глас:) Триста га 
ја, жица, чекића, длета, кљешта, и– Бог те пита шта све још!{S} У зазиданом прозору поразбацано 
ане од срамоте у свом јату, тумарне бог те пита куд, па се изгуби.{S} Наш је сељак, где су Срби 
днику: ратару не правимо сами, него бог те пита од куд морамо да набавимо.{S} Алати наши за нај 
 вера у поштење с болом врисне: „Од кад те, мајко, нисам видео, ја јоште добра нисам видео! – а 
-Стеви, да му се потужи:</p> <p>– Дошле те варошкиње!</p> <p>Колико се Јелена обрадовала својој 
ности, то јест, да ли је та донела дете те и те младе или жене на крштење.</p> <p>Као да сунце  
 колеге дали сте се на професуру, па ће те и ви лепо тако да спремате омладину на госпоство.{S} 
, то јест, да ли је та донела дете те и те младе или жене на крштење.</p> <p>Као да сунце Дарин 
Ао свете мио и премио,</l> <l>красно ли те вишњи удесио!“</l> </quote> <p>Стајић застаде.{S} Ос 
че за њу учитељ Милан Кнежевић).{S} Али те две „звезде“ треба тек задобити.</p> <p>Бранко Стаји 
ган параграфлија. </p> <p>– Падају л ти те мисли на памет ваљда за то, што се видиш сада у овом 
инци чисто криво, кад се Бранко опрости те оде с Јованом.{S} Од мах осети, како јој се учини Бр 
ком ћемо оставити нашег Марка?...{S}Јел те, мајсторице, ви ћете нам га пазити.“</p> <p>„Гле мен 
 Да сте, велим, на само.</p> <p>– Нисам те разумео...!{S} Ни на крај памети! </p> <p>- Боже мој 
путови воде у Рим.</p> <p>– Ја се бојим те нове омладине.</p> <p>– Знам ја, брате, шта ти мисли 
у, па да је пошље кући...{S} Гле, молим те, које је то доба, па је још нема.{S} Свако се то одм 
ре, – окрене се Јовану – окај се, молим те, тога грчета.{S} Тај не ће бити паметнији ни за длак 
вате неке идеје.{S} Ама, кажи ми, молим те...{S} Е, знам, да Бог ме!{S} И то је омладинска, баш 
/p> <p>– Колико година?{S} Чекај, молим те...{S} Биће... биће... неких једанаест...{S} Јест, дв 
– Па..</p> <p>– Ух, ух!{S} Немој, молим те, - поче поп Стева с киселим лицем, као да му је ко н 
напреднога духа времена...{S} Ама молим те, зар ти не видиш, да у нас нема никакве дисциплине,  
д сам се мало и надао! - одговори Јован те наслони пушку уза зид. – Волим овај лов сад него да  
..</p> <p>Невера!{S} Ње ради подноси он те муке.{S} Она му је натерала дерт, па је у свом мамур 
После по сахата, ваљда, резултат је био те на широко и на дугачко развезене орације, којој неје 
а, да се то њега тиче.) А шта онда, ако те кости, што их у Бечком гробљу ископате, пренесете с  
иже очију...</p> <pb n="49" /> <p>Добро те се у томе помешали с осталим друштвом.{S} Учитељ и Ј 
ри, госпођи Јелисавети, Рашићки, што су те варошкиње дошле! </p> <p>Како је блажено трла руке,  
Пешке.</p> <p>– Баш добро.{S} Отпратићу те донекле.</p> <p>– Немој донекле, већ хајде баш у Кар 
о; али нисам могао пре.</p> <p>– Ја бих те чекала целу ноћ.</p> <p>– Верујеш, да ћу доћи; је л? 
же ли ту бити дисциплине? </p> <p>– Још те какве!{S} Сви знамо, шта нам ваља чинити и како се в 
/p> <l>Србадију заклињ’о:</l> <l>Пренес’те ми кости моје</l> <l>Стражилову моме, – еј!</l> <l>Т 
Од кад се ја окљувам, па...</p> <p>– За тебе би штета било.{S} Ти ниси рођен само за себе, већ  
нам ништа друго, до да се молим Богу за тебе.{S} Шта ти ваља радити, то ти треба већ сам да зна 
о ма на прозору с девојком.{S} Молим ја тебе само, је ли то лепо, да девојка, реци још дериште, 
а усрећити.{S} Овако сам се ослонила на тебе...{S} Сироче моје!</p> <p>Е, баш неје то више ово  
ено понашање.{S} Али је страшно љута на тебе. </p> <p>– Је си л јој се исповедила— пита је учит 
 ти шешир до земље.{S} Немој да се и на тебе примени оно:{S} Кога мрзи да ради, тај је вечито н 
каже, „божије па наше“.</p> <p>– Па шта тебе гони, да, можда, ти прихвати њен посао?</p> <p>– В 
д ће опет Ката Нати, – нема никога осим тебе.</p> <p>На то ће најредовније пустити и Ната и Кат 
p> <p>– Опрости ми, али ја не замишљаху тебе појма о идилизму.</p> <p>– Буди уверен, није то ни 
нути: „Нови Саде у заман ти хвала, када теби Карловци су глава!“</p> <p>Треба ли ређати све при 
иња.) Понда дода опет с прекором: – шта теби фали Не знам, шта би и с тобом било, да се ниси ож 
ена бледа па уздрхтала.</p> <p>– Шта је теби – пита друга другу, кад се поздравиле и пољубиле.< 
е Кнежевић и трже руку.</p> <p>– Шта је теби? – пита изненада Јелена, па не пушта руке.</p> <p> 
о свет.{S} Ох, позорница!</p> <p>Шта је теби сад опет, нотарошу? – пита га госпођа бележниковиц 
S} Али као велим, он је твој, па биће и теби право. </p> <p>– Са свим ми је право, са свим...{S 
јковачки тржа мало се неје сломио преко тезге, како је појурио, да види, какве су то даме, што  
н сестрић.{S} Понда, ево, и ове!</p> <p>Тејка Давина Живковићка прва дошла, да се поздрави с го 
атица, па њена деца и данас зову Давину тејком.{S} Па тако и сви у селу, и старији и млађи.{S}  
о да им је криво, било да им се допада, тек не могу срцу да одоле, те и они удесили збор.</p> < 
ихове, као да су пука проза и крпарија, тек без њега ко зна би ли од мах добили песнике као што 
!</p> <p>Да Бог ме! – одговори Даринка, тек да из учтивости рекне што, кад већ Јелена не прихва 
 радила у „леру“.</p> <p>– Нисам могла, тек зарад детета да јој – рече, очитам у очи; а ја бих  
ва изненаднога одласка, то сам Бог зна, тек док се Јован вратио у село, брујало је по Брајковцу 
кола.</p> <p>– Јух! цикну госпођа Ката, тек што познаде госте.</p> <p>Кад је дошла к себи, сети 
ође Нате и Катице мало дуже позабавиле, тек, ето, брзо прође време, кад се обично и госпође сео 
S} Онда је Јелици било четири годинице, тек пошла била по петој.</p> <p>– Бубица једна!{S} Мала 
 задели на суху грану на некој брескви, тек да зар омиришу мало барута.</p> <pb n="22" /> <p>Ин 
ј ли годиници.{S} А најмлађе, син, јој, тек се родило, није оца ни запамтило.{S} Шта ће удовица 
ене називате „господине“ – рече Бранко, тек да се, бојаги, извини. </p> <p>- Ви сте ипак стариј 
под камен завукло или се у земљу урило, тек зар да нађе хлада.{S} Једва што се овда онда зачује 
сти, и тако даље,... још Бранко Стајић, тек да наврши свој <foreign xml:lang="la">triennium phi 
 своју најмилију, тихо, по свом начину, тек само да да арију: </p> <quote> <l>Дух времена сад ј 
/p> <p>– То је за мене, за сад бар још, тек само празан разговор!</p> <p>Сад већ не може поп Ст 
пођа Јеца се као мало и поутеши, али... тек... тек...</p> <p> А Јелена се сада збиља почела над 
ца се као мало и поутеши, али... тек... тек...</p> <p> А Јелена се сада збиља почела надати, е  
 <p>Бранко ћути.{S} Не зна, шта ће сад; тек мисли, требало би, можда, што да рекне.</p> <p>– Ал 
и и преславни; али се и данас славе!{S} Тек...{S} Тек...{S} Доста је то од њега,... за сад дост 
itle>Љубомиру у Елисиуму</title>"...{S} Тек ако ће јој се кад тад поткрасти из груди уздах, а н 
вни; али се и данас славе!{S} Тек...{S} Тек...{S} Доста је то од њега,... за сад доста.</p> <p> 
 не заплака. – ни песма начеоникова.{S} Тек када га начеоник гурну на оно: „Устај, Србине!“ – т 
ућу, као и њен отац, па како Бог да.{S} Тек док је ње живе, не пушта узда из руку.{S} Јован нек 
 овако више, па једна другу подсећа.{S} Тек удовице!{S} Ух-Ух!{S} Па би добре маме, да прозру м 
ани, – то су његове најмилије мисли.{S} Тек ако ће га кадгод завести мисао за којом новином у п 
 говорило се, да је заблудео у свет.{S} Тек Тинка дахну душом.{S}Неје јој, до душе, лако било л 
жила, да поради, те подигне сермију.{S} Тек не може, ето, ни он, да пропусти, ада се и сам не у 
} Шта ли јој је помислила у тај пар:{S} Тек не мога, а да је не пољуби. </p> <p>А Даринка присл 
е воћака и неколико ђерзонака кошница – тек „да покуша“.{S}А наопако се једио, што српски пчела 
 заман викало:{S} Хлеба!{S} Хлеба!{S} А тек сад?{S} Зар ти не видиш, шта се кува?..{S} И сам си 
Кнежевић).{S} Али те две „звезде“ треба тек задобити.</p> <p>Бранко Стајић после оних речи, што 
ћа, те га призвао к себи!{S} Призвао га тек сада, када је, тако рећи, већ на прагу, да буде сво 
и писну, нити зубма шкрипну“.{S} Ако га тек чича опомене, да пева, да помаже, он запара својим  
ко разметање свога потчињенога, било да тек, што у Брајковцу кажу, „избаци“:</p> <p>Кад је тај  
ено теме.{S} Једва ће ми на питања моја тек овлаш поверити, како је испала на прилику берба, ка 
</p> <p>Где је Бранко? – пита Јован, па тек сад пребаци ногу, да устане.{S} Чини ми се, пише не 
сподина!{S} Још сад се оневидила!{S} Па тек она варошка успијуша!</p> <p>Попа се све тресе гоја 
бучи, прави више буке него Дунав.{S} Па тек кад полети бујицом!{S} Е, па видиш, омладина ти је  
 к њој, путујући ујаку у Брајковац; сад тек разумеде њену притајану тугу, што неје она та, којо 
</p> <p> А зашто се срди, то као да сад тек почиње да нагађа.{S} Па баш за то треба да му каже, 
поливеним с кајмаком, на који му се сад тек и већи апетит отворио, што зар хоће на њему да изли 
вна идеја! ·</p> <pb n="76" /> <p>И сад тек седе на своје место, одакле се беше пре једнога сах 
<p>– Ви ме још већма плашите, те ми сад тек долази пред очи све већа тешкоћа бремена, што сам г 
а реши ствар што пре. </p> <p>Јован сад тек не зна, шта да мисли, већ се забленуо час у бележни 
еђале здравице, као да му је до сад све тек као шала изгледало.{S} Прочачка опет грло с неколик 
сетила Светозара и Драгиње, о којима је тек зимус читала у „<title>Љубомиру у Елисиуму</title>" 
ћер да уда у село.{S} Вели: „Село ти је тек село.“ Ето, она се родила и одрасла на селу, па нај 
дак у својему господарству припустио је тек у толико, што је наручио неке савршеније ножеве за  
тане редовно Марку дужан и сваки одбије тек од рачуна, што га он по каткад с ким има.</p> <p>Шт 
а онај велики посао, кога се он доцније тек онако свесно и савесно латио, те га и онако сјајно  
ц већ дошао онакав, какав Србин постане тек, кад се од њега поучи.{S} Ал који Србин остане, тај 
– ако и јесте лепи српски обичај, да се тек са печењем почиње наздрављати, ако ни вечера наша н 
ке враћају кући из посете.{S} Па сад се тек диже госпођа Јеца са својом кћерком, да полазе кући 
.</p> <p>– Ево, лађа иде!</p> <p>Сад се тек ускомеша све, па полети, да ухвати што боље место а 
 мушка глава даде видити.{S} Па јави се тек кад год мајсторици, да се знате.{S} Кажи јој, нека  
p>– То раде беспослене жене.{S} Не ћете тек рећи то за омладину.</p> <p>– А да шта је друго та  
молитве.{S} Али се трже, кад јој витице тек сплетене, а не придевене спадоше на пунахна бела пл 
ечерње, ако у опште и звони, но највише тек за то, да бабица и кума, ако би се десило тог дана  
ек неугодно осећао у друштву, у које би тек почео долазити.{S} Од увек научио, да се повлачи, п 
катихета и месни школски управитељ, али тек да у недељи дана један пут или ни један пут оде на  
па не ће ни да му погледи у очи.{S} Али тек опет дода: </p> <p>Па ако онда то учиниш, скинућу т 
колико њих што је вредило нешто, остали тек лак еспап...{S} Нова организована омладина биће јед 
и Јелена; али Даринка је врсна усрећити тек, као жена, као мати.{S} Дође му и ујакова реч на па 
 једва му проби медвеђи глас, ухвативши тек последње: „Устај, Србине!“</p> <p>Учитељ одустаде н 
акон три године жури у походе, него јој тек уз пут сврће као познанику каквом.</p> <p>И срце му 
 још бити, како треба да буде.{S} Нисам тек могао момку одмах с неба па у ребра: то и то је.{S} 
ерава га она.{S} Хтеде он да рекне, као тек да одмахне: „Па добро!“ Но се трже.</p> <p>– Хвала  
ка, дошао је већ под грло, а то се отео тек само дубок уздисај.{S} Срце би на том уздисају тешк 
након нас останути“, и кад нам се „тело тек под земљицу вргне“, а некмо ли да траје, „док се по 
о телесно било душевно, уморан, вечерас тек више из навике, да нешто прочита, пре него што засп 
врата на школском здању.{S} Касно у ноћ тек вратио се Кнежевић из манастирскога воћњака, посрћу 
 не дође ни вечерас.</p> <p>Касно у ноћ тек чула је, да се отворила врата на школском здању.{S} 
 још у боцама.{S} Господа га иначе пију тек кад оду у Руму, у Ириг, у Митровицу, или и даље куд 
о је мати и материнска љубав:{S} Сад му тек изађе пред очи њен лик, кад оно пре краткога времен 
Јелена претрну. </p> <p>Учитељ се на њу тек осврнуо.</p> <p>Али нико не примети њену неприлику, 
богаташа, – од људи неписмених, који су тек из туђих уста чули и научили бар „Коло Бранково“, п 
динца подједнако.</p> <p>– Синко, то су тек само празна нагваждања, дангуба и беспослица.{S} А  
уло као данас.{S} Заспала ноћас у плачу тек око неко доба, па је спавала као мало дете.{S} Али  
p>– Чудновато, да се, ево, све више њих тек у новије доба сећају, – одговори Бранко, –да су поз 
ете.{S} Неуко је, нејачко је, да га даш тек тако од себе, да га одбијемо као лику низ Дунав, –  
 ваљда, још, вели поп Стеван.{S} Не ћеш тек отићи горе, а да и нама не кажеш с Богом? </p> <p>Б 
на, за бога, још није све једно, то ћеш тек допустити.{S} У нас је врло велика погрешка то, што 
при пратила главни смисао његов.</p> <p>Тек попа је ипак заћутао. </p> <p>– Да Бог ме, да вам м 
ла запитати: „За што је отишао?“</p> <p>Тек обадвема беше у тај мах Бранко и његов нагли одлаза 
рапном руком оне немани, која сад дрско телејише упљувке своје подлости и себичности разним инт 
та.{S} Али, као обично, кадгод је, било телесно било душевно, уморан, вечерас тек више из навик 
 ће „након нас останути“, и кад нам се „тело тек под земљицу вргне“, а некмо ли да траје, „док  
ти.{S} Ох, полетела би Јелена и душом и телом!{S} Али мора да га притискује рукама.{S} Понда ск 
ст пламичак.</p> <p>Ти си сад и душом и телом лептир, – рекла му је мати, када га испраћала у т 
 је баш дошла у разговор најзанимљивија тема при чаши пива, његова најмилија тема, о томе, како 
ја тема при чаши пива, његова најмилија тема, о томе, како и за што наш народ пропада; Јеша вол 
кономију, од како је пало слеме на њено теме.{S} Једва ће ми на питања моја тек овлаш поверити, 
ву) живот, кад се тако склапа брак, тај темељ свему животу и поретку у друштву! </p> <p>То ли ј 
држао дух народа српскога, ударивши јак темељ српској књижевности у исти мах, када је Милош на  
 понижену Србију на ново дигао и ударио темељ политичкој и државној слободи донде заборављенога 
, синко, добра и овако.{S} Ја сам је из темеља зидао.{S} Ко после мене дође, може лако дозиђива 
а ли бити, остаће или мезимац на дедину темељу, или ће пустити зета у кућу, као и њен отац, па  
м Саду и својих љубавних пустоловина по Темеринском друму и Казанџијској улици, па се човек „до 
холари му били које у Карловцима које у Темишвару и Бечу.{S} Најпосле, и то неје немогуће, неје 
 свега гласа протестују, што он тако на тенане плови по небесном мору, да му они не могу ништа. 
е.</p> <p>Особито добро познаје писарев тенор, који би диван био, да кроз грло неје пропустио в 
с оне стране потока зачу се диван мушки тенор.</p> <p>Јелена познаје тај глас.</p> <p>Учитељ за 
рен, да Србин није за тенористу.{S} Јер тенор не спада у особине српскога народа, него је то ос 
јест, писар је уверен, да Србин није за тенористу.{S} Јер тенор не спада у особине српскога нар 
н то примио, кад би <pb n="91" /> му се теоретски о томе предиковало, а да не види то од нас св 
ази писар добро, како ће изводити своје теорије и стављати ипотезе. </p> <p>Па му данас не пада 
 зар то није могуће?{S} А по Дарвиновој теорији потомци наслеђују особине својих предака.</p> < 
писару, имаће право Дарвин; а ону другу теорију лако је доказати по Брајковачком благајнику.</p 
 бради, а другом му насу у чашу хладног теочинца и насмеши се на њега.</p> <p>Он је загрли око  
однику уживају летње вече у разговору и теочинцу, Јелена је у својој соби.{S} Неје палила свеће 
да замедља бљутавост свога лицемерства, тепа час о пријатељству, о побратимству, о услугама, ча 
ио у нашим крајевима, непрестано сам се тепао по охолом Бечу...{S} Мени је, да Бог ме, охол, ка 
рајковачки писар, „дочепала ледине“, па тера даље и игра увређену љубав, кује, док је врело.</p 
ми мушки морамо.</p> <p>– Гле, а ко вас тера, да морате</p> <p>– Један другом за љубав.</p> <p> 
а?{S} Знаш, тамо је Јелена...{S} Триво, терај!</p> <p>– Ђи! </p> <p>Коњи кренуше.</p> <p>– Стој 
ик од то доба, чим се мало ђорну, одмах терају писара, да им декламује „оно о разбијеној канти“ 
у у смех.</p> <p>– Ја то увек кажем: ви терате политику.{S} То је наперено против нас попова и  
 то, – примети Бранко.</p> <p>– Онда ви терате политику.{S} Бранко прсну у смех.</p> <p>– Ја то 
, венчаће их, и ти ћеш, можда, имати да тераш још парницу с узурпатором твога наследства.</p> < 
ободе кроза сред срца, па јој се стиште терет, сињи терет.{S} Цео дан се тужи матери, да је бол 
сред срца, па јој се стиште терет, сињи терет.{S} Цео дан се тужи матери, да је боли глава.{S}  
 сада у гнушање.{S} Ујков кућа поста му тесна, мрачна, гадна.{S} Нема му у њој станка.</p> <pb  
ранко мрзак, Боже сачувај; ал јој нешто тесно било поред њега.{S} Чисто би га загрлила, што иде 
жари, како беру берачице.{S} Ту је мала тестера за навртање и скрњивање воћака; ту вазда још др 
или не плете што себи или обично браћи, тетка-Катиној деци, узме, на прилику, штогод, па им чит 
ка и његова друга Јована с његовима.{S} Тетка му је, рече за госпођу Нату, врло ваљана душа; а  
, припасао ђорду о бедро, што му донела тетка и сеја из вароши; па узјахао танку бедевију, што  
ашарио своје сиграчке, што му их донела тетка и сеја. (... „Боже мој, " рекла је, да Бог ме, Ка 
ика је одобрио.{S} Треба да одемо и код тетка-Тинке.</p> <p>Нова неприлика за Јелену.{S} Као да 
ма...{S} И њу ће мати дада на јесен код тетка–Нате у варош, па да и она иде у вишу девојачку шк 
азан.{S} Сви су, до душе, ту, и мама, и тетка Ката, и Зорка, и Владимир, и браца ће се вратити, 
ринка, Бранко и Јован, него им и мати и тетка Ната одобравају и хвале смер.{S} А највећа је њен 
S} То ће да буде радост од деце, кад им тетка из вароши разда поклоне!</p> <p>– Боже мој, секо. 
ну се.</p> <p>Гости из Брајковца.{S} Ту тетка Ната, ту Даринка, Јован, мала Зорка, – сви полете 
>– Немој да спомињеш штогод о томе пред тетком.{S} Она се страшно ополчила.{S} Не ће се више ни 
 је Зорка радила, па да је похвали пред тетком из вароши и пред сејом.{S} А њих две се нагле ра 
вала се и селу.{S} Радовала се, да види тетку, браћу, сестру, другарицу Јелену и...{S} Онај гос 
ринци, како морају, Бог да, на лето ићи теци у</p> <p>Брајковац.</p> <p>Како онда још не беше н 
свету... гура, те редовно свршава своје течајеве.{S} Изашавши из вотњака и из врта, те идући кр 
м се и деца боље срађају.{S} А мајке се теше и челике надом, да ће им деца бити боље среће од њ 
о ти кажем.{S} Ствар још није готова, – теши поп Стеван и њу и себе. – Све ће то још бити, како 
јој жао, ако је збиља тако, па га чисто теши. – Ја сам уверена, да се не ћете постидети.</p> <p 
је могао никога разуверити, сам је себе тешио... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Од сео 
оше врцати госпођа-Рашићки, сузе, Боже, тешке, несретне... </p> <p>Поп Стева се растопи, распли 
ака то, што се он, кад једном пропадне, тешко подиже, јер, канда, и не мисли више, да буде екон 
ад госпођи Нати дође срцу <pb n="17" /> тешко, не жали пута ни трошка, да проведе код сестре на 
 зна, да је ту српска патријаршија“.{S} Тешко да има у српству иоле знатније личности, која неј 
е што више користиш туђим искуством.{S} Тешко оном, који мора све на себи да искуси!{S} Ја сам  
дописом из својега уљишта; можда, али – тешко!</p> <p>Ако је кадгод каквих виших жељан имао, за 
ја постала је, тако рећи, из народа, па тешко да се игде интелигенција тако удаљи од народа као 
овде?</p> <p>Па јој опет сада у једаред тешко, колико јој мало час било криво...</p> <p>Најпосл 
гаваше интимнији разговор.{S} Бранко би тешко и дошао у Брајковац, на ујаков позив, ујаку за љу 
Него шта знам?{S} Код нас ти је на селу тешко наћи слушкињу, па не знам, које новце да јој даш. 
, где је већ отрљо креч и углачао га од тешког наваљивања; пребацио ногу преко колена, па мисли 
у тешкој ноћи искушења,... да, велим, у тешкој ноћи искушења, која га је стисла, да једва може  
у и одржава у њему свест, да не клоне у тешкој ноћи искушења,... да, велим, у тешкој ноћи искуш 
ихваћа.</p> <p>Госпођа Ната се мигољи у тешком пртљагу, хоће да се извуче, па то раскопчава огр 
бок уздисај.{S} Срце би на том уздисају тешком да полети.{S} Ох, полетела би Јелена и душом и т 
 те ми сад тек долази пред очи све већа тешкоћа бремена, што сам га се подухватио у најбољој во 
.</p> <p>– Па шта тебе гони, да, можда, ти прихвати њен посао?</p> <p>– Воља и осећање да сам с 
ажем, Стефане родитељи...{S} Да Бог ме, ти си јој, рећи, као и отац, како си је примио од мене  
tle>, – допуни учитељ. – Је л, Зорчице, ти већ знаш твоју песму?</p> <p>– Знам, знам, господине 
; Нисам... нисам ни речи...{S} Он вели, ти ме зовеш. - </p> <pb n="35" /> <p>– За бога, – поче  
– насмеја се већ Стајић,– мени се чини, ти у мамурлуку свом обично гледаш све на црне наочаре.< 
вог сестрића.{S} Ти си господар у кући, ти дрмаш општином, па..</p> <p>– Сто му мука!{S} Да, ја 
ender Professor</foreign>!{S} Јеси чуо, ти ћеш бити таки консервативац, као што га је Бог створ 
ица са значајним смешењем.</p> <p>– Ех, ти већ све знаш, – проговори бележник, напунивши пуна у 
 штит од сунца наслонио.</p> <p>– А,... ти си, Александре!- примети попа, па се осети слободан; 
 ћу да будем адвокат или чиновник...{S} Ти видиш зар, да се ја не одричем рада.{S} Боже сачувај 
крен.{S} Па ја га и волим као брата.{S} Ти си друго што.{S} Боже мој, за што си на један пут та 
иси човек, да укротиш свог сестрића.{S} Ти си господар у кући, ти дрмаш општином, па..</p> <p>– 
тељ.{S} Сад би лакше ишло него икад.{S} Ти ни данас не знаш, где ти је муж; а Бог зна, кад и ка 
се смилује на сироче сироте удовице.{S} Ти си, да Бог ме, као и удовица, кад немаш мужа...{S} А 
а...</p> <p>– За тебе би штета било.{S} Ти ниси рођен само за себе, већ за... виши позив, – пре 
ртаје били, траже што бољу парохију.{S} Ти и твоје колеге дали сте се на професуру, па ће те и  
рхаш ту! – вели јој разнежени супруг. – Ти бар не мораш, ако ми мушки морамо.</p> <p>– Гле, а к 
енула се Ната кочијашу, па му говори: – ти сад поскидај ствари, па дај унутра, а коње испрегни, 
ро на њу очима; па само дода: </p> <p>– Ти си невина, срце моје; да Бог ме, па не познајеш, кам 
 на бележника, да се иде кући.</p> <p>– Ти иди, голубице моја!{S} Иди, немој да се крхаш ту! –  
ку, као филоксера винову лозу.</p> <p>– Ти би канда још могао бити ваљан економ, примети Бранко 
 Чисто не могу да верујем...</p> <p> „— Ти, канда, не идеш из Брајковца задовољан?</p> <pb n="8 
>– Ја сам, – вели, – за то већ стара, а ти си ми, кћери моја, још млада. </p> <p>То је већ суви 
Господа свештеници се чине и невешти, а ти, учо, издири за народност, па кад ти треба дати хлеб 
хоћу, то мора бити из ока из бока.{S} А ти ниси човек, да укротиш свог сестрића.{S} Ти си госпо 
>– Като злато, – опет ће Ната Кати, – а ти мени и не кажеш, где су ти деца?</p> <p>– Јован је о 
т правите да ништа не знате.</p> <p>– А ти опет све знаш, – уплете се опет нежни супруг. </p> < 
нам већ коме, послушао би ме и учинио А ти...</p> <p>Види Поп Стева, да је тренутак озбиљан.{S} 
тна трошка, само да дође.</p> <p>– Бога ти, прекинућу ти реч, зна л се што, где му је отац?</p> 
авице: ...{S} Добро је.{S} Чувај се, да ти их не препали ветар и сунце преко поља, те да не каж 
епо радити!{S} Па што зарадиш, знаш, да ти нико за тим заплакати не ђе, па ти је слађе...{S} Не 
ном у Карловце на свечаност.{S} Је л да ти је право?{S} У госте ћемо код Тинке.{S} Време је.{S} 
ити, ни колико отлен дотлен.{S} Само да ти приповедам, шта ми је нарадила.{S} Ономад...</p> <p> 
дем, – одговори онај. – Него искрено да ти кажем, волим, и што сам био ту.</p> <p>– Жао ми је,  
о збира себи плодове човечјег ума. – Ја ти, – рече, – не могу дати ништа више до свог благослов 
им мојој матери.{S} Видиш, Бранко, моја ти је мати чудна жена.{S} Права Српкиња мати!{S} Никада 
ако из ненада?</p> <p>– За што?{S} Така ти је данас омладина.</p> <p>–- Куд насрне, или с главо 
 па да чују,...{S} Боже!..</p> <p>– Ала ти је то наопако време изашло, јух, јух, јух! – уздахну 
брецну се, бојаги, попа.</p> <p>– Хвала ти, боже!{S} Канда нема више дана него кобасица! . „Вид 
ао.{S} Баш му то добро и дошло.{S} Нема ти, вели, несноснијег посла, него гледати како наш беле 
{S} Нема у нашег света сиротиње, не зна ти наш планинац, шта је то служба.{S} А свако је одевен 
олети бујицом!{S} Е, па видиш, омладина ти је као поток: а ово, што су сад наумили, као бујица. 
алу, не стиди се прве госпођице.{S} Она ти напуни својих неколико котарица воћа, метне на обран 
, да ти нико за тим заплакати не ђе, па ти је слађе...{S} Не ћу да будем адвокат или чиновник.. 
ог дао матер, најбољу срећу. </p> <p>Па ти мислиш, Стево, да и ја идем с њиме у Карловце!</p> < 
але с госпођом Рашићком.</p> <p>– Мудра ти је то зверка.{S} Ко је не зна, скупо бије платио, –  
 омладине.</p> <p>– Знам ја, брате, шта ти мислиш.{S} Но, не бој се.„Нису то руске нихилисте ни 
го, до да се молим Богу за тебе.{S} Шта ти ваља радити, то ти треба већ сам да знаш после осам  
екнем, здрава сам до божје воље.{S} Шта ти раде дечица?</p> <p>– Хвала Богу!</p> <p>– А да шта  
ек“, па „какав си ти то ујак“, па какав ти је то, сестрић“...{S} Дошао гладан, да се исхрани... 
, где ти је муж; а Бог зна, кад и какав ти може од куд искрснути на једаред из ненада.{S} Него  
 а ти, учо, издири за народност, па кад ти треба дати хлеба, „даће бог!“</p> <p>Јеша зинуо у Јо 
адовине, кад хоћеш, пут је добар, а сад ти иде под ногу.{S} Доћи ћеш само пре, него што пођеш,  
 него икад.{S} Ти ни данас не знаш, где ти је муж; а Бог зна, кад и какав ти може од куд искрсн 
рио с Јованом.</p> <p>– И не питаш, где ти је ујна, – приметиће Јован Бранку, кад се једном у г 
па хвала Богу!{S} А видим, како пролазе ти, који вичу:{S} Слобода,... народно право,... аутоном 
 Јер видим, и ти је волиш, као да си је ти родио.</p> <p>– Јелена... наша Јелица је моја брига! 
тив нас попова и калуђера.{S} Е, не уме ти се омладина маћи, док се о нас не очеше.{S} И тај на 
песме? </p> <p>– Још пре него што си се ти родио.</p> <p>– Е, па кад онда несте умели наћи прав 
pb n="13" /> <p>– За Бога, мама, шта ће ти опет муф у сред лета? – љути се опет</p> <p>Даринка. 
ју, па, ако Бог и срећа дадне, таман ће ти у добри час доспети за капелана.</p> <p>Јест, и ја т 
онај прах на крилима у лептира, а образ ти је крило лептирово.{S} Отареш ли прах, упрљао си обр 
могу рећи: „моје“ дете!{S} Јер видим, и ти је волиш, као да си је ти родио.</p> <p>– Јелена...  
Довешће децу у Брајковац, венчаће их, и ти ћеш, можда, имати да тераш још парницу с узурпатором 
лутке на гајтану у вурштлпратеру?!{S} И ти се заводиш за аукторитетима!{S} Е, па да Бог ме: <fo 
 пријави л се, сматра се за мртва.{S} И ти си решена онда брачних обавеза према њему.{S} Можеш  
p>– Дух времена сад је таки!</p> <p>– И ти се под старост повела за духом времена!</p> <p>– Сте 
. „Сад је омладинско време!“</p> <p>– И ти, Стефане, био си некад омладина...</p> <p>– Никад; н 
> <p>Иди, синко, – вели. – помешај се и ти мало међу свет.{S} И онако слабо имаш кад посла са с 
 и мајсторицу,... знаш!{S} Него обиђи и ти, мој брате, по каткад.{S} Опет је, знаш, друкче, кад 
 као да му је ко на жуљ стао, – немој и ти тим незнабожачким, тим револуционарним именом, кад г 
а пример „вечитих правника“ доста, ал и ти хоће да играју само господина.{S} Или се и не мисли  
ко му буде уско...{S} Ето видиш; шта би ти било, да си за годину две дана мој капелан, па време 
е и замочи руке, да их пере, – могао би ти Трива штогод помоћи.{S} Нек ти донесе воде, <pb n="2 
 већ замесио попару учитељу.{S} Не води ти бриге, Јелисавето.</p> <p>Јелисавета се мало раскрав 
оби, – одговори Јелена. </p> <p>Не води ти бриге за господина...{S} Бранка.{S} Он ће већ доћи,  
} Ја што учим, учим себе ради, као годи ти и други и трећи.{S} Кад кажем, да бих био на селу уч 
 као што се чини!{S} Какав си ти, онаки ти се чини цео свет...{S} Сиромах поп Стеван!{S} Неје н 
е непосредно обрати на Бранка:– Јеси ли ти кад о томе помишљао?</p> <p>– Моја будућност биће ми 
 та добро и за себе и за њу.{S} Знаш ли ти, да ће она израдити код поп-Стеве, да све припадне њ 
 то одмори, бар кад недеља дође, а мени ти се не зна ни благдан и свагдан.{S} Ни на кога се, сл 
сму.{S} Не узима на ум, како су жалосни ти стихови, како су непоетично казане ту мисли; само му 
 у Карловце; па најбоље ће бити, говори ти сама с његовом матером...{S} Но, не мислим ни ја, од 
} Знаш, ја...{S} Најбоље ће бити, да си ти уз њега.{S} Бадава!{S} Мати је мати.{S} Дете не треб 
ом читати ни „ђачки растанак“, ма да си ти данас тако занесен за Бранком.</p> <p>– Омладина се  
ако рђави, као што се чини!{S} Какав си ти, онаки ти се чини цео свет...{S} Сиромах поп Стеван! 
колико прекора и пребацивања. „Какав си ти човек“, па „какав си ти то ујак“, па какав ти је то, 
вања. „Какав си ти човек“, па „какав си ти то ујак“, па какав ти је то, сестрић“...{S} Дошао гл 
ати, – зар то мора бити?</p> <p>– Немој ти ту мени! – одговориће опет, као и до сад, Ната Кати. 
орбе, „зар је то морало бити?“ – „Немој ти ту мени!“ рекла је, наравно, Ната Кати. „То је дечја 
могао би ти Трива штогод помоћи.{S} Нек ти донесе воде, <pb n="20" /> ил нек нацепа дрва....{S} 
Богу!</p> <p>– А да шта ћеш!{S} Јавља л ти се госпођа Ната из вароши?</p> <p>– Јавља ми, да ће  
фриган параграфлија. </p> <p>– Падају л ти те мисли на памет ваљда за то, што се видиш сада у о 
 за то воље, па мир!</p> <p>– Казао сам ти, што ја о томе мислим.{S} Испит, понда ради што хоће 
на већ мало нестрпљиво, – та, за то сам ти га и послала.{S} Да сте, велим, на само.</p> <p>– Ни 
и поносно довикнути: „Нови Саде у заман ти хвала, када теби Карловци су глава!“</p> <p>Треба ли 
S} И сада, дакако, није имала куд, него ти је вратила „физиту“; ал... </p> <milestone unit="sub 
ла.{S} Али све нек је Богом просто, ако ти примиш наук, што сам га отуд ја поцрпала!{S} Чувај о 
на!{S} Куд вам се жури? </p> <p>Е, како ти само!{S} А не знаш, да нема још много до недеље?</p> 
сека Като?</p> <p>– Хвала Богу!{S} Како ти?</p> <p>– Да рекнем, здрава сам до божје воље.{S} Шт 
о шта кошта, па по томе и цени.{S} Тако ти је данас време, кћерко.</p> <p>— Ја ћу да сачувам, м 
 она, али сад мало и с прекором, – тако ти лежи на срцу!</p> <p>– Ето ти је, на! – обрецну се,  
, ни кћер да уда у село.{S} Вели: „Село ти је тек село.“ Ето, она се родила и одрасла на селу,  
ка, од пре, – рећи ће сека Ката. – Било ти је Брајковачко друштво, и сама добро знаш, као једна 
рши последњим стихом: „Србадијо не било ти просто!“</p> <p>Сви пренули у смех.</p> <p>– Знам ја 
воља!{S} Плани, па издахни!{S} Таки смо ти ми свуда. , баш сам радознао, како ће и то у Карловц 
т, брате, – окрену се Јовану, – баш смо ти ми на селу затуцани,... их!{S} Никакве друштвености! 
Богу за тебе.{S} Шта ти ваља радити, то ти треба већ сам да знаш после осам година, што си их п 
> <p>– Рашићка добила кошар,... ето, то ти је! – затрча се бележник, као да реши ствар што пре. 
 глас.</p> <p>– Ао, лопове један!{S} То ти је последњи злочин!</p> <p>– Ето браце из винограда! 
на, не знаш, каква је вера.</p> <p>– То ти је једно и исто.{S} Кажи младости јуност или омладин 
м, – тако ти лежи на срцу!</p> <p>– Ето ти је, на! – обрецну се, бојаги, попа.</p> <p>– Хвала т 
ачувај Боже, на онај свет,</p> <p>А ето ти и опет, већ по толики пут, госпођице Даринке, једини 
па не знам оно.</p> <p>- Разуми ме, што ти кажем.{S} Ствар још није готова, – теши поп Стеван и 
би руку. – Кажи ми штогод лепо, као што ти умеш.</p> <p>– Он је од неко доба врло заћутао.</p>  
га духа времена...{S} Ама молим те, зар ти не видиш, да у нас нема никакве дисциплине, нема стр 
} Хлеба!{S} Хлеба!{S} А тек сад?{S} Зар ти не видиш, шта се кува?..{S} И сам си пре неки дан ре 
голе ручице, те је загрли.</p> <p>– Зар ти још не спаваш, сејо?</p> <p>– Ево, сад ћу и ја. </p> 
ине.</p> <p>– Него шта знам?{S} Код нас ти је на селу тешко наћи слушкињу, па не знам, које нов 
та Кати, – а ти мени и не кажеш, где су ти деца?</p> <p>– Јован је отишао у виноград.{S} Има у  
иногради, вотњаци, беркови, шуме.{S} Ту ти се измешала румена боја лишћа рујева с плавичасто-зе 
 ћеш само пре, него што пођеш, како, ћу ти казати, да поздравиш Кристу, нека што чешће посети к 
{S} Него тужи га конзисторији.{S} Ја ћу ти написати, тужбу, да се развенчаш.{S} Петнаест година 
мо да дође.</p> <p>– Бога ти, прекинућу ти реч, зна л се што, где му је отац?</p> <p>– Никад ни 
 </p> <p>Па ако онда то учиниш, скинућу ти шешир до земље.{S} Немој да се и на тебе примени оно 
е тако.{S} Ух, благо вама!{S} Волео бих ти се сада по гори проходати, него о Божићу прасе...{S} 
 но,... не велим ја тако...{S} Не мораш ти одмах... не знам шта... </p> <p>– Доста ја већ гутам 
е у народ оно из књижевности.{S} Мислиш ти, да би му ишта помогло, кад бих, ваљда, удесио јавна 
едеф сад као плавичаст пламичак.</p> <p>Ти си сад и душом и телом лептир, – рекла му је мати, к 
обори главу, па се даде у памет.</p> <p>Ти не треба да се што бојиш, – узе поп да кује, док је  
 – љути се опет</p> <p>Даринка.</p> <p>–Ти ћути.{S} Ми ћемо на село.{S} А путу се рока не зна.{ 
између себе „ви“, већ „братски српски“ „ти“, него Дабижић, на пример, не ће више називати Јован 
, над сеоцем на полеђини једног брдашца тик уз Брајковац. </p> <p>На сред села око крста искупи 
љ стао, – немој и ти тим незнабожачким, тим револуционарним именом, кад га је Бог и Христос при 
дозвао, да проведем овде школски одмор, тим више, што ћу том приликом да будем сведоком једне о 
{S} Шта нас је пута насмејала!</p> <p>– Тим више, – суди Катица, – треба пазити на тако женско  
ушевну акцију.</p> <p>– Цео свет иде за тим, да има што више интелигентних људи.</p> <p>- Интел 
рекрстила их обоје изнад главе.{S} И за тим опет на прстима изишла из собе...</p> <p>У том је и 
веће да га можда узабере, па га брзо за тим забаци или и изгуби.{S} Или би провирила кроз прозо 
{S} Па што зарадиш, знаш, да ти нико за тим заплакати не ђе, па ти је слађе...{S} Не ћу да буде 
, да некуд зар полети...</p> <p>Мало за тим, па је цело село у сну. </p> <milestone unit="subSe 
реба народ увући унутра!“ Повукао би је тим пре, што се уверио, да се и сама гошћа одушевила за 
само да оживи свечаним начином, када се тим најбезазленији осећај народни исмева, то је гадно,  
ијим костима под земљом!{S} Али када се тим пљује на свету успомену, коју народ с највећим пија 
о да му је ко на жуљ стао, – немој и ти тим незнабожачким, тим револуционарним именом, кад га ј 
и осмејак сретан, блажен.{S} С осмејком тим загрли је и сан...</p> <p>Госпођа Катица у другој с 
супруга, и тако даље.{S} Баш тада је он тим начином одао своју „тајну“, поричући свим срцем, св 
еченога у калуђерству Доситеја: њим и с тим списат и издат</title>."</p> <p>Како се обрадовао т 
божје, ићи у осамнаесту.{S} Родитељи, у тим годинама својих кћери, морају већ да помишљају и на 
 изнад свакога другога српскога места у тим крајевима?</p> <p>Има ли и једнога Србина, који иол 
ију догађај за Брајковац.{S} Па сад још тим више, што се слегло на један пут ваздан гостију у с 
ећма је поли пламен по лапитима.</p> <p>Тим боље!{S} Зорчица ће декламовати ону чика-Јовину о Б 
о речи материне по памети.{S} У мислима тима неје ни примерио, кад је лептир одлетео.{S} Неје г 
ева један пут сестри, видевши да ће јој тиме погодити најватренију жељу.</p> <p>Тинци сину.</p> 
руга, колико чуварна и вредна домаћица, Тинка то двојином нежнија <pb n="29" /> сестра, двојино 
.. само не у калуђере!..{S} Шта мислиш, Тинка; да даш Александра у Карловце у гимназију? прогов 
ети у тој невољи своје сестре Тинке.{S} Тинка као да се на ново родила, кад је дошла у братовље 
о код ње, па дошли нешто у разговор.{S} Тинка, рећи ће поп Стева својој сестри, – ево, ја сам с 
 по неколико ђака држати на стану.{S} А Тинка спремала и себе и дете. </p> <p>Данас отишла Тинк 
ала и себе и дете. </p> <p>Данас отишла Тинка из Брајковца; а сутра дан се уселила у поп-Стевин 
ар да га мати жива сахрани?{S} Не да се Тинка ни опепелити.{S} Њега једног, па...!{S} Да их има 
гова жена!</p> <p>Па је ли чудо, ако се Тинка осетила, као да се други пут родила, па дошла на  
тога дана неје имала гостију. </p> <p>И Тинка Стајићка, мати нашега познаника из Брајковца, Бра 
орило се, да је заблудео у свет.{S} Тек Тинка дахну душом.{S}Неје јој, до душе, лако било ломит 
штеничких, па се тако испомажу. </p> <p>Тинка оћута.{S} Не подиже главе, а уздахну. </p> <p>Пор 
Ја ћу бити, мати, као год и уја.</p> <p>Тинка се заплака, па стиште сина на своја недра. </p> < 
овце!</p> <p>– Да, ја то мислим.</p> <p>Тинка обори главу, па се даде у памет.</p> <p>Ти не тре 
е л да ти је право?{S} У госте ћемо код Тинке.{S} Време је.{S} Није лепо, што ме толико већ, ка 
Стева се сети у тој невољи своје сестре Тинке.{S} Тинка као да се на ново родила, кад је дошла  
 одобрио.{S} Треба да одемо и код тетка-Тинке.</p> <p>Нова неприлика за Јелену.{S} Као да је да 
 пријатељ из Беча.{S} Та, знаћеш га.{S} Тинкин син, ако се сећаш!</p> <p>– Што јој је муж она л 
...{S} Цео свет, за Бога зна, за што је Тинкин муж пропао и заблудио у свет!</p> <p>Исто тако н 
уг, ни онако нежан брат.</p> <p>У том и Тинкин Александар израстао дечко из основних школа.{S}  
е нешто продобрила.{S} Па како је дошао Тинкин син, и још пре него што ће доћи, не можеш је вид 
теља.{S} Хм, хм,!{S} Не знам, за што би Тинкина сина трпила Јеца у поп-Стевиној кући?{S} Видиће 
 је сам попа у Карловце и нашао стан за Тинку згодан, како ће моћи и по неколико ђака држати на 
ву од његове сестре, да је она истерала Тинку из поп-Стевине куће.</p> <pb n="45" /> <p>Та, кол 
 држао тога, па да га види Бог и њега и Тинку и синчића му!{S} Али Арсенију се други занат боље 
тиме погодити најватренију жељу.</p> <p>Тинци сину.</p> <p>– Него дете је, знаш, дете.{S} Неуко 
а завлада на обали, као да занемеше оне тисуће грла искупљенога народа.</p> <p>На једаред запев 
јечему другоме – готово без праве свезе тих разних предмета.</p> <pb n="97" /> <p>Госпођи Нати  
 Неје му ни стало до ове врсте људи, из тих се, по његову уверењу, не да већ више ништа ни учин 
="la">gutta cavat lapidem</foreign>!{S} Тиха вода брег рони!</p> <p>Бранко ућута, ал му криво ј 
и ваздух.{S} Не, овде сад више не треба тиха рада, овде треба олујине: загушљивост је ужасна, п 
 разговорна, искрена и страсна; Даринка тиха, озбиљна, безазлена и разборита.{S} Као девојка мо 
ао што је Јелена, поздрави ова красна и тиха ноћ песмом.{S} Ја мислим, да ће наш коровођа...“</ 
лиш, полетеће.</p> <p>На једаред зачује тихе кораке под прозором; али, рекао би, још већма чује 
це тамо и нема, запева своју најмилију, тихо, по свом начину, тек само да да арију: </p> <quote 
е занела за њима, те би час удесила, па тихо певушила уз уздрхтале звуке, час би пустила срцу н 
 се окрену Зорци.{S} Дете спава мирно и тихо као анђелак.{S} Румен је прелила по обрашчићима.{S 
ра.</p> <p>– Госпођице Даро, – рече јој тихо, па тако искрено, својски, а тако покајнички, да о 
и стоје још мирно један поред другога у тихој луци, у којој се и један и други озбиљно спремају 
 новине и премишља о ономе, што се њега тиче, а мало разабира за оно, што је било и шта ће <pb  
о је смешно! (Осети попа, да се то њега тиче.) А шта онда, ако те кости, што их у Бечком гробљу 
се замислио за својом чашом, па гасе не тиче ни живи разговор између Јована и Дабижића, којима  
па јој дале омирисати, како се и њих не тиче, шта свет говори; оне живе, дакако, за своју децу, 
 а што и да дође он амо?{S} Ваљда га се тиче когод овде?</p> <p>Па јој опет сада у једаред тешк 
>А Кнежевић пушта глас где силније, где тише, да се као талас час дигне, час спусти.</p> <p>И б 
 а где гласом да јачим говори, где опет тише, и тако даље.{S} Данас је неколико пута питала и б 
вачко друштво самртницу.</p> <p>Свечана тишина завлада на обали, као да занемеше оне тисуће грл 
ле! – задрхта опет њен глас по вечерњој тишини.{S} Нема одзива.{S} Само види, како учитељ одмич 
да се извуче, па то раскопчава огртач“, то чупа с ногу велики завежљај.{S} Баш читав посао!</p> 
м најбезазленији осећај народни исмева, то је гадно, то је... </p> <p>За јамачно је и опет Раши 
 тога ради омаловажавати ђенија његова, то је смешно. </p> <p>– То је смешно! (Осети попа, да с 
собе сто, и по њему разбацано то књига, то хартија, мастионица, пера, истрињена дувана, палидрв 
а све нестрпељивија; што нестрпељивија, то одлучнија. </p> <p>Како да се састане с њим?{S} Хоће 
ома, земљорадника, трговаца, занатлија, то више слободе и благостања.{S} Без материјална напрет 
 за узрок Бранкова изненаднога одласка, то сам Бог зна, тек док се Јован вратио у село, брујало 
љиво.{S} Је ли што схватила и упамтила, то је – у божјој руци!{S} Али је бар тврду веру дала, д 
д је јесенас дошао Кнежевић за учитеља, то није било дана, да тај није био ма на прозору с дево 
евати с нама.</p> <p>– Ох, Боже!{S} Та, то је кратко време.{S} Данас је уторник, а ето за час н 
 недеља, као што намерава госпођа Ната, то је, као што опет ропта њена кћерка, госпођица</p> <p 
е макар и који дан дуже...</p> <p>– Ха, то је добро.{S} Понећемо пар гусака и који пар пилића,  
и само наставак прошлости моје.{S} Рад, то ме чека.</p> <p>– Рад, рад!{S} Сви ми радимо.{S} Чов 
отац?</p> <p>– Никад ништа.</p> <p>– Е, то је лепо од поп-Стеве.</p> <p>– Довео га, да ту прове 
е, у сред Брајковца серенада!</p> <p>Е, то бадрим чуварима ноћне безбедности у скровитом Брајко 
а којим кораком она тројица њима ближе, то се Даринка већма стискује уз Јеленино раме, као да б 
ланика, те за оног; то било автономије, то не било је; па казао: да, па казао: не.{S} Само чино 
ама, и правом српском љубављу за своје, то му говори искреност на њену лицу, то му сведочи бист 
 канти.{S} Дакле жива скаче изнад нуле, то јест, бележник је „ухватио шпиц“.</p> <p>Писар као д 
 је потребно да се са учитељем састане, то Јелена све нестрпељивија; што нестрпељивија, то одлу 
таки гениј, као што га ви сад величате, то није никад показао.</p> <p>– Чудновато, да се, ево,  
о, да су народни учитељи већином такви, то је прави мученик народни.{S} Што свеснији, то већи м 
 с Кнежевићем, ако ничега другога ради, то бар да му каже, шта мати жели, и да она то чини само 
 се још на њу.</p> <p> А зашто се срди, то као да сад тек почиње да нагађа.{S} Па баш за то тре 
прави мученик народни.{S} Што свеснији, то већи мученик.{S} Ја, видиш, не бих то никада могао б 
платиша! <pb n="73" /> Наш Србин мисли, то је наше, па не мора плаћати.{S} А туђинац то не може 
тога не пада њему ни на ум, да примети, то је, како од неко доба не може ни о чему да мисли, а  
им Богу за тебе.{S} Шта ти ваља радити, то ти треба већ сам да знаш после осам година, што си и 
се јави, има ли тај дан какве дужности, то јест, да ли је та донела дете те и те младе или жене 
ао онај, осим петролеума.{S} Но он сам, то јест, писар је уверен, да Србин није за тенористу.{S 
прелешкали, разговарајући се то о овом, то о оном, у хладу између четири висока разграната орах 
ладић!“</p> <p>Осврћући се то за орлом, то за шевом или грлицом, често би гурнула матер и тргла 
м својим, његовим ујаком, поп-Стеваном, то баш не могаше у њему изазвати безусловну послушност  
јпречој потреби, радећи баш свој посао, то сам сигуран...{S} Мој стари био је поштен човек.{S}  
а појединца подједнако.</p> <p>– Синко, то су тек само празна нагваждања, дангуба и беспослица. 
ији осећај народни исмева, то је гадно, то је... </p> <p>За јамачно је и опет Рашићкина папуча  
оспоштина, за бога, још није све једно, то ћеш тек допустити.{S} У нас је врло велика погрешка  
</p> <p>– Рашићка добила кошар,... ето, то ти је! – затрча се бележник, као да реши ствар што п 
 три пута – и, дакле попили брудершафт, то јест, потписали пасош, да могу бити један према друг 
му или оному кадгод учини какву услугу, то је још увек она идеална несебична младићка, ђачка љу 
ажем, да бих био на селу учитељ народу, то стоји: јер ја, као интелигентан човек, знаћу и умећу 
е му се зажари.{S} Погледа то у Јелену, то у Даринку, а поглед му несигуран склизну на страну,  
лас:) Триста га врага, кад ја што хоћу, то мора бити из ока из бока.{S} А ти ниси човек, да укр 
е, то му говори искреност на њену лицу, то му сведочи бистар јој поглед и неусиљено понашање, у 
ек могао момку одмах с неба па у ребра: то и то је.{S} Из далека добар косач замахује.{S} Међу  
е гласао за овог посланика, те за оног; то било автономије, то не било је; па казао: да, па каз 
ин!</p> <p>– Ето браце из винограда!{S} То је његов глас! – викну прва Зорка.{S} Све поврви на  
и пут! ...{S}И опет!...{S} Све пуца!{S} То је радост!{S} Цикот, мислиш сватови су! </p> <p>Зорк 
 на њему ђенијална,... прави песник!{S} То је песник!- примети писар, нагледавши се Бранкове сл 
мки глас.</p> <p>– Ао, лопове један!{S} То ти је последњи злочин!</p> <p>– Ето браце из виногра 
ори онај живље, – упамти, увек тако!{S} То је моје <foreign xml:lang="la">ceterum centeo</forei 
 га тако мушки брањаше.</p> <p>– Ох!{S} То је дивно! – прошапута милостива његова заштитница, п 
што ће да припали пред свог свеца...{S} То је грозно, господине мој.{S} То треба да знаду наши  
дин Кнежевић, често долазио к њој...{S} То неје било ништа страшно, ал су обе поцрвенеле.</p> < 
оној лепој кући с оне стране потока.{S} То јој је најмилије за све време, како устане, па док н 
ви, појавиће се од мах организована.{S} То не ће још дуго трајати.</p> <p>– Имали смо ми већ је 
учених друштава. </p> <p>– Добро је.{S} То је прво уз мост, што води с лађе на обалу.{S} Одмах  
зову Маркову крчму, бојаги, из шале.{S} То је име добила отуд, што је писар (кад се први пут оп 
чем за туђим насилима“, и тако даље.{S} То су све формалности, шупље љуске.{S} Радити треба, ра 
ке нихилисте ни немачке социјалисте.{S} То су људи прекаљени начелима напреднога духа времена.. 
 да не понесе штогод сестриној деци.{S} То ће да буде радост од деце, кад им тетка из вароши ра 
а...{S} То је грозно, господине мој.{S} То треба да знаду наши учењаци, па о томе да пишу.{S} Д 
 често долазе у сукоб сами са собом.{S} То ништа не смета, да опет сваки своје назоре брани нај 
га увек звала братом, а он њу сејом.{S} То задржала и Катица, па њена деца и данас зову Давину  
а биће један као сви, сви као један.{S} То је наше зло од увек и било, што смо пуштали једном с 
још у Карловцима, тако беше омилело.{S} То је оно, што треба да измири, а у идеји Бранковој, св 
адници, увек ће нам кола ићи на еро.{S} То је само истина, а не црне наочари, упамти.{S} Нова о 
 да је и народ осетио жељу Бранкову.{S} То вече ће му остати у најлепшем спомену из живота у Бр 
а то увек кажем: ви терате политику.{S} То је наперено против нас попова и калуђера.{S} Е, не у 
е старешине, исмевати своју светињу.{S} То је зар слободна штампа!</p> <p>Размахнуо се поп Стев 
едним интересима, што су ту скопчани, – то су његове најмилије мисли.{S} Тек ако ће га кадгод з 
м српског народног јединства. </p> <p>– То је лепо! - кличе Даринка, а лице јој плану од одушев 
 ђенија његова, то је смешно. </p> <p>– То је смешно! (Осети попа, да се то њега тиче.) А шта о 
оворити штогод том приликом?“ </p> <p>– То је бреме пало на мене, – одговори Бранко.</p> <p>– А 
ују шарлатани, денунцијанти...</p> <p>– То је за то, што наши родитељи не спремају децу, кад их 
илово, а нису Бранкове него...</p> <p>– То је најжалоснија песма, што се силом уплеће у ове дан 
е нас научити Бранково коло...</p> <p>– То већ знам! – кличе и опет Даринка, и још већма је пол 
адина, не знаш, каква је вера.</p> <p>– То ти је једно и исто.{S} Кажи младости јуност или омла 
 непрестано капати над књигом.</p> <p>– То ме је једно баш и припитомило, те сам се и тамо осећ 
 мислим.</p> <p>– Није далеко.</p> <p>– То може бити. ·</p> <p>– И ви, збиља, не знате ништа?</ 
д.</p> <p>– Водите туђу бригу.</p> <p>– То раде беспослене жене.{S} Не ћете тек рећи то за омла 
</p> <p>Бранко одмахну главом:</p> <p>– То је за мене, за сад бар још, тек само празан разговор 
 има почетка, нити ће имати свршетка, а то је мати и материнска љубав:{S} Сад му тек изађе пред 
 рече госпођа Јеца.{S} Другим речима, а то бар мисли: „Путуј, игумане..."</p> <pb n="69" /> <p> 
<pb n="26" /> <p>Пре неколико година, а то памте још многи и многи Брајковчани, неје Брајковац  
ад стресао с ње прашину и отворио је, а то „<title>Живот и прикљученија Димитрија Обрадовића на 
, па ћеш вечерати, – опет Ната Триви, а то исто или можда мало друкчије рећи ће му бар још који 
о, да по упутству наших пчелара води, а то му се признати мора, најсавршеније свој пчеларски дн 
је писар (кад се први пут опио у њој, а то је било прво вече, како се скрасио у Брајковцу) декл 
сви да га учимо!{S} Ја то увек кажем, а то ћу и сам урадити: треба више учених људи да се помеш 
е пута захука, дошао је већ под грло, а то се отео тек само дубок уздисај.{S} Срце би на том уз 
итку нове нам књижевности народне.{S} А то је оно, што је и најозбиљније <pb n="50" /> српске н 
ни госпођа-Натин неје купио од ње.{S} А то, што јој сад госпођа Ната и опет меће на душу, јесте 
ође, која је ружа у нашем друштву.{S} А то није нико други,... мислим, да сте сви погодили, да  
и, па гунђа и прети учитељу, како ће га то скупо стати, што му квари сан.</p> <p>А госпођица Је 
душеви за нешто.{S} Нешто му говори, да то девојче има осећаја и више свести него у сваке обичн 
ој кући као црв.{S} А уме, да удеси, да то, што ради, она и ужива; па што ради, зна, да за себе 
ас се нахвале.{S} Ал, ја ипак држим, да то мора бити мучно и досадно непрестано капати над књиг 
своју сумњу.{S} Кнежевић му доказује да то може бити.</p> <p>– Шта?{S} Научићемо Бранково коло, 
осврће ни главе!{S} Он се чуди, како да то више власти не забране.{S} А као да се тврдо узда, д 
евојкама, лице му се зажари.{S} Погледа то у Јелену, то у Даринку, а поглед му несигуран склизн 
 Али тек опет дода: </p> <p>Па ако онда то учиниш, скинућу ти шешир до земље.{S} Немој да се и  
 поче она већ мало нестрпљиво, – та, за то сам ти га и послала.{S} Да сте, велим, на само.</p>  
ј наш **Бранко је грдио калуђере.{S} За то је он наш идеал.</p> <p>– Јесте ли ви читали његове  
де народ не стоји економно добро.{S} За то сте ви ту, па учите народ,... да, учите га!{S} Треба 
– Кад је то било?</p> <p>– Синоћ.{S} За то је гост брже и погодио, куд се иде из Брајковца него 
о беседе!</p> <p>– Ја сам, – вели, – за то већ стара, а ти си ми, кћери моја, још млада. </p> < 
а из Брајковачке прошлости.</p> <p>– За то ли се продобрила Јеца на поп-Стевина сестрића! – вел 
на то, па му напомиње:</p> <p>– А да за то сам га тамо и послала</p> <p>– Александра?</p> <p>–  
 Падају л ти те мисли на памет ваљда за то, што се видиш сада у овом обиму?{S} Брате, ја се мал 
за њега адвокација.{S} Неје му нарав за то.{S} Та, адвоката и онако има већ и сувише.{S} А у др 
тани, денунцијанти...</p> <p>– То је за то, што наши родитељи не спремају децу, кад их шаљу у ш 
и их медом залаже.{S} Па шта им даје за то Јуда?{S} Шта мислите Бофл, сам бофл, господине мој,. 
на суда као да највише стрепи.{S} Не за то, што би се бојао, да она више зна, него он; него што 
ог газдовања.{S} Данас... данас се и за то тражи интелигентан човек, човек... не „господин“!</p 
ватим економију.{S} Ја осећам у себи за то воље, па мир!</p> <p>– Казао сам ти, што ја о томе м 
 ако у опште и звони, но највише тек за то, да бабица и кума, ако би се десило тог дана какво к 
 да ми њега почастимо!</p> <p>Ја сам за то!- прихвати млади трговац. </p> <p>Синоћ је био отиша 
лива на својој „бољој половини“ само за то, што је тако несретна, да је његова жена!</p> <p>Па  
ави и опомене, где како треба.{S} Но за то Зорка мора да трчка за њом из собе у собу.</p> <p>У  
 сад тек почиње да нагађа.{S} Па баш за то треба да му каже, како мати хоће, мати хоће а не она 
ави сада“.{S} Кукавни човече!</p> <p>За то ли га, дакле, обасипа толиком нежношћу и пажњом на,  
 то су и грла,... мој брајко!</p> <p>За то благајник ужива, што може да мечи као „Прави Рус вел 
идем с њиме у Карловце!</p> <p>– Да, ја то мислим.</p> <p>Тинка обори главу, па се даде у памет 
скоро и топ да пукне.</p> <p>– Децо, ја то не ћу моћи све издржати, – вели госпођа Ната, а запу 
ите га!{S} Треба сви да га учимо!{S} Ја то увек кажем, а то ћу и сам урадити: треба више учених 
да се потуца и пребија по селима.{S} Ја то и опет кажем.{S} Оно јест да и у вароши може бити оп 
ку.{S} Бранко прсну у смех.</p> <p>– Ја то увек кажем: ви терате политику.{S} То је наперено пр 
 доспети за капелана.</p> <p>Јест, и ја то мислим...{S} Али... не разумеш ме...{S} Нећеш да чуј 
оро исто толико зноја.</p> <p>– Знам ја то врло добро.{S} Сећам се добро покојнога оца свога, к 
ћ двадесет и толико година?!{S} Учим ја то и говорим.{S} Од како је Брајковца и *Брајковчана, н 
усеница.{S} Несрећа је по Србина сељака то, што се он, кад једном пропадне, тешко подиже, јер,  
p>Попа, бојаги, удари у смех.{S} Бранка то још већма увреди, те се оштро осече на ујака:</p> <p 
 unit="subSection" /> <p>Кад је Даринка то вече села у одар, да легне поред Зорке, дуго јој се  
колико чуварна и вредна домаћица, Тинка то двојином нежнија <pb n="29" /> сестра, двојином чува 
стити.{S} У нас је врло велика погрешка то, што ми држимо, да не може бити интелигентан човек,  
 поцрвени, кад примети, да је споменила то име на своја уста.{S} А осети, да јој је ипак криво, 
вицу..</p> <p>А бележниковица приметила то, па намешта, као бајаги, шишке на челу, те испод рук 
зном планином расплашени то чегртаљкама то бичевима и пиштољима пудара на опрезу, што сад не ће 
а духом времена!</p> <p>– Стефане! – на то ће Рашићка.</p> <p>– Но, но,... не велим ја тако...{ 
 <p>„Гле мене!{S} Како не бих јако!“ на то би мајсторица... </p> <milestone unit="subSection" / 
 сваки својим путом отисне свој брод на то море.{S} Па руку на срце, обојица савесно кроје једр 
тај, Србине!“</p> <p>Учитељ одустаде на то од политичких и економних питања, па стаде код „чиче 
д у нас.</p> <p>– А, знате ли, ко је на то наговорио вашег ујака?</p> <p>– Не могу да мислим.</ 
ј лупа, Боже, лупа.</p> <p>Јелена се на то одсмејала.</p> <p>– А Даринка је поцрвенела до иза у 
зивала.{S} Госпођа Јеца се не осврће на то, што ће рећи свет; јер добро зна, шта о њој тај свет 
селу.{S} А време му је, да помишља и на то, како би добро било, да доведе домаћицу у своју кућу 
 да мисли, а да у једно не помишља и на то девојче.{S} Па кад неје уз њу, све би да јој је што  
и тога нестане, када утрну спомени и на то, остаће нешто, због чега ће Карловци остати у спомен 
је се било то друштво састало, као и на то, даа је у кући већ било речи и о томе, да ће се ићи  
 све изумео!“ Једва се одважио још и на то, да по упутству наших пчелара води, а то му се призн 
само господина.{S} Или се и не мисли на то, да трговцу треба више од нешто капитала, што га је  
њење?{S} Људи већином још не позвани на то.{S} Ко нам пуни белетристичне листове песмама и прип 
еткама?{S} По онима, који су позвани на то, могли бисмо ми бити са свим без икаква листа, или б 
</p> <p>Општински благајник помислио на то, да и писар збија само шалу с њим, те скочи на њега. 
>На добром је месту, – одговори опет на то Бранко. – У селу су нам исто тако потребни ваљани уч 
ати, – нема никога осим тебе.</p> <p>На то ће најредовније пустити и Ната и Ката који уздисај и 
 А ова, бог ме, ни онда, када би Јелена то и споменула, не би смела запитати: „За што је отишао 
бар да му каже, шта мати жели, и да она то чини само по материној жељи. </p> <p>Од онога вечера 
амети му, шта она пита.</p> <p>Види она то, па му напомиње:</p> <p>– А да за то сам га тамо и п 
 само писар, од кудгод ко иде.{S} Е, па то боли!{S} Он, који је научио да с позорнице, занесен  
у тешком пртљагу, хоће да се извуче, па то раскопчава огртач“, то чупа с ногу велики завежљај.{ 
 да доведе домаћицу у своју кућу.{S} Па то је прилика, као и мало да се боље позна. </p> <p>Поп 
у, здепаст, вратат, прсат, плећат, – па то су и грла,... мој брајко!</p> <p>За то благајник ужи 
тила је госпођа Јелисавета.</p> <p>– Па то је лепо! – рекла је госпођа Ната. – Нека се младеж п 
 кола.{S} Знаш, да стрепим, кад се игра то коло!{S} Дете, као дете, мота се с другом децом око  
исала. –</p> <p>– Неће госпођа.{S} Јоца то· допустити, по што јој је на рамених глава. </p> <p> 
ша на прозор?{S} Каква је она мати, кад то гледи својим очима?{S} Зар не би боље било, да је ув 
, не бих то никада могао бити.{S}Па кад то не могу, а видим шта други раде, не могу ни ја бити  
цу и сеју, кад ће, за Бога, већ једаред то почети?{S} Али Јован се одсмеје и одговара се, као д 
нако срдит отишао прексиноћ од ње, а од то доба није нашао за вредно, да јој и речи рекне, осим 
раца-Анти.{S} А благајник и бележник од то доба, чим се мало ђорну, одмах терају писара, да им  
– школске општине у Брајковцу.{S} Но од то доба никада га неје успомена понела за покојном Стаз 
е не нађе нас неколико људи.“</p> <p>Од то доба пази писар добро, како ће изводити своје теориј 
шкога двора и улице, што воде тргу, све то беше народ прекрилио.</p> <p>У саборној цркви служи  
 „Учимо народ!{S} Поучавајмо га!“ А све то, што ми учимо, врло мало користи баш народу, маси на 
ено мисле.</p> <p>Јелена је слушала све то пажљиво.{S} Је ли што схватила и упамтила, то је – у 
 штогод.{S} Ја јој се дивим, да она све то смаже сама.{S} И ни паре дуга нема.{S} Штогод видиш  
лик Даринчин; а у свим жилама осећа све то јаче, што више о њој мисли, неку бујност, па му се ч 
 што је уистини било.{S} Хоће да се све то танко зна и прича, како је, на прилику, госпођа Раши 
 друштванце за певачки збор.</p> <p>Све то учитељ покупио и наговорио, да се здруже.</p> <p>Одо 
 радује се Јелена цео дан.{S} Што ближе то доба, њој срце све јаче куца.{S} А кад већ дође, и д 
 Да, да.</p> <p>– Нисам ни знала, да је то баш њен син.{S} Каже Стајић.{S} А мени и не пада на  
а!</p> <p>– Него ја не бих рекла, да је то дете рђаво, вели Ната за Јелену Рашићку.</p> <p>– Ни 
,... мислим, да сте сви погодили, да је то госпођа супруга нашега вреднога и ваљанога члана ово 
и оне; па је увек, каже, говорио, да је то једно и треба да буде једно.</p> <p>Зорка већ опет д 
упљају ода свију страна ђаци, – када је то видео, још већи немир уђе у њега.{S} Хтео би да досп 
ати и отићи по девојку.</p> <p>– Ала је то прашина, слатка, па врућина данас, да Бог сачува! –  
 славе!{S} Тек...{S} Тек...{S} Доста је то од њега,... за сад доста.</p> <p>Поред сенице се „не 
села и беседа.{S} Зна он, дакле, шта је то Српство и родољубље, а од како се зна, исповеда се < 
туђа брига, једва да и назиремо, шта је то јаван живот,... омладина неје, мислим ја, позвана да 
иротиње, не зна ти наш планинац, шта је то служба.{S} А свако је одевено, враг их и с девојкама 
> <p>– Па добила кошар.</p> <p>– Кад је то било?</p> <p>– Синоћ.{S} За то је гост брже и погоди 
ема.{S} Штогод видиш да је њено, све је то слободно и, што она каже, „божије па наше“.</p> <p>– 
пошље кући...{S} Гле, молим те, које је то доба, па је још нема.{S} Свако се то одмори, бар кад 
оља, те да не кажу сељани. „Каква ми је то варошкиња?{S} Знаш, тамо је Јелена...{S} Триво, тера 
 чују,...{S} Боже!..</p> <p>– Ала ти је то наопако време изашло, јух, јух, јух! – уздахну опет  
госпођом Рашићком.</p> <p>– Мудра ти је то зверка.{S} Ко је не зна, скупо бије платио, – вели К 
а „какав си ти то ујак“, па какав ти је то, сестрић“...{S} Дошао гладан, да се исхрани... „Па н 
 су целом селу дошли!</p> <p>Догађај је то за Брајковац...{S} Има Брајковац, до душе, своју гос 
ого више кућевна васпитања.{S} Какво је то васпитање, кад мати сама, тако рећи, довлачи кћери к 
пада у особине српскога народа, него је то особина јужњака, и то пар екселанс Талијана.{S} Срби 
 да се дигне и да види иза џбуна, ко је то, а пред њ испаде мала Зорка, Јованова сестрица, и Да 
 послала Ђуку пандура да распита, ко је то дошао.</p> <p>Господин бележник, господар начелник,  
ваљивање, да доведе Бранка кући, ако је то сматрао и као неки начин, да би свој стари грех прем 
 <p>А Бечлија Јован га уверава, како је то хец. „<foreign xml:lang="de">Freund</foreign>, ах то 
 према њој, ако и не примећава, како је то необично брзо дошло.</p> <p>Док је учитељ дошао, бел 
де кући.{S} Неугодно јој здраво, што је то урадила девојка, која је тако добра другарица била Д 
да пребацујем штипендистима, као што је то у нас мода, што бојаги „не раде за народ“, а школова 
ова извадила сиграчке из торбе, „зар је то морало бити?“ – „Немој ти ту мени!“ рекла је, наравн 
у.</p> <p>За одрешене језике предмет је то, наравно, благодаран, да се учини и више, него што ј 
о изумева идеје.“</p> <p>У Брајковцу је то сад на дневном реду. </p> <p>Па и госпођа Ната и гос 
у тај пар предметом разговора она, неје то велико зарезивала.{S} Госпођа Јеца се не осврће на т 
е...{S} Сироче моје!</p> <p>Е, баш неје то више ово ни оно.{S} Ево, и сузе пођоше врцати госпођ 
 о идилизму.</p> <p>– Буди уверен, није то ни идилисање, што ме амо вуче, већ баш, ако ћеш прав 
ој Бранко, ако мислиш, да код мене није то озбиљна намера, – надовеза Јован на разговор свој с  
рба за живот као вихор диже и ваља вале то себичних страсти то племенитих смерова.{S} Интереси  
е жали, ето, ни крв пролити, кад зажеле то његови гости и рачуни.</p> <p> А ту су сви, ту је Бр 
о и посети своју сестру, мислиш, да сме то њој казати?{S} Боже сачувај!..{S} Сад се попа нешто  
 ће доћи, не можеш је видити.{S} Од пре то мало који дан, да је нема к мени.{S} Него, ваљда, ка 
> <p>– То је смешно! (Осети попа, да се то њега тиче.) А шта онда, ако те кости, што их у Бечко 
Бог да прости!</p> <p>– Да Бог ме да се то све онда расправљало, кад деца несу ту.{S} Деца, да  
ви заштитници у Брајковцу.{S} Ако би се то уздање кадкод и уздрмало сувишним каквим захтевањем  
> <p>Иначе прелешкали, разговарајући се то о овом, то о оном, у хладу између четири висока разг 
 њега „фини младић!“</p> <p>Осврћући се то за орлом, то за шевом или грлицом, често би гурнула  
је то доба, па је још нема.{S} Свако се то одмори, бар кад недеља дође, а мени ти се не зна ни  
е.{S} Фини младић!</p> <p>– Па, како се то ујак сад продобрио?</p> <p>– Шта мислиш?{S} Сам му п 
глас, како не треба.{S} Памтиш, како се то некад живило.{S} Боже, да устану стари, па да чују,. 
 да оде из Брајковца.{S} Него добро, те то неје никоме казао, јер би морао јавно и повући реч н 
к јаја и..</p> <p>– Но, па видиш, да ће то све још бити као што треба.{S} Госпођа Јеца се као м 
– теши поп Стеван и њу и себе. – Све ће то још бити, како треба да буде.{S} Нисам тек могао мом 
е.{S} Треба народ поучавати.{S} А ко ће то, ако не ће учени људи?{S} И онако није за њега адвок 
ку.{S} Даринка се дала у мисли.{S} Беше то чудно осећање, што је обузимаше тог вечера, осећање  
а и нама не кажеш с Богом? </p> <p>Беше то за Бранка растанак, да је једва чекао, да их се што  
 назори деле ужасном провалијом.{S} Нуз то и зазираше од њега, да му кадгод не пребаци, па још, 
а добра мисао, што му паде на ум, а нуз то и мирисни фрушкогорски ваздух красне летње ноћи учин 
а народа, него је то особина јужњака, и то пар екселанс Талијана.{S} Срби су за средње гласове. 
које у Темишвару и Бечу.{S} Најпосле, и то неје немогуће, неје ни ружно; а за истинитост јамчи  
а чим дође јачи од њега, он подлегне, и то... не, што он нема својства, да не буде површан, нег 
а.</p> <p>Јест, до душе, у род ће се, и то у род, као у своју рођену кућу.{S}Али на село!{S} Па 
молим те...{S} Е, знам, да Бог ме!{S} И то је омладинска, баш са свим омладинска идеја за жедне 
реносу песникову и још више: одобрила и то, да је учитељ Кнежевић ваљан учитељ, ма колико да је 
бити...{S} Нема сумње, да је Ната сад и то хтела да каже и да би то рекла, да није ту – „дете“, 
 не разуме, шта ови говоре.{S} Њој је и то друштво и таки разговор нешто ново.</p> <p>Јелена гд 
 и на туђем огњишту.{S} Али колико је и то лакше, него трпети пијаницу и убојицу мужа, који сав 
ми свуда. , баш сам радознао, како ће и то у Карловцима испасти.{S} Чисто не могу да верујем... 
а дође, те јој се поклони!{S} Ал биће и то.{S} Све је удешено,... по њену рачуну, све.</p> <p>Т 
гао момку одмах с неба па у ребра: то и то је.{S} Из далека добар косач замахује.{S} Међу нама  
 је Ната сад и то хтела да каже и да би то рекла, да није ту – „дете“, Даринка, а деца, дакако, 
а тамо населили *Нову Србију.{S} Зар ви то не знате?{S} Могу вам дати, па да читате.{S} Па ја м 
ретски о томе предиковало, а да не види то од нас својим очима.{S} Престанимо ми радити, што не 
... ух!{S} Целом свету завиди.{S} Сваки то може, што хоће и како хоће, а он мора на своју катед 
 девојком.{S} Молим ја тебе само, је ли то лепо, да девојка, реци још дериште,... та, да бог ме 
Јест да Србин устукне испред Немца; али то је само у први мах, јер је Немац већ дошао онакав, к 
ио, уоквирио и украсио њим собу.{S} Али то је и једина слика у целој соби.{S} Уза зид је постељ 
унавом.</p> <p>– Мој синко, не треба ни то баш тако далеко одлагати.{S} Ко је рано легао и рано 
ет...{S} Сиромах поп Стеван!{S} Неје ни то рђав човек!{S} Пре га треба жалити него осуђивати.{S 
а бих знала, шта бих јој рекла.{S} Мени то не може да поднесе.{S} Богме, ето, други боље пролаз 
 облаци над грозном планином расплашени то чегртаљкама то бичевима и пиштољима пудара на опрезу 
Бележник, мимогред буди речено, не трпи то ни за живу главу.{S} Као да ми ту седи!{S} Вели увек 
аче, па се не миче, само да не узнемири то дивно мало створење.{S} А лептир шири своја шарена к 
а. „Какав си ти човек“, па „какав си ти то ујак“, па какав ти је то, сестрић“...{S} Дошао глада 
ор диже и ваља вале то себичних страсти то племенитих смерова.{S} Интереси њихови несу се још н 
де беспослене жене.{S} Не ћете тек рећи то за омладину.</p> <p>– А да шта је друго та ваша дерн 
 колима. </p> <p>Послужавка Криста трчи то у собу то на двориште, а никад празних руку.{S} Мајс 
рајковцу, на право је и поштено, да јој то врати бар за један или ма и за два дана.{S} Надала с 
трића увек одржи у милости ујковој ипак то, што се... без ичије – помоћи сам у туђем свету... г 
вичасто-зеленим лишћем од фење и другим то модријим то блеђим зеленилом, те се све прелива прем 
ним лишћем од фење и другим то модријим то блеђим зеленилом, те се све прелива према ведром пла 
 <p>Госпођа Ната дрема, па клања главом то амо то тамо, те час по па гурне Даринку или се удари 
ник погледа учитеља, што значи, да и он то пита.</p> <p>– Ви ћете после њих доћи на ред, – одго 
ако прима моду, немој мислити, да би он то примио, кад би <pb n="91" /> му се теоретски о томе  
<p>Није ружно, – одговори Јован. – Него то би он добро прошао с нама.{S} Хајде, да ми дамо доне 
и не налазите у Бранку друге идеје него то, – примети Бранко.</p> <p>– Онда ви терате политику. 
довима на све стране поударано неколико то гвоздених то дрвених клинаца.{S} Ту виси пчеларска к 
о блато с ногу, па би зар колико толико то да заглади.{S} Неје имао свога сталнога уверења, ни  
ко друштво и на сврху, рад које се било то друштво састало, као и на то, даа је у кући већ било 
пођа Ната дрема, па клања главом то амо то тамо, те час по па гурне Даринку или се удари о вели 
поде“ без интелигенције...{S} Узми само то на ум, да се ни један интелигентан човек није понизи 
се чисто поп Стева, као да му је страно то име; понда се сети. „Јогуница!“ помисли у себи. „Ник 
S} Насред собе сто, и по њему разбацано то књига, то хартија, мастионица, пера, истрињена дуван 
, није баш наврило, да Јелену по што по то удам ма за кога.{S} Има она каде и чекати.{S} Али ка 
p> <p>Бранко и сам осети, како је оштро то рекао, па не ће ни да му погледи у очи.{S} Али тек о 
, да свечано дочекају госта, коме место то беше тако омилело, да је зажелео у њему боравити веч 
на ујака:</p> <p>– Гадно је од вас, што то и++ спомињете!</p> <p>Поп-Стеви се смрче. </p> <p>–  
је уторник, а ето за час недеља.{S} Што то нисте пре почели?</p> <p>– Ништа не чини.{S} Господи 
јковцу зову, сама.{S} Седи, па, као што то бива, кад је човек сам, развеле јој се мисли, Боже,  
тезу – можда баш ваша.{S} Гле, мај, зар то није могуће?{S} А по Дарвиновој теорији потомци насл 
до душе, као и до сад, Ката Нати, – зар то мора бити?</p> <p>– Немој ти ту мени! – одговориће о 
је, пренећемо на убаво Стражилово.{S} У то име, господо моја,..</p> <p>– Живио!{S} Живио! – зао 
више око догађаја, што га је омладина у то доба спремила, а цео народ прихватио свом вољом свој 
адовину, да чита.{S} Обично би до сад у то доба већ био код Јована; али га јутрос нешто одговор 
!{S} Добро му дошло баш с тога што је у то време овде доле највише у народу врило о Бранку Ради 
акако, не морају, свашта чути.</p> <p>У то дође и Маца, те се разговор и због тога о томе преки 
/p> <p>Послужавка Криста трчи то у собу то на двориште, а никад празних руку.{S} Мајсторица трч 
биљност у карактеру Бранкову улеваше му то јачи зазор, зазор, што га осећа слабији према моћниј 
цу, па да дозна, ко је дошао.{S} Баш му то добро и дошло.{S} Нема ти, вели, несноснијег посла,  
зге, како је појурио, да види, какве су то даме, што им се шлајери тако лепршају за њима..</p>  
, шта ти мислиш.{S} Но, не бој се.„Нису то руске нихилисте ни немачке социјалисте.{S} То су људ 
eign xml:lang="de">Freund</foreign>, ах то је хец!“ </p> <pb n="83" /> <p>Госпођа Рашићка се ус 
, то већи мученик.{S} Ја, видиш, не бих то никада могао бити.{S}Па кад то не могу, а видим шта  
{S} Из његова данас разговора чисто бих то морао помислити.</p> <p>И попа, и Рашићка, и Јелена  
 стране поударано неколико то гвоздених то дрвених клинаца.{S} Ту виси пчеларска капа; стара не 
 наше, па не мора плаћати.{S} А туђинац то не може рећи.{S} Дакле, општина му је дала своју кућ 
евиним, „то све још бити као што треба“,то јест, као што она, по свом рачуну, жели.{S} Отрчала  
ану на своје ноге.</p> <pb n="18" /> <p>То су најмилије мисли госпођа-Катине, па око тога се вр 
ему животу и поретку у друштву! </p> <p>То ли је, дакле, узрок, да се ујак тако смиловао сада н 
и си ми, кћери моја, још млада. </p> <p>То је већ сувише!{S} Шеснаест година, па још млада за б 
Да Бог ме, младеж треба да пева!</p> <p>То је госпођа Рашићка нашла за добро, да извије, када ј 
ата. – Нека се младеж провесели!</p> <p>То је најпосле и госпођа Јелисавета морала одобрити, (д 
 <p>Писар се осећа необично жив.</p> <p>То је било дивно, милостива, вели бележниковици, а доша 
ринка.</p> <p>Опет иду, па ћуте.</p> <p>То је млади Брајковачки трговчић, Јеша Дабижић.{S} По о 
позив на претплату, а нерасечен.</p> <p>То је поп-Стевина и библиотека, а радионица, и читаониц 
то ни поразговарали, како си ту.</p> <p>То је истина.{S} А ко је томе крив?{S} Као да и један и 
 надати, е ће, по речима поп-Стевиним, „то све још бити као што треба“,то јест, као што она, по 
у хаљину, да им изађе, па да им очита. „То је опет масло тога Кнежевића!“</p> <p>Поп Стеван се  
у мени!“ рекла је, наравно, Ната Кати. „То је дечја радост!{S} Да коме ћу, ако њима нећу!?{S} Д 
 и знало се, бојаги, нешто и видило се, тобож, некога рада, макар да се заман викало:{S} Хлеба! 
 гледам.{S} Твоји ђаци не ће смети пред тобом читати ни „ђачки растанак“, ма да си ти данас так 
ај.</p> <p>– Баш имам важна разговора с тобом.</p> <p>Бранко се изненади.</p> <p>Спусти се на м 
ом: – шта теби фали Не знам, шта би и с тобом било, да се ниси оженио.</p> <p>Даринка се смеши, 
и је жестоко заповедила, да избегавам с тобом разговор.</p> <p>– За што, душо</p> <p> Не знам.{ 
анила би ми са свим, да се и састанем с тобом...· Да јој кажем, кад се вратимо из Карловаца са  
 у вишу девојачку школу.{S} Те радости, тог подскакивања од ње!...{S} Зорка већ чита чика– Јови 
нам, што се толика хука и бука дигла за тог ђачића;“ а на некаквог Мушицког и Рајића, не знам,  
з Ђуру Даничића, као научног обрађивача тог бесцен—блага, удари први у струне народних гусала,  
, са својом кћерком Јеленом. </p> <p>Од тог доба остао је поп Стева и опет катихета и месни шко 
Беше то чудно осећање, што је обузимаше тог вечера, осећање према нечему неизвесному, где се ра 
 то, да бабица и кума, ако би се десило тог дана какво крштење, знају, кад им треба донети дете 
/title>" или из „<title>Басана</title>" тога неумрлога мудраца српскога.</p> <p>Ту књигу узео Б 
 криво још?</p> <p>– Махни се, Стефане, тога.{S} Данас је друго време.</p> <p>Поутиша мало Раши 
– окрене се Јовану – окај се, молим те, тога грчета.{S} Тај не ће бити паметнији ни за длаку... 
ашићком, што је небрат према сестри.{S} Тога страха се, до душе, доцније опростио, јер као да ј 
кућевно и школско.{S} Но, што код свега тога не пада њему ни на ум, да примети, то је, како од  
n" /> <p>Нема куће особито српске, која тога дана неје имала гостију. </p> <p>И Тинка Стајићка, 
ога гласа.{S} Ни дај боже штогод против тога!{S} Али ни најобичније најпотребније оруђе, рано,  
 ваздан разлога имала, да наведе против тога, када је госпођа Ната била најпре код ње, а против 
У то дође и Маца, те се разговор и због тога о томе прекиде.{S} Но Ката неје пропустила, да изб 
 подиже главе, а уздахну. </p> <p>Поред тога дете може добити и благодјејаније у конвикту блаже 
сам независан.{S} Брате, ништа лепше од тога...{S} А да се лепо радити!{S} Па што зарадиш, знаш 
le>, владика Раде Његуш, не беше по све тога слободан, – та већ загрози опасност, е дуго прост  
, а гле, и на селу чуда! </p> <p>– Није тога било, слатка, од пре, – рећи ће сека Ката. – Било  
свога као пребита сирота, да је и после тога с братом мрази?!{S} Ко зна, каквим је блатом каљал 
це, те неје могла више ни заспати после тога!{S} Да зна само, како јој је синоћно певање његово 
 на своја недра. </p> <p>Неки дан после тога отишао је сам попа у Карловце и нашао стан за Тинк 
ош млада за беседу!{S} А била већ и пре тога као ученица више девојачке школе на беседи сваке г 
ст преноса и споменика Бранкова, а више тога ради, да упознамо наш свет боље са песником српско 
е.{S} Коме за љубав; Могла сам ја и без тога лепо и красно живети, где хоћу, а овако...{S} Ух,  
 њих!{S} Па у јутру, чим сване, бежи из тога понора, где све заудара подлошћу и нитковством!..< 
 Банство, војвода,... </p> <p>Па када и тога нестане, када утрну спомени и на то, остаће нешто, 
ући, да железни воз из Пеште не ће доћи тога дана.</p> <p> У Нови Сад се слегло такођер гостију 
еп занат, таман за село!{S} Да се држао тога, па да га види Бог и њега и Тинку и синчића му!{S} 
шта.{S} Стало поп-Стевану ипак доста до тога, да му сестрић бар лепо мисли о њему, као да се ос 
</p> <p>Јован је сад још већма дошао до тога уверења, да треба да остане код куће.{S} Треба нар 
ачи ово величање његова спомена.{S} Око тога му се мисли највише и врзу.{S} Да се обазре на ова 
 најмилије мисли госпођа-Катине, па око тога се врзу, ето, и сад по толики и толики пут.</p> <p 
 <p>Кнежевић већ неколико дана ради око тога, да састави певачко друштво у Брајковцу.{S} Стало  
зађе, па да им очита. „То је опет масло тога Кнежевића!“</p> <p>Поп Стеван се узврпољио у својо 
 долазио којему на крштење.</p> <p>Па с тога су Брајковчани јако уважавали кућу Јаковљевића, –  
еде које време!{S} Добро му дошло баш с тога што је у то време овде доле највише у народу врило 
кала.</p> <p>Али јој криво, што вечерас тога нема.{S} Осећа ужасну празнину, па јој криво на це 
жда је и трагична судбина, прерана смрт тога ђенијалног младића увеличала симпатије народне.{S} 
пре ни после њега.</p> <p>Е, па спомену тога ђенија посветио је цели српски народ дан 10. јулиј 
о су неки ради можда, или шта више, баш тога ради омаловажавати ђенија његова, то је смешно. </ 
ца. </p> <p>Господин парох има у сеници тој сву удобност; и, збиља; никад није лепше пожелео.{S 
 јој упадне у очи толико интересовање о тој „красној Српкињи девојци“, да почне и сама мислити  
здат</title>."</p> <p>Како се обрадовао тој књизи!{S} Још кад је ишао у прве гимназијске разред 
ивотом, осећа се сада Бранко ташт.{S} У тој дивној Фрушкој Гори, за којом је толико чезнуо, као 
еле мисли Јеленине с правца, којим је у тој распри пратила главни смисао његов.</p> <p>Тек попа 
.{S} А највећа је њена радост, што ће у тој великој свечаности и она да суделује.</p> <p>Пре не 
у“.</p> <p>И збиља, поп Стева се сети у тој невољи своје сестре Тинке.{S} Тинка као да се на но 
а плав дим на врата. </p> <p>Намештај у тој собици је једна по широка клупа уза зид, застрта не 
готов да обгрли цео свет.</p> <p>Него у тој тами сукну једна варница, која му је увек у срећним 
, она не може давати правац, одређивати ток народној судбини.{S} Треба да водимо рачуна о раду  
и, кад чита новине: „Ја не знам, што се толика хука и бука дигла за тог ђачића;“ а на некаквог  
p>Бранка већ поче завијати у стомаку од толике љубазности.</p> <p>– Е, па кад си већ навалио... 
 кажу, у се и...{S} И госпођа Ката одби толике општинске бележнике и сеоске трговце, па одржа с 
Саве и Дунава?{S} Је ли треба спомињати толике народне саборе, који баш у Карловцима саборисаху 
итије и преблаги Милован Видаковић... и толики други славни и преславни; али се и данас славе!{ 
ко тога се врзу, ето, и сад по толики и толики пут.</p> <p>Него почела већ да се једи.{S} Све с 
еликим орахом, па гледи већ по толики и толики пут, како је воћка понела.{S} На њено питање, ла 
позабавимо, – примети после Дабижић, по толики пут, бележнику. – Бога ми, паметна идеја!{S} А и 
ине, па око тога се врзу, ето, и сад по толики и толики пут.</p> <p>Него почела већ да се једи. 
<pb n="12" /> <p>И опет бадава!{S} И по толики пут бадава!{S} Мати навалила, те навалила.</p> < 
ој кћерке, па ће онако срдито и опет по толики пут:{S} Па баш сад?!</p> <p>Та, за који дан ће д 
ај свет,</p> <p>А ето ти и опет, већ по толики пут, госпођице Даринке, јединице јој кћерке, па  
аш пред великим орахом, па гледи већ по толики и толики пут, како је воћка понела.{S} На њено п 
, не могу ни ја бити бољи... </p> <p>По толики пут заподео се међу друговима такав разговор.{S} 
сталан члан певачкога друштва и аранжер толиких села и беседа.{S} Зна он, дакле, шта је то Српс 
а певање!{S} Па колико Јелену угледала, толико пред њу истрчала.</p> <pb n="60" /> <p>Јелени јо 
ан и сретан, како му сестра привређује, толико је уздисао и био несретан за својом покојном...< 
 се Јелена обрадовала својој другарици, толико и више криво њеној матери, госпођи Јелисавети, Р 
ли „господин Стајић“, него само Бранко: толико се и тако се радо о њему разговарало.)...</p> <p 
ој стране у грудима хоће зар да искочи; толико се пута захука, дошао је већ под грло, а то се о 
т.{S} Та, живот је овај тако сладак!{S} Толико се прилика да је човеку, да га воли.{S} И људи.. 
 се о њему).{S} Заволи га чика Пера.{S} Толико се пута састајао с њим у Митровици, у оној некад 
слободнији човек на свету: економ.{S} А толико имадемо примера, да су, на прилику, пропали трго 
 већ на прагу, да буде свој човек, а за толико година до сад не запита ни самога себе, како је  
гим пропалим народима, поред свег нашег толико хваљеног родољубља, као што ни Ромуловим потомци 
ојом се већ толико бочи и која га стаде толико зноја, те у мало не удари по својој нози. </p> < 
 Али баш стога чак и Новом Саду, где је толико времена већ средиште свему кретању српскога наро 
 У тој дивној Фрушкој Гори, за којом је толико чезнуо, као за својом колевком, осетио се туђ, с 
инке.{S} Време је.{S} Није лепо, што ме толико већ, како смо заједно, ниси водио к њој.</p> <p> 
му...</p> <p>– Боже мој, наш учитељ уме толико да приповеда, а није прошао толико света као ви! 
нко се силом насмеши. </p> <p>– Немојте толико да мислите.{S} Разговарајте, штогод, барем кад с 
, како ће издржавати своју породицу.“ И толико се занео, помишљајући на Даринку, да, блажен, у  
д сви Турци.{S} Мисли, но га мрзи, да и толико говори.</p> <p>– Синовче, да те пољубим, – рече  
 имају своје Карловце.{S} Осим толико и толико знаменитих Срба, који у Карловцима или поникоше  
ан, – а да што сам ја ту већ двадесет и толико година?!{S} Учим ја то и говорим.{S} Од како је  
ра збиља дивити нашима старима, да су и толико прибрали, а без рационалног газдовања.{S} Данас. 
, ја се мало разабирам у економији, али толико <pb n="89" /> могу да знам, да, пре него што поц 
је.</p> <p>– Несмо ми забадава изостали толико, – одговори Бранко.</p> <p>Кад приступио девојка 
ге да проговори; а не осећа се моћна ни толико, да узме своју руку на траг, нити да његову стис 
држи, а да не примети, било што не трпи толико разметање свога потчињенога, било да тек, што у  
а; а о њеној кћери, о госпођици Даринци толико јој је приповедао, да матери неје требало више,  
је требало више, па да јој упадне у очи толико интересовање о тој „красној Српкињи девојци“, да 
ичност с егоизмом.{S}Ја, до душе, немам толико чуства за општу ствар, немам наклоности, да испр 
аје га скроз и скроз.</p> <p>Да говорим толико... не знам већ коме, послушао би ме и учинио А т 
оно, Срби имају своје Карловце.{S} Осим толико и толико знаменитих Срба, који у Карловцима или  
 прозору, на оном прозору, на ком је он толико блажених тренутака с њом проснивао, пиљио, док с 
 уме толико да приповеда, а није прошао толико света као ви!{S} Па говорите макар о ономе, што  
, који је у сред друштва и пред њим био толико дрзак, да каже, како је „вечита штета за уметнос 
томило, те сам се и тамо осећао, колико толико, свој.{S} Наука је једина врсна, да и небраћу ба 
дбио као блато с ногу, па би зар колико толико то да заглади.{S} Неје имао свога сталнога увере 
ан у миру. „Да не је у њему срце куцало толико за свој род, можда би пришио био и златну јаку“, 
сећа, да је лепо и добро, кад сене само толико радује том Јелена и Даринка, Бранко и Јован, нег 
, „поборници“, наплаћају од народа исто толико правично или неправично, као и они, који се не х 
 мора да поцури по винограду скоро исто толико зноја.</p> <p>– Знам ја то врло добро.{S} Сећам  
подао Јеци, он би му одговорио, као што толико пута вели; </p> <p>– Ја сам господар у мојој кућ 
то мисли.{S} А мисли: „Што се овај свет толико на силу Бога грађа са мном и присваја?“</p> <p>– 
рецепи чвор на цепаници, с којом се већ толико бочи и која га стаде толико зноја, те у мало не  
ан био, да кроз грло неје пропустио већ толико силно пиво, бело и црно вино и све, што рекао он 
својему господарству припустио је тек у толико, што је наручио неке савршеније ножеве за наврта 
ати жупанијске преставнике, изволели су толико пута бити гост за Јаковљевића столом.{S} У после 
рад преноса костију Бранка Радичевића, „толико гладних Мисирских година“.</p> <p>Па онда не мож 
ече!</p> <p>За то ли га, дакле, обасипа толиком нежношћу и пажњом на, која је повод, да је мати 
ло.{S} Шта ће удовица с троје деце, а у толиком добру?{S} Остао, до душе, леп иметак после Игња 
 оцем, и тако даље.{S} Ко седи с миром, том је добро.{S} Богу божје, цару царево, па мир!</p> < 
ињства и старога весеља чика-Перина.{S} Том приликом се и деца боље срађају.{S} А мајке се теше 
 Дакако да Карловци имају да захвале на том значајном положају у историји српскога народа томе, 
у Карловце.{S} Замишља себи, како ће на том путу угледати из далека читав караван кола, начичка 
о тек само дубок уздисај.{S} Срце би на том уздисају тешком да полети.{S} Ох, полетела би Јелен 
ати се у ма се и горе патила.</p> <p>На том и остало.</p> <pb n="31" /> <milestone unit="subSec 
о.</p> <p>– А знаш ли, колико је година том ораху?</p> <p>– Колико година?{S} Чекај, молим те.. 
оварају, ово било оно се снило...{S} Па том приликом приметиће госпођа Ната, гладећи свог мацан 
ати Бранка: „Хоће ли ко говорити штогод том приликом?“ </p> <p>– То је бреме пало на мене, – од 
о сад не запита ни самога себе, како је том дечку?{S} Па за чију љубави сада“.{S} Кукавни човеч 
по и добро, кад сене само толико радује том Јелена и Даринка, Бранко и Јован, него им и мати и  
тана глава, ипак не мога бележник да се том приликом одржи, а да не примети, било што не трпи т 
олико се у истини прави народ забавља о том догађају...</p> <p>Сад се три млада пријатеља најви 
е три млада пријатеља највише светују о том, како да се и Брајковац и Брајковчани покажу том пр 
елник, стари пензионирац, који се десио том приликом у друштву код разбијене канте, мало не пуч 
хартије.{S} Ваљан, поштен човек може по том листу исписати најлепшу песму, што је човек уме зам 
настирске воћњаке под закуп, живео је с том кућом као род.{S} Госпођа Ката и данас чува крунаше 
стар јој поглед и неусиљено понашање, у том га утврђава њено српско васпитање кућевно и школско 
!{S} Овако хоћу да је цео свет.{S} Па у том снивању о породичној срећи, о раду, о борби и забор 
ом благодарности исплаћује. </p> <p>И у том богоданом изобиљу, што га је иначе напајало новим ж 
Предомислиће се.</p> <pb n="68" /> <p>У том повика учитељ:{S} Дакле, да пређемо на учење.{S} Гл 
Баш читав посао!</p> <pb n="19" /> <p>У том дотрча и Зорка, Катина кћерка.{S} Била код попине Ј 
пине Јелене?</p> <p>– А-а!... </p> <p>У том ево Дабижића с пуном чашом пред Јована:</p> <p>– Го 
авом у знак, да све одобрава. </p> <p>У том начеоник, као да њих тројице тамо и нема, запева св 
о, но,... поче бележниковица. </p> <p>У том јој писар у крај стола стиште руку из захвалности,  
т на прстима изишла из собе...</p> <p>У том је и Бранко легао.{S} Почео био да чита.{S} Нашао н 
обрадовати, кад јој сутра оде.</p> <p>У том се врати натраг у село. </p> <p>Та последња добра м 
 и сам тако, – примети Бранко.</p> <p>У том ето још једнога младога човека, па се прикључи друш 
н супруг, ни онако нежан брат.</p> <p>У том и Тинкин Александар израстао дечко из основних школ 
 да се и Брајковац и Брајковчани покажу том приликом. „Треба <hi>народ</hi> увести унутра!“</p> 
ем овде школски одмор, тим више, што ћу том приликом да будем сведоком једне опште народне свеч 
ном положају у историји српскога народа томе, што је тамо столица првосвећеника српске правосла 
 који има хиљадама ланаца земље и према томе и опрему.{S} Кад видиш, како народ лако прима моду 
 си ту.</p> <p>То је истина.{S} А ко је томе крив?{S} Као да и један и други избегаваше интимни 
 из цвета“ и из српског света.</p> <p>И томе чину беху Карловци позорницом.</p> <p>Дивно се беш 
ши учењаци, па о томе да пишу.{S} Да, о томе!{S} Треба писати књиге за народ, треба учити народ 
при чаши пива, његова најмилија тема, о томе, како и за што наш народ пропада; Јеша воли да „по 
ђе и Маца, те се разговор и због тога о томе прекиде.{S} Но Ката неје пропустила, да избаци нек 
па мир!</p> <p>– Казао сам ти, што ја о томе мислим.{S} Испит, понда ради што хоћеш. </p> <p>–Д 
 докотурали.{S} У нас немају ни појма о томе или се сматра за срамоту, да се један свршен униве 
S} То треба да знаду наши учењаци, па о томе да пишу.{S} Да, о томе!{S} Треба писати књиге за н 
дно обрати на Бранка:– Јеси ли ти кад о томе помишљао?</p> <p>– Моја будућност биће ми само нас 
105" /> <p>– Немој да спомињеш штогод о томе пред тетком.{S} Она се страшно ополчила.{S} Не ће  
грлу.</p> <p>Бранко као да не ће више о томе да говори.</p> <p> И сви заћуташе.</p> <p>– И опет 
 на то, даа је у кући већ било речи и о томе, да ће се ићи у Карловце.</p> <pb n="98" /> <p>Нег 
 кад би <pb n="91" /> му се теоретски о томе предиковало, а да не види то од нас својим очима.{ 
.</p> <p>– Да он мени не рече ни речи о томе!</p> <p>– Збиља?</p> <p>– Ни беле,</p> <p>– А лепу 
сад већ неје говорио с нећаком својим о томе.{S} А он опет зазире и од „омладинца“, као да <pb  
ранко тако из ненада одлази, да ником о томе пре не рече ни речи.</p> <p>Госпођа Ката да пукне  
а ни о чему другом да се говори, него о томе.{S} Синоћ је већ доучила све, што неје била потпун 
а, шта што вреди, него шта кошта, па по томе и цени.{S} Тако ти је данас време, кћерко.</p> <p> 
у...</p> <pb n="49" /> <p>Добро те се у томе помешали с осталим друштвом.{S} Учитељ и Јован, а  
дни!{S} Па како <pb n="74" /> стојимо у томе?{S} Жалосно!{S} Да се заплачеш!..{S} Боли га, да Б 
едан дан, па недеља?{S} Је л? </p> <p>У томе се отпустила Јелена и Даринка; па се она нађе изме 
трпљиво иза капака на прозору.</p> <p>У томе умукну учитељев глас.{S} Свећа се угаси, а иза она 
итељеву собу</p> <p>Највише се обрадова тому баш Јован. </p> <p>У прочељу између оба прозора ви 
p>Хвала, ујо, што се не сетисте, кад је тому било време; сад је касно, – одговори му сестрић с  
ију воде на извору...</p> <p>Прилике је тому зими често.{S} Седе у вече обично код топле пећи.{ 
 Даринчину страну.{S} Бадава, срце само тоне на ту страну, па му вуче и душу и мисао за Даринко 
, ићи,– вели јој Даринка...</p> <p>Пуче топ.</p> <p>– Ево, лађа иде!</p> <p>Сад се тек ускомеша 
е журимо на Дунав.{S} Сад треба скоро и топ да пукне.</p> <p>– Децо, ја то не ћу моћи све издрж 
елена... ох!{S} Она чује Миланов глас и топи се од милине као масло на топлој прженици... </p>  
у зими често.{S} Седе у вече обично код топле пећи.{S} Ако Даринка не везе или не плете што себ 
ј се оте из груди.{S} Прекрсти се после топле молитве.{S} Али се трже, кад јој витице тек сплет 
в глас и топи се од милине као масло на топлој прженици... </p> <milestone unit="subSection" /> 
пута претрчи тркуница, уплашена коњским топотом и зврком од кола.{S} Застане над каквом рупом,  
Ката Нати, кад ова извадила сиграчке из торбе, „зар је то морало бити?“ – „Немој ти ту мени!“ р 
нограду цело скоро после подне на мекој трави у крај поточића, што се слива преко луба дебела о 
па гони несносну запару, те се залеће с травке травци, као да им шапће, да не клону. </p> <p>Не 
unit="subSection" /> <p>Легао Бранко на траву у хладовину, да чита.{S} Обично би до сад у то до 
о своју књигу, те му књига сад испаде у траву.</p> <p>– Пардон!</p> <p>Јелена хтеде сама да се  
 метну шешир на главу, а беше му спао у траву.{S} Узе свој штит од сунца, па га затвори.{S} Те  
 несносну запару, те се залеће с травке травци, као да им шапће, да не клону. </p> <p>Негде се  
 моћна ни толико, да узме своју руку на траг, нити да његову стисне, већ му је подала, па је он 
зао, јер би морао јавно и повући реч на траг.{S} А повукао би је за цело, као што се већи у себ 
релила по обрашчићима.{S} Нигде на лицу трага сумора, нигде знака каква немирна санка.{S} Ако с 
 троши своје силно благо.{S} Можда је и трагична судбина, прерана смрт тога ђенијалног младића  
ке глумачке дружине, где је играо улоге трагичних јунака, нежних љубавника и био први певач.{S} 
ове, већ се болном душом хвата за њихне трагове.</p> <p>Бележник се смеје лудом послу.</p> <p>А 
Свештеници, које му драго партаје били, траже што бољу парохију.{S} Ти и твоје колеге дали сте  
е може ни од шале подсмехнути.</p> <p>– Тражи вас, ујо, госпођа Рашићка! – одговори онај.</p> < 
оже од једа, што јој „срамоте кћер“, па тражи негде горњу хаљину, да им изађе, па да им очита.  
ује, да ипак има и једна љубав, која не тражи заслуга, па је равна само оној, што је постала с  
е мало разгали лице.</p> <p>Да ме ко не тражи? </p> <p>Не знам.{S} Ја сам пошао био к Јовану; а 
Даринчину радовању, те се смеје с њом и тражи, на прилику, с које стране препелица пућпуриче.</ 
газдовања.{S} Данас... данас се и за то тражи интелигентан човек, човек... не „господин“!</p> < 
еки немир, па иде по кући, као да нешто тражи.{S} До подне је још како тако и прошло; него посл 
,</p> <p>Бележник послао пандура, да му тражи по селу гдегод овчија сира, па да га с црним луко 
траних Срба, – војводина српска?</p> <p>Тражи ли се још славе, наћи ће се у „Карловачкој калдрм 
рка дотрча к њима:</p> <p>– Хајдете.{S} Тражимо вас.{S} Треба да се журимо на Дунав.{S} Сад тре 
, маси народа.{S} Ми учимо медицину, па тражимо вароши, не ће нико на село. (Ја не ћу да пребац 
д је лептир одлетео.{S} Неје га више ни тражио.{S} Он зна за цело, где ће опет наћи свој прави  
 – вели Бранко. – Чини ми се, да је већ тражио друго место.{S} Из његова данас разговора чисто  
и продао за вино ил ракију.{S} Него док трајало и његове и женине сиротиње, даде све до последњ 
 мах организована.{S} То не ће још дуго трајати.</p> <p>– Имали смо ми већ једном и организован 
о тек под земљицу вргне“, а некмо ли да траје, „док се поје, док се винце пије, и док срце узди 
 ће заслуге по српску књижевност остати трајне, да их збиља не потамњује ни слава млађанога Бра 
на те наше учене и неучене докторе, што траћкају своје драгоцено време у левентовању.{S} Поштен 
го што лађа пристане.</p> <p>Карловачки трг, порта саборне цркве, двориште патријаршкога двора  
м или грлицом, често би гурнула матер и тргла је иза сна, да је ова преплашено упита, шта јој ј 
ц на огрљаку, кад се коњ који мухне, па тргне, да преухитри зловољнога Триву кочијаша, те га ов 
о!</p> <p>Ја сам за то!- прихвати млади трговац. </p> <p>Синоћ је био отишао Марко у Нови Сад,  
о, да ту нема за њу места!</p> <p>Млади трговац се окљува, како би и он прешао у разговор с Бра 
низио, да буде, на прилику, бирташ, или трговац или... најслободнији човек на свету: економ.{S} 
што више свесних економа, земљорадника, трговаца, занатлија, то више слободе и благостања.{S} Б 
ладина, а ту се у нас рачунамо ми ђаци, трговачки момци, и тако даље, све људи млади, који још  
ожда, добио у мираз, и оно мало „знања“ трговачкога, што га добије у тако званим вечерњим школа 
о, да је Јеша био некад први момак међу трговачком омладином у вароши.{S} Али прошао вашар!{S}  
и девојка неје лоша прилика за сеоскога трговца.</p> <p>Ту је сад и та варошкиња, Даринка.{S} П 
дби толике општинске бележнике и сеоске трговце, па одржа све, што остало после Игњата.{S} Ако  
емо примера, да су, на прилику, пропали трговци „пали“ на бирташе, па кад ни ту нису могли прок 
сподина.{S} Или се и не мисли на то, да трговцу треба више од нешто капитала, што га је обично  
па ћуте.</p> <p>То је млади Брајковачки трговчић, Јеша Дабижић.{S} По опаљеном лицу и испуцаним 
стоји до зида.{S} Па чак се и њих двоје тргоше како попина Јелена врисну.{S} А коларевој сестри 
онесоше га у варош до свечанога одра на тргу, где беху свечани говори једнога од Бечкога одбора 
е патријаршкога двора и улице, што воде тргу, све то беше народ прекрилио.</p> <p>У саборној цр 
обали Дунавској.</p> <p> На Карловачком тргу према вратима саборне цркве стоји одар окружен са  
та сам ујак с нећаком.</p> <p>– Да, да, треба помишљати на своју будућност, – проговори парох;  
 да не слути на добро.</p> <p>– Да, да, треба да идеш, да видиш матер,... треба, да! – говори п 
о томе!{S} Треба писати књиге за народ, треба учити народ да држи новине, па да се учи, да види 
еба да водимо рачуна о раду наших људи, треба да знамо, камо смерају, али...</p> <p>– Али да ћу 
, да, треба да идеш, да видиш матер,... треба, да! – говори поп Стева све на развлак, док га ис 
а то увек кажем, а то ћу и сам урадити: треба више учених људи да се помешају у народ, у масу.{ 
ту, па учите народ,... да, учите га!{S} Треба сви да га учимо!{S} Ја то увек кажем, а то ћу и с 
и, па о томе да пишу.{S} Да, о томе!{S} Треба писати књиге за народ, треба учити народ да држи  
,... аутономија,... избор,... сабор!{S} Треба вама Стратимировић и Бах.{S} Каква слободна штамп 
ана, нису имали таке школе, као сад.{S} Треба да имаш на уму, да сам ја месни школски надзирате 
верења, да треба да остане код куће.{S} Треба народ поучавати.{S} А ко ће то, ако не ће учени љ 
ац, одређивати ток народној судбини.{S} Треба да водимо рачуна о раду наших људи, треба да знам 
х прилика често.{S} Чика је одобрио.{S} Треба да одемо и код тетка-Тинке.</p> <p>Нова неприлика 
а:</p> <p>– Хајдете.{S} Тражимо вас.{S} Треба да се журимо на Дунав.{S} Сад треба скоро и топ д 
 тако рећи, довлачи кћери курмахере?{S} Треба јој!</p> <p>– Штета за дете.{S} Добра је срца.{S} 
ла!</p> <p>– Тим више, – суди Катица, – треба пазити на тако женско дете.{S} Али та, чини ми се 
т свако мисли на свој рачун...</p> <p>– Треба мислити даље од носа, – проговори поп Стеван одлу 
поседали на одар, други стоје.</p> <p>– Треба да оженимо овога нашега учитеља!-- примети госпођ 
Милан Кнежевић).{S} Али те две „звезде“ треба тек задобити.</p> <p>Бранко Стајић после оних реч 
емудра Рашићка преварила у рачуну.{S} А треба ли госпођи Кати много, да на први поглед од мах в 
ан!{S} Неје ни то рђав човек!{S} Пре га треба жалити него осуђивати.{S} Понда госпођа Рашићка?! 
у, што неје дошла на време, кад зна, да треба ово оно... </p> <milestone unit="subSection" /> < 
сад још већма дошао до тога уверења, да треба да остане код куће.{S} Треба народ поучавати.{S}  
, да ћеш вечито ђаковати.“ Да!{S} Понда треба помишљати и на своју кућу, на своје огњиште, на с 
Цикот, мислиш сватови су! </p> <p>Зорка треба да иде по девојку.{S} Мати каже, биће да је у кол 
и коло око крста разилази, те млађешина треба и пре да хвата повратак.</p> <p>Не би сирота имал 
 оставити ма на ким.{S}Ту је живина, па треба нахранити и скоткати!{S} Ту краве дочекати, па по 
{S} Треба да се журимо на Дунав.{S} Сад треба скоро и топ да пукне.</p> <p>– Децо, ја то не ћу  
 овде сад више не треба тиха рада, овде треба олујине: загушљивост је ужасна, притисак не да да 
 донде још Јован и Даринка поучити, где треба да рашири руке, где да их метне на груди, где да  
ака носи други број и казује место, где треба да се окупе чланови ове или оне депутације, пре н 
јом учи, да у свету има љубави, него је треба заслужити, који сваким чином својим доказује, да  
че само поквареније. „Дете, за Бога, не треба ни да зна, да и тако што има на свету.{S} За њу н 
а нам ваља чинити и како се владати, не треба нам команде.</p> <p>- Чујеш.{S} Ја бих ни пода шт 
е доста Дунавом.</p> <p>– Мој синко, не треба ни то баш тако далеко одлагати.{S} Ко је рано лег 
{S} Бадава!{S} Мати је мати.{S} Дете не треба никад да је напуштено и остављено, можда, доброј  
литички ваздух.{S} Не, овде сад више не треба тиха рада, овде треба олујине: загушљивост је ужа 
главу, па се даде у памет.</p> <p>Ти не треба да се што бојиш, – узе поп да кује, док је врело. 
прилику, те доказала поп-Стеви, како не треба да вређа Александра због његових омладинских назо 
е да и Брајковац изађе на глас, како не треба.{S} Памтиш, како се то некад живило.{S} Боже, да  
шкиња не надмудри): – Да Бог ме, младеж треба да пева!</p> <p>То је госпођа Рашићка нашла за до 
ко усрећила.{S} А оно девојче, збиља, и треба да се усрећи.{S} Душа је њена чист још неисписан  
е увек, каже, говорио, да је то једно и треба да буде једно.</p> <p>Зорка већ опет дотрчала с к 
и, - одговори Јелена ђаволасто; – па ви треба да почнете.</p> <pb n="39" /> <p>Бранко ћути; или 
 и с оне стране Саве и Дунава?{S} Је ли треба спомињати толике народне саборе, који баш у Карло 
е дати дете и у лер и на васпитање; али треба, Бог ме, женском детету још много више кућевна ва 
ти, учо, издири за народност, па кад ти треба дати хлеба, „даће бог!“</p> <p>Јеша зинуо у Јован 
у за тебе.{S} Шта ти ваља радити, то ти треба већ сам да знаш после осам година, што си их пров 
све формалности, шупље љуске.{S} Радити треба, радити!{S} Па... чуј ме!{S} Више народу користи, 
се бележниковица збунити. – Ал тако јој треба!{S} Тај господин Бранко добро јој је напаприо у н 
но време у левентовању.{S} Поштен човек треба да помишља на породицу.</p> <p>– Поштен човек тре 
ишља на породицу.</p> <p>– Поштен човек треба најпре да се побрине, како ће издржавати породицу 
боравио, што рекао ујаку: „Поштен човек треба најпре да се побрине, како ће издржавати своју по 
о тог дана какво крштење, знају, кад им треба донети дете, да га поп Стева уведе у свето правос 
о је мој Арсеније.“</p> <p>Арсеније њен треба да је по занату ћурчија.{S} Леп занат, таман за с 
врпољио.{S} Хоће да се пева.{S} Друштво треба само да пева.{S} А он погибе за младим друштвом.{ 
лач.</p> <p>– Мати ми увек говори, како треба да сам пријатна с њим и искрена.{S} Ја и не могу  
и њу и себе. – Све ће то још бити, како треба да буде.{S} Нисам тек могао момку одмах с неба па 
по неки пут исправи и опомене, где како треба.{S} Но за то Зорка мора да трчка за њом из собе у 
 иметак после Игњата Јаковљевића.{S} Но треба радити и бар одржати.{S} Да извади Јована из школ 
.{S} То је грозно, господине мој.{S} То треба да знаду наши учењаци, па о томе да пишу.{S} Да,  
д тек почиње да нагађа.{S} Па баш за то треба да му каже, како мати хоће, мати хоће а не она, д 
а, тако беше омилело.{S} То је оно, што треба да измири, а у идеји Бранковој, све без разлике и 
па видиш, да ће то све још бити као што треба.{S} Госпођа Јеца се као мало и поутеши, али... те 
 поп-Стевиним, „то све још бити као што треба“,то јест, као што она, по свом рачуну, жели.{S} О 
одлануло, како ће „све још бити као што треба“.{S} Но или што јој се чинило, да неје прилика, д 
ми се, пожурили смо се раније, него што треба.</p> <p>Па боље пре не? после, – одговори Јован.< 
 госпође бележниковице.</p> <p>– А, вас треба посути ситном прохом! – поздрави га бележниковица 
ементом, комотан: ради једва, колико му треба, па је површан, те, канда не схваћа озбиљно конку 
ће доћи скоро из поља, па и по дворишту треба којешта поспремати.</p> <p>Сутра је радни дан а ч 
{S} Или се и не мисли на то, да трговцу треба више од нешто капитала, што га је обично наследио 
а, када теби Карловци су глава!“</p> <p>Треба ли ређати све прилике, које истакоше Карловце изн 
вац и Брајковчани покажу том приликом. „Треба <hi>народ</hi> увести унутра!“</p> <p>– Да приред 
ац пропева у Бранковој свечаности“ јер „треба народ увући унутра!“ Повукао би је тим пре, што с 
ћути.{S} Не зна, шта ће сад; тек мисли, требало би, можда, што да рекне.</p> <p>– Али збиља се  
S} Сам пресветли господин жупан, кад је требало бирати жупанијске преставнике, изволели су толи 
олико јој је приповедао, да матери неје требало више, па да јој упадне у очи толико интересовањ 
, да истера шетњом мамурлук, па му неје требало два пута рећи, да се придружи бележнику, Јовану 
 је позајмљивала детету, кад јој је што требало за ручни рад, што га је Јелена радила у „леру“. 
има је, чини му се сад, и чешће могао и требао мислити, ако ничега другога ради, бар да сад не  
, у којима беше његов лес, за воз, који требаше доћи у Нови Сад још у јутро.{S} Некоме се ваљда 
ској станици, место да преноћи, као што требаше, у Новосадској саборној цркви.</p> <pb n="102"  
ио А ти...</p> <p>Види Поп Стева, да је тренутак озбиљан.{S} Но не зна, шта да каже.</p> <p>А Р 
ачеоника, нађоше, да је сад најзгоднији тренутак.</p> <p>Сам коровођа почиње. </p> <p>Али писар 
једнодушни протест једва даваше на који тренутак бар маха, да се разаберу гласови одабраних чла 
 као оно птица на грани, те чека згодан тренутак, да прне опет у свет,... у виши свет.{S} Само  
х костију</title>“.</p> <p>Величанствен тренутак.</p> <p>Изнесоше и мртвачки сандук с последњим 
м прозору, на ком је он толико блажених тренутака с њом проснивао, пиљио, док се туга неје прел 
да се тврдо узда, да ће, ма у последњем тренутку, и забранити.</p> <p>– О, моја ће мама мени ве 
 зналац, па се смеје.{S} Видиш га само, тресе се гојазан, зачкиљио очима и развукли му се брци, 
на варошка успијуша!</p> <p>Попа се све тресе гојазан,:како се смеје.{S} Видиш га само, клима г 
.</p> <p>Дрхће Јеленина рука, као да је тресе тролетница.</p> <p>– Јелице, – шапће учитељ, – шт 
убињака и треснуо о земљу, па се купа и тресе у својој рођеној крви.{S} Сачма му је крупна добр 
 <p> Мачак се стропоштао с голубињака и треснуо о земљу, па се купа и тресе у својој рођеној кр 
о Радичевић сјаће за вечита времена као трећа звезда уз Вука и Даничића на освитку нове нам књи 
, учим себе ради, као годи ти и други и трећи.{S} Кад кажем, да бих био на селу учитељ народу,  
један пут!...{S}Други пут!...{S} Цмок и трећи пут! ...{S}И опет!...{S} Све пуца!{S} То је радос 
вор свој с Бранком, кад их остави млади тржа. – Просто, мени се мој позив не допада.{S} Ја ниса 
и мирођија!...</p> <p>Млади Брајковачки тржа мало се неје сломио преко тезге, како је појурио,  
чеоник гурну на оно: „Устај, Србине!“ – трже се, а кроз храпаво грло, загушено пивушином, једва 
аћи свој прави цвет.</p> <p>Из мисли га трже весео кикот и клицање.{S} Таман да се дигне и да в 
ош мрети није“</l> </quote> <p>Понда се трже. </p> <p>– Хоћемо ли се ми моћи поутешити, као Бра 
крсти се после топле молитве.{S} Али се трже, кад јој витице тек сплетене, а не придевене спадо 
 Иза рогља се зачу певање.{S} Учитељ се трже.</p> <p>– Збогом!{S} Разговараћемо се.</p> <p>– По 
с неки до Бранкових ушију.{S} Бранко се трже.{S} Близу њега стоји на уској путањи девојче од св 
, као тек да одмахне: „Па добро!“ Но се трже.</p> <p>– Хвала вам.</p> <p>– Па, опет сте заћутал 
има право, да Бог ме, – рече Кнежевић и трже руку.</p> <p>– Шта је теби? – пита изненада Јелена 
 ће већ доћи, – рече Даринка, па се као трже и поцрвени, кад примети, да је споменила то име на 
динац најчистије крви“.{S} Сад се чисто трже, кад виде, да је заорао дубоко опет на своју стару 
и иза потиљка.)</p> <p>У који мах писар трже очи на прозор, у тај мах прозврјаше онуд кола, а н 
лајнице зеленога Нимрода, како се слабо трзали и утргли око лова.{S} Да им се уз пркос учловио  
тно, колико је знао и расположен био. – Три године је скоро, како несам био у нашим крајевима,  
им заједно у Карловачкој гимназији, два три разреда млађи од њега; али у комшилуку његову у ста 
а на столицу.{S} Рећи ће тако с њим две три (опет у миру и љубави!), док „деца“ не дођу.</p> <p 
штогод, па им чита.{S} Прочитали су све три чести „<title>Љубомира у Елисијуму</title>“ од Мило 
рент, онај Јуда код цркве, дошао је пре три четири године.{S} Наша славна црквена општина дала  
да је све ређала, свршила би с оним пре три године.</p> <p>– Него шта знам?{S} Код нас ти је на 
забавља о том догађају...</p> <p>Сад се три млада пријатеља највише светују о том, како да се и 
 чаше, испили чаше, цмокнули се и два и три пута – и, дакле попили брудершафт, то јест, потписа 
у, што неје она та, којој њен син након три године жури у походе, него јој тек уз пут сврће као 
ше.{S} Испред учитељева стана зачу се у три пут.</p> <p>– Лаку ноћ!</p> <p>Јован и Бранко се од 
.{S} Намерила се на добру девојку...{S} Трива јој је брат.{S} Он кирија, а она ево је код ње ве 
ћи...{S} И тако даље...</p> <p>Дотле је Трива извукао, као добар кочијаш, коњима уши, па их ому 
она из кухиње.</p> <p>– Разумем, – вели Трива.</p> <p>– Дођи, па ћеш вечерати, – опет Ната Трив 
, сама је.</p> <p>– Разумем! – одговори Трива и оде за својим послом.</p> <p>– Като злато, – оп 
 замочи руке, да их пере, – могао би ти Трива штогод помоћи.{S} Нек ти донесе воде, <pb n="20"  
те.</p> <p> Сео и кочијаш.</p> <p>Таман Трива притегао узде и замахнуо Бачком ђиватком, да одуд 
још неје била...</p> <p>Ту је и кочијаш Трива с колима. </p> <p>Послужавка Криста трчи то у соб 
 што је Даринка све порадила...)</p> <p>Трива таман замахнуо секиром, да прецепи чвор на цепани 
ви и Ната и Даринка у један мах.</p> <p>Трива већ сишао с кола па одапиње коњима конопце са ждр 
ћ четири године.{S} Па има послугу и од Триве.{S} Криста јој је послушна, па радилица, па верна 
<p>– Дођи, па ћеш вечерати, – опет Ната Триви, а то исто или можда мало друкчије рећи ће му бар 
20" /> ил нек нацепа дрва....{S} Хајде, Триво дете моје, помози госпођи, видиш, сама је.</p> <p 
арошкиња?{S} Знаш, тамо је Јелена...{S} Триво, терај!</p> <p>– Ђи! </p> <p>Коњи кренуше.</p> <p 
према воде, да се гости умију.</p> <p>– Триво, – кренула се Ната кочијашу, па му говори: – ти с 
ухне, па тргне, да преухитри зловољнога Триву кочијаша, те га овај не опомене камџијом, да глед 
 </p> <p>–Јух, јух, јух! –- цикнула је „трижди“ сека Ната сека–Кати, кад је чула; а чула је, Бр 
итетлије увек имају право, дакако!{S} У тринаест школа поцрпу они кашиком сву мудрост.</p> <p>– 
а.{S} Понда скочи са столице, прође два трипут по соби.{S} И опет долети на прозор, па одмах уп 
лушати... (Утре сузе, па промену глас:) Триста га врага, кад ја што хоћу, то мора бити из ока и 
, што га вреба...{S} Преко пута претрчи тркуница, уплашена коњским топотом и зврком од кола.{S} 
арошкиње дошле! </p> <p>Како је блажено трла руке, кад јој пало на памет, да доведе поп-Стевина 
е оца ни запамтило.{S} Шта ће удовица с троје деце, а у толиком добру?{S} Остао, до душе, леп и 
о Јелена слободна, па којим кораком она тројица њима ближе, то се Даринка већма стискује уз Јел 
ава. </p> <p>У том начеоник, као да њих тројице тамо и нема, запева своју најмилију, тихо, по с 
Лепо од вас! – повика на једаред Јелена тројици младића још на по пута.</p> <p>– Од кад ми овде 
<p>Дрхће Јеленина рука, као да је тресе тролетница.</p> <p>– Јелице, – шапће учитељ, – што дрхћ 
 силних мушица, што их спопале.{S} Вуку троми на омари ноге по прашини.{S} Прашина завејава у к 
 кад хладовина разгалила и госпођи Нати тромост с веђа и дремеж с очију, живнула и она, па се р 
је љуто зауздао и подланчио, те је шиба троструком камџијом и заиграва пред искупљеним својим в 
них синова, на које, сиромашан и онако, троши своје силно благо.{S} Можда је и трагична судбина 
?{S} Сам му писао, па му послао и путна трошка, само да дође.</p> <p>– Бога ти, прекинућу ти ре 
цу <pb n="17" /> тешко, не жали пута ни трошка, да проведе код сестре на очеву дому које летње  
само крунисане главе своје, полажући им трошне остатке животне у сребрним и златним кивотима у  
ишту.{S} Али колико је и то лакше, него трпети пијаницу и убојицу мужа, који сав свој кив, сву  
ку. (Бележник, мимогред буди речено, не трпи то ни за живу главу.{S} Као да ми ту седи!{S} Вели 
ком одржи, а да не примети, било што не трпи толико разметање свога потчињенога, било да тек, ш 
хм,!{S} Не знам, за што би Тинкина сина трпила Јеца у поп-Стевиној кући?{S} Видићеш само, биће  
 срди на њу.</p> <p>А какве ужасне муке трпљаше у тај мах бедни њен Милан!{S} Да зна само, коли 
јахао танку бедевију, што му извукао из трске браца Рада слуга, па је љуто зауздао и подланчио, 
е напаприо у нос, може га сад песницама трти,</p> <p>Јован се загледа у њу зачуђеним погледом.< 
а Радичевића.{S} Необични дар, неуморни труд и сувремена ученост и Рајића и Мушицког дуго ће ос 
> <p>Данас је ту и Даринка, па се свако труди, да се што боље представи варошкињи.</p> <p>Бележ 
!...{S} Па... најпосле, шта су стекли и трудољубиви Орфелин и учени Соларић, па мудри Доситије  
ланином.{S} Но ни целим данашњим својим трудом не би стекли ни колајнице зеленога Нимрода, како 
" /> се, како отровне мијазме почињу да трују наш политички ваздух.{S} Не, овде сад више не тре 
ива с колима. </p> <p>Послужавка Криста трчи то у собу то на двориште, а никад празних руку.{S} 
е како треба.{S} Но за то Зорка мора да трчка за њом из собе у собу.</p> <p>У Даринку ушао цео  
те, а никад празних руку.{S} Мајсторица трчка за њом, да и она што прихвати.</p> <p>– Да нисмо  
Даринка, Јелка, Бранко, Јован, а уз њих трчка и мала Зорка.{S} И њено срдашце куца необично жив 
ицу.</p> <p>– Да, да!{S} Сећам се...{S} Трчкарала је туда око мене, кад сам га укопавао.</p> <p 
 белим кућерцима и неправилним улицама, тршчаним крововима и ниским гдегде искривљеним плетеним 
p>Гости из Брајковца.{S} Ту тетка Ната, ту Даринка, Јован, мала Зорка, – сви полетеше њему као  
ци, ако у село Турци.{S} Ако ће натраг, ту је Скила, мати, која би да удоми своје дете, његова  
ковац нешто празан.{S} Сви су, до душе, ту, и мама, и тетка Ката, и Зорка, и Владимир, и браца  
ви гости и рачуни.</p> <p> А ту су сви, ту је Брајковачко цело певачко друштво, осим Бранка, Да 
ша и милостивија половина. (Као бојаги, ту је варошкиња.) Понда дода опет с прекором: – шта теб 
ењена.</p> <p> Даринка, до душе, мисли, ту је брат, Јован, па, како он хоће.{S} Не ће се, ваљда 
се – однеговаше, и научише се србовати, ту је и отац српске књижевности, ту је Вук Караџић први 
овати, ту је и отац српске књижевности, ту је Вук Караџић први пут, као ђак још, упозорен од Му 
тестера за навртање и скрњивање воћака; ту вазда још друга што вртарскога што пчеларскога оруђа 
 заветрину у Маркову крчму у Брајковац; ту се препоручи бележнику својом вештом декламацијом „о 
вина, па треба нахранити и скоткати!{S} Ту краве дочекати, па помусти!{S} Па ваздан другога кој 
анова „посинка“ Јакова Игњатовића...{S} Ту је често и мајсторица, па и Криста. („Боље да ми је  
ико то гвоздених то дрвених клинаца.{S} Ту виси пчеларска капа; стара нека реверенда, – ваљда,  
крену се.</p> <p>Гости из Брајковца.{S} Ту тетка Ната, ту Даринка, Јован, мала Зорка, – сви пол 
а виногради, вотњаци, беркови, шуме.{S} Ту ти се измешала румена боја лишћа рујева с плавичасто 
{S} Одмах до њих су певачке дружине.{S} Ту ћете најбоље видити спровод и чути песме. </p> <p>–  
 берби стражари, како беру берачице.{S} Ту је мала тестера за навртање и скрњивање воћака; ту в 
 село.{S} Ту је Јаковљевићкин Јован.{S} Ту и попин сестрић.{S} Понда, ево, и ове!</p> <p>Тејка  
 на један пут ваздан гостију у село.{S} Ту је Јаковљевићкин Јован.{S} Ту и попин сестрић.{S} По 
ibovitz</foreign>“-у.</p> <p>У кратко – ту је буна, сабори, Банство, војвода,... </p> <p>Па кад 
{S} Срби су за средње гласове.{S} Бас – ту је, мој брајко, баћушка Рус...{S} Баћушка Рус је сва 
в осмех, па намигну на Јована.</p> <p>– Ту ће бити сватова! – пришану му с пуним уверењем, кад  
чу, па му показа место уза се.</p> <p>– Ту ми седни, синовче!</p> <p>А Кнежевић пушта глас где  
ао за јавне ствари.{S} Него омладина, а ту се у нас рачунамо ми ђаци, трговачки момци, и тако д 
еле то његови гости и рачуни.</p> <p> А ту су сви, ту је Брајковачко цело певачко друштво, осим 
епо од поп-Стеве.</p> <p>– Довео га, да ту проведе вакацију...{S} Ал не знам, што их већ нема и 
пала.{S} Само да јој не би ко рекао, да ту нема за њу места!</p> <p>Млади трговац се окљува, ка 
су се обадве препале, када су из ненада ту натрчале на Бранка.</p> <p>Јух, како сам се ја онда  
 <p>Опасан је, чини јој се, такмац сада ту...</p> <p>Нема те жеље, што је зажели госпођа Јеца Р 
уплете се поп Стеван, – а да што сам ја ту већ двадесет и толико година?!{S} Учим ја то и говор 
еч на Јаковљевићкине гошће.</p> <p>Била ту Јаковљевићкиња девојка, па вели, доћи ће ми у визиту 
и, упамти.{S} Нова омладина је ухватила ту истину...</p> <p>– Сви ми, штогод учимо, учимо за на 
вића.</p> <p>– Не говори!</p> <p>– Нема ту шале.</p> <p>– Та стани да дођем к себи!</p> <p>– Е, 
ну страну.{S} Бадава, срце само тоне на ту страну, па му вуче и душу и мисао за Даринком.{S} Је 
чевића. („Слава!{S} Слава!“ заори се на ту реч око стола.)...{S} Да, господо моја, – залеће се  
бро, даклем, још у суботу отићи ћете на ту параду у Карловце; па најбоље ће бити, говори ти сам 
pb n="33" /> <p>Како сам нисам дошао на ту мисао?... </p> <p>Овај момак није таки, као што сам  
год уме да штује и мртве поборнике, (на ту је реч баш особито узахао,) поборнике своје идеје.{S 
 госпођа Рашићка.</p> <p>– Збиља!{S} Па ту је за цело и она.</p> <p>– Не знаш ништа?</p> <p>– Ш 
картања развезе и пијанка.{S} А он мора ту бити, да декламује.{S} Ко би иначе био у чорби мирођ 
ић стао на прозор, па недахнимице слуша ту народну песму.{S} Не узима на ум, како су жалосни ти 
S} Просвета, просвета!</p> <p>Не помаже ту књига, – вели му Јован. – Нема просвете, где народ н 
 „српски Сион“?</p> <p>Ко не зна, да је ту српска патријаршија“.{S} Тешко да има у српству иоле 
ојаги, па јој одговара:</p> <p>– Све је ту.</p> <p>– Боже, помози! – прекрсти се и помоли се; Н 
ајсторица, па и Криста. („Боље да ми је ту, него да се витла којекуда“, мисли госпођа Ната).{S} 
p> <p>– Не ни по што.{S} Не, бар док је ту Бранко.{S} Учитељ се замисли.</p> <p>– Шта мислиш?{S 
што је наишла на таки неред, или што је ту Јелена, па да је пецне.</p> <p>– Ви сте сретне руке, 
ико не одговори ништа..</p> <p>Данас је ту и Даринка, па се свако труди, да се што боље предста 
Јелену, како жури њој.{S} Дакле, већ је ту време, да се иде на певање!{S} Па колико Јелену угле 
а ујаков позив, ујаку за љубав, да неје ту и Јован и да не осећаше збиља потребу, да се одмори. 
хтела да каже и да би то рекла, да није ту – „дете“, Даринка, а деца, дакако, не морају, свашта 
 потребнији.{S} Ето, он је кратко време ту, па видим, да га и сељани јако уважавају, јер слушај 
и ти стихови, како су непоетично казане ту мисли; само му мило, што види, да народ зна за Бранк 
 одрасла на селу, па најволи, да и умре ту, али никад неје марила, да јој се и једно дете мора  
о боговетно вече изађе пред кућу, па се ту нађе с неким ковачким калфом, па је не можеш довикат 
к без одређене сталности.{S} Прелеће се ту с једног предмета на други, и, дакако, често долазе  
оп-Стевиној кући?{S} Видићеш само, биће ту...!{S} Учитељ је сад мали за њену ћер.{S} Побринула  
 њим, те скочи на њега.{S} И да не беше ту начелника и бележника, би медвед угњавио мајмуна.{S} 
је син оца лоле; али да бацим на њега и ту љагу, да му је мати распуштеница, не могу.{S} Преуда 
опа нешто кошка и с учитељем.{S} Биће и ту њена масла.{S} А момак ваљани вредан, како само може 
Бог ме!{S} Положићу докторат, свршићу и ту формалност; понда ћу доћи у Брајковац.{S} Радићу, ек 
и помоћи! – рећи ће Бранко, па употреби ту прилику, да стане поред Даринке. </p> <pb n="47" />  
е стоји економно добро.{S} За то сте ви ту, па учите народ,... да, учите га!{S} Треба сви да га 
ним, аукторитетима.</p> <p>– Па може ли ту бити дисциплине? </p> <p>– Још те какве!{S} Сви знам 
 трпи то ни за живу главу.{S} Као да ми ту седи!{S} Вели увек па се удари иза потиљка.)</p> <p> 
ли трговци „пали“ на бирташе, па кад ни ту нису могли прокопсати, или и прескочивши тај степен, 
мо се честито ни поразговарали, како си ту.</p> <p>То је истина.{S} А ко је томе крив?{S} Као д 
, – зар то мора бити?</p> <p>– Немој ти ту мени! – одговориће опет, као и до сад, Ната Кати.– З 
е, „зар је то морало бити?“ – „Немој ти ту мени!“ рекла је, наравно, Ната Кати. „То је дечја ра 
и поштени општинари не ће баш и продати ту своју кућу,... разумете ли ме: кућу српске црквене п 
ољу свињи, или тако што, Давина је увек ту, да свесрдно послужи.{S} Она је, тако рећи, Игњату и 
то!</p> <p>– Заповедајте!</p> <p>– Је л ту муф?</p> <p>Муф беше запао под ноге, док се Ната нам 
о свом „вишем позиву“, као да је он сам ту, па сам својој Дулчинеји слади санак.</p> <p>Благајн 
а неје ни у Брајковцу, од како је дошао ту за свећеника.</p> <p>Бранку дуго време поред таквога 
из винограда! ...{S} Владимир ми је био ту пре, него што ћете ви доћи, мало јео, па опет отрчао 
<p>– Но, да Богме,... до сад вам је био ту друг,... хајде-де, прашта вам се...{S} Сиромах, тај  
крено да ти кажем, волим, и што сам био ту.</p> <p>– Жао ми је, да ниси остао дуже, па да прошв 
те мало проширити или бар повисити, ујо ту сеницу, кад сте тако радо у њој?</p> <p>За мене је,  
едочити...{S} Боже мој, ви гледате опет ту као неки преблаги Јеврем...{S} Ето вам, шта је: госп 
p>– Да приредимо и ми овде какво село у ту цел!{S} Предложи учитељ.{S} Стајић скочи одушевљено  
им, па и непосредним интересима, што су ту скопчани, – то су његове најмилије мисли.{S} Тек ако 
 то све онда расправљало, кад деца несу ту.{S} Деца, да како, не морају свашта чути...</p> <p>С 
чеоник, стари пензионирац...{S} И опису ту.{S} Господин бележник је нашао, да је вредно, да му  
олубице моја!{S} Иди, немој да се крхаш ту! – вели јој разнежени супруг. – Ти бар не мораш, ако 
а окупу, па јој још неје била...</p> <p>Ту је и кочијаш Трива с колима. </p> <p>Послужавка Крис 
тога неумрлога мудраца српскога.</p> <p>Ту књигу узео Бранко и вечерас да чита.{S} Али, као оби 
оша прилика за сеоскога трговца.</p> <p>Ту је сад и та варошкиња, Даринка.{S} Познао се с њом у 
{S} Не да се кућа оставити ма на ким.{S}Ту је живина, па треба нахранити и скоткати!{S} Ту крав 
верио, да се и сама гошћа одушевила за „ту идеју“, што би рекао Раја Јовановић, па макар поп Ст 
авапио је негда његов велики имењак.{S} Туга се нека стисла у његовим грудима.{S} Тама нека као 
ренутака с њом проснивао, пиљио, док се туга неје прелила вином, те из дубљине наквашенога срца 
 пријатно, тако слатко, да јој се прели туга по срцу, срце јој оте мах, сузе саме полетеше на о 
узела бранити писара, да се овај сам од туге неке у мало не заплака. – ни песма начеоникова.{S} 
јковац; сад тек разумеде њену притајану тугу, што неје она та, којој њен син након три године ж 
д некуда изгледа.{S} Ако случајно прође туда какав гимназијалац, па је поздрави, стискивајућ књ 
 Да, да!{S} Сећам се...{S} Трчкарала је туда око мене, кад сам га укопавао.</p> <p>– Па видиш,  
ићу загладио, осећао се туђ према њему, туђ, јер и оне сродничке пажљивости беше већ нестало у  
ше већ нестало у себичному његову срцу, туђ, јер предвиђаше, да их и мишљење и назори деле ужас 
а сестри и сестрићу загладио, осећао се туђ према њему, туђ, јер и оне сродничке пажљивости беш 
знуо, као за својом колевком, осетио се туђ, самохран. „Тама за мном, тама преда мноме, а најве 
– рекла му је мати, када га испраћала у туђ свет, у даљину, да у највишим школама тамо збира се 
о туђа брига?</p> <p>– Општа ствар неје туђа ствар, него свију нас и свакога појединца подједна 
 једва да умемо и слутити, како се води туђа брига, једва да и назиремо, шта је то јаван живот, 
та је друго та ваша дерна политика него туђа брига?</p> <p>– Општа ствар неје туђа ствар, него  
Мени је, да Бог ме, охол, кад ми је све туђе у њему.</p> <p>– Па сте се непрестано опет бавили  
 до душе, лако било ломити руке, перући туђе рубље, ни бости очи, шијући белом свету, па хранит 
чност да кује своје планове!{S} Играчка туђег ћефа!</p> <p>Зар је тако гадан тај јавни, тај пра 
ити и себе и дете под туђим кровом и на туђем огњишту.{S} Али колико је и то лакше, него трпети 
рав!{S} Без ичије припомоћи... сам... у туђем свету...{S} Хм!{S} Мора бити од њега кадгод нешто 
 то, што се... без ичије – помоћи сам у туђем свету... гура, те редовно свршава своје течајеве. 
да исправим свет раменом, „да плачем за туђим насилима“, и тако даље.{S} То су све формалности, 
лом свету, па хранити и себе и дете под туђим кровом и на туђем огњишту.{S} Али колико је и то  
 Наш је сељак, где су Срби неизмешани с туђим елементом, комотан: ради једва, колико му треба,  
у.{S} Али пази, да се што више користиш туђим искуством.{S} Тешко оном, који мора све на себи д 
еби туђински печат.{S} Ми све морамо од туђина да набављамо за своје рођене паре, а пара мало,  
и, то је наше, па не мора плаћати.{S} А туђинац то не може рећи.{S} Дакле, општина му је дала с 
а најобичније наше потребе носе на себи туђински печат.{S} Ми све морамо од туђина да набављамо 
а, – од људи неписмених, који су тек из туђих уста чули и научили бар „Коло Бранково“, па до пр 
ни ступио у јавни живот, па већ, ето, у туђој руци маљ, којим би себичност да кује своје планов 
ете?</p> <p>– Како кад.</p> <p>– Водите туђу бригу.</p> <p>– То раде беспослене жене.{S} Не ћет 
 га конзисторији.{S} Ја ћу ти написати, тужбу, да се развенчаш.{S} Петнаест година га већ нема. 
егов виши позив на срцу и на језику.{S} Тужи се на цео свет.{S} Младу човеку не да се прилика,  
 уђе.</p> <p>Јован баш пије каву, па се тужи, како ну не прија.{S} Да му је хладан батак с кисе 
стиште терет, сињи терет.{S} Цео дан се тужи матери, да је боли глава.{S} А кад пошла на певање 
искрснути на једаред из ненада.{S} Него тужи га конзисторији.{S} Ја ћу ти написати, тужбу, да с 
сам ја месни школски надзиратељ.</p> <p>Тужи ми се, сиромах, само, да га неко опањкава код влас 
ни близу памети, да се кајем, или да се тужим на Беч.{S} Али ипак ме срце вуче нашем крају, па  
пао лепа друштва“, те не може друкче да тузи угове, већ се болном душом хвата за њихне трагове. 
и чешће.</p> <p>Учитељ, Милан Кнежевић, тукао би се сад са целом општином.{S} Већма осећа морал 
 може да остане од срамоте у свом јату, тумарне бог те пита куд, па се изгуби.{S} Наш је сељак, 
се протегли на канабету.{S} Остави неки тумач казненога поступка, што га читао, на страну, па п 
 ли разговарао што? – пита попу, а више тумачи, шта мисли, погледом него речима.</p> <p>Попа за 
Додијало им овде гоњење за веру као и у Турској, па се просто одселили у Русију, па тамо насели 
 пак опљувати, па заденути у малу своју турску лулицу на подугачком чибуку, запалити и пушити.. 
лу вашара!“ Благајник мисли:{S} Куд сви Турци... „Наћи ће се и још когод.{S} Звезде на небу пев 
 бележниковица Јовану.</p> <p>– Куд сви Турци, – одговори овај.</p> <p>А она повика: </p> <p>–  
ишта лепше од добра пива.{S} Ал куд сви Турци.{S} Мисли, но га мрзи, да и толико говори.</p> <p 
ела“ Брајковачкога благајника: „Куд сви Турци,..." </p> <p>Тако се свршила прва певачка поука Б 
ак.</p> <p>Благајник као вели: „Куд сви Турци“... па савесно врши своје као бегеш. </p> <p>Јеша 
е ватре.{S} Ако у гору вуци, ако у село Турци.{S} Ако ће натраг, ту је Скила, мати, која би да  
ко је пало слеме на њено теме.{S} Једва ће ми на питања моја тек овлаш поверити, како је испала 
помени и на то, остаће нешто, због чега ће Карловци остати у спомену, „док се поје, док се винц 
 што се, не зна ни сам за што, нада, да ће она највише и поклонити пажње оному говору, што прет 
 забране.{S} А као да се тврдо узда, да ће, ма у последњем тренутку, и забранити.</p> <p>– О, м 
руци!{S} Али је бар тврду веру дала, да ће све и сва порадити и код чике, поп-Стеве, и код мате 
лишан, ако <pb n="41" /> је мислила, да ће последње речи девојче примити у онаком смислу, који  
на оличена.{S} И нека нико не сумња, да ће идеја погинути...</p> <p>Бележник се већ неколико пу 
ћан, јер чека муштерија– поручио је, да ће „сад одмах“ доћи, па је устао већ био и пошао.{S} Ал 
аа је у кући већ било речи и о томе, да ће се ићи у Карловце.</p> <pb n="98" /> <p>Него неје на 
авета даде се обрлатити још до куће, да ће заложити своју реч.</p> <p>– Видићемо још, шта ће ре 
а Ната из вароши?</p> <p>– Јавља ми, да ће доћи скоро.</p> <p>– Нека, нека!...{S} Збогом, сека  
ро и за себе и за њу.{S} Знаш ли ти, да ће она израдити код поп-Стеве, да све припадне њој и ње 
били су сви уверени, нема опасности, да ће морати певати без госпођице Јелене. </p> <p>Сутра по 
сна и тиха ноћ песмом.{S} Ја мислим, да ће наш коровођа...“</p> <p>А коровођи, Брајковачком учи 
.{S} А мајке се теше и челике надом, да ће им деца бити боље среће од њих... </p> <p>Ката Јаков 
.{S} Јован Јаковљевић му је обрекао, да ће тако ући у Карловце, као да ће доћи, „да бирају војв 
 свог века неје поп Стеван помишљао, да ће бити кадгод и проводаџија, па, ето, под старост доте 
ла се, <pb n="99" /> изгубивши наду, да ће се и вечерас састати с њим, и уверивши се зар још бо 
етак јаја и..</p> <p>– Но, па видиш, да ће то све још бити као што треба.{S} Госпођа Јеца се ка 
 поп Стева један пут сестри, видевши да ће јој тиме погодити најватренију жељу.</p> <p>Тинци си 
екао, да ће тако ући у Карловце, као да ће доћи, „да бирају војводу“. </p> <p>Матер је спремио, 
е била мед пред Бранком, али сад као да ће да се сва разлиже.{S} Чак му је одушевљено говорила  
злена и разборита.{S} Као девојка можда ће се многоме пре допасти Јелена; али Даринка је врсна  
</p> <p>Положи све испите најпре; понда ће мо се разговарати, – одговори му Бранко.</p> <p>Јова 
друмови пожелити Срба...{S}" А историја ће да пева ил кука над њима као над старим Римљанима и  
тренутку, и забранити.</p> <p>– О, моја ће мама мени већ дозволити, – одазва се Даринка. – Њој  
па чита своју декламацију.{S} А Даринка ће запитати Бранка: „Хоће ли ко говорити штогод том при 
ама, у које могу запасти и према којима ће морати удешавати свој рад и своју снагу.{S} Бродови  
, алезајнц (све једно), Стефане; Јелена ће певати на селу и ићи ће са мном у Карловце на свечан 
а Јелену Рашићку.</p> <p>– Није; ал она ће начинити од ње којешта.{S} Кад је јесенас дошао Кнеж 
пођице Даринке, јединице јој кћерке, па ће онако срдито и опет по толики пут:{S} Па баш сад?!</ 
мука!{S} Да, ја сам господар у кући, па ће бити онако, како ја хоћу.{S} Да, ја сам господар у о 
оје колеге дали сте се на професуру, па ће те и ви лепо тако да спремате омладину на госпоство. 
сај и сузу у спомен својих покојних, па ће прећи на други разговор...</p> <p>Тако нешто, ваљда, 
> <pb n="13" /> <p>– За Бога, мама, шта ће ти опет муф у сред лета? – љути се опет</p> <p>Дарин 
 се!</p> <p>Бранко ћути.{S} Не зна, шта ће сад; тек мисли, требало би, можда, што да рекне.</p> 
чица. – А Даринка стала, па не зна, шта ће; па кад Бранко отишао, а она ми меће моју руку на св 
 је и спрам куће његове, па не зна, шта ће.{S} Не би било лепо, опет, и да оде, а да се не јави 
 пошла с њим у кућу, па сад не зна, шта ће и кут ће пре.{S} Да га остави, па потрчи по Мацу, ил 
е је била замућена вода... не знам, шта ће опет сутра бити...{S} Нема сумње, да је Ната сад и т 
них школа.{S} Мати се дала у бригу, шта ће, куд ће с дететом.{S} Пита сестра брата за савет. </ 
 не падоше ни на ум, да пазе на њу, шта ће изазвати у њој Зорчине речи!.. </p> <milestone unit= 
и своју реч.</p> <p>– Видићемо још, шта ће рећи поп Стева? – рече она, па се насмеши.</p> <p>Бо 
е родило, није оца ни запамтило.{S} Шта ће удовица с троје деце, а у толиком добру?{S} Остао, д 
као Бранко, при помисли на смрт?{S} Шта ће „након нас останути“, и кад нам се „тело тек под зем 
а лизнеш, очемерила би се.</p> <p>– Шта ће сирота удовица!{S} Нашла себи сигуран кров, па га чу 
одати, него о Божићу прасе...{S} Па шта ће бити од Брајковачке светковине?{S} А?... стара српск 
мало разабира за оно, што је било и шта ће <pb n="32" /> бити у свету.{S} Он и његова најближа  
етка Ката, и Зорка, и Владимир, и браца ће се вратити, али опет... опет..</p> <p>Зорка, опет, н 
ишну уметност!{S} Госпођа бележниковица ће за љубав господину Јаковљевићу.{S} Млади грк Брајков 
о лапитима.</p> <p>Тим боље!{S} Зорчица ће декламовати ону чика-Јовину о Бранковој жељи; а једн 
еколико пута питала и брацу и сеју, кад ће, за Бога, већ једаред то почети?{S} Али Јован се одс 
онда је изашла на улицу, да види, – кад ће поп Стеван проћи и вратити се на вечерње.{S} Но коли 
ашта чути...</p> <p>Сви су мислили, сад ће госпођа Рашићка свиснути од једа и од срамоте.{S} А  
зда на пречагу...{S} Нагао се...{S} Сад ће да скочи на земљу, па да гдегод у окриљу тамне ноћи  
тац жив!</p> <p>И твоја јединица, – сад ће опет Ката Нати, – нема никога осим тебе.</p> <p>На т 
 нити могу на ино, а да не</p> <p>– Сад ће бити по сахата, – примети му жена знајући за његов л 
ати, загрли Даринку.{S} И једва једаред ће истрчати и отићи по девојку.</p> <p>– Ала је то праш 
ао народ банкротирати, т. ј. на једаред ће „друмови пожелити Срба...{S}" А историја ће да пева  
 цела кућа.</p> <p>Јест, до душе, у род ће се, и то у род, као у своју рођену кућу.{S}Али на се 
а.{S} Мати се дала у бригу, шта ће, куд ће с дететом.{S} Пита сестра брата за савет. </p> <p>Да 
А Јелена се сада збиља почела надати, е ће, по речима поп-Стевиним, „то све још бити као што тр 
деца и девојка и слуга.{S} А већи краве ће доћи скоро из поља, па и по дворишту треба којешта п 
а, – теши поп Стеван и њу и себе. – Све ће то још бити, како треба да буде.{S} Нисам тек могао  
 више ни тражио.{S} Он зна за цело, где ће опет наћи свој прави цвет.</p> <p>Из мисли га трже в 
толу је неколико кабанус–цигара, – које ће он, кад год би пушио, пресећи на полак.{S} Половину  
о ја судим...{S} Знаш, ја...{S} Најбоље ће бити, да си ти уз њега.{S} Бадава!{S} Мати је мати.{ 
ете на ту параду у Карловце; па најбоље ће бити, говори ти сама с његовом матером...{S} Но, не  
ране, па им се тако и путови укрсте, не ће зар један на другога, већ један поред другога.{S} За 
и учимо медицину, па тражимо вароши, не ће нико на село. (Ја не ћу да пребацујем штипендистима, 
рује, да кола, у којима беше Бранко, не ће стићи са својим првим возом...</p> <p>Освану и тај д 
пски“ „ти“, него Дабижић, на пример, не ће више називати Јована и доктором, а Јован ће њему, на 
о и ми паметније са собом, да видиш, не ће ли и он окренути на боље.{S} Ако ми не верујеш, иди  
.{S} А радости и изненађењу, мислиш, не ће бити краја целу ноћ. </p> <milestone unit="subSectio 
пропустите.</p> <p>– Па: сад, ваљда: не ће ни бити ништа у Брајковцима, кад ви одлазите.{S} Не  
тком.{S} Она се страшно ополчила.{S} Не ће се више ни враћати у Брајковац, него иде одмах одавд 
је брат, Јован, па, како он хоће.{S} Не ће се, ваљда, показати не знам каква.</p> <p>Јелена пре 
и једно дете мора везати за село.{S} Не ће се кућа Гојковића ископати, док је унучади чика-Пере 
 Да, господо моја, – опет ће Јеша. – Не ће српски народ клонути, догод уме да штује и мртве поб 
или пљескати или ће се запити, па га не ће ни слушати, те ипак викати живео; а нити ће га хтети 
ости својој, кажу, био и заверио, да не ће никад довести у своју кућу страну женскињу, „домостр 
 засело у грлу.</p> <p>Бранко као да не ће више о томе да говори.</p> <p> И сви заћуташе.</p> < 
ема другом неучтивији, те не само да не ће више говорити између себе „ви“, већ „братски српски“ 
ти патосу својој болти.{S} Занатлија не ће да зна више од свог мајстора, где је изучио занат, е 
рестанимо ми радити, што не ваља, па не ће народ имати у кога да се угледа; а почнимо и ми паме 
ам осети, како је оштро то рекао, па не ће ни да му погледи у очи.{S} Али тек опет дода: </p> < 
 да је поп Стева говорио, како никад не ће ни наћи више таке жене.{S} Па се у жалости својој, к 
 пиштољима пудара на опрезу, што сад не ће ни на што ни да се осврну, – рекао би, уморили се, в 
е потребан у збору, да готово без ње не ће моћи бити ништа.</p> <p>**...*Ударише и краве из пољ 
 не знајући, да железни воз из Пеште не ће доћи тога дана.</p> <p> У Нови Сад се слегло такођер 
 извињава, да још неје доспевао, али не ће више пропустити.</p> <p>Писар мотри свакога, како пе 
ти; или не зна, шта да одговори, или не ће, што мисли.{S} А мисли: „Што се овај свет толико на  
е.</p> <p>– Јелена не чује песме или не ће да је чује.</p> <p>– Милане!</p> <p>– Виче Кнежевића 
рава Српкиња мати!{S} Никада та мени не ће допустити, да ја завирим у њену економију, од како ј 
 јамчи, да му наши поштени општинари не ће баш и продати ту своју кућу,... разумете ли ме: кућу 
 има неко, у коме се никад преварити не ће, који га сваком речју својом учи, да у свету има љуб 
!...{S} Он вам ни гуску нашу појести не ће, док је не почивути.{S} А наше жене,... и људи, и св 
о... као да те гледам.{S} Твоји ђаци не ће смети пред тобом читати ни „ђачки растанак“, ма да с 
ај се, молим те, тога грчета.{S} Тај не ће бити паметнији ни за длаку...{S} Но, но,... поче бел 
што!{S} Две јаке, до душе, за вратом не ће имати никад, јер... за тај хлебац, што га је он себи 
ан.{S} Мало који дан ће проћи, да он не ће посетити женску школу.{S} Па га – ревност тако занел 
 народ поучавати.{S} А ко ће то, ако не ће учени људи?{S} И онако није за њега адвокација.{S} Н 
их, и када се збије у самоћу, а камо не ће, кад их овако више, па једна другу подсећа.{S} Тек у 
јавиће се од мах организована.{S} То не ће још дуго трајати.</p> <p>– Имали смо ми већ једном и 
знаћу и умећу боље удесити свој рад, те ће моји сељани имати прилике, на кога да се угледају ак 
 народ осетио жељу Бранкову.{S} То вече ће му остати у најлепшем спомену из живота у Брајковцу. 
{S} Да се обазре на оваке слушаоце, ови ће или пљескати или ће се запити, па га не ће ни слушат 
а, што се силом уплеће у ове дане, који ће да засветле потомству као пример свенародног признањ 
у Јаковљевићу.{S} Млади грк Брајковачки ће, јер је таки дух времена.{S} Бележник вели: „Нека бу 
 прозором пиљио као маче у жижак, да ли ће каква вилинска рука отворити капак на прозору, на он 
стаће или мезимац на дедину темељу, или ће пустити зета у кућу, као и њен отац, па како Бог да. 
S} Да га остави, па потрчи по Мацу, или ће најпре да га унесе?{S} Најпосле га спусти на земљу,  
оваке слушаоце, ови ће или пљескати или ће се запити, па га не ће ни слушати, те ипак викати жи 
њим, што, дакле, нити има почетка, нити ће имати свршетка, а то је мати и материнска љубав:{S}  
и слушати, те ипак викати живео; а нити ће га хтети нити умети довољно разумети.{S} Дође му на  
ска?</p> <p>Тражи ли се још славе, наћи ће се у „Карловачкој калдрми равној“, у разглашеном Кар 
гајник мисли:{S} Куд сви Турци... „Наћи ће се и још когод.{S} Звезде на небу певачкога Брајкова 
 дошли нешто у разговор.{S} Тинка, рећи ће поп Стева својој сестри, – ево, ја сам сад конзистор 
 присела поред њега на столицу.{S} Рећи ће тако с њим две три (опет у миру и љубави!), док „дец 
p>– Него морате нам и ви помоћи! – рећи ће Бранко, па употреби ту прилику, да стане поред Дарин 
 овог учу не избациш из општине, – рећи ће вечерас госпођа Рашићка поп-Стеви, наравно, после не 
 Није тога било, слатка, од пре, – рећи ће сека Ката. – Било ти је Брајковачко друштво, и сама  
оклоне!</p> <p>– Боже мој, секо. – рећи ће, до душе, као и до сад, Ката Нати, – зар то мора бит 
 а то исто или можда мало друкчије рећи ће му бар још који пут...{S} Сутра се можеш вратити за  
<p>– Док ја дођем до своје Еве, протећи ће доста Дунавом.</p> <p>– Мој синко, не треба ни то ба 
Стефане; Јелена ће певати на селу и ићи ће са мном у Карловце на свечаност.{S} Је л да ти је пр 
његова Јелисавета; ако ће напред, наићи ће на Харивду, на омладинца, који га може исмејати за „ 
у Јаковљевићкиња девојка, па вели, доћи ће ми у визиту.</p> <p>И сад узеде да оговара госпођу Н 
ележниковица. – Питајте учитеља.{S} Тај ће вам умети најбоље посведочити...{S} Боже мој, ви гле 
или као господа, а не као радници, увек ће нам кола ићи на еро.{S} То је само истина, а не црне 
 <p>– Ништа не чини.{S} Господин учитељ ће нас научити Бранково коло...</p> <p>– То већ знам! – 
ише називати Јована и доктором, а Јован ће њему, на прилику, смети од сад говорити:{S} Грцо, ил 
{S} Па баш сад?!</p> <p>Та, за који дан ће да буде велика беседа у корист преноса последњих зем 
ељ – сувише ревностан.{S} Мало који дан ће проћи, да он не ће посетити женску школу.{S} Па га – 
азију, па, ако Бог и срећа дадне, таман ће ти у добри час доспети за капелана.</p> <p>Јест, и ј 
{S} Можеш се и преудати.</p> <p>Мој син ће, – одговори она, – за цело лакше поднети, да је син  
 бриге за господина...{S} Бранка.{S} Он ће већ доћи, – рече Даринка, па се као трже и поцрвени, 
ном неком ливадом не мога одолети, него ће сићи с кола, и набрати пуну руку разнога пољског цве 
ремена ученост и Рајића и Мушицког дуго ће остати узором омладини, која има да се учи; а дела њ 
куће.{S} Треба народ поучавати.{S} А ко ће то, ако не ће учени људи?{S} И онако није за њега ад 
и писар, дочекао га је оберучке. (Да ко ће, ако он не би!{S} Рају је само за време судбина ћуши 
доми своје дете, његова Јелисавета; ако ће напред, наићи ће на Харивду, на омладинца, који га м 
о у гору вуци, ако у село Турци.{S} Ако ће натраг, ту је Скила, мати, која би да удоми своје де 
омиру у Елисиуму</title>"...{S} Тек ако ће јој се кад тад поткрасти из груди уздах, а нит зна з 
о су његове најмилије мисли.{S} Тек ако ће га кадгод завести мисао за којом новином у пчеларств 
ајковачкој омладини, да се спрема, како ће у свом скромном селу прославити спомен великога песн 
ан,... „фини младић“...{S} Не зна, како ће пред поп-Стевом и својом кћерком да га се нахвали.{S 
 човек треба најпре да се побрине, како ће издржавати породицу своју.</p> <p>– Не мислиш, ваљда 
 човек треба најпре да се побрине, како ће издржавати своју породицу.“ И толико се занео, помиш 
И сад, ето, седе и разговарају се, како ће што боље да удесе село, што га спремају.</p> <pb n=" 
ковца у Карловце.{S} Замишља себи, како ће на том путу угледати из далека читав караван кола, н 
други певачи већ су се договорили, како ће после певања на пиво „Код разбијене канте“.{S} Тако  
ракну од неке милине, кад помисли, како ће му се добра душа опет обрадовати, кад јој сутра оде. 
овце и нашао стан за Тинку згодан, како ће моћи и по неколико ђака држати на стану.{S} А Тинка  
о ти ми свуда. , баш сам радознао, како ће и то у Карловцима испасти.{S} Чисто не могу да веруј 
му каже, како јој је сад одлануло, како ће „све још бити као што треба“.{S} Но или што јој се ч 
p> <p>Од то доба пази писар добро, како ће изводити своје теорије и стављати ипотезе. </p> <p>П 
ици лете на све стране и наређују, како ће се програм што свечаније извести.{S} Од паропловске  
постељи, па гунђа и прети учитељу, како ће га то скупо стати, што му квари сан.</p> <p>А госпођ 
иличи њихову добу, а и не слуте, колико ће се весала поломити на узбурканим валима, што их тамо 
 ме задржавао Варнава...{S} Него Бранко ће отићи у Карловце сав обарен.</p> <p>– Одахнуће, кад  
 поток, али мирнији него у бујици; само ће ипак овде онде прокрчити себи, лакше пута, где без б 
е, што неје била потпуно знала.{S} Само ће је донде још Јован и Даринка поучити, где треба да р 
ојче.{S} Седамнаест јој годиница; скоро ће, у име божје, ићи у осамнаесту.{S} Родитељи, у тим г 
 не понесе штогод сестриној деци.{S} То ће да буде радост од деце, кад им тетка из вароши разда 
ухом времена!</p> <p>– Стефане! – на то ће Рашићка.</p> <p>– Но, но,... не велим ја тако...{S}  
, – нема никога осим тебе.</p> <p>На то ће најредовније пустити и Ната и Ката који уздисај и су 
роши, радовала се Даринка као мала, што ће да се вија са Зорком по планини и по виноградима, да 
ожићну чесницу и зејтин за кандило, што ће да припали пред свог свеца...{S} То је грозно, госпо 
S} Госпођа Јеца се не осврће на то, што ће рећи свет; јер добро зна, шта о њој тај свет може го 
 смер.{S} А највећа је њена радост, што ће у тој великој свечаности и она да суделује.</p> <p>П 
је дошао Тинкин син, и још пре него што ће доћи, не можеш је видити.{S} Од пре то мало који дан 
·</p> <pb n="59" /> <p>Још пре него што ће учитељ Кнежевић распустити децу из школе, ходају исп 
 и она да суделује.</p> <p>Пре него што ће синоћ деца полегати, у кући сека-Катиној неје ви бил 
е не зна, која да прихвати реч.{S} Опет ће он:{S} Само да нас послужи лепо време!</p> <p>Да Бог 
 реч!</p> <p>– Да, господо моја, – опет ће Јеша. – Не ће српски народ клонути, догод уме да шту 
ћује онај.</p> <p>Било би штета, – опет ће Даринка.</p> <p>Опет иду, па ћуте.</p> <p>То је млад 
јим послом.</p> <p>– Като злато, – опет ће Ната Кати, – а ти мени и не кажеш, где су ти деца?</ 
 се он с чиком пусти у разговор, – опет ће она – он је тако добар!{S} Је ли да је Бранко добар? 
 душо.{S} Ићи ћемо на свечаност, – опет ће мати. – Нема таквих прилика често.{S} Чика је одобри 
, добро она изиграва своју ролу, – опет ће бележниковица. – Питајте учитеља.{S} Тај ће вам умет 
и омладина, младост је младост; старост ће јој увек завидити и роптати на њу.{S} Поток хучи и б 
њим у кућу, па сад не зна, шта ће и кут ће пре.{S} Да га остави, па потрчи по Мацу, или ће најп 
би пушио, пресећи на полак.{S} Половину ће оставити, другу пак опљувати, па заденути у малу сво 
у, о беседама, о променадама...{S} И њу ће мати дада на јесен код тетка–Нате у варош, па да и о 
смех, па намигну на Јована.</p> <p>– Ту ће бити сватова! – пришану му с пуним уверењем, кад угр 
а мало час била рекла, него људи, којих ће заслуге по српску књижевност остати трајне, да их зб 
браду и лако се накашља.{S} Узе округли ћелепуш са стола, па га ћуши на потиљак; а лаком кабани 
ре одседнемо.{S} Ја баш кажем ујаку, да ћемо код ње одсести.{S} А Јелена се радује, да је позна 
дочека исто тако и жедни писар.{S} Онда ћемо после певања код Марка, – пресуди бележник, – да м 
ост.{S} Је л да ти је право?{S} У госте ћемо код Тинке.{S} Време је.{S} Није лепо, што ме толик 
</p> <p>Даринка.</p> <p>–Ти ћути.{S} Ми ћемо на село.{S} А путу се рока не зна.{S} Може нас там 
мало, док потребе све веће расту.{S} Ми ћемо поред све примљивости према свему, што је напредно 
 с омладинским скупштинама, добро; наћи ћемо други начин.{S} Сви путови воде у Рим.</p> <p>– Ја 
Јелена застаде.</p> <p>Да, душо.{S} Ићи ћемо на свечаност, – опет ће мати. – Нема таквих прилик 
д као пред какву буну.</p> <p>– А с ким ћемо ми у недељу?{S} Уплете се Зорка.</p> <p>– Да!{S} Е 
</p> <p>„Кад ми одемо у планину, на ком ћемо оставити нашег Марка?...{S}Јел те, мајсторице, ви  
 нешто! – додаће Бранко. – У ову недељу ћемо и ми овде да држимо своје село у корист преноса и  
брадује:</p> <p>Спремај се!{S} У суботу ћемо у Карловце!</p> <p>Јелена застаде.</p> <p>Да, душо 
ће ту...!{S} Учитељ је сад мали за њену ћер.{S} Побринула се та добро и за себе и за њу.{S} Зна 
коше у врт.</p> <p>Јелена је непрестано ћеретала.{S} Разговор јој се заплеће час о цвету Даринч 
/p> <p>– То раде беспослене жене.{S} Не ћете тек рећи то за омладину.</p> <p>– А да шта је друг 
 чисто теши. – Ја сам уверена, да се не ћете постидети.</p> <p>– Хвала вам!{S} Ви тако умете и  
ашег Марка?...{S}Јел те, мајсторице, ви ћете нам га пазити.“</p> <p>„Гле мене!{S} Како не бих ј 
– Са свим ми је право, са свим...{S} Ви ћете, дакле, ићи у недељу...</p> <p>– Морамо још у субо 
што значи, да и он то пита.</p> <p>– Ви ћете после њих доћи на ред, – одговор и онај.</p> <p>–  
искрено окренула лице њему.</p> <p>– Ви ћете певати с нама.</p> <p>– Ох, Боже!{S} Та, то је кра 
> <p>- Госпођице Јелена, без сумње и ви ћете нам помоћи.{S} Ви тако лепо певате, – примети учит 
омладинске вас <pb n="54" /> више, који ћете признати, да омладина има право, кад се уверите, д 
 <p>– Добро, даклем, још у суботу отићи ћете на ту параду у Карловце; па најбоље ће бити, говор 
{S} Владимир ми је био ту пре, него што ћете ви доћи, мало јео, па опет отрчао с децом.{S} Ако  
 Одмах до њих су певачке дружине.{S} Ту ћете најбоље видити спровод и чути песме. </p> <p>– Одо 
да кује своје планове!{S} Играчка туђег ћефа!</p> <p>Зар је тако гадан тај јавни, тај практични 
цу своју.</p> <p>– Не мислиш, ваљда, да ћеш вечито ђаковати?</p> <p>Бранко одмахну главом:</p>  
кова реч на памет; „Ваљда не мислиш, да ћеш вечито ђаковати.“ Да!{S} Понда треба помишљати и на 
азумем, – вели Трива.</p> <p>– Дођи, па ћеш вечерати, – опет Ната Триви, а то исто или можда ма 
, док је врело. – Узећеш добар стан, па ћеш држати ђаке са стране у стану.{S} Има тамо <pb n="3 
подвикну учитељ из свег срца, е, заиста ћеш му и поверовати, да му срце хоће већ да пукне од ср 
</p> <p>– Хвала Богу!</p> <p>– А да шта ћеш!{S} Јавља л ти се госпођа Ната из вароши?</p> <p>–  
 се, ваљда, још, вели поп Стеван.{S} Не ћеш тек отићи горе, а да и нама не кажеш с Богом? </p>  
 рано се оженио, није се покајао.{S} Не ћеш се, ваљда, угледати на те наше учене и неучене докт 
по светлости, ићи ћеш правим путом и не ћеш склизнути на странпутицу.</p> <p>Тако скупља и сад  
er Professor</foreign>!{S} Јеси чуо, ти ћеш бити таки консервативац, као што га је Бог створио. 
ешће децу у Брајковац, венчаће их, и ти ћеш, можда, имати да тераш још парницу с узурпатором тв 
и своја крила.{S} Иди по светлости, ићи ћеш правим путом и не ћеш склизнути на странпутицу.</p> 
е добар, а сад ти иде под ногу.{S} Доћи ћеш само пре, него што пођеш, како, ћу ти казати, да по 
дилисање, што ме амо вуче, већ баш, ако ћеш право, практичност,... сушта практичност.{S} Но нем 
Зар идеш?{S} Па тако из ненада!{S} Како ћеш?</p> <p>– Пешке.</p> <p>– Баш добро.{S} Отпратићу т 
оштина, за бога, још није све једно, то ћеш тек допустити.{S} У нас је врло велика погрешка то, 
оћи ћеш само пре, него што пођеш, како, ћу ти казати, да поздравиш Кристу, нека што чешће посет 
е чекала целу ноћ.</p> <p>– Верујеш, да ћу доћи; је л?</p> <p>– Ниси никад слагао.</p> <p>Кнеже 
окторат, свршићу и ту формалност; понда ћу доћи у Брајковац.{S} Радићу, економисаћу и поучаваћу 
S} Ето видиш.{S} Па што му драго!{S} Ја ћу доћи у недељу...</p> <p>– Свима упало у очи, да Бран 
да.{S} Него тужи га конзисторији.{S} Ја ћу ти написати, тужбу, да се развенчаш.{S} Петнаест год 
ја хоћу да идем у латинску школу.{S} Ја ћу бити, мати, као год и уја.</p> <p>Тинка се заплака,  
из Карловаца са свечаности!</p> <p>– Ја ћу јој сам рећи.</p> <p>– Не ни по што.{S} Не, бар док  
 ти је данас време, кћерко.</p> <p>— Ја ћу да сачувам, мама, мајчину душицу.</p> <p>Госпођа Нат 
ћа.{S} Ако се Александар добро узучи ја ћу сам молити његову свјатост, да се смилује на сироче  
д окрену и предаде преда се.</p> <p>–Ја ћу да се срдим на вас, –прекинуће Бранка, кад опет чу п 
 се одене за целу годину..{S} Понда шта ћу?{S} С њом зло, а без ње и горе.</p> <pb n="21" /> <p 
 још не спаваш, сејо?</p> <p>– Ево, сад ћу и ја. </p> <p>Даринка духну у свећу.{S} Угаси је и л 
зарадова се дете.</p> <p>– Идем,... сад ћу ја одмах...</p> <p>Неје имала када ни да доврши, што 
позва, да оду у његову собу.</p> <p>Сад ћу ја децу пустити.{S} Него морам мало и школу отворити 
 Знам ја, шта је дечија радост.{S} Коме ћу, ако њима нећу?{S} Да је њихов отац жив!</p> <p>И тв 
а Кати. „То је дечја радост!{S} Да коме ћу, ако њима нећу!?{S} Да је њихов отац жив!“ – „И твој 
аплакати не ђе, па ти је слађе...{S} Не ћу да будем адвокат или чиновник...{S} Ти видиш зар, да 
жимо вароши, не ће нико на село. (Ја не ћу да пребацујем штипендистима, као што је то у нас мод 
е, ако хоћеш к Јаковљевићима.{S} Сад не ћу тамо.{S} Идем у воће.</p> <p>Поп Стева устаде и изађ 
анко.</p> <p>– Не иде тако.{S} Ја се не ћу нити се смем без вас вратити, – рече она слободно.</ 
{S} Немојте га ни читати.</p> <p>– И не ћу.{S} Ја сам био с њим заједно у Карловачкој гимназији 
и топ да пукне.</p> <p>– Децо, ја то не ћу моћи све издржати, – вели госпођа Ната, а запурила с 
 свој прилици...</p> <p>– Кад ја већ не ћу бити на Брајковачкој светковини, немојте бар ви Карл 
 да га учимо!{S} Ја то увек кажем, а то ћу и сам урадити: треба више учених људи да се помешају 
ведем овде школски одмор, тим више, што ћу том приликом да будем сведоком једне опште народне с 
ак, – вели она.</p> <p>– Одмах... одмах ћу доћи, одговори Бранко.</p> <p>– Не иде тако.{S} Ја с 
дата за вечерас.{S} Вук длаку мења, али ћуд никада.</p> <p>Никада свог века неје поп Стеван пом 
ију не одгрне, те не покаже своју стару ћуд.</p> <p> Па да о чему ви омладина разговарате, кад  
у, као млађи ђачић, више пута доносио у ћупи вина, а код њега се пило и ликовало по често.{S} Н 
д већ не може поп Стеван, да омладинску ћурдију не одгрне, те не покаже своју стару ћуд.</p> <p 
p>Баш Ката ушла у двориште, па истерала ћуриће из врта и затвара за собом вратаоца, а кола у дв 
> <p>Арсеније њен треба да је по занату ћурчија.{S} Леп занат, таман за село!{S} Да се држао то 
могла, а да не ошине и Даринку, како је ћуталица, али подла и подмукла. „Испод мире сто ђавола  
 – опет ће Даринка.</p> <p>Опет иду, па ћуте.</p> <p>То је млади Брајковачки трговчић, Јеша Даб 
ма иде Јован с Бранком. </p> <p>Њих две ћуте.{S} Јелена мисли о свом јаду, а Даринка – ко да је 
обницу.{S} Зорка се приљубила уз њу, па ћути, као да не сме да проговори.</p> <p>– Ово понесите 
p> <p>– Бранко.</p> <p>– Па, он највише ћути.{S} Само кад се препире о чему с чиком, онда видим 
љути се опет</p> <p>Даринка.</p> <p>–Ти ћути.{S} Ми ћемо на село.{S} А путу се рока не зна.{S}  
да почнете.</p> <pb n="39" /> <p>Бранко ћути; или не зна, шта да одговори, или не ће, што мисли 
ет ухвати. – Не срдим се!</p> <p>Бранко ћути.{S} Не зна, шта ће сад; тек мисли, требало би, мож 
, опет сте заћутали.</p> <p>– Ја обично ћутим...{S} Не знам о чему...</p> <p>– Боже мој, наш уч 
о, камо смерају, али...</p> <p>– Али да ћутимо, ваљда, па да им климамо главом, као оне лутке н 
 допаде у тај мах девојче.</p> <p>– Што ћутите?...{S} Бог ме, није лако, ја мислим, говорити пр 
{S} Узе округли ћелепуш са стола, па га ћуши на потиљак; а лаком кабаницом покри колена, да баш 
не би!{S} Рају је само за време судбина ћушила у Брајковац, „Богу за леђа“; али у његову рождан 
ј „<title>Хришћанског весника</title>“, у кому је позив на претплату, а нерасечен.</p> <p>То је 
и ће се у „Карловачкој калдрми равној“, у разглашеном Карловачком шилеру и „<foreign xml:lang=" 
авет. </p> <p>Да га да, вели поп Стева, у Јазак за манастирског ђака...{S} Наопако, зар да га м 
} Једва је могао ко да верује, да кола, у којима беше Бранко, не ће стићи са својим првим возом 
ном чијом кривицом несу привезала кола, у којима беше његов лес, за воз, који требаше доћи у Но 
боди и друштвеном поретку, о приликама, у које могу запасти и према којима ће морати удешавати  
{S} Је л браца, – окрену се, као чигра, у заштиту Јовану, – још имам сутра, па прекосутра, па н 
 не пита, јесам ли ја ручао код Сахера, у Хамбуршкој ресторацији или у народној кухињи; не глед 
ативши свога друга до првога манастира, у село, сврну уз пут код госпође бележниковице.</p> <p> 
 иначе пију тек кад оду у Руму, у Ириг, у Митровицу, или и даље куд у варош.{S} Неје што се Мар 
ише учених људи да се помешају у народ, у масу.{S} Ви имате иначе потпуно право.{S} Ал...</p> < 
 има своје живе поборнике... поборнике, у којима је она оличена.{S} И нека нико не сумња, да ће 
прозорима попине Јелене!“</p> <p>Дакле, у сред Брајковца серенада!</p> <p>Е, то бадрим чуварима 
.{S} А коларевој сестри оте се, Бог ме, у шаку и једно: „Хи!“</p> <p>И остали сви погледаше она 
бистар јој поглед и неусиљено понашање, у том га утврђава њено српско васпитање кућевно и школс 
 и она као у опће што кажу за женскиње, у конзаквенцијама својих премиса увек доследна, нађе се 
Јован и Бранко гледају у отворено море, у јаван живот свој као ђаци са самопоуздањем, које поја 
.{S} Седамнаест јој годиница; скоро ће, у име божје, ићи у осамнаесту.{S} Родитељи, у тим годин 
 писмо с пет печата, да дође, ако хоће, у Брајковац, да проведе које време!{S} Добро му дошло б 
е могу стићи у заказани час у Карловце, у очи свечаног дана, јер се у Пешти намерном или ненаме 
ици, место да преноћи, као што требаше, у Новосадској саборној цркви.</p> <pb n="102" /> <p>У о 
ала се цела кућа.</p> <p>Јест, до душе, у род ће се, и то у род, као у своју рођену кућу.{S}Али 
е божје, ићи у осамнаесту.{S} Родитељи, у тим годинама својих кћери, морају већ да помишљају и  
<p>Пре него што ће синоћ деца полегати, у кући сека-Катиној неје ви било о другом чему речи већ 
а, који стварају мишљења у књижевности, у науци, – све је на свој начин хитало, да се одужи спо 
, у оној некада граничарској Митровици, у гостионици „код зеленог дрвета“ А и деца се виђала та 
ико се пута састајао с њим у Митровици, у оној некада граничарској Митровици, у гостионици „код 
мирно један поред другога у тихој луци, у којој се и један и други озбиљно спремају, да сваки с 
тању српскога народа у јужној Угарској, у Хрватској и Славонији, могу смело и поносно довикнути 
 Бранко Радичевић, опет Карловачки ђак, у својим песмама као нико ни пре ни после њега.</p> <p> 
а још никаква бура, ни најмањи облачак, у њему сија увек благо пролећно сунце, па одсјајује неп 
е у тешкој ноћи искушења,... да, велим, у тешкој ноћи искушења, која га је стисла, да једва мож 
.{S} Обадве још у оном добу девојачком, у ком последњи бој бије између себе нарав и васпитање.< 
 разговарајући се то о овом, то о оном, у хладу између четири висока разграната ораха у Јаковље 
ео, помишљајући на Даринку, да, блажен, у мало гласно не кличе: „Мати, твој лептир је нашао сво 
рце му заигра утешено, да још има неко, у коме се никад преварити не ће, који га сваком речју с 
е ни ступио у јавни живот, па већ, ето, у туђој руци маљ, којим би себичност да кује своје план 
<p>У који мах писар трже очи на прозор, у тај мах прозврјаше онуд кола, а на колима се залепрша 
 к матери. </p> <p>– Карловци су данас, у овај пар, најславније место у Српству.</p> <pb n="85" 
 је мати, када га испраћала у туђ свет, у даљину, да у највишим школама тамо збира себи плодове 
 Али се увек неугодно осећао у друштву, у које би тек почео долазити.{S} Од увек научио, да се  
 ништа.{S} Засуци рукаве, па, што кажу, у се и...{S} И госпођа Ката одби толике општинске бележ 
ео!{S} Но речи му се изгубише у метежу, у ком сваки својим гласом пева:{S} Многаја.{S} Учитеља  
 да она, девојка, иде сама њему, момку, у кућу, или што је и она као у опће што кажу за женскињ 
спода га иначе пију тек кад оду у Руму, у Ириг, у Митровицу, или и даље куд у варош.{S} Неје шт 
</p> <pb n="80" /> <p>Хајде на поље,... у воћњак.... у гору,... ма куд,... само да се не састан 
годан тренутак, да прне опет у свет,... у виши свет.{S} Само да му се дочепати Новога Сада или  
0" /> <p>Хајде на поље,... у воћњак.... у гору,... ма куд,... само да се не састане више ни с к 
нарав!{S} Без ичије припомоћи... сам... у туђем свету...{S} Хм!{S} Мора бити од њега кадгод неш 
 из Пеште не ће доћи тога дана.</p> <p> У Нови Сад се слегло такођер гостију са свију страна, д 
, да је обрадује:</p> <p>Спремај се!{S} У суботу ћемо у Карловце!</p> <p>Јелена застаде.</p> <p 
рзитетлије увек имају право, дакако!{S} У тринаест школа поцрпу они кашиком сву мудрост.</p> <p 
 кљешта, и– Бог те пита шта све још!{S} У зазиданом прозору поразбацано неколико старијих и нов 
, будак, ашов, мотика и тако даље...{S} У једном углу стоји наслоњена а на вршак изврнута стара 
>– Молим, да ми се не упада у реч...{S} У нашој средини седи старина, који...</p> <p>– А, не, н 
ињена дувана, палидрвца и тако даље.{S} У углу поред пећи пар ципела, а о зиду висе о клинцима  
јом или умешношћу и даље докотурали.{S} У нас немају ни појма о томе или се сматра за срамоту,  
 сад Бранко речи материне по памети.{S} У мислима тима неје ни примерио, кад је лептир одлетео. 
ије све једно, то ћеш тек допустити.{S} У нас је врло велика погрешка то, што ми држимо, да не  
ута бити гост за Јаковљевића столом.{S} У последње време гонио је Игњата, кажу, да се да бирати 
деје, пренећемо на убаво Стражилово.{S} У то име, господо моја,..</p> <p>– Живио!{S} Живио! – з 
 канабетом на сред собице омањи сто.{S} У зидовима на све стране поударано неколико то гвоздени 
ему лако летње одело и сламњи шешир.{S} У руци држи некакву књигу, а на бео се штит од сунца на 
 животом, осећа се сада Бранко ташт.{S} У тој дивној Фрушкој Гори, за којом је толико чезнуо, к 
ији свет се особито разабирао за њу.{S} У сека– Катину децу већ сад гледе као у велику господу, 
проглас Карловачког и Бечког одбора:{S} У другује недељу пренос костију Бранка Радичевића! – до 
а свечаност.{S} Је л да ти је право?{S} У госте ћемо код Тинке.{S} Време је.{S} Није лепо, што  
<p>– Него још нешто! – додаће Бранко. – У ову недељу ћемо и ми овде да држимо своје село у кори 
 месту, – одговори опет на то Бранко. – У селу су нам исто тако потребни ваљани учитељи, као и  
ро забављате, – пребацује јој учитељ; – у вече са мном, а дању с господином Бранком.</p> <p>Дев 
 Је ли што схватила и упамтила, то је – у божјој руци!{S} Али је бар тврду веру дала, да ће све 
ега, а не зна, шта да му каже.</p> <p>– У Карловце</p> <p>– Да, к матери. </p> <p>– Карловци су 
на; па сам устаде и диже чашу:</p> <p>– У нашем венцу има једна ружа...</p> <p>– Хм, Хм! – прод 
редило српско академиско друштво „Зора“ у Бечу у спомен великог песника, седне он на лађу, а с  
у у засебној соби „Код разбијене канте“ у Марковој крчми и прекраћивали дуго недељно време.{S}  
ада је Милош на другом крају српства, а у суседству изнурену и понижену Србију на ново дигао и  
тило.{S} Шта ће удовица с троје деце, а у толиком добру?{S} Остао, до душе, леп иметак после Иг 
 у срећним часовима сијала као сунце, а у овакима му свакад била звезда, која му је јасно показ 
о.{S} То је оно, што треба да измири, а у идеји Бранковој, све без разлике и политичне и друштв 
 <p>Пред очима му лебди лик Даринчин; а у свим жилама осећа све то јаче, што више о њој мисли,  
ити рећи мање ни више, већ сензацију; а у кући пречаснога пароха Брајковачкога поп-Стевана Радо 
адвоката и онако има већ и сувише.{S} А у државној служби, опет, не да се пропевати, чим осете, 
упио се народ у чистом свом оделу.{S} А у народу, видиш, око свирца час се таласа, час везе сит 
 видео, ја јоште добра нисам видео! – а у исти мах падоше му на ум њене, материне речи: „Цео је 
их претпостављених у општинском уреду а у званичним пословима, госпођа бележниковица зна увек д 
ји која живи у српском народу и одржава у њему свест, да не клоне у тешкој ноћи искушења,... да 
ри ноге по прашини.{S} Прашина завејава у кола, па се мота испод коњских копита као смет у заве 
а, па пућпуриче...{S} Шева се завитлава у ваздух, па високо тамо кличе танко гласовито...{S} На 
ик. – Него кад велиш, да је сам Варнава у манастиру, како би било да пред вече банемо тамо?</p> 
 одушевљено ради, да „Брајковац пропева у Бранковој свечаности“ јер „треба народ увући унутра!“ 
 уза њ његова сестра, па се као снебива у тако господском кругу. </p> <p>Бранко узео виолину, п 
е жао на месец.{S} Друго се нешто збива у Брајковцу, нешто, што они не могу никако да схвате.{S 
, – одговори јој Бранко, а као да плива у задовољству.</p> <p>– Госпођа ваша мати није нам се и 
извесному, где се радост и слутња слива у једно, како још никад неје осетила била; али тако при 
} Као свећеника велике идеје пренесе га у храм, где му је „црква под небесје, олтар часни брдо  
стацима млађанога песника и понесоше га у варош до свечанога одра на тргу, где беху свечани гов 
ови стоје још мирно један поред другога у тихој луци, у којој се и један и други озбиљно спрема 
ученија Димитрија Обрадовића нареченога у калуђерству Доситеја: њим и с тим списат и издат</tit 
на звоно у цркву; неје ни приметила, да у Брајковцу звони радним даном на вечерње, ако у опште  
ће, који га сваком речју својом учи, да у свету има љубави, него је треба заслужити, који сваки 
а га испраћала у туђ свет, у даљину, да у највишим школама тамо збира себи плодове човечјег ума 
..{S} Ама молим те, зар ти не видиш, да у нас нема никакве дисциплине, нема странке: ради, како 
о доба не може ни о чему да мисли, а да у једно не помишља и на то девојче.{S} Па кад неје уз њ 
в да сахрањује, да свети водицу, или да у берби стражари, како беру берачице.{S} Ту је мала тес 
а и месни школски управитељ, али тек да у недељи дана један пут или ни један пут оде на катихиз 
 године по Српству.{S} Био је он некада у вароши сталан члан певачкога друштва и аранжер толики 
ије за тенористу.{S} Јер тенор не спада у особине српскога народа, него је то особина јужњака,  
љању.</p> <p>– Молим, да ми се не упада у реч...{S} У нашој средини седи старина, који...</p> < 
шир и зимски капут.{S} Иначе јако упада у очи празноћа и неред, каквога воле млади нежењени. </ 
ек најпре само добро мислио, пређе сада у гнушање.{S} Ујков кућа поста му тесна, мрачна, гадна. 
иче когод овде?</p> <p>Па јој опет сада у једаред тешко, колико јој мало час било криво...</p>  
на памет ваљда за то, што се видиш сада у овом обиму?{S} Брате, ја се мало разабирам у економиј 
час.{S} Даринка мало поцрвене.{S} Гледа у њега, а не зна, шта да му каже.</p> <p>– У Карловце</ 
инка с побожним заносом стала, па гледа у отворену још гробницу.{S} Зорка се приљубила уз њу, п 
песницама трти,</p> <p>Јован се загледа у њу зачуђеним погледом.</p> <p>– Бранко?!</p> <p>– Ви  
p> <p>Госпођа Ната се милокрвно загледа у своју кћер.{S} Шта ли јој је помислила у тај пар:{S}  
жевић.</p> <pb n="67" /> <p>Она погледа у њега.{S} Очи јој се насмешише.{S} А из грла се оте не 
ка, што га читао, на страну, па погледа у свој сахат. </p> <p>Имамо још времена!{S} Куд вам се  
и, шишке на челу, те испод руке погледа у њега.</p> <p>Бележник остао дужан одговор својој жени 
у неку сентиметалност и кокетно погледа у Јована. </p> <p>Чак и Јован умуче.</p> <p>А Јеша кад  
а је не занимаше ни каква велика беседа у вароши, радовала се Даринка као мала, што ће да се ви 
а, за који дан ће да буде велика беседа у корист преноса последњих земних остатака Бранка Радич 
већу радњу, ево мог носа, ако не назида у сред Брајковца најлепшу кућу с магазинима.{S} Ко јамч 
ара од Базана, каквог шпањолског гранда у сред Севиље, па завија по свом срцу, по свом „вишем п 
<pb n="72" /> <p>– Не да се насути вода у решето, – одговори онај.</p> <p>– Баш имам важна разг 
ије, та два најстарија просветна завода у српству и с ове и с оне стране Саве и Дунава?{S} Је л 
 средиште свему кретању српскога народа у јужној Угарској, у Хрватској и Славонији, могу смело  
у школе.{S} А није рада, ни кћер да уда у село.{S} Вели: „Село ти је тек село.“ Ето, она се род 
господин архимандрит беше отишао некуда у купке.{S} А млади отац Варнава, манастирски намесник, 
не супруге, једне госпође, која је ружа у нашем друштву.{S} А то није нико други,... мислим, да 
не.{S} А овако избацили неколико метака у лист хартије, што је задели на суху грану на некој бр 
оље у свачему, чему им се пружа прилика у убавој Фрушкој Гори.{S} А учитељ се „једва дочепао че 
о њим собу.{S} Али то је и једина слика у целој соби.{S} Уза зид је постеља и на њој виолина.{S 
Боље нашли! отпоздрави и Ната и Даринка у један мах.</p> <p>Трива већ сишао с кола па одапиње к 
ена она два прозора с оне стране потока у лепој тамо кући.</p> <p>Тамо је вечерас Бранко и Јова 
ње, или јој се скупи у крило, па жмирка у жижак, или преде, док јој не напреде дремеж на очи... 
водите бриге! – удари и Криста и слатка у један глас.</p> <p>– Гле мене!{S} Како бих смела?– до 
нуше и опет у санку.{S} Даринка се дала у мисли.{S} Беше то чудно осећање, што је обузимаше тог 
ечко из основних школа.{S} Мати се дала у бригу, шта ће, куд ће с дететом.{S} Пита сестра брата 
и Драгиње, о којима је тек зимус читала у „<title>Љубомиру у Елисиуму</title>"...{S} Тек ако ће 
око себе.</p> <p>Мала Зорка, како стала у један угао, као да се закопала.{S} Само да јој не би  
е запао под ноге, док се Ната намештала у колима.</p> <pb n="13" /> <p>– За Бога, мама, шта ће  
, – рекла му је мати, када га испраћала у туђ свет, у даљину, да у највишим школама тамо збира  
сада помислио, да је она, Јелена, нагла у Карловце за њим, за Стајићем!</p> <p>Што јој већма до 
ма?{S} Зар не би боље било, да је увела у кујну, па нек учи Лепо је дати дете и у лер и на васп 
tion" /> <p>Кад је Даринка то вече села у одар, да легне поред Зорке, дуго јој се поглед приков 
е њена Јелена тако сретна била, па била у стану у тако доброј кући, као што је госпођа– Натина. 
о за ручни рад, што га је Јелена радила у „леру“.</p> <p>– Нисам могла, тек зарад детета да јој 
ка из Брајковца; а сутра дан се уселила у поп-Стевину кућу госпођа Рашићка, донде госпођа Јеца  
 своју кћер.{S} Шта ли јој је помислила у тај пар:{S} Тек не мога, а да је не пољуби. </p> <p>А 
е као швигарица носила, као да се упила у обле јој удове.{S} Запурила се у лицу, па јој се обра 
еха, како се премудра Рашићка преварила у рачуну.{S} А треба ли госпођи Кати много, да на први  
иди, да се госпођа Јелисавета преварила у рачуну?</p> <p>Даринци чисто криво, кад се Бранко опр 
p>Колико он,... а и мати му као пустила у уши. </p> <p>Иди, синко, – вели. – помешај се и ти ма 
о допада Бранково коло.{S} Ја сам учила у нашој вишој школи нашу књижевност, па сам и мами чита 
S} Рају је само за време судбина ћушила у Брајковац, „Богу за леђа“; али у његову рожданику пиш 
, знаће обићи матицу, која би их увукла у вртлог, где би могли замутити своје идејале... </p> < 
рта и затвара за собом вратаоца, а кола у двориште.</p> <p>Загледала се домаћица, ко је. – Јест 
в велики имењак.{S} Туга се нека стисла у његовим грудима.{S} Тама нека као да хоће да му помрч 
та гласа.{S} Пре би у овај пар бризнула у плач. </p> <p>Госпођице, молим вас, мало јаче...· сло 
<p>Госпођа Катица у другој соби метнула у постељу малога Владимира.{S} А она и госпођа Ната сед 
ћка се узврпољи на столици, па се нашла у чуду.</p> <p>Јелена упрла очи у Бранка.</p> <p>– Мир  
ила тамо у вароши код ње у стану и ишла у „лер“; како је не знам какав рачун направила, што је  
раво!{S} Усадио си га, кад сам ја дошла у ову кућу.{S} Онда је Јелици било четири годинице, тек 
лу за учитељицу, па као учитељица дошла у Брајковац.</p> <p>Нов ред, нов надзор над српским нар 
 као да се на ново родила, кад је дошла у братовљеву кућу.{S} Како се и не би, јадница, осетила 
ао већ био и пошао.{S} Али је баш дошла у разговор најзанимљивија тема при чаши пива, његова на 
ека „имја рек“!...</p> <p>Баш Ката ушла у двориште, па истерала ћуриће из врта и затвара за соб 
ли све у свом реду. </p> <p>А Ната ушла у Даринчину собу.{S} Надвирила се над Даринком и Зорком 
S} Две хиљаде јој је писао, чим је ушла у његову кућу.{S} Две хиљаде је уложио у Румској или Ми 
unit="subSection" /> <p>Од сеобе Србаља у крајеве, што стоје под окриљем Австроугарског орла, К 
ор...</p> <p>Тако нешто, ваљда, замишља у себи госпођа Ната и сад, па купи све гдегод шта, као  
е.{S} А као да се тврдо узда, да ће, ма у последњем тренутку, и забранити.</p> <p>– О, моја ће  
и на боље.{S} Ако ми не верујеш, иди ма у које село, где су Срби помешани с Немцима.{S} Јест да 
жи достојанство над учитељима у школама у месту као свештеник и као природан старешина српске п 
не знам, које новце да јој даш.{S} Нема у нашег света сиротиње, не зна ти наш планинац, шта је  
<p>– Јован је отишао у виноград.{S} Има у поп-Стеве неки гост, Јованов пријатељ из Беча.{S} Та, 
у српска патријаршија“.{S} Тешко да има у српству иоле знатније личности, која неје била питомц 
и пушионица. </p> <p>Господин парох има у сеници тој сву удобност; и, збиља; никад није лепше п 
>Оно инстиктивно неповерење према свима у поп-Стевановој кући, па и према самоме ујаку, с којим 
 и срце сад је као онај прах на крилима у лептира, а образ ти је крило лептирово.{S} Отареш ли  
 и да задржи достојанство над учитељима у школама у месту као свештеник и као природан старешин 
да се провесели с веселим Брајковчанима у хладу манастирскога воћнака уз искрен разговор и ватр 
S} Очи упро на врата.</p> <p>На вратима у сред лозинка указа се Бранко Стајић.{S} На њему лако  
е животне у сребрним и златним кивотима у велелепне храмове.</p> <pb n="101" /> <p>Бранко Радич 
Русије.</p> <p>Благајник укрљешти очима у њега, као да се увери, да ли се овај шали ил’ озбиља  
вао био Бранко, када је пре недељу дана у Бечу на једаред добио од свог ујака поп-Стеве из Брај 
ом, два можда, по најбоља певачка члана у Брајковцу.{S} Он обично <pb n="63" /> држи леву певни 
из далека са својим кућерцима сакривена у зелена дрвета као у сиву маглу завијена.{S} Само са ц 
вљеније.{S} Бачка слобода, неограничена у идејама, <pb n="92" /> као да им још не да, да им се  
ајвише око догађаја, што га је омладина у то доба спремила, а цео народ прихватио свом вољом св 
а.{S} Ако Бог да, даће и најмлађег сина у школе.{S} А није рада, ни кћер да уда у село.{S} Вели 
ико одборника, дакле све, што се рачуна у Брајковачку високу власт, седели су у засебној соби „ 
p>Јеша Дабижић се сетио свога калфовања у Новом Саду и својих љубавних пустоловина по Темеринск 
 књижевних умова, који стварају мишљења у књижевности, у науци, – све је на свој начин хитало,  
 не састане више ни с ким од њих!{S} Па у јутру, чим сване, бежи из тога понора, где све заудар 
ћа!{S} Овако хоћу да је цео свет.{S} Па у том снивању о породичној срећи, о раду, о борби и заб 
} Нисам тек могао момку одмах с неба па у ребра: то и то је.{S} Из далека добар косач замахује. 
>Неки дан после тога отишао је сам попа у Карловце и нашао стан за Тинку згодан, како ће моћи и 
S} Шта мислиш, Тинка; да даш Александра у Карловце у гимназију? проговориће поп Стева један пут 
ћ да му увређена љубав и преварена вера у поштење с болом врисне: „Од кад те, мајко, нисам виде 
итали су све три чести „<title>Љубомира у Елисијуму</title>“ од Милована Видаковића и „<title>К 
ед јој се отме на осветљена два прозора у оној лепој кући с оне стране потока.{S} То јој је нај 
д него да сам данас уловио дивљег вепра у спахинском забрану.</p> <p> Мачак се стропоштао с гол 
 нагрну раденици из целе Бачке и Баната у виноградарску радњу, или кад се у октобру искупљају о 
приденуо и ручник за рупицу испод врата у своју хаљину.{S} Госпођа Рашићка присела поред њега н 
ц на дедину темељу, или ће пустити зета у кућу, као и њен отац, па како Бог да.{S} Тек док је њ 
му остати у најлепшем спомену из живота у Брајковцу... </p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
це изнад свакога другога српскога места у тим крајевима?</p> <p>Има ли и једнога Србина, који и 
, као најзгоднијим оруђем, прокрчи пута у књижевности нашој простом лепом нам народном језику.{ 
p>– Па: сад, ваљда: не ће ни бити ништа у Брајковцима, кад ви одлазите.{S} Не би је било, увере 
ма за мном, тама преда мноме, а највећа у срдашцу моме“, завапио је негда његов велики имењак.{ 
у речи већ о прослави Бранка Радичевића у Брајковцу.</p> <p>Зорка неје дала ни о чему другом да 
а Јеца довела била поп-Стевина сестрића у кућу, да му наметне своју кћер, и како је сам поп Сте 
у између четири висока разграната ораха у Јаковљевића винограду цело скоро после подне на мекој 
оваца оним путом, што води из Брајковца у Карловце.{S} Јутрос је поранио.{S} И кад је видео жаг 
тамо на овај пут, што води из Брајковца у Карловце.{S} Замишља себи, како ће на том путу угледа 
нам, за што би Тинкина сина трпила Јеца у поп-Стевиној кући?{S} Видићеш само, биће ту...!{S} Уч 
одавде неколико хиљада српских породица у Русију.{S} Побегли, да Бог ме.{S} Додијало им овде го 
агрли је и сан...</p> <p>Госпођа Катица у другој соби метнула у постељу малога Владимира.{S} А  
ору, што претпоставља више и ума и срца у <pb n="65" /> женскиње, која може да се истински одуш 
 он, да пропусти, ада се и сам не умеша у струју, што се заошинула оне године по Српству.{S} Би 
сутра оде.</p> <p>У том се врати натраг у село. </p> <p>Та последња добра мисао, што му паде на 
авеја мећава једне зиме голог и гладног у заветрину у Маркову крчму у Брајковац; ту се препоруч 
... чуј ме!{S} Више народу користи, кад у својој средини има ваљана интелигентна човека, који р 
хладовину, да чита.{S} Обично би до сад у то доба већ био код Јована; али га јутрос нешто одгов 
гошће дошле, као да осети, да су му сад у оној кући врата затворена.{S} Не мари за нова познанс 
вори.{S} Стале јој очи, па упрла поглед у Даринку.</p> <p>– Не знам, – једва промуца.{S} Понда  
си у прочељу. </p> <p>Јован упро поглед у бележниковицу..</p> <p>А бележниковица приметила то,  
тарица воћа, метне на обраницу, па хајд у варош, па се одене за целу годину..{S} Понда шта ћу?{ 
рескочивши тај степен, а они одмах хајд у господство, те или постадоше општинским начелницима,  
, какве до сада једва да је било кадгод у нас.</p> <p>– А, знате ли, ко је на то наговорио ваше 
 Сад ће да скочи на земљу, па да гдегод у окриљу тамне ноћи у самоћи прождере жртву своје мачје 
ују сваки шушањ, кад се заталаса гдегод у шушњарку или у бразди, нити да вијају над собом облак 
н.</p> <p>Још у јутро рано поврве народ у свечаном руху и са свечаним расположењем на станицу Д 
На сред села око крста искупио се народ у чистом свом оделу.{S} А у народу, видиш, око свирца ч 
му, у Ириг, у Митровицу, или и даље куд у варош.{S} Неје што се Марко боји, да би му, сачувај Б 
могао о њима дознати, кад би отишао куд у варош, или проучити из листова, кад би му који пао у  
p>– Јух! – зачу се у исти мах и из собе у неколико разних гласова.</p> <p>Ката баш била вадила  
а то Зорка мора да трчка за њом из собе у собу.</p> <p>У Даринку ушао цео дан неки немир, па ид 
 првосвећеника српске православне цркве у овима <pb n="100" /> крајевима.{S} Али баш стога чак  
рави разговор, узеле да преврћу листове у дебелој књизи своје прошлости.{S} Ох, Боже мој!{S} Та 
још једаред разгледа по кући, је ли све у свом реду. </p> <p>А Ната ушла у Даринчину собу.{S} Н 
а тако седи сека Ката, као што је друге у Брајковцу зову, сама.{S} Седи, па, као што то бива, к 
м.</p> <p>Тинка обори главу, па се даде у памет.</p> <p>Ти не треба да се што бојиш, – узе поп  
 руке, и занесе се – за песмом, па паде у неку сентиметалност и кокетно погледа у Јована. </p>  
ка прође нешто скроз, како му се допаде у тај мах девојче.</p> <p>– Што ћутите?...{S} Бог ме, н 
ухо своју књигу, те му књига сад испаде у траву.</p> <p>– Пардон!</p> <p>Јелена хтеде сама да с 
у смело и поносно довикнути: „Нови Саде у заман ти хвала, када теби Карловци су глава!“</p> <p> 
да са што више народа и ми одемо одавде у Карловце на дочек.</p> <p>– Мило ми је! – одговори Да 
 куле, где <pb n="23" /> изван села где у сред села, изнад свију висе према лазурном небу, а ов 
ти, већ се у највећој дреци смота негде у коров, да тамо у највећем страху проведе ноћ, док у ј 
реба донети дете, да га поп Стева уведе у свето православље и у књигу крештајемих.{S} Иначе црк 
 <p>Прилике је тому зими често.{S} Седе у вече обично код топле пећи.{S} Ако Даринка не везе ил 
 беше пре једнога сахата кренуо, да иде у дућан на позив материн. </p> <p>– Марко!{S} Чашу пива 
код тетка–Нате у варош, па да и она иде у вишу девојачку школу.{S} Те радости, тог подскакивања 
ати хоће, мати хоће а не она, да се иде у Карловце.</p> <p>Сачувај Боже, када би Милан опет сад 
 <p>Поп Стева се растопи, расплини, оде у пару... </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Легао 
есту у селу.{S} Данас сутра, ако не оде у варош, да тамо отвори већу радњу, ево мог носа, ако н 
у виноград за својим послом, ако не оде у поп-Стевину сеницу, где овај чека, да му се јави, има 
 с попиним сестрићем испод руке; те оде у кухињу, да изнесе јело на сто. </p> <milestone unit=" 
ође поред прозора, уђе у двориште и оде у своју собу. </p> <p>Из оне лепе куће с оне стране пот 
 немамо никакве...{S} А кад човек и оде у Карловце, ако и посети своју сестру, мислиш, да сме т 
ћи ћемо други начин.{S} Сви путови воде у Рим.</p> <p>– Ја се бојим те нове омладине.</p> <p>–  
кад је брат поп Стева позва, да му буде у кући домаћица?{S} Колико му је покојна Стаза била неж 
е и могао доста да поднесе, сад се нађе у великој неприлици.{S} Чисто не сме да му гледа постој 
 допру до Стајића, док већ и он не дође у двориште свога ујака.</p> <p>Та „дивна идеја“, као шт 
ретан за својом покојном...</p> <p>Дође у Брајковац госпођа Јеца Рашићка.{S} Удовица попадија,  
Кнежевићу добро дошло било, да се прође у чистом планинском ваздуху, да истера шетњом мамурлук, 
</p> <p>Бранко прође поред прозора, уђе у двориште и оде у своју собу. </p> <p>Из оне лепе куће 
 – када је то видео, још већи немир уђе у њега.{S} Хтео би да доспе и у читаоницу, где одбор из 
је, да Бог ме, охол, кад ми је све туђе у њему.</p> <p>– Па сте се непрестано опет бавили о књи 
инка целим путом.{S} Па што сунце ближе у заставу, те што живља планина с поветарцем и она живљ 
дмета на други, и, дакако, често долазе у сукоб сами са собом.{S} То ништа не смета, да опет св 
то друштво састало, као и на то, даа је у кући већ било речи и о томе, да ће се ићи у Карловце. 
слила, па, можда, и уверена била, да је у тај пар предметом разговора она, неје то велико зарез 
 поп-Стевом, тако се био расрдио, да је у један мах хтео да оде из Брајковца.{S} Него добро, те 
де по девојку.{S} Мати каже, биће да је у колу, па нек је тамо потражи.{S} А Зорка упртила неки 
 вече у разговору и теочинцу, Јелена је у својој соби.{S} Неје палила свеће.{S} Отворила широм  
муке.{S} Она му је натерала дерт, па је у свом мамурлуку почео да мрзи на цео свет тако, да га  
ћерка, госпођица</p> <p>Даринка, кад је у вароши „велика беседа“ рад преноса костију Бранка Рад 
а нешто да разговара с њом.{S} А кад је у друштву, заборави, шта је хтео, али осећа, да је пито 
у селу, и старији и млађи.{S} Кадгод је у Игњатовој кући било каква већа посла, било да му дођу 
внић умре као капетан у миру. „Да не је у њему срце куцало толико за свој род, можда би пришио  
он се ње ради свађао с писарем, који је у сред друштва и пред њим био толико дрзак, да каже, ка 
звеле мисли Јеленине с правца, којим је у тој распри пратила главни смисао његов.</p> <p>Тек по 
длазак Стајићев из Брајковца изазвао је у познатим круговима Брајковачкога друштва, нити рећи м 
к самога себе, Праотац наш Адам имао је у рају свега, па опет му било дуго време, чамио је, док 
{S} Чини ми се, пише нешто.{S} Остао је у својој соби, – одговори Јелена. </p> <p>Не води ти бр 
ломио, шта је Бранко одговорио, како је у очи исмејао и ујака и Рашићку, и. т. д. </p> <p>–Јух, 
<p>Неје имала када ни да доврши, што је у радости хтела рећи, већ најпре поскакута с ноге на но 
ме!{S} Добро му дошло баш с тога што је у то време овде доле највише у народу врило о Бранку Ра 
} Па, Бог зна, како јој је, мило што је у Даринци стекла тако ваљану, тако искрену другарицу,.. 
омене и мртвих и живих, и када се збије у самоћу, а камо не ће, кад их овако више, па једна дру 
мало „знања“ трговачкога, што га добије у тако званим вечерњим школама, а чистећи преко дан пиј 
из руку, а баш је беше узела, да долије у лонац у крај ватре.</p> <p>– Јух! – зачу се у исти ма 
 тога дете може добити и благодјејаније у конвикту блаженопочившег патријарха Стефана Стратимир 
се која породица вратила опет из Русије у Фрушку Гору.{S} Ставимо ипотезу – можда баш ваша.{S}  
ечином повила земљу као мати чедо своје у меке чисте повоје, као мати која једнаком љубављу мил 
нсхолари му били које у Карловцима које у Темишвару и Бечу.{S} Најпосле, и то неје немогуће, не 
лично, па чак и консхолари му били које у Карловцима које у Темишвару и Бечу.{S} Најпосле, и то 
 зашто се, мама, овакво цвеће не негује у лонцима, а негују којекакве кактусе и белагоније и др 
едатеља.{S} Право рећи, брује му и зује у глави још од синоћ, како му је „његова“ напунила нека 
ити писара, да се овај сам од туге неке у мало не заплака. – ни песма начеоникова.{S} Тек када  
скима оне две столице, што се зблизниле у учитељевој соби; а од њих неки поседали на одар, друг 
>Старије остале за столом, па, кад ушле у прави разговор, узеле да преврћу листове у дебелој књ 
дније, што разноврсније, да се издовоље у свачему, чему им се пружа прилика у убавој Фрушкој Го 
ао до копља и до коња“, он забоде копље у ледине, па, ако је нешто свршио, све на страну, а кор 
ј је сина дочекала и гостила неко време у Брајковцу, на право је и поштено, да јој то врати бар 
оре, што траћкају своје драгоцено време у левентовању.{S} Поштен човек треба да помишља на поро 
а ти мислиш, Стево, да и ја идем с њиме у Карловце!</p> <p>– Да, ја то мислим.</p> <p>Тинка обо 
има на одмет, па ни једнога,... само не у калуђере!..{S} Шта мислиш, Тинка; да даш Александра у 
по старој навици.</p> <p>Женска, већ не у првом цвету своје младости, али ипак још доста свежа  
обар стан, па ћеш држати ђаке са стране у стану.{S} Има тамо <pb n="30" /> доста чесних удовица 
зор, несташни ђаволак с леве јој стране у грудима хоће зар да искочи; толико се пута захука, до 
воја шарена крила, час их скупи и дигне у вис, да му се боја и на горњем и на доњем делу танких 
ери неје требало више, па да јој упадне у очи толико интересовање о тој „красној Српкињи девојц 
багреме, једне од оних, што су засађене у реду пред поп-Стевином кућом, са свим сакрио од месеч 
ке православне црквено– школске општине у Брајковцу.{S} Но од то доба никада га неје успомена п 
е ни речи.</p> <p>Госпођа Ката да пукне у себи од смеха, како се премудра Рашићка преварила у р 
оду и одржава у њему свест, да не клоне у тешкој ноћи искушења,... да, велим, у тешкој ноћи иск 
оје, полажући им трошне остатке животне у сребрним и златним кивотима у велелепне храмове.</p>  
даће, искупила децу, што су били код ње у стану, па би поред народних песама и других ствари чи 
е њена Јелена била тамо у вароши код ње у стану и ишла у „лер“; како је не знам какав рачун нап 
 <p>Дивно се беше заталасало одушевљење у српском народу у намену Бранкова спомена.{S} Онако се 
женске гони нека радозналост, да завире у собу мушкарца неожењена.</p> <p> Даринка, до душе, ми 
а се угледају ако хоће.{S} Тако продире у народ оно из књижевности.{S} Мислиш ти, да би му ишта 
аном код њих, кад су путовали од озгоре у Брајковац, уме тако да приповеда, па ја тако мио!{S}  
 упила у обле јој удове.{S} Запурила се у лицу, па јој се образи зажарили, да креснеш, варница  
 не ће ни наћи више таке жене.{S} Па се у жалости својој, кажу, био и заверио, да не ће никад д 
аната у виноградарску радњу, или кад се у октобру искупљају ода свију страна ђаци, – када је то 
ију...</p> <pb n="49" /> <p>Добро те се у томе помешали с осталим друштвом.{S} Учитељ и Јован,  
p> <p>Тражи ли се још славе, наћи ће се у „Карловачкој калдрми равној“, у разглашеном Карловачк 
, штогод дише, под камен завукло или се у земљу урило, тек зар да нађе хлада.{S} Једва што се о 
распуштеница, не могу.{S} Преудавати се у ма се и горе патила.</p> <p>На том и остало.</p> <pb  
 јој се и тако споро учинило, залети се у кућу. </p> <p>- Госпођице Јелена, без сумње и ви ћете 
{S} Мислиш, безброј рубина раздробио се у чаши, па гори.{S} А попа гледи у њих као стари зналац 
а баш на извору буду сведоци, колико се у истини прави народ забавља о том догађају...</p> <p>С 
би пришио био и златну јаку“, казало се у неком листу, оглашујући његову смрт изненада.{S} Но и 
у Карловце, у очи свечаног дана, јер се у Пешти намерном или ненамерном чијом кривицом несу при 
нула, да се неје могла уздржати, већ се у највећој дреци смота негде у коров, да тамо у највеће 
јавне ствари.{S} Него омладина, а ту се у нас рачунамо ми ђаци, трговачки момци, и тако даље, с 
ц у крај ватре.</p> <p>– Јух! – зачу се у исти мах и из собе у неколико разних гласова.</p> <p> 
ђоше.{S} Испред учитељева стана зачу се у три пут.</p> <p>– Лаку ноћ!</p> <p>Јован и Бранко се  
а и треснуо о земљу, па се купа и тресе у својој рођеној крви.{S} Сачма му је крупна добрано пр 
о бочи и која га стаде толико зноја, те у мало не удари по својој нози. </p> <p>Тамо на дрветим 
њу ће мати дада на јесен код тетка–Нате у варош, па да и она иде у вишу девојачку школу.{S} Те  
 био већ у по гимназије.{S} Женско дете у седмој осмој ли годиници.{S} А најмлађе, син, јој, те 
ам мора бити смешно, кад ви не налазите у Бранку друге идеје него то, – примети Бранко.</p> <p> 
 те, пошто не може да остане од срамоте у свом јату, тумарне бог те пита куд, па се изгуби.{S}  
ам!{S} Тако мора бити ономе, коме пусте у невољи крв, па му одлане.{S} Не би било с горег и чеш 
овачкој омладини, да се спрема, како ће у свом скромном селу прославити спомен великога песника 
ер.{S} А највећа је њена радост, што ће у тој великој свечаности и она да суделује.</p> <p>Пре  
најжалоснија песма, што се силом уплеће у ове дане, који ће да засветле потомству као пример св 
 не нађе и своју кућицу, те стрмоглавце у њу!</p> <p>Таке забаве имала је Даринка целим путом.{ 
иш, Тинка; да даш Александра у Карловце у гимназију? проговориће поп Стева један пут сестри, ви 
е...</p> <p>Пење се Бранко на степенице у саборницу, на заједничку пробу свију певачких дружина 
ељ десну.{S} Она води опет све певачице у Брајковцу, па зна и црквене скоро као и брат јој. </p 
сприча, да јој се изјада, да се заплаче у њену загрљају, па да обадве плачу.</p> <p>И би тако,  
рему пред њеним прозором пиљио као маче у жижак, да ли ће каква вилинска рука отворити капак на 
рас му се не да да чита ни колико иначе у овакој прилици.</p> <p>Пред очима му лебди лик Даринч 
 у стакленом ходнику уживају летње вече у разговору и теочинцу, Јелена је у својој соби.{S} Неј 
, да јој и речи рекне, осим што је јуче у певачкој школи пробао и њен глас, али са свим онако х 
 ујаком, поп-Стеваном, то баш не могаше у њему изазвати безусловну послушност према петој божјо 
риредивши му светковину, каквом знађаше у најсветлијим данима своје прошлости удостојивати само 
 њу.</p> <p>А какве ужасне муке трпљаше у тај мах бедни њен Милан!{S} Да зна само, колико је гр 
то је отишао?“</p> <p>Тек обадвема беше у тај мах Бранко и његов нагли одлазак у мислима. </p>  
ла Кати по њену Јовану, кад ономад беше у вароши код ње, јавила јој, да јој се ово дана нада.{S 
епше полетео!{S} Но речи му се изгубише у метежу, у ком сваки својим гласом пева:{S} Многаја.{S 
алија код нас, какве, ваљда, нигде више у свету нема.{S} Наша интелигенција постала је, тако ре 
 бити ваљан економ, примети Бранко више у шали, – кад већ знаш и за зубачу и за филоксеру.</p>  
ога што је у то време овде доле највише у народу врило о Бранку Радичевићу и његовој прослави.{ 
 пре времена ступи у акцију.{S} Ко пише у нас дописе по политичним листовима, ко често и уводне 
и спровод и чути песме. </p> <p>– Одоше у саборницу.{S} Једва добише места унутри.</p> <p>– Бра 
и наговорио, да се здруже.</p> <p>Одоше у учитељеву собу</p> <p>Највише се обрадова тому баш Јо 
госпођу Јецу Рашићку за руку, па пођоше у кућу.</p> <p>– Бранко је фини младић! – приметиће гос 
атом и с госпођом Катом, па се отискоше у врт.</p> <p>Јелена је непрестано ћеретала.{S} Разгово 
и свет, да дочека лађу из Новог Сада, и у собу поверенства сигурности, где одборници даваху при 
>У саборној цркви служи се летурђија, и у њој се спомен чини слављеном песнику... </p> <milesto 
е одбор издаваше још последње налоге, и у саборницу, где певачка друштва држаху своју заједничк 
и оно мало успомене не беше врсно, да и у њему изазове такав пијетет према свом родитељу.{S} Ма 
S} Ја то и опет кажем.{S} Оно јест да и у вароши може бити опет само учитељ, али друкчије се це 
у, па се поносе.{S} Наша деца!{S} Има и у Брајковцу још неко честит!{S} Биће још ипак и од</p>  
иначе мирољубив и добричина, па доста и у годинама, и он већ ратоборнији.{S} Нешто га подиже са 
та стара плетена а неолепљена кошница и у њој паламара, чивија, жица, чекића, длета, кљешта, и– 
времена.{S} Бележник вели: „Нека буде и у паклу вашара!“ Благајник мисли:{S} Куд сви Турци... „ 
онако и онакве, какви јој ваљда брује и у души... </p> <p>Пред цветном неком ливадом не мога од 
а поп Стева уведе у свето православље и у књигу крештајемих.{S} Иначе црквењак одзвони, па хајд 
немир уђе у њега.{S} Хтео би да доспе и у читаоницу, где одбор издаваше још последње налоге, и  
 истерају насртљиву мушицу, што им се и у нос увлачи; само што зазвечи ланац на огрљаку, кад се 
у кујну, па нек учи Лепо је дати дете и у лер и на васпитање; али треба, Бог ме, женском детету 
за њега пред кћерком.</p> <p>Могао би и у вароши где бити славан човек, – рече госпођа Јеца.{S} 
а временом мој наследник и у парохији и у кући? – рече поп Стева поверљивије.</p> <p>Хвала, ујо 
оји ли пред вратима портир у самурини и у гајтанима а с неким скиптром у руци, или се врата зат 
ој капелан, па временом мој наследник и у парохији и у кући? – рече поп Стева поверљивије.</p>  
аза мила главица са црном пуном косом и у глави два гарава ока.</p> <p>Учитељ се стискао уза зи 
сто тако потребни ваљани учитељи, као и у вароши, ако не још и потребнији.{S} Ето, он је кратко 
} Додијало им овде гоњење за веру као и у Турској, па се просто одселили у Русију, па тамо насе 
олећно сунце, па одсјајује непомућено и у веселим очицама и са ведрог чела, па јој се ведрина о 
 Па би добре маме, да прозру мало бар и у будућност, макар да отшкрину крајичак непрозриве копр 
ри глас:</l> <l>Устај, Србине!</l> <l>И у борбу зове нас:</l> <l>Устај, Србине!</l> </quote> <p 
ером благодарности исплаћује. </p> <p>И у том богоданом изобиљу, што га је иначе напајало новим 
ју маму.{S} Ако није код ње, отрчала би у врт, да мирише цвеће да га можда узабере, па га брзо  
се стисла, па не пушта гласа.{S} Пре би у овај пар бризнула у плач. </p> <p>Госпођице, молим ва 
та, те Јелена дође к себи, да је пољуби у руку.</p> <p> Наравно, госпођа Ната пита, шта јој рад 
у цело скоро после подне на мекој трави у крај поточића, што се слива преко луба дебела орахова 
 речи, да наздрави оној идеји која живи у српском народу и одржава у њему свест, да не клоне у  
оседим обрвама.{S} Хоће најпре да оживи у успомени неке особе и прилике, о којима је, чини му с 
 и настанио се тамо.{S} Таман да поживи у миру, а капља га обори под земљу...{S} Па кад госпођи 
обрађивача тог бесцен—блага, удари први у струне народних гусала, па чистим српским народним је 
S} За вечеру радованца!- пристадоше сви у глас.</p> <p>Благајник мисли: „Ништа лепше од добра п 
ас зову Давину тејком.{S} Па тако и сви у селу, и старији и млађи.{S} Кадгод је у Игњатовој кућ 
.{S} Она, што каже и сама, ринта и ради у поп-Стевиној кући као црв.{S} А уме, да удеси, да то, 
 дај унутра, а коње испрегни, па одведи у шталу...{S} Има места је ли, Катице?</p> <p>– Како не 
и је... замуца Бранко, застао, па гледи у њу.</p> <p>– Не, не! – кличе девојче и опет весело, к 
био се у чаши, па гори.{S} А попа гледи у њих као стари зналац, па се смеје.{S} Видиш га само,  
тро то рекао, па не ће ни да му погледи у очи.{S} Али тек опет дода: </p> <p>Па ако онда то учи 
предака.</p> <p>Ма колико да писар важи у Брајковцу као ишчитана глава, ипак не мога бележник д 
пођа бележниковица зна увек да га одржи у статус кво.{S} Но он сам још увек не заборавља свој „ 
терино дете!{S} Али сестрића увек одржи у милости ујковој ипак то, што се... без ичије – помоћи 
а Стајићем!</p> <p>Што јој већма долази у главу, да је потребно да се са учитељем састане, то Ј 
м толико и толико знаменитих Срба, који у Карловцима или поникоше или се – однеговаше, и научиш 
не заборавља свој „виши позив“ па стоји у Брајковцу још увек само као оно птица на грани, те че 
и.</p> <p>Бојаги! – помислише сви мушки у један мах као по договору... </p> <p>За Брајковачки п 
није могућег Ви, можда, и не знате, али у старо време одселило се одавде неколико хиљада српски 
ћушила у Брајковац, „Богу за леђа“; али у његову рожданику пише, да је он рођен за „виши позив“ 
ији, два три разреда млађи од њега; али у комшилуку његову у стану, – примети између осталога п 
{S} Радо, до душе, пешачим по гори; али у јулију месецу, на овакој прижези, џаба.{S} Боље би би 
дњи остатак у својој чаши, па се извали у столици, да слуша.{S} Сад престаје свака субординациј 
ли се; Ната, па се успе на кола и ували у седиште.</p> <p> Сео и кочијаш.</p> <p>Таман Трива пр 
увек оправдао оно уздање, које су имали у њега његови милостиви заштитници у Брајковцу.{S} Ако  
осподски пуши у колу пред девојкама или у крчми..{S} Прође и каква друга Катина из детињства, п 
је несу тако живе, ни кад с пролећа или у јесен нагрну раденици из целе Бачке и Баната у виногр 
од Сахера, у Хамбуршкој ресторацији или у народној кухињи; не гледи, стоји ли пред вратима порт 
црквењак одзвони, па хајд опет кући или у виноград за својим послом, ако не оде у поп-Стевину с 
, кад се заталаса гдегод у шушњарку или у бразди, нити да вијају над собом облаке, већ пуштају, 
.</p> <p>– Никад; никад.{S} Ми смо били у своје време јуност или младеж, па добро било.{S} Од к 
 као и у Турској, па се просто одселили у Русију, па тамо населили *Нову Србију.{S} Зар ви то н 
p>Ако госпођа Јеца што не изради, мисли у себи Јован, не помогоше код поп-Стеве ни најубедљивиј 
је и брује данас нешто крупније и мисли у глави пречасног конзисторијалног присједатеља.{S} Пра 
име; понда се сети. „Јогуница!“ помисли у себи. „Никад друкче!..{S} Госпођа Рашићка!{S} Као да  
 не било ти просто!“</p> <p>Сви пренули у смех.</p> <p>– Знам ја, знам све до краја! – правда с 
прихваћа.</p> <p>Госпођа Ната се мигољи у тешком пртљагу, хоће да се извуче, па то раскопчава о 
вљевићкиња девојка, па вели, доћи ће ми у визиту.</p> <p>И сад узеде да оговара госпођу Нату, к 
ед какву буну.</p> <p>– А с ким ћемо ми у недељу?{S} Уплете се Зорка.</p> <p>– Да!{S} Ето видиш 
лужби придику какву исплести; а неје ни у Брајковцу, од како је дошао ту за свећеника.</p> <p>Б 
т, економ више од свога оца.{S} Тако ни у чему не можемо да издржимо конкуренцију странога свет 
14" /> и увија око ње, или јој се скупи у крило, па жмирка у жижак, или преде, док јој не напре 
на се брзо отрца, кад пре времена ступи у акцију.{S} Ко пише у нас дописе по политичним листови 
ог признања.</p> <p>Попа, бојаги, удари у смех.{S} Бранка то још већма увреди, те се оштро осеч 
 на димњак.{S} На огњишту се пуши и ври у пуним лонцима, а цврче батаци на угрејаној масти.</p> 
та, којој њен син након три године жури у походе, него јој тек уз пут сврће као познанику какво 
p> <p>У прочељу између оба прозора виси у учитељевој соби лик Бранка Радичевића.{S} Учитељ га в 
ковао на икону светога Николе, што виси у прочељу.</p> <pb n="51" /> <p>Усне јој шапутаху искре 
 /> <p>Писар се загледао у лик што виси у прочељу. </p> <p>Јован упро поглед у бележниковицу..< 
обичан лавеж паса.{S} Као да се сви пси у Брајковцу побунили противу месеца, па из свега гласа  
асмеја се већ Стајић,– мени се чини, ти у мамурлуку свом обично гледаш све на црне наочаре.</p> 
 па, ако Бог и срећа дадне, таман ће ти у добри час доспети за капелана.</p> <p>Јест, и ја то м 
и на ум, да пазе на њу, шта ће изазвати у њој Зорчине речи!.. </p> <milestone unit="subSection" 
сецу ни бригеша.{S} Чисто не да гледати у себе, како је сјајан.{S} Округао као похођанска погач 
позна. </p> <p>Бранка већ поче завијати у стомаку од толике љубазности.</p> <p>– Е, па кад си в 
дити, што не ваља, па не ће народ имати у кога да се угледа; а почнимо и ми паметније са собом, 
аће нешто, због чега ће Карловци остати у спомену, „док се поје, док се винце пије... „— догод  
 жељу Бранкову.{S} То вече ће му остати у најлепшем спомену из живота у Брајковцу... </p> <mile 
о ополчила.{S} Не ће се више ни враћати у Брајковац, него иде одмах одавде кући.{S} Неугодно јо 
љку“.</p> <p>И збиља, поп Стева се сети у тој невољи своје сестре Тинке.{S} Тинка као да се на  
што је било и шта ће <pb n="32" /> бити у свету.{S} Он и његова најближа околина с најближим по 
ла, да ће последње речи девојче примити у онаком смислу, који им поп Стева даје.{S} Оне несу ни 
дан свршен универзитетлија може вратити у свој дом, те наставити посао оца свога, па орати земљ 
вишег места своје претпостављене власти у Брајковцу.</p> <p>Е, па и господар начеоник, човек ин 
, био и заверио, да не ће никад довести у своју кућу страну женскињу, „домостројитељку“.</p> <p 
> <p>И госпођа бележниковица се намести у пола окренута Јовану.</p> <p>Ђенијалан лик!{S} Свака  
 ударивши јак темељ српској књижевности у исти мах, када је Милош на другом крају српства, а у  
Е, то бадрим чуварима ноћне безбедности у скровитом Брајковцу беше по вајкадашњи мири поредак н 
з блаженог царства безазлене идеалности у суморно царство безобзирне збиљности,...још на њему л 
 <p>– Ја волим, кад се он с чиком пусти у разговор, – опет ће она – он је тако добар!{S} Је ли  
тавити, другу пак опљувати, па заденути у малу своју турску лулицу на подугачком чибуку, запали 
 повукао би је за цело, као што се већи у себи повукао, кад се састао с Јованом и учитељем, те  
ој годиница; скоро ће, у име божје, ићи у осамнаесту.{S} Родитељи, у тим годинама својих кћери, 
раво, са свим...{S} Ви ћете, дакле, ићи у недељу...</p> <p>– Морамо још у суботу...</p> <p>– До 
ћи већ било речи и о томе, да ће се ићи у Карловце.</p> <pb n="98" /> <p>Него неје научила, да  
авао Варнава...{S} Него Бранко ће отићи у Карловце сав обарен.</p> <p>– Одахнуће, кад не буде в 
м глас, да Бранкове кости не могу стићи у заказани час у Карловце, у очи свечаног дана, јер се  
ше његов лес, за воз, који требаше доћи у Нови Сад још у јутро.{S} Некоме се ваљда прохтело, да 
 свршићу и ту формалност; понда ћу доћи у Брајковац.{S} Радићу, економисаћу и поучаваћу овај св 
идиш.{S} Па што му драго!{S} Ја ћу доћи у недељу...</p> <p>– Свима упало у очи, да Бранко тако  
земљу, па да гдегод у окриљу тамне ноћи у самоћи прождере жртву своје мачје неситости...{S} На  
аковљевић му је обрекао, да ће тако ући у Карловце, као да ће доћи, „да бирају војводу“. </p> < 
је сав свој кив, што је Јован, назирући у њему, ваљда, опасног конкурента, ступио преко прага,  
Можда је мислио, да се и он кадгод баци у који српски пчеларски лист каквим дописом из својега  
, како морају, Бог да, на лето ићи теци у</p> <p>Брајковац.</p> <p>Како онда још не беше ни спо 
мали у њега његови милостиви заштитници у Брајковцу.{S} Ако би се то уздање кадкод и уздрмало с 
е нашла у чуду.</p> <p>Јелена упрла очи у Бранка.</p> <p>– Мир и покој свачијим костима под зем 
у да те женим.</p> <p>Бранко избечи очи у њега.{S} Гледа га, па не зна, да ли да се одсмеје као 
есе прашину с хаљина.</p> <p>Ката отрчи у кућу и спрема воде, да се гости умију.</p> <p>– Триво 
 новчића, да недељом бар господски пуши у колу пред девојкама или у крчми..{S} Прође и каква др 
 бележниковица.</p> <p>– Жено, не дирај у своју сестру по Еви, – опет је, бојаги, утишава супру 
уља плав дим на врата. </p> <p>Намештај у тој собици је једна по широка клупа уза зид, застрта  
а? – примети Даринка.</p> <p>Јелена јој у један мах у мало не паде на груди, да јој све исприча 
тамо преко потока оној кући, одакле јој у вече долазе они звуци са ситних гусала, тамо,... ох,  
лети његову погледу.{S} Осети, како јој у очи сухну неки плам; а на зеници јој затрепта дуга, т 
о у руке.{S} Највећи просветни напредак у својему господарству припустио је тек у толико, што ј 
 у тај мах Бранко и његов нагли одлазак у мислима. </p> <p>Као да осећају, е би им неугодно бил 
јој шапутаху искрене молитве.{S} Стењак у свећи на сточићу поред постеље задрхта.{S} На лице јо 
својој супрузи, скруни последњи остатак у својој чаши, па се извали у столици, да слуша.{S} Сад 
ио је Игњата, кажу, да се да бирати чак у Загреб...{S} А игуман, док је Игњат узимао манастирск 
ми сукну једна варница, која му је увек у срећним часовима сијала као сунце, а у овакима му сва 
ост необичне љубави, што је носаше увек у срцу према свакоме, с којим свагда беше готов да обгр 
у својему господарству припустио је тек у толико, што је наручио неке савршеније ножеве за навр 
Чудновато, да се, ево, све више њих тек у новије доба сећају, – одговори Бранко, –да су познава 
} Тако приповедаше доцније сам бележник у Руми „код орла“. „У мало“, каже, „не угњави руски мед 
тамо у највећем страху проведе ноћ, док у јутро галан не кукурекне на буњишту...</p> <p>Испред  
 Јована и Дабижића, којима оде и учитељ у помоћ, – ни оштро супрушко објашњивање између бележни 
м обиму?{S} Брате, ја се мало разабирам у економији, али толико <pb n="89" /> могу да знам, да, 
ђе није народа свога сазидао му је храм у грудима народнима, где је нашла места за вечита време 
ана:</p> <p>– Господине докторе, ја сам у вама познао човека, који...</p> <p>После по сахата, в 
ак то, што се... без ичије – помоћи сам у туђем свету... гура, те редовно свршава своје течајев 
 тек зарад детета да јој – рече, очитам у очи; а ја бих знала, шта бих јој рекла.{S} Мени то не 
 док је врело.</p> <p>Ја радим и ринтам у овој кући...{S} Па, ето, како ми се мука моја награђу 
па да прихватим економију.{S} Ја осећам у себи за то воље, па мир!</p> <p>– Казао сам ти, што ј 
ковљевићима.{S} Сад не ћу тамо.{S} Идем у воће.</p> <p>Поп Стева устаде и изађе, па забрави за  
их очију. </p> <p>Мати, ја хоћу да идем у латинску школу.{S} Ја ћу бити, мати, као год и уја.</ 
 се назори о свом бићу, о позиву својем у животу и не подударају, ипак им бродови стоје још мир 
 своју муку; али да бих му био учитељем у његовој најпречој потреби, радећи баш свој посао, то  
тила неки гостински пртљаг, пошла с њим у кућу, па сад не зна, шта ће и кут ће пре.{S} Да га ос 
 Пера.{S} Толико се пута састајао с њим у Митровици, у оној некада граничарској Митровици, у го 
 та мени не ће допустити, да ја завирим у њену економију, од како је пало слеме на њено теме.{S 
ша зинуо у Јована, па само клима главом у знак, да све одобрава. </p> <p>У том начеоник, као да 
/p> <p>Зорка већ опет дотрчала с књигом у руци, па говори речи познате „Бранкове жеље“: </p> <q 
е на сухо, него се одвезоше истом лађом у Нови Сад, да тамо буду на беседи и Бранкову дочеку и  
ума, кад је оно путовала с мамом својом у Брајковац.</p> </body> </text> </TEI> 
пензионирац, који се десио том приликом у друштву код разбијене канте, мало не пуче од смеха.</ 
.</p> <p>Кад би отишао овда онда послом у Карловце, или би походио своју сестру или не.</p> <p> 
– приметиће Јован Бранку, кад се једном у гунгули одвојише од осталих.</p> <p>– Каква ујна?</p> 
а кадгод завести мисао за којом новином у пчеларству и воћарству, колико је он могао о њима доз 
ад први момак међу трговачком омладином у вароши.{S} Али прошао вашар!{S} Дошао кући, да прихва 
лена ће певати на селу и ићи ће са мном у Карловце на свечаност.{S} Је л да ти је право?{S} У г 
 варошкиња, Даринка.{S} Познао се с њом у недељу, кад су изашли из цркве:{S} Познао се поред Јо 
мурини и у гајтанима а с неким скиптром у руци, или се врата затварају простом скакавицом или р 
>Пуче пушка.{S} Пуче ама баш пред кућом у дворишту.</p> <p>– Јух!- зачу се из кухиње.{S} Маца в 
и, поп Стеван Радојчић седи под сеницом у својем вотњаку.{S} Разузурио се, па је на њему место  
а, јер се нагао већ преко стола с чашом у руци, да се куцне с бележниковицом“.</p> <pb n="77" / 
има, јер – њен глас тако му је потребан у збору, да готово без ње не ће моћи бити ништа.</p> <p 
е.{S} Ускубури, устумара се, као незван у небрану грожђу, док збиља не нађе и своју кућицу, те  
неколико дана пред заказани свечани дан у Карловцима се опажало живо кретање.{S} Карловци и Кар 
у...{S} Данило Славнић умре као капетан у миру. „Да не је у њему срце куцало толико за свој род 
 он, лађа богиње Талије, на којој је он у својој дружини бродио, насела на стену народног немар 
</p> <pb n="64" /> <p>Писар се загледао у лик што виси у прочељу. </p> <p>Јован упро поглед у б 
, до душе, у род ће се, и то у род, као у своју рођену кућу.{S}Али на село!{S} Па остати на сел 
очишћено, па поливено, те хладовина као у планини, где не прижиже сунце.</p> <p>Поп Стева приде 
му, момку, у кућу, или што је и она као у опће што кажу за женскиње, у конзаквенцијама својих п 
кућерцима сакривена у зелена дрвета као у сиву маглу завијена.{S} Само са црквене куле, где <pb 
} У сека– Катину децу већ сад гледе као у велику господу, па се поносе.{S} Наша деца!{S} Има и  
, и да живим, – одговори Јаковљевић као у шали. – Таки је, брате, данас дух времена.</p> <p>Ста 
ретне руке, госпо, – ухвати Дабижић као у шали. – Ја бих вам се радо бацио под окриље.</p> <p>– 
што је завирио у њу, од како се повукао у попин врт.</p> <p>– Стојим на расположењу, госпођице  
то. </p> <p>Ено, матори се мачак ушуњао у мирно гнездашце спокојних голубова.{S} На очиглед бри 
на Радојчића загрмело је, као да је пао у њу гром с ведра неба.</p> <p>Кад се Јован вратио, отп 
проучити из листова, кад би му који пао у руке.{S} Највећи просветни напредак у својему господа 
, да не буде површан, него што је запао у благословене крајеве, па му није никада ни било до не 
ко метну шешир на главу, а беше му спао у траву.{S} Узе свој штит од сунца, па га затвори.{S} Т 
Рус је сваки рођен басиста.{S} Зарастао у лицу, здепаст, вратат, прсат, плећат, – па то су и гр 
зи, џаба.{S} Боље би било, да сам остао у манастиру.{S} Нема архимандрита, па ме задржавао Варн 
ој кући.{S} Али се увек неугодно осећао у друштву, у које би тек почео долазити.{S} Од увек нау 
 трговац се окљува, како би и он прешао у разговор с Бранком и Даринком, да се и он „помеша међ 
обрадовао тој књизи!{S} Још кад је ишао у прве гимназијске разреде, мати би, кад сврше своје шк 
де су ти деца?</p> <p>– Јован је отишао у виноград.{S} Има у поп-Стеве неки гост, Јованов прија 
начеоник, поранио пре времена, па дошао у општинску писарну, да прежива о ноћашњој пијанци,</p> 
ји разговор.{S} Бранко би тешко и дошао у Брајковац, на ујаков позив, ујаку за љубав, да неје т 
што би казао Јеша Дабижић, пала је прво у памет Јовану Јаковљевићу.{S} Он беше предложио, да се 
ди око тога, да састави певачко друштво у Брајковцу.{S} Стало га је доста муке, али је успео.{S 
и погодио, куд се иде из Брајковца него у Брајковац.</p> <p>– Да он мени не рече ни речи о томе 
биће поток опет поток, али мирнији него у бујици; само ће ипак овде онде прокрчити себи, лакше  
 девојче има осећаја и више свести него у сваке обичне.{S} А, да одушевљење њено неје изнуђено  
е готов да обгрли цео свет.</p> <p>Него у тој тами сукну једна варница, која му је увек у срећн 
исити, ујо ту сеницу, кад сте тако радо у њој?</p> <p>За мене је, синко, добра и овако.{S} Ја с 
.</p> <p>Деца расла две године напоредо у добу, када душа највећма пријања; па готово прирасле  
поп Стева и са својом првом женом живео у љубави.{S} Па кад му умре његова мила супруга Анастас 
наш после осам година, што си их провео у гимназиским скамијама.{S} Ја хоћу да више знаш него ј 
давио.{S} А говорило се, да је заблудео у свет.{S} Тек Тинка дахну душом.{S}Неје јој, до душе,  
сто то беше тако омилело, да је зажелео у њему боравити вечни сан.</p> <p>Два дана напред почел 
ше чисте као крин који им је свима смео у брк рећи:{S} Ја тако хоћу! – да, још док је чича био  
Ја тако хоћу! – да, још док је чича био у снази, и држао узде, и знало се, бојаги, нешто и види 
 бити, да декламује.{S} Ко би иначе био у чорби мирођија!...</p> <p>Млади Брајковачки тржа мало 
. – Три године је скоро, како несам био у нашим крајевима, непрестано сам се тепао по охолом Бе 
га је обично наследио или, можда, добио у мираз, и оно мало „знања“ трговачкога, што га добије  
 за што је Тинкин муж пропао и заблудио у свет!</p> <p>Исто тако неје могла, а да не ухвати при 
 у његову кућу.{S} Две хиљаде је уложио у Румској или Митровачкој штедионици на детиње име.{S}  
и и пушити...{S} И сад, пуши и замаглио у уској сеници свој да баш видиш, како куља плав дим на 
а почиње. </p> <p>Али писар се замислио у улози каквог Дона Цезара од Базана, каквог шпањолског 
жевића!“</p> <p>Поп Стеван се узврпољио у својој постељи, па гунђа и прети учитељу, како ће га  
 именом, кад га је Бог и Христос примио у своју општину од крштенога кума под тако лепим именом 
туд, што је писар (кад се први пут опио у њој, а то је било прво вече, како се скрасио у Брајко 
 philosophicum</foreign> неје ни ступио у јавни живот, па већ, ето, у туђој руци маљ, којим би  
што лежаше уза њ, а само што је завирио у њу, од како се повукао у попин врт.</p> <p>– Стојим н 
ј господин Бранко добро јој је напаприо у нос, може га сад песницама трти,</p> <p>Јован се загл 
а то је било прво вече, како се скрасио у Брајковцу) декламовао ону познату песму Мите Поповића 
 му, као млађи ђачић, више пута доносио у ћупи вина, а код њега се пило и ликовало по често.{S} 
шкоћа бремена, што сам га се подухватио у најбољој вољи.</p> <p>– Немојте се плашити, господине 
то сам Бог зна, тек док се Јован вратио у село, брујало је по Брајковцу, како је госпођа Јеца д 
ван прешао бележниковици, па се упустио у разговор.{S} Она га кори, што је само једаред био код 
овцу звони радним даном на вечерње, ако у опште и звони, но највише тек за то, да бабица и кума 
међу две ватре.{S} Ако у гору вуци, ако у село Турци.{S} Ако ће натраг, ту је Скила, мати, која 
ори поп Стеван између две ватре.{S} Ако у гору вуци, ако у село Турци.{S} Ако ће натраг, ту је  
 на пиво „Код разбијене канте“.{S} Тако у Брајковцу зову Маркову крчму, бојаги, из шале.{S} То  
t="subSection" /> <p>Док њих двоје тако у стакленом ходнику уживају летње вече у разговору и те 
овац. </p> <p>Синоћ је био отишао Марко у Нови Сад, – проговори једва жедни благајник. – Ако је 
 ниси остао дуже, па да прошврљамо мало у наоколо по селима и по манастирима.{S} Мени се допада 
у доћи у недељу...</p> <p>– Свима упало у очи, да Бранко тако из ненада одлази, да ником о томе 
е сродничке пажљивости беше већ нестало у себичному његову срцу, туђ, јер предвиђаше, да их и м 
 саду – пита Јелена, па му завири смело у лице.</p> <p>Бранко се силом насмеши. </p> <p>– Немој 
ељу ћемо и ми овде да држимо своје село у корист преноса и споменика Бранкова, а више тога ради 
 <p>– Да приредимо и ми овде какво село у ту цел!{S} Предложи учитељ.{S} Стајић скочи одушевљен 
...</p> <p>Мало за тим, па је цело село у сну. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Освану д 
а стаде гутати, као да јој нешто засело у грлу.</p> <p>Бранко као да не ће више о томе да говор 
реме, даћу се бирати за посланика, било у Карловце било у Загреб,... ал хоћу да сам независан.{ 
рати за посланика, било у Карловце било у Загреб,... ал хоћу да сам независан.{S} Брате, ништа  
.{S} Ако и зна, да све, што се догодило у кући поп-Стевиној, носи на души и на образу свом сама 
се разведри мало оно мрко лице, зарасло у црној густој бради.</p> <p>Марко дотрчао, па стао код 
су оно јутрос отишли. – Ја мислим, само у вароши има свашта, а гле, и на селу чуда! </p> <p>– Н 
а?!{S} Боже мој, и она је мати.{S} Само у доброј намери могла је доћи на таку мисао.{S} Да уда  
ин устукне испред Немца; али то је само у први мах, јер је Немац већ дошао онакав, какав Србин  
ећој дреци смота негде у коров, да тамо у највећем страху проведе ноћ, док у јутро галан не кук 
поп-Стеве, кад је њена Јелена била тамо у вароши код ње у стану и ишла у „лер“; како је не знам 
дећи свог мацана: </p> <p>„Кад ми одемо у планину, на ком ћемо оставити нашег Марка?...{S}Јел т 
је:</p> <p>Спремај се!{S} У суботу ћемо у Карловце!</p> <p>Јелена застаде.</p> <p>Да, душо.{S}  
родни!{S} Па како <pb n="74" /> стојимо у томе?{S} Жалосно!{S} Да се заплачеш!..{S} Боли га, да 
, да, али свако за себе.{S} Огрезли смо у гнилости.{S} Нема ни родољубља, ни самопрегоревања.{S 
.{S} Чисто не сме да му гледа постојано у очи, и, што му се давно и давно неје придесило, – поц 
>– Даринка узе лиске, погледа милокрвно у њега, откиде један и задеде га себи на груди, а други 
>– И не ћу.{S} Ја сам био с њим заједно у Карловачкој гимназији, два три разреда млађи од њега; 
е ни приметила, да он и не оде на звоно у цркву; неје ни приметила, да у Брајковцу звони радним 
он је петнаест пута одби, да може мирно у својем скровитом Ковиљском манастиру писати богословс 
орила врата на школском здању.{S} Касно у ноћ тек вратио се Кнежевић из манастирскога воћњака,  
ежевић не дође ни вечерас.</p> <p>Касно у ноћ тек чула је, да се отворила врата на школском зда 
} Јесте, да разговор њих две неје задро у озбиљан живот; али је искрен и прост.{S} Обадве још у 
у се зажари.{S} Погледа то у Јелену, то у Даринку, а поглед му несигуран склизну на страну, као 
јкама, лице му се зажари.{S} Погледа то у Јелену, то у Даринку, а поглед му несигуран склизну н 
пребацујем штипендистима, као што је то у нас мода, што бојаги „не раде за народ“, а школовали  
/p> <p>Јест, до душе, у род ће се, и то у род, као у своју рођену кућу.{S}Али на село!{S} Па ос 
свуда. , баш сам радознао, како ће и то у Карловцима испасти.{S} Чисто не могу да верујем...</p 
лима. </p> <p>Послужавка Криста трчи то у собу то на двориште, а никад празних руку.{S} Мајстор 
 гошћама из вароши нису ни ушла честито у двориште госпођа– Катино, а већ је готово цело село з 
су данас, у овај пар, најславније место у Српству.</p> <pb n="85" /> <p>Хоћете ли доћи на светк 
ање свога потчињенога, било да тек, што у Брајковцу кажу, „избаци“:</p> <p>Кад је тај Дарвин из 
 када га је по једном дечку звала нешто у дућан, јер чека муштерија– поручио је, да ће „сад одм 
хтеде да проговори, али јој заста нешто у грлу, па гледи само учитеља упитљивим погледом.</p> < 
p>Једаред, – био код ње, па дошли нешто у разговор.{S} Тинка, рећи ће поп Стева својој сестри,  
ти хлеба, „даће бог!“</p> <p>Јеша зинуо у Јована, па само клима главом у знак, да све одобрава. 
шалицама и младачким несташицама дирнуо у живац и мушку и женску омладину народну; та што је на 
 наравно мисли, да мора нешто рећи, бар у корист свога „вишег позива“, па вели:{S} Штета за гос 
тамо није свештеник старији од њега бар у цркви, – рече попа. </p> <p>– А Јелена не сме ништа д 
кротиш свог сестрића.{S} Ти си господар у кући, ти дрмаш општином, па..</p> <p>– Сто му мука!{S 
p>– Сто му мука!{S} Да, ја сам господар у кући, па ће бити онако, како ја хоћу.{S} Да, ја сам г 
о, како ја хоћу.{S} Да, ја сам господар у општини, па... (Осмелио се тако поп-Стева, па говори  
ко пута вели; </p> <p>– Ја сам господар у мојој кући.{S} Ја сам сретнији, него многи моје брати 
друге стране дође црквењаков син, колар у селу, са својом сестром, два можда, по најбоља певачк 
 бележниковица. </p> <p>У том јој писар у крај стола стиште руку из захвалности, што га тако му 
 не гледи, стоји ли пред вратима портир у самурини и у гајтанима а с неким скиптром у руци, или 
ласу био чика Пера.{S} А Славнић официр у граници. („Немачко рухо на њему, ал под рухом српско  
ро освануло као данас.{S} Заспала ноћас у плачу тек око неко доба, па је спавала као мало дете. 
и, већ се забленуо час у бележника, час у бележниковицу.</p> <p>Писар се гуши сиром и залива гр 
кове кости не могу стићи у заказани час у Карловце, у очи свечаног дана, јер се у Пешти намерно 
 зна, шта да мисли, већ се забленуо час у бележника, час у бележниковицу.</p> <p>Писар се гуши  
дићу, економисаћу и поучаваћу овај свет у рационалној економији.{S} Хоћу да сам независан, потп 
аш та мржња, нагнала, да утопи цео свет у манастирски Радованац, да искали своје увређено љубом 
а се мота испод коњских копита као смет у заветрину.</p> <p>Нигде живе душе.{S} Као да се све,  
, те чека згодан тренутак, да прне опет у свет,... у виши свет.{S} Само да му се дочепати Новог 
е руке око врата, док не клонуше и опет у санку.{S} Даринка се дала у мисли.{S} Беше то чудно о 
цу.{S} Рећи ће тако с њим две три (опет у миру и љубави!), док „деца“ не дођу.</p> <p>Ево и наш 
ов лепи српски обичај, за његову страст у наздрављању.</p> <p>– Молим, да ми се не упада у реч. 
аш та сталност, та строгост и озбиљност у карактеру Бранкову улеваше му то јачи зазор, зазор, ш 
 себи будућност.{S} Особито је уметност у нас Срба право сироче.{S} Ко је највише позван, да ши 
свет значе“.{S} Баш тада је он први пут у друштву залагао сву снагу своје речитости, доказујући 
та ли, увлачи се тако нешто по неки пут у безазлено јој срце, које зна да куца још увек само за 
ви лист могао изалазити једва један пут у месец дана на једном штампаном табаку.{S} А од оних о 
г згодног увода. – Тај ми се увукао већ у нос:{S} Ова наша– вели Рашићка за Јелену, своју кћер, 
.{S} Најстарији син јој, Јован, био већ у по гимназије.{S} Женско дете у седмој осмој ли години 
дјекнуо с оне жице, коју је навио синоћ у Јеленину срцу оним својим понашањем.</p> <p>– Добро ј 
се све прелива према ведром плавом небу у сутону у најпријатнијим видовима.{S} По доловима се в 
на очеву дому које летње доба или бербу у Фрушкој Гори, те се опомене детињства и старога весељ 
духвати.{S} Одушевљеније прихваћа борбу у друштву за срећу другога, снажније се одупире разним  
ив, сву своју несрећу у картама и срџбу у пијанству излива на својој „бољој половини“ само за т 
subSection" /> <p>Легао Бранко на траву у хладовину, да чита.{S} Обично би до сад у то доба већ 
а млађи од њега; али у комшилуку његову у стану, – примети између осталога поп Стева. – Знам, д 
м, још у суботу отићи ћете на ту параду у Карловце; па најбоље ће бити, говори ти сама с његово 
} Изађе учитељ, па их све позва, да оду у његову собу.</p> <p>Сад ћу ја децу пустити.{S} Него м 
а.{S} Господа га иначе пију тек кад оду у Руму, у Ириг, у Митровицу, или и даље куд у варош.{S} 
 заталасало одушевљење у српском народу у намену Бранкова спомена.{S} Онако се народ уме одушев 
стити и Ната и Ката који уздисај и сузу у спомен својих покојних, па ће прећи на други разговор 
 Ната, да пусте <pb n="25" /> коју сузу у спомен својих покојних.{S} Понда је Ката прешла орман 
ачи.</p> <p>Тако Јован и Бранко гледају у отворено море, у јаван живот свој као ђаци са самопоу 
ју да захвале на том значајном положају у историји српскога народа томе, што је тамо столица пр 
зорницом највише догађаја, што засецају у живац политичкога и културнога живота овостраних Срба 
: треба више учених људи да се помешају у народ, у масу.{S} Ви имате иначе потпуно право.{S} Ал 
о се слегло на један пут ваздан гостију у село.{S} Ту је Јаковљевићкин Јован.{S} Ту и попин сес 
е, канда не схваћа озбиљно конкуренцију у раду, јер су међу собом сви једнаки; а чим дође јачи  
аступник „Матице Српске“ проговори коју у славу песникову.</p> <pb n="106" /> <milestone unit=" 
ога времена сврну к њој, путујући ујаку у Брајковац; сад тек разумеде њену притајану тугу, што  
ечаним расположењем на станицу Дунавску у Карловцима, камо лађом имају приспети Бечки одборници 
 брак, тај темељ свему животу и поретку у друштву! </p> <p>То ли је, дакле, узрок, да се ујак т 
или, да и она пева на Брајковачком селу у недељу.</p> <p>Ако госпођа Јеца што не изради, мисли  
 родитељи не спремају децу, кад их шаљу у школу, за раднике него за господу, а и не разабирају, 
ста му тесна, мрачна, гадна.{S} Нема му у њој станка.</p> <pb n="80" /> <p>Хајде на поље,... у  
г и гладног у заветрину у Маркову крчму у Брајковац; ту се препоручи бележнику својом вештом де 
га госпођа Рашићка не посла поп-Стевану у врт, те се предомислио.</p> <p> Више њега се залепрша 
nit="subSection" /> <p>Сутра дан освану у Брајковцу дан мамурлука.{S} Чича, господар начеоник,  
лимамо главом, као оне лутке на гајтану у вурштлпратеру?!{S} И ти се заводиш за аукторитетима!{ 
елена тако сретна била, па била у стану у тако доброј кући, као што је госпођа– Натина.{S} Па,  
ећају, е би им неугодно било, да остану у друштву с госпођом Натом и с госпођом Катом, па се от 
сподином Бранком.</p> <p>Девојче бризну у плач.</p> <p>– Мати ми увек говори, како треба да сам 
о Бранка од Беча, као и целу светковину у забуну.{S} Тако Бранко преноћи на Пештанској станици, 
 једне зиме голог и гладног у заветрину у Маркову крчму у Брајковац; ту се препоручи бележнику  
, што мати нареди. </p> <p>Али јој сину у главу мисао, да би било врло потребно, да се састане  
читељу и привуче му главу, те га цмокну у чело...</p> <p>– Господо, – диже се бележник, – ако и 
елива према ведром плавом небу у сутону у најпријатнијим видовима.{S} По доловима се већ спушта 
ранка за своју кћер!</p> <p>Јован прсну у смех.{S} Чак и бележник мало се не угуши, како се зас 
нда ви терате политику.{S} Бранко прсну у смех.</p> <p>– Ја то увек кажем: ви терате политику.{ 
Ево, сад ћу и ја. </p> <p>Даринка духну у свећу.{S} Угаси је и леже.{S} Неко време држаху је Зо 
ак осети, да неко близу застаде и куцну у капак.</p> <p>Капак се диже.{S} Испод њега провири на 
а баш не види, ако је непозван ко, попу у чакширама.{S} Очи упро на врата.</p> <p>На вратима у  
политичне и друштвене странке, које вру у нашем јавном и друштвеном животу, а поштено мисле.</p 
 је тек зимус читала у „<title>Љубомиру у Елисиуму</title>"...{S} Тек ако ће јој се кад тад пот 
а у Брајковачку високу власт, седели су у засебној соби „Код разбијене канте“ у Марковој крчми  
м руком попу по бради, а другом му насу у чашу хладног теочинца и насмеши се на њега.</p> <p>Он 
ремена, бог ме, и читао.{S} По канабету у истом нереду неколико непотпуних примерака Карловачке 
 Ко је највише позван, да шири просвету у народа Ког Синови Талије, – глумци, апостоли народни! 
у је дала своју кућу, на најбољем месту у селу.{S} Данас сутра, ако не оде у варош, да тамо отв 
крикне од врућине орао на какову бресту у крај друма, само што по каткад зафрчу коњи, да можда  
а, који сав свој кив, сву своју несрећу у картама и срџбу у пијанству излива на својој „бољој п 
ца Даринка!{S} Још за живота купио кућу у вароши и настанио се тамо.{S} Таман да поживи у миру, 
и други.{S} Језик народни презрели беху у оно доба сви и мањи и већи књижевници, па и сам Рајић 
нути на своју воденицу.{S} Довешће децу у Брајковац, венчаће их, и ти ћеш, можда, имати да тера 
 како би добро било, да доведе домаћицу у своју кућу.{S} Па то је прилика, као и мало да се бољ 
српско академиско друштво „Зора“ у Бечу у спомен великог песника, седне он на лађу, а с њим и Ј 
ц. – Господо моја!{S} Ја дижем ову чашу у здравље једне вредне домаћице, верне супруге, једне г 
 <p>– За Бога, мама, шта ће ти опет муф у сред лета? – љути се опет</p> <p>Даринка.</p> <p>–Ти  
 Даринка.</p> <p>Јелена јој у један мах у мало не паде на груди, да јој све исприча, да јој се  
p> <p>Јелена не примећује горки подсмех у учитељевим речима.</p> <p>– Ја волим, кад се он с чик 
тиче.) А шта онда, ако те кости, што их у Бечком гробљу ископате, пренесете с помпом на Стражил 
вањем од стране његових претпостављених у општинском уреду а у званичним пословима, госпођа бел 
им нешто, што је отишао Бранко. (За њих у кући Бранко неје био „господин Бранко“ или „господин  
 а баш је беше узела, да долије у лонац у крај ватре.</p> <p>– Јух! – зачу се у исти мах и из с 
ком, јер је већ једаред био с њима, баш у њиховој кући.{S} Али се увек неугодно осећао у друштв 
 <p>– Баш ништа.</p> <p>– Ни да он, баш у овај пар, када ми о њему говоримо, виси на прозору по 
.</p> <p>– Немој донекле, већ хајде баш у Карловце.</p> <p>– Не реци два пут.{S} Тамо мора бити 
омињати толике народне саборе, који баш у Карловцима саборисаху о цркви, о школи, па и о полити 
у суботу...</p> <p>– Добро, даклем, још у суботу отићи ћете на ту параду у Карловце; па најбоље 
га Стражилова, које му, за ђаковања још у Карловцима, тако беше омилело.{S} То је оно, што треб 
бична ствар за Брајковчане пиво, па још у боцама.{S} Господа га иначе пију тек кад оду у Руму,  
 онај од пробанчене ноћи.{S} Па сад још у школу,... ух!{S} Целом свету завиди.{S} Сваки то може 
а воз, који требаше доћи у Нови Сад још у јутро.{S} Некоме се ваљда прохтело, да доведе Бечки о 
т; али је искрен и прост.{S} Обадве још у оном добу девојачком, у ком последњи бој бије између  
.{S} А од оних опет већина их почне још у ђачким скамијама, па таман кад је „дорастао до копља  
ле, ићи у недељу...</p> <p>– Морамо још у суботу...</p> <p>– Добро, даклем, још у суботу отићи  
...</p> <p>Освану и тај дан.</p> <p>Још у јутро рано поврве народ у свечаном руху и са свечаним 
eign xml:lang="de">Slibovitz</foreign>“-у.</p> <p>У кратко – ту је буна, сабори, Банство, војво 
ј саборној цркви.</p> <pb n="102" /> <p>У очи свечанога дана дођоше на Карловачку станицу гости 
– Предомислиће се.</p> <pb n="68" /> <p>У том повика учитељ:{S} Дакле, да пређемо на учење.{S}  
} Баш читав посао!</p> <pb n="19" /> <p>У том дотрча и Зорка, Катина кћерка.{S} Била код попине 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У исто доба иду Јован Јаковљевић, Бранко Стајић његов „ 
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>У Марковој крчми „код разбијене канте“ рашћеретали се г 
попине Јелене?</p> <p>– А-а!... </p> <p>У том ево Дабижића с пуном чашом пред Јована:</p> <p>–  
главом у знак, да све одобрава. </p> <p>У том начеоник, као да њих тројице тамо и нема, запева  
 Но, но,... поче бележниковица. </p> <p>У том јој писар у крај стола стиште руку из захвалности 
 не јави њему и његовој матери. </p> <p>У тај мах провири Даринка на дућанска врата.</p> <p> Та 
е, што је прижегло свом снагом. </p> <p>У долини испод Стражиловачкога виса, опет на свечаном о 
ише се обрадова тому баш Јован. </p> <p>У прочељу између оба прозора виси у учитељевој соби лик 
 један дан, па недеља?{S} Је л? </p> <p>У томе се отпустила Јелена и Даринка; па се она нађе из 
и увек па се удари иза потиљка.)</p> <p>У који мах писар трже очи на прозор, у тај мах прозврја 
пет на прстима изишла из собе...</p> <p>У том је и Бранко легао.{S} Почео био да чита.{S} Нашао 
 Стражилова пуне су руке посла..</p> <p>У једаред стиже муњом глас, да Бранкове кости не могу с 
обори девојче очи, као увређена.</p> <p>У Бранкову срцу узавре.{S} Поцрвени, па му и самом крив 
што, кад већ Јелена не прихваћа.</p> <p>У планини, знате, може лако да се промени За час киша п 
т обрадовати, кад јој сутра оде.</p> <p>У том се врати натраг у село. </p> <p>Та последња добра 
цврче батаци на угрејаној масти.</p> <p>У дворишту је све мирно, све, што не носи име човечје.. 
 дакако, не морају, свашта чути.</p> <p>У то дође и Маца, те се разговор и због тога о томе пре 
гу, све то беше народ прекрилио.</p> <p>У саборној цркви служи се летурђија, и у њој се спомен  
им и сам тако, – примети Бранко.</p> <p>У том ето још једнога младога човека, па се прикључи др 
јан супруг, ни онако нежан брат.</p> <p>У том и Тинкин Александар израстао дечко из основних шк 
ang="de">Slibovitz</foreign>“-у.</p> <p>У кратко – ту је буна, сабори, Банство, војвода,... </p 
 да трчка за њом из собе у собу.</p> <p>У Даринку ушао цео дан неки немир, па иде по кући, као  
естрпљиво иза капака на прозору.</p> <p>У томе умукну учитељев глас.{S} Свећа се угаси, а иза о 
пођа Рашићка!{S} Као да пркоси!“</p> <p>У исти мах му сину друга мисао, па му се задовољније ма 
ладине, што само изумева идеје.“</p> <p>У Брајковцу је то сад на дневном реду. </p> <p>Па и гос 
оцније сам бележник у Руми „код орла“. „У мало“, каже, „не угњави руски медвед талијанског мајм 
овима, ишарана богатим усевима, окићена убавим селима.{S} Села се мање или више губе што које б 
нога песника српске идеје, пренећемо на убаво Стражилово.{S} У то име, господо моја,..</p> <p>– 
га од Карловачкога.</p> <p>Одатле кроз „убаво Белило“ к Стражилову, крајњој мети свечанога спро 
у пренесу последње земне остатке на вис убавога Стражилова, које му, за ђаковања још у Карловци 
е у свачему, чему им се пружа прилика у убавој Фрушкој Гори.{S} А учитељ се „једва дочепао чест 
аквим разговором, па јутрос са неколико убедљивих речи и јаче подбунила.{S} Навалио се леђима н 
о и обукао се, опростио се са свима.{S} Убезекну се и поп Стеван и госпођа Рашићка.</p> <p>– Па 
S} А заборавила си... </p> <p>Јелена се убезекну.{S} Хтеде да пита: на што?{S} Али госпођа Раши 
о је и то лакше, него трпети пијаницу и убојицу мужа, који сав свој кив, сву своју несрећу у ка 
време ту, па видим, да га и сељани јако уважавају, јер слушају његову реч.</p> <p> Мој синко, – 
е.</p> <p>Па с тога су Брајковчани јако уважавали кућу Јаковљевића, – онда, е Бог ме, још и дан 
и помоли се; Ната, па се успе на кола и ували у седиште.</p> <p> Сео и кочијаш.</p> <p>Таман Тр 
д им треба донети дете, да га поп Стева уведе у свето православље и у књигу крештајемих.{S} Ина 
 Увек, – одговори онај живље, – упамти, увек тако!{S} То је моје <foreign xml:lang="la">ceterum 
залазили као господа, а не као радници, увек ће нам кола ићи на еро.{S} То је само истина, а не 
но гледаш све на црне наочаре.</p> <p>— Увек, – одговори онај живље, – упамти, увек тако!{S} То 
огао.{S} И Давина побрати Игњата, па га увек звала братом, а он њу сејом.{S} То задржала и Кати 
пута дизао, да опет он наздрави, али га увек задржаше остали са:{S} Чујмо!{S} Чујмо!{S} Јеша им 
оже да мечи као „Прави Рус вели за њега увек писар.</p> <p>Једаред му примети: </p> <p>Ваши ста 
а бура, ни најмањи облачак, у њему сија увек благо пролећно сунце, па одсјајује непомућено и у  
ућност, – вели опет парох, – не замишља увек самога себе, Праотац наш Адам имао је у рају свега 
 се ведрина осмејкује око румених усана увек подједнако, а срдила се а радовала се, или плакала 
им пословима, госпођа бележниковица зна увек да га одржи у статус кво.{S} Но он сам још увек не 
то незадовољан са својим позивом, и зна увек милион разлога да наброји против правца, којим је  
скиње, у конзаквенцијама својих премиса увек доследна, нађе се код Даринке.</p> <p>Састале се и 
S} Право материно дете!{S} Али сестрића увек одржи у милости ујковој ипак то, што се... без ичи 
ву, у које би тек почео долазити.{S} Од увек научио, да се повлачи, па мисли, узео би ко за нам 
ви, сви као један.{S} То је наше зло од увек и било, што смо пуштали једном све, па, ето, чим г 
к га протежира за писара.{S} До сада је увек оправдао оно уздање, које су имали у њега његови м 
 се кољу свињи, или тако што, Давина је увек ту, да свесрдно послужи.{S} Она је, тако рећи, Игњ 
анина и Дубровчанина и ове и оне; па је увек, каже, говорио, да је то једно и треба да буде јед 
ој тами сукну једна варница, која му је увек у срећним часовима сијала као сунце, а у овакима м 
 руке.</p> <p>– Господа универзитетлије увек имају право, дакако!{S} У тринаест школа поцрпу он 
Не срди се; немој да се срдиш.{S} Ја се увек забуним.</p> <p>– Прелетео бих био; али нисам мога 
о с њима, баш у њиховој кући.{S} Али се увек неугодно осећао у друштву, у које би тек почео дол 
светлост необичне љубави, што је носаше увек у срцу према свакоме, с којим свагда беше готов да 
ош много до недеље?</p> <p>Ви сте мушки увек тако комотни!{S} Тако и чика!{S} Само да га нико н 
 видим, да уме и више коју рећи.{S} Али увек Бранко има право.</p> <p>– Да, да, Бранко има прав 
ву главу.{S} Као да ми ту седи!{S} Вели увек па се удари иза потиљка.)</p> <p>У који мах писар  
Девојче бризну у плач.</p> <p>– Мати ми увек говори, како треба да сам пријатна с њим и искрена 
ина, младост је младост; старост ће јој увек завидити и роптати на њу.{S} Поток хучи и бучи, пр 
о наш бележник игра жандара!{S} Па ипак увек седи и зева код играча.{S} Него за што и не би?!{S 
ца.</p> <p>– Пусти момка!{S} Није човек увек расположен, да другога забавља.</p> <p>Господар на 
предусретао, он, који је иначе о сваком увек најпре само добро мислио, пређе сада у гнушање.{S} 
 га!{S} Треба сви да га учимо!{S} Ја то увек кажем, а то ћу и сам урадити: треба више учених љу 
{S} Бранко прсну у смех.</p> <p>– Ја то увек кажем: ви терате политику.{S} То је наперено проти 
езазлено јој срце, које зна да куца још увек само за маму или ближега којега сродника по крви!{ 
му кадгод учини какву услугу, то је још увек она идеална несебична младићка, ђачка љубав, која  
га одржи у статус кво.{S} Но он сам још увек не заборавља свој „виши позив“ па стоји у Брајковц 
 до душе, своју извесну цел, али су још увек без одређене сталности.{S} Прелеће се ту с једног  
ј „виши позив“ па стоји у Брајковцу још увек само као оно птица на грани, те чека згодан тренут 
им очима?{S} Зар не би боље било, да је увела у кујну, па нек учи Лепо је дати дете и у лер и н 
 дуга времена, можда, баш и од жеље, да увеличају само једном згодицом више своје благовање на  
ју певачких дружина, што дошле беху, да увеличају ову светковину, а иза леђа му кроз жагор свет 
а, прерана смрт тога ђенијалног младића увеличала симпатије народне.{S} Но било како му драго,  
екне.</p> <p>– Али збиља се не срдим, – уверава га она.{S} Хтеде он да рекне, као тек да одмахн 
 лудом послу.</p> <p>А Бечлија Јован га уверава, како је то хец. „<foreign xml:lang="de">Freund 
има, кад ви одлазите.{S} Не би је било, уверен сам, ни да ја останем.</p> <p>– Најпосле оно, шт 
олеума.{S} Но он сам, то јест, писар је уверен, да Србин није за тенористу.{S} Јер тенор не спа 
ма ономе, чијега се суда боји, ако је и уверен)да му „кругове његове“ не може побркати.</p> <p> 
ху тебе појма о идилизму.</p> <p>– Буди уверен, није то ни идилисање, што ме амо вуче, већ баш, 
госпођа Рашићка и мислила, па, можда, и уверена била, да је у тај пар предметом разговора она,  
 збиља тако, па га чисто теши. – Ја сам уверена, да се не ћете постидети.</p> <p>– Хвала вам!{S 
овачки певачки збор, дакле, били су сви уверени, нема опасности, да ће морати певати без госпођ 
да заглади.{S} Неје имао свога сталнога уверења, ни док му је била жива његова покојна Стаза; а 
<p>Јован је сад још већма дошао до тога уверења, да треба да остане код куће.{S} Треба народ по 
у ће бити сватова! – пришану му с пуним уверењем, кад уграбила прилику. </p> <p>– Не верујем, – 
до ове врсте људи, из тих се, по његову уверењу, не да већ више ништа ни учинити.{S} Нечему мно 
гајник укрљешти очима у њега, као да се увери, да ли се овај шали ил’ озбиља бенета.</p> <pb n= 
 брке, продрма своју столицу, зар да се увери, је ли на добрим ногама, па – на здравље!{S} И це 
 друга, што нађе за вредно, да и себице увери госпођу Нату, како је поуздана.</p> <p>А та слатк 
ду, да ће се и вечерас састати с њим, и уверивши се зар још боље, да се он још једнако срди на  
 унутра!“ Повукао би је тим пре, што се уверио, да се и сама гошћа одушевила за „ту идеју“, што 
признати, да омладина има право, кад се уверите, да није онако страшна, као што вама изгледа, к 
ажу том приликом. „Треба <hi>народ</hi> увести унутра!“</p> <p>– Да приредимо и ми овде какво с 
</p> <p>Њихов жагор само је, да Бог ме, увећао и онако велики жагор, што се разлегао по простра 
вом.{S} Марко се врпољи <pb n="14" /> и увија око ње, или јој се скупи у крило, па жмирка у жиж 
 да је нека слутња или жеља,... шта ли, увлачи се тако нешто по неки пут у безазлено јој срце,  
ају насртљиву мушицу, што им се и у нос увлачи; само што зазвечи ланац на огрљаку, кад се коњ к 
поп-Стеви, наравно, после неког згодног увода. – Тај ми се увукао већ у нос:{S} Ова наша– вели  
исе по политичним листовима, ко често и уводне чланке, ко хоће да ствара јавно мњење?{S} Људи в 
и, удари у смех.{S} Бранка то још већма увреди, те се оштро осече на ујака:</p> <p>– Гадно је о 
огибе за младим друштвом.{S} Него да не увреди кога, ако би другог замолио, да запева, први сам 
</p> <p>– Збиља, обори девојче очи, као увређена.</p> <p>У Бранкову срцу узавре.{S} Поцрвени, п 
светлила му, да не залута.{S} Већ да му увређена љубав и преварена вера у поштење с болом врисн 
роседелице славнога Брајковца нађоше се увређене до дна дубљине своје домољубиве душе на тако о 
 манастирски Радованац, да искали своје увређено љубоморно срце.{S} Онда, када је она мислила,  
 „дочепала ледине“, па тера даље и игра увређену љубав, кује, док је врело.</p> <p>Ја радим и р 
 после неког згодног увода. – Тај ми се увукао већ у нос:{S} Ова наша– вели Рашићка за Јелену,  
апоредо, знаће обићи матицу, која би их увукла у вртлог, где би могли замутити своје идејале... 
 Бранковој свечаности“ јер „треба народ увући унутра!“ Повукао би је тим пре, што се уверио, да 
<p>Јелена притвори капке на прозорима и увуче се унутра.</p> <p>Нико је неје приметио, не само  
.</p> <p>Мала Зорка, како стала у један угао, као да се закопала.{S} Само да јој не би ко рекао 
 свему кретању српскога народа у јужној Угарској, у Хрватској и Славонији, могу смело и поносно 
и ја. </p> <p>Даринка духну у свећу.{S} Угаси је и леже.{S} Неко време држаху је Зорчине руке о 
 томе умукну учитељев глас.{S} Свећа се угаси, а иза она два прозора завлада мртви мрак.{S} Дев 
 леђима на зид, где је већ отрљо креч и углачао га од тешког наваљивања; пребацио ногу преко ко 
 да се учи; а дела њихова биће вазда на углед, како ваља љубити свој род и своју веру.</p> <p>Н 
.</p> <p>Као да сунце Даринци сину, кад угледа Јелену, како жури њој.{S} Дакле, већ је ту време 
ваља, па не ће народ имати у кога да се угледа; а почнимо и ми паметније са собом, да видиш, не 
оји сељани имати прилике, на кога да се угледају ако хоће.{S} Тако продире у народ оно из књиже 
а се иде на певање!{S} Па колико Јелену угледала, толико пред њу истрчала.</p> <pb n="60" /> <p 
, није се покајао.{S} Не ћеш се, ваљда, угледати на те наше учене и неучене докторе, што траћка 
е.{S} Замишља себи, како ће на том путу угледати из далека читав караван кола, начичкана Брајко 
ашов, мотика и тако даље...{S} У једном углу стоји наслоњена а на вршак изврнута стара плетена  
ена дувана, палидрвца и тако даље.{S} У углу поред пећи пар ципела, а о зиду висе о клинцима је 
маже очи слабом човеку, па да себе боље угнезди?..;.{S} Гадни створе!</p> <p>Је ли могуће, да и 
 у Руми „код орла“. „У мало“, каже, „не угњави руски медвед талијанског мајмуна, да се не нађе  
еше ту начелника и бележника, би медвед угњавио мајмуна.{S} Тако приповедаше доцније сам бележн 
епа друштва“, те не може друкче да тузи угове, већ се болном душом хвата за њихне трагове.</p>  
м се изненадила.</p> <p>– Ја сам тако и уговорио с Јованом.</p> <p>– И не питаш, где ти је ујна 
ова! – пришану му с пуним уверењем, кад уграбила прилику. </p> <p>– Не верујем, – одговори Јова 
 ври у пуним лонцима, а цврче батаци на угрејаној масти.</p> <p>У дворишту је све мирно, све, ш 
ну у смех.{S} Чак и бележник мало се не угуши, како се засмејао.</p> <p>– Слатки уја, добри поп 
мери могла је доћи на таку мисао.{S} Да уда своју кћер за њега.{S} За цело мисли, да би је тако 
ина у школе.{S} А није рада, ни кћер да уда у село.{S} Вели: „Село ти је тек село.“ Ето, она се 
би га знао!{S} Говорило се, да се негде удавио.{S} А говорило се, да је заблудео у свет.{S} Тек 
S} А ми смо се свим радом својим далеко удалили од пута, који овамо води.{S} Ми имамо књижевник 
 па тешко да се игде интелигенција тако удаљи од народа као наша.{S} Нова се омладина креће, ње 
ије баш наврило, да Јелену по што по то удам ма за кога.{S} Има она каде и чекати.{S} Али као в 
S} Пут вароши од станице беху местимице ударени бели коци с малим таблицама на врху, од којих с 
ао научног обрађивача тог бесцен—блага, удари први у струне народних гусала, па чистим српским  
народног признања.</p> <p>Попа, бојаги, удари у смех.{S} Бранка то још већма увреди, те се оштр 
вам казала.</p> <p>– Не водите бриге! – удари и Криста и слатка у један глас.</p> <p>– Гле мене 
ну други ветар).{S} За Бога, Стефане, – удари госпођа Јеца кроз плач, – ништа се не бринеш за д 
 је нарадила.{S} Ономад...</p> <p>И сад удари сека Ката да описује, шта јој је „та девојчура“ к 
оја га стаде толико зноја, те у мало не удари по својој нози. </p> <p>Тамо на дрветима иза коко 
} Као да ми ту седи!{S} Вели увек па се удари иза потиљка.)</p> <p>У који мах писар трже очи на 
тамо, те час по па гурне Даринку или се удари о велики штит, што га Даринка држи против сунца.< 
ршио, да је одржао дух народа српскога, ударивши јак темељ српској књижевности у исти мах, када 
урену и понижену Србију на ново дигао и ударио темељ политичкој и државној слободи донде забора 
провлачи се кроз коло, па се све бојим, удариће га какав напит.{S} Казала сам му, до душе, и са 
 ње не ће моћи бити ништа.</p> <p>**...*Ударише и краве из поља.{S} Или се кравар данас боље по 
е и разговарају се, како ће што боље да удесе село, што га спремају.</p> <pb n="55" /> <p>До ја 
то има да га држи на Брајковачком селу, удеси за прост народ.{S} Хоће – да му каже, ко је био Б 
поп-Стевиној кући као црв.{S} А уме, да удеси, да то, што ради, она и ужива; па што ради, зна,  
>Јелена би се занела за њима, те би час удесила, па тихо певушила уз уздрхтале звуке, час би пу 
да, тек не могу срцу да одоле, те и они удесили збор.</p> <p>Ох, како је дивно, слушајући их ба 
?</p> <pb n="24" /> <p>– Да се што боље удесим с овим, што постоји, и да живим, – одговори Јако 
 да би му ишта помогло, кад бих, ваљда, удесио јавна предавања, па им поповао, како ради немачк 
мио и премио,</l> <l>красно ли те вишњи удесио!“</l> </quote> <p>Стајић застаде.{S} Осети, како 
 интелигентан човек, знаћу и умећу боље удесити свој рад, те ће моји сељани имати прилике, на к 
е могу запасти и према којима ће морати удешавати свој рад и своју снагу.{S} Бродови живота њих 
 се поклони!{S} Ал биће и то.{S} Све је удешено,... по њену рачуну, све.</p> <p>Та превешће и њ 
 <p>Господин парох има у сеници тој сву удобност; и, збиља; никад није лепше пожелео.{S} Под њо 
рица носила, као да се упила у обле јој удове.{S} Запурила се у лицу, па јој се образи зажарили 
ђе у Брајковац госпођа Јеца Рашићка.{S} Удовица попадија, као што је била, шта је знала паметни 
очемерила би се.</p> <p>– Шта ће сирота удовица!{S} Нашла себи сигуран кров, па га чува као сво 
одило, није оца ни запамтило.{S} Шта ће удовица с троје деце, а у толиком добру?{S} Остао, до д 
оте удовице.{S} Ти си, да Бог ме, као и удовица, кад немаш мужа...{S} Александре, хоћеш ли се д 
на улици.{S} Њих две не занима разговор удовица.{S} А имају и оне, да претресу малу своју књижи 
{S} Има тамо <pb n="30" /> доста чесних удовица сиротица, и свештеничких, па се тако испомажу.  
вјатост, да се смилује на сироче сироте удовице.{S} Ти си, да Бог ме, као и удовица, кад немаш  
ко више, па једна другу подсећа.{S} Тек удовице!{S} Ух-Ух!{S} Па би добре маме, да прозру мало  
 пати!{S} Шат буде помоћник и заштитник удовој Матери сестрама И брату, док ови сами не стану н 
е натраг, ту је Скила, мати, која би да удоми своје дете, његова Јелисавета; ако ће напред, наи 
е у најсветлијим данима своје прошлости удостојивати само крунисане главе своје, полажући им тр 
а чак је и благајник дигао мало обрве и удостојио декламатора својим погледом), резултат је био 
ини.</p> <p>Бранко прође поред прозора, уђе у двориште и оде у своју собу. </p> <p>Из оне лепе  
S} Него морам мало и школу отворити, да уђе чиста ваздуха унутра.{S} А можемо тамо баш и учити. 
>– Је ли по вољи унутра? </p> <p>Бранко уђе.</p> <p>Јован баш пије каву, па се тужи, како ну не 
аци, – када је то видео, још већи немир уђе у њега.{S} Хтео би да доспе и у читаоницу, где одбо 
ознају народ, нити народ разуме њих.{S} Ужасна аномалија код нас, какве, ваљда, нигде више у св 
ада, овде треба олујине: загушљивост је ужасна, притисак не да дахнути.{S} Нова се омладина орг 
 још једнако срди на њу.</p> <p>А какве ужасне муке трпљаше у тај мах бедни њен Милан!{S} Да зн 
едвиђаше, да их и мишљење и назори деле ужасном провалијом.{S} Нуз то и зазираше од њега, да му 
 криво, што вечерас тога нема.{S} Осећа ужасну празнину, па јој криво на цео свет.</p> <p>Мало  
А уме, да удеси, да то, што ради, она и ужива; па што ради, зна, да за себе ради.</p> <pb n="53 
,... мој брајко!</p> <p>За то благајник ужива, што може да мечи као „Прави Рус вели за њега уве 
>Док њих двоје тако у стакленом ходнику уживају летње вече у разговору и теочинцу, Јелена је у  
браца-Анти и разбијеној канти на велико уживање бележниково, (а чак је и благајник дигао мало о 
> <pb n="10" /> <body> <pb n="11" /> <p>Ужурбала се цела кућа.</p> <p>Јест, до душе, у род ће с 
дних умотворина, и ученога ђака Вукова, уз Ђуру Даничића, као научног обрађивача тог бесцен—бла 
младину народну; та што је најглавније, уз старину Вука, као ђенијалног скупљача народних умотв 
reign xml:lang="it">crescendo</foreign> уз онај <foreign xml:lang="it">pianissimo</foreign> што 
зграде Даринка, Јелка, Бранко, Јован, а уз њих трчка и мала Зорка.{S} И њено срдашце куца необи 
јаће за вечита времена као трећа звезда уз Вука и Даничића на освитку нове нам књижевности наро 
 рупцем зној с чела.{S} И нехотице дода уз учитељев усклик: </p> <quote> <l>„Само само да још м 
ковчанима у хладу манастирскога воћнака уз искрен разговор и ватреног Радованца.</p> <p>Кнежеви 
ену још гробницу.{S} Зорка се приљубила уз њу, па ћути, као да не сме да проговори.</p> <p>– Ов 
ма, те би час удесила, па тихо певушила уз уздрхтале звуке, час би пустила срцу на вољу, па би  
помишља и на то девојче.{S} Па кад неје уз њу, све би да јој је што ближе, све има нешто да раз 
има ближе, то се Даринка већма стискује уз Јеленино раме, као да би да се скрије.</p> <p>– Несм 
о трзали и утргли око лова.{S} Да им се уз пркос учловио гдегод зека, или лис, или јазавац кака 
наш, ја...{S} Најбоље ће бити, да си ти уз њега.{S} Бадава!{S} Мати је мати.{S} Дете не треба н 
 три године жури у походе, него јој тек уз пут сврће као познанику каквом.</p> <p>И срце му гра 
д сеоцем на полеђини једног брдашца тик уз Брајковац. </p> <p>На сред села око крста искупио се 
.{S} Учитељ и Јован, а и Бранко пристао уз њих... унели се, па доказују Јелени, како митроносни 
тава. </p> <p>– Добро је.{S} То је прво уз мост, што води с лађе на обалу.{S} Одмах до њих су п 
би с пута ону лозу, што се обично онако уз пркос испружи преко стазе са лозинка.{S} Збиља, чу с 
руга до првога манастира, у село, сврну уз пут код госпође бележниковице.</p> <p>– А, вас треба 
рпске црквене православне општине одмах уз ребро српској православној цркви!{S} Жалост, мој гос 
 се радо о њему разговарало.)...</p> <p>Уз пут наиђоше пред школом на учитеља, где „луфтира гла 
и то је и једина слика у целој соби.{S} Уза зид је постеља и на њој виолина.{S} Насред собе сто 
 колар стао до одра, па се не миче.{S}А уза њ његова сестра, па се као снебива у тако господско 
јковића као „бисер-грана“ те се привила уза својега војна, Данила Славнића.</p> <p>Честит био д 
ј у тој собици је једна по широка клупа уза зид, застрта неким платном, од кога се иначе кроје  
овори Јован.</p> <p>Али се овај привуче уза женскиње.{S} Прођоше један пут дуж зграде, а он не  
твори.{S} Те склопи и књигу, што лежаше уза њ, а само што је завирио у њу, од како се повукао у 
у се ход.</p> <p>Поп Стева склони чибук уза се поред стола, проглади прстима кроз браду и лако  
ва гарава ока.</p> <p>Учитељ се стискао уза зид под сен.{S} Дохватио белу пружену ручицу, па је 
диже главу к певачу, па му показа место уза се.</p> <p>– Ту ми седни, синовче!</p> <p>А Кнежеви 
адао! - одговори Јован те наслони пушку уза зид. – Волим овај лов сад него да сам данас уловио  
иви бележник пође да прави места Јовану уза сто, не бил забашурио, што његова лепша половина на 
а би у врт, да мирише цвеће да га можда узабере, па га брзо за тим забаци или и изгуби.{S} Или  
и, као увређена.</p> <p>У Бранкову срцу узавре.{S} Поцрвени, па му и самом криво, што, ето, изб 
них родитеља шчепао им још једини залог узајмне им љубави.{S} Заман им писка!...{S} Ено га, ста 
ве поборнике, (на ту је реч баш особито узахао,) поборнике своје идеје.{S} Дух времена сад је т 
 она заједно с мајкином душицом, што је узбрала крај друма, кад је оно путовала с мамом својом  
.</p> <p>Па и госпоштина се Брајковачка узбунила.</p> <p>Госпођа бележниковица, на прилику, вид 
 слуте, колико ће се весала поломити на узбурканим валима, што их тамо чекају. </p> <p>Ако им с 
мо канда негде гостију!</p> <p>Понда се узврпољи, док не нађе некакав изговор, да изађе из друш 
Деране:</p> <pb n="42" /> <p>Рашићка се узврпољи на столици, па се нашла у чуду.</p> <p>Јелена  
и.{S} Нешто га подиже са столице, па се узврпољио.{S} Хоће да се пева.{S} Друштво треба само да 
о тога Кнежевића!“</p> <p>Поп Стеван се узврпољио у својој постељи, па гунђа и прети учитељу, к 
Бог да.{S} Тек док је ње живе, не пушта узда из руку.{S} Јован нек иде својим путом. „Нек буде  
власти не забране.{S} А као да се тврдо узда, да ће, ма у последњем тренутку, и забранити.</p>  
писара.{S} До сада је увек оправдао оно уздање, које су имали у њега његови милостиви заштитниц 
заштитници у Брајковцу.{S} Ако би се то уздање кадкод и уздрмало сувишним каквим захтевањем од  
ља, безлобне младости. ·</p> <p>Њему за уздарје подиже народ српски из благодарности само гроб. 
ко ће јој се кад тад поткрасти из груди уздах, а нит зна за што, нит зна камо.{S} Као да је нек 
тка, па врућина данас, да Бог сачува! – уздахну госпођа Ната, кад добила времена, да стресе пра 
 наопако време изашло, јух, јух, јух! – уздахну опет госпођа Ната.</p> <p>– И староседелице сла 
> <p>Тинка оћута.{S} Не подиже главе, а уздахну. </p> <p>Поред тога дете може добити и благодје 
брате, данас дух времена.</p> <p>Стајић уздахну и не одговори ништа. </p> <p>Попина Јелена од о 
 и кочијаш.</p> <p>Таман Трива притегао узде и замахнуо Бачком ђиватком, да одудари преко коња, 
а, још док је чича био у снази, и држао узде, и знало се, бојаги, нешто и видило се, тобож, нек 
најредовније пустити и Ната и Ката који уздисај и сузу у спомен својих покојних, па ће прећи на 
и јој задрхта нешто око усана.{S} Дубок уздисај јој се оте из груди.{S} Прекрсти се после топле 
ћ под грло, а то се отео тек само дубок уздисај.{S} Срце би на том уздисају тешком да полети.{S 
ност тако занела, да неје више ни онако уздисајан супруг, ни онако нежан брат.</p> <p>У том и Т 
к само дубок уздисај.{S} Срце би на том уздисају тешком да полети.{S} Ох, полетела би Јелена и  
н, како му сестра привређује, толико је уздисао и био несретан за својом покојном...</p> <p>Дођ 
 се поје, док се винце пије, и док срце уздише“?</p> <p>– Блажени ништи духом! – примети безбри 
ега тако се препанула, да се неје могла уздржати, већ се у највећој дреци смота негде у коров,  
јковцу.{S} Ако би се то уздање кадкод и уздрмало сувишним каквим захтевањем од стране његових п 
, ипак примети, како је Јелена бледа па уздрхтала.</p> <p>– Шта је теби – пита друга другу, кад 
 те би час удесила, па тихо певушила уз уздрхтале звуке, час би пустила срцу на вољу, па би се  
foreign>, ни лук јео ни на лук мирисао, узе да припали смотку.</p> <p>И госпођа бележниковица с 
рстима кроз браду и лако се накашља.{S} Узе округли ћелепуш са стола, па га ћуши на потиљак; а  
ати пуну руку разнога пољског цвећа.{S} Узе га са собом на кола, да га разабира и сабира.</p> < 
ир на главу, а беше му спао у траву.{S} Узе свој штит од сунца, па га затвори.{S} Те склопи и к 
во добро. </p> <p>– Да, и опет велим, – узе опет Јован – што више свесних економа, земљорадника 
.</p> <p>Ти не треба да се што бојиш, – узе поп да кује, док је врело. – Узећеш добар стан, па  
их откиде близо гроба.</p> <p>– Даринка узе лиске, погледа милокрвно у њега, откиде један и зад 
ичући још: „Живила!“ – он се пожури, па узе извијати и завијати: </p> <p>Мно-о–га–а–ја–а-а, мно 
да дода живље:– Да видиш само!</p> <p>И узе Даринчину руку, па је притиште на своје срце.{S} А  
 и горе.</p> <pb n="21" /> <p>Ната опет узе да се хвали са својом Кристом.{S} Намерила се на до 
икад слагао.</p> <p>Кнежевић јој и опет узе обасипати ручицу пољупцима.</p> <p>– Мати је допуст 
! - рече поп Стева одлучно.</p> <p>Попа узеде своју Јелисавету, иначе госпођу Јецу Рашићку за р 
вели, доћи ће ми у визиту.</p> <p>И сад узеде да оговара госпођу Нату, како се дала наплатити о 
мети она, бојаги, срдито, па га својски узеде под руку.{S} Готово да је силом прогурала своју л 
> <p>– Да Бог ме, да је госпођа Рашићка узела сад згодну прилику, те доказала поп-Стеви, како н 
а радознало погледа.</p> <p>Као да није узела озбиљно,– дода онај.</p> <p>Мислим и сам тако, –  
 испустила канту из руку, а баш је беше узела, да долије у лонац у крај ватре.</p> <p>– Јух! –  
ђу бележника и бележниковице, која тако узела бранити писара, да се овај сам од туге неке у мал 
 столом, па, кад ушле у прави разговор, узеле да преврћу листове у дебелој књизи своје прошлост 
д увек научио, да се повлачи, па мисли, узео би ко за наметање, када би чешће одлазио мећу нове 
у тако господском кругу. </p> <p>Бранко узео виолину, па превлачи гудалом по њој.</p> <pb n="64 
b n="55" /> <p>До јако би учитељ обично узео своју виолину, те до неко доба изводио из ње какве 
рлога мудраца српскога.</p> <p>Ту књигу узео Бранко и вечерас да чита.{S} Али, као обично, кадг 
јиш, – узе поп да кује, док је врело. – Узећеш добар стан, па ћеш држати ђаке са стране у стану 
дахнимице слуша ту народну песму.{S} Не узима на ум, како су жалосни ти стихови, како су непоет 
к у Загреб...{S} А игуман, док је Игњат узимао манастирске воћњаке под закуп, живео је с том ку 
то му донела тетка и сеја из вароши; па узјахао танку бедевију, што му извукао из трске браца Р 
и или обично браћи, тетка-Катиној деци, узме, на прилику, штогод, па им чита.{S} Прочитали су с 
вори; а не осећа се моћна ни толико, да узме своју руку на траг, нити да његову стисне, већ му  
доста „господе“ без интелигенције...{S} Узми само то на ум, да се ни један интелигентан човек н 
ће се као добри пријатељи.{S} Па ако не узмогну опет напоредо, знаће обићи матицу, која би их у 
лавнија.{S} Живи Бога хвале!“ Најпосле, узмора ли бити, остаће или мезимац на дедину темељу, ил 
а дахне јаче, па се не миче, само да не узнемири то дивно мало створење.{S} А лептир шири своја 
ност и Рајића и Мушицког дуго ће остати узором омладини, која има да се учи; а дела њихова биће 
тку у друштву! </p> <p>То ли је, дакле, узрок, да се ујак тако смиловао сада на свога сестрића, 
 банемо тамо?</p> <p>Како се дознало за узрок Бранкова изненаднога одласка, то сам Бог зна, тек 
ом душом, па и самом помишљу, да је оно узрок Стајићеву наглому одласку из Брајковца, што га св 
вим прошла. </p> <p>Колико је и Даринка узрујана, ипак примети, како је Јелена бледа па уздрхта 
еш, можда, имати да тераш још парницу с узурпатором твога наследства.</p> <p>– Боже ме сачувај. 
атимировића.{S} Ако се Александар добро узучи ја ћу сам молити његову свјатост, да се смилује н 
одаран, да се учини и више, него што је уистини било.{S} Хоће да се све то танко зна и прича, к 
у школу.{S} Ја ћу бити, мати, као год и уја.</p> <p>Тинка се заплака, па стиште сина на своја н 
гуши, како се засмејао.</p> <p>– Слатки уја, добри поп Стева, сам је био проводаџија.</p> <p>Оп 
иси ништа говорио.{S} Та, за име света, ујак си му, мора те послушати... (Утре сузе, па промену 
! </p> <p>То ли је, дакле, узрок, да се ујак тако смиловао сада на свога сестрића, те га призва 
ићка с Јеленом „за послом“.{S} Оста сам ујак с нећаком.</p> <p>– Да, да, треба помишљати на сво 
S} Фини младић!</p> <p>– Па, како се то ујак сад продобрио?</p> <p>– Шта мислиш?{S} Сам му писа 
„Какав си ти човек“, па „какав си ти то ујак“, па какав ти је то, сестрић“...{S} Дошао гладан,  
књигама.{S} Како сте дошли, чика... ваш ујак а и мати не могу доста да вас се нахвале.{S} Ал, ј 
, док већ и он не дође у двориште свога ујака.</p> <p>Та „дивна идеја“, као што би казао Јеша Д 
 још већма увреди, те се оштро осече на ујака:</p> <p>– Гадно је од вас, што то и++ спомињете!< 
{S} Готово да је био већ и заборавио на ујака; а кад га се и сетио, неје имао повода, да се заг 
, знате ли, ко је на то наговорио вашег ујака?</p> <p>– Не могу да мислим.</p> <p>– Моја мати.< 
љу дана у Бечу на једаред добио од свог ујака поп-Стеве из Брајковца писмо с пет печата, да дођ 
анко одговорио, како је у очи исмејао и ујака и Рашићку, и. т. д. </p> <p>–Јух, јух, јух! –- ци 
Бранко би тешко и дошао у Брајковац, на ујаков позив, ујаку за љубав, да неје ту и Јован и да н 
и тек, као жена, као мати.{S} Дође му и ујакова реч на памет; „Ваљда не мислиш, да ћеш вечито ђ 
азговора њена са братом својим, његовим ујаком, поп-Стеваном, то баш не могаше у њему изазвати  
време поред таквога разговора са својим ујаком, па се диже, да иде.</p> <p>Куда журиш?{S} Седи, 
сле оних речи, што их је имао са својим ујаком, поп-Стевом, тако се био расрдио, да је у један  
о и дошао у Брајковац, на ујаков позив, ујаку за љубав, да неје ту и Јован и да не осећаше збиљ 
 поп-Стевановој кући, па и према самоме ујаку, с којим их је до сада Стајић све предусретао, он 
 краткога времена сврну к њој, путујући ујаку у Брајковац; сад тек разумеде њену притајану тугу 
а код матере одседнемо.{S} Ја баш кажем ујаку, да ћемо код ње одсести.{S} А Јелена се радује, д 
м.{S} И не могу довољно бити благодаран ујаку, што ме је дозвао, да проведем овде школски одмор 
 о раду, о борби и заборавио, што рекао ујаку: „Поштен човек треба најпре да се побрине, како ћ 
ћ с неким прекором.</p> <p>Поп Стева се уједе мало за доњу усну.{S} Хтео је да наведе разговор  
ле,</p> <p>– А лепу је буквицу очитао и уји и својој несуђеној пуници!</p> <p>Госпођа Јеца све  
 добро мислио, пређе сада у гнушање.{S} Ујков кућа поста му тесна, мрачна, гадна.{S} Нема му у  
е!{S} Али сестрића увек одржи у милости ујковој ипак то, што се... без ичије – помоћи сам у туђ 
:</p> <p>– Са свим као и његова назови– ујна, – примети бележниковица са значајним смешењем.</p 
ули одвојише од осталих.</p> <p>– Каква ујна?</p> <p>– Па госпођа Рашићка.</p> <p>– Збиља!{S} П 
Јованом.</p> <p>– И не питаш, где ти је ујна, – приметиће Јован Бранку, кад се једном у гунгули 
 <p>– Одахнуће, кад не буде видио своју ујну, – опет се уплете бележниковица.</p> <p>– Жено, не 
че поп Стева поверљивије.</p> <p>Хвала, ујо, што се не сетисте, кад је тому било време; сад је  
е дате мало проширити или бар повисити, ујо ту сеницу, кад сте тако радо у њој?</p> <p>За мене  
д шале подсмехнути.</p> <p>– Тражи вас, ујо, госпођа Рашићка! – одговори онај.</p> <p>Госпо...? 
, хоћеш ли се добро учити?</p> <p>Хоћу, ујо, – одговори дете радосних очију. </p> <p>Мати, ја х 
врата.</p> <p>На вратима у сред лозинка указа се Бранко Стајић.{S} На њему лако летње одело и с 
е мала бела ручица; па се од мах за њом указа мила главица са црном пуном косом и у глави два г 
 Трчкарала је туда око мене, кад сам га укопавао.</p> <p>– Па видиш, Стефане,... видиш, сада је 
трча натраг.</p> <p>А Даринка стаде као укопана.{S} На њој лака плава хаљина, да се може слобод 
ија смотку.</p> <p>– Но!{S} Натарошу! – укори га његова лепша и милостивија половина. (Као боја 
ан одлучно и као да некога љуто хоће да укори, а опет да изгледа и као очински савет...</p> <p> 
и запиткивала, где је ноћас био, кад се украо из друштва, док неје признао, да је бар прошао по 
а.{S} Учитељ га већ набавио, уоквирио и украсио њим собу.{S} Али то је и једина слика у целој с 
су пореклом из Русије.</p> <p>Благајник укрљешти очима у њега, као да се увери, да ли се овај ш 
 из ока из бока.{S} А ти ниси човек, да укротиш свог сестрића.{S} Ти си господар у кући, ти дрм 
противне стране, па им се тако и путови укрсте, не ће зар један на другога, већ један поред дру 
т је био, да су Јован и Јеша на једаред укрстили своје деснице, држећи пуне чаше, испили чаше,  
! – заори се опет око стола.{S} Руке се укрстише изнад исполиванога постоњака, чаше зазвечаше.{ 
пођа Натина јесте мајсторица Јула, њена укућанка, још пре неколико година господар кућни, док п 
во ми чините, кад ми таква појма о себи улевате.</p> <p>– Збиља, обори девојче очи, као увређен 
рогост и озбиљност у карактеру Бранкову улеваше му то јачи зазор, зазор, што га осећа слабији п 
о жагор и необичан живот по Карловачким улицама, које несу тако живе, ни кад с пролећа или у је 
са својим белим кућерцима и неправилним улицама, тршчаним крововима и ниским гдегде искривљеним 
е цркве, двориште патријаршкога двора и улице, што воде тргу, све то беше народ прекрилио.</p>  
ачким калфом, па је не можеш довикати с улице.{S} Кад опет оде по воду, као да је себи по смрт  
одају испред госпођа-Катичина дућана на улици.{S} Њих две не занима разговор удовица.{S} А имај 
ина по Темеринском друму и Казанџијској улици, па се човек „дочепао лепа друштва“, те не може д 
нако пред вече, кад се стиша прашина по улици, али ни по што немој да остави отворено преко ноћ 
.{S} Скрстила руке па гледа, ко пролази улицом.</p> <p>Дође јој од пре редовно и госпођа Рашићк 
звони на вечерње.{S} Понда је изашла на улицу, да види, – кад ће поп Стеван проћи и вратити се  
а развлак, док га испраћаше до врата на улицу.{S} Знам, да те мати једва чека.{S} Да Богме, мат 
в изговор, да изађе из друштва и оде на улицу, па да дозна, ко је дошао.{S} Баш му то добро и д 
 Најпосле га спусти на земљу, полети на улицу, понда се опет врати, загрли Даринку.{S} И једва  
 – Волим овај лов сад него да сам данас уловио дивљег вепра у спахинском забрану.</p> <p> Мачак 
, под старост дотерао и дотле.{S} Мучна улога!{S} Неблагодаран занат!{S} Ама зло је почети, још 
путничке глумачке дружине, где је играо улоге трагичних јунака, нежних љубавника и био први пев 
је ушла у његову кућу.{S} Две хиљаде је уложио у Румској или Митровачкој штедионици на детиње и 
почиње. </p> <p>Али писар се замислио у улози каквог Дона Цезара од Базана, каквог шпањолског г 
челарски лист каквим дописом из својега уљишта; можда, али – тешко!</p> <p>Ако је кадгод каквих 
/p> <p>Што сад иду, па им се не пада на ум, да прислушкују сваки шушањ, кад се заталаса гдегод  
{S} Каже Стајић.{S} А мени и не пада на ум који Стајић.{S} А и он је био с Јованом ономад код м 
 слуша ту народну песму.{S} Не узима на ум, како су жалосни ти стихови, како су непоетично каза 
Та последња добра мисао, што му паде на ум, а нуз то и мирисни фрушкогорски ваздух красне летње 
ећом ни Зорци ни Јелени не падоше ни на ум, да пазе на њу, шта ће изазвати у њој Зорчине речи!. 
, што код свега тога не пада њему ни на ум, да примети, то је, како од неко доба не може ни о ч 
без интелигенције...{S} Узми само то на ум, да се ни један интелигентан човек није понизио, да  
исам видео! – а у исти мах падоше му на ум њене, материне речи: „Цео је живот школа.{S} И срце  
колама тамо збира себи плодове човечјег ума. – Ја ти, – рече, – не могу дати ништа више до свог 
е оному говору, што претпоставља више и ума и срца у <pb n="65" /> женскиње, која може да се ис 
ви, слатка, молим вас, немојте смести с ума, што сам вам казала.</p> <p>– Не водите бриге! – уд 
 кад су путовали од озгоре у Брајковац, уме тако да приповеда, па ја тако мио!{S} Сама мама рек 
 ради у поп-Стевиној кући као црв.{S} А уме, да удеси, да то, што ради, она и ужива; па што рад 
 препире о чему с чиком, онда видим, да уме и више коју рећи.{S} Али увек Бранко има право.</p> 
ша. – Не ће српски народ клонути, догод уме да штује и мртве поборнике, (на ту је реч баш особи 
ену Бранкова спомена.{S} Онако се народ уме одушевити само за велике идеје.{S} Од надничара, ко 
 против нас попова и калуђера.{S} Е, не уме ти се омладина маћи, док се о нас не очеше.{S} И та 
 учитељ, – што дрхћеш?</p> <p>Јелена не уме да одговори.{S} Грло јој је стегло.</p> <pb n="56"  
} Прођоше један пут дуж зграде, а он не уме да почне разговор.</p> <p>Хоће и наше село да се пр 
са мном.{S} Ја умем разговарати, ако не уме Даринка...{S} Ваљда вам је жао Беча?</p> <p>– Боже  
у исписати најлепшу песму, што је човек уме замислити.{S} За што да не буде срећна? </p> <p>Пон 
о чему...</p> <p>– Боже мој, наш учитељ уме толико да приповеда, а није прошао толико света као 
ти родио.</p> <p>– Е, па кад онда несте умели наћи праву идеју Бранкову, сад би још мање.{S} Не 
е, штогод, барем кад сте са мном.{S} Ја умем разговарати, ако не уме Даринка...{S} Ваљда вам је 
 још нисмо ништа свршили, који једва да умемо и слутити, како се води туђа брига, једва да и на 
човек.{S} Стекао је доста.{S} Али да је умео, могао је и више.{S} Човек се мора збиља дивити на 
 добро покојнога оца свога, како је тај умео ринтати и радити.{S} Кадгод бејах код куће, водио  
стидети.</p> <p>– Хвала вам!{S} Ви тако умете и да храбрите, да сам сад опет слободнији. (Понда 
ги пружи Стајићу.</p> <p>– Хоћете ли га умети сачувати?</p> <p>– А ви?{S} Нема сумње, чуваће га 
к викати живео; а нити ће га хтети нити умети довољно разумети.{S} Дође му на памет и Даринка.{ 
овица. – Питајте учитеља.{S} Тај ће вам умети најбоље посведочити...{S} Боже мој, ви гледате оп 
оји овамо води.{S} Ми имамо књижевника, уметника, наученика јевропскога гласа.{S} Ни дај боже ш 
бавника и био први певач.{S} Када је на уметничком мору, вели он, лађа богиње Талије, на којој  
рзак, да каже, како је „вечита штета за уметност, што госпођица Јелена нема прилике, да ступи н 
да створи себи будућност.{S} Особито је уметност у нас Срба право сироче.{S} Ко је највише позв 
о среће и за њега и за српску позоришну уметност!{S} Госпођа бележниковица ће за љубав господин 
И догод дух времена буде народ схваћао, умеће поштовати заслуге свога Бранка Радичевића. („Слав 
јер ја, као интелигентан човек, знаћу и умећу боље удесити свој рад, те ће моји сељани имати пр 
руку. – Кажи ми штогод лепо, као што ти умеш.</p> <p>– Он је од неко доба врло заћутао.</p> <p> 
то, ни он, да пропусти, ада се и сам не умеша у струју, што се заошинула оне године по Српству. 
јцима, неки се, Бог ме, протекцијом или умешношћу и даље докотурали.{S} У нас немају ни појма о 
отрчи у кућу и спрема воде, да се гости умију.</p> <p>– Триво, – кренула се Ната кочијашу, па м 
 га бележниковица, идући му на сусрет с умиљатим осмехом.–" Једва један пут!</p> <p>– Извините. 
вају: </p> <quote> <p>„<l>Кад је Бранко умир’о</l></p> <l>Србадију заклињ’о:</l> <l>Пренес’те м 
ипотезе. </p> <p>Па му данас не пада на умни да се смеје, када благајник поче урлати разне глас 
 „Коло Бранково“, па до првих књижевних умова, који стварају мишљења у књижевности, у науци, –  
пурила и задухала што од радости што од умора. </p> <p>Е,сад грљењу и љубљењу нема, мислиш, кра 
, кадгод је, било телесно било душевно, уморан, вечерас тек више из навике, да нешто прочита, п 
 ни на што ни да се осврну, – рекао би, уморили се, ваљда, лов ловећи ваздан гором и планином.{ 
ј, а зној му цури с чела. – Љуто сам се уморио пешачећи на овој врућини.{S} Радо, до душе, пеша 
 Вука, као ђенијалног скупљача народних умотворина, и ученога ђака Вукова, уз Ђуру Даничића, ка 
ила и одрасла на селу, па најволи, да и умре ту, али никад неје марила, да јој се и једно дете  
рачну свезу њихову...{S} Данило Славнић умре као капетан у миру. „Да не је у њему срце куцало т 
рвом женом живео у љубави.{S} Па кад му умре његова мила супруга Анастасија, кажу, да је поп Ст 
о хоће, а он мора на своју катедру, или умрети!...{S} Него једва чека вече, да се састане на пр 
аке школе, као сад.{S} Треба да имаш на уму, да сам ја месни школски надзиратељ.</p> <p>Тужи ми 
во иза капака на прозору.</p> <p>У томе умукну учитељев глас.{S} Свећа се угаси, а иза она два  
о погледа у Јована. </p> <p>Чак и Јован умуче.</p> <p>А Јеша кад немаде с ким да политизира, и  
је младости, али ипак још доста свежа и унегована, изађе преда њ до по дворишта.{S} Натукла лак 
љ и Јован, а и Бранко пристао уз њих... унели се, па доказују Јелени, како митроносни песник ом 
 па потрчи по Мацу, или ће најпре да га унесе?{S} Најпосле га спусти на земљу, полети на улицу, 
е сматра за срамоту, да се један свршен универзитетлија може вратити у свој дом, те наставити п 
ена, па не пушта руке.</p> <p>– Господа универзитетлије увек имају право, дакако!{S} У тринаест 
незнање и неумење, па нас експлоатише и уништава као зубача племениту биљку, као филоксера вино 
 и школу отворити, да уђе чиста ваздуха унутра.{S} А можемо тамо баш и учити.{S} Пријатније је  
 притвори капке на прозорима и увуче се унутра.</p> <p>Нико је неје приметио, не само што се и  
а народ већ зна.</p> <p>– Је ли по вољи унутра? </p> <p>Бранко уђе.</p> <p>Јован баш пије каву, 
 приликом. „Треба <hi>народ</hi> увести унутра!“</p> <p>– Да приредимо и ми овде какво село у т 
овој свечаности“ јер „треба народ увући унутра!“ Повукао би је тим пре, што се уверио, да се и  
овори: – ти сад поскидај ствари, па дај унутра, а коње испрегни, па одведи у шталу...{S} Има ме 
доше у саборницу.{S} Једва добише места унутри.</p> <p>– Бранко се не одваја од Даринке.</p> <p 
е ће се кућа Гојковића ископати, док је унучади чика-Пере Гојковића, а прославиће се име Игњата 
а Радичевића.{S} Учитељ га већ набавио, уоквирио и украсио њим собу.{S} Али то је и једина слик 
аздрављању.</p> <p>– Молим, да ми се не упада у реч...{S} У нашој средини седи старина, који... 
ари шешир и зимски капут.{S} Иначе јако упада у очи празноћа и неред, каквога воле млади нежење 
 да матери неје требало више, па да јој упадне у очи толико интересовање о тој „красној Српкињи 
} Ја ћу доћи у недељу...</p> <p>– Свима упало у очи, да Бранко тако из ненада одлази, да ником  
} То је само истина, а не црне наочари, упамти.{S} Нова омладина је ухватила ту истину...</p> < 
/p> <p>— Увек, – одговори онај живље, – упамти, увек тако!{S} То је моје <foreign xml:lang="la" 
све то пажљиво.{S} Је ли што схватила и упамтила, то је – у божјој руци!{S} Али је бар тврду ве 
ећа свога оца.{S} Једва га је, до душе, упамтио, али и оно мало успомене не беше врсно, да и у  
S} Али, хвала вам сад.{S} Други пут!{S} Упамтите, други пут!{S} Ево нас већ и код наших.</p> <p 
ису таке мисли долазиле на памет, па се упео свом снагом, те набрао чело, па му се натуштило на 
ао кући, да прихвати очеву радњу, па се упео из петиних жила, да поради, те подигне сермију.{S} 
 што је као швигарица носила, као да се упила у обле јој удове.{S} Запурила се у лицу, па јој с 
 тргла је иза сна, да је ова преплашено упита, шта јој је.</p> <p>– Глете!{S} Глете! – засмејал 
ста нешто у грлу, па гледи само учитеља упитљивим погледом.</p> <p>– Ви се заиста, госпођице, в 
реба...{S} Преко пута претрчи тркуница, уплашена коњским топотом и зврком од кола.{S} Застане н 
је груди.</p> <p>– Јух!{S} Као да си се уплашила? – примети Даринка.</p> <p>Јелена јој у један  
>Даринка хоће да јој помогне, па се.{S} Уплете и она: „Први санак мира вечитога.. </p> <p>А Зор 
.</p> <p>– А с ким ћемо ми у недељу?{S} Уплете се Зорка.</p> <p>– Да!{S} Ето видиш.{S} Па што м 
</p> <p>Оженићете се и покајаћете се! – уплете се бележник хладнокрвно, а завија смотку.</p> <p 
ачеоник.</p> <p>– ... која има бодље, – уплете се бележник.</p> <p>– <foreign xml:lang="de">Kei 
лушају његову реч.</p> <p> Мој синко, – уплете се поп Стеван, – а да што сам ја ту већ двадесет 
е знате.</p> <p>– А ти опет све знаш, – уплете се опет нежни супруг. </p> <p>– Што зна цело сел 
кад не буде видио своју ујну, – опет се уплете бележниковица.</p> <p>– Жено, не дирај у своју с 
 То је најжалоснија песма, што се силом уплеће у ове дане, који ће да засветле потомству као пр 
ком оне немани, која сад дрско телејише упљувке своје подлости и себичности разним интересима н 
поменика Бранкова, а више тога ради, да упознамо наш свет боље са песником српског народног јед 
у је Вук Караџић први пут, као ђак још, упозорен од Мушицкога на онај велики посао, кога се он  
е нам и ви помоћи! – рећи ће Бранко, па употреби ту прилику, да стане поред Даринке. </p> <pb n 
имо конкуренцију странога света, а овај употребио наше незнање и неумење, па нас експлоатише и  
вога Сада или Београда, да се препоручи управи народнога позоришта, па онда – ево среће и за ње 
стао ревностан катихета и месни школски управитељ – сувише ревностан.{S} Мало који дан ће проћи 
п Стева и опет катихета и месни школски управитељ, али тек да у недељи дана један пут или ни је 
{S} Јест, дванаест! </p> <p>– Дванаест, управо!{S} Усадио си га, кад сам ја дошла у ову кућу.{S 
и.{S} И опет долети на прозор, па одмах упре поглед опет на осветљена она два прозора с оне стр 
лици, па се нашла у чуду.</p> <p>Јелена упрла очи у Бранка.</p> <p>– Мир и покој свачијим кости 
, шта да одговори.{S} Стале јој очи, па упрла поглед у Даринку.</p> <p>– Не знам, – једва прому 
 је крило лептирово.{S} Отареш ли прах, упрљао си образ свој.{S} Лептир је, кажу, нестално ство 
е непозван ко, попу у чакширама.{S} Очи упро на врата.</p> <p>На вратима у сред лозинка указа с 
у лик што виси у прочељу. </p> <p>Јован упро поглед у бележниковицу..</p> <p>А бележниковица пр 
олу, па нек је тамо потражи.{S} А Зорка упртила неки гостински пртљаг, пошла с њим у кућу, па с 
p> <p>Јован прешао бележниковици, па се упустио у разговор.{S} Она га кори, што је само једаред 
 нема!</p> <p>Јован, Бранко и учитељ се упутили девојкама.</p> <p>Колико Јелена слободна, па ко 
о!“ Једва се одважио још и на то, да по упутству наших пчелара води, а то му се признати мора,  
ла, шта је знала паметније, него што је урадила, те свршила школу за учитељицу, па као учитељиц 
кући.{S} Неугодно јој здраво, што је то урадила девојка, која је тако добра другарица била Дари 
имо!{S} Ја то увек кажем, а то ћу и сам урадити: треба више учених људи да се помешају у народ, 
.{S} Засукала рукаве, па чисто на њој и уредно, као што само може бити.{S} Иде, а спушта рукаве 
не његових претпостављених у општинском уреду а у званичним пословима, госпођа бележниковица зн 
 дише, под камен завукло или се у земљу урило, тек зар да нађе хлада.{S} Једва што се овда онда 
а умни да се смеје, када благајник поче урлати разне гласове, поводећи се за учитељевом виолино 
ванаест! </p> <p>– Дванаест, управо!{S} Усадио си га, кад сам ја дошла у ову кућу.{S} Онда је Ј 
онда му се мисао понесе за Даринком.{S} Усамљеном, као што беше, даде му се широко поље, да их  
е сенка нека, или јој задрхта нешто око усана.{S} Дубок уздисај јој се оте из груди.{S} Прекрст 
па јој се ведрина осмејкује око румених усана увек подједнако, а срдила се а радовала се, или п 
испрекрштана друмовима, ишарана богатим усевима, окићена убавим селима.{S} Села се мање или виш 
ишла Тинка из Брајковца; а сутра дан се уселила у поп-Стевину кућу госпођа Рашићка, донде госпо 
наш, као једна кућа.{S} Него од како се уселише амо неке стране особе, хоће да и Брајковац изађ 
/p> <p>Сунце прижегло, мислиш, камен се усијао.{S} Коњи касају, а не могу да се обране од силни 
положењу, госпођице Јелена, – проговори усиљеном шалом а учтиво Бранко, дошавши до ње.</p> <p>– 
 Милану Кнежевићу вечерас срце необично ускипило „љубве жаром“, па не даде два пут рећи.{S} Те  
 се Марко боји, да би му, сачувај Боже, ускисло, кад би га и чешће доносио; него што редовно по 
 с чела.{S} И нехотице дода уз учитељев усклик: </p> <quote> <l>„Само само да још мрети није“</ 
огледаше на брежуљак.{S} Запева познати усклик: </p> <quote> <l>„Ао свете мио и премио,</l> <l> 
 до ушију познат женски глас с радосним ускликом:</p> <p>– Ево га!</p> <p>Окрену се.</p> <p>Гос 
дође, може лако дозиђивати, ако му буде уско...{S} Ето видиш; шта би ти било, да си за годину д 
 Бранко се трже.{S} Близу њега стоји на уској путањи девојче од својих седамнаест година, ватре 
и пушити...{S} И сад, пуши и замаглио у уској сеници свој да баш видиш, како куља плав дим на в 
> <p>– Ево, лађа иде!</p> <p>Сад се тек ускомеша све, па полети, да ухвати што боље место а што 
чкој судбини овостраних Срба?{S} Где је ускрсао и где је сахрањен последњи сан овостраних Срба, 
ге.{S} А чим кола ближе, а она даље.{S} Ускубури, устумара се, као незван у небрану грожђу, док 
а час о пријатељству, о побратимству, о услугама, час о побожности, и тако даље,... још Бранко  
онај овому или оному кадгод учини какву услугу, то је још увек она идеална несебична младићка,  
аме полетеше на очи.{S} Сузе лете, а на уснама јој лебди осмејак сретан, блажен.{S} С осмејком  
ручицу, па је притискује на жедне своје усне.</p> <p>Дрхће Јеленина рука, као да је тресе троле 
то виси у прочељу.</p> <pb n="51" /> <p>Усне јој шапутаху искрене молитве.{S} Стењак у свећи на 
.{S} Притиште врео пољубац на вреле јој уснице.{S} Дете отвори очи, насмеши се, па рашири своје 
</p> <p>Поп Стева се уједе мало за доњу усну.{S} Хтео је да наведе разговор на нешто друго; али 
огме, да бог ме, кад сте се и ви женске успалиле за омлатином!- вели попа смешљиво; а госпођа Ј 
доба.{S} Свуда Бранко и само Бранко!{S} Успалили сте се као...</p> <p>Рашићка се насмеши:</p> < 
 – прекрсти се и помоли се; Ната, па се успе на кола и ували у седиште.</p> <p> Сео и кочијаш.< 
овцу.{S} Стало га је доста муке, али је успео.{S} Раја Јовановић, општински писар, дочекао га ј 
сад се оневидила!{S} Па тек она варошка успијуша!</p> <p>Попа се све тресе гојазан,:како се сме 
јковцу.{S} Но од то доба никада га неје успомена понела за покојном Стазом, његовом Анастасијом 
 душе на тако обесвећење старих златних успомена из Брајковачке прошлости.</p> <p>– За то ли се 
/p> <p>НЕГДИНСКА ХРОНИКА</p> <p>СЛИКЕ И УСПОМЕНЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>О БРАНКУ РАДИЧЕВИЋУ</ 
га је, до душе, упамтио, али и оно мало успомене не беше врсно, да и у њему изазове такав пијет 
едим обрвама.{S} Хоће најпре да оживи у успомени неке особе и прилике, о којима је, чини му се  
мљом!{S} Али када се тим пљује на свету успомену, коју народ с највећим пијатетом хоће само да  
и, доказујући, како је она способна, да усрећи човека, да буде вредна домаћица, добра мати, вер 
{S} А оно девојче, збиља, и треба да се усрећи.{S} Душа је њена чист још неисписан лист беле ха 
кад дођу, иначе из бољег света слабо ко усрећи Брајковац, на кога би се осврнули сви, из свију  
а њега.{S} За цело мисли, да би је тако усрећила.{S} А оно девојче, збиља, и треба да се усрећи 
и.</p> <p>Ја бих моје дете знала и сама усрећити.{S} Овако сам се ослонила на тебе...{S} Сироче 
ре допасти Јелена; али Даринка је врсна усрећити тек, као жена, као мати.{S} Дође му и ујакова  
римети, да је споменила то име на своја уста.{S} А осети, да јој је ипак криво, што неје и он д 
ш, – проговори бележник, напунивши пуна уста сира и загризавши зелену паприку, – Пукла би на бо 
сети!...{S} Најпосле, свету се не да ни уста запушити, ни доста колача намесити...{S} Цео свет, 
д људи неписмених, који су тек из туђих уста чули и научили бар „Коло Бранково“, па до првих књ 
ничара, који је можда закинуо од својих уста, па до првога богаташа, – од људи неписмених, који 
 тамо.{S} Идем у воће.</p> <p>Поп Стева устаде и изађе, па забрави за собом сеницу.</p> <p>Окре 
к, а он је та намишљена старина; па сам устаде и диже чашу:</p> <p>– У нашем венцу има једна ру 
ложи бележник.</p> <p>– Благајник одмах устаде. </p> <p>– Писар већ дохватио шешир.</p> <p>– Хо 
ваки.</l> <l>Бела вила ори глас:</l> <l>Устај, Србине!</l> <l>И у борбу зове нас:</l> <l>Устај, 
бине!</l> <l>И у борбу зове нас:</l> <l>Устај, Србине!</l> </quote> <pb n="75" /> <p>Благајник  
 медвеђи глас, ухвативши тек последње: „Устај, Србине!“</p> <p>Учитељ одустаде на то од политич 
{S} Тек када га начеоник гурну на оно: „Устај, Србине!“ – трже се, а кроз храпаво грло, загушен 
пита Јован, па тек сад пребаци ногу, да устане.{S} Чини ми се, пише нешто.{S} Остао је у својој 
 То јој је најмилије за све време, како устане, па док не легне.{S} Овим часима радује се Јелен 
ш, како се то некад живило.{S} Боже, да устану стари, па да чују,...{S} Боже!..</p> <p>– Ала ти 
Јесте ли и ви ноћашњи?{S} Браца баш сад устао.</p> <p>– Е, добро кад је устао.{S} Да му бар каж 
ручио је, да ће „сад одмах“ доћи, па је устао већ био и пошао.{S} Али је баш дошла у разговор н 
баш сад устао.</p> <p>– Е, добро кад је устао.{S} Да му бар кажем с Богом!</p> <p>– Ви одлазите 
 једва пред зору заспао био.{S} Али чим устао и обукао се, опростио се са свима.{S} Убезекну се 
би помешани с Немцима.{S} Јест да Србин устукне испред Немца; али то је само у први мах, јер је 
им кола ближе, а она даље.{S} Ускубури, устумара се, као незван у небрану грожђу, док збиља не  
иза леђа му кроз жагор светине, која се устумарала горе и доле, дође до ушију познат женски гла 
/p> <pb n="83" /> <p>Госпођа Рашићка се устумарала по соби, бојаги, хоће да изађе из коже од је 
ј поглед и неусиљено понашање, у том га утврђава њено српско васпитање кућевно и школско.{S} Но 
у.{S} Марко је јунак, који зна и рећи и утећи, као и на страшну месту постојати, па не жали, ет 
Цео је живот школа.{S} И срце му заигра утешено, да још има неко, у коме се никад преварити не  
ћи учинише на Бранка таки <pb n="81" /> утицај, да се осети лаган, као да се на ново родио.{S}  
и по госпођа-Катину мишљењу, на Даринку утицала развратно.{S} Чак ни о ноћашњој серенади не спо 
своју сестру по Еви, – опет је, бојаги, утишава супруг, избацив и опет једну „досетку“: „сестру 
га мржња, да, баш та мржња, нагнала, да утопи цео свет у манастирски Радованац, да искали своје 
{S} Та, то је кратко време.{S} Данас је уторник, а ето за час недеља.{S} Што то нисте пре почел 
еленога Нимрода, како се слабо трзали и утргли око лова.{S} Да им се уз пркос учловио гдегод зе 
вета, ујак си му, мора те послушати... (Утре сузе, па промену глас:) Триста га врага, кад ја шт 
.. </p> <p>Па када и тога нестане, када утрну спомени и на то, остаће нешто, због чега ће Карло 
ка догорелу полушку своје цигаре, те је утрну.{S} Метну шешир на главу, па закопчава и око себе 
ан Јаковљевић му је обрекао, да ће тако ући у Карловце, као да ће доћи, „да бирају војводу“. </ 
знајеш, камо што смера. </p> <p>Девојка ућута.</p> <p>Бранко као да неје ни слушао ништа после  
!{S} Тиха вода брег рони!</p> <p>Бранко ућута, ал му криво још?</p> <p>– Махни се, Стефане, тог 
живети, где хоћу, а овако...{S} Ух, ух, ух!{S} Поп-Стеви се пође кожа јежити.</p> <p>Ја бих мој 
сно живети, где хоћу, а овако...{S} Ух, ух, ух!{S} Поп-Стеви се пође кожа јежити.</p> <p>Ја бих 
ће госпођа Рашићка. – Па..</p> <p>– Ух, ух!{S} Немој, молим те, - поче поп Стева с киселим лице 
банчене ноћи.{S} Па сад још у школу,... ух!{S} Целом свету завиди.{S} Сваки то може, што хоће и 
једна другу подсећа.{S} Тек удовице!{S} Ух-Ух!{S} Па би добре маме, да прозру мало бар и у буду 
 красно живети, где хоћу, а овако...{S} Ух, ух, ух!{S} Поп-Стеви се пође кожа јежити.</p> <p>Ја 
.{S} Шта?{S} Кући?{S} Па пешке тако.{S} Ух, благо вама!{S} Волео бих ти се сада по гори прохода 
метиће госпођа Рашићка. – Па..</p> <p>– Ух, ух!{S} Немој, молим те, - поче поп Стева с киселим  
на другу подсећа.{S} Тек удовице!{S} Ух-Ух!{S} Па би добре маме, да прозру мало бар и у будућно 
.</p> <p>– Ви сте сретне руке, госпо, – ухвати Дабижић као у шали. – Ја бих вам се радо бацио п 
>Сад се тек ускомеша све, па полети, да ухвати што боље место а што ближе Дунавској обали.</p>  
т!</p> <p>Исто тако неје могла, а да не ухвати прилику, па каже, како јој је мило, о, Бог зна,  
е <pb n="15" /> на земљу као стрела, те ухвати можда какав плен, што га вреба...{S} Преко пута  
е и опет весело, као обично, па га опет ухвати. – Не срдим се!</p> <p>Бранко ћути.{S} Не зна, ш 
пивушином, једва му проби медвеђи глас, ухвативши тек последње: „Устај, Србине!“</p> <p>Учитељ  
не наочари, упамти.{S} Нова омладина је ухватила ту истину...</p> <p>– Сви ми, штогод учимо, уч 
та, а крсти се и стала на потегу, па се ухватила за лотру, да се попне на кола. </p> <p>Даринка 
 види Бог!..</p> <p>Даринка се и Јелена ухватиле испод руке, па ходају испред госпођа-Катичина  
д штитовима.</p> <p>Даринка и Јелена се ухватиле под руку.{S} За њима иде Јован с Бранком. </p> 
хим прстима браду, по којој се, бог ме, ухватило по прилично већ иње; гладни гледа, како куља д 
скаче изнад нуле, то јест, бележник је „ухватио шпиц“.</p> <p>Писар као да се нешто очемерио ве 
з свога кола, већ вели:</p> <p>Овај наш уча могао би, Бога ми, спремити коју боцу вина.{S} А?{S 
о време!</p> <p>Стотинама деце из света уче се и васпитавају тамо, и буду људи... и гора и боља 
} Не ћеш се, ваљда, угледати на те наше учене и неучене докторе, што траћкају своје драгоцено в 
род поучавати.{S} А ко ће то, ако не ће учени људи?{S} И онако није за њега адвокација.{S} Неје 
омладине свога доба, Лукијан Мушицки, и учени архимандрит Јован Рајић, кому, кажу, петнаест пут 
, шта су стекли и трудољубиви Орфелин и учени Соларић, па мудри Доситије и преблаги Милован Вид 
.{S} Добили смо место међу изасланицима учених друштава. </p> <p>– Добро је.{S} То је прво уз м 
ажем, а то ћу и сам урадити: треба више учених људи да се помешају у народ, у масу.{S} Ви имате 
ристи од штампане и писане књиге својих учених синова, на које, сиромашан и онако, троши своје  
за беседу!{S} А била већ и пре тога као ученица више девојачке школе на беседи сваке године по  
ијалног скупљача народних умотворина, и ученога ђака Вукова, уз Ђуру Даничића, као научног обра 
Необични дар, неуморни труд и сувремена ученост и Рајића и Мушицког дуго ће остати узором омлад 
осподине мој.{S} То треба да знаду наши учењаци, па о томе да пишу.{S} Да, о томе!{S} Треба пис 
 повика учитељ:{S} Дакле, да пређемо на учење.{S} Гласове смо распоредили, можемо даље!{S} Прво 
ности, где одборници даваху приступнице учесницима и гледаоцима свечаности на разна одређена ме 
 остати узором омладини, која има да се учи; а дела њихова биће вазда на углед, како ваља љубит 
ба учити народ да држи новине, па да се учи, да види, да зна, да чује...{S} Просвета, просвета! 
 боље било, да је увела у кујну, па нек учи Лепо је дати дете и у лер и на васпитање; али треба 
рити не ће, који га сваком речју својом учи, да у свету има љубави, него је треба заслужити, ко 
 здраво допада Бранково коло.{S} Ја сам учила у нашој вишој школи нашу књижевност, па сам и мам 
а... </p> <p>– Фраза!..{S} Ја што учим, учим себе ради, као годи ти и други и трећи.{S} Кад каж 
ја ту већ двадесет и толико година?!{S} Учим ја то и говорим.{S} Од како је Брајковца и *Брајко 
; а једног од мојих ђачића почео сам да учим <title>Ајдукову песму</title>, – допуни учитељ. –  
где, па... </p> <p>– Фраза!..{S} Ја што учим, учим себе ради, као годи ти и други и трећи.{S} К 
стину...</p> <p>– Сви ми, штогод учимо, учимо за народ.{S} Наша је интелигенција, или баш ако х 
од,... да, учите га!{S} Треба сви да га учимо!{S} Ја то увек кажем, а то ћу и сам урадити: треб 
ла ту истину...</p> <p>– Сви ми, штогод учимо, учимо за народ.{S} Наша је интелигенција, или ба 
сти тај грех носе на души и остали.) Ми учимо јуристерај, да „бранимо народна права“; а ја, бог 
 користи баш народу, маси народа.{S} Ми учимо медицину, па тражимо вароши, не ће нико на село.  
од!{S} Поучавајмо га!“ А све то, што ми учимо, врло мало користи баш народу, маси народа.{S} Ми 
тва своја изоштрава.{S} Ми све вичемо: „Учимо народ!{S} Поучавајмо га!“ А све то, што ми учимо, 
то овај или онај овому или оному кадгод учини какву услугу, то је још увек она идеална несебичн 
едмет је то, наравно, благодаран, да се учини и више, него што је уистини било.{S} Хоће да се с 
с Јованом.{S} Од мах осети, како јој се учини Брајковац нешто празан.{S} Сви су, до душе, ту, и 
оге на ногу па, кад јој се и тако споро учинило, залети се у кућу. </p> <p>- Госпођице Јелена,  
 он запара својим храпавим басом, па је учинио своје.</p> <p>Бележник се дочепао ледине, па наз 
о... не знам већ коме, послушао би ме и учинио А ти...</p> <p>Види Поп Стева, да је тренутак оз 
његову уверењу, не да већ више ништа ни учинити.{S} Нечему много бољем нада се он од самог наро 
и тек опет дода: </p> <p>Па ако онда то учиниш, скинућу ти шешир до земље.{S} Немој да се и на  
и фрушкогорски ваздух красне летње ноћи учинише на Бранка таки <pb n="81" /> утицај, да се осет 
За то сте ви ту, па учите народ,... да, учите га!{S} Треба сви да га учимо!{S} Ја то увек кажем 
 економно добро.{S} За то сте ви ту, па учите народ,... да, учите га!{S} Треба сви да га учимо! 
кући.{S} А отпратиће их Јован, Даринка, учитељ, Зорка, па, наравно, и Бранко. </p> <p>Салетели  
ј кући?{S} Видићеш само, биће ту...!{S} Учитељ је сад мали за њену ћер.{S} Побринула се та добр 
итељевој соби лик Бранка Радичевића.{S} Учитељ га већ набавио, уоквирио и украсио њим собу.{S}  
?</p> <p>– Иза рогља се зачу певање.{S} Учитељ се трже.</p> <p>– Збогом!{S} Разговараћемо се.</ 
 у томе помешали с осталим друштвом.{S} Учитељ и Јован, а и Бранко пристао уз њих... унели се,  
по што.{S} Не, бар док је ту Бранко.{S} Учитељ се замисли.</p> <p>– Шта мислиш?{S} Ваљда ниси д 
ћа, а глас јој прекиде јецање.</p> <p>– Учитељ се не осврће. </p> <p>– Миле! – задрхта опет њен 
ан ++ писар.</p> <p> Таман они пошли, а учитељ на прате.</p> <pb n="79" /> <p>Дочека га граја:{ 
ично <pb n="63" /> држи леву певницу, а учитељ десну.{S} Она води опет све певачице у Брајковцу 
ужа прилика у убавој Фрушкој Гори.{S} А учитељ се „једва дочепао честита друштва“, па се не рас 
 сви пред школском зградом и чекају, да учитељ распусти децу из школе. </p> <p>Прижегло летње с 
е се.</p> <pb n="68" /> <p>У том повика учитељ:{S} Дакле, да пређемо на учење.{S} Гласове смо р 
 када је чула, како хладнокрвно затвара учитељ за собом врата на школском здању; заплакала се,  
против правца, којим је пошао.{S} Изађе учитељ, па их све позва, да оду у његову собу.</p> <p>С 
никову и још више: одобрила и то, да је учитељ Кнежевић ваљан учитељ, ма колико да је избегавал 
<p>– Је си л јој се исповедила— пита је учитељ.</p> <p>– Нисам.{S} Не смем.{S} Бојим се, забран 
е то необично брзо дошло.</p> <p>Док је учитељ дошао, бележник, благајник, писар и други певачи 
p> <pb n="59" /> <p>Још пре него што ће учитељ Кнежевић распустити децу из школе, ходају испред 
се тролетница.</p> <p>– Јелице, – шапће учитељ, – што дрхћеш?</p> <p>Јелена не уме да одговори. 
 између Јована и Дабижића, којима оде и учитељ у помоћ, – ни оштро супрушко објашњивање између  
дамо а вас нема!</p> <p>Јован, Бранко и учитељ се упутили девојкама.</p> <p>Колико Јелена слобо 
ремају.</p> <pb n="55" /> <p>До јако би учитељ обично узео своју виолину, те до неко доба извод 
 и неје био по оној ноти, коју је млади учитељ навио на својој виолини, познао је ипак, да је о 
ипак мио Брајковац, јер је до пре млади учитељ, господин Кнежевић, често долазио к њој...{S} То 
и овде какво село у ту цел!{S} Предложи учитељ.{S} Стајић скочи одушевљено и још одушевљеније п 
њу, доста, када што покреће Брајковачки учитељ.</p> <p>Посркале су белу каву, покусале су некол 
јић његов „друг из Беча“, и Брајковачки учитељ Кнежевић напоредо кроз планинске винограде.{S} О 
<title>Ајдукову песму</title>, – допуни учитељ. – Је л, Зорчице, ти већ знаш твоју песму?</p> < 
моћи.{S} Ви тако лепо певате, – примети учитељ Јелени, а до ње се нашао.</p> <p>– Морам најпре  
, врло добро забављате, – пребацује јој учитељ; – у вече са мном, а дању с господином Бранком.< 
брила и то, да је учитељ Кнежевић ваљан учитељ, ма колико да је избегавала, да лепу реч рекне з 
м учитељству народном.{S} Ко је свестан учитељ, а ја бих рекао, да су народни учитељи већином т 
ли?</p> <p>– Ништа не чини.{S} Господин учитељ ће нас научити Бранково коло...</p> <p>– То већ  
> <p>– Шта мислите, где нам је господин учитељ? – пита лагано бележниковица Јована. </p> <p>– З 
 беше озбиљно схватио своју дужност као учитељ певања и ликовођа певачкога збора.{S} Само се по 
 посла, особито са Јеленом.</p> <p>Стао учитељ спрам ње, да, бојати, огледа и њен глас, а озбиљ 
ини.{S} Нема одзива.{S} Само види, како учитељ одмиче, и чује, како оштро корача... </p> <p>Иза 
 јест да и у вароши може бити опет само учитељ, али друкчије се цени тамо такав човек.</p> <p>Н 
и. </p> <p>Од онога вечера, како је оно учитељ отишао онако нагло и срдит с њена прозора, неје  
уштванце за певачки збор.</p> <p>Све то учитељ покупио и наговорио, да се здруже.</p> <p>Одоше  
</p> <p>– Бојиш ли се можда кога?— опет учитељ.</p> <p>Јелена једва промуцава: </p> <p>– Од кад 
трећи.{S} Кад кажем, да бих био на селу учитељ народу, то стоји: јер ја, као интелигентан човек 
„Ој, пуно је и препуно среће!“ подвикну учитељ из свег срца, е, заиста ћеш му и поверовати, да  
 („Без њене можемо ни маћи!“ рече за њу учитељ Милан Кнежевић).{S} Али те две „звезде“ треба те 
е знам о чему...</p> <p>– Боже мој, наш учитељ уме толико да приповеда, а није прошао толико св 
побром... (Господин Милан Кнежевић, наш учитељ! – приказа Јован учитеља Даринци.)...{S} Закључи 
мачко, плаховито оно планинско. </p> <p>Учитељ запева гласно громовито, да се чуло широм по Бра 
м каква.</p> <p>Јелена претрну. </p> <p>Учитељ се на њу тек осврнуо.</p> <p>Али нико не примети 
 косом и у глави два гарава ока.</p> <p>Учитељ се стискао уза зид под сен.{S} Дохватио белу пру 
више гласова, а највише писарев.</p> <p>Учитељ и сувише добро познаје енергију Брајковачке инте 
.{S} Не би било с горег и чешће.</p> <p>Учитељ, Милан Кнежевић, тукао би се сад са целом општин 
</p> <p>Јелена познаје тај глас.</p> <p>Учитељ запевао Бранкову песму: „Гусле моје, овамо– те м 
и тек последње: „Устај, Србине!“</p> <p>Учитељ одустаде на то од политичких и економних питања, 
ваки својим гласом пева:{S} Многаја.{S} Учитеља беше нестало, па га нема натраг, ево већ јаче н 
</p> <p>– Треба да оженимо овога нашега учитеља!-- примети госпођа бележниковица, или што је на 
ар и бележник.</p> <p>Благајник погледа учитеља, што значи, да и он то пита.</p> <p>– Ви ћете п 
та.{S} Кад је јесенас дошао Кнежевић за учитеља, то није било дана, да тај није био ма на прозо 
ге, да...{S} Како ко проговори, зине на учитеља и свештеника.{S} Господа свештеници се чине и н 
..</p> <p>Уз пут наиђоше пред школом на учитеља, где „луфтира главу“.</p> <p>– Ако Бог да? пита 
држи конкуренцију његову и буде бољи од учитеља свога.{S} Па ко се опет смотава и сели него Нем 
олу, – опет ће бележниковица. – Питајте учитеља.{S} Тај ће вам умети најбоље посведочити...{S}  
е бити.{S} Рекла бих, не мирише више ни учитеља.{S} Хм, хм,!{S} Не знам, за што би Тинкина сина 
н Кнежевић, наш учитељ! – приказа Јован учитеља Даринци.)...{S} Закључили смо, да са што више н 
и јој заста нешто у грлу, па гледи само учитеља упитљивим погледом.</p> <p>– Ви се заиста, госп 
ија покварила...</p> <p>Да није још нас учитеља, који издиремо за вас све, слободно бисмо могли 
пцем зној с чела.{S} И нехотице дода уз учитељев усклик: </p> <quote> <l>„Само само да још мрет 
ину оку неје се отела та њена забуна ни учитељев осмех, па намигну на Јована.</p> <p>– Ту ће би 
 одушевљено и још одушевљеније прихвати учитељев предлог.</p> <p>Јован се насмехну и не мога да 
капака на прозору.</p> <p>У томе умукну учитељев глас.{S} Свећа се угаси, а иза она два прозора 
ја, па се пријатељи разиђоше.{S} Испред учитељева стана зачу се у три пут.</p> <p>– Лаку ноћ!</ 
 <p>Јелена не примећује горки подсмех у учитељевим речима.</p> <p>– Ја волим, кад се он с чиком 
усти Јелени, да пева на селу.</p> <p>На учитељево милостива, колико јој годило, ипак се намргод 
има оне две столице, што се зблизниле у учитељевој соби; а од њих неки поседали на одар, други  
 <p>У прочељу између оба прозора виси у учитељевој соби лик Бранка Радичевића.{S} Учитељ га већ 
че урлати разне гласове, поводећи се за учитељевом виолином.{S} Али кад бележниковица закрешта, 
наговорио, да се здруже.</p> <p>Одоше у учитељеву собу</p> <p>Највише се обрадова тому баш Јова 
долази у главу, да је потребно да се са учитељем састане, то Јелена све нестрпељивија; што нест 
себи повукао, кад се састао с Јованом и учитељем, те видео, како, <pb n="44" /> особито овај по 
с народом своју муку; али да бих му био учитељем у његовој најпречој потреби, радећи баш свој п 
чувај!..{S} Сад се попа нешто кошка и с учитељем.{S} Биће и ту њена масла.{S} А момак ваљани вр 
У селу су нам исто тако потребни ваљани учитељи, као и у вароши, ако не још и потребнији.{S} Ет 
н учитељ, а ја бих рекао, да су народни учитељи већином такви, то је прави мученик народни.{S}  
тихизацију и да задржи достојанство над учитељима у школама у месту као свештеник и као природа 
ућу госпођа Рашићка, донде госпођа Јеца учитељица, од јако поп-Стевина Јелисавета, са својом кћ 
, те свршила школу за учитељицу, па као учитељица дошла у Брајковац.</p> <p>Нов ред, нов надзор 
его што је урадила, те свршила школу за учитељицу, па као учитељица дошла у Брајковац.</p> <p>Н 
и му се не да.{S} Она баш истера одавде учитељицу.{S} Мал не свиште девојка од њена заједања.{S 
адину на госпоство.{S} Једино се клањам учитељству народном.{S} Ко је свестан учитељ, а ја бих  
p>– Синовче, да те пољубим, – рече чича учитељу и привуче му главу, те га цмокну у чело...</p>  
ад с ким има.</p> <p>Шта, дакле, остаде учитељу паметније, него да слегне раменима, па да се и  
ољио у својој постељи, па гунђа и прети учитељу, како ће га то скупо стати, што му квари сан.</ 
ошао је Јован по Бранка, па су отишли к учитељу.{S} Неко су време ходали били ван села.{S} И са 
кога певачкога друштва. </p> <p>– Нашем учитељу ма штогод падне на памет! приметила је госпођа  
ођа...“</p> <p>А коровођи, Брајковачком учитељу, Милану Кнежевићу вечерас срце необично ускипил 
 без запете.) Ја сам већ замесио попару учитељу.{S} Не води ти бриге, Јелисавето.</p> <p>Јелиса 
!{S} Треба писати књиге за народ, треба учити народ да држи новине, па да се учи, да види, да з 
 ваздуха унутра.{S} А можемо тамо баш и учити.{S} Пријатније је ходати на чистом ваздуху.{S} Ал 
ужа...{S} Александре, хоћеш ли се добро учити?</p> <p>Хоћу, ујо, – одговори дете радосних очију 
м од кола.{S} Застане над каквом рупом, учлови се, као бојаги, код своје је, па је није ни бриг 
и утргли око лова.{S} Да им се уз пркос учловио гдегод зека, или лис, или јазавац какав, можда  
ода свештеници се чине и невешти, а ти, учо, издири за народност, па кад ти треба дати хлеба, „ 
це Јелена, – проговори усиљеном шалом а учтиво Бранко, дошавши до ње.</p> <p>– Ја нисам вама „г 
а Бог ме! – одговори Даринка, тек да из учтивости рекне што, кад већ Јелена не прихваћа.</p> <p 
м.</p> <p>– Ниси поп, Стефане, ако овог учу не избациш из општине, – рећи ће вечерас госпођа Ра 
за њом из собе у собу.</p> <p>У Даринку ушао цео дан неки немир, па иде по кући, као да нешто т 
рива извукао, као добар кочијаш, коњима уши, па их омутком сена из кола истрљо и по леђима и по 
Колико он,... а и мати му као пустила у уши. </p> <p>Иди, синко, – вели. – помешај се и ти мало 
/p> <p>– А Даринка је поцрвенела до иза ушију.{S} Заборавила, и да навуче дубљена очи махраму,  
вене, е, поли га, Бога ми, румен до иза ушију.</p> <p>На једаред би Бранку све јасно, пуче му п 
лени одлану.{S} Но је поли румен до иза ушију, кад примети, како се сви окренули њози.</p> <p>Б 
која се устумарала горе и доле, дође до ушију познат женски глас с радосним ускликом:</p> <p>–  
ти нову, а натуцао би је на главу преко ушију, кад је ветар или зима, па мора гологлав да сахра 
– зазвони звонки глас неки до Бранкових ушију.{S} Бранко се трже.{S} Близу њега стоји на уској  
<p>И благајник.</p> <p>~ Ено га, стриже ушима!{S} Кренуо и он! – пришапута писар милостивој гос 
ла, сека „имја рек“!...</p> <p>Баш Ката ушла у двориште, па истерала ћуриће из врта и затвара з 
, је ли све у свом реду. </p> <p>А Ната ушла у Даринчину собу.{S} Надвирила се над Даринком и З 
ери?{S} Две хиљаде јој је писао, чим је ушла у његову кућу.{S} Две хиљаде је уложио у Румској и 
<p>Још кола с гошћама из вароши нису ни ушла честито у двориште госпођа– Катино, а већ је готов 
p> <p>Старије остале за столом, па, кад ушле у прави разговор, узеле да преврћу листове у дебел 
ако нешто. </p> <p>Ено, матори се мачак ушуњао у мирно гнездашце спокојних голубова.{S} На очиг 
 Понда дода опет с прекором: – шта теби фали Не знам, шта би и с тобом било, да се ниси оженио. 
а рујева с плавичасто-зеленим лишћем од фење и другим то модријим то блеђим зеленилом, те се св 
ље пожурио него обично, али су се збиља физите код госпође Нате и Катице мало дуже позабавиле,  
еоском господском обичају, износе пред „физите“.{S} Нахвалиле се и накоштале свега.</p> <p>Деца 
 Рашићка, када су једна другој правиле „физите“ несу могле а да се не дотакну Брајковачкога пев 
ко, није имала куд, него ти је вратила „физиту“; ал... </p> <milestone unit="subSection" /> <p> 
ро, да извије, када је дошла, да врати „физиту“ Славнићки, ако је опет ваздан разлога имала, да 
ништава као зубача племениту биљку, као филоксера винову лозу.</p> <p>– Ти би канда још могао б 
у шали, – кад већ знаш и за зубачу и за филоксеру.</p> <p>– Шала на страну, Бранко.{S} Ал мени  
он је био с Јованом ономад код мене.{S} Фини младић!</p> <p>– Па, како се то ујак сад продобрио 
у, па пођоше у кућу.</p> <p>– Бранко је фини младић! – приметиће госпођа Рашићка. – Па..</p> <p 
ић“,.. „паметан младић“... озбиљан,... „фини младић“...{S} Не зна, како ће пред поп-Стевом и св 
о!{S} Сама мама рекла је после за њега „фини младић!“</p> <p>Осврћући се то за орлом, то за шев 
 ме!{S} Положићу докторат, свршићу и ту формалност; понда ћу доћи у Брајковац.{S} Радићу, еконо 
им насилима“, и тако даље.{S} То су све формалности, шупље љуске.{S} Радити треба, радити!{S} П 
с народом као мало где, па... </p> <p>– Фраза!..{S} Ја што учим, учим себе ради, као годи ти и  
е око малих заранака раскалаши ветрић с Фрушке Горе.{S} Заћарлијао, па гони несносну запару, те 
, што му паде на ум, а нуз то и мирисни фрушкогорски ваздух красне летње ноћи учинише на Бранка 
чему, чему им се пружа прилика у убавој Фрушкој Гори.{S} А учитељ се „једва дочепао честита дру 
ћа се сада Бранко ташт.{S} У тој дивној Фрушкој Гори, за којом је толико чезнуо, као за својом  
 очеву дому које летње доба или бербу у Фрушкој Гори, те се опомене детињства и старога весеља  
 која породица вратила опет из Русије у Фрушку Гору.{S} Ставимо ипотезу – можда баш ваша.{S} Гл 
аните макар и који дан дуже...</p> <p>– Ха, то је добро.{S} Понећемо пар гусака и који пар пили 
/p> <p>– Е, па кад си већ навалио...{S} Хајд, видећемо се, ваљда, још, вели поп Стеван.{S} Не ћ 
штајемих.{S} Иначе црквењак одзвони, па хајд опет кући или у виноград за својим послом, ако не  
ко котарица воћа, метне на обраницу, па хајд у варош, па се одене за целу годину..{S} Понда шта 
о се опет смотава и сели него Немац, те хајд даље као гусеница.{S} Србин је одмах створен као л 
и и прескочивши тај степен, а они одмах хајд у господство, те или постадоше општинским начелниц 
да му каже, већ окрену на друго:</p> <p>Хајд заједно до куће, ако хоћеш к Јаковљевићима.{S} Сад 
Богме,... до сад вам је био ту друг,... хајде-де, прашта вам се...{S} Сиромах, тај брже оде ода 
<pb n="20" /> ил нек нацепа дрва....{S} Хајде, Триво дете моје, помози госпођи, видиш, сама је. 
– Него то би он добро прошао с нама.{S} Хајде, да ми дамо донети, па да ми њега почастимо!</p>  
.{S} Стала на врата, па виче Јована:{S} Хајде, браца.{S} Време је!</p> <p>Јован се протегли на  
те донекле.</p> <p>– Немој донекле, већ хајде баш у Карловце.</p> <p>– Не реци два пут.{S} Тамо 
а му у њој станка.</p> <pb n="80" /> <p>Хајде на поље,... у воћњак.... у гору,... ма куд,... са 
авалила.</p> <p>– Хајдемо!- вели, па, – Хајдемо!.... идем, – каже, – да видим моју Кату.{S} Дав 
S} Мати навалила, те навалила.</p> <p>– Хајдемо!- вели, па, – Хајдемо!.... идем, – каже, – да в 
<p>– Мала Зорка дотрча к њима:</p> <p>– Хајдете.{S} Тражимо вас.{S} Треба да се журимо на Дунав 
рања кроз свет.</p> <p>– Још на станицу хајдете с нама, понда на Стражилово ви и не морате, мам 
доћи на ред, – одговор и онај.</p> <p>– Хајдмо ми дотле на пиво! – предложи бележник.</p> <p>–  
ши до самога Стражилова, као да нико не хаје за жарко јулијско сунце, што је прижегло свом снаг 
стаде као укопана.{S} На њој лака плава хаљина, да се може слободније верати по гори, – последњ 
дније верати по гори, – последња кратка хаљина, што је као швигарица носила, као да се упила у  
кад добила времена, да стресе прашину с хаљина.</p> <p>Ката отрчи у кућу и спрема воде, да се г 
се заплеће час о цвету Даринчину, час о хаљини, што ју је сама још о Духовима добила, па онда и 
 и ручник за рупицу испод врата у своју хаљину.{S} Госпођа Рашићка присела поред њега на столиц 
ој „срамоте кћер“, па тражи негде горњу хаљину, да им изађе, па да им очита. „То је опет масло  
е пита, јесам ли ја ручао код Сахера, у Хамбуршкој ресторацији или у народној кухињи; не гледи, 
 Јелисавета; ако ће напред, наићи ће на Харивду, на омладинца, који га може исмејати за „најмуд 
е сто, и по њему разбацано то књига, то хартија, мастионица, пера, истрињена дувана, палидрвца  
ша је њена чист још неисписан лист беле хартије.{S} Ваљан, поштен човек може по том листу испис 
А овако избацили неколико метака у лист хартије, што је задели на суху грану на некој брескви,  
ођи бележниковици. (И за писара, дакле, хвала Богу, добар знак, да се раскравио, кад, ето, хоће 
 ономе, што сте отоич почели...{S} Али, хвала вам сад.{S} Други пут!{S} Упамтите, други пут!{S} 
а! – обрецну се, бојаги, попа.</p> <p>– Хвала ти, боже!{S} Канда нема више дана него кобасица!  
махне: „Па добро!“ Но се трже.</p> <p>– Хвала вам.</p> <p>– Па, опет сте заћутали.</p> <p>– Ја  
рена, да се не ћете постидети.</p> <p>– Хвала вам!{S} Ви тако умете и да храбрите, да сам сад о 
е воље.{S} Шта ти раде дечица?</p> <p>– Хвала Богу!</p> <p>– А да шта ћеш!{S} Јавља л ти се гос 
оз Бог!{S} Како си, сека Като?</p> <p>– Хвала Богу!{S} Како ти?</p> <p>– Да рекнем, здрава сам  
?</p> <p>– Ја тако, од како се знам, па хвала Богу!{S} А видим, како пролазе ти, који вичу:{S}  
оносно довикнути: „Нови Саде у заман ти хвала, када теби Карловци су глава!“</p> <p>Треба ли ре 
и? – рече поп Стева поверљивије.</p> <p>Хвала, ујо, што се не сетисте, кад је тому било време;  
најтрајнија и најславнија.{S} Живи Бога хвале!“ Најпосле, узмора ли бити, остаће или мезимац на 
екакву страшну опасност преко главе, па хвале бога, што су остале живе и здраве.</p> <p>– Отиша 
о или неправично, као и они, који се не хвале, да „раде за народ“.{S} Свештеници, које му драго 
его им и мати и тетка Ната одобравају и хвале смер.{S} А највећа је њена радост, што ће у тој в 
p> <pb n="21" /> <p>Ната опет узе да се хвали са својом Кристом.{S} Намерила се на добру девојк 
палим народима, поред свег нашег толико хваљеног родољубља, као што ни Ромуловим потомцима не п 
а разилази, те млађешина треба и пре да хвата повратак.</p> <p>Не би сирота имала цело после по 
укче да тузи угове, већ се болном душом хвата за њихне трагове.</p> <p>Бележник се смеје лудом  
о и да му је све седморо деце заживело; хватао би се крај с крајем, како се отац побринуо за св 
на места.{S} Изасланици разних друштава хватаху се свога кола.{S} Певачка друштва заузеше своје 
 нешто спомињао и Бошњака и Србијанца и Херцеговца и Сремца и Бачванина и Дубровчанина и ове и  
ml:lang="de">Freund</foreign>, ах то је хец!“ </p> <pb n="83" /> <p>Госпођа Рашићка се устумара 
>А Бечлија Јован га уверава, како је то хец. „<foreign xml:lang="de">Freund</foreign>, ах то је 
сестри оте се, Бог ме, у шаку и једно: „Хи!“</p> <p>И остали сви погледаше онамо.</p> <p>Ако кр 
старо време одселило се одавде неколико хиљада српских породица у Русију.{S} Побегли, да Бог ме 
љак или овај или онај спахија, који има хиљадама ланаца земље и према томе и опрему.{S} Кад вид 
исао, чим је ушла у његову кућу.{S} Две хиљаде је уложио у Румској или Митровачкој штедионици н 
 све припадне њој и њеној кћери?{S} Две хиљаде јој је писао, чим је ушла у његову кућу.{S} Две  
вности, у науци, – све је на свој начин хитало, да се одужи спомену песника српскога јединства, 
о или се у земљу урило, тек зар да нађе хлада.{S} Једва што се овда онда зачује, како крикне од 
пукне.{S} А дошао је до искуства, да је хладан сир с црним луком за њега најбољи лек против мам 
 се тужи, како ну не прија.{S} Да му је хладан батак с киселим краставцем.</p> <p>– Шта?{S} Зар 
д овчија сира, па да га с црним луком и хладним меканим хлебом једе на мамурлук.{S} Прижегло ле 
ли пробао и њен глас, али са свим онако хладно и озбиљно као и осталих?{S} Синоћ га је дуго и д 
 попу по бради, а другом му насу у чашу хладног теочинца и насмеши се на њега.</p> <p>Он је заг 
е и покајаћете се! – уплете се бележник хладнокрвно, а завија смотку.</p> <p>– Но!{S} Натарошу! 
заплакала се Јелена, када је чула, како хладнокрвно затвара учитељ за собом врата на школском з 
ну пажњу на штогот обрати.</p> <p>А кад хладовина разгалила и госпођи Нати тромост с веђа и дре 
т, а по земљи очишћено, па поливено, те хладовина као у планини, где не прижиже сунце.</p> <p>П 
оји пут...{S} Сутра се можеш вратити за хладовине, кад хоћеш, пут је добар, а сад ти иде под но 
bSection" /> <p>Легао Бранко на траву у хладовину, да чита.{S} Обично би до сад у то доба већ б 
азговарајући се то о овом, то о оном, у хладу између четири висока разграната ораха у Јаковљеви 
 се провесели с веселим Брајковчанима у хладу манастирскога воћнака уз искрен разговор и ватрен 
 макар да се заман викало:{S} Хлеба!{S} Хлеба!{S} А тек сад?{S} Зар ти не видиш, шта се кува?.. 
кога рада, макар да се заман викало:{S} Хлеба!{S} Хлеба!{S} А тек сад?{S} Зар ти не видиш, шта  
дири за народност, па кад ти треба дати хлеба, „даће бог!“</p> <p>Јеша зинуо у Јована, па само  
вратом не ће имати никад, јер... за тај хлебац, што га је он себи изабрао, не пријања, баш Бог  
а да га с црним луком и хладним меканим хлебом једе на мамурлук.{S} Прижегло летње сунце, па гл 
 разбијене канте, где пресмаче ракију с хлебом.</p> <p>Писар се осећа необично жив.</p> <p>То ј 
 бих, не мирише више ни учитеља.{S} Хм, хм,!{S} Не знам, за што би Тинкина сина трпила Јеца у п 
ем венцу има једна ружа...</p> <p>– Хм, Хм! – продера благајник кроз грло, као да хоће да га пр 
припомоћи... сам... у туђем свету...{S} Хм!{S} Мора бити од њега кадгод нешто!{S} Две јаке, до  
екла бих, не мирише више ни учитеља.{S} Хм, хм,!{S} Не знам, за што би Тинкина сина трпила Јеца 
 нашем венцу има једна ружа...</p> <p>– Хм, Хм! – продера благајник кроз грло, као да хоће да г 
.{S} Прочачка опет грло с неколико: „Хм—хм!“ – поглади брке, продрма своју столицу, зар да се у 
ало.{S} Прочачка опет грло с неколико: „Хм—хм!“ – поглади брке, продрма своју столицу, зар да с 
преко стазе са лозинка.{S} Збиља, чу се ход.</p> <p>Поп Стева склони чибук уза се поред стола,  
итељ Кнежевић распустити децу из школе, ходају испред школске зграде Даринка, Јелка, Бранко, Јо 
нка се и Јелена ухватиле испод руке, па ходају испред госпођа-Катичина дућана на улици.{S} Њих  
ле. </p> <p>Прижегло летње сунце, а они ходају под штитовима.</p> <p>Даринка и Јелена се ухвати 
а су отишли к учитељу.{S} Неко су време ходали били ван села.{S} И сад, ето, седе и разговарају 
још на по пута.</p> <p>– Од кад ми овде ходамо а вас нема!</p> <p>Јован, Бранко и учитељ се упу 
жемо тамо баш и учити.{S} Пријатније је ходати на чистом ваздуху.{S} Али женске гони нека радоз 
n" /> <p>Док њих двоје тако у стакленом ходнику уживају летње вече у разговору и теочинцу, Јеле 
ки жагор, што се разлегао по пространим ходницима и степеницама Карловачкога магистратскога зда 
че мирном сеоском животу.{S} Из читавог Хорација најпаметније ми се свиди оно његово: **<foreig 
 је опет споменула о њој.{S} Питала га, хоће ли ићи к Јовану, па да је поздрави.{S} Можда би и  
 како се уселише амо неке стране особе, хоће да и Брајковац изађе на глас, како не треба.{S} Па 
 Рашићка се устумарала по соби, бојаги, хоће да изађе из коже од једа, што јој „срамоте кћер“,  
 добар знак, да се раскравио, кад, ето, хоће да се шали.)</p> <p>А благајнику се разведри мало  
оспођа Ната се мигољи у тешком пртљагу, хоће да се извуче, па то раскопчава огртач“, то чупа с  
атуштило над дугим проседим обрвама.{S} Хоће најпре да оживи у успомени неке особе и прилике, о 
ковачком селу, удеси за прост народ.{S} Хоће – да му каже, ко је био Бранко Радичевић, шта он в 
како се једи.{S} Јуф, јуф, свиснуће.{S} Хоће, да! – вели Јован. – Не да се та извести из концеп 
 подиже са столице, па се узврпољио.{S} Хоће да се пева.{S} Друштво треба само да пева.{S} А он 
ни и више, него што је уистини било.{S} Хоће да се све то танко зна и прича, како је, на прилик 
а. </p> <p>Како да се састане с њим?{S} Хоће ли он вечерас доћи под њен прозор, као обично, кад 
! – продера благајник кроз грло, као да хоће да га прочачка. </p> <p>Госпођа бележниковица нежн 
 у његовим грудима.{S} Тама нека као да хоће да му помрча светлост необичне љубави, што је носа 
</l>“ </quote> <pb n="48" /> <p>Даринка хоће да јој помогне, па се.{S} Уплете и она: „Први сана 
ош горе не започети.{S} Госпођа Рашићка хоће да му век поједе, што до сад већ неје говорио с не 
и да проговори.{S} Само госпођа Рашићка хоће да је нешто необично слатка.{S} И досад је била ме 
шни ђаволак с леве јој стране у грудима хоће зар да искочи; толико се пута захука, дошао је већ 
говање на селу.{S} Она двојица ђаци, па хоће да проведу свој школски одмор што слободније, што  
ника.</p> <p>Даринка стала на лотру, па хоће да скочи с кола.{S} А Катица претрчала, па је прих 
бољем нада се он од самог народа.{S} Па хоће да и свој говор, што има да га држи на Брајковачко 
 заиста ћеш му и поверовати, да му срце хоће већ да пукне од среће.</p> <p>Јелена задрхта.{S} П 
три свакога, како пева, као човек, који хоће све да разумева; па је мотрио и Јелену.</p> <p>Бла 
ример „вечитих правника“ доста, ал и ти хоће да играју само господина.{S} Или се и не мисли на  
 треба да му каже, како мати хоће, мати хоће а не она, да се иде у Карловце.</p> <p>Сачувај Бож 
а баш за то треба да му каже, како мати хоће, мати хоће а не она, да се иде у Карловце.</p> <p> 
вно, помешао с гостима.</p> <p>Бележник хоће да га бојаги, боцка, па га загрлио.{S} И пева му:  
помену, коју народ с највећим пијатетом хоће само да оживи свечаним начином, када се тим најбез 
, мисли, ту је брат, Јован, па, како он хоће.{S} Не ће се, ваљда, показати не знам каква.</p> < 
листовима, ко често и уводне чланке, ко хоће да ствара јавно мњење?{S} Људи већином још не позв 
ем рада.{S} Боже сачувај!{S} Само... ко хоће да ради за народ, мора живети с народом; а не башк 
дисциплине, нема странке: ради, како ко хоће, а живи још од свог старог народњачког сала, прежи 
јковца писмо с пет печата, да дође, ако хоће, у Брајковац, да проведе које време!{S} Добро му д 
ати прилике, на кога да се угледају ако хоће.{S} Тако продире у народ оно из књижевности.{S} Ми 
види.{S} Сваки то може, што хоће и како хоће, а он мора на своју катедру, или умрети!...{S} Нег 
поп Стеван одлучно и као да некога љуто хоће да укори, а опет да изгледа и као очински савет... 
лом свету завиди.{S} Сваки то може, што хоће и како хоће, а он мора на своју катедру, или умрет 
 сад тек и већи апетит отворио, што зар хоће на њему да излије сав свој кив, што је Јован, нази 
, а он не уме да почне разговор.</p> <p>Хоће и наше село да се прослави, – беше му прва реч.{S} 
цију.{S} А Даринка ће запитати Бранка: „Хоће ли ко говорити штогод том приликом?“ </p> <p>– То  
l> </quote> <p>Понда се трже. </p> <p>– Хоћемо ли се ми моћи поутешити, као Бранко, при помисли 
<p>– Писар већ дохватио шешир.</p> <p>– Хоћете ли и ви?—– шану бележниковица Јовану.</p> <p>– К 
 груди, а други пружи Стајићу.</p> <p>– Хоћете ли га умети сачувати?</p> <p>– А ви?{S} Нема сум 
е место у Српству.</p> <pb n="85" /> <p>Хоћете ли доћи на светковину?</p> <p>– Ја бих тако воле 
овица, кад немаш мужа...{S} Александре, хоћеш ли се добро учити?</p> <p>Хоћу, ујо, – одговори д 
утра се можеш вратити за хладовине, кад хоћеш, пут је добар, а сад ти иде под ногу.{S} Доћи ћеш 
друго:</p> <p>Хајд заједно до куће, ако хоћеш к Јаковљевићима.{S} Сад не ћу тамо.{S} Идем у воћ 
.{S} Наша је интелигенција, или баш ако хоћеш госпоштина, збиља, свезана с народом као мало где 
о томе мислим.{S} Испит, понда ради што хоћеш. </p> <p>–Да, да!{S} И ја тако мислим.{S} Да Бог  
у овај свет у рационалној економији.{S} Хоћу да сам независан, потпуно независан.{S} Кад буде в 
Е, сад иди никад, поп-Стеване!</p> <p>– Хоћу да те женим.</p> <p>Бранко избечи очи у њега.{S} Г 
и дете радосних очију. </p> <p>Мати, ја хоћу да идем у латинску школу.{S} Ја ћу бити, мати, као 
х провео у гимназиским скамијама.{S} Ја хоћу да више знаш него ја.{S} Није истина, да више пати 
подар у кући, па ће бити онако, како ја хоћу.{S} Да, ја сам господар у општини, па... (Осмелио  
ја и без тога лепо и красно живети, где хоћу, а овако...{S} Ух, ух, ух!{S} Поп-Стеви се пође ко 
где се он тако добро осећао.</p> <p>– И хоћу мало да приседнем, – одговори Јован, отирући зној, 
а, било у Карловце било у Загреб,... ал хоћу да сам независан.{S} Брате, ништа лепше од тога... 
слобоштина; ово је моја срећа!{S} Овако хоћу да је цео свет.{S} Па у том снивању о породичној с 
им је свима смео у брк рећи:{S} Ја тако хоћу! – да, још док је чича био у снази, и држао узде,  
ли, да ме зовете по имену, па и ја тако хоћу.</p> <p>– И ви мене називате „господине“ – рече Бр 
мену глас:) Триста га врага, кад ја што хоћу, то мора бити из ока из бока.{S} А ти ниси човек,  
сандре, хоћеш ли се добро учити?</p> <p>Хоћу, ујо, – одговори дете радосних очију. </p> <p>Мати 
 молим вас, мало јаче...· слободније, – храбри је Кнежевић.</p> <pb n="67" /> <p>Она погледа у  
нда се затрча, те додаде:) Ви сте анђео храбрилац!</p> <p>– Молим, молим, господине, – одговори 
> <p>– Хвала вам!{S} Ви тако умете и да храбрите, да сам сад опет слободнији. (Понда се затрча, 
 као ђе није народа свога сазидао му је храм у грудима народнима, где је нашла места за вечита  
Као свећеника велике идеје пренесе га у храм, где му је „црква под небесје, олтар часни брдо и  
сребрним и златним кивотима у велелепне храмове.</p> <pb n="101" /> <p>Бранко Радичевић беше, н 
е, ни бости очи, шијући белом свету, па хранити и себе и дете под туђим кровом и на туђем огњиш 
код Јуде.{S} Жене краду од својих газда храну, па џаковима вуку Јуди, те дају буд за што, као д 
е, да пева, да помаже, он запара својим храпавим басом, па је учинио своје.</p> <p>Бележник се  
оно: „Устај, Србине!“ – трже се, а кроз храпаво грло, загушено пивушином, једва му проби медвеђ 
словске књиге и историју Срба, Бугара и Хрвата,... како та два књижевна великана старије наше к 
њу српскога народа у јужној Угарској, у Хрватској и Славонији, могу смело и поносно довикнути:  
револуционарним именом, кад га је Бог и Христос примио у своју општину од крштенога кума под та 
ко лепим именом једнога од просветитеља хришћанских!{S} Већ ми бучи глава од неко доба.{S} Свуд 
е „<title>Пчеле</title>“,и број „<title>Хришћанског весника</title>“, у кому је позив на претпл 
Х ВРЕМЕНА САД ЈЕ ТАКИ!</p> <p>НЕГДИНСКА ХРОНИКА</p> <p>СЛИКЕ И УСПОМЕНЕ</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ</p> < 
збиља се не срдим, – уверава га она.{S} Хтеде он да рекне, као тек да одмахне: „Па добро!“ Но с 
ла си... </p> <p>Јелена се убезекну.{S} Хтеде да пита: на што?{S} Али госпођа Рашићка помрче ош 
у траву.</p> <p>– Пардон!</p> <p>Јелена хтеде сама да се сагне, па да дохвати књигу; али је Бра 
евић и истрже своју руку.</p> <p>Јелена хтеде да проговори, али јој заста нешто у грлу, па глед 
а.{S} А кад пошла на певање, па је мати хтеде да задржи због главобоље, вели, да је сад са свим 
ак није таки, као што сам ја... </p> <p>Хтеде рећи; ...мислио о њему!{S} Али га ипак памћење не 
лепршају за њима..</p> <p>Попина Јелена хтела одмах за Зорком да потрчи пред Даринку.</p> <p>Ал 
ала када ни да доврши, што је у радости хтела рећи, већ најпре поскакута с ноге на ногу па, кад 
 па...{S} Ал само...{S} И сад језа цело хтела да се потужи, како Криста скоро свако боговетно в 
и...{S} Нема сумње, да је Ната сад и то хтела да каже и да би то рекла, да није ту – „дете“, Да 
то видео, још већи немир уђе у њега.{S} Хтео би да доспе и у читаоницу, где одбор издаваше још  
оп Стева се уједе мало за доњу усну.{S} Хтео је да наведе разговор на нешто друго; али оштро ом 
анем.</p> <p>– Најпосле оно, што сам ја хтео, видим, да народ већ зна.</p> <p>– Је ли по вољи у 
S} А кад је у друштву, заборави, шта је хтео, али осећа, да је питомији према њој, ако и не при 
шао!{S} А да је био искрен, и да јој је хтео све признати, морао би приповедати, како је наслоњ 
рема свом родитељу.{S} Мати му никад не хтео оцу причати.{S} А што је кадгод научио <pb n="90"  
 неумољиво таји, што би сваки тако радо хтео да зна. </p> <p>Да Бог ме, да су прорешетале и на  
 тако се био расрдио, да је у један мах хтео да оде из Брајковца.{S} Него добро, те то неје ник 
ати, те ипак викати живео; а нити ће га хтети нити умети довољно разумети.{S} Дође му на памет  
 истинитост јамчи сваки за себе.{S} Али хтети на тај рачун прославити се и постати популарнијим 
чита новине: „Ја не знам, што се толика хука и бука дигла за тог ђачића;“ а на некаквог Мушицко 
увек завидити и роптати на њу.{S} Поток хучи и бучи, прави више буке него Дунав.{S} Па тек кад  
иром, том је добро.{S} Богу божје, цару царево, па мир!</p> <p>– А нама?</p> <p>– Принесенија ј 
рочио преко прага који води из блаженог царства безазлене идеалности у суморно царство безобзир 
 царства безазлене идеалности у суморно царство безобзирне збиљности,...још на њему лептирски п 
и с миром, том је добро.{S} Богу божје, цару царево, па мир!</p> <p>– А нама?</p> <p>– Принесен 
на за цело, где ће опет наћи свој прави цвет.</p> <p>Из мисли га трже весео кикот и клицање.{S} 
рша лептир, па стаде, баш близу на неки цвет.</p> <pb n="37" /> <p>Он ни да дахне јаче, па се н 
кличе: „Мати, твој лептир је нашао свој цвет.“...</p> <p>Из села, а беше све ближе селу, допира 
о замириса.</p> <p>– Мама, какав је ово цвет?</p> <p>– Мајчина душица, рано.</p> <p>– Гле, гле, 
амо по цвећу идеш и да и са најружнијег цвета скупљаш само оно, што је најлепше.{S} Него не буд 
на, тамјан мирис, што се к небу диже из цвета“ и из српског света.</p> <p>И томе чину беху Карл 
ој ваљда брује и у души... </p> <p>Пред цветном неком ливадом не мога одолети, него ће сићи с к 
ј навици.</p> <p>Женска, већ не у првом цвету своје младости, али ипак још доста свежа и унегов 
етала.{S} Разговор јој се заплеће час о цвету Даринчину, час о хаљини, што ју је сама још о Дух 
ла, и набрати пуну руку разнога пољског цвећа.{S} Узе га са собом на кола, да га разабира и саб 
ије код ње, отрчала би у врт, да мирише цвеће да га можда узабере, па га брзо за тим забаци или 
по мирише!{S} Па зашто се, мама, овакво цвеће не негује у лонцима, а негују којекакве кактусе и 
ом по планини и по виноградима, да беру цвеће по ливадама, да пију воде на извору...</p> <p>При 
 сухо, подигнут славолук искићен разним цвећем.{S} Близо станице стоје две лађе, на којима дошл 
н са шеснаест великих свећњака и обасут цвећем.{S} Станица паропловског друштва окићена грањем  
ње.{S} Али научи се од њега, да само по цвећу идеш и да и са најружнијег цвета скупљаш само оно 
гњишту се пуши и ври у пуним лонцима, а цврче батаци на угрејаној масти.</p> <p>У дворишту је с 
и писар се замислио у улози каквог Дона Цезара од Базана, каквог шпањолског гранда у сред Севиљ 
ли њихове имају, до душе, своју извесну цел, али су још увек без одређене сталности.{S} Прелеће 
 Да приредимо и ми овде какво село у ту цел!{S} Предложи учитељ.{S} Стајић скочи одушевљено и ј 
 /> <body> <pb n="11" /> <p>Ужурбала се цела кућа.</p> <p>Јест, до душе, у род ће се, и то у ро 
 пролећа или у јесен нагрну раденици из целе Бачке и Баната у виноградарску радњу, или кад се у 
p>Е, па спомену тога ђенија посветио је цели српски народ дан 10. јулија 1883., приредивши му с 
њу!</p> <p>Таке забаве имала је Даринка целим путом.{S} Па што сунце ближе у заставу, те што жи 
овећи ваздан гором и планином.{S} Но ни целим данашњим својим трудом не би стекли ни колајнице  
два жедни благајник. – Ако је дошао, за цело је донео и коју боцу из Варадина.</p> <p>Ја сам му 
ао.{S} Да уда своју кћер за њега.{S} За цело мисли, да би је тако усрећила.{S} А оно девојче, з 
/p> <p>Мој син ће, – одговори она, – за цело лакше поднети, да је син оца лоле; али да бацим на 
а немирна санка.{S} Ако снива, снива за цело о својој декламацији, о „Бранковој жељи“.</p> <p>Д 
аво. </p> <pb n="57" /> <p>– Е, онда за цело има право.</p> <p>Јелена не примећује горки подсме 
S} Неје га више ни тражио.{S} Он зна за цело, где ће опет наћи свој прави цвет.</p> <p>Из мисли 
вући реч на траг.{S} А повукао би је за цело, као што се већи у себи повукао, кад се састао с Ј 
Рашићка.</p> <p>– Збиља!{S} Па ту је за цело и она.</p> <p>– Не знаш ништа?</p> <p>– Шта да зна 
се држала.{S} А по речима и нагласку за цело јој жао на њега.</p> <pb n="40" /> <p>- За што, го 
ерна, па...{S} Ал само...{S} И сад језа цело хтела да се потужи, како Криста скоро свако богове 
ата повратак.</p> <p>Не би сирота имала цело после подне, с киме речи да проговори, да не дође  
се опет нежни супруг. </p> <p>– Што зна цело село, мора знати бар и натарошевица, – обрецну се  
зар полети...</p> <p>Мало за тим, па је цело село у сну. </p> <milestone unit="subSection" /> < 
на добрим ногама, па – на здравље!{S} И цело вече „нити писну, нити зубма шкрипну“.{S} Ако га т 
е сека Ката добила гошће, јер је готово цело село било на раскршћу, где се играло, као обично н 
ориште госпођа– Катино, а већ је готово цело село знало, да је сека Ката добила гошће, јер је г 
</p> <p> А ту су сви, ту је Брајковачко цело певачко друштво, осим Бранка, Даринке, Јелене, кол 
азграната ораха у Јаковљевића винограду цело скоро после подне на мекој трави у крај поточића,  
а! – правда се дете, а застидела се. – *Цело ја знам; само још који пут да прочитам...{S} Је л  
њим собу.{S} Али то је и једина слика у целој соби.{S} Уза зид је постеља и на њој виолина.{S}  
 ноћи.{S} Па сад још у школу,... ух!{S} Целом свету завиди.{S} Сваки то може, што хоће и како х 
тељ, Милан Кнежевић, тукао би се сад са целом општином.{S} Већма осећа морални мамурлук, него о 
о, а тако отмени гости!{S} Па као да су целом селу дошли!</p> <p>Догађај је то за Брајковац...{ 
раницу, па хајд у варош, па се одене за целу годину..{S} Понда шта ћу?{S} С њом зло, а без ње и 
 и изненађењу, мислиш, не ће бити краја целу ноћ. </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Још к 
ам могао пре.</p> <p>– Ја бих те чекала целу ноћ.</p> <p>– Верујеш, да ћу доћи; је л?</p> <p>–  
р, који је пратио Бранка од Беча, као и целу светковину у забуну.{S} Тако Бранко преноћи на Пеш 
 бити опет само учитељ, али друкчије се цени тамо такав човек.</p> <p>Нека не мисли само, да и  
што вреди, него шта кошта, па по томе и цени.{S} Тако ти је данас време, кћерко.</p> <p>— Ја ћу 
а искуси!{S} Ја сам прошла добру школу: цео је живот школа.{S} По дебела је књига, што сам је ј 
апушити, ни доста колача намесити...{S} Цео свет, за Бога зна, за што је Тинкин муж пропао и за 
 па јој се стиште терет, сињи терет.{S} Цео дан се тужи матери, да је боли глава.{S} А кад пошл 
собан за какву душевну акцију.</p> <p>– Цео свет иде за тим, да има што више интелигентних људи 
то га је омладина у то доба спремила, а цео народ прихватио свом вољом својом и српским одушевљ 
озив на срцу и на језику.{S} Тужи се на цео свет.{S} Младу човеку не да се прилика, да створи с 
па је у свом мамурлуку почео да мрзи на цео свет тако, да га мржња, да, баш та мржња, нагнала,  
 Осећа ужасну празнину, па јој криво на цео свет.</p> <p>Мало још потраја, па се пријатељи рази 
 легне.{S} Овим часима радује се Јелена цео дан.{S} Што ближе то доба, њој срце све јаче куца.{ 
 ово је моја срећа!{S} Овако хоћу да је цео свет.{S} Па у том снивању о породичној срећи, о рад 
тника мужа као права патница. „Да ме је цео Срем клео, не бих наишла“, говорише она једном, али 
нице, занесен небесним задахом, презире цео свет.{S} Ох, позорница!</p> <p>Шта је теби сад опет 
ме, с којим свагда беше готов да обгрли цео свет.</p> <p>Него у тој тами сукну једна варница, к 
 чини!{S} Какав си ти, онаки ти се чини цео свет...{S} Сиромах поп Стеван!{S} Неје ни то рђав ч 
ња, да, баш та мржња, нагнала, да утопи цео свет у манастирски Радованац, да искали своје увређ 
 прошло; него после подне се отегло као цео дан.{S} Једва дочекала, да црквењак зазвони на вече 
м из собе у собу.</p> <p>У Даринку ушао цео дан неки немир, па иде по кући, као да нешто тражи. 
као да се на ново родио.{S} Опет му мио цео свет.{S} Та, живот је овај тако сладак!{S} Толико с 
са свим сакрио од месечине, па поклопио цео прозор као по поруџбини.</p> <p>Бранко прође поред  
х падоше му на ум њене, материне речи: „Цео је живот школа.{S} И срце му заигра утешено, да још 
ан замахнуо секиром, да прецепи чвор на цепаници, с којом се већ толико бочи и која га стаде то 
колима.{S} На столу је неколико кабанус–цигара, – које ће он, кад год би пушио, пресећи на пола 
итнијег патрићка догорелу полушку своје цигаре, те је утрну.{S} Метну шешир на главу, па закопч 
за новчић свирајку од шећера, или какав цигару за два новчића, да недељом бар господски пуши у  
ве деце. „Кућа је“ вели, „жив човек, не цигља ни набој, а жива је кућа најтрајнија и најславниј 
ше женски гласови с кола.</p> <p>– Јух! цикну госпођа Ката, тек што познаде госте.</p> <p>Кад ј 
ку, и. т. д. </p> <p>–Јух, јух, јух! –- цикнула је „трижди“ сека Ната сека–Кати, кад је чула; а 
ет!...{S} Све пуца!{S} То је радост!{S} Цикот, мислиш сватови су! </p> <p>Зорка треба да иде по 
а и тако даље.{S} У углу поред пећи пар ципела, а о зиду висе о клинцима једне чакшире, стари ш 
а Ната окрене пећци леђа, наглади своју цицу и клима главом.{S} Марко се врпољи <pb n="14" /> и 
} Цмок један пут!...{S}Други пут!...{S} Цмок и трећи пут! ...{S}И опет!...{S} Све пуца!{S} То ј 
рљењу и љубљењу нема, мислиш, краја.{S} Цмок један пут!...{S}Други пут!...{S} Цмок и трећи пут! 
 чича учитељу и привуче му главу, те га цмокну у чело...</p> <p>– Господо, – диже се бележник,  
деснице, држећи пуне чаше, испили чаше, цмокнули се и два и три пута – и, дакле попили брудерша 
а, ринта и ради у поп-Стевиној кући као црв.{S} А уме, да удеси, да то, што ради, она и ужива;  
год каквих виших жељан имао, заситио се црвеним појасом, којим је, као ревностан пастир душепоп 
ике идеје пренесе га у храм, где му је „црква под небесје, олтар часни брдо и долина, тамјан ми 
ли Јеша. – Мој конкурент, онај Јуда код цркве, дошао је пре три четири године.{S} Наша славна ц 
толица првосвећеника српске православне цркве у овима <pb n="100" /> крајевима.{S} Али баш стог 
 Карловачком тргу према вратима саборне цркве стоји одар окружен са шеснаест великих свећњака и 
е.</p> <p>Карловачки трг, порта саборне цркве, двориште патријаршкога двора и улице, што воде т 
нао се с њом у недељу, кад су изашли из цркве:{S} Познао се поред Јована.</p> <p>Колико он,...  
е пре три четири године.{S} Наша славна црквена општина дала му је своју кућу под кирију.{S} Си 
а као у сиву маглу завијена.{S} Само са црквене куле, где <pb n="23" /> изван села где у сред с 
ју кућу,... разумете ли ме: кућу српске црквене православне општине одмах уз ребро српској прав 
опет све певачице у Брајковцу, па зна и црквене скоро као и брат јој. </p> <p>И тако се искупил 
о природан старешина српске православне црквено– школске општине у Брајковцу.{S} Но од то доба  
егло као цео дан.{S} Једва дочекала, да црквењак зазвони на вечерње.{S} Понда је изашла на улиц 
ославље и у књигу крештајемих.{S} Иначе црквењак одзвони, па хајд опет кући или у виноград за с 
ински писар.</p> <p>С друге стране дође црквењаков син, колар у селу, са својом сестром, два мо 
ине одмах уз ребро српској православној цркви!{S} Жалост, мој господине докторе!{S} Жалост!...{ 
као што требаше, у Новосадској саборној цркви.</p> <pb n="102" /> <p>У очи свечанога дана дођош 
беше народ прекрилио.</p> <p>У саборној цркви служи се летурђија, и у њој се спомен чини славље 
оре, који баш у Карловцима саборисаху о цркви, о школи, па и о политичкој судбини овостраних Ср 
мо није свештеник старији од њега бар у цркви, – рече попа. </p> <p>– А Јелена не сме ништа да  
мњацима.{S} Скромна али, као снег, бела црквица лебди, као преставник доброга духа, над сеоцем  
ни приметила, да он и не оде на звоно у цркву; неје ни приметила, да у Брајковцу звони радним д 
и у мамурлуку свом обично гледаш све на црне наочаре.</p> <p>— Увек, – одговори онај живље, – у 
 ићи на еро.{S} То је само истина, а не црне наочари, упамти.{S} Нова омладина је ухватила ту и 
 по селу гдегод овчија сира, па да га с црним луком и хладним меканим хлебом једе на мамурлук.{ 
> <p>Бележниковица га задржала на сир с црним луком, да прави бележнику друштво.</p> <p>Јеша Да 
ошао је до искуства, да је хладан сир с црним луком за њега најбољи лек против мамурлука.</p> < 
пропустио већ толико силно пиво, бело и црно вино и све, што рекао онај, осим петролеума.{S} Но 
n="60" /> <p>Јелени још неје никад тако црно јутро освануло као данас.{S} Заспала ноћас у плачу 
 разведри мало оно мрко лице, зарасло у црној густој бради.</p> <p>Марко дотрчао, па стао код в 
 се од мах за њом указа мила главица са црном пуном косом и у глави два гарава ока.</p> <p>Учит 
 Јовану.</p> <p>Ђенијалан лик!{S} Свака црта на њему ђенијална,... прави песник!{S} То је песни 
Истина Бог, није Бог зна шта, ал ако не цури, оно капље.{S} Па не може се, сачувај Боже невоље, 
одговори Јован, отирући зној, а зној му цури с чела. – Љуто сам се уморио пешачећи на овој врућ 
вути.{S} А наше жене,... и људи, и сви, чак и поп Стева, српски православни свештеник,... сви к 
и књижевници, па и сам Рајић и Мушицки, чак и неумрли песник неувелог <title>Горског вијенца</t 
али сад као да ће да се сва разлиже.{S} Чак му је одушевљено говорила о преносу песникову и још 
шљењу, на Даринку утицала развратно.{S} Чак ни о ноћашњој серенади не спомену ниједна ни беле.< 
оју кћер!</p> <p>Јован прсну у смех.{S} Чак и бележник мало се не угуши, како се засмејао.</p>  
канти на велико уживање бележниково, (а чак је и благајник дигао мало обрве и удостојио деклама 
 n="100" /> крајевима.{S} Али баш стога чак и Новом Саду, где је толико времена већ средиште св 
анко, –да су познавали Бранка лично, па чак и консхолари му били које у Карловцима које у Темиш 
 са својом сестром стоји до зида.{S} Па чак се и њих двоје тргоше како попина Јелена врисну.{S} 
час препоручују по нешто ново, па да је чак и некаки Орлић и Коњовић и не знам ко пронашао нови 
 гонио је Игњата, кажу, да се да бирати чак у Загреб...{S} А игуман, док је Игњат узимао манаст 
ост и кокетно погледа у Јована. </p> <p>Чак и Јован умуче.</p> <p>А Јеша кад немаде с ким да по 
баш не види, ако је непозван ко, попу у чакширама.{S} Очи упро на врата.</p> <p>На вратима у ср 
 ципела, а о зиду висе о клинцима једне чакшире, стари шешир и зимски капут.{S} Иначе јако упад 
, као канабе, и да пречасни не би дерао чакшире о голу даску.{S} Пред канабетом на сред собице  
рају свега, па опет му било дуго време, чамио је, док није добио своју половину, своју Еву.</p> 
S} Мајсторица штогод шије, или потплеће чарапе, или скрсти руке, кад је штогод здраво жалостиво 
мисли, већ се забленуо час у бележника, час у бележниковицу.</p> <p>Писар се гуши сиром и залив 
е.{S} А лептир шири своја шарена крила, час их скупи и дигне у вис, да му се боја и на горњем и 
ијатељству, о побратимству, о услугама, час о побожности, и тако даље,... још Бранко Стајић, те 
ароду, видиш, око свирца час се таласа, час везе ситно коло сремачко, плаховито оно планинско.  
јност, па му се час разлива као милота, час га диже, да некуд зар полети...</p> <p>Мало за тим, 
а, па тихо певушила уз уздрхтале звуке, час би пустила срцу на вољу, па би се слатко, слатко ис 
е, где тише, да се као талас час дигне, час спусти.</p> <p>И благајник.</p> <p>~ Ено га, стриже 
р јој се заплеће час о цвету Даринчину, час о хаљини, што ју је сама још о Духовима добила, па  
на једној ташци, па лебди и не миче се; час суне <pb n="15" /> на земљу као стрела, те ухвати м 
ем или над ливадама надлеће се коба.{S} Час се заустави на једној ташци, па лебди и не миче се; 
нини, знате, може лако да се промени За час киша пљусне, – примећује онај.</p> <p>Било би штета 
ко време.{S} Данас је уторник, а ето за час недеља.{S} Што то нисте пре почели?</p> <p>– Ништа  
 стане, осећа, да стаје на жеравицу; па час на један прозор час на други.{S} Гледа преко тамо н 
медља бљутавост свога лицемерства, тепа час о пријатељству, о побратимству, о услугама, час о п 
оделу.{S} А у народу, видиш, око свирца час се таласа, час везе ситно коло сремачко, плаховито  
ише о њој мисли, неку бујност, па му се час разлива као милота, час га диже, да некуд зар полет 
ема, па клања главом то амо то тамо, те час по па гурне Даринку или се удари о велики штит, што 
но ћеретала.{S} Разговор јој се заплеће час о цвету Даринчину, час о хаљини, што ју је сама још 
> <p>Јелена би се занела за њима, те би час удесила, па тихо певушила уз уздрхтале звуке, час б 
а га неко опањкава код власти, па сваки час добија некакве налоге, – вели Бранко. – Чини ми се, 
пако се једио, што српски пчелари сваки час препоручују по нешто ново, па да је чак и некаки Ор 
Бранкове кости не могу стићи у заказани час у Карловце, у очи свечаног дана, јер се у Пешти нам 
 Бог и срећа дадне, таман ће ти у добри час доспети за капелана.</p> <p>Јест, и ја то мислим... 
ом!</p> <p>– Ви одлазите?</p> <p>– Овај час.{S} Даринка мало поцрвене.{S} Гледа у њега, а не зн 
рњаче, све нове новцате, као да су онај час испод чекића, којима је пречешњејши даривао њену де 
и некакав Рајић, као што је Јелена мало час била рекла, него људи, којих ће заслуге по српску к 
т сада у једаред тешко, колико јој мало час било криво...</p> <p>Најпосле се нашли сви пред шко 
к не зна, шта да мисли, већ се забленуо час у бележника, час у бележниковицу.</p> <p>Писар се г 
аје на жеравицу; па час на један прозор час на други.{S} Гледа преко тамо насвој прозор.</p> <p 
 где силније, где тише, да се као талас час дигне, час спусти.</p> <p>И благајник.</p> <p>~ Ено 
, како устане, па док не легне.{S} Овим часима радује се Јелена цео дан.{S} Што ближе то доба,  
ам, где му је „црква под небесје, олтар часни брдо и долина, тамјан мирис, што се к небу диже и 
една варница, која му је увек у срећним часовима сијала као сунце, а у овакима му свакад била з 
редовно по један од Брајковачке господе части осталу, па тако један по један остане редовно Мар 
бадве руке пружио преко стола, па изнад чаша даје такат. </p> <p>Данас је доба рада, општега ра 
 укрстише изнад исполиванога постоњака, чаше зазвечаше.{S} Некоме се и столица измаче и стропош 
ред укрстили своје деснице, држећи пуне чаше, испили чаше, цмокнули се и два и три пута – и, да 
своје деснице, држећи пуне чаше, испили чаше, цмокнули се и два и три пута – и, дакле попили бр 
ошла у разговор најзанимљивија тема при чаши пива, његова најмилија тема, о томе, како и за што 
прузи, скруни последњи остатак у својој чаши, па се извали у столици, да слуша.{S} Сад престаје 
} Мислиш, безброј рубина раздробио се у чаши, па гори.{S} А попа гледи у њих као стари зналац,  
>Благајник као да се замислио за својом чашом, па гасе не тиче ни живи разговор између Јована и 
!... </p> <p>У том ево Дабижића с пуном чашом пред Јована:</p> <p>– Господине докторе, ја сам у 
е слуша, јер се нагао већ преко стола с чашом у руци, да се куцне с бележниковицом“.</p> <pb n= 
н на позив материн. </p> <p>– Марко!{S} Чашу пива!{S} Ево Марка.{S} Вели:{S} И пилићи су готови 
намишљена старина; па сам устаде и диже чашу:</p> <p>– У нашем венцу има једна ружа...</p> <p>– 
.</p> <p>Он је загрли око врата, издиже чашу спрам свеће.{S} Мислиш, безброј рубина раздробио с 
 се други занат боље свидео.{S} Карту и чашу заволи већма него спас душе своје, него кућу и пор 
руком попу по бради, а другом му насу у чашу хладног теочинца и насмеши се на њега.</p> <p>Он ј 
онирац. – Господо моја!{S} Ја дижем ову чашу у здравље једне вредне домаћице, верне супруге, је 
рива таман замахнуо секиром, да прецепи чвор на цепаници, с којом се већ толико бочи и која га  
лаке, већ пуштају, да поред њих пролећу чворци, што се надлећу као облаци над грозном планином  
рну спомени и на то, остаће нешто, због чега ће Карловци остати у спомену, „док се поје, док се 
лаци над грозном планином расплашени то чегртаљкама то бичевима и пиштољима пудара на опрезу, ш 
а ноћ с месечином повила земљу као мати чедо своје у меке чисте повоје, као мати која једнаком  
дивној Фрушкој Гори, за којом је толико чезнуо, као за својом колевком, осетио се туђ, самохран 
поспремати.</p> <p>Сутра је радни дан а чека сто послова.{S} Па је већ ето, време, да се на сел 
ата на улицу.{S} Знам, да те мати једва чека.{S} Да Богме, мати је мати...</p> <p>Бранко већ по 
у катедру, или умрети!...{S} Него једва чека вече, да се састане на прозору с Јеленом, па да је 
 наставак прошлости моје.{S} Рад, то ме чека.</p> <p>– Рад, рад!{S} Сви ми радимо.{S} Човек, ка 
ош увек само као оно птица на грани, те чека згодан тренутак, да прне опет у свет,... у виши св 
о не оде у поп-Стевину сеницу, где овај чека, да му се јави, има ли тај дан какве дужности, то  
никад није лепше пожелео.{S} Под њом он чека и дочекује ројеве; под њом после ручка прилегне и  
о једном дечку звала нешто у дућан, јер чека муштерија– поручио је, да ће „сад одмах“ доћи, па  
а том ораху?</p> <p>– Колико година?{S} Чекај, молим те...{S} Биће... биће... неких једанаест.. 
ле се нашли сви пред школском зградом и чекају, да учитељ распусти децу из школе. </p> <p>Приже 
омити на узбурканим валима, што их тамо чекају. </p> <p>Ако им се назори о свом бићу, о позиву  
али нисам могао пре.</p> <p>– Ја бих те чекала целу ноћ.</p> <p>– Верујеш, да ћу доћи; је л?</p 
о и осталих?{S} Синоћ га је дуго и дуго чекала на прозору, и он не дође.{S} Бар да је после сер 
а једва промуцава: </p> <p>– Од кад вас чекам.</p> <p>– Душо, зар још „ви?</p> <p>Јелена се зас 
бунио, кад је погледао.</p> <p>– Ми вас чекамо на ручак, – вели она.</p> <p>– Одмах... одмах ћу 
Беше то за Бранка растанак, да је једва чекао, да их се што пре опрости. </p> <p>А они су сви б 
о то удам ма за кога.{S} Има она каде и чекати.{S} Али као велим, он је твој, па биће и теби пр 
кошница и у њој паламара, чивија, жица, чекића, длета, кљешта, и– Бог те пита шта све још!{S} У 
 нове новцате, као да су онај час испод чекића, којима је пречешњејши даривао њену децу, кад је 
омућено и у веселим очицама и са ведрог чела, па јој се ведрина осмејкује око румених усана уве 
и Јован, отирући зној, а зној му цури с чела. – Љуто сам се уморио пешачећи на овој врућини.{S} 
 шешир, одахнуо, па брише рупцем зној с чела.{S} И нехотице дода уз учитељев усклик: </p> <quot 
деца боље срађају.{S} А мајке се теше и челике надом, да ће им деца бити боље среће од њих... < 
амет, па се упео свом снагом, те набрао чело, па му се натуштило над дугим проседим обрвама.{S} 
тељу и привуче му главу, те га цмокну у чело...</p> <p>– Господо, – диже се бележник, – ако и ј 
ла то, па намешта, као бајаги, шишке на челу, те испод руке погледа у њега.</p> <p>Бележник ост 
а руком, као и нехотице, своје шишке на челу, па лаким погледом пролете по друштву око стола, к 
снеш, варница би излетела из њих.{S} По челу јој пао прам косе, па се њим игра ветрић, кад потр 
ална напретка и добростања, чему књига, чему просвета, чему живот?{S} А ми смо се свим радом св 
 Без материјална напретка и добростања, чему књига, чему просвета, чему живот?{S} А ми смо се с 
 добростања, чему књига, чему просвета, чему живот?{S} А ми смо се свим радом својим далеко уда 
а прилику, о врту, о живини и тако што, чему је кад време.{S} Али госпођа Јелисавете нема од не 
разноврсније, да се издовоље у свачему, чему им се пружа прилика у убавој Фрушкој Гори.{S} А уч 
кући сека-Катиној неје ви било о другом чему речи већ о прослави Бранка Радичевића у Брајковцу. 
прирасле једна за другу.{S} Па имају, о чему да и разговарају.{S} Јесте, да разговор њих две не 
покаже своју стару ћуд.</p> <p> Па да о чему ви омладина разговарате, кад се састанете?</p> <p> 
 највише ћути.{S} Само кад се препире о чему с чиком, онда видим, да уме и више коју рећи.{S} А 
 Брајковцу.</p> <p>Зорка неје дала ни о чему другом да се говори, него о томе.{S} Синоћ је већ  
, то је, како од неко доба не може ни о чему да мисли, а да у једно не помишља и на то девојче. 
p> <p>– Ја обично ћутим...{S} Не знам о чему...</p> <p>– Боже мој, наш учитељ уме толико да при 
 економ више од свога оца.{S} Тако ни у чему не можемо да издржимо конкуренцију странога света, 
 стану.{S} Има тамо <pb n="30" /> доста чесних удовица сиротица, и свештеничких, па се тако исп 
ска гибаница, а пун заливен као божићна чесница.{S} Неје чудо, ако би гладни Брајковачки пси да 
ју код њега, код Јуде, и мед за божићну чесницу и зејтин за кандило, што ће да припали пред сво 
од, па им чита.{S} Прочитали су све три чести „<title>Љубомира у Елисијуму</title>“ од Милована 
аша деца!{S} Има и у Брајковцу још неко честит!{S} Биће још ипак и од</p> <p>Брајковца нешто! < 
 својега војна, Данила Славнића.</p> <p>Честит био домаћин и на гласу био чика Пера.{S} А Славн 
кој Гори.{S} А учитељ се „једва дочепао честита друштва“, па се не растаје од њих. </p> <p>Што  
ш кола с гошћама из вароши нису ни ушла честито у двориште госпођа– Катино, а већ је готово цел 
оварамо, – задржава га попа. – Нисмо се честито ни поразговарали, како си ту.</p> <p>То је исти 
е то за орлом, то за шевом или грлицом, често би гурнула матер и тргла је иза сна, да је ова пр 
 с једног предмета на други, и, дакако, често долазе у сукоб сами са собом.{S} То ништа не смет 
до пре млади учитељ, господин Кнежевић, често долазио к њој...{S} То неје било ништа страшно, а 
код играча.{S} Него за што и не би?!{S} Често се после картања развезе и пијанка.{S} А он мора  
, – опет ће мати. – Нема таквих прилика често.{S} Чика је одобрио.{S} Треба да одемо и код тетк 
„посинка“ Јакова Игњатовића...{S} Ту је често и мајсторица, па и Криста. („Боље да ми је ту, не 
а извору...</p> <p>Прилике је тому зими често.{S} Седе у вече обично код топле пећи.{S} Ако Дар 
 нас дописе по политичним листовима, ко често и уводне чланке, ко хоће да ствара јавно мњење?{S 
 вина, а код њега се пило и ликовало по често.{S} Но да је био таки гениј, као што га ви сад ве 
му, можда, спасава живот или, што данас често више вреди, потпише меницу.{S} А што овај или она 
, онај Јуда код цркве, дошао је пре три четири године.{S} Наша славна црквена општина дала му ј 
ошла у ову кућу.{S} Онда је Јелици било четири годинице, тек пошла била по петој.</p> <p>– Буби 
.{S} Он кирија, а она ево је код ње већ четири године.{S} Па има послугу и од Триве.{S} Криста  
се то о овом, то о оном, у хладу између четири висока разграната ораха у Јаковљевића винограду  
итницу.{S} Заковратио реп, па се вуче и чеше око мајсторице Јуле као да се и сам препоручи особ 
прилике, о којима је, чини му се сад, и чешће могао и требао мислити, ако ничега другога ради,  
 му, сачувај Боже, ускисло, кад би га и чешће доносио; него што редовно по један од Брајковачке 
, па му одлане.{S} Не би било с горег и чешће.</p> <p>Учитељ, Милан Кнежевић, тукао би се сад с 
 мисли, узео би ко за наметање, када би чешће одлазио мећу нове познанике.</p> <p> Књига је пре 
и казати, да поздравиш Кристу, нека што чешће посети кућу.{S} Па поздравићеш и мајсторицу,... з 
иља, чу се ход.</p> <p>Поп Стева склони чибук уза се поред стола, проглади прстима кроз браду и 
 малу своју турску лулицу на подугачком чибуку, запалити и пушити...{S} И сад, пуши и замаглио  
 а неолепљена кошница и у њој паламара, чивија, жица, чекића, длета, кљешта, и– Бог те пита шта 
итам...{S} Је л браца, – окрену се, као чигра, у заштиту Јовану, – још имам сутра, па прекосутр 
ијему, што га осећа кривац према ономе, чијега се суда боји, ако је и уверен)да му „кругове њег 
 јер се у Пешти намерном или ненамерном чијом кривицом несу привезала кола, у којима беше његов 
амога себе, како је том дечку?{S} Па за чију љубави сада“.{S} Кукавни човече!</p> <p>За то ли г 
ет бавили о књигама.{S} Како сте дошли, чика... ваш ујак а и мати не могу доста да вас се нахва 
е мати. – Нема таквих прилика често.{S} Чика је одобрио.{S} Треба да одемо и код тетка-Тинке.</ 
рце!“ говорило се о њему).{S} Заволи га чика Пера.{S} Толико се пута састајао с њим у Митровици 
е се опомене детињства и старога весеља чика-Перина.{S} Том приликом се и деца боље срађају.{S} 
одскакивања од ње!...{S} Зорка већ чита чика– Јовин лист, што јој поклонио браца Јован; а зна м 
 „<title>Дарова доброј деци</title>“ од чика Стеве, које разних Полаженика и Споменика од браца 
волеше, замилова се Данило и Ната.{S} И чика Пера благослови брачну свезу њихову...{S} Данило С 
 сте мушки увек тако комотни!{S} Тако и чика!{S} Само да га нико не дира! – нашали се и Јелена. 
кућа Гојковића ископати, док је унучади чика-Пере Гојковића, а прославиће се име Игњата Јаковље 
p> <p>Честит био домаћин и на гласу био чика Пера.{S} А Славнић официр у граници. („Немачко рух 
Тим боље!{S} Зорчица ће декламовати ону чика-Јовину о Бранковој жељи; а једног од мојих ђачића  
д браца–Радована, браца–Јове, и других „чика“ и „браца“.</p> <p>Понда и поред Зорке неје могла  
ру дала, да ће све и сва порадити и код чике, поп-Стеве, и код матере, госпође Рашићке, како би 
и матер и чику. „Ја не знам за што, али чики није нешто право.{S} Све вели, кад чита новине: „Ј 
 речима.</p> <p>– Ја волим, кад се он с чиком пусти у разговор, – опет ће она – он је тако доба 
е ћути.{S} Само кад се препире о чему с чиком, онда видим, да уме и више коју рећи.{S} Али увек 
о.</p> <p>– Морам најпре питати матер и чику. „Ја не знам за што, али чики није нешто право.{S} 
.{S} А благајник и бележник од то доба, чим се мало ђорну, одмах терају писара, да им декламује 
авној служби, опет, не да се пропевати, чим осете, да љубиш свој народ...</p> <p>Бележник засве 
еној кћери?{S} Две хиљаде јој је писао, чим је ушла у његову кућу.{S} Две хиљаде је уложио у Ру 
о, што смо пуштали једном све, па, ето, чим га нестане, где смо, шта смо?{S} Наша је стара боле 
не више ни с ким од њих!{S} Па у јутру, чим сване, бежи из тога понора, где све заудара подлошћ 
> <p>Тамо је вечерас Бранко и Јован.{S} Чим су вечерали, дошао је Јован по Бранка, па су отишли 
 раду, јер су међу собом сви једнаки; а чим дође јачи од њега, он подлегне, и то... не, што он  
код своје је, па је није ни бриге.{S} А чим кола ближе, а она даље.{S} Ускубури, устумара се, к 
го не буди лептир, што по тами лута, па чим спази гдегод светлост, он налети, па спржи своја кр 
анко једва пред зору заспао био.{S} Али чим устао и обукао се, опростио се са свима.{S} Убезекн 
 А, да одушевљење њено неје изнуђено ни чим до правим заносом за идејама, и правом српском љуба 
 и свештеника.{S} Господа свештеници се чине и невешти, а ти, учо, издири за народност, па кад  
 пазити на тако женско дете.{S} Али та, чини ми се, више пази на свог поп-Стеву.{S} Маћи му се  
мени неке особе и прилике, о којима је, чини му се сад, и чешће могао и требао мислити, ако нич 
п Стева мора помоћи. </p> <p>Опасан је, чини јој се, такмац сада ту...</p> <p>Нема те жеље, што 
 него кобасица! . „Видиш, овај орах је, чини ми се, први пут ове године добро понео.</p> <p>– А 
 „најмудрију“ реч.{S} Лакше би му било, чини му се, на архијерејској служби придику какву испле 
 па тек сад пребаци ногу, да устане.{S} Чини ми се, пише нешто.{S} Остао је у својој соби, – од 
добија некакве налоге, – вели Бранко. – Чини ми се, да је већ тражио друго место.{S} Из његова  
 то нисте пре почели?</p> <p>– Ништа не чини.{S} Господин учитељ ће нас научити Бранково коло.. 
ване, – насмеја се већ Стајић,– мени се чини, ти у мамурлуку свом обично гледаш све на црне нао 
– Шала на страну, Бранко.{S} Ал мени се чини, да би се од мене могао истесати, ако и не какав п 
то се чини!{S} Какав си ти, онаки ти се чини цео свет...{S} Сиромах поп Стеван!{S} Неје ни то р 
. па ни они несу тако рђави, као што се чини!{S} Какав си ти, онаки ти се чини цео свет...{S} С 
и служи се летурђија, и у њој се спомен чини слављеном песнику... </p> <milestone unit="subSect 
 да му каже, шта мати жели, и да она то чини само по материној жељи. </p> <p>Од онога вечера, к 
е поздрави с мушкима и женскима:</p> <p>Чини ми се, пожурили смо се раније, него што треба.</p> 
снути од једа и од срамоте.{S} А она се чинила свему – и невешта пред светом.{S} Само је поп Ст 
ти као што треба“.{S} Но или што јој се чинило, да неје прилика, да она, девојка, иде сама њему 
д ласкате,... ни мало лепо.{S} Криво ми чините, кад ми таква појма о себи улевате.</p> <p>– Зби 
ош те какве!{S} Сви знамо, шта нам ваља чинити и како се владати, не треба нам команде.</p> <p> 
је; па казао: да, па казао: не.{S} Само чино, само по чину!{S} Па паки и паки-поп!..</p> <p>Е,  
 слађе...{S} Не ћу да будем адвокат или чиновник...{S} Ти видиш зар, да се ја не одричем рада.{ 
и, него је треба заслужити, који сваким чином својим доказује, да ипак има и једна љубав, која  
вета“ и из српског света.</p> <p>И томе чину беху Карловци позорницом.</p> <p>Дивно се беше зат 
да, па казао: не.{S} Само чино, само по чину!{S} Па паки и паки-поп!..</p> <p>Е, па тако седи ј 
, и треба да се усрећи.{S} Душа је њена чист још неисписан лист беле хартије.{S} Ваљан, поштен  
его морам мало и школу отворити, да уђе чиста ваздуха унутра.{S} А можемо тамо баш и учити.{S}  
повила земљу као мати чедо своје у меке чисте повоје, као мати која једнаком љубављу милује сва 
.{S} Још док је био међу њима онај душе чисте као крин који им је свима смео у брк рећи:{S} Ја  
обије у тако званим вечерњим школама, а чистећи преко дан пијацу испред дућана свога шефа или п 
вицу на руку, па мирише мирисни вечерњи чисти ваздух.{S} Поглед јој се отме на осветљена два пр 
удари први у струне народних гусала, па чистим српским народним језиком, каквим нико још пре ње 
није јавила, а занет са својим мислима, чисто се збунио, кад је погледао.</p> <p>– Ми вас чекам 
 ал јој нешто тесно било поред њега.{S} Чисто би га загрлила, што иде.</p> <p>Госпођа Рашићка с 
 могу ништа.{S} А месецу ни бригеша.{S} Чисто не да гледати у себе, како је сјајан.{S} Округао  
, како ће и то у Карловцима испасти.{S} Чисто не могу да верујем...</p> <p> „— Ти, канда, не ид 
се, сад се нађе у великој неприлици.{S} Чисто не сме да му гледа постојано у очи, и, што му се  
ао да јој жао, ако је збиља тако, па га чисто теши. – Ја сам уверена, да се не ћете постидети.< 
 добру домаћицу.{S} Засукала рукаве, па чисто на њој и уредно, као што само може бити.{S} Иде,  
уго место.{S} Из његова данас разговора чисто бих то морао помислити.</p> <p>И попа, и Рашићка, 
> <p>Јелисавета се мало раскрави, па се чисто ракољи око поп-Стеве:</p> <p>– Шта мислиш, Стефан 
 „омладинац најчистије крви“.{S} Сад се чисто трже, кад виде, да је заорао дубоко опет на своју 
ри онај.</p> <p>Госпо...?! – замисли се чисто поп Стева, као да му је страно то име; понда се с 
А сачуваћеш га, ако сачуваш душу и срце чисто и не окаљано.{S} Твоја душа и срце сад је као она 
мета.</p> <pb n="97" /> <p>Госпођи Нати чисто неје право, што Даринка оде с Јеленом.{S} Као да  
вета преварила у рачуну?</p> <p>Даринци чисто криво, кад се Бранко опрости те оде с Јованом.{S} 
– Врло добро! – проговори писар. – Пиво чисто стужи човека.</p> <p>– Да, да!{S} За вечеру радов 
Стајић застаде.{S} Осети, како га нешто чисто скроз прође, па му пројури кроз сву крв, а коса м 
/p> <p>Јелени, неје крити, баш и одлану чисто нешто са срца.{S} Неје јој Бранко мрзак, Боже сач 
баш и учити.{S} Пријатније је ходати на чистом ваздуху.{S} Али женске гони нека радозналост, да 
ице, чује, зуји и бруји вредан народ по чистом јутарњем ваздуху.{S} А зује и брује данас нешто  
 сред села око крста искупио се народ у чистом свом оделу.{S} А у народу, видиш, око свирца час 
ежевићу добро дошло било, да се прође у чистом планинском ваздуху, да истера шетњом мамурлук, п 
p>Легао Бранко на траву у хладовину, да чита.{S} Обично би до сад у то доба већ био код Јована; 
спи.</p> <p>Него вечерас му се не да да чита ни колико иначе у овакој прилици.</p> <p>Пред очим 
 том је и Бранко легао.{S} Почео био да чита.{S} Нашао негде на орману пре неколико дана још не 
p> <p>Ту књигу узео Бранко и вечерас да чита.{S} Али, као обично, кадгод је, било телесно било  
нка.{S} Зорка пресавила своју књигу, па чита своју декламацију.{S} А Даринка ће запитати Бранка 
чики није нешто право.{S} Све вели, кад чита новине: „Ја не знам, што се толика хука и бука диг 
е дремеж на очи...{S}Ако Даринка баш не чита, разговарају, ово било оно се снило...{S} Па том п 
ј деци, узме, на прилику, штогод, па им чита.{S} Прочитали су све три чести „<title>Љубомира у  
осле ручка прилегне и дремуцка: под њом чита новине и премишља о ономе, што се њега тиче, а мал 
тог подскакивања од ње!...{S} Зорка већ чита чика– Јовин лист, што јој поклонио браца Јован; а  
 како ће на том путу угледати из далека читав караван кола, начичкана Брајковчанима.{S} Јован Ј 
 то чупа с ногу велики завежљај.{S} Баш читав посао!</p> <pb n="19" /> <p>У том дотрча и Зорка, 
 жеља вуче мирном сеоском животу.{S} Из читавог Хорација најпаметније ми се свиди оно његово: * 
ој школи нашу књижевност, па сам и мами читала о Бранку и из Бранка.{S} А и покојни тата, каже, 
тозара и Драгиње, о којима је тек зимус читала у „<title>Љубомиру у Елисиуму</title>"...{S} Тек 
о је он наш идеал.</p> <p>– Јесте ли ви читали његове песме? </p> <p>– Још пре него што си се т 
и поред народних песама и других ствари читали по нешто и из „<title>Мезимца</title>" или из „< 
и неки тумач казненога поступка, што га читао, на страну, па погледа у свој сахат. </p> <p>Имам 
па по кадгод од дуга времена, бог ме, и читао.{S} По канабету у истом нереду неколико непотпуни 
оп-Стевина и библиотека, а радионица, и читаоница и пушионица. </p> <p>Господин парох има у сен 
мир уђе у њега.{S} Хтео би да доспе и у читаоницу, где одбор издаваше још последње налоге, и у  
ви то не знате?{S} Могу вам дати, па да читате.{S} Па ја мислим, можда се која породица вратила 
кову, сад би још мање.{S} Немојте га ни читати.</p> <p>– И не ћу.{S} Ја сам био с њим заједно у 
м.{S} Твоји ђаци не ће смети пред тобом читати ни „ђачки растанак“, ма да си ти данас тако зане 
ан освану у Брајковцу дан мамурлука.{S} Чича, господар начеоник, поранио пре времена, па дошао  
рећи:{S} Ја тако хоћу! – да, још док је чича био у снази, и држао узде, и знало се, бојаги, неш 
, који...</p> <p>– А, не, не! – опре се чича, начеоник, а он је та намишљена старина; па сам ус 
/p> <p>– Синовче, да те пољубим, – рече чича учитељу и привуче му главу, те га цмокну у чело... 
ајпаметније слушати песму.</p> <p>Добри чича подиже главу к певачу, па му показа место уза се.< 
сну, нити зубма шкрипну“.{S} Ако га тек чича опомене, да пева, да помаже, он запара својим храп 
ичких и економних питања, па стаде код „чиче“, (тако Брајковчани зову свога општинскога начеони 
а пут рећи.{S} Те кад отпратише кући и „чичу“, начеоника, нађоше, да је сад најзгоднији тренута 
ву.{S} Био је он некада у вароши сталан члан певачкога друштва и аранжер толиких села и беседа. 
S} Тај виши позив он је већ и вршио као члан неке путничке глумачке дружине, где је играо улоге 
пођа супруга нашега вреднога и ваљанога члана овога друштва и ове општине, наша госпођа бележни 
ко се зна, исповеда се <pb n="62" /> за члана српске омладине и народњачке странке, те држи ред 
 сестром, два можда, по најбоља певачка члана у Брајковцу.{S} Он обично <pb n="63" /> држи леву 
политичним листовима, ко често и уводне чланке, ко хоће да ствара јавно мњење?{S} Људи већином  
 маха, да се разаберу гласови одабраних чланова певачкога друштва Брајковачкога под прозорима п 
ј и казује место, где треба да се окупе чланови ове или оне депутације, пре него што лађа прист 
ас се и за то тражи интелигентан човек, човек... не „господин“!</p> <p>Бранку се побра није ник 
овцу.</p> <p>Е, па и господар начеоник, човек иначе мирољубив и добричина, па доста и у годинам 
{S} Али да је умео, могао је и више.{S} Човек се мора збиља дивити нашима старима, да су и толи 
ижен; а понижен је, страшно понижен.{S} Човек рођен за виши позив нема готово ни свога имена да 
/p> <p>– Рад, рад!{S} Сви ми радимо.{S} Човек, кад помишља на своју будућност, – вели опет паро 
 Сиромах поп Стеван!{S} Неје ни то рђав човек!{S} Пре га треба жалити него осуђивати.{S} Понда  
учитељ, али друкчије се цени тамо такав човек.</p> <p>Нека не мисли само, да и тамо није свеште 
ок је његове деце. „Кућа је“ вели, „жив човек, не цигља ни набој, а жива је кућа најтрајнија и  
а тако сад и немамо никакве...{S} А кад човек и оде у Карловце, ако и посети своју сестру, мисл 
 да споји и практично са лепим.{S} Млад човек је, до душе, и жељан друштва на селу.{S} А време  
} Кнежевић је, вели, добар и ваљан млад човек, прилика таман као наручена за њену Јелену.</p> < 
укче ниским.{S} А он и заслужује, да је човек с њим искрен.{S} Па ја га и волим као брата.{S} Т 
 <p>Кад је тај Дарвин измислио, и да је човек постао од мајмуна, може ко исто тако измислити, д 
а.{S} Седи, па, као што то бива, кад је човек сам, развеле јој се мисли, Боже, на све стране, а 
те, на своју породичну срећу.{S} Кад је човек срећан, мили му се посао, којега се подухвати.{S} 
м листу исписати најлепшу песму, што је човек уме замислити.{S} За што да не буде срећна? </p>  
никовица.</p> <p>– Пусти момка!{S} Није човек увек расположен, да другога забавља.</p> <p>Госпо 
нском друму и Казанџијској улици, па се човек „дочепао лепа друштва“, те не може друкче да тузи 
ирташ, или трговац или... најслободнији човек на свету: економ.{S} А толико имадемо примера, да 
 мора бити из ока из бока.{S} А ти ниси човек, да укротиш свог сестрића.{S} Ти си господар у ку 
ико прекора и пребацивања. „Какав си ти човек“, па „какав си ти то ујак“, па какав ти је то, се 
, тако рећи, већ на прагу, да буде свој човек, а за толико година до сад не запита ни самога се 
 <p>Могао би и у вароши где бити славан човек, – рече госпођа Јеца.{S} Другим речима, а то бар  
 испуцаним рукама види се, да је вредан човек.{S} Не би нико рекао, да је Јеша био некад први м 
ни мало воље за шалу.{S} Тако сухопаран човек и не зна, шта је шала.{S} Поп Стеван је осетио по 
... данас се и за то тражи интелигентан човек, човек... не „господин“!</p> <p>Бранку се побра н 
ми држимо, да не може бити интелигентан човек, а да није – „господин“, док овамо имадемо доста  
о то на ум, да се ни један интелигентан човек није понизио, да буде, на прилику, бирташ, или тр 
оду, то стоји: јер ја, као интелигентан човек, знаћу и умећу боље удесити свој рад, те ће моји  
сан лист беле хартије.{S} Ваљан, поштен човек може по том листу исписати најлепшу песму, што је 
рагоцено време у левентовању.{S} Поштен човек треба да помишља на породицу.</p> <p>– Поштен чов 
да помишља на породицу.</p> <p>– Поштен човек треба најпре да се побрине, како ће издржавати по 
м сигуран...{S} Мој стари био је поштен човек.{S} Стекао је доста.{S} Али да је умео, могао је  
и и заборавио, што рекао ујаку: „Поштен човек треба најпре да се побрине, како ће издржавати св 
 <p>Писар мотри свакога, како пева, као човек, који хоће све да разумева; па је мотрио и Јелену 
о.</p> <p>У том ето још једнога младога човека, па се прикључи друштву.{S} Вели, кад се поздрав 
 свакога младога, па још интелигентнога човека, који не би разабирао за јавне ствари.{S} Него о 
зира“, особито још кад наиђе на паметна човека. </p> <p>За што?{S} Мој господине, ето, за што!  
 својој средини има ваљана интелигентна човека, који ради онаки исти посао, од кога живи и он,  
! – проговори писар. – Пиво чисто стужи човека.</p> <p>– Да, да!{S} За вечеру радованца!- прист 
укла би на боку, да не рекнеш.{S} Пусти човека амо...{S} Докторе, седи овде.</p> <p>И гостољуби 
зујући, како је она способна, да усрећи човека, да буде вредна домаћица, добра мати, верна супр 
Господине докторе, ја сам у вама познао човека, који...</p> <p>После по сахата, ваљда, резултат 
тако сладак!{S} Толико се прилика да је човеку, да га воли.{S} И људи... па ни они несу тако рђ 
о и његове матере, да замаже очи слабом човеку, па да себе боље угнезди?..;.{S} Гадни створе!</ 
езику.{S} Тужи се на цео свет.{S} Младу човеку не да се прилика, да створи себи будућност.{S} О 
{S} Па за чију љубави сада“.{S} Кукавни човече!</p> <p>За то ли га, дакле, обасипа толиком нежн 
ишту је све мирно, све, што не носи име човечје....{S} Ал јест! „Мислиш, све је зло само међу љ 
ајвишим школама тамо збира себи плодове човечјег ума. – Ја ти, – рече, – не могу дати ништа виш 
ити, да декламује.{S} Ко би иначе био у чорби мирођија!...</p> <p>Млади Брајковачки тржа мало с 
пружи преко стазе са лозинка.{S} Збиља, чу се ход.</p> <p>Поп Стева склони чибук уза се поред с 
 сви ил’ ни ви!</p> <p>– Сви!{S} Сви! – чу се више гласова, а највише писарев.</p> <p>Учитељ и  
дим на вас, –прекинуће Бранка, кад опет чу последњу му реч; па дрмну, бојаги, срдито својом рук 
вица!{S} Нашла себи сигуран кров, па га чува као свој рођени, – приметиће госпођа Ната. </p> <p 
, – приметиће госпођа Ната. </p> <p>– И чува га бог ме; па има и за што.{S} Нек љуби и стопе по 
 кућом као род.{S} Госпођа Ката и данас чува крунаше и сребрњаче, све нове новцате, као да су о 
ш наук, што сам га отуд ја поцрпала!{S} Чувај образ!{S} А сачуваћеш га, ако сачуваш душу и срце 
и навукла рукавице: ...{S} Добро је.{S} Чувај се, да ти их не препали ветар и сунце преко поља, 
Брајковца серенада!</p> <p>Е, то бадрим чуварима ноћне безбедности у скровитом Брајковцу беше п 
таза била нежна и верна супруга, колико чуварна и вредна домаћица, Тинка то двојином нежнија <p 
 нежнија <pb n="29" /> сестра, двојином чуварнија и вреднија газдарица.{S} Колико је попа Стева 
сачувати?</p> <p>– А ви?{S} Нема сумње, чуваће га она заједно с мајкином душицом, што је узбрал 
о у вароши има свашта, а гле, и на селу чуда! </p> <p>– Није тога било, слатка, од пре, – рећи  
знам, нико не осврће ни главе!{S} Он се чуди, како да то више власти не забране.{S} А као да се 
тери.{S} Видиш, Бранко, моја ти је мати чудна жена.{S} Права Српкиња мати!{S} Никада та мени не 
ку низ Дунав, – навија попа. – Данас је чудно време!</p> <p>Стотинама деце из света уче се и ва 
{S} Даринка се дала у мисли.{S} Беше то чудно осећање, што је обузимаше тог вечера, осећање пре 
мети.{S} Дође му на памет и Даринка.{S} Чудновато!{S} Од њена суда као да највише стрепи.{S} Не 
личате, то није никад показао.</p> <p>– Чудновато, да се, ево, све више њих тек у новије доба с 
ун заливен као божићна чесница.{S} Неје чудо, ако би гладни Брајковачки пси да га загризу.</p>  
тна, да је његова жена!</p> <p>Па је ли чудо, ако се Тинка осетила, као да се други пут родила, 
а се узврпољи на столици, па се нашла у чуду.</p> <p>Јелена упрла очи у Бранка.</p> <p>– Мир и  
уске.{S} Радити треба, радити!{S} Па... чуј ме!{S} Више народу користи, кад у својој средини им 
 како куља дим на врата.{S} Око сенице, чује, зуји и бруји вредан народ по чистом јутарњем вазд 
вине, па да се учи, да види, да зна, да чује...{S} Просвета, просвета!</p> <p>Не помаже ту књиг 
 под прозором; али, рекао би, још већма чује, како јој јако и нагло бије рођено срце.{S} Но ипа 
/p> <p>А госпођица Јелена... ох!{S} Она чује Миланов глас и топи се од милине као масло на топл 
>– Јелена не чује песме или не ће да је чује.</p> <p>– Милане!</p> <p>– Виче Кнежевића, а глас  
о се.</p> <p>– Пође.</p> <p>– Јелена не чује песме или не ће да је чује.</p> <p>– Милане!</p> < 
ва.{S} Само види, како учитељ одмиче, и чује, како оштро корача... </p> <p>Иза рогља се помоли  
омладина креће, њен глас се већ по мало чује.{S} Кад не иде више с омладинским скупштинама, доб 
S} Нек љуби и стопе поп-Стевине.</p> <p>Чујем... видила би јој кћи вароши и лера, да није поп-С 
владати, не треба нам команде.</p> <p>- Чујеш.{S} Ја бих ни пода шта држао свакога младога, па  
{S} Али... не разумеш ме...{S} Нећеш да чујеш, како ја судим...{S} Знаш, ја...{S} Најбоље ће би 
а увек задржаше остали са:{S} Чујмо!{S} Чујмо!{S} Јеша има реч!</p> <p>– Да, господо моја, – оп 
ави, али га увек задржаше остали са:{S} Чујмо!{S} Чујмо!{S} Јеша има реч!</p> <p>– Да, господо  
живило.{S} Боже, да устану стари, па да чују,...{S} Боже!..</p> <p>– Ала ти је то наопако време 
ди“ сека Ната сека–Кати, кад је чула; а чула је, Бранко с Јованом неје био, ваљда, ни изван Бра 
Ох Боже! – заплакала се Јелена, када је чула, како хладнокрвно затвара учитељ за собом врата на 
је „трижди“ сека Ната сека–Кати, кад је чула; а чула је, Бранко с Јованом неје био, ваљда, ни и 
дође ни вечерас.</p> <p>Касно у ноћ тек чула је, да се отворила врата на школском здању.{S} Кас 
и неписмених, који су тек из туђих уста чули и научили бар „Коло Бранково“, па до првих књижевн 
је Бранко преухитри. </p> <p>– Јесте ли чули, шта сам вам казала?{S} Ја нисам за вас „госпођица 
p>Учитељ запева гласно громовито, да се чуло широм по Брајковцу, па се и они око кола осврнуше  
с нешто одговори, те не оде.{S} Како је чуо још синоћ од Јелене, како су тамо гошће дошле, као  
angehender Professor</foreign>!{S} Јеси чуо, ти ћеш бити таки консервативац, као што га је Бог  
ај.</p> <p>А она повика: </p> <p>– Јеси чуо, натарошу:{S} Или сви ил’ ни ви!</p> <p>– Сви!{S} С 
се извуче, па то раскопчава огртач“, то чупа с ногу велики завежљај.{S} Баш читав посао!</p> <p 
с егоизмом.{S}Ја, до душе, немам толико чуства за општу ствар, немам наклоности, да исправим св 
инка, а деца, дакако, не морају, свашта чути.</p> <p>У то дође и Маца, те се разговор и због то 
 ту.{S} Деца, да како, не морају свашта чути...</p> <p>Сви су мислили, сад ће госпођа Рашићка с 
не.{S} Ту ћете најбоље видити спровод и чути песме. </p> <p>– Одоше у саборницу.{S} Једва добиш 
али у јулију месецу, на овакој прижези, џаба.{S} Боље би било, да сам остао у манастиру.{S} Нем 
S} Жене краду од својих газда храну, па џаковима вуку Јуди, те дају буд за што, као да има слеп 
</p> <p>Само Зорка када дођоше до онога џбуна иза врта, где се оно први пут сусрете она и Дарин 
ање.{S} Таман да се дигне и да види иза џбуна, ко је то, а пред њ испаде мала Зорка, Јованова с 
 кћи вароши и лера, да није поп-Стевина џепа!</p> <p>– Него ја не бих рекла, да је то дете рђав 
S} А коларевој сестри оте се, Бог ме, у шаку и једно: „Хи!“</p> <p>И остали сви погледаше онамо 
аш и за зубачу и за филоксеру.</p> <p>– Шала на страну, Бранко.{S} Ал мени се чини, да би се од 
} Тако сухопаран човек и не зна, шта је шала.{S} Поп Стеван је осетио поглед Бранков, па, ако м 
равице, као да му је до сад све тек као шала изгледало.{S} Прочачка опет грло с неколико: „Хм—х 
чек, да му се „омладинац“ не може ни од шале подсмехнути.</p> <p>– Тражи вас, ујо, госпођа Раши 
рајковцу зову Маркову крчму, бојаги, из шале.{S} То је име добила отуд, што је писар (кад се пр 
ару, ал не знаш, говори ли збиља или из шале.</p> <p>Оженићете се и покајаћете се! – уплете се  
биља бенета.</p> <pb n="66" /> <p>Окром шале!{S} Шта?{S} Мислите није могућег Ви, можда, и не з 
а.</p> <p>– Не говори!</p> <p>– Нема ту шале.</p> <p>– Та стани да дођем к себи!</p> <p>– Е, Бо 
, да се раскравио, кад, ето, хоће да се шали.)</p> <p>А благајнику се разведри мало оно мрко ли 
 у њега, као да се увери, да ли се овај шали ил’ озбиља бенета.</p> <pb n="66" /> <p>Окром шале 
ити ваљан економ, примети Бранко више у шали, – кад већ знаш и за зубачу и за филоксеру.</p> <p 
и да живим, – одговори Јаковљевић као у шали. – Таки је, брате, данас дух времена.</p> <p>Стаји 
тне руке, госпо, – ухвати Дабижић као у шали. – Ја бих вам се радо бацио под окриље.</p> <p>– Г 
 госпођице Јелена, – проговори усиљеном шалом а учтиво Бранко, дошавши до ње.</p> <p>– Ја нисам 
ан, Бог ме, не показује ни мало воље за шалу.{S} Тако сухопаран човек и не зна, шта је шала.{S} 
, па не зна, да ли да се одсмеје као на шалу или да прими као истину.</p> <p>- Поп Стеван, Бог  
к помислио на то, да и писар збија само шалу с њим, те скочи на њега.{S} И да не беше ту начелн 
 наши родитељи не спремају децу, кад их шаљу у школу, за раднике него за господу, а и не разаби 
ватио шешир.</p> <p>– Хоћете ли и ви?—– шану бележниковица Јовану.</p> <p>– Куд сви Турци, – од 
је тресе тролетница.</p> <p>– Јелице, – шапће учитељ, – што дрхћеш?</p> <p>Јелена не уме да одг 
те се залеће с травке травци, као да им шапће, да не клону. </p> <p>Негде се скрила препелица,  
 прочељу.</p> <pb n="51" /> <p>Усне јој шапутаху искрене молитве.{S} Стењак у свећи на сточићу  
ао што су Змај, Ђура Јакшић, Владислав, Шапчанин, Лаза Костић и други.{S} Језик народни презрел 
о мало створење.{S} А лептир шири своја шарена крила, час их скупи и дигне у вис, да му се боја 
ралним пролетером, из кога се рекрутују шарлатани, денунцијанти...</p> <p>– То је за то, што на 
. „Нек буде господин, да се не пати!{S} Шат буде помоћник и заштитник удовој Матери сестрама И  
а, па га загрлио.{S} И пева му: „Нит је Шваба за гајдаша, нит је Србин за бирташа!“</p> <p>А и  
. „Србин да нешто изуме, кад је паметни Шваба већ све изумео!“ Једва се одважио још и на то, да 
и, – последња кратка хаљина, што је као швигарица носила, као да се упила у обле јој удове.{S}  
рити:{S} Грцо, или:{S} Рифлијо, или:{S} Швићо!</p> <p>– Паметна идеја, бележниче, да се овде ма 
се скрила препелица, па пућпуриче...{S} Шева се завитлава у ваздух, па високо тамо кличе танко  
“</p> <p>Осврћући се то за орлом, то за шевом или грлицом, често би гурнула матер и тргла је из 
још млада. </p> <p>То је већ сувише!{S} Шеснаест година, па још млада за беседу!{S} А била већ  
има саборне цркве стоји одар окружен са шеснаест великих свећњака и обасут цвећем.{S} Станица п 
и још дериште,... та, да бог ме, шта је шеснаест, ваљда, ни пуних шеснаест, <pb n="52" /> као ш 
ог ме, шта је шеснаест, ваљда, ни пуних шеснаест, <pb n="52" /> као што је била,... па да јој с 
<p>Госпођа Ката остала без мужа пре пет шест година.{S} Најстарији син јој, Јован, био већ у по 
 и китњастом крестом, што се преко дана шета и ракољи по буњишту око кокошака, мисли, ко је он  
 у чистом планинском ваздуху, да истера шетњом мамурлук, па му неје требало два пута рећи, да с 
 дете, те не купи за новчић свирајку од шећера, или какав цигару за два новчића, да недељом бар 
ћи преко дан пијацу испред дућана свога шефа или прскајући лети патосу својој болти.{S} Занатли 
ћ.{S} На њему лако летње одело и сламњи шешир.{S} У руци држи некакву књигу, а на бео се штит о 
ду висе о клинцима једне чакшире, стари шешир и зимски капут.{S} Иначе јако упада у очи празноћ 
p> <p>Па ако онда то учиниш, скинућу ти шешир до земље.{S} Немој да се и на тебе примени оно:{S 
ах устаде. </p> <p>– Писар већ дохватио шешир.</p> <p>– Хоћете ли и ви?—– шану бележниковица Јо 
з сву крв, а коса му се диже.{S} Скинуо шешир, одахнуо, па брише рупцем зној с чела.{S} И нехот 
шку своје цигаре, те је утрну.{S} Метну шешир на главу, па закопчава и око себе намешта кабаниц 
 рече она слободно.</p> <p>Бранко метну шешир на главу, а беше му спао у траву.{S} Узе свој шти 
пцем. </p> <p>А Кнежевић је отпоздравља шеширом, па се распевао, па окрену ону Змајеву: </p> <q 
, па је љуто зауздао и подланчио, те је шиба троструком камџијом и заиграва пред искупљеним сво 
сли госпођа Ната).{S} Мајсторица штогод шије, или потплеће чарапе, или скрсти руке, кад је штог 
 руке, перући туђе рубље, ни бости очи, шијући белом свету, па хранити и себе и дете под туђим  
дрми равној“, у разглашеном Карловачком шилеру и „<foreign xml:lang="de">Slibovitz</foreign>“-у 
> могу да знам, да, пре него што поцури шира, мора да поцури по винограду скоро исто толико зно 
аво сироче.{S} Ко је највише позван, да шири просвету у народа Ког Синови Талије, – глумци, апо 
ири то дивно мало створење.{S} А лептир шири своја шарена крила, час их скупи и дигне у вис, да 
p> <p>Намештај у тој собици је једна по широка клупа уза зид, застрта неким платном, од кога се 
акли путници иза вароши, те језде пољем широким. </p> <p>Сунце прижегло, мислиш, камен се усија 
по сахата, ваљда, резултат је био те на широко и на дугачко развезене орације, којој неје ништа 
{S} Усамљеном, као што беше, даде му се широко поље, да их обадве, Јелену и Даринку, испоређује 
И Марко се, ено, већ вија са живином по широком дворишту.{S} Марко је јунак, који зна и рећи и  
соби.{S} Неје палила свеће.{S} Отворила широм прозоре, па села поред прозора.{S} Наслонила глав 
тељ запева гласно громовито, да се чуло широм по Брајковцу, па се и они око кола осврнуше и пог 
а приметила то, па намешта, као бајаги, шишке на челу, те испод руке погледа у њега.</p> <p>Бел 
 продрмуса руком, као и нехотице, своје шишке на челу, па лаким погледом пролете по друштву око 
centeo</foreign>.{S} Догод ми будемо из школа изалазили као господа, а не као радници, увек ће  
Ја сам прошла добру школу: цео је живот школа.{S} По дебела је књига, што сам је ја већ прочита 
а ум њене, материне речи: „Цео је живот школа.{S} И срце му заигра утешено, да још има неко, у  
увек имају право, дакако!{S} У тринаест школа поцрпу они кашиком сву мудрост.</p> <p>– И мати м 
н Александар израстао дечко из основних школа.{S} Мати се дала у бригу, шта ће, куд ће с детето 
ов ред, нов надзор над српским народним школама; па и поп Стева постао ревностан катихета и мес 
а, што га добије у тако званим вечерњим школама, а чистећи преко дан пијацу испред дућана свога 
ала у туђ свет, у даљину, да у највишим школама тамо збира себи плодове човечјег ума. – Ја ти,  
 да задржи достојанство над учитељима у школама у месту као свештеник и као природан старешина  
ајковца и *Брајковчана, нису имали таке школе, као сад.{S} Треба да имаш на уму, да сам ја месн 
ћ и пре тога као ученица више девојачке школе на беседи сваке године по један пут!</p> <p>Прохт 
и и бар одржати.{S} Да извади Јована из школе?{S} Да га с по пута скрене, па „да извади можда с 
о ће учитељ Кнежевић распустити децу из школе, ходају испред школске зграде Даринка, Јелка, Бра 
ом и чекају, да учитељ распусти децу из школе. </p> <p>Прижегло летње сунце, а они ходају под ш 
{S} Ако Бог да, даће и најмлађег сина у школе.{S} А није рада, ни кћер да уда у село.{S} Вели:  
речи рекне, осим што је јуче у певачкој школи пробао и њен глас, али са свим онако хладно и озб 
ово коло.{S} Ја сам учила у нашој вишој школи нашу књижевност, па сам и мами читала о Бранку и  
 баш у Карловцима саборисаху о цркви, о школи, па и о политичкој судбини овостраних Срба?{S} Гд 
а као жедна, како њих две приповедају о школи, о игрању, о беседама, о променадама...{S} И њу ћ 
 мода, што бојаги „не раде за народ“, а школовали се о „народном“ новцу, јер исти тај грех носе 
оварало.)...</p> <p>Уз пут наиђоше пред школом на учитеља, где „луфтира главу“.</p> <p>– Ако Бо 
н старешина српске православне црквено– школске општине у Брајковцу.{S} Но од то доба никада га 
распустити децу из школе, ходају испред школске зграде Даринка, Јелка, Бранко, Јован, а уз њих  
ијске разреде, мати би, кад сврше своје школске задаће, искупила децу, што су били код ње у ста 
аку, што ме је дозвао, да проведем овде школски одмор, тим више, што ћу том приликом да будем с 
} Треба да имаш на уму, да сам ја месни школски надзиратељ.</p> <p>Тужи ми се, сиромах, само, д 
Стева постао ревностан катихета и месни школски управитељ – сувише ревностан.{S} Мало који дан  
ао је поп Стева и опет катихета и месни школски управитељ, али тек да у недељи дана један пут и 
а двојица ђаци, па хоће да проведу свој школски одмор што слободније, што разноврсније, да се и 
тврђава њено српско васпитање кућевно и школско.{S} Но, што код свега тога не пада њему ни на у 
оћ тек чула је, да се отворила врата на школском здању.{S} Касно у ноћ тек вратио се Кнежевић и 
окрвно затвара учитељ за собом врата на школском здању; заплакала се, <pb n="99" /> изгубивши н 
во...</p> <p>Најпосле се нашли сви пред школском зградом и чекају, да учитељ распусти децу из ш 
етније, него што је урадила, те свршила школу за учитељицу, па као учитељица дошла у Брајковац. 
у ја децу пустити.{S} Него морам мало и школу отворити, да уђе чиста ваздуха унутра.{S} А можем 
одитељи не спремају децу, кад их шаљу у школу, за раднике него за господу, а и не разабирају, ј 
нај од пробанчене ноћи.{S} Па сад још у школу,... ух!{S} Целом свету завиди.{S} Сваки то може,  
н ће проћи, да он не ће посетити женску школу.{S} Па га – ревност тако занела, да неје више ни  
/p> <p>Мати, ја хоћу да идем у латинску школу.{S} Ја ћу бити, мати, као год и уја.</p> <p>Тинка 
варош, па да и она иде у вишу девојачку школу.{S} Те радости, тог подскакивања од ње!...{S} Зор 
 себи да искуси!{S} Ја сам прошла добру школу: цео је живот школа.{S} По дебела је књига, што с 
{S} И цело вече „нити писну, нити зубма шкрипну“.{S} Ако га тек чича опомене, да пева, да помаж 
о, да види, какве су то даме, што им се шлајери тако лепршају за њима..</p> <p>Попина Јелена хт 
на прилику берба, како пазар, колико је шљива за ракију натресла, и тако штогод.{S} Ја јој се д 
 здраво жалостиво, па слуша и по каткад шмркне од жалости, Госпођа Ната окрене пећци леђа, нагл 
зи каквог Дона Цезара од Базана, каквог шпањолског гранда у сред Севиље, па завија по свом срцу 
над нуле, то јест, бележник је „ухватио шпиц“.</p> <p>Писар као да се нешто очемерио вечерас, п 
пет, као и до сад, Ната Кати.– Знам ја, шта је дечија радост.{S} Коме ћу, ако њима нећу?{S} Да  
ј – рече, очитам у очи; а ја бих знала, шта бих јој рекла.{S} Мени то не може да поднесе.{S} Бо 
.{S} Удовица попадија, као што је била, шта је знала паметније, него што је урадила, те свршила 
.</p> <pb n="13" /> <p>– За Бога, мама, шта ће ти опет муф у сред лета? – љути се опет</p> <p>Д 
рдим се!</p> <p>Бранко ћути.{S} Не зна, шта ће сад; тек мисли, требало би, можда, што да рекне. 
ло поцрвене.{S} Гледа у њега, а не зна, шта да му каже.</p> <p>– У Карловце</p> <p>– Да, к мате 
авиле и пољубиле.</p> <p>Јелена не зна, шта да одговори.{S} Стале јој очи, па упрла поглед у Да 
к за таку прилику:{S} Али и она не зна, шта да каже. </p> <p>Неколико обичних речи, и растадоше 
 Зорчица. – А Даринка стала, па не зна, шта ће; па кад Бранко отишао, а она ми меће моју руку н 
ошао је и спрам куће његове, па не зна, шта ће.{S} Не би било лепо, опет, и да оде, а да се не  
љаг, пошла с њим у кућу, па сад не зна, шта ће и кут ће пре.{S} Да га остави, па потрчи по Мацу 
шалу.{S} Тако сухопаран човек и не зна, шта је шала.{S} Поп Стеван је осетио поглед Бранков, па 
b n="39" /> <p>Бранко ћути; или не зна, шта да одговори, или не ће, што мисли.{S} А мисли: „Што 
 што пре. </p> <p>Јован сад тек не зна, шта да мисли, већ се забленуо час у бележника, час у бе 
, да је тренутак озбиљан.{S} Но не зна, шта да каже.</p> <p>А Рашићка се, што би рекао Брајкова 
на то, што ће рећи свет; јер добро зна, шта о њој тај свет може говорити.{S} Она, што каже и са 
ку.</p> <p> Наравно, госпођа Ната пита, шта јој ради мати.{S} И тако пређе реч на са свим сухоп 
не на прозору с Јеленом, па да је пита, шта јој вели мати?</p> <p>(Таман га је лепо поздравила! 
о ли му мирис?</p> <p>– Свет мало пита, шта што вреди, него шта кошта, па по томе и цени.{S} Та 
је иза сна, да је ова преплашено упита, шта јој је.</p> <p>– Глете!{S} Глете! – засмејало би се 
девојчура“ кад рекла, како пере судове, шта је кад полупала, и тако даље.{S} Почела је од онома 
 оштро омладинац одговара, па не знаде, шта сад да му каже, већ окрену на друго:</p> <p>Хајд за 
ничега другога ради, то бар да му каже, шта мати жели, и да она то чини само по материној жељи. 
p> <p>И сад удари сека Ката да описује, шта јој је „та девојчура“ кад рекла, како пере судове,  
оликих села и беседа.{S} Зна он, дакле, шта је то Српство и родољубље, а од како се зна, испове 
, маџун и скоруп!...{S} Па... најпосле, шта су стекли и трудољубиви Орфелин и учени Соларић, па 
ка, реци још дериште,... та, да бог ме, шта је шеснаест, ваљда, ни пуних шеснаест, <pb n="52" / 
аринка се смеши, ал готово и не разуме, шта ови говоре.{S} Њој је и то друштво и таки разговор  
леда гласове.{S} Мушкарце зна и од пре, шта који певати може.</p> <p>Особито добро познаје писа 
нове омладине.</p> <p>– Знам ја, брате, шта ти мислиш.{S} Но, не бој се.„Нису то руске нихилист 
 дале омирисати, како се и њих не тиче, шта свет говори; оне живе, дакако, за своју децу, па –  
с њом.{S} А кад је у друштву, заборави, шта је хтео, али осећа, да је питомији према њој, ако и 
е докторе!{S} Жалост!...{S} А знате ли, шта раде наша браћа Срби?{S} Сви листом пазаре код Јуде 
нко преухитри. </p> <p>– Јесте ли чули, шта сам вам казала?{S} Ја нисам за вас „госпођица“ Јеле 
оварао што? – пита попу, а више тумачи, шта мисли, погледом него речима.</p> <p>Попа застао баш 
као неки преблаги Јеврем...{S} Ето вам, шта је: госпођа Јеца просила вашега Бранка за своју кће 
отлен дотлен.{S} Само да ти приповедам, шта ми је нарадила.{S} Ономад...</p> <p>И сад удари сек 
... да! – пуче попи пред очима. – Знам, шта; Нисам... нисам ни речи...{S} Он вели, ти ме зовеш. 
 јуче је била замућена вода... не знам, шта ће опет сутра бити...{S} Нема сумње, да је Ната сад 
ет с прекором: – шта теби фали Не знам, шта би и с тобом било, да се ниси оженио.</p> <p>Даринк 
–га–а–а–ја...</p> <p>„Е, сад већ видим, шта је!“ мисли благајник, кад за вечером и после вечере 
еби по смрт отишла.{S} Враг би је знао, шта ради.{S} Данас је налога, ... јуче је била замућена 
е све поп Стева говорио, како се ломио, шта је Бранко одговорио, како је у очи исмејао и ујака  
? </p> <p>– Још те какве!{S} Сви знамо, шта нам ваља чинити и како се владати, не треба нам ком 
е води туђа брига, једва да и назиремо, шта је то јаван живот,... омладина неје, мислим ја, поз 
 све, па, ето, чим га нестане, где смо, шта смо?{S} Наша је стара болест идолопоклонство према, 
да му каже, ко је био Бранко Радичевић, шта он вреди за наш народ и шта значи ово величање њего 
сновних школа.{S} Мати се дала у бригу, шта ће, куд ће с дететом.{S} Пита сестра брата за савет 
 n="95" /> да говори сестрићу за Јелку, шта је све поп Стева говорио, како се ломио, шта је Бра 
гледи, а, бајаги, ни на крај памети му, шта она пита.</p> <p>Види она то, па му напомиње:</p> < 
лени не падоше ни на ум, да пазе на њу, шта ће изазвати у њој Зорчине речи!.. </p> <milestone u 
света сиротиње, не зна ти наш планинац, шта је то служба.{S} А свако је одевено, враг их и с де 
леба!{S} А тек сад?{S} Зар ти не видиш, шта се кува?..{S} И сам си пре неки дан рекао, сећаш ли 
ожити своју реч.</p> <p>– Видићемо још, шта ће рећи поп Стева? – рече она, па се насмеши.</p> < 
.{S} Као да је нека слутња или жеља,... шта ли, увлачи се тако нешто по неки пут у безазлено јо 
вати, ако му буде уско...{S} Ето видиш; шта би ти било, да си за годину две дана мој капелан, п 
мати одгоди, „бар док прође беседа“!{S} Шта је госпођи Нати до беседе!</p> <p>– Ја сам, – вели, 
та.</p> <pb n="66" /> <p>Окром шале!{S} Шта?{S} Мислите није могућег Ви, можда, и не знате, али 
ни једнога,... само не у калуђере!..{S} Шта мислиш, Тинка; да даш Александра у Карловце у гимна 
да? пита Кнежевић Јована и Бранка...{S} Шта?{S} Кући?{S} Па пешке тако.{S} Ух, благо вама!{S} В 
 друго, до да се молим Богу за тебе.{S} Шта ти ваља радити, то ти треба већ сам да знаш после о 
Да рекнем, здрава сам до божје воље.{S} Шта ти раде дечица?</p> <p>– Хвала Богу!</p> <p>– А да  
, каква је.{S} Отворена ми се свиди.{S} Шта нас је пута насмејала!</p> <p>– Тим више, – суди Ка 
ек се родило, није оца ни запамтило.{S} Шта ће удовица с троје деце, а у толиком добру?{S} Оста 
а се милокрвно загледа у своју кћер.{S} Шта ли јој је помислила у тај пар:{S} Тек не мога, а да 
а ми, спремити коју боцу вина.{S} А?{S} Шта велиш, Јоване? </p> <p>Није ружно, – одговори Јован 
алаже.{S} Па шта им даје за то Јуда?{S} Шта мислите Бофл, сам бофл, господине мој,... ђубре!... 
на поље.</p> <p>– Шта је?{S} Шта је?{S} Шта је, за бога?</p> <p>– Од кад ја вребам арамију!{S}  
Све поврви на поље.</p> <p>– Шта је?{S} Шта је?{S} Шта је, за бога?</p> <p>– Од кад ја вребам а 
ручена за њену Јелену.</p> <p>– Пак?{S} Шта сад?</p> <p>– Па биће добро.{S} Госпођа Рашићка зна 
ти, као Бранко, при помисли на смрт?{S} Шта ће „након нас останути“, и кад нам се „тело тек под 
рошкиња.) Понда дода опет с прекором: – шта теби фали Не знам, шта би и с тобом било, да се нис 
 ево већ јаче него по сахата. </p> <p>– Шта мислите, где нам је господин учитељ? – пита лагано  
> <p>– Зар ви ништа не знате? </p> <p>– Шта? </p> <p>– Бележниковица га погледа, као да му не в 
 је Јелена бледа па уздрхтала.</p> <p>– Шта је теби – пита друга другу, кад се поздравиле и пољ 
– Госпођица Јелена је одбегла.</p> <p>– Шта говориш</p> <p>– Одбегла.{S} Јуче на ноћ нестаде и  
 Зорка.{S} Све поврви на поље.</p> <p>– Шта је?{S} Шта је?{S} Шта је, за бога?</p> <p>– Од кад  
 а да лизнеш, очемерила би се.</p> <p>– Шта ће сирота удовица!{S} Нашла себи сигуран кров, па г 
 Бранко.{S} Учитељ се замисли.</p> <p>– Шта мислиш?{S} Ваљда ниси дошао амо, да мислиш!{S} Прип 
ћ му доказује да то може бити.</p> <p>– Шта?{S} Научићемо Бранково коло, коју декламацију, једа 
 примети Јелена с негодовањем.</p> <p>– Шта?{S} Како могу рећи?{S} А заборавила си... </p> <p>Ј 
ан батак с киселим краставцем.</p> <p>– Шта?{S} Зар идеш?{S} Па тако из ненада!{S} Како ћеш?</p 
, – рече Кнежевић и трже руку.</p> <p>– Шта је теби? – пита изненада Јелена, па не пушта руке.< 
се чисто ракољи око поп-Стеве:</p> <p>– Шта мислиш, Стефане, кад нам дођу деца о вагацији кући? 
и она.</p> <p>– Не знаш ништа?</p> <p>– Шта да знам?</p> <p>– Госпођица Јелена је одбегла.</p>  
како се то ујак сад продобрио?</p> <p>– Шта мислиш?{S} Сам му писао, па му послао и путна трошк 
ога грађа са мном и присваја?“</p> <p>– Шта сте се замислили опет саду – пита Јелена, па му зав 
но! (Осети попа, да се то њега тиче.) А шта онда, ако те кости, што их у Бечком гробљу ископате 
ица?</p> <p>– Хвала Богу!</p> <p>– А да шта ћеш!{S} Јавља л ти се госпођа Ната из вароши?</p> < 
 тек рећи то за омладину.</p> <p>– А да шта је друго та ваша дерна политика него туђа брига?</p 
, па се одене за целу годину..{S} Понда шта ћу?{S} С њом зло, а без ње и горе.</p> <pb n="21" / 
анде.</p> <p>- Чујеш.{S} Ја бих ни пода шта држао свакога младога, па још интелигентнога човека 
онда дућан!{S} Истина Бог, није Бог зна шта, ал ако не цури, оно капље.{S} Па не може се, сачув 
проходати, него о Божићу прасе...{S} Па шта ће бити од Брајковачке светковине?{S} А?... стара с 
 под прагом, или их медом залаже.{S} Па шта им даје за то Јуда?{S} Шта мислите Бофл, сам бофл,  
она каже, „божије па наше“.</p> <p>– Па шта тебе гони, да, можда, ти прихвати њен посао?</p> <p 
, чекића, длета, кљешта, и– Бог те пита шта све још!{S} У зазиданом прозору поразбацано неколик 
 госпођа Ната и сад, па купи све гдегод шта, као да неће на пут него, сачувај Боже, на онај све 
на сваки посао и говорио би ми, како се шта ради.{S} Па сад се дивим мојој матери.{S} Видиш, Бр 
конзисторијалним присједатељем.{S} Више шта, мисли, не може ни постићи... „Поп је вели поп Стев 
 Радичевић, шта он вреди за наш народ и шта значи ово величање његова спомена.{S} Око тога му с 
, а мало разабира за оно, што је било и шта ће <pb n="32" /> бити у свету.{S} Он и његова најбл 
рнијим, као што су неки ради можда, или шта више, баш тога ради омаловажавати ђенија његова, то 
тако...{S} Не мораш ти одмах... не знам шта... </p> <p>– Доста ја већ гутам од неко доба, – заг 
 да <pb n="71" /> меће на коцку не знам шта.{S} Стало поп-Стевану ипак доста до тога, да му сес 
огао бити.{S}Па кад то не могу, а видим шта други раде, не могу ни ја бити бољи... </p> <p>По т 
p>– Свет мало пита, шта што вреди, него шта кошта, па по томе и цени.{S} Тако ти је данас време 
би с оним пре три године.</p> <p>– Него шта знам?{S} Код нас ти је на селу тешко наћи слушкињу, 
зире цео свет.{S} Ох, позорница!</p> <p>Шта је теби сад опет, нотарошу? – пита га госпођа бележ 
, што га он по каткад с ким има.</p> <p>Шта, дакле, остаде учитељу паметније, него да слегне ра 
 и не какав практичан ма и мали Лоренцо Штајн или Некер, а оно ипак бар ваљан економ пре него к 
ај унутра, а коње испрегни, па одведи у шталу...{S} Има места је ли, Катице?</p> <p>– Како не б 
 Стратимировић и Бах.{S} Каква слободна штампа?{S} Грдити своје старешине, исмевати своју свети 
ти своју светињу.{S} То је зар слободна штампа!</p> <p>Размахнуо се поп Стеван, па заборавио, к 
ост народ не би имао никакве користи од штампане и писане књиге својих учених синова, на које,  
 једва један пут у месец дана на једном штампаном табаку.{S} А од оних опет већина их почне још 
аде је уложио у Румској или Митровачкој штедионици на детиње име.{S} А отуђити она рођену сестр 
орист свога „вишег позива“, па вели:{S} Штета за госпођицу Јелку, што нема прилике да ступи на  
p>Право би и имао, – примети Рашићка. – штета је за њега, да се потуца и пребија по селима.{S}  
кћери курмахере?{S} Треба јој!</p> <p>– Штета за дете.{S} Добра је срца.{S} Ја је знам.{S} Имал 
 толико дрзак, да каже, како је „вечита штета за уметност, што госпођица Јелена нема прилике, д 
е ја окљувам, па...</p> <p>– За тебе би штета било.{S} Ти ниси рођен само за себе, већ за... ви 
љусне, – примећује онај.</p> <p>Било би штета, – опет ће Даринка.</p> <p>Опет иду, па ћуте.</p> 
е нико на село. (Ја не ћу да пребацујем штипендистима, као што је то у нас мода, што бојаги „не 
 У руци држи некакву књигу, а на бео се штит од сунца наслонио.</p> <p>– А,... ти си, Александр 
 па гурне Даринку или се удари о велики штит, што га Даринка држи против сунца.</p> <p>А Даринк 
ву, а беше му спао у траву.{S} Узе свој штит од сунца, па га затвори.{S} Те склопи и књигу, што 
слушност према петој божјој заповести: „Штити оца твојего...“ Он зна само за матер своју и више 
>Прижегло летње сунце, а они ходају под штитовима.</p> <p>Даринка и Јелена се ухватиле под руку 
ва његова заштитница, па одговори своме штићенику опет притиском руке, и занесе се – за песмом, 
е и сама гошћа одушевила за „ту идеју“, што би рекао Раја Јовановић, па макар поп Стева дигао „ 
ј брајко!</p> <p>За то благајник ужива, што може да мечи као „Прави Рус вели за њега увек писар 
 је живот школа.{S} По дебела је књига, што сам је ја већ прочитала.{S} Скупо ме је стала.{S} А 
ну опасност преко главе, па хвале бога, што су остале живе и здраве.</p> <p>– Отишао је, – рекл 
 мираз, и оно мало „знања“ трговачкога, што га добије у тако званим вечерњим школама, а чистећи 
S} Како бих смела?– дода још ова друга, што нађе за вредно, да и себице увери госпођу Нату, как 
 бојаги, хоће да изађе из коже од једа, што јој „срамоте кћер“, па тражи негде горњу хаљину, да 
а ће сад; тек мисли, требало би, можда, што да рекне.</p> <p>– Али збиља се не срдим, – уверава 
типендистима, као што је то у нас мода, што бојаги „не раде за народ“, а школовали се о „народн 
 је бивало позорницом највише догађаја, што засецају у живац политичкога и културнога живота ов 
ор њихов врзао се највише око догађаја, што га је омладина у то доба спремила, а цео народ прих 
} Остави неки тумач казненога поступка, што га читао, на страну, па погледа у свој сахат. </p>  
у вароши, радовала се Даринка као мала, што ће да се вија са Зорком по планини и по виноградима 
а трговцу треба више од нешто капитала, што га је обично наследио или, можда, добио у мираз, и  
 живо, јер види, да се ради око начела, што она, ако и не може да схвати, ипак осећа, да је леп 
 како је не знам какав рачун направила, што је позајмљивала детету, кад јој је што требало за р 
ло поред њега.{S} Чисто би га загрлила, што иде.</p> <p>Госпођа Рашићка с поља мед, ал изнутра  
жник.</p> <p>Благајник погледа учитеља, што значи, да и он то пита.</p> <p>– Ви ћете после њих  
е весала поломити на узбурканим валима, што их тамо чекају. </p> <p>Ако им се назори о свом бић 
посредним, па и непосредним интересима, што су ту скопчани, – то су његове најмилије мисли.{S}  
о...</p> <p>– То је најжалоснија песма, што се силом уплеће у ове дане, који ће да засветле пот 
латка, молим вас, немојте смести с ума, што сам вам казала.</p> <p>– Не водите бриге! – удари и 
 Стајић, па јој даде два лиска бршљана, што их откиде близо гроба.</p> <p>– Даринка узе лиске,  
лази пред очи све већа тешкоћа бремена, што сам га се подухватио у најбољој вољи.</p> <p>– Немо 
ева од разних година политичких новина, што их је попа по кадгод од дуга времена, бог ме, и чит 
реба већ сам да знаш после осам година, што си их провео у гимназиским скамијама.{S} Ја хоћу да 
аједничку пробу свију певачких дружина, што дошле беху, да увеличају ову светковину, а иза леђа 
рати по гори, – последња кратка хаљина, што је као швигарица носила, као да се упила у обле јој 
а о њој тај свет може говорити.{S} Она, што каже и сама, ринта и ради у поп-Стевиној кући као ц 
 пући од једа.{S} Мисли, ко је као она, што има сина господина!{S} Још сад се оневидила!{S} Па  
рку дужан и сваки одбије тек од рачуна, што га он по каткад с ким има.</p> <p>Шта, дакле, остад 
.{S} Не би ништа.{S} Засуци рукаве, па, што кажу, у се и...{S} И госпођа Ката одби толике општи 
 сутра дан после оног великог концерта, што га је приредило српско академиско друштво „Зора“ у  
ктусе и белагоније и друго још којешта, што није ни лепо, а камо ли му мирис?</p> <p>– Свет мал 
е подне на мекој трави у крај поточића, што се слива преко луба дебела орахова дрвета, те шуми  
Стајићеву наглому одласку из Брајковца, што га свет по Брајковцу разнео још, тако рећи, пре зор 
 место мантије само лака сива кабаница, што је иначе облачи преко мантије, кад путује кудгод ко 
ко мушкацона и других таких посластица, што се, по сеоском господском обичају, износе пред „физ 
 не могу да се обране од силних мушица, што их спопале.{S} Вуку троми на омари ноге по прашини. 
њи зрак о позлаћену јабуку, зрак сунца, што се клонило западу. </p> <p>Око њих планина са своји 
ар хоће на њему да излије сав свој кив, што је Јован, назирући у њему, ваљда, опасног конкурент 
сли о њему, као да се осећа нешто крив, што је и њега и матер му тако одбио као блато с ногу, п 
у, кад јој је што требало за ручни рад, што га је Јелена радила у „леру“.</p> <p>– Нисам могла, 
аги, из шале.{S} То је име добила отуд, што је писар (кад се први пут опио у њој, а то је било  
уна.{S} Обе беху истакле многе заставе, што пријатно оживљаваше монотонију околине Карловачке с 
ction" /> <p>Од сеобе Србаља у крајеве, што стоје под окриљем Австроугарског орла, Карловци су  
и.</p> <p>У дворишту је све мирно, све, што не носи име човечје....{S} Ал јест! „Мислиш, све је 
 се кћи поред ње.{S} Ако и зна, да све, што се догодило у кући поп-Стевиној, носи на души и на  
лежнике и сеоске трговце, па одржа све, што остало после Игњата.{S} Ако Бог да, даће и најмлађе 
го о томе.{S} Синоћ је већ доучила све, што неје била потпуно знала.{S} Само ће је донде још Јо 
, писар, неколико одборника, дакле све, што се рачуна у Брајковачку високу власт, седели су у з 
ико силно пиво, бело и црно вино и све, што рекао онај, осим петролеума.{S} Но он сам, то јест, 
 Госпођа Рашићка хоће да му век поједе, што до сад већ неје говорио с нећаком својим о томе.{S} 
} Целом свету завиди.{S} Сваки то може, што хоће и како хоће, а он мора на своју катедру, или у 
веду свој школски одмор што слободније, што разноврсније, да се издовоље у свачему, чему им се  
збацили неколико метака у лист хартије, што је задели на суху грану на некој брескви, тек да за 
Јелена нема прилике, да ступи на даске, што свет значе“.{S} Баш тада је он први пут у друштву з 
д нујне сад <pb n="16" /> брујне звуке, што јој највећма годе онако и онакве, какви јој ваљда б 
али Владимир развашарио своје сиграчке, што му их донела тетка и сеја. (... „Боже мој, " рекла  
 свим омладинска идеја за жедне ђакеле, што је Бранко певао: вино, гајде, тамбуре, младе моме,  
оглед приковао на икону светога Николе, што виси у прочељу.</p> <pb n="51" /> <p>Усне јој шапут 
 такмац сада ту...</p> <p>Нема те жеље, што је зажели госпођа Јеца Рашићка, па да јој поп Стева 
во, па не знам оно.</p> <p>- Разуми ме, што ти кажем.{S} Ствар још није готова, – теши поп Стев 
 је појурио, да види, какве су то даме, што им се шлајери тако лепршају за њима..</p> <p>Попина 
Да се заплачеш!..{S} Боли га, да Богме, што је понижен; а понижен је, страшно понижен.{S} Човек 
под њом чита новине и премишља о ономе, што се њега тиче, а мало разабира за оно, што је било и 
а као ви!{S} Па говорите макар о ономе, што сте отоич почели...{S} Али, хвала вам сад.{S} Други 
ложају у историји српскога народа томе, што је тамо столица првосвећеника српске православне цр 
 јачи од њега, он подлегне, и то... не, што он нема својства, да не буде површан, него што је з 
„и кундаке и кондаке“ против „омладине, што само изумева идеје.“</p> <p>У Брајковцу је то сад н 
<p>– Буди уверен, није то ни идилисање, што ме амо вуче, већ баш, ако ћеш право, практичност,.. 
дала у мисли.{S} Беше то чудно осећање, што је обузимаше тог вечера, осећање према нечему неизв 
ати на те наше учене и неучене докторе, што траћкају своје драгоцено време у левентовању.{S} По 
д увући унутра!“ Повукао би је тим пре, што се уверио, да се и сама гошћа одушевила за „ту идеј 
 зна, шта да каже.</p> <p>А Рашићка се, што би рекао Брајковачки писар, „дочепала ледине“, па т 
адгод нешто од њега...{S} Допада ми се, што је при себи.{S} Жилава нарав!{S} Без ичије припомоћ 
или не зна, шта да одговори, или не ће, што мисли.{S} А мисли: „Што се овај свет толико на силу 
арци понудише женскима оне две столице, што се зблизниле у учитељевој соби; а од њих неки посед 
, двориште патријаршкога двора и улице, што воде тргу, све то беше народ прекрилио.</p> <p>У са 
а нико не хаје за жарко јулијско сунце, што је прижегло свом снагом. </p> <p>У долини испод Стр 
чин; а у свим жилама осећа све то јаче, што више о њој мисли, неку бујност, па му се час разлив 
 проведем овде школски одмор, тим више, што ћу том приликом да будем сведоком једне опште народ 
ј за Брајковац.{S} Па сад још тим више, што се слегло на један пут ваздан гостију у село.{S} Ту 
 не сме да му гледа постојано у очи, и, што му се давно и давно неје придесило, – поцрвене, е,  
видиш да је њено, све је то слободно и, што она каже, „божије па наше“.</p> <p>– Па шта тебе го 
 да му помрча светлост необичне љубави, што је носаше увек у срцу према свакоме, с којим свагда 
аравно, и Бранко. </p> <p>Салетели сви, што год их је, госпођу Рашићку, да допусти Јелени, да п 
а, као змија ноге, тако неумољиво таји, што би сваки тако радо хтео да зна. </p> <p>Да Бог ме,  
ој матери, госпођи Јелисавети, Рашићки, што су те варошкиње дошле! </p> <p>Како је блажено трла 
и.{S} Већ се говори по селу, како жали, што је дотле дошло.{S} Та она, бојаги, није друкче ни м 
едан другому, можда, спасава живот или, што данас често више вреди, потпише меницу.{S} А што ов 
ће час о цвету Даринчину, час о хаљини, што ју је сама још о Духовима добила, па онда и о којеч 
p> <p>Ката баш била вадила неке ствари, што их је Зорка радила, па да је похвали пред тетком из 
а прешла орману, да покаже Нати ствари, што је Даринка све порадила...)</p> <p>Трива таман зама 
 се упустио у разговор.{S} Она га кори, што је само једаред био код ње, од како је дошао од гор 
то воље, па мир!</p> <p>– Казао сам ти, што ја о томе мислим.{S} Испит, понда ради што хоћеш. < 
ети учитељу, како ће га то скупо стати, што му квари сан.</p> <p>А госпођица Јелена... ох!{S} О 
 својим очима.{S} Престанимо ми радити, што не ваља, па не ће народ имати у кога да се угледа;  
о њега тиче.) А шта онда, ако те кости, што их у Бечком гробљу ископате, пренесете с помпом на  
 крај стола стиште руку из захвалности, што га тако мушки брањаше.</p> <p>– Ох!{S} То је дивно! 
ћ пуштају, да поред њих пролећу чворци, што се надлећу као облаци над грозном планином расплаше 
.</p> <p>Бранко Стајић после оних речи, што их је имао са својим ујаком, поп-Стевом, тако се би 
..</p> <p>Неје имала када ни да доврши, што је у радости хтела рећи, већ најпре поскакута с ног 
е тражи заслуга, па је равна само оној, што је постала с Богом и нестаће је с њим, што, дакле,  
зметање свога потчињенога, било да тек, што у Брајковцу кажу, „избаци“:</p> <p>Кад је тај Дарви 
ек је Богом просто, ако ти примиш наук, што сам га отуд ја поцрпала!{S} Чувај образ!{S} А сачув 
Све вели, кад чита новине: „Ја не знам, што се толика хука и бука дигла за тог ђачића;“ а на не 
а ту проведе вакацију...{S} Ал не знам, што их већ нема из винограда! ...{S} Владимир ми је био 
" /> <p>– Да се што боље удесим с овим, што постоји, и да живим, – одговори Јаковљевић као у ша 
 је постала с Богом и нестаће је с њим, што, дакле, нити има почетка, нити ће имати свршетка, а 
 па још, можда, пред госпођом Рашићком, што је небрат према сестри.{S} Тога страха се, до душе, 
са свиленим перјем и китњастом крестом, што се преко дана шета и ракољи по буњишту око кокошака 
ачио далеко изван Карловаца оним путом, што води из Брајковца у Карловце.{S} Јутрос је поранио. 
ваће га она заједно с мајкином душицом, што је узбрала крај друма, кад је оно путовала с мамом  
p>– Боже сачувај.{S} Баш сам задовољан, што идем, – одговори онај. – Него искрено да ти кажем,  
{S} Више пута му је баш био и одвратан, што је „таки“, као што о њему суђаше „материјалиста“.{S 
као стрела, те ухвати можда какав плен, што га вреба...{S} Преко пута претрчи тркуница, уплашен 
другарицу Јелену и...{S} Онај господин, што је био ономад с Јованом код њих, кад су путовали од 
 село. </p> <p>Та последња добра мисао, што му паде на ум, а нуз то и мирисни фрушкогорски вазд 
јој је ипак криво, што неје и он дошао, што неје нашао за вредно, да дође најпре овамо, па сви  
ах одавде кући.{S} Неугодно јој здраво, што је то урадила девојка, која је тако добра другарица 
7" /> <p>Госпођи Нати чисто неје право, што Даринка оде с Јеленом.{S} Као да јој је сад крива н 
слатко исплакала.</p> <p>Али јој криво, што вечерас тога нема.{S} Осећа ужасну празнину, па јој 
уста.{S} А осети, да јој је ипак криво, што неје и он дошао, што неје нашао за вредно, да дође  
авре.{S} Поцрвени, па му и самом криво, што, ето, избаци нешто налик на „курисање“.{S} Застидео 
видиш, омладина ти је као поток: а ово, што су сад наумили, као бујица.{S} После бујице биће по 
ној срећи, о раду, о борби и заборавио, што рекао ујаку: „Поштен човек треба најпре да се побри 
 тек „да покуша“.{S}А наопако се једио, што српски пчелари сваки час препоручују по нешто ново, 
ји му се сад тек и већи апетит отворио, што зар хоће на њему да излије сав свој кив, што је Јов 
места Јовану уза сто, не бил забашурио, што његова лепша половина наговештава.</p> <p>– Помакни 
корист преда се, ако није ништа свршио, што бива по <pb n="88" /> најчешће, постаје моралним пр 
п Стева поверљивије.</p> <p>Хвала, ујо, што се не сетисте, кад је тому било време; сад је касно 
же, како јој је мило, о, Бог зна, како, што је њена Јелена тако сретна била, па била у стану у  
ржала.{S} Има род рођени, па неје тако, што кажу, искрен кући, као што је баба Давина Јаковљеви 
господарству припустио је тек у толико, што је наручио неке савршеније ножеве за навртање воћак 
зене орације, којој неје ништа сметало, што је писар, већ по не знам који пут, декламовао ону о 
ају се, како ће што боље да удесе село, што га спремају.</p> <pb n="55" /> <p>До јако би учитељ 
едан.{S} То је наше зло од увек и било, што смо пуштали једном све, па, ето, чим га нестане, гд 
 па и заборавила, како јој немило било, што су пошли из вароши пре беседе.{S} Радовала се и сел 
за божићну чесницу и зејтин за кандило, што ће да припали пред свог свеца...{S} То је грозно, г 
поетично казане ту мисли; само му мило, што види, да народ зна за Бранка, да је и народ осетио  
{S} Е, неје друкче, већ изгледаше тамо, што рекао оно Јован Јаковљевић, „као пред буну“.</p> <p 
ско васпитање кућевно и школско.{S} Но, што код свега тога не пада њему ни на ум, да примети, т 
о се њега тиче, а мало разабира за оно, што је било и шта ће <pb n="32" /> бити у свету.{S} Он  
вцима, тако беше омилело.{S} То је оно, што треба да измири, а у идеји Бранковој, све без разли 
ам књижевности народне.{S} А то је оно, што је и најозбиљније <pb n="50" /> српске научнике пок 
и да ја останем.</p> <p>– Најпосле оно, што сам ја хтео, видим, да народ већ зна.</p> <p>– Је л 
 са најружнијег цвета скупљаш само оно, што је најлепше.{S} Него не буди лептир, што по тами лу 
о код Тинке.{S} Време је.{S} Није лепо, што ме толико већ, како смо заједно, ниси водио к њој.< 
алпак на главу, припасао ђорду о бедро, што му донела тетка и сеја из вароши; па узјахао танку  
оспођа-Натин неје купио од ње.{S} А то, што јој сад госпођа Ната и опет меће на душу, јесте ниш 
ући као црв.{S} А уме, да удеси, да то, што ради, она и ужива; па што ради, зна, да за себе рад 
ају л ти те мисли на памет ваљда за то, што се видиш сада у овом обиму?{S} Брате, ја се мало ра 
, денунцијанти...</p> <p>– То је за то, што наши родитељи не спремају децу, кад их шаљу у школу 
уда као да највише стрепи.{S} Не за то, што би се бојао, да она више зна, него он; него што се, 
 на својој „бољој половини“ само за то, што је тако несретна, да је његова жена!</p> <p>Па је л 
ица.{S} Несрећа је по Србина сељака то, што се он, кад једном пропадне, тешко подиже, јер, канд 
и.{S} У нас је врло велика погрешка то, што ми држимо, да не може бити интелигентан човек, а да 
ла.{S} Госпођа Јеца се не осврће на то, што ће рећи свет; јер добро зна, шта о њој тај свет мож 
имо народ!{S} Поучавајмо га!“ А све то, што ми учимо, врло мало користи баш народу, маси народа 
а увек одржи у милости ујковој ипак то, што се... без ичије – помоћи сам у туђем свету... гура, 
руго се нешто збива у Брајковцу, нешто, што они не могу никако да схвате.{S} Било да им је крив 
 баш жалостиво вели:{S} Не волим нешто, што је отишао Бранко. (За њих у кући Бранко неје био „г 
то је најлепше.{S} Него не буди лептир, што по тами лута, па чим спази гдегод светлост, он нале 
мог народа.{S} Па хоће да и свој говор, што има да га држи на Брајковачком селу, удеси за прост 
о којечему и прежваћу данашњи разговор, што су га имале с госпођом Рашићком.</p> <p>– Мудра ти  
да Бог ме, увећао и онако велики жагор, што се разлегао по пространим ходницима и степеницама К 
анкову улеваше му то јачи зазор, зазор, што га осећа слабији према моћнијему, што га осећа крив 
ече на ујака:</p> <p>– Гадно је од вас, што то и++ спомињете!</p> <p>Поп-Стеви се смрче. </p> < 
 оте неки клик - ни налик на онај глас, што јој га он показује на жици.</p> <p>Бранко се баш ра 
лтар часни брдо и долина, тамјан мирис, што се к небу диже из цвета“ и из српског света.</p> <p 
рне Даринку или се удари о велики штит, што га Даринка држи против сунца.</p> <p>А Даринка би с 
...{S} Зорка већ чита чика– Јовин лист, што јој поклонио браца Јован; а зна много и на изуст.{S 
вале смер.{S} А највећа је њена радост, што ће у тој великој свечаности и она да суделује.</p>  
> <p>– Добро је.{S} То је прво уз мост, што води с лађе на обалу.{S} Одмах до њих су певачке др 
аже, како је „вечита штета за уметност, што госпођица Јелена нема прилике, да ступи на даске, ш 
.{S} А вуче га опет и тамо на овај пут, што води из Брајковца у Карловце.{S} Замишља себи, како 
а, па га затвори.{S} Те склопи и књигу, што лежаше уза њ, а само што је завирио у њу, од како с 
; сад тек разумеде њену притајану тугу, што неје она та, којој њен син након три године жури у  
 бичевима и пиштољима пудара на опрезу, што сад не ће ни на што ни да се осврну, – рекао би, ум 
ао да неко склања себи с пута ону лозу, што се обично онако уз пркос испружи преко стазе са лоз 
, као и под онога, који јој сваку сузу, што је негда над њим нејачким пред Богом исплакала, бис 
а из вароши; па узјахао танку бедевију, што му извукао из трске браца Рада слуга, па је љуто за 
опусти, ада се и сам не умеша у струју, што се заошинула оне године по Српству.{S} Био је он не 
у месеца, па из свега гласа протестују, што он тако на тенане плови по небесном мору, да му они 
 не могу довољно бити благодаран ујаку, што ме је дозвао, да проведем овде школски одмор, тим в 
, па вели:{S} Штета за госпођицу Јелку, што нема прилике да ступи на позорницу! </p> <p>Бог ме, 
ује. </p> <p>И у том богоданом изобиљу, што га је иначе напајало новим животом, осећа се сада Б 
авила, и да навуче дубљена очи махраму, што је пребацила преко главе, да скрије своју неприлику 
ћемо поред све примљивости према свему, што је напредно, морати као народ банкротирати, т. ј. н 
, што га осећа слабији према моћнијему, што га осећа кривац према ономе, чијега се суда боји, а 
, и сад беше вољна повиновати се оному, што мати нареди. </p> <p>Али јој сину у главу мисао, да 
е по том листу исписати најлепшу песму, што је човек уме замислити.{S} За што да не буде срећна 
највише и поклонити пажње оному говору, што претпоставља више и ума и срца у <pb n="65" /> женс 
а окићена грањем и венцима, а на мосту, што води слађе на сухо, подигнут славолук искићен разни 
избаци неколико муња и громова на Мацу, што неје дошла на време, кад зна, да треба ово оно... < 
ше своје школске задаће, искупила децу, што су били код ње у стану, па би поред народних песама 
њи, да можда истерају насртљиву мушицу, што им се и у нос увлачи; само што зазвечи ланац на огр 
пун сен округле багреме, једне од оних, што су засађене у реду пред поп-Стевином кућом, са свим 
нкове жеље“: </p> <quote> <l>Ја знадох, што нисам познав’о,</l> <l>Први санак ја сам већ одспав 
е ће имати никад, јер... за тај хлебац, што га је он себи изабрао, не пријања, баш Бог зна како 
м састане, то Јелена све нестрпељивија; што нестрпељивија, то одлучнија. </p> <p>Како да се сас 
eign xml:lang="it">pianissimo</foreign> што га вечерашњи гости из Маркове крчме „Код разбијене  
нас је уторник, а ето за час недеља.{S} Што то нисте пре почели?</p> <p>– Ништа не чини.{S} Гос 
 такви, то је прави мученик народни.{S} Што свеснији, то већи мученик.{S} Ја, видиш, не бих то  
вим часима радује се Јелена цео дан.{S} Што ближе то доба, њој срце све јаче куца.{S} А кад већ 
ица.</p> <p>– Јелице, – шапће учитељ, – што дрхћеш?</p> <p>Јелена не уме да одговори.{S} Грло ј 
>– Да, и опет велим, – узе опет Јован – што више свесних економа, земљорадника, трговаца, занат 
 уплете се опет нежни супруг. </p> <p>– Што зна цело село, мора знати бар и натарошевица, – обр 
.{S} Тинкин син, ако се сећаш!</p> <p>– Што јој је муж она лола и бекрија? – спомиње Ната.</p>  
у се допаде у тај мах девојче.</p> <p>– Што ћутите?...{S} Бог ме, није лако, ја мислим, говорит 
но да иду. <pb n="61" /> Понда мисли, а што и да дође он амо?{S} Ваљда га се тиче когод овде?</ 
Мати му никад не хтео оцу причати.{S} А што је кадгод научио <pb n="90" /> из разговора њена са 
 често више вреди, потпише меницу.{S} А што овај или онај овому или оному кадгод учини какву ус 
, па полети, да ухвати што боље место а што ближе Дунавској обали.</p> <p>Лађица, на којој беше 
 урило, тек зар да нађе хлада.{S} Једва што се овда онда зачује, како крикне од врућине орао на 
ћака; ту вазда још друга што вртарскога што пчеларскога оруђа, као ножице за скидање гусеница,  
оје време!{S} Добро му дошло баш с тога што је у то време овде доле највише у народу врило о Бр 
 и скрњивање воћака; ту вазда још друга што вртарскога што пчеларскога оруђа, као ножице за ски 
ј синко, – уплете се поп Стеван, – а да што сам ја ту већ двадесет и толико година?!{S} Учим ја 
неко доба, тајному мишљењу, доста, када што покреће Брајковачки учитељ.</p> <p>Посркале су белу 
амесити...{S} Цео свет, за Бога зна, за што је Тинкин муж пропао и заблудио у свет!</p> <p>Исто 
та.{S} Ти си друго што.{S} Боже мој, за што си на један пут таки?</p> <p>– Иза рогља се зачу пе 
 ни учитеља.{S} Хм, хм,!{S} Не знам, за што би Тинкина сина трпила Јеца у поп-Стевиној кући?{S} 
p> <p>За што?{S} Мој господине, ето, за што! –вели Јеша. – Мој конкурент, онај Јуда код цркве,  
 жао на њега.</p> <pb n="40" /> <p>- За што, госпођице?</p> <p>Бранко се не довија ни из далека 
есму, што је човек уме замислити.{S} За што да не буде срећна? </p> <p>Понда му се мисао понесе 
ена, па истрже своју руку. </p> <p>– За што, молим...{S} Жао ми је... замуца Бранко, застао, па 
ишао је, – рекла би Јелена.</p> <p>– За што је отишао – рекла би Даринка. </p> <p>Али као да он 
избегавам с тобом разговор.</p> <p>– За што, душо</p> <p> Не знам.{S} Ја не разумем њено понаша 
само да оде тако из ненада?</p> <p>– За што?{S} Така ти је данас омладина.</p> <p>–- Куд насрне 
мети безбрижно Јован.</p> <p>– Па да за што више од по века проводиш за скамијама, а над књигом 
 поткрасти из груди уздах, а нит зна за што, нит зна камо.{S} Као да је нека слутња или жеља,.. 
... и гора и боља од мог сина.{S} Па за што не би и он:{S} Нек сврши гимназију, па, ако Бог и с 
ш да ствар није свршена.</p> <p>– Па за што само да оде тако из ненада?</p> <p>– За што?{S} Так 
, па џаковима вуку Јуди, те дају буд за што, као да има слепога миша под прагом, или их медом з 
</p> <p>– И чува га бог ме; па има и за што.{S} Нек љуби и стопе поп-Стевине.</p> <p>Чујем... в 
егова најмилија тема, о томе, како и за што наш народ пропада; Јеша воли да „политизира“, особи 
пре питати матер и чику. „Ја не знам за што, али чики није нешто право.{S} Све вели, кад чита н 
 него он; него што се, не зна ни сам за што, нада, да ће она највише и поклонити пажње оному го 
увек седи и зева код играча.{S} Него за што и не би?!{S} Често се после картања развезе и пијан 
кад наиђе на паметна човека. </p> <p>За што?{S} Мој господине, ето, за што! –вели Јеша. – Мој к 
 и споменула, не би смела запитати: „За што је отишао?“</p> <p>Тек обадвема беше у тај мах Бран 
ало где, па... </p> <p>– Фраза!..{S} Ја што учим, учим себе ради, као годи ти и други и трећи.{ 
 промену глас:) Триста га врага, кад ја што хоћу, то мора бити из ока из бока.{S} А ти ниси чов 
ћу ти казати, да поздравиш Кристу, нека што чешће посети кућу.{S} Па поздравићеш и мајсторицу,. 
чала кући, а сва се запурила и задухала што од радости што од умора. </p> <p>Е,сад грљењу и љуб 
у.</p> <p>– Цео свет иде за тим, да има што више интелигентних људи.</p> <p>- Интелигенција и г 
елена се убезекну.{S} Хтеде да пита: на што?{S} Али госпођа Рашићка помрче оштро на њу очима; п 
а пудара на опрезу, што сад не ће ни на што ни да се осврну, – рекао би, уморили се, ваљда, лов 
у.{S} Мајсторица трчка за њом, да и она што прихвати.</p> <p>– Да нисмо штогод заборавиле? – пи 
удеси, да то, што ради, она и ужива; па што ради, зна, да за себе ради.</p> <pb n="53" /> <p>И  
д тога...{S} А да се лепо радити!{S} Па што зарадиш, знаш, да ти нико за тим заплакати не ђе, п 
аве имала је Даринка целим путом.{S} Па што сунце ближе у заставу, те што живља планина с повет 
Зорка.</p> <p>– Да!{S} Ето видиш.{S} Па што му драго!{S} Ја ћу доћи у недељу...</p> <p>– Свима  
п Стеван и госпођа Рашићка.</p> <p>– Па што тако нагло?</p> <p>– Идем.{S} Неје право, да сам та 
" /> <p>Него неје научила, да приговара што материним жељама, ма и којој њеној речи; па наравно 
ља Даринци.)...{S} Закључили смо, да са што више народа и ми одемо одавде у Карловце на дочек.< 
ц и мушку и женску омладину народну; та што је најглавније, уз старину Вука, као ђенијалног ску 
 му мирис?</p> <p>– Свет мало пита, шта што вреди, него шта кошта, па по томе и цени.{S} Тако т 
 селу у недељу.</p> <p>Ако госпођа Јеца што не изради, мисли у себи Јован, не помогоше код поп- 
вамо дошао.</p> <p>– Па таки је он, кад што науми.{S} Код њега важи само „или–или“ вели Јован:< 
м селима.{S} Села се мање или више губе што које ближе или даље, па изгледају из далека са свој 
ници, које му драго партаје били, траже што бољу парохију.{S} Ти и твоје колеге дали сте се на  
{S} Па кад неје уз њу, све би да јој је што ближе, све има нешто да разговара с њом.{S} А кад ј 
 што је позајмљивала детету, кад јој је што требало за ручни рад, што га је Јелена радила у „ле 
ровицу, или и даље куд у варош.{S} Неје што се Марко боји, да би му, сачувај Боже, ускисло, кад 
вори Даринка, тек да из учтивости рекне што, кад већ Јелена не прихваћа.</p> <p>У планини, знат 
 ту и Даринка, па се свако труди, да се што боље представи варошкињи.</p> <p>Бележник се не да  
који што више знају.{S} Али пази, да се што више користиш туђим искуством.{S} Тешко оном, који  
ад књигом?</p> <pb n="24" /> <p>– Да се што боље удесим с овим, што постоји, и да живим, – одго 
 даде у памет.</p> <p>Ти не треба да се што бојиш, – узе поп да кује, док је врело. – Узећеш до 
p>– Бога ти, прекинућу ти реч, зна л се што, где му је отац?</p> <p>– Никад ништа.</p> <p>– Е,  
а растанак, да је једва чекао, да их се што пре опрости. </p> <p>А они су сви били тако љубазни 
ом.{S} Па што сунце ближе у заставу, те што живља планина с поветарцем и она живља и вољнија.</ 
ћи.{S} Ако Даринка не везе или не плете што себи или обично браћи, тетка-Катиној деци, узме, на 
ад, ето, седе и разговарају се, како ће што боље да удесе село, што га спремају.</p> <pb n="55" 
ку, у кућу, или што је и она као у опће што кажу за женскиње, у конзаквенцијама својих премиса  
ј. – Него искрено да ти кажем, волим, и што сам био ту.</p> <p>– Жао ми је, да ниси остао дуже, 
 ја о томе мислим.{S} Испит, понда ради што хоћеш. </p> <p>–Да, да!{S} И ја тако мислим.{S} Да  
.{S} Данас само они добро пролазе, који што више знају.{S} Али пази, да се што више користиш ту 
ена је слушала све то пажљиво.{S} Је ли што схватила и упамтила, то је – у божјој руци!{S} Али  
а!-- примети госпођа бележниковица, или што је наишла на таки неред, или што је ту Јелена, па д 
а, или што је наишла на таки неред, или што је ту Јелена, па да је пецне.</p> <p>– Ви сте сретн 
ојка, иде сама њему, момку, у кућу, или што је и она као у опће што кажу за женскиње, у конзакв 
„све још бити као што треба“.{S} Но или што јој се чинило, да неје прилика, да она, девојка, ид 
 тек ускомеша све, па полети, да ухвати што боље место а што ближе Дунавској обали.</p> <p>Лађи 
а се запурила и задухала што од радости што од умора. </p> <p>Е,сад грљењу и љубљењу нема, мисл 
.</p> <p>– Јух! цикну госпођа Ката, тек што познаде госте.</p> <p>Кад је дошла к себи, сети се, 
pb n="64" /> <p>Писар се загледао у лик што виси у прочељу. </p> <p>Јован упро поглед у бележни 
е стране и наређују, како ће се програм што свечаније извести.{S} Од паропловске станице до Стр 
ао за вредно, да јој и речи рекне, осим што је јуче у певачкој школи пробао и њен глас, али са  
его кућу и породицу.{S} Да је когод дао што за душу његову или за жену му и сина, и њих би метн 
ога ујака.</p> <p>Та „дивна идеја“, као што би казао Јеша Дабижић, пала је прво у памет Јовану  
 баш био и одвратан, што је „таки“, као што о њему суђаше „материјалиста“.{S} Али га изненади њ 
 Јеца Рашићка.{S} Удовица попадија, као што је била, шта је знала паметније, него што је урадил 
ег нашег толико хваљеног родољубља, као што ни Ромуловим потомцима не поможе ни Јустинијанов ** 
 Па остати на селу неколико недеља, као што намерава госпођа Ната, то је, као што опет ропта ње 
 не ћу да пребацујем штипендистима, као што је то у нас мода, што бојаги „не раде за народ“, а  
 се уверите, да није онако страшна, као што вама изгледа, кад се захука.</p> <p>– Да Богме, да  
 Брајковцу зову, сама.{S} Седи, па, као што то бива, кад је човек сам, развеле јој се мисли, Бо 
има!“ рекао би и опет покојни Ђура, као што је један пут и рекао од прилике тако нешто. </p> <p 
 </p> <p>Е, па тако седи сека Ката, као што је друге у Брајковцу зову, сама.{S} Седи, па, као ш 
о што намерава госпођа Ната, то је, као што опет ропта њена кћерка, госпођица</p> <p>Даринка, к 
 људи... па ни они несу тако рђави, као што се чини!{S} Какав си ти, онаки ти се чини цео свет. 
о?... </p> <p>Овај момак није таки, као што сам ја... </p> <p>Хтеде рећи; ...мислио о њему!{S}  
штанској станици, место да преноћи, као што требаше, у Новосадској саборној цркви.</p> <pb n="1 
па била у стану у тако доброј кући, као што је госпођа– Натина.{S} Па, Бог зна, како јој је, ми 
а неје тако, што кажу, искрен кући, као што је баба Давина Јаковљевићима, од како је...</p> <p> 
ложио, да се „тако врсној певачици, као што је Јелена, поздрави ова красна и тиха ноћ песмом.{S 
 често.{S} Но да је био таки гениј, као што га ви сад величате, то није никад показао.</p> <p>– 
ославити се и постати популарнијим, као што су неки ради можда, или шта више, баш тога ради ома 
о понесе за Даринком.{S} Усамљеном, као што беше, даде му се широко поље, да их обадве, Јелену  
 се подао Јеци, он би му одговорио, као што толико пута вели; </p> <p>– Ја сам господар у мојој 
а траг.{S} А повукао би је за цело, као што се већи у себи повукао, кад се састао с Јованом и у 
а рукаве, па чисто на њој и уредно, као што само може бити.{S} Иде, а спушта рукаве на голе пун 
е себи руку. – Кажи ми штогод лепо, као што ти умеш.</p> <p>– Он је од неко доба врло заћутао.< 
ве још бити као што треба“,то јест, као што она, по свом рачуну, жели.{S} Отрчала је к Јаковљев 
су некакав Мушицки и некакав Рајић, као што је Јелена мало час била рекла, него људи, којих ће  
уо, ти ћеш бити таки консервативац, као што га је Бог створио... као да те гледам.{S} Твоји ђац 
а, ни пуних шеснаест, <pb n="52" /> као што је била,... па да јој се момак веша на прозор?{S} К 
 ко зна би ли од мах добили песнике као што су Змај, Ђура Јакшић, Владислав, Шапчанин, Лаза Кос 
Но, па видиш, да ће то све још бити као што треба.{S} Госпођа Јеца се као мало и поутеши, али.. 
чима поп-Стевиним, „то све још бити као што треба“,то јест, као што она, по свом рачуну, жели.{ 
сад одлануло, како ће „све још бити као што треба“.{S} Но или што јој се чинило, да неје прилик 
рћући „од љубави и од вина“.</p> <p>Као што рече Јован, пречасни господин архимандрит беше отиш 
е без невоље.</p> <p>Јеси ли разговарао што? – пита попу, а више тумачи, шта мисли, погледом не 
.{S} Сиромах, тај брже оде одавде, него што је овамо дошао.</p> <p>– Па таки је он, кад што нау 
ини ми се, пожурили смо се раније, него што треба.</p> <p>Па боље пре не? после, – одговори Јов 
о је била, шта је знала паметније, него што је урадила, те свршила школу за учитељицу, па као у 
де под ногу.{S} Доћи ћеш само пре, него што пођеш, како, ћу ти казати, да поздравиш Кристу, нек 
 ...{S} Владимир ми је био ту пре, него што ћете ви доћи, мало јео, па опет отрчао с децом.{S}  
о, благодаран, да се учини и више, него што је уистини било.{S} Хоће да се све то танко зна и п 
нема својства, да не буде површан, него што је запао у благословене крајеве, па му није никада  
иком брату свом, „на гору несрећу, него што је мој Арсеније.“</p> <p>Арсеније њен треба да је п 
е бојао, да она више зна, него он; него што се, не зна ни сам за што, нада, да ће она највише и 
скисло, кад би га и чешће доносио; него што редовно по један од Брајковачке господе части остал 
pb n="89" /> могу да знам, да, пре него што поцури шира, мора да поцури по винограду скоро исто 
е из навике, да нешто прочита, пре него што заспи.</p> <p>Него вечерас му се не да да чита ни к 
ланови ове или оне депутације, пре него што лађа пристане.</p> <p>Карловачки трг, порта саборне 
ли његове песме? </p> <p>– Још пре него што си се ти родио.</p> <p>– Е, па кад онда несте умели 
ако је дошао Тинкин син, и још пре него што ће доћи, не можеш је видити.{S} Од пре то мало који 
ка. ·</p> <pb n="59" /> <p>Још пре него што ће учитељ Кнежевић распустити децу из школе, ходају 
ости и она да суделује.</p> <p>Пре него што ће синоћ деца полегати, у кући сека-Катиној неје ви 
ја га и волим као брата.{S} Ти си друго што.{S} Боже мој, за што си на један пут таки?</p> <p>– 
 за Бога, не треба ни да зна, да и тако што има на свету.{S} За њу нису још таке ствари!“</p> < 
ју, на прилику, о врту, о живини и тако што, чему је кад време.{S} Али госпођа Јелисавете нема  
омирисао, да Бранку карактер не би тако што никад допустио.{S} Али сад опет баш та сталност, та 
 гости, било да се кољу свињи, или тако што, Давина је увек ту, да свесрдно послужи.{S} Она је, 
е!“</p> <p>– Јух, мати, како можеш тако што рећи, – примети Јелена с негодовањем.</p> <p>– Шта? 
м приликом одржи, а да не примети, било што не трпи толико разметање свога потчињенога, било да 
тина.{S} Па, Бог зна, како јој је, мило што је у Даринци стекла тако ваљану, тако искрену друга 
е моје; да Бог ме, па не познајеш, камо што смера. </p> <p>Девојка ућута.</p> <p>Бранко као да  
рао на какову бресту у крај друма, само што по каткад зафрчу коњи, да можда истерају насртљиву  
 мушицу, што им се и у нос увлачи; само што зазвечи ланац на огрљаку, кад се коњ који мухне, па 
клопи и књигу, што лежаше уза њ, а само што је завирио у њу, од како се повукао у попин врт.</p 
.</p> <p>Нико је неје приметио, не само што се и сама за времена скрила, већ и пун сен округле  
Неће госпођа.{S} Јоца то· допустити, по што јој је на рамених глава. </p> <p>– Предомислиће се. 
– Ја ћу јој сам рећи.</p> <p>– Не ни по што.{S} Не, бар док је ту Бранко.{S} Учитељ се замисли. 
ад се стиша прашина по улици, али ни по што немој да остави отворено преко ноћи...{S} И тако да 
Стефане, није баш наврило, да Јелену по што по то удам ма за кога.{S} Има она каде и чекати.{S} 
– затрча се бележник, као да реши ствар што пре. </p> <p>Јован сад тек не зна, шта да мисли, ве 
, па хоће да проведу свој школски одмор што слободније, што разноврсније, да се издовоље у свач 
дсмехну се Јован.</p> <p>– Неколико њих што је вредило нешто, остали тек лак еспап...{S} Нова о 
 намешта кабаницу.</p> <pb n="34" /> <p>Што не дате мало проширити или бар повисити, ујо ту сен 
штва“, па се не растаје од њих. </p> <p>Што сад иду, па им се не пада на ум, да прислушкују сва 
 у Карловце за њим, за Стајићем!</p> <p>Што јој већма долази у главу, да је потребно да се са у 
ори, или не ће, што мисли.{S} А мисли: „Што се овај свет толико на силу Бога грађа са мном и пр 
> <p>Нигде живе душе.{S} Као да се све, штогод дише, под камен завукло или се у земљу урило, те 
јте толико да мислите.{S} Разговарајте, штогод, барем кад сте са мном.{S} Ја умем разговарати,  
 ухватила ту истину...</p> <p>– Сви ми, штогод учимо, учимо за народ.{S} Наша је интелигенција, 
, тетка-Катиној деци, узме, на прилику, штогод, па им чита.{S} Прочитали су све три чести „<tit 
 смаже сама.{S} И ни паре дуга нема.{S} Штогод видиш да је њено, све је то слободно и, што она  
и руке, да их пере, – могао би ти Трива штогод помоћи.{S} Нек ти донесе воде, <pb n="20" /> ил  
ога друштва. </p> <p>– Нашем учитељу ма штогод падне на памет! приметила је госпођа Јелисавета. 
да“, мисли госпођа Ната).{S} Мајсторица штогод шије, или потплеће чарапе, или скрсти руке, кад  
еника јевропскога гласа.{S} Ни дај боже штогод против тога!{S} Али ни најобичније најпотребније 
отплеће чарапе, или скрсти руке, кад је штогод здраво жалостиво, па слуша и по каткад шмркне од 
онда не може госпођа Ната, да не понесе штогод сестриној деци.{S} То ће да буде радост од деце, 
пко, па му привуче себи руку. – Кажи ми штогод лепо, као што ти умеш.</p> <p>– Он је од неко до 
е запитати Бранка: „Хоће ли ко говорити штогод том приликом?“ </p> <p>– То је бреме пало на мен 
иси дошао амо, да мислиш!{S} Приповедај штогод, – вели му девојче љупко, па му привуче себи рук 
ико је шљива за ракију натресла, и тако штогод.{S} Ја јој се дивим, да она све то смаже сама.{S 
а и она што прихвати.</p> <p>– Да нисмо штогод заборавиле? – пита госпођа Ната, а крсти се и ст 
> <pb n="105" /> <p>– Немој да спомињеш штогод о томе пред тетком.{S} Она се страшно ополчила.{ 
ејало би се девојче, да и њену пажњу на штогот обрати.</p> <p>А кад хладовина разгалила и госпо 
{S} Ох, Боже мој!{S} Та свака има доста штошта да преврне, доста да спомене и мртвих и живих, и 
е ће српски народ клонути, догод уме да штује и мртве поборнике, (на ту је реч баш особито узах 
а по овима виногради, вотњаци, беркови, шуме.{S} Ту ти се измешала румена боја лишћа рујева с п 
ва преко луба дебела орахова дрвета, те шуми и жубори као на некој водојажи, да се мало даље из 
ован **Бранку кад већ беху на путу кроз шуму манастирску. ~</p> <p>– Боже сачувај.{S} Баш сам з 
 и тако даље.{S} То су све формалности, шупље љуске.{S} Радити треба, радити!{S} Па... чуј ме!{ 
 се не пада на ум, да прислушкују сваки шушањ, кад се заталаса гдегод у шушњарку или у бразди,  
у сваки шушањ, кад се заталаса гдегод у шушњарку или у бразди, нити да вијају над собом облаке, 
олубова.{S} На очиглед брижних родитеља шчепао им још једини залог узајмне им љубави.{S} Заман  
нијанов **<foreign xml:lang="la">corpus juris</foreign>.</p> <p>– Јоване, – насмеја се већ Стај 
о: **<foreign xml:lang="la">Beatus ille qui...</foreign></p> <p>– Опрости ми, али ја не замишља 
у зове нас:</l> <l>Устај, Србине!</l> </quote> <pb n="75" /> <p>Благајник као да се замислио за 
 вила</l> <l>Раширила крила, –еј!</l> </quote> <pb n="58" /> <p>Стајић стао на прозор, па недах 
l> <l>красно ли те вишњи удесио!“</l> </quote> <p>Стајић застаде.{S} Осети, како га нешто чисто 
 <l>„Само само да још мрети није“</l> </quote> <p>Понда се трже. </p> <p>– Хоћемо ли се ми моћи 
> <l>„Ала ј леп</l> <l>овај свет“</l> </quote> <milestone unit="subSection" /> <p>Из куће Јаков 
рви санак ја сам већ одспав’о...</l>“ </quote> <pb n="48" /> <p>Даринка хоће да јој помогне, па 
ори речи познате „Бранкове жеље“: </p> <quote> <l>Ја знадох, што нисам познав’о,</l> <l>Први са 
нехотице дода уз учитељев усклик: </p> <quote> <l>„Само само да још мрети није“</l> </quote> <p 
ежуљак.{S} Запева познати усклик: </p> <quote> <l>„Ао свете мио и премио,</l> <l>красно ли те в 
 распевао, па окрену ону Змајеву: </p> <quote> <l>„Ала ј леп</l> <l>овај свет“</l> </quote> <mi 
.{S} Па се враћају кући и певају: </p> <quote> <p>„<l>Кад је Бранко умир’о</l></p> <l>Србадију  
вом начину, тек само да да арију: </p> <quote> <l>Дух времена сад је таки,</l> <l>За слободу с